Klajn i Šipka_Veliki Rečnik Stranih Reči i Izraza

March 31, 2017 | Author: ivansavic | Category: N/A

Short Description

Download Klajn i Šipka_Veliki Rečnik Stranih Reči i Izraza...

Description

Ivan Klajn • Milan [ipka VELIKI RE^NIK STRANIH REÎ I IZRAZA

BIBLIOTEKA RE^NICI Kwiga 1

Ivan Klajn • Milan [ipka VELIKI RE^NIK STRANIH REÎ I IZRAZA Recenzenti: prof. dr MILORAD RADOVANOVI], dopisni ~lan SANU prof. dr BOGDAN L. DABI] Izdava~ PROMETEJ Trg Marije Trandafil 11, Novi Sad Direktor i urednik ZORAN KOLUNXIJA Elektronska obrada i prelom DAVOR PALÎ] Korice i grafi~ka oprema LASLO KAPITAW Tehni~ki urednik SIBIN SLAVKOVI] [tampa KULTURA, Ba~ki Petrovac Tira` 5000 primeraka Novi Sad, 2008

Pokroviteq izdawa: Izvr{no ve}e AP Vojvodine

IVAN KLAJN • MILAN [IPKA

VELIKI RE^NIK STRANIH REÎ I IZRAZA TRE]E DOPUWENO I ISPRAVQENO IZDAWE

SARADNICI Konsultanti: prof. dr Darinka Gortan-Premk prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU prof. dr Danko [ipka, red. prof. slavistike, Arizona State University (SAD) Saradnici za primarnu obradu gra|e: dr Jovan Ajdukovi}, mr Jelena Ajxinovi}, Biqana Babi}, mr Isidora Bjelakovi}, Ivana Bojovi}, mr Gordana Bursa}, mr Nata{a Vulovi}, mr Mirjana Go~anin, mr Nata{a Dragin, Tatjana Pivni~ki-Drini}, dr Radmila @ugi}, mr Dragana Kitanovi}, Aleksandra Kolari}, mr Ivana Kowik, mr Marija Milosavqevi}, mr Dragana Radovanovi}, dr Sreto Tanasi}, Zvezdana [elmi}, mr Gordana [trbac (definicije zna~ewa), Alma Ota{evi} i dr \or|e Ota{evi} (etimologije), dr Zoran Milivojevi} (terminologija iz psihologije i psihijatrije), Angelina ânkovi}-Popovi} (sakralna pravoslavna terminologija), Predrag Raji} (me|unarodne latini~ne skra}enice), Davor Pal~i} (Prilozi: merne jedinice). Nau~ni sekretar projekta, koordinator primarne obrade i obra|iva~ novih re~i: dr \or|e Ota{evi} Stru~no-tehni~ka pomo}: Predrag Kova~evi}, Borka Kolunxija, Branislav Kordi}, Sla|ana Novakovi} Re~nik je izra|en u okviru projekta IK œPROMETEJŒ Novi Sad, uz delimi~nu finansijsku podr{ku Izvr{nog ve}a Vojvodine i Ministarstva kulture i medija Srbije. © Izdava~ka ku}a œPROMETEJŒ, Novi Sad

SARADNICI NA PRIPREMI TRE]EG IZDAWA Saradnici za obradu gra|e: prof. dr Darko Tanaskovi} (orijentalne pozajmqenice), prof. dr Danko [ipka (ra~unarska i automehani~arska terminologija), dr \or|e Ota{evi} (nove i nezabeleène strane re~i), teatrolog Jovan ]irilov (pozori{na i filmska terminologija), mr Aida Kr{o (ujedna~avawe leksikografskog postupka i primarna elektronska obrada).

Stru~no-tehni~ka pomo}: Angelina ânkovi}-Popovi}, Predrag Kova~evi}, Predrag Raji}, Sla|ana Novakovi}, Tijana Tanasi}.

SADR@AJ

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uz tre}e, popravqeno i dopuweno izdawe . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Ç. U V O D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . Uputstva za kori{}ewe . . . . . . . . . . . Izvori gra|e . . . . . . . . . . . . . . . . . Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i Prefiksi i prefiksoidi . . . . . . . Sufiksi i sufiksoidi . . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. 13 . 13 . 26 . 31 . 34 . 37 . 37 . 37 . 48

ÇÇ. R E ^ N I K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 PRVI DEO: Adaptirane re~i i izrazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 DRUGI DEO: Izvorni izrazi, izreke i skra}enice . . . . . . . . . 1507 1. Izvorni izrazi i izreke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1509 2. Me|unarodne (latini~ke) skra}enice . . . . . . . . . . . . . 1627 ÇÇÇ. P R I L O Z I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1661 Zakonske merne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1663 Pravila upotrebe i pisawa mernih jedinica i fizi~kih veli~ina . 1672 Merne jedinice koje nisu u SI sistemu. . . . . . . . . . . . . . . . . 1673 Periodni sistem elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1676

5

PREDGOVOR

Ovaj re~nik rezultat je intenzivnog troipogodi{weg rada autora i saradnika okupqenih na projektu zasnovanom u IK œPrometejŒ Novi Sad 2003. godine. U toku rada nastojali smo da ostvarimo dvostruku namenu kwige: prvo, da {irokom krugu korisnika u razli~itim oblastima dru{tvenog ìvota, pre svega onima u {kolstvu, nauci, kulturi, administraciji i informativnim medijima, posluì kao bogat, savremen i pouzdan izvor informacija o izgovoru, pisawu, poreklu, zna~ewu i upotrebi stranih re~i, i, drugo, da svojim sadràjem i na~inom obrade doprinese daqem prou~avawu stranih leksi~kih nanosa u srpskom jeziku. S obzirom na takvu namenu, izrada Velikog re~nika stranih re~i i izraza zahtevala je obavqawe niza sloènih stru~nih operacija, po~ev od kriti~kog pretresa postoje}ih re~nika te vrste u nas, uz ispravqawe wihovih brojnih propusta, zabluda i gre{aka u izboru leksema za obradu, etimologijama i definicijama zna~ewa, posebno u Vujaklijinom Leksikonu stranih re~i i izraza, preko utvr|ivawa obuhvatnog i funkcionalnog alfabetara, do same obrade odabranih leksema u skladu sa savremenim leksikografskim principima. U tom mukotrpnom poslu nailazili smo na mnoge te{ko}e, uglavnom zbog nedostatka prethodnih stru~nih elaboracija, tako da smo iskrsle probleme morali re{avati œu hoduŒ kako bi se ve} u prvom izdawu zadovoqili prakti~ni i nau~ni kriterijumi utvr|eni na po~etku rada. I pored tih napora, ostalo je, zbog kratkog vremena za tako obiman posao, jo{ dosta toga {to tek treba da se istraì i re{i, pa se stoga uz drugo, pro{ireno izdawe (za dve ili tri godine) predvi|a objavqivawe analiti~ke monografije Strane re~i, a u me|uvremenu i ve}eg broja rasprava i ~lanaka u lingvisti~kim ~asopisima o stranim leksi~kim nanosima u srpskom jeziku. Tako }e se na{ rad nastaviti u dva pravca: (1) dopuwavawa Re~nika novom gra|om i (2) svestranog prou~avawa statusa i upotrebe stranih re~i u srpskom jeziku, {to }e, nadamo se, doprineti i poboq{awu funkcionalne i nau~ne vrednosti ovog priru~nika.

7

Predgovor

U realizaciji ovog projekta u~estvovao je ve}i broj saradnika: konsultanata, pomo}nih obra|iva~a etimologija i definicija zna~ewa, stru~no-tehni~kih pomaga~a i drugih. Svima wima izraàvamo zahvalnost za pomo} u radu. Posebnu zahvalnost dugujemo konsultantima: prof. dr Darinki Gortan-Premk, prof. dr Aleksandru Lomi i prof. dr Danku [ipki, koji su nam svojim dragocenim savetima pomogli u koncipirawu Re~nika i re{avawu leksikografskih problema u wegovoj izradi, a prof. dr Darinka Gortan-Premk i u kona~nom oblikovawu teksta, kao i dr \or|u Ota{evi}u, koordinatoru primarne obrade i nau~nom sekretaru projekta, koji je uloìo dosta truda da se poslovi na projektu obave kvalitetno i u planiranim rokovima, a uz to je i sam u~estvovao u primarnoj obradi etimologija i obradio znatan broj novih re~i. Zahvaqujemo i prof. dr Darku Tanaskovi}u, koji nam je pomogao u obja{wavawu nekih specifi~nih orijentalizama i time doprineo da date informacije budu kompletnije i pouzdanije. Od velike koristi u zavr{noj fazi rada bile su nam primedbe i sugestije recenzenata: prof. dr Milorada Radovanovi}a i prof. dr Bogdana L. Dabi}a, za poboq{awe teksta, pa i wima dugujemo veliku zahvalnost. Treba na kraju ista}i da je inicijativa za izradu ovoga re~nika potekla od gospodina Zorana Kolunxije, direktora IK œPrometejŒ iz Novog Sada, koji je obezbedio finansijsko pra}ewe realizacije celokupnog projekta i u toku rada davao autorima svesrdnu podr{ku i pruào tehni~ku pomo} kad god je to zatrebalo, za {ta mu i ovom prilikom najsrda~nije zahvaqujemo. Unapred zahvaqujemo za poverewe i korisnicima priru~nika, posebno onima koji budu osetili potrebu da nam se jave sa svojim kriti~kim primedbama ili predlozima za oboga}ivawe sadràja i usavr{avawe na~ina obrade u novim izdawima, jer re~i iz drugih jezika, danas ponajvi{e iz engleskog, neprestano nam stiù, pa ih je potrebno svakodnevno beleìti i stru~no obra|ivati. Zbog toga je ovaj re~nik otvorena kwiga, kao {to smo i mi u tom pogledu otvoreni za ìvu saradwu sa korisnicima, spremni da im iza|emo u susret i olak{amo snalaèwe u razumevawu i upotrebi stranih re~i u na{em jeziku. U Beogradu, 1. septembra 2006. Autori

8

UZ TRE]E, POPRAVQENO I DOPUWENO IZDAWE Nepunu godinu i po dana od objavqivawa prvog izdawa Velikog re~nika stranih re~i i izraza (krajem decembra 2006) pojavquje se, evo, i tre}e popravqeno i dopuweno izdawe ove na{e kwige. Time izvr{avamo obe}awe dato u Predgovoru prvom izdawu da }emo i daqe pratiti, beleìti, prou~avati i obra|ivati strane re~i u na{em jeziku kako bismo korisnicima Re~nika omogu}ili boqe razumevawe i pravilnu upotrebu i najnovijih re~i koje u srpski jezik neprestano ulaze iz drugih jezika, ponajvi{e iz engleskog. U tome poslu od ne male pomo}i bili su nam saradnici na pripremi drugog izdawa, istaknuti stru~waci u leksikografiji i poznavaoci pojedinih podru~ja stru~no-nau~nih terminologija: prof. dr Darko Tanaskovi}, orijentalista i islamolog (sa Filolo{kog fakultet u Beogradu), prof. dr Danko [ipka, red. prof. slavistike (Arizona State Univrersity, U.S.A.), dr \or|e Ota{evi} (vi{i nau~ni saradnik Instituta za srpski jezik SANU), teatrolog i leksikograf Jovan ]irilov, mr Aida Kr{o i drugi, ali i sami korisnici koji su se odazvali na{em pozivu u prvom izdawu œda nam se jave svojim kriti~kim primedbama ili predlozima za oboga}ivawe sadràja i usavr{avawe na~ina obrade u novim izdawimaŒ. Najvi{e korisnih sugestija za dopunu Re~nika dobili smo od na{eg istaknutog epidemiologa, prof. dr Zorana Radovanovi}a iz Beograda, zatim dr \or|a Vukmanovi}a, profesora matematike na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu, dr Sneàne Petrovi} iz Instituta za srpski jezik SANU, potpukovnika Bobana Stevanovi}a, dipl. arabiiste iz Beograda, mr \or|a Sredanovi}a iz Lastve Trebiwske, kao i ~italaca NIN-a Vladana Zdanskog iz Novog Sada, Zorana Leki}a iz Stokholma i gosp. Dragomira Radivojevi}a. Svima wima dugujemo zahvalnost za trud uloèn u temeqito i pa`qivo i{~itavawe Velikog re~nika stranih re~i i izraza, koji }e, zahvaquju}i i wihovim nastojawima, u ovom, tre}em, popravqenom i dopuwenom izdawu, biti potpuniji i boqi, a samim tim i korisniji. U pripremi ovog izdawa, uz u~e{}e, pored ostalih, i stru~no-tehni~kih saradnika iz Prometeja, koji nam je kao izdava~ i ina~e pruào svu potrebnu tehni~ku podr{ku, na ~emu zahvaqujemo posebno gosp. Zoranu Kolunxiji, tekst prethodna dva izdawa pa`qivo je pregledan, pri ~emu nisu otklawani samo

9

Predgovor

tehni~ki propusti prilikom {tampawa ({tamparske i sl. gre{ke: slovne, akcenatske i druge, propu{tene upu}iva~ke odrednice i sl.) nego je, u okviru popravki i poboq{awa teksta, ujedna~en i leksikografski postupak u obradi pojedinih odrednica koje nisu bile u skladu s koncepcijom Re~nika. Najve}a pa`wa posve}ena je dopunama, koje su podrazumevale dva postupka: prvo, uno{ewe i kompletnu obradu novih odrednica, koje nisu bile zastupqene u prethodnim izdawima, a u me|uvremenu se, zbog wihove ~este upotrebe u govornoj praksi i interesovawa korisnika, pokazalo da ih je potrebno uneti i, drugo, prestilizacije nekih definicija zna~ewa, koje nisu bile dovoqno precizne ili jasne, ili pak dodavawe novih zna~ewa iz oblasti stru~no-nau~nih terminologija u {iroj op{toj upotrebi. Pri tome su kori{}eni i dodatni izvori i literatura, kao {to su kwige: Da li znate?, tomovi Ç do ç, Fond Ribnikar — Politika, Beograd 2004–2007, dr Aleksandra Vrane{, Od rukopisa do biblioteke — Pojmovnik, izd. Filolo{ki fakultet Beograd, 2006, Jovan ]irilov, Re~ nedeqe 1995–2005, Prosveta, Beograd, 2006, Tawa Popovi}, Re~nik kwièvnih termina, Logos Art, Beograd, 2007. Sve te publikacije unesene su naknadno me|u izvore gra|e u prvom, uvodnom delu Re~nika. Ovo izdawe razlikuje se od prethodnih najvi{e po tome {to se u wemu nalazi vi{e od hiqadu novoobra|enih re~i, izraza i skra}enica i isto toliko, ako ne i vi{e, prestilizacija i dopuna definicija zna~ewa ranije uvr{tenih odrednica. Pri izboru re~i koje smo uneli u tre}e izdawe rukovodili smo se, pre svega, potrebama korisnika. Idu}i wima u susret, obradili smo vi{e stru~nih termina koji su u{li u op{tu upotrebu, prvenstveno iz onih oblasti koje su u tesnoj vezi sa svakodnevnim ìvotom i problemima na{ih qudi: iz medicine, farmacije, sporta, muzike, tehnike, mode, politike, informatike i uop{te komunikacija, sakralne sfere i sl. Tu su, naravno uvr{tene i najnovije pozajmqenice iz stranih jezika, koje se susre}u u {tampi, na radiju i televiziji, ili svakodnevnom govoru, a za koje nemamo svoje dobre zamene, ili ih uop{te nemamo. Po{to je na{ re~nik zami{qen i kao priru~nik koji treba da doprinese razvijawu kulture govora, gde god je to bilo potrebno upozoravali smo, ~e{}e nego u ranijim izdawima, na pogre{ne oblike, ali i na pogre{nu i preteranu upotrebu stranih re~i i izraza, sve uz upu}ivawa na pravilna, boqa, ili bar druk~ija re{ewa. Pri tome smo se ~uvali puristi~kih intervencija, posebno onih ekstremnih, koje su karakteristi~ne za savremeni hrvatski jezi~ki standard. Na drugoj strani, opet, nastojali smo da upozorimo korisnike i na drugu krajnost — ovaj put karakteristi~nu za srbistiku — na nemaran odnos prema prodoru stranih re~i za koje ve} imamo svoje doma}e ili odavno odoma}ene strane re~i istoga zna~ewa. S tim u vezi prof. Milorad Radovanovi} dobro je rekao:

10

Predgovor

œ... biti protiv uticaja stranih jezika (a osobito engleskoga) na jezike sveta, u leksikonu naro~ito, pa i na srpski, zaludno je i besmisleno, a prepu{tawe toga toka stihiji i slu~ajnostima, opasno je nekulturno.Œ Slede}i tako aktivan, ali umeren i odmeren odnos prema upotrebi stranih re~i, nastojali smo da na{ re~nik bude putokaz i u tom pogledu, pa smo u vezi s tim na jo{ vi{e mesta nego ranije u ovom izdawu davali neophodne napomene. U pripremi Re~nika za {tampu izdava~ je nastojao da se prostor za ovako obimne dopune obezbedi funkcionalnijom tehni~kom obradom, a ne na u{trb sadràja, tako da je ukupni obim kwige tek neznatno pove}an pa ne}e izazivati pote{ko}e pri wenom kori{}ewu. Tre}im, dopuwenim izdawem Velikog re~nika stranih re~i i izraza ne zavr{ava se na{ rad na pra}ewu, beleèwu, prou~avawu i obradi stranih leksi~kih nanosa u srpskom jeziku. Stoga ova kwiga i daqe ostaje otvorena za nove dopune i usavr{avawa, u kome poslu o~ekujemo, kao i dosada, punu saradwu korisnika, dakle onih kojima je namewena. U Beogradu, 15. aprila 2008. Autori

11

Ç. U V O D

UVODNE NAPOMENE 0.

Predaju}i ovo delo zainteresovanim korisnicima i kulturnoj javnosti, ose}amo obavezu da kaèmo ne{to vi{e o potrebi izrade i izdavawa re~nika stranih re~i uop{te, zatim o osnovnim razlozima za izradu ovoga priru~nika, te o wegovom nazivu, sadràju, izboru gra|e i na~inu obrade.

1.

Potreba izrade i izdavawa re~nika stranih re~i

1.1.

Svi civilizovani narodi s izgra|enim i razvijenim standardnim jezikom, pored drugih leksikografskih izdawa, imaju i re~nike stranih re~i. Na nema~kom govornom podru~ju poznat je, na primer, Duden Fremdworterbuch, na ruskom postoje: Slovarâ inostrannáh slov (Izdatelâstvo œRusskiè àzákŒ, Moskva, 1998), L. P. Krásin: Tolkováè slovarâ inoàzá~náh slov (Izdatelâstvo œRusskiè àzákŒ, Moskva, 1998) i drugi sli~ni wima, na engleskom (gde se, naro~ito u Americi, takve re~i obra|uju u okviru op{teg leksika) ima ih ~ak vi{e razli~itih, kao {to su: The Browser’s Dictionary of Foreign Words and Phrases (Mary Varchaver and Frank Ledlie Moore), A Dictionary of Foreign Words and Phrases in Current English (A. J. Bliss), The Facts on File Dictionary of Foreign Words and Phrases (Martin H. Manser, associate editor, David H. Pickering) i sl., a tako je i na francuskom, italijanskom, {panskom, poqskom, ~e{kom, slovena~kom, bugarskom itd. Ni mi u tom pogledu, bar po broju izdawa takvih dela, ne zaostajemo za ostalima. Prema bibliografskom priru~niku Danka [ipke A Bibliography of Serbo-Croatian Dictionaries: Serbian, Croatian and Bosnian Muslim (Dunwoody Press, Springfield VA, USA, 2000), od 1830. godine, kad je izra|en prvi na{ re~nik stranih re~i (Vasilije Cerna~ki, Primje~anije na serbskij jazik s priloènijem Sovokupleni-

13

Ç. Uvod

ja Arabsko-Persijsko-Turskih rje~ij vo o~i{}enije zaraznago tjemi togoè jazika), do kraja dvadesetog veka objavqeno je sedamdeset leksikografskih priru~nika u kojima se, u mawem ili ve}em obimu i s razli~itim sadràjima i namenom, obra|uju strane re~i u na{em jeziku. Ve}ina wih (Vujaklija, Klai} i drugi, oni {ire namene) {tampani su u vi{e (Klai} ~ak u petnaest) obnovqenih i dopuwenih izdawa. U novije vreme, od 2000. do sada, u Zagrebu su objavqena tri obimna re~nika stranih re~i: [ime Ani} — Nikola Klai} — @elimir Domovi}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001), Vladimir Ani} — Ivo Goldstein, Rje~nik stranih rije~i, drugo do{tampano izdanje (2002) i Bratoljub Klai}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice, obnovljeno izdanje, priredio @eljko Klai} (2002), a tako isto i u Beogradu: Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, 5. dopuweno i redigovano izdawe (2002), Qubo Mi}unovi}, Re~nik stranih re~i (2005) te, nedavno, Radomir Jovanovi}, Veliki leksikon stranih re~i i izraza (2006). To samo po sebi govori o {irokom interesovawu za takve priru~nike, a samim tim i o potrebi wihovog izdavawa. 1.2.

Iako su uglavnom nameweni {irem krugu korisnika razli~itog nivoa obrazovawa (osim onog najnièg), kako bi s razumevawem mogli ~itati ozbiqnije tekstove u kojima se u mawoj ili ve}oj meri upotrebqavaju takve re~i, ti su priru~nici, ako su vaqano ura|eni, u isto vreme i nau~na, odnosno stru~na dela, koja u odgovaraju}oj leksikografskoj obradi prezentiraju i obja{wavaju strane nanose u leksiku odre|enog jezika, pa se zato, bar oni ozbiqniji, uzimaju i kao izvori gra|e za izradu jednotomnih ili vi{etomnih re~nika pojedinih jezika (kao npr. u nas Vujaklijin i Klai}ev u Re~niku Matice srpske ili Re~niku SANU). Uz to, oni su va`ni i za razvijawe kulture govora: za boga}ewe re~nika, a time i {irewe spoznajnih vidika, zatim svrsishodno kori{}ewe sinonimnog bogatstva, uspostavqawe kriti~kog odnosa prema upotrebi nepotrebnih tu|ica, jer nude razli~ite mogu}nosti wihove zamene doma}im re~ima itd. Ukratko, dakle, izrada i izdavawe re~nika stranih re~i nau~na je i kulturna potreba svugde u civilizovanom svetu, pa tako i kod nas.

2.

Razlozi izrade ovoga priru~nika

2.1.

Po{to ve} imamo nekoliko ve}ih i mawih re~nika stranih re~i, me|u kojima se svojim obimom i popularno{}u isti~u ve} pomenuti re~nici Milana Vujaklije, Bratoquba Klai}a, pa onda Ani}-Gold{tajnov i ranije izdati Aleksi}ev, ne ra~unaju}i tu najnovije (Mi}unovi}, Jovanovi}), koji svojim kvalitetom ne zavre|uju pa`wu, kao i znatan broj onih posebnih namena ili xepnog formata, postavqa se, sasvim opravdano,

14

Uvodne napomene

pitawe da li nam je, i za{to, potreban jo{ jedan takav re~nik. Mi smatramo da jeste, i to iz slede}ih razloga: 2.1.1. Veliki broj re~i preuzetih iz stranih jezika u posledwe vreme, posebno onih iz engleskog (preko zabavne muzike, sporta, filma, politike, marketinga, turizma, kozmetike, kompjuterske tehnike itd.), ali i onih koje su ranije prihva}ene, adaptirane i ukqu~ene u leksik srpskoga standardnog jezika, a kojima zna~ewa nisu jasna, ili nisu dovoqno jasna, prose~no obrazovanom izvornom govorniku ili pak korisniku na{eg jezika, diktiraju potrebu da se sve takve re~i sakupe, popi{u, opi{u i akcentuju, te da im se utvrdi bliè i daqe poreklo (etimologija) i zna~ewe, odnosno zna~ewa. 2.1.2. Novije pozajmqenice i leksi~ke inovacije na bazi re~i stranog porekla obra|ene su u nas u vi{e posebnih publikacija (v. daqe u poglavqu Izvori gra|e, t. 1.3.). Novu gra|u koju donose ti re~nici, me|utim, ne obuhvata u celini, pogotovo ne s odgovaraju}om leksikografskom obradom, nijedan na{ op{ti re~nik stranih re~i. A ni re~nici novih re~i nisu sve pobeleìli, pa su ostale neobra|ene u nas neke ve} sasvim obi~ne pozajmqenice (naj~e{}e anglo-ameri~kog porekla), koje se javqaju u razli~itim podru~jima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza (~ak i sa svojim dopuwenim izdawima) uveliko je zastareo. On npr. ne donosi, ~ak ni u najnovijem izdawu (2002), u vreme kad i na{a deca barataju kompjuterima i sluè se internetom i mobilnim telefonima, uobi~ajene termine iz tih oblasti, kao {to su ata~ment, apdejt, apdejtovati, aplikacija, blog, veb, vebsajt, mejl, pasvord, fajl, kompakt-disk (CD), modem, ROM, displej, roming, DVD (di-vi-di) i sl., ili iz drugih oblasti: aerobik, bilbord, bingo, biznismen, tajkun, brend, oma`, toples, pa ~ak ni kriminal, ili {iroko rasprostrawene anglicizme in (u zna~ewu: œkoji je popularan, aktuelan, koji je u modiŒ) i, suprotno tome, aut (izvorno out — œkoji vi{e nije popularan, aktuelan, u modiŒ). A upravo su te re~i kod nas danas — œinŒ. Ni ne{to savremeniji i obimniji Klai}ev Rje~nik stranih rije~i ne razlikuje se u tome mnogo od Vujaklije. Drugi re~nici izdati u posledwe vreme, kao {to su npr. Mi}unovi}ev Re~nik stranih re~i (2005) i Jovanovi}ev Veliki leksikon stranih re~i i izraza (2006), iako donose dosta novijih pozajmqenica, na~inom su obrade nedostatni, imaju veliki broj gre{aka (ovaj posledwi npr. uzima i re~ ùtokljunac kao stranu!?), a ne zadovoqavaju ni nau~ne leksikografske kriterijume, kao, uostalom, ni sam Vujaklija. 2.2.

Sve to pokazuje da je bilo neophodno da se izradi i izda obiman, savremen i funkcionalan re~nik stranih re~i u srpskom jeziku, koji bi odgo-

15

Ç. Uvod

varao aktuelnim potrebama na{e kulture i u tom smislu u potpunosti zamenio ve} pomenuti Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza, a uz to bogatstvom i aktuelno{}u sadràja omogu}io i izradu mawih savremenih re~nika stranih re~i s posebnim namenama. Ura|en po principima nau~ne leksikografske obrade, on ujedno moè biti i podsticaj za daqa prou~avawa stranih leksi~kih nanosa u srpskom jeziku i izvor gra|e za izradu savremenog re~nika na{eg kwièvnog (i standardnog) jezika, {to je danas jedan od va`nijih zadataka lingvisti~ke srbistike. Zato je izdavawe novog re~nika stranih re~i bila nasu{na potreba ne samo na{e kulture nego i na{e nauke o jeziku. 3.

Naziv re~nika

3.1.

Naj~e{}i i najjednostavniji naziv re~nika ove vrste jeste Re~nik stranih re~i, kako je glasio i radni naslov na{eg projekta. Umesto toga, kod nekih se autora susre}e u naslovu Leksikon, npr. kod Vujaklije. Ukoliko takav re~nik, odnosno leksikon, obuhvata i strane izraze, ili i izraze i skra}enice, onda se obi~no i to dodaje. Postoji npr. Aleksi}ev Re~nik stranih re~i i izraza (1978), Vujaklijin Leksikon stranih re~i i izraza (1954, i druga izdawa), Klai}ev Rje~nik stranih rije~i, izraza i kratica (1951) itd. Uz kra}i ili potpuniji naslov ovakvih dela neki autori dodaju jo{ i poseban atribut. Tako je npr. naslov jednog izdawa kod Klai}a glasio: Veliki rje~nik stranih rije~i, izraza i kratica (1968), a u novije vreme pojavio se Mi}unovi}ev Savremeni re~nik stranih re~i (1988). Novija izdawa Klai}evog re~nika, kao i najnovije izdawe re~nika stranih re~i trojice zagreba~kih autora, imaju podnaslove. Kod Klai}a to je: Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice (1978), a kod trojice autora: [ime Ani} — Nikola Klai} — @elimir Domovi}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001).

3.2.

S obzirom na ovoliko {arenilo naslova dosada{wih izdawa re~nika stranih re~i na srpskom i/ili hrvatskom govornom podru~ju, a samim tim i razli~ite mogu}nosti izbora, postavilo se pitawe kako nasloviti na{ re~nik.

3.2.1 Prvo se trebalo odlu~iti izme|u naziva Re~nik i Leksikon. Ta odluka nije zavisila samo od opredeqewa za na{u ili stranu re~ nego i od samog sadràja. Leksikon, naime, zna~i isto {to i Re~nik, ali moè da zna~i i ne{to vi{e — kwigu œu kojoj su alfabetskim redom izloèni i protuma~eni razni pojmoviŒ (RMS). Budu}i da na{ re~nik ima prvenstveno leksikografsku, a ne enciklopedijsku namenu, odlu~ili smo se za naziv Re~nik.

16

Uvodne napomene

3.2.2. Naslov re~nika, kao i svakoga drugog dela, treba uskladiti sa sadràjem. Kad bi obuhvatao samo re~i stranog porekla (a ne i izraze i skra}enice), onda ne bi bilo potrebe za {irim naslovom, u kome bi se to istaklo. U na{em re~niku obra|uju sve tri te kategorije, a uz to jo{ i izvorne strane izreke i skra}enice. Ipak, prvi, najobimniji deo, {tampan }irilicom, sadrì uglavnom adaptirane strane re~i i izraze, i to u velikom broju, pa smo se stoga opredelili za naslov Veliki re~nik stranih re~i i izraza. Taj naslov zahteva jo{ neke dodatne napomene. 3.2.3. Budu}i da se na{ re~nik, i pored izostavqawa neodgovaraju}ih odrednica, kakve nalazimo u Klai}a (v. daqe u t. 3.), po broju uvr{tenih re~i i {irini obrade, ubraja me|u obimnije re~nike te vrste (poput Klai}evog, Ani}-Gold{tajnovog, pa i Vujaklijinog), nazvali smo ga Veliki re~nik stranih re~i i izraza. Ali to nije i jedini razlog takvog izbora. Pored ve}eg obima, on treba i samim naslovom da se razlikuje od planiranih mawih wegovih izdawa razli~itih sadràja i namena. Oznaka œsavremeniŒ, kako je kod Mi}unovi}a (u izdawu 1988), ne bi odgovarala sadràju, jer se u nas obra|uju ne samo najnovije pozajmqenice nego i re~i koje su se ranije upotrebqavale u kwièvnosti i uop{te u standardnojezi~koj praksi ranijih vremena (Sima Milutinovi} Sarajlija, Wego{, Igwatovi}, Zmaj, Ko~i}, [anti} itd.). 3.2.4. U podnaslovu Klai}eva Rje~nika (1978) stoji, kako je ve} re~eno, oznaka: Tu|ice i posu|enice. Tako stoji, pored ostalih oznaka, i u podnaslovu re~nika trojice zagreba~kih autora (2001) — v. gore (u t. 3.1). Mada i na{i i strani leksikografi obi~no razvrstavaju re~i preuzete iz drugih jezika u dve skupine: 1. tu|ice, odnosno strane, neodoma}ene re~i (nem. Fremdworter, engl. foreign words) i 2. pozajmqenice ili posu|enice, tj. odoma}ene re~i stranog porekla (nem. Lehnworter, engl. borrowed words ili loanwords), takvu oznaku nismo stavili u podnaslov, jer je veoma te{ko ta~no utvrditi granicu izme|u jednih i drugih, a i stepen odoma}enosti moè biti razli~it. Uz sve to, ta podela nije bitna za sadràj re~nika niti za na~in wegove obrade, bar ne s obzirom na datu koncepciju. 3.2.5. Nijedan od na{ih op{tih re~nika stranih re~i nema oznaku jezika na koji se odnosi: srpskohrvatski, hrvatskosrpski, srpski, hrvatski i sl., jer se to samo po sebi podrazumeva (iskazuje se u jeziku samog naslova). Nema, dakle, potrebe da se naslov optere}uje jo{ i tim podatkom, pa smo se i mi toga dràli. A da je to re~nik koji obra|uje strane re~i u srpskom jeziku, moè se lako zakqu~iti, i bez posebnog isticawa: prvo, po tome {to su u alfabetar uvr{tavane prvenstveno re~i iz srpskih izvo-

17

Ç. Uvod

ra; drugo, {to su odrednice davane u obliku koji je u skladu sa srpskom standardnojezi~kom normom, dok su oblici koji odgovaraju drugim novo{tokavskim standardima upu}ivani na srpske (uz retke oznake odakle poti~u); tre}e, {to normativne napomene o prihvatqivosti ili neprihvatqivosti pojedinih tu|ica polaze od srpske filolo{ke tradicije, bez ekstremnog purizma. Sve to jasno pokazuje da je ovaj priru~nik namewen pre svega korisnicima na srpskom govornom prostoru, iako to ne zna~i da se wime ne mogu sluìti i drugi, kao {to se mi sluìmo npr. Ani}-Gold{tajnovim re~nikom, koji je namewen hrvatskim korisnicima i stoga obra|en u duhu savremene hrvatske standardnojezi~ke norme. 4.

Sadràj

4.1.

Kad se uporedi sadràj dosad iza{lih re~nika stranih re~i u na{em jeziku, posebno Vujaklijinog i Klai}evog, moè se konstatovati da se oni, i po obimu, i po odnosu prema leksi~kim nanosima iz pojedinih stranih jezika, i po izboru leksema za obradu, me|usobno znatno razlikuju, {to zna~i da wihovi autori nisu imali jedinstvenih kriterijuma u izboru gra|e. (Sli~no je i sa autorima re~nika stranih re~i kod drugih naroda u svetu.) Tako, na primer, Vujaklija ima u nas retko upotrebqavani anglicizam beging (engl. bagging) — platno za pakovawe. U Klai}a, me|utim, odrednice bagging nema. Klai} ima brojnije orijentalizme, kao {to su bedem, ~elenka, hazreti, jorgan, pamuk, pervaz, sijaset i mnogi drugi kojih kod Vujaklije nema. Nasuprot tome, Vujaklija ima bogatiji izbor pozajmqenica iz klasi~nih jezika (gr~kog i latinskog), dok je iz savremenih evropskih jezika, naro~ito francuskog, engleskog i italijanskog, neretko preuzimao i re~i za koje nema potvrda da su se ikada upotrebqavale u srpskom.

4.2.

Zbog svega toga, ve} na samom po~etku, tj. u pristupu izradi novog re~nika stranih re~i za op{tu upotrebu, javio se, kao krupan problem, odnos prema obuhvatawu re~i stranog porekla iz razli~itih jezika, primqenih i upotrebqavanih u razli~ito vreme, zbog ~ega su neke arhaizovane i iskqu~ene iz op{te upotrebe, dok su druge ìve i upotrebqavaju se u savremenom jeziku, a uz to su i jedne i druge u razli~itoj meri odoma}ene. S obzirom na veliki broj takvih re~i (prema nekim procenama, one ~ine oko jedne ~etvrtine ukupnog leksika srpskog jezika), javqa se i problem utvr|ivawa kriterijuma nu`nog odbira (selekcije) materijala, jer je nepotrebno i nesvrsishodno u re~nik ovoga tipa, koji nije enciklopedijski, unositi ba{ svaku re~ stranog porekla koja je nekad postojala ili koja sada postoji u razli~itim sferama jezi~ke upotrebe. Zato su u projektnom elaboratu dati op{ti okviri i osnovni elementi za

18

Uvodne napomene

utvr|ivawe kriterijuma po kojima }e se formirati sadràj novog re~nika, a u toku rada na projektu ti kriterijumi su se iskristalizovali i dokraja formirali. 4.3.

Krucijalno je pitawe {ta uop{te treba, a {ta ne treba da u|e u jedan re~nik stranih re~i za op{tu upotrebu.

4.3.1. Da bismo do{li do pravog odgovora na to pitawe, po{li smo obrnutim redom i utvrdili, pre svega, {ta u takav re~nik n e t r e b a da u|e, tj. {ta ne bi bilo u skladu s wegovim karakterom i namenom, a moè se na}i u nekim dosad izdatim re~nicima stranih re~i, kao {to je npr. Klai}ev. Kao polazi{te u tom smislu uzeli smo upravo jedno od wegovih obimnijih izdawa: Bratoljub Klai}, Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i posu|enice, Priredio @eljko Klai}, Nakladni zavod MH, Zagreb 1978, kasnije ponavqano uglavnom bez bitnijih izmena. Sagla{avaju}i se u potpunosti sa Stjepanom Babi}em, koji u svome osvrtu u zagreba~kom ~asopisu Jezik, godi{te XXVI (1978/1979), br. 1, str. 23–29, isti~e da se naslov Klai}eve kwige œne slaè sa sadràjemŒ, kako œnema ~vr{}ih rje~ni~kih kriterijaŒ, te da to œzapravo i nije samo rje~nik stranih rije~i, ve} i rje~nik stranih jezika, leksikon izreka, sentencija i poslovica na stranim jezicima, on je ~esto leksikon i enciklopedijaŒ, uz to nalaze}i i sami jo{ dosta nepotrebnih detaqa u Klai}evom re~niku, utvrdili smo da na{ novi re~nik stranih re~i ne treba da sadrì slede}e: 4.3.1.1. Li~na imena (antroponime) stranog porekla s obja{wewima wihovog izvornog zna~ewa, jer to ne pripada re~niku stranih re~i op{te namene. Ta se gra|a unosi obi~no u specijalne re~nike stranih re~i preuzetih iz odre|enih jezika, kao {to je npr. [kaqi}ev re~nik orijentalizama, a u svakom slu~aju donose je antroponimikoni, kakvih ima i u nas (Grkovi}kin, Bosan~ev, [imundi}ev, Smailovi}ev i dr.). Toga kriterijuma dràli su se uglavnom sastavqa~i na{ih re~nika stranih re~i (Vujaklija, Aleksi}, Ani}-Klai}-Domovi}, pa i Mi}unovi}, mada ne dosledno). Klai}, me|utim, donosi gotovo kompletan na{ antroponimikon stranog porekla, po~ev od biblijskih imena Adam, Eva, Kain, Mojsije, Isus/Jezus, Petar, Pavle, Matej itd., preko imena iz evropskih i drugih jezika, kao {to su Adalbert, Adela, Adolf, Dolores i sl., do mno{tva imena orijentalnog porekla: Abid, Adil, Adila, Agan, Aganlija, Ahmed, Ai{a itd., itd. Na{ re~nik ne obuhvata takvu gra|u, osim onih imena koja pripadaju politeisti~kim i monoteisti~kim religijama i koja ~esto imaju op{te zna~ewe, a va`na su i za op{tu kulturu.

19

Ç. Uvod

4.3.1.2. Klai}, a za wim, delimi~no, i neki drugi re~nici stranih re~i, donosi veliki broj enciklopedijskih podataka o razli~itim pojavama, kao {to su: a) zna~ajne istorijske li~nosti (Atila, Atik Tit Pomponije, Ciceron, Cezar, Napoleon, Neron, Luter, Luter King…), b) druge zna~ajnije li~nosti iz sveta umetnosti i sl. (Lili/Lully, Jean Baptiste/@an Batist, Verdi…), v) geografski pojmovi (Afrika, Azija, Australija, Evropa, Amerika, Ada Kale, Austrija, Austro-Ugarska, Malga{ka Republika, Golan, Kreta, Neva, Nevada…), g) istorijski doga|aji (Martovske Ide, Bartolomejska no}, Kristalna no}, Pariska komuna, Oktobarska revolucija…), d) pojedine kwièvne grupe (Serapionova bra}a), e) zna~ajnija kwièvna i programatska dela (Ramajana, Mahabharata, Manifest Komunisti~ke partije) i tako redom. Sve to, me|utim, pripada op{tim enciklopedijama i leksikonima, pa ne moè biti uvr{teno u re~nik stranih re~i op{te namene. 4.3.1.3. Samo se po sebi razume da se u re~nik s t r a n i h re~i, izraza i skra}enica ne mogu unositi odrednice koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom, kao {to su npr. u Klai}a automobilske registarske oznake, velikim delom (bar u Bosni i Hercegovini) ve} iskqu~ene iz upotrebe: BG (Beograd), BI (Biha}), BL (Bawa Luka), SA (Sarajevo), [A ([abac), SK (Skopje), ZG (Zagreb), LJ (Qubqana), ili u Jovanovi}a ve} pomenuti ùtokljunac, a tu su jo{ i belika (mladi deo stabla i grana drveta ispod kore), Zeleni (naziv politi~kog pokreta), àrulja (sijalica) itd. 4.3.2. Nakon pregleda sadràja koji, sasvim sigurno, ne pripadaju op{tem re~niku stranih re~i (izraza i skra}enica), treba re}i {ta u takav re~nik treba da u|e i {ta korisnik moè o~ekivati da na|e u na{em re~niku. Generalno, on sadrì leksi~ke pozajmqenice u savremenom srpskom standardnom jeziku, u svim wegovim funkcionalnim stilovima, pa i svakodnevnom govoru, kao i prihva}ene strane skra}enice i izraze, ukqu~uju}i tu i terminolo{ke jedinice iz razli~itih oblasti nauke, tehnike i umetnosti koje ulaze u op{ti leksik. Nisu ukqu~ene jedino one re~i stranog porekla koje su se potpuno uklopile u na{ leksi~ki fond, a zna~ewe im je jasno svakom izvornom govorniku srpskog jezika, pa se vi{e i ne ose}aju kao strane (npr. livada, koliba, krevet i sl., kojima ni u Re~niku Matice srpske nije ozna~eno strano poreklo). Takve re~i ukqu~i}e se kasnije u Enciklopedijski re~nik stranih re~i i izraza, ako se na wemu bude radilo. 4.3.2.1. To zna~i da }e zainteresovani korisnik ovde mo}i da na|e: 1) re~i stranog porekla koje se upotrebqavaju u svim stilovima savremenog standardnog jezika: kwièvnoumetni~kom, publicisti~kom, nau~nom, administrativnom i razgovornom;

20

Uvodne napomene

2) re~i stranog porekla zastupqene u ranijoj literaturi, narodnim pesmama i drugim vidovima narodnog stvarala{tva, {to se sve jo{ prou~ava u {kolama i izdaje za {iru ~itala~ku publiku; 3) termine stranog porekla iz razli~itih oblasti nauka i umetnosti koji se upotrebqavaju u obi~nom govoru i popularnonau~noj literaturi i koji ~ine sr`ni deo pojedinih terminosistema, ali ne i one koji pripadaju uskostru~nom i nau~nom terminosistemu u celini; 4) strane re~i, imena i termine iz oblasti mitologije i religije; 5) eponimizme, kao {to su bazedov (Bazedovqeva bolest), volt, om, vat, kala{wikov, mauzer, kvisling, cepelin i sl.; 6) najnovije pozajmqenice iz stranih jezika, posebno iz engleskog; 7) odoma}ene izraze stranog porekla; 8) skra}enice stranih naziva i op{tih pojmova; 9) internacionalne hemijske, fizi~ke i druge simbole; 10) me|unarodne merne jedinice i wihove latini~ke skra}enice, kao i druge merne jedinice koje su jo{ u upotrebi; 11) strane izvorne izraze terminolo{kog karaktera, kao {to su termini casus belli lat. uzrok rata; povod za rat, ius primae noctis lat. ist. pravo prve no}i i sl., kao i drugi izvorni termini iz oblasti politike, ekonomije, muzike, kulinarstva itd., koji nisu u{li u naj{iru upotrebu, pa stoga nisu dokraja adaptirani i ne mogu se, osim retkih izuzetaka, pisati }irilicom. 12) izvorne latinske ili na latinski prevedene starogr~ke izreke, poslovice i sentence, kao i originalne citate iz ìvih evropskih jezika: poznatije stihove ili mudre izreke iz kwièvnih dela ili aforizme poznatih filozofa, kwièvnika i drugih velikih qudi (Dantea, [ekspira, Rusoa, i dr.), s oznakom izgovora i prevodom. 4.3.2.2. Prema stroìm kriterijumima, gra|a navedena u prethodnoj ta~ki pod 11) i 12) ne bi, zapravo, trebalo da u|e u op{ti re~nik stranih re~i, ali smo se ipak odlu~ili da je unesemo u ovaj re~nik, i to iz dva razloga: prvo, {to takve izraze i izreke donose i drugi ve}i priru~nici te vrste (u nas npr. Klai}ev i Ani}-Gold{tajnov) i, drugo, {to se oni ipak upotrebqavaju u odre|enim situacijama u usmenoj i pismenoj komunikaciji, ~esto sasvim pogre{no, pa je korisnike potrebno uputiti na pravilan izgovor i na~in pisawa. Ta je gra|a, zajedno s onom pod 8) i 9), uvr{tena u latini~ni deo kwige, a neki uobi~ajeniji izrazi, kao {to su npr. alter ego ili status kvo i sl., mogu se na}i i u }irili~kom delu, s osnovnim zna~ewem i uputom na izvorni latini~ki lik (alter ego, status quo), gde se nalaze {ira obja{wewa i kompletna obrada.

21

Ç. Uvod

4.4.

Iako se na odre|enim mestima (po azbu~nom ili abecednom redu) nalaze i u drugom, glavnom delu kwige, na kraju prvoga dela dati su, radi kompletnijeg uvida, strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i, a na kraju, u tre}em delu, i nekoliko posebnih priloga: Me|unarodni sistem mera, Pregled ostalih mernih jedinica (angloameri~kih, ruskih i turskih) i Periodi~ni sistem elemenata (sa stranim i na{im nazivima i simbolima). Na taj na~in sva tri dela kwige ~ine me|usobno povezanu i funkcionalnu celinu, koja korisniku nudi potrebne informacije u obliku koji mu najvi{e odgovara.

5.

Na~in obrade

5.1.

U radu na realizaciji projekta koji nam je poveren, a ~iji je rezultat ovaj re~nik, dràli smo se dva osnovna kriterijuma, jednog prakti~ne, a drugog nau~ne naravi. To su: zadovoqavawe potreba u pogledu edukacije, komunikacije, kulture govora i op{te kulture mogu}ih korisnika i zadovoqavawe nau~nih, lingvisti~kih (leksikolo{kih i leksikografskih) potreba pra}ewa i prou~avawa stranih leksi~kih nanosa u na{em jeziku i pribavqawa gra|e za izradu ili dopunu leksikografskih dela razli~itog sadràja i namene. Ti kriterijumi diktirali su sadràj i na~in obrade gra|e, pa smo stoga teìli da obuhvatimo re~i, izraze, fraze i skra}enice koji se ~e{}e javqaju u govornoj praksi, u svim stilovima standardnog jezika, ali i u nekim sociolektima (àrgonu i sl.), za koje smo pretpostavqali da im ve}ina prose~no obrazovanih qudi ne}e znati zna~ewa, a uz to da damo {to vi{e neophodnih podataka o wihovim gramati~kim svojstvima, statusu u standardnom jeziku, akcentuaciji, poreklu (etimologiji), zna~ewima i podru~jima upotrebe. Stoga je bilo nu`no obaviti slede}e operacije: utvr|ivawe alfabetara i unos odrednica: re~i, izraza, fraza i skra}enica, po azbu~nom redu (u prvom, }irili~kom delu) i abecednom (u drugom, latini~kom); akcentovawe odrednica (ozna~avawe standardnih naglasaka i postakcenatskih duìna vokala, a u nekim slu~ajevima i uobi~ajene akcentuacije u svakodnevnom govoru na{ih qudi, koja odstupa od standardne); obeleàvawe gramati~kih svojstava (vrsta re~i, kategorija roda i broja imenskih re~i, karakteristi~ni oblici u promeni imenskih re~i i glagola); obja{wewe etimologije — bliè (oznaka jezika davaoca, tj. jezika iz koga je ta re~ neposredno preuzeta) i daqe (izvorno poreklo, gde se moglo utvrditi);

1. 2.

1)

2)

3)

4)

22

Uvodne napomene

5) definisawe zna~ewa, s naznakom sfera upotrebe i najnu`nijim podacima o vezama s drugim re~ima i izrazima; 6) ozna~avawe statusa (pravilnosti ili nepravilnosti, pa i opravdanosti upotrebe) pojedinih stranih re~i i izraza u savremenom standardnom jeziku (normativisti~ke napomene); 7) obja{wavawe ustaqenih sintagmi terminolo{kog karaktera i frazema u ~iji sastav ulaze re~i uz koje stoje. 5.2.

S obzirom na te{ko}e i nedoumice na koje smo nailazili u realizaciji pojedinih postupaka i kona~na re{ewa u ovom re~niku, uz prikaz op{teg sadràja leksikografskih jedinica (v. t. 5.1.), potrebno je dati jo{ nekoliko napomena u vezi s na~inom obrade.

5.2.1. Prvi problem s kojim smo se sreli pri uspostavi alfabetara bila je dilema: da li dati i obraditi svaku re~ posebno ili ih vezati i obra|ivati po gnezdima u sastavu jednog leksikografskog ~lanka. Suprotno Klai}u, koji lekseme uglavnom obra|uje po œgnezdimaŒ (upor. npr. esenc, pod kojom se odrednicom nalaze re~i esencija, esencijalan, esencijalizam, esencijalist(a), esencijalisti~ki), odlu~ili smo se za princip da se sve izvedenice u okviru jedne porodice re~i daju kao posebne odrednice, a da se etimologija nazna~uje samo kod jedne od wih (po pravilu kod osnovne lekseme). Autor ve} citiranog osvrta na Klai}ev Rje~nik stranih rije~i svakako je u pravu kad kaè da wegov (Klai}ev) na~in obrade œnije svrhovit jer se njime mnogo gubi, a malo ili ni{ta se ne dobiva. To je uvidio i sam autor pa je dobrim dijelom napustio sustav gnijezda…Œ. U pravu je i kad konstatuje da œsvrstavanje po gnijezdima nije dobro s jo{ jednoga razloga. Tako mnoge rije~i nemaju svoga zna~enja pa se i ne zna {to zapravo zna~e jer nije dovoljno {to se nalaze uz osnovnu rije~Œ. Klai}ev na~in obrade po œgnezdimaŒ jeste racionalniji, ali to ide nau{trb informativnosti, {to ne odgovara ni na{em kriterijumu prakti~nosti, tj. te`wi da se olak{a kori{}ewe priru~nika, pa takav na~in obrade nismo mogli prihvatiti, a nisu ga prihvatili ni ostali na{i re~nici stranih re~i. Izuzetno, uz imeni~ke odrednice davali smo odnosne prideve koji nemaju posebnih zna~ewa i koji ne ulaze u sastav ustaqenih izraza terminolo{kog karaktera ili frazema, pa se za wih niko ne}e posebno ni interesovati. 5.2.2. Akcentuacija uop{te, a posebno akcentuacija stranih re~i u srpskom standardnom jeziku, najproblemati~nije je i najneobra|enije podru~je na{e normativistike. Zbog toga je tu u izradi ovog re~nika bilo i najvi{e te{ko}a, posebno s obzirom na nesaglasnosti normativaca u vezi s

23

Ç. Uvod

primenom standardnih (novo{tokavskih) naglasaka i postakcenatskih duìna u izgovoru re~i stranog porekla, ali i razli~ito akcentovawe mnogih odrednica u na{im re~nicima stranih re~i. 5.2.2.1. Iako autori nekih re~nika (kao npr. Ani} i Gold{tajn) uz standardne daju i izvorne (neprenesene) akcente, uobi~ajene u govornoj praksi, mi smo se odlu~ili za standardnu akcentuaciju. Ovo pre svega zato {to ta materija jo{ nije dovoqno istraèna, a nema ni saglasnosti lingvista o slu~ajevima kad se moè, i mora, odstupati od novo{tokavske akcentuacije u izgovoru stranih, pa i nekih na{ih re~i. Osim toga, s obzirom na raznolikosti u govornoj praksi, veoma je te{ko odrediti granice takvih odstupawa. Napokon, tu je i jo{ jedan razlog {to smo se opredelili da dajemo samo standardne akcente i duìne. Korisnici bi, naime, dodatne informacije o uobi~ajenim neprenesenim akcentima mogli shvatiti kao na{e opredeqewe i normativni stav, a mi takav stav, bez ~vr{}eg upori{ta u rezultatima ozbiqnijih istraìvawa, nikako ne bismo mogli zauzimati. 5.2.2.2. Ipak smo, u nekim slu~ajevima, gde standardni akcenti u re~ima stranog porekla zvu~e nategnuto i neprirodno, jer ih ba{ niko tako ne izgovara, stavqali smo uobi~ajenu akcentuaciju. To smo ~inili i kada strane re~i (npr. muzi~ki termini, preuzeti iz italijanskog), zbog ograni~enog podru~ja upotrebe, nisu u dovoqnoj meri, ili uop{te nisu, adaptirane, pa, pored ostalog, zadràvaju i izvorni akcenat. 5.2.3. Gramati~ke oznake, kao {to je to uobi~ajeno u sli~nim leksikografskim delima, davali smo na dva na~ina: 1) etiketama (skra}enicama) koje upu}uju na vrstu nepromenqivih re~i ili na imenske re~i koje nemaju promene, koje su indeklinabilne (pril., uzv., prid. indekl. i sl.), ili pak na odgovaraju}i oblik u promeni (dat., lok., gen. mn., 3. l. mn. i sl.) i 2) samim oblikom u promeni: kod imenica genitivom jednine, uz oznaku roda (m, ` ili s), kod prideva nastavcima za mu{ki, ènski i sredwi rod jednine, a kod glagola nastavkom za prvo lice jednine prezenta. Navo|eni su i drugi karakteristi~ni oblici koji u praksi izazivaju nedoumice (duga i kratka mnoìna imenica mu{kog roda s osnovom na suglasnik, genitiv mnoìne, naro~ito kod imenica ènskog roda 3. vrste, gde se mogu javqati razli~iti nastavci: -a, -i, imenica mu{kog roda prve vrste, gde se javqa nepostojano a, itd.). 5.2.4. Etimologije, u uglastim zagradama, davali smo samo radi upu}ivawa na poreklo pojedinih stranih re~i, kao informaciju iz koga su jezika preuzete, i to navo|ewem izvornog lika u latini~noj transkripciji, bez obzira na pismo kojim se taj jezik sluì (gr~ki alfabet, hebrejsko pismo,

24

Uvodne napomene

arapsko pismo i sl.). Daqu etimologiju, gde god je to bilo mogu}e, davali smo uz skra}enicu naziva jezika iz koga je preuzeta u jezik davalac, a re|e smo skra}enicom samo ozna~avali jezik iz koga je preuzeta. Treba, naime, imati u vidu da u re~nicima stranih re~i nema mesta detaqnijem bavqewu etimologijama, jer za to postoje posebni etimolo{ki re~nici, kakav je poznati Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika Petra Skoka, ili onaj koji se, pod rukovodstvom ~lana SANU prof. dr Aleksandra Lome, upravo izra|uje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. 5.2.5. Definicije zna~ewa, koje su sa stanovi{ta korisnika i najva`nije, davali smo kako je to uobi~ajeno u op{tim re~nicima stranih re~i. 5.2.5.1. Uz odrednice su navedena kratka obja{wewa zna~ewa, prvo op{ta (opisno i pomo}u sinonima), pa potom terminolo{ka (s odgovaraju}im etiketama). Op{irnije enciklopedijske podatke, kakvi se ~esto susre}u kod Klai}a, pa i u nekim drugim re~nicima stranih re~i, nismo davali, jer bi to uticalo na znatno pove}awe obima re~nika, a uz to bi na{ re~nik stekao i karakter enciklopedijskog leksikona, {to ne bi odgovaralo sadràju i nameni leksikografskog dela ove vrste. 5.2.5.2. U op{tim re~nicima kwièvnog ili kwièvnog i narodnog jezika, kakvi su Re~nik Matice srpske i Re~nik Srpske akademije nauka i umetnosti, zna~ewa re~i ilustruju se, i potvr|uju, primerima iz pregledanih izvora u okviru odre|enog korpusa tekstova za ekscerpciju (obi~no celim re~enicama ili delovima re~enica, ve} zavisno od toga {ta se uzima kao dovoqan kontekst). U re~nicima stranih re~i op{te namene takva praksa nije uobi~ajena, jer bi u tom slu~aju ti re~nici bili preobimni i neprakti~ni, a i priprema i obrada tako koncipiranog re~nika stranih re~i zahtevala bi mnogo vi{e vremena i stru~nih snaga, a u~inak ne bi bio od nekog prakti~nog zna~aja, jer korisnik u re~niku ovog tipa o~ekuje kratku i ta~nu informaciju {ta koja strana re~ zna~i u na{em jeziku. To se, me|utim, ne odnosi na specijalne re~nike stranih re~i, kakav je [kaqi}ev re~nik orijentalizama Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Re~nik novijih anglicizama V. Vasi}, T. Pr}i}a i G. Nejgebauer, ili pak Klajnov Re~nik novih re~i, koji uz ostale obra|uje i strane re~i, gde su takve ilustracije potrebne i dobrodo{le. 5.2.6. Uz neke odrednice davali smo normativisti~ke napomene, kojima smo (skra}enicom nepr.) nastojali da korisnike upozorimo na gramati~ko-pravopisnu nepravilnost pojedinih oblika, upu}uju}i ih na pravilne, npr. kontraverzan nepr. v. kotroverzan, ili pak da ukaèmo na nepotrebno posezawe za stranim re~ima i wihovu neumerenu upotrebu, kad umesto wih imamo svoje sasvim dobre odoma}ene zamene, npr. destina-

25

Ç. Uvod

cija, -e ` ‰lat. destinatio /destinacio/Š odre|ivawe, ciq, odredi{te; krajwi ciq putovawa i sl. ({to su dobre zamene pa ih treba ~e{}e upotrebqavati umesto stranog destinacija). Tim napomenama na{ re~nik ostvaruje i posebnu ulogu u borbi za razvijawe i {irewe jednog vida kulture govora. 5.2.7. Uz odrednice koje ulaze u sastav sintagmi terminolo{kog karaktera ili frazema navo|ene su i obja{wene i te leksi~ke jedinice, i to u okviru istog leksikografskog ~lanka.

UPUTSTVA ZA KORI[]EWE 0.

Da bi se predupredila nepotrebna lutawa i nedoumice u pronalaèwu strane re~i o ~ijem se izgovoru, zna~ewu, poreklu, upotrebi ili vezama s drugim re~ima i izrazima korisnik èli da obavesti, potrebno je pre svega pa`qivo pro~itati Predgovor i Uvod, a potom se upoznati i sa Izvorima gra|e, Skra}enicama i Znakovima. Uz to treba slediti ove prakti~ne napomene i uputstva za kori{}ewe.

1.

Budu}i da su u na{ priru~nik uvr{tene, i to u {irokom izboru, prilago|ene strane re~i, koje su se u celini, ili glavnim delom, uklopile u akcenatski i gramati~ki sistem srpskog jezika, pa se kao i sve na{e re~i doma}eg porekla pi{u srpskim }irili~kim ili latini~kim pismom, ali i re~i, izrazi, izreke i skra}enice koje su zadràle svojstva prenesena iz jezika davaoca, ukqu~uju}i i izvornu grafiju i ortografiju, tuma~ewe ove ili one re~i ili izraza, skra}enice i sl., ve} prema tome kojoj skupini pripada, treba potraìti u odgovaraju}em delu kwige: prvom, }irili~kom (gde se nalaze prilago|ene re~i), ili drugom, latini~nom (gde se daju izvorni, neadaptirani izrazi, izreke i skra}enice, po pravilu u latini~koj grafiji).

2.

Mada najve}i broj korisnika ne poznaje (ili ne poznaje u dovoqnoj meri) akcenatske znakove i prirodu na{e standardne akcentuacije, sve odrednice su akcentovane.

2.1.

Iz ve} iznesenih razloga (v. gore, u Uvodnim napomenama, u t. 5.2.2.1.) data je standardna novo{tokavska akcentuacija: asistent, deterxent, komandant (a ne asistent, deterxent, komandant). Nestandardna akcentuacija, preuzeta iz jezika davaoca, ozna~ena je u slu~ajevima kad su preuzeti akcenti toliko pro{ireni u govornoj praksi da se standardni retko susre}u ili se gotovo nikako ne ~uju. Prema tome su nestandardni akcenti i ozna~eni na dva na~ina:

26

Uputstva za kori{}ewe

2.1.1. u zagradi, s etiketom uob., kao u primerima: bikini, -ija (uob. bikini, bikinija) m ‰prema ostrvu Bikini u Tihom okeanuŠ ènski kupa}i kostim od dva dela. lakirovka, -e `, gen. mn. lakirovki (uob. i lakirovka) ‰rus. lakirovka, v. lakŠ naro~ito ulep{avawe radi postizawa samo spoqa{weg sjaja, spoqa{we lepote, la`no ulep{avawe, laàn sjaj (up. Potemkinova sela).

2.1.2. samo sa nestandardnim akcentom, kao u primerima: andante ‰it. andanteŠ muz. 1. pril. umereno, ne prebrzo. 2. m lagani stav ili deo kompozicije. andantino ‰it. andantino, dem. od andanteŠ muz. 1. pril. umereno, ne{to brè od andantea. 2. m stav ili deo kompozicije u umereno sporom tempu.

2.2.

Uz akcenat osnovnog oblika, koji se nalazi u odrednici, u svim slu~ajevima kad se akcentuacija u promeni re~i mewa, dati su i ti oblici, ili bar oni frekventniji, npr.: bakalar, -ara m, mn. bakalari, gen. mn. bakalara ‰ital. baccala od {p. bacalao, od hol. kabeljauwŠ zool. vrsta ribe koja ìvi u severnim morima, Gadus morrhua, jede se osu{ena. abjudicirati, abjudiciram, 3. l. mn. abjudiciraju, pril. sad. abjudiciraju}i ‰lat. abiudicareŠ prav. sudski osporiti, uskratiti.

2.3.

Akcenatske dublete (podjednako pravilne u standardnom jeziku) date su naporedo, kao u primeru:

avenija, -e i avenija, -e ` ‰fr. avenueŠ {iroka ulica oivi~ena drve}em. abdomen, -a i abdomen, -a m ‰lat. abdomen, abdominisŠ 1. anat. trbuh, trbu{na {upqina. 2. zool. zadak, zadwi deo tela (kod insekata).

2.4.

Radi redukovawa akcenatskog dubletizma, u latinskim nazivima bolesti na -itis, u kojima se u standardnom jeziku javqaju dvojaki naglasci (artritis i artritis, gastritis i gastritis, uretritis i uretritis, cistitis i cistitis i sl.), ili u sloènicama sa -metar, gde Re~nik Matice srpske ima i oblike bez postakcenatske duìne i one s duìnom (npr. barometar i barometar) ozna~en je, u prvom slu~aju samo jedan akcenat, onaj kra}i, i po tome ra{ireniji (artritis, gastritis, uretritis, cistitis), a u drugom uobi~ajeni naglasak prvoga dela sloènice, bez duìne u drugom (barometar). To, me|utim, ne zna~i da se te re~i ne mogu izgovarati i druk~ije, ako ih neko tako izgovara (artritis, gastritis, uretritis, cistitis; barometar i sl.).

3.

Uz odrednice u osnovnim oblicima (imenske re~i u nom. jednine, a glagoli u prvom licu jednine prezenta) dati su i karakteristi~ni oblici u promeni, gde god je to bilo potrebno kako bi se ukazalo na morfolo{ke karakteristike obra|ene re~i.

3.1.

Kod svih imenica dat je u jednini genitivni nastavak i oznaka roda (m, ` ili s), a kod onih koje imaju samo mnoìnu (pluralia tantum), ili je odred-

27

Ç. Uvod

nica data u mnoìni, i oznaka broja (mn.). Uz to su, u slu~ajevima gde se u govornoj praksi javqaju kolebawa, davani puni standardni oblici, naj~e{}e nominativa i genitiva mnoìne, ali i dativa i lokativa jednine, kao u primerima: ~agaq, -gqa m, mn. ~agqevi ‰tur. cakal od pers. {egalŠ pokr. v. {akal. patent, -a m, mn. patenti, gen. mn. patenata… ùrka, -e `, dat. ùrci, gen. mn. ùrki fam. v. ùr.

3.2.

Fonetsko-morfolo{ke dublete (npr. imenice s razlikama u glasovnoj strukturi, ili imenice istog ili razli~itog roda izvedene od istoga korena ili osnove a s istim zna~ewem i sl.) povezane su su znakom =, kao u primerima: gabarden, -ena = gabardin, -ina m ‰engl. gabardine, gaberdineŠ visokokvalitetna tkanina za odela, obi~no jednobojna, s kosim prugama. x gabardenski, gabardinski. galo{e, -o{a = galo{ne, galo{ni ` mn. ‰fr. galocheŠ plitka gumena obu}a za sneg, blato, vodu i sl. koja se nosi preko cipela, kaqa~e. jonizacija, -e = ionizacija, -e ` ‰v. jonŠ fiz. hem. stvarawe jona i elektrona iz neutralnih ~estica (atoma ili molekula). baga`, -aà m = bagaà, -e ` ‰fr. bagageŠ 1. neophodne stvari spakovane u kofere i torbe koje se nose prilikom putovawa, prtqag. 2. pej. olo{, fukara. 3. fig. pej. literarne, nau~ne i druge vrednosti koje se odràvaju po navici, ~esto nepotrebne.

3.3.

Ukoliko je drugi oblik po azbu~nom redu udaqen od prvoga, korisnik se posebnom odrednicom upu}uje da tamo potraì zna~ewa i drugo {to ga zanima u vezi s tom re~i, npr.: ionizacija = jonizacija (v.)

3.4. Skra}enica v. (vidi) zna~i uputu na pravilniji ili boqi oblik, npr.: bazardan v. bazar|an. bazardan-ba{a v. bazar|an-ba{a. bazr|an v. bazar|an.

3.5.

Ako je takav oblik u suprotnosti sa standardnojezi~kom normom, pa je kao takav potpuno neprihvatqiv, uz wega je stavqena etiketa nepr. (nepravilno), {to je ponovqeno i uz odrednicu gde se nalazi pravilan oblik (kao u slu~aju |imrija — ximrija ili pejsa` — pejza` i sl.), ili samo uz pravilan oblik, ako nepravilni oblici po azbu~nom redu slede odmah iza wega (kao u prvom slede}em primeru). bicikl, -a m, mn. bicikli, gen. mn. bicikla i bicikala ‰fr. bicycle, bicyclette, v. bi-, cyclus od gr~. kyklos krugŠ vrsta vozila na dva to~ka koje se pokre}e okretawem, potiskivawem pedala; nepr. bicikla, biciklo. |imrija nepr. v. ximrija. ximrija, -e m, mn. ximrije, gen. mn. ximrija; nepr. |imrija ‰tur. cimri od pers. gimri {krtica, propalica, prostakŠ tvrdica, {krtica. x ximrijski. pejsa` nepr. v. pejza`. pejsaìst(a) nepr. v. pejzaìst(a). kasnolat.

28

Uputstva za kori{}ewe pejza`, -aà m, pejzaì, gen. mn. pejzaà; nepr. pejsa` ‰fr. paysage predeoŠ 1. predeo, kraj, krajolik. 2. lik. predstavqawe jednog kraja, predela, krajolika na crteù, slici. 3. fig. opis neke situacije, stawa. pejzaìst(a), -e m, pejzaìsti; nepr. pejsaìst(a) ‰fr. paysagiste, v. pejza`Š likovni umetnik koji slika pejzaè;

3.6.

Oblici koji se re|e upotrebqavaju u srpskoj standardnojezi~koj praksi dodati su, u oblim zagradama, uz one koji prevladavaju u toj praksi, npr.: barijum, -a (i barij, -a) m ‰nlat. barium od gr~. barys teàkŠ hem. hemijski element, metal iz grupe zemnoalkalnih metala (hemijski simbol Ba, atomski broj 56). x barijumov (i barijev).

Vujaklija je takve re~i beleìo kao jedinstvenu odrednicu: barij(um) i sl. To, me|utim, nije prihvatqivo ne samo iz navedenog razloga nego i zbog razli~ite akcentuacije, ta~nije razlika u postakcenatskim duìnama (barijum, naime, nema, a barij ima dugo i u drugom slogu). 3.7.

Imenice tipa avanturist(a), aktivist(a), bilansist(a), komunist(a), sportist(a) i sl. u srpskom se standardnom jeziku prete`no upotrebqavaju u obliku na -a: avanturista, aktivista, bilansista, komunista, sportista, ali i kad se u nominativu upotrebqavaju u obliku na suglasnik, avanturist, aktivist, bilansist, komunist, sportist, genitivni im je nastavak redovno -e: aktivist, -e m (s nastavcima 3. deklinacione vrste i u ostalim padeìma jednine), a samo izuzetno -a: aktivist, -a m (s kompletnom promenom po 1. deklinacionoj vrsti). Zato smo uz takve imenice stavqali genitivni nastavak -e, s oznakom m (mu{ki rod) i oblikom mnoìne, koji u oba slu~aja odgovara iskqu~ivo prvoj deklinacionoj vrsti mu{koga roda, kao u primeru: akvarelist(a), -e m, mn. akvarelisti ‰v. akvarelŠ slikar koji se sluì vodenim bojama.

3.8.

Re~i razli~itog zna~ewa i porekla koje se jednako izgovaraju, tj. imaju isti glasovni sastav i naglasak (homonimi), ozna~ene su broj~anim eksponentima i obra|ene posebno: bar1, -a m, lok. (u) baru, mn. barovi, gen. mn. barova ‰engl. barŠ 1. no}ni zabavni lokal sa muzikom ili programom. 2. gostionica, kafana u kojoj se pije za {ankom stoje}i; bife. 3. deo name{taja obi~no s policama, u staklu i ogledalima u kojem se drè fla{e sa pi}em, ku}ni bife. 4. {ank. y bar-dama barska dama (v. barski). bar2, -a m, mn. bari ‰gr~. baros teìnaŠ fiz. jedinica za merewe atmosferskog pritiska.

Ili: galon1, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰engl. gallonŠ 1. engleska i ameri~ka jedinica za te~nost (u Engleskoj iznosi 4,546 litara, u Americi 3,785 litara). galon2, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰fr. galonŠ {irit, traka od zlata, srebra ili svile koja ukra{ava uniformu, odelo, zastavu i sl.

29

Ç. Uvod

4.

Mada ve}inu korisnika re~nika stranih re~i, kad je u pitawu etimologija, uglavnom zanima samo podatak odakle je koja re~ preuzeta u na{ jezik, ipak se na odre|enom mestu ‰u uglastim zagradamaŠ moè na}i dosta zanimqivih podataka i od {ireg interesa.

4.1.

Uz gotovo sve odrednice dat je izvorni oblik te re~i u jeziku davaocu, a uz ve}inu wih i weno daqe poreklo, npr.: ubikvitet, -eta m ‰nlat. ubiquitas, prema lat. ubique svudaŠ postojawe na svakom mestu, sveprisutnost. pavijan, -a m ‰nem. Pavian od hol. baviaan od fr. babouin budalaŠ zool. vrsta divqeg dugodlakog majmuna (Papia hamadryas) iz roda Papio, ìvi na visoravnima Arapskog poluostrva i u predelima severoisto~ne Afrike. 2. straàr pored ~amca. x pavijanski.

4.2.

Uz neke karakteristi~nije izvorne oblike dato je i obja{wewe zna~ewa, kao u ovom primeru: pejsmejker, -a m ‰engl. pacemaker, prema pace ritam, make pravitiŠ 1. med. aparat koji se ugra|uje u telo bolesnika da bi elektronskim impulsima stimulisao rad sr~anog mi{i}a. 2. sp. àrg. trka~ koji u prvom delu trke (na sredwe ili duge staze) diktira poja~an tempo kako bi favoriti ostvarili vrhunski rezultat; zec.

4.3.

Uz imenice nastale prema vlastitim imenima data su i ta imena (eponimi), s pokojim dodatnim podatkom, npr.: begonija, -e ` ‰prema imenu francuskog botani~ara Mi{ela Begona (Begon)Š bot. ukrasna sobna biqka krupnih cvetova iz familije Begoniaceae. labanotacija, -e ` ‰engl. labanotation, prema imenu svoga tvorca R. LabanaŠ naziv za plesno pismo, na~in beleèwa, zapisivawa pokreta tela pri plesu koji je razradio Dance Notation Bureau.

5.

Zna~ewa pojedinih re~i ozna~ena su arapskim brojevima, a ona terminolo{ka i etiketama koje upu}uju na wihovo podru~je upotrebe: bagatela, -e ` ‰ital. bagatellaŠ 1. bezna~ajna stvar, sitnica, malenkost. 2. sasvim niska cena, jeftino}a. 3. muz. kratka kompozicija lakog sadràja.

6.

U latini~kom delu kwige, gde se nalaze izvorni izrazi, izreke i me|unarodne skra}enice, uz {ire fraze, aforizme, sentence i sl., u kosim zagradama dosledno je data }irili~ka transkripcija, ~ak i u slu~ajevima kad nema razlika u na~inu pisawa i ~itawa, ovo ponajvi{e zbog ozna~avawa mesta akcenta i celovitosti transkribovanoga teksta, a varijante pojedinih izreka ili pravnih maksima, koje mogu zanimati neke korisnike, upu}ene su jedne na druge skra}enicom. up. (uporedi), kao u primeru: Tria sunt iuris praecepta: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere ‰trija sunt juris precepta: honeste vivere, alterum non ledere, suum kuikve tribuereŠ lat. Tri su pravna propisa: po{teno ìveti, drugoga ne vre|ati, svakome dati {to mu pripada (Ciceron); up. Iuris praecepta sunt haec…

30

Izvori gra|e

7.

Sluèwe ovim re~nikom olak{ano je i time {to su sve re~i uno{ene i obja{wavane pojedina~no, a ne po tzv. gnezdima (v. u Uvodu, t. 5.2.1). Jedino su pridevi izvedeni od re~i date u odrednici, s izuzetkom onih koji se odnose i na druge re~i ili ulaze u sastav veza terminolo{kog karaktera ili nekog frazema, date u okviru istog leksikografskog ~lanka s oznakom x:

abdikacija, -e ` ‰lat. abdicatioŠ odricawe od prestola. x abdikacioni. aba, -e ` ‰tur. aba, iz ar.Š 1. gruba doma}a (seqa~ka) tkanina od vune ili kozje dlake (kostreti). 2. mu{ki ogrta~ (gorwi deo mu{ke ode}e) od takve tkanine. 3. pej. (obi~no u mn.) izno{eno, ru`no, poderano odelo; drowci. x aben.

Prema tome, svaku re~ treba traìti tamo gde joj je mesto po azbu~nom redu (u prvom) ili po abecednom (u drugom delu kwige), a sloène terminolo{e izraze uz re~i koje ~ine wihov osnovni deo.

IZVORI GRA\E 1.

Polaze}i od nazna~ene namene i sadràja re~nika, pri utvr|ivawu odrednica i wihovoj obradi, uz nu`nu selekciju, kori{}eni su, ili su u toku rada konsultovani, slede}i izvori:

1.1. Re~nici savremenog kwièvnog i narodnog jezika: 1) Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog jezika Matice srpske (I–VI) 2) Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog i narodnog jezika SANU (I–XVII) 1.2. 1) 2) 3) 4) 5)

Re~nici stranih re~i: Milan Vujaklija: Leksikon stranih re~i i izraza (2002) Bratoljub Klai}: Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice i pozajmljenice (2002) Vladimir Ani} — Ivo Goldstein: Rje~nik stranih rije~i (2002) Abdulah [kalji}: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (1965) Dr Radomir Aleksi}: Re~nik stranih re~i i izraza (1978) Uz to su, iskqu~ivo radi ostvarivawa uvida u obuhva}enost novijih i najnovijih pozajmqenica, jer nivo i na~in obrade u wima nije za ugled, pregledana i tri novija priru~nika: Ani}–Klai}–Domovi}: Rje~nik stranih rije~i. Tu|ice, posu|enice, izrazi, kratice i fraze (2001), Qubo Mi}unovi}: Re~nik stranih re~i (2005) i Radomir Jovanovi}: Veliki leksikon stranih re~i i izraza (2006).

1.3. Re~nici novih re~i: 1) Jovan ]irilov: Re~nik novih re~i (1982) 2) Jovan ]irilov: Novi re~nik novih re~i (1991)

31

Ç. Uvod

3) Ivan Klajn: Re~nik novih re~i (1992) 4) \or|e Ota{evi}: Veliki re~nik novih i nezabeleènih re~i (1. sv. 2004, 2. sv. 2005) 5) \or|e Ota{evi}: Re~nik novih i nezabeleènih re~i (rukopis) 6) Vera Vasi} — Tvrtko Pr}i} — Gordana Nejgebauer: Du yu speak anglosrpski? RE^NIK NOVIJIH ANGLICIZAMA (2001) 7) Danko [ipka: Dictionary of Serbian, Croatian and Bosnian New Words (2002) 1.4.

Studije i ~lanci o stranim leksi~kim nanosima U toku rada na re~niku pregledane su studije o op{toj stranoj (u ovom slu~aju orijentalnoj) leksici u na{em jeziku, kao {to su npr. Orijentalizmi u knjièvnom djelu – Lingvisti~ka analiza Hanke Vajzovi} (1999), ili kwiga Asima Pece Turcizmi u Vukovim rje~nicima (1987), zatim kwige u kojima se raspravqa o terminosistemima pojedinih struka, kakva je Automehani~arska terminologija: Lingvoterminolo{ke paradigme na primjeru automehani~arske terminologije (studija sa rje~nikom) Danka [ipke (2005) i sli~ne publikacije, koje, pored ostalih, donose i obiqe re~i stranog porekla i razmatraju wihovu upotrebu u razli~itim stilovima standardnog jezika ili u narodnim govorima. Uzeti su u obzir i nau~ni ~lanci o stranim re~ima u na{em jeziku, kao {to je npr. niz radova Bogdana L. Dabi}a o pozajmqenicama iz slovenskih i neslovenskih jezika i sl.

1.5.

Popularni stru~ni leksikoni i terminolo{ki re~nici Tako|e je, uz odre|enu selekciju, preuzimana i obra|ivana gra|a iz popularnih stru~nih leksikona, kakav je npr. Medicinski leksikon grupe autora (pored Medicinske enciklopedije), Seksolo{ki leksikon dr Marijana Ko{i~eka, Rje~nik religijskih pojmova dr Ive Cvitkovi}a, Re~nik pravoslavne teologije dr Jovana Brije, Mali uporedni muzi~ko-terminolo{ki re~nik Vlastimira Peri~i}a, kao i drugih terminolo{kih re~nika iz razli~itih oblasti: politikologije, trgovine, bankarstva, marketinga, sporta, muzike, pozori{ta, filma, automobilizma, poqoprivrede, industrije, tehnike, informatike, farmaceutike itd. Iz tih izvora, naravno, do{li su u obzir i preuzeti samo oni termini koji su u{li u {iru upotrebu i koji ~ine osnovu pojedinih terminosistema, a ne strogo stru~no-nau~na terminologija pojedinih nau~nih, tehni~kih ili umetni~kih disciplina u celini. Za dopunu tre}eg izdawa kori{}eni su i slede}i priru~nici: dr Aleksandra Vrane{ Od rukopisa do biblioteke — Pojmovnik, izd. Filolo{ki fakultet Beograd, 2006. i Tawa Popovi}, Re~nik kwièvnih termina, Logos Art, Beograd, 2007.

32

Izvori gra|e

1.6.

Re~nici stranih i mawe poznatih re~i uz izdawa sabranih dela na{ih pisaca I ovi re~nici nude pregled razli~itih re~i stranog porekla koje su upotrebqavali na{i stariji i noviji pisci, a koje savremeni ~italac treba da zna da bi bez te{ko}a i s razumevawem mogao ~itati wihova dela. To je u skladu s jednim od ciqeva izdavawa ovakvog re~nika: da se uti~e na boga}ewe re~nika na{ih obrazovanih qudi na taj na~in {to }e aktivno, ili bar pasivno, ovladati i re~ima stranog porekla u okviru ukupnog leksika srpskog kwièvnog i standardnog jezika.

1.7.

Popularnonau~ne publikacije iz oblasti leksikologije i leksikografije Kwige kao {to su Pri~e o re~ima i Za{to se kaè? M. [ipke, Re~ nedeqe Jovana ]irilova (1. kwiga: Oktoih, Podgorica 1996; 2. kwiga: 1995–2005, Prosveta, Beograd, 2006) Da li znate?, tomovi I do V, Fond Ribnikar — Politika, Beograd 2004–2007. i sl., donose iscrpnija obja{wewa re~i i izraza stranog porekla, wihove upotrebe i zna~ewa, pa su i one posluìle kao dopunski izvor za kompletirawe alfabetara, a u izvesnom smislu i orijentacija u definisawu zna~ewa pojedinih odrednica u Re~niku, pri ~emu su za tre}e izdawe posebno konsultovani druga kwiga J. ]irilova i Politikine kwige Da li znate?

1.8.

Popularnonau~ni ~asopisi iz drugih oblasti nauke i umetnosti Radi sticawa uvida u upotrebu re~i stranog porekla u razli~itim stilovima standardnog jezika, i to upravo onih koje su u{le u {iru upotrebu, pa bi ih stoga trebalo da poznaje svaki prose~no obrazovan ~italac, pregledani su uzorci ~asopisa, kao {to je nekad veoma popularna Priroda i sl.

1.9.

Publicisti~ki i ùrnalisti~ki ~lanci u medijima Redovnim pra}ewem {tampe i razli~itih emisija na radiju i televiziji beleène su re~i stranog porekla, s podacima u kojim se sve zna~ewima javqaju u op{toj upotrebi, pa su naj~e{}e od wih, ukoliko ve} nisu zastupqene u ostalim izvorima, unete u re~nik.

1.10. Vlastito poznavawe re~i stranog porekla (obra|iva~a i drugih ~lanova istraìva~kog tima) 1. U leksikografskoj praksi prilikom izrade pojedinih re~nika uobi~ajeno je da se kao odrednice, definicije ili potvrde daju i primeri koji nisu na|eni u korpusu, ali su poznati ~lanovima redakcije, a po tome, sigurno, i {irem krugu izvornih govornika na{eg jezika. U tom slu~aju obi~no se daje oznaka Red., {to zna~i da je primer redakcijski i da nije

33

Ç. Uvod

potvr|en u istraìvanom korpusu. Ta korisna praksa primewena je i u izradi na{eg re~nika. 2. Verujemo da smo na taj na~in obuhvatili najve}i deo ranije primqenih i novijih, pa i najnovijih, stranih re~i u srpskom jeziku, pri ~emu smo posebnu pa`wu posvetili ovim drugim. To je, me|utim, ìva materija, jer se stalno pojavquju nove strane re~i i izrazi, koje treba redovno beleìti i obra|ivati, pa }e se te leksi~ke inovacije na}i u narednim (izmewenim i dopuwenim) izdawima ovog re~nika.

SKRA]ENICE avij. agr. adm. alb. akuz. amer.

avijacija agronomija administracija albanski akuzativ ameri~ki (iz ameri~ke varijante engleskog) amh. amharski anat. anatomija antrop. antropologija ar. arapski aram. aramejski arheol. arheologija arhit. arhitektura asir. asirski astron. astronomija astrol. astrologija astronaut. astronautika augm. augmentativ austr. austrijski (iz austrijske varijante nema~kog) autom. automobilizam automeh. automehanika balk. bank. bask. bezl. beng. berz. biol. bot. br. braz. brod. bug.

balkanizam bankarstvo baskijski bezli~no bengalski berzanski biologija botanika broj (vrsta re~i) brazilski brodarstvo bugarski

v. vaj. var.

vidi vajarstvo varijanta, varijacija

34

varv. vezn. venec. vet. voj. vok. vulg.

varvarizam veznik venecijanski veterina vojno vokativ vulgarno

gal. gen. gen. mn. geogr. geod. geol. geom. germ. gimnast. gl. gl. im. got. gra|. gram. graf. gruz. gr~.

galski genitiv genitiv mnoìne geografija geodezija geologija geometrija germanizam gimnastika glagol, glagolski glagolska imenica gotski gra|evinarstvo gramatika grafika, grafi~ki gruzijski gr~ki

dan. dat. dekl. dem. dijal. dipl. dosl.

danski dativ deklinacija deminutiv dijalekatski diplomatija doslovno

egz.

egzoti~no; re~ iz nekog uro|eni~kog jezika ezoteri~ki ekavski ekologija ekonomija

ezoter. ek. ekol. ekon.

Skra}enice ekspr. ekspresivno elektr. elektrotehnika elektron. elektronika engl. engleski eskim. eskimski estet. estetika etim. etimologija etiop. etiopski etnogr. etnografija etnol. etnologija euf. eufemizam

kin. kinol. klat. kwigov. kwi`. kozm. kolokv. komp. kosmogr. kosmol. kulin.

kineski kinologija kasnolatinski kwigovodstvo kwièvnost kozmetika kolokvijalno komparativ kosmografija kosmologija kulinarstvo

` `. àrg. èl.

ènski rod (gramati~ki) oblik za ènski pol àrgonski, àrgonizam èleznica

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

l. lat. lik. lingv. litv. lov. log. lok.

lice latinski likovna umetnost lingvistika litvanski lovstvo logika lokativ

m ma|. malaj. malg. mat. ma~ev. ma{. med. meks. meteor. meton. metr. meh. miner. mitol. mn. mong. muz.

mu{ki rod ma|arski malajski malga{ki (madagaskarski) matematika ma~evawe ma{instvo medicina meksi~ki meteorologija metonimija metrika mehanika mineralogija mitologija mnoìna mongolski muzika

nvnem. ngr~. nem. neob. neodr. neol. nepr. nesvr{. nlat. novin. nom. norv. norm. num.

novovisokonema~ki novogr~ki nema~ki neobi~no neodre|eni vid (prideva) neologizam nepravilno nesvr{en, imperfektivan (glagol) novolatinski novinarstvo nominativ norve{ki normanski numizmatika

ob. odr.

obi~no odre|eni vid (prideva)

izv. izved. izg. ideol. ijek. im. imp. impf. ind. indekl.

izvorno izvedenica izgovor ideologija ijekavski imenica imperativ imperfekt indijski indeklinabilno (nepromewqivo po padeìma) indiv. individualno indijan. indijanski industr. industrija instr. instrumental inform. informatika ir. irski iron. ironi~no isl. islandski islm. islamski ist. istorija, istorijski ital. italijanski jav. jap. jah. jd.

javanski japanski jahawe jednina

kavk. kanc. kat. kgr~. kelt.

kavkaski kancelarijski katoli~ki kasnogr~ki keltski

35

Ç. Uvod okult. opt. ortogr. osn.

okultno, okultistika optika ortografija osnovni

paleogr. paleont. pedag. pej. peruan. pers. pesn. povr. pozor. pokr. pol. polin. poq. poqopr. pom. port. posl. prav. pravosl. praznov.

paleografija paleontologija pedagogija pejorativno (pogrdno) peruanski persijski pesni~ki povratni (glagol) pozori{te pokrajinski politika polinezijski poqski poqoprivreda pomorstvo portugalski poslovi~no pravo pravoslavni praznoverje (koji je u vezi s praznoverjem) predl. predlog pren. preneseno pref. prefiks privr. privreda prid. pridev prid. indekl. indeklinabilni (nepromewivi) pridev pril. prilog pril. sad. prilog sada{wi prov. provansalski psih. psihologija rab. rad. raz. ra~. rel. retor. rib. rom. roman. rsl. rud. rum. rus. r~c.

rabinisti~ki radio, radijski razgovorno ra~unarstvo religija retorika ribarstvo romski romanski ruskoslovenski rudarstvo rumunski ruski re~ca (vrsta re~i)

s sakr. sanskr. saobr. svah.

sredwi rod sakralno sanskrtski saobra}aj svahili

36

svr{. seks. sem. sijam. sital. sin. sir. skr. slik. slova~. sloven. soc. sp. srengl. srlat. srp. stand. stma|. stvnem. sten. stengl. stnord. stpers. stsl. stfr. supr. suf.

svr{en, perfektivan (glagol) seksologija semitski sijamski severnoitalijanski sinonim, sinonimno sirijski skra}eno, skra}enica slikarstvo slova~ki slovena~ki sociologija sport sredwovekovni engleski sredwovekovni latinski srpski standardno staroma|arski starovisokonema~ki stenografija staroengleski staronordijski staropersijski staroslovenski starofrancuski suprotno sufiks

tamil. tat. tah. tel. teol. tehn. tehnol. tibet. tipogr. trg. tur. turist. turkm.

tamilski tatarski tahi}anski televizija teologija tehnika tehnologija tibetanski tipografija trgovina turski turisti~ki, turizam turkmenski

uzv. ukr. um. uob. up.

uzvik ukrajinski umetnost uobi~ajeno uporedi

fam. farm. fen. fig. fiz. fiziol. film. filoz. filol. fin. finans.

familijarno farmaceutika feni~ki figurativno fizika fiziologija filmska umetnost, kinematografija filozofija filologija finski finansije, finansijski

Znakovi hotent. hrv. crkv. csl.

hotentotski hrvatski crkveno crkvenoslovenski

fr.

flamanski fonetika, fonetski fortifikacija fotografija, fotografski (zanat i umetnost) francuski

~e{.

~e{ki

hald. hebr. hem. hig. hidr. hind. hip. hol.

haldejski hebrejski hemija higijena hidrologija i hidrografija hindu hipokoristik holandski

{aq. {atr. {ah. {ved. {p. {tamp. {um.

{aqivo {atrova~ki {ahovski {vedski {panski {tamparstvo {umarstvo

flam. fon. fort. fot.

ZNAKOVI x y z = ‹ < >

pridev izveden od imenice uz koju stoji veza re~i terminolo{kog karaktera, sloèni termin frazeolo{ki izraz, frazem re~i jednake po zna~ewu i statusu u standardnom jeziku izostavqena re~ (data kao odrednica) poti~e od prelazi u

STRANI AFIKSI I AFIKSOIDI ZA TVORBU REÎ 1. Prefiksi i prefiksoidi A a-1, an- ‰gr~. a-Š bez, ne: kao prefiks ozna~ava odsustvo, nemawe onoga {to zna~i osnovna re~. a-2, ab- (ap-), aps- ‰lat. a-, ab-, abs-Š kao prvi deo re~i ozna~ava odvajawe, izdvajawe, odbacivawe, gubqewe, ukidawe, poput na{ih prefiksa od-, iz-, raz-. avio- ‰fr. avion od lat. avis pticaŠ ozna~ava ono {to se odnosi na avione, avijaciju, vazduhoplovstvo. agri-, agro- ‰lar. ager poqe, od gr~. agros obra|ena zemqaŠ koji se odnosi na zemqu i zemqoradwu.

ad- ‰lat. ad pri, uz, doŠ ozna~ava prisajediwavawe, pomagawe, dodavawe. adipo- ‰lat. adeps gen. adipis mastŠ koji ima veze s ma{}u, salom ili gojazno{}u. aer-, aeri-, aero- ‰lat. aer, gr~. aer vazduhŠ koji se odnosi na vazduh ili vazduhoplovstvo. akva-, akve- ‰lat. aqua vodaŠ ozna~ava vezu s vodom. alg-, algo- ‰gr~. algos bolŠ koji se odnosi na bol, bolan. alelo- ‰gr~. allelon uzajamnoŠ ono {to je me|usobno, naspramno, jedno prema drugom.

37

Ç. Uvod alo- ‰gr~. allos drugiŠ zna~i drugi, druk~iji, razli~it, stran; moè zna~iti i varijantu onoga {to ozna~ava drugi deo sloènice.

astro-, astero- ‰gr~. astron, aster, zvezdaŠ koji se odnosi na zvezde i nebeska tela uop{te, vasionu.

ambi- ‰lat. ambo oba, obojeŠ dvojan, dvojak, sa obe strane ili sa dve mogu}nosti.

atmo- ‰gr~. atmos para, dahŠ koji se odnosi na vazduh.

amino- ‰prema amin (v.)Š o hemijskom jediwewu koje sadrì grupu NH2 u kombinaciji s drugim radikalima.

audi-, audio- ‰lat. audio, audire ~uti, slu{atiŠ koji se odnosi na sluh, slu{awe, ~ujnost, ili na reprodukciju zvuka; up. video-.

amfi- ‰gr~. amphi s obe straneŠ zna~i obostrano, uokolo, sa svih strana.

auri-, auro- ‰lat. aurum zlatoŠ zlatan, koji sadrì zlato ili ima veze sa zlatom.

an- ‰gr~. an-Š oblik prefiksa a-1 ispred vokala (npr. analfabeta — onaj koji ne poznaje alfabet, nepismen ~ovek).

austro- ‰nlat. AustriaŠ koji se odnosi na Austriju ili Austrijance.

ana- ‰gr~. ana, ana-Š ozna~ava ne{to {to je gore (na, iznad) ili pored ne~ega (uz ne{to, pri ne~emu).

auto-1 ‰gr~. autos sam, jediniŠ upu}uje na samostalnost, samostalno delovawe ili ne{to {to se odnosi na samog sebe, vlastito.

angi-, angio- ‰gr~. angeion ìlaŠ koji se odnosi na krvne sudove.

auto-2 ‰skr. automobil (v.)Š koji se odnosi na automobil ili automobilizam.

anglo- ‰lat. Anglus EnglezŠ koji se odnosi na Engleze, Englesku ili engleski jezik.

afro- ‰lat. AfricusŠ koji se odnosi na Afriku ili Afrikance; koji je u afri~kom stilu.

andr-, andro- ‰gr~. aner, andros mu{karac, ~ovekŠ koji se odnosi na mu{karca, odnosno na odraslog ~oveka.

B

anemo- ‰gr~. anemos vetarŠ koji se odnosi na vetar. anizo- ‰v. an-, izo-Š ozna~ava nejednakost po obliku, nameni i sl. ankilo- ‰gr~. ankylos iskrivqenŠ upu}uje na stezawe, suàvawe (organa). ante- ‰lat. ante preŠ koji dolazi pre (vremenski) ili pred, ispred (u prostoru). ant(i)- ‰gr~. anti protivŠ koji deluje suprotno; koji deluje naspramno ili naporedo s ne~im drugim. antropo- ‰gr~. anthropos ~ovekŠ koji se odnosi na ~oveka odnosno qudski rod. ap-, apo- ‰gr~. apo od, izŠ zna~i odvajawe, izdvajawe, nastajawe, smawivawe i sl. aps- ‰lat. abs-Š varijanta od ab- (v.).

bari-, baro- ‰gr~. barys teàk, baros teìna, pritisakŠ koji se odnosi na teìnu i pritisak. bati-, bato- ‰gr~. bathos dubokŠ koji se odnosi na dubinu (mora, okeana). bi- ‰lat. bis dvaput, bini po dvaŠ ozna~ava da se ne{to javqa u paru ili dvaput, da je udvojeno ili obostrano. biblio- ‰gr~. biblion kwigaŠ koji se odnosi na kwige i kwiàrstvo. bio- ‰gr~. bios ìvotŠ upu}uje na vezu drugog dela re~i sa ìvotom, ìvim svetom ili ìvim bi}ima. bradi- ‰gr~. bradys spor, usporenŠ ukazuje na usporenost onoga {to zna~i drugi deo re~i. brahi-1 ‰gr~. brachys kratakŠ kazuje da je ono {to zna~i drugi deo re~i kratko.

arheo- ‰gr~. arche po~etakŠ upu}uje na veliku starinu, starinski.

brahi-2 ‰lat. brachium rukaŠ koji se odnosi na ruku (do ramena).

arhi- ‰gr~. archos stare{ina, vo|aŠ stariji, glavni, vrhovni; nad-; vi{i.

bronho- ‰gr~. bronchos du{nikŠ koji se odnosi na bronhije.

38

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i

V vazo- ‰lat. vas sud, posudaŠ koji se odnosi na krvne sudove. vario- ‰lat. varius raznolikŠ iskazuje raznolikost. video- ‰lat. video, videre videtiŠ kazuje da se drugi deo re~i odnosi na ne{to {to se vidi, {to se prima ~ulom vida, ili na elektronske naprave kao {to su televizor ili monitor; up. audio-. vice- ‰lat. vice, ablativ od vicis promena, smena, mestoŠ ozna~ava zamenika ili pomo}nika osobe ozna~ene u drugom delu re~i.

G galakto- ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ koji se odnosi na mleko ili mle~ne `lezde. galo- ‰lat. Gallus GalŠ koji se odnosi na Gale i Galiju; koji se odnosi na Francuze, Francusku ili francuski jezik. galvano- ‰prema imenu italijanskog fiziologa L. Galvanija, 1737–1798Š ozna~ava vezu sa elektri~nom strujom, naj~e{}e jednosmernom. gam-, gamo- ‰gr~. gamos brakŠ u biologiji ukazuje na vezu s polnom reprodukcijom. gastro-, gastero- ‰gr~. gaster, gen. gastros, gasteros èludacŠ koji se odnosi na èludac. geno- ‰lat. genus, gr~. genos rod, vrstaŠ koji se odnosi na rod, ra|awe odnosno srodstvo. geo- ‰gr~. ge zemqaŠ koji se odnosi na Zemqu, Zemqinu koru ili povr{inu Zemqe. germano- ‰lat. Germanus NemacŠ koji ima veze s Nemcima ili s germanskim narodima uop{te. geronto- ‰gr~. geron, gen. gerontos staracŠ koji se odnosi na starost i starije osobe. giga- ‰gr~. gigas gigant, divŠ ozna~ava jedinicu milijardu puta ve}u od one ozna~ene drugim delom (npr. gigavat = milijardu vati); u ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 230 puta ve}u (gigabajt = 230 bajta, tj. 1.073.741.824 bajta). gineko-, gino- ‰gr~. gyne, gen. gynaikos ènaŠ u nau~nim terminima ozna~ava ènu ili ènski rod.

gliko-, glicero- ‰gr~. glykys i glykeros sladakŠ u hemijskim i fiziolo{kim terminima: sladak, slast. glos-, gloso- ‰gr~. (jonski) glossa jezikŠ ozna~ava ono {to ima veze s jezikom (organom), katkad i s jezikom kao sredstvom za sporazumevawe. glot-, gloto- ‰gr~. (ati~ki) glotta jezikŠ ozna~ava ono {to ima veze s jezikom kao sredstvom za sporazumevawe, katkad i s jezikom (organom). goni-, gonio- ‰gr~. gonia ugaoŠ koji se odnosi na ugao ili merewe uglova. gono- ‰gr~. gonos semeŠ ozna~ava ono {to ima veze sa semenom, kod biqaka i ìvotiwa. grafo- ‰gr~. graphein pisatiŠ odnosi se na pisawe, rukopis, zapise i sl. greko- ‰lat. Graecus GrkŠ ono {to ima veze s Grcima, Gr~kom ili gr~kim jezikom.

D daktilo- ‰gr~. daktylos prstŠ u sloènim re~ima: ono {to se odnosi na prste ili ima oblik prsta. de- ‰lat. de od, iz, raz; fr. de- od lat. dis-Š ozna~ava poreklo, odvajawe, uklawawe, ukidawe i drugo. deka- ‰gr~. deka desetŠ u jedinicama mere zna~i deset puta ve}u jedinicu (npr. dekagram — deset grama). dekstro- ‰lat. dexter desniŠ ono {to je desno ili se uvija udesno. deci- ‰lat. decimus desetiŠ ispred jedinica mere ozna~ava deseti deo, npr. decimetar — deseti deo metra. demo-1 ‰gr~. demos narodŠ ono {to se odnosi na narod ili stanovni{tvo; moè biti i skra}eni oblik od demokratija (v.), npr. demohri{}anski. demo-2 ‰engl. demo, skr. od demonstrationŠ ozna~ava ono {to sluì za demonstraciju, prikazivawe, kao probni primerak. dendro- ‰gr~. dendron drvoŠ u stru~nim terminima ozna~ava drvo, stablo ili drvenastu masu.

39

Ç. Uvod derm-, derma-, dermato, dermo- ‰gr~. derma koàŠ ozna~ava ono {to se odnosi na koù, pre svega qudsku. des-, dez- ‰fr. des-, des- od lat. dis-Š ozna~ava odvajawe, ra{~lawavawe, ili ukidawe onoga {to kazuje drugi deo re~i; od-, raz-, ne-. di- ‰gr~. di(s) dvaput, od dyo dvaŠ ozna~ava dvojnost ili udvajawe. dija- ‰gr~. dia kroz, (iz)me|uŠ ozna~ava razliku, razvrstavawe, posredstvo; kroz, preko, me|u-, raz-, pro-. dinamo- ‰gr~. dynamis snagaŠ koji se odnosi na silu ili energiju.

eko- ‰skr. od ekologija (v.)Š ekolo{ki; {to se ti~e prirodne sredine ili ambijenta. eks-1 ‰lat. ex-, gr~. ex-, ek-Š koji je izvan ne~ega; koji poti~e od ne~ega; koji izlazi odnekud; izveden do kraja; iz-, izvan-, od-. eks-2 ‰engl. ex, od lat. ex izŠ biv{i, nekada{wi. ekstra- ‰lat. extra izvan, spoqaŠ ono {to je napoqu, izvan ~ega; ono {to je izuzetno, posebnog kvaliteta. ekto- ‰gr~. ektos spoqniŠ koji je spoqa; spoqa{wi.

dipl-, diplo- ‰gr~. diploos dvostrukŠ u sloènicama zna~i dvostruk ili udvojen.

elektro- ‰skr. od elektrika, gr~. elektron }ilibarŠ koji se odnosi na elektricitet, elektri~ni.

dis-1 ‰gr~. dys-Š kao prefiks negira osnovnu re~, ozna~ava te{ko}u, nemogu}nost ili nepravilno delovawe.

embrio- ‰ gr~. embrionŠ koji se odnosi na embrion, zametak, odnosno na po~etnu fazu razvoja ìvih bi}a.

dis-2 ‰lat. dis-Š ozna~ava deqewe, razdvajawe, raspadawe; raz-, od-.

en- (em-) ‰gr~. enŠ u (~emu), usred, unutar (~ega); varijanta em- se javqa ispred osnova s po~etkom na p-, b-, m- ili f-.

disko- ‰gr~. diskos diskŠ koji se odnosi na gramofonske plo~e, ili na kasete i druge nosa~e zvuka.

end-, endo- ‰gr~. endon unutraŠ koji je unutar ~ega, unutra{wi, koji poti~e iznutra.

dodeka- ‰gr~. dodekaŠ koji obuhvata 12 elemenata, dvanaestodelan.

enter-, entero- ‰gr~. enteron crevo; utrobaŠ koji se odnosi na creva.

doliho- ‰gr~. dolichosŠ dug, duguqast, izduèn.

ep-, epi- ‰gr~. epi na, nad, preko, poredŠ koji {to koji je na ne~emu, nad ne~im, uz ne{to, pri ne~emu; dodatni, uzgredni.

E

ergo- ‰gr~. ergon radŠ koji se odnosi na rad, radne navike ili metode rada.

e-1

varijanta od eks-1 (v.)

e-2 ‰engl. e-, skr. od electronic elektronskiŠ koji se obavqa ili nalazi u elektronskom obliku, npr. e-gotovina, e-korpa, e-po{ta. evro- ‰prema na{em Evropa, od gr~. EuropeŠ evropski, koji pripada Evropi, vaì ili deluje u Evropi. egza- ‰engl. exa-Š veli~ine 1018 jedinica; up. egzabajt. egzo-, ekso- ‰gr~. exo izvana, spoqaŠ {to je izvan ne~ega; spoqni; ono {to deluje spoqa. ek- varijanta od eks-1 (v.) ekvi- ‰lat. aequus jednakŠ ono {to je podjednako, ravnomerno, u ravnoteì.

40

eritro- ‰gr~. erythros crvenŠ koji je crvene boje; koji se odnosi na crvena krvna zrnca. eroto- ‰gr~. eros gen. erotos qubavŠ koji se odnosi na qubav ili erotiku. etno- ‰gr~. ethnos narodŠ koji se odnosi na narod, narodnost, nacionalnost. eu- ‰gr~. eu dobroŠ u sloènim re~ima ozna~ava ono {to je dobro, korisno, ugodno, {to pravilno deluje i sl. euro- v. evro-. eho- ‰gr~. echo jeka, odjekŠ koji se odnosi na odjek; koji deluje putem odbijawa zvu~nih talasa.

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i

Z zepto- ‰proizvoqna varijanta od lat. septimus sedmiŠ ozna~ava jedinicu pomnoènu sa 10–21, to jest hiqaditi deo milijarditog dela milijarditog dela osnovne jedinice.

intro- ‰lat. intro- u, unutarŠ koji je u ne~emu; koji ulazi u ne{to; okrenut ka sebi, ka unutra{wosti. infra- ‰lat. infra ispod, nièŠ koji je niì od onoga {to kazuje drugi deo re~i, ispod-, pod-.

zoo- ‰gr~. zoon ìvo bi}e, ìvotiwaŠ koji se odnosi na ìvotiwe i ìvotiwski svet.

italo- ‰lat. ItalusŠ koji se ti~e italskih naroda u starom veku; italijanski; italijanskog porekla (npr. italo-ameri~ki).

I

ihti- (ihtio-) ‰gr~. ichthys ribaŠ koji se odnosi na ribe.

i-1 varijanta od in-1 (v.). i-2 ‰engl. e- skr. od electronic prema izvornom izgovoru /ilektronik/Š elektronski; up. i-mejl. ideo- ‰gr~. ideaŠ koji se odnosi na ideju, pojam, predstavu.

J jatro- v. ijatro-. juris- ‰lat. ius, gen. iuris pravoŠ koji se odnosi na pravo i pravne nauke.

idio- ‰gr~. idiosŠ osoben, svojstven, poseban. izo- ‰gr~. isos istiŠ u mnogobrojnim nau~nim terminima zna~i isti, jednak ili sli~an. ijatro- ‰gr~. iatros lekarŠ koji se odnosi na lekara ili na medicinu.

K kako- ‰gr~. kakos lo{, zaoŠ u sloènim re~ima ozna~ava ne{to ru`no, lo{e ili nepravilno. kali-, kalo- ‰gr~. kalos lepŠ u sloènim re~ima ozna~ava ne{to {to je lepo ili dobro.

ikono- ‰gr~. eikon slikaŠ koji se odnosi na ikone; koji se odnosi na slike, likove, likovni prikaz.

kalor-, kalori- ‰lat. calor toplotaŠ {to se odnosi na toplotu odnosno grejawe.

im-1 varijanta od in-1 (v.) ispred osnova koje po~iwu na p, b, m.

kancero- ‰lat. cancer rakŠ koji se odnosi na rak ili tumore.

im-2 varijanta od in-2 (v.) ispred osnova koje po~iwu na p, b, m. imuno- ‰lat. immunisŠ koji se odnosi na imunitet. in-1 ‰lat. in-Š zna~i poricawe, poni{tavawe, nemogu}nost: ne-, bez-. in-2 ‰lat. in u, in-Š zna~i uno{ewe, uvo|ewe u ne{to, postojawe u ne~emu: u-, na-.

kardio- ‰gr~. kardia srceŠ koji se ti~e srca. kario- ‰gr~. karyon orah, jezgroŠ u biologiji ozna~ava ono {to se ti~e }elijskog jezgra (jedra). karcino- ‰gr~. karkinos rakŠ koji se odnosi na rak ili tumore. kata- ‰gr~. kata sa, niz, poŠ nadole, niz, prema, po, protiv; u gr~kim sloènicama ima i razna druga zna~ewa.

indo- ‰gr~. IndosŠ koji se odnosi na Indiju ili Indijce.

kvadri-, kvadro-, kvadru- ‰lat. quadri- prema quattuor ~etiriŠ ~etvoran, ~etvorostruk, ~etvorodelni.

inter-1 ‰lat. inter (iz)me|uŠ ozna~ava poloàj izme|u ne~ega, ili me|usobni odnos, vezu.

kvazi- ‰lat. quasi kao, poputŠ prividan, pribliàn, sli~an; nazovi-, nadri-.

inter-2 ‰skra}eno od internacionalan (v.)Š koji deluje {irom sveta, me|unarodni, me|udràvni. intra- ‰lat. intraŠ unutar, usred, u okviru onoga {to ozna~ava drugi deo re~i.

keno-1 ‰gr~. koinosŠ zajedni~ki. keno-2 ‰gr~. kainosŠ noviji, skora{wi. kerato- ‰gr~. keras rogŠ u nau~nim terminima zna~i ro`nat, od ro`nate materije, ili ono {to se odnosi na ro`wa~u oka.

41

Ç. Uvod kefalo- ‰gr~. kephale glavaŠ koji se odnosi na glavu.

ksero- ‰gr~. xeros suvŠ ozna~ava ne{to {to je suvo ili ima veze sa su{ewem.

kiber- ‰skr. od kiberneti~ki, od gr~. kybernet(es) kormilarŠ kiberneti~ki: up. kiber-prostor, kiber-seks.

ksilo- ‰gr~. xylon drvoŠ koji je od drveta ili sli~an drvetu.

kiberno- ‰skr. od kiberneti~ki, od gr~. kybernet(es) kormilarŠ kiberneti~ki; up. kiberno-prostor, kiberno-seks. kilo- ‰fr. kilo od gr~. chilioi hiqadaŠ ispred jedinica mere ozna~ava jedinicu hiqadu puta ve}u (npr. kilogram = hiqadu grama); u ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 1.024 puta ve}u (kilobajt = 1.024 bajta, tj. 210 bajta). kine-, kinema-, kinemato- ‰skr. od kinematograf, od gr~. kinema kretawe i graphein pisatiŠ koji se odnosi na kinematografiju, filmsku umetnost.

L lalo- ‰gr~. lalein brbqati, mucatiŠ koji ima veze sa sposobno{}u govora. laringo- ‰gr~. larynx grkqan, grloŠ koji se odnosi na grkqan ili gu{u. leuk-, leuko- ‰gr~. leukos beoŠ koji je beo, svetle boje, ili ima veze sa belinom. limf-, limfo- ‰lat. lympha vodaŠ u medicini, koji se odnosi na limfu ili limfne organe. lipo- ‰gr~. lipos mastŠ u medicini, koji se odnosi na masno}u, salo ili masno tkivo.

kinezi(o)-, kineto- ‰gr~. kinesis kretawe, kinetikos pokretanŠ koji se odnosi na kretawe.

lito- ‰gr~. lithos kamenŠ koji je od kamena; koji se odnosi na kamen ili stenu.

kino-1 ‰gr~. kyon, gen. kynos pasŠ koji se odnosi na pse.

log-, logo- ‰gr~. logos re~Š koji se odnosi na govor ili na re~i.

kino-2 ‰nem. Kino, skr. od Kinematograph, v. kine-Š koji se odnosi na bioskope ili film.

M

klavi- ‰lat. clavis dirkaŠ koji sadrì dirke odnosno klavijaturu.

magneto- ‰v. magnetŠ koji se odnosi na magnet ili magnetizam.

klepto- ‰gr~. kleptein krastiŠ koji se odnosi na kra|u i kradqivce.

makro- ‰gr~. makros duga~ak, krupanŠ ozna~ava ono {to je veliko, obimno, velikih razmera, ili {to se posmatra u celini; up. MIKRO-.

ko-, kom-, kon- ‰lat. con saŠ ozna~ava zajedni{tvo, vezu, naporedno delovawe; uz, pored; sa-, sukontra-, kontro- ‰lat. contraŠ protiv, naspram; u nekim re~ima ozna~ava niì ~in (kontraadmiral), u muzici glasove ili instrumente dubokih tonova (kontraalt, kontrafagot). kosm-, kosmo- ‰gr~. kosmos svemir; sklad, redŠ koji se odnosi na kosmos, vasionu; koji se odnosi na ceo svet. krio- ‰gr~. kryos mraz, studenŠ koji se odnosi na zamrzavawe ili jaku hladno}u. kript-, kripto- ‰gr~. kryptos skrivenŠ tajan, potajan, prikriven. kseno- ‰gr~. xenos stranacŠ koji se odnosi na strance.

42

maksi- ‰engl. maxi, skr. od maximumŠ koji je vrlo velikih dimenzija, ve}i od uobi~ajenog; po na{em Pravopisu pi{e se odvojeno, npr. maksi ukr{tenica. medi-, medio- ‰lat. medius sredwiŠ koji je u sredini; koji je osredwih razmera. mega-, megalo- ‰gr~. megas velikŠ koji je izrazito velik; koji ima veze sa veli~inom; uz nazive jedinica mere ozna~ava jedinicu milion puta ve}u (npr. megavat = milion vati); u ra~unarstvu ozna~ava jedinicu 220 puta ve}u (megabajt = 220 bajta, tj. 1.048.576 bajta). mez-, mezo- ‰gr~. mesos sredwiŠ u nau~nim terminima zna~i sredwi, koji je u sredini. melano- ‰gr~. melas, gen. melanos crnŠ ozna~ava ono {to je crno, tamno, ili sadrì tamni pigment.

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i met-, meta- ‰gr~. meta me|u, uz, pored, izaŠ ozna~ava ono {to je uz ne{to, za ne~im, posle ne~ega, s druge strane ne~ega; ono {to je izvan poqa istraìvawa neke nauke (metafizika); u re~ima koje zna~e promenu (metamorfoza); u hemiji ozna~ava jediwewa nastala zamenom atoma ili izvo|ewem iz drugih jediwewa. meteoro- ‰gr~. meteoros koji je u vazduhuŠ koji je na nebu, u visini; koji ima veze sa vremenskim uslovima, s meteorologijom. metro-1 ‰gr~. metron meraŠ koji se odnosi na meru i merewe. ‰gr~. metra materica prema meter majkaŠ koji se odnosi na matericu. metro-2

metro-3 ‰skr. od metropola (v).Š koji pripada metropoli, velegradski. mehano- ‰gr~. mechane ma{inaŠ koji se obavqa pomo}u ma{ina; koji ima veze s mehanikom. mi-, mio- ‰gr~. mys mi{; mi{i}Š koji se odnosi na mi{i}e. miz-, mizo- ‰gr~. misos mr`waŠ koji mrzi, koji ose}a odbojnost prema onome {to je iskazano drugim delom re~i. mijel-, mijelo- ‰gr~. myelos sr`Š koji se odnosi na ko{tanu sr` ili ki~menu mo`dinu. miko- ‰gr~. mykes gqivaŠ koji se odnosi na gqive (pe~urke) ili na gqivice. mikro- ‰gr~. mikros maliŠ koji je vrlo mali, malih razmera; koji je umawen; up. makro-; ispred jedinica mere ozna~ava milioniti deo, npr. mikroamper = milioniti deo ampera. mili- ‰lat. mille hiqadaŠ ozna~ava hiqaditi deo jedinice mere, npr. milimetar = hiqaditi deo metra. mini- ‰engl. mini, skr. od miniature minijaturanŠ mawi ili kra}i od uobi~ajenih dimenzija; po na{em Pravopisu pi{e se s crticom (mini-golf) odnosno odvojeno u izrazima kao mini moda, mini sukwa. mio- v. mi-. mono-, mon- ‰gr~. monos sam, jedanŠ jednodelan, sam, jedini; koji se odnosi samo na jednu stvar; koji se odnosi na reprodukciju zvuka putem jednog kanala (up. stereo-).

moto- ‰lat. motus pokret, motor pokreta~Š koji se kre}e pomo}u motora, motorni, motorizovan; koji se odnosi na motocikle. multi- ‰lat. multus mnogiŠ ~ega ima mnogo; koji ima mnogo delova; mnogo~lan, vi{estruk.

N nano- ‰gr~. nanos patuqakŠ ispred imena merne jedinice ozna~ava milijarditi deo (npr. nanosekund — milijarditi deo sekunde). narko- ‰gr~. narke omamqenostŠ u medicini upu}uje na san, spavawe; u novijim izrazima iz medijskog jezika odnosi se na narkotike odnosno drogu. nekro- ‰gr~. nekros mrtavŠ koji se odnosi na mrtvace, le{eve ili na mrtvo tkivo. neo- ‰gr~. neos novŠ ozna~ava novu, obnovqenu ili moderniju verziju onoga {to se iskazuje drugim delom re~i. neur-, neuro- ‰gr~. neuron nerv, ìvacŠ koji se odnosi na nerve, nervni sistem ili nervne bolesti. nefro- ‰gr~. nephros bubregŠ koji se odnosi na bubrege. nitro- ‰gr~. nitron {alitraŠ koji se odnosi na azot ili wegova jediwewa. nomo- ‰gr~. nomos zakonŠ koji se odnosi na zakone, norme ili pravila. non- ‰lat. non neŠ ozna~ava negaciju ili suprotnost. nukleo- ‰lat. nucleus jezgroŠ u biologiji, koji se odnosi na }elijsko jezgro (jedro); u fizici, koji se odnosi na atomsko jezgro ili na nuklearnu energiju.

O odont-, odonto- ‰gr~. odous, gen. odontos zubŠ koji se odnosi na zube ili zubarstvo. oksi- ‰fr. oxygene kiseonik od gr~. oxys o{tar; kiseoŠ koji se odnosi na kiseonik ili wegova jediwewa. okta-, okto- ‰gr~. okto, lat. octo osamŠ koji ima osam delova, osmo~lan, osmostruk.

43

Ç. Uvod ole-, oleo- ‰lat. oleum uqeŠ koji se odnosi na uqe ili na masno}e uop{te.

pato- ‰gr~. pathos ose}awe, trpqewe, bolŠ koji se odnosi na bolest.

olig-, oligo- ‰gr~. oligos malen, malobrojanŠ u sloènicama ozna~ava mali broj ili malu koli~inu.

ped-1, pedo-1 ‰gr~. pais, gen. paidos deteŠ koji se odnosi na dete ili decu.

omni- ‰lat. omnis savŠ u sloènicama zna~i sav, sve-, potpuno, svuda. onko- ‰gr~. onkos zadebqawe, otokŠ koji se odnosi na tumore, na rak ili na le~ewe raka. onto- ‰gr~. on, gen. ontos bi}eŠ u filozofiji, koji se ti~e bi}a, bivstvovawa; u biologiji, koji se odnosi na ìvo bi}e. oo- ‰gr~. oion jajeŠ koji se odnosi na jaje ili jajnu }eliju. opto- ‰gr~. optikos vidan, koji se vidiŠ ozna~ava ono {to je u vezi s vidom. ornito- ‰gr~. ornis, gen. ornithos pticaŠ koji se odnosi na ptice. oro- ‰gr~. oros brdo, goraŠ koji se odnosi na brda, planine, reqef. orto- ‰gr~. orthos prav, uspravanŠ koji je prav, ravan; koji je pod pravim uglom; ispravan, pravilan, u skladu s pravilima. osteo- ‰gr~. osteon kostŠ koji se odnosi na kosti. ot-, oto- ‰gr~. ous, gen. otos uhoŠ koji se odnosi na u{i. oftalmo- ‰gr~. ophthalmos okoŠ koji se odnosi na o~i.

P

ped-2, pedo-2 ‰gr~. pedon tloŠ koji se odnosi na zemqu, tlo ili zemqi{te. penta-, pent- ‰gr~. pente petŠ koji koji ima pet delova, peto~lan, petostruk. per- ‰lat. perŠ kroz; preko; potpuno, do kraja; u hemiji ozna~ava jediwewa s ve}om koli~inom nekog elementa od uobi~ajene, ili s ve}om valencijom. peri- ‰gr~. peri oko, okoloŠ koji okruàva ne{to, okolni; koji je u blizini ne~ega; koji se doga|a pribli`no u isto vreme. peta- ‰proizvoqno prema penta- (v.)Š ispred imena merne jedinice zna~i trilion (1015) puta ve}i. petro-1 ‰gr~. petra kamenŠ kao prvi deo nau~nih termina ozna~ava kamen ili stenu. petro-2 ‰skr. od petrolej (v.)Š koji se odnosi na petrolej ili naftu; koji poti~e od nafte. piko- ‰prema ital. piccolo maliŠ ispred imena merne jedinice zna~i bilion puta mawi, npr. pikofarad — bilioniti deo farada. piro- ‰gr~. pyr vatraŠ koji se odnosi na vatru, vatromet ili paqewe; u medicinskim terminima, koji se odnosi na groznicu ili visoku temperaturu. plan-, plani- ‰lat. planus ravanŠ koji je ravan, koji je u ravni, dvodimenzionalan.

paleo- ‰gr~. palaios starŠ stari, davna{wi, iz starih vremena.

pneumo-1, pneumato- ‰gr~. pneuma, gen. pneumatos dah, disaweŠ koji se odnosi na vazduh ili na gasove.

palin- ‰gr~. palin natrag, opetŠ ponovni, ponovqen; koji se povla~i ili vra}a.

pneumo-2 ‰gr~. pneumon plu}aŠ koji se odnosi na plu}a.

pan-, panto- ‰gr~. pan sve, gen. pantosŠ koji obuhvata sve ono {to se kazuje drugim delom re~i; sav, sveop{ti, celovit, sve-.

pod-, podo- ‰gr~. pous, gen. podos nogaŠ koji se odnosi na nogu, naro~ito na stopalo; u botanici, koji se odnosi na stabqiku.

par-, para- ‰gr~. para kod, uz, pokraj, premaŠ zna~i da je ne{to nalik onome {to kazuje drugi deo re~i, da se javqa pored wega ili da ga podraàva; ~esto u smislu ne~eg nezvani~nog ili nepriznatog (paravojni).

poli- ‰gr~. polys mnogoŠ vi{estruk, mnogostruk, koji ima mnogo oblika ili primena.

44

porno- ‰gr~. porne bludnica, v. pornografskiŠ posve}en pornografiji, koji sadrì pornografske prizore ili opise.

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i pre- ‰lat. prae-Š pre|a{wi, prethodan; koji je ispred ~ega; pre-, pred-. prim-, primi, primo- ‰lat. primus prviŠ koji je prvi, koji je ispred svih; koji se prvi put doga|a. pro-1 ‰lat. pro zaŠ ozna~ava pristajawe uz ne{to, sklonost prema ne~emu, podràvawe ~ega. pro-2 ‰lat. pro zaŠ uz imenice koje zna~e zvawe pokazuje da je u pitawu zamenik, pomo}nik ili niì ~in (prokonzul; prorektor). pro-3 ‰gr~. pro ispred, unapredŠ ozna~ava ono {to ide napred, {to je ispred ~ega u prostoru ili mu prethodi u vremenu. prot-, proto- ‰gr~. protos prviŠ prvi, glavni; prvobitan, izvorni; najstariji, pra-. pseudo- ‰gr~. pseudos la`Š laàn, tobo`wi; prividni; navodni; nadri-, nazovi-. psiho- ‰gr~. psyche du{aŠ koji se odnosi na du{u, na psihi~ki ìvot ili na psihologiju. pter-, ptero- ‰gr~. pteron kriloŠ koji ima krila, krilat; koji se odnosi na krilo.

R radio-1 ‰lat. radius zrakŠ koji se odnosi na zra~ewe ili na radioaktivnost; rendgenski. radio-2 ‰v. radioŠ koji se odnosi na radio, radijski; koji se emituje preko radija. re- ‰lat. re-Š ozna~ava ponavqawe; u nekim re~ima podrazumeva prepravku, uz poni{tavawe prethodne radwe. reo- ‰gr~. reos struja, rein te}iŠ koji se odnosi na elektri~nu struju; koji se odnosi na struju ili strujawe uop{te. retro- ‰lat. retro nazad, unazadŠ koji je otpozadi; koji deluje unazad; koji se vra}a u pro{lost. rino- ‰gr~. ris, gen. rinos nosŠ koji se odnosi na nos. ruso- ‰sr. lat. RussiaŠ koji se odnosi na Ruse, Rusiju ili ruski jezik.

S santi- ‰fr. centi-Š v. centi-. seizmo- ‰gr~. seismos potresŠ koji se odnosi na zemqotrese.

semi- ‰lat. semi- pola, napolaŠ polovi~an, polu-; delimi~an, nepotpun. servo- ‰lat. servus rob, slugaŠ ozna~ava pomo}ne mehanizme koji kontroli{u rad neke ma{ine i poja~avaju manuelnu energiju ~oveka — upravqa~a. sidero- ‰gr~. sideros èlezoŠ koji se odnosi na gvo`|e. sin-, sim- ‰gr~. syn saŠ koji je sa ne~im, uz ne{to, propratni, naporedan; istovremen; zajedni~ki; s-, sa-, su-; varijanta sim- se javqa ispred osnova s po~etkom na p-, b-, m- ili f-. sklero- ‰gr~. skleros suv, uvenuo, stvrdnutŠ u medicinskim terminima ozna~ava otvrdnu}e ili ukru}enost. somato- ‰gr~. soma, gen. somatos teloŠ koji se odnosi na telo i pojedine organe; somatski. socio- ‰lat. socius drug, societas dru{tvoŠ koji se ti~e dru{tva i odnosa me|u qudima. spektro- ‰lat. spectrumŠ koji se odnosi na spektar. speleo- ‰gr~. spelaion pe}inaŠ koji se odnosi na pe}ine. spermato- ‰gr~. sperma, gen. spermatos semeŠ koji se odnosi na spermu, na qudske i ìvotiwske semene }elije. spiro-1 ‰lat. spirare disatiŠ koji se odnosi na disawe. spiro-2 ‰gr~. speira spiralaŠ koji je spiralnog oblika, koji se uvija u krug. sporo- ‰gr~. spora sejawe; semeŠ koji se odnosi na seme, na spore ili razmnoàvawe primitivnih organizama. steno- ‰gr~ stenos tesan, uzakŠ suèn, prite{wen (u medicinskoj terminologiji); skra}en (u izrazima kao stenografija). stereo- ‰gr~. stereos tvrd, ~vrst, prostranŠ koji se odnosi na geometrijska tela; prostorni, vi{edimenzionalan; koji se odnosi na reprodukciju zvuka putem dva ili vi{e kanala (up. mono-). stomato- ‰gr~. stoma, gen. stomatos ustaŠ koji se odnosi na usta: koji se odnosi na negu usta i zuba.

45

Ç. Uvod sub-, sup- ‰lat. sub pod, ispodŠ koji je niì, ispod ~ega po poloàju ili po va`nosti; umawen, ne potpuno izraèn; blizak ne~emu (npr. suptropski); koji predstavqa podvrstu ili uù podelu; u hemiji ozna~ava jediwewa s mawom koli~inom nekog elementa od uobi~ajene. sulf-, sulfa-, sulfo- ‰lat. sulphur sumporŠ koji se odnosi na sumpor i wegova jediwewa. super- ‰lat. super nad, iznad, prekoŠ iskazuje ono {to je izraèno u najve}oj meri; u poja~anom stepenu, vi{i, boqi; dodatni; nad-. supra- ‰lat. supra nad, prekoŠ koji je iznad ne~ega, u prostoru ili po autoritetu. sfigmo- ‰gr~. sphygmos puls, biloŠ koji se odnosi na puls. shizo- ({izo-) ‰gr~. schizein cepatiŠ koji se odnosi na rascep, podeqenost; koji se odnosi na shizofreniju (v.).

T takso-, taksi- ‰gr~ taxis red, poredakŠ koji se odnosi na raspored, razvrstavawe, sistematizaciju. talaso- ‰gr~. thalassa moreŠ koji se odnosi na more, morski. tanato- ‰gr~. thanatos smrtŠ koji se odnosi na smrt. tauto- ‰gr~. tauto, od to auto istoŠ izraàva jednakost ili ponavqawe istog. tahi-, taho- ‰gr~. tachys brzŠ koji se odnosi na brzinu. tele1- ‰gr~. tele daleko, udaqŠ koji deluje na daqinu, daqinski. tele2- ‰skr. od televizija (v.)Š televizijski. teo- ‰gr~. theos bogŠ koji se odnosi na boga ili boànstvo. tera- ‰gr~. teras ~udo, ~udovi{teŠ ispred imena merne jedinice uve}ava je bilion puta (1012).

tetr-, tetra- ‰gr~. tettares, tessares ~etiriŠ ~etvorni, ~etvorodelni, ~etvorostruk. tehno- ‰gr~. techne ve{tina, ume{nostŠ koji se odnosi na tehniku ili tehnologiju. topo- ‰gr~. topos mesto, kraj, podru~jeŠ koji se odnosi na mesto, poloàj. trans-, tra- ‰lat. trans prekoŠ koji prelazi granice ~ega, koji je sa one strane; nad-, preko-. tri- ‰lat. tres, tria, gr~. treis, tria triŠ trojni, trodelni, tro~lan, trostruk. trofo- ‰gr~. trophe hranaŠ koji se odnosi na ishranu ili na~in ishrane. turbo- ‰lat. turbo, gen. turbinis vrtlog, vihorŠ koji ima pogon na turbinu, turbinski.

U ultra- ‰lat. ultra preko (toga), daqeŠ s druge strane ~ega, izvan ~ega, preko granice ~ega; potpuno, do krajnosti; u politici: ekstremisti~ki. uni- ‰lat. unus jedanŠ jedinstven, ujediwen; jednostruk, jedno~lan; ujedna~en. urano- ‰gr~. ouranos neboŠ koji se odnosi na nebo, nebeski. uro- ‰gr~. ouron mokra}aŠ koji se ti~e mokra}e, mokrewa ili mokra}nih organa.

F fago- ‰gr~. phagein jestiŠ koji jede, koji pro`dire. farmako- ‰gr~. pharmakon lekovita biqkaŠ koji se odnosi na lekove ili apotekarstvo. femto- ‰dan. femten petnaestŠ pred imenom merne jedinice, zna~i trilion (10–15) puta mawi. feri- ‰lat. ferrum gvo`|eŠ u nazivima hemijskih jediwewa ozna~ava prisustvo trovalentnog gvo`|a.

terato- ‰gr~. teras, gen. teratos ~udovi{teŠ koji je ~udovi{nog oblika, nakazan.

fero- ‰lat. ferrum gvo`|eŠ u tehnici i farmaciji odnosi se na gvo`|e; u nazivima hemijskih jediwewa ozna~ava prisustvo dvovalentnog gvo`|a.

termo- ‰gr~. thermos vru}, topaoŠ toplotni; koji se odnosi na toplotu, temperaturu ili grejawe.

fizio- ‰gr~. physis prirodaŠ koji se odnosi na prirodu, na fizi~ke metode le~ewa ili na fiziologiju.

46

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i

hemi- ‰gr~. hemi- pola; up. lat. semi-Š koji zahvata samo polovinu ~ega; polu-.

hepat-, hepato- ‰gr~. hepar, gen. hepatos jetraŠ koji se odnosi na jetru. hepta- ‰gr~. hepta sedamŠ koji koji se odnosi na broj sedam; sedmodelni, sedmo~lan. heter-, hetero- ‰gr~. heteros razli~itŠ koji se odnosi na ne{to drugo, razli~ito; raznovrstan. higr-, higro- ‰gr~. hygros vlaànŠ koji se odnosi na vlagu ili vla`nost. hidr- (hidro-) ‰gr~. hydor vodaŠ koji se odnosi na vodu; u pojedinim hemijskim terminima, koji se odnosi na vodonik. hijal- (hijalo-) ‰gr~. hyalos stakloŠ koji je od stakla ili sli~an staklu. hijer- (hijero-) ‰gr~. hieros svet, sve{teniŠ koji se odnosi na sve{tenike ili svetiwe. hip-1, hipo-1 ‰gr~. hypo ispod, podŠ nedovoqan, umawen, snièn; mawi od ~ega; pod-. hip-2, hipo-2 ‰gr~ hippos kowŠ koji se odnosi na kowe, kowski. hiper- ‰gr~. hyper iznad, prekoŠ ozna~ava povi{ewe, poja~awe, vi{ak; nad-, pre-, preko-. hipn-, hipno- ‰gr~. hypnos sanŠ koji se odnosi na san ili na hipnozu. hipso- ‰gr~. hypsos visinaŠ koji je visok; koji se odnosi na visinu, pre svega nadmorsku. hir-, hiro- ‰gr~ cheir rukaŠ ru~ni; koji se obavqa rukama. histo- ‰gr~. histos tkawe, tkala~ki razbojŠ koji se odnosi na tkiva. hloro- ‰gr~. chloros zelen, ù}kastŠ u biolo{koj terminologiji, koji se odnosi na zelenu boju; u hemijskoj, koji sadrì hlor. hol-, holo- ‰gr~. holos ~itav, ceoŠ koji obuhvata sve, koji je potpun, celovit. homeo- ‰gr~. homoios sli~anŠ koji je sli~an ili jednak; koji se sluì sli~nim sredstvima; ujedna~en. homo-1 ‰gr~. homos jednak, sli~anŠ istovrstan, zajedni~ki; jednak; isto-. homo-2 ‰skr. od homoseksualan (v.)Š koji se odnosi na homoseksualnost.

hemo-2 ‰skr. od hemija, hemijski (v.)Š koji se sluì hemijskim sredstvima.

horo-1 ‰gr~. chora prostor, zemqaŠ koji se odnosi na oblast, kraj, zemqu.

hendeka- ‰gr~. hendeka jedanaestŠ koji obuhvata 11 elemenata, jedanaestodelan.

horo-2 ‰lat. hora, gr~. hora sat, vremeŠ koji se odnosi na sate, ~asove.

fil-, filo-1 ‰gr~. philos prijateq, philein voletiŠ koji je sklon ~emu, qubiteq ili pristalica ~ega; up. pro-1. filo-2 ‰gr~. phylon rod, plemeŠ koji se odnosi na razvoj i poreklo ìvih bi}a. fito- ‰gr~. phyton biqkaŠ koji se odnosi na biqke i biqni svet. flebo- ‰gr~. phleps, gen. phlebos ìla, venaŠ koji se odnosi na vene. fon-, fono- ‰gr~. phone glasŠ koji se odnosi na zvuk, posebno na qudski glas; koji se odnosi na glasove u jeziku. foto- ‰gr~. phos, gen. photos svetloŠ koji se odnosi na svetlost; koji se odnosi na fotografiju. franko- ‰sr. lat. Francus FrancuzŠ koji se odnosi na Francuze ili Francusku. freno- ‰gr~. phren um, svestŠ koji se odnosi na um ili du{u; mentalni.

H hagio- ‰gr~. hagios svet, posve}enŠ koji se odnosi na sveca ili svetiwu. halko- ‰gr~. chalkos bakarŠ koji se odnosi na bakar, koji sadrì bakar. halo- ‰gr~. hals, gen. halos soŠ koji ima veze sa solima. haplo- ‰gr~. haploos jednostavanŠ upro{}en; koji se sa dva elementa svodi na jedan. heks-, heksa- ‰gr~. hex {estŠ koji se odnosi na broj {est; {estodelni, {esto~lan. hekt-, hekto- ‰fr. hecto- od gr~. hekaton stoŠ ispred jedinice mere ozna~ava sto puta ve}u jedinicu (hektar — sto ari, hektolitar — sto litara). helio- ‰gr~. helios sunceŠ koji se odnosi na Sunce ili Sun~evu svetlost. hema-, hemato-, hemo-1 ‰gr~. haima krvŠ koji se odnosi na krv, krvni.

47

Ç. Uvod hrizo- (hriso-) ‰gr~. chrysos zlatoŠ koji je zlatan ili zlatne boje. hroma-, hromato-, hromo- ‰gr~. chroma bojaŠ koji je obojen, koji se odnosi na boju, pigmente i sli~ne materije. hron-, hrono- ‰gr~. chronos vremeŠ koji se odnosi na vreme.

C ceno- v. keno-. centi- ‰lat. centum stoŠ ispred jedinice za meru, ozna~ava wen stoti deo (npr. centimetar — stoti deo metra). centri-, centro- ‰lat. centrum, gr~. kentronŠ koji je u vezi sa centrom, koji polazi iz centra ili teì ka centru.

cefalo- v. kefalo-. ciklo- ‰gr~. kyklos krugŠ koji je kru`nog oblika; koji se kre}e u krugu, cikli~an. cirkum- ‰lat. circum oko, naokoloŠ koji se nalazi oko ~ega, koji opkoqava ili zaobilazi ne{to. cis- ‰lat. cis s ove straneŠ koji je s ove strane, bliì (obi~no uz geografska imena); supr. trans-. cito- ‰gr~. kytos {upqinaŠ koji se odnosi na }eliju (u biologiji).

X xamp- ‰engl. jump, koji ska~e, od jump skakatiŠ ra~. koji se odnosi na spoqne memorijske jedinice koje se bez posebne pripreme ubacuju u portove ra~unara; up. xamp-disk, xamp-drajv.

2. Sufiksi i sufiksoidi A -abilan, -ibilan ‰lat. -abilis, -ibilisŠ na kome se moè obaviti radwa opisana glagolom u osnovi (npr. varijabilan, konvertibilan); odgovara na{em sufiksu -iv, -qiv. -agog, -agogija ‰gr~. agogikos koji vodi, agein voditiŠ ozna~ava vo|stvo, upravqawe, vaspitawe. -a` ‰fr. -ageŠ, -aà ‰fr. -age /a`/, preko nem. -ageŠ ozna~ava radwu; uz jedinice mere ozna~ava koliko je pre|eno (kilometraà) ili koliki je kapacitet (kubikaà). -aza ‰fr. -ase, izdvojeno iz re~i diastase, kako je nazvan prvi otkriveni enzimŠ sufiks za enzime u hemijskoj i biolo{koj terminologiji. -al ‰lat. -alis, -aleŠ sufiks za hemijske proizvode i lekove. -algija, -algi~an ‰gr~. algos bolŠ koji se odnosi na bol. -an ‰lat. -anusŠ u hemijskoj terminologiji ozna~ava zasi}ene ugqovodonike. -ana ‰tur. -haneŠ ozna~ava prostoriju ili zgradu za obavqawe odre|enih delatnosti.

48

-ant, -ent ‰lat. -ans gen. -antis, -ens gen. -entis, nastavci participa prezentaŠ ozna~ava vr{ioca radwe ili ~oveka sa odre|enom osobinom. -arh, -arhija ‰gr~. -archos vo|a, vladar, archein zapovedatiŠ koji vlada; vrsta vladavine. -at ‰lat. -atus, -atumŠ ozna~ava ustanove (konzulat), dràvu pod odre|enom vrstom vladara (emirat) i drugo; u hemijskoj terminologiji ozna~ava soli pojedinih kiselina (nitrat, karbonat). -acija, -icija ‰lat. -atio, -itioŠ sufiks koji ozna~ava radwu.

B -bija, -bioza, -biotik ‰gr~. bios ìvotŠ ozna~avaju ono {to ima veze sa ìvotom ili ìvim bi}ima (amfibija, simbioza, antibiotik). -blast, -blastija ‰gr~. blastos klicaŠ koji se odnosi na po~etni razvoj ìvih bi}a, klicu ili zametak. -burger ‰engl. burger, skr. od hamburgerŠ ozna~ava razne vrste sendvi~a s mesom, sli~nih hamburgeru.

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i -bus ‰engl. bus, skr. od omnibus svima, za sveŠ ozna~ava razne vrste vozila za javni prevoz.

V

E -ez ‰ital. -eseŠ sufiks za stanovnike gradova (Milanez) ili dràva (Kinez).

-vor, -voran ‰lat. -vorus, od voro pro`diremŠ koji jede odre|enu vrstu hrane.

-edar, -edri~an ‰gr~. hedra osnovaŠ u nazivima geometrijskih tela (poliedara) ograni~enih odre|enim brojem poligona (npr. tetraedar).

G

-ektomija ‰gr~. ektome odsecaweŠ uklawawe nekog organa ili dela tela hirur{kim putem.

-gam, -gaman, -gamija ‰gr~. gamos brakŠ ozna~ava razne vrste bra~nih zajednica (poligam, monogaman, bigamija i sl.). -gejt ‰engl. -gate, od Watergate, po aferi sa zgradom Votergejt u Va{ingtonu 1972. godineŠ u medijskom jeziku za razne vrste skandala u vezi s politi~arima i zloupotrebom vlasti. -gen, -genija, -geneza ‰gr~. genos rod, genesis ra|awe, postajaweŠ koji se odnosi na ra|awe, poreklo, nastanak, razvoj ìvih bi}a; koji izaziva pojavu ozna~enu prvim delom re~i, npr. kancerogen — koji izaziva rak.

-emija, -emi~an ‰gr~. haima krvŠ ukazuje na odre|eno stawe krvi ili prisustvo neke materije u krvi. -en ‰gr~. -ene, sufiks koji ukazuje na porekloŠ u hemijskoj terminologiji ozna~ava nezasi}ene ugqovodonike. -ent v. -ant. -eta ‰fr. -etteŠ ozna~ava mawu, kra}u ili lak{u verziju onoga {to kazuje osnovna re~ (noveleta, opereta); katkad sluì i za ènska zanimawa (striptizeta).

-gon1, -gonalan ‰gr~. gonia ugaoŠ koji se odnosi na broj uglova u geometrijskim figurama. -gon2, -gonija, -gonski ‰gr~. gonos (gone) ro|eweŠ koji se odnosi na ro|ewe, nastajawe, postanak. -gram, -gramski, -gramatski ‰gr~. gramma slovoŠ koji se odnosi na slovo, na~in pisawa ili pismene oznake; zapis na~iwen metodom koju kazuje prvi deo re~i (telegram, stenogram, radiogram).

Z -zoa ‰gr~. zoia, mn. od zoion ìvo bi}eŠ u nazivima za pojedine vrste niìh ìvotiwa. -zoik ‰gr~. zoikos ìvotniŠ u nazivima geolo{kih era u kojima je postojao ìvot (paleozoik i dr.). -zom v. -som.

I -graf, -grafija, -grafizam, -grafi~ki ‰gr~. graphein pisati, graphikos pismeniŠ koji se odnosi na pisawe; koji se odnosi na crtawe ili slikawe; koji ozna~ava tehniku dobijawa pisanog ili vizuelnog zapisa (tipografija, fotografija); nau~no opisivawe (etnografija) i dr.

-ibilan v. -abilan. -id1 ‰fr. -ide, izdvojeno iz re~i oxyde oksidŠ u hemijskoj terminologiji sufiks za razli~ite vrste jediwewa. -id2 v. -oid.

-derm, -derma ‰gr~. derma koàŠ koji se odnosi na koù ili wene delove.

-izam ‰gr~. -ismosŠ sufiks sa mnogo zna~ewa: dru{tveni, politi~ki, umetni~ki i sl. pokreti, sportske aktivnosti, vrste pona{awa, li~ne osobine, navike ili mane, fizi~ke pojave i dr.

-drom ‰gr~. dromos put, staza, trkali{teŠ ozna~ava trkali{te, mesto za vo`wu ili takmi~ewe, mesto za uzletawe i sletawe.

-izovati, -izirati ‰gr~. -izeinŠ sufiks kojim se obrazuju glagoli od imenica ili prideva, prete`no sa zna~ewem uvesti ne{to, pre-

D

49

Ç. Uvod tvoriti u ne{to, dati ~emu osobinu onoga {to je izraèno osnovom re~i. -izacija ‰kasnolat. -isatioŠ sufiks za imenice izvedene od glagola na -izovati (-izirati). -ijada ‰prema olimpijadaŠ sufiks za prigodne sve~anosti i takmi~ewa (npr. gitarijada). -ijaza ‰gr~. -iasisŠ u medicini ozna~ava pojedina oboqewa ili patolo{ka stawa. -ijatar, -ijatrija ‰gr~. iatros lekar, iatreia lekarstvoŠ ozna~ava vrstu lekara odnosno medicinsku specijalnost.

-kineza, -kinezija, -kineti~ki ‰gr~. kinesis kretawe, kinetikos pokretanŠ koji se odnosi na kretawe. -krat, -kratija, -kratski ‰gr~. kratos snaga, mo}, kratein vladatiŠ koji se odnosi na na~in vladavine.

L -lalija ‰gr~. lalein brbqati, govoritiŠ koji se odnosi na govor ili na~in govora.

-il ‰fr. -yle prema gr~. hyle materijaŠ sufiks za razne vrste radikala u organskoj hemiji.

-latrija ‰gr~. latreia oboàvaweŠ ozna~ava kult ili oboàvawe onoga {to je iskazano prvim delom sloènice.

-in ‰lat. -inus, pridevski sufiksŠ ozna~ava razne vrste hemijskih jediwewa, lekova, droga, preparata za ku}nu upotrebu i sl.

-li ‰tur. -liŠ koji je na~iwen od ne~ega, koji ima odre|enu osobinu (u starijim i narodskim pridevima).

-irati ‰lat. -are, fr. -er, primqeno preko -ierenŠ sufiks za izvo|ewe glagola od glagola ili imenica stranog porekla, katkad u konkurenciji s doma}im -ovati (npr. {ifrirati = {ifrovati).

-liza ‰gr~. lysis od lyein rastvaratiŠ u hemijskim i medicinskim terminima ozna~ava rastvarawe, raspadawe, odvajawe i drugo.

nem.

-isati ‰gr~. -izeinŠ sufiks za izvo|ewe glagola od imenica ili glagola stranog porekla (npr. dekorisati, eliminisati, sevdisati). -ist(a), -isti~ki ‰gr~. -istesŠ ozna~ava osobe koje se bave aktivnostima ili imaju osobine iskazane imenicama na -izam (v.); pored toga ozna~ava razna zanimawa, nau~ne specijalnosti, svira~e na odre|enim instrumentima, sportiste, sledbenike kwièvnih i umetni~kih ànrova i drugo. -it ‰gr~. -itesŠ sufiks sa zna~ewem soli (sulfit), minerala (boksit), raznih hemijskih proizvoda i materijala (dinamit, lesonit) itd. -it(a) ‰lat. -ita od gr~. -itesŠ koji pripada nekom mestu, narodu, pokretu, udruèwu i sl. (Izraelit, jezuit). -itis ‰gr~. -itis, prvobitno `. rod od pridevskog sufiksa -itesŠ u medicini ozna~ava zapaqewe ili zapaqewski proces (npr. bronhitis zapaqewe bronhija).

K -kefal, -kefalan, -kefalija ‰gr~. kephale glavaŠ koji se odnosi na glavu.

50

-lija ‰tur. -li, s dodatkom na{eg -ja da bi se od prideva napravila imenicaŠ ozna~ava zanimawe, pripadnost, tipi~nu osobinu, katkad i stanovnika grada (Ni{lija, Sarajlija). -lit1, -litik, -litski ‰gr~. lithos kamenŠ ozna~ava ono {to je na~iweno od kamena (monolit) ili pojedine faze kamenog doba (paleolit/paleolitik). -lit2 ‰gr~. lytos rastvorqivŠ koji je u rastvoru ili se odnosi na rastvore (elektrolit); up. -liza. -log ‰gr~. logos re~Š ono {to je u vezi s govorom (monolog, prolog); stru~wak za odre|enu nauku (biolog). -logija ‰gr~. -logia od logos re~Š ozna~ava pojedine grane nauke, struke ili na~ine razmi{qawa. -luk ‰tur. -l›k, -lik, -lukŠ ozna~ava osobinu, na~in pona{awa, zanate, katkad i mesta (kom{iluk), teritorije (pa{aluk) i drugo.

M -man, -manija ‰gr~. maniaŠ ozna~ava pomamu, ludost, preteranu strast za onim {to kazuje prvi deo sloènice, odnosno ~oveka obuzetog tom stra{}u.

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i -mant, -mantija ‰gr~. manteiaŠ ozna~ava razne vrste gatawa i proricawa, odnosno osobu koja se time bavi.

-om (-oma) ‰gr~. -omaŠ u medicini u nazivima izra{taja, tumora (sarkom, melanom), katkad i otoka ili podliva (hematom).

-mer, -merija ‰gr~. meros deoŠ u nau~nim terminima ozna~ava sastavni deo ili ne{to {to je sloèno od vi{e delova.

-on1 ‰gr~. -oneŠ u hemiji sufiks za jediwewa koja sadrè ketonsku grupu -SO-, npr. aceton.

-metar, -metrija ‰gr~. metron meraŠ ozna~ava mere za duìnu (kilometar), instrumente za merewe (ampermetar), geometrijske pojmove (dijametar); u metrici ozna~ava stih sa odre|enim brojem stopa (heksametar). -micin ‰gr~. mykes gqivaŠ drugi deo naziva za lekove, pre svega antibiotike, dobijene od gqivica. -mneza, -mnezija, -mnesti~ki ‰gr~. -mnesis od mimneskein se}ati seŠ koji se odnosi na se}awe odnosno pam}ewe. -morf, -morfan, -morfija, -morfizam, -morfoza ‰gr~. morphe oblikŠ koji se odnosi na oblik, koji ima odre|en oblik, koji mewa oblik.

N -naut, -nautika ‰gr~. nautes, lat. nauta moreplovacŠ koji se odnosi na plovidbu, vo`wu ili letewe; koji upravqa brodom ili letelicom. -nom, -noman, -nomija ‰gr~. nomos zakonŠ koji se odnosi na zakone ili na zakonitost; koji se odnosi na pravila odre|ene struke.

O -odont, -odontija ‰gr~. odous, gen. odontos zubŠ koji se odnosi na zube ili zubarstvo. -oza ‰gr~. -osisŠ u medicinskoj i botani~koj terminologiji ozna~ava odre|eno stawe ili oboqewe. -oid, -oida, -oidan ‰gr~. -oeides prema eidos vid, uzorŠ koji je sli~an ne~emu, koji pripada odre|enoj vrsti; koji je zamena za ne{to; u geometriji naziv za pojedine krive linije (sinusoida) odnosno geometrijska tela (elipsoid). -ol ‰lat. oleum uqeŠ u hemiji u nazivima razli~itih organskih jediwewa; u trgovini u imenima lekova, higijenskih proizvoda i dr.

-on2 ‰gr~. -on, nastavak za sr. rod pridevaŠ u fizici sufiks za atomske ~estice (elektron, neutron, proton itd.). -onim, -onimija ‰gr~. onyma, var. od onoma imeŠ koji predstavqa odre|enu vrstu imena ili naziva (toponim), ili odre|eni odnos prema drugoj re~i na osnovu oblika ili zna~ewa (homonim, sinonim). -opija, -opsija, -opti~ki ‰gr~. ops, gen. opos oko, opsis vidŠ koji se odnosi na vid ili gledawe.

P -para, -paran ‰lat. pario, parere roditiŠ u medicini i biologiji, ozna~ava ono {to se odnosi na porodiqu (npr. primipara prvorotka), na poro|aj ili na na~in ra|awa (viviparan: koji ra|a ìve mladunce). -pat, -patija, -patski ‰gr~. pathos patwaŠ ono {to se odnosi na ose}awa ili psihi~ka stawa; u medicini, ono {to se odnosi na odre|ene vrste oboqewa. -ped1, -pedija1 ‰lat. pes, gen. pedis nogaŠ koji se odnosi na noge, posebno na stopalo. -ped2, -pedija2 ‰gr~. paideia odgajawe, vaspitaweŠ koji se odnosi na vaspitawe ili uve`bavawe pojedinih ve{tina (logoped). -penija ‰gr~. penia oskudica, nedostatakŠ u medicinskim terminima ozna~ava mawak ili odsustvo onoga {to kazuje prvi deo sloènice. -plazija ‰gr~. plasis oblikovaweŠ u medicinskim terminima ozna~ava nepravilnosti u obliku i rastu pojedinih organa ili tkiva. -plan ‰lat. planus ravanŠ u sloènicama ozna~ava pojedine vrste aviona (biplan, hidroplan i sl.). -plast ‰gr~. plastos oblikovan, plassein oblikovatiŠ u biolo{koj terminologiji ozna~ava pojedine delove }elije odnosno protoplazme.

51

Ç. Uvod -plegija, -plegi~ar ‰gr~. plege udarŠ kao drugi deo medicinskih sloènica ozna~ava razne vrste uzetosti odnosno paralize (hemiplegija, kvadriplegija). -pod, -podija ‰gr~. pous, gen. podos nogaŠ u zoolo{kim terminima ozna~ava razne vrste ili broj nogu kod ìvotiwa. -pter ‰gr~. pteron kriloŠ odnosi se na krila kod insekata (koleopter) ili kod letilica (helikopter).

R -reja, -rei~an ‰gr~. rein te}iŠ zna~i te~ewe ili vi{ak te~nosti, u medicinskim terminima (dijareja), katkad i figurativno (logoreja).

S -skop, -skopija, -skopski ‰gr~. skopein gledati, posmatratiŠ koji se odnosi na nau~no posmatrawe uz pomo} instrumenata. -som, -somatski, -somija ‰gr~. soma, gen. somatos teloŠ u biolo{kim i medicinskim terminima ozna~ava telo. -stat, -statik, -statika, -staza, -stazija ‰gr~. states, -statos postavqen, koji stoji, statikos koji zaustavqa, stasis zastojŠ kao drugi deo nau~nih termina ozna~ava nepomi~nost, prestanak, odràvawe postoje}eg stawa, odràvawe u vazduhu (aerostat) i drugo. -stil ‰gr~. stylosŠ u arhitektonskim terminima zna~i stub (npr. peristil). -sfera ‰gr~. sphaira kuglaŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava Zemqine omota~e (atmosfera) ili delove Zemqine kore (litosfera).

-terij(um) ‰gr~. therion, dem. od ther zverŠ u nau~nim terminima zna~i œìvotiwaŒ ili œzverŒ. -terma, -termija, -termika ‰gr~. thermos topaoŠ koji se odnosi na toplotu ilki grejawe. -tip, -tipija ‰gr~. typos lik, oblikŠ u nau~nim terminima odnosi se na tip, vrstu ili uzorak; u tehni~kom smislu na metode {tampawa ili reprodukovawa slika (fototipija, dagerotipija). -tom, -tomija ‰gr~. -tomia od temnein se}iŠ u medicinskim terminima ozna~ava operacije rezawa, otvarawa ili rasecawa, stru~waka za taj posao ili instrument kojim se obavqa (npr. mikrotom). -ton, -tona, -tonija ‰gr~. tonos napetost, naglasakŠ koji se odnosi na ton ili zvuk; u lingvistici, koji se odnosi na mesto ili vrstu akcenta. -top, -topija ‰gr~. topos mestoŠ koji se odnosi na neko mesto; koji se nalazi na mestu koje je iskazano prvim delom sloènice. -tron ‰izdvojeno iz re~i (elek)tronŠ ozna~ava aparate za ubrzavawe atomskih ~estica. -trop, -tropija ‰gr~. tropos okret, smer, na~inŠ u nau~nim terminima ozna~ava razne vrste kretawa, promene pravca ili preobraàja. -trof, -trofija ‰gr~ trophe hranaŠ u nau~nim terminima ozna~ava ishranu, uhrawenost, nedovoqnu (atrofija) ili preteranu razvijenost (hipertrofija).

U -urija ‰lat. urina, gr~. ouron mokra}aŠ u medicini se odnosi na na~in i koli~inu mokrewa, odnosno na hemijski sastav mokra}e.

T -taksa, -taksija, -takti~ki ‰gr~. taxis red, poredak, taktikos ure|enŠ koji se odnosi na red, poredak, raspored. -taf ‰gr~. taphos grobŠ koji se odnosi na grob (npr. epitaf). -teka ‰gr~. theke zbirka, spremi{teŠ ozna~ava zgrade ili ustanove u kojima se ~uvaju kwige, plo~e, filmovi i drugo.

52

F -fag, -fagija ‰gr~. phagein (po)jestiŠ koji jede (ono {to je iskazano prvim delom sloènice); na~in ili navika jedewa, gutawa (aerofagija — gutawe vazduha) ili grickawa (onihofagija — grickawe noktiju). -fazija ‰gr~. phasis govorŠ koji se odnosi na na~in govora ili govorne mane.

Strani afiksi i afiksoidi za tvorbu re~i -fikat, -fikacija, -fikovati (-ficirati) ‰lat. -ficare, prema facere ~initiŠ ozna~ava postajawe, pretvarawe u ne{to, pridavawe neke osobine. -fil, -filan, -filija ‰gr~. philos qubiteq, philein voletiŠ ozna~ava sklonost ili qubav prema onome {to kazuje prvi deo sloènice, ~oveka koji je ne~emu sklon, katkad i predmete (npr. hidrofilan — koji upija vlagu). -fit, -fita, -fitija ‰gr~. phyton biqkaŠ u nau~nim terminima zna~i biqku ili ono {to poti~e od biqaka. -fob, -fobija ‰gr~. phobos strahŠ ozna~ava nesklonost ili mr`wu prema onome {to kazuje prvi deo sloènice, odnosno osobu koja ne{to ili nekoga mrzi. -fon, -fonija ‰gr~. phone glasŠ koji se odnosi na glas ili zvuk. -for, -foreza, -forija ‰gr~. -phoros koji nosi, od pherein nositiŠ u nau~nim terminima zna~i œkoji nosiŒ, œkoji sadrìŒ ili œkoji izazivaŒ, sa odgovaraju}im apstraktnim imenicama. -form, -forman ‰lat. -formis koji je nalik, forma oblikŠ koji ima odre|en oblik. -fren, -frenija ‰gr~. phren umŠ ozna~ava pojedine vrste psihi~kih poreme}aja.

naviku ili zavisnost od ~ega (npr. ~okoholi~ar — osoba koja neprestano jede ~okoladu).

C -cefal, -cefalan, -cefalija v. -kefal, -kefalan, -kefalija. -cen ‰gr~. kainos novŠ drugi deo naziva za pojedine razdele kenozojske ere (holocen, pleistocen itd.). -cenoza ‰gr~. koinosis zajedni{tvoŠ u biologiji ozna~ava pojedine vrste biqnih ili ìvotiwskih zajednica. -centar ‰lat. centrum, gr~. kentronŠ ozna~ava pojedine vrste sredi{ta, u geometriji (ortocentar) i seizmologiji (epicentar). -cid ‰lat. -cidium, -cida od occidere ubitiŠ zna~i pojedine vrste ubistva (matricid, genocid) ili sredstva za uni{tavawe {teto~ina (insekticid). -cikl ‰gr~. kyklos krugŠ zna~i to~ak (bicikl) ili krug (epicikl). -cit, -citoza ‰gr~. kytos {upqinaŠ koji se odnosi na }elije ili pojedine vrste krvnih zrnaca.

X H -holi~ar ‰engl. -holic, izdvojeno iz alcoholic alkoholi~arŠ u novijim kovanicama ozna~ava

-xija ‰tur. -ci, s dodatkom na{eg -jaŠ ozna~ava zanate (prete`no stare), zanimawa ili tipi~ne osobine qudi.

53

ÇÇ RE^NIK

PRVI DEO Adaptirane re~i i izrazi

A A, a muz. {esti ton u Ce-dur lestvici, la. a ‰fr. aŠ finans. po, za (u navo|ewu cena, npr. 15 komada a 5 din.). a- ‰gr~. a-Š alfa steretikon, lat. alfa privativum (alpha privativum) bez, ne: kao prefiks ozna~ava odsustvo, nemawe onoga {to ozna~ava osnovna re~, npr. amoralan — bez morala, atipi~an — netipi~an; ispred osnove koja po~iwe samoglasnikom dobija oblik an-, kao u analfabet (an+alfabet) — nepismen, koji ne poznaje alfabet (pismo). ab, -a m ‰hebr. abŠ osmi mesec po arapskom kalendaru, odgovara avgustu po gregorijanskom kalendaru. ab- ‰lat. ab odŠ prefiks za negirawe, kao u abnormalan nenormalan, nepravilan. aba, -e ` ‰tur. aba od ar. ’abaŠ 1. gruba doma}a (seqa~ka) tkanina od vune ili kozje dlake (kostreti). 2. mu{ki ogrta~ od takve tkanine. 3. pej. (obi~no u mn.) izno{eno, ru`no, poderano odelo; drowci. x aben. abab nepr. v. ahbab. abaùr, -ura m, mn. abaùri, gen. mn. abaùra m ‰fr. abat-jourŠ {tit na lampi kojim se zaklawa svetlo, senilo, zaslon. abazija, -e ` ‰gr~. a- ne, basis hodaweŠ med. nemogu}nost hodawa usled nervnog poreme}aja. abaija, -e = abahija, -e (pored abaja, -e i abajlija, -e) ` ‰tur. abai, v. abaŠ pokriva~ od abe za kowe; uop{te sukneni kowski pokriva~. abaja v. abaija. abacijalan abajlija v. abaija. abakus, -a m, mn. -i ‰lat. abacusŠ 1. ra~unaqka. 2. daska za ra~unawe; sto posut peskom za

geometrijske crteè i ra~unawe. 3. ist. sve~ani sto za vaze i drugo skupoceno posu|e kod starih Rimqana. 4. crkv. stalak pored oltara u katoli~koj crkvi. 5. arhit. ~etvrtasta plo~a koja pokriva kapitel, glavicu stuba. abakcija, -e ` ‰lat. abactio (partus)Š med. v. abortus. abalijenacija, -e ` ‰lat. ab od, alienus tu|Š otu|ewe, ustupawe drugome (u vlasni{tvo), preno{ewe na drugoga (kakve nekretnine i sl.). prav.

abalijenirati, abalijeniram, 3. l. mn. abalijeniraju svr{. i nesvr{. ‰v. abalijenacijaŠ prav. otu|i(va)ti, ustupiti, ustupati drugome (u vlasni{tvo), preneti, prenositi na drugoga. abanacija, -e ` ‰lat. ab od, annus godinaŠ progonstvo na godinu dana (kaznena mera u starom rimskom pravu). prav.

abandon, -ona m ‰fr. abandonŠ prav. odricawe, odustajawe, ustupawe (npr. osiguravaju}em dru{tvu broda ili robe o{te}ene prilikom prevoza, uz obavezu da osiguraniku isplati pun iznos osigurawa). abanija, -e ` ‰tur. abanŠ 1. platno na kome su svilom izvezene grane. 2. ènska marama od takvog platna. abartikulacija, -e ` ‰lat. ab od, v. artikulacijaŠ anat. 1. zglob, zglavak, gleàw. 2. med. i{~a{ewe zgloba. abat, -a m, mn. -i ‰nlat. abbas -atis iz gr~., aram. ab otacŠ opat, stare{ina manastira.

iz

abatisa, -e ` ‰nlat. abbatissa iz gr~.Š opatica, nadstojnica manastira.

57

abaton abaton, -a m, mn. -i ‰gr~. abatos nepristupa~anŠ crkv. deo hrama u koji ne smeju u}i svetovna lica; up. aditon. abatstvo, -stva i abatstvo, -stva s ‰v. abatŠ zast. opatija (v.). abahija = abaija (v.). abacijalan, -lna, -lno ‰nlat. abbatialis od abbas: v. abatŠ 1. koji se odnosi na abate, opate, opatski. 2. opatijski, manastirski. abaxija, -e m ‰tur. abac›, v. abaŠ zanatlija koji izra|uje odela od abe, grube tkanine; seoski kroja~. x abaxijin; abaxijski i abaxinski. abaxika, -e i abaxika, -e `, dat. abaxiki i abaxiki ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijina èna; 2. èna abaxija. abaxiluk, -a m, mn. abaxiluci, gen. mn. abaxiluka ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijski zanat. 2. abaxijska radwa. abaxinica, -e i abaxinica, -e ` ‰v. abaxijaŠ 1. abaxijska radionica. 2. abaxijina èna. abaxinka, -e i abaxinka, -e `, dat. i lok. abaxinci i abaxinci, gen. mn. abaxinki i abaxinki ‰v. abaxijaŠ 1. velika igla kojom {iju abaxije. 2. v. abaxika. abvilijen, -a m ‰fr. abbevillien, po gradu AbbevilleŠ geol. najstarija faza paleolitika. abd m indekl. ‰ar. abdŠ sluga, rob; ~esto u arapskim sloènim imenima, kao Abdalah (u nas Abdulah) œsluga AlahovŒ. abdal, -a m, mn. abdali, gen. mn. abdala m ‰tur. abdal od ar. abdalŠ pokr. glupak, blesan, naiv~ina. abderit, -ita m, mn. abderiti, gen. mn. abderita = abderi}anin m, mn. abderi}ani, gen. mn. abderi}ana ‰po stanovnicima grada Abdere u Trakiji, koji su takvima smatraniŠ priglup, ograni~en ~ovek. x abderitski = abderi}anski. abderitizam, -zma m = abderitstvo, -stva s ‰v. abderitŠ glupost, ograni~enost. abderitstvo = abderitizam (v.). abderi}anin = abderit (v.). abdesana, -e `, gen. mn. abdesana ‰v. abdes(t)Š posebno mesto u starim ku}ama gde se uzima abdes(t); gde se obavqa muslimansko ritualno prawe.

58

abecedarijum abdes(t), -a m, mn. abdes(t)i, gen. mn. abdes(t)a ‰tur. abdest od pers. abdestŠ kod muslimana, ritualno prawe lica, ruku i nogu pre molitve. abdikacija, -e ` ‰lat. abdicatioŠ odricawe od prestola. x abdikacioni. abdicirati, abdiciram, 3. l. mn. abdiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abdicareŠ odre}i se, odricati se prestola; fig. odre}i se, odricati se nekog zvawa, po~asti ili odgovornosti. abdomen, -a i abdomen, -a m, mn. -i ‰lat. abdomen, -minisŠ 1. anat. trbuh, trbu{na {upqina. 2. zool. zadak, zadwi deo tela (kod insekata). abdominalan, -lna, -lno ‰lat. abdominalisŠ 1. anat. trbu{ni; koji je u trbu{noj {upqini. 2. zool. koji se odnosi na zadak (kod insekata). abduktor, -a m, mn. -i ‰lat. abductor od abducere odvoditi, odvla~itiŠ anat. mi{i} odmica~; up. aduktor. abdukcija, -e ` ‰lat. abductioŠ 1. odvo|ewe, odvla~ewe, odmicawe. 2. med. razmicawe zglobova. 3. filoz. silogizam ~ija je druga premisa samo verovatna, pa je i zakqu~ak takav. abe, -ea m ‰fr. abbe, v. abatŠ opat; u Francuskoj uobi~ajena titula za sve{teno lice, abewak, -aka m, mn. abewaci, gen. mn. abewaka ‰v. abaŠ kapa od abe; up. abewa~a. abewa~a, -e ` ‰v. abaŠ abena kapa, kapa od abe (u atributskoj slu`bi kao deo izraza kapa abewa~a). aber nepr., v. haber. aberacija, -e ` ‰lat. aberratioŠ 1. skretawe, zastrawivawe, odstupawe, lutawe. 2. fiz. u optici, pojava da se svetlosni zraci ne susti~u u istoj ìì, usled osobina sabirnog so~iva (sferna ‹) ili zbog razli~itog prelamawa zrakova razli~ite talasne duìne (hromatska ‹). 3. astron. prividna promena poloàja nebeskog tela. 4. biol. odstupawe od normalnog tipa; fig. nastranost, abnormalnost. x aberacioni. aberdar v. haberdar. abecedar, -ara m ‰v. abecedarijumŠ 1. zast. latini~ki bukvar. 2. v. abecedarijum. abecedarijum, -a (i abecedarij, -a) m ‰srlat. abecedarium od prva ~etiri lat. slova A, B, C, D /a-be-ce-de/Š 1. spisak, popis ili registar po abecednom redu. 2. ist. u XIV i XV veku, registar propisa iz rimskog i kanonskog prava i

abzac wihovih tuma~ewa. 3. zast. akrostih u kome se prva slova re|aju po abecedi. abzac, -a m, mn. abzaci, gen. mn. abzaca ‰nem. AbsatzŠ 1. stav (u tekstu), pasus. 2. uvu~en prvi red u pasusu, alineja (v.). abiogeneza, -e i abiogeneza, -e ` ‰gr~. a-, bios ìvot, genesis postanakŠ postanak ìve materije od neìve, spontana generacija; up. arhigonija. abioza, -e ` ‰gr~. a-, bios ìvotŠ nedostatak ili nemogu}nost ìvota. abiologija, -e ` ‰gr~. a-, bios ìvot, v. -logijaŠ nauka o neìvoj, neorganskoj prirodi. abiostatika, -e `, dat. i lok. abiostatici ‰gr~. a-, bios ìvot, v. statikaŠ nauka o beìvotnim telima. abioti~ki, -a, -o ‰gr~. a-, bios ìvotŠ u kome nema ìvota; koji ne pripada ìvoj prirodi. abiotrofija, -e ` ‰gr~. a-, bios ìvot, trophe hranaŠ med. degeneracija, prerano starewe ili izumirawe tkiva i }elija. abisal, -a i abisal, -ala m, mn. abisali, gen. mn. abisala ‰v. abisusŠ 1. zona najve}ih morskih dubina. 2. zool. zajednica ìvih bi}a u tim dubinama. abisalan, -lna, -lno ‰v. abisusŠ koji pripada dubokom moru; veoma dubok, bezdan. abisus, -a m ‰lat. abyssus od gr~. abyssos bezdanŠ 1. ponor, provalija; up. ambis. 2. morska dubina. abitura, -e ` ‰nem. Abitur od lat. abiturus koji }e oti}iŠ zast. ispit zrelosti u sredwoj {koli, matura. abiturijent, -a m, mn. abiturijenti, gen. mn. abiturijenata (`. abiturijentkiwa, -e i abiturijentkiwa, -e) ‰nem. Abiturient: v. abituraŠ zast. svr{eni sredwo{kolac, maturant. abiturijum, -a (i abiturij, -a) m = abitura, -e ` (v.). abjudikacija, -e ` ‰lat. abiudicatioŠ prav. nepriznavawe, uskra}ivawe, sudsko osporavawe. abjudicirati, abjudiciram, 3. l. mn. abjudiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abiudicareŠ prav. sudski osporiti, osporavati; uskratiti, uskra}ivati.

ablocirati abjuracija, -e ` ‰lat. abiuratioŠ prav. odricawe pod zakletvom. abjurirati, abjuriram, 3. l. mn. abjuriraju svr{. ‰lat. abiurareŠ prav. pod zakletvom odre}i, pore}i. ablaktacija, -e ` ‰v. ab-, lat. lac lactis mlekoŠ med. odbijawe od sise. ablaktirati, ablaktiram, 3. l. mn. ablaktiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ablaktacijaŠ med. odbi(ja)ti od sise. ablata, ablata s mn. ‰lat. ablatus, v. ablativŠ prav. oduzete ili otete stvari. ablativ, -a m ‰lat. ablativus od auferre ablatus odnetiŠ gram. u latinskom i u nekim drugim jezicima, pade` sa zna~ewem odvajawa, udaqavawa, porekla i sl. ablativni, -a, -o koji se odnosi na ablativ; y ablativni genitiv gram. genitivni oblik kojim se iskazuje odvajawe, udaqavawe, poticawe i sl. ablaut, -a m ‰nem. AblautŠ v. apofonija. ablacija, -e ` ‰lat. ablatioŠ 1. odvajawe, uklawawe. 2. hidr. odsecawe, odstrawivawe. 3. geol. odno{ewe ili topqewe lednika. 4. avij. otapawe povr{inskog sloja na avionu ili raketi. x ablacioni. ablegat, -ata m, vok. ablegate, mn. ablegati, gen. mn. ablegata ‰lat. ablegare udaqiti; poslatiŠ 1. poslanik, izaslanik (ob. papin). 2. ko je nekuda poslat da bi bio uklowen s poloàja; prognanik. x ablegatski. ablendati v. ablendovati. ablendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. abblendenŠ autom. 1. prigu{i(va)ti svetlo; 2. signalizirati naizmeni~nim paqewem i ga{ewem svetla. ablepsija, -e ` ‰gr~. a-, blepein gledatiŠ slepilo (fig.), zaslepqenost. ablefarija, -e ` ‰gr~. a-, blepharon trepavicaŠ med. nemawe trepavica ili o~nih kapaka (uro|eno ili kao posledica bolesti). ablokacija, e ` ‰lat. ablocatioŠ prav. davawe u zakup, iznajmqivawe. ablocirati, ablociram, 3. l. mn. ablociraju svr{. i nesvr{. ‰lat. ablocareŠ prav. da(va)ti u zakup, iznajmiti, iznajmqivati.

59

abluirati abluirati, abluiram, 3. l. mn. abluiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abluere, ablutusŠ isprati, umi(va)ti. ablutomanija, -e ` ‰v. abluirati, manijaŠ bolesni nagon za stalnim prawem.

psih.

ablucija, -e ` ‰lat. ablutioŠ prawe, ispirawe, umivawe. abnegacija, -e ` ‰lat. abnegatioŠ 1. po`rtvovawe, samoodricawe, samopregor. 2. poricawe, odbijawe. abnormalan, -lna, -lno ‰v. ab-, normalanŠ 1. nenormalan, nepravilan, neobi~an. 2. nastran, protivprirodan. abnormalnost, -i ` ‰v. abnormalanŠ osobina onoga {to je abnormalno. abnorman ‰lat. abnormisŠ v. abnormalan. abnormitet, -eta m, mn. abnormiteti, gen. mn. abnormiteta ‰lat. abnormitasŠ 1. abnormalnost, nepravilnost. 2. nakazno bi}e, nakaza. abnormnost, -osti ` ‰v. abnormanŠ osobina onoga {to je abnormno. ab ovo ‰lat. ab ovo od jajetaŠ od samog po~etka; v. ab ovo usque ad mala. abolirati, aboliram, 3. l. mn. aboliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abolereŠ 1. ukinuti, ukidati, poni{titi, poni{tavati. 2. prav. provesti, provoditi aboliciju, obustaviti sudski postupak pre pravosna`nosti presude. abolicija, e ` ‰lat. abolitioŠ 1. ukidawe, poni{tewe. 2. prav. oslobo|ewe od krivi~nog gowewa, obustava sudskog postupka. abolicionizam, -zma m ‰v. abolicijaŠ 1. ist. pokret za ukidawe ropstva u SAD, u XIX veku. 2. pokret za ukidawe nekog zakona ili propisa. abolicionist(a), -e m, mn. abolicionisti ‰v. abolicijaŠ pristalica abolicionizma. abominacija, -e ` ‰lat. abominatioŠ grozota, gadost, gnusoba; sramno delo. abonent, -a m, mn. abonenti, gen. mn. abonenata (`. abonentkiwa, -e) ‰nem. Abonnent od fr. abonnerŠ pretplatnik. x abonentski. abonirati (se), aboniram (se), 3. l. mn.aboniraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. abonnerŠ pretplatiti se, pretpla}ivati se.

60

abraziv abonman, -ana m, mn. abonmani, gen. mn. abonmana ‰fr. abonnementŠ pretplata (na predstave, koncerte i sl.). abonos, -a i abonos, -a m, mn. -i ‰tur. abanoz od ar. abnus preko pers., iz gr~. ebenosŠ 1. bot. biqka iz tropskih krajeva, s crnim, tvrdim, te{kim drvetom. 2. drvo abonosa, ebanovina. abordaà, -e ` ‰fr. abordageŠ ist. napad na neprijateqski brod pristajawem uz wegov bok i prelaskom mornara u wega. aborigini, aborigina (uob. aborigini, aborigina) m mn. ‰lat. ab origine iz po~etkaŠ starosedeoci, prastanovnici, uro|enici. x aboriginalan i aboriginalan. aborixini, aborixina (i aborixini, aborixina) m mn. ‰engl. Aborigines, v. aboriginiŠ australijski uro|enici, starosedeoci. x aborixinski. abort, -a m, mn. aborti, gen. mn. aborta/aborata m ‰nem. AbortŠ pokr. zast. nu`nik, zahod. abortiv, -iva m, mn. abortivi, gen. mn. abortiva ‰lat. abortivus od abortusŠ med. sredstvo za izazivawe poba~aja. abortivan, -vna, -vno ‰v. abortivŠ 1. med. koji izaziva poba~aj. 2. prerano ro|en, nedonesen; nezreo. 3. fig. neuspeo, ugu{en u za~etku; neplodan, jalov. abortivum m (mn. s abortiva) v. abortiv. abortirati, abortiram, 3. l. mn. abortiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. abortireŠ med. pobaci(va)ti. aborticidijum (i aborticidij, -a) m ‰v. abortus, -cidium od caedere ubitiŠ med. nasilan poba~aj, ubijawe ploda u maj~inoj utrobi. abortus, -a m, mn. -i ‰lat. abortusŠ med. prekid trudno}e, poba~aj, prekid trudno}e, abakcija (v.). abocirati, abociram, 3. l. mn. abociraju svr{. i nesvr{. ‰ital. abbozzareŠ slik. skicirati. aboco, -a m, mn. aboca ‰ital. abbozzoŠ slik. nacrt, skica. abradirati, abradiram, 3. l. mn. abradiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abradere abrasusŠ 1. (o)strugati, (sa)strugati. 2. odroniti, odrowavati; odnositi trewem, razarati. abraziv, -a i abraziv, -iva m, mn. abrazivi, gen. mn. abraziva ‰nlat. abrasivus; v. abradiratiŠ

abrazivan sredstvo za bru{ewe, polirawe ili ~i{}ewe tvrdih povr{ina. abrazivan, -vna, -vno ‰v. abrazivŠ koji grebe, o{tar, hrapav; koji sluì za bru{ewe. abrazija, -e ` ‰nlat. abrasio, v. abradiratiŠ 1. strugawe, ~i{}ewe strugawem ili grebawem. 2. meh. o{te}ewe povr{ine usled trewa. 3. geol. odrowavawe zemqe pod dejstvom talasa. x abrazioni. abrakadabra, -e ` ‰izmi{qena re~, prvobitno u gr~komŠ 1. u sredwem veku, magijska formula na amajlijama; danas, {aqiva re~ za vra~awe up. hokus-pokus. 2. besmislica, nesuvislo brbqawe. abraksas, -a m, mn. -i ‰izmi{qena re~Š ~arobna re~ ili formula (up. abrakadabra). abrahamiti, abrahamita m mn. ‰po Abrahamu, osniva~u sekte, i po starozavetnom proroku AvramuŠ 1. hri{}anska sekta u Siriji u IX veku. 2. sekta u ê{koj u XVIII veku, potomci husita (v.). abrahija, -e ` ‰gr~. a-, brachion rukaŠ med. bezrukost, uro|eni nedostatak ruku. abra{, -a m, mn. abra{i, gen. mn. abra{a ‰tur. abras od ar. abra{Š 1. kow sa belim pegama na wu{ci ili ispod repa. 2. ~ovek pegava lica. 3. osip po koì. abra{ast, -a, -o ‰v. abra{Š pegav (o kowu), {aren, lisast. abreagovati, -ujem svr{. ‰nem. abreagieren, v. reagovatiŠ psih. osloboditi se potisnutih ose}awa ili uspomena dovode}i ih u svest. abreakcija, -e ` ‰v. abreagovatiŠ psih. proces abreagovawa. abrevijatura, -e ` ‰nlat. abbreviare, od brevis kratakŠ skra}enica (ob. u starim rukopisima). abrevijacija, -e ` ‰v. abrevijaturaŠ 1. skra}ivawe. 2. skra}enica. abreè, -ea m, mn. abreèi, gen. mn. abreèa ‰fr. abregeŠ kratak sadràj, saètak. abrihtati = abrihtovati (v.). abrihtovati, -ujem svr{. ‰nem. abrichtenŠ pokr. zast. 1. doterati, podesiti, 2. izve`bati, izmu{trati, dresirati. abrogacija, -e ` ‰lat. abrogatioŠ prav. opoziv, ukidawe, poni{tewe (propisa).

aval abrogirati, abrogiram, 3. l. mn. abrogiraju i nesvr{. ‰lat. abrogareŠ prav. opoz(i)vati, poni{titi, poni{tavati, povu}i. abrono{a nepr. v. habrono{a. abruptan, -tna, -tno ‰lat. abruptusŠ nagao, odse~an, iznenadan. abs- v. aps-. abu = ebu (v.). abu-zemze, -eta s i abu-zemzem, -a m ‰tur., od pers. ab vodaŠ 1. sveta voda iz izvora Zemzem u Meki. 2. fig. retkost, dragocenost. abuzivan, -vna, -vno ‰lat. abusivusŠ neovla{}en, bespravan, protivpravan; sklon zloupotrebama. abuzija, -e ` ‰lat. abusioŠ pogre{na upotreba re~i; up. katahreza. abuzus, -a m, mn. -i ‰lat. abususŠ zloupotreba, nedozvoqena primena. abulija, -e ` ‰gr~. abulia, od a- i bule odluka, voqaŠ med. bezvoqnost, nedostatak voqe. abuli~ar, -a m, mn. -i ‰v. abulijaŠ onaj koji je oboleo od abulije; bezvoqan ~ovek. abundantan, -tna, -tno ‰lat. abundansŠ obilan. abundancija, -e ` ‰lat. abundantiaŠ izobiqe, mno{tvo. ab{id v. ap{id. ab{minkati v. ap{minkati. av, -a ‰hebr. abŠ jedanaesti mesec jevrejske godine, odgovara julu/avgustu po gregorijanskom kalendaru. ava v. hava. avaz, -a i avaz, -aza m, mn. avazi, gen. mn. avaza ‰tur. avaz od pers. awazŠ glas, vest. avazile i avazile pril. ‰tur. avazileŠ pokr. glasno, na sav glas. avajlija, -e ` ‰tur. ayvaliŠ vrsta jabuka, po ukusu sli~na duwi. avaks, -a m, mn. avaksi, gen. mn. avaksa ‰engl. AWACS, od a(irborne) w(arning) a(nd) c(ontrol) s(ystem)Š ameri~ki vojni avion opremqen ure|ajem za otkrivawe neprijateqskih niskolete}ih aviona. aval, -ala m, mn. avali, gen. mn. avala ‰fr. avalŠ finans. meni~no jemstvo, potpis na menici. svr{.

61

avalirati avalirati, avaliram, 3. l. mn. avaliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. avaliserŠ finans. potpis(iv)ati menicu kao jemac, ìrirati (v.). avalist(a), -e m, mn. avalisti ‰v. avalŠ finans. potpisnik na menici, ìrant (v.). avalit, -a i avalit, -ita m ‰po Avali kraj Beograda, gde je na|enŠ mineral iz grupe liskuna, zelene boje. avam, -ama m ‰tur. avamŠ pokr. masa, puk, {iroki slojevi naroda. avan, -a m, mn. avani, gen. mn. avana ‰tur. havan od pers. hawenŠ 1. metalna posuda s tu~kom, za tucawe oraha, {e}era, bibera i dr. 2. prangija, merzer. avangarda, -e `, gen. mn. avangardi ‰fr. avant-gardeŠ 1. voj. prethodnica, prvi redovi vojske. 2. fig. novi pravci, najmodernija strujawa (u umetnosti, kulturi, politici). avangardizam, -zma m ‰v. avangardaŠ sklonost ka novosti, izmenama (u kulturi, umetnosti, politici, ideologiji); te`wa da se novim, revolucionarnim idejama izmeni postoje}e stawe. avangardni, -a, -o ‰v. avangardaŠ onaj koji predwa~i, koji ide ispred svoga vremena, najnoviji, moderan. y avangardni xez muz. moderni stil u xezu (nastao po~etkom druge polovine XX veka u Americi), karakteristi~an po slobodnim improvizacijama; avangardni teatar novije te`we u pozori{tu, uglavnom u vidu eksperimentalnih dramskih ostvarewa. avanzman, -ana m, mn. avanzmani, gen. mn. avazmana ‰fr. avancementŠ 1. napredovawe (u slu`bi), unapre|ewe. 2. v. avans. avanzovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. avancerŠ 1. napredovati (u slu`bi), biti unapre|en. 2. da(va)ti predujam. avans, -a m, mn. avansi, gen. mn. avansa ‰fr. avanceŠ finans. predujam, akontacija. avansen, -ena m, mn. avanseni, gen. mn. avansena ‰fr. avant-sceneŠ pozor. predwi deo pozornice (izme|u zavese i gledali{ta). avansman v. avanzman. avansovati = avanzovati (v.). avanscena v. avansen.

62

averim avantura, -e ` ‰fr. aventureŠ 1. pustolovina, doìvqaj. 2. rizi~an, neizvestan poduhvat. 3. prolazna qubavna veza. avanturizam, -zma m ‰v. avanturaŠ sklonost ka avanturama, pustolovni duh. avanturin, -ina m ‰fr. aventurineŠ miner. vrsta kremena s komadi}ima liskuna. avanturist(a), -e m, mn. avanturisti (`. avanturistkiwa, -e) ‰v. avanturaŠ pustolov, qubiteq avantura. avanturisti~ki, -a, -o ‰v. avanturist(a)Š koji se odnosi na avanture i avanturiste, pustolovni. y avanturisti~ki roman roman u kome se opisuju uzbudqive pustolovine i podvizi; avanturisti~ki film film takvog sadràja, pun dinamike i uzbu|ewa. avarija i avarija v. havarija. avatar, -a m ‰sanskr. avatara silazak (boànstva)Š 1. otelovqewe, reinkarnacija boànstva (u hinduskoj mitologiji). 2. preobraàj, promena. 3. ra~. ne~iji lik u virtuelnoj stvarnosti, npr. na kompjuterskim sajtovima. avgust, -a m ‰lat. augustusŠ 1. osmi mesec u godini. 2. ist. (Avgust) uzvi{eni, veli~anstveni: titula Oktavijana i kasnijih rimskih careva. avgustovski, -a, -o ‰v. avgustŠ koji se doga|a u avgustu; koji je svojstven avgustu. avdesana v. abdesana. avdes(t) v. abdes(t). ave uzv. ‰lat. aveŠ 1. zdravo! 2. zbogom! ostaj mi zdravo! avedersun v. afedersun. Aveq, -a m ‰hebr. HebelŠ rel. mla|i sin Adama i Eve, pastir, koga je ubio wegov stariji brat Kain (Prva kwiga Mojsijeva, 4:8). Ave Marija ` vok. ‰lat. Ave MariaŠ zdravo, Marijo!: po~etak katoli~ke molitve Bogorodici (zvane i Avemarija, Zdravomarijo). avenija, -e i avenija, -e ` ‰fr. avenueŠ {iroka ulica oivi~ena drve}em. averzija, -e ` ‰nlat. aversio od lat. avertere, odvratitiŠ odvratnost, odbojnost, nesklonost; x averzioni. averim nepr., v. aferim.

averoizam averoizam, -zma m filoz. u~ewe Averoesa (Ibn Ru{d), arapskog filozofa i lekara iz XII veka. avers, -a m, mn. aversi, gen. mn. aversa ‰nem. Avers od fr. aversŠ predwa strana, lice kovanog novca ili medaqe; supr. revers. avertirati, avertiram, 3. l. mn. avertiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. avertirŠ 1. javiti, javqati, obavestiti, obave{tavati. 2. opomenuti, opomiwati, upozoriti, upozoravati. avertisman, -ana m, mn. avertismani, gen. mn. avertismana ‰fr. avertissementŠ opomena, upozorewe. avertiti se, -im se svr{. ‰ital. avvertireŠ pokr. osvestiti se, do}i k sebi. Avesta, -e ` ‰pers.Š zbirka svetih tekstova zoroastrizma (v.). avestanski, -a, -o = avesti~ki, -a, -o ‰v. AvestaŠ naziv jezika kojim je pisana Avesta; up. zend. avet, -i i avet, -i `, gen. mn. aveta i aveta ‰tur. afet od ar. aftŠ sablast, utvara, privi|ewe. avetan, -tna, tno i avetan, -tna, -tno = avetast, -a, -o ‰v. avetŠ avetiwski, sablastan. avetast = avetan (v.). avetati, avetam, 3. l. mn. avetaju nesvr{. ‰v. avetanŠ pokr. govoriti gluposti, lupetati; pona{ati se sabla`wivo. avetiwa, -e ` ‰v. avetŠ 1. sablast, prikaza. 2. koji se pona{a sablasno, luda, stra{ilo. x avetiwski. avivirati, aviviram, 3. l. mn. aviviraju svr{. i nesvr{. ‰fr. aviverŠ oìviti, oìvqavati, osveìti, osveàvati (boju, prawem ili uz pomo} sode, kiselina i sl.). avidan, -dna, -dno ‰lat. avidusŠ lakom, gramziv, pohlepan. aviz nepr. v. hafiz. aviza, -e ` ‰ital. avvisoŠ 1. obave{tewe, upozorewe; oglas. 2. trg. obave{tewe o poslatoj robi ili novcu. x avizni. avizirati, aviziram, 3. l. mn. aviziraju svr{. i nesvr{. ‰v. avizaŠ obavestiti, obave{tavati, javiti, javqati. avijaran, -rna, -rno ‰lat. aviaris od avis pticaŠ pti~ji. y avijarna influenca vet. zarazna

aviomodelar bolest ptica i doma}e peradi izazvana virusom (~iji je visokopatogeni tip H5N1 prenosiv sa obolelih ptica i na qude), pti~ji grip. avijarijum, -a (i avijarij, -a) m ‰lat. aviarium od avis pticaŠ veliki kavez za ptice, pti~arnik; odeqewe ptica u zoolo{kom vrtu. avijatika, -e `, dat. avijatici ‰v. avijacijaŠ ve{tina upravqawa avionom. avijati~ar, -a m, instr. -om/-em, mn. -i (`. avijati~arka, -e, dat. i lok. avijati~arki, gen. mn. avijati~arki) ‰fr. aviateur od lat. avis pticaŠ leta~ na avionu, pilot; x avijati~arski. avijacija, -e ` ‰fr. aviation od lat. avis pticaŠ 1. vazduhoplovstvo, vazduhoplovne snage. 2. (v.) avijatika. avikultura, -e ` ‰lat. avis ptica, cultura gajeweŠ 1. gajewe ptica. 2. ìvinarstvo. avio- ‰v. avionŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava vezu sa avionima ili sa avijacijom. aviobiologija, -e ` ‰v. avio-, biologijaŠ grana biologije koja prou~ava mogu}nosti opstanka ìvih bi}a na velikim visinama. aviokarta, -e `, gen. mn. aviokarata (i aviokarti) ‰v. avio-, kartaŠ 1. karta za avion. 2. geografska karta koja pokazuje vazduhoplovne linije. aviokompanija, -e ` ‰v. avio-, kompanijaŠ vazduhoplovna kompanija. aviokonstruktor, -a m, instr. -om ‰v. avio-, konstruktorŠ konstruktor aviona. aviolinija, -e ` ‰v. avio-, linijaŠ avionska linija. aviomaterijal, -ala m ‰v. avio-, materijalŠ materijal neophodan za redovni let aviona. aviomehani~ar, -a m, instr. -om/-em ‰v. avio-, mehani~arŠ stru~wak zaduèn za kontrolu i popravku aviona. aviomodel, -ela m, mn. aviomodeli, gen. mn. aviomodela ‰v. avio-, modelŠ umaweni model aviona, sposoban da leti, s motorom ili bez wega. aviomodelar, -ara m, mn. aviomodelari, gen. aviomodelara ‰v. aviomodelŠ onaj koji pravi modele aviona. mn.

63

aviomodelarstvo aviomodelarstvo, -stva s ‰v. aviomodelŠ pravqewe modela aviona, kao hobi ili u ciqu takmi~ewa. avion, -ona m, mn. avioni, gen. mn. aviona ‰fr. avion od lat. avis pticaŠ letelica teà od vazduha, aeroplan. x avionski. aviopark, -a m, mn. aviparkovi, gen. mn. avioparkova ‰v. avio-, parkŠ skup svih aviona neke kompanije. avioprevoznik, -a m, mn. avioprevoznici, gen. mn. avioprevoznika ‰v. avio-Š preduze}e koje avionima prevozi putnike i robu. aviotransport, -a m ‰v. avio-, transportŠ prevoz pomo}u aviona. avioturizam, -zma m ‰v. avio-, turizamŠ turizam uz upotrebu malih privatnih aviona. aviohorizont, -a m, mn. aviohorizonti, gen. mn. aviohorizonata ‰v. avio-, horizontŠ instrument u pilotskoj kabini koji pokazuje poloàj letelice u odnosu na horizont. a vista pril. ‰ital. a vista (v.)Š finans. po vi|ewu (oznaka na ~ekovima, menicama i sl.). avitaminoza, -e ` ‰gr~. a-, v. vitaminŠ med. oboqewe zbog nedostatka vitamina u hrani. avlija, -e `, gen. mn. avlija ‰tur. avl› od ngr~. avli od gr~. auleŠ dvori{te. avlijaner, -a i avlijaner, -a m ‰v. avlijaŠ àrg. dvori{ni pas, obi~an pas neodre|ene rase, xukac. avlijara, -e ` ‰v. avlijaŠ brbqiva èna koja u selu prenosi vesti od avlije do avlije, abrono{a (v.). avokado, -a m ‰engl. avocado od meksi~kog {p. aguacate, a ovo iz jezika nahuatlŠ bot. tropska biqka iz porodice lovora, Persea gratissima; plodovi se jedu sveì ili prire|eni kao salata. avokacija, -e ` ‰lat. avocatioŠ prav. opoziv; zahtev za povra}aj nekog akta. avra, -e (i havra, -e) `, gen. mn. (h)avri ‰tur. havra iz hebr.Š jevrejska bogomoqa, sinagoga. avret, -a m, gen. mn. avreta ‰tur. avret od ar. ’awraŠ pokr. mesta na ~ove~jem telu koja treba prekrivati, stidna mesta. avulzija, -e ` ‰nlat. avulsio od avellere otrgnuti, otkinutiŠ prav. odvajawe jednog dela imawa (ob. uz reku) pod dejstvom vi{e sile.

64

agar-agar aga, -e m, dat. i lok. agi, gen. mn. aga ‰tur. agaŠ 1. zemqoposednik u Osmanlijskom carstvu. 2. vojni stare{ina u Turskoj. 3. gospodin, gazda: nekada{wa titula iz po{tovawa (dodaje se iza imena, npr. Omeraga, Smailaga). x agin, aginski. agabeg, -a m ‰tur. aga-bey, v. aga, begŠ stariji brat. agava, -e ` ‰gr~. agauos plemenit, uzvi{enŠ bot. biqka mesnatog li{}a, poreklom iz Ju`ne i Sredwe Amerike. agaz v. agazli i jagrz. agazija v. jagrz. agazli prid. indekl. ‰tur. yagizŠ pokr. crn, sjajnocrne boje (obi~no o kowu). aga-kan, aga-kana m ‰v. aga, kanŠ nasledna titula verskog poglavara u muslimanskoj sekti ismailita (v.). agalaktija, -e ` ‰gr~. a-, gala galaktos mlekoŠ med. bezmle~nost, nedostatak mleka kod majke. agalari, agalara m mn. ‰tur. agalar, mn. od aga, v. agaŠ prvaci, uglednici, imu}ni qudi. agaluk, -a m, mn. agaluci, gen. mn. agaluka ‰tur. agal›kŠ 1. agino imawe, aginska zemqa. 2. zvawe, dostojanstvo age. 3. deo prihoda koji se davao agi. 4. fig. samovoqno, nasilno pona{awe. agame, agama ` mn. ‰gr~. a-, gamos brakŠ bot. biqke koje se razmnoàvaju samostalno, bez oplo|ivawa sa strane. agami, -ija m ‰{p. agami od egz.Š zool. ptica iz porodice `dralova, zvana i œtruba~Œ zbog glasa kojim se ogla{avaju mu`jaci; ìvi u Gvajani i u amazonskim pra{umama. agamija, -e ` ‰gr~. a-, gamos brakŠ 1. stawe onoga ko nije u braku, bezbra~nost. 2. bot. bespolnost cvetova. 3. zool. razmnoàvawe bez oplo|ivawa, partenogeneza. agamist(a), -e m, mn. agamisti ‰v. agamijaŠ 1. neèwa, be}ar. 2. onaj ko ìvi u divqem braku sa osobom suprotnog pola. agapa, -e `, gen. mn. agapa ‰gr~. agape qubavŠ 1. zajedni~ka ve~era prvih hri{}ana, znak bratstva i qubavi. 2. hri{}anska qubav. agar-agar, -a m ‰malajska re~Š vrsta èlatina iz azijskih morskih algi (upotrebqava se pre svega kao podloga za gajewe bakterija).

agarjanin agarjanin, -a m, mn. agarjani, gen. mn. agarjana ‰hebr. prema Agariji, mestu na SinajuŠ ist. zast. naziv za muslimane uop{te (Turke, Arape i druge), nevernik (sa stanovi{ta hri{}ana). x agarjanski. agatobiotika, -e `, dat. i lok. agatobiotici ‰gr~. agathos dobar, bios ìvotŠ u~ewe o ispravnom na~inu ìvota. agatodemon, -ona m ‰gr~. agathos dobar, daimon duhŠ mitol. dobar duh, duh za{titnik. agatologija, -e ` ‰gr~. agathos dobar, v. -logijaŠ filoz. deo etike koji u~i o najvi{em dobru. agbaba m ‰tur. akbabaŠ v. atmaxa. agda, -e `, gen. mn. agdi ‰tur. agda od ar. ’aqidaŠ pokr. ukuvani, {pinovani {e}er; slatki{ od takvog {e}era. agditi se, -im se nesvr{. ‰v. agdaŠ pokr. skidati dlake s lica pomo}u ukuvanog {e}era. agenda, -e `, gen. mn. agenda i agendi ‰lat. agenda ono {to treba uraditiŠ 1. podsetnik, bele`nica, notes. 2. skup obaveza, program rada. agenezija, -e ` ‰gr~. a-, genesis ra|aweŠ 1. biol. nesposobnost ra|awa, jalovost. 2. med. nepotpuna razvijenost embriona, uz nedostatak nekog dela organizma. 3. teol. u~ewe hri{}anske crkve po kome Bog nema ni po~etka ni svr{etka. agens, -a m, gen. mn. agensa ‰lat. agens koji delujeŠ 1. pokretna sila, delotvorni princip. 2. hem. supstanca koja izaziva hemijske reakcije. 3. gram. vr{ilac radwe. agent, -a m, gen. mn. agenata ‰engl. agent, od lat. agens gen. agentis koji delujeŠ 1. zastupnik, opunomo}enik; koji posluje za ra~un drugih; trgova~ki posrednik. 2. tajni policajac, obave{tajac; {pijun. y agent provokator prikriveni policijski agent koji se ubacuje me|u sumwiva lica da bi otkrio wihove namere. agentura, -e ` ‰nem. Agentur, v. agentŠ predstavni{tvo, zastupni{tvo (ob. u negativnom smislu); organ neprijateqa; {pijunska organizacija. agencija, -e i agencija, -e ` ‰fr. agence, ital. agenzia, od lat. agere delovatiŠ 1. poslovnica, predstavni{tvo; ustanova koja organizuje prevoz putovawa, turizam. 2. ustanova koja

aglobulija prikupqa vesti i prodaje ih sredstvima informisawa. ager, -a m, mn. ageri, gen. mn. agera ‰lat. ager poqe, oranicaŠ ist. 1. zemqi{te za javnu upotrebu. 2. osvojena zemqa koja se poklawala isluènim vojnicima. y ager publikus (lat. ager publicus) dràvno zemqi{te; osvojena zemqa koja je poklawana ratnim veteranima. ageuzija, -e i ageuzija, -e ` ‰gr~. a-, geusis ukusŠ med. gubitak ose}aja za ukus; o{te}ewe ~ula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma v. a|ijazma. agilan, -lna, -lno ‰lat. agilisŠ 1. vredan, preduzimqiv, snala`qiv. 2. gibak, okretan, spretan, hitar. agilnost, -i ` ‰v. agilanŠ svojstvo onoga ko je agilan. aginija, -e ` ‰gr~. a-, gyne ènaŠ beènstvo, neoèwenost, ìvot bez ène. x agini~an. aginica, -e ` ‰v. agaŠ agina èna. x agini~in. aginski, -a, -o ‰v. agaŠ koji se odnosi na age. agio v. aìo. agirati, agiram, 3. l. mn. agiraju nesvr{. ‰lat. agereŠ raditi, delovati, poslovati. agitator, -a m (`. agitatorka, -e, dat. i lok. agitatorki, gen. mn. agitatorki) ‰v. agitovatiŠ osoba koja agituje; podstreka~, propagandista. x agitatorski. agitacija, -e ` ‰lat. agitatioŠ podbadawe, podstrekivawe; delovawe na mase radi pridobijawa za odre|eni, ob. politi~ki ciq, putem govora, letaka, sastanaka, parola i sl. agitka, -e `, dat. i lok. agitki, gen. mn. agitki ‰rus.Š tekst (kwièvni ili novinski) ~iji je jedini ciq agitacija; propagandni spis. agitovati, -ujem nesvr{. ‰lat. agitare pokretati, trestiŠ vr{iti agitaciju, zalagati se (za ne{to). agitprop, -a m ‰ruska skra}enicaŠ odeqewe za agitaciju i propagandu (pri dràvnoj upravi). aglobulija, -e ` ‰gr~. a-, lat. globulus lopticaŠ med. nedovoqan broj krvnih zrnaca.

65

aglomerat aglomerat, -ata m, mn. aglomerati, gen. mn. aglomerata ‰lat. agglomeratum od agglomerare skupiti, nagomilatiŠ 1. slepqena masa, grudva; skupina, gomila. 2. miner. masa od razli~itih deli}a rude spojenih ujedno. 3. gusto naseqeno mesto. aglomeracija, -e ` ‰lat. agglomeratio od agglomerareŠ 1. skupqawe, nagomilavawe; spajawe raznorodnih elemenata. 2. v. aglomerat (1). aglosija, -e ` ‰gr~. a-, glossa jezikŠ med. uro|eni nedostatak govornih organa; nemost, mutavost. aglosostomija v. aglosija. aglutinativan, -vna, -vno ‰v. aglutinacijaŠ kome je svojstveno srastawe, slepqivawe; lingv. aglutinativni jezici oni (kao turski, ma|arski) u kojima se na re~ dodaju redom sufiksi za pojedine gramati~ke kategorije, a ne mewa joj se oblik kao u flektivnim jezicima. aglutinacija, -e ` ‰lat. agglutinare slepitiŠ 1. slepqivawe, srastawe. 2. med. zgru{avawe, nagomilavawe (krvnih zrnaca, bakterija i dr.). 3. lingv. dodavawe sufiksa za izraàvawe gramati~kih kategorija (v. aglutinativan). aglutinirati, aglutiniram, 3. l. mn. aglutiniraju svr{. i nesvr{. ‰v. aglutinacijaŠ slepiti, slepqivati, spojiti, spajati, sras(ta)ti, zgru{a(va)ti. agluticija,-e ` ‰gr~. a-. lat. glutire gutatiŠ med. nesposobnost gutawa. aglucija = agluticija (v.). agma, -e ` ‰gr~. agmaŠ lingv. naziv za zadwonep~ani izgovor glasa n kada stoji ispred k ili g. agnat, -ata m, mn. agnati, gen. mn. agnata ‰lat. agnatusŠ u rimskom pravu, srodnik po ocu; up. kognat. agnatija, -e ` ‰gr~. a-, gr~. gnathos vilicaŠ med. nedostatak vilice. x agnati~an; up. ortognatija, prognatija. agnacija, -e ` ‰lat. agnatioŠ u rimskom pravu, srodnost s o~eve strane. agnec, -a m ‰csl. jagweŠ 1. jagwe, kao simbol nevine `rtve u hri{}anstvu. 2. rel. pravosl. vladi~anski pla{t. 3. rel. komad posve}enog hleba koji se prinosi na `rtvu.

66

agonizam agnicija, -e ` ‰lat. agnitioŠ prepoznavawe, spoznaja (ob. u pozori{nom komadu). agnozija, -e i agnozija, -e ` ‰gr~. a-, gr~. gnosis saznaweŠ 1. med. nesposobnost prepoznavawa ~ulno opaènih predmeta. 2. filoz. svesno neznawe (polazna ta~ka Sokratovog u~ewa). agnominacija v. anominacija. agnostik, -a m, mn. agnostici, gen. mn. agnostika = agnosti~ar, -a m, mn. -i ‰gr~. agnostos nepoznatŠ pristalica agnosticizma; onaj koji smatra da je nemogu}e znati da li Bog postoji. agnosticizam, -zma m ‰v. agnostikŠ 1. filoz. u~ewe o nemogu}nosti objektivnog saznavawa stvarnosti. 2. neprihvatawe religije, usled uverewa da je nemogu}e znati da li postoji Bog. agnosti~ar = agnostik (v.). agnoscirati, agnosciram, 3. l. mn. agnosticiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. agnoscereŠ prizna(va)ti, prihvatiti, prihvatati (potpis, menicu i sl.). agnus, -a ‰lat. agnus jagweŠ 1. simbol nevine `rtve u hri{}anstvu, oli~ava vaskrsloga Hrista; ikonografski prikaz `rtvenog jagweta. 2. molitva u kojoj se pre pri~e{}a zaziva spas bo`ji; muzika koja prati ovu molitvu. y Agnus Dei ‰lat. Agnus Dei Jagawac Bo`jiŠ kod katolika simbol Hrista Spasiteqa. agovati, agovati i agovati, -ujem nesvr{. ‰v. agaŠ 1. imati vlast, dostojanstvo age. 2. ìveti kao aga, uìvati. -agog, -agogija, -agogi~ki ‰gr~. agogikos koji vodi, agein voditiŠ ozna~ava vo|stvo, upravqawe, vaspitawe. agogika, -e ` ‰gr~. agein voditiŠ muz. naziv za sitne izmene tempa pri izvo|ewu muzi~kog dela, radi izraàjnosti. x agogi~an, agogi~ki. -agogi~ki v. -agog. agon, -ona m ‰gr~. agonŠ 1. ist. borba; takmi~ewe (sportsko, pesni~ko) u staroj Gr~koj. 2. popri{te, arena. agona, -e i agona, -e ` ‰gr~. agonos neplodanŠ geogr. linija koja na karti spaja mesta na kojima je magnetska deklinacija jednaka nuli. agonalan, -lna, lno ‰v. agonijaŠ 1. koji se odnosi na borbu, takmi~ewe. 2. v. agoni~an. agonizam, -zma m ‰gr~. agonismosŠ v. agonistika.

agonija agonija, -e i agonija, -e ` ‰gr~. agonia borba, mukaŠ samrtne muke, umirawe, izdisawe; z biti u agoniji biti na samrti, (fig.) na izmaku, pred propa{}u. agonist(a), -e m, mn. agonisti ‰gr~. agonistesŠ borac, takmi~ar. x agonisti~ki. agonistika, -e `, dat. i lok. agonistici ‰v. agonist(a)Š 1. takmi~ewe (u rvawu, gimnastici itd., ili u pesni{tvu). 2. gimnasti~ka (ili rva~ka, atletska) ve{tina. agoni~an, -~na, -~no i agoni~ki, -a, -o ‰v. agonijaŠ koji je u agoniji, samrtni, umiru}i. agonotet, -eta m, agonoteti, gen. mn. agonoteta ‰gr~. agonothetesŠ ist. nadzornik sportskih takmi~ewa u staroj Gr~koj. agora, -e i agora, -e ` ‰gr~. agoraŠ ist. 1. glavni trg u starogr~kim gradovima. 2. sastajali{te, zbori{te. 3. narodna skup{tina (u Atini). agorafobija, -e ` ‰gr~. agora trg, v. fobijaŠ strah od velikih otvorenih prostora i javnih mesta. psih.

agorot, -a m, -i ‰hebr.Š 1. kod semitskih naroda teìnska mera za srebro. 2. izraelska nov~ana jedinica, stoti deo {ekela. agr prid. indekl. ‰tur. ag›rŠ pokr. 1. jak (o kafi), teàk. 2. ohol, uobraèn. 3. vredan, skupocen. agravacija, -e ` ‰lat. aggravare oteàtiŠ oteàwe, pogor{awe, poo{trewe. agraisati v. ograisati. agrama v. ograma. agramatizam, -zma m ‰gr~. a-, gramma slovoŠ psih. nesposobnost gra|ewa re~enica usled nervnog oboqewa. agramatist(a), -e m, mn. agramatisti ‰v. agramatizamŠ osoba obolela od agramatizma; nepismena osoba. agramati~an, -~na, -~no ‰v. agramatizamŠ 1. koji ne zna gramatiku; nepismen. 2. lingv. koji nije u skladu s gramati~kim pravilima. agranulocitoza, -e ` ‰v. a-, granulocitŠ med. osetno smawewe broja granulocita (v.) u krvi, {to izaziva groznicu i osetno smawewe odbrambenih mo}i organizma.

agregatni agrar, -ara m ‰v. agrarniŠ sve {to se odnosi na poqoprivredu, zemqi{ni posed, zemqi{ne odnose i sl. agrarac, -rca m, mn. agrarci, gen. mn. agraraca ‰v. agrarniŠ 1. zemqoposednik. 2. pristalica politike koja {titi interese zemqoposednika. agrarizam, -zma m ‰v. agrarniŠ pokret za unapre|ewe i za{titu poqoprivrede. agrarizacija, -e ` ‰v. agrarniŠ pretvarawe nepoqoprivrednog zemqi{ta u poqoprivredno. agrarizirati = agrarizovati (v.). agrarizovati, -ujem = agrarizirati, agrariziram, 3. l. n. agrariziraju svr{. i nesvr{. ‰v. agrarniŠ (iz)vr{iti agrarizaciju. agrarije, agrarija ` mn. ‰v. agrarniŠ poqoprivredni proizvodi. agrarni, -a, -o i agrarni, -a, -o ‰lat. agrarius od ager poqeŠ poqoprivredni, zemqi{ni, zemqoradni~ki. y agrarna reforma deqewe zemqe velikih posednika seqacima bezemqa{ima ili onima sa malo zemqe; agrarni protekcionizam za{titne mere i povlastice kojima se {titi doma}a poqoprivredna proizvodwa od konkurencije razvijenijih agrarnih zemaqa. agrafa, agrafa s mn. ‰gr~. a-, graphein pisatiŠ rel. Hristove izreke sa~uvane usmenim predawem, nezapisane u jevan|eqima. agrafa, -e ` ‰fr. agrafeŠ kop~a, spona, spajalica. agrafija, -e ` ‰gr~. a-, graphein pisatiŠ med. nesposobnost pisawa usled poreme}aja u nervnom sistemu; up. paragrafija. agregat, -ata m, mn. agregati, gen. mn. agregata ‰lat. aggregatus od aggregare pridruìti, nagomilatiŠ 1. skup, spoj; masa od vi{e me|usobno spojenih delova. 2. geol. stena sastavqena od raznih minerala. 3. gra|. me{avina peska i {qunka koji sluè pri pravqewu betona. 4. ma{. sprega dveju ma{ina (generatora s motorom, elektromotora s pumpom, dizel-motora s pumpom i sl.). agregatni, -a, -o ‰v. agregatŠ koji se odnosi na agregat. y agregatno stawe fiz. jedno od tri ili ~etiri stawa u kojima se materija javqa — ~vrsto, te~no, gasovito ili plazma.

67

agregacija agregacija, -e ` ‰lat. aggregatio, v. agregatŠ 1. spajawe, zdruìvawe, nagomilavawe. 2. primawe u neko udruèwe ili organizaciju. 3. u Francuskoj, profesorsko zvawe koje se sti~e konkursom posle diplome. agregirati, -agregiram, 3. l. mn. agregiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. aggregare, v. agregatŠ spojiti, spajati, skupiti, skupqati, udruì(va)ti, pridruì(va)ti. agreè, -ea m ‰fr. agrege, v. agregacijaŠ u Francuskoj, profesor sredwe {kole s poloènim dràvnim ispitom. agreman, -ana m, mn. agremani, gen. mn. agremana ‰fr. agrement pristanakŠ pol. pristanak vlade da nekoga primi za diplomatskog predstavnika druge dràve; up. egzekvatura. agresivan, -vna, -vno ‰nlat. aggressivus, v. agresijaŠ 1. sklon napadima na druge, napada~ki, nasrtqiv. 2. koji ume da se nametne, nametqiv, prodoran. 3. med. koji zadire u telo pacijenta, koji izaziva bolove; supr. neagresivan. agresivac, -vca m, mn. agresivci, gen. mn. agresivaca ‰v. agresijaŠ àrg. agresivan, nasrtqiv ~ovek. agresivnost, -i ` ‰od agresivanŠ osobina onoga koji je agresivan, nasrtqivost. agresija, -e ` ‰lat. aggressio od aggredi pristupiti, napastiŠ 1. napad u ciqu osvajawa; upotreba sile u me|udràvnim odnosima. 2. psih. v. agresivnost. agresor, -a m, mn. -i ‰lat. aggressor od aggredi, v. agresijaŠ onaj koji vr{i agresiju, napada~. x agresorski. agrest, a m ‰ital. agresto ili lat. agrestis poqski, divqiŠ sitno nezrelo gro`|e; sok od takvog gro`|a (upotrebqava se kao za~in, za pravqewe sir}eta i dr.). agri- v. agro-. agrikola, -e m ‰lat. agricolaŠ ratar, poqoprivrednik, seqak. agrikultura, -e ` ‰v. agro-, kulturaŠ zemqoradwa, ratarstvo. x agrikulturni. agripnija, -e ` ‰gr~. agrypnia budnost, bdeweŠ med. nesanica. agrluk, a m, mn. agrluci, gen. mn. agrluka ‰tur. ag›rl›kŠ pokr. oprema koju mlada dobije od mladoèwe prema muslimanskim obi~ajima.

68

agromanija agro-, agri- ‰lat. ager, gr~. agros poqe, oranicaŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava vezu s poqoprivredom, zemqom, zemqoradwom. agrobiznis, -a m ‰v. agro-, biznisŠ poqoprivreda organizovana kao trgova~ki posao. agrobiolog, -a m, mn. agrobiolozi, gen. mn. agrobiologa ‰v. agro-, biologŠ stru~wak za agrobiologiju. agrobiologija, -e ` ‰v. agro-, biologijaŠ nauka koja izu~ava rastewe i iskoristivost biqaka s obzirom na kvalitet zemqi{ta. agrobiotehnolog, -a m, mn. agrobiotehnolozi, gen. mn. agrobiotehnologa ‰v. agrobiotehnologijaŠ stru~wak za agrobiotehnologiju. agrobiotehnologija, -e ` ‰gr~. agro-, bio-, tehnologijaŠ tehnologija koja se bavi proizvodwom zdrave hrane pomo}u ìvih organizama i organskih materija. agrobotanika, -e `, dat. i lok. agrobotanici ‰v. agro-, botanikaŠ grana botanike koja izu~ava biqke upotrebqive u zemqoradwi. agroekologija, -e ` ‰v. agro-, ekologijaŠ nauka o sme{taju poqoprivrednih kultura, wihovom uticaju na okolinu i obrnuto. agroindustrija, -e ` ‰v. agro-, industrijaŠ industrija koja se bavi preradom poqoprivrednih proizvoda. agroindustrijski, -a, -o ‰v. agro-, industrijaŠ koji se odnosi na agroindustriju; poqoprivredni i industrijski; agroindustrijski kompleks ekon. spoj poqoprivrednih kombinata s velikim fabrikama koje prera|uju wihove proizvode. agroklimatologija, -e ` ‰v. agro-, klimatologijaŠ deo klimatologije koji izu~ava uticaj klime na poqoprivredu. agrokompleks, -a m (v. gr~. agro-, lat. kompleksŠ zajedni~ki naziv za oblast poqoprivrede (poqoprivredne proizvo|a~e, wihove proizvode i preradu tih proizvoda). agromaksimum, -a m, mn. -i ‰v. agro-, maksimumŠ najve}i zemqi{ni posed dozvoqen zakonom u odre|enoj dràvi. agromanija, -e ` ‰v. agro-, manijaŠ psih. bolesna èqa za boravkom na selu ili u osami.

agromelioracija agromelioracija, -e ` ‰v. agro-, melioracijaŠ negovawe zemqi{ta racionalnom obradom, |ubrewem, za{titom od erozije i sl. agrometeorolog, -a m, mn. agrometeorolozi, gen. mn. agrometeorologa ‰v. agrometeorologijaŠ nau~nik koji se bavi agrometeorolo{kim istraìvawima; stru~wak u agrometeorologiji. agrometeorologija, -e ` ‰v. agro-, meteorologijaŠ grana meteorologije koja izu~ava uticaj meteorolo{kih pojava na razvitak useva. x agrometeorolo{ki. agrominimum, -a m, mn. -i ‰v. agro-, minimumŠ najmawa koli~ina zemqi{nog poseda koju treba da ima pojedini vlasnik. agronom, -a m, mn. -i ‰gr~. agronomos od agros poqe i nomos zakonŠ poqoprivredni inèwer, fakultetski obrazovan stru~wak za poqoprivredu. agronomija, -e ` ‰v. agronomŠ nauka o poqoprivredi. agronomski, -a, -o ‰v. agronomŠ koji se odnosi na agronomiju i agronome. agropedolog, -a m, mn. agropedolozi, gen. mn. agropedologa ‰v. agropedologijaŠ stru~wak za agropedologiju. agropedologija, -e ` ‰v. agro-, pedologijaŠ nauka koja se bavi zemqi{tem, tlom, radi gajewa biqnih kultura. agrostemin, -ina m ‰Agrostemma, lat. nau~ni naziv za kukoqŠ farm. alkaloid koji se nalazi u korenu kukoqa. agrostografija, -e ` ‰gr~. agrostis, ime nekih trava, v. grafijaŠ bot. opisivawe trava. agrostolog, -a m, mn. agrostolozi, gen. mn. agrostologa ‰v. agrostologijaŠ nau~nik koji se bavi agrostologijom, stru~wak u agrostologiji. agrostologija, -e ` ‰v. agrostografija, -logijaŠ bot. nauka o travama. agrosfera, -e ` ‰v. agro-, sferaŠ deo biosfere u kome je mogu}na poqoprivredna proizvodwa. agrotehnika, -e `, dat. i lok. agrotehnici ‰v. agro-, tehnikaŠ obra|ivawe zemqe upotrebom tehni~kih sredstava. x agrotehni~ki. agrotehni~ar, -a m, mn. -i ‰od agrotehnikaŠ stru~wak za agrotehniku.

adamant agrohemija, -e (uob. agrohemija) ` ‰v. agro-, hemijaŠ deo hemije koji ispituje kruèwe hemijskih sastojaka izme|u biqke i tla, kao i primenu ve{ta~kog |ubriva, za{titnih sredstava i sl. x agrohemijski. agrumi, agruma i agrumi, agruma m mn. ‰ital. agrumi od agro opor, kiseoŠ bot. zajedni~ki naziv za ju`no vo}e nakiselog ukusa (limun, pomoranxa, mandarina, grejpfrut i wihove sorte); up. citrusi. agr{ak, agr{ka m, mn. agr{ci, gen. mn. agr{aka m ‰tur. ag›rsakŠ pokr. 1. koluti} od kosti ili roga koji se nati~e na vreteno da bi bilo teè. 2. drveni plovak s fitiqem u kandilu. aguti, -ija m ‰{p. aguti iz jezika gvaraniŠ zool. ju`noameri~ki stepski glodar. ad predl. ‰lat. ad, ad-Š kao predlog ozna~ava dativ ili zna~i na, ka, prema; kao prefiks zna~i pri-, uz-, do-. ad- v. ad. ad v. had. -ada ‰ital. -ataŠ kao drugi deo re~i u kulinarskoj terminologiji upu}uje na specijalitet (safalada) ili go{}ewe jelom ozna~enim u prvom delu (bakalarada, {al{ada). ada, -e `, gen. mn. ada ‰tur. adaŠ re~no ili jezersko ostrvo. ada|eto, -a m ‰ital. adagetto, dem. od adagioŠ muz. malo brì tempo od ada|a. ada|o, -a m ‰ital. adagio polakoŠ muz. lagani tempo (brì od larga, sporiji nego andante). ad akta ‰lat. ad actaŠ u akta, me|u re{ene spise: o predmetu koji je re{en ili vi{e nije aktuelan. adaktilija, -e ` ‰gr~. a-, daktylos prstŠ med. uro|eni nedostatak prstiju. adaktirati, adaktiram, 3. l. mn. adaktiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ad aktaŠ odloìti, odlagati me|u akta, u arhivu. adalet, -a m ‰tur. adalet od ar. ’adalaŠ pravda, pravednost; pravilan postupak. adam, -a m ‰tur. adam iz ar., a ovo od hebr. AdamŠ ~ovek, qudsko bi}e. x adamski. adamant, -a m, mn. adamanti, gen. mn. adamanata ‰gr~. adamas, adamantosŠ zast. dijamant.

69

adamelit adamelit, -a m, mn. -i ‰po planini Adamello u italijanskim AlpimaŠ miner. dubinska eruptivna stena, vrsta granita. adamizam, -zma m ‰od AdamŠ 1. u~ewe adamita (v.). 2. kwièvni pravac koji nagla{ava primitivno i nagonsko u ~oveku. adamit, -ita m, mn. adamiti, gen. mn. adamita ‰od AdamŠ 1. rel. pripadnik starohri{}anske sekte koja je propovedala povratak prirodnom na~inu ìvota i golotiwi. 2. v. nudist(a). adamli pril. ‰v. adamŠ pokr. qudski, ~ove~no, pristojno. adamluk, -a m ‰v. adamŠ pokr. ~ove~nost. adamsit, -ita m ‰po pronalaza~u, Amerikancu R. AdamsuŠ hem. vrsta otrovnog gasa, naro~ito deluje na koù i na disajne organe. adamski v. adam. adansonija, -e ` ‰po fr. biologu M. AdansonuŠ bot. baobab (v.). adaptabilan, -lna, -lno ‰nlat. adaptabilisŠ prilagodqiv. adaptabilnost, -i ` ‰v. adaptabilanŠ prilagodqivost. adaptator, -a m, mn. -i ‰nlat. adaptatorŠ onaj koji vr{i adaptaciju. adaptacija, -e ` ‰lat. adaptatioŠ 1. prilago|avawe, pode{avawe. 2. biol. prilago|enost organizma na uslove ìvota u okolini. 3. arhit. preure|ewe zgrade, prostorije, lokala, uz osposobqavawe za neku novu svrhu. 4. um. prerada kwièvnog dela radi prikazivawa u pozori{tu, na filmu, na televiziji ili na radiju. 5. lingv. prilago|avawe strane re~i jeziku u koji je preuzeta: y fonetska adaptacija prilago|avawe izgovora, grafi~ka adaptacija prilago|avawe pisawa, morfolo{ka adaptacija prilago|avawe promene oblika. adapter, -era m, mn. adapteri, gen. mn. adaptera ‰engl. adaptorŠ tehn. ure|aj za povezivawe dva uzajamno neprilago|ena elementa. adaptivan, -vna, -vno ‰engl. adaptiveŠ koji se odnosi na adaptaciju, koji pokazuje svojstvo prilago|enosti. adaptivnost, -i ` ‰v. adaptivanŠ osobina onoga {to je adaptivno. adaptirati, adaptiram, 3. l. mn. adaptiraju svr{. i nesvr{.‰lat. adaptareŠ 1. preurediti, pre-

70

adverzativan ure|ivati (ku}u, prostoriju), prepraviti, prepravqati za upotrebu u druge svrhe. 2. prirediti, prire|ivati (kwièvni tekst za prikazivawe na sceni, na televiziji ili na radiju); adaptirati se, adaptiram se, 3. l. mn. adaptiraju se svr{. i nesvr{. prilagoditi se, prilago|avati se, privi}i se, privikavati se. adar, -a (izvorno adar) m, mn. adari, gen. mn. adara ‰hebr.Š {esti mesec jevrejske godine (dvanaesti po crkvenom kalendaru), pada u februar i po~etak marta. a dato ‰lat. a datoŠ od danas, od ovog datuma. ada{, -a{a m, mn. ada{i, gen. mn. ada{a ‰tur. adasŠ pokr. onaj koji ima isto ime, imewak. advekcija, -e ` ‰lat. advectio od advehere donositi, dovozitiŠ meteor. horizontalno pomerawe vazduha, a s wim i wegovih svojstava (vlage, toplote i dr.). advent, -a m ‰lat. adventus dolazakŠ rel. 1. predstoje}i Hristov dolazak na Zemqu. 2. kod katolika posledwe ~etiri nedeqe pre Boì}a. x adventski. adventivan, -vna, -vno ‰nlat. adventivusŠ 1. slu~ajan, koji je slu~ajno nastao, nepredvi|en. 2. bot. koji ne raste na svom mestu. y adventivni koren koren koji raste na samoj stabqici. adventizam, -zma m ‰v. adventŠ rel. u~ewe i pokret adventista. adventist(a), -e m, mn. adventisti (`. adventistkiwa, -e) ‰v. adventŠ rel. ~lan Hri{}anske adventisti~ke crkve, koja veruje u skori dolazak Hristov i praznuje subotu umesto nedeqe (otuda naziv subotari). x adventisti~ki. adverb, -a m, mn. adverbi, gen. mn. adverba ‰lat. adverbium, od ad verbum uz glagolŠ gram. prilog (vrsta re~i). adverbijal, -ala m ‰nlat. adverbialis prilo{kiŠ gram. prilo{ka odredba. adverbijalan, -lna, -lno ‰v. adverbijalŠ prilo{ki. adverbijalizacija, -e ` ‰v. adverbijalŠ gram. prelaz u kategoriju priloga. adverzativan, -vna, -vno ‰nlat. adversativus od adversus nasuprotŠ protivan, suprotan, opre~an; y adverzativni veznik gram. veznik koji izraàva suprotnost, npr. ali, nego.

advertajzing advertajzing, -a m ‰engl. advertising, od advertise dati oglas, oglasiti, reklamiratiŠ medijsko reklamirawe proizvo|a~a, proizvoda i usluga, savremeni na~in reklame; reklama. advokat, -ata m, mn. advokati, gen. mn. advokata (`. advokatkiwa, -e i advokatica, -e) ‰lat. advocatus od advocare dozvati (u pomo})Š pravni zastupnik; branilac (optuènog); fig. onaj ko se zauzima za nekoga ili za ne{to. x advokatski. advokatisati, -i{em nesvr{. ‰v. advokatŠ raditi kao advokat; iron. izigravati advokata. advokatura, -e ` ‰nlat. advocaturaŠ zvawe i posao advokata. adekvatan, -tna, -tno ‰lat. adaequatus izjedna~enŠ prikladan, podesan, primeren, odgovaraju}i; pril. adekvatno. adekvatnost, -i ` ‰v. adekvatanŠ osobina onoga {to je adekvatno. adekvacija, -e ` ‰v. adekvatanŠ filoz. podudarawe mi{qewa i stvarnosti kao izraz istinite spoznaje. adelfizam, -zma m ‰gr~. adelphos bratŠ bratstvo, bratimqewe, pobratimstvo. adelfija, -e ` ‰gr~. adelphos bratŠ 1. bot. sraslost pra{ni~kih niti. 2. v. adelfizam. adend, -a m, mn. adendi, gen. mn. adenada ‰lat. addendum ono {to treba da se dodaŠ mat. sabirak. adenda, adenda s mn. ‰lat. addenda, mn. od addendum, v. adendŠ dodaci, prilozi, dopune. adenin, -ina m ‰v. adeno-Š biol. azotna baza, sastavni deo nukleinskih kiselina u ìvim }elijama. adenitis, -a m ‰v. adeno-Š med. zapaqewe `lezda; zapaqewe limfnih ~vorova. adeno- ‰gr~. aden `lezdaŠ u sloènicama zna~i: koji se odnosi na `lezde, `lezdani. adenografija, -e ` ‰adeno-, v. grafijaŠ med. opisivawe `lezda. adenoid, -ida m, mn. adenoidi, gen. mn. adenoida ‰v. adeno-, -oidŠ med. limfati~ni izra{taj u zadwem delu nosa. x adenoidan. adenom, -oma m, mn. adenomi, gen. mn. adenoma ‰v. adeno-, -om(a)Š med. dobro}udni tumor `lezdanog tkiva.

adi|ar adenopatija, -e ` ‰v. adeno-, -patijaŠ med. oboqewe `lezdanog sistema. adenoskleroza, -e ` ‰v. adeno-, sklerozaŠ med. otvrdnu}e, zakre~avawe limfnih ~vorova, ob. kao posledica sifilisa. adenotomija, -e ` ‰v. adenoid, -tomijaŠ med. operativno uklawawe adenoida. adenoflegmon, -ona m ‰v. adeno-, gr~. phlegmone upalaŠ med. gnojno zapaqewe `lezde. adeps, -a m ‰lat. adepsŠ ìvotiwska mast, salo. adept, -a m, mn. adepti, gen. mn. adepata ‰lat. adeptus od adipisci zadobiti, ste}iŠ 1. sledbenik, pristalica (nekog u~ewa ili sekte). 2. ist. alhemi~ar koji je dostigao vrhunac tajnih ve{tina. aderacija, -e ` ‰v. ad, lat. aes aeris bronza, novacŠ pretvarawe izvesne vrednosti u novac, unov~avawe. adespot, -a m (mn. ~esto adespota, prema lat.) ‰gr~. adespotos, v. a-, despotes gospodarŠ filol. delo kome se ne zna autor. adespota v. adespoton. adespotan, -tna, tno ‰v. adespotŠ filol. (o kwizi, spisu, rukopisu) kome se ne zna autor, anoniman. adespoton, -a m, mn. adespotoni (po gr~. mn. s adespota) ‰gr~. a-, despotes gospodarŠ 1. imawe bez gospodara, ni~ije vlasni{tvo. 2. (ob. mn.) kwi`. delo kome se ne zna autor. adet, -a m, mn. adeti, gen. mn. adeta ‰tur. adet od ar. ’ada(t)Š obi~aj, navika; obi~ajno pravo u islamu. adeta pril. ‰tur. adetŠ pokr. 1. obi~no. 2. upravo, sasvim. adetan, -tna, -tno ‰v. adetŠ uobi~ajen, obi~ajan. adetile pril. ‰v. adetŠ pokr. po obi~aju, uobi~ajeno. adetosum pril. ‰tur. adet olsunŠ pokr. reda radi, obi~aja radi. adi|ar, -ara m, mn. adi|ari, gen. mn. adi|ara ‰tur. yadigar uspomenaŠ 1. skupocen ukras, nakit; dragocenost; draguq (i fig., o ~oveku). 2. uspomena, predmet darovan za uspomenu. 3. u atributskoj slu`bi: divan, krasan (u Vukovim nar. pesmama adi|ar-Ajkuna).

71

adi|arnica adi|arnica, -e ` ‰v. adi|arŠ prodavnica adi|ara, juvelirska radwa. adi|arxija, -e m ‰v. adi|arŠ zlatar, juvelir. adijagnosti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. dijagnozaŠ med. koji se ne da raspoznati, utvrditi. adijatermi~an, -~na, -~no i adijatermi~ki, -a, -o ‰gr~. a-, v. dijatermijaŠ fiz. koji ne provodi toplotu. adijafon, -a m, mn. -i ‰v. a-, dija-, -fonŠ muz. 1. instrument s dirkama sli~an harmonici. 2. klavir koji umesto ìca ima viqu{ke. adijafora, adijafora mn. s ‰gr~. adiaphoros, od a- i diaphoros razli~itŠ u stoi~koj filozofiji sve ono {to je sa eti~kog gledi{ta bezna~ajno, jer nije ni vrlina ni porok. x adijafori~an. adijaforija, -e ` ‰v. adijaforaŠ filoz. moralna ravnodu{nost prema svemu onome {to nije ni vrlina ni porok. adijaforist(a), -e m, mn. adijaforisti ‰v. adijaforaŠ filoz. sledbenik adijaforije; ravnodu{an ~ovek. adikt, -a m, mn. adikti, gen. mn. adikta ‰engl. addict od lat. addicere odati, dodelitiŠ zavisnik, ovisnik; narkoman. adikcija, -e ` ‰engl. addiction, v. adiktŠ zavisnost; robovawe (drogi, {tetnoj navici i sl.). adinamija, -e ` ‰gr~. a-, dynamis snagaŠ med. klonulost, slabost, iznemoglost. x adinami~an. ad interim v. ad interim. adio (uob. adio) uzv. ‰ital. addioŠ pokr. fam. zbogom! adipoza, -e ` ‰lat. adeps adipis mast, saloŠ med. gojaznost, ugojenost. adipozaan, -zna, -zno ‰v. adipozaŠ gojazan, ugojen. adipoznost, -i ` ‰v. adipozaŠ gojaznost. adipsija, -e ` ‰gr~. a-, dipsa è|Š med. nedostatak ose}aja è|i (kod nekih du{evnih bolesti). adirati, adiram, 3. l. mn. adiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. addereŠ sab(i)rati, doda(va)ti, prira~una(va)ti. a diritura pril. ‰ital. a dirittura, od diritto pravŠ trg. neposredno, pravim putem, bez pretovara (o robi koja se {aqe).

72

adjtdicirati aditiv, -iva m, mn. aditivi, gen. mn. aditiva (uob. aditiv, -iva) ‰v. aditivanŠ sredstvo, ob. ve{ta~ko, koje se dodaje nekom proizvodu radi poboq{awa ukusa, promene boje, boqe konzervacije i dr. aditivan, -vna, -vno ‰nlat. additivus od addere dodatiŠ koji treba dodati; dodatni. aditivnost, -i ` ‰v. aditivanŠ svojstvo onoga {to je aditivno; mogu}nost sabirawa. aditon, -a m, mn. -i ‰gr~. adyton ono {to je nepristupa~noŠ unutra{wi deo gr~kog hrama, svetili{te, u koje je pristup dozvoqen samo sve{tenicima; up. abaton. adicija, -e ` ‰lat. additio od addere dodavatiŠ sabirawe, dodavawe. adicirati, adiciram, 3. l. mn. adiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. addicereŠ dodeliti, dodeqivati, dosuditi, dosu|ivati, dozna~iti, dozna~avati. adjacent, -a m, mn. adjacenti, gen. mn. adjacenata ‰lat. adiacens od adiacere leàti pored, grani~iti seŠ prav. ko ima posed neposredno uz drugoga, sused, me|a{. adjektiv, -a m, mn. -i ‰nlat. adiectivus od adicere adiectum dobaciti, dometnuti, priloìtiŠ gram. pridev. x adjektivan. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija, -e ` ‰v. adjektivŠ gram. pretvarawe re~i neke druge vrste u pridev, popridevqewe. adjekcija, e ` ‰lat. adiectio od adicere, v. adjektivŠ 1. dodavawe, dometawe. 2. trg. pove}awe ponu|ene sume novca. adjuvans, -a m, mn. adjuvansi, gen. mn. adjuvansa ‰lat. adiuvans od adiuvare pomagati, podràvatiŠ farm. dodatni lek, koji doprinosi dejstvu glavnog. adjuvant, -a m, mn. adjuvanti, gen. mn. adjuvanata ‰v. adjuvansŠ pomo}nik, pomaga~. adjudikativan, -vna, -vno ‰v. adjudikacijaŠ dosudni, kojim se dosu|uje. adjudikacija, -e ` ‰lat. adiudicatio od adiudicareŠ prav. dosu|ivawe, dodela, sudsko priznawe; presuda u ~iju korist. adjtdicirati, -adjudiciram, 3. l. mn. adjudiciraju svr{. i nesvr{. ‰v. adjudikacijaŠ prav.

adjunkt dodeliti, dodeqivati, dosuditi, dosu|ivati, presuditi, presu|ivati u ~iju korist. adjunkt, -a m, mn. adjunkti, gen. mn. adjunkta i adjunkata ‰lat. adiunctus od adiungere pridodatiŠ pomo}ni ~inovnik, pristav. adjunktura, -e ` ‰nlat. adiunctura, v. adjunktŠ zvawe adjunkta; pomo}no nadle{tvo. adjunkcija, -e ` ‰nlat. adiunctio, v. adjunktŠ dodavawe, spajawe, pridruìvawe. adjuracija, -e ` ‰lat. adiuratioŠ prav. zakliwawe, polagawe zakletve. adjustaà, -e = a|ustaà, -e ` ‰v. adjustiratiŠ doterivawe, pode{avawe. adjuster, -era m, mn. adjusteri, gen. mn. adjustera ‰v. adjustiratiŠ radnik koji adjustira, doteruje. adjustirati, adjustiram, 3. l. mn. adjustiraju = a|ustirati, a|ustiram, 3. l. mn. a|ustiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. adiustareŠ doter(iv)ati, podesiti, pode{avati. adjutant v. a|utant. adjutor, -a m, mn. -i ‰ lat. adiutorŠ pomaga~, pomo}nik. adjutum, -a m, mn. -i ‰lat. adiutumŠ pomo}; nov~ana pomo}, potpora. adlatus, -a m, mn. -i ‰lat. ad latus uz bokŠ pomo}nik, savetnik, mla|i slu`benik. adlerizam, -zma m psih. u~ewe austrijskog psihologa Alfreda Adlera (1870–1937), tzv. individualna psihologija. adligat, -ata m, mn. adligati, gen. mn. adligata ‰lat. adligare privezatiŠ u bibliotekarstvu, delo koje je povezano u istu svesku s drugim delima. x adligatski. administrativa, -e ` ‰v. administrativanŠ upravna vlast, uprava. administrativan, -vna, -vno ‰nlat. administrativusŠ koji se odnosi na administraciju, upravni. administrativac, -vca m, mn. administrativci, gen. mn. administrativaca ‰v. administrativanŠ slu`benik u administraciji. administrator, -a m, mn. -i ‰lat. administratorŠ 1. onaj koji upravqa nekom ustanovom, upravnik, na~elnik. 2. privremeni upravqa~, vr{ilac du`nosti upravnika. 3. onaj ko upra-

admisija vqa crkvenom obla{}u (mitropolijom, biskupijom itd.) u odsustvu naimenovanog velikodostojnika. 4. ra~. osoba koja upravqa ra~unarskim serverom = y administrator servera. administracija, -e ` ‰lat. administratioŠ 1. uprava, upravqawe. 2. upravna vlast; (u SAD) skup dràvnih ~inovnika koji su na vlasti od jednih do drugih izbora. 3. kancelarijski poslovi; odeqewe u kome se obavqaju ti poslovi. administrirati, administriram, 3. l. mn. administriraju nesvr{. ‰lat. administrareŠ upravqati, voditi poslove; obavqati du`nost administratora. admirabilan, -lna, -lno ‰lat. admirabilis od admirari diviti seŠ divqewa vredan, izvrstan, ~udesan. admiral, -ala m, mn. admirali, gen. mn. admirala ‰nem. Admiral, od ar. amir al-bahr zapovednik mora, ukr{teno sa lat. admirabilisŠ 1. najvi{i oficirski ~in u ratnoj mornarici. 2. zool. vrsta velikog {arenog leptira, Vanessa atalanta. x admiralski. admiralitet, -eta m ‰nem. AdmiralitatŠ vrhovna komanda ratne mornarice; skup svih admirala ratne mornarice jedne dràve. x admiralitetski. admiral{tab, -a m ‰v. admiral, {tabŠ glavni {tab ratne mornarice. x admiral{tabni i admiral{tabni. admirativ, -a m ‰v. admiriratiŠ lingv. 1. upotreba prideva sa zna~ewem najvi{eg stupwa osobine koju taj pridev ozna~ava. 2. vrsta na~ina u albanskom jeziku koji izraàva ~u|ewe. admirator, -a m, mn. -i ‰nlat. admiratorŠ onaj koji se divi, oboàvalac, poklonik. admiracija, -e ` ‰lat. admiratioŠ divqewe. admirirati, admiriram, 3. l. mn. admiriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. admiror diviti se, ~uditi seŠ (za)diviti se, oboàvati; (za)~uditi se. admisibilan, -lna, -lno ‰nlat. admissibilis od admittere prihvatiti, primitiŠ prihvatqiv, dopustiv. admisija, -e ` ‰lat. admissioŠ primawe, prihvatawe.

73

admitansa admitansa, -e = admitancija, -e ` ‰engl. admittanceŠ elektr. recipro~na vrednost impedancije (v.). admitancija = admitansa (v.). admonitivan, -vna, -vno ‰lat. admonere opomenutiŠ opomiwu}i, upozoravaju}i. admonicija, -e ` ‰lat. admonitioŠ opomena, ukor. adna|, -a = hadna|, -a m, mn. -i (h)adna|i ‰ma|. hadnagyŠ zast. 1. poru~nik grani~ne policije. 2. àndarm. adneks, -a m, mn. adneksi, gen. mn. adneksa ‰lat. adnexus od adnectere svezati, spojitiŠ 1. (ob. mn.) med. ènski organi uz matericu, jajnici i jajovodi. 2. v. aneks. adneksitis, -a m ‰v. adneksŠ med. zapaqewe jajnika i jajovoda. adnominalan, -lna, -lno ‰lat. ad nomen uz imeŠ gram. koji stoji uz imenicu. adnotacija, -e ` ‰lat. adnotatioŠ prav. zabele{ka, primedba, napomena; upis ~iwenica zna~ajnih za vlasnika u zemqi{nu kwigu. adnotirati, adnotiram, 3. l. mn. adnotiraju svr{. ‰lat. adnotareŠ zapisati, pribeleìti. adolescent, -a m, mn. adolescenti, gen. mn. adolescenata ‰lat. adolescens od adolescere rasti, dozrevatiŠ osoba u razdobqu adolescencije. adolescentkiwa, -e ` ‰v. adolescentŠ jo{ nedozrela devojka, {iparica. adolescencija, -e ` ‰v. adolescentŠ prva mladost; ìvotno doba izme|u puberteta i rane zrelosti. Adonaj, -a m ‰hebr. Adonai moj GospodŠ rel. naziv za Boga, umesto imena Jahve (v.) koje je zabraweno izgovoriti. adonej, -a m ‰lat. versus adoniusŠ kwi`. u anti~koj metrici, stih sastavqen od jednog daktila i jednog troheja ili spondeja. Adonis, -a m (uob. i Adonis) 1. u gr~koj mitologiji veoma lep mladi}, qubimac Afroditin, simbol prole}a. 2. fig. lepotan. 3. (adonis, adonis) zool. vrsta leptira plave boje. adoniski, -a, -o (i adonski) koji se odnosi na Adonisa. y adoniski stih isto {to i adonej (v.).

74

adresa adoptant, -a m, mn. adoptanti, gen. mn. adoptanata ‰lat. adoptans, v. adoptiratiŠ onaj koji nekog usvaja, usvojiteq; poo~im, pomajka. adoptat, -ata m, mn. -i ‰lat. adoptatus, v. adoptiratiŠ usvojeno dete, posvoj~e, posinak, po}erka. adoptator ‰lat. adoptatorŠ = adoptant (v.). adoptacija, -e ` ‰lat. adoptatioŠ = adopcija (v.). adoptivan, -vna, -vno ‰nlat. adoptivusŠ 1. usvojen, posiwen. 2. koji je posvojio (nekoga). x adoptivni otac poo~im. adoptirati, adoptiram, 3. l. mn. adoptiraju svr{. ‰lat. adoptareŠ 1. posvojiti, posiniti, pok}eriti. 2. fig. usvojiti, prihvatiti (mi{qewe, obi~aj i sl.). adopcija, -e ` ‰lat. adoptioŠ = adoptacija posvojewe (deteta), usvojewe, posinovqewe. adorant, -a m, mn. adoranti, gen. mn. adoranata ‰lat. adorans od adorare oboàvatiŠ oboàvalac, iskreni poklonik. adoracija, -e ` ‰lat. adoratioŠ 1. oboàvawe, klawawe, duboko po{tovawe. 2. slik. poklonstvo pastira ili tri mudraca novoro|enom Isusu. adorirati, adoriram, 3. l. mn. adoriraju nesvr{. ‰v. adoracijaŠ neob. oboàvati, iskazivati duboko po{tovawe. adrapovac, -ovca m, vok. adrapov~e, mn. adrapovci, gen. mn. adrapovaca ‰mo`da od nem. Haderlump propalicaŠ 1. lo{e odeven ~ovek, odrpanac. 2. skitnica, propalica, probisvet. adren, -a, -o ‰nem. hadrigŠ pokr. zast. prepreden; svadqiv. adrenalin, -ina m ‰lat. ad ren uz bubregŠ fiziol. hormon srì nadbubre`ne `lezde, lu~i se prilikom napora i uzbu|ewa; podsti~e rad srca i priliv krvi u mi{i}e; daje se kao lek u slu~aju {oka, astme, alergijskih napada. x adrenalinski. adrewak, -aka m, mn. adrewaci, gren. mn. adrewaka ‰v. adrenŠ pokr. zast. prepredewak, mangup. adresa, -e `, gen. mn. adresa ‰fr. adresseŠ 1. mesto, ulica i broj gde neko ìvi ili radi. 2. na po{iqci, ime primaoca s podacima o mestu stanovawa. 3. ra~. broj ili {ifra koji odre|uju ta~an poloàj nekog podatka u memoriji ra~u-

adresant nara. 4. prav. zast. kolektivna predstavka upu}ena vladaru ili visokom organu vlasti; z (uputiti) na ~iju adresu na ~iji ra~un (prigovor i sl.). adresant, -a m, mn. adresanti, gen. mn. adresanata ‰nem. Adressant od fr. adresserŠ 1. po{iqalac (pisma, poruke); 2. nepr. adresat (v.). adresar, -ara m, mn. adresari, gen. mn. adresara ‰v. adresaŠ azbu~ni spisak imena s adresama; sveska ili kwiga s adresama. adresat, -ata m, mn. adresati, gen. mn. adresata ‰nem. Adressat od fr. adresserŠ onaj na koga je adresovana po{iqka, primalac; u ovom zna~ewu nepr. adresant. adresirati, adresiram, 3. l. mn. adresiraju = adresovati, -ujem svr{. ‰fr. adresserŠ 1. napisati adresu; uputiti na odre|enu adresu; z adresirati na koga nameniti, uputiti kome (ob. kritiku, zamerku). adresovati = adresirati (v.). adresograf, -a m, mn. -i ‰v. adresa, -grafŠ ma{ina za brzo ispisivawe adresa na po{iqkama. ad referendum ‰lat. ad referendumŠ dato na izja{wavawe, na javnu potvrdu. adskribirati, adskribiram, 3. l. mn. adskribiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adscribereŠ pripisati, pripisivati. adskriptor, -a m, mn. -i ‰lat. adscriptorŠ 1. onaj koji pripisuje. 2. supotpisnik. adskripcija, -e ` ‰lat. adscriptioŠ pripisivawe, pismeni dodatak. adsorbat, -ata m, mn. adsorbati, gen. mn. adsorbata ‰v. adsorbiratiŠ telo podlo`no adsorpciji. adsorbens = adsorbent (v.). adsorbent, -a = adsorbens, -a m, mn. -i ‰v. adsorbiratiŠ hem. telo koje na svojoj povr{ini vr{i adsorpciju (ko{tani ugaq, isitwen kaolin i dr.). adsorbirati, adsorbiram, 3. l. mn. adsorbiraju = adsorbovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. adsorbere od sorbere srkatiŠ hem. primiti, primati u sebe povr{inskim delom (gas, paru, te~nost); up. apsorbovati. adsorbovati = adsorbirati (v.).

A-dur adsorpcija, -e ` ‰lat. adsorptio, v. adsorbiratiŠ hem. sposobnost ~vrstog tela da za svoju povr{inu veè gas, paru ili te~nost; up. apsorpcija. adstrat, -ata m, mn. adstrati, gen. mn. adstrata ‰lat. ad- uz, po analogiji sa supstrat, v.Š lingv. jezik koji je prema nekom drugom jeziku u odnosu dugotrajnog me|usobnog uticaja. adstrikcija, -e ` ‰lat. adstrictio, v. adstringiratiŠ stezawe, skupqawe; suàvawe, za~epqivawe. adstringens, -a = adstringent, -a m, mn. -i ‰lat. adstringens, v. adstringiratiŠ farm. sredstvo za stezawe, skupqawe tkiva ili za zgru{avawe krvi. adstringent = adstringens (v.). adstringentan, -tna, -tno ‰v. adstringiratiŠ koji skupqa, steè, zatvara. adstringirati, adstringiram, 3. l. mn. adstringiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adstringereŠ stegnuti, stezati, skupiti, skupqati, zatvarati. aduktor, -a m, mn. -i ‰lat. adductorŠ anat. mi{i} primica~; up. abduktor. adukcija, -e ` ‰lat. adductioŠ 1. dovo|ewe, privla~ewe. 2. anat. primicawe mi{i}a (supr. abdukcija). 3. prav. izno{ewe dokaza, pozivawe na razloge u sudskom postupku; up. abdukcija. adular, -ara m ‰Mons Adula, nekada{we ime alpskog prevoja Sankt GothardŠ miner. vrsta kalijumovog feldspata, sluì kao ukrasni kamen. adulter, -a m, mn. -i ‰lat. adulterŠ prequbnik, brakolomac. adultera, -e ` ‰lat. adulteraŠ prequbnica, brakolomnica. adulteracija, -e ` ‰lat. adulteratioŠ krivotvorewe, falsifikovawe; iskrivqavawe, kvarewe. adulterijum, -a (i adulterij, -a) m ‰lat. adulteriumŠ prequba, neverstvo, brakolomstvo. adum i adumac v. hadum i hadumac. adumbracija, -e ` ‰lat. adumbratioŠ pribli`no nazna~avawe, nacrt, po~etna skica. A-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton A.

75

adut adut, -uta m, mn. aduti, gen. mn. aduta ‰fr. atout od a tout na sveŠ najja~a karta, karta koja dobija; fig. uspe{no sredstvo, ono {to osigurava pobedu u borbi ili raspravi. x adutski. adutirati, adutiram, 3. l. mn. adutiraju svr{. i nesvr{. ‰v. adutŠ upotrebiti adut; fig. posti}i, postizati prednost u raspravi, pobi(ja)ti protivnika ja~im dokazima. aducirati, aduciram, 3. l. mn. aduciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adducereŠ 1. prima}i, primicati, privla~iti. 2. dovesti, dovoditi do (~ega). adhezivan, -vna, -vno ‰nlat. adhaesivusŠ koji priawa, prijem~iv; lepqiv. adhezija, -e ` ‰lat. adhaesio od adhaerere priawatiŠ 1. fiz. uzajamno privla~ewe molekula dva razli~ita tela pri dodiru; up. kohezija; priawawe, priqubqivawe. 2. med. nenormalno srastawe tkiva; sraslica, priraslica. 3. prav. vezivawe jednog privatnopravnog gra|anskog predmeta za neko krivi~no delo. 4. prav. naknadno pristupawe neke dràve nekom ugovoru. adhezioni, -a, -o ‰v. adhezijaŠ koji se odnosi na adheziju. y adhezioni postupak prav. krivi~ni postupak u kome se zajedno s izricawem kazne odre|uje naknada {tete, povra}aj oduzetog i sl. adherent, -a m, mn. adherenti, gen. mn. adherenata ‰lat. adhaerens od adhaerere, v. adhezijaŠ pristalica, sledbenik, privrènik. adherentan, -tna, -tno ‰lat. adhaerens, v. adhezijaŠ 1. koji priawa uz ne{to, srastao, spojen sa ~im. 2. koji odgovara ~emu. adherencija, -e ` ‰nlat. adhaerentiaŠ 1. priawawe, bliska spojenost, sraslost. 2. pristajawe uz ne{to, privrènost ~emu. ad hok ‰lat. ad hocŠ adm. samo za ovu svrhu, iskqu~ivo za ovu priliku, y ad hok komisija komisija formirana za re{avawe odre|enog slu~aja; v. ad hoc. ad hominem v. ad hominem. ad honorem v. ad honorem. adhortacija, -e ` ‰lat. adhortatioŠ 1. podsticawe, bodrewe, ohrabrivawe. 2. opomena, upozorewe. x adhortativan. a|azma = a|ijazma (v.).

76

aerirati a|ara-bu|ara prid. indekl. ‰tur. egri-bugru, reduplikacija od egri nagnut, iskrivqenŠ odba~eno, rashodovano, neupotrebqivo, pokvareno. a|ijazma, e = a|azma, -e ` ‰gr~. hagiasma od hagios svetiŠ crkv. sveta vodica; voda koju haxije donose sa Hristovog groba. a|itato pril. ‰ital. agitatoŠ muz. burno, uzburkano, uùrbano. a|ornamento, -a m ‰ital. aggiornamentoŠ 1. u katoli~koj crkvi, hvatawe koraka sa savremenim svetom, prilago|avawe potrebama novog doba. 2. osavremewivawe, modernizacija uop{te. a|ustaà = adjustaà (v.). a|ustirati = adjustirati (v.). a|utant, -a m, mn. a|utanti, gen. mn. a|utanata ‰nem. Adjutant od lat. adiutare potpomagatiŠ voj. mla|i oficir zvani~no dodeqen vi{em oficiru kao pratilac. x a|utantski. a|utantura, -e ` ‰v. a|utantŠ voj. 1. a|utantski poloàj, a|utantsko zvawe. 2. kancelarija u kojoj rade a|utanti. aed, aeda m, mn. aedi, gen. mn. aeda ‰gr~. aeidosŠ putuju}i peva~ i pesnik u staroj Gr~koj u doba pre Homera, stvaralac epskih pesama; up. rapsod. aer- v. aero-. aer, -a m ‰gr~. aer, lat. aerŠ 1. vazduh. 2. u pravoslavnoj crkvi, pokriva~ kojim se pokrivaju putir i diskos. aerarijum, -a (i aerarij, -a) m ‰lat. aerariumŠ terasa za vazdu{ne kupke u le~ili{tima. aerat, -ata m ‰v. aerŠ te~nost u koju je unet vazduh. aeracija, -e ` ‰fr. aeration od lat. aer vazduhŠ 1. izlagawe vazduhu, provetravawe. 2. uvo|ewe vazduha u biolo{ke filtre za pro~i{}avawe teku}ih voda. aerenhim, -ima m ‰gr~. aer vazduh, enchyma ulivaweŠ bot. }elijsko tkivo u biqkama s velikim vazdu{nim prostorima izme|u }elija. aerirati, aeriram, 3. l. mn. aeriraju = aerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. aerer od lat. aer vazduhŠ izloìti, izlagati vazduhu, provetriti, provetravati.

aerifikacija aerifikacija, -e ` ‰gr~. aer vazduh, v. -fikacijaŠ pretvarawe ~vrstih ili te~nih materija u gas. aero- ‰gr~. aero- od aer vazduhŠ u sloènicama: 1. koji se odnosi na vazduh, vazdu{ni. 2. koji se odnosi na vazduhoplovstvo. aerob, -oba i aerob, -oba m, mn. -i ‰gr~. aer vazduh, bios ìvotŠ biol. organizam kome je za ìvot neophodan kiseonik; supr. anaerob. aeroban, -bna, -bno (odr. aerobni, -a, -o) ‰v. aerobŠ biol. kome je za ìvot neophodan kiseonik; supr. anaeroban. aerobat, -ata m, mn. aerobati, gen. mn. aerobata ‰gr~. aer vazduh + (akro)bat, v.Š akrobat(a) koji leti kroz vazduh; hoda~ po uètu. aerobija ` ‰up. aerobŠ = aerob (v.). aerobik, -a m = aerobika, -e ` ‰engl. aerobics, od aerobic (excercises)Š posebne gimnasti~ke ve`be za ja~awe disajnih organa i srca, koje se izvode na ~istom vazduhu (obi~no uz ritmi~nu muziku), namewene uglavnom ènama. aerobika = aerobik (v.). aerobioza, -e ` ‰v. aerobŠ biol. ìvot organizama kojima je neophodan kiseonik. aerobiont, -a m, mn. aerobionti, gen. mn. aerobionata ‰gr~. aer vazduh, bios ìvot, on ontos bi}eŠ = aerob (v.). aerobomba, -e `, gen. mn. aerobombi ‰v. aero-, bombaŠ vazdu{na bomba, bomba iz aviona. aerobus, -a m, mn. -i ‰v. aero-, (auto)busŠ avion za prevoz vi{e stotina putnika. aerogel, -a m ‰v. aero-, gelŠ ~vrsti materijal veoma male gustine, dobijen kada se te~na komponenta u gelu zameni gasom; koristi se pre svega kao izolator. aerogen, -a, -o aerogen, -a, -o ‰v. aero-, -genŠ koji nastaje od vazduha, koji dolazi iz vazduha. aerogram, -a i aerogram, -a m, mn. -i ‰v. aero-, skr. od (tele)gram ili (dija)gramŠ 1. pismo ili po{iqka upu}ena vazdu{nim putem. 2. meteor. aerolo{ki dijagram. aerograf, -a i aerograf, -a m, mn. -i ‰v. aero-, -grafŠ 1. ure|aj koji stalno beleì promene odre|enih meteorolo{kih vrednosti u vazduhu. 2. sprava za prskawe boje na obrez kwige.

aeroklimatologija aerografija, -e ` ‰v. aero-, -grafijaŠ meteor. opisivawe fizi~kih i hemijskih svojstava vazduha. aerodin, -a i aerodin, -a m, mn. -i m ‰skr. od aerodinami~an, v.Š svaka letelica teà od vazduha, koja se odràva pomo}u aerodinami~kih sila (zmaj, jedrilica i sl.). aerodinamika, -e `, dat. i lok. aerodinamici ‰v. aero-, dinamikaŠ fiz. nauka o kretawu gasova; nauka o kretawu ~vrstih tela kroz vazduh. aerodinami~an, -~na, -~no ‰v. aero-, dinamikaŠ oblikovan tako da pri kretawu izaziva {to mawi otpor vazduha. aerodinami~ki, -a, -o ‰v. aero-, dinamikaŠ 1. koji se odnosi na aerodinamiku. 2. v. aerodinami~an. aerodrom, -a i aerodrom, -a m, mn. -i ‰v. aero-, -dromŠ mesto za uzletawe i sletawe aviona. x aerodromski i aerodromski. aeroduktor, -a m, mn. -i ‰v. aero-, lat. ductor vodi~, provodnikŠ dovod vazduha: ure|aj za dovo|ewe vazduha pri poro|ajima. aeroelektrana, -e ` ‰v. aero-, elektranaŠ elektri~na centrala s pogonom na vetar. aeroembolija, -e i aeroembolija, -e ` ‰v. aero-, embolijaŠ med. stvarawe gasnih mehuri}a u krvi i tkivima usled izlagawa organizma sniènom pritisku koji vlada na velikim visinama. aeroza, -e ` ‰gr~. aer vazduh, v. -ozaŠ med. razvijawe vazduha u telu. aerozaga|ewe, -ewa s ‰v. aero-Š zaga|ewe vazduha. aerozoe, -oza ` mn. ‰v. aero-, gr~. zoon ìvotiwaŠ aerobi (v. aerob). aerokar, -a m, mn. -i ‰v. aero-, engl. car kolaŠ specijalno vozilo koje se moè kretati i po vazduhu i po zemqi. aerokartograf, -a m, mn, -i ‰v. aerokartografijaŠ aparat za izradu topografskih karata na osnovu snimka iz vazduha. aerokartografija, -e ` ‰v. aero-, kartografijaŠ izrada karata pomo}u aerokartografa. aeroklimatologija, -e ` ‰v. aero-, klimatologijaŠ izu~avawe klime u troposferi i u stratosferi uop{te.

77

aeroklinoskop aeroklinoskop, -a m, mn -i ‰v. aero-, klinoskopŠ ure|aj za merewe vazdu{nih struja. aeroklub, -a m, mn. aeroklubovi, gen. mn. aeroklubova ‰v. aero-, klubŠ 1. klub qubiteqa aeronautike. 2. organizacija za unapre|ivawe civilne avijacije. aerokonvoj, -a m, mn. -i ‰v. aero-, konvojŠ voj. grupa aviona koji prate neki vazdu{ni transport da bi ga za{titili. aerolinija, -e ` ‰v. aero-, linijaŠ redovna linija vazdu{nog saobra}aja. aerolit, -ita m, mn. aeroliti, gen. mn. aerolita ‰v. aero-, -litŠ meteorit (v.) prete`no kamenitog sastava. aerolog, -a m, mn. aerolozi, gen. mn. aerologa ‰v. aero-, -logŠ stru~wak za aerologiju. aerologija, -e ` ‰v. aero-, -logijaŠ nauka koja izu~ava svojstva slobodne atmosfere, izvan podru~ja pod uticajem Zemqine povr{ine (za razliku od meteorologije). x aerolo{ki. aeromagnetometar, -tra m, mn. aeromagnometri, gen. mn. aeromagnometara ‰v. aero-, magnet, -metarŠ instrument pomo}u koga se iz vazduha utvr|uju magnetske pojave u zemqi{tu. aeromagnetometrija, -e ` ‰v. aero-, magnet, -metrijaŠ istraìvawe magnetskih osobina tla i otkrivawe ruda iz vazduha. aeromedicina, -e ` ‰v. aero-, medicinaŠ grana medicine koja se bavi prou~avawem i le~ewem zdravstvenih poreme}aja koji su posledica duèg letewa (naj~e{}e kod pilota i stjuardesa). aerometar, -a m, mn. aerometri, gen. mn. aerometara ‰v. aero-, -metarŠ aparat za merewe gustine i teìne gasovitih tela. aerometrija, -e ` ‰v. aerometarŠ nauka koja se bavi merewem i prou~avawem gustine i teìne gasova. aeromehanika, -e `, dat. i lok. aeromehanici ‰v. aero-, mehanikaŠ fiz. nauka koja izu~ava zakone kretawa i ravnoteè vazduha i drugih gasova. aeromiting, -a i aeromiiting, -a m, mn. aeromitinzi/aeromitinzi ‰v. aero-, mitingŠ javna priredba sa izvo|ewem vazduhoplovnih akrobacija i ve{tina.

78

aeroskop aeromotor, -ora m, aeromotori, gen. mn. aeromotora ‰v. aero-, motorŠ motor koji se pokre}e snagom vetra. aeromotorist(a), -e m, mn. aeromotoristi ‰v. aero-, motoristaŠ tehni~ar koji vodi brigu o motorima aviona. aeronavigacija, -e ` ‰v. aero-, navigacijaŠ ve{tina upravqawa avionom po odre|enom putu uz pomo} karata, kompasa, radija i drugih oru|a. aeronaut, -a m, mn. -i ‰v. aeronautikaŠ vazduhoplovac; stru~wak za aeronautiku. aeronautika, -e `, dat. i lok. aeronautici ‰v. aero-, nautikaŠ 1. vazduhoplovstvo. 2. nauka o konstrukciji i proizvodwi letelica svih vrsta i o tehnici letewa; x aeronauti~ki. aeronomija, -e ` ‰v. aero-, gr~. nomos zakonŠ izu~avawe hemijskih i fizi~kih procesa u visokim slojevima atmosfere, naro~ito pomo}u geofizi~kih raketa i meteorolo{kih satelita. aerootitis, -a m ‰v. aero-, otitisŠ med. oboqewe sredweg uha izazvano naglim promenama atmosferskog pritiska pri uzletawu i sletawu aviona ili padobranskim skokovima. aeropauza, -a i aeropauza, -e ` ‰v. aero-, pauzaŠ slojevi atmosfere (iznad 25 km) gde je vazduh toliko prore|en da ne moè podràti let aviona. aeroplan, -a m, mn. -i ‰v. aero-, fr. plan ravanŠ zast. avion. x aeroplanski i aeroplanski. aeroplast, -a i aeroplast, -a m, mn. -i ‰v. aero-, plast(ika)Š med. proziran materijal kojim se prekriva rana da bi se spre~ila infekcija. aeroprojektor, -a m, mn. -i ‰v. aero-, projektorŠ ure|aj za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimqenih iz aviona. aeroreli, -ija m, mn. aeroreliji, gen. mn. aerorelija ‰gr~. aero-, engl. rallyŠ sp. etapno takmi~ewe sportskih vazduhoplovaca. aerosaonice, aerosaonica ` mn. ‰v. aero-Š saonice koje se kre}u pomo}u propelera. aeroskop, -a i aeroskop, -a m, mn. -i ‰v. aero-, -skopŠ ure|aj za merewe koli~ine pra{ine u vazduhu.

aeroskopija aeroskopija, -e ` ‰v. aero-, -skopijaŠ pregled, ispitivawe vazduha. aerosnimak, -aerosnimka m, mn. aerosnimci, gen. mn. aerosnimaka ‰v. aero-Š snimak na~iwen iz vazduha. aerosol, -a m ‰v. aero-, lat. sol(utio) rastvorŠ 1. koloidno raspr{ene ~estice te~nosti ili ~vrstih materija u vazduhu. 2. sredstvo za raspr{ivawe u metalnoj bombici pod pritiskom (osveìva~ vazduha, insekticid, sredstvo za dezinfekciju itd.). aerosonda, -e `, gen. mn. arosondi ‰v. aero-, sondaŠ balon ispuwen lakim gasom koji nosi kutiju sa instrumentima za ispitivawe atmosfere. aerostat, -a m, mn. -i ‰v. aero-, gr~. statos koji stojiŠ 1. letelica lak{a od vazduha, balon. 2. med. vrsta aparata za inhalaciju; up. diriàbl. aerostatika, -e `, dat. i lok. aerostatici ‰v. aero-, statikaŠ fiz. nauka koja izu~ava ravnoteù gasova, odnosno ravnoteù tela u vazduhu. aerotaksi, -ija m ‰v. aero-, taksiŠ vazdu{ni taksi, avion za prevoz putnika na mawim udaqenostima. aerotank, -a m ‰v. aero-, tankŠ bazen za aeraciju (v.) teku}ih voda. aeroterapija, -e i aeroterapija, -e ` ‰v. aero-, terapijaŠ med. le~ewe vazduhom, klimatsko le~ewe. aerotermodinamika, -e `, dat. i lok. aerotermodinamici ‰v. aero-, termo-, dinamikaŠ nauka koja prou~ava pojave zagrevawa pri letu na velikim visinama. x aerotermodinami~ki. aeroterorizam, -zma m ‰v. aero-, terorizamŠ 1. bombardovawe iz vazduha u ciqu zastra{ivawa stanovni{tva. 2. delovawe terorista u avionu i pomo}u aviona. aerotehnika, -e `, dat. i lok. aerotehnici ‰v. aero-, tehnikaŠ grana tehnike koja se bavi konstrukcijom letelica i problemima vezanim za letewe. x aerotehni~ki. aerotopografija, -e ` ‰v. aero-, topografijaŠ izrada topografskih karata pomo}u snimaka iz vazduha.

aerofotografija aerotransport, -a m ‰v. aero-, transportŠ vazdu{ni saobra}aj; prevoz robe vazdu{nim putem. aerotriangulacija, -e ` ‰v. aero-, triangulacijaŠ geod. odre|ivawe poloàja ta~aka na terenu pomo}u trouglova koji na aerofotografijama povezuju te ta~ke. aerotropizam, -zma m ‰v. aero-, tropizamŠ bot. osobina biqke da se kre}e i oblikuje prema smeru strujawa vazduha. aerotunel, -ela m, mn. aerotuneli, gen. mn. aerotunela ‰v. aero-, tunelŠ tehn. specijalni tunel kroz koji se pu{ta struja vazduha da bi se ispitali avioni ili wihovi delovi. aeroturbina, -e ` ‰v. aero-, turbinaŠ sprava za pretvarawe energije vetra u elektri~nu energiju. aerofagija, -e ` ‰gr~. aer vazduh, phagein jestiŠ med. gutawe vazduha pri jelu, znak oboqewa. aerofilatelija, -e ` ‰v. aero-, filatelijaŠ skupqawe samo onih maraka koje se upotrebqavaju za avionsku po{tu. aerofiltar (uob. aerofiltar), -tra m, mn. aerofiltri (aerofiltri), gen. mn. aerofiltara ‰v. aero-, filtarŠ filtar ispuwen {qakom kroz koji se propu{ta teku}a voda radi aeracije (v.). aerofit, -ita m, mn. aerofiti, gen. mn. aerofita = aerofita, -e ` ‰gr~. aer vazduh, phyton biqkaŠ bot. biqka koja ìvi na drugoj biqci, ali nije parazit; up. epifit. aerofita = aerofit (v.). aerofobija, -e ` ‰v. aero-, fobijaŠ psih. bolesni strah od vazduha i od promaje. aerofon, -a, -o ‰gr~. aer vazduh, phone glasŠ koji proizvodi glas pomo}u vazduha (duvawa). y aerofoni instrumenti duva~ki instrumenti. aerofor, -a m, mn. -i ‰gr~. aer vazduh, -phoros koji nosiŠ dovod vazduha, sprava za disawe pod vodom ili u sredini gde nema ~istog vazduha. aerofotogrametrija, -e ` ‰v. aero-, fotogram, -metrijaŠ snimawe zemqi{ta iz vazduha, uz izradu karata, otkrivawe arheolo{kih nalazi{ta i dr. aerofotografija, -e ` ‰v. aero-, fotografijaŠ 1. snimawe iz vazduha (aviona, satelita

79

a`daja i sl.). 2. tako dobijena fotografija, aerosnimak. a`daja, -e `, vok. a`dajo, gen. mn. a`daja (stilski obeleèno a`daha) ‰tur. ejderha, ejdehaŠ 1. velika pro`drqiva neman, zmaj. 2. fig. zla opaka èna. x a`dajski. a`daha v. a`daja. a`delija v. e`delija. a`der m, gen. mn. a`dera, stand. a`daja (v.). aìja, stand. aìo (v.). aìo, aìja m, mn. aìji i aìo, aìja, m, mn. aìji ‰fr. agio od ital. aggioŠ finans. vi{ak prodajne vrednosti (novca, deviza, vrednosnih papira) nad nominalnom. aìotaà, -e ` ‰fr. agiotageŠ finans. {pekulacija novcem, deonicama, vrednosnim papirima u ciqu nezakonite dobiti. aìoter, -era m, mn. aìoteri, gen. mn. aìotera ‰fr. agioteurŠ finans. onaj ko se bavi aìotaòm. aìotirati, aìotiram, 3. l. mn. aìotiraju nesvr{. ‰fr. agioterŠ finans. baviti se aìotaòm. aùr, -ura m, mn. aùri, gen. mn. aùra ‰fr. ajourŠ vez, pletivo sa {upqinama; ornament s naizmeni~nim otvorima. aùran, -rna, -rno ‰fr. a jour na danŠ koji se obavqa na vreme, koji se vodi bez zaostatka, ta~an. aùrirati, aùriram, 3. l. mn. aùriraju svr{. i nesvr{. ‰v. aùranŠ 1. dovesti, dovoditi u aùrno stawe, voditi bez zaostatka (podatke, trgova~ke kwige i sl.). 2. praviti aùr; ukrasiti aùrom. aùrnost, -i ` ‰v. aùranŠ svojstvo onoga {to je aùrno. az i az s ‰csl. jaŠ naziv za prvo slovo (a) staroslovenske azbuke; z od az do iìce od po~etka do kraja. -aza kao drugi deo re~i u biolo{koj i hemijskoj terminologiji ozna~ava enzim. azab, -aba m ‰tur. azab, azap od ar. ’adabŠ pokr. 1. muka, patwa. 2. bo`ja kazna. azad prid. indekl. ‰tur. azad od pers. azadŠ pokr. slobodan, oslobo|en, re{en obaveza.

80

azigija azaleja, -e ` ‰gr~. azaleos suvŠ bot. vrsta ukrasne biqke iz porodice vresova, s cvetovima u varijacijama od bele do crvene boje, Rhododendron obtusum. azant, -a m ‰nem. Asant od pers. asa smolaŠ izlu~evina biqke Ferula asa foetida, neprijatnog mirisa, nekada upotrebqavana kao lek. azap, -a m, mn. azani, gen. mn. azana ‰tur. azap, azab od ar. ’azapŠ 1. ist. strelac, pe{adinac (pripadnik posebnog roda vojske u Osmanlijskoj carevini). 2. neèwa, be}ar. azar, -ara m ‰ar.Š ~etvrti mesec u arapskom kalendaru, odgovara na{em aprilu. aza~ki, -a, -o ‰od Azak, tur. naziv za grad Azov na Crnom moruŠ samo u izrazu aza~ka tamnica, u narodnoj pesmi. azba{~a v. hazba{~a. azbest,-a m ‰gr~. asbestos neugasivŠ mineral vlaknaste strukture, otporan na vatru i kiseline, upotrebqava se u gra|evinarstvu ili za izradu nesagorive tkanine. x azbestni. azbestoza, -e ` ‰v. azbestŠ med. profesionalna bolest izazvana dugotrajnim udisawem azbestne pra{ine. azgin prid. indekl. ‰tur. azg›n od glagola azmak pomamiti seŠ pokr. nemiran, pomaman, obestan, plahovit. azginast, -a, -o = azgin (v.). azginluk, -a m, mn. azginluci, gen. mn. azginluka ‰v. azginŠ pokr. pomama, obest, plahovitost. azdija, -e `, gen. mn. azdija ‰gr~. hasdionŠ pokr. vrsta skupocenog ogrta~a. azdisati, -i{em ‰tur. azd› od glagola azmakŠ pokr. pomamiti se, osiliti se, postati obestan. azeotropija, -e ` ‰gr~. a-, zein kqu~ati, tropos od trepein okretatiŠ fiz. pojava da smese nekih te~nosti u odre|enom razmeru kqu~aju na stalnoj temperaturi i daju pare istog sastava kao i te~nost. azi, aza m mn. ‰nem. Asen iz staroislandskogŠ mitol. starogermanska nebeska boànstva, koja predstavqaju prirodne sile; wihov vrhovni bog je Odin, a wihovo boravi{te zove se Azgard. azigija, -e ` ‰gr~. a-, zygon jaram, zdruìvawe, sparivaweŠ bezbra~nost, neoèweno ili neudato stawe.

aja

azijanizam azijanizam, -zma m ‰od Azija u smislu Male AzijeŠ ist. kitwast, visokoparan besedni~ki stil, kakav se gajio u Joniji, suprotstavqen aticizmu (v.). Azijat, -a m, mn. -i ‰od Azija, fen. as izlazak sunca, istokŠ stanovnik Azije, obi~no u pogrdnom smislu divqa{tva, varvarstva. x azijatski. azijatizirati, azijatiziram, 3. l. mn. azijatiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. AzijatŠ uneti, unositi u ne{to azijski, isto~wa~ki duh (nasuprot evropskom), (po)azijatiti. azil, -ila m, mn. azili, gen. mn. azila ‰lat. asylum od gr~. asylos nepovrediv, neprikosnovenŠ 1. uto~i{te, skloni{te, pribeì{te. 2. prav. za{tita koja se odobrava stranom dràvqaninu od politi~kih progona u vlastitoj zemqi. y pravo azila pravo na za{titu u drugoj zemqi 3. dom za sme{taj nezbrinutih, maloletnih, umobolnih i sl. x azilski. azilant, -a m, mn. azilanti, gen. mn. azilanata ‰v. azilŠ prav. onaj ko uìva pravo azila u stranoj zemqi. x azilantski. azilijen, -ena m ‰fr. azylien prema selu Mas d’Azyl, gde su na|eni ostaciŠ geol., ist. posledwa faza mezolitika (sredweg kamenog doba). azima, -e ` ‰gr~. a-, zyme kvasacŠ 1. jevrejski beskvasni hleb. 2. praznik beskvasnog hleba. azimut, -a m, mn. -i ‰ar. as-sumut od samt stranaŠ astron. ugaono odstojawe neke ta~ke na nebu od meridijana. x azimutalan i azimutski. azman, -a m, mn. azmani, gen. mn. azmana ‰tur. azman veoma krupanŠ pokr. neu{kopqen ovan. azna v. hazna. azobenzen, -ena m ‰v. azot, benzenŠ hem. organsko jediwewe u vidu naranxastih kristala, zna~ajno u proizvodwi azo-boja. azo-boje, azo-boja ` mn. ‰v. azotŠ hem. sinteti~ke organske boje koje sadrè azo-grupu (v.). azo-grupa, -e ` ‰v. azotŠ hem. dvovalentni radikal od dva atoma azota (—N=N—), ulazi u sastav azo-boja i drugih organskih jediwewa. azoik, -a m ‰gr~. azoos beìvotanŠ geol. najstarije razdobqe Zemqinog razvoja u kome jo{ nije bilo ìvota, arhaik (v.). azoi~an, -~na, -~no ‰v. azoikŠ li{en ìvota, beìvotan.

azo-jediwewa, azo-jediwewa s mn. ‰v. hem. jediwewa koja sadrè azo-grupu (v.).

azotŠ

azojski, -a, -o ‰v. azoikŠ geol. koji pripada najstarijem dobu Zemqinog razvoja. y azojski period = azoik (v.). azola, -e ` ‰Azolla, nau~no ime, nejasnog poreklaŠ bot. plove}a biqka iz tropskih krajeva, vodena paprat. azot, -a i azot, -ota m ‰gr~. a- i zoe ìvotŠ hem. element atomske teìne 14,008, simbol N, na 7. mestu u periodnoj tabeli, glavni sastojak vazduha; nitrogen. azotara, -e ` ‰v. azotŠ fabrika ve{ta~kog |ubriva. azotemija, -e ` ‰v. azot, gr~. haima krvŠ med. nagomilavawe azotnih jediwewa u krvi. azoturija, -e ` ‰v. azot, gr~. ouron mokra}aŠ med. prisustvo velike koli~ine azotnih jediwea u mokra}i. Aztek nepr., stand. Astek (v.). azur, azurala v. hazur, hazurala. azur, -ura m ‰fr. azur, ital. azzurro, oba iz ar. lazuward, a ovo iz pers. lazwardŠ plavetnilo, plava boja neba. azuran i azuran, -rna, -rno ‰v. azurŠ plavetan, nebeski plav. azuri, azura m mn. ‰ital. azzurri plaviŠ familijarni naziv za italijanske reprezentativce u raznim sportovima, po plavoj boji dresova. azurit, -a i azurit, -ita m ‰v. azurŠ miner. mineral plave boje, karbonat bakra. aikido, aikida m ‰jap. ai uskladiti, ki dah, du{a, do put, na~inŠ borila~ki sport sli~an xudou i karateu. aip, -a m ‰tur. ay›p od ar. ’aybŠ sramni ~in, sramota. airli nepr., v. hairli. airlija v. hairlija. ais s indekl. ‰nem. aisŠ muz. nota A povi{ena za pola tona. aistori~an, -~na, -~no, aistorijski, -a, -o ‰gr~. a-, v. istorijaŠ protivan zakonima istorije, koji se ne obazire na istoriju. aja, -e ` ‰nem. Aja od {p. ayaŠ ist. vaspita~ica, dadiqa; up. ajo.

81

ajakolija ajakolija, -e ` ‰tur. ayakyolu od ayak noga i yol putŠ pokr. zast. poqski nu`nik. ajalet, -a m, mn. -i ‰tur. ayaletŠ ist. oblast, pokrajina, podru~je pod nadle`no{}u valije. ajam, ajma m ‰tur. oyumŠ pokr. 1. deo hama koji se stavqa kowu na vrat. 2. ham (v.). ajan, -ana, m, vok. ajane, mn. ajani, gen. mn. ajana ‰tur. ayanŠ 1. pokr. prvak, velika{, ugledan ~ovek. 2. ist. funkcioner lokalne uprave u Osmanlijskom carstvu XVIII veka. x ajanski. ajanluk, -a m, mn. ajanluci, gen. mn. ajanluka ‰tur. ayanl›kŠ pokr. 1. zvawe, po~ast ajana. 2. podru~je kome je na ~elu ajan. ajanstvo, -stva s ‰v. ajanŠ v. ajanluk (1). ajar1, -ara m ‰tur. ayar od ar. ’iyarŠ pokr. 1. mera, stepen ~isto}e zlata; karat. 2. doterivawe sata; ta~no vreme na satu. ajar2, -ara m ‰ar. ’ayyarŠ mesec arapskog kalendara, odgovara na{em maju. ajatolah, -aha m, mn. ajatolasi, gen. mn. ajatolaha ‰ar. ayatu-llah znak Bo`ji, u iranskom izgovoru ayetollahŠ visoki dostojanstvenik u {iitskoj grani islama, autoritet u pitawima vere. ajbi{, -a m ‰nem. EibischŠ pokr. slez (Althea). ajvaz m, mn. ajvazi, gen. mn. ajvaza ‰poreklo neizvesnoŠ 1. sluga. 2. ist. upravnik doma}instva. ajvan v. hajvan. ajvar, -ara m ‰tur. hayvarŠ 1. vrsta salate od isitwenih plavih patlixana i pe~enih paprika, hajvar (2). 2. v. kavijar. ajgir, -ira m, mn. ajgiri, gen. mn. ajgira ‰tur. ayg›rŠ 1. neu{kopqen kow sposoban za rasplod, pastuv. 2. fig. pohotqiv ~ovek. ajgira~a, -e = ajgirica, -e ` ‰v. ajgirŠ `drebica, kobila. ajgirica = ajgira~a (v.). ajgirovit, -a, -o ‰v. ajgirŠ neu{kopqen (o kowu); fig. pohotan, strastven. ajgiru{a, -e ` ‰v. ajgirŠ 1. v. ajgira~a. 2. fig. pohotna èna. ajdak v. ajdamak. ajdamak, -a m, mn. ajdamaci, gen. mn. ajdamaka ‰tur. haydamak terati kowa, stokuŠ pokr. batina, motka, toqaga. ajdama~iti, -im nesvr{. ‰v. ajdamakŠ pokr. udarati toqagom, batinati.

82

ajna ajduk nepr., stand. hajduk (v.). ajerkowak, -a m ‰nem. Eier jaja, v. kowakŠ liker od kowaka s jajima i {e}erom. ajer{pajz, -a m, mn. -i ‰nem Eier jaja, Speise jeloŠ jelo od jaja, kajgana. ajet, -a m, mn. ajeti, gen. mn. ajeta ‰ar. aya(t)Š rel. re~enica, red, stav iz Kurana. ajzena{i, ajzena{a m mn. ist. pristalice Karla Marksa, nazvani po gradu Ajzenahu (Eisenach) u Tiringiji, gde je 1869. odràn osniva~ki kongres Nema~ke socijalisti~ke radni~ke partije. ajz(l)iban, -a m, mn. -i ‰nem. EisenbahnŠ pokr. zast. voz, èleznica. a(j)in, a(j)inin v. hain, hainin. ajkuna, -e `, gen. mn. ajkuna ‰od Ajka, tepawe od imena Aj{aŠ pokr. draga, qubavnica; dem. ajkunica. ajlaz i ajlaz v. hajlaz. ajlaziti i ajlaziti v. hajlaziti. ajlajner, -a m, mn. -i ‰engl. eyeliner, od eye oko, line crtaŠ kozmeti~ko sredstvo i pribor za oivi~avawe o~nih kapaka. ajlugxija, -e m ‰tur. ayl›kc›, v. ajlukŠ radnik, name{tenik s mese~nom platom. ajluk, -a i ajluk, -a m, mn. ajluci/ajluci, gen. mn. ajluka/ajluka ‰tur. ayl›kŠ mese~na plata; stalna zarada. ajluk~ija v. ajlugxija. ajmak, -a m, mn. ajmaci, gen. mn. ajmaka ‰mong. ajmag okrugŠ ist. upravna jedinica u sredwoazijskim sovjetskim republikama s ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom (u biv{em SSSR-u). ajman v. ajmana. ajmana, -e `, gen. mn. ajmana ‰tur. haymana pa{wakŠ pokr. ìvotiwa, ìvin~e; up. hajvan. ajme i ajme uzv. ‰ital. ahimeŠ pokr. jao, kuku, avaj. ajmokac, -kca m, mn. ajmokci, gen. mn. ajmokaca ‰nem. EingemachtesŠ vrsta guste ~orbe s mesom i drugim dodacima. ajna, -e `, gen. mn. ajni ‰tur. ayna od pers. ayineŠ pokr. ogledalo.

ajnak ajnak, -a m, mn. ajnaci, gen. mn. ajnaka ‰tur. ahenk muzika, zabava ili oynak igraŠ pokr. {ala, zavitlavawe. ajnakter, -a m, mn. -i ‰nem. EinakterŠ zast. pozori{ni komad u jednom ~inu, jedno~inka. ajna~iti (se), -im (se) nesvr{. ‰v. ajnakŠ pokr. zbijati {alu, {ega~iti se. ajngebildet prid. indekl. ‰nem. eingebildetŠ uobraèn, umi{qen. ajngemahtes v. ajmokac. ajnzac, -a m, mn. ajnzaci, gen. mn. ajnzaca ‰nem. EinsatzŠ 1. umetak, uloàk. 2. muz. upad (peva~a, instrumenta), ta~an po~etak kompozicije ili muzi~ke fraze, s uklapawem u svirawe drugih. ajnleger, -a m, mn. -i ‰nem. Einleger od einlegen staviti, ubacitiŠ 1. tipogr. radnik koji ubacuje hartiju u {tamparsku ma{inu, umeta~, ulaga~. 2. tipogr. deo {tamparske ma{ine u koji se ubacuje hartija. 3. radnik u strugari koji ume}e drvo pod testeru. ajnpren, -a m, mn. ajnpreni, gen. mn. ajnprena ‰nem. einbrennen uprìtiŠ zapr{ka. y ajnpren-supa ~orba od preprènog bra{na. ajntopfgeriht, -a m ‰nem. Eintopfgericht od ein jedan, Topf lonac, Gericht jeloŠ ist. propis (u doba nacizma) da se u odre|ene dane u nedeqi u doma}instvu i u restoranima sme kuvati samo jedno jelo. ajnc, -a m ‰nem. eins jedanŠ 1. vrsta igre s kartama. 2. u istoj igri, najve}i zbir od 21 poena ili dva keca. ajn{lag, -a m, mn. ajn{lazi, gen. mn. ajn{laga ‰nem. EinschlagŠ 1. udar, zabijawe, zakucavawe. 2. autom. puni okret volana na jednu ili drugu stranu. ajn{tajnijum, -a (i ajn{tajnij, -a) m ‰po Albertu Ajn{tajnuŠ hem. ve{ta~ki proizveden radioaktivan element, redni broj 99, atomska teìna 252, znak Es. ajo, -a m ‰nem. Ajo iz {p. ayoŠ ist. 1. vaspita~, ku}ni u~iteq. 2. upraviteq plemi}kog dvora. up. aja. ajo{ v. hajo{. ajo{, -a m, mn. -i ‰tur. haylazŠ 1. hajduk, odmetnik. 2. propalica, bitanga. ajp v. aip.

akademizovati ajpod, -a m ‰engl. IPod, ime proizvoda firme Apple, skr. od Internet Pod, internetska ~auricaŠ mobilni elektronski ure|aj za reprodukciju audio i video sadràja u digitalnom obliku. ajri{ kofi ‰engl. Irish coffee irska kafaŠ vrela kafa s dodatkom viskija, prelivena {lagom. ajsdajving, -a m ‰engl. ice diving: ice led, dive ronitiŠ sp. rowewe pod zale|enom povr{inom vode, pod ledom. ajskastn, -a m ‰nem. Eiskasten od Eis led i Kasten sandukŠ pokr. zast. hladwak, hladwa~a, orman s ledom. ajskafe, -ea m ‰nem. EiskaffeeŠ ledena crna kafa, obi~no sa {lagom. ajta{, -a{a m ‰ma|. hajtasŠ pokr. zast. 1. vodeni~ki to~ak. 2. vrsta kolskog to~ka sa isturenim paocima. ajtem, -a m, ajtemi, gen. mn. ajtema ‰engl. itemŠ jedinica, stavka, odrednica, podatak. ajurveda, -e ` ‰sanskr. ayurveda od ayur ìvot i veda znaweŠ tradicionalno indijsko lekarstvo, zasnovano na lekovitim travama, masirawu uqem, sredstvima za ~i{}ewe i sl. ajferovati, -ujem = ajfrovati, -ujem nesvr{. ‰nem. eifernŠ zast. biti qubomoran. ajfon, -a m ‰engl. IPhone, ime proizvoda firme Apple, skr. od Internet Phone, internetski telefonŠ integrisani mobilni telefon, pregleda~ Interneta i prikaziva~ digitalnih audio i video klipova. ajfrovati = ajferovati (v.). akademac, akademca m, mn. akademci, gen. mn. akademaca ‰v. akademijaŠ pitomac akademije (obi~no vojne). akademizam, -zma m ‰v. akademijaŠ 1. u nauci, preterano teoretisawe, odvojenost od ìvota, formalizam. 2. u umetnosti, podraàvawe tradicionalnih uzora, bez li~nih ose}awa i bez ma{te. akademizirati = akademizovati (v.). akademizovati, -ujem = akademizirati, -miziram, 3. l. mn. akademiziraju nesvr{. ‰v. akademijaŠ biti sledbenik akademizma; u~eno ali besplodno raspravqati.

83

akademija

akausti~an

akademija, -e ` ‰gr~. akademeia od Akademos, imena vlasnika vrta u kome je pou~avao PlatonŠ 1. ist. Platonova filozofska {kola u blizini Atine. 2. ist. u XVI veku i kasnije, u~eno dru{tvo ili udruèwe qubiteqa umetnosti. 3. najvi{a nau~na i(li) umetni~ka ustanova u zemqi, skup akademika (v.). 4. naziv nekih vi{ih stru~nih ili umetni~kih {kola (vojna ‹, trgova~ka ‹, muzi~ka ‹). 5. sve~ana priredba povodom nekog zna~ajnog doga|aja ili praznika. x akademijski. akademik, -a m, mn. akademici, gen. mn. akademika ‰gr~. akademikosŠ ~lan akademije nauka i(li) umetnosti. x akademi~ki. akademi~ar, -a m, mn. -i (`. akademi~arka, dat. i lok. akademi~arki, gen. mn. akademi~arki) ‰v. akademijaŠ 1. osoba koja poha|a ili je zavr{ila vi{u {kolu ili fakultet; student; diplomirani student; 2. zast. v. akademik. akademski, -a, -o i akademski, -a, -o ‰v. akademijaŠ 1. koji se odnosi na akademiju ili akademike. 2. koji se odnosi na univerzitet ili vi{u {kolu. y akademski gra|anin student; akademsko obrazovawe {kolovawe potvr|eno univerzitetskom diplomom; akademski slikar slikar koji je zavr{io umetni~ku akademiju; akademske slobode slobode u mi{qewu i istraìvawu koje se garantuju autonomijom univerziteta; akademska ~etvrt po~iwawe ~asa ~etvrt sata posle objavqenog vremena, radi pripreme studenata. 3. teoretski, apstraktan, dalek od ìvota; koji se pridràva ustaqenih obrazaca. y akademsko pitawe pitawe bez prakti~nog zna~aja. akaid, -a m ‰ar. ‘aqa’id verovawaŠ nauka o islamskim verskim propisima, islamska dogmatika. akalkulija, -e ` ‰gr~. a-, lat. calculare ra~unatiŠ med. nesposobnost bilo kakvog ra~unawa, ob. usled o{te}ewa mozga. akampsija, -e ` ‰gr~. a-, kamptein med. krutost, nepokretnost zglobova.

savijatiŠ

akant = akantus (v.). akantestezija, -e ` ‰gr~. akanthe trn, aisthesis ose}ajŠ med. ose}aj nalik na ubode iglicama na povr{ini odre|enog dela tela.

84

akantus, -a m, mn. -i = akant, -a m, mn. akanti, gen. mn. akanata ‰lat. acanthus od gr~. akanthosŠ 1. bot. biqka s jasno izrezanim rebrastim listovima, primog, matruna, medve|a stopa. 2. arhit. ukras u obliku lista te biqke, pre svega na kapitelu korintskog stuba. akaparisati, -i{em svr{. ‰fr. accaparer od ital. accaparrare, v. kaparaŠ 1. zakupiti daju}i kaparu; unapred nakupovati u ciqu {pekulacije. 2. fig. prigrabiti, prisvojiti. a kapela pril. ‰ital. a cappella kao u kapeli, tj. na na~in crkvenog horaŠ muz. bez instrumentalne pratwe (ob. o horskom pevawu). akardija, -e ` ‰gr~. a-, kardia srceŠ 1. med. uro|eni nedostatak srca. 2. fig. malodu{nost, kukavi~luk. akardijus, -a m ‰v. akardijaŠ med. dete mrtvoro|eno zbog nedostatka srca. akarijaza, -e ` ‰gr~. akari griwaŠ med. ko`na bolest izazvana griwama, kod qudi i ìvotiwa. akarinoza, -e ` ‰v. akarijazaŠ bot. bolest vinove loze izazvana griwama, griwavost. akarpija, -e ` ‰gr~. a-, karpos plodŠ bot. nedostatak plodova na biqci, besplodnost, jalovost. akastile pril. v. kastile. akat nepr., stand. akt (v.). akatalekti~ki, -a, -o i akatalekti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. katalekti~kiŠ neokrwen; (o stihu) koji se zavr{ava potpunom stopom; up. katalekti~ki. akatalepsija, -e ` ‰gr~. a-, katalepsis razumevaweŠ 1. filoz. kod gr~kih stoika, nemogu}nost sigurne spoznaje sveta. 2. med. nesposobnost shvatawa, razumevawa. 3. med. potres mozga. x akatalepti~an. akatapoza, -e ` ‰gr~. a-, kataposis gutawe, pijeweŠ med. te{ko}a ili nemogu}nost gutawa. akatarzija, -e ` ‰gr~. a-, katharsis o~i{}eweŠ 1. ne~isto}a, nesklonost prema ~isto}i. 2. med. ne~isto}a krvi. akatist, -a i akatist, -a m, mn. -i ‰gr~. akathistos koji ne sediŠ rel. u pravoslavnoj crkvi, pohvalna pesma Bogorodici koja se peva stoje}i. akausti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. kausti~anŠ nesagoriv, nezapaqiv, vatrostalan.

akacija akacija, -e i akacija, -e ` ‰gr~. akakia nevinostŠ bot. 1. rod bodqikavog ukrasnog drve}a ili {ibqa s mirisavim cvetovima, poreklom iz suptropskih krajeva. 2. bagrem. akva, -e ` ‰lat. aquaŠ voda. y akva destilata med. destilisana voda. akva-aerobik, -a m ‰engl. aqua aerobicsŠ sp. gimnasti~ke ve`be koje se izvode u bazenu, u zagrejanoj vodi; up. aerobik. akvabatik, -a m, mn. akvabatici, gen. mn. akvabatika ‰lat. aqua voda, gr~. bathys dubokŠ plovilo od stakla i plastike na elektri~ni pogon, sluì za posmatrawe podvodnog ìvota na mawim dubinama; up. batiskaf. akvavit, -a i akvavit, -ita m ‰nem. Aquavit od lat. aqua vitae voda ìvotaŠ vrsta rakije. akvadukt nepr., stand. akvedukt (v.). akvakultura, -e ` ‰lat. aqua voda, v. kulturaŠ ve{ta~ko odgajawe riba, quskara ili algi u slatkim i slanim vodama, za potrebe qudske ishrane. akvalung, -a m, mn. akvalunzi, gen. mn. akvalunga ‰lat. aqua voda, engl. lung plu}aŠ aparat s komprimovanim vazduhom, koji roniocima omogu}ava disawe pod vodom. akvamarin, -ina m ‰lat. aqua marina morska vodaŠ 1. miner. vrsta dragog kamena plavozelene boje. 2. plavozelena boja, boja morske vode. x akvamarinski. akvanaut, -a m, mn. -i ‰lat. aqua voda, v. nautikaŠ istraìva~ morskih dubina. akvanautika, -e `, dat. i lok. akvanautici ‰v. akvanautŠ plovidba pod vodom; istraìvawe morskih dubina. x akvanauti~ki. akvaplan, -a m ‰lat. aqua voda, v. (aero)planŠ 1. {iroka daska koju vu~e motorni ~amac, vodena skija. 2. skijawe na vodi pomo}u takve daske. akvaplaning, -a m, akvaplaninzi, gen. mn. akvaplaninga ‰lat. aqua voda, engl. planing klizawe, lebdeweŠ 1. klizawe vozila usled sloja vode koji se stvara izme|u gume i mokrog asfalta. 2. v. akvaplan (2). akvarel, -a m, mn. -i ‰ital. acquerello od acqua vodaŠ slik. 1. vodena bojica. 2. tehnika slikawa vodenim bojama. 3. slika ura|ena vodenim bojama.

akviziter akvarelisati, -i{em nesvr{. ‰v. akvarelŠ slikati vodenim bojama. akvarelist(a), -e m, mn. akvarelisti ‰v. akvarelŠ slikar koji se sluì vodenim bojama. akvarijum, -a (i akvarij, -a) m ‰lat. aquarium od aquarius vodeniŠ 1. staklena posuda ili mali bazen za dràwe riba i drugih vodenih ìvotiwa i biqaka. 2. ustanova u kojoj se publici prikazuju retke morske ìvotiwe u velikim akvarijumima. akvarist(a), -e m, mn. akvaristi ‰v. akvarijumŠ onaj ko se bavi akvaristikom. akvaristika, -e `, dat. i lok. akvaristici ‰v. akvarijumŠ negovawe vodenih ìvotiwa u akvarijumu kao hobi. akvatel, -a i akvatel, -a m, mn. -i ‰lat. aqua voda, fr. hotelŠ hotel na vodi; brod preure|en kao hotel. akvaterarijum, -a (i akvaterarij, -a) m ‰lat. aqua voda, v. terarijumŠ posuda s vodom i ne{to suvog tla, za ~uvawe àba, korwa~a i drugih vodozemaca. akvatilije, akvatilija ` mn. ‰lat. aquatilis vodeniŠ biol. vodene ìvotiwe i vodeno biqe. akvatinta, -e ` ‰ital. acqua tinta, doslovno ’obojena voda’Š lik. vrsta bakroreza izra|ena uz upotrebu kiselina i posebnog praha. akvatorija, -e ` = akvatorijum, -a (i akvatorij, -a) m ‰lat. aqua voda i (teri)torija, v.Š deo morske ili jezerske povr{ine oko nekog zna~ajnijeg grada ili luke. akvatorijum (i akatorij) = akvatorija (v.). akvafortis, -a m ‰lat. aqua fortis sna`na vodaŠ 1. hem. zast. azotna kiselina. 2. lik. vrsta gravire izra|ene na bakarnoj ili cinkanoj plo~i nagrizawem pomo}u azotne kiseline. akvedukt, -a m, mn. akvedukti, gen. mn. akvedukata ‰lat. aquae ductus, od aqua voda i ductus vodŠ stari rimski vodovod, otvoreni kanal za vodu na stubovima; nepr. akvadukt. akviziter, -era m, mn. akviziteri, gen. mn. akvizitera (`. akviziterka, -e, dat. i lok. akviziterki, gen. mn. akviziterki) ‰v. akvizicijaŠ trg. osoba koja prikupqa naruxbine, oglase, pretplatu; putuju}i prodavac (ob. kwiga); prodavac osigurawa. x akviziterski.

85

akvizicija1 akvizicija1, -e ` ‰lat. acquisitioŠ 1. zadobijawe, nabavqawe. 2. ono {to je ste~eno, tekovina; novonabavqena stvar, prinova. 3. trg. prikupqawe naruxbina. akvizicija2, -e ` ‰engl. acquisitionŠ firma koju je kupilo neko drugo preduze}e. akvijescencija, -e ` ‰nlat. acquiescentiaŠ pristanak, odobravawe; pomirenost (sa ~im). akviline, akvilina ` mn. ‰lat. aquila orao, aquilinus orlovskiŠ zool. rod orlova. akvilon, -ona m ‰lat. aquilo -onisŠ severni vetar, severac. akvitirati, akvitiram, 3. l. mn. akvitiraju = akitirati, akitiram, 3. l. mn. akitiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. acquitterŠ isplatiti, ispla}ivati, izravna(va)ti dug. akedija v. acedija. akefal = acefal m ‰v. akefalanŠ med., zool. stvorewe bez glave, bezglavac. akefalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, kephale glavaŠ 1. bezglav, obezglavqen. 2. kwi`. (o stihu, o starogr~koj metrici) kome nedostaje po~etni slog. 3. filol. (o kwizi, rukopisu) kome nedostaje naslov ili prve strane. akefalija, -e = acefalija, -e ` ‰v. akefalanŠ med. uro|eni nedostatak glave. akizam, -zma m ‰gr~. akkismos od akkizomai praviti se ravnodu{nimŠ prividna nezainteresovanost, prikrivawe èqe, œkiselo gro`|eŒ. akik, -ika m, mn. akici, gen. mn. akika ‰tur. akik od ar. ’aqiqŠ pokr. crveni poludragi kamen, karneol. akikat v. hakikat. akil prid. indekl. ‰tur. ak›l od ar. ’aqilŠ pokr. razuman, razborit; pronicqiv. akin1, -a m ‰tur. ak›n upadŠ ist. turski vojni~ki pohod pra}en pqa~kom. akin2, -a m ‰turkmenska re~Š pesnik improvizator i peva~ kod Kazaha, Kirgiza i drugih azijskih naroda. akineza, -e = akinezija, -e ` ‰gr~. a-, kinesis kretaweŠ med. nepokretnost, uko~enost jednog dela tela usled bolesti. akinezija = akineza (v.).

86

akmeizam akinxija, -e m ‰tur. ak›nc›, v. akin1Š ist. pripadnik juri{ne kowice u nekada{woj osmanlijskoj vojsci. akitirati = akvitirati (v.). akl, -a m ‰v. akilŠ pokr. pamet, um, razum. akla (hakla) pril. = aklaja (haklaja) ‰ar. ‘aqla, up. akilŠ pokr. napamet, odoka, bez merewa. aklamacija, -e ` ‰lat. acclamatioŠ 1. burno odobravawe, klicawe. 2. usmeno glasawe; jednoglasan izbor; z prihvatiti (usvojiti) aklamacijom prihvatiti pristankom svih, bez pojedina~nog glasawa. aklamirati, aklamiram, 3. l. mn. aklamiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. acclamare izvikivati, dovikivatiŠ bu~no odobriti, odobravati, pozdraviti, pozdravqati klicawem. aklimatizacija, -e ` ‰v. aklimatizovatiŠ 1. prilago|avawe novim klimatskim i geografskim uslovima. 2. (fig.) privikavawe, odoma}ivawe. x aklimatizacijski i aklimatizacioni. aklimatizirati (se) = aklimatizovati (se) (v.). aklimatizovati (se) i aklimatizovati (se, -ujem (se) = aklimatizirati (se), aklimatiziram (se), 3. l. mn. aklimatiziraju (se) svr{. i nesvr{. ‰nem. akklimatisieren od lat. ad (v.) i Klima (v. klima)Š 1. prilagoditi (se), prilago|avati (se) novim, neuobi~ajenim klimatskim uslovima. 2. (fig.) privi}i (se), privikavati (se) na novu sredinu, odoma}iti (se). akmak, -a m, mn. akmaci, gen. mn. akmaka (i ahmak) ‰tur. ahmak glup, iz ar.Š glupan, budala. akmakluk, -a m, mn. akmakluci, akmakluka (i ahmakluk) ‰tur. ahmaklikŠ glupost, budala{tina. akmaxa, -e atmaxa, -e ` ‰tur. atmacaŠ mlad soko ili kobac, pripitomqen i obu~en za lov na ptice. akme, -ea m ‰gr~. akme vrh, {iqakŠ 1. vrhunac, najvi{a ta~ka. 2. med. prelomno, kriti~no stawe u razvoju bolesti. akmeizam, -zma m ‰v. akmeŠ struja u ruskoj kwièvnosti, u drugoj deceniji HH veka, oblik ruskog larpurlartizma (v.); glavni predstavnik pesnikiwa Ana Ahmatova. x akmeisti~ki.

akmeist(a) akmeist(a), -e m, mn. akmeisti ‰v. akmeŠ sledbenik akmeizma. akna, -e `, mn. akne, gen. mn. akni ‰nlat. acne od pogre{no pro~itanog gr~. akme, v. akmeŠ; med. (ob. mn.) bubuqica, gnojni ~iri} na koì, naj~e{}i u pubertetu. akoazam, -zma m = akoazma, -e ` ‰gr~. akoe sluh i (phant)asma uobraèweŠ med. slu{na halucinacija. akoazma = akoazam (v.). akov, -a m, mn. akovi, gen. mn. akova ‰ma|. akoŠ 1. stara mera za te~nost (56,5891 litara). 2. stara mera za ìto (51 litar). 3. jedinica poreza na vino u sredwem veku; dem. akov~e, -eta. akolada, -e ` ‰fr. accolade zagrqajŠ 1. ist. ceremonija proizvo|ewa u viteza u sredwem veku (udarac ma~em po ramenu i zagrqaj). 2. velika viti~asta zagrada koja obuhvata vi{e redova ili, u muzici, vi{e notnih sistema. akolirati, akoliram, 3. l. mn. akoliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. accolerŠ sastaviti, sastavqati, objediniti, objediwavati zagradom ili crtom (ob. o stavkama u kwigovodstvu). akolit, -ita m, mn. akoliti, gen. mn. akolita ‰nlat. acolytus od gr~. akolouthos pratilacŠ 1. crkv. pomo}nik sve{tenika pri obavqawu slu`be bo`je u katoli~koj crkvi. 2. verni sledbenik, pristalica. akolitat, -ata m ‰v. akolitŠ crkv. ~etvrti od ~etiri nià sve{teni~ka reda u katoli~koj crkvi. akolitirati, akolitiram, 3. l. mn. akolitiraju nesvr{. ‰v. akolitŠ crkv. obavqati slu`bu akolita. akomodabilan, -lna, -lno ‰v. akomodiratiŠ prilagodqiv, upotrebqiv. akomodacija, -e ` ‰nlat. accommodatioŠ 1. prilago|avawe, pode{avawe, privikavawe. 2. fiziol. pode{avawe o~nog so~iva na odre|enu daqinu vi|ewa. akomodirati (se), akomodiram (se), 3. l. mn. akomodiraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. accommoder od lat. commodusŠ 1. prilagoditi, prilago|avati (se), pode{avati (se). 2. namiri(va)ti se, nagoditi se.

akordion akomodman, -ana m, mn. akomodmani, gen. mn. akomodmana ‰fr. accommodementŠ poravnawe, nagodba, sporazum. akompawirati, akompawiram, 3. l. mn. akompawiraju nesvr{. ‰fr. accompagnerŠ pratiti; posebno: pratiti na klaviru (u muzici). akonitin, -ina m ‰lat. Aconitum od gr~. akoniton jedi}Š farm. otrovni alkaloid u korenu biqke jedi} (nalep), nekada upotrebqavan kao lek za bolove. akontacija, -e ` ‰v. akontoŠ finans. 1. primawe ili davawe jednog dela nekog iznosa unapred. 2. novac primqen ili dat unapred, predujam, avans. x akontacioni. akontirati, akontiram, 3. l. mn. akontiraju svr{. i nesvr{. ‰v. akontoŠ da(va)ti ili uzeti, uzimati jedan deo novca unapred. akonto, -a m ‰ital. acconto od a conto na ra~unŠ finans. 1. v. akontacija (1). 2. (u prilo{koj slu`bi) na ra~un (ukupne isplate), unapred, kao predujam. 3. (u predlo{koj slu`bi, fam.) na ra~un (~ega), zahvaquju}i (~emu). akonfesionalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. konfesionalanŠ koji ne pripada nijednoj veroispovesti, nevezan za religiju, bezverski. akonfesionalnost, -i ` ‰v. akonfesionalanŠ nevezanost za veru, nedostatak religioznih obele`ja. akord, -a m, mn. akordi, gen. mn. akorda ‰ital. accordo, fr. accordŠ 1. muz. istovremeno zvu~awe triju ili vi{e tonova, sazvu~je. 2. trg. pla}awe po u~inku, prema koli~ini obavqenog posla; z raditi na akord. 3. dogovor, pogodba. x akordni. akordant, -a, mn. akordanti, m, gen. mn. akordanata = akorda{, -a{a m, mn. akorda{i, gen. mn. akorda{a ‰v. akord (2)Š radnik koji radi na akord. akorda{ = akordant (v.). akordeon, -a = akordion, -a m ‰fr. accordeon od nem. fabri~kog naziva AkkordionŠ muz. velika ru~na harmonika, up. bandoneon. akorder, -era m, mn. akorderi, gen. mn. akordera ‰fr. accordeur, v. akordiratiŠ muz. onaj ko ude{ava instrumente, {timer. akordion v. akordeon.

87

akordirati akordirati, akordiram, 3. l. mn. akordiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. accorderŠ 1. muz. udesiti, ude{avati, {timovati (instrument). 2. da(va)ti posao na akord. (v.) 3. raditi na akord, po u~inku. akorporacija, -e ` ‰nlat. accorporatioŠ sjediwavawe, pripajawe, zdruèwe. akorporisati, -i{em svr{. ‰nlat. accorporareŠ sjediniti, pripojiti, zdruìti. akosmizam, -zma m ‰gr~. a-, kosmos svet, vasionaŠ filoz. shvatawe po kome fizi~ki svet ne postoji nezavisno od svesti, odnosno Boga. akotiledone, akotiledona ` mn. ‰gr~. a-, v. kotiledonŠ bot. biqke bez kotiledona, biqke bescvetnice. akr, -a m, mn. akri, gen. mn. akra ‰engl. acreŠ anglosaksonska mera za povr{inu zemqe, ne{to mawa od na{eg jutra (4047 m2). akran, -ana m, vok. akrane, mn. akrani, gen. mn. akrana ‰tur. akran od ar. aqranŠ pokr. 1. vr{wak. 2. ko je ravan drugome, par, premac. akranija, -e ` ‰gr~. a-, kranion lobawaŠ 1. med. uro|ena nakaznost glave, nedostatak svoda lobawe. 2. (mn.) zool. najprimitivniji red ki~mewaka, bezlobawci. akraniti se, akranim se svr{. i nesvr{. ‰v. akranŠ pokr. izjedna~i(va)ti se s kim. akrap nepr., stand. akrep (v.). akratoterme, akratotermi ` mn. ‰gr~. akratos jak, koji je u punoj snazi, v. termeŠ tople lekovite vode s vrlo malo mineralnih sastojaka. akreba, -e `, gen. mn. akreba ‰tur. akraba od ar. aqriba’Š pokr. 1. rodbina, svojta. 2. ro|ak, srodnik. akrebaluk, -a m, mn. akrebaluci, gen. mn. akrebaluka ‰tur. akrabal›k, v. akrebaŠ pokr. srodstvo, rodbinski odnos. akreditacija, -e ` ‰fr. acreditationŠ 1. pismeno ovla{}ewe o zastupawu. 2. odluka o prihvatawu diplomatskih predstavnika u nekoj zemqi, novinara koji prate odre|enu politi~ku, kulturnu ili sportsku manifestaciju i sl. akreditiv, -iva m, mn. akreditivi, gen. mn. akreditiva ‰fr. accreditifŠ 1. dipl. (ob. mn.) pismeno punomo}je diplomatskom predstavniku da u stranoj zemqi zastupa interese svoje zemqe. 2. finans. nalog banci ili kreditnoj usta-

88

akroamati~an novi da donosiocu isplati odre|enu sumu novca. akreditivan, -vna, -vno ‰v. akreditivŠ koji se odnosi na akreditiv; y akreditivno pismo punomo}je kojim se donosilac ovla{}uje da zastupa potpisnika u odre|enim poslovima, odnosno da raspolaè odre|enom sumom novca. akreditovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. accrediterŠ da(va)ti ovla{}ewe, opunomo}iti; ovlastiti diplomatskog predstavnika da zastupa svoju zemqu u stranoj. akrep, -a m, mn. akrepi, gen. mn. akrepa (nepr. akrap) ‰tur. akrapŠ 1. {korpija. 2. fig. nakaza; ru`na, mr{ava èna. akrescencija, -e ` ‰nlat. accrescentia od lat. accrescere uve}avatiŠ prirast, prira{taj. akrecija, -e ` ‰nlat. accretio od lat. accrescereŠ = akrescencija (v.). akribija, -e i akribija, -e = akribi~nost, -osti ` ‰gr~. akribeia o{trinaŠ ta~nost, bri`qivost, savesnost, posebno u istraìva~kom radu. x akribi~an. akribi~nost = akribija (v.). akrije, akrija ` mn. ‰lat. acria mn. od acer o{tarŠ farm. quti, opori lekovi. akrilik, -a m ‰fr. acrylique od acroleine, v. akroleinŠ vrsta slikarske boje visokog sjaja koja zamewuje uqanu boju. akrilni, -a, -o ‰v. akrilikŠ hem. koji sadrì radikal akrilika; o jediwewima koja se koriste za proizvodwu ve{ta~kih smola, smola, boja, vlakana, lepka itd. y akrilna kiselina hem. bezbojna te~nost, H2C=CHCOOH, ~ijom se polimerizacijom dobija akrilna smola. akrimonija, -e ` ‰lat. acrimoniaŠ oporost, jetkost, gor~ina. akriti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. kriti~anŠ nekriti~an; kome nedostaje sposobnost rasu|ivawa. akro- ‰gr~. akros gorwi, krajwiŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava ne{to {to je na visini, na kraju, ili za{iqenog oblika. akroamati~an, -~na, -~no i akroamati~ki, -a, -o ‰gr~. akroamatikos od akroasthai slu{atiŠ usmen, namewen slu{awu (re~eno o Aristotelovim u~ewima koja je iznosio samo usmeno, u razgovoru sa u~enicima). y akroa-

akrobat(a) mati~na (akroamati~ka) metoda pedag. oblik nastave koji se sluì samo predavawem gra|e, bez uxbenika i ispitivawa. akrobat(a), -e m, mn. akrobati (`. akrobatkiwa, -e) ‰gr~. akrobatos koji hoda na vrhovima prstiju, od akron vrh i baino idemŠ osoba koja izvodi akrobatije, cirkuski ve{tak, pelivan. akrobatija, -e ` ‰v. akrobatŠ 1. ve`ba koja zahteva izuzetnu smelost i ve{tinu, vratolomija. 2. fig. sloèn, ve{to izveden, katkad i opasan poduhvat. akrobatika, -e `, dat. i lok. akrobatici ‰v. akrobatŠ ve{tina izvo|ewa akrobatskih ve`bi. akrobatski, -a, -o ‰v. akrobatŠ koji se odnosi na akrobate i akrobatiju. akrobacija v. akrobatija. akrodinija, -e ` ‰v. akro-, gr~. odyne bolŠ med. bolest male dece koja se odlikuje bolovima i oticawem prstiju na rukama i nogama, nesanicom i razdra`qivo{}u. akrokefalija, -e ` ‰v. akro-, gr~. kephale glavaŠ anat. {iqatost glave, deformacija lobawe sa za{iqenim temenom. akrokefal(os), -a m, mn. -i ‰v. akrokefalijaŠ anat. ~ovek za{iqene glave. akrolein, -ina m ‰lat. acer o{tar, qut, olere mirisatiŠ hem. ùta ili bezbojna zapaqiva te~nost o{trog mirisa, aldehid glicerina. akrolit, -a i akrolit, -ita m, mn. akroliti, gen. mn. akrolita ‰v. akro-, gr~. lithos kamenŠ um. ist. kip na kome su glava, noge i ruke od kamena, a odeveni delovi od drveta. akromegalija, -e ` ‰v. akro-, gr~. megas velikŠ med. nenormalno uve}awe i izobli~ewe {ake, stopala, nosa, dowe vilice, u{iju i drugih isturenih delova tela, izazvano preteranim lu~ewem hormona rasta. akromikrija, -e ` ‰v. akro-, gr~. mikros maliŠ med. nenormalna umawenost jednog ili vi{e udova. akromion, -ona m ‰v. akro-, gr~. omos rameŠ anat. najvi{i deo ramena. akronim, -a m, mn. -i ‰v. akro-, gr~. onoma imeŠ lingv. skra}enica sastavqena od po~etnih slova ili slogova nekog vi{e~lanog naziva.

aksel akropetalan, -lna, -lno ‰v. akro-, gr~. petalon listŠ bot. koji se pojavquje pri vrhu stabqike (re~eno o novim organima); supr. bazipetalan. akropola, -e ` = akropoq, -a m ‰gr~. akropolis gorwi gradŠ arhit. ist. tvr|ava na vrhu brda, obi~no propra}ena hramovima i drugim gra|evinama, u Atini i drugim gr~kim gradovima. akropoq = akropola (v.). akrostih, -a m, mn. akrostihovi ‰v. akro-, gr~. stichos red, stihŠ 1. kwi`. pesma u kojoj po~etna slova stihova, ~itana odozgo nadole, obrazuju neko ime, re~ ili re~enicu. 2. ist. porez koji su u sredwem veku gradovi Bar i Budva pla}ali srpskom vladaru. akrostihoid, -ida m, mn. akrostihoidi, gen. mn. akrostihoida ‰v. akrostih, -oidŠ kwi`. akrostih u kome po~etna slova ~ine anagram traènog izraza. akroterijum, -a (i akroterij, -a) m ‰gr~. akroterionŠ arhit. ist. ukras na vrhovima zabata anti~kih gra|evina, ob. u obliku ìvotiwe ili biqke. akrofobija, -e ` ‰v. akro-, v. fobijaŠ psih. bolestan strah od pogleda s visine u dubinu. akrocefal, akrocefalija v. akrokefal, akrokefalija. akrocijanoza, -e ` ‰v. akro-, v. cijanozaŠ med. modra boja krajwih delova tela ({ake, stopala, nosa, u{iju, usana) usled poreme}aja cirkulacije, gangrene i drugih uzroka. aksa, -e `, gen. mn. aksa i aksi ‰lat. axisŠ os, osovina. aksaga, -e, dat. i lok. aksazi, gen. mn. aksaga i aksagija, -e ` = aksad, -a m, mn. aksadi, gen. mn. aksada ‰gr~. hexagion {estinaŠ ist. stara mera za plemenite metale, bisere i sl., iznosi jednu {estinu unce. aksagija = aksaga (v.). aksad = aksaga (v.). aksamit, -ita m ‰gr~. hex {est, mitos nitŠ ist. 1. vrsta te{ke svile, tkane u {est niti. 2. ode}a od takve svile. aksan, -ana m, mn. aksani, gen. mn. aksana ‰fr. accentŠ tipogr. akcenatski znak. aksel, -a m, mn. akseli, gen. mn. aksela ‰po Akselu Paulsenu, norve{kom kliza~uŠ vrsta sko-

89

akselband ka u umetni~kom klizawu: odraz napred, obrt za jedan ili vi{e krugova i doskok na drugu nogu. akselband, -a m ‰nem. Achselband od Achsel rame i Band trakaŠ voj. dekorativna traka koja pada s ramena na grudi, kao oznaka posebne slu`be u nekim vojskama. aksen-bolcna, -e, gen. mn. aksen-bolcni; nepr. ak{en-bolcna ‰nem. Achsenbolzen, osovinska zakivkaŠ meh. zast. zakivka ili osovinica kojom se osovina povezuje sa drugim delovima. aksenija, -e ` ‰gr~. a-, xenos stranacŠ negostoqubivost, nequbaznost prema strancima. aksi pril. ‰tur. aksi iz ar. ’aksŠ pokr. protivno, suprotno; naopako. aksijalni, a, o ‰fr. axial, od lat. axis, osovinaŠ koji se odnosi na osovinu, osovinski. aksilaran, -rna, -rno ‰lat. axilla pazuhoŠ pazu{ni. aksiologija, -e ` ‰gr~. axios vredan, dostojan, v. -logijaŠ filoz. teorija vrednosti, nauka o vrednostima. aksiom, -oma m,, mn. aksiomi, gen. mn. aksioma = aksioma, -e ` ‰gr~. axioma dostojnost, dostojanstvoŠ filoz., mat. osnovno na~elo, o~igledna istina koju nije potrebno dokazivati. x aksiomatski. aksioma = aksiom (v.). aksiomatika, -e `, dat. i lok. aksiomatici ‰gr~. axiomatikosŠ sistem aksioma, skup osnovnih pojmova neke nauke. aksiomati~an, -~na, -~no ‰gr~. axiomatikosŠ sam po sebi o~igledan, koji se ne dokazuje. aksios uzv. ‰gr~. axios vredan, dostojanŠ rel. pravosl. Dostojan! Da bude dostojan! (liturgijska aklamacija odobravawa vernika prilikom hirotonije (v.) pravoslavnog crkvenosluìteqa); up. anaksios. aksolotl, -a m, mn. aksolotli, gen. mn. aksolotla ‰re~ iz jezika nahuatlŠ zool. vrsta repatog vodozemca sli~nog da`devwaku, ìvi prete`no u Meksiku. akson, -ona m ‰nlat. axon, od gr~. akson osovinaŠ anat. izdanak nervne }elije preko koga se prenose impulsi na druge nervne }elije; up. neurit.

90

aktivizam aksonometrija, -e ` ‰gr~. axon osovina, v. -metrijaŠ mat. projekcija predmeta u ravni na osnovu triju osa koje odgovaraju visini, {irini odnosno duìni. akt, -a m, mn. akti, gen. mn. akata (1), akta, gen. mn. akata (2) i aktovi, gen. mn. aktova (3) ‰lat. actus od agere delovatiŠ 1. ~in, delo, radwa. 2. slu`beni spis, dokument. 3. um. slika ili skulptura koja prikazuje nago qudsko telo. 4. zast. pozor. ~in. aktalah v. haktalah. aktant, -a m, mn. aktanti, gren. mn. aktanata ‰fr. actant od lat. actus deloŠ lingv. onaj ko deluje; u~esnik u radwi. akt(e)nta{na, -e `, gen. mn. akt(e)nta{ni ‰nem. Aktentasche od Akten spisi i Tasche torbaŠ ta{na za spise, aktovka (v.). akter, -era m, mn. akteri, gen. mn. aktera ‰fr. acteurŠ 1. u~esnik, onaj koji dejstvuje; `. akterka, dat. -ci. 2. zast. glumac. x akterski. aktiv, -iva m, mn. aktivi, gen. mn. aktiva ‰nem. Aktiv od lat. activus, up. aktivanŠ 1. grupa qudi zaduèna za neki posao. 2. gram. radno stawe glagola, koje pokazuje da subjekt re~enice vr{i glagolsku radwu; supr. pasiv. aktiva, -e ` ‰nem. Aktiva od lat. activus, up. aktivanŠ ekon. celokupna imovina s potraìvawima; supr. pasiva. aktivan, -vna, -vno ‰lat. activus od agere actus delovatiŠ 1. radan, delatan, preduzimqiv; koji se zalaè, koji svesno deluje; supr. pasivan. 2. koji radi, koji je u slu`bi, npr. aktivni slu`benik (supr. penzionisani), aktivni oficir (supr. rezervni). 3. koji deluje, npr. ‹ vulkan. 4. trg. kod koga su potraìvawa ve}a od dugova (aktivni bilans) 5. gram. koji pokazuje da subjekt vr{i radwu; supr. pasivan. aktivator m ‰v. aktiviratiŠ 1. onaj koji ili ono {to aktivira, pokreta~. 2. hem. supstanca koja pokre}e ili poja~ava neki hemijski proces. aktivac, -vca m, mn. aktivci, gen. mn. aktivaca ‰v. aktivanŠ àrg. homoseksualac koji u seksualnom odnosu ima ulogu mu{karca; supr. pasivac. aktivacija v. aktivizacija. aktivizam, -zma m ‰v. aktivanŠ 1. ìvo u~e{}e u nekom radu, angaòvanost za ostvarewe

aktivizacija odre|enih (naro~ito politi~kih) zadataka. 2. filoz. shvatawe po kome sve znawe treba staviti u slu`bu ìvota i akcije. aktivizacija, -e ` ‰v. aktivan, -izacijaŠ pokretawe na aktivnost, stavqawe u dejstvo. aktivizirati, aktivizovati (se) v. aktivirati (se). aktivizovati, aktivizirati (se) = aktivirati (se) (v.). aktivirati (se), aktiviram (se), 3. l. mn. aktiviraju (se) svr{. ‰fr. activerŠ 1. u~initi (se) aktivnim, pokrenuti (se); stavqati (stupiti) u dejstvo; ubrzati, podsta}i; supr. pasivizirati. 2. voj. prevesti (pre}i) u aktivnu slu`bu. aktivist(a), -e m, mn. aktivisti (`. aktivistkiwa, -e) ‰v. aktivanŠ osoba koja je aktivna, koja se posebno zalaè u nekoj, prvenstveno politi~koj delatnosti. aktivitet, -eta m ‰lat. activitasŠ aktivnost. aktivnost, -i ` ‰v. aktivanŠ 1. osobina onoga koji je aktivan. 2. delatnost, rad u odre|enoj oblasti. aktinidi, aktinida m mn. ‰v. aktinijumŠ hem. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze posle aktinijuma, s brojevima od 83 do 103. aktinidija, -e ` ‰lat. Actinidia od gr~. aktis gen. aktinos zrakŠ bot. biqka sa sme|im plodovima bogata vitaminom C, kivi (v.). aktinije, aktinija ` mn. ‰lat. Actiniae od gr~. aktis zrakŠ zool. morske ìvotiwe mekog tela, morske anemone, moruzgve. aktinijum, -a (i aktinij, -a) m ‰gr~. aktis zrakŠ hem. radioaktivni element, atomski broj 89, simbol Ac. aktinograf, -a m, mn. -i ‰gr~. aktis zrak, v. -grafŠ ure|aj koji beleì ja~inu Sun~evog zra~ewa. aktinoidi v. aktinidi. aktinometar, -tra m, mn. aktinometri, gen. mn. aktinometara ‰gr~. aktis zrak, v. -metarŠ instrument za merewe ja~ine zra~ewa. aktinometrija, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. -metrijaŠ 1. grana meteorologije koja ispituje ja~inu Sun~evog zra~ewa u atmosferi. 2. grana

aktuarstvo astrofizike koja prou~ava ukupnu ja~inu zra~ewa nebeskih tela koje dopire do Zemqe. aktinomikoza, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. mikozaŠ med. zarazna bolest goveda i sviwa, izazvana aktinomicetama (v.), prenosi se i na qude. aktinomicete, aktinomiceta ` mn. = aktinomiceti, aktinomiceta m mn. ‰gr~. aktis zrak, mykes gqivaŠ vrsta {tapi}astih mikroorganizama na prelazu izme|u bakterija i gqiva, izaziva~i aktinomikoze (v.). aktinomiceti = aktinomicete (v.). aktinon, -ona m ‰gr~. aktis zrakŠ hem. radioaktivni izotop radona, atomski broj 86, simbol An. aktinoterapija, -e ` ‰gr~. aktis zrak, v. terapijaŠ med. le~ewe zra~ewem, posebno ultraqubi~astim zracima. aktovka, -e `, dat. i lok. aktovki/aktovci, gen. mn. aktovki ‰v. aktŠ 1. pozor. drama u jednom ~inu, jedno~inka, ~esto propagandnog sadràja. 2. ta{na za spise, aktenta{na (v.). aktualan v. aktuelan. aktualizam, -zma m ‰v. aktuelanŠ filoz. teorija po kojoj je su{tina bi}a u neprekidnoj delatnosti. 2. psih. teorija po kojoj je du{evni ìvot stalno zbivawe, proces. 3. geol. teorija po kojoj su se i u pro{losti na Zemqi de{avali isti procesi kao danas, pod delovawem istih sila, up. katastrofizam. aktualizacija, -e ` ‰fr. actualisation, v. aktuelanŠ ~iwewe ~ega aktuelnim. aktualizovati, -ujem i aktualizirati, -liziram, 3. l. mn. aktualiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. actualiser, v. aktuelanŠ ~initi, u~initi ne{to aktuelnim, dovesti, dovoditi u sklad sa sada{wim stawem. aktualist(a), -e m, mn. aktualisti ‰v. aktualan, aktualizamŠ pristalica aktualizma (v.). aktualitet, -eta m ‰lat. actualitasŠ v. aktuelnost. aktualnost v. aktuelnost. aktuar, -ara m, vok. aktuaru i aktuare, mn. aktuari, gen. mn. aktuara ‰lat. actuariusŠ 1. zast. sudski pisar, perovo|a. 2. ekon. stru~wak za matematiku osigurawa ìvota. x aktuarski. aktuarstvo, -stva s ‰v. aktuarŠ zast. ve{tina matemati~kog utvr|ivawa finansijskih oba-

91

aktuacija veza izme|u osiguravaju}e organizacije i osiguranika. aktuacija, -e ` ‰nlat. actuatioŠ 1. ostvarewe, sprovo|ewe. 2. med. delovawe nekog leka na organizam. aktuelan, -lna, -lno ‰nem. aktuel od fr. actuel, od lat. actualis, od actus ~in, deloŠ 1. koji je od zna~aja u datom trenutku, o kome se govori; savremen. 2. sada{wi, trenutni. aktuelizacija v. aktualizacija. aktuelizovati, aktuelizirati v. aktualizovati. aktuelnost, -i ` ‰v. aktuelanŠ 1. osobina onoga {to je aktuelno. 2. savremenost, sada{wost. 3. (ob. mn.) skora{wi doga|aj; aktuelna vest. akuzativ, -a i akuzativ, -a m ‰lat. accusativus od accusare optuìtiŠ gram. ~etvrti pade`, pade` direktnog objekta, odgovara na pitawe œkoga ili {taŒ. akulturacija, -e ` ‰engl. acculturationŠ usvajawe elemenata tu|e kulture, prilago|avawe kulturi sredine u kojoj se ìvi, up. inkulturacija. akumen, -a m ‰lat. acumenŠ o{troumqe, domi{qatost, pronicqivost. akumetar, -tra m, mn. akumetri, gen. mn. akumetara ‰gr~. akuein ~uti, v. -metarŠ med. sprava za merewe ja~ine ~ula sluha. akumulat, -ata m ‰lat. accumulatum, v. akumuliratiŠ ne{to nagomilano; naslaga; slepqena masa, konglomerat. akumulativan, -vna, -vno ‰v. akumulacijaŠ ekon. koji ostvaruje akumulaciju; koji obezbe|uje pro{irenu reprodukciju. akumulativnost, -i ` ‰v. akumulacijaŠ ekon. sposobnost akumulacije, plo|ewa (umnoàvawa) kapitala. akumulator, -a m, mn. -i ‰lat. accumulatorŠ fiz. sprava za ~uvawe elektri~ne energije; z napuniti akumulatore fig. okrepiti se, odmorom ste}i potrebnu snagu za daqi rad. akumulacija, -e ` ‰lat. accumulatioŠ 1. nagomilavawe, skupqawe. 2. geol. skupqawe, nagomilavawe taloga i tro{nog materijala. 3. ekon. odvajawe jednog dela dobiti za potrebe investicija i rezervnih fondova. y akumulacija

92

akut kapitala ekon. proces pretvarawa vi{ka vrednosti u kapital; prvobitna akumulacija ekon. u marksizmu, stvarawe neophodnog kapitala da bi se omogu}ila wegova reprodukcija u ranom stadijumu kapitalizma. x akumulacijski i akumulacioni. akumulirati, akumuliram, 3. l. mn. akumuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. accumulare od cumulus gomilaŠ 1. (na)gomilati, (s)kupiti. 2. fiz. skupiti, skupqati energiju, naj~e{}e elektri~nu. akupresura, -e ` ‰lat. acus igla, premere pressus stiskatiŠ med. metod le~ewa pritiskawem pojedinih ta~aka na telu, varijanta akupunkture (v.). akupunktura, -e ` ‰lat. acus igla, punctura od pungere bostiŠ med. metod le~ewa zabadawem igala u odre|ene ta~ke na koì, poreklom iz tradicionalne kineske medicine up. akupresura. x akupunkturni. akupunkturist(a), -e m, mn. akupunkturisti ‰v. akupunkturaŠ medicinski stru~wak koji primewuje akupunkturu. akupunkturolog, -a m, mn. akupunkturolozi, gen. mn. akupunkturologa ‰v. akupunkturaŠ prou~avalac akupunkture; stru~wak za akupunkturu. akupunkturologija, -e ` ‰v. akupunktutraŠ nauka o akupunkturi. akuratan, -tna, -tno ‰lat. accuratusŠ bri`qiv, pa`qiv, ta~an, uredan; savesno ura|en. akuratnost, -osti i akuratnost, -i ` ‰v. akuratanŠ ta~nost, pa`qivost, bri`qivost. akustika, -e `, dat. i lok. akustici ‰gr~. akoustikos slu{ni, ~ujni, od akouein ~utiŠ 1. nauka o zvuku i sluhu. 2. v. akusti~nost. x akusti~ki. akusti~an, -~na, -~no ‰v. akustikaŠ koji odgovara zakonima akustike, koji dobro prima i prenosi zvuk; u kome nema prigu{ivawa zvuka niti suvi{nog odjeka (dvorana). akusti~ki v. akustika. akusti~nost, -osti ` ‰v. akustikaŠ svojstvo onoga {to je akusti~no. akut, -uta m ‰lat. acutus o{tarŠ lingv. 1. u nekim jezicima, akcenatski znak nagnut udesno (¾) up. gravis. 2. vrsta silaznog akcenta u ne-

akutan kim ~akavskim i kajkavskim govorima (beleì se znakom ¾). x akutski. akutan, -tna, -tno ‰lat. acutus o{tarŠ 1. med. koji se naglo razvija, o bolesti; up. hroni~an. 2. koji se javqa u svoj silini, koji je trenutno vrlo ozbiqan, kriti~an; koji treba brzo re{avati. aku{er, -era m, vok. aku{eru, mn. aku{eri, gen. mn. aku{era (`. aku{erka, -e, dat. i lok. aku{erki, gen. mn. aku{erki) ‰fr. accoucheur, od accoucher pora|atiŠ med. lekar(ka) specijalista za poro|aje up. opstetri~ar. x aku{erski. aku{erstvo, -stva s ‰v. aku{erŠ med. grana medicine koja se bavi trudno}om i poro|ajem, porodiqstvo, up. opstetricija. akcelerator, -a m, mn. -i ‰lat. accelerator od accelerare ubrzavatiŠ ubrziva~. y akcelerator ~estica fiz. ure|aj u kome se naelektrisane atomske ~estice ubrzavaju do visokih energija pomo}u elektri~nog ili magnetskog poqa. akceleracija, -e ` ‰lat. acceleratioŠ ubrzawe, ubrzavawe, supr. deceleracija. x akceleracioni. akcelerometar, -tra m, mn. akcelerometri, gen. mn. akcelerometara ‰v. akcelerator, -metarŠ fiz. instrument za merewe ubrzawa. akcen(a)t, -nta m, mn. akcenti, gen. mn. akcenata ‰lat. accentusŠ 1. fon. isticawe jednog sloga u re~i ja~im ili vi{im izgovorom, naglasak. 2. fon. znak za beleèwe akcenta: u srpskom kratkosilazni (ku}a), kratkouzlazni (selo), dugosilazni (sunce) i dugouzlazni (trava). 3. fig. ono {to se posebno nagla{ava, isti~e; z staviti akcen(a)t na ne{to naglasiti ne{to, pridati (~emu) posebnu va`nost. 4. na~in izgovora karakteristi~an za odre|eni jezik ili dijalekt. 5. ton, prizvuk, izraz. x akcenatski. akcentovati, -ujem = akcentuirati, akcentuiram, 3. l. mn. akcentuiraju svr{. i nesvr{. ‰v. akcentŠ 1. fon. izgovoriti, izgovarati posebnom ja~inom, naglasiti, nagla{avati. 2. fon. staviti, stavqati akcenatske znake (na slovo, re~). 3. fig. naglasiti, nagla{avati, ista}i, isticati va`nost (~ega). akcentolog, -a m, mn. akcentolozi, gen. mn. akcentologa ‰v. akcentŠ lingvista koji se bavi akcentima, stru~wak za akcentologiju.

akcesoran akcentologija, -e ` ‰v. akcent, -logijaŠ fon. nauka o akcentima i nagla{avawu. akcentolo{ki, -a, -o ‰v. akcentŠ koji se odnosi na akcentologe i akcentologiju. akcentuacija, -e ` ‰fr. accentuation, v. akcentŠ fon. 1. nagla{avawe (sloga, samoglasnika). 2. akcenatski sistem (u datom jeziku ili dijalektu); na~in akcentovawa. 3. stavqawe akcenatskih znakova. akcentuirati = akcentovati (v.). akcepis, -a m, mn. -i ‰v. akceptŠ potvrda prijema. akcept, -a m, mn. akcepti, gen. mn. akcepata ‰lat. acceptum od accipere primitiŠ 1. prav. saglasnost o sklapawu ugovora. 2. finans. potpis na menici kojim se jam~i uplata u odre|enom roku. 3. finans. prihvatawe menice. akceptabilan, -lna, -lno ‰lat. acceptabilisŠ prihvatqiv. akceptant, -a m, mn. akceptanti, gen. mn. akceptanata ‰v. akceptiratiŠ 1. primalac. 2. finans. osoba koja prihvata menicu, tj. koja svojim potpisom jam~i da }e je isplatiti. akceptacija, -e ` ‰lat. acceptatioŠ 1. prihvatawe. 2. finans. prihvatawe menice. akceptirati, akceptiram, 3. l. mn. akceptiraju = akceptovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. acceptareŠ primiti, primati, prihvatiti. akceptovati = akceptirati (v.). akceptor, -a m, mn. -i ‰lat. acceptorŠ primalac; usvojilac. akcepcija, -e ` ‰lat. acceptioŠ 1. primawe, prihvatawe, usvajawe. 2. lingv. usvojeno zna~ewe neke re~i; jedno od mogu}ih zna~ewa. akcesija, -e ` ‰lat. accessio od accedere pristupitiŠ 1. pristupawe, prilazak. 2. dolazak na neku po~ast, funkciju; stupawe na vlast. 3. prav. preno{ewe prava vlasni{tva sa glavne na sporedne stvari. akcesist(a), -e m, mn. akcesisti ‰lat. accessus pristupaweŠ zast. niì ~inovnik u dràvnoj upravi, pripravnik. akcesit, -a m ‰lat. accessit pristupio jeŠ zast. pohvalnica u~eniku; druga ili ute{na nagrada. akcesoran, -rna, -rno ‰lat. accessoriusŠ prav. pomo}ni, dodatni, sporedan, uzgredan. y akce-

93

akcidens sorni ugovor dopunski ugovor koji se prikqu~uje glavnom; akcesorna tu`ba tu`ba kojom se novi tuìlac pridruùje ranijoj tu`bi drugog tuìoca protiv istog tuènika. akcidens v. akcidencija. akcident, -a m, mn. akcidenti, gen. mn. akcidenata ‰engl. accident, lat. accidens od accidere dogoditi seŠ 1. nezgoda, nesre}an slu~aj. 2. filoz. slu~ajno, nebitno, promenqivo svojstvo predmeta. akcidental, -ala m ‰nlat. accidentalis od accidens, v. akcidentŠ muz. hromatski znak, predznak (povisilica, snizilica, razre{ilica). akcidentalan, -lna, -lno ‰v. akcidentalŠ slu~ajan, uzgredan, nebitan; koji nema veze sa su{tinom stvari. akcidentalije, akcidentalija ` mn. ‰v. akcidentalŠ 1. filoz. slu~ajne osobine neke stvari; sporedne, uzgredne pojave. 2. muz. hromatski znaci; v. akcidental. akcidencija, -e ` ‰lat. accidentia, mn. od accidens, v. akcidentŠ slu~ajna okolnost; nebitna, uzgredna osobina; sticaj okolnosti. akciza, -e `, mn. akcize, gen. mn. akciza ‰nem. Akzise od srlat. accisiaŠ finans. porez na potro{wu; tro{arina. akcija, -e `, gen. mn. akcija ‰lat. actio od agere delovatiŠ 1. delatnost, dejstvo, radwa. 2. organizovana dru{tvena ili politi~ka delatnost: kampawa; y radna akcija ist. masovni rad ve}eg broja qudi, ob. omladine, na izgradwi èlezni~kih pruga, drumova ili na drugim zadacima od op{teg zna~aja. 3. finans. dokument o posedovawu dela kapitala akcionarskog dru{tva, deonica. akcija{, -a{a m, mn. akcija{i, gen. mn. akcija{a ‰v. akcijaŠ ist. u~esnik radne akcije. akcionar, -ara m, vok. akcionaru i akcionare, mn. akcionari, gen. mn. akcionara ‰nem. AktionarŠ finans. vlasnik akcije, deoni~ar. akcionarski ‰v. akcionarŠ koji pripada akcionarima, koji se odnosi na akcionare; y akcionarsko dru{tvo deoni~ko, deoni~arsko dru{tvo. akcioner = akcionar (v.). akcioni, -a, -o ‰v. akcijaŠ koji se odnosi na akciju, koji podrazumeva akciju, radni, delat-

94

alabastar ni. y akcioni radijus najve}e rastojawe koje avion (ili brod) moè da pre|e bez ponovnog uzimawa goriva; akcioni film film sa uzbudqivom, dinami~nom radwom; akcioni program program za sprovo|ewe nekog plana u delo. akcipirati, akcipiram, 3. l. mn. akcipiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. accipere primitiŠ 1. spaziti, osetiti, ose}ati, shvatiti, shvatati. 2. v. akceptirati. ak~e, -eta s ‰tur. akce od ak beoŠ ist. sitan turski srebrni nov~i}. ak{am, -a m, mn. ak{ami, gen. mn. ak{ama ‰tur. aksam, mo`da iz pers.Š 1. prvi mrak, prvi deo ve~eri neposredno po zalasku sunca. 2. ~etvrta od pet dnevnih muslimanskih molitava, koja se obavqa odmah po zalasku sunca. x ak{amski. ak{amlija, -e m ‰v. ak{amŠ u~esnik u ak{amluku (v.). ak{amluk, -a m, mn. ak{amluci, gen. mn. ak{amluka ‰tur. aksaml›kŠ ve~erwa sedeqka i razgovor uz pijuckawe rakije. ak{amlu~iti, ak{amlu~im nesvr{. ‰v. ak{amlukŠ sedeti u predve~erje u dru{tvu i }askati. ak{am hajrola ‰tur. aksam hay›rola neka je sre}no ve~eŠ pokr. ve~erwi pozdrav me|u muslimanima, dobro ve~e. ak{amxija, -e m ‰tur. aksamc›Š v. ak{amlija. ak{amxinica, -e ` ‰v. ak{amxijaŠ kafana u kojoj se provodi ak{amluk. ak{en-bolcna nepr. v. aksen-bolcna. al odre|eni ~lan u arapskom jeziku, npr. u al-koran, Al Fatah. al prid. indekl. ‰tur. alŠ rumen, otvorenocrven, ruì~ast. a la ‰fr. a laŠ na na~in (~ega), u stilu, po ugledu (na). ala prid. indekl. ‰tur. alaŠ {aren, vi{ebojan; pegav. ala, -e `, gen. mn. ala ‰tur. ala zmija, zmajŠ pro`drqivo mitsko bi}e sli~no zmaju; neman, ~udovi{te. alabastar, -tra = alabaster, -era m ‰gr~. alabastronŠ miner. vrsta belog, tvrdog, sitnozrna-

alabaster stog gipsa, koji se upotrebqava naro~ito za vaze i statue; u ranija vremena simbol beline. x alabastrov, alabastren i alabastarski. alabaster = alabastar (v.). ala breve prid. indekl. ‰ital. alla breve, od breve kratakŠ muz.: y takt ala breve takt od ~etiri ~etvrtine koji se broji kao dvodelni. alabuka v. halabuka. alav, -a, -o ‰od alaŠ pro`drqiv, halapqiv. alavac, alavca m, mn. alavci, gen. mn. alavaca ‰v. alavŠ alav ~ovek, pro`drqivac. alavica, -e ` ‰v. alavŠ alava ènska osoba, pro`drqivica. alaj, -a i alaj, -aja m ‰tur. alayŠ 1. svetina, masa, mno{tvo. 2. sve~ana povorka, sve~anost, parada. 3. ve}a vojna jedinica, puk. alaj-barjak, alaj-barjaka m, mn. alaj-barjaci, gen. mn. alaj-barjaka ‰v. alaj, barjakŠ 1. zastava jednog alaja, puka. 2. sve~ana, paradna zastava. alaj-barjaktar, -ara m, alaj-barjaktari, gen. mn. alaj-barjaktara ‰v. alaj, barjakŠ ist. nosilac zastave alaja u staroj turskoj vojsci. 2. nosilac dràvne zastave u staroj Crnoj Gori. alajbeg m, mn. alajbezi i alajbegovi ‰tur. alaybey›Š ist. 1. komandant puka, pukovnik. 2. zapovednik spahija u sanxaku (v.); z alajbegova slama imovina bez gospodara, ne{to sa ~im svako moè raditi {ta mu je voqa. alajbegovica, -e ` ‰v. alajbegŠ alajbegova èna. alajka v. halajka. alak, -a m ‰v. alakatiŠ pokr. urnebesna vika, graja, galama. alaka, -e `, dat. i lok. alaci, gen. mn. alaka ‰tur. alaka od ar. ’alaqaŠ pokr. veza, odnos. a la kart ‰fr. a la carteŠ prema jelovniku, po slobodnom izboru (za razliku od utvr|enog menija). alakati, ala~em i alakati, -am nesvr{. ‰v. AlahŠ 1. vikati œAlah, AlahŒ (kod Turaka, pri juri{u, ili kao izraz ~u|ewa). 2. glasno vikati, galamiti. alaknuti, alaknem svr{. od alakati. alal = halal (v.). alalem = alahualem (v.).

alarmirati alali prid. indekl. ‰v. alŠ pokr. ruì~ast; crvenkast. alalija, -e ` ‰gr~. a-, lalein brbqatiŠ med. nesposobnost artikulisanog govora. alaliti = halaliti (v.). alaman, -ana m, mn. alamani, gen. mn. alamana ‰tur. Alaman, Alman NemacŠ zast. 1. gladnica, `derowa. 2. obestan ~ovek, pustahija. alamanka `, dat. i lok. alamanci, gen. mn. alamanki ‰tur. Alaman, Alman NemacŠ u narodnoj pesmi, vrsta sabqe nema~ke izrade. alambik, -a m, mn. alambici, gen. mn. alambika ‰ar. al-anbiq od gr~. ambixŠ ist. ure|aj za hemijsku destilaciju kod alhemi~ara. alame m indekl. ‰tur. allame od ar. ’allamaŠ pokr. veliki u~ewak, svestrano obrazovan ~ovek. alamet, -a m, mn. -i ‰tur. alamet od ar. ’alamaŠ pokr. 1. predznak, simptom, najava. 2. prokletstvo. alametwak, -a m, mn. alametwaci, gen. mn. alametwaka ‰v. alametŠ pokr. oblak koji najavquje oluju. ala milaneze ‰ital. alla milanese na milanski na~inŠ s narezanim komadi}ima {unke (o testenini). alanin, -ina m ‰skr. od aldehid, s dodatkom -an-Š hem. aminokiselina, vaàn sastojak ve}ine proteina, ~esto kori{}ena u biohemijskom istraìvawu. alantijaza, -e ` ‰gr~. allas gen. allantos kobasicaŠ v. botulizam. alantoida, -e ` ‰gr~. allas gen. allantos kobasica, v. -oidŠ zool. organ koji sluì disawu i izlu~ivawu u zamecima ptica, gmizavaca i sisara; kod sisara u~estvuje u formirawu posteqice. alarm, -a m, mn. alarmi, gen. mn. alarma ‰fr. alarme od ital. all’arme na oru`jeŠ 1. uzbuna; poziv na uzbunu. 2. mehanizam koji proizvodi zvu~ne ili svetlosne signale u slu~aju kra|e, provale itd. x alarmni. alarmantan, -tna, -tno ‰v. alarmiratiŠ 1. krajwe zabriwavaju}i, uznemiruju}i. 2. koji uzbuwuje; uzbudqiv. alarmirati, alarmiram, 3. l. mn. alarmiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. alarmerŠ 1. (po)zvati na uz-

95

alarmist(a) bunu, (uz)buniti 2. uznemiriti, uznemiravati, (za)pla{iti. alarmist(a), -e m, mn. alarmisti ‰fr. alarmisteŠ ko je sklon uzbuwivawu, raznosa~ uznemiruju}ih vesti. x alarmisti~ki. alas (biti, u~initi), alasiti se v. halas. alas, -a i alas, -asa m, vok. alase, mn. alasi, gen. mn. alasa = halas i halas ‰ma|. halaszŠ ribar, ribolovac. x alaski i alaski. alaska `, dat. i lok. alaski, gen. mn. alaski ‰v. alasŠ alasova èna. alaskiwa, e i alaskiwa, -e ` ‰v. alasŠ èna koja se bavi ribarstvom. alast, -a, -o ‰v. alŠ pokr. ruì~ast, rumen. alat, -a m, mn. alati, gen. mn. alata ‰tur. al-at, od al (v. al) i at (v. at)Š kow crvenkaste dlake, ri|an. alat, -ata m ‰tur. alat od ar. alatŠ oru|a, pribor, sprave za obavqawe nekog posla; nepr. halat. x alatni. alatast, -a, -o ‰v. alatŠ ri|ast, crvenkast (o kowu). alatka, -e `, dat. i lok. alatki, gen. mn. alatki ‰v. alatŠ jedan komad alata, oru|e. alatqika, -e `, dat. i lok. alatqici, gen. mn. alatqika ‰v. alatŠ alatka. y ma{ina alatqika ma{ina sastavqena od vi{e alata za naro~itu obradu materijala. alatnica, -e ` ‰v. alatŠ prostorija u kojoj se drì ili proizvodi alat. alatni~ar, -a m, mn. -i ‰v. alatnicaŠ radnik koji proizvodi alat ili radi na alatqikama. alatura, -e ` ‰nlat. allatura od afferre allatum donositiŠ pokretna i nepokretna imovina koju èna donosi u brak; miraz. alaturka, ala turka pril. ‰ital. alla turcaŠ na turski na~in, prema turskom, isto~wa~kom obi~aju. alauà, -e ` ‰ngr~. alachosyneŠ pokr. sitna ki{a sa snegom, susneìca, lapavica. alauka, -e dat. i lok. alauci, gen. mn. alauka ` ‰v. alauàŠ pokr. 1. jak vetar sa snegom, me}ava. 2. alauà (v.). alaun, -a i alaun, -a m ‰nem. AlaunŠ stipsa. x alaunski i alaunski.

96

alba2 alafranga, alafranka pril. ‰ital. alla francaŠ zast. na francuski, tj. na evropski, zapadwa~ki na~in; up. alaturka. Alah, -aha m, vok. Alahu ‰tur. Allah od ar. AllahŠ naziv za Boga kod muslimana. Alah, xele {anuhu v. xele {anuhu. alahati v. alakati. Alah versun i alahversun uzv.‰tur. Allah versinŠ pokr. dabogda! dao Bog! alahemanet uzv. ‰tur. Allaha emanet olaŠ pokr. Bog te ~uvao! zbogom! (pozdrav). alahimanet v. alahemanet. alahraziola uzv. ‰tur. Allah, razi zadovoqan, saglasan, voqan, ola neka budeŠ pokr. neka Bog da! Neka bi Bog odobrio (kao odgovor na pozdrav ili ~estitku). Alah rahmetile uzv. ‰tur. Allah rahmeteyleyeŠ pokr. Bog mu se smilovao! Pokoj mu du{i! alahselamet uzv. ‰tur. Allah selamet versinŠ pokr. da ti je Bog na pomo}i! alahualem = alalem pril. ‰ar. Allah-u-a’lam Bog boqe znaŠ bogzna, sva je prilika. Alahu-ekber uzv. ‰ar. Allah-u-akbarŠ Bog je veliki (prve re~i ezana, tako|e kao uzvik ~u|ewa ili divqewa). alaxa, -e `, gen. mn. alaxa ‰tur. alaca kumas {areno platnoŠ pokr. pamu~na tkanina sa utkanim uzdu`nim prugama; mu{ka ili ènska haqina od takve tkanine. alaxak, ala~ka m, mn. ala~ci, gen. mn. alaxaka ‰tur. alacakŠ pokr. potraìvawe od du`nika, ono {to se ima primiti. alaxi prid. indekl. ‰v. alaxaŠ pokr. od alaxe (v.); {aren. ala{, -a{a m ‰ma|. allasŠ pokr. skela (za prevoz preko reke). ala{a, -e `, gen. mn. ala{a ‰tur. alasaŠ pokr. 1. ~opor mladih kowa. 2. fig. ruqa, gomila. alba1, -e `, gen. mn. albi i alba ‰lat. albus beoŠ 1. {iroka bela ode`da s dugim rukavima koju nosi katoli~ki sve{tenik prilikom mise. 2. ist. rimska dowa bela tunika. alba2, -e `, gen. mn. albi i alba ‰prov. alba zoraŠ kwi`. trubadurska qubavna pesma koja se pevala u rano jutro, obada (v.).

albanizacija albanizacija, -e ` ‰v. albanski, -izacijaŠ pol. 1. proces {irewa albanskog etni~kog prostora potiskivawem drugih naroda (Kosova i Metohije). 2. ist. samoizolacija (ob. dràvna, kao u vreme vladavine Envera Hoxe u Albaniji u drugoj polovini XX veka). albanolog, -a m, mn. albanolozi, gen. mn. albanologa ‰v. -logŠ stru~wak za albanologiju (v.). albanologija, -e ` ‰v. -logijaŠ prou~avawe albanskog jezika, kwièvnosti i kulture. albanski, -a, -o ‰Alban(ija), srp. -skiŠ koji se odnosi na Albaniju i Albance (jezik). albatros, -a m, mn. -i ‰engl. albatross, od port. alcatraz, neizvesnog poreklaŠ zool. velika bela ptica ju`nih mora. alba{~a, -e `, gen. mn. alba{~i ‰tur. al bahüe, v. al, ba{~aŠ pokr. ba{ta sa mnogo crvenog cve}a; ruì~wak. albedo, -a m ‰lat. albedo od albus beo, sjajanŠ fiz. mo} odbijawa svetlosti; odnos odbijawa svetlosti sa nekog tela prema koli~ini primqene (ob. Sun~eve) svetlosti. albiber, -a m ‰v. alŠ pokr. crveni biber. albigenzi v. albiànac. albiànac, -nca m, mn. albiànci, gen. mn. albiànaca ‰srlat. albigensis, po gradu Albiju u ju`noj FrancuskojŠ ist. pripadnik hri{}anske sekte u Francuskoj u XII i XIII veku, sli~ne na{im bogumilima, u sukobu s papom i Katoli~kom crkvom. albin, -ina m, mn. albini, gen. mn. albina = albino, albina m ‰port. albino od lat. albus beo: prvobitno naziv za crnce svetle koèŠ ~ovek ili ìvotiwa sa obele`jima albinizma (v.). x albinski. albinizam, -zma m ‰v. albinŠ 1. med. nedostatak pigmenta melanina usled ~ega je koà (a i kosa) takvih bolesnika bela, a wihov imunitet smawen. 2. bot. odsustvo hlorofila kod biqaka, {to izaziva gubitak zelenila. albino = albin (v.). albit, -ita m ‰lat. albus beoŠ miner. vrsta mle~nobelog feldspata (glinenca), natrijum-aluminijum-silikat, upotrebqava se za proizvodwu keramike. album, -a m, mn. albumi, gen. mn. albuma i album, -uma m, mn. albumi, gen. mn. albuma ‰lat. al-

algebra bum belina; bela tablicaŠ 1. kwiga, sveska za sakupqawe fotografija, maraka, ise~aka iz {tampe i sl. 2. lepo ukra{ena sveska za upisivawe, spomenar. 3. umetni~ki, pesni~ki ili muzi~ki zbornik. 4. jedna ili vi{e gramofonskih plo~a ili kaseta koje ~ine tematsku celinu i koje se prodaju zajedno. 5. gramofonska plo~a odnosno CD sa vi{e kompozicija. albumen, -a m ‰lat. albumen belanceŠ 1. belance. 2. belan~evina. albumin, -ina m, mn. albumini, gen. mn. albumina ‰v. albumenŠ hem. vrsta jednostavnih belan~evina, nalazi se u jajetu, mleku, krvi i dr. albuminat, -ata m ‰v. albumenŠ hem. spoj albumina s drugom materijom. albuminozan, -zna, -zno ‰nlat. albuminosus, v. albumenŠ koji sadrì belan~evinu, belan~evinast. albuminoidi, albuminoida m mn. ‰v. albumenŠ biol. grupa prirodnih organskih jediwewa sli~nih belan~evinama. albuminurija, -e ` ‰v. albumen, gr~. ouron mokra}aŠ med. prisustvo belan~evina u mokra}i. al-burunxuk, -a m ‰v. al, burunxukŠ pokr. ruì~asta tanka prozirna tkanina. alva i alva = halva (v.). alvaluk = halvaluk (v.). alvat = halvat (v.). alvaxija = halvaxija (v.). alveol, -ola m, mn. alveoli, gen. mn. alveola = alveola, -e `, gen. mn. alveola ‰lat. alveolus, dem. od alveus udubqeweŠ 1. {upqina, jamica. 2. anat. leì{te zuba u vilici. 3. anat. mehuri}i u plu}ima u kojima se vr{i izmena gasova tokom disawa. 4. }elije u p~eliwem sa}u. alveola = alveol (v.). alveolaran, -rna, -rno ‰v. alveolŠ 1. anat. koji se odnosi na alveole. 2. fon. koji se izgovara dodirom jezika iza alveola predwih gorwih zuba; alveolarni suglasnici su l, r, n. alga, -e i alga, -e `, dat. i lok. algi/algi, gen. mn. algi/algi ‰lat. algaŠ bot. svaka od raznih biqaka bescvetnica bez korena i ìla koje ìve u slatkim i slanim vodama; morska trava. algebra, -e (uob. i algebra) ` ‰ar. al-gabr uspostavqawe, sjediwavaweŠ mat. grana matema-

97

algebrist(a) tike koja istraùje odnose i svojstva brojeva, brojnih izraza i jedna~ina, upotrebqavaju}i slovne simbole umesto cifara. x algebarski (uob. i algebarski). algebrist(a), -e m, mn. algebristi ‰v. algebraŠ stru~wak za algebru. -algija, -algi~an ‰v. algijaŠ kao drugi deo re~i ozna~ava bol. algija, -e `, gen. mn. algija ‰gr~. algos bolŠ med. bol ìvaca, neuralgija. -algi~an v. -algija. algol, -a m ‰skr. od engl. algo(rithmic) l(anguage) — algoritamski jezikŠ ra~. programski jezik u kome se podaci izraàvaju algebarskim simbolima. Algol, -ola m ‰ar. al ghul zloduhŠ astron. zvezda promenqivog sjaja u sazve`|u Perseja. algolagnija, -e ` ‰gr~. algos bol, lagneia poùdaŠ psih. uìvawe u bolu; up. mazohizam, sadizam. algolog, -a m, mn. algolozi, gen. mn. algologa ‰v. alga, -logŠ stru~wak za alge. algologija, -e ` ‰v. alga, -logŠ nau~no istraìvawe algi. algonkij, -a i algonkijum, -a m ‰po Indijancima iz algonkinske jezi~ke grupe, koji su ìveli u oblasti Velikih jezera i u KanadiŠ geol. mla|i period prekambrijuma (v.) u kome se javqaju rani oblici ìvota. algoritam, -tma m ‰od Al-Hvarizmi, nadimak Muhameda ibn Muse, arapskog matemati~ara iz IX veka, ukr{teno sa gr~. arithmos brojŠ 1. postupak ra~unawa za re{avawe odre|enog problema, po odre|enom redosledu. 2. ra~. logi~ki niz operacija koje treba da izvr{i kompjuterski program. algoritamski, -a, -o ‰v. algoritamŠ koji se odnosi na algoritam. y algoritamski jezik svaki programski jezik koji probleme re{ava algoritmima; v. algol. algospazam, -zma m ‰gr~. algos bol, spasmos gr~Š med. bolni gr~ mi{i}a. algofilija, -e ` ‰gr~. algos bol, v. -filijaŠ psih. uìvawe u telesnom bolu. algofobija, -e ` ‰gr~. algos bol, v. -fobijaŠ psih. preterani strah od bola.

98

alegorizirati algrafija, -e ` ‰skr. od aluminijum, v. grafijaŠ tipogr. metod ravnog {tampawa na aluminijumskoj plo~i. alderman, -a m, mn. -i ‰engl. aldermanŠ ~lan op{tinskog ve}a u anglosaksonskim zemqama, odbornik. aldehid, -ida m, mn. aldehidi, gen. mn. aldehida ‰skr. od lat. al(cohol) dehyd(rogenatum), alkohol li{en vodonikaŠ hem. zajedni~ki naziv za organska jediwewa koja nastaju oksidacijom primarnih alkohola. aldine, aldina ` mn. ‰lat. (litterae) aldinaeŠ tip slova koja je upotrebqavao mleta~ki {tampar Aldo Manucio (1450–1515); kwige {tampane tim slovima. aldov, -ova m, mn. aldovi, gen. mn. aldova ‰ma|. ald blagoslovitiŠ pokr. `rtva. aldovan, -vna, -vno ‰v. aldovŠ pokr. koji se odnosi na `rtvu, `rtven. aldovati, -ujem nesvr{. ‰v. aldovŠ pokr. `rtvovati. aldoma{, -a m = alduma{, -a m ‰ma|. aldomasŠ pokr. ~a{}ewe (ob. pi}e) koje ~ini kupac posle kupovine; napojnica. aldum prid. indekl. ‰tur. ald›m zlatoŠ pokr. zlatan. alduma{ v. aldoma{. aleat v. ajalet. aleatiko, aleatika m ‰ital. aleaticoŠ vrsta slatkog vina iz Toskane. aleatoran, -rna, -rno ‰lat. aleatorius od alea kocka, slu~ajŠ slu~ajan, nasumi~an, proizvoqan. aleatorika, -e `, dat. i lok. aleatorici ‰v. aleatoranŠ muz. na~in komponovawa u modernoj muzici u kome se izbor nota prepu{ta slu~aju. x aleatori~ki. alev, -a, -o = ‰od al, v.Š jasnocrven. y aleva paprika crvena paprika, obi~no tucana. alevast, -a, -o ‰v. alevŠ crvenkast. alegat, -ata m ‰lat. allegatumŠ prav. navedeno mesto; pravni spis na koji se poziva. alegacija, -e ` ‰lat. allegatioŠ prav. 1. navod, citat; pozivawe na neki spis ili ~iwenicu. 2. izjava, tvrdwa. alegorizirati = alegorisati (v.).

alegorija alegorija, -e ` ‰gr~. allegorein slikovito govoritiŠ 1. pripovedawe koje se sluì metaforom da bi izrazilo neku op{tu ili apstraktnu ideju. 2. simboli~na slika neke ideje, npr. srce probodeno strelom kao alegorija zaqubqenosti. x alegorijski i alegori~an (v.). alegorika, -e `, dat. i lok. alegorici ‰v. alegorijaŠ na~in izraàvawa u alegorijama. alegorisati, -i{em = alegorizirati, alegoriziram, 3. l. mn. alegoriziraju svr{. i nesvr{. ‰v. alegorijaŠ sluìti se alegorijama; govoriti slikovito, uvijeno. alegorist(a), -e m, mn. alegoristi ‰v. alegorijaŠ kwi`. pisac koji se sluì alegorijama. alegori~an, -~na, -~no ‰v. alegorijaŠ koji je izraèn u alegorijama, prikazan simboli~no. alegreto pril. ‰ital. allegretto, dem. od allegroŠ muz. umereno brzo, malo sporije od alegra. alegreto, -a m ‰ital. allegretto, dem. od allegroŠ muz. umereno brz stav kompozicije. alegro pril. ‰ital. allegro veseoŠ muz. dosta brzo, ìvahno, veselo. alegro, -a m ‰ital. allegro veseoŠ muz. brz komad ili stav u brzom tempu. alegro asai, alegro viva~e, alegro |okozo, alegro kon brio, alegro kon moto, alegro kon fuoko, alegro maestozo, alegro ma non tropo, alegro moderato, alegro non tanto, v. allegro. aleja, -e ` ‰fr. alleeŠ 1. ulica ili put oivi~en drve}em i drugim zelenilom. 2. drvored. alejkum(u)-selam uzv. ‰ar. ‘alaykum-u-ssalam vama neka je pozdravŠ otpozdrav na pozdrav selam alejkum (v.). alejhilane, -eta s ‰tur. aleyhillane od ar. ‘alayh-i-lla’naŠ |avo, ne~astivi. alejhiselam, skr. s. ‰ar. ‘alayh-i-ssalamŠ 1. neka je blagosloven: dodatak iza imena muslimanskih i drugih verovesnika: Muhamed alejhiselam, Isa (Isus) alejhiselam. 2. u samostalnoj upotrebi, s velikim po~etnim slovom Alejhiselam = Muhamed. aleksandrinac, -nca m, mn. aleksandrinci, gen. mn. aleksandrinaca ‰fr. alexandrin, po starofrancuskom epu iz XII veka Roman d’Alexandre, koji je pisan tim stihomŠ kwi`. dvanae-

alergen sterac, stih od 12 slogova sa cezurom u sredini; naj~e{}i stih francuske poezije. aleksandrinizam, -zma m ‰od AleksandrijaŠ 1. duh i stil aleksandrijske, helenisti~ke kulture u posledwa tri veka pre nove ere. 2. dekadencija, izve{ta~enost, rafiniranost u umetnosti. aleksandrit, -ita m ‰po ruskom caru Aleksandru IŠ miner. vrsta hrizoberila (v.), ceni se kao dragi kamen. aleksija, -e ` ‰gr~. a-, lexis ~itaweŠ med. gubitak sposobnosti ~itawa usled o{te}ewa velikog mozga. alektriomantija, -e ` ‰gr~. alektryon petao, v. -mantijaŠ vra~awe po kukurikawu petlova. alektriomahija, -e ` ‰gr~. alektryon petao, mache borbaŠ borba petlova, omiqena zabava kod starih Grka i drugih naroda. alel, -a = alelomorf, -a m, mn. -i ‰gr~. allelon uzajamno, jedan drugoga, morphe oblikŠ biol. jedan od dva gena koji zauzimaju isto mesto u hromozomu, a dovode do razli~itog razvoja datog obele`ja. alelomorf = alel (v.). alelomorfan, -fna, -fno ‰v. alelomorfŠ koji ima osobine alelomorfa; uzajamno zamenqiv, alternativan. aleluja v. aliluja. alem, -a m ‰tur. alem od ar. ‘alam znak, simbol, zastavaŠ 1. dragi kamen; dijamant. 2. fig. dragocenost, izuzetna vrednost. alem, -a m ‰tur. alem od ar. ’alamŠ pokr. svet; z butum alem ceo svet. alemana i alemanka v. alamanka. alemanda, -e ` ‰fr. (danse) allemande nema~ki plesŠ muz. igra u 2/4 ili 4/4 taktu, ~esta u muzici XVI–XVIII veka. alemdar, -ara m, vok. alemdaru i alemdare, mn. alemdari, gen. mn. alemdara ‰tur. alemdar od ar. ‘alam zastava i pers. dar ima, drìŠ zastavnik, barjaktar. alen, -a, -o ‰v. alŠ pokr. ruì~ast. alergen, -ena m, mn. alergeni, gen. mn. alergena ‰v. alergija, -genŠ med. supstancija koja izaziva alergiju.

99

alergija alergija, -e ` ‰gr~. allos drugi, ergon rad, deloŠ 1. med. preosetqivost organizma, reakcija koja se ispoqava promenama na koì, stezawem bronhija i drugim simptomima. 2. fig. odbojnost, nepodno{qivost prema nekome ili ne~emu. alergi~an, -~na, -~no ‰v. alergijaŠ med. koji pati od alergije; z alergi~an na nekoga, ne{to koji ne podnosi nekoga, ne{to, koji ose}a odbojnost prema nekome, ne~emu. alergolog, -a m, mn. alergolozi, gen. mn. alergologa ‰v. alergija, -logŠ med. lekar specijalista za alergologiju. alergologija, -e ` ‰v. alergija, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi istraìvawem i le~ewem alergije. alergolo{ki, -a, -o ‰v. alergologŠ koji se odnosi na alergologe ili alergologiju. alertor, -a m ‰fr. alerter uzbuniti, alarmiratiŠ ure|aj na lokomotivi koji se mora pritisnuti svakih 18 sekundi, kao kontrola da su ma{inovo|a i wegov pomo}nik budni. aleuromantija, -e ` ‰gr~. aleuron bra{no, v. -mantijaŠ proricawe na osnovu bra{na koje se prinosilo na `rtvu. aleurometar, -tra m, mn. aleurometri, gen. mn. aleurometara ‰gr~. aleuron bra{no, v. -metarŠ instrument za ispitivawe kvaliteta bra{na. aleuron, -ona m ‰gr~. aleuron bra{noŠ bot. belan~evinasta materija u ìtu i semewu. alef, -a m ‰hebr. alephŠ prvo slovo hebrejskog i feni~anskog alfabeta; up. alfa. alibi, -ija m, mn. alibiji, gen. mn. alibija ‰lat. alibi drugde, na drugom mestuŠ 1. prav. dokaz da je okrivqeni u vreme nekog krivi~nog dela bio na drugom mestu. 2. izgovor, isprika. aligator, -a m, mn. -i ‰engl. alligator od {p. el lagarto gu{terŠ zool. vrsta krokodila s kratkom wu{kom, ìvi u rekama i mo~varama u SAD, Kini, Australiji. x aligatorski. aligacioni, -a, -o ‰lat. alligatio me{avinaŠ u y aligacioni ra~un trg. ra~un za pronalaèwe odnosa u kome treba izme{ati dve vrste robe razli~itih cena da bi se dobila sredwa vrsta po unapred odre|enoj ceni.

100

alimentacija alizarin, -ina m ‰{p. alizari od ar. al-’a{arahŠ crvena boja prvobitno dobijana iz korena bro}a, danas se dobija sinteti~ki. alijansa, -e ` ‰fr. allianceŠ savez; udruìvawe; bra~na veza. y Sveta alijansa ist. savez sklopqen izme|u Rusije, Austrije i Pruske 1815. godine. alijas pril. ‰lat. alias u drugo vreme, na drugi na~inŠ 1. druk~ije nazvan, tako|e poznat kao: upotrebqava se ispred pseudonima ili jednog od dva imena iste li~nosti. 2. ra~. alternativna adresa elektronske po{te ili servera. alijenabilan, -lna, -lno ‰nlat. alienabilis od alienus tu|Š otu|iv. alijenacija, -e ` ‰nlat. alienatio od alienus tu|Š 1. otu|ivawe, otu|ewe. 2. psih. du{evna otu|enost, rastrojstvo, ose}aj nelagodnosti i bespomo}nosti. alijenirati, alijeniram, 3. l. mn. alijeniraju sv{. i nesvr{. ‰nlat. alienare od alienus tu|Š otu|i(va)ti; preneti, prenositi (svojinu) na drugoga. alikvantan, -tna, -tno ‰lat. aliquantus neki, poprili~anŠ mat. kaè se o broju koji je deo ve}eg broja, ali ovaj nije deqiv wime bez ostatka, npr. 8 je alikvantni deo broja 25; up. alikvotan. alikvota, -e ` ‰lat. aliquot nekolikoŠ mat. broj koji se sadrì u nekom ve}em broju bez ostatka. alikvotan, -tna, -tno ‰v. alikvotaŠ mat. koji se sadrì u ve}em broju bez ostatka; up. alikvantan. y alikvotni tonovi (alikvoti) muz. niz slabijih tonova koji se javqaju uz osnovni ton i daju mu karakteristi~nu boju i puno}u; harmonski, gorwi tonovi. aliluja i aliluj uzv. ‰gr~. halleluiah od hebr. hallelu yah hvalite JehovuŠ rel. 1. hvalite Boga, pripev u crkvenim pesmama. 2. m indekl. uzvik radosti; pesma u slavu Boga. alim, -a m, mn. -i ‰tur. alim iz ar.Š pokr. obrazovan ~ovek, u~ewak. alimentaran, -rna, -rno ‰lat. alimentariusŠ koji se odnosi na hranu; prehrambeni. y alimentarna intoksikacija med. trovawe hranom. alimentacija, -e ` ‰lat. alimentatio hraweweŠ 1. ishrana. 2. novac koji se po sudskoj odluci mohem.

alimenti ra pla}ati za izdràvawe dece, ili bra~nom drugu posle razvoda. x alimentacioni. alimenti, alimenata m mn. ‰lat. alimentum hranaŠ v. alimentacija (2). alimentirati, alimentiram, 3. l. mn. alimentiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. alimentareŠ (is)hrawivati, snabde(va)ti hranom; pothrawivati, potpomo}i, potpomagati, izdràvati. a limine pril. ‰lat. a limine s pragaŠ odmah, otprve, odlu~no. alimfocitoza, -e ` ‰gr~. a-, v. limfocitŠ med. nedostatak limfocita u krvi. alineja, -e i alineja, -e ` ‰lat. a linea od linijeŠ 1. nov red, po~etak pasusa. 2. stav, stavka (deo ~lana u zakonu). alir, -ira m = alira, -e ` ‰fr. allureŠ pona{awe, dràwe, vladawe. alira = alir (v.). alis prid. indekl. ‰tur. halisŠ pokr. ~ist, pravi, istinski. aliskaf, -a i aliskaf, -a m, mn -i ‰lat. ala krilo, gr~. skaphe brodŠ pom. brod s krilima, hidrokrilac. aliteracija, -e ` ‰lat. ad- (v.), littera slovoŠ kwi`. stilska figura, ponavqawe istih suglasnika u vi{e re~i u stihu. x aliterativan. aliterirati = aliterisati (v.). aliterisati, -i{em = aliterirati, aliteriram, 3. l. mn. aliteriraju svr{. i nesvr{. ‰v. aliteracijaŠ (na)praviti aliteraciju. alitirati, alitiram, 3. l. mn. alitiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. aliter naslagatiŠ tehn. presvu}i, prevla~iti metal materijom koja donekle prodire u wega stvaraju}i tvrdu smesu. alifati~an, -~na, -~no ‰gr~. aleiphar gen. aleiphatos mast, mazivoŠ u y alifati~na jediwewa hem. organska jediwewa u kojima su atomi ugqenika povezani u vidu otvorenog lanca. alica, -e `, gen. mn. alica ‰v. alŠ pokr. 1. krupna rana tre{wa svetlocrvene boje. 2. crvena boja za {erbet i druge napitke. alixija, -e m, vok. alixijo ‰tur. al›c› od almak uzeti, kupitiŠ mu{terija; prosac. ali{-veri{, -a i ali{-veri{, -i{a m ‰tur. alis-verisŠ 1. trgovina, pazar. 2. potajno dogovarawe, {urovawe.

alkaloid ali{kan = ali{kin (v.). ali{kin = ali{kan prid. indekl. ‰tur. al›skan od al›smak navi}i seŠ pokr. naviknut, nau~en, ve{t. ali{ma, -e ` ‰tur. al›sma od al›smak navi}i seŠ pokr. navikavawe, upu}ivawe (u ne{to). ali{tisati, -i{em ‰tur. al›smakŠ pokr. navi}i se, priu~iti se, izve{titi se. alka, -e i alka, -e = halka, -e i halka, -e `, dat. i lok. (h)alci i (h)alci, gen. mn. (h)alki i (h)alki ‰tur. halka od ar. halqaŠ 1. prsten, kolut, beo~ug. 2. metalni prsten na vratima, zvekir. 3. vite{ka igra ga|awa kopqem kroz alku (Siwska ‹). alkazar, -a m ‰{p. alcazar od ar. al qasr, od lat. castrum tvr|avaŠ palata; dvorac mavarskih vladara u [paniji. Al Kaida i Al Kaida, -e ` (uob. i Al Kaida, -e) ‰ar. al qa’ida baza, logor, prvobitno prema bazi za obuku islamskih boraca u blizini Xalalabada u AvganistanuŠ pol. sveislamski pokret koji se bori za odbranu i {irewe islamskih vrednosti protiv zapadnih uticaja, sluè}i se individualnim terorom, naj~e{}e uz li~no `rtvovawe (bomba{i samoubice); okupqa raznorodne teroristi~ke grupe koje povezuje islamski fundamentalizam i ideja o nasilnim metodama ostvarivawa ciqeva. alkalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. alkalijŠ (u)~initi alkalnim. alkalij, -a m ‰ar. al-qiliŠ so koja se dobija iz pepela morskih biqaka, pota{a. alkalije, alkalija ` mn. ‰v. alkalijŠ hidroksidi ili oksidi alkalnih metala; supstance koje neutrali{u kiselinu, baze. alkalimetar, -tra m, mn. alkalimetri, gen. mn. alkalimetara ‰v. alkalij, -metarŠ hem. instrument za alkalimetriju. alkalimetrija, -e ` ‰v. alkalij, -metrijaŠ hem. merewe koli~ine alkalija u nekom rastvoru. alkalni, -lna, -lno ‰v. alkalijŠ hem. koji ima osobine alkalija, bazni, lu`nat. y alkalni metali jednovalentni elementi iz prve grupe periodnog sistema (litijum, natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum, francijum). alkaloid, -ida m ‰v. alkalijŠ hem. naziv za organska jediwewa biqnog porekla, bazne re-

101

alkan akcije, ve}inom otrovna, poneka lekovita, kao {to su kofein, nikotin, atropin itd. alkan, -ana m ‰alk(alij), v. -anŠ hem. zajedni~ki naziv za zasi}ene ugqovodonike (formula CnH2n+2) koji ne poseduju vi{estruke veze me|u atomima ugqenika (metan, etan, propan, butan, pentan, heksan itd.). alkar, -ara m, vok. alkaru i alkare, mn. alkari, gen. mn. alkara ‰v. alkaŠ takmi~ar u Siwskoj alci. x alkarov i alkarev; alkarski. alka-selcer, -a m ‰skr. od alkalij (v.), engl. seltzer od nem. Selterser, v. seltersŠ farm. sredstvo koje se uzima posle preterivawa u jelu ili pi}u. alkast, -a, -o ‰v. alkaŠ koji je u obliku alke. alkatmer, -a m, mn. -i ‰v. al, katmerŠ pokr. bot. crveni karanfil. alkejski, -a, -o ‰prema Alkeju, gr~. pesniku iz VI veka pre n.e.Š koji pripada Alkeju, koji poti~e od Alkeja. y alkejski stih naziv za odre|ene vrste gr~kih i latinskih stihova od 4, 5 ili 6 stopa; alkejska strofa strofa od dva jedanaesterca, jednog deveterca i jednog deseterca. alkermes, -a m ‰{p. alquermes od ar. al-qirmizŠ crvena boja za likere i slatki{e, dobija se od va{i Coccus ilicis. alkil, -ila m ‰v. alkoholŠ hem. jednovalentni organski radikal izveden iz zasi}enih ugqenih hidrata. alkion, -ona m ‰gr~. alkyonŠ mitol. mitska morska ptica za koju se verovalo da predskazuje sre}u. alkmanski, -a, -o ‰prema Alkmanu, gr~. lirskom pesniku iz VII veka pre n.e.Š koji pripada Alkmanu, koji poti~e od Alkmana y alkmanski stih stih od dva puta po dva daktila; alkmanska strofa strofa od jednog heksametra i jednog alkmanskog stiha. alkov, -a = alkov(e)n, -a m ‰nem. Alkoven od {p. alcoba, od ar. al-qubba svod, lukŠ 1. udubqewe u zidu ili zavesom ogra|eni deo sobe za krevet. 2. lo`nica. alkov(e)n = alkov (v.). al-koran = al-kuran v. Kuran.

102

almasija alkotest, -a m, mn. alkotestovi ‰skr. od alkohol, v. testŠ ure|aj za utvr|ivawe koli~ine alkohola u organizmu, naro~ito kod voza~a. alkohol, -a i alkohol, -a m ‰ar. al-kuhl antimonski pra{ak, potom primeweno na te~nosti dobijene destilacijomŠ 1. hem. op{ti naziv za jediwewa ugqovodonika u spoju s jednom ili vi{e hidroksilnih grupa. 2. etil-alkohol, etanol, S2N5ON: bezbojna, zapaqiva i isparqiva opojna te~nost. 3. alkoholno pi}e. x alkoholni i alkoholni. alkoholizam, -zma m ‰v. alkoholŠ zavisnost od alkohola, hroni~no trovawe alkoholnim pi}ima. alkoholizirati = alkoholizovati (v.). alkoholizovati, -ujem = alkoholizirati, alkoholiziram, 3. l. mn. alkoholiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. alkoholŠ 1. uneti, unositi (u {to) alkohol, zasi}ivati alkoholom. 2. alkoholizovati se = alkoholizirati se oda(va)ti se alkoholnim pi}ima, posta(ja)ti alkoholi~ar. alkoholi~ar, -a m ‰v. alkoholŠ zavisnik od alkohola, hroni~ni pijanac. alkoholi~arka, -e `, dat. i lok. alkoholi~arki, gen. mn. alkoholi~arki ‰v. alkoholŠ èna alkoholi~ar. alkoholometar, -tra m, mn. alkoholometri, gen. mn. alkoholometara ‰v. alkohol, -metarŠ sprava za merewe koli~ine alkohola u pi}u. al-kuran = al-koran v. Kuran. almaz, -aza m ‰rus. almaz ili tur. elmaz, od ar. almas, iz gr~.Š = alem (v.); dragi kamen, dijamant. x almazan. almazli prid. indekl. = almazan, -zna, -zno ‰v. almazŠ ukra{en dragim kamenom; dijamantski. alma mater v. alma mater. almanah, -a m, mn. almanasi, gen. mn. almanaha ‰srlat. almanachus, arapskog ili mo`da gr~kog poreklaŠ 1. povremeni ili godi{wi spis s prilozima vi{e autora; zbornik. 2. ist. astronomski kalendar za upotrebu u astrologiji. almandin, -ina m ‰po gradu Alabanda u Maloj AzijiŠ miner. crvenoqubi~asti granat, vrsta dragog kamena. almasija, -e ` ‰tur. elmasiye od elmas, up. almazŠ pokr. vrsta slatkog èlatina.

alosati se

almemar almemar, -ara m ‰hebr. almemar od ar. al-minbar govornicaŠ propovedaonica u sinagogi. almoraham, -a m ‰ar.Š prvi mesec u godini po arapskom kalendaru. alo = halo (v.). alo- pref. ‰gr~. allos drugiŠ u sloènicama zna~i druk~iji, razli~it, ino-, ili ozna~ava jednu od mogu}ih varijanata. alov, -ova m, mn. -i ‰ma|. haloŠ velika re~na ribarska mreà. alovit, -a, -o ‰v. alaŠ nalik na alu; plahovit, silovit, pomaman. alogamija, -e ` ‰v. alo-, gametŠ biol. oplodwa izme|u gameta koji se nisu razvili na istoj jedinki, heterogamija. alogen, -a, -o ‰v. alo-, gr~. genos rodŠ drugog porekla, druge narodnosti, inorodan. alogizam, -zma m, alogizmi, gen. mn. alogizama ‰gr~. a-, v. logikaŠ nelogi~nost, nedostatak logi~nosti. alogija, -e ` ‰gr~. alogiaŠ nerazumnost, besmisao. alogi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. logi~anŠ kome nedostaje logika, nelogi~an. alogi~nost, -osti ` ‰v. alogi~anŠ nedostatak logike, nelogi~nost. aloglot, -a m, mn. -i ‰v. alo-, gr~. glotta jezikŠ osoba koja govori nekim drugim jezikom; pripadnik jezi~ke mawine. x aloglotski. alograf, -a m, mn. -i ‰v. alo-, gr~. graphein pisatiŠ 1. tu| rukopis; tu| potpis. 2. lingv. druk~iji, varijantni oblik grafeme (v.). x alografski. alodijum, -a (i alodij, -a) m ‰srlat. allodium od frana~kog al sav, od imovinaŠ ist. nasledno imawe van plemi}kog poseda, kojim je vlasnik mogao slobodno da raspolaè. x alodijalan. aloin, -ina m ‰v. alojŠ gorki sastojak li{}a aloje. aloj, a m = aloja, -e (uob. aloja, -e) ` ‰gr~. aloeŠ 1. bot. tropska ukrasna biqka iz porodice qiqana. 2. farm. osu{eni sok aloje, upotrebqava se kao lek. aloja = aloj (v.). alokacija, -e ` ‰lat. allocatio od locus mestoŠ 1. sme{tawe, raspore|ivawe; dozna~ivawe. 2.

odobravawe (ra~una, tro{kova); dodela (zaduèwa, sredstava). alokvijum (i alokvij) = alokucija (v.). alokucija, -e ` ‰lat. allocutio od ad (v.) i loqui govoritiŠ 1. oslovqavawe, obra}awe. 2. kratka beseda, pozdravna re~; govor kojim se papa obra}a zboru kardinala. alolalija, -e ` ‰v. alo-, gr~. lalia govor, brbqaweŠ pravqewe oma{ki u govoru, pogre{an govor. alometrija, -e ` ‰v. alo-, -metrijaŠ biol. pojava nejednake brzine rastewa pojedinih delova organizma kod ìvotiwa ili biqaka. alomorf, -a m, mn. alomorfi, gen. mn. alomorfa ‰v. alo-, gr~. morphe oblikŠ 1. lingv. varijanta morfeme uslovqena kontekstom (npr. bes- u beskraj, be{- u be{~a{}e, alomorfi od bez-). 2. miner. ma koji od razli~itih kristalnih oblika supstance istog hemijskog sastava. x alomorfan. alomorfizam, -zma m ‰v. alomorfŠ miner. postojawe alomorfa; razli~itost kristalnih oblika kod supstanci istog hemijskog sastava. alomorfija, -e ` ‰v. alomorfŠ v. alotropija. alon`, -a m ‰fr. allongeŠ 1. produètak, nastavak, dodatak. 2. papir koji se lepi na menicu ako na woj nema dovoqno mesta za potpise. alonim, -a i alonim, -ima m ‰v. alo-, -onimŠ pseudonim koji je istovremeno ime drugog poznatog ~oveka. alopat, -a m, mn. alopati, gen. mn. alopata ‰v. alo-, gr~. pathos patwa, trpqewe, bolestŠ med. lekar koji le~i pomo}u alopatije, pristalica alopatije. x alopatski. alopatija, -e m ‰v. alopatŠ med. le~ewe lekovima koji imaju suprotno dejstvo od bolesti; up. homeopatija. alopecija, -e (i alopekija, -e) ` ‰gr~. alopekia lisi~ja {ugaŠ med. oboqewe koje izaziva delimi~no }elavqewe, opadawe kose u vidu kru`nih poqa; up. psiloza. aloplastika, -e `, dat. i lok. aloplastici ‰v. alo-, plastikaŠ med. zamewivawe izgubqenog dela tela neorganskim materijalima. alosati se, -{em se ‰v. alosijaŠ pokr. preterano se ugojiti, raskrupwati se, izobli~iti se. ekon.

103

alosija alosija, -e ` ‰v. alaŠ pokr. suvi{e krupna osoba, grdosija. alotigen, -a, -o i alotigen, -a, -o ‰gr~. allothi drugde, genos rodŠ koji je nastao drugde. alotman, -ana m, mn. altomani, gen. mn. altomana ‰engl. allotment, izgovoreno prema fr.Š ugovor kojim hotel stavqa na raspolagawe putni~koj agenciji odre|en broj leàja, apartmana ili pansiona. alotrija, -e ` ‰nem. Allotria od gr~. allotrios tu|, stranŠ 1. {ale, ludorije; neumesne ili nepristojne izjave. 2. sporedne stvari, tri~arije. alotriofagija, -e ` ‰gr~. allotrios tu|, phagein jestiŠ med. bolesna sklonost ka jedewu nejestivih stvari. alotropija, -e ` ‰v. alo-, gr~. tropos obrt, okret, na~inŠ 1. hem. svojstvo nekih elemenata da se pojavquju u vi{e oblika, npr. ugqenik kao ugaq, grafit, dijamant. 2. lingv. postojawe dubleta (v.); istovremeno postojawe razli~itih re~i istog porekla. x alotropan i alotropski. alotrofija, -e ` ‰v. alo-, gr~. trophe hranaŠ v. heterotrofija. alofan, -ana m ‰v. alo-, -fanŠ miner. materija koja nastaje tro{ewem silikatnih minerala. alofon, -a m, mn. alofoni, gen. mn. alofona ‰v. alo-, gr~. phone glasŠ lingv. kombinatorna varijanta foneme (v.), npr. razli~it izgovor foneme n u Ana i u Anka. alohroizam, -zma m ‰v. alohroi~anŠ mewawe, prelivawe boja. alohroi~an, -~na, -~no ‰gr~. allochroos koji je promewene bojeŠ koji mewa boje, koji se preliva. alohton, -a, -o ‰v. alo-, gr~. chthon zemqaŠ koji je poreklom iz inostranstva; supr. autohton. alocirati, alociram, 3. l. mn. alociraju nesvr{. i svr{. ‰srlat. allocare, lat. ad- + locare, smestiti, od locus , mestoŠ. raspodeliti odre|eni resurs, npr. ra~unarsku memoriju. alpaka1, -e `, dat. i lok. alpaki, gen. mn. alpaka ‰{p. alpaca iz indijanskog jezika ajmaraŠ 1. zool. vrsta lame s dugom dlakom, gaji se kao doma}a ìvotiwa u Peruu i Boliviji. 2. vuna od alpake; tkanina od te vune.

104

altamirski alpaka2, -e `, dat. i lok. alpaki ‰neizvesnog poreklaŠ legura bakra, cinka i nikla sli~na srebru; novo srebro, pakfong (v.). al pari i al pari (uob. al pari) ‰ital. al pariŠ 1. prid. indekl. jednak, iste vrednosti; finans. kome je nominalna vrednost jednaka stvarnoj. 2. pril. ravnopravno, na ravnoj nozi. alpijski v. alpski. alpin = alpinac (v.). alpinac, -nca m, mn. alpinci, gen. mn. alpinaca = alpin, -a m, mn. alpini, gen. mn. alpina ‰lat. AlpinusŠ 1. stanovnik Alpa, alpski gor{tak. 2. pripadnik specijalnih planinskih jedinica u nekim vojskama. 3. skija{ koji se takmi~i u alpskim disciplinama. alpinizam, -zma m ‰fr. alpinismeŠ pewawe na Alpe, istraìvawe Alpa; planinarstvo uop{te. alpinist(a), -e m, mn. alpinisti ‰fr. alpinisteŠ onaj ko se bavi alpinizmom, planinar. alpinistika, -e `, dat. i lok. alpinistici ‰v. alpinistŠ v. alpinizam. alpinistkiwa,-e ` ‰v. alpinistŠ èna alpinista, planinarka. alpinski ‰lat. AlpinusŠ v. alpski. alpinum, -a m ‰lat. alpinumŠ botani~ka ba{ta sa alpskim biqkama; ve{ta~ki breùqak zasa|en alpskim biqkama. alpski, -a, -o koji se odnosi na Alpe, koji pripada Alpima. y alpske discipline sp. takmi~arske skija{ke discipline (spust, slalom, veleslalom, superveleslalom); alpska kombinacija sp. kombinovano skija{ko takmi~ewe u spustu i slalomu. alrauna, -e ` ‰nem. AlrauneŠ koren mandragore, po izgledu sli~an ~oveku; upotrebqavao se kao afrodizijak, ili kao uspavquju}e sredstvo. alster v. ulster. alt, -a m, mn. altovi, gen. mn. altova ‰ital. alto visokŠ muz. 1. ènski ili de~a~ki glas dubqi od soprana. 2. peva~ica takvog glasa. 3. instrument s dubqim opsegom tonova od uobi~ajenog (alt-saksofon, alt-klarinet i sl.). x altovski. altamirski, -a, -o ‰po pe}ini Altamira u [paniji, gde su na|eni crteì preistorijskih qudiŠ koji pripada Altamiri, koji je iz

altan1 Altamire. y altamirsko doba geol. starije kameno doba. altan1 v. altana. altan2 v. altin. altana, -e `, gen. mn. altana ‰ital. altana od alto visokŠ arhit. 1. izbo~eni balkon na gorwim spratovima zgrade, doksat. 2. lo|a ili paviqon na vrhu zgrade u obliku torwa. alt-daj~ v. alt-doj~. alt-doj~ prid. indekl. ‰nem. altdeutsch staronema~kiŠ um. u staronema~kom stilu (o name{taju), u stilu nema~ke renesanse. alteracija, -e ` ‰nlat. alteratio od lat. alter drugiŠ 1. promena, izmena (ob. nagore), preina~ewe, izopa~ewe. 2. muz. povi{ewe ili snièwe za pola tona (beleì se povisilicom odnosno snizilicom). alter ego, -a m ‰lat. alter ego drugo jaŠ prisni prijateq, dvojnik; nezamenqivi pomo}nik, zastupnik ili istomi{qenik. alterirati, alteriram, 3. l. mn. alteriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. alterare od alter drugiŠ mewati, preina~iti, izopa~avati. alterkacija, -e ` ‰lat. altercatioŠ prepirka, raspra, sva|a. alternativa, -e ` ‰v. alternativanŠ 1. izbor izme|u dveju mogu}nosti. 2. jedna od dveju mogu}nosti. 3. drugi na~in delovawa ili stvarawa, razli~it od op{teprihva}enog (u umetnosti, nauci, medicini, politici); nepr. tri, ~etiri alternative, pet alternativa itd. alternativan, -vna, -vno ‰nlat. alternativus od lat. alternare, v. alterniratiŠ 1. naizmeni~an. 2. koji predstavqa drugu mogu}nost, koji postoji pored onoga {to je slu`beno priznato. y alternativna medicina med. le~ewe prirodnim sredstvima, biqem, akupunkturom, tradicionalnim narodnim lekovima i sl.; alternativna kultura soc. na~in ìvota, odevawa, umetni~kog stvarawa, razli~it od onoga {to se priznaje u gra|anskom dru{tvu. alternativac, -vca m, mn. alternativci, gen. mn. alternativaca ‰v. alternativanŠ àrg. 1. pripadnik alternativnog politi~kog pokreta, opozicionar. 2. onaj koji se bavi alternativnom medicinom, vidar.

altruist(a) alternator, -a m, mn. -i ‰nlat. alternator, v. alterniratiŠ fiz. generator naizmeni~ne struje. alternacija, -e ` ‰lat. alternatioŠ 1. smewivawe, razmewivawe, uzajamna zamena. 2. pozor. postojawe dva glumca (ili peva~a) koji tuma~e istu ulogu; glumac (peva~) koji zamewuje glavnog. 3. pojava dva glasa ili dveju glasovnih kombinacija u razli~itim oblicima iste re~i. alternirati, alterniram, 3. l. mn. alterniraju nesvr{. ‰lat. alternare od alternus naizmeni~anŠ smewivati se, odmewivati se, naizmeni~no se pojavqivati u istoj funkciji. alterum tantum v. alterum tantum. altiluk, -a m, mn. altiluci, gen. mn. altiluka ‰tur. alt›l›k od alt› {estŠ ist. srebrni nov~i} kovan u Osmanlijskom carstvu, vredan {est gro{a. altimetar, -tra m, mn. altimetri, gen. mn. altimetara ‰lat. altus visok, v. -metarŠ sprava za merewe visina, visinomer, ob. u letelicama. altimetrija, -e ` ‰v. altimetarŠ ve{tina merewa visine pomo}u instrumenata. altin, -ina m, mn. altini, gen. mn. altina ‰tur. alt›n zlatoŠ 1. zlatan novac u Osmanlijskom carstvu, turski dukat. 2. nekada{wi srebrni ili bakarni novac u Rusiji. altiparmak, -a m, vok. altiparma~e, mn. altiparmaci, gen. mn. altiparmaka ‰tur. alt› parmak {est prstijuŠ ~ovek sa {est prstiju na ruci. altipatlak, -a m, mn. altipatlaci, gen. mn. altipatlaka ‰tur. alt› {est i patlar od patlamak pucatiŠ revolver sa {est metaka. altistkiwa, -e ` ‰v. altŠ muz. peva~ica koja peva alt. altokumulus, -a m, mn. -i ‰lat. altus visok, v. kumulusŠ meteor. beli~ast ili sivkast oblak na visini iznad dva kilometra. altostratus, -a m, mn. -i ‰lat. altus visok, v. stratusŠ meteor. razvu~en sloj oblaka sive ili plavkaste boje, na visini iznad dva kilometra. altruizam, -zma m ‰fr. altruisme prema ital. altrui drugi, tu|Š spremnost da se pomogne drugima, po`rtvovanost, nesebi~nost. x altruisti~ki. altruist(a), -e m, mn. altruisti (`. altruistkiwa, -e). ‰v. altruizamŠ nesebi~na osoba, spremna da pomogne drugima.

105

altun altun v. altin. altuni prid. indekl. ‰tur. altuniŠ pokr. zlatne boje, zlatast. aluvijalan, -lna, -lno ‰v. aluvijumŠ geol. koji je nastao taloèwem re~nih nanosa, naplavni. aluvijum, -a (i aluvij, -a) m ‰lat. alluvies naplavina, alluvio poplavaŠ 1. sloj zemqi{ta koji je nastao vodenim nanosima; up. eluvijum, diluvijum. 2. geol. doba naplavina, najmla|e geolo{ko doba, deo kvartara. aludirati, aludiram, 3. l. mn. aludiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. alludereŠ ciqati, upu}ivati na ne{to, natuknuti; indirektno govoriti o ~emu, praviti aluzije. aluzija, -e ` ‰lat. allusio, up. aludiratiŠ indirektno ukazivawe, ciqawe na ne{to {to se izri~ito ne spomiwe. aluminijum, -a (i aluminij, -a) m ‰lat. alumen aluminis stipsaŠ hem. element, redni broj 13, simbol Al, srebrnastobeo metal, zbog ~vrstine i male teìne mnogo se primewuje u tehnici. x aluminijumov (aluminijev) i aluminijski. aluminoza, -e ` ‰v. aluminijumŠ med. bolest koja se javqa usled udisawa aluminijumove pra{ine. aluminotermija, -e ` ‰v. aluminijum, gr~. thermos topaoŠ zavarivawe pomo}u sagorevawa aluminijumovog praha. alumnat, -ata m, mn. alumnati, gen. mn. alumnata ‰lat. alumnus pitomacŠ vaspitni dom, vaspitni zavod; up. internat. alunirati, aluniram, 3. l. mn. aluniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. alunir, od lat. luna MesecŠ spustiti se, spu{tati se na Mesec, sleteti na Mesec; up. amerirati, aterirati. alufolija, -e ` ‰skr. od aluminijum, v. folijaŠ aluminijumska folija, pre svega za umotavawe hrane. alfa, -e ` ‰gr~. alphaŠ prvo slovo u gr~koj azbuci (a). y alfa zraci fiz. mlazovi alfa-~estica koje ispu{taju pojedine radioaktivne materije; alfa ~estice fiz. ~estice od dva neutrona i dva protona (helijumova jezgra); alfa privativum v. a-; z alfa i omega, po~etak i kraj ne~ega, sve i sva (po{to su alfa i omega prvo i posledwe slovo gr~ke azbuke).

106

al~akluk alfabet, -a i alfabet, -eta m ‰od alpha i beta, dva prva slova gr~ke azbukeŠ 1. gr~ka azbuka. 2. abeceda. x alfabetski. alfabetar, -ara m, mn.alfabetari, gen. mn. alfabetara ‰v. alfabetŠ spisak re~i, pojmova ili imena po azbu~nom i abecednom redu. alfabetirati, alfabetiram, 3. l. mn. alfabetiraju svr{. i nesvr{. ‰v. alfabetŠ (po)re|ati po azbu~nom ili abecednom redu. alfavit zast. v. alfabet. alfanumeri~ki, -a, -o ‰skr. od alfabet, lat. numerus brojŠ koji se u razvrstavawu sluì slovima i brojevima, za razliku od ~isto slovnog (alfabetskog) i ~isto brojevnog (numeri~kog) obeleàvawa. Al Fatah v. Fatah. al fresko pril. ‰ital. al fresco na sveèmŠ lik. na vla`nom malteru, pomo}u boja rastvorqivih u vodi (o tehnici slikawa fresaka). Alhambra, -e ` ‰ar. al hamrah ’crvena’Š palata mavarskih kraqeva u Granadi, najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alhamijado, -a m ‰{p. aljamiado od ar. al-‘agamiyy stran, tu|Š tekst pisan prilago|enim arapskim pismom na jeziku koji nije arapski. y alhamijado literatura kwi`. naziv za kwièvna dela na doma}em jeziku pisana u Bosni arabicom (do I svetskog rata). alhemija, -e ` ‰ar. al-himyaŠ sredwovekovno okultno u~ewe, za~etak budu}e hemije, usredsre|eno na pretvarawe obi~nih metala u zlato. x alhemijski. alhemi~ar, -a m ‰v. alhemijaŠ onaj koji se bavi alhemijom. alhidada, -e ` ‰ar. al-idadah polupre~nikŠ obrtni lewir na sekstantu ili teodolitu, za merewe uglova. Alchajmerov, -a, -o ‰lekar A. Alzheimer, 1864–1915Š u y Alchajmerova bolest med. degenerativna bolest mozga kod starijih osoba, vremenom dovodi do te{ke demencije (v.). al~ak, -a m, vok. al~a~e, mn. al~aci, gen. mn. al~aka ‰tur. alâakŠ pokr. 1. vragolan, obe{ewak. 2. prepredewak, varalica. x al~a~ki. al~akluk, -a m, mn. al~akluci, gen. mn. al~akluka ‰tur. alâakl›kŠ pokr. 1. vragolija, mangupluk. 2. varawe, prepredewa{tvo.

al~ija al~ija ` ‰tur. alâiŠ pokr. gips. AM /a-em/ m indekl. ‰engl. AM, skr. od amplitude modulationŠ elektron. sistem radio-emisije u kome amplituda nose}eg talasa varira u skladu sa signalom koji treba preneti; up. FM. am nepr., stand. ham (v.). amabile pril. ‰ital. amabileŠ muz. qupko, ne`no, umilno. amazonka, -e `, dat. i lok amazonki, gen. mn. amazonki ‰gr~. Amazones, od a- bez i mazos dojka, zbog verovawa da im je spaqivana desna dojka da bi lak{e rukovale lukom i strelomŠ 1. èna ratnik iz starogr~ke mitologije. 2. fig. ratoborna èna; mu{kobawa; èna sklona jahawu i sportu. amazonski, -a, -o ‰v. amazonkaŠ 1. koji se odnosi na amazonke; y amazonsko odelo ènsko odelo za jahawe. 2. koji se odnosi na reku Amazon i oblast oko we. amajlija, -e = hamajlija, -e ` ‰tur. hamail, hamayliŠ predmet za za{titu od uroka, amulet, talisman. amal, -ala, mn. amali, gen. mn. amala (i amalin, -a, mn. amali, gen. mn. amala) = hamal, -ala, mn. hamali, gen. mn. hamala (i hamalin, -a, mn. hamali, gen. mn. hamala) m ‰tur. hamal od ar. hammalŠ nosa~. amalgam, -ama m ‰ar. al-malgham od gr~. malagma omek{iva~, od malassein omek{avatiŠ 1. hem. smesa ìve s drugim metalom. 2. u zubarstvu: smesa srebra, kalaja i ìve za plombirawe zuba. 3. fig. me{avina, spoj. amalgamacija, -e ` ‰v. amalgamŠ 1. amalgamirawe. 2. dobijawe zlata ili srebra iz rude pomo}u ìve. 3. ekon. spajawe dva ili vi{e preduze}a u jedno, fuzija. amalgamirati, amalgamiram, 3. l. mn. amalgamiraju svr{. i nesvr{. ‰v. amalgamŠ 1. (na)praviti amalgam; rastvoriti, rastvarati drugi metal u ìvi. 2. fig. stopiti, stapati, spojiti, spajati, (po)me{ati. amalin = hamalin v. amal. amam, -ama = hamam, -ama m, mn. (h)amami, gen. mn. (h)amama ‰tur. hamam od ar. hammamŠ 1. javno kupatilo sa vrelom vodom ili parom. 2. malo kupatilo u muslimanskoj ku}i. aman v. haman.

amater aman! uzv. 1. milost! zaboga! pomagaj! 2. (za poja~avawe) bogami! vere mi! auh! aman, -ana m ‰tur. aman od ar. amanŠ pokr. milost, saàqewe, opro{taj. amandman, -ana m, mn. amandmani, gen. mn. amandmana ‰fr. amendementŠ prav. predlog za dopunu ili izmenu predloènog zakona; dodatak ve} gotovom zakonu. amanet, -a m, mn. -i ‰tur. emanet od ar. amana(t)Š 1. preporuka, zavet, sve~ana poruka. 2. predmet koji se ostavqa na ~uvawe, zave{tawe; z ostaviti u amanet (v. amanet 1) ostaviti na ~uvawe ili izvr{ewe. 3. dar koji daje mladi} devojci ili ona mladi}u prilikom veridbe. 4. vrednosna po{iqka, preporuka. x amanetni. amanetiti, -im svr{. ‰v. amanetŠ ostaviti u amanet, zavetovati, zave{tati. amanetnik, -a m, mn. amanetnici, gen. mn. amanetnika ‰v. amanetŠ 1. kwiga u koju se zavode po{tanske po{iqke. 2. konac za pro{ivawe zvani~nih spisa, jemstvenik. amaniti, amanim nesvr{. ‰v. amanŠ zast. zvati u pomo}, moliti za milost, prekliwati. amara, amara s mn. ‰lat. amarus gorakŠ farm. gorki lekovi (sredstva za pobu|ivawe apetita). amarant, -a m, mn. amaranti, gen. mn. amaranata ‰gr~. amarantos koji ne veneŠ 1. bot. rod biqaka od kojih se neke gaje kao ukrasno cve}e, a neke sluè za hranu. 2. vrsta ~vrstog i te{kog drveta iz Ju`ne Amerike, Amarantus caudatus. 3. tamnocrvena boja. amarela, -e ` ‰nem. Amarelle od lat. amarus gorakŠ bot. vrsta krupne nakisele vi{we. amarena, -e ` ‰ital. amarenaŠ vrsta sirupa od vi{we; sok od takve vi{we. amarilis, -a m mn. -i ‰lat. Amaryllis, po imenu jedne pastirice iz Vergilijevih bukolikaŠ bot. ukrasna biqka iz porodice sunovrata, s belim ili ruì~astim cvetovima. amater, -era m, mn. amateri, gen. mn. amatera (`. amaterka, -e) ‰fr. amateur od lat. amator zaqubqenikŠ 1. osoba koja se ne~im bavi iz qubavi, a ne u vidu zanata: supr. profesionalac. 2. neve{ta, nestru~na osoba, diletant (diletantkiwa). x amaterski.

107

amaterizam amaterizam, -zma m = amaterstvo, -stva s ‰v. amaterŠ 1. neprofesionalno bavqewe ne~im, amaterska delatnost. 2. neve{t, nestru~an rad. amaterstvo = amaterizam (v.). amatofobija, -e ` ‰gr~. amathos pra{ina, pesak, v. fobijaŠ psih. bolestan strah od pra{ine. amauroza, -e ` ‰gr~. amauros mra~anŠ med. potpuno slepilo bez spoqa{wih vidqivih promena na oku. ambaùra, -e ` ‰fr. embouchure pisak, usnikŠ muz. tehnika upravqawa usnenim mi{i}ima kod duva~a. ambalaà, -e ` ‰fr. emballageŠ pakovawe; kutija, sanduk i sve drugo {to sluì za pakovawe robe. x ambala`ni. ambar v. ambra. ambar, -a m, mn. -i ‰tur. ambar, hambar od pers. anbarŠ spremi{te za zrnastu hranu, skladi{te, ìtnica. ambasada, -e ` ‰fr. ambassadeŠ diplomatsko predstavni{tvo najvi{eg ranga u stranoj zemqi. ambasador, -a m, mn. -i ‰fr. ambassadeurŠ prvi ~ovek ambasade, diplomatski predstavnik najvi{eg ranga. x ambasadorov, ambasadorski. ambasadorka, -e `, dat. i lok. ambasadorki, gen. mn. ambasadorki ‰v. ambasadorŠ èna ambasador. ambi- pref. ‰lat. ambo oba, obojeŠ kao prvi deo sloènice zna~i dvojno, dvojako, obostrano. ambivalentan, -tna, -tno ‰v. ambi-, lat. valere vredetiŠ koji je dvojake vrednosti, dvozna~an; koji se moè tuma~iti na dva na~ina. ambivalentnost, -osti ` ‰v. ambivalentanŠ v. ambivalencija. ambivalencija, -e ` ‰v. ambivalentanŠ dvojaka vrednost, dvozna~nost, podvojenost; istovremena pojava suprotnih ose}awa, npr. qubavi i mr`we prema istoj osobi. ambivertovanost, -osti i ambivertovanost, -osti ` ‰v. ambi-, lat. vertere okretatiŠ psih. 1. osobina li~nosti koja nije ni izrazito otvorena (ekstrovertna) ni izrazito zatvorena (introvertna). 2. seksualna sklonost prema osobama oba pola, biseksualnost.

108

amblemati~an ambigvitet, -eta m, mn. ambigviteti, gen. mn. ambigviteta ‰lat. ambiguitas od ambiguus dvosmislenŠ dvosmislenost, podvojenost, neodre|enost. x ambigvitetan. ambidekster, -a m, mn. -i ‰v. ambi-, lat. dexter desniŠ 1. med. osoba koja se jednako dobro sluì desnom i levom rukom. 2. fig. dvoli~wak, varalica, oportunista. ambidekstrija, -e ` = ambidekstritet, -eta m ‰v. ambideksterŠ med. jednaka spretnost u sluèwu desnom i levom rukom (ili nogom, kod fudbalera). ambidekstritet = ambidekstrija (v.). ambijent, -a m, mn. ambijenti, gen. mn. ambijenata ‰lat. ambiens koji obilazi, koji opkoqavaŠ okolina, sredina, ìvotni prostor; skup uslova u kojima neki organizam ìvi ili neki ~ovek deluje. x ambijentalan. ambijentirati, ambijentiram, 3. l. mn. ambijentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ambijentŠ 1. uklopiti, uklapati u ambijent, smestiti, sme{tati u odre|enu sredinu; prilagoditi, prilago|avati okolini. 2. um. utvrditi, utvr|ivati poreklo i na~in postanka nekog umetni~kog dela. ambis, -a m, mn. ambisi, gen. mn. ambisa ‰gr~. abyssosŠ 1. ponor, provalija, bezdan. 2. fig. velika opasnost, propast. ambiseksualan, -lna, -lno v. biseksualan. ambitus, -a m ‰lat. ambitusŠ 1. opseg, raspon. 2. muz. raspon od najnièg do najvi{eg tona ne~ijeg glasa (ili instrumenta, kompozicije). ambicija, -e ` ‰lat. ambitio od ambire i}i unaokolo, obilaziti (uticajne qude)Š 1. ~astoqubqe, slavoqubivost, izrazita èqa za uspehom. 2. èqa da se postigne odre|en ciq. ambiciozan, -zna, -zno ‰v. ambicijaŠ 1. èqan da uspe, slavoqubiv, ~astohlepan. 2. (o projektu i sl.) koji zahteva mnogo truda, izazovan. ambicioznost, -i ` ‰v. ambicijaŠ osobina onoga ko je ili {to je ambiciozno. amblem, -ema m, mn. amblemi, gen. mn. amblema ‰fr. embleme od gr~. emblemaŠ simboli~ki znak, obele`je, znamewe (grb, zna~ka, zastava i sli~no). amblemati~an, -~na, -~no ‰v. amblemŠ koji predstavqa amblem; simboli~an, karakteristi~an.

amblijafija amblijafija, -e ` ‰gr~. amblys tup, slab, aphe pipaweŠ med. slabost ili neosetqivost ~ula dodira. ambliopija, -e ` ‰gr~. amblys tup, slab, ops gen. opos okoŠ med. slabovidost bez jasne organske promene na oku. ambo, amba m, mn. ambi, gen. amba ‰ital. amboŠ pogodak od dva broja (na tomboli, lotu). ambon v. amvon. ambra, -e ` ‰fr. ambre od ar. ‘anbarŠ 1. (siva ‹) mirisna smolasta materija koja se dobija iz `lezda uqe{ure, vrste kita, upotrebqava se u proizvodwi parfema. 2. (ùta ‹) fosilna smola, }ilibar (v.). ambrazura, -e ` ‰fr. embrasureŠ otvor u zidu tvr|ave kroz koji se provla~i cev topa. ambrel = amrela v. amrel. ambrinirati, ambriniram, 3. l. mn. ambriniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. embrunirŠ slik. prevu}i, presvla~iti tamnim bojama, potamniti. ambrozija, -e i ambrozija, -e ` ‰gr~. ambrosia od ambrosios besmrtanŠ 1. mitol. hrana bogova na Olimpu. 2. fig. izuzetno ukusno jelo. 3. bot. biqka iz porodice glavo~ika koja raste kao korov, opasna kao izaziva~ alergijskih oboqewa. x ambrozijski. ambrozijanski, -a, -o ‰po imenu AmbrozijeŠ muz. o na~inu pevawa karakteristi~nom za najstarije katoli~ke himne, ~iji je tekst, a mo`da i muziku, napisao sv. Ambrozije, biskup Milana u IV veku. ambulanta, -e i ambulanta, -e `, gen. mn. ambulanata/ambulanti ‰v. ambulantanŠ med. 1. pokretna, poqska bolnica. 2. medicinska stanica za pruàwe jednostavnijih zdravstvenih usluga. ambulantan, -tna, -tno ‰lat. ambulans {etaju}i, hodaju}iŠ 1. koji se kre}e, putuju}i, pokretni. y ambulantni bolesnik med. bolesnik koji ne mora da leì, nego dolazi lekaru radi le~ewa. 2. koji se odnosi na le~ewe u ambulanti; ambulantno le~ewe med. le~ewe bez hospitalizacije; up. klini~ki. ambulatoran, -rna, -rno ‰nlat. ambulatorius od ambulare hodatiŠ v. ambulantan. ambulatorijum, -a (i ambulatorij, -a) m ‰v. ambulatoranŠ ambulanta.

amerikanizacija amvon, -ona m, mn. amvoni, gen. mn. amvona ‰gr~. ambon ispup~eweŠ crkv. uzdignuto mesto ispred ikonostasa u pravoslavnoj crkvi, propovedaonica. amvrosija v. ambrozija. ameba, -e ` ‰lat. amoeba od gr~. amoibe promenaŠ zool. jednostavna praìvotiwa, nevidqiva golim okom, koja stalno mewa oblik. amebijaza, -e ` ‰v. amebaŠ med. crevna infekcija izazvana jednom vrstom amebe (Entamoeba histolytica). ameblirati v. meblirati. amebni, -a, -o ‰v. amebaŠ koji se odnosi na amebe. y amebna dizenterija med. te{ko crevno oboqewe izazvano amebom Entamoeba dysenteriae. ameboidan, -dna, -dno ‰v. amebaŠ biol. koji po obliku ili po na~inu kretawa podse}a na amebu. amel, -a m, mn. ameli, gen. mn. amela ‰tur. amel od ar. ’amalŠ pokr. posao, rad, postupak. amelija, -e ` ‰gr~. a-, melos udŠ med. uro|eni nedostatak jednog ili vi{e udova. amelioracija, -e ` ‰fr. amelioration od lat. melior boqiŠ popravqawe, poboq{awe, promena na boqe. x amelioracioni i amelioracijski. amen v. amin. amenore(j)a, -e ` ‰gr~. a-, men mesec, rein te}iŠ med. izostanak menstruacije. amencija, -e ` ‰lat. amentia ludiloŠ psih. 1. uro|ena umna zaostalost. 2. akutno psihoti~no stawe, du{evna poreme}enost, rastrojstvo. amerikan, -ana m ‰engl. AmericanŠ 1. grubo, neobeqeno platno od debelog prediva, pre svega za ~ar{ave i jastu~nice. 2. v. ameriken. amerikanidi, amerikanida m mn. (jednina amerikanid, -ida) antrop. zajedni~ki naziv za starosedela~ke rase Severne, Sredwe i Ju`ne Amerike. amerikanizam, -zma m ‰engl. AmericanismŠ 1. skup osobina svojstvenih ameri~kom na~inu ìvota. 2. lingv. re~ ili druga pojava (izgovorna, gramati~ka, pravopisna) svojstvena samo engleskom jeziku u SAD. amerikanizacija, -e ` ‰od AmerikanacŠ 1. uvo|ewe ameri~kih obi~aja, verovawa, metoda

109

amerikanizovati i sl. 2. (o useqenicima u SAD) sticawe ameri~kih navika, uklapawe u ameri~ku sredinu. amerikanizovati, -ujem i amerikanizirati, amerikaniziram, 3. l. mn. amerikaniziraju svr{. i nesvr{. ‰od AmerikanacŠ 1. da(va)ti (kome, ~emu) obele`ja ameri~ke kulture i ameri~kog na~ina ìvota. 2. amerikanizovati se, -ujem se postati, postajati sli~an Amerikancima, poamerikaniti se. amerikanijada, -e ` ‰od Amerikanac, v. -ijadaŠ 1. kwièvno, scensko ili filmsko delo po ukusu ameri~ke prose~ne publike, s burnom akcijom, jeftinim efektima, sladuwavim malogra|anskim moralom i sl. 2. bu~na i nametqiva reklama ili propaganda u ameri~kom stilu. amerikanist(a), -e m, mn. amerikanisti ‰fr. americanisteŠ 1. nau~nik koji izu~ava jezik, kulturu i istoriju Indijanaca na ameri~kom kontinentu. 2. stru~wak za jezik, kulturu i istoriju SAD. amerikanistika, -e `, dat. i lok. amerikanistici ‰v. amerikanist(a)Š nauka koja se bavi prou~avawem indijanskih jezika i kulture na ameri~kom kontinentu. 2. izu~avawe ameri~kog engleskog jezika i kulture izgra|ene na tom jeziku. ameriken, -ena m, mn. amerikeni, gen. mn. amerikena ‰fr. americainŠ vrsta kadra u filmu, snimak ~ovekove figure do kolena. amerirati, ameriram, 3. l. mn. ameriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. amerrir od mer moreŠ sleteti, sletati (avionom) na vodu; up. aterirati. americijum, -a (i americij, -a) m ‰od AmerikaŠ hem. radioaktivni hemijski element, atomski broj 95, simbol Am. ametabolija, -e ` ‰gr~. a-, metabole preobraàjŠ zool. razvoj insekata u kome mlade jedinke potpuno li~ne na odrasle. ametaboli~an, -~na, -~no ‰v. ametabolijaŠ zool. koji se razvija bez prolaska kroz stadijum larve. ametist, -a m ‰gr~. amethystos od a- i methyo opijam se, jer se verovalo da deluje protiv pijanstvaŠ miner. poludragi kamen qubi~aste boje, vrsta kremena. x ametistov, ametistni. ametice = ametom (v.).

110

amin ametom = ametice i ametimice pril. ‰tur. ammeten od ar. ammatanŠ potpuno, sasvim; z ametom poraziti (potu}i) poraziti do nogu. ametrija, -e ` ‰gr~. a-, metron meraŠ neravnomernost, nejednakost, nepravilnost. ametri~an, -~na, -~no ‰v. ametrijaŠ neravnomeran, nejednak; supr. simetri~an. ametropija, -e ` ‰gr~. a-, metron mera, ops opos okoŠ med. nepravilno prelamawe svetlosti u oku, zajedni~ki naziv za kratkovidost i dalekovidost. amigdalin, -ina m ‰gr~. amygdale bademŠ hem. otrovni sastojak gorkog badema, ko{tice {qiva i drugog vo}a; iz wega se hidrolizom dobija cijanovodoni~na kiselina. amigdaloid, -ida m ‰gr~. amygdale bademŠ preistorijsko oru|e od kremena, oblikom sli~no bademu. amid, -ida m, mn. amidi, gen. mn. amida ‰v. amonijakŠ hem. svako jediwewe amonijaka u kome je jedan atom vodonika zamewen organskom kiselinom. amidopirin v. aminopirin. amizantan, -tna, -tno ‰fr. amusant od amuser zabavqatiŠ zast. zabavan, zanimqiv, prijatan. amizirati, amiziram, 3. l. mn. amiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. amuserŠ zast. zabavqati, uveseqavati, razonoditi. amiksija, -e ` ‰gr~. a-, mixis me{aweŠ biol. nemogu}nost sparivawa izme|u dveju bliskih ìvotiwskih vrsta. amil, -ila m ‰gr~. amylon skrobŠ u y amil-alkohol hem. alkohol (S5N11ON) neprijatnog mirisa, otrovan, prisutan u quskama krompira, lo{oj rakiji. amilaza, -e ` ‰gr~. amylon skrobŠ fiziol. enzim koji razlaè skrob. amimija, -e ` ‰gr~. a-, v. mimikaŠ med., psih. potpuna ili delimi~na nesposobnost da se pokretima mi{i}a lica izraze ose}awa. amin -ina m, mn. amini, gen. mn. amina ‰v. amonijakŠ hem. svako jediwewe koje se dobija od amonijaka kad se atom vodonika zameni radikalom ugqovodonika. amin uzv. ‰hebr. amenŠ 1. rel. neka tako bude! tako je!, uobi~ajena re~ na zavr{etku molitve. 2. fig. svr{eno! gotova stvar!

amina{ amina{, -a{a m, mn. amina{i, gen. mn. amina{a ‰v. aminŠ ko sve odobrava, ko na sve pristaje, poslu{nik. aminovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. aminŠ da(va)ti pristanak, potvrditi, potvr|ivati bez protesta. aminogrupa, -e ` ‰v. aminŠ hem. organska grupa koja sadrì jedan atom azota i dva atoma vodonika (NH2). aminokiselina, -e ` ‰v. aminŠ hem. organska kiselina koja sadrì jednu ili vi{e aminogrupa; spojene u lance (v. polipeptid), aminokiseline obrazuju proteine, usled ~ega su neophodan sastojak biqnog i ìvotiwskog sveta. aminopirin, -ina m ‰v. amin, gr~. pyr vatraŠ farm. beli kristalni pra{ak, sredstvo protiv bolova i temperature. aminoplast, -a m ‰v. amin, plastikaŠ hem. plasti~na masa koja se dobija delovawem amino-jediwewa na formaldehid. amir, -a m, mn. amiri, gen. mn. amira ‰ar. amir; up. emir, admiralŠ zapovednik, stare{ina. amitoza, -e ` ‰gr~. a-, v. mitozaŠ biol. neposredna deoba }elija, obi~nim raspadawem jedra i citoplazme na dva dela. amixa, -e m, mn. amixe, gen. mn. amixa ‰tur. amuca, amcaŠ pokr. 1. stric. 2. starac, deda, ~ika. amixinica, -e ` ‰v. amixaŠ pokr. amixina èna, strina. amixi}, -a m, mn. -i ‰v. amixaŠ pokr. amixin sin, brat od strica, stri~evi}. ami{, -a m, mn. ami{i, gen. mn. ami{a ‰engl. Amish od nem. Amisch, po osniva~u Jakobu Amanu (Ammann)Š rel. pripadnik protestantske sekte koja se u XVIII veku doselila u SAD propovedaju}i skromno odevawe i starinski na~in ìvota. ami{ag v. ami{nost. ami{an, -{na, -{no ‰ma|. hamisŠ pokr. 1. samoìv, pohlepan, sebi~an. 2. lukav, prepreden. ami{nost, -osti ` ‰v. ami{anŠ pokr. 1. samoìvost, sebi~nost, pohlepa. 2. lukavost, prepredenost. amnezija, -e i amnezija, -e ` ‰gr~. a-, mnesis se}aweŠ gubitak pam}ewa, potpuno ili delimi~no zaboravqawe doga|aja iz pro{losti,

amonit pod dejstvom oboqewa ili jakih du{evnih potresa. amnestija, -e ` ‰gr~. amnestia zaboravŠ prav. akt najvi{eg organa dràvne vlasti kojim se jedan ili vi{e osu|enika potpuno ili delimi~no osloba|aju od izdràvawa kazne. amnestirati, amnestiram, 3. l. mn. amnestiraju svr{. ‰v. amnestijaŠ 1. prav. oprostiti kaznu, pomilovati. 2. fig. osloboditi odgovornosti, oprostiti kome {to. amnion, -a i amnion, -ona m ‰gr~. amnionŠ anat. vodewa~a, providna opna oko embriona koja sadrì amnionsku te~nost (plodovu vodu, vodewak). amniocenteza, -e ` ‰gr~. amnion, kentesis bodeweŠ med. uzimawe uzorka plodove vode bu{ewem amnionske opne. amnitis, -a m ‰v. amnion, -itisŠ med. zapaqewe vodewa~e, amniona. amok, -a m ‰malaj. amokŠ 1. malajsko ludilo, napad besa u kome bolesnik nekontrolisano juri i ubija qude koje sretne. 2. besomu~nost, mahnitost uop{te. A-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton A, a koji odgovara ce-duru. Amon, -a m ‰’tajanstveni’Š mitol. vrhovni bog starih Egip}ana (poput Zevsa kod Grka i Jupitera kod Rimqana); poistove}en s bogom Ra, pa se uzima kao Amon Ra, Amona Ra. amonal, -ala m ‰v. amonijumŠ eksplozivna smesa, sadrì amonijum nitrat, aluminijumski pra{ak i trinitrotoluol. amonijak, -a m ‰lat. sol ammoniacum, od gr~. ammoniakos Amonov, po soli koja se nalazila blizu Amonovog hrama u Egiptu ili u LibijiŠ hem. bezbojan gas o{trog mirisa, jediwewe azota i vodonika (NH3), sluì za proizvodwu ve{ta~kog |ubriva, azotne kiseline i drugo. x amonijakov i amonija~ni. amonijum, -a (i amonij, -a) m ‰lat. ammonium, v. amonijakŠ hem. spoj azota i vodonika (NH4), s kiselinama obrazuje soli kao {to su amonijum-hlorid (ni{ador), amonijum-nitrat (amonijumska {alitra) i druge. x amonijumov (i amonijev). amonit, -ita m ‰srlat. cornu Ammonis Amonov rog, po obliku qu{tureŠ zool. geol. rod izu-

111

Amor mrlih glavonoàca iz mezozoika sa spiralno gra|enom kre~wa~kom ku}icom. Amor, -a m ‰lat. amor qubavŠ mitol. rimski bog qubavi, odgovara gr~kom Erosu; prikazuje se obi~no kao krilati mali{an s lukom i strelama. amoral, -a m ‰gr~. a-, moralŠ v. amoralnost. amoralan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. moralanŠ koji ne prihvata moralna na~ela, kome nedostaje sposobnost moralnog rasu|ivawa; up. imoralan. amoralizam, -zma m ‰v. amoralanŠ filoz. u~ewe o nepostojawu morala, odbacivawe morala kao filozofski princip; up. imoralizam. amoralist(a), e m, mn. amoralisti ‰v. amoralizamŠ filoz. pristalica amoralizma (v.); up. imoralist(a). amoralnost, -i ` ‰v. amoralanŠ osobina onoga ko je amoralan ili {to je amoralno. amoret, -a m, mn. -i ‰ital. amoretto, dem. od Amore AmorŠ um. slika (ili kip, figura) krilatog de~a~i}a, prikaz boga Amora. amortizacija, -e ` ‰v. amortizovatiŠ ekon. 1. postepeni, zakonom propisani otpis vrednosti; smawewe vrednosti imovine usled upotrebe, habawa, dotrajalosti. 2. nadoknada sredstava uloènih u proizvodwu ili neku drugu privrednu aktivnost. 3. zvani~no poni{tewe, progla{avawe nevaè}im (~eka obveznice, zajma i dr.). x amortizacioni i amortizacijski. amortizer, -era m, mn. amortizeri, gen. mn. amortizera ‰fr. amortisseur od amortir, v. amortizovatiŠ meh. ure|aj za ublaàvawe potresa u motornom vozilu ili na letelici. amortizovati, -ujem (i amortizirati, amortiziram, 3. l. mn. amortiziraju) svr{. i nesvr{. ‰nem. amortisieren od fr. amortir ublaìti, ugasiti, prigu{itiŠ 1. ublaìti, ublaàvati, potpuno ili delimi~no otkloniti, otklawati (udarac, potres, {tetu i sl.). 2. ekon. prihodima pokriti, pokrivati uloèni novac, izvu}i korist jednaku tro{kovima; fig. amortizovati se isplatiti se, pruìti dobit jednaku uloènom novcu. amorfan, -fna, -fno ‰gr~. a-, morphe oblikŠ 1. miner. koji nema kristalnu gra|u; supr. kristalan. 2. bezobli~an, neuobli~en, neodre|en.

112

ampula amorfizam, -zma m ‰v. amorfanŠ miner. nepostojawe kristalne gra|e. amorfnost, -osti ` ‰v. amorfanŠ bezobli~nost, neuobli~enost. ampelografija, -e ` ‰gr~. ampelos vinova loza, v. grafijaŠ istraìvawe i opisivawe pojedinih vrsta vinove loze. amper, -a m, mn. amperi, gen. mn. ampera ‰nem. AmperŠ kofa, vedro. amper, -era m, mn. amperi, mn. ampera ‰po francuskom fizi~aru A. Amperu (Ampere), 1775–1836Š fiz. jedinica za merewe ja~ine elektri~ne struje, skr. A. amperaà, -e ` ‰v. amperŠ fiz. ja~ina elektri~ne struje izraèna u amperima. ampermetar, -tra m, mn. ampermetri, gen. mn. ampermetara ‰v. amper, -metarŠ fiz. instrument za merewe ja~ine elektri~ne struje. amper-sat, -a m ‰v. amperŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine elektriciteta. ampir, -ira m ‰fr. empire carstvoŠ umetni~ki stil u Francuskoj po~etkom XIX veka, u doba Napoleona; odlikuje se obiqem kitwastih detaqa i imitacijom rimske umetnosti iz doba careva. amplituda, -e ` ‰lat. amplitudo obim, veli~inaŠ 1. mat., fiz. raspon izme|u najmawe i najve}e vrednosti neke promenqive veli~ine (talasnog kretawa, oscilacije klatna, naizmeni~ne struje i sl.). 2. astron. udaqenost na horizontu izme|u ta~ke izlaska i ta~ke zalaska neke zvezde. 3. prostranstvo, {irina, opseg. amplifikator, -a m, mn. -i ‰lat. amplificatorŠ ure|aj za poja~avawe, poja~iva~. amplifikacija, -e ` ‰lat. amplificatioŠ 1. poja~awe. 2. pro{irewe, razrada, razvijawe; (u anti~koj retorici) iscrpno govorni~ko izlagawe. amplifikovati, -ujem = amplificirati, amplificiram, 3. l. mn. amplificiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. amplificareŠ 1. poja~ati, poja~avati 2. pro{iri(va)ti, razraditi, op{irnije izloìti, izlagati (misao). amplificirati = amplifikovati (v.). ampula, -e ` ‰lat. ampulla, dem. od amphoraŠ 1. farm. hermeti~ki zatvorena staklena cev~ica za ~uvawe lekova i drugih te~nosti. 2. ist. u

amputacija starom Rimu bo~ica za vino, vodu ili uqe. 3. crkv. u katoli~koj crkvi, sud u kome se drì vino i voda za pri~est. 4. anat. pro{ireni deo cevastih organa. amputacija, -e ` ‰lat. amputatioŠ odsecawe, nasilno odvajawe. x amputacioni i amputacijski. amputirati, amputiram, 3. l. mn. amputiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. amputareŠ 1. med. (od)se}i, ukloniti, uklawati (deo tela, organ, tkivo). 2. fig. nasilno odvojiti, odvajati, otcepiti. amrel, -ela m, mn. amreli, gen. mn. amrela = amrela, -e `, gen. mn. amrela ‰ital. ombrelloŠ 1. ki{obran. 2. suncobran. amrela = amrel (v.). amuzija, -e ` ‰gr~. amusiaŠ 1. nenaklonost muza; nedostatak smisla za umetnost. 2. med. nesposobnost raspoznavawa muzi~kih tonova. x amuzi~an. amulet, -a m, mn. -i ‰srlat. amuletum, neizvesnog poreklaŠ amajlija, talisman. amur, -a i amur, -ura m ‰rus. amurŠ zool. naziv dveju vrsta krupnih riba iz porodice {arana (crni ‹ , beli ‹) koje ìve u slivu reke Amur i u kineskim rekama. amuret v. amoret. amureta, -e `, gen. mn. amureta ‰fr. amourette od amour qubavŠ kratka, prolazna qubav, flert. amfetamin, -ina m ‰skr. od alfa-metil-fenil-etil-aminŠ hem. bezbojna isparqiva te~nost, C9H13N, u obliku sulfata ili fosfata, sluì za le~ewe pojedinih nervnih oboqewa; suzbija pospanost i ose}aj umora, zloupotrebqava se kao droga. x amfetaminski. amfi- pref. ‰gr~. amphi okoŠ kao prvi deo sloènica zna~i: okolo, okolni; s obe strane; dvostran, dvojak. amfibija, -e ` ‰v. amfi-, gr~. bios ìvotŠ 1. biol. vodozemac, ìvotiwa koja ìvi i na kopnu i u vodi. 2. motorno vozilo koje moè da se kre}e i po vodi. 3. letelica koja moè da se spu{ta na vodu; up. hidroplan. x amfibijski. amfibol, -a i amfibol, -a m, mn. -i ‰gr~. amphibolos dvosmislen, dvoli~anŠ miner. zajedni~ki naziv za grupu silikatnih minerala koji sadrè gvo`|e, kalcijum, magnezijum i dru-

anabaza ge metale; sastavni su deo vulkanskih i metamorfnih stena. amfibolija, -e ` ‰v. amfibolŠ dvosmislenost, dvosmislica, dvozna~nost. amfibrah, -a m, mn. amfibrasi, gen. mn. amfibraha ‰v. amfi-, gr~. brachys kratakŠ metr. stopa od dugog sloga izme|u dva kratka, ili nagla{enog izme|u dva nenagla{ena. amfimakros, -a = amfimacer, -a m, mn. -i ‰v. amfi-, gr~. makros duga~ak, velikiŠ metr. stopa kratkog sloga izme|u dva duga, kretikus (v.). amfimacer = amfimakros (v.). amfimiksija, -e ` ‰v. amfi-, gr~. mixis me{aweŠ biol. spajawe rasplodnih }elija dvaju roditeqa. amfioks, -a = amfioksus, -a m, mn. -i ‰v. amfi-, gr~. oxys o{tarŠ zool. mala ribolika morska ìvotiwa bez lobawe, ki~me i srca, kopqa~a; smatra se prelaznim stepenom izme|u pla{ta{a i ki~mewaka. amfioksus = amfioks (v.). amfiteatar, -a i amfiteatar, -tra m, mn. amfiteatri/amfiteatri, gen. mn. amfiteatara ‰v. amfi-, teatarŠ 1. ist. arhit. u rimsko doba gra|evina s borili{tem (arenom) oko koga se stepenasto uzdiè polukru`no gledali{te. 2. dvorana, slu{aonica u obliku amfiteatra. amfiteatralan, -lna, -lno ‰v. amfiteatarŠ koji je u obliku amfiteatra. amfora, -e i amfora, -e `, gen. mn. amfora i amfora ‰lat. amphora od gr~. amphoreusŠ ist. 1. anti~ki glineni }up, ispup~en, sa uskim grli}em i dve dr{ke, za vino, uqe, ìto itd. 2. anti~ka mera za te~nost (gr~ka 19,44, rimska 26,26 litara). amfoteran, -rna, -rno ‰gr~. amphoterosŠ dvojak; u hemiji: koji je i baza i kiselina u isto vreme. an- (prefiks) v. a-. ana- pref. prefiks sa vi{e raznih zna~ewa: kretawe navi{e, unazad, ponavqawe, promena smera, suprotnost i dr. ana, -e `, gen. mn. ana ‰hindu anaŠ nekada{wi sitan novac u Indiji, {esnaesti deo rupije. anabaza, -e i anabaza, -e `, gen. mn. anabaza i anabaza ‰gr~. anabasis od anabainein pewati seŠ 1. ist. vojni pohod persijskog kraqa Kira Mla-

113

anabaptizam |eg protiv Artakserksa II u V veku pre n. e.; naslov Ksenofontove kwige o tom pohodu. 2. med. razvoj bolesti, napredovawe bolesnog stawa; up. katabaza. anabaptizam, -zma m ‰gr~. ana- ponovoŠ v. baptizam. x anabaptisti~ki. anabaptist(a), -e m, mn. anabaptisti ‰gr~. ana- ponovoŠ v. baptist(a). anabati~ki, -a, -o ‰gr~. anabates koji se peweŠ meteor. (o vetru) koji duva odozdo navi{e; supr. katabati~ki. anabioza, -e ` ‰gr~. anabiosis ponovno oìvqavaweŠ biol. vra}awe u ìvot posle prividne smrti usled nepovoqnih uslova ìvota (su{e, prevelike hladno}e i sl.). x anabioti~an i anabiotski. anabolizam, -zma m ‰gr~. anabole uspon, uzdizaweŠ biol. proces izgradwe }elija i tkiva, pretvarawe hrane u ìvu materiju, biosinteza. x anaboli~an i anaboli~ki. anabolik, -a m, mn. anabolici, gen. mn. anabolika ‰v. anabolizamŠ med., farm. jediwewe koje podsti~e izgradwu proteina, uve}ava mi{i}nu masu i ja~a kostur; zloupotrebqava se kao doping (v.). anaboli~ki ‰engl. anabolicŠ koji se odnosi na anabolike; y anaboli~ki steroid sinteti~ki hormon kojim se pove}ava obim i snaga mi{i}a (naj~e{}e ga uzimaju sportisti). anageneza, -e i anageneza, -a `, gen. mn. anageneza/anageneza ‰v. ana-, genezaŠ biol. pretvarawe jedne vrste u drugu bez sporednih ogranaka. anaglipti, anaglipta m mn. (jd. anaglipt, -a) ‰gr~. anaglyptaŠ um. polureqefni umetni~ki radovi. anagliptika v. gliptika. anagliptografija, -e ` ‰v. ana-, gr~. glyptos urezan, v. grafijaŠ {tampawe reqefnih slova za potrebe slepih i slabovidih. anaglif, -a m, mn. -i ‰gr~. anaglypheŠ 1. um. polureqef, bareqef, anaglipt (v.). 2. fotografija na~iwena iz dva pribli`na ugla, u dve komplementarne boje, tako da daje trodimenzionalni efekat. anaglifni, -a, -o ‰v. ana-, gr~. glyphein dupsti, urezivatiŠ koji je {tampan u dve komple-

114

anaerobiont mentarne boje, tako da se kroz posebne nao~are vidi reqefno (ob. o geografskim kartama). anagnoriza, -e ` ‰gr~. anagnorisisŠ ponovno prepoznavawe (ro|aka, prijateqa), uobi~ajen element starogr~ke drame. anagnosti, anagnosta m mn. ‰gr~. anagnostesŠ kod starih Grka i Rimqana, obrazovani robovi i slobodwaci koji su svojim gospodarima ~itali iz kwiga. 2. kod prvih hri{}ana, ~ita~i odlomaka iz Biblije. anagoga, -e `, dat. i lok. anagogi = anagogija, -e ` ‰gr~. anagoge od ana- gore i ago vodimŠ misti~ko, alegori~no tuma~ewe pojedinih mesta iz Svetog pisma, koje teì da otkrije skriveno duhovno zna~ewe. x anagogi~an. anagogija = anagoga (v.). anagram, -a m, mn. -i (uob. i anagram) ‰gr~. anagramma obratno pisaweŠ re~ ili izraz dobijen promenom reda slova neke druge re~i ili izraza, npr. krasna dela od Aleksandar, jao zla i crne slike od socijalne razlike. x anagramski (uob. anagramski). anagramirati, anagramiram, 3. l. mn. anagramiraju svr{. i nesvr{. ‰v. anagramŠ (is)preturati slova (re~i, izraza) tako da se dobije anagram. anagraf, -a m, mn. -i (uob i anagraf) ‰gr~. anagraphe od ana- (v.) i graphe pisaweŠ registar, popis stanovni{tva. x anagrafski (uob. i anagrafski). anadiploza, -e ` ‰gr~. anadiplosis od anadiploo udvajamŠ kwi`. stilska figura, ponavqawe posledwe re~i re~enice (ili stiha) u prvoj re~i slede}e re~enice (ili stiha). anadromni, -a, -o ‰v. ana-, -dromŠ zool. (o ribama) koji se u vreme mresta seli iz mora u reke, npr. losos i jesetra; supr. katadromni. anaerob, -oba m = anaeroba, -e ` i anaerobiont, -a m, mn. anaerobionti, gen. mn. anaerobionata ‰gr~. a(n)-, v. aerobniŠ biol. mikroorganizam koji moè da ìvi bez kiseonika, ili koji ne podnosi kiseonik; supr. aerob. anaeroba = anaerob (v.). anaeroban, -bna, -bno (odr. anaerobni, -a, -o) ‰v. aerobŠ koji moè opstati samo u sredini bez kiseonika; supr. aeroban. anaerobiont = anaerob (v.).

anakatarza anakatarza, -e ` ‰gr~. anakathairein o~istitiŠ med. ~i{}ewe grudi od sluzi, iska{qavawe. x anakatarti~an. anakatartik, -a m, mn. anakatartici gen. mn. anakatartika ‰v. anakatarzaŠ sredstvo za ~i{}ewe grudi od sluzi. anakolut, -uta m ‰gr~. anakolouthon nedoslednoŠ gram. nedosledna konstrukcija re~enice, sintakti~ki nesklad izme|u prvog i drugog dela, npr.: ono {to si rekao, ja se slaèm. x anakolutski i anakoluti~an. anakonda, -e i anakonda, -e `, gen. mn. anakondi i anakondi ‰mo`da od sinhaleskog henakandaya, naziv za jednu cejlonsku zmijuŠ zool. najve}a zmija tropske Amerike, vrsta udava. anakreontik v. anakreonti~ar. anakreontika, -e `, dat. i lok. anakreontici ‰gr~. Anakreon -ntos, pesnik iz druge polovine VI veka pre n.e.Š poezija u duhu i stilu Anakreonta, posve}ena uìvawu u vinu i pesmi, uz podse}awe na prolaznost ìvota. x anakreontski i anakreonti~ki. anakreonti~ar, -a m, mn. -i ‰v. anakreontikaŠ pesnik koji peva u anakreontskom duhu (posebno o grupi nema~kih pesnika iz XVIII veka). anakruza, -e ` ‰gr~. anakrousis od anakrouein natrag udaritiŠ 1. metr. jedan ili vi{e nenagla{enih slogova na po~etku stiha koji se ne ra~unaju u metar. 2. muz. predtakt, nepotpuni takt na po~etku kompozicije. anaksios uzv. ‰v. an-, aksiosŠ rel. pravosl. Nedostojan! (liturgijsko osporavawe od strane vernika u toku hirotonije (v.) pravoslavnog crkvenosluìteqa); up. aksios. analan, -lna, -lno ‰nlat. analis od lat. anus ~marŠ anat. koji se odnosi na ~mar, guzni, ~marni. analgezija, -e = analgija, -e ` ‰gr~. analgesia, up. analgetikŠ med. bezbolnost, neosetqivost za bol pri svesnom stawu. analgetik, -a m, mn. analgetici (i s. analgetika), gen. mn. analgetika ‰gr~. analgetikos od a(n)- i algos bolŠ farm. sredstvo za ublaàvawe bola. analgija = analgezija (v.). anale, anala m ‰lat. annalis godi{wiŠ naziv za priredbu koja se odràva svake godine; up. bijenale, trijenale.

analitika analekta, analekta s mn. = analekti, analekata m mn. ‰gr~. analektaŠ odabrana {tiva; zbornik, antologija. analekti = analekta (v.). analepsa, -e = analepsija, -e ` ‰fr. analepsie od gr~. analepsisŠ 1. kwi`. pripovedawe prethodnih doga|aja, vra}awe u pro{lost, fle{bek (v.); up. prolepsa. 2. med. oporavak, ozdravqewe, ja~awe. analepsija = analepsa (v.). analeptik, -a m, mn. analeptici (i s analeptika), gen. mn. analeptika ‰gr~. analeptikosŠ farm. sredstvo za ja~awe i okrepqewe. x analepti~an. anali, anala m mn. ‰lat. (libri) annales godi{we kwigeŠ godi{waci, letopis; z u}i u anale biti od velike va`nosti, ostati zapam}en. analiza, -e ` ‰gr~. analysis od analyein ra{~lawivati, razre{avatiŠ 1. ra{~lawivawe, rastavqawe na sastavne delove kao metod nau~nog istraìvawa. 2. hem. istraìvawe sastava neke materije (kvalitativna ‹), po potrebi uz utvr|ivawe me|usobnog odnosa sastojaka (kvantitativna ‹). 3. med. ispitivawe sastojaka krvi, mokra}e i drugih telesnih te~nosti. 4. mat. grana matematike koja obuhvata teoriju funkcija, diferencijalni i integralni ra~un, teoriju diferencijalnih jedna~ina i drugo. 5. psih. v. psihoanaliza i transakciona analiza. analizator, -a m, mn. -i ‰v. analizaŠ 1. ~ovek koji obavqa analizu. 2. ure|aj za analizu. x analizatorski. analizirati, analiziram, 3. l. mn. analiziraju = analizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. analyser, nem. analysieren, v. analizaŠ 1. (iz)vr{iti analizu, ra{~laniti, ra{~lawivati; supr. sintetizirati, sintetizovati. 2. ispit(iv)ati, prou~iti, prou~avati. analizovati = analizirati (v.). analist(a), -e m, mn. analisti ‰v. analiŠ pisac anala, letopisac. analistika, -e `, dat. i lok. analistici ‰v. analiŠ 1. pisawe anala. 2. prou~avawe anala. analitika, -e `, dat. i lok. analitici ‰gr~. analytike (techne)Š 1. filoz. u~ewe o analizirawu,

115

analiti~an ve{tina ra{~lawavawa sloènih sudova ili zakqu~aka. 2. mat. analiti~ka geometrija (v.). analiti~an, -~na, -~no ‰gr~. analytikosŠ koji se sluì analizom; koji ume da analizira. analiti~ar, -a m, mn. -i ‰v. analiti~anŠ onaj ko obavqa analizu; onaj ko se u razmi{qawu oslawa na analizu.

anaplastika analoj, -a m ‰gr~. analogeionŠ v. nalow. analfabet, -a i analfabet, -eta m = analfabeta, -e m, mn. analfabete, gen. mn. analfabeta ‰gr~. analphabetos koji ne zna azbukuŠ 1. nepismen ~ovek, nepismewak. 2. fig. neupu}en ~ovek, nestru~wak, neznalica. analfabeta = analfabet (v.).

analiti~ki, -~ka, -~ko ‰gr~. analytikosŠ koji se odnosi na analizu, koji se sluì analizom. y analiti~ki metod nau~ni metod pri kome se izdvajaju pojedini elementi problema i zasebno ispituju, a potom se povezuju u celinu; analiti~ka geometrija mat. grana geometrije koja se sluì algebarskim jedna~inama i linijama u koordinatnom sistemu; analiti~ki jezici lingv. jezici koji gramati~ke odnose padeà, lica, vremena i dr. prete`no izraàvaju posebnim re~ima (predlozima, zamenicama, pomo}nim glagolima) a ne promenom oblika re~i (kao u sinteti~kim jezicima).

analfabetizam, -zma m ‰v. analfabetŠ nepismenost.

analogan, -gna, -gno ‰gr~. analogosŠ 1. koji je po nekoj osobini ne~emu sli~an, odgovaraju}i, istovrstan; y analogni organi biol. organi kod razli~itih organizama koji obavqaju istu funkciju, mada se razlikuju po gra|i i postanku (npr. {krge i plu}a). 2. ra~. koji promenqive veli~ine predstavqa neprekidno promenqivim fizi~kim pojavama, kao {to je elektri~na struja; up. digitalan.

anamnestik, -a m, mn. anamnestici, gen. mn. anamnestika ‰gr~. anamnestikos, v. anamnezaŠ farm. lek za ja~awe pam}ewa. x anamnesti~an.

analogizam, -zma m ‰gr~. analogismosŠ filoz. zakqu~ak po analogiji. analogija, -e ` ‰gr~. analogiaŠ 1. delimi~na sli~nost izme|u dve pojave ili pojma, istovrsnost, podudarnost. 2. prav. izuzetna primena pravnog propisa koji vredi za jedan slu~aj na drugi koji mu je sli~an po osnovnim obele`jima. 3. lingv. pojava da se neki jezi~ki oblici povode za drugima koji su im sli~ni, npr. moèm (u de~jem govoru ili u dijalektima) prema moè{, moè itd. 4. teol. metoda spoznaje Boga koja je saobrazna sa sposobno{}u ~oveka da primi œOtkroveweŒ. x analogijski i analo{ki. analogon, -ona m, analogoni, gen. mn. analogona ‰gr~. sredwi rod od analogosŠ sli~an ili odgovaraju}i predmet; sli~na ili odgovaraju}a pojava; up. ekvivalent, pandan.

116

analfabetski, -a, -o ‰v. analfabetŠ koji se odnosi na analfabete i analfabetizam. y analfabetski te~aj pedag. te~aj za opismewavawe. anamneza, -e ` ‰gr~. anamnesis se}aweŠ 1. med. podaci koje pacijent daje lekaru o prethodnom stawu svoje bolesti; istorija bolesti. 2. filoz. u Platonovoj filozofiji, teorija po kojoj du{a sti~e ideje na osnovu se}awa na raniju egzistenciju. x anamnesti~ki.

anamorfoza, -e ` ‰gr~. anamorphosis izobli~ewe, od morphe oblikŠ 1. fiz. izobli~ewe slike, pomo}u zakrivqenog ogledala ili sistema so~iva, na taj na~in da slika opet dobije svoj pravi izgled ako se gleda pod odre|enim uglom. 2. biol. postepena promena oblika biqke ili ìvotiwe tokom evolucije. ananas, -a m, mn. -i ‰port. ananas, iz nekog ju`noameri~kog indijanskog jezikaŠ bot. tropska biqka sa so~nim, mirisnim plodom oblika velike {i{arke, Ananas comosus. ananim, -a m, mn. -i ‰v. ana-, gr~. onyma = onoma imeŠ pseudonim dobijen ~itawem imena ili prezimena unatrag. anapest, -a m, mn. -i (uob. i anapest) ‰gr~. anapaistos udaren natrag, preokrenutŠ metr. stopa od dva kratka (nenagla{ena) i jednog dugog (nagla{enog) sloga, obrnut daktil. x anapesti~ki. anaplastika, -e `, dat. i lok. anaplastici ‰gr~. anaplassein preoblikovatiŠ med. operacija kojom se rekonstrui{u delovi tela presa|ivawem koè, mi{i}a i sl. s drugog mesta na telu. x anaplasti~ki.

anaptiksa anaptiksa, -e ` = anaptiksis, -a m ‰gr~. anaptyxis razvijawe, otvaraweŠ fon. umetawe samoglasnika u suglasni~ku grupu koja je te{ka za izgovor. anaptiksis = anaptiksa (v.). anarhizam, -zma m ‰v. anarhijaŠ u~ewe po kome treba ukinuti svaki oblik vlasti, makar i nasilnim putem, u ime slobode li~nosti; pokret za ukidawe vlasti, naro~ito jak u XIX veku. anarhija, -e ` ‰gr~. anarchia od a(n)- i arche vlastŠ 1. nepostojawe vlasti, bezvla{}e. 2. fig. potpuni nered, pometwa, haos. anarhist(a), -e m, mn. anarhisti (`. anarhistkiwa, -e) ‰v. anarhijaŠ pristalica anarhizma, pripadnik pokreta za ukidawe vlasti. anarhi~an, -~na, -~no ‰v. anarhijaŠ 1. koji je bez vlasti. 2. fig. koji je u neredu, zbrkan, haoti~an. anarhi~nost, -osti ` ‰v. anarhijaŠ stawe onoga {to je anarhi~no. anarhoidan, -dna, -dno ‰v. anarhija, -oidŠ sli~an anarhiji; sklon anarhizmu. anarhoindividualizam, -zma m ‰v. anarhija, individualizamŠ u~ewe o apsolutnoj slobodi pojedinca, kome se ne smeju nametati nikakve obaveze ni pravila (osnovao ga je nema~ki filozof Maks [tirner, 1806–1856). x anarhoindividualisti~ki. anarhoindividualist(a), -e m, mn. anarhoindividualisti ‰v. anarhija, individualistaŠ pristalica anarhoindividualizma. anarholiberal, -ala m, mn. anarholiberali, gen. mn. anarholiberala = anarholiberalist(a), -e m, mn. anarholiberalisti ‰v. anarhija, liberalŠ pristalica anarholiberalizma. anarholiberalizam, -zma m ‰v. anarhija, liberalizamŠ liberalizam s primesama anarhije: upotrebqeno u jugoslovenskoj politi~koj praksi oko 1970. kao pogrdna oznaka za intelektualce koji su teìli ultralevi~arstvu i slabqewu mo}i komunisti~ke partije. anarholiberalist(a) = anarholiberal (v.). anarhosindikalizam, -zma m ‰v. anarhija, sindikalizamŠ struja u sindikalnom pokretu koja zahteva da se radnici bore za svoja prava samo udruìvawem i organizovawem {trajko-

anatemisati va, bez u~e{}a u politi~kom i parlamentarnom ìvotu. anarhosindikalist(a), -e m, mn. anarhosindikalisti ‰v. anarhija, sindikalistaŠ pristalica anarhosindikalizma. anasarka `, dat. i lok. anasarci ‰gr~. ana-, sarx mesoŠ med. skupqawe telesne te~nosti u potko`nom tkivu. anason ‰gr~. anesonŠ = anis (v.). anasonka = anasonlija (v.). anasonlija, -e = anasonka, -e ` ‰v. anasonŠ rakija aromatizovana osu{enim plodovima anasona; up. anizeta. anastaza, -e i anastaza, -e ` ‰gr~. anastasis ponovno ustajaweŠ uskrsnu}e. anastati~ki, -a, -o i anastatski, -a, -o ‰engl. anastatic od gr~. anastasis, v. anastazaŠ koji obnavqa. y anastati~ka {tampa, anastati~ka kopija tipogr. postupak za umnoàvawe starih {tampanih tekstova (prvobitno hemijskim i litografskim putem, danas fotokopirawem); up. reprint. anastigmat, -ata m, mn. anastigmati, gen. mn. anastigmata ‰gr~. a(n)-, v. astigmatizamŠ fot. objektiv od kombinovanih so~iva, ~ije slike zadràvaju punu o{trinu do samih ivica. x anastigmati~an i anastigmatski. anastomoza, -e ` ‰gr~. ana-, stoma ustaŠ med. 1. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva ìvca. 2. spajawe cevastih organa (jedwak, èludac, creva) hirur{kim putem. anastrofa, -e ` ‰gr~. anastrophe okretawe unazadŠ kwi`. promena uobi~ajenog reda re~i, inverzija. anat, -ata m, mn. anati, gen. mn. anata ‰srlat. annatus od lat. annus godinaŠ papin godi{wi prihod. anateksa, -e ` ‰gr~. anatexis topqeweŠ geol. delimi~no stapawe stena na velikoj dubini pod uticajem visoke temperature i pritiska. anatema, -e ` ‰gr~. anathemaŠ iskqu~ewe iz crkvene zajednice, prokletstvo, javna osuda. anatemisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. anatemaŠ baciti, bacati anatemu, prokleti, prokliwati, izop{titi iz crkvene zajednice; prokazati.

117

anatemwak anatemwak, -a m, mn. anatemwaci, gen. mn. anatemwaka ‰v. anatemaŠ 1. onaj na koga je ba~ena anatema, prokletnik, nevaqalac. 2. zao duh, |avo, ne~astivi. anatoksin, -ina m ‰v. ana-, toksinŠ med. toksin bakterije kome su uklowena otrovna svojstva, tako da moè posluìti za vakcinisawe. anatom, -a m, mn. -i ‰v. anatomijaŠ stru~wak za anatomiju. anatomizirati = anatomizovati (v.). anatomizovati, -ujem = anatomizirati, anatomiziram, 3. l. mn. anatomiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. anatomijaŠ ra{~laniti, ra{~lawivati, razu|ivati, rastaviti, rastavqati na sastavne delove. anatomija, -e ` ‰nlat. anatomia od gr~. anatome rasecaweŠ 1. nauka koja izu~ava sklop tela i sastav organa qudi i ìvotiwa. 2. fig. ra{~lawivawe, detaqno ispitivawe, prou~avawe gra|e. 3. telesni sastav, gra|a tela. x anatomski. anatocizam, -zma m ‰nlat. anatocismus, v. ana-, gr~. tokismos lihvareweŠ napla}ivawe interesa na interes, lihvarewe, zelena{ewe. anafaza, -e ` ‰v. ana-, fazaŠ biol. tre}a faza u indirektnoj deobi }elija (mitozi). anafilaksa, -e ` i anafilaksija, -e ` ‰v. ana-, gr~. phylaxis za{titaŠ med. krajwa preosetqivost organizma prema nekoj materiji na koju je senzibilizovan prethodnim kontaktom. anafilaksija = anafilaksa (v.). anafilakti~ki, -a, -o ‰v. anafilaksijaŠ med. koji se odnosi na anafilaksu. y anafilakti~ki {ok med. jaka alergijska reakcija, opasna po ìvot, do koje dolazi po uno{ewu alergena u krv. anafora, -e ` ‰gr~. anaphora ponavqaweŠ 1. kwi`. stilska figura koja se sastoji u ponavqawu istih re~i na po~etku vi{e uzastopnih stihova ili re~enica. 2. lingv. upu}ivawe na re~ ili izraz iz prethodnog teksta, putem zamenice ili sinonima. 3. rel. pravosl. sredi{wi deo liturgije, skup molitava za vreme kojih se sveti darovi pretvaraju u svete tajne. x anafori~ki. anaforeza, -e ` ‰v. ana-, v. elektroforezaŠ fiz. kretawe ~estica prema anodi prilikom elektroforeze (v.).

118

angaòvati anafrodizija, -e ` ‰gr~. a(n)-, aphrodisia qubavno uìvaweŠ med. smawewe ili izostanak polnog nagona. anafrodizijak, -a m, mn. anafrodizijaci, gen. mn. anafrodizijaka = antafrodizijak, -a m, mn. antafrodizijaci, gen. mn. antafrodizijaka ‰v. anafrodizijaŠ farm. sredstvo za umawewe polnog nagona, supr. afrodizijak. anahoret, -a m, mn. -i ‰gr~. anachoretes koji se povla~iŠ pustiwak, usamqenik, isposnik. x anahoretski; up. ot{elnik, eremit. anahronizam, -zma, mn. anahronizmi, gen. mn. anahronizama m ‰gr~. anachronismos ono {to se doga|a u nevremeŠ 1. gre{ka u ra~unawu vremena odnosno doga|aja, vremenska poreme}enost, stavqawe ne~ega u epohu kojoj ne pripada. 2. ne{to {to je preostalo iz pro{losti, zastarela ili preìvela pojava. x anahronisti~ki i anahronisti~an. anacionalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. nacionalanŠ koji nema ose}aja za nacionalno; koji ne pripada nijednoj narodnosti. an blok pril. ‰fr. en blocŠ u celini, u komadu, sve zajedno, |uture. anvelopa, -e `, gen. mn. anvelopa ‰fr. enveloppeŠ 1. omot, omota~, zavoj. 2. geom. nepomi~na krivuqa ili povr{ina u odnosu na koju neka pokretna krivuqa ili povr{ina uvek ostaje tangenta. anga`man, -ana m, mn. anga`mani, gen. mn. anga`mana ‰fr. engagementŠ 1. obaveza, ugovor, zaduèwe; angaòvawe glumca, peva~a itd. za odre|eni umetni~ki posao. 2. angaòvanost (v.). angaòvan, -a, -o ‰v. angaòvatiŠ 1. zaposlen (po ugovoru). 2. aktivan, ukqu~en (u politi~ku delatnost, pokret, dru{tvenu akciju i sl.); ideolo{ki opredeqen, svestan. angaòvanost, -osti ` ‰v. angaòvatiŠ stawe onoga ko je angaòvan. angaòvati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. engagerŠ 1. primiti, primati u slu`bu po ugovoru, (privremeno) zaposliti, zapo{qavati; dati, davati ulogu (glumcu, peva~u). 2. (pri)dobiti (nekoga za ne{to), pokrenuti (na ne{to). 3. angaòvati se zaloìti se, zauzimati se (za ne{to). 4. angaòvati se ume{ati se, ukqu~iti se, uplesti se (u ne{to).

an gard an gard uzv. ‰fr. en garde, v. gardŠ upozorewe protivniku u ma~evawu da zauzme odbrambeni stav. angarija, -e ` ‰tur. angarya, gr~. angariaŠ zast. teàk posao, kulu~ewe, kuluk; patwa, muka. angelizam, -zma m ‰gr~. angelos an|eoŠ pokret nastao u Parizu 1948. godine, zasnovan na verovawu da svakog ~oveka kroz ìvot prati an|eo ~uvar. angelika, -e `, dat. i lok. angelici, gen. mn. angelika ‰lat. angelicus an|eoskiŠ 1. bot. lekovita biqka iz porodice {titarki, siri{, an|eoski koren, Angelica archangelica. 2. muz. vrsta starog instrumenta sli~nog gitari. angelus, -a m, mn. -i ‰po po~etku latinske molitve, Angelus Domini nuntiavit Mariae - An|eo Gospodwi objavi MarijiŠ rel. u katoli~koj crkvi, molitva uz ve~erwe i jutarwe zvowewe; samo to zvowewe. angiektazija, -e ` ‰v. angio-, gr~. ektasis rastezaweŠ med. pro{irewe krvnih sudova. angin ‰neizvesno porekloŠ = inlet (v.). angina, -e ` ‰lat. angina od angere stezati, gu{itiŠ med. zapaqewe grla, gu{oboqa; zapaqewe krajnika. y angina pektoris (lat. pectus gen. pectoris grudi) med. oboqewe sr~anih arterija pra}eno bolnim stezawem u grudima. angio- pref. ‰gr~. angeion ìla, sudŠ med. u sloènicama ozna~ava da se ne{to odnosi na krvne sudove. angiografija, -e ` ‰v. angio-, grafijaŠ med. rendgensko snimawe krvnih sudova uz upotrebu kontrasta; up. arteriografija. x angiografski. angiolog, -a m, mn. angiolozi, gen. mn. angiologa ‰v. angiologijaŠ med. lekar specijalista za angiologiju. angiologija, -e ` ‰v. angio-, -logijaŠ med. nauka o krvnim sudovima. angiom, -oma m, mn. angiomi, gen. mn. angioma ‰v. angio-, -omŠ med. crvena pega ili izraslina na koì, nastala usled pro{irewa i pove}awa krvnih ili limfnih sudova. angiopatija, -e ` ‰v. angio-, -patijaŠ med. op{ti naziv za oboqewa krvnih sudova. angioplastika, -e `, dat. i lok. angioplastici ‰v. angio-, plastikaŠ med. povezivawe ili

anglicizam produàvawe krvnih sudova putem mikrohirurgije. angiosarkom, -oma m, mn. angiosarkomi, gen. mn. angiosarkoma ‰v. angio-, sarkomŠ med. tumor sastavqen od sitnih krvnih sudova obloènih endotelnim }elijama. angiospazam, -zma m = angiospazmus, -a m ‰v. angio-, spazamŠ med. gr~ krvnih sudova. angiospazmus = angiospazam (v.). angiosperme, angiospermi ` mn. = angiospermije, angiospermija ` mn. ‰v. angio-, gr~. sperma semeŠ bot. skrivenosemewa~e, biqke ~iji su zameci zatvoreni u plodi{te; up. gimnosperme. angiospermije = angiosperme (v.). angiostenoza, -e ` ‰v. angio-, stenozaŠ med. suàvawe krvnih sudova. angir v. ajgir. angitis, -a m ‰v. angio-, -itisŠ med. zapaqewe krvnih sudova. angleza, -e ` ‰fr. (danse) anglaise engleska igraŠ muz. ist. naziv za vi{e raznih plesova engleskog porekla u Evropi od XVII do XIX veka. anglezit, -a i anglezit, -ita m ‰prema ostrvu Anglesey u Velsu, gde je prvi put na|enŠ miner. beli~astoùti ili sme|i mineral izrazitog sjaja, olovni sulfat. anglizam = anglicizam (v.). anglizirati v. anglicizovati. anglikanac, -nca m, mn. anglikanci, gen. mn. anglikanaca ‰v. anglikanskiŠ pripadnik anglikanske crkve. anglikanski, -a, -o ‰srlat. anglicanus engleskiŠ koji pripada anglikancima. y anglikanska crkva engleska dràvna crkva, nastala otcepqewem od katoli~ke crkve u XVI veku. anglist(a), -e m, mn. anglisti (`. anglistkiwa, -e) ‰lat. Anglus EnglezŠ stru~wak za anglistiku (v.). anglistika, -e `, dat. i lok. anglistici ‰v. anglist(a)Š nau~no istraìvawe engleskog jezika i kwièvnosti. anglicizam, -zma m, mn. anglicizmi, gen. mn. anglicizama = anglizam, -zma m, mn. anglizmi, gen. mn. anglizama ‰lat. anglicus engleskiŠ lingv.

119

anglicizovati re~ ili karakteristi~na osobina engleskog jezika, preuzeta u nekom drugom jeziku. anglicizovati, -ujem i anglicizirati, angliciziram, 3. l. mn. angliciziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. angliciser od lat. anglicus engleskiŠ (u)~initi sli~nim engleskom, poengleziti. anglo- ‰lat. Anglus EnglezŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se ne{to odnosi na Engleze, Englesku ili engleski jezik. anglo-ameri~ki, -a, -o ‰v. anglo-Š engleski i ameri~ki; delom engleski a delom ameri~ki. angloameri~ki, -a, -o ‰v. anglo-Š koji se odnosi na Amerikance engleskog porekla. angloman, -a i angloman, -ana m, mn. anglomani, gen. mn. anglomana ‰v. anglomanijaŠ ko preterano ceni i hvali sve {to je englesko. x anglomanski i anglomanski. anglomanija, -e ` ‰v. anglo-, v. manijaŠ neobuzdano odu{evqewe Englezima i engleskim obi~ajima. anglosaksonski, -a, -o ‰srlat. Anglo-SaxonesŠ 1. koji se odnosi na Angle i Saksonce (Sase), pretke dana{wih Engleza. 2. (o jeziku) staroengleski, jezik Anglo-Saksonaca, koji se govorio pribli`no do XII veka. 3. koji se odnosi na Engleze, Amerikance i druge narode engleskog jezika. anglofil, -a i anglofil, -ila m, mn. anglofili, gen. mn. anglofila ‰v. anglofilijaŠ onaj koji voli Engleze (supr. anglofob). x anglofilski i anglofilski. anglofilija, -e ` ‰v. anglo-, v. -filijaŠ naklonost prema Englezima i Engleskoj; supr. anglofobija. anglofob, -oba m, mn. anglofobi, gen. mn. anglofoba ‰v. anglofobijaŠ mrziteq Engleza i svega {to je englesko; supr. anglofil. x anglofobni i anglofopski. anglofobija, -e ` ‰v. anglo-, fobijaŠ mr`wa prema svemu {to je englesko. anglofon, -ona m, mn. anglofoni, gen. mn. anglofona ‰fr. anglophone, gr~. phone glasŠ osoba kojoj je materwi jezik engleski. anglofonski, -a, -o ‰v. anglofonŠ koji govori ili u kome se govori engleski jezik.

120

andergraund angora, -e ` ‰Angora, nekada{wi naziv AnkareŠ vuna od angorske koze ili drugih ìvotiwa sa sli~nom dlakom (v. angorski). angorski, -a, -o ‰v. angoraŠ koji je iz Angore. y angorska koza, angorski kuni}, angorska ma~ka zool. koza (kuni}, ma~ka) s dugom svilenkastom dlakom. angostura, -e ` ‰prema gradu Angosturi u VenecueliŠ 1. osu{ena kora jednog ju`noameri~kog drveta, nekada upotrebqavana kao lek protiv groznice. 2. liker s dodatkom angostura-kore. an gro i angro pril. ‰fr. en grosŠ trg. na veliko (o prodaji, kupovini). supr. an detaj. angrosist(a), -e m, mn. angrosisti, neob., v. grosist(a). angstrem, -a m, mn. angstremi, gen. mn. angstrema ‰prema {vedskom fizi~aru A. J. Ongstremu (Angstrom), 1814–1874)Š fiz. stomilioniti deo centimetra: jedinica za merewe talasne duìne svetlosti i drugih zrakova. angularan, -rna, rno ‰lat. angulus ugaoŠ ugaoni. angus-govedo, angus-goveda s ‰prema {kotskoj pokrajini AngusŠ vrsta gove~eta bez rogova. andabat, -ata m, mn. andabati, gen. mn. andabata ‰lat. andabataŠ ist. u starom Rimu gladijator koji se borio naslepo, sa {lemom preko glave; sluìo za uveseqavawe gledalaca. andaluzit, -a i andaluzit, -ita m ‰po {p. pokrajini AndaluzijiŠ miner. vrsta ukrasnog kamena, aluminijum-silikat. andante pril. ‰ital. andanteŠ muz. umereno, ne prebrzo. andante, andantea m ‰ital. andanteŠ muz. lagani stav ili deo kompozicije. andantino pril. ‰ital. andantino, dem. od andanteŠ muz. umereno, ne{to brè od andantea. andantino, -a m stav ili deo kompozicije u umereno sporom tempu. andezit, -a i andezit, -ita m ‰po Andima u Ju`noj AmericiŠ miner. vrsta vulkanskog kamena sive ili tamnosme|e boje. andergraund, -a m, mn. -i ‰engl. underground podzemqeŠ umetni~ka delatnost (u muzici,

anderkat filmu, kwiàvnosti) izvan zvani~no priznatih tokova; up. avangarda. anderkat, -a m, mn. anderkati, gen. mn. anderkata ‰engl. undercutŠ udarac u boksu (odozgo nadole); up. aperkat. an detaj pril. ‰fr. en detailŠ trg. na malo, pojedina~no; supr. an blok i angro. andosirati, andosiram, 3. l. mn. andosiraju endosserŠ finans. potpisati (menicu) na pole|ini, ~ime se prenosi na drugoga; indosirati. svr{. ‰fr.

andosman, -ana m, mn. andosmani, gen. mn. andosmana ‰fr. endossementŠ finans. potpis na pole|ini (menice), prenos menice. andragog, -a m, mn. andragozi, gen. mn. andragoga ‰v. andragogijaŠ stru~wak za andragogiju. andragogija, -e ` ‰v. andro-, (peda)gogijaŠ grana pedagogije usmerena na vaspitawe odraslih. andrak, -a m ‰neizvesnog poreklaŠ |avo, vrag; nevoqa; obi~no samo u izrazu koji ti je ‹? = {ta ti je? andramoqe, andramoqa ` mn. ‰neizvesnog poreklaŠ prwe, drowci, nepotrebne stvari. andreceum, -a m ‰v. andro-, gr~. oikion ku}a, stani{teŠ bot. skup svih pra{nika u cvetu. -andrija ‰v. andro-Š kao drugi deo re~i pokazuje da se ne{to odnosi na ~oveka, mu{karca. andro- ‰gr~. aner andros ~ovekŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se ne{to odnosi na ~oveka ili posebno na mu{karca. androgeneza, -e i androgeneza, -e ` ‰v. andro-, genezaŠ biol. razvitak jajne }elije u kome ne u~estvuje materinsko jedro; supr. ginogeneza. androgeni, androgena m mn. (jednina androgen, -ena) ‰v. andro-, -genŠ fiziol. mu{ki polni hormoni; najva`niji su testosteron i androsteron. androgin, -ina m, mn. androgini, gen. mn. androgina ‰gr~. androgynos od andro- (v.) i gyne ènaŠ 1. mitol. prabi}e ~ijim su polovqewem nastali prvi qudi (mu{karci i ène). 2. ~ovek ili ìvotiwa s mu{kim i ènskim osobinama, dvopolac, hermafrodit. 3. bot. biqka koja ima istovremeno i mu{ke i ènske cvetove.

an|eo androginija, -e ` ‰v. androginŠ 1. dvopolnost, hermafroditizam. 2. bot. prisustvo mu{kih i ènskih cvetova na istoj biqci. android, -ida m, mn. androidi, gen. mn. androida ‰v. andro-, -oidŠ ve{ta~ki ~ovek, robot sa izgledom ~oveka. androidan, -dna, -dno ‰v. androidŠ koji se odnosi na androida; sli~an ~oveku, ~ovekolik. androkefal, -a m, mn. -i ‰v. andro-, gr~. kephale glavaŠ mitol. bi}e s qudskom glavom i ìvotiwskim telom (npr. Minotaur, Sfinga). androkefaloid, -ida m, mn. androkefaloidi, gen. mn. androkefaloida ‰v. androkefal, -oidŠ miner. kamen koji ima oblik ~ove~je glave. androlepsija, -e ` ‰gr~. androlepsia od andro- (v.) i lambanein hvatatiŠ ist. u Atini, zvani~no uzimawe talaca ili hap{ewe stranaca kao odmazda za Atiwane zarobqene u inostranstvu. androlit, -a i androlit, -ita m, mn. androliti, gen. mn. androlita ‰v. andro-, gr~. lithos kamenŠ geol., arheol. okamewene qudske kosti ili kostur. andrologija, -e ` ‰v. andro-, -logijaŠ med. nauka koja ispituje bolesti mu{karaca; up. ginekologija. andromanija, -e ` ‰v. andro-, manijaŠ nezasita poùda za mu{karcima, nimfomanija. andropauza, -e ` ‰v. andro-, pauzaŠ med. telesne i psihi~ke promene kod mu{karca posle 50 godina starosti; up. menopauza. androsteron, -ona m ‰v. andro-, steroidŠ fiziol. mu{ki polni hormon. androfobija, -e ` ‰v. andro-, fobijaŠ psih. bolesni strah od mu{karaca; up. ginekofobija. anduz, a m, mn. anduzi, gen. mn. anduza ‰tur. and›z-otu od and›z {ikara i ot travaŠ pokr. biqka oman; wen osu{eni koren, koji se upotrebqava za ka|ewe. an|eo, an|ela m, mn. -i ‰gr~. angelos glasnikŠ 1. rel. bo`ji glasnik, duhovno bi}e koje posreduje izme|u Boga i qudi. 2. fig. ~ovek izuzetne dobrote; qupko i bezazleno dete ili èna. x an|elski, an|elski, an|eoski, an|eoski, an|eoski.

121

anegdota anegdota, -e i anegdota, -e ` ‰gr~. anekdota neobjavqeno: prvobitno naslov dela Prokopija, vizantijskog istori~ara iz VI vekaŠ istinita pri~ica o nekom zanimqivom doga|aju, obi~no vezana za poznate li~nosti. x anegdotski i anegdotski; anegdotalan. anegdotika, -a `, dat. i lok. anegdotici ‰v. anegdotaŠ 1. prou~avawe anegdota. 2. skup anegdota o odre|enoj li~nosti. aneks, -a m, mn. aneksi, gen. mn. aneksa ‰lat. annexus pripojenŠ 1. prilog, dodatak, nastavak (ugovora ili nekog drugog spisa). 2. pomo}na zgrada; pro{ireni deo zgrade. aneksija, -e ` ‰lat. annexio pripajawe, privezivaweŠ pripajawe, prisajediwewe ili jednostrano prisvajawe neke teritorije. x aneksioni. aneksionizam, -zma m ‰v. aneksijaŠ politika prisvajawa tu|ih teritorija. aneksionist(a), -e m, mn. aneksionisti ‰v. aneksijaŠ pristalica aneksionizma. x aneksionisti~ki. anektirati, anektiram, 3. l. mn. anektiraju svr{. ‰lat. annectereŠ izvr{iti aneksiju, pripojiti; nasilno prisvojiti. anekumena, -e ` ‰gr~. a(n)-, oikoumene nastaweni deo svetaŠ delovi Zemqine povr{ine na kojima se qudi ne mogu nastaniti (pustiwe, mo~vare, polarne oblasti itd.). anelidi, anelida m mn. ‰lat. anellus prstenŠ zool. prstenaste gliste. anemija, -e ` ‰gr~. a(n)-, haima krvŠ med. nedostatak hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca, malokrvnost, slabokrvnost. anemi~an, -~na, -~no ‰v. anemijaŠ 1. med. malokrvan, slabokrvan. 2. fig. bled, neubedqiv, neizrazit, beìvotan. anemi~ar, -a m, mn. -i (`. anemi~arka, dat. anemi~arki) ‰v. anemijaŠ osoba koja pati od anemije. anemi~nost, -osti ` ‰v. anemijaŠ 1. malokrvnost. 2. fig. slabost, beìvotnost, nedovoqna ubedqivost. anemo- ‰gr~. anemos vetarŠ u sloènim re~ima zna~i vetar. anemogaman, -mna, -mno ‰v. anemogameŠ bot. (o biqci) koji se oplo|uje pomo}u vetra.

122

anerotizam anemogame, anemogama ` mn. ‰v. anemo-, gr~. gamein ven~ati seŠ bot. biqke kod kojih vetar prenosi cvetni prah. anemograf, -a m = anemometrograf, -a m, mn. -i ‰v. anemo-, metro-, -grafŠ meteor. ure|aj koji na hartiji ili magnetnoj traci beleì pravac i brzinu vetra; up. anemoskop. anemografija, -e ` ‰v. anemografŠ meteor. prou~avawe i opisivawe vetrova. anemometar, -tra m, mn. anemometri, gen. mn. anemometara ‰v. anemo-, -metarŠ meteor. sprava za merewe brzine vetra ili brzine kojom leti neka letelica. anemometrograf = anemograf (v.). anemona, -e ` ‰gr~. anemoneŠ bot. biqka s belim ili plavim cvetovima, {umarica, sasa. anemoskop, -a m, mn. -i ‰v. anemo-, -skopŠ vetrokaz, sprava koja pokazuje duvawe vetra. anemostat, -ata m ‰v. anemo-, gr~. statos postavqenŠ ure|aj za provetravawe prostorija. anemofilan, -lna, -lno ‰v. anemofileŠ v. anemogaman. anemofile, anemofila ` mn. ‰v. anemo-, gr~. philos prijateqŠ v. anemogame. anemofilija, -e ` ‰v. anemofileŠ bot. opra{ivawe biqaka posredstvom vetra. anenkefalija, -e i anencefalija, -e ` ‰gr~. a(n)-, enkephalos mozakŠ med. uro|eni nedostatak mozga. anenkefal(os), -a m -i anencefal(os), -a m ‰v. anenkefalijaŠ med. nakaza ro|ena bez mozga. anepigraf, -a m, mn. -i ‰gr~. a(n)-, v. epigrafŠ spis ili kwiga bez naslova. anepija, -e ` ‰gr~. a(n)-, epos re~Š nesposobnost govorewa, nemost, nemu{tost. anergija, -e ` ‰gr~. a(n)-, ergon radŠ med. nedovoqna sposobnost organizma da reaguje na odre|en alergen. aneritropsija, -e ` ‰gr~. a(n)-, erythros crven, ops okoŠ med. slepilo za crvenu boju. aneroid, -ida m, mn. aneroidi, gen. aneroida ‰gr~. a-, neros te~anŠ barometar (v.) bez ìve, s elasti~nom metalnom plo~om koja reaguje na promene vazdu{nog pritiska. anerotizam, -zma m ‰gr~. a(n)-, v. erotizamŠ gubitak èqe za polnim odnosom.

anestezija anestezija, -e i anestezija, -e ` ‰gr~. anaisthesia od a(n)- i aisthesis ose}ajŠ med. 1. gubitak osetqivosti za bol (usled povrede nerava ili mozga). 2. davawe sredstava koja neutrali{u ose}aj bola, obi~no radi hirur{ke intervencije; up. narkoza y lokalna anestezija ona koja zahvata samo jedan deo tela. x anesteti~an i anesteti~ki. anesteziolog, -a m, mn. anesteziolozi, gen. mn. anesteziologa ‰v. anestezija, -logŠ med. 1. lekar koji se bavi anesteziologijom. 2. anesteti~ar. anesteziologija, -e ` ‰v. anestezija, -logijaŠ med. grana medicine koja izu~ava klini~ku anesteziju. anestetik, -a m, mn. anestetici, gen. mn. anestetika ‰gr~. anaisthetikos neosetqivŠ med. sredstvo koje izaziva neosetqivost u celom telu ili na mestu primene. anesteti~ar, -a m, mn. -i ‰v. anestetikŠ med. onaj ko daje anesteziju. aneurizma, -e ` ‰gr~. aneurysma pro{irewe, rastezaweŠ med. lokalno pro{irewe krvnog suda usled oboqewa wegovih zidova. aneurin, -ina m ‰gr~. a-, neuron nervŠ farm. vitamin B1, tiamin; najvi{e ga ima u kvascu i u klicama ìtarica; wegov nedostatak izaziva bolest beri-beri. anàmbman, -ana m ‰fr. enjambementŠ kwi`. opkora~ewe, prelaèwe nedovr{ene re~enice u slede}i stih. an èneral pril. ‰fr. en generalŠ uop{te, uop{te uzev{i. anzipovati, -ujem 3. l. mn. anzipuju svr{. ‰engl. unzipŠ ra~. vratiti kompjuterski dokument na wegovu prvobitnu veli~inu (izraènu u kilobajtima) pomo}u odgovaraju}eg programa po{to je prethodno bio smawen, kompresovan, zipovan; raspakovati (dokument). v. zipovati. anzihtskarta, -e `, gen. mn. anzihtskarti ‰nem. Ansichtskarte od Ansicht pogledŠ zast. razglednica. aniverzarija = aniverzarijum (v.). aniverzarijum, -a (i aniverzarij, -a) m = aniverzarija, -e ` ‰lat. anniversariumŠ godi{wica.

animalnost anizeta, -e ` ‰fr. anisetteŠ rakija za~iwena anisom; liker od anisa; up. anasonka. anizo- ‰gr~. anisos nejednakŠ kao prvi deo re~i ozna~ava nejednakost onoga {to se kazuje u drugom delu. anizogamija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. gamos brakŠ biol. spajawe semenih }elija nejednake veli~ine i strukture; supr. izogamija. anizokorija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. kore zenicaŠ med. nejednakost zenica. anizotropan, -pna, -pno ‰v. anizotropijaŠ koji u razli~itim pravcima ima druk~ija svojstva. anizotropija, -e ` ‰v. anizo-, -tropijaŠ osobina nekih tela da u razli~itim pravcima imaju druk~ija fizi~ka svojstva; supr. izotropija. anizohromija, -e ` ‰v. anizo-, gr~. chroma bojaŠ med. nejednaka obojenost crvenih krvnih zrnaca. anil, -a i anil, -ila m ‰ar. al-nil, primqeno preko {p. anilŠ biqka iz koje se dobija indigo (v.). anilidi, anilida m mn. ‰v. anilinŠ hem. jediwewa koja nastaju od anilina delovawem organskih kiselina. anilin, -ina m ‰v. anilŠ bezbojna uqasta te~nost karakteristi~nog mirisa, sluì za dobijawe boja (anilinske boje). x anilinski. anima, -e ` ‰lat. anima du{aŠ psih. po u~ewu K. G. Junga, ènski princip u qudskoj du{i, prisutan i kod mu{karaca; up. animus. animalan, -lna, -lno ‰lat. animalis, up. animal ìvotiwaŠ ìvotiwski; svojstven ili sli~an ìvotiwi. animalizam, -zma m ‰lat. animal ìvotiwaŠ 1. ìvotiwska priroda, animalnost. 2. kult ìvotiwa, kod primitivnih naroda. 3. filoz. u~ewe po kome se ~ovek u su{tini ne razlikuje od ìvotiwe. animalist(a), -e m, mn. animalisti ‰v. animalizamŠ 1. um. slikar ili vajar koji prikazuje ìvotiwe. 2. pristalica animalizma. x animalisti~ki. animalnost, -i ` ‰v. animalanŠ ìvotiwska priroda; poìvotiwenost.

123

animato animato pril. ‰ital. animatoŠ muz. ìvo, ìvahno. animator, -a m, mn. -i ‰lat. animatorŠ 1. onaj ko animira, pokreta~; osoba kadra da podstakne qude na u~e{}e u kulturnim ili zabavnim delatnostima. 2. crta~ po~etnih i zavr{nih pokreta u crtanom filmu. animacija, -e ` ‰lat. animatioŠ 1. oìvqavawe, pokretawe, bu|ewe. 2. ìvost, budnost, aktivnost. 3. tehnika postizawa pokreta u crtanom filmu, odskora i pomo}u kompjutera (kompjuterska ‹). animizam, -zma m ‰fr. animisme od lat. anima du{aŠ verovawe da sve, pa i neìve stvari imaju du{u; primitivna religija koja prirodnim silama pridaje duhovna svojstva. x animisti~ki. animirati, animiram, 3. l. mn. animiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. animareŠ 1. uneti, unositi ìvost, pokrenuti, pokretati, (o)bodriti, podsta}i, podsticati. 2. stvoriti, svarati iluziju pokreta, u crtanom filmu, ili primenom kompjuterske tehnike; u lutkarstvu: oìviti, oìvqavati lutke stavqaju}i ih u pokret; y animirani film crtani film. animir-dama, -e ` ‰nem. Animierdame, v. animiratiŠ barska dama, privla~na èna koja zabavqa goste i navodi ih da {to vi{e tro{e. animist(a), -e m, mn. animisti ‰v. animizamŠ sledbenik animizma. animozan, -zna, -zno ‰lat. animosusŠ ozloje|en, srdit, neprijateqski. animozitet, -eta m ‰lat. animositasŠ = animoznost, -i ` neprijateqski stav, zlovoqa, srxba. animoznost = animozitet (v.). animozo pril. ‰ital. animosoŠ muz. sr~ano, poletno, smelo. animus, -a m ‰lat. animus duhŠ psih. po u~ewu K. G. Junga, mu{ki princip u qudskoj du{i, prisutan i kod èna; up. anima. anion, -a i anion, -ona m ‰od an(oda) i ion = jon (v.)Š fiz. negativno naelektrisan jon, u elektri~nom poqu kre}e se prema anodi; up. kation. aniridija, -e ` ‰gr~. a(n)-, iris dugaŠ med. nedostatak duìce u oku.

124

ankilostoma anis, a m, mn. anisi, gen. mn. anisa ‰lat. anisum od gr~. anesonŠ biqka s mirisnim plodovima koji sluè kao lek i kao za~in, Pimpinella anisum. anihilacija, -e ` ‰lat. annihilatio, v. anihiliratiŠ uni{tewe, poni{tewe. anihilirati, anihiliram, 3. l. mn. anihiliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. annihilare od nihil ni{taŠ (u)ni{titi, (po)ni{titi, ukinuti, ukidati. anjon nepr., stand. anion i anion (v.). ank, -a ankh, -a m ‰egipatska re~, du{a, ìvotŠ krst sa dr{kom, simbol ìvota u starom Egiptu. anker, -a m, mn. ankeri, gen. mn. ankera ‰nem. AnkerŠ sidro, kotva, lenger. ankerit, -a i ankerit, -ita m ‰po austrijskom mineralogu M. S. AnkeruŠ miner. mineral sli~an dolomitu. anketa, -e `, gen. mn. anketa ‰fr. enquete ispitivawe, istraìvaweŠ prikupqawe mi{qewa ve}eg broja qudi, ispitivawe javnog mwewa ili trì{ta pomo}u upitnika. anketar, -ara m, mn. anketari, gen. mn. anketara ‰v. anketaŠ osoba koja vr{i anketirawe. anketirati, anketiram, 3. l. mn. anketiraju svr{. nesvr{. ‰v. anketaŠ sprovesti, sprovoditi anketu. anketni, -a, -o ‰v. anketaŠ koji se odnosi na anketu ili na anketirawe. y anketni list list s pitawima za anketu, upitnik; anketna komisija pol. odbor koji bira vlada ili parlament radi prikupqawa podataka o datom problemu (bukvalni prevod francuskog commission d’enquete — istra`ni odbor). ankiloblefaron, -a m ‰gr~. ankylos iskrivqen, blepharon o~ni kapakŠ med. uro|ena sraslost gorweg i doweg o~nog kapka. ankiloglosa, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqen, glossa jezikŠ med. delimi~na ili potpuna sraslost jezika. ankiloza, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqenŠ med. uko~enost zglobova usled srastawa kostiju u zglobu. ankilostoma, -e ` ‰gr~. ankylos iskrivqen, stoma ustaŠ med. bolest koja onemogu}ava normalno otvarawe usta.

ankilostomijaza ankilostomijaza, -e ` ‰v. ankilostomaŠ med. bolest koju u toplim krajevima izaziva tzv. rudarska glista (Ankylostoma duodenale), parazit koji ìvi u dvanaestopala~nom crevu. anksiozan, -zna, -zno ‰lat. anxiosus od anxia teskoba, od angere stezatiŠ teskoban, uznemiren, zapla{en. anksioznost, -i ` ‰v. anksiozanŠ psih. patolo{ka strepwa, teskoba, zebwa, ose}awe straha pred celokupnom ìvotnom situacijom. anksiolitik, -a m, mn. anksiolitici, gen. mn. anksiolitika ‰v. anksiozan, gr~. lytikos koji razre{ava, rastvaraŠ farm. sredstvo koje deluje na smawewe anksioznosti (straha i teskobe). ankh v. ank. anlaser, -a m, mn. -i ‰nem. AnlasserŠ tehn. ure|aj za pokretawe motora, starter (v.). an mas pril. ‰fr. en masseŠ u masi, u gomili, svi zajedno. anogen, -a, -o (i anogen, a, -o) ‰gr~. ano navi{e, v. -genŠ geol. koji je postao kretawem odozdo navi{e (o eruptivnim stenama); supr. katogen. anoda, -e ` ‰gr~. anodos uzlazak, usponŠ fiz. pozitivna elektroda; up. katoda. anodin, -dina m ‰gr~. a(n)-, odyne bolŠ farm. zast. sredstvo za ublaàvawe bolova. anodinija, -e ` ‰v. anodinŠ med. bezbolnost, odsustvo poro|ajnih bolova. anodni, -a, -o ‰v. anodaŠ fiz. koji se odnosi na anodu; y anodni zraci roj pozitivnih jona koji pri visokom naponu izbijaju iz anode. anozmija v. anosmija. anoksija, -e ` ‰gr~. a(n)-, v. oksigenŠ med. nedostatak kiseonika u krvi i tkivima. anomalan, -lna, -lno ‰gr~. anomalosŠ koji odstupa od pravila, nepravilan, izuzetan, neuobi~ajen. anomalija, -e i anomalija, -e ` ‰gr~. anomaliaŠ nepravilnost, izuzetnost, neobi~nost. anomija, -e ` ‰gr~. anomia, od a- i nomos zakonŠ neprihvatawe zakona, bezakowe; nepostojawe dru{tvenih normi. anominacija, -e ` ‰nlat. annominatio od adi nominatio imenovaweŠ = paronomazija (v.). anomi~an, -~na, -~no ‰v. anomijaŠ koji je van zakona, nepodvrgnut zakonima.

anorhija anonim v. anonimus. anoniman, -mna, -mno i anoniman, -mna, -mno ‰gr~. anonymos od a(n)- (v.) i onyma = onoma imeŠ 1. bezimen, nepoznat, nepotpisan. y anonimno pismo nepotpisano pismo u kome se ne{to dostavqa, kritikuje, preti ili ucewuje; anonimno dru{tvo ekon. drugi naziv (pre svega u Francuskoj) za deoni~arsko dru{tvo. 2. fig. nepoznat u javnosti, bez ugleda, bezna~ajan. anonimitet, -eta m ‰nlat. anonymitasŠ = anonimnost, -i i anonimnost, -osti ` osobina onoga {to je anonimno, bezimenost, nepoznatost. anonimnost = anonimitet (v.). anonimus, a i anonimus, -a m, mn. -i ‰lat. anonymus iz gr~kog, v. anonimanŠ nepoznat ~ovek, ~ovek bez ugleda u javnosti, niko i ni{ta. anonsa, -e ` ‰fr. annonceŠ oglas u novinama; obave{tewe. anonsirati, anonsiram, 3. l. mn. anonsiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. annoncerŠ oglasiti, ogla{avati, objaviti, objavqivati, obznaniti. anopistograf, -a m ‰v. a-, gr~. opisthen pozadi, v. -grafŠ filol. tekst ispisan samo na jednoj strani lista (naro~ito rukopisi na papirusu i pergamentu). x anopistografski. anorak, -a m, mn. anoraci, gen. mn. anoraka ‰engl. anorak iz eskimskogŠ debela vindjakna s kapuqa~om, ob. postavqena krznom. anorgazmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, v. orgazamŠ med. nemogu}nost doìvqavawa orgazma iz razli~itih uzroka. anorganski, -a, -o ‰gr~. a(n)- (v.), v. organskiŠ 1. neìv, beìvotan, mrtav. 2. hem. koji ne spada u organsku hemiju, neorganski. y anorganska hemija nauka koja se bavi neorganskim materijama. anoreksija, -e ` ‰gr~. a(n)-, orexis èqa, ùdwaŠ med. potpuni nedostatak apetita, ga|ewe prema hrani. x anoreksi~an. anorektalan, -lna, -lno ‰lat. anus ~mar, rectum zadwe crevoŠ med. koji se odnosi istovremeno na ~mar i zadwe crevo. anormalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. normalanŠ v. abnormalan. anorhija, -e ` ‰gr~. a(n)-, orchis mudoŠ med. nedostatak testisa.

125

anoskop anoskop, -a i anoskop, -a, mn. -i m ‰lat. anus ~mar, v. -skopŠ med. instrument za pregledawe sluzokoè ~mara. anosmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, osme mirisŠ med. prolazna (kod kijavice) ili trajna nesposobnost ose}awa mirisa. anotacija, -e = adnotacija, -e ` ‰lat. adnotatio, annotatio, v. anotiratiŠ zabele{ka, primedba, napomena. anotirati, anotiram, 3. l. mn. anotiraju = adnotirati, adnotiram, 3. l. mn. adnotiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. adnotare, annotare, od ad- i notare beleìtiŠ (pri)beleìti, (za)pisati, napomenuti; propratiti bele{kama. y anotirana bibliografija spisak publikacija koji pored bibliografskih podataka navodi i kratak sadràj i osnovne podatke o delu. anofeles, -a m, mn. -i ‰gr~. anopheles nekoristan, {tetanŠ zool. komarac koji prenosi malariju. anoftalmija, -e ` ‰gr~. a(n)-, ophthalmos okoŠ med. nedostatak o~iju. an pasan ‰fr. en passant prolaze}iŠ 1. uzgred (re~eno), usput, u prolazu. 2. u {ahu, pravilo po kome pe{ak moè uzeti protivni~kog pe{aka na poqu desno ili levo od sebe ukoliko je ovaj tu stigao prelaze}i dva poqa iz po~etne pozicije. anplagd, -a m ‰engl. unplugged prema unplug izvu}i utika~Š 1. svirawe (na akusti~kim gitarama i drugim instrumentima) bez poja~ala. 2. zvu~ni zapis (snimak) takvog svirawa. an profil pril. ‰fr. en profilŠ iz profila, sa strane; up. anfas. ansambl, -a m, mn. ansambli, gen. mn. ansambla i ansambala ‰fr. ensemble zajednoŠ 1. celina, skup; zajednica. 2. muz. sastav, grupa muzi~ara ili peva~a, ob. ve}a od kvarteta. 3. pozor. skup glumaca; grupa za zajedni~ko izvo|ewe scenskog dela. 4. komplet ènske ode}e, kaput i sukwa; up. komplet (4). ansilaà, -e ` ‰fr. ensilageŠ sme{tawe ìta i druge hrane u silose. ansilirati, ansiliram, 3. l. mn. ansiliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. ensiler od silo silosŠ smestiti, sme{tati u silos.

126

antedatirati ant- prefiks u re~ima u kojima osnova po~iwe samoglasnikom, npr. Antarktik; v. anti-. anta, -e `, gen. mn. anti ‰ma|. hantŠ humka zemqe, ob. kao me|a{ na wivama. antabus, -a m ‰fabri~ko imeŠ farm. sredstvo koje izaziva ga|ewe prema alkoholu, tetraetil-diuram disulfid. antagonizam, -zma m ‰gr~. antagonisma od ant- (v.) i agonizomai boriti seŠ protivqewe, neprijateqstvo, trvewe, opre~nost; nepomirqivi sukob. antagonizovati, -ujem i antagonizirati, antagoniziram, 3. l. mn. antagoniziraju svr{. i nesvr{. ‰v.antagonizamŠ izazvati, izazivati antagonizam, o{tro sukobqavati. antagonist(a), -e m, mn. antagonisti ‰gr~. antagonistes, v. antagonizamŠ 1. protivnik, suparnik, takmac (`. antagonistkiwa, -e). 2. fiziol. organ ili sistem koji deluje suprotno nekom drugom. 3. farm. lek suprotnog dejstva u odnosu na neki drugi. antagonisti~ki, -a, -o ‰v. antagonistŠ koji deluje suprotno; suprotstavqen, protivan, u sukobu. antal, -a m, mn. -i ‰ma|. antalagŠ stara ma|arska mera za vino, 50 litara. antalast v. hantalast. antanta, -e ` ‰fr. ententeŠ savez, sporazum izme|u dràva. y Velika Antanta ist. savez Rusije, Francuske i Engleske po~etkom HH veka, usmeren protiv Austrougarske i Nema~ke; Mala Antanta ist. savez Jugoslavije, Rumunije i êhoslova~ke izme|u dva svetska rata. Antarktik, -a m ‰v. ant-, ArktikŠ geogr. oblast Zemqe oko Ju`nog pola. x antarkti~ki. antafrodizijak ‰v. ant-, afrodizijakŠ = anafrodizijak (v.). antacid, -ida m, mn. antacidi, gen. mn. antacida (mn. i antacida) ‰v. ant-, lat. acidus kiseoŠ farm. sredstvo koje neutralizuje vi{ak kiseline u èlucu. ante- pref. ‰lat. ante preŠ kao prvi deo re~i zna~i pre-, pred-, ranije. antedatirati, antedatiram, 3. l. mn. antedatiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ante-, datiratiŠ staviti, stavqati raniji datum umesto pravoga; up. retrodatirati.

antediluvijalan

antiapeks

antediluvijalan, -lna, -lno ‰v. ante-, lat. diluvium potopŠ prepotopski, veoma star (nepr. antidiluvijalan); supr. postdiluvijalan.

antefiks, -a m, mn. -i ‰lat. antefixum od ante(v.) i fixus pri~vr{}enŠ arhit. ukras na rubu krovnog venca u anti~kim gra|evinama.

Antej, a m ‰gr~.Š prema starogr~koj legendi, nepobedivi junak, sin boga mora Posejdona i bogiwe zemqe Geje; snagu je dobijao u doticaju s majkom zemqom, pa ga je Herakle pobedio tako {to ga je podigao uvis i odvojio od zemqe. x Antejev, antejski.

antefleksija, -e ` ‰lat. anteflexio od ante(v.) i flexio savijaweŠ 1. med. savijawe ispruènog ekstremiteta prema napred. 2. anat. savijenost materice unapred, prema grlu.

antemion, -ona m, mn. antemioni, gen. mn. antemiona ‰gr~. anthemion, dem. od anthos cvetŠ arhit. ukrasni motiv u obliku cveta, ob. na jonskim stubovima. antena, -e ` ‰lat. antenna pre~aga na jarboluŠ 1. ìca ili metalna {ipka za slawe ili za prijem elektromagnetskih talasa, na oda{iqa~ima, radio i TV prijemnicima. 2. zool. pipak kod insekata. x antenski. antenat, -ata m, mn. antenati, gen. mn. antenata ‰lat. ante pre, natus ro|enŠ predak. antenatalan, -lna, -lno ‰v. ante-, lat. natalis koji se ti~e ro|ewaŠ med. koji se doga|a pre ro|ewa, pretporo|ajni. antepenultima, -e ` ‰v. ante-, penultimaŠ fon. tre}i slog od kraja re~i, slog ispred pretposledweg. antepozicija, -e i antepozicija, -e ` ‰nlat. antepositio, v. anteponiratiŠ lingv. stavqawe (jedne re~i) ispred (druge). anteponirati, anteponiram, 3. l. mn. anteponiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. anteponere, od ante pre i ponere stavitiŠ staviti, stavqati ispred; (fig.) pretpostavqati ({to, ~emu), davati prvenstvo. antera, -e `, gen. mn. antera ‰gr~. antheros cvetniŠ bot. pra{nica, deo pra{nika koji sadrì polen. anteridija, -e ` = anteridijum, -a m ‰v. anteraŠ bot. mu{ki polni organ kod bescvetnica. anteridijum = anteridija (v.).

antecedens, -a m, mn. antecedensi, gen. mn. antecedensa = antecedent, -a m, mn. antecedenti, gen. mn. antecedenata ‰lat. antecedens od antecedere i}i ispredŠ 1. prethodnik; raniji doga|aj. 2. gram. re~i ili deo re~enice na koji se odnosi odnosna re~enica. x antecedentan. antecedent v. antecedens. antecedencija, -e ` ‰v. antecedensŠ prethodnost, ono {to prethodi; raniji doga|aj. anti- pref. ‰gr~. antiŠ ispred druge re~i zna~i: protiv, protivan; suprotan; naspraman. antiagregacijski, -a, -o = antiagregacioni, -a, -o ‰v. anti, lat. agrregare nagomilavatiŠ farm. koji spre~ava nagomilavawe, taloèwe ~estica, ~ime se predupre|uje pojava tromboze i embolija kod kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. antialergijski, -a, -o ‰v. anti-, alergijaŠ a. koji ublaàva ili spre~ava alergijske reakcije. b. koji ne izaziva alergijske reakcije. farm.

antialergik, -a m, mn. antialergici, gen. mn. antialergika ‰v. anti-, alergijaŠ farm. lek koji se koristi za spre~avawe ili ublaàvawe alergijskih reakcija, lek protiv alergije. antialkoholizam, -zma m ‰v. anti-, alkoholizamŠ borba protiv zloupotrebe alkoholnih pi}a. antialkoholi~ar, -a m, mn. -i (`. antialkoholi~arka, -e, dat. i lok. antialkoholi~arki, gen. mn. antialkoholi~arki) ‰v. anti-, alkoholi~arŠ protivnik uìvawa alkoholnih pi}a, trezvewak.

anterija, -e ` ‰tur. entari od ar. ’antariŠ ist. starinska mu{ka i ènska ode}a, bogato ukra{ena, s dugim rukavima i dubokim izrezom.

antianemik, -a m, mn. antianemici, gen. mn. antianemika ‰v. anti-, anemijaŠ farm. apotekarski preparat koji spre~ava ili le~i anemiju, malokrvnost.

anterioritet, -eta m ‰lat. anterioritasŠ pretho|ewe, prvenstvo u vremenu, prioritet.

antiapeks, -a m ‰v. anti-, apeksŠ ta~ka na nebu suprotna apeksu (v.).

127

antiaritmik antiaritmik, -a m, mn. antiaritmici, gen. antiaritmika ‰v. anti-, aritmijaŠ farm. lek protiv aritmije (nepravilnog rada srca). antiartriti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, artritisŠ farm. koji deluje protiv artritisa. antiastmatik, -a m, mn. antiastamatici, gen. mn. antiasmatika ‰v. anti-, astmaŠ farm. lekovita sredstva koja ublaàvaju simptome astme tako {to smawuju spazam du{nica i time olak{avaju disawe. antiastmati~an, -~na, -~no i antiastmati~ki, -a, -o ‰v. anti-, astmaŠ farm. koji suzbija napade astme. antibalisti~ki, -a, -o ‰v. anti-, balisti~kiŠ koji je protiv balisti~kih sredstava. y antibalisti~ki projektil voj. projektil koji sluì za presretawe i uni{tavawe balisti~kih projektila u letu. antibarbarus, -a m ‰v. anti-, lat. barbarus varvarinŠ 1. lingv. naziv priru~nika za borbu protiv varvarizama u jeziku. 2. kwi`. polemi~ki spis protiv varvarstva u dru{tvu i kulturi. antibahijus = palimbahijus (v.). antibe(j)bi prid. indekl. ‰engl. antibabyŠ farm. koji spre~ava za~e}e. y antibe(j)bi pilula pilula za kontracepciju. antibioza, -e ` ‰v. anti-, gr~. biosis na~in ìvota, od bios ìvotŠ med. spre~avawe razvoja jednog mikroorganizma, {tetnog po zdravqe, delovawem drugog. antibiotik, -a m, mn. antibiotici, gen. mn. antibiotika ‰v. antibiozaŠ biol., farm. supstanca koja ubija mikroorganizme ili suzbija wihov rast, dobijena iz gqivica, bakterija ili sinteti~kim putem. x antibioti~an i antibioti~ki. antibirokratski, -a, -o ‰v. anti-, birokratijaŠ koji je protiv birokratske vlasti i birokratije uop{te. y antibirokratska revolucija pol. populisti~ki pokret u Srbiji i Crnoj Gori koji je krajem osamdesetih godina HH veka doveo do ru{ewa starih dràvnih struktura i u~vrstio vlast Slobodana Milo{evi}a. antiblokovski, -a, -o ‰v. anti-, blokovskiŠ pol. koji se protivi blokovima. y antiblokovska politika politika koja se protivi podemn.

128

antidetonator li sveta na suprotstavqene vojnopoliti~ke blokove i zagovara miroqubivu koegzistenciju dràva s razli~itim ure|ewem. antivertiginozan, -zna, -zno ‰v. anti-, lat. vertigo vrtoglavicaŠ farm. koji spre~ava nastanak vrtoglavice ili je ublaàva. antivirusni, -a, -o ‰v. anti-, virusŠ 1. med. koji deluje protiv virusa, protivvirusni. 2. ra~. (o programu) koji uni{tava kompjuterske viruse. antigen, -a i (re|e) antigen, -ena m ‰v. anti-, -genŠ biol. svaka supstanca koja unesena u organizam izaziva stvarawe antitela (v.). x antigen i antigenski. antiglobalizam, -zma m ‰v. anti-, globalizamŠ pol. protivqewe globalizmu; pokret koji se suprotstavqa politici globalizacije, u kojoj vidi imperijalnu politiku porobqavawa i iskori{}avawa malih i ekonomski zaostalih zemaqa. antiglobalist(a), -e m, mn. antiglobalisti ‰v. antiglobalizamŠ pol. pristalica antiglobalizma; u~esnik u antiglobalisti~kim demonstracijama. antiglobalisti~ki, -a, -o ‰v. antiglobalizamŠ pol. koji se odnosi na globalizam i globaliste. Antigona, -e ` ‰gr~.Š mitol. k}i kraqa Edipa i majke Jokaste, oli~ewe sestrinske qubavi, po kojoj je poznata kao junakiwa anti~kih drama. antidamping, -a m ‰engl. antidumpingŠ ekon. sistem mera kojima se {titi doma}a proizvodwa od nelojalne strane konkurencije, na taj na~in {to se spre~ava prodaja uvozne robe po cenama niìm od cena doma}ih proizvoda. x antidampin{ki. antidatirati = antedatirati (v.). antidemokrat(a), -e m, mn. antidemokrati ‰v. anti-, demokratijaŠ neprijateq demokratije, onaj ko teì samovoqi, ko ne toleri{e suprotna mi{qewa. x antidemokratski. antidepresiv, -iva m, mn. antidepresivi, gen. mn. antidepresiva ‰v. anti-, depresijaŠ farm. lekovito sredstvo koje ublaàva ili spre~ava depresivna psihi~ka stawa. antidetonator, -a m, mn. -i ‰v. anti-, detonatorŠ sredstvo koje se dodaje gorivu za motore s

antidizenterik unutra{wim sagorevawem da bi se spre~ilo prerano paqewe. antidizenterik, -a m, mn. antidizenterici, gen. mn. antidizenterika ‰v. anti-, dizenterijaŠ farm. sredstvo protiv dizenterije. antidijabetik, -a m, mn. antidijabetici, gen. mn. antidijabetika = antidijabetikum, -a m ‰v. anti-, dijabetesŠ farm. sredstvo protiv {e}erne bolesti. antidijabeti~ki, -a, -o ‰v. antidijabetikŠ farm. koji le~i {e}ernu bolest, koji ublaàva simptome te bolesti. antidijaroik, -a m, mn. antidijaroici, gen. mn. antidijaroika ‰v. anti-, dijarejaŠ farm. lek protiv proliva. antidijaroi~an, -~na, -~no ‰v. antidijaroikŠ farm. koji spre~ava u~estale stolice i proliv. antidiluvijalan nepr., stand. antediluvijalan (v.). antidinasti~ki, -a, -o ‰v. anti-, dinastijaŠ neprijateqski raspoloèn prema dinastiji. antidiuretik, -a m, mn. antidiuretici, gen. mn. antidiuretika ‰v. anti-, diuretikŠ farm. sredstvo koje spre~ava ~esto ili prekomerno mokrewe. antidifteri~an, -~na, -~no ‰v. anti-, difterijaŠ farm. koji deluje protiv difterije. antidolorozum, -a m ‰v. anti-, lat. dolorosus bolanŠ farm. sredstvo protiv bolova, analgetik (v.). antidoping prid. indekl. ‰v. anti-, dopingŠ usmeren protiv dopinga, koji spre~ava doping (v.). antidoron, -ona ‰v. anti-, gr~. doron darŠ rel. pravosl. u gr~koj pravoslavnoj crkvi, deqewe vernicima posve}enog hleba (nafore) koji je ostao posle pri~e{}ivawa. antidot, -a m ‰gr~. antidoton od antididomai dati protivŠ 1. med. sredstvo koje ublaàva posledice otrova, protivotrov. 2. ra~. kompjuterski program koji pronalazi viruse, izdvaja ih i uni{tava. x antidotski. antidrama, -e `, gen. mn. antidrama ‰v. anti-, dramaŠ avangardna struja u pozori{tu HH veka (Jonesko i dr.), u kojoj smisleni dijalog ustupa mesto apsurdu. x antidramski.

antika antiejxing prid. indekl. ‰engl. antiageing protiv starewa, od age staritiŠ koji je protiv starewa. y antiejxing preparat farm. sredstvo za uklawawe bora i drugih znakova starewa. antiemetik, -a m, mn. antiemetici, gen. mn. antiemetika ‰v. anti-, gr~. emetikos koji izaziva povra}aweŠ farm. sredstvo protiv povra}awa. antiemeti~ki, -a, -o ‰v. antiemetikŠ farm. koji spre~ava povra}awe. antiepileptik, -a m, mn. antiepileptici, gen. mn. antiepileptika ‰v. anti-, epilepsijaŠ farm. sredstvo protiv epilepsije. antiepilepti~ki, -a, -o ‰v. antiepileptikŠ farm. koji spre~ava epilepsiju ili ublaàva wene simptome. antiesteti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, estetikaŠ koji se protivi pravilima estetike; ruàn, neugledan. antiimperijalizam, -zma m ‰v. anti-, imperijalizamŠ protivqewe imperijalizmu; borba protiv imperijalizma. x antiimperijalisti~ki. antiimperijalist(a), -e m, mn. antiimperijalisti ‰v. anti-, imperijalizamŠ protivnik imperijalizma. antiintelektualizam, -zma m ‰v. anti-, lat. intellectualis intelektualanŠ 1. odbacivawe intelektualne aktivnosti kao beskorisne. 2. onemogu}avawe delovawa i uticaja intelektualaca u dru{tvu. x antiintelektualisti~ki. antiinflamatoran, -rna, -rno ‰v. anti-, lat. inflammatorius zapaqivŠ farm. koji deluje protiv zapaqewa, koji spre~ava ili ublaàva upalne procese u organizmu. antiinflamatorik, -a m, mn. antiinflamatorici, gen. mn. antiinflamatorika ‰v. antiinflamatoranŠ farm. sredstvo protiv upalnih procesa u organizmu. antiinflatoran, -rna, -rno ‰v. anti-, inflacijaŠ ekon. koji je usmeren na spre~avawe inflacije. antika, -e `, dat. i lok. antici ‰nem. Antike od lat. antiquus star, drevanŠ 1. doba gr~ke i rimske kulture; stari vek. 2. kultura, umetnost i filozofija stare Gr~ke i starog Rima. 3. v. antikvitet.

129

antikancerogen antikancerogen, -a, -o = antikancerozan, -zna, -zno ‰v. anti-, kancerŠ i antikarcinogen, -a, -o ‰v. anti-, karcinomŠ farm. koji deluje protiv kancerogenih supstanci, koji spre~ava nastanak malignih oboqewa (zlo}udnih tumora, }elija raka) ili takva oboqewa suzbija. antikariozan, -zna, -zno ‰v. angti, lat. cariosus truoŠ farm. koji spre~ava nastanak karijesa u ko{tanom tkivu zuba ili sluì za le~ewe karijesa. antikva, -e ` ‰lat. antiqua (littera) staro (pismo)Š vrsta latini~kog pisma, sa uspravnim i ravnim crtama, nastala u XV veku u Italiji. antikvar, -ara m, mn. antikvari, gen. mn. antikvara ‰lat. antiquarius od antiquus starŠ trgovac starinama (posebno starim kwigama), starinar. antikvaran, -rna, -rno ‰v. antikvarŠ 1. polovan, upotrebqavan. 2. starinski; koji ima vrednost antikviteta. antikvarijat, -ata m, mn. antikvarijati, gen. mn. antikvarijata ‰v. antikvarŠ trgovawe starim stvarima (posebno kwigama, rukopisima, mapama, umetni~kim predmetima). antikvarnica, -e ` ‰v. antikvarŠ prodavnica starina od vrednosti, starinarnica. antikvarstvo, -stva s ‰v. antikvarŠ struka ili zanat antikvara. antikvitet, -eta m, mn. antikviteti, gen. mn. antikviteta ‰nem. Antiquitat od lat. antiquitasŠ starina, stara stvar od umetni~ke ili istorijske vrednosti. antiklerikalan, -lna, -lno ‰v. anti-, klerikalanŠ usmeren protiv crkve i sve{tenstva. antiklerikalac, -lca m, mn. antiklerikalci, gen. mn. antiklerikalaca ‰v. antiklerikalanŠ pristalica antiklerikalizma. antiklerikalizam, -zma m ‰v. antiklerikalanŠ borba protiv prevelikog uticaja sve{tenstva u javnom ìvotu; zalagawe za odvajawe crkve od dràve. antiklimaks, -a m ‰v. anti-, klimaksŠ 1. nizawe po smislu srodnih izraza od ja~ih ka slabijima. 2. nagli prelazak sa uzvi{enog na obi~no ili banalno, s razo~aravaju}im efektom. antiklinala, -e ` ‰v. anti-, gr~. klinein naslawati se, nalegatiŠ geol. hrbat, uzdignuti na-

130

antikoroziv bor u Zemqinoj kori s koga se slojevi pu{taju naniè; supr. sinklinala. antikni, -a, -o ‰fr. antique od lat. antiquus starŠ stari, starinski, drevan; koji predstavqa antikvitet. antikoagulans, -a m, mn. antikoagulansi ‰v. anti-, koagulacijaŠ farm. sredstvo protiv zgru{avawa krvi. antikoagulancije, -cija ` mn. ‰v. anti-, koagulacijaŠ farm. sredstva protiv zgru{avawa krvi; up. antikoagulans. antikomunizam, -zma, m ‰v. anti-, komunizamŠ protivqewe komunizmu, borba protiv komunizma. antikomunist(a), -e m, mn. antikomunisti (`. antikomunistkiwa, -e) ‰v. anti-, komunist(a)Š protivnik komunizma. x antikomunisti~ki. antikonvulziv, -iva m, mn. antikonvulzivi, gen. mn. antikonvulziva ‰v. antikonvulzivanŠ farm. sredstvo koje spre~ava ili uklawa gr~eve. antikonvulzivan, -vna, -vno ‰v. anti-, konvulzivanŠ farm. koji deluje protiv gr~eva i trzaja. antikonstitucionalan, -lna, -lno ‰v. anti-, konstitucijaŠ pol. prav. koji je protiv ustava, protivustavan. antikonstitucionalizam, -zma m ‰v. anti-, konstitucijaŠ pol. prav. suprotstavqawe ustavu, neprihvatawe ustava kao osnovnog zakona zemqe. antikonstitucionalist(a), -e m, mn. antikonstitucionalisti ‰v. antikonstitucionalizamŠ pol. protivnik ustava. antikonformizam, -zma m ‰v. anti-, konformizamŠ soc. neprihvatawe stavova, pona{awa i mi{qewa koja prevladavaju u dru{tvu; suprotstavqawe slepom, nekriti~nom uklapawu u vaè}e dru{tvene norme pona{awa i ideolo{ke kalupe. x antikonformisti~ki. antikoncepcionalan, -lna, -lno ‰v. anti-, koncepcijaŠ farm. koji deluje protiv za~e}a, kontraceptivan. antikoroziv, -iva m, mn. antikorozivi, gen. mn. antikoroziva ‰v. anti, korozijaŠ hem. sred-

antikorozivan stvo koje spre~ava r|awe i koroziju metala, koje sluì za za{titu od korozije. antikorozivan, -vna, -vno ‰v. antikorozivŠ hem. koji spre~ava koroziju metala i proizvoda od wih. y antikorozivna za{tita gra|. za{tita metalnih delova gra|evine (oluka, ograda i dr.) od delovawa korozije. antikritika, -e i antikritika, -e `, dat. i lok. antikritici ‰v. anti-, kritikaŠ odgovor na kritiku, odbrana od napada. antiliberalizam, -zma m ‰v. anti-, liberalizamŠ pol. 1. protivqewe liberalnim shvatawima i slobodnom pona{awu. 2. skup ideja i postupaka suprotstavqenih liberalizmu. x antiliberalisti~ki. antilogija, -e ` ‰v. anti-, -logijaŠ filoz. protivre~nost izme|u dva mi{qewa u tekstu istog autora. antilogi~an, -~na, -~no ‰v. anti-, logi~anŠ koji je u protivnosti s logikom; nedosledan; besmislen. antilopa, -e ` ‰fr. antilope od gr~. antholops cvetno oko (zbog lepih o~iju)Š zool. tropska ìvotiwa iz porodice {upqorogih preìvara. antimalarik, -a m, mn. antimalarici, gen. mn. antimalarika ‰v. anti-, malarijaŠ farm. lek koji uni{tava uzro~nike malarije, koji spre~ava pojavu malarije ili sluì za weno le~ewe. antimalari~an, -~na, -no ‰v. antimalarikŠ farm. koji deluje protiv malarije. antimaterija, -e ` ‰v. anti-, materijaŠ fiz. materija u kojoj je elektri~ni naboj atomskih ~estica suprotan onome u normalnoj materiji (jezgro atoma je od antiprotona i antineutrona a oko wega kruè pozitroni umesto elektrona). antimemoari, -ara m mn. ‰v. anti-, memoariŠ kwi`. delo u kome, za razliku od memoara, pisac ne pi{e o sebi i onome {to je sam doìveo, nego o drugim qudima na osnovu svoga se}awa. antimerija, -e ` ‰v. anti-, gr~. meros deoŠ kwi`. stilska figura koja nastaje zamenom re~i, npr. upotrebom imenice umesto prideva (lepota devojka). antimikotik, -a m, mn. antimikotici, gen. mn. antimikotika ‰v. anti-, gr~. mykos gqivaŠ farm. sredstvo za uni{tavawe gqivica.

antioksidans antimikoti~an, -~na, -~no ‰v. antimikotikŠ farm. koji deluje protiv gqivica, koji sluì za le~ewe gqivi~nih oboqewa. antimilitarizam, -zma m ‰v. anti-, militarizamŠ protivqewe militarizmu, borba protiv preteranog uticaja vojske u dru{tvu. antimilitarist(a), -e m, mn. antimilitaristi ‰v. anti-, militarist(a)Š pristalica antimilitarizma. x antimilitaristi~ki. antimins, -a m ‰srlat. antimensium od anti(v.) i lat. mensa stoŠ crkv. pla{tanica, platno ili svila sa slikom polagawa Hrista u grob i u{ivenom ~esticom nekog svetiteqa; obavezna prilikom liturgije. antimon, -a m ‰srlat. antimonium, mo`da ar. poreklaŠ hem. element, atomski broj 51, simbol Sb: srebrnastobeo metal kristalne strukture, veoma krt, upotrebqava se u legurama. x antimonov i antimonski. antimonit, -a i antimonit, -ita m ‰v. antimonŠ miner. antimonov sulfid, najva`nija ruda antimona. antimonopolizam, -zma m ‰v. anti-, monopolizamŠ pol. ekon. protivqewe monopolizmu u ekonomiji i drugim oblastima dru{tvenog ìvota; stav kojim se negira monopolisti~ko pona{awe na trì{tu. antinacionalan, -lna, -lno ‰v. anti-, nacionalanŠ koji se protivi nacionalnom ose}awu, nenarodni, protivnarodni. antineuralgik, -a m, mn. antineuralgici, gen. mn. antineuralgika ‰nlat. antineuralgicaŠ farm. sredstvo protiv neuralgi~nih bolova. antineuralgi~an, -~na, -~no ‰v. antineuralgikŠ koji smawuje ose}aj bola. antinomija, -e ` ‰gr~. antinomia od anti- (v.) i nomos zakonŠ protivre~nost izme|u dveju ispravnih teza; suprotnost, uzajamno iskqu~ivawe dvaju sudova, pravila ili zakqu~aka. x antinomijski. antioksidans, -a m, gen. mn. antioksidansa = antioksidant, -a m, gen. mn. antioksidanata ‰v. anti-, oksidŠ hem. med. svaka od supstanci (vitamina, minerala i pojedinih organskih jediwewa) koje spre~avaju oksidaciju u tkivima, ~ime usporavaju starewe i ja~aju otpornost orga-

131

antipapa nizma. x antioksidantan i antioksidativan. antipapa, -e m ist. ‰v. anti-, papaŠ ist. sve{tenik progla{en za papu nasuprot odlukama rimske crkve (najpoznatije antipape bile su u Aviwonu, u Francuskoj, u XIV veku). antipapizam, -zma m ‰v. anti-, nem. PapismusŠ pol. suprotstavqawe papinskoj vlasti. antiparazitik m, mn. antiparazitici, gen. antiparazitika ‰v. anti-, parazitŠ farm. sredstvo protiv parazita na qudima, ìvotiwama ili biqkama. x antiparazitski i antiparazitski.

mn.

antipasat, -ata m, mn. antipasati, gen. mn. antipasata ‰v. anti-, pasatiŠ meteor. jedan od vetrova koji u ve}im visinama duvaju u smeru suprotnom od pasata. antipatija, -e ` ‰gr~. antipatheia od anti(v.) i pathos patwa, ose}aweŠ psih. nesklonost, odbojnost, odvratnost, znak neprijateqstva, bezose}ajnost; supr. simpatija. antipatisati, -i{em nesvr{. ‰v. antipatijaŠ psih. ose}ati antipatiju (prema kome); supr. simpatisati. antipati~an, -~na, -~no ‰v. antipatijaŠ koji izaziva odbojnost, mrzak, neprivla~an, nemio; supr. simpati~an. antipatriotizam, -zma m ‰v. anti-, patriotizamŠ neprijateqski stav i pona{awe prema svojoj zemqi i narodu. antipiretik m, mn. antipiretici (i antipiretika s), gen. mn. antipiretika ‰v. anti-, gr~. pyretos vru}icaŠ farm. sredstvo koje smawuje visoku temperaturu; x antipireti~an i antipireti~ki. antipod, -a m, mn. -i ‰gr~. antipodes (mn.) od anti- (v.) i pous gen. podos nogaŠ 1. (ob. mn.) ono {to je na suprotnoj strani Zemqine kugle; z biti na antipodima razlikovati se u svemu, zauzimati potpuno suprotna gledi{ta. 2. fig. onaj koji je su{ta suprotnost (drugome). x antipodni. antiporta, -e ` ‰srlat. antiporta, od lat. ante ispred, porta vrataŠ filol. u starim kwigama, za{titni list ispred naslovne strane, prednaslovni list.

132

antiserum antipsihijatrija, -e ` ‰v. anti-, psihijatrijaŠ med. pokret koji se zalaè za humaniji tretman du{evnih bolesnika, nastao kao kritika klasi~ne psihijatrije. antipsihotik, -a m, mn. antipsihotici, gen. mn. antipsihotika ‰v. anti-, psihozaŠ farm. sredstvo koje se koristi za le~ewe psihoza. antireligiozan, -zna, -zno ‰v. anti-, religiozanŠ koji se suprotstavqa religiji. antirepublikanac, -nca m, mn. antirepublikanci, gen. mn. antirepublikanaca ‰v. anti-, republikanacŠ protivnik republikanskog ure|ewa. antireumatik, -a m ‰v. anti-, reumaŠ farm. sredstvo za uklawawe ili ublaàvawe reumatskih tegoba. antireumati~an, -~na, -~no ‰v. antireumatikŠ farm. koji deluje protiv reumatizma. antirid, -a m ‰fr. antirides, v. anti-, fr. ride boraŠ kozm. sredstvo protiv bora (‹ krem). antiroman, -ana m, mn. antiromani, gen. mn. antiromana ‰v. anti-, romanŠ novi roman u francuskoj kwièvnosti HH veka, koji dosledno napu{ta strukturna obele`ja tradicionalnog romana. antisemit, -ita m, mn. antisemiti, gen. mn. antisemita ‰v. anti-, SemitŠ pristalica antisemitizma; x antisemitski. antisemitizam, -zma m ‰v. antisemitŠ dosledno neprijateqstvo prema Jevrejima, na verskoj ili rasnoj osnovi; ideologija po kojoj su Jevreji opasni za druge narode i kulture. antisepsa, -e ` med. ‰v. anti-, sepsaŠ uni{tavawe zaraznih klica hemijskim i fizi~kim sredstvima; up. asepsa. antiseptik, -a m, mn. antiseptici, gen. mn. antiseptika = antiseptikum, -a m, mn. -i ‰v. antisepti~anŠ farm. sredstvo za uni{tavawe zaraznih klica. antiseptikum = antiseptik (v.). antisepti~an, -~na, -~no ‰v. anti-, septi~anŠ farm. koji spre~ava razvijawe zaraznih klica; koji ne sadrì zarazne klice. antiserum, -a m ‰v. anti-, serumŠ farm. serum koji sadrì specifi~na antitela (v.) protiv odre|enih antigena (v.).

antisocijalan antisocijalan, -lna, -lno ‰v. anti-, socijalanŠ koji se kosi sa dru{tvenim normama, koji {teti dru{tvu, opasan po op{te dobro. antispazmodik, -a m, mn. antispazmodici, gen. mn. antispazmodika ‰v. anti-, gr~. spasmos gr~Š farm. sredstvo koje ublaàva gr~eve. antispazmodi~ki, -a, -o ‰v. antispazmodikŠ koji ublaàva ili uklawa gr~eve.

farm.

antispast, -a m, mn. -i ‰gr~. antispastos povu~en na drugu stranuŠ metr. ~etvoroslo`na stopa u kojoj su spoqni slogovi kratki a unutra{wi dugi. antispastik, -a m, mn. antispastici (i antispastika) v. antispazmodik. antistrofa, -e i antistrofa, -e ` ‰gr~. antistrophe, v. anti-, strofaŠ kwi`. u starogr~koj drami otpev, deo horske pesme kojim se odgovara na prethodnu strofu. antitalen(a)t, -nta m, mn. antitalenti, gen. antitalenata ‰v. anti-, talenatŠ osoba bez ikakvog smisla, talenta za ne{to. mn.

antiteatar, -tra i antiteatar, -tra m, mn. antiteatri/antiteatri, gen. mn. antiteatara ‰v. anti-, teatarŠ kwi`. smer u savremenoj drami koji odbacuje tradicionalnu dramsku radwu i uvodi apsurdne situacije. antiteza, -e i antiteza, -e ` ‰gr~.antithesis, anti-, tezaŠ 1. suprotnost, suprotstavqawe, opreka. 2. filoz. u Hegelovoj dijalektici, tvrdwa suprotna tezi (jednoj i drugoj sledi sinteza). 3. kwi`. stilska figura zasnovana na povezivawu dva suprotna pojma. y slovenska antiteza u narodnim pesmama, figura u kojoj se nabrajaju vi{e predmeta ili bi}a koja imaju zajedni~ko svojstvo sa upore|ivanim predmetom, a zatim se negiraju (npr. u Hasanaginici: œ[ta se b’jeli u gori zelenoj? / Al’ je snijeg, al’ su labudovi? / (...) / Nit je snijeg, nit su labudovi, / ve} je {ator age HasanageŒ). v.

antitela, antitela s mn. ‰v. anti-, telaŠ biol. imunoglobulini koje stvaraju limfociti za za{titu od {tetnih materija (antigena, v.), kada ove u|u u organizam. antiteti~an, -~na, -~no i antiteti~ki, -a, -o ‰gr~. antithetikos, v. antitezaŠ koji predstavqa antitezu; suprotan, suprotstavqen, opre~an.

antifonija antitoksik, -a m, mn. antitoksici, gen. mn. antitoksika = antitoksin, -ina m, mn. antitoksini, gen. mn. antitoksina ‰v. anti-, toksinŠ farm. materija koja neutrali{e odre|ene otrove, toksine, protivotrov. antitoksi~ki, -a, -o ‰v. antitoksikŠ farm. koji deluje protiv toksina, otrova. antituberkulozni, -a, -o ‰v. anti-, tuberkulozaŠ med. koji spre~ava ili le~i tuberkulozu. y antituberkulozni dispanzer medicinska ustanova u kojoj se le~i tuberkuloza. antitusik, -a m, mn. antitusici ‰v. anti-, lat. tussis ka{aqŠ farm. sredstvo za ublaàvawe ili spre~avawe ka{qa. antiutopija, -e ` ‰v. anti-, utopijaŠ negativna utopija, distopija (v.). x antiutopijski. antifa{izam, -zma m ‰v. anti-, fa{izamŠ ideologija protivna fa{izmu, borba protiv fa{izma. x antifa{isti~ki. antifa{ist(a), -e m, antifa{isti (`. antifa{istkiwa, -e) ‰v. antifa{izamŠ protivnik fa{izma; borac protiv fa{izma. antifeminizam, -zma m ‰v. anti-, feminizamŠ protivqewe feminizmu i feministi~kom pokretu. x antifeministi~ki. antifeminist(a), -e m, antifeministi (`. antifeministkiwa, -e) ‰v. antifeminizamŠ protivnik feminizma. antiflogistik, -a m, mn. antiflogistici (i antiflogistika s), gen. mn. antiflogistika ‰v. anti-, gr~. phlogistos zapaqivŠ farm. sredstvo protiv zapaqewa. x antiflogisti~an. antifon -a m = antifona2, -e ` ‰v. anti-, gr~. phone glasŠ sredstvo za za{titu od buke ({titnik za u{i, ~epi} i sl.). antifona1, -e ‰gr~. antiphoneo odgovaramŠ crkv. pravosl. muz. melodija koju u toku slu`be bo`je naizmeni~no pevaju peva~ i hor, ili dva hora; up. antifonija. antifona2 v. antifon. antifonarijum, -a (i antifonarij, -a) m ‰srlat. antiphonarium, v. antifonaŠ crkv. zbirka gregorijanskih melodija za pevawe u crkvi. antifonija, -e ` ‰v. antifona1Š crkv. pravosl. muz. naizmeni~no pevawe dva hora ili jednog peva~a i hora.

133

antifraza antifraza, -e ` ‰gr~. antiphrasis govorewe suprotnoŠ stilska figura u kojoj se re~i upotrebqavaju suprotno od pravog zna~ewa (npr. ’lepo, bogami’). antifriz, -a (uob. antifriz) m ‰engl. antifreeze od freeze smrzavatiŠ autom. te~nost koja se dodaje vodi da bi se spre~ilo weno smrzavawe u hladwaku vozila. antiftizik, -a m, mn. antiftizici (i antiftizika mn. s), gen. mn. antiftizika ‰v. anti-, gr~. phthisis su{icaŠ farm. sredstvo protiv tuberkuloze. antihelmintik, -a m, mn. antihelmintici (i antihelmintika mn. s), gen. mn. antihelmintika ‰v. anti-, gr~. helmins helmintos glistaŠ med. sredstvo za isterivawe glista. antihemoragik, -a m, mn. antihemoragici, gen. mn. antihemoragika ‰v. anti-, hemoragijaŠ farm. sredstvo protiv krvarewa. antihemoragi~an, -~na, -~no ‰v. antihemoragikŠ farm. koji deluje protiv krvarewa. antihemoroidalan, -lna, -lno ‰v. anti-, hemoroidiŠ farm. med. koji deluje protiv hemoroida. antiheroj m ‰v. anti-, herojŠ glavni junak kwièvnog dela ili filma koji nema tradicionalne vrline heroja, a koji moè biti i negativna li~nost. antihipertenziv, -iva m, mn. antihipertenzivi, gen. mn. antihipertenziva ‰v. anti-, hipertenzijaŠ farm. sredstvo protiv povi{enog arterijskog pritiska, hipertenzije. antihipertonik, -a m, antihipertonici, gen. mn. antihipertonika ‰v. anti-, hipertonijaŠ = antihipertenziv (v.). antihipnotik, -a m, mn. antihipnotici (i antihipnotika mn. s), gen. mn. antihipnotika ‰v. anti-, hipnoti~anŠ farm. sredstvo protiv preterane pospanosti. antihistaminik, -a m, mn. antihistaminici (i antihistaminika mn. s), gen. mn. antihistaminika ‰v. anti-, histaminŠ farm. lek koji spre~ava delovawe histamina u organizmu; upotrebqava se u slu~aju alergijskih bolesti. antihrist, -a m, mn. -i ‰v. anti-, HristŠ 1. (Antihrist) rel. protivnik Hrista, satansko bi}e koje }e se pojaviti uo~i Sudweg dana. 2.

134

antonimija fig. bezboàn ~ovek, neprijateq hri{}anstva. 3. {aq. nesta{an de~ak, mangup, nevaqalac. anticiklon, -ona m, mn. anticikloni, gen. mn. anticiklona ‰v. anti-, ciklonŠ meteor. pojava suprotna ciklonu, podru~je visokog atmosferskog pritiska na kome vlada lepo vreme. anticiklona, -e ` v. anticiklon. anticipativan, -vna, -vno ‰v. anticipacijaŠ unapred donet, prevremen. anticipacija, -e ` ‰lat. anticipatioŠ 1. pretpostavka doneta unapred, predvi|awe, o~ekivawe. 2. ekon. uzimawe novca unapred, predujam. 3. muz. prevremeni nastup jednog ili vi{e tonova u akordu. anticipirati, anticipiram, 3. l. mn. anticipiraju svr{. i nesvr{. ‰v. anticipacijaŠ 1. predvideti, predvi|ati, o~ekivati. 2. delovati unapred, preduhitriti. 3. ekon. unapred isplatiti. anti~ki, -a, -o ‰lat. antiquus, up. antikaŠ stari, drevni, starovremski; koji poti~e iz starog veka. anti{ambrirati, anti{ambriram, 3. l. mn. anti{ambriraju nesvr{. ‰nem. antichambrieren od fr. antichambre predsobqeŠ obilaziti kabinete va`nih li~nosti, ~ekati pred vratima, obijati pragove (radi postizawa odre|enog ciqa). antozoe, antozoa ` mn. ‰gr~. anthos cvet, zoon ìvotiwaŠ zool. korali. antolit, -a antolit, -ita m, antoliti, gen. mn. antolita ‰gr~. anthos cvet, lithos kamenŠ geol. okameweni cvet ili otisak cveta u kamenu. antologija, -e ` ‰gr~. anthologia skupqawe cve}a, od anthos cvet i legein skupqatiŠ zbirka odabranih tekstova raznih pisaca, zbornik; up. florilegijum. antologijski, -a, -o ‰v. antologijaŠ 1. koji je uvr{ten u antologiju. 2. koji zasluùje da u|e u antologiju, redak, izuzetan. antologi~ar, -a m, mn. -i ‰v. antologijaŠ sastavqa~ antologija. antonim, -a m, mn. -i ‰gr~. antonymon, od anti- (v.) i onyma = onoma imeŠ lingv. re~ suprotnog zna~ewa; up. sinonim, paronim, homonim. antonimija, -e ` ‰v. antonimŠ lingv. odnos izme|u dva antonima, suprotnost zna~ewa.

antonomazija antonomazija, -e ` ‰gr~. antonomasia druk~ije imenovaweŠ stilska figura koja se sastoji u upotrebi li~nog imena umesto op{teg pojma, npr. Rokfeler u zna~ewu ’veliki bogata{’. antocijan, -ana = antocijanin, -ina m ‰gr~. anthos cvet, kyanos tamnoplava bojaŠ bot. biqni pigment od koga poti~e crvena ili plava boja cvetova, crvena boja jeseweg li{}a, cvekle i mnogih drugih plodova. antrakoza, -e ` ‰v. antraksŠ med. taloèwe ugqene pra{ine u plu}ima, profesionalno oboqewe rudara. antraks, -a m ‰gr~. anthrax ugaqŠ med. opasna zarazna bolest stoke i qudi izazvana bakterijom, crni pri{t, bedrenica. antrakt, -a m, mn. antrakti, gen. mn. antrakta ‰fr. entracteŠ pozor. odmor izme|u ~inova, pauza. antracen, -ena m ‰nem. Anthrazen od gr~. anthrax ugaqŠ hem. aromatski ugqovodonik, dobija se iz katrana kamenog ugqa. antracit, -a i antracit, -ita m ‰nem. Anthrazit od gr~. anthrax ugaqŠ najstariji fosilni ugaq, kameni ugaq crne boje, sjajan i visokokalori~an. antre, -ea m ‰fr. entreeŠ 1. ulazna soba, predsobqe, predvorje. 2. predjelo ili prvo jelo (ob. na sve~anim ru~kovima). antre{eq, -a m ‰srlat. intersellare staviti (kowu, magarcu) na le|a, od inter me|u i sella sedloŠ zast. 1. mesto na le|ima kowa izme|u bisaga. 2. teret, tegoba, nevoqa. 3. nered u sobi. antr nu ‰fr. entre nousŠ me|u nama (re~eno), u poverewu. antropizam v. antropocentrizam. antropo- pref. ‰gr~. anthropos ~ovekŠ kao prvi deo sloènice zna~i da se ono {to je u drugom delu odnosi na ~oveka, na qude. antropobiologija, -e ` ‰v. antropo-Š deo biologije koji izu~ava ìvot ~oveka. antropogeneza, -e i antropogeneza, -e ` = antropogenetika, -e `, dat. i lok. antropogenetici ‰v. antropo-, geneza, genetikaŠ nauka koja izu~ava nastanak ~oveka na zemqi. antropogenetika = antropogeneza (v.). antropogeografija, -e ` ‰v. antropo-Š deo geografije koji izu~ava rasprostrawenost ~o-

antropometrija veka na zemqi, ~ovekov uticaj na okolinu i obrnuto. x antropogeografski. antropografija, -e ` ‰v. antropo-, grafijaŠ deo antropologije koji izu~ava fizi~ke i psihi~ke osobine pojedinih rasa i ~oveka kao vrste. x antropografski. antropozoik, -a m ‰v. antropo-, gr~. zoikos ìvotniŠ geol. drugi naziv za kvartar, kao period u kome se javqa ~ovek. antropozojski, -a, -o ‰v. antropozoikŠ u: y antropozojski period antropozoik. antropozofija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. sophia mudrostŠ misti~no u~ewe po kome ~ovek moè razviti sposobnost da neposredno opaà Boga i nat~ulnu stvarnost: osniva~ je Austrijanac Rudolf [tajner (1861–1925). x antropozofski. antropoid, -ida m, mn. antropoidi, gen. mn. antropoida ‰v. antropo-, -oidŠ 1. bi}e sli~no ~oveku. 2. zool. ~ovekoliki majmun. antropoidan, -dna, -dno ‰v. antropoidŠ sli~an ~oveku, ~ovekolik. antropolatrija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. latreia oboàvaweŠ oboàvawe ~oveka; shvatawe po kome je ~ovek sli~an Bogu. antropolog, -a m, mn. antropolozi, gen. mn. antropologa ‰v. antropo-, -logŠ stru~wak za antropologiju. antropologizam, -zma m ‰v. antropologijaŠ 1. shvatawe po kome je svaka misao i spoznaja uslovqena ~ove~jom prirodom. 2. filozofska struja koja ~oveka stavqa u sredi{te sveta. antropologija, -e ` ‰v. antropo-, -logijaŠ nauka koja prou~ava ~oveka i wegov razvoj na osnovu fizi~kih i psihi~kih osobina, istorije, arheologije, sociologije i nauke o jeziku. antropolo{ki, -a, -o ‰v. antropologijaŠ koji se odnosi na antropologe i antropologiju. antropometar, -tra m, mn. antropometri, antropometara ‰v. antropo-, -metarŠ sprava za merewe visine ~oveka. gen. mn.

antropometrija, -e ` ‰v. antropo, -metrijaŠ merewe ~ove~ijeg tela i pojedinih wegovih delova; koristi se u nau~ne svrhe, kao i pri izradi stolica, kreveta i sl. x antropometrijski.

135

antropomorf antropomorf, -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~. morphe oblikŠ 1. model ili kalup koji prikazuje oblik ~ove~jeg tela. 2. v. antropoid. antropomorfan, -fna, -fno ‰v. antropomorfŠ sli~an ~oveku, prikazan u ~ove~jem obliku. antropomorfizam, -zma m ‰v. antropomorfŠ 1. prikazivawe boànstva, ìvotiwa ili prirodnih pojava u qudskom obliku. 2. pripisivawe qudskih karaktera, misli i ose}awa ìvotiwama ili neìvim stvarima. antropomorfizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. antropomorfŠ po~ove~iti; pripisati, pripisivati qudske osobine (boànstvu, ìvotiwi, prirodnoj pojavi, predmetu). antroponim, -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~. onyma = onoma imeŠ lingv. ime ~oveka (li~no ime, prezime, nadimak) kao predmet nau~nog istraìvawa. antroponimija, -e ` ‰v. antroponimŠ lingv. izu~avawe qudskih imena. antropopitek(us), -a m, mn. -i ‰v. antropo-, gr~. pithekos majmunŠ zool. bi}e izme|u majmuna i ~oveka, ~ovekov predak; up. pitekantrop. antroposfera, -e ` ‰v. antropo-, sferaŠ deo Zemqine povr{ine koji je pod uticajem ~oveka. antropoteizam, -zma m ‰v. antropo-, teizamŠ obogotvorewe ~oveka, predstavqawe onoga {to je ~ove~je kao boànsko. antropotizija, -e ` ‰v. antropo-, gr~. thysia `rtvaŠ prino{ewe qudi na `rtvu. antropofag, -aga m, mn. antropofazi, gen. mn. antropofaga ‰v. antropo-, -fagŠ onaj ko se hrani qudskim mesom, qudo`der. antropofagija, -e ` ‰v. antropo-, -fagijaŠ qudo`derstvo; up. kanibalizam. antropofob, -oba m, mn. -i ‰v. antropo-, -fobŠ koji strahuje od qudi. antropofobija, -e ` ‰v. antropo-, fobijaŠ bolesni strah od qudi uop{te. antropocentrizam, -zma m ‰antropo-, centarŠ filoz. shvatawe po kome je ~ovek osnovno merilo i svrha svega {to se doga|a u prirodi. x antropocentri~an. antropocentrist(a), -e m, mn. antropocentristi ‰v. antropocentrizamŠ pristalica antropocentrizma.

136

anhidrid antrfile, -ea m ‰fr. entrefiletŠ umetak u tekstu, obi~no uokviren, mali napis uba~en u ve}i ~lanak. antr{a, antr{aa m ‰fr. entrechat od ital. intrecciato upletenŠ u baletu, skok uz udarawe noge o nogu. anthipnotik v. antihipnotik. anualan, -lna, -lno ‰lat. annualisŠ godi{wi, koji se doga|a svake godine. anuarijum, -a (i anuarij, -a) m ‰lat. annuariumŠ letopis, godi{wak. anuelan v. anualan. anuitet, -eta m, mn. anuiteti, gen. mn. anuiteta ‰srlat. annuitas od lat. annus godinaŠ finans. deo otplate (duga, zajma) koji se pla}a jednom godi{we. anulacija, -e ` ‰srlat. annullatioŠ poni{tavawe, poni{tewe, ukidawe. anulirati, anuliram, 3. l. mn. anuliraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. annullare od lat. nullus nijedanŠ poni{titi, poni{tavati, ukinuti, ukidati, brisati; proglasiti nevaè}im. anuri, anura m mn. ‰gr~. a(n)-, oura repŠ zool. bezrepci, bezrepi vodozemci, àbe. anurija ` ‰gr~. a(n)-, ouron mokra}aŠ med. prestanak stvarawa mokra}e. anus, -a m, mn. -i ‰lat. anusŠ anat. zavr{etak zadweg creva, ~mar. anfan teribl, -a m, mn. -i ‰fr. enfant terrible stra{no deteŠ 1. nesta{ko, nemirko. 2. fig. odrasla osoba koja svojim izjavama ili pona{awem izaziva {ok u dru{tvu. anfas pril. ‰fr. en faceŠ lik. spreda, s lica, licem prema gledaocu (za razliku od profila ili poluprofila). anfilada, -e ` ‰fr. enfiladeŠ 1. voj. bo~na vatra. 2. dug red, niz; niz me|usobno povezanih soba. anhedonija, -e ` ‰gr~. a(n)-, hedone zadovoqstvoŠ psih. nesposobnost bilo kakvog uìvawa, usled emocionalnog poreme}aja. anhidrid, -ida m ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ hem. oksid koji nastaje oduzimawem vode nekoj kiselini (re|e bazi); reaguju}i s vodom ponovo daje tu kiselinu.

anhidrija anhidrija, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ bezvodnost, su{a. anhidrit, -ita m ‰v. anhidridŠ hem. bezvodni kalcijum-sulfat; s dodatkom vode daje gips. anhidrobioza, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor voda, bios ìvotŠ biol. obamrlost biqaka i niìh ìvotiwa usled nedostatka vode. anhidroza, -e ` ‰gr~. a(n)-, hydor vodaŠ med. nesposobnost znojewa. anceps, -a i anceps, -a m, mn. ancepsi, gen. mn. ancepsa ‰lat. anceps dvoglavŠ metr. slog u stihu koji moè biti dug ili kratak. ancug, -a m, mn. ancuzi, gen. mn. ancuga ‰nem. AnzugŠ pokr. zast. mu{ko odelo. anxak pril. ‰tur. ancakŠ pokr. 1. ali, ama. 2. upravo, ba{. an{lus, -a m, an{lusi, gen. mn. an{lusa ‰nem. AnschlussŠ pripajawe, prikqu~ewe, aneksija; prvenstveno Hitlerovo pripajawe Austrije nema~kom Rajhu 1938. godine. aorist, -a m. ‰gr~. aoristos neome|en, od a- i horizein ograni~avatiŠ gram. pre|a{we svr{eno vreme (npr. do|oh, videh). x aoristni. aorta, -e `, gen. mn. aorti ‰gr~. aorte od aeiro podièmŠ anat. glavni krvni sud koji polazi iz leve sr~ane komore, a od koga polaze sve arterije. x aortin, aortalan i aortni. aortitis, -a m ‰v. aorta, -itisŠ med. zapaqewe aorte. apa, -e ` ‰neizvesnog poreklaŠ pokr. dah, isparewe; zadah, smrad. apage! uzv. ‰lat. apage od gr~. apage, imperativ od apagein povu}i seŠ odlazi, gubi se; y apage! satanas! rel. odlazi, Sotono! apagoga, -e ` ‰gr~. apagogeŠ log. posredan dokaz, dokaz putem obarawa suprotne tvrdwe. x apagogi~ki. apadana, -e ` ‰pers. apadanaŠ ist. prestona dvorana u dvorovima persijskih vladara iz dinastije Ahemenida. apanaà, -e ` ‰fr. apanage od lat. panis hlebŠ 1. ist. novac ili imawe koje je vladar davao svojim mla|im sinovima i wihovim potomcima radi izdràvawa. 2. novac koji dràvna blagajna godi{we ispla}uje ~lanovima vladarske porodice.

apatit aparat, -ata m, mn. aparati, gen. mn. aparata ‰lat. apparatus od apparare pripremitiŠ 1. sprava, naprava, ure|aj. 2. skup osobqa i sredstava potrebnih za obavqawe nekog posla ili javne delatnosti (dràvni ‹, partijski ‹). 3. pomo}ni delovi teksta u nau~noj literaturi (nau~ni ‹): obja{wewa, primedbe, tabele, citati, pozivawe na druge autore i sl. 4. anat. skup organa koji imaju zajedni~ku funkciju (disajni ‹). y {alter-aparat, -ata m ‰nem. Schaltergerat, preklopnik, v. aparat Š tehn. ure|aj za prekidawe i mewawe dovoda elektri~ne energije. aparatura, -e ` ‰nem. Apparatur, v. aparatŠ skup aparata, ure|aja u nekoj ustanovi, ili za obavqawe datog posla; tehni~ki pribor; ma{inerija. aparat~ik, -a m, mn. aparat~ici, gen. mn. aparat~ika ‰rus. apparat~ik, v. aparatŠ pripadnik dràvnog ili partijskog aparata, birokrata, profesionalni politi~ki radnik. aparentan, -tna, -tno ‰lat. apparensŠ vidqiv, jasan, o~igledan. apartan, -tna, -tno 1. ‰nem. apart od fr. a part po strani, posebnoŠ osobit, izuzetan, jedinstven. 2. koji pada u o~i, upe~atqiv, impresivan. aparte, -ea m ‰ital. a parte sa straneŠ pozor. deo teksta koji glumac ne upu}uje partneru ve} samom sebi ili publici. apartman, -ana m, mn. apartmani, gen. mn. apartmana ‰fr. appartementŠ 1. otmeni stan sa vi{e soba. 2. hotelska soba gra|ena kao stan, sa vi{e odeqewa i nusprostorijama. aparthejd, -a m ‰afrikans apartheid odvojenostŠ podvajawe na rasnoj osnovi, jedan od oblika rasne diskriminacije: naziv za politiku koja je primewivana u Ju`noafri~koj Republici i Rodeziji dok su belci bili na vlasti. apasionato pril. ‰ital. appassionatoŠ muz. strastveno, s puno ose}awa. apatija, -e ` ‰gr~. apatheia neosetqivost, od a- i pathos ose}awe, patwaŠ ravnodu{nost, otupelost, bezvoqnost, utrnulost ose}awa, nedostatak odu{evqewa i saose}awa. apatit, -a i apatit, -ita m ‰gr~. apate prevara, po{to ~esto izgleda kao drugi mineralŠ

137

apati~an miner. kalcijum-fosfat s fluorom ili hlorom; koristi se u proizvodwi ve{ta~kih |ubriva. apati~an, -~na, -~no ‰v. apatijaŠ ravnodu{an, bezvoqan, nezainteresovan. apatrid, -ida m, mn. apatridi, gen. mn. apatrida ‰gr~. a-, patris patridos otaxbinaŠ osoba bez domovine, bez dràvqanstva; up. apolid. ap-a~ik (i apa~ik) prid. indekl. ‰tur. apaüik od prefiksa za poja~awe ar- i prideva aüik, v. a~ikŠ pokr. sasvim otvoren, sasvim jasan; up. apa{i}are. apa{, -a i apa{, -a{a m, mn. apa{i, gen. mn. apa{a (`. apa{kiwa, -e) ‰fr. apache, od imena indijanskog plemena Apa~aŠ pripadnik gradskog olo{a, propalica, razbojnik. x apa{ki i apa{ki. apa{i}are pril. ‰tur. apaôikare od prefiksa za poja~awe ar- i aôikare, v. a{i}areŠ pokr. sasvim otvoreno, sasvim jasno. apgrejd, -a m ‰engl. upgradeŠ ra~. nadgradwa hardvera ili softvera radi poboq{awa manipulativnih mogu}nosti. apgrejdovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. apgrejdŠ ra~. dograditi, unaprediti, usavr{iti (softver). apdejt, -a m ‰engl. updateŠ 1. dopuna teksta najnovijim podacima. 2. ra~. inovirana verzija kompjuterskog programa; inovirawe programa. apdejtovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. apdejtŠ 1. inovirati, aùrirati tekst. 2. ra~. instalirati apdejt (2). apeiron, -a i apeiron, -ona m ‰gr~. apeiron bezgrani~noŠ filoz. ve~ni i neuni{tivi prapo~etak iz koga je sve nastalo i u koji se sve vra}a, po u~ewu Anaksimandra. apeks, -a m, mn. -i 1. ‰lat. apex vrh, {iqakŠ astron. ta~ka na nebeskom svodu prema kojoj se vr{i neko kretawe, npr. pri obrtawu Zemqe. 2. ist. {iqasta kapa starorimskih sve{tenika ili nekih azijskih vladara. 3. a. bot. vrh biqnog organa. b. anat. vrh srca; vrh jezika; up. apikalan. apel, -a m, mn. apeli, gen. mn. apela ‰fr. appelŠ 1. poziv, pozivawe, molba (za pomo}, za u~e{}e u ne~emu). 2. v. apelacija (2). 3. voj. zbor radi prozivke; prozivka.

138

aperitiv apelant, -a m, mn. apelanti, gen. mn. apelanata ‰lat. appellans od appellare, v. apelovatiŠ prav. onaj ko podnosi àlbu vi{em sudu. apelat, -ata m, mn. apelati, gen. mn. apelata ‰lat. appellatus od appellare, v. apelovatiŠ prav. lice protiv koga apelant podnosi àlbu. apelativ, -a m, mn. -i gram.‰lat. appellativumŠ gram. zajedni~ka imenica (nasuprot vlastitoj). x apelativan. apelatorija, -e ` ‰lat. appellatorius, v. apelovatiŠ prav. vi{i, prizivni sud za crkvene sporove. apelacija, -e ` ‰lat. appellatio, v. apelovatiŠ prav. 1. vi{i sud kojem se podnosi àlba na presudu nièg suda. 2. àlba vi{em sudu, priziv. apelacioni, -a, -o ‰v. apelacijaŠ prav. koji se odnosi na apelaciju, àlbeni, prizivni. y apelacioni sud v. apelacija (1). apelovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. appellareŠ 1. pozivati (na ne{to), obra}ati se (nekom); moliti za razumevawe ili pomo}. 2. prav. uloìti àlbu vi{em sudu protiv odluke nièg suda. apendektomija, -e ` ‰v. apendiks, gr~. ektome odsecaweŠ med. uklawawe crvuqka, operacija slepog creva. apendiks, -a m, mn. -i ‰lat. appendix prilog, dodatakŠ 1. dodatak na kraju kwige i dokumenta, sa obja{wewima, bele{kama i sl. 2. anat. crvuqak, produèni deo slepog creva. apendikularije, apendikularija ` mn. ‰lat. appendicula dem. od appendix, v. apendiksŠ zool. mali prozirni morski pla{ta{i s repom za veslawe. apendicitis, -a m ‰v. apendiks, -itisŠ med. zapaqewe slepog creva (ta~nije apendiksa, crvuqka). apepsija, -e ` ‰gr~. a-, pepsis vareweŠ med. lo{e varewe, neprobavqawe uzete hrane. apepti~an, -~na, -~no ‰v. apepsijaŠ med. 1. koji ne vari dobro. 2. nesvarqiv. aperiodi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-Š mat., fiz. koji nije periodi~an. aperitiv, -a i aperitiv, -iva m, mn. aperitivi, gen. mn. aperitiva ‰fr. aperitif od lat. aperi-

aperkat re otvaratiŠ pi}e koje se uzima pre jela, kao sredstvo za otvarawe apetita. aperkat, -a m, mn. -i ‰engl. uppercutŠ u boksu, udarac odozdo nagore, s rukom savijenom u laktu pod pravim uglom; up. anderkat. apertura, -e ` ‰lat. apertura otvarawe, otvorŠ 1. fiz. otvor na opti~kom instrumentu kroz koji prolazi svetlost. 2. anat. otvor, kanal; stepen otvorenosti govornog kanala pri izgovarawu glasova. apercepcija, -e ` ‰nem. Apperzeption od lat. ad- (v.) i percipere, v. percepcijaŠ; psih., filoz. svesno opaàwe, spoznaja; sticawe jasne predstave o zapaènom. x aperceptivan. apercipirati, apercipiram, 3. l. mn. apercipiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apercepcijaŠ psih., filoz. svesno zapaziti, zapaàti, umom primiti, primati ~ulni utisak. apetala, -e ` ‰gr~. a-, petalon listŠ bot. biqka bez latica na cvetu. apetalan, -lna, -lno ‰v. apetalaŠ bot. beskruni~ni, koji nema latice. apetit, -ita m ‰lat. appetitusŠ 1. èqa za jelom, je{nost; z otvoriti apetit podsta}i èqu za jelom. 2. fig. prohtev, èqa uop{te. apetitlih prid. indekl. ‰nem. appetitlich, v. apetitŠ ukusan; primamqiv, privla~an po izgledu. apijarijum, -a (i apijarij, -a) m ‰lat. apiarium od apis p~elaŠ p~eliwak; ko{nica. apikalan, -lna, -lno ‰fr. apical od lat. apex, apeksŠ fon. koji se izgovara vrhom jezika (o suglasnicima kao {to su t, d, n, l, r).

v.

apikultura, -e ` ‰lat. apis p~ela, cultura gajeweŠ gajewe p~ela, p~elarstvo. apirenija, -e ` ‰gr~. a-, pyren ko{ticaŠ bot. obrazovawe grozdova vinove loze bez semena i bez oplo|ivawa. apireni~an, -~na, -~no ‰v. apirenijaŠ bot. koji nema ko{tice. apireti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, pyretos vru}icaŠ med. koji nema povi{enu telesnu temperaturu. apirija, -e ` ‰gr~. apeiriaŠ neiskustvo, neiskusnost.

aplikacija1 apiri~an1, -~na, -~no ‰v. apirijaŠ koji je bez iskustva, neiskusan. apiri~an2, -~na, -~no ‰gr~. a-, pyr vatraŠ vatrostalan, nezapaqiv. Apis, -a m ‰gr~. Apis od egipatskog HapiŠ sveti bik po{tovan u starom Egiptu, simbol plodnosti i zemqoradwe. apifobija, -e ` ‰lat. apis p~ela, v. fobijaŠ bolesni strah od p~ela. aplazija, -e ` ‰gr~. a-, plasis oblikovaweŠ med. zastoj u razvitku nekog organa ili jednog wegovog dela usled nepravilnosti tokom embrionalnog razvoja. aplanat, -ata m ‰gr~. a-, planasthai lutatiŠ fot. objektiv dobijen kombinacijom dva so~iva, ~ime se uklawa sferna aberacija (v.). x aplanati~an. aplaudirati, aplaudiram, 3. l. mn. aplaudiraju nesvr{. ‰lat. applaudereŠ 1. pqeskati, tap{ati u znak odobravawa. 2. fig. javno hvaliti, pozdravqati, podràvati. aplauz, -a m, mn. aplauzi, gen. mn. aplauza ‰lat. applaususŠ pqesak, pqeskawe u znak odobravawa. aplet, -a m ‰engl. applet program~i}, od app(lication) (kompjuterska) aplikacija + -let, deminutivni sufiksŠ mawi ra~unarski primeweni program koji se poziva iz drugog programa. aplika, -e `, dat. i lok. aplici ‰fr. appliqueŠ um. ukrasni predmet koji je jednom stranom pri~vr{}en uza zid. aplikabilan, -lna, -lno ‰nlat. applicabilisŠ primenqiv, upotrebqiv, prikladan. aplikata, -e ` ‰lat. applicataŠ mat. tre}a osa u prostornom koordinatnom sistemu, kota. aplikativan, -vna, -vno ‰v. aplikacijaŠ koji se odnosi na aplikaciju; namenski; primenqiv. aplikator, -a m, mn. -i ‰nlat. applicatorŠ {tapi} s vatom na vrhu, za mazawe ili ~i{}ewe mawih telesnih {upqina. aplikatura, -e ` ‰nlat. applicaturaŠ muz. prstomet, prstored; pravilan poloàj prstiju pri svirawu. aplikacija1, -e ` ‰lat. applicatioŠ 1. primena, prakti~na upotreba. 2. nano{ewe, name{tawe, utiskivawe (tkanine, boje, ukrasa i

139

aplikacija2 sl.); na{iveni ili umetnuti vez. 3. med. nano{ewe nekog leka na koù ili sluzokoù; obloga, zavoj. aplikacija2, -e ` ‰engl. applicationŠ 1. adm. molba, prijava na konkurs. 2. ra~. namenski kompjuterski program = y kompjuterska aplikacija. aplikovati, -ujem = aplicirati1, apliciram, 3. l. mn. apliciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. applicareŠ 1. primeniti, primewivati, upotrebiti, upotrebqavati. 2. naneti, nanositi, (pri)lepiti, pri~vrstiti, pri~vr{}ivati; pri{i(va)ti (vez, ukras, ~ipku). aplicirati1 = aplikovati (v.). aplicirati2, apliciram, 3. l. mn. apliciraju svr{. i nesvr{. ‰v. aplikacija2Š podneti, podnositi molbu, konkurisati. apnea, -e ` ‰gr~. apnoia od a- i pnein disatiŠ 1. med. nedisawe, namerni ili bole{}u izazvan prestanak disawa. 2. sportsko rowewe na dah (bez boca s kiseonikom); up. dispneja, eupneja. apo- pref. ‰gr~. apoŠ kao prefiks u re~ima gr~kog porekla ozna~ava udaqavawe, odvajawe, razliku i drugo: sli~an na{im prefiksima od-, iz- ili raz-. apogamija, -e ` ‰v. apo-, gamein ven~ati seŠ zool. bespolno razmnoàvawe, razmnoàvawe bez oplo|avawa (kod najniìh jedno}elijskih ìvotiwa). apogej, -eja m ‰gr~. apogaios daqi od ZemqeŠ astron. ta~ka u kojoj su Mesec ili neki satelit najudaqeniji od Zemqe; supr. perigej. apograf, -a m ‰v. apo-, -grafŠ filol. prepis na~iwen sa originala; kopija. apodan, -dna, -dno ‰v. apodiŠ zool., med. koji nema nogu, beznog. apodi, apoda m mn. (jednina apod, a) ‰gr~. a-, pous podos nogaŠ zool. beznogi vodozemci. apodija, -e ` ‰v. apodiŠ med. ra|awe bez nogu, bezno`nost. apodikti~an, -~na, -~no i apodikti~ki, -a, -o ‰gr~. apodeiktikosŠ 1. odlu~an u tvrdwi, bezuslovan, nepomirqiv (o ~oveku; o sudu, ideji, mi{qewu). 2. dokazan, neoboriv, neosporan. apodoza, -e i apodoza, -e ` ‰gr~. apodosis od apodidomai vratitiŠ gram. re~enica koja izra-

140

apokopirati àva posledicu uslova iskazanog zavisnom pogodbenom re~enicom (protazom). apo|atura, -e ` ‰ital. appoggiaturaŠ muz. melodijski ukras od jednog ili vi{e tonova koji prethodi glavnom tonu, predudar. apoen, -ena m, mn. apoeni, gen. mn. apoena ‰fr. appointŠ finans. 1. ta~an iznos potreban za podmirewe nekog duga. 2. iznos u kome se ispla}uje neka valuta ili vrednosni papiri; isplatiti u velikim (malim) apoenima isplatiti u krupnim (sitnim) nov~anicama. apozitiv, -a m, mn. -i ‰lat. appositus od apponere pridodatiŠ gram. naknadno dodata pridevska odredba ve} odre|enog pojma, npr.: Za~u se maj~in glas, drhtav od uzbu|ewa. apozicija, -e ` ‰lat. appositioŠ gram. imenica (sama ili s dopunama) koja odre|uje i dodatno opisuje drugu imenicu, npr.: hotel Union; bra}a Rajt, graditeqi prvog aviona na svetu. x apozicijski i apozitivan. apokalipsa, -e i apokalipsa, -e ` ‰gr~. apokalypsis otkroveweŠ 1. (A-) Otkrovewe Jovanovo, posledwa kwiga Biblije, koja govori o svr{etku sveta. y ~etiri jaha~a Apokalipse rat, kuga, glad i smrt (v. Otkr. Jov. 6:1–8). 2. fig. op{ta propast, strahovita katastrofa. apokalipti~an, -~na, -~no ‰gr~. apokalyptikos, v. apokalipsaŠ 1. koji govori o sudwem danu, o svr{etku sveta. 2. koji predskazuje katastrofu svetskih razmera; mra~an, zlokoban, zloslutan. apokalipti~ar, -a m, mn. -i ‰v. apokalipsaŠ 1. rel. tuma~ ili istraìva~ Apokalipse, Otkrovewa Jovanovog; verski zanesewak. 2. fig. onaj ko predvi|a op{tu propast, zloguki prorok. apokatastaza, -e ` ‰gr~. apokatastasisŠ 1. filoz. vra}awe u pre|a{we stawe, prema u~ewu o ve~itom ponavqawu u prirodi. 2. rel. u~ewe o obnovi sveta posle zavr{nog uni{tewa. 3. med. potpuno ozdravqewe. apokopa, -e i apokopa, -e ` ‰gr~. apokope odsecaweŠ lingv. ispadawe jednog ili vi{e glasova ili slogova na kraju re~i; up. afereza. apokopirati, apokopiram, 3. l. mn. apokopiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apokopaŠ lingv. skratiti, skra}ivati re~ izbacivawem jednog ili vi{e glasova na kraju.

aport

apokrif apokrif, -a m, mn. -i ‰gr~. apokryphos od apo(v.) i krypto sakrivamŠ 1. rel. jedna od kwiga s biblijskim motivima koje nisu u{le u zvani~no prihva}enu Bibliju, jer ih ne priznaje jevrejska vera (Stari zavet) odnosno hri{}anske crkve (Novi zavet). 2. fig. spis sumwive autenti~nosti, ~ije poreklo nije dokazano. apokrifan, -fna, -fno ‰v. apokrifŠ koji je nastao kao apokrif, koji je nepoznatog porekla, sumwiv, neautenti~an, podmetnut. apolepsa, -e ` ‰gr~. apolepsis zadràvawe, spre~avaweŠ med. prekid ili prestanak neke organske funkcije, npr. disawa, cirkulacije, govora. apolid, -ida m, mn. apolidi, gen. mn. apolida ‰gr~. apolis apolidos, od a- i polis grad, dràvaŠ osoba bez dràvqanstva; up. apatrid. apolinski, -a, -o ‰lat. Apollineus ApolonovŠ koji pripada umetnosti; koji se zasniva na skladu, jasno}i i lepoti; up. dionizijski. apolit ‰gr~. a- i polites gra|aninŠ = apolid (v.). apolitizam = apoliticizam v. apoliti~nost. apoliticizam = apolitizam v. apoliti~nost. apoliti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-Š nezainteresovan za politiku; (o delu, spisu i sl.) koji ne sadrì ni{ta o politici. apoliti~nost, -osti ` ‰gr~. a-Š ravnodu{nost prema politici, neu~estvovawe u politi~kom ìvotu. apolog, -a m, mn. apolozi, gen. mn. apologa ‰gr~. apologos pri~aŠ pou~na basna, pri~a izmi{qena s ciqem da pruì neku moralnu pouku. apologet, -eta m = apologeta, -e m, mn. apologete, gen. mn. apologeta ‰nem. Apologet od gr~. apologeisthai pobijati, braniti seŠ 1. branilac neke ideje; zastupnik; onaj koji veli~a (nekoga, ne{to), hvaliteq. 2. ist. braniteq i zastupnik hri{}anstva. apologetski. apologeta = apologet (v.). apologetika, -e `, dat. i lok. apologetici ‰gr~. apologetikos, v. apologetŠ 1. rel. deo teologije koji se bavi odbranom hri{}anske vere i dokazivawem hri{}anskog u~ewa. 2. odbrana, zastupawe neke ideje ili nauke.

apologeti~an, -~na, -~no ‰v. apologetikaŠ odbramben, braniteqski; koji zastupa (ne{to). apologija, -e ` ‰gr~. apologiaŠ odbrana, odbrambeni spis ili govor u prilog nekog ~oveka i u~ewa. x apologijski. apologist(a) m = apologet (v.). Apolon, -ona m ‰gr~. ApollonŠ 1. mitol. starogr~ki bog sunca, poezije, muzike, proro~anstva itd., sin Zevsa i Lete, pokroviteq umetnosti, simbol mladala~ke lepote. 2. fig. veoma lep ~ovek. apolonski, -a, -o 1. koji pripada Apolonu. 2. v. apolinski. aponija, -e ` ‰gr~. aponia od a- (v.) i ponos muka, trudŠ filoz. bezbolnost, spokojstvo, duhovna vedrina. aponirati, aponiram, 3. l. mn. aponiraju svr{. ‰lat. apponereŠ priloìti, pridodati, dometnuti; up. apozicija. apopleksija, -e ` ‰gr~. apoplexiaŠ med. iznenadni prekid delatnosti mozga (ili plu}a, srca), pra}en paralizom pojedinih delova tela; kap, udar. x apoplekti~an i apoplekti~ki. apoplekti~ar, -a m, mn. -i ‰v. apopleksijaŠ med. bolesnik koji je pretrpeo apopleksiju ili je sklon apopleksiji. aporem, -a m = aporema, -e ` ‰gr~. aporema od aporeo u nedoumici samŠ filoz. logi~ka te{ko}a; sporno pitawe; teàk zadatak. aporema = aporem (v.). aporemati~an, -~na, -~no = aporematski, -a, -o ‰v. aporemaŠ logi~ki sporan, nejasan, te{ko razumqiv. aporematski = aporemati~an (v.). aporija, -e ` ‰gr~. aporia te{ko}a, nedoumicaŠ filoz. nere{iv problem koji proizlazi iz sukoba dva protivre~na logi~ka suda. Najpoznatiji autor aporija bio je Zenon, u V veku pre n. e. aport! ‰fr. apporteŠ donesi! (komanda dresiranom psu). aport, -a m ‰fr. apport od apporter donositiŠ ulog, udeo u zajedni~kom poslu, deoni~kom dru{tvu, bra~noj zajednici i sl.

prav.

141

aporter aporter, -era m, mn. aporteri, gen. mn. aportera ‰v. aportiratiŠ lova~ki pas izve`ban da prona|e i donese ustreqenu lovinu. aportirati, aportiram, 3. l. mn. aportiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. apporterŠ doneti, donositi (o dresiranom psu). aposiopeza, -e ` ‰gr~. aposiopesis od aposiopao za}utimŠ kwi`. stilska figura zasnovana na prekinutom iskazu, pre}utkivawu (npr. ’Nemoj da ti ja... !’). apostaza, -e = apostazija, -e ` ‰gr~. apostasia od apostateo otpadamŠ otpadni{tvo, odmetawe, odvajawe (od vere, ideologije i sl.). apostazija = apostaza (v.). apostazirati, apostaziram, 3. l. mn. apostaziraju svr{. i nesvr{. ‰v. apostazaŠ odmetnuti se, odvojiti se, odvajati se, odre}i se, odricati se (vere, ideja, principa). apostat(a), -e m, mn. apostati ‰gr~. apostates, up. apostazaŠ otpadnik, odmetnik, onaj ko je izneverio (veru, ideologiju i sl.). aposterioran, -rna, -rno ‰v. a posterioriŠ naknadno donet, zasnovan na iskustvu. a posteriori (stand. i aposteriori) ‰lat. a posteriori iz kasnijeg, iz potowegŠ naknadno, na osnovu iskustva, induktivnim putem; supr. a priori. apostil, -a m, mn. -i ‰nlat. apostillusŠ overeni dodatak nekoj poveqi ili dokumentu; uzgredna primedba, primedba na margini. apostol, -a i apostol, -a m, mn. -i ‰gr~. apostolos izaslanikŠ 1. rel. svaki od 12 Hristovih u~enika koji su preneli Jevan|eqe u druge zemqe. 2. fig. vatreni propovednik, zagovornik neke ideje. 3. crkv. pravosl. kwiga koja sadrì dela svetih apostola i sve apostolske poslanice iz Novog zaveta, osim Otkrovewa Jovanovog. apostolat, -ata m ‰v. apostolŠ apostolska delatnost, stalni rad na propovedawu i {irewu vere. apostolski, -a, -o i apostolski, -a, -o ‰v. apostolŠ rel. 1. koji se odnosi na apostole, koji pripada apostolima. 2. u jeziku katoli~ke crkve, papski. y apostolska stolica sedi{te pape u Rimu (jer ga je osnovao apostol Petar). apostrof, -a i apostrof, -a m, mn. -i ‰gr~. apostrophes okrenut unazadŠ 1. znak koji poka-

142

apofiza zuje da je izostavqeno jedno ili vi{e slova; u transliteraciji ruske }irilice upotrebqava se da ozna~i umek{awe prethodnog suglasnika, umesto mekog znaka (â). 2. v. apostrofa. apostrofa, -e ` ‰gr~. apostrophe odvra}awe, okretawe (od slu{alaca ka drugoj osobi)Š kwi`. stilska figura u kojoj se govornik obra}a nekom licu, obi~no odsutnom, ili neìvoj stvari, ~esto povi{enim ili prekornim tonom. apostrofirati, apostrofiram, 3. l. mn. apostrofiraju svr{. i nesvr{. ‰v. apostrof, apostrofaŠ 1. staviti, stavqati apostrof (umesto ispu{tenog slova). 2. u govoru, obratiti se, obra}ati se kome, obi~no ìvqim ili o{trijim tonom. 3. pomenuti, pomiwati, obi~no s posebnim naglaskom. apoteka, -e `, dat. i lok. apoteci, gen. mn. apoteka ‰gr~. apotheke skladi{te, odlagali{teŠ prodavnica lekova; odeqewe u bolnici u kome se drè lekovi; y ku}na apoteka orman~e ili kutija u kojoj se drè lekovi. apotekar, -ara m, vok. apotekaru i apotekare, mn. apotekari, gen. mn. apotekara (`. apotekarka, -e, dat. i lok. apotekarki, gen. mn. apotekarki) ‰lat. apothecarius, v. apotekaŠ stru~wak za izradu i prodaju lekova; farmaceut koji radi u apoteci. x apotekarski. apotema, -e ` ‰gr~. apothema od apotithemi spu{tamŠ geom. normala spu{tena iz sredi{ta pravilnog mnogougaonika (ili pravilnog poliedra) na jednu wegovu stranu (odn. povr{inu). apoteoza, -e ` ‰gr~. apotheosis od apo- (v.) i theos bogŠ 1. mitol. uzdizawe ~oveka me|u boànstva. 2. fig. veli~awe, slavqewe. 3. pozor. zavr{na scena u kojoj se slavi neki junak ili vi{e wih. x apoteozni i apoteozni. apotropej, -eja m ‰gr~. apotropaion od apo- (v.) i trepein odvra}atiŠ etnogr. amajlija, molitva, uzre~ica i sl. pomo}u kojih se odvra}aju nesre}e. x apotropejski. apofatika, -e `, dat. i lok. apofatici ‰v. apo-, gr~. phanai re}i, izgovoriti; opovrgavati, osporavatiŠ teol. saznawe i napredovawe putem negirawa. apofiza, -e ` ‰gr~. apophysis od apo- (v.) i physein rastiŠ 1. med. izra{taj na kosti, nastao

apofonija od vlakana mi{i}nih tkiva. 2. miner. sloj jedne rude u drugoj. apofonija, -e ` ‰gr~. apo- (v.) i phone glasŠ lingv. alternacija (3) samoglasnika me|u srodnim re~ima, naj~e{}e e i o (npr. te}i - tok, unesem - unosim); prevoj, ablaut. apoftegma, -e ` ‰gr~. apophthegmaŠ saèto izre~ena misao, izreka, poslovica. apoftegmati~an, -~na, -~no ‰v. apoftegmaŠ saèto i mudro izre~en, sadràjan, jezgrovit. apohromat, -ata m ‰gr~. apo- (v.) i chroma bojaŠ opt. objektiv sastavqen od vi{e so~iva da bi se uklonila hromatska aberacija. apohromati~an, -~na, -~no = apohromatski, -a, -o ‰v. apohromatŠ opt. kome je uklowena hromatska aberacija (v.). y apohromatski objektiv v. apohromat. apraksija, -e ` ‰gr~. apraxia od a- i praxis, v. praksaŠ med. nesposobnost izvo|ewa odre|enih pokreta uprkos sa~uvanoj pokretqivosti udova. apreter, -era m, mn. apreteri, gen. mn. apretera ‰v. apreturaŠ radnik koji obavqa apreturu (v.). apretirati, apretiram, 3. l. mn. apretiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. appretieren od fr. appreter priprematiŠ obaviti, obavqati apreturu (v.). apretura, -e ` ‰nem. Appretur od fr. appreter priprematiŠ 1. postupak kojim se nekom materijalu (tkanini, koì, hartiji, krznu) daje ve}a ~vrstina, sjaj ili nepromo~ivost. 2. materija (premaz i sl.) koja sluì za takav postupak. aprehenzija, -e ` ‰lat. apprehensio od ad- (v.) i prehendere dohvatitiŠ 1. shvatawe, poimawe, spoznaja. 2. strahovawe, bojazan, zabrinutost. aprecijacija, -e ` ‰srlat. appretiatioŠ bank. podizawe kupovne mo}i valute, odnosno wene vrednosti u odnosu na druge valute; supr. deprecijacija. april, -ila m ‰lat. aprilis, mo`da u vezi sa aperire otvaratiŠ ~etvrti mesec u godini. x aprilski. a prima vista ‰ital. a prima vista na prvi pogledŠ 1. muz. vokalno ili instrumentalno izvo|ewe melodije bez prethodne pripreme i uve`bavawa. 2. ekon. isplata ra~una odmah po primitku. aprioran, -rna, -rno ‰v. a prioriŠ unapred donet, nezavisan od iskustva.

apsentan a priori (stand. i apriori) ‰lat. a priori iz ranijeg, iz onoga napredŠ unapred, zasnovano na pretpostavkama a ne na iskustvu; deduktivnim putem; supr. a posteriori. apriorizam, -zma m ‰v. a prioriŠ filozofski pravac koji drì da ima spoznaja nezavisnih od iskustva. x aprioristi~ki. aprobant, -a m, aprobanti, gen. mn. aprobanata = aprobator, -a m, mn. -i ‰v. aprobacijaŠ stru~wak koji pregleda i odobrava pu{tawe u promet prehrambenih proizvoda. aprobativan, -vna, -vno ‰nlat. approbativus, up. aprobacijaŠ koji izraàva odobravawe. aprobator = aprobant (v.). aprobacija, -e ` ‰lat. approbatio od approbare odobravatiŠ slu`beno odobrewe, dopu{tewe, pristanak. aprovizacija, -e ` ‰v. aproviziratiŠ organizovano snabdevawe ìvotnim namirnicama. x aprovizacioni. aprovizirati, aproviziram, 3. l. mn. aproviziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. approvisieren, od lat. ad- (v.) i providere snabdevatiŠ nabaviti, nabavqati i raspodeqivati ìvotne namirnice. aproksimativan, -vna, -vno ‰lat. approximativusŠ pribliàn, otprilike odre|en. aproksimacija, -e ` ‰lat. approximatioŠ 1. mat. pribli`na vrednost; pribli`no izra~unavawe. 2. ono {to se pribliàva istini, stvarnim ~iwenicama, bez mogu}nosti da se one sasvim ta~no utvrde. apropo i apropo ‰fr. a proposŠ 1. pril. zbiqa; kad je o tome re~. 2. (u funkciji predloga) povodom (~ega), {to se ti~e (~ega). aproprijacija, -e ` ‰lat. appropriatio od proprius vlastitŠ prisvajawe, uvo|ewe (neke imovine) u privatno vlasni{tvo; up. eksproprijacija. aproprijacioni, -a, -o ‰v. aproprijacijaŠ koji se odnosi na aproprijaciju. aproprisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. appropriare od proprius vlastitŠ prisvojiti, prisvajati. aps nepr., stand. haps (v.). apsentan, -tna, -tno ‰lat. absensŠ neob. odsutan.

143

apsentizam apsentizam, -zma m ‰engl. absenteeism od absentee onaj ko je odsutan, od absent odsutan, od lat. absensŠ 1. odsutnost veleposednika sa imawa izdatog u zakup. 2. ~esto ili redovno izostajawe s radnog mesta. apsentist(a), -e m, mn. apsentisti ‰v. apsentizamŠ veleposednik koji ìvi daleko od svog imawa. apsida, -e `, gen. mn. apsida ‰gr~. hapsis hapsidos svod, lukŠ 1. arhit. zadwi, polukru`ni prostor crkve, nadsvo|en polukupolom. 2. astron. ta~ka na putawi nekog nebeskog tela gde je ono najbliè centralnom telu ili najdaqe od wega (perihel ili afel, perigej ili apogej). apsidiola, -e ` ‰fr. absidiole od abside, v. apsidaŠ arhit. malo polukru`no udubqewe uz apsidu. apsidni, -a, -o ‰v. apsidaŠ koji se odnosi na apsidu. y apsidna linija astron. linija koja spaja najbliù i najudaqeniju ta~ku na putawi nekog nebeskog tela. apsint, -a m ‰gr~. absinthion pelinŠ alkoholno pi}e za~iweno pelinom i anisom. apsolvent, -a m, mn. apsolventi, gen. mn. apsolvenata (`. apsolventkiwa i apsolventkiwa) ‰lat. absolvens od absolvere razre{itiŠ student koji je odslu{ao sve propisane predmete i sprema diplomski ispit. x apsolventski. apsolvirati, apsolviram, 3. l. mn. apsolviraju svr{. ‰lat. absolvere razre{itiŠ 1. odslu{ati propisan broj semestara, ste}i status apsolventa. 2. raspraviti, razre{iti (neko pitawe); zavr{iti glavni deo (nekog posla). apsolut, -a m ‰v. apsolutanŠ filoz. ono {to je apsolutno, apsolutni duh, apsolutna ideja, ve~na osnova svemira. apsolutan, -tna, -tno i apsolutan, -tna, -tno ‰lat. absolutus od absolvere razre{itiŠ 1. koji vaì sam za sebe, slobodan od svih ograni~ewa, neuslovqen. y apsolutna vrednost mat. veli~ina broja bez obzira na predznak + ili —; apsolutna visina visinska udaqenost neke ta~ke od povr{ine mora; apsolutni rekord sp. najboqi rezultat u nekoj disciplini bez obzira na uslove pod kojima je postavqen (u dvorani ili na otvorenom, na travi ili na tvrdom terenu i sl.); apsolutni sluh muz. spo-

144

apsolucija sobnost da se identifikuje ta~na visina tona, bez upotrebe instrumenata; apsolutna monarhija soc. dràva u kojoj vladar vlada bez ikakvih ustavnih ograni~ewa. 2. savr{en, ~ist, potpun; krajwi; y apsolutna nula fiz. najnià mogu}a temperatura (–273,15 ¿C); apsolutna temperatura fiz. temperatura merena od apsolutne nule; apsolutni alkohol hem. ~ist etil-alkohol, ili onaj u kome nema vi{e od 1% vode; apsolutna muzika muz. ona ~iji je sadràj iskqu~ivo muzi~ki, koja ni{ta ne opisuje (up. programska muzika); apsolutno bi}e rel. Bog, boànstvo. apsolutizam, -zma m ‰v. apsolutanŠ politi~ki sistem u kome je sva vlast u rukama jednog vladara ili grupe qudi, neograni~ena vlast, samodràvqe. apsolutizovati, -ujem (i apsolutizirati, apsolutiziram, 3. l. mn. apsolutiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. apsolutanŠ (u)~initi apsolutnim; predstaviti, predstavqati kao apsolutno; primeniti, primewivati neko mi{qewe na sve mogu}e slu~ajeve, bez ograni~ewa. apsolutist(a), -e m, mn. apsolutisti (`. apsolutistkiwa, -e) ‰v. apsolutanŠ 1. vladar koji vlada bez ograni~ewa, samodràc. 2. pristalica apsolutizma. apsolutno pril. ‰v. apsolutanŠ 1. na apsolutan na~in. 2. potpuno; svakako, bez sumwe, bez daqweg; (uz negaciju) nipo{to. apsolutnost, -i i apsolutnost, -osti ` ‰v. apsolutanŠ osobina onoga {to je apsolutno; bezuslovnost, potpunost, neograni~enost, savr{enost. apsolutoran, -rna, -rno ‰lat. absolutorius od absolvere razre{itiŠ koji razre{ava, osloba|a. y apsolutorna presuda prav. osloba|aju}a presuda. apsolutorijum, -a (i apsolutorij, -a) m ‰lat. absolutorium od absolvere razre{itiŠ 1. dokument o razre{avawu, otpusnica, razre{nica. 2. zast. svedo~anstvo o zavr{enim studijama i ste~enom pravu na polagawe diplomskog ispita. apsolucija, -e ` ‰lat. absolutio od absolvere razre{itiŠ 1. prav. oslobo|ewe od krivice, pomilovawe. 2. rel. opro{taj grehova.

apsorbovati apsorbovati, -ujem (i apsorbirati, apsorbiram, 3. l. mn. apsorbiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. absorbereŠ 1. hem. uvu}i, uvla~iti u sebe, usisa(va)ti, upi(ja)ti; up. adsorbovati. 2. fig. prihvatiti, usvojiti, usvajati (ideju, ose}awe); proèti se, proìmati se (~ime). 3. zaokupiti, obuzeti (~oveka); sasvim utro{iti (ne~ije vreme, interesovawe). apsorpcija, -e ` ‰lat. absorptioŠ hem., fiz. usisavawe, upijawe, primawe u sebe; up. sorpcija, adsorpcija. x apsorpcijski i apsorpcioni. apstencija, -e ` ‰lat. abstentio od abstinere uzdràti seŠ prav. 1. odustajawe od nasledstva. 2. udaqewe po~initeqa od mesta gde je po~inio delo. apstergent, -a m, mn. apstergenti, gen. mn. apstergenata ‰lat. abstergere obrisati, o~istitiŠ med. sredstvo za ~i{}ewe, ispirawe (rane). apsterzivan, -vna, -vno ‰v. apsterzijaŠ med. koji sluì za ~i{}ewe, ispirawe. apsterzija, -e ` ‰lat. abstersio od abstergere obrisati, o~istitiŠ med. 1. ~i{}ewe, ispirawe (rane). 2. ~i{}ewe creva. apstinent, -a m, mn. apstinenti, gen. mn. apstinenata (`. apstinentkiwa, -e i apstinentkiwa, -e) ‰lat. abstinens od abstinere uzdràti seŠ 1. ko se uzdràva, odri~e od ~ega; trezvewak, antialkoholi~ar. 2. pol. ko ne glasa na izborima. x apstinentski. apstinencija, -e ` ‰lat. abstinens od abstinere uzdràti seŠ 1. uzdràvawe, odricawe (od jela, pi}a, polnog op{tewa). 2. pol. namerno neu~estvovawe u glasawu. apstinencijalan, -lna, -lno ‰v. apstinencijaŠ koji se odnosi na apstinenciju; y apstinencijalna kriza kriza koju u organizmu izaziva odvikavawe od zavisnosti (po prekidawu uzimawa opojnih droga, alkohola i sl.). apstinirati, apstiniram, 3. l. mn. apstiniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. abstinereŠ 1. uzdràti se, uzdràvati se, odricati se (jela, pi}a, fizi~ke qubavi). 2. pol. ne glasati na izborima. apstrakt, -a m, mn. apstrakti, gen. mn. apstrakta/apstrakata ‰engl. abstract od lat. abstractus, v. apstraktanŠ kratak sadràj neke rasprave ili studije; saètak, rezime.

apsurdnost apstraktan, -tna, -tno ‰lat. abstractus od abstrahere, v. apstrahovatiŠ koji postoji samo kao pojam, koji nije opipqiv, mislen, misaon; supr. konkretan. y apstraktna umetnost umetnost koja ne prikazuje vidqivu stvarnost, nego su joj jedini sadràji linija, oblik, boja, povr{ina ili masa; apstraktan broj mat. neimenovan broj, broj koji nije pra}en mernom jedinicom. apstraktnost, -osti ` ‰v. apstraktanŠ osobina onoga {to je apstraktno. apstraktum, -a m ‰lat. abstractum, v. apstrahovatiŠ ono {to je apstraktno, {to postoji samo u mislima, apstraktan pojam; mislena imenica. apstrakcija, -e ` ‰lat. abstractio od abstrahere, v. apstrahovatiŠ 1. filoz. misaona radwa kojom se od nekog pojma odbacuju sporedni, slu~ajni elementi, a zadràva ono {to je bitno; rezultat te radwe. 2. v. apstraktnost. 3. fam. puko mudrovawe, zamisao bez oslonca u stvarnosti. 4. apstraktna umetnost (v. apstraktan). apstrakcionizam, -zma m ‰v. apstrakcijaŠ filoz. mi{qewe koje se ne bazira na realnosti iz koje je apstrakcija izvedena, koje zanemaruje iskustvenu realnost. apstrahovati, -ujem (i apstrahirati, apstrahiram, 3. l. mn. apstrahiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. abstrahere izvla~iti, odvajati, od trahere vu}iŠ odvojiti u mislima, izuzeti, odeliti; odbaciti ono {to je slu~ajno ili nebitno. apstruzan, -zna, -zno ‰lat. abstrusus od abstrudere gurnuti u stranu, sakritiŠ te{ko razumqiv, te{ko doku~iv, zamr{en, nejasan. apstruznost, -osti ` ‰v. apstruzanŠ osobina onoga {to je apstruzno. apsumpcija, -e ` ‰lat. absumptio od absumere potro{itiŠ istro{enost; iscrpqenost. apsurd, -a m, mn. apsurdi, gen. mn. apsurda = apsurdum ‰v. apsurdanŠ besmislica, besmisao, logi~ka nemogu}nost. apsurdan, -dna, -dno ‰lat. absurdusŠ besmislen, logi~ki nemogu}; nerazuman. apsurditet, -eta m ‰nem. Absurditat od lat. absurditasŠ = apsurdnost, -osti ` osobina onoga {to je apsurdno. apsurdnost = apsurditet (v.).

145

apsurdum apsurdum v. apsurd. apsces, -a m, mn. apscesi, gen. mn. apscesa ‰lat. abscessus od abscedere oti}i, uzmicati, zbog verovawa da telesne te~nosti odlaze u otokŠ med. gnojno zapaqewe tkiva, gnojni otok, gnojnica. apscisa, -e `, gen. mn. apscisa ‰lat. abscissa (linea) otrgnuta (linija), od abscindere otrgnuti, odse}iŠ mat. prva koordinata u koordinatnom sistemu, ob. predstavqena kao horizontalna, na kojoj se meri rastojawe od ordinate (v.). x apscisni. ap-tu-dejt prid. indekl. ‰engl. up-to-dateŠ u skladu s vremenom, savremen, moderan, po posledwoj modi. apcigovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. abziehenŠ 1. pokr. fam. oduzeti, oduzimati, odbijati (od plate, honorara i sl.). 2. pokr. otakati, pretakati (vino). 3. tipogr. zast. uzeti prvi otisak sloga. ap{id, -a m ‰nem. AbschiedŠ pokr. zast. rastanak, opro{taj. ap{minkati, -am = ap{minkovati, -ujem svr{. ‰nem. abschminkenŠ pozor. skinuti {minku, o~istiti lice. ap{minkovati = ap{minkati (v.). ar1, -a m, mn. ari, gen. mn. ari ‰fr. are od lat. area povr{inaŠ mera za povr{inu, 100 metara kvadratnih. ar2 v. ahar. ara1, -e `, gen. mn. ara ‰ara(ra), iz ju`noameri~kog indijanskog jezika gvaraniŠ zool. vrsta dugorepog {arenog papagaja iz tropskih krajeva Ju`ne Amerike. ara2, -e `, gen. mn. ara ‰lat. araŠ oltar, `rtvenik. araba, -e `, gen. mn. araba ‰tur. arabaŠ zast. teretna zapre`na kola. arabatija v. harabatija. arabaxija v. rabaxija. arabaxiluk v. rabaxiluk. araber, -a m, mn. -i ‰nem. Araber ArapinŠ kow arapske rase. arabeska, -e i arabeska, -e `, dat. i lok. arabesci/arabesci, gen. mn. arabeski/arabeski i arabesaka ‰fr. arabesque od ital. arabesco u

146

aramija arapskom stiluŠ 1. um. {ara od isprepletanih geometrijskih i biqnih motiva, tipi~na za islamsku umetnost; {ara uop{te. 2. muz. vrsta ìvahne kompozicije, naj~e{}e za klavir. x arabeskni i arabeskni. arabizam, -zma m, mn. arabizmi, gen. mn. arabizama ‰fr. arabismeŠ lingv. 1. re~ pozajmqena iz arapskog jezika. 2. izraz ili konstrukcija karakteristi~na za arapski jezik. arabizirati, -arabiziram, 3. l. mn. arabiziraju i arabizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. arabiserŠ da(va)ti (kome, ~emu) arapske osobine, poarabiti; arabizirati se (o narodu, plemenu) pre}i u Arape. arabist(a), -e m, mn. arabisti ‰fr. arabisteŠ stru~wak za arapski jezik, kwièvnost i kulturu. arabistika, -e `, dat. i lok. arabistici ‰v. arabistaŠ poznavawe i prou~avawe arapskog jezika, kwièvnosti i kulture. arabica, -e ` ‰od arabqanski = arapskiŠ arapsko pismo. aragonit, -ita m ‰po {panskoj pokrajini Aragon, gde je otkrivenŠ miner. bezbojan ili ù}kast mineral, kalcijum-karbonat, sa prizmati~nim kristalima. araisati, -{em nesvr{. ‰tur. yaramakŠ pokr. prijati, goditi, pristajati. arajdati se, -dam se nesvr{. ‰neizvesnog poreklaŠ pokr. zast. 1. uìvati, nasla|ivati se. 2. veseliti se, radovati se. arajstvo, -stva s ‰neizvesnog poreklaŠ pokr. uìvawe; zabava, razonoda. arak, araka m ‰ar. ’araq, v. rakijaŠ èstoko pi}e od pirin~a, {e}erne trske ili kokosovog mleka, poreklom iz Indije. arak, arka m, mn. arci, gen. mn. araka ‰lat. arcus lukŠ tabak (hartije). arakanga v. ara1. araluk, -a m, mn. araluci, gen. mn.araluka ‰tur. aral›kŠ pokr. zast. me|uprostor; hodnik ili prolazna prostorija u starim bosanskim ku}ama. aram v. haram. aramba{a nepr., stand. haramba{a (v.). aramzada v. haramzada. aramija nepr., stand. haramija (v.).

aran aran, -rna, -rno ‰gr~. charis milost, qubaznostŠ zast. 1. dobar, lep, vaqan. 2. snaàn, hrabar. aran|el nepr., stand. arhan|el (v.). aranèr, -era m, mn. aranèri, gen. mn. aranèra ‰fr. arrangeurŠ 1. onaj ko aranìra (npr. izloge). 2. prire|iva~, organizator. 3. muz. onaj ko pravi aran`man. aranìrati, aranìram, 3. l. mn. aranìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. arrangerŠ 1. urediti, ure|ivati, udesiti, ure|ivati; sloìti, slagati (buket cve}a); rasporediti, raspore|ivati robu (u izlogu). 2. srediti, udesiti, ude{avati, organizovati. 3. muz. napraviti aran`man. aran`man, -ana m, mn. aran`mani, gen. mn. aran`mana ‰fr. arrangementŠ 1. dogovor, nagodba, sporazum. 2. unapred organizovano turisti~ko putovawe. 3. odre|en raspored detaqa, sre|ivawe dekorativnih elemenata. 4. muz. ispisana obrada za orkestar ili mawi ansambl. arancini, arancina m mn. ‰ital. arancino, dem. od arancio naranxa, s venecijanskim izgovoromŠ sitne u{e}erene naranxe; u{e}erena kora naranxi. arar v. harar. araret v. hararet. aratos i aratos ‰gr~. aratos prokletŠ: ‹ te (ga, ih) bilo! proklet da si (da je, da su)! |avo da te (ga, ih) nosi! aratosiqati se, aratosiqam se svr{. ‰od aratos (v.) i blagosiqatiŠ zast. otarasiti se, otresti se, ratosiqati se. arahid, -ida m, mn. arahidi, gen. mn. arahida ‰lat. nau~no Arachis, nejasnog poreklaŠ bot. biqka kikiriki (v.). arahnide, arahida ` mn. ‰gr~. arachne paukŠ zool. red paukova. arahnodaktilija, -e ` ‰gr~. arachne pauk, daktylos prstŠ med. nenormalna duìna i istawenost prstiju. arahnoid, -ida m = arahnoida, -e ` ‰gr~. arachne pauk, v. -oidŠ anat. pau~inasta mo`dana opna. arahnoida = arahnoid (v.). arahnologija, -e ` ‰gr~. arachne pauk, v. -logijaŠ zool. nauka o paucima.

argatin arbaleta, -e `, gen. mn. arbaleta ‰fr. arbaleteŠ ist. samostrel, oru`je nalik na pu{ku na kojoj je luk za izbacivawe strela. arbija v. harbija. arbitar, -tra m, mn. arbitri, gen. mn. arbitara (nepr. arbiter) ‰lat. arbiterŠ 1. sudija, presuditeq; najmerodavniji stru~wak u nekoj oblasti (modi, umetnosti i sl.). 2. sportski sudija. arbiter nepr., stand. arbitar (v.). arbitraà, -e ` ‰fr. arbitrage, v. arbitriratiŠ 1. prav. postupak u posebnim sudovima ili organima za re{avawe sporova (izme|u preduze}a, dràva itd.). 2. finans. istovremena kupovina i prodaja robe na berzi, {to omogu}ava zaradu na osnovu razlike u cenama. 3. (u sportu) su|ewe. x arbitra`ni. arbitraran, -rna, -rno ‰lat. arbitrariusŠ 1. koji postupa po li~nom naho|ewu, a ne po zakonu; samovoqan. 2. proizvoqan; odoka odre|en. arbitrator, -a m, mn. -i ‰lat. arbitratorŠ sudija koga biraju zava|ene strane radi re{avawa nekog svog spora. arbitrirati, arbitriram, 3. l. mn. arbitriraju nesvr{. ‰lat. arbitrari od arbiter sudijaŠ presu|ivati u nekom sporu, biti arbitar, vr{iti arbitraù. arboretum, -a m, mn. -i ‰lat. arboretum od arbor drvoŠ zbirka drve}a; nasad razli~itog drve}a u parkovima, vrtovima, rasadnicima i sl. arborikultura, -e ` ‰lat. arbor drvo, cultura gajeweŠ uzgajawe drve}a u parkovima, vrtovima, rasadnicima i sl. arboricid, -ida m ‰lat. arbor drvo, v. -cidŠ poqopr. sredstvo koje uni{tava neèqeno drve}e i grmqe. arbun, -una m, mn. arbuni, gen. mn. arbuna ‰venec. arboroŠ zool. vrsta morske ribe ruì~aste boje i ukusnog mesa, Pagellus erythrinus. argat1, -a m, mn. argati, gen. mn. argata ‰tur. arg›tŠ pu{karnica, rupa u zidu tvr|ave kroz koju se puca. argat2, -a = argatin, -a m, mn. argati, gen. mn. argata ‰tur. ›rgat od gr~. ergates radnikŠ fizi~ki radnik, nadni~ar (`. argatkiwa, -e). argatar, -ara i argata{, -a{a m = v. argat2. argatin = argat2 (v.).

147

argatovati argatovati, -ujem nesvr{. ‰v. argat2Š 1. raditi za nadnicu, nadni~iti. 2. raditi te{ke fizi~ke poslove, kulu~iti, mu~iti se. argental = argentan v. alpaka2. argentan, -ana m = argental, -ala m ‰lat. argentum srebroŠ v. alpaka2. argentit, -ita m ‰lat. argentum srebroŠ miner. srebrni sulfid, najva`nija ruda srebra. argirija, -e = argirijaza, -e i argiroza, -e ` ‰gr~. argyros srebroŠ med. trovawe srebrom; sivkasta boja koè koja se javqa posle duè upotrebe preparata srebra. argirijaza = argirija (v.). argiroza = argirija (v.). argo, -oa m, mn. argoi, gen. mn. argoa ‰fr. argotŠ {atrova~ki govor, àrgon, sleng. argon, -ona m ‰gr~. argos nedelotvoran, lew, od a- (v.) i ergon radŠ hem. element iz grupe inertnih gasova, atomski broj 18, simbol Ar; upotrebqava se za svetle}e cevi sli~ne neonskim. argonaut, -a m, mn. -i ‰v. ArgonautiŠ zool. vrsta glavono{ca. Argonauti, Argonauta m mn. ‰gr~. Argo, nautes moreplovacŠ mitol. gr~ki junaci koji su na brodu Argo, pod Jasonovim vo|stvom, otplovili do Kolhide na Crnom moru da na|u Zlatno runo. argotizam, -zma m ‰fr. argotisme, v. argoŠ lingv. re~ ili oblik koji pripada argou, àrgonizam. argumen(a)t, -nta m, mn. argumenti, gen. mn. argumenata ‰lat. argumentumŠ 1. dokaz, dokazno sredstvo; obrazloèwe, opravdawe. 2. mat. element na koji se primewuje neka operacija odnosno funkcija. argumentativan, -vna, -vno ‰v. argumentovatiŠ koji obrazlaè, koji sluì kao dokazno sredstvo, dokazni. argumentacija, -e ` ‰lat. argumentatioŠ 1. dokazivawe, obrazlagawe; na~in izno{ewa i raspore|ivawa dokaza. 2. skup argumenata, dokaza za neku tvrdwu. argumentovati, -ujem (i argumentirati, argumentiram, 3. l. mn. argumentiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. argumentariŠ potkrepiti, potkre-

148

arenozan pqivati dokazima, dokaz(iv)ati, obrazloìti, obrazlagati. Argus, -a m ‰gr~. ArgosŠ 1. div iz gr~ke mitologije, stooki ~uvar Zevsove qubavnice. 2. fig. ~uvar koji sve vidi; z gledati Argusovim o~ima sve videti, strogo paziti. ardija, e `, gen. mn. ardija ‰tur. ardiyeŠ pokr. mala pomo}na prostorija iza radwe. ardit, -ita m, mn. arditi, gen. mn. ardita ‰ital. ardito smeoŠ ist. pripadnik italijanskih paravojnih jedinica u razdobqu odmah posle I svetskog rata. ardi~, -a m, mn. ardi~i, gen. mn. ardi~a ‰tur. ard›ü, ard›sŠ pokr. smreka. ardov, -ova m, mn. ardovi, gen. mn. ardova ‰ma|. hordoŠ pokr. bure, ba~va; hardov (v.). area, -ee `, gen. mn. area ‰lat. areaŠ 1. ravan prostor, ravnina; povr{ina. 2. oblast, podru~je. areal, -ala m, mn. areali, gen. mn. areala ‰nem. Areal od nlat. arealis povr{inski, v. areaŠ podru~je, oblast rasprostrawenosti neke biqne ili ìvotiwske vrste. arena, -e ` ‰lat. (h)arena pesak, borili{te prekriveno peskomŠ 1. ist. prostor za gladijatorske borbe i sli~na takmi~ewa; rimski stadion, amfiteatar. 2. prostor za izvo|ewe cirkuskih ve{tina. 3. fig. popri{te. arenda, -e `, gen. mn. arendi ‰srlat. arrendaŠ 1. zakup zemqi{ta; z dati u arendu dati pod zakup. 2. ~ist prihod od zemqi{ta izdatog u zakup. x arendalan. arendar, -ara m, vok. arendaru i arendare, mn. arendari, gen. mn. arendara ‰srlat. arrenda(ta)riusŠ v. arenda{. arendator, -a m, mn. -i ‰srlat. arrendatorŠ v. arenda{. arenda{, -a{a m, mn. arenda{i, gen. mn. arenda{a (`. arenda{ica, -e) ‰v. arendaŠ 1. ko uzima zemqu u zakup, zakupac. 2. ko izdaje zemqu pod zakup. arendisati, -i{em (i arendirati, arendiram, 3. l. mn. arendiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. arendaŠ 1. izda(va) ti u zakup. 2. uzeti, uzimati u zakup. arenozan, -zna, -zno ‰lat. arenosusŠ pe{~an, peskovit.

areola areola, -e `, gen. mn. areola ‰lat. areola, dem. od area, v. areaŠ 1. anat. tamni prsten oko bradavice na dojki. 2. med. crvenilo koè oko zapaqenog ili povre|enog mesta. areometar, -tra m, mn. areometri, gen. mn. areometara ‰gr~. araios redak, v. -metarŠ sprava za merewe gustine te~nosti. areopag, -aga m ‰lat. Areopagus, od gr~. Areios pagos Aresovo brdo, breùqak u Atini posve}en bogu rata Aresu, gde je verovatno zasedao vrhovni atinski sudŠ vrhovni sud u staroj Atini. Ares, -a m ‰gr~. AresŠ starogr~ki bog rata. arest, -a m, mn. aresti, gen. mn. aresta ‰nem. Arrest, ital. arresto zaustavqawe, hap{eweŠ 1. zast. zatvor, kazna zatvora. 2. med. zastoj (ob. sr~anog mi{i}a). arestant, -a m, mn. arestanti, gen. mn. arestanata ‰v. arestovatiŠ 1. onaj ko hapsi. 2. (nepr.) uhap{enik, ka`wenik. arestovati, -ujem (i arestirati, arestiram, 3. l. mn. arestiraju) svr{. i nesvr{. ‰ital. arrestareŠ (u)hapsiti, zatvoriti (koga). aretirati ‰fr. arreterŠ v. arestovati. aretologija, -e ` ‰ gr~. arete vrlina, v. -logijaŠ nauka o vrlini. arza, -e `, gen. mn. arza ‰gr~. arsis dizaweŠ metr. nagla{eni slog u stopi; supr. teza1 (3). arzi-odaja, arz-odaja, -e ` ‰tur. arz, v. arziti, i tur. oda, v. odajaŠ ist. prostorija za primawe posetilaca u carskom dvoru. arziti, -im nesv{. ‰tur. arz od ar. ’ard izloìti, iskazatiŠ pokr. prijavqivati, optuìvati, àliti se na koga. arzohal = arzuhal (v.). arzuhal, -ala m = arzohal, -ala m, mn. -i ‰tur. arzuhal, v. arzitiŠ pokr. molba, predstavka. arivizam, -zma m ‰fr. arrivisme od arriver sti}i, posti}iŠ nastojawe da se uspe po svaku cenu, karijerizam, lakta{tvo. x arivisti~ki. arivist(a), -e m, mn. arivisti ‰fr. arriviste, v. arivizamŠ 1. ko se trudi da uspe po svaku cenu, karijerista, lakta{. 2. skorojevi}. aridan, -dna, -dno ‰lat. aridusŠ 1. su{an, siroma{an padavinama. 2. fig. suvoparan.

aristokrat(a) ariditet, -eta m ‰lat. ariditasŠ 1. suvo}a klime, su{nost. 2. fig. suvoparnost. arizacija, -e ` ‰v. arijevacŠ ist. pretvarawe u arijevce; nasilno prevo|ewe pojedinih preduze}a iz jevrejskih u arijevsko vlasni{tvo, u Hitlerovoj Nema~koj. arija, -e i arija, -e ` ‰ital. ariaŠ muz. 1. ta~ka solo peva~a u operi ili opereti, melodija na odre|eni tekst. 2. kompozicija za glas solo, ob. uz orkestarsku pratwu. Arijadna, -e ` ‰gr~.Š prema gr~koj mitologiji k}i kraqa Minosa, koja je pomo}u klupka konca pomogla Tezeju da iza|e iz lavirinta. y Arijadnina nit spasonosni izlaz iz te{ke situacije, spasonosno sredstvo. arijanac, -nca m, mn. arijanci, gen. mn. arijanaca sledbenik arijanizma (v.). arijanizam, -zma m rel. u~ewe Arija, aleksandrijskog sve{tenika iz IV veka, koji je tvrdio da Hristos nije bog nego obi~an ~ovek. arijac = arijevac (v.). arijevac, -vca m, mn. arijevci, gen. mn. arijevaca = arijac, -jca m, mn. arijci, gen. mn. arijaca (`. arijevka, -e, dat. i lok. arijevki, gen. mn. arijevki) ‰nem. Arier od sanskr. arya plemi}, velika{Š 1. (Arijevac) pripadnik naroda koji je u preistorijsko doba ìveo u Iranu i severnoj Indiji, a govorio indoevropskim jezikom. 2. po rasisti~koj teoriji, pripadnik evropske vi{e rase, posebno nejevrejin. x arijevski, arijski. arijergarda, -e `, gen. mn. arijergardi ‰fr. arriere-garde od arriere pozadiŠ voj. ~eta koja brani odstupawe, za{titnica. arijerist(a), -e m, mn. arijeristi ‰fr. arriere pozadiŠ neob. nazadwak, reakcionar. arijes, a m, mn. -i ‰lat. ariesŠ ist. ratna sprava za razbijawe zidina, duga~ka klada s ovnujskom glavom, ovan. arijeta, -e `, gen. mn. arijeta ‰ital. arietta, dem. od ariaŠ muz. mala, kratka arija. ariozo pril. ‰ital. ariosoŠ muz. peva~ka ta~ka s me{avinom arije i re~itativa. aristokrat(a), -e m, mn. aristokrati (`. aristokratkiwa, -e) ‰gr~. aristokrates od aristos najboqi, v. -krat(a)Š pripadnik aristokratije, velika{, plemi}.

149

aristokratizam aristokratizam, -zma m ‰v. aristokratijaŠ 1. aristokratska vladavina. 2. aristokratsko dràwe. 3. odanost aristokratiji. aristokratija, -e ` ‰gr~. aristokratia od aristos najboqi, v. -kratijaŠ 1. ist. vladavina vi{eg staleà s naslednim privilegijama, naro~ito u staroj Gr~koj. 2. ist. vi{i stale`, plemstvo, velika{i. 3. klasa najotmenijih i najbogatijih, gospoda, dru{tvena elita. x aristokratski. aristotelizam, -zma m ‰gr~. AristotelesŠ u~ewe gr~kog filozofa Aristotela (384–322. pre n.e.). aritmetika, -e `, dat. i lok. aritmetici ‰gr~. arithmetikos od arithmos brojŠ mat. nauka o ra~unawu; deo matematike koji prou~ava prirodne, cele i racionalne brojeve. aritmeti~ki, -a, -o ‰v. aritmetikaŠ mat. koji se odnosi na aritmetiku. y aritmeti~ka sredina mat. broj koji se dobija kada se zbir n brojeva podeli sa n; aritmeti~ka progresija, aritmeti~ki red mat. niz brojeva u kome je razlika izme|u dva uzastopna broja stalna, npr. 1, 4, 7, 10 itd. aritmija, -e ` ‰gr~. a- i rythmos meraŠ 1. odsustvo ili nepravilnost ritma. 2. med. nepravilan rad srca. x aritmi~an. aritmogrif, -a m, mn. -i ‰gr~. arithmos broj, griphos ribarska mreà, odakle fig. zagonetkaŠ zagonetka zasnovana na brojevima. aritmologija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, v. -logijaŠ nauka o brojevima. aritmomanija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, v. -manijaŠ psih. nagon za stalnim brojawem, prebrojavawem svega oko sebe. aritmomantija, -e ` ‰gr~. arithmos broj, manteia proricaweŠ vra~awe pomo}u brojeva. aritmometar, -tra m, mn. aritmometri, gen. mn. aritmometara ‰gr~. arithmos broj, v. -metarŠ sprava za ra~unawe, ra~unaqka. ari{, -a m, mn. ari{i, gen. mn. ari{a ‰venec. larisse, ital. lariceŠ bot. vrsta listopadnog drveta, Larix europaea. arka, -e `, dat. i lok. arci, gen. mn. arki ‰lat. arcaŠ rel. 1. kov~eg u kome su ~uvani relikvije i druge dragocenosti. 2. kov~eg (brod) u kome se po Starom zavetu Noje spasao od potopa.

150

arlekinada arka, -e `, dat. i lok. arci, gen. mn. arki ‰tur. arka pozadinaŠ pokr. 1. le|a, zadwa strana. 2. zadwa, tupa strana kose ili noà. 3. fig. zale|e, za{tita; protekcija. arkada, -e `, gen. mn. arkada ‰fr. arcade od ital. arcata od arco lukŠ 1. arhit. nadsvo|en trem, niz lukova na stubovima. 2. anat. deo ~eone kosti iznad oka u obliku luka. arkadijski = arkadski (v.). arkadski, -a, -o = arkadijski, -a, -o ‰gr~. ArkadiaŠ koji je iz Arkadije; idili~an, seoski, pastoralan. arkanum, -a m, mn. -i ‰lat. arcanumŠ 1. verske tajne, molitve koje se otkrivaju samo posve}enima. 2. tajno sredstvo protiv bolesti, tajni lek. ar-kapija, -e `, gen. mn. ar-kapija = ar-kapixik, -a m, mn. ar-kapixici, gen. mn. ar-kapixika ‰tur. art zadwi i kap› vrataŠ vrata iz dvori{ta, zadwa vrata, sporedan ulaz. ar-kapixik = ar-kapija (v.). arkato pril. ‰ital. arcato od arco gudaloŠ muz. prevla~e}i gudalom; up. picikato. arka{, -a{a m ‰tur. artkaô od art zadwi i kaô, v. ka{Š zadwi uzdignuti deo sedla, up. unka{. arkebuza, -e ` ‰nem. Arkebuse od fr. arquebuse od hol. haakbus kukasta pu{kaŠ ist. stara pu{ka kremewa~a s dugom cevi, u upotrebi uglavnom u XVI i XVII veku. arkebuzir, -ira m, mn. arkebuziri, gen. mn. arkebuzira ‰nem. Arkebusier, v. arkebuzaŠ ist. vojnik naoruàn arkebuzom. arkosolijum, -a (i arkosolij, -a) m ‰lat. arcus luk, solium kameni mrtva~ki kov~egŠ arheol. starohri{}anski grob sa svodom u obliku luka. Arktik, -a m ‰gr~. arktikos severniŠ oblast oko severnog pola. x arkti~ki. arlekin, -ina m = harlekin, -ina m ‰ital. Arlecchino od starofr. hellequin, neizvesnog poreklaŠ 1. (Arlekin) {aqivi lik iz ital. komedije del arte (v.), sa {arenom ode}om i drvenom sabqom. 2. {aqiv~ina, lakrdija{; prevrtqivac. arlekinada, -e ` ‰fr. arlequinadeŠ 1. pozori{na predstava u kojoj se pojavquje Arlekin (v.). 2. fig. farsa, lakrdija; neozbiqnost.

arli arli prid. indekl. ‰tur. arl›, harl›Š pokr. 1. dobro vaspitan, vaqan, ~estit. 2. silan, èstok, plahovit. armagan, -a m, mn. -i ‰tur. armaganŠ pokr. dar, poklon. armagedon (Armagedon), -dona m ‰naziv mesta u Bibliji, Otkr. Jov. 16:16Š mesto kona~ne bitke izme|u dobra i zla; fig. odlu~uju}a, presudna borba. armada, -e ` ‰{p. armada od lat. arma oru`jeŠ 1. vojska, oruàna sila, armija. 2. velika ratna flota. x armadni. armales, -a m ‰srlat. (litterae) armales, od arma oru`je, grbŠ ist. poveqa kojom vladar plemi}u dodequje grb. armalist(a), -e m, mn. armalisti ‰v. armalesŠ ist. plemi} bez poseda, u stalnoj vojnoj slu`bi (naro~ito u Ma|arskoj). arman = harman (v.). armanxija = harmanxija (v.). armawak, armawka m ‰fr. Armagnac, naziv pokrajineŠ èstoko alkoholno pi}e, vrsta kowaka. armatura, -e ` ‰lat. armatura od armare naoruàtiŠ 1. gra|. gvozdene {ipke ili mreè kojima se poja~ava gra|evina. 2. pom. brodska oprema i naoruàwe. 3. elektr. sastavni delovi elektri~nih instalacija. 4. muz. v. akcidentalije (2). armija, -e `, vok. armijo, gen. mn. armija ‰fr. armeeŠ 1. ukupna oruàna sila neke dràve, vojska. 2. najve}a operativna jedinica u vojsci, formirana radi izvr{ewa odre|enih ciqeva, koja kombinuje vi{e rodova vojske. 3. fig. mno{tvo qudi, masa. x armijski. armilaran, -rna, -rno ‰srlat. armillaris od armilla narukvicaŠ okrugao, prstenast. y armilarna sfera astron. stari astronomski instrument za odre|ivawe koordinata nebeskih tela. armirati, armiram, 3. l. mn. armiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. armerŠ gra|. (o)ja~ati, u~vrstiti, u~vr{}ivati beton ugra|uju}i u wega gvozdene {ipke ili mreù. armirac, -rca m, mn. armirci, gen. mn. armiraca = armira~, -a~a m, mn. armira~i, gen. mn. armira~a ‰v. armiratiŠ radnik ili inèwer koji pravi armirani beton.

arondisman armira~ = armirac (v.). arwevi, arweva m mn. ‰ma|. ernyo za{titaŠ platneni krov na zapre`nim kolima. arogantan, -tna, -tno ‰lat. arrogans od arrogare prisvajati, zahtevatiŠ drzak, nadmen, ohol, naprasit, osoran. arogantnost = arogancija (v.). arogancija, -e ` = arogantnost, -osti ` ‰v. arogantanŠ nadmenost, drskost, naprasitost, bezobzirnost. arogacija, -e ` ‰lat. arrogatio od arrogare prisvojitiŠ prav. usvojewe lica koje vi{e nije pod o~inskom vla{}u. arogirati, arogiram, 3. l. mn. arogiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. arrogareŠ 1. svojatati; (neosnovano) polagati prava na ne{to. 2. prav. usvojiti, posvojiti. aroma, -e ` ‰gr~. aroma -tos za~in, mirisna travaŠ 1. ugodan miris (biqke, jela, pi}a i sl.). 2. fig. ose}aj, nagove{taj, prizvuk. aromat, -ata ‰v. aromaŠ mirisna materija, materija koja odaje prijatan miris. aromaterapija, -e i aromaterapija, -e ` ‰v. aroma, terapijaŠ med. le~ewe pomo}u esencijalnih uqa i biqnih ekstrakata, vrsta alternativne medicine. aromatizacija, -e ` ‰v. aromatizovatiŠ 1. dodavawe mirisa nekom proizvodu. 2. hem. prevo|ewe parafinskih ugqovodonika u aromati~ne. aromatizovati, -ujem i aromatizirati, aromatiziram, 3. l. mn. aromatiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. aromatiser, v. aromaŠ da(va)ti ugodan miris nekom prehrambenom proizvodu ili leku. aromati~an, -~na, -~no, aromati~ki, -a, -o = aromatski, -a, -o ‰gr~. aromatikos, v. aromaŠ hem. koji prijatno miri{e, koji ima aromu. y aromati~ni ugqovodonici hem. benzol i derivati benzola. aromatski = aromati~an (v.). arondacija, -e ‰nepravilno od fr. arrondir zaokruìtiŠ grupisawe malih zemqi{nih poseda, wihovo spajawe u ve}e radi racionalnijeg iskori{}avawa. arondisman, -ana m, mn. arondismani, gen. mn. arondismana ‰fr. arrondissementŠ 1. admini-

151

arpasuj strativna jedinica u Francuskoj, deo departmana. 2. (u Parizu) gradska ~etvrt. arpasuj, -a m ‰tur. arpa je~am, su vodaŠ pokr. voda u kojoj je kuvan je~am; je~meno pivo. arpaxik, -a m ‰tur. arpac›kŠ sitan crni luk za sa|ewe. arpa{, -a m ‰tur. arpa je~am, pers. aô jeloŠ pokr. je~mena ka{a. arpe|irati, arpe|iram, 3. l. mn. arpe|iraju nesvr{. ‰v. arpe|oŠ muz. svirati arpe|o, svirati akorde razlomqeno. arpe|o, arpe|a m, mn. s arpe|a, gen. mn. arpe|a ‰ital. arpeggio od arpa harfaŠ muz. svirawe tonova jednog akorda ne istovremeno nego razlomqeno, jedan za drugim, kao na harfi. arsa, -e `, gen. mn. arsa ‰tur. arsaŠ pokr. prazno gradili{te, plac. arsen, -ena m ‰gr~. arsen mu{ki, jakŠ hem. element, redni broj 33, simbol As, ~ija su jediwewa jako otrovna. x arsenov i arsenski. arsenal, -ala m, mn. arsenali, gen. mn. arsenala ‰fr. arsenal od ar. dar as-sina’a radionicaŠ 1. skladi{te oru`ja, oru`nica, naro~ito u morskim lukama. 2. skup oru`ja, naoruàwe. 3. fig. velika koli~ina ne~ega {to je uvek na raspolagawu. arsenat, -ata m ‰v. arsenŠ hem. so arsenove kiseline. arsenik, -ika m ‰gr~. arsenikon, v. arsenŠ hem. arsenov trioksid (As2O3), jak otrov. x arseni~ni. arsenit, -ita m ‰v. arsenŠ hem. so arsenove kiseline. arslan, -a i arslan, -ana m, mn.arslani, gen. mn. arslana ‰tur. arslanŠ 1. lav. 2. fig. hrabar ~ovek, junak; nasilnik. arsuz, -a m, mn. arsuzi, gen. mn. arsuza ‰tur. ars›z od ar stid i s›z bezŠ pokr. bestidnik, bezobraznik. arsuzluk, -a m, mn. arsuzluci, gen. mn. arsuzluka ‰tur. ars›zl›k, v. arsuzŠ pokr. bezobrazluk, nevaqalstvo. art-direktor, -a m ‰engl. art directorŠ 1. tehni~ki i likovni urednik ~asopisa ili kwige. 2. umetni~ki direktor (festivala, filma i sl.).

152

artik(a)l arteq, -a m, mn. arteqi, gen. mn. arteqa ‰rus. artelâŠ 1. radna zadruga. 2. ist. udruèwe za za{titu radnika. Artemida, -e ` ‰gr~. ArtemisŠ mitol. bogiwa lova i meseca, k}i Zevsova, sestra Apolonova; odgovara rimskoj Dijani. artemizijum, -a (i artemizij, -a) m ‰gr~. ArtemisionŠ ist. svetili{te bogiwe Artemide. arterija, -e ` ‰gr~. arteria ìlaŠ 1. anat. krvni sud koji iz srca odvodi krv oboga}enu kiseonikom u razne delove tela, ìla kucavica. 2. fig. vrlo prometna ulica, va`na saobra}ajnica. x arterijski i arterijalan. arteriografija, -e ` ‰v. arterija, grafijaŠ med. rendgensko snimawe arterija; up. angiografija. arteriole, arteriola ` mn. ‰nlat. arteriola, dem. od arteriaŠ anat. najsitnije arterije, posle kojih dolaze kapilari. arterioskleroza, -e ` = arteroskleroza ‰v. arterija, sklerozaŠ med. zadebqawe i zakre~avawe zidova arterija. arterisati, -i{em ‰tur. art›rmakŠ pokr. licitirati, povi{avati cenu, nadmetati se novcem. arterski nepr. v. arteski. arteski, -a, -o = arte{ki, -a, -o (nepr. arterski) ‰fr. artesien od Artois (Artoa), ime provincije u kojoj su najpre kopani takvi bunariŠ u: y arteski/arte{ki bunar bunar koji se kopa do vode izme|u dva nepropusna sloja, tako da ona isti~e pod sopstvenim pritiskom. artefakt, -a m, mn. atefakti, gen. mn. artefakata ‰lat. arte factum ve{ta~ki na~iwenoŠ proizvod qudske ruke (za razliku od prirodnog), rukotvorina. arte{ki = arteski (v.). artizam, -zma m ‰v. artistŠ 1. umetni~ka ve{tina; potpuno vladawe tehnikom i formom neke umetnosti. 2. prenagla{avawe formalne strane neke umetni~ke tvorevine. artizan, -ana m, mn. artizani, gen. mn. artizana ‰fr. artisanŠ 1. zanatlija. 2. majstor u svojoj struci; ve{t glumac. 3. osniva~, pokreta~, za~etnik. artik(a)l, -kla m, mn. artikli, gen. mn. artikala (uob. i artikl, -a, mn. artikli, gen. mn. ar-

artikulacija tikala) ‰nem. Artikel od lat. articulumŠ 1. proizvod, odre|eni primerak robe u trgovini. 2. prav. ~lan (zakona), paragraf. artikulacija, -e ` ‰lat. articulatio, v. artikulisatiŠ 1. fon. stavqawe govornih organa u poloàj za izgovor nekog glasa; jasno i razgovetno izgovarawe. 2. ra{~lawivawe, razrada, oblikovawe. 3. muz. na~in izvo|ewa i me|usobnog povezivawa tonova. 4. anat. a. zglob, zglavak. b. na~in kako su dve kosti me|usobno uzglobqene. x artikulacijski i artikulacioni. artikulisati, -i{em (i artikulirati, artikuliram, 3. l. mn. artikuliraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. articulareŠ 1. fon. jasno, razumqivo izgovarati re~i, glasove i slogove. 2. ra{~laniti, ra{~lawivati, razraditi, razra|ivati. artilerija nepr., stand. artiqerija (v.). artiqerac, -rca m, mn. artiqerci, gen. mn. artiqeraca ‰v. artiqerijaŠ vojnik koji sluì u artiqeriji, tobxija. artiqerija, -e ` (nepr. artilerija) ‰fr. artillerieŠ 1. topovi i druga velika vatrena oru`ja (haubice, baca~i, rakete i sr.). 2. rod vojske opremqen tim naoruàwem. x artiqerijski. artiodaktili, artiodaktila m mn. ‰gr~. artios paran, daktylos prstŠ zool. red papkara koji imaju paran broj prstiju; up. perisodaktili. artist(a), -e m, mn. artisti (`. artistkiwa) ‰fr. artiste od art umetnost, ve{tinaŠ 1. ve{tak koji nastupa u cirkusu, varijeteu, no}nom lokalu i sl. kao akrobata, ma|ioni~ar, òngler i sl. 2. umetnik koji je dobro ovladao tehnikom svoje umetnosti. artistika, -e `, dat. i lok. artistici ‰v. artisti~kiŠ skup ve{tina koje prikazuju artisti. artisti~ki, -a, -o ‰fr. artistiqueŠ 1. koji se odnosi na artiste: ve{t, uve`ban, virtuozan. 2. umetni~ki. artifeks, -a m, mn. artifeksi, gen. mn. artifeksa ‰lat. artifex od ars gen. artis umetnost i facere ~initiŠ ve{t umetnik, stvaralac u umetnosti, majstor. artificijelan, -lna, -lno ‰fr. artificiel od lat. artificialis, v. artifeksŠ ve{ta~ki, izve{ta~en, neprirodan.

-arh artificijelnost, -i ` ‰v. artificijelanŠ izve{ta~enost. arti~ok, -a m, mn. arti~oci, gn. mn. arti~oka = arti~oka, -e i arti{oka, -e ` ‰severnoital. articiocco, nem. Artischocke, od ar. al-har{ufŠ bot. biqka s glavicama od vi{e slojeva mesnatog li{}a, Cynara scolymus, jede se kao povr}e ili u salati. arti~oka, arti{oka = arti~ok (v.). arti{oka, arti~oka = arti~ok (v.). artralgija, -e ` ‰gr~. arthron zglob, algos bolŠ med. bol u zglobovima. artritizam, -zma m ‰v. artritisŠ med. sastav tela koji je sklon oboqewima izazvanim usporenim metabolizmom (kostoboqa, {e}erna bolest, neuralgije, arterioskleroza i dr.). artritis, -a m ‰gr~. arthron zglob, v. -itisŠ med. zapaqewe zglobova. artriti~an, -~na, -~no ‰v. artritisŠ koji boluje od artritisa, zahva}en artritisom. artro- pref. ‰gr~. arthron zglobŠ kao prvi deo sloènih re~i pokazuje da se ne{to odnosi na zglob ili zglobove. artroza, -e ` ‰nlat. arthrosis od gr~. arthron zglobŠ med. hroni~no degenerativno oboqewe zglobova. art-rok, -a m ‰engl. art umetnost, v. rokŠ rok muzika s ve}im umetni~kim pretenzijama, u kombinaciji s klasi~nom muzikom, pozori{tem, slikarstvom itd. artropatija, -e ` ‰v. artro-, -patijaŠ med. op{ti naziv za oboqewa zglobova. artropod, -a m, mn. artropodi, gen. mn. artropoda (i artropoda mn. s) ‰v. artro-, gr~. pous gen. podos nogaŠ zool. zglavkar, ~lankonoàc. artroskopija, -e ` ‰v. artro-, -skopijaŠ med. pregled unutra{wosti zgloba pomo}u naro~itog instrumenta. art-film, -a m, mn. art-filmovi, gen. mn. art-filmova ‰engl. art filmŠ eksperimentalni umetni~ki film, za uì krug zainteresovanih gledalaca. arh- v. arhe-, arheo-arh, -arhija ‰gr~. arkhein biti prvi, vladati, zapovedatiŠ kao drugi deo re~i ozna~ava

153

arhaizam onoga koji vlada (-arh) ili vladawe, upravqawe (-arhija). arhaizam, -zma m, mn. arhaizmi, gen. mn. arhaizama ‰gr~. archaismos od archaios star, drevanŠ 1. lingv. zastarela re~ ili oblik. 2. zastareli obi~aj, na~in pona{awa i sl. arhaizovati, -ujem (i arhaizirati, arhaiziram, 3. l. mn. arhaiziraju) svr{. i nesvr{. ‰gr~. archaizein podraàvati jezik starih pisacaŠ (u)~initi ne{to arhai~nim, da(va)ti ~emu arhai~an oblik. arhaik, -a m ‰gr~. archaikos od archaios star, drevanŠ geol. najstarije doba u geolo{kom razvoju Zemqe, sa stenama u kojima jo{ nema ìvota ili se tek javqaju prvi tragovi ìvota; azoik (v.). arhai~an, -~na, -~no ‰v. arhaikŠ starinski, zastareo, koji je iza{ao iz upotrebe. arhai~nost, -sti ` ‰v. arhai~anŠ zastarelost. arhajski, -a, -o ‰gr~. archaios star, drevanŠ pradavni, po~etni, iskonski; arhajsko doba = arhaik (v.). arhan|eo, -|ela i arhan|el, -a m (nepr. aran|eo, aran|el) ‰v. arhi-, an|eoŠ rel. jedan od an|ela vi{eg reda, po hri{}anskom verovawu. arhe-, arheo- ‰gr~. archaios star, drevanŠ kao prvi deo sloènih re~i ozna~ava ne{to davno, prastaro, iskonsko. arheografija, -e ` ‰v. arheo-, grafijaŠ opisivawe arheolo{kih nalaza. arheozoik, -a m ‰v. arheo-, zoon ìvo bi}eŠ v. azoik. x arheozojski. arheolog, -a m, mn. arheolozi, gen. mn. arheologa ‰v. arheo-, -logŠ nau~nik koji se bavi arheologijom. arheologija, -e ` ‰v. arheo-, -logijaŠ nauka koja prou~ava ìvot qudi u dalekoj pro{losti na osnovu sa~uvanih ili iskopanih spomenika kulture. arheolo{ki, -a, -o ‰v. arheologŠ koji se odnosi na arheologiju ili na arheologe. arheopteriks, -a m, mn. -i ‰v. arheo-, gr~. pteryx kriloŠ zool. ptica iz doba jure, sa osobinama gmizavca, na|ena kao fosilni ostatak.

154

arhidijeceza arheornis, -a m, mn. -i ‰v. arheo-, gr~. ornis pticaŠ zool. vrsta ptica iz davne pro{losti, srodnih arheopteriksu. arhetip, -a m, mn. arhetipovi, gen. mn. arhetipova ‰gr~. archetypon od arche po~etak, v. tipŠ 1. prauzor, praslika, izvorni obrazac. 2. psih. u Jungovoj psihoanalizi kolektivni nesvesni motiv, zajedni~ki svim qudima. 3. prvi otisak ili prvi primerak nekog izdawa. arhi- ‰gr~. archi- od archein predwa~iti, biti prvi, vladatiŠ kao prvi deo re~i zna~i: 1. prvi, glavni, nad-. 2. vi{e od svega, u krajwoj meri, npr. arhilopov, arhipoznat. arhiv, -iva m, mn. arhivi, gen. mn. arhiva ‰lat. archivum od gr~. archeion javni ured, nadle{tvoŠ 1. ustanova u kojoj se ~uvaju stari dokumenti i pisani spomenici. 2. odeqewe u ustanovi u kome se registruju i ~uvaju obra|eni spisi. 3. zbirka dokumenata o delatnosti neke ustanove ili ~oveka. 4. naziv pojedinih nau~nih ~asopisa. x arhivski. arhiva, -e ` ‰v. arhivŠ v. arhiv (2, 3). arhivalije, arhivalija ` mn. ‰nem. Archivalien, v. arhivŠ gra|a koja se ~uva u arhivu, arhivski dokumenti. arhivar, -ara m, mn. arhivari, gen. mn. arhivara (`. arhivarka, -e, dat. i lok. arhivarki, gen. mn. arhivarki) ‰v. arhivŠ slu`benik u arhivu. x arhivarov i arhivarev, arhivarski. arhivirati, arhiviram, 3. l. mn. arhiviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. archivieren, v. arhivŠ staviti, odloìti, odlagati u arhiv. arhivist(a), -e m, mn. arhivisti (`. arhivistkiwa) ‰v. arhiv, arhivistikaŠ 1. stru~wak za prou~avawe arhiva. 2. arhivar. arhivistika, -e ` ‰v. arhiv i arhivaŠ nauka o organizaciji arhiva. arhivolt, -a m, mn. -i ‰ital. archivolto od archi- (v. arhi-) ukr{teno sa arco luk, volta svodŠ arhit. 1. glavni luk koji spaja dva stuba. 2. niz lukova na glavnom crkvenom portalu. arhigonija, -e ` ‰v. arhi-, gr~. gonos ro|eweŠ biol. spontano postawe ìvota iz neorganske materije; up. abiogeneza. arhidijeceza, -e ` ‰v. arhi-, dijecezaŠ crkv. oblast pod upravom nadbiskupa odnosno arhiepiskopa, arhiepiskopija, nadbiskupija.

arhi|akon arhi|akon, -a i arhi|akon, -a m, mn. -i ‰v. arhi-, |akonŠ crkv. vi{i crkveni dostojanstvenik. arhiepiskop, -a m, mn. -i ‰gr~. archiepiskopos, v. arhi-, episkopŠ visoki dostojanstvenik u pravoslavnoj crkvi, iznad episkopa. x arhiepiskopski. arhiepiskopija, -e ` ‰v. arhiepiskopŠ oblast pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhijatar, tra i arhijatar, -tra m, mn. arhijatri/arhijatri, gen. mn. arhijatara/arhijatara ‰gr~. archiatros, v. arhi-, iatros lekarŠ ist. vrhovni lekar; li~ni lekar helenisti~kih vladara. arhijerej, -eja m, vok. arhijereju, mn. arhijereji, gen. mn. arhijereja ‰gr~. archiereus, v. arhi-, jerejŠ crkv. visoki sve{tenik; drugi naziv za vladiku, episkopa. arhijerejski, -a, -o ‰v. arhijerejŠ crkv. koji se odnosi na arhijereja. y Arhijerejski sabor najvi{e crkveno-zakonodavno telo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi; Arhijerejski sinod najvi{a izvr{na vlast u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ~ine ga patrijarh i ~etiri eparhijska arhijereja. arhilohijski, -a, -o ‰gr~. ArchilochosŠ kwi`. naziv za vi{e vrsta stilova koje je prona{ao najstariji gr~ki liri~ar Arhiloh, u VII veku pre n.e. arhimandrit, -a i arhimandrit, -ita m ‰gr~. archimandrites, v. arhi-, mandra stado, manastirŠ crkv. najvi{i mona{ki ~in do vladike u pravoslavnoj crkvi. x arhimandritski i arhimandritski. arhipastir, -ira m, mn. arhipastiri, gen. mn. arhipastira ‰v. arhi-Š crkv. arhiepiskop; arhijerej. arhipelag, -aga m, mn. arhipelazi, gen. mn. arhipelaga ‰v. arhi-, gr~. pelagos moreŠ grupa ostrva, ostrvqe (prvobitno naziv za ostrva u Egejskom moru). arhitekt(a), -e m, mn. arhitekti, gen. mn. arhitekata ‰gr~. architekton, v. arhi-, tekton zidar, graditeqŠ 1. stru~wak koji projektuje zgrade i nadzire wihovu gradwu, {kolovan gra|evinar, neimar. 2. fig. ko planira i marqivo ostvaruje neki posao, graditeq, tvorac. x arhitekatski.

asaba arhitektonika, -e `, dat. i lok. arhitektonici ‰v. arhitektonskiŠ 1. ve{tina gra|ewa, neimarstvo; nauka o gra|evinskim oblicima i stilovima. 2. skladnost konstrukcije nekog umetni~kog dela; ve{tina sastavqawa elemenata u celinu. arhitektoni~ki = arhitektonski (v.). arhitektonski, -a, -o = arhitektoni~ki, -a, -o ‰gr~. architektonikos, v. arhitektŠ 1. koji se odnosi na arhitektoniku. 2. koji se odnosi na arhitekturu. arhitektura, -e ` ‰lat. architectura od gr~. architekton, v. arhitektŠ 1. ve{tina projektovawa zgrada, gra|evinska umetnost, neimarstvo. 2. stil i oblik gra|evine. 3. raspored elemenata, sklop, struktura (kwièvnog ili umetni~kog dela). x arhitekturni. arhitip nepr., v. arhetip. arhitrav, -a m, mn. -i ‰ital. architrave, v. arhi-, ital. trave gredaŠ arhit. glavna greda koja povezuje dva ili vi{e stubova i po~iva na wima. arhont, -a m, mn. arhonti, gen. mn. arhonata ‰gr~. archon -ntosŠ ist. 1. jedan od devetorice ~lanova dràvne uprave u staroj Atini; naziv za najvi{eg ~inovnika u drugim gr~kim gradovima. 2. vladar, poglavar; naziv za strane vladare u vizantijskim spisima. x arhontski. arhontat, -ata m ‰v. arhontŠ vreme vladawa jednog arhonta. ar~iti v. har~iti. arxija, -e m, mn. arxije, gen. mn. arxija ‰v. ar2Š zast. sluga u {tali, kowu{ar. ar{in, -ina m, mn. ar{ini, gen. mn. ar{ina ‰tur. arô›nŠ 1. stara mera za duìnu, lakat (izme|u 65 i 75 cm). 2. fig. merilo, kriterijum, standard. ar{lama ` = a{lama (v.). as1, -a m, mn. asovi, gen. mn. asova m ‰nem. As od lat. asŠ 1. karta s vredno{}u jedan, kec. 2. prvak, {ampion, najboqi (u sportu, u auto-trkama, u pilotirawu). 3. u tenisu, poen postignut iz servisa. 4. ist. starorimski sitan novac i jedinica za teìnu. as2 s indekl. ‰nem. AsŠ muz. nota A snièna za pola tona. y as-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton as (snièno A).

155

asabaluk asaba, -e ` ‰tur. asabe od ar. ’asabaŠ pokr. 1. srodnici po mu{koj liniji. 2. zakonski naslednici po {erijatskom pravu. asabaluk, -a m, mn. asabaluci, gen. mn. asabaluka ‰tur. asabel›k, v. asabaŠ pokr. srodstvo po mu{koj lozi. asaki prid. indekl. ‰tur. haseki sultan majka sultanijaŠ ist. titula prve ili povla{}ene sultanove ène, majke prestolonaslednika, obi~no uz ime. asambleja, -e `, gen. mn. asambleja ‰fr. assembleeŠ 1. skup{tina, sabor, skup. 2. naziv za plenarnu sednicu Skup{tine OUN. asanator, -a m, mn. -i ‰v. asaniratiŠ onaj ko vr{i asanaciju. asanacija, -e ` ‰v. asaniratiŠ skup postupaka radi poboq{awa zdravstvenih i higijenskih prilika u nekom mestu. x asanacijski, asanacioni. asanirati, asaniram, mn. asaniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. assanieren od fr. assainir, lat. sanus zdravŠ popraviti, popravqati higijenske i zdravstvene prilike, otklawaju}i ne~isto}u, mo~vare, izvore zaraze i sl. asas, -a m, mn. asasi, gen. mn. asasa = asasin, -a m, mn. asasi, gen. mn. asasa ‰tur. ’asas od ar. ’asasŠ no}ni straàr, no}ni ~uvar. asasin, -a m. mn. asasini, gen. mn. asasina ‰srlat. assassinus od ar. ha{{a{in uìvalac ha{i{aŠ ist. pripadnik ekstremne islamske sekte za borbu protiv krsta{a, XI–XIII veka. asvalt nepr., stand. asfalt (v.). ASEAN, -a m ‰engl. ASEAN, skr. od Association of South-East Asian NationsŠ udruèwe za privrednu i kulturnu saradwu me|u zemqama jugoisto~ne Azije, osnovano 1968. asebija, -e ` ‰gr~. asebeiaŠ bezbo`nost, bezverstvo. aseverativan, -vna, -vno ‰lat. asseverare ozbiqno tvrditi, uveravatiŠ potvrdan, dokazni. aseveracija, -e ` ‰lat. asseveratioŠ ozbiqna tvrdwa, uveravawe, dokazivawe. aseitet, -eta m ‰srlat. aseitas od lat. a se po sebiŠ filoz. 1. postojawe po sebi, nezavisnost od ma ~ega drugog (svojstvo Boga po shola-

156

asesor sti~koj teologiji). 2. duhovna samostalnost, slobodna voqa. aseksualan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. seksŠ 1. biol. bespolan; koji se ne razmnoàva spajawem mu{kih i ènskih }elija. 2. koji nema erotske privla~nosti ni seksualnih èqa. aselgija, -e ` ‰gr~. aselgeiaŠ 1. razvrat, pohotqivost. 2. obest, drskost. aseleni~an, -~na, -~no = aselenski, -a, -o ‰gr~. a-, Selene MesecŠ koji je bez Meseca, bez mese~ine. aselenski = aseleni~an (v.). asembler, -a m ‰engl. assembler od assemble sastaviti, sklopitiŠ ra~. program koji simboli~ka uputstva prevodi u oblik pogodan za primenu u ra~unaru. asemblerski, -a, -o ‰v. asemblerŠ ra~. koji se odnosi na asembler, koji pripada asembleru. y asemblerski ispit datoteka stvorena pomo}u asemblera; asemblerski jezik vrsta programskog jezika = asembler (v.). asentacija, -e ` ‰lat. assentatio od assentari ulagivati seŠ neiskreno, licemerno odobravawe. x asentacijski i asentacioni. asepsa, -e ` ‰gr~. a-, v. sepsaŠ med. otklawawe mogu}nosti da zarazne klice do|u do rane ili mesta operacije. asepsol -ola m ‰v. asepsaŠ farm. jako baktericidno sredstvo, rastvor alkil-dimetil-benzil-amonijum hlorida. asepti~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. septi~anŠ za{ti}en od zaraznih klica, potpuno ~ist. asepti~ki, -a, -o ‰v. asepti~anŠ koji se odnosi na asepsu; koji spre~ava zaga|ivawe zaraznim klicama. asertivan, -vna, vno ‰lat. assertus potvr|en, dokazan, od asserere tvrditiŠ koji veruje u sebe, samopouzdan, samosvestan. y asertivni trening uve`bavawe samopouzdawa. asertoran, -rna, -rno ‰lat. assertorius od asserere tvrditiŠ kojim se tvrdi, potvrdan. y asertoran sud filoz. sud koji je istinit ali nije i nuàn. asesor, -a m, mn. -i ‰lat. assessorŠ prav. 1. sudijski pomo}nik, pripravnik. 2. porotnik. x asesorski.

asi asi m indekl. = asija, -e m ‰tur. asi od ar. ’asiŠ pokr. 1. gre{nik; nasilnik, silexija. 2. odmet-

nik, buntovnik; z u~initi se asi pobuniti se, odmetnuti se. asibilacija, -e ` ‰lat. assibilatio, up. sibilantŠ fon. pretvarawe dentalnih (v.) ili velarnih (v.) suglasnika u afrikate (v.). asignant, -a m, asignanti, gen. mn. asignanata ‰lat. assignans od assignare, v. asigniratiŠ davalac asignacije, dozna~ilac. asignat, -ata m, mn. asignati, gen. mn. asignata ‰lat. assignatus od assignare, v. asigniratiŠ 1. doznaka; asignacija. 2. ist. papirni novac izdavan u vreme Francuske revolucije radi isplate dràvnih dugova. 3. v. asignatar. asignatar, -ara m, mn. asignatari, gen. mn. asignatara ‰lat. assignatarius, v. asigniratiŠ primalac asignacije. asignator, -a m, mn. -i ‰lat. assignator, v. asigniratiŠ v. asignant. asignatura v. asignacija. asignacija, -e ` ‰lat. assignatio, v. asigniratiŠ 1. doznaka, uputnica, nalog za isplatu. 2. preuzimawe isplate tu|eg duga. x asignacijski i asignacioni. asignirati, asigniram, 3. l. mn. asigniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. assignare od signum znak, pe~atŠ da(va)ti nalog za isplatu, dozna~i(va)ti. asija = asi (v.). asiluk, -a m, mn. asiluci, gen. mn. asiluka ‰tur. as›l›k, v. asiŠ pokr. 1. gre{ewe; nasilni{tvo, obest. 2. odmetni{tvo, nepokornost. asimetrija, -e ` ‰gr~. a-, v. simetrijaŠ nedostatak simetrije, nesimetri~nost, neuskla|enost; supr. simetrija. asimetri~an, -~na, -~no ‰v. asimetrijaŠ koji nije simetri~an, nesimetri~an. asimetri~nost, -osti ` ‰v. asimetrijaŠ nejednakost, nepodudarnost dveju strana. asimilant, -a m, mn. asimilanti, gen. mn. asimilanata ‰lat. assimilans od assimilare, v. asimilovatiŠ onaj ko se asimiluje, ukqu~uje u nacionalnu, kulturnu ili versku zajednicu; posebno: Jevrejin koji se, nasuprot cionizmu, zalaè za asimilaciju s nacijom me|u kojom ìvi.

asistent asimilativan, -vna, -vno = asimilatoran, -rna, -rno ‰v. asimilovatiŠ koji asimiluje ili se asimiluje; koji je vezan za asimilaciju. asimilator, -a m, mn. -i ‰lat. assimilator, v. asimilovatiŠ onaj ko vr{i asimilaciju. asimilatoran = asimilativan (v.). asimilacija, -e ` ‰lat. assimilatioŠ 1. prilago|avawe, izjedna~avawe; etnol. stapawe jednog naroda ili plemena s drugim, preuzimawem wegovih obi~aja, kulture i jezika. 2. fon. jedna~ewe, prelaz dva razli~ita (ob. susedna) glasa u isti ili sli~an; supr. disimilacija. 3. biol. proces kojim }elije preobra}aju hranu u materije od kojih se same sastoje. x asimilacijski i asimilacioni. asimilovati, -ujem i asimilirati, asimiliram, 3. l. mn. asimiliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. assimilare od similis sli~anŠ 1. sprovesti, sprovoditi asimilaciju; prilagoditi, prilago|avati, izjedna~i(va)ti; usvojiti, usvajati, uneti, unositi u sebe. 2. asimilovati se, asimilirati se prilagoditi se, prilago|avati se, izjedna~iti se sa okolinom. asimptota, -e ` ‰gr~. asymptotos koji se ne poklapaŠ mat. prava u odnosu na koju neka kriva leì tako da joj se sve vi{e pribliàva, ali je dodiruje tek u beskona~nosti. x asimptotski i asimptoti~an. asindeti~an, -~na, -~no ‰v. asindetonŠ kome nedostaje me|usobna veza, nevezan, nespojen. asindet(on), -a m, mn. -i ‰gr~. a- i syndetos vezanŠ lingv., kwi`. izostavqawe veznika izme|u re~i ili re~enica. x asindetski. asinhron, -a, -o ‰gr~. a-, v. sinhroni~anŠ vremenski neuskla|en, neistovremen. y asinhroni motor elektr. motor na naizmeni~nu struju ~iji se rotor okre}e mawom brzinom nego magnetsko poqe. asinhronija, -e ` ‰gr~. a-, v. sinhronijaŠ nepodudarawe u vremenu, vremenska neuskla|enost, neistovremenost. asinhroni~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. sinhroni~anŠ vremenski neuskla|en, neistovremen. asirologija, -e ` ‰v. -logijaŠ nauka o jeziku, kièvnosti i kulturi Asiraca. asistent, -a m, mn. asistenti, gen. mn. asistenata (`. asistentkiwa) ‰lat. assistens od assi-

157

asistentura stere pomagatiŠ 1. pomo}nik; y asistent reìje pomo}nik rediteqa, koji se brine u prvom redu za tehni~ke pripreme. 2. pomo}nik profesora na univerzitetu, zaduèn za ve`be i za rad sa studentima; mla|i nastavnik koji se sprema za profesorsko zvawe. x asistentski. asistentura, -e ` ‰v. asistentŠ zvawe i slu`ba asistenta. asistencija, -e ` ‰srlat. assistentia od lat. assistere, v. asistiratiŠ 1. pomo}, ispomo}. 2. u ko{arci i drugim sportovima, dodavawe lopte suigra~u kako bi ovaj mogao posti}i pogodak. asistirati, -asistiram, 3. l. mn. asistiraju nesvr{. ‰lat. assistere stajati uz, pomagatiŠ 1. pomagati. 2. obavqati du`nost asistenta (v.). 3. prisustvovati (nekom poslu). asistolija, -e ` ‰gr~. a-, v. sistolaŠ med. insuficijencija (v.), nedevoqna snaga, slabost sr~anog mi{i}a; prekid rada srca. asitija, -e ` ‰gr~. asitia od a- i sitos hranaŠ gladovawe, post; nedostatak apetita. asiti se, asim se ‰up. asiŠ biti nadmen, praviti se vaàn. askardioza = askaridijaza (v.). askaride, askarida ` mn. ‰gr~. askarisŠ zool. crevne gliste, de~je gliste. askaridijaza, -e ` = askaridioza, -e ` ‰v. askarideŠ med. parazitska bolest prouzrokovana glistama. askeza, -e ` ‰gr~. askesis ve`baweŠ asketski ìvot, samoodricawe, isposni{tvo. asker, -a m, mn. askeri, gen. mn. askera ‰tur. asker od ar. ’askarŠ ist. 1. vojnik (ob. turski). 2. vojska. x askerski. askerija, -e ` ‰v. askerŠ ist. 1. vojska; vojna slu`ba. 2. porez koji su pla}ali nesposobni za slu`bu u vojsci. askerluk, -a m ‰tur. askerl›k, v. askerŠ ist. slu`ba u vojsci. askeru{a, -e `, vok. askeru{o ‰v. askerŠ ist. èna koja se zabavqa s vojnicima, soldatu{a. asket, -eta m, mn. asketi, gen. mn. asketa = asketa, -e i asketa, -e m, mn. askete/askete, gen. mn. asketa/asketa ‰gr~. asketes od askein ve`batiŠ ~ovek koji se odri~e uìvawa, koji potiskuje u sebi strasti i prohteve, isposnik. x asketski i asketski.

158

Asmodej asketa = asket (v.). asketizam, -zma m = asketstvo, -stva i asketstvo, -stva s ‰v. asketŠ asketski ìvot. asketika, -e `, dat. i lok. asketici ‰v. asketŠ u~ewe o askezi. asketstvo i asketstvo = asketizam (v.). aski, -ja m ‰engl. skr. za A(merican) S(tandard) C(ode for) I(nformation) I(nterchange), Ameri~ki standardni kod za razmenu informacijaŠ ra~. standard od 128 znakovnih mesta za razmenu informacija na ra~unarima. asklepijad, -a m ‰po imenu gr~. pesnika AsklepijadaŠ = asklepijadski stih (v.). asklepijadski, -a, -o ‰v. asklepijadŠ metr. naziv za vrstu stiha: y mali asklepijadski stih sastoji se od dva horijamba (v.), veliki asklepijadski stih od tri horijamba sa trohejom (v.) ili spondejom (v.) na po~etku i jednim jambom (v.) na kraju; asklepijadska strofa strofa od asklepijadskih stihova u kombinaciji s drugim vrstama stiha. asklepijadski stih = asklepijad ‰v. asklepijadŠ metr. zajedni~ki naziv za dve vrste Asklepijadovih stihova, mali i veliki; v. asklepijadski. Asklepije, -a m ‰gr~. AsklepiosŠ mitol. slavni starogr~ki lekar, kasnije bog lekarstva. askomicete = askomiceti (v.). askomiceti, askomiceta m mn. = askomicete, askomiceta ` mn. ‰v. askus, gr~. mykos gqivaŠ bot. red gqiva koje stvaraju spore u askusima (v.). askur|el, -a m ‰neizv. porekloŠ predak pre ~ukundede; daleki predak. askus, -a m ‰gr~. askos me{inica, kesicaŠ bot. organ za razmnoàvawe kod gqiva. asli ‰tur. asl› glavni, od ar. asliŠ pokr. 1. prid. indekl. pravi, su{ti. 2. pril. sigurno, zacelo; sasvim, potpuno. asma, -e ` = asmaluk, -a m ‰tur. asmaŠ pokr. 1. vrsta loze, ~ardaklija (v.). 2. zemqana pe} koja se loì iz sobe a ne iz predsobqa. asmaluk = asma (v.). Asmodej, -a m ‰gr~. Asmodaios iz hebr.Š mitol. zao duh, neprijateq bra~ne sloge; vrhovni demon.

asomati~an asomati~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, soma teloŠ koji nije otelovqen, bestelesan. asonanca, -e = asonancija, -e ` ‰nem. Assonanz od lat. assonare odzvawatiŠ kwi`. 1. zvu~na sli~nost, sazvu~je. 2. stilska figura od dve ili vi{e re~i sa istim vokalima. 3. vrsta nepotpune rime u kojoj se podudaraju samo vokali. asonancija = asonanca (v.). asortiman, -ana m, mn. asortimani, gen. mn. asortimana ‰fr. assortimentŠ trg. izbor robe razli~itih vrsta i veli~ina. asocijalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. socijalanŠ koji nije ukqu~en u dru{tvo, neprilago|en dru{tvenim normama; nedruèvan, nedruèqubiv. asocijalnost, -i ` ‰v. asocijalanŠ nedru{tvenost, nedostatak ose}aja za potrebe zajednice. asocijativan, -vna, -vno ‰v. asociratiŠ koji navodi na asocijacije, koji asocira; koji se sastoji od asocijacija. asocijativnost, -i ` ‰v. asocijativanŠ 1. sposobnost da se dve pojave poveù u mislima. 2. mat. osobina nekih algebarskih operacija da na~in grupisawa ~lanova ne uti~e na rezultat, npr. u sabirawu (a + b) + c = a + (b + c). asocijacija, -e ` ‰lat. associatioŠ 1. psih. povezivawe dveju predstava u mislima, tako da jedna izaziva drugu. 2. udruèwe, dru{tvo. x asocijacijski i asocijacioni. asocirati, asociram, 3. l. mn. asociraju svr{. i nesvr{. ‰lat. associare udruìti, povezati, od socius drug, ortakŠ psih. povezati, povezivati u mislima jednu predstavu s drugom; podsetiti, podse}ati (na ne{to). asparagus, -a m, mn. -i ‰gr~. asparagosŠ bot. rod biqaka iz porodice qiqana, od kojih se neke gaje kao ukrasne a druge su jestive; up. {pargla. aspek(a)t, -kta m, mn. aspekti, gen. mn. aspekata ‰lat. aspectusŠ 1. izgled, vid, pojavni oblik. 2. gledi{te, stanovi{te, ugao posmatrawa. 3. gram. glagolski vid (svr{eni, nesvr{eni). aspektualan, -lna, -lno ‰nlat. aspectualisŠ gram. koji se odnosi na glagolski vid. aspergiloza, -e ` ‰srlat. aspergillum {kropilica, od aspergere {kropitiŠ med. gqivi~na

aspra bolest disajnih organa qudi i ìvotiwa, izazvana gqivicama iz roda Aspergillus. asperm(at)izam, -zma m = aspermija, e ` ‰gr~. a-, v. spermaŠ med. uro|ena ili ste~ena nemogu}nost izlu~ivawa sperme, uzrok neplodnosti. x aspermati~an i aspermi~an. aspermija = asperm(at)izam (v.). aspida, -e `, gen. mn. aspida ‰gr~. aspis aspidosŠ 1. (u biblijskom jeziku) zmija otrovnica, guja. 2. fig. zla èna, rospija. aspik, -a m, mn. aspici, gen. mn. aspika ‰fr. aspicŠ kulin. ohla|eni iskuvani sok od mesa, pihtija. aspirant, -a m, mn. aspiranti, gen. mn. aspiranata ‰lat. aspirans od aspirare, v. aspiriratiŠ 1. onaj ko teì za ne~im (poloàjem, zvawem). 2. ist. u vojsci i drugim hijerarhijama, ~in pre dobijawa èqenog zvawa, npr. oficirskog ~ina po zavr{enoj vojnoj {koli. aspirat, -ata m = aspirata, -e ` ‰lat. (littera) aspirata, v. aspiriratiŠ fon. u nekim jezicima suglasnik pra}en aspiracijom, npr. ph, bh, dh. aspirata = aspirat (v.). aspirator, -a m, mn. -i ‰lat. aspirator, v. aspiriratiŠ 1. sprava za usisavawe pra{ine, usisiva~. 2. med. aparat za uklawawe krvi i drugih telesnih te~nosti pri hirur{kim intervencijama. aspiracija, e ` ‰lat. aspiratioŠ 1. usisavawe, uvla~ewe u sebe. 2. èqa, te`wa, stremqewe (ka uspehu, poloàju i sl.). 3. fon. poja~avawe daha pri izgovoru odre|enog glasa, {to daje akusti~ki utisak sli~an glasu h. aspirin, -ina m, mn. aspirini, gen. mn. aspirina ‰nem. Aspirin, skr. od A(cetyl) i Spir(saure) salicilna kiselinaŠ farm. acetil-salicilna kiselina, lek koji se od kraja XIX veka upotrebqava protiv bolova i za snièwe temperature. aspirirati, aspiriram, 3. l. mn. aspiriraju nesvr{. ‰lat. aspirare od spirare disatiŠ 1. udisati, uvla~iti vazduh. 2. teìti za ~im, polagati nade u ne{to. 3. fon. izgovarati s poja~anim dahom, sa aspiracijom. aspra, -e `, gen. mn. aspri ‰novogr~. aspron od aspros beoŠ ist. sitan turski srebrni nov~i}, para.

159

aspur aspur, -ura m ‰tur. aspur, asfur {afranŠ pokr. tanka crvena marama. aspurlija, -e ` ‰tur. aspurli, v. aspurŠ pokr. crveni veo kojim se pokrivaju neveste. astazija, -e ` ‰gr~. a-, stasis stajaweŠ med. 1. nemir, bacakawe te{kog bolesnika. 2. nemogu}nost uspravnog stajawa usled o{te}ewa malog mozga. astakolit, -ita m, mn. astakoliti, gen. mn. astakolita ‰gr~. astakos rak, lithos kamenŠ geol. okameweni rak. astal, -ala m, mn. astali, gen. mn. astala ‰ma|. asztalŠ sto. x astalski. astar, -ara m ‰tur. astarŠ pokr. postava; platno za postavu. Astarta, -e ` ‰gr~. Astarte od hebr. A{toretŠ mitol. semitska bogiwa plodnosti i polne qubavi, kod Feni~ana i drugih isto~nih naroda. astat v. astatin. astatizam, -zma m ‰gr~. a-, lat. status ustavŠ otpor protiv dràvnog ure|ewa. astatin, -ina m ‰gr~. astatos nepostojanŠ hem. radioaktivni halogeni element, atomski broj 85, simbol At. astati~an, -~na, -~no ‰gr~. astatos nepostojanŠ koji nije vezan za odre|eni smer i poloàj, koji nema orijentaciju. Astek m, mn. Asteci, gen. mn. Asteka (nepr. Actek i Aztek) ‰{p. Azteca iz jezika nahuatlŠ pripadnik indijanskog naroda u oblasti dana{weg Meksika, koji je imao razvijenu civilizaciju pre dolaska {panskih osvaja~a u XVI veku. astenija, -e ` ‰gr~. astheneia od a- (v.) i sthenos snagaŠ med. nemo}, slabost, malaksalost; supr. stenija. astenik v. asteni~ar. asteni~an, -~na, -~no ‰v. astenijaŠ med. slab; suvowav; supr. steni~an. y asteni~na gra|a anat. (konstitucija) visoko i mr{avo telo, s malom glavom, uzanim licem, duga~kim i tankim udovima. asteni~ar, -a m, mn. -i ‰v. astenijaŠ med. ~ovek asteni~ne gra|e (v.). aster, -a m, mn. asteri, gen. mn. astera ‰gr~. aster zvezdaŠ bot. ukrasna biqka iz porodice glavo~ika, lepa kata.

160

astraganski asterizam, -zma m ‰gr~. asterismos od aster zvezdaŠ opti~ka pojava zbog koje se (npr. pri posmatrawu kroz neke vrste liskuna) od svetle}e ta~ke {ire zraci u svim pravcima. asterije, asterija ` mn. ‰gr~. asterias zvezdolikŠ zool. red morskih beski~mewaka zrakastog tela; morske zvezde. asterisk, -a m, mn. asterisci, gen. mn. asteriska = asteriskus, -a m, mn. -i ‰gr~. asteriskos zvezdicaŠ tipogr. znak u obliku zvezdice. asteriskus = asterisk (v.). asteri~an, -~na, -~no ‰v. asteriskŠ zvezdast, zvezdolik. asteroid, -ida m, mn. asteroidi, gen. mn. asteroida ‰gr~. asteroides zvezdolikŠ astron. mala planeta, planetoid; jedno od mawih nebeskih tela koja kruè u pojasu izme|u Marsa i Jupitera. asteronim, -a m, mn. -i ‰gr~. aster zvezda, onyma = onoma imeŠ tekst koji umesto autorovog potpisa ima tri zvezdice (* * *). astigmatizam, -zma m ‰gr~. a-, stigma ta~kaŠ fiziol. nepravilna zakrivqenost o~nog so~iva i ro`wa~e usled koje se zraci iz iste ta~ke ne sustiù u istoj ta~ki na mre`wa~i, tako da je slika neo{tra. x astigmati~an. astigmatik, -a m, mn. astigmatici, gen. mn. astigmatika = astigmati~ar, -a m, mn. -i ‰v. astigmatizamŠ osoba koja pati od astigmatizma. astigmati~ar = astigmatik (v.). astma, -e `, gen. mn.astmi ‰gr~. asthmaŠ med. bolest koja dovodi do oteànog disawa zbog gr~a bronhija, sipwa. astmatik, -a m, mn. astmatici, gen. mn. astmatika = astmati~ar, -a m, mn. -i (`. astmati~arka, -e, dat. i lok. astmati~arki, gen. mn. astmati~arki) ‰v. astmati~anŠ bolesnik od astme. astmati~an, -~na, -~no ‰gr~. asthmatikosŠ 1. koji boluje od astme, sipqiv. 2. koji se odnosi na astmu. astmati~ar = astmatik (v.). astragal, -a m, mn. -i ‰gr~. astragalosŠ 1. arhit. ukrasni venac na stubu ispod kapitela. 2. anat. jedna od no`nih ko{~ica. astragan = astrahan (v.). astraganski = astrahanski v. astrahan.

astralan astralan, -lna, -lno ‰lat. astralis od astrum zvezdaŠ 1. zvezdani, koji se odnosi na zvezde, koji poti~e sa zvezda. 2. bestelesan, nematerijalan, nestvaran; y astralno telo po okultisti~kom verovawu, nematerijalno telo koje duhovi uzimaju na sebe kad se pojavquju; eteri~no telo koje je dvojnik zemaqskog tela ~ovekovog. astratizam, -zma m ‰ital. astrattismo od astratto apstraktanŠ lik. apstraktna umetnost. astrahan, -a i astrahan, -ana = astragan, -a i astragan, -ana m ‰po ruskom gradu AstrahanuŠ sjajnocrno, kovr~avo krzno, od koè vrlo mladog jagweta astrahanske ovce. x astrahanski i astrahanski = astraganski i astraganski. astringent, -a m, mn. -i, gen. mn. astringenata ‰v. astringentanŠ farm. sredstvo za stezawe, skupqawe tkiva. astringentan, -tna, -tno ‰v. ad-, lat. stringere stezatiŠ med. koji steè, skupqa tkiva, spre~avaju}i krvarewe i izlu~ivawe te~nosti. astrionika, -e `, dat. i lok. astrionici ‰v. astro-, (elektr)onikaŠ elektronika primewena na svemirska istraìvawa. astro- pref. ‰gr~. astron i aster zvezdaŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na zvezde, svemir ili istraìvawe svemira. astrobiologija, -e ` ‰v. astro-, biologijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem mogu}eg ìvota u vasioni, na drugim nebeskim telima. astrogeodezija, e ` ‰v. astro-, geodezijaŠ nauka koja prou~ava razmere i oblike nebeskog svoda. astrognozija, -e ` ‰v. astro-, gr~. gnosis spoznajaŠ poznavawe zvezda, izu~avawe zvezda s obzirom na wihov poloàj, nazive i podelu na sazve`|a, u ciqu izrade zvezdanih atlasa. astrognost, -a m, mn. -i ‰v. astro-, gnostes znalacŠ stru~wak za astrognoziju, poznavalac zvezda. astrograf, -a m, mn. -i ‰v. astro-, -grafŠ 1. teleskop koji sluì za fotografisawe zvezda i odre|ivawe wihovih koordinata. 2. stru~wak za astrografiju.

astronautika astrografija, -e ` ‰v. astro-, -grafijaŠ opisivawe zvezda; izu~avawe zvezda putem fotografije. x astrografski. astrodrom, -a m, mn. -i ‰v. astro-, -dromŠ v. kosmodrom. astrokompas, -a m, mn. -i ‰v. astro-, kompasŠ sprava za utvr|ivawe smera putem posmatrawa nebeskih tela. astrolab, -a = astrolabijum, -a (i astrolabij, -a) m ‰gr~. astrolabion od astron zvezda i lambanein hvatatiŠ stara astronomska sprava za merewe visine Sunca i zvezda; x astrolabni. astrolabijum (i astrolabij) = astrolab (v.). astrolatrija, -e ` ‰v. astro-, -latrijaŠ oboàvawe zvezda i drugih nebeskih tela. astrolit, -ita m, mn. astroliti, gen. mn. astrolita ‰v. astro-, -litŠ geol. okamenotina u obliku zvezde. astrolog, -a m, mn. astrolozi, gen. mn. astrologa ‰v. astro-, -logŠ onaj ko se bavi astrologijom. astrologija, -e ` ‰v. astro-, -logijaŠ pseudonau~na ve{tina utvr|ivawa ~ovekove sudbine pod navodnim uticajem nebeskih tela i wihovih kretawa. astrolo{ki, -a, -o ‰v. astrologŠ koji se odnosi na astrologiju i na astrologe. astromant, -a m, mn. astromanti, gen. mn. astromanata ‰v. astromantijaŠ onaj ko se bavi astromantijom. astromantija, -e = astromantika, -e `, dat. i lok. astromantici ‰v. astro-, -mantijaŠ proricawe budu}nosti iz zvezda. astromantika = astromantija (v.). astrometrija, -e ` ‰v. astro-, -metrijaŠ grana astronomije koja izu~ava poloàj i promene poloàja nebeskih tela. astronavigacija, -e ` ‰v. astro, navigacijaŠ upravqawe vasionskim letelicama. astronaut, -a m ‰astro-, nautikaŠ v. kosmonaut. astronautika ‰v. astro-, nautikaŠ v. kosmonautika.

161

astronom astronom, -a m, mn. -i ‰v. astronomijaŠ nau~nik koji se bavi astronomijom, zvezdoznanac. astronomija, -e ` ‰v. astro-, gr~. nomos zakonŠ nauka koja prou~ava zvezde i druga nebeska tela. astronomski, -a, -o ‰v. astronomijaŠ 1. koji se odnosi na astronomiju. y astronomska jedinica udaqenost jednaka prose~nom odstojawu Sunca od Zemqe (oko 150 miliona kilometara). 2. fig. vrlo velik, ogroman; (o ceni) neverovatno visok. astrofizika, -e `, dat. i lok. astrofizici ‰v. astro-, fizikaŠ izu~avawe fizi~kih pojava na nebeskim telima, grana astronomije. x astrofizi~ki. astrofizi~ar, -a m, mn. -i ‰v. astrofizikaŠ stru~wak za astrofiziku. astrofi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. strofaŠ kwi`. (o pesmi) koji nije podeqen na strofe. astrofotografija, -e ` ‰v. astro-, fotografijaŠ fotografsko snimawe nebeskih tela, posredstvom teleskopa. astrofotometrija, -e ` ‰v. astro-, fotometrijaŠ merewe ja~ine svetlosti nebeskih tela. asugrin, -ina m ‰gr~. a-, engl. sugar {e}erŠ ve{ta~ki zasla|iva~ na bazi saharina. asura, -e `, gen. mn. asura ‰tur. hasir od ar. hasirŠ prostirka od rogozine; rogozina; hasura (v.). asurxija v. hasurxija. asfalt, -a m (nepr. asvalt) ‰gr~. asphaltosŠ 1. miner. zemna smola, vrsta bitumena; obi~no me{an s peskom ili tucanikom, upotrebqava se kao drumska podloga ili za izolaciju. 2. fig. gradska sredina, gradski ìvot; udaqenost od prirode. x asfaltni. asfalter, -era m, mn. asfalteri, gen. mn. asfaltera ‰v. asfaltŠ radnik koji radi na asfaltirawu. asfaltirati, asfaltiram, 3. l. mn. asfaltiraju svr{. i nesvr{. ‰v. asfaltŠ prekri(va)ti slojem asfalta. asfiksija, -e ` ‰gr~. asphyxia od a- (v.) i sphyzein kucati (o srcu, pulsu)Š med. gu{ewe i gubitak svesti zbog nedostatka kiseonika; obamrlost, prividna smrt. x asfiksi~an i asfikti~an.

162

atar asfodel, -a m ‰gr~. asphodelosŠ bot. rod biqaka iz porodice qiqana, ~apqan, s bledoùtim cvetovima; po starogr~kom verovawu rastao je u podzemnom svetu. ashab, -aba m, vok. ashabe, mn. ashabi, gen. mn. ashaba ‰tur. ashab, ashap od ar. ashabŠ pokr. drug, kolega. ascendent, -a m, mn. ascendenti, gen. mn. ascendenata ‰lat. ascendens koji se peweŠ 1. srodnik po uzlaznoj liniji, predak; supr. descendent. 2. astrol. podznak (zodijaka). ascendencija, -e ` ‰srlat. ascendentia od ascendere pewati seŠ uzlazna, direktna linija srodstva, srodstvo po uzlaznoj liniji. ascidija, -e ` ‰nau~no lat. Ascidia od gr~. askidion, dem. od askos me{inaŠ zool. vrsta pla{ta{a koji ìvi pripijen na kamenu. ascites, -a m ‰gr~. askites od askos me{inaŠ med. skupqawe te~nosti u trbu{noj dupqi, simptom raznih bolesti. -at ‰lat. -atum, -atusŠ kao drugi deo re~i u hemijskoj terminologiji ozna~ava so neke kiseline (acetat, nitrat, oleat, silikat). at, -a m mn. atovi, gen. mn. atova (nepr. hat) ‰tur. atŠ kow plemenite rase. atavizam, -zma m ‰lat. atavus praotac, predakŠ 1. biol. pojavqivawe osobina dalekih predaka, koje su se ina~e izgubile u doti~noj vrsti. 2. zaostatak iz pro{losti, ne{to {to je vreme pregazilo. x atavisti~ki. atak, -a m, mn. ataci, gen. mn. ataka (neob. ataka, -e `) ‰fr. attaqueŠ napad, nasrtaj, navala; vojni udar, akcija; napad re~ima, o{tra kritika. atakovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. attaquerŠ napasti, nasrnuti na koga; napadati re~ima, vre|ati. ataksija, -e ` ‰gr~. ataxia od a- (v.) i taxis redŠ med. te{ko}a ili nemogu}nost vr{ewa pravilnih pokreta. x atakti~an. ataman, -ana m, mn. atamani, gen. mn. atamana ‰rus. atamanŠ koza~ki komandir, vo|a odreda; up. hetman. x atamanski. atanazija, -e ` ‰gr~. athanasia od a- (v.) i thanatos smrtŠ besmrtnost, neumrlost. atar, -a m, mn. -i ‰ma|. hatarŠ podru~je koje pripada nekom nasequ, okolna teritorija; podru~je op{tinske nadle`nosti.

ataraksija ataraksija, -e ` ‰gr~. ataraxia od a- (v.) i tarassein uznemiravatiŠ psih. du{evni mir, potpuno spokojstvo, stawe bez strasti. Ataturk, -a m ‰tur. Ataturk otac TurakaŠ nadimak Mustafe Kemala (1881–1939), reformatora moderne Turske. ata~ment, -a m, mn. ata~menti, gen. mn. ata~menata ‰engl. attachmentŠ ra~. fajl (v.) koji se {aqe elektronskom po{tom kao prilog (dodatak) osnovnoj poruci. ata{e, -ea m, mn. ata{ei, gen. mn. ata{ea ‰fr. attache od attacher, up. ata{iratiŠ slu`benik u diplomatskom predstavni{tvu zaduèn za odre|ene oblasti, naro~ito za vojsku i za kulturu. ata{irati, ata{iram, 3. l. mn. ata{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. attacherŠ dodeliti, dodeqivati (na slu`bu); prikqu~i(va)ti. ata{man, -ana m, mn. ata{mani, gen. mn. ata{mana ‰fr. attachementŠ odeqewe, odsek. atebrin, -ina m ‰fabri~ko imeŠ farm. jedan od lekova protiv malarije, sinteti~ki derivat akridina. ateizam, -zma m ‰fr. atheisme od gr~. a- (v.) i theos bogŠ bezbo`nost, bezverstvo; neverovawe u postojawe Boga ili boànstava; supr. teizam. ateist(a), -e m, mn. ateisti (`. ateistkiwa, -e) ‰v. ateizamŠ onaj ko ne veruje u postojawe Boga. ateisti~ki, -a, -o ‰v. ateizamŠ koji se odnosi na ateizam ili na ateiste. ateknija, -e ` ‰gr~. ateknia od a- (v.) i teknon deteŠ nedostatak poroda, bezdetnost, be{~ednost. atelana, -e ` ‰lat. atellana po gradu Atella u ju`noj ItalijiŠ ist. improvizovana narodska komedija s tipiziranim likovima, u starom Rimu. atelija, -e ` ‰gr~. ateleia od a- (v.) i telos svrhaŠ nesvrsishodnost, besciqnost, nefunkcionalnost. ateqe, -ea m, mn. ateqei, gen. mn. ateqea ‰fr. atelierŠ umetni~ka (naro~ito slikarska, vajarska, fotografska) radionica. atemati~an, -~na, -~no = atematski, -a, -o ‰gr~. a-, v. temaŠ 1. muz. koji nema teme, motiva (ob. u muzici HH veka, za razliku od klasi~ne). 2. gram. koji se gradi dodavawem nastavka direktno na osnovu, bez tematskog vokala (v.).

atestacija atematski = atemati~an (v.). Atena, -e ` ‰gr~. AthenaŠ mitol. gr~ka bogiwa mudrosti, Zevsova k}i, za{titnica nauke, umetnosti i grada Atine. atenej, -eja m, mn. ateneji, gen. mn. ateneja ‰v. AteneumŠ 1. vi{a {kola, univerzitet; u~eno dru{tvo. 2. v. Ateneum. Ateneum, -a m ‰lat. Athenaeum od gr~. Athenaion Atenin hramŠ ist. vi{a {kola za retoriku, poetiku i filozofiju u starom Rimu, osnovana u vreme cara Hadrijana. atentat, -ata m, mn. atentati, gen. mn. atentata ‰lat. attentare poku{ati, napastiŠ 1. poku{aj ubistva i ubistvo neke osobe iz javnog ìvota. 2. fig. napad, nasrtaj na ne~ija prava, ose}awa, bezbednost i sl. atentator, -a m, mn. -i (`. atentatorka, -e, dat. i lok. atentatorki, gen. mn. atentatorki) ‰v. atentatŠ izvr{ilac atentata. x atentatorski. atenuator, -a m ‰lat. attenuare ublaìtiŠ fiz. ure|aj za prigu{ivawe, prigu{iva~. a tergo pril. ‰lat. a tergo s le|aŠ 1. na pole|ini. 2. otpozadi, odostrag; y re~nik a tergo lingv. obratni re~nik, sre|en po azbu~nom redu zavr{etka re~i. aterenizacija, -e ` ‰up. terenŠ bot. prilago|avawe biqaka novom tlu. aterirati, ateriram, 3. l. mn. ateriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. atterrir od terre ZemqaŠ prizemqiti se, sleteti, sletati. up. alunirati i amerirati. atermalan, -lna, -lno ‰gr~. athermos bez toploteŠ fiz. koji ne propu{ta ili koji lo{e sprovodi toplotu. aterom, -oma m, mn. ateromi, gen. mn. ateroma ‰nlat. atheroma od gr~. athera ka{aŠ med. cista nastala pro{irewem lojne `lezde, znojnice ili arterije; potko`ni otok. ateroskleroza, -e ` ‰gr~. athera ka{a, v. sklerozaŠ = arterioskleroza (v.). atest, -a m, mn. atesti, gen. mn. atesta = atestat, -ata m, mn. atestati, gen. mn. atestata ‰lat. attestari svedo~itiŠ pismena potvrda o poreklu i kvalitetu nekog proizvoda. atestat = atest (v.). atestacija, -e ` ‰lat. attestatioŠ overavawe, utvr|ivawe; svedo~anstvo, potvrda.

163

atestirati atestirati, atestiram, 3. l. mn. atestiraju i nesvr{. ‰lat. attestariŠ svedo~iti, potvrditi, overiti, overavati; izdati potvrdu. ateteza, -e ` ‰gr~. athetesis odbacivaweŠ filol. u prire|ivawu teksta, brisawe re~i, slogova ili duìh odlomaka za koje se smatra da ne poti~u od autora. ate{, -a m ‰tur. atesŠ pokr. vatra, ogaw. atika, -e `, dat. i lok. atici, gen. mn. atika ‰fr. attique, po gr~koj pokrajini AticiŠ arhit. nizak zid iznad glavnog venca na fasadi, koji zaklawa krov. atila, -e `, gen. mn. atila ‰ma|. atila, po Atili, hunskom kraqu iz V vekaŠ kratak kowi~ki ogrta~ op{iven gajtanima, deo ma|arske narodne no{we ili uniforme. atimija, -e ` ‰gr~. atimia od a- (v.) i time ~astŠ ist. li{avawe ~asti, li{avawe gra|anskih prava, vrsta kazne u staroj Atini. Atina, -e ` ‰gr~. AthenaiŠ ime glavnoga grada Gr~ke; drugo je Atena (v.). atipija, -e ` ‰v. atipi~anŠ med. netipi~nost, osobenost u razvoju neke bolesti. atipi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. tipi~anŠ netipi~an, nesvojstven; o bolesti: koja se ne ispoqava ili ne razvija na uobi~ajen na~in. aticizam, -zma m ‰gr~. atikismos, od imena pokrajine AtikeŠ 1. ist. u starom veku, te`wa ka podraàvawu stila ati~kih govornika; up. azijanizam. 2. duhovitost, prefiwenost, otmenost u izraàvawu, osobine karakteristi~ne za Atiku; up. dorizam (2). 3. lingv. re~ ili oblik iz ati~kog dijalekta (u gr~kom jeziku). ati~ki, -a, -o 1. koji pripada Atici, pokrajini u kojoj je Atina. 2. duhovit, ugla|en, prefiwen. Atlant, -a m = Atlas, -a m ‰gr~. Atlas -ntosŠ mitol. titan koji na svojim ple}ima drì ceo svet; personifikacija planine u severozapadnoj Africi. Atlantida, -e ` ‰gr~. Atlantis -tidosŠ legendarna zemqa s visokorazvijenom civilizacijom, koja je po Platonu leàla zapadno od Gibraltara, pre vi{e hiqada godina potonula u more. atlantizam, -zma m ‰v. atlantskiŠ politi~ko delovawe u duhu Severnoatlantskog pakta (NATO-a). svr{.

164

atman atlantizacija, -e ` ‰v. atlantskiŠ prilago|avawe neke dràve zahtevima Severnoatlantskog pakta. Atlantik, -a m ‰engl. Atlantic, gr~. atlantikos, v. AtlantŠ Atlantski okean. atlantski, -a, -o ‰v. AtlantŠ 1. koji se odnosi na Atlanta; divovski, gorostasan. 2. koji se odnosi na planinu Atlas. y Atlantski okean geogr. okean izme|u Evrope, Afrike i Amerike; Atlantska poveqa ist. poveqa o na~elima saradwe me|u narodima koju su 1941. godine potpisali Ruzvelt i êr~il. Atlas v. Atlant. atlas1, -a m, mn. atlasi, gen. mn. atlasa m ‰po imenu diva Atlanta, koji je ~esto prikazivan na koricama starih atlasaŠ 1. kwiga sa geografskim ili astronomskim kartama. 2. anat. prvi vratni pr{qen, na kome po~iva lobawa. atlas2, -a m ‰tur. atlas od ar. atlasŠ vrsta sjajne svilene tkanine. atlet, -a i atlet, -eta m, mn. -i = atleta, -e i atleta, -e m, mn.atlete/atlete ‰gr~. athletesŠ 1. ist. takmi~ar u javnim igrama u staroj Gr~koj; rva~, borac. 2. snaàn, lepo razvijen ~ovek. atleta i atleta = atlet i atlet (v.). atletika, -e `, dat. i lok. atletici ‰gr~. athletikosŠ grana sporta, takmi~ewe u brzini, snazi i spretnosti; laka atletika obuhvata tr~awe, skokove i bacawe; te{ka atletika je dizawe tegova, a nekada su u wu ubrajani i boks i rvawe. atleti~ar, -a m, mn. -i (`. atleti~arka, -e, dat. i lok. atleti~arki, gen. mn. atleti~arki) ‰v. atletikaŠ onaj ko se bavi atletikom. atletski, -a, -o i atletski, -a, -o ‰v. atletŠ koji se odnosi na atletiku, na atlete ili atleti~are. y atletski tip anat. ~ovek sna`ne telesne gra|e, dobro razvijen; atletska staza sp. staza za trke s mekom podlogom, elipti~nog oblika, ob. duìne 400 metara. atlija, -e m, gen. mn. atlija ‰tur. atli, up. atŠ pokr. kowanik. atman, -a m ‰sanskr. atman ìvotni dahŠ 1. u indijskoj filozofiji, du{a sveta, op{ti ìvotni princip. 2. osve{}eni pojedinac koji ima spoznaju da je jedno sa Brahmom.

atmaxa atmaxa, -e m, gen. mn. atmaxa ‰tur. atmacaŠ kobac ili soko obu~en za lov. atmejdan, -ana m, mn. atmejdani, gen. mn. atmejdana ‰tur. at-meydani, up. at, mejdanŠ pokr. 1. trkali{te za kowe, hipodrom. 2. kowsko sajmi{te, pijaca gde se prodaju kowi. atmidijatrija = atmijatrija (v.). atmidometar, -tra m, mn. atmidometri, gen. mn. atmidometara ‰gr~. atmis -idos para, dah, v. -metarŠ meteor. sprava kojom se meri isparavawe vode. atmijatrija, -e ` = atmidijatrija, -e ` ‰gr~. atmis -idos para, iatreia le~eweŠ med. le~ewe pomo}u pare, parnih kupatila. atmometar v. atmidometar. atmosfera, -e ` ‰gr~. atmos para, dah, v. sferaŠ 1. gasoviti omota~ koji obavija Zemqu i neka druga nebeska tela. 2. fig. okolina, prilike, raspoloèwe. 3. fiz. jedinica za merewe pritiska. y fizi~ka atmosfera pritisak koji vr{i stub ìve visok 760 mm na jedan cm2 na visini mora; tehni~ka atmosfera pritisak 1 kilograma na 1 cm2. x atmosferski. atmosferilije, atmosferilija ` mn. ‰nem. Atmospherilien, v. atmosferaŠ 1. padavine (ki{a, sneg, grad). 2. sastavni delovi atmosfere (voda, kiseonik, ugqen-dioksid) koji zajedno nagrizaju minerale i gra|evine. atmosferografija, -e ` ‰v. atmosfera, grafijaŠ opisivawe atmosfere. atmosferologija, -e ` ‰v. atmosfera, -logijaŠ nauka o atmosferskim pojavama. ato- ‰dan. atten osamnaestŠ kao prvi deo naziva mera ozna~ava kvadrilioniti deo neke jedinice (milijarditi deo milijarditog dela, 10 na minus osamnaesti stepen). atoksi~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, v. toksi~anŠ koji ne sadrì otrov, neotrovan. atol, -a m, mn. atoli, gen. mn. atola i atol, -ola m, mn. atoli, gen. mn. atola ‰engl. atoll od atolu, re~i sa Maldivskih ostrvaŠ geogr. koralni greben prstenastog ili polukru`nog oblika. atom, -oma m, mn. atomi, gen. mn. atoma ‰gr~. atomos nedeqiv, od a- (v.) i tome se~eweŠ 1. hem. najmawa ~estica hemijskog elementa koja odre|uje wegova svojstva; sastoji se od pozitivno

atonija nabijenog jezgra i negativnih elektrona koji kruè oko jezgra. 2. fig. najsitniji deli} ~ega. atomajzer, -a m, mn. -i ‰engl. atomiserŠ sprava za raspr{ivawe te~nosti, raspr{iva~; up. atomizer. atomizam, -zma m ‰v. atomŠ = atomistika (v.). y logi~ki atomizam filoz. shvatawe Bertranda Rasela, po kome je svet izgra|en od mno{tva logi~kih odnosa. atomizacija, -e ` ‰v. atomizovatiŠ 1. razbijawe na atome; raspar~avawe, usitwavawe. 2. napad atomskom bombom. atomizer, -era m, mn. atomizeri, gen. mn. atomizera ‰fr. atomiseurŠ ure|aj za usitwavawe, raspr{iva~, sprej; up. atomajzer. atomizovati, -ujem (i atomizirati, atomiziram, 3. l. mn. atomiziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. atomiser, engl. atomize, v. atomŠ razbi(ja)ti u najmawe delove, usitniti do krajnosti. atomist(a), -e m, mn. atomisti ‰v. atomŠ nau~nik koji se bavi atomistikom. atomistika, -e `, dat. i lok. atomistici ‰v. atomŠ nauka o atomima, o atomskoj strukturi materije. x atomisti~ki. atomski, -a, -o ‰v. atomŠ koji se odnosi na atome. y atomska masa fiz. relativna teìna atoma nekog elementa: broj koji pokazuje koliko puta je masa atoma ve}a od 1/12 atoma ugqenikovog izotopa S12; atomska energija fiz. energija koja se osloba|a fisijom ili fuzijom atomskog jezgra; atomska bomba voj. bomba strahovitog razornog dejstva ~ija je eksplozija izazvana cepawem jezgra uranijuma ili plutonijuma; atomska pe~urka masa dima, gasova i pra{ine, pe~urkastog oblika, koja se vidi u vazduhu posle atomske eksplozije. atona, -e i ob. atona, -e ` ‰gr~. atonos od a(v.) i tonos zvukŠ fon. re~ bez naglaska. atonalan, -lna, -lno ‰gr~. a-, v. tonalanŠ muz. koji nije vezan ni za kakav odre|eni tonalitet. atonalnost, -i ` ‰v. atonalanŠ muz. na~in komponovawa koji se ne vezuje ni za jedan tonalitet, u kome se ne zna osnovni ton lestvice: osobina jednog dela muzike HH veka. atonija, -e ` ‰gr~. atonia od a- (v.) i tonos napon, zatezaweŠ 1. med. gubitak tonusa, klonu-

165

atoni~an lost, mlitavost. 2. fon. odsustvo naglaska, nenagla{enost. 3. fon. bezglasnost. atoni~an, -~na, -~no ‰v. atonijaŠ 1. med. koji nema tonusa, klonuo, malaksao. 2. fon. nenagla{en. atonski, -a, -o ‰v. AtosŠ koji se odnosi na Svetu goru (Atos), svetogorski. Atos, -a m ‰gr~. AthosŠ Sveta gora, najisto~niji od tri kraka poluostrva Halkidik, autonomna mona{ka teritorija, sa mnogo manastira me|u kojima je i Hilandar. atraktivan, -vna, -vno ‰nlat. attractivus, v. atrakcijaŠ 1. privla~an, lepog izgleda; primamqiv, koji privla~i pa`wu. 2. fiz. koji privla~i; supr. repulzivan. atraktivnost, -i ` ‰v. atraktivanŠ privla~nost, primamqivost. atrakcija, -e ` ‰lat. attractio od attrahere privla~itiŠ 1. fiz. privla~na sila; privla~ewe. 2. stvar koja privla~i pa`wu, zanimqivost. atrezija, -e ` ‰gr~. a- i tresis bu{ewe, otvorŠ anat. 1. zatvorenost nekog od telesnih otvora ili kanala. 2. nedostatak nekog telesnog otvora ili {upqeg organa kod embriona. atribuirati, atribuiram, 3. l. mn. atribuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. attribuereŠ pripis(iv)ati, pridavati. atribut, -uta m, mn. atributi, gen. mn. atributa ‰lat. attributus od attribuere pridavatiŠ 1. karakteristi~no obele`je, osobina, svojstvo. 2. gram. pridev, zamenica ili broj koji stoji uz drugu re~, obi~no imenicu, i bliè je odre|uje. x atributni i atributski. atributiv, -a m, mn. -i ‰v. atributŠ gram. imenica u slu`bi atributa, npr. sin jedinac (um. jedini sin). atributivan, -vna, -vno ‰v. atributŠ koji pripisuje, koji pridaje. atribucija, -e ` ‰lat. attributio od attribuere, v. atribuiratiŠ 1. pridavawe, pripisivawe. 2. um. odre|ivawe autora i vremena nastanka umetni~kog dela. atrijum, -a (i atrij, -a) m ‰lat. atriumŠ 1. ist. predsobqe u starorimskoj ku}i. 2. arhit. predvorje sa stubovima. 3. arhit. predwi deo hrama.

166

augmentacija atrihija, -e ` ‰gr~. a-, thrix dlaka, kosaŠ med. uro|eni nedostatak kose. atricija, -e ` ‰lat. attritio treweŠ 1. trewe. 2. med. ojedawe koè, ojed. 3. rel. prividno kajawe, spoqa{wa pogruènost; up. kontricija. atropin, -ina m ‰Atropa, nau~ni naziv velebiqa, od gr~. atropos neumitanŠ farm. otrovan alkaloid iz velebiqa (beladone); upotrebqava se u medicini pre svega za {irewe zenica. x atropinski. atrofija, -e ` ‰gr~. atrophia od a- (v.) i trophe hranaŠ med. zakr`qalost, postepeno su{ewe (nekog organa); gubqewe (nekog ose}aja, osobine); up. distrofija. atrofirati, atrofiram, 3. l. mn.atrofiraju svr{. i nesvr{. ‰v. atrofijaŠ kr`qati, zakr`qati, (u)venuti, (o)kopniti; (iz)gubiti sposobnost usled slabe ishrane ili dugog neupotrebqavawa. atrofi~an, -~na, -~no ‰v. atrofijaŠ zakr`qao, uvenuo, slab, sasu{en. atula, -e ` ‰tur. hat›lŠ 1. greda na kojoj po~iva krovna konstrukcija. 2. ukrasni obrub ili ispust na fasadi ispod strehe; up. gesims, sims, friz1. athezija nepr., stand. adhezija (v.). augzilijaran v. auksilijaran. Augija, -e m = Augije, -a m ‰gr~. AugeiasŠ mitol. kraq u Elidi, ~ija {tala nije bila ~i{}ena trideset godina: o~istio ju je Herakle, skrenuv{i u wu dve reke. y Augijeve (Augijine) {tale ne{to {to je zapu{teno, {to treba temeqito o~istiti. Augije = Augija (v.). augit, -ita m ‰gr~. auge svetlost, zrakŠ miner. poludragi kamen, bledozelen ili crn, sastojak vulkanskih stena. augment, a m, mn. augmenti, gen. mn. augmenata ‰lat. augmentum pove}awe, prira{tajŠ gram. glagolski prefiks kojim se u staroindijskom i gr~kom obrazuju pro{la vremena. augmentativ, -a m ‰nem. Augmentativ od lat. augmentare pove}atiŠ gram. oblik imenice kojim se iskazuje uve}awe, npr. sobetina, ru~erda; supr. deminutiv. augmentacija, -e ` ‰lat. augmentatioŠ 1. pove}awe, uve}awe. 2. gram. gra|ewe augmentati-

augur va. 3. muz. ponavqawe neke fraze sa uve}anim (ob. udvostru~enim) trajawem tonova. augur, -a i augur, -ura m, mn. auguri, gen. mn. augura ‰lat. augurŠ ist. rimski sve{tenik koji je po letu ptica ili drugim nebeskim pojavama proricao budu}nost; prorok, vra~. x augurski i augurski. auguralan, -lna, -lno ‰lat. auguralisŠ proro~ki, predskaziva~ki. augurijum, -a (i augurij, -a) m ‰lat. augurium, up. augurŠ proro~anstvo, predznak, znamewe. audijencija, -e ` ‰srlat. audientia od audire ~utiŠ zvani~an prijem kod vladara ili visokog predstavnika vlasti. audimutizam, -zma m ‰lat. audire ~uti, mutus nemŠ med. uro|ena nesposobnost govora uz normalan sluh. audio- ‰lat. audio ~ujemŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na sluh, slu{awe, ~ujnost ili akusti~ke aparate. audio, -ija m ‰lat. audio ~ujemŠ 1. ~ujni deo filmskog ili televizijskog programa, ton. 2. ure|aj za reprodukciju zvuka; up. video. audiovizuelan, -lna, -lno ‰v. audio-, vizuelanŠ koji se odnosi na slu{awe i gledawe istovremeno. y audiovizuelni metod u nastavi jezika, govor (ob. sa magnetofonske trake ili diska) propra}en slikama ili projekcijama. audiogram, -a m, mn. -i ‰v. audio-, -gramŠ grafi~ki prikaz osetqivosti uha za pojedine frekvencije zvuka, dobijen na audiometru (v.). audio-kaseta, -e `, gen. mn. audio-kaseta ‰v. audio-, kasetaŠ magnetofonska traka u plasti~nom ku}i{tu za snimawe zvuka, ili sa ve} snimqenom muzikom ili govorom. audio-klip, -a m, mn. audio-klipovi, gen. mn. audio-klipova ‰engl. audio clipŠ deo zvu~nog snimka koji se moè kompjuterski reprodukovati. audiologija, -e ` ‰v. audio-, -logijaŠ nauka o sluhu, deo medicine. audiometar, -tra m, audiometri, gen. mn. audiometara ‰v. audio-, -metarŠ med. sprava za ispitivawe ja~ine sluha odnosno gluvo}e.

aukcioner audiometrija, -e ` ‰v. audio-, -metrijaŠ med. merewe ja~ine sluha odnosno gluvo}e pomo}u audiometra. x audiometrijski. audiomikser, -a m, mn. -i ‰v. audio-, engl. mix me{atiŠ tehni~ar koji radi na tonskom delu televizijskog programa. auditivan, -vna, -vno ‰nlat. auditivus od audire ~utiŠ koji se odnosi na sluh. y auditivni tip osoba koja najboqe pamti ono {to ~uje; up. vizuelan. auditor, -a m, mn. -i ‰lat. auditor od audire ~utiŠ 1. slu{alac. 2. vojni sudija; istra`ni sudija. 3. osoba koja proverava kwigovodstvene ra~une, ra~unoispita~, revizor (v.). auditorijum, -a (i auditorij, -a) m ‰lat. auditorium od audire ~utiŠ 1. slu{aonica, dvorana za predavawe. 2. slu{aoci, publika; up. spektatorijum. audifon, -a i audifon, -ona m, audifoni, mn audifona ‰lat. audire ~uti, v. -fonŠ slu{ni aparat, sprava koja omogu}ava nagluvima da ~uju. gen.

audicija, -e i audicija, -e ` ‰lat. auditio od audire ~utiŠ probni nastup glumca, peva~a ili muzi~ara, provera radi potpisivawa ugovora. auzvajs = ausvajs (v.). a uzo pril. ‰ital. a usoŠ trg. po obi~aju, u redovnom roku. auksanometar, -tra m, auksanometri, gen. mn. auksanometara ‰gr~. auxanein rasti, uve}avati, v. -metarŠ sprava koja beleì brzinu rasta biqaka. auksilijaran, -rna, -rno ‰lat. auxiliaris od auxilium pomo}Š pomo}ni. y auksilijarni glagoli gram. pomo}ni glagoli. auksin, -ina m ‰gr~. auxein rastiŠ bot. biqni hormon koji podsti~e rast }elija. auksopatija, -e ` ‰gr~. auxein rasti, v. -patijaŠ med. nepravilan rast ~oveka. aukcija, -e i aukcija, -e ` ‰lat. auctioŠ prodaja robe javnim nadmetawem, licitacija (v.). x aukcijski i aukcioni. aukcionator, -a m = aukcioner, -era m ‰v. aukcijaŠ onaj ko obavqa aukciju, licitator. aukcioner = aukcionator (v.).

167

aukcionirati aukcionirati, aukcioniram, 3. l. mn. aukcioniraju svr{. i nesvr{. ‰v. aukcijaŠ obaviti, obavqati aukciju; proda(va)ti na aukciji. aul, -a i aul, -a m, mn. -i ‰turkmensko awul, aw›lŠ selo kavkaskih gor{taka i nekih turki~kih naroda. aula, -e `, gen. mn. aula ‰lat. aulaŠ 1. veliko predvorje na ulazu u zgradu. 2. sve~ana dvorana, velika slu{aonica. 3. ist. dvori{te ispred starogr~kih zgrada. aulet, -a m, mn. -i ‰gr~. auletes od aulos sviralaŠ starogr~ki frula{. auletika, -e `, dat. i lok. auletici ‰gr~. auletikos, v. auletŠ ve{tina svirawa u frulu. aulos, -a i aulos, -a m, mn. -i ‰gr~. aulosŠ gr~ka frula, svirala, ob. sa dve cevi; dvojnice. aura, -e `, gen. mn. aura ‰lat. aura od gr~. aure dah, vetri}Š 1. po nekim okultnim u~ewima, zra~ewe, omota~ oko qudskog bi}a, vidqiv samo posmatra~u s parapsiholo{kim sposobnostima. 2. med. posebno ose}awe koje prethodi epilepti~nom ili histeri~nom napadu. aureola, -e i aureola, -e ` ‰lat. aureola (corona) zlatna (kruna)Š 1. svetli krug oko glave svetaca, oreol. 2. fig. slava, ugled. 3. astron. prsten oko Meseca ili Sunca, korona. auriga, -e m, dat. i lok. aurigi ‰lat. aurigaŠ ist. ko~ija{, voza~ trka~kih kola u starom Rimu. aurikula, -e ` ‰lat, auricula, dem. od auris uhoŠ anat. 1. u{na {koqka. 2. deo sr~ane pretkomore. aurikularan, -lna, -lno ‰v. aurikulaŠ anat. koji se odnosi na uho, u{ni. auripigment, -a m, mn. auripigmenti, gen. mn. auripigmenata ‰lat. aurum zlato, v. pigmentŠ miner. kristalni arsenov sulfid, zlatnoùte boje. auriskop, -a m, mn. -i ‰lat. auris uho, v. -skopŠ med. instrument ili ogledalo za pregled uha. aurist(a), -e m, mn. auristi ‰lat. auris uhoŠ med. lekar specijalista za u{i, otolog. aurora, -e ` ‰lat. auroraŠ kwi`. zora, jutarwe rumenilo. y aurora borealis polarna svetlost, svetle pulsiraju}e trake vidqive po no}i u oblasti blizu Arktika (u oblasti Antarktika: aurora australis).

168

austroazijski Aurora, -e ` ‰lat. AuroraŠ mitol. bogiwa zore kod Rimqana. ausvajs, -a = ausvajz -a m, mn. -i ‰nem. AusweisŠ fam. propusnica, legitimacija. auskultant, -a m, mn. auskultanti, gen. mn. auskultanata = auskultator, -a m, mn. -i ‰lat. auscultans, auscultator od auscultare slu{atiŠ prav. sudijski pripravnik, pomo}ni sudija bez prava glasa. auskultator = auskultant (v.). auskultatoran, -rna, -rno ‰v. auskultiratiŠ koji se odnosi na auskultaciju. auskultacija, -e ` ‰lat. auscultatio, v. auskultiratiŠ med. pregled unutra{wih organa, ob. srca i plu}a, pomo}u stetoskopa. auskultirati, auskultiram, 3. l. mn. auskultiraju nesvr{. ‰lat. auscultare slu{atiŠ med. vr{iti auskultaciju. auspicije, auspicija ` mn. ‰v. auspicijumŠ okriqe, za{tita, pokroviteqstvo; y pod auspicijama pod okriqem (koga, ~ega). auspicijum, -a (i auspicij, -a) m ‰lat. auspicium od avis ptica i specere gledatiŠ 1. ist. kod starih Rimqana, prorokovawe prema letu ptica. 2. predznak, izgledi, slutwa. auspuh, -a m, mn. auspusi, gen. mn. auspuha ‰nem. AuspuffŠ autom. izduvna cev, ispust. australopitek, -a m, mn. australopiteci, gen. mn. australopiteka ‰lat. australis ju`ni, gr~. pithekos majmunŠ ~ovekoliki majmun iz pliocena, predak ~oveka, ~iji su ostaci na|eni u Ju`noj Africi. austrijan{tina, -e ` pej. duh Austrije (do 1918. godine), austrijski obi~aji i na~in ìvota. austrijacizam, -zma m ‰srlat. austriacus austrijskiŠ lingv. austrijski dijalektalizam, re~ i osobina svojstvena nema~kom jeziku kakav se govori u Austriji. austro-1 ‰lat. AustriaŠ kao prvi deo sloène re~i ozna~ava ono {to se odnosi na Austriju ili Austrijance. austro-2 ‰lat. australis ju`niŠ kao prvi deo sloène re~i zna~i: ju`ni. austroazijski, -a, -o ‰v. austro-2, AzijaŠ lingv. naziv za porodicu jezika koji se govore u

austromarksizam jugoisto~noj Aziji, me|u kojima su vijetnamski i kmerski. austromarksizam, -zma m ‰v. austro-1, marksizamŠ ist. skup shvatawa koja su preovladavala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije od kraja XIX veka do po~etka II svetskog rata. Austronezija, -e ` ‰v. austro-2, gr~. nesos ostrvoŠ naziv za ostrva sredweg i ju`nog Pacifika. austronezijski, -a, -o ‰v. AustronezijaŠ lingv. naziv za porodicu jezika koji se govore na ostrvima sredweg i ju`nog Pacifika, na Filipinima, u Maleziji i na Madagaskaru. austroslavizam, -zma m ‰v. austro-1, slavizamŠ ist. politi~ki pravac me|u êsima u XIX veku koji je teìo da Habzbur{ku monarhiju pretvori u federalnu dràvu kojom bi dominirali Sloveni. austrofil, -a i austrofil, -ila m, mn. austrofili, gen. mn. austrofila ‰v. austro-1, -filŠ pristalica Austrije i Austrijanaca; supr. austrofob. austrofilija, -e ` = austrofilstvo, -stva s ‰v. austro-1, -filijaŠ nesklonost prema Austriji i Austrijancima; up. austrofobija. austrofilstvo = austrofilija (v.). austrofob, -oba m ‰v. austro-1, -fobŠ neprijateq Austrije i svega {to je austrijsko. austrofobija, -e ` ‰v. austro-1, fobijaŠ nesklonost, mr`wa prema Austriji, odnosno Austrougarskoj. aut, -a i aut1, -a m ‰engl. outŠ 1. u fudbalu i drugim sportovima, prostor izvan (bo~ne) grani~ne linije igrali{ta (aut-linije). z biti u autu biti iskqu~en iz ne~ega, biti van igre; fam. biti psihi~ki odsutan, ose}ati se nesposobnim za rad. 2. izbacivawe lopte preko (bo~ne) grani~ne linije. aut2 prid. indekl. ‰engl. outŠ koji nije aktuelan, u modi, koji nije vi{e popularan; supr. in. autarkija, -e ` ‰gr~. autarkeiaŠ ekon. sistem u kome se potrebe podmiruju vlastitom proizvodwom, bez uvoza. x autarki~an. autarh, -a m, vok. autar{e, mn. autarsi, gen. mn. autarha ‰gr~. autarchosŠ samovladar, samodràc, apsolutni vladar.

autobiografski autarhija, -e ` ‰gr~. autarchia od autos sam i archein vladatiŠ samovlada, samodr{tvo, apsolutizam (v.). x autarhijski i autarhi~an. aut-aut ‰lat. aut aut ili iliŠ 1. m. indekl. nezaobilazna alternativa, izbor izme|u samo dve mogu}nosti, nu`na odluka. 2. (kao izraz) ili jedno ili drugo. autentifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. autenti~an, lat. -ficere = facere ~initiŠ da(va)ti ~emu autenti~nost, potvrditi, potvr|ivati, overiti, overavati. autenti~an, -~na, -~no ‰gr~. authentikosŠ pravi, istinski, izvorni, verodostojan; koji nije falsifikovan. autenti~nost, -osti ` ‰v. autenti~anŠ istinitost, izvornost, verodostojnost. autizam, -zma m ‰gr~. autos samŠ 1. med. te{ka bolest koja nastaje u ranom detiwstvu, s nesposobno{}u za razgovor i za uspostavqawe odnosa s drugim qudima. 2. fig. povla~ewe u sebe, gubqewe dodira sa stvarno{}u, preterana zaokupqenost sopstvenim mislima. x autisti~ki. autist(a), -e m, mn. autisti ‰v. autizamŠ 1. med. bolesnik od autizma. 2. fig. ~ovek koji ìvi u ma{ti, koji se potpuno odvaja od stvarnosti. auto, -a m, mn. auta s, gen. mn. auta ‰skr. od automobilŠ fam. automobil. auto-1 ‰gr~. autos samŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava radwu okrenutu ka sebi, ka subjektu; samo-. auto-2 ‰v. automobilŠ kao prvi deo sloènice zna~i automobilski, automobilisti~ki. autoalarm, -a m ‰v. auto-2, alarmŠ automeh. alarmni ure|aj za za{titu automobila od provala i kra|e. autoanaliza, -e ` ‰v. auto-1, analizaŠ ispitivawe samoga sebe, ponirawe u sebe. autobiograf, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, biografŠ pisac vlastitog ìvotopisa. autobiografija, -e ` ‰v. auto-1, biografijaŠ tekst u kome pisac opisuje sopstveni ìvot. autobiografski, -a, -o ‰v. autobiografŠ koji se odnosi na autobiografiju ili autobiografa.

169

auto-bomba auto-bomba, -e ` ‰v. auto-2, bombaŠ parkirani automobil napuwen eksplozivom, u ciqu teroristi~kih napada. autobus, -a i autobus, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, -bus od omnibus, v.Š motorno vozilo za prevoz ve}eg broja putnika u javnom saobra}aju. x autobuski i autobuski. autovakcina, -e ` ‰v. auto-1, vakcinaŠ med. vakcina pripremqena od zaraznih klica uzetih iz tela samog bolesnika. autogamija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. gamein ven~ati seŠ 1. bot. samoopra{ivawe, oplo|ivawe polenom iz istog cveta. 2. biol. kod dvopolnih ìvotiwa, spajawe jaja{ca i sperme iz jedne iste jedinke. autogen, -a, -o i autogen, -a, -o ‰v. auto-1, gr~. genos rodŠ koji nastaje sam od sebe, samorodan. y autogeno zavarivawe spajawe metalnih delova u jednu celinu topqewem wihovih ivica i uno{ewem metalnog dodatka; autogeni trening med. postupak za psihofizi~ko opu{tawe, pri kome pacijent kontroli{e reakcije pojedinih organa i uti~e na wih. autogol, -a m, mn. autogolovi, gen. mn. autogolova ‰v. auto-1, golŠ 1. gol gre{kom zadat sopstvenoj ekipi. 2. fig. postupak na sopstvenu {tetu. autogravira, -e ` ‰v. auto-1, graviraŠ lik. metod za umnoàvawe gravira u bojama. autogram, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -gramŠ svojeru~an potpis, obi~no od neke poznate li~nosti. autograf, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -grafŠ 1. tekst napisan rukom samog autora, izvorni rukopis. 2. instrument za izradu topografskih planova putem fotogrametrije (v.). autografizam, -zma m ‰v. auto-1, gr~. graphein pisatiŠ med. reakcija koè na grebawe nekim o{trim predmetom, iza ~ega ostaje ispup~ena brazda koja se posle izvesnog vremena gubi. autografija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. graphein pisatiŠ preno{ewe crteà ili teksta sa hartije na litografski kamen ili cinkanu plo~u. autografski, -a, -o ‰v. autografŠ svojeru~an, svojeru~no napisan. autodafe, -ea (uob. i autodafe, -ea) m, gen. mn. autodafea ‰port. auto da fe ~in vereŠ 1. ist.

170

autoinfekcija pogubqewe osu|enih jeretika, obi~no spaqivawem, u vreme inkvizicije u [paniji i Portugalu. 2. spaqivawe zabrawenih kwiga. autodeterminizam, -zma m ‰v. auto-1, determinizamŠ filoz. u~ewe o samoodre|ivawu ~ovekove delatnosti na osnovu svesne voqe i ideja. autodidakt, -a m, mn. autodidakti, gen. mn. autodidakta ‰gr~. autodidaktos, v. auto-1, didaktikaŠ samouk. autodidaktika, -e `, dat. i lok. autodidaktici ‰v. autodidaktŠ u~ewe bez u~iteqa i {kole, samou~ewe. x autodidakti~ki. autodikija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. dike pravda, pravosu|eŠ pravo nekoga da sudi sam sebi. autodinami~an, -~na, -~no ‰v. auto-1, dinami~anŠ koji deluje sam po sebi. auto-drezina = auto-dresina (v.). auto-dresina, -e = auto-drezina, -e ` ‰v. auto-2, dresinaŠ dresina koja se pokre}e pomo}u automobilskog motora. autodrom, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, -dromŠ trkali{te za automobilska i motociklisti~ka takmi~ewa. autoelektri~ar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, elektri~arŠ stru~wak za elektri~ne ure|aje na automobilu. x autoelektri~arski. autoerotizam, -zma m ‰v. auto-1, erotizamŠ psih. nalaèwe seksualnih podsticaja u sopstvenom telu; (u uèm smislu) seksualno samozadovoqavawe. x autoerotski. autoìr i autoìro, -a m, mn. -i ‰{p. autogiro sa izgovorom prema fr., v. auto-1, gr~. gyros krugŠ v. ìroplan. autoimun, -a, -o ‰v. auto-1, imunŠ koji sam stvara antitela. y autoimune bolesti med. bolesti koje nastaju usled stvarawa antitela koja reaguju protiv sopstvenog organizma. autoimunitet, -eta m ‰v. auto-1, imunitetŠ med. nenormalna reakcija organizma na neki od sopstvenih proteina. autointoksikacija, -e ` ‰v. auto-1, intoksikacijaŠ med. trovawe materijama koje nastaju u samom organizmu usled metabolizma, samootrovawe. autoinfekcija, -e ` ‰v. auto-1, infekcijaŠ med. oboqewe izazvano zaraznim klicama koje se ve} odranije nalaze u organizmu.

autoironija autoironija, -e i autoironija, -e ` ‰v. auto-1, ironijaŠ ironi~an stav prema samom sebi. autokar, -a m ‰fr. autocar prema engl. car kolaŠ veliki automobil za izlete i turizam, vrsta kombija. autokataliza, -e ` ‰v. auto-1, katalizaŠ hem. kataliza izazvana proizvodima same hemijske reakcije koju ta kataliza podsti~e. autokefalan, -lna, -lno ‰v. auto-1, gr~. kephale glavaŠ samostalan, nezavisan (o pravoslavnim nacionalnim crkvama koje same sobom upravqaju). autokefalnost, -i ` ‰v. autokefalanŠ samostalnost, nezavisnost. autoklav, -a m ‰fr. autoclave od auto-1 i lat. clavis kqu~Š 1. hem. zatvorena metalna posuda za izvo|ewe hemijskih reakcija pod visokim pritiskom uz visoku temperaturu. 2. med. aparat za sterilizaciju medicinskih instrumenata. autoknips, -a m ‰nem. Autoknips od auto-1 i nem. knipsen {kqocnutiŠ fot. ure|aj za odloèno okidawe na fotoaparatu, koji omogu}ava snimatequ da snimi sam sebe. auto-kozmetika, -e `, dat. auto-kozmetici ‰v. auto-2, kozmetikaŠ sredstva za ~i{}ewe i gla~awe spoqa{wih delova na automobilu. auto-kolona, -e ` ‰v. auto-2, kolonaŠ dugi niz automobila u pokretu. auto-komanda, -e `, gen. mn. auto-komandi ‰v. auto-2, komandaŠ zast. vojna ustanova koja upravqa motornim vozilima. autoko{, -a m, mn. autoko{evi, gen. mn. autoko{eva ‰v. auto-1, ko{Š u ko{arci, pogodak u vlastiti ko{. autokrat(a), -e m, mn. autokrati ‰fr. autocrate od auto-1 i gr~. kratos vlast, mo}Š samodràc, samovladar, neograni~eni vladar. x autokratski. autokratizam, -zma m ‰v. autokratŠ v. autokratija. autokratija, -e ` ‰v. autokratŠ neograni~ena vladavina jednog ~oveka, samodràvqe, samovla{}e. autokritika, -e `, dat. i lok. autokritici ‰v. auto-1, kritikaŠ kritika vlastitih postupaka, samokritika.

automati~ar autokriti~an, -~na, -~no ‰v. auto-1, kritikaŠ kriti~an prema samom sebi, samokriti~an. auto-lakirer, -a m ‰v. auto-2, lakirerŠ zanatlija koji farba i lakira karoserije automobila. autolatrija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. latreia oboàvaweŠ oboàvawe samoga sebe. autoliza, -e `. ‰v. auto-1, gr~. lysis rastvaraweŠ med., biol. 1. spontano razlagawe tkiva posle smrti. 2. uni{tavawe }elija serumom koji se stvara u samom telu. auto-limar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2Š, zanatlija koji popravqa limene delove karoserije motornih vozila. x autolimarski. automat, -ata m, mn. automati, gen. mn. automata ‰gr~. automatos koji se kre}e sam od sebeŠ 1. ure|aj koji obavqa koristan rad bez ~ovekovog u~e{}a. 2. ma{ina koja po ubacivawu nov~i}a ili ètona izbacuje karte, napitke, slatki{e, cigarete i sl. 3. voj. vatreno oru`je koje jednim okidawem izbacuje niz metaka, ma{inska pu{ka, ma{inka. 4. fig. ~ovek koji radi po navici ili po tu|im naredbama, bez vlastite inicijative. automatizam, -zma m ‰v. automatŠ 1. automatsko delovawe, ustaqen na~in rada, bez potrebe za spoqnom intervencijom. 2. fiziol. nehoti~ni pokreti kao reakcija na spoqne i unutra{we podsticaje, bez u~e{}a voqe. automatizacija, -e ` ‰v. automatizovatiŠ 1. uvo|ewe i primena automata u procesu proizvodwe. 2. psih. pretvarawe pojedinih radwi u automatske, bezvoqne. automatizovati, -ujem (i automatizirati, automatiziram, 3. l. mn. automatiziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. automatiser, v. automatŠ 1. uvoditi, uvesti automate; omogu}iti samostalno delovawe. 2. pretvoriti, pretvarati (radwu, postupak) u automatske. automatika, -e `, dat. i lok. automatici ‰v. automatŠ 1. skup, sistem automatskih mehanizama. 2. nau~no-tehni~ka disciplina koja prou~ava sisteme za upravqawe tehnolo{kim procesima. automati~ar, -a m, mn. -i ‰v. automatŠ 1. stru~wak za automate ili za automatiku. 2. vojnik naoruàn automatom.

171

automatski automatski, -a, -o 1. samokretan, ustaqen, koji radi bez potrebe za intervencijom spoqa; y automatski pilot v. autopilot. 2. mahinalan, mehani~ki. y automatski pokreti fiziol. nehoti~ni pokreti do kojih dolazi usled nadraàja nekog nervnog centra. 3. pril. samim tim, kao posledica, neizbe`no. automehani~ar, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, mehani~arŠ radnik koji odràva i popravqa automobilske i sli~ne motore; x automehani~arski. automobil, -a i automobil, -ila m, mn. automobili, gen. mn. automobila ‰fr. automobile, od auto-2 (v.) i lat. mobilis pokretanŠ motorno vozilo sa ~etiri to~ka, nameweno pre svega prevozu qudi. x automobilski i automobilski. automobilizam, -zma m ‰v. automobilŠ putovawe i bavqewe automobilom kao hobi; automobilski sport, automobilske trke. automobilizacija = motorizacija (v.). automobilist(a), -e m, mn. automobilisti (`. automobilistkiwa, -e) ‰fr. automobiliste, v. automobilŠ 1. voza~ ili vlasnik automobila. 2. takmi~ar u automobilskom sportu. x automobilisti~ki. automorfizam, -zma m ‰v. auto-1, gr~. morphe oblikŠ psih. 1. sklonost ~oveka da du{evni ìvot drugih qudi zami{qa kao jednak svome. 2. pretpostavqawe tu|eg duhovnog ìvota svome, {to uti~e na rasu|ivawe. autonim, -a i autonim, -ima m ‰v. auto-, -onimŠ filol. delo objavqeno pod pravim imenom pisca (za razliku od pseudonima). autoniman, -mna, -mno i autoniman, -mna, -mno ‰v. autonimŠ objavqen pod pravim imenom. autonoman, -mna, -mno ‰gr~. autonomos, v. auto-1, nomos zakonŠ samostalan, samosvojan, koji upravqa sam sobom. y autonomni nervni sistem med. v. vegetativni nervni sistem. autonoma{, -a{a m, mn. autonoma{i, gen. mn. autonoma{a ‰v. autonomanŠ pol. pristalica autonomije neke oblasti ili dela neke sloène dràve. x autonoma{ki. autonoma{tvo, -{tva s ‰v. autonoma{Š pol. pokret za samoupravu ili nezavisnost neke oblasti ili dela neke sloène dràve. autonomizam, -zma m ‰v. autonomanŠ te`wa ka autonomiji, zalagawe za autonomiju.

172

autor autonomija, -e ` ‰gr~. autonomia, v. autonomanŠ 1. samostalnost, nezavisnost; pravo stanovni{tva neke nacionalno-teritorijalne jedinice da samo odlu~uje o pitawima unutra{we uprave, kulture i obrazovawa. 2. avij. y autonomija leta vreme koje letelica moè da provede u vazduhu bez spu{tawa radi uzimawa goriva. autonomist(a), -e m, mn. autonomisti ‰fr. autonomiste, v. autonomanŠ v. autonoma{. autooksidacija, -e ` ‰v. auto-1, oksidacijaŠ hem. spontano spajawe neke materije s kiseonikom, bez zagrevawa. autoopservacija, -e `. ‰v. auto-1, opservacijaŠ posmatrawe i istraìvawe vlastitih postupaka, samoposmatrawe. auto-park, -a m, mn. auto-parkovi, gen. mn. auto-parkova ‰v. auto-2, parkŠ skup svih automobila koje poseduje neka organizacija. autopilot, -ota m, mn. autopiloti, gen. mn. autopilota ‰v. auto-1, pilotŠ avij. ure|aj za automatsko vo|ewe aviona bez intervencije pilota. autoplastika, -e `, dat. i lok. autoplastici ‰v. auto-1, plastikaŠ med. operacija presa|ivawa uzimawem tkiva sa samog bolesnika; supr. heteroplastika. x autoplasti~ki. autoportret, -eta m. mn. autoportreti, gen. mn. autoportreta ‰v. auto-1, portretŠ slika, crte` ili skulptura na kojoj umetnik prikazuje sam sebe. autopsija, -e ` ‰gr~. autopsia, v. auto-1, opsis gledaweŠ 1. med. pregled i secirawe le{a da bi se utvrdio uzrok smrti, obdukcija. 2. neob. gledawe sopstvenim o~ima, li~no posmatrawe. autoput, -a m, mn. autoputevi, gen. mn. autoputeva ‰v. auto-2Š drum za brz automobilski saobra}aj, sa dva ili vi{e odvojena jednosmerna kolovoza, sa zaustavnom trakom i izlaznim rampama. autor, -a m, mn. autori, gen. mn. autora (`. autorka, -e, dat. autorki, gen. mn. autorki) ‰lat. auctor od augere pove}avati, umnoàvatiŠ tvorac, stvaralac; pisac kwièvnog dela; umetnik koji je stvorio odre|enu sliku, skulpturu, kompoziciju itd.; za~etnik neke ideje, projekta i sl.

auto-trka

autoreferat autoreferat, -ata m ‰v. auto-1, referatŠ referat o samom sebi.

za pregled, popravku, ~i{}ewe i odràvawe automobila.

autorizacija, -e ` ‰v. autorizovatiŠ ovla{}ewe; odobrewe autora ili nosioca autorskog prava za objavqivawe nekog kwièvnog ili nau~nog teksta.

autoskop, -a m, mn. -i ‰v. auto-1, -skopŠ med. instrument za lekarski pregled grla bez ogledala.

autorizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. autoriser, v. autorŠ 1. da(va)ti punomo}, ovla{}ewe 2. odobriti tekst za objavqivawe, po{to se utvrdi da se podudara sa autorovim re~ima. autoritaran, -rna, -rno ‰fr. autoritaire, v. autoritetŠ koji zahteva slepo pokoravawe autoritetu, vlastima; supr. liberalan, demokratski. autoritarizam, -zma m ‰v. autoritaranŠ sistem vladavine koja se zasniva na autoritetu vo|e (staqinizam, titoizam). autoritarnost, -i ` ‰v. autoritaranŠ osobina onoga {to je autoritarno. autoritativan, -vna, -vno ‰srlat. auctoritativus, v. autoritetŠ koji ima autoriteta, ugledan, po{tovan; merodavan. autoritet, -eta m, mn. autoriteti, gen. mn. autoriteta ‰lat. auctoritasŠ 1. ugled, dostojanstvo; uticaj zasnovan na ugledu. 2. osoba koja ima ugled zasnovan na znawu i sposobnosti, merodavan stru~wak. autorski, -a, -o ‰v. autorŠ koji pripada autoru, koji se odnosi na autora. y autorsko pravo prav. skup pravnih normi koje {tite autora i wegovo delo; autorski tekst potpisani tekst (u {tampi) koji odraàva mi{qewe i stil pisca, za razliku od redakcijskih tekstova; autorski film film snimqen po zamisli i stvarala~kim idejama odre|enog rediteqa; autorski tabak tipogr. mera za duìnu teksta, 16 kucanih strana ili 30.000 znakova; autorska strana tipogr. mera za duìnu teksta, ob. 30 ili 31 red od po 60 znakova ra~unaju}i i beline. autorstvo, -stva m ‰v. autorŠ pripadawe nekog dela, ideje, patenta i sl. wegovom tvorcu.

autoskopija, -e ` ‰v. autoskopŠ 1. med. pregled grla autoskopom. 2. halucinacija u kojoj se ~ovek privi|a samom sebi. auto-sport, -a m ‰v. auto-2, sportŠ automobilski sport; v. automobilizam. auto-stop, -a m ‰fr. auto-stop od auto-2 (v.) i stop zaustavitiŠ zaustavqawe vozila na drumu (ob. sa uzdignutim palcem) uz molbu voza~u za besplatan prevoz.

engl.

auto-stoper, -a m, mn. -i (`. auto-stoperka, -e, dat. i lok. auto-stoperki, gen. mn. auto-stoperki) ‰v. auto-stopŠ onaj ko se prevozi auto-stopom. autostopirati, autostopiram, 3. l. mn. autostopiraju nesvr{. ‰v. auto-stopŠ putovati pomo}u auto-stopa. autostrada, -e ` ‰ital. autostrada od strada putŠ v. autoput. autosugestija, -e ` ‰v. auto-1Š sugestija upu}ena samom sebi; supr. heterosugestija. auto-taksi, -ija m ‰v. auto-2, taksiŠ automobil kojim se putnici prevoze uz naplatu, taksi. autoterapija, -e ` ‰v. auto-1, terapijaŠ le~ewe samog sebe prirodnim sredstvima. autotip, -a m, mn. autotipi, gen. mn. autotipa ‰v. autotipijaŠ otisak dobijen autotipijom, kopija, faksimil. autotipija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. typos lik, oblikŠ tehnika reprodukovawa fotografija ili crteà preno{ewem na metalnu plo~u, cinkografija, kli{irawe. autotomija, -e ` ‰v. auto-1, gr~. tome rezaweŠ spontano otkidawe jednog dela tela kod ìvotiwa da bi se izvukle iz klopke ili neke druge opasnosti.

auto-saobra}aj, -a m ‰v. auto-2Š saobra}aj motornim vozilima.

auto-transport, -a m, mn. -i ‰v. auto-2, transportŠ prevoz kamionima i drugim motornim vozilima.

auto-servis, -isa m, mn. auto-servisi, gen. auto-servisa ‰v. auto-2, servisŠ radionica

auto-trka, -e `, gen. mn. auto-trka ‰v. auto-2Š takmi~ewe trka~kih automobila.

mn.

173

autotrofan autotrofan, -fna, -fno ‰v. auto-1, gr~. trophe hranaŠ koji sam sebe hrani, v. autotrofija; supr. heterotrofan. autotrofija, -e ` ‰v. autotrofanŠ bot. sposobnost zelenih biqaka da organska jediwewa potrebna za gra|ewe }elija same sintetizuju iz neorganskih materija. autohemoterapija, -e ` ‰v. auto-1, hemoterapijaŠ med. le~ewe ubrizgavawem sopstvene venske krvi. autohipnoza, -e ` ‰v. auto-1Š hipnoza izazvana autosugestijom, bez uticaja druge osobe. autohton, -a, -o i autohton, -a, -o ‰gr~. autochthon, v. auto-1, chthon zemqaŠ koji od davnine boravi u nekom kraju, doma}i, starosedela~ki, prastanovni~ki. autohtonija, -e ` ‰v. autohtonŠ samoniklost, uro|enost, starosedela{tvo. autohtonost, -osti i autohtonost, -i `, v. autohtonija. autocenzura, -e ` ‰v. auto-1, cenzuraŠ svesna kontrola i uskla|ivawe vlastitog pona{awa i postupaka sa vaè}im dru{tvenim normama; samokontrola. auto-cisterna, -e `, gen. mn. auto-cisterni ‰v. auto-2, cisternaŠ kamion s posebno gra|enom karoserijom u obliku velikog vaqka, za prevoz te~nosti. autput, -a m ‰engl. outputŠ 1. ra~. podaci koji izlaze iz kompjutera (tekst, brojevi, crteì); up. input. 2. rezultat rada, ostvarewe. autsajder, -a m, mn. -i ‰engl. outsider od outside izvanŠ 1. onaj ko nije ~lan zajednice, grupe, klike, ko ne u~estvuje u radu; neupu}en ~ovek; up. insajder. 2. u sportskom takmi~ewu, onaj ko nema nikakvih izgleda na pobedu; supr. favorit. autfit, -a m ‰engl. outfitŠ komplet odevnih predmeta i ukrasa koji ~ine skladnu celinu. aufenger v. aufhenger. aufhenger, -a m, mn. -i ‰nem. Aufhanger od aufhangen obesitiŠ ve{alica za ode}u. afabilan, -lna, -lno ‰lat. affabilis od affari razgovarati, oslovqavatiŠ qubazan, prijazan, pristupa~an. afagija, -e ` ‰gr~. a-, phagein jestiŠ med. nemogu}nost gutawa hrane.

174

afelijum afazija, -e ` ‰gr~. a-, phasis govorŠ med. delimi~na ili potpuna nesposobnost govora usled o{te}ewa mozga ili nervnog sistema. afazi~ar, -a m, mn. -i ‰v. afazijaŠ osoba koja boluje od afazije. afare, -eta s ‰tur. afare od ar. ’afaraŠ pokr. nakaza, nakarada, rugoba. afgan, -a m, mn. afgani, gen. mn. afgana ‰pers. Afghani AvganistanacŠ nov~ana jedinica u Avganistanu, sadrì 100 pula. afedersun! afedersum! ‰tur. affedersin od affetmek oprostitiŠ pokr. izvini! oprosti! pardon! afek(a)t, -kta m, mn. afekti, gen. mn. afekata ‰lat. affectus od afficere uticati (na koga)Š psih. 1. svako veoma sna`no ose}awe, emocija (naj~e{}e qutwa, bes, mr`wa), ~esto nekontrolisano, impulsivno reagovawe. 2. u psihoanalizi bilo koje ose}awe. z u afektu u besu, neobuzdano, bez razmi{qawa. x afekatski; up. afektivan. afektacija, -e ` ‰lat. affectatioŠ neprirodno, izve{ta~eno pona{awe, prenemagawe, a~ewe. afektivan, -na, -vno ‰nlat. affectivus, v. afekatŠ psih. koji je vezan za uzbu|ewe, koji izraàva ose}awa; uzrujan, ose}ajan. y afektivna vrednost: v. afekcioni; afektivni poreme}aj du{evni poreme}aj izraèn kao depresija i manija, euforija. afektiran, -a, -o ‰v. afektiratiŠ izve{ta~en, neprirodan. afektirati, afektiram, 3. l. mn. afektiraju nesvr{. ‰fr. affecter la`no predstavqati, od lat. affectareŠ neprirodno se pona{ati, prenemagati se, a~iti se. afekcija, -e ` ‰lat. affectio uticaweŠ 1. naklonost, simpatija. 2. v. afek(a)t. afekcioni, -a, -o ‰v. afekcijaŠ koji je u vezi s naklono{}u. y afekciona vrednost (afektivna vrednost) vrednost koju neki predmet ima za odre|eno lice, ali ne i za druge (npr. porodi~na uspomena). afel, -a = afelijum, -a m ‰gr~. apo od i helios SunceŠ astron. najve}a udaqenost planete ili komete od Sunca; supr. perihel, perihelijum. afelijum = afel (v.).

afera afera, -e ` ‰fr. affaireŠ ne~astan ili neprili~an posao, spor ili sukob koji duè traje i ima odjeka u javnosti. afera{, -a{a m, vok. afera{u, mn. afera{i, gen. mn. afera{a ‰v. aferaŠ onaj ko je ume{an u afere, ko je sklon pravqewu afera. afereza, -e ` ‰gr~. aphairesis oduzimaweŠ fon. 1. izostavqawe po~etnog glasa ili sloga re~i; up. apokopa. 2. izostavqawe kratkog vokala ispred dugog u govoru. aferentan, -tna, -tno ‰lat. afferens od afferre donositiŠ fiziol. koji vodi prema centru organizma, posebno od ~ula ka centralnom nervnom sistemu; supr. eferentan. aferim uzv. ‰tur. aferim od pers. aferim pohvala, aplauzŠ bravo! tako vaqa! afidavit, -a m, mn. -i ‰engl. iz srlat. affidavit posvedo~io jeŠ prav. pismena izjava data sudu pod zakletvom. afidat, -ata m, mn. afidati, gen. mn. afidata ‰v. afidacijaŠ 1. vazal, kletvenik. 2. prav. onaj ko je vezan afidacijom, potpisnik ugovora. afidacija, -e ` ‰srlat. affidatio od affidare posvedo~itiŠ prav. ugovor, sporazum o me|usobnim odnosima i obavezama. afijun v. afion. afiks, -a m, mn. afiksi, gen. mn. afiksa ‰lat. affixum od affigere pri~vrstiti, prika~itiŠ gram. zajedni~ki naziv za prefikse (v.), sufikse (v.) i infikse (v.). afiksacija, -e ` ‰v. afiksŠ tvorba novih re~i pomo}u afiksa. afilijacija, -e ` ‰srlat. affiliatio od filius sinŠ 1. zast. usvojewe, posiwewe. 2. prijem u neki red, udruèwe ili savez. 3. trg. sporedno preduze}e pripojeno glavnom; up. filijala. afilirati, afiliram, 3. l. mn. afiliraju svr{. i nesvr{. ‰v. afilijacijaŠ trg. pripojiti, pripajati nekoj firmi ili preduze}u kao podru`nicu. afili~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, phyllon listŠ bot. koji nema li{}a, bezlistan. afinaà, -e ` = afinacija, -e ` ‰fr. affinage od affiner pre~istitiŠ pro~i{}avawe, ~i{}ewe od primesa (sirovog {e}era, rude i dr.); odvajawe zlata od srebra pomo}u sumporne kiseline.

aforizam afinacija = afinaà (v.). afinitet, -eta m, mn. afiniteti, gen. mn. afiniteta ‰lat. affinitas od affinis srodanŠ 1. srodnost, bliskost. 2. hem. sklonost odre|enih materija ka sjediwavawu. 3. naklonost, sklonost (ka nekom poslu, delatnosti). afion, -ona m ‰tur. afyon od gr~ opion opijumŠ 1. sirovi opijum, sok od makovih semenki. 2. mak. afirmativ, -a m ‰lat. affirmativusŠ lingv. potvrdna re~ ili re~enica. afirmativan, -vna, -vno ‰v. afirmativŠ potvrdan, koji potvr|uje. afirmacija, -e ` ‰lat. affirmatioŠ 1. potvr|ivawe, potvrdan iskaz; supr. negacija. 2. postizawe nekog uspeha, sticawe ugleda. afirmisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. affirmare od firmus ~vrstŠ 1. potvrditi, potvr|ivati, podràti. 2. afirmisati se potvrditi se u javnosti, dokazati se, ste}i priznawe. aficirati, aficiram, 3. l. mn. aficiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. afficereŠ 1. uzbuditi, dirnuti; nadraìti. 2. uticati na zdravqe; povrediti; zaraziti. afi{, -a m, mn. afi{i, gen. mn. afi{a = (obi~nije) afi{a, -e `, gen. mn. afi{a ‰fr. afficheŠ oglas, javno obave{tewe, plakat. afi{a = afi{ (v.). afi{irati, afi{iram, 3. l. mn. afi{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. afficherŠ saop{titi, saop{tavati javnosti putem oglasa, ogla{avati, plakatirati. aflatoksin, -ina m ‰skr. od A(spergillus) fla(vus), v. toksinŠ otrovno, kancerogeno organsko jediwewe iz gqive Aspergillus flavus. afluencija, -e ` ‰engl. affluence od lat. affluere priticatiŠ obiqe materijalnih dobara, imu}nost, bogatstvo. afonija, -e ` ‰gr~. a-, phone glasŠ med. 1. te{ka promuklost, bezglasnost. 2. gubitak glasa usled oboqewa govornih organa. x afoni~an. aforizam, -zma m, mn. aforizmi, gen. mn. aforizama ‰gr~. aphorismos od aphorizein odrediti, definisatiŠ kratka, saèta, duhovito izre~ena misao.

175

aforistika aforistika, -e `, dat. i lok. aforistici ‰v. aforizamŠ pisawe aforizama kao kwièvni rod. x aforisti~an i aforisti~ki. aforisti~ar, -a m, mn. -i ‰v. aforizamŠ pisac aforizama. a fortiori ‰lat. a fortiori od fortior ja~iŠ utoliko pre, tim vi{e, s jo{ vi{e razloga. afresko v. alfresko. Afrikander, -a m, mn. -i ‰hol. Afrikaner ukr{teno sa Hollander Holan|aninŠ beli stanovnik Ju`noafri~ke Republike, Bur. Afrikaner v. Afrikander. afrikanerski, -a, -o ‰hol. AfrikanerŠ koji se odnosi na Afrikan(d)ere; y afrikanerski jezik v. afrikans. afrikanist(a), -e m, mn. afrikanisti ‰lat. AfricanusŠ stru~wak za afrikanistiku. afrikanistika, -e `, dat. i lok. afrikanistici ‰v. afrikanist(a)Š nauka koja izu~ava jezike, kulturu i civilizaciju afri~kih naroda. afrikans, -a m ‰afrikaans = hol. afrikaansch afri~kiŠ jezik belih stanovnika Ju`ne Afrike, zasnovan na holandskom iz XVII veka. afrikat, -ata m, mn. afrikati, gen. mn. afrikata = afrikata, -e `, gen. mn. afrikata ‰lat. affricare natrqatiŠ fon. sloèni suglasnik, spoj okluzivnog (pregradnog) i frikativnog (strujnog) suglasnika izgovorenih na istom mestu, npr. c od t + s, ~ od t + {, x od d + ` i dr. afrikata = afrikat (v.). afro- ‰skr. od AfrikaŠ kao prvi deo sloènih re~i zna~i afri~ki, afri~kog porekla ili u afri~kom stilu. afroazijski, -a, -o ‰v. afro-Š koji pripada Africi i Aziji, koji se odnosi na Afriku i Aziju. afroameri~ki, -a, -o ‰v. afro-Š koji se odnosi na ameri~ke Crnce, na Amerikance afri~kog porekla. afrodizija, -e ` = afrodizijazam, -zma m ‰gr~. aphrodisios AfroditinŠ qubavno ludilo, stawe seksualne nadraènosti. afrodizijazam = afrodizija (v.). afrodizijak, -a m, mn. afrodizijaci, gen. mn. afrodizijaka ‰gr~. aphrodisiakos koji pripada

176

ahval AfroditiŠ sredstvo za poja~awe polnog nagona, u obliku hrane ili leka. Afrodita, -e i Afrodita, -e ` ‰gr~. AphroditeŠ mitol. gr~ka bogiwa qubavi i lepote, odgovara rimskoj Veneri. x afroditski i afroditski. afrokubanski, -a, -o ‰v. afro-Š koji se odnosi na Kubance afri~kog porekla. afront, -a m, mn. afronti, gen. mn. afronata ‰fr. affrontŠ uvreda, napad, verbalni nasrtaj. afro-frizura, -e ` ‰v. afro-Š frizura u afri~kom stilu, s dugim pletenicama, prihva}ena kao moda ili kao znak emancipacije ameri~kih Crnaca. afte, afta/afti ` mn. ‰lat. aphthae od gr~. aphtha osipŠ med. oboqewe sluzokoè usne dupqe, u vidu belih ili ù}kastih mehuri}a koji bole. after{ejv, -a m ‰engl. aftershave, od after posle i shave brijati seŠ losion za upotrebu posle brijawa. ahar, -a m, mn. ahari, gen. mn. ahara ‰tur. ah›r od pers. ahor, ahurŠ pokr. zast. 1. {tala, kowu{nica. 2. gostinska soba; deo ku}e za gazdu i mu{ke goste. Ahasver, -a m ‰hebr. ime za persijskog kraqa KserksaŠ ’Ve~iti Juda’, prema sredwovekovnoj legendi ~ovek bez domovine, besku}nik, osu|en na ve~ito lutawe jer je uvredio Hrista na putu do Golgote. ahasverski, -a, -o ‰v. AhasverŠ koji se ne moè smiriti, lutala~ki, besku}ni~ki. ahat, ahata i ahat, -ata m ‰gr~. achatesŠ vrsta kalcedona, poludragi kamen razli~itih boja. x ahatni i ahatni, ahatski i ahatski. ahatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. ahatŠ da(va)ti (~emu) izgled ahata, sa {arenim prelivima. ahbab, -aba m, mn. ahbabi, gen. mn. ahbabi (nepr. abab, habab) ‰tur. ahbab od ar. ahbabŠ pokr. prijateq, drug. ahbabluk, -a m, mn. ahbabluci, gen. mn. ahbabluka (re|e ahbabluk, -a) ‰v. ahbabŠ prijateqstvo. ahval, -ala m ‰tur. ahval od ar. ahwalŠ pokr. stawe, prilike, okolnosti.

ahdnama ahdnama, -e ` ‰tur. ahdname od ar. ’ahd obaveza i pers. name pismo, kwigaŠ ist. dokument kojim se daje neka povlastica; poveqa. ahenija, -e ` ‰lat. achenium od gr~. a- (v.) i chainein zjapitiŠ bot. ro{ka, suvi plod s jednom semenkom. Aheron(t), -a m ‰gr~. Acheron -ontosŠ mitol. 1. reka u Hadu, podzemnom svetu, preko koje Haron prevozi du{e pokojnika. 2. fig. podzemni svet. Ahil, -a = Ahilej, -eja m ‰gr~. AchilleusŠ mitol. najve}i gr~ki junak u Trojanskom ratu, sin Peleja i bogiwe Tetide; y Ahilova peta rawivo mesto, slaba ta~ka, slabost (po legendi, Ahil je bio nerawiv na ~itavom telu osim na jednoj peti). Ahilej = Ahil (v.). ahileja, -e `, gen. mn. ahileja ‰gr~. achilleios Ahilov: Ahilova travaŠ bot. hajdu~ka trava, stolisnik, Achillea millefolium. ahilija, -e ` ‰gr~. a-, chylos sokŠ med. nedostatak hlorovodoni~ne kiseline i nekih fermenata u èluda~nom soku. ahimsa, -e ` ‰sanskr. ahimsa neozle|ivaweŠ zabrana ubijawa ìvih bi}a (iz ~ega proisti~e vegetarijanstvo, nenasiqe i dr.), osnovni moralni zakon budizma, hinduizma i xainizma. ahipnija, -e ` ‰gr~. a-, hypnos sanŠ med. nedostatak sna, nesanica, nespavawe. ahiret, -a m ‰tur. ahiret od ar. ahiraŠ drugi svet, zagrobni ìvot po muslimanskom u~ewu. z preseliti na ahiret preseliti, oti}i na drugi svet, umreti, preminuti. ahistorizam, -zma m ‰gr~. a-, v. istorijaŠ nedostatak smisla za istoriju, neuvaàvawe istorije pri obja{wavawu dru{tvenih doga|aja. ahlak, -aka m ‰tur. ahlak od ar. ahlaqŠ pokr. 1. }ud, narav. 2. moral, lepo vaspitawe. ahlakli prid. indekl. ‰tur. ahlakl›, v. ahlakŠ pokr. lepo vaspitan, pristojan; ~edan, neporo~an. ahlaksuz prid. indekl. tur. ahlaks›z, v. ahlak, sa sufiksom -s›z bezŠ pokr. nepristojan, nevaspitan. ahlaksuzluk, -a m, mn. ahlaksuzluci, gen. mn. ahlaksuzluka ‰v. ahlaksuzŠ pokr. nepristojnost, nevaspitanost.

acetil ahmak m, vok. ahma~e, mn. ahmaci, gen. mn. ahmaka ‰tur. ahmak od ar. ahmaqŠ pokr. ograni~en ~ovek, glupak, budala. ahmakluk m, mn. ahmakluci, gen. mn. ahmakluka ‰tur. ahmakl›k, v. ahmakŠ pokr. ograni~enost, glupost, blesavost. ahmedija, -e ` ‰tur. ahmediye od ar. ahmadiyyaŠ platneni {al kojim se obavija fes, ~alma, saruk. aholija, -e ` ‰gr~. acholos od a- (v.) i chole ù~Š med. prestanak lu~ewa ù~i. ahondroplazija, -e ` ‰gr~. a-, chondros hrskavica, plassein oblikovatiŠ med. uro|eni poreme}aj u formirawu ko{tanog tkiva koji dovodi do patuqastog rasta i deformacije skeleta. Ahriman, -ana m mitol. po Zaratustrinom u~ewu na~elo zla, bog zla; up. Ormuzd. ahromazija, -e ` ‰gr~. a-, chroma bojaŠ med. nedostatak normalne pigmentacije koè, bledilo. ahromatizam, -zma m ‰v. ahromati~anŠ 1. bezbojnost. 2. opt. odsustvo spektralnog bojewa slike. 3. v. ahromazija. ahromatin, -ina m ‰v. ahromati~anŠ biol. materija u }elijskom jezgru koja te{ko prima boju pod mikroskopom. ahromati~an, -~na, -~no ‰gr~. achromatos od a- (v.) i chroma bojaŠ 1. bezbojan. 2. opt. (o prizmi, so~ivu) koji propu{ta belu svetlost bez spektralno obojenih rubova. ahromatopsija, -e ` ‰gr~. a-, chroma boja, opsis vidŠ med. slepilo za boje, daltonizam. ahroni~an, -~na, -~no ‰gr~. a-, chronos vremeŠ vanvremenski, koji ne zavisi od vremena, koji je izvan vremena. acedija, -e ` ‰srlat. acedia od gr~. akedeia, od a- (v.) i kedos brigaŠ duhovna tupost, ravnodu{nost, nezainteresovanost za ìvot. acetaldehid, -ida m ‰lat. acetum sir}e, v. aldehidŠ hem. lako isparqiva te~nost, CH2CHO, proizvod destilacije etil-alkohola. acetat, -ata m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. so ili ester sir}etne kiseline. acetil, -a m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. radikal sir}etne kiseline, CH3CO.

177

acetilen acetilen, -ena m ‰lat. acetum sir}e, prema etilen (v.)Š hem. zapaqiv gas, nezasi}eni ugqovodonik C2H2, upotrebqava se za osvetqewe i zavarivawe. x acetilenski. acetilenka `, dat. acetilenki/acetilenci ‰v. acetilenŠ fam. acetilenska lampa, svetiqka u kojoj gori acetilen. acetilsalicilna kiselina = aspirin (v.). acetilholin, -ina m ‰v. acetil, gr~. chole ù~Š biol. jediwewe koje se nalazi u mnogim tkivima, sluì za preno{ewe nervnih impulsa; u farmaciji se upotrebqava za {irewe krvnih sudova. acetilceluloza, -e ` ‰v. acetil, celulozaŠ hem. acetatni ester celuloze, sluì za izradu acetatne svile, lakova i dr. acetisal, -ala m ‰skr. od aceti(l)sal(icilna kiselina)Š farm. drugi naziv za aspirin (v.). acetoza, -e ` ‰srlat. acetosus nakiseo od lat. acetum sir}eŠ 1. bot. kiseqak (biqka). 2. kisela voda, mineralna voda. acetometar, -tra m, mn. acetometri, gen. mn. acetometara ‰lat. acetum sir}e, v. -metarŠ sprava za merewe kiselosti sir}eta. aceton, -ona m ‰lat. acetum sir}eŠ hem. bezbojna zapaqiva te~nost, CH3CHCO3, najjednostavniji keton (v.), sluì kao rastvara~ laka za nokte. acetonemija, -e ` ‰v. aceton, gr~. haima krvŠ med. prisustvo acetona u krvi, naro~ito kod dijabeti~ara. acetonurija, -e ` ‰v. aceton, gr~. ouron mokra}aŠ med. prisustvo acetona u mokra}i, naro~ito kod dijabeti~ara. acefal = akefal (v.). acefalan, -lna, -lno ‰gr~. akephalos od a- (v.) i kephale glavaŠ 1. filol. (o kwizi, izdawu) kome nedostaje naslov ili prva strana. 2. metr. (o stihu, stopi) kome nedostaje prvi slog. acefalija, -e ` ‰v. acefalanŠ 1. med. bezglavost, nedostatak glave kod deteta. 2. filol. nedostatak prvog sloga u stihu ili stopi. acidimetar, -tra m, mn. acidimetri, gen. mn. acidimetara ‰lat. acidus kiseo, v. -metarŠ hem. sprava za merewe kiselosti. acidimetrija, -e ` ‰v. acidimetarŠ hem. merewe ja~ine kiselina.

178

a{elejen aciditet, -eta m ‰lat. aciditasŠ kiselost, postojawe kiseline u nekom rastvoru ili smesi. acidoza, -e ` ‰lat. acidus kiseoŠ med. poreme}aj do koga dolazi usled gomilawa kiselina ili acetona u organizmu. acidofilan, -lna, -lno ‰lat. acidus kiseo, gr~. philos qubiteqŠ hem. koji dobro podnosi kiselost (o biqkama; o bakterijama koje sluè za kiseqewe mleka). acijanoblepsija, -e ` ‰gr~. a-, kyanos plav, blepein gledatiŠ med. slepo}a za plavu boju, nesposobnost o~iju da opaàju plavu boju. acikli~an, -~na, -~no i acikli~ki, -a, -o ‰v. a-, cikli~kiŠ koji se ne odvija u pravilnim razmacima; koji nije kru`ni, koji je u pravoj liniji. y acikli~ka jediwewa hem. organski spojevi s atomima ugqenika u nizu, u lancu; acikli~ko kretawe fiz. kretawe tela razli~itom brzinom, u nejednakim intervalima i razli~itim pravcima. aciniforman, -mna, -mno ‰lat. acinus bobica, zrno gro`|a, v. formaŠ koji je po obliku sli~an zrnu gro`|a. acinozan, -zna, -zno ‰srlat. acinosusŠ = aciniforman. Actek nepr., stand. Astek (v.). a~akatura, -e ` ‰ital. acciaccaturaŠ muz. ukras u vidu vrlo kratkog tona koji se stapa sa slede}im, glavnim. a~ik pril. ‰tur. aü›k od aümak otvoritiŠ otvoreno, jasno, slobodno. a~ikluk, -a m ‰tur. aü›kl›kŠ otvorenost, jasno}a, ~istina. a~kosum = a{kosum uzv. ‰tur. aôkolsun od aôk (v. a{ik) i olsun neka budeŠ pokr. bravo! ìveo! tako vaqa! axamija, -e m ‰tur. acami od ar. ’agamiyy, naziv za strance koji slabo govore arapskiŠ 1. neiskusan ~ovek, po~etnik, novajlija. 2. neuve`ban kow. a{ar, a m ‰tur. aôar od ar. a’{arŠ pokr. desetina, porez na zemqu. a{arija v. ha{arija. a{elejen, -ena m ‰fr. acheuleen, prema nalazi{tu St. Acheul u FrancuskojŠ geol. drugo razdobqe starijeg kamenog doba, paleolitika (v.).

a{~inica

a{ena a{ena prid. indekl. ‰tur. aôina, aôna od pers. a{naŠ pokr. ve{t, upoznat, upu}en. a{ik, -a m, mn. a{ici, gen. mn. a{ika ‰tur. aô›k od ar. ’i{qŠ 1. qubavnik, dragan; momak koji a{ikuje. 2. qubavna veza, udvarawe, a{ikovawe. a{iklija, -e m i ` ‰tur. aô›kl›, v. a{ikŠ 1. (m) onaj ko a{ikuje, udvara~. 2. (`) qubavna pesma. a{ikluk, -a m, mn. a{ikluci, gen. mn. a{ikluka ‰tur. aô›kl›k, v. a{ikŠ qubavna veza, a{ikovawe. a{ikovati, -ujem nesvr{. ‰v. a{ikŠ voditi qubavne razgovore, udvarati se. a{i}are, a{}are pril. ‰tur. aôikare od pers. a{karŠ pokr. otvoreno, javno, o~igledno. a{k, -a m ‰v. a{ikŠ pokr. qubav, qubavni zanos, ~e`wa. A{kenaz, -aza m ‰hebrejska re~, nekad zna~ila ’Nemac’Š Jevrejin iz sredwe ili isto~ne Evrope; up. Sefard. a{kosum, a{kosun = a~kosum (v.). a{kuna uzv. ‰tur. aôk›naŠ pokr. nazdravqe, u tvoje zdravqe. a{lama, -e `, gen. mn. a{lama ‰tur. aôlama, aô›lama, od aô›lamak kalemitiŠ pokr. 1. vrsta ra-

ne kalemqene tre{we. 2. vrsta crnog luka duguqastih glavica. a{lama~a, -e ` = a{lamu{a, -e ` ‰v. a{lamaŠ pokr. pita od tre{awa. a{lamu{a = a{lama~a (v.). a{luk, -a m, mn. a{luci, gen. mn. a{luka ‰tur. aôl›k namirnice i harül›k tro{akŠ pokr. tro{ak; novac za svakodnevne potrebe. a{ov, -a m, mn. a{ovi, gen. mn. a{ova ‰ma|. asoŠ alatka za kopawe, riqawe, ~ije se se~ivo pritiska nogom. a{ram, -a m ‰sans. asrama od a prema i srama trud, ispa{taweŠ hinduisti~ka verska zajednica, mesto za miran ìvot i meditaciju. a{}are = a{i}are (v.). a{~ija, -e m, mn. a{~ije, gen. mn. a{~ija ‰tur. aôü›, ahü› od pers. i{ jelo, kuvana hranaŠ kuvar, gostioni~ar. x a{~ijski. a{~iluk, -a m, mn. a{~iluci, gen. mn. a{~iluka ‰tur. aôü›l›k, v. a{~ijaŠ 1. kuvarska ve{tina, kulinarstvo. 2. deo ~ar{ije u kome se nalaze a{~inice. a{~inica, -e `, gen. mn. a{~inica ‰v. a{~ijaŠ narodna kuhiwa, gostionica.

179

B B v. B-kompleks; B-film; B-produkcija. baba = babo (v.). baba, -e m ‰tur. baba otac, od pers. babaŠ naziv iz po{tovawa za starijeg ~oveka: pi{e se iza ili ispred imena (Ali-baba, baba-Ahmet). babazeman, -ana m ‰v. baba, zemanŠ prastaro vreme, davnina, up. birzeman. baba-kan, -a m ‰pers.Š kraqev otac. babaluk, -a m, mn. babaluci, gen. mn. babaluka ‰v. baba, -lukŠ 1. ènin otac, tast, punac. 2. tastova porodica, tazbina. 3. v. babovina. babizam, -zma m ‰prema osniva~u Bab ud-Dinu, od ar. bab al-din vrata vereŠ u~ewe {iita, persijske sekte osnovane polovinom XIX veka, koje se bori protiv nasiqa, ropstva, alkohola i mnogoènstva. Babilon v. Vavilon. babit, -a m ‰engl. Babbitt metal, prema imenu pronalaza~aŠ tehn. legura olova, bakra, kalaja i antimona, sluì za premazivawe leàja da bi se smawilo trewe. babo, baba i babe = baba, babe m (u isto~nim i vojvo|anskim srp. govorima) m ‰v. babaŠ otac, poo~im; deda; svekar, tast. x babov i babin (: babo), samo babin (: baba). babovina, -e ` ‰v. baboŠ 1. imawe nasle|eno od baba/babe, o~evina. 2. zavi~aj, postojbina. babu, -ua m ‰ind.Š indijska titula: knez, gospodar. Babu-alija, -e (i Babu-alija, -e) ` ‰tur. Bab-i ali od pers. bab vrata i ali uzvi{en, visokŠ ist. rezidencija velikog vezira u Osmanskom carstvu, Visoka porta.

180

babuvizam, -zma m ‰fr. babouvisme, od prezimena BabeufŠ pol. u~ewe francuskog revolucionara F. N. Babefa (1760–1797), po kojem svi qudi treba da imaju jednaka prava. babun, -una m ‰engl. baboonŠ v. pavijan. babu{ka, -e ` ‰rus. babu{kaŠ 1. bakica, stara èna (ob. u Rusiji). 2. v. matrjo{ka. bavela, -e `, gen. mn. bavela ‰ital. bavellaŠ svilena tkanina; otpaci od svile. bag1, -a m ‰engl. bug bubaŠ 1. ra~. gre{ka u operativnom sistemu ra~unara. 2. mali skriveni ure|aj za prislu{kivawe, „bubicaŒ. bag2, -a m, mn. bagovi i bazi ‰tur. bag od pers. bagŠ lanac, lan~i}. baga, -e ` ‰tur. baga oklop korwa~eŠ (kod ~oveka) ùq na nozi; (kod kowa) ùqevita izraslina na no`nim zglobovima usled oboqewa. bagav, -a, -o v. bangav. Bagavad-Gita, -e ` v. Bhagavad-Gita. bagavata, -e ` ‰sanskr. bhagavataŠ drugo ime za pan~aratru (v.). bagavost v. bangavost. baga`, -aà m = bagaà, -e ` ‰fr. bagageŠ 1. neophodne stvari spakovane u kofere i torbe koje se nose prilikom putovawa, prtqag. 2. pej. olo{, fukara. 3. fig. pej. literarne, nau~ne i druge vrednosti koje se odràvaju po navici, ~esto nepotrebne. bagaà = baga` (v.). bagana, -e `, gen. mn. bagana ‰tur. baganŠ koà mladog jagweta ili jareta; {ubara od jagwe}e koè.

bagane bagane, -eta s ‰tur. baganŠ sasvim mlado jagwe ili jare; fig. dete, mom~e. bagasa, -e ` ‰fr. bagasse od {p. bagazoŠ 1. ono {to ostane prilikom prerade {e}erne trske u {e}er, otpaci, kom od {e}erne trske. 2. kom od gro`|a, {qiva, maslina i dr. bagat, -a = pagat, -a m, mn. -i ‰ital. bagattoŠ u taroku: prvi od 22 taroka ili aduta. bagatela, -e ` ‰ital. bagatellaŠ 1. bezna~ajna stvar, sitnica, malenkost. 2. sasvim niska cena, jeftino}a. 3. muz. kratka kompozicija lakog sadràja. bagatelan, -lna, -lno ‰v. bagatelaŠ (obi~no o cenama) sasvim mali, ni{tavan, izuzetno jeftin. y bagatelni postupak prav. gra|anski spor po tu`bama zbog mawih iznosa. bagatelisati, -i{em nesvr{. ‰nem. bagatellisieren, v. bagatelaŠ omalovaàvati, nipoda{tavati, potcewivati. bagatin, -ina m, mn. bagatini, gen. mn. bagatina ‰ital. bagattinoŠ ist. 1. sitan mleta~ki sredwovekovni srebrni novac, dvanaesti deo gro{a. 2. najsitniji srebrni novac u sredwovekovnoj Slavoniji. bagdalin, -ina m ‰prema ira~kom gradu BagdaduŠ vrsta {arene pamu~ne tkanine. bager, -a m, mn. -i ‰nem. Bagger iz hol.Š tehn. ma{ina za kopawe i izbacivawe iskopane zemqe, peska, rude i sl., za ~i{}ewe re~nog ili morskog dna od peska i muqa, produbqivawe kanala i dr., jaruàr; brod opremqen takvom ma{inom. bagerist(a), -e m, mn. bageristi ‰v. bagerŠ radnik koji upravqa, rukuje bagerom. bagerovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. bagerŠ bagerom (u)raditi, (is)kopati, (o)~istiti. baget, -a m, gen. mn. bageta ‰fr. baguette {tap, motkaŠ kulin. vrsta duga~kog tankog hleba, francuska vekna. bagi, -ja m ‰engl. buggyŠ automobil s otvorenom karoserijom, bez vrata i s velikim gumama, pogodan za sve vrste terena. bagija, -e m ‰tur. bagi od ar. bagiŠ buntovnik. baglama, -e `, gen. mn. baglama ‰tur. baglama vezaŠ 1. {arka na vratima ili prozoru. 2. muz. tamburica sa tri ìce.

badminton bagra, -e ` ‰rus. bagrànnáè tamnocrveniŠ 1. crvena boja koje se dobija od borove kore. 2. zool. vrsta morske ribe. bagra, -e i bagra, -e ` ‰poreklo nejasnoŠ 1. soj, pasmina. 2. najgori sloj dru{tva, qudi koji zasluùju prezir, olo{, fukara. bagun, -una m = baguna, -e ` ‰srlat. baco gen. baconisŠ vrsta sviwe s kovrxavim ~ekiwama. baguna v. bagun. bagunast, -a, -o ‰v. bagunŠ koji ima kovrxavu dlaku. badava pril. ‰tur. bedava od pers. badihewa, od pers. bad, ar. hawa vazduhŠ 1. besplatno, xabe; budza{to, u bescewe. 2. uzalud, bez uspeha. 3. beskorisno, bez posla. 4. re~ca za poja~avawe: nema {ta, mora se priznati. badavaxija, -e m (`. badavaxika, -e, dat. badavaxiki) ‰v. badavaŠ besposlena osoba, besposli~ar(ka), neradnik; gotovan. badavaxijski, -a, -o ‰v. badavaŠ zaludan, neradan; gotovanski. badavaxiluk, -a m, mn. badavaxiluci, gen. mn. badavaxiluka ‰v. badavaŠ 1. besposli~ewe, nerad. 2. ono {to se dobija badava, besplatno ili vrlo jeftino. badavaxisati, -i{em nesvr{. ne raditi ni{ta, besposli~iti. badekostim, -ima m, mn. badekostimi, gen. mn. badekostima ‰nem. Badekostum od baden kupati, KostumŠ zast. kupa}i kostim. bademantil, -ila m, mn. bademantili, gen. mn. bademantila ‰nem. Bademantel od baden kupati, Mantel kabanicaŠ ogrta~, obi~no od frotira, koji se obla~i posle kupawa. badiòn, -ona m ‰fr. badigeonŠ 1. vrsta finog maltera za spoqne zidove i fasade (me{avina kre~a, bizmutovog hlorida i boje); sluì i kao kit (v.) u vajarstvu. 2. ~etka. badija1, -e `, gen. mn. badija ‰ital. badiaŠ opatija, opatijska crkva. badija2, -e `, gen. mn. badija ‰poreklo nejasnoŠ drvena posuda, ~abar. badminton, -a m ‰engl. badminton, prema Badmintonu u Engleskoj, sedi{tu vojvode od BofortaŠ sp. igra sli~na tenisu, igra se lakim reketima s dugim dr{kama i lopticom na kojoj su pri~vr{}ena perca; nepr. badmington.

181

ba`dar ba`dar, -ara m, vok. ba`daru i ba`dare, mn. ba`dari, gen. mn. ba`dara ‰tur. bacdar od pers. bagdarŠ 1. kontrolor merewa, mera~. 2. onaj koji napla}uje ba`darinu (v.), tro{arinac. 3. proveren, ispravan, precizno pode{en javni kantar, kontrolna vaga. x ba`darov i ba`darev, ba`darski. ba`darina, -e ` ‰v. ba`darŠ zast. 1. a. taksa za proveru mera. b. taksa za merewe na javnom kantaru. 2. taksa za prelaz granice ili vode; mostarina, carina, tro{arina. ba`dariti, ba`darim svr{. i nesvr{. ‰v. ba`darŠ 1. slu`beno ispit(iv)ati, kontrolisati ispravnost mernog instrumenta pode{avaju}i ga, ìgo{u}i ga. 2. odrediti, odre|ivati nosivost broda. 3. zast. a. (iz)meriti na javnom kantaru. b. naplatiti, napla}ivati ba`darinu. ba`darnica, -e ` ‰v. ba`darŠ zast. zgrada u kojoj se meri roba i napla}uje ba`darina. baza, -e `, gen. mn. baza ‰fr. base od gr~. basis podno`je, osnovaŠ 1. osnova, oslonac, temeq. 2. oblast, mesto iz kojeg se vr{i snabdevawe ne~im. 3. voj. mesto koje sluì kao upori{te, centar, polazi{te za ratne operacije. 4. hem. supstanca koja s kiselinama gradi soli, a u vodenom rastvoru daje samo hidroksilne jone, alkalija, luìna. 5. mat. osnova pri stepenovawu. 6. geom. osnovica kod nekih geometrijskih slika i tela, npr. trougla, prizme, piramide, kupe i dr. 7. osnovni sastojak; y na bazi kamilice, na bazi alkohola itd. s kamilicom, alkoholom itd. kao glavnim sastojkom. bazalit, -a i bazanit, -ita m ‰gr~. basanos probni kamenŠ tvrd kamen crne boje od koga su stari Egip}ani izra|ivali kipove. bazalni koji se odnosi na bazu, koji ~ini bazu, osnovni; y bazalni metabolizam med. energija koju organizam tro{i za odràvawe svojih osnovnih funkcija u stawu potpunog mirovawa, bez uzimawa hrane. bazalt, -a m ‰nem. Basalt od lat. basaltes od gr~. basanitesŠ miner. vrlo tvrda stena vulkanskog porekla crne ili zelene boje. bazar, -ara m, mn. bazari, gen. mn. bazara ‰pers. basarŠ 1. a. pokrivena isto~wa~ka ~ar{ija, pijaca, va{ar. b. sitni~arska, sva{tarska trgova~ka radwa; ve}i broj mawih razli~itih za-

182

bazilisk natskih radwi na jednom mestu. v. paviqon, hala sa svakovrsnom robom. 2. modni ~asopis, modni list. x bazarski koji se odnosi na bazar. bazardan v. bazar|an. bazardan-ba{a v. bazar|an-ba{a. bazar|an, -ana = bazer|an, -ana m, mn. bazar|ani/bazer|ani, gen. mn. bazar|ana/bazer|ana ‰tur. bezirgan od pers. bazergan, v. bazarŠ trgovac, prodavac. bazar|an-ba{a, -e = bazer|an-ba{a, -e m, gen. mn. bazar|an-ba{a/bazer|an-ba{a ‰v. bazar|an, ba{aŠ ist. stare{ina trgovaca; {ef carinarnice. bazar|anluk = bazer|anluk ‰v. bazar|anŠ 1. trgovina, trgovawe. 2. trgova~ka ~ar{ija. bazati, bazam nesvr{. ‰tur. basmakŠ i}i tamo-amo bez odre|enog ciqa, {vrqati, tumarati. bazedov, -a m ‰prema nema~kom lekaru K. A. fon Bazedovu (Basedow)Š = y Bazedovqeva (nepr. Bazedova) bolest med. oboqewe {titne `lezde, ~iji su simptomi gu{avost, buqave o~i, lupawe srca, znojewe, mr{avqewe i dr. bazen, -ena = basen, -ena m, mn. bazeni/baseni, gen. mn. bazena/basena ‰fr. bassinŠ 1. ozidano udubqewe ispuweno vodom, koje sluì za kupawe, uzgoj ribe, za ukras ili za razne tehni~ke svrhe. 2. geogr. prirodno udubqewe na povr{ini Zemqe; more sa svojim obalskim pojasom. 3. geogr. re~ni sliv. 4. podru~je na kojem postoje naslage ugqa i drugih ruda, rudarska oblast. bazer|an, bazer|an-ba{a, bazer|anluk v. bazar|-. bazilika, -e `, dat. bazilici ‰lat. basilica od basilike (oikia) kraqevska ku}aŠ 1. ist. dvorana u kojoj je zasedao arhont (u staroj Atini); kod Rimqana: svetovna, javna zgrada ~etvorougaone strukture, u kojoj se trgovalo i u kojoj su obavqani pravni i sudski poslovi. 2. ranohri{}anska crkva gra|ena po uzoru na baziliku (1); kod katolika, saborna, glavna crkva, sedi{te nadbiskupa. gr~.

bazilisk, -a m, mn. bazilisci, gen. mn. baziliska ‰lat. basiliscus od gr~. basiliskosŠ 1. mitol. fantasti~na zmija, gu{ter ili zmaj koji disawem ili pogledom moè da nanese zlo ili ubi-

bazipetalan je. 2. zool. vrsta gu{tera, Basiliscus americanus, koji ìvi u Ju`noj Americi i Aziji. bazipetalan, -lna, -lno ‰v. baza, gr~. petalon listŠ bot. (o listu, izdanku) koji se pojavquje pri dnu stabqike; supr. akropetalan. bazirati (se), baziram (se), 3. l. mn. baziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. baser, v. bazaŠ uzeti, uzimati kao osnovu za svoje zakqu~ke, postaviti, postavqati kao bazu. bazirati se imati za osnovu, temeq, zasnovati se, zasnivati se. bazicitet, -eta m ‰v. bazi~anŠ hem. svojstvo supstance da se s kiselinama neutrali{e grade}i soli, alkalnost. bazi~an, -~na, -~no ‰fr. basique, engl. basic, v. bazaŠ 1. koji ~ini bazu (~ega), osnovan, temeqni. 2. v. bazni. bazlama~a, -e ` ‰tur. baslamacŠ pokr. vrsta pite od sira, jaja i bra{na, uqevu{a. bazni, -a, -o ‰v. bazaŠ hem. koji predstavqa bazu, alkalni. bazr|an v. bazar|an. bazuka, -e `, dat. bazuci/bazuki, gen. mn. bazuka ` 1. ‰engl. bazookaŠ voj. ru~ni protivtenkovski baca~ granata na raketni pogon. bazulmet, -a = bazument, -a m, mn. bazulmeti/bazumenti, gen. bazulmeta/bazumenata ‰tur. bazubent od pers. bazubendŠ vrsta (h)amajlije, kutijica sa zapisom, za koju se veruje da {titi od nesre}e, bolesti i uroka. bazument = bazulmet (v.). bail(d)isati v. baldisati. bair, -a i bair, -a m, mn. -i ‰tur. bayirŠ 1. obala (obi~no re~na). 2. breg, padina. baj uzv. v. baj-baj. bajage = bajagi (v.). bajagi i bajagi = bajage pril. ‰tur. bayagiŠ (~esto u izrazu kao bajagi, u istom zna~ewu) toboè, kao, kao da. bajader, era m ‰v. bajaderaŠ 1. svilena ukrasna {iroka traka koja se na nekada{woj ènskoj no{wi vezivala oko struka; vrsta male marame. 2. prozirna svetlucava tkanina s raznobojnim prugama. bajadera, -e ` ‰fr. bayadere od port. bailadeira plesa~icaŠ 1. indijska ritualna igra~ica u

bajt hramu. 2. v. bajader. 3. vrsta ~okoladne bombone s naizmeni~nim slojevima tamnije i svetlije ~okolade. bajam, -a m ‰varijanta od tur. badem od pers. badamŠ pokr. badem. bajat, -a, -o ‰tur. bayat od ar. ba’it koji je preno}ioŠ 1. koji nije sve`, ustajao, star. 2. fig. uveo, izan|ao; zastareo, neaktuelan. bajaco, -a m, mn. bajaci m ‰nem. Bajazzo od ital. pagliaccioŠ v. pajac. baj-baj uzv. ‰engl. bye-byeŠ fam. àrg. zbogom, }ao: pozdrav pri odlasku (~esto i ironi~an); katkad samo baj. bajbok, -a m, mn. bajboci, gen. mn. bajboka ‰nem. bei Wache pod straòmŠ àrg. zatvor, buvara. bajlag, -a m, mn. bajlazi, gen. mn. bajlaga ‰nem. BeilageŠ àrg. prilog, dodatak. bajon, -ona m ‰port. baiaoŠ vrsta plesa koji je bio popularan sredinom HH veka. bajonet, -eta m, mn. bajoneti, gen. mn. bajoneta = bajoneta, -e ` ‰fr. baionnette prema gradu Bajoni (Bayonne), gde je najpre proizvo|enŠ voj. duga~ak, {iqat no`, bode` koji se natakne na cev pu{ke i sluì za borbu prsa u prsa. y bajonet-spoj, bajonet-prikqu~ak tehn. spoj (dveju cevi, sijalice i sl.) sa ispup~ewem na jednom delu koje se okretawem uvla~i u prorez na drugom delu. bajoneta = bajonet (v.). bajpas, -a i bajpas, -a m, mn. bajpasi i bajpasi, gen. mn. bajpasa ‰engl. bypassŠ med. premo{}avawe obolelog, o{te}enog krvnog suda pomo}u zdrave vene ili ve{ta~kog krvnog suda. bajrak v. barjak. Bajram, -a m, mn. -i ‰tur. i pers. bayramŠ jedan od dva velika muslimanska praznika: ramazanski bajram je na zavr{etku ramazanskog posta, haxijski (Kurban-bajram) 70 dana kasnije. bajronizam, -zma m ‰prema engl. ByronŠ kwi`. kult ose}ajnosti i pobune u ime idealisti~ki usmerenog individualizma, koji oko 1820. god. postaje jedno od osnovnih obele`ja evropskog romantizma, neposredno inspirisan junacima iz spevova engleskog pesnika X. G. Bajrona. bajt, -a m, mn. bajti i bajtovi, gen. mn. bajta i bajtova ‰engl. byteŠ ra~. jedinica za merewe kom-

183

bajta pjuterske memorije jednaka koli~ini od osam bitova (v.); up. kilobajt, megabajt, gigabajt. bajta, -e `, gen. mn. bajti ‰ital. baitaŠ baraka, koliba; zemunica. bajc, -a m ‰nem. BeizeŠ sredstvo za natapawe odnosno premazivawe predmeta, tkanine i dr. pre bojewa da bi se boja boqe fiksirala, mo~ilo; vrsta boje za drvo. bajcovati, -ujem nesvr{. ‰nem. beizenŠ premazivati ili natapati bajcom. bak uzv. ‰tur. bak, imperativ od bakmak videti, pogledatiŠ gle, vidi, eno; pazi. baka! baka-baka! uzv. ‰v. bakŠ poja~ano bak (v.). bakalar, -ara m, mn. bakalari, gen. mn. bakalara ‰ital. baccala od {p. bacalao, od hol. kabeljauwŠ zool. vrsta ribe koja ìvi u severnim morima, Gadus morrhua, jede se osu{ena. bakalaureat, -ata m, bakalaureati, gen. mn. bakalaureata ‰srlat. baccalaureatus stariji studentŠ 1. zast. ispit zrelosti. 2. ist. prvi, najniì fakultetski stepen na zapadnoevropskim fakultetima. bakalaureus, -a m ‰srlat. baccalaureus prema baccalarius {titono{a, pa`Š ist. 1. mla|i plemi}, zakupac seoskog imawa. 2. u zapadnim zemqama osoba koja je zavr{ila kolex ili fakultet. bakalin, -a m, mn. bakali, gen. mn. bakala ‰tur. bakkal od pers. baqqalŠ trgovac, prodavac namirnica. bakaliti, bakalim nesvr{. ‰v. bakalinŠ raditi kao bakalin, baviti se bakalskim poslom, dràti bakalnicu. bakalka, -e `, dat. bakalki, gen. mn. bakalki ‰v. bakalinŠ bakalinova èna; èna koja se bavi bakalskim poslom, èna bakalin. bakalnica, -e ` ‰v. bakalinŠ bakalska radwa, prodavnica hrane. bakalski, -a, -o ‰v. bakalinŠ koji se odnosi na bakalina, bakalnicu, robu kojom bakali trguju; fig. prosta~ki, malogra|anski, sitni~arski. bakaluk, -a m, mn. bakaluci, gen. mn. bakaluka ‰tur. bakkall›k, v. bakalinŠ 1. bakalska roba; prodavnica takve robe. 2. trgovawe bakalskom robom, bakalski posao.

184

baksuzan bakam, -a m ‰tur. bakkam od ar. baqqamŠ zast. rumenilo za lice, obi~no biqnog porekla. bakanxa, -e `, gen. mn. bakanxi ‰ma|. bakancs, bokkancsŠ te{ka vojni~ka cipela; uop{te glomazna, te{ka cipela, cokula, gojzerica. bakara, -e ` ‰fr. baccaratŠ hazardna karta{ka igra sa dva {pila, u kojoj sudeluju tri igra~a. bakelit, -a i bakelit, -ita m ‰prema belgijskom istraìva~u L. H. Bakelandu (Baekeland)Š hem. ve{ta~ka smola, tvrda, netopqiva, jedna od prvih plasti~nih masa. bakenbard, -a = bakenbart, -a m (obi~no u mn. bakenbardi, bakenbarti) ‰nem. Backe obraz, Bart bradaŠ brada pu{tena samo na gorwem delu obraza od uva do linije usta, dok je podbradak izbrijan, zuluf. bakenbart = bakenbard (v.). bakija, -e ` ‰tur. baki od ar. baqiŠ pokr. 1. ostatak, preostatak. 2. ono {to je ostavqeno, napu{teno, {to nije vi{e u modi. baklava, -e `, gen. mn. baklava ‰tur. baklava od ar. baqlawaŠ vrsta orijentalne poslastice, slatka pita od oraha ili le{nika prelivena kuvanim sirupom od {e}era ili meda. baklaà, -e ` ‰fr. baclageŠ pom. naknada, taksa koju pla}aju brodovi da bi uplovili u luku. bakqa, -e `, gen. mn. bakqi ‰klat. fac(u)la od lat. faxŠ palica ~iji je vrh natopqen smolom i zapaqen, buktiwa, zubqa. bakqada, -e ` ‰v. bakqaŠ sve~ana ve~erwa povorka u kojoj se nose zapaqene bakqe. bakra~, -a~a m, mn. bakra~i, gen. mn. bakra~a ‰tur. bakrac od bakir bakarŠ bakarni kotao za kuvawe na otvorenoj vatri; z (ma) kakvi bakra~i kakve trice, koje{ta, to ne dolazi u obzir. bakra~lija, -e ` (obi~no u mn. bakra~lije) ` ‰v. bakra~, -lijaŠ {iroki stremen, {iroka uzengija. baksuz, -a m, mn. baksuzi, gen. mn. baksuza ‰tur. bahts›z, od baht sre}a, -s›z bezŠ 1. onaj koji nema sre}e; onaj koji nekome donosi nesre}u; supr. batlija (bahtlija). 2. v. baksuzluk. 3. u pridevskoj slu`bi u zna~ewu baksuzan (v.). baksuzan, -zna, -zno ‰v. baksuzŠ 1. nesre}an, koji nema sre}e. 2. koji donosi nesre}u.

baksuzirati

balada

baksuzirati, baksuziram, 3. l. mn. baksuziraju svr{. i nesvr{. ‰v. baksuzŠ a. (u)~initi da se ne{to pokvari, da krene po zlu, doneti, donositi nesre}u. b. (na)slutiti, prizvati, prizivati nesre}u. baksuzluk, -a m, mn. baksuzluci, gen. mn. baksuzluka ‰v. baksuz, -lukŠ nedostatak sre}e, zla sre}a, nevoqa. bakteriemija, -e ` ‰v. bakterija, gr~. haima krvŠ med. prodirawe bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakterija, -e ` ‰gr~. bakterion {tapi}Š biol. jedno}elijski mikroskopski ìvi organizam koji se razmnoàva prostom deobom, mikrob; x bakterijski. bakterioza, -e ` ‰v. bakterijaŠ agr. svaka bolest na biqci ~iji su izaziva~i bakterije. bakterioliza, -e ` ‰v. bakterija, -lizaŠ hem. rastvarawe, uni{tavawe bakterija imunim serumom. bakteriolog, -a m, mn. bakteriolozi, gen. mn. bakteriologa ‰v. bakterija, -logŠ nau~nik, stru~wak koji se bavi bakteriologijom. bakteriologija, -e ` ‰v. med. nauka o bakterijama.

bakterija, -logijaŠ

bakteriolo{ki, -a, -o ‰v. bakterija, -logijaŠ koji se odnosi na bakteriologiju; y bakteriolo{ki rat voj. projekat ratne strategije u kojem bi se {irewem bakterijskih bolesti uni{tavalo neprijateqsko civilno stanovni{tvo. bakterioskopija, -e ` ‰v. bakterija, -skopijaŠ med. mikroskopsko pregledawe (posmatrawe) bakterija uzetih s mesta infekcije u dijagnosti~ke i druge svrhe; x bakterioskopski. bakteriostatik, -a m, mn. bakteriostatici, gen. mn. bakteriostatika ‰v. bakterija, -statikŠ med. lek koji zaustavqa razvoj i razmnoàvawe bakterija; up. antibiotik, sulfamidi). bakterioterapija, -e ` ‰v. bakterija, terapijaŠ le~ewe pomo}u bakterija. bakteriofag, -a m mn. bakteriofazi, gen. mn. bakteriofaga m ‰v. bakterija, -fagŠ virus koji uni{tava bakterije, klico`der.

bakteriurija, -e ` ‰v. bakterija, gr~. ouron mokra}aŠ med. postojawe, prisustvo bakterija u mokra}i. baktericid, -ida m, mn. baktericidi, gen. mn. baktericida ‰v. bakterija, -cidŠ sredstvo koje uni{tava bakterije. bakfi{, -a m, mn. -i ‰nem. BackfischŠ 1. zast. prèna riba. 2. fig. fam. mlada devojka, {iparica. Bakh, -a m i Bakhus, -a m v. Bahus. bakhej, -eja m v. bahej. bakcil nepr. v. bacil. bak{i{, -a m, mn. bak{i{i, gen. mn. bak{i{a ‰tur. baksis, bahsis od pers. bak{i{Š novac koji se daje preko utvr|ene cene kao nagrada za trud, napojnica; poklon, nagrada za u~iwenu uslugu; mito. Bal, Bala m ‰hebr. Baal gospodinŠ mitol. bog plodnosti, kraq svih bogova u mitologiji semitskih naroda na Sredwem istoku. bal1, bala m, lok. (na) balu, mn. balovi, gen mn. balova ‰fr. bal, ital. balloŠ sve~ana igranka, zabava sa plesom. bal2, -a m, mn. bali ‰poreklo nejasnoŠ broj poena koje {ahista mora da sakupi na turnirima da bi osvojio odre|enu titulu. bala, -e `, gen. mn. bala ‰fr. balle sveàwŠ 1. sveàw, uvezano breme, dewak (sena, drva, sukna i dr.). 2. jedinica za merewe razli~itih predmeta i materijala: 1 bala hartije = 10 risa, 12 bala sukna = 32 lakta, 1 bala pamuka (u SAD) = 226,8 kg. balaban1, -a m ‰pers. palavunŠ pokr. kijavica, prehlada, nazeb. balaban2, -a m, mn. -i ‰tur. balabanŠ 1. zool. ptica bukavac, vodeni bik, Botaurus stellaris. 2. pokr. krupan petao; krupan, jak ~ovek. 3. zast. dresiran medved s kojim se nekada nastupalo po va{arima. 4. {tap kojim se udara u bubaw. balada, -e ` ‰fr. ballade od ital. ballata pesma uz plesŠ 1. kwi`. a. na romanskom jezi~kom podru~ju, od XI do XIII veka, pesma od jedne ili vi{e strofa, obi~no s refrenom. b. u XVIII veku i u doba romantizma, lirsko-epska pesma u kra}im stihovima, tragi~nog ili vite{kog sadràja. 2. muz. a. vrsta vokalne ili instrumen-

185

baladi~an talne kompozicije. b. u xezu, melodi~na pesma laganog ritma. baladi~an (odr. baladi~ni), baladeskan (odr. baladeskni), baladni koji se odnosi na baladu, koji ima karakter balade; romanti~an, setan, sentimentalan. balalajka, -e `, dat. balalajci, gen. mn. balalajki ` ‰rus. balalaikaŠ muz. ruski narodni ì~ani instrument sli~an gitari, tambura u obliku trougla s tri ìce. balanitis, -a m ‰gr~. balanos ìr, glavi}, v. -itisŠ med. povr{insko zapaqewe glavi}a penisa ili klitorisa. balanoidan, -dna, -dno ‰gr~. balanos ìrŠ koji ima oblik ìra. balans, -a m, mn. balansi, gen. mn. balansa ‰fr. balanceŠ 1. ravnoteà, sklad; odràvawe ravnoteè, balansirawe. 2. u baletu, figura kad telo stoji na jednoj nozi. 3. finans. poravnavawe dugova i potraìvawa. balanser, -era m, mn. balanseri, gen. mn. balansera ‰v. balans, -erŠ onaj koji balansira, koji uspeva da odrì ravnoteù u poslovawu, koji se snalazi u kriznim situacijama. balansirati, balansiram, 3. l. mn. balansiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. balancer, v. balansŠ 1. odr`(av)ati ravnoteù; dovesti, dovoditi u ravnoteù, uravnoteì(va)ti. 2. biti neodlu~an izbegavaju}i jasno opredeqivawe za jednu od strana. balans-{tang(l)a, -e `, gen. mn. balans-{tang(l)i ‰nem. Balancierstange, {ipka za uravnoteàvawe, modifikovano pod uticajem fr. balance f.Š automeh. {ipka za uravnoteàvawe, deo upravqa~kog mehanizma. balast, -a m, mn. balasti, gen. mn. balasta ‰nem. BallastŠ 1. teret (obi~no kamewe, pesak i sl.) koji se stavqa u brod, avion, balon da se odrì stabilnost. 2. fig. suvi{an, nekoristan teret, optere}ewe, smetwa, breme. balatura, -e ` ‰srlat. ballatoriumŠ pokr. 1. galerija, veranda, trem (u ku}i ili crkvi). 2. stepenice na spoqa{wem zidu koje vode iz dvori{ta do sprata ku}e. balboa, -e `, gen. mn. balboa ‰prema {panskom osvaja~u Vasku Nuwezu de BalboiŠ nov~ana jedinica u Panami.

186

balzam baldahin, -ina m, mn. baldahini, gen. mn. baldahina ‰ital. baldacchino tkanina iz BagdadaŠ 1. krov, nadstre{nica od tkanine nad prestolom, oltarom, krevetom i sl. 2. skupocena tkanina razapeta na ~etiri motke koja se nosi na litijama, u procesijama, nebo. 3. arhit. mali krov u obliku kvadrata na konzolama ili stubovima (u crkvi). baldisati, -i{em svr{. ‰tur. bajylmakŠ pokr. iznemo}i, posustati, klonuti; izgubiti svest, onesvestiti se. balduza, -e `, gen. mn. balduza ` ‰tur. bald›zŠ pokr. svastika. balenologija, -e ` ‰lat. bal(l)ena kit, v. -logijaŠ nauka o kitovima. balenoptera, -e ` ‰lat. bal(l)ena kit, gr~. pteron krilo, peroŠ zool. kit sa jednim le|nim perajem. balerina, -e ` ‰ital. ballerina prema ballare plesatiŠ baletska igra~ica, plesa~ica. balet, -a i balet, -eta m ‰fr. ballet od ital. balletto, dem. od ballo, v. balŠ 1. a. scensko, pozori{no plesno delo uz muziku u kojem se pokretima tela i ritmi~kim koracima do~arava odre|ena dramska radwa i prenosi umetni~ka zamisao. b. vrsta takvog plesa (klasi~ni ‹, moderni ‹). 2. pozori{na trupa, plesni ansambl koji izvodi balet. x baletski i baletski, baletni i baletni. baletan, -ana m, mn. baletani, gen. mn. baletana ‰v. baletŠ baletski igra~, mu{karac koji igra balet. baletanka, -e `, gen. mn. baletanki ‰v. baletŠ 1. posebna obu}a za plesawe klasi~nog baleta. 2. laka ènska cipela, sli~na obu}i balerina. balet-majstor, -a m ‰nem. Ballettmeister, v. balet, majstorŠ vo|a baleta, koreograf; prvi igra~ u baletu. baletoman, -a m ‰v. balet, -manŠ strastveni qubiteq baleta. balza v. balsa. balzam, -a m, mn. balzami, gen. mn. balzama m (i balsam) ‰lat. balsamum od gr~. balsamonŠ miri{qava smesa biqnih smola i eteri~nih uqa koja se koristi u medicini kao melem i u kozmeti~ke svrhe; melem uop{te; fig. lek, uteha,

balzaminka spokojstvo. x balzamov, balzamni, balzamski, balzami~an (odr. balzami~ni). balzaminka, -e `, dat. -ki ‰nlat. balsaminaŠ bot. vrsta jednogodi{we ukrasne biqke, Impatiens balsamina, koja raste u vla`nim oblastima, poznata kao œlepi ~ovekŒ ili nedirak. balzamirati = balzamovati (v.). balzamovati, -ujem (i balsamovati, -ujem) = balzamirati, balzamiram, 3. l. mn. balzamiraju svr{. i nesvr{. ‰v. balzamŠ naro~itim postupkom i naro~itim sredstvima (za){tititi le{ od raspadawa. balizaà, -e ` ‰fr. balisage prema balise plovak, orijentirŠ pom. na~in ozna~avawa plovidbenog puta, opasnosti i ta~aka va`nih za orijentaciju pomo}u opti~kih oznaka. balizam, -zma m ‰gr~. ballismosŠ med. 1. iznenadan, snaàn trzaj jednog ili oba ekstremiteta, naj~e{}e na istoj strani tela, koji moè bolesnika oboriti na pod. 2. bolesna, histeri~na èqa za plesawem. balija, -e m, gen. mn. balija m ‰ar. bali starinaŠ 1. a. prost, neobrazovan, primitivan muslimanski seqak. b. neotesan ~ovek, prostak. 2. pogrdan naziv za muslimana koji ìvi u Bosni i Hercegovini. x balijski. balijati, -am nesvr{. ‰v. balijaŠ pona{ati se neotesano, prosta~ki. Balila, -e ` ‰ital. Balilla prema de~aku Balili koji je 1746. godine u~estvovao u ustanku \enovqana protiv AustrijeŠ ist. fa{isti~ka poluvojni~ka organizacija u Italiji za de~ake od 11 do 14 godina. balinku{a, -e ` ‰v. balijaŠ pej. èna balija (v.). balirati, baliram, 3. l. mn. baliraju svr{. i nesvr{. ‰v. balaŠ vez(iv)ati u balu. balisaà, -e ` v. balizaà. balist(a), -e, mn. -i ‰prema alb. Balli KombetarŠ pripadnik {iptarske fa{isti~ke organizacije, albanski fa{ist. balista, -e ` ‰lat. ballista od gr~. ballistraŠ voj. ist. vrsta oru`ja, sprava za bacawe kamewa kod starih Rimqana. balistika, -e `, dat. balistici ‰gr~. ballistikos prema ballein bacatiŠ fiz. nauka o kretawu

balkanizovati projektila odnosno zrna izba~enog iz vatrenog oru`ja. balisti~ar, -a m ‰ v. balistikaŠ onaj koji se bavi balistikom. balisti~ki1, -a, -o ‰gr~. ballistikosŠ koji se odnosi na balistiku; y balisti~ka linija fiz. voj. linija, putawa zrna od mesta izbacivawa do mesta pada; balisti~ka raketa voj. raketa ve}eg dometa koja moè biti dirigovana u po~etku, ali je kasnije u slobodnom padu. balisti~ki2 ‰v. balistaŠ koji se odnosi na baliste; y balisti~ka organizacija ist. albanska fa{isti~ka organizacija Balli Kombetar koja je za vreme Drugog svetskog rata delovala na Kosovu i u Albaniji pomaù}i okupatore. balistogram, -a m ‰v. balistika, -gramŠ snimak napravqen pomo}u balistoskopa. balistoskop, -a m ‰v. balistika, -skopŠ u sudskoj medicini: sprava pomo}u koje se utvr|uje, identifikuje oru`je iz kojeg je ispaqeno odre|eno zrno. balistoskopija, -e ` ‰v. balistika, -skopijaŠ identifikacija oru`ja pomo}u balistoskopa. balistofobija, -e ` ‰v. balistika, v. fobijaŠ med. patolo{ki strah od pu{~anog zrna, projektila. balkanizam, -zma m ‰Balkan, v. -izamŠ 1. karakteristi~na osobina Balkanaca, postupci svojstveni Balkancima, na~in ìvota naroda koji ìve na Balkanu; fig. nedovoqna kulturna i civilizacijska razvijenost. 2. lingv. izraz ili jezi~ka osobina karakteristi~na za vi{e balkanskih jezika, bez obzira na postojawe ili nepostojawe genetske srodnosti me|u wima. balkanizacija, -e ` ‰Balkan, v. -izacijaŠ 1. proces nametawa i prihvatawa balkanskog na~ina ìvota. 2. pol. rascepkanost, podeqenost me|u narodima i dràvama jednog regiona, uz stvarawe sukoba i zategnutih odnosa koje velike sile potpomaù. balkanizirati v. balkanizovati. balkanizovati, -zujem (i balkanizirati, -iziram, 3. l. mn. balkaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰Balkan, v. -izovatiŠ 1. sprovesti, sprovoditi balkanizaciju (1). 2. pol. u stranoj politi~koj literaturi: (po)deliti neki region na vi{e novih malih dràva. y balkanizovati se,

187

balkanijada balkanizirati se biti zahva}en balkanizacijom. balkanijada, -e ` ‰BalkanŠ takmi~ewe predstavnika balkanskih zemaqa u sportskim ili nau~nim disciplinama. balkanistika, -e `, dat. balkanistici ‰BalkanŠ nauka koja se bavi prou~avawem ìvota, jezika, kulture, istorije balkanskih naroda kao specifi~ne istorijsko-kulturne celine, balkanologija. balkanologija, -e ` ‰Balkan, v. -logijaŠ v. balkanistika. balkon, -ona m, mn. balkoni, gen. mn. balkona ‰ital. balconeŠ isturena i ogra|ena mawa terasa na nekom od spratova ku}e povezana vratima s unutra{wim prostorijama. 2. galerija (v.) u pozori{noj ili bioskopskoj sali. balneo- ‰lat. balneum od gr~. balneion kupawe, kupatiloŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na kupawe, kupali{ta ili lekovite vode. balneogeografija, -e ` ‰v. balneo-, geografijaŠ nauka o geografskom razme{taju bawa i uticaju prirodnih i dru{tvenih uslova na wihov razvoj. balneografija, -e ` ‰v. balneo-, -grafijaŠ nau~ni opis bawa. balneolog, -a m mn. balneolozi, gen. mn. balneologa ‰v. balneo-, v. -logŠ nau~nik, stru~wak koji se bavi balneologijom. balneologija, -e ` ‰v. balneo-, -logijaŠ med. nauka koja se bavi prou~avawem lekovitosti i delovawa bawa i bawskih voda; x balneolo{ki. balneoterapija, -e ` ‰v. balneo-, terapijaŠ med. terapija koja se obavqa u kadi ili u bazenu; bawsko le~ewe. balneotehnika, -e ` dat. balneotehnici ‰v. balneo-, tehnikaŠ bawsko gra|evinarstvo, ume}e gra|ewa i ure|ewa bawskih le~ili{ta. x balneotehni~ki. balon, -ona m, mn. baloni, gen. mn. balona ‰fr. ballon od severnoital. ballone, ital. pallone, prema palla loptaŠ 1. a. {upqe telo obi~no loptastog oblika na~iweno od lake materije koje se ispuwava gasom lak{im od vazduha da bi se podiglo u vazduh i sluìlo za letewe. b. de~ja

188

baltoslovenski igra~ka napravqena po uzoru na takvo telo. v. mehur (od sapunice). 2. ve}a boca okruglastog oblika, spoqa ~esto opletena pru}em. 3. med. lopta, kru{ka od gume ili svile kao deo pribora za poro|aj. 4. sp. a. vrsta jedra. b. àrg. visoko naba~ena lopta (u fudbalu, tenisu, stonom tenisu i dr.). 5. u atributskoj slu`bi u zna~ewu: koji sluì za izradu balona (1), nepromo~ive ode}e i sl., koji je napravqen od takve materije (‹ svila, ‹ mantil). x balonski. balota, -e ` ‰venec. balota, ital. pallotta od palla kuglaŠ 1. kuglica, lopta, grudva; glasa~ka kuglica. 2. pu{~ano ili topovsko zrno. balotaà, -e ` ‰fr. ballottage od stfr. ballotte, v. balotaŠ pol. glasawe putem ubacivawa kuglice u glasa~ku kutiju; ponovno glasawe kada nijedan kandidat nema potrebnu ve}inu tako da u drugi krug glasawa idu samo dva kandidata koja su u prvom krugu dobila najve}i broj glasova. balsa, -e `, gen. mn. balsa i balsi ‰{p. balsaŠ veoma lako drvo iz Ju`ne Amerike, koristi se kao gra|a za izradu avionskih modela i pojasa za spasavawe. balsam, balsamovati itd. v. balzam, balzamovati itd. balski, -a, -o ‰v. bal1Š koji sluì za bal, koji je namewen balovima: balska haqina, balska dvorana i sl. balta, -e i balta, -e `, gen. mn. balti i balti ‰tur. baltaŠ zast. sekira, naro~ito kao vrsta hladnog oru`ja. balti~ki, -a, -o ‰Balti, grupa indoevropskih narodaŠ koji se odnosi na Baltik, Balti~ko more. y balti~ki jezici lingv. ogranak indoevropske porodice jezika kojem pripadaju litvanski, letonski i staropruski. baltoslavistika, -e `, dat. baltoslavistici ‰v. balti~ki, slavistikaŠ nauka koja prou~ava veze izme|u balti~kih i slovenskih jezika i izme|u nekada{wih Balta i Slovena; x baltoslavisti~ki. baltoslovenski, -a, -o ‰v. balti~kiŠ koji se odnosi na zajednicu balti~kih i slovenskih jezika, koji je zajedni~ki balti~kim i slovenskim narodima.

balugxija balugxija, -e m ‰tur. bal›kc›Š ribar, ribolovac; x balugxijski. baluk1, -a m, mn. baluci, gen. mn. baluka ‰tur. bal›k ribaŠ 1. zast. riba. 2. vrsta veza, {are; vunena tkanina naro~ite vrste tkawa koju devojke spremaju za miraz. 3. v. balukot. baluk2, -a m, mn. baluci, gen. mn. baluka ‰pers. balukiŠ pom. vrsta otvorenog ~amca na vesla (za {est vesla~a koji veslaju stoje}i) za prevoz qudi i robe (zadrào se oko Istanbula). balukot, -a m ‰tur. bal›k riba, ot trava, otrovŠ plod indijske biqke, Anamirta cocculus, koji se koristi kao sredstvo za trovawe riba. balukotan, -tna, -tno ‰v. balukotŠ neispavan posle pijanke. balun, -una m, mn. baluni, gen. mn. baluna ‰venec. balon, ital. pallone od palla kugla, v. balonŠ pokr. 1. lopta; fudbalska lopta. 2. balon. balustar, tra = baluster, -era m, mn. balustri i balusteri ‰fr. balustre od ital. balaustro od gr~. balaustion cvet divqeg naraŠ arhit. element balustrade, vrsta potpornog ukrasnog stubi}a u arhitekturi renesanse i baroka. baluster = balustar (v.). balustrada, -e ` ‰fr. balustrade, ital. balaustrata, v. balustarŠ arhit. ograda od balustara, stubi}a na balkonu, stepenicama i sl. bal~ak, -a m, mn. bal~aci, gen. mn. bal~aka ‰tur. balcakŠ dràk, dr{ka od sabqe, jatagana, ma~a, kopqa, buzdovana, gusala. baqemez, -a m ‰tur. balyemezŠ 1. ist. voj. veliki starinski top. 2. fig. visok, razvijen, krupan ~ovek. bambadava pril. ‰tur. bam sasvim, potpuno, v. badavaŠ 1. sasvim uzalud, niza{ta. 2. potpuno besplatno; up. badava. bamba{ka pril. ‰tur. bam sasvim, potpuno, v. ba{kaŠ sasvim posebno, mimo svih ostalih. bambino, -a m, mn. bambini ‰ital. bambinoŠ 1. de~ak; dete. 2. u italijanskoj umetnosti: Isus prikazan kao dete. bambula, -e ` ‰fr. bamboula iz bantu jezikaŠ 1. crna~ki bubaw u Zapadnoj Africi. 2. ples koji se ple{e uz pratwu tog bubwa. bambus, -a m ‰nem. Bambus od mal. bambuŠ 1. bot. vrsta tropske trske, Bambusa arundinacea. 2. sirovina koja se dobija od te biqke, bambu-

banauzija sovo drvo, bambusovina, koristi se za izradu name{taja, kao gra|evinski materijal, za proizvodwu finog papira itd. bambusov, -a, -o ‰v. bambusŠ koji se sastoji ili je na~iwen od bambusa: bambusova trska, bambusov {tap. bamija, -e (i bamja, -e, bamwa, -e) ` ‰tur. bamyaŠ bot. pokr. jednogodi{wa zeqasta biqka s jestivim mahunastim plodovima, Hibiscus esculentus; jelo spravqeno od plodova te biqke. banak, -nka m, mn. banci, gen. mn. banaka ‰nem. BankŠ pokr. zast. 1. ogwi{te. 2. ozidano uzvi{ewe oko pe}i u vidu klupe. 3. nagrnuta zemqa izme|u redova loze u vinogradu. 4. sloj kamewa; nasip od kamena. banak, -nka m, mn. banci, gen. mn. banaka ‰ital. bancoŠ pokr. zast. 1. klupa. 2. a. tezga (u radionici). b. {ank (u kafani). banalan, -lna, -lno (uob. i banalan) ‰fr. banalŠ obi~an, otrcan, bezvredan; prosta~ki, neukusan. banalizovati, -zujem (uob. i banalizovati, -ujem) (banalizirati, banaliziram, 3. l. mn. banaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. banalanŠ (u)~initi banalnim. y banalizovati se (banalizirati se) posta(ja)ti banalan. banalnost, -i ` ‰v. banalanŠ 1. osobina onoga {to je banalno. 2. ono {to je banalno, banalna stvar, banalni ~in i sl. banana, -e ` ‰{p. banana, preko port. od nekog afri~kog jezikaŠ 1. bot. tropsko drvo sli~no palmi, Musa paradisiaca, ~iji je plod jestiv i vrlo ukusan; plod te biqke. 2. sp. àrg. u ko{arci blokada {uta protivni~kog igra~a visokim skokom i ispruènom rukom, rampa. 3. elektr. mali jednopolni utika~. y banana-dràva, banana-republika pol. mala, nestabilna zemqa u kojoj vlada bezakowe, podlo`na velikim silama od kojih je ekonomski zavisna. bananizacija, -e ` ‰v. bananaŠ pol. stvarawe banana-republike, pot~iwavawe male dràve nekoj velikoj sili. banauzija, -e ` ‰gr~. banausia od banausos zanatlijaŠ zanatlijsko, rutinsko bavqewe naukom ili umetno{}u bez qubavi i razumevawa; filistarstvo (v.).

189

bang bang uzv. ‰engl. bangŠ uzvik za podraàvawe pucwa, praska, udarca i sl. bangav ‰od baga (v.), sa umetnutim nŠ koji ima debela, nate~ena stopala i noge usled ~ega te{ko hoda; hrom, {epav. bangavko, bangavka m ‰v. bangavŠ bangav ~ovek. bangavost, -osti ` ‰v. bangavŠ osobina, stawe onoga koji je bangav. bangav~e, -eta s ‰v. bangavŠ bangavo dete. bangati, -am nesvr{. ‰v. bangavŠ hramati, {epati. banda1, -e `, gen. mn. bandi ‰fr. bande, ital. banda od stvnem. bandwa barjakŠ 1. a. grupa razbojnika, lopovska, razbojni~ka druìna; r|ava druìna; fig. grupa lica s istom osobinom, porokom, manom. b. fig. ve}i broj, grupa. 2. àrg. pojedinac iz takve grupe, bandit, lopov, razbojnik. 3. grupa svira~a; vojna muzika, vojni orkestar. banda2, -e `, gen. mn. bandi ‰ital. bandaŠ pokr. strana, kraj: na ovu bandu, na drugu bandu na ovu stranu, na drugu stranu. banda` v. bandaà. bandaà, -e ` ‰fr. bandageŠ 1. a. med. utega, zavoj na ve}oj rani, prelomu kosti i sl. b. utega kod ma~evalaca i boksera. 2. obru~, okov na to~ku. bandaìrati, bandaìram, 3. l. mn. bandaìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. bandager, v. bandaàŠ 1. staviti, stavqati bandaù, zavoj, utegu na ranu, prelom, previ(ja)ti ranu. 2. staviti, stavqati okov na to~ak. banda`ni, -a, -o ‰v. bandaàŠ koji se odnosi na bandaù: ‹ materijal. bandera, -e ` ‰ital. bandiera zastavaŠ 1. visok drveni ili gvozdeni stub za koji su vezane ìce, telegrafski, telefonski stub; stub na kome je uli~na svetiqka. 2. v. bandijera. banderijum, -a (i banderij, -a) m ‰lat. banderiumŠ vojni~ka zastava nekada{wih plemi}a, feudalaca; odred vojske koji se bori pod tom zastavom. banderiqa, -e ` ‰{p. banderilla zastavicaŠ kratko kopqe sa zastavicom koje se upotrebqava u borbi s bikovima.

190

banzaj banderiqero, -a m, mn. banderiqerosi ‰{p. banderillero, v. banderiqaŠ toreador ~iji je zadatak da razdraì bika zabadaju}i mu banderiqu u vrat. banderola, -e ` ‰fr. banderole, ital. banderuolaŠ 1. papirna traka, uzani omota~ (na kutiji cigareta, boci pi}a i sl., kao znak pla}ene takse). 2. {arena vrpca kao ukras na trubi ili bubwu. 3. zastavica. 4. lik. traka s natpisom koji ozna~ava osobu ili prizor na slici. bandijera, -e i bandijera, -e ` ‰ital. bandiera zastava, stub na koji se ve{a zastavaŠ pokr. zastava. bandist(a), -e m, mn. bandisti ‰ital. bandista, bandaŠ ~lan muzi~ke bande, vojnog orkestra, muzikant. v.

bandit, -ita m, mn. banditi, gen. mn. bandita ‰ital. bandito prognan, prokaènŠ 1. razbojnik, lopov, otima~; zlo~inac. 2. pogrdni naziv za pripadnika neprijateqske vojske, odreda; x banditski. banditizam, -zma m ‰fr. banditisme, v. banditŠ razbojni{tvo, vr{ewe zlo~ina~kih dela. bandola, -e ` = bandolon, -ona m, mn. bandoloni, gen. mn. bandolona ‰{p. bandola, augmentativ bandolonŠ muz. ì~ani muzi~ki instrument sli~an gitari, sa 4 do 10 ìca, karakteristi~an za Severnu Ameriku i Meksiko; up. mandora, mandola. bandoneon, -a m ‰prema pronalaza~u H. Bandu (Band), up. akordeonŠ muz. ~etvorougaona harmonika za razvla~ewe sa ve}im brojem tonova nego akordeon (v.). bandura, -e ` ‰ukr. banduraŠ muz. ukrajinski i poqski ì~ani muzi~ki instrument sli~an balalajci. bandura{, -a{a m, mn. bandura{i, gen. mn. bandura{a ‰v. banduraŠ svira~ na banduri. baner, -a m ‰engl. bannerŠ ra~. deo stranice na Internetu kojim se reklamira neki drugi sajt na Internetu i preko koga se klikom taj sajt moè u~itati. banzaj uzv. ‰jap. banzai doslovno: dabogda ìveo deset hiqada godina!Š ìveo! ura! (izgovara se sna`no u ratu i karateu, kao izraz odu{evqewa i èqe za pobedom).

bank bank, -a m, mn. bankovi m ‰ital. banco, fr. banqueŠ uloèni novac svih igra~a u kartawu, kockawu. y va bank ‰fr. va banqueŠ na sve: najava u hazardnoj igri da se ulaè iznos jednak celom banku, da se igra za sve; igrati va bank staviti sve na kocku, igrati na sve ili ni{ta, rizikovati. banka, -e `, dat. banci, gen. mn. banaka ` ‰ital. banca tezga, sto mewa~a novca, od stvnem. bankŠ 1. nov~ani zavod, ustanova koja posluje s novcem, u koju se ulaè novac radi {tedwe, koja daje zajmove uz kamatu, kupuje i prodaje hartije od vrednosti i dr.; zgrada, prostorije u kojima je sme{tena takva ustanova. 2. àrg. nov~anica ili metalni novac od deset dinara. 3. v. bank. 4. mesto gde se ne{to ~uva, spremi{te ( ‹ krvi, ‹ podataka). x bankovni. bankar, -ara m, mn. bankari, gen. mn. bankara ‰v. bankaŠ 1. vlasnik ili suvlasnik banke (1); osoba koja se bavi nov~anim poslovima. 2. u kockawu, kartawu: onaj koji drì banku (3), bank. x bankarev i bankarov, bankarski. bankarac, -rca m, mn. bankarci, gen. mn. bankaraca ‰v. bankaŠ radnik u banci, bankarski ~inovnik. bankarstvo, -a s ‰v. bankaŠ 1. bankarski poslovi, poslovawe banaka. 2. deo ekonomije koji prou~ava banke; bankarsko poslovawe. banket, -a m = banketa, -e `, gen. mn. banketa ‰fr. banquetteŠ 1. voj. uzvi{ewe, stepenik u streqa~kom zaklonu, rovu na kome stoji strelac prilikom osmatrawa i ga|awa. 2. na kowi~kim takmi~ewima: prepona od zemqe koju kow treba da presko~i. 3. redovi sloène cigle pripremqene za pe~ewe; gomila, hrpa (robe ili kakvih predmeta). banket, -eta m, mn. banketi, gen. mn. banketa ‰nem. Bankett od fr. banquetŠ sve~ani obed (ru~ak ili ve~era), gozba prire|ena u ne~iju ~ast ili povodom kakve proslave. banketa = banket (v.). bankiza, -e ` ‰fr. banquiseŠ velika, debela, neprobojna santa leda u polarnoj oblasti, ledeno poqe, ve~iti led. bankina, -e ` ‰ital. banchinaŠ 1. pro{irewe, uzvi{ewe pored puta koje oivi~ava kolovoz i {titi ga od odrowavawa; nasip.

bantam banknota, -e i banknota, -e ` ‰nem. Banknote, engl. bank noteŠ papirni novac, nov~anica. bankokrat(a), -e m, mn. bankokrati ‰v. banka, kratos vlastŠ 1. onaj koji poseduje veliki kapital, krupni kapitalista. 2. pristalica bankokratije. gr~.

bankokratija, -e ` ‰v. bankokratŠ uticaj banaka na dràvne poslove; vladavina velikih nov~anih zavoda i wihovih vlasnika, predstavnika. bankokratski, -a, -o ‰v. bankokratŠ koji se odnosi na bankokrate ili bankokratiju. bankomat, -ata m, mn. bankomati, gen. mn. bankomata ‰v. banka, (auto)matŠ ma{ina, automat obi~no postavqen u zidu sa spoqa{we strane banke, za podizawe gotovog novca s bankovnog ra~una pomo}u elektronske kartice. bankrot, -a m, mn. -i ‰nem. Bankrott od ital. bancarotta, od banca rotta slomqena tezga: mewa~ima koji bi ostali bez novca razbijali su tezge, v. bankaŠ 1. v. bankrotstvo. 2. onaj koji je bankrotirao, propao; bankrotirani poslodavac; (u govoru) bankroter. x bankrotski. bankroter, -era m, mn. bankroteri, gen. mn. bankrotera (`. bankroterka, -e, dat. bankroterki) ‰v. bankrotŠ onaj koji je potro{io sav novac, koji je ostao bez prebijene pare. bankrotirati, -krotiram, 3. l. mn. bankrotiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. bankrottieren, v. bankrotŠ 1. pasti, padati pod ste~aj, posta(ja)ti nesposoban za izvr{avawe svojih nov~anih obaveza. 2. potpuno propasti, propadati. bankrotstvo, -a s ‰v. bankrotŠ stawe, situacija onoga koji je bankrotirao; finansijska propast nekog preduze}a, trgovine; ekonomski krah. bansek, -a m, mn. banseci, gen. mn. banseka (i banseg, -a, mn. bansezi) m ‰nem. BandsageŠ ma{inska testera u obliku duga~ke trake, trakasta testera. bantam, -a m ‰prema indoneànskoj pokrajini i gradu Bantamu iz kojeg su se izvozili pili}iŠ vrsta veoma sitne koko{i; ratoboran petli}. y bantam-kategorija sp. kategorija boksera ~ija se teìna kre}e izme|u 50,80 kg i 53,52 kg.

191

banteng banteng, -a m, mn. bantenzi, gen. mn. bantenga ‰mal. bantengŠ zool. vrsta indijskog goveda. bantustan, -a i bantustan, -ana m ‰ju`noafri~ki engl. prema Hindustan i sl.Š 1. rezervat za domoroda~ko crna~ko stanovni{tvo u Ju`noafri~koj Republici za vreme aparthejda. 2. izolovan prostor, region i sl. koji sa spoqnim svetom nema mnogo dodira. 3. ekonomski i politi~ki slaba dràva, prividno nezavisna, ~iju unutra{wu i spoqnu politiku odre|uju velike sile. banxi, -ija m, mn. banxiji, gen. mn. banxija ‰novozelandsko engl. bungeeŠ uè s kukama na oba kraja koje sluì za pri~vr{}ivawe (npr. tereta na vozilu). banxi-xamping, -a m ‰v. banxi, engl. jumping skakaweŠ sp. vrsta ekstremnog sporta, skakawe s velike visine pomo}u duga~kog elasti~nog uèta koje je pri~vr{}eno za noge i koje povu~e nazad skaka~a pre nego {to udari u zemqu ili vodu. banxo v. benxo. bawa, -e `, gen. mn. bawa ‰klat. balnea, ital. bagno kupaweŠ 1. a. kupali{te i le~ili{te na mineralnim izvorima, prirodno le~ili{te. b. izvor tople vode. 2. a. javno kupatilo; up. amam. b. kupatilo u stanu. 3. kupawe, prawe u toploj vodi, bawawe. x bawski. bawati, -am nesvr{. ‰v. bawaŠ 1. kupati (se), obi~no u toploj vodi; prati, kvasiti. 2. bawati se kupati se, obi~no u toploj vodi. baobab, -a m, mn. -i ‰fr. baobab iz nekog afri~kog jezikaŠ bot. vrsta tropskog afri~kog drveta iz porodice dudova, Adansonia digitata, velikog stabla (moè dosti}i 9 m u pre~niku i 18 m u visinu) s jestivim plodovima. baptizam, -zma m ‰gr~. baptismos kr{teweŠ rel. hri{}ansko protestantsko u~ewe po kome treba krstiti samo odrasle vernike i to potpunim urawawem u vodu. baptist(a), -e m, mn. baptisti (`. baptistkiwa, -e) ‰lat. baptista od gr~. baptistesŠ rel. pripadnik hri{}anske protestantske vere koja propoveda dobrovoqno kr{tavawe samo odraslih osoba. baptisterijum, -a (i baptisterij, -a) m ‰lat. baptisterium od gr~. baptisterionŠ krstioni-

192

bara`ni ca, kapela pored crkve ili deo crkve u kome se obavqa kr{tewe. baptisti~ki, -a, -o ‰v. baptistaŠ koji se odnosi na baptizam ili baptiste. bar1, -a m, lok. (u) baru, mn. barovi, gen. mn. barova ‰engl. barŠ 1. no}ni zabavni lokal sa muzikom ili programom. 2. gostionica, kafana u kojoj se pije za {ankom stoje}i; bife. 3. deo name{taja obi~no s policama u staklu i ogledalima u kojem se drè fla{e sa pi}em, ku}ni bife. 4. {ank (v.). y bar-dama barska dama, v. barski. bar2, -a m, mn. bari ‰gr~. baros teìnaŠ fiz. jedinica za merewe atmosferskog pritiska. -bara ‰gr~. baros teìna, pritisakŠ kao drugi deo re~i upu}uje na pritisak (izobara). baraba, -e m, gen. mn. baraba ‰prema imenu razbojnika Barabe (Varave), koji je trebalo da bude raspet pored Hrista, Mat. 27:15–26Š prost ~ovek, grubijan; propalica, skitnica; probisvet, nitkov. x barapski. baraban, -ana m, mn. barabani, gen. mn. barabana ‰v. barabaŠ 1. lupwava koju katoli~ki vernici izvode na Veliki petak kad se spomene ime biblijskog razbojnika Barabe. 2. fig. rusvaj, tu~a. barabar pril. ‰tur. beraber od pers. beraber prsa u prsaŠ jednako, na ravnoj nozi; naporedo, uporedo; zajedno. barabariti, barabarim nesvr{. ‰v. barabarŠ 1. izjedna~avati, poistove}ivati, stavqati u isti red. 2. odràvati ravnoteù. 3. barabariti se meriti se, porediti se, izjedna~avati se. barabiti (se), -im (se) nesvr{.‰v. barabaŠ ìveti kao baraba, skitati se. bara`, -aà m, mn. baraì, gen. mn. baraà = baraà, -e ` ‰fr. barrageŠ 1. prepreka; brana, ustava. 2. voj. sistem prepreka za spre~avawe prodora neprijateqske vojske, mornarice ili avijacije u odre|ena podru~ja. 3. sp. naknadno odigravawe utakmica za one ekipe koje su u predtakmi~ewu postigle jednak broj bodova a nisu uspele direktno da se kvalifikuju. baraà = bara` (v.). bara`ni, -a, -o ‰v. bara`Š koji se odnosi na bara`(u). y bara`na vatra voj. zapre~na arti-

barak qerijska vatra kojom se spre~ava pribliàvawe i napad neprijateqskih aviona. barak, -a m, mn. baraci, gen. mn. baraka ‰tur. barakŠ 1. fig. pej. patuqak, kepec, nakaza. 2. vrsta vunenog zastora. 3. (kao prid. indekl.) kosmat, rutav, dlakav; koji ima dugu grivu (o kowu); kudrav, ~upav (o psu). baraka, -e `, dat. baraci, gen. mn. baraka ` ‰fr. baraque, nem. Baracke od {p. barraca kolibaŠ 1. jednostavna ku}a od dasaka, naj~e{}e za privremene potrebe (sme{tawe trupa, zarobqenika, bolesnika, na gradili{tima i dr.), da{~ara. 2. mala prodavnica pi}a, hrane i sitnih potreba obi~no pri kasarnama. barakan, -ana m, mn. barakani, gen. mn. barakana ‰ital. barracano od ar. barakanŠ vrsta gusto tkane, te{ke vunene tkanine; pokriva~ od takve tkanine; {iroki arabqanski ogrta~ od takve tkanine. barakuda, -e ` ‰{p. barracuda iz nekog karipskog jezikaŠ zool. vrsta ribe grabqivice iz porodice morskih {tuka, Sphyraena barracuda, ìvi u tropskim morima. baranda, -e `, gen. mn. barandi ‰{p. barrandaŠ ograda u areni u kojoj se odràvaju borbe s bikovima. baratati, -am nesvr{. ‰ital. barattare trampiti se, trgovatiŠ 1. rukovati, upravqati, sluìti se (~ime); raditi, poslovati (sa ~im). 2. preturati, traìti, ~eprkati (po ~emu). 3. imati posla, petqati, {urovati s kim. baraterija, -e ` ‰fr. baraterie prevaraŠ pom. propust, {teta, svaka nepo{tena i protivzakonita radwa koju kapetan ili brodska posada namerno pri~ine brodu ili teretu. barba, -e m, gen. mn. barbi ‰venec. barba, ital. barba bradaŠ pokr. fam. (u Dalmaciji, primorju) naziv i re~ kojom se oslovqava: a. stric, ujak; b. stariji ~ovek, ~ika, ~i~a; v. kapetan na brodu. barbakan, -ana, mn. barbakani, gen. mn. barbakana m = barbakana, -e `, gen. mn. barbakana ‰ital. barbacane, mo`da iz ar.Š 1. voj. ist. spoqa{wi zid utvr|ewa s pu{karnicama, osmatra~nicama, bedem; grudobran ispred utvr|ewa. 2. uzak otvor u zidu terase za odvo|ewe vode ili propu{tawe svetlosti. barbakana = barbakan (v.).

bardak barbekju, -a m ‰engl. barbecue od {p. barbacoaŠ kulin. 1. a. meso ispe~eno na ro{tiqu pod vedrim nebom. b. dru{tveno okupqawe, zabava na kojoj se ovo meso pe~e i jede. 2. metalna naprava, ro{tiq na kojem se pe~e meso pod vedrim nebom. barbika, -e `, dat. barbiki, gen. mn. barbika ‰engl. Barbie, prema }erki Rut Hendler (Handler), kreatorke lutkeŠ 1. popularna lutka koja ima oblik i izgled savremene mlade devojke, duga~ke, obi~no plave kose, opremqena modernom garderobom, obu}om, nakitom i dr. 2. fig. {aq. ka}iperka, plavu{a lutkastog izgleda. barbit(on), -a m, mn. -i ‰gr~. barbitonŠ ist. muz. 1. starogr~ki instrument s mnogo ìca sli~an liri. 2. ì~ani instrument kru{kolikog oblika i dubqeg tona, basovska lutwa (iz XVIII veka). barbiturat, -ata m, mn. barbiturati, gen. mn. barbiturata m ‰po li{aju Usnea barbataŠ med. derivat barbiturne kiseline, u malim dozama deluje kao sedativ; osnovni sastojak lekova koji se koriste protiv nesanice, nervoze i sl. barbudos, -a m, mn. -i ‰{p. barbudo, mn. barbudos, bradatŠ popularni naziv za gerilce pod vo|stvom Fidela Kastra, koji se u vreme borbi za vlast na Kubi (1956–1958) nisu brijali. barbun, -una m, mn. barbuni, gen. mn. barbuna ‰ital. barboneŠ zool. vrsta morske ribe s mesom crvene boje, Mullus barbatus, trqa. barbut, -a m ‰tur. barbut od pers. bar-bed ruàn dobitakŠ vrsta hazardne igre kockama. bard, -a m, mn. bardi i bardovi ‰engl. bard od barddŠ 1. naziv za nekada{we keltske pesnike i peva~e koji su pevali u slavu junaka i bogova. 2. najugledniji, najistaknutiji nacionalni pesnik, glumac.

kelt.

bardagxija, -e = bardak~ija, -e m ‰v. bardak, -xijaŠ zanatlija koji pravi i prodaje bardake i drugo glineno posu|e. bardak, -aka m, mn. bardaci, gen. mn. bardaka ‰tur. bardak od pers. bardanŠ 1. pokr. a. zemqan ili bakarni sud sa dr{kom za rakiju i vino, kr~ag. b. zemqani sud u obliku ~a{e za hvatawe vode. 2. mera za pi}e.

193

bardaklija bardaklija, -e ` ‰v. bardakŠ 1. bot. vrsta krupne {qive, Prunus damascena. 2. rakija od te {qive. bardak~ija = bardagxija (v.). bardiqo, -a m ‰ital. bardiglioŠ vrsta mermera sive ili pepeqastoplave boje. bardit, -a = barditus, -a m ‰klat. barditus, v. bardŠ ratni~ka pesma starih germanskih naroda. barditus = bardit (v.). bare`, -eà m ‰fr. barege prema selu Bare` u FrancuskojŠ vrsta lake tkanine od svile, vune ili pamuka. barel, -a m, mn. bareli, gen. mn. barela m ‰engl. barrel bure, burenceŠ 1. mera za naftu, 158,96 litara (42 galona u SAD). 2. mera za zapreminu te~nih i ~vrstih materija, razli~itih vrednosti u zavisnosti od toga {ta se meri. 3. drveno bure, ba~va. bareqef, -a i bareqef, -efa m, mn. bareqefi i bareqefi, gen. mn. bareqefa i bareqefa ‰fr. bas-relief plitki reqefŠ lik. vajarski rad na ravnoj povr{ini sa slabije izraènim ispup~ewima; supr. oreqef. barà, -e ` ‰engl. barge od stfr.Š plovni objekat u obliku kutije bez vlastitog pogona, koji se potiskuje ili tegli; up. {lep2. barzoj, -a m, mn. -i ‰rus. borzoi brzŠ vrsta ruskog hrta, visokog, vitkog psa duge dlake. bari- ‰gr~. barysŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: teàk. bariglosija, -e ` ‰gr~. barys teàk, v. -glosijaŠ = barilalija (v.). barijera, -e ` ‰fr. barriereŠ pregrada, prepreka, brana; smetwa, zapreka. y zvu~na barijera fiz. granica brzine zvuka (koju obi~no probijaju mlazni avioni); jezi~ka barijera te{ko}a sporazumevawa me|u qudima razli~itih materwih jezika; carinska barijera ekon. ograni~ewe za uvoz strane robe. barijum, -a (i barij, -a) m ‰nlat. barium od gr~. barys teàkŠ hem. hemijski element, metal iz grupe zemnoalkalnih metala, hemijski simbol Ba, atomski broj 56. x barijumov (i barijev). barikada, -e ` ‰fr. barricadeŠ 1. prepreka na~iwena od balvana, kamewa, vre}a sa peskom i sl., obi~no za odbranu u uli~nim borbama. 2. uop{te prepreka, pregrada, brana.

194

barjak barikadirati, barikadiram, 3. l. mn. barikadiraju svr{. i nesvr{. ‰v. barikadaŠ (na)praviti barikadu; prepre~i(va)ti, zakr~i(va)ti barikadom (ulicu, most i dr.). baril ‰ital. barileŠ v. barel. barilalija, -e ` ‰gr~. barys teàk, v. -lalijaŠ med. oteàno, nerazumqivo govorewe, kod bolesnika s o{te}ewima mozga. barin, -a m (`) ‰rus. barinŠ ist. u carskoj Rusiji naziv za spahiju, vlastelina, a u govoru prostog naroda za gospodina uop{te. bariwa, bari{wa ‰rus. barinà, bari{nàŠ ist. u carskoj Rusiji: gospo|a, milostiva. barioni, bariona m mn. ‰v. bari-, (ferm)ionŠ fiz. op{ti naziv za nukleone i hiperone (v.). barirani, -a, -o ‰fr. barrer precrtatiŠ precrtan. y barirani ~ek bank. ~ek precrtan s predwe strane dvema paralelnim crtama, koji moè da naplati samo banka, mewa~nica ili po{ta (ako se izme|u crta upi{e naziv neke bankarske ustanove, tada jedino ona moè da ga realizuje). barisfera, -e ` ‰gr~. barys teàk, v. sferaŠ geol. sredi{wi deo Zemqe za koji se pretpostavqa da se sastoji od te{kih metala, Zemqino jezgro. barit, -a i barit, -ita m ‰gr~. barys teàkŠ miner. vrsta minerala, sulfat barijuma. baritoza, -e ` ‰v. barit, -ozaŠ med. vrsta pneumokonioze (v.), oboqewa plu}a, nastalog zbog udisawa pra{ine barita i taloèwa u plu}ima. bariton, -ona m, mn. baritoni, gen. mn. baritona ‰ital. baritono od gr~. barytonos prema barys dubok, v. tonŠ muz. dubok mu{ki glas izme|u basa i tenora; onaj koji ima takav glas, koji peva taj glas. x baritonski, baritonalni. baritona, -e i baritona, -e ` = baritonon, -a m ‰gr~. barys teàk, v. tonŠ te{ki akcenat, gravis; gram. re~ u kojoj posledwi slog nije nagla{en, akcentovan; supr. oksitona. baritonon = baritona (v.). barifonija, -e ` ‰gr~. barys dubok, v. -fonijaŠ dubok glas, bas. barjak, -a m, mn. barjaci, gen. mn. barjaka m ‰tur. bayrak od pers. bayraqŠ 1. zastava. 2. odred vojske koji ima svoju zastavu.

barjaktar

barometar

barjaktar, -ara m, vok. barjaktaru i barjaktare, mn. barjaktari, gen. mn. barjaktara ‰tur. bayraktar, v. barjakŠ 1. onaj koji nosi barjak, zastavnik. 2. zast. stare{inski ~in u vojsci, zastavnik, vodnik. 3. fig. vo|a, predvodnik. x barjaktarov i barjaktarev, barjaktarski.

bar-kod skener, -a m ‰v. bar-kod, skenerŠ laserski (opti~ki) skener pomo}u koga se i{~itava, de{ifruje bar-kod.

barjaktariti, barjaktarim nesvr{. ‰v. barjaktarŠ predvoditi, zapovedati, komandovati; biti na ~elu, predwa~iti.

bar micva, -e ` ‰aram. bar sin, hebr. miswah zapovest, zakonŠ rel. jevrejska sve~anost kojom de~ak s navr{enih 13 godina postaje punopravni ~lan verske zajednice.

barjaktarstvo, -a s ‰v. barjaktarŠ posao koji obavqa barjaktar, no{ewe barjaka; zvawe i dostojanstvo barjaktara. bark, a m, mn. barkovi ‰engl. bark od stfr. barque, klat. barcaŠ vrsta velikog jedrewaka sa tri jarbola. barka, -e `, dat. barci, gen. mn. barki ` ‰ital. barca od klat. barcaŠ 1. mawa la|a, ve}i ~amac. 2. pokr. zatvoren ribarski ~amac sa izbu{enim dnom u kome se drì ìva, ulovqena riba. barkariol, -ola m, mn. barkarioli, gen. mn. barkariola = barkarol, -ola m, mn. barkaroli, gen. mn. barkarola ‰venec. barcar(i)ol, ital. barcar(u)olo, barcaiolo, v. barkaŠ la|ar, onaj koji vozi barku. barkarola, -e ` ‰venec. barcar(i)ola, ital. barcar(u)ola, v. barkarolŠ muz. pesma venecijanskih gondolijera, popularna po~ev od XVIII veka; muzi~ka kompozicija u duhu takve pesme, u taktu 6/8. barkas, -a m v. barkasa. barkasa, -e ` ‰fr. barcasseŠ pom. 1. veliki ~amac ravnog dna, sluì prvenstveno za prevoz putnika ili robe s jednog broda na drugi. 2. omawi parni brod. 3. vrsta sredwovekovnog jedrewaka. barka~a, -e ‰ital. barcacciaŠ v. barkasa. barketa, -e ` ‰ital. barchettaŠ pokr.1. mali ~amac, barkica. 2. zast. sprava za merewe brzine broda. bar-kod, -a m, mn. bar-kodovi, gen. mn. bar-kodova ‰engl. bar codeŠ {ifra u vidu paralelnih linija razli~ite {irine, koja sluì za identifikaciju proizvoda na kojem se nalazi i wegovih karakteristika (naziva, cene i dr.), de{ifruje se pomo}u bar-kod skenera.

barmen, -a m, mn. -i ‰engl. barmanŠ onaj koji u baru, kafi}u priprema pi}a, koji radi za {ankom (v.), {anker.

barn, -a m, mn. barni, gen. mn. barna ‰engl. barnŠ fiz. u nuklearnoj fizici jedinica za merewe povr{ine (10–28 m2), simbol b. barnumski, -a, -o ‰engl. BarnumŠ u stilu F. T. Barnuma (1810–1891), ameri~kog organizatora cirkuskih atrakcija; spektakularan, cirkuski, opsenarski. baro- ‰gr~. baros teìna, pritisakŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: teìna, pritisak. barogram, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -gramŠ krivuqa, crte` koji ispisuje barograf beleè}i promene u atmosferskom pritisku. barograf, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -grafŠ meteor. sprava, barometar koji beleì promene vazdu{nog pritiska. barok, -a m ‰fr. baroque od ital. barrocco, nejasnog poreklaŠ umetni~ka i kwièvna epoha u evropskim zemqama XVI–XVIII veka, glavne odlike su prenagla{eno ukra{avawe i ki}enost, a u kwièvnosti gomilawe izraàjnih sredstava i preteranost u izrazu. barokan, -a, -o (odr. barokni, -a, -o) ‰v. barokŠ koji se odnosi na barok, koji je u stilu baroka; preterano ukra{en, kitwast, rasko{an, bombasti~an. barokomora, -e ` ‰v. baro-, komoraŠ hermeti~ki zatvorena prostorija u kojoj se ve{ta~ki moè mewati vazdu{ni pritisak, sluì za le~ewe, za prou~avawe uticaja povi{enog ili sniènog vazdu{nog pritiska na organizme, kao i za proveru sposobnosti pilota odnosno ronilaca. barometar, -tra m, mn. barometri, gen. mn. barometara ‰v. baro-, -metarŠ 1. meteor. sprava za merewe atmosferskog, vazdu{nog pritiska, sa ìvinim stubom ili sa {upqim metalnim di-

195

barometrija skom; v. aneroid. 2. fig. mera~, merilo, pokazateq. x barometarski. barometrija, -e ` ‰v. baro-, -metrijaŠ merewe vazdu{nog pritiska. x barometrijski. barometrograf, -a m ‰v. barometar, -grafŠ v. barograf. baron, -ona m, mn. baroni, gen. mn. barona ‰fr. baron od frana~kog baro slobodan ~ovekŠ plemi}ka titula nièg reda. x baronov, baronski. baronat, -ata m, mn. baronati, gen. mn. baronata ‰v. baronŠ dostojanstvo, titula barona; posed barona, baronija (v.). baronesa, -e ` ‰ital. baronessa, v. baronŠ baronova k}i. baronet, -a m ‰engl. baronet, v. baronŠ engleska plemi}ka titula nièg reda, ispod barona. baronija, -e ` ‰fr. baronnieŠ posed koji pripada baronu (v.). baronica, -e ` ‰v. baronŠ èna ili k}i baronova. x baroni~in. baroskop, -a i baroskop, -a m, mn. -i ‰v. baro-, -skopŠ fiz. 1. stariji naziv za barometar. 2. vrsta elektronskog barometra. 3. vrsta vage koja pokazuje koliko telo izgubi na teìni kad se nalazi u vazduhu. baroterapija, -e ` ‰v. baro-, terapijaŠ le~ewe pomo}u promene atmosferskog pritiska u barokomori (v.). barotermograf, -a m ‰v. baro-, termo-, -grafŠ meteor. instrument koji istovremeno beleì promenu atmosferskog pritiska i temperature vazduha. barotrauma, -e ` ‰v. baro-, traumaŠ med. povrede koje nastaju usled nagle promene vodenog ili vazdu{nog pritiska (npr. povreda bubne opne pri jakim eksplozijama). barski, -a, -o ‰v. bar1Š koji se odnosi na bar; y barska dama (bar-dama) v. animir-dama. bartvi{ v. partvi{, partfi{. barter, -a m ‰engl. barter trampaŠ ekon. oblik vezanog poslovawa, trgovine izme|u dva partnera u kojem se roba zamewuje za robu. bartolinitis, a m ‰prema danskom lekaru K. Bartolinu (Bartholin), -itisŠ med. zapaqewe Bartolinovih `lezda, dveju `lezda koje sluè za vlaèwe ulaza u vaginu.

196

baset barhana, -e ` ‰tur. barhana skup, poselo, iz 1. bu~no veseqe. 2. skupno pevawe i svirawe.

pers.Š

bar{un, -a i bar{un, -una m ‰ma|. barsonyŠ fina, mekana tkanina sa sitnim dla~icama na povr{ini, somot, kadifa. bar{unast, -a, -o ‰v. bar{unŠ 1. koji je od bar{una. 2. koji je kao bar{un, koji li~i na bar{un; fig. mek, neàn. y bar{unasta revolucija v. pli{ana revolucija. bas1, -a m, mn. basovi ‰ital. basso nizak, dubok od lat. bassusŠ muz. 1. a. najdubqi mu{ki glas. b. onaj koji ima takav glas, koji peva taj glas. 2. najniì tonski registar u muzici. 3. v. kontrabas. 4. mn. dugmad na levoj strani harmonike, za izvo|ewe akorda. 5. kao prvi deo polusloènica ozna~ava instrument koji je po registru najniì, koji postiè najniè tonove: bas-gitara, bas-klarinet i sl. y bas-kqu~ znak na po~etku notnog sistema koji sluì za beleèwe niìh tonova, ob. kao pratwa onih u violinskom kqu~u (v.). x basovski. bas2, -a m,mn. basovi ‰engl. bus autobusŠ 1. àrg. autobus. 2. elektr. jedan ili vi{e provodnika preko kojih se prenosi energija ili informacija sa bilo kojeg izvora do bilo kojeg odredi{ta. basama, -e `, gen. mn. basama ‰ma|. baszni polno op{titiŠ ~esta ma|arska psovka. basamak, -a i basamak, -a mn. basamaci i basamaci, gen. mn. basamaka i basamaka ‰tur. basamakŠ 1. stepenik, stepenica; mn. stepenice, stepeni{te. 2. pre~aga na lestvicama. basamati, -am, basamekati, basametam, basamikati, basamikam nesvr{. ‰v. basamaŠ kleti, psovati, bogarati (na ma|arskom). basa otava v. bassa ottava. bas-bariton, -ona m ‰v. bas, baritonŠ muz. glas izme|u basa i baritona, niski bariton. bas-gitara, -e ` ‰v. bas, gitaraŠ muz. gitara sa osam ili vi{e ìca, za izvo|ewe dubqih tonova od obi~ne gitare, sluì za pratwu. basen = bazen (v.). baset, -a m ‰engl. basset od fr.Š kinol. rasni pas kratkih nogu i dugih u{iju.

basetni basetni, -a, -o ‰ital. corno di bassettoŠ y muz. basetni rog klarinet sa osnovnim tonom F, niì od obi~nog a vi{i od bas-klarineta. basirati, basiram, 3. l. mn. basiraju nesvr{. ‰v. bas1Š pevati, svirati ili govoriti u basu. basist(a), -e m, mn. basisti, gen. mn. basista ‰v. bas1Š 1. onaj koji svira na bas-instrumentu (na bas-gitari, bas-klarinetu i sl.); up. bas1 (3). 2. onaj koji peva bas, v. bas1 (1). basket ‰skr. od basketbolŠ àrg. ko{arka; ko{arka koju igra proizvoqan broj igra~a na jedan ko{. basketbol, -a m ‰engl. basket-ballŠ sp. ko{arka. baskija, -e `, gen. mn. baskija ‰tur. bask›Š 1. grubo otesana uska duga~ka daska, ìoka, letva. 2. alatka u obliku ~eki}a za obradu drveta. baskijati, -am nesvr{.‰v. baskijaŠ pokr. pribijati baskije (1), ìo~iti. bas-klarinet ‰v. bas, v. klarinetŠ muz. klarinet sa opsegom tonova za oktavu niìm od obi~nog klarineta, po obliku sli~an saksofonu. basma, -e ` ‰tur. basma od basmak {tampati, pritisnuti, udaritiŠ 1. vrsta lake pamu~ne tkanine sa {tampanim {arama, cic. 2. {tampa, {tampawe. 3. vrsta turskog duvana. basmaxija, -e i basmaxija, -e m ‰v. basma, -xijaŠ onaj koji izra|uje ili prodaje basmu (1). baso kontinuo ‰v. bas, ital. continuo neprekidanŠ u muzici XVII i XVIII veka, bas-deonica ozna~ena samo pojedina~nim notama ili brojevima, na osnovu koje su izvo|a~i improvizovali pratwu. baso ostinato ‰v. bas, ostinatoŠ muz. stalno ponavqawe jedne teme, melodije u basu. baso profondo ‰v. bas, ital. profondo dubokŠ muz. izrazito dubok glas, bas najnièg registra. baso ripijeno ‰v. bas, ital. ripieno ispuwenŠ muz. bas-deonica koju izvode svi svira~i u orkestru. basta uzv. ‰ital. basta dovoqno jeŠ dosta, ne vi{e, prekini. bastard, -a m, mn. bastardi, gen. mn. bastarda ‰nem. Bastard od stfr. bastardŠ 1. vanbra~no dete, kopile. 2. biol. ìvotiwa, ~ovek ili biqka nastala ukr{tawem dve rase, vrste ili roda, me-

batalija lez, me{anac, hibrid. 3. fig. neèqena me{avina, neuspela kombinacija dva raznorodna elementa. x bastardni. bastati, bezl. basta nesvr{. ‰ital. bastareŠ 1. biti dovoqan, odgovarati 2. usu|ivati se, smeti, mo}i. 3. i}i, polaziti od ruke, uspevati. bastiqa, -e ` ‰fr. Bastille od prov. bastideŠ tvr|ava, utvr|ewe, upori{te (prema nekada{woj tvr|avi i tamnici Bastiqi u Parizu). bastion, -ona m, mn. bastioni, gen. mn. bastiona ‰fr. bastion, ital. bastioneŠ 1. istureni deo bedema tvr|ave, obi~no ~etvorostran ili petostran; kula tvr|ave. 2. isturen, zgodan poloàj za odbranu; fig. pouzdan oslonac, ~vrsto upori{te za odbranu neke ideologije, mi{qewa i sl. bastisati, -i{em ‰tur. bast› udario je, prema basmak udaritiŠ svr{. 1. pokvariti, uni{titi, pogaziti. 2. iznenada do}i, banuti, upasti; izvr{iti pretres. 3. nasrnuti, navaliti. bastonada, -e ` ‰fr. bastonnadeŠ batinawe; batinawe po tabanima (u Turskoj). bastun, -una m ‰ital. bastoneŠ pokr. {tap, palica, jedan od znakova u italijanskim kartama. basur, -ura m ‰tur. basur od ar. asurŠ pokr. {uqevi, hemoroidi. bat v. baht2. batavija, -e ` ‰Batavija, nekada{we ime XakarteŠ vrsta polusvilene tkanine. batagxija, -e = batak~ija, -e m ‰tur. batakciŠ pokr. rasipnik, raspiku}a. batagxiluk, -a m, mn. batagxiluci, gen. mn. batagxiluka = batakluk, -a m, mn. batakluci, gen. mn. batakluka ‰v. batagxijaŠ pokr. 1. rasipni{tvo, tro{ewe uludo. 2. lo{ posao, ono {to ne donosi korist. batakluk = batagxiluk (v.). batak~ija = batagxija (v.). batal prid. indekl. ‰tur. battal od ar. battalŠ 1. neispravan, neupotrebqiv, pokvaren, zapu{ten (o stvarima); pokvaren, r|av (o ~oveku). 2. (pre)velik, (pre)krupan, glomazan. batalija, -e ` ‰v. batalŠ ono {to je pokvareno, zapu{teno, neupotrebqivo; zapu{tena wiva, parlog.

197

bataliti bataliti, batalim svr{. i nesvr{. ‰v. batalŠ 1. ostaviti, ostavqati (neki posao); presta(ja)ti upotrebqavati, zanemari(va)ti. 2. (po)kvariti, (o){tetiti. batalmajstor, -a m ‰v. batal, majstorŠ onaj koji je nespretan, koji ~esto batali, kvari, upropa{}ava (ne{to). bataqon, -ona m, mn. bataqoni, gen. mn. bataqona ‰fr. bataillonŠ voj. vojna jedinica sastavqena od dve do ~etiri ~ete. x bataqonski. batar, -ara m ‰ma|. batar od fr. batardeŠ v. batard. batard, -a m, mn. batardi, gen. mn. batarda ‰fr. batardeŠ zast. otmena pokrivena kola, ko~ija, karuce. baterija, -e ` ‰fr. batterieŠ 1. elektr. jedna ili vi{e galvanskih }elija koje sluè kao izvor jednosmerne struje. 2. fam. xepna svetiqka koja radi pomo}u baterije (1). 3. voj. osnovna artiqerijska jedinica obi~no sa 4 do 6 topova. 4. vi{e povezanih istih predmeta, vi{e istih predmeta uop{te. x baterijski. baterisati, -i{em svr{. ‰tur. bat›rmakŠ pokr. 1. upropastiti, uni{titi; potro{iti, pro}erdati. 2. pokvariti se, propasti. baterflaj, -a m ‰engl. butterfly leptirŠ sp. na~in plivawa pri kome pliva~, okrenut licem prema vodi, obema rukama istovremeno pravi kru`ne pokrete, leptir stil, delfin stil. bati-, bato- ‰gr~. bathos dubokŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: dubina, dubinski. batik pril. ‰mal. batikŠ 1. na~in bojewa tkanine pomo}u p~eliweg voska (karakteristi~an za zemqe isto~ne Azije). 2. tkanina bojena na takav na~in; {are na tkanini dobijene takvim bojewem. batil, -a m, mn. -i ‰tur. batil od ar. batilŠ pokr. pokvarewak, nevaqalac. batimetar, -tra m, mn. batimetri, gen. mn. batimetara ‰bati-, -metarŠ i batometar fiz. pom. instrument za merewe morske dubine, dubinomer. batimetrija, -e ` ‰v. batimetarŠ postupak merewa morske dubine, batometrija. x batimetrijski.

198

batoskopija batisati, -i{em svr{. ‰tur. batmakŠ pokr. 1. upropastiti, uni{titi; pogaziti. 2. krepati, lipsati. batiskaf, -a m, mn. -i ‰v. bati-, gr~. skaphos brodŠ fiz. pom. naro~ito opremqen ure|aj za rowewe i istovremeno spu{tawe ve}eg broja qudi na velike morske dubine. batist, -a m ‰fr. batiste, verovatno prema imenu pronalaza~aŠ vrsta finog tankog lanenog ili pamu~nog platna. batisfera, -e ` ‰v. bati-, -sferaŠ ~eli~na komora loptastog oblika povezana uètom sa mati~nim brodom za posmatrawe i istraìvawe velikih morskih dubina. batitermograf, -a m ‰v. bati-, termografŠ fiz. pom. instrument za merewe temperature mora u zavisnosti od dubine. batler, -a m, mn. -i ‰engl. butlerŠ glavni sluga u ku}i; nadzornik posluge. batli (bahtli) prid. indekl. ‰tur. bahtl› od pers.Š koji ima uspeha, sre}e, sre}an. batlija (bahtlija), -e m, gen. mn. batlija (bahtlija) ‰v. batliŠ onaj koji ima sre}e, sre}an ~ovek, sre}nik, sre}kovi}; supr. baksuz. Batman v. Betmen. batman, -a m ‰tur. batmanŠ persijska i turska mera za teìnu razli~ite veli~ine. bato- v. bati-. batolit, -a i batolit, -ita m ‰v. bato-, -litŠ miner. masivna stena koja nastaje tako {to magma iz ve}ih dubina prodire u gorwe slojeve Zemqine kore. batometar, batometrija v. batimetar, batimetrija. baton, -ona m ‰fr. batonŠ 1. {tap, palica, naro~ito mar{alska ili dirigentska palica. 2. gimnasti~ka sprava, prvenstveno za ve`bawe u ma~evawu. batos, -a m ‰gr~. bathos dubinaŠ niskost, prostota u govoru i pisawu; banalnost, vulgarnost; jeftina sentimentalnost. batoskop, -a m, mn. -i ‰v. bato-, -skopŠ ure|aj za merewe, posmatrawe i prou~avawe morske dubine, up. batimetar. batoskopija, -e ` ‰v. batoskopŠ prou~avawe, posmatrawe i merewe morskih dubina.

batofobija batofobija, -e ` ‰v. bato-, fobijaŠ psih. strah od dubine i visine obi~no pra}en vrtoglavicom. batrahologija, -e ` ‰gr~. batrachos àba, v. -logijaŠ deo zoologije koji se bavi izu~avawem vodozemaca. x batraholo{ki. Batrahomiomahija, -e ` ‰gr~. Batrachomyomachia od batrachos àba, mys mi{, mache bitkaŠ œBoj àba s mi{evimaŒ, ~uveni starogr~ki komi~ni ep nepoznatog autora koji predstavqa parodiju œIlijadeŒ. batrokefalija, -e ` ‰gr~. bathron stepenice, kephale glavaŠ med. lobawa stepeni~astog izgleda, nastaje kao posledica poreme}aja ko{tanog razvoja. batuta, -e ` ‰ital. battutaŠ muz. takt; ritmi~ka jedinica takta. ba}u{ka, -e m, gen. mn. ba}u{ka ‰rus. batä{kaŠ 1. fam. (kod nas) naziv za Rusa uop{te. 2. (kod Rusa) familijarni na~in oslovqavawa: prijatequ, dragi moj. 3. otac, tata. 4. sve{teno lice, sve{tenik. bafer, -a m ‰engl. bufferŠ ra~. deo memorije u kojem se, pri ulaznim/izlaznim operacijama, privremeno memori{u podaci. bahaizam, -zma m ‰pers. baha’i sjajanŠ novija religija u Iranu, zasnovana na babizmu (v.), koja ima sledbenika i u Evropi i Americi. bahaist(a), -e m, mn. -i ‰v. bahaizamŠ sledbenik bahaizma. bahanal, -ala m = bahanalije, bahanalija ` mn. ‰lat. BacchanaliaŠ 1. ist. u starom Rimu, svetkovine u ~ast Bakha (Bahusa), boga vina i veseqa. 2. razuzdano veseqe, pijanka, terevenka; orgije. bahanalije = bahanal (v.). bahant, -a m, mn. -i ‰od gr~. Bakhos, lat. bacchansŠ ist. sve{tenik boga Bakha; u~esnik u bahanalijama (1). x bahantski. bahantkiwa, -e ` ‰v. bahantŠ ist. sve{tenica boga Bakha; u~esnica u bahanalijama (1). bahasa, -e ` ‰mal. bahasa Indonesia indonezijski jezikŠ slu`beni jezik u Indoneziji, indonezijska varijanta malajskog jezika. bahej, -a m, gen. mn. baheja ‰lat. baccheus od gr~. Bakkheios (pous) Bakhova stopa, prema pesmama u ~ast boga Bakha, BahusaŠ kwi`. metri~ka sto-

baxa1 pa koja se sastoji od jednog kratkog i dva duga sloga odnosno jednog nenagla{enog i dva nagla{ena. baht1, -a m ‰tur. baht od pers. bahtŠ sre}a, dobra sre}a. baht2, -a m, mn. bahti, gen. mn. bahta ‰tajski batŠ nov~ana jedinica u Tajlandu. bahtli v. batli. bahtlija v. batlija. bah(t)suz v. baksuz. bahur, -a m ‰hebr. bachurŠ jevrejski student koji se bavi prou~avawem Talmuda, poznavalac hebrejskih zakona. Bahus, -a m = Bakh, -a m ‰lat. Bacchus, gr~. BakhosŠ mitol. 1. kod starih Rimqana bog vina i veseqa, sin Zevsa i Semele (odgovara bogu Dionisu kod starih Grka). 2. fig. a. vino. b. onaj koji pije mnogo vina, vinopija, bekrija. bacil, -a i bacil, -ila m ‰lat. bacillus {tapi}Š biol. bakterija koja ima oblik {tapi}a, uzro~nik mnogih te{kih zaraznih bolesti. x bacilaran. bacilofobija, -e ` ‰v. bacil, fobijaŠ psih. preteran strah od bacila i bakterija uop{te; strah od zaraze, pobolevawa. ba~, ba~a m ‰rum. baciu ~obaninŠ 1. glavni ili najstariji pastir u ba~iji, stare{ina ba~ije. 2. v. ba~ijar. 3. onaj koji je na ba~iji zaduèn za muù i preradu mleka. ba~i m. indekl. ‰ma|. bacsiŠ ~ika, ~i~a, pri oslovqavawu starije mu{ke osobe, redovno iza imena (npr. [awi-ba~i = ~ika [awi). ba~ija, -e `, gen. mn. ba~ija ‰v. ba~Š sto~arsko naseqe u planini s kolibama i torovima kuda se leti stoka izgoni na zajedni~ku ispa{u, gde se muze, prera|uje dobijeno mleko i ~uvaju mle~ni proizvodi, katun. ba~ijar, -ara, vok. ba~ijaru m, mn. ba~ijari, gen. mn. ba~ijara ‰v. ba~ijaŠ sto~ar, pastir koji izgoni stoku na ba~iju, ~lan ba~ije. ba~ijati, -am nesvr{. ‰v. ba~ijaŠ 1. izgoniti stoku na ba~iju, dràti stoku na ba~iji. 2. musti stoku i prera|ivati mleko na ba~iji. bax, -a m v. baxa2. baxa1, -e `, gen. mn. baxa ‰tur. baca dimwak, od pers. bage veliki otvor, prozorŠ otvor, rupa na

199

baxa2 krovu ili u zidu kroz koju izlazi dim, ulazi svetlost; otvor, rupa na pekarskoj pe}i, rakijskom kazanu za dim, vazduh i sl.; dimwak. baxa2, -e ` = bax, -a m ‰tur. bac od pers. bag porez, danak; carinaŠ vrsta da`bine, tro{arine, v. ba`darina (2). baxa1, -e `, gen. mn. baxa ` ‰tur. bac› sestra; stara sluàvkaŠ 1. sirota èna; starija èna; stara ku}na pomo}nica. 2. ru`na, ra{~upana èna sli~na ve{tici; ve{tica. baxa2, -e = baxo, -a (i baxo, -e) m 1. mali, kr`qav ~ovek. 2. v. baxanak. baxak, -a m, mn. baxaci, gen. mn. baxaka ‰tur. bacakŠ pokr. 1. noga od kuka do kolena, bedro, stegno. 2. odrana koà s predwih i zadwih nogu. baxakli prid. indekl. ‰tur. bacakl›, v. baxakŠ krakat, dugonog. baxaklija, -e m ‰v. baxakliŠ 1. krakat, dugonog ~ovek. 2. dukat na kome je s jedne strane prikazan raskora~en ~ovek. baxanak, baxanka m, mn. baxanci, gen. mn. baxanaka ‰tur. bacanakŠ pokr. mu` ènine sestre, pa{enog. baxanac, baxenog, bexenok v. baxanak. baxo = baxa2 (v.). baxomet, -a m, mn. -i ‰v. baxa1, mestiŠ pokr. zast. dimni~ar, oxa~ar. ba{, ba{a m ‰tur. bas glava, prvi, po~etakŠ 1. kao prvi deo polusloènica sa zna~ewem: glavni, najstariji, najboqi (ba{-knez, ba{-~ar{ija i sl.). 2. pokr. predwi kraj la|e, pramac. ba{a, -e m, gen. mn. ba{a ‰tur. basa poglavar, stare{ina, generalŠ 1. poglavar, stare{ina, prvak; up. pa{a. 2. kao drugi deo sloènica sa zna~ewem: glavni, najstariji (npr. }ur~iba{a, terziba{a i sl.). ba{a-ba{ pril. ‰tur. basa-bas glava za glavuŠ pokr. jedno za drugo, tante za tante. ba{aba{, a{a m, mn. ba{aba{i, gen. mn. ba{aba{a ‰v. ba{Š predvodnik, vo|a u de~jim igrama. ba{aga, -e m, dat. ba{agi ‰v. ba{, agaŠ glavni aga, stare{ina aga. ba{aluk, -a m, mn. ba{aluci, gen. mn. ba{aluka ‰v. ba{a, -lukŠ zvawe, dostojanstvo ba{e;

200

ba{ta mo} koju ba{a ima, obesno pona{awe ba{e; posed kojim ba{a upravqa; up. pa{aluk. ba{eskija, -e m ‰tur. baseski, v. ba{, eski starŠ ist. voj. biv{i, isluèni jani~ar. ba{iboz(l)uk, -a m, mn. ba{iboz(l)uci, gen. mn. ba{iboz(l)uka ‰tur. basibozlikŠ 1. ist. nekada{wa neregularna turska vojska; nedisciplinovana, raspu{tena i samovoqna vojska uop{te. 2. razuzdanost, raspu{tenost, obest. x ba{iboz(l)u~ki. ba{ica, -e `, gen. mn. ba{ica ‰v. ba{Š pokr. prva rakija koja pote~e iz kazana (pri pe~ewu rakije). ba{ka pril. ‰tur. baskaŠ 1. posebno, odvojeno, zasebno; na stranu, napose. 2. (u pridevskoj slu`bi) poseban, odvojen; osobit, druk~iji. ba{kaluk, -a m, ba{kaluci, gen. mn. ba{kaluka ‰v. ba{ka, -lukŠ pokr. 1. odvojena prostorija u ku}i ili posebna mawa ku}a za goste pored ku}e u kojoj se ìvi; soba, odaja za ènu (kod muslimana). 2. odvojeno ìvqewe, izdvajawe. 3. li~na, privatna svojina jednog zadrugara, ono {to je odvojeno. ba{kalu~iti, -im nesvr{. ‰v. ba{kalukŠ 1. dràti po strani, odvajati. 2. ìveti odvojeno. ba{kot v. be{kot. ba{lija, -e `, gen. mn. ba{lija ` ‰tur. basli glavat, s glavomŠ pokr. igla s glavicom za pribadawe, pribada~a, ~ioda. ba{lik, -a m, mn. ba{lici, gen. mn. ba{lika = ba{lika, -e `, gen. mn. ba{lika ‰tur. basl›kŠ pokr. 1. kapuqa~a s duga~kim krajevima koji se omotavaju oko vrata. 2. v. ba{luk (1). ba{lika = ba{lik (v.). ba{luk, -a m, mn. ba{luci, gen. mn. ba{luka ‰tur. basl›kŠ 1. muslimanski nadgrobni kamen, ni{an. 2. v. ba{lik (1). 3. pokr. oglav, ular. 4. pokr. gorwi kraj preslice. 5. arhit. zast. glava na stubu, kapitel. ba{-muktar, -ara m, ba{-muktari, gen. mn. ba{-muktara ‰v. ba{, muktarŠ glavni muktar (v.), stare{ina. ba{ta, -e i ba{ta, -e ‰tur. bahce, bagce od pers. bag~eŠ 1. zemqi{te obi~no uz ku}u na kome se gaji povr}e, vo}e, cve}e i dr., vrt, gradina. 2. ure|en prostor na otvorenom sa stolovi-

ba{tenski ma i suncobranima nekog restorana, kafane ili kafi}a. ba{tenski = ba{~eni ‰v. ba{taŠ koji se odnosi na ba{tu. ba{tovan, -ana m, mn. ba{tovani, gen. mn. ba{tovana ‰v. ba{taŠ onaj koji se bavi ure|ewem ba{te, gajewem cve}a, povr}a i dr., vrtlar. ba{tovanka, -e `, dat. ba{tovanki, gen. mn. ba{tovanki ` ‰v. ba{tovanŠ èna ba{tovan; ba{tovanova èna. ba{tovanluk, -a m, mn. ba{tovanluci, gen. mn. ba{tovanluka ‰v. ba{tovanŠ 1. v. ba{tovanstvo. 2. ono {to se gaji u ba{ti, ba{tenski proizvodi. ba{tovanstvo, -a s ‰v. ba{tovanŠ rad u ba{ti, gajewe povr}a, vo}a, cve}a i dr., ba{tovanski posao, vrtlarstvo. ba{tun v. bastun. ba{una, -e `, gen. mn. ba{una ‰v. ba{Š 1. pokr. jagwe}a glava. 2. fig. glavurda, glavuxa. ba{unsagosum uzv. ‰tur. bas›n sag olsunŠ ~esta izjava u razgovoru me|u muslimanima, i kao izraz sau~e{}a povodom smrtnog slu~aja, œda ti je glava zdravaŒ (odgovara se: dostumsagosum œzdrav mi bio, prijatequŒ). ba{~a, -e, ba{~a, -e i ba{~a, -e ` = ba{ta (v.). ba{-~ar{ija, -e `, gen. mn. ba{-~ar{ija ‰v. ba{, ~ar{ijaŠ 1. glavna ~ar{ija (trgova~ka ~etvrt grada), na otvorenom prostoru ili natkrivena. 2. Ba{-~ar{ija naziv starog dela Sarajeva, sa zanatlijskim radwama i trgovinama. ba{-~au{, -a i ba{-~au{, -a m, mn. -i ‰v. ba{, ~au{Š glavni ~au{, narednik u turskoj vojsci. ba{~eluk, -a m, mn. ba{~eluci, gen. mn. ba{~eluka ‰v. ba{~aŠ pokr. ba{ta, povrtwak; vo}wak. ba{~eni = ba{tenski (v.). B-dur v. be. be s indekl. ‰nem. V /be/Š muz. naziv za snièni ton h (ha). y be-dur durski tonalitet ~iji je osnovni ton be; be-mol molski tonalitet ~iji je osnovni ton be, a koji odgovara des-duru.

bevut beamter, -a m, mn. -i ‰nem. Beamte(r)Š zast. slu`benik u kancelariji, ~inovnik. x beamterski. beamterka, -e `, dat. beamterki, gen. mn. beamterki ‰v. beamterŠ èna beamtera. beatifikacija, -e ` ‰lat. beatificatio, v. beatifikovatiŠ rel. sve~ani ~in progla{ewa umrlog za blaènog odlukom pape i odobravawe wegovog javnog po{tovawa. beatifikovati, -ujem (i beatificirati, -ficiram) svr{. i nesvr{. ‰lat. beatificare proglasiti blaènim, od beatus blaènŠ rel. (iz)vr{iti beatifikaciju, proglasiti, progla{avati za blaènog. bebi ` indekl. ‰engl. babyŠ 1. àrg. malo dete, detence, beba. 2. u bliskom, emocionalnom obra}awu voqenoj osobi: draga, mala moja (obi~no mu{karac èni, katkad i obrnuto). bebi-bif, -a m ‰engl. baby beefŠ meso naro~ito tovqenog teleta za klawe, godinu do dve starog, meko june}e meso. bebi-bum, -a m ‰engl. baby boomŠ veliki porast broja ro|ene dece u nekoj grupi qudi u odre|enom vremenskom periodu. bebi-dol, -a m ‰po nazivu filma Elije Kazana œBaby DollŒ, 1956Š vrsta ènske pixame, kratka spava}ica veoma kratkih, obi~no naboranih rukava. bebi-siter, -a, m i ~e{}e bebi-siterka, -e, `, dat. bebi-siterki, gen. mn. bebi-siterki (i uob. bebisiter, bebisiterka) ‰engl. babysitterŠ osoba, obi~no devojka, koja za novac ~uva decu u ku}i dok su roditeqi odsutni, dadiqa. bebi-fejs, -a m, mn. bebi-fejsovi, gen. mn. bebi-fejsova ‰engl. baby-faceŠ 1. mladala~ko, detiwsko lice. 2. osoba s takvim licem. bevab, -aba m, mn. bevabi, gen. mn. bevaba ‰tur. bevvab od ar. bawwabŠ pokr. zast. vratar, portir. bevanda, -e `, gen. mn. bevandi ‰venec. bevanda, ital. bevanda pi}eŠ pokr. vino kojem je dodata voda, razvodweno vino. bevatron, -a m, mn. -i ‰engl. bevatron, od jedinice BeV (billion electron-volts) i (ciklo)tron (v.)Š fiz. vrlo jak elektri~ni akcelerator sposoban da daje milijardu i po volti. bevut = behut (v.).

201

beg beg, -a m, vok. beè, mn. begovi i bezi ‰tur. bey, begŠ 1. ist. a. muslimanska plemi}ka titula, veliki posednik, vlastelin u Turskom carstvu. b. zapovednik, upravnik jedne oblasti (npr. sanxakbeg, alajbeg, beglerbeg i dr.). 2. zast. gospodin, gospodar. begenisati, begeni{em svr{. i nesvr{. ‰tur. begendiŠ 1. osetiti, ose}ati simpatije, qubav prema kome, (za)voleti. 2. odobriti, odobravati, biti saglasan sa ~im. 3. odabrati, birati po svom ukusu. 4. (raz)gledati s divqewem; (o)ceniti. bege{, -a m, mn. -i ‰ma|. bogoŠ muz. tambura koja daje duboke tonove; bas, kontrabas; up. berde. bege{ar, -ara m, mn. bege{ari, gen. mn. bege{ara ‰v. bege{Š onaj koji svira u bege{. begin, -ina m ‰amer. engl. beguine od fr. dijal. beguineŠ muz. ples poreklom sa Jamajke i Martinika, popularan u zabavnoj muzici u godinama pre Drugog svetskog rata. begina, -e `, gen. mn. begina ‰fr. beguine iz hol.Š ist. pripadnica sredwovekovnog lai~kog udruèwa devojaka i udovica koje ìve samostanskim ìvotom ali ne polaù zavet, najpre u Holandiji, potom i u Belgiji, Francuskoj, Nema~koj. beginica, -e ` ‰v. begŠ pokr. 1. begova k}i. 2. begova èna, begovica (v.). x begini~in. beglajter, -a m, mn. -i ‰nem. BegleiterŠ 1. pratilac. 2. muz. osoba koja peva ili svira drugi glas, prati glavnu melodiju, obi~no u tercama ili kvintama. beglerbeg, -a m, mn. beglerbezi i, re|e, beglerbegovi, gen. mn. beglerbega i beglerbegova ‰tur. beylerbeyiŠ ist. vrhovni vojni i gra|anski zapovednik, stare{ina oblasti u nekada{woj turskoj carevini. beglerbegat v. beglerbegluk. beglerbegluk, -a m, mn. beglerbegluci, gen. mn. beglerbegluka = beglerbegat, -ata m, mn. beglerbegati, gen. mn. beglerbegata ‰v. beglerbegŠ ist. oblast kojom je upravqao beglerbeg. begluk, -a m, mn. begluci, gen. mn. begluka ‰tur. beylikŠ ist. 1. dràvno imawe u vreme turske vladavine. 2. begovo imawe, begov posed. 3. oblast, podru~je kojim upravqa beg. 4. besplatan, prisilan rad raje na begovskom imawu; kuluk.

202

bedel beglu~iti, -im nesvr{. ‰v. beglukŠ ist. besplatno, uz prisilu raditi, kulu~iti na begluku. begovat, -ata m ‰v. begŠ ist. 1. svi begovi, begovski stale`. 2. begovska vlast, begovski poloàj. begovati, begujem ‰v. begŠ ist. 1. biti beg, vr{iti begovsku vlast. 2. uìvati, ìveti rasko{no, u izobiqu kao beg. begovina, -e ` ‰v. begŠ ist. 1. begovo imawe, posed, up. begluk (2). 2. oblast kojom upravqa beg, up. begluk (3). begovi}, -a m ‰v. begŠ begov sin; ~ovek begovskog porekla. x begovi}ki. begovica, -e ` ‰v. begŠ 1. begova èna. 2. èna begovskog roda. 3. ime odmila koje tek dovedena mlada daje mladoj ènskoj osobi u ku}i. 4. poqopr. vrsta jabuke. x begovi~in. begonija, -e ` ‰prema imenu francuskog botani~ara Mi{ela Begona (Begon)Š bot. ukrasna sobna biqka krupnih cvetova iz familije Begoniaceae. begum ` indekl. ‰ind. begam od tur. begum, v. begŠ indijska princeza; indijska gospo|a visokog ranga. bed (i bet) prid. indekl. ‰tur. bed od pers. bedŠ ruàn, r|av, zao; neprijatan. bedak, -aka m, mn. bedaci, gen. mn. bedaka ‰tur. bedaf, od pers. bedak glupanŠ glup, umno zaostao ~ovek. bed-blu-bojsi, -bojsa m mn. ‰engl. Bad Blue Boys lo{i plavi momciŠ sp. naziv za navija~e zagreba~kog Dinama, poznate po ispadima i huliganskom pona{awu. bed-dova, -e `, gen. mn. bed-dova ‰tur. beddua od pers. bed i ar. du’a’, v. dovaŠ kletva, prokletstvo. bedevija, -e ` ‰tur. bedevi od ar. badawiyy beduinŠ 1. kobila dobre pasmine, obi~no arapske. 2. fig. zdrava a lewa èna. bedeker, -a m, mn. -i ‰prema imenu nema~kog izdava~a Bedekera (Baedecker)Š kwiga u kojoj su dati podaci, slike i obja{wewa o nekom gradu, kraju i wegovim znamenitostima, turisti~ki priru~nik, vodi~. bedel, -a m, mn. bedeli, gen. mn. bedela ‰tur. bedel od ar. badal zamenikŠ ist. 1. (u BiH za vreme turske i austrijske vlasti) osoba koja za no-

bedem vac sluì vojsku umesto nekoga; zamenik. 2. otkup od vojne obaveze. bedem, -a i bedem, -a m, mn. bedemi i bedemi, gen. mn. bedema ‰tur beden od ar. badan teloŠ 1. a. visok, debeo zid podignut radi za{tite nekog utvr|ewa, grada i sl., zidina. b. fig. za{tita, odbrana, brana, nasip. 2. ono {to li~i na bedem, {to ima oblik bedema. 3. geogr. a. planinski lanac, masiv. b. obala. bediner, -a m, mn. -i ‰nem. Bediener od bedienen posluìtiŠ zast. sluga, sobar. bedinerka, -e `, dat. bedinerki, gen. mn. bedinerki ‰nem. BedienerinŠ èna koja dolazi da obavqa ku}ne poslove u odre|ene dane ili sate, ku}na pomo}nica. x bedinerkin. bedinovati, bedinujem nesvr{. ‰nem. bedienenŠ raditi kao bediner, kao bedinerka. bedminton v. badminton. beduin, -ina m, mn. beduini, gen. mn. beduina ‰nem. Beduin od ar. badawiyyun pustiwskiŠ stanovnik pustiwe, pripadnik nomadskih arapskih plemena koja ìve u pustiwama Arabije i Severne Afrike. x beduinski. beduina, -e ` ‰ital. beduina, v. beduinŠ ènski ogrta~ sli~an onome koji nose beduini. beduinka, -e `, dat. beduinki, gen. mn. beduinki ‰v. beduinŠ 1. èna beduin. 2. vrsta duga~ke pu{ke. be-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton V (be, snièno N); up. be-mol. be` prid. indekl. ‰fr. beigeŠ bledosme|a boja. bez, -a m ‰tur. bez od ar. bazzŠ pamu~no platno uglavnom doma}e izrade; platno uop{te. bezbeli pril. ‰tur. besbelliŠ 1. zaista, naravno, sigurno, dabome; up. beli. 2. mirno, spokojno. bezbol v. bejzbol. beze, -ea m ‰fr. baiser poqubacŠ 1. vrsta ruà za usne. 2. kulin. vrsta veoma tankih kora za tortu od belanaca i {e}era. 3. v. puslica. bezecovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. besetzenŠ fam. unapred zauzeti, zauzimati, rezervisati. bezistan, -a i bezistan, -ana m, mn. bezistani i bezistani, gen. mn. bezistana i bezistana ‰tur. bezistan od pers. bezistan mesto gde se pro-

bekap daje bezŠ 1. pokriven trg, pokrivena ulica sa prodavnicama. 2. du}an u kome se prodaju tkanine i razne sitnice. bezoar, -ara m, mn. bezoari, gen. mn. bezoara ‰nem. Bezoar od pers. pad-zahrŠ kamen koji se stvara u èlucu preìvara od dlaka ili biqnih vlakana. bejaz, -aza m, mn. bejazi, gen. mn. bejaza ‰tur. beyazi od ar. bayaziŠ kow bele ili sive boje. bejan, -ana m ‰tur. beyan od ar. bayanŠ pokr. 1. videlo, javnost (iza}i na ‹ : iza}i na videlo). 2. izlazak pred boìje lice, tj. smrt (oti}i bogu na ‹ oti}i bogu na istinu, umreti). bejbi v. bebi. bejbi-fejs v. bebi-fejs. bejzbol, -a m = bezbol, -a, m ‰engl. baseballŠ sp. igra popularna naro~ito u SAD, igraju dva tima sa po devet igra~a: jedan igra~ udara lopticu palicom i poku{ava da optr~i ~etiri baze na velikom poqu (terenu) pre nego {to protivni~ki tim vrati lopticu i na taj na~in svojoj ekipi obezbedi poene. y bejzbol-kapa platnena kapa sa {titnikom, poreklom iz SAD; bejzbol-palica palica sa zaokrugqenim vrhom kojom se u bezbolu udara lopta, ~esto se upotrebqava i kao oru`je. bejsik, -a m, nepr. bejzik ‰engl. BASIC, B(eginner’s) A(ll-purpose) S(ymbolic) I(nstruction) C(ode)Š kompjuterski programski jezik koji koristi instrukcije sli~ne engleskom jeziku. bejturan, -ana m, mn. bejturani, gen. mn. bejturana ‰tur. abeyturan od ar. ’abayturanŠ bot. vrsta pelina, Artemisia annua. bek, beka m, mn. bekovi, gen. mn. bekova ‰engl. backŠ sp. igra~ koji u timu igra odbranu, igra~ zadwe linije (u fudbalu, ko{arci, rukometu itd.). bek-kros, -a m ‰engl. back nazad, ponovo, cross ukr{taweŠ biol. povratno ukr{tawe, ukr{tawe hibrida prvog pokolewa s jednim od roditeqa. bekap, -a m ‰engl. backupŠ ra~. 1. rezervna kopija sadràja neke diskete ili diska, celog ili samo jednog dela (datoteke, programa ili sistema), koji je snimqen, prepisan na neki memorijski medij i zatim arhiviran radi za{tite od gubitka podataka. 2. postupak snima-

203

bekapovati wa takve kopije. 3. muz. vokalni ansambl koji prati glavnog peva~a. bekapovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. bekapŠ ra~. izraditi, izra|ivati kopiju datoteke ili diska radi za{tite od gubitka podataka. bekasina, -e ` ‰fr. becassineŠ zool. barska, ritska {quka, Gallinago gallinago. be-kvadrat, -ata m ‰v. kvadratŠ muz. znak sli~an ~etvorouglastom latini~nom œbŒ s produènom dowom linijom, kojim se povi{ena ili snièna nota vra}a na prvobitnu vrednost, razre{ilica. bekgamon, -a m ‰engl. backgammonŠ igra na tabli obeleènoj duga~kim trouglovima, u kojoj u~estvuju dve osobe. bekgraund, -a m ‰engl. backgroundŠ 1. a. pozadina; zadwi zid na pozornici, zadwa kulisa. b. (muzi~ki ‹ ) muzika koja prati dijalog i radwu na sceni, u filmu, na radiju i sl. 2. fig. ono {to je iza ~ega, u drugom planu; dru{tvene, istorijske, kulturne prilike koje obja{wavaju neki doga|aj ili situaciju. 3. a. dru{tveno poreklo nekog pojedinca, porodi~na loza, predìvot. b. li~no iskustvo, obrazovawe, predsprema. 4. ra~. sve ono {to je izvan, u pozadini aktivnog prozora kompjutera. bekdor, -a m ‰engl. back door stra`wa vrataŠ ra~. rupa u bezbednosti sistema koju su programeri namerno ostavili. bekerel, -a m, mn. -i ‰prema francuskom nau~niku A. A. Bekerelu (Becquerel), 1852–1908Š fiz. jedinica za merewe aktivnosti radioaktivnih supstanci (oznaka Bq), predstavqa jedan radioaktivni raspad u sekundi. bekerelit, -a i bekerelit, -ita m ‰v. bekerel, -itŠ miner. radioaktivni mineral ùte do naranxaste boje, uranov oksid s vodom. bekija, -e ` ‰tur. bekiye, bakiye od ar. baqiyya ostatakŠ deo koji je preostao da se plati, ostatak, zaostatak (od pla}awa). bekovski, -a, -o ‰v. bekŠ koji se odnosi na bekove, koji pripada bekovima. y bekovski prostor kazneni prostor, ~etvorougao ispred gola u kome se prekr{aji u napadu ka`wavaju jedanaestercem; bekovski udarac {ut kojim bek, na znak sudije, izbacuje loptu postavqenu ispred gola.

204

belvedere bekon, -ona m ‰engl. baconŠ vrsta mesnate slanine. bekrija, -e m, gen. mn. bekrija ‰tur. bekri od ar. bukra jutro, u zna~ewu œonaj koji ve} od jutra po~iwe da pijeŒŠ pijanica, ispi~utura, qubiteq kafanskog ìvota. x bekrijski. bekrijanka, -e `, dat. bekrijanci, gen. mn. bekrijanki ` ‰v. bekrijaŠ bekrijska pesma. bekrijati, -am nesvr{. ‰v. bekrijaŠ pijan~iti, lumpovati, ban~iti. bekriluk, -a m, mn. bekriluci, gen. mn. bekriluka ‰v. bekrijaŠ bekrijski ìvot, bekrijawe. bekstejx, -a m ‰engl. backstage od back pozadi, stage pozornicaŠ prostor iza pozornice; y u bekstejxu iza kulisa, nevidqivo za gledaoce. bekta{, -a m = bekta{ija, -e m ‰prema {eiku Haxi Bekta{ VelijuŠ pripadnik dervi{kog reda bekta{ija, dervi{. bekta{ija = bekta{. bekhend, -a m, mn. bekhendi, gen. mn. bekhenda ‰engl. backhandŠ sp. udarac (u tenisu i sl.) pri kojem je ruka savijena, okrenuta dlanom prema telu nepr. bekend; supr. forhend. bel, -a m, mn. beli, gen. mn. bela ‰prema {kotskom fiziologu Aleksandru Grahamu Belu (Bell)Š jedinica za merewe ja~ine zvuka (simbol B); u praksi se obi~no koristi decibel (v.). belavista, -e ` ‰ital. bella vistaŠ mesto na uzvi{ewu sa kojeg se pruà lep pogled na okolinu, vidikovac. beladona, -e ` ‰ital. bella donna lepa ènaŠ 1. bot. biqka velebiqe, Atropa belladonna. 2. farm. alkaloid iz velebiqa, koristi se u medicini. beladonin, -ina m ‰v. beladonaŠ hem. organska baza koja se dobija od korena i li{}a velebiqa, upotrebqava se kao sredstvo za ulep{avawe (za pove}awe zenica). belaj, -aja m, mn. belaji, gen. mn. belaja ‰tur. bela od ar. bala’Š 1. zlo, nesre}a, nevoqa, muka, beda. 2. vrag, |avo; z nosi ga belaj |avo da ga nosi. belajisati, -i{em nesvr{. ‰v. belajŠ 1. a. biti u nevoqi, mu~iti se, zlopatiti se. b. petqati, raditi bilo {ta. 2. pri~iwavati (kome) muke, te{ko}e, nevoqe, mu~iti, kiwiti (nekoga). belvedere, belvedera m ‰ital. bel vedere lep izgledŠ uzdignuto mesto, zamak, dvorac, vila na uzvisini ili mali toraw na zgradi odakle

ben2

belvi se pruà lep pogled na okolinu, vidikovac; up. mirador. belvi, -ija i uob. belvi, belvija, gen. mn. belvija m ‰fr. bellevueŠ = belavista (v.), belvedere (v.). belegija, -e ` ‰tur. bilegiŠ pokr. kamen za o{trewe, brus. belegijati, -am nesvr{.‰v. belegijaŠ pokr. 1. o{triti belegijom, brusiti. 2. laskati, podilaziti. beledija, -e ` ‰tur. belediye od ar. pokr. op{tina; op{tinska uprava.

balodiyaŠ

belemnit, -ita m, mn. belemniti, gen. mn. belemnita ‰nem. Belemnit od gr~. belemnon kopqe; udarac (groma)Š zool. geol. okameweni ostaci glavonoàca iz doba mezozoika. belenzuk, -a m, mn. belenzuci, gen. mn. belenzuka = belenzuka, -e `, dat. -ci `, gen. mn. belenzuka (obi~no u mn. belenzuci, belenzuka i belenzuke, belenzuka) ‰tur. bilezikŠ 1. narukvica, grivna. 2. okov na rukama i nogama; lisice. 3. karika kao ukras na pu{ci. belenzuka = belenzuk (v.). bel epok, -a m v. belle epoque. Belerofont, -a m ‰gr~. Bellerophon gen. -phontosŠ mitol. kraq Likije, junak koji je zauzdao krilatog kowa Pegaza (v.), iz oholosti hteo da uzleti na Olimp, pa ga je Zevs kaznio ludilom. bel-espri, -ija m v. bel esprit. beletristika, -e `, dat. beletristici ‰fr. belles lettresŠ kwièvnost u uèm smislu re~i; lepa, zabavna kwièvnost (romani, pripovetke, novele, putopisi i sl.); nepr. belatristika. Belzebub, -a m ‰hebr. Baal-Sebub ili ba’al zebhubhŠ 1. boànstvo starih Filistinaca. 2. vrhovni |avo, satana. x belzebupski. beli i beli pril. ‰tur. belli, ar. balaŠ zaista, doista, tako je; vala, bogme. belijal, -ala m ‰hebr. beliya’alŠ mitol. 1. zloba, sila zla. 2. (Belijal) jedan od palih an|ela; demon, vrag, |avo. belikozan, -zna, -zno ‰lat. bellicosusŠ koji stalno traì sva|u ili tu~u, ratoboran, svadqiv.

belinogram, -a m, mn. -i ‰v. belinograf, -gramŠ zast. slika, reprodukcija snimqena belinografom. belinograf, -a m, mn. -i ‰prema imenu francuskog fizi~ara A. Belena (Belin), -grafŠ zast. telefotografski aparat koji omogu}ava brz prenos fotografija, crteà, tekstova i sl. na ve}u udaqenost. belicist(a), -e m, mn. belicisti ‰lat. bellicus ratni od bellum ratŠ ratoboran, svadqiv ~ovek; pristalica re{avawa me|unarodnih sporova ratom. belkanto, -a i belkanto, -a m ‰ital. bel cantoŠ muz. italijanski na~in pevawa u kojem se naro~ita pa`wa poklawa lepoti glasa i vokalnoj tehnici, lepo pevawe. belogardejac, -ejca m, mn. belogardejci, gen. mn. belogardejaca ‰rus. belogardeecŠ ist. 1. u Oktobarskoj revoluciji pripadnik kontrarevolucionarne vojske koja se borila protiv boq{evika (v.). 2. pripadnik œBele gardeŒ u Sloveniji za vreme Drugog svetskog rata. Belona, -e ` ‰lat. BellonaŠ mitol. bogiwa rata kod Rimqana, èna Marsova. belot, -a m ‰fr. beloteŠ vrsta karta{ke igre. belpaeze, belpaeza m ‰ital. belpaeseŠ vrsta italijanskog mekog sira. bel}im pril. ‰tur. belkimŠ 1. vaqda, mo`da, verovatno. 2. toboè, bajagi. beluga, -e `, dat. beluzi, gen. mn. beluga ‰rus. belugaŠ 1. riba jesetra, moruna. 2. vrsta najfinijeg kavijara. beluk = benluk (v.). bema, -e `, gen. mn. bema ‰gr~. bema uzvi{eweŠ 1. ist. govornica, tribina. 2. odvojeno mesto za sve{tenike u gr~kim pravoslavnim crkvama, naro~ito vladi~in sto. be-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton V (be, snièno N); up. be-dur. ben1 m indekl. ‰hebr. ben sinŠ sin, kod semitskih li~nih imena stavqa se ispred o~evog imena, npr. Solomon ben David = Solomon, sin Davidov. ben2, bena i ben, bena m, mn. benovi i benovi, gen. mn. benova i benova ‰tur. benŠ zast. mlade`, izra{taj.

205

bena bena, -e gen. mn. bena ` ‰tur. bonŠ budalasta osoba, luda, budala, glupan. benaviti, benavim nesvr{. ‰v. benaŠ 1. pri~ati koje{ta, bulazniti. y benaviti se izigravati budalu, neozbiqno se pona{ati, glupirati se. beng v. bang. bengalski, -a, -o koji se odnosi na oblast Bengal u Indiji. y bengalska vatra plamen razli~itih boja koji se koristi za postizawe svetlosnih efekata pri vatrometu; vatromet. bend, -a m, mn. bendovi, gen. mn. bendova m ‰engl. bandŠ muz. mawa grupa muzi~ara koji zajedno sviraju obi~no modernu muziku, muzi~ki sastav, grupa; up. big bend. bendati, -am nesvr{. ‰verovatno tur. bende rob, slugaŠ pokr. pridavati va`nost (nekome), priznavati, zarezivati; fermati, mariti. bendi, -ija m ‰engl. bandyŠ sp. 1. stara igra sli~na hokeju. 2. u hokeju, udarac po plo~ici koja miruje ili polako klizi. ben|eluk, -a m, mn. ben|eluci, gen. mn. ben|eluka ‰tur. beng od pers. beng, benc od ar. bang, bunikaŠ trava koja omamquje, opija; napitak spravqen od takve trave, opojni napitak. beneventana, -e ` ‰prema ital. gradu BeneventuŠ ist. vrsta latinskog sredwovekovnog pisma, prenesenog iz Italije u Dalmaciju u H veku. benevolentan, -tna, -tno ‰lat. benevolens koji èli dobraŠ raspoloèn prema kome, naklowen, blagonaklon. benevolencija, -e ` ‰lat. benevolentiaŠ blagonaklonost, dobronamernost. benevreke, benevreka ` mn. = benevreci, benevreka m mn. ‰poreklo nejasno, drugi deo od lat. bracae ~ak{ireŠ zast. uske suknene ~ak{ire sa {irokim turom, deo narodne no{we. benevreci = benevreke (v.). benediktinac, -nca m, mn. benediktinci, gen. mn. benediktinaca ‰lat. benedictinus od imena Benedictus, blagoslovenŠ 1. kalu|er, pripadnik reda sv. Benedikta. 2. v. benediktiner. x benediktinski. benediktiner, -a m ‰nem. BenediktinerŠ vrsta likera koji su spravqali benediktinski kalu|eri.

206

benzen benediktinka, -e `, dat. benediktinki, gen. benediktinki ‰v. benediktinacŠ kalu|erica, pripadnica reda sv. Benedikta. mn.

benediktus, -a m ‰lat. benedictus blagoslovenŠ rel. katoli~ka molitva, deo mise. benedikcija, -e ` ‰lat. benedictioŠ u katoli~koj crkvi: blagoslov, blagosiqawe. y benedikcija apostolika v. benedictio apostolica. benedicite m indekl. ‰lat. benedicite blagosloviteŠ rel. katoli~ka molitva pre obeda. benemerit, -ita m, mn. benemeriti, gen. mn. benemerita ‰lat. bene meritusŠ veoma zasluàn ~ovek. benefaktor, -a, mn. -i, gen. mn. benefaktora = ‰nlat. benefactorŠ onaj koji ~ini dobro drugome, koji pomaè drugom, dobrotvor, dobro~initeq. beneficija, -e ` ‰lat. beneficiumŠ povlastica, privilegija, korist. beneficijar, -ara m, mn. beneficijari, gen. mn. beneficijara ‰nlat. beneficiariusŠ korisnik, uìvalac; onaj koji prima pomo}, stipendiju, rentu i sl. beneficijat, -ata m, mn. beneficijati, gen. beneficijata ‰nlat. beneficiatusŠ v. beneficijar. mn.

beneficijent, -a m v. benefaktor. beneficijum, -a m (i beneficij, -a m) v. beneficija. beneficiran, -a, -o ‰v. beneficiratiŠ koji uìva beneficije, povla{}en; y beneficirani (radni) sta` skra}en radni sta` za lica koja se bave napornim zanimawima. benz- ‰srlat. benzoe, od ar. luban gawi javanski tamjanŠ hem. kao prvi deo sloènica ozna~ava organske molekule koji poti~u od benzola. benzaldehid, -ida m ‰v. benz-, aldehidŠ hem. najva`niji aromatski aldehid, bezbojna te~nost s mirisom badema. benzedrin, -ina m ‰v. benz-, v. efedrinŠ farm. sulfat amfetamina, pra{ak bele boje, lako rastvorqiv u vodi, uno{ewem u organizam pove}ava ose}aj sigurnosti, izaziva èqu za radom i aktivno{}u, stvara zavisnost i izaziva niz {tetnih posledica po organizam. benzen = benzol (v.).

benzer benzer prid. indekl. ‰tur. benzer prema benzemek li~itiŠ sli~an, nalik. benzin, -ina m, mn. benzini, gen. mn. benzina ‰v. benz-, -inŠ hem. sme{a lako zapaqivih te~nih ugqovodonika koja se dobija destilacijom nafte ili ugqa, koristi se kao pogonsko gorivo. x benzinski. benzinac, -nca m, mn. benzinci, gen. mn. benzinaca ‰v. benzinŠ motor, automobil koji koristi benzin kao pogonsko gorivo. benzol, -ola m ‰v. benz-, -olŠ hem. bezbojan, te~an, aromati~ni ugqovodonik, C6H6, dobija se iz katrana kamenog ugqa, koristi se u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. benigan, -gna, -gno ‰lat. benignusŠ 1. dobro}udan, koji ima blagu, dobru narav. 2. med. dobro}udan, bezopasan (o tumorima); supr. maligan. benignitet, -eta m ‰lat. benignitasŠ 1. dobrota, dobrodu{nost, blagost. 2. med. bezopasnost, prolaznost bolesti. benluk, -a = beluk, -a m, mn. be(n)luci, gen. mn. be(n)luka ‰tur. bellikŠ pokr. vrsta ènske i mu{ke ode}e od sukna, s rukavima ili bez wih. bensaukluk, -a i bensaukluk, -a m ‰tur. belsogukluguŠ pokr. veneri~na bolest, kapavac, triper, gonoreja. bensilah, -aha m, mn. bensilasi gen. mn. bensilaha i bensilah, -aha m, mn. bensilasi, gen. mn. bensilaha ‰tur. belsilah›Š {irok ko`ni pojas za koji se ka~i oru`je i koji s predwe strane ima pregrade za novac, pribor za pu{ewe i dr. bent, a m, mn. bentovi, gen. mn. bentova ‰tur. bent, bendŠ pokr. 1. a. brana, nasip, ustava. b. jarak, jaz. 2. zast. propis, paragraf. bentonit, -a i bentonit, -ita m ‰prema mestu Fort Benton u Montani, SADŠ miner. vrsta svetle gline, ima vi{estruku primenu u industriji. bentos, a m ‰gr~. benthos dubinaŠ biol. naziv za biqke i ìvotiwe koje ìve ili se duè zadràvaju na morskom dnu. bentoskop, -a m, mn. -i ‰v. bentos, -skopŠ ~eli~na komora loptastog oblika za posmatrawe i fotografisawe na velikim morskim dubinama, up. batisfera (1).

bere benxo, -a m, mn. ob. s. benxa ‰engl. banjo, afri~kog poreklaŠ muz. crna~ki muzi~ki instrument sli~an gitari, omiqen na jugu SAD. berak, berka, mn. berci, gen. mn. beraka i berak, berka m, mn. berci, gen. mn. beraka ‰ma|. berekŠ pokr. gaj, lug, {umarak. berat, -ata m, mn. berati, gen. mn. berata ‰tur. berat od ar. baratŠ ist. sultanova poveqa, carski dekret kojim su davane naro~ite povlastice, odlikovawa i sl. beratlija, -e m ‰v. berat, -lijaŠ ist. onaj koji je dobio neke povlastice beratom; spahija ili knez koji je to postao sultanovim beratom. x beratlijski. berat-spahiluk, -a m, mn. berat-spahiluci, gen. mn. berat-spahiluka ‰v. berat, spahilukŠ ist. imawe dobijeno sultanovim ukazom. beraha, e `, gen. mn. beraha ‰hebr. berachaŠ jevrejska molitva zahvalnica. berbat prid. indekl. ‰tur. berbat od pers. berbadŠ pokr. 1. prqav, zaprqan, umazan. 2. propao, upropa{}en, osramo}en. berber v. berberin. berberin, -a m, mn. berberi, gen. mn. berbera ‰tur. berber od pers. berberŠ 1. zanatlija koji brije i {i{a, mu{ki frizer. 2. zast. zubar i vidar. x berberski. berberka, -e `, dat. berberki, gen. mn. berberki ‰v. berberŠ èna koja se bavi berberskim zanatom; berberinova èna. berbernica, -e ` ‰v. berberŠ berberska radwa. bergsonizam, -zma m ‰fr. bergsonisme od BergsonŠ idealisti~ka filozofija, u~ewe francuskog filozofa Anrija Bergsona (1859–1941). berdanka, -e `, dat. berdanci, gen. mn. berdanki ‰prema pronalaza~u, Amerikancu BerdanuŠ voj. pu{ka starijeg tipa. berde, berdeta s, mn. berdeta, gen. mn. berdeta m ‰tur. berdeŠ muz. tambura{ki muzi~ki instrument za pratwu, bas, kontrabas, up. bege{. bere, -ea m, mn. berei, gen. mn. berea = bereta1, -e `, gen. mn. bereta i beretka, -e `, dat. bereci i beretki, gen. mn. beretki ‰fr. beret od klat. birrumŠ francuska kapa, plitka, pqosnata, okrugla, s œpeteqkomŒ na vrhu.

207

berek berek = berak (v.). berekin, -ina m, mn. berekini, gen. mn. berekina ‰venec. berechin, ital. birichinoŠ pokr. nesta{an, raspu{ten de~ak, deran, mangup; x berekinski. bereta1 i beretka = bere (v.). bereta2, -e ` ‰Beretta, ime fabrike u predgra|u Bre{eŠ voj. mali poluautomatski pi{toq italijanske proizvodwe. berèra, -e ` ‰fr. bergereŠ duboka foteqa s jastu~i}ima. berza, -e `, gen. mn. berza i berzi ` ‰nem. Borse od hol. beurs, po imenu trgova~ke porodice Van der Burse, a ovo od klat. bursa torba, kesaŠ finans. ustanova, trì{te na kome se vr{i procena, kupovina i prodaja vrednosnih hartija, deonica i sl., zakqu~ivawe bankarskih i trgova~kih poslova i dr.; zgrada u kojoj je ta ustanova sme{tena. x berzanski. berzijanac, -nca m, mn. berzijanci, gen. mn. berzijanaca ‰nem. Borsianer, v. berzaŠ onaj koji se bavi berzanskim poslovima, koji posluje, trguje na berzi. beriberi, -ija m ‰sinhaleski beri beri vrlo slabŠ med. bolest tropskih krajeva, izazvana nedostatkom vitamina B1 u ishrani, o~ituje se zapaqewem ìvaca, slabo{}u srca, delimi~nom uzeto{}u. beril, -a i beril, -ila m ‰gr~. beryllosŠ miner. tvrd, sjajan mineral, berilijum-aluminijum silikat; wegovi su varijeteti akvamarin i smaragd. berilijum, -a (i berilij, -a) m ‰lat. berylliumŠ hem. hemijski element, metal iz grupe zemnoalkalnih metala, hemijski simbol Be, atomski broj 4. berit-mila, -e ` ‰hebr. berit savez, zavet, mila od mal obrezatiŠ obred obrezivawa kod Jevreja, koji se vr{i osam dana nakon ro|ewa deteta. beri}et, -a m, mn. beri}eti, gen. mn. beri}eta ‰tur. bereket od ar. baraka blagoslov, sre}aŠ 1. a. izobiqe, obiqe; korist, dobit. b. sre}a, napredak, uspeh. 2. dobar prinos, dobar rod, letina. beri}etan, -tna, -tno ‰v. beri}etŠ 1. sre}an, koji donosi sre}u, uspe{an. 2. plodan, rodan; obilan.

208

bersaqer berkelijum, -a (i berkelij, -a) = berklijum, -a m ‰prema gradu Berkliju (Berkeley) u Kaliforniji, gde je prvi put dobijenŠ hem. radioaktivan, ve{ta~ki dobijen hemijski element, hemijski simbol Bk, atomski broj 97. berklij = berkelijum (v.). berklijanizam, -zma m = berklijanstvo, -a s ‰prema prezimenu Berkli (Berkeley)Š filoz. subjektivno-idealisti~ko u~ewe engleskog biskupa Berklija koje negira postojawe materijalnog sveta, tvrde}i da stvari i pojave postoje samo kao subjektivne predstave pojedinca. berklijanstvo = berklijanizam (v.). berk{ir, -a = berk{irac, -rca m, mn. berk{irci, gen. mn. berk{iraca ‰engl. Berkshire, pokrajina u EngleskojŠ engleska rasa crnih sviwa. berk{irac = berk{ir (v.). berlina, -e ` ‰fr. berline, ital. berlinaŠ vrsta ko~ije sa ~etiri sedi{ta. berlinerblau m indekl. ‰nem. BerlinerblauŠ berlinsko plavo, nijansa plave boje. berma, -e ` ‰fr. berme od hol. bermŠ prilaz brani ili nasipu; stazica, puteqak pored kanala. berma, -e `, gen. mn. bermi ‰klat. firma od firmare potvrditiŠ rel. crkveni ~in kojim se kr{tewe potvr|uje miropomazawem, krizma. bermet, -a m ‰nem. Wermut pelinŠ vrsta aromati~nog, desertnog vina; vermut. bermude, bermuda ` mn. ‰prema Bermudskim ostrvimaŠ letwe pantalone do kolena. bermudski, -a, -o koji se odnosi na Bermude. y bermudski trougao podru~je u Sargaskom moru u obliku trougla u kojem, po~ev od ~etrdesetih godina HH veka, na neobja{wiv na~in nestaju brodovi i avioni. bernardinac1, -nca m, mn. bernardinci, gen. mn. bernardinaca ‰nem. Bernhardiner, prema prevoju sv. Bernarda u {vajcarskim AlpimaŠ rasa krupnih pasa dresiranih da spasavaju nastradale u snegu. bernardinac2, -nca m, mn. bernardinci, gen. mn. bernardinaca ‰prema imenu Sv. Bernarda od KlervoaŠ rel. pripadnik reda sv. Bernarda. bersaqer, -era m, mn. bersaqeri, gen. mn. bersaqera ‰ital. bersagliereŠ voj. vojnik specijal-

besa1 nog korpusa italijanske pe{adije. x bersaqerski. besa1, -e `, gen. mn. besa ‰alb. bese veraŠ data re~, obe}awe koje se smatra svetiwom i mora se odràti. besa2, -e ` ‰fr. baisseŠ bank. pad cena akcija, hartija od vrednosti, robe i dr. na berzi; trì{na politika koja se zasniva na o~ekivawu pada cena na berzi. beseè, -ea m ‰fr. BCG, skr. od Bacille Calmette-Guerin, po prezimenima pronalaza~aŠ vakcina protiv tuberkuloze. beseìrati, beseìram, 3. l. mn. beseìraju nesvr{. ‰v. beseèŠ med. vakcinisati, cepiti radi za{tite od tuberkuloze beseè vakcinom. besemer, -a m ‰prema pronalaza~u H. Besemeru (Henry Bessemer)Š ure|aj za proizvo|ewe ~elika. Besemerov, -a, -o ‰v. besemerŠ koji pripada Besemeru, koji se odnosi na Besemera. y Besemerov aparat v. besemer; Besemerova metoda postupak pro~i{}avawa sirovog gvo`|a pomo}u toplog vazduha; Besemerov ~elik ~elik koji se dobija Besemerovom metodom, oksidacijom sirovog gvo`|a. besist(a), -e m, mn. besisti ‰v. besa2Š vlasnik vrednosnih papira koji trguje ra~unaju}i s padom cena na berzi. beskompromisan, -sna, -sno ‰v. kompromisŠ koji ne pristaje da pravi kompromis, koji ne ~ini ustupke, nepopustqiv, nepomirqiv. beskonfliktan, -ktna, -ktno ‰v. konfliktŠ koji se odvija bez konflikta, sukoba; miroqubiv. beskrupulozan, -zna, -zno ‰v. skrupulaŠ koji nema skrupula, koji zadovoqava svoj interes bez obzira na {tetu ili te{ko}e koje pri tom stvara drugima, bezobziran. besleisati beslei{em nesvr{. ‰tur. beslemekŠ pokr. 1. hraniti, izdràvati. 2. podnositi, trpeti. besleisati se hraniti se, izdràvati se. beslema, -e ` ‰tur. beslemeŠ pokr. izdràvawe, hrawewe, hrana. bestija, e `, gen. mn. bestija ‰lat. bestiaŠ 1. opaka ìvotiwa, zver. 2. v. be{tija.

beterisati bestijalan, -lna, -lno ‰klat. bestialisŠ zverski, ìvotiwski; surov, okrutan. bestijalnost, -i ` ‰v. bestijaŠ osobina onoga koji je bestijalan, onoga {to je bestijalno, ne~ove~nost, svirepost; svirep postupak, zverstvo. bestijarijum, -a (i bestijarij, -a) m ‰nlat. bestiarium, v. bestijaŠ 1. ist. kwiga sa slikama ìvotiwa, kwiga s pri~ama o ìvotiwama kojima su pripisivana natprirodna svojstva. 2. niz skulptura koje prikazuju ìvotiwe i ~udovi{ta, na sredwovekovnim zgradama. bestijarijus, -a m ‰lat. bestiariusŠ ist. gladijator osu|en da se bori sa zverima u areni (kod starih Rimqana). bestiq, -iqa m ‰tur. pestil od ital. pastigliaŠ pokr. gust pekmez od {qiva. bestseler, -a m, mn. -i ‰engl. best sellerŠ najprodavanija, najtraènija kwiga (re|e neki drugi proizvod) u odre|enom periodu. bet v. bed beta, -e ` ‰gr~. betaŠ 1. drugo slovo gr~ke azbuke (b), koje se koristi u matematici, fizici i hemiji da se ozna~e odre|eni pojmovi. y beta-~estice fiz. elektroni koje izbacuju radioaktivne materije; beta-zraci fiz. vrsta radioaktivnih zraka koji se sastoje od beta-~estica; beta-blokatori med. grupa lekova koji ublaùju stimuluse u simpati~kom nervnom sistemu, koriste se za le~ewe povi{enog krvnog pritiska i sr~anih aritmija. 2. ra~. program koji je u fazi testirawa. Odmah iza toga dodati izraze: y ra~. beta-testirawe testirawe programa putem davawa na kori{}ewe wegove prve verzije; beta-verzija verzija ra~unarskog programa za testirawe. Ostali izrazi ostaju. betatron, -a m, mn. -i ‰v. beta, (ciklo)tronŠ fiz. ure|aj za ubrzavawe elektrona. beter1, -a i beter, -a m, mn. -i ‰tur. beter goriŠ pokr. lo{ ~ovek, nevaqalac, propalica. beter2 prid. ‰v. beter1Š pokr. lo{iji, gori, nevaqaliji. beteran, -rna, -rno ‰v. beterŠ pokr. 1. ruàn, nakazan; zao, grozan. 2. nesre}an. beterisati v. baterisati.

209

beternik beternik, -a m, mn. beternici, gen. mn. beternika ‰v. beteranŠ pokr. nevaqalac, propalica; nesretnik. betl, -a m ‰nem. Bettel prosja~eweŠ u karta{koj igri preferans takva licitirana igra u kojoj igra~ koji vodi igru ne sme da odnese nijedan {tih. Betmen, -a m ‰engl. Batman od bat {i{mi{, man ~ovekŠ lik iz stripova i filmova, superjunak u kostimu slepog mi{a, koji se zajedno sa svojim pomo}nikom Robinom bori protiv kriminala; up. Spajdermen. beton, -ona m ‰fr. beton od lat. bitumenŠ tvrd gra|evinski materijal, me{avina cementa, {qunka i vode u odre|enim razmerama. y armirani beton beton izme{an sa {ipkama ili re{etkama od gvo`|a ili ~elika koje mu poja~avaju otpornost; prednapregnuti beton armirani beton u kome je armatura prethodno zategnuta radi ve}e izdr`qivosti na pritisak. x betonski. betonirati, betoniram, 3. l. mn. betoniraju svr{. i nesvr{. ‰v. betonŠ obloìti, oblagati betonom; (na)praviti, (iz)graditi od betona. betonirac, -rca m, mn. betonirci, gen. mn. betoniraca ‰v. betoniratiŠ radnik koji izvodi betonske radove. betowara, -e ` ‰v. betonŠ ma{ina za me{awe i pravqewe betona, me{alica za beton. betowerka, -e `, dat. betowerci, gen. mn. betowerki ‰fr. betonniere, v. betonŠ fabrika u kojoj se pravi beton i predmeti od betona. be}ar, -ara m, mn. be}ari, gen. mn. be}ara ‰tur. bekar od pers. bikarŠ 1. neoèwen ~ovek, momak. 2. onaj koji je sklon pi}u, vesequ, ènama, bekrija, mangup, lola. 3. ist. ratnik dobrovoqac; vojnik najamnik (naro~ito u doba Prvog srpskog ustanka). be}arac, -rca m, mn. be}arci, gen. mn. be}araca ‰v. be}arŠ 1. vesela, {aqiva pesma, naj~e{}e od dva deseterca, koja se peva na jednu istu melodiju (ob. u Vojvodini). 2. kolo koje se igra uz melodiju be}arca (1). be}arisati, -i{em = be}ariti (se), be}arim (se), = be}arovati, -arujem nesvr{. ‰v. be}arŠ biti be}ar, ìveti kao be}ar, momkovati; provoditi se.

210

be{lija be}ariti (se) = be}arisati (v.). be}arluk, -a m, mn. be}arluci, gen. mn. be}arluka ‰v. be}ar, -lukŠ be}arski ìvot, momkovawe, be}arstvo. be}arovati = be}arisati (v.). be}aru{a, -e ` ‰v. be}arŠ èna koja ìvi be}arskim ìvotom, raskala{na èna. beut, -uta m v. behut. befel, -ela m, mn. befeli, gen. mn. befela ‰nem. BefehlŠ pokr. naredba, zapovest, nalog. behar, -ara m ‰tur. behar od pers. beharŠ cvet, cve}e na vo}ki; latice takvog cveta. beharati, -am i behariti, beharim nesvr{. ‰v. beharŠ 1. cvetati (o vo}ki). 2. beleti, sedeti (o kosi). behemot, a m ‰hebr. behemothŠ 1. ìvotiwa opisana u Bibliji, u Kwizi o Jovu, 40:15–24; 2. fig. gorostasna ìvotiwa, neman. behut, -uta m ‰tur. bihudŠ omamqenost, opijenost, zanos. becirk, -a m, mn. becirci, gen. mn. becirka ‰nem. BezirkŠ 1. okrug, srez. 2. rejon, gradska ~etvrt (kada se govori o Be~u). bex, bexa m, mn. bexevi, gen. mn. bexeva ‰engl. badgeŠ zna~ka s natpisom, slikom ili simbolom, naj~e{}e politi~kog sadràja, koja se poput bro{a pri~vr{}uje za ode}u. be{amel, -a m ‰fr. bechamel, po imenu markiza Be{amela, dvorskog nadzornika Luja XIVŠ ukuvan, gust, beli sos od butera, bra{na i mleka. be{ika1, -e ` gen. mn. be{ika ‰tur. besikŠ kolevka. be{ika2, -e ` gen. mn. be{ika ‰rum. besica, lat. vesicaŠ 1. a. opnasta kesa u telu ~oveka i nekih ìvotiwa u kojoj se skupqa te~nost, vazduh i dr., a naro~ito mokra}ni mehur. b. zast. mehur, klobuk (pri kqu~awu vode, od sapunice i dr.). 2. osu{ena opna od ìvotiwskog mokra}nog mehura koja se koristi u doma}instvu kao kesa ili za zatvarawe tegli pri konzervirawu zimnice. be{kot, -a m (ital. biscottoŠ pokr. prepe~en hleb, dvopek; up. pi{kota. be{lija, -e `, gen. mn. be{lija m ‰tur. besliŠ ist. najamni, pla}eni vojnik u nekada{woj turskoj vojsci.

be{tek be{tek, -a m ‰nem. BesteckŠ zast. pribor za jelo (no`, ka{ika, viqu{ka i dr.), escajg. be{tija, -e ` ‰v. bestijaŠ okrutan, bezose}ajan ~ovek, ne~ovek; nevaqalac, bitanga. bi- ‰lat. bis dvaputŠ prvi deo sloènica kojim se ozna~ava da se ne{to javqa dvaput, da je udvojeno, dvostruko i sl. biandrija, -e ` ‰v. bi-, gr~. aner gen. andros mu{karacŠ brak jedne ène s dva mu{karca u isto vreme. bianuelan, -lna, -lno ‰fr. biannuel, v. bi-, lat. annus godinaŠ koji se javqa, koji izlazi dvaput godi{we, polugodi{wi (npr. ~asopis). biartikularan, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. articulus ~lanak, zglobŠ koji ima dva zgloba, dvozgloban. biarhija, -e ` ‰v. bi-, gr~. archein predvoditiŠ istovremeno vladawe dvojice vladara u jednoj zemqi, dvovla{}e; up. diarhija. biatlon, -a m ‰v. bi-, gr~. athlon takmi~eweŠ sp. skija{ka disciplina u kojoj se kombinuju nordijsko skijawe i streqa{tvo (ga|awe u mete iz stoje}eg ili leè}eg poloàja). bibap, -a m ‰engl. bebopŠ muz. stil u xezu nastao ~etrdesetih godina dvadesetog veka, koji se odlikuje nagla{enom ulogom bubwara, bibop. bibacitet, -eta m ‰nlat. bibacitasŠ èqa, strast za pi}em, sklonost pi}u. biblizam, -zma m v. biblicizam. Biblija, -e ` ‰gr~. biblia kwigeŠ rel. Sveto pismo, kwiga koju sa~iwavaju Stari i Novi zavet. biblijski, -a, -o ‰v. BiblijaŠ koji se odnosi na Bibliju. y biblijski papir specijalan tanak otporan bezdrvni papir, koji se koristi za {tampawe Biblije, obimnih re~nika i drugih kwiga s velikim brojem stranica. biblio- gr~. ‰gr~. biblion kwigaŠ kao prvi deo sloènica sa zna~ewem: kwiga, koji se odnosi na kwige. bibliobus, -a m, mn. -i ‰v. biblio-, v. -busŠ autobus s kwigama koji sluì kao putuju}a biblioteka. bibliognozija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. gnosis poznavaweŠ poznavawe kwiga, razumevawe u kwige.

bibliomantija bibliograf, -a m, -i ‰v. biblio-, -grafŠ onaj koji se bavi bibliografijom, koji sastavqa bibliografiju. bibliografija, -e ` ‰v. biblio-, -grafijaŠ 1. spisak, popis publikacija (kwiga, ~lanaka, radova i sl.) iz nekog perioda, o nekom pitawu, predmetu, doga|aju i sl.; up. literatura (3). 2. nauka koja se bavi popisivawem publikacija i wihovim uno{ewem u kataloge. x bibliografski. biblioklast, -a m ‰v. biblio-, gr~. klaein lomiti, ru{itiŠ onaj koji o{te}uje kwige, ob. iscepquju}i iz wih pojedine listove. biblioklastija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. klastos od klan razbijati, lomitiŠ uni{tavawe kwiga; bolesna potreba za o{te}ivawem kwiga. biblioklept, -a m, gen. mn. biblioklepata i biblioklepta ‰v. biblio-, gr~. kleptein krastiŠ kradqivac kwiga, pre svega iz biblioteka. bibliokleptomanija, -e ` ‰v. biblio-, kleptomanijaŠ psih. bolesna potreba, manija za kra|om kwiga. bibliolatrija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. latreia slu`baŠ 1. preterano po{tovawe i qubav prema kwizi. 2. slepo verovawe svemu {to je napisano, objavqeno. 3. preterano, zanesewa~ko po{tovawe Svetog pisma. bibliolit, -a, mn. biblioliti, gen. mn. bibliolita i bibliolit, -ita m, mn. biblioliti, gen. mn. bibliolita ‰v. biblio-, gr~. lithos kamenŠ anti~ki rukopis koji je usled delovawa prirodnih sila, naro~ito vulkanskih, pretrpeo o{te}ewa te je napola ugqenisan. bibliologija, -e ` ‰v. biblio-, -logijaŠ 1. nauka o kwizi i kwiàrstvu uop{te. 2. poznavawe Biblije, nauka o Svetom pismu; izu~avawe raznih izdawa Biblije. biblioman, -a m mn. bibliomani, gen. mn. bibliomana i biblioman, -ana, mn. bibliomani, gen. mn. bibliomana ‰v. bibliomanijaŠ onaj koji ima strast za skupqawem kwiga. bibliomanija, -e ` ‰v. biblio-, manijaŠ strast, manija za skupqawem kwiga. bibliomantija, -e ` ‰v. biblio-, gr~. manteia proricaweŠ proricawe na osnovu onog mesta na kojem se najpre zaustavi pogled kad se kwiga, naro~ito Sveto pismo, nasumce otvori.

211

bibliometrija bibliometrija, -e ` ‰v. biblio-, -metrijaŠ skup metoda za dobijawe statisti~kih podataka o objavqenim tekstovima: brojawe publikacija u pojedinim oblastima, merewe u~estalosti citata, {irine upotrebe me|u ~itaocima, frekvencije pojedinih izraza i sl.; up. infometrija. x bibliometrijski. bibliopeja, -e ` ‰v. biblio-, poieo ~inimŠ ve{tina sastavqawa, pisawa kwiga, spisateqstvo; pravqewe, izrada kwiga. biblioteka, -e `, dat. biblioteci, gen. mn. biblioteka ‰v. biblio-, -tekaŠ 1. zbirka kwiga, kwi`nica; ustanova i zgrada u kojoj se ~uvaju i ~itaju, nekad i pozajmquju kwige. 2. serija kwiga istog izdawa, tematski ili na neki drugi na~in povezanih, edicija (v.). 3. orman u kojem se drè kwige. x bibliote~ki. bibliotekar, -ara m, vok. bibliotekare i bibliotekaru, mn. bibliotekari, gen. mn. bibliotekara ‰v. bibliotekaŠ stru~ni radnik u biblioteci. x bibliotekarski. bibliotekarstvo, -a s ‰v. bibliotekaŠ organizacija biblioteka i bibliote~ki poslovi; bibliotekarska struka. biblioterapija, -e ` ‰v. biblio-, terapijaŠ 1. med. preporu~ivawe, izbor odre|enih kwiga za ~itawe u terapijske svrhe. 2. œle~eweŒ kwiga, popravqawe o{te}enih stranica, kori~ewe, lepqewe, dezinfekcija i sl. bibliofil, -a m, mn. bibliofili, gen. mn. bibliofila i bibliofil, -ila m, mn. bibliofili, gen. mn. i bibliofila ‰v. biblio-, -filŠ qubiteq i sakupqa~ kwiga, obi~no starih, retkih, zna~ajnih, skupocenih. bibliofilija, -e ` = bibliofilstvo, -a s ‰v. biblio-, -filijaŠ qubav prema kwigama, skupqawe kwiga. bibliofilski, -a, -o ‰v. bibliofilŠ koji se odnosi na bibliofile ili bibliofiliju. y bibliofilsko izdawe izdawe kwige na finoj hartiji, s posebnom grafi~kom opremom, u ograni~enom broju primeraka. bibliofilstvo = bibliofilija (v.). biblist(a), -e m, mn. biblisti = biblicist(a), -e m. mn. biblicisti ‰nlat. biblicus, v. BiblijaŠ poznavalac Biblije, prou~avalac Biblije, tuma~ Biblije.

212

bigar biblistika, -e `, dat. biblistici = biblicistika, -e, dat, biblicistici ‰v. biblist(a)Š stru~no bavqewe Svetim pismom, nauka o Svetom pismu; up. bibliologija. biblicizam, -zma m ‰nlat. biblicus, v. BiblijaŠ 1. pravac u evangelisti~koj teologiji po kojem se Biblija shvata kao jedinstven otkriveni sistem misli ili ìvota. 2. lingv. biblijska re~, biblijski izraz. biblicist(a) = biblist(a) (v.). biblicistika = biblistika (v.). biblo, -oa m, mn. -oi m ‰fr. bibelotŠ mali ukrasni predmet, ukrasna sitnica. biblo-papir v. biblijski papir. bi-bop, -a m ‰engl. be-bopŠ muz. stil u xezu koji je zavladao oko 1945. godine, karakteri{e se sloènim harmonijama i instrumentalnom virtuozno{}u = bibap. biva, -e ` ‰jap. biwaŠ muz. japanski narodni instrument, sli~an lauti, sa ~etiri ìce po kojima se udara drvenim {tapi}ima. bivak, -aka m, mn. bivaci, gen. mn. bivaka ‰fr. bivouacŠ voj. privremeni vojni~ki logor pod otvorenim nebom. bivakovati, -ujem nesvr{. ‰fr. bivouaquerŠ boraviti u bivaku, logorovati. bivalentan, -tna, -tno ‰v. bi-, valencijaŠ hem. koji ima dve valencije, (o atomu) sposoban da se veè sa dva atoma vodonika ili da ih zastupa u jediwewima, dvovalentan. biga, -e `, dat. bigi, gen. mn. biga ` ‰lat. bigaŠ dvopreg; dvopre`na kola na dva to~ka za trke u anti~kom cirkusu, areni. bigajri-hak (ob. na bigajri-hak) pril. ‰tur. bigayrihakk od ar. bigayri haqqŠ pokr. nepravedno, bespravno, bez razloga; na pravdi boga. bigamija, -e ` ‰srlat. bigamia, v. bi-, gr~. gamos brakŠ brak sa dve osobe u isto vreme, dvobra~nost, dvoènstvo (javqa se u dve varijante: biandrija i biginija). bigamist(a), -e m, mn. bigamisti ‰v. bigamija, -istŠ onaj koji ìvi u bigamiji, dvobra~nik, dvoènac. bigar, -gra m ‰poreklo neizvesnoŠ miner. vrsta {upqikave kre~wa~ke stene beloù}kaste boje, nastale taloèwem u vodi; koristi se kao gra|evinski materijal.

bigat bigat, -ata m, mn. bigati, gen. mn. bigata ‰lat. (denarius, nummus) bigatus, v. bigaŠ ist. najstariji rimski srebrni novac iz doba Republike, sa slikom dvoprega. big beng, big benga i big-beng, -a m ‰engl. big bangŠ astron. œveliki prasakŒ, teorija po kojoj je svemir nastao prvobitnom eksplozijom koja se dogodila pre 12 do 20 milijardi godina. big bend, big benda m, mn. big bendovi ‰engl. big band, v. bendŠ muz. veliki xez orkestar (do 20 ~lanova), naro~ito popularan u tridesetim i ~etrdesetim godinama HH veka. bigeminija, -e ` ‰lat. bigeminus dvostrukŠ med. poreme}aj sr~anog ritma, vrsta aritmije. bigeneri~an, -~na, -~no ‰v. bi-, lat. genus rodŠ biol. dvorodni; koji spada u dva roda ili je potekao od dva razli~ita roda (o hibridima). biginija, -e ` ‰v. bi-, gr~. gyne ènaŠ dvoènstvo, istovremeni brak jednog mu{karca sa dve ène. biglisati, -i{em nesvr{. ‰gr~. biglizeinŠ pokr. pevati, izvijati melodiju (o pticama, naro~ito o slavuju). bigot, -a i bigota, -e m, mn. bigoti (`. bigotkiwa, -e) ‰nem. Bigott od fr. bigotŠ osoba koja je preterano pobo`na, bogomoqac. bigotan, -tna, -tno ‰v. bigotŠ preterano poboàn, verski zatucan, zadrt; licemerno poboàn. bigoterija, -e ` ‰fr. bigoterie, v. bigotŠ preterana pobo`nost, verska zatucanost, zadrtost; licemerna pobo`nost. bigotizam, -zma m ‰fr. bigotisme, v. bigotŠ v. bigoterija. bigotnost, -osti ` ‰v. bigotŠ v. bigoterija. bidat, -ata m, mn. bidati, gen. mn. bidata ‰tur. bid’at od ar. bida’Š 1. nezakonit porez, namet, globa, hara~. 2. novotarija; moda. bide, -ea m, mn. bidei, gen. mn. bidea m ‰fr. bidetŠ kadica, {koqka s teku}om vodom, za prawe intimnih delova tela. bidermajer, -a m ‰nem. Biedermeier, izmi{qeno prezime, od bieder ~estit, po{tewa~inaŠ 1. umetni~ki stil u zemqama sredwe Evrope u prvoj polovini XIX veka, prvenstveno u name{taju, oli~ewe jednostavnosti i udobnog gra|anskog ìvota. 2. buket koji baca nevesta

bijenalan na ven~awu, za koji se veruje da }e obezbediti brzu udaju onoj devojci koja ga prva uhvati. x bidermajerski. bidon, -ona m, mn. bidoni, gen. mn. bidona ‰fr. bidonŠ 1. kanta, limenka, posuda od pet litara za vodu, ~aj i sl. 2. sp. plasti~na boca za vodu pri~vr{}ena za okvir bicikla. bidonvil, -a m ‰fr. bidonville od bidon kanta, limeno bure, ville gradŠ sirotiwska ~etvrt, divqe naseqe na periferiji grada, jatagan-mala. biù, -ua m ‰fr. bijouŠ nakit, ukras, dragi kamen; dragocenost. biùterija, -e ` ‰fr. bijouterieŠ nakit napravqen od jeftinih materijala: plastike, stakla, metala i sl. x biùterijski. bizam, -a m, mn. bizami, gen. mn. bizama ‰nem. Bisam od nlat. bisamum, hebr. basamŠ 1. krzno bizamskog pacova. 2. v. mo{us. bizamski, -a, -o ‰v. bizamŠ koji se odnosi na bizam, mo{usni. y bizamski pacov zool. vrsta pacova cewenog po krznu, Fiber zibethicus. bizaran, -rna, -rno ‰fr. bizarreŠ krajwe neobi~an, ~udan, nastran. bizarnost, -i ` ‰v. bizaranŠ osobina onoga {to je bizarno, neobi~nost, ~udnovatost, nastranost. bizmut, -a m ‰nlat. bismutum od nem. Wissmut(h)Š hem. hemijski element, lako topqiv metal koji se obi~no upotrebqava u leguri s drugim metalima, hemijski simbol Bi, atomski broj 83. biznis, -a m, mn. biznisi, gen. mn. biznisa ‰engl. businessŠ unosan, prakti~an posao, trgovina. biznismen, -a m, mn. biznismeni, gen. mn. biznismena ‰engl. businessmanŠ poslovan ~ovek; trgovac. bizon, -ona m, mn. bizoni, gen. mn. bizona ‰srlat. bisonŠ zool. vrsta divqeg goveda s ispup~enim ~elom, razvijenom grbinom i dugom dlakom posebno na glavi, Bos bison; up. bufalo. bizonalan, -lna, -lno ‰v. bi-, zonaŠ koji je podeqen na dve zone, koji ima dve zone. -bij, -biotik ‰gr~. bion onaj koji ìvi, ìvo bi}eŠ kao drugi deo re~i upu}uje na ne{to ìvo. bijenalan, -lna, -lno ‰lat. biennalisŠ 1. koji se doga|a svake druge godine. 2. dvogodi{wi.

213

bijenale bijenale, bijenala s mn. ‰ital. biennale, up. bijenalanŠ kulturna manifestacija, obi~no izlo`ba slika i drugih umetni~kih tvorevina, koja se odràva svake dve godine; up. anale. bijenalije, -a ` mn. ‰v. bijenalanŠ bot. dvogodi{we biqke. bijenijum, -a (i bijenij, -a) m ‰lat. bienniumŠ vremenski period od dve godine, dvogodi{te. bikameralan, -lna, -lno ‰v. bi-, kameraŠ koji ima dve komore, obi~no o parlamentu koji ima dva doma (gorwi i dowi), dvodoman. bikamerizam, -zma m ‰v. bi-, kameraŠ dvodomni parlamentarni sistem; up. bikameralan. bikarbonat, -ata m ‰v. bi-, karbonatŠ hem. kisela so ugqene kiseline, dvostruki karbonat (v.). bikarboni, -a, -o ‰v. bi-, nlat. carboniumŠ koji se odnosi na bikarbonat; y bikarbona soda hem. natrijum bikarbonat, pra{ak bele boje, koristi se kao sredstvo za ~i{}ewe, protiv kiseline u èlucu i dr. bikvadrat, -a mn. bikvadrati, gen. mn. bikvadrata i bikvadrat, -ata m, mn. bikvadrati, gen. mn. i bikvadrata ‰lat. biquadratus, v. bi-, kvadratŠ mat. kvadrat na kvadrat, ~etvrti stepen. bikefalan, -lna, -lno ‰v. bi-, gr~. kephale glavaŠ 1. koji ima dve glave, dvoglav. 2. koji istovremeno ima dva poglavara. bikini, -ija (uob. bikini, bikinija) m ‰prema ostrvu Bikini u Tihom okeanuŠ ènski kupa}i kostim od dva dela. bikoloran, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. color bojaŠ u dve boje, dvobojan. bikonveksan, -sna, -sno ‰v. bi-, konveksanŠ ispup~en (o so~ivu);

opt. koji je s obe strane supr. bikonkavan.

bikoni~an, -~na, -~no ‰v. bi-, koni~anŠ geom. dvostruko koni~an, sastavqen od dva konusa (v.). bikonkavan, -vna, -vno ‰v. bi-, konkavanŠ udubqen (o so~ivu);

opt. koji je s obe strane supr. bikonveksan.

bilabijal, -ala m, mn. bilabijali, gen. mn. bilabijala ‰v. bi-, labijalŠ gram. dvousneni suglasnik (bilabijali su p, b, m).

214

bilder bilabijalan, -lna, -lno ‰v. bilabijalŠ fon. u ~ijoj artikulaciji, izgovoru u~estvuju obe usne, dvousneni. bilav, -a i bilav, -ava = bilan, -a i bilan, -ana m ‰tur. bilanŠ deo kowske opreme, trokraki kai{ kojim se sedlo pri~vr{}uje za grudi kowa; kai{ kojim se priteè kowu glava da se ne propiwe pri jahawu. bilan i bilan = bilav i bilav (v.). bilans, a m, mn. bilansi, gen. mn. bilansa ‰nem. Bilanz od ital. bilancioŠ 1. ekon. prikaz poslovawa, prihoda i rashoda, zavr{ni ra~un (obi~no godi{wi). 2. fig. krajwi ishod, rezultat ne~ega; x bilansni. bilansirati, bilansiram, 3. l. mn. bilansiraju svr{. i nesvr{. ‰v. bilansŠ ekon. sastaviti, sastavqati bilans, (iz)vr{iti bilans. bilansist(a), -e m, mn. bilansisti ‰v. bilans, -istŠ kwigovo|a koji vr{i, sastavqa bilans. bilateralan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. latus gen. lateris stranaŠ pol. koji obavezuje obe ugovorne strane, dvostran, obostran. bilateralizam, -zma m ‰v. bilateralanŠ 1. pol. te`wa ka razvijawu bilateralnih odnosa. 2. ekon. razmena robe izme|u dve zemqe takva da se zarada ste~ena wenom prodajom moè koristiti samo za uzajamna pla}awa. bilahi! (bilahi! bilah!) uzv. ‰ar. bi-lahhiŠ pri zakliwawu kod muslimana obi~no uz valah(i): tako mi boga, boga mi. bilboke, -ea (uob. bilboke, -ea) m ‰fr. bilboquetŠ de~ja igra u kojoj je ciq da se kugla s rupom, koja visi na uzici pri~vr{}enoj za {tap, zawi{e i nabaci na {tap. bilbord, -a m, mn. bilbordi, gen. mn. bilborda ‰engl. billboardŠ veliki reklamni pano postavqen na javnom mestu. bild-ap, -a m ‰engl. build up izgraditi, razvitiŠ poja~ana reklama, intenzivno ogla{avawe novog proizvoda s namerom da postane poznat, popularan. bildati, -am v. bildovati. bilder, -a m, mn. -i ‰skr. od bodi-bilderŠ onaj koji bilda, bilduje, koji ve`bama i dizawem tegova razvija mi{i}e; razvijen, snaàn ~ovek; strastveni qubiteq fizi~kog ve`bawa.

bildovati bildovati, -ujem nesvr{. ‰v. bilderŠ raz. ve`baju}i, diù}i tegove i sl. razvijati mi{i}e, telesnu masu; up. bodi-bilding. bildung, -a m ‰nem. BildungŠ zast. obrazovawe, vaspitawe. bildungsroman, -ana m ‰nem. Bildungsroman, v. bildung, romanŠ kwi`. vrsta romana u kojem se opisuje sazrevawe glavnog junaka, wegov moralni i psiholo{ki razvoj. bilet, -eta m, mn. bileti, gen. mn. bileta = bileta, -e ` ‰nem. Billett od fr. billetŠ 1. ulaznica, karta. 2. vozna karta (èlezni~ka, tramvajska i sl.). 3. zast. pisamce, ceduqa; posetnica. 4. zast. javna isprava, dokument (potvrda, uverewe, pozivnica, propusnica i sl.). bileta = bilet (v.). biletar, -ara m, mn. biletari, gen. mn. biletara ‰v. biletŠ onaj koji izdaje, prodaje bilete. biletarnica, -e ` ‰v. biletŠ mesto gde se izdaju, prodaju bileti (karte, ulaznice i sl.), blagajna. biliverdin, -ina m ‰lat. bilis ù~, fr. verdir zelenetiŠ biol. sastojak ù~i, ù~nog soka, pigment zelene boje. biligrafija, -e ` ‰lat. bilis ù~, v. grafijaŠ med. lekarski, rendgenski pregled i ispitivawe ù~nog mehura. bilijar, -ara m mn. bilijari, gen. mn. bilijara ‰fr. billard, nem. BillardŠ sto presvu~en zelenom ~ohom, uzdignutih ivica, na kome se igra kuglama od slonova~e i naro~itim {tapovima; igra koja se igra na takvom stolu. x bilijarski. bilijaran, -rna, -rno ‰nlat. biliaris prema lat. bilis ù~Š anat. koji se odnosi na ù~, ù~ni. bilijarda nepr., v. bilion i trilion. bilikum, -a m ‰stvnem. willekommen, danas willkommen dobrodo{aoŠ 1. dobrodo{lica, zdravica. 2. pove}a ~a{a iz koje se pije dobrodo{lica. bilin, -ina m ‰lat. bilis ù~Š biol. glavni sastojak ù~i. bilina, -e `, gen. mn. bilina ‰rus. bálinaŠ ruska narodna epska pesma, ob. o junacima iz doba Kijevske Rusije (X–XII vek). bilingvalan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. lingua jezikŠ koji govori dva jezika kao materwa, dvojezi~an; up. trilingvalan, diglosija.

biqina bilingvizam, -zma m ‰v. bilingvalanŠ znawe, govorewe dvaju jezika kao da su oba materwa, dvojezi~nost. bilingvist(a), -e m, bilingvisti ‰v. bilingvalan, -istŠ dvojezi~na osoba, onaj koji podjednako dobro govori dva jezika, kao da su mu oba materwa. bilingvitet, -eta m ‰v. bilingvalanŠ v. bilingvizam. biliozan, -zna, -zno ‰lat. biliosus prema bilis ù~Š 1. ù~ni, pun ù~i; ùtozelen. 2. fig. naprasit, razdra`qiv, mrzovoqan. bilion, -ona m, mn. bilioni, gen. mn. biliona ‰fr. billionŠ hiqadu milijardi, milion miliona (1 000 000 000 000). (U engleskom billion zna~i milijarda.). bilirubin, -ina m ‰lat. bilis ù~, lat. ruber crvenŠ biol. sastojak ù~i, ù~nog soka, pigment crvenkaste boje. bilifulvin, -ina m ‰lat. bilis ù~, fulvus mrkoùtŠ biol. sastojak ù~i, ù~nog soka, pigment tamnoùte ili crvenkastoùte boje. bilmez, -a m, mn. bilmezi, gen. mn. bilmeza ‰tur. bilmezŠ 1. neznalica, glupak, budala. 2. neradnik, len{tina. bilogija, -e ` ‰v. bi-, logijaŠ dva kwièvna dela jednog pisca koja ~ine celinu, up. trilogija. bilokacija, -e ` ‰v. bi-, lokacijaŠ istovremena prisutnost na dva mesta. bilten, -ena m, mn. bilteni, gen. mn. biltena ‰fr. bulletinŠ 1. kratak zvani~an izve{taj o ne~em aktuelnom, va`nom {to interesuje javnost (o stawu na boji{tu, o bolesti neke istaknute li~nosti i sl.). 2. naziv za mnoga periodi~na i povremena izdawa. biluks, -a m, mn. biluksi, gen. mn. biluksa ‰v. bi-, lat. lux svetloŠ vrsta svetle}e reklame napravqene od fluorescentnih cevi. bilharcija, -e = bilharcijaza, -e ` ‰nlat. bilharzia, po nema~kom parazitologu Teodoru Bilharcu (Th. M. Bilharz, 1825–1862)Š med. parazitska bolest tropskih krajeva, koju izazivaju metiqi iz roda Schistostoma, pa se po tome naziva jo{ i {istosomijaza (shistosomijaza). biqant = brilijant (v.). biqina v. bilina.

215

biqur biqur, -ura m, mn. biquri, gen. mn. biqura ‰tur. billur od ar. billur, prema gr~. beryllos berilŠ 1. miner. kristalizovani bezbojni kvarc, gorski kristal. 2. izbru{eno staklo, kristalno staklo, kristal. bim, -a m, mn. bimovi ‰engl. beam zrakŠ 1. veliki javni ekran za ogla{avawe. 2. radio signal koji se prenosi kroz uzan koridor, a upotrebqava se za navo|ewe aviona u mraku, po ru`nom vremenu i sl. 3. uzak snop elektrona kakav se emituje sa katodne cevi elektronskog topa; up. video-bim. bima, -e `, gen. mn. bima ‰jidi{ bime od hebr. bimah iz gr~., v. bemaŠ 1. uzvi{ewe, obi~no u sredini sinagoge, koje sluì za ~itawe Petokwi`ja. 2. podijum, pozornica. bimba{a, -e m ‰tur. binbas›Š ist. 1. komandant nad hiqadu vojnika u nekada{woj turskoj vojsci (odgovara dana{wem ~inu majora). 2. vojni i administrativni stare{ina u vreme dahija. bimestar, -stra m, bimestri, gen. mn. bimestara ‰lat. bimestris dvomese~niŠ vremenski period od dva meseca, dvomese~je. x bimestralan. bimetal, -a m, mn. -i ‰v. bi-, metalŠ fiz. spoj dve metalne trake s razli~itim temperaturnim koeficijentom, koristi se u termoregulatorima kao prekida~ki element. bimetalizam, -zma m ‰v. bi-, metalŠ ekon. nov~ani sistem u kome postoji i zlatna i srebrna podloga nov~anoj vrednosti; up. monometalizam. bimetalist(a), -e m, mn. bimetalisti ‰v. bimetalizamŠ pristalica bimetalizma. bimilenijum, -a (i bimilenij, -a) m ‰v. bi-, milenijumŠ jubilej kojim se obeleàva dve hiqade godina od nekog doga|aja. bimodalan, -lna, -lno ‰v. bi-, modusŠ koji ima dva modusa, dva na~ina delovawa ili postojawa; koji ima dva oblika. bin1 br. ‰tur. binŠ pokr. 1. hiqada. 2. v. binluk. bin2 v. ibn. bina1, -e ` ‰nem. BuhneŠ deo pozori{ta na kojem se prikazuju predstave, pozornica, scena; improvizovana konstrukcija na kojoj se izvodi neki program. x binski.

216

binluk bina2, -e ` ‰tur. bina od. ar. bina’Š pokr. ku}a, zgrada. bina-emin ‰v. bina2, eminŠ ist. nadzornik javnih gra|evinskih radova u vreme turske vladavine. binar, -ara m, binari, gen. mn. binara ‰v. binaranŠ 1. celina sastavqena od dva dela. 2. metr. osnovna ritmi~ka jedinica, sastavqena od arze (v.) i teze (v. (3)). binaran, -rna, -rno ‰lat. binariusŠ sastavqen od dva dela, dvojni, dvostruk, dvo~lan. binacija, e ` ‰lat. bini po dvaŠ crkv. ~itawe dveju misa u istom danu uz posebnu dozvolu (npr. u slu~aju da isti sve{tenik sluì dva sela). bingo1, -a m ‰alternativni oblik (1935–40) od beano, sloènice od engl. bean àrg. novac + keno, ameri~ka kockarska igra (prilago|eni loto iz 1805–1815) prema fr. quine pet (dobitnih brojeva)Š 1. prvobitno, lutrija, igra na sre}u sa kuglicama ili tiketima na kojima su pojedina~no ispisana latini~na slova B, I, N, G i O i neki slu~ajni brojevi, a pobednik mora da ima ili skupi svih pet brojeva koji u jednom redu ili dijagonalno daju re~ BINGO. 2. u novije vreme, tombola, igra na sre}u u kojoj dobitnik mora na svojim tiketima da ima sve ’objavqene’ ili ’prozvane’ brojeve kako bi dobio nagradu u novcu ili nekoj drugoj vrednosti. bingo2, uzv. ‰prema engl. bean àrg. novac, tiket, kartica (nov~ane vrednosti) i beans àrg. uzv. za nevericu, iznena|eweŠ uzvik kojim neko izraàva radost ili likovawe zbog uspeha, otkri}a ili dobitka do kojeg se do{lo, sasvim ili delimi~no, u neo~ekivanom trenutku ili u neizvesnim okolnostima (umesto na{ih uzvika: zgoditak!, dobitak!, evo ga!, pogodak!). binda, -e `, gen. mn. bindi ‰nem. BindeŠ 1. higijenski uloàk koji èna upotrebqava za vreme menstruacije. 2. povez, vrpca. binen{prahe m indekl. ‰nem. Buhne pozornica, Sprache jezikŠ pozori{ni, scenski govor i izgovor, jezik kakvim govore glumci na pozornici; uzor standardnog nema~kog jezika. binluk, -a m, mn. binluci, gen. mn. binluka ‰tur. binlikŠ pokr. zast. novac od hiqadu jedinica, hiqadarka.

binokl binokl, -a m, mn. binokli, gen. mn. binokla ‰fr. binocle, v. binokularanŠ dvogled (za oba oka); up. monokl. binokularan, -rna, -rno ‰lat. bini po dva, oculus okoŠ koji je konstruisan za oba oka (o opti~kim aparatima). binom, -oma m, mn. binomi, gen. mn. binoma ‰fr. binome, v. binomijumŠ mat. dvo~lani algebarski izraz. x binomni, binomski. binomizam, -zma m ‰v. bi-, gr~. nomos zakon, v. -izamŠ filoz. shvatawe po kome postoje dve vrste zakonitosti kojima se obja{wavaju pojave: kauzalni (uzro~ni) odnosi, na kojima se osnivaju prirodne pojave, i wima odgovaraju}i zakoni, na kojima se osnivaju du{evne (psihi~ke) pojave. binomijum, -a (i binomij, -a) m ‰srlat. binomium, v. bi-, lat. nomen imeŠ dvojstvo. binub, -a m, mn. binubi, gen. mn. binuba ‰lat. binubus, v. bi-, lat. nubere ven~ati seŠ ~ovek koji se dvaput èni. binuba, -e ` ‰lat. binuba, v. binubŠ èna koja se dvaput udaje. biwak, -aka m, mn. biwaci, gen. mn. biwaka = biwek, -a m, mn. biweci, gen. mn. biweka ‰tur. binekŠ 1. jaha}i kow. 2. v. biwekta{. biwaxija, -e = biwexija, -e m ‰v. biwakŠ dobar, ve{t jaha~. biwek = biwak (v.). biwekta{, -a{a m, biwekta{i, gen. mn. biwekta{a ‰tur. binek tas›Š pokr. zast. kamen sa kojeg se uzjahuje na kowa. biwexija = biwaxija (v.). biwi{, -a m, mn. biwi{i, gen. mn. biwi{a ‰tur. binisŠ {iroki ogrta~ s duga~kim rukavima, obi~no od crvene ~ohe. bio- ‰gr~. bios ìvotŠ prvi deo sloènice sa zna~ewem: koji se odnosi na ìvot, ìvotni. bioarhitektura, -e ` ‰v. bio-, arhitekturaŠ sistem gradwe ku}a koji izbegava ve{ta~ke materijale, {tedi energiju i umawuje zaga|ivawe okoline. bioastronautika, -e `, dat. bioastronautici ‰v. bio-, astronautikaŠ nauka koja se bavi prou~avawem uticaja boravka u svemiru na ìve organizme.

bioelektri~ni bio-bibliografija, -e ` ‰v. bio-, bibliografijaŠ spisak, popis dela i kwiga koje se odnose na ìvot i rad nekog ~oveka; x bio-bibliografski. biogas, -a m ‰v. bio-, gasŠ hem. gas koji nastaje fermentacijom organskog otpada, a koristi se kao gorivo. biogeneza, -e i biogeneza, -e ` ‰v. bio-, genezaŠ postanak i razvoj ìvota. x biogeneti~ki i biogenetski. biogenija, -e ` ‰v. biogenezaŠ istorija razvitka ìvota; nauka koja izu~ava razvoj ìvih organizama. biogeografija, -e ` ‰v. bio-, geografijaŠ nauka koja prou~ava geografsku rasprostrawenost ìvih bi}a na Zemqi. biograf, -a m, mn. -i ‰v. biografijaŠ pisac biografije. biografem, -ema m, mn. biografemi, gen. mn. biografema ‰v. bio-, grafemŠ biografski podatak koji moè biti od zna~aja za tuma~ewe umetni~kog ili filozofskog dela. biografija, -e ` ‰gr~. biographia, v. bio-, gr~. graphein pisatiŠ opis ìvota neke li~nosti, ìvotopis. x biografski. biodegradabilan, -lna, -lno ‰engl. biodegradable, v. bio-, degradiratiŠ (o proizvodima, otpacima) koji se u prirodi raspada pod dejstvom mikroba, tako da ne izaziva hemijsko zaga|ewe. biodegradacija, -e ` ‰v. bio-, degradacijaŠ pogor{avawe uslova za ìvot ili zaga|ewe ~ovekove okoline. biodiverzitet, -eta m ‰v. bio-, lat. diversus razli~itŠ biolo{ka raznovrsnost. biodinamika, -e `, dat. biodinamici ‰v. bio-, dinamikaŠ nauka koja prou~ava kako ìva bi}a stvaraju energiju i kako je tro{e. x biodinami~ki. bioekologija, -e ` ‰v. bio-, ekologijaŠ nauka koja prou~ava me|usobne odnose izme|u ìvih bi}a i spoqa{we sredine u kojoj ìve. x bioekolo{ki. bioelektri~ni, -a, -o ‰v. bio-, elektrikaŠ koji se ti~e elektri~nih pojava u organizmu biqaka i ìvotiwa.

217

bioelektronika bioelektronika, -e ` ‰v. bio-, elektronikaŠ nauka koja se bavi primenom elektronskih metoda i ure|aja na ìve organizme, radi biolo{kih istraìvawa ili u medicinske svrhe. x bioelektronski. bioenergetika, -e `, dat. bioenergetici ‰v. bio-, energetikaŠ energetika svega ìvoga, svih ìvotnih procesa, zbivawa. bioenergeti~ar, -a m (`. bioenergeti~arka, dat. i lok. bioenergeti~arki, gen. mn. bioenergeti~arki) ‰v. bioenergetikaŠ osoba koja raspolaè bioenergijom i u stawu je da je koristi za le~ewe drugih qudi. bioenergetski, -a, -o i bioenergeti~ki, -a, -o ‰v. bioenergetikaŠ koji se odnosi na bioenergiju ili na bioenergetiku. bioenergija, -e ` ‰v. bio-, energijaŠ energija koju u sebi ima ìvo bi}e; pojava da neki qudi imaju posebnu snagu kojom mogu da uti~u na ìvotne sile u drugom qudskom bi}u. -bioza ‰gr~. bios ìvotŠ kao drugi deo re~i upu}uje na ìvot, ìvqewe (simbioza). bioinèwering, bioinèweringa m ‰v. bio-, inèweringŠ 1. primena inèweringa i tehnike u biologiji i medicini, npr. razvoj medicinskih aparata, opreme za odràvawe qudskog ìvota, ugradwa ve{ta~kih organa i dr. 2. v. genetski inèwering. biokatalizator, -a m ‰bio-, katalizatorŠ supstanca u ìvom organizmu koja izaziva i ubrzava hemijsku reakciju (hormoni, enzimi, vitamini). biol.

biokibernetika, -e `, dat. biokibernetici ‰v. bio-, kibernetikaŠ primena kibernetike u biologiji radi prou~avawa i razumevawa procesa koji se odvijaju u ìvim organizmima. x biokiberneti~ki. bioklimatika, -e ` = bioklimatologija, -e ` ‰v. bio-, klima, -logijaŠ nauka koja prou~ava uticaj klime na ìva bi}a, kao i uticaj ìvih bi}a, posebno biocenoza i vegetacije, na klimu. x bioklimatski i bioklimatolo{ki. bioklimatologija = bioklimatika (v.). biolingvistika, -e `, dat. biolingvistici ‰v. bio-, lingvistikaŠ nauka koja prou~ava govor i jezik s obzirom na wihove neurofizio-

218

biometrija lo{ke i druge biolo{ke aspekte. x biolingvisti~ki. biolit, -a m, mn. bioliti, gen. mn. biolita i biolit, -ita m, mn. bioliti, gen. mn. biolita ‰v. bio-, gr~. lithos kamenŠ miner. stena koja je postala od ìvih organizama (biqaka i ìvotiwa). biolog, -a m, mn. biolozi, gen. mn. biologa ‰v. bio-, -logŠ stru~wak, nau~nik koji se bavi biologijom. biologizam, -zma m ‰v. biolog, -izamŠ filoz. svo|ewe filozofskih ili nekih drugih problema na biolo{ke pojave i wihovo re{avawe na osnovu metoda i rezultata biologije. biologija, -e ` ‰v. bio-, -logijaŠ nauka o ìvim bi}ima, wihovom postanku, razvoju, strukturi, funkcionisawu itd. x biolo{ki. biologist(a), e m, mn. biologisti ‰v. biolog, -istŠ filoz. pristalica biologizma. bioluminiscencija, -e ` ‰v. bio-, luminiscencijaŠ hladno, vidqivo isijavawe svetlosti kod nekih ìvih organizama (npr. svitac, neke ribe, glavono{ci itd.). biomagnetizam, -zma m i biomagnetika, -e ` ‰v. bio-, magnetŠ ispitivawe uticaja delovawa magnetskih poqa na ìva bi}a. x biomagnetski. biomantija, -e ` ‰v. bio-, gr~. manteia proricaweŠ 1. ~itawe i proricawe sudbine na osnovu telesnih karakteristika (crta na dlanu, rasporeda mladeà i sl.). 2. sudsko-lekarsko utvr|ivawe, prema izvesnim znacima na telu, da li se novoro|en~e rodilo ìvo ili mrtvo. biomasa, -e ` ‰v. bio-, masaŠ 1. ukupna masa ìvih organizama u jednoj ìvotnoj zajednici u odre|enom trenutku. 2. razli~iti otpaci organskog porekla koji se mogu koristiti kao gorivo. biomatematika, -e `, dat. biomatematici ‰v. bio-, matematikaŠ primena matematike u biologiji i medicini. x biomatemati~ki. biometeorologija, -e ` ‰v. bio-, meteorologijaŠ prou~avawe uticaja vremenskih prilika i klime na ìve organizme. x biometeorolo{ki. biometrija, -e ` ‰v. bio-, -metrijaŠ primena matemati~ko-statisti~kih metoda na prou~avawe ìvih bi}a, naro~ito promena koje na-

biomehanika staju usled spoqa{wih faktora i naslednih osobina. x biometrijski. biomehanika, -e `, dat. biomehanici ‰v. bio-, mehanikaŠ prou~avawe mehanike procesa u ìvim bi}ima (npr. mehanika krvotoka). x biomehani~ki. biominerali, -a m mn. ‰v. bio-, mineralŠ biol. neorganska jediwewa (prete`no karbonati i fosfati kalcijuma, silicijuma ili gvo`|a) koja proizvode ìvi organizmi u ciqu stvarawa kostura, {koqke ili qu{ture. biomorfan, -fna, -fno ‰v. bio-, gr~. morphe oblikŠ (u likovnoj umetnosti) koji oblikom podse}a na ìvo bi}e. bionika, -e `, dat. bionici ‰skr. od bioelektronikaŠ v. bioelektronika. x bioni~ki. bionomija, -e ` ‰v. bio-, gr~. nomos zakonŠ nauka koja prou~ava zakonitosti koje reguli{u ìvot jedne ìvotne zajednice i wene okoline. -biont v. -bij. biont, a m, mn. bionti, gen. mn. bionata ‰v. bio-, gr~. on, gen. ontos bi}eŠ biol. zasebna jedinka, samostalno ìvo bi}e, organizam. bioplazma, -e `, gen. mn. bioplazmi ‰v. bio-, plazmaŠ ìva materija, protoplazma. biopoqe, -a s ‰v. bio-Š biol. poqe energije koja navodno zra~i oko ìvih organizama. biopsija, -e ` ‰v. bio-, gr~. opsis vi|eweŠ med. uzimawe i analizirawe uzorka tkiva nekog organa radi postavqawe precizne dijagnoze. biopsihizam, -zma m ‰v. bio-, gr~. psyche du{a, v. -izamŠ filoz. shvatawe po kome svaka ìvotna pojava uvek ima i svoju psihi~ku komponentu. biorizacija, -e ` ‰poreklo nejasnoŠ sterilizacija, pasterizacija mleka putem raspr{ivawa na visokoj temperaturi i pod visokim pritiskom. bioritam, -tma m ‰v. bio-, ritamŠ 1. ciklus periodi~nih promena u temperaturi, krvnom pritisku, lu~ewu hormona i drugim pojavama u ìvom organizmu. 2. uro|eni ritam pojedinca, ispoqava se u emocionalnom, intelektualnom i fizi~kom pona{awu. biosatelit, -ita m, mn. biosateliti, gen. mn. biosatelita ‰v. bio-, satelitŠ astron. kosmi~ka letelica sa ìvim organizmima (bakterijama,

bioterapeut biqkama, ìvotiwama, tkivima) na kojima se za vreme letewa prou~ava uticaj promewenih ìvotnih uslova u kosmosu. biosenzor, -a m ‰engl. biosensor, bio- v. + senzor v.Š ure|aj koji prima i prenosi informacije o biolo{kim funkcijama ispitivane osobe ili ìvotiwe, kakve su temperatura, puls, krvni pritisak i sl. biosinteza, -e ` ‰v. bio-, sintezaŠ 1. biol. sinteza, stvarawe sloènih hemijskih jediwewa u }elijama ìvih organizama, npr. fotosinteza. 2. farm. proizvodwa organskih jediwewa uz pomo} mikroorganizama. bioskop, a i bioskop, -a m ‰Bioscope, ime jedne kompanije za proizvodwu i distribuciju filmova po~etkom HH veka, od gr~. bios ìvot, skopein gledatiŠ 1. mesto, dvorana gde se prikazuju filmovi, kinematograf. 2. aparat za prikazivawe filmova. y ku}ni bioskop sistem ure|aja (DVD plejer, zvu~nici i dr.) za prikazivawe filmova u ku}nim uslovima. x bioskopski i bioskopski. bioskopija, -e ` ‰v. bio-, gr~. skopein gledatiŠ 1. ispitivawe da li organizam ima sposobnosti za ìvot. 2. (u sudskoj medicini) ispitivawe da li je u nekom telu bilo ìvota. biosociologija, -e ` ‰v. bio-, sociologijaŠ grana sociologije koja izu~ava odnose izme|u biolo{kih i dru{tvenih pojava. biostatika, -e `, dat. biostatici ‰v. bio-, statikaŠ nauka o zdravstvenom stawu i prose~nom trajawu ìvota qudi koji ìve u odre|enim uslovima, npr. stanovnika nekog grada, neke oblasti, dràve itd. x biostati~ki. biosfera, -e ` ‰v. bio-, sferaŠ celokupan prostor na Zemqinoj povr{ini naseqen ìvim bi}ima (atmosfera, litosfera, hidrosfera). biotelemetrija, -e ` ‰v. bio-, telemetrijaŠ pra}ewe i merewe osnovnih ìvotnih funkcija kod ~oveka ili ìvotiwe na udaqenosti (npr. pra}ewe zdravstvenog stawa pilota ili kosmonauta). x biotelemetrijski. med.

bioterapeut, -a m (`. bioterapeutkiwa, -e) ‰v. bio-, terapeutŠ med. osoba koja le~i pomo}u bioenergije, bioenergeti~ar.

219

bioterapeutika bioterapeutika, -e `, dat. i lok. bioterapeutici ‰v. bioterapeutŠ med. alternativna medicinska metoda i ve{tina le~ewa pomo}u bioenergije. bioterorizam, -zma m ‰v. bio-, terorizamŠ terorizam koji se sprovodi pomo}u biolo{kih sredstava, {irewem bakterija, virusa ili toksina. x bioteroristi~ki. biotehnika, -e `, dat. biotehnici ‰v. bio-, tehnikaŠ deo tehnike koji se ti~e ìvih bi}a i ìvota uop{te: nasle|a, prilago|avawa, mehanike razvitka, prakti~ne eugenike i medicine. x biotehni~ki. biotehnologija, -e ` ‰v. bio-, tehnologijaŠ 1. primena molekularne biologije, genetskog inèweringa i drugih biolo{kih disciplina u razvoju novih procesa ili proizvoda (npr. namirnica, lekova itd.). 2. grana tehnologije koja se bavi razvojem i kori{}ewem ma{ina u skladu s potrebama qudi. x biotehnolo{ki. -biotika ‰v. biotikaŠ kao drugi deo re~i upu}uje na ìvot, ìvqewe (makrobiotika). biotika, -e `, dat. i lok. biotici ‰gr~. bios ìvotŠ nauka o ìvotu. biotip, -a m ‰v. bio-, tipŠ ~ist tip, ~ista rasa, skup jedinki identi~nih naslednih osobina. biotipologija, -e ` ‰v. bio-, tipologijaŠ prou~avawe razli~itih tipova qudi, wihovih biolo{kih, psihi~kih, funkcionalnih i drugih karakteristika, u istoj etni~koj grupi. x biotipolo{ki. biotit, -ita m ‰prema francuskom astronomu, hemi~aru i fizi~aru Biou (Biot)Š miner. mineral iz grupe liskuna. bioti~an, -~na, -~no i bioti~ki, -a, -o ‰gr~. biotikosŠ koji se ti~e ìvota, ìvotni. biotop, -a m ‰v. bio-, gr~. topos mestoŠ biol. mesto, podru~je ìvqewa jedne biocenoze, stani{te. biofenomenologija, -e ` ‰v. bio-, fenomenologijaŠ nauka o ìvotnim pojavama. x biofenomenolo{ki. biofidbek, -a m ‰v. bio-, fidbekŠ med. tehnika uspostavqawa kontrole nad izvesnim emocionalnim stawima (npr. anksioznost, depresija) uz pomo} elektronskih ure|aja koji daju

220

bipolaran informacije o fiziolo{kim procesima u organizmu. biofizika, -e `, dat. biofizici ‰v. bio-, fizikaŠ nauka koja se bavi ispitivawem fizi~kih procesa u organizmu. x biofizi~ki. biofizi~ar, -a m ‰v. biofizikaŠ stru~wak, nau~nik koji se bavi biofizikom. biohemija, -e ` ‰v. bio-, hemijaŠ nauka koja se bavi ispitivawem hemijskog sastava i hemijskih procesa koji se odigravaju u ìvim organizmima. x biohemijski. biohemi~ar, -a m ‰v. biohemijaŠ stru~wak, nau~nik koji se bavi biohemijom. biocenoza, -e ` ‰v. bio-, gr~. koinos zajedni~kiŠ ìvotna zajednica razli~itih biqnih i ìvotiwskih organizama na odre|enom stani{tu, biotopu. biocenologija, -e = biocenotika, -e `, dat. biocenotici ‰v. bio-, gr~. koinos zajedni~ki, v. -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem biocenoza. biocenotika = biocenologija (v.). bio~ip, -a m, mn. bio~ipovi, gen. mn. bio~ipova ‰v. bio-, ~ipŠ ~ip napravqen od organske materije umesto od silicijuma, v. silicijumski ~ip. bipartijski, -a, -o ‰v. bi-, partijaŠ pol. dvostrana~ki, dvopartijski. biparticija, -e ` ‰v. bi-, lat. partiri delitiŠ deqewe na dva dela, polovqewe. biped, -a m, mn. bipedi, gen. mn. bipeda i biped, -eda m, mn. bipedi, gen. mn. bipeda ‰lat. bipes, v. bi-, pes nogaŠ onaj koji se kre}e na dve noge, dvonoàc. bipedalan, -lna, -lno ‰lat. bipedalis, v. bi-, pedalis no`niŠ 1. dvono`ni. 2. koji sadrì dve stope, dvostopni. biper, -a m. mn. -i ‰engl. beeper prema beep pi{tatiŠ 1. ure|aj koji emituje periodi~ni zvu~ni signal, zujalica. 2. v. pejxer. biplan, -a m, mn. -i ‰v. bi-, (aero)planŠ avion sa dva para krila raspore|enih jedan iznad drugog, dvokrilac; up. monoplan. bipolaran, -rna, -rno ‰v. bi-, v. polŠ 1. koji ima dva pola, dvopolan. 2. koji u sebi sadrì opre~ne tendencije, opre~na svojstva ili stavove.

bipolarizirati bipolarizirati = bipolarizovati (v.). bipolarizovati, -ujem (i bipolarizirati, bioplariziram, 3 l. mn. bipolariziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. bi-, polarizovatiŠ (po)deliti na dva suprotstavqena tabora ili struje, polarizovati, podvojiti. bir br. ‰tur. birŠ 1. jedan. 2. u pridevskom zna~ewu: prvi, najboqi. 3. u vezni~kom zna~ewu: ~im, tek {to. birvaktile pril. ‰tur. birvaktile, v. bir, vakatŠ nekad, jednom, u staro vreme. birger, -a m, mn. birgeri, gen. mn. birgera ‰nem. BurgerŠ zast. gra|anin, varo{anin, purger. birgermajster, -era m, mn. -i ‰nem. BurgermeisterŠ predsednik gradske op{tine, gradona~elnik. birema, -e ` ‰lat. biremisŠ ist. pom. 1. la|a, brod sa dva reda vesala jedan iznad drugog. 2. ~amac sa dva vesla. biret, -a m = bireta1, -e ` ‰srlat. birrettum, up. bereŠ ~etvorouglasta kapa s ki}ankom u sredini koju nose katoli~ki sve{tenici pri vr{ewu crkvenih obreda, a u nekim zemqama nose je i sudije, univerzitetski profesori i dr. bireta2, -e `, gen. mn. bireta ` ‰fr. buretteŠ hem. uska staklena cev sa obeleènim kubnim centimetrima za merewe zapremine te~nosti. birzeman, -ana m ‰tur. birzeman, v. bir, zemanŠ davnina, staro vreme; up. babazeman. birzemanile pril.‰tur. birzemanileŠ u davna vremena, nekad davno, od starine. birinxi prid. indekl. ‰tur. birinciŠ prvi, najboqi. birka, -e `, dat. birci, gen. mn. birki i birka, -e `, dat. birci, gen. mn. birki ‰ma|. birkaŠ pokr. ovca kratkog kudravog runa. birling, -a m ‰amer. engl. birlŠ vrsta igre u kojoj protivnici stoje na dva kraja balvana spu{tenog u brzu reku i poku{avaju da okretawem balvana nogama jedan drugog zbace u vodu (na severu SAD). biro, -oa, mn. biroi, gen. mn. biroa m ‰fr. bureauŠ 1. poslovnica ili mawe preduze}e za obavqawe raznih poslova. 2. ured, nadle{tvo, kancelarija. 3. organ koji rukovodi radom neke politi~ke organizacije.

bis birov, -ova m, mn. birovi, gen. mn. birova ‰ma|. biro sudijaŠ ist. 1. stare{ina op{tinske uprave u Srbiji. 2. op{tinski pozivar, vika~. birokrat(a), -e m, mn. birokrati ‰fr. bureaucrate, v. biro, -krat(a)Š 1. onaj koji je deo birokratskog aparata, ~inovnik uop{te. 2. slu`benik koji se kruto, slepo drì propisa slu`be. birokratizam, -zma m ‰v. birokratijaŠ 1. ono {to je svojstveno birokratiji, {to karakteri{e birokratiju; preterani formalizam u sprovo|ewu propisa, sporo i komplikovano poslovawe. 2. v. birokratija (1). birokratizacija, -e ` ‰v. birokratijaŠ uvo|ewe birokratije (1). birokratizirati v. birokratizovati. birokratizovati, -ujem (i birokratizirati, birokratiziram, 3. l. mn. birokratiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. birokratijaŠ (u)~initi da ne{to primi obele`ja birokratije, da postane birokratsko (dràvni organi, administracija). birokratija, -e ` ‰v. biro, -kratijaŠ 1. birokratski sistem upravqawa, vlast zasnovana na ~inovnicima i administrativnom aparatu. 2. zb. birokrati, birokratski sloj. 3. dug, spor, komplikovan i besmislen postupak izdavawa administrativnih papira i dozvola. birokratski, -a, -o ‰v. birokratijaŠ koji se odnosi na birokrate ili na birokratiju. birotehnika, -e `, dat. birotehnici ‰v. biro, tehnikaŠ ukupnost postupaka, pribora i tehni~kih pomagala za obavqawe kancelarijskih poslova. x birotehni~ki. biro{, -a m, mn. -i ‰ma|. birosŠ najamni radnik koji ìvi na imawu gazde, obi~no onaj koji ~uva stoku na pa{i, sviwar ili govedar. birt, -a m ‰nem. WirtŠ zast. kr~mar. birta{, -a{a m, mn. birta{i, gen. mn. birta{a ‰v. birtijaŠ onaj koji drì birtiju, kr~mar, gostioni~ar. birtija, -e `, gen. mn. birtija ‰v. birtŠ kr~ma, kafana. birtuglija, -e m ‰tur. birtuglu, v. birŠ pa{a od jednog tuga (v.). bircuz, -uza m, mn. bircuzi, gen. mn. bircuza ‰nem. WirtshausŠ kr~ma, kafana, birtija. bis uzv. ‰lat. bis dvaputŠ 1. jo{, jo{ jednom, ponovo (uzvik kojim se traì ponavqawe ne-

221

bisage kog dela programa ili nastavak, dodatak programu na koncertu, priredbi i sl.). 2. (mn. bisovi ili bisevi) ponovqeni deo programa ili dodatak programu, iznu|en uzvicima i aplauzom. bisage, bisaga ` mn. ‰klat. bisacc(i)um, v. bi-, saccus vre}aŠ torba na~iwena iz dva me|usobno spojena dela koja se nosi preko sedla ili samara, ili preba~ena preko ramena. bisekstilan, -lna, -lno ‰lat. bisextilisŠ prestupni, s jednim prestupnim danom. y bisekstilna godina prestupna godina (sa Z66 dana); up. bisekstus. bisekstus, -a m, mn. -i ‰lat. bisextusŠ prestupni dan, tj. dan koji se javqa svake ~etvrte godine kao 29. februar. biseksualan, -lna, -lno ‰v. bi-, lat. sexus polŠ 1. koji ima oba pola, dvopolan, hermafrodit. 2. koji seksualno op{ti s oba pola. biseksualac, -lca m, mn. biseksualci, gen. mn. biseksualaca ‰v. biseksualanŠ onaj koji seksualno op{ti s oba pola. biseksualizam, -zma m = biseksualnost (v.). biseksualnost, -i ` = biseksualizam, -zma m ‰v. biseksualanŠ biol. 1. postojawe mu{kih i ènskih polnih `lezda u organizmu jedne jedinke, dvopolnost, hermafroditizam. 2. seksualna sklonost ka osobama oba pola; up. interseksualnost. bisektrisa, -e `, gen. mn. bisektrisa ` ‰fr. bissectrice od lat. bissectrix, od bis dvaput, secare se}iŠ mat. prava ili poluprava koja polazi iz temena ugla i deli ga na dva jednaka dela, simetrala ugla. bisekcija, -e ` ‰v. bi-, lat. sectio se~eweŠ deqewe na dva (obi~no jednaka) dela, polovqewe. bisilabi~an, -~na, -~no ‰v. bi-, gr~. syllabe slogŠ koji ima dva sloga, dvosloàn. bisirati, bisiram, 3. l. mn. bisiraju svr{. i nesvr{. ‰v. bisŠ ponovo izvesti, izvoditi na bis; ponoviti, ponavqati. biskvit, -ita m, mn. biskviti, gen. mn. biskvita ‰fr. biscuit od lat. bis coctus dvaput pe~en, dvaput kuvanŠ 1. vrsta tankih kola~i}a od jaja, {e}era i bra{na; vrsta testa, kore za torte i kola~e koja se pravi od jaja, {e}era i bra{na, pi{kota. 2. dvopek, be{kot. 3. dvaput pe~en, neglaziran porcelan.

222

bitisati biskup, -a m, mn. biskupi, gen. mn. biskupa ‰gr~. episkopos nadzornik, ~uvarŠ 1. visoki crkveni dostojanstvenik u katoli~koj i evangelisti~koj crkvi; poglavar jedne crkvene oblasti (dijeceze) kod katolika. 2. pokr. v. bi{kup. x biskupski. biskupija, -e ` ‰gr~. episkopiaŠ 1. crkvena oblast kojom upravqa biskup, dijeceza. 2. biskupov dvor i kancelarija. bismilah uzv. ‰tur. besmele od ar. bismi-llahŠ u ime bo`je, pomozi boè. bisolit, -ita m ‰gr~. byssos pamuk, lithos kamenŠ miner. azbestu srodan mineral svilasta sjaja. bista, -e `, gen. mn. bista ‰fr. buste grudiŠ 1. vaj. kip koji predstavqa glavu, ramena i gorwi deo grudi, poprsje. 2. fig. lep oblik gorweg dela tela, naro~ito kod ène. bistrirati, bistriram, 3. l. mn. bistriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. bistrerŠ lik. (na)slikati, (o)bojiti ~a|avom akvarelnom bojom. bistro, -oa, mn. bistroi, gen. mn. bistroa m ‰fr. bistrotŠ bife, kafi}; ekspresni restoran. bisus, -a m ‰gr~. byssos pamukŠ 1. fina, skupocena pamu~na ili lanena tkanina kod starih naroda. 2. zool. elasti~na vlakna koja lu~e neke {koqke i koja sluè za pri~vr{}ivawe za podlogu. bit, -a m ‰engl. beatŠ muz. (u engleskoj muzi~koj terminologiji) metri~ka jedinica takta; (u xez muzici) stalno, ravnomerno pulsirawe, ritam koji predstavqa osnovu xeza. bit, -a m, mn. biti, gen. mn. bita m ‰engl. bit, skr. od binary digitŠ ra~. osnovna jedinica informacije, koja moè poprimiti jednu od dve binarne vrednosti, 0 ili 1; up. bajt. bitanga, -e m i `, dat. bitangi, gen. mn. bitangi ‰ma|. bitangŠ propalica, probisvet, varalica, ni{tarija. bitematizam, -zma m ‰v. bitematskiŠ muz. upotreba dveju osnovnih tema (obi~no u prvom stavu simfonije, sonate ili kvarteta). biter, -a m ‰engl. bitter gorakŠ vrsta gorkog alkoholnog ili bezalkoholnog pi}a. bitisati, -i{em svr{. ‰tur. bitmekŠ 1. pro}i, minuti, zavr{iti se. 2. uginuti, umreti,

bitls propasti, skon~ati. z bilo i bitisalo bilo pa pro{lo. bitls, -a m, mn. -i ‰engl. The Beatles, ukr{tawem re~i beetle buba i beat ritamŠ 1. ~lan engleske muzi~ke grupe Bitlsi, vrlo popularne 60-tih godina HH veka. 2. fig. mladi} koji izgledom podse}a na Bitlse (duga kosa, osoben na~in odevawa). bitmapa, -e ` ‰engl. bitmapŠ ra~. rasterska slika dobijena raspore|ivawem ta~aka na utvr|en na~in. bitnik, -a m, mn. bitnici, gen. mn. bitnika ‰engl. beatnikŠ 1. pripadnik ameri~ke kwièvne grupe Beat generation (A. Ginzberg, X. Keruak), koja je istupala protiv konvencija gra|anskog dru{tva. 2. pripadnik grupe studenata, 60-tih godina pro{log veka u SAD, koja je prezirala gra|anski ìvot i zagovarala slobodu u umetnosti i ìvotu. 3. osoba sklona neuobi~ajenom pona{awu i odevawu. x bitni~ki. bitometrija, -e ` ‰gr~. bythos dubina, v. -metrijaŠ merewe dubine pomo}u viska ili prora~unavawem. bitonalnost, -i ` ‰v. bi-, tonalnostŠ muz. istovremeno zvu~awe dva razli~ita tonaliteta (javqa se tek u muzici HH veka). bitpazar, -a m ‰tur. bitpazar od bit va{ka, v. pazarŠ zast. trg gde se prodaju stare stvari, buvqa pijaca. bitulit,-a i bitulit, -ita m ‰v. bitu(men), gr~. lithos kamenŠ hem. smesa u kojoj je bitumen glavni sastojak i koja sluì za poplo~avawe drumova. bitumen, -a m ‰lat. bitumenŠ miner. zemna smola, te~na ili ~vrsta smesa crne ili sme|e boje nastala raspadawem biqnih ili ìvotiwskih ostataka, pome{ana s kre~wakom daje ve{ta~ki asfalt. bituminizacija, -e ` ‰v. bitumen, -izacijaŠ pretvarawe u zemnu smolu, u bitumen. bituminozan, -zna, -zno ‰v. bitumenŠ koji sadrì bitumena. bi}erin, -ina m, mn. bi}erini, gen. mn. bi}erina ‰ital. bicchierinoŠ pokr. mala ~a{a, ~a{ica (obi~no za rakiju). bifazan, -zna, -zno ‰v. bi-, fazaŠ koji ima dve faze, dvofazan (npr. struja).

biheviorist(a) bife, -ea, mn. bifei, gen. mn. bifea ‰fr. buffetŠ 1. mawa gostionica, kafana u kojoj se sluè alkoholna i bezalkoholna pi}a, kafa i hladna jela, obi~no stoje}i. 2. ormar ili deo name{taja u kome se drì pi}e, vo}e, kola~i. 3. postavqen sto s pi}em i hladnim jelima za goste sa kojeg se oni sami sluè. bifexija, -e m ‰v. bife, -xijaŠ onaj koji drì bife, vlasnik bifea; radnik, prodavac u bifeu. bifilaran, -rna, -rno ‰v. bi-, lat. filum nit, konacŠ fiz. dvonitan, koji se sastoji od dva konca ili dva provodnika. biflati, -am nesvr{. ‰nem. buffelnŠ u~iti napamet, bubati. bifokalan, -lna, -lno ‰v. bi-, fokusŠ koji ima dva fokusa, dve ìè. y bifokalna so~iva stakla za nao~are dvojake dioptrije, ~iji jedan deo sluì za ~itawe a drugi za gledawe u daqinu. bifora, -e `, gen. mn. bifora ` ‰lat. biforis koji ima dva otvoraŠ arhit. prozor podeqen kamenim stubi}em na dva mawa prozora ~iji gorwi deo ima oblik luka, ~est u sredwovekovnom graditeqstvu; up. trifora. biforman, -a, -o ‰nlat. biformis, v. bi-, formaŠ sa dve forme, dva oblika, dvoobli~an. biformitet, -eta m ‰nlat. biformitasŠ dvoobli~nost. biftek, -a m, mn. bifteci, gen. mn. bifteka m ‰fr. bifteck od engl. beefsteakŠ kulin. odrezak gove|eg mesa obi~no upola pe~en na jakoj vatri. bifurkacija, -e ` ‰nlat. bifurcatio, v. bi-, lat. furca vileŠ 1. razdvajawe, ra~vawe, granawe na dva dela. 2. geogr. oticawe vode jedne reke u dva razli~ita sliva, ra~vawe reke u dva toka; up. trifurkacija. biheviorizam, -zma m ‰engl. behaviour pona{aweŠ 1. psih. u~ewe zasnovano na pretpostavci da se jedino posmatrawem qudskog pona{awa moè do}i do vaqanih podataka o du{evnim stawima i procesima. 2. psih. vrsta psihoterapije izvedena iz nauke o pona{awu. 3. lingv. prou~avawe jezika na osnovu pona{awa jezi~kih zajednica. x bihevioristi~ki. biheviorist(a), -e m, mn. bihevioristi ‰v. biheviorizamŠ sledbenik biheviorizma. y bi-

223

bihromati~an hevior terapeut psih. terapeut koji se sluì bihevioristi~kim metodama. bihromati~an, -~na, -~no ‰v. bi-, gr~. chroma bojaŠ od dve boje, dvobojan. bihuzur prid. indekl. ‰tur. bihuzurŠ pokr. uznemiren, nespokojan. z bihuzur (u)~initi uznemiravati, uznemiriti, dosa|ivati, smetati. bihuzuriti, bihuzurim nesvr{. ‰v. bihuzurŠ pokr. uznemiravati; grditi. bihuzurluk, -a m, mn. bihuzurluci, gen. mn. bihuzurluka ‰v. bihuzurŠ pokr. uznemirenost, nespokojstvo, nemir; nesloga. bicentri~an, -~na, -~no ‰v. bi-, centarŠ koji ima dva centra, koji se pruà oko dva centra, sredi{ta. biceps, -a m, mn. bicepsi, gen. mn. bicepsa m ‰lat. biceps, v. bi-, caput glavaŠ anat. dvoglavi mi{i} na predwoj strani nadlaktice; up. triceps. bicikl, -a, mn. bicikli, gen. mn. bicikla i bicikala ‰fr. bicycle, bicyclette, v. bi-, klat. cyclus od gr~. kyklos krugŠ vrsta vozila na dva to~ka koje se pokre}e okretawem, potiskivawem pedala; nepr. bicikla, biciklo. bi~ak~ija, -e m ‰tur. b›cakc› od b›cak no`Š zast. onaj koji pravi ili prodaje noève, noàr. bi~bol, -a m ‰engl. beach ballŠ sp. igra loptom na plaì. bi~kija, -e `, gen. mn. bi~kija ‰tur. biüki od bicmek se}iŠ pokr. 1. no` s polukru`nim se~ivom za se~ewe koè, bureka i dr. 2. xepni noì} na sklapawe, britva. 3. testera. bi~kixija, -e m ‰v. bi~kijaŠ pokr. strugar, tesar. bi~-la-mar, -a m ‰engl.-{p. beach-la-mar od fr. beche-de-mer od port. bicho do mar morski crvŠ vrsta pixina (v.), me{avina jezika sa engleskim u osnovi, koji se koristi kao sredstvo sporazumevawa u jugozapadnom delu Tihog okeana. bixa, -e m, vok. bixo ‰tur. bucurŠ 1. mali, zakr`qao ~ovek, patuqak, kepec. 2. mali kow. bi{kup, -a m ‰v. biskupŠ pokr. trtica od ìvine. bi{of, a m, mn. bi{ofi, gen. mn. bi{ofa ‰nem. Bischof biskupŠ pi}e, koktel od crnog vi-

224

blamirati na, pomoranxine kore i soka, sa cimetom, karanfili}em i {e}erom. bjanko m indekl. ‰ital. bianco beoŠ v. blanko. bjonda ‰ital. biondaŠ pokr. plavu{a. bjondina ‰ital. biondinaŠ pokr. mala plavu{a, plavu{ica; up. blondina, blondinka. bjuti-biznis, -a m, mn. bjuti-biznisi, gen. mn. bjuti-biznisa ‰engl. beauty businessŠ zajedni~ki naziv za modu, kozmetiku, ènsku {tampu i manekenstvo. B-kompleks /be -ko mpleks/, -a m ‰v. kompleksŠ farm. grupa hemijski nesrodnih vitamina koji se nalaze u kvascu, u xigerici i drugim namirnicama, a obuhvataju vitamine B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B6, B12 i druge. blavor i blavor, -a m, mn. -i ‰poreklo neizvesno, up. rum. balaurŠ zool. 1. vrsta zmijolikog gu{tera bez nogu, Ophisaurus apodus. 2. vrsta morske ribe, Saurus griseus. blagodejanac, -nca m, mn. blagodejanci, gen. mn. blagodejanaca ‰v. blagodejaweŠ zast. onaj koji prima pomo} za {kolovawe i izdràvawe, stipendist. blagodejawe, -a s ‰rus. blagodeànie dobro~instvoŠ zast. 1. pomo} koja se daje dobrom a siroma{nom u~eniku, stipendija. 2. uop{te pomo}, potpora u novcu ili kakvoj drugoj vrednosti. bladi meri, -ija m ‰engl. Bloody MaryŠ koktel od votke i soka od paradajza. blaziran, -a, -o ‰nem. blasiert, fr. blaseŠ 1. koji je zasi}en ìvotom i ìvotnim uìvawima, kojemu je sve dosadilo, otupeo. 2. koji glumi ravnodu{nost, zasi}enost, umi{qen, naduvan. blaziranost, -osti ` ‰v. blaziranŠ stawe ili osobina onoga koji je blaziran, zasi}enost, ravnodu{nost, otupelost. blajhati, -am = blajhovati, -ujem nesvr{. ‰nem. bleichenŠ raz. blediti, izbeqivati kosu, bojiti kosu u izrazito svetlu nijansu. blajhovati = blajhati (v.). blam, -a m ‰v. blamiratiŠ àrg. v. blamaà. blamaà, -e ` ‰nem. Blamage, v. blamiratiŠ sramota, bruka, brukawe. blamirati, blamiram, 3. l. mn. blamiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. blamieren od fr. blamer

blank okrivitiŠ 1. izvrgnuti, izvrgavati blamaì, (o)sramotiti, (o)brukati. 2. blamirati se (o)sramotiti se, (o)brukati se. blank prid. indekl. ‰nem. blank, fr. blancŠ v. blanko. blankvers, -a m, mn. -i ‰engl. blank verseŠ kwi`. nerimovan, nevezan, slobodan stih, naro~ito nerimovani petostopni jamb koji je karakteristi~an za englesku dramu i ep. blanket, -eta m, mn. blanketi, gen. mn. blanketa = blanketa, -e `, gen. mn. blanketa ‰fr. blanquetteŠ {tampan obrazac, formular. blanketa = blanket (v.). blankizam, -zma m ‰prema fr. socijalisti Blankiju (Blanqui)Š struja u francuskom revolucionarnom pokretu XIX veka koja je bila protiv klasne borbe proletarijata. blanko ‰nem. blanko od ital. bianco ukr{tenog sa nem. blankŠ beo, ~ist, neispisan; y blanko ~ek ~ek koji je potpisan, ali je ostavqeno primaocu da upi{e iznos. blan{irati, blan{iram, 3. l. mn. blan{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. blanchir izbeqivatiŠ kulin. kratko (pro)kuvati (povr}e ili vo}e), (po)pariti. blast ‰engl. blast eksplozijaŠ u: y blast sindrom, blast povrede med. te{ke, ~esto i smrtonosne povrede unutra{wih organa koje nastaju pod dejstvom udarnog talasa eksplozije, bez vidqivih spoqnih rana. -blast, -blastija ‰v. blasto-Š kao drugi deo re~i upu}uje na klicu, klijawe, nicawe. blastem, -ema m, mn. blastemi, gen. mn. blastema = blastema, -e ` ‰gr~. blastema pupoqakŠ biol. neizdiferencirano embrionalno tkivo iz koga se razvija ìvotiwski ili biqni organ. blastema = blastem (v.). blasto- ‰gr~. blastos klica, zametakŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se izraz odnosi na klicu ili zametak. blastogeneza, -e i blastogeneza, -e ` ‰v. blasto-, genezaŠ biol. vegetativno, bespolno razmnoàvawe (npr. kod mahovina, korala, sun|era i dr.). blastoderm, -a m, mn. -i ‰v. blasto-, gr~. derma koàŠ biol. koìca blastule (v.).

blenda blastom, -oma m, mn. blastomi, gen. mn. blastoma ‰v. blasto-Š vrsta tumora sa }elijama embrionalnog tipa. blastomera, -e ` ‰v. blasto-, meros deoŠ biol. }elija koja nastaje od oplo|ene jajne }elije u toku perioda brazdawa, deo blastule (v.). blastomikoza, -e ` ‰v. blasto-, mykes gqivaŠ med. akutno i hroni~no oboqewe koè izazvano jednom vrstom gqivica. blastopor, -a m, mn. -i ‰v. blasto-, poros otvorŠ biol. otvor na pracrevu kod gastrule (v.). blastocista, -e ` ‰v. blasto-, kystis mehurŠ biol. zametni mehuri}, vrsta blastule. blastula, -e ` ‰nlat. blastula od gr~. blastos klica, zametakŠ biol. stadijum u razvoju zametka, jajne }elije, kojim se zavr{ava brazdawe, zametni mehur. blasfeman, -mna, -mno ‰gr~. blasphemosŠ bogohulan; krajwe uvredqiv, pogrdan. blasfemija, -e ` ‰gr~. blasphemiaŠ huqewe na boga, bogohuqewe; huqewe, grdwa, psovawe. blaumontag, -a m, mn. blaumontazi, gen. mn. blaumontaga ‰nem. Blaumontag plavi ponedeqakŠ àrg. stawe mamurluka posle ban~ewa u nedequ. blau{trumpf, -a m ‰nem. blau plav, Strumpf ~arapaŠ zast. v. blu-stoking. blejzer, -a (i blezer, -a) m mn. -i ‰engl. blazerŠ 1. lagani sako u boji (ob. tamnoplav sa svetlom metalnom dugmadi), ~esto znak pripadnosti nekom kolexu, klubu, udruèwu i sl. 2. fam. ènski sako. blekaut, a m, mn. -i ‰engl. blackoutŠ 1. pre}utkivawe, skrivawe, zaba{urivawe nekih ~iwenica od strane vlasti u politi~ke svrhe. 2. mrak, zamra~ewe. blek-botom, a m ‰engl. black-bottomŠ vrsta ameri~kog crna~kog plesa, nastao posle Prvog svetskog rata. blekxek, -a m ‰engl. blackjackŠ hazardna karta{ka igra u kojoj je ciq da zbir karata bude 21, ajnc. blenda, -e `, gen. mn. blendi ‰nem. BlendeŠ 1. fot. deo fotografskog aparata kojim se reguli{e veli~ina otvora objektiva i ulaz svetlosti u objektiv. 2. fot. plo~a koja odbija svetlost i koja se koristi pri snimawu da bi osvetlila

225

blendati zasewena mesta. 3. sp. u streqa{tvu: a. {titnik od slu~ajno ispaqenih, zalutalih ili odbijenih zrna. b. zid na streli{tu preko kojeg se ga|a. 4. brana, pregrada, zaklon. blendati, -am v. blendovati. blender, -a m ‰engl. blender od to blend me{atiŠ mali elektri~ni ku}ni aparat za usitwavawe i me{awe meke hrane ili te~nosti. blendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. blendenŠ 1. fot. regulisati blendu. 2. (u)~initi zvuk ili sliku slabijim (npr., pri montirawu filma). 2. v. ablendovati. blenoragija v. blenoreja. blenoreja, -e ` ‰gr~. blenna sluz, rein te}iŠ med. 1. gnojno zapaqewe ve`wa~e oka, izazvano obi~no gonokokama. 2. lu~ewe sluzavo-gnojne te~nosti iz mokra}ne cevi kao posledica zapaqewa. blef, blefa m, mn. blefovi, gen. mn. blefova ‰engl. bluffŠ obmana, varka; zavaravawe, obmawivawe tobo`wom sigurno{}u. blefaritis, -a m ‰gr~. blepharon o~ni kapak, v. -itisŠ med. zapaqewe o~nih kapaka. blefarospazam, -zma m ‰gr~. blepharon o~ni kapak, v. spazamŠ med. gr~evito stiskawe o~nih kapaka usled zapaqewa ili osetqivosti oka na svetlost. blefer, -a m, mn. -i ‰v. blefŠ onaj koji blefira, obmawiva~; x bleferski. blefirati, blefiram, 3. l. mn. blefiraju svr{. i nesvr{. ‰v. blefŠ obmanuti, obmawivati, zavara(va)ti; u karta{koj igri: zavara(va)ti toboè dobrim kartama. bleh v. pleh. bleh-instrument, -a m ‰nem. BlechinstrumentŠ muz. limeni duva~ki instrument. bleh-muzika, -e ` ‰nem. BlechmusikŠ muz. limeni duva~ki orkestar; vojna banda. bleh-orkestar, -tra m v. bleh-muzika. blindaà, -e ` ‰fr. blindageŠ voj. 1. ~eli~ni za{titni oklop (na brodu, vozu, automobilu i dr.). 2. oblagawe (broda, automobila i dr.) takvim oklopom. blindirati, blindiram, 3. l. mn. blindiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. blindieren od fr. blinderŠ za{tititi, za{ti}ivati, osigura(va)ti, oja-

226

blogovati ~a(va)ti ~eli~nim oklopom, za{titnim zaklonom i sl. blind-ram ‰nem. blind slep, v. ramŠ slik. drveni okvir preko koga se zateè platno sa slikom, spoqa nevidqiv. blini, blina m mn. ‰rus. blináŠ ruski kola~i, sli~ni pala~inkama, od finog p{eni~nog bra{na, prèni na puteru, s premazom ili puwewem. blinker, -a m, mn. blinkeri, gen. mn. blinkera ‰nem. BlinkerŠ 1. trep}u}e signalno svetlo na raskrsnici, pruzi i dr. koje upozorava voza~e na opasnost. 2. slu`beni uli~ni telefon policije sa signalnim svetlom. 3. mamac na udici u obliku ribice od metala ili plastike za hvatawe ve}e ribe, varalica. 4. nao~waci u obliku kape za trka}e kowe. blinkera{, -a{a m, mn. blinkera{i, gen. mn. blinkera{a ‰v. blinkerŠ ribolovac koji lovi uz pomo} blinkera (v.). blister, -a m, mn. -i ‰engl. blister plikŠ 1. avij. kupolasti ispust od prozra~nog plasti~nog materijala na telu aviona, sluì za razme{taj naoruàwa i ni{anskih sprava. 2. pakovawe u plasti~nu foliju oblikovanu prema konturama proizvoda (npr. ~etkice za zube) ispod kojeg je ravna kartonska podloga. 3. sirov bakar. blic, blica m, mn. blicevi, gen. mn. bliceva ‰nem. Blitz muwaŠ fot. deo fotoaparata ili dodatak fotoaparatu koji proizvodi svetlo za snimawe u tami (ranije magnezijevo svetlo), fle{; svetlost koju proizvede taj deo ili ure|aj, blesak. blickrig, -a m, mn. blickrizi, gen. mn. blickriga ‰nem. BlitzkriegŠ voj. silovit rat kojim se za kratko vreme nastoji poraziti neprijateq, brz, muwevit rat. blog, -a m ‰engl. blog, prema (we)b mreà, log dnevnikŠ ra~. personalna strana na Internetu, na kojoj autor vodi svojevrstan dnevnik sa sopstvenim razmi{qawima i komentarima, ~esto tematski orijentisan. bloger, -a ‰engl. bloggerŠ ra~. autor bloga. blogovati, -ujem nesvr{. i svr{. ‰v. blogŠ pisati unoske na blogu, tematski ure|enoj stranici na Internetu.

blok

blok, -a m, mn. blokovi, gen. mn. blokova ‰engl. block, fr. blocŠ 1. veliki, masivan komad ~ega (betona, kamena, leda, metala i sl.). 2. izvestan broj zgrada, obi~no stambenih, sazidanih jedna kraj druge tako da ~ine celinu. 3. pol. vi{e udruènih dràva ili politi~kih stranaka, savez. 4. a. sveska, bele`nica s listovima obi~no povezanim na uòj strani. b. korice, obi~no od kartona, u kojima se nalaze listovi za crtawe. v. velik broj ulaznica, priznanica, formulara i sl. povezanih u kwiìcu tako da se lako mogu odvojiti. 5. potvrda za upla}enu sumu na koju se dobija roba, ra~un. 6. èlezni~ki ure|aj za automatsko otvarawe i zatvarawe pruge; ku}ica u kojoj je sme{ten takav ure|aj. 7. sp. na~in odbrane u raznim sportovima (npr. u odbojci na mreì, u fudbalu pred golom, u vaterpolu i dr.). 8. (na radiju, televiziji) nekoliko tematski povezanih priloga ili vi{e uzastopno emitovanih reklama. 9. tehn. sredi{wi deo motora sa unutra{wim sagorevawem, u kome se nalaze cilindri. y blok-pismo, blok-slova; blok-dijagram, blok-grafikon ra~. slikovni model procesa ili sistema. tipogr. pismo kod kojeg su sva slova jednake debqine. blokada, -e ` ‰nem. BlockadeŠ 1. voj. potpuno opkoqavawe neprijateqskog poloàja, grada, utvr|ewa i sl. vojnom silom, opsada. 2. izolacija neke dràve kao oblik pritiska; ekonomska izolacija, zatvarawe granica prema nekoj zemqi radi obustavqawa privrednog prometa. 3. bank. obustava isplate novca sa ra~una, davawa kredita. 4. med. prestanak funkcije kakvog organa; sredstvo kojim se izaziva takav prestanak, obi~no lokalna anestezija u vidu inekcije. 5. psih. raz. trenutna nemogu}nost prise}awa nau~enog ili poznatog, stawe smawene misaone aktivnosti. 6. sp. manevar kojim se spre~ava napredovawe protivnika; zaustavqawe protivni~kog udarca podmetawem {ake ili noge; zaustavqawe protivni~kog {uta, udarca (npr. u ko{arci pred ko{em, u rukometu pred golom); u {ahu: zaustavqawe kretawa protivni~kog pe{aka. blokaà, -e ` ‰fr. blocageŠ 1. odlomci kamewa ili opeke za popuwavawe praznina u zidovima. 2. tipogr. stavqawe izvrnutih slova radi

bluza popuwavawa redova ili umesto slova koja nisu pri ruci, a koja }e kasnije biti zamewena pravim slovima. blokbaster, -a m ‰engl. blockbusterŠ film ili kwiga koji su izuzetno gledani, odnosno ~itani i donose veliku zaradu. blokej, -eja m, mn. blokeji, gen. mn. blokeja ‰poreklo neizvesnoŠ metalna plo~ica za za{titu vrha cipele ili potpetice. bloker, -a m ‰v. blokiratiŠ sp. igra~ koji ume da blokira, ometa kretawe protivni~kog igra~a. blokirati, blokiram, 3. l. mn. blokiraju, svr{. i nesvr{. ‰nem. blockieren, fr. bloquer, v. blokŠ 1. a. (iz)vr{iti blokadu, prepre~i(va)ti, obi~no iz bezbednosnih razloga (npr. most, put, prilaz ~emu). b. sp. zaustaviti, spre~iti u kretawu (protivni~kog igra~a). 2. onemogu}i(va)ti (npr. dono{ewe odluke, rad motora, isplatu novca i dr.). blokovski, -a, -o ‰v. blokŠ koji se odnosi na blok (3). blokflauta, -e i blok-flauta ` ‰nem. Blockflote, v. flautaŠ muz. mali drveni duva~ki instrument s rupama za prste, sli~an fruli. blokhaus, -a m, mn. -i ‰nem. BlockhausŠ 1. voj. malo betonsko utvr|ewe, ranije brvnara, za odbranu nekog poloàja, bunker. 2. brvnara. blomba nepr. v. plomba. blombirati nepr. v. plombirati. blond prid. indekl. ‰nem. blond, fr. blondŠ koji ima plavu kosu, plavokos. blondin, -ina m, mn. blondini, gen. mn. blondina ‰fr. blondinŠ 1. mu{karac plave kose, plavu{an; 2. fig. kico{, udvara~ ènama. blondina, -e = blondinka, -e `, dat. blondinki, gen. mn. blondinki ‰nem. BlondineŠ èna plave kose, plavu{a. blondinka = blondina (v.). bluz, -a m ‰engl. bluesŠ muz. 1. pesma ameri~kih Crnaca, s re~ima setnog sadràja, u strofama od tri rimovana stiha od kojih su prva dva jednaki. 2. muzi~ki stil, vrsta xeza zasnovanog na crna~kom bluzu. bluza, -e `, gen. mn. bluza ‰fr. blouseŠ 1. gorwi deo ènske ode}e, naj~e{}e od lakog materijala, kop~a se po sredini. 2. vrsta gorwe

227

bluzer uniforme na kop~awe (vojni~ka, radni~ka, oficirska ‹ i sl.). bluzer, -a m ‰v. bluzŠ muz. fam. izvo|a~ bluza. bluzon, -ona m, mn. bluzoni, gen. mn. bluzona ‰fr. blouson, v. bluzaŠ ènska jakna od ~vr{}e tkanine, sa suènim i oja~anim strukom. bluzon noar, -a m, mn. bluzon noari, gen. mn. bluzon noara ‰fr. blouson noirŠ „crna bluzaŒ, francuski naziv za mladi}e koji obi~no nose crne ko`ne jakne i uske pantalone s noèvima, huligan, silexija. blu piter, -a m, mn. -i ‰engl. blue peterŠ pom. signalna zastava s belim ~etvorouglom na plavom poqu, kojom brod najavquje da napu{ta luku. blu-stoking, -a m, blu-stokinzi, gen. mn. blu-stokinga ‰engl. blue-stockingŠ 1. zast. iron. œplava ~arapaŒ, podrugqivo ime za ènu intelektualnih i duhovnih sklonosti; up. blau{trumpf. 2. naziv za ènske grupe u Engleskoj koje su se sredinom XVIII veka sastajale u salonima i raspravqale o kwièvnosti i umetnosti. blutut v. BlueTooth. blu-xin m ‰engl. blue-jeanŠ v. blu xins. blu-xins, -a m ‰eng. blue jeansŠ 1. vrsta ~vrste pamu~ne tkanine, obi~no plave boje, od koje se prave odevni predmeti, teksas (platno). 2. ode}a od takve tkanine, naj~e{}e pantalone farmerke. b-mol v. be. boa, -e `, gen. mn. boa ‰nlat. boaŠ 1. zool. vrsta zmije Boa constrictor, zmijski car, udav. 2. ènska ogrlica u obliku zmije od krzna ili perja. boabab nepr. v. baobab. bob, boba m, mn. bobovi, gen. mn. bobova = bobslej, -a m, mn. -i ‰engl. bob-sleighŠ sp. 1. sanke sa dva ili ~etiri sedi{ta, sa upravqa~em na predwem delu. 2. olimpijska sportska disciplina spu{tawa takvim sankama niz unapred pripremqenu, zale|enu stazu. bobi, bobija m, mn. bobiji, gen. mn. bobija ‰engl. bobby, po nadimku Roberta Pila, premijera u prvoj polovini XIX vekaŠ popularni naziv za londonskog policajca. bobina, -e ` ‰fr. bobineŠ 1. kalem za konac, predivo, filmsku traku i sl.; elektr. 2. kalem s

228

bodi-art namotajima bakarne ìce, indukcioni kalem; bombina. bobinet, -a m ‰engl. bobbinet od fr. bobineŠ vrsta lake, prozirne, ~ipkaste tkanine za haqine i zavese, til. bobi-sokserka, -e `, dat. bobi-sokserki ‰engl. bobby-soxer prema bobby-socks, kratke ènske ~arapeŠ ist. u Americi naziv za sentimentalnu, romanti~nu tinejxerku sredinom HH veka. bobslej = bob (v.). bova, e `, gen. mn. bova ‰ital. boaŠ ukotvqena metalna pluta~a, za vezivawe brodova i za obeleàvawe plovnog puta. bovarizam, -zma m ‰prema junakiwi romana G. Flobera œGospo|a BovariŒŠ ose}awe koje se javqa kod mladih èna zbog nezadovoqstva vlastitim ìvotom, beg od stvarnosti i èqa za ne~im vi{im, boqim. bogaz, a m, mn. bogazi, gen. mn. bogaza = bogaza, -e `, gen. mn. bogaza ‰tur. bogazŠ 1. uzak prolaz, klanac, planinski tesnac. 2. pokr. grlo, gu{a, `drelo. 3. pokr. pre|a za hvatawe ribe. z znati (poznavati) staze i bogaze znati sve skrivene, te{ko prohodne puteve. bogaza = bogaz (v.). bogatir, -ira m, mn. bogatiri, gen. mn. bogatira ‰rus. bogatárâŠ 1. junak ruskih narodnih pesama; uop{te junak, vitez. 2. zast. bogat ~ovek, bogata{. bogda, -e `, gen. mn. bogdi ‰tur. bogdayŠ 1. zrno p{enice. 2. ne{to veoma malo, sitno, mrvica. bogdo-lama -e m ‰mong. bogdo-lamaŠ vrhovni sve{tenik, duhovni poglavar u Tibetu koji zajedno s dalaj-lamom upravqa zemqom. bognsek, -a m, mn. bognseci, gen. mn. bognseka ‰nem. Bogensage, lu~na pilaŠ pila s okvirom u obliku luka izme|u ~ijih je krajeva razapeto se~ivo; lu~na pila. bodega, -e `, dat. bodegi, gen. mn. bodega ‰{p. bodegaŠ 1. vinski podrum, vinara, kr~ma. 2. bakalnica, butiga (v.). bodi, -ija m ‰engl. body teloŠ vrsta steznika, ènska dowa ode}a pripijena uz telo, zamewuje kombinezon i majicu. bodi-art, -a m ‰engl. body artŠ um. pravac u umetnosti 60-tih i 70-tih godina HH veka, varijanta konceptualizma u kojoj telo umetnika, nepr.

bodi-bilder sa svojim pokretima i gestovima, postaje izraàjno sredstvo. bodi-bilder, -a i bodibilder, -a m, mn. -i ‰engl. body-builder od body telo, build graditiŠ onaj koji se bavi bodi-bildingom, up. bilder. bodi-bilding, -a i bodibilding, -a m, mn. bodibildinzi, gen. mn. bodibildinga ‰engl. body-buildingŠ sp. dizawe tegova i ve`bawe radi razvijawa i oblikovawa mi{i}ne mase, up. bildovati. bodigard, -a m ‰engl. bodyguardŠ telohraniteq. bodi-~ek i bodi~ek, -a m ‰engl. body checkŠ sp. zaustavqawe protivni~kog igra~a telom (kukom, ramenom ili prsima) u hokeju na ledu. bodoni, -ija m ‰po imenu ital. tipografa \. Bodonija, 1740–1813Š tipogr. vrsta {tamparskog sloga. bodul, -a m, mn. boduli, gen. mn. bodula ‰venec. bodoloŠ pokr. onaj koji ìvi na ostrvu, ostrvqanin. bodulka, dat. bodulki, gen. mn. bodulki ‰v. bodulŠ èna bodul, ostrvqanka. boem, -ema m, mn. boemi, gen. mn. boema ‰fr. boheme boemski ìvotŠ ~ovek, obi~no umetnik, kwièvnik, glumac, koji vodi bezbriàn, neuredan, kafanski ìvot; x boemski. boemija, -e ` ‰v. boemŠ 1. boemski na~in ìvota, osobina onoga koji je boem, boemstvo. 2. zb. boemi, dru{tvo boema. boòle, -ea m ‰fr. beaujolaisŠ vrsta francuskog vina, proizvodi se severno od Liona. boza, -e ` ‰tur. boza od pers. buzaŠ 1. napitak kiselkastog ukusa od prevrelog prosenog ili kukuruznog bra{na i {e}era. 2. fig. fam. ono {to je bez ikakve vrednosti; ono {to je jednostavno, jako lako. bozaxija, -e m ‰tur. bozac›, v. bozaŠ onaj koji pravi i prodaje bozu. x bozaxijski. bozon, -ona m, mn. bozoni, gen. mn. bozona ‰prema indijskom fizi~aru S. N. BozeuŠ fiz. subatomska ~estica sa celim kvantnim brojem spina. boj1 m, indekl. ‰engl. boyŠ 1. de~ak, mom~e, mladi}. 2. livrejisani sluga. boj2, boja, lok. boju, mn. bojevi, gen. mn. bojeva ‰tur. boyŠ 1. sprat. 2. qudski rast, visina, stas.

bokser2 bojagi nepr. v. bajagi. bojar = boqar (v.). bojkot, -a m, mn. bojkoti, gen. mn. bojkota ‰engl. boycott, prema ârlsu Bojkotu, engleskom upravniku poseda u Irskoj, protiv koga su se Irci 1880. godine borili nenasilnim putemŠ odbijawe i prekid saradwe, uzdràvawe od rada ili u~estvovawa u ne~em, u znak protesta ili radi postizawa nekog ciqa. bojkotovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. boycott, v. bojkotŠ (iz)vr{iti bojkot; biti u bojkotu. bojler, -a (uob. bojler, -a) m, mn. bojleri i bojleri, gen. mn. bojlera ‰engl. boilerŠ rezervoar, obi~no vaqkastog oblika, sa ugra|enim greja~em vode (naj~e{}e u kupatilu). bojfrend, -a m ‰engl. boyfriendŠ fam. de~ko, momak (s kojim se neka devojka zabavqa). boka, -e `, dat. boki i boci ` ‰ital. bocca ustaŠ zaliv (npr. u nazivu Boka Kotorska). bokal, -ala m, mn. bokali, gen. mn. bokala ‰ital. boccale od gr~. baukalisŠ pove}i, obi~no obao sud sa dr{kom, za vodu, vino ili neko drugo pi}e; sadrìna takvog suda, koli~ina koja stane u bokal. boka~ovski, -a, -o ‰ital. boccacesco prema BoccaccioŠ kwi`. koji je duhu Boka~ovog Dekamerona (v.), raskala{an, lascivan. boks1, -a m ‰engl. box udarac {akomŠ sp. borba dva protivnika u ringu, borba pesnicama u naro~itim rukavicama koje ublaùju udarac. x bokserski. boks2, -a m ‰engl. box kutija, od lat. buxus, gr~. pyxos {im{irŠ 1. pregrada za jednog kowa, u ergeli ili na hipodromu. 2. kutija s vi{e pakovawa cigareta. boks3, -a m ‰skr. od engl. boxcalfŠ {tavqena tele}a koà za obu}u. bokser1, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera i bokser, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera ‰engl. boxerŠ 1. onaj koji se bavi boksom. 2. vrsta gvozdenog oru`ja za tu~u, sa izbo~inama ili {iqcima, koje se navla~i na prste. x bokserski i bokserski. bokser2, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera i bokser, -a m, mn. bokseri, gen. mn. boksera ‰nem.

229

bokserice Boxer iz engl., v. bokser1Š rasa pasa sredwe veli~ine sli~na buldogu. bokserice, -rica ` mn. ‰engl. boxer shortsŠ mu{ke ga}e s nogavicama, koje podse}aju na bokserski {orts. boksit, -a i boksit, -ita m ‰fr. bauxite, prema mestu Les Baux u FrancuskojŠ miner. mineral crvene, ùte ili mrke boje, ruda iz koje se dobija aluminijum. boks-me~, boks-me~a m, mn. boks-me~evi, gen. mn. boks-me~eva ‰v. boks, me~Š sp. takmi~ewe u boksu izme|u dva protivnika, utakmica u boksu. boksovati, -ujem nesvr{.‰v. boksŠ baviti se boksom, boriti se kao bokser; udarati pesnicama. boks-ofis, -a m ‰engl. box-officeŠ 1. mesto u bioskopu ili pozori{tu na kojem se prodaju karte, blagajna. 2. zarada od prodatih karata koju ostvari neka pozori{na predstava ili film. 3. rang-lista filmova ili pozori{nih predstava na osnovu zarade od prodatih karata. bokun, -una m, mn. bokuni, gen. mn. bokuna ‰ital. bocconeŠ pokr. komad, par~e, zalogaj. bokuseki, -ija m ‰jap. trag mastilaŠ kaligrafsko pismo japanske budisti~ke zen-sekte. bola1, -e `, gen. mn. bola ‰engl. bowl zemqana posudaŠ 1. zemqani sud za pi}e. 2. pi}e od vina, {e}era i vo}a. bola2, -e `, gen. mn. bola ‰{p. bola loptaŠ vrsta lova~kog oru`ja (u Ju`noj Americi), laso s kamenim ili gvozdenim kuglama na oba kraja kojim se ga|a i sapli}e plen. bold, -a m ‰engl. boldŠ tipogr. masna ili polumasna slova, fet. boldirati, boldiram, 3. l. mn. boldiraju svr{. i nesvr{. ‰v. boldŠ ra~. (na)pisati boldom, (za)crneti, podebqa(va)ti slova. bolero, -a m ‰{p. boleroŠ 1. {panski ples u 3/4 taktu, pra}en gitarama i kastawetama. 2. kratak ènski àket bez rukava. bolivar, -a m, mn. -i ‰po Simonu Bolivaru, borcu za oslobo|ewe ju`noameri~kih kolonijaŠ nov~ana jedinica u Venecueli. bolivijano, -a m, mn. -i ‰{p. (peso) bolivianoŠ nov~ana jedinica u Boliviji. bolid, -ida m, mn. bolidi, gen. mn. bolida ‰fr. bolide od gr~. bolis oru`je koje se bacaŠ 1. astron.

230

bomba veliki sjajan meteor. 2. sp. naro~ito izra|en trka~ki automobil koji razvija velike brzine. 3. àrg. budala, glupak, idiot. bolometar, -tra m, mn. bolometri, gen. mn. bolometara ‰gr~. bole zrak, v. -metarŠ fiz. vrsta termometra za merewe energije toplotnog zra~ewa. boloweze ‰ital. bologneseŠ v. {pageti. boluk v. bonluk. bolus, -a m ‰lat. bolus od gr~. bolos grudvaŠ 1. miner. vrsta ùte, crvenkaste ili mrke gline koja se upotrebqava kao boja ili materijal u vajarstvu. 2. med. zalogaj hrane loptastog oblika. 3. farm. velika okrugla pilula, danas samo u veterinarstvu. bolcna, -e `, gen. mn. bolcni ‰nem. BolzenŠ meh. 1. metalna spojnica, zaglavak, ~ivija. 2. zavrtaw s maticom. boqar, -ara m, mn. boqari, gen. mn. boqara = bojar, -ara m, mn. bojari, gen. mn. bojara (uob. boqar, -a, mn. boqari, boqara) m ‰rus. boàrinŠ ist. plemi}, vlastelin u carskoj Rusiji. x boqarski. boq{evizam, -zma m ‰rus. bolâ{evizm, v. boq{evikŠ ist. pravac u ruskom socijalisti~kom radni~kom pokretu koji je utemeqio Lewin, boq{evi~ki poredak. boq{evizacija, -e ` ‰v. boq{evizamŠ prevo|ewe na boq{evi~ki poredak, zavo|ewe boq{evizma. boq{evik, -ika m, mn. boq{evici, gen. mn. boq{evika ‰rus. bolâ{evik prema bolâ{e vi{e, ve}inaŠ 1. a. ist. ~lan ve}inske frakcije u ruskoj Socijaldemokratskoj partiji. b. pristalica boq{evizma; pripadnik komunisti~ke partije u Sovjetskom Savezu. 2. ~ovek levi~arskih shvatawa i delovawa u o~ima konzervativaca, komunista. x boq{evi~ki. bomba, -e `, gen. mn. bombi ‰fr. bombe od gr~. bombos tutwavaŠ 1. voj. eksplozivna naprava razli~itog oblika za razarawe, uni{tavawe, paqewe i sl. 2. fig. ekspr. ne{to izvrsno, izvanredno, odli~no; ne{to neo~ekivano {to proizvodi jak utisak, senzacija. 3. geol. otvrdli komadi lave loptastog oblika koji nastaju pri erupciji vulkana. 4. sp. àrg. skok u vodu pri kojem je telo savijeno tako da se rukama ob-

bombaà uhvate zgr~ene noge. y automobil bomba, auto-bomba automobil sa skrivenim eksplozivom koji se aktivira u odre|eno vreme ili pri pokretawu automobila. bombaà, -e ` ‰fr. bombage prema bombe ispup~enŠ a. ispup~enost konzerve kao znak da se sadràj u woj pokvario. b. ispup~enost velikih staklenih povr{ina na specijalnim prozorima pojedinih zgrada. bombazen, -ena m ‰fr. bombasinŠ vrsta svilene tkanine, pamu~na svila; vrsta pamu~ne tkanine za postavu. bombarda, -e `, gen. mn. bombardi ‰ital. bombarda od stfr. bombarde, v. bombaŠ 1. voj. a. starinska ratni~ka sprava za bacawe kamena, up. lumbarda. b. vrsta starinskog topa. 2. kugla koja se izbacivala iz takvog oru|a. 3. muz. vrsta starog duva~kog instrumenta. bombarder, -era m, mn. bombarderi, gen. mn. bombardera ‰fr. bombardeurŠ 1. voj. a. avion iz koga se bacaju bombe. b. onaj koji baca bombe. 2. àrg. bokser jakog, razornog udarca. x bombarderski. bombardovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. bombarderŠ 1. voj. (iz)vr{iti napad avionskim bombama, granatama, ili sl. projektilima. 2. zasuti, zasipati ga|aju}i bilo kakvim predmetima. 3. fiz. obasuti, obasipati atomskim ili drugim si}u{nim ~esticama. 4. dosaditi, dosa|ivati (kome) pitawima, molbama, po{iqkama i sl. bombardon, -ona m, mn. bombardoni, gen. mn. bombardona ‰ital. bombardoneŠ muz. 1. vrsta starog fagota. 2. limeni duva~ki instrument, vrsta bas-trube. bombast, -a m, mn. bombasti, gen. mn. bombasta m ‰engl. bombast od srlat. bombax, gr~. bombyx, v. bombiksŠ 1. pamu~na postava; vrsta svilene tkanine, up. bombazen. 2. preterano nadmen, kitwast govor, izraz ili stil. bombast, -a, -o = bombasti~an (v.). bombasti~an, -~na, -~no ‰engl. bombastic, v. bombastŠ preterano kitwast, retori~an, pateti~an (o stilu, govoru, izrazu i sl.). bombasti~nost, -osti ` ‰v. bombasti~anŠ osobina onoga {to je bombasti~no, naki}enost, prenagla{enost.

bonbona bomba{, -a{a m, mn. bomba{i, gen. mn. bomba{a ‰v. bombaŠ onaj koji baca ru~ne bombe. x bomba{ki. bombiks, -a m, mn. bombiksi, gen. mn. bombiksa ‰gr~. bombyxŠ 1. svilena buba. 2. svila, svilasta materija. bombon, -ona m, mn. bomboni, gen. mn. bombona = bombona, -e `, mn. bombone, gen. mn. bombona ‰fr. bonbonŠ 1. mali slatki{ od {e}era, vo}a ili ~okolade; 2. fig. ono {to je lepo, slatko, privla~no poput bombone; nepr. bonbon, bonbona. bombona = bombon (v.). bombonijera, -e ` ‰fr. bonbonniereŠ kutija ili posuda za bombone; dekorativna kutija u kojoj su ~okoladne bombone; nepr. bonbonijera, bombowera. bon, bona, lok. bonu, mn. bonovi, gen. mn. bonova ‰fr. bonŠ 1. a. privremena potvrda o kratkoro~nom zaduèwu. b. nalog, obveznica na odre|eni iznos novca plativa po vi|ewu. 2. {tampana markica ili kupon za pla}awe robe kojom se ograni~ava koli~ina koja se moè kupiti. bona, -e `, gen. mn. bona ‰fr. bonneŠ dadiqa, guvernanta. bonang, -a m, mn. bonanzi, gen. mn. bonanga ‰jav. bonangŠ muz. javanski muzi~ki instrument sastavqen od 10 do 12 gongova. bonapartizam, -zma m ‰po Napoleonu BonapartiŠ 1. ist. politi~ki pokret pristalica dinastije Bonaparta u Francuskoj. 2. pokret kome je ciq likvidacija revolucije pomo}u diktature nekog popularnog, obi~no vojnog lica. x bonapartisti~ki. bonapartist(a), -e m, mn. bonapartisti ‰po Napoleonu BonapartiŠ pristalica dinastije Bonaparta. bona fide pril. ‰lat. bona fide u dobroj veriŠ po{teno, bez zadwih namera; (kao prid. indekl.) iskren, dobronameran. bonaca, -e `, gen. mn. bonaca ‰ital. bonacciaŠ 1. potpuno mirno more, kad nema vetra; 2. fig. mirno razdobqe, zati{je. bonbon nepr. v. bombon. bonbona nepr. v. bombona.

231

bonvivan bonvivan, -ana m, mn. bonvivani, gen. mn. bonvivana ‰fr. bonvivantŠ onaj koji voli lak, ugodan ìvot, koji je sklon uìvawu; sladokusac, hedonista. x bonvivanski. bongo, -a m = bongos, -a m, mn. -i ‰amer. {p. bongoŠ muz. afri~ki instrument, dva spojena mawa bubwa po kojima se svira tako {to se udara rukama. bongos = bongo (v.). bondruk, -a m, mn. bondruci, gen. mn. bondruka ‰nem. BonddruckŠ drvena konstrukcija za ku}u na~iwena od greda koja se popuwava nepe~enom ciglom. bonzo, -a m, mn. bonzi, gen. mn. bonza ‰jap. bonso, bonzo obi~an sve{tenikŠ 1. naziv koji su Evropqani dali budisti~kim sve{tenicima u Japanu i Kini. 2. fig. pej. sveznaju}i vo|a grupe, stranke, glave{ina. bonitet, -eta m, mn. boniteti, gen. mn. boniteta ‰nem. Bonitat od lat. bonitasŠ 1. ekon. vaqanost, vrednost, kvalitet (robe, preduze}a, zemqi{ta, vrednosnih papira i sl.). 2. bank. sposobnost pla}awa. bonitirati, bonitiram, 3. l. mn. bonitiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. bonitieren, v. bonitetŠ utvrditi, utvr|ivati bonitet, proceniti, procewivati. bonifikacija, -e ` ‰fr. bonification, nlat. bonificatioŠ 1. nagrada, premija koja se daje kupcu, vrsta popusta. 2. a. od{teta, naknada. b. odobrewe (ra~una). 3. popravka, poboq{awe zemqi{ta, up. melioracija. bonifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. bonificare od bonus dobarŠ 1. a. da(va)ti popust, diskont. b. odobriti, odobravati (ra~un). 2. da(va)ti od{tetu. 3. popraviti, poboq{ati. bonluk, -a m, mn. bonluci, gen. mn. bonluka ‰tur. bollukŠ pokr. bogatstvo, izobiqe, blagostawe. bonomija, -e ` ‰fr. bonhommieŠ srda~nost, dobrodu{nost, qubaznost. bonsaj, -a i bonsai, -ja m, mn. -i ‰jap. bon sai saditi u posudiŠ minijaturno, patuqasto drvo uzgojeno naro~itom metodom, koje zadràva izgled pravog drveta vrste kojoj pripada; ve{tina gajewa ovih biqaka u saksijama. bonsek v. bansek.

232

bordaà bonton, -ona m ‰fr. bon tonŠ 1. lepo pona{awe, dobro vaspitawe. 2. pravila o lepom pona{awu. bonus, -a m, mn. -i ‰lat. bonus dobarŠ 1. ono {to se dobija pride, dodatak, nagrada; poseban dodatak na platu, isplata iznad utvr|ene visine zarade zbog dobrog rada, poslovawa, nagrada, premija. 2. popust na premiju osigurawa usled povoqnog odnosa izme|u prethodno upla}enih i iskori{}enih sredstava. 3. jednokratna isplata deoni~arima iznad dividende zbog dobrog godi{weg poslovawa. 4. sp. broj prekr{aja u ko{arci (~etiri) do kojeg se ne svira izvo|ewe slobodnih bacawa. bop = bi-bop (v.). bor, bora, lok. boru m ‰nlat. borum prema borax, v. boraksŠ hem. crn, kristalast element (hemijski simbol B, atomski broj 5, sastojak boraksa i borne kiseline. boraks, -a m ‰nlat. borax, boracium od ar. buraqŠ hem. natrijum tetraborat, upotrebqava se u industriji, medicini, doma}instvu. boranija, -e ` ‰tur. borani, burani od ar. buraniyyaŠ 1. zelene mahune pasuqa; jelo od tih mahuna. 2. fig. ekspr. a. sitnica, bezna~ajna stvar; ono {to je vrlo lako, jednostavno. b. mali, bezna~ajni qudi; onaj koji je mlad, neiskusan, zelen; nepr. buranija. borat, -ata m ‰v. borŠ hem. so borne kiseline. boracit, -a i boracit, -ita m ‰v. boraksŠ vrsta minerala, magnezijumov borat i hlorid, sluì za dobijawe borne kiseline i borata.

miner.

bor-vazelin, -ina m ‰v. bor, vazelinŠ borna kiselina pome{ana s vazelinom, upotrebqava se kao za{titna medicinska mast. borgis, -a m ‰nem. Borgis od fr. Bourgeois, prema imenu {tamparaŠ tipogr. vrsta {tamparskih slova veli~ine 9 tipografskih ta~aka; tekst {tampan takvom veli~inom slova. bord, -a m, mn. bordovi, gen. mn. bordova ‰engl. boardŠ odbor, kolegijum; poslovni skup direktora. bordaà, -e ` ‰fr. bordageŠ 1. oblagawe la|e daskama; materijal za oblagawe la|e. 2. op{ivawe, porubqivawe, pervaèwe.

bordel bordel, -a m, mn. bordeli, gen. mn. bordela ‰fr. bordel, ital. bordelloŠ javna ku}a, kupleraj. borderlajn, -a m ‰engl. borderlineŠ 1. rubna, grani~na linija; grani~na podru~ja. 2. med. stawe koje je na granici bolesti. bordiàti, -am svr{. i nesvr{. ‰ital. bordeggiareŠ pom. manevrisati plove}i protiv vetra. bording, -a m, mn. bordinzi, gen. mn. bordinga ‰engl. boardingŠ ukrcavawe, presedawe (na avion ili brod). bording karta, -e `, gen. mn. bording karata ‰engl. boarding passŠ karta izdata na aerodromu za izlazak iz aerodromske zgrade i ukrcavawe na avion. bordingpas, -a m ‰engl. boarding passŠ v. bording karta. bordirati, bordiram, 3. l. mn. bordiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. borderŠ 1. (na)praviti, (iz)vesti borduru (v.); op{i(va)ti. 2. obloìti, oblagati (la|u) daskama. 3. slik. (pre)mazati platno osnovnom bojom, grundirati. bordo, -oa m ‰fr. bordeauxŠ 1. tamnocrvena boja, boja crnog vina. 2. vrsta francuskog crnog vina. bordun, -una m, mn. borduni, gen. mn. borduna ‰ital. bordoneŠ v. burdon. bordura, -e ` ‰fr. bordureŠ porub, ukrasna ivica; izvezena ili utkana {ara du` ivice. borealan, -lna, -lno ‰lat. borealis, gr~. boreiaiosŠ geogr. severni. y borealna klima meteor. vrlo hladna, o{tra klima, poput klime na krajwem severu; borealne rase antrop. evroazijske rase: evropejci i mongoli. boreas, -a = borej, -a m ‰gr~. boreasŠ severni vetar, severac. borej = boreas (v.). borer, -a m, mn. -i ‰nem. BohrerŠ burgija, svrdlo. borid, -ida m ‰v. borŠ hem. jediwewe bora s razli~itim metalima. borija, -e ` ‰tur. boruŠ zast. vrsta trube. borijati, -am nesvr{. ‰v. borijaŠ zast. svirati u trubu, trubiti. bor-ma{ina, -e ` ‰nem. Bohrmaschine prema bohren bu{itiŠ tehn. elektri~na bu{ilica.

bosaà borneol, -ola m ‰prema ostrvu BorneuŠ hem. svetla te~nost ukusa mente koja se dobija iz biqke Dryobalanops aromatica, upotrebqava se u proizvodwi kamfora i parfema. borni, -a -o ‰v. borŠ hem. koji sadrì bor; koji se odnosi na bor. y borna kiselina jediwewe kiselog ukusa, H3BO3, upotrebqava se za izradu specijalnog stakla, glazura i emajla, i u medicini kao blago antisepti~ko sredstvo. borniran, -a, -o ‰fr. borneŠ ograni~en, priglup. borniranost, -osti ` ‰v. borniranŠ ograni~enost, duhovna sku~enost, glupavost. borozan, -a m, mn. -i ‰tur. boruzenŠ 1. truba~. 2. vojni~ka truba. borsalino, -a m ‰prema imenu proizvo|a~aŠ vrsta veoma cewenih, kvalitetnih mu{kih {e{ira, popularnih 30-tih godina pro{log veka. bort, -a m ‰engl. bortŠ miner. vrsta dijamanta nepravilno sraslih kristala, usled ~ega se ne upotrebqava za izradu nakita; sitni kristali dijamanata koji otpadaju prilikom wihovog bru{ewa. bortati, -am nesvr{. ‰poreklo neizvesnoŠ pokr. te{ko ìveti, kuburiti; pobolevati. bortna, -e `, gen. mn. bortni ‰nem. BorteŠ traka, {irit, gajtan za op{ivawe. borusomanija, -e ` ‰nlat. Borussia Prusija, v. manijaŠ preterana qubav prema Prusima i svemu {to je prusko. borusofobija, -e ` ‰nlat. Borussia Prusija, v. fobijaŠ strah od Prusa, mr`wa prema Prusima i svemu {to je prusko. bor{a, -e `, gen. mn. bor{i ` ‰ital. borsaŠ pokr. torba, torbica. bor{~, -a m ‰rus. boræŠ kulin. rusko narodno jelo, gusta ~orba od cvekle i drugog povr}a s mesom. bos, bosa, mn. bosovi, gen. mn. bosova ‰engl. bossŠ àrg. onaj koji je glavni u poslu, gazda, {ef. bosaà, -e ` ‰fr. bossageŠ 1. gra|. grubo otesana povr{ina kamena; naro~ita obrada kamena tesanika. 2. vaj. sirova obrada kamena, priprema kamena za daqu obradu.

233

bosa nova bosa nova, -e ` ‰port. bossa nova novi talasŠ muz. 1. vrsta brazilskog plesa sli~nog sambi. 2. pravac u ju`noameri~kom xezu. bosacu, -ua m ‰jap.Š u japanskom budizmu uzvi{eno bi}e koje se pribliìlo stupwu bude. bosirati, bosiram, 3. l. mn. bosiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. bossieren od fr. bosselerŠ 1. obraditi, obra|ivati, (o)tesati (kamen). 2. (na)praviti (figure, skulpture) od gipsa, ilova~e, voska i sl. bosjak, -a m, mn. bosjaci, gen. mn. bosjaka ‰rus. bosàkŠ prosjak, besku}nik, siromah; propalica. bosja~iti, bosja~im nesvr{. ‰v. bosjakŠ ìveti kao bosjak (v.). boson v. bozon. bostan, -a m ‰tur. bostan od pers. bustanŠ 1. zajedni~ki naziv za lubenice i diwe. 2. bostani{te. 3. pokr. ba{ta, vrt, cvetwak. bostani{te, -a s ‰v. bostanŠ zemqi{te na kojem se gaje lubenice i diwe. bostanxiba{a, -e m ‰tur. bostanc›bas›, v. bostanxija, ba{aŠ stare{ina bostanxija. bostanxija, -e m ‰tur. bostanc›, v. bostan, -xijaŠ 1. onaj koji proizvodi i prodaje lubenice; onaj koji ~uva bostan. 2. mn. ist. jani~arski rod vojske koji je u po~etku imao du`nost da se brine o carskim vrtovima. bostanxiluk, -a m ‰tur. bostanc›l›k, v. bostanŠ gajewe i prodavawe bostana. boston, -ona m, mn. bostoni, gen. mn. bostona i boston, -a m, mn. bostoni, gen. mn. bostona ‰fr. boston po gradu BostonuŠ 1. vrsta valcera, popularna posle Prvog svetskog rata. 2. kartaro{ka igra. botana, -e ` ‰ital. bottanaŠ pokr. grubo pamu~no platno. botanizirati, botaniziram, 3. l. mn. botaniziraju = botanisati, -i{em nesvr{. ‰v. botanikaŠ baviti se botanikom. botanika, -e `, dat. botanici ` ‰gr~. botanike prema botane trava, biqkaŠ nauka o biqkama; uxbenik za tu nauku; nastavni predmet. x botani~ki. botanisati = botanizirati (v.). botani~ar, -ara m, mn. -i ‰v. botanikaŠ onaj koji se bavi botanikom. x botani~arski.

234

boca botani~arka, -e `, dat. botani~arki, gen. mn. botani~arki ‰v. botanika, botani~arŠ èna botani~ar. botanoliti, botanolita m mn. ‰gr~. botane, lithos kamenŠ geol. okamewene biqke. botanologija v. botanika. botanomantija, -e ` ‰gr~. botane, v. -mantijaŠ gatawe, proricawe sudbine iz biqaka. botel, -a m, mn. boteli, gen. mn. botela ‰engl. boatel, od boat brod i (ho)telŠ usidreni brod koji sluì kao hotel. botoks, -a m ‰engl. BotoxŠ kozm. sintetska supstanca koja se ubrizgava u koù lica, naj~e{}e oko o~iju, kako bi se smawile bore i postiglo da koà izgleda mla|a. botriolit, -ita m, mn. botrioliti, gen. mn. botriolita ‰gr~. botrys grozd, lithos kamenŠ miner. kamen grozdasta oblika. botulizam, -zma m ‰v. botulinŠ med. trovawe botulinom, posledica jedewa pokvarenog mesa ili mesnih prera|evina. botulin, -ina m ‰lat. botulus kobasicaŠ med. otrov koji nastaje delovawem bakterije Clostridium botulinum, izaziva botulizam. botun, -una m, mn. botuni, gen. mn. botuna ‰ital. bottoneŠ pokr. dugme. bo}a, -e `, gen. mn. bo}a ‰ital. bocciaŠ kugla, obi~no drvena, za igru; igra takvim kuglama. bo}ati se, -am se nesvr{. ‰v. bo}aŠ igrati bo}e, kuglati se s ciqem da se izba~ena bo}a {to vi{e pribliì ciqu, maloj kugli (bulinu). bofl, -a m ‰austr.-nem. BafelŠ 1. roba lo{eg kvaliteta, roba s gre{kom, lo{a roba. 2. u atributskoj slu`bi: vrlo lo{, nekvalitetan; up. bavela. bofor, -ora m, mn. bofori, gen. mn. bofora ‰prema imenu britanskog admirala F. Bofora (Beaufort)Š meteor. skala od 12 stepeni za merewe ja~ine vetra (0 — ti{ina, 2 — slab, 4 — umeren, 6 — jak, 8 — vrlo jak, 10 sna`na oluja, 12 — orkan). bohemizam, -zma m, mn. bohemizmi, gen. mn. bohemizama ‰prema lat. Bohemia ê{kaŠ lingv. re~ preuzeta iz ~e{kog u neki drugi jezik. boca, -e `, gen. mn. boca ` ‰venec. bozzaŠ 1. fla{a, staklenka. 2. stakleni sud za konzervi-

bocel rawe vo}a ili povr}a, tegla. 3. pokr. drveni sud za vodu. 4. zast. mera za zapreminu. bocel, -a m, mn. boceli, gen. mn. bocela ‰ital. bozzelloŠ pom. pokr. ~ekrk, kotur za dizawe jedra ili kakvog tereta na brodu. bocman, -a m, mn. -i ‰nem. Bootsmann od Boot brod, Mann ~ovekŠ pom. pokr. stare{ina palube na brodu. bocun, -una m, bocuni, gen. mn. bocuna ‰venec. bozzonŠ 1. v. boca (1). 2. v. balon (2). bo{ prid. indekl. ‰tur. bosŠ pokr. uzaludan, prazan, beskoristan. y bo{ laf prazan govor, besposlen razgovor, tru}awe; bo{ posla uzalud, ne vredi. bo{luk, -a m, mn. bo{luci, gen. mn. bo{luka ‰tur. bosluk, v. bo{Š 1. praznina, {upqina. 2. nema{tina, siroma{tvo. bo{~a, -e `, gen. mn. bo{~a ‰tur. bohca od pers. bog~e, dem. od bog zave`qajŠ 1. ve}a marama kojom muslimanke pokrivaju glavu i lice. 2. pove}e platno za prekrivawe ili uvijawe ne~ega, prekriva~. 3. sveàw, zave`qaj. 4. bot. vrsta finog duvana, Nicotiana latissima, koji se ~uva u bo{~i. bo{~aluk, -a m, mn. bo{~aluci, gen. mn. bo{~aluka ‰tur. bohcal›k, v. bo{~aŠ 1. svadbeni dar, koji obi~no dariva mlada, uvijen u bo{~u (naj~e{}e ko{uqa, ga}e i ~arape). 2. mn. vrsta kola~a od testa, sira i jaja, prènog na masti. B-produkcija /be-produkcija/, -e ` ‰v. B-filmŠ proizvodwa drugorazrednih filmova, ob. izvan velikih producentskih ku}a. Brabansona, -e ` ‰fr. Brabanconne, po pokrajini BrabantŠ belgijska himna. brabansoni, brabansona m mn. ‰fr. brabanconsŠ ist. brabantski vojnici u engleskoj ili francuskoj slu`bi koji su, naro~ito u XII veku, bili ~uveni po svojim pqa~ka{kim akcijama po Francuskoj. bravisimo uzv. ‰ital. bravissimoŠ poja~awe od bravo (v.). bravo uzv. ‰ital. bravo dobar, ve{tŠ uzvik za odobravawe, ~estitawe, divqewe, pohvalu: odli~no, izvrsno, svaka ~ast. bravura, -e `, gen. mn. bravura ‰fr. bravoure, ital. bravuraŠ 1. izuzetna ve{tina u izvo|ewu

brajda ~ega. 2. delo izvedeno sa velikom ume{no{}u; smeo, divqewa vredan postupak. bravur-arija, -e ` ‰v. bravura, arijaŠ muz. tehni~ki zahtevna kompozicija koja omogu}ava peva~u da izrazi svoje izvo|a~ke sposobnosti. bravurozan, -zna, -zno ‰v. bravuraŠ koji ima odlike bravure, izveden s velikom ve{tinom, majstorski. braga, -e `, gen. mn. braga ‰venec. braga, ital. bracaŠ pokr. ~eli~no uè za dizawe i prekrcavawe tereta u luci. bragoc, -a m, mn. bragoci, gen. mn. bragoca ‰ital. bragozzoŠ pokr. vrsta maweg ribarskog jedrewaka s dva jarbola. bradi- ‰gr~. bradys sporŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava sporost, tromost, usporenost. bradikardija, -e ` ‰v. bradi-, kardia srceŠ med. usporen rad srca (ispod 50 otkucaja u minutu). bradikineza, -e ` ‰v. bradi-, kinezaŠ med. usporenost pokreta, kretawa. bradilalija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. lalia govorŠ med. usporen i oteàn govor, naj~e{}e usled o{te}ewa mozga; up. bradifazija. bradipepsija, -e ` ‰v. bradi-, pepsis kuvawe; vareweŠ med. te{ko, sporo varewe hrane. bradipsihija, -e ` ‰v. bradi-, psihaŠ med. op{te usporewe psihi~kih procesa; up. bradifrenija. bradiseizmi~ki, -a, -o ‰v. bradi-, seizmi~kiŠ koji se pomera u toku duèg perioda (o tlu). bradifazija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phasis izraz, govorŠ psih. oteàn, usporen govor; up. bradilalija. bradifrazija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phrasis govoreweŠ psih. usporenost u formirawu re~enica. bradifrenija, -e ` ‰v. bradi-, gr~. phren um, razumŠ psih. usporenost misli i emocija; up. bradipsihija. brazleta, -e `, gen. mn. brazleta = brazletna, -e `, gen. mn. brazletni ‰fr. braceletŠ narukvica, grivna. brazletna = brazleta (v.). brajda, -e `, gen. mn. brajdi ` ‰ital. dijal. braidaŠ stubovi s popre~nim letvama ili ìcama po kojima se pewe vinova loza; up. pergola.

235

Brajeva azbuka Brajeva azbuka, -e ` ‰prema pronalaza~u L. Braju (Louis Braille)Š me|unarodna azbuka za slepe, sa slovima od ispup~enih ta~aka koje se mogu opipati prstima. brakada, -e ` ‰ital. braccata od bracco lova~ki pasŠ lov s psima goni~ima. brakirac, -rca m, mn. brakirci, gen. mn. brakiraca ‰nem. brackieren od ital. bracco, v. brakadaŠ vrsta lova~kog psa goni~a, kratke dlake i dugih klempavih u{iju. brakteja, -e `, gen. mn. brakteja ‰lat. bractea listŠ bot. za{titni list u ~ijem se pazuhu nalazi cvet ili cvast, priperak, zalistak. Brama, -e = Brahma, -e m ‰sanskr. BrahmaŠ vrhovno indijsko boànstvo, jedan od tri glavna boga u hinduizmu. braman, -ana m, mn. bramani, gen. mn. bramana, bramanac, -nca m, mn. bramanci, gen. mn. bramanaca = brahman, -ana m, mn. brahmani, gen. mn. brahmana, brahmanac, -nca m, mn. brahmanci, gen. mn. brahmanaca ‰sanskr. brahmanaŠ pripadnik najvi{e sve{teni~ke kaste u Indiji. bramanac = braman (v.). bramanizam, -zma = brahmanizam, -zma m ‰v. bramanŠ indijska religija zasnovana na u~ewu o Brami (v.). bramanist(a), -e m, mn. bramanisti = brahmanist(a), -e m, mn. brahmanisti ‰v. bramanŠ sledbenik bramanizma. bramanski, -a, -o = brahmanski, -a, -o ‰v. bramanŠ koji se odnosi na bra(h)mane, koji pripada bra(h)manima. branda, -e `, gen. mn. brandi ` ‰ital. brandaŠ pokr. vise}i mornarski krevet, leàqka. brander, -a m, mn. branderi, gen. mn. brandera ‰nem. Brander od Brand poàrŠ ist. pom. mawi, dotrajali brod natovaren zapaqivim materijalom, koji se palio i slao prema neprijateqskom brodu da na wemu izazove poàr. branà = bran{a (v.). branhijati, branhijata m mn. ‰nlat. branchiatus, v. branhijeŠ zool. ìvotiwe koje di{u na {krge. branhije, branhija ` mn. ‰gr~. branchiaŠ {krge. brancin, -ina m, mn. brancini, gen. mn. brancina ‰ital. branzinoŠ zool. pokr. vrsta morske ribe, lubin, Dicentrarchus labrax.

236

brahikatalekti~an bran~, -a m ‰engl. brunch, od br(eakfast) doru~ak i (l)unch ru~akŠ prepodnevni lak{i obrok koji zamewuje i doru~ak i ru~ak. bran{a, -e `, gen. mn. bran{i = branà, -e `, gen. mn. branì ` ‰fr. brancheŠ struka, specijalnost, grana nekog posla, delatnosti i sl. braon = braun prid. indekl. varv. ‰nem. braunŠ kestewaste boje, mrk, sme|. brauzer, -a m ‰engl. browser od browse pretraìvatiŠ ra~. program koji omogu}ava pretraìvawe drugih programa odnosno Interneta, pretraìva~. braun = braon (v.). brauning, -a m, mn. brauninzi, gen. mn. brauninga ‰po konstruktoru, Amerikancu X. M. Brauningu (Browning)Š vrsta automatskog pi{toqa; nepr. brovning, broving. brahi- ‰gr~. brachysŠ kao prvi deo sloènica sa zna~ewem: malen, kratak. brahialgija, -e ` ‰v. brahijum, gr~. algos bolŠ med. bol uzdu` ruke. brahigrafija, -e ` ‰v. brahi-, grafijaŠ ve{tina pisawa pomo}u skra}ivawa re~i; up. stenografija i tahigrafija. brahidaktilija, -e ` ‰v. brahi-, gr~. daktylos prstŠ med. uro|ena kratko}a prstiju. brahijalan, -lna, -lno ‰lat. brachialis, v. brahijumŠ 1. anat. koji se odnosi na mi{icu, podlakticu, ruku. 2. fig. nasilan, nasilni~ki. brahijarijum, -a (i brahijarij, -a) m ‰srlat. brachiarium, v. brahijumŠ ist. rel. prostorija u kojoj se ~uva sveta ruka, ruka koja se pripisuje nekom svecu. brahijator, -a m, mn. -i ‰nlat. brachiator, v. brahijumŠ zool. ìvotiwa koja se kre}e pomo}u brahijacije (v.). brahijacija, -e ` ‰nlat. brachiatio, v. brahijumŠ zool. kretawe kroz kro{we drve}a hvataju}i se rukama za grane, kao {to ~ine neki ~ovekoliki majmuni. brahijum, -a m ‰lat. brachiumŠ 1. ruka (do lakta), mi{ica, podlaktica. 2. fig. mo}, sila. brahikatalekti~an, ~na, -~no ‰v. brahi-, katalektikosŠ metr. nepotpun, tj. (stih) koji na kraju nema jednu ili dve stope. gr~.

brahikefal

brejk

brahikefal, -a m, mn. -i ‰v. brahi-, gr~. kephale glavaŠ anat. onaj koji je brahikefalan, koji ima kratku i {iroku glavu. brahikefalan, -lna, -lno ‰v. brahikefalŠ anat. koji ima kratku, {iroku, okruglastu lobawu; up. dolihokefalan. brahikefalija, -e ` ‰v. brahikefalŠ anat. osobina, svojstvo onoga koji je brahikefalan; up. dolihokefalija. brahilogija, -e ` ‰v. brahi-, -logijaŠ ve{tina kratkog, elipti~nog izraàvawa. brahiopode, brahiopoda ` mn. ‰v. brahijum, pous, gen. podos nogaŠ zool. morski beski~mewaci sa dve qu{ture koji ìve pri~vr{}eni za kakvu stenu, sli~ni {koqkama. gr~.

brahiotomija, -e ` ‰v. brahijum, med. hirur{ko odsecawe ruke.

-tomijaŠ

brahipetalan, -lna, -lno ‰v. brahi-, gr~. petalon listŠ bot. koji ima kratke cvetne listi}e, koji je kratkih latica. brahipodan, -dna, -dno ‰v. brahi-, gr~. gen. podos nogaŠ kratkonog, kratkih nogu.

pous,

brahipteran, -rna, -rno ‰v. brahipteriŠ koji je kratkih krila, kratkokrilan. brahipteri, brahiptera m mn. (i brahiptera ` mn.) ‰v. brahi-, gr~. pteron kriloŠ zool. ìvotiwe (naro~ito insekti) koje imaju kratka krila. brahisilabus, -a m, mn. -i ‰v. brahi-, gr~. syllabe slogŠ metr. stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brahistohrona, -e ` ‰gr~. brachistos najkra}i, chronos vremeŠ mat. linija po kojoj neko telo pod dejstvom gravitacije za najkra}e vreme stiè iz vi{e u niù ta~ku. Brahma = Brama (v.). brahman = braman (v.). Brahmana, -e ` ‰sanskr. brahmanaŠ staroindijske svete kwige koje tuma~e tekstove Veda, po~etak indijske epske poezije. brahmanac = bramanac v. braman. brahmanizam = bramanizam (v.). brahmanist(a) = bramanista (v.). brahmanski = bramanski (v.).

bracera, -e ` ‰venec. brazzera od lat. brachia katarkeŠ pokr. obalni teretni jedrewak {irokog korita. bra~, bra~a, mn. bra~evi, gen. mn. bra~eva m ‰nem. Bratsche od ital. viola da braccioŠ muz. 1. viola. 2. vrsta tambure dubqeg registra. bre uzv. ‰tur. be, bre od gr~. more, vokativ od moros ludaŠ ~est uzvik za isticawe, skretawe pa`we, ~esto s neodobravawem, qutinom; za zapovest, opomenu, pretwu; za podsticawe, hrabrewe; kao znak ~u|ewa. breve, breva, mn. brevi m ‰lat. breve kratkoŠ crkv. papino pismo neformalnog karaktera, obi~no o svetovnim pitawima. brevijar, -ara m, mn. brevijari, gen. mn. brevijara ‰lat. breviariumŠ 1. kod katolika kwiga molitava koje sve{tenik ~ita svakoga dana, ~asoslov. 2. fig. neophodni priru~nik; kwiga koja se rado i ~esto ~ita. brevijarijum, -a (i brevijarij, a) m ‰lat. breviariumŠ v. brevijar (1). brevilokventan, -tna, -tno ‰lat. brevis kratak, loqui govoritiŠ kratak, {krt na re~ima, saèt, malorek. brevilokvijum, -a (i brevilokvij, -a) m ‰lat. brevis kratak, loqui govoritiŠ kratak, saèt, jezgrovit govor. brevis, -a m ‰lat. brevis kratakŠ muz. nota koja vredi dva cela takta. brege, -ea m, mn. bregei, gen. mn. bregea = bregejac, -jca m, bregejci, gen. mn. bregejaca ‰prema imenu francuskog konstruktora Bregea (Louis Charles Breguet, 1880–1955)Š tip aviona, kori{}en u Prvom svetskom ratu. bregejac = brege (v.). breda, -e `, gen. mn. breda ‰prema italijanskoj fabrici oru`ja BredaŠ tip mitraqeza italijanske proizvodwe. brejk, -a m, mn. brejkovi, gen. mn. brejkova ‰engl. breakŠ 1. àrg. prekid, prestanak, pauza. 2. muz. kratka improvizacija u xezu koju izvodi neki instrumentalist izvan osnovne melodije. 3. sp. a. naredba sudije da se bokseri razdvoje iz klin~a. b. u tenisu, pobeda u gemu u kojem je protivnik servirao. y brejk lopta mogu}nost da se dobije gem na protivnikov servis ukoliko se osvoji slede}i poen; brejk po-

237

brejk-dens en poen kojim se dobija gem iako je protivnik na servisu. v. niz pogodaka u bilijaru. 4. tipogr. razmak, belina izme|u slova ili redova. brejk-dens, -a i brejkdens, -a m ‰engl. break-danceŠ vrsta akrobatskog plesa, nastao 80-tih godina HH veka, u kojem se neke figure izvode igraju}i na rukama. brejn-vo{ing, -a m ‰engl. brainwashingŠ ispirawe mozga, podvrgavawe duhovnom nasiqu, propaganda i prevaspitavawe usled kojih `rtva mewa mi{qewe. brejn-drejn, -a m ‰engl. brain drainŠ odliv mozgova, odlazak {kolovanih qudi i stru~waka u razvijenije zemqe. brejnstorming, -a m ‰engl. brainstorming od brain mozak, storm olujaŠ postupak kolektivnog razmi{qawa i su~eqavawa mi{qewa o nekoj temi kako bi se re{io odre|eni problem ili da bi se do{lo do novih ideja. brejn-trast, -a m ‰engl. brain trustŠ œtrust mozgovaŒ, grupa eksperata okupqena u ciqu re{avawa nekog problema. bremza, -e, gen. mn. bremzi (uob. i bremza, -e, gen. mn. bremzi) ` ‰nem. BremseŠ fam. ko~nica. bremzati, = bremzovati, -ujem nesvr{. ‰nem. bremsenŠ 1. ko~iti radi usporavawa brzine kretawa. y bremzati se uzdràvati se, savla|ivati se. bremzovati = bremzati (v.). brenajzl, -a m, mn. brenajzli, gen. mn. brenajzla ‰nem. BrenneisenŠ 1. naprava za kovrxawe kose. 2. obu}arska alatka za gla~awe potpetica. brend, brenda m ‰engl. brandŠ 1. fabri~ka marka; za{titni znak; tip ili vrsta proizvoda. 2. proizvod, postupak, obi~aj, popularna li~nost i sl. koji su postali poznati u svetu. brendi, -ija m ‰engl. brandyŠ vrsta èstokog pi}a, viwak, kowak. brendomanija, -e ‰v. brendŠ 1. manija progla{avawa svega i sva~ega za œbrendŒ; 2. nastojawe da ime nekog proizvoda postane poznato na trì{tu. 3. preterana, neopravdana upotreba re~i brend umesto drugih re~i istog ili sli~nog zna~ewa. brener, -a m, mn. -i ‰nem. Brenner od brennen pe}i, goreti, palitiŠ 1. deo karbidske ili gasne lampe iz kojeg izbija plamen, plamenik. 2.

238

brigada v. brenajzl (2). 3. radnik koji rukuje pe~ewem u rotacionoj pe}i (u industriji cementa). brenovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. brennen pe}i, goreti, palitiŠ 1. (is)kovrxati (kosu) brenajzlom (1). 2. (iz)gla~ati (potpetice) brenajzlom (2) i voskom. 3. (obi~no u odri~nom obliku) obazreti se, obzirati se (na koga, na {to), prida(va)ti va`nost, zna~aj (kome, ~emu). brenta, -e `, gen. mn. brenti ‰ital. brentaŠ 1. drveni sud u koji se u berbi stavqa gro`|e i nosi na le|ima, putuwa. 2. visoka, uzana ~abrica za sir. bren{er, -a m, mn. -i ‰nem. brennen paliti, Schere makazeŠ gvozdena naprava sli~na makazama za kovrxawe kose, upotrebqava se zagrejan, figaro. bretela, -e ` (ob. mn.) ‰fr. bretelleŠ 1. naramenica kao deo grudwaka, potko{uqe, kombinezona, letwe majice ili haqine. 2. naramenica za dràwe pantalona, hozntreger (v.). 3. uprta, remen, kai{ za no{ewe tereta. brefotrofeum = brefotrofijum (v.). brefotrofijum, -a = brefotrofeum, -a m ‰gr~. brephos novoro|en~e, tropheus hranilacŠ zavod za naho~ad, zavod za ishranu i podizawe dece. bre~a, -e `, gen. mn. bre~a ‰ital. brecciaŠ geol. sedimentna stena sastavqena od slepqenih uglastih komada. x bre~ast. bre{a1, -e `, gen. mn. bre{a ‰fr. brecheŠ 1. rupa, otvor, prolaz nastao usled proloma (na zidu, tvr|avi i sl.). 2. voj. prolaz nastao probojem fronta. bre{a2, -e `, gen. mn. bre{a ‰prema italijanskom gradu Bre{i (Brescia)Š voj. starinska pu{ka, prvobitno izra|ivana u Bre{i. bre{ka, -e `, dat. bre{ci, gen. mn. bre{ki = bre{a2 (v.). bròlica, -e ` ‰venec. brisiolaŠ pokr. gove|a pe~enica. brig, -a m, mn. brigovi, gen. mn. brigova ‰engl. brig, skr. od brigantine, v. brigantinŠ pom. 1. laka jedrilica s dve katarke ili s veslima. 2. ist. ranije vrsta ratnog broda sa 10–20 topova, gusarska la|a. brigada, -e `, gen. mn. brigada ‰fr. brigade, ital. brigataŠ 1. vojna jedinica sastavqena

brigadir obi~no od dva ili tri puka istog roda vojske (u NOB-u sastavqena od dva, tri ili vi{e bataqona). 2. radna jedinica, mawi kolektiv odre|en za neki posao. brigadir, -ira m, mn. brigadiri, gen. mn. brigadira ‰fr. brigadierŠ 1. voj. komandant brigade (1). 2. rukovodilac brigade (2). 3. v. brigadist. x brigadirski. brigadirka, -e `, dat. brigadirki, gen. mn. brigadirki ‰v. brigadirŠ 1. èna brigadira (1). 2. a. èna brigadir (2). b. èna brigadist, brigadistkiwa. brigadirstvo, -a s ‰v. brigadirŠ zvawe, poloàj brigadira. brigadist(a), -e m, mn. brigadisti ‰v. brigadaŠ (`. brigadistkiwa, -e) pripadnik, ~lan brigade (2). brigadni, -a, -o ‰v. brigadaŠ koji se odnosi na brigadu, koji pripada brigadi; y brigadni general najniì generalski ~in u nekim zemqama. brigant, -a m, mn. briganti, gen. mn. briganata ‰ital. briganteŠ drumski razbojnik, pqa~ka{, hajduk (obi~no o italijanskim razbojnicima). brigantin, -ina m, mn. brigantini, gen. mn. brigantina = brigantina, -e ` ‰ital. brigantinoŠ pom. ist. jedrewak sa dva jarbola, naoruàn topovima, nekada kori{}en za pra}ewe i obezbe|ewe trgova~kih brodova, ili kao piratski brod. brigantina = brigantin (v.). brigela, -e `, gen. mn. brigela ` ‰prema imenu BrighellaŠ stalan komi~an lik u italijanskoj komediji del arte, spletkar, lukavi sluga, smutqivac. brigma, -e ` = brigmos, -a m ‰gr~. brygmos {krgutŠ med. {krgutawe zubima. brigmos = brigma (v.). briza, -e ` ‰fr. briseŠ blag i sve` povetarac. brizantan, -tna, -tno ‰fr. brisantŠ koji naglo izgara i izaziva brzu eksploziju; y brizantna granata voj. tempirna granata koja se rasprskava u vazduhu. brizantnost, -osti ` ‰v. brizantanŠ sposobnost rasprskavawa, razornost, razorna snaga. brizle, brizli ` mn. ‰nem. BrieselŠ kulin. pe~ena jagwe}a ili tele}a grudna `lezda kao gurmanski specijalitet.

brimer brik, -a m ‰fr. brick od engl. brigŠ = brig (v.). briket, -a m, mn. briketi, gen. mn. briketa i briket, -eta m, mn. briketi, gen. mn. briketa ‰fr. briquette od brique opekaŠ sabijeni sitni komadi ugqa ili drugog rastresitog materijala (ugqene pra{ine, strugotine, slame i sl.) u obliku kocke, lopte ili jajeta, koji se koriste kao gorivo. briketaà, -e ` ‰fr. briquetageŠ bojewe zida tako da izgleda kao da je od opeke; izrada fasade tako da se vide opeke; up. fugovawe. briketirati, briketiram, 3. l. mn. briketiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. briqueterŠ 1. (na)praviti brikete. 2. poplo~a(va)ti ciglama; (o)bojiti (zid) tako da izgleda kao da je od cigala. briksizam, -zma m ‰od gr~. brychein {krgutatiŠ {kripawe, {krgutawe zubima u snu; up. brigma, brigmos. brilijant, -a m, mn. brilijanti, gen. mn. brilijanata = briqant, -a m, mn. briqanti, gen. mn. briqanata ‰fr. brillantŠ 1. dijamant bru{en u obliku dve spojene piramide, tako da se postigne lep sjaj. 2. tipogr. najmawa slova u {tamparstvu, veli~ine 3 tipografske ta~ke. brilijantski, -a, -o = briqantski, -a, -o ‰v. brilijantŠ koji se odnosi na brilijant, koji ima svojstva brilijanta. briqantan, -tna, -tno i briqantan, -tna, -tno ‰fr. brillant prema briller blistatiŠ 1. blistav, sjajan. 2. izvanredan, odli~an, sjajan, izvrstan. briqantin, -ina m ‰fr. brillantineŠ miri{qavo uqe za kosu koje joj daje sjaj i pomaè da se oblikuje frizura. briqantnost, -osti ` ‰v. briqantanŠ svojstvo, osobina onoga koji je ili onoga {to je briqantno, sjaj, izvrsnost. briqantski = brilijantski (v.). briqirati, briqiram, 3. l. mn. briqiraju nesvr{. ‰fr. briller blistatiŠ 1. naro~ito se isticati, imati najve}eg uspeha, biti izvanredan. 2. sjajiti, blistati. brimer, -era m ‰fr. brumaire od brume maglaŠ ist. u republikanskom francuskom kalendaru, drugi mesec u godini, od 23. oktobra do 24. novembra.

239

brinet brinet prid. indekl. ‰nem. brunett od fr. brunetŠ sme| (o boji kose), sme|okos; crnomawast. brinet, -a m, mn. brineti, gen. mn. brineta m ‰fr. brunetŠ mu{karac sme|e ili crne kose. brineta, -e `, gen. mn. brineta ‰fr. brunetteŠ ènska osoba sme|e ili crne kose; crnka, garavu{a. brio, brija m ‰ital. brioŠ ìvahnost, polet, snaga; up. con brio. briozo pril. ‰fr. briosoŠ muz. ìvahno, poletno, vatreno; up. brio. briozoe, -oa ` mn. ‰nlat. Bryozoa od gr~. bryon mahovina, zoon ìvotiwaŠ zool. sitne morske, re|e slatkovodne, ìvotiwe nalik na mahovine koje ìve u kolonijama. brioidan, -dna, -dno ‰gr~. bryon mahovinaŠ bot. sli~an mahovini, mahovinast. briologija, -e ` ‰gr~. bryon mahovina, v. -logijaŠ bot. nauka o mahovinama. briofiti, briofita m mn. ‰gr~. bryon mahovina, phyton biqkaŠ bot. zajedni~ki naziv za sve vrste mahovina. brio{, -o{a m ‰fr. briocheŠ meko slatko pecivo, sluì se uz kafu ili ~aj. brisolej, brisoleja m, mn. brisoleji, gen. mn. brisoleja ‰fr. brise-soleil prema briser lomiti, soleil sunceŠ istureni okvir prozora na fasadi, za{titnik od sunca. britanija-metal, -ala m ‰engl. Britannia metalŠ hem. legura kalaja i antimona s ne{to bakra, cinka i bizmuta, upotrebqava se za izradu pribora za jelo. britanika, -e `, dat. britanici ‰lat. britannica britanskaŠ 1. (Britanika) = Britanska enciklopedija (Encyclopedia Britannica). 2. vrsta cigara. 3. v. britanija-metal. brifing, brifinga m, mn. brifinzi, gen. mn. brifinga ‰engl. briefingŠ 1. kratak sastanak radi dogovora pred odlazak na kakav zadatak. 2. kratka konferencija za novinare s uputstvima za pisawe. brifovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. brief, v. brifingŠ dati, davati uputstva, pripremiti (saradnika, pot~iwenog) za javni nastup. brix, -a m, mn. brixevi, gen. mn. brixeva m ‰engl. bridgeŠ vrsta karta{ke igre sa 52 karte i 4 igra~a.

240

brokoli brixer, -a m ‰v. brixŠ igra~ brixa. bri{kula, -e ` ‰ital. briscolaŠ pokr. vrsta karta{ke igre ra{irene u primorskim krajevima, igra se sa tzv. italijanskim kartama. 2. tri iste karte (npr. tri kraqa). brnistra, -e ` ‰lat. genistaŠ bot. ùk, ùkovina, {ib ili grm ùtog cveta, Spartium junceum, od ~ije se like izra|uju grube tkanine za omota~e i prekriva~e. brodbend, -a m ‰engl. broadband, {iroki pojasŠ {irokopojasna veza za primopredaju ra~unarskih podataka i usluga takve veze, npr. za ku}ni ili poslovni ra~unar. broving nepr. v. brauning. brovning nepr. v. brauning. brodet, a m, mn. brodeti, gen. mn. brodeta m ‰ital. brodettoŠ kulin. pokr. vrsta za~iwenog ribqeg paprika{a; nepr. brudet. brodirati, brodiram, 3. l. mn. brodiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. broderŠ (na)praviti op{ivku, (iz)vesti zlatom, srebrom, svilom; (u)krasiti, ulep{a(va)ti uop{te (pri~aji}i, pi{u}i). brodjaga, -e m, dat. brodjagi ‰rus. brodàga od broditâ lutatiŠ skitnica, besku}nik. brodkasting, -a m, mn. brodkastinzi, gen. mn. brodkastinga ‰engl. broadcastingŠ emitovawe radio i TV programa. brojler, -a m, mn. brojleri, gen. mn. brojlera m ‰engl. broilerŠ tovno pile hraweno koncentratom, uzgojeno za pe~ewe. brokat, -ata m ‰ital. broccatoŠ svilena tkanina protkana zlatnim ili srebrnim nitima. x brokatni. brokatel, -a m ‰ital. broccatelloŠ 1. polusvilena ili pamu~na ~vrsta tkanina sa utkanim ili izvezenim cvetovima. 2. miner. vrsta mermera. broker, -a m, mn. -i ‰engl. brokerŠ bank., ekon. onaj koji na berzi trguje akcijama ili posreduje pri wihovoj kupovini i prodaji, berzanski posrednik; x brokerski. brokeraà, -e ` ‰engl. brokerŠ bank. provizija koju broker zara~unava za obavqeni posao, up. broker. brokoli v. brokule.

brokule brokule, brokula ` mn. (jd. brokula) ‰ital. broccoliŠ bot. biqka iz roda kupuswa~a, vrsta karfiola zelene cvasti, jede se barena. brom, broma i, obi~nije, brom, broma m ‰fr. brome od gr~. bromos smradŠ 1. hem. hemijski element (simbol Br, atomski broj 35), crvena lako isparqiva te~nost jakog mirisa, koristi se u medicini, fotografiji i tehnici. 2. fam. v. bromid. bromat, -ata m ‰v. bromŠ hem. so bromne kiseline. bromatografija, -e ` ‰gr~. broma jelo, -grafijaŠ opisivawe jela i sredstava za ishranu. bromatologija, -e ` ‰gr~. broma jelo, -logijaŠ nauka o ishrani, o ìvotnim namirnicama, wihovom sastavu i spravqawu. bromid, -ida m ‰v. bromŠ hem. so bromovodoni~ne kiseline. bromizam, -zma m ‰v. bromŠ med. trovawe bromom. bronza, -e ` ‰fr. bronze, ital. bronzoŠ 1. legura bakra i kalaja. 2. zvono od bronze koje se stavqa na stoku, medenica, klepetu{a. 3. sp. bronzana medaqa koja se dodequje kao nagrada za osvojeno tre}e mesto na takmi~ewu. bronzan 1. koji je od bronze. 2. koji je boje kao bronza. y bronzano doba arheol. preistorijsko razdobqe u kojem se bronza po~ela upotrebqavati za izradu oru|a i oru`ja. bronzar, -ara m, mn. bronzari, gen. mn. bronzara ‰v. bronzaŠ ovan, vo, magarac koji nosi bronzu (2). bront, -a m ‰nem. BrandŠ zast. truqewe, izumirawe tkiva, gangrena. brontologija, -e ` ‰gr~. bronte grmqavina, -logijaŠ nauka o grmqavini, o nepogodama uop{te. brontometar, -tra m, mn. brontometri, gen. mn. brontometara ‰gr~. bronte grmqavina, -metarŠ tehn. ure|aj za merewe ja~ine groma. brontosaur(us), -a m, mn. -i ‰gr~. bronte grmqavina, sauros gu{terŠ paleont. zool. izumrla xinovska ìvotiwa iz grupe dinosaura koja je ìvela u periodu krede. brontofobija, -e ` ‰gr~. bronte grmqavina, fobijaŠ psih. preteran strah od groma, grmqavine.

bro{irati bronh, -a m, mn. bronhi, gen. mn. bronha ‰lat. bronchus od gr~. bronchionŠ v. bronhija. bronhiektazija, -e ` ‰v. bronh, gr~. ektasis {ireweŠ uro|eno ili ste~eno pro{irewe bronhija u kojem se sakupqa sekret koji izaziva ka{aq. bronhija, -e `, gen. mn. bronhija ‰gr~. bronchiaŠ anat. jedan od dva kanala na koje se ra~va du{nik, du{nica. x bronhijalan. bronhiole, bronhiola ` mn. ‰nlat. bronchiolumŠ anat. ogranci bronhija. bronhitis, -a m ‰v. bronh, -itisŠ med. zapaqewe sluznica bronhija, pra}eno ka{qem, ~esto i kijawem. bronho- ‰v. bronhŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se ne{to odnosi na bronhije. bronhografija, -e ` ‰v. bronho-, grafijaŠ med. rendgenski pregled bronhija, uz ubacivawe kontrastnog sredstva. bronhodilatator, -a m, mn. -i ‰v. bronho-, lat. dilatare pro{irivatiŠ med. svaka supstanca koja se koristi za {irewe du{nika i bronhija, obi~no kod astmati~ara. bronhopneumonija, -e ` ‰v. bronho-, pneumonijaŠ med. akutno zapaqewe bronhija koje zahvata plu}no tkivo i izaziva zapaqewe plu}a. bronhoskop, -a m, mn. -i ‰v. bronho-, -skopŠ med. savitqiva cev s naro~itim ogledalom za pregledawe bronhija. bronhoskopija, -e ` ‰v. bronho-, -skopijaŠ med. pregled bronhija pomo}u bronhoskopa. bronhotomija, -e ` ‰v. bronho-, -tomijaŠ med. operativno otvarawe ili zasecawe bronhija. bronhus, -a m v. bronh. brocak, -a m, mn. brocaci, gen. mn. brocaka ‰nem. BrotsackŠ pokr. torba koja se nosi preko jednog ramena, obi~no kao deo opreme planinara, lovaca i dr. bro{, bro{a m, mn. bro{evi, gen. mn. bro{eva ‰fr. brocheŠ vrsta ènskog nakita sa iglom za prikop~avawe, koji se obi~no nosi na grudima. bro{iran, -a, -o ‰v. bro{iratiŠ koji je u mekom povezu, s mekim koricama (o kwizi). bro{irati, bro{iram, 3. l. mn. bro{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. brocherŠ povez(iv)ati (kwigu) u meki povez.

241

bro{ura bro{ura, -e `, gen. mn. bro{ura ‰fr. brochureŠ kwiìca u mekom povezu, obi~no o nekom aktuelnom pitawu; nepr. bro{ira. bruder{aft, -a m, mn. bruder{afti, gen. mn. bruder{afta ‰nem. BruderschaftŠ pobratimstvo, bratimqewe, obi~no uz pi}e. brudet nepr. v. brodet. bruksizam, -zma m, mn. bruksizmi, gen. mn. bruksizama ‰engl. bruxism od gr~. brychein {krgutatiŠ med. {kripawe ili gr~evito stiskawe zuba usled nervnog poreme}aja, naj~e{}e u snu. brum, -a m, mn. brumovi, gen. mn. brumova ‰engl. brougham, po lordu Brumu, dràvniku, 1778–1868Š zast. zatvorena laka ko~ija sa dva sedi{ta i jednim kowem. brunirati, bruniram, 3. l. mn. bruniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. brunirŠ 1. da(va)ti ne~emu (metalu, name{taju, drvetu) tamnu, mrku boju; premaz(iv)ati (obi~no metal) za{titnim sredstvom. 2. (iz)gla~ati, (u)gla~ati. brustton, -a m, mn. brusttonovi ‰nem. Brust prsa, v. tonŠ muz. glas iz prsa; up. kopfton. brusthalter, -a m, mn. -i ‰nem. BrusthalterŠ deo ènskog doweg ve{a, grudwak, prslu~e za pridràvawe grudi; nepr. brushalter. brutalan, -lna, -lno ‰srlat. brutalis prema lat. brutus zverŠ preterano grub, surov, bezobziran, divqa~ki. brutalitet, -eta m = brutalnost, -i ` 1. osobina onoga koji je brutalan, onoga {to je brutalno, preterana grubost, surovost. 2. brutalan postupak. brutalnost = brutalitet (v.). bruto prid. indekl. ‰nem. brutto prema starijem ital. bruttoŠ 1. oznaka za teìnu robe zajedno sa ambalaòm, objediweni neto (v.) i tara (v.). 2. koji je bez odbitaka ili sa svim tro{kovima (o koli~ini novca, dohotku i sl.). bruh, -a m, mn. bruhovi, gen. mn. bruhova ‰nem. Bruch prelomŠ med. bolest spu{tawa trbu{nih organa, obi~no creva, u susedne {upqine, hernija, kila. bruhgold, -a m ‰nem. BruchgoldŠ izlomqeno, neprera|eno zlato. bruceloza, -e ` ‰prema imenu bakterije, a ova po australijskom lekaru D. Brusu (Bruce), koji ju je otkrioŠ op{ti naziv za oboqewa do-

242

budaliti ma}ih ìvotiwa i qudi koja prouzrokuju bakterije iz roda Brucella, manifestuje se visokim temperaturama kod qudi, a kod ìvotiwa poba~ajem. bubikopf, -a m ‰nem. BubikopfŠ zast. vrsta ènske frizure kod koje je kosa o{i{ana kratko, kao u de~aka, sa {i{kama na ~elu. buboni, bubona m mn. ‰lat. bubo od gr~. boubonŠ med. zapaqewe limfnih `lezda, najizraènije ispod pazuha i u predelu prepona. bugarija, -e ` ‰arap. tambur bulgariŠ 1. vrsta tambure za muzi~ku pratwu pevawa. 2. setno pevawe; setna pesma, tu`balica, àlopojka. buga~ica, -e ` ‰venec. bugazar upijatiŠ zast. hrv. upija}a hartija, upija~. bugenvilija, -e ` ‰prema francuskom moreplovcu Bugenvilu (L. A. de Bougainville, 1729–1811)Š bot. ukrasna biqka pewa~ica, Bougainvillea spectabillis, poreklom iz Ju`ne Amerike. bugzirati, bugziram, 3. l. mn. bugziraju nesvr{. ‰nem. bugsieren iz hol.Š pom. vu}i la|u pomo}u tegqa~a za koji je la|a vezana konopcima. bugi, -ija m = bugi-vugi (v.). bugi-vugi, -ija m ‰engl. boogie woogieŠ muz. ìvahan ples, popularan u xezu 30-ih i 40-ih godina HH veka, s pratwom u osminama. bugija, -e `, gen. mn. bugija ` ‰tur. buguŠ 1. para, dim; ono {to se diè u vis u obliku magle oblaka; pra{ina. 2. jak zadah, smrad. budak, -a m, mn. budaci, gen. mn. budaka ‰tur. budakŠ 1. jednokraka (u vidu {iqka) ili dvokraka ({iqak i moti~ica) alatka za kopawe tvrde zemqe, iskopavawe korewa, kamewa i sl., trnokop, pijuk. 2. pej. glupak, ograni~en ~ovek. budala, -e m, vok. budalo, mn. budale, gen. mn. budala ` ‰tur. budalaŠ 1. glupak, luda, blesan. 2. onaj koji je lakoveran, naiv~ina. y dvorska budala dvorski lakrdija{, zabavqa~ vladara; {eret budala ~ovek koji se pretvara da je glup. budala{, -a{a, vok. budala{u, mn. budala{i, gen. mn. budala{a ‰v. budalaŠ 1. v. budala (1). 2. pokr. vrlo krupan beli pasuq. budalesati, budalesam, 3. l. mn. budalesaju nesvr{. ‰v. budalaŠ pokr. v. budaliti. budaliti, -im nesvr{.‰v. budalaŠ 1. praviti ili govoriti budala{tine, gluposti. 2. (za

budizam kim) biti ludo zaqubqen (u koga), ludovati (za nekim). y budaliti se praviti se budalom, blesaviti se. budizam, -zma m ‰sanskr. BuddhaŠ filozofsko u~ewe Bude, religija i filozofski sistem rasprostrawen u sredwoj i isto~noj Aziji. x budisti~ki. budist(a), -e m, mn. budisti (` budistkiwa) ‰v. budizamŠ pripadnik budizma. budo, -a m ‰jap. budoŠ sp. naziv za sve japanske borila~ke ve{tine. budoar, -ara m, mn. budoari, gen. mn. budoara ‰fr. boudoirŠ mali damski salon, mawa prostorija obi~no u blizini spava}e sobe, namewena dovr{avawu ènske toalete. bu|, -i ` = bu|a, -e ` ‰tur. bugeŠ 1. bot. vrsta gqivice koja ìvi na organskim materijama, izaziva wihovo kvarewe i truqewe, plesan. 2. zadah na bu|. 3. fig. ono {to ne vaqa, {to je kvarno, trulo. bu|a = bu| (v.). bu|av, -a, -o ‰v. bu|Š ubu|ao, plesniv. bu|aviti = bu|ati (v.). bu|avost, -i ` ‰v. bu|avŠ stawe onoga {to je bu|avo, plesnivost. bu|ati, -am = bu|aviti, bu|avim nesvr{. ‰v. bu|Š 1. postajati bu|av, plesniviti. 2. ekspr. propadati, zapu{tati se. bu|elar, -lara m ‰ma|. bugyelaris, prema lat. pugillaris koji je veli~ine {ake, koji je nadohvat {akeŠ nov~anik. bu|onovka, -e `, dat. bu|onovki, gen. mn. bu|onovki ‰prema ruskom vojskovo|i Bu|onijuŠ voj. ist. ruska kapa sli~na {lemu. buza pokr. v. boza. buzdovan, -ana m, mn. buzdovani, gen. mn. buzdovana ‰tur. bozdoganŠ 1. vrsta starinskog oru`ja, dr{ka sa gvozdenom kuglom na jednom kraju, topuz. 2. àrg. pej. ograni~en ~ovek, glupak, prostak. buz(e)nhalter m ‰nem. BusenhalterŠ v. brusthalter. buzerant v. buzurant. buzuki, -ija m ‰novogr~. mpouzouki, verovatno iz tur.Š muz. gr~ki narodni instrument sa ìcama, sli~an mandolini.

buket buzurant, -a m, mn. buzuranti, gen. mn. buzurunata ‰ital. buggerareŠ vulg. zast. homoseksualac. bujatrika, -e `, dat. bujatrici ‰gr~. bous govedo, iatros lekarŠ vet. grana veterine koja se bavi le~ewem goveda. bujon, -ona = buqon, -ona m ‰fr. bouillonŠ kulin. 1. gove|a supa, ~esto za~iwena razmu}enim jajetom. 2. ekstrakt od gove|eg mesa, sluì za pripremawe drugih jela. bujrum uzv. ‰tur. buyrun! od buyurmak zapovediti, nareditiŠ pri go{}ewu, ~a{}ewu, nu|ewu: izvolite, posluìte se, zapovedajte. bujruntija, -e ` ‰tur. buyrultuŠ pismena zapovest, naredba, odobrewe, ukaz. bujur uzv. v. bujrum. buk, -a m, mn. bukovi ‰engl. book kwigaŠ album s fotografijama manekenke, fotomodela i sl., potreban pri traèwu zaposlewa. bukagije, bukagija ` mn. ‰tur. bukag›Š okovi za noge, negve. bukadar pril. ‰tur. bakadarŠ pokr. mnogo, puno. bukanir, -ira m, mn. bukaniri, gen. mn. bukanira ‰engl. bucaneer, fr. boucanierŠ ist. gusar, pomorski pustolov, pirat (naro~ito oni koji su se u XVII veku, kraj obala Sredwe Amerike, borili protiv [panaca). bukara, -e `, gen. mn. bukara ‰ital. buccheroŠ sud za pi}e, velika ~a{a, vr~. bukardija, -e ` ‰gr~. bous vo, govedo, kardia srceŠ med. uve}awe, hipertrofija srca, kao posledica ja~awa sr~ane muskulature, obi~no usled gojaznosti. bukvalan, -lna, -lno ‰rus. bukvalânáè prema bukva slovoŠ 1. koji od re~i do re~i odgovara originalu, doslovan. 2. suvi{e doslovan; uzak, ograni~en. bukvalizam, -zma m ‰v. bukvalanŠ bukvalno shvatawe ne~ega, ograni~enost. bukvalnost, -i ` ‰v. bukvalanŠ osobina onoga {to je bukvalno, doslovnost. buke, -ea m ‰fr. bouquetŠ 1. miris, aroma vina. 2. v. buket (1). buket, -eta m, mn. buketi, gen. mn. buketa ‰nem. Bukett od fr. bouquetŠ 1. sveàw, kita cve}a. 2. v. buke (1).

243

Bukefal Bukefal, -a m ‰gr~. bous vo, govedo, kephale glavaŠ ist. ime kowa Aleksandra Makedonskog. buki s indekl. ‰stsl. *buky slovoŠ naziv slova B u staroslovenskoj azbuci. buking, bukinga, mn. bukinzi, gen. mn. bukinga ‰engl. bookingŠ rezervisawe hotelske sobe, turisti~kog aran`mana, avionskih karata i sl., rezervacija. bukinist(a), -e m, mn. bukinisti ‰fr. bouquinisteŠ uli~ni preprodavac kwiga; trgovac starim kwigama, antikvar. bukirati, bukiram, 3. l. mn. bukiraju svr{. i (na)praviti buking, najaviti, najavqivati, rezervisati sme{taj u hotelu, avionske i dr. karte, turisti~ki aran`man i sl.

nesvr{. ‰engl. bookŠ

bukle, -ea m ‰fr. boucleŠ vrsta vunene ~upave ~vrste tkanine, satkane od ~vorova kovrxavog prediva. buklet, -a m ‰engl. booklet, dem. od bookŠ bro{ura, kwiìca; prospekt; program u obliku kwige. buklija, -e `, gen. mn. buklija ‰ngr~. mpouklion od lat. bucculaŠ pqosnat drveni sud, ~utura (v.), pqoska. bukmark, -a m ‰engl. bookmarkŠ ra~. obeleèno mesto, pre~ica preko koje se moè direktno pristupiti nekom sajtu na Internetu. bukme(j)ker, -a m, mn. -i ‰engl. bookmakerŠ onaj koji na kowskim trkama prima opklade. x bukme(j)kerski. bukme(j)king, -a m ‰engl. bookmakerŠ posao bukme(j)kera, kladioni~arstvo. bukmol, -a m ‰norv. bokmalŠ lingv. kwi{ki, dràvni norve{ki jezik, za razliku od landsmola (v.) ili ninorska (v.); v. ninorsk. bukolika, -e ` ‰lat. bucolica od gr~. boukolikos pastirskiŠ kwi`. pesma s temom iz pastirskog ìvota, pastorala, idila. bukoli~ar, -a m, mn. -i ‰v. bukolikaŠ pesnik bukolika. x bukoli~arski. bukoli~ki, -a, -o ‰v. bukolikaŠ koji se odnosi na bukolike, pastirski, idili~an. bukram, -a m ‰engl. buckramŠ ~vrsto, kruto platno od jute, konopqe ili pamuka, upotrebqava se za platneni povez kwiga.

244

bulbus bukranij, -a m = bukranije, bukranija ` mn. ‰gr~. bous govedo, kranion lobawaŠ arhit. um. dekorativni motiv u reqefu u obliku volovske glave. bukranije = bukranij (v.). buksirati, buksiram, v. bugzirati. bula, -e `, gen. mn. bula ‰tur. bula strina, tetkaŠ 1. a. verski obrazovana muslimanka koja umesto imama obavqa izvesne verske du`nosti za ène, b. u~iteqica devoj~ica u muslimanskoj verskoj osnovnoj {koli (mektebu). 2. pokr. majstorovica (œbulom zove {egrt majstorovu ènuŒ — [kaqi}). bula1, -e `, gen. mn. bula ‰tur. bula strina, tetkaŠ 1. muslimanska èna. 2. pokr. a. strina, ujna. b. naziv koji mlada od milo{te daje jetrvi ili zaova snahi. 3. ime raznim doma}im ìvotiwama (kobili, ovci, kravi i dr.). bula2, -e `, gen. mn. bula ‰lat. bulla mehurŠ 1. a. ispup~en, okrugao vo{tani pe~at na javnim poveqama. b. poveqa s takvim pe~atom; papsko ili vladarsko zvani~no pismo. 2. kutija u kojoj se ~uva pe~at. 3. pokr. po{tanska ili taksena marka. 4. jedinica obra~unavawa u kartaro{kim igrama, poen, bod. 5. pokr. raskokano kukuruzno zrno, kokica. 6. ist. ko`na vre}ica ili zlatna kutijica u kojoj se ~uvala amajlija, koja se nosila oko vrata. bulava, -e ` ‰rus. bulavaŠ atamanova, hetmanova palica kao znak vlasti. bulanìzam, -zma m ‰prema francuskom generalu Bulanèu (Boulanger)Š ist. politi~ki pokret u Francuskoj u periodu 1885–1889, usmeren protiv reìma. bularijum, -a (i bularij, -a) m ‰nlat. bullariumŠ zbirka papskih bula ili odredaba. bulbaran v. bulbus. bulbiferan, -rna, -rno ‰lat. bulbus lukovica, fero donosimŠ bot. koji ra|a lukovi~astim podzemnim stablom. bulbozan, -zna, -zno ‰lat. bulbosusŠ lukovi~ast, glavi~ast, krompirast, okrugao. bulbul, -a m, mn. bulbuli, gen. mn. bulbula ‰tur. bulbul od ar. bulbulŠ slavuj. bulbus, -a m, mn. -i ‰lat. bulbusŠ 1. lukovica, glavica. 2. med. svako ispup~ewe, otok na telu u

buldog obliku lukovice. 3. anat. o~na jabu~ica. x bulbaran. buldog, -a m, mn. buldozi, gen. mn. buldoga ‰engl. bulldogŠ 1. rasa krupnih pasa kratkog debelog tela, jakih vilica i zatupaste wu{ke. 2. àrg. vrsta malog revolvera. buldoèr, -a m, mn. -i ‰engl. bulldozerŠ pokretna ma{ina s velikim plugom spreda kojim se iskopava i izbacuje zemqa. x buldoèrski. bulevar, -ara m, mn. bulevari, gen. mn. bulevara ‰fr. boulevardŠ {iroka gradska ulica s drvoredima, avenija (v.). bulevarski, -a, -o ‰v. bulevarŠ koji je na bulevaru, koji se odnosi na bulevar. y bulevarska {tampa ùta {tampa, listovi koji uga|aju lo{em ukusu ~italaca. buli, -ija m ‰engl. bullyŠ sp. 1. mesto odakle se izvode kazneni udarci u hokeju na ledu i sam taj udarac. 2. u hokeju, po~etak igre posle prekida kada dva protivni~ka igra~a stoje pripravni sa {tapovima a sudija baca plo~icu. bulimija, -e ` ‰gr~. boulimiaŠ med. psih. velika, neodoqiva, ìvotiwska glad, bolest u kojoj ~ovek neprestano ima ose}aj da je gladan. bulin, -ina m, mn. bulini, gen. mn. bulina ‰ital. dijal. bullinoŠ sp. najmawa i glavna bo}a (v.), kuglica kojoj treba pribliìti ostale bo}e. bulion, -ona m, mn. bulioni, gen. mn. buliona ‰engl. bullionŠ zlatne poluge ili {ipke koje sluè kao pokri}e za papirni novac. bulterijer, -a m, mn. -i ‰engl. bull terrierŠ vrsta borbenog psa, nastao u Engleskoj ukr{tawem buldoga i belog engleskog terijera. bulumenta, -e `, gen. mn. bulumenti ‰klat. bullimentum vrewe, previraweŠ gomila qudi, ruqa, gu`va; mete`, vreva. buqa, -e i buqa, -e ` ‰ma|. bulyalŠ 1. pokr. a. gomila, zave`qaj prqavog rubqa. b. izno{en komad ode}e, rita, drowak. 2. vulg. stra`wica. buqon = bujon (v.). buquba{a, -e = buqugba{a, -e m ‰tur. bolukbas›, v. buquk, ba{aŠ ist. stare{ina buquka (1) u nekada{woj turskoj vojsci; komandir ~ete. buqugba{a = buquba{a (v.). buquk, -a m, mn. buquci, gen. mn. buquka ‰tur. bolukŠ 1. ist. jedinica turske vojske, ~eta. 2. gomila, mno{tvo; stado, krdo.

bund bum, buma i bum, buma m ‰engl. boomŠ 1. ekon. nagli uspon, porast cena trgova~kih proizvoda i berzanskih kurseva. 2. veliki, obi~no nagli uspeh, prodor; senzacija, odu{evqewe; v. bebi-bum. buma{ka, -e `, dat. i lok. buma{ki, gen. mn. buma{ki ‰rus. buma`kaŠ 1. papiri}, hartijica. 2. fam. isprava, potvrda, dokument, legitimacija. bumbar, -ara m ‰tur. bumbar od pers. bunbar, bumbarŠ kulin. vrsta orijentalnog slanog jela (spravqa se tako da se lojna ko{uqica ili siri{te brav~eta nadene me{avinom iseckane xigerice s ne{to pirin~a i iseckanog luka, za{ije i stavi da se pe~e). bumba{ir, -a m ‰tur. mubasir od ar. muba{irŠ izaslanik, glasnik; up. muba{ir. bumerang, -a m, mn. bumeranzi, gen. mn. bumeranga ‰engl. boomerang od aborixinskogŠ 1. oru`je australijskih uro|enika, Aborixina, zakrivqenog oblika, koje se baca tako da se vrati baca~u ukoliko ne pogodi ciq. 2. fig. postupak, sredstvo i sl. koji se okre}e protiv onoga koji se wime sluì. buna, -e ` ‰skr. od bu(tadijen) na(trijum)Š hem. ve{ta~ka guma, sinteti~ki kau~uk. bunar, -a m, mn. bunarevi i bunari, gen. mn. bunara i bunareva i bunar, -ara m, mn. bunari, gen. mn. bunara ‰tur. bunar, punar izvorŠ 1. iskopana uska duboka jama, obi~no ozidana, za skupqawe podzemne vode ili ki{nice, studenac, zdenac. 2. izvor, obi~no ogra|en, pode{en da se iz wega vadi voda. bunarxija, -e m ‰v. bunarŠ onaj koji kopa bunare, koji se bavi gra|ewem bunara. bungalov, -a m ‰engl. bungalow od ind. bangla bengalska ku}aŠ 1. drvena ku}ica (obi~no prizemna) s verandom, koja sluì za odmor. 2. ku}ica od jedne ili vi{e soba koja sluì za iznajmqivawe; deo turisti~kog naseqa u kampu ili hotelskog kompleksa. bungur, -a m ‰tur. bulgurŠ kukuruzna ili p{eni~na prekrupa; jelo spremqeno od takve prekrupe. bund, -a m, mn. bundovi, gen. mn. bundova ‰nem. BundŠ 1. savez, dru{tvo, liga. 2. (Bund) ist. op-

245

bunda {ti radni~ki savez Jevreja u Rusiji, Litvaniji i Poqskoj krajem XIX i po~etkom HH veka. bunda, -e `, gen. mn. bundi ` ‰ma|. bunda kaputŠ krzneni ili krznom postavqeni kaput. x bundast. bunda{, -a{a m, mn. bunda{i, gen. mn. bunda{a ‰od nem. Bund savezŠ ist. pripadnik nema~ke fa{isti~ke organizacije Kulturbund (Prosvetni savez) u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata, hitlerovski petokolona{. Bundesliga, -e `, dat. bundesligi, gen. mn. bundesliga ‰nem. BundesligaŠ savezna fudbalska liga u Nema~koj. Bundesrat, -a m ‰nem. BundesratŠ savezno ve}e, jedan od dva doma parlamenta u Nema~koj; up. Bundestag. Bundestag, -a m ‰nem. BundestagŠ savezna skup{tina Nema~ke, predstavni~ki dom parlamenta; up. Bundesrat. bunker, -a m, mn. bunkeri, gen. mn. bunkera ‰engl. bunkerŠ 1. voj. nadzemno malo betonsko utvr|ewe za odbranu. 2. skladi{te za ~uvawe raznog materijala; skladi{te za ugaq na parobrodu. 3. àrg. ilegalno skladi{te razli~ite robe (naj~e{}e pi}a, cigareta i dr.). 4. prtqa`nik autobusa. 5. sp. ~vrsta, zatvorena odbrana u fudbalu, rukometu i sl. bunkera{, -a{a m, mn. bunkera{i, gen. mn. bunkera{a ‰v. bunkerŠ 1. izuzetno hrabar borac koji juri{a na bunkere. 2. ist. pogrdan naziv za one koji su se u vreme NOB-a krili da ne bi i{li u rat. bunkerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. bunkerŠ smestiti, sme{tati u bunker; sakri(va)ti. bunraku, -ua m ‰jap. od kin.Š japansko lutkarsko narodno pozori{te, uz pevawe i muzi~ku pratwu. bunt, -a m, mn. buntovi, gen. mn. buntova ‰nem. Bund savez, urotaŠ 1. ustanak protiv vlasti, buna, pobuna. 2. nezadovoqstvo, otpor, revolt. buntar, -ara m ‰v. buntŠ v. buntovnik. x buntarski. buntdruk, -a m ‰nem. Buntdruck od bunt {arenŠ zast. tipogr. tehnika {tampawa u olovnom slogu; {tampawe u vi{e boja.

246

burdon buntovan, -vna, -vno ‰v. buntŠ 1. koji se buni protiv vlasti, koji je spreman na bunu, pobunu. 2. koji se odnosi na buntovnika. buntovnik, -a, mn. buntovnici, gen. mn. buntovnika ‰v. buntŠ 1. onaj koji se buni protiv postoje}eg stawa, protiv vlasti, koji u~estvuje u buni. 2. nezadovoqnik, pobuwenik, onaj koji protestuje. x buntovni~ki. Bur, Bura, mn. Buri, gen. mn. Bura ‰hol. Boer seqakŠ potomak holandskih doseqenika koji su se u XVII veku iskrcali u ju`noj Africi; Ju`noafrikanac bele rase. burag, -aga m, mn. burazi, gen. mn. buraga ‰rum. buric od lat. umbilicus pupakŠ 1. èludac kod preìvara. 2. pej. èludac u ~oveka. burazer, -a m, mn. -i ‰tur. birader od pers. biraderŠ 1. àrg. brat. 2. fam. drug, prijateq. burak, -aka m ‰ar. buraqŠ mitol. rajsko bi}e u liku krilatog kowa na kojem se, po islamskom verovawu, Muhamed uspeo na nebo. buranija nepr. v. boranija. burbon, -ona m ‰engl. bourbon, po okrugu Bourbon County u Kentakiju, gde se najpre proizvodioŠ ameri~ki viski, dobijen destilacijom kukuruza i raì. burg, -a m, mn. burgovi, gen. mn. burgova ‰nem. BurgŠ zamak, dvorac; mala tvr|ava. burgija, -e `, gen. mn. burgija ` ‰tur. burguŠ 1. zavojna, spiralna alatka za bu{ewe, svrdlo. 2. fig. besmislica, budala{tina, glupa {ala. burgijati, -am nesvr{. ‰v. burgijaŠ 1. bu{iti burgijom. 2. zbijati glupe {ale. 3. spletkariti, rovariti (protiv nekoga). burgija{, -a{a m, mn. burgija{i, gen. mn. burgija{a ‰v. burgijaŠ 1. onaj koji pravi i prodaje burgije. 2. onaj koji zbija neslane {ale, lakrdija{. 3. onaj koji podsti~e na pobunu, podbada~. burgundac, burgunca m ‰prema fr. pokrajini Burgundiji (Bourgogne)Š 1. sorta vinove loze iz francuske pokrajine Burgundije koja daje crno gro`|e. 2. vrsta vina od tog gro`|a. burda, -e `, gen. mn. burda ‰ar. burdaŠ ogrta~, pla{t, obi~no od vune. burdeq, -a m, mn. burdeqi, gen. mn. burdeqa ‰fr. bordelŠ 1. ku}ica, koliba. 2. = bordel (v.).

buruntija2

buregxija burdon, -ona m ‰fr. bourdonŠ muz. duboki registar na orguqama; duboki bas uop{te. buregxija, -e m ‰v. burek, -xijaŠ onaj koji pravi i prodaje burek. x buregxijin, buregxijski. buregxinica, -e ` ‰v. buregxijaŠ buregxijska radwa, radwa u kojoj se pravi i prodaje burek. burek, -a m, mn. bureci, gen. mn. bureka ‰tur. borekŠ vrsta pite od kora, naj~e{}e sa sirom, re|e s mesom, jabukama i sl. buret, -a m ‰fr. bourretteŠ vrsta tkanine od otpadaka svile za letwu ode}u. x buretski. burexik, -a m, mn. burexici, gen. mn. burexika ‰tur. borecik dem. od burekŠ vrsta pite s mesom. buròazija, -e (uob. i buròazija, -e) ` ‰fr. bourgeoisieŠ 1. ist. gra|anska klasa u feudalnom poretku (nasuprot plemstvu i sve{tenstvu). 2. u kapitalisti~kom dru{tvu, dru{tveni sloj koji je vlasnik kapitala, sredstava za proizvodwu. x buròaski i buròaski. burùj, -uja m, mn. burùji, gen. mn. burùja ‰rus. burùè od fr. bourgeoisŠ 1. pripadnik buròazije, gra|anske klase, gra|anin. 2. pej. malogra|anin, }ifta. 3. àrg. onaj koji ima kapital, bogat ~ovek, bogata{. x burùjski. burùjka, dat. -ki, gen. mn. -ki ` ‰v. burùjŠ èna burùj. burza (hrv.) v. berza. Buridanov magarac, Buridanovog magarca m ‰fr. Buridan, lat. BuridanusŠ filoz. primer za nemogu}nost slobodne voqe, koji se pripisuje francuskom sholasti~kom filozofu @anu Buridanu (1300–1358): gladan magarac izme|u dva potpuno jednaka snopa sena uginu}e od gladi, po{to se ne moè odlu~iti koji bi pre jeo. burin, -ina m, mn. burini, gen. mn. burina ‰venec. burin od gr~. boreas severni vetarŠ meteor. slab isto~ni vetar u Dalmaciji, slabija bura. burina, -e `, gen. mn. burina ` ‰venec. borina, ital. bolina od engl. bow-lineŠ pom. konopac za zatezawe jedra kad je vetar protivan. burka, -e `, dat. burci, gen. mn. burki ‰rus. burka; hind. burga’Š 1. ogrta~ od vaqane vune i kozje dlake (uobi~ajen na Kavkazu). 2. u musli-

manskim zemqama, ogrta~ koji pokriva celo telo ène, s uskim prorezom za o~i. burlak, -a m, mn. burlaci, gen. mn. burlaka ‰rus. burlakŠ radnik koji sa obale uètom vu~e la|u po reci (ob. na Volgi). burleska, -e `, dat. burlesci, gen. mn. burleski i burleska, -e `, dat. burlesci, gen. mn. burleski ‰ital. burlesco {aqiv, fr. burlesqueŠ 1. kwi`. scenski komad s preteranom, ~esto grubom komikom, farsa, lakrdija. 2. muz. kra}a vesela muzi~ka kompozicija. burleskni i burleskni, -a, -o ‰v. burleskaŠ koji se odnosi na burlesku, koji ima karakteristike burleske, sme{an, lakrdija{ki. burma, -e `, gen. mn. burmi ‰tur. burma od burmak zavrtetiŠ 1. jednostavan prsten, obi~no bez kamena, koji se nosi kao znak bra~ne veze, ven~ani prsten. 2. zast. zavrtaw, {raf. 3. zast. uvojak kose, kovrxa. burmut, -a m ‰tur. buruntu od burun nos i ot travaŠ u prah samleven duvan za {mrkawe. burmuta{, -a{a m, mn. burmuta{i, gen. mn. burmuta{a ‰v. burmutŠ onaj koji {mr~e burmut. burmutiti, -im nesvr{. ‰v. burmutŠ {mrkati burmut. burmutica, -e ` ‰v. burmutŠ kutija za burmut. burnus, -a m, mn. -i ‰tur. bornuz od ar. burnusŠ duga~ki arapski ogrta~ s kapuqa~om, kakav nose beduini. burov, -a m ‰prema nem. lekaru Burovu iz XIX vekaŠ = burova voda (ta~nije: Burovqeva voda) farm. bezbojna te~nost, rastvor aluminijum acetata, upotrebqava se za obloge kod rana, otoka, ~ireva i dr. burova voda = burov (v.). bursitis, -a m ‰nlat. bursa kesicaŠ med. akutno ili hroni~no zapaqewe sluznih kesica. burski koji se odnosi na Bure. y Burski rat ist. rat izme|u Bura i Engleza vo|en po~etkom HH veka, u kojem su Buri izgubili samostalnost. buruntija1 nepr. v. bujruntija. buruntija2, -e ` ‰tur. guruh gomilaŠ druìna, ~eta, banda.

247

burunxuk burunxuk, -a m, mn. burunxuci, gen. mn. burunxuka ‰tur. buruncuk ~aura svilene bubeŠ 1. tanka, providna svilena tkanina. 2. svileni veo kojim ène pokrivaju lice. 3. u pridevskoj slu`bi: v. burunxukli. burunxukli prid. indekl. ‰v. burunxukŠ koji je od burunxuka. burunxuklija, -e ` ‰v. burunxukŠ ko{uqa od burunxuka. bururet, -a m ‰tur. burudet od ar. buruda hladno}aŠ 1. nered, pometwa; galama. 2. vrtoglavica, nesvestica. bur{, -a m, mn. bur{evi, gen. mn. bur{eva ‰nem. BurschŠ ist. 1. ~lan studentskog udruèwa, student. 2. oficirski sluga, posilni. -bus ‰lat. -bus pade`ni nastavak za dativ mnoìne, od omnibus svimaŠ osamostaqeni sufiksoid za tvorbu novih re~i (autobus, {inobus i sl.). bus, -a m, mn. busovi, gen. mn. busova ‰engl. busŠ v. bas2. busija, -e `, gen. mn., busija ` ‰tur. buô, puôŠ zaseda, mesto podesno za skrivawe i iznenadni napad; skrovito mesto sa kojeg lovac vreba divqa~. busola, -e `, gen. mn. busola i busola, -e `, gen. mn. busola ‰ital. bussolaŠ kompas. bustrofedon, -ona m ‰gr~. bous govedo, strophe okret, obrtajŠ na~in pisawa na epitafskim spomenicima starih Grka i Feni~ana, gde redovi teku naizmeni~no: jedan red sleva nadesno, a drugi obrnuto (nalik na okretawe volova pri orawu). buta, -e `, gen. mn. buta ‰ind. butaŠ lik. ornament u indijskoj umetnosti koji prikazuje venac cve}a sa stilizovanim listovima. butada, -e ` ‰fr. boutadeŠ duhovita {ala, dosetka. butan, -ana m ‰nem. Butan od lat. butyrum maslacŠ hem. vrsta gasa, zasi}eni ugqovodonik (C4H10) x butanski. butarga, -e `, dat. butargi, gen. mn. butargi ` ‰ital. bottargaŠ su{ena ikra morske ribe, avgutar. butaforija, -e ` ‰ital. buttafuori pozori{ni inspicijentŠ 1. pozor. rekviziti, delovi inscenacije. 2. la`ni predmeti koji sluè za po-

248

butum kazivawe ili reklamu; makete koje treba da pruè iluziju pravog. buteqa, -e `, gen. mn. buteqa ` ‰fr. bouteilleŠ boca, fla{a; boca za vino od 0,7 litara. buter, -a = puter, a m ‰nem. Butter od lat. butyrum maslac, gr~. boutyronŠ maslac. buterbrot, -a m ‰nem. ButterbrotŠ pokr. zast. hleb s buterom. butiga, -e, butiga, -e i butiga, -e ` ‰ital. bottegaŠ pokr. prodavnica, du}an, radwa; up. bodega (2). butigar, -ara m, mn. butigari, gen. mn. butigara ‰v. butigaŠ 1. vlasnik butige. 2. prodavac u butigi, trgovac. butik, -a m, mn. butici, gen. mn. butika = butika, -e `, gen. mn. butika ‰fr. boutiqueŠ otmena prodavnica modne ode}e. butika = butik (v.). butiraà, -e ` ‰fr. bouturageŠ agr. razmnoàvawe biqaka zasa|ivawem izdanaka u zemqu. butirati, butiram, 3. l. mn. butiraju nesvr{. i svr{. ‰engl. to boot skr. od bootstrap pertla, odnosno, uraditi pertlom, {to bi odgovaralo na{em: uraditi pomo}u {tapa i kanapaŠ ra~. pokrenuti ra~unar. butirometar, -tra m, mn. butirometri, gen. butirometara ‰gr~. boutyron maslac, v. -metarŠ sprava za merewe sadràja masti u mleku. mn.

butleg, -a m, mn. butlezi, gen. mn. butlega ‰engl. bootleg krijum~aritiŠ piratsko izdawe (muzi~kog snimka na kompakt disku, kaseti i sl.). butovawe, -a m ‰od engl. bootŠ ra~. podizawe, pokretawe operativnog sistema. butovati, butujem svr{. i nesvr{. ‰engl. bootŠ uneti, unositi prvi put operativni sistem u ra~unar, {to se kasnije obavqa automatski pri svakom ukqu~ivawu i resetovawu ra~unara. buton, -ona m, mn. butoni, gen. mn. butona ‰fr. bouton, ital. bottoneŠ 1. dugme. 2. min|u{a sa dragim kamenom u obliku dugmeta. butrast, -a, -o ‰tur. badurŠ puna~ak, bucmast, debeo. butum prid. indekl. ‰tur. butunŠ sav, ceo.

bu}ma bu}ma, -e ` ‰tur. bukme od bukmek usukatiŠ pokr. 1. debela upredena vrpca, gajtan; predmet izra|en od bu}me. 2. vrsta veza. bufalo, -a m, mn. bufali, gen. mn. bufala ‰engl. buffalo od ital. bufaloŠ zool. vrsta bizona, ameri~ki bizon, up. bizon. bufer, -a m, mn. buferi, gen. mn. bufera ‰engl. bufferŠ gvozdeni kolut izme|u dva vagona koji spre~ava wihovo sudarawe. bufo, prid. indekl. ‰ital. buffo sme{anŠ 1. muz. komi~an, koji ukazuje na komi~an karakter muzi~kih dela ili uloga. 2. muz. komi~ni peva~ u italijanskoj operi; up. opera bufa. bufon, -ona m, mn. bufoni, gen. mn. bufona ‰venec. bufon, ital. buffoneŠ lakrdija{, komi~ar, {aqiv~ina. bufonerija, -e ` ‰fr. bouffonnerieŠ 1. jeftina {ala, lakrdija. 2. pozori{ni komad koji se zasniva na lakom, komi~nom zapletu. buhara, -e ` ‰prema imenu grada Buhara u UzbekistanuŠ vrsta }ilima s karakteristi~nim {arama. buhtla, -e `, gen. mn. buhtli ‰nem. BuchtelŠ vrsta kola~a od kiselog testa, puwenog xemom. buhur, -a m ‰tur. buhur od ar. bahurŠ pokr. mirisna smola za ka|ewe (obi~no tamjan). buhurdar, -ara m, mn. buhurdari, gen. mn. buhurdara ‰tur. buhurdan, v. buhurŠ pokr. kadionica. buh{tabirati, buh{tabiram, 3. l. mn. buh{tabiraju nesvr{. ‰nem. buchstabieren od Buchstabe slovoŠ izgovarati re~i slovo po slovo, sricati, spelovati (v.). Bucefal v. Bukefal. bucov, -a i bucov, -a m, mn. -i ‰ma|. buczoŠ zool. 1. vrsta re~ne ko{qoribe, Aspius rapax; vrsta re~ne ko{qoribe, Alburnus mento. 2. fig. glupak, som. bu~uk, -a m, mn. bu~uci, gen. mn. bu~uka ‰tur. bucukŠ 1. pokr. polovina, pola. 2. zast. zapreminska mera za ìto, merica. buxa, -e ` ‰tur. cubbŠ 1. batina sa zadebqanim krajem, kija~a. 2. àrg. ~ovek na va`nom poloàju, mo}an, imu}an ~ovek, velika zverka. 3. pokr. rupa, jama.

bhakti buxak, -aka, mn. buxaci, gen. mn. buxaka ‰tur. bucakŠ 1. ugao, }o{ak. 2. zaba~eno, skriveno mesto; neugledno, ru`no mesto ili prostorija, }umez. buxaklija, -e m ‰v. buxak, -lijaŠ 1. pej. onaj koji bez stru~ne spreme vr{i neki posao. 2. onaj koji se bavi sitnim advokatskim poslovima, drveni advokat. buxast, -a, -o ‰v. buxaŠ koji je nalik na buxu, koji ima oblik buxe. buxet, -a m, mn. buxeti, gen. mn. buxeta m ‰engl. budgetŠ 1. finans. predra~un prihoda i rashoda, obi~no za godinu dana, u nekom preduze}u, ustanovi, dràvi i dr. 2. nov~ane mogu}nosti; li~ni prihodi. x buxetski. buxetirati, buxetiram, 3. l. mn. buxetiraju svr{. i nesvr{. ‰v. buxetŠ finansirati iz buxetskih sredstava. buxovan v. buxa (2). bu{a, -e ` ‰ma|. busaŠ 1. a. sitno, trbu{asto planinsko gove~e. b. mali kow ili kobila. v. mr{ava, kr`qava ovca. 2. pej. a. omalena trbu{asta osoba. b. osoba bez vrednosti, {u{a. bu{el, -a m, mn. bu{eli, gen. mn. bu{ela m ‰engl. bushelŠ engleska i ameri~ka mera za ìto (oko 35 litara). bu{ido, -a m ‰jap. put ratnikaŠ kodeks pona{awa samuraja u Japanu (kult predaka, hrabrost, odanost, prezirawe smrti itd.). bu{on, -ona m, mn. bu{oni, gen. mn. bu{ona ‰fr. bouchonŠ elektr. zast. uti~nica, prikqu~na kutija. B-film, -a m, mn. B-filmovi, gen. mn. B-filmova (po engl. B-picture, B-movie) kra}i film kakav je nekada sniman radi prikazivawa uz glavni film, konvencionalnog sadràja, sa slabo poznatim izvo|a~ima; fig. drugorazredno filmsko delo. Bhagavad-Gita ‰sanskr., pesma blaènogŠ religiozno-filozofska poema u vidu dijaloga, deo Mahabharate (v.). bhakti, bhaktija m ‰sanskr.Š qubav i predawe boànstvu (u hinduizmu).

249

V va! ‰fr. va idiŠ moè, vaì, nastavqam (izraz koji se koristi u hazardnim karta{kim igrama u trenutku kada igra~ stavqa novac na kartu). va bank v. bank. Vavilon, -a i Vavilon, -ona m ‰hebr. Babel, prema akadskom Bab-ilu vrata bogaŠ geogr. 1. sumerski grad na reci Eufrat u Mesopotamiji, dostigao vrhunac u VI veku pre n. e. 2. azijska dràva u starom veku na prostoru izme|u reka Eufrat i Tigar. vavilonski, -a, -o ‰v. VavilonŠ koji pripada Vavilonu. y Vavilonska kula kula koju su qudi, prema Bibliji (Postawe 11:1–9), hteli da podignu do neba; Bog ih je kaznio time {to je stvorio razli~ite jezike, pa se vi{e nisu razumeli me|u sobom. vaga, -e `, dat. i lok. vagi ‰nem. WaageŠ sprava za merewe teìne, kantar. y ìva vaga teìna ìvotiwe u ìvom stawu. z staviti na vagu uzeti u obzir razne okolnosti, proceniti. vagabund, -a m, mn. vagabundi, gen. mn. vagabunda ‰lat. vagabundus prema vagari lutatiŠ pej. skitnica, lutalica, besku}nik; protuva, probisvet, vucibatina. x vagabundski. vagan, -a m, mn. vagani, gen. mn. vagana ‰ngr~. bagenonŠ 1. drveni sud za merewe. 2. stara merna jedinica za ìto. 3. vrsta posude; ~anak, drvena zdela. vagant, -a m, mn. vaganti, gen. mn. vaganata ‰lat. vagans prema lat. vagari lutatiŠ 1. sredwovekovni |ak koji je putovao od {kole do {kole. 2. putuju}i svira~ i lakrdija{. 3. v. vagabund. vagantan, -tna, -tno ‰v. vagantŠ koji skita, luta, neuhvatqiv.

250

vagarina, -e ` ‰v. vagaŠ plata dobijena za vagawe, merina. vagati, vagam nesvr{. ‰v. vagaŠ 1. a. meriti na vagi. b. odmeravati, procewivati. 2. biti teàk, teìti. vaga{, -a m, mn. vaga{i, gen. mn. vaga{a ‰ma|. vagasŠ 1. duboko use~en trag to~ka u vla`noj zemqi, kolovoz. 2. jarak, rov. vagina, -e ` ‰lat. vaginaŠ anat. kanal koji povezuje spoqni deo ènskog polnog organa i matericu; rodnica, stidnica. x vaginalan. vaginaleta, -e ` ‰v. vagina, vaginalanŠ farm. tableta koja se stavqa u vaginu. vaginizam, -zma m ‰v. vaginaŠ med. preterano stezawe mi{i}a vaginalnog ulaza i karli~nog dna kao posledica preosetqivosti. vaginitis, -a m ‰v. vagina, -itisŠ med. upala, zapaqewe vagine. vaginoskopija v. kolposkopija. x vaginoskopski. vagnerijanac, -nca m, mn. vagnerijanci, gen. mn. vagnerijanaca ‰nem. Wagnerianer prema WagnerŠ muz. 1. poznavalac i qubiteq muzike nema~kog kompozitora Riharda Vagnera (1813–1883). 2. zagovornik i nastavqa~ Vagnerovog na~ina komponovawa. 3. operski peva~ koji je spreman da otpeva zahtevne uloge u Vagnerovim delima. x vagnerijanski. vagnerijanstvo, -stva s ‰v. vagnerijanacŠ sklonost ka Vagnerovoj muzici. vagon, -ona m, mn. vagoni, gen. mn. vagona ‰engl. waggon od hol. wagenŠ 1. èlezni~ka ili tramvajska kola. 2. koli~ina robe (oko 10.000 kg) koja staje u jedan teretni vagon.

vagona{ vagona{, -a{a m, mn. vagona{i, gen. mn. vagona{a ‰v. vagonŠ neol. 1. radnik koji vr{i utovar robe u vagone ili istovar robe iz wih. 2. radnik koji vu~e ili gura vagonet. 3. indiv. onaj koji ìvi u vagonu. x vagona{ki. vagonet, -a i vagonet, -eta m, mn. vagoneti, gen. mn. vagoneta ‰fr. wagonnet, v. vagonŠ mali vagon koji sluì za prevoz tereta (naj~e{}e gra|evinskog materijala, rude i sl.). vagonirati, vagoniram, 3. l. mn. vagoniraju nesvr{. ‰v. vagonŠ tovariti robu u vagone. vagon-kiper, -a m, mn. -i ‰v. vagon, kiperŠ èlezni~ki vagon s ure|ajem za istovarivawe, kipovawe. vagon-li, vagon-lija m ‰fr. wagon-lit prema lit krevetŠ spava}a kola u vozu. vagon-restoran, -ana m ‰fr. wagon-restaurant, v. vagon, restoranŠ kola za obedovawe u vozu. vagonski, -a, -o ‰v. vagonŠ koji se odnosi na vagon, koji pripada vagonu. y vagonska roba trg. roba u velikim koli~inama, koja se mora prevoziti vagonima. vagotomija, -e ` ‰v. vagus, -tomijaŠ med. presecawe pojedinih delova vagusnog ìvca (v.); vr{i se da bi se smawilo lu~ewe èluda~ne kiseline. vagotonija, -e ` ‰v. vagus, -tonijaŠ med. poreme}aj ravnoteè u autonomnom ìv~anom sistemu koji se manifestuje pove}anom osetqivo{}u. vagus, -a m ‰lat. vagus (nervus) lutaju}i (ìvac)Š anat. deseti mo`dani ìvac, koji reguli{e nadraàje za grlo, plu}a, srce, jedwak i druge organe. vada, -e ` ‰tur. vade od ar. wa'da obe}aweŠ zast. 1. vreme za koje treba ne{to uraditi, obaviti; termin, rok. 2. menstruacija. vademekum, -a m, mn. -i ‰lat. vade mecum hajde sa mnomŠ naziv za kwigu koja se koristi svakodnevno kao priru~nik ili podsetnik. vadimonijum, -a (i vadimonij, -a) m ‰lat. vadimoniumŠ prav. 1. jemstvo, garancija (da }e neko odre|enog dana do}i na sud). 2. utvr|eni termin, rok dolaska na sud. vaz, vaza m, mn. vazovi, gen. mn. vazova ‰tur. va’z od ar. wa'zŠ pokr. 1. propoved kod muslimana. 2. beseda, govor.

vazomotori vaza, -e ` (boqe nego vazna) ‰fr. vase, nem. Vase od lat. vas sud, posudaŠ 1. ukrasni, dekorativni predmet, posuda za cve}e. 2. anti~ki umetni~ki sud izra|en od ilova~e. vazal, -ala m, mn. vazali, gen. mn. vazala (`. vazalka, -e, dat. i lok. vazalki, gen. mn. vazalki) ‰srlat. vassallus od kelt. vassus slugaŠ 1. ist. osoba u feudalnom dru{tvenom ure|ewu koja je u podre|enom, zavisnom poloàju u odnosu na nekog feudalca vi{eg ranga, v. senior. 2. fig. onaj koji je nekome pot~iwen, koji ne moè samostalno da odlu~uje. x vazalan i vazalski. vazektomija, -e ` ‰lat. vas sud, gr~. ektome isecaweŠ med. odrezivawe i podvezivawe semenih kanala kod mu{karca s ciqem spre~avawa daqeg oplo|avawa, a da se pri tom ne uti~e na umawewe seksualnog potencijala. vazelin, -ina m ‰vaseline fabri~ko ime proizvoda prema nem. Wasser voda, gr~. elaion uqeŠ 1. hem. mast dobijena destilacijom nafte koja se upotrebqava u medicini, farmaciji i kozmetici za poboq{awe koè lica ili ruku. 2. tehn. vrsta maziva koje sluì za podmazivawe ma{ina u industriji. x vazelinski. vaziti, vazim nesvr{. ‰v. vazŠ pokr. 1. dràti propoved, propovedati. 2. dràti govor, besediti. vazna v. vaza. vazo- ‰lat. vas sud, posudaŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava krvni sud. vazodilatator, -a m, mn. -i ‰v. vazo-, lat. dilatare {iriti, rastezatiŠ 1. anat. ìvac, nerv koji u~estvuje u {irewu (dilataciji) krvnih sudova. 2. farm. sredstvo koje uti~e na {irewe krvnih sudova. vazodilatacija, -e ` ‰nlat. vasodilatatio, v. vazo-, dilatacijaŠ med. {irewe krvnih sudova. vazokonstriktor, -a m ‰v. vazo-, konstriktorŠ 1. anat. ìvac koji u~estvuje u stezawu (konstrikciji) krvnih sudova. 2. farm. sredstvo koje suàva krvne sudove. vazokonstrikcija, -e ` ‰v. vazo-, konstrikcijaŠ med. suàvawe krvnih sudova. vazomotori, vazomotora m mn. ‰v. vazo-, lat. motor prema movere pokretatiŠ anat. ìvci koji u~estvuju u {irewu ili suàvawu krvnih sudova.

251

vazomotorika vazomotorika, -e `, dat. i lok. vazomotorici ‰v. vazomotoriŠ med. zajedni~ki naziv za procese {irewa krvnih sudova (vazodilatacije) i wihovog suàvawa ili stezawa (vazokonstrikcije). vazomotorni, -a, -o ‰v. vazomotoriŠ koji se odnosi na vazomotore, koji pripada vazomotorima. y vazomotorna neuroza med. bolest vazomotora, ìvaca koji u~estvuju u pro{irivawu ili suàvawu krvnih sudova. vazopresin, -ina m ‰v. vazo-, lat. pressio pritiskaweŠ fiziol. hormon zadweg dela hipofize koji steè arterije, podiè arterijski pritisak i kontroli{e rad bubrega. vazotomija, -e ` ‰v. vazo-, gr~. -tomia od temnein se}iŠ med. presecawe semenih kanala; up. vazektomija. vaiz, -a m, mn. -i ‰tur. vaiz od ar. wa’izŠ rel. 1. osoba koja propoveda, propovednik kod muslimana. 2. uop{te poznavalac muslimanske verske literature. vai{e{ika, -e `, dat. i lok. vai{e{ici ‰sanskr. vaisesika specifi~nostŠ filoz. naziv za jedan od {est sholasti~kih sistema u indijskoj filozofiji. vai{ija, -e ` ‰sanskr. vaisyaŠ tre}a kasta u nekada{wem dru{tvenom ure|ewu Indije koju sa~iwavaju seqaci, trgovci i zanatlije. vajat, -ata m, mn. vajati, gen. mn. vajata ‰tur. hayat od ar. hayat ìvotŠ etnol. 1. mawa zgrada u dvori{tu seoske ku}e, obi~no namewena mladencima. 2. prostorija pored kuhiwe u kojoj se drè vo}e, drva i dr., ostava. 3. trem, doksat (u seoskoj ku}i). vajda = fajda (v.). vajdskrin, -a m ‰engl. wide screenŠ {iroko bioskopsko platno, veliki ekran. vajzbratna, -e ` ‰nem. WeissbratenŠ 1. belo (obi~no sviwsko) meso uz ki~mu. 2. pe~ewe od takvog mesa. vajsmanizam, -zma m ‰prema nem. WeissmannŠ biol. u~ewe nema~kog biologa Augusta Vajsmana (1834–1914) prema kome su i procesi u organizmu zasnovani na principu prirodnog odabirawa; vrsta neodarvinizma.

252

vakuum vakantan, -tna, -tno ‰lat. vacans od vacare biti prazanŠ prazan, upra`wen, slobodan, nepopuwen, nezauzet. vakancija, -e ` ‰nlat. vacantia, v. vakantanŠ 1. slobodno, prazno, nepopuweno mesto (u {koli ili na poslu). 2. upra`wenost, nepopuwenost, nezauzetost. 3. {kolski raspust. 4. sudski odmor. vakasuz, -a m ‰tur. vakats›z, v. vakatŠ pokr. nezgodno doba, nevreme. vakat, -kta m ‰tur. vakit od ar. waqtŠ 1. vreme, ~as, doba; pravo vreme. y dok je vakat dok jo{ ima vremena. 2. vreme za molitvu kod muslimana. 3. molitva, klawawe kod muslimana, namaz. vakacija, -e ` ‰lat. vacatioŠ 1. zast. {kolski raspust. 2. v. vakancija. vakif, -a m, mn. -i ‰tur. vak›f od ar. waqifŠ 1. osoba koja je zave{tala imawe u verske ili humanitarne svrhe. 2. osniva~ vakufa (v.). vaktija, -e ` ‰tur. vaktiye od ar. waqtiyyaŠ vremenski raspored bogosluèwa kod muslimana, satnica obavqawa muslimanskih verskih slu`bi. vaktile pril. ‰tur. vaktiyle, v. vakatŠ pokr. 1. nekada, u staro vreme, svojevremeno. 2. na vreme, pravovremeno, u pravi ~as. vaktisahat, -a m ‰tur. vakt-i saat, v. vakat, sahatŠ pokr. samrtni, su|eni ~as. vakuitet, -eta m ‰lat. vacuitasŠ 1. praznina, prazan prostor; upra`wenost. 2. sujetnost, ta{tina, ispraznost. vakuola, -e i vakuola, -e ` ‰nlat. vacuola od lat. vacuus prazanŠ biol. {upqina u ìvoj }eliji, popuwena te~no{}u; mehuri}, me{~i}. vakuum, -a m (nepr. vakum) ‰lat. vacuum, sr. rod od vacuus prazanŠ 1. fiz. prazan, bezvazdu{ni prostor; prostor s veoma razre|enim vazduhom. y vakuum-pakovawe pakovawe namirnica u plasti~nu ambalaù iz koje je isisan vazduh da bi se spre~ilo kvarewe. vakuum-pumpa pumpa za isisavawe vazduha iz zatvorenog prostora. vakuum-ko~nice automeh. meh. ko~nice koje rade na principu isisavawa vazduha, vazdu{ne ko~nice; vakuum-regulator (uob. i vakuum–regulator) tehn. ure|aj za regulaciju isisavawa vazduha. 2. fig. praznina, ispraznost, pusto{. x vakuumski.

vakuumiran vakuumiran, -a, -o (nepr. vakumiran) ‰v. vakuumŠ koji se nalazi u vakuum-pakovawu. vakuumirati, vakuumiram, 3. l. mn. vakuumiraju svr{. i nesvr{. (nepr. vakumirati) ‰v. vakuumŠ (s)pakovati (kvarqive namirnice) u ambalaù iz koje je isisan vazduh. vakuummetar, -tra m, mn. vakuummetri, gen. mn. vakuummetara ‰v. vakuum, -metarŠ fiz. aparat koji sluì za merewe razre|enosti vazduha. vakuf, -a i vakuf, -a m, gen. mn. vakufa ‰tur. vakif od ar. waqfŠ zadu`bina kod muslimana koja se koristi u verske i humanitarne svrhe, sluì za podizawe i izdràvawe xamija, {kola i sl. x vakufski i vakufski. vakufnama, -e ` ‰tur. vak›fname, v. vakuf, pers. name pismoŠ dokument o osnivawu vakufa; propis kojim se reguli{e vo|ewe i upotreba nekog vakufa. vakufsko-mearifski, -a, -o ‰v. vakuf, mearifŠ koji se odnosi na upravqawe vakufom. y vakufsko-mearifsko ve}e vrhovni organ islamske zajednice u vakufu. vakcina, -e ` ‰lat. variola vaccina kravqe bogiweŠ med. farm. supstanca na bazi virusa ili mikroba koja stvara imunitet protiv zaraznih bolesti, cepivo. vakcinator, -a m ‰v. vakcinaŠ 1. osoba koja obavqa, vr{i vakcinisawe. 2. aparat, instrument pomo}u koga se obavqa vakcinisawe. vakcinacija, -e ` ‰nlat. vaccinatio, v. vakcinaŠ med. ubrizgavawe, uno{ewe vakcine u organizam. vakcinisati, vakcini{em nesvr{. ‰v. vakcinaŠ med. davati (nekome) vakcinu, cepiti. y vakcinisati se primati vakcinu, cepiti se. vakcinoterapija, -e ` ‰v. vakcina, terapijaŠ med. le~ewe vakcinisawem. val, vala m ‰fr. voileŠ 1. veliki veo od tanke, providne tkanine namewen nevesti za ven~awe; prozirni pokriva~, koprena za lice. 2. starinski {upqikavi vez. vala v. vala(j). vala, -e `, gen. mn. vala ‰ital. valleŠ pokr. 1. uska i duga~ka dolina. 2. zaliv, uvala. valabi, ija m ‰engl. wallaby od aborixinskog wolabaŠ zool. vrsta maweg kengura.

valencija vala(j) = valah uzv. ‰v. valahiŠ bogme, odista, zaista, ba{. valahi! ‰tur. vallahi! vallah! od ar. wa-llahi! wa-llah!Š bogme, zaista, ba{; do |avola. valahi, bilahi! ‰tur. vallahi, billahi, v. valahi, bilahiŠ uzv. sve~ana zakletva u muslimanskom svetu, koja bi zna~ila: tako mi boga, boga mi. valahi, bilahi, talahi! ‰tur. vallahi, billahi, tallahi od ar. wa-llahi, bi-llahi, ta-llahiŠ najsvetija muslimanska zakletva, u kojoj sve tri re~i zna~e zakliwawe u Boga. valvacija, -e ` ‰v. valviratiŠ fin. odre|ivawe, procewivawe vrednosti novca. valvacioni, -a, -o ‰v. valvacijaŠ koji se odnosi na valvaciju. y valvaciona tabela bank. kursna lista; spisak nov~anih valuta i wihovih trenutnih vrednosti. valvirati, valviram, 3. l. mn. valviraju svr{. i nesvr{. ‰izvedeno iz (de)valvirati, (re)valviratiŠ (iz)vr{iti procenu vrednosti ne~ega, utvrditi, utvr|ivati vrednost, cenu ne~emu. valvula, -e ` ‰lat. valvulaŠ anat. zalistak (sr~ani, venski ili crevni). valdenzi m mn., gen. valdenza ‰srlat. Valdenses prema osniva~u P. Valdusu iz LionaŠ rel. pripadnici katoli~kog reformatorskog pokreta, osnovanog krajem XII veka, sa u~ewem sli~nim evangelizmu. valdhorn, -a m ‰nem. Waldhorn od Wald {uma, Horn rogŠ muz. {umski rog, vrsta duva~kog instrumenta. valentan, -tna, -tno i valentan, -tna, -tno ‰v. valencijaŠ hem. koji ima, poseduje valenciju (naj~e{}e je drugi deo u sloènicama: jednovalentan, polivalentan i sl.). valentinit, -ita m ‰prema nem. sredwovekovnom alhemi~aru ValentinusuŠ miner. vrsta belog minerala, prirodni antimonov trioksid. valentnost, -osti i valentnost, -osti ` ‰v. valencijaŠ hem. osobina onoga {to je valentno. valencija, -e ` ‰lat. valentia, prema valens snaànŠ 1. hem. sposobnost hemijskog privla~ewa nekog atoma ili atomske grupe, izraèna brojem atoma vodonika koje bi bio u stawu da veè. 2. lingv. svojstvo re~i, obi~no glagola, da otvara mesta u re~enici za druge re~i (subjekt, objekt, nepravi objekt i dr.).

253

valer valer, -era m, mn. valeri, gen. mn. valera ‰fr. valeurŠ slik. naziv za odnos svetlog i tamnog u tonu jedne boje ili za odnos me|u raznim tonovima. valerijana, -e ` ‰lat. valeriana iz Valerije, panonske provincije koja je postojbina ove biqkeŠ 1. bot. vrsta lekovite biqke, odoqen, Valeriana officinalis. 2. farm. te~ni lek u vidu kapqica napravqen na bazi korena valerijane koji sluì za smirivawe ìvaca. validan, -dna, -dno ‰lat. validus, prema valere vredetiŠ 1. snaàn, zdrav, krepak. 2. prav. vaè}i, punopravan, punovaàn; koji je u skladu s vaè}im propisima. validacija, -e ` ‰nlat. validatio, v. validanŠ prav. postupak kojim se vr{i potvr|ivawe, overavawe nekog akta ili priznavawe usagla{enosti dokumenta s vaè}im zakonom; potvrda, overa. validitet, -eta m = validnost, -i ` ‰nlat. validitas, v. validanŠ prav. punova`nost, punopravnost; vrednost, vaqanost nekog dokumenta ili postupka prema pravnim kriterijumima. valià, -e ‰venec. valisa, ital. valigiaŠ pokr. kofer. valiza, -e ` ‰fr. valiseŠ 1. ko`na putna torba. 2. zape~a}ena po{tanska torba koju prenosi diplomatski kurir. valija, -e m, gen. mn. valija ‰tur. vali od ar. waliŠ ist. carski, vojno-administrativni izaslanik koji je upravqao vilajetom u Osmanlijskom carstvu. valijat = valiluk (2) (v.). valijum, -a m ‰engl. Valium, fabri~ko imeŠ farm. sredstvo za umirewe, popularno u SAD, odgovara na{em bensedinu. valiluk, -a m, mn. valiluci, gen. mn. valiluka ‰tur. valilik, v. valijaŠ ist. 1. oblast, podru~je, prostor u nadle`nosti odnosno pod upravom valije. 2. = valijat, -ata m du`nost, zvawe valije. 3. namesni{tvo, uprava vilajeta. valkire, valkira ` mn. ‰nem. Walkuren od stnord. valkyriaŠ u staroj skandinavskoj mitologiji bogiwe koje su donosile odluke o pobedniku i poginulima u borbama, a du{e najhrabrijih boraca odvodile u Valhalu (v.), gde su ih sluìle pi}em bogova.

254

valcer valov, -a m, mn. -i ‰ma|. valu, valyuŠ 1. korito ugra|eno u zid ili u samu gra|evinu, koje se koristi za ostavqawe hrane ili vode doma}im ìvotiwama. 2. geogr. dolina u obliku korita. valorizator, -a m, mn. -i ‰v. valorizovatiŠ osoba koja valorizuje, procewuje vrednost ne~ega, procewiva~. valorizacija, -e ` ‰v. valorizovatiŠ 1. utvr|ivawe vrednosti prema realnim merilima. 2. ekon. odre|ivawe vrednosti (imovine, rada) koje se sprovodi na osnovnim i obrtnim sredstvima zbog promene kupovnog kursa nov~ane jedinice. 3. fig. isticawe vrednosti ne~ega, vrednovawe. valorizovati, valorizujem (i valorizirati, valoriziram, 3. l. mn. valoriziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. valoriser od lat. valor vrednostŠ 1. (iz)vr{iti valorizaciju, procenu vrednosti ne~ega. 2. ukaz(iv)ati na ve}u vrednost. valpurgijski, -a, -o ‰od nem. Walpurgis, WalpurgisnachtŠ koji se odnosi na Valpurgu. y valpurgijska no} mitol. no} uo~i prvog maja, posve}ena Valpurgi, benediktinskoj monahiwi iz VIII veka: po nema~kom verovawu tada se ve{tice okupqaju na planini Broken. vals ‰fr. valseŠ v. valcer. valung, -a m, mn. valunzi, gen. mn. valunga ‰nem. WallungŠ 1. strujawe, talasawe. 2. naglo pove}awe temperature tela, naj~e{}e kod èna u klimaksu. valuta, -e ` ‰ital. valuta vrednostŠ finans. nov~ana jedinica koja je sredstvo pla}awa u jednoj dràvi. y zdrava valuta, ~vrsta valuta novac postojane vrednosti. valutarni v. valutni. valutacija, -e ` ‰v. valutaŠ v. valvacija. valutni, -a, -o ‰v. valutaŠ koji se odnosi na valutu. y valutni papiri finans. hartije od vrednosti koje glase na stranu monetu, pa stoga imaju nestalan kurs. Valhala, -e ` ‰stnord. Valholl od valr ubiti i holl dvoranaŠ u staroj skandinavskoj mitologiji dvorana u kojoj Odin, vrhovni bog, prima du{e poginulih ratnika. valcer, -a m, mn. valceri, gen. mn. valcera ‰nem. WalzerŠ muz. 1. vrsta okretne igre u 3/4 taktu, proizi{la iz lendlera (v.), posebno

vaqenke omiqena u Be~u u HIX veku. 2. muzika komponovana za tu igru. x valcerski. vaqenke, vaqenki ` mn. ‰rus. valenkiŠ ruske zimske ~izme od vaqanog sukna ili ~ohe. vamp1, -a m ‰engl. vamp, od nem. Vampir, v. vampirŠ privla~na, izazovna èna, zavodnica; fatalna èna. vamp2, -a m ‰engl. vamp, od stfr. avanpie gorwi deo stopalaŠ muz. improvizovana pratwa u xezu, sa~iwena od niza jednostavnih akorda. vampir, -ira m, mn. vampiri, gen. mn. vampira ‰poreklo nejasnoŠ 1. praznov. mrtvac koji prema narodnom verovawu no}u ustaje iz groba, napada qude i sisa im krv. 2. fig. osoba koja iskori{}ava, izrabquje druge, krvopija. 3. zool. vrsta ju`noameri~kog slepog mi{a, Vampyrus spectrum. 4. bot. biqka pupoqica, Denothera biennis. x vampirski. vampirizam, -zma m ‰v. vampirŠ 1. verovawe u postojawe vampira. 2. med. i psih. bolest koja se manifestuje patolo{kom potrebom za krvqu. 3. fig. pohlepa, gramzivost osoba koje bogatstvo sti~u tu|im radom. vampum, -uma m, mn. -i ‰engl. wampum od egz.Š vrsta amajlije severnoameri~kih Indijanaca, sastavqene od nanizanih {koqki. etnol.

vanadijum, -a (i vanadij, -a) m ‰nlat. vanadium po imenu staronordijske bogiwe VanadisŠ hem. hemijski element, oznaka V, atomski broj 23, sivi metal koji sluì za oplemewivawe ~elika. vangl, -a m = vangla, -e i vangla, -e `, gen. mn. vangli i vangla ‰nem. Weingel ili WeidlingŠ 1. ve}a, duboka, kuhiwska posuda sa uìm dnom i {irim otvorom. 2. zidarski sud s dr{kom, kojim se zahvata ìtki malter. vandal, -ala m, mn. vandali, gen. mn. vandala ‰lat. VandaliŠ 1. (Vandal) pripadnik starogermanskog plemena koje je 455. godine opqa~kalo i opusto{ilo Rim uni{tavaju}i kulturne vrednosti. 2. (vandal) fig. osoba koja se pona{a bezobzirno, ru{ilac; onaj koji uni{tava kulturne vrednosti. x vandalski. vandalizam, -zma m ‰v. vandalŠ divqa~ko pona{awe, razarawe, pqa~kawe i uni{tavawe kulturnih vrednosti.

vanparlamentaran vandemijer, -era m ‰fr. vendemiaire od lat. vendimia berbaŠ prvi mesec francuskog revolucionarnog kalendara, po~iwao je na dan dana{weg 22. septembra. vandrovati, vandrujem i vandrovati, vandrujem nesvr{. ‰nem. wandern putovatiŠ zast. 1. putovati od mesta do mesta radi trgovine, sticawa znawa i ovladavawa nekim zanatom. 2. skitati, lutati. vandrovac, -ovca m, mn. vandrovci, gen. mn. vandrovaca ‰v. vandrovatiŠ zast. 1. putuju}i trgovac; putuju}i zanatlija. 2. lutalica, skitnica, probisvet. vandrovka, -e `, dat. i lok. vandrovci, gen. mn. vandrovki ‰v. vandrovatiŠ zast. 1. vreme putovawa, lutawa radi trgovine ili zanata. 2. skitwa, lutawe. 3. pesma o vandrovawu, skitawu i vandrovcima, skitnicama. vandrovka{, -a{a m = vandroka{, -a{a m, mn. vandro(v)ka{i, gen. mn. vandro(v)ka{a ‰v. vandrovatiŠ skitnica, lutalica. x vandro(v)ka{ev, vandro(v)ka{ki. vanila, -e ` ‰fr. vanille, {p. vainilla male koriceŠ bot. tropska biqka s plodom karakteristi~nog mirisa koji se dodaje slatki{ima kao aroma, Vanilla planifolia. vanilin, -ina m ‰v. vanilaŠ hem. aromati~na materija prisutna u plodu vanile koja se moè dobiti i ve{ta~kim putem, a ima {iroku upotrebu u proizvodwi parfema ili slatki{a. y vanil(in)-{e}er {e}er s dodatkom vanilina. vanilokventnost, -osti ` = vanilokvencija, -e ` ‰lat. vaniloquentiaŠ hvalisawe, razmetawe, isprazan govor, blebetawe, brbqawe. vankel-motor, va nkel-moto ra m ‰nem. Wankelmotor , od prezimena izumiteqa motora Feliksa Vankela (Felix Wankel )Š tehn. obrtni klipni motor. vanpansionski, -a, -o ‰v. pansionŠ koji se odnosi na ono {to nije ukqu~eno u sadràj upla}enog aran`mana u nekom hotelu ili sli~nom objektu. y vanpansionska potro{wa ekon. tro{ewe novca na sve ono {to nije ukqu~eno u pansionsku ponudu (izleti, izlasci i sl.). vanparlamentaran, -rna, -rno ‰v. parlamentŠ pol. koji deluje van parlamenta.

255

vanpartijski vanpartijski, -a, -o ‰v. partijaŠ pol. koji je izvan partije. vantoz, -oza m ‰fr. ventose prema lat. ventosus vetrovitŠ {esti mesec u francuskom revolucionarnom kalendaru, po~iwao je 20, 21. ili 22. februara. vantuza, -e ` ‰fr. ventouseŠ med. posebna vrsta ~a{e koja se zagrejana stavqa na obolelo mesto kako bi se umawio bol ili poja~ao krvotok. vancaga, -e `, dat. i lok. vancagi, gen. mn. vancaga ‰poreklo nejasnoŠ 1. veliki, stari, tupi no`, bradva ili sekira. 2. propalica, probisvet. vawku{, -a m, mn. -i ‰ma|. vankosŠ pokr. jastuk. vapor, -ora m, mn. vapori, gen. mn. vapora ‰venec. vapor, ital. vapore paraŠ pokr. brod na paru, parobrod. vaporizator, -a m, mn. -i ‰v. vaporizovatiŠ naprava koja sluì za raspr{ivawe te~nosti, raspr{iva~, sprej; pumpica za mirise. vaporizacija, -e ` ‰v. vaporizovatiŠ 1. hem. pretvarawe ~vrstih i te~nih materija u paru, proces isparavawa. 2. farm. uno{ewe lekova u vidu sitnih ~estica u organizam radi terapije. vaporizovati, -ujem i vaporizirati, vaporiziram, 3. l. mn. vaporiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. vaporiser od lat. vapor paraŠ 1. pretvoriti, pretvarati u paru. 2. pretvoriti, pretvarati u sitne kapqice, raspr{i(va)ti. vaporimetar, -tra m, mn. vaporimetri, gen. mn. vaporimetara ‰lat. vapor para, v. -metarŠ tehn. 1. sprava kojom se meri pritisak ili zapremina pare. 2. instrument kojim se utvr|uje koli~ina alkohola u vinu. varan, -ana m ‰fr. varan od ar. waran, waralŠ zool. vrsta velikih gu{tera (do 3 metra duìne) iz porodice Varanidae, koji ìve u Africi, ju`noj Aziji i Australiji. varvarizam, -zma m, mn. varvarizmi, gen. mn. varvarizama ‰gr~. barbarismos, v. varvarinŠ 1. ist. varvarski na~in ìvota; faza u razvoju ~ove~anstva neposredno iznad divqa{tva, varvarstvo. 2. divqa~ko pona{awe, surovost, grubost. 3. lingv. zastareli naziv za re~ stranog porekla, posebno onu koja se ne javqa u standardnom jeziku.

256

varijanta varvarizacija, -e ` ‰v. varvarizamŠ 1. soc. nametawe i prihvatawe varvarskog na~ina ìvota. 2. lingv. prekomerno i nekontrolisano uno{ewe stranih re~i i izraza, uz potiskivawe doma}ih. varvarizirati = varvarizovati (v.). varvarizovati, -ujem = varvarizirati, varvariziram, 3. l. mn. varvariziraju svr{. i nesvr{. ‰v. varvarizacijaŠ podvr}i, podvrgavati varvarizaciji. varvarin, -a m, mn. varvari, gen. mn. varvara (`. varvarka, -e, dat. i lok. varvarki, gen. mn. varvarki) ‰gr~. barbarosŠ 1. ist. naziv za stranca u staroj Gr~koj i Rimu. 2. fig. grub, surov, neotesan ~ovek; ~ovek bez obrazovawa. varvarski, -a, -o ‰v. varvarinŠ 1. koji pripada varvarima. 2. surov, grub, divqa~ki. varvarstvo, -stva s ‰v. varvarinŠ v. varvarizam (1). varzilo, -a m ‰prema Brazilu, odakle poti~eŠ crvena boja koja se dobija iz drveta Caesalpinia brasiliensis, sluì za farbawe uskr{wih jaja. varijabila, -e ` ‰v. varijabilanŠ promenqivi deo neke veli~ine, naro~ito plate. varijabilan, -lna, -lno ‰lat. variabilis od variare, v. variratiŠ koji varira, promenqiv, nestalan. varijabilnost, -i ` = varijabilitet, -eta variabilitas, v. varijabilanŠ sposobnost varirawa, promenqivost, nepostojanost. m ‰nlat.

varijabl, -a m = varijabla, -e `, gen. mn. varijabli ‰fr. variable, v. varijabilanŠ mat. promenqiva veli~ina, promenqiva; up. konstanta. varijanta, -e, gen. mn. varijanti i varijanta, -e `, gen. mn. varijanata ‰nem. Variante od lat. varians, v. variratiŠ 1. jedan od postoje}ih, razli~itih oblika istog osnovnog sadràja. 2. mn. filol. mesta u rukopisima jednog istog dela koja se me|usobno razlikuju. 3. sp. promena osnovne taktike ili tehnike kretawa (ob. u {ahu). 4. biol. novonastali organizam koji je doìveo promenu pod uticajem spoqa{wih ~inilaca (modifikacija) i naslednih faktora (mutacija). x varijantni i varijantni, varijantski i varijantski.

varijanca varijanca, -e `, gen. mn. varijanci ‰fr. variance od lat. variantiaŠ mat. aritmeti~ka sredina kvadriranih razlika odre|enih rezultata i wihove aritmeti~ke sredine; kvadrirana standardna devijacija. varijato pril. ‰ital. variatoŠ muz. promenqivo, nepostojano. varijacija, -e ` ‰lat. variatio, v. variratiŠ 1. jedan od dva ili vi{e oblika istog predmeta ili doga|aja, koji se ponavqaju ili naizmeni~no pojavquju u okviru iste strukture, promena, mewawe. 2. muz. postupak varirawa neke melodijski i ritmi~ki uobli~ene celine koji se zasniva na promeni ritma, tonaliteta, tempa i dr., ali tako da osnovna tema ostaje prepoznatqiva (tema s varijacijama; varijacije na temu). 3. biol. izdvajawe jedinke usled odstupawa u odnosu na tipi~na obele`ja biqne ili ìvotiwske vrste kojoj pripada. 4. geogr. i fiz. ugao koji severni kraj magnetne igle zaklapa s pravim meridijanom; magnetna deklinacija. varijacioni, -a, -o ‰v. varijacijaŠ koji se odnosi na varijaciju. y varijacioni kompas fiz. sprava koja sluì za merewe magnetne deklinacije (v.). varijete, -ea m (uob. varijete) ‰fr. variete od lat. varietas, v. varijetetŠ pozori{te ili no}ni klub u kome se izvode predstave zasnovane na pesmi, plesu, zabavnoj muzici, akrobatskim ili ònglerskim ve{tinama. x varijetski. varijetet, -eta m, mn. varijeteti, gen. mn. varijeteta ‰lat. varietas prema varius raznolikŠ 1. jedan iz grupe srodnih oblika, vrsta, sorta. 2. biol. jedinica nièg reda od vrste u sistematizaciji, podvrsta, podtip. x varijetetski. varijetetkiwa, -e ` ‰v. varijeteŠ ènska osoba koja u~estvuje u programu varijetea. varikozan, -zna, -zno ‰lat. varicosus, v. variksŠ med. koji ima pro{irene, ote~ene vene, kvrgav. varikocela, -e ` ‰lat. varix ~vorasta ìla, gr~. kele prosutost, kila, oteklinaŠ med. 1. prskawe vena u mi{i}ima. 2. ote~enost testisa kao posledica pro{irenih vena. variks, -a m ‰lat. varix ~vorasta ìlaŠ med. pro{irena, ote~ena, kvrgava vena.

varo{anin variola, -e ` ‰srlat. variolaŠ med. akutna, virusna zarazna bolest koja se manifestuje pojavom ospi po telu, velike bogiwe, Variola vera; danas u Evropi iskorewena zahvaquju}i vakcinaciji. variole, variola i variole, variola ` mn. v. variola. variometar, -tra m, mn. variometri, gen. mn. variometara ‰lat. varius razli~it, v. -metarŠ 1. fiz. sprava promenqive samoinduktivnosti koja se u elektrotehnici koristi za mewawe rezonantne frekvencije pokretnog kruga. 2. fiz. instrument za otkrivawe promena u magnetskim poqima, magnetometar. 3. avij. instrument za merewe brzine uzdizawa i spu{tawa aviona. variorama, -e ` ‰lat. varius razli~it, gr~. horama prizorŠ tehnika snimawa i projektovawa filmova na velikom platnu u prostoru na otvorenom. varirati, variram, 3. l. mn. variraju nesvr{. ‰lat. variareŠ 1. javqati se u razli~itim oblicima, biti promenqiv, nepostojan. 2. mewati oblik ne~emu, unositi izmene u ne{to. 3. muz. razvijati temu bez promene osnovnog motiva. varicele, varicela ` mn. ‰nlat. varicellae, v. variolaŠ med. akutna, zarazna de~ja bolest, propra}ena visokom temperaturom i osipom na telu, ov~ije bogiwe. vari~ele, vari~ela ` mn. ‰ital. varicellaŠ v. varicele. varme|a, -e ` ‰ma|. varmegyeŠ ist. 1. ùpanija, oblast u nekada{woj Ugarskoj. 2. sedi{te ùpanije, ùpanijski ured. 3. zgrada u kojoj se nalazi sedi{te ùpanije. x varme}ki. varme|a{, -a{a m. varme|a{i, gen. mn. varme|a{a ‰v. varme|aŠ ist. varme}ki, ùpanijski ~inovnik. varo{, -a m ‰ma|. varosŠ zast. naseqe ispod tvr|ave; predgra|e (danas uglavnom u sloènim imenima kao Kotor-Varo{). varo{, -i ` ‰ma|. varosŠ mawi grad. x varo{ki. varo{anin, -a m, mn. varo{ani, gen. mn. varo{ana (`. varo{anka, -e, dat. i lok. varo{anki, gen. mn. varo{anki) ‰v. varo{Š osoba iz varo{i, stanovnik varo{i, gra|anin.

257

Vartolomejska no} Vartolomejska no}, Vartolomejske no}i ` ‰po prazniku sv. VartolomejaŠ 1. ist. no} 24. avgusta 1572, kada su hugenoti (v.) pobijeni u Parizu po nare|ewu kraqice Katarine Medi~i. 2. fig. masovni pokoq. vaser-vaga, vaser-vage ` ‰nem. Wasserwaage prema Wasser voda, v. vagaŠ fam. sprava za odre|ivawe vodoravnog poloàja, ravwa~a, libela (v.). vaserdiht prid. indekl. ‰nem. wasserdicht prema Wasser voda, v. dihtovatiŠ fam. koji ne propu{ta vodu, nepromo~iv, nepropustqiv. vaserdruk, -a m ‰nem. WasserdruckŠ zast. vodeni ìg na hartiji (ob. na nov~anicama); vodotisak. vaser-pumpa, -e `, gen. mn. -i ‰nem. Wasserpumpe, prema Wasser voda, v. pumpaŠ tehn. pumpa za vodu kao deo tehni~kih sistema. vasija, -e m, gen. mn. vasija ‰tur. vasi od ar. wasiyyŠ 1. starateq, tutor. 2. kraqevski namesnik. vasijet, -a m ‰tur. vasiyet od ar. wasiyyaŠ testament, oporuka. vasijetnama, -e ` ‰tur. vasiyetname, v. vasijet, pers. name pismo, kwigaŠ pisana oporuka, testament. vasilevs, -a m ‰gr~. basileusŠ titula vizantijskih careva. vasimuhtar, -ara m ‰tur. vasi muhtar, v. vasija, ar. muhtar izabranŠ izvr{ilac testamenta, oporuke. vaskularan, -rna, -rno (nepr. vaskulni) ‰srlat. vascularis od lat. vasculum mali sud, ìlicaŠ 1. anat. koji se odnosi na krvne sudove; koji je pun krvnih sudova. 2. bot. koji se odnosi na kanale u tkivu biqke; koji je sastavqen od kanala. vaskulitis, -a m ‰lat. vasculum mali sud, ìlicaŠ med. upala, zapaqewe krvnih sudova. vat, -a m, mn. vati, gen. mn. vata ‰po {kotskom fizi~aru Xemsu Vatu (James Watt, 1736–1819)Š fiz. jedinica za snagu (oznaka W), jednaka radu od jednog xula u jednoj sekundi. vata, -e ` (nepr. fata) ‰nem. Watte od fr. ouateŠ higijenski pamuk, pre~i{}ena vlakna finog pamuka koja sluè za brisawe, ~i{}ewe i sl.

258

vau~er vatan, -a i vatan, -ana m ‰tur. vatan od ar. watanŠ pokr. 1. a. domovina, zavi~aj, rodni kraj. b. mesto stalnog prebivali{ta. 2. vojni logor. y vatan se u~initi naseliti se, nastaniti se. vataniti, vatanim nesvr{. ‰v. vatanŠ pokr. boraviti, prebivati; naseqavati se. vatelin, -ina m ‰v. vataŠ mreàsta tanka tkanina ili pletivo ispuweno vunenom pre|om koje sluì kao me|upostava za zimske sakoe, kapute. vaterpolist(a), -e m, mn. vaterpolisti ‰v. vaterpoloŠ sp. igra~ vaterpola. vaterpolisti~ki, -a, -o ‰v. vaterpoloŠ koji se odnosi na vaterpolo ili vaterpoliste. vaterpolo, vaterpola m ‰engl. water-poloŠ sp. igra s loptom na vodi, u bazenu odre|enih dimenzija, igra po sedam igra~a i ciq je da se postigne {to vi{e golova. vaterpruf v. voterpruf. vatirati, vatiram, 3. l. mn. vatiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. wattieren, v. vataŠ postaviti, postavqati, obloìti, oblagati vatom. vatmetar, -tra m, mn. vatmetri, gen. mn. vatmetara ‰v. vat, -metarŠ sprava za merewe snage elektri~ne struje. vatoni, vatona m mn. ‰v. vataŠ umeci, jastu~i}i od vate za popuwavawe oblika tela. vatsat, -a (i vat~as, -a) m ‰v. vat, satŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine elektri~ne energije (1Wh = 360 xula). vat-sekunda, -e `, gen. mn. vatsekundi ‰v. vat, sekundaŠ fiz. jedinica za merewe rada i energije, jednaka je jednom xulu (1Ws= 1 J). va tu ‰fr. va tout ide sveŠ izraz koji zna~i: igram na sve, ulaèm sav novac (prilikom kartawa); stavqam sve na kocku. vatu, -ua m ‰vatuŠ nov~ana jedinica Vanuatua (Novi Hebridi). vau1, vau-vau uzv. ‰nem. wauŠ onomatopeja pse}eg lajawa, av(-av). vau2 ‰engl. wowŠ fam. uzvik divqewa: auh, oho, opa, ma nemoj! vau~er, -a m, mn. -i ‰engl. voucher prema vouch jam~itiŠ bank. vrsta ~eka koji sluì za pla}awe ugostiteqskih usluga ili putnih tro{kova.

vafl vafl, -a m i vafla, -e ` ‰nem. WaffelŠ 1. tanko pe~eno testo re{etkastog izgleda, obi~no zasla|eno ili s puwewem od krema i sl., napolitanke (v.). 2. vrsta pamu~ne tkanine mreàste strukture. 3. ra~. tanki, pqosnati deo kristala koji se koristi pri izradi ~ipova. vehabije, vehabija m mn. (jd. vehabija) (u nas uobi~ajen naziv za vehabite ili vahabite) ‰po verskom vo|i Muhamedu ibn Abdel Vehabu (ar. ‘Abdu-l-Wahhab Rob Bo`jiŠ rel. islm. pripadnici verskog reformisti~kog pokreta u okviru islama, nastalog u XVIII stole}u; zastupaju xihad (v.) i vra}awe izvornim principima islamske vere i teokratskom reìmu. U novije vreme pro{irili su se po Iraku, Egiptu i Siriji, a na na{im prostorima, posebno u Bosni i Hercegovini, pojavili su se u toku posledweg rata (1992–1995). vahabiti v. vehabije. vahtmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. WachtmeisterŠ voj. zast. stare{ina straè, narednik. va{ar, -a m, mn. -i ‰ma|. vasarŠ 1. sajam, prodajna izlo`ba na kojoj se, osim trgovine, mogu videti i razne vrste zabave. 2. fig. nered, ispreme{tane ili ispreturane stvari, haos. x va{arski. va{arina, -e ` ‰v. va{arŠ naknada koju pla}a prodavac kako bi mogao prodavati robu na va{aru, sajmarina. va{ariti, va{arim nesvr{. ‰v. va{arŠ 1. odràvati, organizovati va{ar. 2. praviti nered, preturaju}i, preme{taju}i stvari s jednog mesta na drugo. va{ari{te, -{ta s ‰v. va{arŠ 1. mesto na kome se odràva va{ar, sajmi{te. 2. fig. mesto koje podse}a na va{ar, zbrka, nered, mete`. va{arxija, -e m ‰v. va{arŠ 1. trgovac, prodavac robe na va{aru. 2. posetilac va{ara. va{ka, -e ` ‰tur. vasak risŠ pokr. zast. pas, pseto (obi~no ov~ar). va{lapna, -e ` ‰nem. Waschlappen od waschen prati, Lappen krpaŠ fam. zast. rukavica, navlaka od frotira koja sluì za trqawe koè. VGA /ve-ge-a/ ‰engl. skr. od V(ideo) G(raphics) A(rray) videografi~ki nizŠ ra~. standard viso-

vegetativan ke definicije za prikaz grafi~kih informacija na monitoru. veb, -a m ‰engl. web od World Wide WebŠ ra~. 1. ogranak Interneta koji ~ini skup me|usobno povezanih dokumenata u sistemu hiperteksta (v.) i kojem se pristupa preko po~etne stranice. 2. svetska kompjuterska mreà koja putem telefona i satelita povezuje mawe kompjuterske mreè. veber, -a m, mn. -i ‰po nema~kom fizi~aru V. E. Veberu, 1804–1891Š fiz. jedinica za merewe magnetnog fluksa, simbol Wb. veb-sajt, -a m ‰engl. Web siteŠ ra~. lokacija na Internetu, koju ~ini skup povezanih dokumenata o jednoj temi ili oblasti. veganac, -nca m ‰engl. vegan, skr. od vegetarianŠ onaj koji ne jede nikakvu hranu ìvotiwskog porekla (dakle ni mleko, sir, jaja i sl.) i ne koristi proizvode od vune, koè, perja ili krzna. x veganski. vegetabilan, -lna, -lno ‰lat. vegetabilis, v. vegetiratiŠ bot. koji ima svojstvo biqaka, koji pripada biqkama, biqni. vegetabilije, vegetabilija ` mn. ‰lat. vegetabilia, v. vegetiratiŠ biqno rastiwe, biqke; namirnice biqnog porekla, biqna hrana. vegetarijanac, -nca m, vegetarijanci, gen. mn. vegetarijanaca (nepr. vegeterijanac) ‰v. vegetarijanskiŠ osoba koja se hrani samo namirnicama biqnog porekla, nikada ne jede meso, mesne prera|evine i mast. vegetarijanski, -a, -o (nepr. vegeterijanski) ‰engl. vegetarian prema vegetable povr}e, biqka, v. vegetabilanŠ koji se sastoji samo od biqne hrane. vegetarijanstvo, -stva s ‰v. vegetarijanacŠ vegetarijanska ishrana; pokret vegetarijanaca i wihovo shvatawe da ishrana namirnicama biqnog porekla donosi telesno i du{evno zdravqe. vegetativan, -vna, -vno ‰v. vegetiratiŠ 1. biol. koji se odnosi na rast, ishranu, disawe kao autonomne ìvotne procese. 2. koji se odnosi na rastiwe, biqni. y vegetativni nervni sistem anat. autonomni nervni sistem, deo nervnog sistema koji kontroli{e aktivnost unutra{wih organa, sastoji se od simpatikusa

259

vegetacija i parasimpatikusa; vegetativni organi bot. organi vi{ih biqaka koji imaju prehrambenu ulogu (koren, stabqika, list); vegetativno razmnoàvawe bot. bespolno rasplo|avawe biqaka, uz pomo} pelcera, sadnice ili kalema. vegetacija, -e ` ‰nlat. vegetatio, v. vegetiratiŠ bot. 1. sve biqne zajednice jednoga kraja, fitocenoza (v.). 2. biqke, rastiwe, biqni svet. 3. rast, razvijawe, bujawe biqaka. vegetirati, vegetiram, 3. l. mn. vegetiraju nesvr{. ‰lat. vegetare oìvetiŠ 1. rasti, razvijati se (biqke). 2. ìvotariti, ìveti pasivno. 3. odràvati se u ìvotu uz pomo} medicinskih aparata. vedanta, -e ` ‰sanskr. vedanta, v. Veda, anta krajŠ sistem indijske monisti~ke filozofije, zasnovan na Vedama. Vede, Veda ` mn. ‰sanskr. veda vid, znaweŠ najstariji spomenici sanskritske kwièvnosti, bramanske svete kwige koje sadrè molitve, himne, obredne pesme i sl. vedeta, -e `, gen. mn. vedeta ‰fr. vedetteŠ 1. poznati, slavni, ~uveni umetnik ili umetnica, zvezda. 2. voj. zast. kowi~ka patrola koja se obi~no sastojala od tri izvi|a~a. 3. voj. zast. mali patrolni brod, izvidni~ki brod. veduta, -e ` ‰ital. veduta prema vedere videtiŠ lik. 1. panorama, vidik, pogled. 2. slika ili grafi~ko predstavqawe grada, predela; izgled. vezikula, -e ` ‰lat. vesicula, dem. od vesica be{ikaŠ med. plik, mehuri}. vezikularan, -rna, -rno ‰nlat. vesicularis, v. vezikulaŠ med. koji ima oblik vezikule; pokriven plikovima. vezir, -ira m, mn. veziri, gen. mn. vezira ‰tur. vezir od ar. wazirŠ ist. titula visokog dràvnog ~inovnika u Osmanlijskom carstvu: ministar, guverner pokrajine ili upravnik vilajeta. y veliki vezor prvi ministar, predsednik osmanlijske vlade. x vezirski. vezirat, -ata m = vezirstvo, -stva s ‰v. vezirŠ zvawe, vladavina, dostojanstvo vezira, vezirovawe. vezirluk v. vezirat = vezirstvo.

260

veleslalom veker, -a m, mn. -i = vekerica, -e ` ‰nem. Wecker prema wecken buditiŠ fam. budilnik (~asovnik). vekna, -e `, gen. mn. vekni ‰nem. WeckenŠ hleb duguqastog oblika, komad hleba kakav se prodaje u pekari. veksla, -e `, gen. mn. veksli ‰nem. WechselŠ pokr. zast. menica. vektor, -a m, mn. -i ‰lat. vectorŠ 1. mat. fiz. orijentisana du`, prikaz sile koja ima odre|enu veli~inu i pravac; up. skalar1. x vektorski. 2. med. ìvotiwa (obi~no insekt) koja je prenosilac uzro~nika zarazne bolesti. velar, -ara m, mn. velari, gen. mn. velara ‰v. velarŠ fon. zadwonep~ani suglasnik, suglasnik koji se artikuli{e na mekom nepcu. velaran, -rna, -rno ‰lat. velaris, v. velumŠ fon. zadwonep~ani, koji se odnosi na zadwe nepce. velarizacija, -e ` ‰v. velarŠ fon. pretvarawe u velar, pribliàvawe artikulacije nekog glasa artikulaciji zadwonep~anih suglasnika. vela havle! i vela havle — vela kuvete! ‰ar. Wa la hawla wa la quwwata illa bi-llahi-l-’allyyil-’azim! sila i mo} samo Bogu uzvi{enom pripada!Š uzvik kojim se izraàva ~u|ewe: budi bog s nama. velvet, -a m ‰engl. velvet od lat. villutus od villus runoŠ trg. somot, kadifa. velemajstor, -a m ‰vele = veliki, v. majstorŠ 1. najvi{a {ahovska titula koju dodequje Me|unarodna {ahovska federacija na osnovu postignutog rejtinga. 2. raz. veliki majstor u nekoj ve{tini. velen, -ena m ‰fr. velin od lat. vitulinus od vitulus teleŠ 1. fini glatki papir. 2. pergament od tele}e koè. velerizam, -zma m , mn. veleri zmi, gen. mn. veleri za ma ‰po Samu Veleru (Weller ), liku iz Dikensovog romana œPikvikov klubŒŠ kwi`. izreka ili poslovica koja se pripisuje nekoj izmi{qenoj li~nosti sa humoristi~kim efektom, npr.: œNesre}a nikad ne dolazi sama, {to re~e devojka kad je rodila blizanceŒ. veleslalom, -a m ‰vele-, v. slalomŠ sp. skija{ka disciplina, vrsta slaloma s ve}im brojem kapija i duòm stazom.

velizam velizam, -zma m ‰v. vela, -izamŠ sp. sportsko jedrewe, jedrewe nameweno zabavi. velist(a), -e m, mn. velisti ‰v. velaŠ sp. osoba koja plovi i upravqa jedrilicom, jedrili~ar. veliti, velita m mn. ‰lat. velitesŠ ist. laka pe{adija u rimskoj vojsci. velna, -e ` ‰nem. WelleŠ pokr. fam. talasast uvojak kose, kovrxa. velnes, -a m ‰engl. wellnessŠ dobro fizi~ko i psihi~ko ose}awe kao rezultat osmi{qenih napora (programa rekreacije); y velnes centar rekreacioni centar sa razli~itim sadràjima koji doprinose poboq{awu zdravqa, fizi~koj kondiciji i psihi~koj uravnoteènosti. velodrom, -a i velodrom, -a m, mn. -i ‰fr. velodrome od lat. velox brz, gr~. dromos trkali{teŠ sp. ure|ena staza za biciklisti~ke trke i treninge; trkali{te za bicikliste. velosiped, -a m ‰fr. velocipede od lat. velocitas brzina, v. -pedŠ a. bicikl, to~ak. b. vrsta starinskog bicikla sa uve}anim predwim to~kom u odnosu na zadwi. x velosipedski. velosipedist(a), -e m, mn. velosipedisti ‰v. velosipedŠ osoba koja vozi velosiped, biciklista. velo~e pril. ‰ital. veloceŠ muz. brzo, hitro. velo~isimo pril. ‰ital. velocissimoŠ muz. veoma brzo. veltan{aung, -a m, mn. veltan{aunzi, gen. mn. veltan{aunga ‰nem. Weltanschauung prema Welt svet, anschauen posmatratiŠ pogled na svet, ìvotna filozofija, svetonazor. velter, -a m ‰engl. welterweightŠ: y velter-kategorija sp. kategorija boksera izme|u lake i sredwe, teìne od 63,5 do 67 kg. velt{merc, -a m ‰nem. Weltschmerz prema Welt svet, Schmerz bolŠ svetski bol, izraz iz doba romantizma, uverewe da patwa i zlo preovla|uju u svetu; sentimentalna melanholija. velum, -a m ‰lat. velumŠ anat. zadwe, meko nepce; up. palatum. velur, -ura m ‰fr. velours od lat. villosus dlakavŠ 1. tkanina od pamuka ili ve{ta~kih vlakana s mekom, neravnom spoqnom i ravnom unutra{wom povr{inom; vrsta somota, kadife. 2. obra|ena unutra{wa strana koè, sli~na bar{unu; antilop koà. x velurni, velurski.

ventil vena, -e ` ‰lat. venaŠ 1. anat. krvni sud koji vodi krv do srca (up. arterija). 2. bot. ogranak lisnog ìvca. 3. geol. sloj minerala u steni, ìla. x venski i venozan. venesekcija, -e ` ‰lat. venae sectio rasecawe veneŠ med. drugi naziv za flebotomiju (v.). vendeta, -e ` ‰ital. vendetta osvetaŠ krvna osveta (u obra~unima me|u porodicama u ju`noj Italiji, naro~ito u okviru mafije). venepunkcija, -e ` ‰v. vena, punkcijaŠ med. pu{tawe krvi iz ìle kao terapijska metoda; venesekcija. Venera, -e ` ‰lat. Venus od venus qubav, pohotaŠ 1. mitol. bogiwa qubavi i qupkosti kod starih Rimqana. 2. astron. druga po redu planeta u Sun~evom sistemu. venerabilan, -lna, -lno ‰lat. venerabilis od venerari {tovatiŠ po{tovan, cewen, uvaèn. veneri~an, -~na, -~no ‰lat. venereus od venus, v. VeneraŠ koji se odnosi na pol, polni. y veneri~ne bolesti med. bolesti koje se prenose polnim odnosom, polne bolesti. venerolog, -a m, mn. venerolozi, gen. mn. venerologa ‰v. veneri~an, -logŠ med. lekar specijalista za veneri~ne (polne) bolesti. venerologija, -e ` ‰v. veneri~an, -logijaŠ med. nau~na oblast koja se bavi izu~avawem veneri~nih bolesti i wihovim le~ewem. x venerolo{ki. venetski, -a, -o koji se odnosi na Venete, stanovnike severne Italije u predrimsko doba, ili na wihov jezik. venijat, -a m ‰veniat neka do|eŠ prav. poziv za sud, naredba. Venov dijagram, -a m ‰po imenu engleskog logi~ara Xona Vena (John Venn)Š mat. dijagram koji koristi krugove da predstavi odnose me|u skupovima. ventil, -ila m, mn. ventili, gen. mn. ventila ‰nem. Ventil od nlat. ventilis od lat. ventilare, prema ventus vetarŠ 1. sprava koja zatvara ili osloba|a otvor za propu{tawe te~nosti, vazduha ili gasova, odu{ak. 2. elektr. ure|aj koji dopu{ta prolaz struje samo u jednom smeru. 3. muz. zatvara~ rupe na cevi limenih duva~kih instrumenata, koji omogu}ava izvo|ewe razli~itih tonova. 4. fig. aktivnost koja se upra-

261

ventilator `wava kao razonoda, relaksacija od svakodnevnih obaveza; odu{ka, olak{awe. x ventilski. ventilator, -a m, mn. -i ‰nlat. ventilator, v. ventiliratiŠ sprava koja sluì za provetravawe, isisavawe i usisavawe vazduha; sprava koja usmerava vazdu{nu struju u ciqu rashla|ivawa. x ventilatorski. ventilacija, -e ` ‰lat. ventilatio, v. ventiliratiŠ 1. dovod sveèg vazduha provetravawem ili pomo}u nekog ure|aja. 2. sistem ure|aja za provetravawe; up. klimatizacija. x ventilacioni. ventilirati, ventiliram, 3. l. mn. ventiliraju = ventilisati, ventili{em svr{. i nesvr{. ‰lat. ventilare, prema ventus vetarŠ 1. provetriti, provetravati (zatvorene prostorije) ispuwavaju}i ih sveìm vazduhom. 2. pretres(a)ti, razmotriti, razmatrati neki problem, pitawe i sl. (posebno u prefiksnim tvorenicama: proventilisati i sl.). ventrikulografija, -e ` ‰v. ventrikul(us), -grafijaŠ med. ispitivawe trbu{ne {upqine ili sr~anih i mo`danih komora u ciqu dijagnoze oboqewa. ventrikul(us), -a m, mn. -i ‰lat. ventriculus od venter trbuhŠ anat. 1. naziv za razne {upqine u telu. 2. sr~ana pretkomora. 3. mo`dana komora. x ventrikularan. dem.

ventrilokvencija, -e ` ‰lat. venter trbuh, loqui govoritiŠ sposobnost, ve{tina govorewa iz trbuha. ventrilokvija v. ventrilokvencija. ventrilokvist(a), -e m, mn. ventrilokvisti ‰lat. ventriloquus od venter trbuh, loqui govoritiŠ osoba koja govori iz trbuha, trbuhozborac. vewa, -e ` ‰ma|. fenyo, fenyuŠ bot. 1. kleka, Juniperus communis. 2. smreka, Picea excelsa. veranda, -e ` ‰nem. Veranda od port. varandaŠ pokriven i naj~e{}e zastakqen trem ili terasa u okviru ku}e, ili napravqen kao zasebna gra|evina. x verandni. veratrin, -ina m ‰lat. veratrumŠ farm. me{avina veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u korenu biqke ~emerike, Veratrum album; koristi se kao mast protiv ìv~anih bolesti i reumatizma.

262

vergl verbalan, -lna, -lno ‰lat. verbalis od verbum re~, glagolŠ 1. koji se izraàva, iskazuje re~ima; koji sadrì, sastoji se od re~i; usmen. 2. koji se svodi samo na re~i (za razliku od dela). 3. gram. glagolski. y verbalna nota u diplomatiji, saop{tewe bez potpisa, koje se prenosi usmenim putem. verbalizam, -zma m ‰v. verbalanŠ 1. besadràjna upotreba i nagomilavawe re~i, praznoslovqe. 2. pedag. nastavni postupak koji se zasniva na davawu samo verbalnih obja{wewa, bez upotrebe drugih pomo}nih sredstava. verbalizacija, -e ` ‰v. verbalizovatiŠ 1. iskazivawe, izraàvawe re~ima. 2. prav. pravqewe, pisawe, sastavqawe protokola; pismeno saslu{awe. 3. gram. tvorba glagola izvo|ewem iz druge vrste re~i. verbalizovati, verbalizujem (i verbalizirati, verbaliziram, 3. l. mn. verbaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. verbaliser, v. verbalanŠ 1. iskaz(iv)ati, re~ima. 2. prav. (na)pisati protokol, saslu{(av)ati pismeno. 3. gram. izvesti, izvoditi glagol (od neke druge vrste re~i). verbalist(a), -e m, mn. verbalisti ‰v. verbalanŠ osoba koja besadràjno upotrebqava i nagomilava re~i, koja uludo tro{i re~i, blebetalo, pri~alo. verbalisti~ki, -a, -o ‰v. verbalanŠ koji se karakteri{e verbalizmom (1), praznore~iv. verbatim pril. ‰srlat. verbatim od lat. verbum re~Š od re~i do re~i, doslovno. verbigeracija, -e ` ‰nlat. verbigeratio od lat. verbigerare brbqati, pri~atiŠ med. besmisleno ponavqawe re~i ili re~enica kao simptom du{evnog oboqewa. ver blan v. vers blanc. verbomanija, -e ` ‰lat. verbum re~, v. manijaŠ psih. patolo{ka govorqivost, logoreja (v.). verbum v. verbum. vergija, -e ` ‰tur. vergiŠ zast. porez, danak, hara~. vergija{, -a{a m, mn. vergija{i, gen. mn. vergija{a ‰v. vergijaŠ zast. osoba koja pla}a porez, danak, hara~, poreski obveznik. vergl, -a m, mn. -i ‰austr. nem. WerkelŠ muz. mehani~ka muzi~ka sprava koja se pokre}e okretawem ru~ice i proizvodi mali broj melodija.

verglati verglati, verglam nesvr{. ‰v. verglŠ 1. svirati vergl. 2. brzo, dosadno i dugo govoriti, blebetati, brbqati. vergla{, -a{a m, mn. vergla{i, gen. mn. vergla{a ‰v. verglŠ svira~ vergla, osoba koja svira vergl. vere`xija, -e m ‰v. veresijaŠ onaj koji stalno uzima na veresiju. verem, -a m ‰tur. verem od ar. waramŠ pokr. etnol. 1. tuberkuloza, su{ica. 2. psih. stawe velike tuge kome se ne zna pravi uzrok, poti{tenost, jad. veresija, -e ` ‰tur. veresi prema vermek datiŠ odlagawe pla}awa kupqene robe ili izvr{ene usluge na neko vreme, pla}awe na po~ek, kredit. z napraviti od gotovog veresiju napraviti od sigurnog nesigurno, pokvariti ne{to {to je ve} bilo utvr|eno. verz v. vers. verzal, -ala m ‰lat. versus stihŠ tipogr. 1. veliko slovo. 2. na~in {tampawa uz kori{}ewe samo velikih slova. verzalan, -lna, -lno ‰v. verzalŠ koji je u verzalu, koji je pisan velikim slovima. verzija, -e `, gen. mn. verzija ‰srlat. versio od lat. vertere obrnuti, okrenutiŠ 1. jedan od vi{e raznolikih tekstova sa istom sadrìnom, varijanta, ina~ica. 2. pri~a koja nije potvr|ena, glasina; li~no vi|ewe nekog doga|aja. 3. prevod s jednog jezika na drugi. verziran, -a, -o ‰fr. verse od lat. versatus iskusanŠ ve{t, iskusan u ~emu, dobro upu}en u ne{to, obave{ten, uve`ban. verziranost, -osti ` ‰v. verziranŠ osobina onoga ko je verziran, uve`banost, obave{tenost, upu}enost. verizam, -zma m ‰ital. verismo od vero istinitŠ um. pravac u umetnosti s kraja XIX veka, ogranak naturalizma, koji propagira prikazivawe realnog ìvota; u kwièvnosti glavni predstavnik je \ovani Verga, u muzici Maskawi i Leonkavalo. verist(a), -e m, mn. veristi ‰v. verizamŠ sledbenik, zagovornik verizma. veristi~ki, -a, -o ‰v. verizamŠ koji se odnosi na veriste i verizam.

vernisa` verifikator, -a m, mn. -i ‰nlat. verificator, v. verifikovatiŠ osoba koja utvr|uje ta~nost ili istinu o ne~emu, potvr|uje ili proverava ne{to, kontrolor. verifikacija, -e ` ‰nlat. verificatio, v. verifikovatiŠ potvrda, provera, utvr|ivawe istinitosti ili ta~nosti ne~ega. verifikovati, verifikujem svr{. i nesvr{. ‰nem. verifizieren od srlat. verificareŠ 1. (iz)vr{iti verifikaciju. 2. potvrditi, potvr|ivati, dokaz(iv)ati. ver-libr v. vers libre. verlibrizam, -zma m ‰fr. vers-librisme prema vers libre slobodni stihŠ kwi`. upotreba slobodnog stiha; pesni~ka {kola koja zagovara upotrebu slobodnog stiha. verlibrist(a), -e m, mn. verlibristi ‰v. verlibrizamŠ kwi`. zagovornik upotrebe slobodnog stiha, pesnik koji pi{e u slobodnom stihu. Vermaht, -a m ‰nem. Wehrmacht odbrambena snagaŠ ist. naziv za nema~ku vojsku u vreme Drugog svetskog rata. x vermahtovski. vermifugi, vermifuga m mn. ‰nlat. vermifuga prema vermis crv, fugare naterati u bekstvoŠ farm. lekovi koji se upotrebqavaju za izbacivawe glista iz organizma. vermi~eli, vermi~ela m mn. ‰ital. vermicelli, dem. od verme crvŠ vrsta tankih, finih italijanskih rezanaca ili {pageta. vermut, -a m ‰engl. vermouth od nem. Wermut pelinŠ vrsta desertnog gorkoslatkog vina na bazi pelina, aromatskih trava i drugih biqnih sastojaka; bermet (v.). vernakular, -ara m ‰lat. vernacularis doma}i od verna rob ro|en u ropstvu, rob po ro|ewuŠ lingv. govor grada, oblasti ili regiona koji poseduje karakteristike dijalekta kome pripada, ali ima i neke osobenosti preuzete iz drugih dijalekata i poddijalekata. vernakularan, -rna, -rno ‰v. vernakularŠ koji pripada ili se odnosi na doma}e, starosedela~ko stanovni{tvo, domoroda~ki. vernisa`, -aà m ‰fr. vernissageŠ um. 1. sve~ano otvarawe izlo`be kojem prisustvuju samo zvanice. 2. premazivawe slike lakom, lakirawe, glazirawe.

263

veronal veronal, -ala m ‰fabri~ko ime, prema italijanskom gradu VeroniŠ farm. zast. naziv za dietilbarbiturnu kiselinu koja se koristila u medicini kao sredstvo protiv nesanice. veronika, -e `, dat. i lok. veronici ‰{p. veronica, po imenu sv. VeronikeŠ u borbi s bikovima, figura u kojoj toreador svojim pla{tom navede bika da pro|e pored wega. vers, -a m, mn. versi, gen. mn. versa ‰lat. versus stihŠ kwi`. zast. stih, red u pesmi u kome su re~i povezane u ritmi~ku i zvu~nu celinu. versifikator, -a m, mn. -i ‰lat. versificator, v. versifikovatiŠ kwi`. osoba koja stvara stihove, stihotvorac. x versifikatorski. versifikacija, -e ` ‰lat. versificatio, v. versifikovatiŠ kwi`. 1. stvarawe i organizovawe stihova, metrika, stihotvorstvo. 2. nauka o stihu. versifikovati, -ujem (i versificirati, versificiram, 3. l. mn. versificiraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. versificare, v. vers, -ficare od facere ~initiŠ (na)pisati, (na)praviti stihove, verse. verso m indekl. ‰lat. verso (folio) okrenuv{i listŠ leva strana otvorene kwige, supr. rekto. vertebralan, -lna, -lno ‰nlat. vertebralis od lat. vertebra pr{qenŠ anat. koji se odnosi na pr{qene, pr{qenski. verteks, -a m ‰lat. vertexŠ 1. geom. teme, vrh. 2. astron. najvi{a ta~ka prividnog kretawa nekog nebeskog tela. vertep, -a m ‰rus. vertepŠ 1. jaslice, prikaz vitlejemske pe}ine koji deca simboli~no nose za Boì} od ku}e do ku}e uz pesmu. 2. minijaturno lutkarsko pozori{te koje predstavqa scene Hristovog ro|ewa. verterizam, -zma m ‰po junaku romana œJadi mladog VerteraŒ J. V. GeteaŠ kwi`. preterana romanti~nost sa dozom patetike, veoma izraèna sentimentalnost (po ugledu na Geteov lik Vertera). verterovski, -a, -o ‰po junaku romana œJadi mladog VerteraŒ J. V. GeteaŠ koji se odnosi na Vertera; koji podse}a na Vertera, preterano romanti~an, sentimentalan. vertiginozan, -zna, -zno ‰lat. vertiginosusŠ 1. koji izaziva vrtoglavicu, nesvesticu. 2. koji pati od vrtoglavice, nesvestice.

264

vestibul vertigo, -a m ‰lat. vertigoŠ med. vrtoglavica, nesvestica. vertikala, -e ` ‰nlat. verticalis od lat. vertex teme, vrhŠ prava koja se pod pravim uglom spu{ta na horizontalnu ravan, uspravna linija. vertikalan, -lna, -lno ‰v. vertikalaŠ uspravan, okomit, koji se uzdiè pravo uvis; up. horizontalan. verthajm, -a m ‰po nema~kom konstruktoru Verthajmu (Wertheim)Š sigurnosna brava, obi~no na ~eli~nim kasama. verthajmica, -e ` ‰v. verthajmŠ fam. kasa koja je konstruisana po Verthajmovom sistemu obezbe|ewa. verukoza, -e ` ‰lat. verruca bradavicaŠ med. u~estalo pojavqivawe bradavica, bradavi~avost. verukozan, -zna, -zno ‰v. verukozaŠ med. koji ima bradavice, bradavi~av. vespa, -e `, gen. mn. vespi ‰ital. vespa osicaŠ 1. mali italijanski skuter koji se pojavio 50-ih godina HH veka. 2. voj. ist. a. motocikl sa ugra|enim mitraqezom ili protivtenkovskim topom koji su koristili nema~ki vojnici u Drugom svetskom ratu. b. motorizovani baca~ plamena. vesper, -a m ‰lat. vesper ve~eŠ rel. popodnevna ili ve~erwa slu`ba u katoli~koj crkvi. vesta, -e `, gen. mn. vesti ‰nem. Weste od lat. vestis ode}aŠ hrv. vuneni prsluk na kop~awe. vestalinke, vestalinki = vestalke, -i ` mn. ‰lat. Vestalis, prema rimskoj bogiwi VestiŠ ist. sve{tenice i ~uvarke svete vatre u hramu bogiwe Veste, zakletvom obavezane na ve~nu nevinost. vestern, -a m ‰engl. western zapadniŠ film koji prikazuje uzbudqive avanture sa ameri~kog Divqeg zapada, kaubojski film. vesternizacija, -e ` ‰engl. western zapadniŠ 1. proces stvarawa prilika kao u filmovima o Divqem zapadu. 2. prihvatawe zapadwa~kih obi~aja i ideja.

soc.

vestibil ‰fr. vestibuleŠ v. vestibul. vestibul, -a m, mn. -i ‰lat. vestibulumŠ ulazna prostorija u ku}i, predsobqe, trem.

vestijarijum vestijarijum, -a (i vestijarij, -a) m ‰lat. vestiariumŠ prostorija u kojoj je sme{tena ode}a, garderoba. vestitura, e ` ‰nlat. vestituraŠ rel. obla~ewe sve~ane mona{ke ode`de kao ~in zakalu|erivawa isku{enika u katoli~anstvu. vetativ, -a m ‰lat. veto zabrawujemŠ lingv. oblik i na~in kojim se u pojedinim jezicima ozna~ava zabrana. veteran, -ana m, mn. veterani, gen. mn. veterana (`. veteranka, dat. i lok. veteranki, gen. mn. veteranki) ‰lat. veteranus, od vetus starŠ 1. ist. rimski isluèni legionar koji je, posle zavr{etka slu`be, dobijao zemqu i druge beneficije. 2. stari, penzionisani vojnik, iskusan borac u ratu. 3. stari, iskusni radnik na nekom poslu; sportista na zavr{etku karijere. x veteranski. veterina, -e ` ‰lat. veterinaŠ med. 1. medicinska nauka koja se bavi za{titom i le~ewem ìvotiwa. 2. visoka {kola za obrazovawe lekara za ìvotiwe, veterinarski fakultet. veterinar, -ara m, mn. veterinari, gen. mn. veterinara ‰lat. veterinariusŠ med. lekar koji vodi brigu o zdravqu i za{titi ìvotiwa. veterinarski, -a, -o ‰v. veterinarŠ koji se odnosi na veterinu i veterinare. veto, -a (uob. veto, -a) m ‰lat. veto zabrawujemŠ prav. pol. pravo vladara, dràve ili ~lana nekog zakonodavnog tela da spre~i izglasavawe ili dono{ewe neke odluke. ve}il, -ila m, mn. ve}ili, gen. mn. ve}ila ‰tur. vekil od ar. wakilŠ zast. zastupnik, opunomo}enik. vehabiti v. vehabije. vehementan, -tna, tno ‰lat. vehemensŠ èstok, ùstar, nagao, plah. vehementnost, -osti = vehemencija, -e ` ‰lat. vehementiaŠ vatrenost, èstina, silovitost, plahovitost. ve-ce ‰WC, skr. od engl. water closetŠ nu`nik, toalet. vecozamente ‰ital. vezzosamenteŠ v. vecozo. vecozo pril. ‰ital. vezzosoŠ muz. umiqato, meko, ne`no. ve{, ve{a m ‰nem. Wasche prema waschen pratiŠ rubqe, presvlaka, preobuka. z iznosi-

vibracija ti (~iji) prqav ve{ javno obznaniti ne~iju moralnu prqav{tinu, pokvarenost ili druge neprijatne ~iwenice. ve{eraj, -aja m ‰nem. Wascherei, v. ve{Š 1. prostorija u kojoj se obavqa prawe raznog rubqa, perionica ili servis za prawe rubqa. 2. zast. razno rubqe. ve{erka, -e `, dat. i lok. ve{erki, gen. mn. ve{erki ‰v. ve{Š èna koja se bavi prawem rubqa, praqa. x ve{erkin. ve{ernica, -e ` ‰v. ve{erkaŠ prostorija u okviru ku}e u kojoj se pere rubqe; perionica, zanatska radionica za prawe rubqa. ve{korpa, -e ` ‰v. ve{Š korpa za odlagawe prqavog rubqe pre prawa. ve{ma{ina, -e ` ‰nem. WaschmaschineŠ ma{ina za prawe rubqa. ve{plav, -a m ‰nem. WaschblauŠ zast. plavilo za ispirawe rubqa, ve{plav. vibrant, -a m, mn. vibranti, gen. mn. vibranata ‰v. vibrantanŠ fon. glas koji se izgovara treperewem pokretnog govornog organa, titravi suglasnik (pre svega r). vibrantan, -tna, -tno i vibrantan, -tna, -tno ‰lat. vibrans, v. vibriratiŠ 1. koji podrhtava, treperi, vibrira. 2. ustreptao, ìvahan, poletan. vibrato, vibrata m ‰ital. vibrato od vibrare, v. vibriratiŠ muz. oscilacija visine tona, treperewe glasa (pri pevawu) ili tona (na guda~kim i duva~kim instrumentima). vibrator, -a m, mn. -i ‰lat. vibrator prema vibrare, v. vibriratiŠ 1. ure|aj koji proizvodi vibracije, treperewe. 2. tehn. ma{ina koja se koristi za nabijawe zemqe u obliku plo~e, nabija~a ili elektri~nog cilindra. 3. sprava u obliku mu{kog polnog organa koja se koristi za polno samozadovoqavawe. vibrafon, -a m, mn. -i ‰engl. vibraphone, v. vibrirati, -fonŠ muz. instrument iz grupe udaraqki s metalnim plo~icama ispod kojih su rezonatorske cevi, u kojima se elektri~nim putem izaziva vibrato; upotrebqava se najvi{e u xezu. x vibrafonski. vibracija, -e ` ‰nlat. vibratioŠ 1. fiz. periodi~no wihawe, talasawe male amplitude i velike brzine oko ta~ke ravnoteè, oscilacija.

265

vibracioni 2. treperewe, titrawe, podrhtavawe; tresewe vozila ili broda pod dejstvom brzog kretawa ili spoqnih sila. 3. fig. ose}awe, uzbu|ewe koje se prenosi sa ~oveka na ~oveka. vibracioni, -a, -o ‰v. vibracijaŠ koji vibrira, treperi, podrhtava. y vibraciona bolest med. oboqewe kostiju, zglobova, nervnog sistema izazvano dugotrajnim radom na mestu gde su u~estale vibracije. vibrion, -ona m ‰nlat. vibrioŠ biol. svaki ~lan roda bakterija u obliku kuke ili slova S, koje ìve u vodi i izazivaju bolesti kod qudi i ìvotiwa, pre svega koleru. vibrirati, vibriram, 3. l. mn. vibriraju nesvr{. ‰lat. vibrareŠ imati vibracije, treperiti, titrati. vibrogram, -a i vibrogram, -a m, mn. -i ‰v. vibrirati, -gramŠ fiz. zvu~na kriva koja se dobija pomo}u vibrografa. vibrograf, -a i vibrograf, -a m, mn. -i ‰v. vibrirati, -grafŠ fiz. sprava za uo~avawe i automatsko beleèwe treptaja zvu~nih tela posredstvom slobodnog vazduha. vibrografija, -e ` ‰v. vibrirati, -grafijaŠ fiz. nauka o treperewu zvu~nih tela. vibroterapija, -e ` ‰v. vibrirati, terapijaŠ med. le~ewe atrofiranih mi{i}a ve{ta~ki izazvanim vibrirawem. vivarijum, -a (i vivarij, -a) m ‰lat. vivarium prema vivus ìvŠ mesto na kome se uzgajaju sitnije ìvotiwe u uslovima sli~nim wihovom prirodnom stani{tu. viva~e pril. ‰ital. vivaceŠ muz. ìvo, ìvahno. viviparija, -e ` ‰lat. viviparus od vivus ìv, parere ra|atiŠ zool. ra|awe ìve mladun~adi. vivisekcija, -e ` ‰lat. vivus ìv, sectio se~eweŠ secirawe, otvarawe ìvih ìvotiwa radi nau~nih ispitivawa. vivisecirati, viviseciram, 3. l. mn. viviseciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. vivus ìv, secare se}iŠ (iz)vr{iti vivisekciju. vivo pril. ‰ital. vivoŠ muz. oznaka za ìvahan i brz tempo. vigvam, -a m, mn. -i ‰engl. wigwam od egz.Š {ator ili koliba severnoameri~kih Indijanaca.

266

videografi~ki vigilantan, -tna, -tno ‰lat. vigilansŠ budan, oprezan, obazriv, pa`qiv. vigilancija, -e ` ‰lat. vigilantiaŠ budnost, opreznost, obazrivost, pa`qivost. vigorozamente v. vigorozo. vigorozo pril. ‰ital. vigorosoŠ muz. energi~no, sna`no, poletno. vide ‰lat. vide, imperativ od videre videtiŠ vidi, pogledaj, sravni, uporedi (oznaka u tekstovima). video- ‰v. videoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da se re~ odnosi na ono {to je vidqivo ili doìvqeno ~ulom vida; ono {to deluje preko televizora ili ekrana. video, -a m ‰lat. video vidim, videre videtiŠ 1. tehn. tehnika elektronskog snimawa, obrade i reprodukovawa pokretnih slika i prate}eg zvuka. 2. tehn. vizuelni deo TV signala. 3. ra~. tehnologija koja se upotrebqava za iscrtavawe i pojavu grafi~kih slika na ekranima. 4. v. video-rikorder. y ra~.video-kartica ra~unarska kartica koja obra|uje sliku i prebacuje je na monitor; video-kontroler ra~unarski sklop koji kontroli{e obradu slike; video-memorija memorija za obradu ra~unarske slike; video-projektor projektor koji prikazuje sliku sa ra~unarskog ekrana; video-terminal ra~unarski terminal sa monitorom. video-art, -a m ‰v. video-, artŠ um. oblik umetnosti zasnovan na videotehnici, koji nagla{ava vizuelne efekte. video-bim, -a m ‰engl. video-beamŠ ra~. 1. veliki javni ekran za ogla{avawe. 2. kompjuterski ure|aj za projektovawe slike na zid, platno ili neku sli~nu ravnu povr{inu. 3. kompjuterski ure|aj koji ~ini vi{e ekrana postavqenih u obliku pravougaonika, na kojima se prikazuje uve}ana video slika. video-gejm, -a m ‰v. video-, engl. gameŠ v. video-igra. videografika, -e `, dat. i lok. videografici, gen. mn. videografika ‰v. video-, grafikaŠ kompjutersko grafi~ko oblikovawe, ob. za potrebe televizije ili filma. videografi~ki, -a, -o ‰v. videografikaŠ ra~. koji se odnosi na ra~unarsku videografiku, npr. na grafi~ku karticu ra~unara.

video-digitalizator video-digitalizator, -a m ‰engl. videodigitalisator, prema v. video-, digitalizovatiŠ ure|aj koji pretvara signal iz video-kamere u digitalni oblik i memori{e ga radi kasnije analize ili modifikacije. video-disk, -a m ‰v. video-, diskŠ ra~. opti~ki disk koji sluì za ~uvawe sadràja video-snimaka i audio-kaseta. video-igra, -e ` ‰v. video-Š 1. elektronska igra(~ka) u kojoj se pronalaze re{ewa za razne zadatke na ekranu pomo}u xojstika (v.). 2. ra~. kompjuterski program namewen zabavi korisnika. video-kaseta, -e ` ‰v. video-, kasetaŠ kaseta za snimawe na video-rikorderu, magnetoskopu (v.). video-klip, -a m ‰v. video-, engl. clip ise~akŠ v. video-spot. video-klub, -a m ‰v. video, klubŠ radwa u kojoj se iznajmquju video-kasete na kojima su naj~e{}e snimqeni filmovi. video-konferencija, -e ` ‰v. video-, konferencijaŠ 1. kompjuterski podràn telekomunikacioni sistem koji omogu}ava trenutnu zvu~nu i vizuelnu komunikaciju me|u qudima koji se nalaze na razli~itim mestima. 2. komunikacija omogu}ena ovim sistemom, obi~no u okviru televizijske emisije. video-mikser, -a m ‰v. video-, mikserŠ tehni~ar koji, za vreme TV snimawa sa vi{e kamera, uklapa signale pojedinih kamera i dodatne informacije s drugih ure|aja za finalni izlaz slike. video-mikseta, -e ` ‰v. video-, miksetaŠ ure|aj kojim video-mikser ukqu~uje signal jedne od vi{e prikqu~enih televizijskih kamera ili nekog drugog ure|aja (magnetoskop, telekino) u finalni izlaz slike. video-plejer, -a m ‰engl. videocassette player, prema play sviratiŠ ure|aj koji sluì za gledawe video-snimaka s kasete; pomo}u wega se ne moè vr{iti snimawe. video-rikorder, -era m ‰engl. videocassette recorder, prema record snimatiŠ ure|aj pomo}u koga se vr{i snimawe i reprodukovawe snimaka sa video-kaseta, magnetoskop. video-signal, -ala m ‰v. video-, signalŠ elektronska informacija koja sadrì podatke

vizaìst(a) o pokretnoj slici i prate}e podatke bitne za sinhronizaciju slike ili tona; naj~e{}e se prenosi radio-talasima. video-snimak, -mka m, mn. video-snimci, gen. mn. video-snimaka ‰v. video-, snimakŠ vizuelni, filmski zapis o nekom doga|aju, video-zapis. video-spot, -a m ‰v. video-, engl. spot pega, mrqaŠ kratki televizijski program namewen vizuelnom prikazu muzike, javne li~nosti i sl.; kratka televizijska reklama. video-tejp, -a m ‰engl. video tapeŠ magnetna traka za snimawe i reprodukovawe na video-rikorderu, video-traka. videoteka, -e `, dat. i lok. videoteci, gen. mn. videoteka ‰v. video-, -tekaŠ 1. klub za iznajmqivawe video-kaseta. 2. mesto gde se ~uvaju video-snimci. 3. zbirka video-snimaka u ne~ijem vlasni{tvu. video-tekst, -a m ‰v. video-, tekstŠ ra~. programski sklop koji omogu}ava da se, kori{}ewem tastature, TV prijemnika i telefona, sa~ini terminal za pristup servisima koji pruàju informacije. videotelefon, -ona m v. videofon. videofon, -a m ‰v. video-, -fonŠ telefon sa malim ekranom na kome se pojavquje slika osobe sa kojom se razgovara. x videofonski. video-xokej, -eja m ‰v. video-, xokej, prema disk-xokejŠ onaj koji bira, najavquje i pu{ta video-spotove na televiziji ili u diskoteci; up. vi-xej. vidimacija, -e ` ‰lat. vidimatioŠ zvani~na overa nekog dokumenta i potvrda kojom se ukazuje na istovetnost prepisa sa originalom. viza, -e ` ‰lat. visa, mn. od visum vi|eno, pregledanoŠ 1. dozvola strane vlade, uneta u paso{, za ulazak, boravak ili prolazak kroz teritoriju date dràve. 2. fig. sredstvo za postizawe nekog ciqa, ulaznica, dozvola za ostvarewe ciqa. vizavi pril. ‰fr. vis-a-visŠ 1. preko puta, nasuprot, naspram ne~ega. 2. fam. vizavi ~ega u odnosu na ne{to. vizaìst(a), -e m, mn. vizaìsti ‰fr. visagiste prema visage liceŠ stru~wak koji se brine o izgledu glumaca, televizijskih voditeqa i

267

vizantika drugih javnih li~nosti, putem kozmetike i frizure. vizantika, -e ` ‰gr~. ByzantionŠ 1. vizantijski stil u umetnosti. 2. vizantijska kultura i kwièvnost u celini. vizantinizam, -zma m ‰gr~. Byzantion, v. -izamŠ 1. vizantijska umetnost. 2. sistem vlasti u kojoj je vladar istovremeno glava dràve i crkve. 3. fig. pokorno sluèwe vladarima i udovoqavawe wihovim èqama; izraèna pokornost prema nadre|enima i nadmenost u odnosu na podre|ene. vizantolog, -a m, mn. vizantolozi, gen. mn. vizantologa ‰gr~. Byzantion, v. -logŠ nau~nik, stru~wak za vizantologiju. vizantologija, -e ` ‰gr~. Byzantion, v. -logijaŠ nauka koja se bavi izu~avawem duhovne i materijalne kulture stare Vizantije. vizantolo{ki, -a, -o ‰gr~. ByzantionŠ koji se odnosi na vizantologiju i vizantologe. vizibilan, -lna, -lno ‰lat. visibilis, prema videre videtiŠ 1. vidqiv, jasan. 2. primetan, uo~qiv. vizibilitet, -eta m = vizibilnost, -i ` ‰nlat. visibilitasŠ vidqivost, o~iglednost, uo~qivost. vizija, -e ` ‰lat. visio, prema videreŠ 1. psih. slika stvorena u ma{ti kao rezultat halucinacije, bez istinskog upori{ta u stvarnom svetu, privi|ewe, utvara. 2. dalekose`na zamisao o predvidqivom i èqenom razvoju doga|aja ili nekog poduhvata. vizionar, -ara m, mn. vizionari, gen. mn. vizionara (`. vizionarka, dat. i lok. vizionarki, gen. mn. vizionarki) ‰nlat. visionariusŠ 1. osoba koja ima vizije. 2. onaj koji ima dalekose`ne planove, koji zami{qa budu}nost; zanesewak, idealista. vizionarski, -a, -o ‰v. vizionarŠ 1. koji ima proro~ki dar. 2. opsednut vizijama, ma{tom i sawarewima. vizionarstvo, -stva s ‰v. vizionarŠ sposobnost onoga koji je vizionar, odlika vizionara. vizir, -ira m, mn. viziri, gen. mn. vizira ‰nem. Visier od fr. visiereŠ 1. ist. pokretni, re{etkasti deo kacige ili {lema, koji se stavqa na lice radi za{tite. 2. za{titna mreìca za

268

vizuelan lice kod ma~evalaca. 3. a. opti~ki ure|aj za usmeravawe pogleda (na instrumentima za merewe uglova i sl.). b. ni{anski dogled na vatrenom oru`ju. v. traìlo, zuher (na fotografskom aparatu). vizirati1, viziram, 3. l. mn. viziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. visieren, v. vizaŠ overiti, overavati (putne isprave) vizom. vizirati2, viziram, 3. l. mn. viziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. viser prema lat. visere gledati, zagledatiŠ usmeri(va)ti opti~ki instrument na objekat koji se posmatra; (na)ni{aniti. vizita, -e i ob. vizita, -e ` ‰fr. visite od lat. visitare posetitiŠ 1. poseta. 2. med. redovan lekarski obilazak pacijenata koji leè u bolnici. 3. zast. lekarski pregled. vizitator, -a m, mn. -i ‰nlat. visitatorŠ sve{teno lice zaduèno za vizitaciju. vizitacija, -e ` ‰lat. visitatioŠ obilazak i pregled stawa u kojem se nalazi neka ustanova (npr. crkva, bolnica); pregled eparhije (u pravoslavnoj crkvi) odnosno biskupije (u katoli~koj). vizitirati, vizitiram, 3. l. mn. vizitiraju svr{. i nesvr{. ‰v. vizitaŠ 1. med. (iz)vr{iti lekarski pregled. 2. (iz)vr{iti kontrolu, proveru, pretres. 3. posetiti, pose}ivati. vizitkarta, -e `, gen. mn. vizitkarti ‰nem. Visitkarte, v. vizitaŠ posetnica, karta koja se koristi za predstavqawe, sa imenom i prezimenom, zanimawem, adresom i drugim podacima. vizitni, -a, -o ‰v. vizitaŠ zast. koji sluì za vizite, posete. vizitcimer, -a m, mn. -i ‰nem. Visitzimmer, v. vizita, nem. Zimmer sobaŠ zast. soba za primawe, gostinska soba. vizni, -a, -o ‰v. vizaŠ koji se odnosi na vizu. vizon, -ona m ‰fr. visonŠ 1. zool. ìvotiwa iz porodice kuna, Mustela vison, koja se lovi zbog dragocenog krzna. 2. krzno te ìvotiwe, nerc. x vizonski. vizualizovati, -ujem ‰lat. visualis od visus vidŠ 1. u~initi vidqivim. 2. predo~iti vizuelno (slikom, tabelom, grafikonom i sl.). vizuelan, -lna, -lno ‰nem. visuell od fr. visuel od lat. visualis od visus vidŠ 1. koji pripada ~ulu

vizuelnost vida, vidni. 2. koji se vidi, vidqiv. 3. koji se kontroli{e pomo}u vida; up. auditivan. vizuelnost, -i ` ‰v. vizuelanŠ svojstvo onoga {to je vizuelno. vizum, -a m ‰nem. Visum od lat. visumŠ zast. v. viza. vizura, -e ` ‰nlat. visura od lat. videre videtiŠ 1. pogled sa posebnog, istaknutog mesta. 2. a. vidno poqe, ono {to se moè videti okom. b. dobra vidqivost. 3. opt. zami{qena crta koja polazi iz oka posmatra~a i ide kroz durbin do predmeta posmatrawa. vija (nepr. via) ‰lat. via put, putemŠ (u funkciji predloga s nominativom) preko (npr. Beograd–London vija Frankfurt). vijagra, -e ` ‰Viagra, fabri~ki naziv lekaŠ med. lek protiv mu{ke impotencije. vijadukt, -a m, mn. vijadukti, gen. mn. vijadukata ‰nem. Viadukt od lat. via put, ductus vo|eweŠ most za drumski i èlezni~ki saobra}aj koji premo{}uje naj~e{}e neku dolinu, nadvo`wak. vijatikum, -a m ‰lat. viaticum prema via putŠ 1. putni tro{ak, putarina. 2. rel. posledwa pri~est umiru}em u katoli~anstvu. vija fakti ‰lat. via factiŠ samim tim ~inom, samo po sebi; u stvarnosti. vikar, -ara m ‰lat. vicarius zamenikŠ u katoli~koj crkvi, namesnik ili pomo}nik ùpnika; namesnik ili zamenik biskupa, naro~ito u oblastima koje jo{ nisu progla{ene za dijecezu. x vikarni i vikarski. vikarijat, -ata m, mn. vikarijati, gen. mn. vikarijata ‰v. vikarŠ kancelarija crkve, namesni{tvo na ~ijem je ~elu vikar. vikend, -a m, mn. vikendi, gen. mn. vikenda ‰engl. week-endŠ neradni dani na kraju sedmice (subota i nedeqa). vikenda{, -a{a m, mn. vikenda{i, gen. mn. vikenda{a ‰v. vikendŠ osoba koja dane vikenda provodi izvan stalnog prebivali{ta; vlasnik vikendice. vikendica, -e ` ‰v. vikendŠ ku}a za odmor, vila izvan grada. viking, -a m, mn. vikinzi, gen. mn. vikinga ‰stnord. vikingrŠ 1. ime germanskih stanovnika Skandinavije, u sredwem veku poznatih po

viktorijanski osvajawima. 2. fig. borac, junak, ratnik. x vikin{ki. Vikipedija, -e ` ‰engl. Wikipedia, od havajskog wiki œbrzoŒ, v. (enciklo)pedijaŠ op{ta enciklopedija na Internetu, sa izdawima na preko dvesta svetskih jezika, ~iji se ~lanci stalno mewaju i dopuwavaju po potrebi. vikler, -a m, mn. -i ‰nem. Wickler od wickeln omotavati, savijatiŠ vaqak koji sluì za pravqewe kovrxa u kosi. viklifiti, viklifita m mn. ‰engl. WycliffeŠ rel. pristalice engleskog teologa Xona Viklifa, prethodnika reformacije u HÇç veku, koji se zalagao za ~istotu hri{}anskog u~ewa. viklovati, viklujem nesvr{. ‰nem. wickeln omotavati, savijatiŠ tehn. fam. praviti nove namotaje (u elektromotoru). vikont, -a m, mn. vikonti, gen. mn. vikonta ‰fr. vicomte od srlat. vicecomes, up. konteŠ plemi}ka titula u rangu izme|u barona i grofa. vikontesa, -e `, gen. mn. vikontesa ‰fr. vicomtesseŠ }erka ili èna vikonta. viks, -a m ‰nem. WichseŠ mast za glancawe (krema za cipele, pasta za parket i sl.). viksati, viksam = viksovati, viksujem nesvr{. ‰nem. wichsenŠ ~istiti, mazati pastom, viksom (obu}u, name{taj, parket i sl.). viktimizovati, viktimizujem svr{. i nesvr{. ‰od lat. victima `rtvaŠ soc. proglasiti, progla{avati `rtvom. viktimolog, -a m, mn. viktimolozi, gen. mn. viktimologa ‰lat. victima `rtva, v. -logŠ osoba koja se bavi viktimologijom. viktimologija, -e ` ‰lat. victima `rtva, v. -logijaŠ nau~na oblast koja prou~ava `rtve rata i drugih nesre}a u dru{tvu. viktimolo{ki, -a, -o ‰v. viktimologŠ koji se odnosi na viktimologiju i viktimologe. viktorija, -e ` ‰po engl. kraqici ViktorijiŠ 1. otvorena ko~ija iz druge polovine HÇH veka, s posebnim mestom za ko~ija{a napred. 2. àrg. igrawe fudbala na jedan gol, ob. kao de~ja igra. viktorijanski, -a, -o ‰engl. VictorianŠ ist. koji pripada vremenu vladavine kraqice Viktorije (1837–1901); koji se odlikuje strogim

269

viktualije gra|anskim moralom, konzervativno{}u, pobo`no{}u i sl. viktualije, viktualija ` mn. ‰nlat. victualiaŠ ìvotne namirnice, hrana. vikuwa, -e ` ‰{p. vicuna iz egz.Š zool. ju`noameri~ka ìvotiwa sli~na lami. 2. krzno te ìvotiwe, sa finom sivoùtom dlakom. vila, -e `, gen. mn. vila ‰lat. villa, fr. villeŠ 1. udobna ku}a s vrtom gra|ena na zahtev i po planu vlasnika, na periferiji ili izvan grada. 2. ist. imawe izvan grada, s rasko{nim letwikovcem. vilajet, -a m, mn. -i ‰tur. vilayet od ar. wilayaŠ 1. mesto ro|ewa, zavi~aj. 2. oblast u kojoj je na ~elu valija. y tamni vilajet zemqa ve~itog mraka (iz narodne pri~e), (fig.) zemqa pod diktaturom, zemqa bez slobode; z udariti namet na vilajet opteretiti qude da`binama. x vilajetski. vilajetlija, -e m ‰tur. vilayetli, v. vilajetŠ zemqak. vilanela, -e ` ‰ital. villanella prema villano seqa~kiŠ muz. vi{eglasna pastirska pesma napolitanskog porekla, popularna naro~ito u XVI veku. viqamovka, -e, dat. i lok. viqamovki ‰engl. Williams, prezime odgajiva~aŠ 1. bot. vrsta kru{ke. 2. rakija od te kru{ke. vindikativan, -vna -vno ‰nlat. vindicativusŠ koji èli osvetu, osvetoqubiv; koji ima za ciq odmazdu, kazneni. vindikacija, -e ` ‰lat. vindicatioŠ prav. polagawe prava na oduzetu imovinu i traèwe wenog povra}aja; za{tita vlasni~kih prava. 2. osveta, kazna. vindikacioni, -a, -o ‰v. vindikacijaŠ koji se odnosi na vindikaciju, koji ima svojstva vindikacije. y vindikaciona tu`ba prav. tu`ba za za{titu svojine. vindikaciono pravo prav. pravo kojim se traì da se isporu~ena roba vrati vlasniku ako je kupac, pre isplate, postao insolventan (v.). vindicirati, vindiciram, 3. l. mn. vindiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. vindicareŠ 1. prav. (za)traìti povra}aj oduzetih stvari ili prava. 2. (od)braniti, (za){tititi. vindjak(n)a, -e `, gen. mn. vindjakni ‰nem. Windjacke prema Wind vetar, v. jaknaŠ kratka

270

vin~esterka sportska jakna od nepropusnog materijala, vetrovka. vindous, -a m ‰engl. windows okna, prozoriŠ ra~. operativni kompjuterski sistem, koji ima podru~ja s prozorima na ekranu. vindsurfer, -a m, mn. -i ‰v. vindsurfingŠ osoba koja jedri na dasci pod pritiskom vetra. vindsurfing, -a m ‰engl. windsurfingŠ jedrewe na dasci pod udarima vetra. vinegret, -a m ‰fr. vinaigrette prema vinaigre sir}eŠ kulin. sos od sir}eta sa uqem, biberom i drugim za~inima. viner-{nicla, -e ` ‰nem. WienerschnitzelŠ kulin. be~ka {nicla, pohovani tele}i odrezak. vinil, -a i vinil, -ila m ‰engl. vinyl od lat. vinum vinoŠ hem. jednovalentni, slobodni radikal ~ija jediwewa, polimerizovana, sluè za proizvodwu plasti~nih masa. vinkl, -a m, mn. vinklovi, gen. mn. vinklova ‰nem. Winkel ugao; u zna~ewu 3 od nem. WinkelsteifeŠ fam. 1. uglomer. 2. {ablon koji odmerava prav ugao (90¿). 3. pozor. podupira~ kulise, {prajc (v.). vinklati, am nesvr{. ‰v. vinklŠ fam. 1. obavqati zanatske poslove sluè}i se vinklom, postavqati u prav ugao. 2. odstupati od mere (za duìnu ili povr{inu). vinkulacija, -e ` ‰lat. vincula okoviŠ bank. ograni~ewe u raspolagawu vrednosnim papirima wihovim vezivawem za neki drugi akreditiv. x vinkulacioni. vinkulirati, vinkuliram, 3. l. mn. vinkuliraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. vinculare od lat. vincula okoviŠ 1. (s)vezati, spojiti, spajati. 2. bank. (za)braniti prenos vrednosnih papira na drugoga. vinoteka, -e `, dat. i lok. vinoteci, gen. mn. vinoteka ‰v. vino, -tekaŠ zbirka ili prodavnica vina. vintovka, -e `, dat. i lok. vintovci, gen. mn. vintovki ‰rus. vintovka od vint zavrtawŠ vrsta pu{ke. vincilir, -ira m, mn. vinciliri, gen. mn. vincilira ‰ma|. vinceller od nem. WinzerŠ ~uvar vinograda, pudar. vin~esterka, -e `, dat. i lok. vin~esterki, gen. mn. vin~esterki ‰po imenu ameri~kog indu-

viweta strijalca i konstruktora O. F. Vin~estera (Winchester, 1810–1880)Š tip vojni~ke i lova~ke pu{ke, omiqene na Divqem zapadu. viweta, -e `, gen. mn. viweta ‰fr. vignetteŠ 1. a. ukras na sredwovekovnim rukopisnim kwigama. b. {tampani ukras u obliku {are s biqnim motivom, na naslovnom listu, na po~etku poglavqa ili na kraju kwige. 2. nalepnica, etiketa. viola, -e `, gen. mn. viola ‰ital. viola, fr. violeŠ muz. 1. guda~ki istrument sli~an violini, ne{to ve}i od we i dubqeg zvuka. 2. naziv vi{e starih guda~kih instrumenata. y viola d’amore ‰ital. viola d’amore qubavna violaŠ guda~ki instrument sa sedam ìca, omiqen u HVII i HVIII veku; viola da gamba ‰ital. viola da gamba no`na violaŠ guda~ki instrument koji se drào me|u nogama, prete~a dana{weg violon~ela, ra{iren u HVII i HVIII veku; viola da bra~o muz. ‰ital. viola da braccio ru~na violaŠ guda~ki instrument koji se drào u ruci, ra{iren po~ev od XVI veka, prete~a dana{we viole. violacija, -e ` ‰lat. violatioŠ prav. 1. povreda prava, kr{ewe zakona. 2. silovawe, obe{~a{}ewe. violentan, -tna, -tno i violentan, -tna, -tno ‰lat. violentusŠ a. èstok, silan, goropadan, intenzivan. b. nasilan. violentnost, -osti ` violentnost, -osti ` = violencija, -e ` ‰lat. violentiaŠ osobina ili postupak onoga ko je violentan, èstina, silovitost; nasilnost. violet prid. indekl. v. violetan. violetan, -tna, -tno ‰ital. violetto, fr. violetŠ koji je qubi~aste boje, qubi~ast. violina, -e ` ‰nem. Violine od ital. violinoŠ muz. najpoznatiji guda~ki instrument, sa ~eti-

ri ìce, solisti~ki i orkestarski. y prva violina vode}i instrument u guda~kom kvartetu i u simfonijskom orkestru; (fig.) onaj koji ima glavnu re~ u ~emu, predvodnik. violinar, -ara m ‰v. violinaŠ stru~wak koji gradi violine i druge guda~ke instrumente. violinista, -e m, mn. violinisti (`. violinistkiwa) ‰v. violinaŠ svira~ na violini.

virginitet violinski, -a, -o ‰v. violinaŠ muz. koji se odnosi na violinu, namewen violini; y violinski kqu~ G-kqu~, znak na po~etku notnog sistema u obliku {are sli~ne osmici, koji ozna~ava vi{e tonove u odnosu na bas-kqu~. violista, -e m, mn. violisti (`. violistkiwa) ‰v. violaŠ svira~ na violi. violon~elist(a), -e m, mn. violon~elisti (`. violon~elistkiwa) ‰v. violon~eloŠ muz. svira~ na violon~elu. violon~elisti~ki, -a, -o ‰v. violon~eloŠ koji se odnosi na violon~elo ili na violon~eliste. violon~elo, violon~ela m ‰ital. violoncelloŠ muz. guda~ki instrument sa ~etiri ìce, dubqeg tona od viole, svira se sede}i i drì se izme|u nogu. VIP, -a m ‰skr. od engl. very important person vrlo va`na li~nostŠ fam. poznata, va`na osoba iz javnog ìvota, velika zverka. vipera, -e ` ‰lat. viperaŠ 1. zmija otrovnica, guja. 2. zla èna. viraginitet, -eta m ‰v. viragoŠ pojava mu{kih polnih osobina kod èna uzrokovanih hormonskim poreme}ajima (dubok glas, brkovi, brada i sl.). virago, viraga m ‰lat. viragoŠ mu{kobawasta èna, mu{kara~a, ènska osoba koja izgleda i pona{a se kao mu{karac. vira`, -aà m ‰fr. virageŠ 1. avij. nagao okret aviona, spu{tawe aviona pod nagibom. 2. fot. jednolika boja ili ton naknadno naneseni na crno-beli film da bi ostao u jednoj boji. viranija, -e ` ‰tur. virane od pers. wiraneŠ pokr. stara tro{na ku}a, ru{evina. virbl, -a m ‰nem. WirbelŠ muz. tremolo na bubwu, niz brzih uzastopnih udaraca u bubaw. virginal, -a m, mn. -i ‰engl. virginal od lat. virginalis devi~anski, jer je bio namewen devojkama iz dobre ku}eŠ muz. ì~ani instrument sli~an ~embalu, popularan u Engleskoj u doba Elizabete I. virginalan, -lna, -lno ‰lat. virginalis od virgo devicaŠ devi~anski, devoja~ki. virginitet, -eta m ‰lat. virginitasŠ 1. netaknutost ènskog devi~waka (himena), devi~anstvo, polna nevinost. 2. fig. ~ednost, ~istota.

271

virgo intakta virgo intakta ‰lat. virgo intactaŠ netaknuta, nevina devojka. virilan, -lna, -lno ‰lat. virilis od vir mu{karacŠ 1. koji se isti~e mu{kim osobinama, muèvan, hrabar. 2. koji je zreo. virilizam v. viraginitet. virilitet, -eta m ‰lat. virilitasŠ mu{kost, muèvnost, zrelost, zrelo doba. virman, -ana m, mn. virmani, gen. mn. virmana ‰fr. virementŠ bank. obrazac za bezgotovinski prenos novca s jednog ra~una na drugi putem bankovnog naloga. x virmanski. viroza, -e ` ‰v. virus, v. -ozaŠ med. zarazna bolest izazvana virusom. virtualan v. virtuelan. virtuelan, -lna, -lno ‰nem. virtuell od fr. virtuel od lat. virtualisŠ 1. prividan, nestvaran. 2. koji u praksi ima odre|ena svojstva, mada formalno nije takav. 3. jo{ neostvaren, mogu}, potencijalan. y virtuelna stvarnost ra~. ono {to postoji u ra~unarskom ili kakvom drugom obliku neopipqive stvarnosti; virtuelna memorija ra~. tehnika koja omogu}ava korisniku da radi na kompjuteru kao da ima vi{e memorije nego {to je stvarno ima; virtuelni lik opt. lik koji je dobijen odbijawem svetlosti o ogledalo ili prelamawem kroz so~ivo. 4. ra~. koji postoji na ra~unaru ili na internetu (virtuelna razglednica, virtuelna prezentacija). virtuelnost, -i ` ‰v. virtuelanŠ svojstvo onoga {to je virtuelno. virtuoz, -a i virtuoz, -oza m, mn. -i (nepr. virtouz) ‰ital. virtuoso od lat. virtus vrlinaŠ 1. osoba (naj~e{}e umetnik, muzi~ar) koja pokazuje savr{enu ve{tinu ili vrhunsko ume}e u ne~emu, savr{en tehni~ar, ve{tak. 2. fig. osoba koja pokazuje ume{nost u ne~emu. virtuozan, -zna, -zno ‰v. virtuozŠ koji ima vrhunsko znawe i ume}e (u ne~emu), koji poseduje neku savr{enu ve{tinu. virtuozitet, -teta m = virtuoznost, -i ` ‰v. virtuozŠ vrhunsko ume}e, savr{ena ve{tina. virulentan, -tna, -tno ‰lat. virulentus otrovan prema virus otrovŠ 1. koji izaziva bolest i nanosi {tetu; zarazan, kuàn. 2. fig. krajwe zloban, neprijateqski nastrojen, zagrièn.

272

viskozitet virulencija, -e ` ‰nlat. virulentia, v. virulentanŠ 1. med. sposobnost zaraznih mikroorganizama da izazovu bolest, zaraznost. 2. fig. zloba, neprijateqstvo, mr`wa. virus, -a m, mn. -i ‰lat. virus otrovŠ 1. biol. med. parazitski mikroorganizam koji izaziva zarazne bolesti, nevidqiv na obi~nom mikroskopu, sastavqen od nukleinske kiseline (DNK ili RNK) u proteinskom oklopu. 2. ra~. program koji inficira kompjuterske datoteke, dovode}i do brisawa podataka i drugih {tetnih posledica. x virusni. virusolog, -a m, mn. virusolozi, gen. mn. virusologa ‰v. virus, -logŠ nau~nik, stru~wak koji prou~ava viruse. virusologija, -e ` ‰v. virus, -logijaŠ biol. grana mikrobiologije koja se bavi prou~avawem virusa i bolesti koje izazivaju. virusolo{ki, -a, -o ‰v. virusologŠ koji se odnosi na virusologiju i virusologe. virxinal, -ala m ‰engl. virginal, nejasnog poreklaŠ muz. ist. mali prenosivi klavi~embalo iz XVI veka. virxinija, -e ` ‰prema dràvi Virxiniji (Virginia) u SADŠ 1. bot. vrsta duvana. 2. duga, tanka cigara sa slam~icom. vir{la, -e `, gen. mn. vir{li ‰nem. WurstelŠ vrsta malih kobasica, hrenovka. viski, -ija m ‰engl. whiskyŠ èstoko alkoholno pi}e, rakija od raì, je~ma ili kukuruza. viskoza, -e ` ‰v. viskozanŠ 1. hem. lepqiva celulozna masa koja sluì kao sirovina za izradu sinteti~kih vlakana i celofana. 2. tkanina od celuloznih vlakana koja se obi~no me{aju sa ve{ta~kom svilom. viskozan, -zna, -zno ‰lat. viscosus lepqiv, od viscum lepak od imeleŠ lepqiv, tegqiv, gust; qigav. viskozimetar, -tra m, mn. viskozimetri, gen. mn. viskozimetara ‰v. viskoza, -metarŠ sprava za merewe viskoznosti te~nosti. viskozitet, -eta m = viskoznost, -i m ‰nlat. viscositas, v. viskozanŠ 1. svojstvo te~nosti da se opire promeni poloàja svojih molekula. 2. lepqivost, tegqivost, gustina.

vis major vis major m (ob. indekl.) ‰lat. vis maiorŠ vi{a sila, okolnosti protiv kojih se ~ovek ne moè boriti. Visoka Porta = Porta (v.). vispren, -a, -o ‰rus. vásprennáèŠ 1. o{trouman, uman, pronicqiv. 2. ve{t, snala`qiv, duhovit. vist, -a m ‰engl. whistŠ engleska igra karata sa ~etiri igra~a, popularna u XIX veku, iz koje se razvio brix. vistavi`n, -a m ‰engl. Vistavision, za{ti}eni naziv, prema ital. vista pogled, vidik, i vision vi|eweŠ tehnika snimawa filma za {iroko platno, danas napu{tena, osim za snimawe specijalnih efekata. visceralan, -lna, -lno ‰srlat. visceralis od lat. viscera utrobaŠ 1. anat. koji se odnosi na utrobu, utrobni. 2. fig. koji dolazi iz dna du{e, duboko ukorewen, instinktivan. vitalan, -lna, -lno ‰lat. vitalisŠ 1. sposoban za ìvot; pun ìvotne snage, izdr`qiv, otporan. 2. neophodan za ìvot, vaàn, bitan (vitalne funkcije). vitalizam, -zma m ‰v. vitalanŠ filoz. u~ewe koje ìvotne pojave tuma~i delovawem posebne ìvotne energije ili nematerijalnog ìvotnog principa, koji se razlikuje i od du{e i od hemijsko-fizi~kih procesa. vitalizacija, -e ` ‰v. vitalanŠ osposobqavawe za ìvot; pove}avawe ìvotne energije. vitalizirati = vitalizovati (v.). vitalizovati, -ujem = vitalizirati, vitaliziram, 3. l. mn. vitaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. vitalanŠ (u)~initi sposobnim za ìvot, vitalnim. vitalist(a), -e m, mn. vitalisti ‰v. vitalizamŠ zagovornik, pristalica vitalizma. x vitalisti~ki. vitalitet, -eta m = vitalnost, -i ` ‰lat. vitalitasŠ 1. sposobnost za ìvot, ìvotna snaga; mo} delovawa. 2. soc. sposobnost nekih dru{tvenih grupa da opstanu uprkos nepovoqnim uslovima u dru{tvu. vitamin, -ina m, mn. vitamini, gen. mn. vitamina ‰lat. vita ìvot, v. aminŠ biol. i hem. jedna od prirodnih ili hemijskih proizvedenih hranqivih materija koje su neophodne za pre-

viciozitet ìvqavawe i funkcionisawe organizma. x vitaminski. vitaminizirati, vitaminiziram, 3. l. mn. vitaminiziraju svr{. i nesvr{. snabde(va)ti, obogatiti, oboga}ivati vitaminima. vitiligo, -a m ‰lat. vitiligoŠ med. bolest gubitka pigmenta u koì, s pojavom bledih mrqa, bez te{kih posledica. vitra`, -aà m = vitraà, -e ` ‰fr. vitrage; zna~ewe pod (1) od fr. vitrailŠ 1. ukrasna kompozicija od delova obojenog stakla, koji su povezani olovnim trakama. 2. ukrasna staklena vrata, pregrada ili prozor. vitrina, -e ` ‰fr. vitrine od lat. vitrum stakloŠ zastakqeni ormar u kome se obi~no nalaze razni sitniji ukrasni predmeti. vitriol, -ola m ‰fr. vitriol, nem. Vitriol od lat. vitreus staklenŠ 1. hem. stari naziv za sulfat, so sumporne kiseline. 2. fam. sumporna kiselina (H2SO4). vic, vica m, mn. vicevi, gen. mn. viceva ‰nem. WitzŠ kratka, {aqiva pri~a sa iznenadnim obratom i neo~ekivanom, sme{nom poentom; y vic sa bradom stari, odavno poznat vic. vice- ‰lat. vice umestoŠ prvi deo sloènica u zna~ewu pomo}nik, zamenik osobe koja se ozna~ava u drugom delu (viceadmiral). vice verza pril. ‰lat. vice versaŠ obrnuto, obratno, recipro~no. vicenijum, -a (i vicenij, -a) m ‰klat. vicennium od lat. vicies po dvadeset, annus godinaŠ period od dvadeset godina. vice{ampion, -ona m ‰v. vice-, {ampionŠ sp. osvaja~ drugog mesta na ekipnom ili pojedina~nom takmi~ewu, viceprvak. vicijum, -a m ‰lat. vitiumŠ 1. mana, nedostatak. 2. gre{ka, proma{aj, oma{ka. 3. porok, krivica, greh; v. vitium cordis; vitium naturae. vicinalan, -lna, -lno ‰lat. vicinalis prema vicinus susedŠ sporedni, lokalni; op{tinski; koji je u susedstvu. viciozan, -zna, -zno ‰lat. vitiosus prema vitium porokŠ 1. pokvaren, poro~an, nevaqao. 2. med. koji ima neku manu ili nedostatak. viciozitet, -eta m = vicioznost, -i ` ‰lat. vitiositasŠ poro~nost, pokvarenost, r|avost.

273

vickav vickav, -a, -o = vickast, -a, -o ‰v. vicŠ sklon pri~awu i pravqewu viceva, {aqiv i duhovit; neozbiqan. vicmaher, -a m, mn. -i ‰nem. Witzmacher, v. vic, machen pravitiŠ zast. 1. {aqivxija, duhovit ~ovek. 2. fig. osoba koja o va`nim i ozbiqnim stvarima govori kao neznalica; hecmaher (v.). vicoteka, -e ` ‰v. vic, -tekaŠ emisija u kojoj se govore vicevi, {ale, po{alice. vi-xej ‰engl. vee-jay, po analogiji sa di-xej (v.)Š muz. a. osoba koja pu{ta muziku i pri tom koristi video-bim za prikazivawe nekog sadràja; b. voditeq TV emisije sa video-spotovima; video-xokej. vi{ijevski, -a, -o ‰po gradu Vi{i (Vichy), gde je bilo sedi{te vladeŠ ist. koji se odnosi na deo Francuske koji nije bio pod neposrednom nema~kom okupacijom, a kojim je upravqao kolaboracionista Peten (1940–1944). Vi{nu, -ua m ‰ind.Š jedno od indijskih boànstava u bramanizmu, prvobitno bog Sunca. voajer, -era m, mn. voajeri, gen. mn. voajera ‰fr. voyeur, prema voir videtiŠ psih. osoba koja se potajno seksualno zadovoqava gledawem seksualnog ~ina ili golotiwe. x voajerski. voajerizam, -zma m ‰v. voajer, -izamŠ 1. psih. sklonost ka uìvawu u posmatrawu polnih odnosa i nagih tela. 2. fig. preterana radoznalost, èqa da se sve vidi i sve zna u javnom i dru{tvenom ìvotu. voajerstvo, -stva s ‰v. voajerŠ psih. patolo{ka sklonost seksualnog zadovoqavawa gledawem golotiwe ili polnog odnosa drugih osoba, v. voajerizam (1). voal, -ala m ‰fr. voile veoŠ vrsta tanke, fine tkanine za ènske haqine, naro~ito za veo. vodviq, -iqa m, mn. vodviqi, gen. mn. vodviqa ‰fr. vaudevilleŠ 1. kra}i scenski komad {aqive sadrìne s popularnim melodijama, sli~an kabareu. 2. zast. nekada{wa francuska satiri~na pesma, pra}ena pantomimom. x vodviqski. vodviqist(a), -e m, mn. vodviqisti ‰v. vodviqŠ stvaralac, pisac vodviqa. vodka nepr., v. votka. vokabular, -ara m ‰lat. vocabularium prema vocabulum re~Š 1. fond re~i u jednom jeziku,

274

volan re~nik. 2. sve re~i koje koristi i razume neki pojedinac ili dru{tvena grupa. vokal, -ala m, mn. vokali, gen. mn. vokala ‰lat. vocalis glasan, zvu~an, prema vox glasŠ 1. fon. samoglasnik. 2. muz. fam. vokalni deo kompozicije; qudski glas u odnosu na muzi~ki instrument. vokalan, -lna, -lno ‰v. vokalŠ 1. fon. koji se odnosi na vokale, samoglasni~ki. 2. muz. koji se peva, koji je namewen za pevawe, koji se izvodi qudskim glasom; up. instrumentalan. vokaliza, -e ` ‰fr. vocalise, ital. vocalizzoŠ muz. 1. vokalna kompozicija bez teksta, izvodi se pevawem jednog istog vokala kao ve`ba u pevawu. 2. poduà melodijska linija nad jednim slogom teksta, u kompozicijama u kojima se qudski glas koristi kao instrument. vokalizam, -zma m ‰fr. vocalisme, v. vokalŠ fon. skup znawa i ~iwenica o samoglasnicima i wihovim odnosima u datom jeziku. vokalizacija, -e ` ‰nlat. vocalisatio, v. vokalŠ 1. fon. prelaz suglasnika u samoglasnike. 2. muz. izvo|ewe vi{e tonova na jednom vokalu. vokalski, -a, -o ‰v. vokalŠ koji se odnosi na vokale, samoglasni~ki. y vokalska harmonija fon. pojava da izbor vokala u nastavku zavisi od vokala u osnovi, u jezicima kao {to su turski ili ma|arski. vokativ, -a m ‰lat. vocativusŠ gram. pade` obra}awa, dozivawa, peti pade`. x vokativni. vokacija, -e ` ‰lat. vocatio prema vocare pozivatiŠ 1. teol. dejstvo bo`je milosti, usled koga neki ~ovek ose}a da je pozvan da bude sve{tenik. 2. sklonost prema odre|enom zanimawu, dar za odre|eni posao. voki-toki, -ija m (nepr. toki-voki) ‰engl. walkie-talkie prema walk hodati, talk govoritiŠ prenosivi radio-telefon. vokmen, -a m, mn. -i ‰engl. Walkman, prvobitno trgova~ka marka fabrike œSoniŒ, prema walk hodati, man ~ovekŠ prenosivi radio-aparat ili kasetofon sa slu{alicama. voks populi v. vox populi. volan, -ana m, mn. volani, gen. mn. volana ‰fr. volantŠ 1. upravqa~ automobila. 2. nabrana traka od tankog materijala na ènskoj haqini ili zavesama.

volapik volapik, -a i volapik, -a m ‰volapuk od engl. world svet, speak govoritiŠ me|unarodni, svetski jezik, izum nema~kog sve{tenika J. M. [lajera (1879), napu{ten posle pojave esperanta (v.). volat, volta m pokr. v. volta. volatilizacija, -e ` ‰nlat. volatilisatio od lat. volatilis isparqivŠ hem. isparavawe, pretvarawe ne~ega u paru. volvulus, -a m, mn. -i ‰lat. volvulusŠ med. zavezanost, zapletenost creva, uvrtawe tankog ili debelog creva oko svoje osovine. volej, -a i volej, -eja m ‰engl. volleyŠ sp. udarac (u fudbalu, tenisu i sl.), koji se izvodi dok je lopta u letu, dok ne dotakne tlo. volens-nolens ‰lat. volens-nolensŠ ho}e{-ne}e{, hteo-ne hteo. volijera, -e ` ‰fr. voliere prema voler letetiŠ veliki kavez, ogra|eni prostor u kome su ptice zatvorene ali mogu da lete, pti~arnik. volitiv, -a m ‰v. volitivanŠ lingv. oblik ili konstrukcija koji izraàvaju voqu, èqu, htewe. volitivan, -vna, -vno ‰srlat. volitivus od lat. volere htetiŠ 1. voqan, koji poti~e iz qudske voqe. 2. gram. èqni, voqni. volicija, -e ` ‰lat. volitio od volere htetiŠ psih. voqa, htewe; pojedina~ni akt, izraz voqe. volonter, -era m, mn. volonteri, gen. mn. volontera (`. volonterka, -e, dat. i lok. volonterki, gen. mn. volonterki) ‰fr. volontaire, prema lat. voluntariusŠ osoba koja dobrovoqno i besplatno, bez nadoknade radi neki posao, dobrovoqac. x volonterov (volonterkin), volonterski. volonterstvo, -stva m ‰v. volonterŠ dobrovoqni, besplatni rad u nekoj oblasti. volontirati, volontiram, 3. l. mn. volontiraju nesvr{. ‰v. volonterŠ dobrovoqno i besplatno obavqati neki posao, raditi kao volonter. volt, -a m, mn. volti, gen. mn. volta ‰po italijanskom fizi~aru A. VoltiŠ fiz. jedinica za merewe elektri~nog napona, simbol V u Me|unarodnom sistemu jedinica; defini{e se kao napon izme|u dve ta~ke provodnika kroz koji

voluminozitet te~e struja od jednog ampera, a utro{ena snaga iznosi jedan vat. volta, -e `, gen. mn. volti ‰fr. volte, ital. voltaŠ 1. arhit. pokr. svod, luk na gra|evinama primorske arhitekture kao deo trema. 2. sp. a. jahawe u malom krugu. b. nagli skok ili korak u ma~evawu. 3. muz. ìvahna igra u taktu 6/8, popularna u XVI i XVII veku u drugim zemqama. 4. tipogr. jedna vrsta {tamparskog sloga. voltaà, -e ` ‰fr. voltageŠ fiz. napon struje izraèn u voltima. volt(a)metar, -tra m, mn. volt(a)metri, gen. mn. volt(a)metara ‰v. volt, -metarŠ elektr. instrument za merewe elektri~nog napona. voltamper, -era m ‰v. volt, amperŠ fiz. jedinica za merewe prividne snage naizmeni~ne struje, proizvod jednog volta i jednog ampera. volterizam, -zma m = volterijanizam, -zma m ‰v. volterijanskiŠ filozofija i na~in mi{qewa francuskog pisca i mislioca Voltera (1694–1778), posebno wegova borba protiv crkve i feudalizma. volterijanac, -nca m ‰v. volterijanskiŠ pristalica, sledbenik Voltera. volterijanski, -a, -o ‰fr. voltairien prema VoltaireŠ koji se odnosi na Voltera; koji je u Volterovom duhu. volubilan, -lna, -lno ‰lat. volubilisŠ 1. nepostojan, prevrtqiv. 2. brz na re~ima, glasan, temperamentan. volubilitet, -eta m = volubilnost, -i ` ‰lat. volubilitasŠ osobina onoga koji je volubilan. volumen, -a i volumen, -a m, mn. -i ‰lat. volumen zavoj, svitakŠ 1. geom. zapremina. 2. muz. ja~ina zvuka. 3. a. spis, rukopis; stara kwiga. b. jedna od dve ili vi{e kwiga nekog dela, tom, sveska. volumetrija, -e ` ‰v. volumen, -metrijaŠ 1. hem. skup metoda kvantitativne hemijske analize koje se koriste za odre|ivawe koli~ine rastvorene materije. 2. fiziol. ve{tina merewa zapremine i promena u zapremini pojedinih delova tela. voluminozan, -zna, -zno ‰nlat. voluminosusŠ obiman, opseàn, glomazan. voluminozitet, -eta m = voluminoznost, -i ` ‰nlat. voluminositasŠ svojstvo onoga {to je

275

voluntarizam voluminozno, obimnost, opse`nost, glomaznost. voluntarizam, -zma m ‰lat. voluntarius voqni od voluntas voqaŠ 1. filoz. pravac u filozofiji koji po~iva na voqi (a ne umu) kao osnovnom principu i pokreta~u svih stvari. 2. pol. i soc. samovoqno, diktatorsko, autoritarno istupawe, bez obzira na vaè}e zakone i dru{tvene norme. 3. delovawe koje se zasniva na htewu bez profesionalne stru~nosti i poznavawa predmeta. voluntarist(a), -e m, mn. voluntaristi ‰v. voluntarizamŠ zagovornik, pristalica voluntarizma. voluntaristi~ki, -a, -o ‰v. voluntarizamŠ koji pripada voluntarizmu, koji se odnosi na voluntarizam. y voluntaristi~ka psihologija psih. pravac u empirijskoj psihologiji koji isti~e zna~aj voqnih procesa. voluntativ, -a m ‰lat. voluntas voqaŠ v. volitiv. voluptuozan, -zna, -zno ‰lat. voluptuosus, prema voluptas pohotaŠ pohotan, sladostrastan, razbludan. voluta, -e ` ‰ital. voluta od lat. volutus prema volvere okretati, savijatiŠ ist. arhit. spiralno uvijen dekorativni element na stubovima jonskog stila. volfram, -a m ‰nem. WolframŠ hemijski element, simbol W, atomski broj 74, sivkastobeli metal visoke ta~ke topqewa, koristi se za sijalice, za proizvodwu ~elika i u raketnoj tehnici. vol{eban, -bna, -bno ‰rus. vol{ebnáèŠ ~udotvoran, magi~an, tajanstven, natprirodan. vol{ebnik, -a m, mn. vol{ebnici, gen. mn. vol{ebnika ‰rus. vol{ebnikŠ ~arobwak, ma|ioni~ar. vombat, -a m ‰engl. wombat iz aborixinskogŠ zool. australijski torbar nalik na malog medveda, Vombatus ursinus. vomitus, -a m ‰lat. vomitusŠ med. povra}awe, bquvawe. von, -a m, mn. -i ‰korejskiŠ nov~ana jedinica u Severnoj i Ju`noj Koreji, sadrì 100 juna (u Severnoj) odnosno 100 ~ona (u Ju`noj Koreji).

276

vrsta vonderbra m indekl. ‰engl. wonderbraŠ grudwak s ulo{kom u kojem ènske grudi izgledaju ve}e. voracitet, -eta m ‰lat. voracitas, od vorax pro`drqivŠ pro`drqivost, nezaja`qivost, gramzivost. vord, -a m ‰v. WordŠ ra~. popularni procesor teksta firme Majkrosoft. vord-procesor, a m ‰engl. word processorŠ ra~. kompjuterski program za obradu teksta. vorkaholizam, -zma m ‰v. vorkaholikŠ preterana voqa za rad, zavisnost od rada, nesposobnost da se predahne. vorkaholik, -a m, mn. vorkaholici, gen. mn. vorkaholika, i vorkaholi~ar, -a m ‰engl. workaholic prema work rad, (alco)holicŠ osoba koja neprekidno radi, koja ne moè bez rada. vork{op, -a m, mn. vork{opi, gen. mn. vork{opa ‰engl. workshop radionicaŠ te~aj ili seminar u kome svi aktivno u~estvuju i na kome se isprobavaju nove metode. votant, -a m, mn. -i ‰lat. votans prema votare glasatiŠ osoba koja ima pravo glasa, glasa~. votacija, -e ` ‰lat. votatioŠ glasawe, izglasavawe. voterpruf prid. indekl. ‰engl. waterproof prema water voda, proof isku{an, proverenŠ koji ne propu{ta vodu, vodootporan. votiv, -iva m ‰lat. votivus prema votum zavetŠ etnol. i rel. zavetni dar ili prinesena `rtva boànstvu, svecu ili crkvi kao ~in molbe (za ne{to) ili izraz nekog o~ekivawa. votivan, -vna, -vno ‰v. votivŠ zavetovan, zavetni. votka, -e `, gen. mn. votki ‰rus. vodkaŠ èstoko alkoholno pi}e dobijeno fermentacijom i destilacijom krompira ili ìtarica, ruska rakija. vra`da, -e ` ‰rus. vra`daŠ 1. sva|a, neprijateqstvo, zavada. 2. krvnina. 3. plemenski mirovni sud (krvno kolo). vremja ‰rus. vremà vremeŠ u: y vo vremja ono u ono vreme, nekada davno. vrsta, -e `, gen. mn. vrsta ‰rus. verstaŠ stara ruska mera za duìnu (oko 1066,7 m).

vrhu{ka vrhu{ka, -e `, dat. i lok. vrhu{ki, gen. mn. vrhu{ki ‰rus. verhu{kaŠ politi~ki ili vojni vrh u nedemokratskim dràvnim sistemima. vsjo ravno ‰rus. vse ravnoŠ fam. svejedno; nije va`no, ba{ me briga. vudu, -ua m = vuduizam, -izma m ‰engl. voodoo iz egz.Š kult na Haitiju i Antilima, afri~kog porekla, s verovawem u feti{e i crnu magiju. vuduist(a), -e m, mn. vuduisti ‰v. vuduŠ sledbenik vudua. vuduisti~ki, -a, -o ‰v. vuduist(a)Š koji se odnosi na vudu i vuduiste. vulva, -e ` ‰lat. vulvaŠ anat. spoqa{wi deo ènskog polnog organa, stidnica, sramnica. vulvitis, -a m ‰v. vulva, -itisŠ med. zapaqewe spoqa{weg dela ènskog polnog organa. vulgaran, -rna, -rno ‰lat. vulgaris prema vulgus narod, svetinaŠ 1. a. nepristojan, prosta~ki. b. koji nema ukusa, banalan, priprost. 2. lingv.: y vulgarni latinski narodni latinski, govorni oblik latinskog jezika, iz koga su se razvili romanski jezici. vulgarizam, -a m ‰v. vulgaranŠ 1. lingv. prosta, nepristojna re~ ili izraz u govoru i jeziku. 2. prostakluk, nevaspitanost. vulgarizator, -a m, mn. -i ‰v. vulgarizovatiŠ onaj koji vulgarizuje. vulgarizacija, -e ` ‰v. vulgarizovatiŠ 1. vulgarizovawe, preterano upro{}avawe i pojednostavqivawe. 2. stawe onoga {to je vulgarizovano; pristupa~niji oblik (~ega), prostonarodna verzija. vulgarizovati, -zujem (i vulgarizirati, vulgariziram, 3. l. mn. vulgariziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. vulgariser, v. vulgaranŠ 1. (u)~initi prosta~kim, vulgarnim. 2. uprostiti, upro{}avati spu{taju}i na najniì nivo. vulgaritet, -eta m = vulgarnost, -i ` ‰nlat. vulgaritas, v. vulgaranŠ svojstvo onoga {to je ili onoga koji je vulgaran, prostakluk. Vulgata, -e ` ‰nlat. VulgataŠ latinski prevod Svetog pisma koji je u IV veku napisao sveti Jeronim, prihva}en kao zvani~an u katoli~koj crkvi. Vulkan, -ana m ‰lat. VulcanusŠ mitol. starorimski bog vatre i za{titnik kova~a.

vulnerabilan vulkan, -ana m, mn. vulkani, gen. mn. vulkana ‰lat. vulcanusŠ 1. otvor u Zemqinoj kori kroz koji izbija lava, usijano kamewe i rastopqene stene. 2. brdo nastalo od izba~enih vulkanskih materija. 3. fig. izliv strasti, burno iskazivawe emocija. vulkanizam, -zma m ‰v. vulkanizamŠ 1. geol. vulkanske aktivnosti i posledice wima izazvane u Zemqinoj kori. 2. u~ewe prema kome je Zemqa svoj oblik dobila pod uticajem vatre. vulkanizacija, -e ` ‰engl. vulcanization, v. vulkanŠ postupak kojim se vulkanizuju gume. vulkanizer, -era m, mn. vulkanizeri, gen. mn. vulkanizera ‰v. vulkanizovatiŠ radnik koji vulkanizuje, koji vr{i vulkanizaciju; zanatlija koji popravqa automobilske gume. x vulkanizerski. vulkanizovati, -ujem (i vulkanizirati, vulkaniziram, 3. l. mn. vulkaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰engl. vulcanize, v. vulkanŠ a. preraditi, prera|ivati sirovi kau~uk u gumu zagrevawem uz dodatak sumpora. b. popraviti, popravqati o{te}ene gumene predmete istim postupkom. vulkanist(a), -e m, mn. vulkanisti ‰v. vulkanŠ geol. zagovornik, pristalica teorije da je Zemqa svoj dana{wi oblik dobila pod uticajem vatre. vulkaniti, vulkanita m mn. ‰v. vulkanŠ geol. stene nastale erupcijom vulkana. vulkanolog, -a m, mn. vulkanolozi, gen. mn. vulkanologa ‰lat. vulcanus, v. -logŠ nau~nik, stru~wak za vulkanologiju. vulkanologija, -e ` ‰v. vulkan, v. -logijaŠ geol. nauka koja se bavi prou~avawem vulkana i vulkanskih pojava. vulkanolo{ki, -a, -o ‰v. vulkanologŠ koji se odnosi na vulkanologiju i vulkanologe. vulkanski, -a, -o ‰v. vulkanŠ 1. koji se odnosi na vulkane; koji poti~e iz vulkana. 2. fig. koji je kao vulkan, silovit, èstok, vatren. y vulkanske stene stene nastale hla|ewem i kristalizacijom magme. vulnerabilan, -lna, -lno ‰lat. vulnerabilis prema vulnerare raniti od vulnus ranaŠ rawiv, neotporan, slab.

277

vulnerabilitet vulnerabilitet, -eta m = vulnerabilnost, -i ` ‰nlat. vulnerabilitasŠ rawivost, neotpornost, krhkost; sklonost povredama. vunderkind, -a m, mn. vunderkindi, gen. mn. vunderkinda ‰nem. Wunderkind od Wunder ~udo, Kind deteŠ fam. izrazito nadareno dete, ~udo od deteta.

278

vhod vufer, -a m ‰engl. wooferŠ zvu~nik koji reprodukuje niske tonove; up. tviter. vhod, -a m ‰rus. vhod ulazakŠ rel. pravosl. deo liturgije kada sve{tenik iz oltara ulazi u deo crkve gde stoje vernici i nose darove (veliki ‹) ili jevan|eqe (mali ‹).

G gabaj, -a m, mn. gabaji, gen. mn. gabaja ‰hebr. gabba’y blagajnikŠ 1. nastojnik, ~uvar u sinagogi. 2. ist. glavni administrator u jevrejskim op{tinama u dijaspori. gabarden, -ena = gabardin, -ina m ‰engl. gabardine, gaberdineŠ visokokvalitetna tkanina za odela, obi~no jednobojna, s kosim prugama. x gabardenski, gabardinski gabarit, -a, mn. gabariti, gen. mn. gabarita i gabarit, -ita m, mn. gabariti, gen. mn. gabarita ‰fr. gabaritŠ 1. spoqna mera u arhitekturi i gra|evinarstvu; dimenzija nekog predmeta, promer, veli~ina. 2. ne{to {to sluì kao obrazac, model ili daje formu ne~emu; kalup. x gabaritni i gabaritni. gabela, -e `, gen. mn. gabela ‰ital. gabellaŠ 1. ist. namet, porez koji se pla}a dràvi; danak, da`bina, tro{arina. 2. mesto gde se napla}uje tro{arina. gabor1, -a m, mn. -i ‰poreklo nejasnoŠ vrsta morske ribe. gabor2, -a m, mn. -i ‰poreklo nejasnoŠ àrg. vrlo ru`na osoba, rugoba. gabro, -a m, mn. -i ‰ital. gabbroŠ miner. magmatska stena tamnozelene boje, krupnog zrna i velike specifi~ne teìne. gavaz v. kavaz. gavijal, -ala m, mn. gavijali, gen. mn. gavijala ‰fr. gavial od ind. gharriyalŠ zool. vrsta krokodila u Indiji, Gavialis gangeticus, ima usku wu{ku i telo duga~ko do {est metara. gavota, -e `, gen. mn. gavota ‰fr. gavotte od starog prov. gavotoŠ muz. lagana francuska igra u dvodelnom taktu, uobi~ajena na otmenim ba-

lovima u XVII i XVIII veku, ~esta u delima kompozitora toga doba. gavro{, -a m, mn. -i ‰po Gavro{u (Gavroche), jednom od likova u romanu œJadniciŒ Viktora IgoaŠ pariski mangup, obe{ewak, simpati~an, dovitqiv i velikodu{an de~ak. gavun, -una m, mn. gavuni, gen. mn. gavuna ‰ital. gavoneŠ zool. vrsta morske ribe, Atherina hepsetus. gavunara, -e i gavunara, -e `, gen. mn. gavunara (i gavunarnica) ‰v. gavunŠ mreà kojom se love gavuni. gagat, -ata m ‰gr~. Gagates (lithos), kamen iz Gagata, grada u LikijiŠ miner. vrsta tamnosme|eg kamenog ugqa bogata smolom, koja se uglavnom koristi za izradu nakita; crni }ilibar. gadar, -a i gadar, -a m, mn. -i ‰tur. gadir od ar. gadr izdajaŠ 1. zlo, nasiqe, {teta, pohara. 2. velika nepravda. z gadar u~initi izvr{iti nasiqe, poharati. gadar, -ara m, mn. gadari, gen. mn. gadara = gadara (v.). gadara, -e, gen. mn. gadara i gadara, -e `, gen. mn. gadara ‰tur. gaddare od ar. gaddaraŠ starinska dvosekla sabqa. gadijum, -a m ‰lat. gadiumŠ ist. testament, oporuka koja se diktira direktno u pero. gadolinijum, -a (i gadolinij, -a) m ‰nlat. gadolinium, prema finskom hemi~aru Gadolinu (1760–1852)Š hem. metal, element iz grupe lantanida, simbol Gd, atomski broj 64. gadolinit, -a, mn. gadoliniti i gadolinit, -ita m, mn. gadoliniti, gen. mn. gadolinita ‰v. ga-

279

gaelski dolinijumŠ tamnosme|i mineral koji sadrì berilijum, cezijum, itrijum i dr. retke metale. gaelski, -a, -o ‰fr. gaelique, engl. GaelicŠ lingv. naziv za grupu keltskih jezika kojima se govori u [kotskoj i Irskoj = gelski, gojdelski. gaà, -e `, gen. mn. gaà ‰fr. gageŠ 1. nagrada za ura|eni posao; plata. 2. posao pod ugovorom, na odre|eno vreme; anga`man. gaìrawe, -a s ‰v. gaàŠ zapo{qavawe pod ugovorom, angaòvawe. gaz1 zast. v. gas. gaz2 zast. v. gaza. gaza, -e ` ‰fr. gazeŠ mreàsta pamu~na ili svilena tkanina, nekad kori{}ena i za ode}u, danas uglavnom za previjawe rana. x gazni. gazal, gazel = gazela2 (v.). gazap, -a m, mn. -i ‰tur. gazap, gazab od ar. gadabŠ 1. srxba, qutina, bes. 2. nesre}a, nevoqa, beda, zlo. 3. nesre}nik, prokletnik. z gazap u~initi unesre}iti, upropastiti, satrti. gazapluk, -a m, mn. gazapluci, gen. mn. gazapluka ‰tur. gazapl›k, v. gazapŠ nesre}a, nevoqa, beda, zlo. gazda, -e m, gen. mn. gazda ‰ma|. gazda od stsl. gospodaŠ 1. lice koje ima ne{to pod svojom vla{}u, gospodar; poslodavac, {ef. 2. vlasnik, posednik imovine; vlasnik stana (nasuprot stanaru). 3. imu}an ~ovek, bogata{. 4. doma}in, glava porodice, stare{ina. x gazdin, gazdinski. gazdarica, -e `, gen. mn. gazdarica ‰v. gazdaŠ 1. èna koja je stare{ina ili rukovodi nekim poslom, {efica, poslodavka. 2. vlasnica neke vredne imovine ili bogatstva, bogata{ica; gazdina èna. 3. èna koja dobro upravqa doma}instvom, doma}ica. 4. èna koja izdaje stan ili sobu, stanodavka. x gazdari~in. gazdinstvo, -a s, gen. mn. gazdinstava i gazdinstvo, -a s, gen. mn. gazdinstava ‰v. gazdaŠ 1. ve}e poqoprivredno imawe, dobro. 2. organizacija ku}nog imawa i poslova, doma}instvo; gazdovawe. 3. zast. privreda; poslovawe. gazdovati, gazdujem nesvr{. ‰v. gazdaŠ 1. voditi gazdinstvo ili doma}instvo; upravqati imawem. 2. a. gospodariti, vladati. b. ìveti kao gazda.

280

gaila gazela1, -e, gen. mn. gazela i gazela, -e `, gen. gazela ‰fr. gazelle od ar. gazalŠ zool. vrsta afri~ke antilope, Gazella dorcas, poznate po vitkom i gracioznom telu. mn.

gazela2, -e, gen. mn. gazela i gazela `, gen. mn. gazela = gazal, -a i gazel, -a m ‰tur. gazel od ar. gazalŠ kwi`. lirska pesma u sredwovekovnoj persijskoj, arapskoj, turskoj i indijskoj kwièvnosti kod koje se prva susedna rima ili grupa re~i ponavqaju na kraju parnih stihova. gazep nepr. v. gazap. gazeta, -e `, gen. mn. gazeta ‰ital. gazzetta od venec. gazeta nov~i} za pla}awe novinaŠ 1. dnevni list, novine. 2. ist. nekada{wi mleta~ki sitan bakarni novac. gazi m indekl. = gazija, -e m, gen. mn. gazija ‰tur. gazi od ar. gazi od gaza ratovatiŠ 1. titula islamskih vojskovo|a koji su se borili protiv nemuslimana. 2. osvaja~, pobednik; heroj, ratni junak. 3. fig. razmetqivac, hvalisavac. x gazijski. gazija = gazi (v.). gaziluk, -a m, mn. gaziluci, gen. mn. gaziluka ‰v. gazijaŠ 1. juna~ko delo, juna{tvo, herojstvo. 2. fig. razuzdano, obesno pona{awe, hvalisavost. gazirati1, gaziram, 3. l. mn. gaziraju svr{. i gazer, v. gasŠ 1. dod(av)ti gas (ob. ugqen-dioksid) u razli~ita pi}a da bi se dobio rezak ukus. 2. ugu{i(va)ti, ubi(ja)ti gasom. nesvr{. ‰fr.

gazirati2, gaziram, 3. l. mn. gaziraju svr{. i gazaŠ obavi(ja)ti gazom, uvi(ja)ti u gazu. nesvr{. ‰v.

gazofilacijum, -a m ‰srlat. gazophylacium od gr~. gazophylakion, od gaza blago, phylattein ~uvatiŠ 1. ist. crkv. ormari} u kome se ~uvaju svete stvari. 2. spremi{te za dragocenosti, riznica. 3. fig. re~nik, leksi~ko blago. gaib (i gajb) = gaip (gajp) prid. indekl. ‰tur. gaib, gaip od ar. ga'ib od gaba, gaybŠ nevidqiv; prikriven; nedoku~iv ~ove~jem oku. z gaib se u~initi nestati, izgubiti se. gaila, -e i gajla, -e ` ‰tur. gaile od ar. ga'ilaŠ 1. nevoqa, briga, muka, napast. 2. mu~an, dosadan posao.

gajba gajba, -e `, gen. mn. gajbi ‰ital. gabbiaŠ 1. mali re{etkast sanduk, obi~no od da{~ica ili plastike, za preno{ewe vo}a, fla{a i sl. 2. kavez. 3. àrg. stan, stan~i}; garsowera. 4. àrg. zatvor. gajger, -a m = Gajgerov broja~ ‰prema nema~kom fizi~aru Hansu Gajgeru (H. Geiger, 1882–1945)Š ure|aj koji registruje i meri elektromagnetne ~estice i gama zrake; aparat za otkrivawe radioaktivnosti. Gajgerov broja~ = gajger (v.). gajdamak, -a m (ob. u mnoìni, gajdamaci, gajdamaka) ‰rus. gaèdamak od turkm. haydamak terati (stoku); opqa~katiŠ 1. u XVIII veku ukrajinski pobuwenik koji se borio protiv ugwetavawa poqskog plemstva. 2. u Rusiji od 1917. do 1919. naziv za vojsku kontrarevolucionarne centralne ukrajinske vlade. gen. mn.

gajda{, -a{a, mn. gajda{i, gen. mn. gajda{a ‰v. gajdeŠ svira~ u gajde. x gajda{ev, gajda{ki. gajde, gajdi ` mn. ‰tur. gayda od ar. qai-daŠ narodni duva~ki muzi~ki instrument koji se sastoji od velikog meha i svirale. gajeta, -e `, gen. mn. gajeta ‰srlat. gayetana, po mestu Gaeta u ju`noj ItalijiŠ pom. omawi brod s pokrivenom palubom i jednom katarkom. Gajret, -a m ‰v. gajretŠ ime muslimanskog kulturno-prosvetnog dru{tva u Bosni i Hercegovini, osnovanog 1903. gajret, -a m ‰tur. gayret od ar. gayraŠ pokr. 1. pomo}, potpora, solidarnost. 2. predanost, zauzimawe, privrènost; upornost, usrdnost. gajretiti, gajretim nesvr{. ‰v. gajretŠ truditi se, svojski raditi, istrajavati. gajri-muslim, -a m, mn. gajri-muslimi, gen. gajri-muslima ‰tur. gayrimuslim od ar. gayr drugi, muslim muslimanŠ neko ko nije islamske vere, nemusliman. mn.

gajtan, -a, mn. gajtani, gen. mn. gajtana i gajtan, -a m, gen. mn. gajtana ‰tur. gaytan, kaytan od ar. qaytanŠ 1. predena ili pletena uzana traka za porubqivawe ode}e ili ukras; uè od pamuka ili svile. 2. elektri~na ìca ili izolovani elektri~ni provodnik, kabl. y gajtan-trava bujna, svilenkasta trava; z poslati (kome) svilen gajtan fig. dati kome na znawe da mu je do{ao kraj, da je otpisan (turski sultani sla-

galaktometrija li su svilen gajtan dostojanstvenicima kao znak da treba da se obese). gajtanast, -a, -o i gajtanast, -a, -o ‰v. gajtanŠ koji je u obliku gajtana. gajtanski i gajtanski, -a, -o ‰v. gajtanŠ na~iwen od gajtana. gajtanxija, -e m ‰tur. gaytanc›, v. gajtanŠ zanatlija koji izra|uje i prodaje gajtane, gajtanar. x gajtanxijski. gala1, -e ` ‰{p. galaŠ 1. sve~ano, paradno odelo. 2. pom. ki}ewe broda u luci povodom proslava ili praznika, brodskom i dràvnom zastavom (mala ‹ ), a po potrebi i signalnim zastavama i svetlostima (velika ‹ ). gala2 ‰v. gala1Š prid. indekl. sve~an, rasko{an, luksuzan. galabija, -e `, gen. mn. galabija ‰ar. galabiŠ beli ogrta~ kod Egip}ana i drugih Arapa, xelaba. galaksija, -e, gen. mn. galaksija i ‰gr~. galaxia mle~ni put, prema gala mlekoŠ 1. astron. veliki skup od vi{e miliona ili milijardi zvezda u svemiru. 2. astron. zvezdani sistem u kome smo mi, Mle~ni put, Kumova slama. 3. fig. skup slavnih, genijalnih osoba, sazve`|e, plejada (v.). galaktika, -e `, dat. galaktici, gen. mn. galaktika ‰v. galakti~kiŠ v. galaksija (1) i (2). galaktit, -a i galaktit, -ita m, mn. galaktiti, gen. mn. galaktita ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ miner. mle~ni kamen, mle~ni kvarc, jaspis (v.); up. kalcedon. galakti~ki, -a, -o ‰gr~. galaktikosŠ koji se odnosi na galaksiju, koji pripada galaksiji. galakto- ‰gr~. gala gen. galaktos mlekoŠ kao prvi deo sloènice zna~i œmlekoŒ, œmle~niŒ. galaktogen, -ena m ‰v. galakto-, genŠ hem. hranqivi preparat koji se dobija od mle~nog kazeina (v.). galaktoza, -e ` ‰v. galakto-Š hem. izomer glukoze, vrsta prostog {e}era dobijena pri deobi mle~nog {e}era. galaktometar, -tra m, mn. galaktometri, gen. mn. galaktometara ‰v. galakto-, -metarŠ ure|aj za merewe gustine mleka + laktometar (v.). galaktometrija, -e ` ‰v. galakto-, -metrijaŠ nauka koja se bavi analizom mleka.

281

galaktoreja galaktoreja, -e ` ‰v. galakto-, -rejaŠ med. obilno patolo{ko lu~ewe mleka iz dojke. galalit, -a m, mn. galaliti, gen. mn. galalita i galalit, -ita m, mn. galaliti, gen. mn. galalita ‰gr~. gala mleko, lithos kamenŠ vrlo ~vrst plasti~ni materijal za pravqewe dugmadi, ~e{qeva i dr.; ve{ta~ki rog. galama, -e `, gen. mn. galama ‰tur. aglama pla~, dreka, kukwavaŠ vika, buka, dreka, graja; gu`va, vreva, raspaqena gomila. galamiti, galamim nesvr{. ‰v. galamaŠ 1. biti suvi{e glasan, vikati, dizati galamu. 2. psovati, grditi, vikati na nekoga; protestovati, negodovati. galamxija, -e m ‰v. galamaŠ 1. onaj koji galami, pravi galamu, larmaxija; onaj koji protestuje, negoduje. 2. ~ovek koji se razme}e, preterano hvali, pravi vaàn. x galamxijski. galant, -a m, mn. galanti, gen. mn. galanata ‰v. galantanŠ zast. 1. predusretqiv, pa`qiv, qubazan ~ovek. 2. qubavnik, udvara~, kavaqer. galantan, -tna, -tno ‰fr. galantŠ 1. a. qubazan, u~tiv, ugla|en, uqudan, s dobrim manirima. b. koji se odlikuje elegancijom. 2. dare`qiv, koji nije {krt, koji voli da tro{i. 3. qubavni, udvara~ki, kavaqerski. y galantna kwièvnost naziv za sentimentalne romane i qubavnu poeziju u doba kasnog baroka i rokokoa (kraj XVII i po~etak XVIII veka). galantar, -ara = galanter, -era m, mn. galantari/galanteri, gen. mn. galantara/galantera ‰v. galanterijaŠ zast. trgovac galanterijskom robom, up. galanterist(a). galanter = galantar (v.). galanterija, -e ` ‰fr. galanterieŠ 1. a. galantnost, kavaqerstvo, u~tivost, qubaznost. b. osobina onog ko voli da poklawa; dare`qivost. 2. sitne ukrasne stvari koje sluè za li~nu upotrebu ili su deo toalete (npr. rukavice, trake, dugmad, ~e{qevi itd.) 3. prodavnica takvih predmeta. 4. laskava re~ ili izraz, kompliment; qubazan postupak. galanterijski, -a, -o ‰v. galanterijaŠ koji se odnosi na galanteriju. y galanterijska radwa prodavnica galanterijske robe, galanterije; galanterijska roba dekorativni predmeti za ku}u, igra~ke i sl.

282

galvanogalanterist(a), -e m, mn. galanteristi ‰v. galanterijaŠ trgovac galanterijskom robom, prodavac galanterije (2). galantnost, -osti ` ‰v. galantanŠ osobina galantnog ~oveka. galata, -e `, gen. mn. galata ‰tur. galat od ar. galat od galtaŠ 1. pogre{ka, mana; lo{ postupak, zamisao. 2. psovka, nepristojne re~i; prostakluk. galatan, -a, -o ‰v. galataŠ nepristojan, prosta~ki. galatiti, galatim nesvr{. ‰v. galataŠ 1. prqati, poganiti. 2. upotrebqavati nepristojne izraze, nagr|ivati re~ima; psovati. galban, -a m, mn. galbani, gen. mn. galbana ‰lat. galbanum od gr~. halbane od hebr. halbbanah izbeqivaweŠ vrsta miri{qave smolaste droge dobijene iz biqke Ferula galbaniflua, koja sluì za za~in. galvanizam, -a m ‰v. galvano-Š fiz. 1. elektri~ne pojave koje nastaju pri hemijskom dodiru metala s kiselinom ili soqu; deo fizike koji se bavi ovim pojavama. 2. metod le~ewa u medicini pomo}u jednosmerne elektri~ne struje. galvanizacija, -e ` ‰v. galvano-Š 1. pokrivawe metalne povr{ine tankim slojem nikla, srebra ili zlata putem elektrolize. 2. primena elektri~ne struje sredweg napona (30–80 volti) i male snage (do 50 miliampera) u medicinske i tehni~ke svrhe; up. darsonvalizacija. galvanizer, -era m, mn. galvanizeri, gen. mn. galvanizera ‰v. galvanizacijaŠ 1. radnik koji se bavi galvanizacijom (1), galvanoplasti~ar. 2. ~ovek koji primewuje galvanizaciju (2) u medicinske svrhe. galvanizovati, galvanizujem (i galvanizirati, galvaniziram, 3. l. mn. galvaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. galvanizacijaŠ 1. (iz)vr{iti galvanizaciju. 2. fig. podsta}i, osnaìti, oìveti. galvano- ‰prema italijanskom fizi~aru i lekaru L. Galvaniju (Luigi Galvani, 1737–1798)Š kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na galvanizam ili galvanizaciju.

galvano galvano, -a m, mn. galvani, gen. mn. galvana ‰skr. od galvanografijaŠ {tamparski kli{e dobijen putem galvanoplastike. galvanografija, -e ` ‰v. galvano-, -grafijaŠ izrada {tamparskih kli{ea putem galvanoplastike. galvanokaustika, -e `, dat. galavanokaustici ‰v. galvano-, kaustikaŠ 1. med. spaqivawe ìvih }elija metalnim {iqcima (galvanokauterima) pomo}u jednosmerne elektri~ne struje. 2. tipogr. na~in dobijawa reqefne slike na metalnoj plo~i pomo}u kiseline ili galvanske struje. galvanokauter, -a m ‰v. galvano-, kauterŠ med. instrument za spaqivawe tkiva pomo}u elektri~ne struje. galvanometalurgija, -e ` ‰v. galvano-, metalurgijaŠ na~in izrade ili dobijawa metala pomo}u jednosmerne elektri~ne struje. galvanoplastika, -e `, dat. galvanoplastici ‰v. galvano-, -plastikaŠ 1. izrada otisaka (matrica, kli{ea) putem elektrolize. 2. v. galvanostegija. galvanoskop, -a m, mn. -i ‰v. galvano-, -skopŠ fiz. ure|aj za odre|ivawe prisutnosti i snage jednosmerne elektri~ne struje. galvanostegija, -e ` ‰v. galvano-, gr~. stegein pokrivatiŠ prekrivawe nekog predmeta metalom, pozla}ivawe, posrebrivawe i sl. putem elektrolize. galvanoterapija, -e ` ‰v. galvano-, terapijaŠ med. upotreba galvanske struje u le~ewu odre|enih bolesti mi{i}a i zglobova. galvanotehnika, -e `, dat. galvanotehnici ‰v. galvano-, tehnikaŠ deo primewene elektrohemije koji se bavi elektrolitskim taloèwem metala iz rastvora wihovih soli; obuhvata galvanoplastiku (v.) i galvanostegiju (v.). galvanotipija, -e ` ‰v. galvano-, gr~. typos lik, oblikŠ dobijawe reqefne slike putem galvanoplastike (v.). galvanski, -a, -o ‰v. galvanizacijaŠ 1. koji se odnosi na galvansku struju. 2. koji se odnosi na galvanizam. y galvanska struja fiz. jednosmerna elektri~na struja; galvanski element fiz. ure|aj koji pretvara hemijsku energiju u elektri~nu, osnovni deo baterije.

galeta galgenhumor, -a m ‰nem. Galgenhumor prema Galgen ve{alaŠ humor o~ajnika, crni humor. galenizam, -a m ‰lat. GalenusŠ sholasti~ki pravac u medicini zasnovan na u~ewima Galena, rimskog lekara iz II veka n. e. galenit, -a i galenit, galenita m ‰lat. galenaŠ miner. olovni sulfid srebrnobelog metalnog sjaja; mineral s visokim procentom olova. galenski, -a, -o ‰lat. GalenusŠ 1. koji se odnosi na Galena ili galenizam (v.). 2. koji se odnosi na galenske lekove. y galenski lekovi, galenski preparati lekovi koji se izra|uju u apoteci, za razliku od fabri~kih. galeomahija, -e ` ‰gr~. gale ma~ka, machesthai boriti seŠ borba ma~aka. galeomiomahija, -e ` ‰gr~. galeomyomachia, prema gale ma~ka, mys mi{, machesthai boriti seŠ borba ma~aka i mi{eva: naslov dela vizantijskog pisca Teodora Prodroma. galeot = galijot (v.). galera, -e i galera, -e ` ‰ital. galeraŠ 1. sredwovekovni ratni jedrewak na kome su veslali robovi, osu|enici ili zarobqenici; galija (v.). 2. veslawe kao kazna ili prinudni rad za osu|enike, robove ili zarobqenike. 3. pokr. fig. prepredewak, lopuà. galerija, -e i galerija, -e ` ‰fr. galerie od srlat. galeria, verovatno od galilaea, v. galilejaŠ 1. a. duga~ka i uska natkrivena prostorija koja spaja odvojene delove zgrade. b. duga~ak natkriven balkon du` zidina zgrade. 2. gorwi sprat u pozori{noj ili bioskopskoj dvorani, balkon. 3. podzemni hodnik koji spaja pojedine delove rudnika i utvr|ewa. 4. a. zgrada, prostorija u kojoj je sme{tena stalna postavka umetni~kih dela. b. stalna umetni~ka postavka. galerijski, -a, -o ‰v. galerijaŠ koji pripada galeriji. y galerijske {ume geogr. {umski pojas uz reke (posebno u su{nim oblastima). galerist(a), -e m, mn. galeristi ‰v. galerijaŠ 1. vlasnik galerije, koji se brine za umetni~ka dela i pomaè razvoj slikarstva. 2. stru~wak za umetni~ka dela ili skulpture koji radi u galeriji. galeta, -e ` ‰fr. galetteŠ 1. mornarski dvopek. 2. vrsta biskvita koji se uma~e u kafu ili ~aj.

283

galiba galiba, -e ` ‰ma|. galibaŠ 1. neugodna situacija, neprijatnost; nezgoda, neprilika, tegoba. 2. galama, vika, graja. galizirati, galiziram, 3. l. mn. galiziraju svr{. i nesvr{. ‰prema nema~kom hemi~aru L. Galu (L. Gall, 1791–1863)Š zast. doda(va)ti {e}er i vodu u vino radi poboq{awa ukusa i kvaliteta. galija, -e `, gen. mn. galija ‰ital. galea od srgr~. galaiaŠ 1. starinski brod na vesla i jedra na kome su veslali osu|enici. 2. pesn. brod uop{te, la|a, jedrewak. galija{, -a m, mn. galija{i, gen. mn. galija{a ‰v. galijaŠ vesla~ na galiji. x galija{ki. galijot, -a m, mn. -i ‰ital. galeotto, v. galijaŠ 1. a. ~ovek koji vesla na galiji, galija{. b. ist. robija{ osu|en da vesla na galiji. 2. fig. pokvarewak, nitkov, lopuà. galijum, -a (i galij, -a) m ‰nlat. gallium: imenovao ga je francuski hemi~ar P. Lekok de Boabodran, 1875, po Galiji (Francuskoj) i po svom prezimenu koje zna~i ’petao’ (fr. le cocq lat. gallus)Š hemijski element, lako topqiv srebrnastobeli metal, simbol Ga, atomski broj 31. galika, galika s mn. ‰lat. gallica, v. galicizamŠ sve kwige napisane na francuskom jeziku ili o Francuzima. galikanac, -nca m, mn. galikanci, gen. mn. galikanaca ‰v. galikanizamŠ sledbenik galikanizma. galikanizam, -zma m, mn. galikanizmi, gen. mn. galikanizama ‰fr. gallicanismeŠ religiozno-politi~ki pokret nastao u XIII veku u Francuskoj koji se borio za autonomiju Francuske katoli~ke crkve. galikanski, -a, -o ‰lat. gallicanusŠ rel. koji se odnosi na galikance i galikanizam. y galikanska crkva rimokatoli~ka crkva u Francuskoj, naro~ito pre 1870. godine; galikanski obred crkveni ritual u francuskoj crkvi u ranom sredwem veku, kasnije zamewen rimskim obredom. galileja, -e ` ‰fr. galilee, prema Galileji, oblasti na severu Izraela, gde se rodio IsusŠ 1. trem na zapadnoj ulaznoj strani crkve. 2. prostor u crkvi gde se skupqaju oni kojima nije dozvoqen ulaz.

284

galopiraju}i galilejski, -a, -o ‰v. galilejaŠ 1. koji se odnosi na Galileju. 2. rel. hri{}anski, u duhu Hristovog u~ewa. galimatijas, -a m ‰fr. galimatias, nejasnog poreklaŠ zbrka re~i, nerazumqiv govor ili pisawe; smu{eno, besmisleno izlagawe. galinacee, galinacea ` mn. ‰nlat. gallinaceae od lat. gallinaceus koko{jiŠ zool. naziv za sve ptice iz roda koko{i, ukqu~uju}i }urke, fazane, tetrebe itd. galion, -ona m, mn. galioni, gen. mn. galiona ‰ital. galeone, {p. galeon od galea galijaŠ ist. pom. vrsta velikog ratnog i trgova~kog jedrewaka, s tri ili ~etiri jarbola. galiot v. galijot. galica, -e ` ‰nem. Galitzenstein kamen iz GalicijeŠ naziv za sulfate gvo`|a, bakra i cinka. y plava galica plavi kamen, bakarni sulfat; bela galica cinkov sulfat; zelena galica sulfat gvo`|a, ferosulfat. galicizam, -zma m, mn. galicizmi, gen. mn. galicizama ‰fr. gallicisme od lat. gallicus galski, francuskiŠ lingv. re~, izraz ili re~eni~ni obrt pozajmqeni iz francuskog jezika. galoman, -a m ‰v. galomanijaŠ ko preterano ceni i hvali sve {to je francusko; v. frankoman. galomanija, -e ` ‰lat. Gallus Gal, v. manijaŠ preterana qubav prema svemu {to je francusko; v. frankomanija. galon1, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰engl. gallonŠ 1. engleska i ameri~ka jedinica za te~nost (u Engleskoj iznosi 4,546 litara, u Americi 3,785 litara). galon2, -ona m, mn. galoni, gen. mn. galona ‰fr. galonŠ {irit, traka od zlata, srebra ili svile koja ukra{ava uniformu, odelo, zastavu i sl. galonirati, galoniram, 3. l. mn. galoniraju svr{. i nesvr{. ‰v. galon2Š ukrasiti, ukra{avati trakama, galonima (ode}u, uniformu); (na)kin|uriti. galop, -a m, mn. galopi, gen. mn. galopa ‰fr. galopŠ 1. najbrì na~in kowskog hoda, trk. 2. muz. vrsta brzog plesa u 2/4 taktu, omiqenog u XIX veku. galopiraju}i, -a, -o ‰v. galopŠ nagao, muwevit. y galopiraju}a tuberkuloza med. nagla

galopirati pojava i razvitak tuberkuloze; galopiraju}a inflacija veoma brza, nezadrìva inflacija. galopirati, galopiram, 3. l. mn. galopiraju nesvr{. ‰v. galopŠ 1. tr~ati u galopu (o kowu). 2. jahati u galopu. 3. juriti, tr~ati. galofak, -a m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ 1. sredstvo za dopunsku hranu nekih doma}ih ìvotiwa. 2. fam. a. hrana koja sadrì hemijska sredstva. b. preterano razvijena osoba koja konzumira hemijski prera|enu hranu. galofil = frankofil (v.). galofob = frankofob (v.). galofobija = frankofobija (v.). galo{e, -o{a = galo{ne, galo{ni ` mn. ‰fr. galocheŠ plitka gumena obu}a za sneg, blato, vodu i sl. koja se nosi preko cipela, kaqa~e. galski, -a, -o ‰lat. GalliaŠ 1. ist. koji se odnosi na Gale i na Galiju. 2. fig. francuski. y galski petao simbol Francuske; galski rat ist. rat u kome je Julije Cezar osvojio Galiju i koji je opisao u svom delu œDe bello GallicoŒ. gama1, -e ` ‰gr~. gammaŠ 1. tre}e slovo gr~kog alfabeta, G, g. 2. fiz. jedinica mase jednaka milionitom delu grama. 3. fiz. jedinica snage magnetskog poqa. y gama-globulin med. belan~evine krvnog seruma koje se upotrebqavaju kao sredstvo za sticawe imuniteta; gama zraci fiz. zraci visoke frekvencije koji poti~u iz atomskih jezgara radioaktivnih elemenata. gama2, -e ` ‰gr~. gammaŠ 1. muz. skala, lestvica. 2. povezani niz boja koji se koristi u stvarawu umetni~kog dela (po~iwe, na primer, crvenom bojom, a zavr{ava se crnom). 3. uzastopni niz istorodnih predmeta, pojava i sl. gamarografija, -e ` ‰gr~. kammaros vrsta raka, v. -grafijaŠ zool. prou~avawe, opisivawe quskara (rakova). gamarolog, -a m, mn. gamarolozi, gen. mn. gamarologa ‰v. gamarologijaŠ nau~nik, stru~wak za gamarologiju. gamarologija, -e ` ‰gr~. kammaros vrsta raka, v. -logijaŠ zool. nauka o quskarima (rakovima). gama{e, gama{a = gama{ne, gama{ni ` mn. ‰nem. Gamasche od fr. gamacheŠ 1. gle`waci koji {tite noge od upadawa snega, vode, blata u

ganglija obu}u, kama{ne (v.). 2. platnene ili ko`ne dokolenice. gambit, -ita m ‰fr. gambit od ital. gambetto saplitaweŠ 1. a. otvarawe {ahovske igre `rtvovawem pe{aka ili figure radi prelaska u napad. b. prvi potez u {ahovskoj igri ili u igri dama. 2. fig. po~etni manevar, varka ili kombinacija s ciqem da se postigne aktivna pozicija; v. damin gambit. gambuzija, -e ` ‰nlat. gambusia od {p. gambusinoŠ zool. sitna riba iz Severne Amerike, Gambusia affinis, preba~ena u Evropu i Aziju radi borbe protiv komaraca koji prenose malariju. gamelan, -ana m ‰javanska re~Š muz. narodni orkestar u Indoneziji, uglavnom sastavqen od udaraqki. gamen, -ena m, mn. gameni, gen. mn. gamena ‰fr. gaminŠ mangup, uli~ni deran, besprizornik; obe{ewak, ~apkun. x gamenski. gamet, -a m, gen. mn. gameta = gameta, -e `, gen. mn. gameta ‰gr~. gamete udata ènaŠ biol. mu{ka ili ènska polna }elija kod ìvotiwa ili biqaka. gameta = gamet (v.). gametogeneza, -e i gametogeneza, -e ` ‰v. gameta, genezaŠ proces razvoja mu{kih i ènskih polnih }elija kod ìvotiwa i biqaka. -gamija ‰gr~. gamein èniti seŠ kao sufiksoid ozna~ava da se prvi deo odnosi na udruìvawe jedinki razli~itog pola (bigamija dvoènstvo, poligamija mnogoènstvo). gams, -a m, mn. gamsovi, gen. mn. gamsova ‰nem. GamsŠ v. gemza. ganak, -nka m, mn. ganci i gankovi = gawak, -wka m, mn. gawci i gawkovi ‰nem. GangŠ pokr. hodnik na ulazu u ku}u. gang1, -a m, mn. gangovi, gen. mn. gangova ‰engl. gangŠ grupa qudi koja se bavi razbojni~kim delom, banda; druìna maloletnika. gang2, -a m ‰nem. GangŠ pokr. àrg. jedno servirawe nekog jela u restoranu. ganglija, -e `, gen. mn. ganglija ‰lat. ganglia od gr~. ganglionŠ 1. anat. ~vor sastavqen od nervnih }elija, vlakana i prate}eg tkiva. 2. zool. nervni sistem kod niìh ìvotiwa. 3. med. tu-

285

gangrena mor pihtijastog sadràja koji se razvija iz zglobnog omota~a. x ganglijski. gangrena, -e `, gen. mn. gangrena ‰lat. gangraena od gr~. gangrainaŠ med. odumirawe delova tkiva, organa ili delova tela u organizmu usled poreme}aja u snabdevawu krvi. y gas-gangrena, gasna gangrena specifi~an oblik gangrene, ob. posledica infekcija ratnih ozleda. gangrenozan, -zna, -zno ‰v. gangrenaŠ koji se odnosi na gangrenu; koji je zahva}en gangrenom. gangsta-rep, -a m ‰amer. engl. gangsta rapŠ muz. podànr repa nastao po~etkom 90-ih, s provokativnim tekstovima protiv nasiqa i prestupni{tva. gangsta-reper, -a m ‰v. gangsta-repŠ muz. izvo|a~ gangsta-repa. gangster, -a (i gangster, -a) m, mn. gangsteri, gen. mn. gangstera ‰engl. gangster, v. gangŠ 1. u~esnik dobro organizovane mafija{ke grupe. 2. zlikovac, razbojnik, kriminalac. 3. pej. fam. osoba bez karaktera i morala. x gangsterski. gangsteraj, -aja m, mn. gangsteraji, gen. mn. gangsteraja ‰nem. Gangsterei, v. gangsterŠ gangsterski ~in, pqa~ka, razbojni{tvo; gangstersko pona{awe. gangsterizam, -zma m ‰v. gangsterŠ 1. skup gangsterskih aktivnosti u dru{tvu, organizovani kriminal. 2. v. gangsteraj. gandizam, -zma m ‰prema indijskom politi~aru Mahatmi Gandiju, (1869–1948)Š socijalno-politi~ko i religiozno-filozofsko u~ewe koje je nastalo u periodu borbe Indije za nezavisnost, a ~iji je idejni tvorac bio Gandi. gani prid. indekl. ‰tur. gani od ar. ganiyyŠ bogat, obilan. ganiluk, -a m. mn. ganiluci, gen. mn. ganiluka ‰tur. ganilikŠ obiqe, bogatstvo. ganoidi, ganoida m mn. ‰gr~. ganos sjaj, v. -oid(i)Š zool. ribe koje imaju sjajnu krqu{t romboidnog oblika i delimi~no hrskavi~av kostur. ganc pril. ‰nem. ganzŠ fam. sasvim, potpuno, u punoj meri. gawak = ganak (v.).

286

gargantuanski garaà, -e `, gen. mn. garaà ‰fr. garage, prema garer sklonitiŠ zgrada za sme{taj ili popravku automobila i drugih motornih vozila. x gara`ni. garaìrati, garaìram, 3. l. mn. garaìraju svr{. i nesvr{. ‰v. garaàŠ smestiti, sme{tati u garaù, parkirati. garaz, -a m ‰tur. garaz od ar. garad namera, èqaŠ 1. pakost, zloba, mr`wa. 2. namera, ciq, èqa. garaziti se, garazim se nesvr{. ‰v. garazŠ o{tro se prepirati, sva|ati se. garant1, -a m, mn. garanti, gen. mn. garanata ‰fr. garantŠ osoba, ustanova ili dràva koja daje garanciju, jemac. garant2 re~ca ‰skr. od garantovanoŠ fam. àrg. sigurno, pouzdano, zajam~eno. garantija = garancija (v.). garantni, -a, -o ‰v. garancijaŠ koji se odnosi na garanciju. y garantni rok trajawe garancije za ispravnost kupqenog proizvoda; garantno pismo bank. dokument, potvrda kojom se neko obavezuje da isplati ne{to ili da snosi odre|enu odgovornost. garantovati, garantujem svr{. i nesvr{. ‰v. garancijaŠ 1. da(va)ti garanciju, jemstvo za ne{to. 2. (za)jam~iti za ta~nost neke tvrdwe. 3. preuzeti, preuzimati odgovornost za ne{to. garantol, -ola m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ preparat za konzervirawe jaja. garancija, -e = garantija, -e ` ‰fr. garantieŠ 1. izjava odgovornosti za nekoga ili ne{to, jemstvo. 2. novac ili imovina koja se prilaè kao jemstvo. 3. potvrda kojom se proizvo|a~ obavezuje da }e u garantnom roku ukloniti sve neispravnosti na proizvodu. garbin, -ina m ‰ital. garbino od ar. garbi zapadniŠ jugozapadni vetar na Jadranu. garbinada, -e i garbinada, -e ` ‰v. garbinŠ pokr. visoki talasi izazvani jugozapadnim vetrom. gargantuanski, -a, -o = gargantuovski, -a, -o ‰fr. gargantuesque od GargantuaŠ koji podse}a na Gargantuu, glavnog junaka istoimenog romana Fransoa Rablea (1534). y gargantuanski apetit silan, nezaja`qiv apetit; gargantuanske porcije ogromne koli~ine jela.

gargara gargara, -e ` ‰tur. gargara od ar. gargara od gargaraŠ 1. lekovito sredstvo za dezinfekciju. 2. ispirawe grla vodom, grgqawe: deo ritualnog prawa kod muslimana. gargarizacija, -e ` ‰srlat. gargarizare, v. gargarizmaŠ ispirawe grla vodom uz specifi~ni {um, grgqawe. gargarizma, -e ` ‰gr~. gargarismosŠ 1. te~nost za gargaru. 2. v. gargarizacija. gargija, -e `, gen. mn. gargija ‰tur. karg›Š za{iqena drvena ili gvozdena motka, kopqe. gard, -a m ‰fr. gardeŠ odbrambeno dràwe, stav u boksu, ma~evawu i sl. z zauzeti gard podi}i pesnice ispred lica; fig. pripremiti se za odbranu od napada. garda, -e `, gen. mn. gardi ‰fr. gardeŠ 1. telesna straà najvi{ih dràvnih i vojnih lica. 2. odabrana vojna jedinica za za{titu najvi{ih dràvnih i vojnih lica ili objekata posebne namene. 3. grupa istomi{qenika; zajednica; nara{taj, pokolewe. y stara garda pripadnici starije generacije; mlada garda novi nara{taji, prinova; bela garda ist. kontrarevolucionarna vojska u Oktobarskoj revoluciji; crvena garda ist. revolucionarna vojska u istom periodu; u Kini 60-ih godina pro{log veka, studentske i omladinske grupe organizovane radi podr{ke kulturnoj revoluciji. gardaroba nepr. v. garderoba. gardedama, -e `, gen. mn. gardedama ‰nem. Gardedame od fr. garder ~uvati, v. damaŠ zast. osoba koja prati devojku prilikom izlazaka, dru`benica. gardelin, -ina m, mn. gardelini, gen. mn. gardelina ‰venec. gardelin, ital. cardellinoŠ {arena ptica peva~ica, Carduelis carduelis, ~e{qugar, {tiglic. gardenija, -e ` ‰nlat. gardenia, prema ameri~kom botani~aru A. Gardenu (1730–1791)Š bot. vrsta tropskih i suptropskih zimzelenih biqaka, Gardenia florida, s mirisnim cvetovima. garden-parti, garden-partija m ‰engl. garden partyŠ zabava, proslava, sve~anost prire|ena u vrtu. garderoba, -e ` ‰fr. garde-robeŠ 1. veliki ormar za ode}u i rubqe. 2. sva ode}a koju neki ~ovek poseduje. 3. prostorija u pozori{tu, javgr~.

garmond nim dvoranama i sl. gde se odlaù kaputi i druge li~ne stvari posetilaca. 4. prostorija u kojoj se scenski umetnik priprema za nastup. 5. prostorija na autobuskoj ili èlezni~koj stanici gde putnici daju na ~uvawe svoj prtqag; nepr. gardaroba. garderober, -era m, mn. garderoberi, gen. mn. garderobera (`. garderoberka, -e, dat. garderoberki) ‰v. garderobaŠ osoba koja radi u garderobi, koja prima i izdaje stvari koje joj se povere na ~uvawe; nepr. gardarober, gardaroberka. gardijac, -jca m, mn. gardijci, gen. mn. gardijaca ‰v. gardaŠ vojnik pripadnik garde, gardista. gardijski, -a, -o ‰v. gardaŠ koji se odnosi na gardu, koji pripada gardi. y gardijska jedinica voj. jedinica garde (brigada, puk i sl.); gardijski oficir voj. oficir u gardijskoj jedinici. gardina, -e ` ‰nem. Gardine od fr. courtine, srlat. cortinaŠ 1. zavesa koja pokriva prozor, vrata, postequ. 2. pozori{na zavesa. gardirati, gardiram, 3. l. mn. gardiraju nesvr{. ‰fr. garder ~uvati, pazitiŠ zast. biti gardedama (v.), pratiqa, pratiti. gardist(a), -e m, mn. gardisti ‰v. gardaŠ vojnik pripadnik garde. garet, -a m ‰tur. garet od ar. garaŠ pokr. pqa~kawe, otimawe, grabe`, nasiqe. garib, -iba m, mn. garibi, gen. mn. gariba ‰tur. garib, garip od ar. garibŠ pokr. 1. osoba bez igde ikoga; sirotan. 2. neugledan ~ovek, ~ovek bednog izgleda; rugoba. 3. (u funkciji prideva) ~udnovat, neobi~an, kuriozan. garibaldi, -ja m ‰prema italijanskom revolucionaru \uzepeu Garibaldiju, 1807–1882)Š 1. crvena ko{uqa; ènska ili de~ja bluza. 2. {e{ir sa {irokim mekanim obodom. garibaldinac, -nca m, mn. garibaldinci, gen. mn. garibaldinaca ‰v. garibaldiŠ ist. pripadnik revolucionarne vojske \. Garibaldija, koji se sredinom XIX veka borio za oslobo|ewe Italije od austrijskog ropstva i weno nacionalno ujediwewe. x garibaldinski. gariful, -a m, mn. -i ‰gr~. karyophyllon, ital. garofano, garofaloŠ pokr. karanfil. garmond, -a m ‰prema francuskom slovorezbaru Klodu Garamonu (C. Garamond,

287

garni 1499–1561)Š tipogr. vrsta {tamparskih slova veli~ine 10 ta~aka. garni v. hotel garni. garnizon, -ona m, mn. garnizoni, gen. mn. garnizona ‰fr. garnisonŠ 1. vojna jedinica stalno ili privremeno stacionirana u naseqenom mestu ili utvr|ewu, radi obuke ili odbrane, vojna posada. 2. kompleks zgrada koji sluì za sme{taj vojske. x garnizoni, garnizonski. garnijerit, -a i garnijerit, -ita m ‰prema francuskom geologu Garnijeu (J. Garnier)Š miner. vodeni silikat nikla i magnezijuma, svetlozelene boje, sluì kao ukrasni kamen. garnirati, garniram, 3. l. mn. garniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. garnieren od fr. garnirŠ 1. doda(va)ti kao prilog jelu. 2. snabde(va)ti za~inom, za~initi, za~iwavati. 3. ukrasiti, ukra{avati (jelo), ulep{a(va)ti. garnirung, -a m, mn. garnirunzi, gen. mn. garnirunga ‰nem. GarnierungŠ 1. prilog, obi~no od povr}a, koji se sluì uz jelo s mesom ili ribom. 2. ono {to se dodaje ili sluì za ukras, dodatak, dopuna. garnitura, -e ` ‰fr. garnitureŠ 1. komplet predmeta koji sluè istoj svrsi (npr. delova name{taja); oprema, pribor; up. set. 2. fig. grupa qudi na odre|enom poslu, tim, ekipa. garni{(n)a nepr. v. karni{a. garota, -e `, gen. mn. garota ‰{p. garroteŠ sredwovekovni obru~ u [paniji i Portugalu koji se stavqao oko vrata i sluìo za egzekuciju gu{ewem. garotirati, garotiram, 3. l. mn. garotiraju svr{. i nesvr{. ‰v. garotaŠ (u)gu{iti pomo}u garote. garson, -ona m, mn. garsoni, gen. mn. garsona ‰fr. garconŠ 1. neoèwen mladi}; momak, de~ak. 2. posluìteq u hotelu ili restoranu, konobar, kelner. garsonijera, -e = garsowera, -e ` ‰fr. garconniere, doslovno moma~ki stanŠ mali jednosobni stan s ~ajnom kuhiwom i pomo}nim prostorijama. garsowera = garsonijera (v.). gas, gasa m, lok. gasu, mn. gasovi gen. mn. gasova ‰re~ je stvorio flamanski hemi~ar Van Helmont prema gr~kom chaos, v. haosŠ 1. materija

288

gasometar vazdu{astog agregatnog stawa. 2. med. vazdu{asta materija u stomaku i crevima. 3. gorivo u vazdu{astom agregatnom stawu, plin. y barski gas hem. metan; z da(va)ti gas autom. àrg. pritiskati papu~icu za pove}awe brzine; pod punim gasom autom. àrg. najve}om brzinom; (biti) pod gasom fam. (biti) pripit, pijan. gasal, -ala m, mn. gasali, gen. mn. gasala ‰tur. gassal od ar. gassalŠ naziv za ~oveka koji kupa mrtvaca po muslimanskim verskim obi~ajima. gasara, -e `, gen. mn. gasara ‰v. gasŠ fabrika, postrojewe za proizvodwu gasa, plinara. gas-generator, -a m, mn. -i ‰v. gas, generatorŠ ure|aj za preradu ugqa i drugih ~vrstih materija u gorivi gas. gasifikacija, -e ` ‰nlat. gasificatio, v. gasŠ 1. dobijawe gasa od ~vrstog ili te~nog goriva. 2. ugradwa gasnih instalacija u doma}instvu ili kod pravnih lica. gaskonada, -e ` ‰fr. gasconnade od gasconner hvalisati seŠ u francuskoj kwièvnosti naziv za hvalisawe, razmetqivost (prema provinciji Gaskowi, ~iji su stanovnici bili poznati po hvalisavosti). gasluk, -a m, mn. gasluci, gen. mn. gasluka ‰rus. galstuk od nem. HalstuchŠ traka ili marama koja se veè oko vrata, ovratnik. gas-maska, -e `, dat. gas-masci/maski, gen. mn. gas-maski ‰v. gas, maskaŠ za{titna naprava koja spre~ava udisawe otrovnih isparewa ili ~estica. gasni, -a, -o ‰v. gasŠ 1. koji se odnosi na gas. 2. koji koristi gas kao izvor energije; plinski. y gasna komora prostorija u kojoj su `rtve ubijane otrovnim gasom, u nacisti~kim koncentracionim logorima. gasovit, -a, -o ‰v. gasŠ koji je gasnog agregatnog stawa, koji ima svojstva gasa. gasovod, -a m, mn. -i ‰v. gasŠ cev ili veliki broj me|usobno povezanih cevi kroz koje se provodi gas. gasometar, -tra m, mn. gasometri, gen. mn. gasometara ‰v. gas, -metarŠ 1. instrument za merewe koli~ine gasa. 2. skladi{te za sakupqawe ili ~uvawe gasa.

gasohol gasohol, -a m ‰v. gas, (alko)holŠ hem. naziv za etanol koji se koristi kao automobilsko gorivo. gaspa~o, -a m ‰{p. gazpachoŠ kulin. {panska ~orba od paradajza sa seckanim krastavcima, paprikom i lukom, koja se sluì hladna. gastarbajter, -a m (`. gastarbajterka, -e, dat. gastarbajterki, gen. mn. gastarbajterki) ‰nem. Gastarbeiter od Gast gost, Arbeiter radnikŠ 1. ekonomski emigrant (naro~ito s teritorije biv{e Jugoslavije) koji ìvi i radi u inostranstvu. 2. ekonomski emigrant koji se vratio u svoju domovinu, pe~albar. x gastarbajterski. gaster, -a m ‰gr~. gaster trbuhŠ anat. èludac. gasteropodi, gasteropoda m. mn. ‰v. gaster, pous, podos nogaŠ zool. ìvotiwe koje trbuh koriste za kretawe; puèvi. gastralgija, -e ` ‰v. gastro-, -algijaŠ med. bol u èlucu nejasnog porekla. gastrektazija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ektasis pro{ireweŠ med. pro{irewe èluca zbog suèwa pilorusa ili zbog operativnih komplikacija. gastrektomija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe èluca ili jednog wegovog dela. gastrin, -ina m ‰v. gastro-Š med. hormon koji stimuli{e lu~ewe èluda~nog soka. gastritis, -a m ‰v. gastro-, -itisŠ med. upala sluzokoè èluca ili trbu{nih organa. gastri~ki, -a, -o ‰gr~. gaster trbuhŠ med. èluda~ni, stoma~ni; trbu{ni. gastro- ‰gr~. gaster trbuhŠ prvi deo sloènice u zna~ewu èludac, trbuh, varewe. gastrografin, -ina m ‰v. gastro-, gr~. graphein pisatiŠ med. kontrastno sredstvo pri rendgenskom snimawu organa za varewe. gastroenteritis, -a m ‰v. gastro-, enteritisŠ med. upala sluznice èluca i creva. gastroenterolog, -a m, mn. gastroenterolozi, gen. mn. gastroenterologa ‰v. gastroenterologijaŠ med. nau~nik, stru~wak za gastroenterologiju. gastroenterologija, -e ` ‰v. gastro-, entero-, -logijaŠ grana medicine koja izu~ava funkcije i bolesti èluca i creva.

gastrocela gastroza, -e ` ‰v. gastro-Š med. op{ti naziv za oboqewa èluca. gastrointestinalni, -a, -o ‰v. gastro-, lat. intestinum crevoŠ med. koji se odnosi na èludac i creva. y gastrointestinalni trakt èludac i creva kao sistem organa za varewe. gastrolatrija, -e ` ‰v. gastro-, -latrijaŠ sladokustvo, blagoutrobije, gurmanstvo. gastromanija, -e ` ‰v. gastro-, manijaŠ preterano uìvawe u jelu i pi}u. gastromantija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. manteia proricaweŠ proricawe, gatawe po èlucu `rtvenih ìvotiwa. gastronom, -a m, mn. -i ‰v. gastronomijaŠ 1. qubiteq i poznavalac ve{tine kulinarstva. 2. sladokusac, gurman, qubiteq odabranih jela. gastronomija, -e ` ‰gr~. gastronomia, prema gastro-, -nomijaŠ 1. poznavawe ve{tine pripremawa jela. 2. kult ukusne hrane; uìvawe u hrani, sladokustvo.

v.

gastronomski, -a, -o ‰v. gastronomijaŠ koji se odnosi na gastronome i gastronomiju. gastropatija, -e ` ‰v. gastro-, -patijaŠ med. op{ti naziv za bolesti èluca. gastropodi v. gasteropodi. gastroptoza, -e ` ‰v. gastro-, gr~. ptosis padaweŠ med. bolest spu{tenog èluca. gastroragija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. -ragia od regnymai prsnuti, pu}iŠ med. krvarewe iz èluca. gastroskop, -a m, mn. -i ‰v. gastro-, -skopŠ med. aparat sa ugra|enim izvorom svetlosti ko-

ji sluì za pregled unutra{wosti èluca. x gastroskopski. gastroskopija, -e ` ‰v. gastroskopŠ med. pregled èluca pomo}u gastroskopa. gastrostomija, -e ` ‰v. gastro-, gr~. stoma ustaŠ med. operacija kojom se stvara spoqni otvor na èlucu radi izlivawa gnoja ili uno{ewa hrane.

gastrotomija, -e ` ‰v. gastro-, -tomijaŠ med. hirur{ko otvarawe stomaka. gastrocela, -e ` ‰v. gastro-, gr~. kele kilaŠ med. hernija ili kila u trbu{noj dupqi.

289

gastrula gastrula, -e ` ‰nlat. gastrula, prema gr~. gaster èludacŠ biol. tre}i stadijum u razvoju embriona vi{e}elijskih ìvotiwa. gasul, -a m ‰tur. gasil od ar. gaslŠ kupawe umrlog ~oveka pre sahrane, po muslimanskom obredu. gasuliti, gasulim svr{. i nesvr{. ‰v. gasulŠ obaviti, obavqati gasul, (o)kupati umrlog pre sahrane. gasulhana, -e `, gen. mn. gasulhana ‰tur. gasilhane, v. gasul, pers. hane ku}aŠ posebna zgrada ili wen unutra{wi deo gde se kupaju umrli pre sahrane. gat, -a m, dat. i lok. gatu, mn. gatovi i gat, -a m, mn. gatovi ‰nem. GattŠ 1. a. jaz, kanal. b. pokretna ustava za vodu. 2. kamena brana oko pristani{ta, lukobran. gater, -a m, mn. gateri, gen. mn. gatera ‰nem. GatterŠ 1. prostor ogra|en jakom ogradom ili re{etkom. 2. vi{estruka elektri~na testera za rezawe balvana. gatirati, gatiram, 3. l. mn. gatiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. gattierenŠ doda(va)ti odre|ene elemente rudi prilikom topqewa. gauda, -e ` ‰hol. gouda, prema gradu GoudaŠ vrsta punomasnog tvrdog sira holandskog porekla. gaudeamus, -a m ‰lat. gaudeamus od gaudere veseliti seŠ 1. naziv studentske himne u zna~ewu œradujmo seŒ, œveselimo seŒ; up. Gaudeamus igitur. 2. radosno raspoloèwe, veseqe, slavqe. gaulajter, -a m, mn. -i ‰nem. Gauleiter, prema Gau pokrajina, Leiter vo|a, upraviteqŠ 1. ist. rukovodilac odre|ene pokrajine u nacisti~koj Nema~koj, direktno odgovoran Hitleru. 2. fig. lokalni rukovodilac koji se pona{a nasilni~ki, kabadahija. x gaulajterski. gaus, -a m, mn. gausi, gen. mn. gausa ‰prema nema~kom fizi~aru Gausu (K. F. Gauss, 1777–1855)Š fiz. jedinica ja~ine magnetne indukcije. gau~o, -a m, mn. -i ‰{p. gauchoŠ pastir, sto~ar u ravnicama Argentine i Urugvaja, ju`noameri~ki kauboj.

290

gvardijan gaf1, -a m, mn. gafovi, gen. mn. gafova ‰fr. gaffeŠ {tap s metalnom kukom na vrhu koji sluì za privla~ewe ~amaca obali. gaf2, -a m, mn. gafovi, gen. mn. gafova ‰fr. gaffeŠ neumestan, nesmotren, nepromi{qen postupak; nenamerna gre{ka s odre|enim posledicama. gafil, -a m, mn. -i ‰tur. gafil od ar. gafilŠ pokr. onaj koji je nehajan, nemaran, nebriga. gaflet, -a m ‰tur. gaflet od ar. gaflaŠ pokr. nemar, nehaj, neosetqivost. gaxet, -a m ‰engl. gadgetŠ 1. fam. naprava, sprava, omawe tehni~ko sredstvo, ure|aj. 2. fig. zanimqiva sitnica, dosetka, stvar~ica. gaxo, -e m, vok. gaxo, mn. gaxe, gen. mn. gaxa ‰romska re~Š ~ovek koji nije pripadnik romske zajednice, neciganin. gvajak, -jaka m, mn. gvajaci, gen. mn. gvajaka ‰{p. guayacoŠ bot. tropsko stablo Ju`ne Amerike i zapadne Indije, vrlo tvrdog drveta, iz ~ije se kore dobija smola. gvajakol, -a m ‰v. gvajakŠ organsko jediwewe, tvrda, bezbojna, kristalna materija koja se dobija destilacijom smole, sluì kao analgetik i antiseptik. gvanako, -a m, mn. gvanaci, gen. mn. gvanaka ‰{p. guanaco od egz.Š zool. vrsta lame iz Ju`ne Amerike. gvanit, -a i gvanit, -ita m ‰v. gvanoŠ vrsta rude koja se nalazi u gvanu. gvano, -a m ‰{p. guano od egz. huanu izmetŠ naslage ìvotiwskog izmeta i ostataka uginulih ptica na obalama Ju`ne Amerike koje se koriste kao |ubrivo. gvarani, -ja m ‰{p. guaraniŠ 1. (Gvarani) indijanski narod koji ìvi izme|u reke Paragvaj i Atlantskog okeana. 2. jezik Gvaranija, srodan s tupijem. 3. paragvajska nov~ana jedinica od 100 centima. gvarapo, -a m ‰{p. guarapo od egz.Š prevreo sok {e}erne trske, sli~an pivu. gvardija, -e i gvardija, -e ` ‰ital. guardiaŠ 1. zast. v. garda. 2. pokr. brodska straà. 3. zast. pokr. policija. 4. u nekada{woj Crnoj Gori sudsko-upravna oblast. gvardijan, -a, mn. -i ‰ital. guardiano ~uvarŠ 1. crkv. stare{ina fraweva~kog ili kapucin-

gvardinfante

gelazam

skog samostana. 2. zast. pokr. ~uvar, straàr. x gvardijanov; gvardijanski. gvardinfante, -a m ‰ital. guardinfanteŠ tanak obru~ od metala, bambusa ili nekog drugog materijala za {iroke sukwe (krinoline) kakve su bile u modi sredinom XIX veka. gvarneri(jus), -ja (-a) m ‰ital. GuarneriŠ muz. naziv za vrstu violine proizvedene u radionici porodice Gvarneri iz Kremone; up. stradivari(jus). gva{, -a m ‰fr. gouache od ital. guazzoŠ lik. 1. gusta mineralna boja za slikawe koja se koristi u pravqewu plakata ili u dekorativnom slikarstvu. 2. slika ura|ena takvom bojom. gvelf, -a m, mn. gvelfi, gen. mn. gvelfa ‰ital. guelfo po imenu nema~ke porodice WelfŠ ist. pripadnik politi~ke struje u Italiji tokom XIII i XIV veka koja je bila na strani pape, a protiv nema~kih careva; up. gibelin. gvineja, -e ` ‰engl. guineaŠ a. nekada{wi britanski zlatnik u vrednosti od 21 {ilinga, tj. jedne funte i {ilinga. b. nov~ana jedinica od 21 {ilinga, kojom se izraàvaju honorari, cene umetni~kih predmeta i sl. gvint v. gevint. G-dur v. ge. ge, Ge s indekl. ‰nem. G /ge/Š 1. naziv slova g u abecedi. 2. muz. slovna oznaka petog tona dijatonske lestvice (sol). 3. muz. naziv ~etvrte odnosno tre}e ìce na violini i violon~elu. y Ge-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton G (sol); ge-mol muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton G (sol). gebelsovski, -a, -o ‰nem. GoebbelsŠ 1. ist. koji se odnosi na Jozefa Gebelsa, Hitlerovog doglavnika. 2. sli~an metodama fa{isti~ke propagande koje je Gebels primewivao radi {irewa rasizma, nasiqa i okupatorskog rata. gever, -era m pokr. zast. pu{ka.

= gevera, -e ` ‰nem. GewehrŠ

gevera = gever (v.). geverma{ina, -e ` ‰nem. GewehrmaschineŠ zast. automatska pu{ka, ma{inka. gevint, -a m, mn. gevinti, gen. mn. gevinta ‰nem. GewindeŠ zast. navoj, loza (na zavrtwu).

geviht, -a m, mn. gevihti, gen. mn. gevihta ‰nem. GewichtŠ zast. gvozdeni teg na vagi za merewe. geg, -a m, mn. gegovi, gen. mn. gegova ‰engl. gagŠ komi~ni efekat u radwi filma; neo~ekivani efektni obrt u dramskoj radwi; {tos. gegmen, -a m ‰engl. gag manŠ stru~wak koji izmi{qa gegove (v.) na filmu, na televiziji ili u pozori{tu. gedore, -a ` mn. ‰skr. za Gebruder Dowidat Remscheid , firma bra}e Dovidat iz nema~kog grada Rem{ajdaŠ tehn. set nasadnih mehani~arskih kqu~eva. Ge-dur v. ge. gezginxija, -e ` ‰tur. gezginciŠ pokr. onaj koji mnogo voli da putuje, stranstvuje; lutalica, ve~iti putnik. geistika, -e `, dat. geistici ‰gr~. ge ZemqaŠ nauka o planeti Zemqi. gej, -a m, mn. gejovi, gen. mn. gejova ‰engl. gay, prvobitno ’veseo’Š 1. a. istopolno orijentisani mu{karac, homoseksualac. b. neob. istopolno orijentisana èna, lezbijka; supr. strejt. 2. prid. indekl. homoseksualni, lezbijski. gejzir, -ira m, mn. gejziri, gen. mn. gejzira ‰islandski Geysir, ime jednog od gejzira na IslanduŠ 1. izvor iz koga povremeno izbija mlaz vru}e vode i pare (obi~no na mestima gde ima aktivnih ili uga{enih vulkana). 2. fig. obiqe, mno{tvo, izvor bogatstva. x gejzirski. gejmer, -a m ‰engl. gamer prema game igraŠ strastveni igra~ kompjuterskih igara. gej{a, -e `, gen. mn. gej{i ‰jap., prema gei umetnost, sha osobaŠ u Japanu na banketima, prijemima i sl. mestima profesionalna plesa~ica, peva~ica i zabavqa~ica. gekoni, gekona m mn. ‰engl. gecko, nlat. gekkones od mal. ge'kokŠ zool. porodica gu{tera koja dostiè duìnu do 30 cm, u tropskom i suptropskom pojasu. gel, -a m, mn. gelovi, gen. mn. gelova ‰nem. Gel, prema fr. gelatine, prema lat. gelare zamrznutiŠ koloidna, èlatinska masa; oblik u kome se danas proizvode mnoga lekovita ili kozmeti~ka sredstva, umesto masti ili krema. gelazam, -zma = gelazmus, -a m ‰nlat. gelasmus od gr~. gelasma smehŠ med. gr~evit smeh, naj~e{}e pri napadu histerije i {izofrenije.

291

gelazmus gelazmus = gelazam (v.). geleng, -a m, mn. gelenzi, gen. mn. gelenga (uob. geleng) ‰nem. Gelenk zglobŠ tehn. zglobni element mehani~kih sistema. gelender, -a m, mn. gelenderi, gen. mn. gelendera ‰nem. GelanderŠ za{titna konstrukcija du` ivice stepenica, terase i sl., ograda. geler, -a m, mn. geleri, gen. mn. gelera i geler, -a m, mn. geleri, gen. mn. gelera ‰nem. GellerŠ rasprsnuti komad granate, metka i sl. gelipter, -a m ‰nem. Geliebter voqeniŠ àrg. 1. dragi; qubavnik. 2. iron. nespretwakovi}, neznalica. gelolepsija, -e = geloplegija, -e ` ‰gr~. gelos smeh, lepsis hvatawe, v. -plegijaŠ napad kratkotrajnog jakog smeha ili nagla{enog izraàvawa emocija. gelski v. gaelski. gem1, gema m, mn. gemovi, gen. mn. gemova ‰engl. gameŠ sp. deo seta (v.) u tenisu, koji se zavr{ava kada jedan igra~ osvoji vi{e od 40 poena. gem2, gema, mn. gemovi, gen. mn. gemova i gem, -a m, mn. gemovi, gen. mn. gemova ‰ma|. gemŠ zool. krupna ptica pliva~ica s velikom kesom ispod kquna, pelikan. gema, -e `, gen. mn. gema ‰lat. gemma draguq, pupoqakŠ 1. ugraviran skupoceni poludragi ili dragi kamen s uklesanim ili ispup~enim crteòm koji se koristi kao pe~at, ukras i sl. 2. biol. pupoqak; zametak. gematrija, -e ` ‰hebr. gimatriya od gr~. geometria, v. geometrijaŠ 1. deo Kabale koji izu~ava numeri~ka zna~ewa re~i. 2. ve{tina tuma~ewa zapisa pomo}u numeri~kih vrednosti slova. gemacija, -e ` ‰nlat. gemmatioŠ bot. formirawe pupoqka, pupqewe, klijawe. gemza, -e ` ‰nem. GemseŠ zool. planinski kopitar {upqih rogova, divokoza. geminata, -e ` ‰lat. geminatio, prema geminatus udvostru~en, udvojenŠ fon. dva ista susedna segmenta nekog glasa u morfemi; udvojeni suglasnik. geminacija, -e ` ‰v. geminataŠ udvajawe, udvostru~avawe; reduplikacija (v.).

292

general geminirati, geminiram, 3. l. mn. geminiraju ‰nem. geminieren od lat. geminareŠ udvojiti, udvajati, udvostru~iti, udvostru~ivati. gemitlih prid. indekl. ‰nem. gemutlichŠ 1. (o ~oveku) dobro raspoloèn, qubazan; dobro}udan; opu{ten, neusiqen. 2. (o prostoriji, sredini i sl.) udoban, prijatan. gemiferan, -rna, -rno ‰lat. gemmifer, prema gemma pupoqak, ferre nositiŠ bot. koji nosi pupoqke, pupoqast. gemi{t, -a m, mn. gemi{ti, gen. mn. gemi{ta ‰nem. gemischt od mischen me{atiŠ hrv. 1. pi}e koje se sastoji od jednake koli~ine belog vina i mineralne vode, {pricer (v.). 2. fig. smesa, me{avina svega i sva~ega. ge-mol v. ge. gemologija, -e ` ‰lat. gemma draguq, pupoqak, v. -logijaŠ nauka o dragom kamewu. gemula, -e ` ‰lat. gemmula mali pupoqakŠ biol. unutra{wi pupoqak pojedinih sun|era, algi ili mahovina. -gen ‰lat. genus rod, pleme, vrsta, prema gr~. genosŠ kao drugi deo sloènice zna~i œvezan poreklomŒ, œkoji poti~e odŒ (onoga {to ozna~ava prvi deo sloènice). gen, -a m, mn. geni, gen. mn. gena ‰nem. Gen, prema lat. genus rod, pleme, vrsta, gr~. genosŠ biol. sastavni deo hromozoma, osnovni nosilac pojedinih naslednih osobina. genealogija, -e ` ‰gr~. genealogia od genea rod, pleme, koleno, v. -logijaŠ 1. istorijska disciplina koja prou~ava srodstvo i rodbinske veze me|u pripadnicima raznih generacija. 2. rodoslov, rodoslovqe, istorija roda; poreklo. 3. rodoslovna tablica, kwiga, zapis s pregledom istorije roda. x genealo{ki. -geneza ‰v. geneza (1)Š kao drugi deo re~i ozna~ava poreklo i razvitak neke pojave. geneza, -e i geneza, -e ` ‰gr~. genesis ra|awe, postajaweŠ 1. istorija nastanka i razvitka ne~ega, poreklo. 2. rel. naziv prve kwige u Bibliji, Postawe. general, -ala m, mn. generali, gen. mn. generala ‰v. generalanŠ 1. ~in u vojsci ili policiji u rangu iznad pukovnika. 2. poglavar crkvenog reda ili kongregacije. y general armije voj.

generalan najvi{i generalski ~in. x generalov, generalski. generalan, -lna, -lno (odr. generalni, -a, -o) ‰lat. generalis op{ti, prema genus rod, pleme, vrstaŠ 1. op{ti, sveop{ti, sveobuhvatan. 2. obi~an, uobi~ajen, redovan. 3. pribliàn, pau{alan, uop{teno uzet, u glavnim crtama. 4. najva`niji, vrhovni, glavni. y generalni sekretar pol. glavni sekretar partije ili politi~ke organizacije; adm. na~elnik u ministarstvu, prefekturi i sl.; generalni remont tehn. detaqni pregled i popravka; kompletno servisirawe nekog ure|aja, ma{ine, sprave i sl.; generalni {trajk op{ti {trajk svih zaposlenih u dràvi; generalna skup{tina vrhovni organ neke ustanove (npr. Organizacije Ujediwenih nacija); generalna proba pozor. posledwa proba komada, neposredno pre premijere. generalat, -ata m, mn. generalati, gen. mn. generalata ‰v. general, generalanŠ 1. podru~je, oblast pod upravom generala. 2. skup najvi{ih oficira u ~inu generala, generalitet (v.). generalizacija, -e ` ‰v. generalanŠ 1. logi~ki prelaz od pojedina~nog ka op{tem, uop{tavawe; uop{tena tvrdwa. 2. med. {irewe neke bolesti iz jednog dela na ceo organizam. generalizovati, -ujem, generalisati, -i{em (i generalizirati, generaliziram, 3. l. mn. generaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. generalanŠ 1. izvesti, izvoditi op{ti, uop{ten zakqu~ak, uop{titi, uop{tavati. 2. re}i, govoriti neodre|eno, svode}i sve pod jedan pojam. generalije, generalija ` mn. ‰nem. Generalien, v. generalanŠ osnovni podaci o nekom licu, kao {to su ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, adresa i dr. generalisimus, -a m ‰nlat. generalissimus, v. generalŠ najvi{i ~in u vojsci; vrhovni zapovednik vojske. generalitet, -eta m, mn. generaliteti, gen. mn. generaliteta ‰v. generalanŠ najvi{i komandni kadar oruànih snaga; sva lica s generalskim ~inom. generalka, -e `, dat. generalci, gen. mn. generalki ‰v. generalanŠ fam. 1. generalna proba (v.). 2. op{ta geografska karta. 3. generalni pregled, generalni remont (v.).

generi~an general-major, general-majora, m, mn. general-majori, gen. mn. general-majora ‰v. general, majorŠ voj. najniì generalski ~in. general-potpukovnik, general-potpukovnika, m, mn. general-potpukovnici, gen. mn. general-potpukovnika ‰v. generalŠ voj. oficirski ~in iznad general-majora. general-pukovnik, general-pukovnika, m, mn. general-pukovnici, gen. mn. general-pukovnika ‰v. generalŠ voj. oficirski ~in iznad general-potpukovnika. general{tab, -a m ‰nem. Generalstab, v. generalan, {tabŠ voj. najvi{e centralno telo u vojsci, glavni {tab. x general{tabni, general{tapski. generativan, -vna, -vno ‰srlat. generativus, prema generare roditiŠ 1. koji stvara, proizvodi. 2. koji sluì za razmnoàvawe, rasplodan. y generativna gramatika lingv. grana lingvistike nastala pod uticajem ideja N. ômskog polovinom HH veka, zasnovana na nizu pravila kojima se moè objasniti stvarawe svih ispravnih re~enica u datom jeziku; up. transformaciona gramatika. generator, -a m, mn. generatori ‰lat. generator tvorac, roditeqŠ 1. ure|aj koji sluì za proizvodwu ~ega (gasova, nuklearnih ~estica itd.). 2. ure|aj koji proizvodi elektri~nu energiju, dinamo-ma{ina. 3. onaj koji ne{to stvara, stvaralac, tvorac. generatrisa, -e ` ‰fr. generatrice od lat. generatrixŠ geom. ta~ka, kriva ili ravan ~ije kretawe stvara krivu, povr{inu odnosno telo. generacija, -e ` ‰lat. generatioŠ 1. svi ~lanovi jednog roda ili jedne vrste (ìvotiwa, biqaka, qudi); pokolewe, nara{taj. 2. ra|awe, stvarawe, proizvodwa. generacionizam, -zma m ‰v. generacijaŠ teol. u~ewe po kome du{a deteta vodi poreklo od roditeqa. generisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. generare ra|atiŠ proizvesti, proizvoditi, izaz(i)vati; (pro)uzrokovati. generi~an, -~na, -~no i generi~ki, -a, -o ‰v. generisatiŠ 1. uop{ten, zajedni~ki. 2. koji se ti~e roda, genusa, vrste. 3. farm. (o nazivu leka) koji nije za{ti}en fabri~kim znakom.

293

generozan generozan v. ènerozan. genetika, -e `, dat. genetici ‰gr~. genetikos, v. genezaŠ biol. nauka o nasle|ivawu i varijabilnosti organizama. geneti~ar, -a m, mn. -i ‰v. genetikaŠ biol. stru~wak, ekspert u oblasti genetike. geneti~ki, -a, -o ‰v. genetikaŠ 1. koji se odnosi na genetiku. 2. koji se odnosi na genezu, poreklo, srodnost ~ega. genetski, -a, -o ‰v. genetikaŠ 1. koji je uslovqen ili se nasle|uje genima; nasledni. 2. v. geneti~ki. y genetski kod biol. raspored ~etiri hemijske baze u molekulima DNK, na osnovu koga se prenose nasledne osobine; genetski inèwering v. inèwering. genij = genije (v.). -genija ‰lat. genus, od gr~. genos rod, genesis ra|awe, nastajaweŠ kao drugi deo re~i ozna~ava postojawe ~ega; up. -geneza. genijalan, -lna, -lno ‰lat. genialis, v. genijeŠ 1. koji ima svojstva genija. 2. izuzetno talentovan, nadaren; izvanredno ve{t. genijalac, -lca m, mn. genijalci, gen. mn. genijalaca ‰v. genijalanŠ fam. genijalan ~ovek. genijalnost, -i ` ‰v. genijalanŠ 1. svojstvo onog {to je genijalno. 2. najvi{i nivo nadarenosti, stvarala~ke kreativnosti, talenta, ve{tine. genije, -ija = genij, -a m ‰lat. genius duhŠ 1. najvi{i nivo stvarala~ke nadarenosti, talenta. 2. ~ovek koji je izuzetno nadaren, talentovan. 3. a. u rimskoj mitologiji duh koji {titi i prati ~oveka tokom ìvota, upravqa wegovim postupcima i namerama. b. dobar ili zao duh. v. poseban ili preovla|uju}i duh, atmosfera. genikulacija, -e ` ‰lat. geniculum, dem. od genu kolenoŠ odavawe po~asti klawawem, tj. savijawem u kolenu. geniografija, -e ` ‰v. genije, -grafijaŠ 1. opisivawe duhova. 2. u~ewe u katoli~koj crkvi o an|elima ~uvarima. genitalan, -lna, -lno ‰lat. genitalisŠ anat. 1. koji se odnosi na polne organe, polni. 2. koji se odnosi na ra|awe dece. genitalije, genitalija ` mn. ‰lat. genitalia, v. genitalanŠ anat. reproduktivni, polni organi.

294

genualan genitiv, -a m ‰lat. genitivus, prema gignere roditiŠ gram. naziv za drugi pade` u fleksivnim jezicima (v.), kojim se izraàva pripadnost, poreklo, deo celine i druge vrste odnosa. genitura, -e ` ‰lat. genituraŠ 1. poloàj zvezda u trenutku ro|ewa. 2. stari termin za natalnu kartu, horoskop. 3. ro|ewe, ra|awe. geno- ‰lat. genus, gr~. genos rodŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ne{to {to se odnosi na rod, pleme, vrstu ili narod. genom, -oma m, mn. genomi, gen. mn. genoma ‰v. geno-, (hromoz)omŠ biol. skup gena koji se nalaze u jednostrukom hromozomskom sistemu jedne ìvotiwske ili biqne }elije. genopatija, -e ` ‰v. geno-, -patijaŠ med. nasledna bolest izazvana mutacijom gena. genoplastika, -e `, dat. genoplastici ‰lat. gena obraz, v. plastikaŠ med. plasti~na operacija obraza. genotip, -a m, mn. -ovi ‰v. geno-, tipŠ biol. 1. nasledna osnova organizma; skup gena koji se nalazi u hromozomima; up. fenotip. 2. ukupnost naslednih faktora organizma. genotropizam, -zma m ‰v. geno-, -tropizamŠ biol. me|usobna privla~nost qudi usled istih ili srodnih latentnih gena. genofond, -a m ‰v. gen, fondŠ biol. sveukupnost gena svih vrsta odre|enog podru~ja. genocid, -a m ‰v. geno-, -cidŠ zlo~in po~iwen u ciqu istrebqewa odre|ene grupe stanovni{tva na rasnoj, verskoj ili nacionalnoj osnovi. x genocidan. genocidnost, -i ` ‰v. genocidanŠ svojstvo onoga ko je genocidan, sklonost ka genocidu. gens, -a m, mn. gensovi, gen. mn. gensova ‰lat. gensŠ ist. kod starih Rimqana srodni~ka grupa povezana zajedni~kom o~evom linijom, rod. genski, -a, -o ‰v. genŠ koji se odnosi na gene. y genski kod v. genetski kod. gentili, gentila m mn. ‰lat. gentilis prema gens, v. gensŠ ist. pripadnici roda, gensa, prema rimskom pravu. gentilni, -a, -o ‰v. gentiliŠ koji se odnosi na rod, rodovski. genualan, -lna, -lno (odr. genualni, -a, -o) ‰lat. genualis, prema genu kolenoŠ anat. koji se ti~e kolena, kolenski.

genuin genuin, -a, -o ‰lat. genuinusŠ 1. prirodan, priro|en. 2. pravi, istinski, autenti~an. genuinitet, -eta m ‰nlat. genuinitas, v. genuinŠ istinitost, stvarnost, autenti~nost. genus, -a m, mn. -i ‰lat. genusŠ 1. biol. rod, skup vi{e vrsta (kategorija mawa od porodice). 2. gram. kategorija roda (mu{ki, ènski, sredwi). genufleksija, -e = genikulacija, -e ` ‰nlat. genuflexio, prema lat. genu koleno, flectere savijatiŠ izraàvawe po{tovawa kratkim povijawem kolena (ob. ispred oltara); klawawe. geo- ‰gr~. ge ZemqaŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava odnos prema Zemqi, Zemqinoj kori, zemqi{tu. geobiologija, -e ` ‰v. geo-, biologijaŠ nauka o uslovima ìvota na Zemqi. geobiont, -a m, mn. geobionti, gen. mn. geobionata ‰v. geo-, biontŠ ìvotiwa koja ìvi samo na ~vrstom tlu. geoblasti, geoblasta m mn. ‰v. geo-, gr~. blaste klicaŠ bot. biqke koje ostavqaju kotiledone pod zemqom. geobotanika, -e `, dat. geobotanici ‰v. geo-, botanikaŠ nauka koja prou~ava rasprostrawenost biqaka na Zemqi; fitocenologija (v.). x geobotani~ki. geobotani~ar, -a m ‰v. geobotanikaŠ stru~wak, ekspert za geobotaniku. geognozija, -e ` ‰v. geo-, -gnozijaŠ nauka koja prou~ava Zemqinu koru, sastav i svojstva stena, kao i rudna nalazi{ta. geognostika, -e `, dat. geognostici ‰v. geognozijaŠ stari naziv za op{tu geologiju. geogonija, -e ` ‰v. geo-, gr~. gonos pokoleweŠ nauka o postanku Zemqe. geograf, -a m, mn. -i ‰v. geografijaŠ 1. stru~wak, ekspert za geografiju, zemqopisac. 2. fam. nastavnik geografije u {koli. geografija, -e ` ‰gr~. geographia, v. geo-, -grafijaŠ 1. sistem prirodnih (fizi~ko-geografskih) i dru{tvenih (ekonomsko-geografskih) nauka koji prou~ava prirodne uslove, razme{taj stanovni{tva i ekonomske resurse na Zemqi. 2. nastavni predmet u {koli, zemqopis. y lingvisti~ka geografija lingvisti~ka disciplina koja se bavi teritorijal-

geoid nom raspodelom jezi~kih pojava; medicinska geografija nauka o zakonitostima geografske rasprostrawenosti bolesti ~oveka i faktorima wihovog nastanka; politi~ka geografija deo geografije koji prou~ava povr{inu Zemqe na osnovu politi~kog ure|ewa, teritorijalnih podela, stanovni{tva i naseqenih mesta; socijalna geografija nauka koja ispituje odnose izme|u dru{tvenih pojava i geografskih obele`ja teritorije; fizi~ka geografija deo geografije koji prou~ava osobine kopna i okeana, atmosfere, klime, raspored biqnog i ìvotiwskog sveta i sl. geografski, -a, -o ‰v. geografijaŠ 1. koji se odnosi na geografiju. 2. koji se ti~e prirodnih uslova, strukture terena ili poloàja na Zemqinoj povr{ini. y geografska duìna uglovna udaqenost meridijana koji prolazi kroz odre|enu ta~ku u pravcu istoka ili zapada u odnosu na grini~ki meridijan, longituda; geografska {irina uglovna udaqenost odre|ene ta~ke od ekvatora u pravcu severa ili juga, latituda. geodezija, -e ` ‰gr~. geodaisia, v. geo-, daiesthai delitiŠ nauka koja prou~ava oblik i dimenzije Zemqe, kao i metode utvr|ivawa poloàja ta~aka na Zemqinoj povr{ini. geodepresija, -e ` ‰v. geo-, depresijaŠ ulegnuti deo u Zemqinoj kori nastao usled spu{tawa pojedinih wenih delova. geodet, -eta m, mn. geodeti, gen. mn. geodeta ‰v. geodezijaŠ stru~wak, ekspert za geodeziju. geodetski, -a, -o ‰v. geodezijaŠ koji se odnosi na geodeta ili na geodeziju. geodinamika, -e `, dat. geodinamici ‰v. geo-, dinamikaŠ deo geologije koji se bavi geolo{kim pojavama i procesima vezanim za spoqa{wost i unutra{wost Zemqe, odnosno povr{inskim i dubinskim kretawima masa u vremenu i prostoru. x geodinami~ki. geoelektricitet, -eta m ‰v. geo-, elektricitetŠ elektricitet Zemqinih slojeva, ~ijim se merewem mogu utvrditi nalazi{ta ruda. geoid, -ida m, mn. geoidi, gen. mn. geoida ‰v. geo-, -idŠ geometrijski oblik Zemqe, elipsoid donekle spqo{ten na polovima usled rotacije.

295

geoizoterme geoizoterme, geoizotermi ` mn. ‰v. geo-, izotermaŠ linije koje povezuju mesta iste temperature na povr{ini ili u unutra{wosti Zemqe. geokarpija, -e ` ‰v. geo-, gr~. karpos plodŠ bot. svojstvo biqaka da obrazuju plod i seme ispod povr{ine tla. geokratija, -e ` ‰v. geo-, -kratijaŠ geol. prevlast kopna nad morima (v. geokratski). geokratski, -a, -o ‰v. geokratijaŠ geol. ob. u: y geokratski periodi razdobqa u istoriji Zemqe kada se mora povla~e i kopno zauzima veliki deo Zemqine povr{ine; supr. talasokratski. geokriologija, -e ` ‰v. geo-, krio-, -logijaŠ geolo{ko izu~avawe ve~ito zamrznutog zemqi{ta na dalekom severu, pre svega u Sibiru. x geokriolo{ki. geolit, -a i geolit, -ita ‰v. geo-, gr~. lithos kamenŠ ve{ta~ka smola od koje se izra|uju dugmad. geolog, -a m, mn. geolozi, gen. mn. geologa ‰v. geologijaŠ stru~wak, ekspert za geologiju. geologija, -e ` ‰v. geo-, -logijaŠ nauka o sastavu, gra|i, istoriji, procesima i pojavama vezanim za spoqa{wost i unutra{wost Zemqe. geolo{ki, -a, -o ‰v. geologijaŠ 1. koji se odnosi na geologiju i geologe. 2. koji se odnosi na istoriju Zemqine kore. geomagnetizam, -zma m ‰v. geo-, magnetizamŠ 1. magnetno poqe Zemqe. 2. v. geomagnetika. geomagnetika, -e `, dat. geomagnetici ‰v. geomagnetizamŠ deo geofizike koji prou~ava Zemqin magnetizam i magnetna poqa oko Zemqe. geomantija, -e ` ‰gr~. geomanteia, v. geo-, -mantijaŠ gatawe ili proricawe budu}nosti na osnovu peska ili grudvica zemqe. geomedicina, -e ` ‰v. geo-, medicinaŠ grana medicine koja se bavi uticajem geografskih faktora na ìvotne pojave kod qudi. x geomedicinski. geometar, -tra m, mn. geometri, gen. mn. geometara ‰gr~. geometres, v. geometrijaŠ 1. stru~wak za premeravawe zemqi{ta; geodet. 2. osoba koja se bavi geometrijom, geometri~ar.

296

georgina geometrizam, -zma m ‰v. geometrijaŠ uskla|enost prema strogim pravilima geometrije. geometrija, -e ` ‰gr~. geometria, v. geo-, -metrijaŠ 1. deo matematike koji prou~ava odnose i veze izme|u linije, povr{ine i tela u prostoru; nauka o prostornim formama. 2. {kolski predmet u kome se izu~ava ova matemati~ka disciplina. geometrijski, -a, -o ‰v. geometrijaŠ 1. koji se odnosi na geometriju. 2. koji sadrì geometrijske figure. y geometrijska progresija mat. v. progresija; up. aritmeti~ka progresija. geometri~ar, -a m ‰v. geometrijaŠ stru~wak za geometriju; osoba koja se bavi geometrijom. geomehanika, -e `, dat. geomehanici ‰v. geo-, mehanikaŠ 1. nauka koja izu~ava mehani~ka svojstva zemqi{ta i stena. x geomehani~ki. geomicin, -ina m ‰v. geo-, -micinŠ farm. vrsta antibiotika. geomorfologija, -e ` ‰v. geo-, morfologijaŠ deo fizi~ke geografije koji se bavi nastankom i razvojem reqefa Zemqine povr{ine (kopna, dna okeana i mora). x geomorfolo{ki. geonim, -a m, mn. -i ‰v. geo-, -onimŠ 1. naziv mesta prihva}en kao li~no ime ili prezime. 2. pseudonim zasnovan na mestu porekla autora. geoplastika, -e `, dat. geoplastici ‰v. geo-, plastikaŠ reqefno prikazivawe Zemqine povr{ine. geopolitika, -e `, dat. geopolitici ‰v. geo-, politikaŠ nauka koja se bavi uzajamnim uticajem geografskih i politi~kih faktora. x geopoliti~ki. geopoliti~ar, -a m, mn. -i ‰v. geopolitikaŠ stru~wak za geopolitiku; osoba koja se bavi geopolitikom. georama, -e ` ‰v. geo-, gr~. horama pogled, prizor, pojavaŠ reqefni globus Zemqe. georgika, -e `, dat. georgici ‰prema Vergilijevom delu œGeorgikaŒ (Georgica, prema lat. georgicus od gr~. georgikos zemqoradni~ki)Š u anti~koj kwièvnosti pesma koja veli~a seoski ìvot. georgina, -e ` ‰nem. GeorgineŠ gomoqasta biqka poreklom iz Meksika, drugi naziv za daliju (v.).

geosinklinala geosinklinala, -e ` ‰v. geo-, sinklinalaŠ geol. udubqen prostor u Zemqinoj kori izme|u kontinentalnih masa, koji se karakteri{e tektonskim kretawima i vulkanskom aktivno{}u. geosinhroni, -a, -o ‰v. geo-, sinhroniŠ = geostacionaran (v.). geostatika, -e `, dat. geostatici ‰v. geo-, statikaŠ nauka o ravnoteì ~vrstih tela. geostacionaran, -rna, -rno ‰v. geo-, stacionaranŠ koji se nalazi uvek nad istom ta~kom na povr{ini Zemqe. y geostacionarna orbita astron. orbita na kojoj je brzina satelita ista kao brzina okretawa planete oko svoje ose; geostacionarni satelit astron. ve{ta~ki satelit koji se okrene oko Zemqe za isto vreme za koje se ona okrene oko svoje ose. geostrategija, -e ` ‰v. geo-, strategijaŠ izu~avawe strate{kih ~iwenica s obzirom na geografske i demografske okolnosti. x geostrate{ki. geosfera, -e ` ‰v. geo-, sferaŠ ukupni Zemqin omota~, koji obuhvata litosferu, hidrosferu, biosferu i atmosferu. geotektonika, -e `, dat. geotektonici ‰v. geo-, tektonikaŠ deo geologije koji se bavi strukturom, kretawem, deformacijama i razvojem nekog dela Zemqine kore i wene povr{ine. geotermalan, -lna, -lno ‰v. geo-, termikaŠ koji se odnosi na toplotu u unutra{wosti Zemqe. y geotermalna energija toplotna energija iz unutra{wosti Zemqe; geotermalne vode zagrejane vode koje dolaze iz izvora na velikoj dubini. geotermika, -e `, dat. i lok. geotermici ‰v. geo-, termikaŠ 1. deo geofizike koji izu~ava toplotne procese u unutra{wosti Zemqe. 2. toplotni procesi koji se odigravaju u unutra{wosti Zemqe. geotermi~ki, -a, -o ‰v. geo-, termi~kiŠ 1. koji se odnosi na geotermiku. 2. v. geotermalan. geotermometar, -tra m, mn. geotermometri, gen. mn. geotermometara ‰v. geo-, termometarŠ termometar za merewe temperature u dubini tla. geotehnika, -e `, dat. geotehnici ‰v. geo-, tehnikaŠ prou~avawe fizi~kih svojstava i mehani~kog pona{awa tla i stena u ciqu izrade

gepard gra|evinskih i rudarskih objekata. x geotehni~ki. geotropizam, -zma m ‰v. geo-, tropizamŠ bot. sklonost delova biqaka da pod uticajem gravitacione sile zauzimaju odre|eni pravac rastewa. geofagija, -e ` ‰v. geo-, -fagijaŠ sklonost ka gutawu zemqe, kod dece ili nekih primitivnih plemena, zemqo`derstvo. geofizika, -e `, dat. geofizici ‰v. geo-, fizikaŠ nauka o Zemqi uop{te i fizi~kim procesima koji se odigravaju u wenom omota~u (atmosferi, hidrosferi i litosferi). x geofizi~ki. geofizi~ar, -a m ‰v. geo-, fizikaŠ nau~nik, stru~wak za geofiziku. geofit, -ita m, mn. geofiti, gen. mn. geofita ‰v. geo-, -fit(i)Š 1. bot. vi{egodi{wa biqka ~iji se rasplodni organi nalaze u zemqi (npr. krompir, luk i dr.). 2. biqka koja raste na zemqi (za razliku od vodenih biqaka). geofon, -a m, mn. -i ‰v. geo-, -fonŠ ure|aj za hvatawe zvu~nih talasa koji nastaju u gorwim slojevima Zemqine kore. geohemija, -e ` ‰v. geo-, hemijaŠ nauka o sastavu i distribuciji hemijskih elemenata i hemijskim promenama u Zemqinoj kori. x geohemijski. geohemi~ar, -a m ‰v. geo-, hemi~arŠ nau~nik, stru~wak za geohemiju. geohidrografija, -e ` ‰v. geo-, hidrografijaŠ deo fizi~ke (v.) geografije koji izu~ava vode na Zemqinoj kori. x geohidrografski. geohronologija, -e ` ‰v. geo-, hronologijaŠ nauka koja izu~ava vreme nastanka Zemqe i pojedinih wenih delova. x geohronolo{ki. geocentrizam, -zma m ‰v. geocentri~anŠ ist. u~ewe da je Zemqa centar vasione i da se oko we okre}u Sunce i druge planete; geocentri~ni sistem sveta, prema Ptolomeju. geocentri~an, -~na, -~no ‰v. geo-, centarŠ 1. orijentisan prema Zemqi kao sredi{tu kretawa; supr. heliocentri~an. 2. koji se odnosi na geocentrizam. gepard, -a i gepard, -a m, mn. -i ‰fr. guepard od ital. gattopardoŠ veoma brza grabqiva ìvo-

297

gepek tiwa iz porodice ma~aka, Acinonyx jubatus, ìvi u Africi i Aziji. gepek, -a m, mn. gepeci, gen. mn. gepeka ‰nem. GepackŠ 1. prostor za prtqag u unutra{wosti motornih vozila. 2. prtqag, stvari putnika. gepektreger, -a m ‰nem. GepacktragerŠ nosa~, oslonac za prtqag, obi~no na krovu motornog vozila. gera, -e `, gen. mn. gera ‰hebr. gerahŠ hebrejski novac, dvadeseti deo {ekela. geranijum, -a (i geranij, -a) m ‰gr~. geranion, prema geranos `dralŠ bot. 1. vrsta travaste biqke, iglica. 2. cvetna biqka koja sluì u dekorativne svrhe i za dobijawe eteri~nog uqa; up. pelargonija, mu{katla. gerga, -e `, gen. mn. gergi ‰ma|. gorgoŠ zast. gomila, masa, povorka qudi. gerz, -a = |erz, -a m ‰tur. gerzŠ pokr. momak; delija. gerijatar, -tra m, mn. gerijatri, gen. mn. gerijatara ‰v. gerijatrijaŠ med. lekar i uop{te stru~wak koji se bavi gerijatrijom (v.). gerijatrija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -ijatrijaŠ deo gerontologije (v.) koji se bavi dijagnostikom i le~ewem stara~kih bolesti; up. gerontoterapija. gerijatrijski, -a, -o ‰v. gerijatrijaŠ koji se odnosi na gerijatre i gerijatriju; stara~ki. gerila, -e ` ‰{p. guerrilla mali ratŠ 1. partizansko ratovawe u [paniji i zemqama Latinske Amerike. 2. na~in ratovawa malih partizanskih odreda u planinama. 3. odred gerilaca; gerilska vojska. x gerilski. gerilac, -lca m, mn. gerilci, gen. mn. gerilaca ‰v. gerilaŠ 1. partizan iz vremena [panske revolucije. 2. partizanski borac, u~esnik u gerili. geriqero, -a m, mn. geriqerosi ‰{p. guerrillero, v. gerilaŠ borac, naoruàni u~esnik gerilskih borbi u Latinskoj Americi. gerla, -e `, gen. mn. gerli ‰engl. girl devojkaŠ 1. fam. devojka. 2. igra~ica u grupi, ob. u kabareu, no}nom lokalu i sl. gerlin, -ina m, mn. gerlini, gen. mn. gerlina ‰ital. gherlinoŠ pokr. debelo brodsko uè; sajla. germa, -e ` ‰austr. nem. GermŠ pokr. kvasac.

298

germanofil germanizam, -zma m, mn. germanizmi, gen. mn. germanizama ‰lat. Germanus NemacŠ 1. re~ ili izraz pozajmqeni iz nema~kog jezika. 2. re~ ili izraz poreklom iz nekog od germanskih jezika. germanizator, -a m ‰v. germanizovatiŠ onaj koji sprovodi germanizaciju. x germanizatorski. germanizacija, -e ` ‰v. germanizovatiŠ nasilno preobra}awe drugih naroda u Nemce ili u Germane, ponem~avawe. germanizovati, -ujem (i germanizirati, germaniziram, 3. l. mn. germaniziraju) svr{. i nesvr{. ‰nem. germanisieren, prema lat. Germanus NemacŠ ponem~i(va)ti, nametati nema~ki jezik i kulturu. germanijum, -a (i germanij, -a) m ‰nlat. Germanium, prema latinskom imenu Nema~keŠ hemijski elemenat sivkastobele boje, simbol Ge, atomski broj 32, zna~ajan kao poluprovodnik, upotrebqava se u elektronici. germanika s mn. ‰nlat. GermanicaŠ sve kwige napisane na nema~kom ili nekom drugom germanskom jeziku; literatura o Nemcima ili Germanima. germanist(a), -e m, mn. germanisti (`. germanistkiwa) ‰nem. Germanist, v. germanizamŠ 1. stru~wak za nema~ki ili neki drugi germanski jezik i kwièvnost. 2. student germanistike. germanistika, -e `, dat. germanistici ‰nem. Germanistik, v. germanizamŠ nauka o germanskim jezicima, kwièvnostima i kulturi (naro~ito nema~kog); germanska filologija. germanoman, -ana m, mn. germanomani, gen. germanomana ‰lat. Germani Nemci, v. -manŠ osoba koja je preterano naklowena Nemcima i drugim Germanima i svemu {to je nema~ko, germansko. mn.

germanomanija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v. -manijaŠ preterana naklowenost Nemcima i drugim Germanima i svemu {to je nema~ko, germansko; x germanomanski. germanofil, -ila m, mn. germanofili, gen. germanofila ‰lat. Germani Nemci, v. -filŠ osoba koja voli Nemce, wihov jezik, kwièvnost i kulturu; supr. germanofob. mn.

germanofilija germanofilija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v. -filijaŠ qubav prema nema~kom jeziku, kwièvnosti i kulturi; supr. germanofobija. x germanofilski. germanofob, -oba m, mn. germanofobi, gen. mn. germanofoba ‰lat. Germani Nemci, v. -fobŠ osoba koja mrzi Nemce ili je neprijateqski raspoloèna prema wima i svemu {to je nema~ko; supr. germanofil. germanofobija, -e ` ‰lat. Germani Nemci, v. -fobijaŠ mr`wa ili neprijateqsko raspoloèwe prema svemu {to je nema~ko; strah od Nemaca; supr. germanofilija. x germanofoban i germanofopski. germanofon, -ona m, mn. germanofoni, gen. mn. germanofona ‰lat. Germani Nemci, v. -fonŠ osoba kojoj je nema~ki materwi jezik; izvorni govornik nema~kog jezika. x germanofoni, germanofonski. germanski, -a, -o ‰lat. Germanus NemacŠ koji se odnosi na Germane, posebno na Nemce. germinalan, -lna, -lno ‰lat. germinalis prema germen klicaŠ 1. koji se odnosi na klicu, na zametak, embrionalni. 2. koji se odnosi na po~etak; po~etni, za~etni. germinacija, -e ` ‰lat. germinatioŠ klijawe, period klijawa. germicid, -a m i germicid, -ida m, mn. germicidi, gen. mn. germicida ‰lat. germen klica, pupoqak, v. -cidŠ sredstvo za uni{tavawe biqnih izdanaka. germtajg, -a m ‰austr. nem. Germteig, v. germaŠ pokr. testo s kvascem za kola~e. gerovital, -ala m ‰fabri~ki naziv, prema gr~. geron starac, v. vitalanŠ naziv leka koji se koristi u le~ewu stara~kih bolesti. gerok, -a m, mn. geroci, gen. mn. geroka ‰nem. GehrockŠ zast. vrsta sve~anog mu{kog kaputa, v. redengot (2). geront, -a m, mn. geronti, gen. mn. geronata ‰gr~. geron staracŠ ~lan saveta stare{ina u staroj Gr~koj, ~lan ve}a staraca. gerontojatrija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -(i)jatrijaŠ = gerijatrija (v.). gerontokomijum, -a (i gerontokomij, -a) m ‰lat. gerontocomium od gr~. gerontokomeion, prema gr~. geron starac, komein brinuti seŠ usta-

ges nova za zbriwavawe starih osoba, stara~ki dom. gerontokrat(a), -e m, mn. gerontokrati ‰v. gerontokratijaŠ pripadnik vladaju}eg sloja staraca. gerontokratija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -kratijaŠ vladavina staraca; reìm u kome vrhovnu vlast drè rukovodioci u poodmaklom ìvotnom dobu. gerontokratski, -a, -o ‰v. gerontokratijaŠ koji se odnosi na gerontokrate ili gerontokratiju. gerontolog, -a m, mn. gerontolozi, gen. mn. gerontologa ‰gr~. geron starac, v. -logŠ, nau~nik, stru~wak za gerontologiju. gerontologija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -logijaŠ grana medicinsko-biolo{kih nauka koja se bavi starewem organizma i ìvotom starijih osoba. gerontolo{ki, -a, -o ‰v. gerontologijaŠ koji se odnosi na gerontologe i na gerontologiju. gerontoterapija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. terapijaŠ med. specifi~ne metode i postupci za le~ewe starijih osoba; up. gerijatrija. gerontofilija, -e ` ‰gr~. geron starac, v. -filijaŠ psih. seksualna sklonost prema starim osobama. geruzija, -e ` ‰gr~. gerousiaŠ ve}e staraca u gradovima-dràvama u staroj Gr~koj. gerund, -a m, mn. gerundi, gen. mn. gerunda = gerundijum (v.). gerundiv, -a m i gerundiv, -iva m ‰lat. gerundivusŠ gram. pasivni particip budu}eg vremena u latinskom jeziku, izraàva radwu koja treba da se uradi. gerundijum, -a (i gerundij, -a) m ‰lat. gerundiumŠ gram. 1. glagolska imenica, u latinskom i nekim drugim jezicima. 2. glagolski prilog pro{li i sada{wi. ger{la, -e ` ‰nem. Gerste, Gerstel je~amŠ 1. oqu{teni je~am. 2. jelo od kuvanog oqu{tenog je~ma. ges, -a s ‰nem. GesŠ muz. ton ge (G) snièn za pola stepena. y ges-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton ges.

299

gesims gesims, -a m ‰nem. GesimsŠ izba~eni dekorativni deo na fasadi ispod krova, iznad vrata; friz (v.), sims (v.); up. friz1. geslo, -a s, mn. gesla ‰~e{. hesloŠ 1. vode}e na~elo, ìvotni moto, parola, deviza. 2. ugovorena re~, lozinka. gest, -a m, mn. gestovi, gen. mn. gestova ‰lat. gestus od gerere ~initi, vr{itiŠ 1. pokret ruke, glave ili nekog drugog dela tela kojim se poja{wava govor, zamewuje izraz. 2. fig. izvr{ena radwa, postupak, delo, ~in. Gestapo, -poa m ‰skr. od nem. Geheime StaatspolizeiŠ ist. tajna dràvna policija u fa{isti~koj Nema~koj. gestapovac, -vca m, mn. gestapovci, gen. mn. gestapovaca ‰v. GestapoŠ pripadnik, ~lan Gestapoa. gestapovski, -a, -o ‰v. GestapoŠ 1. koji se odnosi na Gestapo i gestapovce. 2. koji se pona{a na na~in Gestapoa, tj. nemilosrdno, nasilno, zloupotrebqavaju}i vlast. gestacija, -e ` ‰lat. gestare nositiŠ 1. med. period u kome se oplo|ena jajna }elija razvija u plod; trudno}a, bremenitost. 2. priprema, stvarawe, nastanak. gestikulacija, -e ` ‰lat. gesticulatio, v. gestŠ izraàvawe gestovima, pokreti ruku koji prate govor. x gestikulacioni. gestikulisati, gestikuli{em (i gestikulirati, gestikuliram, 3. l. mn. gestikuliraju) nesvr{. ‰lat. gesticulari, v. gestŠ praviti gestove, pokrete rukama za vreme govora; mahati rukama. gestoze, gestoza ` mn. ‰lat. gestare nositi, v. -ozaŠ med. patolo{ke pojave u periodu trudno}e kao {to su povra}awe, oticawe bubrega i dr. getit, -a i getit, -ita m ‰prema J. V. Geteu (Goethe)Š miner. ruda gvo`|a, razli~itih nijansi od crne do mrke boje; ferooksid (v.) s vodom. geto, -a m, mn. s geta, gen. mn. geta ‰ital. ghetto, prvobitno ostrvo pored Venecije na kojem su u XVI veku Jevreji bili prisilno sme{teni, nejasnog poreklaŠ 1. deo grada koji je namewen za prinudno naseqavawe Jevreja (postojali u mnogim sredwovekovnim gradovima, kao i za vreme nacizma). 2. gradska ~etvrt u zapadnim zemqama naseqena diskriminisanom nacio-

300

ge{talt nalnom ili rasnom mawinom, s lo{im uslovima ìvota. 3. fig. prinudna izolovanost, izdvojenost neke dru{tvene mawine. getoizacija, -e ` ‰v. getoŠ pretvarawe u geto, izolacija od sveta, drugih naroda, wihovih ideja i iskustava. getoizovati, -ujem i getoizirati, getoiziram, 3 l. mn. getoiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. getoŠ zatvoriti, zatvarati u geto, odvojiti, odvajati od dru{tva, izolovati. getriba, -e ` ‰nem. Getriebe(nkasten) pogonska kutijaŠ autom. 1. mehanizam zup~anika u mewa~u. 2. kutija mewa~a. getsemanski, -a, -o ‰hebr. gath zeyettim presa za maslineŠ koji se odnosi na Getseman(ij)ski vrt, u podno`ju Maslinske gore u Jerusalimu, u koji je Isus s u~enicima do{ao uo~i raspe}a (Mat. 26:36). gefrajter, -a m, mn. -i ‰nem. GefreiterŠ najniì podoficirski ~in u austrougarskoj ili nema~koj vojsci, desetar. gexa, -e m, vok. gexo, mn. gexe, gen. mn. gexa = gexo, -e m, vok. gexo, mn. gexe, gen. mn. gexa ‰tur. gece ludak, budalaŠ 1. a. neprosve}en, prost ~ovek, seqak. b. pej. seqa~ina, prosta~ina, vojni~ina. 2. a. ~ovek iz uè Srbije, naro~ito [umadije. b. ~ovek iz Srbije, Srbijanac. 3. a. slabo razvijen ~ovek; kepec, patuqak. b. kr`qavo prase. gexo = gexa (v.). gexov, gexovan v. gexa (1). ge{enk, -a m ‰nem. GeschenkŠ pokr. zast. dar, poklon. ge{eft, -a m ‰nem. GeschaftŠ zast. 1. prodavnica, radwa. 2. trgova~ki posao, trgovawe. 3. nepo{ten, ne~astan posao, {pekulacija. ge{pant prid. indekl. ‰nem. gespanntŠ pokr. zast. 1. nategnut, zapet, krut. 2. koji je u stawu nervne napetosti, napet; uzbu|en od èqe da vidi ili da sazna ne{to novo, radoznao, znatièqan. ge{talt, -a m ‰nem. Gestalt obli~jeŠ psih. organizovana celina, skup iskustava koji formiraju psihologiju pojedinca. y ge{talt psihologija grana psihologije stvorena 20-ih godina HH veka u Nema~koj, koja sve psihi~ke pojave posmatra kao deo strukturirane celine.

ge{taltizam ge{taltizam, -zma m ‰v. ge{taltŠ = ge{talt psihologija (v.). ge{tetner, -a m ‰nem. Gestatner, fabri~ko imeŠ vrsta ure|aja za kopirawe i umnoàvawe pomo}u matrica. gibelin, -ina m, mn. gibelini, gen. mn. gibelina ‰ital. ghibellino od stvnem. WibelingŠ ist. pripadnik politi~ke struje u Italiji tokom XIII i XIV veka koja je bila na strani pape, a protiv nema~kih careva; up. gvelf. gibet, -a m ‰tur. giybet od ar. gibaŠ pokr. ogovarawe, kleveta, spletkarewe. gibetiti, -im nesvr{. ‰v. gibetŠ pokr. ogovarati, olajavati, klevetati. gibozan, -zna, -zno ‰lat. gibbosus od gibbus grbaŠ grbav; iskrivqen; neravan. gibon, -ona m, mn. giboni, gen. mn. gibona ‰fr. gibbon od egz.Š zool. ~ovekoliki majmun koji ima veoma duge udove, Hylobates hooloch, ìvi na ostrvima Java i Sumatra. gig, -a m, mn. gigovi, gen. mn. gigova ‰engl. gigŠ 1. ist. vrsta lake ko~ije sa dva to~ka. 2. sp. ~amac za ve`bawe na vesla s niskim stranicama. 3. zapovedni~ki ~amac na ratnom brodu. giga- ‰gr~. gigas gigant, xinŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava jednu milijardu jedinica ozna~enih drugim delom. gigabajt, -a m, mn. gigabajti, gen. mn. gigabajta ‰v. giga-, bajtŠ ra~. jedinica koli~ine informacije koja iznosi 1.024 megabajta. gigametar, -tra m, mn. gigametri, gen. mn. gigametara ‰v. giga-, -metarŠ mera za duìnu koja iznosi milijardu metara (milion kilometara). gigant, -nta m, mn. giganti, gen. mn. giganata ‰gr~. gigas gen. gigantos GigantŠ 1. u gr~koj mitologiji ogromno ~ovekoliko bi}e, sin bogiwe Gee. 2. fig. a. ~ovek, biqka ili ìvotiwa ogromnih dimenzija; gorostas, xin, div. b. neko ko se isti~e duhovnom veli~inom, zna~ajem. 3. fig. predmet, gra|evina i sl. ogromnih razmera. x gigantski. gigantizam, -a m ‰v. gigant, -izamŠ preterani rast ~oveka, ìvotiwe i biqke ili nekog wihovog dela. gigantografija, -e ` ‰v. gigant, -grafijaŠ jako uve}ana fotografija, obi~no reprodukovana na kartonu ili drvetu.

giqotina gigantomastija, -e ` ‰v. gigant, gr~. mastos dojkaŠ med. nesrazmerno pove}awe dojke kod èna. gigantomahija, -e ` ‰v. gigant, gr~. machia bojŠ u gr~koj mitologiji borba giganata protiv bogova. gigantomelija, -e `, ‰v. gigant, gr~. melos udŠ med. preterana razvijenost nogu ili ruku. gigantopitek, -a m, mn. gigantopiteci, gen. mn. gigantopiteka ‰v. gigant, gr~. pithekos majmunŠ zool. geol. xinovski ~ovekoliki majmun iz doba tercijara (~ije postojawe nije sigurno dokazano). gigantosaur(us), -a m, mn. -i ‰nlat. gigantosaurus, v. gigant, gr~. sauros gu{terŠ izumrli xinovski gu{ter iz doba mezozoika. gigatona, -e ` ‰v. giga-, tonaŠ milijarda tona. gigerl, -a m, mn. -i ‰nem. GigerlŠ zast. praznoglav i lakomislen mladi}; kico{, fi}firi}; zvekan. gida, -e `, gen mn. gida ‰tur. gida od ar. gida’ hranaŠ pokr. 1. mera, koli~ina ~ega; porcija, obrok. 2. odre|eni ~as, pravo vreme. gijotina, gijotinirati v. giqotina, giqotinirati. gijo{e, gijo{ea ` mn. = giqo{e, giqo{ea ` mn. ‰fr. guilloche, v. gijo{iratiŠ vrsta dekorativnog ornamenta, splet {ara. gijo{irati, gijo{iram, 3. l. mn. gijo{iraju = giqo{irati, giqo{iram, 3. l. mn. giqo{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. guillocherŠ ukrasiti, ukra{avati, dekorisati (naj~e{}e nov~anice) talasastim crtama koje se simetri~no ukr{taju. gilbert, -a m, mn. gilberti, gen. mn. gilberta ‰prema engleskom lekaru i fizi~aru iz XVI veka V. GilbertuŠ jedinica magnetnog napona u CGS sistemu, oznaka Gb. gilda, -e `, gen. mn. gilda/gildi ‰nem. GildeŠ 1. ist. u zapadnoj Evropi, u sredwem veku, udruèwe trgovaca ili zanatlija, esnaf. 2. udruèwe, savez, zadruga uop{te. giqotina, -e ` ‰fr. guillotine, prema francuskom lekaru Giqotenu (Guillotin, 1738–1814)Š 1. sprava za odrubqivawe glava osu|enika na smrt. 2. se~ivo pri~vr{}eno za okvir koje sluì za rezawe razli~itih materijala. x giqotinski.

301

giqotinirati giqotinirati, giqotiniram, 3. l. mn. giqotiniraju svr{. i nesvr{. ‰v. giqotinaŠ (iz)vr{iti smrtnu kaznu obezglavqivawem, pogubiti, pogubqivati na giqotini. giqo{e = gijo{e (v.). giqo{irati = gijo{irati (v.). gimel, -a m ‰hebr. gimel, prema gammal kamilaŠ tre}e slovo hebrejskog alfabeta. gimkana, -e `, gen. mn. gimkana ‰ind. gendkhana igrali{te, ukr{teno sa engl. gym gimnasti~ka dvoranaŠ takmi~ewe u savladavawu neobi~nih, {aqivih prepreka; trka s preponama. gimnaestrada, -e ` ‰v. gimna(stika), estradaŠ sve~ana gimnasti~ka priredba na velikom otvorenom prostoru, slet. gimnazija, -e ` ‰gr~. gymnasion ve`bali{teŠ 1. sredwa op{teobrazovna {kola. 2. zgrada u kojoj je sme{ten takav tip {kole. 3. v. gimnazijum. x gimnazijski. gimnazijada, -e ` ‰v. gimnazijaŠ kulturno-obrazovna priredba u~enika gimnazije koja ima takmi~arski karakter. gimnazijalac, -lca, mn. gimnazijalci, gen. mn. gimnazijalaca (`. gimnazijalka, -e, dat. gimnazijalki) = gimnazist(a), -e m, mn. gimnazisti (`. gimnazistkiwa, -e) ‰v. gimnazijaŠ u~enik gimnazije. gimnazijarh, -a m, mn. gimnazijarsi, gen. mn. gimnazijarha ‰v. gimnazijum, gr~. archein rukovoditiŠ ist. upravnik ve`bali{ta u staroj Gr~koj. gimnazijum, -a m (i gimnazij, -a) m ‰lat. gymnasium od gr~. gymnasionŠ 1. v. gimnazion. 2. zast. gimnazija. gimnazion, -a m ‰gr~. gymnasionŠ u staroj Gr~koj, igrali{te, ve`bali{te, zgrada za telesne ve`be i takmi~ewa. gimnazist(a) = gimnazijalac (v.). gimnast, -a m, mn. gimnasti, gen. mn. gimnasta ‰gr~. gymnastesŠ 1. vaspita~ i nastavnik gimnastike u staroj Gr~koj. 2. zast. gimnasti~ar. gimnastika, -e `, dat. gimnastici ‰gr~. gymnastike prema gymnazein raditi telesne ve`be, prema gymnos nagŠ 1. skup fizi~kih ve`bi koje pospe{uju zdravqe i op{ti fizi~ki razvoj. 2. vrsta sportske discipline koja ukqu~uje

302

gingivitis sloène fizi~ke i druge ve`be sa spravama ili bez wih. x gimnasti~ki. gimnasticirati, gimnasticiram, 3. l. mn. gimnasticiraju i gimnasti~iti, gimnasti~im nesvr{. ‰v. gimnastikaŠ raditi gimnasti~ke ve`be, baviti se gimnastikom. gimnasti~ar, -a m (` gimnasti~arka, -e, dat. gimnasti~arki) ‰v. gimnastikaŠ sportista koji trenira gimnastiku; nastavnik gimnastike. gimni~ki ‰gr~. gymnikos, v. gimnastikaŠ = gimnasti~ki. gimnozof, -a m, mn. -i = gimnozofist(a), -e m, mn. gimnozofisti ‰gr~. gymnosophistai prema gymnos nag, sophos mudracŠ pripadnik indijske sekte ili indijski asketski filozof koji hoda polunag. gimnozofist(a) = gimnozof (v.). gimnopedija, -e ` ‰v. gimnastika, gr~. paideia vaspitaweŠ ist. sve~ane igre u Sparti na kojima su mladi}i izvodili ratne igre. gimnosperme, gimnospermi ` mn. ‰nlat. gymnospermae od gr~. gymnos go, v. spermaŠ bot. biqke s golim semenom, golosemewa~e; up. angiosperme. ginandrija, -e ` ‰gr~. gynandros dvopolno bi}e, prema gyne èna, aner ~ovek, mu{karacŠ 1. bot. srastawe pra{nika i tu~ka kod biqaka cvetwa~a. 2. v. ginantropija. ginandromorfizam, -zma m = ginandromorfija, -e ` ‰v. ginandrija, gr~. morphe oblikŠ pojava mu{kih i ènskih karakteristika kod iste jedinke. ginandromorfija = ginandromorfizam (v.). ginantropija, -e ` ‰gr~. gyne èna, anthropos ~ovekŠ dvopolnost, hermafroditizam. gingav, -a, -o ‰ma|. gyongeŠ pokr. slab, mlitav, trom; nesiguran, slaba{an. gingiva, -e ` ‰lat. gingivaŠ anat. zubno meso, desni. gingivalni, -a, -o ‰v. gingivaŠ anat. koji se odnosi na desni, koji pripada desnima. gingivitis, -a m ‰lat. gingiva desni, v. -itisŠ med. upala desni, zubnog mesa.

gineko gineko- ‰gr~. gyne gen. gynaikos ènaŠ kao prvi deo sloènice zna~i: koji se odnosi na ène. ginekokratija, -e ` ‰gr~. gynaikokratia, v. gineko-, -kratijaŠ vladavina èna. ginekolog, -a m, mn. ginekolozi, gen. mn. ginekologa ‰v. gineko-,. -logŠ med. lekar specijalista za ginekologiju. ginekologija, -e ` ‰v. gineko-, -logijaŠ 1. grana medicine koja se bavi bolestima reproduktivnog sistema kod èna i devojaka. 2. bolni~ko odeqewe gde se le~e ène koje pate od bolesti reproduktivnog sistema. ginekolo{ki, -a, -o ‰v. ginekologijaŠ koji se odnosi na ginekologiju ili na ginekologe. ginekoman, -a, mn. ginekomani, gen. mn. ginekomana i ginekoman, -ana m, mn. ginekomani, gen. mn. ginekomana ‰v. ginekomanijaŠ mu{karac koji pati od ginekomanije. ginekomanija, -e ` ‰gr~. gynaikomania, v. gineko-, -manijaŠ bolesna èqa za ènama. ginekomast, -a m, mn. -i ‰v. ginekomastijaŠ mu{karac koji boluje od ginekomastije. ginekomastija, -e ` ‰gr~. gynaikomastos, v. gineko-, mastos dojkaŠ med. uve}awe grudi kod mu{karaca usled hormonskih poreme}aja ili primene hormonske terapije. ginekomorfan, -fna, -fno ‰v. gineko-, morphe oblikŠ koji ima karakteristi~ne ènske osobine, ènskast. ginekofob, -a m, mn. i ginekofob, -oba, mn. ginekofobi, gen. mn. ginekofoba ‰v. gineko-, -fobŠ mu{karac koji pati od ginekofobije, ènomrzac. ginekofobija, -e ` ‰v. gineko-, -fobijaŠ jaka odbojnost ili patolo{ki strah od èna. ginekofon, -a, -o = ginekofoni~an, -~na, -~no ‰v. gineko-, gr~. phone glasŠ (o mu{karcu) koji ima ènski glas. ginekofoni~an = ginekofon (v.). ginecej, -eja, mn. gineceji, gen. mn. gineceja = gineceum, -a, mn. gineceumi, gen. mn. gineceuma ‰lat. gynaeceum od gr~. gyne gen. gynaikos ènaŠ 1. ist. unutra{wi deo ku}e kod starih Grka rezervisan za ène. 2. bot. ènski deo cveta kod skrivenosemewa~a. gineceum = ginecej (v.).

gis -ginija ‰gr~. gyne ènaŠ kao drugi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na ène ili na udaju. ginko, -a m, mn. ginki, gen. mn. ginka ‰nlat. ginkgo od jap. gynkyo, prema jap. gin srebro, kin. kyo kajsijaŠ azijsko ukrasno drvo s lepezastim listovima, Ginkgo biloba. ginogeneza, -e i ginogeneza, -e ` ‰gr~. gyne èna, v. -genezaŠ biol. na~in razmnoàvawa kod koga se spermatozoid ne spaja s jajnom }elijom, nego samo podsti~e wenu deobu; supr. androgeneza. ginseng, -a m ‰engl. ginseng od kin. ren shen od ren ~ovek, shen vrsta traveŠ bot. koren biqke za koji se smatra da ima lekovita svojstva i produàva ìvot, èn{en. giwol, -ola, m, mn. giwoli, gen. mn. giwola ‰fr. guignolŠ 1. pozori{te lutaka, marionetsko pozori{te. 2. lik iz francuskog lutkarskog pozori{ta iz XVIII veka; up. grangiwol. gipir, -a m = gipira, -e ` ‰fr. guipureŠ ~ipka s istaknutim {arama, ispup~en vez. gips, -a m ‰gr~. gypsos kredaŠ miner. 1. mineral, kalcijum-sulfat, obi~no bezbojan ili bele boje. 2. beli prah dobijen od tog minerala koji se brzo stvrdne posle dodira s vodom. 3. med. povez od gipsanog praha kojim se imobili{e odre|eni deo tela. x gipsan, gipsen. gipsovati, gipsujem (i gipsirati, gipsiram, 3. l. mn. gipsiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. gipsŠ 1. izvesti, izvoditi ukrasne radove od gipsa. 2. med. staviti, stavqati povez od gipsa. 3. doda(va)ti gips (u vino) radi boqe boje, bistrine. gipsoteka, -e `, dat. gipsoteci ‰v. gips, -tekaŠ zbirka kipova i reqefa odlivenih u gipsu. gira, -e ` = girica (v.). girica ‰dem. od gira, dalmatski gira od lat. gerresŠ zool. vrsta sitne morske ribe Smaris vulgaris iz porodice Maenidae, jede se prèna. girlanda, -e ` ‰ital. ghirlandaŠ 1. ukrasni venac od cve}a koji se ka~i na zid. 2. ornament u obliku venca na spomeniku, zgradi i sl. girtl, -a m (i girtla, -e `) ‰nem. GurtelŠ remen kao deo ode}e, pojas; up. gurtna. gis, -a m ‰nem. GisŠ muz. ton ge (G) povi{en za pola stepena.

303

git git v. kit2. gitara, -e ` ‰{p. guitarra od gr~. kithara od ar. qitarŠ muz. instrument koji se sastoji od duga~kog vrata, tela u obliku osmice i obi~no {est ìca koje se okidaju prstima ili trzalicom. gitarijada, -e ` ‰v. gitaraŠ takmi~ewe u svirawu na gitari. gitarist(a), -e m, mn. gitaristi (`. gitaristkiwa, -e) ‰v. gitaraŠ muzi~ar koji svira na gitari. gitaristi~ki, -a, -o ‰v. gitaraŠ koji se odnosi na gitaru ili na gitariste. gitaron, -ona m, mn. gitaroni, gen. mn. gitarona ‰{p. guitarron, augm. od guitarraŠ velika gitara, vrsta bas-gitare. gitovati v. kitovati. giht, -a m ‰nem. GichtŠ med. bolest zglobova, s izrazitim bolom u no`nom palcu, kostoboqa, podagra. glagoli m indekl. ‰csl.Š naziv slova g u crkvenoslovenskoj azbuci. gladijator, -a m ‰lat. gladiator, prema gladius ma~Š 1. ist. u starom Rimu rob, osu|enik ili ratni zarobqenik koji je specijalno obu~en da se bori protiv drugih qudi ili divqih ìvotiwa u areni. 2. profesionalni borac u cirkuskim igrama. x gladijatorski. gladiola, -e ` ‰nem. Gladiole prema lat. gladiolus, dem. od gladius ma~Š bot. vi{egodi{wa ukrasna biqka, Gladiolus, s dugim za{iqenim li{}em i raznobojnim cvetovima. glaze prid. indekl. ‰fr. glaceŠ 1. na~iwen od fine, meke, sjajne koè. 2. sjajan, blistav, ugla~an. glaziran, -a, -o ‰v. glaziratiŠ koji je prekriven glazurom, ugla~an, koji daje sjaj. glazirati, glaziram, 3. l. mn. glaziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. glasieren od fr. glacer, v. glazuraŠ pokri(va)ti glazurom; (u)gla~ati; da(va)ti sjaj. glazura, -e ` ‰nem. Glasur od fr. glacureŠ 1. tanak, staklast, nepropustan sloj na keramici, gle|. 2. kulin. gusta {e}erna smesa za ukra{avawe torti i drugih poslastica. 3. fig. sredstvo za ulep{avawe, spoqni sjaj; ugla|enost; {minka. glajhgeviht, -a m ‰nem. Gleichgewicht od gleich isti, Gewicht teìnaŠ kulin. kola~ spra-

304

Glauberova so vqen od teìnski jednake koli~ine jaja, butera, {e}era i bra{na. glajh{altovati, glajh{altujem svr{. i nesvr{. ‰nem. gleichschaltenŠ izjedna~i(va)ti upravqaju}i u istom smeru, ujedna~i(va)ti, uniformisati (u politi~kom ili ideolo{kom smislu). glajh{altung, -a m ‰nem. GleichschaltungŠ sistem dru{tvenog ili bilo kakvog drugog izjedna~avawa, uravnilovka; izjedna~ewe, nivelisawe. glamur, -ura m ‰engl. glamourŠ sjaj, ble{tavost; rasko{, luksuz, otmenost; privla~nost. glamurozan, -zna, -zno ‰v. glamurŠ koji poseduje glamur; rasko{an, otmen, ble{tav. glamuroznost, -i ` ‰v. glamurŠ svojstvo onoga {to je glamurozno, ble{tavost, otmenost, privla~nost. glandula, -e ` ‰lat. glandulaŠ anat. `lezda. x glandularan. glans, -a m ‰lat. glansŠ anat. vrh mu{kog polnog organa, glavi}. glanc, -a m ‰nem. GlanzŠ sjaj, blistavost, blesak; ugla~anost. z udariti glanc fam. udesiti, doterati, ulep{ati. glancarica, -e ` ‰v. glancŠ 1. ~etka za glancawe cipela. 2. ma{ina za glancawe parketa. glancati, glancam i glancati, glancam nesvr{. ‰nem. glanzen, v. glancŠ 1. ~initi sjajnim, gla~ati. 2. ~initi lep{im, ulep{avati. glasnost, -osti ` ‰rus. glasnostâŠ ist. politika otvorenog izno{ewa dru{tvenih problema u javnost, karakteristi~na za period vladavine Mihaila Gorba~ova u Sovjetskom Savezu. glasharmonika, -e `, dat. i lok. glasharmonici ‰engl. glass harmonica prema glass staklo, ~a{aŠ muz. ist. stari muzi~ki instrument sastavqen od niza ovlaènih staklenih cevi na kojima se tonovi proizvode trqawem: prona{ao ga je Benxamin Franklin 1762. godine. glat pril. ‰nem. glatt gladak, glatkoŠ àrg. 1. jednostavno, lako. 2. naprosto, na~isto, odmah. glauberit, -a m i glauberit, -ita m = Glauberova so ‰prema nema~kom lekaru i hemi~aru J. R. Glauberu (J. R. Glauber, 1604–1668)Š hem. kalcijum-sulfat, bezbojan mineral gorkoslanog ukusa, gorka so, upotrebqava se kao purgativ. Glauberova so = glauberit (v.).

glaukom glaukom, -oma m ‰gr~. glaukoma, prema glaukos plavkastozelenŠ med. o~na bolest koja nastaje usled povi{enog pritiska u jabu~ici i dovodi do gubitka vida; zelena mrena. glaukoma v. glaukom. glaukomatozan, -zna, -zno ‰v. glaukomŠ med. koji ima glaukom, zelenu mrenu. glaukonit, -a i glaukonit, -ita m ‰gr~. glaukos plavkastozelenŠ mineral zelene boje, vodeni alumosilikat gvo`|a, magnezijuma i kalijuma iz grupe liskuna. glacijal, -a m ‰v. glacijalanŠ geol. ledeno doba u istoriji Zemqe. glacijalan, -lna, -lno ‰lat. glacialis od glacies ledŠ geol. koji se odnosi na ledeno doba ili iz wega poti~e. 2. koji se odnosi na led ili na lednike. glacijacija, -e ` ‰lat. glaciatus zale|en od glaciare zaleditiŠ geol. 1. stvarawe, formirawe, pravqewe leda; zale|ivawe. 2. ledeno doba. glaciolog, -a m, mn. glaciolozi, gen. mn. glaciologa ‰v. glaciologijaŠ nau~nik, stru~wak za glaciologiju. glaciologija, -e ` ‰lat. glacies led, v. -logijaŠ geol. nauka o fizi~kim svojstvima leda i snega, kretawu i evoluciji lednika, gle~era. gledi~ija, -e ` ‰prema nema~kom botani~aru J. G. Gledi~u (J. G. Gleditsch)Š bot. vrsta listopadnog drve}a, Gleditschia triacantha, koja se koristi kao ukrasno drvo ili ìva ograda, poreklom iz Severne Amerike. glenitis, -a m ‰gr~. glene zenicaŠ med. upala zenice. gletovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. glattenŠ (iz)gla~ati, (iz)gladiti, (po)ravnati zid radi pripreme za farbawe ili lepqewe tapeta. gleukometar, -tra m ‰gr~. gleukos {ira, v. -metarŠ instrument za merewe koli~ine {e}era u mladom vinu. gle~er, -a m, mn. -i ‰nem. Gletscher od lat. glaciariumŠ geogr. ledena masa koja se spu{ta niz strminu, lednik. glivajn, -a m ‰nem. GluhweinŠ pokr. zast. kuvano vino sa {e}erom, cimetom i limunovom korom, omiqeno kao sredstvo protiv prehlade.

gliptika glikemija, -e ` ‰gr~. glykys sladak, gr~. haima krvŠ med. 1. sadràj {e}era u krvi. 2. povi{en sadràj {e}era u krvi. gliko- ‰gr~. glykys sladakŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava vezu s ne~im {to je slatko ({e}er i sl.). glikogen, -ena m ‰gr~. glykys sladak, v. -genŠ ugqeni hidrat (polisaharid) kod ìvotiwa i ~oveka, predstavqa rezervni izvor energije. biol.

glikogenoza, -e ` ‰v. glikogen, -ozaŠ med. bolest nastala poreme}ajem enzima koji u~estvuju u metabolizmu glikogena. glikoza, -e ` ‰v. gliko-, -ozaŠ hem. organsko jediwewe iz grupe monosaharida, koje sluì kao vaàn izvor energije ìvotiwa i mikroorganizama; gro`|ani {e}er. glikozidi, glikozida m mn. ‰v. glikozaŠ hem. organska jediwewa biqnog porekla, derivati {e}era, koriste se u medicini kao lek za ja~awe sr~ane aktivnosti. glikozurija, -e ` ‰v. glikoza, -urijaŠ med. prisustvo {e}era u urinu. glikometar, -tra m, mn. glikometri, gen. mn. glikometara ‰gr~. glykys sladak, v. -metarŠ med. aparat za merewe nivoa {e}era u urinu. glikonej, -eja (i glikoneus, -a) m ‰gr~. Glykoneios, prema starogr~kom pesniku GlikonuŠ metr. anti~ki stih koji ~ine jedan daktil i tri troheja. glikopeksija, -e ` ‰gr~. glykys sladak, pexis u~vr{}ivaweŠ med. nagomilavawe {e}era u krvi. glikopenija, ‰gr~. glykys sladak, penia oskudicaŠ -e ` med. nedovoqna koli~ina {e}era u krvi. glimerica, -e ` ‰nem. Glimmlampe, prema glimmen tiwatiŠ elektr. tiwalica, instrument kojim se proverava da li ima struje u nekom provodniku. gliom, -oma m, mn. gliomi, gen. mn. glioma ‰gr~. glia lepak, v. -om(a)Š med. vrsta tumora na tkivu nervnog sistema. gliptika, -e `, dat. gliptici ‰gr~. glyptikos duborezniŠ umetnost gravirawa dragog i poludragog kamewa; kamenoreza~ka ve{tina.

305

gliptografija gliptografija, -e ` ‰gr~. glyptos izrezbaren, urezan, v. -grafijaŠ opis graviranih dragih kamenova. gliptodon i gliptodont, -a m, mn. -i ‰nlat. glyptodon, prema gr~. glyptos izrezbaren, urezan, v. -odontŠ zool. vrsta izumrlog xinovskog krezubog sisara iz ranog kvartara (v.), koji je imao oklop kao korwa~e. gliptoteka, -e `, dat. gliptoteci ‰gr~. glyptos izrezbaren, urezan, v. -tekaŠ 1. zbirka izrezbarenog dragog kamewa. 2. zbirka ili muzej skulptura; up. pinakoteka. glisando, -a m ‰ital. glissando od fr. glisser klizati seŠ muz. lak i brz prelazak prstima po nizu uzastopnih dirki ili ìca; niz uzastopnih tonova na duva~kom instrumentu. gliser, -a m, mn. gliseri, gen. mn. glisera ‰v. glisiratiŠ 1. mali brod s jakim motorom koji klizi velikom brzinom po povr{ini vode. 2. vrsta aviona, hidroavion. glisirati, glisiram, 3. l. mn. glisiraju nesvr{. ‰fr. glisserŠ 1. voziti gliser. 2. brzo voziti ~amac prave}i talase. glif, glifa, mn. glifovi, gen. mn. glifova ‰gr~. glyphe prema glyphein urezivati, rezbaritiŠ 1. urezana brazda ili kanal u drvetu, kamenu, metalu i dr. 2. lik ili pisani znak izra|en u duborezu; up. hijeroglifi. glicerin, -ina m ‰fr. glycerine prema gr~. glykeros sladakŠ organsko jediwewe, trovalentni alkohol, bezbojna sladuwava te~nost koja se dobija od ìvotiwske masti i biqnog uqa. x glicerinski. glicinija, -e ` ‰gr~. glykys sladakŠ bot. ukrasna biqka poviju{a s qubi~astim mirisnim cvetovima, Wistaria sinensis. global, -ala m ‰v. globalanŠ sveukupnost, uop{tenost, celina; z u globalu u celini, ukupno uzeto. globalan, -lna, -lno i globalan, lna, -lno ‰fr. global prema globe zemaqska kugla od lat. globus loptaŠ 1. koji se odnosi na ~itavu teritoriju Zemqe; svetski, planetaran. 2. svestran, potpun, sveobuhvatan, univerzalan, {irok. 3. pribliàn, uop{ten. globalizam, -zma m ‰v. globalanŠ na~in gledawa na stvari u celini, globalno (naro~ito u

306

glokn politici i ekonomiji); te`wa ka uop{tavawu; up. mondijalizam. globalizacija, -e ` ‰v. globalanŠ pol. ekon. proces povezivawa ekonomskih i finansijskih tokova na svetskom nivou; te`wa ka ujediwavawu trì{ta i {irewu ekonomske aktivnosti na globalne razmere, izvan nacionalnih granica, uz ja~awe me|usobne zavisnosti u svetskoj ekonomiji. globalizovati, globalizujem svr{. i nesvr{. ‰v. globalanŠ 1. (u)~initi globalnim, op{tim, zanemaruju}i pojedina~ne razlike. 2. (iz)vr{iti globalizaciju. globalnosistemski, -a , -o ‰pseudoanglicizam od global globalni, system sistemski, odgovaraju}i engleski termin je systemwideŠ tehn. koji se odnosi na sistem u celini. globalnost, -i ` ‰v. globalŠ osobina onoga {to je globalno, sveobuhvatnost, sveukupnost. globin, -ina m ‰skra}eno od. lat. globula loptica, zrnce, -in od (prote)inŠ biol. proteinski sastojak hemoglobina. globoid, -ida m ‰v. globus, -oidŠ geom. telo loptastog ili pribli`no loptastog oblika. globoidan, -dna, -dno ‰v. globoidŠ koji ima oblik globoida. globtroter, -a m, mn. -i ‰engl. globe-trotterŠ ~ovek koji mnogo putuje po svetu; svetski putnik. x globtroterski. globula, -e ` ‰nem. Globule, prema lat. globulus kuglicaŠ 1. loptica, kuglica. 2. astron. oblak pra{ine ili tamna maglina loptastog oblika. 3. farm. lek u obliku kuglice. globulin, -ina m ‰v. globulaŠ fiziol. vrsta proteina u krvi, mleku, jajima i mahunastim biqkama. globus, -a m ‰lat. globusŠ 1. kartografski model Zemqe, Meseca i drugih planeta u Sun~evom sistemu predstavqen na povr{ini kugle i koji sluì kao {kolsko u~ilo. 2. Zemqina kugla. 3. abaùr u obliku kugle. globusni, -sna, -sno ‰v. globusŠ neob. koji li~i na globus; kuglast, okrugao. glokn, -a m = glokna, -e ` ‰nem. Glocke zvonoŠ ènska sukwa ili deo ode}e u obliku zvona (gore uska, dole {iroka).

glomerulonefritis glomerulonefritis, -a m ‰lat. glomerulus dem. od glomus klup~e, v. nefritisŠ med. zapaqewe bubrega koje zahvata snopi}e malih krvnih sudova koji filtriraju krv. glorija, -e ` ‰lat. gloriaŠ 1. slava, ugled, priznawe. 2. sjaj, divota, uzvi{enost. 3. oreol, krug oko glave sveca. 4. meteor. opti~ka pojava u atmosferi u vidu jednog ili vi{e obojenih prstenova. 5. crkv. a. motiv u misi iskazan re~ima Gloria in excelsis Deo (slava Bogu na visinama). b. zvowewe koje prati taj motiv. glorijeta, -e ` ‰fr. glorietteŠ 1. ku}ica u vrtu. 2. pamu~na tkanina prefiwenih niti. gloriola, -e ` ‰lat. gloriolaŠ krug oko glave sveca, oreol. glorifikator, -a m ‰v. glorifikovatiŠ osoba koja glorifikuje, hvalilac. glorifikacija, -e ` ‰lat. glorificatio, v. glorifikovatiŠ uzdizawe, veli~awe, slavqewe; slavopojka, neumerena pohvala. glorifikovati, -ujem (i glorificirati, glorificiram, 3. l. mn. glorificiraju) nesvr{. ‰lat. glorificareŠ hvaliti, slaviti, uzdizati. glos- v. gloso-. glosa, -e i glosa, -e ` ‰gr~. glossa jezikŠ 1. prevod, tuma~ewe ili kratak komentar nepoznate re~i ili izraza u starom rukopisu. 2. nau~ni komentar zakona ili sudskih odluka. 3. primedba, napomena, opaska. 4. kwi`. pesma od ~etiri strofe ~iji se posledwi stihovi rimuju me|u sobom i ~ine novu strofu. glosalgija, -e ` ‰v. gloso-, -algijaŠ med. bol u jeziku. glosar, -ara m, mn. glosari, gen. mn. glosara ‰lat. glossarium, prema v. glosaŠ deskriptivni re~nik nepoznatih, zastarelih ili neuobi~ajenih re~i i izraza u nekom tekstu. glosarijum (i glosarij) v. glosar. glosator, -a m, mn. -i ‰srlat. glossator, v. glosaŠ 1. sastavqa~ glosa, ob. u starim rukopisima. 2. lice koje dopisuju}i obja{wewa uz tekst tuma~i zakone ili sudske odluke. 3. fig. tuma~, popularizator. glosem, -ema m, mn. glosemi, gen. mn. glosema = glosema, -e ` ‰gr~. glossema jezik, govorŠ lingv. 1. najmawi jezi~ki izraz kome se moè

glotopridruìti zna~ewe. 2. minimalni apstraktni nepromenqiv oblik u glosematici. glosema = glosem (v.). glosematika, -e `, dat. glosematici ‰v. glosemŠ jedan od pravaca strukturalizma, metod danskog lingviste L. Hjelmsleva (1899–1965), koji istraùje jezik kao sistem odnosa koji ne zavisi od realizacije jezi~kih jedinica u obliku konkretnih glasova ili konkretnih zna~ewa. -glosija ‰gr~. glossa jezikŠ kao drugi deo re~i upu}uje na vezu s jezikom. glosirati, glosiram, 3. l. mn. glosiraju svr{. i nesvr{. ‰v. glosaŠ (pro)tuma~iti glosama, komentarisati. glositis, -a m ‰gr~. glossa jezik, -itisŠ med. upala jezika. gloso- ‰gr~. glossa jezikŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na jezik (organ) ili jezik (govor). glosodinija ‰v. gloso-, gr~. odyne bolŠ v. glosalgija. glosolalija, -e ` ‰v. gloso-, -lalijaŠ 1. u ranom hri{}anstvu i u pojedinim sektama izgovarawe besmislenih re~i u stawu ekstaze, koje ostali vernici tuma~e kao predskazivawe. 2. besmislen govor male dece, osoba u stawu transa ili u dubokom snu. glosologija = glotologija (v.). glosoplegija, -e ` ‰v. gloso-, -plegijaŠ med. paraliza jezika. glosotomija, -e ` ‰v. gloso-, -tomijaŠ med. amputacija jezika. glot1, glota m = klot1 ‰nem. glatt gladakŠ crna, gusto tkana sjajna pamu~na tkanina, saten. glot2 v. glat i klot. glotalan, -lna, -lno ‰v. glotisŠ 1. anat. koji se odnosi na glotis. 2. fon. koji se obrazuje u glotisu. glotis, -a m i glotida, -e ` ‰gr~. glottisŠ anat. otvor izme|u glasnica, glasnih ìca. gloto- ‰gr~. glotta, varijanta od glossa, v. gloso-Š kao prvi deo sloènica zna~i: jezi~ki, lingvisti~ki.

307

glotogonija glotogonija, -e ` ‰v. gloto-, -gonijaŠ deo lingvistike koji se bavi postankom i razvojem jezika. glotograf, -a m ‰v. gloto-, v. -grafŠ ure|aj za ispitivawe qudskog glasa u ciqu korekcije gre{aka. glotodidakti~ki, -a, -o ‰v. gloto-, didaktikaŠ lingv. koji se odnosi na nastavu jezika. glotologija, -e = glosologija, -e ` ‰v. gloto-, v. -logijaŠ nauka o jeziku, lingvistika. glotohronologija, -e ` ‰v. gloto-, hronologijaŠ lingv. metod za procenu vremena kada su se pojedine grane neke jezi~ke porodice odvojile od ostalih. x glotohronolo{ki. glukagon, -ona m ‰v. gluk(oza), gr~. agein voditiŠ fiziol. hormon gu{tera~e koji stimuli{e raspadawe glikogena i uti~e na pove}awe koncentracije {e}era u krvi. glukoza v. glikoza. glukozidi v. glikozidi. glutamat, -ata m ‰v. glutaminŠ hem. 1. so glutaminske kiseline. 2. fam. natrijum glutamat, dodatak prehrambenim proizvodima radi poboq{awa ukusa. glutamin, -ina m ‰v. glut(en), amin(i)Š bezbojna rastvorqiva aminokiselina u obliku kristala. glutealan, -lna, -lno ‰v. gluteusŠ anat. koji se odnosi na gluteus, koji pripada gluteusu. gluten, -ena m ‰lat. gluten lepakŠ fiziol. hem. 1. lepqiva smesa od belan~evina koja ima visoku hranqivu vrednost i nalazi se u p{eni~nom zrnu. 2. jedna vrsta lepka ìvotiwskog porekla. gluteus, -a m ‰nlat. gluteus, prema gr~. gloutosŠ anat. stra`wi~ni mi{i}. glutinozan, -zna, -zno ‰lat. glutinosus lepqiv, prma gluten lepakŠ lepqiv. g-mol v. ge. gnajs, -a m, mn. gnajsovi, gen. mn. gnajsova ‰nem. GneissŠ miner. vrsta kristalnog {kriqca, me{avina kvarca, feldspata i liskuna. gnatalgija, -e ` ‰gr~. gnathos ~equst, v. -algijaŠ med. bol u vilici, u licu, u obrazu. gnoza, -e ` i gnozis, -a m ‰gr~. gnosis spoznaja, saznaweŠ filoz. uzvi{eno duhovno saznawe

308

goblen koje se sti~e otkrovewem, prema u~ewu gnosti~ara. -gnoza, -gnozija ‰gr~. gnosis saznawe, svestŠ kao drugi deo sloènice zna~i saznawe, saznavawe. gnom, -a m, mn. gnomi, gen. n. gnoma ‰nem. Gnom od srlat. gnomusŠ u zapadnoevropskoj mitologiji demonsko bi}e, ruàn patuqak koji ~uva podzemna blaga. gnoma, -e `, gen. mn. gnoma ‰gr~. gnome misao, duh, pametŠ 1. pesni~ki aforizam, mudra izreka, sentencija. 2. misao, sud. gnomi~ar, -a m ‰v. gnomaŠ autor gnome. gnomologija, -e ` ‰gr~. gnomologia, prema v. gnoma, -logijaŠ 1. nauka o gnomama. 2. zbirka gnoma. gnomon, -ona m, mn. gnomoni, gen. mn. gnomona ‰gr~. gnomon tuma~, pokaziva~Š ist. stari astronomski ure|aj, vertikalni stub prema ~ijoj senci se odre|ivalo vreme, sun~ani sat. gnomski, -a, -o ‰v. gnomaŠ 1. koji se odnosi na gnomu, koji ima osobine gnome. 2. lingv. (o izrazu, gramati~kom obliku) karakteristi~an za izreke i poslovice. gnoseologija, e ` ‰gr~. gnosis znawe, saznawe, v. -logijaŠ deo filozofije koji se bavi izvorima, oblicima i metodima saznawa; teorija saznawa. gnostik v. gnosti~ar. gnosticizam, -zma m ‰nem. Gnostizismus, v. gnostikŠ religiozno-filozofski pravac ranog hri{}anstva prema kome se vera zasniva na znawu. gnosti~ar, -a = gnostik, -a m, mn. gnostici, gen. mn. gnostika ‰gr~. gnostikos saznajniŠ sledbenik gnosticizma. gnu, gnua m, mn. gnuovi, gen. mn. gnuova ‰engl. gnu iz hotentotskogŠ zool. vrsta velike antilope koja ìvi u otvorenim ravnicama isto~ne i jugoisto~ne Afrike. go m indekl. ‰jap. go od kin.Š vrsta japanske igre crnim i belim kamen~i}ima na kvadratnoj dasci. goblen, -ena m, mn. gobleni, gen. mn. goblena ‰fr. gobelinŠ 1. ru~no izra|ena dekorativna tkanina visoke umetni~ke vrednosti u obliku

Gog i Magog zidne slike, draperije i dr. 2. tapiserija uop{te. 3. vez u tehnici polukruì}a. Gog i Magog ‰hebr., v. Jezekiq 38:2, Otkrivewe Jovanovo 20:8Š opasan neprijateq koji sve uni{tava (Gog je vladar naroda Magog koji je sa severa prodro u zemqu Izrael i bio potu~en). go-go prid. indekl. ‰engl. go-goŠ àrg. z go-go muzika vrsta rok muzike koja se svira u diskotekama i no}nim lokalima; go-go gerl (go-go devojka) barska plesa~ica, obi~no polunaga, koja igra uz takvu muziku. godimenat, godimenta m, mn. godimenti, gen. mn. godimenata ‰ital. godimentoŠ pokr. uìvawe, zadovoqstvo. godron, -ona m, mn. godroni, gen. mn. godrona ‰fr. godronŠ arhitektonski i zlatarski okrugao ispuwen ukras u obliku masline. goeleta, -e ` ‰fr. goeletteŠ mala brza jedrilica s dva jarbola. goeteja, -e = goitija, -e ` ‰gr~. goeteiaŠ bajawe, vra~awe; dozivawe zlih duhova pomo}u vraxbina. goitija = goiteja (v.). goj, -a m ‰hebr. goy, u mnoìni goyimŠ osoba koja nije jevrejske nacionalnosti, nejevrejin. gojdelski, -a, -o ‰engl. Goidelic od staroirskog GoidelŠ = gaelski (v.). gojzerica, -e ` ‰nem. Goiserer, prema mestu Goisern u AustrijiŠ okovana cipela za skija{e i planinare. gol, gola m, lok. golu, mn. golovi ‰engl. goalŠ 1. u sportskim igrama naziv za prostor ograni~en dvema stativama i pre~kom kroz koji treba ubaciti loptu. 2. u fudbalu, hokeju i drugim sportskim igrama pogodak koji se daje ubacivawem lopte kroz taj prostor protivnika. y gol-diferencija sp. zast. gol-razlika, odnos izme|u broja datih i primqenih golova; gol-linija sp. linija koja spaja stative, preko koje lopta mora pre}i da bi bio priznat pogodak. golgeter, -a m, mn. -i ‰engl. goal-getterŠ igra~ u fudbalu, hokeju, rukometu i sl. koji daje najvi{e golova; najboqi strelac. x golgeterski. Golgota, -e i Golgota, -e ` ‰hebr. gulgelet, aram. golgatha lobawaŠ 1. brdo blizu Jerusali-

gong ma na kome su se izvr{avale kazne i gde je prema Jevan|equ razapet Isus. 2. (golgota) gubili{te, mesto mu~ewa i patwi. 3. (golgota) velika muka, patwa, stradawe. x golgotski. goleada, -e ` ‰{p. goleada prema golear davati goloveŠ sp. serija golova u jednoj utakmici. golijardi, golijarda m mn. ‰fr. goliardŠ ist. nesvr{eni studenti, putuju}i glumci, odbegli monasi i dr. koji su u sredwem veku u Francuskoj davali predstave i pevali pesme uglavnom lascivnog i satiri~nog sadràja. Golijat, -a m ‰hebr. golyath ogroman, veli~anstvenŠ 1. prema biblijskom predawu velik i snaàn Filistejac koga je u dvoboju pobedio David (Prva kwiga Samuilova, gl. 17). 2. (golijat) fig. krupan, snaàn ~ovek, gorostas, div. golman, -a m, mn. golmani, gen. mn. golmana ‰nem. Goalmann, v. golŠ u fudbalu, hokeju, rukometu i dr. sportskim igrama naziv za sportistu koji stoji na golu i brani ga. golf, -a m ‰engl. golfŠ sportska igra na travnatom terenu u kojoj igra~ treba da sa {to mawe udaraca {tapom ubaci lopticu u pripremqenu jamicu. gomba, -e `, gen. mn. gombi ‰ma|. gombŠ 1. ve}e dugme. 2. vrsta ukrasa u obliku kugle. Gomora, -e ` ‰hebr.Š grad u Palestini koji je spaqen zbog grehova i razvrata stanovni{tva; v. Sodoma. -gon1, -gonalan ‰gr~. gonia ugaoŠ kao drugi deo sloènica zna~i ugao, ugaoni. -gon2, -gonija, -gonski ‰gr~. gonos ro|eweŠ kao drugi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na ro|ewe, nastanak ili poreklo. gonada, -e ` ‰nlat. gonas, mn. gonades od gr~. gone seme, ra|aweŠ anat. mu{ki ili ènski reproduktivni organ koji proizvodi polne }elije, jaja{ca i spermatozoide. gonalgija, -e ` ‰gr~. gony koleno, v. -algijaŠ med. bol u kolenima. gong, -a m, mn. gongovi, gen. mn. gongova ‰malaj. gongŠ 1. indonezijska udaraqka u obliku metalnog diska koji proizvodi zvuk kad se u wega udari drvenim ~eki}em. 2. zvonce za davawe signala.

309

gongorizam gongorizam, -zma m ‰prema {panskom pesniku L. de Gongori (1561–1627)Š kwi`. izve{ta~en, suvi{e kitwast kwièvni stil, svojstven dobu baroka; up. marinizam2. Gondvana, -e ` ‰po istoimenoj oblasti u sredi{woj IndijiŠ geol. hipoteti~ni kontinent iz paleozoika, koji je obuhvatao dana{wu Indiju, Australiju, Afriku, Ju`nu Ameriku i Antarktik; up. Pangea, Laurazija. gondola, -e ` ‰venec. i ital. gondola, nejasnog poreklaŠ 1. dug i pqosnat venecijanski ~amac s izdignutom krmom kojim se upravqa pomo}u jednog vesla, danas pre svega namewen turistima. 2. korpa ili kabina privezana za diriàbl odnosno aerostat (v.) koja sluì za sme{taj posade, putnika i opreme. 3. polica na kojoj stoji roba u samoposluzi. gondolijer, -era m. mn. gondolijeri, gen. mn. gondolijera ‰ital. gondoliere, v. gondolaŠ ~ovek koji stoji na gondoli i vesla; vesla~ na gondoli. goni-, gonio- ‰gr~. gonia ugaoŠ kao prvi deo re~i upu}uje na ugao. goniometar, -tra m, mn. goniometri, gen. mn. goniometara ‰gr~. gonia ugao, -metarŠ 1. opti~ki ure|aj za merewe ugla. 2. u antropologiji sprava za merewe uglova na glavi ili lobawi. 3. radio-ure|aj koji pokazuje iz kog pravca dolaze signali nekog predajnika. goniometrija, -e ` ‰gr~. gonia ugao, -metrijaŠ 1. deo geometrije koji se bavi merewem uglova. 2. med. merewe ugla pokreta u zglobovima. x goniometrijski. gonitis, -a m ‰gr~. gony koleno, v. -itisŠ med. upala zgloba kolena. gonokok, -a m = gonokoka, -e `, dat. gonokoki, mn. gonokoka ‰lat. gonococcus, v. gonoreja, gr~. kokkos ko{tica, zrnoŠ med. bakterija ovalnog oblika koja izaziva gonoreju. gonokoka = gonokok (v.). gonoreja, -e ` ‰lat. gonorrhoea od gr~. gonorroia prema gone seme, rein te}iŠ med. zarazna veneri~na bolest koju izaziva bakterija gonokok; triper, kapavac. gonohorizam, -zma m ‰gr~. gone seme, razmnoàvawe, horizein delitiŠ biol. odvojenost mu{kih i ènskih polova kod biqaka i ìvotiwa.

310

gosudar gonfalon, -ona m, mn. gonfaloni, gen. mn. gonfalona ‰ital. gonfaloneŠ zastava obe{ena o kopqe, simbol nekih italijanskih republika u sredwem veku; danas zastava italijanskih op{tina ili crkvenih udruèwa. gonfalonijer, -era m ‰ital. gonfaloniereŠ 1. ist. gradski poglavar u Firenci i drugim italijanskim gradovima–republikama. 2. zastavnik, barjaktar, stegono{a. 3. titula, odlikovawe koje papa dodequje osobama zaslu`nim za crkvu. gonxe, -eta s ‰tur. gonce od pers. gungaŠ pokr. zast. pupoqak.

gopak, -a m ‰ukr. gopakŠ 1. ukrajinski narodni ples. 2. muzika uz taj ples. gorge|o, -a m ‰ital. gorgheggioŠ muz. modulacija glasa pri pevawu s veoma brzim promenama tonova, nalik na pti~je pevawe. Gorgona, -e ` ‰gr~. GorgoŠ 1. u starogr~koj mitologiji, jedna od triju sestara ~udovi{nog izgleda, sa zmijama umesto kose, od ~ijeg pogleda su se qudi pretvarali u kamen; najstra{nija od wih bila je Meduza (v.). 2. fig. stra{na, odvratna èna. gorgonzola, -e ` ‰ital. gorgonzola, prema gradi}u Gorgonzola u LombardijiŠ vrsta italijanskog sira s gqivicama plesni. Gordijev ~vor ‰lat. nodus GordiusŠ vrlo zamr{en problem, te{ko}a koja se moè samo silom re{iti (po gr~koj legendi, frigijski kraq Gordije privezao je jaram uz rudo svojih kola ~vorom koji niko nije mogao da razmrsi; Aleksandar Makedonski ga je presekao ma~em). gorila, -e m, mn. gorile ` ‰nlat. gorilla od gr~. Gorillai, kosmate afri~ke ène iz putopisa Hanona iz KartagineŠ 1. zool. najve}a vrsta ~ovekolikog majmuna koja ìvi u ekvatorijalnoj Africi. 2. fig. primitivan, grub ~ovek, divqak, snagator. 3. telohraniteq, bodigard. x gorilski. gospel, -a m ‰engl. gospel jevan|eqeŠ muz. tradicionalna religiozna pesma crnaca na ameri~kom jugu, s ritmi~kim wihawem tela, uz pratwu hora. gosudar, gosudara m ‰rus. gosudarâŠ titula ruskog cara, gospodar.

gotika gotika, e `, dat. gotici ‰nem. Gotik, prema gothicusŠ umetni~ki stil u Zapadnoj Evropi koji se razvio u XI veku, s vertikalnim linijama, visokim o{trim lukovima, svodovima, kitwastom ornamentikom i dr.

lat.

gotica, -e `, dat. gotici ‰v. gotikaŠ latini~no pismo s uglastim, {iqastim slovima koje se upotrebqavalo u kasnom sredwem veku, a u Nema~koj se odràlo do kraja II svetskog rata. gotski, -a, -o ‰v. gotikaŠ 1. koji se odnosi na Gote. 2. koji se odnosi na gotiku, koji je u stilu gotike. y gotski roman kwi`. tip romana sa atmosferom jeze i misterije, omiqenih u Engleskoj u drugoj polovini XVIII i prvoj polovini XIX veka. gofraà, -e ` ‰fr. gaufrageŠ 1. utiskivawe reqefnih {ara na tkaninu. 2. utisnute {are. gofrirati, gofriram, 3. l. mn. gofriraju i nesvr{. ‰fr. gaufrerŠ 1. (na)praviti gofraù, talasaste nabore na trakama, tkaninama, metalnim listovima, plo~ama, kartonu i sl. radi poja~avawa wihove ~vrsto}e. 2. utisnuti, utiskivati u reqefne {are (u tkaninu). svr{.

go~, go~a m, mn. go~evi, gen. mn. go~eva ‰alb. gocŠ vrsta velikog bubwa, dobo{a. go{izam, -zma m ‰fr. gauchisme, prema gauche leviŠ francuska levica; levi~arstvo, levi~arewe. go{ista, -e m, mn. go{isti ‰fr. gauchisteŠ francuski levi~ar. grabancija{, -a{a m, mn. grabancija{i, gen. grabancija{a ‰ital. dijal. gramanzia od negromanzia od gr~. nekromanteia, v. nekromantijaŠ 1. prema narodnom verovawu |ak koji je izu~io trinaestu, vilewa~ku {kolu i moè zapovedati |avolima, voditi oblake i ulaziti u vrzino kolo. 2. fig. neuredan, nesre|en ~ovek; nemiran duh; boem. x grabancija{ev, grabancija{ki. mn.

gravamen, -ena m ‰lat. gravamen od gravare teretitiŠ 1. prepreka, te{ko}a, tegoba. 2. àlba, tu`ba, pritu`ba. gravamina, -a s mn. ‰lat. mnoìna od gravamen, v. gravamenŠ àlbe, tu`be. grave pril. ‰ital. graveŠ muz. ozbiqno, dostojanstveno, sve~ano; oznaka laganog tempa.

gravitirati graveolentan, -tna, -tno ‰lat. graveolens, prema gravis teàk, olere mirisatiŠ koji vowa, koji je neprijatnog mirisa. graver, -era m, mn. graveri, gen. mn. gravera ‰fr. graveurŠ 1. radnik koji se bavi gravirawem, urezivawem crteà ili slova u odre|eni materijal. 2. umetnik koji radi gravire. x graverski. graviditet, -eta m = gravidnost, -i ` ‰lat. graviditas, prema gravida trudna, bremenitaŠ med. trudno}a, bremenitost. gravidna prid. ` ‰lat. gravidaŠ nose}a, bremenita, trudna. gravidnost = graviditet (v.). gravimetar, -tra m, mn. gravimetri, gen. mn. gravimetara ‰lat. gravis teàk, v. -metarŠ ure|aj za merewe malih varijacija u ja~ini gravitacionog poqa. gravimetrija, -e ` ‰lat. gravis teàk, v. -metrijaŠ 1. nauka koja se bavi promenama sile teè na razli~itim ta~kama Zemqe i wenih satelita. 2. hem. kvantitativna hemijska analiza zasnovana na merewu teìne pojedinih sastojaka. x gravimetrijski. gravira, -e = gravura, -e ` ‰fr. gravureŠ lik. 1. kli{e dobijen gravirawem, urezivawem u tvrdu povr{inu; zajedni~ki naziv za bakrorez, drvorez, linorez itd. 2. otisak tako dobijenog kli{ea. gravirati, graviram, 3. l. mn. graviraju svr{. i nesvr{. ‰fr. graver, v. graviraŠ lik. urez(iv)ati sliku u metal, drvo ili koji drugi tvrd materijal; ulep{a(va)ti gravirama. gravis, -a m ‰lat. gravisŠ lingv. akcent nagnut ulevo (¾), kao u francuskom chere, ou; up. akut. gravisimo pril. ‰ital. gravissimo, v. graveŠ muz. vrlo dostojanstveno, vrlo te{ko, sporo. gravitacija, -e ` ‰nlat. gravitatio, prema lat. gravitas teìnaŠ fiz. osobina tela da se uzajamno privla~e; sila teè, privla~ewe, x gravitacijski i gravitacioni. gravitet, eta m ‰lat. gravitas, prema gravis teàkŠ ozbiqnost, va`nost. gravitirati, gravitiram, 3. l. mn. gravitiraju nesvr{. ‰engl. gravitate prema lat. gravitas, v. gravitacijaŠ 1. fiz. teìti ka nekoj ta~ki pod utica-

311

gravura jem gravitacije. 2. teìti, stremiti ka ~emu; biti usmeren ka ne~emu, nagiwati ne~emu. gravura = gravira (v.). grad, -a m, mn. gradi, gen. mn. gradi m ‰lat. gradusŠ 1. jedinica za merewe uglova i lukova koja je jednaka 1/360 kruga, deli se na 60 minuta i 3.600 sekunda, stepen. 2. jedinica za merewe temperature koja ima razli~itu vrednost u zavisnosti od temperaturne skale, stepen. 3. uslovna jedinica za merewe gustine te~nosti, koncentracije rastvora ili sadràja alkohola, stepen. gradacija, -e ` ‰lat. gradatioŠ 1. postepenost, postupnost; postepeni rast ili padawe. 2. kwi`. stilska figura u kojoj se izrazi niù prema ja~awu ili opadawu smisla ili emocionalnog sadràja. gradela, -e `, gen. mn. gradela ‰venec. gradela, gratellaŠ gvozdena re{etka; ro{tiq; z na gradeli, na gradelama na ro{tiqu.

ital.

gradijent, -a m, mn. gradijenti, gen. mn. gradijenata ‰lat. gradiens koji kora~aŠ 1. razlika vazdu{nog pritiska izme|u dva mesta na istoj nadmorskoj visini. 2. mat. vektor koji pokazuje pravac najbrèg rasta neke funkcije. 3. fiz. mera promene neke fizi~ke veli~ine po pojedina~noj promeni varijable u jedinici duìne. gradirati, gradiram, 3. l. mn. gradiraju svr{. i nesvr{. ‰v. gradŠ 1. odrediti, odre|ivati, izra~una(va)ti stepen ja~ine ne~ega. 2. (za)beleìti stepene na skali mernog instrumenta. 3. rasporediti, raspore|ivati po stepenima, po ja~ini. 4. postepeno pove}a(va)ti. gradl, -a m ‰nem. GradelŠ vrsta debqeg platna s utkanim {arama. gradual, -ala m, mn. graduali, gen. mn. graduala ‰srlat. gradualeŠ crkv. 1. deo katoli~kog bogosluèwa. 2. priru~nik s pesmama za misu. gradualan, -lna, -lno ‰srlat. gradualis, v. gradŠ postepen, stepenast, stupwevit. gradualizam, -zma m ‰v. grad, gradualanŠ pol. taktika napredovawa prema ciqu lagano, postepeno, malim koracima.

ekon.

graduacija, -e ` ‰nlat. graduatio, v. gradŠ v. gradacija.

312

gramatika graduirati, graduiram, 3. l. mn. graduiraju i nesvr{. ‰nlat. graduare, v. gradŠ v. gradirati. gra`danka, -e ` ‰csl.Š ist. svetovna, gra|anska }irilica (za razliku od crkvene). grajzler, -a m, gen. mn. grajzlera ‰nem. GreislerŠ pokr. zast. trgovac na malo, trgovac sitnom robom, bakalin. x grajzlerski. grajzleraj, -aja m ‰v. grajzlerŠ pokr. zast. sitni~arska radwa; bakalnica. grajfer, -a i grajfer, -a m ‰nem. Greifer od greifen zahvatatiŠ teh. hvataqka, oru|e na kraju dizalice kojim se zahvata pesak, {qunak, ugaq i drugi rastresiti materijali. gral, -a m, lok. gralu ‰stfr. graal od srlat. gradalis ~inija, posudaŠ 1. (tako|e sveti Gral) prema sredwovekovnom predawu ~udotvorni pehar u koji je usuta Isusova krv dok je bio razapet. 2. tajanstvena, ~udotvorna svetiwa. 3. ono {to svi bezuspe{no traè, ono {to niko nije video. -gram ‰gr~. -gramma slovo od graphein pisatiŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava slovni zapis ili grafi~ki prikaz, crte`. gram, -a m, mn. grami, gen. mn. grama ‰lat. gramma mala teìna od gr~. gramma slovoŠ 1. osnovna jedinica mere za teìnu, hiqaditi deo kilograma. 2. fig. vrlo mala koli~ina ~ega, trunka, zrnce. gramata, -e ` ‰rus. gramota od gr~. gramma slovoŠ zast. poveqa, ukaz, diploma. gramatej, -eja m, mn. gramateji, gen. mn. gramateja ‰gr~. grammateus od gramma slovoŠ ist. pisar, ~inovnik (u Vizantiji). gramatizirati, gramatiziram, 3. l. mn. gramatiziraju (i gramatizovati, gramatizujem) svr{. i nesvr{. ‰v. gramatikaŠ 1. formalisti~ki prou~avati jezik. 2. suvoparno predavati jezik ili u~iti gramatiku. gramatik zast. v. gramati~ar. gramatika, -e `, dat. gramatici ‰lat. grammatica od gr~. grammatike (techne) ve{tina pisawa, gramatika, prema gramma slovoŠ 1. deo lingvistike koji prou~ava morfolo{ki i sintaksi~ki sistem nekog jezika. 2. kwiga, uxbenik iz ove lingvisti~ke discipline. 3. raniji svr{.

gramatikalizovati naziv za niè razrede gimnazije. x gramati~ki. gramatikalizovati, -ujem i gramatikalizirati, gramatikaliziram, 3. l. mn. gramatikaliziraju svr{. ‰v. gramatikaŠ lingv. postati deo gramatike; pot~initi gramati~kim pravilima. gramati~ar, -a m ‰v. gramatikaŠ 1. a. stru~wak, nau~nik koji se bavi gramatikom. b. pisac gramatike. 2. osoba koja dobro poznaje gramatiku, osoba kojoj leì gramatika. gramatura, -e ` ‰v. gramŠ teìna kvadratnog metra hartije izraèna u gramima. graminacee ` mn., gen. graminacea = graminee ` mn., gen. graminea ‰lat. gramen travaŠ bot. porodica trava. gram-kalorija, -e ` ‰v. gram, kalorijaŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine toplote. gram-mol, -a m ‰v. gram, mol2Š fiz. molekularna teìna izraèna u gramima. gram-molekul, -a m ‰v. gram, molekulŠ fiz. vansistemska jedinica za koli~inu materije. gramota, -e ` ‰rus. gramota od gr~. gramma slovoŠ 1. znawe ~itawa i pisawa; pismenost. 2. v. gramata. gramoteka zast. = diskoteka (v.). gramofon, -a i gramofon, -ona m, mn. gramofoni, gen. mn. gramofona ‰gr~. gramma slovo, zapis, v. -fonŠ aparat za reprodukciju zvuka s plo~a. x gramofonski i gramofonski. gram-sila, -e ` ‰v. gramŠ fiz. sila koja masi od jednog grama daje ubrzawe od 9,81 m na sekundu. gran, -a m, lok. granu, mn. grani, gen. mn. grana ‰nem. Gran, prema lat. granum zrno, semeŠ zast. nekada{wa vrlo sitna mera za teìnu, koristila se u apotekarstvu i pri merewu dragih kamenova. granat1, -ata m ‰nem. Granat, prema lat. (lapis) granatusŠ tamnocrveni mineral velike ~vrstine, koristi se kao ukrasni kamen. granat2, -ata m, mn. granati, gen. mn. granata ‰ital. granata, prema lat. granum zrno, semeŠ bot. vrsta ju`nog vo}a s nakiselim bobicama u unutra{wosti krupnog ploda, Punica granatum, nar, mograw.

granolit granata, -e ` ‰nem. Granate od ital. granataŠ voj. artiqerijski projektil s eksplozivnim puwewem kojim se uni{tava ìva sila i tehnika. granatirati, granatiram ‰v. granataŠ voj. obasipati granatama, ga|ati artiqerijskom vatrom. grangiwol, -ola m ‰fr. grand-guignol, v. giwolŠ pozori{na predstava puna jezivih i morbidnih scena. grangiwoleskan, -skna, -skno i grangiwolski, -a, -o ‰prema imenu pariskog pozori{ta Gran-Giwol (Grand-Guignol)Š uàsan, jeziv, zastra{uju}i. grand, -a m, mn. grandovi, gen. mn. grandova ‰{p. grandeŠ ist. 1. nasledna plemi}ka titula u [paniji do 1931. godine. 2. plemi} koji ima tu titulu. grandeca, -e ` ‰ital. grandezza veli~inaŠ pokr. otmenost, rasko{, sjaj. grandilokvencija, -e ` ‰lat. grandiloquens, prema grandis veliki, loqui govoritiŠ re~itost; frazerstvo; visokoparnost. grandiozan, -zna, -zno ‰ital. grandioso od lat. grandis velikiŠ koji zadivquje snagom, mo}i, veli~inom; veli~anstven, velelepan. grandiozitet = grandioznost (v.). grandioznost, -i ` = grandiozitet, -eta m ‰v. grandiozanŠ svojstvo onoga {to je grandiozno; rasko{, sjaj, veli~anstvenost. grandoman, -a i grandoman, -ana m, mn. grandomani, gen. mn. grandomana (`. grandomanka, -e, dat. grandomanki) ‰v. grandomanijaŠ onaj ko pati od grandomanije, preterano ambiciozan ~ovek, megaloman (v.). x grandomanski i grandomanski. grandomanija, -e ` ‰lat. grandis veliki, v. -manijaŠ preterana ambicija; nadmenost, oholost; manija veli~ine, megalomanija. grand slem v. grend slem. granit, -a i granit, -ita m ‰nem. Granit od ital. granito zrnastŠ miner. veoma ~vrsta magmati~na stena sastavqena od feldspata, kvarca i drugih minerala, koja se koristi u gra|evinarstvu i vajarstvu. x granitni. granolit, -a i granolit, -ita m ‰lat. granum zrno, gr~. lithos kamenŠ ve{ta~ki proizveden sitan kamen, smesa granita i cementa.

313

gran pri gran pri, gran prija m ‰fr. grand prixŠ 1. prva nagrada (na takmi~ewu, konkursu). 2. naziv pojedinih turnira, trka i sl. na kojima se dodequje takva nagrada. gransewer, -era m, mn. granseweri, gen. mn. gransewera ‰fr. grandseigneurŠ veliki gospodin; krupan feudalac; ~ovek otmenih, gospodskih manira. granula, -e ` ‰lat. granulum zrnce, prema granum zrnoŠ 1. komadi} neke materije lako rastvorqiv u vodi, zrnce. 2. farm. mala, okrugla pilula, ob. u homeopatiji. 3. astron. ta~ka ja~eg sjaja na vidqivoj Sun~evoj povr{ini. granularan, -rna, -rno = granulozan, -zna, -zno ‰v. granulaŠ koji se sastoji iz zrna, zrnast. granulat, -ata m ‰v. granulaŠ masa zrnastog sastava. granulacija, -e ` ‰v. granulaŠ 1. drobqewe, pretvarawe neke mase u zrnca. 2. u zlatarstvu, ukra{avawe nakita nano{ewem i lemqewem zlatnih zrnaca. 3. med. stvarawe mladog sveèg tkiva pri zarastawu rana. 4. astron. zrnasti izgled Sun~eve povr{ine koja se vidi pomo}u teleskopa ili na snimku. granulirati, granuliram, 3. l. mn. granuliraju nesvr{. ‰nem. granulieren, v. granulaŠ 1. pretvarati neku materiju u zrnca; sitniti, usitwavati. 2. med. zarastati uz pomo} granulacije. granulozan = granularan (v.). granulom, -oma m, mn. granulomi, gen. mn. granuloma ‰nlat. granuloma, v. granula, -omŠ med. izraslina, ~vori} u tkivu koji nastaje kao posledica zapaqewa. granulocit, -a m ‰v. granula, -citŠ fiziol. leukocit kod koga se prilikom bojewa vide odre|ena zrnca (granule). granceola, -e ` = grancigula, -e ` ‰venec. granceola, ital. grancevolaŠ vrsta velikog morskog raka, Maja squinado. grancigula = granceola (v.). granx, -a m ‰engl. grunge (rock)Š muz. vrsta rok-muzike nastale iz panka i hevi-metala u ranim 90-im godinama HH veka. granxer, -a m ‰v. granxŠ muz. izvo|a~ granxa. grao prid. indekl. ‰nem. grauŠ fam. zast. siv, sive boje.

314

grafika grapa, -e ` ‰ital. grappaŠ vrsta rakije, komovica. gratinirati, gratiniram, 3. l. mn. gratiniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. gratinieren od fr. gratinerŠ kulin. pustiti, pu{tati da se ispe~e po povr{ini; zape}i tako da se formira kora. gratis pril. i prid. indekl. ‰lat. gratisŠ koji se ne pla}a, besplatno, bez nadoknade. gratulant, -a m, mn. gratulanti, gen. mn. gratulanata ‰v. gratuliratiŠ osoba koja ~estita, ~estitar. gratulacija, -e ` ‰lat. gratulatioŠ ~estitawe, ~estitka. gratulirati, gratuliram, 3. l. mn. gratuliraju, pril. sad gratuliraju}i ‰nem. gratulieren od lat. gratulareŠ ~estitati. -graf, -grafija ‰gr~. graphein pisati, -graphia pisaweŠ drugi deo sloènice koji zna~i pisawe, crtawe, opisivawe, opis. graf1, -a m ‰gr~. graphein pisatiŠ 1. mat. sistem ta~aka (temena) od kojih su neke spojene linijama; koristi se za re{avawe topolo{kih, logi~kih i kombinatornih problema. 2. dijagram, grafikon. graf2 ‰nem. GrafŠ v. grof. grafem, -ema m = grafema, -e ` ‰gr~. graphema slovoŠ lingv. znak kojim se obeleàva glas, slovo ili kombinacija slova. grafizam, -zma m ‰v. grafikaŠ 1. lik. na~in slikawa kao u grafici. 2. estetski aspekt pisanog prikazivawa jezi~kih elemenata. -grafija v. -graf. grafija, -e ` ‰gr~. graphia pismoŠ lingv. na~in pisawa, prikazivawa glasova slovima. x grafijski. grafik, -a m, mn. grafici, gen. mn. grafika ‰v. grafikonŠ mat. prikaz funkcije u koordinatnom sistemu; linija koja povezuje sve ta~ke u kojima apscisi iks (h) odgovara ordinata ipsilon (y). grafika, -e `, dat. grafici, gen. mn. grafika ‰gr~. graphike slikarstvoŠ lik. 1. grana slikarske umetnosti, crtawe linijom, potezima, bez dodavawa boje. 2. {tampana umetni~ka dela u ~ijoj osnovi se nalazi takav crte` (gravira, litografija i sl.).

grafikon grafikon, -a i grafikon, -ona m, mn. grafikoni, gen. mn. grafikona ‰gr~. graphikos slikarskiŠ prikaz pojava pomo}u geometrijskih linija, figura i sl.; dijagram (v.). grafit1, -a i grafit, -ita m ‰nem. Graphit, v. graf1, -itŠ 1. hem., miner. prirodni kristalni alotropski oblik ugqenika, sivocrni mekani mineral koji se upotrebqava za izradu mine od olovke, za pravqewe boje. 2. srce grafitne olovke, mina. x grafitni i grafitni. grafit2, -ita m, mn. grafiti, gen. mn. grafita ‰ital. graffitoŠ crte` ili poruka dru{tvene ili li~ne prirode na zidu zgrade ili na nekoj drugoj javnoj povr{ini. grafito, -a m, gen. mn. grafita ‰ital. graffito, prema graffiare urezivati, grebatiŠ lik. tehnika izrade crteà ili natpisa urezivawem u tvrdu povr{inu. grafi~ar, -a m, mn. -i ‰v. grafikaŠ 1. umetnik koji se bavi grafikom. 2. radnik zaposlen u {tampariji, grafi~ki radnik, tipograf. grafi~ki, -a, -o ‰v. grafikaŠ 1. koji se odnosi na grafiku i grafi~are. 2. koji se odnosi na pisawe, grafijski. 3. ra~. koji se odnosi na vizuelno predstavqawe, naj~e{}e na monitoru (grafi~ka kartica, ‹ akcelerator). grafo- ‰gr~. graphe pismoŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na pismo i pisawe. grafolog, -a m, mn. grafolozi, gen. mn. grafologa ‰v. grafo-, -logŠ 1. stru~wak za grafologiju, sudski ve{tak u oblasti grafologije. 2. osoba koja po rukopisu poga|a karakter ~oveka. grafologija, -e ` ‰v. grafo-, -logijaŠ 1. ve{tina tuma~ewa rukopisa neke osobe da bi se utvrdio wen karakter i psihi~ko stawe. 2. upore|ivawe pisanih tekstova ili rukopisa radi dokazivawa autorstva. grafoman, -ana, mn. grafomani, gen. mn. grafomana ‰v. grafomanijaŠ ~ovek koji boluje od grafomanije, skriboman. x grafomanski. grafomanija, -e ` ‰v. grafo-, -manijaŠ bolesna strast za pisawem, naro~ito kod qudi koji nemaju kwièvnog dara; up. skribomanija. graforeja, -e ` ‰v. grafo-, -rejaŠ v. grafomanija.

gregorijanski grafoskop, -a m, mn. -i ‰v. grafo-, -skopŠ opti~ki aparat koji sluì za projektovawe teksta, crteà i sl. s providnih folija na platno ili zidnu povr{inu. grafospazam, -zma m ‰v. grafo-, gr~. spasmos gr~Š med. neurolo{ka bolest koja se manifestuje kao gr~ u prstima, {aci ili celoj ruci pri poku{aju pisawa. grafoteka, -e `, dat. grafoteci ‰v. grafo-, -tekaŠ zbirka grafikona, crteà. graft1, -a m, mn. graftovi, gen. mn. graftova ‰engl. graftŠ med. organ ili tkivo koje se presa|uje, transplantat. graft2 v. graht. graham, -a m ‰prema ameri~kom lekaru S. Grejamu (Graham, 1794–1851)Š 1. integralno bra{no. 2. hleb ili pecivo bez kvasca dobijeno od takvog bra{na. y Grahamov hleb v. graham (2). graht, -a m, mn. grahovi, gen. mn. grahtova ‰hol. grachtŠ jedan od malih kanala u ulicama holandskih gradova. gracija, -e ` ‰lat. gratiaŠ 1. u starorimskoj mitologiji svaka od tri bogiwa lepote: Aglaja, Eufrosina i Talija. 2. qupkost, draèsnost, elegancija, naro~ito u pokretima i pozama. gracilan, -lna, -lno ‰lat. gracilisŠ 1. koji je ne`ne fizi~ke gra|e; krhak, neotporan, osetqiv. 2. tanak i vitak. graciozan, -zna, -zno ‰lat. gratiosusŠ qubak, draèstan, prefiwen, elegantan; vitak, gibak; skladan, harmoni~an. gracioznost, -i ` ‰v. graciozanŠ osobina onoga koji je graciozan, onoga {to je graciozno; qupkost, draèsnost, prefiwenost. graciozo pril. ‰ital. graziosoŠ muz. qupko, umiqato, draèsno. gregarizam, -a m ‰lat. gregarius koji pripada stadu, prema grex stadoŠ sklonost nekih ìvotiwa da ìve u ~oporima. gregorijanski, -a, -o ‰nlat. GregorianusŠ koji se odnosi na pape po imenu Grgur (Gregorije) ili wima pripada. y gregorijanski kalendar ist. v. kalendar; gregorijanski koral muz. na~in jednoglasnog pevawa u katoli~koj crkvi.

315

gre` gre`, -a m ‰fr. gregeŠ 1. sirova neobra|ena svila. 2. konac dobijen od takve svile. grej, -a m, mn. greji, gen. mn. greja ‰engl. gray, prema engleskom radiobiologu L. Greju (L. H. Gray, 1905–1960)Š fiz. jedinica apsorbovane doze jonizuju}eg zra~ewa, skra}enica Gy. grejder, -a m, grejderi, gen. mn. grejdera ‰engl. graderŠ prikqu~na ili samohodna gra|evinska ma{ina za strugawe i izravwavawe puteva. grejpfrut, -a m, mn. grejpfruti, gen. mn. grejpfruta ‰engl. grapefruitŠ bot. vrsta ju`nog vo}a, Citrus paradisi, s krupnim so~nim plodovima ùte boje, pomalo gorkog ukusa. grejs-period, -a m ‰engl. grace dobronamernostŠ period u kojem zajmoprimalac nije duàn da zapo~ne vra}awe zajma, kredita. greka v. graeca et latina. greko- ‰lat. Graecus gr~kiŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na Grke ili gr~ki jezik. greko, -a m ‰ital. greco gr~kiŠ 1. severoisto~na strana sveta. 2. severoisto~ni vetar. grekoman, -ana m, mn. grekomani, gen. mn. grekomana ‰v. grekomanijaŠ ~ovek koji iskazuje preteranu qubav prema svemu {to je gr~ko, oboàvalac gr~ke kulture. x grekomanski. grekomanija, -e ` ‰lat. Graecus Grk, v. manijaŠ preterana qubav prema svemu {to je gr~ko. gremijal, -ala m ‰lat. gremialeŠ u katoli~koj crkvi komad tkanine sa izvezenim krstom koji se stavqa biskupu preko kolena dok sedi na tronu. gremijum, -a m (i gremij, -a) m ‰nem. Gremium od lat. gremium kriloŠ sastanak {efova odeqewa u nekoj ustanovi; upravni odbor. gremlin, -a m ‰engl. gremlinŠ u àrgonu ameri~kih pilota: zlo}udan nevidqivi stvor koji dovodi do kvara u motoru. gren, -a m, mn. greni, gen. mn. grena ‰fr. grain od lat. granumŠ v. gran. grenadin, -ina m ‰fr. grenadine, prema {panskoj pokrajini GranadaŠ vrsta tanke svilene tkanine. grenadina, -e ` ‰fr. grenadine, prema grenade granat, narŠ sok od nara.

316

grizeta grenadir, -ira m, mn. grenadiri, gen. mn. grenadira ‰nem. Grenadier od fr. grenadierŠ 1. ist. u mnogim armijama od XVII do XIX veka oficir ili vojnik elitnih pe{adijskih ili kowi~kih jedinica. 2. visok, snaàn ~ovek; qudeskara, qudina. grenadir-mar{ ‰austr. nem. Grenadiermarsch, v. grenadir, mar{Š kulin. flekice od testa s kuvanim krompirom, nekada omiqeno vojni~ko jelo. grend slem, grend slema m ‰engl. grand slamŠ sp. oznaka za najve}e svetske turnire u tenisu, ragbiju, golfu i sl. sportovima; pobeda na takvom turniru; nepr. gren slem. grep v. grejpfrut. greh, greha m ‰tur. girah od pers. giragŠ zast. mera za duìnu, {esnaesti deo ar{ina. grecizam, -zma m ‰lat. Graecus gr~kiŠ 1. re~ ili izraz pozajmqen iz gr~kog jezika. 2. na~in izraàvawa prema gr~kom modelu. grecizirati, greciziram, 3. l. mn. greciziraju, pril. greciziraju}i ‰klat. graecizareŠ 1. izraàvati se u duhu gr~kog jezika. 2. pona{ati se kao Grk. grecist(a), -e m, mn. grecisti ‰v. grecizamŠ nau~nik, stru~wak za gr~ki jezik, kwièvnost i kulturu. grecistika, -e `, dat. grecistici ‰v. grecizamŠ nauka o gr~kom jeziku, kwièvnosti i kulturi. gre{qa, -e `, gen. mn. gre{qa/gre{qi ‰austr. nem. GroschelŠ ist. vrsta starog austrijskog kovanog sitnog novca. griveliran, -a, -o ‰fr. griveleŠ poprskan belim i sivim pegama, pirgav. grivenik, -ika m, mn. grivenici, gen. mn. grivenika ‰rus. grivenikŠ stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz, -a m ‰nem. GriesŠ krupno samlevena p{enica, krupno bra{no, krupica. grizaj, -a m ‰fr. grisaille siviloŠ 1. jednobojna slika izra|ena u nijansama sive boje. 2. upotreba sivih i crnih {ara za dekoracije na tekstilu, keramici, name{taju i sl. grizeta, -e `, gen. mn. grizeta ‰fr. grisetteŠ 1. u francuskoj kwièvnosti mlada gradska è-

grizli na lakog morala, obi~no kroja~ica, majstorica i sl. 2. prodava~ica u pariskim radwama. grizli, -ja m, mn. grizliji, gen. mn. grizlija ‰engl. grizzlyŠ zool. veliki sivi ili svetlosme|i severnoameri~ki medved, Ursus horribilis. grija`, -aà m, mn. grijaì, gen. mn. grijaà ‰fr. grillageŠ 1. arh. potporni temeq od unakrsno postavqenih greda. 2. u rudarstvu izlagawe visokim temperaturama, pe~ewe. 3. kulin. preprèni, za{e}erani orasi; vrsta ~okoladnih bombona s takvim orasima. grijer, grijera m ‰fr. gruyere, prema {vajcarskom mestu GruyereŠ vrsta tvrdog polumasnog {vajcarskog sira. gril, grila m, mn. grilovi, gen. mn. grilova ‰engl. grillŠ 1. zatvoreni ro{tiq s mehanizmom koji okre}e pe~ewe. 2. v. grilrum. y gril-restoran otmeni restoran sa grilom. grila` v. grija`. grilon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ naziv za ve{ta~ke, sinteti~ke tkanine. grilrum, -a m ‰engl. grillroomŠ 1. u restoranu prostorija gde se ro{tiq pe~e pred gostima. 2. otmeni deo restorana. griqe, griqa ` mn. ‰ital. grigliaŠ pokr. 1. pokretni prozorski kapci od tankih da{~ica, {aloni, rebrenice. 2. gvozdena re{etka za pe~ewe mesa, ro{tiq. grimasa, -e `, gen. mn. grimasa ‰fr. grimaceŠ iskrivqeno, izobli~eno lice kojim se izraàva neko ose}awe; z praviti grimase kreveqiti se, be~iti se. grimiz, -a m ‰arap. qirmizŠ 1. qubi~astocrvena tkanina. 2. qubi~astocrvena, purpurna boja. 3. vrsta morskog puà, Murex brandaris. gringo, -a m, mn. gringosi, gen. mn. gringosa ‰meksikanski {p. gringoŠ u Latinskoj Americi naziv za stranca, u prvom redu Amerikanca ili Engleza. Grinpis, -a m ‰engl. Greenpeace od green zelen, peace mirŠ me|unarodna organizacija za o~uvawe ~ovekove sredine. grinta, -e `, gen. mn. grinti ‰nem. GrindŠ pokr. 1. de~ja ko`na bolest, s krastama na glavi. 2. v. grintavac. grintav, -a, -o ‰v. grintaŠ pokr. 1. slaba~ak, kr`qav. 2. koji gun|a, xangrizav.

grogi grintavac, -vca m ‰v. grintavŠ pokr. 1. nedovoqno razvijen ~ovek, kr`qavko. 2. xangrizalo, gun|alo. grinhorn, -a m, mn. -i ‰engl. greenhornŠ po~etnik, novajlija, ùtokqunac. grincajg, -a m ‰nem. GrunzeugŠ pokr. zeleno biqe koje sluì za ishranu qudi; povr}e, zelen. griot, -a m, mn. grioti. gen. mn. griota = griota, -e `, gen. mn. griota ‰fabri~ko ime proizvoda, prema fr. griotte vi{waŠ trgova~ki naziv za vi{wu obloènu ~okoladom. grip, -a m ‰fr. grippeŠ med. lako prenosiva virusna infekcija disajnog sistema, s visokom temperaturom, koja, ako se ne le~i, moè da dovede do komplikacija; influenca (v.). grip-kle{ta, -a s mn. ‰engl. grip uhvat + kle{taŠ stezna kle{ta. gripozan, -zna, -zno ‰v. gripŠ 1. koji se odnosi na grip. 2. koji boluje od gripa; grozni~av, febrilan (v.). grisini, grisina m mn. (uob. grisini) ‰ital. grissinoŠ vrsta slanog peciva u obliku {tapi}a. grif, -a m v. grifon. grif, -a m, mn. grifovi, gen. mn. grifova ‰nem. GriffŠ 1. dr{ka na sabqi ili drugom hladnom oru`ju, bal~ak, rukohvat. 2. muz. drvena ili plasti~na da{~ica prilepqena na gorwi deo guda~kog instrumenta. 3. na~in hvatawa, zahvat (u borila~kim sportovima). 4. na~in rukovawa. 5. ve{tina, majstorija. grifoza, -e ` ‰gr~. grypos savijen, v. -ozaŠ savijenost noktiju u obliku kanxi. grifon, -ona m, grifoni, gen. mn. grifona ‰fr. griffon od lat. gryphus od gr~. grypsŠ 1. mitol. krilato ~udovi{te koje ima glavu orla, a telo lava. 2. o{trodlaki lova~ki pas pti~ar. gro, groa m (u prvom zna~ewu obi~no indekl.) ‰fr. grosŠ 1. glavni, najve}i deo, glavnina. 2. vrsta teè i gu{}e svile sli~ne taftu. grog, groga m ‰engl. grog, prema nadimku Old Grog engleskog admirala iz XVIII veka E. VernonaŠ jako alkoholno pi}e od ruma ili kowaka s dodatkom vru}e vode i {e}era. grogi prid. indekl. ‰engl. groggyŠ 1. sp. o{amu}en od udaraca (o bokseru). 2. iscrpqen, umoran, slab, iznemogao.

317

grogirati grogirati, grogiram, 3. l. mn. grogiraju svr{. ‰v. grogiŠ o{amutiti (udarcima), dovesti u polusvesno stawe; slomiti, iscrpsti, iznuriti. grojer, -a m v. grijer. gromada, -e `, gen. mn. gromada ‰rus. gromadaŠ 1. veliki komad stene nepravilnog oblika, kameni blok. 2. planinski masiv. 3. ne{to veliko i te{ko, grdosija; masa, gomila. grombi, -ija m ‰poreklo nejasnoŠ 1. vrsta punijeg rebrastog sukna koje se koristi za pravqewe zimskih kaputa. 2. zimski kaput od takvog sukna. gro-plan, -a m, mn. gro-planovi ‰fr. gros veliki, v. planŠ prvi plan, snimak izbliza; uveli~ana slika predmeta ili nekog detaqa filmske scene. gros, -a m, lok. grosu, mn. grosovi, gen. mn. grosova ‰nem. GrosŠ zast. merna jedinica koja iznosi 12 tuceta, tj. 144 komada. grosist(a), -e m, mn. grosisti (`. grosistkiwa, -e) ‰fr. grossiste, nem. GrossistŠ trgovac koji radi na veliko, veletrgovac. x grosisti~ki. groso modo v. grosso modo. grotesk, -a m ‰fr. grotesqueŠ tipogr. vrsta {tamparskog sloga s jednostavnim slovima i linijama jednake debqine. groteska, -e `, dat. groteski/grotesci ‰ital. grottesco, po crteìma koji su na|eni u rimskim ru{evinama zvanim grotte, pe}ineŠ 1. lik. vrsta ornamenta koji se sastoji od slobodno ukomponovanih motiva qudskih likova, biqaka, ìvotiwa, ~udovi{ta i sl. 2. kwi`. a. iskrivqeno, fantasti~no ili karikirano prikazivawe qudi. b. kratka pripovetka, novela ili drama sa ekscentri~nim i neobi~nim junacima u zagonetnoj radwi. groteskan, -skna, -skno ‰fr. grotesque od ital. grottescoŠ 1. koji ima osobine groteske; neobi~an, preteran, sme{an, neprirodan. 2. veoma ruàn, koji izaziva podsmeh. grotesknost, -osti ` ‰v. groteskanŠ osobina onoga koji je groteskan ili onoga {to je groteskno. grof, grofa m, mn. grofovi, gen. mn. grofova ‰ma|. grof od nem. GrafŠ a. u ranom sredwem veku, u Zapadnoj Evropi, feudalac, zemqoposednik;

318

gruntovni~ar kraqev vazal. b. visoka plemi}ka titula. z ìveti kao grof ìveti rasko{no, u izobiqu. x grofovski. grofica, -e ` ‰v. grofŠ grofova èna; èna s grofovskom titulom. grofovija, -e ` ‰v. grofŠ 1. grofov posed. 2. ist. oblast pod upravom grofa. 3. okrug, pokrajina (u Engleskoj i Irskoj: u originalu county). gro{, -a m, mn. gro{evi, gen. mn. gro{eva ‰nem. Groschen od srlat. (denarius) grossus debeli (dinar)Š 1. novac razli~ite vrednosti u raznim zemqama: u Austriji stoti deo {ilinga, u Srbiji 20 para, u Poqskoj stoti deo zlota itd. 2. sitan novac uop{te; nov~i}, parica; z (biti, ostati) bez prebijena gro{a bez pare u xepu; ne vredi ni gro{a ne vredi ba{ ni{ta; raditi za svoj gro{ raditi za sopstveni ra~un; tri za gro{ ne{to bezvredno. gruv, -a m ‰engl. grooveŠ muz. instrumentalne varijacije osnovnog ritma u fank(i) (v.) muzici. grum, -a m ‰engl. groomŠ 1. sluga koji ja{e na kowu ispred gospodarevih ko~ija ili wima upravqa; kowu{ar. 2. livrejisani sluìteq u bogatim ku}ama ili hotelima. grund, -a m ‰nem. Grund temeq, zemqi{te, podlogaŠ 1. slik. osnovna boja slike, podloga. 2. v. grunt. grundirati, grundiram, 3. l. mn. grundiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. grundieren, v. grundŠ slik. naneti, nanositi osnovnu boju preko koje dolazi druga boja. grundfarba, -e `, gen. mn. grundfarbi ‰nem. GrundfarbeŠ = grund (1). grunt, -a m ‰nem. Grund temeq, zemqi{te, podlogaŠ 1. zemqi{ni posed, zemqi{te, imawe. 2. v. grund (1). x gruntovni. gruntkorna, -e `, gen. mn. gruntkorni ‰nem. GrundgarnŠ pokr. velika ribarska mreà izme|u dva ~amca koja pada na dno. gruntovnik v. gruntovni~ar. gruntovnica, -e ` ‰v. gruntŠ 1. zemqi{na kwiga u kojoj se vode nekretnine, vlasni~ki odnosi, hipoteke. 2. slu`ba u kojoj se vode zemqi{ne kwige; slu`ba katastra. gruntovni~ar, -a m (`. gruntovni~arka, -e, dat. gruntovni~arki) ‰v. gruntŠ slu`benik

grup koji vodi zemqi{ne kwige, ~inovnik u zemqi{nom katastru. x gruntovni~arski. grup, -a m ‰fr. group, v. grupaŠ bankarska vrednosna po{iqka koja sadrì nov~anice, vrednosne papire ili dokumenta. grupa, -e `, gen. mn. grupa ‰fr. groupe od ital. gruppoŠ 1. skup qudi ili istorodnih predmeta, skupina. 2. qudi povezani nekim zajedni~kim obele`jem, istim poslom ili aktivno{}u. 3. muzi~ki ansambl, sastav. y krvna grupa med. jedan od ~etiri tipa krvi (s podrazredima) koji se moraju odrediti prilikom davawa krvi da se ona ne bi zgru{ala; interesna grupa grupa gra|ana koji deluju radi postizawa zajedni~kog ciqa; platna grupa platni razred; pop-grupa grupa muzi~ara koji izvode zabavnu ili rok muziku. grupacija, -e ` ‰v. grupaŠ 1. svrstavawe, deqewe u grupe. 2. grupa, skupina. grupa{, -a{a m, vok. grupa{u, mn. grupa{i, grupa{a ‰v. grupaŠ pripadnik neke uè grupe, obi~no politi~ke. x grupa{ki. gen. mn.

grupa{iti, grupa{im nesvr{. ‰v. grupaŠ stvarati frakciju unutar neke ve}e politi~ke zajednice. grupeto, -a m ‰ital. gruppetto, dem. od gruppo grupaŠ muz. ukras od ~etiri note, koji pored dvaput ponovqenog osnovnog tona sadrì ton iznad i ton ispod wega. grupi, ` indekl. ‰engl. groupieŠ devojka koja prati pop-grupu na gostovawima. grupisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. grupaŠ rasporediti, raspore|ivati, svrsta(va)ti u grupu, deliti po grupama. grupni, -a, -o ‰v. grupaŠ koji se odnosi na grupu; koji se obavqa u grupi. y grupna terapija psihoterapija s vi{e pacijenata koji razgovaraju me|u sobom pod nadzorom psihijatra; grupni seks vo|ewe qubavi s dva ili vi{e partnera istovremeno; grupni skok istovremeni skok vi{e padobranaca, koji treba da se uhvate za ruke formiraju}i zadatu figuru. grupwak, -aka m ‰v. grupniŠ àrg. grupni seks. guava, -e `, gen. mn. guava ‰{p. guayava iz egz.Š drvo iz Sredwe Amerike, sa ukusnim plo-

bot.

guverner dovima bledoruì~aste boje (Psidium guayava). guba, -e ` ‰tur. kuba od ar. quba’Š 1. med. te{ka infektivna bolest koja dovodi do promena na koì i nervima, lepra (v.). 2. vet. ìvotiwska {uga, naj~e{}e kozja, ov~ija ili pse}a. 3. naziv za neke vrste gqiva. 4. fig. pej. gad, poganac, prokletnik. gubav, -a, -o ‰v. gubaŠ 1. bolestan od gube, leprozan. 2. {ugav (o ovci i drugim ìvotiwama). gubavac, -vca m, mn. gubavci, gen. mn. gubavaca ‰v. gubavŠ 1. bolesnik od gube; 2. fig. osoba koju svi izbegavaju. x gubav~ev. guber, -a m, mn. guberi, gen. mn. gubera ‰ma|. gubaŠ pokriva~ od uvaqane vune; z prostrti se prema guberu ìveti prema mogu}nostima, ne traìti previ{e. gubernator, -a m ‰rus. gubernator, prema lat. gubernator kormilarŠ 1. najvi{e administrativno izabrano lice, {ef administracije, upraviteq, guverner. 2. u carskoj i dana{woj Rusiji najvi{i dràvni ~inovnik u guberniji. x gubernatorov, gubernatorski. gubernatorka, -e `, dat. gubernatorki, gen. mn. gubernatorki ‰v. gubernatorŠ 1. èna gubernator. 2. èna gubernatora. x gubernatorkin. gubernija, -e ` ‰rus. gubernià, v. gubernatorŠ 1. u carskoj Rusiji najvi{a administrativno-teritorijalna jedinica. 2. administrativna oblast, pokrajina. x gubernijski. guvernadur, -ura m, mn. guvernaduri, gen. mn. guvernadura ‰venec. governador, ital. governatore, v. guvernerŠ ist. upravnik Crne Gore u vreme mleta~ke vlasti. x guvernadurski. guvernal, -ala m, mn. guvernali, gen. mn. guvernala ‰fr. gouvernailŠ upravqa~ na biciklu ili motociklu. guvernanta, -e `, gen. mn. guvernanti i guvernanta, -e `, gen. mn. guvernanata ‰fr. gouvernanteŠ doma}a vaspita~ica, pla}ena èna koja vaspitava i u~i decu u ku}i bogatije porodice. guverner, -era m, mn. guverneri, gen. mn. guvernera ‰fr. gouverneur upravnik, prema gouverner upravqatiŠ 1. upraviteq pokrajine, gubernije ili zemqe; namesnik, gubernator. 2. najvi{i rukovodilac neke ustanove, naro~ito dràvne banke. x guvernerski.

319

guvernman guvernman, -ana m, mn. guvernmani, gen. mn. guvernmana ‰nem. Generalgouvernement od fr. gouvernement vladaŠ ist. 1. slu`ba namesnika, upravnika; uprava pokrajine, namesni{tvo. 2. vojni okrug. gugol, -a m ‰engl. googol, izmi{qena re~Š mat. broj napisan jedinicom sa sto nula (10100), ve}i od ukupnog broja atoma u svemiru. gugolpleks, -a m ‰engl. googolplex, v. gugol, -plex iz duplex dvostruk, triplex trostruk itd.Š mat. broj napisan jedinicom sa gugol nula (10 podignuto na 10100 stepen), primer nezamislivo velikog broja. gudbaj ‰engl. good-bye, goodbyeŠ pozdrav na rastanku, do vi|ewa, zbogom. gudok, -a m ‰rus. gudokŠ ruski muzi~ki instrument s tri ìce. gudron, -ona m ‰fr. goudronŠ 1. katran. 2. papir premazan katranom koji sluì za izolaciju, terpapir. Gulag, -a m, mn. (pod 2) gulazi, gen. mn. gulaga ‰rus. skr. Glavnoe upravlenie ispravitelâno-trudováh lagereèŠ 1. skra}eni naziv za sistem staqinisti~kih koncentracionih logora. 2. (gulag) logor u tom sistemu. gulanfer, -a m. mn. -i ‰tur. gulampare homoseksualac od ar. gulam mladi}, pers. bare qubavnikŠ 1. uli~ar, gola}, besku}nik, skitnica. 2. mangup, baraba, besposli~ar, izelica. gula{, -a i gula{, -a{a m ‰ma|. gulyas od gulyashus pastirsko mesoŠ kulin. jelo od komadi}a gove|eg mesa s lukom, paprika{. gulden, -a m, mn. guldeni, gen. mn. guldena ‰hol. gulden (florijn) zlatni (florin)Š 1. holandska nov~ana jedinica do zamene evrom. 2. ist. od XIV do XVI veka zlatni, a od XVII do XIX veka srebrni novac u Nema~koj, Austrougarskoj i nekim drugim susednim zemqama. gum, -a m ‰fr. goum od magrepskog ar. gaumŠ 1. prvobitna qudska zajednica, pleme kod Arapa. 2. u severnoj i sredwoj Africi utvr|en broj kowice koji je davalo jedno pleme. guma, -e `, gen. mn. guma ‰lat. gumma, gummi od gr~. kommi, egipatskog poreklaŠ 1. elasti~ni materijal koji se dobija obradom sirovog kau~uka. 2. autom. obru~ od gume ispuwene vazduhom, pneumatik. 3. komadi} gume koji se

320

gumirati koristi za brisawe ne~ega napisanog olovkom. 4. (u govoru filatelista) lepak na marki. 5. àrg. gumeno sredstvo za kontracepciju, prezervativ, kondom. y `vaka}a guma masa za `vakawe proizvedena od soka tropskih biqaka s dodatkom arome i zasla|iva~a. gumara, -e `, gen. mn. gumara ‰v. gumaŠ radionica, fabrika gumenih proizvoda. gumarabika, -e `, dat. gumarabici ‰srlat. gumma arabica, v. gumaŠ ùta biqna smola, rastvorqiva u vodi, koja se upotrebqava kao lepak i u proizvodwi lekova. gumast, -a, -o ‰v. gumaŠ koji je sli~an gumi, mek, elasti~an. guma{, -a{a m, mn. guma{i, gen. mn. guma{a ‰v. gumaŠ v. gumewak. gumen, -a, -o ‰v. gumaŠ na~iwen od gume. gumewak, -aka m, mn. gumewaci, gen. mn. gumewaka ‰v. gumenŠ fam. gumeni opanak; cipela s gumenim |onom; gumeni mantil; predmet od gume. gumi- ‰nem. Gummi, v. gumaŠ prvi deo sloènice koji se odnosi na gumu ili gumene proizvode. gumiarabika v. gumarabika. gumigeleng, -a m, mn. gumigelenzi, gen. mn. gumigelenga ‰nem. Gummigelenk od Gummi guma, v. gelengŠ zglob od gume kao deo mehani~kih ure|aja. gumigut, -a m ‰nem. GummiguttŠ ùta materija dobijena od smole biqke Garcinia Hanburii, koja se upotrebqava u medicini i slikarstvu. gumi|onka, -e, `, dat. gumi|onci, gen. mn. gumi|onki i gumi|onka, -e `, dat. gumi|onci, gen. mn. gumi|onki ‰v. guma, |onŠ fam. obu}a s gumenim |onom. gumielastika, -e `, dat. gumielastici ‰v. guma, elasti~anŠ 1. rastegqiva, elasti~na guma; lasti{. 2. kau~uk. gumilastika v. gumielastika. gumina, -e ` ‰ital. gomenaŠ pom. debelo uè koje sluì za vu~u velikih brodova. gumirati, gumiram, 3. l. mn. gumiraju svr{. i nesvr{. ‰v. gumaŠ 1. prevla~iti gumenim slojem; impregnirati gumom. 2. premazati slojem lepka (o markama, kovertu).

gumica gumica, -e `, gen. mn. gumica ‰v. gumaŠ 1. guma za brisawe. 2. elasti~ni obru~i} od gume. gungula, -e ` ‰tur. gulgule od pers. gulguleŠ masa qudi, gu`va, stiska; mete`, vreva. guw, guwa m, mn. guwevi, gen. mn. guweva ‰kasnolat. gunna krznoŠ 1. kratki srpski sukneni seqa~ki kaput. 2. pokriva~ od uvaqane vune, guber. gurabija, -e ` ‰tur. gurabiye od ar. gurabiyyaŠ kola~i} od meda, masla, bra{na i badema. gurbet, -a m, mn. gurbeti, gen. mn. gurbeta ‰tur. gurbet od ar. gurba tu|inaŠ 1. ~ovek iz strane zemqe, tu|in, stranac. 2. besku}nik, skitnica; nomadski Ciganin, ~ergar. 3. v. gurbetluk. gurbetin v. gurbet (1). gurbetluk, -a m, mn. gurbetluci, gen. mn. gurbetluka ‰v. gurbetŠ 1. ìvot i rad u stranim zemqama, pe~alba. 2. potucawe u stranim zemqama, skitwa. 3. druge zemqe, tu|ina, inostranstvo. gurbla nepr. v. kurbla. gurema, -e `, gen. mn. gurema ‰tur. gurema, gurama od ar. mn. gurama’ verovniciŠ 1. proporcionalna podela tro{kova izme|u du`nika i poverioca. 2. skup osoba koje imaju pravo na nasledstvo. 3. gomila qudi koji se guraju; gu`va, stiska. gurman, -a, mn. -i i gurman, -ana m, mn. gurmani, gen. mn. gurmana ‰fr. gourmandŠ 1. qubiteq dobrog jela, sladokusac. 2. fig. izbirqiv ~ovek, ~ovek prefiwenog ukusa. gurmanluk, -a m, mn. gurmanluci, gen. mn. gurmanluka ‰v. gurmanŠ 1. osobina onoga ko je gurman, gurmanstvo. 2. ukusno jelo, dobar zalogaj. gurmanski, -a, -o i gurmanski, -a, -o ‰v. gurmanŠ koji pripada ili se odnosi na gurmane i gurmanluk. gurmanstvo, -a s ‰v. gurmanŠ osobina onoga ko je gurman, sklonost ka dobrom jelu. gurtna, -e `, gen. mn. gurtni ‰nem. GurtŠ 1. {iroka i ~vrsta traka koja se koristi kao pojas, za povla~ewe roletne, ili u tapetarstvu. 2. voj. mitraqeski redenik. guru, gurua m, mn. gurui, gen. mn. gurua ‰ind. guru od sanskr.Š 1. duhovni u~iteq u hinduizmu i budizmu. 2. fig. prorok, propovednik, mudrac.

gu{t gus, -a m ‰nem. Guss liveweŠ liveno gvo`|e; liveni metal ili legura metala. gust, -a m ‰ital. gustoŠ 1. ose}aj za lepo, uìvawe, naklonost prema ne~emu; ukus, merak, apetit. 2. ose}aj zadovoqstva, prijatnosti, uìvawe. gustati, -am nesvr{. ‰ital. gustareŠ 1. jesti s uìvawem. 2. prijati, svi|ati se. 3. v. gustirati. gusterna v. gustijerna. gustijerna, -e `, gen. mn. gustijerni ‰dalmatski gusterna od lat. cisterna, v. cisternaŠ bunar za skupqawe ki{nice u primorskim krajevima; cisterna. gustiozan, -zna, -zno ‰ austr. nem. gustios, v. gustiratiŠ ukusan; koji prija, koji otvara apetit. gustirati, gustiram, 3. l. mn. gustiraju gustieren od ital. gustareŠ 1. probati neko jelo ili pi}e. 2. uìvati u jelu ili u posmatrawu ne~ega, nasla|ivati se. 3. otvarati voqu za ~im, preporu~iti nekom ne{to {to je ukusno, lepo, prijatno. nesvr{. ‰austr. nem.

gut prid. indekl. ‰nem. gut dobarŠ pokr. obi~no u: z imati gut imati prednost, imati potraìvawa kod nekoga. guta, -e `, gen. mn. guta ‰dalmatski guta od lat. guttaŠ 1. v. giht. 2. izraslina ili ~vor na telu, guka, oteklina. 3. gomila, klupko, kvrga, grumen. gutaperka, -e ` ‰engl. guttapercha od malaj. getah sok iz drveta, perca krpa, drowakŠ materija sli~na kau~uku, sok od zimzelenog drveta iz Malezije koji se zgu{wava na sobnoj temperaturi. gutatim pril. ‰lat. guttatimŠ farm. kap po kap (uputstvo za davawe leka). gutural, -ala m, mn. guturali, gen. mn. guturala ‰lat. guttur grloŠ fon. glas koji se artikuli{e u zadwem delu usne dupqe uz u~e{}e mekog nepca, grleni glas. guturalan, -lna, -lno ‰nlat. gutturalis, v. guturalŠ fon. koji se artikuli{e u zadwem delu usne dupqe, grleni. guc, guca m, mn. gucevi, gen. mn. guceva ‰ital. gozzoŠ pom. brodi} sa {iqatim pramcem i krmom, koji se pokre}e na vesla i pomo}u jedra. gu{t, gu{tati v. gust, gustati.

321

D dab, -a m ‰engl. dub od double dupliratiŠ 1. dabovawe (v.), nahsinhronizacija. 2. muz. àrg. instrumentalni motiv s ponavqawem iste ritmi~ke figure, naro~ito u regeu (v.). daba, -e = dabo, -e m, ‰gr~. diabolosŠ etnol. zast. |avo, satana, vrag. z hromi daba = hromi dabo |avolski poglavar, predvodnik |avola. dabeter = dahabeter prid. indekl. ‰tur. daha beter od daha jo{ i pers. beter goriŠ ekspr. jo{ gori, sasvim lo{; najgori. dabing, -a m ‰engl. dubbing presnimavaweŠ presnimavawe ili naknadno ozvu~avawe video-trake. dabl v. dubl. dabl ju s indekl. ‰engl., œdvostruko UŒ, po{to se u sredwovekovnom pismu nije razlikovalo U od VŠ engleski naziv za slovo W. dabo = daba (v.). dabovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. dub od double dupliratiŠ nahsinhronizovati (v.) govor ili zvu~ne efekte prilikom adaptacije filma ili televizijske drame. dabulhana (davulhana), -e = dambulhana, -e ` ‰tur. daulhane, davulhane, tablhane od tur. daul, davul, tabl bubaw od ar. tabl, pers. hane ku}aŠ zast. 1. vojna muzika, sastav od zurli, talambasa i bubweva. 2. talambas. dava, -e = davija, -e ` ‰tur. dava od ar. da'waŠ pokr. tu`ba, optu`ba; parnica; potraìvawe. davija = dava (v.). davijati (se), -am (se) ‰v. davaŠ pokr. tuìti, optuìvati koga; parni~iti se.

322

davran = davrana uzv. ‰tur. davran od davranmak odupreti se, do~ekati seŠ pokr. ne daj se! drì se! samo hrabro! davrana = davran (v.). davranisati se, -i{em se svr{. ‰v. davranŠ pokr. odupreti se, osloboditi se, otresti se. davulbaz (davulbas, daulbaz, daulbas) = talambas (v.). davulhana v. dabulhana. davuxija, -e m ‰tur. davac›Š pokr. 1. tuìteq na sudu, parni~ar. 2. ~ovek sklon parni~ewu. daganxija, -e m ‰pers. dag ìg utisnut usijanim gvo`|emŠ zast. ~inovnik koji ìgo{e robu, carinik. dagara, -e `, gen. mn. dagara ‰tur. dagar merica za ìtoŠ etnol. 1. posuda u koju se stavqa èravica kako bi se zagrejala prostorija, èravnik. 2. zemqana posuda. 3. drvena posuda sa dve ru~ice u koju se stavqa hrana za stoku. dagerotipija, -e ` ‰fr. daguerreotypie, prema francuskom slikaru i izumitequ Dageru (L. J. M. Daguerre), gr~. typos otisakŠ zast. 1. najstariji postupak fotografisawa pomo}u srebrnih soli, prona|en 1838. godine. 2. slika dobijena tim postupkom. dagma, -e `, gen. mn. dagmi = damga, -e `, gen. mn. damgi ‰tur. razg. dagma, stand. tagma od pers. temgaŠ 1. pe~at, ìg. 2. za{titni znak, fabri~ka marka. 3. obele`je, oìqak; up. danga. dagmalaisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. damgalamak, up. dagmaŠ zast. udariti, udarati pe~at, ìgosati. dada, dadija = dadiqa (v.).

dadaizam dadaizam, -zma m ‰fr. dada, de~je tepaweŠ umetni~ka i kwièvna struja nastala po~etkom HH veka u Francuskoj pod vo|stvom Tristana Caraa (Tzara), zasnovana na negaciji smisla i odbacivawu umetni~kih konvencija. dadiqa, -e ` ‰tur. dad› od pers. dadaŠ èna koja ~uva decu, negovateqica. x dadiqin; dadiqski. dadofor, -a m, mn. -i ‰fr. dadophore od gr~. daidophorosŠ um. bakqono{a: ~est motiv anti~kih reqefa. dazimetar, -tra m, mn. dazimetri, gen. mn. dazimetara ‰gr~. dasys gust, v. -metarŠ fiz. instrument za merewe gustine vazduha. daiko v. taiko. daikon v. dajkon. daira1, -e ` ‰tur. daire od ar. da’ira krugŠ pokr. 1. grupa skladi{ta ili ambara pod jednim krovom oko zajedni~kog dvori{ta. 2. ist. carska dvorana za ve}awe ili primawe. 3. skup, zbor. daira2, -e ` = daire, -eta s (noviji akcenat daire, daira) ‰tur. daire od ar. da’ira krugŠ muz. vrsta udara~kog instrumenta, ru~ni bubaw (def) s praporcima oko ivice. daire = daira2 (v.). daixa, -e i daixa, -e m, gen. mn. daixa ‰tur. day›Š pokr. maj~in brat, ujak. x daixin i daixin. daixinica, -e ` ‰v. daixaŠ pokr. ujakova èna, ujna. x daixini~in. daixi}, -a m, mn. -i ‰v. daixaŠ pokr. ujakov sin, uj~evi}. daixi}na, -e ` ‰v. daixaŠ pokr. ujakova k}i, sestra od ujaka. dajak, -a m, mn. dajaci, gen. mn. dajaka ‰tur. dayakŠ pokr. 1. podupira~, potporaw. 2. soha, stub. 3. {tap za potiskivawe re~nog ~amca. dajana, -e ` ‰tur. dayanmak izdràti, odoletiŠ pokr. 1. izdr`qivost, istrajnost. 2. (kao uzvik) samo tako! nastavi! ne daj se! dajanisati (se), -i{em (se) nesvr{. ‰v. dajanaŠ pokr. podnositi, izdràvati, odolevati. dajkon, -a m ‰jap.Š vrsta bele rotkve (Raphanus sativus longipinnatus), japanska rotkva, kineska rotkva.

daktilomantija dajm, -a m ‰amer. engl. dime od stfr. disme od lat. decimus desetiŠ nov~i} od 10 centi, deseti deo dolara. dajn~ica, -e ` ‰prema imenu DajnkoŠ latini~ko pismo za slovena~ki jezik, kasnije napu{teno, koje je 1823. sastavio filolog Peter Dajnko. dajxest, -a m, mn. dajxesti, gen. mn. dajxesta ‰engl. digestŠ 1. kra}i opis ili saèta verzija nekog pisanog dela. 2. zbornik odabranih odlomaka ve}ih tekstova, rasprava ili studija. 3. zbirka zakona. da kapo ‰ital. da capo od po~etkaŠ muz. naznaka koja upu}uje da celu muzi~ku partiju treba ponoviti ispo~etka. dakl, -a m ‰nem. DackelŠ pas jazavi~ar. dakron, -a m ‰engl. dacron, fabri~ko imeŠ 1. vrsta otpornog sinteti~kog vlakna sli~nog najlonu; tkanina od takvog vlakna. 2. sinteti~ko tkivo koje sluì za pravqewe krvnih sudova. x dakronski. daksl ‰nem. Dachsel, dem. od Dachshund prema Dachs jazavacŠ v. dakl. daktil, -a m, mn. daktili, gen. mn. daktila ‰gr~. daktylos prst, palac (mera za duìnu)Š metr. troslo`na stihovna stopa koja se sastoji od jednog nagla{enog (dugog) i dva nenagla{ena (kratka) sloga, osnovni element gr~kog i latinskog heksametra (v.). daktilitis, -a m ‰gr~. daktylos prstŠ med. upala prsta, ~ir na prstu. daktilo- ‰gr~. daktylos prstŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na prste. daktilogram, -a m, mn. -i ‰v. daktilo-, -gramŠ otisak prstiju u daktiloskopiji. daktilograf, -a m, mn. -i (`. daktilografkiwa, -e) ‰v. daktilo-, -grafŠ onaj koji pi{e na pisa}oj ma{ini, ra~unaru i drugim ure|ajima s tastaturom. daktilografija, -e ` ‰v. daktilo-, -grafijaŠ ve{tina kucawa na ure|ajima s tastaturom. daktilografski, -a, -o ‰v. daktilografŠ koji se odnosi na daktilografe i daktilografiju. daktilologija, -e ` ‰v. daktilo-, -logijaŠ ve{tina govorewa pomo}u prstiju. daktilomantija, -e ` ‰v. daktilo-, -mantijaŠ proricawe, gatawe pomo}u prstenova.

323

daktilosimfiza daktilosimfiza, -e ` ‰v. daktilo-, gr~. symphysis sraslostŠ anat. sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija, -e ` ‰v. daktilo-, -skopijaŠ identifikacija qudi pomo}u otisaka prstiju, u okviru policijske istrage. x daktiloskopski. daktiloskript, -a m, mn. -i ‰v. daktilo-, lat. scriptum napisanoŠ tekst ispisan na pisa}oj ma{ini ili sl. ure|aju s tastaturom; up. manuskript. daktilski, -a, -o ‰v. daktilŠ koji se odnosi na daktil, koji se sastoji od daktila. x daktilski heksametar metr. stih od {est stopa od kojih prve ~etiri mogu biti daktili ili spondeji, peta je daktil a {esta daktil ili trohej. dalavera, -e ` ‰tur. dalavereŠ pokr. varka, trik, smicalica, podvala. dalaverxija, -e m ‰v. dalaveraŠ pokr. podvalaxija, me{etar, mutivoda. dalaj-lama, -e m ‰tibet.Š vrhovni verski i svetovni poglavar tibetanskog budizma sa sedi{tem u Lasi, koga vernici smatraju otelovqenim bogom; up. lama. dalak, -lka m, mn. dalci, gen. mn. dalaka ‰tur. dalakŠ 1. slezina. 2. bolest uve}awa slezine, megalosplenija. dalang, -a m ‰jav. re~Š izvo|a~ predstava javanskog pozori{ta senki Vajang kulit, koji uz pratwu tradicionalnog orkestra gamelan (v.) pokre}e lutke, govori, peva i izvikuje tekst. dalasi, -ija m, mn. dalasiji, gen. mn. dalasija m ‰egz.Š nov~ana jedinica u Gambiji, deli se na 100 bututa. dalba, -e `, gen. mn. dalbi ‰nem. Dalbe, prema fr. duc d’Albe vojvoda od Albe, {panski vojskovo|a koji ih je u XVI veku prvi upotrebioŠ pom. snop {ipova pobijenih u dno mora ili reke, sluì za privezivawe brodova kada se teret iskrcava bez pristajawa; up. dolfin. dalga, -e `, dat. i lok. dalgi, gen. mn. dalgi ‰tur. dalgaŠ nalet vetra na vodenu povr{inu koji izaziva talase; talas, talasawe. dalgin prid. indekl. ‰tur. dalg›n od dalmak, v. daldisatiŠ pokr. zami{qen, utonuo u misli. daldisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. dald› od dalmakŠ pokr. 1. zadubiti se u misli, zami-

324

dama sliti se. 2. zanositi se, zabaviti se nekim ili ne~im. dalija, -e ` ‰nlat. dahlia, prema {vedskom botani~aru A. Dalu (A. Dahl)Š bot. vrsta ukrasne biqke, qubi~asta georgina, Dahlia variabilis. dalmatika, -e `, dat. i lok. dalmatici ‰lat. dalmatica (vestis) dalmatinska ode}aŠ 1. vrsta ukrasne ode}e u starom Rimu. 2. crkv. gorwa ode`da koju katoli~ki biskup ili |akon nosi prilikom mise. dalmatinac, -nca m, mn. dalmatinci, gen. mn. dalmatinaca = dalmatiner, -a m, mn. dalmatineri, gen. mn. dalmatinera ‰nem. DalmatinerŠ vrsta psa kratke bele dlake s crnim ili sme|im mrqama. dalmatiner = dalmatinac (v.). dal sewo pril. ‰ital. dal segno od znakaŠ muz. oznaka po kojoj deo kompozicije treba ponoviti od znaka (u vidu slova S precrtanog kosom crtom sa dve ta~ke) do kraja. dalton, -ona m ‰po engleskom hemi~aru X. Daltonu (John Dalton, 1766–1844)Š hem. jedinica atomske mase, jednaka masi vodonikovog atoma (1,67 × 10–24 grama). daltonizam, -zma m ‰po X. Daltonu, koji je patio od tog nedostatka)Š 1. med. nesposobnost oka da razlikuje boje, neraspoznavawe boja, naro~ito crvene; up. protanopija. 2. fig. nesposobnost da se razlikuju finese, slepilo za odre|ene pojave, naro~ito u politici. daltonist(a), -e m, mn. daltonisti ‰v. daltonizamŠ 1. med. osoba koja ne razlikuje boje. 2. fig. osoba nesposobna da sagleda sitnije razlike. dalton-plan = daltonski plan ‰prema ameri~kom gradu DaltonuŠ pedag. didakti~ki metod ~ija je karakteristika da u~enici pod nadzorom nastavnika sami odabiraju i prou~avaju nau~nu gra|u (metod primewen po~. HH veka u Daltonu). daltonski plan = dalton-plan (v.). dama, -e `, gn. mn. dama ‰fr. dame od lat. dominaŠ 1. otmena èna, obi~no iz vi{eg staleà, koja drì do sebe. 2. ènska osoba uop{te; partnerka u plesu. 3. karta za igrawe koja prikazuje kraqicu, tre}a po ja~ini (posle keca i

damar kraqa). 4. u {ahu, najja~a figura, koja se kre}e u oba pravca po horizontalnim i po vertikalnim redovima i po dijagonali, kraqica. 5. (ob. mn.) igra na {ahovskoj tabli, sa po 12 jednakih figura (okruglih plo~ica) na svakoj strani. y dvorska dama èna u kraqi~inoj pratwi; prva dama supruga predsednika dràve. damar, -a i damar, -a m, mn. damari, gen. mn. damara ‰tur. damarŠ 1. krvna ìla koja pulsira; bilo, puls. 2. podzemni tok vode, vodena ìla. damar, -a m ‰malaj. dammaraŠ hem. svetloùta prirodna prozirna smola tropskog drve}a iz porodice Dipterocarpaceae koje raste u jugoisto~noj Aziji, koristi se u proizvodwi lakova (damar-lak). damarati, -am nesvr{. ‰v. damarŠ kucati, lupati (o krvi, pulsu). damase, -ea m (uob. damase, -ea) ‰fr. damasse od damas damastŠ vrsta tkane svile koja se upotrebqava za postavu kaputa, kostima i sl. damaskija v. demiskiwa. damaskini, damaskina m mn. ‰po gr~kom piscu Damaskinu SuidotuŠ zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVII do XIX veka javqaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damaskiwa v. demiskija. damast, -a m ‰nem. Damast, prema Damasku u SirijiŠ vrsta ukra{ene svilene, vunene ili platnene tkanine koja sluì za dekoraciju name{taja. x damastni. damascirati, damasciram, 3. l. mn. damasciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. damaszieren, prema Damasku u SirijiŠ ukrasiti, ukra{avati zlatom i srebrom metalne predmete, obi~no noève, ma~eve i sl. dambulhana = dabulhana (v.). damga = dagma (v.). damenval, -a m ‰nem. Damenwahl, v. dama, Wahl izborŠ zast. obi~aj na balu da dame biraju partnera s kojim }e plesati. damenizacija, -e ` ‰prema muzi~koj abecedi da-me-ni-po-tu-la-beŠ muz. zast. metod ~itawa nota prema nema~kom pedagogu Graunu, uveden u nastavu pevawa u Nema~koj u prvoj polovini XVII veka.

dan damenkapela, -e ` ‰nem. DamenkapelleŠ ènski salonski orkestar. damin, -a, -o ‰v. damaŠ koji pripada dami, koji se odnosi na damu. z damin gambit {ahovsko otvarawe karakteristi~no po povla~ewu pe{aka pred damom. damla, -e ` ‰tur. damlaŠ pokr. 1. sr~ana ili mo`dana kap, apopleksija. 2. mn. ki{ne kapi koje padaju s krovova. damlaisati se, -i{em se svr{. ‰v. damlaŠ pokr. paralizovati se od kapi, {logirati se. damnatur, -a m ‰lat. damnatur osu|uje seŠ cenzorska oznaka kojom se zabrawuje da se neka kwiga (ili deo u woj) {tampa; supr. imprimatur. Damoklov, -a, -o ‰Damokle, dvoranin kraqa Dionizija Mla|eg, u Sirakuzi u IV veku pre n. e., koga je kraq na gozbi postavio ispod ma~a obe{enog o dlaku, da bi mu pokazao kakva je nesigurnost vlastiŠ u: z Damoklov ma~ opasnost koja neprestano preti, opasna situacija, pretwa. damper, -a m, mn. damperi, gen. mn. dampera ‰engl. dumper, dump truckŠ tehn. 1. kamion s pokretnim delom za teret, koji se nagiwawem moè odjednom isprazniti, kiper (v.). 2. sam ure|aj za istovar takvog tereta. damping, -a m, mn. dampinzi, gen. mn. dampinga ‰engl. dumping od dump baciti, preturitiŠ ekon. prodaja robe ili kakve druge usluge po znatno sniènim cenama kako bi se eliminisala konkurencija i osvojilo novo trì{te. x dampin{ki. dampirati, dampiram, 3. l. mn. dampiraju nesvr{. i svr{. ‰engl. dump, izbacitiŠ prebaciti, prebacivati ra~unarske podatke sa jednog mesta na drugo bez wihove obrade. dampfer, -a m ‰nem. DampferŠ zast. parobrod. damp{if, -a m ‰nem. DampfschiffŠ zast. parobrod. damski, -a, -o ‰v. damaŠ koji pripada dami, koji se odnosi na damu; namewen damama. dan, -a m ‰jap. danŠ sp. nivo, rang koji postiù takmi~ari u isto~nim borila~kim ve{tinama (postoji izme|u 5-og i 10-og nivoa, od 1. do. 5. dobija se crni pojas, od 6. do 8. crveno-beli, 9. i 10. crveni pojas).

325

danajski danajski, -a, -o ‰gr~. Danaoi DanajciŠ koji pripada Danajcima z danajski poklon (dar) podmukao dar koji donosi nesre}u, poklon koga se treba ~uvati (po legendi o trojanskom kowu koga su Danajci, tj. Grci, poklonili Trojancima da bi na taj na~in u{li u opkoqeni grad). danga, -e `, dat. i lok. dangi, gen. mn. dangi ‰v. dagmaŠ ìg za beleèwe stoke; otisak takvog ìga. danickiwa, -e ` ‰prema nema~kom nazivu za poqski grad Gdawsk — DanzigŠ vrsta starinskog revolvera. dansing, -a m ‰engl. dancing od dance igratiŠ 1. ugostiteqski lokal u kome se igra, ple{e. 2. igranka, ples. dansing-bar, -a m ‰v. dansing, barŠ bar u kojem se igra, ple{e. dans makabr ‰fr. danse macabre jeziva igraŠ mrtva~ki ples, sredwovekovni alegorijski prikaz igre u kojoj igraju qudi svih staleà, a koja simboli{e jednakost svih qudi nakon smrti; ~est motiv likovnih i muzi~kih dela. danteovski, -a, -o ‰prema italijanskom pesniku Danteu Aligijeriju (Dante Alighieri, 1265–1321)Š sli~an Danteu; u duhu Danteove poezije, pre svega wegove Boànstvene komedije. danteologija, -e ` ‰v. danteovski, -logijaŠ nauka o Danteu i wegovim delima. dantonovski, -a, -o ‰prema francuskom revolucionaru Dantonu (Georges-Jacques Danton, 1759—1794)Š koji je sli~an Dantonu, koji je kao u Dantona. danuncijada, -e ` ‰po prezimenu D’Anuncio (D'Annunzio)Š 1. ist. avanturisti~ki poduhvat italijanskog kwièvnika Gabrijela D’Anuncija (1863—1938), koji je posle Prvog svetskog rata kao legionar vladao Rijekom vi{e od godinu dana. 2. fig. sme{na avantura, jeftina pustolovina. dar, -a m ‰ar. darŠ 1. ku}a, zemqa. 2. prav. ugovor kojim se neko pravo ustupa, daruje drugome bez otplate. dara, -e ` ‰tur. dara od ar. tarhŠ teìna materijala za pakovawe koja se odbija od ukupne teìne neke robe; z pre{la dara meru pretera-

326

darmar lo se; skupqa dara nego mera ve}i je tro{ak (ili {teta) nego korist. darbar, -a m ‰engl. durbar od ind. darbarŠ ist. 1. u Indiji i drugim engleskim isto~nim kolonijama skup{tina koju saziva najvi{a dràvna vlast. 2. sve~ani prijem kod indijskog raxe ili potkraqa. darvinizam, -zma m ‰engl. Darwinism, prema DarwinŠ biol. teorija engleskog prirodwaka ârlsa Darvina (1809–1882) o evoluciji biqnih i ìvotiwskih vrsta putem prirodne selekcije, tj. odràvawa u ìvotu najsposobnijih u borbi za opstanak. darvinist(a), -e m, mn. darvinisti ‰v. darvinizamŠ pristalica Darvinovog u~ewa, sledbenik darvinizma. darvinisti~ki, -a, -o ‰v. darvinist(a)Š koji se odnosi na darvinizam ili darviniste. dargin prid. indekl. ‰tur. darg›nŠ pokr. prgav, qut, razdra`qiv. darginluk, -a m, mn. darginluci, gen. mn. darginluka ‰tur. darg›nl›k, v. darginŠ pokr. 1. temperamentnost, èstina. 2. prgavost, razdra`qivost. darda, -e ` ‰ital. dardo strelaŠ 1. voj. lako kopqe. 2. ko~i}, omawe par~e drveta pobodeno u zemqu kao znak granice, me|e, zabrane i sl. 3. vrsta karta{ke igre. 4. figura u kartawu kad se na|u tri karte iste boje pore|ane po vrednosti. dardagan prid. indekl. ‰tur. darmadag›n, dardaganŠ pokr. rasut, razbacan, rasejan. darik, -a m, mn. darici, gen. mn. darika ‰gr~. Dareikos (stater) Darijev nov~i}Š ist. staropersijski zlatan novac, nazvan po persijskom kraqu Dariju. darker, -a m, mn. -i ‰engl. dark tamanŠ pripadnik omladinskog stila odevawa u kome preovladava crna boja. darling, -a m ‰engl. darlingŠ 1. qubimac, miqenik. 2. (u obra}awu) dragi, draga, du{o moja. darma, -e ` ‰sanskr. dharma zakonŠ 1. po hinduisti~koj filozofiji, op{ti princip koji upravqa svemirom. 2. ispravno pona{awe. darmar, -a m (i dar-mar) ‰tur. tarumar od pers. tar-u marŠ nered, pometwa, mete`; ono {to je nesre|eno, izme{ano, ispreturano.

darmol darmol, -ola m ‰fabri~ko ime, od nem. Darm crevoŠ farm. zast. vrsta industrijski proizvedenog leka za ~i{}ewe. darsonvalizacija, -e ` ‰prema francuskom fizi~aru @. D’Arsonvalu (Jacques-Arsene d'Arsonval, 1851–1940)Š med. terapija strujom visoke frekvencije koja se koristi u le~ewu nervnih i dr. oboqewa; up. galvanizacija (2). darul-mualimin, -ina m ‰tur. darulmuallimin od ar. dar ku}a, mua'llimin u~iteqŠ {kola za mualime (v.), u~iteqska {kola. dasimetar v. dazimetar. daskal, -a i ob. daskal, -a m, mn. daskali, gen. mn. daskala ‰gr~. didaskalosŠ zast. u~iteq, nastavnik. x daskalski i daskalski. daskalica, -e i daskalica, -e ` ‰v. daskalŠ zast. u~iteqica, nastavnica. data- v. dejta-. datacija, -e ` ‰lat. datatioŠ 1. stavqawe datuma na pismo ili kakav dokumenat. 2. odre|ivawe vremena nastanka nekog spisa, umetni~kog dela, arheolo{kog nalaza i dr. 3. prav. formula kojom se ozna~ava mesto i vreme sklapawa pravnog ~ina, odnosno izdavawa isprave o wemu. dativ, -a i dativ, -a m ‰lat. dativus (casus) pade` davawa, prema gr~. dotike (ptosis)Š gram. pade` koji sluì za iskazivawe namene, ciqa, tre}i pade`; odgovara na pitawe kome, ~emu. x dativni i dativni. datizam, -a m ‰gr~. Datismos, prema Datisu, vojskovo|i persijskog kraqa DarijaŠ neob. jezi~ke pogre{ke govornika kome jezik kojim se sluì nije materwi. datirati, datiram, 3. l. mn. datiraju = datovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. datareŠ 1. staviti, zapisati datum. 2. odrediti datum nastanka, postanka ~ega (npr. neke pojave, nekog spisa i sl.). 3. poticati, postojati od neke vremenske granice. dato pril. ‰lat. de dato od danasŠ bank. trg. danas, od danas, od dana potpisa; obavezna oznaka u bankarskim i trgova~kim poslovima pomo}u koje se odre|uje dan pla}awa. datovati = datirati (v.). dato-menica, -e ` ‰v. dato, menicaŠ bank. trg. menica kojoj rok pla}awa te~e od dana izdavawa.

dahija datoteka, -e `, dat. i lok. datoteci, gen. mn. datoteka ‰lat. i engl. data podaci, v. -tekaŠ ra~. skup upisanih podataka ili informacija koje imaju svoje ime i mogu se ~itati pomo}u ra~unara, fajl. datula, -e ` ‰venec. datolo (ital. dattero), prema gr~. daktylos prstŠ bot. vrsta palme Phoenix dactylifera i wen plod, urma. datum, -a m, mn. -i ‰lat. datum dato, napisanoŠ 1. odre|eno kalendarsko vreme (dan, mesec, godina). 2. fig. vaàn doga|aj, pojava koju treba pamtiti. datumski, -a, -o ‰v. datumŠ koji se odnosi na datum; y datumska granica geogr. linija na Zemqinoj kugli iza koje se smatra da po~iwe novi dan, pribli`no odgovara 180. meridijanu. daturin, -ina m ‰sanskr. dhatturaŠ hem. alkaloid koji se dobija iz semena ku`waka, tatule. daun, -a m ‰engl. down doleŠ fam. depresija, poti{tenost; z biti u daunu biti neraspoloèn, lo{e voqe. daunlodirati, daunlodiram, 3. l. mn. daunlodiraju nesvr{. i svr{. v. daunloudovati. daunloud, -a m ‰engl. downloadŠ ra~. proces povezivawa i preuzimawa datoteke (fajla) iz udaqenog kompjutera. daunloudovati, -dujem svr{. i nesvr{. ‰engl. downloadŠ ra~. preuzeti/preuzimati datoteku (fajl) sa udaqenog kompjutera. Daunov sindrom ‰po engleskom lekaru X. L. H. Daunu (Down, 1828–1896)Š = mongolizam (v.). dafin, -ina m i dafina, -e ` ‰gr~. daphneŠ bot. lovor, lovorovo drvo, Elaegnus angustifolia. x dafinov. dafnija, -e ` ‰nlat. daphniaŠ zool. vrsta ra~i}a koji ìvi u slatkim vodama, vodenbuha, Daphnia pulex. dafnomantija, -e ` ‰gr~. daphne lovor, -mantijaŠ proricawe sudbine uz pomo} lovorove grane ba~ene u vatru. dahabeter v. dabeter. dahija, -e m, gen. mn. dahija ‰tur. day› ratni junakŠ 1. ist. jedan od ~etvorice jani~arskih stare{ina koji su u Srbiji 1801. god. prigrabili vlast. 2. fig. nasilnik, silexija. x dahijski.

327

dahiluk dahiluk, -a m, mn. dahiluci, gen. mn. dahiluka ‰tur. day›l›k juna{tvoŠ 1. ist. dahijska vlast, dahijsko zvawe. 2. fig. nasilni{tvo, silexijstvo. dacar, -ara = dacijer, -a m ‰venec. dazier, v. dacijaŠ ist. ubira~ dacije, carinik. dacija, -e ` ‰ital. dazioŠ 1. carina. 2. porez, da`bina. dacit, -a m ‰nem. Dazit, prema Dacia, anti~ki naziv za dana{wu RumunijuŠ miner. eruptivna povr{inska stena, sastavqena prete`no od kremena, amfibola i angita. da~a, -e `, gen. mn. da~a ‰rus. da~aŠ ku}a koja sluì za odmor, letwikovac. DVD /di-vi-di/, -ija m ‰engl. DVD, skr. od Digital Video DiscŠ ra~. vrsta kompakt diska s koga se na monitoru mogu gledati filmovi, televizijske emisije i sl. D-dur v. de. de- ‰lat. de-, fr. de-Š kao prefiks ozna~ava suprotnu radwu od one koja je ozna~ena osnovnom re~ju, odstrawivawe, udaqavawe, prekidawe, ukidawe ranijeg stawa; od-, raz-, ne-. de s indekl. ‰nem. D /de/Š muz. naziv za drugi ton dijatonske lestvice, re. y de-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton D; de-mol molski tonalitet ~iji je osnovni ton D, a koji odgovara ef-duru. deagrarizacija, -e ` ‰v. de-, agrarizamŠ soc. pove}awe udela nepoqoprivrednog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu. deaktivirati, deaktiviram, 3. l. mn. deaktiviraju svr{. ‰v. de-, aktiviratiŠ 1. u~initi da ne{to vi{e ne bude aktivno; iskqu~iti iz pogona ili dejstva. 2. voj. onemogu}iti (mini, bombi i sl.) da eksplodira, ob. skidawem upaqa~a. deambulatorijum, a m (i deambulatorij, -a) m ‰srlat. deambulatorium, prema deambulare i}i u {etwuŠ arhit. u sredwovekovnim crkvama, otvoren hodnik oko kojeg se niù kapele. deartikulacija, -e ` ‰nlat. dearticulatio, v. de-, artikulacijaŠ med. i{~a{ewe, uganu}e. deba, -e ` = debe, -eta s ‰tur. debbe od ar. dabba meh, tikvaŠ pokr. okrugli drveni ili bakarni sud s poklopcem u kome se nosi sir, kajmak, med i dr.

328

debet debager, -a m ‰engl. debugger, v. debagovatiŠ ra~. program ili komponenta programa koja pomaè u otkrivawu gre{aka u ra~unarskim programima. debagirati, debagiram nesvr. i svr. (gl. im. debagirawe, -a s) v. debagovati, -a s). ‰engl. debug odstrawivati gre{ke, de-, prefiks za negaciju + bug, gre{kaŠ ra~. otkriti, otkrivati gre{ke u ra~unarskim programima. debagovati, -ujem i debagirati, debagiram nesvr{. i svr{. ‰engl. debug odstrawivati gre{ke, de-, prefiks za negaciju, v. bag1Š ra~. otkriti, otkrivati gre{ke u ra~unarskim programima. debakl, -a m ‰fr. debacleŠ 1. finansijska propast, bankrot. 2. teàk poraz, veliki neuspeh, krah, slom. debalaà, -e ` ‰fr. deballageŠ 1. raspakivawe robe, va|ewe iz omota. 2. ispitivawe raspakovanog sadràja. debalans, -a m, mn. -i ‰v. de-, balansŠ 1. naru{avawe ravnoteè, neuravnoteènost, neujedna~enost. 2. ekon. gubitak uravnoteènosti u poslovawu, npr. izme|u uvoza i izvoza, ili prihoda i izdataka. debalkanizovati, -ujem = debalkanizirati, debalkaniziram, 3. l. mn. debalkaniziraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, balkanizovatiŠ ukloniti, uklawati balkanske crte, profiniti, evropeizirati. debarkman, -ana m ‰fr. debarquementŠ pom. istovar robe sa broda, iskrcavawe robe. debata, -e `, gen. mn. debata ‰nem. Debatte od fr. debatŠ rasprava, prepirka, diskusija. debatni, -a, -o ‰v. debataŠ koji se odnosi na debatu, koji je u vezi s debatom. y debatni klub mesto na kojem se sastaju qudi samo radi diskusija, ne sprovode}i svoje ideje u delo. debatovati, -ujem nesvr{. ‰fr. debattreŠ voditi debatu, raspravqati, diskutovati. debe v. deba. debelacija, -e ` ‰srlat. debellatio, prema debellare porazitiŠ voj. potpuno uni{tewe neprijateqa u ratu. debet, -a m ‰lat. debet dugujeŠ u kwigovodstvu oznaka za rubriku dugovawa, œduguje seŒ.

debi debi, -ija m (uob. debi) ‰fr. debutŠ 1. prvi javni nastup, prvi izlazak pred publiku (npr. u pozori{tu, na igrali{tu i sl.). 2. zast. formalno predstavqawe mlade ène otmenom dru{tvu. debil, -ila m, mn. debili, gen. mn. debila ‰lat. debilis slabŠ 1. med. onaj koji boluje od debilnosti, slaboumnik. 2. fam. budala, glupak. debilan, -lna, -lno ‰v. debilŠ umno nesposoban, slabouman. debilitacija, -e ` ‰lat. debilitatioŠ slabqewe, postajawe nemo}nim. debilnost, -i ` ‰v. debilŠ 1. med. najblaì stepen mentalne zaostalosti, koja moè biti uro|ena ili ste~ena zbog organskih o{te}ewa ili bolesti nervnog sistema. 2. àrg. glupo pona{awe, nezrelost, nedoraslost. debirokratizacija, -e ` ‰v. de-, birokratizacijaŠ nastojawe da se iz nekog rada ukloni birokratski postupak. debirokratizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, birokratizovatiŠ ukloniti, uklawati birokratske pojave, smawiti uticaj birokratije u dru{tvu. debitant, -a m, mn, debitanti, gen. mn. debitanata (`. debitantkiwa, -e) ‰fr. debutant, v. debiŠ onaj koji prvi put javno nastupa. debitovati, -ujem svr{. ‰fr. debuterŠ prvi put javno nastupiti, pojaviti se prvi put pred publikom (npr. kao glumac, peva~ i sl.). debitor, -a m, mn. -i ‰lat. debitor od debere dugovatiŠ prav. du`nik. deblokada, -e ` ‰v. de-, blokadaŠ uklawawe blokade, osloba|awe od blokade. deblokirati, deblokiram, 3. l. mn. deblokiraju svr{. ‰fr. debloquer, v. de-, blokiratiŠ 1. ukloniti, skinuti blokadu, opsadu kakvog mesta. 2. ukloniti prepreke, osloboditi prolaz. 3. bank. osloboditi, ponovo dozvoliti, otvoriti (ra~un i sl.). debordaà, -e ` ‰fr. debordage, prema deborder iskrcatiŠ pom. iskrcavawe s broda. debrecinka, -e `, dat. i lok. debrecinki, gen. mn. debrecinki ‰prema ma|arskom gradu DebrecinuŠ vrsta kobasice, sli~na hrenovki ali debqa.

deveku{a deva1, -e `, gen. mn. deva ‰tur. deveŠ kamila. x devin. deva2, -e m ‰sanskr. devaŠ rel. 1. bog, dobri duh ili niè boànstvo u Iranu i Indiji (~esto i naziv za trojstvo: Brahma, Vi{nu i [iva). 2. zli duh, demon u persijskoj religiji. devalvacija, -e ` ‰nlat. devalvatio, v. devalviratiŠ 1. ekon. smawewe zvani~ne, nominalne vrednosti valute (v.). 2. fig. gubqewe vrednosti ili ugleda, obezvre|ivawe. devalvirati, devalviram, 3. l. mn. devalviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. devalvieren, v. de-, lat. valere vredetiŠ 1. ekon. sprovesti, sprovoditi devalvaciju; supr. revalvirati. 2. fig. smawiti ili izgubiti vrednost, ugled (o stvarima i osobama); obezvrediti. devalorizacija, -e ` ‰v. de-, valorizacijaŠ opadawe vrednosti, smawewe ili oduzimawe vrednosti, obezvre|ivawe. devaluacija, -e ` ‰v. de-, valuacijaŠ odbrambeni psihi~ki mehanizam oduzimawa emotivne vrednosti nekoj osobi ili pojavi. devalutacija, -e ` ‰v. de-, valutacijaŠ ekon. privremeno napu{tawe zvani~nog kursa nacionalne nov~ane jedinice do odre|ivawa novog kursa. devanagari, -ija m ‰sanskr. devanagari, v. deva2, nagara pisaweŠ indijsko pismo od oko 50 znakova, kojim se pi{u sanskrt i ve}ina severnoindijskih jezika. devar, -a m ‰tur. devr-i iskat od pers. dawr okretawe, isqat oboriti, ukinutiŠ islamski verski obi~aj po kojem se povodom ne~ije smrti novcem dariva sirotiwa za otkup pokojnikove du{e. devarvarizovati, -ujem = devarvarizirati, devarvariziram, 3. l. mn. devarvariziraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, varvarizovatiŠ suzbiti, suzbijati varvarstvo, osloboditi varvarskih obi~aja, civilizovati. devastacija, -e ` ‰lat. devastatioŠ pusto{ewe, uni{tewe, razarawe. devastirati, devastiram, 3. l. mn. devastiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. devastareŠ (o)pusto{iti, razoriti, razarati; raznim neprimerenim radovima uni{titi, uni{tavati lepotu ~ega. deveku{a = devku{ (v.).

329

developman developman, -ana m ‰fr. developpementŠ 1. voj. razvijawe vojne jedinice na odre|enom prostoru, terensko razvijawe jednog odreda ili armije. 2. arhit. detaqan prikaz kakve gra|evine u planu sa svim pojedinostima. devendel ‰tur. develden od sre}eŠ pokr. samo u: z od devendela oduvek, odvajkada. devenisati, v. deverati. dever, -a m ‰tur. devir od ar. dawrŠ pokr. ìvotna borba, ìvotne tegobe; muka, nevoqa, kubura. deverati, -am nesvr{. ‰v. deverŠ pokr. mu~iti se, te{ko ìveti, kuburiti. deverbal, -ala m = deverbativ, -a m ‰v. de-, verbum re~, glagolŠ gram. re~ izvedena od glagola. lat.

deverbalan, -lna, -lno = deverbativan, -vna, -vno ‰v. de-, lat. verbum re~, glagolŠ gram. izveden od glagola. deverika, -e `, dat. i lok. deverici, gen. mn. deverika ‰ma|. deverŠ zool. vrsta slatkovodne ribe iz porodice {arana, siw, Abramis brama. deviza, -e ` ‰fr. deviseŠ 1. parola, lozinka, geslo; kratka mudra izreka koja sluì kao rukovode}e pravilo u ìvotu. 2. geslo u heraldici, uz grb, na zastavi, na medaqama, odlikovawima i dr. 3. (mn.) bank. strana, konvertibilna valuta. 4. ekon. kratkoro~no potraìvawe, menica ili ~ek koji glasi na stranu valutu. 5. u zlatarstvu ìg zlatara, wegova marka. devizni, -a, -o ‰v. deviza (3)Š koji se odnosi na devize, koji se obavqa stranom valutom. y devizni ra~un bank. teku}i ra~un na koji se upla}uje samo konvertibilna strana valuta; devizni reìm skup pravila i zakona kojima se reguli{u odnosi u me|unarodnom nov~anom poslovawu; devizna kvota ograni~eni izvoz i uvoz strane valute, koji odre|uje nacionalna banka ili ministarstvo finansija. devijacija, -e ` ‰lat. deviatioŠ 1. odstupawe, skretawe, zastrawivawe, otklon od predvi|enog obi~aja, mesta ili pravca. 2. mat. razlika izme|u jedne od niza posmatranih vrednosti i wihovog proseka. 3. anat. y devijacija nosne pregrade iskrivqenost nosne pregrade (septuma), uro|ena ili izazvana povredom, koja za-

330

devolucioni tvara jednu od dveju nozdrva, a moè se ukloniti hirur{kim putem. devinkulacija, -e ` ‰v. de-, vinkulacijaŠ bank. poni{tewe vinkulacije (v.). devinkulirati, devinkuliram, 3. l. mn. devinkuliraju svr{. ‰v. de-, vinkuliratiŠ bank. poni{titi vinkulaciju. devirginacija ‰v. de-, lat. virgo devicaŠ = defloracija (v.). Devis-kup, -a = Devisov kup ‰prema osniva~u Kupa, Amerikancu Dvajtu Devisu (Dwight F. Davis, 1879–1945)Š sp. najpoznatije me|unarodno takmi~ewe u tenisu, u kome najboqa nacionalna ekipa dobija prelazni pehar. Devisov kup v. Devis-kup. devitalizacija, -e ` ‰v. de-, vitalizacijaŠ umrtvqivawe, beìvotnost; supr. vitalizacija. devitalizovati, -ujem (i devitalizirati, devitaliziram, 3. l. mn. devitaliziraju) svr{. ‰v. de-, vitalizovatiŠ umrtviti, oduzeti osobine ìvotnosti. devku{, -a m = deveku{a, -e ` ‰tur. deve kusu ptica koja li~i na kamiluŠ pokr. 1. noj. 2. velika ptica, pti~urina. devlet, -a m ‰tur. devlet od ar. dawla vlast, gospodstvoŠ pokr. 1. carevina, carstvo; sultanova vlast; sultanova vlada, vezirsko ve}e. 2. sre}a, blagostawe, rasko{. devletluk, -a m, mn. devletluci, gen. mn. devletluka ‰v. devletŠ pokr. dobro, sre}a, blagostawe. devletovati, -ujem nesvr{. ‰v. devletŠ pokr. uìvati u sre}i, ìveti u blagostawu. devolvirati, devolviram, 3. l. mn. devolviraju svr{. ‰lat. devolvereŠ prav. 1. neku pravnu stvar izneti pred vi{i forum. 2. preneti ne{to na drugog, ostaviti u nasledstvo. devolucija, -e ` ‰lat. devolutio kotrqawe nizbrdoŠ 1. prav. ostavqawe u nasledstvo, prenos nekog nasle|enog prava ili imawa. 2. biol. pogor{awe vrste; supr. evolucija. devolucioni, -a, -o (i devolucijski, -a, -o) koji se odnosi na devoluciju. y devoluciono pravo pravo nasledstva po kojem, ako umre jedan od supru`nika, celokupno imawe pripada deci; devolucioni rat ist. rat u ciqu izbaci-

devon vawa suparni~ke dràve iz tre}e zemqe (npr. Francuske protiv [panaca u Belgiji i Holandiji u XVI veku). devon, -ona m ‰prema engleskoj pokrajini DevonuŠ geol. devonski period (v.). devonski, -a, -o ‰v. devonŠ koji se odnosi na devon. y devonski period geol. ~etvrto razdobqe paleozoika (v.), u kome se javqaju mnogobrojne ribe i prve prave kopnene biqke i vodozemci. devotan, -tna, -tno ‰lat. devotusŠ posve}en bogu, poboàn, smeran. devocija, -e ` ‰lat. devotio, prema devovere predano po{tovatiŠ 1. posve}enost, predanost bogu, pobo`nost. 2. kod katolika izraz pobo`nosti, posebno molitva koja se obavqa u samo}i. devtero-, v. deuterodegaìrati, degaìram, 3. l. mn. degaìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. degagerŠ 1. osloboditi, rasteretiti koga kakve obaveze. 2. sp. u fudbalu, ponovo ubaciti loptu u igru posle gol-auta. 3. sp. u ma~evawu, osloboditi ma~ od protivnikovog ma~a. dega`man, -ana m ‰fr. degagementŠ 1. oslobo|ewe od neke obaveze, rastere}ewe. 2. omawa prostorija koja sluì za ostavqawe raznih predmeta. 3. sp. oslobo|ewe ma~a od protivnikovog ma~a. degazacija, -e ` ‰v. de-, gasŠ voj. uklawawe otrovnih gasova; ~i{}ewe kraja, ode}e i razli~itih predmeta zaga|enih otrovom. degausacija, -e ` ‰v. de-, gausŠ demagnetizacija brodskog magnetskog poqa radi za{tite broda od dejstva oru`ja snabdevenog magnetskim upaqa~ima. degdisati, -i{em svr{. ‰tur. degd› od degmekŠ pokr. 1. pripasti, dopasti (kome). 2. prispeti, dospeti. 3. naleteti (na koga), sresti, potrefiti. degen, -ena m ‰skr. od degenerikŠ àrg. glupak, kreten. degenek, -a m, mn. degeneci, gen. mn. degeneka ‰tur. degnekŠ zast. 1. {tap za batinawe, batina. 2. udarac batinom. degenerativan, -vna, -vno ‰nlat. degenerativusŠ koji predstavqa degeneraciju; koji je pra}en degeneracijom, slabqewem, izopa~avawem.

degres degeneracija, -e ` ‰lat. degeneratio, v. degenerisati seŠ 1. proces opadawa, slabqewa biolo{kih i psihi~kih osobina biqke, ìvotiwe, ~oveka (ili pojedinih wihovih organa) tokom ìvota, starewe. 2. postepeno zaostajawe nekog roda, vrste, zajednice, izro|avawe, izopa~avawe. degenerik, -a m, n. degenerici, gen. mn. degenerika ‰v. degeneracijaŠ 1. med. degenerisan, fizi~ki i umno zakr`qao ~ovek; potomak koji je gori od svojih roditeqa, izrod. 2. ekspr. nakaza, ~udak; glupak, kreten. degenerisati se, -i{em se svr{. i nesvr{. ‰lat. degenerareŠ izroditi se, izro|ivati se, (is)kvariti se, (iz)gubiti dobre osobine predaka. degermanizacija, -e ` ‰v. de-, germanskiŠ 1. proces uklawawa nema~kih elemenata iz jezika. 2. osloba|awe od nema~kog uticaja u javnom i narodnom ìvotu. degluticija, -e ` ‰lat. deglut(t)ire progutatiŠ fiziol. potiskivawe hrane i pi}a u jedwak i èludac radom zuba, vilice i mi{i}a, gutawe. degolizam, -zma m ‰prema prezimenu De Gaulle, fr. gaullismeŠ politika i ideologija francuskog generala i dràvnika [arla de Gola (1890–1970). degolist(a), -e m, mn. degolisti ‰v. degolizam, fr. gaullisteŠ pristalica degolizma. degolisti~ki, -a, -o ‰v. degolist(a)Š koji se odnosi na degolizam i degoliste. degradacija, -e ` ‰lat. degradatio od degradatus sniènŠ 1. smawivawe, sniàvawe nekog svojstva; kvarewe, propadawe. 2. u slu`bi prelazak s vi{eg na niì poloàj, skidawe s poloàja (naj~e{}e po kazni); li{ewe ~ina u vojsci, vra}awe na niì ~in. degradirati, degradiram, 3. l. mn. degradiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. degradere, v. de-, gradus stepenŠ 1. sprovesti, sprovoditi degradaciju, kvariti, obezvre|ivati. 2. vratiti na niì ~in ili poloàj u slu`bi; oduzeti ~in (oficiru). degras, -a m ‰fr. degras, prema degraisser odmastitiŠ mast za {tavqewe koè. degres, -a m ‰lat. degressus prema degredi si}i, spustiti seŠ odlazak, povla~ewe; supr. progres.

331

degresivan degresivan, -vna, -vno ‰v. degresijaŠ koji se polako smawuje, sniàva, koji ide od ve}eg ka mawem. degresija, -e ` ‰srlat. degressio, prema degredi si}i, spustiti seŠ postepeno smawivawe nekog svojstva ili koli~ine, opadawe, silazno kretawe. degrmenxija, -e m ‰tur. degirmenci od degirmen mlinŠ pokr. vodeni~ar, mlinar. degumirati, degumiram, 3. l. mn. degumiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. degommer, v. de-, gumaŠ 1. osloboditi, osloba|ati od gume (ili lepka), ukloniti gumu s ~ega. 2. u obradi tekstila ukloniti gumeni sloj (naj~e{}e sa svile ili pre|e) kuvawem u sapunici. degustator, -a m, mn. -i ‰v. degustiratiŠ stru~wak koji procewuje kvalitet vina i prehrambenih proizvoda probawem i odre|ivawem ukusa, mirisa, boje i drugih va`nih osobina. x degustatorski. degustacija, -e ` ‰lat. degustatio, v. degustiratiŠ probawe jela i pi}a radi ocewivawa kvaliteta ili da bi se kupci upoznali s novim proizvodom. degustirati, degustiram, 3. l. mn. degustiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. degustare, v. de-, gustare probati, prema gustus ukusŠ probati, okusiti neko jelo ili pi}e. degutantan, -tna, -tno ‰fr. degoutantŠ gadan, neukusan, odvratan. degutirati, degutiram, 3. l. mn. degutiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. degouterŠ izazvati, izazivati ose}aj ga|ewa, odvratnosti; odvratiti, odvra}ati nekoga od ne~ega. dedalije, dedalija ` mn. ‰gr~. DaidalaŠ ist. beotske sve~anosti prire|ivane u staroj Gr~koj u ~ast bogiwe Here. dedalski, -a, -o ‰prema gr~. Daidalos Dedal, Ikarov otacŠ 1. mitol. koji je svojstven Dedalu. 2. koji je neograni~enog duha, slobodouman, poletan; umetni~ki, lepo izra|en. dedivinizacija, -e ` ‰lat. dedivinatio, v. de-, divinizacijaŠ proces oduzimawa, uklawawa boànskih osobina. dedikator, -a m, mn. -i ‰nlat. dedicator, prema lat. dedicare posvetitiŠ onaj koji nekome ne{to zave{tava, posve}uje.

332

de`mek dedikacija, -e ` ‰lat. dedicatio, prema dedicare posvetitiŠ posveta, posve}ivawe, poklawawe, poklon, zave{tawe. dedicirati, dediciram, 3. l. mn. dediciraju svr{. ‰lat. dedicareŠ neob. posvetiti, pokloniti s posvetom, zave{tati. dedlajn, -a m ‰engl. deadlineŠ posledwi, krajwi rok do kojeg se mora obaviti, izvr{iti kakav posao. dedo, -e m ‰tur. dede dedaŠ pokr. 1. hip. od dervi{. 2. uop{te za oslovqavawe starijeg muslimana iz po{tovawa. dedukovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. deducere, v. de-, ducere voditi, donositiŠ do}i, dolaziti do zakqu~ka, izvesti zakqu~ak, zakqu~i(va)ti metodom dedukcije. deduktivan, -vna, -vno ‰v. dedukcijaŠ koji se odnosi na dedukciju, koji se sluì dedukcijom; supr. induktivan. dedukcija, -e ` ‰lat. deductioŠ zakqu~ak dobijen, izveden iz op{tih sudova, zakqu~ivawe od op{teg ka pojedina~nom; supr. indukcija. deeskalacija, -e ` ‰v. de-, eskalacijaŠ 1. smawewe, ublaàvawe ratnih operacija; delimi~no povla~ewe trupa sa fronta. 2. ublaàvawe uop{te, popu{tawe, smirewe. deeskalirati, deeskaliram, 3. l. mn. deeskaliraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, eskaliratiŠ (iz)vr{iti deeskalaciju, postepeno smawiti ili ublaìti. deetatizacija, -e ` ‰v. de-, etatizacijaŠ smawewe dràvnog u~e{}a u dru{tvu, redukovawe dràvnog aparata i ograni~avawa wegove mo}i. deà vi indekl. ‰fr. deja vu ve} vi|enoŠ 1. ono {to je ve} vi|eno; staromodno, iza{lo iz mode. 2. psih. iluzija da je sada{wi trenutak ve} jednom postojao i doìvqen, da se ne{to i ranije dogodilo, ili da je ~ovek ve} bio na odre|enom mestu. 3. u parapsihologiji: verovawe u sposobnost da se prepoznaju mesta, osobe i de{avawa u kojima onaj koji to doìvqava nije mogao prisustvovati. deèla, -e ` ‰sloven. deèla zemqa, dràvaŠ {aqivi ili ironi~ni naziv za Sloveniju. de`mek, -a m ‰tur. desmekŠ oniì zdepast ~ovek.

de`mekav de`mekav, de`mekast, -a, -o ‰v. de`mekŠ omalen a debeo, puna~ak; mekan, mlitav. deùran, -rna, -rno ‰v. deùratiŠ koji je odre|enog dana ili u odre|eno vreme na poslu, koji duè ili kra}e po slu`benoj du`nosti ostaje u slu`benim prostorijama. deùrati, -am nesvr{. ‰fr. etre de jour biti na du`nostiŠ biti odre|enog dana ili u odre|eno vreme u slu`benim prostorijama, biti deùran. deùrni, -og(a) m (poimeni~eni pridev) ‰v. deùratiŠ onaj koji je deùran. deùrstvo, -stva s ‰v. deùratiŠ du`nost, obaveza onoga koji deùra. dez- ‰fr. des-, des-Š v. de-. dezavuisati, -i{em svr{. ‰fr. desavouerŠ 1. pore}i ~ije tvrdwe, odre}i, osporiti ~iju ovla{}enost. 2. ne priznati, odre}i se koga, ne pruàti podr{ku. 3. opovrgnuti koga, naterati koga u la`. dezagregacija, -e ` ‰v. dez-, agregacijaŠ 1. rastvarawe, razjediwavawe, raspad. 2. geol. deqewe kristalne stene ili pe{~anika na pojedina~ne slojeve, kristale, zrnca peska i sl. dezaktivirati v. deaktivirati. dezangaòvati (se), -ujem (se) svr{. ‰v. dez-, angaòvatiŠ prekinuti kakav anga`man, re{iti se kakve obaveze, osloboditi se du`nosti. dezen v. desen. dezenirati v. desenirati. dezert nepr. v. desert. dezertni nepr. v. desertni. dezerter, -era m, mn. dezerteri, gen. mn. dezertera ‰fr. deserteurŠ 1. voj. onaj koji samovoqno napusti vojnu slu`bu, koji se ne vrati na vojnu du`nost u propisanom roku, vojni begunac. 2. fig. onaj koji izbegava svoje gra|anske ili dru{tvene du`nosti, koji napusti povereni poloàj. x dezerterski. dezertirati, dezertiram, 3. l. mn. dezertiraju svr{. ‰fr. deserterŠ 1. voj. samovoqno napustiti vojsku, pobe}i iz vojske. 2. fig. pobe}i od neke obaveze, izvu}i se. dezertifikacija, -e ` ‰engl. desertification, prema lat. desertum pustiwa, v. -fikacijaŠ pro-

dezinformacija ces pretvarawa polupustiwske zone u pustiwsku. dezignacija, dezignativan, dezignirati v. designacija, designativan, designirati. dezideologizacija, -e ` ‰v. dez-, ideologizovatiŠ nastojawe da se iz dru{tvenog ìvota, obrazovawa i kulture odstrane ideolo{ki nametnuti, doktrinarni pogledi na svet. deziderabilan, -lna, -lno ‰lat. desiderabilisŠ neob. poèqan, prièqkivan. deziderata, -a s mn. ‰lat. desiderata, mn. od desideratum, v. dezideratumŠ 1. ono {to se èli, traène, potrebne stvari; uslovi koje treba ispuniti. 2. (u bibliotekarstvu) kwige ili ~lanci koje treba nabaviti. dezideratum, -a m ‰lat. desideratum èqenŠ poèqna, traèna, potrebna stvar. dezinsekcija, -e ` ‰v. dez-, insektŠ uni{tavawe {tetnih insekata u prostorijama, na ode}i ili na telu. dezintegracija, -e ` ‰v. dez-, integracijaŠ 1. raspadawe, razjediwewe, razbijawe. 2. fiz. spontano raspadawe radioaktivnih atoma. 3. geol. drobqewe, fragmentacija neke stene pod uticajem erozije. dezintegrisati (se), -i{em (se) svr{. i nesvr{. ‰v. dez-, integrisatiŠ razdvojiti, razdvajati, rastaviti, razbiti; raspasti se, raspadati se, razi}i se. dezintoksikacija, -e ` ‰v. dez-, intoksikacijaŠ med. 1. ~i{}ewe organizma od otrovnih ili {kodqivih materija. 2. odvikavawe od opojnih droga. dezintoksikovati, -ujem i dezintoksicirati, dezintoksiciram, 3. l. mn. dezintoksiciraju svr{. i nesvr{. ‰v. dezintoksikacijaŠ med. vr{iti, izvr{iti dezintoksikaciju. dezinfekcija, -e ` ‰v. dez-, infekcijaŠ med. uni{tavawe zaraznih klica hemijskim, fizi~kim i mehani~kim sredstvima, raskuìvawe. dezinfikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dez-, lat. inficere zagaditi, zarazitiŠ vr{iti dezinfekciju, raskuì(va)ti. dezinflacija v. deflacija. dezinformacija, -e ` ‰v. dez-, informacijaŠ pogre{no obave{tavawe, neta~an podatak, namerno ili usled gre{ke.

333

dezinformisati dezinformisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. dez-, informisatiŠ dati, davati la`ne informacije, pogre{no informisati. dezmo- ‰gr~. desmos vezaŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se izraz odnosi na vezivno tkivo. dezmografija, -e ` ‰v. dezmo-, -grafijaŠ anat. opisivawe ìla i spletova. dezmoid, -ida m ‰v. dezmo-, -oidŠ med. ~vrsti, ìlavi tumor od vlaknastog tkiva koji ne metastazira. dezmologija, -e ` ‰v. dezmo-, -logijaŠ anat. izu~avawe ìla, tetiva i vezivnog tkiva. dezmopatija, -e ` ‰v. dezmo-, -patijaŠ med. oboqewe ìla ili vezivnog tkiva. dezodorans, -a m, mn. -i ‰nem. Desodorant, v. dez-, lat. odorare mirisatiŠ kozmeti~ko sredstvo koje sluì za odstrawivawe neprijatnog mirisa, pre svega od znoja. dezodorizacija, -e ` ‰fr. desodoriser, v. dez-, lat. odorare mirisatiŠ uklawawe neprijatnih, nepoèqnih mirisa iz prostorija, sa stvari ili qudi. dezoksidator, -a m ‰v. dezoksidacijaŠ hem. elemenat koji izdvaja kiseonik iz jediwewa. dezoksidacija, -e ` ‰v. dez-, oksidacijaŠ hem. osloba|awe od kiseonika, izvla~ewe kiseonika. dezoksiribonukleinska kiselina ‰v. dez-, gr~. oxys o{tar, fr. ribose (vrsta {e}era), lat. nucleus jedroŠ biol. nukleinska kiselina u dvostrukim spiralnim lancima, koja se nalazi u jedru }elija i predstavqa osnovni genetski materijal; ~esto skra}ena u DNK. dezolatan, -tna, -tno ‰lat. desolare zapustiti, osamitiŠ 1. ucveqen, oàlo{}en, nesre}an. 2. napu{ten, ostavqen. dezolatnost, -i ` ‰v. dezolatanŠ jad, tuga, pusto{. dezolacija, -e ` ‰v. dezolatanŠ v. dezolatnost. dezorganizator, -a m, mn. -i ‰v. dezorganizacijaŠ onaj koji prouzrokuje nered, naru{ava red i disciplinu. dezorganizacija, -e ` ‰v. dez-, organizovatiŠ stawe onoga {to je dezorganizovano, nered, pometwa, rastrojstvo.

334

deicid dezorganizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dez-, organizovatiŠ izaz(i)vati dezorganizaciju, (po)remetiti red, izazvati pometwu, rastrojiti. dezorijentacija, -e ` ‰v. dezorijentisatiŠ gubqewe orijentacije, nedostatak sposobnosti snalaèwa u prostoru, odnosno u datoj situaciji. dezorijentisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. dez-, orijentisatiŠ onemogu}iti, onemogu}avati, pomesti orijentaciju, zbuniti, navoditi na pogre{an put. deizam, -zma m ‰fr. deisme od lat. deus bogŠ religiozno-filozofsko u~ewe (u XVII i XVIII veku) koje dopu{ta postojawe boga samo kao prvog uzroka sveta, a odbacuje wegov uticaj na daqi razvitak. deizis, -a m ‰gr~. deisisŠ um. rel. likovna predstava Isusa Hrista na prestolu, s Bogorodicom (s leve) i sv. Jovanom (s desne strane). deiksa, -e ` ‰gr~. deixis dokaz, prikazŠ lingv. skup jezi~kih elemenata koji upu}uju na prostorno-vremensko okruèwe u trenutku komunikacije. deikti~an, -~na, -~no i deikti~ki, -a, -o ‰gr~. deiktikosŠ lingv. koji se odnosi na deiksu, koji sluì pokazivawu (npr. ovaj, tamo, sada su deikti~ke re~i). deinstitucionalizovati, -ujem svr{. ‰v. de-, institucionalanŠ 1. oduzeti ~emu zvani~ni status, ukinuti ga kao instituciju. 2. osloboditi nekoga ili ne{to od stega i ograni~ewa neke institucije. deist(a), -e m, mn. deisti ‰fr. deiste, prema lat. deus bogŠ filoz. pristalica deizma. deisti~ki, -a, -o ‰v. deizamŠ koji se odnosi na deizam i deiste. deifikacija, -e ` ‰lat. deificatio, prema deificatus od deificare oboàvatiŠ progla{avawe koga za boànstvo; po{tovawe odre|ene osobe ili pojave kao boga. deifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. deifikacijaŠ proglasiti, progla{avati koga za boànstvo, po{tovati ga kao boga. deicid, -a m ‰nlat. deicidium, prema lat. deus bog, v. -cidŠ rel. 1. ubistvo boànskog bi}a ili

dej onoga {to simbolizuje to bi}e. 2. raspe}e Isusa Hrista. dej, -a ‰fr. dey od tur. day›, v. daixaŠ ist. titula poglavara Alìra i Tunisa pod osmanskom vla{}u. dejta- (engl. data od lat. data) kao prvi deo ra~unarskih termina pokazuje da se re~ odnosi na podatke. dejtabejs, -a m (engl. database, v. dejta-, base) ra~. baza podataka. dejtaglav, -a m (engl. dataglove, v. dejta-, glove) ra~. rukavica sa senzorima koji pokrete ruke pretvaraju u digitalizovane podatke, pogodne za obradu u kompjuteru. dejta-procesor, -a m (engl. data processor, v. dejta-, procesor) svaki kompjuter koji sluì za obradu podataka. dejtonski, -a, -o ‰prema engl. DaytonŠ koji se odnosi na vazduhoplovnu bazu Dejton kod istoimenog grada u dràvi Ohajo, SAD. y Dejtonski sporazum sporazum o Bosni i Hercegovini kao samostalnoj dràvi sa dva entiteta, koji su u novembru 1995. potpisali predsednici BiH, Srbije i Jugoslavije; dejtonska BiH dràva Bosna i Hercegovina kakva je uspostavqena Dejtonskim sporazumom. deka- ‰gr~. deka desetŠ kao prefiks ozna~ava jedinicu deset puta ve}u od one u drugom delu sloène re~i. deka1, -e `, gen. mn. deka ‰skr.Š fam. dekagram. deka2, -e `, gen. mn. deka ‰nem. DeckeŠ 1. pokriva~, }ebe, guber. 2. gra|. vodoravni sloj koji se izliva na ku}i pre podizawa krovi{ta, krovna plo~a. dekabrist(a), -e, mn. dekabristi ‰rus. dekabrist prema dekabrâ decembarŠ ist. u~esnik ustanka protiv samodràvqa u carskoj Rusiji 14. decembra 1825. x dekabristi~ki. dekagon, -a m, mn. -i ‰v. deka-, -gonŠ geom. desetougaonik, figura sa deset uglova. dekagram, -a m ‰v. deka-, -gramŠ mera za teìnu, deset grama. dekada, -e ` ‰gr~. dekas grupa od desetŠ 1. period od deset dana. 2. grupa od deset predmeta ili qudi, desetka, desetorica. 3. nepr. pogre{no se upotrebqava umesto decenija (v.), bukvalnim prevo|ewem engleskog decade.

Dekameron dekadansa, dekadanca v. dekadencija. dekadent, -a m, mn. dekadenti, gen. mn. dekadenata ‰fr. decadent prema lat. decadere opadatiŠ 1. dekadentan ~ovek; onaj koji propada, koji nema voqe za ìvot. 2. pristalica dekadencije (2) u kwièvnosti ili umetnosti. x dekadentski. dekadentan, -tna, -tno ‰v. dekadentŠ 1. koji ima svojstva dekadenta, koji se nalazi u opadawu. 2. koji pripada dekadenciji (2) u kwièvnosti ili umetnosti. dekadenca v. dekadencija. dekadencija, -e ` ‰fr. decadence prema lat. decadere opadatiŠ 1. opadawe, nazadovawe, nestajawe stvarala~kih snaga na razli~itim podru~jima qudske delatnosti; razdobqe, period takvog opadawa. 2. pravac u umetnosti i kwièvnosti krajem XIX veka kome su svojstveni krajwi individualizam i formalizam. dekadni, -a, -o ‰v. dekadaŠ koji se odnosi na dekadu. y dekadni sistem mat. brojni sistem koji ima za osnovu deset, decimalni sistem. dekaedar, -dra m, mn. dekaedri, gen. mn. dekaedara ‰v. deka-, -edarŠ geometrijsko telo ograni~eno sa deset ravni, povr{ina. dekalitar, -tra m, mn. dekalitri, gen. mn. dekalitara ‰v. deka-, litarŠ mera od deset litara. dekalkirati, dekalkiram, 3. l. mn. dekalkiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. decalquer prema calque otisakŠ preneti, prenositi otiske na hartiju, drvo ili neku drugu povr{inu; kopirati, precrtavati pomo}u providne hartije. dekalkomanija, -e ` ‰fr. decalcomanie, v. dekalkirati, manijaŠ 1. proces kojim se ovlaène slike, zalepqene na ~vrstu hartiju, prenose na drugu podlogu radi ukrasa. 2. tako dobijena slika, preslika~. dekalog, -a m ‰gr~. dekalogos od deka deset, logos re~Š rel. deset zapovesti koje je Mojsije primio od Boga na Sinajskoj gori. dekalumen, -a m, mn. -i ‰v. deka-, lumenŠ fiz. mera u fotometriji, deset lumena. dekalcifikacija, -e ` ‰v. de-, kalcijum, -fikacijaŠ med. gubitak kalcijumovih soli iz kostiju. Dekameron, -ona m ‰ital. Decameron(e), gr~. deka deset, hemega danŠ kwi`. glavno delo italijanskog pisca \ovanija Boka~a (1313–1375),

335

dekameronski zbirka od sto novela koje pri~aju sedam devojaka i tri mladi}a tokom deset dana, ve}inom {aqivog ili lascivnog sadràja. dekameronski, -a, -o ‰v. DekameronŠ koji pripada Dekameronu, koji je nalik Dekameronu; up. boka~ovski. dekametar, -tra m, mn. dekametri, gen. mn. dekametara ‰v. deka-, -metarŠ mera za duìnu, deset metara. dekan, -ana m, mn. dekani, gen. mn. dekana ‰lat. decanusŠ 1. upraviteq, stare{ina fakulteta, izabran me|u profesorima. 2. po~asna titula u katoli~koj crkvi, kanonik na ~elu kaptola (v.); u Vatikanu, kardinal na ~elu kardinalskog ve}a. x dekanski. dekanat, -ata m ‰srlat. decanatus, v. dekan, -atŠ 1. ured, kancelarija dekana fakulteta. 2. crkv. kat. administrativna oblast od nekoliko ùpa. dekantacija, -e ` ‰fr. decantation, v. dekantiratiŠ hem. lagano otklawawe, odvajawe bistre te~nosti od taloga laganim oticawem. dekantirati, dekantiram, 3. l. mn. dekantiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. decanthare, prema canthus ugaoŠ hem. odvojiti, odvajati, ocediti te~nost od taloga koji se nalazi na dnu; razbistriti, razbistravati. dekapirati, dekapiram, 3. l. mn. dekapiraju i nesvr{. ‰fr. decaperŠ ~istiti, o~istiti povr{inu metala zagrevawem, kuvawem u sodi, ribawem kako bi se pripremila za galvanoplastiku. svr{.

dekapitalizacija, -e ` ‰v. de-, kapitalizacijaŠ 1. odliv kapitala u neto iznosu iz jedne zemqe u drugu. 2. smawewe kapitala u nekom preduze}u. 3. oduzimawe kapitala, finansijsko slabqewe. dekapitalizovati, -zujem (i dekapitalizirati, dekapitaliziram, 3.l. mn. dekapitaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, kapitalizovatiŠ smawi(va)ti kapital, finansijski oslabiti. dekapitacija, -e ` ‰fr. decapitation, prema srlat. decapitare obezglaviti, v. de-, caput glavaŠ odsecawe glave, obezglavqewe. dekapitovati, -ujem svr{. ‰v. dekapitacijaŠ odse}i glavu, obezglaviti.

336

deker dekapod, -a m, mn. -i ‰nlat. decapoda, v. deka-, gr~. pous nogaŠ zool. (mn.) 1. red meku{aca glavonoàca sa osam nogu i dva dodatna pipka. 2. red quskara sa deset nogu raspore|enih kru`no oko tela. dekapsulacija, -e ` ‰v. de-, kapsulaŠ med. operacija kojom se odstrawuje kapsula nekog organa (npr. bubrega). dekar, -a m, mn. -i ‰v. deka-, arŠ mera za povr{inu zemqi{ta, deset ari. dekarbonizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, karbonizovatiŠ hem. uklawati, ukloniti, osloboditi, osloba|ati od ugqenika ili ugqene kiseline. dekartelizacija, -e ` ‰v. de-, kartelŠ ekon. likvidirawe kartela; mere dràvnih organa kojima se raspu{taju postoje}e monopolisti~ke organizacije ili se zabrawuje wihovo ponovno stvarawe. dekartovac, -ovca m, mn. dekartovci, dekartovaca ‰prema prezimenu Dekart (Descartes)Š sledbenik Renea Dekarta (1596–1650), francuskog matemati~ara i filozofa. dekartovski, -a, -o ‰v. dekartovacŠ koji se odnosi na Dekarta ili wegovo u~ewe. dekasilabi~an, -~na, -~no ‰v. deka-, gr~. syllabe slogŠ kwi`. koji ima deset slogova, desetoslo`ni. y dekasilabi~an stih desetera~ki stih, deseterac. dekastilon, -ona m ‰gr~. dekastylos, v. deka-, stylos stubŠ arhit. gra|evina sa deset stubova, svodova. dekastih, -a m ‰v. deka-, stihŠ strofa od deset stihova. dekatirati, dekatiram, 3. l. mn. dekatiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. decatirŠ obraditi, obra|ivati sukno parewem, izlagawem vreloj pari pod pritiskom kako bi se pove}ala postojanost boje i spre~ilo skupqawe. dekatlon, -a m ‰v. deka-, gr~. athlon nagrada, takmi~eweŠ sp. takmi~ewe u deset atletskih disciplina (tr~awe na 100, 400, 1500 m, 110 m s preponama, skok u daq, uvis i s motkom, bacawe kopqa, diska i kugle), desetoboj. deker, -a m, mn. -i ‰nem. Decker prema decken pokrivatiŠ zast. u izradi nekada{wih crtanih

dekik filmova umetnik koji nanosi boju na celofansku foliju na kojoj je crte` u tu{u, kolorista. dekik, -ika m = dekika, -e ` ‰tur. dekika, dakika od ar. daqiqaŠ pokr. minut. dekika = dekik (v.). dekintiran, -a, -o ‰v. dekintiratiŠ àrg. koji je bez novca, bez prebijene pare. dekintirati, dekintiram, 3. l. mn. dekintiraju svr{. ‰v. de-, kintaŠ àrg. li{iti novca, ostaviti bez novca. deklamando pril. ‰ital. declamandoŠ muz. veoma izrazito, sve~anim tonom. deklamator, -a m, mn. -i (`. deklamatorka, -e, dat. i lok. deklamatorki, gen. mn. deklamatorki) ‰lat. declamator, v. deklamovatiŠ onaj koji deklamuje, ve{tak u deklamaciji. x deklamatorski. deklamatoran, -rna, -rno ‰lat. declamatorius, v. deklamovatiŠ koji zvu~i kao deklamacija; la`no sve~an, pateti~an, visokoparan. deklamatorijum, -a (i deklamatorij, -a) m ‰nlat. declamatorium, v. deklamovatiŠ 1. ve`bawe u deklamovawu. 2. kwiga koja sadrì pesme za deklamovawe. deklamacija, -e ` ‰lat. declamatioŠ 1. umetni~ko recitovawe stihova ili proze. 2. tekst, zadatak u {koli za deklamovawe. 3. fig. pateti~an, dirqiv govor; besadràjan, izve{ta~en govor. deklamovati, -ujem (i deklamirati, deklamiram, 3. l. mn. deklamiraju) nesvr{. ‰lat. declamareŠ 1. umetni~ki recitovati neki tekst; govoriti stihove napamet. 2. govoriti besedni~kim tonom; govoriti neiskreno, izve{ta~eno. deklarativan, -vna, -vno ‰lat. declarativus, prema declarare objasniti, ozna~itiŠ 1. koji ima oblik deklaracije; koji predstavqa samo sve~anu izjavu, nezavisnu od stvarnih namera. 2. gram. iskazni, izri~ni. deklaracija, -e ` ‰lat. declaratioŠ 1. izjava, sve~ano progla{ewe principa, izno{ewe stava o va`nim pitawima. 2. slu`bena prijava robe ili imovine radi naplate carine ili poreza. 3. po{tanska isprava koja se prilaè nov~anim vrednosnim po{iqkama u inostranstvo.

deklinometar deklarisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. declarare objasniti, ozna~itiŠ 1. objaviti, objavqivati, izjaviti, izjavqivati, proglasiti, progla{avati. 2. prijaviti (robu) carinskim vlastima radi cariwewa. 3. deklarisati se izjasniti se, iskazati se (deklari{e se kao Srbin). deklasiran, -a, -o ‰v. deklasiratiŠ koji je izvan javnog ìvota, izdvojen iz klase, propao, beskoristan. deklasirati, deklasiram, 3. l. mn. deklasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. declasserŠ 1. iskqu~i(va)ti nekoga iz wegovog dru{tvenog staleà, klase, odbaci(va)ti, poniziti, poniàvati. 2. preneti u niì razred ili kategoriju, prekvalifikovati, degradirati. 3. sp. te{ko poraziti protivnika. deklinabilan, -lna, -lno ‰nlat. declinabilisŠ gram. koji se moè deklinirati, mewati, koji ima mnoìnu i promenu po padeìma; supr. indeklinabilan. deklinabilitet, -eta m = deklinabilnost, -i ` ‰lat. declinabilitasŠ osobina onoga {to je deklinabilno ; supr. indeklinabilnost. deklinabilnost = deklinabilitet (v.). deklinatoran, -rna, -rno ‰nlat. declinatorius, v. dekliniratiŠ 1. koji odstupa, skre}e. 2. kojim se odbija, odbacuje. deklinacija, -e ` ‰lat. declinatioŠ 1. gram. mewawe oblika imenskih re~i po padeìma, sklawawe; obrazac pade{ke promene u odre|enom jeziku, imenska vrsta (prva, druga, tre}a ‹). 2. fiz. odstupawe ili skretawe magnetne igle od geografskog meridijana nekog mesta. 3. astron. udaqenost jedne zvezde ili planete od nebeskog ekvatora. 4. med. opadawe, popu{tawe neke bolesti: supr. inklinacija. deklinirati, dekliniram, 3. l. mn. dekliniraju nesvr{. ‰lat. declinare skretatiŠ 1. gram. mewati po padeìma. 2. fiz. skretati, biti pod nagibom. deklinometar, -tra m, mn. deklinometri, gen. mn. deklinometara ‰v. deklinacija, -metarŠ 1. fiz. instrument za merewe magnetne deklinacije. 2. astron. instrument za posmatrawe i beleèwe deklinacije.

337

dekovati dekovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. deckenŠ 1. pokri(va)ti; prekri(va)ti, prevu}i, prevla~iti (~ime). 2. skloniti, sklawati; prikriti; dekovati se skloniti se, na}i zaklon. dekoviqski, -a, -o ‰prema imenu pronalaza~a, Francuza Dekovila (Decauville)Š u: y dekoviqski kolosek, dekoviqska pruga èl. zast. pruga uskog koloseka (0,65 metara). dekoder, -a m, mn. dekoderi, gen. mn. dekodera ‰fr. decodeur, engl. decoderŠ 1. ure|aj koji {ifrovane poruke vra}a na izvorni oblik. 2. tehn. ure|aj koji kodirani televizijski signal (na satelitskim programima) pretvara u normalnu televizijsku sliku. dekodirati, dekodiram, 3. l. mn. dekodiraju = dekodovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. decoder, v. de-, kodiratiŠ 1. kodiranu poruku prevesti na obi~an jezik, de{ifrovati. 2. fig. kwi`. (pro)tuma~iti skrivenu, simboli~nu ili alegorijsku poruku autora. dekodovati = dekodirati (v.). dekokt, -a m ‰lat. decoctum prema decoquere skuvatiŠ farm. ekstrakt lekovite biqke dobijen kuvawem u vodi; up. infuzum, macerat. dekolonizacija, -e ` ‰v. dekoloniziratiŠ osloba|awe zemqe ili ve}eg broja zemaqa od kolonijalne zavisnosti, prestanak kolonijalne uprave. dekolonizirati, dekoloniziram, 3. l. mn. dekoloniziraju = dekolonizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, koloniziratiŠ osloboditi, osloba|ati kolonijalne uprave, dati nezavisnost dotada{woj koloniji. dekoloracija, -e ` ‰lat. decoloratio, v. de-, color bojaŠ gubqewe boje, izble|ivawe. dekolte, -ea m (uob. dekolte) ‰fr. decollete prema collet okovratnikŠ izrez na ènskoj haqini oko vrata i na gorwem delu grudi. dekoltiran, -a, -o = dekoltovan, -a, -o ‰v. dekoltiratiŠ koji ima veliki izrez, koji otkriva gorwi deo grudi. dekoltirati, dekoltiram, 3. l. mn. dekoltiraju = dekoltovati, -ujem svr{. ‰fr. decolleter, v. de-, collet okovratnikŠ (na)praviti dekolte, obnaì(va)ti vrat i gorwi deo grudi. dekompenzacija, -e ` ‰v. de-, kompenzacijaŠ med. nedovoqno funkcionisawe, slabost nekog

338

dekontaminirati organa (sr~anog mi{i}a, bubrega itd.) u odnosu na potrebe organizma. dekompozicija, -e ` ‰v. de-, kompozicijaŠ 1. rastavqawe na sastavne delove, ra{~lawivawe. 2. raspadawe, razgra|ivawe. dekomponovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dekomponovatiŠ 1. rastaviti, rastavqati na delove, ra{~laniti, ra{~lawivati. 2. dekomponovati se raspasti se, raspadati se, razgra|ivati se. dekompresija, -e ` ‰v. de-, kompresijaŠ 1. postepeni ili nagli prelaz s visokog na niì vazdu{ni pritisak (u ure|ajima za rowewe, kesonima i sl.); gubitak pritiska vazduha u avionu ili kosmi~koj letelici, usled kvara ure|aja ili o{te}ewa trupa. 2. med. sniàvawe preterano visokog pritiska u lobawi ili nekoj telesnoj {upqini hirur{kim putem; supr. kompresija. dekompresioni, -a, -o ‰v. dekompresijaŠ koji se odnosi na dekompresiju. y dekompresiona bolest med. nenormalno stawe izazvano kod ronilaca, pilota ili astronauta usled prebrzog pada pritiska i stvarawa azotnih mehuri}a u krvi i telesnim tkivima. dekonstrukcija, -e ` ‰fr. deconstruction, v. de-, konstrukcijaŠ ra{~lawivawe nekog teksta ili sloènog pojma na sastavne delove. dekonstrukcionizam, -zma m ‰fr. deconstructionnisme, v. dekonstrukcijaŠ kwi`. noviji pravac u kritici koji teì da osvetli jezi~ke, stilske i formalne komponente nekog teksta, odustaju}i od rekonstrukcije smisla celine. dekontaminant, -a, gen. mn. dekontaminanata ‰v. dekontaminiratiŠ hemijska supstanca koja sluì za dekontaminaciju. dekontaminacija, -e ` ‰v. dekontaminiratiŠ 1. ~i{}ewe tla, gra|evinskih objekata, qudi, ìvotiwa i biqaka od otrova, nepoèqnih hemijskih sredstava ili zaga|iva~a. 2. voj. uklawawe radioaktivne zatrovanosti prawem toplom vodom, sapunicom, strugawem zatrovanog sloja i drugim postupcima. 3. psih. osve{}ivawe pacijentovih zabluda; supr. kontaminacija. dekontaminirati, dekontaminiram, 3. l. mn. dekontaminiraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, kon-

dekoncentracija taminiratiŠ (iz)vr{iti dekontaminaciju, osloboditi, osloba|ati otrova, zaga|iva~a, radioaktivnih materija i sl. dekoncentracija, -e ` ‰v. de-, koncentracijaŠ 1. razme{taj, preba~aj daqe od centra (npr. trupa, kapitala i sl.). 2. rasejanost, gubqewe pa`we, nemogu}nost usredsre|ivawa na odre|enu temu. 3. hem. neob. razre|enost.

dekubitus dekrement, -a m ‰lat. decrementum prema decrescere smawiti se, slabitiŠ 1. smawewe, slabqewe, opadawe. 2. mat. malo smawewe promenqive veli~ine. dekrepitacija, -e ` ‰fr. decrepitation od lat. crepitare pucketatiŠ hem. pucawe, prskawe kristala koji imaju u sebi mehani~ki zatvorenu vodu (npr. kuhiwska so) usled zagrevawa.

dekoncentrisan, -a, -o ‰v. de-, koncentrisanŠ rasejan, neusredsre|en, nesabran.

dekret, -a m, mn. -i ‰lat. decretumŠ pismena naredba koja ima zakonsku mo}, odluka, ukaz.

dekoncentrisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. de-, koncentrisatiŠ 1. omesti, ometati, pokvariti koncentraciju; dekoncentrisati se gubiti, izgubiti koncentraciju, izgubiti pa`wu (pri radu, razmi{qawu, u~ewu i sl.). 2. neob. razre|ivati, raspr{ivati.

dekretali, dekretala m mn. ‰lat. decretale prema decretum, v. dekretŠ ist. papske odluke, papina pisma koja su imala vrednost crkvenog zakona.

dekor, -a m, mn. -i ‰fr. decorŠ 1. ukras, nakit, ki}ewe. 1. pozor. kulise, name{taj i drugi predmeti koji na pozornici prikazuju mesto zbivawa radwe. 2. ukras, oprema. 3. fig. spoqa{wi znaci dostojanstva, ~asti. dekorater, -era m, mn. dekorateri, gen. mn. dekoratera ‰fr. decorateur, v. dekorŠ 1. onaj koji pravi dekoracije, pozori{ni slikar. 2. radnik koji postavqa dekor na scenu. 3. stru~wak za opremawe i ukra{avawe prostorija. dekorativan, -vna, -vno ‰fr. decoratif, v. dekorŠ 1. koji sluì ukra{avawu, dekorisawu nekog prostora. 2. fig. koji lepo izgleda; koji sluì (samo) za ukras. dekorativizam, -zma m ‰v. dekorativanŠ preterano, nepotrebno kori{}ewe ukrasnih elemenata u nekom umetni~kom delu. dekorativnost, -osti ` ‰v. dekorativanŠ svojstvo onoga {to je dekorativno; lep izgled. dekoracija, -e ` ‰lat. decoratioŠ 1. dekor, kulise na pozornici. 2. oprema, ukra{avawe, ki}ewe neke prostorije. 3. ono {to sluì samo za ukras. 4. zast. orden, odlikovawe. dekorisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. decorare, v. dekorŠ 1. ukrasiti, ukra{avati, kititi, iskititi. 2. zast. dati, davati orden, odlikovati. dekofeinizirati, dekofeiniziram, 3. l. mn. dekofeiniziraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, kofeinŠ delimi~no ili potpuno ukloniti, uklawati kofein (iz kafe) hemijskim postupkom.

dekretirati, dekretiram, 3. l. mn. dekretiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. decretare, v. dekretŠ odlu~i(va)ti, izda(va)ti naredbe, propisati; nametnuti neku odluku snagom autoriteta. dekre{endo, -a m (nepr. dekre{~endo) pril. ‰ital. decrescendo prema decrescere opadatiŠ muz. sve ti{e, sve slabije, postepeno uti{avaju}i; supr. kre{endo. dekriptovati, -ujem (i dekriptirati, dekriptiram, 3. l. mn. dekriptiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, gr~. kryptos skrivenŠ 1. otkriti, otkrivati, izneti, iznositi na javu. 2. otkriti sadràj poruke bez poznavawa {ifre. deksiokardija, -e ` ‰gr~. dexios desni, kardia srceŠ v. dekstrokardija. dekstrin, -ina m ‰fr. dextrineŠ hem. polisaharid dobijen hidrolizom skroba, koristi se kao lepak, za zgu{wavawe boja, u proizvodwi hrane i dr. dekstroza, -e ` ‰fr. dextrose, od lat. dexter desni, jer polarizovanu svetlost prelama udesnoŠ hem. vrsta glukoze koja se nalazi u biqnim i ìvotiwskim tkivima, gro`|ani {e}er, skrobni {e}er. dekstrokardija, -e ` ‰lat. dexter desni, gr~. kardia srceŠ anat. anomalni poloàj srca na desnoj umesto na levoj strani. dekubitus, -a m, mn. -i ‰lat. decubitus od decumbere leàtiŠ med. rana s crvenilom i raspadawem mekog tkiva koja nastaje na le|ima i drugim delovima tela usled dugotrajnog nepomi~nog leàwa.

339

dekuver dekuver, -era m ‰fr. decouvert otkrivenŠ trg. prodaja robe koje nema, prodaja bez pokri}a. dekung, -a m, mn. dekunzi, dekunga ‰nem. DeckungŠ zast. voj. zaklon, skloni{te, rov. dekuraìrati, dekuraìram, 3. l. mn. dekuraìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. decourager, v. kura`Š obeshrabri(va)ti, izazvati malodu{nost kod koga; odvratiti, odvra}ati od ~ega. dekurija, -e ` ‰lat. decuria desetinaŠ ist. 1. u starorimskoj vojsci odeqewe od deset kowanika, desetina. 2. svaka od deset grupa na koje se delio rimski senat odnosno rimska kurija. dekurion, -a m, mn. -i ‰lat. decurio, prema decuria desetinaŠ ist. 1. zapovednik dekurije u rimskoj vojsci; up. centurion. 2. u sredwem veku, jedan od ~lanova deseto~lanog op{tinskog ve}a. delaktacija, -e ` ‰nlat. delactatio, v. de-, lat. lac mlekoŠ odbijawe, odvikavawe deteta od maj~inog mleka. delator, -a m, mn. -i ‰lat. delator, v. delacijaŠ dou{nik, potkaziva~, {pijun. delacija, -e ` ‰lat. delatio, prema delatus od deferre podneti, prijavitiŠ tajna optu`ba, potkazivawe, denuncijacija. deleatur, -a m ‰lat. deleatur neka bude uni{teno od delere uni{titi, izbrisatiŠ korektorski znak kojim se upu}uje da se bri{e, ukloni neki deo teksta. delegant, -a m, mn. deleganti, gen. mn. deleganata ‰lat. delegans od delegare dozna~iti novacŠ finans. du`nik koji svom zajmodavcu ustupa potraìvawe duga od nekog tre}eg lica; up. delegatar. delegat, -ata m, mn. delegati, gen. mn. delegata ‰lat. delegatus od delegare odrediti, poveritiŠ ~lan delegacije, poverenik, izaslanik, izabrani predstavnik. delegatar, -ara m ‰srlat. delegatorius od delegare dozna~iti novacŠ finans. poverilac kome du`nik prepu{ta potraìvawe od nekog tre}eg lica; up. delegant. delegator, -a m, mn. -i ‰srlat. delegator, v. delegiratiŠ onaj koji ovla{}uje, {aqe neko lice, delegata; naredbodavac. delegatski, -a, -o ‰v. delegatŠ koji se odnosi na delegate. y delegatski sistem politi~ko

340

delija ure|ewe u kome se organi izvr{ne vlasti obrazuju od delegata izabranih u teritorijalno-politi~kim zajednicama. delegacija, -e ` ‰lat. delegatioŠ 1. grupa delegata, predstavnika neke zajednice, ustanove ili dràvnog organa, ob. u poseti nekoj drugoj zajednici ili upravnom organu. 2. prav. delegirawe, preno{ewe ovla{}ewa. delegirati, delegiram, 3. l. mn. delegiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. delegareŠ 1. izabrati, birati, (po)slati, koga kao delegata. 2. prav. preneti ovla{}ewe, nadle`nost ili vlast na drugo lice ili organ. delegitimisati, -i{em (i delegitimirati, delegitimiram, 3. l. mn. delegitimiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, legitimisatiŠ 1. oduzeti legitimnost, ukinuti nekom sudskom ili politi~kom telu pravo dono{ewa odluka ili propisa. 2. osporiti, osporavati kome pravo zastupawa ili u~estvovawa u odlu~ivawu. delenxija, -e ` ‰tur. dillenciŠ onaj koji mnogo govori, pri~alica, brbqivac. deli prid. indekl. ‰tur. deli, v. delijaŠ 1. hrabar, smeo, neustra{iv (u narodnim pesmama upotrebqava se ispred imena, npr. deli-Musa, deli-Radivoje). 2. mahnit, pomaman, silovit. delibacija, -e ` ‰lat. delibatioŠ 1. smawivawe, prikra}ivawe. 2. probawe, ku{awe. delibacioni, -a, -o ‰v. delibacijaŠ u: y delibacioni postupak prav. sudski postupak koji se vodi pred doma}im sudom radi priznavawa va`nosti odluke nekog stranog suda. deliba{a, -e m ‰tur. delibas›, v. delija, ba{Š 1. prvi me|u delijama, najboqi junak. 2. ist. zapovednik vojnika u turskoj vojsci. x deliba{in. deliberato pril. ‰ital. deliberatoŠ muz. odlu~no. deliberacija, -e ` ‰lat. deliberatio prema deliberare raspravqati, odlu~ivatiŠ savetovawe, pretresawe, razmatrawe raznih mogu}nosti u ciqu dono{ewa odluke. x deliberacioni i deliberativan. delija, -e m, mn. delija ‰v. deliŠ 1. junak; hrabar, zdrav i nao~it ~ovek. 2. ist. vojnik u turskoj vojsci. 3. sp. àrg. navija~ Crvene zvezde. x delijski.

delikanlija delikanlija, -e m ‰tur. delikanl›, v. deli, tur. kan krvŠ pokr. 1. mladi} u punoj snazi, mlad momak. 2. obesna, vesela mlade`. delikatan, -tna, -tno ‰lat. delicatus ugodan, profiwenŠ 1. neàn, fin, osetqiv. 2. koji treba pa`qivo raditi (‹ posao); o kome treba dobro razmisliti (‹ problem). delikates, -a m = delikatesa, -e ` ‰fr. delicatesseŠ 1. vrlo ukusno i fino jelo, poslastica. 2. fig. du{evna poslastica, podatak ili vest za uìvawe. 3. prodavnica delikatesne robe. delikatesa = delikates (v.). delikatesni, -a, -o ‰v. delikatesŠ koji se odnosi na delikatese; odabran, fin, izuzetno ukusan. delikato pril. ‰ital. delicatoŠ muz. s ne`no{}u, ne`no. delikvent nepr. v. delinkvent. delikvencija nepr. v. delinkvencija. delikvescentan, -tna, -tno ‰lat. deliquescensŠ koji postaje te~an, koji upija vlagu iz vazduha. delikvescencija, -e ` ‰nlat. deliquescentia, v. de-, lat. liquescere topitiŠ svojstvo nekih materija, naro~ito soli, da upijaju vodenu paru postaju}i vla`ne ili pretvaraju}i se u te~nost. delikt, -a m, mn. delikti, gen. mn. delikata ‰lat. delictumŠ prav. protivzakonito delo, prestup, zlo~in. deliluk, -a m, mn. deliluci, gen. mn. deliluka ‰tur. delilik, v. deliŠ pokr. ludost, mahnitost. delimitacija, -e ` ‰fr. delimitation, v. de-, lat. limes granicaŠ odre|ivawe granice, razgrani~ewe, ome|ivawe. x delimitacioni. delimitirati, delimitiram, 3. l. mn. delimitiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. delimitare, v. de-, limitare ograni~itiŠ odrediti, odre|ivati granicu, razgrani~iti, ome|iti. delineavit, v. delineavit. delinkvent, -a m, mn. delinkventi, gen. mn. delinkvenata (`. delinkventkiwa, -e) ‰lat. delinquens prema delinquere skrivitiŠ prestupnik, prekr{iteq, kriminalac. x delinkventski. delinkvencija, -e ` ‰lat. delinquentiaŠ kr{ewe zakona, kriminal, prestupni{tvo.

delta delirijum, -a (i delirij, -a) m ‰lat. delirium, prema delirare ludovatiŠ 1. med. poreme}enost svesti od bolesti, bunilo. 2. zanos, ekstaza, opijenost; veliko uzbu|ewe, pomama. y delirijum tremens ‰od lat. tremere drhtatiŠ med. bolesno stawe izazvano preteranom upotrebom alkohola, pra}eno drhtawem, halucinacijama, strahom i poja~anim znojewem. deliri~an, -~na, -~no ‰v. delirijumŠ koji je u delirijumu. delicija, -e ` ‰ital. delizia od lat. deliciaeŠ 1. slast, naslada, uìvawe. 2. poslastica. deliciozan, -zna, -zno ‰ital. deliziosoŠ pun slasti, naslade, veoma ukusan. deli{es, -a m (uob. deli{es) ‰engl. delicious, v. deliciozanŠ sorta jabuke poreklom iz Amerike. delkredere, -ea m ‰nem. Delkredere od ital. del credere na veruŠ trg. garancija, jemstvo posrednika da }e prodata roba biti pla}ena. deloàcija, -e ` ‰v. deloìratiŠ prav. prisilno iseqewe iz stana ili poslovnih prostorija. deloìrati, deloìram, 3. l.mn. deloìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. deloger. v. de-, loger smestiti, stanovatiŠ iseliti, iseqavati, izbaci(va)ti nekoga iz stana ili poslovnih prostorija. delokalizacija, -e ` ‰v. de-, lokalizacijaŠ oduzimawe osobina mesta u kome se radwa prvobitno doga|a ili prilago|avawe novom mestu radwe. delokalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, lokalizovatiŠ ukloniti, uklawati sva obele`ja (u tekstu, umetni~kom delu i sl.) koja upu}uju na odre|eno mesto. delta, -e `, gen. mn. delta i delti ‰gr~. deltaŠ 1. ~etvrto slovo gr~kog alfabeta (D, d). 2. geogr. u{}e reke koje se grana na vi{e rukavaca. y delta-zraci fiz. elektroni ili protoni koji izlaze iz atoma pod udarom alfa ~estica; delta-talasi fiziol. najsporiji elektri~ni talasi u mozgu, javqaju se tokom sna ili kao znak oboqewa; delta-metal hem. legura bakra, cinka, gvo`|a i olova za okivawe brodova i metalnih povr{ina; delta-krilo avij. krilo trougaonog oblika.

341

deltaplan deltaplan, -a m, mn. -i ‰v. delta, (aero)planŠ letelica u obliku trougla. deltoid, -ida m, mn. deltoidi, gen. mn. deltoida ‰v. delta, -oidŠ anat. trouglasti mi{i} na ramenom zglobu, koji diè ruku u stranu. deltoidan, -dna, -dno ‰v. deltoidŠ koji je u obliku delte, pribli`no jednak ravnostranom trouglu. deluks (i uob. deluks) prid. indekl. ‰engl. deluxe od fr. de luxeŠ luksuzan, otmen, rasko{an. delfijski, -a, -o ‰gr~. Delphoi DelfiŠ 1. koji se odnosi na starogr~ko proro~i{te Delfe (delfijska proro~ica). 2. tajanstven, zagonetan. delfin, -ina m, mn. delfini, gen. mn. delfina ‰lat. delphinus od gr~. delphisŠ 1. zool. morska ìvotiwa iz porodice kitova, pliskavica, Delphinus delphis. 2. stil u plivawu. delfinijum, -a m (i delfinij, -a m) ‰gr~. delphinionŠ bot. rod cvetnih biqaka iz porodice quti}a, obi~no s plavim cvetovima, Delphinium. delfski v. delfijski. demagnetizacija, -e ` ‰v. demagnetizovatiŠ fiz. uklawawe ili smawewe magnetizma. demagnetizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, magnetizovatiŠ fiz. oduzeti magnetske osobine gvo`|u ili nekom drugom materijalu. demagog, -a m, mn. demagozi, gen. mn. demagoga ‰gr~. demagogos vo|a narodaŠ 1. narodni govornik u staroj Gr~koj koji je nastupao kao predstavnik naroda. 2. onaj koji nastoji da stekne poverewe naroda neosnovanim obe}awima, apeluju}i na emocije, predrasude i sli~no. demagogija, -e ` ‰gr~. demagogia, v. demagogŠ politika i metod kojima se sluè demagozi. demago{ki, -a, -o ‰v. demagog, demagogijaŠ koji se odnosi na demagoge i demagogiju. demanti, -ija i (obi~nije) demanti, -ija m ‰fr. dementi, v. demantovatiŠ zvani~na izjava kojom se pobija neka vest ili tvrdwa. demantovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. dementirŠ opovrgnuti, opovrgavati, pore}i, poricati neku vest, tvrdwu ili izjavu. demarkacija, -e ` ‰fr. demarcationŠ obeleàvawe grani~ne linije, razgrani~ewe.

342

demeskiwa demarkacioni, -a, -o ‰v. demarkacijaŠ koji se odnosi na demarkaciju, koji sluì razgrani~ewu. y demarkaciona linija privremena grani~na linija izme|u dve vojske koje su sklopile mir ili primirje. demarkirati, demarkiram, 3. l. mn. demarkiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. demarquerŠ obeleìti, obeleàvati, povu}i granicu, razgrani~iti. demar{, -a m, mn. demar{i, gen. mn. demar{a ‰fr. demarcheŠ dipl. intervencija kojom se ulaè protest ili podnosi neki zahtev vlastima druge dràve. demaskirati, demaskiram, 3. l. mn. demaskiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. demasquerŠ 1. skinuti, skidati masku, raskrinkati, raskrinkavati. 2. fig. prikazati, prikazivati koga u pravom svetlu, razotkriti, razotkrivati ~ije namere. dematerijalizacija, -e ` ‰v. de-, materijalizacijaŠ poni{tavawe materijalnih svojstava, pretvarawe u ~isti duh ili u apstrakciju. dematerijalizovati, -ujem (i dematerijalizirati, dematerijaliziram, 3. l. mn. dematerijaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, materijalizovatiŠ oduzeti, oduzimati ~emu svojstva materije, (u)~initi da ne{to izgubi opipqiv, konkretan oblik. dembel, -a m, mn. dembeli, gen. mn. dembela ‰tur. dembel, tembel od pers. tenbel lewŠ lew ~ovek, len{tina, gotovan, neradnik. dembelija, -e ` ‰v. dembelŠ : (zemqa) dembelija imaginarna zemqa u kojoj ìve dembeli, neradnici, u kojoj se sve dobija bez napora. dembelisati, -i{em nesvr{. ‰v. dembelŠ len~ariti, izleàvati se. deme, -eta s ‰tur. demet od ngr~. dema, dematiŠ pokr. naramak, sveàw, snop; bala, dewak. demek r~c. ‰tur. demekŠ pokr. dakle, {to se kaè, {to bi se reklo. dementan, -tna, -tno ‰lat. demensŠ malouman, slabouman, sulud. demencija, -e ` ‰lat. dementia, v. dementanŠ med. 1. ludilo, gubqewe razuma, maloumnost. 2. slabqewe pam}ewa i rasu|ivawa usled starosti (stara~ka ‹), izlapelost. demeskiwa, demeskija v. dimiskija.

demetropolizacija demetropolizacija, -e ` ‰v. de-, metropolaŠ preseqewe najvi{ih ustanova iz glavnog grada u druga, mawa mesta. demetropolizovati, -ujem ‰v. de-, metropolaŠ preneti deo uprave iz glavnog grada u unutra{wost, decentralizovati. demi- ‰fr. demi od klat. dimedius, od lat. medius sredwiŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava polovinu drugog dela: upola, polu-. demi|ana, -e ` i demiàna, -e ` ‰ital. damigianaŠ = demiòn (v.). demiòn, -ona m, mn. demiòni, gen. mn. demiòna ‰engl. demijohn od fr. dame-jeanne, nejasnog poreklaŠ opletena staklena boca od nekoliko litara za vino, sir}e i dr., pletenka. demijurg, -a m, demijurzi, gen. n. demijurga ‰gr~. demiourgos, prema demios narodni, ergon radŠ 1. filoz. graditeq sveta prema Platonovom u~ewu, onaj koji oblikuje materiju na osnovu savr{enih ideja. 2. stvaralac, umetnik, kreativna osoba. 3. ist. vi{i ~inovnik u starogr~kim gradovima-dràvama. demikoton, -ona m ‰fr. demicoton, v. demi-, fr. coton pamukŠ ~vrsta polupamu~na tkanina. demilitarizacija, -e ` ‰v. demilitarizovatiŠ uklawawe vojske i vojnih postrojewa s neke teritorije. demilitarizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, militarizacijaŠ sprovesti ili sprovoditi demilitarizaciju. demimond, a m ‰fr. demimonde, v. demi-, monde svetŠ zast. dru{tvo sumwivog morala, svet sitnih kriminalaca, varalica i prostitutki, polusvet. deminutiv, -a m, mn. -i ‰lat. deminutivus, prema deminutus umawenŠ gram. re~ koja je stvorena dodavawem sufiksa za umawivawe, umawenica; supr. augmentativ. deminutivan, -vna, -vno ‰v. deminutivŠ gram. koji se odnosi na deminutiv; koji sluì umawivawu. deminucija, -e ` ‰lat. deminutio, prema deminuere smawivatiŠ 1. gram. umawivawe, tvorba deminutiva. 2. muz. na~in komponovawa u kome se dati motiv ponavqa zamewuju}i duè note kra}ima.

demo demir, -a m ‰tur. demir, timurŠ 1. gvo`|e, èlezo. 2. gvozdena re{etka na prozoru. 3. alatka od gvo`|a. 4. (kao prid. indekl.) gvozden. demirli prid. indekl. ‰tur. demirli, v. demirŠ zast. 1. koji je od gvo`|a, gvozden. 2. (o prozoru) prekriven gvozdenom re{etkom. demirxija, -e m ‰tur. demirci, v. demirŠ zast. trgovac gvozdenom robom, gvo`|ar. demi-sek prid. indekl. ‰fr. demi-sec, v. demi-, sec suvŠ polusuv (ob. o {ampawcu). demisija, -e ` ‰lat. demissioŠ ~in kojim se neko odri~e slu`benog poloàja ili visoke funkcije, ostavka. demisionar, -ara m, mn. -i ‰fr. demissionnaire, v. demisijaŠ onaj koji je podneo ostavku, slu`benik u ostavci. demisionirati, demisioniram, 3. l. mn. demisioniraju svr{. ‰fr. demissionner, v. demisijaŠ podneti ostavku, zahvaliti se na slu`bi ili poloàju. demiskija, demiskiwa v. dimiskija. demistifikacija, -e ` ‰v. de-, mistifikacijaŠ postupak suprotan mistifikaciji, otklawawe namernih zabuna, razja{wewe. demistifikovati, -ujem ‰v. de-, mistifikovatiŠ ukloniti mistifikaciju, la`nu tajanstvenost, razjasniti, ra{~istiti. demitologizacija, -e ` ‰v. de-, mitologizacijaŠ uklawawe mitskih tuma~ewa, zamewivawe mitolo{kih ideja stvarnim opisom ~iwenica. demitologizovati, -ujem (i demitologizirati, demitologiziram, 3. l. mn. demitologiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, mitologizovatiŠ osloboditi, osloba|ati mitskih elemenata, mitolo{kih tuma~ewa, sagledati s realne ta~ke gledi{ta. demiurg v. demijurg. demi{kiwa v. dimiskija. demo- ‰gr~. demos narodŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da se ne{to odnosi na narod, na narodne mase. demo, dema m ‰engl. demo, skr. od demonstration prikazivaweŠ prvi, probni snimak neke kompozicije na traci, disku odnosno kaseti.

343

demobilizacija demobilizacija, -e ` ‰v. de-, mobilizacijaŠ 1. vra}awe oruànih snaga iz ratnog u mirnodopsko stawe. 2. otpu{tawe iz vojne slu`be. x demobilizacijski i demobilizacioni. demobilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. de-, mobilisatiŠ vr{iti, izvr{iti demobilizaciju. demograf, -a m, mn. -i ‰v. demo-, -grafŠ onaj koji se bavi demografijom. demografija, -e ` ‰v. demo-, -grafijaŠ nauka koja se bavi statisti~kim ispitivawem stanovni{tva na odre|enoj teritoriji ili u okviru odre|ene dràve. x demografski. demode (obi~nije demode) prid. indekl. ‰fr. demode, v. demodiratiŠ koji je iza{ao iz mode, zastareo, staromodan, prevazi|en. demodirati (se), demodiram (se), 3. l. mn. demodiraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. demoder, v. de-, modaŠ iza}i, izlaziti iz mode, postati, postajati staromodan. demodoksologija, -e ` ‰v. demo-, gr~. doxa mi{qewe, v. -logijaŠ v. demoskopija. demodulator, -a m, mn. -i ‰v. de-, modulatorŠ ure|aj za demodulaciju; supr. modulator. demodulacija, -e ` ‰v. de-, modulacijaŠ elektron. postupak kojim se iz visokofrekventnog nose}eg talasa izdvaja prvobitni signal niske frekvencije. demokrat(a), -e m, mn. demokrati ‰fr. democrate, v. demokratijaŠ 1. pristalica demokratije. 2. ~lan demokratske ili neke sli~ne stranke. demokratizam, -zma m ‰v. demokratijaŠ privrènost demokratiji; skup ideja i ciqeva nadahnutih demokratijom. demokratizacija, -e ` ‰v. demokratijaŠ uvo|ewe demokratije; ure|ivawe dràve i dru{tvenog ìvota po demokratskim na~elima. demokratizovati, -ujem (i demokratizirati, demokratiziram, 3. l. mn. demokratiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. demokratijaŠ uvesti, uvoditi demokratske ustanove, sprovesti, sprovoditi mere koje svim gra|anima obezbe|uju ravnopravnost. demokratija, -e ` ‰gr~. demokratia, v. demo-, -kratijaŠ 1. pol. dràvno ure|ewe koje garantuje politi~ke slobode, ravnopravnost svih gra|ana, postojawe razli~itih stranaka, smewi-

344

demonetizacija vost vlasti, slobodan pristup informacijama itd. 2. ist. u staroj Gr~koj (posebno u Atini) vladavina slobodnih gra|ana preko izabranih predstavnika; supr. aristokratija. 3. demokratsko pona{awe, jednako po{tovawe sva~ijih prava u odre|enom udruèwu, kolektivu, ustanovi i sl. y neposredna demokratija ure|ewe u kome narod neposredno uti~e na upravqawe dràvom; parlamentarna demokratija, predstavni~ka demokratija upravqawe dràvom preko izabranih narodnih predstavnika u skup{tini ili parlamentu; (zemqe) narodne demokratije ist. naziv za komunisti~ke dràve u sovjetskoj sferi do kraja osamdesetih godina HH veka. demokratski, -a, -o ‰v. demokratijaŠ koji se zasniva na voqi naroda, koji je u duhu demokratije. y demokratski centralizam ist. lewinisti~ki princip ustrojstva komunisti~kih partija koji je zna~io izbornost rukovode}ih tela, ali i strogu disciplinu i po{tovawe odluka partije, uz nemogu}nost izdvojenog mi{qewa; demokratska stranka naziv politi~kih partija u mnogim zemqama, posebno one u SAD koja je osnovana dvadesetih godina XIX veka i koja je glavni rival Republikanske stranke. demolirati, demoliram, 3. l. mn. demoliraju ‰lat. demoliriŠ (raz)ru{iti, razoriti, razarati, razvaliti. demolicija i demolicija, -e ` ‰lat. demolitioŠ ru{ewe, razvaqivawe. demologija, -e ` ‰v. demo-, -logijaŠ nauka o narodnim obi~ajima; folkloristika. demon, -ona m, mn. demoni, gen. mn. demona ‰gr~. daimonŠ 1. mitol. kod starih Grka poluboànstvo, posrednik izme|u bogova i qudi; natprirodno bi}e vezano za sudbinu jednog ~oveka ili kraja. 2. zao duh, satana. 3. fig. opak ~ovek, zlikovac. 4. oli~ewe kakve strasti, pomame (kockarski ‹, ‹ qubomore). 5. vrsta ra~unarskog programa koji je neaktivan, prisutan u pozadini do momenta kada se aktivira. demonetizacija, -e ` ‰v. de-, monetizacijaŠ oduzimawe svojstva novca odre|enoj moneti, povla~ewe novca iz opticaja.

demonizam demonizam, -zma m ‰v. demon, -izamŠ 1. verovawe u zle duhove. 2. ne~ove~nost, opakost, demonsko postupawe. demonizacija, -e ` ‰v. demon, -izacijaŠ psih. u politi~koj propagandi postupak dehumanizacije odre|ene klase qudi ili pojedinaca {irewem uverewa da su zli i da ih zato treba mrzeti. demonizovati, -ujem (i demonizirati, demoniziram, 3. l. mn. demoniziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. demoniser, v. demonŠ predstaviti koga kao demona, ocrniti, satanizovati. demonolatrija, -e ` ‰v. demon, -latrijaŠ oboàvawe demona, |avola. demonologija, -e ` ‰v. demon, -logijaŠ 1. prou~avawe demona i natprirodnih bi}a (u sredwem veku i kasnije). 2. nauka koja prou~ava verovawa u demone. x demonolo{ki. demonomanija, -e ` ‰v. demon, -manijaŠ 1. bolestan strah od demona i zlih duhova. 2. du{evni poreme}aj izazvan tobo`wom opsednuto{}u zlim duhovima. demonski, -a, -o ‰v. demonŠ koji pripada demonima, koji je sli~an demonu; opak, paklen, |avolski. demonstrant, -a m, mn. demonstranti, gen. mn. demonstranata ‰lat. demonstrans, v. demonstrirati (2)Š onaj koji u~estvuje u demonstraciji. demonstrativ, -a m ‰v. demonstrativanŠ gram. 1. svaki jezi~ki element koji prati gest pokazivawa (npr. ovo, eto, odre|eni ~lan i sl.), koji pomaè da se izdvoji objekat na koji se upu}uje, pokazuje. 2. pokazna zamenica. demonstrativan, -vna, -vno ‰lat. demonstrativus, prema demonstratusŠ 1. koji javno pokazuje svoje raspoloèwe i negodovawe, koji se buni protiv ~ega. 2. koji sluì za pokazivawe, pokazni; y demonstrativne zamenice gram. pokazne zamenice (ovaj, taj, onaj). 3. voj. koji zavarava, prividan. demonstrator, -a m, mn. -i (`. demonstratorka, -e, dat. i lok. demonstratorki, gen. mn. demonstratorki) ‰lat. demonstratorŠ 1. onaj koji pokazuje, tuma~i, obja{wava za vreme predavawa ili nastave; onaj koji pokazuje kako ne{to radi, funkcioni{e (obi~no u svrhu prodaje). 2. u {ahu, osoba koja na demonstracionoj tabli

demoralisati pokazuje gledaocima poteze iz partije koja se odvija za stolom. x demonstratorski. demonstracija, -e ` ‰lat. demonstratioŠ 1. javno pokazivawe, o~igledno prikazivawe. 2. javno izraàvawe nezadovoqstva ili negodovawa protiv koga ili ~ega, masovan javni protest. 3. voj. pokret trupa, prividni napad s ciqem da se drugoj dràvi pokaè spremnost za ratnu akciju. x demonstracioni i demonstracijski. demonstracijski, -a, -o ‰engl. demonstration demonstracija, predstavqaweŠ ra~. koji se odnosi na prvobitnu, prezentacijsku verziju kompjuterskog programa ili sistema. demonstrirati, demonstriram, 3. l. mn. demonstriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. demonstrareŠ 1. na o~igledan na~in pokazati, pokazivati, izloìti, izlagati, tuma~iti. 2. javno iskazivati svoje raspoloèwe, u~estvovati u protestnoj povorci. demontaà, -e ` ‰fr. demontage, v. de-, montaàŠ 1. rastavqawe, rasklapawe ~ega na sastavne delove. 2. fig. razgradwa, nestajawe. demontirati, demontiram, 3. l. mn. demontiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. demonter, v. de-, montiratiŠ 1. rastaviti, rastavqati na delove. 2. skinuti, skidati ne{to {to je bilo montirano, pri~vr{}eno. demopsihologija, -e ` ‰v. demo-, psihologijaŠ nauka o psihologiji naroda, o narodnom predawu. demoralizator, -a m, mn. -i ‰v. demoralizacijaŠ onaj koji izaziva demoralizaciju. x demoralizatorski. demoralizacija, -e ` ‰fr. demoralisation, v. demoralisatiŠ 1. opadawe, slabqewe morala. 2. gubqewe hrabrosti i voqe, malodu{nost, klonulost; popu{tawe discipline. demoralizirati v. demoralisati. demoralizovati = demoralisati (v.). demoralisati, -i{em = demoralizovati, -ujem (i demoralizirati, demoraliziram, 3. l. mn. demoraliziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. demoraliser, v. de-, moralŠ 1. li{iti koga hrabrosti ili ose}awa vlastite vrednosti, obeshrabriti koga. 2. navesti na pokvarenost, pokvariti, izopa~iti u moralnom pogledu. 3. voj. izaziva-

345

demos ti opadawe, slabqewe borbenosti u ratu; demoralisati se izgubiti voqu za borbu. demos, -a m ‰gr~. demosŠ 1. ist. u staroj Gr~koj, svi slobodni gra|ani izvan redova aristokratije. 2. narod, nacija, puk; narodne mase. demoskopija, -e ` ‰v. demo-, -skopijaŠ prou~avawe javnog mi{qewa. x demoskopski. demoti~ki = demotski (v.). demotski, -a, -o = demoti~ki, -a, -o ‰gr~. demotikos, v. demosŠ 1. koji pripada narodu, narodni. 2. koji je naklowen narodu, demokratski. y demotsko pismo filol. staroegipatsko pismo u upotrebi od VIII veka pre n. e. do kraja starog veka, za razliku od hijerati~kog pisma kojim je pisala sve{teni~ka kasta. demofil, -a i demofil, -ila m ‰v. demo-, -filŠ onaj koji voli narod, narodoqubac. demofobija, -e ` ‰v. demo-, -fobijaŠ bolestan strah od mase, od ve}e grupe qudi. demohri{}anin, -a m (`. demohri{}anka, dat. i lok. demohri{}anki) ‰v. demohri{}anskiŠ pripadnik ili pristalica demohri{}anske stranke. demohri{}anski, -a, -o ‰ital. democristiano, v. demo-, hri{}aninŠ pol. naziv za stranke demokratske orijentacije vezane za hri{}ansku crkvu, prete`no u katoli~kim zemqama. demohri{}anstvo, -a s ‰v. demohri{}anskiŠ demohri{}ansko uverewe, demohri{}anska politika. demping v. damping. dempfer v. demfer. demfati, -am = demfovati, -ujem nesvr{. ‰nem. dampfenŠ 1. muz. prigu{ivati, slabiti ton. 2. fam. smirivati koga, ublaàvati ~iji gnev. demfer, -a m, mn. -i ‰nem. Dampfer prema dampfen prigu{ivatiŠ 1. muz. naprava za slabqewe, ublaàvawe tona na muzi~kim instrumentima, prigu{iva~. 2. èl. odbojnik. demfovati = demfati (v.). denazalizacija, -e ` ‰v. denazalizovatiŠ fon. gubqewe nosnog izgovora kod nekih vokala. denazalizovati, -ujem = denazalizirati, denazaliziram, 3. l. mn. denazaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, nazalizovatiŠ fon. oduzeti, odu-

346

denga zimati glasu nosnu artikulaciju, pretvoriti nazalni samoglasnik u obi~an. denar, -a = denarijus, -a m ‰lat. denarius, prema deni po desetŠ ist. 1. stari rimski novac, prvobitno vrednosti 10 asa (v.). 2. srebrni novac razli~ite vrednosti u vi{e sredwovekovnih evropskih dràva. denarijus = denar (v.). denatalitet, -eta m ‰v. de-, natalitetŠ opadawe prirasta stanovni{tva, smawewe nataliteta. denaturalizacija, -e ` ‰v. de-, naturalizacijaŠ oduzimawe dràvqanstva, gubitak gra|anskih prava u odre|enoj zemqi. denaturalisati, -i{em i denaturalizovati, -ujem (i denaturalizirati, denaturaliziram, 3. l. mn. denaturaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, naturalisatiŠ 1. prav. oduzeti dràvqanstvo. 2. biol. preseliti, preseqavati (biqku, ìvotiwu) u druk~ije, tu|e okruèwe. denaturisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. denaturer, v. de-, naturaŠ promeniti sastav, prirodu ~ega; (u)~initi neupotrebqivim za qudsku ishranu dodavawem raznih primesa. y denaturisani alkohol alkohol koji sluì samo kao gorivo, {piritus. denacionalizacija, -e ` ‰v. de-, nacionalizacijaŠ 1. ekon. ukidawe nacionalizacije, vra}awe nacionalizovane imovine prethodnom vlasniku. 2. odnaro|ivawe, suzbijawe ili ga{ewe narodnih osobina. denacionalizovati, -ujem (i denacionalizirati, denacionaliziram, 3. l. mn. denacionaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, nacionalizovatiŠ 1. ekon. vra}ati iz dràvnog vlasni{tva u privatno. 2. li{iti, li{avati narod wegovih osobina, odnaro|ivati. denacifikacija, -e ` ‰v. denacifikovatiŠ uklawawe nacista iz javnog ìvota (ob. u Nema~koj posle 1945); iskorewivawe, uklawawe tragova nacizma u svesti qudi, u simbolima, ideologiji i dr. denacifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, naci-, lat. -ficare prema facere ~initiŠ sprovesti, sprovoditi denacifikaciju. denga, -e ` ‰amer. {p. dengue od svah. dingaŠ med. virusna bolest koju prenose komarci u

dendi Sredozemqu i u tropskim krajevima, vrsta groznice pra}ena bolovima u glavi i osipom po telu. dendi, -ija m ‰engl. dandyŠ onaj koji se uvek elegantno obla~i, pomodar, kico{. dendizam, -zma m ‰v. dendiŠ pomodarstvo, kico{tvo. dendrit, -ita m ‰gr~. dendritesŠ 1. miner. razgranati trag jednog minerala koji se kristalizovao u drugom. 2. anat. produètak nervne }elije preko koga stiù podraàji. dendro- ‰gr~. dendron stabloŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava vezu sa drvetom. dendroidan, -dna, -dno ‰v. dendro-Š koji je sli~an drvetu, koji je kao drvo, razgranat. dendroklimatologija, -e ` ‰v. dendro-, klimatologijaŠ nauka koja izu~ava promene klime u pro{losti na osnovu dendrohronologije (v.). x dendroklimatolo{ki. dendrolit, -ita m, mn. dendroliti, gen. mn. dendrolita ‰v. dendro-, -lit1Š bot. geol. (ob. mn.) okameweno drve}e, fosili drve}a. dendrologija, -{e ` ‰v. dendro-, -logijaŠ deo botanike koji izu~ava drve}e i grmqe. x dendrolo{ki. dendrometrija, -e ` ‰v. dendro-, -metrijaŠ bot. nau~ni metod merewa zapremine stabala i brzine wihovog rastewa. dendrohronologija, -e ` ‰v. dendro-, hronologijaŠ arheol. utvr|ivawe starosti arheolo{kih nalaza brojawem i merewem prstenova (godova) u fosilnom drve}u. x dendrohronolo{ki. denervacija, -e ` ‰v. de-, nervŠ med. stawe u kome je neki organ ili deo tela li{en nervnih nadràja usled povrede ili bolesti. denzacija v. kondenzacija. denzimetar, -tra m, mn. denzimetri, gen. mn. denzimetara ‰lat. densus gust, debeo, v. -metarŠ instrument za merewe gustine te~nosti i gasova. denzitet, -eta m ‰lat. densitas od densus gustŠ fiz. stepen gustine te~nosti. denzitometar, -tra m, denzitometri, gen. mn. denzitometara ‰v. denzitet, -metarŠ 1. a. instrument za merewe gustine zacrwewa u fotografskom negativu; b. instrument za merewe intenziteta boje u {tamparstvu. 2. v. denzimetar.

dens denzitometrija, -e ` ‰v. denzitet, -metrijaŠ 1. merewe opti~ke gustine sivih ili tamnih delova na fotografskim snimcima. 2. med. merewe gustine ko{tanog tkiva putem svetlosnog ili radioaktivnog zra~ewa. deni, -ija m ‰fr. denierŠ me|unarodna jedinica za merewe debqine tekstilnog vlakna, jednaka teìni od 0,1 grama na 900 metara. denivelacija, -e ` ‰v. de-, nivelacijaŠ razlika u nivou, u visini jedne povr{ine u odnosu na drugu. denim, -a m ‰engl. denimŠ ~vrsta tkanina za farmerke i sli~nu ode}u, xins, teksas-platno. denominal, -ala m i denominativ, -a m ‰v. de-, lat. nominalis, nominativus od nomen imeŠ gram. glagol, pridev ili bilo koja druga re~ izvedena od imenice. denominalan, -lna, lno i denominativan, -vna, -vno ‰v. denominalŠ gram. izveden od imenice. denominator, -a m, mn. -i ‰nlat. denominatorŠ mat. imeniteq, imenilac u razlomku. denominacija, -e ` ‰lat. denominatioŠ 1. imenovawe, naimenovawe. 2. bank. promena nominalne vrednosti nov~ane jedinice. 3. rel. verska zajednica, ogranak anglikanske ili protestantske crkve. denonsirati, denonsiram, 3. l. mn. denonsiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. denoncer, v. denunciratiŠ zast. otkazati, otkazivati neki dogovor ili ugovor. denotativan, -vna, -vno ‰v. denotiratiŠ lingv. koji se odnosi na denotaciju. y denotativno zna~ewe zna~ewe re~i ili znaka kojim se neposredno upu}uje na predmet, pojam, prvenstveno zna~ewe koje re~ ima za ve}inu korisnika datog jezika; up. konotativan. denotacija, -e ` ‰lat. denotatioŠ lingv. upu}ivawe na prvo, osnovno zna~ewe re~i; up. konotacija. denotirati, denotiram, 3. l. mn. denotiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. denotareŠ lingv. uputiti, upu}ivati na odre|eni pojam; ozna~avati, obeleàvati. dens, -a m ‰engl. dance plesŠ popularna muzika za igru, naro~ito u no}nim lokalima i di-

347

denser skotekama, uz upotrebu elektronskih instrumenata. denser, -a m (`. denserka, dat. i lok. denserki) ‰v. densŠ fam. izvo|a~ dens muzike. dental, -ala m, mn. dentali, gen. mn. dentala ‰lat. dentalis zubni od dens zubŠ fon. zubni suglasnik. dentalan, -lna, -lno ‰v. dentalŠ fon. koji se artikuli{e vrhom jezika neposredno iza gorwih zuba, zubni. dentin, -ina m ‰lat. dens zub, v. -inŠ anat. zubna kost, ko{tano tkivo zuba. dentist(a), -e m, mn. dentisti ‰fr. dentiste prema dent od lat. dens zubŠ med. zubni lekar, zubar, stomatolog. denticija, -e ` ‰lat. dentitio od dens zubŠ med. 1. dobijawe, izrastawe, nicawe zuba (kod male dece). 2. broj, veli~ina i raspored zuba u vilici. denudacija, -e ` ‰lat. denudatio, v. denudiratiŠ geol. ogoqavawe, odno{ewe gorweg sloja pod dejstvom erozije. denudirati, denudiram, 3. l. mn. denudiraju svr{. ‰lat. denudareŠ otkriti, ogoliti. denuklearizovati, -zujem (i denuklearizirati, denukleariziram, 3. l. mn. denukleariziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, nuklearizovatiŠ ukloniti, uklawati nuklearno oru`je, zabraniti upotrebu nuklearnog oru`ja na odre|enoj teritoriji (denuklearizovana zona). denuncijant, -a m, mn. denuncijanti, gen. mn. denuncijanata ‰lat. denuntiansŠ potkaziva~, dou{nik, dostavqa~. x denuncijantski. denuncijator, -a m ‰lat. denuntiatorŠ 1. onaj koji iznosi javnu optu`bu protiv ~ega, kriti~ar. 2. v. denuncijant. denuncijacija, -e ` ‰lat. denuntiatioŠ 1. potkazivawe, klevetawe. 2. javna optu`ba, javna kritika, ukazivawe na ne{to ili nekoga koji se smatra {tetnim po dru{tvo. denuncirati, denunciram, 3. l. mn. denunciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. denuntiareŠ 1. prijaviti, prijavqivati, potkaz(iv)ati koga vlastima ili policiji. 2. javno kritikovati, optuìvati. den~ani v. dew~ani. dewak, -a m ‰tur. denk od pers. denkŠ omot, zave`qaj, sveàw, bala.

348

depersonalizacija dew~ani, -a, -o ‰v. dewakŠ (o robi) koji je u dewkovima, sve`wevima, balama. deodorans v. dezodorans. deontologija, -e ` ‰gr~. deon du`nost, v. -logijaŠ 1. filoz. nauka o du`nostima. 2. med. skup pravila o lekarskoj etici. deontolo{ki, -a, -o ‰v. deontologijaŠ 1. koji se odnosi na deontologiju. 2. koji se odnosi na du`nosti i obaveze u odre|enoj profesiji; eti~ki. depadans, depadansa nepr. v. depandans, depandansa. depalatalizacija, -e ` ‰v. depalatalizovatiŠ fon. gubqewe palatalnosti, pretvarawe mekih suglasnika u tvrde. depalatalizovati, -ujem = depalatalizirati, depalataliziram, 3. l. mn. depalataliziraju svr{. ‰v. de-, palatalŠ fon. zameniti neki palatalni (meki) suglasnik odgovaraju}im nepalatalnim (tvrdim). depandans, -a m (nepr. depadans) = depandansa, -e ` (nepr. depadansa) ‰fr. dependance zavisnostŠ sporedna zgrada koja sluì istim funkcijama kao i glavna, ob. u hotelima. depandansa = depandans (v.). departman, ana m ‰fr. departementŠ 1. administrativno-teritorijalno podru~je u Francuskoj i nekim drugim zemqama, srez, okrug. 2. odsek, odeqewe u ustanovi. depauperizacija, -e ` ‰srlat. depauperare od lat. pauper siromahŠ osiroma{avawe, osiroma{ewe. depedikulacija, -e ` ‰v. de-, lat. pediculus va{Š uni{tavawe va{iju i gwida insekticidima ili primenom visokih temperatura. depedikulisati, -i{em (i depedikulirati, depedikuliram, 3. l. mn. depedikuliraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, lat. pediculus va{Š uni{titi, uni{tavati va{i. dependencija, -e ` ‰nem. Dependenz, prema lat. dependere visitiŠ 1. zavisnost od nekoga ili ne~ega 2. (ob. u mn. dependencije) prinadle`nosti koje idu uz funkciju i zavise od zna~aja te funkcije. depersonalizacija, -e ` ‰v. de-, personalizacijaŠ 1. psih. oblik du{evne bolesti pri kome bolesnik sebe vi{e ne doìvqava kao celo-

depersonalizovati vitu li~nost. 2. fig. gubqewe posebnosti, utapawe u gomilu, obezli~avawe. depersonalizovati, -ujem (i depersonalizirati, depersonaliziram, 3. l. mn. depersonaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, personalizovatiŠ ukloniti, uklawati li~na obele`ja, obezli~iti, obezli~avati. depe{a, -e ` ‰fr. depecheŠ telegram, brzojav. depigmentacija, -e ` ‰v. de-, pigmentacijaŠ med. gubitak ko`nog pigmenta. depilator ‰v. depiliratiŠ naprava, ure|aj ili hemijsko sredstvo za depilaciju. depilacija, -e ` ‰nlat. depilatio, v. depiliratiŠ skidawe, uklawawe dlaka s tela hemijskim ili mehani~kim sredstvima; up. epilacija. depilirati, depiliram, 3. l. mn. depiliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. depilare, v. de-, pilus dlakaŠ vr{iti, izvr{iti depilaciju. deplasiran, -a, -o ‰v. deplasiratiŠ koji nije na svom mestu, neumestan; koji ne prili~i situaciji; neprili~an, neprimeren. deplasiranost, -osti m ‰v. deplasiranŠ osobina onoga {to je deplasirano, neumesnost. deplasirati, deplasiram, 3. l. mn. deplasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. deplacer, v. de-, place mestoŠ promeniti mesto, preme{tati, pomerati. deplasman, -ana m ‰fr. deplacementŠ 1. pom. teìna vode koju istiskuje trup broda, ujedno i mera nosivosti iskazana u tonama. 2. preme{tawe, promena mesta. depo, -oa m, mn. depoi, gen. mn. depoa ‰fr. depot od lat. depositumŠ 1. zgrada za sme{taj i popravku tramvaja, autobusa, èlezni~kih vagona. 2. zgrada za vatrogasne sprave i vozila. 3. stovari{te, skladi{te; odeqewe u kome se ~uvaju muzejski predmeti koji nisu izloèni. 4. mesto u banci koje sluì za dràwe i ~uvawe vrednosti, sef. depoetizacija, -e ` ‰v. de-, poetizacijaŠ uklawawe onog {to je poeti~no, svo|ewe na svakodnevno, uobi~ajeno, prozai~no. depoetizovati, -ujem (i depoetizirati, depoetiziram, 3. l. mn. depoetiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. depoetizacijaŠ li{iti, li{avati (umetni~ko delo, opis, sliku) poeti~nosti, ~initi ga prozai~nim.

depolitizacija depozit, -a i depozit, -ita m ‰lat. depositus poloèn od deponere poloìtiŠ 1. prav. ugovor kojim jedna strana predaje drugoj neku imovinu na ~uvawe uz obavezu da je u odre|enom trenutku vrati. 2. ono {to je dato na ~uvawe kod suda ili u banci, ulog; odre|ena suma novca ili vrednosti poverenih banci da s wima posluje na odre|eno vreme, uz ugovorene kamate. 3. unapred upla}en deo neke sume, zalog, kapara. 4. mesto koje sluì za ~uvawe, skladi{te, depo. depozitar, -ara m, mn. -i ‰fr. depositaire, prema lat. depositarius, v. depozitŠ onaj koji prima depozit, ~uvar depozita. depozitni, -a, o i depozitni, -a, -o ‰v. depozitŠ koji je u vezi s depozitom, koji se odnosi na depozit. y depozitna banka nov~ani zavod koji prima novac na ukama}ewe, dragocenosti i druge vrednosti na ~uvawe; depozitna menica bank. menica koja se izdaje na novac uzet i uloèn u radwu; depozitni novac bank. novac koji se polaè sudu radi ~uvawa, uzet uz interes radi pro{irivawa posla. y depozitna biblioteka a. biblioteka od nacionalnog zna~aja, kojoj su izdava~i du`ni da {aqu obavezni primerak svake kwige. b. biblioteka u kojoj se stara izdawa ~uvaju, ali se ne izdaju na ~itawe. depozitor, -a m, mn. -i ‰lat. depositor, v. depozitŠ onaj koji ulaè, polaè depozit, deponent. depozitorijum, -a (i depozitorij, -a) m ‰nlat. depositoriumŠ odeqewe za ~uvawe, mesto u sudu gde se stvari i novac ~uvaju. depozicija, -e = deponovawe, -awa s ‰lat. depositioŠ 1. ostavqawe vrednosti na ~uvawe, ulagawe, zalog (obi~no u banci). 2. iskaz pred sudom. depolarizator, -a m, mn. -i ‰v. depolarizacijaŠ fiz. hemijska supstanca koja spre~ava slabqewe galvanskih elemenata usled polarizacije. depolarizacija, -e ` ‰v. de-, polarizacijaŠ 1. fiz. uklawawe, ukidawe polarizacije na galvanskom elementu ili elektrodi. 2. opt. prelazak polarizovane svetlosti u nepolarizovanu. depolitizacija, -e ` ‰v. de-, politizacijaŠ odstrawivawe politike, osloba|awe od politi~kih uticaja.

349

depolitizovati depolitizovati, -ujem i depolitizirati, depolitiziram, 3. l. mn. depolitiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, politizovatiŠ osloboditi od politike, oduzeti, oduzimati ~emu politi~ki smisao. deponent, -a m ‰lat. deponens, v. deponovatiŠ onaj koji deponuje, koji ne{to daje na ~uvawe, ulaga~. deponentan, -tna, -tno ‰lat. deponens od deponere ostaviti po straniŠ u: y deponentni glagol gram. glagol (u latinskom) koji ima pasivan oblik a aktivno zna~ewe. deponija, -e ` ‰nem. Deponie, v. deponovatiŠ mesto gde se odlaè, ostavqa gradsko sme}e i otpaci. deponovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. deponere odloìti, smestitiŠ 1. ostaviti, ostavqati na ~uvawe novac ili druge vrednosti. y deponovati potpis ostaviti svoj potpis u banci, sudu i sl. radi kasnije provere autenti~nosti. 2. uloìti, ulagati. depo-posao, depo-posla m ‰v. depoŠ bank. ugovor po kome banka u svojim sefovima ~uva stvari od vrednosti uz odgovaraju}u naknadu. depopularisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. de-, popularisatiŠ smawiti, smawivati popularnost, nepovoqno prikaz(iv)ati nekoga ili ne{to; otu|iti nekoga ili ne{to od {iroke publike. depopulacija, -e ` ‰v. de-, populacijaŠ opadawe broja stanovnika usled iseqavawa ili zato {to je smrtnost ve}a od nataliteta. deport, -a m ‰nem. Deport od fr. deportŠ finans. 1. na berzi, otkup deonica uz obavezu da se ponovo prodaju istom licu kada kurs bude niì. 2. pad vrednosti deonica usled razlike izme|u dnevnog i prodajnog kursa; up. report. deportacija, -e ` ‰lat. deportatioŠ nasilno odvo|ewe (politi~kih osu|enika) u logore ili u progonstvo; prisilno preseqewe stanovni{tva. deportirati, deportiram, 3. l. mn. deportiraju i deportovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. deportareŠ vr{iti, izvr{iti deportaciju (v.). deportirac, -rca m, mn. deportirci, gen. m n. deportiraca ‰v. deportiratiŠ onaj koji je deportiran.

350

deprecijacija deposedirati, deposediram, 3. l. mn. deposediraju svr{. ‰fr. deposseder, v. de-, posseder posedovatiŠ prav. li{iti koga posedovawa neke zemqe ili stvari, prognati, oterati sa imawa. depravacija, -e ` ‰lat. depravatio prema pravus opak, zaoŠ stawe moralnog propadawa, pokvarenost, iskvarenost, izopa~enost. depresivan, -vna, -vno ‰v. depresijaŠ 1. koji se odnosi na depresiju. 2. koji je u depresiji, obuzet depresijom. y depresivna oblast ekon. oblast, podru~je zahva}eno dugotrajnom privrednom depresijom. depresivac, -vca m ‰v. depresivanŠ ~ovek depresivnog karaktera, osoba sklona depresiji. depresija, -e ` ‰lat. depressio, prema deprimere pritisnuti, utisnutiŠ 1. geol. ulegnu}e u Zemqinoj povr{ini. 2. geogr. oblast nià od okolne teritorije ili od nivoa mora. 3. meteor. podru~je niskog atmosferskog pritiska, ~esto zahva}eno nevremenom i ki{om. 4. fiz. smawen pritisak. 5. psih. psihi~ko stawe koje se ogleda u gubitku radnog elana; psihi~ka klonulost, pokuwenost, snu`denost, utu~enost pra}ena samooptuìvawem. 6. teàk psihi~ki poreme}aj pra}en rizikom od samoubistva. 7. ekon. faza ekonomskog ciklusa posle krize, sa usporavawem privredne aktivnosti, porastom nezaposlenosti i padom standarda. depresoran, -rna, -rno ‰nlat. depressorius prema lat. deprimere, v. deprimiratiŠ y depresorni nervi anat. nervi koji {ire krvne sudove i time smawuju pritisak krvi. deprefiksacija, -e ` ‰v. de-, prefiksacijaŠ oduzimawe prefiksa od glagola sa prefiksom da bi se dobio po zna~ewu i obliku nov, prost glagol (npr. dre{iti od raz(d)re{iti). gram.

deprecijativan, -vna, -vno ‰v. de-, lat. pretium cena, vrednostŠ koji izraàva prezir, potcewuju}i, omalovaàvaju}i. deprecijacija, -e ` ‰v. de-, lat. pretium cena, vrednostŠ ekon. 1. opadawe vrednosti novca, smawewe kupovne mo}i valute, obezvre|ivawe. 2. pad cena nekog proizvoda ili usluge usled porasta ponude ili smawewa potra`we; supr. aprecijacija.

deprivacija deprivacija, -e ` ‰srlat. deprivatio, v. de-, privare li{itiŠ li{ewe, prikra}enost, stawe onoga kome je uskra}en neki od bitnih elemenata za ìvot. y deprivacija sna med. namerno odràvawe pacijenta u budnom stawu, u eksperimentalne ili terapijske svrhe; kulturna deprivacija psih. nemogu}nost pojedinca da se ukqu~i u proces obrazovawa, iz socijalnih razloga ili zbog nepoznavawa jezika doti~ne sredine. lat.

deprimentan, -tna, -tno ‰lat. deprimens, v. deprimiratiŠ koji izaziva deprimiranost, depresiju. deprimiran, -a, -o ‰v. deprimiratiŠ koji je u stawu depresije. deprimiranost, -osti ` ‰v. deprimiranŠ poti{tenost, utu~enost, depresija. deprimirati, deprimiram, 3. l. mn. deprimiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. deprimere, v. de-, premere pritiskatiŠ oneraspoloìti, obeshrabriti, rastuìti, izazvati, izazivati depresiju (5). de profundis ‰lat. de profundis iz dubina: po~etne re~i Psalma 130Š 1. pogrebna molitva u katoli~koj crkvi. 2. posmrtna pesma; tu`balica, àlopojka. depurgacija, -e ` ‰lat. depurgatio, v. de-, purgare ~istitiŠ med. ~i{}ewe creva lekovima, klistirom i sl. deputat, -ata m, mn. deputati, gen. mn. deputata ‰lat. deputatus prema deputare ceniti, smatratiŠ 1. poslanik, izabrani predstavnik, delegat. 2. zast. godi{wi prihod u naturi koji se prima pored plate. x deputatski. deputacija, -e ` ‰lat. deputatioŠ skup qudi koji je izabran i poslan u ime neke organizacije ili zajednice sa odre|enim zadatkom; delegacija. deputirati, deputiram, 3. l. mn. deputiraju svr{. ‰lat. deputareŠ izabrati koga kao svog predstavnika; poslati koga sa odre|enim zaduèwem. deranìrati, deranìram, 3. l. mn. deranìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. derangerŠ remetiti, poremetiti ~ije navike, uznemiravati, ometati, smetati kome.

derexa deran`man, -ana m ‰fr. derangementŠ reme}ewe, uznemiravawe, nered. deratizacija, -e ` ‰fr. deratisation, v. de-, rat pacovŠ sistematsko uni{tavawe pacova i mi{eva. deratizirati, deratiziram, 3. l. mn. deratiziraju = deratizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. deratiserŠ sprovesti, sprovoditi deratizaciju. deracionirati, deracioniram, 3. l. mn. deracioniraju (i deracionisati, -i{em) svr{. ‰v. de-, racioniratiŠ trg. staviti u slobodnu prodaju; ukinuti racionirano snabdevawe. derbenxija, -e m ‰tur. derbentci, derbendci prema derbent, derbend klanacŠ zast. 1. ~uvar klanaca, tesnaca, puteva. 2. vodi~ putnika po visokim planinama. derbi, -ija m ‰engl. derby, prema lordu Derbiju, osniva~u trkeŠ 1. tradicionalna kowska trka u Epsomu u Engleskoj, osnovana 1780. godine. 2. sp. va`na ili najva`nija utakmica, susret najboqih timova u takmi~ewu. 3. vrsta {e{ira sli~na cilindru. dervenxija v. derbenxija. dervi{, -a m, mn. dervi{i, gen. mn. dervi{a ‰tur. dervis od pers. derwi{Š 1. rel. pripadnik muslimanskog verskog reda koji teì ka sjediwewu s Bogom putem asketskog ìvota i ritualnih igara. 2. onaj koji ìvi skromno, pobo`no, povu~eno. x dervi{ki. derealizacija, -e ` ‰v. re-, realanŠ psih. doìvqaj da je stvarnost izmewena, da je sve druk~ije. dereglija, -e i dereglija, -e ` ‰ma|. dereglyeŠ ve}i ~amac ravnog dna, bez sopstvenog pogona, koji sluì za prevoz qudi i tereta. deregulacija, -e ` ‰v. de-, regulacijaŠ ukidawe suvi{nih propisa; oslobo|ewe od dràvne intervencije u privredi. dere`, -a m = dere{, -a m ‰ma|. deresŠ ist. pokr. klupa na kojoj se izvodi kazna javnog batinawa. derelikcija, -e ` ‰lat. derelictio prema derelinquere potpuno napustitiŠ 1. prav. napu{tawe poseda. 2. pom. napu{tawe broda s odustajawem od vlasni{tva nad wime. derexa, -e ` gen. mn. derexa ‰tur. derece od ar. daragaŠ pokr. 1. stepen, stupaw. 2. poloàj, sta-

351

dere{ we. z derexom umereno, s merom, postepeno; na istoj derexi u istom poloàju, u istoj situaciji. dere{ v. dere`. derivat, -a ‰lat. derivatus izvedenŠ 1. hem. jediwewe dobijeno hemijskim procesom od neke druge supstance (naftni derivati). 2. ono {to je izvedeno ili dobijeno iz ~ega drugog, novi oblik. 3. gram. izvedena re~, izvedenica. derivativ, -a m ‰lat. derivativumŠ v. derivat (2, 3). derivativan, -vna -vno ‰lat. derivatusŠ koji je nastao izvo|ewem iz ne~ega; naknadno proizveden, sekundaran; neoriginalan. derivacija, -e ` ‰lat. derivatio prema derivare izvoditi, skrenutiŠ 1. izvo|ewe (iz ~ega), poticawe, proisticawe; poreklo. 2. lingv. jedan od na~ina tvorbe re~i, izvo|ewe re~i pomo}u sufiksa. 3. odvo|ewe vode iz re~nog korita. 4. voj. odstupawe projektila od predvi|ene putawe. 5. skretawe, zano{ewe broda ili aviona usled vetra. 6. mat. dobijawe izvoda neke funkcije u odnosu na datu promenqivu, deo matemati~ke analize. x derivacioni i derivacijski. derik, -a m ‰engl. derrick, po imenu Tomasa Derika, londonskog xelata po~etkom XVII veka: prvobitno naziv za ve{alaŠ tehn. 1. metalna konstrukcija sa ~ekrkom i kablom za utovar i istovar tereta. 2. toraw za bu{ewe naftnih izvora ili za geolo{ka istraìvawa. -derm, -derma, -dermija ‰v. dermaŠ kao drugi deo sloènice upu}uje na koù. derma- v. dermato-. derman, -ana m ‰tur. derman od pers. dermanŠ pokr. lek, spas, pomo}; re{ewe, izlaz iz te{kog stawa. dermatin, -ina m ‰v. derma-Š pamu~no-papirna nepromo~iva tkanina koja se upotrebqava za presvla~ewe name{taja, uvezivawe kwiga, za kofere i sl. dermatitis, -a m ‰v. dermato-, -itisŠ med. zapaqewe koè pra}eno otokom i crvenilom. dermato- v. ‰gr~. derma gen. dermatos koàŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da je re~ u vezi s koòm.

352

dermoprotektivan dermatovenerolog, -a m, dermatovenerolozi, gen. mn. dermatovenerologa ‰v. dermatovenerologijaŠ med. lekar za ko`ne i polne bolesti. dermatovenerologija, -e ` ‰v. dermato-, lat. venereus veneri~ni, v. -logijaŠ grana medicine koja se bavi ko`nim i polnim bolestima. x dermatovenerolo{ki. dermatoglif, -a m ‰v. dermato-, gr~. glyphein dupsti, urezivatiŠ anat. svaki od sitnih nabora (dermatoglifski nabori) na prstima ruku i nogu, na dlanu i tabanu, koji mogu posluìti za identifikaciju osobe i za utvr|ivawe o~instva. dermatoze, -toza ` mn. ‰nlat. dermatosis, v. dermato-, -ozaŠ op{ti naziv za bolesti koè. dermatolog, -a m, mn. dermatolozi, gen. mn. dermatologa ‰v. dermato-, -logŠ med. lekar specijalista za ko`ne bolesti. dermatologija, -e ` ‰v. dermato-, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi ko`nim bole-

stima. x dermatolo{ki.

dermatom, -oma m, mn. dermatomi, gen. mn. dermatoma ‰v. derma-Š med. otok koè. dermatomikoza, -e ` ‰v. dermato-, v. mikozaŠ med. svako oboqewe koè pruzrokovano gqivicama. dermatoplastika, -e `, dat. i lok. dermatoplastici ‰v. dermato-, -plastikaŠ med. hirur{ka intervencija kojom se oboleli ili povre|eni deo koè zamewuje zdravom koòm. -dermija v. -derm. dermo- v. dermato-. dermografizam, -zma m = dermografija, -e ` ‰v. dermato-, grafijaŠ med. preosetqivost koè, usled koje ostaju beli ili crveni tragovi kada se po woj prevu~e {iqastim predmetom. dermoid, -ida m ‰v. dermo-, -oidŠ 1. med. uro|ena cista na koì, tvrdi otok u kome se nalaze i dlake, delovi znojnih `lezda i kostiju. 2. vrsta ve{ta~ke koè. dermopatija, -e ` ‰v. dermo-, -patijaŠ med. op{ti naziv za bolesti koè. dermoprotektivan, -vna, -vno ‰v. dermo-, protektivanŠ farm. (o preparatu) koji sluì za za{titu koè.

dernek

designacija

dernek, -a m, mn. derneci, gen. mn. derneka ‰tur. dernek, d›rnekŠ 1. va{ar, sajam. 2. narodni zbor, sabor, obi~no o crkvenom prazniku.

desegregirati, desegregiram, 3. l. mn. desegregiraju svr{. i nesvr{. ‰v. desegregacijaŠ sprovesti, sprovoditi desegregaciju.

dernije kri m indekl. ‰fr. dernier criŠ posledwi krik, najnovija moda.

desekvestracija, -e ` ‰v. de-, sekvestracijaŠ prav. ukidawe sekvestracije, poni{tewe odlu-

derobirati, derobiram, 3. l. mn. derobiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. derober zakinutiŠ sp. u jahawu zaobi}i, zaobilaziti prepreku koju bi trebalo presko~iti.

ke o privremenom oduzimawu imovine.

derogativan, -vna, -vno ‰lat. derogativusŠ koji predstavqa derogaciju, koji se protivi ranijem propisu. derogacija, -e ` ‰lat. derogatioŠ prav. poni{tavawe, ukidawe, opozivawe nekog propisa novim propisom.

deselektirati, deselektiram, 3. l. mn. deselektiraju nesvr{. i svr{. ‰engl. deselect odzna~iti, de-, prefiks za negaciju, select izabrati, zazna~itiŠ u ra~unarskim programima, u~initi da se odre|ena opcija, npr. automatska provera pravopisa, ne koristi, odzna~iti. desen, -ena m (uob. i dezen) ‰fr. dessein nacrtŠ {ara na tkanini, mustra, uzorak.

svr{. ‰lat.

desenzibilizacija, -e ` ‰v. de-, senzibilanŠ 1. med. smawewe preosetqivosti organizma na neku supstancu, obi~no ubrizgavawem malih koli~ina alergena. 2. fot. hemijski postupak kojim se smawuje osetqivost ve} osvetqenog negativa.

dert, -a m, mn. dertovi, gen. mn. dertova ‰tur. dert od pers. derdŠ 1. jad, bol, muka, nevoqa. 2. sentimentalno raspoloèwe, sevdah, obi~no pod dejstvom pi}a (pasti u ‹).

desenzibilizovati, -ujem (i desenzibilirati, desenzibiliram, 3. l. mn. desenzibiliraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, senzibilizovatiŠ sprovesti, sprovoditi desenzibilizaciju, (u)~initi mawe osetqivim.

derogirati, derogiram, 3. l. mn. derogiraju derogare ograni~iti, v. de-, rogare traìti, pitatiŠ prav. ukinuti, staviti izvan snage neki zakon, propis ili obi~aj dono{ewem novog zakona ili propisa.

derutan, -tna, -tno ‰lat. deruere sru{itiŠ tro{an, ru{evan; zapu{ten, propao; pohaban, izno{en, oliwao. des, -a s ‰nem. DesŠ muz. ton de (D) snièn za pola stepena. y des-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton des. desalinizacija, -e ` ‰v. de-, lat. salinus slanŠ hem. postupak uklawawa soli iz slane, posebno morske vode. desant, -a m, mn. desanti, gen. mn. desanata ‰fr. descente silazakŠ voj. iskrcavawe vojske s mora na protivni~ku teritoriju; spu{tawe vojske padobranima iz aviona. desantni, -a, -o ‰v. desantŠ koji se odnosi na desant, koji sluì za desant. y desantni ~amac voj. ~amac s plitkim gazom koji sluì za iskrcavawe vojske na neprijateqsku teritoriju. desegregacija, -e ` ‰v. de-, segregacijaŠ soc. ukidawe segregacije, poni{tewe propisa i obi~aja koji ne dopu{taju me{awe rasa, etni~kih grupa ili dru{tvenih slojeva.

desenirati, deseniram, 3. l. mn. deseniraju (uob. i dezenirati) svr{. i nesvr{. ‰v. desenŠ (na)praviti, na~initi desene na tkanini, i{arati, iscrtati. desert, -a m, (nepr. dezert) ‰nem. Dessert od fr. dessertŠ jelo koje se sluì na kraju obeda, obi~no slatki{. desertni, -a, -o (nepr. dezertni) ‰v. desertŠ koji se odnosi na desert, koji se sluì kao desert. y desertna vina poluslatka vina. desi- ‰fr. deci-Š v. deci-. designativan, -vna, -vno = designacioni, -a, -o ‰v. designacijaŠ ‰nlat. designativus, v. designiratiŠ 1. koji ozna~ava, obeleàva, odre|uje. 2. koji se odnosi na designaciju, koji ima obele`je designacije. y designaciona presuda prav. sudska odluka o redosledu po kome }e se ispla}ivati poverioci prilikom ste~aja. designacija, -e ` ‰lat. designatioŠ 1. ozna~ewe, odre|ewe, imenovawe unapred. 2. lingv. ozna~avawe, funkcija kojom jezi~ki znak upu-

353

designirati }uje na predmet, bi}e, radwu ili apstraktni pojam. designirati, designiram, 3. l. mn. designiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. designareŠ ozna~iti, ozna~avati, odrediti, odre|ivati, imenovati unapred. desk, -a m, mn. deskovi, gen. mn. deskova ‰engl. desk radni stoŠ 1. prostorija u redakciji u kojoj se vesti i drugi tekstovi pregledaju i pripremaju za objavqivawe. 2. pol. ured (obi~no pri vladi SAD) zaduèn za komunikaciju s odre|enom dràvom. deskvamacija, -e ` ‰nlat. desquamatio, prema lat. desquamare qu{titi, prema squama krqu{tŠ med. qu{tewe povr{inskih slojeva koè ili sluzokoè. deskriptivan, -vna, -vno ‰lat. descriptivusŠ koji opisuje, opisan. y deskriptivna lingvistika grana lingvistike koja se bavi objektivnim opisivawem jezi~ke strukture u datom vremenskom preseku (za razliku od preskriptivne i istorijske lingvistike); deskriptivna geometrija mat. deo geometrije koji se bavi prikazivawem prostornih objekata projekcijom u ravni, nacrtna geometrija. deskriptivnost, -i ` ‰v. deskriptivanŠ svojstvo onoga {to je deskriptivno, opisnost, sklonost opisivawu. deskriptor, -a m ‰lat. descriptor opisiva~ prema describere opisatiŠ lingv. 1. normirana kqu~na re~, odrednica. 2. re~ ili grupa re~i koja sluì za katalogizaciju, klasifikaciju, indeksirawe dokumenata i druge gra|e. deskripcija, -e ` ‰lat. descriptioŠ opisivawe, opis, ocrtavawe. desktop, -a m, mn. -i ‰engl. desktop povr{ina radnog stolaŠ ra~. 1. ra~unar koji prilikom rada stoji na stolu (up. laptop). 2. osnovna, polazna slika na monitoru ra~unara, sa koje se ukqu~uju razli~iti folderi (v.) odnosno programi. desolidarizovati se, desolidarizirati se = desolidarisati se (v.). desolidarisati se, -i{em se svr{. i nesvr{. ‰v. de-, solidaranŠ izraziti svoje neslagawe, odustati od pre|a{weg mi{qewa koje se podudaralo s mi{qewem okoline.

354

destabilizovati desonorizacija, -e ` ‰v. desonorizovatiŠ pretvarawe zvu~nih suglasnika u bezvu~ne, obezvu~avawe. desonorizovati, -ujem (se) (i desonorizirati (se), desonoriziram, 3. l. mn. desonoriziraju) ‰v. de-, sonoranŠ fon. pretvoriti zvu~ni suglasnik u bezvu~ni; izgubiti zvu~nost. desocijalizacija, -e ` ‰v. de-, socijalizacijaŠ gubqewe karakteristika dru{tvenosti, pripadnosti dru{tvu. desperado, desperada m, mn. desperadosi ‰amer. engl. desperado od {p. desesperado o~ajnikŠ odmetnik, razbojnik, bandit (ob. na Divqem zapadu). desperatan, -tna, -tno ‰lat. desperatusŠ 1. beznadan, o~ajan. 2. koji je u o~ajni~koj situaciji postao nasilan, re{en na sve. desperater, -era m (`. desperaterka, -e, dat. i lok. desperaterki, gen. mn. desperaterki) ‰v. desperatanŠ onaj koji o~ajava, o~ajnik. x desperaterski. desperatnost = desperacija (v.). desperacija, -e = desperatnost, -i ` ‰lat. desperatioŠ o~aj, o~ajawe. despet, -a m, mn. despeti, gen. mn. despeta ‰venec. despeto, ital. dispettoŠ pokr. 1. prkos, inat. 2. nepravda, uvreda. despot, -a m, mn. -i ‰gr~. despotes gospodarŠ 1. ist. titula nekih srpskih vladara posle kosovske bitke. 2. vladar s neograni~enom vla{}u, apsolutista. 3. fig. onaj koji prisiqava druge da rade po wegovoj voqi, tiranin. x despotov, despotski. despotizam, -zma m = despotija, -e ` ‰v. despot, -izamŠ neograni~ena, samovoqna i bezobzirna vladavina, tiranija. despotija = despotizam (v.). despotica, -e ` ‰v. despotŠ despotova èna. despotovina ‰v. despotŠ dràva pod vladavinom despota. destabilizacija, -e ` ‰v. destabilizovatiŠ poreme}aj stabilnosti, gubitak sigurnosti, pouzdanosti, ustaqenog reda. destabilizovati, -ujem (i destabilizirati, destabiliziram, 3. l. mn. destabiliziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, stabilanŠ poremetiti fon.

destaqinizacija stabilnost, (po)kvariti ravnoteù, uzdrmati, uznemiriti, uznemiravati. destaqinizacija, -e ` ‰v. de-, StaqinŠ ist. postepeno ublaàvawe totalitarnog reìma posle Staqinove smrti 1953. godine, u Sovjetskom Savezu i zemqama isto~ne Evrope. destilana, -e `, gen. mn. destilana ‰v. destilisatiŠ prostorija u kojoj se vr{i destilacija; ure|aj za destilaciju. destilat, -ata m, mn. destilati, gen. mn. destilata ‰lat. destillatus, v. destilisatiŠ proizvod, produkt destilacije. destilater, -era m ‰fr. distillateur, v. destilisatiŠ 1. onaj koji vr{i destilaciju; proizvo|a~ èstokih pi}a. 2. v. destilator (1). destilator, -a m ‰lat. destillatorŠ 1. aparat, ure|aj za destilaciju. 2. v. destilater (1). destilacija, -e ` ‰lat. destillatioŠ hem. izdvajawe isparqivih sastojaka neke me{avine time {to se te~nost pretvara u paru a potom ponovo kondenzuje hla|ewem. y suva destilacija hem. zagrevawe organskih tela (drveta, kostiju i sl.) u zatvorenim sudovima da bi se iz wih dobili te~ni i gasni proizvodi. x destilacioni. destilisan, -a, -o = destilovan, -a, -o ‰v. destilisatiŠ pro~i{}en, izdvojen putem destilacije. y destilisana, destilovana voda med. farm. ~ista voda dobijena destilacijom za primenu u medicini, farmaciji, hemiji i sl. destilisati, -i{em = destilovati, -ujem (i destilirati, destiliram, 3. l. mn. destiliraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. destillare, v. de-, stilla kapŠ (iz)vr{iti destilaciju, destilacijom proizvesti, proizvoditi. destimulativan, -vna, -vno ‰v. de-, stimulativanŠ koji destimuli{e, koji odbija, obeshrabruje. destimulacija, -e ` ‰v. destimulisatiŠ negativna stimulacija, obeshrabrivawe, odvra}awe od ~ega. destimulisati, -i{em (i destimulirati, destimuliram, 3. l. mn. destimuliraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, stimulisatiŠ obeshrabri(va)ti, odvratiti, odvra}ati od ~ega, (o)slabiti zanimawe, interesovawe za ne{to.

detant destinatar, -ara m ‰nlat. destinatarius od lat. destinare odreditiŠ onaj na koga je adresovana neka po{iqka ili pismo, primalac, adresat; primalac poklona, nagrade, pravnog akta i sl. destinacija, -e ` ‰lat. destinatioŠ 1. mesto u koje se putuje, odredi{te; pravac puta. 2. namena, krajwi ciq. destruirati, destruiram, 3. l. mn. destruiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. destruereŠ (raz)ru{iti, razoriti, razarati, uni{titi, uni{tavati. destruktivan, -vna, -vno ‰nlat. destructivus, prema lat. destructus od destruere razru{itiŠ koji razara, razoran, ru{ila~ki, poguban. destruktivnost, -i ` ‰v. destruktivanŠ osobina onoga {to je destruktivno, razornost. destrukcija, -e ` ‰lat. destructioŠ ru{ewe, razarawe, uni{tavawe. desublimacija, -e ` ‰v. de-, sublimacijaŠ fiz. proces suprotan sublimaciji, u kojem neke materije neposredno iz gasovitog stawa prelaze u ~vrsto stawe. descendent, -a m, mn. descendenti, gen. mn. descendenata ‰v. descendentanŠ potomak. descendentan, -tna, -tno ‰lat. descendens od descendere si}iŠ 1. koji silazi, silazni. 2. koji se odnosi na potomstvo. descendencija, -e ` ‰nlat. descendentia, v. descendentanŠ prav. srodnost po silaznoj liniji od predaka prema potomcima; potomstvo. detabuizirati, detabuiziram, 3. l. mn. detabuiziraju svr{. ‰v. de-, tabuŠ osloboditi tabua, zabrane; skinuti tabu sa ~ega. detaq, -aqa m, mn. detaqi, gen. mn. detaqa ‰fr. detailŠ pojedina~ni deo ve}e celine, pojedinost, potankost; sitnica, malenkost. detaqan, -qna, -qno ‰v. detaqŠ koji ulazi u pojedinosti; op{iran, iscrpan, potpun. detaqisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. detailler, v. detaqŠ 1. u}i, ulaziti u detaqe, potanko, do sitnica (is)pri~ati, opis(iv)ati. 2. prod(av)ati na malo. detaqist(a), -e m, mn. detaqisti ‰v. detaqŠ 1. onaj koji zalazi u detaqe, koji je suvi{e op{iran. 2. trgovac na malo. detant, -a m ‰fr. detenteŠ pol. popu{tawe napetosti u me|unarodnim odnosima, smawewe opasnosti od rata.

355

deta{iran deta{iran, -a, -o ‰v. deta{iratiŠ odvojen, otcepqen od celine. y deta{iran pogon deo (industrijskog, gra|evinskog) preduze}a u stranoj zemqi. deta{irati, deta{iram, 3. l. mn. deta{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. detacherŠ voj. odvojiti, odvajati deo trupa ili brodova i poslati ih na drugo mesto s nekim zadatkom. deta{man, -ana m ‰fr. detachementŠ 1. voj. odred vojske izdvojen iz mati~ne jedinice i upu}en na izvr{ewe nekog zadatka. 2. deo (industrijskog, gra|evinskog) preduze}a koji posluje u stranoj zemqi. detektiv, -iva m, mn. detektivi, gen. mn. detektiva ‰engl. detective od lat. detegere otkritiŠ policijski slu`benik u civilu koji skupqa informacije o prestupnicima i vr{i istragu. y privatni detektiv istraìteq koji radi po nalogu klijenata, za dogovoreni honorar. detektivski, -a, -o ‰v. detektivŠ koji se odnosi na detektive. y detektivski roman kwi`. kriminalisti~ki roman u kome je radwa zasnovana na otkrivawu po~inioca nekog zlo~ina. detektovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. detect od lat. detegere otkritiŠ opaziti, otkriti, utvrditi postojawe (neke supstance, zra~ewa, prirodne pojave i sl.). detektor, -a m, mn. -i ‰lat. detector otkriva~Š 1. naziv za razne vrste elektronskih ure|aja koji otkrivaju prisustvo metala, radioaktivnost, {tetne gasove i drugo. 2. najprostija vrsta radio-prijemnika, sa iglom i kristalom, u upotrebi po~etkom HH veka. y detektor laì ure|aj u kriminalistici koji beleì vi{e vrsta fiziolo{kih procesa kako bi se utvrdio stepen uzbu|ewa ispitanika i istinitost wegovih izjava, poligraf (2). x detektorski. detekcija, -e ` ‰engl. detection, v. detektovatiŠ otkrivawe, pronalaèwe. detentor, -a m ‰lat. detentor od detinere zadràtiŠ prav. onaj koji trenutno raspolaè nekom stvari, korisnik, imalac, priteàlac. detencija, -e ` ‰lat. detentioŠ prav. raspolagawe, kori{}ewe nekom stvari koja pripada drugome. deterent, -a m, mn. deterenti, gen. mn. deterenata ‰engl. deterrent od lat. deterrere zapla{itiŠ

356

determinisati pol. sredstvo za zastra{ivawe, ono {to odvra}a neprijateqa od namere da napadne (u prvom redu posedovawe atomskog oru`ja). deterzivan, -vna, -vno ‰nlat. detersivus prema lat. detergere ~istitiŠ hem. koji sluì za ~i{}ewe. deterzija, -e ` ‰nlat. detersio prema lat. detergere ~istitiŠ hem. ~i{}ewe. deterioran, -rna, -rno ‰lat. deterior goriŠ gori, lo{iji, mawe vredan, koji je niskog kvaliteta. deterioracija, -e ` ‰kasnolat. deteriorare od lat. deterior goriŠ 1. kvarewe, pogor{avawe. 2. psih. slabqewe ili gubitak intelektualnih i psihi~kih funkcija. determinanta, -e `, gen. mn. determinanti/determinanata ‰v. determinantanŠ 1. presudan faktor, ~inilac koji odre|uje pravac i ciq nekog razvoja. 2. mat. zbir proizvoda koji se po odre|enom pravilu dobijaju iz kvadratne matrice. determinantan, -tna, -tno ‰lat. determinans prema determinare, v. determinisatiŠ koji odre|uje, presudan, odlu~uju}i. determinativ, -a m ‰lat. determinativus odre|uju}iŠ gram. 1. re~ koja odre|uje drugu re~, npr. pridevska zamenica, redni broj, odre|eni ~lan. 2. u sloènoj re~i onaj deo kojim se drugi odre|uje (npr. auto- u autoput). determinativan, -vna, -vno ‰lat. determinativusŠ koji odre|uje, koji determini{e. determinato pril. ‰ital. determinatoŠ muz. odlu~no, o{tro, nagla{eno. determinacija, -e ` ‰lat. determinatio ograni~eno podru~jeŠ odre|ivawe, opredeqivawe; bliè odre|ewe nekog pojma. determinizam, -zma m ‰v. determinisati, -izamŠ 1. filoz. u~ewe prema kojem su sve pojave u svemiru neizbeàn rezultat ranijeg stawa; shvatawe da ne postoji slu~ajnost. 2. filoz. u etici, pravac koji ne priznaje postojawe slobodne voqe. 3. ekon. shvatawe po kome je celokupna qudska aktivnost uslovqena privredom, tehnologijom i socijalnim faktorima. determinisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. determinare, v. de-, terminare ograni~iti, zatvoritiŠ odrediti, odre|ivati, utvrditi, utvr|ivati.

determinist(a) determinist(a), -e m, mn. deterministi ‰v. determinizamŠ pristalica determinizma. deterxent, -a m, mn. deterxenti, gen. mn. deterxenata ‰engl. detergent od lat. detergere ~istiti, brisatiŠ hemijsko sredstvo za prawe ili ~i{}ewe, u te~nom stawu ili u prahu. deto = dito ‰ital. detto re~enoŠ to isto, napred imenovano (ob. u trgova~kim spiskovima). detoksikacija, -e ` (nepr. detoksinacija) ‰v. detoksikovatiŠ 1. uklawawe otrova; postupak kojim se otrovna materija ~ini neotrovnom, ne{kodqivom. 2. fiziol. metaboli~no pretvarawe (pre svega u jetri) otrovnih materija u mawe otrovne, koje se lak{e izlu~uju. 3. v. dezintoksikacija. detoksikovati, -ujem (i detoksicirati, detoksiciram, 3. l. mn. detoksiciraju; nepr. detoksinirati) ‰v. de-, toksi~anŠ vr{iti, izvr{iti detoksikaciju. detonator, -a m, mn. -i ‰v. detoniratiŠ ure|aj koji izaziva paqewe eksploziva. x detonatorski. detonacija, -e ` ‰v. detoniratiŠ 1. pucaw, prasak izazvan eksplozijom. 2. tehn. u motorima s unutra{wim sagorevawem, pucketawe izazvano prebrzim paqewem me{avine. detonirati, detoniram, 3. l. mn. detoniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. detoner od lat. detonare prema tonare grmetiŠ 1. prasnuti, praskati, eksplodirati. 2. izazvati, izazivati eksploziju bombe, mine i sli~nih ure|aja. detritus, -a m ‰lat. detritus trewe, gubqewe od deterere istro{itiŠ 1. geol. proizvodi raspadawa, mrvqewa ili ru{ewa, ostaci, razdrobqeno kamewe. 2. biol. masa sitnih ~estica organske materije nastala raspadawem organizama. detronizacija, -e ` ‰v. detronizovatiŠ 1. zbacivawe, svrgnu}e s prestola. 2. fig. skidawe koga s nezasluènih visina, razbijawe mita o kome; supr. intronizacija. detronizovati, -ujem (i detronizirati, detroniziram, 3. l. mn. detroniziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. de-, tronŠ 1. svrgnuti, svrgavati s prestola. 2. fig. otkrivawem istine skinuti, skidati nekoga s pijedestala, oduzeti mu nezasluènu slavu; supr. intronizovati.

defanzivan deturpacija, -e ` ‰lat. deturpatio prema turpis ruàn, gadanŠ kvarewe, nagr|ivawe, unakazivawe, skrnavqewe. deus eks mahina v. deus ex machina. deuteragonist(a), -e m, mn. deuteragonisti ‰gr~. deuteragonistes, v. deutero-, agonistes borac, takmi~arŠ ist. pozor. drugi glumac od ukupno tri glumca u anti~koj drami; up. protagonist(a), tritagonist(a). deuterijum, -a (i deuterij, -a) m ‰gr~. deuteros drugiŠ hem. izotop vodonika koji u spoju sa kiseonikom daje te{ku vodu; up. tricijum. deutero- ‰gr~. deutero-; deuterosŠ kao prvi deo re~i zna~i slede}i, drugi. deuterokanonski i devterokanonski, -a, -o ‰v. deutero-, kanonskiŠ: y deuterokanonske kwige rel. kwige koje samo katolici uvr{tavaju u Stari zavet (Kwiga o Tovitu, Kwiga o Juditi, Kwiga Premudrosti, Kwiga Sirahova, Kwiga Varuhova, Prva i Druga kwiga o Makavejima). Deuteronomijum i Devteronomijum, -a (i Deuteronomij, Devteronomij, -a) m ‰nlat. Deuteronomium od gr~. deuteronomion, v. deutero-, gr~. nomos zakonŠ deo Biblije, Peta kwiga Mojsijeva (u Dani~i}evom prevodu: Zakoni ponovqeni). deuteropatija, -e ` ‰v. deutero-, -patijaŠ med. bolest koja se javqa kao posledica neke druge bolesti, sekundarno oboqewe. def, defa m, mn. defovi, gen. mn. defova ‰tur. def, tef od ar. daffŠ narodni muzi~ki instrument s napetom koòm po kojoj se udara dlanom, tamburin (v.); up. daire. de fakto pril. ‰lat. de factoŠ u stvari, stvarno, zaista. defanziva, -e ` ‰fr. defensive, v. defanzivanŠ 1. voj. odbrambeni na~in ratovawa; povla~ewe pred nadmo}nijim neprijateqem. 2. stawe u kojem je jedna strana u stavu odbrane (u polemici, sukobu, borbi i sl.). 3. sp. koncepcija u sportskoj igri ({ahu, boksu, fudbalu i sl.) zasnovana na ~vrstoj odbrani; supr. ofanziva. defanzivan, -vna, -vno ‰fr. defensif od defendre, lat. defendere odbranitiŠ koji se odnosi na defanzivu; usmeren na defanzivu, odbramben.

357

defa{izacija defa{izacija, -e = defa{istizacija, -e ` ‰v. de-, fa{izamŠ proces uklawawa fa{izma. defekacija, -e ` ‰lat. defaecatio, v. defeciratiŠ 1. fiziol. pra`wewe creva, izbacivawe izmeta. 2. hem. pre~i{}avawe, ~i{}ewe neke te~nosti od suvi{nih primesa. defekt, -a m, mn. defekti, gen. mn. defekata ‰lat. defectus gre{ka, slabost od deficere oslabiti, pogre{itiŠ 1. nedostatak, pogre{ka, mana. 2. kvar, neispravnost. defektan, -tna, -tno ‰lat. defectus prema deficere nedostajatiŠ koji ima kakav defekt, neispravan, o{te}en, pokvaren. defektiv, -a m ‰v. defektivanŠ gram. promenqiva re~ kojoj nedostaju neki oblici promene. defektivan, -vna, -vno ‰lat. defectivus, v. defektanŠ gram. nepotpun, koji nema kompletnu promenu. y defektivni glagoli glagoli koji nemaju sve oblike (npr. velim, nemoj). defektolog, -a m, mn. defektolozi, gen. mn. defektologa ‰v. defekt, -logŠ med. lekar specijalista za defektologiju. defektologija, -e ` ‰v. defekt, -logijaŠ med. nauka o uro|enim telesnim i psihi~kim nedostacima. x defektolo{ki. defektoskop, -a m, mn. -i ‰v. defekt, -skopŠ sprava za otkrivawe defekata u proizvodima (pomo}u rendgenskog snimawa, ultrazvuka i sl.). defektoskopija, -e ` ‰v. defekt, -skopijaŠ otkrivawe, pronalaèwe gre{aka u materijalima i raznim proizvodima. defekcija, -e ` ‰lat. defectioŠ 1. istupawe, odmetawe iz kakve grupe (obi~no stranke, crkve i sl.). 2. otpadni{tvo, izdaja. defeminizacija, -e ` ‰v. de-, feminizacijaŠ 1. med. gubitak ènskih polnih osobina usled hormonskog poreme}aja. 2. fig. gubitak ènstvenosti. defenestracija, -e ` ‰v. defenestriratiŠ izbacivawe kroz prozor (na~in ubistva, ~esto prikazan kao samoubistvo skokom kroz prozor). defenestrirati, defenestriram, 3. l. mn. defenestriraju svr{. ‰nlat. defenestrare, v. de-, fenestra prozorŠ izbaciti (koga) kroz prozor. defenzor, a m, mn. -i ‰lat. defensorŠ branilac, za{titnik (obi~no po~asna titula).

358

deficijentan defetizam, -zma m ‰fr. defaitisme, prema defaite porazŠ sumwa u vlastite snage, neverovawe u pobedu ili u uspeh neke vojne akcije; malodu{nost. defetist(a), -e m, mn. defetisti ‰fr. defaitiste, prema defaite porazŠ onaj koji je proèt defetizmom, koji {iri sumwu u mogu}nost pobede. defetisti~ki, -a, -o ‰v. defetistaŠ koji se odnosi na defetiste i na defetizam. defecirati, defeciram, 3. l. mn. defeciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. defaecare, v. de-, faex talog, izmetŠ 1. med. prazniti creva, vr{iti nu`du. 2. hem. (o)~istiti, pro~i{}avati, pro~istiti (rastvor, te~nost). defile, -ea m ‰fr. defileŠ sve~ana povorka, paradni mar{, defilovawe. defilovati, -ujem nesvr{. ‰fr. defilerŠ sve~ano prolaziti, pro}i ispred nekoga odaju}i mu po~ast. definisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nem. definierenŠ 1. dati, davati definiciju, precizno odrediti zna~ewe neke re~i ili pojma. 2. odrediti funkciju, na~in na koji }e ne{to funkcionisati. definitiva, -e ` ‰lat. definitiva, v. definitivanŠ zast. zavr{ni ispit kojim se sti~e pravo na stalnost u slu`bi. definitivan, -vna, -vno ‰fr. definitif od lat. definitivus koji odre|ujeŠ kona~an, zavr{en, zakqu~en; odlu~an, presudan. definitor, -a m, mn. -i ‰srlat. definitor, prema lat. definire odre|ivatiŠ 1. onaj koji odre|uje, odlu~uje. 2. crkv. ~lan stare{instva u nekim katoli~kim mona{kim redovima. definitum, -a m ‰lat. definitumŠ ono {to je odre|eno, utvr|eno, odre|eni pojam. definicija, -e ` ‰lat. definitioŠ ta~no obja{wewe neke re~i ili izraza pomo}u drugih izraza koji se smatraju poznatima; odre|ivawe su{tine nekog pojma. deficijent, -a m, mn. deficijenti, gen. mn. deficijenata ‰v. deficijentanŠ 1. sve{tenik udaqen iz slu`be zbog trajne nesposobnosti. 2. onaj koji ima mawak u kasi, na ra~unu; du`nik. deficijentan, -tna, -tno ‰lat. deficiens prema deficere nedostajatiŠ 1. nepotpun, nedovo-

deficijentnost qan, mawkav, neodgovaraju}i. 2. psih. du{evno zaostao, slabouman. deficijentnost = deficijencija (v.). deficijencija, -e = deficijentnost, -osti ` ‰v. deficijentanŠ 1. nedovoqnost, nedostatak, nepotpunost. 2. med. mentalna zaostalost, slaboumnost. deficit, -a m ‰lat. deficit, 3. l. jd. od deficere nedostajatiŠ mawak, negativna razlika izme|u prihoda i rashoda; supr. suficit. deficitan, -tna, -tno v. deficitaran. deficitaran, -rna, -rno ‰v. deficitŠ 1. finans. koji je u mawku, gubitku, koji ima vi{e rashoda nego prihoda. 2. koga nema dovoqno, koji se te{ko nalazi (deficitarni proizvodi); za koji nema dovoqno stru~waka (deficitarna zanimawa). deflagracija, -e ` ‰lat. deflagratioŠ 1. burno izgarawe, s visokom temperaturom i jakom svetlo{}u; poàr. 2. izgarawe eksplozivnih materija bez detonacije, pod normalnim pritiskom. deflator, -a m ‰v. deflacijaŠ ekon. koeficijent kojim se mnoè cene u periodu deflacije da bi se mogle uporediti s ranijim cenama. deflatoran, -rna, -rno ‰v. deflacijaŠ ekon. koji podrazumeva deflaciju, koji deluje u smislu deflacije; supr. inflatoran. deflacija, -e ` ‰engl. deflation, v. de-, inflacijaŠ ekon. pojava suprotna inflaciji, smawivawe koli~ine novca u opticaju uz odgovaraju}i pad op{teg nivoa cena; supr. inflacija. x deflacioni. deflacionist(a), -e m, mn. deflacionisti ‰v. deflacijaŠ pristalica finansijske politike kojoj je ciq da smawuju}i broj nov~anica u opticaju podigne kupovnu mo} novca. x deflacionisti~ki. deflegmator, -a m ‰v. deflegmacijaŠ ure|aj za deflegmaciju. deflegmacija, -e ` ‰v. de-, gr~. phlegma sluzŠ hem. vrsta destilacije u kojoj se me{avina te~nosti delimi~no osloba|a vode. defleksija, -e ` ‰lat. deflexio prema deflectere saviti, zakrenutiŠ 1. skretawe, savijawe, odstupawe. 2. voj. razlika i udaqenost izme|u ciqa i mesta na koje je pala avionska bomba.

defter deflektor, -a m, mn. -i ‰v. de-, lat. flectere saviti, okrenutiŠ 1. ure|aj koji skre}e mlaz te~nosti ili gasa. 2. zavr{etak dimwaka izra|en tako da {titi od vetra. deflorator, -a m, mn. -i ‰v. deflorisatiŠ onaj koji je devojci oduzeo nevinost. defloracija, -e ` ‰v. deflorisatiŠ med. kidawe himena, devi~waka, razdevi~ewe, gubitak nevinosti, devirginacija. deflorisati, -i{em svr{.‰lat. deflorare, v. de-, flos cvetŠ obaviti defloraciju, oduzeti (devojci) nevinost, razdevi~iti. defolijant, -a m ‰v. defolijacijaŠ hemijsko sredstvo koje izaziva opadawe li{}a. defolijacija, -e ` ‰nlat. defoliatio, v. de-, lat. folium listŠ 1. bot. opadawe li{}a sa drve}a. 2. ogoqivawe drve}a hemikalijama. defolt v. difolt. deforestacija, -e ` ‰engl. deforestation, v. de-, forest {umaŠ uklawawe, kr~ewe {uma da bi se dobilo poqoprivredno zemqi{te. deformacija, -e ` ‰lat. deformatioŠ 1. kvarewe, promena oblika; izobli~avawe, izopa~avawe. 2. med. nepravilan razvoj kosti ili nekog drugog organa. 3. deformisano, izmeweno, izobli~eno mesto. deformisan, -a, -o ‰v. deformisatiŠ 1. koji je izgubio prvobitni oblik, izobli~en. 2. koji ne izgleda normalno, nagr|en, unakaèn. 3. fig. nastran, izopa~en. deformisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. deformare, v. de-, formare oblikovatiŠ 1. (is)kvariti oblik, izobli~iti, izobli~avati, unakaziti, unakaàvati. 2. deformisati se izgubiti prvobitni oblik, izobli~iti se. deformitet, -eta m ‰lat. deformitas, v. deformisatiŠ izobli~enost, unakaènost. defraudant, -a m, mn. defraudanti, gen. mn. defraudanata (`. defraudantkiwa, -e) ‰v. defraudiratiŠ proneverilac, utajiva~. defraudacija, -e ` ‰lat. defraudatio, v. defraudiratiŠ prevara, pronevera, utaja. defraudirati, defraudiram, 3. l. mn. defraudiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. defraudare varatiŠ (u)~initi proneveru, utaju, proneveriti, proneveravati. defter v. tefter.

359

defterdar defterdar v. tefterdar. defterhana v. tefterhana. dehelmintizacija, -e ` ‰v. de-, gr~. helmins gen. helminthos crvŠ med. vet. uklawawe glista i sli~nih parazita iz organizma. dehidratacija = dehidracija (v.). dehidracija, -e = dehidratacija, -e ` ‰v. dehidriratiŠ 1. oduzimawe ili gubqewe vode. 2. dehidriranost (v.). dehidriranost, -osti ` ‰v. dehidriratiŠ med. stawe u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka te~nosti. dehidrirati, dehidriram, 3. l. mn. dehidriraju svr{. i nesvr{. ‰v. de-, gr~. hydor vodaŠ 1. oduzeti (~emu) vodu, li{iti vode. 2. med. izgubiti veliku koli~inu vode. dehidrogenacija, -e ` ‰v. de-, v. hidrogenŠ hem. oduzimawe vodonika nekom jediwewu. dehiscentan, -tna, -tno ‰lat. dehiscens prema hiscere zevati, zjapitiŠ bot. koji se otvara kad dostigne zrelost. dehiscencija, -e ` ‰v. dehiscentanŠ 1. bot. spontano otvarawe ~aure, ploda ili drugog biqnog organa da bi iz wega iza{ao sadràj. 2. med. popu{tawe hirur{kog {ava. dehortacija, -e ` ‰lat. dehortatio, v. de-, hortari ohrabrivati, podsticatiŠ odvra}awe, savetovawe da se ne{to ne u~ini. dehumanizacija, -e ` ‰v. de-, humanŠ 1. i{~ezavawe bitnih ~ovekovih osobina, gubqewe qudskosti. 2. otu|ewe ~oveka u dana{wem svetu, podvrgavawe qudske prirode tehnologiji i zahtevima potro{a~kog dru{tva. dehumanizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. de-, humanizovatiŠ (iz)vr{iti dehumanizaciju, oduzeti kome bitne qudske osobine. dehumidifikacija, -e ` ‰v. de-, lat. humidus vlaàn, v. -fikacijaŠ smawewe ili uklawawe vlage iz prostorija, putem mehani~kih ure|aja ili hemijskih sredstava. decelerator, -a m, mn. -i ‰v. deceleracijaŠ naprava za usporavawe (npr. vodene ili vazdu{ne struje). supr. akcelerator. deceleracija, -e ` ‰v. de-, akceleracijaŠ fiz. usporavawe, smawivawe brzine; postepeni gubitak ubrzawa; supr. akceleracija.

360

decidan decembar, -bra i decembar, -bra m ‰lat. december prema decem deset: deseti mesec po kalendaru koji je po~iwao od martaŠ dvanaesti mesec u godini. decembarski, -a, -o ‰v. decembarŠ koji pada u decembar; koji je kao u decembru. decemvir, -ira m ‰lat. decemvir, prema decem deset, vir mu{karacŠ ist. u starom Rimu, u vreme republike, ~lan ve}a od deset qudi izabranih da pi{u zakone. decemvirat, -ata m ‰lat. decemviratus, v. decemvirŠ ist. ve}e od deset ~lanova. decenalni, -a, -o ‰kasnolat. decennalis od lat. decennis od decem deset, annus godinaŠ koji se zbiva svake desete godine. decenija, -e ` = decenijum, -a (i decenij, -a) m ‰lat. decennium od decem deset, annus godinaŠ razdobqe od deset godina, desetle}e. x decenijski. decenijum (i decenij) = decenija (v.). decentan, -tna, -tno ‰lat. decens od decere dolikovatiŠ koji dolikuje, pristojan, prikladan; uzdr`qiv, neupadqiv. decentralizacija, -e ` ‰v. de-, centralizacijaŠ preno{ewe izvesnih poslova (u vlasti, u privrednoj organizaciji i sl.) iz centra na nià mesta, ili iz glavnog grada u regionalne centre. decentralizovati, -ujem (i decentralizirati, decentraliziram, 3. l. mn. decentraliziraju) ‰v. de-, centralizovatiŠ izvr{iti, izvr{avati decentralizaciju. decernat, -ata m ‰nem. Dezernat prema lat. decernere odlu~itiŠ zast. opseg rada, delokrug poslova; nadle`nost. deci- ‰fr. deci- od lat. decimus desetiŠ kao prvi deo re~i ozna~ava deseti deo jedinice u drugom delu re~i. deci m indekl. ‰skr. od decilitarŠ fam. decilitar. decibel, -a m ‰v. deci-, belŠ fiz. deseti deo bela (v.), jedinica za merewe razlika u ja~ini signala; naj~e{}e upotrebqavana jedinica za ja~inu zvuka. decigram, -a m, mn. -i ‰v. deci-, -gramŠ deseti deo grama. decidan nepr., v. decidiran.

decidiran decidiran, -a, -o ‰nem. dezidiert od lat. decidere odlu~itiŠ jasan, odlu~an, odre|en, nedvosmislen. decizivan, -vna, -vno ‰nlat. decisivus, prema decidere odlu~itiŠ 1. koji sadrì odluku, re{ewe, kona~an. 2. odlu~uju}i, presudan. decilitar, -tra m, mn. decilitri, gen. mn. decilitara ‰v. deci-, litarŠ jedinica za zapreminu te~nosti, deseti deo litra. decima, -e ` ‰lat. decima (pars) deseti deoŠ muz. 1. deseti ton ra~unaju}i od osnovnog tona. 2. interval od deset tonova. 3. ist. desetak, desetina, porez od desetog dela uroda. 4. kwi`. strofa od deset stihova. decimal, -ala m i decimala, -e ` ‰srlat. decimalisŠ mat. svaka cifra koja dolazi iza decimalne zapete. decimalan, -lna, -lno ‰v. decimalaŠ mat. 1. koji se broji prema osnovi 10. 2. koji se odnosi na decimale. y decimalni razlomak razlomak prikazan samo brojem desetih, stotih, hiqaditih itd. delova, posle decimalne zapete; decimalni ra~un mat. ra~un sa decimalnim razlomcima; decimalni sistem mat. brojni sistem ~ija je osnova broj 10; decimalna mera sistem merewa u kome se jedinice dele na deset, sto, hiqadu itd. delova; decimalna vaga vaga u obliku dvokrake raznokrake poluge po kojoj se pomera teg deset puta lak{i od tereta; decimalna klasifikacija sistem razvrstavawa kwiga u bibliotekama uz upotrebu decimalnih brojeva, s ta~kom umesto zapete. decimar, -ara m = decimator, -a m ‰nlat. decimarius, decimator, v. decimaŠ ist. sakupqa~ desetine, desetinskog poreza. decimator v. decimar. decimetar, -tra m, mn. decimetri, gen. mn. decimetara ‰v. deci-, -metarŠ jedinica mere za duìnu, deseti deo metra. decimirati, decimiram, 3. l. mn. decimiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. decimareŠ 1. ist. kazniti, ka`wavati smr}u svakog desetog vojnika (kaznena mera u rimskoj vojsci). 2. fig. silno smawiti broj qudi ili stoke, prorediti, desetkovati. decimola, e ` ‰v. decima, up. triolaŠ muz. grupa od deset nota iste vrednosti koje treba

diba odsvirati u vremenu koje ina~e zauzimaju osam nota. decisekunda, -e `, gen. mn. decisekundi ‰v. deci-, sekundaŠ deseti deo sekunde. de~izo pril. ‰ital. decisoŠ muz. odlu~no, energi~no, ritmi~ki precizno. de{arìrati, de{arìram, 3. l. mn. de{arìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. dechargerŠ 1. istovariti, istovarivati. 2. olak{ati, olak{avati, rasteretiti, rastere}ivati koga brige, zaduèwa i sl. de{ifrant, -a m, mn. de{ifranti, gen. mn. de{ifranata ‰fr. dechiffrer, v. de{ifrovatiŠ onaj koji razre{ava {ifre, kodove. x de{ifrantski. de{ifrovati, -ujem (i de{ifrirati, de{ifriram, 3. l. mn. de{ifriraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. dechiffrer, v. de-, {ifraŠ 1. (pro)~itati ono {to je napisano {ifrom, prevesti {ifrirani tekst na obi~ni jezik. 2. fig. pro~itati, rastuma~iti ne~itak ili te{ko razumqiv tekst. de{peratan v. desperatan. de{peracija v. desperacija. di- ‰gr~. di- prema dis dvaputŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da se drugi deo uzima dvostruko. diazo- ‰v. di-, azotŠ hem. koji sadrì grupu od dva atoma azota direktno spojena s nekim organskim radikalom (diazo-jediwewa). diamin, -ina m ‰v. di-, aminiŠ hem. organsko jediwewe sa dve aminske grupe. diandrija, -e ` ‰v. di-, gr~. aner gen. andros mu{karacŠ soc. brak ène sa dva zakonita muà (u nekim dru{tvima); up. monoandrija, poliandrija. diarh, -a m, mn. diarsi, gen. mn. diarha ‰v. di-, -arhŠ ist. jedan od dvojice istovremenih vladara, suvladar; up. monarh. diarhija, -e ` ‰v. di-, -arhijaŠ ist. vladavina dvojice, dvovla{}e, suvladarstvo; up. biarhija. diarhi~an, -~na, -~no ‰v. diarhijaŠ koji ima dva vladara, koji ima dva gospodara. diba, -e ` ‰tur. diba od pers. dibaŠ pokr. svilena tkanina protkana zlatnim i srebrnim ìcama, brokat.

361

dibek dibek, -a m, mn. dibeci, gen. mn. dibeka ‰tur. dibekŠ pokr. 1. avan, stupa od drveta ili izdubqenog kamena za tucawe kafe. 2. koàrska stupa koja sluì za {tavqewe koè. dibetli prid. indekl. ‰v. dibaŠ pokr. na~iwen od dibe. dibiduz i dibidus (uob. i dibiduz, dibidus) i pril. ‰tur. dubeduzŠ ekspr. fam. sasvim, potpuno, totalno. dibranhijati, -ata m mn. ‰nlat. dibranchiata, v. di-, gr~. branchia {krgeŠ zool. vrsta morskih ìvotiwa sa dve {krge, dvo{kr`waci. dibrahis, -a m ‰gr~. dibrachys, v. di-, brachys kratakŠ metr. stihovna stopa od dva kratka sloga. dibuk, -a m ‰hebr. dibbuqŠ po jevrejskom narodnom verovawu, du{a pokojnika koja se useli u ìvog ~oveka i ovlada wime. diva, -e `, gen. mn. diva ‰ital. diva boànstvenaŠ vrlo popularna glumica ili operska peva~ica, zvezda. divagacija, -e ` ‰nlat. divagatio, prema lat. divagari odlutatiŠ 1. med. govorewe bez veze, sled nepovezanih re~i, trabuwawe. 2. prelaèwe na sporednu temu, digresija. 3. prav. ostavqawe doma}ih ìvotiwa bez nadzora na javnom mestu kao pravni prekr{aj. divan, -ana m ‰tur. divan od ar. diwan od pers. diwanŠ 1. ist. carsko ili vezirsko ve}e, dràvni savet; carski dvor, carski presto. 2. pokr. razgovor. 3. sastanak momaka i devojaka, poselo. 4. kanabe, sofa, otoman, kau~. 5. kwi`. zbirka isto~wa~kih pesama. divana, divanana v. divanhana. divanija1, -e ` ‰tur. divani od ar. i pers. hatt-i diwani pismo divanijaŠ ist. arapsko pismo kojim su pisani fermani (v.) u Osmanskom Carstvu. divanija2, -e m ‰tur. divane od pers. diwane ludŠ sulud ~ovek, budala, {a{avko. divanisati v. divaniti. divaniti, divanim nesvr{. ‰v. divanŠ pokr. govoriti, razgovarati, }askati. divan-kabanica zast. duga~ka kabanica od crvenog sukna. divanhana, -e `, gen. mn. divanhana ‰tur. divanhane od pers. diwan-hane ku}a, mesto za razgovorŠ 1. prostrana, velika prostorija na spratu u

362

divertikuloza ku}ama orijentalne gradwe koja sluì za boravak, razgovor, pu{ewe. 2. deo balkona zatvoren drvenim re{etkama, doksat. divanxija, -e m ‰v. divanŠ 1. onaj koji u~estvuje u divanu (2). 2. razgovoran, pri~qiv ~ovek. divergentan, -tna, -tno ‰srlat. divergens od divergere, v. divergiratiŠ 1. koji se razilazi, koji se kre}e u raznim pravcima; koji odstupa, koji se razlikuje od ~ega. 2. mat. koji nije konvergentan (v.). divergentnost, -osti ` ‰v. divergentanŠ osobina onoga {to je divergentno. divergencija, -e ` ‰srlat. divergentiaŠ 1. razilaèwe, odstupawe, udaqavawe; neslagawe. 2. fiz. razilaèwe zraka iz neke ta~ke. 3. biol. pojava razli~itih osobina u razvoju neke ìvotiwske ili biqne vrste. divergirati, divergiram, 3. l. mn. divergiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. divergere prema lat. vergere skrenutiŠ razi}i se, razilaziti se, udaqiti se, udaqavati se. diverzant, -a m, mn. diverzanti, gen. mn. diverzanata (`. diverzantkiwa, -e) ‰nem. Diversant, v. diverzijaŠ 1. onaj koji vr{i diverziju. 2. pripadnik specijalne jedinice sa zadatkom da ru{i saobra}ajnice, pruge, mostove itd. x diverzantski. diverzija, -e ` ‰srlat. diversio prema lat. devertere skrenuti, odvratitiŠ 1. voj. napad u pozadini; razarawe objekata u pozadini. 2. akcija preduzeta da bi se odvratila pa`wa od pravog ciqa ili da bi se zbunio protivnik. 3. namerno ometawe nekog poduhvata, destruktivan postupak. diverzifikacija, -e ` ‰v. diverzifikovatiŠ 1. uno{ewe promena, razlika, raznovrsnosti. 2. ekon. pro{irewe proizvodnog programa ili asortimana robe koja se prodaje. diverzifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰srlat. diversificare prema lat. diversus razli~it, -ficare = facere ~initiŠ u~initi ne{to raznovrsnim, sprovesti diverzifikaciju. divertikulitis, -a m ‰v. divertikul, -itisŠ med. zapaqewe divertikula. divertikuloza, -e m ‰v. divertikulŠ med. bolest koja se odlikuje stvarawem ve}eg broja divertikula u jednom organu.

divertikul(um) divertikul(um), -a m, mn. -i ‰lat. diverticulum prema divertere, devertere skrenutiŠ med. mestimi~no pro{irewe {upqih organa, stvarawe malih izbo~ina u crevu, jedwaku, be{ici i sl. divertimento, -menta m ‰ital. divertimento zabavaŠ muz. 1. instrumentalna kompozicija veselog karaktera, bez odre|ene forme, posebno negovana u XVIII veku. 2. u fugi, prelazni deo izme|u dva ponavqawa teme. divertisman, -ana m ‰fr. divertissement zabavaŠ 1. naziv za baletske ili pevane me|uigre u francuskoj operi ili pozori{tu, naro~ito u XVII veku. 2. aran`man operskih arija za orkestar ili klavir. 3. v. divertimento (1). dividend, -a m, mn. dividendi, gen. mn. dividenada ‰lat. dividendum od dividendus ono {to treba podelitiŠ mat. broj koji se deli, deqenik. dividenda, -e `, gen. mn. dividendi ‰lat. dividenda, mn. od dividendum, v. dividendŠ ekon. deo ~iste dobiti koji se ispla}uje za novac uloèn u neki posao; deo zarade akcionarskog dru{tva koji se deli svakom ~lanu srazmerno akcijama koje poseduje. di-vi-di, di-vi-dija m ‰engl. DVD, skr. od Digital Video DiscŠ ra~. digitalni video-disk, kompakt-disk koji omogu}ava da se na monitoru ra~unara gledaju filmovi ili televizijske emisije; y di-vi-di plejer poseban ure|aj za gledawe video-diskova. diviz, -iza m ‰nem. Divis od lat. divisus podeqenŠ crtica (pravopisni znak). divizi pril. ‰ital. divisi podeqeniŠ muz. oznaka kojom se u orkestarskoj partituri nazna~ava prelazak iz jednoglasnog svirawa u dvoglasno ili vi{eglasno. divizija, -e ` ‰fr. division od lat. divisio podelaŠ voj. jedinica koju ~ini nekoliko brigada ili pukova. x divizijski. divizion, -ona m ‰fr. division od lat. divisio podelaŠ voj. jedinica od dva ili tri eskadrona; u artiqeriji, jedinica od dve ili tri baterije. x divizionski. divizionar, -ara m, mn. -i = divizioner, -era m, mn. -i ‰fr. divisionnaire, v. divizijaŠ komandant divizije.

Digest divizionizam, -zma m ‰fr. divisionnismeŠ slikarska tehnika stvorena u Francuskoj krajem XIX veka, s upotrebom vrlo malih obojenih povr{ina koje gledane iz daqine daju celovitu sliku; up. poentilizam. divizor, -a m, mn. -i ‰lat. divisorŠ mat. broj kojim se drugi broj deli, deliteq. divinatoran, -rna, -rno ‰nlat. divinatorius prema lat. divinare predskazivatiŠ koji se odnosi na predvi|awe, vidovwa~ki, proro~ki. divinacija, -e ` ‰lat. divinatioŠ predvi|awe, proricawe, predskazivawe. divinizacija, -e ` ‰fr. divinisation, v. divinizovatiŠ oboàvawe, progla{avawe koga za boànstvo. divinizovati, -ujem (i divinizirati, diviniziram, 3. l. mn. diviniziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. diviniser, prema lat. divinus boànskiŠ slaviti koga kao boànstvo, uzdi}i, uzdizati do neba, oboàvati. divit, -a m, mn. diviti, gen. mn. divita ‰tur. divit od pers. dewitŠ zast. kutija za pera s mastionicom, pisa}i pribor. divotamente pril. ‰ital. divotamenteŠ muz. pobo`no, s pobo`no{}u. divoto ‰ital. divotoŠ v. divotamente. divulgator, -a m, mn. -i ‰lat. divulgare obznanitiŠ 1. onaj koji prenosi vesti, razglasiva~, propagator. 2. popularizator. divulgacija, -e ` ‰lat. divulgatioŠ 1. razgla{avawe, razno{ewe, propagirawe. 2. obja{wavawe (ob. nau~nih pitawa) na razumqiv i pristupa~an na~in, popularizacija. divus, -a m ‰lat. divusŠ ist. boànski, nebeski (titula rimskih careva). digama, -e ` ‰v. di-, gamaŠ slovo najstarijeg gr~kog alfabeta u obliku udvojene game (G), koje je ozna~avalo poluvokalni glas œuŒ. digamija v. bigamija. digerencija s mn. ‰lat. digerentia od digerere raspore|ivati, varitiŠ med. sredstva koja potpomaù varewe. Digest, -a m i Digesta, -e ` ‰lat. digesta ono {to je raspore|enoŠ ist. zbornik tekstova najve}ih rimskih pravnika, sastavqen 533. godine n. e. po nare|ewu cara Justinijana.

363

digestiv digestiv, -a m, mn. -i ‰fr. digestif, v. digestivanŠ 1. med. sredstvo koje podsti~e varewe. 2. liker koji se obi~no pije posle obeda. digestivan, -vna, -vno ‰nlat. digestivus, v. digestijaŠ koji se odnosi na varewe, koji podsti~e varewe, probavni. digestija, -e ` ‰lat. digestio prema digerere varitiŠ 1. fiziol. varewe, probava. 2. rastvarawe, omek{avawe, usitwavawe ~vrstih materija u te~nosti, na povi{enoj temperaturi. digestor, -a m, mn. -i ‰engl. digestor od lat. digestus odvojen, rastopqenŠ hem. ure|aj za odstrawivawe otrovne pare i gasova u hemijskim laboratorijama, spojen s dimwakom ili ventilatorom. digitalan, -lna, -lno ‰lat. digitalis prema digitus prst, engl. digit cifraŠ 1. koji podatke prikazuje brojevima ili odvojenim fizi~kim signalima; broj~ani, numeri~ki. 2. anat. koji se odnosi na prste, prstni. y digitalni ra~unar ra~unar koji podatke prikazuje digitalno, up. analogan; digitalni ~asovnik sat koji vreme ne pokazuje kazaqkama nego ciframa koje se mewaju. digitalizovati, -ujem svr{. ‰engl. digitalize, v. digitalanŠ izraziti u digitalnom obliku. digitalis, -a m ‰lat. digitalis prema digitus, zbog cveta koji je sli~an prstuŠ bot. vi{egodi{wa zeqasta biqka, Digitalis purpurea, pustikara, naprstak; koristi se kao lek za sr~ane bolesti. digitron, -a m, mn. -i ‰prema fabrici za izradu xepnih ra~unara œDigitronŒ iz Buja u IstriŠ elektronski xepni kalkulator. diglosija, -e ` ‰fr. diglossie, prema gr~. diglossos koji govori dva jezika, v. di-, gr~. glossa jezik, govorŠ lingv. kori{}ewe u istoj dru{tvenoj zajednici dveju varijanata istog jezika (kwièvnog i dijalekta, nacionalnog i lokalnog i sl.); up. bilingvizam. dignitar, -ara m, mn. dignitari, gen. mn. dignitara ‰srlat. dignitarius, prema lat. dignus dostojanŠ onaj koji je na visokom poloàju, dostojanstvenik, visoki dràvni ~inovnik. dignitet, -eta m ‰lat. dignitas, prema dignus dostojanŠ dostojanstvo, dostojanstveno dràwe; ~ast, ugled.

364

didodekaedar digram, -a m, mn. digrami, gen. mn. digrama ‰v. di-, -gramŠ lingv. grupa od dva slova kojom se beleì jedan glas (npr. u latinici lj, nj, d`). digraf ‰engl. digraph, v. di-, -grafŠ v. digram. digresija, -e ` ‰lat. digressio zastrawivaweŠ 1. udaqavawe od osnovne misli, od teme razgovora. 2. astron. najve}a prividna udaqenost planeta od Sunca. didaktizam, -zma m ‰v. didaktikaŠ sklonost ka pou~avawu, ka didaktici. didaktika, -e `, dat. i lok. didaktici ‰v. didakti~anŠ grana pedagogije koja se bavi op{tim zakonima nastave i nastavnim metodama. didakti~an, -~na, ~no i didakti~ki, -a, -o ‰gr~. didaktikos prema didaskein pou~avatiŠ koji se odnosi na didaktiku, nastavni, pedago{ki. Didaskalija, -e ` ‰skr. od Didascalia apostolorumŠ rel. ist. najobimniji zbornik ranohri{}anskih rukopisa, verovatno iz ÇÇÇ veka. didaskalije, didaskalija ` mn. ‰gr~. didaskalia pou~avawe, obja{wavaweŠ pozor. umetnute napomene u tekstu scenskog dela kojima se obja{wava {ta se vidi i {ta se zbiva na sceni ili kako glumac treba da izgovori odre|enu re~enicu. Didahi, Didaha m mn. ‰skr. od gr~. Didachi ton dodeka Apostolon u~ewe dvanaestorice apostolaŠ rel. uobi~ajeni naziv za ranohri{}anski zbornik rukopisa iz ÇÇ veka; up. Didaskalija. didekaedar, -dra m ‰v. di-, dekaedarŠ geom. poliedar koji ima dvaput po deset, tj. dvadeset povr{ina. didim v. didimijum. didimijum, -a m (i didimij, -a m) ‰nlat. didymium od gr~. didymos dvostrukiŠ hem. smesa prazeodimijuma (v.) i neodimijuma (v.), nekada smatrana za hemijski element. didimitis, -a m ‰gr~. didymos dvostruki, blizanac, v. -itisŠ med. upala testisa, orhitis. diditi, -ija m ‰skr. DDT izgovorena po engleskomŠ dihlor-difenil-trihloretan, jak insekticid, ograni~ene upotrebe zbog {tetnog dejstva na okolinu. didodekaedar, -dra m ‰v. di-, dodekaedarŠ geom. poliedar koji ima dvaput po dvanaest, tj. dvadeset ~etiri povr{ine.

didrahma didrahma, -e `, gen. mn. didrahmi ‰v. di-, drahmaŠ ist. srebrni novac koji je nekada bio u opticaju u Gr~koj i u Sredozemqu, novac od dve drahme, dvodrahma. diedar, -dra m ‰v. di-, -edarŠ geom. prostorni ugao, dve poluravni koje polaze iz iste prave. dielektrik, -a m ‰engl. dielectric, v. dija-, v. elektrikaŠ fiz. lo{ provodnik elektri~ne struje, izolator. dielektricitet, -eta m ‰v. dielektrikŠ fiz. osobina tela koje je dielektri~no. dielektri~an, -~na, -~no ‰v. dielektrikŠ koji sluì za izolaciju, koji ne provodi elektricitet. diz, -a m i diza, -e ` ‰tur. diziŠ ono {to je pore|ano u jedan red, niz; up. dizija. dizajn, -a m (uob. dizajn) ‰engl. design nacrtŠ 1. grana primewene umetnosti koja se bavi oblikovawem proizvoda (name{taja, odevnih predmeta, tehni~kih ure|aja, kwiga i dr.). 2. izgled, estetska i likovna obrada nekog proizvoda. dizajner, -a m, mn. -i ‰engl. designerŠ onaj koji se bavi dizajnom. x dizajnerski. dizajnirati, dizajniram, 3. l. mn. dizajniraju svr{. i nesvr{. ‰engl. designŠ praviti dizajn nekog proizvoda, oblikovati sa estetske i prakti~ne strane. dizartrija, -e ` ‰nlat. dysarthria, v. dis-1, gr~. arthron spoj, vezaŠ med. poreme}aj govora koji se ogleda u nejasnoj artikulaciji glasova. dizgin, -ina m, mn. dizgini, gen. mn. dizgina ‰tur. dizginŠ kai{ od uzde koji se drì u rukama kada se upravqa kowima, povodac, vo|ica. dizdar, -ara m, mn. -i ‰tur. dizdar od pers. dizdar, prema pers. diz tvr|ava, dar od da{ten dràti, imatiŠ ist. zapovednik tvr|ave ili utvr|enog grada. dizel, -a m ‰prema pronalaza~u, Nemcu Rudolfu Dizelu (R. Diesel, 1858–1913)Š 1. = dizel-motor motor sa ubrizgavawem goriva, koje se pali zahvaquju}i kompresiji vazduha. 2. = dizel-gorivo gorivo za dizel-motore, derivat nafte, po sastavu sli~an uqu za loèwe. 3. dizel-pumpa pumpa za dizel-motore. dizela{, -a{a m ‰v. dizelŠ 1. fam. vozilo s dizel-motorom. 2. àrg. 90-ih godina HH veka,

dijabolo mladi} koji neguje odre|en spoqa{wi izgled, imix grubog momka (obrijana glava, debeli lanci oko vrata, duks upasan u dowi deo trenerke, ko`na jakna, patike s vazdu{nim jastucima itd.). dizelka, -e `, dat. i lok. dizelki, gen. mn. dizelki ‰v. dizelŠ fam. lokomotiva s pogonom na dizel. dizenterija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. enteron utroba, crevaŠ med. zarazna bolest, crevna infekcija pra}ena prolivom. x dizenterijski. dizija, -e ` ‰tur. dizi, v. dizŠ niska (bisera, korala, dukata i sl.), struka, ogrlica. dizmenoreja v. dismenoreja. dizna, -e `, gen. mn. dizni ‰nem. DuseŠ suèni otvor za rasprskavawe gasa, pare ili te~nosti, mlaznica. dizurija v. disurija. dija- ‰gr~. diaŠ kao prvi deo re~i zna~i kroz, preko, izme|u, pro-, me|u-. dijabaz, -aza m ‰fr. diabase, prema gr~. diabasis prelazŠ miner. stena vulkanskog porekla, kristalne strukture, tamnozelene boje. dijabetes, -a m (nepr. dijabetis) ‰gr~. diabetes od diabainein prolazitiŠ med. {e}erna bolest, hroni~ni nedostatak insulina usled koga se javqa vi{ak {e}era u krvi i mokra}i, sa simptomima kao {to su è|, glad i postepeni gubitak teìne. dijabeti~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijabetesŠ onaj koji boluje od dijabetesa, koji boluje od {e}erne bolesti, {e}era{. x dijabeti~arski. dijabeti~ki, -a, -o ‰v. dijabetesŠ koji se odnosi na dijabetes. dijabolik v. dijaboli~ar. dijaboli~an, -~na, -~no ‰gr~. diabolikos od diabolos |avoŠ |avolski, satanski, paklen, opak. dijaboli~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijaboli~anŠ dijaboli~an ~ovek, zlikovac, sotona u qudskom obliku. dijaboli~nost, -osti ` ‰v. dijaboli~anŠ osobina onoga {to je dijaboli~no. dijabolo, dijabola m ‰fr. diabolo, fabri~ko imeŠ vrsta de~je igre poreklom iz Kine.

365

dijaglipti dijaglipti, dijaglipata m mn. ‰gr~. diaglyptos izrezanŠ lik. figure urezane ili izdubqene u tvrdom materijalu. dijagliptika, -e `, dat. i lok. dijagliptici ‰v. dijagliptiŠ lik. ve{tina urezivawa, gravirawa. dijagnoza, -e ` ‰gr~. diagnosis, v. dija-, gr~. gnosis znaweŠ 1. med. utvr|ivawe, odre|ivawe vrste bolesti na osnovu pregleda bolesnika. 2. fig. mi{qewe, zakqu~ak o nekom dru{tvenom problemu i wegovim uzrocima. 3. ra~. poruka u programu koja obave{tava o gre{ci u kompjuteru ili pomo}nim ure|ajima. dijagnostika, -e `, dat. i lok. dijagnostici ‰v. dijagnosti~kiŠ med. ve{tina i metodologija postavqawa dijagnoze. dijagnosticirati, dijagnosticiram, 3. l. mn. dijagnosticiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. diagnostiquer, v. dijagnosti~kiŠ postaviti, postavqati dijagnozu, ustanoviti, ustanovqavati vrstu bolesti. dijagnosti~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijagnosti~kiŠ lekar koji prepoznaje vrstu bolesti, koji postavqa dijagnozu. dijagnosti~ki, -a, -o ‰gr~. diagnostikos koji moè razlikovati, v. dijagnozaŠ koji se odnosi na dijagnozu ili dijagnostiku. dijagonala, -e ` ‰v. dijagonalanŠ 1. geom. du` povu~ena iz jednog temena mnogougla u drugo teme koje ne leì na istoj strani s prvim. 2. kosi pravac na {ahovskoj tabli po kojem se kre}u neke figure (pre svega lovac i dama). 3. sp. u fudbalu, rukometu, vaterpolu, tenisu i sl. lopta upu}ena iz jednog ugla igrali{ta u smeru suprotnog ugla. dijagonalan, -lna, -lno ‰lat. diagonalis od diagonios od ugla do uglaŠ koji je u smeru dijagonale, kos, popre~an.

gr~.

dijagram, -a m, mn. -i ‰gr~. diagramma crte`, dija-, -gramŠ 1. grafi~ki prikaz koli~ina, odnosa, kretawa i sl., grafikon. 2. grafi~ki prikaz {ahovske table koji se upotrebqava pri komentarisawu partija u novinama. v.

dijada, -e ` ‰gr~. dyas dvoje, par, dvojinaŠ filoz., mat. dvojstvo, par. 2. biol. dvostruki hromozom nastao prilikom deqewa }elije.

366

dijalekti~ki dijadema, -e ` ‰gr~. diademaŠ 1. ukras u obliku trake ili venca koji se stavqa na glavu. 2. ist. u starom veku traka kojom se podvezivala kosa; metalni krug oko glave kao simbol vladarske mo}i. dijadoh, -a m, mn. dijadosi, gren. n. dijadoha ‰gr~. diadochos naslednikŠ ist. (ob. mn.) potomci Aleksandra Velikog koji su nasledili delove Aleksandrove dràve. dijak, -aka m, mn. dijaci, gen. mn. dijaka ‰ma|. diak, prema gr~. diakonos, v. |ak, |akonŠ zast. 1. onaj koji u~i manastirsku {kolu, manastirski |ak. 2. u~en ~ovek. dijaklaza, -e ` ‰gr~. diaklasis lomqeweŠ geol. prekid, pukotina u steni. dijakriti~ki, -a, -o ‰gr~. diakritikos prema diakrinein razlikovatiŠ koji sluì za razlikovawe, za raspoznavawe. y dijakriti~ki znak lingv. znak koji se stavqa iznad ili preko nekih slova da bi im se promenila glasovna vrednost (npr. u latini~kim slovima ~, }, |, {, `). dijalekt, -a m, mn. dijalekti, gen. mn. dijalekata ‰gr~. dialektos prema dialegein razgovaratiŠ lingv. skup lokalnih, narodnih govora koji imaju zajedni~ke osobine, nare~je. x dijalekatski. dijalektizam, -zma m ‰v. dijalektŠ lingv. re~ koja pripada dijalektu; oblik ili crta u kwièvnom jeziku koja poti~e iz dijalekta. dijalektika, -e `, dat. i lok. dijalektici ‰gr~. dialektike (techne), v. dijalekti~kiŠ 1. ve{tina raspravqawa, izlagawa, dokazivawa svojih tvrdwi. 2. filoz. proces kojim se dve suprotnosti (teza i antiteza) paralelno razvijaju stvaraju}i novu celinu (sintezu). dijalekti~ar, -a m ‰v. dijalektikaŠ 1. sledbenik dijalekti~kih u~ewa u filozofiji. 2. onaj koji je ve{t u raspravqawu i izno{ewu dokaza. dijalekti~ki, -a, -o ‰gr~. dialektikos prema dialektos raspravaŠ filoz. 1. koji se odnosi na dijalektiku; koji je zasnovan na dijalektici. 2. koji teì ka ujediwewu suprotnosti (‹ proces). y dijalekti~ki materijalizam filozofija marksizma, Marksov i Engelsov filozofski pogled na svet, zasnovan na Hegelu.

dijalektolog dijalektolog, -a m, mn. dijalektolozi, gen. dijalektologa ‰v. dijalekt, -logŠ lingv. onaj koji se bavi dijalektologijom. dijalektologija, -e ` ‰v. dijalekt, -logijaŠ grana lingvistike koja ispituje dijalekte, narodne govore. dijalektolo{ki, -a, -o ‰v. dijalektologŠ koji se odnosi na dijalektologiju i na dijalektologe. y dijalektolo{ki atlas lingvisti~ki atlas u kome su oblici odabranih re~i u pojedinim dijalektima predstavqeni na geografskoj karti. dijalektomanija, -e ` ‰v. dijalekt, -manijaŠ preterana, prenagla{ena upotreba dijalekatskih crta u kwièvnom delu. dijalela, -e ` = dijalelon, -a m ‰gr~. diallelos uzajaman, od dia preko, allelon jedan drugogŠ log. zakqu~ivawe u krugu, cirkulus viciozus (v.); definicija pomo}u pojma koji tek treba definisati. dijalelon = dijalela (v.). dijaliza, -e ` ‰gr~. dialysis prema dialyein rastavqati, razlu~itiŠ med. postupak odstrawivawa iz organizma supstanci koje se normalno izlu~uju preko bubrega. dijalizator, -a m ‰v. dijaliziratiŠ aparat za dijalizu. dijalizirati, dijaliziram, 3. l. mn. dijaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. dijalizaŠ med. obavqati dijalizu. dijalog, -a m, mn. dijalozi, gen. mn. dijaloga ‰gr~. dialogosŠ 1. razgovor izme|u dve li~nosti u scenskom ili kwièvnom delu; razgovor uop{te. 2. pol. pregovori, razmena mi{qewa sa onima koji zastupaju druk~ije stavove. 3. muz. kompozicija u kojoj se prepli}u dva ili vi{e glasova ili instrumenata pevaju}i ili sviraju}i naizmeni~no. y dijalog-lista zapis svih dijaloga i glasova koji se ~uju u filmu, sastavqen ta~no po redosledu kadrova. z dijalog gluvih rasprava izme|u dva sagovornika koji ne èle da saslu{aju argumente druge strane. dijalogizam, -zma m ‰v. dijalogŠ stilska figura u kojoj su udruèni pitawe i odgovor (kad pisac samoga sebe pita i odgovara, ili pita drugog a sam odgovara). mn.

dijapozitiv dijalogist(a), -e m, mn. dijalogisti ‰v. dijalogŠ pisac dijaloga u filmu, saradnik koji na osnovu scenarija pi{e dijaloge. dijalo{ki, -a, -o ‰v. dijalogŠ koji se odnosi na dijalog; koji je u obliku dijaloga. dijamagnetizam, -zma m ‰v. dija-, magnetizamŠ fiz. svojstvo nekih materija (srebro, cink, bizmut) da se odbijaju od oba pola magneta. x dijamagnetski. dijamant, -a m, mn. dijamanti, gen. mn. dijamanata ‰fr. diamant, prema gr~. adamas nesavladiv ukr{teno sa diaphanes proziranŠ 1. miner. dragi kamen, najtvr|i mineral, ~isti ugqenik u kristalnom obliku. 2. tipogr. veoma sitan {tamparski slog. dijamantni, -a, -o = dijamantski, -a, -o ‰v. dijamantŠ koji se odnosi na dijamant; koji se sastoji od dijamanata. y dijamantski jubilej, dijamantska svadba proslava 60-godi{wice braka. dijamat, -a m ‰skr.Š dijalekti~ki materijalizam (v.). dijamb, -a = dijambus, -a m ‰v. di-, jambŠ metr. stih od dva jamba, dvostruki jamb. dijambus = dijamb (v.). dijametar, -tra m, mn.dijametri, gen. mn. dijametara ‰gr~. diametros, v. dija-, -metarŠ geom. du` koja spaja dve suprotne ta~ke na krugu ili lopti prolaze}i kroz centar, pre~nik. dijametralan, -lna, -lno ‰srlat. diametralis, v. dijametarŠ 1. koji se odnosi na dijametar, na pre~nik. 2. fig. koji je sasvim na drugoj strani. y dijametralno suprotan potpuno suprotan, apsolutno razli~it. dijapazon, -ona m ‰lat. diapason od gr~. dia pason chordon kroz sve struneŠ 1. muz. opseg, obim ~ove~jeg glasa ili muzi~kog instrumenta. 2. metalna sprava s dva kraka koja daje ton A, zvu~na viqu{ka. 3. fig. opseg, {irina u radu, u shvatawima i sl.; raspon, domet. dijapauza, -e ` ‰gr~. diapausis, v. dija-, pauzaŠ biol. period potpune neaktivnosti u ìvotu neke ìvotiwske ili biqne vrste, ob. pod uticajem okoline. dijapozitiv, -a i dijapozitiv, -iva m ‰v. dija-, pozitivŠ pozitivna fotografska slika

367

dijaprojektor izra|ena na providnom materijalu radi projicirawa. dijaprojektor, -a m, mn. -i ‰v. dija-, projektorŠ projektor za dijapozitive. dijareja, -e ` ‰gr~. diarroia proticawe, prema diarrein proticatiŠ med. u~estalo pra`wewe creva u obliku te~ne ili sluzave stolice, proliv. dijarijum, -a (i dijarij, -a) m ‰lat. diarium prema dies danŠ kwiga u koju se svakog dana upisuju doìvqaji, dnevnik. dijasistem, -ema m ‰v. dija-, sistemŠ 1. na~in grafi~kog prikazivawa dvaju sistema tako da se istaknu sli~nosti i razlike. 2. lingv. sistem koji obuhvata dva ili vi{e jezi~ka sistema, skup srodnih dijalekata. dijaskop, -a m, mn. -i ‰v. dija-, -skopŠ sprava s koje se projektuju na platno slike iz kwiga, dokumenata i sl.; up. epidijaskop, episkop2. dijaskopija, -e ` ‰v. dija-, -skopijaŠ 1. med. pregled koè kroz staklo koje je pritiska. 2. med. rendgenski pregled. v. dijafanoskopija. 3. posmatrawe na mikroskopu objekata koji se provide pod jakom svetlo{}u. dijaskopski, -a, -o ‰v. dijaskopŠ koji se odnosi na dijaskop ili na dijaskopiju. dijaspora, -e ` ‰gr~. diaspora rasejawe, ra{trkanostŠ 1. raseqewe, raseqavawe naroda. 2. deo nekog naroda koji ìvi u drugim zemqama, ekonomska i politi~ka emigracija. dijastaza, -e ` ‰gr~. diastasis rastavqaweŠ 1. biol. enzim koji se stvara u zrnima ìtarica i koji pretvara skrob u {e}er. 2. anat. udaqenost, stalni razmak izme|u organa (mi{i}a, zglobova i dr.) koji su ina~e jedan uz drugi. dijastola, -e ` ‰gr~. diastole rastezaweŠ 1. fiziol. faza {irewa sr~anog mi{i}a; up. sistola. 2. metr. rastezawe, produìvawe sloga koji je sam po sebi kratak. dijastolni, -lna, -lno = dijastoli~ki, -a, -o ‰v. dijastolaŠ fiziol. koji se odnosi na dijastolu. y dijastolni (dijastoli~ki) pritisak minimalni (dowi) krvni pritisak; up. sistolni, sistoli~ki. dijateza, -e ` ‰gr~. diathesis raspore|ivaweŠ 1. med. sklonost ka odre|enoj bolesti, obi~no nasledna. 2. gram. glagolsko stawe, tj. odnos su-

368

dijafanoskopija bjekta prema radwi i prema objektu (aktiv, pasiv ili medij). dijateka, -e `, dat. i lok. dijateci ‰v. dijapozitiv, -tekaŠ zbirka dijapozitiva; prostorija za wihovo ~uvawe. dijatermija, -e ` med. ‰v. dija-, gr~. thermon toplotaŠ vrsta terapije, zagrevawe tkiva pomo}u struje visoke frekvencije, ultrazvuka ili elektromagnetskih zrakova. x dijatermijski i dijatermi~ki. dijatomeje, -eja ` mn. bot. ‰nlat. diatomeae, prema gr~. diatemnein rase}iŠ (u mn.) biol. razred jedno}elijskih algi s dvodelnom silikatnom qu{turom koje lebde u vodi i koje su izvor hrane za mnoge morske ìvotiwe. dijatomejski, -a, -o ‰v. dijatomejeŠ koji se odnosi na dijatomeje; y dijatomejska zemqa porozna masa od qu{tura izumrlih algi, koristi se za proizvodwu dinamita, kao sredstvo za upijawe i u druge svrhe. dijatonija, -e ` i dijatonika, -e `, dat. i dijatonici ‰v. dijatoni~kiŠ muz. upotreba tonova dijatonske skale (v.); up. hromatika. lok.

dijatoni~ki v. dijatonski. dijatonski, -a, -o ‰gr~. diatonikos od diateinein pruìti seŠ muz. koji se odnosi na dijatoniju. y dijatonska skala pet tonova i dva polutona koji ~ine sedam uzastopnih stupweva durske ili molske lestvice, bez povi{enih ili sniènih tonova; up. hromatski. dijatriba, -e ` ‰lat. diatriba od gr~. diatribe slobodno vreme, bavqeweŠ 1. ù~na, zajedqiva kritika, verbalni napad; o{tar polemi~ki spis. 2. u staroj Gr~koj, javna rasprava o moralnim pitawima. dijafan, -a, -o ‰gr~. diaphanesŠ proziran, prozra~an. dijafanitet, -eta m ‰v. dijafanŠ prozra~nost, prozirnost. dijafanoskop, -a m, mn. -i ‰v. dijafan, -skopŠ med. aparat za dijafanoskopiju. dijafanoskopija, -e ` ‰v. dijafan, -skopijaŠ med. pregled organa (nosa, èluca, oka i dr.) pomo}u jakog svetlosnog izvora koji ih osvetqava iznutra.

dijafiza dijafiza, -e ` ‰gr~. diaphysis prema diaphyesthai rasti izme|uŠ anat. sredwi deo cevaste kosti; up. epifiza (2). dijafonija, -e ` ‰v. dija-, -fonijaŠ 1. elektri~na smetwa koja se usled indukcije javqa u telefoniji; me{awe dva telefonska razgovora. 2. muz. u starogr~koj teoriji naziv za disonancu (1). dijafora, -e ` ‰gr~. diaphoros razli~itŠ figura anti~ke retorike, ponavqawe jedne iste re~i s razli~itim zna~ewem ili s razli~itom ulogom u re~enici. dijaforeza, -e ` ‰gr~. diaphoresis znojeweŠ med. znojewe, preznojavawe (obi~no kao terapijski postupak u svrhu sniàvawa telesne temperature). dijaforetikum, -a m ‰v. dijaforezaŠ med. sredstvo koje izaziva preznojavawe. dijaforeti~an, -~na, -~no ‰gr~. diaphoretikos, v. dijaforezaŠ med. koji podsti~e znojewe. dijafragma, -e `, gen. mn. dijafragmi ‰gr~. diaphragma, v. dija-, phragma ogradaŠ 1. pregrada, opna, membrana; pregradni zid. 2. anat. mi{i}na pre~aga u ~ove~jem telu koja odvaja grudnu dupqu od trbu{ne. 3. med. sredstvo za kontracepciju u vidu gumene kapice koja se navla~i na grli} materice. 4. fiz. blenda za regulisawe otvora na opti~kim instrumentima. dijahron v. dijahroni~an. dijahronija, -e ` ‰fr. diachronie, v. dija-, gr~. chronos vremeŠ 1. zbivawe pojava u razli~ito vreme, raznovremenost. 2. lingv. prikazivawe razvitka nekog jezika u razli~itim periodima; up. sinhronija. dijahronijski = dijahroni~an (v.). dijahroni~an, -~na, -~no = dijahronijski, -a, -o ‰v. dijahronijaŠ koji se odnosi na dijahroniju; posmatran u razli~itim trenucima razvoja, istorijski gledan; up. sinhroni~an. y dijahroni~na (dijahronijska) lingvistika pravac u nauci o jeziku ~iji su metodi ispitivawa usmereni na istoriju jezika, na promene u toku istorijskog razvoja. dijegeza, -e ` ‰gr~. diegesis pripovedaweŠ kwi`. izlagawe, izno{ewe okolnosti; prepri~avawe (za razliku od direktnog govora). x dijegeti~ki.

dike dijereza, -e ` ‰lat. diaeresis od gr~. diairesis izdvajawe, razdvajaweŠ 1. fon. razdvojeni, dvoslo`ni izgovor dvaju susednih samoglasnika koji se ina~e izgovaraju kao jedan glas ili kao diftong; beleì se obi~no sa dve ta~ke iznad drugog slova; supr. sinereza. 2. metr. u anti~kom stihu, pauza koja se javqa prema prirodnom ritmu kazivawa; up. cezura. 3. med. odvajawe bolesnog od zdravog tkiva. dijeta1, -e ` ‰lat. diaeta od gr~. diaita na~in ìvqewaŠ reìm ishrane ograni~en na pojedine vrste namirnica, uz iskqu~ewe drugih, u ciqu le~ewa ili radi mr{avqewa. dijeta2, -e ` ‰nem. Diaten, fr. diete od lat. dies danŠ 1. skup{tina, sabor u nekim zemqama. 2. dnevnica ~lana parlamenta u nekim zemqama. dijetalan, -lna, -lno ‰v. dijetaŠ 1. koji se odnosi na dijetu. 2. koji je ograni~en na odre|ene vrste jela; koji ne izaziva gojewe i druge neèqene posledice (dijetalna ishrana). dijetetika, -e `, dat. i lok. dijetetici ‰gr~. diaitetikos, v. dijeta1)Š nauka o pravilnoj ishrani. dijeteti~ar, -a m, mn. -i ‰v. dijetetikaŠ onaj koji prou~ava dijete, stru~wak za zdravu ishranu. dijeteti~ki, -a, -o i dijetetski, -a, -o 1. koji se odnosi na dijetetiku. 2. v. dijetalan. dijetni v. dijetalan. dijeceza, -e ` ‰lat. dioecesis od gr~. dioikesis upravqaweŠ 1. crkv. podru~je pod upravom episkopa, biskupa; episkopija, eparhija, biskupija. 2. ist. upravna jedinica Rimskog carstva od kraja III veka n. e. dijurna, dijurna, -e i dijurna, -e ` ‰lat. diurnus dnevniŠ zast. dnevna zarada, dnevnica. dijurnist(a), -e m, mn. dijurnisti (`. dijurnistkiwa, -e) ‰v. dijurnaŠ zast. onaj koji dobija dnevnice, dnevni~ar. dikasterijum, -a (i dikasterij, -a) m ‰gr~. dikasterion, prema dikazein suditiŠ ist. 1. narodni sud u staroj Atini. 2. u sredwem veku vi{a vlast, vlada. dike indekl. ` ‰gr~. dikeŠ 1. (Dike) mitol. gr~ka bogiwa pravde. 2. pravo, pravda, pravi~nost.

369

dikefalan dikefalan = dicefalan, -lna, -lno ‰v. dikefalusŠ dvoglav. dikefalus = dicefalus, -a m ‰gr~. dikephalos, v. di-, gr~. kephale glavaŠ med., vet. nakaza s dve glave. dikirion, -a m ‰gr~. dikerion dvorogŠ crkv. sve}wak sa dve ukr{tene sve}e koje simbolizuju dvojnu prirodu Hristovu, qudsku i boànsku. dikobraz, -a m, mn. -i ‰~e{. dikobrazŠ hrv. zool. bodqikavo prase. dikolon, -a, -o ‰gr~. dikolos dvo~lan, v. di-, gr~. kolon ~lan, deoŠ kwi`. pesma koja se sastoji od dve vrste stihova. dikotiledone, -ona ` mn. ‰v. di-, v. kotiledonŠ bot. biqke kod kojih se pri klijawu javqaju dva klicina listi}a; up. monokotiledone. diksi ‰lat. dixi, prvo lice perfekta od dicere kazatiŠ rekao sam {ta sam hteo, time sam zavr{io. diksilend, -a m, mn. -i ‰amer. engl. dixieland po Dixie Land, popularnom nazivu za ju`ne dràve SADŠ muz. vrsta xeza u brzom ritmu, u stilu malih orkestara koji su posle 1915. svirali po ugledu na crnce iz Wu Orleansa. diktant, -a m, mn. diktanti, gen. mn. diktanata ‰lat. dictans prema dictare, v. diktiratiŠ onaj koji diktira. diktat, -ata m, mn. diktati, gen. mn. diktata ‰lat. dictatum prema dictare, v. diktiratiŠ 1. tekst koji se izgovara drugome da ga zapi{e, kazivawe u pero. 2. fig. nare|ewe, zapovest, ultimativni zahtev. diktator, -a m, mn. -i ‰lat. dictatorŠ 1. onaj koji ima apsolutnu vlast u nekoj zemqi. 2. ist. u starom Rimu vrhovni slu`benik koji je privremeno biran u vreme opasnosti po dràvu. x diktatorski. diktatura, -e ` ‰lat. dictatura, v. diktiratiŠ neograni~ena vlast, diktatorski reìm. y diktatura proletarijata pol. po marksisti~koj teoriji, vlast radni~ke klase posle ukidawa kapitalizma u dràvi. diktafon, -a m, mn. -i ‰engl. Dictaphone, fabri~ko ime, v. diktirati, v. -fonŠ tehn. kancelarijski magnetofon za snimawe tekstova koje }e naknadno zapisati sekretar ili daktilograf.

370

dilber diktirati, diktiram, 3. l. mn. diktiraju nesvr{. ‰lat. dictare, u~estali glagol prema dicere govoritiŠ 1. govoriti kome radi zapisivawa, kazivati u pero. 2. nametati, prisiqavati koga. diktovati zast. v. diktirati. dikcija, -e ` ‰lat. dictio re~, govorewe, prema dicere govoritiŠ na~in izgovarawa re~i, slogova i glasova u govoru, recitovawu i pevawu; razgovetan odnosno nerazgovetan izgovor (dobra ‹, lo{a ‹). x dikcijski. dikcionar, -ara m, mn. dikcionari, gen. mn. dikcionara ‰srlat. dictionarium, prema dictio re~Š zast. re~nik, vokabular. dil, -a m ‰engl. dealŠ fam. dogovor, sporazum (obi~no tajni) o nekom poslu; sklopqeni posao, obi~no bez pismenog ugovora. dilaver, -a m, mn. -i ‰tur. dilaver od pers. dilawerŠ ist. li~ni pratilac, a|utant velikodostojnika. dilatabilan, -lna, -lno ‰nlat. dilatabilis, prema dilatare rastezatiŠ koji se moè {iriti, pro{iriti, rastegqiv. dilatator, -a m, mn. -i ‰lat. dilatator, v. dilatacijaŠ med. instrument kojim se rasteè, pro{iruje otvor na telu, rana ili cevasti organ, u ciqu pregleda i le~ewa. dilatacija, e ` ‰lat. dilatatio, prema dilatare rastezatiŠ pro{irivawe, {irewe, rastezawe. dilatacioni, -a, -o ‰v. dilatacijaŠ koji sluì za dilataciju. y dilatacione spojnice gra|. spojni elementi, obi~no na mostu, koji omogu}avaju {irewe i suàvawe pod uticajem temperature bez deformacije kolovoza. dilatometar, -tra m, mn. dilatometri, gen. mn. dilatometara ‰v. dilatacija, -metarŠ fiz. ure|aj za merewe rastezawa, {irewa predmeta ili te~nosti. dilatoran, -rna, -rno ‰kasnolat. dilatorius, v. dilacijaŠ koji sluì odga|awu ili dobijawu vremena; sklon odugovla~ewu. dilacija, -e ` ‰lat. dilatio prema diferre dilatum odga|atiŠ prav. odugovla~ewe, odga|awe, odgoda. dilber, -a m, mn. dilberi, gen. mn. dilbera (`. dilberka, -e, dat. i lok. dilberki, gen. mn. dilberki) ‰tur. dilber od pers. dilberŠ 1. dragan, mi-

dilema qenik, lepotan; zavodnik. 2. (kao atribut uz imenice `. roda) lepa (dilber-devojka, dilber-An|elija). dilema, -e `, gen. mn. dilema ‰gr~. dilemma, v. di-, lemma pretpostavka, premisaŠ 1. situacija koja name}e izbor izme|u dve mogu}nosti; neizvesnost, nedoumica. 2. log. dvo~lana pretpostavka, zakqu~ivawe izme|u dveju opre~nih premisa. dilenxija, -e m ‰tur. dilenci od dilenmek prositiŠ pokr. prosjak. diler, -a m, gen. mn. dilera ‰engl. dealerŠ 1. trgova~ki posrednik, trgovac koji kupuje i prodaje hartije od vrednosti ili kakvu drugu robu. 2. fam. onaj ko ilegalno trguje devizama. 3. preprodavac droge. 4. onaj koji u kockarnici ili za karta{kim stolom deli karte. x dilerski. diletant, -a m, mn. diletanti, gen. mn. diletanata (`. diletantkiwa, -e) ‰ital. dilettante, prema dilettarsi uìvati, zabavqati seŠ 1. onaj koji se bavi kakvom delatno{}u (ob. umetno{}u ili naukom) samo radi sopstvenog zadovoqstva, amater. 2. onaj koji nestru~no, neve{to radi neki posao. diletantizam, -zma m ‰v. diletant, -izamŠ diletantsko pona{awe; nestru~nost, neve{tina. diletantski, -a, -o ‰v. diletantŠ koji se odnosi na diletanta; amaterski; nestru~an, neve{t. diligentan, -tna, -tno ‰lat. diligensŠ revnostan, marqiv; pa`qiv, savestan. diligencija, -e ` ‰lat. diligentiaŠ osobina onoga koji je diligentan, marqivost. diliàns = diliànsa (v.). diliànsa, -e `, gen. mn. diliànsi = diliàns, -a m ‰fr. (carrosse de) diligence brza ko~ijaŠ ist. velika zatvorena ko~ija za prevoz putnika i po{te u vreme pre pronalaska èleznica; po{tanska kola. dilovati, -ujem nesvr{. ‰v. dilŠ fam. 1. trgovati, poslovati; sklopiti sporazum s nekim. 2. preprodavati drogu, devize, krijum~arenu robu i sl. diluvijalan, -lna, -lno ‰lat. diluvialis, v. diluvijumŠ 1. koji poti~e iz diluvijuma, prastar, pradrevan. 2. fig. zastareo, prevazi|en.

diminuendo diluvijum, -a (i diluvij, -a) m ‰lat. diluvium potopŠ 1. geol. stari naziv za vreme topqewa lednika, posledwi period kenozoika (v.). 2. potop. diluendo pril. ‰ital. diluendoŠ muz. postepeno uti{avaju}i. diluens, -a m ‰lat. diluens prema diluere, v. diluiratiŠ hem. sredstvo za razre|ivawe, razre|iva~. diluirati, diluiram, 3. l. mn. diluiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. diluere isprati, raskvasitiŠ razrediti, razre|ivati, razblaì(va)ti. dil~ik, -a m ‰tur. dilcikŠ pokr. 1. jezi~ak na vagi. 2. dr{ka, {ipka na preslici. dimenzija, -e ` ‰lat. dimensio merewe, prema dimetiri meritiŠ 1. veli~ina kojom se meri prostor; op{ti naziv za duìnu, {irinu i visinu. 2. fiz. na~in izraàvawa neke fizi~ke veli~ine prema osnovama mernog sistema. 3. opseg, obim, razmera, rasprostrawenost. dimenzionalan, lna, -lno ‰v. dimenzijaŠ mat., fiz. koji se odnosi na dimenzije (naj~e{}e u sloènicama jedno-, dvo-, trodimenzionalan, vi{edimenzionalan). dimenzionirati, dimenzioniram, 3. l. mn. dimenzioniraju svr{. i nesvr{. ‰v. dimenzijaŠ 1. odrediti, odre|ivati dimenzije ~ega, ustanoviti, ustanovqavati, odrediti, odre|ivati veli~inu ~ega. 2. pove}a(va)ti ili smawi(va)ti grafi~ki prikaz da bi se dobio èqeni razmer. dimetar, -tra m, mn. dimetri, gen. mn. dimetara ‰gr~. dimetron, v. di-, -metarŠ kwi`. 1. stih od dve stope. 2. pesma pisana u takvim stihovima. dimijaluk v. dimiluk. dimija{, -a{a m, mn. dimija{i, gen. mn. dimija{a ‰v. dimijeŠ mu{karac koji nosi dimije. dimije, dimija ` mn. ‰tur. dimi od gr~. dimitos dvostruko tkanŠ {iroke ènske {alvare u orijentalnom stilu koje se nose umesto sukwe, uvezane ispod kolena. dimiluk, -a m ‰tur. dimilikŠ koli~ina platna dovoqna za izradu dimija. diminuendo pril. ‰ital. diminuendo, v. diminuiratiŠ muz. oznaka za postepeno smawivawe ja~ine tona, dekre{endo.

371

diminuirati diminuirati, diminuiram, 3. l. mn. diminuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. diminuereŠ 1. umawiti, oslabiti. 2. muz. svirati diminuendo, umawiti, umawivati ja~inu tona. diminutiv v. deminutiv. diminucija v. deminucija. dimiskija, -e `, gen. mn. dimiskija ‰tur. dimiski od ar. Dimi{q DamaskŠ ist. vrsta te{ke, krive sabqe kakva je nekad pravqena u Damasku. dimorfan, -fna, -fno ‰gr~. dimorphos, v. di-, gr~- morphe oblikŠ 1. biol. koji se javqa u dva oblika, dvoobli~an. 2. hem. koji se moè kristalizovati u dva oblika. dimorfizam, -zma m = dimorfija, -e ` ‰v. dimorfanŠ 1. biol. osobina neke ìvotiwske ili biqne vrste da se javqa u dva oblika. y seksualni dimorfizam postojawe upadqivih razlika izme|u mu`jaka i ènke. 2. hem. pojava istog tela u dva kristalna oblika. dimorfija = dimorfizam (v.). dimotiki, -ija m ‰gr~. demotikos narodni od demos narodŠ lingv. varijanta novogr~kog kwièvnog jezika zasnovana na narodnom govoru; up. katareusa. din1, -ina m ‰tur. din od ar. din od pers. din veraŠ vera, veroispovest (obi~no islamska). din2, -a m, mn. dini, gen. mn. dina ‰fr. dyne od gr~. dynamis silaŠ fiz. jedinica sile u sistemu CGS, sila koja jednom gramu daje ubrzawe od jednog centimetra u sekundi. dina, -e ` ‰fr. duneŠ geogr. pe{~ani breùqak ili greben stvoren dejstvom vetra u pustiwi. dinamizam, -zma m ‰v. dinami~anŠ 1. filoz. shvatawe po kome je su{tina materije u sili odnosno energiji. 2. v. dinami~nost. dinamizacija -e ` ‰v. dinami~anŠ oìvqavawe, snaèwe, ja~awe. dinamizovati, -ujem (i dinamizirati, dinamiziram, 3. l. mn. dinamiziraju) svr{. i nesvr{. ‰v. dinami~anŠ uneti, unositi snagu, energiju u ne{to, oìvqavati, bodriti. dinamika, -e `, dat. i lok. dinamici ‰v. dinami~anŠ 1. fiz. deo mehanike koji se bavi kretawem tela pod dejstvom sile. 2. redosled promena, na~in razvoja, raspored po kome se odvija neki proces. 3. muz. poja~avawe odnosno sla-

372

dinarid bqewe tona u toku odre|ene kompozicije. 4. v. dinami~nost. dinamit, -a m ‰gr~. dynamis sila, snagaŠ 1. hem. eksploziv razorne snage, nitroglicerin natopqen u neki porozni materijal. x dinamitni, dinamitski. 2. fig. senzacija, senzacionalan doga|aj. dinamita{, -a{a m, mn. dinamita{i, gen. mn. dinamita{a ‰v. dinamitŠ onaj koji se sluì dinamitom (radi minirawa zgrada, diverzija, lovqewa ribe i sl.). x dinamita{ki. dinamitirati v. dinamitovati. dinamitovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dinamitŠ baciti u vazduh dinamitom, razoriti, razarati. dinami~an, -na, -~no ‰gr~. dynamikos prema dynamis sila, snagaŠ pun snage, pokretqiv, sposoban za brze i energi~ne promene; supr. stati~an. dinami~nost, -osti ` ‰v. dinami~anŠ svojstvo onoga {to je dinami~no; ìvost, pokretqivost, promenqivost. dinamo, -a i dinamo, -a m = dinamo-ma{ina, -e ` ‰nem. Dynamo, skr. od dynamoelektrische Maschine od gr~. dynamis sila, snagaŠ ma{ina koja pretvara mehani~ku energiju u elektri~nu; generator jednosmerne struje. dinamograf, -a m, mn. -i ‰gr~. dynamis snaga, v. -grafŠ instrument za merewe ja~ine pare (u parnom motoru, na lokomotivi i sl.). dinamo-ma{ina = dinamo (v.). dinamometar, -tra m, mn. dinamometri, gen. mn. dinamometara ‰gr~. dynamis snaga, v. -metarŠ fiz. ure|aj za merewe sile, zasnovan na istezawu opruge. dinamometrija, -e ` ‰gr~. dynamis snaga, v. -metrijaŠ fiz. merewe sila. dinar, -a m ‰vizantijsko gr~. denarion od lat. denarius, v. denarŠ 1. nov~ana jedinica u Srbiji i u nekada{woj Jugoslaviji, podeqena na 100 para; nov~ana jedinica u vi{e arapskih zemaqa. 2. fam. komad kovanog novca, nov~i}, kovanica. 3. jedna od ~etiri boje u kartama za bri{kulu (italijanskim kartama). x dinarski. dinarid, -ida m, mn. dinaridi, gen. mn. dinarida ‰po planini DinariŠ antrop. dinarski te-

dinast(a) lesni tip, visokog rasta, sna`ne konstitucije, tamne kose. dinast(a), -e m, mn. dinasti, gen. mn. dinasta ‰gr~. dynastesŠ 1. ist. naziv za vladare mawih podru~ja u staroj Gr~koj. 2. ~lan dinastije, nasledni vladalac, monarh. dinastija, -e ` ‰gr~. dynasteiaŠ 1. vladarska loza, niz vladara iz iste porodice. 2. fig. porodica u kojoj se s kolena na koleno prenosi bogatstvo, privilegije, uticaj u dru{tvu i sl. dinasti~ki, -a, -o ‰v. dinastijaŠ koji pripada dinastiji, koji se odnosi na dinastiju. dinas-cigle, -e `, gen. mn. dinas-cigala ‰nem. DinassteineŠ gra|. opeke na~iwene od pe{~anika, kvarcita i {qunka. dingi, -ija m, mn. dingiji, gen. mn. dingija ‰engl. dinghy od ind. dingiŠ 1. pomo}ni ~amac na trgova~kim, ratnim brodovima i jahtama. 2. omawi sportski ~amac s katarkom, jedrilica. 3. gumeni splav na naduvavawe. dingo, -a m, mn. dingi, gen. mn. dinga ‰aborixinski dingoŠ zool. australijski divqi pas, Canis dingo. din-du{manin, -a m, mn. din-du{mani, gen. mn. din-du{mana ‰tur. dindusman, v. din1, du{manŠ verski neprijateq; krvni neprijateq, zakleti protivnik. diner, -a m, mn. -i ‰nem. DienerŠ zast. sluga; v. kamerdiner. dinleisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. dinlemekŠ slu{ati, poslu{ati. dinosaur(us), -a m, mn. -i ‰nlat. dinosaurus od gr~. deinos stra{an, sauros gu{terŠ 1. paleont. red izumrlih ~etvorono`nih gmizavaca iz mezozojskog perioda, meso`dera i biqo`dera, od kojih su neki bili sasvim mali a drugi dostizali i do 30 metara duìne. 2. fig. osoba zastarelih shvatawa, onaj ~ije je vreme pro{lo. dinoterijum, -a (i dinoterij, -a) m ‰nlat. dinotherium, prema gr~. deinos stra{an, therion zverŠ zool. porodica izumrlih xinovskih sisara sa surlom i kqovama u dowoj vilici, sli~nih slonovima. dinstati, -am = dinstovati, -ujem nesvr{. ‰nem. dunstenŠ kuvati na pari; kuvati na malo vode, na niskoj vatri, u poklopqenom loncu, pirjaniti, pirjati (v.).

diorama dinstovati v. dinstati. dinsuz, -a m, mn. -i ‰tur. dinsiz, v. din1, siz bezŠ pokr. bezverac, bezbo`nik. dioda, -e `, gen. mn. dioda ‰v. di-, (an)odaŠ fiz. 1. elektronska lampa sa dve elektrode (katodom i anodom). 2. poluprovodnik koji se upotrebqava u elektronskim ure|ajima, vrsta tranzistora. dioksid, -a i dioksid, -a m ‰v. di-, oksidŠ hem. oksid ~iji molekul sadrì dva atoma kiseonika. dioktaedar, -dra m ‰v. di-, oktaedarŠ geom. poliedar sa dvaput po osam, tj. {esnaest povr{ina. diolen, -ena m ‰fabri~ki nazivŠ vrsta sinteti~ke tkanine. dionizije, dionizija ` mn. ‰gr~. Dionysia (hiera)Š ist. starogr~ke sve~anosti u ~ast boga Dionisa koje su se odràvale ~etiri puta godi{we, sa orgijawem i pijan~ewem. dionizijski, -a, -o ‰gr~. Dionysios prema Dionysos, v. DionisŠ 1. mitol. koji se odnosi na Dionisa. 2. pun strasti, zanosa; pijan od veseqa, razuzdan, nesputan. 3. u Ni~eovoj filozofiji, koji se zasniva na svesrdnom prihvatawu ìvota, na strasti i ìvotnoj radosti; up. apolinski. y dionizijske sve~anosti v. dionizije. Dionis, -a m ‰gr~. DionysosŠ mitol. bog vina, vinogradarstva i uìvawa kod starih Grka, identifikovan s rimskim Bahusom. diopter, -a m, mn. -i ‰nem. Diopter, prema gr~. dioptraŠ 1. naprava za vizirawe, metalna {ipka sa okularom i objektivom, za kartografske i geodetske svrhe. 2. sp. vrsta zatvorenog ni{ana u streqa{tvu. dioptrija, -e `, gen. mn. dioptrija ‰fr. dioptrie, prema gr~. dioptra, v. dija-, gr~. optos vidqivŠ 1. opt. jedinica za merewe ja~ine so~iva, ja~ina so~iva ì`ne daqine 1 metar; fam. ja~ina nao~ara (velika ‹, mala ‹). 2. fig. na~in gledawa, shvatawe, perspektiva. dioptrika, -e `, dat. i lok. dioptrici ‰gr~. dioptrikos, v. dioptrijaŠ nauka o prelamawu svetlosti u so~ivima. diorama, -e `, gen. mn. diorama ‰v. dija-, gr~. horama pogledŠ 1. u XIX veku, slika velikog

373

diorit formata koja je ve{ta~kim osvetqavawem stvarala iluziju stvarnog predela. 2. posebna tehnika filmskog snimawa za postizawe {to boqe plasti~nosti slike. diorit, -a i diorit, -ita m ‰fr. diorite, prema gr~. diorizein razlikovatiŠ miner. eruptivna stena tamne boje, zrnaste strukture. Dioskuri, Dioskura i Dioskuri, Dioskura m mn. ‰gr~. Dioskouroi sinovi ZevsoviŠ 1. mitol. gr~ki polubogovi Kastor i Poluks, blizanci, sinovi Lede i Zevsa. 2. fig. nerazdvojni prijateqi. 3. astron. Blizanci (sazve`|e i tre}i znak zodijaka). diofizit, -ita m ‰gr~. dyo dva, physis prirodaŠ rel. pripadnik hri{}anske sekte koja je smatrala da su u Hristu dve prirode, boànska i qudska; up. monofizit. dipetalan, -lna, -lno ‰v. di-, gr~. petalon listŠ bot. koji ima dve latice, dva cvetna lista. dipirihijus, -a m, mn. -i ‰v. di-, pirihijusŠ metr. dvostuki pirihijus, stopa od ~etiri kratka sloga. diplati v. dipliti. diple, dipala ` mn. ‰gr~. diploos dvostrukŠ etnol. narodni duva~ki instrument od dve drvene cevi, dvojnice. dipliti, -im nesvr{. ‰v. dipleŠ svirati u diple. diploidan, -dna, -dno ‰gr~. diploos dvostrukŠ biol. koji ima dvaput ve}i broj hromozoma nego u zrelim polnim }elijama, jer dobija po jedan sa o~eve a jedan s maj~ine strane; up. haploidan. diploma, -e `, gen. mn. diploma ‰lat. diploma slu`beni dokument od gr~. diploma dvostruko (savijeno) pismo od diploun udvostru~itiŠ 1. svedo~anstvo o zavr{enom fakultetu, vi{oj ili stru~noj {koli. 2. sve~ano pismo kao znak priznawa za zasluge. 3. ist. poveqa o pravima, povlasticama, naimenovawu, oslobo|ewu robova i sl. diplomant, -nta m, mn. diplomanti, gen. mn. diplomanata (`. diplomantkiwa, -e) v. diplomac. diplomat(a), -e m, mn. diplomati (`. diplomatkiwa, -e `) ‰fr. diplomate, v. diplomaŠ 1. onaj koji se bavi diplomatijom; zvani~ni predstavnik dràve u inostranstvu. 2. fig.

374

diplopija onaj koji ume da izbegava sukobe, koji je ve{t u odnosima s drugim qudima. diplomatija, -e ` ‰fr. diplomatie, v. diplomataŠ 1. zvani~no posredovawe u me|usobnom op{tewu izme|u dràva. 2. svi oni koji se bave diplomatijom. 3. ve{tina u opho|ewu, diplomatsko pona{awe. diplomatika, -e `, dat. i lok. diplomatici ‰nem. Diplomatik, v. diplomaŠ pomo}na istorijska nauka koja se bavi prou~avawem diploma, poveqa, ugovora i slu`benih isprava. diplomatisati, -i{em (i diplomatizirati, diplomatiziram, 3. l. mn. diplomatiziraju) nesvr{. ‰v. diplomatijaŠ 1. pona{ati se kao diplomata, biti diplomata, re{avati stvari putem pregovora i kompromisa. 2. fig. postupati promi{qeno, bez ùrbe, taktizirati. diplomati~ar, -a m, mn. -i ‰v. diplomaŠ stru~wak za diplomatiku. diplomati~ki, -a, -o ‰v. diplomatikaŠ koji se odnosi na diplomatiku, koji je u vezi s diplomatikom. y diplomati~ko izdawe filol. izdawe koje verno reprodukuje sve grafi~ke osobenosti izvornog teksta. diplomatski, -a, -o ‰v. diplomataŠ 1. koji pripada diplomati, koji se odnosi na diplomatu. 2. v. diplomati~ki. y diplomatski kor pol. skup diplomata, telo koje sa~iwavaju svi predstavnici stranih dràva akreditovani kod neke vlade; diplomatski imunitet pol. za{tita od sudskog progona koju uìvaju strani diplomati na teritoriji dràve u kojoj su akreditovani. diplomac, -mca m ‰v. diplomaŠ student pred diplomskim ispitom, koji diplomira ili se sprema da diplomira. diplomirati, diplomiram, 3. l. mn. diplomiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. diplomieren, v. diplomaŠ poloìti, polagati zavr{ni ispit na visokoj {koli nakon kojeg se dobija diploma. diplomski, -a, -o ‰v. diplomaŠ koji se odnosi na diplomu, koji je u vezi s diplomom. y diplomski ispit zavr{ni ispit na visokoj {koli. diplopija, -e ` ‰nlat. diplopia, prema gr~. diploos dvostruk, ops okoŠ med. dvostruko vi|ewe predmeta, obi~no usled oboqewa o~nih mi{i}a.

dipnoje dipnoje, -oja ` mn. ‰gr~. dipnoos v. di-, gr~. pnoe disaweŠ zool. ìvotiwe koje di{u na plu}a i na {krge, dvodihalice. dipodija, -e ` ‰gr~. dipodia, v. di-, gr~. pous nogaŠ metr. u gr~koj i latinskoj poeziji, dve jednake stope jedna za drugom. dipsoman, -ana m ‰v. dipsomanijaŠ med. onaj koji boluje od dipsomanije. dipsomanija, -e ` ‰gr~. dipsa è|, v. -manijaŠ med. povremeno javqawe nenormalne potrebe za alkoholom, periodi~ni alkoholizam. dipter, -a m, mn. -i ‰v. di-, gr~. pteron kriloŠ zool. svaki insekt (izme|u ostalih muve i komarci) kome predwi par krila sluì za letewe dok su zadwa zakr`qala i sluè za odràvawe ravnoteè, dvokrilac. diptih, -a m, mn. diptisi, gen. mn. diptiha ‰gr~. diptychos dvostruko presavijenŠ 1. lik. dvodelna oltarska slika; up. triptih, poliptih. 2. u starom veku dve plo~ice spojene kao kwiga, iznutra premazane voskom na kome se pisalo. 3. mati~na kwiga u pravoslavnoj crkvi. 4. dva kwièvna ili umetni~ka dela povezana po sadràju. dip-friz, -a = dip-frizer, -a m ‰engl. deep dubok, freeze smrznutiŠ ure|aj za duboko hla|ewe, zamrziva~. direk, -a m, mn. direci ‰tur. direkŠ drveni stub, kolac, greda. direkt, -a m, mn. direkti, gen. mn. direkata i direkta ‰fr. direct, v. direktanŠ sp. 1. u boksu udarac savijenom rukom pravo u lice. 2. u fudbalu direktan udarac prema protivni~kom golu. direktan, -tna, -tno ‰lat. directus neposredanŠ 1. koji se kre}e pravo ka ciqu. 2. koji se odvija bez posrednika, neposredan. 3. otvoren, jasan, bez uvijawa (‹ odgovor). direktiva, -e ` ‰fr. directive, v. direktivanŠ pol. naredba vi{ih organa o tome kako treba postupati, nalog, smernica. direktivan, -vna, -vno ‰srlat. directivus prema lat. directusŠ koji sadrì direktivu, naredbu. direktoar, -ara m ‰fr. directoireŠ stil poku}stva i odevawa u duhu klasicizma, nastao u Francuskoj (1795–1799) u vreme direktorijuma. direktor, -a m ‰lat. director prema dirigere upravqatiŠ 1. glavni rukovodilac ustanove,

dirigovati upravnik. 2. poqopr. sorta ameri~ke loze otporne na filokseru; vino od takve loze. 3. voj. ure|aj za centralno ni{awewe i opaqivawe oru`ja. direktorat, -ata m ‰nlat. directoratusŠ 1. poloàj, funkcija direktora. 2. odsek ustanove u kome je direktor. direktorijum, -a (i direktorij, -a) m ‰srlat. directorium, v. direktorŠ 1. upravni odbor, rukovode}e telo. 2. ist. u Francuskoj, vladavina peto~lanog ve}a izabranog posle revolucije (1795–1799). 3. ra~. spisak fajlova sa osnovnim podacima o svakom od wih, grupisan pod jednim imenom. direktorisati, -i{em = direktorovati, -ujem nesvr{. ‰v. direktorŠ upravqati, biti direktor. direktorski, -a, -o ‰v. direktorŠ koji pripada direktoru, koji se odnosi na direktora. direktrisa, -e ` ‰fr. directrice prema lat. directus upravqenŠ geom. prava koja zajedno s fokusom i jednom brojnom konstantom (ekscentricitetom) odre|uje konusni presek (elipsu, parabolu ili hiperbolu). direkcija, -e ` ‰lat. directio prema dirigere upravqatiŠ 1. glavna uprava ustanove, preduze}a i sl. 2. zgrada ili prostorija u kojoj se nalazi uprava. dirigent, -a m, mn. dirigenti, gen. mn. dirigenata ‰nem. Dirigent od lat. dirigens koji upravqaŠ 1. muz. onaj koji upravqa orkestrom ili horom. 2. sp. (obi~no u fudbalu) igra~ koji organizuje igru. dirigentski, -a, -o ‰v. dirigentŠ koji pripada dirigentu, koji se odnosi na dirigenta. y dirigentska palica muz. {tapi} pomo}u koga dirigent upravqa orkestrom ili horom. dirigovan, -a, -o ‰v. dirigovatiŠ kojim se upravqa; kojim se diriguje. y dirigovani projektil voj. raketa sa ure|ajem za upravqawe koji omogu}uje promene u letu; dirigovana privreda privreda kojom upravqa dràva, koja nije prepu{tena dejstvu trì{nih zakona. dirigovati, -ujem nesvr{. ‰lat. dirigere upravqatiŠ 1. upravqati, rukovoditi orkestrom ili horom. 2. fig. upravqati ~ijim postupcima; kontrolisati, nadzirati koga.

375

diriàbl diriàbl, -a m, mn. -i ‰fr. (ballon) dirigeable balon kojim se moè upravqatiŠ avij. aerostat (v.) duguqastog trupa opremqen motorom i ure|ajima za upravqawe, cepelin (v.). dirin~iti, -im = dirinxiti, -im nesvr{. ‰verovatno iz tur., nejasnog poreklaŠ naporno raditi, raditi te{ke poslove, rintati. dirluk, -a m, mn. dirluci, gen. mn. dirluka ‰tur. dirlikŠ pokr. nadoknada za rad, plata; ono {to je neophodno za izdràvawe. dirndl, -a m ‰nem. DirndelŠ haqinica kratkih rukava, vrsta austrijske i bavarske narodne no{we. dirham, -a m, mn. dirhami, gen. mn. dirhama ‰ar. dirham od gr~. drachme drahmaŠ nov~ana jedinica Ujediwenih Arapskih Emirata i Maroka. dirhem, -a m, mn. dirhemi, gen. mn. dirhema ‰tur. dirhem od ar. dirham, v. dirhamŠ ist. srebrni novac u Osmanskom Carstvu i u drugim zemqama. dis, -a s ‰nem. DisŠ muz. ton de (D) povi{en za pola stepena. dis-1 ‰gr~. dys-Š kao prvi deo re~i ozna~ava razliku, odstupawe, r|avo stawe, te{ko}u ili nemogu}nost da se ostvari ono {to ozna~ava drugi deo. dis-2 ‰lat. dis-Š kao prvi deo re~i izraàva razilaèwe, razdvajawe, suprotnost. disaìo, -ija m ‰v. dis-2, aìoŠ bank. razlika u kursu izme|u nominalne i stvarne vrednosti. disaharid, -ida m ‰v. di-, saharidŠ hem. svaki {e}er sastavqen od dva molekula monosaharida uz eliminaciju vode (saharoza, laktoza, maltoza). disekcija, -e ` ‰lat. dissectio, prema dissecare rascepitiŠ med. rasecawe, ra{~lawivawe (le{eva). diseminacija, -e ` ‰lat. disseminatio, v. dis-2, seminare sejatiŠ 1. bot. razno{ewe, razbacivawe semena. 2. fig. razno{ewe, {irewe, razgla{avawe (vesti i sl.). disenter, -a m ‰engl. dissenter prema dissent ne slagati seŠ 1. onaj koji druk~ije misli, neistomi{qenik. 2. rel. engleski protestant koji ne pripada anglikanskoj crkvi.

376

disjunktivan disertant, -a m, mn. disertanti, gen. mn. disertanata ‰lat. dissertare raspravqati, v. disertacijaŠ autor disertacije; onaj koji brani disertaciju. disertator, -a m ‰nlat. dissertatorŠ v. disertant. disertacija, -e ` ‰lat. dissertatio, prema dissertare raspravqatiŠ 1. teza izra|ena radi sticawa doktorske titule u nekoj nau~noj oblasti (doktorska ‹). 2. iscrpna nau~na rasprava o nekom problemu. disident, -a m, mn. disidenti, gen. mn. disidenata ‰lat. dissidens koji se odvaja od dissidere sedeti odvojenoŠ 1. ~ovek koji se razilazi u mi{qewu s grupom, organizacijom ili pokretom kojem je pripadao, neistomi{qenik. 2. ist. intelektualac u komunisti~kim zemqama koji je otvoreno izraàvao neslagawe s reìmom. x disidentski. disilabum, -a m, mn. -i ‰v. di-, gr~. syllabe slogŠ gram. re~ od dva sloga, dvoslo`na re~. disimilacija, -e ` ‰nlat. dissimilatio, v. dis-2, asimilacijaŠ 1. biol. raspadawe, razgra|ivawe sloènijih organskih materija organizma na jednostavnije. 2. fon. razjedna~avawe glasova, promena jednog od dvaju jednakih ili sli~nih glasova (npr. samoglasnika u no`-em, je`-om). x disimilacioni, disimilacijski. disimilovati, -ujem (i disimilirati, disimiliram, 3. l. mn. disimiliraju) svr{. i nesvr{. ‰v. disimilacijaŠ sprovesti, sprovoditi disimilaciju, razjedna~iti. disimulator, -a m ‰lat. dissimulator prema dissimulare prikrivatiŠ onaj koji ne{to prikriva, krije, taji. disimulacija, -e ` ‰lat. dissimulatio prema dissimulare prikrivatiŠ prikrivawe nekog stawa ili ~iwenice; izbegavawe jasnog odgovora o ~emu. disipacija, -e ` ‰lat. dissipatio, prema dissipare razbacatiŠ rasipawe, rasturawe, razbacivawe. disjunktivan, -vna, -vno ‰srlat. disiunctivus prema lat. disiungere rastavitiŠ suprotan, opre~an, koji sadrì disjunkciju. y disjunktivan sud log. sud kojim se o istom predmetu izri~u dve ili vi{e tvrdwi od kojih samo jed-

disjunkcija na moè biti istinita; disjunktivne re~enice gram. rastavne re~enice (one koje kazuju radwe od kojih se samo jedna moè dogoditi, pre svega s veznikom ili). disjunkcija, -e ` ‰lat. disiunctio prema disiungere rastavitiŠ rastavqawe, razdvajawe; protivnost, suprotnost; uzajamno iskqu~ivawe. disk, a m, mn. diskovi, gen. mn. diskova ‰gr~. diskosŠ 1. sp. okrugla drvena plo~a s metalnim jezgrom koja sluì za bacawe u daq. 2. gramofonska plo~a; v. kompakt-disk. 3. ra~. ure|aj koji sluì za memorisawe podataka (v. hard-disk, flopi-disk, disketa). 4. okrugla metalna plo~a kao deo mehani~kih ure|aja, posebno automobilske ko~nice. 5. anat. plo~ica od hrskavice ili vezivnog tkiva koja se nalazi izme|u dva pr{qena, diskus. y disk-jedinica ra~. hardverska komponenta ra~unara za ~itawe i/ili pisawe na kompaktnim diskovima, diskovna jedinica. diskant, -a m ‰srlat. discantus, v. dis-2, lat. cantus pesmaŠ muz. 1. rani, sredwovekovni oblik polifonije (dvoglas, retko troglas). 2. najvi{i glas u polifoniji, ènski ili de~ji. 3. registar orguqa koji obuhvata samo gorwu polovinu klavijature. 4. nesklad, nesaglasje, disonanca. x diskantni. diska}, -a}a m ‰v. diskotekaŠ àrg. popularan naziv za diskoteku. diskvalifikacija, -e ` ‰v. diskvalifikovatiŠ 1. odluka kojom se neko ili ne{to diskvalifikuje; negativna ocena, poricawe ne~ijih sposobnosti ili vrednosti. 2. sp. mera kojom se sportista ili ekipa iskqu~uju iz takmi~ewa zbog prekr{aja pravila. diskvalifikovati, -ujem (i diskvalificirati, diskvalificiram, 3. l. mn. diskvalificiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. dis-2, kvalifikovatiŠ 1. proglasiti, progla{avati nekoga ili ne{to nesposobnim, neprikladnim. 2. iskqu~iti, iskqu~ivati igra~a iz sportskog takmi~ewa. disketa, -e `, gen. mn. disketa ‰fr. disquette, v. diskŠ ra~. mali disk u tvrdom omotu na koji se magnetskim putem snimaju podaci s kompjutera, flopi-disk (v.). diskinezija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. kinesis kretaweŠ med. 1. nevoqni, nekontrolisani pokreti

diskontinuiran mi{i}a; trzaji, gr~evi i sl. 2. nesposobnost kretawa usled gubitka kontrole nad mi{i}ima. 3. oteàno pra`wewe kod {upqih organa (naj~e{}e ù~ne kese). disk-ko~nica v. disk 4. diskmen, -a m, mn. -i ‰engl. Discman, prvobitno trgova~ka marka fabrike œSoniŒ, po ugledu na vokmen (v.)Š prenosni ure|aj za reprodukciju kompakt diskova, CD plejer sa slu{alicama. disko- ‰v. diskŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na plo~e, kasete i druge nosa~e zvuka. disko, -a m = 1. fam. skr. diskoteka (2), disko-klub. 2. vrsta popularne muzike za igru upadqivog ritma, sa elementima latinoameri~ke muzike i soula. diskobol, -a m ‰gr~. diskobolos, v. disk, ballein bacatiŠ ist. baca~ diska, ob. u staroj Gr~koj. diskovni, -a, -o ‰engl. disk diskŠ ra~. koji se odnosi na diskove ili diskovne jedinice. diskograf, -a m ‰v. disko-, -grafŠ onaj koji se bavi diskografijom, proizvo|a~ nosa~a zvuka. diskografija, -e ` ‰v. disko-, -grafijaŠ 1. izdavawe, proizvodwa gramofonskih plo~a, kaseta, kompakt-diskova i sl. 2. spisak diskova i kaseta koje je snimio odre|eni izvo|a~. diskografski, -a, -o ‰v. diskografŠ koji se odnosi na diskografa i diskografiju. y diskografska ku}a preduze}e koje proizvodi, umnoàva i prodaje diskove i druge nosa~e zvuka. diskoidan, -dna, -dno ‰v. diskŠ koji ima oblik diska, plo~ast, tawirast. disko-klub, -a m ‰v. disko-, klubŠ zgrada ili prostorija u kojoj se skupqa omladina kako bi se zabavqala uz modernu muziku. diskoman, -a i diskoman, -ana m ‰v. disko-, -manŠ strastveni qubiteq, skupqa~ diskova i drugih nosa~a zvuka. diskont, -a m, mn. -i ‰nem. Diskont iz ital., v. diskontoŠ 1. popust, snièwe cena. 2. prodavnica u kojoj se roba kupuje po sniènim cenama. 3. v. diskonto. diskontinuiran, -a, -o ‰srlat. discontinuusŠ 1. koji nije iz jednog dela; isprekidan. 2. koji ne traje neprekidno; povremen.

377

diskontinuitet diskontinuitet, -eta m ‰srlat. discontinuitas, v. diskontinuiranŠ osobina onoga {to je diskontinuirano; prekid. diskontirati v. diskontovati. diskontni, -a, -o ‰v. diskontŠ koji pripada diskontu, koji se odnosi na diskont. y diskontni posao bank. kupovawe menica i drugih tra`bina pre isteka roka za pla}awe, uz odbijawe kamate, v. diskonto. diskonto, -a m ‰staro ital. disconto, v. dis-2, contare brojatiŠ bank. odbijawe procenta pri ispla}ivawu menica kojima jo{ nije dospeo rok pla}awa. diskontovati, -ujem (i diskontirati, diskontiram, 3. l. mn. diskontiraju) svr{. i nesvr{. ‰v. diskontŠ bank. odbiti, odbijati diskonto, kamatu od jo{ nedospele menice. disko-pirat, -ata m ‰v. disko-, piratŠ ilegalni izdava~ gramofonskih plo~a, kaseta i sl., koji ne pla}a porez na zaradu. diskordantan, -tna, -tno ‰lat. discordansŠ neskladan, nesaglasan, nepodudaran. diskordancija, -e ` ‰srlat. discordantia, prema lat. discordare ne slagati seŠ 1. nepodudarawe, neslagawe, nesklad. 2. muz. istovremeno zvu~awe tonova koji se harmonski ne mogu sloìti me|u sobom. 3. geol. razlika u orijentaciji slojeva jedne stene u pore|ewu sa susednim stenama ili onima pored we. diskos, -sa m ‰gr~. diskos okrugla plo~aŠ 1. v. disk (1). 2. crkv. tawir na kojem stoji hleb za pri~e{}e. 3. okrugao metalni tawir za skupqawe pomo}i crkvi, tas. diskoteka, -e `, dat. i lok. diskoteci ‰fr. discotheque, v. disko-, -tekaŠ muz. 1. zbirka gramofonskih plo~a, kaseta i sl. 2. omladinski klub u kojem se pu{ta snimqena muzika za igru, disko-klub. diskofil, -a i diskofil, -ila m ‰v. disko-, -filŠ skupqa~, qubiteq i poznavalac gramofonskih plo~a i drugih nosa~a zvukova. x diskofilski. diskrazija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. krasis me{avinaŠ med. 1. bolesno stawe dela organizma. 2. poreme}aj ravnoteè me|u sastojcima krvi ili drugih organskih te~nosti.

378

diskriminacija diskreditacija, -e ` ‰v. diskreditovatiŠ ru{ewe ~ijeg ugleda, poverewa u koga; sramo}ewe, obe{~a{}ewe. diskreditovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. discrediter, v. dis-2, lat. creditus od credere verovatiŠ uni{titi, uni{tavati poverewe koje neko uìva, kvariti ~iji ugled, izaz(i)vati sumwu u koga. diskrepantan, -tna, -tno ‰lat. discrepans prema discrepare neskladno zvu~atiŠ koji odstupa, koji odudara od koga ili ~ega, neskladan. diskrepancija, -e ` ‰lat. discrepantia, v. diskrepantanŠ nesklad, raskorak izme|u pojmova, ideja, zakqu~aka; nesaglasnost, protivre~nost. diskretan, -tna, -tno ‰lat. discretus od discernere razlikovati, razdvajatiŠ 1. koji pazi {ta govori, koji ~uva tajne. 2. koji ne èli da skrene pa`wu na sebe, obazriv, pa`qiv, odmeren. 3. mat. odvojen, poseban, diskontinuiran. diskrecija, -e i diskrecija, -e ` ‰lat. discretio, v. diskretanŠ 1. osobina, svojstvo onoga koji je diskretan. 2. poverewe, poverqivost. 3. mogu}nost, sposobnost da se deluje prema sopstvenom naho|ewu. diskrecioni, -a, -o ‰v. diskrecijaŠ koji postupa po sopstvenom naho|ewu. y diskreciono pravo prav. pravo slu`benika da po sopstvenom naho|ewu odlu~uje o svemu {to se ne protivi zakonu. diskriminanta, -e ` ‰lat. discriminans od discriminare, v. diskriminiratiŠ 1. obele`je ili skup obele`ja po kojima se dva pojma bitno razlikuju me|u sobom. 2. mat. algebarski izraz pomo}u koga se proveravaju re{ewa neke jedna~ine. diskriminacija, -e ` ‰v. diskriminiratiŠ 1. nejednako postupawe, neravnopravnost u tretirawu stvari, pojedinaca ili grupa. 2. prav. postupak kojim se unapred ograni~avaju prava gra|anina ili naroda. y rasna diskriminacija uskra}ivawe gra|anskih i qudskih prava pripadnicima mawinske ili pot~iwene rase; pozitivna diskriminacija zakonom propisana ve}a prava za pripadnike nacionalnih i drugih mawina.

diskriminacioni diskriminacioni, -a, -o koji se odnosi na diskriminaciju. diskriminirati, diskriminiram, 3. l. mn. diskriminiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. discriminare odvajati, praviti razlikuŠ osporiti, osporavati ~ija prava, staviti (koga) u podre|en poloàj, sprovoditi diskriminaciju. diskurzivan, -vna, -vno ‰srlat. discursivus, v. diskursŠ 1. koji se odnosi na govor ili razgovor. 2. filoz. koji se izvodi na osnovu logi~kog zakqu~ivawa, zasnovan na razmi{qawu. diskurs, -a m, mn. diskursi, gen. mn. diskursa ‰lat. discursus razgovor, prema discurrere tr~ati uokoloŠ 1. razgovor, rasprava; verbalna komunikacija. 2. govor ili pisawe o ~emu, izlagawe neke teme. 3. lingv. skup vi{e iskaza, govor ili tekst duì od re~enice. diskus, a m ‰lat. discus od gr~. diskosŠ 1. anat. disk (2). y diskus hernija med. iskliznu}e diska izme|u pr{qenova, koje dovodi do pritiska na nerve, s bolovima u ki~mi ili ko~ewem vrata. 2. zool. vrsta male slatkovodne ribe iz Ju`ne Amerike, Symphysodon discus. v.

diskusija, -e i diskusija, -e ` ‰lat. discussio prema discutere, v. diskutovatiŠ rasprava, razgovor, debata, obi~no na javnom skupu ili u sredstvima informisawa. diskutabilan, -lna, -lno (u fr. obliku diskutabl, indekl.) ‰fr. discutable, v. diskutovatiŠ o kome jo{ treba diskutovati, koji je pod znakom pitawa, neutvr|en, sporan. diskutant (uob. diskutant; `. diskutantkiwa) ‰v. diskutovatiŠ u~esnik u diskusiji. diskutovati, -ujem nesvr{. ‰lat. discutereŠ 1. raspravqati, debatovati o ~emu, govoriti u diskusiji. 2. razmi{qati o ~emu, prou~avati neko pitawe. disk-xokej, -eja m ‰engl. disc-jockeyŠ voditeq i komentator radio programa sa snimqenom muzikom; voditeq muzi~kog programa u diskoteci. dislalija, -e ` ‰v. dis-1, -lalijaŠ med. poreme}aj govora, nesposobnost pravilne artikulacije, usled poreme}aja nervnog sistema, o{te}ewa sluha i drugih uzroka.

disocirati disleksija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. lexis ~itaweŠ poreme}aj sposobnosti ~itawa usled uro|ene mane, bolesti ili povrede mozga. med.

dislokacija, -e ` ‰srlat. dislocatio, v. dislociratiŠ 1. razme{tawe, raspore|ivawe (npr. oruànih snaga, artiqerijskih oru|a, brodova i sl.) 2. geol. izmena rasporeda geolo{kih slojeva pod dejstvom tektonskih procesa. 3. med. i{~a{ewe, uganu}e. x dislokacioni i dislokacijski. dislocirati, dislociram, 3. l. mn. dislociraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. dislocare, v. dis-2, lat. locus mestoŠ pomeriti, pomerati, poma}i s mesta; razmestiti, razme{tati, rasporediti, raspore|ivati. dismembracija -e ` ‰srlat. dismembratio, v. dis-2, lat. membrum ud, ~lan, deoŠ med. anat. odvajawe, komadawe udova (obi~no pri obdukciji). dismenoreja, -e ` ‰v. dis-1, menorejaŠ med. smetwe u menstruaciji; menstruacija pra}ena bolovima. disolucija -e ` ‰lat. dissolutio prema dissolvere, v. dis-2, solvere razvezati, re{itiŠ 1. raspadawe, cepawe; kvarewe, rastrojavawe. 2. hem. rastvarawe. disonantan, -tna, -tno ‰lat. dissonans, v. dis-2, sonum zvukŠ 1. muz. koji odudara od ostalih tonova, neskladan, disharmoni~an. 2. fig. nesaglasan, koji odudara od mi{qewa ve}ine. disonanca, -e = disonancija, -e ` ‰lat. dissonantia, v. disonantanŠ 1. muz. nesklad tonova koji istovremeno zvu~e, disharmonija. 2. fig. nesklad, neslagawe, nesaglasje. disonancija = disonanca (v.). disopija, disopsija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. ops okoŠ slabovidnost, lo{ vid. disocijacija, -e ` ‰lat. dissociatio, v. disociratiŠ 1. razdvajawe, rastavqawe, razdruìvawe. 2. hem. razdvajawe molekula na mawe molekule, atome ili jone pod uticajem toplote, elektri~ne energije i sl. 3. psih. prekid postoje}e veze izme|u pojedinih delova li~nosti, naj~e{}e u psihozama. disocirati, disociram, 3. l. mn. disociraju svr{. ‰lat. dissociare, v. dis-2, socius drugŠ ra-

379

dispanzer staviti, razdvojiti; disocirati se prekinuti vezu s kim ili ~im, distancirati se. dispanzer, -era m ‰fr. dispensaire, prema dispenser razdeliti, razdavatiŠ med. zdravstvena ustanova za le~ewe i spre~avawe raznih bolesti, bez stalnog boravka. x dispanzerski. disparatan, -tna, -tno ‰lat. disparatus od disparare razdvojitiŠ potpuno razli~it, nepovezan, odvojen, nespojiv. dispareunija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. pareunos koji leì poredŠ med. pojava tegoba pri sno{aju, bolan polni odnos, uglavnom kod ène. disparitet, -eta m ‰nlat. disparitas prema lat. dispar nejednakŠ nesklad, nepodudarnost, nejednakost. y disparitet cena razlika u cenama istog proizvoda usled poreme}aja na trì{tu. dispenza, -e ` ‰srlat. dispensa prema dispensare podelitiŠ rel. u katoli~koj crkvi, oslobo|ewe od neke obaveze ili propisa; dopu{tewe da se ostvari ne{to {to je crkvenim propisima zabraweno (npr. brak izme|u bliskih ro|aka). dispenzacija, -e ` ‰lat. dispensatio prema dispensare podelitiŠ v. dispenza. dispenzirati, dispenziram, 3. l. mn. dispenziraju svr{. i nesvr{. ‰v. dispenzaŠ 1. osloboditi od obaveze ili kazne; dati opro{taj. 2. deliti, raspodeliti, razdavati. 3. farm. davati lekove bolesnicima. dispepsija, -e ` ‰nlat. dyspepsia, v. dis-1, gr~. pepsis vareweŠ med. poreme}aj varewa, lo{e varewe. dispepti~an, -~na, -~no ‰nlat. dyspepticus, v. dispepsijaŠ koji pati od dispepsije. dispepti~ar, -a m ‰v. dispepti~anŠ osoba koja pati od problema s varewem. disperzivan, -vna, -vno ‰fr. dispersif od lat. dispersus prema dispergere raspr{itiŠ koji se odnosi na disperziju; koji se rasipa na razne strane; rasut, raspr{en. disperzija, -e ` ‰lat. dispersioŠ 1. rasipawe, rasturawe, razbacivawe. 2. hem. smesa u kojoj su jedna ili vi{e materija raspr{ene u nekoj drugoj materiji u obliku sitnih ~estica. 3. fiz. rasturawe svetlosnih, elektromagnetskih i drugih zra~ewa. y disperzija svetlosti opt. razli~ito lomqewe zrakova raznih boja pri prelazu iz jedne sredine u drugu. x disperzioni.

380

disponenda dispe~er, -a m ‰engl. dispatcher prema dispatch odaslati, otpremitiŠ slu`benik koji iz jednog centra raspore|uje i nadzire rad celog sistema u elektroprivredi, èlezni~kom saobra}aju i sl. x dispe~erski. displazija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. plassein oblikovati, obrazovatiŠ med. nenormalan rast, razvoj pojedinog organa ili tkiva. displej, -a m ‰engl. displayŠ 1. mali ekran s pisanim podacima, na digitalnom ~asovniku, xepnom ra~unaru, mobilnom telefonu i drugim elektronskim ure|ajima. 2. veliki ekran koji sluì za emitovawe oglasa i propagandnih poruka. dispneja, -e ` ‰gr~. dyspnoia, v. dis-1, pnein disatiŠ med. oteàno disawe; zadihanost; up. apnea. dispnoja v. dispneja. dispozitiv, -a i dispozitiv, -iva m ‰fr. dispositif, prema disposer odreditiŠ prav. deo presude ili re{ewa koji sadrì odluku. dispozitivan, -vna, -vno ‰v. dispozitivŠ koji odlu~uje, re{ava, koji se odnosi na dispozitiv. dispozicija, -e ` ‰lat. dispositioŠ 1. razme{taj, raspored. 2. raspolagawe, rukovawe (novcem, imovinom i sl.). 3. odluka, propis, odredba. 4. sklonost, predodre|enost, dar za ne{to. 5. med. nasle|ena ili ste~ena sklonost ka odre|enoj bolesti. dispozicioni, -a, -o (i dispozicijski, -a, -o) ‰v. dispozicijaŠ koji se odnosi na dispoziciju. y dispoziciono pravo prav. odredbe zakona koje se primewuju kada parni~ne stranke nisu druga~ije ugovorom utvrdile odnos; dispoziciona sposobnost prav. sposobnost raspolagawa ~ime, sposobnost za pravne radwe, za samostalno obavqawe poslova; dispozicioni fond ekon. novac stavqen kome na raspolagawe u odre|ene svrhe. dispondej, -a m ‰v. di-, spondejŠ metr. stopa od ~etiri duga sloga, dvostruki spondej. disponenda, -e ` ‰lat. disponenda ono {to je na raspolagawuŠ neprodate kwige koje ostaju kod izdava~a ili ostaju kod kwiàra do slede}eg obra~unskog perioda.

disponent disponent, a m, mn. disponenti, gen. mn. disponenata ‰lat. disponens od disponere raspolagatiŠ trg. onaj ko je ovla{}en da vodi finansije u nekom preduze}u; poslovo|a; opunomo}enik. disponibilan, -lna, -lno ‰fr. disponible, prema lat. disponere raspolagatiŠ 1. koji se moè upotrebqavati, koji je na raspolagawu, raspoloìv. 2. koji se moè posvetiti ~emu, koji je oslobo|en drugih obaveza. disponibilitet, -eta m ‰nlat. disponibilitasŠ stawe ne~ega {to je stavqeno na raspolagawe, raspoloìvost. disponiran, -a, -o ‰v. disponiratiŠ raspoloèn, spreman za ne{to. disponirati, disponiram, 3. l. mn. disponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. disponere raspolagatiŠ 1. imati na raspolagawu, raspolagati (kim, ~im). 2. izvr{iti, izvr{avati odluku, dispoziciju. disprozijum, -a (i disprozij, -a) m ‰gr~. dysprositos te{ko pristupa~anŠ hemijski element, metal iz grupe retkih zemaqa, atomski broj 66, simbol Dy. disproporcija, -e ` ‰v. dis-2, proporcijaŠ nepostojawe odgovaraju}ih proporcija, nesklad, nesrazmer. disproporcionalan, -lna, -lno ‰v. dis-2, proporcionalanŠ koji ima pogre{ne proporcije, nesrazmeran, neskladan. disproporcionalnost, -i ` ‰v. disproporcionalanŠ nesrazmernost, neskladnost, neujedna~enost. disput, -a m, mn. disputi, gen. mn. disputa ‰nem. Disput prema lat. disputare, v. disputovatiŠ 1. sukob mi{qewa, rasprava, debata. 2. prepirka, sva|a. disputabilan, -lna, -lno ‰lat. disputabilisŠ v. diskutabilan. disputant, -a = disputator, -a m ‰lat. disputans, disputator, v. disputovatiŠ 1. u~esnik u raspravi, debati, diskutant. 2. onaj koji ne{to dovodi u pitawe. disputator = disputant (v.). disputacija ‰lat. disputatioŠ v. disput. disputovati, -ujem nesvr{. ‰lat. disputareŠ 1. diskutovati, raspravqati, debatovati. 2. dovoditi u sumwu, postavqati pitawe o ~emu.

distonija distanazija, -e ` ‰v. dis-1, (eu)tanazijaŠ med. te{ko umirawe; odlagawe klini~ke smrti ve{ta~kim sredstvima. distanca, -e ` ‰lat. distantia prema distare biti udaqenŠ 1. razdaqina, rastojawe, udaqenost od ~ega u prostoru ili vremenu. 2. fig. uzdrànost, hladno}a prema kome ili ~emu. distancirati se, distanciram se svr{. i nesvr{. ‰nem. (sich) distanzieren, v. distancaŠ biti uzdràn, dràti se po strani; ograditi se, ogra|ivati se od ~ega. disteleologija, -e ` ‰v. dis-1, teleologijaŠ filoz. u~ewe koje negira da bilo {ta u ìvotu i prirodi ima svrhu, ciq. x disteleolo{ki. distimija, -e ` ‰gr~. dysthymia, v. dis-1, thymos voqaŠ psih. nedostatak voqe za ìvotom, neraspoloèwe, poti{tenost. distingviran, -a, -o ‰nem. distinguiert, v. distingviratiŠ 1. koji se razlikuje od drugih, koji odstupa. 2. otmen, biran, izvrstan, istaknut. distingvirati, distingviram, 3. l. mn. distingviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. distinguereŠ razlikovati, praviti razliku. distinktivan, -vna -vno ‰nlat. distinctivus prema distinguereŠ 1. koji se razlikuje od ostalih, koji se jasno raspoznaje, poseban, osoben. 2. koji unosi razliku, koji sluì kao merilo za razlikovawe ~ega (distinktivno obele`je). distinkcija, -e ` ‰lat. distinctio prema distinguereŠ 1. razlikovawe, pravqewe razlike, pojmovno razlu~ivawe. 2. odlika, posebna osobina. 3. otmenost, ugled, poseban poloàj. distih, -a m, mn. distisi, gen. mn. distiha ‰gr~. distichon, v. di-, stihŠ strofa od dva stiha. distomat, -ata m ‰lat. distare biti na odstojawu, (auto)matŠ v. distometar. distomatoza, -e ` ‰nlat. distoma, v. dis-1, gr~. stoma usta, -ozaŠ med. oboqewe jetre prouzrokovano parazitom Distoma hepaticum. distometar, -tra m ‰lat. distare biti na odstojawu, v. -metarŠ elektronski daqinomer, obi~no ugra|en na teodolit (v.). distonija, -e ` ‰v. dis-1, v. tonusŠ med. poreme}aj tonusa, nedostatak normalne napetosti mi{i}a i drugih tkiva.

381

distonirati distonirati, distoniram, 3. l. mn. distoniraju nesvr{. ‰nem. distonieren, v. dis-2, tonŠ 1. ne~isto svirati ili pevati, fal{irati. 2. fig. odudarati od ~ega, biti u neskladu. distoni~an, -~na, -~no ‰v. distonijaŠ med. koji pati od distonije. distopija, -e ` ‰v. dis-1, (u)topijaŠ kwi`. negativna utopija; zami{qen svet u kome su lo{e strane dana{we civilizacije dovedene do maksimuma. distorzija, -e ` ‰lat. distorsioŠ 1. med. uganu}e, i{~a{ewe, iskrivqewe zgloba ili mi{i}a. 2. fiz. iskrivqewe u rotacionom smislu, uvrtawe. 3. fiz. izobli~enost elektri~nog ili magnetskog poqa pri slawu ili prijemu. 4. fiz. smetwe u zvuku, izobli~ewe tona. x distorzioni. distrakcija, -e ` ‰lat. distractio prema distrahereŠ 1. odvajawe jednog dela od drugog, rastavqawe, razvla~ewe. 2. psih. gubqewe koncentracije, rasejanost. 3. zabava, razonoda. distrahirati, distrahiram, 3. l. mn. distrahiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. distrahere rascepkati, razvu}iŠ 1. odvojiti, odvajati, rastaviti, rastavqati. 2. odvratiti, odvu}i pa`wu od ~ega; uznemiriti, poremetiti. distribuirati, distribuiram, 3. l. mn. distribuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. distribuere razdelitiŠ obaviti, obavqati distribuciju, (raz)deliti, raspodeliti, raspodeqivati. distributer, -era m ‰fr. distributeur, v. distribucijaŠ onaj koji obavqa distribuciju, koji deli, razdequje; snabdeva~, isporu~ilac. x distributerski. distributivan, -vna, -vno ‰nlat. distributivusŠ 1. koji se odnosi na distribuciju, raspodelu. 2. koji se distribuira, deli na vi{e strana. 3. lingv. koji se ti~e me|usobnog poloàja re~i, wihovog mesta u re~enici. y distributivni brojevi gram. brojevi u nekim jezicima (npr. u latinskom) koji zna~e œpo jedanŒ, œpo dvaŒ itd.; distributivni glagoli glagoli koji podrazumevaju vi{e subjekata ili objekata istovremeno, npr. izginuti, isprepadati. distribucija, -e ` ‰lat. distributioŠ 1. deoba, deqewe, raspodela; snabdevawe, dostavqawe, isporu~ivawe. 2. raspore|ivawe, razvrstava-

382

disciplina we, klasifikovawe. 3. lingv. odre|ivawe poloàja nekog jezi~kog elementa, konteksta u kome se moè na}i. distribucionalizam, -zma m ‰v. distribucijaŠ lingv. pravac u lingvistici koji se zasniva na distribuciji (3). distrikt, -a m, mn. distrikti, distrikata i distrikta ‰lat. districtusŠ 1. srez, okrug; podru~je, oblast. 2. deo grada. distrofija, -e ` ‰nlat. dystrophia, v. dis-1, gr~. trophe hranaŠ med. slabqewe ili zakr`qalost nekog organa ili tkiva usled nedovoqnog priliva hrane ili poreme}aja u metabolizmu; up. atrofija. distrofi~an, -~na, -~no ‰fr. dystrophique, v. distrofijaŠ zahva}en distrofijom, neuhrawen, oslabqen. distrofi~ar, -a m ‰v. distrofi~anŠ onaj koji boluje od distrofije. disurija, -e ` ‰gr~. dysouria, v. dis-1, ouron mokra}aŠ med. smetwe pri izlu~ivawu mokra}e, te{ko mokrewe. disfagija, -e ` ‰nlat. dysphagia, v. dis-1, gr~. phagein pojestiŠ med. smetwe pri gutawu hrane. disfazija, -e ` ‰v. dis-1, (a)fazijaŠ med. smetwe pri govoru, obi~no kao posledica o{te}ewa centralnog nervnog sistema. disfunkcija, -e ` ‰v. dis-1, funkcijaŠ smetwe ili potpuni zastoj u radu, nepravilno funkcionisawe ~ega. disfunkcionalan, -lna, -lno ‰v. disfunkcijaŠ 1. koji ne funkcioni{e pravilno. 2. nefunkcionalan, nesvrsishodan. disharmonija, -e ` ‰v. dis-1, harmonijaŠ naru{avawe harmonije, nesklad, nesaglasnost; nesloga. disharmoni~an, -~na, -~no ‰v. dis-1, harmoni~anŠ kome nedostaje harmonija, neskladan, nesaglasan. disharmoni~nost, -osti ` ‰v. disharmoni~anŠ osobina onoga {to je disharmoni~no. dishimija, -e ` ‰v. dis-1, gr~. chymos sokŠ med. r|av, nepovoqan sastav sokova u telu. disciplina, -e ` ‰lat. disciplinaŠ 1. red, stega, poslu{nost; pokoravawe nametnutim pravilima pona{awa. 2. posebno podru~je unutar

disciplinaran neke nauke, ogranak, struka. 3. sp. uà specijalnost u nekom sportu, posebno u lakoj atletici. disciplinaran, -rna, -rno (odr. disciplinarni, -a, -o ‰klat. disciplinaris, v. disciplinaŠ koji se odnosi na disciplinu (2, 3). disciplinovan, -a, -o ‰v. disciplinovanŠ koji po{tuje disciplinu (1), poslu{an. disciplinovati, -ujem (i disciplinirati, discipliniram, 3. l. mn. discipliniraju) svr{. i nesvr{. ‰v. disciplinaŠ sprovesti, sprovoditi disciplinu, dovesti u red. disciplinski, -a, -o ‰v. disciplinaŠ koji se odnosi na disciplinu (1). y disciplinske mere kaznene mere koje se izri~u slu`beniku, vojniku, u~eniku i sl. zbog teè povrede propisa; disciplinski postupak postupak ka`wavawa slu`benika za povredu radne discipline; disciplinski sud poseban sud za ka`wavawe teìh povreda slu`bene du`nosti. ditetraedar, -dra m, mn. ditetraedri, gen. mn. ditetraedara ‰v. di-, tetraedarŠ geom. poliedar (v.) sa dvaput po ~etiri povr{ine. ditiramb, -a m ‰gr~. dithyrambosŠ 1. sve~ana horska pesma u ~ast gr~kog boga Dionisa. 2. kwi`. lirska pesma koja veli~a ìvot i prirodu. 3. fig. pohvala, slavopojka, neumereno hvaqewe koga. dito v. deto. ditografija, -e ` ‰gr~. dittos dvostruk, v. grafijaŠ filol. gre{ka u rukopisu ili {tampanom tekstu koja nastaje ponavqawem iste re~i ili odlomka; supr. haplografija. ditrohej, -eja m ‰v. di-, trohejŠ metr. stopa od ~etiri sloga, dvostruki trohej. diureza i diureza, -e ` ‰nlat. diuresis, v. dija-, gr~. ourein mokritiŠ fiziol. 1. stvarawe mokra}e u bubrezima. 2. koli~ina mokra}e izlu~ena u odre|enom periodu. diuretik, -a m, mn. diuretici, gen. mn. diuretika = diuretikum, -a m, mn. -i ‰gr~. diouretikos, v. dija-, ourein mokritiŠ farm. sredstvo za brè izlu~ivawe mokra}e; lek za smawewe te~nosti u organizmu, ob. radi sniàvawa krvnog pritiska; supr. antidiuretik. diuretikum = diuretik (v.).

diferencijalan diureti~an, -~na, -~no i diureti~ki, -a, -o ‰v. diuretikŠ koji se odnosi na diurezu ili diuretik; koji potpomaè izlu~ivawe mokra}e. difamator, -a m, mn. -i ‰lat. diffamator, v. difamiratiŠ onaj koji se bavi difamacijama, klevetnik. difamacija, -e ` ‰lat. diffamatio, v. difamiratiŠ javno bla}ewe neke osobe, javno klevetawe. difamija, -e ` ‰kasnolat. diffamia, v. difamiratiŠ ogovarawe, klevetawe. difamirati, difamiram, 3. l. mn. difamiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. diffamare, v. dis-1, fama slava, ugledŠ (po)kvariti ~iji ugled, (o)sramotiti, ogovarati, (o)klevetati. diferencija, -e ` ‰lat. differentiaŠ 1. razlika, razli~itost; neslagawe, nepodudarawe. 2. mat. rezultat oduzimawa, razlika. y diferencija specifika ‰lat. differentia specificaŠ log. posebno svojstvo po kojem se neki predmet ili bi}e razlikuje od drugih predmeta ili bi}a iste vrste. diferencijal, -ala m ‰v. diferencijalanŠ 1. mat. proizvod izvoda neke funkcije i promene vrednosti nezavisne varijable. 2. tehn. spoj zup~anika izme|u dveju poluosovina koji omogu}ava wihovo okretawe razli~itom brzinom (pre svega pri skretawu vozila). diferencijalan, -lna, -lno ‰nlat. differentialisŠ 1. koji se odnosi na razliku, koji uspostavqa razliku. 2. koji se odnosi na diferencijale. y diferencijalni ra~un grana matematike koja se bavi diferencijalima i wihovim primenama; diferencijalna jedna~ina mat. jedna~ina koja sadrì jedan ili vi{e diferencijala ili izvoda funkcije; diferencijalna geometrija deo geometrije u kojem se geometrijski objekti prou~avaju metodima matemati~ke analize; diferencijalni prenos tehn. v. diferencijal (2); diferencijalna tarifa sistem obra~unavawa naplate prevoza na èleznicama po kome cena ne raste srazmerno udaqenosti; diferencijalne carine carine koje se za robu iste vrste razli~ito obra~unavaju; diferencijalni ispit ispit koji u~enik ili student mora poloìti da bi s jedne {kole odnosno fakulteta pre{ao na drugi; diferencijalni posao berzanski posao pri kome se prima ili nadokna|uje samo razlika

383

diferencijacija izme|u ugovorenog kursa i kursa na dan dospevawa. diferencijacija, -e ` ‰fr. differentiation, v. diferenciratiŠ 1. razlikovawe, pronalaèwe i isticawe razlika. 2. biol. tokom embrionalnog razvoja, pojava specifi~nih oblika i struktura u }elijama pojedinih tkiva ili organa. 3. pol. izja{wavawe i opredeqivawe ~lanova neke politi~ke organizacije. diferencirati, diferenciram, 3. l. mn. diferenciraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. differentiare, v. diferencijaŠ 1. (na)praviti razliku izme|u ~ega, razdvojiti, razdvajati. 2. diferencirati se posta(ja)ti razli~it; odvojiti se od drugih ~lanova iste grupe. difozgen, -a m ‰v. di-, fozgenŠ hem. vrsta bojnog otrova sli~nog fozgenu koji izaziva nadraàj plu}a. difolt, -a m ‰engl. defaultŠ ra~. osnovno stawe, polazno stawe nekog ure|aja ili programa, koje se automatski ukqu~uje ukoliko se druk~ije ne odredi. diformitet, -eta m ‰nlat. difformitas prema difformis izobli~en, v. dis-1, formaŠ 1. razli~itost, odstupawe u obliku. 2. v. deformitet. difrakcija, -e ` ‰nlat. diffractio lomqewe, prema diffrangere lomitiŠ fiz. {irewe, rasturawe svetlosnih ili elektromagnetnih talasa posle prolaska kroz uzan procep. x difrakcioni. difterija, -e ` ‰fr. diphtherie prema gr~. diphthera koàŠ med. zarazna bolest koja se odlikuje zapaqewem sluzokoè du{nika, uz otok `drela i opasnost od gu{ewa. difteri~an, -~na, -~no ‰v. difterijaŠ zaraèn difterijom. diftong, -a m, mn. diftonzi, gen. mn. diftonga ‰gr~. diphthongos, v. di-, phthongos zvukŠ fon. dva uzastopna samoglasnika od kojih se jedan pretvara u poluvokal (polukonsonant), tako da se izgovaraju kao jedan slog, npr. ie u fr. ciel (izg. sjel) ili au u nema~kom Haus (jednoslo`no); up. monoftong, triftong. x difton{ki. diftongacija, -e ` ‰nlat. diphthongatioŠ nastajawe diftonga; pretvarawe samoglasnika u diftonge.

384

dihotomija diftongirati, diftongiram, 3. l. mn. diftongiraju) svr{. ‰nlat. diphthongareŠ fon. pretvoriti se u diftong. difuzan, -zna, -zno ‰lat. diffusus od diffundere razlivatiŠ 1. koji nije koncentrisan; rasprostrawen, raspr{en, razasut. 2. razvu~en, preop{iran. difuzija, -e ` ‰lat. diffusio prema diffundere razlivatiŠ 1. {irewe, rasprostirawe, razlivawe. 2. fiz. {irewe svetlosnih zraka u raznim pravcima, posle prolaska kroz poluprovidnu sredinu ili odbijawa od neravne povr{ine. 3. hem. spontano prodirawe molekula iz jedne sredine u drugu kroz wihove dodirne povr{ine; up. osmoza. 4. v. radio-difuzija. x difuzioni. difuziometar, -tra m, mn. difuziometri, gen. mn. difuzmetara ‰v. difuzija, -metarŠ ure|aj za merewe brzine me{awa raznih vrsta gasova. difuzionizam, -zma m ‰v. difuzijaŠ soc. teorija o {irewu kulturnih obrazaca iz razvijenije kulture u druga, mawe razvijena podru~ja. difuzor, -a m ‰lat. diffusor, v. difuzijaŠ 1. ure|aj za difuziju, {irewe gasova, te~nosti, zra~ewa, energije i sl. 2. otvor s konusnim pro{irewem koji usporava brzinu strujawa te~nosti ili gasova. difundirati, difundiram, 3. l. mn. difundiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. diffundere razlivatiŠ 1. (ra){iriti, izli(va)ti, rasprostraniti, rasprostrawivati. 2. hem. razlivati, cediti difuzijom. diheksaedar, -dra m, mn. diheksaedri, gen. mn. diheksaedara ‰v. di-, heksaedarŠ geom. poliedar (v.) sa dvaput po {est, odn. dvanaest povr{ina. dihogamija, -e ` ‰gr~. dicha dvostruko, v. -gamijaŠ bot. na~in oplo|avawa kod biqaka pri kojem se reproduktivni organi razvijaju jedni za drugima, a ne u isto vreme. dihotoman, -mna, -mno ‰v. dihotomijaŠ podeqen nadvoje; suprotan, opre~an. dihotomija, -e ` ‰gr~. dichotomia od dicha dvostruko, v. -tomijaŠ 1. podela na dva dela, dve grane ili dve vrste; up. trihotomija. 2. log. odnos dva suprotna, opre~na pojma koji se me|usobno uslovqavaju i pretpostavqaju.

dihroizam dihroizam, -zma m ‰gr~. dichroos dvobojanŠ fiz. svojstvo nekih kristala da pokazuju razli~itu boju u zavisnosti od ugla pod kojim pada svetlost. dihromati~an, -~na, -~no ‰v. di-, v. hromati~anŠ koji je u dve boje, dvobojan. dihtovati, -ujem nesvr{. ‰nem. dichten, prema dicht gust, zbijenŠ biti ~vrsto priqubqen, ~vrsto dràti, dobro zaptivati (o spojevima, cevima, poklopcima i sl.). dihtung, a m, mn. dihtunzi, gen. mn. dihtunga ‰nem. Dichtung, v. dihtovatiŠ gumeni, plasti~ni ili metalni obru~ koji spre~ava slu~ajno isticawe te~nosti ili gasa, zaptiva~, zaptivka. dicefalan v. dikefalan. dicefalus v. dikefalus. di-xej, -a m ‰engleski izgovor skr. DJ od disc-jockeyŠ v. disk-xokej; up. vi-xej di{ari! (di{eri! di{er!) uzv. ‰tur. d›sar›Š napoqe! (uzvik kojim se neko grubo tera da ode). di{arisati, -i{em, di{erisati, -i{em svr{. ‰v. di{ariŠ isterati, izbaciti koga napoqe.

djewgi v. |ewgi, |engi. djus, -a m, mn. djusovi, gen. mn. djusova ‰engl. deuce od stfr. deus dva od lat. duo(s)Š sp. stawe u tenisu ili stonom tenisu kad su bodovi izjedna~eni, posle ~ega jedan od takmi~ara mora dvaput uzastopce da osvoji bod kako bi dobio gem. djuti-fri prid. indekl. ‰engl. duty freeŠ koji je oslobo|en da`bina, bescarinski. y djuti-fri {op ‰engl. duty free shopŠ prodavnica, trgovina oslobo|ena carinskog poreza. d-mol v. de. DNK /de-en-ka/ skr. indekl. ‰dezoksiribonukleinska kiselinaŠ hem. supstanca prema kojoj se utvr|uje identitet posmrtnih ostataka neke osobe ili tragovi izvr{ioca krivi~nog dela; up. DNA. do indekl. ‰po prvom slogu prezimena \. Donija, italijanskog muzi~ara iz XVII veka, koji je uveo taj naziv namesto ranijeg utŠ muz. prvi ton solmizacije, nota S (ce). doajen, -ena m ‰fr. doyenŠ najstariji ~lan diplomatskog kora; najstariji pripadnik neke dru{tvene grupe ili profesije.

dogmatizovati doberman, -a m ‰prema nema~kom uzgajiva~u iz XIX veka L. Dobermanu (Dobermann)Š vrsta sportskog psa izuzetne snage i brzine. dobovati, -ujem nesvr{. ‰v. dobo{Š udarati u dobo{, bubwati; udarati ~ime kao u dobo{ (‹ prstima po stolu). dobo{, -a m ‰ma|. dobos bubwarŠ mali bubaw u limenom orkestru; bubaw koji sluì za pozivawe qudi ili javno obave{tavawe. dobo{ar, -ara m ‰v. dobo{Š 1. onaj koji udara u bubaw, bubwar. 2. telal (v.) koji udarcima u dobo{/bubaw najavquje obave{tewe. x dobo{arov i dobo{arev, dobo{arski. dobo{-torta, -e ` ‰prema be~kom poslasti~aru Dobo{u (Dobosch)Š vrsta torte s nekoliko slojeva testa izme|u kojih je krem, pokrivena slojem prènog {e}era. dova, -e `, gen. mn. dova ‰tur. dua od ar. du'a’Š pokr. 1. molitva. 2. blagoslov. z dovu ~initi moliti se Bogu. dovale (eji dovale) ‰tur. eyi duale s dobrim blagoslovom, prema eyi dobar, v. dovaŠ pokr. pozdrav pri rastanku. dovija v. dohija. dovijar v. dohijar. doga, -e i doga, -e ` ‰nem. Dogge od engl. dogŠ vrsta sna`nog, visokog psa ~uvara. dogan, -a m, mn. dogani, gen. mn. dogana ‰tur. doganŠ vrsta sokola za lov na sitnu divqa~. doganxiba{a, -e m ‰tur. doganc›bas›, v. doganxija, ba{Š stare{ina sokolara. doganxija, -e m ‰tur. doganc›, v. doganŠ lovac sa sokolima, sokolar. dogma, -e `, gen. mn. dogmi ‰gr~. dogma mi{qewe, zakqu~akŠ 1. teol. zvani~no u~ewe crkve. 2. fig. tvrdwa koja se usvaja bez diskusije, zvani~ni stav, nametnuto mi{qewe. dogmat(a), -e m, mn. dogmati v. dogmati~ar. dogmatizam, -zma m ‰gr~. dogmatismosŠ 1. svako filozofsko u~ewe koje tvrdi da je, polaze}i od aksioma, mogu}no do}i do apsolutne istine. 2. sklonost ka prihvatawu dogmi, nekriti~ko mi{qewe koje ne podleè sumwi. dogmatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰gr~. dogmatizein, v. dogmaŠ 1. pretvoriti, pretvara-

385

dogmatika ti ne{to u dogmu. 2. govoriti dogmatski, iznositi tvrdwe odlu~nim i ubedqivim tonom. dogmatika, -e `, dat. i lok. dogmatici ‰v. dogmati~anŠ 1. deo teologije koji se bavi crkvenim dogmama. 2. sistem u~ewa neke filozofske ili nau~ne {kole. dogmati~an, -~na, -~no, dogmati~ki, -a, -o i dogmatski, -a, -o ‰gr~. dogmatikos, v. dogmaŠ zasnovan na dogmi; koji prihvata nametnuto u~ewe bez diskusije; koji ne dopu{ta sumwu ni kritiku. dogmati~ar, -a m ‰v. dogmati~anŠ 1. onaj koji prou~ava i interpretira dogmu, stru~wak za dogmu. 2. ~ovek koji razmi{qa na dogmatski na~in. dogramaxija, -e ` ‰tur. dogramac›Š pokr. stolar, drvodeqa; rezbar. dogramaxiluk, -a m ‰tur. dogramac›l›k, v. dogramaxijaŠ pokr. stolarski zanat; rezbarstvo. dodeka- ‰gr~. dodeka dvanaestŠ kao prvi deo sloènih re~i ozna~ava skup od dvanaest delova, predmeta ili qudi. dodekaedar, -dra m, mn. dodekaedri, gen. mn. dodekaedara ‰gr~. dodekaedron, v. dodeka-, hedra osnovaŠ 1. geom. geometrijsko telo ograni~eno sa dvanaest pravilnih petouglova. 2. miner. oblik kristala sa 12 povr{ina. dodekarhija, -e ` ‰v. dodeka-, v. -arhijaŠ vladavina dvanaestorice. dodekasilabi~an, -~na, -~no ‰v. dodeka-, gr~. syllabe slogŠ koji se sastoji od dvanaest slogova. dodekafonija, -e ` ‰v. dodeka-, v. -fonijaŠ muz. metod komponovawa razra|en u delu Arnolda [enberga (Schonberg, 1874–1951), koji ne poznaje tonalitete, nego tretira svih 12 tonova hromatske skale kao ravnopravne. x dodekafonski. dodekafoni~ar, -a m ‰v. dodekafonijaŠ muz. kompozitor dodekafonske muzike. doza1, -e ` ‰nem. Dose prema gr~. dosis davaweŠ 1. farm. propisana mera leka koja se odjedanput daje bolesniku. 2. uzeta ili primqena koli~ina ~ega (droge, hemijskog sastojka, zra~ewa itd.). doza2, -e ` ‰nem. DoseŠ kutijica za duvan, bombone i sl.

386

dokovati dozator, -a m ‰v. doziratiŠ sprava za merewe, dozirawe; kutijica s pregradama za tablete. dozimetar, -tra m, mn. dozimetri, gen. mn. dozimetara ‰v. doza, -metarŠ aparat za dozimetriju. dozimetrija, -e ` ‰v. doza, -metarŠ fiz. merewe koli~ine primqenog jonizuju}eg zra~ewa. dozirati, doziram, 3. l. mn. doziraju svr{. i nesvr{. ‰v. dozaŠ 1. odrediti, odre|ivati dozu. 2. davati na razdele, davati povremeno, u malim koli~inama. dozluci v. tozluci. dozna, -e ` ‰nem. DoseŠ 1. elektr. fam. prikqu~na kutija, uti~nica. 2. v. doza2. dok, doka m, mn. dokovi ‰engl. dockŠ pom. unutra{wi deo pristani{ta, bazen pored gata u kome pristaju brodovi radi utovara ili iskrcavawa. y suvi dok kanal koji se moè isprazniti, tako da brod ostaje na suvom radi popravke; plivaju}i dok pokretni dok koji se moè spustiti da brod u|e u wega, a zatim izdi}i da posluì kao suvi dok. dokapitalizacija, -e ` ‰v. kapitalŠ ekon. pribavqawe novog kapitala, dopuna sredstava potrebnih za ostvarewe odre|enog posla. dokvalifikacija, -e ` ‰v. kvalifikacijaŠ naknadno obrazovawe u ciqu sticawa odre|ene kvalifikacije. dokvalifikovati (se), -ujem se ‰v. kvalifikovati (se)Š dopuniti {kolovawe na kursevima, u ve~erwoj {koli i sl. radi sticawa potrebne kvalifikacije. doker, -a m, mn. -i ‰engl. dockerŠ radnik koji radi na utovaru i istovaru brodova, lu~ki radnik. x dokerski. doket, -a m, mn. -i ‰gr~. doketes, prema dokein privi|ati seŠ rel. sledbenik doketizma. doketizam, -zma m ‰v. doketŠ rel. sekta iz II i III veka n. e. koja je verovala da Hristos nije ro|en kao ~ovek i da je wegovo zemaqsko telo samo privid. dokimologija, -e ` ‰gr~. dokimos ispravan, proveren, v. -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem sistema ocewivawa (obi~no u {koli i sl.). x dokimolo{ki. dokovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dokŠ pom. staviti, stavqati brod u dok.

doksat doksat, -a m ‰ngr~. toxatoŠ arhit. izbo~eno mesto na pro~equ ku}e s prozorima na tri strane, obi~no na prvom spratu, erker. doksograf, -a m ‰gr~. doxa mi{qewe, v. -grafŠ sastavqa~ zbirki mudrih izreka. doksologija, -e ` ‰gr~. doxa mi{qewe, slava, ~ast, v. -logijaŠ rel. pesma u slavu Boga i Svete Trojice, deo slu`be u svim hri{}anskim crkvama, koja po~iwe re~ima œSlava Ocu i Sinu i Duhu svetomeŒ (mala ‹) odnosno œSlava Bogu na visinamaŒ (velika ‹). doktor, -a m e ‰lat. doctor u~iteq od docere podu~avatiŠ 1. najvi{i akademski stepen koji se sti~e odbranom doktorske disertacije. 2. lekar. x doktorov i doktorski. doktorand, -a m ‰nlat. doctorandus, v. doktoriratiŠ onaj koji priprema doktorat. doktorat, -ata m ‰nlat. doctoratus, v. doktoriratiŠ 1. zvawe doktora nauka, najvi{i akademski stepen. 2. doktorska disertacija (v.). doktorirati, doktoriram, 3. l. mn. doktoriraju svr{. ‰srlat. doctorare, v. doktorŠ poloìti doktorski ispit, odbraniti doktorsku disertaciju. doktorisati, -{em ‰v. doktorŠ raditi kao doktor, baviti se lekarskim poslom. doktorka, -e `, dat. i lok. doktorki, gen. mn. doktorki ‰v. doktorŠ lekarka. doktrina, -e ` ‰lat. doctrina prema docere pou~avatiŠ u~ewe, u~enost, ideologija; skup prihva}enih sudova, principa i teorija neke filozofske {kole, religije, pokreta i sl. doktrinar, -ara m ‰v. doktrinaŠ onaj koji je doktrinaran. doktrinaran, -rna, -rno ‰nlat. doctrinarius prema lat. doctrinaŠ koji se slepo drì neke doktrine, koji ostaje pri ste~enim shvatawima, jednostran. doktrinarstvo, -stva s ‰v. doktrinaranŠ osobina onoga koji je doktrinaran, jednostranost, krutost u stavovima. dokudrama, -e ` ‰engl. docudrama, v. dokumentaran, dramaŠ drama zasnovana na istorijskim ili biografskim dokumentima. dokumen(a)t, -nta m, mn. dokumenti, gen. mn. dokumenata ‰lat. documentum primer, pouka, prema docere pou~avatiŠ 1. spis, isprava, slu-

dolap `beni akt. 2. ono {to se moè koristiti kao dokaz ili istorijski izvor. 3. ra~. tekst sa~uvan na kompjuterskom hard-disku u obliku jednog fajla. dokumentalist(a), -e m , mn. dokumenta listi ‰fr. documentaliste Š stru~wak zaduèn za prikupqawe i ~uvawe dokumentacije u nekoj ustanovi. dokumentalistika, -e `, dat. i lok. dokumentalistici ‰v. dokumentalist(a)Š nauka koja prou~ava na~ine prikupqawa, obrade, analize, sre|ivawa i ~uvawa dokumenata. dokumentaran, -rna, -rno ‰nlat. documentarius, v. dokumentŠ koji se zasniva na dokumentima, koji sluì kao zapis ili dokaz ~ega. y dokumentarni film film u kome se bez igrane radwe i glumaca prikazuju pojave i doga|aji iz ìvota. dokumentarac, -rca m = dokumentarni film (v.). dokumentarist(a), -e m, mn. dokumentaristi ‰fr. documentariste, v. dokumentŠ 1. onaj koji se bavi sakupqawem i prou~avawem dokumenata. 2. autor ili rediteq dokumentarnog filma. dokumentarnost, -i ` ‰v. dokumentaranŠ osobina onoga {to je dokumentarno. dokumentacija, -e ` ‰fr. documentation, v. dokumentŠ 1. skup dokumenata. 2. potkrepqivawe kakve tvrdwe dokumentima, pisanim svedo~anstvima. dokumentovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. documentareŠ potkrepiti, potkrepqivati dokazima, dokumentima. dokundisati, -i{em svr{. ‰tur. dokundu od dokunmak na{koditiŠ 1. dozlogrditi, dodijati, dosaditi. 2. nauditi, na{koditi. dokusuriti, dokusurim svr{. ‰v. kusurŠ uni{titi do kraja, dokraj~iti. dolama, -e `, gen. mn. dolama ‰tur. dolamaŠ 1. starinska mu{ka i ènska ode}a s rukavima, do kolena ili duà. 2. kratak gorwi kaput kowanika. dolap, -apa m ‰tur. dolap od pers. dulabŠ 1. orman s policama pri~vr{}en uza zid ili uzidan. 2. primitivna drvena pumpa za navodwavawe koju okre}u kowi. 3. ~ekrk, vitao, motovilo.

387

dolar dolar, -a m ‰amer. engl. dollar prema nem. Taler, talirŠ osnovna nov~ana jedinica u mnogim zemqama (SAD, Kanadi, Australiji i dr.). dolarski, -a, -o ‰v. dolarŠ koji se odnosi na dolare; koji se ispla}uje u dolarima. dolbi, -ja m ‰engl. Dolby, za{ti}eno imeŠ elektroakusti~ki ure|aj za smawewe nivoa {uma pri reprodukciji tonskog zapisa. doldrma, -e = dondurma, -e ` ‰tur. dondurma, od dondurmak smrznuti, sleditiŠ zast. sladoled. doldrmaxija, -e = dondurmaxija, -e m ‰tur. dondurmac›, v. doldrmaŠ zast. poslasti~ar koji pravi i prodaje sladoled, sladolexija. dolente pril. ‰ital. dolente prema dolere boletiŠ muz. tu`no, bolno. doliba{a, -e m ‰v. dolija, ba{Š onaj koji sedi na ~elu stola i nazdravqa, nazdravi~ar. dolija, -e ` ‰tur. dolu (doli)Š 1. sto za kojim se ~a{a dodaje iz ruke u ruku, od jednog do drugog nazdravi~ara. 2. ~a{a iz koje se ispija zdravica. doli-kran, -a m ‰engl. dolly, v. kranŠ platforma na to~kovima na koju se stavqa filmska kamera radi snimawa u pokretu. dolimen, -a m ‰engl. dolly, man ~ovekŠ onaj koji vozi i pokre}e doli-kran. dolihokefal, -a m ‰gr~. dolichos duga~ak, kephale glavaŠ ~ovek s visokom, duguqastom glavom, karakteristi~nom za pojedine rase. dolihokefalan, -lna, -lno ‰v. dolihokefalŠ koji ima duguqastu glavu, dugoglav; up. brahikefalan. dolihokefalija, -e ` ‰v. dolihokefalanŠ duguqast oblik glave; up. brahikefalija. dolihocefal, dolihocefalan, dolihocefalija v. dolihokefal itd. dolma, -e `, gen. mn. dolmi ‰tur. dolma nadevŠ 1. kulin. nadev od mlevenog mesa i pirin~a; jelo od takvog nadeva. 2. nasip, nanos. 3. drveni okvir u konstrukciji starinske ku}e koji se punio razli~itim materijalom; sam takav materijal (blato, pleva i sl.). dolmen, -a m ‰fr. dolmen iz bretonskogŠ vrsta preistorijskog spomenika, sa dve kamene plo~e zabodene u zemqu i tre}om postavqenom preko wih kao krov; up. menhir. v.

388

dominantan dolmiti, -im nesvr{. ‰tur. dolmak, v. dolmaŠ nadevati dolmom, puniti, filovati. dolozan, -zna, -zno ‰lat. dolosus od dolus, v. dolusŠ prav. u~iwen sa zlom namerom, s predumi{qajem, zlonameran. dolomit, -a i dolomit, -ita m ‰prema francuskom geologu Dolomijeu (D. de Dolomieu, 1750–1801)Š miner. kre~wak kristalne strukture, ~est u stenama. x dolomitski i dolomitski. dolorozo pril. ‰ital. doloroso prema dolore bolŠ muz. bolno, tu`no. dolus, -a ‰lat. dolusŠ prav. zla namera, predumi{qaj; pakost; lukavstvo. dolfin, -ina m ‰engl. dolphinŠ v. dalba. dol~e pril. ‰ital. dolceŠ muz. slatko, ne`no, umilno. dom, -a m ‰port. dom od lat. dominusŠ 1. portugalska titula iz po{tovawa, analogna {panskom don (v.). 2. crkv. titula dostojanstvenika benediktinskog reda. domazluk, -a m ‰tur. dam›zl›k od dam›z {talaŠ 1. doma}instvo. 2. doma}e ìvotiwe koje se odgajaju za priplod ili za potrebe doma}instva. 3. ispa{a za stoku. domen, -ena m ‰fr. domaine od lat. dominiumŠ 1. oblast, podru~je (znawa, struke, aktivnosti). 2. ist. zemqi{ni posed; podru~je pod vla{}u jednog feudalca. 3. mat. oblast dejstva funkcije, skup svih vrednosti neke varijable za koje vaì data funkcija. 4. ra~. y ime domena — Internet-adresa u alfabetskom obliku. domestikacija, -e ` ‰nlat. domesticatio od lat. domesticus doma}iŠ pripitomqavawe divqih ìvotiwa. domina, -e ` ‰lat. dominaŠ 1. gospo|a (titula iz po{tovawa). 2. crkv. nadstojnica ènskog manastira, opatica, igumanija. 3. plo~ica u dru{tvenoj igri: v. domine. dominanta, -e ` ‰v. dominantanŠ 1. muz. peti stepen dijatonske skale. 2. dominantna ideja, glavni motiv. dominantan, -tna, -tno ‰lat. dominans prema dominare, v. dominiratiŠ 1. onaj koji prevladava, koji dominira; preteàn, najistaknutiji; up. recesivan. y dominantni gen biol. onaj koji preovla|uje u paru gena suprotnog dejstva.

dominat dominat, -ata m ‰lat. dominatus prema dominus gospodarŠ ist. sistem vladavine u starom Rimu po~ev od III veka n. e., gde je car apsolutni vladar, za razliku od principata (v.); up. kondominat. dominator, -a m ‰lat. dominatorŠ onaj koji dominira, koji je premo}an. dominacija, -e ` ‰lat. dominatioŠ 1. vlast, mo}, gospodarewe. 2. prete`nost, prevlast, nadmo}. domine ` mn. ‰ital. dominoŠ dru{tvena igra sa 28 plo~ica podeqenih na dva dela koje se slaù jedna uz drugu prema broju ta~kica na svakom poqu. dominijum, -a (i dominij, -a) m ‰lat. dominiumŠ 1. vrhovna vlast. 2. posed, svojina; teritorija pod ~ijom kontrolom. 3. v. dominion. dominikanac, -nca, mn. dominikanci, gen. dominikanaca ‰lat. Dominicanus, prema latinizovanom imenu osniva~a reda Dominga de Guzmana, 1170–1221Š katoli~ki kalu|er, ~lan reda sv. Dominika.

mn.

dominikanski, -a, -o ‰v. dominikanacŠ 1. koji pripada katoli~kom redu sv. Dominika. 2. koji pripada Dominikanskoj Republici. dominion, -ona m ‰engl. dominion od stfr. dominion od lat. dominiumŠ ist. nekada{wi naziv za dràve (npr. Kanadu) koje su bile deo Britanskog carstva, ali su imale samoupravu. dominirati, dominiram, 3. l. mn. dominiraju nesvr{. ‰lat. dominariŠ 1. imati prevlast, prevladavati, biti preteàn. 2. vladati, gospodariti. domino, -a m, mn. domini ‰fr. dominoŠ 1. svileni karnevalski ogrta~ s kapuqa~om, obi~no crne i bele boje. 2. v. domine. y domino-efekat pol. lan~ana reakcija, dejstvo koje se prenosi s jednog elementa na drugi, kao kad domine padaju jedna za drugom (npr. kad susedne dràve jedna za drugom padaju pod uticaj protivni~kog politi~kog sistema). dominus, -a m ‰lat. dominus gospodar, gospodinŠ 1. ist. u Rimu, carska titula po~ev od Dioklecijana, apsolutni gospodar. 2. ist. titula velikodostojnika u sredwem veku. 3. u katoli~koj slu`bi ime za Hrista.

donùan domicil, -a i domicil, -ila m ‰lat. domiciliumŠ prav. 1. mesto stalnog boravka, mesto prebivali{ta. 2. mesto u kome neki gra|anin ostvaruje svoja zakonska prava i ispuwava obaveze. domicilan, -lna, -lno ‰v. domicilŠ koji se odnosi na domicil, na prebivali{te; doma}i, mesni. domicilijant, -a m, mn. domicilijanti, gen. mn. domicilijanata ‰srlat. domicilians od domiciliare, v. domicilŠ finans. onaj koji odre|uje gde }e biti ispla}ena menica. domicilijat, -ata m ‰srlat. domiciliatus od domiciliare, v. domicilŠ finans. onaj koji u svom mestu stanovawa ispla}uje menicu. domuz, -a m, mn. domuzi, gen. mn. domuza ‰tur. domuz, donuzŠ pokr. 1. sviwa, prasac, krmak. 2. tvrdoglav ~ovek. domuzluk, -a m, mn. domuzluci, domuzluka ‰tur. domuzluk, v. domuzŠ 1. sviwarija. 2. inat, prkos, tvrdoglavost. don m indekl. ‰ital. i {p. don od lat. dominusŠ 1. u zemqama {panskog jezika titula ispred imena plemi}a. 2. gospodin (ispred li~nog imena). 3. pokr. u primorskim krajevima titula ispred imena sve{tenika. dona, -e ` ‰ital. donnaŠ gospo|a, gospo|ica; vladarka. donator, -a m ‰lat. donator prema donare darovatiŠ 1. onaj koji daje donacije, darivalac. 2. naru~ilac umetni~kog dela, darodavac, ktitor. 3. med. davalac (krvi, tkiva ili organa za presa|ivawe). donacija, -e ` ‰lat. donatio prema donare darovatiŠ 1. poklon, dar; prilog u dobrotvorne svrhe; nov~ana pomo}. 2. poklowen predmet, dragocenost ili umetni~ko delo. dondurma = doldrma (v.). dondurmaxija = doldrmaxija (v.). donòn, -ona m ‰fr. donjonŠ 1. glavna, sredi{wa kula na sredwovekovnom utvr|ewu, zami{qena kao posledwe upori{te. 2. pom. oklopqena kula na ratnom brodu. donùan, -ana m ‰Don Huan Tenorio, lik iz komedije {panskog pisca Tirsa de Moline (1584–1648), sa izgovorom po fr.Š veliki qubavnik, zavodnik, ènskaro{. x donùanski.

389

donùanstvo donùanstvo, -a s ‰v. donùanŠ donùansko pona{awe, jurewe za ènama. donkihoterija, -e ` ‰prema Don Kihotu ({p. Don Quijote), junaku romana M. ServantesaŠ sme{an, nesavremen, uzaludan poduhvat; plemenit ali neostvarqiv poku{aj. donkihotizam, -zma m ‰v. donkihoterijaŠ pona{awe u stilu Don Kihota, zano{ewe neostvarqivim fantazijama. donkihotski, -a, -o ‰v. donkihoterijaŠ koji podse}a na Don Kihota, nerealan, idealisti~ki, utopijski. donor, -a m, mn. -i ‰engl. donor, preko fr. od lat. donare darovatiŠ v. donator. dowa, -e ` ‰{p. dona, v. donŠ u zemqama {panskog jezika gospo|a (titula ispred imena); up. dona. doping, -a m, mn. dopinzi, gen. mn. dopinga ‰engl. dope àrgonski izraz za droguŠ podizawe energije i izdr`qivosti uno{ewem u organizam zabrawenih hemijskih sredstava, ob. u sportu; lek ili supstanca koja se uzima s tim ciqem. dopingovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. dopingŠ 1. dati, davati (kome) doping. 2. dopingovati se uzimati nedozvoqena stimulativna sredstva. doplgenger, -a m ‰nem. DoppelgangerŠ dvojnik; sablast koja izgleda isto kao neki ~ovek. dopler, -a m ‰prema austrijskom fizi~aru X. Dopleru (1803–1853)Š, med. tehnika kojom se registruje odbijeni ultrazvuk i meri protok krvi kroz vene i arterije (Dopler-ultrasonografija). y Doplerov efekt fiz. prividna promena talasne duìne zvuka ili svetlosti kada se izvor talasa bliì odnosno udaqava od primaoca. dorat, -a i dorat, -a m, gen. mn. dorata ‰tur. doru at zagasit kowŠ kow mrke, tamnori|e boje. doratast, -a, -o ‰v. doratŠ koji je mrke, tamnosme|e boje (o kowu). dorzalan v. dorsalan. dorzum v. dorsum. dorizam, -zma m ‰gr~. Dorikos dorskiŠ 1. re~ ili izraz iz dorskog dijalekta u starogr~kom jeziku. 2. ist. grubo, tvrdo pona{awe, u stilu Doraca; up. aticizam (2).

390

dost dorka = doru{a (v.). dormitorijum, -a (i dormitorij, -a) m ‰lat. dormitorium, prema dormire spavatiŠ 1. spava}a soba. 2. spavaonica u katoli~kom manastiru. 3. preno}i{te zatvorenog tipa za goste nau~ne ustanove, istraìva~e i sl. doromanija, -e ` ‰gr~. doron dar, v. -manijaŠ psih. bolesna potreba za poklawawem, davawem poklona. doronga v. durunga. dorsal, -ala m ‰v. dorsalanŠ fon. dorsalni glas (v.). dorsalan, -lna, -lno ‰lat. dorsalis, prema dorsum le|aŠ anat. 1. koji se odnosi na le|a, le|ni. 2. koji se odnosi na gorwi deo jezika. y dorsalni glasovi fon. suglasnici koji se izgovaraju u dodiru izme|u gorweg dela jezika i nepca. dorski, -a, -o ‰gr~. DorikosŠ ist. koji se odnosi na pokrajinu Doridu i wene stanovnike, Dorane. y dorski stil arhit. najstariji stil u starogr~koj arhitekturi, sa u`lebqenim stubovima i jednostavnim kapitelima; dorska lestvica muz. najva`niji modus u staroj gr~koj muzici. dorsum, -a m ‰lat. dorsumŠ anat. 1. le|a. 2. gorwi deo, gorwa povr{ina jezika. dor}ol ‰tur. dort yol raskr{}e, mesto gde se sastaju ~etiri puta, prema dort ~etiri, yol putŠ 1. raskrsnica, raskr{}e. 2. Dor}ol stari deo Beograda blizu Dunava. doru{a, -e `, gen. mn. doru{a = dorka, -e `, gen. mn. dorki ‰v. doratŠ doratasta kobila. dosije v. dosje. dosje, -ea m ‰fr. dossierŠ 1. korice za akte, omot, fascikla. 2. skup spisa, podataka o nekoj osobi ili nekom predmetu. dosluk, -a m, mn. dosluci, gen. mn. dosluka ‰tur. dostluk, v. dostŠ 1. prijateqstvo, drugarstvo. 2. dosluh. dosovski, -a, -o ‰engl. DOS, diskovni operativni sistem v. + ov, posesivni sufiks + ski, relacioni sufiksŠ koji se odnosi na DOS v., bilo koji od jednokorisni~kih operativnih sistema pogowenih naredbama. dost, -a m, mn. dostovi ‰tur. dost od pers. dost, dustŠ prijateq, drug.

dostumsagosum dostumsagosum ‰tur. dostum moj prijateqŠ pokr. zdrav mi bio moj prijateq: odgovor na izjavu sau~e{}a ba{unsago(l)sun (v.). dota, -e ` ‰ital. doteŠ pokr. miraz. dotalan, -lna, -lno ‰lat. dotalisŠ prav. koji se odnosi na miraz. dotacija, -e ` ‰lat. dotatio, prema dotare dati mirazŠ nov~ani iznos koji dràva, op{tina ili neka druga ustanova daje pojedincu ili preduze}u za ostvarewe odre|enih poslova, naro~ito u kulturi; up. subvencija. dotirati, dotiram, 3. l. mn. dotiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. dotare dati mirazŠ da(va)ti dotaciju, finansijski potpomo}i, potpomagati. dotkom, -a m, mn. -i ‰engl. dotcom od dot ta~ka i com(pany), prema adresi koja se zavr{ava na .com = companyŠ preduze}e, kompanija koja posluje prvenstveno ili iskqu~ivo preko Interneta. dofen, -ena m ‰fr. dauphinŠ ist. titula prestolonaslednika u Francuskoj. dohaberiti, -im svr{. ‰v. haberŠ javiti, dojaviti, obavestiti. dohakati, -am svr{. ‰tur. hak od ar. haqq pravo, istinaŠ 1. do}i (kome) glave, uni{titi (koga). 2. stati (~emu) na put, onemogu}iti. dohija, -e ` (uob. dovija, -e) ‰gr~. dokhe primawe, gozbaŠ crkv. pravosl. manastirska kuhiwa. dohijar, -ara m, mn. dohijari, gen. mn. dohijara (uob. dovijar, -ara) ‰gr~. dokheiariosŠ upravnik dohije (v.); manastirski kuvar. dohmij, -a = dohmijus, -a m ‰gr~. dochmios koji ide u stranuŠ metr. petoslo`na stopa u staroj gr~koj i rimskoj poeziji. docent, -a m, mn. docenti, gen. mn. docenata ‰nem. Dozent od lat. docens koji pou~ava od docere pou~avatiŠ samostalni predava~ na fakultetu, vi{i od asistenta a niì od vanrednog profesora. x docentov, docentski. docentura, -e ` ‰nem. Dozentur, v. docentŠ zvawe docenta. docimologija = dokimologija (v.). docirati, dociram, 3. l. mn. dociraju nesvr{. ‰nem. dozieren od lat. docere pou~avatiŠ pej. govoriti suvoparno, tonom predava~a, popovati, mudrovati.

drakonski do{lepati, -am = do{lepovati, -ujem svr{. ‰v. {lepovatiŠ 1. dotegliti, dovu}i (ob. vozilo). 2. fig. dovu}i koga preko voqe. dravidski, -a, -o ‰sanskr. DravidaŠ koji pripada Dravidima, starosedeocima Indijskog poluostrva (dravidski jezici). drager, -era m ‰fr. dragueurŠ pom. minolovac. dragoman, -a m ‰ngr~. dragomanos od ar. targumanŠ ist. tuma~, slu`beni prevodilac kod stranih diplomata, obi~no u Turskoj i na Bliskom istoku; up. terxuman. dragon, -ona m ‰fr. dragon, prema zastavi na kojoj je bio zmaj; lat. draco zmajŠ 1. ist. vojnik lake kowice. 2. sp. jedrilica me|unarodne klase sa tri ~lana posade. 3. v. dragoner (2). x dragonski. dragonada, -e ` ‰fr. dragonnadeŠ ist. prisilno prevo|ewe protestanata u katoli~anstvo u Francuskoj u vreme Luja XIV, uz pomo} dragona. dragoner, -a m ‰nem. DragonerŠ 1. v. dragon (1). 2. polupojas, pri{iveni kai{ na le|ima kaputa. dragstor, -a m ‰amer. engl. drugstore apotekaŠ prodavnica, samoposluga koja je otvorena neprekidno ili do kasno u no}. draèja, -e ` ‰fr. drageeŠ 1. farm. zaobqena pilula, prevu~ena {e}ernom smesom radi lak{eg gutawa. 2. mala okrugla bombona. drajver, -a m ‰engl. driver prema drive pogonŠ ra~. softver ili hardver koji kontroli{e komunikaciju izme|u ra~unara i prikqu~nih ure|aja. drajv-in, -a m ‰engl. drive-inŠ 1. bioskop pod vedrim nebom, u kome se film gleda iz automobila. 2. (kao prid. indekl.) u kome mu{terije dobijaju posluèwe ne izlaze}i iz kola (‹ restoran). drajer, -a m ‰engl. drier, dryer prema dry su{itiŠ ma{ina za su{ewe rubqa, su{ilica. drajf, -a m, mn. drajfovi ‰engl. driveŠ u tenisu, stonom tenisu i badmintonu silovit, te{ko odbrawiv udarac. drakonski, -a, -o ‰prema starogr~kom zakonodavcu Drakonu iz VII veka pre n. e.Š veoma strog, preterano o{tar, nemilosrdan (‹ zakon, drakonske mere).

391

dram dram, -a m ‰gr~. drachme, u zna~ewu (2) preko dirhemŠ 1. anglosaksonska apotekarska mera za teìnu (3,89 grama, osmina unce). 2. ist. turska mera za teìnu (3,207 grama). 3. nov~ana jedinica u Jermeniji. 4. fig. vrlo mala koli~ina. z ni drama nimalo. tur.

drama, -e i drama, -e ` ‰gr~. drama, prema dran delovati, ~initiŠ 1. pozori{ni komad ozbiqnog sadràja; kwièvno delo nameweno izvo|ewu na radiju ili na televiziji. 2. fig. uzbudqiv, potresan doga|aj. dramat, -ata m, mn. dramati, gen. mn. dramata ‰v. dramaŠ kratka drama. dramatizacija, -e ` ‰fr. dramatisation, v. dramaŠ prerada kakvog kwièvnog dela radi prikazivawa u pozori{tu. dramatizovati, -ujem (i dramatizirati, dramatiziram, 3. l. mn. dramatiziraju) svr{. i nesvr{. ‰fr. dramatiser, v. dramaŠ 1. preraditi, prera|ivati kwièvno delo za prikazivawe na sceni. 2. fig. praviti dramu od ~ega, preuveli~avati kakav doga|aj, pridavati mu nepotrebnu ozbiqnost. dramatika, -e `, dat. i lok. dramatici = dramati~nost, -osti ` ‰v. dramati~anŠ stawe onoga {to je dramati~no, napetost, uzbudqivost. dramati~an, -~na, -~no ‰gr~. dramatikos, v. dramaŠ koji izaziva duboka ose}awa; potresan, ozbiqan, napet. dramati~ar, -a m ‰v. dramati~anŠ pisac drama, pozori{nih komada, dramaturg. dramati~nost = dramatika (v.). dramaturg, -a m, mn. dramaturzi, gen. mn. dramaturga ‰gr~. dramatourgos, v. drama, gr~. ergon radŠ 1. dramati~ar, dramski pisac. 2. stru~wak za sastavqawe i izbor pozori{nog programa. 3. a. onaj koji prera|uje kakvo kwièvno delo radi scenskog prikazivawa. b. stru~wak koji pomaè reditequ tokom proba u vezi s kwièvnim i teatrolo{kim pitawima. dramaturgija, -e ` ‰gr~. dramatourgia, v. dramaturgŠ 1. dramska kwièvnost, pisawe drama. 2. ve{tina izgradwe dramskog dela i wegove pripreme za izvo|ewe na sceni. dramatur{ki, -a, -o ‰v. dramaturgŠ koji se odnosi na dramaturga ili dramaturgiju.

392

drahma dramiti, -im nesvr{. ‰v. dramaŠ fam. v. dramatizovati (2). dramiti, -im nesvr{. ‰v. dramŠ zast. 1. meriti na dram. 2. fig. sitni~arski odmeravati. dramlija, -e ` ‰tur. dirhemli, v. dramŠ krupno zrno, krupna sa~ma lova~ke pu{ke. dramolet, -a m ‰v. dramaŠ zast. vrsta kra}e drame, jedno~inka. dramski, -a, -o i dramski, -a, -o ‰v. dramaŠ koji se odnosi na dramu. y dramski program odeqewe na radiju ili televiziji koje emituje drame, TV serije i sl. y dramski sopran. drang nah osten ‰nem. Drang nach Osten prodor na istokŠ ist. prodor na istok, nema~ka ekspanzivna politika usmerena ka slovenskim zemqama na istoku Evrope. drangulija, -e ` ‰tur. dram, gururlu koji se kitiŠ sitnica bez velike vrednosti (ukras, suvenir, biùterija i sl.). drap prid. indekl. ‰austr. nem. drapp(farben)Š koji je boje peska, ù}kast. drapa, -e ` ‰stnord. drapaŠ vrsta staronordijske pesme u ~ast bogova, vladara ili preminulih junaka. drape, -ea m ‰fr. drape naboranŠ 1. nabor na tkanini. 2. vrsta tkanine od ~e{qane vune. draperija, -e i draperija, -e ` ‰fr. draperieŠ 1. duga~ka, neprovidna zavesa. 2. tkanina koja visi u naborima kao zavesa. 3. lik. prikaz nabora ode}e u slikarstvu i vajarstvu. drasti~an, -~na, -~no ‰gr~. drastikos, prema dran delovati, ~initiŠ koji naglo, sna`no deluje; grub, surov, èstok, neumeren. drasti~nost, -osti ` ‰v. drasti~anŠ osobina onoga {to je drasti~no. draft, -a m ‰engl. draftŠ 1. koncept, nacrt. 2. sp. u SAD, sistem kojim se klubovima u profesionalnoj ligi (u ko{arci, hokeju, ragbiju itd.) odre|uje s kojim igra~ima mogu potpisati ugovore. drahma, -e ` ‰gr~. drachmeŠ 1. ist. stara atinska mera za teìnu. 2. ist. stari gr~ki novac. 3. nov~ana jedinica u modernoj Gr~koj do uvo|ewa evra 2001. godine, podeqena na 100 leptona (2) (v.).

drebank drebank, -a m ‰nem. Drehbank prema drehen okretati, Bank tezgaŠ tokarski sto, strugarska tezga, strug. drebina, -e ` ‰nem. Drehbuhne prema drehen okretati, v. binaŠ pozor. okretna pozornica, podeqena na vi{e delova od kojih je jedan okrenut publici dok se na ostalima priprema dekor za slede}e scene. dred v. dredlok. dredlok, -a m, mn. dredloci, gen. mn. dredloka ‰engl. dreadlock Š svaka od mnogo duga~kih, tankih pletenica u frizuri kakvu nose rastafarijanci (v.). drednot, -a m ‰engl. dreadnought od dread strah, nought ni{taŠ voj. pom. topovwa~a, ratni brod s jakim oklopom i mnogo topova, u upotrebi od po~etka HH veka. dreer, -a m ‰nem. DreherŠ metalostrugar. drezina = dresina (v.). drek, -a ‰nem. DreckŠ vulg. 1. izmet. 2. fig. ne{to bezvredno, bezna~ajno, koje{tarija. dreksler, -a ‰nem. DrechslerŠ strugar, tokar. drekslovati, -ujem nesvr{. ‰nem. drechselnŠ rezbariti (drvo ili metal) na tokarskoj ma{ini, strugu. dren, -a m ‰fr. drain od engl. drain odvodŠ 1. med. staklena ili gumena cev kojom iz rane oti~e gnoj i druge te~nosti. 2. podzemna odvodna cev. drenaà, -e ` ‰fr. drainage, v. drenŠ 1. isu{ivawe vla`nog ili mo~varnog zemqi{ta pomo}u sistema cevi ili kanala. 2. med. odvo|ewe gnoja iz rane postavqawem drena. x drena`ni. drenirati, dreniram, 3. l. mn. dreniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. drainer, v. drenŠ obavqati, obaviti drenaù, odvodwavati. dres, dresa m, mn. dresovi ‰engl. dress ode}aŠ sp. ode}a takmi~ara, obi~no s bojama kluba; ko{uqa, bluza igra~a. dreser, -era m ‰nem. Dresseur od fr. dresseur, v. dresiratiŠ onaj koji dresira ìvotiwe. dresina, -e = drezina, -e ` ‰nem. Draisine po imenu pronalaza~a, Nemca fon Drajsa (von Drais), izgovoreno prema fr.Š 1. èl. vozilo sa ~etiri to~ka za kretawe po {inama, koje sluì za prevoz qudi i opreme prilikom radova na

drim-tim pruzi. 2. ist. samohodno vozilo na dva to~ka iz prve polovine XIX veka, prete~a bicikla. dresing, -a m ‰engl. dressingŠ preliv za salatu s razli~itim za~inima. dresirati, dresiram, 3. l. mn. dresiraju nesvr{. ‰nem. dressieren od fr. dresserŠ 1. obu~avati ìvotiwe raznim ve{tinama. 2. fig. disciplinovati koga, podvrgavati strogim ve`bama. dresura, -e ` ‰nem. Dressur, v. dresiratiŠ obu~avawe, uve`bavawe ìvotiwa. dre{, dre{a m ‰nem. dreschen vr{iti ìtoŠ deo vr{alice gde se zrna odvajaju od slame i pleve. dre{-ma{ina, -e ` ‰v. dre{Š vr{alica. driblati v. driblovati. dribler, -a m ‰engl. dribblerŠ sp. onaj koji dribluje; igra~ koji je ve{t u driblovawu. driblovati, -ujem (i driblati, -am) nesvr{. ‰engl. dribbleŠ 1. sp. ve{to voditi loptu (naro~ito u fudbalu), ne dopu{taju}i protivni~kim igra~ima da je oduzmu. 2. fig. varati koga, vu}i za nos. drijada, e ` ‰gr~. dryas, prema drys drvo, hrastŠ mitol. {umska nimfa kod starih Grka. driker, -a m, mn. drikeri, gen. mn. drikera ‰nem. DruckerŠ okrugla kop~a od dva dela koji se spajaju pritiskawem. dril, -a m ‰nem. DrillŠ 1. uve`bavawe, ve`bawe; obu~avawe. 2. voj. mehani~ki na~in obuke, sa stalnim ponavqawem, kojim se postiè poslu{nost i stroga disciplina. drilih, -a m ‰nem. DrillichŠ ~vrsto laneno ili pamu~no platno od tri ìce, sluì za {ivewe posteqine, radni~kih odela i sl. dril-kultura, -e ` ‰engl. drillŠ poqopr. setva i sadwa po brazdama radi boqeg prinosa. dril-ma{ina, -e ` ‰engl. drillŠ poqopr. seja~ica koja pravi rupe ili brazde i ubacuje seme u wih. drilovati, -ujem nesvr{. ‰v. drilŠ sprovoditi dril na kome; uve`bavati, obu~avati regrute. drim-tim, -a m , mn. dri m-ti movi ‰engl. dream team Š sp. tim snova; sastav neke ekipe (naro~ito reprezentacije) koji obuhvata najboqe mogu}e igra~e.

393

droga droga, -e ` ‰fr. drogueŠ 1. opojno sredstvo, narkotik. 2. sirov ili delimi~no prera|en proizvod, naj~e{}e biqnog porekla, koji se upotrebqava kao lek. drogerija, -e i drogerija, -e ` ‰fr. droguerieŠ prodavnica hemijskih i kozmeti~kih sredstava. drogerist(a), -e m, mn. drogeristi ‰v. drogerijaŠ vlasnik drogerije; prodavac u drogeriji. drogirati, drogiram, 3. l. mn. drogiraju ‰v. drogaŠ 1. davati (kome) drogu, podvrgnuti uticaju opojnih droga. 2. drogirati se uzimati drogu; biti zavisan od droge. drozometar, tra m, mn. drozometri, gen. mn. drozometara ‰gr~. drosos rosa, vlaga, v. -metarŠ instrument za merewe koli~ine rose. drozometrija, -e ` ‰gr~. drosos rosa, vlaga, v. -metrijaŠ merewe koli~ine rose. drozofila, -e ` ‰nlat. drosophila, prema gr~. drosos rosa, vlaga, philos prijateqŠ zool. mali insekt dvokrilac, vinska mu{ica, Drosophila melanogaster; u nauci se koristi za ispitivawe naslednih osobina. -drom ‰gr~. dromos od dramein tr~atiŠ kao drugi deo re~i ozna~ava trkali{te, mesto za vo`wu, uzleti{te i sl. dromader, -a m ‰poq. dromader, up. dromedarŠ mali avion poqske proizvodwe, upotrebqava se za zapra{ivawe useva i ga{ewe poàra. dromedar, -dra m, gen. mn. dromedara ‰kasnolat. dromedarius od gr~. dromas trka~Š 1. zool. jednogrba kamila. 2. pom. vrsta brze jedrilice. dromomanija, -e ` ‰v. dromos, v. -manijaŠ psih. bolestan nagon za neprekidnom {etwom. dromon, -ona m ‰gr~. dromon od dromos tr~aweŠ ist. sredwovekovni vizantijski brod sa tri katarke. dromos, -a m ‰gr~. dromos od dramein tr~atiŠ 1. ist. trkali{te, trka~ka staza u staroj Gr~koj. 2. ist. starogr~ka trka na kratke staze. 3. arheol. {iroki kolski drum, sa obe strane oivi~en spomenicima. drops, -a m ‰engl. drops kapiŠ vo}ne bombone kiselkastog ukusa. drot, -a m, mn. drotovi ‰nem. DrahtŠ 1. ìca. 2. àrg. policajac, pajkan.

394

dualitet drotar, -ara m ‰v. drotŠ zast. 1. majstor koji popravqa lonce, kotlokrpa. 2. fig. skitnica, odrpanac. dro{ka, -e `, dat. i lok. dro{ki ‰nem. Droschke od rus. dro`kiŠ niska ko~ija sa dva ili tri sedi{ta, fijaker. druda, -e ` ‰nem. DrudeŠ (ob. mn.) u germanskoj mitologiji ve{tica, sablast koja pla{i decu i ubija stoku. druid, a m ‰lat. mn. druidae, iz kelt.Š ist. sve{tenik, vra~ kod starih Kelta. x druidski. druk, -a m ‰nem. DruckŠ pokr. zast. 1. pritisak. 2. {tampa. drukati, -am svr{. i nesvr{. ‰nem. druckenŠ 1. àrg. potkaz(iv)ati, optuì(va)ti. 2. hrv. àrg. navijati (za koga). druk-ventil, -ila m ‰nem. Druckventil, v. druk 1, ventilŠ ventil, odu{ak pritiska. druker ‰nem. dijal. DruckerŠ 1. àrg. potkaziva~, cinkaro{. 2. hrv. àrg. navija~. 3. v. driker. druk-lager, -a m ‰nem. Drucklager, v. druk, lager 4Š meh. obrtno leì{te osovine, osovinski leàj. drukovati, -ujem nesvr{. ‰nem. druckenŠ zast. 1. pritiskati, potiskivati. 2. v. drukati. 3. v. trukovati. drukfeler, -a m ‰nem. Druckfehler, v. druk, felerŠ zast. {tamparska gre{ka. dual, -a i dual, -ala m ‰lat. dualis dvojan prema duo dvaŠ gram. dvojina, oblik imenice, zamenice ili glagola koji se u mnogim jezicima koristi uz brojeve dva, tri i ~etiri. x dualni. dualizam, -zma m, gen. mn. dualizama ‰v. dualŠ 1. filoz. u~ewe koje polazi od dva principa (npr. duha i materije) kao temeqnih kategorija stvarnosti; supr. monizam, singularizam; up. pluralizam. 2. rel. u~ewe o dobru i zlu kao o dvema suprotstavqenim silama koje se odvajkada bore za prevlast u svetu. 3. dvojnost, dvojstvo uop{te. dualist(a), -e m, mn. dualisti ‰v. dualŠ pristalica dualizma. dualisti~ki, -a, -o ‰v. dualist(a)Š koji se odnosi na dualiste i dualizam. dualitet, -eta m = dualnost, -i ` ‰nlat. dualitas, v. dualŠ 1. dvojnost, dvojstvo, dualizam

dualnost (1). 2. log. odnos izme|u dva me|usobno suprotstavqena principa. 3. mat. dvosmerni odnos dvaju elemenata (npr. ta~ke i prave) pri kome se wihovom uzajamnom zamenom iz istinite tvrdwe opet dobije istinita tvrdwa. dualnost = dualitet (v.). dubara, -e i dubara, -e ` ‰tur. dubara od pers. du bara dva puta, duplo u igriŠ 1. dvostruka dvojka u igri domina (up. duse, du{e{). 2. prevara, varka. dubioza, -e ` ‰lat. dubiosa s mn. od dubiosus, v. dubiozanŠ 1. sumwa, nedoumica, dvoumqewe. 2. ekon. potraìvawe ~ija je mogu}nost naplate neizvesna. dubiozan, -zna, -zno ‰lat. dubiosus prema dubium sumwaŠ sumwiv, neizvestan, nepouzdan. dubl, -a m ‰fr. doubleŠ 1. par; sportski par; par u karta{kim igrama. 2. jednom ili vi{e puta ponovqen filmski ili zvu~ni zapis (kadar, replika, zvu~ni efekat). dublaà, -e ` ‰fr. doublageŠ 1. udvostru~ewe, duplirawe; ponavqawe. 2. v. nahsinhronizacija. duble, -ea m ‰fr. doubleŠ metal presvu~en drugim metalom, naj~e{}e zlatom. dubler, -a m ‰fr. doubleurŠ na filmu onaj koji glavnog glumca zamewuje u opasnim scenama, dvojnik; up. kaskader. dublet, -eta = dubleta, -e `, gen. mn. dubleta ‰nem. Dublette od fr. doubletŠ 1. par jednakih predmeta; jedan od dva primerka iste kwige u biblioteci, duplikat. 2. lingv. dva oblika iste re~i koji se razlikuju po izgovoru, akcentu ili glasovnom sastavu; up. tripleta. 3. tipogr. slovo gre{kom dvaput od{tampano. dublirati, dubliram, 3. l. mn. dubliraju i nesvr{. ‰fr. doublerŠ 1. biti dubler, zamenik glavnog glumca. 2. udvojiti, udvostru~iti. 3. v. nahsinhronizovati. svr{.

dubl-skul, -a m ‰engl. double scullŠ sp. ~amac za dva vesla~a sa po dva vesla. dubura, -e ‰tur. duburŠ pokr. vulg. zadwica. duvak, -vka, duvak, -vka i duvak, -aka ‰tur. duvakŠ veo kojim se pokriva nevesta kada je vode mladoèwinoj ku}i, svadbeni veo.

duzen duvar, -a i duvara, -ara m ‰tur. duvarŠ zid; z doterati cara do duvara dovesti koga u bezizlazan poloàj. duvna, -e i duvna, -e = dumna, -e ` ‰lat. dominaŠ zast. monahiwa, kalu|erica. dugong, -a m, mn. dugonzi, gen. mn. dugonga ‰engl. dugong od malaj. duyungŠ zool. morska krava, sisar iz Indijskog okeana koji se hrani morskom travom. duduk, -a m, mn. duduci, gen. mn. duduka ‰tur. dudukŠ 1. vrsta frule, svirale. 2. fig. ograni~en, priglup ~ovek; z glup kao duduk potpuno glup; biti duduk za ne{to biti nesposoban, nestru~an za ne{to. du|un, -a m, mn. du|uni, gen. mn. du|una ‰tur. dugunŠ pokr. svadba. due volte pril. ‰ital. due volteŠ muz. dva puta, oznaka za ponavqawe. duel, -a m, mn. dueli, gen. mn. duela ‰nem. Duell od srlat. duellum prema duo dvaŠ 1. dvoboj. 2. fig. sukob mi{qewa, polemika. 3. sp. utakmica sa mnogo emotivnog naboja. duelant, -a m, mn. duelanti, gen. mn. duelanata ‰nem. Duellant, v. duelŠ u~esnik u dvoboju. duet, -eta m, mn. dueti, gen. mn. dueta ‰ital. duettoŠ 1. muz. svirawe ili pevawe udvoje, u paru. 2. muz. kompozicija za dva glasa ili dva instrumenta. 3. fig. par qudi koji rade ili govore isto. z u duetu udvoje, naporedo. due~entist(a), -e m, mn. due~entisti ‰v. due~entoŠ umetnik ili pisac iz XIII veka, ob. u Italiji. due~ento, -a m ‰ital. duecentoŠ u italijanskoj istoriji umetnosti naziv za pojave u XIII veku. du`d, -a m, instr. du`dem i du`dom ‰venec. dose, ital. doge od lat. dux vo|aŠ ist. poglavar Venecijanske Republike (mleta~ki ‹); poglavar \enove. x du`dev i du`dov, du`devski. du`devati, du`dujem nesvr{. ‰v. du`dŠ biti du`d, vladati u svojstvu du`da. duz prid. indekl. ‰tur. duzŠ pokr. ravan, zaravwen. duzen, -a m ‰tur. duzenŠ pokr. 1. ono ~ime se ène ulep{avaju (kozmeti~ka sredstva, nakit i sl.). 2. {timovawe muzi~kog instrumenta.

395

duzenli duzenli prid. indekl. ‰tur. duzenli, v. pokr. doteran, ukra{en, naki}en.

dunum duzenŠ

duzina, -e i duzina, -e ` ‰ital. dozzina, fr. douzaine tuceŠ pokr. paket, sveàw koji sadrì dvanaest komada kakvih predmeta, tuce (v.). duz-taban v. dustaban. dujisati se, duji{em se svr{. i nesvr{. ‰tur. duymak osetiti, ose}atiŠ pokr. dosetiti se, dose}ati se; prisetiti se, prise}ati se. duka, -e m, mn. duke, gen. mn. duka ‰ital. duca od gr~. douka od lat. dux vo|aŠ ist. vojvoda, hercog. dukat, -a m, mn. dukati, gen. mn. dukata ‰v. dukatŠ 1. nekada{wi mleta~ki zlatnik. 2. zlatnik uop{te. dukat, -ata ‰ital. ducato, prema duca vojvodaŠ 1. vojvodstvo. 2. podru~je pod vladavinom du`da.

ist.

duks, -a m ‰lat. dux vo|a, prema ducere voditiŠ ist. 1. vojskovo|a u Rimskom Carstvu. 2. u sredwem veku, naziv za du`da, vojvodu ili kneza. dukserica, -e ` fam. = duks-majica (v.). duks-majica, -e ` ‰prema dizajnerskoj firmi DuxŠ majica od debqe tkanine s duga~kim rukavima na kojoj se obi~no nalazi stilizovan tekst ili slika. -dukt ‰lat. ductus vo|eweŠ kao drugi deo re~i upu}uje na provo|ewe ~ega (akvedukt, vijadukt). duktilan, -lna, -lno ‰lat. ductilis, prema ducere voditi, vu}iŠ kovan, gibak, rastegqiv. duktilitet, -eta m = duktilnost, -i ` ‰v. duktilanŠ kovnost, gipkost, mogu}nost preoblikovawa. duktilnost = duktilitet (v.). duktus, -a m ‰lat. ductus vo|eweŠ 1. filol. na~in pisawa, rukopis karakteristi~an za odre|enu epohu. 2. stil, na~in izraàvawa. 3. anat. kanal, vod. dulek, -a m, mn. duleci, gen. mn. duleka ‰tur. dolekŠ tikva; bundeva. dulum v. dunum. dul~ineja, -e ` ‰{p. Dulcinea, li~nost iz Servantesovog œDon KihotaŒ, izgovoreno prema ital.Š {aq. voqena èna; qubavnica, dragana.

396

duma, -e ` ‰rus. dumaŠ 1. pol. dowi dom ruskog parlamenta. 2. ist. skup{tina (plemi}ka, gradska i sl.) u carskoj Rusiji. 3. v. dumka. duman, -ana m ‰tur. duman, tumanŠ 1. pra{ina; dim, magla. 2. fig. zami{qenost; briga. dumati, -am nesvr{. ‰rus. dumatâŠ pokr. duboko misliti, razmi{qati. dum-dum, -a i dumdum, -a m (ob. u polusloènici dumdum-metak) ‰engl. dumdum, prema mestu Dumdum kraj Kalkute, gde je prvo izra|ivanŠ voj. pu{~ani metak posebno obra|enog vrha, koji se pri udaru rasprsne i izaziva te{ke povrede. dumen, -a m ‰tur. dumenŠ pokr. kormilo. dumeniti, -im i dumenisati, -i{em ‰v. dumenŠ pokr. upravqati brodom, kormilariti. dumenxija, -e m ‰tur. dumenciŠ pokr. kormilar, krmano{. dumka, -e `, dat. i lok. dumki i dumci ‰rus. dumkaŠ ukrajinska narodna epska pesma. dumna = duvna (v.). duna v. dina. dundar, -a m ‰tur. dumdar od pers. dumdar za{titnica posledwih odreda vojskeŠ pokr. masa qudi ili ìvotiwa; ~opor. dun|er(in), -a m, mn. dun|eri, gen. mn. dun|era ‰tur. dulger od pers. durger, durugerŠ zast. graditeq koji je drvodeqa, stolar i zidar u isto vreme. x dun|erov, dun|erski. dun|erisati, -i{em nesvr{. ‰v. dun|erŠ zast. baviti se dun|erskim zanatom. dun|erluk, -a m, mn. dun|erluci, gen. mn. dun|erluka ‰tur. dulgerlik, v. dun|erŠ dun|erski zanat. dunkl prid. indekl. ‰nem. dunkelŠ pokr. zast. taman, zagasit. dunst, -a m ‰nem. Dunst paraŠ 1. para (pri kuvawu). 2. ono {to je skuvano na pari; ukuvano vo}e, kompot. z nemati dunsta (o ~emu) àrg. nemati pojma, biti potpuna neznalica. dunster, -a m ‰v. dunstŠ àrg. nestru~wak, neve{t ~ovek, neznalica. dunum ‰tur. donomŠ mera za povr{inu zemqi{ta (10 ari).

duwa duwa, -e `, gen. mn. duwa ‰ma|. dunyha od ~e{. i poq. duchnaŠ pokriva~ ispuwen perjem, perjani jorgan. duwaluk, -a m, mn. duwaluci, gen. mn. duwaluka ‰tur. dunyal›kŠ pokr. 1. ovozemaqski svet, ~ove~anstvo. 2. materijalno bogatstvo, imovina. x duwalu~ki. duo, dua m ‰ital. duo od lat. duo dvaŠ muz. duet, obi~no instrumentalni. duodenalan, -lna, -lno ‰v. duodenumŠ med. koji pripada dvanaestopala~nom crevu, koji se odnosi na dvanaestopala~no crevo. duodenitis, -a m ‰v. duodenum, -itisŠ med. zapaqewe dvanaestopala~nog creva. duodenum, -a m ‰lat. duodenum (digitorum) dvanaest palacaŠ anat. po~etni deo tankog creva, dvanaestopala~no crevo. duodec, -a = duodecim, -a m ‰lat. in duodecimoŠ format kwige kod koje je {tampani tabak podeqen na dvanaest listova. duodecima, -e ` ‰lat. duodecima dvanaestaŠ muz. interval od dvanaest tonova. duodecimalan, -lna, -lno ‰lat. duodecim dvanaestŠ koji se odnosi na broj 12. y duodecimalni sistem mat. brojni sistem koji kao temeq koristi broj 12 (npr. podela dana na 12 sati). duodrama, -e ` ‰lat. duo dva, v. dramaŠ pozori{ni komad u kome igraju dva lica. duola, -e ` ‰lat. duo dva, v. triolaŠ muz. grupa od dve note koja vremenski traje kao grupa od tri note. duologija, -e ` ‰lat. duo dva, v. -logijaŠ dva kwièvna dela istog autora koja povezuje neka zajedni~ka tema; up. trilogija, tetralogija. duopol, -a m ‰lat. duo dva, v. (mono)pol1Š ekon. struktura trì{ta u kojoj postoje samo dva proizvo|a~a odre|ene robe. duopsonijum, -a (i duopsonij, -a) m ‰lat. duo dva, gr~. opsonion kupovawe hraneŠ nedovoqna konkurencija na trì{tu u kojoj postoje samo dva kupca odre|ene robe. dupleks, -a m ‰lat. duplex dvojniŠ 1. telefonska veza u kojoj dva korisnika naizmeni~no koriste istu ìcu; dvostruka radio-veza preko jednog kanala. 2. stan na dva sprata, povezan unutra{wim stepenicama. 3. prid. indekl. dvo-

durati struki; y ra~. dupleks-kanal dvostruki kanal za prenos informacija, dupleks-sistem, dvostruki ra~unarski sistem. duplerica, -e ` ‰v. dupliŠ fam. 1. dve susedne stranice u sredini ilustrovanog ~asopisa. 2. slika nage ène na takvim stranama. dupli, -a, -o ‰lat. duplus dvostrukŠ dvojak, dvostruk; udvojen. y dupli pas sp. brzo uzajamno dodavawe lopte izme|u dva igra~a (u fudbalu, rukometu i sl.) kako bi se zaobi{ao protivni~ki igra~. duplikat, -ata m ‰lat. duplicatus od duplicare udvostru~itiŠ drugi primerak ~ega; kopija; z u duplikatu u dva primerka. duplikacija, -e ` ‰lat. duplicatio, prema duplicare udvostru~itiŠ udvajawe, udvostru~ewe. y duplikacija kocke mat. problem odre|ivawa ivice kocke koja bi imala dvaput ve}u zapreminu od date kocke. duplir, -ira m ‰srlat. dupliarius, v. dupliŠ crkv. 1. dvostruki sve}wak. 2. debela vo{tanica. duplirati, dupliram, 3. l. mn. dupliraju svr{. i nesvr{. ‰v. dupliŠ (u)dvostru~iti; dva puta raditi isti posao. duplicirati ‰nem. duplizierenŠ v. duplirati. duplicitet, -eta m ‰lat. duplicitas, v. dupliciratiŠ 1. dvojnost, dvostrukost. 2. dvoli~nost, neiskrenost. dur (i dura) uzv. ‰tur. dur od durmak stajati, mirovatiŠ pokr. stani, stoj, ~ekaj (povik kowu da stane, da bude miran). dur, -a m ‰lat. durus tvrd, jakŠ muz. jedan od dva glavna tonska roda, okarakterisan intervalom velike terce izme|u prvog i tre}eg tona na skali; up. mol1. durak, -a (uob. durak) m ‰rus. durak budalaŠ vrsta karta{ke igre. duraluminijum, -a (i duraluminij, -a) m ‰po nema~koj fabrici Durener Metallwerke, potom dovedeno u vezu sa lat. durus tvrd, v. aluminijumŠ hem. veoma otporna legura aluminijuma i mawih koli~ina bakra, mangana, magnezijuma i silicijuma. durati, -am nesvr{. ‰ital. durare trajati ili tur. durmak mirovati, trpetiŠ 1. trajati, istrajati. 2. podnositi, izdràvati, trpeti.

397

durativan durativan, -vna, -vno ‰fr. duratif, prema lat. durare trajatiŠ gram. trajan, nesvr{en (o glagolu, glagolskom vidu); koji izraàva trajnu radwu. dura{an, -{na, -{no ‰v. duratiŠ 1. istrajan, ~vrst, uporan. 2. izdr`qiv, otporan. dur-bak! uzv. ‰tur. dur-bak, prema dur imp. od durmak stajati, bak imp. od bakmak gledati, pogledatiŠ pokr. stani i pogledaj: povik kojim se nekome skre}e pa`wa. durbin, -ina m ‰tur. durbun od pers. durbinŠ instrument za posmatrawe udaqenih predmeta, ru~ni teleskop, dogled. durma, durmadan pril. ‰tur. durmadan od durmak stajatiŠ pokr. neprekidno, bez zastoja, stalno. durunga, -e m ‰ma|. dorongŠ 1. motka, kolac, pritka. 2. fig. dugajlija, {trkqan; drvendeka. durh pril. ‰nem. durchŠ fam. pokr. potpuno, skroz naskroz. durhcug, -a m ‰nem. Durchzug od durch kroz, v. cugŠ fam. pokr. protok vazduha kroz cev; otvor na pe}i ili dimwaku. durh{lag, -a m, mn. durh{lazi, gen. mn. durh{laga (nepr. dur{lag) ‰nem. Durchschlag , probojacŠ zast. {tapi}asti alat za izbijawe iz otvora, probojac. dur{lag nepr. v. durh{lag. duse, -eta s ‰tur. duse dvaput po tri od pers. du-se dva-triŠ pokr. dvostruka trojka u igri domina, up. dubara, du{e{. dustaban, -a m ‰tur. duztaban, prema tur. duz ravan, v. tabanŠ ravni taban, spu{teno stopalo. dustabanlija, -e m ‰v. dustabanŠ onaj koji ima spu{tena, ravna stopala.

398

du{manski du}an, -ana m ‰tur. dukkan od ar. dukkanŠ prodavnica, radwa. x du}anski. du}anxija, -e ` ‰tur. dukkanc›, v. du}anŠ vlasnik du}ana; prodavac u du}anu. x du}anxijski. duumvir, -ira m ‰lat. duumvir, prema duo dva, vir mu{karacŠ ist. ~lan vlade dvojice. duumvirat, -ata m ‰lat. duumviratus, v. duumvirŠ ist. vladavina dvojice ravnopravnih vladara. du~e, du~ea m ‰ital. duceŠ ist. vo|a, naziv za Musolinija; up. firer (1). du{ v. tu{1. du{egupka, -e `, gen. mn. du{egupki = du{ogupka, -e `. gen. mn. du{ogupki ‰rus. du{egubkaŠ 1. ist. mesto na kojem su se vr{ila pogubqewa, kazamat. 2. fig. zagu{qiva, smrdqiva, neprovetrena prostorija. du{ek, -a m, mn. du{eci, gen. mn. du{eka ‰tur. dosekŠ debela prostirka za leàwe puwena vunom, madrac. du{e{, -a m ‰tur. duses od pers. du-{e{ dva-{estŠ pokr. dvostruka {estica u igri domina, up. duse, dubara. du{man(in), -a, mn. du{mani i du{man, -ana m (`. du{manka, -e, dat. i lok. du{manki, gen. mn. du{manki) ‰tur. dusman od pers. du{menŠ quti neprijateq, protivnik, onaj koji èli da nas uni{ti. du{manluk, -a m, mn. du{manluci, gen. mn. du{manluka ‰tur. dusmanl›k, v. du{man(in)Š mr`wa, neprijateqstvo. du{manski, -a, -o i du{manski, -a, -o ‰v. du{man(in)Š koji pripada du{maninu, koji se odnosi na du{manina; neprijateqski, èstok, opasan.

\ |a (i |ah) vezn. i pril. ‰tur. gah, od pers. dah nekad, ponekadŠ pokr. ob. kao udvojeni korelativ |a...|a (|ah...|ah) 1. vezn. za ozna~avawe nedoumice s istim ishodom, ili … ili: |a radio, |a ne radio — isto ti je; |a amo, |a tamo — svejedno je. 2. pril. za isticawe trenutka (ob. naizmeni~nog) smewivawa u odre|enoj situaciji, ~as…~as, sad…sad: (sunce iza oblaka) |a se pojavi, |a nestane. |avrk, -a m, mn. |avrci ‰tur. gevrekŠ pokr. veliki komad hleba. |a|a, -e m ‰rus. dàdàŠ 1. àrg. ujak, stric, te~a (prema ruskim obi~ajima). 2. ist. voj. onaj koji uve`bava regrute (u ruskom vojni~kom jeziku). |aiz nepr., v. xaiz. |ainizam v. xainizam. |akon, -a m, mn. |akoni ‰gr~. diakonos slugaŠ u pravoslavnoj, katoli~koj i anglikanskoj crkvi sve{tenosluìteqski ~in i najniì od tri stepena crkvene hijerarhije; pomo}nik episkopa ili sve{tenika, koji sam ne moè obavqati nijedno bogosluèwe (jer nije rukopoloèn za sve{tenika); kod protestanata laik koji pomaè sve{teniku, slu`benik pri crkvenoj op{tini, dobrotvorni radnik i sl. x |akonov, |akonski. |akonat, -ata m ‰v. |akonŠ 1. ~in, zvawe, dostojanstvo |akona. 2. stan |akonov. |akonet, -a m, mn. -i ‰ital. giaconettaŠ 1. tanka pamu~na tkanina (vrsta muslina). 2. haqina od takve tkanine. |akonija, -e ` ‰v. |akonŠ 1. odabrano jelo, poslastica. 2. v. |akonat (1).

|akonik, -a m (retko u mn. |akonici) ‰gr~. diakonikosŠ crkv. udubqewe u zidu ili zasebna odaja koja se nalazi s desne strane oltara gde se ~uvaju ode`de sve{tenika, bogoslu`bene kwige, sveti sasudi i œ~asni daroviŒ (hleb i vino), a o kojima se obi~no stara |akon. |akonisa, -e ` ‰srlat. diaconissa, v. |akonŠ 1. ist. u staroj hri{}anskoj Crkvi èna proizvedena za sluìteqicu kojoj je, pored uloge pomo}nice u verskim obredima, poveravano starawe o ènskom delu pastve, kao i briga o zato~enicima, siroma{nima i bolesnima. 2. danas kod protestanata èna posebno obu~ena za negu bolesnika; u manastirima sestra koja sluì oko oltara. |akuzi, -ija m ‰engl. Jacuzzi, po imenu prvog proizvo|a~aŠ kada ili bazen sa ure|ajima za stvarawe podvodnih mlazeva za hidromasaù (v.). Prema izvornom (engleskom) izgovoru trebalo bi da bude xakuzi, ali je u na{oj govornoj praksi prevladao oblik sa | (kao i u slu~aju |us umesto xus). |am, |ama m, mn. |amovi ‰ma|. gyamŠ pokr. etnol. potporna daska (npr. preko dna ba~ve). |ankoza v. xankoza. |aur, -a i |aurin,-a m, mn. |auri, gen. |aura (`. |aurka, -e, dat. |aurki, gen. mn. |aurki) ‰tur. gavur, od pers. gebrŠ = kaur i kaurin (`. kaurka) ist. u Turskoj carevini podanik koji ne ispoveda pravu veru, tj. nije musliman; pej. hri{}anin, krivovernik. x |aurov (`. |aurkin); |aurski. |ah v. |a. |ahil v. xahil.

399

|eber(d)isati |eber(d)isati, |eber(d)i{em svr{. ‰tur. gebermekŠ pokr. umreti; cr}i, uginuti, lipsati, krepati (za ìvotiwe a pej. i za qude). |ebra, -e ` ‰tur. gebreŠ pokr. etnol. 1. rukavica od kozje dlake (kostreti) za timarewe kowa. 2. komad tkawa od kostreti. |ebrati, -am nesvr{. ‰v. |ebraŠ 1. ~istiti |ebrom, ~etkom. 2. mokrom krpom brisati kowima o~i, nozdrve i gole delove koè. 3. fig. prigovarati (nekome), koriti, udarati maltretirati (nekoga). |evahir v. xevahir. |ev|ir, -ira m, mn. |ev|iri ‰tur. kevgir od pers. kefgirŠ pokr. etnol. metalna posuda za ce|ewe, cediqka. |evregxija, -e m ‰v. |evrekŠ onaj koji pravi i/ili prodaje |evreke. |evrek, -a m, mn. |evreci, gen. |evreka ‰tur. gevrekŠ pokr. 1. vrsta peciva u obliku koluta. 2. fig. etnol. savijena marama ili obi~na krpa koja se podme}e prilikom no{ewa tereta na glavi. |e|eran, -rna, -rno ‰ma|. gyonge lagan, slabŠ 1. àrg. etnol. poletan, razdragan, veseo. 2. fig. pripit. |ezva nepr. v. xezva. |ezentija, -e ` ‰tur. gezintiŠ pokr. 1. arhit. etnol. hodnik; predsobqe, trem u ku}i orijentalnog tipa. 2. ist. uzan put ili prolaz koji povezuje kule unutar tvr|ave. |ezija, -e `, gen. mn. |ezija ‰tur. geziŠ pokr. etnol. vrsta pamu~ne, svilene ili polusvilene tkanine. |ezma, -e ` ‰tur. gezmeŠ pokr. pe{a~ewe umerenim tempom radi razonode; {etwa, hodawe, obilazak. |eisija, -e ` ‰tur. giysi od giymek obu}iŠ pokr. etnol. ode}a u orijentalnom stilu, naro~ito prazni~na, ukra{ena. |el(a) uzv. ‰tur. gele od gelmek do}iŠ pokr. do|i! hodi! hajde! y |ela ma{ala(h) ‰tur. gele masallahŠ = Dobro mi do{ao! kao pozdrav gostu (odgovor: I{te |eldum = Eto do|oh). |em, -a m, mn. |emovi ‰tur. gemŠ gvozdeni deo koji se kowu stavqa u usta, a s oba mu se kraja pri~vr{}uje uzda; `vala. |emija, -e `, gen. mn. |emija ‰tur. gemiŠ pokr. zast. la|a i druga ve}a plovila na razli~ite po-

400

|erida gone i s razli~itim namenama (skela, splav i sl.). |emixija, -e m ‰tur. gemici: v. |emijaŠ pokr. onaj koji upravqa la|om, prevozi splav; la|ar, splavar. |emper nepr. v. xemper. |enaza nepr. v. xenaza. |en|er, -a m, mn. -i ‰tur. gengŠ pokr. bukagije, negve, puto, sapon ({to se stavqa oko nogu kowu na pa{i); okovi. |ene i |ene pril. (i r~c.) ‰tur. dijal. gene, stand. yineŠ jo{. |ene-|ene i |ene-|ene pril. ‰v. |eneŠ jo{-jo{, jo{ i kojekako, jo{ donekle, koliko-toliko; moè se podneti; npr. to |ene-|ene to jo{ donekle moè, na to bih mogao pristati. |eneral, -ala m, gen. mn. |enerala ‰ital. generale, od lat. generalis op{tiŠ ist. voj. u srpskoj vojsci u zna~ewu najvi{eg ~ina ustanovqenog 1837. godine; up. general. |ewgi (|engi), -a m mn. ‰rus. denâgiŠ àrg. novac, pare. |eram, -rma m, mn. |ermovi ‰tur. germe, od germek potegnutiŠ etnol. 1. duga poluga s protivtegom za izvla~ewe vode iz bunara. 2. sam bunar s ovakvom napravom, koji nije na kolo. 3. brana, brkqa, rampa (na ulazu). |erdan, -ana m, mn. -i ‰tur. gerdan, od pers. gerdan vratŠ etnol. ogrlica, naro~ito kao deo narodne no{we (od zlatnika i dr.). |erdap, -apa m, mn. -i ‰tur. girdap, od pers. girdabŠ 1. geogr. vir, vrtlog, bujica; opasno mesto na reci. 2. fig. opasno mesto uop{te, te{ka situacija. |erdek, -a m, mn. |erdeci, gen. |erdeka ‰tur. gerdek, od pers. gerdek mali ~adorŠ pokr. etnol. 1. soba u kojoj mladenci provode prvu bra~nu no}. 2. prva bra~na no}. |er|ef, -a m, mn. |er|efi, gen. |er|efa ‰tur. gergef, od germek rastegnuti, potegnuti, iz pers.Š pokr. etnol. ram na koji se nateè platno za vez ili goblen. |erz, -a m, mn. |erzi, gen. |erza = gerz ‰tur. gurz, od pers. gurzŠ pokr. 1. momak, mladi} uop{te. 2. lep, nao~it mladi}. 3. kico{. |erida nepr., v. xerida.

|eriz |eriz, -a i |eriz, -iza m ‰tur. geriz, od pers. karizŠ pokr. 1. odvodni kanal od nu`nika, kupatila, {tale. 2. septi~ka jama. 3. poto~i} kroz ba{tu ili dvori{te. |erma v. |eram. |er~ek pril. ‰tur. gercekŠ zast. pokr. odista, zbiqa, zapravo. |e~erma, -e `, gen. mn. |e~ermi ‰tur. gecirmeŠ etnol. prsluk kao deo mu{ke i ènske narodne no{we orijentalnog tipa; jelek. |ida, -e m = |ido, -a (i |ido, -e) m hip. od |idija (v.) 1. junak, delija. 2. mangup, obe{ewak. x |idin (: |ida, -e i |ido, -e) i |idov (: |ido, -a). |idi ‰tur. gidiŠ 1. uzv. ta, more, bre (za izraàvawe prekora, nezadovoqstva i poja~avawe iskaza). 2. u atributskoj funkciji za isticawe pozitivnih ili negativnih osobina imeni~kog pojma, npr. Aj |idi kow! Aj |idi momak! |idija, -e m, gen. mn. |idija ‰tur. gidiŠ 1. ekspr. delija, junak. 2. obe{ewak, mangup; up. |ida = |ido. |ido = |ida (v.). |i|a v. xixa. |izla, -e, |izlija, -e i |izlija, -e ` ‰tur. gizli tajni, skrivenŠ pokr. raspusna, razuzdana èna; bludnica. |iju-|icu nepr., v. xiju-xicu. |ilas, -a m ‰tur. cilasun hrabar, odvaàn, sr~anŠ pokr. 1. trka~, skaka~. 2. sr~an, okretan, sposoban ~ovek. 3. raspusnik, razvratnik. |ilasati, |ilasam nesvr{. ‰v. |ilasŠ 1. tr~ati, skakati. 2. razuzdano, razvratno ìveti. |ilasnuti, |ilasnem svr{. ‰v. |ilasatiŠ posko~iti, jurnuti. |ilko{, -a m, mn. -i ‰ma|. gyilkosŠ ekspr. obestan mladi} pun snage, vetropir, neradnik, danguba, kico{. |imrija nepr. v. ximrija. |in|a, -e ` ‰v. |in|uvaŠ 1. v. |in|uva (1). 2. nakit. |in|er, -a m, mn. |in|eri ‰srlat. gingiberŠ 1. pokr. biser, privezak za ukras. 2. bot. vrsta biqke iz porodice glavo~ika, Notobasis syriaca. |in|uva, -e ` = |in|uha, -e ` ‰ma|. gyongy biserŠ 1. stakleni, ve{ta~ki biser. 2. min|u-

|on {a, nau{nica. 3. pej. (ob. u mn.) svaki preteran ili mawe vredan nakit, biùterija. |in|uha = |in|uva (v.). |ip nepr. v. xip. |ir, -a m, mn. |irovi i |irevi ‰ital. giroŠ kruèwe, kratka {etwa (ukrug). |irandola, -e ` ‰ital. girandolaŠ 1. plameni kolut. 2. sve}wak s vi{e krakova. |irit-sapun, -una m ‰tur. Girit Krit, sapunŠ pokr. zast. sapun koji se nekada nabavqao s ostrva Krita. |ogat, -a m, mn. -i ‰tur. gokat od gok plav, svetao, at kowŠ etnol. 1. kow bele boje, belac. 2. fig. neznalica, glupak. |ogatast, -a, -o ‰v. |ogatŠ koji je poput |ogata, koji je kao |ogat. |ogin v. |ogat. |ogo v. |ogat. |ogu{a, -e `, gen. mn. |ogu{a ‰v. |ogatŠ 1. kobila bele boje. 2. fig. pokr. tvrdoglava, xandrqiva èna. |oz, -a m ‰tur. goz okoŠ pokr. 1. oko. 2. zle urokqive o~i. 3. okno na prozoru. 4. {upqina, prorez, u{ice (igle). 5. pregrada (stola, torbe i sl.). |ozbajaxija, -e m = |ozbojaxija ‰tur. goz oko, bugucu ~arobwakŠ pokr. ~arobwak, opsenar, ma|ioni~ar. |ozbajaxiluk, -a m, mn. -ci = |ozbojaxiluk ‰v. |ozbajxijaŠ pokr. varka, obmana, opsena, magija. |ozbojaxija = |ozbajaxija (v.). |ozbojaxiluk = |ozbajaxiluk (v.). |ozluci m mn. (plurale tantum), gen. |ozluka ‰tur. gozluk, prema goz okoŠ pokr. nao~are. |oja pril. ‰tur. guya, od pers. guyaŠ pokr. toboè, kobajagi. |okozo pril. ‰ital. giocosoŠ muz. veselo, {aqivo, nesta{no. |ol, a |ola m, mn. |olovi ‰tur. gol jezeroŠ pokr. etnol. 1. jezero. 2. bara, lokva, kaquga. |on, |ona m, mn. |onovi ‰tur. gon koàŠ 1. dowi deo obu}e koji pokriva taban. 2. sp. àrg. na nedozvoqen na~in postavqena noga prema protivni~kom fudbaleru; udarac tako postavqenom nogom, vrsta faula. z |on-obraz debeloko-

401

|oniti àc, bezobrazan, nepo{ten, koji nema ose}awa stida, morala; i}i |onom (na koga) fam. grubo, direktno napadati. |oniti, |onim nesvr{. ‰v. |onŠ postavqati |onove na obu}u, penxetirati. |onlije m mn. ‰tur. gonuluŠ voj. ist. u Turskoj carevini poseban rod vojske za opasne poduhvate koji se formirao od dobrovoqaca. |or i |or, -a m ‰tur. gormeceŠ pokr. zamena odoka. z |or na nevi|eno predlog za zamenu odoka. |orati, |oram i (ob.) |orati, |oram nesvr{. ‰v. |orŠ pokr. mewati stvar za stvar; trampiti; |orati se mewati se, trampiti se. |orda v. }orda. |or|orice v. zorzorile. |ornut, -a, -o ‰tur. kormekŠ pokr. mrtav pijan, tre{ten pijan. |otluk, -a m, mn. -ci ‰tur. gotlukŠ pokr. etnol. vre}asta zadwa strana pantalona orijentalnog kroja. |ubre, -eta m, mn. |ubreta, gen. mn. |ubreta ‰tur. gubre, od gr~. koprosŠ 1. stajsko gnojivo, |ubrivo. 2. otpaci iz doma}instava, radionica itd. koji se bacaju i organizovano odvoze; sme}e. 3. fig. ono {to je lo{eg kvaliteta, ono {to ne vredi ni{ta, ono {to je za sme}e. 4. pej. karakterno i moralno veoma lo{a osoba. |ubretar, -ara m, mn. |ubretari ‰v. |ubreŠ onaj koji kupi |ubre, sme}ar, smetqar. x |ubretarski. |ubretarac, -rca m, mn. |ubretarci, gen. mn. |ubretaraca ‰v. |ubreŠ àrg. kaput s kapuqa~om i kop~awem na om~e, kakav su svojevremeno nosili |ubretari, smetqari; u drugoj polovini XX veka bio omiqen u nas me|u mladima. |uvegija, -e m ‰tur. guveyiŠ pokr. mladoèwa, zaru~nik; momak za ènidbu. |uvez prid. indekl. ‰tur. guvezŠ pokr. tamnocrven, purpuran, qubi~ast. |uvendija, -e ` ‰tur. guvendeŠ 1. plesa~ica, igra~ica. 2. qubavnica. 3. pokr. raskala{na èna, bludnica, èna lakog morala. |uve~, -a m ‰tur. guvecŠ kulin. 1. zape~eno jelo od mesa sa pirin~om i razli~itim povr}em. 2. konzervirano meso pome{ano s raznim povr}em. 3. etnol. pokr. dubqi zemqani sud u kome se peku |uve~ i sli~na jela.

402

|ulistan |ugum, -a m, mn. |ugumi ‰tur. gugumŠ etnol. 1. bakarni sud za vodu sa {irokim grli}em. 2. mawa limena posuda u kojoj se kuva voda za kafu. |uzel prid. indekl. ‰tur. guzelŠ 1. etnol. lep, skladan, elegantan, gospodski. 2. lepotica, dragana. |uzeli prid. indekl. ‰v. |uzelŠ pokr. lep, prikladan: |uzeli odelo. |uzeluk, -a m, mn. |uzeluci ‰v. |uzel, -lukŠ lepota, skladnost. |ul, -a m, mn. |ulovi (pesn. |uli) ‰tur. gul, od pers. gulŠ ruà. |ula v. |ulabija. |ulabija, -e ` ‰tur. gulabi, od pers. gulabiŠ pokr. 1. sorta jabuke, oskudne kiselinom, sa zelenkastom korom i belim pegicama. 2. vrsta slatkih kola~a. |ul-baklava, -e ` ‰v. |ul, baklavaŠ kulin. baklava kojoj se listovi kora smotaju i izreù na takav na~in da se u sredini dobije oblik |ula (ruè); |ul-pita. |ulbastija = }ulbastija (v.). |ul-ba{ta, -e ` ‰v. |ul, ba{taŠ vrt zasa|en ruàma, ruì~wak. |ulbek, -a m, mn. |ulbeci ‰tur. gulbank, od pers. gulbangŠ pokr. etnol. 1. ukrasni predmet u obliku jabuke koji stoji na sredini tavanice u velikim sobama starijih bosanskih ku}a. 2. ukrasna toka ili jabuka na prsima ili na ~elu opremqenog kowa. |ulbek-dova, -e ` ‰v. |ulbek, dovaŠ rel. kod muslimana zajedni~ka jednoglasna molitva povodom va`nog doga|aja. |ul-behar, -ara ` ‰v. |ul, beharŠ pokr. rascvetana ruà, ruìn cvet. |ule, -eta = |unle, -eta s, mn. |uleta = |unleta, gen. |uleta = |unleta, zb. |ulad/|unlad, -i ` ‰tur. gulleŠ 1. voj. ist. topovska kugla. 2. zast. pu{~ano zrno, metak. 3. kugla (naj~e{}e gvozdena) za razli~ite namene za gimnasti~ke ve`be, odràvawe ravnoteè na kantaru i sl. 3. okrugao predmet, lopta, grudva. |ulija, -e ` ‰v. |ulŠ 1. ruìca. 2. zool. vrsta goluba s uzdignutim perjem na grudima u obliku ruè. |ulistan, -a i |ulistan, -ana m ‰v. |ulŠ pokr. vrt s ruàma, ruì~wak; |ul-ba{ta (v.).

|uli} |uli}, -a m, mn. |uli}i ‰v. |ulŠ dem. mlada ruà, ruìca; ruìn pupoqak. |ulnar, -a m, mn. |ulnari ‰v. |ul, tur. nar {ipakŠ pokr. krupan i kao ruà crven zreo nar. |uls, -a m = |ulsija, -e ` ‰tur. gulsuyuŠ ruìna vodica. |umbir, -ira m ‰ma|. gyomber, srlat. gingiberŠ bot. biqka iz tropske Azije ~iji koren se koristi kao lek i kao za~in, isiot, Zingiber officinale. |umi{, -a m ‰tur. gumusŠ pokr. srebro. |umi{li prid. indekl. ‰v. |umi{Š pokr. srebrn, od srebra: |umi{li pi{toq. |umrugxija = |umruk~ija, -e m ‰tur. gumrukcu, v. |umrukŠ ist. onaj koji napla}uje carinu, carinik, tro{arinac. |umruk, -a m, mn. |umruci ‰tur. gumrukŠ ist. carina, tro{arina, taksa za prolaz. x |umru~ki. |umrukana, -e `, gen. mn. |umrukana. ‰tur. gumrukhane, v. |umrukŠ ist. carinarnica, tro{arinska stanica. |umruk~ija = |umrugxija (v.). |unah, -aha m, mn. |unasi ‰tur. gunah, od pers. gunahŠ rel. kod muslimana delo kojim se kr{i zakon ili propis; greh. |unduluk, -a m, mn. |unduluci ‰tur. gundelik od gun danŠ pokr. nadnica, dnevnica.

|u~an |unija, -e ` ‰tur. gonyeŠ pokr. 1. uglomer. 2. fig. svoja voqa; na svoju |uniju = po svojoj voqi. |unlari, -ara m mn. ‰v. |ule = |unleŠ poslastica spravqena od belanaca i ni{este (v.) u obliku kuglica i prelivena ukuvanim {e}erom. |unle = |ule (v.). |unluk, -a m ‰tur. gunlukŠ pokr. tamjan. |unulija, -e m ‰v. |unijaŠ ist. pokr. dobrovoqac. |unup = xunup (v.). |us, -a m, mn. |usovi/|usevi ‰engl. juiceŠ 1. vo}ni sok. 2. sok od pomoranxe. (Prema engleskom izgovoru pravilno bi bilo xus, ali je u na{oj govornoj praksi prihva}en oblik sa |-.). |uture pril. ‰tur. goturuŠ 1. sve zajedno, sve ukupno, pau{alno, bez pojedina~nog merewa ili brojawa (ob. za proizvode koji se ina~e prodaju na komad ili na kilogram). 2. iron. svi qudi, svi problemi i sl. uzeti zajedno. |uturum, -a m, mn. |uturumi ‰tur. goturumŠ pokr. 1. osoba onemo}ala od starosti ili bolesti. 2. fig. pej. troma, flegmati~na, pasivna osoba. 3. (kao prid. indekl.) nepokretan, oduzet, nesposoban za rad; oronuo. |u~an, -a, -o ‰tur. gucŠ pokr. teàk, mu~an.

403

E e- pref. ‰lat. e-Š v. eks-. eba, -e v. ebejka. eban, -a = ebanos, -a m ‰gr~. ebenosŠ v. abonos. ebanist(a), -e m, mn. ebanisti ‰v. ebanŠ stolar koji izra|uje stilski name{taj od skupocenog drveta (ebanovine). ebanisterija, -e ` ‰ital. ebanisteria, v. ebanŠ fina stolarija, izrada stilskog name{taja; umetni~ki izra|eni predmeti od drveta, naro~ito od ebanovine. ebanovina, -e ` ‰v. ebanŠ ebanovo drvo, abonos. ebanos = eban (v.). ebedul-abad pril. ‰tur. ebedul’abad od ar. abadu-l-abad ve~nost ve~nostiŠ za sva vremena, doveka. ebejka, -e ` ‰tur. ebeŠ 1. maj~ina ili o~eva majka, baba. 2. pomajka. 3. babica, aku{erka. ebionizam, -zma m ‰hebr. ’ebheyon siromahŠ rel. ranohri{}anska sekta s elementima judaizma koja je Isusa Hrista smatrala prorokom, a ne sinom bo`jim. eblek, -a m = ebleka{, -a{a m ‰tur. eblek, od ar. ablaqŠ pokr. kow sa {arenim pegama, {arac. eblehu prid. indekl. ‰tur. eblehi od ar. ablah budalaŠ luckast, sulud, }aknut. ebola, -e ` ‰po reci Ebola u ekvatorijalnoj AfriciŠ med. 1. opasna zarazna bolest, vrsta hemoragijske groznice. 2. virus koji izaziva tu bolest. ebonit, -a i ebonit, -ita m ‰engl. ebony ebanovinaŠ ~vrsta plasti~na masa tamne boje koja

404

se dobija vulkanizacijom kau~uka sa znatnom koli~inom sumpora, tvrda guma. ebriometar, -tra m, ebriometri, gen. mn. ebriometara ‰lat. ebrius pijan, v. -metarŠ aparat za merewe stepena pijanstva. ebu = abu ‰ar. abu otacŠ sastavni deo arapskih imena (Ebu Bekr). ebulioskop, -a m, mn. -i ‰lat. ebullire vreti, kqu~ati, v. -skopŠ 1. hem. instrument za merewe ta~ke kqu~awa nekog rastvora. 2. instrument za odre|ivawe koli~ine alkohola u vinu na osnovu ebulioskopije. ebulioskopija, -e ` ‰lat. ebullire vreti, kqu~ati, v. -skopijaŠ hem. odre|ivawe relativne molekularne mase neke te~nosti na osnovu povi{ewa ta~ke kqu~awa prilikom rastvarawa neke supstance u woj. ebur, -a m ‰lat. eburŠ slonova kost, slonova~a. ev-, eu- ‰gr~. eu dobroŠ kao prvi deo re~i upu}uje na ne{to dobro, lepo, povoqno, ispravno. evadirati, evadiram, 3. l. mn. evadiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. evadereŠ 1. izma}i, ute}i, izbe}i. 2. izbegavati obaveze, izja{wavawe ili preuzimawe odgovornosti. evazivan, -vna, -vno ‰v. evazijaŠ koji zaobilazi su{tinu stvari, uvijen; namerno nejasan, dvosmislen. evazija, -e ` ‰lat. evasio, prema evadereŠ 1. izbegavawe obaveza, direktnog izja{wavawa ili preuzimawa odgovornosti. 2. dvosmislenost, namerna neodre|enost. evakuacija, -e ` ‰lat. evacuatio od vacuus prazanŠ 1. a. masovno napu{tawe mesta kojem

evakuisati preti opasnost od neprijateqskog napada ili elementarne nepogode. b. plansko otpremawe vojne imovine, rawenika i bolesnika s mesta vojnih operacija. 2. med. uklawawe {tetnih materija iz tela, pra`wewe. 3. fiz. uklawawe vazduha, stvarawe vakuuma. evakuisati, evakui{em svr{. i nesvr{. ‰v. evakuacijaŠ 1. (iz)vr{iti evakuaciju, napustiti, napu{tati neko mesto, (is)prazniti od stanovni{tva i pokretne imovine. 2. med. izbaciti, izbacivati iz tela {tetne materije. evala v. ejvala. evalvacija, -e ‰v. evaluacijaŠ 1. rel. kwiga odlomaka iz jevan|eqa koji se ~itaju ili pevaju u toku pravoslavne slu`be nedeqom ili praznicima. 2. v. evaluacija. evalvirati v. evaluirati. evaluacija, -e ` ‰fr. evaluation od srlat. evaluatioŠ odre|ivawe vrednosti ~ega, procena, procewivawe. evaluirati, evaluiram, 3. l. mn. evaluiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. evaluer, v. evalvacijaŠ odrediti, odre|ivati vrednost ~ega, oceniti, ocewivati, proceniti, procewivati. evangelizam, -zma m ‰fr. evangelisme, v. evangelist(a)Š rel. 1. te`wa ka {irewu i propovedawu jevan|eqa. 2. evangelisti~ka veroispovest (v. evangelik). evangelizacija = evan|elizacija (v.). evangelizirati = evan|elizirati (v.). evangelik, -a m, mn. evangelici, gen. mn. evangelika (`. evangelikiwa, -e) ‰gr~. euangelikos, v. evan|eqeŠ rel. pripadnik hri{}anske veroispovesti koja svoje u~ewe zasniva samo na evan|equ (protestant, kalvinist i sl.). x evangeli~ki. evangelist(a), -e m, mn. evangelisti ‰gr~. euangelistes, v. evan|eqeŠ rel. 1. v. evan|elist(a). 2. v. evangelik. evangelisti~ki, -a, -o ‰v. evangelist(a)Š koji se odnosi na evangeliste. y Evangelisti~ka crkva verska zajednica evangelista. evandrije, -a ` mn. ‰v. ev-, gr~. aner gen. andros mu{karacŠ ist. takmi~ewe u dobrom telesnom izgledu kod starih Grka. evan|elizacija, -e = evangelizacija, -e ` ‰v. evan|eqeŠ 1. {irewe, propovedawe ideja iz-

evaporirati netih u evan|equ. 2. uvo|ewe ili prevo|ewe u hri{}anstvo, (po)kr{tavawe. evan|elizirati, evan|eliziram, 3. l. mn. evan|eliziraju = evangelizirati, evangeliziram, 3. l. mn. evangeliziraju = evan|elizovati, -ujem = evangelizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. evan|eqeŠ 1. {iriti i propovedati evan|eqe. 2. prevoditi, prevesti u hri{}anstvo, pokrstiti, pokr{tavati. evan|elist(a), -e m, mn. evan|elisti = jevan|elist(a), -e m, mn. jevan|elisti ‰v. evan|eqeŠ rel. 1. pisac (jednog od) evan|eqa (Matej, Marko, Luka, Jovan). 2. onaj koji ~ita, pripoveda ili recituje odlomke evan|eqa. evan|elistar, -ara m ‰lat. evangeliarium, nlat. evangelistariumŠ crkv. izborno evan|eqe, liturgijska kwiga u kojoj su skupqeni odlomci iz evan|eqa koji se ~itaju ili pevaju nedeqom ili o ve}im praznicima. evan|eli~ki, -a, -o ‰v. evan|eqeŠ 1. v. evan|elski. 2. koji se odnosi na priznavawe evan|eqa kao jedinog pravog izvora vere. evan|elski, -a, -o = evan|eoski, -a, -o ‰v. evan|eqeŠ koji se odnosi na evan|eqe, koji se zasniva na evan|equ, koji je u duhu evan|eqa. evan|eqe, -a = jevan|eqe, -a m ‰gr~. euangelion dobra, radosna vest, v. ev-, gr~. angelos glasnik, vestŠ crkv. 1. deo Biblije, prve ~etiri kwige Novog zaveta sa opisom ìvota, rada i u~ewa Isusa Hrista (po Mateju, Marku, Luki i Jovanu). 2. odlomak iz tog dela Biblije koji se ~ita na bogosluèwu. 3. fig. skup temeqnih znawa, osnova neke nauke ili oblasti stvarala{tva, vrhovni (moralni) zakon, dogma. evaporativan, -vna, -vno ‰v. evaporacijaŠ koji se odnosi na isparavawe; isparqiv. evaporator, -a m ‰nlat. evaporator, v. evaporacijaŠ ure|aj za evaporaciju, ispariva~. evaporacija, -e ` ‰lat. evaporatio, prema vapor paraŠ pretvarawe te~nosti u paru, isparavawe; odstrawivawe vlage radi dobijawa suve ili kondenzovane supstancije. evaporimetar, -tra m, mn. evaporimetri, gen. mn. evaporimetara ‰v. evaporacija, -metarŠ ure|aj za odre|ivawe brzine isparavawa te~nosti. evaporirati, evaporiram, 3. l. mn. evaporiraju svr{. i nesvr{. i evaporisati, -i{em ‰lat.

405

evedra evaporare, prema vapor paraŠ 1. podvr}i evaporaciji, osloboditi od vode, vlage. 2. ispariti, isparavati. 3. fig. ishlapiti, i{~eznuti. evedra, -e ` ‰gr~. ephedraŠ 1. plot, ograda od trske ili kukuruzovine. 2. zaklon za stoku u poqu, na~iwen od trske, pru}a, grawa, primitivna koliba. 3. greda koja sluì kao podmeta~, postoqe ili izolator od tla. evekcija, -e ` ‰lat. evectioŠ astron. nejednakost u Mese~evom kretawu koja se javqa pod dejstvom Sun~eve privla~nosti. evenak, evenka m = evenka, -e ` ‰tur. hevenk od pers. awenkŠ kita od vinovog pru}a s gro`|em koje se ostavqa da se su{i. eventracija, -e ` ‰fr. eventration, prema lat. venter trbuhŠ med. ispad, ispup~enost trbu{nih organa u predwem delu trbu{ne dupqe, vrsta hernije. eventualan, -lna, -lno ‰nlat. eventualis, prema eventus doga|ajŠ koji se moè pojaviti, dogoditi pod izvesnim okolnostima, mogu}, uslovan. eventualije, eventualija ` mn. ‰nlat. eventualia, v. eventualanŠ 1. ono {to se moè dogoditi pod izvesnim uslovima, okolnostima, eventualnost. 2. stvari koje nisu na dnevnom redu nekog skupa, ali se o wima moè raspravqati ako ih neko iznese. eventualno pril. ‰v. eventualanŠ pod odre|enim uslovima, zavisno od okolnosti, mo`da. eventualnost, -i ` ‰v. eventualanŠ ono {to se moè dogoditi pod izvesnim uslovima, mogu}nost, slu~aj. everglas, -a m ‰fabri~ki naziv, engl. ever uvek, glass stakloŠ vrsta tkanine od plasti~ne mase. evergrin, -a m ‰engl. evergreen zimzelenŠ muz. u xezu i savremenoj zabavnoj muzici uvek popularno delo, kompozicija koja godinama ili decenijama ne silazi sa standardnog repertoara. everzivan, -vna, -vno ‰nlat. eversivus, v. everzijaŠ prevratni~ki, ru{ila~ki, razoran. everzija, -e ` ‰lat. eversio prema evertere prevrnutiŠ obarawe, razarawe, prevrat, uni{tewe.

406

eviscerisati everlasting, -a m ‰engl. everlasting ve~anŠ vrsta prugaste vunene tkanine otporne na habawe. evet r~c. ‰tur. evetŠ za potvr|ivawe: da, tako je, jeste. y evet-efendija onaj koji sve odobrava, klimoglavac. evza = egza, -e ` ‰tur. ecza deo, iz ar.Š kapisla, upaqa~ na ~auri. evzalija, -e = egzalija, -e ` ‰tur. eczal›Š vrsta stare pu{ke kapislare. evzon, -ona m ‰gr~. euzonosŠ pe{adinac u gr~koj vojsci. evidentan, -tna, -tno ‰lat. evidens, prema videre videtiŠ jasan sam po sebi, vidqiv, o~evidan, o~igledan. evidentirati, evidentiram, 3. l. mn. evidentiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. evidentieren, v. evidentanŠ ubeleìti, ubeleàvati, uvesti, uvoditi u kwigu evidencije, popis(iv)ati; imati, praviti pregled ne~ega. evidenti~ar, -a m (`. evidenti~arka, -e, dat. i lok. evidenti~arki, gen. mn. evidenti~arki) ‰v. evidentiratiŠ onaj koji po du`nosti vodi evidenciju. evidentnost, -osti `, instr. evidentnosti/evidentno{}u ‰v. evidentanŠ svojstvo onoga {to je evidentno, o~iglednost, dokazanost. evidencija, -e ` ‰lat. evidentia, v. evidentanŠ 1. uvid u ne{to, konstatovawe ~iweni~nog stawa; dokumentacija. 2. kontrolni popis, kontrola. 3. podaci na osnovu kojih se moè izvu}i zakqu~ak, dokazni materijal, dokazi. evikcija, -e ` ‰lat. evictio prema evincere dobiti sporŠ prav. oduzimawe stvari sudskom odlukom radi vra}awa pravom vlasniku. eviracija, -e ` ‰lat. eviratio, prema vir ~ovek, mu{karacŠ oduzimawe mu{kosti, {kopqewe, kastracija. evisceracija, -e ` ‰v. eviscerisatiŠ med. 1. odstrawivawe unutra{weg organa hirur{kim putem. 2. ispadawe organa kroz naprslu ranu nakon operacije. eviscerisati, evisceri{em i eviscerirati, evisceriram, 3. l. mn. evisceriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. eviscerare, prema viscera utrobaŠ med. rase}i, rasecati trbuh, (iz)vaditi utrobu.

evlad evlad, evlada m ‰tur. evlat od ar. awlad, walad deteŠ pokr. dete, porod, potomstvo. evladsuz, -a m ‰v. evladŠ pokr. onaj koji nema dece, bezdetan ~ovek ili nerotkiwa. evlek, -a m ‰tur. evlekŠ pokr. mera za povr{inu (oko 230 kv. metara), ~etvrtina dunuma (v.). evlija, -e m ‰tur. evliya od ar. awliya’, waliyyŠ sveti ~ovek, svetac; pravednik. evnuh, -a m, mn. evnusi, gen. mn evnuha ‰gr~. eunouchos ~uvar krevetaŠ 1. ist. kastrirani ~uvar harema. 2. a. kastrirani mu{karac, u{kopqenik. b. fig. ~ovek nesposoban za stvarala~ki rad, duhovni u{kopqenik. evnuhoid, -ida m ‰v. evnuh, -oidŠ med. osoba s nedovoqno razvijenim funkcijama polnih `lezda. evnuhoidizam, -zma m ‰v. evnuhoid, -izamŠ med. stawe prouzrokovano oboqewem ili nedovoqnim razvojem mu{kih polnih organa, s pojavama koje prate takvo stawe (visoki glas, nedostatak maqavosti i sl.). evokativan, -vna, -vno ‰v. evokacijaŠ koji izaziva evokacije, koji budi uspomene ili ose}awa; izazovan, uzbudqiv. evokator, -a m ‰v. evokacijaŠ onaj koji ne{to evocira. evokacija, -e ` ‰lat. evocatio, prema evocare dozvatiŠ 1. oìvqavawe, izazivawe u svesti slike ~ega, uspomene na ne{to, prise}awe, predo~avawe. 2. prizivawe duhova, spiritisti~ki ~in. evolventa, -e ` ‰lat. (linea) evolvens od evolvere razvijati, odmotavatiŠ geom. kriva linija koju opisuje ta~ka tangente druge osnovne krive (evolute) kada se ova kotrqa po tangenti bez klizawa. evolvirati, svr{. i nesvr{. = evoluirati (v.). evoluirati, evoluiram, 3. l. mn. evoluiraju = evolvirati, evolviram, 3. l. mn. evolviraju svr{. i nesvr{. ‰fr. evoluer, lat. evolvere razvijati, odmotavatiŠ 1. razvijati se, postupno se mewati, usavr{avati se. 2. biol. sticati nove oblike i osobine u procesu evolucije. 3. mewati mi{qewe tokom vremena. evoluta, -e ` ‰lat. (linea) evoluta od evolvere razvijati, odmotavatiŠ geom. kriva linija koja

evroatlantski spaja sredi{ta zakrivqenosti druge krive (evolvente). evolutivan, -vna, -vno ‰v. evolucija, evoluiratiŠ koji se odnosi na evoluciju, koji se razvija putem evolucije, postepenim prelazom iz jednog oblika u drugi; razvojni. evolucija, -e ` ‰lat. evolutio, prema evolvere razvijati, odmotavatiŠ 1. postepeni razvoj, postanak vi{eg i sloènijeg iz nièg i prostijeg, postupni prelaz iz jednog stawa u drugo, razvitak, napredak. 2. biol. po Darvinovoj teoriji, postanak novih biqnih i ìvotiwskih vrsta iz ranijih putem prirodnog odabirawa, pri ~emu opstaju one vrste koje su zahvaquju}i mutacijama boqe prilago|ene okolini; supr. devolucija. evolucioni, -a, -o i evolucijski, -a, -o ‰v. evolucijaŠ koji se odnosi na evoluciju, koji se zasniva na evoluciji, evolutivan. y evoluciona eskadra voj. flota koja ~esto mewa poloàj da bi se za{titila od napada ili da bi iznenadila neprijateqa; evolucioni poredak voj. kretawe jedinica u sferi neprijateqskog osmatrawa s ciqem da se prikrije vlastiti raspored, smawe gubici i da se jedinica lak{e razvije za borbu. evolucionizam, -zma m ‰v. evolucijaŠ 1. filozofska ili nau~na doktrina ~iju osnovu ~ini u~ewe o evoluciji. 2. biol. verovawe u razvoj biqnih i ìvotiwskih vrsta putem evolucije, po Darvinu. evolucionist(a), -e m, mn. evolucionisti ‰v. evolucijaŠ pristalica, sledbenik evolucionizma. x evolucionisti~ki. evocirati, evociram, 3. l. mn. evociraju svr{. i nesvr{. ‰lat. evocareŠ 1. izaz(i)vati, oìveti, oìvqavati u svesti, u se}awu ne{to ili nekoga. 2. pozivati, okupqati. evro- ‰prema Evropa, evropskiŠ kao prvi deo sloènica zna~i Evropa, evropski. evro, -a m mn. evri, gen. mn. evra ‰prema Evropa, evropskiŠ osnovna jedinica zajedni~ke evropske valute, zvani~no uvedene 1999. godine. evroatlantski, -a, -o ‰v. evro-Š koji se odnosi i na Evropu i na zemqe Severne i Ju`ne Amerike. y evroatlantske integracije pol. savezi ili unije dràva u kojima se nalazi ve-

407

evrodolar }ina razvijenih evropskih zemaqa (Evropska unija), SAD i Kanada. evrodolar, -a m ‰v. evro-, dolarŠ bank. ameri~ki dolar u prometu izvan SAD. x evrodolarski. evrokomunizam, -zma m ‰v. evro-, komunizamŠ pol. izraz stvoren sedamdesetih godina HH veka za politiku komunisti~kih partija u zemqama zapadne Evrope, koje su teìle da razvijaju socijalizam u skladu sa specifi~nim uslovima svojih zemaqa, nezavisno od Sovjetskog Saveza. x evrokomunisti~ki. evrokratija, -e ` ‰v. evro-, -kratijaŠ pol. 1. politi~ka klasa koja deluje u pravcu ja~awa Evrope kao celine i zajedni~kog evropskog trì{ta. 2. te`wa ka politi~koj prevlasti Evropske zajednice nad pojedinim dràvama. x evrokratski. Evropa, -e ` ‰gr~. Europe u gr~koj mitologiji qubavnica boga ZevsaŠ 1. kontinent izme|u Azije i Atlantskog okeana. 2. astron. ~etvrti po veli~ini Jupiterov satelit. evropeizam, -zma m ‰gr~. Europaios evropski, v. -izamŠ 1. ono {to je svojstveno za evropsku civilizaciju, kulturu, evropske jezike i sl. 2. te`wa ka kulturnom i privrednom ujediwewu evropskih zemaqa. 3. lingv. re~ ili oblik koji se javqa u ve}ini evropskih jezika. evropeizacija, -e ` ‰gr~. Europaios evropski, v. -izacijaŠ uvo|ewe evropske kulture i obi~aja, evropeizirawe. evropeizovati, -zujem i evropeizirati, evropeiziram, 3. l. mn. evropeiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. evropeizacijaŠ (u)~initi da ne{to ili neko stekne, prihvati evropske osobine (u na~inu ìvota, kulturi, umetnosti i sl.). evropejac, -jca m (`. Evropejka, dat. Evropejki) ‰lat. Europaeus od gr~. EuropaiosŠ 1. stanovnik Evrope, Evropqanin; ~ovek ro|en u Evropi. 2. evropski vaspitana osoba, ~ovek evropske kulture. evropijum v. europijum. evropski, -a, -o ‰v. EvropaŠ 1. koji se odnosi na Evropu, koji pripada Evropi. 2. koji odgovara evropskim obi~ajima, evropskoj civilizaciji i standardu ìvota. y Evropska unija politi~ko-ekonomski savez koji okupqa ve}inu

408

egalizir evropskih dràva, osnovan ugovorom u Mastrihtu 1993. godine namesto dotada{we Evropske zajednice. evroskeptik, -a m, mn. evroskeptici ‰v. evro-, skeptikŠ pol. onaj koji ne veruje u uspeh i potrebu udruìvawa evropskih zemaqa u Evropsku Uniju. evroskepticizam, -zma m ‰v. evro-, skepticizamŠ skepti~an stav prema Evropskoj Uniji odnosno naporima za weno pro{irewe. evrotrì{te, -a s ‰v. evro-Š ekon. zajedni~ko trì{te zemaqa ~lanica Evropske Unije. evrocentrizam, -zma m ‰v. evro-, centarŠ shvatawe po kojem je Evropa centar svetske civilizacije. evrocentri~an, -~na, -~no ‰v. evro-, centarŠ veruje u evrocentrizam, koji Evropu stavqa u centar svetskih zbivawa. evulzija, -e ` ‰lat. evulsio, prema evellere ~upatiŠ ~upawe, prisilno va|ewe. evharistija, -e ` ‰gr~. eucharistia, v. eu-, charis zahvalnostŠ rel. 1. (u ranohri{}ansko doba) molitva zahvalnica pre osve}ivawa hleba i vina prilikom pri~e{}ivawa. 2. pri~e{}e kao sveta tajna; pretvarawe hleba i vina u telo i krv Isusovu. evharistijski, -a, -o = evharisti~ki, -a, -o ‰v. evharistijaŠ koji se odnosi na evharistiju, pri~esni. evharistika, -e `, dat. i lok. evharistici ‰v. evharistijaŠ u~ewe o evharistiji i o proslavi tajne ve~ere. evharisti~ki v. evharistijski. egal prid. indekl. i pril. ‰fr. egal od lat. aequalisŠ fam. 1. prid. ravan, jednak. 2. pril. ravno, jednako, svejedno. egalizacija, -e ` ‰fr. egalisation, v. egaliziratiŠ izjedna~avawe, izravnavawe. egalizacioni, -a, -o ‰v. egalizacijaŠ koji se odnosi na egalizaciju. y egalizacioni fond bank. fond namewen ujedna~avawu dobitaka i gubitaka u spoqnoj trgovini nastalih zbog razlike u cenama ili valutnim kursevima. egalizir, -ira m ‰v. egaliziratiŠ voj. uzana traka na pantalonama i rukavima oficirske uniforme koja sluì za oznaku roda vojske.

egalizirati egalizirati, egaliziram, 3. l. mn. egaliziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. egalisieren od fr. egaliserŠ izjedna~iti, izjedna~avati, ujedna~iti, ujedna~avati (po pravima, kvalitetu i sl.). egalizirka, -e ` ‰v. egaliziratiŠ meh. izravnavawe, proces mehani~ke obrade. egalizirke, -i ` mn. ‰nem. Egalisierschere v. egalizirati, Schere makazeŠ posebne frizerske makaze za izravnavawe kose. egalitarizam, -zma m ‰fr. egalite jednakostŠ ideja o ostvarivawu potpune dru{tvene, ekonomske i politi~ke jednakosti me|u qudima. pol.

egbe v. hegbe. egbexija v. hegbexija. egedati, -am nesvr{. ‰v. egedeŠ pokr. zast. svirati, guditi na egedama. egeda{, -a{a, vok. egeda{u ‰v. egedeŠ pokr. zast. svira~ na egedama, violinista. egede, egeda ` mn. ‰ma|. hegduŠ pokr. zast. violina. egejski, -a, -o ‰gr~. Aigeus EgejŠ koji se odnosi na Egejsko more ili oblast oko wega. y egejska kultura ist. naziv za predgr~ke kulture na podru~ju kasnijih gr~kih zemaqa, naro~ito u bronzano doba (Mikena, Krit i dr.). egendija, -e ` ‰tur. egindi, egintiŠ pokr. pra{ina ili strugotina od metala. egerija, -e ` ‰lat. EgeriaŠ 1. (Egerija) mitol. nimfa koja je savetovala Numu Pompilija, po predawu drugog kraqa starog Rima. 2. fig. èna koja pomaè svojim savetima; èna koja inspiri{e nekog mu{karca, ob. pisca ili umetnika; up. muza (2). egza = evza (v.). egzabajt, -a m ‰engl. exabyte Š ra~. koli~ina informacija obima 1018 bajtova. egzaktan i egzaktan, -tna, -tno ‰lat. exactus ta~anŠ koji potpuno odgovara stvarnosti, ta~an, precizan. y egzaktne nauke nauke koje svoje probleme re{avaju putem merewa i eksperimenata, na osnivu ta~no utvr|enih zakona (matematika, fizika, hemija, astronomija). egzaktnost, -osti ` ‰v. egzaktanŠ svojstvo onoga {to je egzaktno, ta~nost, ispravnost, odre|enost.

egzacerbacija egzaktor, -a m ‰lat. exactor prema exigere potraìvatiŠ trg. 1. zvani~ni izvr{ilac sudskih i zvani~nih odluka, napla}iva~. 2. sopstvenik menice, onaj kod koga se nalazi menica. egzalija = evzalija (v.). egzaltacija, -e ` ‰lat. exaltatio, prema exaltare podi}iŠ 1. veliko uzbu|ewe, zanos, ushi}enost, razdraganost. 2. uzdizawe na vi{i poloàj, npr. ustoli~ewe pape. egzaltiran, -a, -o ‰lat. exaltare podi}i, v. egzaltacijaŠ 1. prenagqen u pona{awu, prenapet, fanati~an. 2. proèt egzaltacijom, preterano uzbu|en, zanesen. egzaltirati, egzaltiram, 3. l. mn. egzaltiraju svr{. i nesvr{. ‰v. egzaltacijaŠ dovesti, dovoditi u stawe egzaltacije, preterano uzbuditi, uzbu|ivati, ushititi, ushi}ivati. egzamen, -a m ‰lat. examenŠ neob. 1. provera ne~ijeg znawa, ispit. 2. pregled, ispitivawe. egzaminand, -a m ‰lat. examinandus prema examinare ispitatiŠ onaj koji polaè ispit, ispitanik. egzaminator, -a m ‰lat. examinator prema examinare ispitatiŠ onaj koji postavqa pitawa na ispitu, ispitiva~. egzantem, -ema m ‰gr~. exanthema prema exanthein cvetatiŠ med. osip po koì, pojava crvenila, bubuqica, mehuri}a i sl. egzartikulacija, -e ` ‰v. eks-, lat. articulus ~lanak, ekstremitetŠ med. 1. i{~a{ewe, uganu}e. 2. hirur{ko odvajawe jednog uda u zglobu. egzarh i egzarh, -a m ‰gr~. exarchosŠ 1. ist. vojskovo|a, carski namesnik u Vizantiji. 2. crkv. u pravoslavnoj crkvi patrijar{ijski namesnik, episkop kojem je patrijarh ustupio deo svojih prava; poglavar odre|ene crkvene oblasti ili samostalne crkve. egzarhat, -ata m ‰nlat. exarchatus, v. egzarhŠ 1. zvawe, dostojanstvo i delokrug egzarha. 2. oblast kojom upravqa egzarh.

ist., crkv.

egzarhija, -e ` ‰v. egzarhŠ crkv. (nacionalna) crkva na ~ijem je ~elu egzarh. egzacerbacija, -e ` ‰nlat. exacerbatio, prema lat. exacerbare razqutitiŠ med. pogor{awe u toku bolesti, poja~avawe simptoma.

409

egzegeza egzegeza, -e i egzegeza, -e ` ‰gr~. exegesis vo|ewe, razlagaweŠ kriti~ko izlagawe, obja{wewe, tuma~ewe nekog teksta (naro~ito biblijskog). egzeget, -eta m ‰gr~. exegetes, v. egzegezaŠ onaj koji tuma~i, obja{wava neke tekstove (obi~no Bibliju). egzedra, -e ` ‰gr~. exedra stolicaŠ arhit. 1. u starim gr~kim i rimskim ku}ama, polukru`ni prostor za razgovor i zabavu. 2. u crkvenoj arhitekturi polukru`ni zavr{etak la|e; apsida (v.), oltarska ni{a. egzekvatura, -e ` ‰lat. exequaturaŠ 1. dipl. saglasnost vlade da akreditovani konzul strane dràve moè vr{iti svoje funkcije; up. agreman. 2. ist. vladarska potvrda papskih bula. egzekvije, egzekvija ` mn. ‰lat. exsequiae, prema exsequi ispratitiŠ pogreb, sprovod; skup pogrebnih obreda. egzekvirati, egzekviram, 3. l. mn. egzekviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. exequi, exsequi izvr{itiŠ napla}ivati nekome dug i druge da`bine egzekucijom; up. egzekutirati (2). egzekutiva, -e ` ‰nlat. executiva, v. egzekucijaŠ 1. izvr{na vlast. 2. izvr{na, operativna slu`ba. egzekutivan, -vna, -vno ‰nlat. executivus, v. egzekucijaŠ 1. koji se odnosi na egzekutivu, izvr{ni. 2. koji se odnosi na egzekuciju, prinudan, prisilan. egzekutirati, egzekutiram, 3. l. mn. egzekutiraju svr{. i nesvr{. ‰v. egzekucijaŠ 1. izvr{iti, izvr{avati sudsku presudu (prisilnom naplatom duga, zaplenom imovine zaduènog i sl.), egzekvirati. 3. izvr{iti, izvr{avati smrtnu kaznu, pogubiti, smaknuti. egzekutor, -a m ‰lat. exsecutor, v. egzekucijaŠ 1. izvr{ilac sudske presude. 2. izvr{ilac smrtne kazne, xelat, krvnik. egzekucija, -e ` ‰lat. exsecutio, prema exsequi izvr{iti, sprovestiŠ 1. izvr{ewe, izvr{avawe, sprovo|ewe. 2. izvr{avawe sudske ili administrativne odluke prinudnim merama (prisilna naplata duga, zaplena imovine zaduènog i sl.). 3. izvr{ewe smrtne kazne, pogubqewe. egzem v. ekcem.

410

egzibicija egzemplar, -ara m ‰lat. exemplar prema exemplum primerŠ primerak, uzorak; pojedina~ni otisak. egzemplaran, -rna, -rno ‰lat. exemplaris prema exemplum primerŠ 1. koji sluì kao primer, primeran, uzoran. 2. koji sluì za opomenu, zastra{ivawe radi odvra}awa od sli~nih dela (egzemplarna kazna). egzemplifikativan, -vna, -vno ‰v. egzemplifikovatiŠ naveden primera radi. egzemplifikacija, -e ` ‰nlat. exemplificatio, v. egzemplifikovatiŠ navo|ewe primera, dokazivawe pomo}u primera. egzemplifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. (i egzemplificirati, egzemplificiram, 3. l. mn. egzemplificiraju) ‰nlat. exemplificare prema exemplum primerŠ navoditi primere, dokazivati, obja{wavati primerima. egzempcija, -e ` ‰lat. exemptio, prema eximere izuzetiŠ izuze}e, osloba|awe od neke du`nosti, obaveze. egzenteracija, -e ` ‰v. eks-, gr~. enteron utrobaŠ med. hirur{ko va|ewe utrobe, unutra{wih organa. egzereza, -e ` ‰gr~. exairesis va|eweŠ med. operacija kojom se iz qudskog organizma odstrawuje ono {to je strano, suvi{no ili {tetno. egzercir, -a i egzercir, -ira m (nepr. egzecir/egzecir, ergzecir/ergzecir) ‰austr. nem. Exerzier od lat. exercere ve`batiŠ uve`bavawe vojnika, izvo|ewe vojnih ve`bi. egzercirati, egzerciram, 3. l. mn. egzerciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. exerzieren od lat. exercere ve`batiŠ 1. obu~avati u vojnim ve{tinama, ve`bati. 2. vr{iti vojne ve`be, u~iti se vojnim ve{tinama, uve`bavati se. egzercirmajstor, -a m ‰nem. ExerziermeisterŠ ist. (u Austrougarskoj) podoficir koji s vojnicima izvodi vojne ve`be. egzercirplac, -a, mn. egzercirplaci/egzercirplacevi ‰nem. ExerzierplatzŠ vojno ve`bali{te na otvorenom. egzecir i egzecir nepr. v. egzercir i egzercir. egzibicija, -e ` (mawe obi~no ekshibicija, -e) ` ‰lat. exhibitio, prema exhibere pokazivatiŠ 1. demonstrirawe neke ve{tine, prikazi-

egzibicioni vawe, izvo|ewe ne~ega. 2. sp. egzibiciono takmi~ewe (v.). egzibicioni, -a, -o (mawe obi~no ekshibicioni, -a, -o) ‰v.egzibicijaŠ koji se odnosi na pokazivawe neke ve{tine. y egzibiciono takmi~ewe nastup vrhunskih sportista pred publikom samo radi pokazivawa ve{tine, bez bodovawa i klasifikacije. egzibicionizam, -zma (mawe obi~no ekshibicionizam, -zma) m ‰v. egzibicijaŠ 1. sklonost egzibicijama, izvo|ewe ne~ega radi demonstrirawa neke ve{tine. 2. psih. seksualna nastranost koja se ispoqava u pokazivawu polnih organa osobama suprotnog pola. egzibicionist(a), -e m, mn. egzibicionisti (mawe obi~no ekshibicionist(a), -e) ‰v. egzibicionizamŠ 1. ~ovek koji je sklon egzibicionizmu. 2. seksualno nastrana osoba koja voli da se razgoli}uje pred osobama suprotnog pola. egzil, -a i egzil, -ila m ‰lat. exiliumŠ 1. prisilni ili dobrovoqni boravak van domovine, progonstvo, izgnanstvo. 2. mesto progonstva ili boravka u inostranstvu. egzistentan, -tna, -tno i egzistentan, -tna, -tno ‰v. egzistiratiŠ koji postoji, postoje}i; stvaran, realan. egzistencija, -e ` ‰lat. existentia prema existere postojatiŠ 1. postojawe, bivstvovawe, ìvot. 2. na~in ìvota, odràvawe ìvota, preìvqavawe, opstanak (boriti se za egzistenciju). egzistencijalan, -lna, -lno ‰v. egzistencijaŠ koji se odnosi na egzistenciju, koji se zasniva na egzistenciji; koji se odnosi na preìvqavawe, opstanak. y egzistencijalni sud filoz. vrsta suda kojim se izri~e postojawe ~ega; egzistencijalna psihologija psiholo{ki postupak zasnivan na opisivawu, klasifikaciji i analizi unutarwih doìvqaja; egzistencijalni minimum najmawi prihod potreban pojedincu ili porodici za preìvqavawe. egzistencijalizam, -zma m ‰v. egzistencijaŠ 1. skup novijih filozofskih u~ewa (Kjerkegor u XIX veku, Jaspers, Hajdeger i drugi u HH veku) koja nagla{avaju prednost egzistencije nad esencijom. 2. pravac u francuskoj kwièv-

egzon nosti HH veka (Sartr, Kami, Merlo-Ponti) zasnovan na egzistencijalisti~koj filozofiji. egzistencijalist(a), -e m (` egzistencijalistkiwa) ‰v. egzistencijalizamŠ pristalica, sledbenik egzistencijalizma. egzistencijalisti~ki, -a, -o ‰v. egzistencijalizamŠ koji se odnosi na egzistencijalizam ili na egzistencijaliste. y egzistencijalisti~ka filozofija. egzistirati, egzistiram, 3. l. mn. egzistiraju nesvr{. ‰lat. exsistere, v. egzistencijaŠ 1. postojati, ìveti. 2. odràvati se u ìvotu, preìvqavati. egzitus, -a m ‰lat. exitus izlazakŠ 1. med. smrtni ishod, smrt. 2. ishod, krajwi rezultat. egzo-, ekso- ‰gr~. exo-Š prvi deo sloènice u zna~ewu spoqni, van-, izvan-. egzobiologija, -e ` ‰v. egzo-, biologijaŠ disciplina koja prou~ava mogu}nosti postojawa ìvih organizama izvan Zemqe. egzogamija, -e ` ‰v. egzo-, -gamijaŠ antrop. obaveza uzimawa ène izvan plemena, izvan uè zajednice. egzogen, -a, -o i egzogen, -a, -o ‰v. egzo-, -genŠ koji je spoqa{weg porekla, koji je stvoren na osnovu spoqnih faktora; supr. endogen. y egzogeni procesi geol. procesi koji se odigravaju na povr{inskim delovima Zemqine kore kao rezultat delovawa mora, gle~era, vodenih tokova, atmosferskih uticaja i sl. egzodinamika, -e `, dat. i lok. egzodinamici ‰v. egzo-, dinamikaŠ grana geologije koja prou~ava delovawe spoqnih sila na promenu Zemqine kore. x egzodinami~ki. egzodus, -a m ‰lat. exodus od gr~. exodos izlazak, ishodŠ 1. izlazak Izraelaca iz egipatskog ropstva. 2. (Egzodus) u Bibliji, Druga kwiga Mojsijeva, Izlazak. 3. dobrovoqni ili prisilni odlazak iz nekog kraja ili iz zajednice; masovni odlazak izbeglica. egzokrin i egzokrin, -a, -o ‰v. egzo-, gr~. krinein lu~itiŠ fiziol. koji je sa spoqa{wim lu~ewem; supr. endokrin. egzon, -ona m ‰v. egzo-Š biol. deo gena koji nosi informaciju; prilikom sinteze proteina odre|uje redosled aminokiselina.

411

egzonarteks egzonarteks, -a m ‰v. egzo-, narteksŠ arhit. spoqa{wi narteks, spoqna priprata, natkriveni trem pred crkvom. egzonim, -a i egzonim, -ima m ‰v. egzo-, -onimŠ lingv. naziv nekog mesta druga~iji od onoga u zemqi kojoj pripada (npr. na{e Be~ prema nema~kom Wien). egzorbitantan, -tna, -tno ‰lat. exorbitans prema exorbitare si}i s putaŠ preteran, neumeren, prekomeran. egzordijum, -a m (i egzordij, -a) m ‰lat. exordiumŠ uvodni deo besede, uvod. egzorcizam, -zma m ‰gr~. exorkismos zakliwaweŠ verski ili magijski postupak isterivawa zlih duhova iz ~oveka; isterivawe |avola. egzorcist(a), -e m, egzorcisti ‰srlat. exorcista od gr~. exorkistes onaj koji zakliweŠ 1. onaj koji isteruje zle duhove iz ~oveka, isteriva~ |avola. 2. u katoli~koj crkvi, pripadnik tre}eg od ~etiri nià sve{teni~ka reda, s pravom da obavqa egzorcizme. egzorcisti~ki, -a, -o ‰v. egzorcizamŠ koji se odnosi na egzorcizam ili egzorciste. egzosmoza, -e ` ‰v. egzo-, osmozaŠ biol. proces prodirawa te~nosti iz }elije u okolno tkivo; up. endosmoza. egzostoza, -e ` ‰v. egzo-, gr~. osteon kostŠ med. dobro}udni tumor na povr{ini kosti. egzosfera, -e ` ‰v. egzo-, -sferaŠ geogr. spoqa{wi sloj atmosfere iznad 800 km, s vrlo retkim vazduhom. egzoterik, -a m, mn. egzoterici ‰v. egzoteri~anŠ laik koji je upu}en u najvi{e tajne neke zajednice. egzoteri~an ‰gr~. exoterikos spoqni, jednostavanŠ namewen javnosti, svima pristupa~an, otvoren; supr. ezoteri~an. egzoterman v. egzotermi~an. egzotermi~an, -~na, -~no = egzotermi~ki, -a, -o ‰v. egzo-, termo-Š fiz. koji je propra}en razvijawem toplote, pri kome se osloba|a toplota; supr. endotermi~an y egzotermi~ka reakcija hemijski proces koji se odvija uz osloba|awe toplote. egzotizam, -zma, gen. mn. egzotizama ‰v. egzoti~anŠ 1. svojstvo onoga {to je egzoti~no, egzoti~nost, egzotika. 2. sklonost prema egzo-

412

egidono{a ti~nim pojavama i stvarima. 3. lingv. re~ iz dalekog ili malo poznatog vanevropskog jezika, primqena naj~e{}e preko jezika posrednika. egzotika, -e dat. egzotici ` ‰v. egzoti~anŠ 1. ono {to pripada dalekim, malo poznatim zemqama. 2. ono {to je po ne~emu zanimqivo, intrigantno, neobi~no. egzoti~an, -~na, -~no ‰gr~. exotikos spoqa{wi, straniŠ 1. koji poti~e iz dalekih, nedovoqno poznatih zemaqa (odelo, predmeti, na~in ìvota, obi~aji i sl.). 2. koji se odlikuje ne~im neobi~nim, nesvakida{wim; tu|, dalek, stran. egzoti~nost, -osti ` ‰v. egzoti~anŠ svojstvo onoga {to je egzoti~no, egzotika. egzotoksin, -ina m ‰v. egzo-, toksinŠ hem. otrovna materija koja se {iri iz bakterije u tkivo doma}ina i koja je u stawu da izazove stvarawe antitela. egzotropija, -e ` ‰v. egzo-, -tropijaŠ med. otklon oka prema spoqa{woj strani, divergentni strabizam, razrokost. egzoftalmus, -a m ‰v. egzo-, gr~. ophthalmos okoŠ med. buqavost, ispadawe o~ne jabu~ice iz o~ne dupqe usled zapaqewa ili bolesti. egzocitoza, -e ` ‰v. egzo-, gr~. kytos {upqinaŠ fiziol. izbacivawe suvi{nih ostataka iz }elije. egzuberantan, -tna, -tno ‰lat. exuberans od exuberare obilovatiŠ 1. koji se javqa u velikom broju ili velikoj koli~ini; obilan, bujan, izda{an. 2. preteran, prenagla{en u izraàvawu, bombasti~an, pateti~an. egzul, -ula m ‰lat. exulŠ izgnanik, prognanik. egzultacija, -e ` ‰lat. exultatioŠ razdraganost, ushi}ewe, odu{evqewe. egzulceracija, -e ` ‰v. eks-, srlat. ulcer ulkusŠ med. stvarawe ~ira na koì ili sluzokoì. egida, -e ` ‰gr~. aigisŠ 1. u starogr~koj mitologiji Zevsov i Atenin {tit. 2. fig. pokroviteqstvo, za{tita, okriqe. egidono{a, -e m/` ‰v. egidaŠ mitol. onaj koji nosi egidu, {titono{a (odnosi se na Zevsa i Atenu).

egiptolog egiptolog, -a, mn. egiptolozi, gen. mn. egiptologa m ‰Egipat, v. -logŠ stru~wak za egiptologiju. egiptologija, -e ` ‰Egipat, v. -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem istorije, jezika i kulture starih Egip}ana. egiptolo{ki, -a, -o ‰v. egiptologijaŠ koji se odnosi na egiptologiju ili egiptologe. eglen, -a m, mn. egleni, gen. mn. eglena ‰tur. eglenmek zabavqati seŠ 1. razgovor, pri~awe, }askawe. 2. zabava, razonoda. eglendisati v. eglenisati. eglenisati, -i{em nesvr{. ‰v. eglenŠ 1. razgovarati u dokolici, }askati. 2. provoditi vreme u zabavi, zabavqati se. eglenxe, -eta s ‰tur. eglenceŠ v. eglen. eglenxija, -e m ‰tur. eglenci, v. eglenŠ govorqiv, re~it ~ovek, }eretalo, }askalo. ego, ega m ‰lat. ego jaŠ 1. psih. u psihoanalizi onaj deo psihi~kog mehanizma koji je nosilac svesti osobe, koji stupa u odnose sa spoqnim i unutra{wim svetom; up. id, super-ego. 2. li~nost, personalnost, samosvest (isticati svoj ‹ ). egoizam, -zma m ‰fr. egoisme, v. egoŠ sebi~nost, samoìvost, samoqubqe. egoist(a), -e m, mn. egoisti ‰fr. egoiste, v. egoŠ sebi~an, samoìv ~ovek, sebi~wak. egoisti~an, -~na, -~no ‰v. egoist(a)Š 1. sebi~an, samoìv. 2. koji je proèt egoizmom, koji ima karakter egoizma. egoisti~nost, -osti ` ‰v. egoist(a)Š egoisti~ne osobine i postupci, samoìvost. egolatrija, -e ` ‰v. ego, -latrijaŠ psih. kult samog sebe, samooboàvawe; preterana qubav prema samom sebi. egoman, -a m ‰v. ego, -manŠ psih. onaj koji je obuzet idejom veli~ine svoga ja i zna~ajem svoje li~nosti. egomanija, -e ` ‰v. ego, -manijaŠ psih. opsednutost samim sobom. egotizam, -zma m ‰fr. egotisme, v. egoŠ psih. jako izraèn egoizam; manija da se govori o sebi; shvatawe koje se upravqa samo ose}awem svoga œjaŒ i ima koren u pranagonu sopstvenog samoodràwa.

edenski egotist(a), -e m ‰v. egotizamŠ ~ovek koji se odlikuje egotizmom. egotisti~ki, -a, -o ‰v. egotizamŠ koji se odnosi na egotizam i egotiste. egocentrizam, -zma m ‰v. ego, centarŠ = egocentri~nost, -osti ` ‰v. egocentri~anŠ psih. nesposobnost sagledavawa situacije sa stanovi{ta drugih qudi, krajwi individualizam. egocentrik, -a, mn. egocentrici ‰v. egocentri~anŠ egocentri~na osoba. egocentri~an ‰v. ego, centarŠ psih. koji sebe smatra centrom sveta, koji sve prosu|uje sa svog stanovi{ta. egocentri~nost = egocentrizam (v.). egreta, -e ` ‰fr. aigrette bela ~apqaŠ 1. perjanica od perja bele ~apqe. 2. ukras za glavu opto~en dragim kamewem. Eda, -e ` ‰germ. EddaŠ kwi`. naziv dveju zbirki staroislandske kwièvnosti iz XIII veka, jedne u poeziji a druge u prozi, koje sadrè osnovne motive germanske mitologije. edamer, -a m ‰po holandskom gradu EdamŠ vrsta punomasnog tvrdog sira s crvenom korom. -edar, -edarski, -edrija ‰gr~. hedra osnovaŠ kao drugi deo re~i ozna~ava geometrijsko telo ome|eno sa vi{e mnogouglova (poliedar). edafobiont, -a m ‰v. edafon, biontŠ biol. stanovnik edafona. edafon, -a m, mn. -i ‰gr~. edaphos zemqa, tloŠ biol. zajednica ìvih bi}a (bakterija, algi, gqiva, insekata itd.) koje ìve u zemqi{tu. edba, -e ` ‰tur. etba’ od ar, atba’Š pokr. 1. svita, pratwa. 2. pristalice, sledbenici. edvantix, -a m ‰engl. advantage prednostŠ sp. u tenisu prvi poen posle djusa (v.), prednost. edem, -ema m ‰gr~. oidema oteklinaŠ med. nagomilavawe te~nosti u tkivu ili organima, vodeni otok. eden, -a m ‰hebr. ’edhenŠ 1. rel. zemaqski raj, rajski vrt u kome su po Starom zavetu ìveli Adam i Eva. 2. fig. predivno mesto, mesto najve}eg uìvawa. edenski, -a, -o ‰v. edenŠ koji pripada edenu, rajski, nebeski.

413

edeolo{ki edeolo{ki, -a, -o ‰gr~. aidoia stid, zazorŠ koji se odnosi na delove tela i na radwe koje nije pristojno pomiwati. edepsuz, -a m, mn. -i ‰tur. edepsiz od ar. adab vasitawe, tur. -siz bezŠ pokr. 1. nevaspitan, neuqudan ~ovek, prostak. 2. (kao prid. indekl.) nevaspitan, neuqudan. edepsuzluk, -a m, mn. edepsuzluci, gen. mn. edepsuzluka ‰tur. edepsizlik, v. edepsuzŠ pokr. nepristojnost, nevaspitanost, nevaqalstvo. edikt, -a m, mn. edikti, gen. mn. edikta ‰lat. edictum, prema edicere oglasiti, izre}iŠ 1. ist. u starom Rimu zakonska odluka koju je donosio dràvni poglavar (konzul odnosno imperator). 2. naredba, ukaz, zakon. edikula, -e ` ‰lat. aedicula dem. od aedes ku}aŠ 1. rel. ist. u anti~kim hramovima malo svetili{te, kapelica. 2. arhit. dekorativni predmet, gra|evina u obliku kapelice. edil, -ila m ‰lat. aedilisŠ vi{i ~inovnik u starom Rimu, zaduèn za gradske poslove i odràvawe reda. Edip, -a m ‰gr~. OidipousŠ mitol. sin tebanskog kraqa Laja, koji je u neznawu ubio sopstvenog oca i oènio se svojom majkom Jokastom: tema Sofoklove tragedije i mnogih drugih kwièvnih dela. y Edipov kompleks psih. podsvesna sklonost deteta da ose}a privrènost roditequ suprotnog pola i neprijateqstvo prema roditequ istog pola: po psihoanalizi moè biti izvor neuroza u kasnijem ìvotu; up. Elektrin kompleks. editovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. editŠ ra~. ure|ivati tekst na ra~unaru, dodavati, brisati, ispravqati, mewati tehni~ke karakteristike teksta i sl. editor, -a m ‰engl. editor, up. editovatiŠ ra~. program za ure|ivawe teksta na ra~unaru. editor, -a m ‰lat. editor prema edere izdavatiŠ 1. onaj koji izdaje {tampana dela, izdava~. 2. onaj koji priprema tekst za {tampu, urednik, redaktor. x editorski. edifikativan, -vna, -vno ‰v. edifikacijaŠ koji je vaspitnog, pou~nog karaktera. edifikacija, -e ` ‰lat. aedificatioŠ 1. moralno uzdizawe, odgajawe, pou~avawe. 2. neob. zidawe, gra|ewe.

414

ezopovski edicija, -e ` ‰lat. editio, prema edere izdatiŠ 1. {tampano delo, izdawe. 2. niz kwiga ili publikacija koje ~ine jednu celinu, biblioteka (2). edmemoar, -ara m ‰fr. aide-memoire prema aider pomo}i, memoire se}aweŠ 1. spis koji u saètom obliku sadrì najva`nije podatke o ne~emu i sluì kao podsetnik. 2. dipl. poluzvani~an akt koji jedna dràva upu}uje drugoj radi podse}awa na odre|ene ~iwenice. edukativan, -vna, -vno ‰v. edukacijaŠ koji sluì vaspitawu, obrazovawu, vaspitni, pou~an. edukator, -a m ‰lat. educator, v. edukacijaŠ vaspita~, pedagog; nastavnik, u~iteq. edukacija, -e ` ‰lat. educatioŠ obrazovawe, obu~avawe, {kolovawe; vaspitawe, odgoj. edukcija, -e ` ‰lat. eductio prema educere izneti, izvestiŠ 1. filoz. u sholasti~koj filozofiji, prelaz sa œpotencijeŒ na delo. 2. hem. izdvajawe lu~ewem. E-dur, -a m ‰v. durŠ muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton E. e`delije, e`delija = e`derlije, e`derlija ‰v. e`derŠ etnol. pokr. ukrasne metalne plo~ice i kop~e na ènskom pojasu i ode}i, u obliku zmajeva i zmija. e`der, -a m ‰tur. ejder od pers. e`der zmajŠ pokr. 1. a`daja (v.). 2. vrsta ènskog pojasa s ukrasnim motivom zmije ili zmaja. ezan, -ana m ‰tur. ezan od ar. edanŠ muslimanski poziv na molitvu koji mujezin upu}uje na arapskom jeziku. ezanta{, -a m ‰tur. ezan tas, v. ezan, ta{Š pokr. kamen na ulazu u xamiju s kojeg hoxa upu}uje ezan, ukoliko to ne ~ini s minareta. ezberleisati, -i{em svr{. ‰tur. ezberlemek od pers. ezber pam}eweŠ pokr. nau~iti ne{to od re~i do re~i, nau~iti napamet. ezberli pril. ‰tur. ezberle od ezberlemek, v. ezberleisatiŠ pokr. napamet. ezijet, -a m ‰tur. eziyet od ar. adiyyaŠ pokr. 1. vre|awe, uznemiravawe. 2. muka, tegoba. 3. onaj koji druge uznemirava, napast, dosada. ezijetiti, -im nesvr{. ‰v. ezijetŠ pokr. vre|ati, mu~iti, uznemiravati. ezopovski, -a, -o ‰gr~. AisoposŠ kwi`. koji je kao kod Ezopa, gr~kog basnopisca iz VI veka

ezoterija pre n. e.; koji je nalik na basnu, pou~an. y ezopovski jezik, ezopovski govor na~in izraàvawa kao u Ezopovim basnama, gde je pravi smisao prikriven alegorijama i simbolima. ezoterija, -e ` ‰v. ezoteri~anŠ 1. tajna nauka koju su stari filozofi prenosili samo uèm krugu svojih saradnika i u~enika. 2. ono {to je razumqivo samo posve}enima. ezoterik, -a m, mn. ezoterici, gen. mn. ezoterika i ezoteri~ar, -a ‰v. ezoteri~anŠ onaj koji je upu}en u tajna u~ewa; onaj koji se bavi ezoteri~nim pitawima. ezoteri~an, -~na, -~no ‰gr~. esoterikos unutra{wi, unutarwiŠ koji je namewen samo posve}enima, koji nije svakome pristupa~an; skriven, tajan, nerazumqiv za laike; supr. egzoteri~an. ezoteri~ar v. ezoterik. ezoteri~nost, -osti ` ‰v. ezoteri~anŠ osobina onoga {to je ezoteri~no, tajnost, nerazumqivost. ezofagektazija, -e ` ‰v. ezofagus, ektazijaŠ med. pro{irewe jedwaka. ezofagektomija, -e ` ‰v. ezofagus, ektomijaŠ med. operativno odstrawivawe jedwaka ili jednog wegovog dela. ezofagoskopija, -e ` ‰v. ezofagus, -skopijaŠ med. pregledawe unutra{wosti jedwaka pomo}u odgovaraju}ih instrumenata. ezofagus, -a m ‰gr~. oisophagosŠ anat. jedwak. eidetizam, -zma m ‰v. eidos, -izamŠ psih. sposobnost da se slike doìvqenog zadrè neko vreme u pam}ewu sa svim pojedinostima. eidetika, -e `, dat. eidetici ‰v. eideti~kiŠ psih. deo psihologije koji ispituje opaàwa i po~etni stepen obrazovawa predstava u ranom detiwstvu i kod primitivnih naroda. eideti~ki i eidetski, -a, -o ‰gr~. eidetikos, v. eidosŠ psih. koji se odnosi na lik i izgled, na mentalne slike vi|enih predmeta. eidolon, -a m ‰gr~. eidolon, v. idolŠ filoz. lik bez stvarnog postojawa, privi|ewe, prikaza; zabluda. eidos, -a m ‰gr~. eidosŠ vid, slika, lik, oblik, ideja. eis muz. ton E povi{en za pola stepena, po zvu~awu jednak tonu F.

ejxizam eisoptrofobija, -e ` ‰gr~. eisoptron ogledalo, v. fobijaŠ med. bolestan strah pred ogledalima. ejakulat, -ata m ‰lat. eiaculatum ono {to je izba~enoŠ fiziol. semena te~nost koja se izbacuje prilikom ejakulacije. ejakulator, -a m ‰v. ejakulacijaŠ onaj koji ejakulira; izbaciva~. ejakulacija, -e ` ‰lat. eiaculatio, prema eiaculari izbacitiŠ fiziol. refleksno izbacivawe semene te~nosti povezano sa orgazmom. y ejakulacija prekoks ‰lat. praecox preranŠ med. prerana ejakulacija, neposredno po zapo~iwawu ili u toku sno{aja. ejakulirati, ejakuliram, 3. l. mn. ejakuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. eiaculari izbacitiŠ fiziol. izbacivati, izbaciti semenu te~nost, spermu. ejalat, -ata m = ejalet v. ajalet. ejvala uzv. ‰tur. eyvallah od ar. iy wallahŠ pokr. 1. do vi|ewa, zbogom. 2. hvala, ba{ ti hvala. 3. tako je, ba{ tako. 4. ~estitam, bravo, svaka ~ast. ejdovale uzv. ‰tur. eyi dualeŠ pokr. zbogom; s bo`jim blagoslovom. ejektivan, -vna, -vno ‰v. ejektiratiŠ koji sluì izbacivawu, koji moè ne{to da izbaci. ejektirati, ejektiram, 3. l. mn. ejektiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. eiectus izba~en prema eiicere izbacitiŠ tehn. naglo izbaci(va)ti; izbaciti posebnim mehanizmom ili pomo}u eksplozivnog puwewa (npr. pilotsko sedi{te u slu~aju opasnosti). ejektor, -a m ‰v. ejektiratiŠ 1. sprava za crpqewe i usisavawe pare, plina ili te~nosti. 2. mehanizam koji nakon ispaqenog hica iz pu{ke ili drugog oru`ja automatski izbacuje praznu ~auru, izbaciva~. ejekcija, -e ` ‰lat. ejectio, prema eiicere izbacitiŠ prav. izbacivawe, proterivawe s poseda. ejluk, -a m ‰tur. eyilik, iyilik prema eyi dobarŠ pokr. dobro delo, dobro~instvo, dobrota, plemenitost. ejsadile = ejsahatile uzv. ‰tur. eyi saaatiyle u dobar ~asŠ pokr. pozdrav na rastanku, odgovor na ejdovale (v.). ejxizam, -zma m, mn. ejxizmi, gen. mn. ejxizama ‰engl. ageism od age starost, doba starosti, po

415

ekarter ugledu na racism rasizamŠ diskriminacija prema starijim qudima; nejednako tretirawe qudi na osnovu wihovih godina. ekarter, -a m ‰fr. ecarteur prema ecarter razdvajatiŠ med. instrument koji drì otvorenim ivice rane ili telesne otvore. ekvativ, -a m ‰lat. aequare izjedna~iti, uporeditiŠ lingv. pade`ni oblik u nekim jezicima ugrofinske grupe koji ozna~ava poredbeni odnos. ekvator, -a m ‰srlat. aequator, prema aequare izjedna~iti, uporeditiŠ geogr. zami{qena kru`na linija oko Zemqe koja je podjednako udaqena od oba Zemqina pola i koja Zemqu deli na severnu i ju`nu poluloptu, polutar. y magnetski ekvator linija koja spaja sve ta~ke na Zemqi u kojima je magnetna inklinacija jednaka nuli; nebeski ekvator ravan Zemqinog ekvatora pro{irena na prividnu nebesku sferu; termi~ki ekvator linija koja spaja mesta sa najvi{im godi{wim temperaturama na Zemqi. ekvatorijal, -ala m ‰v. ekvatorŠ ekvatorijalni teleskop. v. ekvatorijalan. ekvatorijalan, -lna, -lno ‰v. ekvatorŠ koji se odnosi na ekvator, koji pripada ekvatoru. y ekvatorijalne zemqe geogr. zemqe koje se nalaze u pojasu ekvatora; ekvatorijalna Afrika geogr. afri~ke zemqe u ekvatorskom pojasu; ekvatorijalni stepen geogr. geografska mera za duìnu (15 geografskih miqa ili 111,31 km); ekvatorijalni teleskop astron. teleskop sa dve osovine okretawa, jednom paralelnom osovini Zemqe a drugom normalnom na wu, {to omogu}ava pra}ewe nebeskih tela. ekvacija, -e ` ‰lat. aequatio izjedna~avaweŠ 1. log. tvrdwa kojom se uspostavqa jednakost izme|u dva pojma. 2. mat. jedna~ina. ekvestrika, -e `, dat. ekvestrici ‰lat. equester kowi~kiŠ jaha~ka ve{tina, naro~ito u cirkusima. ekvi- ‰lat. aequusŠ kao prvi deo sloènica zna~i jednak, isti. ekvivalen(a)t, -nta m, mn. ekvivalenti, gen. mn. ekvivalenata ‰v. ekvivalentanŠ ono {to ima jednaku vrednost kao i ne{to drugo, ono {to potpuno odgovara ~emu, {to moè da ga zameni; up. analogan, pandan.

416

ekvilibristi~ki ekvivalentan, -tna, -tno i ekvivalentan, -tna, -tno ‰klat. aequivalens prema aequivalere, v. ekvi-, valere vredetiŠ 1. koji je jednake vrednosti, jednakovredan. 2. geom. koji je iste povr{ine ili zapremine kao neka druga figura odnosno telo, ali nije istog oblika. ekvivalentnost, -osti i ekvivalencija, -e ` ‰v. ekvivalentanŠ ista, jednaka vrednost, izjedna~enost u pogledu vrednosti. ekvivalencija v. ekvivalentnost. ekvivokan, -kna, -kno ‰lat. aequivocusŠ koji ima dva zna~ewa, dvosmislen, sumwiv. ekvivokacija, -e ` ‰nlat. aequivocatio, v. ekvivokanŠ dvosmislenost, dvosmislica. ekvidi, ekvida m mn. ‰nlat. equidae, prema lat. equus kowŠ zool. porodica kopitara u koju spadaju kowi, mazge, magarci i zebre. ekvidistanta, -e ` ‰v. ekvidistantanŠ geom. prava koja u svim svojim ta~kama ima jednako odstojawe od druge prave. ekvidistantan, -tna, -tno ‰klat. aequidistans prema aequidistare v. ekvi-, distare biti udaqenŠ koji je na istom odstojawu od ~ega, podjednako udaqen od ~ega. ekvidistanc(ij)a, -e ` ‰v. ekvidistantanŠ podjednaka udaqenost od ~ega ili koga. ekvilibrizam, -zma m ‰v. ekvilibrijumŠ v. ekvilibristika. ekvilibrijum, -a m i ekvilibrij, -a m ‰lat. aequilibrium, v. ekvi-, libra vagaŠ ravnoteà, uravnoteènost, stabilnost. ekvilibrirati, ekvilibriram, 3. l. mn. ekvilibriraju svr{. i nesvr{. ‰v. ekvilibrijumŠ odràvati ravnoteù. ekvilibrist(a), -e ` ‰v. ekvilibrijumŠ cirkuski artist koji ume da drì predmete u ravnoteì; akrobata koji se odràva na uètu, trapezu i sl. ekvilibristika, -e, dat. ekvilibristici ` ‰v. ekvilibrist(a)Š 1. ve{tina odràvawa ravnoteè, ob. u cirkusu. 2. fig. ve{tina snalaèwa izme|u suprotstavqenih strana u politi~koj borbi. ekvilibristi~ki, -a, -o ‰v. ekvilibrist(a)Š koji se odnosi na ekvilibriste ili na ekvilibristiku.

ekvinocijalan ekvinocijalan, -lna, -lno ‰v. ekvinocijumŠ koji se odnosi na ekvinocijum. ekvinocijum, -a m i ekvinocij, -a ‰lat. aequinoctium, v. ekvi-, nox no}Š dva dana u godini kada su dan i no} jednako dugi, ravnodnevica. y jesewi ekvinocijum 23. septembar, prvi dan jeseni, prole}ni ekvinocijum 21. mart, prvi dan prole}a. ekviparirati, ekvipariram, 3. l. mn. ekvipariraju svr{. i nesvr{. ‰lat. aequiparareŠ izjedna~iti, izjedna~avati; da(va)ti istu vrednost jednom kao i drugom. ekvipolentan, -tna, -tno ‰lat. aequipollens, v. ekvi-, pollere biti jakŠ koji je iste vrednosti, iste va`nosti, istog zna~ewa; koji daje iste rezultate. ekvipolencija, -e ` ‰nlat. aequipollentia, v. ekvipolentanŠ 1. jednaka vrednost, va`nost, isto zna~ewe. 2. log. odnos izme|u dva suda koji su iskazani na razli~it na~in, ali zna~e isto. ekvipotencijalan, -lna, -lno ‰v. ekvi-, v. potencijalŠ koji ima isti potencijal. ekzibicija nepr. v. egzibicija. eki, -ija m ‰fr. ecuŠ (retko eku) nov~ana jedinica Evropske ekonomske zajednice 1979–1999 (zamewena evrom). ekiklema, -e ` ‰gr~. ekkyklema, prema kyklos to~akŠ pozor. u anti~kom gr~kom pozori{tu naprava u obliku odra na to~kovima, sli~na dana{woj rotacionoj pozornici. ekipa, -e i ekipa, -e ` ‰fr. equipeŠ 1. grupa stru~waka koji su okupqeni na jednom poslu ili radi izvr{ewa nekog zadatka. 2. sp. tim, sastav, postava. ekipa`, -aà m = ekipaà, -e ` ‰fr. equipageŠ 1. rasko{na ko~ija, elegantna kola s vi{e kowa i poslugom. 2. posada na brodu, u avionu, tenku i sl. 3. zast. zaprega sa opremom neke vojne jedinice; vojna komora. ekipiranost, -osti ` ‰v. ekipiratiŠ stawe potrebnih radnika ili stru~waka u nekoj ustanovi, popuwenost stru~wacima i osobqem. ekipirati, ekipiram, 3. l. mn. ekipiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. equiper, v. ekipaŠ opremiti, opremati snabde(va)ti potrebnim qudstvom ili stvarima; skupiti, skupqati, organizovati kao ekipu.

eklekti~an ekipni, -a, -o i ekipni, -a, -o ‰v. ekipaŠ koji se obavqa u ekipi, po ekipama, izme|u ekipa. y ekipni sportovi sp. sportovi u kojima se takmi~e iskqu~ivo ekipe, timovi sportista, a ne pojedinci (fudbal, ko{arka, odbojka, rukomet i sl.); ekipno takmi~ewe sp. takmi~ewe u kome sa svake strane u~estvuje vi{e sportista organizovanih u ekipe, timove. eklampsija, -e ` ‰gr~. eklampsis sevaweŠ med. bolesno stawe koje se ispoqava gr~ewem mi{i}a i gubqewem svesti, naj~e{}e kod trudnica. eklatantan, -tna, -tno ‰fr. eclatant prema eclater blistatiŠ jasan, lako uo~qiv, o~igledan; neosporan, nepobitan ( ‹ primer). eklezija, -e i eklezija, -e ` ‰gr~. ekklesiaŠ ist. 1. u staroj Gr~koj narodna ili vojni~ka skup{tina. 2. verska zajednica, crkvena op{tina, crkva. eklezijarh, -a m, mn. eklezijarsi, gen. mn. eklezijarha ‰v. eklezija, -arhŠ rel. stare{ina crkve, onaj koji se stara o redu bogosluèwa u pravoslavnoj crkvi. eklezijast, -a m ‰gr~. ekklesiastes ~lan skup{tine, v. eklezijaŠ 1. sve{tenik, propovednik. 2. (Eklezijast) Kwiga propovednikova (u Starom zavetu). eklezijastika, -e `, dat. eklezijastici ‰v. eklezijaŠ crkveno u~ewe, crkvene stvari, crkveni poslovi. eklezijasti~ki, -a, -o ‰v. eklezijaŠ crkveni, duhovni, sve{teni~ki. ekleziologija, -e ` ‰v. eklezija, -logijaŠ teol. nauka koja prou~ava istoriju i organizaciju crkve. x ekleziolo{ki. eklektik, -a m, mn. eklektici, gen. mn. eklektika i eklekti~ar, -a ‰gr~. eklektikos koji bira, prema eklegein odabratiŠ onaj koji je eklekti~an; onaj koji se sluì razli~itim i raznovrsnim izvorima. eklekticizam, -zma m = eklektika, -e ` ‰v. eklektikŠ stvarawe nekog sistema, celine odabirawem raznorodnih elemenata iz drugih sistema; mehani~ko spajawe razli~itih, pa i protivre~nih ideja. eklekti~an, -~na, -~no ‰v. eklektikŠ a. koji sa raznih strana uzima sve ono {to mu se ~ini

417

eklekti~ar dobro. b. nedovoqno originalan, koji nema sopstvene ideje. eklekti~ar v. eklektik. eklekti~ki, -a, -o ‰v. eklektikŠ koji se odnosi na eklekticizam i eklekti~are. ekler, -a m (uob. ekler) ‰fr. eclairŠ vrsta malog, duguqastog kola~a puwenog kremom i prelivenog ~okoladom. eklesijarh = eklezijarh (v.). eklipsa, -e ` ‰gr~. ekleipsis izostavqaweŠ 1. astron. prividno i{~ezavawe nebeskog tela usled zaklawawa drugim telom, pomra~ewe. 2. fig. pad u zaborav, propadawe, nestajawe. 3. med. prolazna nesvestica, nemo}. ekliptika, -e `, dat. ekliptici ‰srlat. ecliptica od gr~. ekleiptikos, up. eklipsaŠ astron. 1. krug po kome se Sunce prividno kre}e po nebeskoj sferi u toku godine. 2. ravan u kojoj leì putawa Zemqe oko Sunca. eklipti~ki. eklisijarh = eklezijarh (v.). ekloga, -e i ekloga, -e ` ‰gr~. ekloge izbor, biraweŠ 1. kwi`. vrsta pastirske idili~ne pesme. 2. muz. instrumentalna kompozicija idili~nog karaktera. ekmek, -a m ‰tur. ekmek, etmekŠ pokr. hleb. ekmek~ija = ekmexija (v.). ekmexija, -e m = ekmek~ija, -e m ‰tur. ekmekci, v. ekmekŠ pokr. pekar. ekmexinica, -e ` ‰v. ekmexijaŠ pokr. pekara. eko- ‰skr. od ekologija, ekolo{kiŠ kao prvi deo novijih sloènica ozna~ava ono {to je u vezi s ekologijom. ekobrod, -a, mn. ekobrodovi ‰v. eko-, brodŠ brod namewen za{titi mora od zaga|ivawa. ekolog, -a, mn. ekolozi, gen. ekologa ‰gr~. oikos dom, ku}a, v. -logŠ 1. stru~wak za ekologiju. 2. ~lan ekolo{kog pokreta; onaj koji prihvata i {iri ideje o za{titi zdrave prirodne okoline. ekologija, -e ` ‰gr~. oikos dom, ku}a, logijaŠ 1. biol. nauka koja prou~ava odnose ìvih bi}a prema sredini i uticaj sredine na wih. 2. nauka o prilago|avawu qudskih bi}a ìvotnoj sredini i o za{titi prirode od {tetnih ~ovekovih uticaja.

418

ekonomika ekolo{ki, -a, -o ‰v. ekologijaŠ 1. koji se odnosi na ekologiju i ekologe. 2. koji je na~iwen tako da ne izaziva {tetne posledice po prirodnu sredinu. y ekolo{ki pokret pokret koji se bori za zdravu ìvotnu sredinu; ekolo{ki standard brojna vrednost odre|enih parametara (u vodi, vazduhu) koja se, radi o~uvawa prirode, ne sme pre}i; ekolo{ka stabilnost otpornost ekosistema (v.) na promene broja i u~estalosti vrsta pod dejstvom spoqa{wih uticaja; ekolo{ka katastrofa nagli poreme}aj ekosistema (v.) prouzrokovan delovawem ~oveka ili prirode; ekolo{ka psihologija nauka koja prou~ava delovawe prirodne i dru{tvene sredine na pona{awe pojedinca. ekonom, -a m, mn. -i ‰gr~. oikonomos doma}in, gazda, v. ekonomijaŠ 1. slu`benik kome je poverena nabavka, ~uvawe i raspodela potro{nog materijala. 2. onaj koji upravqa poqoprivrednim gazdinstvom. 3. onaj koji racionalno rukuje imovinom, koji ume da ekonomi{e. ekonomajzer, -a m ‰engl. economizer, v. ekonomisatiŠ greja~ vode u ure|aju parnog kotla. ekonomat, -ata m ‰v. ekonomŠ 1. odeqewe u preduze}ima i ustanovama koje nabavqa, ~uva i raspore|uje potro{ni materijal. 2. slu`ba ekonoma. 3. kancelarija ekonoma. 4. racionalno organizovawe poslova u doma}instvu. ekonometrija, -e ` ‰v. ekonomija, -metrijaŠ nau~na disciplina koja primenom matemati~kih metoda istraùje ekonomske i dru{tvene pojave. ekonomizam, -zma m ‰v. ekonomijaŠ pol. struja u okviru socijaldemokratskog pokreta prema kojoj radnici treba da vode samo ekonomsku borbu protiv kapitalizma, a ne i politi~ku. ekonomija, -e ` ‰gr~. oikos dom, ku}a, -nomijaŠ 1. nauka koja prou~ava delovawe ekonomskih zakona u proizvodwi, raspodeli i potro{wi materijalnih dobara, kao i odnose me|u qudima u procesu proizvodwe i raspodele. 2. upravqawe imawem, gazdinstvom, privredom, privre|ivawe, gazdovawe. 3. racionalna upotreba, {tedwa, u{teda. 4. poqoprivredno imawe, gazdinstvo. ekonomika, -e `, dat. ekonomici ` ‰v. ekonomijaŠ 1. privreda, privredni sistem. 2. prak-

ekonomisati ti~na primena ekonomskih principa, gazdovawe, privre|ivawe. 3. racionalna primena, {tedwa. ekonomisati, -i{em nesvr{. ‰fr. economiser, v. ekonomijaŠ racionalno upravqati ne~im, {tedqivo, umereno tro{iti. ekonomist(a), -e m ‰v. ekonomijaŠ onaj koji se bavi ekonomijom, stru~wak za privredna pitawa. ekonomi~an, -~na, -~no ‰fr. economique, v. ekonomijaŠ koji donosi u{tedu, racionalan u tro{kovima, {tedqiv, ~uvaran. ekonomi~nost, -osti ` ‰v. ekonomi~anŠ 1. svojstvo onoga {to je ekonomi~no. 2. na~in poslovawa tako da se uz {to mawe tro{kove postigne {to ve}i privredni efekat. ekonomski, -a, -o ‰v. ekonomijaŠ koji se odnosi na ekonomiju, ekonomiku, privredni. y ekonomska politika sistem pravnih, politi~kih i drugih mera koje sprovodi dràvna vlast u oblasti privrede; ekonomski materijalizam shvatawe koje sve pojave dru{tvenog ìvota svodi neposredno na ekonomiku, potcewuju}i ulogu politi~kih ideja i psiholo{ke faktore u istorijskom razvoju; ekonomska geografija nauka o prirodnim uslovima ekonomije; ekonomska statistika statistika koja se bavi broj~anim podacima o ekonomskim pojavama u jednoj ili vi{e dràva; ekonomska kriza period privrednog zastoja ili neuspeha koji nastaje usled neuravnoteènosti proizvodwe i potro{we; ekonomske sankcije kaznene mere koje se uvode prema odre|enim zemqama kako bi se one prisilile da ispuwavaju obaveze iz me|unarodnog prava. ekosistem, -ema m ‰v. eko-, sistemŠ biol. ekolo{ki sistem, prirodna zajednica ìvih organizama na odre|enom prostoru. ekotip, -a m ‰v. eko-, tipŠ biol. oblik neke biqke ili ìvotiwe nasledno izmewen usled prilago|avawa odre|enom tipu okoline. ekofobija, -e ` ‰gr~. oikos dom, ku}a, -fobijaŠ psih. bolesni strah pojedinca koji ostaje sam u ku}i. ekocid, -a m ‰v. eko-, -cidŠ uni{tavawe ekosistema (flore i faune) odre|enog podru~ja, hemijskim ili biolo{kim sredstvima.

eksangvinacija ekpiroza, -e ` ‰gr~. ekpyrosis, prema pyr vatraŠ filoz. po Heraklitu i stoicima, propast sveta u poàru, kome sledi obnavqawe. ekrazantan, -tna, -tno ‰fr. ecrasant od ecraser zdrobiti, smrvitiŠ razoran, eksplozivan. ekrazer, -era m ‰fr. ecraseurŠ med. hirur{ki instrument za uni{tavawe obolelih delova drobqewem. ekrazit, -a i ekrazit, -ita m ‰fabri~ki naziv, v. ekrazantanŠ amonijumova so pikrinske kiseline, jak eksploziv kojim se pune bombe i granate. ekran, -ana m ‰fr. ecran zaklonŠ 1. bela povr{ina na koju se projektuju slike s filmske trake, filmsko platno. 2. fluorescentna povr{ina katodne cevi na kojoj se stvara slika na televizoru. 3. deo monitora prikqu~enog na kompjuter na kojem se pojavquju slike i tekst nastali u kompjuteru. 4. fot. pomi~ni paravan od sjajnog lima za reflektovawe svetlosti u fotografskom ateqeu. ekranizacija, -e ` ‰fr. ecranisation, v. ekranŠ prerada ili prilago|avawe nekog pozori{nog dela, romana, opere, operete i sl. za prikazivawe na ekranu, tj. za film. ekranizovati, -zujem i ekranizirati, ekraniziram, 3. l. mn. ekraniziraju svr{. i nesvr{. ‰v. ekran, ekranizacijaŠ snimiti za film, preneti na film. ekrija{, -a m ‰tur. egri kriv, nagnutŠ pokr. onaj koji ne drì re~, la`qivac. eks pril. ‰lat. exŠ uzvik pri ispijawu pi}a koji zna~i da sadràj iz ~a{e treba ispiti odjednom, naiskap (na ‹). eks-1 ‰lat. ex izŠ prvi deo sloènice u zna~ewu izvla~ewa, odstrawivawa, udaqavawa, porekla; ispred samoglasnika obi~no se izgovara egz-; ispred nekih suglasnika svodi se na e-. eks-2 ‰engl. ex- od lat. ex izŠ prvi deo polusloènice u zna~ewu biv{i, nekada{wi, raniji. eks abrupto pril. ‰lat. ex abruptoŠ iznenada, odjednom. eksangvinacija, -e ` ‰v. eks1-, lat. sanguinatio krvareweŠ obilan gubitak krvi. eksangvinacija, -e ` ‰v. eks1-, lat. sanguis krvŠ med. smrt nastala usled gubitka krvi.

419

eksartikulacija eksartikulacija, -e ` ‰v. eks1-, artikulacijaŠ med. hirur{ko odstrawivawe ekstremiteta ili jednog wegovog dela u zglobu. eks voto ‰lat. ex votoŠ 1. pril. na osnovu zaveta, po zavetu, po zave{tawu. 2. (kao m indekl.) zavetni dar; plo~ica koja se ostavqa u crkvi u znak zahvalnosti za usli{enu molitvu. ekselentan, -tna, -tno = ekscelentan, -tna, -tno ‰lat. excellens prema excellere prevazilazitiŠ izvrstan, odli~an, izvanredan. ekselencija, -e ` = ekscelencija, -e ` ‰srlat. excellentia, v. ekscelentanŠ titula u oslovqavawu li~nosti visokog poloàja ili dru{tvenog ranga. ekser, -a m ‰tur. ekserŠ 1. klin, ~avao. 2. {atr. srebrni novac. 3. àrg. v. ekstazi. eksik i jeksik prid. indekl. ‰tur. eksikŠ pokr. nepotpun, mawkav, fali~an, neispravan. eksikator, -a m ‰nlat. exsiccator od lat. exsiccare isu{itiŠ 1. sprava za su{ewe supstancija ili za za{titu od vlage u hemijskim laboratorijama. 2. ma{ina za su{ewe u raznim granama industrije. eksikacija, -e ` ‰nlat. exsiccatio od lat. exsiccare isu{itiŠ hem., farm. su{ewe, isu{ivawe. eksikluk, -a m, mn. eksikluci, gen. mn. eksikluka ‰tur. eksiklik, v. eksikŠ pokr. 1. nepotpunost, mawkavost. 2. bo`ja kazna, nesre}a, nevoqa. eksirati, eksiram, 3. l. eksiraju svr{. i nesvr{. ‰v. eksŠ ispiti, ispijati u jednom gutqaju, naiskap. ekskavator, -a m ‰nlat. excavator, v. ekskavacijaŠ 1. ma{ina za kopawe, va|ewe i preme{tawe zemqe i drugog materijala, bager jaruàr. 2. med. instrument za strugawe {upqina. ekskavacija, -e ` ‰lat. excavatio, prema excavare izdubitiŠ 1. dubqewe, iskopavawe, va|ewe nekog materijala. 2. anat. udubqeno mesto, praznina izme|u pojedinih organa. eks katedra ‰lat. ex cathedraŠ s katedre, u~eno; s merodavnog, nadle`nog mesta. eksklava, -e ` ‰v. eks-, lat. clavis kqu~Š 1. deo teritorije jedne dràve koji je pod vla{}u druge dràve; up. enklava (1). 2. biol. pojava neke biqke ili ìvotiwe na mestima gde je ina~e nema.

420

ekskorporirati eksklamativan, -vna, -vno ‰v. eksklamacijaŠ koji ima karakter uzvika, uzvi~an, uskli~an. eksklamacija, -e ` ‰lat. exclamatioŠ uzvik, uzvikivawe, usklik, povik. eksklaustracija, -e ` ‰v. eks1-, lat. claustrum manastirŠ crkv. dobrovoqan ili nametnut privremeni boravak monaha izvan manastira. eksklerik, -a m, mn. eksklerici, gen. mn. eksklerika ‰v. eks2-, klerikŠ 1. student koji je napustio studije teologije. 2. onaj koji je napustio sve{teni~ko zvawe. ekskludirati, ekskludiram, 3. l. mn. ekskludiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excludereŠ 1. iskqu~iti, iskqu~ivati, izuzeti, izuzimati. 2. proterati, proterivati (iz dràve). ekskluzivan, -vna, -vno ‰lat. exclusivus, v. ekskludiratiŠ 1. koji je namewen izabranima, povla{}enima, imu}nima ( ‹ no}ni lokal). 2. koji se ne deli s drugima, kojim konkurenti ne raspolaù ( ‹ intervju). 3. koji ne prihvata tu|a mi{qewa, iskqu~iv u stavovima. 4. gram. kojim se ne{to izuzima, iskqu~uje, iskqu~ni. ekskluzivist(a), -e m, mn. ekskluzivisti (`. ekskluzivistkiwa, -e) ‰v. ekskluzivanŠ onaj koji je ekskluzivan, iskqu~iv. ekskluzivnost, -i ` ‰v. ekskluzivanŠ osobina onoga {to je ekskluzivno, iskqu~ivost. ekskomunikacija, -e ` ‰nlat. excommunicatio, v. ekskomuniciratiŠ 1. crkv. iskqu~ewe iz crkvene zajednice, anatema. 2. iskqu~ewe iz dru{tva ili zajednice. ekskomunicirati, ekskomuniciram, 3. l. mn. ekskomuniciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excommunicareŠ 1. iskqu~iti, iskqu~ivati iz crkvene zajednice, baciti, bacati anatemu. 2. iskqu~iti, iskqu~ivati iz dru{tva ili zajednice. ekskorijacija, -e ` ‰lat. excoriatio, od v. eks-, lat. corium koàŠ med. laka povr{inska povreda koè, ogrebotina. ekskorporacija, -e ` ‰v. ekskorporiratiŠ izdvajawe iz neke celine. ekskorporirati, ekskorporiram, 3. l. mn. ekskorporiraju svr{. i nesvr{. ‰v. eks1-, lat. corpus teloŠ izdvojiti, izdvajati iz neke celine.

ekskraq ekskraq, -a m ‰v. eks2-Š biv{i kraq, svrgnuti kraq. ekskrement, -a m, mn. ekskrementi, gen. mn. ekskremenata ‰lat. excrementum prema excernere izdvojiti, izlu~itiŠ fiziol. neiskori{}eni deo hrane koji izbacuje organizam, izmet. ekskreti, ekskreta m mn. ‰lat. excreta od excernere, v. ekskrementŠ neupotrebqene materije koje organizam izlu~uje prirodnim putem, izlu~evine. ekskretivan, -vna, -vno i ekskretoran, -rna, -rno ‰nlat. excretorius, v. ekskretaŠ koji lu~i, izlu~uje, izbacuje. ekskrecija, -e i ekskrecija, -e ` ‰nlat. excretio, v. ekskrementŠ 1. izlu~ivawe svih nepotrebnih i {tetnih materija iz `lezda ili organa. 2. izlu~evina. ekskulpacija, -e ` ‰v. ekskulpiratiŠ 1. prav. osloba|awe od optu`be; supr. inkulpacija. 2. isprika, opravdawe. ekskulpirati, ekskulpiram, 3. l. mn. ekskulpiraju svr{. i nesvr{. ‰v. eks1-, lat. culpa grehŠ osloboditi, osloba|ati optu`be ili krivice. ekskurzivan, -vna, -vno ‰v. ekskurzijaŠ koji odstupa, koji se udaqava. ekskurzija, -e ` ‰lat. excursio, prema excurrere istr~atiŠ 1. putovawe u zabavne, nau~ne, sportske i dr. svrhe, grupni izlet, zajedni~ka poseta nekom mestu, spomeniku i sl. 2. grupa osoba koje putuju na takav izlet. 3. v. ekskurs. ekskurzionist(a), -e m, mn. ekskurzionisti (`. ekskurzionistkiwa, -e) ‰v. ekskurzijaŠ u~esnik u ekskurziji, izletnik. ekskurzist(a) v. ekskurzionist(a). ekskurs, -a m, mn. ekskursi, gen. mn. ekskursa ‰lat. excursus, prema excurrere istr~atiŠ odstupawe, udaqavawe od glavne teme govora ili pisawa, digresija. eksleks prid. indekl. ‰lat. exlex, v. eks1-, lat. lex zakonŠ prav. vanzakonski, koji je nepodvrgnut zakonu, koji je bez za{tite zakona. ekslibris, -a m ‰lat. ex libris iz kwiga, prema liber kwigaŠ listi} nalepqen na unutra{woj strani predwe korice kwige na kojem se nalazi ime, monogram ili znak vlasnika ili biblioteke.

ekspedijens eksministar, -tra m, mn. eksministri, gen. eksministara ‰v. eks2-, ministarŠ biv{i ministar. mn.

ekso- v. egzoeksoda, -e ` ‰gr~. exodos izlazŠ zavr{ni deo anti~ke gr~ke drame iza kojeg ne sledi horska pesma. eksodus v. egzodus. eksonim v. egzonim. eksordijum v. egzordijum. ekspander, -a m ‰lat. expandere ra{iriti, razapetiŠ gimnasti~ka sprava za ja~awe mi{i}a ruku. ekspandirati, ekspandiram, 3. l. mn. ekspandiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. expandere ra{iriti, razapetiŠ 1. (ra){iriti, pro{iri(va)ti, rasprostreti, rasprostirati, uve}ati dimenzije. 2. (ra){iriti se, rasprostreti se, rasprostirati se. ekspanzivan, -vna, -vno ‰nlat. expansivus, v. ekspanzija, ekspandiratiŠ 1. koji ima sposobnost da se {iri, rasteè, rastegqiv. 2. koji teì da oja~a svoju mo}, da ra{iri svoj uticaj, osvaja~ki, prodoran. ekspanzivnost, -i ` ‰v. ekspanzivanŠ osobina onoga {to je ekspanzivno. ekspanzija, -e ` ‰nlat. expansio, v. ekspandiratiŠ 1. {irewe, rasprostirawe, zauzimawe ve}eg prostora. 2. pol. {irewe jedne dràve na {tetu drugih. 3. ekon. {irewe i razvijawe proizvodwe, osvajawe trì{ta. ekspanzionizam, -zma m ‰v. ekspanzijaŠ pol. ekon. te`wa ka osvajawu novih teritorija i trì{ta. x ekspanzionisti~ki.

ekspatrijacija, -e ` ‰nlat. expatriatio, v. ekspatriratiŠ 1. dobrovoqno ili prisilno napu{tawe domovine, iseqewe ili izgnanstvo. 2. istupawe iz dràvqanstva. ekspatrirati, ekspatriram, 3. l. mn. ekspatriraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. expatriare, v. eks1-, lat. patria domovinaŠ dobrovoqno ili prisilno napustiti domovinu. ekspedijens, -a m ‰lat. expediens, v. ekspedicijaŠ lek, pomo}, re{ewe za problem, izlaz iz nevoqe.

421

ekspedijent ekspedijent, -a m, mn. ekspedijenti, gen. mn. ekspedijenata ‰lat. expediens, v. ekspedicijaŠ v. ekspeditor. ekspedit, -ita m ‰lat. expeditus, v. ekspedicijaŠ 1. po{tansko odeqewe za sortirawe i otpremawe po{iqki. 2. odeqewe izdava~ke ku}e koje otprema publikaciju pretplatnicima. 3. odeqewe u nekim ustanovama za prijem i otpremu slu`benih spisa ili robe. ekspeditivan, -vna, -vno ‰nlat. expeditivus, v. ekspedicijaŠ koji brzo obavqa posao, efikasan na poslu, brz, hitar, okretan. ekspeditivnost, -i ` ‰v. ekspeditivanŠ osobina onoga {to je ekspeditivno; brzo, revnosno obavqawe poslova. ekspeditor, -a m ‰lat. expeditor, v. ekspedicijaŠ 1. slu`benik koji otprema po{iqke, otpremnik. 2. onaj koji {aqe pismo ili kakvu drugu po{iqku, po{iqalac. ekspedicija, -e ` ‰lat. expeditio, prema expedire slati, otpremitiŠ 1. slawe, oda{iqawe, otpremawe ne~ega. 2. odeqewe za otpremawe raznih po{iqki. 3. putovawe radi izvr{ewa nekog zadatka (nau~nog, politi~kog i sl.). 4. lica koja u~estvuju u takvom putovawu. 5. vojni pohod, operacija. ekspedicioni, -a, -o ‰v. ekspedicijaŠ koji se odnosi na ekspediciju, koji ima karakter ekspedicije. ekspedovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. expedire slati, otpremitiŠ 1. (po)slati, otpremati, otpremiti. 2. fig. ekspr. (o)terati, najuriti. ekspektorans, -a m, mn. ekspektoransi i ekspektorancija, s mn. ‰lat. expectorans, v. ekspektoriratiŠ sredstvo za iska{qavawe, lek koji olak{ava iska{qavawe. ekspektoracija, -e ` ‰lat. expectoratio, v. ekspektoriratiŠ med. 1. izbacivawe sluzi iz plu}a, iska{qavawe; ispquvak. 2. fig. otvarawe srca, poveravawe, olak{avawe du{e. ekspektorirati, ekspektoriram, 3. l. mn. ekspektoriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. expectorare, v. eks1-, pectus prsaŠ izbaci(va)ti iz disajnih organa ka{qu}i, iska{qavati, iska{qati, izbaciti, izbacivati sluz. ekspenzarijum, -a m i ekspenzarij, -a m ‰nlat. expensarium od lat. expendere tro{itiŠ

422

ekspiratoran spisak tro{kova, ra~un s tro{kovima, tro{kovnik. ekspenzivan, -vna, -vno ‰nlat. expensivusŠ skup, skupocen, koji zahteva tro{kove. eksperimen(a)t, -nta m, mn. eksperimenti, gen. mn. eksperimenata ‰lat. experimentumŠ ogled, opit koji se izvodi radi prou~avawa prirodnih pojava, da bi se do{lo do istine ili da bi se proverila neka hipoteza. eksperimentalan, -lna, -lno ‰v. eksperimentŠ koji se odnosi na eksperimente, koji se zasniva na eksperimentu, ogledni, opitni. eksperimentator, -a m (`. eksperimentatorka, dat. eksperimentatorki) ‰v. eksperimentŠ 1. onaj koji vr{i eksperimente. 2. fig. onaj koji stalno vr{i nepotrebne eksperimente, koji bezuspe{no poku{ava da promeni ne{to. eksperimentisati, -i{em nesvr{. ‰v. eksperimentŠ 1. vr{iti, izvoditi eksperimente. 2. fig. uporno poku{avati da se ostvare neke namere, isprobavati novine. ekspert, -a m, mn. eksperti, gen. mn. eksperata ‰lat. expertus od experiri poku{atiŠ 1. stru~wak, veliki poznavalac neke oblasti. 2. osoba koju pozivaju da da svoje stru~no mi{qewe, ve{tak. ekspertan, -tna, -tno ‰v. ekspertŠ 1. koji se odnosi na eksperta. 2. koji je pun znawa, iskusan, stru~an. ekspertiza, -e ` ‰fr. expertise, v. ekspertŠ 1. ispitivawe i re{avawe nekog pitawa, utvr|ivawe istine u pravnom sporu uz pomo} stru~waka, ve{ta~ewe. 2. stru~na procena umetni~kog dela. ekspertni, -a, -o ‰engl. expert ekspert(ni)Š ra~. o programu, koji je u stawu da daje odgovore i nalazi re{ewa na osnovu postoje}e baze podataka (ekspertni sistem). ekspijatoran, -rna, -rno ‰nlat. expiatorius, v. ekspijacijaŠ pokajni~ki, pokorni~ki. ekspijacija, -e ` ‰lat. expiatio prema expiare ispa{tatiŠ ispa{tawe, okajavawe greha, trpqewe posledica gre{ke. ekspiratoran, -rna, -rno ‰nlat. expiratorius prena expirare izdahnutiŠ 1. koji se odnosi na izdisawe, izdisajni. 2. fon. koji se odlikuje

ekspiracija snagom izdisajne struje; y ekspiratorni akcent naglasak zasnovan samo na ja~em izgovarawu jednog sloga (za razliku od melodijskog ili muzikalnog akcenta, kakav postoji u srpskom). ekspiracija, -e ` ‰lat. expiratio prema expirare izdahnutiŠ 1. fiziol. ispu{tawe vazduha iz plu}a, izdisawe, izdisaj. 2. prav. isticawe roka, vremena trajawa ili va`nosti, dan naplate. eksplanativan, -vna, -vno i eksplanatoran, -rna, -rno ‰nlat. explanativus, explanatorius, v. eksplanacijaŠ v. eksplikativan. eksplanacija, -e ` ‰lat. explanatio, v. eks1-, planus ravan, jasanŠ obja{wavawe, obja{wewe, razja{wavawe. eksplantat, -ata m ‰v. eksplantacijaŠ med. deo tkiva ili organa ìvog ili nedavno uginulog organizma koji se presa|uje u drugo telo. eksplantacija, -e ` ‰nlat. explantatio, v. eks1-, lat. plantare saditiŠ fiziol. presa|ivawe tkiva ili organa u novu sredinu. ekspletiv, -iva m ‰lat. expletivum, prema explere dopuniti, ispunitiŠ 1. re~ umetnuta samo radi dopune metra u stihu, koja ne uti~e na smisao. 2. ~esto ponavqan izraz, po{tapalica, uzre~ica. ekspletivan, -vna, -vno ‰v. ekspletivŠ koji dopuwuje, upotpuwuje, popuwava. eksplikabilan, -lna, -lno ‰nlat. explicabilis, v. ekspliciratiŠ koji se moè objasniti, obja{wiv. eksplikativan, -vna, -vno ‰nlat. explicativus, v. eksplikacijaŠ koji obja{wava, koji sluì za obja{wewe. eksplikacija, -e ` ‰lat. explicatio, prema explicare objasnitiŠ obja{wavawe, razja{wavawe, tuma~ewe, izlagawe. eksplicirati, ekspliciram, 3. l. mn. ekspliciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. explicareŠ objasniti, obja{wavati, (ras)tuma~iti, izloìti, izlagati. eksplicit, -a i eksplicit, -ita m ‰lat. explicit, v. ekspliciratiŠ zavr{ni deo teksta u kome se iznosi zakqu~ak, saèti sadràj onoga {to je prethodno re~eno.

eksplozivan eksplicitan, -tna, -tno i eksplicitan, -tna, -tno ‰lat. explicitus razmotan, razvijenŠ koji je jasno iskazan, o~igledan, izri~it, koji se otvoreno izja{wava. eksplicite i eksplicite = eksplicitno i eksplicitno pril. ‰lat. explicite pril. prema explicitus, v. eksplicitanŠ jasno, nedvosmisleno, izri~ito, otvoreno. eksplicitnost, -osti i eksplicitnost, -osti ` ‰v. eksplicitanŠ osobina onoga {to je eksplicitno, izri~itost. eksploatator, -a m ‰v. eksploatisatiŠ 1. onaj koji iskori{}ava druge qude, koji prisvaja plodove tu|eg rada. 2. onaj koji se bavi eksploatacijom prirodnih bogatstava, korisnik prava na neku privrednu delatnost. eksploatacija, -e ` ‰fr. exploitation, prema exploiter iskori{}avatiŠ 1. soc. prisvajawe plodova tu|eg rada, iskori{}avawe drugih qudi, izrabqivawe. 2. iskori{}avawe prirodnih bogatstava. 3. iskori{}avawe na najboqi mogu}i na~in, kako bi se postigao najboqi efekat. eksploatirati v. eksploatisati. eksploatisati, -i{em i eksploatirati, eksploatiram, 3. l. mn. eksploatiraju nesvr{. ‰fr. exploiter iskori{}avatiŠ 1. prisvajati plodove tu|eg rada, iskori{}avati, izrabqivati. 2. iskori{}avati prirodna bogatstva, izvla~iti iz wih dobit, vrednost. eksplodirati, eksplodiram, 3. l. mn. eksplodiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. explodere oterati uz lupwavuŠ naglo se rasprsnuti, rasprskavati uz prasak, pucaw. eksploziv, -a i eksploziv, -iva m ‰lat. explosivus, v. eksplodiratiŠ materija, sredstvo koje ima svojstvo da eksplodira, da razvija razornu hemijsku reakciju. eksplozivan, -vna, -vno ‰v. eksplozivŠ 1. koji se moè rasprsnuti, praskav, razoran. 2. fig. nagao, naprasit, èstok. 3. fon. pri ~ijem se izgovoru uspostavqa i naglo uklawa potpuna pregrada vazdu{ne struje, praskav. y eksplozivni motor tehn. motor koji se pokre}e uzastopnim eksplozijama benzina ili sirovih uqa, motor s unutra{wim sagorevawem.

423

eksplozija eksplozija, -e ` ‰lat. explosio, v. eksplodiratiŠ 1. naglo rasprskavawe pra}eno jakom detonacijom. 2. fig. nagli izliv ose}awa. 3. fon. zavr{na faza izgovora suglasnika, pri kojoj se uklawa pregrada za vazdu{nu struju. eksplorator, -a m ‰v. eksploriratiŠ onaj koji se bavi istraìvawem, istraìva~, izvidnik. eksploracija, -e ` ‰lat. exploratioŠ istraìvawe, ispitivawe, izvi|awe. eksplorirati, eksploriram, 3. l. mn. eksploriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. explorareŠ istra`(iv)ati, ispit(iv)ati, izvideti, izvi|ati. ekspoze, -ea m, gen. mn. ekspozea ‰fr. expose prema exposer izlagatiŠ zvani~ni izve{taj, izlagawe, referat o nekom pitawu. ekspozimetar, -tra m, mn. ekspozimetri, gen. ekspozimetara ‰v. ekspozicija, -metarŠ fot. sprava za odre|ivawe ekspozicije potrebne za snimawe.

mn.

ekspozit, -ita m ‰lat. expositus izloènŠ v. eksponat. ekspozitura, -e ` ‰nlat. expositura, v. ekspozicijaŠ 1. ispostava, odeqak, filijala. 2. u katoli~koj crkvi mesto odvojeno od parohije koje ima svog sve{tenika. ekspozicija, -e ` ‰lat. expositio izlagaweŠ 1. izno{ewe, izlagawe. 2. uvodni deo kwièvnog ili scenskog dela u kojem se ~itaoci ili gledaoci uvode u daqi tok radwe. 3. muz. izno{ewe dveju osnovnih tema u prvom stavu simfonije ili sonate. 4. fot. vreme izloènosti fotografske emulzije delovawu svetlosnih zraka sa objekta koji se snima. 5. prikazivawe umetni~kog dela na izlo`bi i sl. 6. izloènost suncu i atmosferskim pojavama, poloàj. eksponat, -ata m ‰nem. Exponat, v. eksponiratiŠ predmet koji se prikazuje na izlo`bi, izloèni predmet, izloàk. eksponent, -a m, mn. eksponenti, gen. mn. eksponenata ‰lat. exponens koji izlaè od exponere izloìti, prikazatiŠ 1. onaj koji zastupa ne~ije interese, koji radi po ne~ijem nalogu, zastupnik. 2. osoba koja u~estvuje u izlo`bi, koja izlaè ne{to, izlaga~. 3. mat. broj koji ozna~ava stepenovawe, koji pokazuje koliko se puta osnova stepena uzima kao ~inilac; y u ekspo-

424

ekspres nentu tipogr. ({tampano) uzdignuto, sitnim slogom. eksponencijalan, -lna, -lno ‰lat. exponentialis, v. eksponent, eksponiratiŠ 1. mat. koji se odnosi na eksponent; u kojem je nepoznata, odn. promenqiva veli~ina data u eksponentu. 2. koji raste sve ve}om brzinom. y eksponencijalna funkcija mat. funkcija koja realnom broju h pridruùje ah za zadati pozitivni broj a. eksponibilan, -lna, -lno ‰nlat. exponibilis, v. eksponiratiŠ koji se moè objasniti, obja{wiv, prikaziv, izlo`qiv. eksponirati, eksponiram, 3. l. mn. eksponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. exponereŠ 1. izloìti, izlagati, prikazati, prikazivati. 2. fot. izloìti, izlagati (film) dejstvu svetlosti propu{tene kroz objektiv. eksport, -a m, mn. eksporti, gen. mn. eksporta ‰engl. export, prema lat. exportare izvozitiŠ trg. 1. izvoz robe u inostranstvo. 2. koli~ina i vrednost robe izvezene u inostranstvo. eksportabilan, -lna, -lno ‰nlat. exportabilis, v. eksportŠ trg. koji se moè izvoziti, koji je za izvoz. eksporter, -era m ‰v. eksportŠ osoba, ustanova ili preduze}e koje se bavi izvozom, izvoznik. eksportni, -a, -o ‰v. eksportŠ koji se odnosi na eksport, izvozni. y eksportna premija nov~ani iznos, razlika u ceni koju pla}a dràva izvozniku neke robe da bi se omogu}ila prodaja te robe u inostranstvu po niòj ceni, odn. pove}ala wena konkurentnost. eksportovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. eksportŠ izvesti, izvoziti u inostranstvo. ekspres prid. indekl. ‰engl. express od lat. expressus istisnutŠ 1. brz, hitan, ekspresan (ekspres lutrija, ekspres po{iqka). y ekspres restoran restoran u kojem gosti sami uzimaju hranu i na posluàvniku je odnose do stola. 2. (kao pril.) hitno, {to je brè mogu}e (uradio je to ekspres). ekspres, -a m, mn. ekspresi, gen. mn ekspresa ‰v. ekspresŠ 1. brzi voz ili brod kojim se putuje na velike udaqenosti i koji se zaustavqa samo u velikim stanicama odn. lukama; vozilo gradskog saobra}aja koje ne staje na usputnim sta-

ekspresan nicama. 2. hitna po{tanska po{iqka, pismo, telegram. 3. v. ekspres restoran. ekspresan, -sna, -sno ‰v. ekspresŠ brz, hitan; y ekspresni voz èl. direktan voz koji staje samo na najve}im stanicama, ekspres. ekspresivan, -vna, -vno ‰nlat. expressivus, v. ekspresijaŠ izraàjan, izrazit. ekspresivnost, -i ` ‰v. ekspresivan, ekspresijaŠ osobina onoga {to je ekspresivno, izraàjnost. ekspresija, -e ` ‰lat. expressio od exprimere izraziti, istisnutiŠ 1. izraz, izraàvawe, izraàjnost. 2. med. istiskivawe, pod pritiskom, kakvog sadràja iz tkiva, organa i sl. ekspresionizam, -zma m ‰fr. expressionnisme, prema expression ekspresijaŠ pravac u umetnosti (kasnije pro{iren na kwièvnost) uo~i Prvog svetskog rata koji insistira na izraàvawu subjektivnih raspoloèwa i li~nih doìvqaja bez odre|enih pravila o spoqa{woj formi i bez obzira na estetsku dopadqivost. ekspresionist(a), -e m, mn. ekspresionisti ‰v. ekspresionizamŠ pripadnik, sledbenik ekspresionizma. ekspresionisti~ki, -a, -o ‰v. ekspresionist(a)Š koji se odnosi na ekspresionizam i ekspresioniste. eksprompt, -a m ‰lat. expromptus pripravqenŠ 1. kratak govor bez prethodne pripreme. 2. kwi`. kratka pesma {aqivog sadràja nastala neo~ekivano, spontano. ekspromptno pril. ‰v. ekspromptŠ bez pripreme, odjednom, iznenada. eksproprijator, -a m ‰v. eksproprijacijaŠ onaj koji vr{i eksproprijaciju, razvla{}iva~, oduzima~, otima~. eksproprijacija, -e ` ‰srlat. expropriatio od expropriare, v. eks-1, lat. proprius vlastitiŠ 1. prav. prisilno oduzimawe imovine od privatnih lica u op{tem interesu. 2. oduzimawe sredstava za proizvodwu, razvla{}ivawe; up. aproprijacija. y eksproprijacija eksproprijatora u marksisti~koj terminologiji, oduzimawe preduze}a, zemqe i svih sredstava za proizvodwu od vlasnika, kapitalista.

ekstenzivan eksproprisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰srlat. expropriare, v. eks-1, lat. proprius vlastitiŠ (iz)vr{iti eksproprijaciju, oduzeti, oduzimati, li{iti, li{avati imovine, vlasni{tva nad sredstvima za proizvodwu. ekspulzivan, -vna, -vno ‰nlat. expulsivus, v. ekspulzijaŠ koji isteruje, proteruje, ~isti. ekspulzija, -e ` ‰lat. expulsio, prema expellere isteratiŠ izgon, progon, izbacivawe, iskqu~ewe, ~i{}ewe. ekstabulacija, -e ` ‰nlat. extabulatio skidawe, brisawe s table, v. eks1-, lat. tabula tablaŠ brisawe iz zemqi{nih kwiga. ekstabulirati, ekstabuliram, 3. l. mn. ekstabuliraju svr{. i nesvr{. ‰v. ekstabulacijaŠ (iz)brisati iz zemqi{nih kwiga. ekstaza, -e ` ‰gr~. ekstasis pomerawe, preme{taweŠ 1. psih. odu{evqewe, ushi}enost, zanos, blaènstvo. 2. med. stawe transa koje se ispoqava nepokretno{}u i neosetqivo{}u, disocijativno stawe svesti. 3. rel. u mistici nekih religija stawe neposrednog sjediwavawa sa boànstvom, blaènstvo. ekstazi, -ija m ‰engl. ecstasy, v. ekstazaŠ psih. psihostimulativna sinteti~ka droga, koju obi~no uzimaju pripadnici rejv (v.) supkulture i oboàvaoci tehno-muzike (v.). ekstati~an, -~na, -~no ‰v. ekstazaŠ psih. koji se nalazi u stawu ekstaze, zanesen, pomaman. ekstemporacija, -e ` ‰prema lat. ex tempore smesta, bez pripreme, v. eks-1, lat. tempus vremeŠ izvo|ewe ne~ega nepredvi|enog, improvizacija, improvizovana upadica koju ubacuje glumac u tekst uloge. ekstemporisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. ekstemporacijaŠ izvesti, izvoditi ne{to bez pripreme, improvizovati. ekstenzibilan, -lna, -lno ‰nlat. extensibilis, v. ekstenzijaŠ koji se moè rastezati, rastegqiv. ekstenzivan, -vna, -vno ‰nlat. extensivus, v. ekstenzijaŠ koji se prostire u {irinu, a ne u duìnu, koji podrazumeva kvantitativno pove}awe, prostran, op{iran. y ekstenzivna poqoprivreda ekon. poqoprivreda koja se odlikuje malim utro{kom rada i sredstava za proizvodwu po jedinici povr{ine; eksten-

425

ekstenzivnost zivno tuma~ewe zakona prav. tuma~ewe koje obuhvata i one slu~ajeve koji nisu izri~ito pomenuti u tekstu pravne norme, ali se moè smatrati da je zakonodavac i wih imao u vidu. ekstenzivnost, -i ` = ekstenzitet, -eta m ‰v. ekstenzivan, ekstenzijaŠ osobina onoga {to je ekstenzivno. ekstenzija, -e ` ‰lat. extensio, prema extendere rastegnuti, opruìtiŠ 1. istezawe, ispruàwe, {irewe, razvla~ewe. 2. med. odràvawe krajeva polomqene kosti u najpovoqnijem poloàju za zara{}ivawe pomo}u istezawa. 3. dopunsko obrazovawe, stru~no usavr{avawe, nastavak u~ewa (na kursevima, seminarima i sl.) po zavr{etku prethodnog {kolovawa. 4. ra~. jedan ili vi{e znakova na kraju datoteke, obi~no nakon ta~ke, naj~e{}e da se obeleì wen tip. ekstenzitet = ekstenzivnost (v.). ekstenzor, -a m ‰nlat. extensor, v. ekstenzijaŠ 1. anat. mi{i} isteza~, koji dovodi neki organ u ispruèni poloàj. 2. mehanizam koji ima funkciju da u odre|enom poloàju odràva slomqeni ili povre|eni deo tela. eksteran, -rna, -rno ‰lat. externusŠ spoqni, spoqa{wi, koji dolazi ili deluje spoqa, sa strane. eksterijer, -era m ‰fr. exterieur od lat. exterior spoqa{wiŠ 1. spoqa{wi izgled, spoqa{wost, spoqna strana gra|evine. 2. film scene snimqene na otvorenom prostoru. eksterioran, -rna, -rno ‰v. eksterijerŠ 1. spoqa{wi. 2. koji je bez su{tine, povr{an. eksteritorijalan, -lna, -lno ‰v. eks-1, v. teritorijaŠ 1. koji se nalazi izvan svoje zemqe. 2. dipl. koji je izuzet od vlasti i nadle`nosti organa zemqe u kojoj se nalazi. eksteritorijalnost, -i ` = eksteritorijalitet, -eta m ‰v. eksteritorijalanŠ svojstvo onoga {to je ili onoga koji je eksteritorijalan (2). eksterminator, -a m ‰v. eksterminisatiŠ uni{tava~, istrebqiva~. eksterminacija, -e ` ‰nlat. exterminatio od lat. exterminareŠ uni{tavawe, uni{tewe, istrebqivawe, istrebqewe, pokoq.

426

ekstraeksterminisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰lat. exterminareŠ istrebiti, istrebqivati, uni{titi, uni{tavati. eksternalije, eksternalija ` mn. ‰nlat. externalis od lat. externus spoqa{wiŠ spoqna obele`ja, spoqa{wost, privid. eksternat, -ata m ‰lat. externus spoqa{wiŠ {kola u koju |aci samo dolaze, a ne stanuju u woj; supr. internat. eksterni, -a, -o ‰lat. externus spoqa{wiŠ 1. spoqni, spoqa{wi, inostrani. 2. koji samo poha|a neku {kolu, a ne stanuje u wenom domu; supr. interni. eksternist(a), -e m (`. eksternistkiwa, -e) ‰v. eksternat, eksterniŠ 1. u~enik koji samo poha|a {kolu, a ne stanuje u woj. 2. u~enik koji u~i privatno i polaè ispite u nekoj {koli ~ime sti~e prava redovnog u~enika. 3. med. bolesnik koji ne leì u bolnici, ve} u wu dolazi da se le~i i prima lekove. eksteroreceptor, -a i eksteroceptor, -a m ‰engl. exteroceptor, v. eksterni, v. receptorŠ med. receptor koji prima nadraàje s povr{ine tela ili iz okoline. ekstinktor, -a m ‰nlat. exstinctor, v. ekstinkcijaŠ 1. onaj koji gasi poàr, vatrogasac. 2. aparat za ga{ewe poàra. ekstinkcija, -e ` ‰lat. exstinctio, prema extinguere ugasitiŠ ga{ewe, slabqewe; i{~ezavawe, nestajawe, izumirawe. ekstirpator, -a m ‰lat. exstirpator, v. ekstirpiratiŠ tehn. poqoprivredna sprava za ~i{}ewe od korova i riqawe zemqe. ekstirpacija, -e ` ‰lat. exstirpatio, v. ekstirpiratiŠ 1. iskorewivawe, ~upawe, istrebqivawe, uni{tavawe. 2. med. odstrawivawe bolesnih delova tela operacijom. ekstirpirati, ekstirpiram, 3. l. mn. ekstirpiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. extirpareŠ 1. odstraniti, odstrawivati iz korena, iskorewivati, iskoreniti. 2. med. otkloniti, otklawati operacijom bolesne delove tela. ekstra- ‰lat. extra izvanŠ 1. kao prvi deo sloènice ozna~ava da je ne{to izvan ~ega, van-. 2. kao prvi deo sloènice zna~i ne{to izuzetno, posebno.

ekstra ekstra prid. indekl. ‰lat. extraŠ 1. poseban, zaseban, odvojen; izuzetan, izvanredan (ekstra uslovi). 2. (kao pril.) posebno, odvojeno; preko uobi~ajene mere (uraditi ekstra). ekstravagantan, -tna, -tno ‰srlat. extravagans od extravagari, v. ekstra-, lat. vagari lutatiŠ 1. koji odstupa od uobi~ajenog, ~udan, nastran, preteran. 2. neumeren u zahtevima, neskroman, rasipan. ekstravagantnost, -osti ` ‰v. ekstravagantanŠ neobi~nost, nastranost, neumerenost, preteranost. ekstravagancija, -e ` ‰nlat. extravagantio, v. ekstravagantanŠ 1. v. ekstravagantnost. 2. sklonost ka tro{ewu novca. ekstravertan, ekstravertiran, ekstravertiranost v. ekstrovertan itd. ekstravilan, -lna, -lno ‰v. ekstra-, fr. ville gradŠ koji je izvan grada, izvangradski, seoski; supr. intravilan. ekstradirati, ekstradiram, 3. l. mn. ekstradiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. extradere, v. eks-1, tradere predatiŠ prav. izru~i(va)ti, vratiti u zemqu iz koje je krivac pobegao. ekstradicija, -e ` (nepr. ekstradikcija) ‰nlat. extraditio, v. ekstradiratiŠ izru~ewe krivca zemqi u kojoj je u~inio prestup. ekstrakt, -a m, mn. ekstrakti, gen. mn. ekstrakta i ekstrakata ‰lat. extractum, v. ekstrahiratiŠ 1. zgusnuti sadràj neke materije, dobijen ekstrahirawem. 2. jezgro, sr`, su{tina. 3. izvod, izvadak, kratak pregled. ekstraktivan, -vna, -vno ‰nlat. extractivus, ekstrakcijaŠ koji izvla~i, koji vadi; koji se koristi ekstrakcijom.

v.

ekstraktor, -a m ‰lat. extractor, v. ekstrakcijaŠ 1. zatvorena posuda u kojoj se odvija proces ekstrakcije u hemijskim laboratorijama. 2. sprava za izvla~ewe vazduha, ventilator. ekstrakcija, -e ` ‰lat. extractio, prema extrahere izvu}i, izvaditiŠ 1. va|ewe, izvla~ewe vode ili drugih te~nosti. 2. mat. va|ewe korena. 3. filol. va|ewe dela teksta. 4. med. va|ewe deteta pri poro|aju iz poro|ajnog kanala; va|ewe zuba; va|ewe predmeta ili bolesnog dela tela iz organizma.

ekstrahirati ekstramentalan, -lna, -lno ‰v. ekstra-, mentalanŠ koji se nalazi izvan svesti. ekstramundan, -a, -o ‰v. ekstra-, lat. mundanus svetski, svetovniŠ koji je izvan sveta. ekstramuralan, -lna, -lno ‰v. ekstra-, lat. murus gradski zidŠ koji je izvan zidina ili granica nekog grada; koji se obavqa izvan univerziteta ili druge {kolske ustanove. ekstranet, -a m ‰engl. extranet, v. ekstra-, internetŠ ra~. internet-tehnologija iskori{}ena za povezivawe kompanija s wihovim poslovnim partnerima. ekstraordinaran, -rna, -rno ‰v. ekstra-, lat. ordinarius obi~an, redovanŠ 1. neobi~an, izuzetan, izvanredan. 2. koji odudara od uobi~ajenog rasporeda, vanredan. ekstraordinarijus, -a m ‰lat. extraordinarius, v. ekstraordinaranŠ vanredni profesor na visokoj {koli ili univerzitetu. ekstrapolacija, -e ` ‰v. ekstra, v. interpolacijaŠ 1. pro{irivawe zakonitosti ili zakqu~aka ustanovqenih za jedno podru~je na {ire, jo{ neispitano podru~je. 2. mat. metod za izra~unavawe pribli`ne vrednosti neke funkcije f(x) van intervala u kojem su nam wene vrednosti u nizu ta~aka date ili poznate. ekstraprofit, -ita m ‰v. ekstra-, profitŠ posebna zarada, vi{ak iznad prose~nog profita. ekstrasens, -a m ‰v. ekstra-, lat. sensus ~uloŠ osoba za koju se veruje da je u stawu da zapaà van~ulnim, parapsiholo{kim putem. ekstrasistola, -e ` ‰v. ekstra-, v. sistolaŠ med. anomalno, vanredno stezawe srca koje remeti sr~ani ritam. ekstrasistolija, -e ` ‰v. ekstrasistolaŠ neujedna~eni ritam srca sa u~estalim sistolama. ekstrasubjektivan, -vna, -vno ‰v. ekstra-, subjektivanŠ psih. koji se de{ava izvan subjekta i wegovog delovawa, koji pripada spoqa{wem, objektivnom svetu; up. intersubjektivan, intrasubjektivan. ekstrauterin(i), -a, -o = ekstrauterinski, -a, -o ‰v. ekstra-, lat. uterus matericaŠ med. vanmateri~ni. ekstrahirati, ekstrahiram, 3. l. mn. ekstrahiraju i ekstrahovati, -ujem svr{. i nesvr{.

427

ekstrem ‰lat. extrahereŠ izdvojiti, izdvajati ekstrakcijom, izvu}i, izvla~iti, vaditi. ekstrem, -ema m ‰lat. extremus krajwiŠ najvi{i stepen ne~ega, vrhunac, krajnost, preteranost. ekstreman, -mna, -mno ‰v. ekstremŠ 1. koji dostiè najvi{i stepen, krajwi, grani~ni; koji teì krajwim, radikalnim stavovima i merama. 2. najè{}i, najja~i po snazi ose}awa ili ispoqavawa. y ekstremni sportovi. ekstremizam, -zma m ‰v. ekstremŠ sklonost ka ekstremnim, krajwim, radikalnim stavovima i merama. ekstremist(a), -e m, mn. ekstremisti (`. ekstremistkiwa) ‰v. ekstremŠ pristalica ekstremizma, koji u delovawu i mi{qewu zauzima ekstremne stavove. ekstremitet, -eta m ‰lat. extremitasŠ anat. ruka ili noga; (mn.) krajwi delovi tela, udovi. ekstremnost, -i i ekstremnost, -osti ` ‰v. ekstremanŠ osobina onoga {to je ekstremno. ekstrovertan, -tna, -tno ‰engl. extrovert od nlat. extravertere okrenuti napoqe, v. ekstra-, lat. vertere okretatiŠ psih. koji je pona{awem i postupcima okrenut okolini i qudima i s wima odràva intenzivne kontakte; supr. introvertan. ekstrovertiran v. ekstrovertan. ekstrovertiranost, -i i ektrovertnost, i `. ‰v. ekstrovertanŠ osobina onoga koji je ekstrovertan, otvorenost ka spoqa{wem svetu, ka drugim qudima; supr. introvertiranost. ekstruder, -a m ‰engl. extruder, v. ekstrudiratiŠ tehn. 1. presa za izvla~ewe cevi i profila od plasti~ne mase. 2. deo ma{ine za ispredawe plasti~nih vlakana. ekstrudiran, -a, -o ‰v. ekstrudiratiŠ koji je oblikovan ili obra|en ekstruderom. ekstrudirati, ekstrudiram, 3. l. mn. ekstrudiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. extrudereŠ potisnuti, potiskivati, (iz)gurati, (is)terati. ekstruzija, -e ` ‰lat. extrusioŠ 1. istiskivawe, isterivawe, izbacivawe. 2. geol. stvrdwavawe vulkanske lave na povr{ini Zemqe. eksuberantan v. egzuberantan. eksudat, -ata m ‰lat. exsudatum, v. eksudacijaŠ med. te~nost koja se skupqa u telesnim du-

428

ekshumacija pqama usled zapaqewa, nakupqawe te~nosti u organizmu. eksudativan, -vna, -vno ‰v. eksudacijaŠ med. koji se odnosi na eksudat ili eksudaciju. eksudacija, -e ` ‰nlat. exsudatio od exsudare znojiti seŠ fiziol. isticawe eksudata. eksulceracija, -e ` ‰lat. exulceratio, v. eks-1, lat. ulcer ~irŠ med. stvarawe ~ireva. ekshalacija, -e ` ‰lat. exhalatio, v. ekshaliratiŠ 1. hem. ispu{tawe gasovitih materija, isparavawe, para. 2. med. izdisawe, izbacivawe vazduha. ekshalirati, ekshaliram, 3. l. mn. ekshaliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. exhalareŠ 1. hem. (is)pu{tati paru, isparavati. 2. med. izdisati, izdahnuti (vazduh). ekshaustor, -a m ‰nlat. exhaustor od lat. exhaurire iscrpstiŠ 1. sprava, ventilator za isisavawe vazduha ili gasa. 2. pumpa za pra`wewe septi~kih jama. eksheredat, -ata m ‰lat. exheredatus, v. eksherediratiŠ prav. onaj koji je iskqu~en iz nasle|a. eksheredacija, -e ` ‰lat. exheredatio, v. eksherediratiŠ prav. iskqu~ewe iz nasledstva, oduzimawe prava nasle|a. eksheredirati, eksherediram, 3. l. mn. eksherediraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. exheredare, v. eks-1, hereditas nasle|eŠ oduzeti, oduzimati pravo nasledstva, razba{tiniti. ekshibicija, ekshibicioni, ekshibicionizam, ekshibicionist(a) v. egzibicija, egzibicioni, egzibicionizam, egzibicionist(a). ekshorta, -e ` ‰lat. exhortari podsticatiŠ {kolska propoved, pouka; kra}i govor. ekshortativan, -vna, -vno ‰lat. exhortari podsticatiŠ koji bodri, ohrabruje, podsti~e, pou~ava. ekshortator, -a m ‰v. ekshortacijaŠ vaspita~, savetnik, propovednik. ekshortacija, -e ` ‰lat. exhortatioŠ 1. podsticawe, hrabrewe, bodrewe. 2. savet, nagovor, pouka. ekshumacija, -e ` ‰v. ekshumiratiŠ iskopavawe tela iz groba (radi preno{ewa na drugo mesto, radi sudske istrage itd.).

ekshumirati ekshumirati, ekshumiram, 3. l. mn. ekshumiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. exhumare, v. eks-1, lat. humus zemqaŠ iskopa(va)ti telo iz groba. ekscedirati, ekscediram, 3. l. mn. ekscediraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excedereŠ praviti ekscese, ispade, pre}i, prelaziti granicu prihvatqivog pona{awa, preterivati. ekscelentan = ekselentan (v.). ekscelencija = ekselencija (v.). ekscelzior prid. indekl. ‰lat. excelsior komparativ od excelsus uzvi{enŠ 1. vi{i, uzvi{eniji, sjajan. 2. (kao uzvik ili parola) sve vi{e, uvis. ekscentar, -tra m ‰v. ekscentri~anŠ ma{. kru`na plo~a ~iji se centar ne poklapa sa centrom osovine na koju je nasa|ena. ekscentrik, -a m, mn. ekscentrici, gen. mn. ekscentrika ‰v. ekscentri~anŠ 1. ekscentri~an, neuravnoteèn ~ovek, ~udak. 2. v. ekscentar. ekscentri~an, -~na, -~no ‰srlat. excentricus, prema gr~. ekkentros izvan centraŠ 1. (o dva kruga, dva to~ka) koji nema isti centar. 2. kome je osovina izvan centra. 3. fig. koji odstupa od uobi~ajenog, nesre|en, neuravnoteèn, nastran, ~udan. ekscentri~nost, -osti ` ‰v. ekscentri~anŠ 1. ekscentri~an poloàj, odstupawe od centra. 2. fig. odstupawe od uobi~ajenog, neuravnoteènost, nastranost. ekscepcija, -e ` ‰lat. exceptio izuzetakŠ prav. 1. odluka da u sudskom postupku ne u~estvuje odre|eno sudsko ve}e ili ~lanovi ve}a zbog sumwe u pristrasnost, izuze}e. 2. prigovor u sudskoj parnici. ekscepcionalan, -lna, -lno ‰nlat. exceptionalis, v. ekscepcijaŠ koji predstavqa izuzetak, izuzuetan, neobi~an; koji je iznad proseka, izvanredan. ekscerebracija, -e ` ‰v. eks-1, lat. cerebrum mozakŠ med. va|ewe mozga fetusa. ekscerpirati, ekscerpiram, 3. l. mn. ekscerpiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excerpere izvaditiŠ 1. ispis(iv)ati bele{ke, (iz)vaditi potrebne podatke, gra|u i sl. 2. lingv. pregledati {tampane tekstove radi skupqawa primera za izradu re~nika.

ekscitacija ekscerpt, -a m, gen. mn. ekscerpta i ekscerpata ‰lat. excerptum, v. ekscerpiratiŠ izvadak, ispis iz kwige, spisa, odlomak. ekscerpcija, -e ` ‰lat. excerptio, v. ekscerpiratiŠ ekscerpirawe, ispisivawe gra|e. eksces, -a m, mn. ekscesi, gen. mn. ekscesa ‰lat. excessus od excedere prekora~itiŠ prekora~ewe normalnog, dopu{tenog, nedopu{ten ili nedoli~an postupak, prestup, ispad, izgred. ekscesivan, -vna, -vno i ekscesni, -a, -o ‰nlat. excessivus, v. ekscesŠ 1. preteran, prekomeran; neumeren, neobuzdan. 2. v. ekscesni. ekscesivnost, -i ` ‰v. ekscesivanŠ osobina onoga {to je ekscesivno, neumerenost, preteranost. ekscesni, -a, -o ‰v. ekscesŠ koji ima karakter ekscesa; sklon ekscesima, neuravnoteèn, nenormalan (ekscesna situacija). ekscidirati, ekscidiram, 3. l. mn. ekscidiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excidere ise}i, izrezatiŠ med. (iz)vr{iti eksciziju, (i)se}i, (iz)vaditi se~ewem. ekscizija i ekscizija, -e ` ‰v. ekscidiratiŠ med. hirur{ko isecawe, izrezivawe, va|ewe se~ewem; ise~eno tkivo, izrezak. ekscipirati, ekscipiram, 3. l. mn. ekscipiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. excipereŠ 1. (iz)vaditi, izuzeti, izuzimati, izdvojiti, izdvajati. 2. prav. primetiti, prime}ivati, prigovoriti, prigovarati, odgovoriti, odgovarati na tu`bu. ekscitabilan, -lna, -lno ‰nlat. excitabilis, v. ekscitiratiŠ nadra`qiv, razdra`qiv, uzbudqiv. ekscitabilnost, -i ` ‰v. ekscitabilanŠ razdra`qivost, uzbudqivost. ekscitans, -a m, mn. ekscitansi i ekscitancija, s mn. po latinskom ‰lat. excitans, prema excitare pokrenuti, hrabritiŠ med. sredstvo za razdraìvawe. ekscitativan, -vna, -vno = ekscitatoran, -rna, -rno ‰nlat. excitativus, v. ekscitiratiŠ koji podsti~e, pobu|uje, nadraùje, izaziva, podsticajan. ekscitacija, -e ` ‰lat. excitatio, prema excitare pokrenuti, hrabritiŠ 1. hrabrewe, podsticawe, bodrewe. 2. draèwe, uzbu|ivawe, podbadawe.

429

ekscitirati ekscitirati, ekscitiram, 3. l. mn. ekscitiraju svr{. i nesvr{. ‰excitare pokrenuti, hrabritiŠ podsta}i, podsticati, pobuditi, pobu|ivati, nadraì(va)ti. ektaza, -e ` = ektazija, -e ` ‰gr~. ektasisŠ 1. med. rastezawe, protezawe, pro{irewe. 2. fon. produàvawe sloga ili samoglasnika. ektlipsa, -e ` ‰gr~. ekthlibein istisnutiŠ fon., metr. izbacivawe jednog ili vi{e glasova da bi se izbegao hijat (v.). ekto- ‰gr~. ektosŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da se drugi deo odnosi na ne{to {to je izvan, spoqa{wi. ektogeneza i ektogeneza, -e ` ‰v. ekto-, -genezaŠ biol. teorija prema kojoj evoluciju ìvih bi}a pokre}u iskqu~ivo spoqa{wi faktori. ektoderm, -a m ‰v. ekto-, gr~. derma koàŠ 1. anat. spoqni sloj na zametku, embrionu. 2. bot. spoqni klicin list. ektomija, -e ` ‰gr~. ektome, v. -tomijaŠ med. operativno odstrawivawe dela tela, dela organa ili celog organa. ektomorf, -a m ‰v. ekto-, gr~. morphe oblikŠ biol., antrop. jedinka vitke, izduène telesne gra|e, ~ije su strukture nastale prete`no iz povr{inskog sloja embriona; up. endomorf. x ektomorfan. ektoparazit, -a i ektoparazit, -ita m ‰v. ekto-, parazitŠ biol. parazit koji ìvi na drugom organizmu i s wegove koè prima hranu; up. endoparazit. ektopizam, -zma m = ektopija, -e ` ‰gr~. ektopos izme{ten, pomerenŠ med. prirodna nepravilnost razvoja nekog organa, pojava nekog organa na mestu gde se on ina~e ne nalazi. ektoplazma, -e ` ‰v. ekto-, (cito)plazmaŠ biol. 1. spoqa{wi sloj citoplazme. 2. posebna supstanca koja se pod odre|enim uslovima navodno pojavquje iz tela medijuma na spiritisti~kim seansama. ektropijum, -a m i ektropij, -a m ‰gr~. ektropion prema ektrepein okretati upoqeŠ med. 1. izvrtawe o~nog kapka prema spoqa{wosti. 2. izvrtawe spoqa{we ivice u{}a materice. eku v. eki. ekumena, -e ` ‰gr~. oikoumene prema oikein stanovatiŠ 1. ist. naziv anti~kih Grka za tada

430

elaborat poznat naseqeni svet. 2. sve stalno naseqene teritorije na Zemqi, svetska zajednica qudi, vaseqena, ~ove~anstvo. 3. filoz. kod stoika zajednica mudrih na svetu bez obzira na klasu i narodnost; svetska dràva. ekumenizam, -zma m ‰v. ekumenaŠ rel. ideja o saradwi svih vera i crkava (naro~ito hri{}anskih) na osnovu ravnopravnosti i zajedni~kog zalagawa za mir i op{te dobro. ekumenist(a), -e m ‰v. ekumenizamŠ pristalica ekumenizma, onaj koji unapre|uje ekumenizam. ekumenski, -a, -o ‰v. ekumenaŠ 1. koji se odnosi na ceo svet, vaseqenski, svezemaqski. 2. koji predstavqa celinu hri{}anskih crkava, op{tehri{}anski. 3. koji je proèt duhom ekumenizma, sklon dogovoru, dijalogu; tolerantan. ekfonetski, -a, -o ‰gr~. ekphonein viknuti, povikati, prema phone glasŠ u y ekfonetska notacija muz. ist. crkv. sistem znakova za sve~ano ~itawe liturgijskih tekstova u isto~nim hri{}anskim crkvama izme|u 500. i 1500. godine. ekcem, -ema m ‰gr~. ekzema, od ekiz, zein kqu~ati, kipetiŠ med. ko`no oboqewe sa crvenilom, otokom i sitnim plikovima, pra}eno qu{tewem pokoìce. ekce homo ‰lat. ecce homoŠ evo ~oveka, re~i kojima je Pilat predstavio Hrista Jevrejima (Jovan 19:5). ekcehomo, -a m ‰v. ekce homoŠ um. likovna predstava Hrista s trnovim vencem na glavi. ek{i prid. indekl. ‰tur. eksiŠ pokr. kiseo. ek{ija, -e ` ‰v. ek{iŠ pokr. kompot od me{anog vo}a. ek{n pejnting, -a m ‰engl. action painting akciono slikaweŠ slik. slobodno nabacivawe boje u mlazevima na platno (termin za tehniku kakvu su upotrebqavali slikari HH veka Vilem de Kuning i Xekson Polok); apstraktni ekspresionizam. elaborat, -ata m ‰lat. elaboratum izra|eno od elaborare izraditiŠ detaqna pismena razrada nekog predmeta, projekta, ideje.

elaboracija elaboracija, -e ` ‰lat. elaboratio od elaborare izraditiŠ izra|ivawe, razra|ivawe, razrada. elaborirati, elaboriram, 3. l. mn. elaboriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. elaborare izraditiŠ 1. do tan~ina izraditi, izra|ivati, razraditi, razra|ivati. 2. detaqno objasniti, razjasniti. elajosterijum, -a i elajosterij, -a m ‰gr~. elaion uqeŠ ist. prostorija u starogr~koj gimnaziji u kojoj su se ve`ba~i pre ve`bawa mazali uqem. elamet v. alamet. elan, -ana m ‰fr. elanŠ polet, ponesenost, odu{evqewe, zanos, àr. elastik, -a m, mn. elastici, gen. mn. elastika = elastika, -e `, dat. elastici ‰fr. elastique, v. elasti~anŠ elasti~na traka s gumenim nitima, lasti{. elastin, -ina m ‰v. elasti~anŠ fiziol. glavni sastojak elasti~nog tkiva u ìvotiwskom organizmu, vrsta proteina. elasticitet, -eta m = elasti~nost, -osti ` ‰fr. elasticite, v. elasti~anŠ 1. osobina onoga {to je elasti~no, rastegqivost, gipkost, savitqivost. 2. fig. spretnost, okretnost, prilagodqivost. elasti~an, -~na, -~no ‰gr~. elastikos prema elaunein pokrenutiŠ 1. koji se vra}a u prvobitan poloàj nakon prestanka delovawa neke spoqa{we sile, rastegqiv, gibak, savitqiv. 2. fig. koji se lako prilago|ava, prilagodqiv; nedosledan, nestalan, povodqiv. elasti~nost = elasticitet (v.). elastomeri, elastomera m mn. ‰v. elasti~an, polimerŠ hem. elasti~ni polimeri. elativ, -a m ‰nlat. elativus prema lat. elatus uzvi{enŠ gram. 1. oblik kojim se iskazuje visok, poja~an stepen neke osobine bez pore|ewa s drugim pojmovima, apsolutni superlativ. 2. u ugrofinskim i nekim drugim jezicima pade` za izricawe izlaèwa iz nekog mesta, odnosno udaqavawa. elacija, -e ` ‰lat. elatio polet, uzlet prema efferre elatus uznetiŠ 1. uzlet, uzdizawe. 2. psih. umi{qenost, nadmenost, oholost, uobraènost. elbet i helbet = elbetena i helbetena pril. ‰tur. elbet, elbette od ar. albatt, albattaŠ pokr. 1.

elegijski svakako, sigurno, bez sumwe. 2. vaqda, verovatno. 3. najzad, naposletku. elver, -a m = elfer ‰nem. elf jedanaestŠ zast. 1. sp. kazneni udarac u fudbalu, jedanaesterac. 2. nekada{wi naziv za duvan koji se prodavao u pakovawima po ceni od jedanaest krajcara. elverisati, -i{em nesvr{. ‰tur. elvermekŠ pokr. 1. pristajati, odgovarati, biti prikladan. 2. razumeti, imati razumevawa. 3. pomo}i kome. eldorado, -a m ‰{p. el dorado zlatanŠ zemqa bogatstva, blagostawa, izobiqa, obe}ana zemqa. ele v. elem. eleati, eleata = (obi~nije) elejci, elejaca m mn. ‰gr~. Eleates stanovnici gr~ke kolonije Eleje u ju`noj ItalijiŠ filoz. pripadnici starogr~ke filozofske {kole koji su sve obja{wavali razumom, odbacivali ~ulno iskustvo, smatraju}i da je svet ve~an, jedinstven i nepromenqiv. x eleatski i elejski. eleatizam, -zma m ‰v. eleatiŠ filoz. stav i u~ewe eleata. elevator, -a m ‰nlat. elevator od lat. elevare podizatiŠ 1. sprava za dizawe tereta, kran, dizalica, lift. 2. sprava za dizawe, ukrcavawe ili prekrcavawe rasutog tereta kao {to je ìto, pesak i sl. iz brodova u vagone ili skladi{ta. 3. anat. mi{i} podiza~. 4. med. instrument za podizawe o~nog kapka. 5. avij. visinsko kormilo letelice. elevacija, -e ` ‰lat. elevatio prema elevare podizatiŠ 1. dizawe, uzdizawe, podizawe. 2. voj. ugao do kojeg se podiè topovska cev. 3. astron. visina zvezde nad horizontom. x elevacioni. elegantan, -tna, -tno ‰lat. elegans ukusan, probirqiv od elegare = eligere izabratiŠ lepo odeven, ukusan, skladan, otmen, gospodstven. elegancija, -e ` ‰lat. elegantiaŠ otmenost, ugla|enost, skladnost, fino}a. elegija, -e ` ‰lat. elegia od gr~. elegeiaŠ 1. kwi`. lirska pesma proèta setnim raspoloèwem, tugom. 2. kwi`. u anti~koj poeziji svaka pesma napisana u elegijskim distisima. 3. muz. kompozicija tu`nog karaktera. elegijski, -a, -o ‰v. elegijaŠ koji se odnosi na elegiju; koji ima oblik elegije. y elegijski

431

elegi~an distih metr. u anti~koj poeziji spoj heksametra sa pentametrom. elegi~an, -~na, -~no ‰gr~. elegiakos, v. elegijaŠ setan, tuàn, àlostan, sklon razmi{qawu, ~e`wiv. elegi~ar, -a m ‰v. elegijaŠ kwi`. pesnik koji pi{e elegije. elejson v. kirije elejson. elejci = eleati (v.). elektivan, -vna, -vno ‰lat. electivus prema eligere biratiŠ koji se bira, podleè izbornoj proceduri, izborni. elektor, -a m ‰lat. elector, prema eligere biratiŠ 1. bira~, izbornik. 2. ist. knez, velika{ koji je imao pravo u~e{}a u birawu cara u sredwovekovnoj nema~koj dràvi. 3. ~lan elektorske grupe koja u svakoj ameri~koj dràvi bira predsednika i potpredsednika SAD. elektoralan, -lna, -lno ‰v. elektorŠ izborni, bira~ki. Elektra, -e ` ‰gr~. ElektraŠ mitol. k}i Agamemnona i Klitemnestre: ohrabrila je svog brata Oresta da ubije wihovu majku i wenog qubavnika nakon {to su ovi ubili Agamemnona; ~est motiv u tragedijama Sofokla, Euripida i drugih pisaca; y Elektrin kompleks psih. podsvesna sklonost devoj~ice da ose}a privrènost ka ocu i neprijateqstvo prema majci; up. Edipov kompleks. elektrana, -e ` ‰v. elektri~anŠ postrojewe za proizvodwu elektri~ne energije. elektri- v. elektro-. elektrizacija, -e ` ‰v. elektrizovatiŠ 1. nabijawe elektricitetom, izlagawe uticaju elektriciteta. 2. med. le~ewe elektricitetom, elektroterapija. elektrizirati v. elektrizovati. elektrizovati, -zujem = elektrisati, -ri{em i elektrizirati, elektriziram, 3. l. mn. elektriziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. electriser, nem. elektrisieren, v. elektri~anŠ 1. izaz(i)vati elektricitet. 2. med. prodirati, prodreti elektri~nom strujom u ~ove~je telo, le~iti elektricitetom. 3. fig. izaz(i)vati napetost, uzbuditi, uzbu|ivati, odu{eviti, odu{evqavati.

432

elektri~an elektrika, -e `, dat. i lok. elektrici ‰fr. electrique, v. elektri~anŠ 1. v. elektricitet. 2. elektri~no osvetqewe, rasveta. elektrisati = elektrizovati (v.). elektrifikacija, -e ` ‰v. elektro-, -fikacijaŠ 1. uvo|ewe elektri~ne energije. 2. razvijawe elektroprivrede, izgradwa mreè elektri~nih centrala i sistema za preno{ewe elektri~ne energije. elektrifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. i elektrificirati, elektrificiram, 3. l. mn. elektrificiraju ‰nem. elektrifizieren, v. elektrika, -fikovatiŠ izvesti, izvoditi elektrifikaciju, snabde(va)ti sredstvima za upotrebu elektri~ne energije. elektricitet, -eta m ‰nem. Elektrizitat, v. elektri~anŠ 1. fiz. naro~ita energija, naboj svojstven dvojakim elementarnim ~esticama, od kojih se suprotne me|usobno privla~e, a istoimene odbijaju; skup pojava kojima se odraàva postojawe, kretawe i uzajamno delovawe takvih naboja. 2. fig. napetost, napregnutost, uzbu|ewe. y stati~ki elektricitet svojstvo neke materije (}ilibara, stakla ili plasti~ne materije) da privla~i laka tela ako se protrqa vunenom krpom ili krznom; galvanski elektricitet elektri~na struja koja se izaziva hemijskim procesom u Voltinim elementima; ìvotiwski elektricitet elektromotorne sile koje se razvijaju izme|u mi{i}a i ìvaca i time proizvode galvansku struju. elektri~an, -~na, -~no (odr. elektri~ni, -a, -o) ‰fr. electrique od gr~. elektron }ilibarŠ koji se odnosi na elektricitet, elektriku. y elektri~no kolo sistem provodnika koji povezuje izvor elektri~ne energije (npr. bateriju, generator) s potro{a~ima; elektri~no poqe prostor oko naelektrisanog tela u kome se ose}a dejstvo elektri~nog naboja; elektri~na indukcija elektromagnetska indukcija (v.); elektri~na centrala postrojewe koje proizvodi elektri~nu struju za javnu upotrebu; elektri~na mreà mreà koja sluì za prenos elektri~ne energije od izvora do potro{a~a; elektri~na stolica aparat za pogubqivawe osu|enih na smrt elektri~nom strujom; elektri~na gitara muz. gitara kod koje se

elektroelektri~nim sredstvima titraji ìca prenose na zvu~nik. elektro- ‰gr~. elektron }ilibarŠ prvi deo sloènice kojim se kazuje da je ono {to drugi deo sloènice zna~i u vezi sa elektricitetom i elektri~nom strujom. elektroakustika, -e `, dat. i lok. elektroakustici ‰v. elektro-, akustikaŠ grana elektrotehnike koja se bavi problemima pretvarawa zvu~nih treptaja u elektri~ne i elektri~nih u zvu~ne. elektroakusti~ki, -a, -o ‰v. elektro-, akusti~kiŠ koji se odnosi na elektroakustiku. y elektroakusti~ka muzika metod komponovawa u kome se zvu~ni materijal podvrgava elektronskoj obradi. elektroanalgezija, -e ` ‰v. elektro-, analgezijaŠ v. elektroanestezija. elektroanaliza, -e ` ‰v. elektro-, analizaŠ hem. izdvajawe elemenata iz rastvora wihovih soli pomo}u elektrolize. elektroanestezija, -e ` ‰v. elektro-, anestezijaŠ med. stvarawe op{te ili lokalne neosetqivosti na bol pomo}u elektri~ne struje. elektrobus, -a m ‰v. elektro-, (auto)busŠ autobus na elektri~ni pogon. elektrovarilac, -ioca m v. elektrozavariva~. elektrovod, -a m ‰v. elektro-Š provodnik struje, elektri~na ìca. elektrogenerator, -a m ‰v. elektro-, generatorŠ ma{ina za proizvodwu elektri~ne struje mehani~kim radom. elektrografit, -a i elektrografit, -ita m ‰v. elektro-, grafitŠ sinteti~ki grafit, dobija se grejawem ugqenika do 2.700 ¿S pomo}u elektri~ne struje. elektroda, -e ` ‰v. elektro-, gr~. hodos putŠ fiz. provodnik kroz koji elektri~na struja ulazi u neki ure|aj ili izlazi iz wega, koji emituje ili sakupqa elektrone u elektronskoj cevi (up. anoda, katoda). elektrodijagnostika, -e `, dat. i lok. elektrodijagnostici ‰v. elektro-, dijagnostikaŠ med. dijagnosti~ki postupak zasnovan na primeni elektri~ne energije.

elektroinstalacije elektrodinamika, -e `, dat. i lok. elektrodinamici ‰v. elektro-, dinamikaŠ fiz. nauka koja prou~ava kretawe elektri~ne struje kroz provodnike i mehani~ke i magnetske pojave u vezi s time; up. elektrostatika. x elektrodinami~ki. elektrodistribucija, -e ` ‰v. elektro-, distribucijaŠ skup proizvo|a~a elektri~ne energije i sistem wenog preno{ewa do potro{a~a. x elektrodistribucioni. elektroenergetski, -a, -o ‰v. elektro-, energetskiŠ koji se odnosi na elektri~nu energiju. elektroenergija, -e ` ‰v. elektro-, energijaŠ elektri~na struja, energija proizvedena u elektranama. elektroencefalogram, -a m ‰v. elektro-, encefalogramŠ med. snimak aktivnosti kore velikog mozga dobijen elektroencefalografijom. elektroencefalograf, -a m ‰v. elektro-, encefalografŠ med. aparat za snimawe i grafi~ko prikazivawe elektri~nih aktivnosti mozga. elektroencefalografija, -e ` ‰v. elektro-, encefalografijaŠ med. snimawe bioelektri~nih aktivnosti mozga pomo}u elektroda pri~vr{}enih na koì lobawe. elektroerozija, -e ` ‰v. elektro-, erozijaŠ postupak obra|ivawa metala putem elektri~nog luka, varnica ili plazme. elektrozavarivati, -ujem nesvr{. (gl. im. elektrozavarivawe, -a s) ‰v. elektro-Š spajati metalne delove elektri~nim lukom koji se stvara izme|u elektroda aparata, zavarivati pomo}u elektrike. elektrozavariva~, -a~a m ‰v. elektro-Š radnik koji spaja metalne i plasti~ne delove alatima na elektri~nu struju. elektroindukcija, -e ` ‰v. elektro-, indukcijaŠ elektromagnetska indukcija (v.). elektroindustrija, -e ` ‰v. elektro-, industrijaŠ 1. grana industrije koja se bavi proizvodwom elektri~ne energije. 2. industrija proizvodwe elektri~ne opreme i elektri~nih ure|aja. elektroinstalacije, -ija ` mn. ‰v. elektro-, instalacijeŠ elektri~ni vodovi i ure|aji za dovod elektri~ne energije.

433

elektrokardiogram elektrokardiogram, -a m ‰v. elektro-, kardiogramŠ med. grafi~ki prikaz rada srca dobijen elektrokardiografijom. elektrokardiograf, -a m ‰v. elektro-, kardio-, -grafŠ med. aparat za elektrokardiografiju. elektrokardiografija, -e ` ‰v. elektro-, kardio-, -grafijaŠ med. ispitivawe rada srca beleèwem bioelektri~nih struja koje nastaju usled rada sr~anog mi{i}a. elektrokardiografski, -a, -o ‰v. elektrokardiografijaŠ koji se odnosi na elektrokardiograf ili elektrokardiografiju. elektrokaustika, -e `, dat. i lok. elektrokaustici ‰v. elektro-, v. kausti~anŠ med. paqewe bolesnog tkiva ìcom usijanom pomo}u elektri~ne struje. elektrokauter, -a m ‰v. elektro-, gr~. kauter spaqiva~, prema kaiein palitiŠ med. instrument koji se koristi u elektrokaustici. elektrokauterizovati, -ujem i elektrokauterizirati, -riziram, 3. l. mn. -riziraju svr{. i nesvr{. ‰v. elektrokauterŠ med. uklawati bolesno tkivo pomo}u elektrokautera. elektrokineti~ki, -a, -o ‰v. elektro-, kineti~kiŠ koji je proizveden elektricitetom u kretawu. elektrokoagulacija, -e ` ‰v. elektro-, koagulacijaŠ uklawawe neèqenog tkiva zagrevawem pomo}u visokofrekventne struje, u medicinske ili kozmeti~ke svrhe. elektrokucija, -e ` ‰engl. electrocution, v. elektro-, (egze)kucijaŠ izvr{ewe smrtne kazne na elektri~noj stolici. elektroliza, -e ` ‰v. elektro-, gr~. lysis rastvaraweŠ hem. razlagawe jediwewa na elemente propu{tawem elektri~ne struje kroz wegov rastvor. x elektroliti~ki. elektrolit, -a m ‰v. elektro-, gr~. lytos rastvorenŠ hem. svaka materija koja se u rastvoru moè podvr}i elektrolizi. elektroluminiscencija, -e ` ‰v. elektro-, luminiscencijaŠ fiz. emisija svetlosne energije iz nekog gasa kad kroz wega prolazi elektri~na struja. elektromagnet, -eta m ‰v. elektro-, magnetŠ fiz. gvozdeno ili ~eli~no jezgro s namotanom

434

elektromiografija ìcom, koje postaje magnet kada kroz ìcu prolazi elektri~na struja. elektromagnetizam, -zma m ‰v. elektro-, magnetizamŠ fiz. 1. uzajamno dejstvo magnetizma i elektriciteta; nauka koja prou~ava elektri~no i magnetno poqe. 2. magnetizam izazvan dejstvom elektri~ne struje. elektromagnetni, -a, -o = elektromagnetski, -a, -o ‰v. elektro-, magnetŠ fiz. koji se odnosi na elektromagnetizam. y elektromagnetna (-ska) indukcija izazivawe elektri~ne struje u nekom strujnom kolu kada se ono kre}e u poqu stalnog magneta ili elektromagneta; elektromagnetni (-ski) talasi talasi koji se {ire kroz prostor, izazvani oscilacijom elektri~nog i magnetskog poqa; elektromagnetno (-sko) zra~ewe elektromagnetni talasi kra}ih talasnih duìna; elektromagnetni (-ski) spektar ceo raspon frekvencija elektromagnetnog zra~ewa (radio-talasi, infracrveni zraci, vidqiva svetlost, ultraqubi~asta svetlost, rendgenski zraci i gama zraci); elekromagnetna (-ska) terapija med. le~ewe u elektromagnetnom poqu. elektroma{instvo, -stva s ‰v. elektro-, ma{instvoŠ grana tehnike, elektrotehnika i ma{inska tehnika. elektrometalurgija, -e ` ‰v. elektro-, metalurgijaŠ grana metalurgije koja podrazumeva dobijawe i pre~i{}avawe metala pomo}u elektri~ne struje. x elektrometalur{ki. elektrometar, -tra m, mn. elektrometri, gen. mn. elektrometara ‰v. elektro-, -metarŠ fiz. aparat za merewe elektrostati~nog naboja. elektromehanika, -e `, dat. i lok. elektromehanici ‰v. elektro-, mehanikaŠ upotreba elektri~ne energije u mehanici. x elektromehani~ki. elektromehani~ar, -a m ‰v. elektro-, mehani~arŠ onaj koji se bavi elektromehanikom. elektromiogram, -a m ‰v. elektro-, mio-, -gramŠ med. snimak elektri~ne aktivnosti u mi{i}u. elektromiograf, -a m ‰v. elektro-, mio-, -grafŠ med. aparat za elektromiografiju. elektromiografija, -e ` ‰v. elektro-, mio-, -grafijaŠ med. merewe elektri~ne aktivnosti u

elektropozitivan

elektromobil mi{i}ima radi postavqawa dijagnoze ili pra}ewa perifernih nervnih i mi{i}nih oboqewa. elektromobil, -a i elektromobil, -ila m ‰v. elektro-, (auto)mobilŠ vozilo na elektri~ni pogon. elektromonter, -era m ‰v. elektro-, monterŠ onaj koji montira elektri~na postrojewa, stru~wak (majstor) za elektromontaù. x elektromonterski. elektromotor, -ora m ‰v. elektro-, tehn. motor na elektri~ni pogon.

motorŠ

elektromotoran, -rna, -rno ‰v. elektromotorŠ 1. koji se odnosi na elektromotor. 2. koji se pokre}e elektromotorom. y elektromotorna vu~a vu~a pomo}u ma{ina na elektromotorni pogon (npr. elektri~nih lokomotiva u èlezni~kom saobra}aju). 3. fiz. koji proizvodi, izaziva elektri~nu struju. y elektromotorna sila razlika u potencijalu izme|u dva pola izvora elektri~ne energije, obi~no merena u voltima. elektron, -ona m ‰gr~. elektron }ilibarŠ 1. negativno naelektrisana ~estica, koja u atomu kruì oko pozitivno naelektrisanog jezgra. 2. v. elektrum.

fiz.

elektronarkoza, -e ` ‰v. elektro-, narkozaŠ anestezija koja se postiè delovawem razli~itih oblika elektri~nih impulsa na mozak. med.

elektronvolt, -a m ‰v. elektron, voltŠ fiz. jedinica za energiju, defini{e se kao energija koju ima elektron kod razlike potencijala od jednog volta. elektronegativan, -vna, -vno ‰v. elektro-, negativanŠ 1. fiz. (o jonu) koji ima negativan naboj, koji prilikom elektrolize biva privu~en ka pozitivnoj elektrodi (anodi). 2. hem. (o elementu) ~iji su atomi sposobni da preuzmu elektrone iz susednih atoma.

va u prakti~ne svrhe. 2. obrada informacija pomo}u elektronskih ure|aja. elektronistagmografija, -e ` ‰v. elektron, v. nistagmus, v. -grafijaŠ med. beleèwe spontanih titrajnih pokreta oka. elektroni~ar, -a m (`. elektroni~arka, i lok. elektroni~arki) ‰v. elektronikaŠ stru~wak za elektroniku. dat.

elektronka, -e `, dat. i lok. elektronki, gen. mn. elektronki ‰v. elektronŠ fiz. prazna ili gasom ispuwena cev s dve ili vi{e elektroda izme|u kojih se kre}u elektroni oslobo|eni iz uàrene katode, elektronska cev, radio-cev. elektronski, -a, -o ‰v. elektronŠ fiz. koji se odnosi na elektrone i elektroniku. y elektronska konfiguracija raspored elektrona u atomu; elektronska quska skup svih elektrona u atomu koji kruè u istoj orbiti oko jezgra; elektronska cev v. elektronka; elektronski mikroskop opti~ki instrument koji upotrebqava snop elektrona da bi se dobila uve}ana slika sitnih predmeta; elektronska po{ta primawe i preno{ewe poruka pomo}u kompjutera ili terminala prikqu~enih na komunikacijsku mreù, i-mejl; elektronski mozak stari ili figurativni izraz za ra~unar; elektronski mediji sva sredstva kojima se elektronskim putem prenose informacije, u prvom redu televizija i radio; elektronsko oko TV kamera za nadzor iz daqine; elektronska muzika muzika nastala pomo}u kompjutera i elektroakusti~kih ure|aja. elektrooptika, -e `, dat. i lok. elektrooptici ‰v. elektro-, optikaŠ fiz. nauka o pojavama pomo}u kojih se moè dokazati bliska veza izme|u elektriciteta i svetlosti; nauka o dejstvu elektri~nog poqa na opti~ka svojstva tela. x elektroopti~ki.

elektronegativnost, -osti ` ‰v. elektronegativanŠ fiz., hem. svojstvo onoga {to je elektronegativno.

elektroosmoza, -e ` ‰v. elektro-, osmozaŠ proticawe te~nosti kroz membranu izazvano razlikom u elektri~nom potencijalu s jedne i druge strane membrane: postupak koji se primewuje za pre~i{}avawe vode.

elektronika, -e `, dat. i lok. elektronici ‰v. elektronŠ 1. fiz. nauka koja se bavi problemima kretawa elektrona kroz gasove, kroz vakuum ili poluprovodnike, kao i primenom tih poja-

elektropozitivan, -vna, -vno ‰v. elektro-, negativanŠ 1. fiz. (o jonu) koji ima pozitivan naboj, koji prilikom elektrolize biva privu~en ka negativnoj elektrodi (katodi). 2. hem. (o

fiz.

435

elektropozitivnost elementu) ~iji su atomi sposobni da prepuste elektrone susednim atomima. elektropozitivnost, -osti ` ‰v. elektropozitivanŠ fiz., hem. svojstvo onoga {to je elektropozitivno. elektroporcelan, -ana m ‰v. elektro-, porcelanŠ vrsta tvrdog porcelana koji sluì kao izolator u elektrotehnici. elektroprivreda, -e ` ‰v. elektro-, privredaŠ grana privrede koja se bavi proizvodwom, prenosom i distribucijom elektri~ne energije. x elektroprivredni. elektropunktura, -e ` ‰v. elektro-, (aku)punkturaŠ med. vrsta akupunkture u kojoj su igle spojene sa izvorom slabe struje. elektrorafinacija, -e ` ‰v. elektro-, rafiniratiŠ ~i{}ewe metala elektrolizom. elektroresekcija, -e ` ‰v. elektro-, resekcijaŠ med. presecawe, rasecawe tkiva ili organa pomo}u elektri~ne struje. elektroskop, -a m ‰v. elektro-, -skopŠ fiz. sprava kojom se utvr|uje da li je neko telo naelektrisano, kao i vrsta i koli~ina elektriciteta. elektrostatika, -e `, dat. i lok. elektrostatici ‰v. elektro-, statikaŠ fiz. deo nauke o elektricitetu koji prou~ava stati~ki elektricitet; up. elektrodinamika. x elektrostati~ki. elektrostimulator, -a m ‰v. elektro-, stimulatorŠ med. aparat s baterijom za podràvawe rada srca impulsima elektri~ne energije, pejsmejker (1). elektrostimulacija, -e ` ‰v. elektro-, stimulacijaŠ med. stimulacija mi{i}a ili srca putem elektri~ne energije, u dijagnosti~ke svrhe ili radi le~ewa. elektroterapeut, -a m ‰v. elektro-, terapeutŠ med. stru~wak za elektroterapiju. elektroterapija, -e ` ‰v. elektro-, terapijaŠ med. le~ewe pomo}u elektri~ne struje. x elektroterapijski. elektrotermija, -e ` ‰v. elektro-, -termijaŠ fiz. grana elektrotehnike koja prou~ava proizvodwu toplote iz elektri~ne energije i wenu upotrebu.

436

elektrum elektrotermoterapija, -e ` ‰v. elektro-, termoterapijaŠ med. toplotni terapijski postupak u kojem se primewuje elektri~na struja. elektrotehnika, -e `, dat. i lok. elektrotehnici ‰v. elektro-, tehnikaŠ grana tehnike koja se bavi proizvodwom elektri~ne energije i wenom primenom u prakti~ne svrhe. x elektrotehni~ki. elektrotehni~ar, -a m ‰v. elektro-, tehni~arŠ stru~wak za elektrotehniku. elektrofor, -ora m ‰v. elektro-, -forŠ fiz. aparat za proizvodwu stati~kog elektriciteta pomo}u plo~e od tvrde gume koja se okre}e i podvrgava trewu. elektroforeza, -e ` ‰v. elektro-, -forezaŠ 1. protok naelektrisanih koloidnih ~estica ili molekula kroz te~nost ili gel pod uticajem spoqnog elektri~nog poqa. 2. med. vrsta fizikalne terapije pomo}u elektroda koje se stavqaju na telo i koje omogu}avaju da lek prodre pod koù. fiz.

elektrofotografija, -e ` ‰engl. electrophotography elektronska fotografijaŠ fotografija koja se pohrawuje u elektronskom, digitalnom obliku. elektrohemija, -e ` ‰v. elektro-, hemijaŠ grana fizi~ke hemije koja koja prou~ava delovawe elektriciteta na fizi~ko-hemijske sisteme i nastajawe elektri~ne energije usled hemijskih promena. elektrohemijski, -a, -o ‰v. elektro-, hemijskiŠ koji se odnosi na elektrohemiju. y elektrohemijski ekvivalent koli~ina nekog jona izdvojena dejstvom jedinice ja~ine struje (1 amper) u jedinici vremena (1 sekunda). elektrohirurgija, -e ` ‰v. elektro-, hirurgijaŠ med. svaka hirur{ka metoda u kojoj se primewuje elektri~na struja. x elektrohirur{ki. elektro{ok, -a, mn. elektro{okovi i elektro{okovi ‰v. elektro-, {okŠ med. izlagawe pacijenta kratkim udarima elektri~ne struje niske frekvencije u ciqu le~ewa nekih du{evnih bolesti. elektrum, -a m ‰lat. electrum od gr~. elektron }ilibarŠ 1. me{avina zlata i srebra, belo zla-

eliksir

elekcija to. 2. legura srebra i aluminijuma za patinirawe metalnih predmeta i podloga. elekcija, -e ` ‰lat. electioŠ izbor, birawe. elem r~c. ‰tur. hele ipak, dobroŠ dakle; ukratko; kako god bilo. elemek, -a m, mn. elemeci, gen. mn. elemeka ‰tur. el emegi nagrada za rad ruku, prema el ruka, emek trudŠ pokr. plata za posao obavqen rukama. elemen(a)t, -nta m, mn. elementi, gen. mn. elemenata ‰lat. elementumŠ 1. hem. osnovna, prosta materija koja se hemijskim putem ne moè razloìti na prostije sastojke. 2. ist. jedna od ~etiri stihije (osnovne materije) po anti~kom verovawu: vatra, zemqa, voda, vazduh. 3. fig. sastavni deo neke sloène celine. 4. fig. pol. pojedinac ili dru{tvena grupa odre|enih, obi~no negativnih karakteristika ili pripadnosti (sumwiv ‹, seqa~ki ‹ ). 5. (mn.) stihija, prirodne sile; nepogoda, nevreme. elementaran, -rna, -rno ‰lat. elementariusŠ 1. koji predstavqa osnovni elemenat u sklopu ne~ega, osnovni, su{tinski. 2. koji predstavqa najpre~u potrebu, puki, goli. 3. prvobitan, iskonski, primitivan; koji se odnosi na prirodne sile, stihijski. 4. sasvim prost, jednostavan. y elementarne ~estice fiz. ~estice za koje se veruje da nisu sastavqene od mawih, prostijih ~estica; elementarna matematika matematika bez matemati~ke analize i ostalih sloènih matemati~kih tehnika; elementarna snaga snaga prirodnih sila; elementarna nepogoda nesre}a izazvana delovawem prirodnih sila (vetra, poplave, zemqotresa i sl.). elemi, -ija m ‰ar. al-lami od pers. merhemŠ vrsta smole koja se dobija od razli~itog tropskog drve}a, a koristi se u proizvodwi lakova i farmakologiji. elemozina, -e ` ‰gr~. eleemosyne, prema eleein smilovati seŠ crkv. nov~ani prilozi crkvi, milostiwa. elenktika, -e `, dat. i lok. elenktici ‰gr~. elenchos dokazŠ ve{tina logi~kog dokazivawa, ube|ivawa i pobijawa izvo|ewem dokaza o suprotnom; nauka o crkvenom polemisawu. elesde, elesdea m (i el-es-de) ‰LSD, skr. od engl. lysergic acid diethylamideŠ farm. dietilamid lizergi~ne kiseline, sinteti~ka droga

koja izaziva halucinacije (posebno su je koristili pripadnici psihodeli~nog pokreta). eleuzinije, eleuzinija ` mn. ‰gr~. Eleusinia, prema EleusisŠ ist. stare gr~ke sve~anosti koje su odràvane u ati~kom mestu Eleusis u ~ast bogiwe zemqoradwe Demetre. eleuterije, eleuterija ` mn. ‰gr~. Eleutheria od eleutherios slobodanŠ ist. stare gr~ke sve~anosti odràvane u ~ast boga Zevsa i oslobo|ewa gradova. elefant, -a m, mn. elefanti, gen. mn. elefanata ‰gr~. elephas gen. elephantosŠ zast. slon. x elefantski. elefantijaza, -e ` = elefantijazis, -a m ‰gr~. elephantiasis, v. elefantŠ med. izobli~ewe i uve}awe pojedinih delova tela izazvano zastojem protoka limfe. elzevir, -ira m ‰prema holandskoj porodici izdava~a i {tampara iz XVI veka ElzevierŠ 1. naziv za izdawa anti~kih klasika, Biblije itd. u XVI i XVII veku. 2. u nekim zapadnim zemqama naziv za kulturnu rubriku u novinama, a naro~ito za feqton i esej. elidirati, elidiram, 3. l, mn. elidiraju i nesvr{. ‰lat. elidere izbiti, isteratiŠ 1. izostaviti, izostavqati, izbaci(va)ti, ispustiti, ispu{tati. 2. gram. (iz)vr{iti eliziju, izostaviti, izostavqati samoglasnik. svr{.

elizej v. jelisej. elizejski v. jelisejski. elizija, -e ` ‰lat. elisio izbijawe, uklawaweŠ 1. izbacivawe, izostavqawe, ispu{tawe. 2. fon. izostavqawe samoglasnika na kraju re~i radi postizawa ritma ili da bi se izbegao hijat (v.). Elizijum, -a m ‰gr~. ElysionŠ 1. mitol. mesto na koje posle smrti odlaze junaci i ~asni qudi; boravi{te blaènih u podzemnom svetu; jelisej (v.). 2. fig. predivan kraj, prelepa zemqa. eliksir, -a i eliksir, -ira m ‰ar. al-iksir od xeros suvŠ 1. lekoviti napitak, najfiniji ekstrakt neke materije. 2. ~udotvorni napitak koji produàva ìvot. 3. pi}e koje okrepquje, osveàvaju}e pi}e. gr~.

437

eliminatoran eliminatoran, -rna, -rno ‰nlat. eliminatorius, v. eliminisatiŠ koji elimini{e; koji podrazumeva eliminaciju. eliminacija, -e ` ‰lat. eliminatioŠ 1. izbacivawe, uklawawe, odstrawivawe. 2. sp. iskqu~ivawe poraènog takmi~ara ili ekipe iz daqeg takmi~ewa. eliminisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. eliminare izneti preko praga (limen)Š 1. iskqu~i(va)ti, izbaci(va)ti, ukloniti, uklawati, odstraniti, odstrawivati. 2. sp. pobedom li{iti, li{avati protivnika prava na daqe takmi~ewe. 3. fiziol. izlu~i(va)ti iz sebe, ispustiti. elint, -a m ‰skr. od engl. electronic intelligenceŠ elektronska {pijunaà; y elint-brodovi tip malih brodova za {pijunaù, snabdevenih elektronskim ure|ajima poput detektora, radara, prislu{nih aparata itd. elipsa i elipsa, -e ` ‰lat. ellipsis od gr~. elleipsis izostavqaweŠ 1. geom. zatvorena kriva linija, sli~na spqo{tenom krugu, na kojoj svaka ta~ka ima isti zbir rastojawa do dveju ìà (fokusa). 2. lingv. izostavqawe re~i ili delova re~enice koji se podrazumevaju. elipsast i elipsast, -a,- o ‰v. elipsaŠ koji ima oblik elipse, sli~an elipsi. elipsograf, -a m ‰v. elipsa, -grafŠ instrument za crtawe, opisivawe elipse sa datim osama. elipsoid, -ida m ‰v. elipsa, -oidŠ geometrijsko telo koje se dobija okretawem elipse oko svoje ose, spqo{tena lopta. elipsoidan, -dna, -dno ‰v. elipsoidŠ koji ima oblik elipsoida; koji se odnosi na elipsoid. elipti~an, -~na, -~no ‰gr~. elleiptikos defektanŠ 1. v. elipsast. 2. lingv. koji se odnosi na elipsu (2), skra}en, saèt. y elipti~na re~enica gram. re~enica u kojoj je izostavqen predikat (npr. Punom parom napred!). elipti~nost, -osti ` = elipticitet, -eta m ‰v. elipti~anŠ 1. geom. elipti~an, jajast oblik. 2. lingv. elipti~no kazivawe, saètost. elisa, -e ` ‰fr. helice od lat. helix od gr~. helix zavojŠ obrtni deo koji pokre}e brodove, avione, helikoptere itd., propeler.

438

el-pi elisejski v. jelisejski. elita, -e ` ‰fr. elite prema elire odabratiŠ odabrani, vrhunski, najistaknutiji krug qudi u dru{tvu ili u odre|enom wegovom delu. elitizam, -zma m ‰fr. elitisme, v. elitaŠ ukupnost stavova elitista. elitist(a), -e m, mn. elitisti ‰fr. elitiste, v. elitaŠ onaj koji nagla{ava ulogu elite u dru{tvu. elitisti~ki, -a, -o ‰v. elita, elitizamŠ koji se odnosi na elitizam i elitiste. elitni, -a, -o ‰v. elitaŠ koji se odnosi na elitu, koji pripada eliti, izabran, otmen, vrhunski. elogijum, -a m i elogij, -a m ‰lat. elogiumŠ 1. govor u pohvalu koga ili ~ega, pohvala, hvalospev. 2. natpis na nadgrobnom spomeniku; nekrolog. elokventan, -tna, -tno ‰lat. eloquens prema eloqui beseditiŠ 1. ve{t u govoru, re~it, govorni~ki uverqiv. 2. slatkore~iv, krasnore~iv. elokventnost, -osti ` ‰v. elokventanŠ 1. ve{tina govorewa, re~itost. 2. slatkore~ivost, krasnore~ivost. elokvencija, -e ` ‰lat. eloquentia, v. elokventanŠ sposobnost jezi~kog izraàvawa, spretnost u govoru; re~itost. eloksal, -ala m ‰skr. od el(ektrolitski) oks(idisani) al(uminijum)Š tehn. eloksirani aluminijum. eloksirati, eloksiram, 3. l. mn. eloksiraju ‰skr. od el(ektrolitski) oks(idisati)Š tehn. oksidisati povr{inu aluminijuma putem elektrolize radi za{tite od korozije. elokucija, -e ` ‰lat. elocutio prema eloqui beseditiŠ govorni~ka ve{tina, besedni{tvo, umetnost govorewa u javnosti. elongacija, -e ` ‰lat. elongatio prema elongare udaqitiŠ 1. fiz. rastojawe tela koje oscilira od sredweg poloàja. 2. astron. ugaono rastojawe izme|u planeta i Sunca ili Meseca izmereno sa Zemqe. Elohim, -a m ‰hebr. ElohimŠ starozavetno ime Boga, Jehove. el-pi, el-pija m ‰engleski izgovor skra}enice LP = long-playing, dugosviraju}iŠ velika

eluvijum gramofonska plo~a sa vi{e snimqenih kompozicija (33 obrtaja u minuti), longplejka (v.). eluvijum, -a m (i eluvij, -a m) ‰nlat. eluvium, prema lat. eluere opratiŠ geol. proizvodi nepogoda koji su zadràni na svom mestu od svog postanka na Zemqinoj povr{ini; up. aluvijum. elukubracija, -e ` ‰lat. elucubratioŠ mukotrpan, danono}ni rad; dugo, sloèno razmi{qawe, mudrovawe. elukubrirati, elukubriram, 3. l. mn. elukubriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. elucubrare prema lucubrum svetiqkaŠ marqivo, strpqivo prou~avati ne{to, razmi{qati, mudrovati. elul, -ula m ‰hebr. elulŠ dvanaesti mesec jevrejske godine. elucija, -e ` ‰lat. elutio praweŠ hem. izdvajawe nekog elementa pomo}u adsorbenata (v.). elf, -a m ‰{ved. elf od stnord. alfrŠ mitol. natprirodno bi}e, duh, vilewak, |avolak. elfer v. elver. el~iba{a, -e ` ‰tur. elci bas›, v. el~ija, ba{aŠ zast. prvi (po rangu) ~ovek diplomatskog predstavni{tva. el~ija, -e m, gen. mn. el~ija ‰tur. elci izaslanikŠ zast. izaslanik; poslanik u stranoj zemqi, ambasador. eqen! uzv. ‰ma|. eljenŠ ìveo! em- v. en-. emajl, -a i emajl, -a = emaq, -a m ‰fr. emailŠ topqiva, obi~no neprovidna staklasta masa kojom se prevla~e predmeti od metala, gline i dr. radi ulep{avawa ili za{tite od korozije; gle|, glazura. emajlirati, emajliram, 3. l. mn. emajliraju svr{. i nesvr{. ‰v. emajlŠ prevu}i, prevla~iti emajlom. emaq = emajl (v.). emanatizam, -zma m ‰v. emanacijaŠ filoz. u~ewe po kome je svet postao izdvajawem mawe savr{enih bi}a iz najsavr{enijeg, iz vrhovnog prabi}a, boànstva. emanacija, -e ` ‰lat. emanatio prema emanare izvirati, rasprostirati seŠ 1. izvirawe, isparavawe, isticawe, zra~ewe. 2. hem. gasovita radioaktivna supstanca koja nastaje raspadawem radioaktivnih elemenata. 3. filoz. nasta-

embargo jawe svih stvari iz jednog iskonskog, apsolutnog, najvi{eg prauzroka, prana~ela. 4. isijavawe i preno{ewe duhovnih uticaja; proizvod, rezultat nekog stava, raspoloèwa ili ideje. emanacioni, -a, -o ‰v. emanacijaŠ koji se odnosi na emanaciju. y emanaciona teorija Wutnova teorija iz XVII veka, po kojoj svetlost kao beskrajno fina materija izlazi strujawem iz svetlog tela; emanacioni sistem teol. u~ewe o proisticawu svega iz jednog najvi{eg prabi}a. emanet i emanet v. amanet. emanirati, emaniram, 3. l. mn. emaniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. emanareŠ 1. (pro)isticati, (pro)iste}i, izlaziti, iza}i; odavati, zra~iti. 2. ispoqavati se, ispoqiti se, izraàvati se, izraziti se. emancipator, -a m ‰v. emancipacijaŠ pobornik emancipacije; oslobodilac, spasilac. x emancipatorski. emancipacija, -e ` ‰lat. emancipatioŠ 1. osloba|awe od zavisnosti, pot~iwenosti, podre|enosti, osamostaqewe; osloba|awe od predrasuda i svega onoga {to je zastarelo. 2. prav. progla{avawe koga punoletnim, slobodnim od roditeqske ili starateqske vlasti. emancipacionist(a), -e m, mn. emancipacionisti (`. emancipacionistkiwa) ‰v. emancipacijaŠ pobornik emancipacije; onaj ko se zalaè za oslobo|ewe pot~iwenih, za ravnopravnost. emancipovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. emancipare, v. eks-1, mancipium kupqeni robŠ 1. osloboditi, osloba|ati od zavisnosti ili pot~iwenosti. 2. prav. proglasiti, progla{avati punoletnim, slobodnim od roditeqske ili starateqske vlasti. 3. emancipovati se osloboditi se zavisnosti, pot~iwenosti; ste}i ravnopravnost. emaskulator, -a m ‰v. eks-, lat. masculus mu`jakŠ 1. onaj koji kastrira, u{kopquje. 2. instrument za {kopqewe mu`jaka kod ìvotiwa. embargo, -a i embargo, -a m ‰{p. embargo prema embargar staviti zabranuŠ 1. zabrana uvoza ili izvoza odre|ene valute ili robe, naj~e{}e oru`ja; zabrana objavqivawa vesti ili

439

emblem informacija (nametnuti, proglasiti ‹ ; biti pod embargom). 2. zadràvawe ili zaplena tovara stranog broda u pristani{tu. emblem, -ema m v. amblem. embolektomija, -e ` ‰v. embolus, ektomijaŠ operativno odstrawivawe embolusa iz krvnog suda.

med.

embolija, -e ` ‰v. embolusŠ med. za~epqewe krvnog suda vazduhom, stranom materijom ili zgru{anom krvqu. y plu}na embolija med. za~epqewe jedne od grana plu}ne arterije ugru{kom krvi. embolofrazija, -e ` ‰v. embolija, frazaŠ smetwa u govoru pri kojoj obolela osoba uvek ume}e istu frazu ili uzre~icu. embolus, -a m ‰lat. embolus od gr~. embolos klin, ~epŠ med. ono {to izaziva za~epqewe krvnog suda i zastoj cirkulacije, pri ~emu dolazi do prestanka ishrane tkiva na mestu za~epqewa. embosirati, embosiram, 3. l. mn. embosiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. embossŠ na~initi, praviti ispup~ewa na nekoj povr{ini, ispup~ene {are, crteè ili slova. embrio- ‰v. embrionŠ prvi deo sloènice koji ozna~ava da se drugi deo odnosi na embrion. embriogeneza i embriogeneza, -e ` ‰v. embrio-, genezaŠ biol. nastanak zametka. embriologija, -e ` ‰v. embrio-, -logijaŠ deo biologije koji prou~ava razvitak zametka. embrion, -ona m ‰gr~. embryonŠ biol. 1. zametak ìvog bi}a u prvim fazama razvoja; up. fetus. 2. zametak, klica kod biqke. embrionalan, -lna, -lno ‰v. embrioŠ 1. koji se odnosi na embrion. 2. koji je u zametku, po~etni. embriotom, -oma m ‰v. embrio-, -tomŠ med. instrument kojim se izvodi embriotomija. embriotomija, -e ` ‰v. embrio-, -tomijaŠ med. zahvat kojim se se~e plod u maj~inoj utrobi i nasilno izvla~i kad je pravi poro|aj nemogu}. 2. secirawe embriona radi prou~avawa. emeleja, -e ` ‰gr~. emmeleia sklad u muzici, v. em-, melos pesmaŠ ist. pozor. u starogr~koj tragediji sve~ani ples pra}en horskim pesmama.

440

emetin em - em vezn. ‰tur. hem zajedno od pers. hemŠ ob. udvojeno u re~enici: em...em ne samo…nego (jo{) i…(em je pametan, em je vredan). emendanda, -a s mn. ‰lat. emendanda, v. emendiratiŠ ono {to u jednom tekstu ili spisu treba ispraviti, ispravke. emendator, -a m ‰lat. emendator, v. emendiratiŠ onaj koji u nekom tekstu ili spisu ispravqa gre{ke, ispravqa~, korektor. emendacija, -e ` ‰lat. emendatio ispravqaweŠ ispravqawe, ispravka. emendirati, emendiram, 3. l. mn. emendiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. emendare, v. eks-1, menda gre{kaŠ ispraviti, ispravqati pogre{na mesta u nekom tekstu ili spisu. ementaler, -a i ementaler, -a m ‰po {vajcarskoj dolini Ementalu (Emmental)Š vrsta punomasnog sira s velikim rupama. emer, -a i emer, -a m ‰tur. emir od ar. amrŠ pokr. zapovest, naredba, nalog. emergencija, -e ` ‰srlat. emergentia od lat. emergens onaj koji se pomaqa; engl. emergencyŠ 1. pojavqivawe, pomaqawe, iskrsavawe. 2. neo~ekivan doga|aj, nepredvi|en slu~aj. 3. teàk poloàj, velika nevoqa, krizno stawe, opasnost. 4. filoz. spontano pojavqivawe novog stepena na onom (nièm) koji mu prethodi. 5. bot. izraslina na biqnom tkivu ili organu. emerzija, -e ` ‰lat. emersio prema emergere izronitiŠ 1. izbijawe na povr{inu, pomaqawe, pojavqivawe, iskrsavawe. 2. astron. pomaqawe jednog nebeskog tela iza drugog, npr. satelita iz senke planete supr. imerzija. 3. geol. izdizawe morskog dna na visinu ve}u od povr{ine mora. emeritura, -e ` ‰v. emeritusŠ zast. svojstvo, zvawe emeritusa, penzija. emeritus, -a m ‰lat. emeritus prema emerere odsluìtiŠ 1. ist. veteran rimske vojske koji je ~asno odsluìo vojnu slu`bu. 2. fakultetski profesor u penziji. emetik, -a m, mn. emetici = emetikum, -a m ‰nlat. emeticus od gr~. emetikos, prema emetos povra}aweŠ farm. sredstvo koje tera na povra}awe. emetin, -ina m ‰v. emetikŠ farm. materija iz biqke ipekakuana (v.) koja izaziva povra}awe.

emeti~an emeti~an, -~na, -~no ‰v. emeti~anŠ farm. koji izaziva povra}awe. emetropija, -e ` ‰gr~. emmetros u meri, v. em-, metron mera, ops okoŠ med. normalno prelamawe svetlosti u oku, pravovidnost. emigrant, -a m, mn. emigranti, gen. mn. emigranata (`. emigrantkiwa, -e) ‰v. emigriratiŠ onaj koji se iselio, koji je napustio zemqu (iz politi~kih, ekonomskih ili verskih razloga), iseqenik. x emigrantski. emigracija, -e ` ‰srlat. emigratioŠ 1. iseqavawe iz domovine u stranu zemqu. 2. ìvot u stranoj zemqi. 3. skup svih emigranata iz odre|ene zemqe. x emigracijski i emigracioni. emigrirati, emigriram, 3. l. mn. emigriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. emigrareŠ iseliti se, iseqavati se prisilno ili dobrovoqno iz domovine, napustiti, napu{tati domovinu. -emija, -emi~an, -emi~ki ‰ gr~. haima krvŠ kao drugi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na krv. emin1, -a m ‰tur. emin od ar. aminŠ pokr. 1. ist. pouzdan ~ovek, poverenik; nadzornik, na~elnik. 2. (kao prid. indekl.) pouzdan, siguran. emin2, -a m = jemin1 (v.). eminens prid. indekl. ‰lat. eminens istaknutŠ zast. izvrstan, odli~an (ranije ocena u {koli). eminentan i eminentan, -tna, -tno ‰lat. eminensŠ izvrstan, odli~an, ugledan, istaknut. eminencija, -e ` ‰lat. eminentia od eminens istaknutŠ 1. istaknutost, uzvi{enost. 2. med. ispup~ewe, ispup~enost dela nekog organa. 3. visost, preuzvi{enost: titula kardinala u katoli~koj crkvi. y siva eminencija uticajna li~nost koja se drì u pozadini. eminluk, -a m, mn. eminluci, gen. mn. eminluka ‰tur. eminlik, v. eminŠ pokr. 1. sigurnost, pouzdanost. 2. ~ast i dostojanstvo emina. 3. podru~je kojim upravqa emin. emir i emir, emira m ‰tur. emir od ar. amirŠ 1. poglavar, knez. 2. vrhovni vladar u dràvi. emirat, -ata m ‰v. emirŠ podru~je pod vla{}u emira. emisar, -ara m ‰lat. emissariusŠ 1. li~nost koju {aqe dràvna ili politi~ka organizacija u drugu dràvu radi obavqawa poverqivih du`nosti, izaslanik. 2. onaj koga su poslali da

emotivnost obavi tu|i posao, da prenese ne~iju poruku, da za nekoga izvidi ili obavi ne{to. emisija, -e ` ‰lat. emissioŠ 1. fiz. oda{iqawe, ispu{tawe svetlosne, zvu~ne ili elektri~ne energije; oda{iqawe elektromagnetskih talasa. 2. program koji emituje radio-stanica ili televizija. 3. finans. izdavawe nov~anica i hartija od vrednosti. 4. med. izbacivawe, isticawe, izlivawe. emisioni, -a, -o ‰lat. emissusŠ koji se ti~e emisije, koji je u vezi s emisijom. y emisiona banka finans. banka koja izdaje novac i hartije od vrednosti; emisiona teorija v. emanaciona teorija; emisioni sistem v. emanatizam. emitent, -a m, mn. emitenti, gen. mn. emitenata ‰lat. emittensŠ 1. onaj koji {aqe emisara, izaslanika. 2. finans. ustanova koja izdaje nov~anice, hartije od vrednosti i sl. emiter, -era m ‰engl. emitter, v. emitovatiŠ 1. ure|aj koji emituje elektromagnetne talase, oda{iqa~. 2. fiz. elektroda u poluprovodni~kim ure|ajima. emitovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. emittere odaslatiŠ 1. odaslati, oda{iqati svetlosnu, zvu~nu ili elektri~nu energiju; odaslati, oda{iqati talase. 2. prenositi program. 3. bank. izdati, izdavati, pustiti, pu{tati u opticaj (nov~anice ili hartije od vrednosti). emovirati, emoviram, 3. l. mn. emoviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. emovereŠ psih. izaz(i)vati emociju, pobuditi ose}awa, dirnuti, ganuti. e-mol, -a m ‰v. molŠ muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton E, a koji odgovara ge-duru. emolijens, -a m ‰lat. emolliens od emollire prema mollis mekanŠ med., farm. sredstvo za za{titu koè, za omek{avawe i spre~avawe zapaqewa. emotivan, -vna, -vno ‰v. emocijaŠ psih. 1. koji se odnosi na emocije. 2. koji je sklon emocijama, ose}ajan, osetqiv. emotivac, -vca, mn. emotivci, mn. emotivaca ‰v. emotivanŠ fam. emotivan ~ovek, ~ovek koji lako podleè emocijama. emotivnost, -i ` ‰v. emotivanŠ psih. osobina i stawe onoga ko je emotivan, koji se lako uzbu|uje; ose}ajnost, osetqivost; sentimentalnost.

441

emocija emocija, -e ` ‰fr. emotion prema lat. emovere, prema movere pokrenutiŠ psih. du{evno stawe, ose}awe, ~uvstvo, sentiment; uzbu|ewe, uzrujanost, tronutost. emocionalan, -lna, -lno ‰v. emocijaŠ psih. 1. koji se odnosi na emociju (emocionalna reakcija). 2. koji se lako uzbu|uje, dirqiv, ganutqiv; ispuwen emocijama, ose}ajan, emotivan. emocionalac v. emotivac. emocionalizam, -zma m ‰v. emocijaŠ psih. teorija po kojoj emocije ~ine osnovu celokupnog psihi~kog ìvota. emocionalnost, -i ` ‰v. emocijaŠ osobina i stawe onoga {to je emocionalno, ose}ajnost; up. emotivnost. empatija, -e ` ‰gr~. empatheia strast, v. em-, patosŠ 1. psih. identifikacija s drugim, u wegov na~in mi{qewa i ose}awa; saose}awe. 2. uìvqavawe u neki doga|aj ili umetni~ko delo. empijem, -ema m = empijema, -e ` ‰gr~. empyema, v. em-, pyos gnojŠ med. nakupqawe gnoja u telesnim {upqinama. empirej, -eja m ‰srlat. empireum od gr~. empyrios, v. em-, pyr vatraŠ po staroj gr~koj kosmologiji najvi{i deo neba ispuwen ~istom svetlo{}u, boravi{te bogova. empirema, -e ` ‰v. empirijaŠ sud, zakqu~ak do kojeg se dolazi empirijskim putem, na osnovu iskustva. empireuma, -e ` ‰gr~. empyreuma uàreni pepeoŠ o{tar miris i ukus koji se javqa kad zagori organska supstanca. empireumatski, -a, -o ‰v. empireumaŠ hem. koji se odnosi na empireumu; koji nastaje suvom destilacijom organske materije. empirizam, -zma m ‰v. empirijaŠ 1. filoz. u~ewe po kojem je iskustvo jedini izvor spoznaje; supr. racionalizam. 2. kori{}ewe empirijskih metoda u nauci. empirija, -e ` ‰gr~. empeiria iskustvoŠ 1. znawe ste~eno iskustvom. 2. metod saznavawa pomo}u iskustva. empirijski, -a, -o ‰v. empirijaŠ 1. koji je zasnovan na iskustvu, iskustven. 2. koji je dobijen istraìvawem i eksperimentalno, a ne izvodi se iz teorije.

442

emsal empiriokriticizam, -zma m ‰v. empirija, kriticizamŠ filoz. idealisti~ko u~ewe Avenarijusa i Maha u drugoj polovini XIX veka, po kojem jedinu realnost ~ine subjektivni ose}aji i ono {to je neposredno dato u opaàju. empiriomonizam, -zma m ‰v. empirija, monizamŠ filoz. podvrsta empiriokriticizma, filozofska teorija A. Bogdanova koja fizi~ko svodi na psihi~ko. empirioracionalizam, -zma m ‰v. empirija, racionalizamŠ filoz. pravac koji spaja racionalizam i empirizam. empiriosimbolizam, -zma m ‰v. empirija, simbolizamŠ filoz. podvrsta empiriokriticizma, pravac koji je osnovao P. Ju{kjevi~ i prema kome su na{a saznawa simboli na{ih opaàja, a ne odraz realnih stvari u svesti. empirist(a), -e m, mn. empiristi ‰v. empirijaŠ v. empiri~ar. empiri~an, -~na, -~no ‰v. empirijaŠ v. empirijski. empiri~ar, -a m ‰v. empirijaŠ pristalica empirizma; onaj koji iskustvo uzima kao osnovu svog rada. emplastra, -e ` = emplastrum, -a m ‰gr~. emplastron melem, v. em-, plassein graditi, tvoritiŠ med. melem za rane, obloga, lekoviti flaster. emplekton, -a m ‰gr~. emplektos upleten, v. em-, plekein plestiŠ ist. u starom Rimu me{avina kamena i opeke s malterom, kojom se ispuwava unutra{wi deo zida. empora, -e ` ‰v. emporijumŠ arhit. bo~ni izdignuti deo unutar crkve, galerija, balkon. emporijum, -a i emporij, -a m ‰gr~. emporionŠ 1. primorsko trgova~ko mesto. 2. veliko trì{te, tr`ni centar. empuza, -e ` ‰gr~. Empousa avet, stra{iloŠ 1. mitol. no}na avet, vampir. 2. bot. rod mikroskopskih gqivica koje ìve kao paraziti u telu insekata ili puèva. 3. zool. rod insekata iz reda bogomoqki, neobi~nih oblika. emsal, -ala m ‰tur. emsal od ar. mn. amtalŠ pokr. pore|ewe, sli~nost, sli~na, odgovaraju}a stvar, primer.

emu emu, -a m ‰engl. emu od port. emaŠ zool. ptica trka~ica iz reda kazuara, Dromaeus Novae Hollandiae, sli~na noju, koja ìvi u Australiji. emulator, -a m ‰v. emulacijaŠ ra~. deo ra~unara koji omogu}uje primenu programa nekog drugog ra~unara. emulacija, -e ` ‰lat. aemulatioŠ 1. takmi~ewe, nadmetawe; podraàvawe. 2. ra~. tehnika kojom se na jednom ra~unarskom sistemu postiù isti efekti kao na drugom. emulgator, -a m ‰v. emulgiratiŠ sredstvo koje potpomaè stvarawe emulzije. emulgirati, emulgiram, 3. l. mn. emulgiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. emulgere izmustiŠ 1. stvoriti, stvarati emulziju. 2. pretvoriti se, pretvarati se u emulziju. emulzivan, -vna, -vno ‰v. emulzijaŠ koji ima svojstva emulzije. emulzija, -e ` ‰nlat. emulsio prema lat. emulsum izmuzenŠ 1. hem. te~nost u kojoj se nalaze sitne nerastvorene ~estice druge te~nosti. 2. fot. tanak sloj èlatina na filmu, plo~i i sl. koji sadrì soli srebra osetqive na svetlost. emulzionirati, emulzioniram, 3. l. mn. emulzioniraju v. emulgirati. emulirati, emuliram, 3. l. mn. emuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. aemulariŠ 1. nastojati da se izjedna~e i prema{e dostignu}a nekog drugog; podraàvati, imitirati; takmi~iti se. 2. ra~. primeniti, primewivati program jednog kompjutera na drugom bez promena u programu. emfaza, -e ` ‰gr~. emphasis isticaweŠ 1. nagla{avawe pojedinih re~i ili delova re~enice. 2. izve{ta~en, prenagla{en, retori~ki na~in izraàvawa. emfati~an, -~na, -~no = emfati~ki, -a, -o ‰gr~. emphatikos silovit, izraàjanŠ 1. posebno nagla{en, istaknut; izgovoren ja~e i vi{im tonom. 2. koji je pun emfaze, preterano ki}en u govoru; visokoparan. emfati~ki = emfati~an (v.). emfizem, -ema m ‰gr~. emphysema naduvenost, v. em-, physan duvatiŠ med. pojava vazduha u tkivima ili organima. y emfizem plu}a med. preterano pro{irewe plu}nih mehuri}a pra}eno gubitkom wihove elasti~nosti, javqa se

enantiotropija kod pu{a~a i bolesnika od hroni~nog bronhitisa. emfizemati~an, -~na, -~no ‰v. emfizemŠ med. 1. koji se odnosi na emfizem. 2. koji boluje od emfizema, koji te{ko di{e. emfiteuza, -e ` ‰gr~. emphyteusis prema emphyteuein usaditiŠ prav. u rimskom pravu: zakupni~ki odnos koji se moè preneti i na naslednike, s tim {to se vlasniku mora pla}ati zakupnina u novcu ili u naturi. emfiteut, -a m ‰gr~. emphyteutes, v. emfiteuzaŠ prav. nasledni zakupac, onaj kome pripada pravo emfiteuze. en- ‰gr~. en uŠ kao prefiks u re~ima gr~kog porekla odgovara na{em u-; ispred usnenih suglasnika javqa se u obliku em-. en- ‰gr~. en yŠ kao prvi deo re~i odgovara na{em u-, usred, na; ispred usnenih suglasnika dobija oblik em-. en s indekl. ‰nem. NŠ 1. naziv slova N u abecedi. 2. oznaka proizvoqnog broja u matematici; neodre|eni broj, ko zna koliko; up. enti. enalaga, -e ` ‰gr~. enallage od enallassein zamenitiŠ ret. zamena, zamewivawe jedne re~i ili gramati~kog oblika drugim radi postizawa stilskog efekta (npr. autorsko mi umesto ja). enam, -ama m ‰ar. An'am ime {estog poglavqa KuranaŠ pokr. kutijica ili torbica s citatima iz Kurana koja se obi~no nosi oko vrata kao amajlija. enantem, -ema m ‰v. en-, gr~. anthein cvetatiŠ med. osip na sluzokoì. enantiologija, -e ` ‰gr~. enantiologia, prema enantios suprotan, v. -logijaŠ protivqewe, protivre~nost. enantiomorfija, -e ` ‰gr~. enantios suprotan, grò. morphe oblikŠ hem. pojava da se molekuli istog jediwewa javqaju u dva oblika, jedan okrenut udesno a drugi ulevo. enantiosemija, -e ` ‰gr~. enantios suprotan, gr~. sema znakŠ lingv. osobina nekih re~i da imaju dva suprotstavqena zna~ewa, npr. pozajmiti - 1. dati na zajam (kome), 2. uzeti na zajam (od koga). enantiotropija, -e ` ‰gr~. enantios suprotan, v. -tropijaŠ hem. pojava da se kristali nekog

443

enargit jediwewa na odre|enoj temperaturi pretvaraju iz jednog oblika u drugi. enargit, -a i enargit, -ita m ‰gr~. enarges sjajan, v. -itŠ mineral, zna~ajna ruda bakra. enac nepr., v. hends. englezirati, engleziram, 3. l. mn. engleziraju svr{. i nesvr{. ‰prema Englez, engleskiŠ 1. jahati podiù}i se i spu{taju}i se u sedlu u ritmu kretawa kowa. 2. podse}i, podsecati kowu repni mi{i} da bi rep stajao horizontalno. 3. poengleziti, anglicizovati. engoba, -e ` ‰nem. Engobe od fr. engobeŠ glinena smesa koja se nanosi na kerami~ke proizvode pre pe~ewa kako bi se prekrila wihova prirodna boja. engram, -a m ‰v. en-, -gramŠ fiziol. trajna promena koja nastaje u tkivu ìvih organizama kao posledica delovawa spoqnih uticaja. endek v. jendek. endem, -ema m ‰gr~. endemos doma}i, v. en-, demos narodŠ biol. biqna ili ìvotiwska vrsta koja ìvi samo na jednom ograni~enom podru~ju. endemija i endemija, -e ` ‰v. endemŠ med. trajno postojawe zarazne bolesti u jednom kraju ili jednoj zemqi. endemi~an, -~na, -~no = endemski, -a, -o ‰v. endemŠ koji je vezan za odre|eno mesto, mesni, lokalni (o bolestima; o biqnim i ìvotiwskim vrstama). endivija, -e ` ‰nlat. endivia od fr. endiveŠ bot. jednogodi{wa ili dvogodi{wa zeqasta biqka, Cichorium endivia, uzgaja se kao salata. endikija, -e ` ‰gr~. endikos pravedan, v. en-, dike pravdaŠ primerenost pravnim shvatawima; moralna zasnovanost, pravednost. endl, -a m, mn. endlovi ‰v. endlovatiŠ porub, op{iv, ivica na platnu ili tkanini, porub na ènskim ru~nim radovima. endlerica, -e ` ‰v. endlovatiŠ 1. ma{ina za porubqivawe. 2. èna koja pravi porube. endlovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. enden zavr{itiŠ op{iti, op{ivati, porubqivati, praviti ivice na ènskim ru~nim radovima. endo- ‰gr~. endon unutra, kod ku}eŠ kao prvi deo sloènice zna~i unutra{wost, unutra{wi, unutar (~ega).

444

endokrinologija endobioza, -e ` ‰v. endo-, -biozaŠ biol. zajednica organizama od kojih jedan ìvi u drugome. endovenozan, -zna, -zno ‰v. endo-, venaŠ med. koji se uvodi u venu, koji se daje u venu, intravenozan. endogamija, -e ` ‰v. endo-, -gamijaŠ soc. obi~aj sklapawa braka unutar jedne etni~ke ili dru{tvene grupe. endogen i endogen, -a, -o ‰v. endo-, -genŠ 1. koji je unutra{weg porekla, koji nastaje usled delovawa unutra{wih ~inilaca; supr. egzogen. 2. biol. koji raste u organizmu ili u unutra{wosti }elije. 3. geol. koji je izazvan toplotom iz unutra{wosti Zemqe (o pojavama kao {to su vulkanske erupcije, zemqotresi i sl.). 4. psih. koji proizlazi iz vlastitih èqa pojedinca. endogeneza i endogeneza, -e ` ‰v. endo-, -genezaŠ poreklo iznutra, nastanak neke pojave bez spoqa{wih uzroka. endoderm, -a m = endoderma, -e ` ‰v. endo-, gr~. derma koàŠ 1. biol. unutra{wi sloj }elija u ranoj fazi razvitka gastrule. 2. bot. unutra{wi sloj }elija kore ili korena. endokanibalizam, -zma m ‰v. endo-, kanibalizamŠ antrop. obi~aj nekih plemena da jedu meso svojih umrlih saplemenika. endokard, -a m = endokardijum, -a i endokardij, -a m ‰v. endo-, gr~. kardia srceŠ anat. unutra{wa sr~ana opna, sloj }elija koji oblaè sr~ane {upqine. endokarditis, -a m ‰v. endokard, -itisŠ med. zapaqewe unutra{we sr~ane opne. endokarpijum, -a m ‰v. endo-, gr~. karpos plodŠ bot. unutra{wi sloj ploda. endokrin, -a, -o ‰v. endo-, gr~. krinein lu~iti, delitiŠ fiziol. koji lu~i hormone u unutra{wost organizma. y endokrine `lezde anat. `lezde sa unutra{wim lu~ewem, koje proizvode hormone i izlu~uju ih direktno u krv ({titna `lezda, polne, nadbubre`ne `lezde i druge). endokrinolog, -a m, mn. endokrinolozi ‰v. endokrin, -logŠ med. lekar specijalista za endokrinologiju. endokrinologija, -e ` ‰v. endokrin, -logijaŠ med. deo medicine koji izu~ava `lezde sa unutra{wim lu~ewem i wihove funkcije.

endokrinolo{ki endokrinolo{ki, -a, -o ‰v. endokrinologijaŠ koji se odnosi na endokrinologe ili endokrinologiju. endokrinopatija, -e ` ‰v. endokrin, -patijaŠ med. oboqewe ili nepravilan rad jedne ili vi{e endokrinih `lezda. endolimfa, -e ` ‰v. endo-, limfaŠ anat. te~nost koja ispuwava {upqine unutra{weg uha. endometamorfoza, -e ` ‰v. endo-, metamorfozaŠ geol. promene na stenama i mineralima u dubqoj unutra{wosti Zemqe pod dejstvom visoke temperature, pritiska ili hemijskih procesa. endometrijum, -a i endometrij, -a m ‰v. endo-, gr~. metra matericaŠ fiziol. sluzokoà materice koja se mewa tokom menstruacionog ciklusa. endometrioza, -e ` ‰v. endometrijum, -ozaŠ med. pojava endometrijuma na mestima gde se on ina~e ne nalazi. endometritis, -a m ‰v. endometrijum, -itisŠ med. unutra{we zapaqewe materice. endomitoza, -e ` ‰v. endo-, mitozaŠ biol. deoba }elije pri kojoj se dele samo hromozomi, dok jezgro ostaje nepodeqeno. endoosmoza v. endosmoza. endoplazma, -e ` ‰v. endo-, plazmaŠ biol. unutra{wi deo citoplazme u ìvoj }eliji. endoproteza, -e ` ‰v. endo-, protezaŠ med. ve{ta~ki zglob koji se ugra|uje na mestu zgloba koji je oboleo ili koji nedostaje. endoreja, -e ` ‰v. endo-, -rejaŠ med. unutra{we krvarewe. endorfini, endorfina m mn. ‰engl. endo(genous) (m)orphineŠ fiziol. supstance sli~ne morfijumu koje se prirodno stvaraju u organizmu. endoskelet, -a m ‰v. endo-, skeletŠ anat. hrskavi~avi ili ko{tani skelet koji se nalazi u unutra{wosti tela. endoskop, -a m ‰v. endo-, -skopŠ med. instrument koji osvetqava i pomo}u kojeg se vr{i pregled uskih kanala i {upqina. endoskopija, -e ` ‰v. endo-, -skopijaŠ med. pregled unutra{wih organa pomo}u endoskopa (v.). x endoskopski.

enervirati endosmoza, -e ` ‰v. endo-, osmozaŠ biol. prodirawe materije iz spoqa{weg tkiva u }eliju; up. egzosmoza. endosperm, -a m ‰v. endo-, gr~. sperma semeŠ bot. rezervna hrana u semenu biqke koja sluì za ishranu klice. endospore, endospora ` mn. ‰v. endo-, sporaŠ biol. spore bakterija, gqivica i algi koje nastaju u unutra{wosti mati~ne biqke. endotel, -a = endotelijum, -a i endotelij, -a m ‰v. endo-, (epi)telŠ anat. unutra{wi epitel koji oblaè srce, krvne sudove i neke druge {upqine u organizmu. endoteliom, -oma m ‰v. endotel, -omŠ med. tumor nastao od endotela. endoterman, -mna, -mno i endotermi~ki, -a, -o ‰v. endo-, termi~kiŠ hem. koji vezuje toplotu, koji je pra}en apsorpcijom toplote iz spoqne sredine. endotrahealan, -lna, -lno ‰v. endo-, trahejaŠ med. koji ulazi ili se uvodi u du{nik. en|a, en|ebula, en|ija v. jen|a. eneagon, -ona m ‰gr~. ennea devet, v. -gonŠ geom. poligon koji ima devet uglova, devetougaonik. eneada, -e ` ‰gr~. enneas od ennea devetŠ 1. skup ili niz od devet osoba, stvari, pojmova. 2. period od devet dana, sedmica, meseci ili godina. enemon, -ona ‰gr~. henaimon (pharmakon) (lek) koji zaustavqa krvŠ med. sredstvo, lek protiv krvarewa. eneolit, -a = eneolitik, -a m ‰lat. aeneus bronzani, v. -litikŠ arheol. prelazni period iz mla|eg kamenog doba, neolita, u bronzano doba. x eneolitski i eneoliti~ki. enervantan, -tna, -tno ‰nlat. enervans od enervare, v. enerviratiŠ koji izaziva nervnu napetost, koji uzrujava, nervira, uzbu|uje. enervacija, -e ` ‰lat. enervatio, v. enerviratiŠ 1. nervna iscrpqenost, rastrojenost, izmo`denost. 2. hirur{ko odstrawivawe ìvaca radi uklawawa bolova ili ograni~ewa nekih funkcija u organizmu. enervirati, enerviram, 3. l. mn. enerviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. enervare istro{iti, oslabiti, v. eks-1, nervŠ (u)~initi nervoznim, uzru-

445

energana ja(va)ti, razdraì(va)ti, nervno iznuriti, iznuravati. energana, -e ` ‰v. energijaŠ postrojewe za proizvodwu energije u industriji (elektri~ne, atomske, nuklearne itd.). energent, -a m ‰v. energijaŠ materija koja sluì kao izvor energije (ugaq, nafta itd.). energetizam, -zma m ‰v. energetskiŠ filoz. u~ewe po kojem se sve materijalne i duhovne pojave svode na ispoqavawe energije.

enkolpion enigma, -e ` ‰gr~. ainigmaŠ 1. zagonetka, zadatak za re{avawe. 2. fig. nejasan, nere{iv slu~aj, ono {to je zagonetno. enigmatika, -e `, dat. i lok. enigmatici ‰v. enigmati~anŠ ve{tina sastavqawa i re{avawa zagonetaka (rebusa, ukr{tenih re~i, slovnih igara, geometrijskih zadataka i sl.). x enigmatski. enigmati~an, -~na, -~no ‰gr~. ainigmatikos, v. enigmaŠ zagonetan, nejasan, tajanstven.

energetika, -e `, dat. i lok. energetici ‰v. energetskiŠ nauka o energiji; primena i iskori{}avawe razli~itih oblika energije.

enigmati~ar, -a m ‰v. enigmatika, enigmati~anŠ onaj koji se bavi enigmatikom, sastavqawem i re{avawem zagonetaka.

energeti~ar, -a m ‰v. energetikaŠ 1. onaj koji se bavi energetikom, stru~wak za energetiku. 2. pristalica energetizma.

enkaustika, -e `, dat. i lok. enkaustici ‰gr~. enkaustike, v. en-, kaiein palitiŠ lik. starogr~ka tehnika slikawa u kojoj se razmrvqene boje me{aju sa zagrejanim voskom i u ìtkom stawu nanose na zid ili drvenu plo~u.

energetski, -a, -o ‰gr~. energetikos, v. energijaŠ koji se odnosi na energiju ili na energetiku. energida, -e ` ‰v. energijaŠ biol. }elija kao fiziolo{ka jedinica; celina koju ~ini jezgro }elije s delom citoplazme. energija, -e ` ‰gr~. energeia rad, v. en-, ergon deloŠ 1. fizi~ka veli~ina koja podrazumeva sposobnost tela da se kre}u i uzajamno deluju, ja~ina, snaga. 2. spremnost na rad, aktivnost, odlu~nost, zamah, polet.

enkaustirati, enkaustiram, 3. l. mn. enkaustiraju svr{. i nesvr{. ‰v. enkaustikaŠ nagorevawem utisnuti boje, impregnirati voskom ili stearinom. enkefal-, enkefalo- v. encefal-, encefalo-.

energi~an, -~na, -~no ‰v. energijaŠ 1. pun energije, spreman na rad, odlu~an, odvaàn. 2. koji ima jako dejstvo, snaàn, silan.

enklava, -e ` ‰fr. enclave prema en u, lat. clavis kqu~Š 1. podru~je tu|e dràve ukqu~eno u drugu dràvu; up. eksklava (1). 2. nacionalna mawina koja ìvi na kompaktnom prostoru izvan mati~ne dràve.

energo- ‰gr~. energeia rad, v. en-, ergon deloŠ kao prvi deo sloènice ukazuje na vezu s energijom ili energetikom.

enkliza, -e ` m ‰gr~. enklisis, v. en-, klinein nagiwati seŠ gram. naslawawe nenagla{ene re~i na prethodnu re~.

energumen, -a m ‰gr~. energoumenos od energein delovatiŠ ist. u starohri{}ansko doba naziv za ~oveka koji je opsednut zlim duhom; besomu~nik, nasilnik, kavgaxija.

enklitika, -e `, dat. i lok. enklitici ‰gr~. enklitikos, v. enklizaŠ gram. re~ koja nema svoj akcenat, ve} sa prethodnom re~ju ~ini akcenatsku celinu (npr. ga, je, li).

enzim, -ima m ‰nem. Enzym, v. en-, gr~. zyme kvasacŠ hem. organsko jediwewe koje izaziva ili ubrzava hemijske procese u ìvim organizmima, ferment (v.).

enkliti~ki, -a, -o ‰v. enklitikaŠ gram. koji predstavqa enklitiku, koji nema sopstvenog akcenta.

enziforman, -mna, -mno ‰lat. ensis ma~, v. formaŠ koji ima oblik ma~a, sabqast. enzootija, -e ` ‰v. en-, gr~. zoon ìvotiwaŠ stalna zaraza me|u ìvotiwama na odre|enom podru~ju.

446

enkliti~an v. enkliti~ki.

enkolpion, -ona m ‰v. en-, gr~. kolpos nedraŠ 1. krst na grudima pravoslavnih crkvenih velikodostojnika i vizantijskih careva. 2. medaqon s Bogorodi~inim likom koji se upotrebqava u pravoslavnoj liturgiji, panagija (v.).

enkomijast enkomijast, -a m ‰gr~. enkomiastikos slavila~ki, v. en-, komos sve~ani ophodŠ onaj koji peva hvalospeve, himnopojac. enkomijastika, -e `, dat. i lok. enkomijastici ‰v. enkomijastŠ ve{tina hvaqewa i slavqewa zaslu`nih qudi u govoru. enkomijasti~an, -~na, -~no ‰gr~. enkomiastikos, v. enkomionŠ pohvalan, hvalospevan. enkomijum, -a m i enkomij, -a m ‰lat. encomiumŠ v. enkomion. enkomion, -ona m ‰gr~. enkomionŠ pohvalna pesma, hvalospev. enkratiti, enkratita m mn. ‰gr~. enkratites, prema enkrateia uzdràvaweŠ pripadnici hri{}anske sekte u Maloj Aziji u ÇÇ veku n. e. enkripcija, -e ` ‰engl. encryption prema encrypt {ifrovati, v. kriptogramŠ ra~. kodirawe podataka radi za{tite od neovla{}enog pristupawa. enografija, -e ` ‰gr~. oinos vino, v. -grafijaŠ opisivawe vina. enolog, -a m, mn. enolozi, gen. mn. enologa ‰gr~. oinos vino, v. -logŠ stru~wak za enologiju, poznavalac vina. enologija, -e ` ‰gr~. oinos vino, v. -logijaŠ poznavawe vina; nauka o gajewu vinove loze, pravqewu i ~uvawu vina. enolo{ki, -a, -o ‰v. enologijaŠ koji se odnosi na enologiju i enologe. enometar, -tra m, mn. enometri, gen. mn. enometara ‰gr~. oinos vino, v. -metarŠ instrument za merewe ja~ine vina. enorman i enorman, -mna, -mno ‰lat. enormisŠ preterano velik, prevelik, golem, ogroman. enoteka, -e `, dat. i lok. enoteci ‰gr~. oinos vino, v. -tekaŠ zbirka razli~itih vina; luksuzna prodavnica vina. enofil, -ila m ‰gr~. oinophilos, prema oinos vino, v. -filŠ qubiteq vina i vinogradarstva. enoftalmus, -a m ‰v. en-, gr~. ophthalmos okoŠ med. uvla~ewe o~ne jabu~ice. ens ‰lat. ensŠ filoz. ono {to jeste, bi}e, stvar, stvarnost. entaza, -e ` ‰gr~. entasis ispup~enostŠ arhit. u anti~koj arhitekturi neznatno zadebqawe na

enteroviroza sredwem delu stuba, torwa ili stepenice kao korekcija neèqene opti~ke varke. entalpija, -e ` ‰gr~. enthalpein grejati iznutraŠ fiz. termodinami~ka veli~ina odre|ena zbirom unutra{we energije, proizvoda iz pritiska i zapremine nekog tela. entasis v. entaza. entega, -e ` ‰gr~. entheke ulog, v. en-, tithenai stavqatiŠ prav. vrsta pomorskog ugovora prema kojem se zarada deli izme|u brodovlasnika, posade i trgovca ~ija se roba prevozi. entezitis, -a m ‰nlat. enthesitis od gr~. enthesis umetakŠ med. prenaprezawe u podru~ju prelaska mi{i}a u tetivu i u spoju tetive s kostima. enteizam, -zma m ‰v. en-, gr~. theos bogŠ filoz. u~ewe po kojem je sve u bogu i ni{ta izvan wega ne postoji. entelehija, -e ` ‰gr~. entelecheia potpuna ostvarenost, v. en-, telos svr{etak, echein imatiŠ filoz. 1. po Aristotelu, stawe apsolutnog savr{enstva bi}a koje je ostvarilo svoju svrhu. 2. neprekidna delatnost duha, stvarala~ki princip koji postoji u organizmima i odre|uje bivawa u wima. entelogeneza i entelogeneza, -e ` ‰gr~. entelesthai naru~iti, v. -genezaŠ med. ve{ta~ka oplodwa. enter- v. entero-. enteralan, -lna, -lno ‰v. entero-Š koji se odnosi na creva, crevni. enterektomija, -e ` ‰v. entero-, ektomijaŠ med. operacija creva. enterijer, -era m ‰fr. interieur unutra{wiŠ unutra{wost neke prostorije ili gra|evine; prikazivawe unutra{wosti (na slici, u filmu i sl.); supr. eksterijer. enterijerist(a), -e m, mn. enterijeristi ‰v. enterijerŠ slikar koji prikazuje enterijer. enteritis, -a m ‰v. enter-, -itisŠ med. upala creva, crevni katar. entero- ‰gr~. enteron crevo; utrobaŠ kao prvi deo sloènice ukazuje da se re~ odnosi na utrobu, creva. enteroviroza, -e ` ‰v. entero-, virozaŠ med. infekcija virusima koji napadaju probavni trakt i limfno tkivo.

447

enterokliza enterokliza, -e ` ‰v. entero-, gr~. klyzein spiratiŠ med. ispirawe creva. enteroklizma, -e ` ‰v. entero-, gr~. klysma te~nost za ispiraweŠ med. 1. ure|aj za ispirawe creva. 2. v. enterokliza. enterokolitis, -a m ‰v. entero-, kolitisŠ med. zapaqewe tankog i debelog creva. enterologija, -e ` ‰v. entero-, -logijaŠ med. grana medicine koja izu~ava strukturu, funkciju i bolesti creva. x enterolo{ki. enteroptoza, -e ` ‰v. entero-, gr~. ptosis padŠ med. spadawe utrobe usled slabqewa veza, naro~ito posle trudno}e, jakog mr{avqewa itd. enteroragija, -e ` ‰v. entero-, (hemo)ragijaŠ med. krvarewe iz creva. enteroskop, -a m ‰v. entero-, -skopŠ med. instrument sa ogledalom za osvetqavawe i pregledawe creva. enteroskopija, -e ` ‰v. entero-, -skopijaŠ med. pregledawe i ispitivawe creva pomo}u enteroskopa. x enteroskopski. enterotoksini, enterotoksina m mn. ‰v. entero-, toksiniŠ med. proteini proizvedeni u nekim bakterijama koji izazivaju dijareju. enti, -a, -o ‰po slovu N, koje u matematici ozna~ava proizvoqnu veli~inuŠ bilo koji, ko zna koji po redu. entimem, -ema m ‰gr~. enthymema, v. en-, thymos duhŠ log. skra}eni zakqu~ak izveden iz jedne premise, dok druga ostaje neizre~ena. entitet, -eta m ‰srlat. entitas od lat. ens bi}e od esse bitiŠ 1. filoz. deo onoga {to postoji, elemenat sveta, jedinka. 2. filoz. bi}e, bitnost, su{tina, celina nekog predmeta. 3. pol. sastavni deo dràve. x entitetski. entomo- ‰gr~. entomos use~enŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na insekte. entomogamija, -e ` ‰v. entomo-, v. -gamijaŠ biol. opra{ivawe biqaka pomo}u insekata. entomografija, -e ` ‰v. entomo-, v. -grafijaŠ zool. opisivawe insekata. entomoliti, entomolita m mn. ‰v. entomo-,v. lit1Š geol. okameweni ostaci insekata. entomolog, -a m, mn. entomolozi, gen. mn. entomologa ‰v. entomo-, v. -logŠ nau~nik koji se bavi entomologijom, stru~wak za entomologiju.

448

enumerisati entomologija, -e ` ‰ v. entomo-, v. -logijaŠ zool. deo zoologije koji prou~ava insekte. entomolo{ki, -a, -o ‰v. entomologijaŠ koji se odnosi na entomologiju i entomologe. entomostrake, entomostraka ` mn. ‰v. entomo-, ostrakon qu{turaŠ zool. velika grupa primitivnih rakova, razli~itog oblika, ìve u morima i slatkim vodama. entomofag, -a m ‰v. entomo-, v. -fagŠ zool. sisar koji se hrani insektima. entremesa, -e ` ‰{p. entremesaŠ kwi`. kratka jedno~inka {aqivog ili satiri~nog sadràja koja se izvodi u {panskom pozori{tu izme|u ~inova glavnog komada. entropija, -e ` ‰v. en-, gr~. trope okret, preobraàjŠ 1. fiz. mera koli~ine energije koja se u zatvorenom termodinami~kom sistemu ne moè pretvoriti u mehani~ki rad. 2. mera stepena neure|enosti u nekom sistemu. 3. u teoriji informacija, mera neodre|enosti informativnog sadràja neke poruke. entuzijazam, -zma m ‰gr~. enthousiasmos, v. en-, theos bogŠ veliko odu{evqewe, zanos, polet, àr. entuzijast(a), -e m, mn. entuzijasti (`. entuzijastkiwa, -e) ‰gr~. enthousiastes bogom nadahnut, v. entuzijazamŠ onaj koji se lako odu{evqava, zanesewak; onaj koji je predan nekom poslu, koji mu prilazi s posebnim àrom i voqom za rad. entuzijasti~ki, -a, -o ‰v. entuzijast(a)Š pun entuzijazma, odu{evqen, ushi}en. enukleacija, -e ` ‰lat. nucleus jezgroŠ 1. va|ewe jezgra. 2. iscrpno obja{wavawe, razja{wavawe. 3. med. hirur{ko odstrawivawe nekog organa ili neke izrasline iz wenog leì{ta. enukleirati, enukleiram, 3. l. mn. enukleiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. enucleare, v. enukleacijaŠ 1. iscrpno objasniti, obja{wavati, izloìti, izlagati. 2. med. (iz)vr{iti enukleaciju (3). enumeracija, -e ` ‰lat. enumeratioŠ nabrajawe, brojawe, re|awe. enumerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. enumerare, prema numerus brojŠ prebroja(va)ti, nabrojiti, nabrajati.

enuncijativan enuncijativan, -vna, -vno ‰lat. enuntiativusŠ koji ima oblik iskaza ili izjave, izjavni, deklarativan. enuncijacija, -e ` ‰lat. enuntiatioŠ izjava, iskaz, kazivawe, izlagawe. enureza, -e ` ‰lat. enuresis, v. en-, gr~. ourein mokritiŠ med. nemogu}nost zadràvawa mokra}e, nevoqno mokrewe, naj~e{}e kod dece u snu. enfija, -e ` ‰tur. enfiye od ar. anfiyya nosnaŠ pokr. duvanski prah za {mrkawe, burmut. enfilada, -e ` ‰{p. enfilada prema enfilar nanizatiŠ arhit. na~in gradwe koji podrazumeva da prostorije slede u nizu, jedna za drugom, da se iz jedne prostorije ulazi u drugu. enformel, -a m ‰fr. informel neformalanŠ pravac u apstraktnoj umetnosti, nastao oko 1945. godine, koji odbacuje organizovan oblik i oslawa se na umetnikov instinkt. enharmonija, -e ` ‰naknadno sagra|eno prema pridevu enharmoni~an (v.)Š muz. 1. u anti~koj muzici jedan od tri tonska roda; up. dijatonika, hromatika). 2. u temperiranom sistemu, jednako zvu~awe dvaju tonova koji su razli~ito notirani. enharmoni~an, -~na, -~no i enharmonski, -a, -o ‰gr~. enharmonikos, v. en-, harmonijaŠ (o dva tona) jednakozvu~ni ali razli~ito zabeleèni, u zavisnosti od toga kom tonalitetu pripadaju (npr. snièno A i povi{eno G). enhiridion, -ona m ‰gr~. encheiridion priru~na stvar, v. en-, cheir rukaŠ kratak uxbenik, priru~nik iz neke oblasti. enhondrom, -oma m = enhondroma, -e ` ‰v. en-, gr~. chondros hrskavica, v. -omŠ med. dobro}udni tumor hrskavice. encefal- v. encefalo-. encefalini, encefalina m mn. ‰v. encefalonŠ fiziol. materije koje se prirodno stvaraju u mozgu i imaju delovawe sli~no morfijumu. encefalitis, -a m ‰v. encefalon, -itisŠ med. zapaqewe mozga. encefalo- ‰v. encefalonŠ kao prvi deo sloènice ukazuje da se re~ odnosi na mozak. encefalogram, -a m ‰v. encefalo-, -gramŠ med. rendgenski snimak mozga dobijen encefalografijom.

enciklopedist(a) encefalografija, -e ` ‰v. encefalo-, -grafijaŠ med. snimawe mozga pomo}u rendgena u ciqu dijagnoze. encefalomalacija, -e ` ‰lat. encephalomalacia, v. encefalo-, gr~. malakia omek{aweŠ med. razmek{avawe mo`danog tkiva izazvano poreme}ajima cirkulacije. encefalomeningitis, -a m ‰v. encefalo-, meningitisŠ med. zapaqewe mozga i mo`dane opne. encefalomijelitis, -a m ‰v. encefalo-, gr~. myelos mo`dina, ko{tana sr`, v. -itisŠ med. zapaqewe mozga i ki~mene mo`dine. encefalon, -ona m ‰gr~. enkephalos, v. en-, gr~. kephale glavaŠ anat. deo centralnog nervnog sistema koji se nalazi u lobawi, veliki mozak. encefalopatija, -e ` ‰v. encefalo-, -patijaŠ med. svaka bolest ili organska promena u mozgu. encefalotomija, -e ` ‰v. encefalo-, -tomijaŠ med. rasecawe mozga. enciklika, -e `, dat. i lok. enciklici ‰lat. (epistola) encyclica od gr~. enkyklios kru`ni, op{ti, v. en-, gr~. kyklos krugŠ 1. crkv. papina sve~ana poslanica biskupima i katoli~kim vernicima, o pitawima koja se ti~u morala, slu`be bo`je ili prilika u dru{tvu. 2. apostolsko pismo u Novom zavetu. encikli~an, -~na, -~no i encikli~ki, -a, -o ‰v. en-, cikli~anŠ koji se kre}e u krugu, koji ide redom. enciklopedizam, -zma m ‰v. enciklopedijaŠ 1. ist. u~ewa francuskih enciklopedista u XVII veku. 2. svestrana obrazovanost, poznavawe mnogih nau~nih disciplina. enciklopedija, -e ` ‰v. en-, ciklo-, -pedijaŠ nau~no delo sistematizovano kao re~nik koje daje saète podatke iz svih oblasti znawa ili iz jedne oblasti posebno. enciklopedijski, -a, -o ‰v. enciklopedijaŠ koji pripada enciklopediji, koji se odnosi na enciklopediju; koji ima oblik enciklopedije. y enciklopedijsko znawe vrlo {iroko, svestrano znawe. enciklopedist(a), -e m, mn. enciklopedisti ‰v. enciklopedijaŠ 1. ist. u~esnik u izradi velike francuske Enciklopedije u XVII veku,

449

encim koja je okupila najnaprednije mislioce toga vremena pod rukovodstvom Didroa i D’Alambera. 2. autor enciklopedije; saradnik u enciklopediji. 3. onaj koji ima raznovrsno, svestrano znawe. encim v. enzim. enxin, -a ‰engl. engine motor, ma{inaŠ ra~. 1. procesor ili softverski mehanizam posebne namene. 2. matemati~ki model œfizi~kogŒ sveta u kompjuterskim igrama koji odre|uje na~in izvr{ewa komandi i izgled igre. eo- ‰gr~. eos zora, svitaweŠ kao prvi deo sloènice ima zna~ewe zora, rano-, prvo-. eozin, -ina m ‰gr~. eos koji ima boju zoreŠ hem. sjajnocrvena boja koja sluì za bojewe vunenih predmeta, prehrambenih proizvoda, za dobijawe lakova, kao i za bojewe tkiva u mikroskopiji. eozinopenija, -e ` ‰v. eozin, gr~. penia oskudicaŠ med. smawewe broja eozinofilnih leukocita u krvi. eozinofilija, -e ` ‰v. eozinofilniŠ med. pove}awe broja eozinofilnih leukocita u krvi, naj~e{}e kod alergijskih bolesti. eozinofilni, -a, -o ‰v. eozin, -filŠ med. koji se pod mikroskopom lako boji pomo}u eozina. eozoik, -a m ‰v. eo-, -zoikŠ geol. period u geolo{koj istoriji Zemqe kada su se pojavili prvi organizmi. eo ipso ‰lat. eo ipsoŠ samim tim, samo po sebi, radi toga. eojski, -a, -o ‰gr~. eos zora, svitaweŠ koji poti~e sa istoka, isto~ni. Eol, Eola m ‰gr~. AiolosŠ mitol. 1. bog vetrova kod starih Grka. 2. tesalski kraq, legendarni praotac Eolaca. eolit, -a i eolit, -ita m ‰v. eo-, gr~. lithos kamenŠ geol. najstarija epoha kamenog doba, doba najprimitivnijeg kamenog oru|a. x eolitski i eolitski. eolski, -a, -o ‰v. EolŠ 1. koji pripada vetru, koji se odnosi na vetar. 2. ist. koji pripada Eolcima, jednom od ~etiri glavna plemena u Tesaliji. y eolski dijalekat lingv. najstariji od tri glavna gr~ka dijalekta; eolski talozi geol. talozi koji nastaju na zemqi od sitnog kamenog i mineralnog praha nanesenog vetrom;

450

eparhija eolska harfa ì~ani instrument koji ispu{ta prijatne zvuke kad se izloì vetru. eon, eona m ‰gr~. aionŠ 1. veoma dug vremenski period, razdobqe u postojawu sveta. 2. vreme bez po~etka i kraja, ve~nost. Eos ` indekl. ‰gr~. EosŠ mitol. bogiwa zore kod starih Grka. eohipus, -a m ‰v. eo-, gr~. hippos kowŠ paleont. najraniji poznati kow, pripadnik izumrlog roda kowa iz doweg eocena. eocen, -a m ‰c. eo-, -cenŠ geol. druga tercijarna formacija izme|u paleocena i oligocena, doba taloèwa sedimentnih stena. x eocenski. ep, -a m, mn. epovi = epos, -a m ‰gr~. epos re~, juna~ka pesmaŠ kwi`. duì spev u kome se opisuju razli~iti doga|aji, legendarni ili istorijski, i proslavqaju junaci. epagoga, -e ` ‰gr~. epagogeŠ log. zakqu~ivawe iz pojedina~nog o op{tem. epakti, epakta m mn. ‰gr~. epaktos dovedenŠ astron. ist. broj dana za koliko solarna godina prema{uje lunarnu od dvanaest meseci: na osnovu toga je u sredwem veku izra~unavan datum Uskrsa. epanadiploza, -e ` ‰gr~. epanadiplosis, v. epi-, anadiplozaŠ 1. retor. stilska figura u kojoj se re~enica zavr{ava istom re~ju kojom je i zapo~eta. epanalepsa, -e ` = epanalepsija, -e ` ‰gr~. epanalepsis, v. epi-, lepsis uzimaweŠ retor. ponavqawe iste re~i ili istih re~i u nizu. epanastrofa v. anadiploza. epanafora, -e ` ‰gr~. epanaphora, v. epi-, anaforaŠ pesn. ponavqawe re~i s po~etka stiha na wegovom kraju. epanoda, -e ` = epanodos, -a m ‰gr~. epanodos povratakŠ retor. 1. ponavqawe re~enice druk~ijim redom re~i. 2. vra}awe glavnom predmetu posle kratke digresije. eparh, -a m, mn. eparsi, gen. mn. eparha ‰gr~. eparchos stare{ina, v. epi-, -arhŠ namesnik, upravnik, poglavar eparhije. eparhija, -e ` ‰gr~. eparchia pokrajina, v. epi-, -arhijaŠ 1. mawa administrativna oblast u Vizantiji; politi~ko-administrativno podru~je u savremenoj Gr~koj. 2. crkv. crkve-

epegzegeza no-administrativna oblast kojom upravqa episkop. epegzegeza, -e ` ‰gr~. epexegesis obja{wewe, v. ep-, hegeisthai voditiŠ gram. dopunsko obja{wewe ili opis neke re~i. ependima, -e ` ‰gr~. ependyma gorwa haqina, v. epi-, endyma ode}aŠ anat. tanka opna kojom su obloène mo`dane {upqine. ependimom, -oma m ‰v. ependima, -omŠ med. mo`dani tumor koji moè prouzrokovati hidrokefalus (v.). epenteza i epenteza, -e ` ‰gr~. epenthesis umetaweŠ fon. umetawe novih glasova u re~. epentetski, -a, -o ‰v. epentezaŠ koji se odnosi na epentezu; umetnut, dodat u sredini re~i. epi- ‰gr~. epi na, uz, opetŠ kao prefiks ozna~ava blizinu, poloàj iznad ~ega, spoqni omota~, dodavawe, ponavqawe i drugo. epigamija, -e ` ‰gr~. epigamia naknadna ènidba, v. epi-, -gamijaŠ 1. druga ènidba ili udaja; brak izme|u ~lanova razli~itih staleà. 2. pojava jarkih boja kod nekih ìvotiwa u vreme parewa. epigastrijum, -a m i epigastrij, -a m ‰gr~. epigastrion, v. epi-, gaster stomakŠ anat. gorwi deo trbuha, koji se nalazi neposredno iznad èluca. epigeneza i epigeneza, -e ` ‰v. epi-, -genezaŠ biol. teorija po kojoj se svi delovi organizma razvijaju iz neizdiferencirane jajne }elije, a nisu prisutni ve} u embrionu. epigenija, -e ` ‰v. epi-, -genijaŠ geol. re~na dolina u obliku klisure koja je use~ena u uzvi{ewu iznad nièg zemqi{ta. epiglotis, -a m ‰gr~. epiglottis, v. epi-, glotta jezikŠ anat. elasti~na hrskavica koja zatvara ulaz u grkqan, poklopac grkqana. epigon, -ona m ‰gr~. epigonos potomak, kasnije ro|en, v. epi-, gonos potomakŠ 1. potomak, naslednik. 2. predstavnik nau~ne, politi~ke ili umetni~ke {kole koji, u nedostatku sopstvenih ideja, primewuje ideje i metode svojih prethodnika, imitator; neoriginalan umetnik. x epigonski. epigram, -a m ‰gr~. epigramma natpis, v. epi-, -gramŠ ist. kwi`. 1. kod starih Grka i Rimqana natpis na umetni~kim delima, nadgrobnim

epidot spomenicima i sl. 2. kratka duhovita pesma obi~no sa zajedqivim, satiri~nim prizvukom. epigramatski ‰gr~. epigrammatikosŠ v. epigramski. epigramist(a), -e m, mn. epigramisti ‰v. epigramŠ pisac epigrama. epigramski, -a, -o ‰v. epigramŠ 1. koji se odnosi na epigram, koji je kao u epigramu. 2. kratak, koncizan i duhovit, zajedqiv. epigraf, -a i epigraf, -a m ‰gr~. epigraphe, v. epi-, -grafŠ 1. natpis u obliku sentencije ili citata, naj~e{}e na po~etku nekog kwièvnog dela ili poglavqa; moto. 2. natpis na ku}i, tabli, spomeniku i sl. x epigrafski i epigrafski. epigrafija, -e ` ‰v. epigrafŠ pomo}na istorijska disciplina koja se bavi prou~avawem starih natpisa na kamenu. epidemija, -e ` ‰gr~. epidemia boravak na mestu, v. epi-, demos narodŠ 1. med. zarazna bolest koja se veoma brzo {iri i zahvata veliki broj stanovnika u nekoj oblasti, redwa, po{ast. 2. fig. brzo {irewe neke pojave ili doga|aja. epidemiolog, -a m, mn. epidemiolozi, gen. mn. epidemiologa ‰v. epidemija, -logŠ stru~wak za epidemiologiju. epidemiologija, -e ` ‰v. epidemija, -logijaŠ grana medicine koja se bavi ispitivawem i suzbijawem epidemija. x epidemiolo{ki. epidemi~an, -~na, -~no ‰v. epidemijaŠ koji se odnosi na epidemiju; koji ima svojstva epidemije. epiderm, -a m = epiderma, -e ` ‰gr~. epiderma, v. epi-, derma koàŠ 1. anat. gorwi, povr{inski sloj ~ove~je ili ìvotiwske koè. 2. bot. gorwi sloj }elija kod biqaka. epididimis, -a m ‰gr~. epididymis, v. epi-, didymos mudaŠ anat. organ s kanalima na gorwoj i zadwoj strani testisa, pasemenik. epididimitis, -a m ‰gr~. epididymis, v. epi-, didymos muda, v. -itisŠ med. upala epididimisa. epidijaskop, -a m ‰v. epi-, dijaskopŠ aparat za projektovawe kako dijapozitiva tako i neprozirnih objekata. epidot, -a m ‰fr. epidote od gr~. epidotos pove}anŠ miner. silikat kalcijuma, aluminijuma i gvo`|a, tamnozelene boje.

451

epiduralan epiduralan, -lna, -lno ‰v. epidurusŠ anat. koji se odnosi na epidurus, koji pripada epidurusu. y epiduralna anestezija med. ubrizgavawe lokalnog anestetika u prostor izme|u pr{qena i ki~mene mo`dine. epidurus, -a m ‰v. epi-, srlat. dur(a mater) ovojnica ki~mene mo`dineŠ anat. posledwi od tri za{titna sloja ki~mene mo`dine. epizeugma, -e ` ‰v. epi-, gr~. zeugma most, jaramŠ retor. ponavqawe iste re~i u jednom stihu ili u jednoj re~enici. epiziotomija, -e ` ‰gr~. episeion stidni deo tela, v. -tomijaŠ med. rasecawe me|ice radi pro{irewa izlaznog dela poro|ajnog kanala. epizoda, -e ` ‰gr~. epeisodion dodatak, umetak, v. epi-, eis u, hodos putŠ 1. u starogr~koj tragediji dijalo{ki deo izme|u horskih pesama; u kwièvnim i scenskim delima umetnut, sporedan deo koji je mawe-vi{e samostalan. 2. mawi, sporedan doga|aj u toku ve}ih zbivawa. 3. (na radiju, televiziji) deo, nastavak igrane serije. epizodist(a), -e m, mn. epizodisti (`. epizodistkiwa, -e) ‰v. epizodaŠ 1. pisac koji u kwièvnim delima naro~ito obra|uje epizode. 2. glumac koji igra uglavnom epizodne, sporedne uloge. epizodni, -a, -o ‰v. epizodaŠ koji se odnosi na epizodu; koji nije ~vrsto povezan s celinom; prolazan, kratkotrajan, uzgredan, slu~ajan. y epizodna uloga uloga li~nosti koja ne u~estvuje u osnovnom zapletu scenskog komada ili filma. epizona, -e ` ‰v. epi-, gr~. zone pojasŠ geol. zona metamorfoze spoqa{weg dela kamene kore Zemqe, gde je temperatura niska, a pritisci su bo~ni. epizoon, -ona m ‰v. epi-,Š zool. organizam koji ìvi na povr{ini ili u organizmu druge ìvotiwe i u woj se hrani, parazit. epizootija, -e ` ‰fr. epizootie, v. epi(demija), gr~. zoon ìvo bi}eŠ oboqewe ve}eg broja ìvotiwa od neke zarazne bolesti, sto~na zaraza. epizootiologija, -e ` ‰v. epizootija, -logijaŠ nauka o zaraznim bolestima doma}ih ìvotiwa.

452

epilator epik, -a m, mn. epici, gen. mn. epika ‰v. epikaŠ epski pesnik, epi~ar. epika, -e `, dat. i lok. epici ‰gr~. epikos epski, v. epŠ epsko pesni{tvo; po gr~kom shvatawu jedan od tri osnovna kwièvna roda, uz liriku i dramu. epikant, -a m = epikantus, -a m ‰nlat. epicanthus od gr~. epikanthis, v. epi-, kanthos ugao okaŠ anat. polumese~ast nabor ko`nog tkiva koji prekriva unutra{wi ugao oka. epikard, -a = epikardijum, -a i epikardij, -a m ‰v. epi-, gr~. kardia srceŠ anat. spoqa{wi sloj sr~anog mi{i}a. epikarp, -a m ‰v. epi-, gr~. karpos plodŠ bot. povr{inski sloj kore na plodu. epikleza, -e ` ‰gr~. epiklesis zazivawe, v. epi-, kalein zvatiŠ rel. u liturgiji, odn. misi prizivawe Svetog Duha na osve}ene darove i prisutne vernike. epiklera, -e ` ‰gr~. epiklerosŠ prav. ist. u staroj Gr~koj k}i — naslednica, obavezna da se uda za nekog od o~evih ro|aka, kako bi imovina ostala u porodici. epikriza, -e ` ‰gr~. epikrisis ponovno prosu|ivawe, v. epi-, krinein suditiŠ 1. ponovno utvr|ivawe istinitosti onoga {to je re~eno ili napisano; ponovno su|ewe, obnova kriti~kog postupka. 2. med. kona~no obja{wewe i utvr|ivawe jednog slu~aja oboqewa, s obzirom na wegov nastanak, tok i ishod. epikureizam, -zma m ‰v. epikurejacŠ 1. filoz. u~ewe gr~kog filozofa Epikura po kojem treba teìti sre}nom ìvotu, uz osloba|awe od strasti, straha i praznoverica. 2. prema vulgarizovanom tuma~ewu te`wa ka telesnim uìvawima, hedonizam, epikurejstvo. epikurejac, -jca m, mn. epikurejci, gen. mn. epikurejaca ‰gr~. EpikoureiosŠ 1. sledbenik Epikurove filozofije. 2. onaj koji uìva u ~ulnim zadovoqstvima, sladostrasnik. epikurejski, -a, -o ‰v. epikurejacŠ 1. koji se odnosi na epikurejce i epikureizam. 2. koji se odnosi na uìvawe u ~ulnim zadovoqstvima. epikurejstvo, -a s v. epikureizam (2). epilator, -a m ‰fr. epilatoire, v. epilacijaŠ sredstvo za uklawawe dlaka.

epilacija epilacija, -e ` ‰nlat. epilatio, v. eks-1, lat. pilum vlasŠ uklawawe dlaka na telu zajedno s korenom; up. depilacija. epilepsija, -e ` ‰gr~. epilepsia, v. epi-, lambanein uzimati, hvatatiŠ med. oboqewe mozga za koje je karakteristi~an gubitak svesti i gr~ewe, padavica. epileptik, -a m, mn. epileptici, gen. mn. epileptika = epilepti~ar, -a m ‰v. epilepti~kiŠ onaj koji boluje od epilepsije, padavi~ar. epilepti~ar = epileptik (v.). epilepti~ki, -a, -o i epilepti~an, -~na, -~no ‰gr~. epileptikos, v. epilepsijaŠ koji se odnosi na epilepsiju, koji je uzrokovan epilepsijom. epilij, -a m = epilion, -ona m ‰gr~. epyllion mali epŠ kwi`. kratak epsko-lirski tekst u daktilskim heksametrima. epilion = epilij (v.). epilog, -a m, mn. epilozi, gen. mn. epiloga ‰gr~. epilogos pogovor, komentar, v. epi-, -logŠ 1. kwi`. zavr{ni deo u kwièvnom ili pozori{nom delu u kojem se iznosi op{te razmatrawe ili se ukratko opisuju daqi doga|aji. 2. krajwi, zavr{ni doga|aj, ishod u nizu zbivawa. epimelet, -a m ‰gr~. epimeletes nadzornik, v. epi-, meletan brinuti seŠ ist. dràvni slu`benik u Atini, u staroj Gr~koj. epimorfoza, -e ` ‰v. epi-, -morfozaŠ 1. zool. preobraàj insekta iz larve. 2. regeneracija delova nekih organizama umnoàvawem povr{inskih }elija. epinefrin, -ina m ‰v. epi-, gr~. nephros bubregŠ v. adrenalin. epinikion, -ona m ‰gr~. epinikion, v. epi-, nike pobedaŠ 1. sve~anost ili proslava povodom pobede na anti~kim sportskim igrama. 2. pesma u slavu pobednika na tim igrama. epipelagijal, -ala m ‰v. epi-, gr~. pelagos moreŠ biqni i ìvotiwski organizmi u vodenom sloju do kojeg dopire svetlost (do 400 metara dubine). epipleksija, -e ` ‰v. epi-, gr~. plettein udaratiŠ med. oduzetost jedne strane tela. epiplekti~ar, -a m ‰v. epipleksijaŠ onaj koji boluje od epipleksije.

epispadija epirogenetski, -a, -o ‰gr~. epeiros kopno, v. genetskiŠ u y epirogenetski pokreti geol. jednoli~ni, dugotrajni pokreti Zemqine kore koji dovode do stvarawa kontinenata i okeana. episilogizam, -zma m, episilogizmi, gen. episilogizama ‰v. epi-, silogizamŠ log. zakqu~ak koji se izvodi iz drugog, prethodnog zakqu~ka. mn.

episkepsis, -a m ‰gr~. episkepsis razmi{qaweŠ lik. vizantijski tip ikonografskog prikaza Bogorodice. episkop1, -a m ‰gr~. episkopos nadzornik, v. epi-, -skopŠ crkv. vrhovni poglavar episkopije, vladika. episkop2, -a m ‰v. epi-, -skopŠ tehn. opti~ka sprava koja sluì za projektovawe neprozirnih predmeta na ekran; up. dijaskop, epidijaskop. episkopalan, -lna, -lno ‰lat. episcopalis, v. episkop1Š 1. koji se odnosi na episkope, episkopiju. 2. koji se odnosi na anglikansku crkvu. y Episkopalna protestantska crkva naziv (do 1976. godine) za Episkopalnu crkvu u Americi, nezavisnu od Anglikanske crkve, koja priznaje biskupe kao nosioce hijerarhijske vlasti. episkopalizam, -zma m ‰v. episkopalanŠ jedna od hri{}anskih veroispovesti, u~ewe protestantske episkopalne crkve. episkopat, -ata m ‰lat. episcopatus, v. episkopŠ crkv. 1 slu`ba, ~ast i dostojanstvo episkopa ili biskupa. 2. skup svih episkopa ili biskupa. episkopija, -e ` ‰v. episkopatŠ crkv. 1. oblast kojom upravqa episkop; oblik crkvene administracije sa episkopom na ~elu. 2. sedi{te episkopa, episkopov dvor. episkopski, -a, -o ‰v. episkopŠ 1. koji se odnosi na episkopa1. 2. koji se odnosi na episkop2. y episkopska projekcija opt. prikazivawe slika ili predmeta pomo}u odbijawa svetlosti. epispadija, -e ` ‰gr~. epispan privla~iti, v. epi-, span vu}iŠ med. uro|ena anomalija mokra}ne cevi kod mu{karca koja se sastoji u izbacivawu mokra}e kroz pole|inu mu{kog pol-

453

epistaza nog organa, tj. izlazni otvor nalazi se na wegovom gorwem delu. epistaza, -e ` ‰gr~. epistasis zaustavqaweŠ biol. spre~avawe funkcije jednog gena pod dejstvom jednog ili vi{e drugih gena. epistaksa, -e ` ‰gr~. epistaxis, v. epi-, stazein kapqatiŠ med. krvarewe iz nosa. epistemi~ki, -a, -o ‰gr~. episteme znaweŠ koji se odnosi na znawe ili saznavawe. epistemologija, -e ` ‰gr~. episteme znawe, v. -logijaŠ filoz. nauka o spoznaji stvarnosti, teorija saznawa. x epistemolo{ki. epistil ‰gr~. epistylion, v. epi-, stylos stubŠ = arhitrav (v.). epistola, -e ` ‰lat. epistola od gr~. epistole pismo, v. epi-, stellein slatiŠ 1. pismena poruka, pismo, poslanica; ~esta kwièvna forma u anti~koj i renesansnoj kwièvnosti. 2. naziv za apostolske poslanice u Novom zavetu. 3. crkv. deo mise koji obuhvata ~itawe apostolskih poslanica. epistolar v. epistolarijum. epistolaran, -rna, -rno ‰lat. epistolaris, v. epistolaŠ 1. koji se odnosi na epistolu, koji ima oblik epistole. 2. kwi`. koji je pisan u vidu prepiske izme|u dve ili vi{e li~nosti. y epistolarni roman roman u pismima, ànr nastao u Engleskoj, omiqen naro~ito u XVIII veku. epistolarijum, -a i epistolarij, -a m ‰nlat. epistolariumŠ 1. rel. kwiga u kojoj su zabeleène biblijske poslanice, zbirka biblijskih poslanica. 2. prepiska, skup pisama neke li~nosti ili dveju poznatih li~nosti. epistolografija, -e ` ‰v. epistola, -grafijaŠ 1. ve{tina sastavqawa pisama, naro~ito onih zvani~nih ili sa uzvi{enim sadràjem. 2. pisawe pisama kao kwièvni rod. epistrofej, -eja i epistrofeus, -a m ‰gr~. epistropheus, v. epi-, strephein okretatiŠ anat. drugi vratni pr{qen, koji omogu}ava okretawe glave. epistruktura, -e ` ‰v. epi-, strukturaŠ ono {to je naknadno stvoreno na ve} postoje}oj gradwi, nadgradwa. episcija, -e ` ‰nlat. Episcia od gr~. episkios zasen~enŠ bot. biqka poreklom iz Amerike s

454

epitrahiq dlakavim li{}em i crvenim ili belim cvetovima. epitalam, -a m = epitalamij, -a m ‰gr~. epithalamios svadbena pesma, v. epi-, thalamos bra~na lo`nicaŠ 1. starogr~ka svadbena pesma koju je pevao hor pred lo`nicom mladenaca. 2. muz. naziv za kompoziciju sve~anog karaktera. epitalamus, -a m ‰v. epi-, talamusŠ anat. deo mozga iza talamusa, u kome se nalazi hipofiza. epitaf, -a m, mn. -i ‰gr~. epitaphios nadgrobni, v. epi-, taphos grobŠ natpis na nadgrobnom spomeniku; nadgrobni spomenik. epiteza, -e ` ‰gr~. epithesis dodatak, v. epi-, thesis postavqaweŠ 1. gram. dodavawe glasa ili sloga na kraju re~i. 2. med. ortopedsko ispravqawe neke telesne mane. epitel, -a m ‰nlat. epithelium, v. epi-, gr~. thele bradavicaŠ anat. povr{inski sloj koè i sluzokoè. epitelizacija, -e ` ‰v. epitelŠ med. 1. stvarawe epitela pri zarastawu rane. 2. hirur{ka transplantacija epitela. epitelijum, -a i epitelij, -a m v. epitel. epiteliom ‰v. epitel, -omŠ med. tumor epitela. epitelni, -a, -o ‰v. epitelŠ koji se odnosi na epitel, koji pripada epitelu. epitet, -eta m ‰gr~. epithetos dometnut, v. epi-, tithenai stavqatiŠ 1. lingv. re~ ili izraz (pridev, imenica ili sintagma) kojim se bliè odre|uje neki pojam. 2. fam. pogrdni naziv. epitimija, -e ` ‰gr~. epitimia, v. epi-, time kaznaŠ crkv. kazna koja se primewuje na sve{tenika ili vernika, a sastoji se u postu, izvr{ewu te{kog zadatka i sl.; up. penitencija. epitom, -oma m = epitoma, -e ` ‰gr~. epitome izvadak, v. epi-, temnein se}iŠ kratak izvod, saèti pregled, saètak, rezime. epitomator, -a m ‰v. epitomiratiŠ pisac saètka, epitoma; onaj koji je ve{t u saètom prepri~avawu sadràja nekog duèg teksta. epitomirati, epitomiram, 3. l. mn. epitomiraju svr{. i nesvr{. ‰v. epitomŠ saèto izneti, ukratko prepri~ati sadràj neke duè celine. epitrahiq, -iqa m ‰v. epi-, gr~. trachelos vratŠ crkv. deo ode`de pravoslavnih sve{teni-

epitrit ka, izvezena traka sa izrezom za glavu koja se nosi prilikom obreda. epitrit, -ita m ‰gr~. epitritosŠ metr. ~etvoroslo`na pesni~ka stopa sastavqena od tri duga i jednog kratkog sloga. epitrop, -a m ‰gr~. epitropos, v. epi-, trepein upravqatiŠ 1. upraviteq imawa, nadzornik. 2. ist. dràvni slu`benik u staroj Gr~koj. epitropija, -e ` ‰gr~. epitropeia, v. epitropŠ uprava crkvene imovine. epifanija, -e ` ‰gr~. epiphaneia objavqivawe, v. epi-, phainein pokazivatiŠ 1. u starom veku objava boànstva; dolazak imperatora u provinciju. 2. rel. dolazak Spasiteqa me|u qude, u pravoslavnoj crkvi predstavqa su{tinu praznika Bogojavqewe, a u katoli~koj crkvi proslavqa se dolazak trojice kraqeva novoro|enom Isusu. 3. fig. iznenadno otkri}e, prosvetqewe. epifenomen, -ena m ‰ v. epi-, fenomenŠ 1. filoz. sporedna, propratna pojava koja ne uti~e na glavno zbivawe. 2. med. uzgredna, sporedna pojava kod neke bolesti. epifiza, -e ` ‰gr~. epiphysis izraslina, v. epi-, phyesthai rastiŠ 1. anat. endokrina `lezda koja se nalazi u gorwem delu mozga i uti~e na razvitak polnih funkcija u organizmu. 2. jabu~asti zavr{etak dugih kostiju; up. dijafiza. epifit, -ita m ‰nlat. epiphyta, v. epi-, -fitŠ bot. biqka koja raste na drugoj biqci, ali od we ne uzima hranu; up. aerofit. epifonema, -e ` ‰gr~. epiphonema, v. epi-, fonemaŠ efektna zavr{na misao na kraju izlagawa, zavr{avawe neke besede retori~kim usklikom. epifora, -e ` ‰gr~. epiphora, v. epi-, -for(a)Š 1. kwi`. ponavqawe jedne re~i ili grupe re~i na kraju uzastopnih stihova ili re~enica. 2. med. lu~ewe suza. epihorski, -a, -o ‰gr~. epichorios, v. epi-, chora zemqa, oblastŠ koji pripada jednoj zemqi ili regiji. y epihorski kult antrop. lokalni kult. epicedijum, -a i epicedij, -a m = epicedion, -ona m ‰gr~. epikedeion, v. epi-, kedos tugaŠ kwi`. pesma kojom se glasno àli za nekim ili ne~im, tu`balica, jadikovka.

epoha epicentar, -tra m, mn. epicentri, gen. mn. epicentara ‰gr~. epikentros koji je iznad centra, v. epi-, kentron sredi{teŠ 1. geol. mesto na Zemqinoj povr{ini neposredno iznad àri{ta zemqotresa. 2. fig. mesto ili ta~ka iz koje se {iri neki proces, odnosno pojava. epicikl, -kla m ‰gr~. epikyklos, v. epi-, kyklos krugŠ astron. ist. krug ~iji se centar kre}e po obimu drugog, ve}eg kruga: naziv za putawu planeta u geocentri~nom Ptolemejevom sistemu. epicikloida, -e ` ‰v. epi-, ciklo-, -id(a)Š geom. kriva linija koju opisuje jedna ta~ka na obimu kruga koji se kotrqa sa spoqne strane jednog nepomi~nog kruga. epoda, -e ` ‰gr~. epodos pripev, v. epi-, ode pesmaŠ kwi`. 1. zavr{na pesma koju posle strofe i antistrofe u starogr~kim dramama izvodi hor. 2. vrsta lirske pesme kod Horacija u kojoj naizmeni~no dolaze kra}i i duì stihovi. epoksi-smole, epoksi-smola `, mn. ‰engl. epoxy, v. epi-, engl. oxy(gene) kiseonikŠ hem. polimeri velike tvrdo}e koji su otporni na visoke temperature, a koriste se kao lepak ili za lakirawe. epoleta, -e `, gen. mn. epoleta ‰fr. epaulette prema epaule rameŠ voj. naramenica na uniformi sa oznakom ~ina. epon`, -a m ‰fr. eponge sun|erŠ mekana sun|erasta tkanina od prirodnih i sinteti~kih vlakana. eponim, -a i eponim, -ima m ‰gr~. eponymos koji daje ime, v. epi-, -onimŠ 1. ist. u anti~koj Gr~koj naziv za osobu ~ijim se imenom ozna~avala godina. 2. onaj koji daje ime ~emu, po kome je ne{to imenovano. x eponimski. epopeja, -e ` ‰fr. epopee od gr~. epopoiia epska pesma od epos ep, poiein ~initiŠ 1. kwi`. veliki epski spev o istorijskim ili mitolo{kim doga|ajima. 2. dugi niz nezaboravnih doga|aja; uzbudqivo, sudbonosno istorijsko razdobqe. epos = ep (v.). epoha, -e `, dat. i lok. eposi i epohi ‰gr~. epoche poloàj zvezda, v. epi-, echein dràtiŠ 1. duì istorijski period. 2. geol. razdobqe u istoriji Zemqe. 3. astron. poloàj od koga

455

epohalan uslovno po~iwe da se ra~una kretawe nekog nebeskog tela. epohalan, -lna, -lno ‰v. epohaŠ koji daje obele`je epohi, vrlo zna~ajan, znamenit. epruveta, -e ` ‰fr. eprouvette prema eprouver probatiŠ stakleni sud u obliku cev~ice koji se upotrebqava u hemijskim analizama i ogledima. y dete iz epruvete med. zametak dobijen ve{ta~kim za~e}em u laboratoriji, naknadno prenet u utrobu majke. epsilon, -a m ‰gr~. epsilon (e)Š naziv za peto slovo gr~kog alfabeta, kratko h; up. eta. epski, -a, -o ‰v. epŠ 1. koji se odnosi na ep, koji ima obele`je epa; herojski, juna~ki. 2. preterano op{iran, razvu~en, sa puno pojedinosti. epsomit, -a i epsomit, -ita m ‰prema engleskom gradi}u Epsomu (Epsom), gde se nalazi u lokalnoj mineralnoj vodiŠ miner. magnezijumov sulfat heptahidrat, mineral, bezbojni kristal koji se upotrebqava kao purgativ, gorka so. epulis, -a m ‰gr~. epoulis, v. epi-, oulon desniŠ med. benigni tumor, mekani izra{taj na desnima. epuloni, -a m, mn. ‰lat. epulonesŠ ist. u starom Rimu, sve{tenici koji su obavqali obrede tokom `rtvenih gozbi posve}enih Jupiteru i drugim bogovima. era, -e `, gen. mn. era ‰klat. aeraŠ 1. vremensko razdobqe s nazna~enim po~etkom ra~unawa godina; y nova era ist. ra~unawe godina od Hristovog ro|ewa. 2. doba koje se odlikuje krupnim promenama, doga|ajima i sl. 3. geol. najve}i vremenski odsek u geologiji, koji se deli na periode. erav v. herav. eradikacija, -e ` ‰v. eradiciratiŠ med. potpuno uni{tewe uzro~nika zaraznih bolesti. eradikovati, -ujem i eradicirati, eradiciram, 3. l. mn. eradiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. eradicare iskoreniti, v. eks-1, radix korenŠ 1. med. uni{titi, uni{tavati uzro~nike zaraznih bolesti. 2. fig. istrebiti, istrebqavati, uni{titi, uni{tavati, iskoreniti, iskorewivati. erar, erara m ‰lat. aerarium, prema aes bronza, novacŠ 1. dràvna imovina, dràvno dobro;

456

ergzecir sva materijalna dobra koja su u dràvnom vlasni{tvu; trezor, riznica, dràvna blagajna. 2. dràva kao nosilac imovinskog prava. erata s mn. indekl. ‰lat. errata, prema errare gre{itiŠ {tamparske gre{ke; spisak {tamparskih gre{aka koji obi~no dolazi na kraju kwige. erati~an, -~na, -~no ‰lat. erraticus prema errare lutatiŠ nepostojan, nestalan, neredovan, lutala~ki; y erati~ne bolesti med. bolesti koje se javqaju s vremena na vreme, neredovne, atipi~ne bolesti. erbab, -aba m ‰tur. erbab, erbap od ar. mn. arbab gospodari, vlasniciŠ pokr. ve{t, sposoban ~ovek; majstor, stru~wak. erbas, -a m, mn. erbasovi ‰engl. airbus vazdu{ni autobusŠ avion za prevoz velikog broja putnika, nazvan po istoimenoj fabrici u Tuluzi u Francuskoj; up. aerobus. erbeg, -a m, mn. erbegovi ‰engl. airbag od air vazduh, bag vre}aŠ autom. plasti~na vre}a koja se trenutno naduvava u slu~aju sudara, {tite}i putnika. erbijum, -a i erbij, -a m ‰nlat. erbiumŠ hem. hemijski elemenat, metal iz grupe retkih zemaqa, simbol Er, atomski broj 68. erbhof, -a m ‰nem. Erbhof od erben naslediti, Hof imaweŠ prav. ist. u Nema~koj, imawe koje je po zakonu mogao da nasledi samo jedan naslednik (ob. najstariji sin), kako bi se spre~ilo usitwavawe poqoprivrednih dobara. erg1, -a m, mn. ergovi ‰gr~. ergon radŠ fiz. jedinica za rad u CGS sistemu, jednaka radu koji obavi sila od 1 dina na rastojawu od 1 centimetra. erg2, -a m ‰ar. dijal. ’erg, kwièvno ’irqŠ geogr. pe{~ani deo pustiwe s dinama, prvenstveno u Sahari. ergativ, -a m ‰gr~. ergates radnikŠ lingv. pade` kojim se izraàva izvor radwe pasivnog glagola, naro~ito u kavkaskim jezicima. ergela, -e ` ‰tur. hergele od pers. har magarac, gele stadoŠ 1. prostor na kome se uzgajaju kowi. 2. ~opor, krdo, mno{tvo kowa. 3. fig. vi{e skupocenih (ob. trka~kih) automobila u vlasni{tvu jednog ~oveka. ergzecir nepr. v. egzercir.

ergoergo- ‰gr~. ergon radŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na rad, delo. ergo vezn. ‰lat. ergoŠ dakle, prema tome, stoga. ergobicikl, -a m, mn. ergobicikli, gen. mn. ergobicikala i ergobicikla ‰v. ergo-, biciklŠ med. u~vr{}en, nepomi~an bicikl na kome se okre}u pedale radi sticawa kondicije ili u okviru medicinskih pregleda. ergogram, -a m ‰v. ergo-, -gramŠ grafi~ki prikaz rezultata na ergografu (v.). ergograf, -a m ‰v. ergo-, -grafŠ aparat za merewe rada koji izvr{e mi{i}i u laboratorijskim uslovima. ergologija, -e ` ‰v. ergo-, -logijaŠ 1. prou~avawe qudskog rada radi poboq{awa proizvodwe. 2. antrop. grana etnologije koja prou~ava materijalne proizvode ~oveka.x ergolo{ki. ergometar, -tra m, mn. ergometri, gen. mn. ergometara ‰v. ergo-, -metarŠ med. ure|aj za merewe izvr{enog rada mi{i}a. ergometrija, -e ` ‰v. ergo-, -metrijaŠ med. merewe rada mi{i}a. ergonomija, -e ` ‰v. ergo-, -nomijaŠ nau~na disciplina koja prou~ava uslove za rad, nastoje}i da uskladi proizvodnu sredinu i ma{ine s ~ovekovim psihi~kim i fizi~kim mogu}nostima i obrnuto. ergonomski, -a, -o ‰v. ergonomijaŠ koji se odnosi na ergonomiju; koji omogu}ava lak{i rad, u skladu sa zahtevima ergonomije. ergosterol, -ola m ‰v. ergot, sterolŠ hem. sterol koga ima u kvascu i mnogim biqkama, a koji pod dejstvom ultraqubi~astog zra~ewa prelazi u vitamin D2. ergot, -a m ‰fr. ergotŠ 1. bot. raàna glavnica (Claviceps purpurea). 2. vet. otok na kolenu kowa. ergotamin, -ina m ‰v. ergot, aminŠ farm. alkaloid koji se upotrebqava protiv migrene i drugih vaskularnih glavoboqa. ergotizam, -zma m ‰v. ergotŠ med. trovawe raànom glavnicom. ergotin, -ina m ‰v. ergometrinŠ farm. alkaloid raàne glavnice koji se u medicini upotrebqava za zaustavqawe krvarewa. erdoglija v. herdoglija.

eristika erektivan, -vna, -vno ‰v. erekcijaŠ koji se odnosi na erekciju. erektor, -a m ‰v. erekcijaŠ anat. mi{i} podiza~, uspravqa~. erekcija, -e ` ‰lat. erectioŠ fiziol. 1. podizawe, uzdizawe (mi{i}a, dlaka). 2. ukru}ivawe, nabreknu}e mu{kog polnog organa usled seksualne nadraènosti. eremit, -ita m ‰lat. eremita od gr~. eremites od eremos pustŠ usamqenik, pustiwak, isposnik; up. anahoret, ot{elnik. eremitorijum, -a i eremitorij, -a m ‰v. eremitŠ ist. usamqeno mesto na koje se povla~e hri{}anski eremiti, isposnica, pustiwa~ki dom. erepsin, -ina m ‰gr~. ereipein obarati, raskidatiŠ fiziol. enzim sluzokoè tankog creva koji razlaè proteine. eretizam, -zma m ‰gr~. erethismos, v. ereti~anŠ 1. med., psih. uznemirenost, razdra`qivost; preosetqivost nekog organa ili tkiva. ereti~an, -~na, -~no ‰gr~. erethein draìtiŠ psih. uznemiren, razdra`qiv. ereti~nost, -osti ` ‰v. ereti~anŠ psih. nemir, pove}ana razdra`qivost, uzbu|enost. ereutofobija, -e ` ‰gr~. ereuthos crvenilo, v. fobijaŠ strah stidqivih osoba da }e pocrveneti u nezgodnim situacijama, u nepoznatom dru{tvu i sl. erzak, -aka m ‰tur. erzak od ar. mn. arzaqŠ pokr. hrana, jelo, namirnice. erzac, -a m ‰nem. ErsatzŠ zamena za ne{to; ono {to zamewuje pravu stvar. erzoval, erzohal v. arzuhal. erizipel, -a m ‰gr~. erysipelas koji ima crvenu koùŠ med. zarazna bolest koja napada koù, sluzokoù, potko`no tkivo i organe, crveni vetar. erir v. harir. erist(a), -e m, mn. eristi = eristi~ar, -a m ‰v. eristikaŠ 1. onaj koji voli da se prepire, raspravqa. 2. filoz. pristalica starogr~ke megarske filozofske {kole koja je posebno negovala sklonost ka raspravqawu, polemisawu. eristika, -e `, dat. i lok. eristici ‰gr~. eristike techne ve{tina u prepirawu, prema erize-

457

erozija

eristi~ar in sva|ati seŠ ve{tina prepirawa, polemisawa, raspravqawa. eristi~ar = erist (v.). eritem, -ema m = eritema, -e ` ‰gr~. erythema rumeniloŠ med. naziv za razne vrste crvenila na koì. eritremija, -e ` ‰v. eritro-, -emijaŠ med. pove}awe broja crvenih krvnih zrnaca usled prekomerne aktivnosti ko{tane srì. eritrizam, -zma m ‰v. eritro-, -izamŠ pojava da se u narodu ~iji su pripadnici ina~e crne kose ra|aju osobe sa crvenom kosom. eritro- ‰gr~. erythros crvenŠ kao prvi deo sloènice zna~i: koji je crven, crvene boje. eritroblast, -a m ‰v. eritro-, gr~. blastos klicaŠ fiziol. }elije iz kojih nastaju crvena krvna zrnca. eritroblastoza, -e ` ‰v. eritroblast, -ozaŠ med. prisustvo eritroblasta u krvi. eritroza, -e ` ‰v. eritro-, -ozaŠ med. 1. crvenilo koè i sluznice. 2. bujawe tkiva koje stvara crvena krvna zrnca. eritromicin, -ina m ‰v. eritro-, gr~- mykes gqivicaŠ farm. makrolidski antibiotik dobijen iz kulture Streptomyces erythreus, deluje protiv ve}ine infekcija izazvanih gram-pozitivnim bakterijama. eritropoeza, -e ` ‰v. eritro-, gr~. poiesis stvaraweŠ fiziol. proizvodwa, razvoj i sazrevawe eritrocita. eritropsija, -e ` ‰v. eritro-, gr~. opsis gledaweŠ med. poreme}aj ~ula vida usled koga se sve vidi u crvenoj boji. eritrofobija, -e ` ‰v. eritro-, -fobijaŠ psih. 1. iracionalni strah od crvene boje i predmeta crvene boje, ~esto povezan sa strahom od krvi. 2. v. ereutofobija. eritrohloropija, -e ` ‰v. eritro-, gr~. chloros zelen, ops okoŠ med. sposobnost da se vidi crveno i zeleno, ali ne i plavo i ùto. eritrociti, eritrocita m, mn., jd. eritrocit, gen. eritrocita ‰v. eritro-, -citŠ biol. crvena krvna zrnca. eritrocitoza, -e ` ‰v. eritro-, -citozaŠ med. nenormalno pove}an broj crvenih krvnih zrnaca.

458

eritrocitometar, -tra m, eritrocitometri, eritrocitometara ‰v. eritrociti, -metarŠ instrument za merewe eritrocita u krvi. erker, -a m ‰nem. ErkerŠ arhit. istureni deo, izbo~ina na fasadi ku}e ili na uglu, s prozorima na svim stranama; produèwe unutra{weg prostora, doksat. erkondi{n, -a m ‰engl. air-conditioned klimatizovanŠ sprava za odràvawe ugodne, umerene temperature vazduha u prostoriji, klima-ure|aj. erl, -a m ‰engl. earlŠ plemi}ka titula u Engleskoj, grof. erlav v. herlav. er-lift, -a m ‰eng. airlift, prema air vazduh, lift dizaweŠ avionski prevoz putnika, obi~no s organizovanim turisti~kim boravkom. ermita`, -aà m ‰fr. ermitage od ermite pustiwakŠ 1. pustiwakovo prebivali{te, isposnica. 2. mali barokni dvorac ili paviqon u parku neke feudalne rezidencije, namewen odmoru. 3. (Ermita`) muzej u Sankt Peterburgu koji je osnovala Katarina II, sa svetski ~uvenom kolekcijom slika. erogator, -a m ‰lat. erogatorŠ prav. izvr{ilac posledwe voqe. erogacija, -e ` ‰lat. erogatioŠ prav. izdavawe, ispla}ivawe; deqewe, podela. erogen, -a, -o ‰v. eros, -genŠ seks. koji izaziva ili podsti~e qubavnu poùdu, koji je osetqiv na seksualnu stimulaciju; y erogena zona mesto na qudskom telu koje je osetqivo na seksualne nadraàje (milovawem, dodirom, qubqewem i sl.). erodirati, erodiram, 3. l. mn. erodiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. erodereŠ izaz(i)vati eroziju, razjesti, razjedati, podloka(va)ti. erozivan, -vna, -vno ‰lat. erosivusŠ 1. koji vr{i eroziju, nagriza, razara. 2. koji je nastao dejstvom erozije. erozija, -e ` ‰lat. erosio, prema erodere izgristiŠ 1. geol. razarawe i odno{ewe Zemqine povr{ine delovawem vode, vetra, leda i sl. 2. tehn. razarawe povr{ine predmeta dejstvom elektriciteta ili atmosferskih pojava. 3. med. povr{insko o{te}ewe koè, sluznice ili tkiva. 4. fig. slabqewe, kvarewe, propadawe. gen. mn.

eroiko eroiko pril. ‰ital. eroicoŠ muz. juna~ki, herojski. eros, -a m ‰gr~. eros qubavŠ 1. (Eros) mitol. gr~ki bog qubavi, Afroditin sin. 2. (Eros) astron. ime jednog od asteroida. 3. telesna qubav, pohota, seksualna poùda. 4. psih. u psihoanalizi na~elo ìvota i stvarawa, libido. erotematika, -e `, dat. i lok. erotematici ‰v. erotematskiŠ ve{tina postavqawa pitawa, spretnost u ispitivawu. erotematski, -a, -o = erotemati~ki, -a, -o ‰gr~. erotema pitaweŠ koji se izvodi u obliku pitawa i odgovora, dijalo{ki, razgovorni. eroti, erota i eroti, erota m, mn. ‰gr~. erotesŠ mitol. u starogr~koj mitologiji likovi u pratwi boànstva qubavi. erotizam, -zma m ‰v. erotikaŠ erotska privla~nost; erotski duh; erotsko raspoloèwe. erotizacija, -e ` ‰v. eroti~anŠ pridavawe erotskog smisla nekom postupku, delu ili razgovoru; nametawe erotskih tema. erotika, -e `, dat. i lok. erotici ‰gr~. erotikos qubavniŠ 1. ~ulnost, qubavna strast, sladostra{}e, qubavna poùda. 2. qubavna poezija; eroti~na tematika u kwièvnosti i umetnosti. eroti~an, -~na, -~no = eroti~ki, -a, -o = erotski, -a, -o ‰gr~. erotikos qubavni, v. erosŠ koji se odnosi na erotiku, qubavnu strast, strastan, poùdan; koji peva o ~ulnoj qubavi, strasti, qubavni. erotograf, -a m ‰v. erotika, -grafŠ onaj koji pi{e dela erotske sadrìne. erotografija, -e ` ‰v. erotika, -grafijaŠ kwièvnost koja se bavi erotikom kao bitnom temom. erotolalija, -e ` ‰v. erotika, -lalijaŠ psih. govor sa seksualnom tematikom koji ima za ciq poja~avawe seksualnog uzbu|ewa. erotologija, -e ` ‰v. erotika, -logijaŠ prou~avawe erotike. x erotolo{ki. erotoman, -ana m ‰v. erotomanijaŠ onaj koji pati od erotomanije. erotomanija, -e ` ‰gr~. erotomania, v. erotika, -manijaŠ psih. qubavno ludilo, obuzetost erotskim ose}awima; prenagla{eni polni prohtev, seksualna nezasitost; up. satirijaza, nimfomanija.

esapiti erotopatija, -e ` ‰v. erotika, -patijaŠ op{ti naziv za abnormalnosti polnog nagona. erotski = eroti~an (v.). ersted, -a m ‰prema danskom fizi~aru H. K. Erstedu (H. C. Oersted, 1777–1851)Š fiz. jedinica ja~ine magnetskog poqa. er}an, -ana m ‰tur. erkan od ar. mn. arkan, jd. rukn deo, ~lanŠ pokr. 1. ve}e, savetovawe. 2. ~lan ve}a, ve}nik, savetnik; ugledna li~nost. 3. delovi namaza (molitve). er}ek, -a m ‰tur. erkekŠ pokr. mu{karac, mu{ko; mu`jak. er}elije, er}elija `, mn. ‰tur. ersekliŠ zast. naziv za vrstu toka. erudit, -a i erudit, -ita m ‰lat. eruditus, v. erudicijaŠ onaj koji ima erudiciju, obrazovan ~ovek, u~ewak, znalac. eruditan i eruditan, -tna, -tno ‰v. eruditŠ koji je zasnovan na erudiciji, u~en, {iroko obrazovan. erudicija, -e ` ‰lat. eruditioŠ u~enost, velika obrazovanost, {iroko znawe, na~itanost. eruktacija, -e ` ‰lat. eructatioŠ med. podrigivawe. eruktirati, eruktiram, 3. l. mn. eruktiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. eructareŠ med. podrignuti, podrigivati. eruptivan, -vna, -vno ‰fr. eruptif, prema lat. erumpere izbiti, provretiŠ 1. geol. koji je nastao erupcijom, koji je vulkanskog porekla, vulkanski, magmatski. 2. fig. koji lako plane, nagao, neobuzdan, eksplozivan. 3. med. koji je propra}en osipom, koji nastaje izbijawem (na koì). erupcija, -e ` ‰lat. eruptioŠ 1. geol. izlazak lave, vulkanskog kamewa i gasova kroz krater vulkana. 2. fig. naglo izbijawe, izlivawe nekog jakog ose}awa; izliv, provala ( ‹ besa, ‹ odu{evqewa). 3. med. osip, pojava crvenila na koì. es s indekl. ‰nem. EsŠ muz. nota E snièna za pola tona. y es-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton es (snièno E). esanija, -e ` ‰verovatno od tur. senai ono {to sadrì pohvalu od ar. tana'iŠ pokr. pohvalno pismo, pohvalnica. esap v. hesab. esapiti v. hesabiti.

459

esaul esaul, -a m, mn. -i ‰turkm. esaulŠ ist. kowi~ki kapetan u ruskim koza~kim vojnim jedinicama (pre Revolucije). esej, eseja m ‰fr. essai, engl. essay poku{aj, ogledŠ kra}a rasprava o nekom ìvotnom, nau~nom, kwièvnom ili umetni~kom pitawu, pisana jasnim i te~nim stilom, ali ozbiqno i studiozno. esejist(a), -e m, mn. esejisti ‰v. esejŠ pisac eseja. esejistika, -e `, dat. i lok. esejistici ‰v. esejist(a)Š pisawe eseja kao kwièvni rod. esejisti~ki, -a, -o ‰v. esejistikaŠ koji se odnosi na eseje, esejiste ili esejistiku. esen, -ena ` ‰gr~. Essenoi, nejasnog poreklaŠ rel. pripadnik jedne starojevrejske sekte u doba Hrista, koja nije priznavala privatnu svojinu, novac, porodicu i sl., smatraju}i da sva materijalna dobra treba da budu zajedni~ka. x esenski. esencija i esencija, -e ` ‰lat. essentia od esse bitiŠ 1. filoz. priroda stvari, bit, bitnost, su{tina. 2. ono {to je glavno u ~emu, osnova ~ega. 3. hem. te~ni sastojak koji se dobija destilacijom iz neke supstance, ekstrakt iz neke materije. 4. razg. osamdesetoprocentni rastvor sir}etne kiseline iz kojeg se, dodavawem vode, dobija sir}e za doma}u upotrebu. esencijalan, -lna, -lno ‰lat. essentialis, v. esencijaŠ 1. koji se odnosi na esenciju, bitan, su{tinski. 2. neophodan, bez koga se ne moè. eser1, -a m ‰tur. eser od ar. atarŠ pokr. 1. beleg, trag, oznaka, znak. 2. rezultat ili proizvod rada, plod, delo, u~inak. eser2, -a m, gen. mn. esera ‰rus. od skra}enice SR — socijalni revolucionarŠ ist. pripadnik narodwa~ke partije u Rusiji na po~etku HH veka koja se borila protiv boq{evizma, smatraju}i da je seqa{tvo revolucionarnija klasa od proletarijata. x eserski. esesovac, -ovca, mn. esesovci, gen. mn. esesovaca ‰od nem. skra}enice SS — Schutzstaffel za{titni odredŠ pripadnik zloglasne policijsko-vojne organizacije u fa{isti~koj Nema~koj. x esesovski. esid prid. indekl. ‰engl. acid kiselina, primeweno na LSDŠ u popularnoj muzici, koji je

460

eskapada vezan za upotrebu halucinogenih droga (u izrazima kao ‹ xez, ‹ rok, ‹ haus). eskadra i eskadra, -e `, gen. mn. -i ‰fr. escadreŠ voj. 1. operativna pomorska jedinica sastavqena od ratnih brodova istog ili razli~itog tipa. 2. u nekim zemqama vazduhoplovna jedinica u rangu brigade. eskadrila, -e ` ‰fr. escadrille od {p. escuadrillaŠ voj. osnovna formacija ratne avijacije (8–12 aviona) za izvr{ewe mawih takti~kih zadataka. eskadron, -ona m ‰fr. escadronŠ voj. osnovna takti~ka i formacijska jedinica kowice, ili oklopno-mehanizovanih snaga, koja odgovara ~eti u pe{adiji. x eskadronski. eskalada, -e ` ‰fr. escalade, prema lat. scala merdevineŠ voj. ist. pewawe na bedem pomo}u juri{nih lestvica. eskalator, -a m ‰amer. engl. escalator, prvobitno fabri~ko ime proizvoda, ukr{tawem od escalade (v. eskalada) i elevator liftŠ automatske pokretne stepenice u robnim ku}ama, metrou i sl. eskalacija, -e ` ‰v. eskaliratiŠ 1. progresivno ja~awe i {irewe vojnih akcija. 2. {irewe, ja~awe, pove}awe uop{te ( ‹ mr`we, ‹ rasizma, ‹ novinske kampawe). eskalirati, eskaliram, 3. l. mn. eskaliraju i nesvr{. ‰engl. escalate prema escalator, v. eskalatorŠ 1. (pro){iriti se, (po)ja~ati (se). 2. (pro){iriti ratne operacije na nekoj teritoriji; supr. deeskalirati. svr{.

eskamotaà, -e ` ‰fr. escamotageŠ izvo|ewe ma|ioni~arskih trikova; ve{to izvedena kra|a; ve{to skrivawe ne~ega, obmana, varawe. eskamoter, -era m ‰fr. escamoteurŠ 1. ma|ioni~ar, opsenar. 2. lopov, ve{t kradqivac. eskamotirati, eskamotiram, 3. l. mn. eskamotiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. escamoterŠ izvesti, izvoditi ma|ioni~arske trikove, opseniti, opsewivati; ve{to prikri(va)ti, neopaèno ukloniti, uklawati. eskapada, -e ` ‰fr. escapade od {p. escapada, prema escapar uma}iŠ 1. pogre{an skok kowa, skok u stranu. 2. fig. ispad, nepromi{qenost, nesta{luk.

eskapizam eskapizam, -zma m ‰engl. escapism prema escape pobe}iŠ bekstvo u imaginarni svet, udaqavawe od stvarnosti, izbegavawe problema (naro~ito u kwièvnosti, u pozori{tu i na filmu). eskapist(a), -e m, mn. eskapisti ‰v. eskapizamŠ onaj koji se prepu{ta eskapizmu kao trajnom stawu. x eskapisti~ki. eskarpa, -e ` ‰fr. escarpeŠ voj. 1. zemqani nasip, unutra{wi bedem u sistemu odbrane tvr|ave. 2. zemqani usek koji spre~ava napredovawe neprijateqskih tenkova, vu~ja jama; up. {karpa. eskarpine, eskarpina ` mn. ‰fr. escarpinsŠ zast. cipele za ples; salonske ènske cipele, salonke. eskarpirati, eskarpiram, 3. l. mn. eskarpiraju svr{. i nesvr{. ‰v. eskarpaŠ (na)praviti, (is)kopati bedem. eskarpman, -ana m ‰fr. escarpementŠ geogr. strmina, strma padina. eskvajer, -a m ‰engl. Esquire od stfr. esquier od srlat. scutarius {titono{aŠ 1. titula nièg plemstva u Engleskoj. 2. titula kojom se oslovqava svaki ugledniji ~ovek (sli~no na{em po{tovani, blagorodni). eski prid. indekl. ‰tur. eskiŠ pokr. 1. star, drevni, davni, starinski. 2. mnogo upotrebqavan, istro{en, zastareo, izno{en, pohaban. eskivaà, -e ` ‰v. eskiviratiŠ 1. sp. pokret kojim se izbegavaju protivnikovi udarci u boksu. 2. fig. izbegavawe. eskivirati, eskiviram, 3. l. mn. eskiviraju svr{. i nesvr{. ‰fr. esquiverŠ 1. sp. ve{to izma}i, izmicati, izbegavati protivnikove udarce u boksu. 2. izbe}i, izbegavati. eskiza, -e ` ‰fr. esquisseŠ skica, povr{an nacrt. eskija, -e ` ‰v. eskiŠ pokr. 1. ono {to je dotrajalo, zastarelo, stare stvari, starudija. 2. staro posu|e. eskont, -a m ‰fr. escompteŠ bank. kupovina izvesnih potraìvawa pre wihove dospelosti; odbijawe kamate pri isplati menice kojoj jo{ nije dospeo rok pla}awa. eskontni, -a, -o ‰v. eskontŠ koji se odnosi na eskont. y eskontna stopa bank. kamatna stopa

esnafski uz koju centralna banka pozajmquje novac ili daje kredite poslovnim bankama. eskort, -a m = eskorta, -e i eskorta, -e ` ‰fr. escorteŠ 1. oruàna pratwa radi za{tite, nadzora ili iz po~asti. 2. grupa ratnih brodova koji prate i obezbe|uju trgova~ke brodove ili konvoje. eskorteri, eskortera m, mn. ‰v. eskortŠ ratni brodovi odre|eni za pratwu trgova~kih brodova. eskortni, -a, -o ‰v. eskortŠ koji se odnosi na eskort, koji prati, prate}i (eskortni brodovi). eskortovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰fr. escorter, v. eskortŠ 1. sprovesti, sprovoditi pod oruànom pratwom. 2. pratiti trgova~ke brodove radi za{tite od neprijateqskih brodova, podmornica ili aviona. eskudo, -a m ‰{p., port. escudoŠ monetarna jedinica u Portugalu (do uvo|ewa evra), nekada i Angole, Gvineje Bisao, Mozambika; u daqoj pro{losti nov~ana jedinica [panije i nekih hispanoameri~kih zemaqa. eskulin, -ina m ‰fr. esculine od lat. aesculus hrast lu`wakŠ gorka supstanca u plodu i kori divqeg kestena. eslinger, -a m ‰prema nema~kom gradu Eslingenu (Esslingen)Š pokr. fam. ~vrsta i gusta zavesa na prozorima, roletna. Esmarhova poveska, -e ` ‰prema nema~kom hirurgu F. Esmarhu (F. Esmarch, 1823–1908)Š med. elasti~ni zavoj kojim se pokriva otvorena rana da bi se spre~ilo krvarewe. esmer prid. indekl. ‰tur. esmer od ar. asmarŠ pokr. koji je crne kose, crnomawast; garav. esnaf, -afa m ‰tur. esnaf od ar. mn. asnafŠ 1. udruèwe zanatlija iste ili srodnih struka radi unapre|ewa zanatske proizvodwe, za{tite stale{kih prava itd.; udruèwe trgovaca iste ili srodnih grana trgovine; ceh. 2. ~lan esnafa, esnaflija; zanatlija. esnaflija, -e ` ‰tur. esnafl›, v. esnafŠ ~lan esnafa, zanatlija, trgovac. esnafluk, -a m, mn. esnafluci, gen. mn. esnafluka ‰tur. esnafl›k, v. esnafŠ zast. bavqewe nekim zanatom, zanatstvo. esnafski, -a, -o ‰v. esnafŠ 1. koji se odnosi na esnaf, koji pripada esnafu, stale{ki, stru-

461

espada kovni. 2. pej. koji vodi ra~una samo o interesima struke, usko stru~an, sekta{ki. espada, -e ` ‰{p. espadaŠ 1. ma~. 2. naoruàni borac, naro~ito u borbi s bikovima. espadiqa, -e ` ‰{p. espadilla, dem., v. espadaŠ mali ma~, vrsta bodeà. espadrila, -e `, mn. espadrile, gen. mn. espadrila ‰fr. espadrille od port. espadrilhoŠ vrsta lake platnene letwe obu}e. espap, -apa m ‰tur. espap od ar. asbab stvari, robaŠ roba za prodaju; potrep{tine, oprema, ode}a. esparzeta, -e ` ‰fr. esparcetteŠ bot. vrsta deteline, grahorka, Onobrychis viciaefolia, koristi se za ishranu stoke. esparto, -a m ‰{p. espartoŠ bot. afri~ko koviqe, Stipa tenacissima, trava koja raste u [paniji i severnoj Africi, koristi se za proizvodwu pletene robe, papira itd. esperantido, -a m ‰v. esperantoŠ upro{}ena varijanta esperanta, predloèna po~etkom HH veka. esperantist(a), -e m, mn. esperantisti (`. esperantistkiwa, -e) ‰v. esperantoŠ 1. pristalica uvo|ewa esperanta. 2. onaj koji zna esperanto, koji govori esperanto. esperantisti~ki, -a -o ‰v. esperantist(a)Š koji se odnosi na esperanto i esperantiste. esperanto, -a m ‰esperanto onaj koji se nada, prema pseudonimu tvorca L. ZamenhofaŠ ve{ta~ki me|unarodni jezik koji je 1887. godine sastavio lekar Ludvig Zamenhof, prete`no na osnovu romanskih jezika i nema~kog. espirando pril. ‰ital. espirando izdi{u}iŠ muz. zamiru}i, sve ti{e. esplanada, -e ` ‰fr. esplanade, v. eks1-, lat. planus ravanŠ 1. slobodan i ravan prostor pred velikim gra|evinama i utvr|ewima. 2. uzdignut i otriven plato odakle se {iri pogled u daqinu. 3. voj. prazan brisani prostor ispred tvr|ave; krov na grudobranu. espresivo pril. ‰ital. espressivoŠ muz. izrazito, izraàjno. espreso, -a m ‰ital. espressoŠ mala porcija jake kafe pripremqena u ma{ini po italijanskom receptu.

462

estet espri, -ija i espri, -ija m ‰fr. espritŠ duh, o{troumqe, dosetqivost, duhovitost. esrar, -ara m ‰tur. esrar od ar. mn. asrar, jd. sirr tajnaŠ pokr. 1. poverqiva stvar, tajna. 2. narkoti~ko sredstvo za `vakawe i pu{ewe, ha{i{. establi{ment, -a m ‰engl. establishment prema establish ustanoviti, uspostavitiŠ soc. dru{tveni, stru~ni ili politi~ki sloj koji vlada dru{tvenim ìvotom i odre|uje pravila i na~in pona{awa i delovawa. estavela, -e ` ‰fr. estavelleŠ geol. pukotina u kr{u u koju se voda sliva za vreme su{e, dok u toku ki{nog perioda iz we izbija. estakada, -e ` ‰{p. estacada koqeŠ 1. brana od {ipova pobijenih na malom rastojawu i povezanih gredama radi za{tite mostova od ledenih santi i ostalih predmeta koji plove rekom. 2. podvodni balvani kojima se spre~ava prolaz brodova za vreme rata. 3. drveni gat na plitkom mestu odre|en za pristajawe brodova. estampa, -e ` ‰fr. estampe otisak od ital. stampaŠ otisak sa slike gravirane na metalnoj plo~i; gravira. estampida, -e ` ‰stfr. estampir zvu~atiŠ muz. 1. sredwovekovna svetovna, prvenstveno instrumentalna kompozicija. 2. vrsta plesa na tu muziku. estancija, -e ` ‰{p. estanciaŠ ju`noameri~ka farma, hacijenda, posed, poqoprivredno dobro. esteziologija, -e ` ‰gr~. aisthesis ~ulo, v. -logijaŠ med. nauka o ~ulima i ~ulnim organima. esteziometar, -tra m, mn. esteziometri, gen. mn. esteziometara ‰gr~. aisthesis ~ulo, v. -metarŠ med. sprava za ispitivawe stepena osetqivosti koè na dodir. ester, -a m, ‰nem. Ester od Essig sir}e i Ather eterŠ hem. jediwewe kiseline s alkoholom. esterifikacija, -e ` ‰v. ester, -fikacijaŠ hem. reakcija nastajawa estera iz alkohola i kiselina, uz eliminaciju vode; supr. saponifikacija. estet, -eta m, mn. esteti = esteta, -e m, mn. estete ‰gr~. aisthetes onaj koji ose}a, zapaàŠ onaj koji sve posmatra sa stanovi{ta estetike; onaj koji ima smisla za lepo, ~ovek prefiwenog ukusa, poklonik lepote.

estetika estetika, -e `, dat. i lok. estetici ‰gr~. aisthetikos ~ulniŠ 1. filoz. u~ewe o lepom, naro~ito u umetni~kom stvarala{tvu. 2. razvijeno ose}awe za lepo, smisao za lepo. 3. lep spoqa{wi utisak, lepota, sklad. esteticizam, -zma m ‰v. estetikaŠ filoz. shvatawe po kojem je lepo bitan ~inilac umetnosti i po kojem umetnost sama sebi mora biti ciq; estetsko shvatawe ìvota, estetsko nasla|ivawe umetno{}u. esteti~an, -~na, -~no v. estetski. esteti~ar, -a m ‰v. estetikaŠ 1. stru~wak za estetiku. 2. v. estet. estetski, -a, -o ‰v. estetikaŠ 1. koji se odnosi na estetiku, koji odgovara na~elima estetike. 2. izra|en u skladu s estetikom, ukusan, lep. y estetska gimnastika jedan od naziva za ritmi~ku sportsku gimnastiku; estetska hirurgija med. hirur{ko ispravqawe i ulep{avawe lica i ostalih delova tela. estivacija, -e ` ‰lat. aestivus letwiŠ 1. zool. slabqewe telesnih funkcija nekih ìvotiwa za vreme dugotrajne vru}ine i su{e; up. hibernacija. 2. bot. poloàj latica u pupoqku pre rascvetavawa. estimator, -a m ‰lat. aestimatorŠ onaj koji ne~emu odre|uje vrednost, proceniteq. estimatoran, -rna, -rno ‰nlat. aestimatoriusŠ koji se odnosi na procewivawe. estimacija, -e ` ‰lat. aestimatioŠ utvr|ivawe vrednosti ne~ega, procena; uvaàvawe, po{tovawe. estinguendo pril. ‰ital. estinguendo gase}iŠ muz. oznaka za interpretaciju: ton se sti{ava do granice jedva ~ujnog. estinto pril. ‰ital. estinto uga{enoŠ muz. oznaka za interpretaciju: tiho, jedva ~ujno. estofado, -a m, indekl. ‰{p. estofado prema estofa tkaninaŠ lik. slikawe na zlatnoj podlozi, primena vi{ebojne obrade i pozlate na draperijama i ode}i drvenih kipova. estragon, -ona m ‰fr. estragonŠ bot. `bunasta miri{qava biqka iz porodice glavo~ika, Artemisa dracunculus, upotrebqava se kao za~in. estrada, -e ` ‰fr. estrade od {p. estradoŠ 1. uzdignuto mesto za scenski nastup, pozornica, podijum, bina. 2. koncertne ili pozori{ne

etaà priredbe zabavnog karaktera. 3. skup onih koji se bave estradom. x estradni. estrapada, -e ` ‰fr. estrapade od {p. estrapadaŠ 1. ist. sprava za mu~ewe, vrsta ve{ala za istezawe udova, ~engele. 2. sp. vrsta akrobacije u gimnastici. estrogen, -a m ‰v. estron, -genŠ fiziol. ènski polni hormon koji lu~e jajnici, posteqica i kora nadbubre`ne `lezde. estromanija, -e ` ‰v. estrus, manijaŠ qubavno ludilo, poùda, seksualna nezasitost; up. nimfomanija. estron, -ona m ‰gr~. oistros strastŠ fiziol. ènski polni hormon iz grupe estrogena. estrus, -a m ‰lat. oestrus od gr~. oistros strastŠ zool. promene u ènki sisara u doba parewa, polna uspaqenost, polna nadraènost. estuarijum, -a i estuarij, -a m ‰lat. aestuariumŠ. 1. geogr. levkasto pro{ireno re~no u{}e u koje ulazi more za vreme plime; zaliv na u{}u reke. 2. prostorija za znojewe u kupatilima, bawa. estuozan, -zna, -zno ‰lat. aestuosusŠ neob. strastven, raspaqen; plahovit, ùstar. eshatologija, -e ` ‰gr~. eschatos posledwi, v. -logijaŠ u~ewe (obi~no religijsko) o tzv. posledwim stvarima: smrti, besmrtnosti du{e, smaku sveta, ve~nom blaènstvu, paklu itd. eshatolo{ki, -a, -o ‰v. eshatologijaŠ koji se odnosi na eshatologiju, na kona~nu sudbinu qudskog roda; posmrtni, zagrobni. escajg, -a m ‰nem. EsszeugŠ pribor za jelo (ka{ike, viqu{ke, noèvi). eta, -e ` ‰gr~. etaŠ sedmo slovo gr~kog alfabeta, dugo E; up. epsilon. etablirati, etabliram, 3. l. mn. etabliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. etablirŠ 1. utvrditi, utvr|ivati, osnovati, osnivati; otvoriti, otvarati (radwu, trgovinu, fabriku i sl.). 2. etablirati se oku}iti se, naseliti se, opremiti, opremati stan. etablisman, -ana m ‰fr. etablissement prema etablir, v. etabliratiŠ 1. ustanovqavawe, osnivawe, uvo|ewe, sme{tawe. 2. ustanova, preduze}e. eta`, -aà m ‰fr. etageŠ 1. sprat, kat, boj. 2. geol. sloj, formacija. etaà, -e ` v. eta`.

463

etaèr etaèr, -era m = etaèra, -e ` ‰fr. etagereŠ polica ili stakleni orman sa vi{e pregrada za ostavqawe kwiga, posu|a i sl. eta`ni, -a, -o ‰v. eta`Š koji se odnosi na eta`, sprat, koji pripada etaù; y eta`no vlasni{tvo vlasni{tvo jednog sprata u ku}i; eta`no grejawe grejawe iz pe}i koja greje radijatore samo u jednom stanu, za razliku od centralnog grejawa. etalon, -ona m ‰fr. etalonŠ 1. precizno napravqen uzorak mere koji sluì za proveravawe istih takvih mera koje su u upotrebi, osnovna mera. 2. finans. metal (ob. zlato) koji sluì kao podloga neke valute. etalonirati, etaloniram, 3. l. mn. etaloniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. etalonner, v. etalonŠ ìgosati meru ili teg i time je dovesti, dovoditi u sklad sa zakonskim odredbama, ba`dariti; sravniti, sravwivati mere s etalonom. etamin, -ina m ‰fr. estamine od lat. stamineus kon~aniŠ 1. tanka i retka pamu~na ili svilena tkanina za ènske haqine ili za postavu. 2. prozirno tkawe od kamgarna (v.), svile ili pamuka za zavese. 3. platno za sita i cediqke. etan, -ana m ‰fr. ethane prema ether eterŠ hem. bezbojan zapaqiv gas bez mirisa, zasi}eni ugqovodonik iz reda parafina (C2H6). etanol, -ola m ‰v. etanŠ hem. etil-alkohol, obi~ni alkohol (C2H5OH). etapa i etapa, -e ` ‰fr. etapeŠ 1. deo vremena u razvoju ne~ega, period, razdobqe, faza. 2. deo puta koji se pre|e izme|u dva odmora; mesto odmora, privremeno boravi{te. 3. sp. odre|eni deo staze u sportskim trkama. etapni, -a, -o i etapni, -a, -o ‰v. etapaŠ 1. koji se odnosi na etapu, koji pripada etapi. 2. podeqen na etape, postupan, ravnomeran. etar, etra = eter, -a m ‰gr~. aither ~ist gorwi sloj vazduha, prema aithein zapalitiŠ 1. prema starogr~kom shvatawu, nebeski vazduh, nebo; boravi{te bogova. 2. u gr~koj filozofiji najfinija materija koja ispuwava nebeski prostor iznad Meseca. 3. fiz. hipoteti~ka supstanca koja ispuwava vasionski prostor i koja omogu}uje preno{ewe svetlosti i elektromagnetnih talasa; z poslati u etar emitovati; oti}i u etar biti emitovan. 3. hem. oksid alkoholnog radika-

464

etivaà la, fina, bistra, bezbojna, lako pokretqiva te~nost (C4H10O), karakteristi~nog mirisa, sluì kao sredstvo za narkozu. etarski, -a, -o = eterski, -a, -o ‰v. etarŠ koji se odnosi na etar. y etarska uqa hem. lako isparqivi sastojci mnogih biqaka koji se dobijaju destilacijom, imaju mnogostruku primenu u kozmetici i medicini. etatizam, -zma m ‰fr. etatisme prema etat dràvaŠ ekon., pol. vladavina dràve nad ekonomskim ili dru{tvenim odnosima; teorija po kojoj je dràva osnovni pokreta~ ekonomsko-dru{tvenog razvitka jedne zemqe. x etatisti~ki. etatizacija, -e ` ‰fr. etatisationŠ stavqawe pod dràvnu upravu, podràvqewe. etatizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. etatiserŠ staviti, stavqati pod dràvnu kontrolu, prevesti, prevoditi u dràvnu svojinu ili upravu, podràviti. etacizam, -zma m ‰v. etaŠ gram. stariji, klasi~ni izgovor gr~kog slova eta kao e; up. itacizam. etve{, -a m ‰prema ma|arskom fizi~aru R. Etve{u (R. Eotvos, 1813–1871)Š fiz. stara, nestandardizovana jedinica gravitacijskog ubrzawa. etezija, -e ` ‰gr~. etesiai povremeni vetrovi, prema etos godinaŠ severni letwi vetar u oblasti Sredozemnog mora. etek, -a m, gen. mn. eteka ‰tur. etekŠ pokr. krilo, skut. eter i eter = etar (v.). eteri~an, -~na, -~no ‰nem. atherisch, v. etarŠ 1. koji je sli~an etru, koji ima svojstva etra; lako isparqiv. 2. fin, neàn, vazdu{ast, prozra~an; uzvi{en, nebeski. y eteri~no uqe. eternizovati, eternizujem svr{. i nesvr{. ‰fr. eterniserŠ (u)~initi ve~nim, ovekove~iti, ovekove~avati. eternit, -a i eternit, -ita m ‰lat. aeternus ve~anŠ smesa od cementa i azbesta koja se koristi za pokrivawe krovova. eterski = etarski (v.). etivaà, -e ` ‰fr. etuvage, prema etuver su{itiŠ 1. su{ewe i sterilizovawe vo}a, obi~no

etida {qiva, radi spre~avawa wihovog kvarewa. 2. prostorija za taj postupak, su{ionica. etida, -e ` ‰fr. etude od lat. studiumŠ 1. muz. instrumentalna kompozicija (prvobitno ve`ba za uve`bavawe tehnike). 2. slik. studijski crte`, rad, ogled. etika, -e `, dat. i lok. etici ‰gr~. ethikos moralan od ethos obi~aj, karakterŠ 1. filoz. deo filozofije koji prou~ava i procewuje moral pojedinca, nekog naroda ili dru{tvene klase; filozofsko u~ewe o qudskom pona{awu. 2. skup moralnih na~ela, pravila, navika nekog dru{tva po kojima se qudi vladaju. etiketa, -e ` ‰fr. etiquetteŠ 1. natpis, ceduqa, listi} na robi na kojem je ozna~ena cena, vrsta robe i dr., nalepnica. 2. v. etikecija. 3. fig. neargumentovan, obi~no negativan sud o kome (prilepiti kome etiketu izdajnika). etiketirati, etiketiram, 3. l. mn. etiketiraju svr{. i nesvr{. ‰v. etiketaŠ 1. staviti, stavqati etiketu. 2. neargumentovano izneti, iznositi sud, mi{qewe o kome ili ~emu. etikecija, -e ` ‰v. etiketaŠ utvr|en red i na~in dru{tvenog opho|ewa; obi~aji i propisi u otmenom dru{tvu; bonton (v.). etil, -a i etil, etila m ‰prema etan (v.), s promenom sufiksaŠ hem. jednovalentni radikal koji se sastoji od ugqenika i vodonika (C2H2), sastavni deo mnogih organskih jediwewa. y etil-alkohol v. etanol. etilen, -ena m ‰v. etilŠ hem. nezasi}eni ugqovodonik (C2H4), otrovni gas bez boje, mirisa i ukusa, sastavni je deo gasa za osvetqewe. etimasija, -e ` ‰gr~. hetoimasia spremnostŠ motiv u vizantijskoj ikonografiji: presto prekriven grimiznim pla{tom, na koji je poloèna Kwiga ìvota, znakovi Hristove muke i krst. slik.

etimolog, -a m, mn. etimolozi, gen. etimologa ‰v. etimologijaŠ lingv. onaj koji se bavi etimologijom, stru~wak za etimologiju. etimologija, -e ` ‰gr~. etymologia, prema etymos pravi, istiniti, v. -logijaŠ lingv. nauka koja istraùje poreklo re~i, wen koren i osnovna zna~ewa. y narodna etimologija lingv. nestru~no tuma~ewe zna~ewa re~i na osnovu

etnarh sli~nosti ili podudarawa sa nekom drugom re~i, bez obzira na stvarnu srodnost. etimolo{ki, -a, -o ‰v. etimologijaŠ koji se odnosi na etimologiju, koji je zasnovan na etimologiji. y etimolo{ki pravopis (korenski, morfonolo{ki pravopis) lingv. na~in pisawa re~i koji podrazumeva ~uvawe korena i osnove od kojih je re~ nastala, nasuprot fonetskom (fonolo{kom) izgovoru. etimon, -ona m ‰gr~. etymos pravi, istinitiŠ lingv. koren ili osnovna re~ od koje se izvode ostale. etiolizacija, -e ` ‰fr. etiolerŠ v. etiolman. etiolman, -ana m ‰fr. etiolement od etioler ispijatiŠ bot. naziv za promene (zakr`qalost, izbledelost i sl.) koje nastaju na biqkama kada se one uzgajaju u potpunoj tami. etiologija, -e ` ‰gr~. aitiologia, prema aitia uzrok, v. -logijaŠ 1. nauka o uzrocima i posledicama nekih pojava. 2. psih. navo|ewe ranijeg doga|aja koji je uzrok nekog doìvqenog stawa. 3. med. deo medicine koji prou~ava uzrok nastanka i razvoja neke bolesti. etiolo{ki, -a, -o ‰v. etiologijaŠ koji se odnosi na etiologiju, na uzroke, uzro~ni. etiopid, -ida m ‰prema Etiopiji, afri~koj dràviŠ antrop. rasni tip kome pripadaju Etiopqani, neka centralnoafri~ka plemena i neki stanovnici Madagaskara. eti~an, -~na, -~no ‰gr~. ethikos, v. etikaŠ koji je u skladu s etikom; moralan. eti~ar, -a m ‰v. etikaŠ onaj koji se bavi etikom, stru~wak za etiku. eti~ki, -a, -o ‰gr~. ethikos, v. etikaŠ koji se odnosi na etiku, moralan, moralisti~ki. y eti~ki dativ gram. dativ li~ne zamenice kojim se iskazuje govornikov odnos prema sagovorniku ili onome o kome se govori (npr. mi u: I to mi je neki umetnik.). etmoid, -ida m ‰gr~. ethmoeides, prema ethmos sito, v. -idŠ anat. sitasta kost (u osnovi lobawe). x etmoidni. etmoiditis, -a m ‰v. etmoid, -itisŠ med. upala sinusa i ostalih paranazalnih {upqina. etnarh, -a m, gen. mn. etnarha ‰gr~. ethnarches, v. etno-, -arhŠ ist. namesnik u pokrajini, vladar u pokrajini, knez.

465

etnarhija etnarhija, -e ` ‰gr~. ethnarkhia, v. etno-, -arhijaŠ ist. vladavina etnarha, namesni{tvo, kneèvina. etnija, -e `, gen. mn. etnija ‰fr. ethnie, v. etnosŠ etni~ka zajednica, grupa qudi povezanih istom narodno{}u, bez obzira na dràvne granice. etnik, -a m, mn. etnici, gen. mn. etnika ‰v. etni~kiŠ lingv. naziv stanovnika naseqenog mesta ili zemqe. etnicitet, -eta m ‰gr~. ethnos narodŠ sve {to je u vezi s etnosom, narodom, narodnost. etni~ki, -a, -o ‰gr~. ethnikos od ethnos narodŠ koji se odnosi na narod, narodnost, koji sadrì narodne odlike, narodnosni. y etni~ka struktura sastav stanovni{tva po narodnostima; etni~ko ~i{}ewe pol. skup genocidnih radwi (pqa~ka, proterivawe, zastra{ivawe itd.) koje se preduzimaju radi stvarawa nacionalno ili verski ~istih teritorija. etno- ‰gr~. ethnos narodŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da se re~ odnosi na narod, narodnost ili narodne obi~aje; moè biti i skra}eni oblik od œetnolo{kiŒ ili œetnografskiŒ. etnobiologija, -e ` ‰v. etno-, biologijaŠ nauka koja prou~ava biolo{ka svojstva pojedinih naroda ili etni~kih grupa. etnogeneza i etnogeneza, -e ` ‰v. etno-, -genezaŠ poreklo naroda, proces nastanka i razvitka nekog naroda. etnogenetski, -a, -o = etnogeneti~ki, -a, -o ‰v. etno-, -genezaŠ koji se odnosi na etnogenezu, na poreklo nekog naroda. etnogonija, -e ` ‰v. etno-, -gonijaŠ grana paleoetnologije koja nastoji da rekonstrui{e nastanak rasa u preistoriji. etnograf, -a m ‰v. etnografijaŠ onaj koji se bavi etnografijom, stru~wak za etnografiju. etnografija, -e ` ‰v. etno-, -grafijaŠ nauka koja prou~ava i opisuje ìvot, rad, obi~aje, kulturu, karakterne i moralne odlike pojedinih naroda, plemena ili etni~kih grupa. etnografski, -a, -o ‰v. etnografijaŠ 1. koji se odnosi na etnografiju i etnografe. 2. koji pripada obi~ajima, tradicijama i kulturi jednog naroda, koji je odlika jednog naroda. y et-

466

etnopsihologija nografski muzej zbirka umetni~kih predmeta, oru|a, odela, name{taja i drugih tvorevina jednog naroda na osnovu kojih se moè dobiti predstava o wegovom ìvotu i obi~ajima. etnozoologija, -e ` ‰v. etno-, zoologijaŠ grana etnologije koja prou~ava odnos izme|u ~oveka i ìvotiwa. etnoku}a, -e ` ‰v. etno-Š stara seoska ku}a sa sa~uvanim prvobitnim izgledom i sa originalnim poku}stvom iz doba svog nastanka, vrsta etnografskog muzeja. etnolingvistika, -e `, dat. i lok. etnolingvistici ‰v. etno-, lingvistikaŠ nauka koja prou~ava jezik kao izraz kulture jednog naroda. etnolog, -a m, mn. etnolozi ‰v. etno-, -logŠ onaj koji se bavi etnologijom, stru~wak za etnologiju. etnologija, -e ` ‰v. etno-, -logijaŠ nauka koja prou~ava postanak i razvoj naroda, wihovu celokupnu materijalnu i duhovnu kulturu, nauka o narodima. etnolo{ki, -a, -o ‰v. etnologijaŠ koji se odnosi na etnologiju i etnologe. etnomedicina, -e ` ‰v. etno-, medicinaŠ ve{tina narodnog le~ewa. etnomuzikolog, -a m, mn. etnomuzikolozi ‰v. etno-, muzikologŠ onaj koji se bavi etnomuzikologijom. etnomuzikologija, -e ` ‰v. etno-, muzikologijaŠ grana muzikologije koja prou~ava tradicionalno narodno muzi~ko stvarala{tvo. x etnomuzikolo{ki. etnonim, -a i etnonim, -ima m ‰v. etno-, -onimŠ ime naroda, naziv pripadnika naroda. etnopark (etno-park), -a m ‰v. etno-, parkŠ rekonstrukcija etnografski zanimqivih objekata u prirodnoj veli~ini, sa svim predmetima koji im pripadaju. etnopsihijatrija, -e ` ‰v. etno-, psihijatrijaŠ psih. prou~avawe du{evnih poreme}aja u narodu s obzirom na dru{tvenu stvarnost. x etnopsihijatrijski. etnopsihologija, -e ` ‰v. etno-, psihologijaŠ psih. nauka koja prou~ava psihologiju narodnih ili plemenskih zajednica. x etnopsiholo{ki.

etnos etnos, -a m ‰gr~. ethnosŠ narod, narodna zajednica kao istorijska celina; skup svih osobina po kojima se jedan narod izdvaja. etnofarmakologija, -e ` ‰v. etno-, farmakologijaŠ prou~avawe lekovitih materija prirodnog porekla i wihovih izvora. etnofonija, -e ` ‰v. etno-, -fonijaŠ akusti~ko-muzi~ke i ritmi~ke pojave koje karakteri{u pevawe i govor qudi s odre|enog podru~ja. etnocentrizam, -zma m ‰v. etno-, centrizamŠ 1. pripadnost narodu odnosno etni~koj grupi shva}ena kao glavno vrednosno obele`je u identitetu pojedinca. 2. opredeqewe u politici, kulturi i drugim javnim delatnostima koje nacionalnu pripadnost i nacionalni interes nadre|uje drugim vrednostima i ciqevima. etnocentrist(a), -e m, mn. etnocentristi ‰v. etnocentrizamŠ pristalica etnocentrizma. etnocentristi~ki, -a, -o ‰v. etnocentrizamŠ koji se odnosi na etnocentrizam. etnocentri~an, -~na, -~no ‰v. etnocentrizamŠ koji ima obele`ja etnocentrizma. eto- ‰gr~. ethos obi~aj, up. etikaŠ kao prvi deo re~i upu}uje na moral, pona{awe, }ud, prirodu, navike. etokratija, -e ` ‰v. eto-, -kratijaŠ vladavina etike; dràvno ure|ewe u kojem bi se sve zasnivalo na eti~kim na~elima. etolog, -a m, mn. etolozi ‰v. etologijaŠ onaj koji se bavi etologijom, stru~wak za etologiju. etologija, -e ` ‰v. eto, -logijaŠ 1. nauka o obi~ajima i navikama naroda. 2. zool. nauka o uslovima i na~inu ìvota pojedinih ìvotiwa, o wihovom pona{awu u zajednici. etolo{ki, -a, -o ‰v. etologijaŠ koji se odnosi na etologiju i etologe. etos, -a m ‰gr~. ethosŠ karakterne osobine, moral, }ud, priroda, narav. etraf, -afa m ‰tur. etraf od ar. mn. atraf, jd. tarafŠ pokr. kraj, okolina, strana. etrurski, -a, -o ‰lat. EtruriaŠ koji se odnosi na Etruriju, Etrurce, koji pripada Etruriji, Etrurcima (naseqeni u Italiji u H veku pre n. e.).

eudiometar etruskolog, -a m, mn. etruskolozi‰lat. Etruscus, v. -logŠ nau~nik, stru~wak za etruskologiju. etruskologija, -e ` ‰lat. Etruscus, v. -logijaŠ nauka o poreklu, istoriji i kulturi starih Etruraca. x etruskolo{ki. etru{~anski, -a, -o (nepr. etru{}anski) ‰lat. EtruscusŠ v. etrurski. etui, -ija m ‰fr. etuiŠ mawa kutija od koè, drveta i sl., postavqena somotom, za ~uvawe nakita ili pribora; kutija, futrola za nao~are. e}im v. he}im. eu- ‰gr~. eu dobro; eus dobarŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to je dobro, povoqno, ispravno, blago. euandrije v. evandrije. eubiotika, -e `, dat. i lok. eubiotici ‰v. eu-, gr~. biotikos ìvotniŠ nauka o pravilnom na~inu ìvota. eugenetika, -e `, dat. i lok. eugenetici = eugenika, -e `, dat. i lok. eugenici ‰v. eu-, genetikaŠ nauka o poboq{awu telesnih i du{evnih osobina pojedinih qudi; prou~avawe uslova pod kojim se nasledni nedostaci organizma otklawaju, a dobra svojstva usavr{avaju. x eugeneti~ki, eugenetski i eugeni~ki. eugenika v. eugenetika. eugenol, -ola m ‰v. eu-, -gen, lat. oleum uqeŠ hem. nezasi}eni fenol, sastojak eteri~nog uqa karanfili}a. euglena, -e ` ‰v. eu-, gr~. glene zenicaŠ biol. vrsta zelene alge, ~esta u staja}im vodama i na vla`nom terenu, Euglena viridis. eudajmon, eudajmonizam = eudemon, eudemonizam (v.). eudemon, -ona m = eudajmon, -ona m ‰gr~. eudaimon blaèn, sretan, v. eu-, daimon boànstvo, demonŠ dobri duh. eudemonizam, -zma m = eudajmonizam, -zma m ‰v. eudemonŠ filoz. idealisti~ko eti~ko u~ewe po kojem su blaènstvo i sre}a pojedinca ili dru{tva glavni ciq i motiv qudskog delawa. eudiometar, -tra m, mn. eudiometri, gen. mn. eudiometara ‰gr~. eudia vedrina, ~ist vazduh, v. -metarŠ sprava za merewe koli~ine kiseonika u vazduhu.

467

eudiometrija eudiometrija, -e ` ‰gr~. eudia vedrina, ~ist vazduh, v. -metrijaŠ ispitivawe kvaliteta i sastava vazduha. euzon v. evzon. eukaliptus, -a m ‰nlat. Eucaliptus, v. eu-, gr~. kalyptos pokrivenŠ bot. visoko zimzeleno drvo, Eucaliptus globulus, poreklom iz Australije, koristi se u drvnoj industriji, a iz wenog li{}a dobija se veoma ceweno eteri~no uqe. eukarioti, eukariota m, mn., jd. eukariot ‰nlat. eucaryotes, v. eu-, gr~. karyon jezgroŠ biol. organizmi kod kojih je jezgro odvojeno od citoplazme {upqikavom membranom. x eukariotski. eukinetika, -e `, dat. i lok. eukinetici ‰v. eu-, kinetikaŠ nauka o lepom i pravilnom kretawu; nauka o izrazu u baletskoj igri. euklas, -a m ‰fr. euclase, v. eu-, gr~. klasis otvorŠ miner. silikat berilijuma i aluminijuma, bezbojan ili smaragdnozelen mineral koji se upotrebqava kao poludragi kamen. euklidski i euklidski, -a, -o ‰prema starogr~kom matemati~aru Euklidu (III vek pre n. e.)Š mat. koji se zasniva na Euklidovim na~elima; y euklidska geometrija geometrija u kojoj je zbir uglova u trouglu u ravni 180¿. eukolija, -e ` ‰gr~. eukolia zadovoqstvoŠ vedrina, veselost, ìvotna radost. eukrazija, -e ` ‰gr~. eukrasia, v. eu-, krasis me{aweŠ 1. dobro raspoloèwe, vedar duh, vedra (qudska) priroda. 2. fiziol. smawena osetqivost na neke lekove ili hranu. eukratija, -e ` ‰gr~. eukratia, v. eu-, -kratijaŠ dobra vlada, pravedna vlast, primerna uprava. EULEKS, -a m ‰engl. Eu(ropean Union), lat. lex zakon = evropsko pravo, skr. od European Union Rule of Law Mission in Kosovo Misija Evropske unije za vladavinu prava na KosovuŠ naziv evropske misije na Kosovu i Metohiji, koja bi po odluci Evropske zajednice, suprotno me|unarodnom pravu i mimo saglasnosti Srbije i odluka Saveta bezbednosti UN, trebalo da zameni snage UN nakon jednostranog progla{ewa nezavisnosti te srpske pokrajine (2008). eulogizam, -zma m, gen. mn. eulogizama ‰v. eu-, logikaŠ log. upravqawe prema povoqnijem re{ewu odnosno prema zakonima verovatno}e kad su shvatawa razli~ita.

468

euritmija eulogija, -e ` ‰gr~. eulogia slavqewe, v. eu-, -logijaŠ 1. blagoslov; slavqewe, posveta. 2. tajna ve~era, pri~est; (mn.) osve}eni hlebovi, proskurice (u pravoslavnoj crkvi). eumorfija, -e ` ‰gr~. eumorphia, v. eu-, -morfijaŠ lep, pravilan oblik, lep izgled. eunomija, -e ` ‰gr~. eunomia, v. eu-, -nomijaŠ pravilna primena zakona, zakonitost, pravednost. eunuh v. evnuh. eupatija, -e ` ‰gr~. eupatheiaŠ 1. zdravqe, krepkost, zadovoqstvo, telesno uìvawe. 2. smirenost u trpqewu bola. eupatridi, eupatrida m, mn., jd. eupatrid, gen. -ida ‰gr~. eupatridai, v. eu-, pater otacŠ pripadnici aristokratije u anti~koj Atini, koji su status sticali ro|ewem i kojima su pripadala najvi{a zvawa u dràvi. eupepsija, -e ` ‰v. eu-, gr~. pepsis kuvawe, vareweŠ med. pravilno i normalno varewe hrane, dobra probava. eupeptik, -a m, mn. eupeptici ‰v. eupepsijaŠ farm. sredstvo za poboq{awe probave i crevne flore. eupepti~an, -~na, -~no ‰v. eupepsijaŠ koji se lako vari, koji je lako svarqiv. eupneja, -e ` ‰gr~. eupnoia, v. eu-, pnein disatiŠ med. dobro, normalno disawe; up. apnea, dispneja. eupnoi~an, -~na, -~no ‰v. eupnejaŠ med. koji dobro, normalno di{e. eupraksija, -e ` ‰gr~. eupraxia uspeh, v. eu-, praksaŠ med. sposobnost normalnog obavqawa skladnih pokreta. eureka uzv. ‰gr~. heureka na{ao sam od heuriskein na}iŠ uzvik radosti pri nekom otkri}u, re{ewu i sl. euriterman, -mna, -mno ‰v. euritermijaŠ koji je sposoban da izdrì velike temperaturne promene u sredini u kojoj ìvi. euritermija, -e ` ‰gr~. eurys {irok, v. -termijaŠ biol. sposobnost nekih organizama da ìve pod najrazli~itijim temperaturnim prilikama. euritmija, -e ` ‰gr~. eurythmia razmer, v. eu-, rythmos mera vremenaŠ 1. ravnomernost, uskla|enost pokreta u igri, pona{awu i sl. 2. skla-

euritmi~an dan odnos me|u delovima jedne celine i izme|u delova i te celine. 3. med. pravilan rad srca, pravilan puls. 4. vrsta ritmi~ke gimnastike uz pratwu muzike. euritmi~an, -~na, -~no, euritmi~ki, -a, -o = euritmijski, -a, -o ‰v. euritmijaŠ skladan, harmoni~an, ravnomeran, uravnoteèn. euritop, -a m ‰gr~. eurys {irok, topos mestoŠ biqka ili ìvotiwa prilagodqiva ìvotu u razli~itim klimatskim uslovima. biol.

euro- v. evro-. euro v. evro. EUROLEKS, -a m ‰nem. Euro(pean Union), lat. lex zakon = evropsko pravo, skr. od European Union Rule of Law Mission in Kosovo Misija Evropske unije za vladavinu prava na KosovuŠ naziv evropske misije na Kosovu i Metohiji, koja bi po odluci Evropske zajednice, suprotno me|unarodnom pravu i mimo saglasnosti Srbije i odluka Saveta bezbednosti UN, trebalo da zameni snage UN nakon jednostranog progla{ewa nezavisnosti te srpske pokrajine (2008); up. EUROLEX. eusebija, -e ` ‰gr~. eusebeia, v. eu-, sebesthai biti poboànŠ rel. versko ose}awe, pobo`nost. eustazija, -e ` ‰v. eu-, gr~. stasis stajaweŠ ravnomerno podizawe i spu{tawe morske povr{ine na svim delovima. Eustahijeva tuba, -e ` (truba, cev) ‰prema italijanskom anatomu B. Eustahiju (Bartolomeo Eustachi, oko 1524–1574)Š anat. u{na cev koja spaja sredwe uvo sa nosnim delom `drela. eutanazija, -e ` ‰gr~. euthanasia laka smrt, v. eu-, thanatos smrtŠ 1. laka i bezbolna smrt. 2. med. ublaàvawe bolova davawem bolesniku narkoti~kih sredstava; usmr}ivawe neizle~ivih bolesnika radi prekra}ivawa wihovih muka. y aktivna eutanazija aktivno u~estvovawe lekara u bezbolnom prekidawu pacijentovog ìvota, pri ~emu on daje smrtonosnu supstancu; pasivna eutanazija prepu{tawe umirawu iz milosr|a, pri ~emu lekar uskra}uje lekove, gasi aparate za odràvawe u ìvotu i sl. eutanazirati, eutanaziram, 3. l. mn. eutanaziraju svr{. i nesvr{. ‰v. eutanazijaŠ (iz)vr{iti eutanaziju.

euforija eutermija, -e ` ‰v. eu-, gr~. thermon toplotaŠ stawe organizma (~oveka ili ìvotiwe) na normalnoj temperaturi tela. eutimija, -e ` ‰gr~. euthymia, v. eu-, thymos du{aŠ du{evno spokojstvo, dobra voqa, radost, veselost. eutokija, -e ` ‰gr~. eutokia, v. eu-, tokos ra|aweŠ med. lak, normalan poro|aj, bez komplikacija. eutonija, -e ` ‰gr~. eutonia, v. eu-, -tonijaŠ stawe opu{tenosti, mirno}e i du{evne uravnoteènosti. eutoni~an, -~na, -~no ‰v. eutonijaŠ koji je u stawu eutonije. eutrofija, -e ` ‰gr~. eutrophia, v. eu-, -trofijaŠ med. dobra, normalna uhrawenost. eutrofi~an, -~na, -~no ‰v. eutrofijaŠ 1. med. dobro, normalno uhrawen (o tkivu, organu ili organizmu). 2. farm. koji povoqno uti~e na ishranu i razvoj tkiva. eufemizam, -zma m, mn. eufemizmi, gen. mn. eufemizama ‰gr~. euphemismos, v. eu-, pheme govorŠ pesn. stilska figura koja podrazumeva upotrebu blage re~i za ne{to neprijatno ili ru`no, ublaàvawe. eufemisti~ki, -a, -o ‰v. eufemizamŠ ublaèno iskazan, ublaèn, ulep{an. eufonija, -e ` ‰gr~. euphonia milozvu~an glas, v. eu-, -fonijaŠ blagoglasnost, milozvu~nost, skladnost zvukova odnosno glasova u re~ima; potreba za lak{im izgovorom. eufonijski, -a -o ‰v. eufonijaŠ koji se odnosi na eufoniju. eufonijum, -a (i eufonij, -a) m ‰v. eufonijaŠ muz. 1. limeni duva~ki instrument sa 3, 4 ili 5 ventila. 2. orguqski registar sa zvukom sli~nim klarinetu. eufonion, -ona m ‰v. eu-, -fonijaŠ muz. instrument sastavqen od izvesnog broja ~a{a od kojih svaka, razli~ito puwena, ima svoj ton: svira se prevla~ewem gudala preko ivica ~a{a. eufoni~an, -~na, -~no ‰v. eufonijaŠ 1. koji je skladnih zvukova, koji prijatno zvu~i, blagoglasan, milozvu~an. 2. fon. koji je uskla|en sa potrebama lak{eg izgovora. euforija, -e ` ‰gr~. euphoria, v. eu-, -forijaŠ psih. 1. prijatno ose}awe, veliko veseqe, raz-

469

euforik1 draganost. 2. patolo{ko, bezrazlo`no ili paradoksalno ose}awe sre}e u afektivnim du{evnim bolestima. euforik1, -a m, mn. euforici, gen. mn. euforika ‰v. euforijaŠ farm. sredstvo koje izaziva euforiju. euforik2, -a m, mn. euforici, gen. mn. euforika, v. eufori~ar. eufori~an, -~na, -~no ‰v. euforijaŠ koji ose}a euforiju, blaèn, zadovoqan, razdragan. eufori~ar ‰v. euforijaŠ ~ovek sklon euforiji. eufuizam, -zma m ‰prema romanu Euphues (1579) X. Lilija, prema gr~. euphyes duhovitŠ kwi`. preterano kitwast, retori~ki stil engleske prozne kwièvnosti s kraja XVI veka. euharistija v. evharistija. euharistijski, -a, -o = euharisti~ki, -a, -o ‰v. euharistijaŠ koji se odnosi na euharistiju, pri~esni. euharistika, -e `, dat. i lok. euharistici ‰v. euharistijaŠ u~ewe o euharistiji i o proslavi tajne ve~ere. euharisti~ki v. euharistijski. euhilija, -e ` ‰gr~. euchylia, v. eu-, chylos sokŠ med. normalno stawe crevnog soka. euholija, -e ` ‰v. eu-, gr~. chole ù~Š med. normalno stawe ù~i. euhologijum, -a m (i euhologij, -a) m ‰gr~. Euchologion molitvenikŠ crkv. glavna obredna kwiga u pravoslavnoj crkvi; u Gr~koj pravoslavnoj crkvi, kwiga koja objediwava trebnik (molitvoslov) i sluèbnik (za glavna bogosluèwa: liturgije, jutrewa, ve~erwa). ef s indekl. ‰nem. FŠ muz. naziv za ~etvrti ton dijatonske lestvice, fa. y ef-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton F; ef-mol molski tonalitet ~iji je osnovni ton F, a koji odgovara As-duru. efe, efea m i s ‰fr. effet efekatŠ sp. lu~no kretawe lopte izazvano udarcem koji nije upravqen u sredinu, fel{ (v.). efeb, -a m, mn. efebi, gen. mn. efeba ‰gr~. ephebosŠ 1. ist. u staroj Gr~koj slobodan mladi} od 18 do 20 godina, koji je u~io upotrebu oru`ja, kwièvnost i muziku. 2. nedozreo mladi}, adolescent.

470

efektivi efebija, -e ` ‰gr~. ephebeia, v. efebŠ ist. mladi}ko doba u staroj Gr~koj; dvogodi{we predvojni~ko vaspitawe sa izu~avawem lepih umetnosti. efebogeneza, -e ` ‰v. efeb, -genezaŠ biol. razvoj jaja{ca koje nema svoje jezgro, mu{ka partenogeneza. efebofil, -a m ‰v. efeb, -filŠ homoseksualac koji za partnera traì de~ake. efedrin, -ina m ‰nlat. ephedra, v. -inŠ hem. i farm. glavni alkaloid raznih biqaka iz familije Ephedraceae, beli kristalni pra{ak topqiv u alkoholu i etru, u medicini se upotrebqava kao lek protiv astme ili za skupqawe krvnih sudova. efek(a)t, -kta m, mn. efekti, gen. mn. efekata ‰lat. effectus izvr{avaweŠ 1. dejstvo, u~inak, posledica, rezultat. 2. snaàn utisak, dojam. 3. rad izvr{en u jedinici vremena. y efek(a)t staklene ba{te meteor. globalni poreme}aj klime (otopqavawe) izazvan prevelikom koli~inom ugqen-dioksida u atmosferi; domino-efek(a)t soc. situacija kad jedna pojava ili doga|aj sluì kao uzrok druge, te dolazi do lan~ane reakcije; scenski efekti iluzije koje se stvaraju posebnim tehni~kim sredstvima u pozori{tu ili na filmu. efektan, -tna, -tno ‰v. efek(a)tŠ 1. koji proizvodi jak utisak, upadqiv, uverqiv. 2. koji prijatno deluje, lep, privla~an. efekti, efekata m, mn. ‰v. efek(a)tŠ bank. i trg. hartije od vrednosti (menice, obveznice i sl.). efektiva, -e ` ‰v. efektivanŠ bank. gotovina, gotov novac. efektivan, -vna, -vno ‰srlat. effectivus, prema effectus u~iwen od efficere u~initiŠ 1. stvaran, realan, istinit, u~iwen, izvr{en. 2. efikasan. y efektivna vrednost ekon. stvarna vrednost, koja se postiè na trì{tu; efektivni poslovi poslovi kod kojih se kupac obavezuje da }e od prodavca preuzeti robu, a prodavac da }e mu je predati u roku; efektivna doza med. mera u~inka joniziraju}eg zra~ewa na celo telo. efektivi, efektiva m, mn. ‰v. efektivanŠ stvarno brojno stawe vojnika, radnika i sl.

efektivnost efektivnost, -i ` ‰v. efektivanŠ ekon. postizawe osnovnih ciqeva poslovawa, delotvornost, uspe{nost, efikasnost. efektnost, -osti ` ‰v. efektanŠ osobina onoga {to je efektno, upadqivost, delotvornost. efektor, -a m ‰lat. effector tvorac, prema efficere proizvestiŠ anat. nerv koji prenosi impuls od centralnog nervnog sistema do mi{i}a i `lezda, aktiviraju}i ih. efektuirati, efektuiram, 3. l. mn. efektuiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. effectuare, v. efek(a)tŠ izvr{iti, izvr{avati nalog, obaviti, obavqati posao, ostva(ri)vati. efelidi, efelida m, mn. ‰gr~. ephelis, v. epi-, helios sunceŠ med. ù}kaste mrqice i pege na licu i telu koje izaziva sunce, sun~eve pege. efelirati, efelirke v. efilirati, efilirke. efemeran, -rna, -rno ‰gr~. ephemeros, v. epi-, hemera danŠ 1. koji traje samo jedan dan; privremen, prolazan, kratkove~an. 2. koji je bez trajne vrednosti, koji ne}e ostaviti tragova. efemerid, -ida m ‰gr~. ephemeris dnevnik, v. efemeranŠ dnevni kalendar kome se svaki dan otkida po jedan listi}. efemeridi, -a m, mn. i efemeride `, mn. ‰lat. ephemerida, prema gr~. ephemeris, v. efemeranŠ 1. astron. tablice u kojima su izra~unate promene poloàja nebeskih tela. 2. godi{wak, almanah s podacima koji su potrebni astronomima i astrolozima. 3. novine, periodi~ni spisi uop{te. efemernost, -i ` ‰v. efemeranŠ osobina onoga {to je efemerno, kratkotrajnost, privremenost, prolaznost, bezna~ajnost. efemeron, -ona m ‰gr~. ephemeron (zoon) jednodnevna (ìvotiwa)Š zool. insekt vodeni cvet, koji se leti javqa u blizini vode u rojevima i ìvi samo nekoliko ~asova. efeminator, -a m ‰v. efeminacijaŠ vet. instrument za kastraciju ènke ìvotiwa. efeminacija, -e ` ‰lat. effeminatio, v. eks-1, femina ènaŠ pojava ènskih osobina kod mu{karaca u pona{awu, odevawu, sklonostima itd., feminiziranost.

efilirke efeminiran, -a, -o ‰v. efeminacijaŠ kome nedostaje mu{kost; ènstven, neàn, mek, slab. efendija, -e m = efendi m indekl. ‰tur. efendi od ngr~. aphentes, gr~. authentesŠ ist. 1. gospodin, gospodar. 2. titula za u~ene qude, naro~ito sve{tenike, sudije, dràvne slu`benike i sl. efendiluk, -a m, mn. efendiluci, gen. mn. efendiluka ‰tur. efendilikŠ pokr. gospodstvo, gospodstvenost, gospodsko pona{awe. efendinica, -e ` ‰v. efendiŠ zast. efendijina èna. efendum indekl. ‰tur. efendim moj gospodin, v. efendiŠ zast. po{tapalica na bilo kom mestu u re~enici za poja~avawe re~enog, u zna~ewu œgospodine mojŒ. efervescentan, -tna, -tno ‰lat. effervescens od effervescere kqu~atiŠ 1. koji je u previrawu, uzburkan. 2. {ume}i, gaziran, koji sadrì mehuri}e ugqen-dioksida. efervescenti, efervescenata m, mn. = efervescencije, efervescencija `, mn. ‰v. efervescentanŠ gazirana pi}a, penu{avi napici. eferentan, -tna, -tno ‰lat. efferens od effere iznositiŠ anat. 1. (o cevi, kanalu) koji sluì izlu~ivawu te~nosti iz organa. 2. (o nervu) koji vodi od centara u mozgu ili ki~menoj mo`dini ka periferiji; supr. aferentan. efeti, efeta m, mn. ‰gr~. ephetesŠ ist. 1. zapovednici u gr~koj vojsci. 2. sudije koje su u staroj Atini sudile za krvne delikte. efidroza, -e ` ‰gr~. ephidrosisŠ med. prekomerno znojewe. efikasan i efikasan, -sna, -sno ‰fr. efficace od lat. efficaxŠ koji postiè èqeni rezultat, uspe{an, delotvoran. efikasnost, -osti i efikasnost, -osti ` ‰v. efikasanŠ 1. osobina onoga {to je efikasno, uspe{nost, delotvornost. 2. ekon. kapacitet proizvodwe, stepen korisnog delovawa, proizvodnost. efilirati, efiliram, 3. l. mn. efiliraju i nesvr{. ‰fr. effilerŠ 1. izvla~iti niti iz tkanine. 2. tawiti, prore|ivati kosu. svr{.

efilirke, efilirki `, mn. ‰v. efiliratiŠ nazubqene makaze za prore|ivawe kose.

471

eho

eficijent eficijent, -nta m, mn. eficijenti, gen. mn. eficijenata ‰lat. efficiens, prema efficere stvoriti, izvr{itiŠ faktor, ~inilac. eficijentan, -tna, -tno i eficijentan, -tna, -tno ‰lat. efficiens, v. eks-1, facere ~initiŠ sposoban, delatan, delotvoran, uspe{an, efikasan. eficijencija, -e ` ‰lat. efficientiaŠ (uspe{no) delovawe, delatnost, uspeh, u~inak, efikasnost. eflorescentan, -tna, -tno ‰lat. efflorescens od efflorescere procvetatiŠ rascvetan, koji je u cvatu. eflorescencija, -e ` ‰nlat. efflorescentia, v. eflorescentanŠ 1. bot. cvetawe, doba cvetawa. 2. med. postojawe bubuqica, ospica i sli~nih promena na koì i sluznicama. 3. hem. izbijawe sonih kristala na povr{ini ~vrstih tela. efod, -a i efod, efoda m ‰hebr. ephodŠ deo sve~ane ode`de izraelskog prvosve{tenika u Starom zavetu. efor, -a i efor, efora m ‰gr~. ephoros nadzornik, ~uvarŠ ist. visoki ~inovnik u staroj Gr~koj koji je vr{io nadzornu slu`bu; ~lan peto~lanog vrhovnog upravnog tela u Sparti biranog svake godine. eforija, -e ` ‰v. eforŠ ist. delokrug eforove nadle`nosti. ef}ar, -ara m ‰tur. efkar od ar. mn. afkar (jd. fikr misao)Š 1. }ef, hir, èqa, prohtev. 2. te{ke misli, zabrinutost, briga. efuzivan, -vna, -vno ‰v. efuzijaŠ koji je nastao efuzijom, izlivawem; y efuzivne stene geol. stene koje su nastale hla|ewem vulkanske lave. efuzija, -e ` ‰lat. effusio, prema effundere izlitiŠ 1. izliv, izlivawe, izbijawe; isticawe gasa kroz uske otvore. 2. fig. izliv strasti, izraàvawe ne`nih ose}awa. efuziometar, -tra m, mn. efuziometri, gen. mn. efuziometara ‰v. efuzija, -metarŠ fiz. aparat za odre|ivawe gustine gasa na osnovu brzine efuzije. efulguracija, -e ` ‰nlat. effulguratio, prema lat. fulgur blesakŠ 1. osvetqavawe, sevawe, blistawe. 2. iznenadni nastanak ne~eg novog.

472

ehel prid., indekl. ‰tur. ehil od ar. ahlŠ pokr. sposoban, vredan, dostojan, dorastao. ehidna, -e ` ‰gr~. echidnaŠ 1. mitol. u verovawima starih Grka naziv za zmiju otrovnicu i nekoliko drugih ~udovi{ta. 2. zool. vrsta primitivnog australijskog sisara koji se razmnoàva jajima, mravqi je`, Echidna aculeata. ehidnidi, ehidnida m, mn. ‰nlat. echidnidae, ehidnaŠ zool. porodica primitivnih sisara iz reda monotrema, Tachyglossidae, razmnoàvaju se jajima koje ènka nosi u torbi. v.

ehinidi, ehinida m, mn. ‰gr~. echinos je`, v. -idŠ zool. morski jeèvi, telo im je obloèno kre~nom qu{turom s pokretnim bodqama me|u kojima su otrovne `lezde. ehinodermi, ehinoderma m, mn. ‰gr~. echinos je`, gr~. derma koàŠ zool. bodqoko{ci (Echinodermata): morske zvezde, morski krastavci i sli~ne ìvotiwe. ehinokok, -a m, mn. ehinokoki = ehinokokus, -a m, mn. -i ‰gr~. echinos je`, v. -kokŠ zool. vrsta pantqi~are, Echinococcus granulosus ili Taenia echinococcus, ìvi u crevima pasa odakle wena jaja dospevaju u jetru, plu}a i druge organe i tu se razvijaju u cistu ispuwenu prozirnom te~no{}u; moè zaraziti i ~oveka. ehinokokoza, -e ` ‰v. ehinokok, -ozaŠ med., bolest koju u organizmu ~oveka ili ìvotiwa izaziva ehinokok.

vet.

ehinus, -a m ‰gr~. echinosŠ 1. zool. je`; morski je`. 2. arhit. kru`ni ukras na jonskim stubovima ispod abakusa. ehli-islam, -ama m ‰tur. ehl-i islam od pers. izft. od ar. ahl qudi, ar. islam islamŠ svi muslimani, Bo`ji narod koji sledi islam, ukupnost sledbenika islama. ehli-kitab, -aba m ‰tur. ehl-i kitap od pers. izft. od ar. ahl qudi, ar. kitab kwiga, sveta kwigaŠ narodi kojima je objavqeno Sveto pismo, tj. hri{}anski i jevrejski narod. Eho `, indekl.‰gr~. EchoŠ u gr~koj mitologiji nimfa koja je odvra}ala pa`wu Heri dok ju je Zevs varao, te ju je Hera kaznila tako da moè ponavqati samo tu|e posledwe re~i. eho, eha m, mn. eha, gen. eha ‰gr~. echo jeka, odjekŠ 1. jeka, odjek. 2. fig. odziv, reakcija. 3. sig-

ehonal odbijen od radarskog ciqa, koji se na ekranu prikazuje kao svetla ta~ka. eho- ‰v. ehoŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da se re~ odnosi na odbijawe zvu~nih talasa ili na podraàvawe. ehogram, -a m ‰v. eho, -gramŠ presek morskog, re~nog ili jezerskog dna snimqenog pomo}u ehografa. ehograf, -a m, mn. -i ‰v. eho-, -grafŠ 1. aparat koji na osnovu odbijawa zvu~nih talasa beleì dubinu vode. 2. med. ultrazvu~ni aparat. ehografija, -e ` ‰v. eho-, -grafijaŠ psih. bolesni nagon da se prilikom pisawa iste re~i ponove vi{e puta. ehokardiografija, -e ` ‰v. eho-, kardio-, -grafijaŠ med. ultrazvu~ni pregled srca. ehokineza, -e ` ‰v. eho-, -kinezaŠ psih. bolest koja se ispoqava u tome da ~ovek ponavqa pokrete izvr{ene u wegovom prisustvu. eholalija, -e ` ‰v. eho-, -lalijaŠ psih. 1. du{evno oboqewe pri kojem bolesnik automatski ponavqa tu|e re~i ~im ih ~uje. 2. ponavqawe iste re~i ili izraza u okviru jedne re~enice. eholokacija, -e ` ‰v. eho-, lokacijaŠ utvr|ivawe lokacije, orijentisawe, snalaèwe pomo}u radara. eholot, -a m, mn. -i ‰v. eho-, nem. Lot dubinomerŠ sprava za merewe morskih dubina zvukom, zvu~ni dubinomer. ehometar, -tra m, mn. ehometri, gen. mn. ehometara ‰v. eho-, -metarŠ sprava za merewe morskih dubina na principu ultrazvu~nog odjeka. ehometrija, -e ` ‰v. eho-, -metrijaŠ merewe brzine i trajawa odjeka. ehomimija, -e ` ‰v. eho-, gr~. mimesis opona{aweŠ psih. bolest koja se ispoqava u tome da bolesnik podraàva mimiku svojih sagovornika. ehoorbitografija, -e ` ‰v. eho-, orbita, -grafijaŠ med. ultrazvu~ni pregled o~ne {upqine. ehooftalmografija, -e ` ‰v. eho-, gr~. ophthalmos oko, v. -grafijaŠ med. ultrazvu~ni pregled o~ne jabu~ice. ehooftalmometrija, -e ` ‰v. eho-, gr~. ophthalmos oko, v. -metrijaŠ med. ultrazvu~no merewe veli~ine o~ne jabu~ice.

e{elon ehopatija, -e ` ‰v. eho-, -patijaŠ psih. zajedni~ki naziv za sve bolesti patolo{kog opona{awa nekoga ili ne~ega. ehopraksija, -e ` ‰nlat. echopraxia, v. eho-, praksaŠ med. bolest koja podrazumeva opona{awe tu|ih pokreta ili radwi. ehos, -a m ‰v. ehoŠ muz. melodijski obrazac u starom crkvenom pevawu, naro~ito vizantijskom i sirijskom. ehosonder, -a m, mn. -i ‰engl. echo sounder, v. eho-, v. sondaŠ tehn. hidroakusti~ki ure|aj koji otkriva podvodne objekte, naro~ito ribqa jata, po principu ultrazvu~nog dubinomera. ehofrazija, -e ` ‰v. eho-, frazaŠ psih. bolest koja se ispoqava u tome da pacijent ponavqa re~i ili ~itave re~enice koje ~uje u svojoj okolini. ecer, -a m ‰nem. Atzer prema atzen nagrizati, izjedatiŠ tipografski radnik koji radi s kiselinom; bakrorezac. eces, -a m ‰jidi{ ecesŠ zast. savet. ecidija, -e ` ‰lat. aecidium od gr~. oikidionŠ bot. vrsta sneti, gara na biqu kao gqivi~nog oboqewa. e{ak, e{ka i e{ak, e{ka m ‰tur. ask od ar. 'i{qŠ pokr. uzbu|ewe, zanos, ushi}ewe. e{alon v. e{elon. e{alonirati v. e{elonirati. e{arpa, -e `, gen. mn. e{arpi ‰fr. echarpeŠ 1. {al, traka preba~ena preko ramena i vezana na suprotnom boku ili kao pojas oko struka, lenta. 2. voj. slu`beni ili paradni oficirski pojas. 3. zavoj za rane. e{afot, -ota m ‰fr. echafaud, nem. SchaffottŠ javno mesto gde se izvr{avaju smrtne kazne, gubili{te. e{ek, -a m, mn. e{eci, gen. mn. e{eka ‰tur. esekŠ pokr. 1. magarac. 2. fig. vragolast ~ovek. e{ekluk, -a m, mn. e{ekluci ‰tur. eseklik, v. e{ekŠ pokr. budala{tina, glupost. e{elon, -ona m ‰fr. echelon pre~ka na merdevinamaŠ 1. voj. deo vojne jedinice u mar{u, transportu ili borbenom poretku, raspore|en tako da se jedan kre}e za drugim. 2. fig. stepen razvitka, uspona ili pada u pojedinim nau~nim ili umetni~kim oblastima, u dru{tvenoj ili profesionalnoj karijeri i sl.

473

e{elonirati e{elonirati, e{eloniram, 3. l. mn. e{eloniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. echelonner, v. e{elonŠ rasporediti, raspore|ivati u e{elone; podeliti, stepenasto raspodeliti (npr. ulazak ili izlazak ve}eg broja qudi, radno vreme i sl.). e{erihija, -e ` ‰nlat. Escherichia, prema nema~kom lekaru T. E{erihu (Theodor Escherich, 1857–1911)Š med. rod bakterija, najpoznatija je Escherichia coli, koja prouzrokuje infekcije mokra}nih kanala, sepsu, meningitis i druga oboqewa. e{kija, -e ` ‰tur. eskiya od ar. mn. a{qiya’, jd. {aqiyy razbojnikŠ ist. 1. ustanik, buntovnik; odmetnik, hajduk;. turski naziv za u~esnike bosansko-hercegova~kog ustanka 1875–1878. i srpske

474

e{raf dobrovoqce u borbi protiv Turaka na Drini 1876. godine 2. odmetni{tvo, ustanak, buna. 3. onaj koji krijum~ari robu, krijum~ar, {vercer. 4. krijum~arena roba, naro~ito duvan. e{kudo v. eskudo. e{kut, -a m ‰ma|. eskudt zaklet, koji je poloìo zakletvuŠ pokr., ist. seoski sudija, porotnik; zapovednik, komandant; op{tinski slu`benik; egzekutor. e{ofirati, e{ofiram, 3. l. mn. e{ofiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. echauffer zagrejatiŠ zast. (na)qutiti, razgneviti, razgnevqivati, uzruja(va)ti, uzbuditi, uzbu|ivati. e{raf, -afa m ‰tur. esraf od ar. mn. a{raf, jd. {arif ~astanŠ pokr., ist. plemstvo, aristokratija.

@ àbo, -oa (uob. àbo, -oa) m, mn. àboi ‰fr. jabotŠ ~ipkast ukrasni nabor na gorwem predwem delu ènske ode}e, nekada i na grudima mu{ke ko{uqe. àga, -e `, dat. àgi, gen. mn. àga ‰nem. SageŠ pokr. testera, pila. àgati, àgam, 3. l. mn. àgaju nesvr{. ‰v. àgaŠ pokr. testerisati, piliti. àd, -a m ‰fr. jadeŠ tvrdi poludragi kamen zelenkaste boje, me{avina raznih minerala, od koga se prave ukrasni predmeti. `’adub ‰fr. j’adoube dodirujemŠ u {ahu, izraz koji se upotrebqava kada igra~ dodirne ali ne pomakne figuru. àkan, -a m, mn. -i ‰gr~. diakonosŠ crkv. kat. zast. pripravnik koji pomaè sve{teniku u slu`bi, |akon. àke v. àkonet. àkerija, -e ` ‰fr. jacquerie od podrugqivog nadimka za seqaka Jacques Bonhomme (budalina @ak)Š 1. ist. ustanak seqaka u Francuskoj 1358. godine. 2. seqa~ka buna uop{te. àket, -eta m, mn. àketi, gen. mn. àketa ‰fr. jaquetteŠ 1. kratak (mu{ki i ènski) kaput. 2. vrsta mu{kog sve~anog kaputa, spreda otvoren a pozadi produèn. àkonet, -a = |akonet, -a m ‰engl. jaconet, iz jezika urduŠ vrsta lake pamu~ne tkanine sli~ne muslinu. àlon, -ona m, mn. àloni, gen. mn. àlona ‰fr. jalonŠ zemqomerski ko~i}; motka sa zastavicom. àloner, -a m ‰fr. jalonneur v. àlonŠ onaj koji zabija àlone pri merewu.

àlonirati, àloniram, 3. l. mn. àloniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. jalonnerŠ zabi(ja)ti àlone radi merewa ili obeleàvawa trase; trasirati; odmeriti, odmeravati àlonima. àluzan, -zna, -zno ‰fr. jalouxŠ neob. i zast. qubomoran. àluzija = àluzina (v.). àluzina, -e ` (ob. u mn. àluzine, -ina) ‰fr. jalousieŠ rebrast pokretan prozorski kapak; zavesa od tankih plo~ica. àlfija, -e i àlfija, -e ` ‰lat. i ital. salviaŠ lekovita biqka krupnog mirisnog cveta iz porodice usnatica, kaduqa. àndar, -a = àndarm, -a m, mn. -i ‰fr. gendarme od gens d’armes oruàni qudiŠ 1. pripadnik àndarmerije; policajac. 2. a. slika s vredno{}u 12 u kartama za igru, pub. b. vrsta igre kartama. x àndarov/àndarev; àndarski, àndarmski. àndarisati, àndari{em nesvr{. ‰v. àndarŠ 1. obavqati àndarsku slu`bu, biti àndar, policajac. 2. pona{ati se kao àndar. àndarm = àndar (v.). àndarmerija, -e ` ‰fr. gendarmerieŠ dràvna policija, naoruàni policijski odredi. x àndarmerijski. ànila, -e ` ‰fr. chenilleŠ tkanina s kratkim, gustim uspravnim dla~icama s lica, a glatka s nali~ja. ànilski, -a, -o ‰v. ànilaŠ koji je od ànile. ànr i ànr, -a m, mn. ànrovi i ànrovi ‰fr. genreŠ 1. vrsta, rod u kwièvnosti i drugim umetnostima. 2. na~in umetni~kog stvarawa, stil. x ànrovski i ànrovski.

475

àra àra, -e ` ‰venec. zara, ital. giara od {p. jarra od ar. garraŠ 1. zemqana posuda, }up. 2. urna s pepelom pokojnika. 3. kutija s otvorom na gorwoj strani ure|ena za ubacivawe glasa~kih listi}a. àrgon, -ona m, mn. àrgoni, gen. mn. àrgona ‰fr. jargonŠ 1. govor neke socijalne ili profesionalne grupe sa specifi~nim re~ima i izrazima, nepoznatim izvan tog kruga. 2. {atrova~ki govor, argo, sleng. x àrgonski. àrgonizam, -zma m ‰v. àrgonŠ re~ ili izraz koji pripada àrgonu. àrdinijera, -e ` ‰fr. jardiniereŠ velika posuda od kamena ili betona u kojoj rastu biqke. àr-ptica, -e ` ‰rus. àr-pticaŠ 1. a. ptica iz ruskih narodnih bajki. b. rajska ptica u na{im narodnim bajkama. 2. feniks (1). àspe, -ea m (uob. i àspe, -ea) ‰fr. jaspe {arenŠ tkanina koja s lica izgleda kao poprskana jednobojnim ili vi{ebojnim crticama ili ta~kicama, uglavnom se koristi za prostirke ili zavese. pej.

`bir, -a m, mn. `biri/`birovi ‰ital. sbirroŠ uhoda, {pijun; tajni agent. x `birski.

`danovizam, -zma m ‰prema sovjetskom politi~aru A. A. @danovu, 1896–1948Š 1. kulturna politika u Sovjetskom Savezu koja je podrazumevala neposrednu kontrolu politike nad umetno{}u, pa i nad nekim oblastima nauke. 2. preterana dogmati~nost, gu{ewe slobode u kwièvnosti i u intelektualnom stvarala{tvu uop{te. x `danovisti~ki. èlatin, -ina m ‰fr. gelatine od ital. gelatina od lat. gelare smrznuti, slediti (se)Š 1. proizvod koji se dobija kuvawem kostiju, hrskavice i drugih ìvotiwskih belan~evina, upotrebqava se u tehnici, medicini. 2. pihtije; up. aspik. x èlatinski. èlatinozan, -zna, -zno ‰v. èlatinŠ 1. koji sadrì èlatin. 2. koji je kao èlatin, èlatinast, pihtijast. èle, -ea m ‰fr. gelee prema geler smrznuti, slediti (se)Š 1. vo}ni sok ukuvan sa {e}erom koji je hla|ewem stvrdnut. 2. pihtije. èmi~ka v. zemi~ka.

476

ìlet ènantan, -tna, -tno ‰fr. genant, v. èniratiŠ koji smeta, dovodi u nezgodnu priliku, nelagodan, mu~an. ènerozan, -zna, -zno ‰fr. genereux, ital. generosoŠ zast. plemenit, velikodu{an, dare`qiv, {irokogrud. ènerozitet = èneroznost (v.). èneroznost, -i ` = ènerozitet, -eta m ‰fr. generosite, v. ènerozanŠ zast. velikodu{nost, plemenitost, {irokogrudost. ènirati, èniram, 3. l. mn. èniraju nesvr{. ‰fr. generŠ 1. dovoditi u nepriliku, smetati, ometati. 2. ènirati se ustru~avati se, ustezati se. èn premije, -ea m ‰fr. jeune premier mladi prvakŠ pozor. mladi glumac koji igra glavne uloge, obi~no qubavnika. èn{en v. ginseng. èrminal, -ala m ‰fr. germinal od lat. germen klicaŠ 1. ist. sedmi mesec francuskog revolucionarnog kalendara (od 21. marta do 18. aprila). 2. skra}eni naziv za ustanak francuskih radnika 12. èrminala (3. aprila) 1795. godine. èrsej, -a m ‰fr. jerseyŠ vrsta tkanine od tanko ~e{qane vune, svile, pamuka ili sinteti~kih materijala. èton, -ona m, mn. ètoni, gen. mn. ètona ‰fr. jeton prema jeter bacitiŠ metalna ili plasti~na plo~ica koja u nekim igrama, u automatima ili javnim uslugama zamewuje novac. ìga, -e `, dat. ìgi ‰fr. gigue od engl. jigŠ muz. ìvahna igra u trodelnom taktu, omiqena kod kompozitora XVII i XVIII veka. ìgolo, -a m ‰fr. gigoloŠ 1. mu{karac koji ìvi od qubavnih veza s bogatim starijim ènama. 2. zast. pla}eni plesni partner na igranci ili balu. @idov, -a m, mn. -i ‰lat. Judaeus JudejacŠ 1. pripadnik ìdovskog naroda, Jevrejin. 2. pripadnik jevrejske, mojsijevske vere. x ìdovski. ìle, -ea m ‰fr. giletŠ 1. prsluk, jelek. 2. vrsta igre s kartama. ìlet, -a, mn. -i i ìlet, -eta m, mn. ìleti, gen. mn. ìleta ‰po imenu pronalaza~a, Amerikanca K. Xileta (Gillette, 1855–1932Š noì} za brijawe.

ìma ìma, -e ` ‰~e{. ìmeŠ 1. kowska struna, kostret (kao materijal za puwewe). 2. sun|er; sun|erasta guma ili plastika. ìpon, -ona m, mn. ìponi, gen. mn. ìpona ‰fr. jupon prema jupe sukwaŠ dowa sukwa, podsukwa. ìrado-{e{ir = ìrardi-{e{ir (v.). ìralan, -lna, -lno ‰v. ìroŠ u: y ìralno pla}awe bank. pla}awe preko ìro-ra~una ili sli~nih bankarskih postupaka. ìrandola, -e ` ‰fr. girandole, ital. girandolaŠ 1. sve}wak s vi{e krakova. 2. sve~ana rasveta, iluminacija; ukras od sijalica. 3. nau{nice bogato ukra{ene dragim kamewem. ìrant, -a m, mn. ìranti, gen. mn. ìranata ‰ital. giranteŠ bank. onaj koji garantuje za lice koje dobija novac preko menice, jamac; up. garant1. ìrardi-{e{ir, -ira = ìrado-{e{ir, -ira m ‰po be~kom glumcu Aleksandru @irardiju (Girardi)Š pqosnati slamni {e{ir s ravnim obodom, popularan po~etkom HH veka. ìrasol, -ola m ‰fr. girasol od ital. girasole suncokretŠ vrsta opala, dragog kamena, koji se na suncu preliva u plavim i crvenim nijansama. ìratar v. indosat ìrafa, -e i ìrafa, -e ` ‰fr. girafe od ar. zarafaŠ 1. afri~ka ~etvorono`na ìvotiwa veoma dugog vrata, Giraffa camelopardalis. 2. {aq. fig. visoka, mr{ava osoba. 3. (u filmskom ili televizijskom snimawu) motka s mikrofonom, pecaqka. ìri, -ija i ìri, -ija m ‰fr. jury od engl. jury porotaŠ tim stru~waka ili izabranih osoba za ocewivawe i dono{ewe odluka prema utvr|enim pravilima na izlo`bama, umetni~kim, sportskim i dr. manifestacijama. ìrirati1, ìriram, 3. l. mn. ìriraju svr{. i nesvr{. ‰ital. girare, v. ìrantŠ bank. 1. biti ìrant, potpisnik na menici. 2. preneti, prenositi menicu ili neko drugo potraìvawe na drugu osobu. ìrirati2, ìriram, 3. l. mn. ìriraju nesvr{. ‰v. ìriŠ biti ~lan ìrija, u~estvovati u ìriju.

ìro-ra~un ìro- ‰fr. gyro- od gr~. gyros okrugao, zaobqenŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava obrtawe, rotaciju. ìro, -a m ‰ital. giroŠ bank. prenos menice ili vrednosnih hartija na drugu osobu. ìro-autopilot v. autopilot. ìro-glava, -e ` ‰v. ìro-Š tehn. mehani~ka konstrukcija za stative filmskih kamera koja omogu}uje ravnomerno horizontalno i vertikalno pokretawe kamere. ìro-kompas, a m, mn. -i ‰v. ìro-, kompasŠ kompas u kojem je osnovni deo vise}i ìroskop. ìro-konto, -a m ‰v. ìro, kontoŠ v. ìro-ra~un. ìro-nalog, -a m, mn. ìro-nalozi, gen. mn. ìro-naloga ‰v. ìroŠ pismeni nalog klijenta banci za prenos odre|ene svote novca na teku}i ra~un tre}eg lica. ìronda, -e ` ‰fr. girondeŠ ist. politi~ka stranka umerenih demokrata za vreme francuske revolucije (1789–1793), nazvana po tome {to su vo|e poticale iz oblasti @ironda; poraèna i delimi~no likvidirana u obra~unima s radikalnim jakobincima (montawarima). ìrondinac, -nca = ìrondist(a), -e m, mn. ìrondisti ‰fr. girondinŠ 1. ist. pripadnik i sledbenik ìronde. 2. pren. pol. politi~ki umerewak uop{te. ìrondist(a) = ìrondinac (v.). ìroplan, -a m, mn. -i ‰engl. gyroplane sa izgovorom prema fr., v. ìro-, v. -planŠ avion koji pored pogonskih elisa na predwoj strani ima i horizontalni rotor bez pogona, {to mu omogu}ava sletawe i uzletawe pod strmijim uglom; danas uglavnom zamewen helikopterom. ìro-poslovi, ìro-poslova m mn. ‰v. ìro, ìrirati1Š aktivni kratkoro~ni bankarski poslovi u kojima banka na zahtev svoga komitenta ìrira wegove menice. ìropter, -a m, mn. -i ‰v. ìro-, gr~. pteron kriloŠ kombinacija aviona i helikoptera, vazduhoplov s krilima iznad trupa koja se obr}u oko vertikalnog stuba. ìro-ra~un, -una, mn. ìro-ra~uni, gen. mn. ìro-ra~una ‰v. ìroŠ ra~un na koji se prav-

477

ìroskop nim i fizi~kim licima upla}uju sredstva preko banke. ìroskop, -a m, mn. -i ‰fr. gyroscope, v. ìro-, v. -skopŠ ure|aj s to~kom koji, obr}u}i se, zadràva svoju osu rotacije bez obzira na poloàj ku}i{ta; upotrebqava se u pomorskim i vazduhoplovnim instrumentima za navigaciju. `nirati v. {nirati. òvijalan, -lna, -lno ‰fr. jovial od lat. Iupiter gen. Iovis, usled verovawa u blagotvoran uticaj planete JupiteraŠ veseo, srda~an, dobro raspoloèn; otvoren, pristupa~an. òvijalnost, -i ` ‰v. òvijalanŠ veselost, razdraganost, srda~nost. òngler, -era m, mn. òngleri, gen. mn. ònglera ‰fr. jongleurŠ 1. u sredwem veku putuju}i peva~, recitator i lakrdija{, prete~a trubadura (v.). 2. a. artist koji ve{to baca i hvata razne predmete. b. sportista koji spretno barata loptom. 3. fig. onaj koji se dobro snalazi u raznim situacijama, koji spretno prilago|ava ~iwenice. x ònglerski. òngleraj, -aja m = ònglerstvo, -a s ‰v. ònglerŠ ònglerske ve{tine, rad i postupci ònglera. ònglirati, òngliram, 3. l. mn. òngliraju nesvr{. ‰fr. jongler, v. ònglerŠ 1. a. ve{to baratati predmetima, izvoditi ònglerske ve{tine. b. ve{to baratati loptom, zadràvati je u posedu odbijaju}i je stopalom, glavom ili grudima. 2. ve{to iskori{}avati okolnosti; snalaziti se u svakoj situaciji. òrèt, -a m ‰po imenu pariske modiskiwe Georgette de la PlanteŠ vrsta lako naborane svilene ili vunene tkanine, upotrebqava se za ènske haqine, bluze i sl.

478

ùrnalisti~ki `rec, -a m, mn. -i, gen. mn. `reca (uob. `rec) ‰rus. `recŠ 1. sve{tenik kod mnogoboà~kih vera, vra~. 2. fig. onaj koji odlu~uje (obi~no u duhovnim delatnostima), velikodostojnik, glavni autoritet. ùù, -ua m ‰fr. joujouŠ vrsta igra~ke; privesak (uz zlatni lan~i} i sl.). y ùù-kocke, ùù-{tanglice, ùù-poga~ice vrsta sitnog peciva od lisnatog testa, posutog susamom. ùr, -a m, lok. ùru, mn. ùrovi ‰nem. zast. Jour, skr. od fr. jour fixe dan prijemaŠ poslepodnevna ili ve~erwa ku}na sedeqka, zabava, ~esto uz muziku i igru. ùrka, -e `, dat. ùrci, gen. mn. ùrki fam. v. ùr; up. parti. ùrnal, -ala m, mn. ùrnali, gen. mn. ùrnala ‰fr. journalŠ 1. ilustrovani nedeqni ili mese~ni ~asopis, obi~no za modu. 2. kwiga u koju se upisuje finansijsko poslovawe preduze}a u toku dana, delovodnik. 3. zast. kratak film s aktuelnim vestima iz zemqe i sveta, filmske novosti. ùrnalizam, -zma m ‰fr. journalismeŠ 1. posao kojim se bavi ùrnalista, novinarstvo. 2. pej. novinarski pojednostavqeno ili povr{no pisawe o ozbiqnim problemima. ùrnalist(a), -e m, mn. ùrnalisti ‰fr. journaliste, v. ùrnalŠ 1. novinar. 2. onaj koji pi{e tekstove povr{no i senzacionalisti~ki. ùrnalistika, -e `, dat. ùrnalistici ‰v. ùrnalŠ 1. posao kojim se bavi ùrnalista, novinar, novinarstvo. 2. studije novinarstva. ùrnalisti~ki, -a, -o ‰v. ùrnal, ùrnalistikaŠ koji se odnosi na ùrnalistiku ili ùrnaliste.

Z zabadava v. badava. zabajone, zabajona m ‰ital. zabaioneŠ kulin. krem od jaja, {e}era i slatkog vina, kuvan na pari. zabandati (se), -am (se) svr{. ‰v. banda2Š pokr. zast. 1. zastraniti, zalutati. 2. zanemariti, ostaviti po strani. 3. zabandati se zasedeti se, zaboraviti se, zapri~ati se. zabarikadirati, zabarikadiram, 3. l. mn. zabarikadiraju svr{. ‰v. barikadaŠ 1. napraviti barikadu; utvrditi, zagraditi. 2. zabarikadirati se zatvoriti se, ograditi se, izolovati se. zabaskijati, -ijam svr{. ‰v. baskijaŠ pokr. zast. ograditi letvama, ko~evima, vrqikama. zabataliti, zabatalim svr{. ‰v. batalitiŠ pustiti da propadne, zanemariti. zabeizam v. sabeizam. zabentiti, -im svr{. ‰v. bentŠ pokr. zast. ograditi nasipom, branom; zajaziti. zabe}ariti (se), zabe}arim (se) svr{. ‰v. be}arŠ postati be}ar, po~eti ìveti kao be}ar. zabeharati, -am svr{. ‰v. behar, beharatiŠ procvetati, osuti se cve}em. zabit, -a m ‰tur. zabit od ar. dabitŠ pokr. zast. oficir, vojni stare{ina. zablokirati (se), zablokiram (se), 3. l. mn. zablokiraju (se) svr{. ‰v. blokiratiŠ blokirati (se), zaglaviti (se); zapeti. zablombirati nepr. v. zaplombirati. zabra, -e `, gen. mn. zabri ‰{p. zabraŠ pom. ist. vrsta {panskog jedrewaka iz XVI veka. zabremedet i zabremedet uzv. ‰na{e za, v. bre, v. medetŠ za~udo! zanimqivo!

zabun prid. indekl. ‰tur. zebun od pers. zebunŠ pokr. slab, nejak, nemo}an, mr{av. zabunkerisati, -i{em svr{. ‰v. bunkerŠ 1. zatvoriti u bunker ili na nepristupa~no mesto. 2. zabunkerisati se a. zatvoriti se, ograditi se od sveta. b. sp. igrati strogo odbrambeno, zatvoriti igru. zaburmati, -am svr{. ‰v. burmaŠ pokr. 1. zaviti, umotati (kapu) ~almom ili {alom. 2. zavrnuti, za{rafiti. zaval, -ala m ‰tur. zeval od ar. zawalŠ pokr. 1. krivica, odgovornost. 2. zamerka, prigovor. zavale, zavala uzv. ‰tur. zavall› jadnik od ar. zawalŠ pokr. avaj; naàlost. zavali prid. indekl. ‰v. zavaleŠ pokr. jadan, àlostan. zagalamiti, zagalamim svr{. ‰v. galamitiŠ di}i galamu; razvikati se. zagar, -a m, mn. zagari, gen. mn. zagara ‰tur. zagarŠ lova~ki pas. zagarija, -e ` ‰tur. zagara, po mestu Zagori u BugarskojŠ zast. 1. vrsta grubog, prostog sukna. 2. guw od takvog sukna. zagipsati, -am svr{. ‰v. gipsŠ prekriti, zatvoriti, u~vrstiti gipsom. za|akoniti, -im svr{. ‰v. |akonŠ crkv. 1. postaviti za |akona. 2. za|akoniti se postati |akon. za`nirati v. za{nirati. zazen, -a m ‰jap. zazenŠ poloàj za meditaciju u karateu, kojim po~iwe i zavr{ava se svaka ve`ba.

479

zaim zaim, -a m, mn. -i ‰tur. zaim od ar. za’im vo|aŠ 1. veleposednik, spahija. 2. bogat ~ovek, gazda. zaimluk, -a m, mn. zaimluci ‰tur. zaimlik, v. zaimŠ zaimovo imawe, spahijski posed. zainatiti se, zainatim se svr{. ‰v. inatŠ pokazati inat, tvrdoglavost, prkositi. zainta~iti, zainta~im svr{. ‰tur. intak od ar. intaqŠ 1. po~eti govoriti sve jedno te isto, navaliti, zaokupiti. 2. zainta~iti se zainatiti se. zainteresovati, -ujem svr{. ‰v. interesovatiŠ 1. pobuditi interes, zanimawe (kod koga). 2. zainteresovati se osetiti zanimawe, radoznalost za ne{to. zair, -a m, mn. -i ‰prema imenu dràveŠ osnovna nov~ana jedinica u Zairu, sadrì 100 likuta. zaira i zaira, -e ` ‰tur. zahire od ar. dahiraŠ hrana, namirnice; zaliha hrane. zai{taliti = zai{tahiti (v.). zai{tahiti, zai{tahim = zai{taliti, zai{talim svr{. ‰v. i{tahŠ pokr. zaèleti se ~ega, dobiti prohtev za ~im. zajin, -a m (izvorno zajin) ‰hebr. zayinŠ slovo hebrejskog alfabeta. zajordamiti, zajordamim svr{. ‰v. jordam, jordamitiŠ pokr. zauzeti oholo, ponosno dràwe, ustobo~iti se. zakajtiti, -im svr{. ‰v. kajtitiŠ pokr. zabeleìti, zapisati. zakalu|eriti, -im svr{. ‰v. kalu|erŠ 1. rukopoloìti za kalu|era. 2. zakalu|eriti se postati kalu|er, zarediti se. zakamuflirati, zakamufliram, 3. l. mn. zakamufliraju svr{. ‰v. kamufliratiŠ prikriti, kamuflirati, (za)maskirati. zakarabasati, -am svr{. ‰poreklo nejasnoŠ zalutati, skrenuti s puta. zakarda{iti, zakarda{im svr{. ‰v. karda{Š prekarda{iti, preterati. zakariti, -im = zakahriti, -im svr{. ‰v. kaharŠ pokr. 1. oàlostiti, rastuìti. 2. zaka(h)riti se zabrinuti se. zakatan~iti, -im svr{. ‰v. katanacŠ zatvoriti katancem. zakahriti = zakariti (v.).

480

zametli zakijametiti, -im svr{. ‰v. kijametŠ 1. nastupiti, otpo~eti (o kijametu, nevremenu). 2. uznemiriti se, uspani~iti se. zakomplikovati, -ujem svr{. ‰v. komplikovatiŠ u~initi komplikovanijim, sloènijim. zakona~iti, zakona~im svr{. ‰v. konakŠ ostati na konaku, preno}iti. zakulisni, -a, -o ‰v. kulisaŠ koji se obavqa kri{om, potajan, skriven. zakum, -uma m ‰tur. zakkum od ar. zaqqumŠ pokr. oleandar (v.). zakuskuniti, -im svr{. ‰v. kuskunŠ zast. 1. staviti kowu kuskun, kai{ ispod repa. 2. ovladati kim, pot~initi koga. zalaufati se, -am se svr{. ‰v. laufatiŠ 1. zaleteti se, zatr~ati se. 2. uhodati se, krenuti svojim tokom. zalemiti, zalemim svr{. ‰v. lemitiŠ pri~vrstiti (metalne delove kalajem), zavariti. zalumpovati, -ujem svr{. ‰v. lumpovatiŠ 1. po~eti lumpovati. 2. zalumpovati se zasedeti se u kafani, lumpovati duè vremena. zama|ijati, -ijam svr{. ‰v. magijaŠ op~initi, za~arati, baciti ~ini (na koga). zamandaliti, -im svr{. ‰v. mandalŠ zatvoriti mandalom, zasovnicom; ~vrsto zatvoriti, zakqu~ati. zamantati, -am svr{. ‰v. mantatiŠ pokr. zavrteti se (u glavi), zamagliti se (pred o~ima). zamaskirati, zamaskiram svr{. ‰v. maskiratiŠ maskirati, prikriti. zambak, -a m, mn. zambaci, gen. mn. zambaka ‰tur. zambak od ar. zanbaqŠ pokr. 1. qiqan, krin. 2. perunika. zambo, -a m, mn. zambosi, gen. mn. zambosa ‰{p. zamboŠ potomak crnca i Indijanke, ili Indijanca i crnkiwe, u Ju`noj Americi. zamezetiti, -im = zameziti, zamezim svr{. ‰v. meze, mezitiŠ malo pojesti kao meze, prezalogajiti. zamera~iti, zamera~im svr{. ‰v. merak, mera~itiŠ 1. uzeti merak na ne{to, poèleti, zaèleti. 2. dobiti merak, voqu, apetit. zamet v. zahmet. zametli v. zahmetli (v.).

zamurdariti zamurdariti, zamurdarim svr{. ‰v. murdarŠ 1. zaprqati; zapustiti. 2. zamurdariti se postati prqav; zapustiti se. zanat, -ata m, mn. zanati, gen. mn. zanata ‰tur. sanat ar. san’aŠ 1. stalna proizvodna, prera|iva~ka ili uslu`na delatnost. 2. zanimawe, profesija. 3. poznavawe umetni~ke tehnike, ve{tina, ume}e. x zanatski. zanatlija, -e m, gen. mn. zanatlija ‰v. zanatŠ 1. onaj koji se bavi nekim zanatom. 2. fig. umetnik koji obra}a pa`wu samo na tehniku rada, bez posebne inspiracije. zanijetiti, zanijetim svr{. ‰v. nijetŠ pokr. 1. odlu~iti se na ne{to, nameriti. 2. izgovoriti nijet neposredno pred klawawe. 3. zapaliti, potpaliti, potpiriti. zanitovati, -ujem svr{. ‰v. nitnaŠ pri~vrstiti, spojiti nitnama, zakivkama. zan{in, -a m ‰jap. zansinŠ u karateu stawe duhovne i telesne spremnosti za borbu. zaoku(j)isati, -i{em svr{. ‰v. oku(j)isatiŠ pokr. po~eti oku(j)isati, pozvati vernike na molitvu. zapakovati, -ujem svr{. ‰v. pakovatiŠ 1. zamotati u hartiju ili drugu ambalaù, pripremiti za slawe. 2. staviti u kofer. zaparloìti, -im svr{. ‰v. parlogŠ 1. napraviti parlog, zapustiti. 2. zaparloìti se ostati u parlogu, biti zapu{ten. zapateado, -a m ‰{p. zapateado od zapatear udarati cipelama, prema zapato cipelaŠ ìvahni {panski ples, sli~an flamenku, u kome igra~ ili igra~ica nagla{ava ritam udaraju}i petama o pod. zapackati, -am svr{. ‰austr. nem. Patzen mrqaŠ uprqati, umrqati. zapeksiniti, -nim svr{. ‰v. peksinŠ pokr. zaprqati, zagaditi. zaplombirati (nepr. zablombirati) v. plombirati. zapt, -a m ‰tur. zapt od ar. dabtŠ 1. stega, disciplina. 2. zaustavqawe daha, te{ko}a u disawu. 3. zast. zaplena, sekvestracija. zaptivati, zaptivam nesvr{. ‰v. zaptŠ 1. za~epqivati, zapu{avati; spre~avati prolaz; dràti hermeti~ki zatvoreno. 2. zaptivati se gu{iti se, te{ko disati.

zatefteriti zaptiva~, -a~a m ‰v. zaptivatiŠ ono {to zaptiva, ~ep, zatvara~. zaptija, -e m ‰tur. zaptiye, v. zaptŠ zast. ~uvar reda, policajac, straàr. zaptisati, -i{em nesvr{. ‰v. zaptŠ 1. dràti pod stegom; zabrawivati. 2. za~epiti. zaptiti, zaptim svr{. ‰v. zaptivatiŠ 1. zapu{iti, za~epiti. 2. stegnuti (u grlu), prigu{iti. 3. zast. zapleniti. zar1, -a m, mn. zarovi, gen. mn. zarova i zar, -a m, mn. zarovi, gen. mn. zarova ‰tur. zar od ar. izarŠ 1. veo, koprena kojom muslimanke pokrivaju lice. 2. zavesa, zastor. zar2, -a m ‰tur. zarŠ kocka za igrawe, s brojevima od 1 do 6. zarar, -a i zarar, -ara m ‰tur. zarar od ar. dararŠ pokr. {teta, gubitak, kvar. zararsuz, -a i zararsuz, -a m, mn. -i ‰tur. zaras›z, prema v. zarar, -s›z bezŠ pokr. onaj koji nikome ne ~ini {tete, bezopasna osoba. zarafet, -a m ‰tur. zarafet od ar. zarafa ne`nost; o{troumnostŠ pokr. 1. uqudnost, fino}a, elegancija. 2. zanovetawe, izvoqevawe. zarafetli prid. indekl. ‰tur. zarafetli, v. zarafetŠ pokr. 1. uqudan, fin, otmen. 2. koji mnogo izvoqeva, zanoveta. zarzavat v. zerzevat. zarzuela, -e ` ‰{p. zarzuelaŠ pozor. {panski komad s pevawem, sli~an opereti. zarolati, -am svr{. ‰v. rolnaŠ umotati, smotati, napraviti rolnu od ~ega. zarulati, -am svr{. ‰v. rulatiŠ avij. po~eti rulati, kretati se na to~kovima (o avionu pred uzletawe). zarf, -a m ‰tur. zarf od ar. zarfŠ pokr. 1. ukra{ena metalna posuda ili ~a{a u kojoj stoji filxan. 2. korice, navlaka, omot. zasada ‰~e{. zasadaŠ hrv. op{te pravilo, na~elo, princip. zatasla~iti, -im svr{. ‰v. taslak, tasla~itiŠ zarezati, grubo istesati ili izdeqati (kamen ili drvo). zatefteriti, -im svr{. ‰v. tefterŠ uneti u tefter, zapisati, zabeleìti.

481

zatu-zaval zatu-zaval, -ala m ‰tur. zat-uz-zeval od ar. datuz-zawalŠ pokr. slab, iscrpqen ~ovek, kost i koà, ìvi le{. za}oriti, za}orim svr{. ‰v. }orŠ fam. pona{ati se kao }orav; biti zaslepqen, zalu|en; slepo i}i za kim. zaflekati, -am svr{. ‰v. flekaŠ napraviti fleku, umrqati. zafrqati, zafrqam = zafrqa~iti, zafrqa~im svr{. ‰v. frqitiŠ zavitlati, baciti, odbaciti daleko od sebe. zafrqa~iti = zafrqati (v.). zaha{ati, zaha{am svr{. ‰v. ha{atiŠ pore}i, odre}i; prikriti. zaheftati, -am svr{. ‰v. heftatiŠ pri~vrstiti (hartiju) metalnim spojnicama. zahira v. zaira. zahmedija, -e ` ‰tur. zahmetiye prema zahmet, v. zahmetŠ pokr. nagrada za u~iweni trud. zahmet, -a m ‰tur. zahmet od ar. zahmaŠ pokr. trud, muka, napor. z ako ti nije zahmet ako ti nije te{ko. zahmetli prid. indekl. ‰v. zahmetŠ pokr. naporan, tegoban. zacementirati, zacementiram svr{. ‰v. cementiratiŠ 1. prekriti ili ispuniti cementom. 2. fig. pri~vrstiti trajno, kao cementom. za{vajsovati, -ujem svr{. ‰v. {vajsovatiŠ zavariti, spojiti zavarivawem. za{nirati, za{niram, 3. l. mn. za{niraju svr{. ‰v. {niratiŠ uvezati, stegnuti (uzicom, pertlama). za{parati, za{param, 3. l. mn. za{paraju svr{. ‰v. {paratiŠ pokr. fam. u{tedeti, pri{tedeti. za{pendlati, -am svr{. ‰v. {pendlovatiŠ pokr. fam. pri~vrstiti ~iodama, pribada~ama. za{pricati, -am svr{. ‰v. {pricatiŠ pokr. fam. uprskati, zamrqati prskawem, {trcawem. za{rafiti, -im svr{. ‰v. {rafitiŠ zavrnuti ({raf); pri~vrstiti {rafovima, zavrtwima. za{topati, -am = za{topovati, -ujem svr{. ‰v. {topovatiŠ 1. zakrpiti (ob. ~arapu). 2. za~epiti. 3. sp. zaustaviti, umiriti (loptu zbaglati, -am svr{. ‰ tur. baglamak vezatiŠ pokr. svezati.

482

zevzekast zbarhaniti, -im svr{. ‰v. barhanaŠ pokr. u jedan glas, zajedno zapevati i zasvirati. zbornaja, zborne = zbornaja komanda, zborne komande ‰rus. sbornaà komandaŠ sp. naziv za rusku reprezentaciju (naro~ito u vreme Sovjetskog Saveza). zbrojovka, -e `, gen. mn. zbrojovki ‰~e{. zbrojovkaŠ voj. tip pu{komitraqeza ~e{ke proizvodwe. zvekir, -ira m, mn. zvekiri, gen. mn. zvekira ‰tur. zekir od pers. zihgir, ukr{teno s na{im zvek, zveka; up. ze}irŠ metalna alka na vratima koja sluì za kucawe. zglajzati, zglajzam svr{. ‰prema nem. Gleis kolosek, kolote~inaŠ àrg. pol. skrenuti s puta, na~initi politi~ku pogre{ku; izgubiti rukovode}i poloàj. zgrafito, zgrafita m ‰ital. graffito (v. grafit) i sgraffiare grebatiŠ lik. tehnika crtawa urezivawem u gorwi, svetliji sloj maltera ili glazure, tako da se kroz ureze ukazuje tamnija podloga. zgura, -e ` ‰rum. zgura od ngr. skouria r|aŠ otpaci pri topqewu metalne rude, {qaka, troska. zdravstvuj, zdravstvujte uzv. ‰rus. zdravstvuè, zdravstvuèteŠ zdravo; zbogom. zdru~olando, zdru~olanda m ‰ital. sdrucciolando od sdrucciolare klizati seŠ muz. v. glisando. zebanija, -e ` ‰tur. zebani od ar. zabani an|eo mu~iteq; {korpionova bodqaŠ pokr. 1. quta guja, otrovnica. 2. fig. zla èna. zebra, -e `, gen. mn. zebri ‰staro port. zebra, nejasnog poreklaŠ 1. zool. afri~ka divqa ìvotiwa s prugama, sli~na kowu, Equus zebra. 2. pe{a~ki prelaz obeleèn prugama na koloseku. zebu, zebua m ‰fr. zebu iz egz.Š zool. vrsta goveda s grbom od masnog tkiva, Bos indicus, ìvi u Africi i Aziji. zevak, -vka m ‰tur. zevk od ar. dawkŠ pokr. uìvawe, mir, blagostawe. zeval, -ala m ‰tur. zeval od ar. zawal pro}i, propastiŠ pokr. 1. kraj, propast; pad. 2. zenit. zevzek, -a m, mn. zevzeci, gen. mn. zevzeka ‰tur. zevzekŠ 1. glupak, smetewak, budala. 2. spadalo, {aqiv~ina. zevzekast, -a, -o ‰v. zevzekŠ }aknut, {a{av, priglup.

zevze~iti (se) zevze~iti (se), zevze~im (se) nesvr{. ‰v. zevzekŠ 1. praviti budala{tine, ludirati se. 2. natezati se, gubiti vreme (s kim, ~im). zevkariti, zevkarim = zevkovati, -ujem nesvr{. ‰v. zevakŠ pokr. uìvati, provoditi se. zevkovati = zevkariti (v.). Zevs, -a m ‰gr~. ZeusŠ mitol. najvi{e gr~ko boànstvo, bog gromovnik, sa sedi{tem na Olimpu. zein, -ina m ‰gr~. zeia p{enica, je~amŠ hem. vrsta proteina koja se dobija iz kukuruza, koristi se za boje, proizvodwu plasti~nih masa i drugo. zejrek prid. indekl. ‰tur. zeyrek od pers. zirekŠ pokr. o{trouman, bistar. zejtin, -a m ‰tur. zeytin od ar. zaytun maslina, od zayt uqeŠ 1. maslinovo uqe. 2. svako jestivo uqe. zejtinast v. zejtiwav. zejtiniti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. zejtinŠ pokr. za~initi, prelivati zejtinom. zejtinlik, -a m, mn. zejtinlici, gen. mn. zejtinluka = zejtinluk, -a m, mn. zejtinluci, gen. mn. zejtinlika ‰tur. zeytinlik, v. zejtinŠ pokr. nasad maslina, masliwak. zejtin-tane, -eta s ‰tur. zeytin tanesi, prema v. zejtin, taneŠ pokr. plod masline, maslinka. zejtiwav, -a, -o ‰v. zejtinŠ sli~an zejtinu, uqu; mastan; koji se preliva. zekat = ze}at (v.). zelenkada, -e ` ‰tur. zerrin kadeh zlatni pehar, ukr{teno s na{im zelenŠ bot. narcis, sunovrat, Narcissus angustifolia. zelzela, -e ` ‰tur. zelzele od ar. zalzalaŠ pokr. zemqotres. zelot v. zilot. zelotizam v. zilotizam. zeman, -ana m ‰tur. zeman, zaman od ar. zamanŠ vreme, epoha, doba. zemberek, -rka m ‰tur. zemberek od pers. zenburekŠ pokr. 1. opruga, feder. 2. vrsta pu{ke ili topa sa oprugom. zembiq, -iqa m ‰tur. zembil pers. zenbilŠ torba ili mreà za no{ewe namirnica. Zemzem, -a m ‰tur. Zemzem od ar. ZamzamŠ 1. bunar blizu ]abe (v.) u Meki. 2. voda iz tog bunara.

zerdanlija zemi~ka, -e ` ‰~e{. èmli~ka od nem. SemmelŠ okrugli hlep~i} od belog bra{na, poga~ica. zemstvo, -stva s ‰rus. zemstvoŠ ist. organ lokalne samouprave u carskoj Rusiji. zen, -a, m, zen-budizam, -zma m ‰jap. zenŠ rel. ogranak budizma, zasnovan na misticizmu i meditaciji, rasprostrawen naro~ito u Japanu i Koreji. zend, -a m ‰pers. zend prevod, komentarŠ rel. 1. dodaci Avesti (v.) i komentari pisani u vreme sasanidske dinastije u Persiji (ÇÇÇ–çÇÇ vek). 2. jezik kojim su pisani ti dodaci. Zend-Avesta v. Avesta. zendado, zendada m ‰{p. zendadoŠ vrsta marame s dugim resama, deo ènske narodne no{we u [paniji. zen|il prid. indekl. ‰tur. zenginŠ pokr. bogat. zen|iluk, -a m, mn. zen|iluci, gen. mn. zen|iluka ‰tur. zenginlik, v. zen|ilŠ pokr. bogatstvo. zenit, -a i zenit, -ita m ‰nlat. zenith od (pogre{no pro~itanog) ar. samt putŠ 1. astron. najvi{a ta~ka na nebeskom svodu iznad glave posmatra~a. 2. fig. vrhunac, najvi{a ta~ka u razvoju. x zenitni/zenitni i zenitski/zenitski. zenitizam, -zma m ‰prema ~asopisu ZenitŠ avangardni kwièvno-umetni~ki pokret u Beogradu i Zagrebu posle I svetskog rata. zenitist(a), -e m, mn. zenitisti ‰v. zenitizamŠ umetni~ki sledbenik zenitizma. zeoliti, zeolita m mn. ‰gr~. zein kuvati, v. -litŠ miner. grupa minerala {upqikave strukture koji se nalaze u vulkanskim stenama, sposobni da upiju ili ispuste vodu. zeon, -ona m ‰gr~. zoion (hydor) ìva vodaŠ crkv. deo liturgije u kome |akon uliva nekoliko kapi vode u putir. zepto- ‰proizvoqno prema lat. septem sedamŠ fiz. ispred naziva neke jedinice za meru mnoì je sa 10–21, tj. ozna~ava hiqaditi deo milijarditog dela milijarditog dela. zera, -e = zehra, -e ` ‰tur. zerre od ar. darre zrno prosaŠ deli}, zrnce, trun~ica. zerdav, -a m, mn. zerdavi, gen. mn. zerdava ‰tur. zerdevaŠ 1. (v.) hermelin. 2. krzno od hermelina. zerdanlija, -e i zerdalija, -e ` ‰tur. zerdeval›, v. zerdavŠ pokr. visoka kapa op{ivena krznom od zerdava, hermelina.

483

zerdast zerdast, -a, -o ‰tur. od pers. zerd ùtŠ pokr. ù}kast. zerde, -eta s ‰tur. zerde od pers. zerdeŠ pokr. zasla|eni pirina~ sa cimetom; up. sutlija{. zerdelija, -e i zerdelija, -e ` ‰tur. zerdal› od pers. zerdaluŠ pokr. 1. vrsta kajsije. 2. vrsta rane {qive. zerzevat, -ata ‰tur. zerzevat, preko ar. od pers. sebze povr}eŠ 1. povr}e, zelen. 2. (ob. mn.) sitnice, tri~arije. zerin, -ina m i zerina, -e ` v. zelenkada. zerica, -e ` dem. od zera (v.). zeta, -e ` ‰gr~. zetaŠ {esto slovo gr~kog alfabeta (Z, z), odgovara na{em Z. zetacizam, -zma m ‰v. zetaŠ fon. prelaz nekog drugog glasa u suglasnik Z. zetetika, -e `, dat. i lok. zetetici ‰gr~. zetetike (agoge), prema zetein traìtiŠ filoz. ve{tina iznalaèwa istine putem ispitivawa drugih. ze}at, -ata = zekat, -ata m ‰tur. zekat od ar. zaka(t) pro~i{}eweŠ milostiwa koju je svaki musliman duàn da daje jednom godi{we. ze}ir i ze}ir, -a m ‰tur. zekir od pers. zihgirŠ pokr. prsten s dragim kamenom (ze}ir-prsten). zeugit, -a i zeugit, -ita m ‰gr~. zeugitai, prema zeugos jaramŠ ist. u staroj Atini, posle Solonove reforme, pripadnik tre}e dru{tvene klase, tj. mali ili sredwi zemqoposednik. zeugma, -e `, gen. mn. zeugmi ‰gr~. zeugma sprezaweŠ 1. retor. stilska figura u kojoj se jedan predikat vezuje za dva dela re~enice, mada po smislu odgovara samo jednom od wih, npr. Ja ~itam {ta on pi{e i govori. 2. v. silepsa. Zeus v. Zevs. zefir, -ira m ‰gr~. zephyrosŠ 1. kod Starih Grka i Rimqana zapadni vetar. 2. povetarac, lahor. 3. vrsta lake, meke tkanine. zeh, -a m ‰tur. z›h od pers. zihŠ 1. etnol. gajtan, {irit ili vrpca na narodnoj no{wi. 2. vrh; deo na vrhu. zehati, -am = zehovati, -ujem nesvr{. ‰v. zehŠ pokr. praviti porub, porubqivati, ivi~iti. zeher, -a m ‰tur. zehir od pers. zehrŠ pokr. zast. otrov. zehovati = zehati (v.). zehra = zera (v.).

484

zilot zibelin, -ina m ‰fr. zibeline, ital. zibellinoŠ 1. (v.) hermelin. 2. krzno od hermelina. zigoza -e ` ‰gr~. zygosis, prema gr~. zygon jaramŠ biol. spajawe dva gameta, stvarawe zigota (v.). zigom, -a m = zigoma, -e ` ‰gr~. zygoma prema zygon jaramŠ anat. jagodi~na kost, ispup~eni deo obraza. zigoma = zigom (v.). zigomicete, zigomiceta ` mn. ‰gr~. zygon jaram, mykes gqivaŠ bot. potklasa gqiva koje se razmnoàvaju pomo}u zigospora (v.). zigospora, -e ` ‰gr~. zygon jaram, v. sporaŠ bot. spora koja nastaje spajawem dvaju gameta. zigot, -a m = zigota, -e ` ‰gr~. zygotos upregnut, sparenŠ biol. oplo|ena jajna }elija, rezultat spajawa mu{kog i ènskog gameta. zigota = zigot (v.). zigurat, -ata m ‰akadski ziqqurratu vrh, vrhunacŠ arheol. kula u obliku stepenaste piramide, svetili{te starih Asiraca i Vavilonaca. zizit, -a m ‰hebr. cicithŠ svaka od ~etiri ki}anke, rese koje ortodoksni Jevreji nose na uglovima talita (v.). zijamet, -a m ‰tur. ziamet od ar. zaamaŠ ist. veliko imawe, spahiluk. zijametlija, -e m ‰v. zijametŠ ist. veleposednik, spahija. zijan, -ana m ‰tur. ziyan od pers. ziyanŠ pokr. {teta, kvar, gubitak. zijaniti, zijanim svr{. i nesvr{ ‰v. zijanŠ pokr. biti na gubitku, pretrpeti {tetu; {tetiti. zijan}er, -a m ‰tur. ziyankar od pers. ziyankarŠ pokr. {teto~ina. zijaret, -a m ‰tur. ziyaret od ar. ziyaraŠ pokr. poseta, obilazak, pohod. zijafet, -a m ‰tur. ziyafet od ar. diyafaŠ pokr. ru~ak ili ve~era s vi{e raznih jela, gozba. zikir = zi}ir (v.). zil, -a m = zile, -e ` ‰tur. zil od pers. zilŠ pokr. praporac; par metalnih plo~ica koje zveckaju jedna o drugu, kao sastavni deo defa i daireta, ili samostalno; up. kastawete. zile = zil (v.). zilija, -e ` ‰tur. zili od pers. ziluŠ pokr. vrsta {arenog }ilima. zilot, -a i zilot, -ota m ‰gr~. zelotes prema zelos revnostŠ 1. onaj koji se s preteranom

zilotizam stra{}u bori za svoja uverewa, zanesewak, ekstremista; verski fanatik. 2. sledbenik zilotizma. x zilotski, zilotski. zilotizam, -zma m ‰v. zilot, -izamŠ 1. ist. pokret verskih ekstremista me|u Jevrejima u I veku n. e., koji su propovedali jevrejski nacionalizam i oruànu pobunu protiv rimske vlasti. 2. preterana revnost, fanatizam. zilxija, -e m, gen. mn. zilxija ‰tur. zilci, v. zilŠ pokr. zanatlija koji proizvodi i prodaje predmete od bronze. zilxiluk, -a m, mn. zilxiluci, gen. mn. zilxiluka ‰tur. zilcilik, v. zilxijaŠ 1. pokr. ulica ili mesto gde rade zilxije. 2. Zilxiluk deo sarajevske ~ar{ije na levoj obali Miqacke. zimaza, -e ` ‰gr~. zyme kvasacŠ hem. enzim koji izaziva vrewe ugqenih hidrata, prisutan u kvascu i u nekim mikroorganizmima. zimija, -e m, gen. mn. zimija ‰tur. zimmi od ar. dimmiyy za{ti}en; {ti}enikŠ ist. nemuslimanski podanik Turske carevine, rajetin. zimo- ‰gr~. zyme kvasacŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da re~ ima veze sa enzimima, vrewem, fermentacijom. zimogen, -a, -o ‰v. zimo-, v. -genŠ fiziol. sposoban da proizvodi vlastite enzime (o }elijama u organizmu). zimogen, -ena m ‰v. zimo, v. -genŠ fiziol. neaktivni prethodnik enzima koji se aktivira kataliti~kim putem, proenzim. zimologija, -e ` ‰v. zimo-, v. -logijaŠ fiziol. nauka koja prou~ava sastav i delovawe enzima. zimoterapija, -e ‰v. zimo-, v. terapijaŠ terapija pomo}u enzima odnosno fermenata. zimotehnika, -e `, dat. i lok. zimotehnici ‰v. zimo-, v. tehnikaŠ ve{tina izazivawa vrewa (fermentacije) u proizvodwi sir}eta, piva, {piritusa i dr. zimurgija, -e ` ‰gr~. zyme kvasac, -ourgia prema ergon radŠ v. zimotehnika. zinaluk, -a m ‰tur. zinal›k, prema ar. zina’ blud, tur. -l›kŠ pokr. blud, prostitucija. zindan, -ana m, mn. zindani, gen. mn. zindana ‰tur. zindan od pers. zindanŠ zast. tamnica. zinet, -a m ‰tur. ziynet od ar. zinaŠ pokr. nakit, ukras. zip, -a, m, mn. zipovi, gen. mn. zipova ‰engl. zip, zipperŠ patentni zatvara~, rajsfer{lus. y

zlot zip drajv ra~. ure|aj za pohrawivawe podataka na disketu (v.) kapaciteta od 100 Mb do 2 Gb. zipovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. zipŠ ra~. komprimovati, sabiti unete podatke, radi ~uvawa u memoriji ra~unara; supr. anzipovati. zirat, -ata m ‰tur. ziraat ar. ziraa'Š obradiva zemqa. ziratan, -tna, -tno ‰v. ziratŠ obradiv (o zemqi), pogodan za orawe. ziratiti, -iratim svr{. i nesvr{. ‰v. ziratŠ obra|ivati zemqu. zi}ir, -a = zikir, -a m ‰tur. zikir od ar. dikrŠ 1. kod muslimana, pobo`no izgovarawe Bo`jeg imena. 2. dervi{ko u~ewe u slavu Boga. zift, -a m ‰tur. ziftŠ 1. crna naslaga od duvanskog dima koja se stvara u luli ili mu{tikli. 2. prirodni katran. ziher prid. indekl. i pril. ‰nem. sicher siguranŠ àrg. 1. prid. siguran, pouzdan, neminovan. 2. pril. sigurno, svakako, bez sumwe. z i}i na ziher i}i na sigurno, ne rizikovati. zihera{, -a{a m, mn. zihera{i, gen. mn. zihera{a ‰v. ziherŠ àrg. onaj koji ide na sigurno, koji ne{to radi samo ako je siguran u povoqan ishod. x zihera{ki. ziherica fam. v. zihernadla. zihernadla, -e ` ‰nem. SicherheitsnadelŠ dvokraka igla za prikop~avawe, sigurnosna igla. ziherung, -a m, mn. ziherunzi, gen. mn. ziherunga ‰nem. Sicherung, osigura~Š automeh. zast. osigura~. zic, -a = sic, -a ‰nem. SitzŠ fam. sedi{te (na biciklu ili motociklu). zicbad, -a m, mn. zicbadi, gen. mn. zicbada ‰nem. Sitzbad od sitzen sedeti i Bad kupaweŠ zast. sede}a kada, kada za kupawe u sede}em stavu. zicer, -a m, mn. -i ‰nem. SitzerŠ àrg. sigurna prilika, poloàj bez ikakvog rizika. z do}i na zicer lako posti}i pogodak, poen (u igri, raspravi i sl.) zahvaquju}i neopreznosti protivnika. zicflaj{, -a m ‰nem. Sitzfleisch od sitzen sedeti, Fleisch mesoŠ àrg. strpqivost i istrajnost u radu; voqa za u~ewe. zlot, -a m, mn. zloti, gen. mn. zlota ‰poq. záoty zlatanŠ poqska nov~ana jedinica, deli se na 100 gro{a.

485

-zoa -zoa ‰gr~. zoos ìvŠ kao drugi deo sloènica ozna~ava razne vrste sitnih ìvotiwskih organizama (npr. u protozoa). zobun = zubun (v.). zobunxija = zubunxija (v.). zograf, -a m, mn. -i ‰gr~. zographos od zoe ìvot, v. -grafŠ ist. um. ìvopisac, ikonopisac, slikar fresaka. x zografski. zodijak, -a m ‰lat. zodiacus od gr~. zoidiakos, prema zoion ìvotiwaŠ 1. astron. zami{qeni pojas na nebeskom svodu unutar koga se nalaze prividne putawe Sunca, Meseca i planeta, podeqen na 12 delova nazvanih po sazve`|ima (Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, [korpija, Strelac, Jarac (ta~nije Kozorog), Vodolija, Ribe). 2. astrol. crte` koji predstavqa zodijak podeqen na 12 poqa (znaci zodijaka) i na osnovu koga se prave horoskopi. x zodija~ki. -zoik ‰gr~. zoikos ìvotanŠ u nazivima geolo{kih era u kojima je postojao ìvot (paleozoik i dr.). zolota, -e `, gen. mn. zolota ‰tur. zolota od rus. zoloto zlatoŠ ist. u Turskoj carevini, novac od 30 para. zolufi v. zulufi. zombi, -ija m ‰engl. zombie od kongoanskog zumbi feti{Š 1. etnol. ìvi le{, ~ovek koji je izgubio slobodnu voqu i sposobnost samostalnog delovawa pod dejstvom magije, v. vudu. 2. fig. osoba neobi~nog pona{awa, koja se kre}e kao u bunilu, troma i bezizrazna; osoba kojoj je ispran mozak. zona, -e ` ‰lat. zona od gr~. zone pojasŠ 1. ograni~en deo teritorije, oblast, podru~je, pojas. y pe{a~ka zona deo grada u kome je zabraweno kretawe vozilima; erogena zona v. erogen. 2. geogr. pojas na Zemqi izme|u dveju paralela (tropska ‹, umerena ‹). 3. sp. fam. zonska odbrana, v. zonski. zonalan, -alna, -alno ‰v. zonaŠ koji se odnosi na zonu. zonografija, -e ` ‰v. zona, -grafijaŠ med. rendgenska tehnika slojevitog snimawa. zonski, -a, -o ‰v. zonaŠ koji se odnosi na zonu. y zonska odbrana sp. u ko{arci i drugim sportovima, taktika prema kojoj svaki igra~

486

zoolo{ki pokriva odre|eni deo terena (a ne markira pojedinog protivni~kog igra~a). zoo- ‰gr~. zoon ìvo bi}e, ìvotiwaŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na ìvotiwe ili na zoologiju. zoo-vrt, -a m ‰v. zoo-Š zoolo{ki vrt (v.). zoogamet, -a m = zoogameta, -e ` ‰v. zoo-, gametŠ biol. gamet opremqen trepqama ili drugim organima za kretawe. zoogamija, -e ` ‰v. zoo-, -gamijaŠ bot. opra{ivawe preko ìvotiwa, pre svega insekata. zoogen1, -a m ‰v. zoo-, -genŠ hem. èlatinozna masa koja se dobija preradom kostiju. zoogen2, -a, -o ‰v. zoogenŠ koji poti~e od ìvotiwa. y zoogene stene geol. stene nastale taloèwem mrtvih morskih ìvotiwa. zoogeografija, -e ` ‰v. zoo-, geografijaŠ nauka koja prou~ava raspored ìvotiwskih vrsta na Zemqinoj povr{ini i wegove uzroke. x zoogeografski. zoogleja, -e ` ‰v. zoo-, gr~. gloia lepakŠ biol. kolonija bakterija spojenih nekom lepqivom supstancom, obi~no u vidu opne. zoografija, -e ` ‰v. zoo-, -grafijaŠ deo zoologije koji se bavi opisivawem ìvotiwa i wihovih navika. zooid, -ida m ‰v. zoo-, -oidŠ 1. relativno nezavisan organizam koji nastaje deqewem, pupqewem ili nekim drugim na~inom (a ne seksualnim razmnoàvawem). 2. jedinka nekog kolektivnog ìvog organizma (npr. korala). zookultura, -e ` ‰v. zoo-, kulturaŠ uzgajawe ìvotiwa korisnih za ~oveka. zoolatrija, -e ` ‰v. zoo-, -latrijaŠ kult ìvotiwa, oboàvawe pojedinih ìvotiwa (naro~ito u starim religijama). x zoolatrijski. zoolit, -a i zoolit, -ita m ‰v. zoo-, -litŠ okameweno ìvotiwsko telo, ìvotiwski fosil. zoolog, -a m, mn. zoolozi, gen. mn. zoologa ‰v. zoo-, -logŠ nau~nik koji se bavi zoologijom. zoologija, -e ` ‰v. zoo-, -logijaŠ 1. grana biologije koja izu~ava ìvotiwe. 2. ìvotiwski svet na odre|enom podru~ju, fauna. zoolo{ki, -a, -o ‰v. zoologijaŠ koji se odnosi na zoologiju ili zoologe. y zoolo{ki vrt

zoometrija prostor u kome stanovnici nekog grada mogu da posmatraju divqe ìvotiwe; up. zoo-park. zoometrija, -e ` ‰v. zoo-, -metrijaŠ grana zoologije koja se bavi merewem ìvotiwa odnosno srazmerne veli~ine wihovih organa. X zoometrijski. zoomorfan, -fna, -fno ‰v. zoo-, -morfanŠ koji je u obliku ìvotiwe, sli~an ìvotiwi.

zoohemija zoopsihologija, -e ` ‰v. zoo-, psihologijaŠ izu~avawe du{evnog ìvota kod vi{ih ìvotiwa. X zoopsiholo{ki. zoosemiotika, -e `, dat. i lok. zoosemiotici ‰v. zoo-, semiotikaŠ nauka koja izu~ava sisteme komunikacija me|u ìvotiwama.

zoomorfi, zoomorfa m. mn. ‰v. zoo-, -morfŠ predmeti ili tvorevine u obliku ìvotiwe.

zoospora, -e ` ‰v. zoo-, sporaŠ 1. bot. spora koja je pokretna zahvaquju}i trepqama ili bi~evima. 2. zool. reproduktivna }elija nekih praìvotiwa, po obliku sli~na amebi ili bi~aru.

rel.

zoomorfizam, -zma m ‰v. zoo-, -morfizamŠ 1. prikazivawe bogova u ìvotiwskom obliku. 2. v. zoomorfija.

zootaksija, -e ` ‰v. zoo-, -taksijaŠ metodika klasifikovawa, razvrstavawa ìvotiwskih vrsta.

zoomorfija, -e ` ‰v. zoo-, -morfijaŠ lik. kori{}ewe ìvotiwskih oblika u umetnosti.

zootehnika, -e `, dat. i lok. zootehnici ‰v. zoo-, tehnikaŠ gajewe i iskori{}avawe doma}ih ìvotiwa na nau~noj bazi. X zootehni~ki.

zoomorfoza, -e ` ‰v. zoo-, v. metamorfozaŠ 1. nenasledna promena oblika neke biqke, izazvana dejstvom ìvotiwa. 2. v. zoolit. bot.

-zoon v. zoon. zoon, -ona m ‰gr~. zoion ìvotiwaŠ v. zooid. y zoon politikon filoz. dru{tvena ìvotiwa, Aristotelov izraz za ~oveka kao dru{tveno bi}e. zoonim, -a i zoonim, -ima m ‰v. zoo-, -onimŠ lingv. imenica koja ozna~ava neku ìvotiwu. zoonimija, -e ` ‰v. zoonimŠ lingv. skup naziva za ìvotiwe u nekom jeziku ili dijalektu. zoonoza, -e ` ‰v. zoo-, gr~. nosos bolestŠ 1. med. bolest koja se sa ìvotiwa (ki~mewaka) prenosi i na qude. 2. bolest ìvotiwa uop{te. zoopaleontologija, -e ` ‰v. zoo-, paleontologijaŠ grana paleontologije koja izu~ava ìvotiwske fosile. X zoopaleontolo{ki. zooparazit, -a i zooparazit, -ita m ‰v. zoo-, parazitŠ biol. parazit koji napada ìvotiwe. zoo-park, -a m, mn. zoo-parkovi ‰v. zoo-, parkŠ zoolo{ki vrt bez kaveza, ure|en kao park.

zootoka, -e ` ‰v. zoo-, gr~. tokos ra|aweŠ 1. ìvotiwa koja koti ìve mladunce. 2. rod ìvorodnih gu{tera. zootoksin, -ina m ‰v. zoo-, toksinŠ svaki toksin ìvotiwskog porekla (od zmija, insekata, riba itd.). zootomija, -e ` ‰v. zoo-, -tomijaŠ 1. anatomija ìvotiwa. 2. secirawe ìvotiwskih tela. zoofagija, -e ` ‰v. zoo-, -fagijaŠ hrawewe ìvotiwskim mesom, meso`derstvo. zoofiziologija, -e ` ‰v. zoo-, fiziologijaŠ nauka o fiziolo{kim procesima u telu ìvotiwa. X zoofiziolo{ki. zoofilan, -lna, -lno ‰v. zoo-, -filanŠ 1. bot. (o biqci) koji zavisi od ìvotiwa; koji se opra{uje posredstvom ìvotiwa. 2. koji je sklon zoofiliji. zoofilija, -e ` ‰v. zoofilanŠ 1. qubav prema ìvotiwama. 2. psih. izopa~ena seksualna sklonost ka ìvotiwama.

zoopatologija, -e ` ‰v. zoo-, patologijaŠ grana zoologije koja prou~ava bolesti ìvotiwa.

zoofit, -ita m ‰v. zoo-, -fitŠ biol. ìvotiwa nalik na biqku (npr. sun|er, morska anemona), koja ostaje pri~vr{}ena za morsko dno.

zooplankton, -ona m ‰v. zoo-, planktonŠ biol. zajednica sitnih ìvotiwa koje spadaju u plankton; up. fitoplankton.

zoofobija, -e ` ‰v. zoo-, fobijaŠ psih. bolestan strah od ìvotiwa ili od pojedinih vrsta ìvotiwa.

zoopsija, -e ` ‰v. zoo-, -opsijaŠ psih. vrsta halucinacije u kojoj se bolesniku privi|aju ìvotiwe.

zoohemija, -e ` ‰v. zoo-, hemijaŠ izu~avawe hemijskih procesa u ìvotiwskim organizmima. X zoohemijski.

487

zoohigijena zoohigijena, -e ` ‰v. zoo-, higijenaŠ vet. nau~na disciplina kojoj je ciq da higijenskim merama izbegne pojavu bolesti kod ìvotiwa. zoohirurgija, -e ` ‰v. zoo-, hirurgijaŠ vet. le~ewe ìvotiwa hirur{kim putem. zor, zora m ‰tur. zor od pers. zor, zurŠ 1. sila, snaga; gordost. 2. bes; nasiqe. 3. muka, tegoba, te{ko}a. zoran, -a, -o ‰v. zorŠ 1. silan, besan; snaàn, silovit. 2. koji lepo izgleda, nao~it. 3. o~evidan, o~igledan. zorba, -e ` ‰tur. zorba od pers. zorbazŠ nasiqe, teror. zorzorile pril. ‰tur. zor zor + ile, v. zorŠ pokr. na jedvite jade, s te{kom mukom. zorli prid. indekl. i pril. ‰v. zorŠ pokr. zast. 1. silan, snaàn, obestan. 2. (kao pril.) a. te{ko, mu~no, tegobno. b. vrlo, veoma. zoroastrizam, -zma m ‰gr~. Zoroastres, prema izvornom ZaratustraŠ rel. vera starih Persijanaca, koju je u VI veku pre n. e. osnovao prorok Zaratustra, mazdaizam: osnovni princip je suprotnost izme|u dobra i zla, koji se bore za prevlast u svemiru. zort, -a m ‰tur. zort od ar. dartŠ àrg. strah, zebwa, strahopo{tovawe. zoster v. herpes zoster. zuav, -a m, mn. -i ‰fr. zouave od ar. zu’af, prema imenu berberskog plemenaŠ ist. vojnik francuske kolonijalne pe{adije, osnovane u Alìru 1831. godine; pripadnik sli~nih jedinica u drugim vojskama. zubun, -a i zubun, -una = zobun, -a i zobun, -una m ‰tur. z›b›n od ar. gubbaŠ mu{ki ili ènski kaputi} od sukna, s kratkim rukavima ili bez rukava. zubunxija, -e = zobunxija, -e ` ‰v. zubun, -xijaŠ zanatlija koji pravi zubune. zuvana, -e ` ‰tur. z›vana od pers. zebaneŠ pokr. metalna navlaka na kraju cevi, spojnica. zu|urt prid. indekl. ‰tur. zugurtŠ pokr. bez novaca, siroma{an. zu|utluk, -a m ‰tur. zugurtluk, v. zu|urtŠ pokr. siroma{tvo, besparica. zulkade, -eta s ‰tur. zilkade od ar. du-l qa’daŠ jedanaesti mesec po muslimanskom kalendaru.

488

zuhur zulum, -a m, mn. -i ‰tur. zulum od ar. zulmŠ nasiqe, nepravda, bezakowe, teror. zulum}ar, -a i zulum}ar, -ara m ‰tur. zulumkar, prema v. zulum, pers. -karŠ onaj koji ~ini zulum, nasilnik. zulufi, zulufa m mn. ‰tur. zuluf od pers. zulfŠ zalisci kose pu{teni niz obraz pored uha. zulfikar, -ara m ‰tur. du-l-faqar od ar. du vlasnik, al-faqar pr{qen, ime sabqe koju je Muhamed poklonio hazreti AlijiŠ ist. vrsta velike, te{ke sabqe. zulhixe, -eta s ‰tur. zilhicce od ar. du-l-higgaŠ dvanaesti mesec po muslimanskom kalendaru. zum, -a m, mn. zumovi, gen. mn. zumova ‰engl. zoomŠ 1. fot. objektiv promenqive fokusne daqine. 2. na filmu i televiziji, postupak kojim se slika postepeno ili brzo pribliàva objektivu. 3. ra~. uve}awe odnosno smawewe slike na monitoru. zumba, -e i zumba, -e ` ‰tur. z›mba od pers. sunbe svrdloŠ 1. alatka za bu{ewe koè, lima i dr., {ilo, probojac. 2. sprava kojom se udara suvi ìg. zumbul, -a m, mn. zumbuli, gen. mn. zumbula ‰tur. sumbul od pers. sunbulŠ bot. vrsta ukrasne biqke iz porodice qiqana, Hyacinthus orientalis. zumirati, zumiram, 3. l. mn. zumiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. zoomŠ 1. promenom fokusne duìne objektiva pribliàvati ili udaqavati sliku objekta (u fotografiji, filmu, televiziji). 2. komp. smawivati ili uve}avati sliku na ekranu. zumurut, -a m, mn. -i ‰tur. zumrut od ar. zumurrud od gr~. smaragdosŠ pokr. zast. smaragd. zurla, -e i zurla, -e = zurna, -e i zurna, -e ` (ob. u mn. zurle = zurne) ‰tur. zurna od pers. surnaŠ isto~wa~ki duva~ki instrument piskavog zvuka, vrsta svirale, koja se po pravilu svira uz bubaw; sopile. zuher, -a m ‰nem. Sucher prema suchen traìtiŠ fot. traìlo, vizor, so~ivo pomo}u kojeg se usmerava foto-aparat, filmska ili televizijska kamera. zuhur, -a m ‰tur. zuhur od ar. zuhur pojava, doga|ajŠ pokr. u: z zuhur (se) u~initi pojaviti se, iskrsnuti.

I ibadet, -a m ‰tur. ibadet od ar. ’ibadaŠ klawawe, molitva, bogosluèwe (u islamu). ibadit, -ita m ‰ar. ’ibadiyyaŠ pripadnik islamske sekte nastale u Mesopotamiji u VIII veku. ibadulah, -aha m ‰tur. ibadullah od ar. ’ibadullahŠ pokr. narod, boìji stvorovi, qudi. ibeovac, -vca m, mn. ibeovci gen. mn. ibeovaca (`. ibeovka, dat. i lok. ibeovki) ‰prema skr. IB (od Informacioni biro)Š ist. pristalica politike Informbiroa (IB-a) 1948. godine, informbirovac. ibeovski, -a, -o ‰v. ibeovacŠ koji se odnosi na Informbiro ili informbirovce. iberzac, -a m ‰nem. UbersatzŠ 1. ostatak. 2. {tamp. sloèni materijal koji ostane od jednog broja ~asopisa pa se prenosi u slede}i. iberlauf, -a m ‰nem. Uberlauf prelivŠ odu{ak kojim se izbacuje vi{ak te~nosti u mehani~kim sistemima. ibermen{, -a m ‰nem. UbermenschŠ ist. ~ovek izuzetnih umnih i fizi~kih sposobnosti, nat~ovek, pojam iz filozofije Fridriha Ni~ea; u nema~koj nacionalsocijalisti~koj ideologiji zloupotrebqeno kao pojam ~oveka œvi{e raseŒ, na {tetu drugih naroda. iberciger, -a m ‰nem. UberzieherŠ lagani ogrta~, prole}ni ili jesewi mantil. iber{pant prid. indekl. ‰nem. uberspanntŠ fam. zast. prenapet, nervozan. ibidem pril. ‰lat. ibidemŠ na istom mestu; ob. se upotrebqava kao skra}enica u citatima (latinicom): ib. ili ibid.

ibis, -a m ‰lat. ibisŠ zool. mitol. barska ptica, vrsta ~apqe savijenog kquna, Ibis religiosa; sveta ptica starih Egip}ana. iblis, -isa m ‰tur. iblis od ar. iblisŠ 1. |avo, satana. 2. xin, div. ibn m, indekl. ‰tur. bin, ibni od ar. ibn sinŠ patronimi~ki dodatak pred arapskim li~nim imenima, ob. ozna~ava oca (npr. Ali ibn Hasan = Alija sin Hasanov); up. bin. ibret, -a m ‰tur. ibret od ar. ’ibraŠ pokr. 1. ~udo, ~udovi{te. 2. pouka, primer, uzor. 3. mno{tvo, masa. ibrete `, mn., gen. ibreta ‰tur. ibre od ar. ibra iglaŠ zast. ukrasne kop~e ili igle na ènskoj no{wi. ibretiti se, -im se nesvr{. ‰v. ibretŠ zast. ~uditi se, zgrawavati se. ibrik, -ika m, mn. ibrici ‰tur. ibrik od ar. ibriqŠ bakarni sud s uskim grlom i poklopcem, za vodu, kafu ili rakiju. ibri{im, -a m ‰tur. ibrisim od pers. ebri{um vrsta koncaŠ svileni konac za vezewe. ibri{im-serxada, -e ` ‰v. ibri{im, serxadaŠ pokr. prostirka na kojoj muslimani klawaju. ibuki, -ija m ‰jap. ibukiŠ sp. u karateu, tehnika disawa uskla|ena s pokretima radi postizawa sna`nijeg udarca. ivoar, -ara m ‰fr. ivoireŠ slonova kost, slonova~a. y ivoar-papir fini papir boje slonova~e. ivrit, -a m ‰hebr. ibritŠ lingv. savremeni hebrejski jezik, u slu`benoj upotrebi u Izraelu; pi{e se aramejskim pismom. igalo, -a s ‰gr~. aigialosŠ morska obala, àlo.

489

igapo igapo, -oa m ‰port. igapo iz egz.Š geogr. u Amazoniji, pojas mo~varnih {uma uz obale reka, preplavqen vodom tokom ve}eg dela godine. igbal, -ala m ‰tur. ikbal od ar. iqbalŠ pokr. sre}a, uspeh. igbali prid. indekl. ‰v. igbalŠ pokr. sre}an, uspe{an. igbalsuz, -a m ‰tur. ikbals›z, v. igbalŠ pokr. 1. nesre}nik, baksuz. 2. (kao prid. indekl.) nesre}an, baksuzan. igelit, -ita m ‰fabri~ko imeŠ plasti~na masa od polivinil hlorida, koristi se za proizvodwu ki{nih mantila, cipela, torbi, za izolaciju ìca i umesto prirodnog snega na skija{kim skakaonicama. igirmiluk, -a m, mn. igirmiluci ‰tur. yirmilik od yirmi dvadesetŠ ist. starinski turski dukat vredan 20 gro{a. iglo, igloa m v. iglu. iglu, iglua m, mn. iglui ‰eskimski igdluŠ eskimska koliba napravqena od ise~enih komada leda i snega, iznutra obloèna krznom. ignipunktura, -e ` = ignipunkcija, -e ` ‰lat. ignis vatra, v. punkturaŠ med. metod le~ewa zabadawem uàrenih igala u obolele delove tela (npr. kod ~ireva). ignitron, -a m ‰engl. ignitron od ignite zapaliti, (elek)tronŠ tehn. vrsta ispravqa~a struje za ure|aje visokog napona, u kome elektri~na struja prolazi kroz ìvinu paru. ignorant, -a m, gen. mn. ignoranata (`. ignorantkiwa) ‰lat. ignorans koji ne znaŠ 1. onaj koji ne zna, neznalica. 2. koji ne}e da zna, omalovaàva, ne mari. ignorantski, -a, -o ‰v. ignorantŠ koji ne zna, neznala~ki, koji je svojstven neznalicama. ignorancija, -e ` ‰lat. ignorantiaŠ neznawe, neznala{tvo, neobrazovanost. ignorisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. ignorareŠ 1. ne znati. 2. ne hteti znati, prezirati, ne mariti za {to; zanemariti. iguana, -e ` ‰{p. iguana od egz.Š zool. veliki gu{ter (dug 1,5 metar) koji ìvi u tropskoj Americi, Iguana tuberculata. iguman i iguman, -a m ‰vizant. gr~. hegoumenos, prema gr~. hegemon vo|a, upraviteqŠ crkv. stare{ina pravoslavnog manastira.

490

idealizator id, -a m, mn. idovi ‰lat. id ono (prevod nema~kog Es ono)Š psih. u klasi~noj psihoanalizi S. Frojda, prvi od tri osnovna sloja strukture li~nosti (pored ega i super-ega); predstavqa biolo{ku stranu li~nosti, osnovne telesne potrebe i nagone; v. ego, super-ego. -id1 ‰fr. -ide, izdvojeno iz re~i oxyde oksidŠ u hemijskoj terminologiji sufiks za razli~ite vrste jediwewa. -id2 v. -oid. idadija, -e ` ‰tur. idadiye od ar. pokr. sredwa {kola, gimnazija.

i’dadiyyaŠ

idara, -e ` ‰tur. idare od ar. idaraŠ pokr. 1. sredstva za ìvot, izdràvawe; alimentacija. 2. snabdevawe. 3. uprava, dràvna vlast. ide, -a `, mn. ‰lat. idusŠ u rimskom kalendaru dani punog meseca — petnaesti dan u martu, maju, julu i oktobru, a trinaesti u ostalim mesecima; prema wima su se ra~unali svi ostali dani u mesecu; up. kalende, none. z martovske ide fig. koban dan (prema danu ubistva Julija Cezara, 44. godine pre n.e.). ideal, -ala m ‰nem. Ideal, fr. ideal od lat. idealisŠ 1. savr{en uzor, primer, obrazac ~ega. 2. krajwi, najvi{i ciq kojem se teì; predmet izuzetne èqe, qubavi, ambicije i sl. idealan, -lna, -lno ‰v. idealŠ 1. koji odgovara idealu, uzoran, savr{en, uzvi{en, izvrstan. 2. filoz. koji se odnosi na ideju, koji postoji kao ideja; duhovan, misaon, intelektualan. idealizam, -zma m ‰v. idealŠ 1. filoz. jedan od dva osnovna pravca u filozofiji koji ideju ili svest pretpostavqa prirodi, odn. materiji; supr. materijalizam (v.). y subjektivni idealizam odbacuje objektivno postojawe materijalnog sveta, priznaju}i za jedinu realnost individualnu svest i subjektivne ose}aje; objektivni idealizam tvrdi da je temeq svega {to postoji apsolutna ideja, svetski duh ili bog. 2. ìvotno pona{awe usmereno na ostvarewe ideala, uzvi{enih ciqeva, a ne na ostvarewe li~ne koristi. idealizator, -a m ‰v. idealŠ onaj koji idealizuje, koji sve predstavqa ulep{anim, uzvi{enim.

idealizacija idealizacija, -e ` ‰v. idealŠ predstavqawe ne~ega savr{enim, idealnim; ulep{avawe. idealizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. idealiser, v. idealŠ praviti od ~ega ideal, prikazivati ne{to lep{im, savr{enijim nego {to jeste. idealisati, -{em nesvr{. ‰v. idealŠ teìti za idealom, zanositi se idealima. idealist(a), -e m (`. idealistkiwa, -e) ‰v. idealŠ 1. filoz. pristalica idealizma. 2. zanesewak, onaj koji teì savr{enom, idealnom. 3. onaj kome nije stalo do materijalne dobiti, plemenit, nesebi~an ~ovek. idealisti~ki, -a, -o ‰v. ideal, idealisti~kiŠ koji se odnosi na idealizam ili idealiste. idealitet, -eta m ‰v. idealŠ filoz. postojawe u vidu ideje ili predstave; supr. realitet. ideacija, -e ` ‰fr. ideation, v. idejaŠ filoz. stvarawe ideja, predstava i pojmova. ideja, -e ` ‰gr~. idea oblik, sklop od idein videtiŠ 1. misao, pojam, predstava. 2. na~in shvatawa, glavna misao ~ega. 3. zamisao, namera, predlog, re{ewe. y ideja vodiqa zamisao koja vodi ka ostvarewu ciqa; dobra ideja dobra zamisao, dobro re{ewe; sumanute ideja med. zamisli suprotne zdravom razumu. idejni, -a, -o ‰v. idejaŠ koji se odnosi na ideje, na na~in razmi{qawa. idejnost, -osti ` ‰v. idejaŠ 1. idejni sadràj, smisao. 2. posve}enost ideji, uverenost. idem pril. ‰lat. idemŠ isti, isto; u nau~nim radovima upotrebqava se kao skra}enica (latinicom) i upu}uje na ranije navedenog autora: id. identikit, -a m ‰za{ti}eno ime Identi-Kit prema engl. identification kit komplet za identifikacijuŠ set, komplet crtanih varijacija za delove qudskog lica (brade, nosa itd.) ~ijim se kombinovawem, prema opisu o~evidaca, dolazi do pribli`nog lika traène osobe; up. fotorobot. identitet, -eta m = identi~nost, -osti ` ‰klat. identitas prema idem, v. idemŠ 1. istovetnost, potpuna jednakost, podudarawe. 2. skup obele`ja po kojima se jedna osoba razlikuje od svih drugih. 3. mat. jedna~ina koja vredi za sve vrednosti varijable, jednakost.

ideologizam identifikator, -a m ‰v. identifikovatiŠ 1. onaj koji ne{to identifikuje. 2. ra~. niz znakova koji se upotrebqavaju kao oznaka procedure ili promena u nekom programu. identifikacija, -e ` ‰nlat. identificatio, v. identifikovatiŠ 1. poistove}ivawe, izjedna~avawe (s nekim). 2. utvr|ivawe istovetnosti, jednakosti (izme|u ne~ega). 3. utvr|ivawe ~ijeg identiteta, prepoznavawe. identifikovati (se), -ujem (se) svr{. i nesvr{. ‰srlat. identificare, v. identitet, v. -fikacijaŠ 1. poistove}ivati (se), izjedna~avati (se). 2. utvrditi (~iji) identitet, odrediti ko je u pitawu, prepoznati. 3. (se) dati na uvid li~ni ili slu`beni dokument radi ostvarewa nekog prava ili izvr{ewa slu`benog zadatka. identi~an, -~na, -~no ‰srlat. identicus, v. identitetŠ (potpuno) jednak, isti, istovetan. identi~nost v. identitet (1). ideo- ‰gr~. ideaŠ kao prvi deo sloènice zna~i misaoni, pojmovni, koji se odnosi na mi{qewe, poimawe. ideogram, -a m ‰v. ideo-, -gramŠ 1. lingv. znak koji izraàva odre|enu re~ ili pojam, kao u kineskom pismu; up. piktogram. 2. op{tepoznat grafi~ki simbol ($ za dolar, % za procenat). ideografija, -e ` ‰v. ideo-, -grafijaŠ pismo u kojem su pojmovi predstavqeni slikama, ideogramima; up. piktografija. x ideografski. ideografika, -e `, dat. i lok. ideografici ‰v. ideo-, -grafijaŠ ve{tina pisawa znacima koji predstavqaju pojmove, pisawe ideografima. ideokratija, -e ` ‰v. ideo-, -kratijaŠ 1. vladavina ideja, razumnih pojmova. 2. vladavina ideologije u dru{tvu, dràvi. x ideokratski. ideolog, -a m, mn. ideolozi ‰fr. ideologue, v. ideo-, -logŠ 1. tvorac ideologije. 2. pristalica, sledbenik ideologije. ideologem, -ema m = ideologema, -e ` ‰v. ideo-, -log, (teor)emŠ 1. re~ ili fraza koja u nekoj ideologiji postaje simbol pripadnosti i prepoznavawa. 2. lingv. zna~ewe ili jezi~ka jedinica nastala u okviru neke ideologije. ideologizam v. ideologem.

491

ideologizacija ideologizacija, -e ` ‰v. ideologizovatiŠ sve ve}e prisustvo ideologije u dru{tvu, dràvi. ideologizovati, -ujem ‰v. ideologijaŠ pretvoriti u ideologiju, uneti ideologiju (u ne{to); posmatrati sa ideolo{kog gledi{ta. ideologija, -e ` ‰v. ideo-, -logijaŠ 1. filoz. nauka o idejama, o pojmovima. 2. sistem ideja izraèn u svim oblicima dru{tvene svesti (u moralu, pravu, politici, nauci, religiji, umetnosti), karakteristi~an za odre|eno vreme ili odre|enu dru{tvenu grupu. ideolo{ki, -a, -o ‰v. ideolog, ideologijaŠ koji se odnosi na ideologiju. y ideolo{ka borba sukob mi{qewa, sukob ideolo{kih stavova. ideofobija, -e ` ‰v. ideo-, -fobijaŠ psih. bolestan strah od misli i mi{qewa. id est ‰lat. id estŠ to jest, skr. i.e. idila i idila, -e ` ‰lat. idyllium od gr~. eidyllion kratka pastoralna pesma, prema eidos oblik, slikaŠ 1. kwi`. pesma koja prikazuje prirodan, spokojan i sre}an ìvot qudi u prirodi (seqaka, pastira i ribara); nastala je u staroj Gr~koj, a najzna~ajniji pesnici su bili Teokrit (me|u Grcima) i Vergilije (me|u Rimqanima). 2. fig. skladan ìvot, ispuwen spokojstvom, ne`no{}u, qubavqu, zadovoqstvom i sre}om. 3. lik. umetni~ka slika koja prikazuje spokojan i sre}an ìvot u prirodi. 4. muz. instrumentalna kompozicija u idili~nom duhu. idilizacija, -e ` ‰v. idilaŠ predstavqawe ~ega u najlep{em svetlu, prikazivawe ~ega kao idile; ulep{avawe. idili~an, -~na, -~no ‰v. idilaŠ koji je u duhu idile, savr{eno miran, bezazlen, neàn, bezbriàn; ulep{an. idio- ‰gr~. idiosŠ kao prvi deo sloènice zna~i samo-, svoje-, sopstven, li~ni, osoben. idioblast, -a m ‰v. idio-, -blastŠ 1. bot. biqna }elija koja se gra|om i funkcijom razlikuje od ostalih }elija tkiva. 2. miner. mineral u amorfnoj steni u vlastitom kristalnom obliku. idiogeneza i ideogeneza, -e ` ‰v. idio-, -genezaŠ med. spontani po~etak bolesti.

492

idiosinkrazija idioglosija, -e ` ‰nlat. idioglossia, v. idio-, gr~. glossa jezik, govorŠ nesposobnost razgovetnog i razumqivog govora. idiograf, -a m ‰v. idio-, -grafŠ 1. svojeru~ni potpis. 2. rukopis, ono {to je napisano rukom. idiografski, -a, -o ‰v. idiografŠ koji se odnosi na idiograf, svojeru~an, vlastoru~an. idiolalija, -e ` ‰v. idio-, -lalijaŠ med. izmi{qawe i upotreba vlastitog jezika, nerazumqivog drugima. idiolekt, -a m, gen. mn. idiolekata ‰v. idio-, (dija)lektŠ lingv. skup govornih osobenosti pojedinca, li~ni govor. idiom, -oma m ‰gr~. idioma od idiousthai prisvajatiŠ lingv.1. ustaqen izraz u jednom jeziku, neprevodiv bukvalno na strani jezik (npr. u srpskom na{e gore list, hvatati maglu). 2. op{ti naziv za jezik, govor ili dijalekt. 3. izraz, na~in izraàvawa (u umetnosti, kulturi i sl.). idiomatika, -e `, dat. i lok. idiomatici ‰v. idiomatskiŠ 1. ukupnost idioma jednog jezika. 2. deo lingvistike koji prou~ava idiome. idiomatski, -a, -o ‰gr~. idiomatikos, v. idiomŠ koji je svojstven nekom govoru ili dijalektu; koji se odnosi na idiom. idiopatija, -e ` ‰gr~. idiopatheia, v. idio-, -patijaŠ med. bolest koja nastaje bez vidqivog uzroka, prividno spontano; bolest nepovezana s drugim oboqewima. x idiopatski. idioplazma, -e `, gen. mn. idioplazma/idioplazmi ‰v. idio-, plazmaŠ biol. deo }elijske plazme koji je nosilac naslednih osobina, nasledna supstanca. idioritam, -tma m ‰v. idio-, ritamŠ crkv. manastir u kojem je svakom monahu dozvoqeno da ima svoju li~nu imovinu, da zasebno ìvi, hrani se i odeva; prvi put se pojavquju na Svetoj gori (jedan od wih je i Hilandar), a naro~ito su u~estali tokom XIV i XV veka. idioritmik, -a m, mn. idioritmici ‰v. idio-, ritamŠ crkv. monah-samac. idioritmi~ki, -a, -o ‰gr~. idiorhythmikosŠ koji se odnosi na idioritmike; samostalan, odvojen, slobodan. idiosinkrazija i idiosinkrazija, -e ` ‰gr~. idiosynkrasia, v. idio-, synkrasis me{awe,

idiosinkrati~an smesaŠ 1. med. preosetqivost, odvratnost prema nekim jelima, lekovima, mirisima i sl.; reakcija organizma (npr. ko`ni osip, povra}awe) na pojedina jela ili lekove. 2. fig. netrpeqivost, nenaklonost, odbojnost, antipatija. idiosinkrati~an, -~na, ~no = idiosinkrati~ki, -a, -o ‰gr~. idiosynkratikos, v. idiosinkrazijaŠ koji je vezan za idiosinkraziju; osoben, li~ni, svojevrstan. idiot, -a m (`. idiotkiwa) ‰lat. idiota od gr~. idiotes gra|anin bez javnih obavezaŠ 1. u staroj Gr~koj, pripadnik niìh slojeva naroda koji nije upu}en u dràvne poslove. 2. med. onaj koji pati od idiotizma. 3. pej. glupak, blesan, budala. 4. àrg. ure|aj koji omogu}ava osobi u televizijskom studiju da ~ita napisan tekst, pretvaraju}i se da gleda u kameru. y idiot-kamera àrg. foto-aparat koji ne treba pode{avati pre snimawa; v. instamatik. idiotizam, -zma m ‰lat. idiotismus od gr~. idiotismos specifi~an na~in izraàvawaŠ 1. med. najteì stepen mentalne zaostalosti, maloumnost, blesavost, idiotija (v.). 2. pej. glupost, budala{tina, besmislica. 3. lingv. osobenost jezika ili govora, idiom (1). idiotija, -e ` v. idiotizam (1). idiotip, -a m, mn. -i ‰v. idio-, -tipŠ biol. individualni genotip; skup svih osobina koje je nasledila odre|ena individua. idiotski, -a, -o ‰v. idiotŠ 1. koji se odnosi na idiote, svojstven idiotima. 2. glup, besmislen. idiofoni, idiofona m, mn. ‰v. idio-, -fonŠ muz. instrumenti u kojima titra sama materija od koje su napravqeni, pripadaju grupi udaraqki (kastawete, ~inele, gong, triangl i sl.). idist(a), -e m, gen. mn. idista ‰v. idoŠ pobornik upotrebe i {irewa jezika ido. idn-{e{ir, -ira m ‰prema engleskom ministru inostranih poslova i premijeru Entoni Idnu (Anthony Eden)Š mu{ki {e{ir sa obodom posuvra}enim nagore. ido, ida m ‰-ido, u esperantu sufiks za potomkaŠ lingv. me|unarodni ve{ta~ki jezik, upro{}en oblik esperanta (v.), stvoren 1907. godine.

izbalansirati idol, -ola m ‰lat. idolum od gr~. eidolon slika prema eidos oblikŠ 1. rel. slika ili kip paganskog boga, kumir. 2. fig. predmet slepog oboàvawa. 3. filoz. predrasuda, zabluda koja ometa pravo saznawe istine. idolatrija, -e ` ‰srlat. idolatria od idololatria od gr~. eidololatreia, v. idol, -latrijaŠ oboàvawe idola, idolopoklonstvo. x idolatrijski. idolopoklonik, -a m, mn. idolopoklonici, gen. mn. idolopoklonika ‰v. idolŠ 1. onaj koji po{tuje, oboàva slike, kipove ili znakove koji simboli{u boànstva. 2. onaj koji oboàva i preterano veli~a neku li~nost iz javnog ìvota. idolopoklonstvo v. idolatrija. i|irot, -a m bot. ‰tur. egir otuŠ vi{egodi{wa barska lekovita biqka, mirisava {a{a, Acorus calamus. iìca ` ‰stsl.Š ime slova ü, posledweg slova u staroslovenskoj azbuci. z od az do iìce od po~etka do kraja, od A do [. izalobare, izalobara `, mn. ‰v. izo-, gr~. allodrugi, baros teìnaŠ meteor. linije koje na karti spajaju ta~ke podjednakih promena atmosferskog pritiska u istom razdobqu. -izam suf. ‰lat. -ismus, gr~. -ismosŠ kao drugi deo re~i zna~i: politi~ko ure|ewe, versko u~ewe, pravac u kwièvnosti, umetnosti, nauci, filozofiji, na~in pona{awa, uobi~ajene aktivnosti, du{evne i telesne osobine, oboqewa i drugo. izam, izma m, gen. mn. izama ‰v. -izamŠ ure|ewe, u~ewe ili pravac u najop{tijem smislu; pej. (ob. u mn. izmi) razli~iti, te{ko shvatqivi pravci u umetnosti i sl. izanemone v. izoanemone. izanomale, izanomala `, mn. = izoanomale, izoanomala `, mn. ‰v. izo-, gr~. anomalos nepravilanŠ meteor. linije koje na karti spajaju ta~ke podjednakog odstupawa od prose~ne temperature na istoj geografskoj {irini. -izacija ‰klat. -isatioŠ sufiks za imenice izvedene od glagola na -izovati (-izirati). izbalansirati, izbalansiram, 3. l. mn. izbalansiraju svr{. ‰v. balansiratiŠ uravnoteìti, ujedna~iti, uskladiti.

493

izbeharati izbeharati, -am svr{. ‰v. beharŠ procvetati, rascvetati se. izboksovati, -ujem svr{. ‰v. boksovatiŠ sp. izbaciti, odbiti rukom (ob. loptu iz gola). izverglati, -am svr{. ‰v. verglatiŠ 1. odsvirati na verglu. 2. fig. izrecitovati, izgovoriti ne{to tako brzo kao da je napamet nau~eno. izviksati, -am svr{. ‰v. viksatiŠ 1. u~initi sjajnim, izglancati. 2. fig. izgrditi, ispsovati. izvo{~ik m ‰rus. izvoz~ikŠ ist. ko~ija{, fijakerist. izdiferencirati, izdiferenciram, 3. l. mn. izdiferenciraju svr{. ‰v. diferenciratiŠ izvr{iti diferencijaciju, podeliti na osnovu razlika. izentalpski, -a, -o ‰v. izo-, v. entalpijaŠ fiz. koji se odnosi na stalnu, postojanu entalpiju. izentropski, -a, -o ‰v. izo-, v. entropijaŠ fiz. koji se odnosi na stalnu, nepromenqivu entropiju. y izentropski proces proces pri kojem je entropija stalna. izin v. izun. izirabiti, izirabim svr{. ‰v. irabitiŠ pokr. razjasniti, protuma~iti. izmet, izme}ar, izme}arka, izme}ariti, izme}arluk v. hizmet, hizme}ar, hizme}arka, hizme}ariti, hizme}arluk. izmiksati, -am svr{. ‰v. miksatiŠ izme{ati mikserom (1). izmu{trati, -am svr{. ‰v. mu{tratiŠ 1. nau~iti pomo}u mu{trawa, izve`bati, naviknuti na disciplinu, disciplinovati. 2. izgrditi, ispsovati. iznivelisati, -{em svr{. ‰v. nivelisatiŠ poravnati, izjedna~iti. iznijansirati, iznijansiram, iznijansiraju svr{. ‰v. nijansiratiŠ 1. pa`qivo podesiti prelaz jedne boje u drugu. 2. fig. napraviti blagi prelaz, utvrditi fine razlike izme|u dve tvrdwe, dva mi{qewa i sl. izo- ‰gr~. isos jednakŠ 1. kao prvi deo sloènice ozna~ava jednakost ili sli~nost po obliku ili nameni; isto-, jednako-. 2. u hemijskim terminima ozna~ava izomer jediwewa iskazanog drugim delom.

494

izoglose izoamplitude, izoamplituda `, mn. ‰v. izo-, amplitudaŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke s jednakom razlikom izme|u najvi{eg i najnièg stawa neke veli~ine (temperature, pritiska i sl.) u odre|enom vremenskom razmaku. izoanemone, izoanemona `, mn. ‰v. izo-, gr~. anemos vetarŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta s jednakom prose~nom brzinom vetra. izoanomale = izanomale (v.). izobaran, -rna, -rno ‰v. izo-, gr~. baros teìnaŠ 1. hem. o elementima koji imaju istu atomsku teìnu, ali razli~it atomski broj i otuda razli~ita hemijska svojstva. 2. fiz. koji ima jednak pritisak. y izobarni proces proces pri kojem je pritisak stalan. izobare, izobara `, mn. ‰v. izobaranŠ 1. meteor. linije koje na karti spajaju mesta jednakog atmosferskog pritiska. 2. fiz. linije na dijagramu koje pokazuju stawa stalnog, konstantnog pritiska. izobari, izobara m, mn. ‰v. izobaranŠ hem. izobarni elementi. izobate, izobata `, mn. ‰v. izo-, gr~. bathys dubokŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke iste dubine okeana, mora ili jezera. izobatiterme, izobatiterma/izobatitermi `, mn. ‰v. izobata, -term(a)Š geogr. linije koje na karti spajaju morske ili jezerske dubine jednake temperature. izobutan, -ana m ‰v. izo-, butanŠ hem. bezbojan, zapaqiv gas, izomer butana, koristi se za proizvodwu avionskog benzina. -izovati, -izirati ‰gr~. -izeinŠ sufiks kojim se obrazuju glagoli od imenica ili prideva, prete`no sa zna~ewem uvesti ne{to, pretvoriti u ne{to, dati ~emu osobinu onoga {to je izraèno osnovom re~i. izogamija, -e ` ‰v. izo-, -gamijaŠ biol. oplodwa nastala spajawem morfolo{ki potpuno jednakih mu{kih i ènskih semenih }elija (gameta); supr. anizogamija; heterogamija. izoglose, izoglosa `, mn. ‰v. izo-, gr~. glossa jezikŠ lingv. linije koje na karti spajaju mesta sa istim jezi~kim osobinama: sluè za razgrani~avawe dijalekata me|u sobom.

izogon izogon, -ona m ‰v. izo-, -gonŠ geom. mnogougao jednakih uglova, pravilan mnogougao. izogone, izogona `, mn. ‰v. izo-, -gon(a)Š geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke jednake magnetske deklinacije (v.). izograf, -a m ‰v. izo-, -grafŠ filol. prepisiva~ (kwiga, rukopisa), onaj koji rukopisno kopira. izografija, -e ` ‰v. izo-, -grafijaŠ verno prepisivawe, rukopisno kopirawe. izodiname, izodinama `, mn. ‰v. izo-, gr~. dynamis silaŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke iste ja~ine Zemqinog magnetizma. izodoze, izodoza `, mn. ‰v. izo-, dozaŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke istog intenziteta radioaktivnog zra~ewa. izoerge, izoergi `, mn. ‰v. izo-, gr~. ergon delo, radŠ etnogr. linije koje na karti spajaju mesta na kojima se pojavquju isti predmeti. izokatabaze, izokatabaza `, mn. ‰v. izo-, katabazaŠ geol. linije koje na karti pokazuju podru~ja jednakog slegawa tla. izokefalija, -e ` ‰v. izo-, gr~. kephale glavaŠ um. razme{taj figura u reqefu ili na slici takav da se sve glave nalaze u istoj visini i ne pokrivaju jedna drugu. izokline, izoklina `, mn. ‰v. izo-, gr~. klinein nagiwati seŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta iste magnetske inklinacije (v.). izokrime, izokrima `, mn. ‰v. izo-, gr~. krymos hladno}aŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta jednake hladno}e morske povr{ine. izolator, -a m ‰v. izolovatiŠ 1. fiz. telo koje ne provodi ili koje lo{e provodi elektricitet (npr. staklo, porcelan, smola i sl.). 2. ono {to spre~ava {irewe, ono {to vr{i izolaciju bilo koje vrste. 3. med. odvojena prostorija za privremeni sme{taj obolelih od kakve zarazne ili nepoznate bolesti (u bolnicama, kasarnama). izolacija, -e ` ‰nlat. isolatio, v. izolovatiŠ 1. osamqivawe, izdvajawe, odvajawe, odeqivawe. 2. fiz. spre~avawe delovawa ili prodirawa npr. elektriciteta, toplote, vlage pomo}u obloge, izolatora. 3. med. odvajawe zaraènih bolesnika da bi se spre~ilo {irewe zaraze. 4.

izolukse prav. iskqu~ivawe iz dru{tvene komunikacije

(ku}ni pritvor, posebna }elija u zatvoru). izolacionizam, -izma m ‰engl. isolationism, v. izolacija, -izamŠ politi~ki pravac koji teì ograni~avawu politi~kog delovawa na nacionalne okvire, uzdràvawu od me|unarodnih aktivnosti, naro~ito u SAD. izolacionist(a), -e m, mn. izolacionisti ‰v. izolacionizamŠ pristalica izolacionizma. izolacionisti~ki, -a, -o ‰v. izolacionist(a)Š koji se odnosi na izolacionizam ili izolacioniste. izolekse, izolekasa i izoleksa `, mn. ‰v. izo-, gr~. lexis govorŠ lingv. linije koje na karti spajaju mesta gde se u lokalnim govorima javqa ista re~. izolinije, izolinija `, mn. ‰v. izo-, linijaŠ linije koje na karti ili dijagramu spajaju ta~ke s jednakim zna~ewem neke veli~ine; zajedni~ki naziv za izobare (v.), izoterme (v.), izohipse (v.) i dr. izolirband, -a m = izolir-traka, -e ` ‰nem. Isolierband, v. izolovati, Band trakaŠ impregnirana (tekstilna) lepqiva traka za izolaciju elektri~nih ìca. izolircange, izolircangi `, mn. ‰nem. Isolierzange, v. izolovati, Zange kle{taŠ posebna, gumom obloèna elektri~arska kle{ta za hvatawe predmeta koji bi mogli biti pod dejstvom elektri~ne struje. izolovan, -a, -o ‰v. izolovatiŠ 1. sam, osamqen, odvojen, izdvojen. 2. fiz. koji je obloèn izolatorom, koji je napravqen tako da bude neprovodqiv. 3. prav. iskqu~en iz dru{tvene komunikacije, pritvoren, zatvoren. izolovanost, -osti ` ‰v. izolovatiŠ svojstvo ili stawe onoga koji je izolovan ili onoga {to je izolovano. izolovati, -ujem svr{. ‰fr. isoler od ital. isolare, insula ostrvoŠ 1. osamiti, izdvojiti, odvojiti, odeliti od uticaja sredine. 2. fiz. za{tititi, obloìti izolatorom. 3. prav. iskqu~iti iz komunikacije (ob. sa svedocima), pritvoriti, zatvoriti. izolukse, izoluksa `, mn. ‰v. izo-, lat. lux svetloŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke jednake osvetqenosti (izraène u luksima).

495

izomer izomer, -era m v. izomeri. izomeran, -rna, -rno ‰v. izo-, -meranŠ koji je istog hemijskog sastava, ali razli~itih svojstava. izomeri, izomera m, mn. ‰v. izomerijaŠ hem. organska jediwewa koja imaju iste hemijske formule, ali se razlikuju po fizi~kim, a delom i po hemijskim osobinama zahvaquju}i razli~itom rasporedu atoma u molekulu. izomerija, -e ` ‰v. izo-, -merijaŠ hem. pojava da se dva ili vi{e jediwewa odnose jedna prema drugima kao izomeri. izomeri~an v. izomeran. izometrija, -e ` ‰v. izo-, -metrijaŠ 1. jednaka ili pribli`no jednaka vrednost dveju ili vi{e posmatranih veli~ina. 2. mat. preslikavawe u drugu ravan ili drugi prostor pri kome se ne mewa me|usobna udaqenost ta~aka. 3. muz. situacija u kojoj se u vi{eglasnim kompozicijama sve deonice kre}u pribli`no jednakim ritmi~kim obrascima. izometrijski, -a, -o = izometri~ki, -a, -o ‰v. izometrijaŠ koji se odnosi na izometriju. y izometrijske (izometri~ke) ve`be sp. ve`be za ja~awe mi{i}a bez pokreta, pri kojima se jedna grupa mi{i}a suprotstavqa drugoj ili se napiwu upirawem o nepokretnu prepreku; izometrijski (izometri~ki) pogled ra~. u kompjuterskoj grafici, prikaz trodimenzionalnih objekata s visinom i {irinom, ali bez promene u perspektivi uzrokovane dubinom. izometri~an, -~na, -~no ‰v. izo-, -metarŠ 1. koji je iste mere, istih proporcija. 2. kwi`. (o stihovima) koji imaju isti broj stopa ili slogova. izomorfan i izomorfan, -fna, -fno ‰v. izo-, gr~. morphe oblikŠ koji je istog oblika; supr. heteromorfan. izomorfe, izomorfi `, mn. ‰v. izo-, gr~. morphe oblikŠ lingv. linije koje na karti spajaju mesta istih gramati~kih oblika, istih morfolo{kih osobina. izomorfizam, -zma m ‰v. izo-, -morfizamŠ 1. hem. svojstvo dveju ili vi{e hemijskih supstanci da, pored razli~itog hemijskog sastava, imaju vrlo sli~nu kristalnu strukturu, izomorfija. 2. lingv. podudarnost dveju struktura

496

izopodi unutar jezika, ili izme|u jezika i kulture. 3. mat. me|usobna korespondencija izme|u dve al-

gebarske strukture koja ~uva osnovne relacije i operacije. izomorfija, -e ` ‰v. izo-, -morfijaŠ 1. jednakost oblika, jednakoobli~nost. 2. v. izomorfizam (1). izonefe, izonefa `, mn. ‰v. izo-, gr~. nephos oblakŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta jednake obla~nosti. izonitrili, -a m, mn. ‰v. izo-, nitriliŠ hem. otrovni organski spojevi koji nastaju dejstvom hloroforma i jakih baza na amine. izooktan, -ana m ‰v. izo-, oktanŠ hem. izomer oktana, zasi}eni ugqovodonik, koristi se u organskoj sintezi i kao dodatak benzinu. izop, -a m ‰lat. hysopus, hyssopus od gr~. hyssoposŠ bot. mirisna biqka plavih i qubi~astih cvetova, Hyssopus officinalis, koristi se kao lek protiv ka{qa. izopage, izopaga `, mn. ‰v. izo-, gr~. pagos ledŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke jednakog trajawa ledenog pokriva~a. izopatija, -e ` ‰v. izo-, -patijaŠ med. le~ewe oboqewa sredstvima koja nastaju kao posledica samog oboqewa (npr. vakcinisawe). izopektike, izopektika `, mn. ‰v. izo-, gr~. pektos zale|enŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta istovremenog zale|ivawa voda. izoperimetrija, -e ` ‰v. izo-, peri-, -metrijaŠ mat. jednakost obima geometrijskih likova. izoperimetri~ki, -a, -o ‰v. izoperimetrijaŠ koji je jednakog obima. y izoperimetri~ki problem mat. zadatak odre|ivawa lika sa zadatim obimom kojim je ome|ena najve}a povr{ina. izopetalan, -lna, -lno ‰v. izo-, gr~. petalon laticaŠ bot. (o cvetu) koji ima latice jednake veli~ine. izoplete, izopleta `, mn. ‰gr~. isoplethes jednakobrojan, v. izo-, plethos mno{tvoŠ meteor. linije koje na karti spajaju sve ta~ke podjednake vrednosti nekog meteorolo{kog elementa. izopodi, -a i izopodi, -oda m, mn. ‰nlat. isopoda, v. izo-, -podŠ zool. red malih vodenih ili kopnenih ra~i}a.

izopren izopren, -ena m ‰v. izo-, terpenŠ hem. te~ni, nezasi}eni ugqovodonik, metil-butadijen, predstavqa osnovni prsten u makromolekulu kau~uka. izo-procesi, izo-procesa m, mn. ‰v. izo-, procesŠ fiz. u termodinamici, procesi u kojima se jedna od veli~ina stawa medija ne mewa (izobarni, izohorni, izotermni procesi). izorahije, izorahija `, mn. ‰v. izo-, gr~. rachia plimaŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta istovremene pojave plime. izoritmija, -e ` ‰v. izo-, ritamŠ muz. u komponovawu, ponavqawe istog ritmi~kog okvira. izoseiste, izoseista `, mn. ‰v. izo-, seistos potresenŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta oko epicentra pogo|ena jednakom ja~inom potresa. izoskop, -a m ‰v. izo-, -skopŠ ure|aj za izo{travawe i ujedna~avawe slike na teleskopu ili dogledu. izosporija, -e ` ‰v. izo-, -sporijaŠ bot. pojava istovrsnih spora kod biqaka. izostaza, -e ` ‰v. izo-, -stazaŠ geol. ravnoteà izme|u pojedinih delova mase Zemqine kore. izotake, izotaka `, mn. ‰v. izo-, gr~. takenai otopiti seŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta istovremenog otapawa zale|enih reka. izotalante, izotalanata `, mn. ‰v. izo-, gr~. talanton vagaŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta sa istom razlikom u temperaturi izme|u najhladnijeg i najtoplijeg meseca, ili mesta istog godi{weg temperaturnog kolebawa. izotahe, izotaha `, mn. ‰v. izo-, gr~. tachos brzinaŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke iste brzine vode na popre~nom profilu nekog vodenog toka. izotere, izotera `, mn. ‰v. izo-, gr~. theros letoŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta s istom prose~nom letwom temperaturom. izoterman, -mna, -mno ‰v. izo-, -termanŠ koji ima stalnu, nepromenqivu temperaturu. y izotermni proces fiz. proces pri kojem je temperatura stalna. izoterme, izotermi `, mn. ‰v. izotermanŠ meteor. linije koje na karti spajaju ta~ke s istom sredwom godi{wom ili mese~nom temperaturom.

izofote izotermija, -e ` ‰v. izo-, -termijaŠ 1. osobina nekog tela da tokom vremena zadrì nepromewenu temperaturu. 2. meteor. podru~je atmosfere ili mora u kojem temperatura ostaje ista bez obzira na promenu visine ili dubine. izotermi~an, -~na, -~no ‰v. izo-, -termi~anŠ koji ima jednaku (sredwu) temperaturu. izotone, izotona `, mn. ‰v. izo-, -tonŠ lingv. linije koje na karti spajaju mesta s istim akcenatskim osobinama. izotonija, -e ` ‰v. izo-, -tonijaŠ hem. jednakost pritiska izme|u dva rastvora razdvojena membranom koja se ostvaruje zahvaquju}i osmozi (v.) kroz membranu. izotonik m, mn. izotonici ‰v. izo-, tonikŠ napitak koji brzo nadokna|uje izgubqenu energiju, namewen sportistima ili osobama s niskim pritiskom. izotoni~ki, -a, -o i izotoni~an, -~na, -~no ‰gr~. isotonosŠ koji zadràva nepromewenu napetost, tonus. y izotoni~ke ve`be sp. ve`be pri kojima se mi{i}na vlakna skra}uju ili produùju, dok wihova zategnutost uglavnom ostaje nepromewena; up. izometrijski. izotopi, izotopa m, mn., jd. izotop, -opa ‰v. izo-, gr~. topos mestoŠ hem. razli~iti oblici atoma istog hemijskog elementa koji se me|usobno razlikuju atomskom teìnom: imaju isti atomski broj (broj protona u jezgru i broj elektrona u omota~u), ali razli~it broj neutrona u jezgru i razli~itu masu atomskih jezgara, odn. atoma. izotropan i izotropan, -pna, -pno ‰v. izo-, -tropanŠ fiz. koji se odlikuje izotropijom. izotropija, -e ` ‰v. izo-, -tropijaŠ fiz. svojstvo nekih tela da u svim pravcima pokazuju ista fizi~ka svojstva (u wima se svetlost, toplota, elektricitet rasprostiru u svim pravcima podjednako); supr. anizotropija. izofane, izofana `, mn. ‰v. izo-, gr~. phainein pokazivati seŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta s jednakim po~etkom vegetacije. izofone, izofona `, mn. ‰v. izo-, -fon(a)Š lingv. linije koje na karti spajaju mesta s istim glasovnim osobinama. izofote, izofota `, mn. ‰v. izo-, gr~. phos svetlostŠ krive koje na snimku ili slici spa-

497

izohaline jaju ta~ke odn. povr{ine jednake svetlosne ja~ine. izohaline, izohalina `, mn. ‰v. izo-, gr~. halinos slanŠ geogr. linije koje na karti spajaju ta~ke jednake slano}e mora. izohele, izohela `, mn. = izohelije, izohelija `, mn. ‰v. izo-, gr~. helios sunceŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta jednake osun~anosti. izohelije = izohele (v.). izohigre, izohigra/izohigri `, mn., gen. ‰v. izo-, gr~. hygros vlagaŠ meteor. linije koje na karti spajaju ta~ke jednake vla`nosti. izohijete, izohijeta `, mn. ‰v. izo-, gr~. hyetos ki{aŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta s jednakom koli~inom padavina. izohimene, izohimena `, mn. ‰v. izo-, gr~. cheimon zimaŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta s istom sredwom zimskom temperaturom. izohine, izohina `, mn. ‰v. izo-, gr~. chion snegŠ meteor. linije koje na karti spajaju mesta s istom koli~inom snega. izohipse, izohipsa `, mn. ‰v. izo-, gr~. hypsos visinaŠ geogr. linije koje na karti spajaju mesta jednake nadmorske visine. izohore, izohora `, mn. ‰v. izo-, gr~. chora prostor, mestoŠ fiz. linije koje na dijagramima povezuju ta~ke jednake zapremine. izohron, -a, -o = izohroni~an, -~na, -~no ‰v. izo-, gr~. chronos vremeŠ istovremen, istodoban, sinhroni~an. izohrone, -ona `, mn. (jd. izohrona, -e) ‰v. izohronŠ geogr. 1. linije koje na karti spajaju sva mesta na kojima istovremeno nastupa neka pojava (npr. zemqotres). 2. linije koje na karti spajaju ta~ke do kojih se, iz istog ishodi{ta, moè sti}i za isto vreme. izohronizam, -zma m = izohronost, -osti ` ‰v. izohronŠ 1. istovremenost, jednakovremenost. 2. fiz. podjednako trajawe oscilacija (npr. kod klatna) bez obzira na amplitudu. izohroni~an = izohron (v.). izohronost = izohronizam (v.). izun, -a m ‰tur. izin od ar. idnŠ pokr. dopu{tewe, odobrewe, pristanak.

498

ikiluk -ijada ‰prema olimpijadaŠ sufiksoid za tvorbu re~i koje ozna~avaju prigodne sve~anosti i takmi~ewa (npr. gitarijada, bruco{ijada). -ijaza ‰nlat. -iasisŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava stawe, ob. u medicini. ijalem, -a m ‰gr~. ialemosŠ tu`balica u anti~koj gr~koj drami. ijar i ijar, -a m ‰hebr. ijjarŠ osmi mesec jevrejske godine (april ili maj po gregorijanskom kalendaru). -ijatar ‰gr~. iatros lekarŠ kao drugi deo sloènice zna~i lekar (npr. pedijatar, psihijatar). -ijatrija ‰gr~. iatreia lekarstvoŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava granu medicine (npr. psihijatrija, gerijatrija). ijatro-, jatro- ‰gr~. iatros lekarŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava vezu s lekarom. (i)jatrogen, -a, -o ‰v. ijatro-, -genŠ koji je nastao le~ewem, delovawem lekara. y ijatrogena o{te}ewa med. o{te}ewa zdravqa koja nastaju kao posledica le~ewa ili krivicom lekara; ijatrogeni poreme}aji med. poreme}aji psihi~kih ili fizi~kih funkcija koji nastaju usled le~ewa. (i)jatrologija, -e ` ‰v. ijatro-, -logijaŠ nauka o le~ewu, jatrologija. (i)jatromehanika, -e `, dat. i lok. ijatromehanici ‰v. ijatro-, mehanikaŠ med. {kola koja je nastojala da objasni funkcije ~ovekovog tela po mehani~kim zakonima (u XVII veku), jatromehanika. (i)jatrotehnika, -e `, dat. i lok. ijatrotehnici ‰v. ijatro-, tehnikaŠ ve{tina le~ewa, posebno rana. (i)jatrohemija, -e ` ‰v. ijatro-, hemijaŠ primena hemijskih supstanci u le~ewu i spre~avawu bolesti; za~etnik Paracelzus u XVI veku. ikebana, -e ` ‰jap. ikei oìveti, hana cvetŠ 1. japanska ve{tina raspore|ivawa cve}a, li{}a i gran~ica, u ukrasne svrhe ali i sa simboli~nim zna~ewem. 2. tako izra|en cvetni aran`man. ikiluk m, mn. ikiluci ‰tur. ikilik od iki dvaŠ pokr. predmet (trgovine) od dve jedinice neke mere (dva metra, dva litra, dva ar{ina itd.).

ikindija ikindija = i}indija (v.). iklim, -ima m ‰tur. ›klim od ar. iqlim od gr~. klimaŠ pokr. podnebqe, predeo, kraj, zemqa. ikona, -e ` ‰gr~. eikon slikaŠ 1. crkv. slika svetiteqa ili biblijskog prizora izra|ena na drvetu ili platnu. 2. log. znak koji ozna~ava neki predmet na osnovu svoje sli~nosti s wim ili na osnovu analogije. 3. ra~. sli~ica na ekranu kompjutera koja predstavqa datoteku i omogu}ava lak{i pristup programu. 4. fig. slavna osoba iz javnog ìvota koja se smatra istaknutim predstavnikom neke ideje, umetni~kog pravca, pokreta i sl. (pop-ikona). ikonica, -e ` ‰engl. iconŠ 1. mala ikona. 2. ra~. simbol, sli~ica koja se pojavquje na ekranu kompjutera, a sluì da se lak{e pristupi programu. ikoni~an, -~na, -~no ‰engl. iconic od gr~. eikonikos, v. ikonaŠ koji predstavqa sliku ne~ega, koji na osnovu vizuelne sli~nosti upu}uje na neki pojam. ikono- ‰gr~. eikon slikaŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na ikonu ili na sliku. ikonoborac, -rca m, gen. mn. ikonoboraca v. ikonoklast. ikonoborstvo, -a s v. ikonoklazam, ikonoklastija. ikonograf, -a m ‰v. ikono-, -grafŠ 1. ikonopisac, slikar ikona. 2. sprava za mehani~ko preno{ewe slika i crteà. ikonografija, -e ` ‰v. ikono-, -grafijaŠ 1. pomo}na disciplina istorije umetnosti, bavi se prou~avawem, opisivawem i tuma~ewem likovnih dela po temi, simbolima i prikazivawu materijalnih detaqa. 2. sva spoqa{wa obele`ja i oznake vezana za neku li~nost, neki pokret, neku zajednicu i sl. ikonografski, -a, -o ‰v. ikonografijaŠ koji se odnosi na ikonografe i ikonografiju. ikonodul, -a m ‰v. ikono-, gr~. doulos rob, po{tovalacŠ po{tovalac ikona, ikonopoklonik; supr. ikonoklast. ikonodulija, -e ` ‰v. ikono-, gr~. douleia robovawe, po{tovaweŠ po{tovawe, oboàvawe ikona; supr. ikonoklazam, ikonoklastija. ikonoklazam v. ikonoklastija.

ikosaedar ikonoklast, -a m ‰sr. gr~. eikonoklastes, v. ikono-, klaein lomiti, ru{itiŠ ist. crkv. pristalica ikonoklazma, ikonoklastije, ikonoborac; supr. ikonodul. ikonoklastija, -e ` = ikonoklazam, -zma m ‰v. ikono-, gr~. klaein lomiti, ru{itiŠ ist. crkv. borba protiv po{tovawa ikona u crkvi; hri{}anska jeres koja nije dopu{tala likovno predstavqawe svetiteqa, ikonoborstvo; supr. ikonodulija. ikonolagnija, -e ` ‰v. ikono-, gr~. lagneia poùdaŠ psih. erotska i seksualna strast prema slikama i likovima. ikonolatrija, -e ` ‰v. ikono-, -latrijaŠ po{tovawe, oboàvawe slika i ikona. ikonologija, -e ` ‰v. ikono-, -logijaŠ poznavawe ikona kao simbola, prou~avawe simboli~nih slika i starih spomenika. ikonomanija, -e ` ‰v. ikono-, manijaŠ preterano i bolesno oboàvawe slika svetiteqa. ikonomahija, -e ` ‰sr. gr~. eikonomachia, v. ikono-, gr~. machesthai boriti seŠ borba protiv po{tovawa i oboàvawa ikona, ikonoborstvo. ikonomija, -e ` ‰gre~. oikonomiaŠ teol. Bo`ja zamisao o sudbini ~oveka od nastanka, preko iskupqewa, do blaènstva. ikonopoklonik, -a m, mn. ikonopoklonici = ikonodul (v.). ikonoskop, -a m ‰v. ikono-, -skopŠ tehn. najstariji tip katodne cevi u TV kameri kojom se opti~ka slika pretvara u elektri~ne impulse, ortikon (v.). ikonostas, -a m ‰srgr~. eikonostasis, v. ikono-, gr~. stasis stajaweŠ crkv. u pravoslavnoj crkvi, pregrada prekrivena ikonama koja deli oltarski prostor od prostora za vernike. ikonotropija, -e ` ‰v. ikono-, -tropijaŠ pogre{no tuma~ewe ili stvarawe legende na osnovu pogre{nog shvatawa neke slike ili prizora u prirodi. ikos, -a m ‰gr~. oikosŠ crkv. misti~na pohvalna pesma koja je deo akatista (dvanaestak ikosa izvodi se naizmeni~no sa kondacima); v. akatist i kondak. ikosaedar, -dra m, gen. mn. ikosaedara ‰gr~. eikosi dvadeset, v. -edarŠ geometrijsko telo sa 20 jednakostrani~nih trouglova.

499

ikram ikram, -ama m = i}ram (v.). ikrar, -ara m ‰tur. ikrar od ar. iqrarŠ pokr. izja{wewe, izjava, priznawe; odluka. ikrariti, ikrarim nesvr{. ‰v. ikrarŠ pokr. objaviti u xamiji, posebnom molitvom, odluku o polasku na haxiluk. iks 1. naziv za latinsko slovo x. 2. mat. oznaka za nepoznatu veli~inu, nepoznanicu. 3. oznaka za ono {to je neodre|eno ili nepoznato (li~nost, predmet, pojam, koli~ina). iksan, -ana m v. insan. ikserice, ikserica `, mn. ‰v. iksŠ àrg. krive noge, u obliku slova x. iksirati, iksiram m ‰v. iksŠ precrtati, poni{titi pomo}u slova œiksŒ (ob. na pisa}oj ma{ini). ikteri~an, -~na, -~no ‰gr~. ikterikos, v. ikterusŠ med. koji boluje od ùtice, ùti~av. ikterus m ‰lat. icterus od gr~. ikterosŠ med. ùtica, ùtilo koè, sluzokoè i beowa~e, simptom razli~itih oboqewa. iktijar, -ara m v. ihtijar. iktus, -a m ‰lat. ictus udarac, ubodŠ 1. nagla{avawe pojedinih slogova u stihu. 2. muz. nagla{eni deo takta. 3. med. iznenadni napad bolesti; udar (sr~ani, mo`dani), kap. ila1, -e ` ‰gr~. ileŠ ist. odred, eskadron kowice od 200 qudi u staroj makedonskoj vojsci, pod komandom ilarha. ila2, -e ` v. hila. ilakati, ila~em (ilakam, 3. l. mn. ilakaju) nesvr{. ‰od ar. illa iz la ilahe illa-llah nema drugog boga osim jednog AlahaŠ hvaliti, izvikivati ime Alaha. ilakrimacija, -e ` ‰nlat. inlacrimatio, v. in-1, lat. lacrimare plakatiŠ med. poreme}aj lu~ewa suza, nedovoqan izliv suza. ilam, -ama m ‰tur. ilam od ar. i’lam obave{tavaweŠ pokr. 1. sudska odluka, presuda. 2. zvani~ni izve{taj. ilamiti, ilamim svr{. ‰v. ilamŠ pokr. 1. doneti sudsko re{ewe, presuditi. 2. zvani~no obavestiti. ilan, -ana m ‰tur. ilan od ar. i’lanŠ pokr. 1. proglas, objava, obznana (zvani~ne odluke). 2. (zvani~na) isprava, dokument.

500

ileostomija ilati, -am nesvr{. ‰v. ila2Š pakostiti; ogovarati, klevetati. ilativ, -a m ‰v. ilativanŠ lingv. u nekim jezicima ugro-finske grupe, pade` kojim se ozna~ava ne{to {to je vezano za unutra{wost predmeta. ilativan, -vna, -vno ‰lat. illativus prema illatus od inferre unositiŠ 1. koji se odnosi na uno{ewe unutra. 2. zakqu~ni, koji predstavqa zakqu~ak; kojim se izvla~i neki zakqu~ak. ilahija, -e ` ‰tur. ilahi Bo`ji od ar. ilah BogŠ pobo`na muslimanska pesma. ilacija, -e ` ‰lat. illatio prema illatus od inferre unositiŠ 1. izvod, zakqu~ak. 2. neosnovana pretpostavka. ila~, -a~a = ilax, -axa m ‰tur. ilac, ilac od ar. ’ilagŠ pokr. lek. ilax = ila~ (v.). ilaxiti (se), ilaxim (se) nesvr{. ‰v. ila~Š pokr. le~iti (se). ildirim, -a m ‰tur. y›ld›r›mŠ muwa, grom; nadimak turskog sultana Bajazita I, Muratovog naslednika i zeta knegiwe Milice (posle bitke na Kosovu 1389. godine). ilegala, -e ` ‰v. ilegalanŠ 1. nezakonitost, protivzakonitost; tajna delatnost. 2. ist. delatnost komunisti~ke partije u dràvama gde je bila zabrawena. ilegalan, -lna, -lno ‰srlat. illegalis, v. in-1, legalanŠ nezakonit, protivzakonit; koji se skriva od vlasti, tajni; supr. legalan. ilegalac, -lca m, vok. ilegal~e, gen. mn. ilegalaca (`. ilegalka, -e `, dat. i lok. ilegalki) ‰v. ilegalanŠ 1. onaj koji se krije od vlasti i zakona. 2. potajni borac protiv vlasti; politi~ki radnik s la`nim imenom. ilegalnost, -osti ` ‰srlat. illegalitasŠ osobina onoga {to je ilegalno. ilegibilan, -lna, -lno ‰srlat. illegibilis, v. in-1, lat. legere ~itatiŠ ne~itak, ne~itqiv. ilegitiman, -mna, -mno ‰lat. illegitimus, v. in-1, legitimanŠ koji nije zakonom priznat, nezakonit, bespravan; vanbra~an. ileostomija, -e ` ‰v. ileum, gr~. stoma ustaŠ med. operacija kojom se kroz trbu{ni zid na ileumu pravi otvor za odstrawivawe crevnog sadràja.

ilet ilet, -a m ‰tur. illet od ar. ’illaŠ pokr. bolest, nedostatak, mana. iletli i iletli prid. indekl. ‰v. iletŠ pokr. bolestan, koji poboleva, koji ima kakav nedostatak ili manu. ileum, -a m ‰srlat. ileum od gr~. eilein savijatiŠ anat. usukano crevo, dowa polovina tankog creva. ileus, -a m ‰lat. ileus od gr~. eileosŠ med. zapletaj creva, zavezana creva. ilika `, dat. i lok. ilici ‰tur. ilikŠ pokr. rupica ili petqa za zakop~avawe. ilikvidan, -dna, -dno ‰v. in-1, likvidanŠ trg. nesposoban da pla}a svoje obaveze, nelikvidan. ilimitiran, -a, -o ‰v. in-1, limitiranŠ koji je bez limita, neograni~en. ilinijum, -a i ilinij, -a m ‰prema ameri~koj dràvi Ilinoj (Illinois)Š hem. stari naziv za hemijski element prometijum. ilirac, -rca m, gen. mn. iliraca ‰v. ilirizamŠ ist. pristalica ilirizma. ilirizam, -zma m ‰prema IlirimaŠ ist. nacionalni pokret nastao u Hrvatskoj tridesetih godina XIX veka, pod vo|stvom Qudevita Gaja; ime je dobio po Ilirima jer se tada verovalo da su Ju`ni Sloveni wihovi potomci; teìo je kulturnom i politi~kom ujediwewu Ju`nih Slovena; doprineo je bu|ewu nacionalne svesti kod Hrvata i pripremawu jugoslovenskog jedinstva. ilirski, -a, -o ‰v. ilirizamŠ 1. koji se odnosi na Ilire, prastanovnike Balkana. 2. ist. koji se odnosi na ilirce i ilirizam. ilixa `, gen. mn. ilixa ‰tur. ›l›caŠ izvor lekovite tople vode, lekovito kupali{te, bawa. ilkan, -ana m ‰mong. el-han› vladar dràveŠ ist. naziv mongolskih vladara u Persiji tokom XIII i XIV veka. ilmenit, -ita m ‰prema Ilmenu (Ilâmenskie gorá), planini na UraluŠ miner. ruda koja sadrì gvo`|e i titanijum. ilmihaber, -a m ‰tur. ilm-u haber, v. ilum, haberŠ zast. potvrda o slobodnom bra~nom stawu. ilmihal, -ala m ‰tur. ilmihal od ilm-i hal, v. ilum, halŠ islamska veronauka, kateheza.

iluminizam iltizam, -ama m ‰tur. iltizam od ar. iltizamŠ 1. zakup, arenda. 2. vrsta poreza u nekada{woj Turskoj. iluzija, -e ` ‰lat. illusio od illudere igrati se, varatiŠ 1. psih. ~ulna obmana, varka u opaàwu stvarnosti. 2. fig. samoobmana, zavaravawe, uobraèwe, zabluda; neostvarqiv ciq. iluzionizam, -zma m ‰v. iluzijaŠ 1. filoz. pravac u filozofiji po kojem je svet samo iluzija, obmana. 2. stvarawe iluzija, obmawivawe ~ula, opsenarstvo; ma|ioni~arska ve{tina. iluzionist(a), -e m ‰v. iluzijaŠ 1. filoz. pristalica iluzionizma. 2. onaj koji izaziva iluzije kod drugih, opsenar, ma|ioni~ar. iluzoran, -rna, -rno ‰lat. illusorius od illudere ismejavati, v. iluzijaŠ koji obmawuje, varqiv, neostvarqiv; koji postoji samo u ma{ti, nestvaran. ilum i ilum, -a m ‰tur. ilim od ar. ’ilmŠ pokr. znawe, nauka, obrazovawe. iluminati, -ata m, mn. ‰lat. illuminati od illuminatus prosvetqenŠ ist. 1. pripadnici razli~itih sekti, u vi{e evropskih zemaqa i u razli~itim vremenima, koje su smatrale da osim racionalne spoznaje postoji i spoznaja prosvetqewem. 2. ~lanovi tajnog dru{tva u Bavarskoj (1776–1785), radili su na {irewu slobodoumnih ideja; sli~ni slobodnim zidarima. iluminator, -a m ‰lat. illuminatorŠ 1. ist. sredwovekovni umetnik (prepisiva~ ili slikar) koji je minijaturama, inicijalima i ornamentima ukra{avao kwige. 2. umetnik koji bojadi{e crteè, bakroreze ili otiske u kamenu. 3. stakleno okno na palubi broda kroz koje ulazi svetlost u potpalubqe. iluminacija, -e ` ‰srlat. illuminatio prosvetqewe; slika u rukopisuŠ 1. sve~ano osvetqavawe zgrada i ulica. 2. ist. u sredwem veku, ukra{avawe starih rukopisnih kwiga minijaturama, inicijalima i ornamentima. 3. bojewe crteà, bakroreza ili otisaka u kamenu. 4. iznenadno nadahnu}e, boànsko prosvetqewe. iluminizam, -zma m ‰v. iluminacijaŠ 1. ist. misti~no verovawe u unutra{wu iluminaciju, prosvetqewe koje dolazi neposredno od Boga. 2. prosvetiteqski pokret u XVIII veku, prosvetiteqstvo. zast.

501

iman-dova

iluminiran iluminiran, -a, -o ‰v. iluminiratiŠ 1. sve~ano osvetqen. 2. izraèn u ìvim bojama. 3. prosve}en, prosvetqen. iluminirati, iluminiram, 3. l. mn. iluminiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. illuminareŠ 1. sve~ano osvetliti. 2. ukrasiti bojama (stari rukopis). iluminist(a), -e m, mn. iluministi ‰v. iluminiratiŠ 1. prosvetiteq, pripadnik prosvetiteqskog pokreta u XVIII veku. 2. v. iluminator. iluminometar, -tra m ‰v. iluminacija, -metarŠ fiz. instrument za merewe ja~ine osvetqenosti neke povr{ine. ilumli prid. indekl. ‰tur. ilimli, v. ilumŠ pokr. u~en, obrazovan. ilustrativan, -vna, -vno ‰nlat. illustrativus od lat. illustratusŠ koji obja{wava slikovito, koji sluì kao ilustracija (v.). ilustrator m ‰lat. illustrator, v. ilustrovatiŠ onaj koji ilustruje, crta~ ilustracija, slikar. ilustracija, -e ` ‰lat. illustratioŠ 1. crte`, slika uz tekst koja se odnosi na sadràj. 2. fam. ~asopis opremqen slikama. 3. fig. tuma~ewe, razja{wewe pomo}u primera (npr. kao ilustraciju nave{}u slede}i slu~aj). ilustrisimus, -a m, vok. ilustrisime ‰lat. illustrissimus, superlativ od illustris slavanŠ ist. sredwovekovna titula, naziv za neka visoka zvawa; slavni, presvetli, preuzvi{eni. ilustrovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. illustrare osvetliti, razjasniti, proslavitiŠ 1. dopuniti i ukrasiti tekst slikama, ilustracijama. 2. sluìti kao ilustracija, kao primer; tuma~iti, razja{wavati. im-1 v. in-1. im-2 v. in-2. imaginaran, -rna, -rno ‰lat. imaginarius prema imago slikaŠ zami{qen, izmi{qen, nestvaran, nepostoje}i. y imaginarni broj mat. broj koji sadrì kvadratni koren od minus 1, obeleèn sa i. imaginativan, -vna, -vno ‰srlat. imaginativusŠ koji ima sposobnost zami{qawa, uobraàvawa, ma{tawa; ma{tovit. imaginacija, -e ` ‰lat. imaginatioŠ 1. sposobnost zami{qawa, mentalna sposobnost stvarawa slika, ma{ta, fantazija. 2. umet-

502

ni~ka uobraziqa, sposobnost stvarawa novih slika i duhovnih sadràja. imagines, -esa m, mn. ‰lat. imagines, mn. od imago slikaŠ ist. u starom Rimu vo{tane maske pokojnika u sklopu kulta predaka. imago, -a m ‰lat. imagoŠ 1. zool. posledwa faza u razvoju insekata. 2. psih. idealizovana predstava o nekoj li~nosti, koja nastaje u detiwstvu i ostaje neizmewena kasnijim ìvotnim iskustvom. 3. ist. vo{tana maska pokojnika u Rimu, v. imagines. imaìzam, -zma m ‰fr. imagisme od image slika, v. -izamŠ pesni~ki pokret nastao najpre u Engleskoj i SAD (1909–1917), ne{to kasnije javio se i u SSSR-u (1917–1925); pesnici su se sluìli jasnim slikama, slobodnim stihom, traìli su nov ritam i potpunu slobodu u izboru tema; najzna~ajniji predstavnici su bili E. Paund, D. H. Lorens, S. Jesewin. imaìnizam v. imaìzam. imaìst(a), -e m, mn. imaìsti ‰v. imaìzamŠ sledbenik imaìzma. imalin, -ina m ‰prvobitno fabri~ka markaŠ krem za cipele, pasta za cipele. imam, -ama m ‰tur. imam od ar. imam vo|aŠ 1. muslimanski sve{tenik ~ija je glavna du`nost da predvodi zajedni~ku molitvu u xamiji (pet puta na dan). 2. titula u~enih qudi u islamu. 3. ist. titula nekih vladara, naro~ito u Arabiji i Jemenu. x imamski. imama, -e ` ‰tur. imame od ar. ’imamaŠ pokr. turban, ~alma (platno obmotano oko fesa). imamat, -ata m ‰v. imamŠ 1. zvawe i nadle`nost stare{ine xamije. 2. dràva pod vladavinom imama. imam bajildi m indekl. ‰tur. imam bay›ld› imam se onesvestioŠ kulin. pokr. patlixan puwen seckanim mesom, paradajzom i za~inima, zape~en u vlastitom soku. dosl.

imamiti, imamita m, mn. ‰v. imamŠ muslimanska sekta ekstremnih {iita. iman, imana m ‰tur. iman od ar. imanŠ rel. vera, zakon, islam. iman-dova, -e ` ‰tur. iman-duas›, v. iman, dovaŠ rel. molitva napisana na arapskom jeziku.

imanentan imanentan, -tna, -tno ‰lat. immanens od immanere ostati unutraŠ sadràn u biti neke pojave, unutra{wi, bitan, nerazlu~iv. imanentnost, -osti ` ‰v. imanentanŠ svojstvo onoga {to je imanentno; bitnost, neodvojivost. imanencija v. imanentnost. imansuz, -a m ‰tur. imans›z, v. iman, -suz bezŠ rel. nevernik, bezbo`nik. imaret, -a m ‰tur. imaret od ar. ’imaraŠ pokr. 1. vrsta narodne kuhiwe pri xamiji u kojoj se besplatno deli hrana. 2. zavet, ostav{tina, legat, zadu`bina. imaterijalan, -lna, -lno ‰v. in-1, materijalanŠ nematerijalan, bestelesan, nestvaran, duhovni. imaterijalizam, -zma m ‰v. in-1, materijalizamŠ filoz. pravac koji odri~e postojawe materije i tvrdi da sve {to postoji jeste duh. imaterijalist(a), -e m, mn. imaterijalisti ‰v. in-1, materijalist(a)Š pobornik imaterijalizma. imatrikulacija, -e ` ‰srlat. immatriculatioŠ upisivawe, upis u mati~nu kwigu (matrikulu) neke ustanove, naro~ito univerziteta. imatrikulirati, imatrikuliram, 3. l. mn. imatrikuliraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. immatriculare, v. matrikulaŠ upisati u mati~nu kwigu, registrovati. imbecil i imbecil, -a m ‰lat. imbecillis slab, nemo}anŠ 1. med. onaj koji pati od imbecilnosti, maloumnik. 2. pej. glupak, tupan, blesavko. imbecilan, -lna, -lno ‰v. imbecilŠ 1. du{evno zaostao, malouman, slabouman. 2. pej. glup, blesav. imbecilitet, -eta m = imbecilnost, ` ‰nem. Imbezillitat od lat. imbecillitasŠ med. teì stepen du{evne zaostalosti, koeficijent inteligencije 20–50; maloumnost, blesavost. imbecilnost = imbecilitet (v.). imbokati, -am svr{. ‰ital. imboccareŠ pokr. pom. 1. podesiti jedro prema vetru. 2. uploviti u luku. imbroq, -a m ‰ital. imbroglioŠ pokr. pom. konopac za skupqawe jedara.

imigracija imbroqati, -am svr{. ‰v. imbroqŠ pokr. pom. skupiti jedra. imbroqo, -a m ‰ital. imbroglioŠ 1. pometwa, zbrka. 2. zapleten pozori{ni komad. 3. muz. istovremeno spajawe razli~itih ritmova i melodija. imbus-kqu~, imbus-kqu~a m, mn. imbus-kqu~evi ‰nem. Inbus skr. od Innensechskantschraube Bauer und Schaurte unutra{wa {estougaona navrtka firme Bauer i [aurteŠ usadni mehani~arski kqu~. imedijatan, -tna, -tno ‰srlat. immediatusŠ 1. neposredan, slede}i, najbliì. 2. trenutan, koji se odmah doga|a ili izvr{ava, neodloàn. i-mejl, -a m ‰engl. e-mail skr. od electronic mail elektronska po{taŠ 1. sistem za slawe poruka sa jednog ra~unara na drugi putem mreè. 2. poruka poslana na taj na~in; up. mejl. imelman, -a m ‰prema nema~kom pilotu Maksu Imelmanu (Max Immelmann)Š avij. akrobacija pri kojoj avion skre}e oko svoje uzdu`ne ose i mewa kurs za 180 stepeni. imenzan, -zna, -zno ‰lat. immensus, v. im-1, metiri meritiŠ neob. neizmeran, neograni~en, beskrajan, ogroman. imenzurabilan, -lna, -lno ‰lat. immensurabilis, v. im-1, mensura meraŠ neob. koji se ne moè izmeriti, neizmerqiv, ogroman. imerzija, -e ` ‰lat. immersio prema immergere urawatiŠ 1. fiz. potapawe, urawawe ~vrstih tela u te~nost. 2. astron. i{~ezavawe jednog nebeskog tela iza nekog drugog nebeskog tela ili ulazak u wegovu senku; zalazak, pomra~ewe; supr. emerzija. imerzioni, -a, -o ‰v. imerzijaŠ koji se odnosi na imerziju. y imerzioni mikroskop mikroskop ~iji se okular urawa u vodu ili uqe radi boqe vidqivosti. imigrant, -a m, gen. mn. imigranata ‰lat. immigrans od immigrare v. imigriratiŠ useqenik, doseqenik, stranac koji se stalno nastanio u nekoj zemqi; up. emigrant. imigracija, -e ` ‰nlat. immigratio, v. im-2, migracijaŠ 1. useqewe, doseqewe, nastawivawe stranaca za stalno ili privremeno u nekoj zemqi; up. emigracija. 2. svi useqenici, useqeni{tvo; imigranti. y imigracija kapita-

503

imigrirati la ekon. priliv stranog kapitala u jednu zemqu. x imigracioni. imigrirati, imigriram, 3. l. mn. imigriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. immigrareŠ useliti se, doseliti se (u neku zemqu). imisija, -e ` ‰lat. immissio prema immittere poslati unutraŠ prav. upu}ivawe na posed, pu{tawe na posed. imitativan, -vna, -vno ‰lat. imitativusŠ koji podraàva, opona{a, koji se ugleda. imitator, -a m (`. imitatorka, dat. i lok. imitatorki) ‰lat. imitator, v. imitacijaŠ onaj koji imitira; podraàvalac. x imitatorski. imitacija, -e ` ‰lat. imitatioŠ 1. podraàvawe, ugledawe na koga ili {to, oblikovawe prema uzoru. 2. ono {to je izra|eno po nekom uzoru; surogat, falsifikat, kopija. 3. muz. osnovni kompozicioni postupak polifone muzike, zasnovan na tome {to se motiv ili fraza dati u jednoj deonici ponavqaju u drugoj. imitirati, imitiram, 3. l. mn. imitiraju ‰lat. imitariŠ 1. podraàvati, opona{ati, ugledati se. 2. falsifikovati. imix, -a m ‰engl. image od stfr. image od lat. imago slikaŠ predstava koju javne li~nosti, svojim izgledom i pona{awem, stvaraju o sebi kod publike. imix-dizajner, -a m ‰v. imix, dizajnerŠ osoba koja osmi{qava povoqan imix javnih li~nosti. imixmejker, -a m ‰engl. image-makerŠ stru~wak za stvarawe povoqnog imixa neke javne li~nosti, organizacije i sl. imobilajzer, -a m ‰engl. immobilizer od lat. immobilis nepokretanŠ automeh. elektronski ure|aj koji onemogu}ava ukqu~ivawe motora bez originalnog kqu~a sa {ifrom, ~ime se oteàva kra|a automobila. imobilan, -lna, -lno ‰lat. immobilis, v. in-1, mobilanŠ 1. nepokretan, nepomi~an; uko~en; postojan, ~vrst. 2. voj. neopremqen, nespreman za rat. imobilizam, -zma m ‰v. imobilanŠ neaktivnost, nedostatak inicijative za delovawe, tromost, neangaòvanost, pasivnost. imobilizacija, -e ` ‰v. imobilisatiŠ dovo|ewe u stawe nepokretqivosti; spre~avawe kretawa, v. imobilisati.

504

impastacija imobilije, imobilija `, mn. ‰lat. immobilia ono {to se ne moè pomeritiŠ nekretnine, nepokretnosti, nepokretna imovina. imobilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. immobiliser od lat. immobilis nepokretanŠ 1. u~initi nepokretnim, pasivnim; u~vrstiti, zaustaviti. 2. med. spre~iti pokretawe povre|enih delova tela upotrebom gipsa, u ortopediji. imobilitet, -eta m = imobilnost, -osti ` ‰lat. immobilitas, v. imobilanŠ 1. nepokretnost, nepomi~nost; nepromenqivost, postojanost. 2. med. uko~enost. imobilnost = imobilitet (v.). imoralan, -lna, -lno ‰v. im-1, moralanŠ nemoralan; up. amoralan. imoralizam, -zma m ‰fr. immoralisme, v. im-1, moralŠ eti~ko stanovi{te koje odbacuje vaè}e moralne vrednosti, suprotstavqa im se ili je prema wima ravnodu{no; up. amoralizam. imoralist(a), -e m ‰v. im-1, moralist(a)Š pristalica imoralizma, onaj koji ne priznaje nikakav moral; up. amoralist(a). imoralitet, -eta m ‰v. imoralanŠ osobina onoga koji je imoralan ili onoga {to je imoralno, nemoralnost. imortela, -e ` bot. ‰fr. immortelle od lat. immortalis besmrtanŠ biqka sa cvetom sjajnih i suvih latica koje ne venu (npr. smiqe, neven). impakt, -a m ‰lat. impactus prema impingere udariti u ne{toŠ 1. sudar, snaàn udar. 2. jak uticaj, jako i naglo dejstvo. impaktiran, -a, -o ‰v. impaktŠ u y impaktirani zub anat. neizrastao ili delimi~no izrastao zub koji zauzima nepravilan poloàj. impala, -e ` ‰zulu impalaŠ zool. vrsta antilope, afri~ka gazela. imparcijalan, -lna, -lno ‰v. im-1, parcijalanŠ nepristrastan, objektivan. imparcijalnost, -osti ` ‰v. im-1, parcijalnostŠ nepristrasnost, objektivnost. impast, -a m = impasto, -a m ‰ital. impastoŠ slik. debeo, reqefan nanos boje na slici (uqa, tempere); up. pastoza. impastacija, -e ` ‰v. impastiratiŠ 1. slik. nano{ewe debelog sloja boje na sliku. 2. u bakrorezu: izgla|ivawe ta~aka i crtica i dej-

impastirati stvo koje se time dobija. 3. pretvarawe u smesu, u lepak. impastirati, impastiram, 3. l. mn. impastiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. impastareŠ 1. slik. nanositi debeo sloj boje na sliku. 2. u bakrorezu: izgladiti i otkloniti ta~ke i crte napravqene rezaqkom. 3. gra|. praviti zidarski lepak od maltera i sitno izdrobqenog kamena. impasto = impast (v.). impacijencija, -e ` ‰lat. impatientiaŠ neob. nestrpqewe, nestrpqivost. impedansa, -e ` = impedancija, -e ` ‰engl. impedance od lat. impedire spre~iti, ometatiŠ fiz. 1. ukupni otpor elektri~nog kola pri naizmeni~noj struji, ~ine ga omski otpor i reaktancija. 2. odnos izme|u sile koja izaziva vibracije i brzine kretawa na datoj povr{ini. impediment, -a m = impedimentum, -a m ‰lat. impedimentumŠ prav. smetwa, prepreka. imperativ, -a m ‰lat. imperativus prema imperare zapoveditiŠ 1. gram. glagolski oblik kojim se izri~e zapovest, zabrana i sl., zapovedni na~in. 2. ono {to se mora u~initi, neodlo`ni zahtev, preka potreba, obaveza. y kategori~ki imperativ v. kategori~ki. imperativan, -vna, -vno ‰lat. imperativusŠ 1. koji se mora u~initi, obavezan, neodloàn. 2. zapovedni, zapovedni~ki. imperator, -a m ‰lat. imperatorŠ ist. 1. u starom Rimu, vrhovni civilni i vojni zapovednik. 2. car, vladar. x imperatorov, imperatorski. imperija, -e ` ‰lat. imperium od imperare vladatiŠ 1. naziv dràve kojoj je na ~elu car, carstvo. 3. dràva koja pod vla{}u drì druge zemqe, kolonije; kolonijalna sila. imperijal, -ala m ‰lat. imperialis carskiŠ 1. nekada{wi ruski dukat (vredan 10 rubaqa). 2. vrsta tipografskih slova visine preko 5 cm. 3. veliki format finog papira. 4. vrsta mekog belog sira. 5. {panska merino ovca, kao i wena vuna. 6. bradica ispod dowe usne (po francuskom caru Napoleonu III). imperijalizam, -zma m ‰v. imperija, -izamŠ 1. te`wa za osvajawem drugih zemaqa i gospodarewem nad drugim narodima; te`wa za sticawem svetske prevlasti. 2. ist. faza u razvoju

imperfektivan kapitalizma (kraj XIX i po~etak XX veka) u kojoj uloga monopola postaje dominantna. imperijalist(a), -e m ‰v. imperija, imperijalizamŠ pristalica imperijalizma; osvaja~, zavojeva~. imperijalisti~ki, -a, -o ‰v. imperijalizamŠ koji se odnosi na imperijaliste i imperijalizam; osvaja~ki, zavojeva~ki. imperijum, -a m i imperij, -a m ‰lat. imperiumŠ 1. ist. u starom Rimu, najvi{a dràvna vlast, upravna i vojna; vlast imperatora. 2. v. imperija. impermeabilan, -lna, -lno ‰lat. impermeabilis, v. im-1, permeare prolazitiŠ nepropustqiv, nepromo~iv, neprobojan. impermeabilitet, -eta m = impermeabilnost, -osti ` ‰v. impermeabilanŠ nepropustqivost, nepromo~ivost. impersonalan, -lna, -lno ‰lat. impersonalis, v. im-1, personalanŠ 1. koji se ne odnosi ni na koju odre|enu osobu, bezli~an, neli~an; op{ti. 2. gram. (o glagolskom obliku, konstrukciji, re~enici) bezli~an, koji nema subjekta. impersonalnost, -osti ` ‰v. impersonalanŠ osobina onoga koji je impersonalan ili onoga {to je impersonalno; bezli~nost. impertinentan, -tna, -tno ‰lat. impertinensŠ nepristojan, neuqudan, bezobrazan, drzak. impertinentnost, -osti ` v. impertinencija. impertinencija, -e ` ‰srlat. impertinentia od lat. impertinens nepristojanŠ drskost, neuqudnost, bezobrazluk. imperfek(a)t, -kta m ‰lat. imperfectus nesvr{enŠ gram. pre|a{we nesvr{eno vreme, gradi se od glagola nesvr{enog vida (npr. pitah, pevasmo, nestajahu) i ozna~ava radwu koja se vr{ila u odre|eno vreme u pro{losti; danas se gotovo izgubio u govoru, ne{to je ~e{}i u kwièvnom jeziku. x imperfekatski. imperfektan, -tna, -tno ‰lat. imperfectus, v. im-1, perfektanŠ nedovr{en, nepotpun, nesavr{en. imperfektivan, -vna, -vno ‰nlat. imperfectus, v. imperfek(a)tŠ gram. nesvr{en, trajan (o glagolu). y imperfektivni glagoli glagoli

505

imperfektivnost nesvr{enog glagolskog vida; supr. perfektivni glagoli. imperfektivnost, -i ` ‰v. imperfektivanŠ gram. osobina onoga {to je imperfektivno, trajnost. impetiginozan, -zna, -zno ‰v. impetigoŠ med. koji je zahva}en impetigom; koji ima svojstva impetiga. impetigo, -a m ‰lat. impetigoŠ med. ko`na bolest koja se ispoqava prvo u obliku gnojnih mehuri}a a potom u vidu ùtih krasta; upala koè. impetuozan, -zna, -zno ‰lat. impetuosus, v. impetusŠ èstok, plahovit, nagao, silovit, buran. impetuozo pril. ‰ital. impetuosoŠ muz. èstoko, silovito, burno. impetus, -a m ‰lat. impetusŠ 1. navala, nasrtaj, nalet, prepad. 2. naglost, èstina, strast. 3. naglo oboqewe, iznenadan napad bola. impi~ment, -a m ‰engl. impeachment prema impeach od stfr. empechier spre~itiŠ pol. postupak za opoziv visokog dràvnog slu`benika s imunitetom (naro~ito predsednika SAD) zbog zloupotrebe poloàja. implantat, -ata m ‰lat. implantatum od implantare usaditiŠ ono {to je implantirano, usa|eno. implantacija, -e ` ‰nlat. implantatio, v. implantiratiŠ med. 1. presa|ivawe tkiva ili celih organa u qudsko telo. 2. ugra|ivawe materijala (npr. silikona) ili kakvog ure|aja u telo. implantirati, implantiram, 3. l. mn. implantiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. implantare, v. im-2, plantare saditi prema planta sadnicaŠ med. 1. presaditi tkivo ili organ s jednog tela na drugo, ili s jednog mesta na drugo u okviru istog tela. 2. ugraditi materijal, neki ure|aj i sl. u telo. implauzibilan, -lna, -lno ‰v. im-2, plauzibilanŠ neuverqiv, neverovatan, neistinit, neprihvatqiv. implement, -a m ‰engl. implement od lat. implementum ispuweweŠ alatka, oru|e, pomo}no sredstvo. implementacija, -e ` ‰engl. implementation, v. implementŠ sprovo|ewe, izvr{ewe, primena, realizacija (sporazuma, odluke, plana i sl.).

506

imponderabilan implementirati, implementiram, 3. l. mn. implementiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. implement, v. implementŠ sprovesti, izvr{iti, primeniti, realizovati. implikacija, -e ` ‰lat. implicatio uplitaweŠ 1. log. mat. logi~ka operacija koja izjavama A i B pridruùje izjavu œako A, onda BŒ. 2. ono {to proisti~e iz ~ega, {to se podrazumeva ili {to je sadràno u ~emu. implicirati, impliciram, 3. l. mn. impliciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. implicare uplestiŠ sadràvati u sebi, ukqu~ivati, obuhvatati, podrazumevati. implicitan, -tna, -tno ‰lat. implicitusŠ koji je obuhva}en, sadràn u ne~emu; koji se podrazumeva a nije izre~en; pre}utan; supr. eksplicitan. implicite pril. ‰lat. impliciteŠ obuhva}eno, sadràno u ne~emu; samim tim; {to se podrazumeva, pre}utno; supr. eksplicite. implozivan, -vna, -vno ‰v. implozijaŠ koji se odnosi na imploziju. y implozivni glasovi lingv. glasovi (u nekim afri~kim jezicima) koji se proizvode ne potiskom nego usisavawem vazduha, klikovi (v.). implozija, -e ` ‰v. im-2, (eks)plozijaŠ 1. fiz. naglo smawewe zapremine nekog tela izazvano spoqa{wim pritiskom, prskawe prema unutra{wosti, uru{avawe; supr. eksplozija. 2. fon. zatvarawe usne {upqine, prva faza izgovora praskavih konsonanata. impluvijum, -a i impluvij, -a m ‰lat. impluvium, v. im-2, pluvia ki{aŠ arhit. 1. ist. nenatkriveno mesto u predvorju starorimskih ku}a gde je postojao bazen za skupqawe ki{nice. 2. predvorje crkve. impozantan, -tna, -tno ‰fr. imposant prema imposer od lat. imponereŠ koji proizvodi jak utisak, koji imponuje, zadivquju}i. impozantnost, -osti ` ‰v. impozantanŠ osobina onoga koji je impozantan ili onoga {to je impozantno. imponderabilan, -lna, -lno ‰lat. imponderabilis, v. im-1, pondus teret, teìnaŠ 1. koji se ne moè meriti po teìni, koji je bez teìne. 2. fig. koji se ne moè proceniti; koji se ne moè racionalno shvatiti.

imponderabilije imponderabilije, imponderabilija `, mn. ‰lat. imponderabilia ono {to se ne moè vagatiŠ 1. ono {to je bez teìne, {to se ne moè meriti. 2. fig. ~iwenice i prilike neznatnog uticaja, sitnice; okolnosti, uzroci koji imaju zna~ewe, ali se ne mogu ta~no odrediti niti racionalno oceniti. imponovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. imponere staviti iznad, nametnutiŠ ostavqati jak utisak, ulivati po{tovawe, divqewe, delovati uzvi{eno. import, -a m ‰engl. import od lat. importare unetiŠ trg. uvoz, uvozna trgovina, uvezena roba; supr. eksport. importacija, -e ` ‰nlat. importatio prema lat. importare unetiŠ 1. trg. uvoz, uvoèwe (robe iz inostranstva). 2. fig. dono{ewe tu|ih obi~aja, navika, mode i sl. importer, -era m ‰engl. importer, v. importŠ trg. onaj koji se bavi uvozom, uvoznik; supr. eksporter. importovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. importare unetiŠ 1. trg. uvoziti iz inostranstva; supr. eksportovati. 2. donositi sa strane modu, obi~aje i sl. impost, -a m ‰ital. imposta od srlat. impostusŠ 1. porez na robu, namet. 2. arhit. plo~a, krwa piramida ili kamen na koji se oslawa luk ili svod; prelaz vertikalnog zida ili stuba u luk. impostacija, -e ` ‰v. impostiratiŠ 1. postavqawe, postavka. 2. muz. kod umetni~kog pevawa, posebno name{tawe grlene i usne {upqine radi {to boqe rezonance tona. impostirati, impostiram, 3. l. mn. impostiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. impostareŠ 1. namestiti, postaviti. 2. nametnuti porez, opteretiti porezom, oporezovati. impostor, -a m ‰srlat. impostorŠ prevarant, laòv, hoh{tapler (1). impostura, -e ` ‰srlat. impostura od impostus name{tenŠ prevara, obmana, la`, hoh{tapleraj (v.). impotentan, -tna, -tno ‰lat. impotens nemo}anŠ 1. nemo}an, slab, iznemogao, nesposoban. 2. polno nemo}an.

impresionirati

impotentnost, -osti ` ‰v. impotencijaŠ osobina onoga koji je impotentan, impotencija. impotencija, -e ` ‰lat. impotentia, v. im-1, potencijaŠ 1. nemo}, klonulost, nesposobnost (duhovna i telesna). 2. polna nemo}. impregnacija, -e ` ‰lat. impraegnatus, v. impregniratiŠ 1. proìmawe, natapawe nekog materijala (tkanine, drveta i dr.) za{titnim sredstvima da bi mu se pove}ala trajnost i otpornost. 2. med. oplodwa, za~e}e, zatrudwewe. impregnirati, impregniram, 3. l. mn. impregniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. impraegnare, v. im-2, praegnans trudanŠ. 1. proìmati, natapati, premazivati. 2. oploditi. impresario i impresario, -ija m, mn. impresariji i impresariji ‰ital. impresarioŠ onaj koji ugovara nastupe glumaca i drugih umetnika; menaxer, agent. impresivan, -vna, -vno ‰fr. impressif, v. impresijaŠ koji ostavqa utisak, koji budi pa`wu, upe~atqiv, uverqiv. impresija i impresija, -e ` ‰lat. impressio prema imprimere utisnutiŠ 1. utisak, dojam, doìvqaj; subjektivna ocena. 2. psih. ono {to je neposredno doìvqeno (za razliku od onoga {to je zapam}eno, interpretirano ili logi~ki izvedeno); ose}aj. impresionizam, -zma m ‰fr. impressionnisme, v. impresijaŠ 1. umetni~ki pravac (najizrazitiji u slikarstvu i muzici) nastao sedamdesetih godina XIX veka u Francuskoj; slikari impresionisti nastoje da reprodukuju trenutne utiske i raspoloèwa, promene boja u svetlu i senci; u muzici se impresionizam odlikuje bogatim harmonijama usmerenim na izazivawe lirskih utisaka i raspoloèwa; u kwièvnosti, beleèwe neposrednih utisaka dobija prednost nad detaqnim prikazivawem i analizom. 2. zakqu~ivawe na osnovu utisaka, bez proveravawa i oslawawa na materijalne ~iwenice. impresionirati, impresioniram, 3. l. mn. impresioniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. impressionnerŠ izazvati jak utisak, ganuti, potresti, uzbuditi.

507

impresionist(a) impresionist(a), -e m ‰fr. impressionniste, v. impresijaŠ sledbenik impresionizma u umetnosti. impresionisti~ki, -a, -o ‰v. impresionizamŠ koji se odnosi na impresioniste i impresionizam. impreso, -a m ‰ital. impressoŠ um. urezivawe znaka ili ukra{avawe pritiskom prsta, nokta u mekom materijalu kao {to je glina i sl. impresum, -a m ‰lat. impressum utisnuto od imprimere utisnutiŠ 1. zakonom obavezni podaci o izdava~u, {tampariji, uredniku i drugim saradnicima; nalaze se na po~etku ili na kraju kwige, novina ili ~asopisa. 2. {tampano delo, {tampana stvar. imprimatur i imprimatur, -a m ‰lat. imprimatur neka se {tampaŠ 1. ist. u katoli~koj crkvi, odobrewe crkvenih vlasti za {tampawe kakvog crkvenog spisa; odobrewe cenzora; supr. damnatur. 2. saglasnost pisca, urednika, korektora da se ne{to {tampa (dati svoj ‹). imprimirati, imprimiram, 3. l. mn. imprimiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. imprimereŠ 1. utisnuti; dati, davati ne~emu pe~at, vidno obele`je. 2. izvr{iti uticaj, proizvesti, proizvoditi impresiju. improvizator, -a m ‰fr. improvisateur od lat. improvisus nepredvi|enŠ onaj koji ima dar improvizacije (v.), onaj koji improvizuje. improvizacija, -e ` ‰fr. improvisationŠ 1. ono {to je stvoreno ili u~iweno bez pripremawa, da bi zadovoqilo trenutne potrebe (govor, stihovi, igra, gluma, muzika). 2. povr{no ura|en posao, privremeno re{ewe problema. improvizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰ital. improvisare od lat. improvisus nepredvi|enŠ 1. stvarati ili izvoditi ne{to (npr. glumiti, komponovati, dràti govor) bez prethodne pripreme. 2. uraditi ne{to na brzinu, sklepati. improperije, improperija `, mn. ‰srlat. improperia prekori, prema improperare okrivqavatiŠ crkv. u katoli~koj i anglikanskoj crkvi, antifoni koji se pevaju za vreme mise na Veliki petak i sadrè re~i prekora Hristovih zbog nezahvalnosti.

508

imunitet imprudencija, -e ` ‰lat. imprudens, v. im-1, prudens razboritŠ nepromi{qenost, nerazboritost, nerazumnost. impulzivan, impulzivnost v. impulsivan, impulsivnost. impuls, -a m ‰lat. impulsus udarac, podsticajŠ 1. podsticaj, nagon, pobuda, pokretna sila, udar. 2. meh. podsticaj izazvan trenutno deluju}om silom. 3. fiz. koli~ina kretawa, mera mehani~kog kretawa. 4. fiz. kratkotrajna promena elektri~nog napona, struje ili neke druge veli~ine koja je ina~e konstantna. 5. obra~unska jedinica odre|enih slu`bi (npr. telefonski ‹). impulsivan, -vna, -vno (boqe nego impulzivan) ‰srlat. impulsivus, v. impulsŠ koji je nagle i nepromi{qene naravi, strastven, nepromi{qen. impulsivnost, -i ` (boqe nego impulzivnost) ‰v. impulsivanŠ osobina onoga ko je impulsivan. impulsni, -a, -o ‰v. impulsŠ koji se odnosi na impulse. y impulsni generator tehn. ure|aj koji omogu}uje da se za vrlo kratko vreme dobije struja vrlo visokog napona ili vrlo velike snage; impulsni signali signali koji na televiziji, u radio-tehnici i drugim elektronskim ure|ajima imaju oblik impulsa. imputacija, -e ` ‰lat. imputatioŠ neopravdano pripisivawe, neopravdano okrivqavawe, nabe|ivawe, podmetawe. imputirati, imputiram, 3. l. mn. imputiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. imputareŠ neopravdano pripisivati, okrivqavati, nabe|ivati, podmetati. imun i imun, -a, -o ‰lat. immunisŠ 1. med. otporan na zarazne bolesti ili otrove. 2. neosetqiv, neprijem~iv za {to. 3. za{ti}en, povla{}en. imunizacija, -e ` ‰v. imunitetŠ med. stvarawe imuniteta, ~iwewe otpornim na bolest ili otrov. imunizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. imunitetŠ ~initi imunim, otpornim na bolest (npr. vakcinisawem). imunitet, -eta m = imunost, -osti ‰lat. immunitasŠ 1. med. sposobnost organizma da se od-

imunoupre zaraznim bolestima ili nekim otrovima. 2. prav. izuzimawe od delovawa zakona, povlastica visokih dràvnih slu`benika (narodnih poslanika). y diplomatski imunitet nepovredivost li~nosti diplomatskog predstavnika, wegove porodice i prostorija koje mu pripadaju. 3. ist. oslobo|ewe crkvenih poseda i svojine javnih slu`benika od poreza. imuno- ‰lat. immunisŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava imunost, imunitet. imunoglobulini, imunoglobulina m, mn. ‰v. imuno-, globulinŠ fiziol. proteini krvne plazme, naj~e{}e gama-globulini, koji sadrè antitela. imunodeficijencija, -e ` ‰v. imuno-, deficijentanŠ med. nedostatak imuniteta, nesposobnost organizma da se brani od zaraznih bolesti. imunologija, -e ` ‰v. imuno-, -logijaŠ med. nauka o imunitetu, nauka o sposobnosti organizma da se odupre zaraznim bolestima. imunolo{ki, -a, -o ‰v. imunologijaŠ koji se odnosi na imunologiju; koji se odnosi na imunitet. imunost, -i ` = imunitet (v.). imunosupresija, -e ` ‰v. imuno-, supresijaŠ smawewe otpornosti organizma kori{}ewem odre|enih lekova pri presa|ivawu organa ili u le~ewu pojedinih autoimunih bolesti. med.

imunoterapija, -e ` ‰v. imuno-, terapijaŠ terapija pomo}u ja~awa imuniteta bolesnika.

med.

in prid. indekl. ‰engl. inŠ àrg. koji je trenutno u modi, popularan; supr. aut. -in, -ini ‰lat. -inus, gr~. -inosŠ kao zavr{ni deo re~i ozna~ava: 1. pripadnost, sli~nost. 2. ime, naj~e{}e u hemijskoj ili mineralo{koj terminologiji. in-1 pref. ‰lat. in-Š privativno in-, ne-: kao prefiks (u latinskom, romanskim jezicima i engleskom) ozna~ava odricawe, suprotnost, odsustvo, nemawe onoga {to je ozna~eno osnovnom re~i, npr. indeklinabilan — nepromenqiv; ispred osnove koja po~iwe suglasnikom b, m ili p dobija oblik im-, kao u impersonalan — neli~an, bezli~an; ispred osnove koja po~iwe so-

inauguracija nantom r ili l dobija oblik i-, kao u irelevantan — nevaàn, ilegalan — nezakonit. in-2 pref. ‰lat. in-Š u, na, ka, prema: kao prvi deo sloènice ozna~ava uno{ewe, uvo|ewe, uvoèwe, npr. infiltrat, inkorporirati, importovati. inadekvatan, -tna, -tno ‰nlat. inadaequatus, v. in-1, adekvatanŠ koji se s ne~im ne podudara, nejednak, neprimeren, neodgovaraju}i, nepodesan. inaktivan, -vna, -vno ‰v. in-1, aktivanŠ 1. nepokretan, neaktivan, trom. 2. koji je izvan slu`be. 3. voj. koji je u rezervi. inanicija, -e ` ‰lat. inanitio od inanis prazanŠ 1. izgladnelost, iscrpqenost izazvana nedostatkom hrane. 2. fig. praznina, ni{tavilo. inaparentan, -tna, -tno ‰v. in-1, aparentanŠ koji se ne opaà, neprimetan; koji nema vidqivih simptoma. inari, inara m, mn. ‰jap. inari rastu}i pirina~Š bogovi hrane i plodnosti u japanskoj mitologiji. inartikulacija1, -e ` ‰v. in-2, artikulacijaŠ prav. uno{ewe u zakon, propisivawe zakonskog ~lana. inartikulacija2, -e ` ‰lat. inarticulatus, v. in-1Š nejasna artikulacija, nerazgovetan izgovor glasova. inartikulisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰v. in-2, lat. articulare ra{~lanitiŠ prav. uneti u zakon, propisati zakonskim ~lanom. inat, -ata m ‰tur. inat od ar. ’inadŠ namerno protivqewe ~ijoj voqi, prkos, tvrdoglavost. inatiti se, inatim se nesvr{. ‰v. inatŠ prkositi, biti tvrdoglav, prepirati se. inatqiv, -a, -o ‰v. inatŠ sklon inatu, prkosan, svadqiv. inauguralan, -lna, -lno ‰v. inauguracijaŠ koji se ti~e inauguracije; pristupni, uvodni, po~etni. inaugurator, -a m ‰lat. inaugurator, v. inaugurisatiŠ onaj koji inauguri{e; za~etnik, osniva~, inicijator. inauguracija, -e ` ‰lat. inauguratio v. inaugurisatiŠ 1. ist. u starom Rimu, ispitivawe voqe bogova od strane sve{tenika, prethodilo je va`nim javnim aktima ili sve~anostima. 2.

509

inaugurisati sve~ano otvarawe (sednice, ustanove i sl.). 3. posve}ivawe, sve~ano uvo|ewe u zvawe, du`nost. 4. sve~ana dodela titule (npr. doktora nauka), promocija (v.). 5. po~etak, za~etak, zapo~iwawe. inaugurisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. inaugurare, v. in-2, lat. augur sve{tenik, vra~Š 1. sve~ano otvoriti. 2. sve~ano uvesti u zvawe, du`nost ili dostojanstvo. 3. nagovestiti, najaviti, zapo~eti, uvoditi u praksu. inaxija i inaxija, -e m ‰tur. inatc› od ar. ’inad, v. -xijaŠ onaj koji voli da se inati; sva|alica, prznica. invaginacija, -e ` ‰nlat. invaginatio v. in-2, vaginaŠ med. posuvra}awe {upqih organa; uvla~ewe jednog creva u drugo. invazivan, -vna, -vno ‰srlat. invasivus v. invazijaŠ 1. nasilan, prodoran. 2. med. koji nasilno (hirur{kim zahvatom i sl.) ulazi u organizam. invazija, -e ` ‰lat. invasio od invadere napastiŠ 1. voj. najezda, navala, prodor, vojni upad u tu|u zemqu. 2. fig. dolazak u velikom broju, navala. invazioni, -a, -o ‰v. invazijaŠ koji se odnosi na invaziju, koji sluì invaziji. y invazioni korpus voj. korpus organizovan za upad u tu|u zemqu. invazionist(a), -e m ‰v. invazija (1)Š pripadnik politi~ke grupacije koja se zalaè za invaziju na drugu dràvu. invazor, -a m ‰lat. invasor v. invazijaŠ onaj koji vr{i invaziju, napada~, osvaja~. invalid, -ida m ‰fr. invalide od lat. invalidus slabŠ onaj koji je usled povrede u ratu ili u miru potpuno ili delimi~no onesposobqen za rad. x invalidski. invalida, -e ` ‰v. invalidŠ fam. v. invalidnina. invalidan, -dna, -dno ‰lat. invalidus slabŠ 1. koji ima kakav nedostatak, nesposoban za rad, osaka}en. 2. prav. nevaè}i; pravno neosnovan. invaliditet, -eta m ‰lat. invaliditasŠ delimi~na ili potpuna nesposobnost za rad uzrokovana telesnim povredama, sakatost. invalidnina ‰v. invalidŠ nov~ana pomo} koju invalid prima od dràve. invalidnost, -osti ` v. invaliditet.

510

invencija invar, -ara m ‰fabri~ko ime proizvoda, skr. od lat. invariabilis nepromenqivŠ legura ~elika i nikla, pogodna za izradu preciznih instrumenata jer ima vrlo nizak koeficijent istezawa. invarijabilan, -lna, -lno ‰nlat. invariabilis, v. in-1, varijabilanŠ nepromenqiv, postojan, stalan. invarijabilitet, -eta m ‰nlat. invariabilitas, v. invarijabilanŠ nepromenqivost, postojanost. invarijanta i invarijanta, -e `, gen. mn. invarijanata i invarijanata ‰v. in-1, varijantaŠ mat. svojstvo ili veli~ina koja se ne mewa pri odre|enim transformacijama. invarijantan i invarijantan, -tna, -tno ‰v. invarijantaŠ isti, nepromewen, podudaran. invektiva, -e ` ‰lat. invectivus uvredqiv prema invehere napasti re~imaŠ pogrdan izraz, grdwa, prekor, psovawe. invektivan, -vna, -vno ‰lat. invectivusŠ pogrdan, uvredqiv, psova~ki. inventar, -ara m ‰srlat. inventariumŠ 1. popis, popisivawe imovine; spisak imovine, naro~ito pokretne, zate~ene prilikom pregleda, sa nazna~enom vredno{}u svakog predmeta pojedina~no. 2. sama imovina. y krupni inventar vredniji komadi opreme ili poku}stva; sitni inventar sitnije stvari mawe vrednosti; ìvi inventar stoka koja pripada nekom imawu. inventarizacija, -e ` ‰nlat. inventarisatio v. inventarisatiŠ 1. popisivawe celokupne imovine, odn. stvarnih vrednosti na imawu, u preduze}u i sl. 2. upisivawe u spisak ili u kwigu inventara; inventura. inventarisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰v. inventarŠ napraviti popis imovine. inventivan, -vna, -vno ‰nlat. inventivus, v. invencijaŠ pronalaza~ki, dovitqiv, duhovit, dosetqiv. inventura, -e ` ‰srlat. inventuraŠ v. inventarizacija. invencija, -e ` ‰lat. inventio prema invenire na}i, nalazitiŠ 1. pronalaza~ki, stvarala~ki dar, domi{qatost, dosetqivost, stvarala~ka ma{ta. 2. pronalazak, izum, otkri}e. 3. muz. in-

invenciozan strumentalna kompozicija slobodne forme, naro~ito u XVII veku. invenciozan, -zna, -zno v. inventivan. inverzan i inverzan, -zna, -zno ‰lat. inversus, v. inverzijaŠ obrnut, izokrenut, suprotan. y inverzna funkcija mat. funkcija koja uzastopnom primenom s nekom funkcijom daje identi~nu funkciju (npr. logaritamska i eksponencijalna funkcija su uzajamno inverzne); inverzni re~nik lingv. obratni re~nik, onaj u kome su odrednice pore|ane po azbu~nom redu zavr{etka re~i. inverzivan, -vna, -vno v. inverzan. inverzija, -e ` ‰lat. inversio prema invertere preokrenutiŠ 1. obrtawe, preokretawe, premetawe redosleda. 2. gram. obrnut red re~i ili re~enica. 3. mat. obrtawe neke operacije, suprotna operacija (sabirawu je inverzno oduzimawe, a mnoèwu deqewe). 4. med. izvrnutost, posuvra}enost pojedinih organa (creva, materice), kad unutra{wa strana postane spoqa{wa i obrnuto. 5. meteor. neuobi~ajeni porast temperature s porastom visine. 6. psih. homoseksualizam. invertaza, -e ` ‰v. invertiratiŠ hem. enzim koji izaziva razlagawe saharoze na glukozu i fruktozu. invertebrata, invertebrata s, mn. = invertebrati, invertebrata m, mn. ‰nlat. invertebratus, v. in-1, vertebra pr{qenŠ zool. beski~mewaci. inverter, -tera m ‰engl. inverter preobra}iva~, od invert preobratiti, okrenuti naopako, -er agentivni sufiksŠ tehn. ure|aj koji pretvara istosmernu struju u naizmeni~nu. invertirati, invertiram, 3. l. mn. invertiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. invertereŠ okrenuti, obrnuti, premetnuti, promeniti redosled. invertit, -ita m ‰fr. inverti od lat. invertere izokrenutiŠ homoseksualac. investigativan, -vna, -vno ‰engl. investigative, prema lat. investigare tragatiŠ istraìva~ki, ispitiva~ki. investigator, -a m ‰lat. investigatorŠ istraìva~, ispitiva~. investigacija, -e ` ‰lat. investigare tragatiŠ istraìvawe, istraga, ispitivawe, tragawe.

involucija investirati, investiram, 3. l. mn. investiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. investireŠ 1. uloìti kapital u neki posao ili preduze}e. 2. uvesti u posed, postaviti na poloàj, izvr{iti investituru. investitor, -a m ‰v. investicijaŠ onaj koji investira. x investitorski. investitura, -e ` ‰srlat. investitura obla~eweŠ 1. uvo|ewe koga u posed, dodela prava na zemqi{te. 2. odobrewe skup{tine novoj vladi za vr{ewe dràvnih poslova. 3. sve~ano postavqawe na visoki poloàj, ustoli~ewe. investicija, -e ` ‰srlat. investitio od lat. investire odevatiŠ 1. ulagawe kapitala u kakav unosan posao, preduze}e. 2. kapital uloèn u posao ili preduze}e. 3. fig. ulagawe truda, vremena, ugleda da bi se ostvario nekakav ciq. investicioni, -a, -o ‰v. investicijaŠ koji se odnosi na investicije. y investicioni zajam zajam koji se daje za ostvarewe privredno korisnih ciqeva (npr. za izgradwu saobra}ajnica ili komunalnih objekata); investicioni radovi javni radovi, izgradwa ve}eg obima. in vivo prid. indekl. i pril. ‰lat. in vivoŠ koji se obavqa naìvo (npr. vivisekcija u medicini), u prirodi; supr. in vitro. in vitro ‰lat. in vitro u stakluŠ koji se obavqa pod ve{ta~kim uslovima, u laboratoriji; supr. in vivo. invokacija, -e ` ‰lat. invocatioŠ 1. prizivawe, dozivawe, zazivawe. 2. kwi`. u anti~kom pesni{tvu, prizivawe muza da pomognu u opevawu kakvog doga|aja, ob. na po~etku epa ili ispred novog odlomka. 3. prav. ist. formula kojom zapo~iwe istorijska isprava, zazivawe boìjeg imena na razli~ite na~ine. involvirati, involviram, 3. l. mn. involviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. involvere vaqati prema doleŠ ukqu~ivati, uvu}i, ume{ati; sadràvati, obuhvatati. involutivan, -vna, -vno ‰nlat. involutivus, v. involucijaŠ koji se odnosi na involuciju, koji predstavqa involuciju. involucija, -e ` ‰lat. involutioŠ 1. zapletenost, zamr{enost; uvijawe, zamotavawe. 2. med. slabqewe, oronulost tela ili pojedinih organa; nazadovawe, opadawe; supr. evolucija. 3.

511

ingver psih. proces nazadovawa, raspadawa (dezintegracije), ga{ewa nekih funkcija.

ingver, -a m ‰nem. IngwerŠ bot. |umbir (v.), isiot (v.). ingvinalan, -lna, -lno ‰lat. inguinalis prema inguen preponeŠ anat. koji se odnosi na slabine, koji se nalazi u oblasti prepona, slabinski, preponski. ingeniozan, -zna, -zno ‰lat. ingeniosus od ingenium o{troumnostŠ o{trouman, dosetqiv, pronicqiv. ingenioznost, -i ` ‰v. ingeniozanŠ osobina onoga koji je ingeniozan; pronicqivost, o{troumnost. ingerencija, -e ` ‰fr. ingerence, prema lat. ingerere upletati seŠ 1. uplitawe u {to, vr{ewe uticaja, posredovawe, sudelovawe. 2. nadle`nost, merodavnost. ingerirati, ingeriram, 3. l. mn. ingeriraju i nesvr{. ‰lat. ingerere upletati seŠ 1. med. uneti, unositi (u èludac). 2. ingerirati (se) me{ati se, uplitati se, uticati. svr{.

ingot, -a m ‰engl. ingotŠ 1. odlivak metala; metalna (naj~e{}e zlatna) {ipka. 2. kalup za livewe metala. ingredijent, -a m, gen. mn. ingredijenata ‰lat. ingrediens od ingredi u}i, ulazitiŠ sastojak, sastavni deo, komponenta. ingresiv, -a m gram. ‰v. ingresijaŠ gram. glagolski oblik kojim se ozna~ava otpo~iwawe radwe (npr. zagristi, zapevati). ingresivan, -vna, -vno ‰v. ingresijaŠ 1. gram. koji ozna~ava po~etak glagolske radwe. 2. prodoran, probojan. ingresija, -e ` ‰lat. ingressio od ingredi u}i, ulazitiŠ 1. prodor, prodirawe, ulaèwe. 2. voj. probijawe neprijateqskih redova, proboj, upad. 3. geogr. lagano i trajno prodirawe mora u kopno. indamini, indamina m, mn. ‰v. ind(igo), aminŠ hem. grupa plavih i zelenih organskih boja koje sadrè grupu NH. indantren-boje, indantren-boja `, mn. ‰v. ind(igo), antr(acit)Š hem. sinteti~ke organske boje za bojewe pamuka i lana, otporne na prawe i na svetlost.

512

indemnizirati indat, -ata m ‰tur. imdat od ar. imdadŠ pokr. 1. pomo}, izdràvawe, stipendija. 2. voj. pomo} u qudstvu, hrani, vojnoj opremi. indeklinabilan, -lna, -lno ‰lat. indeclinabilis v. in-1, dekliniratiŠ gram. koji se ne mewa po padeìma, nepromenqiv. indeklinabilnost, -i ` ‰v. in deklinabilanŠ gram. nemogu}nost promene po padeìma. indeks m, gen. mn. indeksa ‰lat. index pokaziva~; kaìprstŠ 1. ono {to ukazuje, pokazateq, znak. 2. ekon. broj koji u procentima pokazuje uzastopne promene neke ekonomske pojave; pokazateq. 3. broj koji se stavqa u dnu slova desno (npr. B6, CO2). 4. studentska kwiìca u koju se upisuju podaci o poha|awu predavawa i o postignutom uspehu na ispitima. 5. popis, sadràj, spisak, registar imena, cena i dr. 6. spisak kwiga koje je katoli~ka crkva zabrawivala smatraju}i ih {tetnima za vernike. y indeks razvoja ekon. merilo ekonomsko-socijalnog napretka pojedinih zemaqa, na osnovu o~ekivanog trajawa ìvota, dru{tvenog proizvoda, pismenosti, obrazovanosti; indeks kupovne mo}i pokazateq kupovne mo}i novca; indeks rentabilnosti uspe{nost poslovawa preduze}a izraèna u procentima. z biti na indeksu biti zabrawen, biti ozna~en kao {tetan, nepreporu~qiv, nepodoban; staviti na indeks zabraniti, ìgosati kao opasno, nedopu{teno. indeksacija, -e ` ‰v. indeksŠ 1. pravqewe indeksa (2, 5), odnosno datoteke podataka. 2. ekon. administrativno uskla|ivawe cena s platama, tro{kovima i sl. indeksni, -a, -o ‰v. indeksŠ koji se odnosi na indeks. y indeksna klauzula prav. za{titna klauzula kojom se visina nov~ane obaveze odre|uje u zavisnosti od rasta ili pada cena materijala i rada u periodu izme|u sklapawa i ispuwewa ugovora; indeksna gre{ka pom. gre{ka koja nastaje pri upotrebi sekstanta (2), ispravqa se vi{ekratnim merewem; indeksna oznaka tehn. kod mikrofilmskih podataka, vizuelni informacijski pokazateq, ob. u vidu tawe ili debqe linije. indemnizirati, indemniziram, 3. l. mn. indemniziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. indemnisier od lat. indemnis bez {teteŠ 1. platiti od{tetu, na-

indigen

indemnitet doknaditi {tetu. 2. osigurati (od ~ega). 3. osloboditi odgovornosti. indemnitet, -eta m ‰lat. indemnitasŠ 1. nadoknada {tete, od{teta. 2. osigurawe od {tete, gubitka. 3. zakonsko osloba|awe od odgovornosti; akt parlamenta koji osloba|a dràvne slu`benike od odgovornosti za kr{ewe ustava. inden, -ena m hem. ‰v. ind(igo), -enŠ hem. aromatski ugqovodonik koji se nalazi u katranu kamenog ugqa, koristi se za proizvodwu sinteti~kih smola. independent, -a m, gen. mn. independenata ‰engl. independents, v. independentanŠ pristalica protestantske struje u Engleskoj i SAD koja se zalaè za nezavisnost pojedinih verskih zajednica, odbijaju}i biskupsku vlast i podlo`nost crkve dràvi. independentan, -tna, -tno ‰lat. independens v. in-1, dependere zavisitiŠ nezavisan, samostalan, slobodan. independentist(a), -e m, mn. independentisti ‰v. independentanŠ pol. koji se zalaè za nezavisnost neke pokrajine, dràve i sl. x independentisti~ki. indeterminacija, -e ` ‰lat. indeterminatioŠ neodre|enost, neodlu~nost. indeterminizam, -zma m ‰v. in-1, determinizamŠ 1. filoz. pravac koji priznaje potpunu slobodu ~ovekove voqe, odn. pori~e wenu uslovqenost bilo fizi~kim ili psihi~kim uzrocima. 2. neome|enost, neograni~enost. indeterminisan, -a, -o ‰v. in-1, determinisanŠ neodre|en, neopredeqen, nere{en. indeterminist(a), -e m ‰v. indeterminizamŠ pristalica indeterminizma. indeterministi~ki, -a, -o ‰v. indeterministaŠ koji se odnosi na indeterminizam ili indeterministe. indecentan, -tna, -tno ‰v. in-1, decentanŠ nepristojan, nedoli~an, prost, neuqudan. individua, -e ` ‰v. individuumŠ 1. pej. sumwiva osoba; bezvredna, bezna~ajna osoba. 2. v. individuum. individualan, -lna, -lno ‰srlat. individualis od lat. individuus nedeqiv, v. in-1, dividere delitiŠ li~ni, svojstven pojedincu, pojedina-

~an. y (samostalni) individualni poqoprivrednik seqak koji nije ukqu~en u zadrugu ili kombinat, ve} samostalno upravqa svojim doma}instvom. individualac, -lca m, gen. mn. individualaca ‰v. individualanŠ 1. osoba koja deluje individualno; individualista. 2. samostalni individualni poqoprivrednik v. individualan. individualizam, -zma m ‰v. individualanŠ 1. te`wa pojedinca da se izdvoji iz dru{tva; nastojawe ~oveka da se ostvaruje u li~nim sklonostima i te`wama, bez obzira na dru{tvene konvencije. 2. pona{awe pojedinca koji svoje interese suprotstavqa potrebama zajednice, sebi~nost. 3. shvatawe po kome je pojedinac najvi{a vrednost dru{tva. 4. soc. shvatawe po kojem su dru{tvene pojave rezultat uzajamnog delovawa pojedinaca. individualizacija, -e ` ‰v. individualanŠ izdvajawe jedne li~nosti, jedinke ili pojedinosti po wenim osobitim svojstvima; pojedina~no razmatrawe; supr. generalizacija. individualizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. individualanŠ izdvojiti, izdvajati iz zajednice, usredsrediti na pojedinca, ~initi individualnim; supr. generalizovati. individualist(a), -e m ‰v. individualanŠ 1. pristalica individualizma. 2. onaj kojem su li~ni interesi va`niji od interesa zajednice, sebi~wak. 3. onaj koji nije sklon u~e{}u u zajednici (organizaciji, kolektivu, dru{tvu i sl.), onaj koji teì izdvajawu; supr. kolektivist. individualitet, -eta m ‰nlat. individualitas, individualanŠ 1. osobenost, zasebnost, originalnost. 2. skup karakteristi~nih osobina pojedinca, li~nost. 3. izrazita li~nost, autoritet; individualnost. v.

individualnost, -osti ` v. individualitet. individuum, -a m ‰lat. individuum nedeqivo, v. in-1, dividere delitiŠ 1. svaki samostalno postoje}i organizam, pojedino bi}e, jedinka. 2. osoba, li~nost, pojedinac. indigen, -a, -o ‰ital. indigenusŠ doma}i, izvorni, starosedela~ki.

513

indigen indigen, -ena m ‰lat. indigenaŠ starosedelac, prastanovnik, domorodac. indigenat, -ata m ‰fr. indigenat v. indigen, -atŠ ist. 1. pripadnost nekoj dràvi, podanstvo, dràvqanstvo, zavi~ajnost, pravo gra|anstva. 2. davawe gra|anskih prava i plemi}ke titule strancu; up. inkolat. indigestija, -e ` ‰lat. indigestio, v. in-1, digestio vareweŠ 1. med. poreme}aj varewa; pokvaren èludac. 2. fig. nesvarqivost, nepodno{qivost; prezasi}enost (~ime). indignacija, -e ` ‰lat. indignatioŠ negodovawe, gnev, srxba, ogor~enost, ose}awe odvratnosti. indigniran, -a, -o ‰v. indigniratiŠ ozloje|en, ogor~en, uvre|en. indignirati, indigniram, 3. l. mn. indigniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. indignariŠ izazivati indignaciju, negodovawe; naqutiti, ozlojediti, razgneviti. indignitet, -eta m ‰lat. indignitasŠ nedostojnost, nedostojno pona{awe ili postupawe, uvreda, sramota. indigo, -a m (re|e s), mn. indiga s, gen. indiga ‰{p. indigo od lat. indicum od gr~. indikon indijskoŠ 1. ~ivit (biqka). 2. prirodna plavoqubi~asta boja, dobija se od istoimene biqke. 3. indigom obojen papir koji se koristi za istovremeno pisawe kopija (rukom ili pisa}om ma{inom). indigoid, -ida m ‰v. indigo, -oidŠ hem. sinteti~ka organska boja, sli~na indigu po sastavu. indigolit, -ita m ‰v. indigo, -lit1Š miner. vrsta turmalina plave boje, dragi kamen, brazilski safir. indijaner, -a m ‰nem. IndianerŠ kulin. kola~ filovan kremom, preliven ~okoladom. indijanist(a), -e m, mn. indijanisti ‰srlat. IndianusŠ nau~nik, stru~wak za indijanistiku. indijanistika, -e `, dat. i lok. indijanistici ‰v. indijanist(a)Š izu~avawe jezika i kulture stare Indije, posebno sanskrta; up. indologija. indijanski, -a, -o ‰srlat. Indianus (K. Kolumbo je, do{av{i u Ameriku, verovao da je

514

indipendent stigao u Indiju)Š koji se odnosi na ameri~ke Indijance. indijum i indijum, -a m i indij i indij, -a m ‰nlat. indium, po liniji indigo boje u spektru, v. indigoŠ hem. element, simbol In, atomski broj 49, srebrnastobeo metal, ìlav kao olovo i lako isparqiv. indikan, -ana m ‰lat. indicumŠ 1. hem. plava boja prirodnog indiga. 2. fiziol. kalijumova so indoksil-sumporne kiseline, sastojak mokra}e. indikativ, -a m ‰lat. (modus) indicativus pokazni (na~in)Š 1. gram. upotreba glagolskih vremena s pravim vremenskim zna~ewem, za razliku od kondicionala, konjunktiva i drugih na~ina koji izraàvaju stav prema radwi. 2. broj i znak, oznaka amaterske radio-stanice. indikativan, -vna, -vno ‰lat. indicativus izjavni, prema indicare pokazivatiŠ 1. koji pokazuje, koji upu}uje na ne{to, znakovit. 2. gram. (samo odr.) koji se odnosi na indikativ. indikator, -a m ‰srlat. indicatorŠ 1. pokaziva~, pokazateq, upu}iva~, znak. 2. hem. supstanca koja promenom boje pokazuje promenu stawa ili hemijske prirode nekog sistema. 3. elektr. signalna naprava. 4. med. radioaktivna materija pomo}u koje se mogu pratiti procesi izmene materija u ~ove~jem organizmu. x indikatorski. indikacija, -e ` ‰lat. indicatioŠ 1. pokazivawe, ukazivawe, znak, simptom, nagove{taj. 2. med. simptom, razlog za primenu odre|ene terapije ili za operativni zahvat. 3. prav. osnov za sumwu. indikovan, -a, -o ‰v. indiciratiŠ med. (o leku, terapiji) koji odgovara, koji se preporu~uje za dato oboqewe. indikovati v. indicirati. indikcija, -e ` ‰lat. indictioŠ 1. objava, objavqivawe, oglas, najava nekog doga|aja, npr. crkvenog sabora. 2. ist. period od 15 godina izme|u dva ubirawa poreza koji je uveo car Konstantin (1. januara 313. g.). indirekt, -a m, gen. mn. indirekata ‰lat. indirectus indirektanŠ sp. kazneni udarac u fudbalu koji ne sme biti upu}en direktno na gol, nego ka saigra~u. indipendent, indipendentist(a) v. independent, independentist(a).

indirektan indirektan, -tna, -tno ‰lat. indirectus, v. in-1, direktanŠ 1. posredan, zaobilazan, okoli{an. 2. gram. koji nije direktan, neupravni. y indirektni objekat nepravi objekat. indiskretan, -tna, -tno ‰lat. indiscretus od v. in-1, diskretanŠ 1. koji se me{a u tu|e stvari, koji èli da sazna tu|e tajne, suvi{e radoznao. 2. koji ne zna da ~uva tajne, koji suvi{e pri~a. indiskretnost = indiskrecija (v.). indiskrecija, -e ` = indiskretnost, -osti ` ‰lat. indiscretioŠ indiskretno pona{awe; odavawe tu|e tajne; brbqivost, nepromi{qenost, preterana radoznalost. indiskutabilan, -lna, -lno ‰fr. indiscutable v. in-1, diskutabilanŠ o kojem se ne moè raspravqati, neosporan, nesumwiv, siguran. indispozicija, -e ` ‰nlat. indispositio, v. in-1, dispozicijaŠ 1. neraspoloèwe, nelagodnost, nedostatak voqe za ne{to. 2. subjektivan lo{ ose}aj, trenutno lo{e zdravstveno stawe. indisponiran, -a, -o ‰nem. indisponiert, v. indispozicijaŠ 1. neraspoloèn, bez voqe (za ne{to), nespreman. 2. koji se ne ose}a dobro, klonuo, bole{qiv. indisponiranost, -osti ` ‰v. in-1, disponiranostŠ stawe onoga koji je indisponiran. indisponirati, indisponiram, 3. l. mn. indisponiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. indisponere, v. in-1, disponiratiŠ oneraspoloìti, oduzeti voqu, ozlovoqiti. indisputabilan, -lna, -lno ‰lat. indisputabilis, v. disputacijaŠ o kojem ne treba raspravqati, neosporan, nesumwiv, siguran. indiferentan, -tna, -tno ‰nlat. indifferens, v. in-1, v. diferencijaŠ 1. ravnodu{an, nezainteresovan, koji ne saose}a, koji ne u~estvuje, neutralan. 2. nevaàn, bezna~ajan. indiferentizam, -zma m ‰v. indiferentanŠ 1. filoz. shvatawe po kome je svaka stvar ili bi}e u osnovi isto kao sve druge stvari odnosno bi}a iste vrste; verovawe da je najboqe biti ravnodu{an prema svemu (svetu, zlu i smrti). 2. teol. shvatawe da su razlike me|u religijama neva`ne. indiferentist(a), -e m ‰v. indiferentanŠ 1. filoz. pristalica indiferentizma. 2. ravno-

indosament du{an ~ovek, onaj koji ne pokazuje interesovawe ni za {ta. indiferentnost i indiferentnost = indiferencija (v.). indiferencija, -e ` = indiferentnost i indiferentnost, -osti ` ‰lat. indifferentia, v. indiferentanŠ ravnodu{nost, nezainteresovanost, neutralnost. indicija, -e ` ‰lat. indiciumŠ znak, predznak, simptom, okolnost na osnovu koje se zakqu~uje i sudi. indicirati, indiciram, 3. l. mn. indiciraju = indikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. indicareŠ 1. ozna~iti, nazna~iti, uputiti, pokazati. 2. med. prepisati (lek, terapiju). indoevropski, -a, -o ‰lat. India Indija, Europa EvropaŠ lingv. 1. koji se odnosi na indoevropsku porodicu jezika (u koju spadaju sanskrt, gr~ki, latinski, slovenski, germanski, romanski, keltski jezici itd.). 2. koji se odnosi na nekada{we Indoevropqane. indoktrinacija, -e ` ‰v. indoktriniratiŠ pou~avawe, uvo|ewe u doktrinu; nastojawe neke organizacije (dràve, politi~ke stranke, crkve) da svim sredstvima uticaja nametne odre|eno verovawe, ideologiju, pona{awe. indoktrinirati, indoktriniram, 3. l. mn. indoktriniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. indoktrinieren v. in-2, lat. doctrina u~ewe, podu~avaweŠ vr{iti indoktrinaciju. indolentan, -tna, -tno ‰lat. indolensŠ ravnodu{an, nemaran, bezbriàn, lew. indolentnost, -osti ` v. indolencija. indolencija, -e ` ‰lat. indolentia neosetqivost za bol, v. in-1, dolere boletiŠ ravnodu{nost, nemarnost, bezbri`nost, lewost. indologija, -e ` ‰Indija, v. -logijaŠ nauka o jezicima, kwièvnosti, istoriji, filozofiji i kulturi Indije; up. indijanistika. indosament, -a m, gen. mn. indosamenata ‰nem. Indossament prema ital. indossare, prema dosso le|a, pole|inaŠ bank. pisana izjava na pole|ini menice ili ~eka kojom se prenosi pravo naplate sa nosioca (indosanta) na drugo lice (indosata), i kojom se ujedno nosilac izja{wava kao jemac za prenetu obavezu.

515

indosant indosant, -nta m, gen. mn. indosanata ‰nem. Indossant, v. indosamentŠ trg. onaj koji vr{i indosament, jemac, ìrant. indosat, -ata m = indosator, -a m ‰nem. Indossat, v. indosamentŠ trg. onaj na koga se prenosi menica, ìratar. indosirati, indosiram, 3. l. mn. indosiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. indossareŠ trg. prenositi menicu ili ~ek na drugoga tako {to se taj prenos zabeleì na pole|ini, ìrirati. indukovan, -a, -o ‰v. indukovatiŠ koji je nastao indukcijom. y indukovana struja fiz. elektri~na struja proizvedena indukcijom. indukovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. inducere uvesti, uvoditiŠ 1. log. zakqu~ivati od pojedina~nog prema op{tem. 2. fiz. proizvesti elektri~nu struju u zatvorenom provodniku kretawem u blizini magneta ili elektromagneta. 3. navesti, navoditi, podsta}i, podsticati, prouzrokovati. induktivan, -vna, -vno ‰nlat. inductivus prema lat. inductus od inducere dovestiŠ log. do koga se dolazi putem indukcije; supr. deduktivan. induktivitet, -eta m ‰v. induktivanŠ fiz. svojstvo strujnog kola uzrokovano magnetskim poqem stvorenim pri prolasku struje kroz kolo. induktor, -a m ‰lat. inductor uvoditeqŠ 1. fiz. ure|aj za proizvodwu elektri~ne struje visokog napona. 2. biol. supstanca koja je u stawu da podstakne realizaciju nekog gena odnosno biosintezu nekog proteina. indukcija, -e ` ‰lat. inductioŠ 1. log. metod zakqu~ivawa od pojedina~nog ka op{tem, od slu~ajnog ka zakonitom; supr. dedukcija. 2. psih. pojavqivawe ose}awa, misli, asocijacija koji su podstaknuti istim psihi~kim procesima kod drugih osoba. 3. biol. dejstvo jednog dela embrionalnog tkiva na razvoj susednih, nediferenciranih }elija. 4. fiz. nastanak elektri~ne struje u zatvorenom provodniku izazvan wegovim kretawem u blizini magneta ili drugog provodnika kroz koji proti~e elektri~na struja. y elektri~na indukcija fiz. fizi~ka veli~ina, simbol D, koristi se u prou~avawu elektri~nih poqa unutar dielektrika (v.); elektromagnetska indukcija fiz. iza-

516

industrija zivawe elektri~ne struje u provodniku wegovim kretawem u magnetskom poqu ili promenom magnetskog poqa oko wega; magnetska indukcija fiz. vektorska veli~ina kojom se opisuje magnetsko poqe, simbol B, jedinica tesla, simbol T. indukcioni, -a, -o ‰v. indukcijaŠ koji se odnosi na indukciju. y indukcioni aparat fiz. aparat za proizvo|ewe struje visokog napona u sekundarnom kalemu (s tankom duga~kom ìcom) prekidawem i uspostavqawem struje u primarnom kalemu (s debelom kratkom ìcom); indukcioni kalem fiz. namotaj za izazivawe indukovane elektri~ne struje; indukciona ma{ina fiz. ma{ina za proizvo|ewe indukovanih elektri~nih struja; indukcioni motor fiz. elektri~ni motor ~iji se rotor pokre}e indukovanom strujom. indulgencija, -e ` ‰lat. indulgentia od indulgere popu{tatiŠ 1. popustqivost, blagost, milostivost. 2. crkv. opro{taj, opra{tawe, razre{ewe od grehova. 3. ist. poveqa o opra{tawu grehova koju je u sredwem veku katoli~ka crkva prodavala vernicima, a ~ije }e ukidawe zahtevati protestantska reformacija. indulin, -ina m ‰v. indigoŠ hem. fabri~ko ime za indigoplavu boju, koristi se za bojewe vune i svile, kao i za proizvodwu mastila. indult, -a m, gen. mn. indulta ‰srlat. indultum od lat. indulgere popu{tati, biti popustqivŠ 1. rok odobren nekome za izvr{ewe obaveze, odlo`ni rok. 2. crkv. papsko pismo kojim se daje opro{taj greha, kakva milost ili povlastica. 3. rok koji zara}ena strana ostavqa protivnikovim trgova~kim brodovima da napuste wene luke u kojima ih je zatekao po~etak rata. induracija, -e ` ‰lat. induratioŠ med. otvrdnu}e organa ili tkiva urastawem ili pretvarawem u vezivno tkivo. industrija, -e ` ‰lat. industria marqivost, radinostŠ 1. serijska i masovna proizvodwa u fabrikama, mehanizovani radni proces prerade sirovina u poluproizvode i gotove proizvode. 2. grana privrede, vrsta industrijske proizvodwe (drvna ‹). y te{ka industrija proizvodwa poluproizvoda i sredstava za proizvodwu (ma{inogradwa, metalurgija i sl.); laka industrija proizvodwa predmeta {iro-

industrijalac ke potro{we; filmska industrija snimawe filmova namewenih zabavi {iroke publike; industrija zabave aktivnost zabavqawa {iroke publike (film, televizija, pozori{te, koncerti i dr.). industrijalac, -lca m, vok. industrijal~e, gen. mn. industrijalaca ‰v. industrijaŠ vlasnik industrijskog preduze}a, preduzetnik, fabrikant. industrijalizam, -zma m ‰v. industrijaŠ shvatawe da je industrija glavna svrha delatnosti ~oveka i dru{tva. industrijalizacija, -e ` ‰v. industrija, industrijalizovatiŠ izgradwa industrije, uvo|ewe industrijske proizvodwe u privredu zemqe. industrijalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. industrijaŠ uvesti, uvoditi industrijski na~in proizvodwe, sprovesti industrijalizaciju. industrijski, -a, -o ‰v. industrijaŠ koji se odnosi na industriju. y industrijska dràva soc. dràva u kojoj preovladava nepoqoprivredno stanovni{tvo, a ve}i deo proizvodwe i dohotka poti~e iz industrije; industrijska revolucija ist. preokret u ekonomskom i dru{tvenom ìvotu do kojeg je do{lo pronalaskom parne ma{ine i uvo|ewem ma{ina u proizvodwu (krajem XVIII i po~etkom XIX veka). inedita, -a s, mn. ‰lat. inedita od ineditus neobjavqenŠ 1. neizdate, neobjavqene kwige; rukopisi. 2. muz. neizvedena muzi~ka dela. in ekstenzo ‰lat. in extensoŠ op{irno, iscrpno, potpuno, bez skra}ewa (ob. kad je re~ o citirawu). inepcija, -e ` ‰lat. ineptiaeŠ ludorija, ludost, budala{tina. inervacija, -e ` ‰nlat. innervatio v. in-2, lat. nervus ìvacŠ fiziol. 1. snabdevenost organa nervima. 2. sprovo|ewe nadraàja putem nerava iz centralnog nervnog sistema u organe. inertan, -tna, -tno ‰lat. inersŠ 1. koji pokazuje inerciju, nepokretan ili te{ko pokretqiv. 2. fig. trom, lew, mlitav, koji je bez inicijative. inertnost, -osti ` ‰v. inercijaŠ svojstvo onoga koji je inertan i onoga {to je inertno.

inicijalizacija inercija, -e ` ‰lat. inertia nespretnost, tromostŠ 1. fiz. svojstvo tela da ostane u stawu mirovawa ili pravolinijskog jednakog kretawa dok ne bude izloèno uticaju spoqne sile koja to stawe mewa. 2. nepokretnost, tromost, lewivost, mlitavost, pasivnost. inèwer, -era m ‰fr. ingenieur od engin sprava, ma{ina, od lat. ingeniumŠ fakultetski obrazovan tehni~ar u oblasti ma{instva, elektrotehnike, hemije, geologije, {umarstva, gra|evinarstva i dr. x inèwerski. inèwerac, -rca m, gen. mn. inèweraca ‰v. inèwerŠ vojnik koji sluì u inèweriji. inèwerija, -e ` ‰v. inèwerŠ voj. rod vojske koji se bavi tehni~kim i gra|evinskim poslovima i koji u tehni~kom pogledu osigurava borbena dejstva drugih rodova. x inèwerijski. inèwering, -a m, mn. inèwerinzi, gen. inèweringa ‰engl. engineeringŠ 1. stru~na razrada gra|evinskog, tehni~kog ili industrijskog projekta koju zajedno obavqaju specijalisti razli~itih struka. 2. preduze}e koje se bavi takvom delatno{}u. 3. svaka delatnost zasnovana na znawu i ve{tinama inèwera. y genetski inèwering biol. grana biologije koja se bavi selekcijom genetskih svojstava u ciqu stvarawa novih vrsta biqaka ili ìvotiwa. inìwer, inìwerac, inìwerija, inìwering v. inèwer, inèwerac, inèwerija, inèwering. inzularan v. insularan. inzulin, inzulinski v. insulin, insulinski. inzult v. insult. inicijal, -ala m ‰lat. initialis po~etni od initium po~etakŠ 1. veliko po~etno slovo imena ili prezimena. 2. u tipografiji i u starim kwigama, ukra{eno veliko slovo kojim po~iwe glava ili odeqak. inicijalan, -lna, -lno ‰lat. initialisŠ po~etni, polazni, osnovni. inicijalizacija, -e ` ‰v. iniciratiŠ ra~. priprema za upotrebu diska ili trake (ispitivawe povr{ine medija, ozna~avawe blokova prostora za ~uvawe i dr.).

517

inicijativa inicijativa, -e ` ‰fr. initiative od lat. initium po~etakŠ 1. zapo~iwawe, podsticaj, podstrek, prvi korak u kakvom radu, preduzimqivost. 2. procedura prema kojoj gra|ani predlaù neki zakon, uredbu i dr. inicijativan, -vna, -vno ‰v. inicijativaŠ koji daje inicijativu, koji iz vlastite pobude po~iwe. inicijator, -a m ‰lat. initiator, v. iniciratiŠ onaj koji daje prvi podsticaj, za~etnik, pokreta~, podstreka~. inicijacija, -e ` ‰lat. initiatio posvetaŠ 1. uvo|ewe, upu}ivawe, posve}ivawe u tajne, principe ili tehniku rada. 2. u rodovskom dru{tvu, ritualno uvo|ewe devojke ili mladi}a u zajednicu odraslih kao punopravnog ~lana, ob. u trinaestoj godini ìvota. 3. ritualno primawe u neko tajno udruèwe. inicirati, iniciram, 3. l. mn. iniciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. initiareŠ dati inicijativu, dati podstrek, zapo~eti, pokrenuti. injekt, -a m, gen. mn. injekata ‰lat. iniectum od inicere, v. injiciratiŠ sadràj ubrizgan injekcijom. injektirati v. injicirati. injektor, -a m ‰lat. iniector ubaciva~Š 1. tehn. pumpa za ubrizgavawe te~nosti i gasova (npr. goriva u avionski motor, vode u kazan parne ma{ine i sl.). 2. med. naprava za davawe injekcija, za ubrizgavawe. injekcija, -e `, med. ‰lat. iniectioŠ 1. med. ubrizgavawe te~nosti u telo pomo}u {prica i igle. 2. sama te~nost koja se ubrizgava. 3. fig. snaàn podsticaj, osnaìvawe. y intramuskularna injekcija ubrizgavawe u mi{i}; intravenozna injekcija ubrizgavawe u venu; supkutana injekcija ubrizgavawe pod koù; intrakardijalna injekcija ubrizgavawe te~nosti u srce. injicirati, injiciram, 3. l. mn. injiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inicereŠ ubrizgavati, u{trcavati, davati injekciju, injektirati. injurija, -e ` ‰lat. iniuria, v. in-1, ius pravda, zakonŠ 1. prav. krivica, nepravda, povreda prava. 2. uvreda, uvreda ~asti. inka, -e m i ` ‰peruan. inka gospodin, kraqŠ titula nekada{wih peruanskih kraqeva i

518

inkarceracija prin~eva iz vladarske porodice, pre {panskog osvajawa u XVI veku. inkameracija, -e ` ‰nlat. in camera u sobiŠ 1. pripajawe crkvenom imawu. 2. ubirawe, naplata (npr. taksa) u korist dràve. 3. podràvqewe. inkantan, -a, -o ‰ital. incantato od incantare za~aratiŠ pokr. o~aran, op~iwen, zapawen, skamewen. inkantati (se), -am (se) svr{. ‰ital. incantarsiŠ zapawiti (se), zabezeknuti (se). inkantacija, -e ` ‰lat. incantatio od incantare oma|ijatiŠ izgovarawe magijske formule kojom se priziva dejstvo neke natprirodne sile, vra~awe, bajawe. inkapsulacija, -e ` ‰nlat. incapsulatio v. in-2, kapsulaŠ med. stvarawe kapsule (ovojnice, ~aure) od vezivnog tkiva oko mesta nekroze (v.), upale ili stranog tela. inkapsuliran, -a, -o ‰v. inkapsulacijaŠ med. za~auren, koji se te{ko moè razbiti lekovima ili drugim sredstvima (npr. gnoj). inkardinacija, -e ` ‰srlat. incardinatio v. in-2, lat. cardo osovina, stoèrŠ crkv. 1. preno{ewe uprave nad nekom crkvom na stranog sve{tenika (u katoli~koj crkvi). 2. obavezno upisivawe svakog sve{tenog lica u neku zajednicu pri dijecezi u kojoj ìvi. 3. izbor za kardinala. inkarnat, -ata m ‰ital. incarnato utelovqenŠ boja qudske puti, boja mesa; rumena boja lica.

slik.

inkarnacija, -e ` ‰lat. incarnatioŠ 1. otelovqewe, ovaplo}ewe, oli~ewe, slika i prilika (npr. Sokrat je ‹ mudrosti). 2. pojava boànstva u qudskom liku. inkarnirati, inkarniram, 3. l. mn. inkarniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. incarnare, v. in-2, caro gen. carnis mesoŠ otelovqivati, ovaplo}avati, oli~avati. inkarceracija, -e ` ‰srlat. incarcerare utamni~iti, v. in-2, lat. carcer tamnicaŠ 1. hap{ewe, zatvarawe, li{avawe slobode. 2. med. ukle{tewe organa u uro|enim ili naknadno razvijenim otvorima telesnih {upqina.

inkasant inkasant, -a m, gen. mn. inkasanata ‰v. inkasiratiŠ blagajnik koji napla}uje novac, uglavnom izvan ustanove. inkasator, -a m v. inkasant. inkasirati, inkasiram, 3. l. mn. inkasiraju ‰ital. incassare, v. kasaŠ trg. prikupqati, primati, ubirati novac, napla}ivati ra~un u gotovini. inkaso, inkasa m, mn. inkasi, gen. inkasa ‰ital. incassoŠ trg. 1. naplata u gotovini. 2. naplata novca na osnovu menice (ili sli~nog dokumenta) po nalogu poverioca. 3. dokument koji podleè pla}awu po dospe}u u odre|enom roku. inkaustika v. enkaustika. inkvizitor, -a m ‰lat. inquisitor od inquirere istraìvatiŠ 1. ist. u sredwem veku, sudija inkvizicije. 2. fig. okrutan ~ovek, mu~iteq, prestrog sudija. inkvizitorski, -a, -o ‰v. inkvizitorŠ koji se odnosi na inkvizitore i inkviziciju; ispitiva~ki; mu~iteqski, surov. inkvizicija, -e ` ‰lat. inquisitio istraìvaweŠ 1. ist. crkv. zloglasni sud Katoli~ke crkve, osnovan u XIII veku s ciqem da otkriva, ispituje i surovo ka`wava sve one koji su progla{eni za jeretike; najnemilosrdnija je bila {panska inkvizicija, koja je ukinuta tek 1834. godine. 2. fig. prestrogo ispitivawe, nemilosrdno saslu{avawe. x inkvizicijski i inkvizicijski. inkvilin, -ina m ‰lat. inquilinusŠ 1. stanar, zakupac stana. 2. ist. u feudalizmu, seqak koji je dobijao stan uz obavezu da obra|uje tu|u zemqu. 3. zool. ìvotiwa koja ìvi u gnezdu, jazbini ili na teritoriji druge ìvotiwe. inkvilinizam, -zma m ‰v. inkvilinŠ biol. vrsta simbioze u kojoj jedinke razli~itih vrsta ìve na istom prostoru. inklinacija, -e ` ‰lat. inclinatio od inclinare, v. inkliniratiŠ 1. naklonost, sklonost, nagiwawe (~emu). 2. med. sklonost organizma nekoj bolesti. 3. mat. nagnutost (ravni ili linije) prema horizontalnoj ravni. 4. fiz. nagibni ugao magnetske igle prema horizontalnoj ravni. 5. astron. ugao izme|u putawe planete i ravni ekliptike (v.). x inklinacioni.

inkompatibilan inklinirati, inkliniram, 3. l. mn. inkliniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inclinareŠ 1. nagiwati se, biti nagnut, isko{en. 2. imati sklonost, biti sklon (~emu). inklinometar i inklinometar, -tra m ‰v. inklinacija, -metarŠ 1. instrument za merewe nagiba magnetske igle. 2. avij. instrument za merewe nagiba kod uzleta. inkludirati, inkludiram, 3. l. mn. inkludiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. includereŠ neob. ukqu~ivati, obuhvatati, sadràvati, podrazumevati. inkluzivan, -vna, -vno ‰lat. inclusivus od includere ukqu~itiŠ koji ukqu~uje, obuhvata, sadrì, koji se podrazumeva. inkluzija i inkluzija, -e ` ‰lat. inclusioŠ 1. ukqu~ivawe, obuhvatawe, sadràvawe, podrazumevawe. 2. mat. relacija sadràvawa jednog skupa u drugom. 3. strano telo prisutno u nekom kristalu, metalu ili leguri; primesa. inkognito, -a m ‰lat. incognitus nepoznatŠ 1. prikrivawe svog identiteta, anonimnost. 2. (kao pril.) tajno, prikriveno, pod tu|im imenom. inkolat, -ata m ‰lat. incola stanovnik, v. -atŠ pripadnost odre|enoj dràvi, podanstvo, dràvqanstvo, zavi~ajno pravo; up. indigenat. inkomenzurabilan, -lna, -lno ‰nlat. incommensurabilisŠ nesamerqiv, koji se ne moè meriti zajedni~kom merom; koji se ne da uporediti s ne~im drugim. inkomodacija, -e ` ‰v. inkomodiratiŠ pravqewe smetwi, uznemiravawe, dosa|ivawe. inkomodirati, inkomodiram, 3. l. mn. inkomodiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. incommodare, v. in-1, commodus udobanŠ smetati, uznemiravati, dosa|ivati, praviti neprijatnosti. inkomparabilan, -lna, -lno ‰lat. incomparabilis, v. in-1, lat. comparare uporeditiŠ 1. neuporediv, jedinstven, izuzetan. 2. gram. koji se ne moè stepenovati, koji nema komparativ (npr. pridevi go, bos, }elav). inkompatibilan = nekompatibilan, -lna, -lno ‰srlat. incompatibilis, v. in-1, lat. compati trpeti zajednoŠ 1. koji se ne slaè s ~im, nespojiv, nesloìv, nepodudaran. 2. ra~. nespojiv, koji se ne moè prenositi s jednog kom-

519

inkompatibilnost pjuterskog sistema na drugi (hardver ili softver). 3. prav. zakonski nespojiv s ne~im drugim (npr. dve funkcije istovremeno, u izvr{noj i zakonodavnoj vlasti); supr. kompatibilan. inkompatibilnost, -osti ` ‰v. inkompatibilanŠ svojstvo onoga {to je inkompatibilno, nespojivost, nepodudarnost, nesaglasnost. inkompetentan, -tna, -tno ‰v. in-1, kompetentanŠ 1. nenadleàn, neovla{}en, nepozvan. 2. neupu}en, nestru~an; supr. kompetentan. inkompetencija, -e ` ‰v. in-1, kompetencijaŠ 1. nenadle`nost, neovla{}enost, nepozvanost. 2. neupu}enost, nestru~nost, nesposobnost. inkonvenijentan, -tna, -tno ‰v. in-1, konvenijentanŠ nezgodan, neprili~an, nepodesan; neugodan, neprijatan. inkonvenijentnost, -osti ` ‰v. inkonvenijentanŠ osobina onoga {to je inkonvenijentno; inkonvenijencija. inkonvenijencija, -e ` ‰nlat. inconvenientiaŠ nezgoda, neprilika, neprijatnost, te{ko}a, neudobnost. inkongruentan, -tna, -tno ‰lat. incongruens, v. in-1, kongruentanŠ koji se ne slaè, neskladan, nesaglasan, nepodudaran. inkongruencija, -e ` ‰nlat. incongruentia, v. inkongruentanŠ neslagawe, nesklad, nesaglasnost, nepodudarnost. inkonsekventan, -tna, -tno ‰lat. inconsequens, v. in-1, konsekventanŠ nedosledan, protivre~an. inkontinentan, -tna, -tno ‰lat. incontinensŠ 1. koji nije suzdràn, neumeren. 2. med. nesposoban da kontroli{e mokrewe ili stolicu. inkontinencija, -e ` ‰lat. incontinentiaŠ 1. nesuzdrànost, neumerenost. 2. med. nesposobnost zadràvawa urina ili izmeta. inkoordinacija, -e ` ‰v. in-1, koordinacijaŠ neuskla|enost, neusagla{enost, nekoordinisanost. inkorektan, -tna, -tno ‰lat. incorrectus, v. in-1, korektanŠ 1. pogre{an, neta~an, neispravan. 2. koji se nepravedno pona{a prema drugima, neuqudan, nekorektan. inkorporacija, -e ` ‰lat. incorporatio, v. inkorporiratiŠ 1. pripajawe, ujediwewe, spaja-

520

inkrustirati we, ukqu~ivawe u svoj sastav. 2. teol. otelovqewe, otelotvorewe. 3. prav. svo|ewe pojedinih, ranije izdatih zakonodavnih akata u jednu celinu. inkorporirati, inkorporiram, 3. l. mn. inkorporiraju i inkorporisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. incorporareŠ 1. ukqu~iti, ukqu~ivati u svoj sastav, ujediniti, pripojiti, spojiti, povezati. 2. inkorporirati, inkorporisati (se) oteloviti (se), otelotvoriti (se). inkoherentan, -tna, -tno ‰v. in-1, koherentanŠ 1. nepovezan, labav. 2. zbuwen, smeten, nedosledan, protivre~an. inkoherentnost, -osti ` = inkoherencija, -e ` ‰v. in-1, koherencijaŠ osobina onoga {to nije koherentno. inkrement m, gen. mn. inkremenata ‰lat. incrementum prema increscere rastiŠ 1. rast, porast, prira{taj. 2. dodatak, povi{ica; dobit, vi{ak vrednosti. 4. priplod, podmladak. inkrementalni, -a, -o ‰v. inkrementŠ koji se odnosi na inkrement; koji predstavqa prira{taj, dodatak ili zaradu. inkret, -eta m ‰lat. incretum od incernere, v. in-2, cernere lu~itiŠ fiziol. proizvod `lezda s unutra{wim lu~ewem, hormon. inkriminacija, -e ` ‰nlat. incriminatio prema crimen zlo~inŠ prav. okrivqavawe, optu`ba. inkriminisan, -a, -o ‰v. inkriminisatiŠ o kojem je re~, o kojem se radi (ob. u okviru pravnog procesa, istrage o krivici i sl.). inkriminisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. incriminareŠ prav. okriviti, okrivqavati, pripisivati krivicu, optuìti, optuìvati. inkrustat, -ata m ‰lat. incrustatum prema crusta koraŠ okameweni ostatak biqnog ili ìvotiwskog sveta, fosil. inkrustacija, -e ` ‰lat. incrustatio, prema incrustare umetatiŠ 1. ukras od dragog kamena ili plemenitog metala utisnut u drvo, metal, kamen i sl; up. intarzija. 2. okorevawe, dobijawe kore, hvatawe (kamene) kore. 3. gra|. ukra{avawe zidova i podova {arama od komada raznobojnog mermera. 4. oblagawe zlatnim ili srebrnim listi}ima. inkrustirati, inkrustiram, 3. l. mn. inkrustiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. incrustareŠ 1.

inkubator umetati, utiskivati ukrase, oblagati ukrasima. 2. inkrustirati (se) oblagati se korom, dobijati koru. inkubator, -a m ‰lat. incubator prema incubare leàti na ~emuŠ 1. aparat za ve{ta~ko leèwe pili}a pomo}u grejawa. 2. med. aparat u kojem su stvoreni potrebni uslovi (temperatura, vlaga, kiseonik) za negovawe prerano ro|ene i slabe novoro|en~adi. 3. med. aparat za ~uvawe bakterijskih kultura na odre|enoj temperaturi. inkubacija, -e ` ‰lat. incubatioŠ 1. grejawe jajeta leàwem ènke ili u inkubatoru dok se ne izleè pile. 2. med. vremenski razmak od trenutka zaraze do pojave prvih znakova bolesti. inkubus, -a m ‰lat. incubus od incubare leàti na ~emuŠ 1. demon koji prema narodnom verovawu polno op{ti s usnulim osobama. 2. te{ka no}na vizija, mora, prikaza. inkulpant, -a m, gen. mn. inkulpanata ‰lat. inculpansŠ prav. onaj koji optuùje, tuìlac. inkulpat, -ata m ‰lat. inculpatus od inculpare okrivitiŠ prav. onaj koga optuùju, optuèni, okrivqeni. inkulpacija, -e ` ‰lat. inculpatio od inculpare okrivitiŠ prav. optu`ba, okrivqavawe, upisivawe u greh; supr. ekskulpacija. inkulturacija, -e ` ‰v. in-2, kulturaŠ crkv. nastojawe katoli~ke crkve da svoje u~ewe prilagodi i drugim kulturama iz kojih pridobija nove vernike; prilago|avawe, autohtonizacija; up. akulturacija. inkunabula, -e ` ‰lat. incunabula prema cunae kolevkaŠ filol. kwiga {tampana u najranije doba {tamparstva, pre 1500. godine. inkunabulistika, -e `, dat. i lok. inkunabulistici ‰v. inkunabulaŠ nau~na disciplina koja prou~ava inkunabule. inkurabilan, -lna, -lno ‰lat. incurabilis, v. in-1, curare le~itiŠ med. koji se ne moè izle~iti, neizle~iv. inkxet-{tampa~, -a~a m ‰engl. ink jet printerŠ ra~. vrsta matri~nog {tampa~a s mlaznicom koji znakove formira izbacivawem sitnih kapqica mastila na hartiju.

inokulacija inlet, -a m ‰nem. InlettŠ jaka gusta tkanina u koju se stavqa perje za jastuke, jorgane i sl., angin. in loko ‰lat. in locoŠ na mestu; na licu mesta. in medijas res v. in medias res. in memorijam v. in memoriam. inovator, -a m ‰v. inoviratiŠ onaj koji radi na inovacijama, pronalaza~, izumiteq. inovacija, -e ` ‰lat. innovatioŠ nov izum koji unapre|uje neki proizvod ili metod rada; novina, novotarija, promena. inovirati, inoviram, 3. l. mn. inoviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. innovare, v. in-2, novus novŠ uneti, unositi novinu, novost, promeniti, osavremeniti. inoza, -e ` ‰gr~. is, inos vlakno, v. -ozaŠ med. stvarawe vlaknastog tkiva. inozit, -ita m v. inozitol. inozitol, -ola m ‰v. inoza, (alkoh)olŠ heksahidroksicikloheksan, inozit, prirodni alkohol, ubraja se u vitamine B; nalazi se u nekim ìvotiwskim tkivima i izlu~evinama (u mi{i}ima, srcu, plu}ima, mokra}i i dr.). inozurija, -e ` ‰v. inoza, -urijaŠ nakupqawe inozitola u mokra}i, npr. kod {e}erne bolesti. inokorespondent, -a m, gen. mn. inokorespondenata ‰skr. od inostrani korespondentŠ onaj koji obavqa prepisku, korespondenciju s inostranstvom. inokorespondencija, -e ` ‰v. inokorespondentŠ poslovna prepiska s partnerima iz inostranstva, ob. u nekom preduze}u. inokredit, -ita m ‰skr. od inostrani kreditŠ finans. kredit koji poti~e iz inostranstva, koji je odobrila strana banka ili neka druga ustanova. inoksidacija, -e ` ‰v. in-1, oksidacijaŠ za{tita povr{ine gvozdenih predmeta od r|e stvarawem sloja oksida. inokulator, -a m ‰lat. inoculator, v. inokuliratiŠ onaj koji vr{i inokulaciju. inokulacija, -e ` ‰lat. inoculatioŠ 1. poqopr. urezivawe kalema u divqaku, cepqewe, kalemqewe. 2. med. uno{ewe klica u ìvo tkivo radi dijagnoze ili stvarawa imuniteta, cepqewe; up. vakcinacija.

521

inokulirati inokulirati, inokuliram, 3. l. mn. inokuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inoculare, v. in-2, oculus oko, pupoqakŠ vr{iti inokulaciju, cepiti, pelcovati. inoperabilan, -lna, -lno ‰nlat. inoperabilis, v. in-1, operabilanŠ med. koji se ne moè operisati. inoficijelan, -lna, -lno ‰v. in-1, oficijelanŠ neslu`ben, nezvani~an, neoficijelan. inocencija, -e ` ‰lat. innocentiaŠ neob. nedu`nost, nevinost, bezazlenost. in pejus v. in peius. in perpetuum v. in perpetuum. input, -a m ‰engl. inputŠ ra~. podaci koji se unose u kompjuter radi obrade, ulazna vrednost, ulazna informacija; supr. autput. insajder, -a m ‰engl. insider prema inside iznutraŠ 1. onaj koji unutar jedne grupe deluje za ra~un neke druge grupe. 2. onaj koji u preduze}u ima vaàn poloàj i pristup poverqivim informacijama; up. autsajder. insan, -ana m, vok. insane ‰tur. insan od ar. insanŠ ~ovek, ~eqade, qudsko bi}e. insanitet, -eta m ‰nlat. insanitas prema lat. insanus nezdravŠ med. nezdravost, bolest, ob. umna. insaf, -afa m ‰tur. insaf od ar. insafŠ pokr. 1. ose}awe moralne odgovornosti, savest. 2. du{a, du{evnost. insafsuz, -a m ‰tur. insafs›z, v. insaf, -s›z bezŠ pokr. bezdu{nik, bezobziran, nemilosrdan ~ovek. insekt, -a m, gen. mn. insekata ‰lat. insectum od insecare use}iŠ zool. svaka sitna ìvotiwa iz grupe ~lankonoàca, sa {est nogu, s krilima ili bez wih (komarac, mrav, muva i dr.), buba. insektarijum, -a i insektarij, -ija m ‰nlat. insectarium v. insekt, (viva)rijumŠ vrsta terarijuma (v.) u kojem se ~uvaju, neguju i posmatraju insekti. insektivori, insektivora m, mn., jd. insektivor, gen. insektivora ‰nlat. insectivorus v. insekt, vorare `deratiŠ zool., bot. ìvotiwe i biqke koje se hrane insektima, bubojedi, bubo`deri. insekticid, -ida m ‰v. insekt, -cidŠ hemijsko sredstvo za uni{tavawe insekata.

522

inskripcija insektologija v. entomologija. inseminacija, -e ` ‰nlat. inseminatio prema inseminare osemenitiŠ 1. biol. oplodwa, osemewavawe. 2. med. ve{ta~ko uno{ewe spermatozoida u matericu. inserat, -ata m ‰nem. Inserat od lat. inserere uvrstitiŠ pla}eni oglas u novinama, anonsa (v.). insert m, gen. mn. inserata i inserta ‰lat. insertum od inserere uvrstitiŠ ono {to je umetnuto, umetak (npr. kadar, epizoda u filmu ili u TV programu). insertirati, insertiram, 3. l. mn. insertiraju svr{. i nesvr{. ‰v. inserat, insertŠ 1. zast. oglasiti u novinama. 2. umetnuti (u film, u TV program, u kompjuterski dokument). insignije, insignija `, mn. ‰lat. insigniaŠ znamewa, znaci, obele`ja dostojanstva, poloàja ili slu`be (npr. kruna, èzlo, grb kao znamewa kraqevske vlasti); up. regalije. insinuantan, -tna, -tno ‰lat. insinuans, v. insinuiratiŠ koji je spreman da podvali, podmetne; zloban, pakostan. insinuacija, -e ` ‰lat. insinuatioŠ podmetawe, podvala, zlonamerna aluzija, zlobna izmi{qotina. insinuirati, insinuiram, 3. l. mn. insinuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. insinuareŠ podmetnuti, podmetati neku nameru, podvaliti, (o)klevetati, navesti, navoditi na odre|enu misao. insistirati, insistiram, 3. l. mn. insistiraju nesvr{. ‰lat. insistereŠ uporno zahtevati, nastojati, navaqivati, ustrajavati u ~emu. in situ ‰lat. in situŠ u prvobitnom poloàju, na iskonskom mestu, na mestu stvarawa (npr. umetni~kog dela u aktuelnom izlo`benom prostoru, arhitektonskog elementa na samom gradili{tu i sl.). inskribirati, inskribiram, 3. l. mn. inskribiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inscribereŠ 1. upis(iv)ati, zapis(iv)ati, staviti natpis. 2. upisati u registar. 3. mat. ucrtati. inskripcija, -e ` ‰lat. inscriptioŠ 1. upis, natpis, naslov, posveta. 2. prav. ist. deo uvoda isprave u kojem je navedeno kome je isprava namewena ili upu}ena.

insolacija insolacija, -e ` ‰lat. insolatio, v. in-2, sol sunceŠ 1. izlagawe Sun~evim zracima, sun~awe, osun~avawe. 2. med. toplotni udar, sun~anica. 3. meteor. izloènost Sun~evim zracima; izraàva se brojem sati Sun~evog obasjavawa nekog mesta u toku godine. insolventan, -tna, -tno ‰nlat. insolvens v. in-1, solventanŠ ekon. koji ne moè da plati, koji nema sredstava da plati svoje obaveze i zbog toga je obustavio pla}awe. insolventnost, -osti = insolvencija, -e ` ‰v. insolvencijaŠ ekon. nesposobnost pla}awa, nesposobnost podmirewa dospelih nov~anih obaveza. insolentan, -tna, -tno ‰lat. insolensŠ nepristojan, bezobrazan, drzak, prkosan. insolencija, -e ` ‰lat. insolentiaŠ nepristojnost, bezobrazluk, drskost, obest. insomnija, -e ` ‰lat. insomnia, v. in-1, somnum sanŠ nesanica, besanica. in spe ‰lat. in speŠ u nadi, u o~ekivawu, budu}i. inspektor, -a m (`. inspektorka) ‰lat. inspector prema inspicere pregledatiŠ slu`beno lice koje nadgleda izvr{ewe propisanih pravila, nadzornik, kontrolor. inspektorat, -ata m ‰v. inspektor, -atŠ 1. slu`ba, poloàj inspektora. 2. institucija zaduèna za kontrolu, inspekciju; zgrada ili kancelarije gde je takva institucija sme{tena. inspekcija, -e ` ‰lat. inspectio prema inspicere pregledatiŠ 1. nadgledawe izvr{ewa obaveza, pregled, nadzor, kontrola. 2. organ nadzora, nadzorna slu`ba. insperzija, -e ` ‰lat. inspersioŠ prskawe, {kropqewe, posipawe. inspirativan, -vna, -vno ‰nlat. inspirativus, v. inspirisatiŠ koji nadahwuje, podsticajan. inspirator, -a m ‰lat. inspirator, v. inspirisatiŠ onaj koji nadahwuje, podsti~e, nagovara; za~etnik ideje. inspiracija, -e ` ‰lat. inspiratioŠ 1. nadahnu}e (ob. umetni~ko), stawe stvarala~kog zanosa; podsticaj za stvarawe. 2. rel. boànsko nadahnu}e, boànski uticaj. 3. fiziol. udisawe, uvla~ewe vazduha u plu}a.

instanca inspirirati, inspiriram, 3. l. mn. inspiriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inspirareŠ udisati, uvla~iti vazduh u plu}a; supr. ekspirirati. inspirisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. inspirareŠ nadahnuti, nadahwivati, odu{eviti, odu{evqavati, pruìti podsticaj. inspicijent m, gen. mn. inspicijenata ‰nem. Inspizient od lat. inspiciens prema inspicere nagdgledatiŠ saradnik u pozori{tu koji vodi sve poslove iza pozornice i brine se da predstava te~e po planu, po zamisli rediteqa. inspicirati, inspiciram, 3. l. mn. inspiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inscipereŠ vr{iti nadzor, nadgledati, pregledati. instalater, -era m ‰fr. installateur, v. instaliratiŠ onaj koji obavqa sve poslove oko instalacija (1). x instalaterski. instalacija, -e ` ‰srlat. installatioŠ 1. (ob. mn.) ure|aji, sprave, mehanizmi, vodovi i sl. (npr. vodovodne, elektri~ne, gasne instalacije). 2. postavqawe, instalirawe takvih ure|aja. 3. sve~ano uvo|ewe u du`nost, u zvawe; ustoli~ewe. 4. u modernoj umetnosti, trodimenzionalno likovno delo, jedan ili vi{e objekata postavqenih u prostoru. 5. ra~. postavqawe i priprema kompjutera za rad. instalacijski, -a, -o ‰engl. installation instalacijskiŠ koji se odnosi na instalaciju ra~unarskih programa. instalirati, instaliram, 3. l. mn. instaliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. installareŠ 1. postaviti, postavqati, uvesti, uvoditi ure|aj. 2. sve~ano uvesti u du`nost, u zvawe. instamatik, -a m, mn. instamatici ‰engl. Instamatic®, fabri~ko ime proizvoda, prema instant trenutan, (auto)matikŠ 1. automatski fotoaparat. 2. (kao prid. indekl.) koji deluje odmah, automatski. instant prid. indekl. ‰engl. instant trenutak, trenutniŠ koji se brzo i lako priprema za jelo ili pi}e, ob. bez kuvawa; koji se stvara, de{ava, izvodi brzo i lako. instanca, -e = instancija, -e ` ‰lat. instantiaŠ 1. svaki pojedina~ni stepen u hijerarhijskom sistemu organa dràvne uprave, pravosu|a, profesionalnih udruèwa, strana~kih organa itd. 2. molba, zahtev.

523

instaurator instaurator, -a m ‰nlat. instauratorŠ ustanovqiva~, osniva~, zasniva~. instauracija, -e ` ‰lat. instauratioŠ ustanovqewe, osnivawe, zasnivawe, uvo|ewe. instaurirati, instauriram, 3. l. mn. instauriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. instaurareŠ ustanoviti, ustanovqavati, osnovati, osnivati, stvoriti, zasnovati, uvesti. instilacija, -e ` ‰lat. instillatio prema instillare, v. instilisatiŠ ulivawe te~nosti kap po kap, ukapavawe. instilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. instillare v. in-2, stillare kapatiŠ uli(va)ti kap po kap, ukapa(va)ti. instinkt m, gen. mn. instinkata ‰lat. instinctusŠ 1. biol. prirodni nagon; uro|ena sposobnost ìvotiwa da nesvesno vr{e radwe potrebne za odràvawe ìvota jedinke ili vrste. 2. nesvesno delovawe, postupawe bez razmi{qawa o uzrocima i posledicama. 3. fig. predose}aj, slutwa. instinktivan, -vna, -vno ‰nlat. instinctivus, v. instinktŠ uslovqen instinktom, nagonski, nesvestan, nehoti~an. instinktivnost, -osti ` ‰v. instinktivanŠ svojstvo onoga {to je instinktivno. institut, -uta m ‰lat. institutumŠ 1. ustanova, zavod (ob. vaspitni ili nau~noistraìva~ki). 2. zakonsko na~elo, prihva}eni princip ( ‹ braka). x institutski. institutor, -a m ‰lat. institutorŠ 1. osniva~, ustanovqiva~, utemeqiteq. 2. crkv. onaj koji postavqa sve{tenika. 3. u~iteq, nastavnik. institucija, -e ` ‰lat. institutioŠ 1. ustanova, zavod; udruèwe. 2. uredba, zakon, statut. 3. osnivawe, utemeqewe, ustanovqewe. 4. fig. onaj koji ima veliki zna~aj, ugled i uticaj. 5. fig. obi~aj ustanovqen dugotrajnom praksom. institucionalan, -lna, -lno ‰v. institucijaŠ koji predstavqa instituciju, zvani~no ustanovqen, dru{tveno prihva}en. institucionalizam, -zma m ‰v. institucija, -izamŠ 1. privrènost institucijama, regulisawe dru{tvenog ìvota preko utvr|enih institucija. 2. ekon. pravac u ameri~koj politi~koj ekonomiji XX veka koji isti~e uticaj

524

instrumen(a)t dru{tvenih institucija, navika, obi~aja na ekonomsko pona{awe qudi. institucionalizacija, -e ` ‰v. institucijaŠ 1. pretvarawe ~ega u instituciju; proces nastajawa stabilnih socijalnih odnosa i jakih ustanova. 2. med. upu}ivawe pojedinca u odgovaraju}u ustanovu, npr. na le~ewe. institucionalizirati, institucionaliziram, 3. l. mn. institucionaliziraju = institucionalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. institucijaŠ 1. (u)~initi da ne{to dobije oblik institucije. 2. uvesti, uvoditi u dru{tvene ustanove, podvr}i dru{tvenim pravilima i zakonima. instradacija, -e ` ‰v. instradiratiŠ voj. grafi~ki prikaz kretawa vojnih trupa po saobra}ajnicama. instradirati, instradiram, 3. l. mn. instradiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. instradareŠ uputiti, upu}ivati, pokaz(iv)ati put, usmeriti, uvesti. instruirati, instruiram, 3. l. mn. instruiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. instruereŠ 1. podu~avati, davati ~asove. 2. da(va)ti uputstva, upu}ivati, uputiti. instruktaà, -e ` ‰v. instrukcijaŠ instruirawe, podu~avawe, obuka, davawe uputstava. instruktivan, -vna, -vno ‰v. instrukcijaŠ pou~an, koji upu}uje, koji sadrì uputstva. instruktor, -a m ‰ital. instructorŠ onaj koji podu~ava, obu~ava (u prakti~nim ve{tinama, sportovima i sl.); podu~avateq, u~iteq. x instruktorov, instruktorski. instrukcija, -e ` ‰lat. instructioŠ 1. podu~avawe, obuka, nastava. 2. uputa, uputstvo, nalog, pouka. 3. ra~. re~ ili skup slova (brojeva) koji upu}uju kompjuter na izvr{ewe odre|ene operacije. x instrukcijski. instrukcijski, -a, -o ‰engl. instruction instrukcijskiŠ ra~. koji se odnosi na upute koje korisnik ili program daje ra~unaru. instrumen(a)t, -nta m, mn. instrumenti, gen. mn. instrumenata ‰lat. instrumentum od instruere, v. instruiratiŠ 1. oru|e za rad, sprava, alatka, sredstvo. 2. naprava za merewe, snimawe, pra}ewe, pokazivawe odre|enih vrednosti, naro~ito u fizici i tehnici. 3. muz. sprava za

instrumental proizvo|ewe muzi~kih tonova, odn. izvo|ewe muzike (klavir, violina i sl.). 4. prav. dokument, isprava, propis. 5. ekon. administrativno sredstvo ekonomske politike koje odre|uje op{te uslove poslovawa (poreska, carinska stopa, kamata i sl.). instrumental, -ala i instrumental, -a m ‰v. instrumentalanŠ 1. gram. {esti pade`, sa osnovnim zna~ewem dru{tva (socijativ) i sredstva, odgovara na pitawe œs kim ili ~imŒ. 2. muz. melodija koja se izvodi instrumentalno, bez pevawa. instrumentalan, -lna, -lno ‰lat. instrumentalis prema instrumentum oru|eŠ 1. koji se sluì instrumentima. 2. muz. koji se izvodi na instrumentima; up. vokalan. instrumentalizam, -zma m ‰v. instrumentalanŠ filoz. u~ewe filozofa Xona Djuija (1859–1952) po kome misao nije samo odraz stvarnosti, nego sredstvo (instrument) za izmenu stvarnosti; up. pragmatizam. instrumentalizacija, -e ` ‰v. instrumen(a)tŠ pretvarawe koga ili ~ega u instrument u tu|im rukama, da bi ostvarivao tu|e interese; iskori{}avawe koga ili ~ega, podvrgavawe ciqevima koji su strani wegovoj prirodi ili pravoj svrsi wegovog postojawa. instrumentalizirati, instrumentaliziram, 3. l. mn. instrumentaliziraju = instrumentalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. instrumen(a)tŠ (iz)vr{iti instrumentalizaciju. instrumentalist(a), -e m ‰v. instrumen(a)tŠ 1. onaj koji svira na muzi~kom instrumentu, muzi~ar. 2. filoz. pristalica instrumentalizma. instrumentar, -ara m (`. instrumentarka) ‰v. instrumen(a)tŠ med. onaj koji pomaè lekaru pri operaciji tako {to mu priprema i dodaje instrumente. instrumentarijum, -a i instrumentarij, -ija m ‰v. instrumen(a)tŠ 1. zbirka oru|a, instrumenata koji sluè istoj svrsi, koji se koriste u istom poslu. 2. pojmovni i metodolo{ki aparat primewen u nekom istraìvawu, delu i sl. instrumentacija, -e ` ‰v. instrumen(a)tŠ 1. muz. a. raspore|ivawe deonica i ude{avawe

inscenacija jednog muzi~kog dela za izvo|ewe na ve}em broju instrumenata ili u orkestru; orkestracija. b. nauka o opsegu, karakteru i tehni~kim osobinama pojedinih instrumenata. 2. upotreba, primena instrumenata. instrumentirati, instrumentiram, 3. l. mn. instrumentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. instrumen(a)tŠ 1. muz. (iz)vr{iti instrumentaciju; prirediti kompoziciju za izvo|ewe na ve}em broju instrumenata ili u orkestru, orkestrirati. 2. prav. izraditi ispravu. instrument-tabla, -e `, gen. mn. instrument-tabli ‰nem. Instrumententafel, v. instrument, tablaŠ tabla za merne ure|aje u vozilima i na ma{inama. insubordinacija, -e ` ‰v. in-1, subordinacijaŠ nepristajawe na pot~iwen poloàj, neposlu{nost, nepokornost, otkazivawe poslu{nosti pretpostavqenom. insularan, -rna, -rno ‰klat. insularis od lat. insula ostrvoŠ ostrvski; fig. koji ima ostrvski mentalitet; nezainteresovan za ostatak sveta. insulin, -ina m ‰lat. insula, v. -inŠ biol. hormon `lezde gu{tera~e, upravqa izmenom {e}era u organizmu; neophodan za le~ewe dijabetesa. x insulinski. insult, -a m, gen. mn. insulta ‰lat. insultare skakati na ne{to ili na nekogaŠ 1. uvreda. 2. napad, nasrtaj. 3. med. napad, iznenadni nastup bolesti (npr. sr~ani udar, epilepsija). 4. med. ozleda tela ili organa pri operativnom zahvatu. insurgencija v. insurekcija. insurekcija, -e ` ‰lat. insurrectio od insurgere pobuniti seŠ buna, oruàna pobuna, ustanak. insuficijentan, -tna, -tno ‰lat. insufficiensŠ nedovoqan, nepotpun. insuficijencija, -e ` ‰lat. insufficientia v. in-2, sufficere dostajatiŠ 1. nedovoqnost, nepotpunost, oskudnost, nesposobnost. 2. med. nedovoqan rad, slabost nekog organa (posebno srca). insuflacija, -e ` ‰lat. insufflatio od insufflare uduvavatiŠ uduvavawe, udahwivawe. inscenacija, -e ` ‰v. in-2, scenaŠ 1. pozor. kulise i oprema pozori{nih komada; scenografija. 2. pozor. prire|ivawe kwièvnog dela

525

inscenirati za prikazivawe na pozornici, adaptacija. 3. reìserovo ostvarewe pozori{nog dela na sceni, (scenska) postavka. 4. fig. prire|ivawe doga|aja, scene da bi neko bio doveden u zabludu. inscenirati, insceniram, 3. l. mn. insceniraju svr{. i nesvr{. ‰v. in-2, scenaŠ 1. na~initi, praviti inscenaciju. 2. pozor. prirediti, prire|ivati kwièvno delo za prikazivawe na pozornici. 3. fig. prirediti, izvesti kakav doga|aj s ciqem da se neko dovede u zabludu. intabulacija, -e ` ‰srlat. intabulatio, v. in-2, tabularijumŠ kwièwe, upisivawe prava vlasni{tva u zemqi{ne kwige. intabulirati, intabuliram, 3. l. mn. intabuliraju svr{. i nesvr{. ‰v. intabulacijaŠ upisati pravo vlasni{tva u zemqi{ne kwige. intaktan, -tna, -tno ‰lat. intactusŠ nedirnut, netaknut, neo{te}en. intaqo, -a m ‰ital. intaglio rezbarijaŠ dragi kamen s urezanim ukrasom. intarzija, -e ` ‰ital. intarsio od ar. tarsi’Š um. mozaik od tankih plo~ica drveta razli~itih boja, kojima se ~esto dodaju i komadi metala, sedefa ili slonova~e; lepi se na name{taj kao ukras ili se uokviruje kao slika. inta~iti, -im nesvr{. ‰tur. intak od ar. intaqŠ pokr. zapitkivati, ispitivati. integral, -ala m ‰srlat. integralis, prema integer netaknut, ~itavŠ mat. rezultat integracije, funkcija ~iji je izvod data funkcija. integralan, -lna, -lno ‰srlat. integralis od integer ~itavŠ 1. potpun, celovit, celokupan. 2. (o bra{nu, hlebu) na~iwen od celog zrna p{enice. 3. koji postoji sam za sebe. 4. (samo odre|eni vid) mat. koji se odnosi na integral. lat.

integralizam, -zma m ‰v. integrisatiŠ 1. te`wa ka odràwu celine ili ka ujediwewu; unitarizam (v.). 2. rel. doslovno tuma~ewe verskih propisa, fundamentalizam (v.). integralist(a), -e m ‰v. integrisatiŠ 1. onaj koji teì integrisawu, objediwavawu, centralizmu u ekonomskom, kulturnom, dràvno-politi~kom i nacionalnom ìvotu. 2. rel. onaj koji doslovno tuma~i verska u~ewa, fundamentalista (v.).

526

intelekt integralitet, -eta m = integralnost, -osti ` ‰nlat. integralitas, v. integralanŠ celokupnost, celovitost, objediwenost, jedinstvo, nedeqivost. integrativan, -vna, -vno ‰v. integrisatiŠ koji objediwuje, koji integri{e. integrator, -a m ‰nlat. integrator koji ujediwuje, v. integrisatiŠ 1. mat. mehani~ka sprava za izra~unavawe povr{ine i drugih brojnih vrednosti i drugih veli~ina unutar nepravilnih krivuqa. 2. ra~. vrsta kompjutera velikog kapaciteta koji sluì za prou~avawe staza elektrona, svemirskih tela i sl. integracija, -e ` ‰lat. integratioŠ 1. spajawe delova u celinu, povezivawe, objediwavawe, sjediwavawe. 2. mat. radwa kojom se dobija integral date funkcije. 3. fiziol. koordinacija rada ve}eg broja organa preko nervnih centara. 4. psih. uskla|ivawe razli~itih stavova, ose}awa, karakternih crta i sl. i wihovo povezivawe u skladnu li~nost. 5. soc. (rasna) integracija slobodno udruìvawe pripadnika razli~itih rasa u istom dru{tvu, ukidawe rasne diskriminacije; supr. (rasna) segregacija. x integracijski i integracioni. integrisan, -a, -o ‰v. integrisatiŠ spojen, povezan, objediwen, ujediwen. y integrisano kolo fiz. elektronsko kolo sa vi{e me|usobno povezanih elemenata na zajedni~koj osnovi od poluprovodni~kog materijala, elektronski ~ip. integrisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. integrare obnovitiŠ 1. spojiti, povezati, objediniti, ujediniti. 2. dopuniti, dopuwavati, upotpuniti, upotpuwavati. 3. mat. izra~una(va)ti integral, izvr{iti operaciju kojom se iz zadatog izvoda neke funkcije odre|uje sama ta funkcija. integritet, -eta m ‰lat. integritasŠ 1. potpunost, celokupnost, celovitost; nepovredivost, neprikosnovenost. 2. po{tewe, ~estitost, ~asnost, nevinost. integument, -a m, gen. mn. integumenata ‰lat. integumentum pokrov, prevlaka, v. in-2, tegere pokritiŠ 1. jajna opna. 2. zool. koà (~oveka ili ìvotiwe). 3. bot. omota~ semenog zametka. intelekt i intelekt, -a m ‰lat. intellectus od intellegare razumetiŠ um, razum, razumevawe,

intelektualan sposobnost saznavawa, misaone sposobnosti ~oveka. intelektualan, -lna, -lno ‰lat. intellectualis od intellectus umŠ koji se odnosi na intelekt, uman, razumski, misaon. intelektualac, -lca vok. intelektual~e m, mn. intelektualci, gen. mn. intelektualaca (`. intelektualka, dat. i lok. intelektualki) ‰v. intelektualanŠ onaj koji se bavi umnim radom, nau~nik, kulturni radnik ili umetnik; visoko obrazovana osoba. intelektualizam, -zma m ‰v. intelekt, intelektualacŠ 1. filoz. pravac u filozofiji koji intelektu daje prednost u odnosu na sve ostale duhovne funkcije. 2. razmatrawe problema na na~in svojstven intelektualcima; apstraktni, misaono-saznajni pristup ìvotu. intelektualizacija, -e ` ‰v. intelektualanŠ uzdizawe ~ega na intelektualni nivo, proìmawe razumskim, misaonim elementima, nasuprot ~isto prakti~nom ili emocionalnom pristupu. intelektualizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. intelektualanŠ da(va)ti ~emu intelektualnu sadrìnu, baviti se racionalnom stranom ~ega, zanemaruju}i emocionalne ili psiholo{ke aspekte. intelektualist(a), -e m, mn. intelektualisti ‰v. intelektualanŠ filoz. pristalica intelektualizma. intelektualisti~ki, -a, -o ‰v. intelektualizamŠ koji se odnosi na intelektualizam ili intelektualistu. intelektualnost, -osti ` ‰nlat. intellectualitas, v. intelektualanŠ 1. svojstvo onoga koji je intelektualan, sposobnost saznavawa putem sloènih misaonih procesa. 2. intelektualni karakter; snaga intelekta. inteligent, -a m, gen. mn. inteligenata ‰v. inteligentanŠ onaj koji pripada inteligenciji (3), intelektualac. inteligentan, -tna, -tno ‰lat. intelligens od intelligere shvatatiŠ 1. koji raspolaè inteligencijom (1), razumom. 2. (o{tro)uman, pametan, bistar, koji lako shvata. 3. ra~. koji se odnosi na sisteme sa mogu}no{}u samostalnog delovawa: inteligentni sistemi.

inter-1 inteligencija, -e ` ‰lat. intelligentiaŠ 1. uro|ena sposobnost pravilnog shvatawa i rasu|ivawa, razum, um, bistrina uma. 2. sposobnost snalaèwa u novim situacijama, sposobnost re{avawa problema, pronicqivost, o{troumnost. 3. (zbirno) qudi koji se bave umnim a ne fizi~kim radom, intelektualci. 4. ra~. sposobnost kompjutera da obra|uje podatke. inteligibilan, -lna, -lno ‰lat. intelligibilisŠ 1. shvatqiv, razumqiv. 2. pojmovni, koji se moè doku~iti samo razumom, a ne ~ulima; supr. senzibilan. Intelsat, -a m ‰engl. Intelsat, skr. od In(ternational) Tel(ecommunications) Sat(ellite Consortium)Š me|unarodna agencija za razvoj i lansirawe telekomunikacionih satelita. intendant, -a m, gen. mn. intendanata ‰fr. intendant od lat. intendens koji nadgleda; zna~ewe 2 po nema~kom IntendantŠ 1. voj. onaj koji se stara o snabdevawu vojske svim potrebama (hrana, ode}a, novac i dr.). 2. (hrv.) upravnik, direktor pozori{ta. x intendantski. intendantura, -e ` ‰nlat. intendantura, v. intendantŠ 1. voj. deo vojne uprave koji se stara o snabdevawu vojske. 2. poloàj, slu`ba intendanta. intenzivan, -vna, -vno ‰srlat. intensivusŠ 1. jak, poja~an, napregnut, snaàn, bujan. 2. poqopr. koji teì ve}im prinosima s mawih povr{ina; supr. ekstenzivan. intenzivirati, intenziviram, 3. l. mn. intenziviraju svr{. i nesvr{. ‰v. intenzivanŠ ~initi ja~im, intenzivn(ij)im, poja~avati. intenzitet, -eta m ‰v. intenzijaŠ 1. unutra{wa snaga i stepen napetosti delovawa ili doìvqaja; ja~ina, snaga, èstina. 2. fiz. stepen ja~ine fizi~kog delovawa; veli~ina neke sile ili energije po jedinici povr{ine ili mase. intenzifikacija, -e ` ‰lat. intendere napregnuti, v. -fikacijaŠ dostizawe ve}eg intenziteta, ja~awe, ve}e naprezawe; pove}awe napetosti, poja~awe dejstva. intencija, -e ` ‰lat. intentio od intendere teìtiŠ namera, naum, ciq, te`wa, èqa. inter-1 ‰lat. inter me|u, izme|uŠ pref. prefiks u sloènicama, izraàva vezu, spoj, po-

527

inter-2 sredni{tvo, sredwi poloàj u prostornom ili vremenskom smislu. inter-2 ‰skr. od internacionalanŠ kao prvi deo sloènice zna~i me|unarodni, internacionalni. interaktivan, -vna, -vno ‰v. inter-1, aktivanŠ 1. koji se odnosi na interakciju, me|usobni uticaj. 2. (o ra~unarima, elektronskim medijima i sl.) koji deluje u dva pravca, koji omogu}ava me|usobnu razmenu. y interaktivna nastava nastava koja obezbe|uje aktivan odnos svih u~esnika. interakcija, -e ` ‰v. inter-1, akcijaŠ 1. me|usobni uticaj, uzajamno delovawe (prirodnih pojava, predmeta, qudi, dru{tvenih grupa itd.). 2. fiz. dejstvo dvaju ili vi{e sistema jednog na drugi, uzajamno dejstvo dveju pojava ili dvaju tela. interamnijum, -a i interamnij, -ija m ‰v. inter-1, lat. amnis rekaŠ podru~je izme|u dveju reka, me|ure~je. interbrigade, interbrigada `, mn. ‰v. inter-2, brigada skr. od internacionalne brigadeŠ vojne jedinice sastavqene od stranih dobrovoqaca u [panskom gra|anskom ratu (1936–1939). interbrigadist(a), -e m ‰v. inter-2, brigadist(a)Š ~lan interbrigade. interval, -ala m ‰lat. intervallum ogra|eni nasipŠ 1. razmak, razdaqina, udaqenost u vremenu ili prostoru; me|uprostor; me|uvreme; pauza. 2. muz. razlika u visini izme|u dva tona. 3. mat. skup svih brojeva izme|u dva data broja na brojnom pravcu. intervalometar i intervalometar, -tra m ‰lat. intervallum rastojawe, v. -metarŠ 1. sprava za davawe svetlosnih signala (sme{tena na zadwoj strani vozila) koja vozilu {to sledi omogu}uje procenu rastojawa. 2. voj. sprava za merewe rastojawa od ciqa do ta~ke udara zrna ili rasprskavawa u vazduhu (u artiqeriji). intervenisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰lat. intervenire u}i izme|uŠ posredovati, (u)me{ati se, uplitati se, pomo}i, delovati. interventan, -tna, -tno ‰lat. interventus posredovaweŠ koji se me{a, upli}e, koji posreduje; koji sluì za intervenciju. y inter-

528

intervjuist(a) ventne jedinice voj. jedinice za borbene zadatke ograni~enog dometa i trajawa; interventne ta~ke ekon. gorwa i dowa ta~ka kursa izme|u kojih kurs valute moè oscilirati. intervencija, -e ` ‰lat. interventioŠ 1. posredovawe, me{awe, uplitawe. 2. delovawe radi re{avawa nekog problema. 3. voj. angaòvawe snaga na nekom borbenom zadatku, naj~e{}e ograni~enog dometa i trajawa. 4. finans. posredovawe na berzi radi odràvawa kursa novca ili hartija od vrednosti. 5. med. zahvat preduzet radi le~ewa, ob. hirur{ki. intervencionizam, -zma m ‰v. intervencija, -izamŠ 1. pol. politika intervenisawa, uplitawa (oruànog, politi~kog, ekonomskog) u unutra{we odnose i poslove druge dràve. 2. ekon. pravac koji zahteva me{awe dràve u privredni ìvot, odnosno regulisawe privrednih kretawa zakonskim i politi~kim merama. intervencionist(a), -e m ‰v. intervencijaŠ nosilac, u~esnik ili pristalica intervencije (ob. vojne). intervencionisti~ki, -a, -o ‰v. intervencionist(a)Š koji se odnosi na intervencionizam ili intervencioniste. interverzija, -e ` ‰lat. intervertere okrenuti na drugu stranuŠ 1. prav. nezakonita promena vlasni{tva. 2. filol. umesto interlinearna verzija, v. interlinearan; prevod ispisan iznad originala, izme|u redova (naro~ito u sredwovekovnim rukopisima). intervju, -ua m, mn. intervjui, gen. intervjua ‰engl. interviewŠ 1. razgovor s javnom li~no{}u koji je namewen sredstvima javnog informisawa. 2. metod dobijawa podataka o ispitaniku putem razgovora, u okviru istraìvawa javnog mwewa ili nau~nog istraìvawa. 3. razgovor koji se vodi radi upoznavawa neke osobe (prilikom zaposlewa i dr.). intervjuer, -era m ‰engl. interviewer, v. intervjuŠ onaj koji vodi intervju, koji postavqa pitawa (novinar, istraìva~, poslodavac i dr.). intervjuisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. intervjuŠ postavqaju}i pitawa, voditi razgovor namewen objavqivawu, istraìvawu ili upoznavawu sagovornika; ispitati koga. intervjuist(a) v. intervjuer.

intervokalan intervokalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, vokalŠ koji se nalazi izme|u dva vokala, me|usamoglasni~ki. interglacijal, -ala m ‰v. inter-1, lat. glacialis ledeniŠ geol. razdobqe izme|u dva ledena doba u razvoju Zemqe. interdentalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, dentalanŠ 1. anat. koji je izme|u zuba, me|uzubni. 2. fon. koji se izgovara vrhom jezika izme|u zuba (kao englesko zvu~no i bezvu~no th). interdependencija, -e ` ‰v. inter-1, dependencijaŠ me|usobna zavisnost, me|uzavisnost. interdikt, -a m, gen. mn. interdikata ‰lat. interdictum od interdicere zabranitiŠ 1. zabrana, odluka o zabrani koju donosi vladar ili visoki dràvni slu`benik. 2. crkv. u katoli~kom crkvenom pravu: kaznena zabrana vr{ewa svih crkvenih obreda koju je papa izricao nekoj oblasti, dràvi, gradu ili op{tini. 3. kazna kojom se sve{teniku ili verniku zabrawuje u~e{}e u bogosluèwu i pristup sakramentima (v.). interdikcija, -e ` ‰lat. interdictioŠ 1. zabrana, ukidawe, uskra}ivawe. 2. sudska zabrana upravqawa vlastitom imovinom; stavqawe pod starateqstvo. interdisciplinaran, -rna, -rno ‰v. inter-1, disciplinaranŠ koji se odnosi na vi{e nau~nih disciplina ili im je zajedni~ki, me|udisciplinaran. interdisciplinarnost, -osti ` ‰v. interdisciplinaranŠ saradwa izme|u vi{e disciplina, kori{}ewe rezultata raznih nauka u nau~nom istraìvawu. interegnum, -a m ‰lat. interregnum, v. inter-1, regnum vladavinaŠ 1. vreme izme|u dve vladavine, izme|u svr{etka jedne vlasti i po~etka druge; me|uvlada, me|uvla{}e. 2. prekid kontinuiteta. intere`xija, -e m ‰v. interes, -xijaŠ fam. onaj koji misli samo na interes (3), dobit, korist; zelena{, lihvar, profiter. interes, -a m ‰lat. interesse biti izme|u ~ega, ticati seŠ 1. zanimawe, interesovawe; pa`wa, pridavawe zna~aja, naklonost prema ~emu. 2. u~e{}e, udeo. 3. korist, dobit. 4. kamata, dobit od uloènog novca. fon.

interkalirati interesantan, -tna, -tno ‰fr. interessant, v. interesŠ 1. zanimqiv, privla~an, koji pobu|uje zanimawe, radoznalost. 2. neobi~an, izuzetan. 3. povoqan. interesent, -a m, gen. mn. interesenata ‰nem. Interessent, v. interesovatiŠ 1. onaj koji se zanima, interesuje; onaj kojeg se ne{to ti~e. 2. u~esnik, onaj koji ima udela. interesni, -a, -o ‰v. interesŠ koji se odnosi na interes, koji je u ne~ijem interesu. y interesna sfera podru~je interesa, delovawa, uticaja; (u politici) prvenstvo uticaja i ekspanzije jedne velike sile nad odre|enim dràvama, obi~no priznato od strane drugih velikih sila; interesna grupa grupa ili sloj qudi koji imaju ekonomskog interesa da interveni{u u nekom pitawu. interesovati, -ujem nesvr{. ‰fr. interesser, v. interesŠ 1. zanimati (koga), biti zanimqiv (kome). 2. interesovati se raspitivati se za ne{to, nastojati saznati, traìti obave{tewe. interzonalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, zonaŠ koji se nalazi izme|u pojedinih zona, me|uzonski. interijer, -era v. enterijer. interim pril. ‰lat. interim za to vremeŠ (obi~no u spoju ad interim) me|utim; zasad; privremeno. interiora, -a s, mn. ‰lat. interior unutra{wiŠ anat. unutra{wi organi, utroba. interjekcija, -e ` ‰lat. interiectioŠ 1. gram. uzvik, usklik. 2. prav. podno{ewe àlbe na presudu vi{em sudu. interkalar, -ara m ‰lat. intercalaris umetnutŠ 1. umetnuti dan u prestupnoj godini (29. februar); prestupni dan. 2. vreme od po~etka rada preduze}a do prvih prihoda. interkalaran, -rna, -rno ‰v. interkalarŠ umetnut, dodat. y interkalarna kamata bank. dodatna kamata, kamata koja se pla}a od trenutka odobrewa kredita do trenutka stvarnog kori{}ewa. interkalacija, -e ` ‰lat. intercalatioŠ umetawe, umetak, dodatak, dopuna. interkalirati, interkaliram, 3. l. mn. interkaliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. intercalareŠ umetnuti, umetati, doda(va)ti, dopuniti.

529

interkolumnijum interkolumnijum, -a i interkolumnij, -a m ‰lat. intercolumnium, v. inter-1, kolumnaŠ arhit. razmak izme|u stubova u kolonadi.

interkom, -a m ‰engl. intercom, skr. od intercommunicationŠ tehn. ure|aj za komunikaciju u zgradi, avionu i sl.; up. interfon. interkomunija, -e ` ‰v. inter-1, lat. communia mn. od commune zajednicaŠ rel. sporazum, dogovor izme|u razli~itih hri{}anskih crkava koji, pod odre|enim uslovima, dozvoqava vernicima jedne crkve da se pri~e{}uju u drugoj crkvi. interkomunikator, -a m ‰v. inter-1, komunikatorŠ razglas, sistem zvu~nika za preno{ewe slu`benih obave{tewa, nare|ewa i dr. interkonekcija, -e ` ‰v. inter-1, lat. connectere povezatiŠ 1. povezivawe elektri~nih centrala dalekovodima u elektroenergetske sisteme. 2. povezivawe korisnika komunikacionih sistema radi omogu}avawa me|usobne komunikacije i veza sa nosiocima umreàvawa. 3. arhit. re{ewe za povezivawe dva gra|evinska objekta. interkontinentalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, kontinentŠ koji se odvija izme|u kontinenata, me|ukontinentalan (npr. saobra}aj). interkonfesionalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, konfesijaŠ koji se ti~e odnosa izme|u razli~itih veroispovesti, me|uverski. interkostalan, -lna, -lno ‰lat. intercostalis, v. inter-1, costa rebroŠ anat. koji se nalazi izme|u rebara, me|urebarni. interkulturalan, -lna, -lno ‰engl. intercultural, v. inter-1, kulturaŠ koji povezuje razli~ite kulture; koji se odnosi na sli~nosti i razlike me|u kulturama. interkulturalnost, -i ` ‰v. interkulturalanŠ osobina onoga {to je interkulturalno. interkutan, -tna, -tno ‰v. inter-1, lat. cutis koàŠ koji se nalazi u koì, unutar koè; up. supkutan. interlingva, -e ` ‰v. inter-1, lat. lingua jezikŠ 1. ve{ta~ki jezik zasnovan na latinskom bez upotrebe nastavaka, predloèn kao me|unarodno sredstvo sporazumevawa prvenstveno u nauci. 2. ra~. jezik posrednik u ma{inskom prevo|ewu.

530

intermeco interlingvistika, -e `, dat. i lok. interlingvistici ‰v. inter-1, lingvistikaŠ lingv. 1. prou~avawe me|usobnih uticaja me|u svetskim jezicima. 2. prou~avawe nastajawa i funkcionisawa ve{ta~kih jezika kao {to je esperanto. interlinearan, -rna, -rno ‰v. inter-1, lat. linea redŠ filol. koji se nalazi izme|u redova (bele{ka, prevod i sl.), me|uredni. y interlinearni prevod (interlinearna verzija) prevod napisan izme|u redova stranog teksta, po mogu}stvu tako da svaka prevedena re~ bude ispod originalne. interlokalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, lokalanŠ me|umesni; up. interurban. interludijum, -a i interludij, -ija m ‰srlat. interludium, v. inter-1, lat. ludus igraŠ 1. me|uigra, me|u~in. 2. kratak dramski komad izvo|en izme|u ~inova (crkvene) drame. 3. muz. instrumentalno izvo|ewe na orguqama izme|u strofa crkvene pesme. 4. muz. deo muzi~ke kompozicije kojim se povezuju dve razli~ite teme. intermedijalan, -lna, -lno ‰engl. intermedial, v. inter-1, medijumŠ koji je realizovan u kombinaciji dvaju ili vi{e medija. intermedijaran, -rna, -rno ‰lat. intermediusŠ koji posreduje, posredan, posredni~ki. intermedijer, -a m ‰fr. intermediaire, v. intermedijaranŠ me|uprodukt, me|uproizvod, proizvod koji nastaje u nekoj od faza tehnolo{kog procesa. intermedijum, -a i intermedij, -a m ‰lat. intermediumŠ 1. posrednik. 2. pozor. ist. kratka predstava s muzikom i pevawem, ponekad {aqivog sadràja, izvo|ena u pozori{tu izme|u ~inova glavnog komada (od XVI do XVIII veka), me|uigra; up. intermeco, interludijum. intermeco, -a m, mn. intermeci/intermeca ‰ital. intermezzo od lat. intermediumŠ 1. pozor. me|u~in, me|uigra, mali pozori{ni komad, izvodi se radi osveèwa izme|u ~inova glavne predstave. 2. muz. instrumentalna, ob. klavirska kompozicija lak{eg karaktera (u XIX veku). 3. pauza u glavnom programu (pozori{nih predstava, TV prenosa i sl.) ispuwena lakim umetni~kim sadràjem. 4. fig. neo~ekivani doga|aj, upadica.

internet-kafe

intermisija intermisija, -e ` ‰lat. intermissioŠ 1. privremeni prekid, prestanak. 2. propu{tawe, izostavqawe. intermitentan, -tna, -tno ‰lat. intermittens od intermittere prekidatiŠ koji traje s prekidima, povremen, koji se javqa na mahove. intermitencija, -e ` ‰v. intermitiratiŠ isprekidano trajawe neke pojave, javqawe na mahove (npr. bolesti). intermitirati, intermitiram, 3. l. mn. intermitiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. intermittere ostaviti me|uprostor, izostatiŠ neob. povremeno prekidati, izostajati; propu{tati, izostavqati. intermuskularan, -rna, -rno ‰v. inter-1, muskularniŠ anat. koji se nalazi izme|u mi{i}a, me|umi{i}ni. internalizacija, -e ` ‰srlat. internalis unutra{wi, prema lat. internusŠ psih. proces usvajawa dru{tvenih normi i standarda pona{awa kao svojih li~nih stavova. internat, -ata m ‰nlat. internatum, prema lat. internus unutra{wiŠ vaspitni zavod, {kola u kojoj u~enici imaju i stan. x internatski. internaut, -a ‰v. Inter(net), (astro)nautŠ onaj koji pretraùje Internet.

ra~. fam.

internacionala, -e ` ‰v. internacionalanŠ 1. ist. me|unarodna organizacija radni~kih, komunisti~kih ili socijalisti~kih partija: Prvu internacionalu (1864–1876) osnovali su Marks i Engels, Druga internacionala postojala je od 1889. do 1914, Tre}a internacionala (Komunisti~ka internacionala, v. Kominterna) od 1919. do 1943. 2. (Internacionala) me|unarodna revolucionarna himna proletarijata, komponovana u Francuskoj 1871. u spomen na borce Pariske komune. internacionalan, -lna, -lno ‰v. inter-1, nacionalanŠ me|unarodni. internacionalac, -lca m, vok. internacional~e, mn. internacionalci, gen. mn. internacionalaca ‰v. internacionalanŠ 1. ist. pripadnik interbrigada (v.) u [panskom gra|anskom ratu. 2. sp. sportista koji se takmi~i u me|unarodnim susretima, dràvni reprezentativac. 3. internacionalista (v.).

internacionalizam, -zma m ‰v. internacionalanŠ 1. pol. pokret za me|unarodnu solidarnost i ravnopravnost, borba protiv rasnih, klasnih i nacionalnih predrasuda. 2. ist. u politi~kom àrgonu komunisti~kih partija, obaveza me|unarodne komunisti~ke solidarnosti nadre|ena interesima nacionalnih partija. 3. lingv. re~ koja u sli~nom obliku a sa istim zna~ewem postoji u mnogim jezicima sveta. internacionalizacija, -e ` ‰v. internacionalizovatiŠ 1. proces zbliàvawa i saradwe me|u dràvama i narodima, te`wa ka ujediwavawu sveta. 2. sporazum po kojem vi{e dràva ima jednako pravo na kori{}ewe neke teritorije, vode, kanala i sl. 3. postupak re{avawa spornih pitawa izme|u dve strane u dogovoru s nekom tre}om dràvom ili s me|unarodnim institucijama; me{awe velikih sila ili me|unarodnih organizacija u spor izme|u dve dràve (‹ spora). internacionalizovati, -ujem svr{. i internacionalanŠ sprovesti internacionalizaciju, u~initi internacionalnim. nesvr{. ‰v.

internacionalist(a), -e m, mn. internacionalisti ‰v. internacionalanŠ onaj ko se zalaè za me|unarodno sporazumevawe, pristalica internacionalizma. internacionalisti~ki, -a, -o ‰v. internacionalist(a)Š koji se odnosi na internacionalizam ili na internacionaliste. internet (Internet), -a m ‰v. inter-2, engl. net(work) mreàŠ ra~. svetska kompjuterska mreà koja putem satelita i telefona povezuje mawe kompjuterske mreè i omogu}ava me|usobnu komunikaciju wihovih korisnika. internet-protokol, -a m ‰engl. Internet Protocol, v. internet, protokolŠ ra~. standard za preno{ewe poruka preko Interneta. internet-adresa, -e ` ‰engl. internet address, internet, adresaŠ ra~. adresa koja sluì za uspostavqawe veze sa odre|enim veb-sajtom i koja po~iwe slovima www. v.

internet-kafe, -ea m ‰v. internet, kafeŠ ugostiteqski objekat u kojem se nalaze kompjuteri povezani s Internetom, koje gosti, uz naknadu, mogu da koriste.

531

interneuron interneuron, -ona m ‰v. inter-1, neuronŠ anat. nervna }elija koja povezuje motorne i senzorne }elije u mozgu ili ki~menoj mo`dini, prenose}i impulse izme|u wih. interni, -a, -o ‰lat. internusŠ unutra{wi; doma}i, privatan. y interna medicina grana medicine koja se bavi le~ewem bolesti unutra{wih organa. internirati, interniram, 3. l. mn. interniraju svr{. ‰fr. interner od lat. internus unutra{wiŠ ograni~iti slobodu kretawa, zatvoriti, zato~iti; ob. za vreme rata, prognati na odre|eno mesto koje je pod policijskim ili vojnim nadzorom, npr. (koncentracioni) logor. internirac, -rca m, vok. internir~e, mn. internirci, gen. mn. interniraca ‰v. interniratiŠ onaj koji je interniran, zatvorenik, zato~enik. internist(a), -e m ‰v. internaŠ 1. lekar specijalista za bolesti unutra{wih organa. 2. neob. u~enik koji ìvi u internatu. internisti~ki, -a, -o ‰v. internistŠ med. koji se odnosi na internu medicinu i na interniste. internodijum, -a i internodij, -a m ‰lat. internodium, v. inter-1, lat. nodus ~vorŠ bot. zadebqali deo na stabqici biqke iz kojeg izrastaju listovi, ~lanak, koleno. internuncij, -a m ‰nlat. internuntius posrednikŠ specijalni papski izaslanik, po ~inu niì od nuncija. internuncijatura, -e ` ‰v. inter-1, nuncijaturaŠ ~ast, poloàj, zvawe, sedi{te internuncija. interogativan, -vna, -vno ‰lat. interrogativus, prema interrogare ispitivatiŠ gram. koji je u obliku pitawa, upitni. interparlamentarni, -a, -o ‰v. inter-1, parlamentaranŠ koji povezuje, objediwuje parlamente razli~itih dràva, me|uparlamentarni. interpelacija, -e ` ‰lat. interpellatio, v. interpeliratiŠ 1. pitawe upu}eno govorniku, upadica. 2. pitawe kojim poslanik u parlamentu zahteva neko obja{wewe od ministra ili vlade.

532

interpretacija interpelirati, interpeliram, 3. l. mn. interpeliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpellareŠ 1. upasti nekome u re~ za vreme izlagawa, prekinuti govor kakvim pitawem. 2. uputiti interpelaciju, zahtevati obja{wewe od dràvnog organa. interpozicija, -e ` ‰lat. interpositio prema interponere, v. interponiratiŠ 1. stavqawe izme|u ~ega, umetawe. 2. posredovawe, uplitawe, intervencija. Interpol, -a m ‰skr. od fr. (Organisation) Inter(nationale de) pol(ice criminelle), odn. engl. Inter(national Criminal) Pol(ice Organization)Š me|unarodna organizacija kriminalisti~ke policije, osnovana 1923. u Austriji, obnovqena posle Drugog svetskog rata (sedi{te u Parizu). interpolator, -a m ‰lat. interpolator, v. interpolacijaŠ onaj koji ume}e, interpolira. interpolacija, -e ` ‰lat. interpolatioŠ 1. naknadno umetawe re~i, fraza ili re~enica u tekst (obi~no tu|i). 2. mat. postupak kojim se izme|u dveju poznatih vrednosti neke funkcije ume}u vrednosti neke nove, po pravilu prostije funkcije tako da ova ne odstupa od date funkcije preko èqene granice. 3. gra|. izgradwa objekta izme|u postoje}ih zgrada, u ve} izgra|enom delu grada. interpolirati, interpoliram, 3. l. mn. interpoliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpolareŠ 1. umetati, vr{iti interpolaciju. 2. mat. pribli`no ili ta~no odrediti neku veli~inu na osnovu delimi~nog poznavawa susednih vrednosti u nizu. interponirati, interponiram, 3. l. mn. interponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interponereŠ 1. umetnuti, umetati, staviti, stavqati izme|u. 2. posredovati. interpret v. interpretator. interpretativan, -vna, -vno ‰v. interpretacijaŠ 1. koji se odnosi na izvo|ewe; izvo|a~ki. 2. koji sluì tuma~ewu, koji predstavqa interpretaciju. interpretator, -a m ‰v. interpretiratiŠ 1. tuma~. 2. izvo|a~ (umetnik), glumac, prikaziva~. interpretacija, -e ` ‰lat. interpretatioŠ 1. obja{wavawe smisla neke pojave. 2. kwi`. tuma~ewe kwièvnoumetni~kog teksta. 3. izvo-

interpreter |ewe nekog muzi~kog, pesni~kog ili dramskog dela (svirawem, pevawem, recitovawem, glumom i sl.). interpreter, -a m ‰engl. interpreter tuma~Š ra~. program koji omogu}uje interpretaciju izvornog sadràja wegovim prevo|ewem na ma{inski jezik pri svakom izvr{ewu. interpretirati, interpretiram, 3. l. mn. interpretiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpretari posredovati, tuma~iti, prema interpres tuma~Š 1. (pro)tuma~iti, objasniti, obja{wavati, prevoditi, izlagati. 2. prikazivati, izvoditi, predstavqati. 3. ra~. dekodirati i izvesti izjavu ili naredbu. interpungirati, interpungiram, 3. l. mn. interpungiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. interpungere, v. inter-1, pungere bostiŠ staviti, stavqati interpunkciju ili pravopisne znake. interpunkcija, -e ` ‰v. inter-1, lat. punctio ubodŠ pravopisni znaci (ta~ka, zarez, crta, dve ta~ke, upitnik i dr.). y gramati~ka interpunkcija upotreba pravopisnih znakova prema gramati~kim i pravopisnim pravilima; logi~ka interpunkcija raspore|ivawe zareza u re~enici u zavisnosti od misaone povezanosti me|u re~ima, skupovima re~i i re~enicama: ono {to je u mislima tesno povezano i predstavqa celinu ne treba rastavqati zapetom, i obrnuto. interseksualitet v. interseksualnost. interseksualnost, -osti ` ‰v. inter-1, seksualnostŠ biol. pojava i mu{kih i ènskih polnih osobina kod jednog istog bi}a; me|upolnost, dvopolnost; up. biseksualnost. intersiti, -ija m ‰engl. InterCity, v. inter-1, city gradŠ èl. vrsta udobnog brzog voza na duìm relacijama. interstelaran, -rna, -rno ‰nlat. interstellaris, v. inter-1, lat. stella zvezdaŠ koji se nalazi izme|u zvezda, me|uzvezdani. intersticijalni, -a, -o ‰v. intersticijumŠ 1. me|uprostorni. 2. me|uvremeni. intersticijum, -a i intersticij, -a m ‰lat. interstitium, prema intersistere stati izme|uŠ 1. me|uprostor. 2. me|uvreme. 3. pukotina, rupa. 4. anat. u parenhimati~nim organima, prosto-

interferon ri ispuweni vezivnim tkivom koje sadrì krvne i limfne kapilare i nerve. intersubjektivan, -vna, -vno ‰v. inter-1, subjektivanŠ koji je zajedni~ki ve}em broju osoba (subjekata); up. intrasubjektivan, ekstrasubjektivan. intertekstualan, -lna, -lno ‰v. inter-1, tekstŠ kwi`. koji se odnosi na vezu izme|u tekstova; koji podrazumeva citirawe, prepri~avawe, parodiju i sl. intertekstualnost, -i ` ‰v. intertekstualanŠ osobina onoga {to je intertekstualno. intertrigo, -a m ‰lat. intertrigo, v. inter-1, lat. terere trqatiŠ med. zapaqewe koè na prevoju, nastalo trqawem koè o koù; ojed. interurban, -a, -o ‰v. inter-1, urbanŠ me|ugradski, me|umesni; up. interlokalan. interfejs, -a m ‰engl. interface, v. inter-1, engl. face lice, povr{inaŠ ra~. 1. deo kompjuterskog programa koji omogu}ava korisniku da se sluì tim programom. 2. veza izme|u pojedinih delova kompjuterskog sistema, su~eqe, me|usklop. interferencija, -e ` ‰nlat. interferentia, v. inter-1, lat. ferre nositiŠ 1. ometawe, preplitawe, me{awe. 2. fiz. uzajamno dejstvo talasa (elektri~nih, zvu~nih i dr.), pri kojem jedan drugog poja~ava, slabi ili poni{tava. 3. tehn. {um ili signal koji poti~e od nekog elektronskog ure|aja i koji ometa prijem radio i TV programa. 4. lingv. prodor elemenata jednog jezika (ob. materweg) u sistem drugog jezika (ob. onoga koji se u~i). 5. psih. pojava da postoje}a navika oteàva sticawe nove navike. interferirati, interferiram, 3. l. mn. interferiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. interferer, v. interferencijaŠ 1. uplitati se, uplesti se, (u)me{ati se, ometati. 2. tehn. ometati prijem signala. interferometar, -tra m ‰v. interferirati, -metarŠ instrument za merewe malih duìna i rastojawa pomo}u interferencije dva svetlosna zraka. interferon, -ona m ‰v. inter-1, lat. ferire udaritiŠ fiziol. proteinski faktor koji lu~e }elije organizma da bi se odbranile od virusa;

533

interfolijacija proizvodi se i sinteti~ki kao lek za virusne infekcije i maligna oboqewa. interfolijacija, -e ` ‰v. inter-1, lat. folium listŠ umetawe praznih listova me|u ispisane (u kwizi, rukopisu), radi za{tite ili kao mogu}nost za naknadno beleèwe. interfon, -a m ‰v. inter-1, (tele)fonŠ telefonski sistem koji omogu}uje razgovor unutar jedne ku}e ili ustanove, bez kori{}ewa spoqa{we telefonske linije. intercedirati, intercediram, 3. l. mn. intercediraju svr{. i nesvr{. ‰lat. intercedereŠ 1. protiviti se, prigovoriti, protestovati. 2. posredovati, zauzimati se, zalagati se, jam~iti. intercelularan, -rna, -rno ‰v. inter-1, lat. cellula }elijaŠ biol. koji se nalazi izme|u }elija, me|u}elijski. intercesija, -e ` ‰lat. intercessioŠ 1. protivqewe, ulagawe prigovora, protest. 2. prav. posredovawe, zalagawe, jemstvo. 3. pravo sudije da uloì veto. 4. zast. opomena ili savet jedne vlade drugoj. intercesor m ‰lat. intercessorŠ 1. posrednik; jemac. 2. prav. sudija koji ulaè veto. intestabilan, -lna, -lno ‰lat. intestabilis, v. in-1, lat. testis svedok, v. testamentŠ prav. koji je nesposoban, nepodoban da svedo~i pred sudom; koji je nesposoban da napi{e testament. intestat, -ata m ‰v. intestatanŠ prav. onaj koji je umro bez testamenta, bez posledwe voqe. intestatan, -tna, -tno ‰lat. intestatus, v. in-1, lat. testari napraviti testamentŠ koji je bez testamenta. intestinalan, -lna, -lno ‰nlat. intestinalis prema intestinum utrobaŠ anat. koji se odnosi na creva, odn. utrobu; crevni, utrobni. intima, -e ` ‰v. intimanŠ 1. unutra{wi, skriveni sadràj du{evnog ìvota pojedinca. 2. prijatna sredina, topla atmosfera u poznatom dru{tvu. 3. ono {to se odnosi na funkcije tela, posebno na seksualnost. 4. anat. unutra{wi sloj zidova krvnih i limfnih sudova. intiman, -mna, -mno ‰lat. intimus koji je u najdubqoj unutra{wostiŠ 1. koji je u dubini du{e, unutarwi, li~ni. 2. koji se ne pokazuje javno, privatni. 3. blizak, poverqiv, iskren,

534

intonacija prijateqski, srda~an. 4. koji se ti~e osnovnih telesnih funkcija. intimat, -ata m ‰lat. intimatum od intimare obznaniti, v. intimacijaŠ prav. pismeno saop{tewe, odluka; naredba vi{ih organa. intimacija, -e ` ‰lat. intimatio od intimare obznanitiŠ objava, obznana, naredba, poziv. intimizam, -zma m ‰v. intimanŠ stvarawe, do~aravawe, slikawe intimne atmosfere (ob. u umetnosti). intimizacija, -e ` ‰v. intimanŠ intimizirawe, zbliàvawe, uspostavqawe bliskih odnosa. intimizirati, intimiziram, 3. l. mn. intimiziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. intimisieren, v. intimanŠ biti intiman s kime, druìti se, zbliìti se, zbliàvati se. intimist(a), -e m ‰v. intimanŠ 1. onaj koji voli i neguje intimnu atmosferu. 2. pristalica intimizma, umetnik koji u svojim delim stvara, do~arava intimu (1, 2). intimnost, -osti ` ‰v. intimanŠ osobina onoga {to je intimno, bliskost, prisnost. intimus, -a m ‰lat. intimusŠ prisan, intiman prijateq. intitulacija, -e ` ‰srlat. intitulare nasloviti, lat. titulus naslovŠ prav. ist. naslovni deo, uvod nekog dokumenta u kome se nalazi ime wegovog sastavqa~a. intifada, -e ` ‰ar. intifada potresŠ ustanak palestinskog naroda na podru~ju Zapadne obale i Gaze, protiv izraelske vlasti i za vlastitu dràvu, zapo~eo 1987. godine. intoksikacija, -e ` ‰srlat. intoxicatio, v. toksi~anŠ 1. med. bolest izazvana dejstvom otrova, trovawe. 2. fig. opijenost, zanesenost. intolerantan, -tna, -tno ‰v. in-1, tolerantanŠ netrpeqiv, netolerantan. intolerancija, ` ‰lat. intolerantia, v. in-1, tolerancijaŠ netrpeqivost, netolerancija. intonacija, -e ` ‰srlat. intonatio od lat. intonare zagrmetiŠ 1. muz. ta~na visina tona; me|usobna uskla|enost tonova glasa ili instrumenta. 2. lingv. povi{avawe i sniàvawe glasa tokom govora, u zavisnosti od akcenta ili od smisla re~enice. 3. fig. na~in, ton, osnovni smisao, smer razgovora, javnog istupa, teksta i sl.

intonirati intonirati, intoniram, 3. l. mn. intoniraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. intonare, v. tonŠ 1. (od)svirati, (ot)pevati. 2. muz. da(va)ti intonaciju, zasvirati, zapevati. 3. fig. dati ton, povesti razgovor u odre|enom pravcu, usmeriti ga èqenim tokom; obojiti, proèti. intra- ‰lat. intraŠ kao prvi deo sloènice zna~i: u, unutra (intrakardijalan, intramuskularan). intravenozan, -zna, -zno ‰nlat. intravenosus, v. intra-, venaŠ koji se ubrizgava u venu; y intravenozna injekcija med. injekcija koja se ubrizgava u venu radi brèg dejstva. intravilan, -lna, -lno ‰v. intra-, vilaŠ koji se nalazi me|u vilama, zgradama; naseqen, gradski; supr. ekstravilan. intrada, -e ` ‰dalmatski intrata prema lat. intrare u}i; u zna~ewu 3 od starog {p. intradaŠ 1. zast. prinos, zarada, prihod; usev, letina, urod. 2. zast. obra|eno zemqi{te, vinograd, oranica. 3. muz. predigra u starim operama, uvertira. intrakardijalan, -lna, -lno ‰v. intra-, gr~. kardia srceŠ koji se nalazi u srcu, koji se ubrizgava u srce. y intrakardijalna injekcija med. injekcija koja se ubrizgava u srce. intrakontinentalan, -lna, -lno ‰v. intra-, kontinentalanŠ koji se nalazi unutar kontinenta, kopneni, suvozemni. intrakranijalan, -lna, -lno ‰v. intra-, gr~. kranion lobawaŠ anat. koji se nalazi u lobawi. intrakutan, -a, -o ‰v. intra-, lat. cutaneus ko`niŠ koji se nalazi u koì. y intrakutana injekcija med. injekcija koja se ubrizgava u koù (obi~no kao proba na alergiju). intramentalan, -lna, -lno ‰v. intra-, mentalanŠ psih. koji pripada svesti pojedinca, podru~ju li~nog, subjektivnog doìvqaja. intramuskularan, -rna, -rno ‰nlat. intramuscularis, v. intra-, lat. musculus mi{i}Š koji se ubrizgava u mi{i}. y intramuskularna injekcija med. injekcija koja se daje u mi{i}, u meso. intranet, -a ‰engl. intranet, prema lat. intra unutar, engl. net(work) mreàŠ ra~. privatna, lokalna mreà ra~unara (obi~no nekog preduze}a ili ustanove) koja koristi internet tehnologiju.

introverzija intranzigentan v. intransigentan. intranzitivan, -vna, -vno ‰lat. intransitivusŠ neprelazan. y intranzitivni glagol gram. neprelazni glagol, odn. glagol koji nema objekat u akuzativu (npr. tr~ati); supr. tranzitivan. intransigentan, -tna, -tno ‰v. in-1, lat. transigere nagoditi seŠ nepopustqiv, nepomirqiv, koji ne pristaje na kompromise. intraokularan, -rna, -rno ‰v. intra-, okularanŠ anat. koji se nalazi u oku, o~ni. intrasubjektivan, -vna, -vno ‰v. intra-, subjektivanŠ psih. koji se nalazi u pojedina~nom subjektu, koji od wega zavisi i samo za wega vredi; up. intersubjektivan, ekstrasubjektivan. intrauterin, -a, -o ‰nlat. intaruterinus, v. intra-, lat. uterus matericaŠ koji se nalazi, koji se doga|a u materici. intriga, -e ` ‰fr. intrigue od lat. intricare zamrsitiŠ 1. spletka, podvala, smutwa, zavera. 2. zaplet radwe u kwièvnom delu (naro~ito u drami). intrigant, -a m, gen. mn. intriganata (`. intrigantkiwa, -e) ‰v. intrigaŠ osoba koja {iri intrige (1), spletkaro{, smutqivac. intrigantan, -tna, -tno ‰v. intrigaŠ koji podsti~e na razmi{qawe, koji izaziva asocijacije; zanimqiv, privla~an. intrigantski, -a, -o ‰v. intriga, intrigantŠ koji se odnosi na intrigante; prepreden, lukav, podmukao. intrigirati, intrigiram, 3. l. mn. intrigiraju nesvr{. ‰ital. intrigare od lat. intricare zamrsitiŠ 1. praviti intrige, spletke; spletkariti. 2. pobu|ivati interesovawe. intrinzi~an, -~na, -~no ‰engl. intrinsic od lat. intrinsecusŠ unutarwi, bitan, svojstven, pravi. intro- ‰lat. introŠ kao prvi deo sloènice zna~i: u, prema unutra (introverzija, introspektivan). intro, -a m ‰engl. intro, skr. od introductionŠ muz. kratak uvodni deo kompozicije (u xezu ili popularnoj muzici), introdukcija. introverzija, -e ` ‰nlat. introversio, v. intro-, lat. vertere okretatiŠ psih. okrenutost sa-

535

introvertan mom sebi, svetu unutra{wih doga|aja; zatvorenost prema spoqa{wem svetu, povu~enost, osamqenost. introvertan, -tna, -tno ‰engl. introvert, v. introvertiranŠ okrenut samom sebi, zatvoren, povu~en, osamqen, introvertiran; supr. ekstrovertan. introvertiran, -a, -o ‰nlat. introvertere, v. intro-, lat. vertere okretatiŠ koji pati od introverzije, introvertan; supr. ekstrovertiran. introvertiranost, -osti ` ‰v. introvertiranŠ psih. osobina i stawe onoga ko je introvertan, introverzija; supr. ekstrovertiranost. introdukcija, -e ` ‰lat. introductioŠ 1. uvod; predgovor, uvodni deo u kwizi. 2. muz. uvodni deo kompozicije (simfonije, sonate, opere). 3. uvo|ewe (ne~eg novog). introit, -a m = introitus, -a m ‰lat. introitus ulaz, po~etakŠ 1. pristup (ob. pristupna molitva u katoli~koj misi). 2. anat. ulaz u neku telesnu {upqinu. introitus = introit (v.). introjekcija, -e ` ‰nlat. introiectio, v. introjiciratiŠ 1. ubacivawe, umetawe, unos. 2. psih. postupak kojim se spoqni objekti unose u psihu i ose}awa usmeravaju prema toj predstavi, umesto prema samom objektu. introjicirati, introjiciram, 3. l. mn. introjiciraju svr{. i nesvr{. ‰v. intro-, lat. iacere baciti, stavitiŠ ubaci(va)ti, umetnuti, umetati, uneti. intronizacija, -e ` ‰v. intronizovatiŠ postavqawe na presto, ustoli~ewe, uvo|ewe na najvi{i poloàj (kraqa, patrijarha ili pape); supr. detronizacija. intronizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰srlat. inthronizare, v. in-2, gr~. thronos prestoŠ (iz)vr{iti intronizaciju; supr. detronizovati. introspektivan, -vna, -vno ‰nlat. introspectivus, v. introspekcijaŠ koji posmatra samog sebe, koji ponire u samog sebe; samoposmatra~ki, samoispitiva~ki. introspekcija, -e ` ‰nlat. introspectioŠ psih. udubqivawe u sopstvenu svest, razmi{qawe o

536

in}ariti svojim delima i postupcima, samoposmatrawe, samoispitivawe. introspekcionizam, -zma m ‰v. introspekcijaŠ psih. usmerenost na introspekciju kao jedini ili glavni metod psihologije. intruzivan, -vna, -vno ‰lat. intrusivus, v. intruzijaŠ 1. koji se uvla~i, koji je uqez, nametqiv. 2. geol. koji se u te~nom stawu utisnuo u {upqine i pukotine stewa (nakon erupcije vulkana). intruzija, -e ` ‰srlat. intrusio od intrudere banuti, upastiŠ 1. bespravno ulaèwe u zvawe, nametawe, upad. 2. geol. uvla~ewe, ulaèwe rastopqene vulkanske lave u pukotine zemqe. intubacija, -e ` ‰nlat. intubatio, v. in-2, lat. tubus cevŠ med. uvla~ewe odgovaraju}e cevi u neki organ radi le~ewa ili anestezije (naj~e{}e u du{nik da bi se spre~ilo gu{ewe). intubirati, intubiram, 3. l. mn. intubiraju ‰v. intubacijaŠ med. (iz)vr{iti intubaciju. intuitivan, -vna, -vno ‰srlat. intuitivusŠ koji se odnosi na intuiciju; koji se oslawa na intuiciju. intuitivizam v. intuicionizam. intuicija, -e ` ‰lat. intuitio prema intueri gledati unutraŠ 1. sposobnost neposrednog opaàwa, shvatawa, neposredne spoznaje, bez pomo}i iskustva i racionalnog zakqu~ivawa. 2. ose}aj, predose}aj, slutwa. intuicionizam, -zma m ‰fr. intuitionnisme, v. intuicijaŠ filoz. teorija koja intuiciju uzima kao najva`niji izvor saznawa, koja je pretpostavqa svim drugim spoznajnim funkcijama; intuitivizam. intuicionist(a), -e m ‰v. intuicijaŠ pristalica intuicionizma, intuitivizma. intumescencija, -e ` ‰nlat. intumescentia od lat. intumescere ote}i, nabreknutiŠ 1. med. otok, oteklina, zadebqawe tkiva ili organa. 2. bot. oteklina, nakupina vode na listu, grani, kori ili korenu biqke. in}ar, -ara m ‰tur. inkar od ar. inkarŠ pokr. 1. poricawe, odricawe, odbijawe. 2. lagawe, la`. in}ariti, in}arim nesvr{. ‰v. in}arŠ pokr. 1. poricati, odricati, odbijati. 2. lagati.

in}un in}un, -una m ‰venec. inciuo, ital. acciugaŠ mala riba sli~na sardeli, brgqun, Engraulis encrasicholus, obi~no se jede usoqena. inulin, -ina m ‰lat. inul(a), v. -inŠ hem. ugqeni hidrat sli~an skrobu, nalazi se u korewu biqaka glavo~ika. in ultima linea v. in ultima linea. inundacija, -e ` ‰lat. inundatio, v. in-2, lat. unda talasŠ 1. plavqewe, poplava, povodaw. 2. plavno podru~je vodotoka, obuhvata pojas izme|u re~nog korita i linije vi{eg terena ili nasipa. inundacioni, -a, -o ‰v. inundacijaŠ koji se odnosi na inundaciju; plavni, poplavqen. infalibilan, lna, -lno ‰srlat. infallibilis, v. in-2, lat. fallere varati seŠ nepogre{iv, siguran, pouzdan. infalibilizam, -zma m ‰v. infalibilanŠ crkv. dogma o nepogre{ivosti pape, usvojena 1870. godine na Vatikanskom koncilu Katoli~ke crkve. infalibilist(a), -e m ‰v. infalibilanŠ pristalica infalibilizma. infalibilitet = infalibilnost (v.). infalibilnost, -osti ` = infalibilitet, -eta m ‰srlat. infallibilitasŠ 1. nepogre{ivost, sigurnost, pouzdanost. 2. v. infalibilizam. infaman, -mna, -mno ‰lat. infamisŠ koji je na zlu glasu, podao, ne~astan, sraman. infamija i infamija, -e ` ‰lat. infamiaŠ niskost, podlost, besramnost, ne~asnost, sramota. infant, -a m, gen. mn. infanata (`. infantkiwa) ‰{p. infante od lat. infans deteŠ 1. {panski ili portugalski prestolonaslednik. 2. kraqevi}, princ. infanterija, -e ` ‰fr. infanterie od lat. infans de~ak, vojnik, pe{adinacŠ voj. pe{adija. x infanterijski. infanterist(a), -e m ‰v. infanterijaŠ voj. vojnik koji sluì u infanteriji, pe{ak, pe{adinac. infantilan, -lna, -lno ‰lat. infantilis prema infans deteŠ detiwast, nedozreo, umno nerazvijen, zaostao, malouman.

inferioran infantilizam, -zma m ‰v. infantilanŠ 1. zastoj u telesnom i du{evnom razvoju, zaostalost na razvojnom nivou deteta. 2. nedoraslost, nedozrelost, naivnost. infantilnost, -osti ` ‰v. infantilanŠ osobina onoga koji je infantilan ili onoga {to je infantilno. infanticid, -ida m = infanticidijum i infanticidij, -a m ‰lat. infanticidium od infans dete, v. -cidŠ 1. ubistvo deteta ili dece koje izvr{i jedan od roditeqa (~edomorstvo u {irem smislu). 2. uop{te ubistvo dece. infarkt, -a m ‰nlat. infarctus od lat. infartus od infarcire ispuniti, nabitiŠ med. 1. ograni~ena zamrlost nekog dela tkiva do koje dolazi usled za~epqewa krvnih sudova. 2. te{ko oboqewe sr~anog mi{i}a (sr~ani ‹, ‹ miokarda) usled zastoja krvotoka u jednoj grani koronarnih arterija. infarkta{, -a{a m ‰v. infarktŠ àrg. onaj koji je preìveo infarkt. infatigabilan, -lna, -lno ‰lat. infatigabilis, v. in-1, fatigare zamoriti, izmu~itiŠ neob. neumoran. infekt, -a m, gen. mn. infekata ‰lat. infectum od inficere zarazitiŠ med. ono {to uzrokuje infekciju; inficirana, zarazna materija. infektivan, -vna, -vno ‰nlat. infectivus, v. infektŠ med. zarazan, kuàn, zaga|en, koji izaziva infekciju. infektolog, -a m, mn. infektolozi ‰v. infektivan, -logŠ med. lekar specijalista za infektologiju. infektologija, -e ` ‰v. infektivan, -logijaŠ med. grana medicine koja prou~ava uzroke, simptome i metode le~ewa zaraznih bolesti. infekcija, -e ` ‰lat. infectioŠ med. prodirawe i razmnoàvawe zaraznih klica koje izazivaju oboqewe pojedinih organa ili celog organizma; zaraza, okuèwe. x infekcijski. inferencija, -e ` ‰srlat. inferentia prema lat. inferre izvoditiŠ izvo|ewe zakqu~aka, zakqu~ivawe. inferioran, -rna, -rno ‰lat. inferior niìŠ niì, mawe vredan, pot~iwen, podre|en, slabiji; supr. superioran.

537

inferiornost inferiornost, -osti ` ‰nlat. inferioritas, v. inferioranŠ niì poloàj, mawa vrednost, pot~iwenost, podre|enost; supr. superiornost. infernalan, -lna, -lno ‰srlat. infernalis od infernus podzemniŠ pakleni, |avolski; proklet, stra{an, uàsan. inferno, -a m ‰ital. inferno od lat. infernusŠ 1. podzemni svet, pakao. 2. fig. ono {to li~i na pakao, te{ko stawe, patwa. infertilan, -lna, -lno ‰nlat. infertilisŠ neplodan, nerodan, jalov. infertilnost, -osti ` ‰v. infertilanŠ neplodnost, nerodnost, jalovost. infestacija, -e ` ‰lat. infestatioŠ napad {teto~ina, parazita i sl.; pusto{ewe; po{ast. infeudacija, -e ` ‰srlat. infeudatio, v. in-2, feudŠ ist. dodeqivawe feuda, lena; uspostavqawe vazalskog odnosa. infibulacija, -e ` ‰lat. infibulatio od infibulare, prema fibula kop~aŠ etnol. obi~aj kod nekih primitivnih plemena da se za{ivaju spoqa{wi delovi polnih organa kako bi se spre~ilo polno op{tewe. infiks, -a m ‰lat. infixus od infigere utaknuti, zabitiŠ gram. umetak, umetnuta morfema koja ~ini deo osnove (npr. -ov- u gradovi). infiltrat, -ata m ‰v. in-2, filtratŠ med. prodirawe u tkivo i gomilawe u wemu materija koje mu nisu svojstvene, kao {to su proizvodi zapaqewa, gnoj i dr. infiltracija, -e ` ‰nlat. infiltratioŠ 1. ulivawe; ce|ewe, proce|ivawe; prodirawe, probijawe (te~nosti). 2. med. gomilawe stranih materija u pojedinim tkivima (npr. plu}a, jetre, bubrega); prodirawe gnoja, tumorskih }elija u tkiva. 3. ubacivawe (osmatra~a, {pijuna) na neprijateqsku teritoriju; uvla~ewe u protivni~ke redove da bi se postigli odre|eni ciqevi. infiltrirati, infiltriram, 3. l. mn. infiltriraju svr{. i nesvr{. ‰v. in-2, filtriratiŠ 1. ulivati se, uvla~iti se, ulaziti u {to, prodirati, probijati. 2. infiltrirati (se) uvu}i se, uvlla~iti se na neprijateqsku teritoriju; ubaciti svoje qude u redove protivnika. infinitan, -tna, -tno ‰lat. infinitusŠ 1. beskrajan, beskona~an. 2. gram. (o glagolskom obli-

538

infleksibilan ku) neodre|en, koji vaì za sva tri lica jednine i mnoìne. infinitezimal, -ala m = infinitezimala, -e ` ‰v. infinitezimalanŠ mat. beskona~no mala veli~ina. infinitezimalan, -lna, -lno ‰nlat. infinitesimalis, prema infinitesimus beskona~an po redu od lat. infinitus beskona~anŠ mat. koji se odnosi na infinitezimale; beskrajno mali. y infinitezimalni ra~un mat. ra~un beskona~no malih veli~ina, zajedni~ki naziv za diferencijalni i integralni ra~un. infinitiv, -a m ‰lat. (modus) infinitivus neodre|eni (na~in)Š gram. neodre|eni glagolski oblik (npr. hodati, jesti, do}i i dr.). x infinitivan. infirmitet, -eta m ‰nem. Infirmitat od lat. infirmitasŠ 1. med. slabost, nemo}, nejakost. 2. fig. nemawe ~vrste voqe, popustqivost, bespomo}nost. inficirati, inficiram, 3. l. mn. inficiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inficereŠ 1. med. zaraziti, okuìti, zagaditi. 2. fig. izazvati lo{e stawe, zatrovati, pokvariti odnose me|u qudima. in flagranti ‰lat. in flagrantiŠ u ~inu, na delu (uhvatiti, zate}i). inflamatoran, -rna, -rno ‰nlat. inflammatorius, v. inflamacijaŠ med. koji se odnosi na inflamaciju, zapaqewe. inflamacija, -e ` ‰lat. inflammatioŠ med. upala, zapaqewe. inflatoran, -rna, -rno ‰v. inflacijaŠ koji je deo ili posledica inflacije; koji deluje tako da izaziva inflaciju; supr. deflatoran. inflacija, -e ` ‰engl. inflation od lat. inflatio nadimaweŠ 1. ekon. pu{tawe u opticaj novca u koli~inama koje nadma{uju koli~ine roba i usluga, {to dovodi do pada vrednosti novca i do rasta cena; supr. deflacija. 2. fig. preterano pove}awe koli~ine ~ega na u{trb vrednosti, va`nosti i dr. x inflacijski i inflacioni. inflacionist(a), -e m ‰v. inflacijaŠ ekon. pristalica politike pu{tawa u opticaj novca u koli~inama koje nisu pokrivene robom i uslugama. infleksibilan, -lna, -lno ‰lat. inflexibilis, v. in-1, fleksibilanŠ 1. koji se ne da mewati,

infleksija nesavitqiv, krut, neumoqiv, tvrdoglav. 2. gram. nepromenqiv, koji nema deklinaciju odn. konjugaciju. infleksija, -e ` ‰lat. inflexis, fleksijaŠ 1. promena pravca, skretawe. 2. mewawe glasa ili tona. 3. fon. promena vokala, ob. pod uticajem susednog vokala (asimilacija, preglas). 4. gram. zast. v. fleksija. 5. mat. svojstvo krive da u nekoj ta~ki prelazi s jedne strane tangente na drugu. inflorescencija, -e ` ‰nlat. inflorescentia, prema lat. inflorescere cvetatiŠ bot. 1. skup cvetova u obliku grozda ili metlice, cvast. 2. cvetawe. influentan, -tna, -tno ‰v. influencijaŠ koji ima uticaja, uticajan. influenca, -e ` ‰ital. influenza od lat. influere uticati, prodiratiŠ med. akutna zarazna bolest pra}ena povi{enom temperaturom i klonulo{}u, grip. influencija, -e ` ‰v. influencaŠ uticaj, upliv, delovawe. y elektri~na influencija fiz. pojava elektriciteta na telu koje se na{lo u elektri~nom poqu; magnetna (magnetska) influencija fiz. magnetizovawe gvo`|a u magnetnom poqu. influirati, influiram, 3. l. mn. influiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. influereŠ uticati, vr{iti upliv, delovati. influks, -a m = influksija, -e ` ‰lat. influxusŠ uticaj, upliv, delovawe. infometrija, -e ` ‰skr. od info(rmatika), v. -metrijaŠ merewe aktivnosti u vezi s nau~nim i tehni~kim informacijama; up. bibliometrija. informativan, -vna, -vno ‰nlat. informativusŠ koji sadrì obave{tewa, podatke, informacije; obave{tajan, bogat podacima, pou~an. informativnost, -osti ` ‰v. informativanŠ svojstvo onoga {to je informativno. informatizacija, -e ` ‰v. informatikaŠ uvo|ewe i {irewe ra~unara, s hardverskom i programskom opremom; prelazak na elektronsko prikupqawe, pohrawivawe i obradu bitnih podataka i informacija. informatizovati, -zujem = informatizirati, informatiziram, 3. l. mn. informatizi-

informisati raju svr{. i nesvr{. ‰v. informatikaŠ uvoditi kompjutersku obradu podataka, {iriti dostignu}a informatike. informatika, -e `, dat. i lok. informatici ‰rus. informatika, v. informacijaŠ nauka o kompjuterskoj obradi podataka; tehnika kompjuterske obrade. x informati~ki koji se odnosi na informatiku; y informati~ki problem, informati~ka olimpijada. informati~ar, -a m ‰v. informatikaŠ onaj koji se bavi informatikom. informati~ki, -a, -o ‰v. informatikaŠ koji se odnosi na informatiku i informati~are. informator, -a m ‰nlat. informator, v. informisatiŠ 1. onaj koji daje informacije, onaj koji obave{tava. 2. tematska publikacija (list, podlistak, bro{ura, kwiga) koja daje pregled va`nih i novih podataka za odre|enu delatnost. informacija, -e ` ‰lat. informatio od informare oblikovatiŠ 1. obave{tewe, podatak, saop{tewe, izve{taj. 2. ra~. element znawa, podatak koji se moè preneti i obraditi u kompjuterskom sistemu. y teorija informacija nauka koja se na matemati~koj bazi bavi pojavama vezanim za preno{ewe informacija. informacijski, -a, -o = informacioni, -a, -o ‰v. informacijaŠ koji se odnosi na informacije; koji sluì informisawu. Informbiro, -oa m ‰skr. od Informacioni biro komunisti~kih i radni~kih partijaŠ ist. savetodavni organ komunisti~kih partija Sovjetskog Saveza i sedam drugih zemaqa osnovan 1947. da bi koordinirao rad i propagandnu delatnost ~lanica; godinu dana kasnije Jugoslavija napu{ta ovaj organ zbog Staqinove kampawe koja je na{la izraz u dokumentu œRezolucija o stawu u KPJŒ poznatom kao Rezolucija Informbiroa; oslabqen Staqinovom smr}u 1953, uga{en je 1956. godine; Kominform. informbirovac, -vca m, gen. mn. informbirovaca ‰v. InformbiroŠ pristalica politike Informbiroa 1948. godine, ibeovac. x informbirovski. informisati, informi{em svr{. i nesvr{. ‰lat. informareŠ 1. obavestiti, obave{tavati. 2.

539

infostrada informisati se obavestiti se, obave{tavati se; traìti obave{tewa, raspitivati se. infostrada, -e ` ‰it. infostrada, od info- informacijski, strada putŠ komunikacijska mreà {irokog raspona za prenos signala razli~itog sardàja. infra- pref. ‰lat. infraŠ prefiks u sloènicama, zna~i: pod, ispod, niè od onoga {to ozna~ava osnovna re~ (infracrven, infrastruktura). infrazvuk, -a m, mn. infrazvukovi ‰v. infra-, zvukŠ fiz. mehani~ko treperewe ~vrstih, te~nih i gasovitih tela ~ija je brzina treptaja toliko mala da ga ~ovekovo uho ne moè osetiti. infrakcija, -e ` ‰lat. infractio od infringere lomitiŠ 1. med. nepotpun prelom kosti, napuknu}e. 2. prav. povreda zakona, prestup, prekr{aj. infrastruktura, -e ` ‰nem. Infrastruktur, v. infra-, strukturaŠ 1. temeq, osnova, podloga. 2. skup ure|aja i objekata neophodnih za funkcionisawe dràve i wene privrede (saobra}ajna mreà, vodovod, elektrodistribucija i sl.). x infrastrukturni. infracrven, -a, -o ‰v. infra-, crvenŠ y infracrveni zraci fiz. elektromagnetski zraci s ve}om talasnom duìnom (mawom energijom) od vidqivog dela spektra (prenose toplotu, prodiru kroz maglu, omogu}uju no}no fotografisawe). infuzija, -e ` ‰lat. infusio ubrizgavaweŠ 1. med. ubrizgavawe, ukapavawe ve}e koli~ine te~nosti (fiziolo{kog rastvora i sl.) u krvne sudove, pod koù ili u creva, ob. radi nadokna|ivawa izgubqene krvi. 2. fig. nov~ana pomo}, kredit za oìvqavawe ne~ije delatnosti ili proizvodwe. infuzorija, -e ` ‰nlat. infusoriaŠ zool. mikroskopski sitan jedno}elijski organizam, ìvi u vodi, trepetqika{, nalivwak. infuzum, -a m ‰lat. infusum od infundere ulivatiŠ farm. te~nost dobijena prelivawem isitwene biqke vrelom vodom; lekoviti ~aj; up. dekokt, macerat. infula, -e ` ‰lat. infulaŠ 1. ist. vuneni povez oko ~ela koji su nosili starorimski sve{tenici i sve{tenice (vestalke), kao znak nepovredivosti. 2. traka koja se s kraqevske krune

540

in honorem ili biskupske mitre spu{ta na le|a. 3. biskupska kapa, mitra (kod katolika). infulirati, infuliram, 3. l. mn. infuliraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. infulare, v. infulaŠ unaprediti koga u biskupski ~in, dati mu biskupsku ~ast. inhalator, -a m ‰nlat. inhalator, v. inhalacijaŠ med. aparat za inhalaciju. inhalacija, -e ` ‰lat. inhalatio udisaweŠ med. udisawe pare ili gasova koji se razvijaju iz te~nosti, radi le~ewa ili (npr. kod astmati~ara) lak{eg disawa. inhalirati, inhaliram, 3. l. mn. inhaliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inhalareŠ med. udahnuti, udisati, uvla~iti. inherentan, -tna, -tno ‰lat. inhaerensŠ nerazdvojan, svojstven, bitan. inherencija, -e ` ‰srlat. inhaerentiaŠ nerazdvojna, bitna pripadnost ~emu, nerazdvojnost, su{tinska veza. inherirati, inheriram, 3. l. mn. inheriraju nesvr{. ‰lat. inhaerereŠ 1. filoz. neodvojivo pripadati ~emu, zavisiti. 2. ostajati pri ~emu, istrajavati, dràti se ~ega. inhibirati, inhibiram, 3. l. mn. inhibiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. inhibereŠ spre~iti, spre~avati, zabraniti, zabrawivati, zaustavqati, zadràvati. inhibitor, -a m ‰v. inhibiratiŠ ono {to usporava ili sasvim zaustavqa odre|enu reakciju ili proces; ko~nica. inhibitoran, -rna, -rno ‰nlat. inhibitorius, v. inhibicijaŠ koji spre~ava, zabrawuje, zaustavqa, zadràva. inhibicija, -e ` ‰lat. inhibitioŠ 1. spre~avawe, zaustavqawe, zabrana; smetwa, zapreka. 2. fiziol. zadràvawe neke organske radwe, funkcije voqnom ili nevoqnom fiziolo{kom radwom. 3. psih. svesni ili podsvesni faktor koji ograni~ava ili suzbija neku delatnost; ose}aj stida, nelagodnosti i sl. 4. prav. zabrana vi{eg suda da se obustavi postupak u nièm sudu. inhoativan, -vna, -vno ‰lat. inchoativusŠ po~etni, uvodni. y inhoativni glagol gram. glagol koji pokazuje po~etak radwe. in honorem v. in honorem.

inhuman inhuman, -a, -o ‰v. in-1, humanŠ bezobziran, ne~ove~an, nequdski, nehuman. inhumacija, -e ` ‰nlat. inhumatioŠ ukopavawe, ukop, sahrawivawe, sahrana. incesija, -e ` ‰v. in(flacija), (re)cesijaŠ ekon. rast cena u uslovima nezaposlenosti (uz istovremeno prisustvo i recesije i inflacije). incest, -a m, gen. mn. incesta ‰lat. incestus bludnost, v. in-1, lat. castus ~istŠ polni odnos izme|u krvnih srodnika, rodoskvrnu}e. incestni v. incestuozan. incestuozan, -zna, -zno ‰lat. incestuosusŠ koji ima karakter incesta, rodoskvrni. incident, -a m, gen. mn. incidenata ‰srlat. incidens od lat. incidere upasti, dogoditi seŠ neo~ekivan doga|aj, neprijatan slu~aj, izgred, mawi sukob. incidentan, -tna, -tno ‰v. incidentŠ koji se odnosi na incident, koji predstavqa incident, neprijatan; koji je pra}en, ispuwen sukobima. incidencija, -e ` ‰nlat. incidentia prema lat. incidere, v. in-2, cadere padatiŠ 1. {irewe talasa, ob. u optici; upad, upadawe. y ugao incidencije ugao izme|u nekog zraka i normale na povr{inu na koju pada zra~ewe. 2. u~estalost ili broj primera neke pojave; {irina ili raspon uticaja. 3. ekon. prevaqivawe poreza na drugu osobu. inciziv, -iva m ‰v. incizivanŠ anat. zub sekuti}. incizivan, -vna, -vno ‰srlat. incisivus prema lat. incidere zase}iŠ 1. koji zaseca, nagriza. 2. fig. zajedqiv, o{tar, jedak. incizija, -e ` ‰lat. incisio, prema incidere urezatiŠ 1. zasecawe, rasecawe, sekcija. 2. rezbarewe; rezbarija. incizum, -a m ‰lat. incisumŠ 1. usek, urez. 2. gram. umetnuta re~enica, parenteza. incinerator, -a m ‰v. incineracijaŠ tehn. pe} za spaqivawe otpadaka, naro~ito organskih i medicinskih. incineracija, -e ` ‰srlat. incineratio, v. in-2, lat. cinis pepeoŠ 1. pretvarawe u pepeo spaqivawem. 2. antrop. pogrebni obi~aj spaqivawa pokojnika; up. kremacija.

iperit incipit, -a m ‰lat. incipit (ovde) po~iwe od incipere po~iwatiŠ filol. po~etna re~ u sredwovekovnim latinskim rukopisima; po~etak teksta. incitancije, incitancija `, mn. ‰lat. incitantia, v. incitacijaŠ med. sredstva za pobu|ivawe, sredstva koja dovode do pove}awa sveìne i aktivnosti. incitacija, -e ` ‰lat. incitatio, prema incitare pokrenuti, pobuditiŠ nagovarawe, navo|ewe, podbadawe, podsticawe, hu{kawe. in~, -a m, mn. in~i gen. in~a ‰engl. inch od lat. uncia uncaŠ anglosaksonska mera za duìnu (2,54 cm); palac, col. inxe prid. indekl. ‰tur. inceŠ 1. lak, tanak; proziran (o tkanini). 2. ist. voj. u Osmanlijskom carstvu, naziv za lako naoruàne jedinice i rodove vojske. inxijel, -a m v. inxil. inxil, -ila m ‰tur. incil od ar. ingil od gr~. euangelionŠ 1. jevan|eqe. 2. sveta kwiga. inxir, -ira m ‰tur. incir od pers. engirŠ bot. smokva. in{alah uzv. indekl. ‰tur. insallah od ar. in{a’llahŠ ako bog da! da bog da! nadajmo se! ion, ionizacija, ionizacijski, ionizovati v. jon, jonizacija, jonizacijski, jonizovati. ionosfera v. jonosfera ionoforeza v. jonoforeza ionski, -a, -o ‰v. jonŠ fiz. koji se odnosi na ione (jone); v. jonski2. ipekakuana, -e ` ‰port. ipecacuanha od indijanskog (tupi) ipekaagueneŠ bot. biqka vla`nih brazilskih {uma, Cephaelis ipecacuanha, ~iji se koren koristi kao sredstvo za povra}awe i iska{qavawe. ipekli prid. indekl. ‰tur. ipekli od ipek svilaŠ svileni. iperit, -ita m ‰fr. yperite, prema belgijskom mestu Ipru (Ypres), gde je, 1917. godine, prvi put upotrebqenŠ hem. bojni otrov plikavac, uqasta te~nost specifi~nog mirisa na sla~icu; izaziva plikove na koì, ozle|uje o~i i disajne organe.

541

ipsizam ipsizam, -zma m ‰lat. ipse samŠ sebi~nost, samoqubqe; egoizam. ipsilateralan, -lna, -lno ‰lat. ipse sam, v. lateralanŠ koji je na istoj strani, npr. tela. ipsilon, -a m ‰gr~. y psilon obi~no œyŒŠ 1. dvadeseto slovo gr~kog alfabeta, u latinici se obeleàva znakom y. 2. mat. naziv za nepoznatu veli~inu, ob. za drugu nepoznatu u jedna~ini. ipsofon, -ona m ‰lat. ipse sam, v. -fonŠ ure|aj koji na traci automatski beleì telefonska saop{tewa i kasnije moè da ih reprodukuje. iptidaija prid. indekl. ‰tur. iptidai od ar. ibtida’iyyŠ pokr. primitivan, osnovni, po~etni. y mekteb-iptidaija trogodi{wa muslimanska verska {kola. irabiti, irabim nesvr{. ‰tur. i’rab od ar. i’rabŠ pokr. tuma~iti, obja{wavati. irad, irada m ‰tur. irad od ar. iradŠ pokr. 1. nepokretna imovina koja donosi prihod. 2. prihod od nepokretne imovine. irada, -e ` ‰tur. irade od ar. iradaŠ ist. 1. u nekada{woj Turskoj, sultanov ukaz, carska naredba. 2. slu`beni dopis, spis, pismeni akt. iradijacija, -e ` ‰lat. irradiatioŠ 1. zra~ewe, obasjavawe, isijavawe, zrakasto {irewe. 2. med. {irewe bola u okolinu obolelog organa (npr. u levu ruku kod angine pektoris). 3. med. slu~ajno ili namerno izlagawe nekog organa, dela organa ili organizma elektromagnetnim talasima ili elementarnim ~esticama. 4. fiz. pojava da svetao predmet na tamnoj podlozi izgleda ve}i nego {to zaista jeste. iradirati, iradiram, 3. l. mn. iradiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. irradiareŠ zrakasto se {iriti, zra~iti, isijavati, obasjavati. iracionalan, -lna, -lno ‰nlat. irrationalis, v. in-1, racionalanŠ 1. filoz. koji se ne zasniva na logi~koj zakonitosti, koji se logi~ki ne moè objasniti ni izraziti; nelogi~an. 2. nerazuman, nerazborit, glup. y iracionalni brojevi mat. brojevi koji se ne mogu predstaviti kao koli~nik dva cela broja. iracionalizam, -zma m ‰v. iracionalanŠ 1. filoz. pravac u idealisti~koj filozofiji prema kojem su{tina sveta nije racionalna i ne moè se razumom shvatiti. 2. iracionalno pona{awe.

542

irelevantan iracionalist(a), -e m ‰v. iracionalanŠ 1. pristalica iracionalizma (1). 2. onaj koji se ne pona{a racionalno, koji ne sledi logiku zdravog razuma. iracionalnost, -osti ` ‰v. iracionalanŠ svojstvo onoga {to je iracionalno. irvas, -a m ‰rus. irvas od mong. irbis sne`ni leopardŠ zool. severni jelen, stanovnik arkti~ke oblasti, Rangifer tarandus. irgat, irget v. argat2. irgatovati v. argatovati. ireal, -ala m ‰srlat. irrealis nestvaranŠ gram. na~in kojim se izraàva nestvarnost. irealan, -lna, -lno ‰srlat. irrealisŠ koji ne postoji u stvarnosti, nestvaran, nerealan. y irealna pogodbena re~enica gram. re~enica koja izraàva neostvarqivu pretpostavku (npr. Da sam se rodio godinu dana kasnije...). ireverzibilan, -lna, -lno ‰nlat. irreversibilis, v. in-1, lat. reverti vra}ati seŠ koji se odvija samo u jednom smeru, jednosmeran, nepreobratqiv; koji se ne moè vratiti na ranije stawe ili poloàj. iregularan, -rna, -rno ‰srlat. irregularis, v. in-1, regularanŠ neredovan, nepravilan, neregularan. iredenta, -e ` ‰ital. irredenta neoslobo|ena (Italija)Š 1. v. iredentizam. 2. (zbirno) pristalice iredentizma. iredentizam, -zma m ‰v. iredenta, -izamŠ 1. ist. nacionalisti~ki pokret u Italiji krajem XIX i po~etkom XX veka koji je teìo da pripoji italijanskom kraqevstvu sve susedne krajeve u kojima su ìveli Italijani (Istru, Trst i dr.). 2. politi~ki program koji izraàva te`wu da se nacionalna mawina i krajevi koje ona naseqava u drugoj zemqi pripoje matici; iredenta. iredentist(a), -e m ‰ital. irredentistaŠ pristalica iredentizma. iredentisti~ki, -a, -o ‰v. iredentizamŠ koji se odnosi na iredentiste i na iredentizam. irelevantan, -tna, -tno ‰lat. irrelevans, v. in-1, relevantanŠ koji nije relevantan, koji nema uticaja ili zna~aja; neznatan, sporedan, nevaàn, bezna~ajan.

irelevantnost irelevantnost, -osti ` ‰v. irelevantanŠ osobina onoga {to je irelevantno, neva`nost, bezna~ajnost. ireligiozan, -zna, -zno ‰lat. irreligiosus, v. in-1, religiozanŠ koji nije poboàn, koji nema vere, bezboàn, bezveran. ireparabilan, -lna, -lno ‰lat. irreparabilis, v. in-1, reparare popraviti, nadoknaditiŠ nepopravqiv, nenadoknadiv, nepovratan, trajno izgubqen. irigator, -a m ‰lat. irrigator, v. irigacijaŠ posuda sa gumenom cevi za ispirawe unutra{wih organa tela. irigatoran, -rna, -rno ‰nlat. irrigatoriusŠ koji sluì za navodwavawe, za zalivawe. irigacija, -e ` ‰lat. irrigatio prema irrigare ispirati, kvasitiŠ 1. agr. navodwavawe, zalivawe, natapawe zemqi{ta radi ve}e plodnosti. 2. med. ispirawe telesnih {upqina i rana. 3. med. snabdevawe arterijskom krvqu odre|enog podru~ja tela. x irigacijski i irigacioni. irigografija, -e ` ‰v. irigacija, -grafijaŠ med. rendgensko snimawe debelog creva posle ulivawa kontrastne mase. irigoskopija, -e ` ‰v. irigacija, -skopijaŠ med. rendgenski pregled debelog creva posle ulivawa kontrastne mase. iridescencija, -e ` ‰lat. iridescens, prema iris dugaŠ meteor. svetlosna pojava me|usobnog prelivawa razli~itih boja (kao kod duge). iridijum, -a i iridij, -ija m ‰nlat. iridiumŠ hem. element, simbol Ir, atomski broj 77; tvrd, srebrnastobeo plemenit metal srodan platini, koristi se za izradu platinskog posu|a, vrhova nalivpera i razli~itog pribora. irido- ‰gr~. irisŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava vezu sa irisom, duìcom u oku. iridoplegija, -e ` ‰nlat. iridoplegia, v. irido-, gr~. plege udarŠ med. oduzetost mi{i}a u duìci oka (zenica prestaje da reaguje na svetlost). iridociklitis, -a m ‰nlat. iridocyclitis, v. irido-, gr~. kyklos krug, v. -itisŠ med. upala duìce i mi{i}a so~iva. irizacija, -e ` ‰v. irisŠ pojava duginih boja nastalih dejstvom svetlosti koja se odbila s

ironija povr{ine tankog sloja nanetog na neku povr{inu. iris, -a m ‰gr~. iris dugaŠ 1. bot. perunika. 2. anat. duìca, {arenica u oku. y iris-{tampa tipogr. istovremeno {tampawe vi{e boja. iritabilan, -lna, -lno ‰lat. irritabilisŠ 1.koji se moè nadraìti, podloàn nadraàjima. 2. razdra`qiv, sklon nervirawu. iritabilitet, -eta m = iritabilnost, -osti ` ‰lat. irritabilitas, v. iritabilanŠ sposobnost ìvih organizama da reaguju na spoqne nadraàje. iritabilnost = iritabilitet (v.). iritans, -a m v. iritanti. iritantan, -tna, -tno ‰lat. irritans od irritare iritiratiŠ koji iritira, izaziva neprijatnost. iritanti, iritanata i iritanti, iritanata m, mn. = iritancije, iritancija `, mn. ‰lat. irritantiaŠ med. sredstva za nadraìvawe. iritacija, -e ` ‰lat. irritatioŠ 1. draèwe, nadraìvawe; razdraènost, gnev. 2. med. nadraàj na tkivu ili koì, obi~no pra}en zapaqewem i crvenilom. iritirati, iritiram, 3. l. mn. iritiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. irritareŠ 1. nadraìvati, razdraìvati, raspaqivati, uzbu|ivati. 2. nervirati, smetati, qutiti. iritis, -a m ‰v. iris, -itisŠ upala duìce, irisa. irmologija, -e ` ‰gr~. eirmos irmos, v. -logijaŠ 1. bogoslu`bena kwiga u kojoj su sabrani irmosi, zbirka irmosa. 2. crkvene pesme, irmosi. 3. poznavawe irmosa, pevawe irmosa. irmos, -a m ‰gr~. eirmosŠ crkv. 1. po~etna strofa pravoslavne crkvene pesme. 2. pesma prema ~ijoj se melodiji pevaju ostale pesme. irokeski, -a, -o ‰fr. IroquoisŠ koji se odnosi na Irokeze, grupu indijanskih plemena koja su ìvela na severu SAD i u Kanadi. y irokeska frizura {i{awe tako da se ostavi kosa u obliku staze od ~ela preko temena, a bo~ne strane se obriju. ironija i ironija, -e ` ‰gr~. eironea ismevaweŠ prikriveno ismevawe zasnovano na suprotnosti izme|u onoga {to se govori i onoga {to se zapravo misli; izrugivawe, podsmeh.

543

ironisati ironisati, -{em nesvr{. ‰nlat. ironisare, v. ironijaŠ odnositi se prema nekome ili ne~emu s ironijom; ismevati na fin na~in, podrugivati se. ironi~an, -~na, ~no ‰lat. ironicus od gr~. eironikos podmukao, neiskrenŠ 1. koji se (u govoru, pisawu ili pokretom) sluì ironijom, koji ironi{e. 2. (o govoru, pisanom tekstu, gestu) koji u sebi sadrì ironiju. ironi~nost, -osti ` ‰v. ironi~anŠ osobina onoga {to je ironi~no. iro{, -a m ‰ma|. iros pisarŠ koji se mnogo doteruje, kico{, gizdelin. iro{iti, -im nesvr{. ‰v. iro{Š 1. kititi, cifrati, ure|ivati. 2. iro{iti se pona{ati se kao iro{, gizdati se, razmetati se. irha i irha, -e ` ‰ma|. irha koàŠ u{tavqena ov~ija koà. isagoga, -e ` ‰lat. isagoga od gr~. eisagoge prema eisagein uvestiŠ uvod, uvo|ewe, pristup u neku nauku. isagogika, -e ` ‰v. isagogaŠ ve{tina uvo|ewa u neku nauku, uvodna nauka; naro~ito, nauka koja sluì kao uvod u prou~avawe Svetog pisma. isagogi~ki, -a, -o ‰v. isagogaŠ uvodni, pristupni. isan nepr. v. insan. isikterisati, -eri{em svr{. ‰iz-, v. sikterŠ izbaciti, grubo isterati. isiot, -a m ‰tur. ›s›ot vru}a biqkaŠ bot. mesnati deo tropske biqke Zingiber officinale, koristi se u medicini i kao za~in; |umbir, ingver. isihazam = isihija (v.). isihija, -e ` = isihazam, -zma m ‰gr~. hesychia mirovawe, ti{inaŠ teol. verski pokret misti~no-asketskog karaktera u Vizantiji, Srbiji i Bugarskoj tokom sredweg veka; u~ili su da se vizija boànske svetlosti postiè asketskim vrlinama. isjan, -ana m ‰tur. isyan od ar. ’syanŠ pokr. nepokornost, pobuna, ustanak. iskalkulisati, -{em svr{. ‰iz-, v. kalkulisatiŠ 1. izra~unati, prora~unati. 2. pej. pona{ati se sra~unato, smisliti ne{to s odre|enom namerom.

544

iskula{iti iskanxijati, -am ‰iz-, v. kanxijatiŠ izudarati kanxijom, bi~em; izbi~evati. iskasapiti, -im svr{. ‰iz-, v. kasapitiŠ 1. ise}i (kao mesar, kasapin meso), izrawaviti, poubijati (se~ewem, odsecawem dela tela). 2. fig. bitno izmeniti, preoblikovati, o{tetiti neki tekst. 3. fig. o{tro iskritikovati, izgrditi. iskat, -ata m ‰tur. iskat od ar. isqatŠ vrsta milostiwe koja se deli sirotiwi za du{u umrloga (podu{je). iskejp, -a m ‰engl. escape izbegavaweŠ tipka na ra~unarskoj tastaturi, ob. obeleèna skra}enicom ESC, koja sluì za prekidawe izdate naredbe. iskomentirati, iskomentiram, 3. l. mn. iskomentiraju svr{. ‰iz- , engl. comment komentarisatiŠ dati obja{wewa unutar koda ra~unarskog programa. iskompleksiran, -a, -o ‰v. iskompleksirati seŠ koji pati od kompleksa. iskompleksirati, iskompleksiram, 3. l. mn. iskompleksiraju svr{. ‰v. kompleksŠ 1. àrg. u~initi da neko dobije kompleks, praviti (kome) komplekse. 2. iskompleksirati se ste}i komplekse; postati stidqiv. iskomplimentirati, iskomplimentiram, 3. l. mn. iskomplimentiraju svr{. ‰v. komplimentiratiŠ udeliti, napraviti mnogo komplimenata nekome, nahvaliti. iskonstruisati, -{em svr{. ‰v. konstruisatiŠ 1. napraviti konstrukciju, konstruisati. 2. fig. ve{ta~ki napraviti; stvoriti la`nu sliku, izmisliti. iskontati, -am svr{. ‰v. kontatiŠ fam. 1. izra~unati, izvesti ra~un. 2. ispri~ati, prepri~ati, ispripovedati. iskristalizirati (se) = iskristalisati (se) (v.). iskristalisati (se), -i{em (se) = iskristalizirati (se) iskristaliziram (se), 3. l. mn. iskristaliziraju (se) svr{. ‰v. kristalizirati (se)Š 1. pretvoriti se u kristal. 2. fig. postati jasan, dobiti kona~an, pravilan oblik, uobli~iti se, formirati se. iskula{iti, iskula{im svr{. ‰v. kula{itiŠ zast. 1. prekomerno jahati ili tovarewem

iskunda~iti iskoristiti kowa. 2. fig. prekomerno iskoristiti, istro{iti slugu, ènu ili ~oveka. iskunda~iti, -im svr{. ‰v. kundakŠ izudarati, izbiti, istu}i kundakom pu{ke; prebiti, izmlatiti. iskusurati, -am svr{. ‰v. kusurŠ vratiti kusur, namiriti, izravnati, isplatiti. islam, -ama m ‰tur. islam od ar. islam pokornost Bo`joj voqiŠ 1. monoteisti~ka religija koju je u VII veku osnovao prorok Muhamed u Arabiji, muslimanstvo, muhamedanska vera; u~ewe islama dato je u Koranu, glavno svetili{te je Meka. 2. islamski svet u celini. islamizacija, -e ` ‰v. islamŠ preobra}awe na muslimanstvo, prevo|ewe u islam, islamizovati. islamizirati, islamiziram, 3. l. mn. islamiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. islamŠ u~initi muslimanom, pomuslimaniti, privesti islamu, prevesti u islam. islamist(a), -e m ‰v. islamŠ onaj koji se bavi islamistikom. islamistika, -e `, dat. i lok. islamistici ‰v. islamŠ nauka koja prou~ava islam i(li) islamski svet (istoriju, jezik, kulturu islamskih naroda). islah prid. indekl. ‰tur. islah od ar. islahŠ pokr. dobar, pravi. islahana, -e ` ‰tur. ›slahane, prema ar. islah dobar, pravi, pers. hane ku}aŠ zanatska {kola. ismailiti, ismailita m, mn., jd. ismailit, gen. ismailita ‰prema Ismailu ibn Xaferu, sedmom imamuŠ pripadnici islamske {iitske (v.) sekte, nastale u VIII veku. ispat, -ata m ‰tur. ispat od ar. itbatŠ pokr. dokazivawe, dokaz, svedo~ewe. ispatiti, ispatim svr{. ‰v. ispatŠ pokr. svedo~iti, dokazivati. ispahan, -a m ‰prema iranskom gradu Ispahanu (danas Isfahan)Š rukom ra|en }ilim s orijentalnim motivima, vrsta persijskog tepiha. ispendre~iti, -im svr{. ‰iz-, v. pendrekŠ istu}i pendrekom, izmlatiti. ispolitizovati, -ujem svr{. ‰iz-, v. politizovatiŠ uzeti politiku kao najva`nije merilo,

istifan u~initi ne{to predmetom politike, dati ~emu politi~ki karakter. Ispolkom, -a m ‰rus. Ispolkom skr. od Ispolnitelânáè komitetŠ ist. Izvr{ni odbor Saveta radni~kih, seqa~kih i crvenoarmejskih delegata, u Sovjetskom Savezu. ispohovati, -ujem svr{. ‰iz-, v. pohovatiŠ isprìti meso (ili ne{to drugo) uvaqano u bra{no, jaja i hlebne mrvice. isprintati, -am svr{. ‰v. printatiŠ od{tampati tekst sa kompjutera pomo}u printera. isprobati, isprobam, 3. l. mn. isprobaju svr{. ‰iz-, v. probatiŠ proveriti, ispitati, staviti na probu, isku{ati, oku{ati. isprovocirati, isprovociram, 3. l. mn. isprovociraju svr{. ‰iz-, v. provociratiŠ izazvati (reakciju, ~esto sa zlom namerom), razdraìti, nadraìti. ispumpati, -am svr{. ‰iz-, v. pumpatiŠ 1. pumpawem isprazniti, iscrpsti, isisati. 2. fam. potpuno iskoristiti, izvu}i sve. -ist(a) suf. ‰lat. -ista od gr~. -istesŠ kao drugi deo imenice zna~i: pristalica i pripadnik u~ewa i pravca u kwièvnosti, umetnosti, nauci; pripadnik politi~kog, religioznog ili nekog drugog pokreta; imalac kakve sklonosti; onaj koji se bavi odre|enim sportom; muzi~ar koji svira na odre|enom instrumentu i dr. istam, -ama i istam, -tma m, gen. mn. istama ‰gr~. isthmosŠ v. istmus. istek, -a m, mn. isteci, gen. isteka ‰tur. istek od istemek èleti, htetiŠ pokr. voqa, prohtev, apetit. istekar pril. ‰tur. istikrar od ar. istikrar ponovitiŠ pokr. ponovo, opet, iznova. istigbal, -ala m ‰tur. istigbal od ar. istiqbal iza}i nekome u susretŠ pokr. do~ek, sretawe, susret. istilah, -aha m ‰tur. ›st›lah od ar. ’istilahŠ pokr. 1. polagan govor. 2. polagan rad. istimariti, istimarim svr{. ‰v. timaritiŠ o~istiti ~e{agijom (kowa). istintak, -aka m ‰tur. istintak od ar. istintaqŠ pokr. saslu{avawe, ispitivawe, istraga. istifan, -ana m ‰tur. istifan od ngr~. stephanosŠ pokr. nevestin venac.

545

istihara istihara, -e ` ‰tur. istihare od ar. istiharaŠ kod muslimana, molitva kojom se pre spavawa traì da u snu do|e vest ili savet u vezi s onim {to se namerava u~initi. istmus, -a m ‰lat. isthmus od gr~. isthmosŠ 1. geogr. uì komad zemqe ili pe{~ani nasip koji spaja ostrvo s kopnom ili sa drugim ostrvom, prevlaka. 2. anat. uì deo koji spaja dva ve}a, {ira dela tela. istorizam, -zma m ‰v. istorijaŠ v. istoricizam (1, 2). istorija, -e ` ‰gr~. historiaŠ 1. nauka koja istraùje i prou~ava pro{lost; nauka koja se bavi razvojem qudskog dru{tva. 2. pro{li doga|aji, razvoj, pro{lost. 3. kwiga u kojoj se izlaè istorija, uxbenik. 4. doga|aj, pri~a, storija (v.). istorijat, -ata m ‰v. istorijaŠ opis razvoja doga|aja u hronolo{kom nizu. istorijski, -a, -o ‰v. istorijaŠ 1. koji se odnosi na istoriju, na pro{lost. 2. zna~ajan, poznat, ~uven u istoriji. istoriograf, -a m ‰v. istoriografijaŠ onaj koji se bavi istoriografijom, stru~wak za istoriografiju. istoriografija, -e ` ‰v. istorija, -grafijaŠ 1. pisawe istorije; nau~no obra|ivawe istorijskih ~iwenica. 2. skup dela napisanih o datom istorijskom periodu. istoriografski, -a, -o ‰v. istoriografijaŠ koji se odnosi na istoriografiju i na istoriografe. istoricizam, -zma m ‰fr. historicisme, v. istorijaŠ 1. prou~avawe ~ega prete`no sa istorijske strane, davawe mnogo mesta istoriji u prou~avawu ~ega. 2. te`wa da se prenagla{avaju istorijski uzroci neke pojave. 3. obnavqawe istorijskih stilova, lika u umetnosti. 4. lingv. re~ koja ozna~ava pojam iz pro{losti. istori~ar, -a m ‰v. istorijaŠ onaj koji se bavi istorijom, povesni~ar; fam. nastavnik istorije. istori~nost, -osti ` ‰v. istorijaŠ verodostojnost, autenti~nost istorijskih ~iwenica; odre|enost istorijskim okolnostima. isusovac, -vca m, gen. mn. isusovaca ‰prema Isusu HristuŠ pripadnik mona{kog reda Dru-

546

italik `ba Isusova koji je osnovan 1534. za borbu protiv reformacije i za obnovu snage i uticaja katoli~anstva, jezuit(a) (v.). isfabrikovati, -ujem svr{. ‰v. fabrikovatiŠ 1. izraditi, proizvesti u velikoj koli~ini i na industrijski na~in. 2. fig. zlonamerno optuìti nekoga za ne{to {to nije u~inio, podmetnuti, izmisliti. isflekati, -am svr{. ‰v. flekaŠ isprqati mrqama, flekama, zaprqati, zamrqati. isfolirati, isfoliram, 3. l. mn. isfoliraju svr{. ‰v. foliratiŠ àrg. prevariti, slagati, izmisliti, odglumiti. isforsirati, isforsiram, 3. l. mn. isforsiraju svr{. ‰v. forsiratiŠ posti}i ne{to napreù}i se, s naporom, na silu. ishal, -ala m = ishaluk, -a m, mn. ishaluci ‰tur. ishal od ar. ishalŠ pokr. proliv, dijareja. ishemija, -e ` ‰gr~. ischaimos koji zaustavqa krv, od ischein zaustavqati, v. -emijaŠ med. nedovoqan protok krvi u pojedinim organima zbog embolije, tromboze, gr~a arterija. ishialgija, -e ` = i{ijalgija, -e ` ‰gr~. ischion kuk, v. -algijaŠ med. ishijas, kukoboqa. ishijas v. i{ijas. ishijatikus, -a m = i{ijatikus, -a m ‰lat. ischiaticus prema gr~. ischiatikos, v. ishijasŠ anat. nerv koji se proteè od krsta preko zadwe strane butine, spoqne strane potkolenice do pete. ishoblati, -am svr{. ‰iz-, v. hoblovatiŠ istrugati (drvo, npr. parket) odgovaraju}om alatkom ili ma{inom, izrendisati, ugla~ati (hoblom). ishurija, -e ` ‰gr~. ischouria prema ischein zaustavqati, ouron mokra}aŠ med. nemogu}nost mokrewa. -it ‰gr~. -itesŠ sufiks sa zna~ewem soli (sulfit), minerala (boksit), raznih hemijskih proizvoda i materijala (dinamit, lesonit) itd. itaat, -a m ‰tur. itaat od ar. ita’Š pokr. pokornost, poslu{nost, privrènost. italijanizam, -zma m, gen. mn. italijanizama ‰prema Italija, italijanskiŠ lingv. re~ ili izraz preuzeti iz italijanskog jezika. italik, -a m ‰engl. italic italijanska slova od lat. italicusŠ tipogr. kosi slog, kosa {tamparska slova, kurziv (v.).

italofil italofil, -ila m ‰Ital(ija), v. -filŠ onaj koji voli Italijane i sve {to je italijansko. italofilija, -e ` ‰Ital(ija), v. -filijaŠ qubav prema Italijanima i svemu italijanskom. italofob, -oba m ‰Ital(ija), v. -fobŠ onaj koji mrzi Italijane i sve {to je italijansko. italofobija, -e ` ‰Ital(ija), v. -fobijaŠ mr`wa prema Italijanima i svemu italijanskom. italski, -a, -o ‰lat. italusŠ koji se odnosi na narode i jezike na Apeninskom poluostrvu, posebno one u starom veku. itacizam, -zma m ‰nem. Itazismus, prema novogr~kom izgovoru slova h (eta)Š lingv. novogr~ki izgovor nekih starogr~kih samoglasnika i diftonga (i, f, e, oi, ei) kao samoglasnika i; up. etacizam. item pril. ‰lat. itemŠ 1. tako|e, isto tako. 2. daqe, nadaqe. iterativ, -a m ‰v. iterativanŠ gram. u~estali glagol, glagol koji ozna~ava vi{e puta ponavqanu radwu (kuckati, preme{tati). iterativan, -vna, -vno ‰lat. iterativusŠ koji se ponavqa, koji se odnosi na ponavqawe. iterativnost, -osti ` ‰v. iterativanŠ gram. osobina glagola da ozna~avaju radwu koja se ponavqa, koja je u~estala. iteracija, -e ` ‰lat. iteratioŠ 1. ponavqawe, obnavqawe. 2. mat. uzastopno izvo|ewe nekog postupka tako da se pri svakom izvo|ewu primewuju rezultati iz prethodnog. iterbijum, -a i iterbij, -ija m ‰nlat. ytterbium, prema {vedskom gradu Iterbiju (Ytterby), gde je prona|enŠ hem. element, simbol Yb, atomski broj 70; metal iz grupe retkih zemaqa (lantanida). itibar, -ara m ‰tur. itibar od ar. i’tibarŠ pokr. ~ast, ugled, po{tovawe, uvaàvawe. itikad, -ada m ‰tur. itikad od ar. i’tiqadŠ rel. 1. verovawe u postojawe boga. 2. dogma; dogmatika. itinerarijum i itinerarij v. itinerer. itinerer, -era m ‰fr. itineraire, lat. itinerarium prema iter putŠ opis puta, plan putovawa, mar{ruta, sa svim podacima potrebnim za sigurno putovawe.

iftar itiraz, -aza m ‰tur. itiraz od ar. i’tiradŠ pokr. kritika, protivqewe, neslagawe. -itis suf. ‰gr~. -itisŠ med. kao drugi deo re~i zna~i zapaqewe. itifalik, -a m, mn. itifalici ‰gr~. ithyphallikos, prema ithys ravan, podignut, phallos falusŠ kwi`. starogr~ki i latinski stih u fali~kim obrednim pesmama. itlak-bujruntija, -e ` ‰tur. itlak otpu{tawe, oslobo|ewe od ar. itlaq, v. bujruntijaŠ pokr. op{ta naredba, raspis, cirkularno pismo. itma~, -a~a m = ikma~, -a~a m ‰tur. y›rtmacŠ otvor, rupica kroz koju se uvla~i svitwak, u~kur. itrijum, -a i itrij, -ija m ‰nlat. yttrium, v. iterbijumŠ hem. element, simbol Y, atomski broj 39; metal iz grupe retkih zemaqa (lantanida). i}i br. ‰tur. ikiŠ pokr. broj 2, dva. i}ikat prid. indekl. ‰tur. iki dva, kat sloj, redŠ pokr. dvostruk, dvogub. i}ikatica, -e ` ‰v. i}ikatŠ pokr. 1. ono {to je dvostruko. 2. ènska dolama od kadife, ukra{ena usukanom dvostrukom vrpcom. i}indija, -e = ikindija, -e ` ‰tur. ikindi drugiŠ 1. tre}a po redu muslimanska dnevna molitva, klawa se izme|u podneva i zalaska sunca. 2. vreme kad se ta molitva vr{i. i}indija{, -a{a m ‰tur. ikindi as›, v. i}indija, pers. a{ jeloŠ uìna koja se jede oko i}indije. i}ituglija, -e ` ‰tur. iki tuglu, v. i}i, tugŠ 1. ist. pa{a sa dva tuga, tj. kowska repa na barjaku. 2. fig. ~ovek sa dve ène. i}ram, -ama m = ikram, -ama m ‰tur. ikram od ar. ikramŠ pokr. ~ast, po{tovawe, po~ast, lep do~ek (za gosta). iforac, -rca m ‰prema skr. IFOR od Integration For(ces) snage integracijeŠ pripadnik IFOR-a, me|unarodnih mirovnih snaga u Hrvatskoj i BiH tokom devedesetih godina HH veka. ifrit, -ita m ‰tur. ifrit od ar. ’ifritŠ pokr. 1. zao duh, demon. 2. fig. onaj koji je veoma qut, rasr|en, besan. iftar, -ara m ‰tur. iftar od ar. iftarŠ pokr. ramazanska ve~era u prvi sumrak, kojom se prekida dnevni post.

547

iftariti iftariti, iftarim svr{. i nesvr{. ‰v. iftarŠ pokr. omrsiti se; ve~erati na Ramazan. iftarluk, -a m, mn. iftarluci ‰tur. iftarl›k, v. iftarŠ pokr. jelo koje je pripremqeno i koje se jede na iftaru. iftira i iftira, -e ` ‰tur. iftita od ar. iftiraŠ pokr. kleveta, neosnovana optu`ba, nabe|ivawe. ihja prid. indekl. ‰tur. ihya od ar. ihya’Š pokr. vra}en u ìvot, preporo|en; sre}an. ihmal, -ala m ‰tur. ihmal od ar. ihmal zanemaritiŠ pokr. 1. otezawe, oklevawe. 2. nemar, nehaj, nebriga, zanemarivawe. ihneumon, -ona m ‰gr~. ichneumonŠ zool. faraonski pacov, mali afri~ki meso`der koji se hrani zmijama, srodan mungosu, Herpestes ichneumon. ihnognomika, -e `, dat. i lok. ihnognomici ‰gr~. ichnos trag, gnome mi{qewe, saznaweŠ ve{tina ~itawa tragova. ihor, -a m ‰gr~. ichorŠ 1. mitol. u starogr~koj mitologiji, krv bogova, odn. eteri~na te~nost koja te~e wihovim ìlama. 2. med. krvavo-vodwikava te~nost koja izlazi iz rana; gnoj. ihoremija, -e ` ‰v. ihor, gr~. haima krvŠ med. trovawe krvi zaraznim klicama; sepsa. ihram, -ama m ‰tur. ihram od ar. ihramŠ beli ogrta~ muslimanskih haxija koji idu na haxiluk u Meku. ihtijar, -ara m ‰tur. ihtiyar od ar. ihtiyar izabratiŠ pokr. starac, stare{ina. ihtilaf, -afa m ‰tur. ihtilaf od ar. ihtilafŠ pokr. spor, neslagawe, razilaèwe u mi{qewu. ihtio- ‰gr~. ichthys ribaŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava vezu s ribama. ihtiodonti, ihtiodonata m, mn. ‰v. ihtio-, -odontŠ paleont. zubi ribqih fosila. ihtioza, -e ` ‰v. ihtio-, -ozaŠ med. nasledna ko`na bolest pri kojoj se na koì stvaraju sitne suve quspice nalik na ribqu krqu{t. ihtiol, -ola m ‰v. ihtio-, -olŠ med. mineralno uqe jakog i neprijatnog mirisa, dobija se suvom destilacijom {kriqaca koji sadrè fosilne ostatke riba; koristi se za le~ewe ko`nih bolesti i kao antisepti~no sredstvo. ihtiolit, -ita m ‰v. ihtio-, -lit1Š paleont. okameweni ostatak ribe.

548

ixtihad ihtiolog, -a m, mn. ihtiolozi ‰v. ihtio-, -logŠ nau~nik, stru~wak za ihtiologiju. ihtiologija, -e ` ‰v. ihtio-, -logijaŠ grana zoologije koja prou~ava ribe. ihtiolo{ki, -a, -o ‰v. ihtiologijaŠ koji se odnosi na ihtiologe i ihtiologiju. ihtiomantija, -e ` ‰v. ihtio-, -mantijaŠ proricawe na osnovu ribqe utrobe. ihtiomorfan, -fna, -fno ‰v. ihtio-, -morfanŠ koji ima oblik ribe, koji je nalik na ribu, ribolik. ihtiornis, -a m ‰nlat. ichthyornis, v. ihtio-, gr~. ornis pticaŠ paleont. izumrla zubata ptica ~iji su fosili iz doba krede na|ene u SAD. ihtiosaur, -a m ‰nlat. ichthyosaurus, v. ihtio-, gr~. sauros gu{terŠ paleont. izumrli morski gmizavac iz mezozoika (v.), sa nogama pretvorenim u peraja. ihtiotomija, -e ` ‰v. ihtio-, -tomijaŠ zool. anatomija riba. ihtiofag, -aga m, mn. -azi ‰v. ihtio-, -fagŠ ribojed, ribo`der. ihtiofagija, -e ` ‰v. ihtiofagŠ hrawewe ribom. ihtiofobija, -e ` ‰v. ihtio-, -fobijaŠ psih. bolestan strah od riba. i~ pril. ‰tur. icŠ pokr. zast. ni{ta, ba{ ni{ta. i~aga, -e ` ‰tur. ic unutra{wost, agas› v. agaŠ ist. visoki slu`benik na turskom dvoru, dvorski mar{al. i~kija, -e `, gen. mn. i~kija ‰tur. icki pi}e od icmek pitiŠ pokr. 1. alkoholno pi}e. 2. strast, ùdwa, sklonost. i~luk m, mn. i~luci, gen. i~luka ‰tur. iclikŠ pokr. topao prsluk, jelek. i~oglan, -a m ‰tur. icoglan, prema ic unutra{wost, oglan de~akŠ ist. (mlad) dvoranin, pa`. ixazet, -a m ‰tur. icazetname od ar. igaza dozvola, pers. name pismoŠ pokr. 1. dopu{tewe, dozvola. 2. diploma, svedo~anstvo o zavr{enom ispitu, naro~ito teolo{kom. ixara, -e ` ‰tur. icare od ar. igaraŠ pokr. zakupnina, najamnina, stanarina. ixtihad, -ada m ‰tur. ictihat od ar. igtihad ustrajno se truditi; trudŠ re{avawe {erijat-

i{aret sko-pravnih pitawa na osnovu Korana i hadisa (v.). i{aret, -a m ‰tur. isaret od ar. isaraŠ pokr. 1. mig, znak, gest. 2. slutwa, predose}aj, nagove{taj. 3. trag, otisak. i{aretiti, -im nesvr{. ‰v. i{aretŠ pokr. 1. davati znakove (grimasama), namigivati, gestikulirati. 2. slutiti, predose}ati. i{ijalgija, -e ` = ishialgija (v.). i{ijas, -a m = ishijas, -a m ‰gr~. ischia, mn. od ischion kukŠ med. bolna upala ìvca ishijatikusa, kukoboqa, ishialgija. i{ijatikus, -a m = ishijatikus (v.). i{leisati, -{em nesvr{. ‰tur. islemekŠ pokr. raditi, delovati, poslovati, biti aktivan. i{lema i i{lema, -e ` ‰tur. islemeŠ pokr. 1. ru~ni vez na odelu ra|en srmom, zlatom ili svilenim koncem. 2. sve~ano odelo ukra{eno vezom.

i{~ija i{pan, -a m ‰ma|. ispanŠ ist. 1. upraviteq vlastelinskog imawa u Vojvodini u austrougarsko doba. 2. poglavar ùpe, ùpan u Ma|arskoj. i{partati, -am svr{. ‰iz-, v. {partatiŠ izvu}i horizontalne i vertikalne linije, iscrtati. i{tali prid. indekl. ‰tur. istahl›Š pokr. 1. koji ima dobar apetit. 2. èqan. i{tah, -aha m ‰tur. istah, istiha od ar. i{tiha’ èqa, èletiŠ zast. 1. èqa za jelom, apetit. 2. èqa, prohtev. i{}il, -a m ‰tur. iskil od pers. i{kil od ar. i{kalŠ pokr. 1. sumwa, pretpostavka. 2. izbor, opredeqewe, odluka. i{utirati, i{utiram, 3. l. mn. i{utiraju svr{. ‰v. {utiratiŠ 1. izudarati nogama. 2. izbaciti udarcem noge; (fig.) isterati, izbaciti odnekuda. i{~ija, -e `, gen. mn. i{~ija ‰tur. isci od is posao, radŠ pokr. radnik.

549

J jabana, -e `, gen. mn. jabana ‰tur. yaban od pers. yabanŠ pokr. ekspr. etnol. 1. pusta, neobra|ivana, jalova zemqa, ledina. 2. fig. duhovna praznina, pusto{; ni{tavilo. 3. do{qak, prido{lica, stranac. 4. tu|ina, inostranstvo. z govoriti na jabanu govoriti besmisleno, nezanimqivo. jabanlija = jabanxija (v.). jabanxija, -e = jabanlija, -e m ‰v. jabanaŠ stranac, tu|inac; prido{lica, doseqenik. jabanxiluk, -a m ‰v. jabanaŠ 1. svojstvo jabanxije. 2. skup tu|inaca, tu|i qudi. 3. v. jabana (4). java, -e ` ‰engl. Java, od indoneànskog toponima, po vrsti kafe sa istoimenog ostrvaŠ ra~. programerska platforma i objektno orijentisani programski jezik vi{eg reda nezavisan od operativnog sistema. javajka v. javanka. javanka, -e `, dat. javanki, gen. mn. javanki (= javajka) ‰po indoneànskom ostrvu JavaŠ pozor. vrsta lutaka sa Jave koje se animiraju pomo}u {tapi}a vezanih za glavu i udove. java{ uzv. i pril. ‰tur. yavasŠ 1 uzv. pokr. ekspr. polako! bez ùrbe! 2. pril. pokr. polako, usporeno, bez ùrbe; nemarno. java{a, -e ` ‰v. java{Š pokr. sprava kojom se kowu stiskaju nozdrve da bi bio miran tokom potkivawa. java{ati, -am ‰v. java{Š onemo}ati, malaksati, oslabiti. java{iti, java{im ‰v. java{Š raditi java{ tj. usporeno, nemarno; odati se java{luku. java{li ‰v. java{Š 1. prid. indekl. spor, trom. 2. pril. sporo, bez ose}aja za vreme; lewo, nemarno.

550

java{lija, -e m ‰v. java{Š onaj koji je nemaran, neodgovoran, nesavestan; spor ~ovek; len{tina. java{luk, -a m, mn. java{luci ‰v. java{Š sporo i nesavesno obavqawe du`nosti, nemarnost u poslu; neurednost, neodgovornost, povr{nost. javer, -a m, mn. -i ‰tur. yaver od pers. yawerŠ pokr. zast. pomo}nik, a|utant, pratilac. javrum uzv. ‰prema tur. yavrum dete mojeŠ (u prisnom obra}awu) sokole! juna~e! jag, -a m ‰tur. yagŠ 1. vrsta isto~wa~kog miri{qavog uqa. 2. masna materija uop{te (uqe, mast, maslo). jagaz v. jagrz. jagla, -e ` ‰tur. yagl› cicvaraŠ pokr. kulin. jelo od ukuvanog kukuruznog bra{na kojem se dodaje jaje, puter, kajmak ili sir; cicvara. jaglaisati, -i{em ‰v. jaglaŠ pokr. 1. mazati uqem ili ma{}u (npr. to~kove na kolima). 2. jesti ne{to ukusno; podmazivati grlo slatkim i slanim jelom da se ima boqi glas. jagli prid. indekl. ‰v. jagŠ mastan, zama{}en. jagluk, -a m, mn. jagluci, gen. mn. jagluka ‰tur. yagl›k maramaŠ pokr. etnol. marama od finog platna na jednom uglu izvezena zlatom. y a{ikli-jagluk maramica koju poklawa momak devojci ili devojka momku u znak qubavi; jagluk-pita kulin. vrsta maslenice. jagma i jagma, -e ` ‰tur. yagma od pers. yagmaŠ 1. pokr. zast. pqa~ka, grabe`, otima~ina. 2. otimawe oko ne~ega, sna`no nastojawe da se do ne~ega do|e prvi.

jagmiti (se) jagmiti (se) i jagmiti (se), -im (se) nesvr{. ‰v. jagmaŠ otimati se oko ne~ega, nastojati na sve na~ine da se do|e do ne~ega prvi. jagrz, -a m, mn. -i ‰tur. yag›zŠ pokr. kow svetlosme|e boje. jaguar, -a m ‰port. jaguar iz jezika tupiŠ zool. krupna ju`noameri~ka zver iz porodice ma~aka, Panthera onca, Felis onca. jadac, jaca i jadac, jaca m, mn. jaci/jaci, gen. mn. jadaca/jadaca ‰tur. yades od pers. yad-i-destŠ 1. tanka ra~vasta grudna kost kod ptica nastala srastawem kqu~nih kostiju. 2. pokr. etnol. vrsta opklade koja se sastoji u tome da se ni{ta ne sme uzeti iz ruke saigra~a nakon {to se prelomio jadac (1). 3. fig. znam za jadac znam za zamku (prevaru i sl.), ne}e{ me prevariti! jadi|ar v. adi|ar. jazija, -e `, gen. mn. jazija ‰tur. yaz› od yazmak pisatiŠ pokr. etnol. 1. pismo, rukopis, pisani tekst; ~lanak, dopis. 2. ona strana metalnog novca na kojoj je brojem ozna~ena vrednost; druga strana je tura2 (3)(v.) (jazija — tura = pismo — glava). jazili prid. indekl. ‰v. jazijaŠ pisan, napisan. jazixija, -e m ‰v. jazijaŠ pokr. zast. pisar, sekretar. jazma, -e `, gen. mn. jazmi ‰tur. yazma, v. jazijaŠ pokr. rukopis, tekst, pismo. jazuk, -a m, mn. jazuci, gen. mn. jazuka ‰tur. yaz›kŠ pokr. 1. {teta, greh. 2. uzv. {teta! sramota! àli boè! jaija, -e i jaija, -e m ‰tur. yayaŠ ist. voj. pe{ak u vojsci Osman(lij)skog Carstva. jajgija, -e ` ‰tur. yayg›Š etnol. pokr. platneni prostira~ po minderu na se}iji. jajlak, -a m, mn. jajlaci, gen. mn. jajlaka ‰tur. yaylakŠ pokr. planinska visoravan pogodna za ispa{u stoke tokom leta, ba~ija, suvat. jak1, -a m, mn. jakovi ‰tibet. gyakŠ zool. vrsta krupnog sredwoazijskog gove~eta kudrave i duge dlake, Poephagus grunniens, Bos grunniens, tibetansko gove~e. jak2, -a m, mn. jakovi ‰prema imenu konstruktora, A. S. JakovqevaŠ avij. tip aviona sovjetske proizvodwe.

jakoè jaka1, -e ` ‰tur. yakaŠ pokr. okovratnik, kragna. jaka2 v. jakna. jaketa, -e `, gen. mn. jaketa i jaketa, -e `, gen. mn. jaketa ‰venec. giacheta, ital. giacchettaŠ pokr. 1. gorwi deo mu{kog (gra|anskog) odela, sako. 2. u crnogorskoj ènskoj narodnoj no{wi kaputi} od kadife ili ~oje, po ivicama op{iven gajtanom ili zlatnom ìcom, ne zakop~ava se i seè do struka. jakija, -e ` ‰tur. yak›Š flaster, melem koji se privija na ranu; melem od sapuna, rakije i jaja za le~ewe rana na le|ima kowa. jakna, -e `, gen. mn. jakni ‰nem. JackeŠ 1. mu{ki i ènski odevni predmet dugih rukava koji seè do struka ili niè a nosi se preko xempera ili ko{uqe. 2. gorwi deo ènskog kostima. jakobinac, -nca m, mn. jakobinci, gen. mn. jakobinaca (`. jakobinka, -e, dat. jakobinki, gen. mn. jakobinki) ‰prema dominikanskom manastiru sv. Jakova u Parizu u kojem je osnovano politi~ko udruèweŠ 1. ist. ~lan jakobinskog kluba, pripadnik radikalne politi~ke struje u vreme Francuske revolucije potkraj XVIII veka. 2. fig. beskompromisni borac za neku politi~ku ideju, program i sl. jakobinizam, -zma m ‰v. jakobinacŠ 1. ist. pokret i politi~ka shvatawa jakobinaca. 2. fig. radikalizam i ekstremizam u zahtevima za slobodom. jakobinski, -a, -o ‰v. jakobinacŠ prid. koji se odnosi na jakobince ili im pripada, revolucionaran, levi~arski. y jakobinska diktatura ist. period od juna 1793. do jula 1794. godine tokom kojeg su jakobinci zaveli masovan teror; jakobinska kapa vunena kapa crvene boje, simbol slobode francuskih revolucionara, frigijska kapa. jakoviti, jakovita m mn. ‰po episkopu Jakovu Varadeju (500–578), duhovnom vo|i sirijske crkveŠ ist. rel. pripadnici sirijske hri{}anske monofizitske (v.) crkve koje su tako nazvali protivnici Jakova Varadeja. jakovqica, -e ` ‰po lestvama iz biblijske pri~e kojima se Jakov u snu pewao u neboŠ pom. pokr. vrsta duga~kih i uskih mornarskih lestava. jakoè ‰stsl.Š vezn. zast. kao, poput.

551

jakrep jakrep nepr. v. akrep. jaktacija, -e ` ‰lat. iactatio, prema iactare bacatiŠ med. bolesna uznemirenost usled psihoze ili trovawa, pra}ena trzawem udova, bacakawem po krevetu i nesanicom. jakuza, -e ` ‰jap.Š 1. japanska mafija ~iji pripadnici sebe smatraju naslednicima samuraja. 2. pripadnik japanske mafije. jakut, -uta m, mn. jakuti ‰tur. yakut od arap. yakut i pers. yakut od gr~. hyakinthosŠ pokr. dragi kamen crvene boje, rubin. jakuti prid. indekl. ‰v. jakutŠ koji je boje jakuta, rubina, crvenkast. jal1, -a m (lok. jalu) ‰poreklo nejasnoŠ zavist; zloba. jal2, -a m ‰poreklo nejasnoŠ nevoqa, nesre}a. jalak, -a m, jalaci, gen. mn. jalaka ‰tur. yalakŠ pokr. korito, valov; jarak, jaruga, rov. jalakati v. alakati. jalan, -a m, gen. mn. jalana ‰tur. yalanŠ pokr. 1. la`, obmana, svesno izre~ena neistina. 2. falsifikat, imitacija. 3. (u pridevskoj slu`bi) laàn, ve{ta~ki. y jalan-{ahit ‰v. {ahitŠ la`ni svedok. jalan, -lna, -lno ‰v. jal1Š pokr. zavidqiv, zloban. jalanija, -e ` ‰v. jalanŠ pokr. imitacija, patvorina, prevara. jalanxi prid. indekl. ‰v. jalanxijaŠ laàn, patvoren. y jalanxi-dolma etnol. pokr. la`na dolma (v.), nazvana tako jer se pravi bez mesa. jalanxija, -e m ‰tur. yalanci laòvŠ pokr. laòv, varalica, prevarant. jala(h) uzv. ‰tur. yallah od arap. ya Allah o, BoèŠ pokr. etnol. 1. o Boè! Boè pomozi! 2. ded(er)!, hajde! jalduz, -a m, mn. jalduzi ‰tur. yald›zŠ pokr. 1. pozlata. 2. (kao prid. indekl.) pozla}en. jalija, -e `, gen. mn. jalija ‰tur. yal›, prema gr~. aigialosŠ pokr. 1. re~na ili morska obala; pust prostor na periferiji grada, ledina. 2. v. jalija{. jalija{, -a m ‰v. jalijaŠ pokr. pej. onaj koji skita po jalijama; skitnica, besposli~ar; nevaspitan de~ak s periferije.

552

jani~ar jalomak, -omka m ‰v. jarmulkaŠ kapica na temenu koju nose neki muslimani i ortodoksni Jevreji. jamak, -a m, vok. jama~e, mn. jamaci ‰tur. yamak pomo}nikŠ ist. etnol. 1. zamenik barjaktara, zastavni~ki a|utant. 2. regrut u jani~arskoj vojsci. 3. pomo}nik majstora, kalfa. 4. tava za topqewe loja ili masla. jamaxija, -e m ‰v. jamakŠ ist. voj. regrut, novi vojnik, ob. u vojsci Turske carevine. jamb, -a m, mn. jambovi ‰gr~. iambosŠ kwi`. u klasi~noj metrici dvoslo`na stihovna stopa s kratkim (nenagla{enim) prvim i dugim (nagla{enim) drugim slogom. jampski, -a, -o ‰v. jambŠ prid. koji se odnosi na jamb. y jampski trimetar kwi`. stih od {est jampskih stopa (dvanaesterac). jamurluk, -a m, mn. jamurluci, gen. mn. jamurluka ‰tur. yagmurlukŠ pokr. 1. kabanica, ogrta~. 2. ki{obran. jam~ik, -a m, mn. jam~ici, gen. mn. jam~ika ‰tur. yamc› kabanicaŠ pokr. etnol. grubo }ebe kojim se pokrivaju kowske sapi radi za{tite od hladno}e. jang, -a m ‰kin. yangŠ filoz. prema tradicionalnoj kineskoj kosmologiji, mu{ki princip koji se manifestuje kao aktivnost, toplota, svetlost, suvo}a, tvrdo}a: u sadejstvu sa suprotstavqenim jinom1 (v.), stvara sve {to postoji. jangija, -e `, gen. mn. jangija ‰tur. yang›nŠ pokr. 1. velika vatra, poàr. 2. zapaqewe, upala. jangin, -a i jangin, -ina m ‰tur. yang›n u smislu ’vatren, strastven’Š pokr. ekspr. boem, lola, bekrija. jandal (jandan) pril. ‰tur. yandanŠ pokr. postrance, sa strane; odvojeno, zasebno. janija, -e = jahnija, -e ` ‰tur. yahni od pers. yahniŠ kulin. jelo od kuvanog mesa s razli~itom zeleni. jani~ar, -a (i jawi~ar, -a) m ‰tur. yeniceri od yeni nov i ceri vojskaŠ 1. ist. voj. pripadnik pe{adije u Turskoj carevini (od XIV do XVIII veka) u koju su naj~e{}e regrutovani zarobqeni i nasilno potur~eni hri{}anski mladi}i. 2. fig. pej. sluga, podanik tu|inske vlasti koji

jani~arski se okrenuo protiv vlastitog naroda. x jani~arov (jawi~arov) i jani~arev (jawi~arev). jani~arski, -a, -o (i jawi~arski -a, -o) ‰v. jani~arŠ prid. koji se odnosi na jawi~are ili im pripada. y jani~arska muzika ist. muz. grupa udaraqki koje su u XVIII veku uvedene i u evropske vojne orkestre. jankesa, -e `, gen. mn. jankesa ‰tur. yan kesesiŠ pokr. etnol. ko`na torba {to se nosi o pojasu ili preko ramena, a sluì kao nov~anik. jankesexija, -e = jan}esexija, -e m ‰tur. yankesiciŠ xeparo{, lopov. janli{ prid. indekl. ‰tur. yanl›sŠ pokr. ekspr. pogre{an, neta~an, neispravan, kriv. janli{luk, -a, mn. janli{luci, gen. mn. janli{luka ‰v. janli{Š pokr. etnol. lo{a zamisao; pogre{ka, neta~nost, neispravnost. jansenizam, -zma m ‰po Kornelijusu Jansenu (1585–1638), holandskom episkopuŠ 1. versko u~ewe po kome ~ovek sam ne moè zasluìti spasewe, nego ono zavisi pre svega od Bo`je milosti. 2. religiozno-dru{tveni pokret zasnovan na tom u~ewu, koji se tokom XVII i XVIII veka pojavio u Francuskoj, Holandiji, Nema~koj i drugim zemqama sredwe Evrope zahtevaju}i reforme u Katoli~koj crkvi. jansenist(a), -e m (`. jansenistkiwa) ‰v. jansenizamŠ sledbenik i pristalica jansenizma. x jansenisti~ki. jantar, -a m ‰rus. àntarâŠ miner. kristalizovana smola crnogori~nog drve}a ùte, sme|e ili crvene boje koja se koristi za izradu nakita i ukrasa, }ilibar. x jantarski (v.) i jantarni. jantarski, -a, -o ‰v. jantarŠ koji se odnosi na jantar, koji je od jantara, koji je kao jantar. y jantarski put ist. trgova~ki put kojim se od bronzanog doba jantar sa Baltika prenosio u ju`ne evropske krajeve. jan}esexija = jankesexija (v.). januar, -a m ‰lat. Januarius, prema bogu JanusuŠ prvi mesec u godini, ima 31 dan; hrv. sije~aw. x januarski. janxik, -a m, mn. janxici, gen. mn. janxika ‰tur. yanc›kŠ pokr. etnol. ko`na torba koja se nosi o ramenu ili oka~ena o sedlo; {arpeq, bisaga.

jaranstvo jawi~ar v. jani~ar. jawi~arski v. jani~arski. japalak, -a m, vok. japala~e, mn. japalaci, gen. mn. japalaka ‰tur. yapalakŠ 1. odrasliji de~ak, mom~i}. 2. drug, prijateq. japanke, japanki ` mn. ‰JapanŠ fam. otvorene letwe sandale, sa dva kai{a koji se spajaju izme|u palca i drugog prsta na nozi. japi, -ija, mn. -iji ‰engl. yuppie od y(oung) u(rban) p(rofessional) + ieŠ 1. mlad, obrazovan, ambiciozan profesionalac. 2. karijerista sklon smelim poslovnim poduhvatima. x japijevski. japija, -e ` ‰tur. yap›Š pokr. etnol. 1. gra|evinsko drvo, drvena gra|a. 2. fig. konstrukcija (zgrade, ma{ine). 3. fig. telesna gra|a. japrak, -a m, mn. japraci, gen. mn. japraka ‰tur. yaprakŠ pokr. 1. list; list vinove loze. 2. kulin. vrsta jela (list loze u koji se zavija za~iweno meso sa pirin~em). japunxe, -eta s ‰tur. yap›ncaŠ pokr. vrsta kabanice, ogrta~ od debelog sukna. jarabi uzv. ‰tur. yarabbi od ar. ya rabbi o, moj gospodaruŠ pokr. za izraàvawe ~u|ewa, divqewa ili za poja~avawe kletve: pobogu! zaboga! o, Gospode! jarak, -a m, mn. jaraci, gen. mn. jaraka ‰tur. yarakŠ pokr. oru`je, bojna oprema. jarak, -rka, mn. jarci, gen. mn. jaraka ‰tur. arkŠ prokop, kanal, rov. jaramaz, -a m, mn. -i ‰tur. yaramazŠ pokr. zast. nevaqalac, nepo{tewak; zlikovac. jaramazluk, -a m, mn. jaramazluci, gen. mn. jaramazluka ‰v. jaramazŠ pokr. zast. 1. manguparija, nesta{luk. 2. nevaqalstvo, nitkovluk; zlo~in. jaran, -ana m, vok. jarane, mn. jarani, gen. mn. jarana (`. jaranica, -e) ‰tur. yaran od pers. yaran prijateqiŠ 1. drug, prijateq, pobratim. 2. qubavnik, dragan. x jaranski. jaraniti (se), jaranim (se) nesvr{. ‰v. jaranŠ 1. biti prijateq s nekim, druìti se, drugovati. 2. voleti se. jaranluk, -a m, mn. jaranluci, gen. mn. jaranluka = jaranstvo, -stva s ‰v. jaranŠ prijateqstvo, drugarstvo, drugovawe. jaranstvo = jaranluk (v.).

553

jaratisati jaratisati, -i{em ‰tur. yaratmakŠ sagraditi, stvoriti, sazdati. jarbol, -a i jarbol, -a, mn. -i ‰lat. arbor drvoŠ 1. pom. stub na brodu za podizawe jedara, zastava i signala, katarka. 2. stub postavqen u zemqu za podizawe zastava (u kasarni, u logoru, na stadionu i sl.). 3. sp. u planinarstvu deo opreme za spasavawe (motka za koju se vezuje vre}a ili cerada s povre|enim planinarom). jarda, -e ` i jard, -a m, mn. jardi ‰engl. yardŠ angloameri~ka mera za duìnu (0, 9144 m). jardum, -a m ‰tur. yard›mŠ pokr. pomo}. jardumxija, -e m ‰tur. yard›mc›, v. jardumŠ pokr. onaj koji priska~e u pomo}, pomaga~. jarlik, -a m, mn. jarlici, gen. mn. jarlika ‰rus. àrlák od tur.-tat. jarlyh zapovestŠ ist. sredwovekovna poveqa o pravima i povlasticama koju su mongolski kanovi izdavali ruskim kneèvima. jarma, -e i jarma, -e `, gen. mn. jarmi/jarmi ‰tur. yarmaŠ pokr. etnol. krupno samleveno p{eni~no ili kukuruzno bra{no koje se daje stoci; prekrupa. jarmulka, -e `, dat. jarmulci, gen. mn. jarmulki ‰jidi{ jarmulke od poq. jarmulkaŠ mala okrugla kapa koju nose ortodoksni Jevreji (prvenstveno prilikom molitve i izu~avawa svetih tekstova). jarovizacija, -e ` ‰prema rus. àrovoè klicaŠ agr. priprema semena poqoprivrednih kultura pre setve (vlaèwem, mewawem temperature i sl.) radi ubrzawa razvoja i pove}awa prinosa. jarovizirati, jaroviziram = jarovizovati, -ujem ‰v. jarovizacijaŠ vr{iti jarovizaciju. jarovizovati = jarovizirati (v.). jaro{, -a m, mn. jaro{i ‰ma|. jaras ledinaŠ pokr. 1. poqe, ledina, poqana, pa{wak. 2. raskrsnica seoskih puteva, {etali{te, javno sastajali{te, rogaq. jaruga, -e `, dat. jaruzi, gen. mn. jaruga ‰tur. yar›kŠ 1. duboko, usko i duga~ko udubqewe, uvala. 2. udolina na strmini kojom se sliva voda, vododerina. jasak m indekl. ‰tur. yasakŠ pokr. naredba kojom se ne{to zabrawuje, zabrana.

554

jatromehanika jasak, -ska m, mn. jasci, gen. mn. jasaka ‰rus. àsakŠ ist. zast. porez u naturi koji su tatarski kanovi ubirali u Rusiji, ili koji su narodi Sibira i Povol`ja pla}ali carskoj blagajni. jasak~ija, -e m ‰tur. yasakc›, v. jasakŠ ist. pokr. oruàni pratilac, telohraniteq; straàr. jasa~iti, -im (gl. im. jasa~ewe) ‰v. jasakŠ nesvr{. braniti, zabrawivati, ne dopu{tati, uskra}ivati. jasija, -e ` ‰tur. yass› plitakŠ pokr. vrsta plitke tepsije. jaslak, -a m, mn. jaslaci, gen. mn. jaslaka ‰tur. yasl› oàlo{}enŠ pokr. tuga za pokojnikom. jaslakovati, -ujem ‰v. jaslakŠ pokr. biti u àlosti za nekim. jasmin, -ina m, mn. jasmini, gen. mn. jasmina ‰tur. yasemin od pers. yaseminŠ bot. `bunasta biqka iz porodice maslina s belim ili ùtim mirisnim cvetovima, Jasminum officinale; upotrebqava se u medicini i kozmetici. jaspis, -a m ‰gr~. iaspisŠ miner. neproziran, veoma tvrd poludragi kamen, naj~e{}e crvene, ùte ili mrke boje; kalcedon (v.). jaspra v. aspra. jastog, -a m, mn. jastozi, gen. mn. jastoga ‰lat. astacus od gr~. astakosŠ zool. vrsta velikog morskog raka, Homarus vulgaris. jat, -a m ‰stsl.Š lingv. 1. ime za stari slovenski samoglasnik, koji je dao razli~ite reflekse kako u slovenskim jezicima tako i u srpskim govorima (otuda postojawe ekavice i ijekavice). 2. ime slova u glagoqici i staroj }irilici. jatagan, -ana m, mn. jatagani ‰tur. yataganŠ ist. etnol. dugi zakrivqeni no`, sli~an sabqi, s o{tricom na unutra{woj strani se~iva, koji se nosio za pojasom. jatak, -a, mn. jataci, gen. mn. jataka ‰tur. yatakŠ 1. ist. onaj koji skriva hajduke i daje im skloni{te. 2. sau~esnik koji pomaè i/ili skriva po~inioca krivi~nog dela, ortak. 3. etnol. leàj, posteqa. jatakovati, -ujem, gl. im. jatakovawe nesvr{. ‰v. jatakŠ biti jatak; skrivati begunce od zakona i/ili pruàti im pomo}. jatro- v. ijatro-. jatromehanika v. ijatromehanika

jauzn jauzn, -a m, mn. -i ‰nem. JauseŠ pokr. àrg. obrok koji se jede izme|u glavnih obroka, uìna. jauznovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. jausen, v. jauznŠ pokr. àrg. uìnati, pojesti ne{to za uìnu. jauklija, -e ` ‰tur. yavukluŠ pokr. zast. verenica, zaru~nica; voqena devojka, izabranica. jafa, -e ` ‰prema izraelskoj luci Jafa na obali Sredozemnog moraŠ sorta naranxe bez ko{tica. jafetiti, -ita m mn. ‰po biblijskom Jafetu, najmla|em Nojevom sinu, koji se prema predawu smatra praocem indoevropskih plemenaŠ pripadnici indoevropskih naroda. jafta, -e `, gen. mn. jafti ‰tur. yafta ceduqa, pismena ispravaŠ pokr. 1. spisak, popis; ceduqa, etiketa. 2. grupa sela u sastavu jedne op{tine. 3. grupa, deo. Jahve, m, dat. Jahvi, akuz. Jahvu, instr. Jahvom ‰hebr.Š rel. ime Boga, jedan od dva uobi~ajena na~ina ~itawa starozavetnog imena Bo`jeg od ~etiri suglasnika (JHVH); up. Jehova. jahnija = janija (v.). jahta, -e `, gen. mn. jahti ‰engl. yacht od hol. jaght, skra}eno od jaghtschip lova~ki brodŠ pom. mawi brod na jedra ili mehani~ki pogon koji se koristi za rekreaciju i turizam. jahting, -a m, mn. jahtinzi, gen. mn. jahtinga ‰engl. yachtingŠ pom. plovidba jahtama ili jedrilicama radi rekreacije i sporta. jaht-klub, -a m, mn. jaht-klubovi ‰v. jahta, klubŠ agencija za iznajmqivawe i organizovawe plovidbi jahtama i jedrilicama. jacija, -e `, gen. mn. jacija ‰tur. yats› vreme legawa, spavawaŠ rel. 1. po muslimanskim verskim propisima peta, posledwa molitva u danu, koja se klawa oko dva sata od zalaska sunca. 2. vreme takve molitve. ja{a uzv. ‰tur. yasaŠ pokr. ìveo! ja{mak, -a m, mn. ja{maci, gen. mn. ja{maka ‰tur. yasmakŠ etnol. 1. u tradicionalnoj ode}i muslimanke veo koji se stavqa uz ferexu. 2. marama za glavu, poveza~a, {amija. jevan|elist(a), -e ‰gr~. euangelistesŠ 1. svaki od ~etvorice pisaca jevan|eqa. 2. v. evangelista. x jevan|elisti~ki.

jezuit jevan|eqe, -a s ‰gr~. euangelion dobra vestŠ rel. 1. u~ewe o iskupqewu qudi od greha putem Hristovog `rtvovawa na krstu. 2. svaka od ~etiri prve kwige Novog zaveta (‹ po Mateju, Marku, Luki, Jovanu). 3. fig. osnovno na~elo, vrhunski zakon; nepobitna istina. x jevan|eqski, jevan|elski i jevan|eoski. jeger, -a m, mn. jegeri ‰nem. JagerŠ 1. voj. ist. u austrougarskoj vojsci pripadnik lova~ke jedinice osposobqene za dejstvo u planinskim predelima. 2. pokr. lovac. 3. pokr. v. jegervur{t. x jegerski. jegervur{t, -a m ‰nem. JagerwurstŠ pokr. vrsta jednostavne kobasice, lova~ka kobasica. jegerka, -e `, dat. jegerci, gen. mn. jegerki ‰po nema~kom zoologu Gustavu Jegeru (G. Jager, 1832–1910), ili od nem. Jagerhemd, v. jegerŠ pokr. zimska potko{uqa od ov~ije vune koja se nosi preko doweg rubqa. jedek, -a m, mn. jedeci, gen. mn. jedeka ‰tur. yedekŠ pokr. 1. uè, povodac. 2. kow sa povocem. jedekte{, -a m, mn. -i ‰tur. yedekdasŠ pokr. uè na kojem se vodi doma}a ìvotiwa (ob. kow); ular, povodac. Je|upak, -pka m, mn. Je|upci, gen. mn. Je|upaka (`. Je|upka, -e, dat. Je|upci, gen. mn. Je|upaka) ‰po nekada{wem nazivu za EgipatŠ zast. pokr. Ciganin, Rom. jezan v. ezan. jezera~a, -e ` ‰ma|. ezer hiqadaŠ pokr. fam. nov~anica od hiqadu dinara, hiqadarka. jezid, -a m, mn. -i, gen. mn. jezida ‰po kalifu Jezidu, osniva~u verske sekteŠ rel. pripadnik verske sekte nastale u VII veku, koja u svom u~ewu objediwuje elemente paganskih starokurdskih, hri{}anskih i muslimanskih verovawa. jezid, -ida m, mn. jezidi, gen. mn. jezida ‰tur. yezitŠ pokr. 1. onaj koji se lako razquti, prgav, svadqiv ~ovek. 2. nemilosrdan, okrutan ~ovek, tiranin. 3. fig. quto, naprasito dete. jezuit, -ita = jezuita, -e m, mn. jezuiti, gen. mn. jezuita ‰nlat. Iesuita, prema Iesus IsusŠ 1. rel. ~lan œDru{tva IsusovogŒ, katoli~kog reda koji je 1534. osnovao Ignasio Lojola; isusovac. 2. fig. pej. onaj koji postupa diplomatski ve{to, lukavo, pritvorno.

555

jezuita jezuita = jezuit (v.). jezuitizam, -zma m ‰v. jezuit, -izamŠ 1. rel. verska na~ela i dru{tveno ustrojstvo jezuitskog reda. 2. fig. na~in delovawa jezuita, koji se odlikovao sugestivno{}u, ali i licemerstvom. jezuitski, -a, -o ‰v. jezuitŠ 1. koji pripada jezuitima, koji se odnosi na jezuite, koji je u duhu jezuitskih na~ela. 2. fig. dvoli~an, licemeran, pritvoran. je-je, -a m ‰fr. ye-ye, prema engl. uzviku yeahŠ muz. poseban stil pop-muzike (jedna varijanta roka u brzom tempu), naro~ito popularan u Francuskoj {ezdesetih godina pro{log veka. jejunitet, -eta m ‰lat. ieiunium, ieiunitasŠ 1. izgladnelost, mr{avost. 2. fig. suvoparnost, praznina. jejunostomija, -e ` ‰nlat. ieiunostomia, v. jejunum, gr~. stoma ustaŠ med. operativni zahvat na jejunumu; stvarawe otvora jejunuma (v.) na trbu{nom zidu. jejunum, -a m, mn. -i ‰lat. ieiunumŠ anat. gorwi deo tankog creva izme|u dvanaestopala~nog creva i ileuma. jektenija, -ija s mn. ‰gr~. ekteneiaŠ rel. kratke molitve u pravoslavnoj crkvi, deo liturgije. jektika, -e `, dat. jektici ‰gr~. hektikos su{i~avŠ pokr. plu}na tuberkuloza, su{ica. jekti~av, -a, -o ‰v. jektikaŠ pokr. koji je oboleo od jektike, su{i~av, tuberkulozan. jekti~avac, -vca m, mn. -vci ‰v. jektikaŠ bolesnik od tuberkuloze, su{ice. jekti~avost, -osti ` ‰v. jektikaŠ su{i~avost, sklonost tuberkulozi. Jelada zast. v. Helada. jelej, -eja m ‰gr~. elaionŠ crkv. osve}eno uqe, sveto uqe koje se upotrebqava u pravoslavnom crkvenom obredu. jelek, -a m, mn. jeleci, gen. mn. jeleka ‰tur. yelekŠ etnol. 1. u mu{koj i ènskoj narodnoj no{wi vezom ukra{en prsluk od ~oje, sukna, somota ili svile. 2. bela vunena ili suknena haqina bez rukava kao deo narodne no{we. 3. deo ènskog doweg rubqa; prslu~e. Jelin zast. v. Helen. jelinizam v. helenizam.

556

jenka jelinski zast. v. helenski. jelisej, -eja m ‰lat. Elysium od gr~. Elysion pedion Jelisejsko poqeŠ mitol. mesto gde nakon smrti borave junaci i ~asni qudi; rajsko naseqe. jelisejski, -a, -o ‰v. jelisejŠ koji se odnosi na jelisej, koji pripada jeliseju; nebeski, rajski. jemek, -a m, mn. jemeci, gen. mn. jemeka ‰tur. yemekŠ pokr. 1. pripremqeno jelo, hrana. 2. obed, gozba. jemenija, -e ` ‰tur. yemeni od ar. yamanyy roba iz JemenaŠ etnol. u muslimanskoj ènskoj no{wi marama za povezivawe glave, {amija; marama koja se zavija oko fesa, kape ili oko pojasa. jemenija, -e `, ob. u mn. jemenije ‰v. jemenijaŠ pokr. 1. papu~e. 2. vrsta plitkih cipela ob. od meke crvene koè. jemin1, -ina m, mn. jemini ‰tur. yemin od ar. yaminŠ pokr. 1. sve~ano obe}awe da }e se govoriti istina ili da }e se ne{to ispuniti; zavet, zakletva. 2. jemac. jemin2 v. emin1. jemi{, -a m ‰tur. yemisŠ pokr. vo}e. jemi{~ija, -e m ‰tur. yemisciŠ pokr. trgovac vo}em i povr}em, piqar. jen, -a m, mn. jeni ‰jap.Š osnovna nov~ana jedinica u Japanu, sadrì 100 sena. jendek, -a m, mn. jendeci, gen. mn. jendeka ‰tur. hendek od ar. hhandaqŠ 1. jarak, jaruga, prokop. 2. voj. opkop, rov oko zidina utvr|enog naseqa, {anac. jendisati, -i{em ‰tur. yenmekŠ pokr. ekspr. nadvladati, nadja~ati, nadigrati. jen|a, -e `, vok. jen|o, gen. mn. jen|a = jen|ibula, -e ` ‰tur. yenge; yenge bulaŠ pokr. èna koja u svatovima ide uz nevestu, deveru{a. jen|ibula = jen|a (v.). jen|iluk, -a m ‰tur. yengelik, v. jen|aŠ ~ast i du`nost jen|ibule u svatovima, vr{ewe uloge deveru{e, ènsko deverovawe. jeni prid. indekl. ‰tur. yeniŠ tek napravqen, nov(i). jenka, -e `, gen. mn. jenki ‰fin. jenkaŠ finski narodni ples.

Jenki Jenki, Jenkija m, mn. Jenkiji ‰engl. YankeeŠ 1. nadimak za stanovnike SAD. 2. pej. naziv za tipi~nog Amerikanca. 3. ist. onaj koji je iz severnih dràva SAD, nasuprot Ju`wacima. jewi~ar v. jani~ar. jerarh, -a m, vok. jerar{e, mn. jerarsi, gen. mn. jerarha i jerarh, -arha m, vok. jerar{e, mn. jerarsi, gen. mn. jerarha ‰gr~. hierarkhes, od hieros svet i archein vladatiŠ vladika, episkop, arhijerej (u pravoslavnoj tradiciji). jerej, -eja m, vok. jereju, mn. jereji ‰gr~. hiereus sve{tenikŠ sve{tenik u pravoslavnoj crkvi. jeremijada, -e ` ‰po jevrejskom proroku Jeremiji koji je prorekao i oplakao uni{tewe JerusalimaŠ 1. gorko jadikovawe, naricawe, tu`balica; iron. àlopojka. 2. kwi`. jadikovka kao kwièvni rod. jeres, jeresi ` ‰gr~. hairesis izbor, prihvataweŠ 1. rel. versko u~ewe koje je u suprotnosti s kanonskim dogmama i zvani~nim poretkom neke crkve ili verske zajednice; krivoverje. 2. fig. negirawe ili idejno odstupawe i odvajawe od principa nekog politi~kog, ideolo{kog ili umetni~kog programa ili pokreta. jeretik, -a m, vok. jereti~e, mn. jeretici, gen. mn. jeretika ‰gr~. hairetikos, v. jeresŠ pristalica, sledbenik neke jeresi, krivoverac. jereti~ki, -a, -o ‰v. jeretikŠ 1. koji se odnosi na jeretike. 2. koji sadrì jeres (‹ spisi). jeribasma, -e `, gen. mn. jeribasmi ‰tur. yere basmaz ona koja ne sme pasti na zemqu (da se ne bi razbila)Š pokr. sorta krupne so~ne kru{ke, bquzga~a, vodewa~a. jerile pril. ‰tur. yerileŠ 1. pokr. zaista, zacelo, svakako, sigurno. 2. iz korena, iz osnova. 3. r~c. jeste, da (za iskazivawe potvrde). jerihonski, -a, -o ‰po imenu Jerihona, grada severno od Mrtvog moraŠ 1. koji se odnosi na Jerihon, koji poti~e iz Jerihona. 2. fig. kao jerihonska truba (v.), gromoglasno, prodorno. y jerihonska ruà bot. jednogodi{wa biqka iz porodice krsta{ica, raste na isto~nim obalama Sredozemnog mora; uskr{wi cvet, Anastatica hierochuntica; jerihonske trube rel. ovnujski rogovi od ~ijeg su se prodornog zvuka, po Bibliji (Kwiga Isusa Navina, gl. 6), sru{ile zidine grada Jerihona pa su tako Je-

jeti vreji uspeli da u|u u wega i osvoje ga (oko 1200. pre Hrista). jeri{te, -a s ‰tur. eriste od pers. ri{te usukani konacŠ pokr. duga~ki i tanki doma}i rezanci. jerlija, -e m, gen. mn. jerlija ‰tur. yerliŠ pokr. etnol. 1. me{tanin, ovda{wi, doma}i ~ovek. 2. naziv za Tur~ina koji se od davnina nastanio u nekom na{em kraju. jeroglif v. hijeroglif. jero|akon, -a m, mn. jero|akoni ‰gr~. hieros svet, v. |akonŠ zamona{eni |akon, kalu|er |akon. jeromonah, -a m, mn. jeromonasi, gen. mn. jeromonaha ‰gr~. hieros svet, v. monahŠ u pravoslavnoj crkvi kalu|er koji moè obavqati sve{teni~ku slu`bu; kalu|er sve{tenik. jersinija, -e ` ‰nlat. prema francuskom bakteriologu A. E. Jersenu (Yersin)Š jajolika ili kratka {tapi}asta bakterija, Yersinia enterocolitica. jersinioza, -e ` ‰v. jersinija, -ozaŠ med. infenkcija jersinijama koju prate bolovi u èlucu i proliv. jerusalimski, -a, -o koji se odnosi na Jerusalim, koji pripada Jerusalimu. y jerusalimski hram sredi{we svetili{te i nacionalni simbol Jevreja; podigao ga Solomon, sin kraqa Davida, utemeqiteqa Jerusalima (oko 1000. godine pre n.e.). jesir, -ira m, mn. jesiri ‰tur. esir od ar. asirŠ pokr. ratni zarobqenik; rob, suàw. jesirluk, -a m, mn. jesirluci, gen. mn. jesirluka ‰tur. esirlik, v. jesirŠ zarobqeni{tvo, ropstvo, suàwstvo. jestastven, -a, -o ‰v. jestastvoŠ zast. koji pripada jestastvu, koji se odnosi na jestastvo, prirodan; prirodwa~ki. jestastvenica, -e ` ‰v. jestastvoŠ zast. nauka o prirodi, prirodopis. jestastvo, -a s ‰rus. estestvoŠ zast. priroda, ukupnost prirodnih pojava. jet, -a m ‰nem. JettŠ miner. vrsta smolastog ugqa crne boje i masnog sjaja koji se koristi za izradu nakita; crni jantar, gagat. jeti, -ija m, mn. jetiji ‰engl. yeti od tibet.Š sne`ni ~ovek u visokim predelima Himalaja

557

jetim ~iji su tragovi navodno vi|eni u snegu, ali ~ije postojawe nije dokazano. jetim, -ima m, mn. jetimi ‰tur. yetim od ar. yatimŠ pokr. ekspr. dete bez jednog ili oba roditeqa, siro~e. je}un, -una m, mn. je}uni ‰tur. yekun od ar. yakunŠ pokr. zbir, iznos, svota. je}uniti, je}unim ‰v. je}unŠ nesvr{. pokr. sabirati; ra~unati uop{te. Jehova, -e ` ‰hebr.Š rel. starozavetno ime Boga; Bog u jevrejskoj religiji; up. Jahve. je~erma = |e~erma (v.). jexek, -a m, mn. jexeci, gen. mn. jexeka ‰tur. yiyecekŠ pokr. 1. jelo, hrana uop{te. 2. da}a, podu{je. jexux, -uxa m ‰tur. YecucŠ 1. imaginarni narod niskog rasta koji }e se, prema narodnom verovawu muslimana, pro{iriti po celom svetu pred sudwi dan. 2. imaginarno bi}e kojim se pla{e deca. je{iva, -e ` ‰hebr. ye{ivahŠ vi{a verska {kola kod Jevreja koja se poha|a nakon zavr{ene osnovne verske {kole (hedera ili meldara). je{ka, -e `, gen. mn. je{ki ‰ital. escaŠ pokr. mamac za ribu. jidi{, -a m ‰jidi{ jiddisch od nem. judisch jevrejskiŠ ist. narodni jezik Jevreja u sredwoj i isto~noj Evropi, nastao na osnovi gorwonema~kih dijalekata sa semitskim, romanskim i slovenskim elementima i jevrejskim pismom. jin1, -a m ‰kin. yinŠ filoz. prema tradicionalnoj kineskoj kosmologiji, ènski princip koji se manifestuje kao pasivnost, hladno}a, tama, vla`nost, meko}a: up. jang. jin2, -a m, mn. jini, gen. mn. jina ‰kin.Š kineska mera za duìnu (24,556 m) i teìnu (600 g). jipi, -ija m, mn. jipiji ‰amer. engl. yippie, akronim od Youth International Party, a po uzoru na hippieŠ ist. mladi buntovnik, pripadnik jednog ogranka hipika (v.) organizovanih u œOmladinsku me|unarodnu partijuŒ, fiktivnu stranku iz vremena protesta protiv rata u Vijetnamu. jobagion, -a m ‰poreklo nejasnoŠ ist. u feudalno doba pripadnik najnièg stepena vojni~ke hijerarhije, slu`benik u tvr|avi koji nije bio plemi}kog porekla; kmet.

558

jodid jobovski hrv. v. jovovski. jovovski, -a, -o ‰po junaku starozavetne Kwige o JovuŠ koji se odnosi na Jova, koji pripada Jovu, koji je poput Jova; fig. pun patwe, teàk, bolan. y jovovsko (s)trpqewe neograni~eno strpqewe u podno{ewu ìvotnih isku{ewa i stradawa. joga, -e `, dat. jogi ‰sanskr. yoga naprezawe, napetostŠ staro indijsko filozofsko u~ewe s nizom psihosomatskih tehnika meditacije ~iji ciq je osloba|awe ~ove~ijeg duha od ovozemaqske stvarnosti i sjediwewe s boànstvom. y joga-ve`be. jogi, -ija m, mn. jogiji ‰ind. yogi, v. jogaŠ 1. sledbenik neke od mnogobrojnih {kola joge. 2. indijski asket uop{te; ~ovek koji je dostigao visok stepen duhovnog usavr{avawa. jogin, -ina m ‰sanskr. yoginŠ v. jogi. jogunast, -a, -o ‰tur. yogunŠ pokr. tvrdoglav, svojeglav, samovoqan. joguniti (se), jogunim (se) nesvr{. ‰v. jogunastŠ biti jogunast; opirati se bez razloga. jogunica, -e ` (m. i `.) ‰v. jogunastŠ 1. jogunasta, svojeglava osoba. 2. nepokorna, }udqiva ìvotiwa. x joguni~in. jogunluk, -a m, mn. jogunluci, gen. mn. jogunluka ‰tur. yogunluk, v. jogunastŠ tvrdoglavost, svojeglavost. jogurt, -a m, mn. jogurti, gen. mn. jogurta ‰tur. yogurtŠ fermentisani mle~ni napitak koji se dobija pomo}u bakterije Lactobacillus bulgaricus. jod, -a m ‰fr. iode, prema gr~. ioeides qubi~ast, poput zagasite qubi~iceŠ hem. 1. halogeni hemijski element, simbol J, atomski broj 53; o{trog je mirisa, crnosive boje, najvi{e ga ima u morskoj vodi; zna~ajan za pravilno funkcionisawe {titne `lezde. 2. antisepti~ko sredstvo u medicini. x jodni (v.). jodamid, -ida m, mn. jodamidi ‰v. jod, amidŠ hem. med. kontrastno sredstvo u rendgenologiji na bazi joda. jodat, -ata m, mn. jodati ‰v. jodŠ hem. so jodne kiseline. jodid, -ida m, mn. jodidi ‰v. jodŠ hem. so jodovodoni~ne kiseline; spoj joda s metalom ili nemetalom.

jodizam jodizam, -zma m ‰v. jod, -izamŠ med. trovawe izazvano prekomernom upotrebom joda. jodirati, jodiram, 3. l. mn. jodiraju, gl. im. jodirawe svr{. i nesvr{. ‰v. jodŠ 1. (pre)mazati jodom ranu na telu. 2. (po)me{ati s jodom so ili neku drugu materiju. jodlati, -am = jodlovati, -ujem nesvr{. ‰nem. jodelnŠ muz. pevati na poseban grleni na~in, naglo prelaze}i iz prirodnog glasa u falset, po obi~aju u alpskim krajevima. jodlovati = jodlati (v.). jodni, -a, -o ‰v. jodŠ koji se odnosi na jod; koji sadrì jod. y jodna tinktura (jod-tinktura) farm. rastvor joda u alkoholu, koristi se u medicini kao spoqno antisepti~ko sredstvo. jodovodonik, -ika ` ‰v. jodŠ hem. bezbojan, otrovan, nezapaqiv gas, raspada se pod dejstvom svetla, rastvoren u vodi daje jodovodoni~nu kiselinu. jodometrija, -e ` ‰v. jod, -metrijaŠ hem. metod kvantitativne analize koji se zasniva na redukciji elementarnog joda u jodid-jon. jodoform, -a m ‰v. jod, (hloro)formŠ farm. spoj joda, ugqenika i vodonika (CHJ3); ùti pra{ak jakog mirisa, koristi se kao antiseptik. jozefinizam, -zma m ‰v. jozefinskiŠ ist. vladavina austrijskog cara Josifa II (1780–1790), obeleèna dru{tveno-politi~kim i kulturnim reformama u duhu filozofskih ideja XVIII veka; prosve}eni apsolutizam; v. francjozefinizam. jozefinist(a), -e m, mn. jozefinisti ‰v. jozefinizamŠ pristalica jozefinizma, prosve}enog apsolutizma. jozefinski, -a, -o ‰lat. josephinus od Josephus - JosifŠ koji se odnosi na austrijskog cara Josifa II i jozefinizam. y Jozefinska cesta put od Karlovca do Sewa gra|en 1770–1779, nazvan po caru Josifu II. jojo i (jo-jo), -oa m ‰engl. yo-yoŠ 1. igra~ka sa~iwena od elasti~ne uzice i kalema u obliku kuglice; igra tom igra~kom (sastoji se u tome da se drè}i uzicu u ruci podiè i spu{ta kuglica na wenom drugom kraju); dijabolo. 2. sp. sprava za dizawe tegova radi ja~awa mi{i}a ruku. 3. fig. posao koji se stalno ponavqa a ne daje rezultata, niz besciqnih uspona i padova.

jon jok r~c. ‰tur. yokŠ ekspr. re~ca za negirawe (sintaksi~ki samostalna, bez naslawawa na glagol ili neki drugi re~eni~ni element) ne, nije, nikako, nema. joklama, -e ` ‰tur. yoklamaŠ pokr. 1. regrutovawe, regrutacija. 2. prozivawe, kontrola, evidencija. jokluk, -a m, mn. jokluci, gen. mn. jokluka ‰tur. yoklukŠ pokr. ekspr. nedostatak osnovnih sredstava za ìvot; oskudica, nema{tina. joktur r~c. ‰tur. yokturŠ pokr. nema ni{ta, nije, nikako. z udario joktur u kesu ostao sam bez novca, zavladala je oskudica. jol, -a m, mn. jolovi ‰tur. yolŠ pokr. zast. 1. put, staza. 2. pristojno pona{awe, red. jola, -e `, gen. mn. jola ‰ital. iole, nem. Jolle, engl. yawlŠ sp. vrsta duga~kog i lakog sportskog ~amca s plitkim dnom. jolda{, -a{a m, mn. jolda{i ‰tur. yoldas od yol putŠ pokr. 1. drug, drugar, prijateq. 2. drug na putu, saputnik, pratilac. 3. ist. pripadnik jani~arske ~ete u turskoj vojsci. jolpaz, -a m, mn. jolpazi, gen. mn. jolpaza ‰tur. yolpazeŠ 1. skitnica, besposli~ar. 2. nevaqalac, bitanga, prepredewak, mangup. 3. pokr. ~ovek bez brade i brkova, }osa. joltava, -e ` ‰tur. yol put, tava tigawŠ pokr. etnol. tigaw s dr{kom za pripremawe hrane tokom putovawa ili na ispa{i; putni~ka tava. jolteskera, -e ` ‰tur. yol put, teskere ceduqaŠ ist. putna isprava koja je omogu}avala slobodno kretawe po Turskoj carevini; propusnica, paso{. jolxija, -e m, gen. mn. jolxija ‰tur. yolcuŠ pokr. onaj koji putuje; putnik namernik. jomen, -a m, mn. jomeni, gen. mn. jomena ‰eng. yeomanŠ ist. slobodni seqak u Engleskoj, vlasnik zemqe; pripadnik dobrovoqa~ke kowice sastavqene od slobodnih vlasnika zemqe. Jom kipur ‰hebr. yom dan, hakipurim pomireweŠ Dan pomirewa, jevrejski verski praznik desetog dana posle Ro{ ha{ane (Nove godine), ob. u oktobru; dan strogog posta, pokajawa i molitve za opro{taj grehova iz prethodne godine. jon, jona m, mn. joni = ion, -iona m, mn. ioni ‰gr~. ion ono {to ideŠ fiz. hem. negativno ili pozitivno naelektrisana ~estica koja nastaje

559

jonatan kada atom ili grupa atoma primi (anjon) ili izgubi (katjon) jedan ili vi{e elektrona. jonatan, -a m, jonatanka, -e ` ‰engl. JonathanŠ sorta so~nih, mirisnih, crvenih jabuka. jonizator = ionizator, -a m ‰v. jon, jonizacijaŠ fiz. hem. sredstvo za izazivawe jonizacije. jonizacija = ionizacija, -e ` ‰v. jonŠ fiz. hem. stvarawe jona i elektrona iz neutralnih ~estica (atoma ili molekula). jonizacijski, -a, -o = ionizacijski, -a, -o ‰v. jon, jonizacijaŠ koji se odnosi na jonizaciju. jonizovati, -ujem = ionizovati, -ujem ‰v. jonŠ fiz. hem. pretvarati neutralne ~estice u jone, izazivati jonizaciju u nekoj materiji ili sredini. y jonizuju}a zra~ewa zajedni~ki naziv za sve vrste radioaktivnog ili rendgenskog zra~ewa koje izazivaju jonizaciju atoma i time {tetno deluju na organizam. jonijum, -a (i jonij, -a) m ‰v. jonŠ hem. radioaktivni izotop (v.) hemijskog elementa torijuma (v.). jonosfera = ionosfera, -e ` ‰v. jon, sferaŠ meteor. gorwi deo Zemqine atmosfere, sadrì veliku koli~inu jona i slobodnih elektrona zbog delovawa ultraqubi~astih zraka Sunca i kosmi~kog zra~ewa. jonoforeza, -e ` ‰v. jon, gr~. phoresis no{eweŠ med. uno{ewe lekova u obliku jona kroz koù i sluzokoù, pomo}u elektri~ne struje. jonski1, -a, -o ‰po Joniji, gr~koj pokrajini na zapadu Male AzijeŠ y jonska filozofska {kola filoz. naziv za grupu najstarijih gr~kih filozofa prirode koji su nastojali da odrede na~elo ili praosnovu svih stvari; jonski modus muz. jedan od modusa (v.) u starogr~koj i sredwovekovnoj muzici, odgovara na{oj dana{woj durskoj lestvici; jonski stil arhit. stil u starogr~koj arhitekturi prepoznatqiv po skladnim proporcijama i bogatoj dekoraciji kapitela; jonski stubovi arhit. stubovi ~iji kapitel se odlikuje zavojitim ukrasima, volutama (v.), koji vise s leve i desne strane kao spleteni uvojci kose. jonski2, -a, -o ‰v. jonŠ fiz. hem. koji se odnosi na jone. jonxa, -e ` ‰tur. yoncaŠ pokr. detelina, Trifolium.

560

jotovawe jonxaluk, -a m, mn. jonxaluci, gen. mn. jonxaluka ‰tur. yongal›kŠ pokr. zemqi{te pod detelinom; deteli{te. jorga, -e ` ‰tur. yorgaŠ pokr. uravnoteèn i miran kowski kas laganog tempa. jorgan, -a m, mn. jorgani, gen. mn. jorgana ‰tur. yorganŠ debqi, unakrsno pro{iven pokriva~ napuwen perjem, vunom ili pamukom. jorganluk, -a m, mn. jorganluci, gen. mn. joganluka ‰v. jorganŠ pokr. zast. platno kojim se omotava jorgan. jorganxija, -e m ‰tur. yorganc›, v. jorganŠ onaj koji pravi i/ili prodaje jorgane. jorgiti, jorgim ‰v. jorgaŠ pokr. 1. kasati ìvahno (o kowu). 2. biti ìvahan, nesta{an (o osobi). jorgovan, -a m, mn. -i i jorgovan, -ana m, mn. jorgovani ‰tur. erguvan od pers. ergewunŠ bot. `bunasta biqka iz porodice maslina s mirisnim grozdastim cvetovima, Syringa vulgaris. jordam, -ama m., mn. jordami ‰tur. yordamŠ pokr. 1. sposobnost, snala`qivost na poslu. 2. uobraènost, nadmenost, oholost. jordamiti, jordamim nesvr{. ‰v. jordamŠ dràti se gordo (posebno pri jahawu); praviti se vaàn, ko~operiti se. jordamxija, -e m ‰tur. yordamc›, v. jordamŠ onaj koji jordami; onaj koji se prema drugima ophodi potcewiva~ki, ohol, nadmen ~ovek. jork{ir, -a m ‰po engleskoj pokrajini Jork{ir, gde je odgojenaŠ plemenita pasmina sviwa bele dlake, nastala ukr{tawem doma}e i isto~noazijske sviwe. jork{irski, -a, -o koji se odnosi na Jork{ir, koji poti~e iz Jork{ira. y jork{irski terijer vrsta malog lova~kog psa. jota -e ` ‰gr~. iotaŠ 1. deveto slovo gr~kog alfabeta. 2. slovo J (u }irilici i latinici). 3. fig. ono {to je malo, sitno, bezna~ajno. z ni za jotu ni u najmawoj meri, ni za dlaku. jotacizam, -zma m ‰v. jotaŠ 1. prekomerno ponavqawe glasa j u govoru. 2. fon. razvoj nekog glasa prema boji karakteristi~noj za glas œiŒ. jotovawe, -a s = jotacija, -e ` ‰v. jotaŠ fon. stapawe palatalnog glasa j s drugim nepalatalnim suglasnicima u novi, palatalni sugla-

jotovati snik (npr. brz + -ji > brì, grad + -janin > gra|anin). jotovati, -ujem ‰v. jotaŠ fon. izvr{iti jotovawe, jotaciju. johimbin, -ina m ‰engl. yohimbe iz jezika bantuŠ farm. alkaloid iz kore tropskog drveta johimbe, Corynanthe yohimba, poznat kao afrodizijak. juan, -a m, mn. juani, gen. mn. juana ‰kin.Š osnovna nov~ana jedinica u Narodnoj Republici Kini. jubilar = jubilarac (v.). jubilaran, -rna, -rno ‰v. jubilejŠ koji se odnosi na jubilej i jubilarca. y jubilarna godina godina u kojoj se obeleàva godi{wica nekog zna~ajnog doga|aja; (u katoli~koj crkvi) godina posebnih verskih svetkovina i hodo~a{}a, progla{ena odlukom pape. jubilarac, -rca m, mn. jubilarci, gen. mn. jubilaraca = jubilar, -ara m (`. jubilarka, -e, dat. i lok. -ki, gen. mn. -ki) ‰v. jubilejŠ li~nost ili ustanova ~iji se jubilej slavi. jubilej, -eja m, mn. jubileji ‰lat. iubilaeum od gr~. iobelaios, prema hebr. yobhel ovnujski rog kojim su najavqivani sve~ani doga|ajiŠ proslava godi{wice rada ili ìvotnog razdobqa neke li~nosti, osnivawa ustanove ili nekog doga|aja posle izvesnog uobi~ajenog broja godina. y srebrni jubilej proslava 25. godi{wice rada ili ìvotnog razdobqa li~nosti, ustanove ili doga|aja; zlatni jubilej proslava 50. godi{wice, dijamantni jubilej proslava 75. godi{wice. juvelir, -ira m, mn. juveliri ‰nem. Juwelier od hol. juweellierŠ majstor koji izra|uje nakit i druge predmete od dragog kamewa i plemenitih metala; zlatar, trgovac dragim kamewem i nakitom. x juvelirski. juvenilan, -lna, -lno ‰lat. juvenilis, prema juvenis mladŠ prid. 1. koji pripada detiwstvu ili mladosti, mladala~ki, mladi}ki. 2. fig. nezreo, nedorastao, zelen. y juvenilna voda geol. termalna voda magmatskog porekla koja iz dubina Zemqine kore dolazi na povr{inu; juvenilni hormoni hormoni koji kontroli{u razvoj insekata, potencijalna sredstva za za{titu biqa.

judeoespawol juvenilizam, -zma m ‰v. juvenilanŠ mladala~ki izgled osobe u zrelim ili poznim godinama uslovqen wenom telesnom konstitucijom. juvenilija, -ija s, mn. ‰v. juvenilanŠ 1. dela (ob. kwièvna) stvorena u mladosti. 2. kwièvna i druga umetni~ka dela namewena mladima. juvenilitet, -eta m = juvenilnost, -osti ` ‰v. juvenilanŠ mladost, mladala{tvo; mladala~ka nezrelost. juvenilnost = juvenilitet (v.). juvka nepr. v. jufka. jugendstil, -a m ‰nem. Jugendstil, po minhenskoj reviji Die Jugend, osnovanoj 1895. godineŠ pravac u likovnoj umetnosti blizak secesiji (v.), razvio se krajem XIX i u prvim decenijama XX veka u Nema~koj i Austriji. jugularan, -rna, -rno ‰lat. iugulum vratŠ anat. koji se odnosi na grlo ili vrat; grleni, grkqanski, vratni. y jugularna vena/arterija anat. vratna ili grudna vena/arterija. juda, -e m, gen. mn. juda ‰gr~. Ioudaios od hebr. jehudhah slavqenŠ 1. Juda, jevrejsko ime koje se ~esto koristi u figurativnim zna~ewima, posebno za Judu Iskariotskog, apostola koji je izdao Hrista. 2. fig. a. pej. Jevrejin. b. izdajica. 3. bot. pokr. vrsta biqke, judino drvo, roga~ica, Cercis siliquastrum. x Judin (v.). judaizam, -zma m ‰v. JudaŠ 1. jevrejska religija koja se odlikuje verovawem u jednoga boga, tvorca sveta. 2. jevrejska kultura i civilizacija u svojoj sveukupnosti. 3. ìvqewe u skladu s jevrejskom verom, kulturom i obi~ajima. judaika, judaika s mn., dat. judaicima ‰lat. Judaicus, v. JudaŠ 1. kwige pisane jevrejskim jezikom. 2. dokumenti, kwige i studije o Jevrejima i judaizmu. judaist(a), -e m, mn. judaisti ‰v. judaikaŠ onaj koji se bavi judaistikom (v.), stru~wak za judaistiku. judaistika, -e `, dat. judaistici ‰v. judaikaŠ prou~avawe jevrejskog jezika, religije, kulture i civilizacije. x judaisti~ki. judeoespawol, -a m ‰v. Juda, {p. espanol {panskiŠ lingv. me{avina {panskog i jevrejskog jezika kojom govore sefardski Jevreji u mediteranskim zemqama i na Balkanu, ladino (v.).

561

judeohri{}anski judeohri{}anski, -a, -o ‰v. judeohri{}anstvoŠ koji se odnosi na judeohri{}anstvo, ob. u: y judeohri{}anska civilizacija celina materijalnih i duhovnih ostvarewa prvenstveno Evrope i zapadnog sveta, utemeqenih na religijskim, eti~kim, kulturnim i dru{tvenim vrednostima judaizma i hri{}anstva. judeohri{}anstvo, -a s ‰v. Juda, judaizam, hri{}anstvoŠ 1. ist. struja u ranom hri{}anstvu po kojoj je usvajawe judaizma preduslov za pristupawe Crkvi. 2. celina religijskih i eti~kih na~ela judaizma i hri{}anstva, zasnovanih na Starom i Novom zavetu. Judika, -e, Judici ‰po latinskom po~etku 43. psalma Iudica me (Sudi mi)Š rel. peta nedeqa Velikog posta u katoli~koj crkvi. judikat, -ata = judikatum, -a m ‰lat. iudicatum, prema iudicare suditiŠ prav. presuda, sudska odluka, sudsko re{ewe. judikatum = judikat (v.). judikatura, -e ` ‰v. judikatŠ prav. sudska praksa, rad sudova, tuma~ewe i primena zakona koja rezultira dono{ewem sudskih presuda. Judin ‰v. JudaŠ prid. 1. koji pripada Judi (judi), koji se odnosi na Judu (judu). 2. fig. izdajni~ki. y Judin poqubac srda~nost iza koje se kriju podle namere; Judin novac novac za koji se neko prodaje, kojim se pla}a izdajstvo. judicijalan, -lna, -lno prid. ‰lat. iudicialis, prema iudiciumŠ koji se odnosi na sud, sudski, sudijski. judicijum, -a m ‰lat. iudiciumŠ prav. zast. 1. sud, sudstvo, pravosu|e. 2. sudska istraga, parnica, pravni postupak. 3. ume}e rasu|ivawa, o{troumqe. judiciozan, -zna, -zno prid. ‰nlat. iudiciosus, prema. lat. iudiciumŠ razborit, razuman, razloàn, promi{qen. judofil, -ila m, mn. judofili, gen. mn. judofila (m. i `. pol) ‰v. Juda, -filŠ prijateq i po{tovalac Jevreja i judaizma. x judofilski. judofob, -oba m, mn. judofobi, gen. mn. judofoba (m. i `.) ‰v. Juda, -fobŠ onaj koji mrzi Jevreje i judaizam, onaj koji se pla{i i zazire od jevrejskog uticaja. x judofopski. juzba{a, -e m ‰tur. yuzbas›Š ist. u turskoj vojsci zapovednik ~ete od stotinu vojnika.

562

jumferica juzernejm, -a m ‰engl. user name ime korisnikaŠ ime kojim se identifikuje korisnik kompjuterskog sistema. juzer-frendli prid. indekl. ‰engl. user-friendly od user korisnik, friendly prijateqskiŠ ra~. jednostavan za kori{}ewe, kojim se lako ovladava (o kompjuterskom programu, ure|aju i sl.). juzuk, -a m, mn. juzuci, gen. mn. juzuka ‰tur. yuzukŠ pokr. prsten. juk, -a m, mn. jukovi ‰tur. yukŠ pokr. teìna tereta koji moè poneti jedan kow, kowski tovar. jukluk, -a m, mn. jukluci, gen. mn. jukluka ‰tur. yuklukŠ pokr. ormar u zidu za odlagawe posteqine, dolap. jukstapozicija, -e ` ‰lat. iuxtapositio, prema lat. iuxta naporedo, pokraj, v. pozicijaŠ 1. poloàj dveju ili vi{e stvari postavqenih jedna pored druge radi pore|ewa (npr. dva teksta, snimka i sl.). 2. lingv. spoj dveju ili vi{e re~i obi~nim postavqawem jedne uz drugu (npr. o~ena{; lat. res publica i respublica). 3. lingv. re~enice povezane u celinu bez veznika (Ki{a pada, trava raste, gora zeleni.). juksuk, -a m, mn. juksuci, gen. mn. juksuka ‰tur. yuksukŠ pokr. metalna navlaka za vrh prsta koja olak{ava provla~ewe igle pri {ivewu; naprstak. jul, -a = juli, -a m ‰lat. Iulius, prema Gaju Juliju Cezaru (100–44 pre n. e.)Š sedmi mesec u godini, ima 31 dan; hrv. srpaw. x julski. juli = jul (v.). julijanski, -a, -o ‰v. juliŠ prid. ob. u y julijanski kalendar brojawe godina uvedeno od Julija Cezara (46. g. pre n. e.), danas prisutno jo{ u pravoslavnoj crkvi; stari kalendar, stari stil. jumak, -a m, mn. jumaci, gen. mn. jumaka ‰tur. yumakŠ pokr. 1. klupko; mosur, kalem na koji se namotava svila ili konac; vrsta preslice. 2. {ara na narodnoj no{wi. 3. mali bakarni sud za zahvatawe vode. jumruk, -a m, mn. jumruci, gen. mn. jumruka ‰tur. yumrukŠ pokr. stisnuta {aka, pesnica. jumfer v. jungfer. jumferica v. jungferica.

jun jun, -a = juni, -a m ‰lat. IuniusŠ {esti mesec u godini, ima 30 dana; hrv. lipaw. x junski. junbasma, -e `, gen. mn. junbasmi ‰tur. yun basma vuna i platnoŠ pokr. vrsta tkanine s utisnutim {arama od koje se prave du{eci. junga, -e `, gen. mn. jungi ‰tur. yongaŠ pokr. stara mera za teìnu (1,5 oka, 1.920 grama). jungfer, -a m ‰nem. JungferŠ fam. nevin de~ak ili mladi} koji nije imao polne odnose. jungferica, -e ` ‰v. jungferŠ pokr. nevina devoj~ica ili devojka koja nije imala polne odnose; devica. juni = jun (v.). juniks, -a m, mn. juniksi, gen. mn. juniksa ‰engl. Unix, ime proizvoda nastalo kao igra re~i u odnosu na prethodni sistem Multics (Multiplex Information and Computing Service)Š ra~. vi{ekorisni~ki vi{enamenski op{tedostupni besplatni ra~unarski operativni sistem. junion, -a m ‰engl. unionŠ tkanina napravqena od dva razli~ita materijala, npr. od pamuka i lana. Junion Xek, -a m ‰engl. Union JackŠ popularan naziv za dràvnu zastavu Velike Britanije. junior, -a m ‰lat. iuniorŠ 1. prid. mla|i (iza prezimena); supr. senior. 2. sp. takmi~ar mla|eg uzrasta (15–18 god.), omladinac (u takmi~ewima gde je odre|ena starosna granica u~esnika). y mla|i junior 15–16 god.; stariji junior 17–18 god. junker, -a m, mn. junkeri, gen. mn. junkera ‰nem. JunkerŠ 1. ist. plemi} zemqoradnik u Pruskoj; pripadnik junkerske partije, reakcionarne stranke nema~kih plemi}a; pobornik nema~ke militantne politike. 2. ist. pitomac vojne akademije u carskoj Rusiji. junkers, -a m, mn. junkersi, gen. mn. junkersa ‰po Hugu Junkersu (1859–1935), nema~kom konstruktoru i fabrikantuŠ avij. vrsta nema~kih transportnih aviona, kasnije i bombardera u Drugom svetskom ratu. junktim pril. ‰lat. iunctim, prema iungere spojitiŠ 1. zajedno, skupa, (po)vezano, spojeno. 2. prav. spajawe dvaju ili vi{e parlamentarnih predloga tako da se zajedno prihvate ili odbace. 3. psih. svesno dovo|ewe u vezu dvaju

juristika kompleksa misli i ose}awa radi poja~avawa afekta. junktura, -e ` ‰lat. iunctura, prema iungere spojiti, sjedinitiŠ 1. veza, spoj, sastav. 2. fon. element kojim se razgrani~avaju jezi~ke jedinice radi precizirawa wihovog zna~ewa (npr. ja vas pitam i ja vaspitam razlikuju se po akcentu). juno{a, -e m ‰csl.Š zast. mlad ~ovek, mladi}; ekspr. nezreo mladi}. junfer, junferica v. jungfer, jungferica. jura1, -e ` ‰po planini Juri na granici izme|u Francuske i [vajcarskeŠ geol. razdobqe u razvitku Zemqine kore, drugo po redu u mezozojskoj eri. x jurski (v.). jura2 sr. mn. indekl. ‰lat. iura, mn. od iusŠ pravne nauke, v. ius. jurasor, -a m ‰lat. iuratus assessorŠ prav. zast. sudski pripravnik, pristav, pomo}nik sudije. jurat, -ata m, mn. jurati ‰nem. Jurat, prema lat. iuratus od iurare zakleti seŠ prav. 1. onaj koji je poloìo zakletvu, koji je pod zakletvom. 2. zast. pravnik, student prava. jurisdikcija, -e ` ‰lat. iurisdictioŠ prav. nadle`nost, merodavnost suda na nekom podru~ju ili u nekoj oblasti dru{tvenih odnosa; pravo su|ewa, delokrug na koji se prostire pravo. juriskonsult, -a m ‰lat. iuris consultusŠ prav. stalni pravni savetnik nekih ustanova, branilac interesa odre|ene ustanove pred sudom. juriskonsulta s mn. ‰lat. iuris consultaŠ prav. ist. u starom Rimu mi{qewa istaknutih pravnika o konkretnim sudskim slu~ajevima koja su obavezivala sudske organe da ih usvoje. jurisprudencija, -e ` ‰lat. iuris prudentiaŠ prav. 1. nauka o pravu, skup pravnih nauka. 2. sudska praksa, prakti~na primena pravnih normi. 3. ukupnost donetih sudskih odluka; odluke koje se ti~u spornih pitawa, a zadiru u su{tinu prava. jurist(a), -e m, mn. juristi ‰nem. Jurist od srlat. iurista, od ius, iuris pravoŠ 1. student prava. 2. stru~wak za pravne nauke, pravnik. juristika, -e `, dat. juristici ‰v. juristŠ 1. pravo, pravna struka; pravni~ka delatnost, ve{tina primene pravnih znawa u praksi. 2.

563

juristi~ki pravni~ki pristup prema nekome ili ne~emu, pravni~ki tretman. juristi~ki, -a, -o ‰v. juristŠ koji se odnosi na juriste i juristiku, koji se ti~e prava ili je u vezi sa pravom; pravni~ki, pravni. jurodiv, -a, -o ‰rus. ärodiváèŠ ekspr. {a{av, sumanut, lud od ro|ewa. jurodivi, -og(a) m ‰v. jurodivŠ rel. 1. ist. stari ruski naziv za tzv. œbo`jeg ~ovekaŒ, ludaka od ro|ewa na kome se prema narodnom verovawu ispoqila voqa Boìja, te mu se pripisuje i mo} proricawa. 2. onaj koji odstupawem od normalnog pona{awa privla~i na sebe porugu okoline da bi tako prikrio duhovno savr{enstvo; œluda Hrista radiŒ, sveta luda. jurodivost, -osti ` ‰v. jurodivŠ osobina onoga koji je jurodiv. jurski, -a, -o ‰v. jura1Š geol. koji se odnosi na juru, drugo razdobqe mezozojske ere. y jurska formacija geol. razdobqe u razvitku Zemqine kore, drugo po redu u mezozojskoj eri. jurta, -e `, gen. mn. jurti ‰rus. ärta od mong. yurtŠ etnol. 1. kod azijskih nomada vrsta lako prenosivog okruglog ko`nog {atora s drvenim kosturom. 2. kod sibirskih naroda drvena koliba, brvnara. 3. fig. porodica, posed jedne porodice; selo, naseqe. juruk, -a m, mn. juruci, gen. mn. juruka ‰tur. yurukŠ 1. ist. pripadnik jani~arske pomo}ne vojske zaduène uglavnom za odràvawe puteva i mostova. 2. ist. naziv za turske nomade i druge doseqenike koji su se nastanili u na{im krajevima. 3. nomad, ~ovek bez stalnog prebivali{ta. y Turci Juruci etni~ka grupa u Makedoniji. jus1 v. ius.

564

juhta jus2, -a m, mn. jusovi/jusevi ‰stsl.Š ime slova u glagoqici i staroj }irilici (veliki i mali jus) koja ozna~avaju staroslovenske nazalne vokale (o odnosno e). jusiv, -a m ‰lat. (modus) iussivusŠ gram. glagolski oblik za izraàvawe zapovesti. justifikacija, -e ` ‰lat. iustificatioŠ prav. 1. opravdavawe, obrazloèwe. 2. izvr{ewe presude, kazne (naro~ito smrtne); pogubqewe, egzekucija. justifikovati, -ujem i justificirati, justificiram, 3. l. mn. justificiraju svr{. ‰lat. iustificareŠ 1. opravdati, obrazloìti. 2. izvr{iti presudu, izvr{iti smrtnu kaznu, pogubiti. justificirati v. justifikovati. justicija, -e ` ‰lat. IustitiaŠ 1. Justicija, rimska bogiwa pravde. 2. pravda. 3. pravosu|e, svi sudski organi. justicijalizam, -zma m ‰v. justicijaŠ pol. ideologija argentinskog predsednika (1946–1955) Huana Perona; up. peronizam. justicmord, -a m ‰nem. JustizmordŠ zast. izvr{ewe smrtne kazne nad nevinom osobom zbog gre{ke u su|ewu; sudsko ubistvo. juta, -e ` ‰engl. juta od beng. jhutoŠ bot. tropska jednogodi{wa industrijska biqka iz porodice lipa, Corchorus capsularis, Corchorus olitorius ~ija se vlakna koriste za izradu vre}a, uàdi, prostirki i sl. x juten. jufka, -e `, gen. mn. jufki ‰tur. yufkaŠ pokr. grudva testa, kao i list koji se dobije wenim razvla~ewem, kora; (u mn.) staweno i prosu{eno testo ise~eno na tanke delove, rezanci. juhta, -e ` ‰rus. ähtâ od tat.Š etnol. vrsta meke, nepromo~ive koè koja se upotrebqava za pravqewe obu}e i torbi.

K ka s indekl. ‰egipatska re~Š mitol. u religiji starih Egip}ana, ìvotni princip, izvor ~ovekove du{e, koji moè postojati i izvan tela. Kaba v. ]aba. kabadahija, -e ` ‰tur. kabaday› onaj koji se prikazuje kao junak, prema kaba krupan, v. dahijaŠ 1. zamenik dahije u Turskoj carevini. 2. fig. ~ovek nadmenog pona{awa, nasilnik. x kabadahijski. kabala, -e ` ‰hebr. qabbalah zaveraŠ 1. jevrejsko misti~no filozofsko u~ewe, zasnovano na magiji brojeva i okultnim verovawima. 2. tajno dru{tvo. 3. tajni sporazum. kabalero, -a v. kabaqero. kabaleta, -e `, gen. mn. kabaleta ‰ital. cabalettaŠ muz. kratka, ìvahna operska arija, obi~no na zavr{etku scene. kabalist(a), -e m, mn. kabalisti ‰v. kabalaŠ 1. u~iteq i prou~avalac kabale. 2. fig. spletkaro{, intrigant. kabalistika, -e `, dat. i lok. kabalistici ‰v. kabalaŠ prou~avawe kabale; bavqewe tajnim ve{tinama. x kabalisti~ki. kabaqero, -a m, mn. kabaqerosi ‰{p. caballero kowanikŠ vitez, plemi}; gospodin; kavaqer. kabanica, -e ` ‰srlat. cabanus od pers. kabaŠ poduì ogrta~ koji se nosi preko odela za za{titu od ki{e. kabare, -ea m, mn. kabarei, gen. mn. kabarea ‰fr. cabaretŠ malo zabavno pozori{te sa humoristi~kim i satiri~nim ske~evima i muzikom, ~esto uz jelo i pi}e. x kabaretski. kabaret, -a m ‰nem. Kabarett od fr. cabaretŠ v. kabare.

kabast, -a, -o ‰tur. kaba krupan; grub, sirovŠ koji zauzima mnogo prostora, glomazan, nezgrapan. kabeza, -e ` = kabezo, -a m ‰tur. kabezoŠ ist. zast. vrsta bezalkoholnog osveàvaju}eg napitka; u zapadnim krajevima {abeso. kabza, -e ` v. kamza. kabil prid. indekl. ‰tur. kabil od ar. qabilŠ pokr. sposoban, kadar; mogu}. kabina, -e ` ‰fr. cabineŠ mala prostorija s razli~itim namenama (telefonska ‹, brodska ‹, pilotska ‹); ku}ica za presvla~ewe na kupali{tu. kabinet, -eta m, mn. kabineti, gen. mn. kabineta ‰nem. Kabinett od fr. cabinet od ital. gabinettoŠ 1. radna soba, obi~no za jednu osobu, na fakultetu, u nau~nim ustanovama, dràvnim institucijama i sl. 2. u {kolama zasebna prostorija s potrebnim instrumentima i pomagalima, za izvo|ewe specijalizovane nastave i prakti~nog rada (hemijski ‹, fizi~ki ‹). 3. prostorija u kojoj rade saradnici i pomo}nici nekog visokog slu`benika; grupa takvih saradnika. 4. ministarsko ve}e; vlada. kabinetski, -a, -o ‰v. kabinetŠ 1. koji se odnosi na kabinet. 2. fig. koji ne vidi ni{ta izvan svog kabineta, koji se bavi samo teorijom; izolovan od stvarnosti. kabl, -a m, mn. kablovi ‰fr. cable od klat. capulumŠ 1. debelo uè, obloèno za{titnim omota~em, za vezivawe la|a, vise}ih mostova i sl. 2. izolovani provodnik elektri~ne energije. kablovski, -a, -o ‰v. kablŠ koji se odnosi na kabl. y kablovska televizija televizija kod

565

kablogram koje se signal prenosi kablom do televizora pretplatnika. kablogram, -a m, mn. -i ‰v. kabl, -gramŠ telegram poslat podzemnim ili podmorskim kablom. kaboklo, -a m, mn. kabokli, gen. mn. kabokla ‰port. caboclo od egz.Š u Brazilu, me{anac, potomak Evropqanina i Indijanke ili obrnuto. kabotaà, -e ` ‰fr. cabotageŠ pom. plovidba pored obale; trgovina od jednog pristani{ta do drugog. kaboten, -ena m, mn. kaboteni, gen. mn. kabotena ‰fr. cabotinŠ 1. putuju}i glumac. 2. lo{ glumac, glumac amater. 3. ~ovek koji se pona{a poput glumca, komedija{. kabotinaà, -e ` ‰fr. cabotinage, v. kabotenŠ 1. lo{a gluma. 2. pretvarawe. kabotirati, kabotiram, 3. l. mn. kabotiraju nesvr{. ‰fr. caboterŠ pom. baviti se obalnom plovidbom, ploviti izme|u doma}ih luka. kabo{on, -ona m, mn. kabo{oni, gen. mn. kabo{ona ‰fr. cabochonŠ dragi kamen obra|en samo prema svom prirodnom obliku, bez posebnog bru{ewa. kabriola, -e ` ‰fr. cabriole skok uvisŠ 1. skok kowa sa savijenim predwim i opruènim zadwim nogama. 2. noga na name{taju, kupasto zaobqena i izbo~ena, obi~no se zavr{ava imitacijom ìvotiwskog papka. 3. v. kapriola. kabriolet, -a m, mn. kabrioleti, gen. mn. kabrioleta ‰nem. Kabriolett od fr. cabriolet, prema cabrioler posko~itiŠ 1. laka polupokrivena dvokolica sa dva sedi{ta. 2. automobil s krovom koji se spu{ta. kabuki, -ija m ‰jap. kabukiŠ japansko tradicionalno pozori{te s muzikom, pantomimom i igrom, u kojem sve uloge igraju mu{karci. kabuliti, kabulim svr{. i nesvr{. ‰tur. kabul primqen, prihva}en od ar. qabul primaweŠ prista(ja)ti na ne{to, odobriti, odobravati, prihvatiti, prihvatati. kabur, -a m, mn. kaburi ‰tur. kabir od ar. qabrŠ pokr. grob, raka. z sabur, sabur, pa u kabur o ~oveku koji je uvek spreman na odricawe, koji }e umreti, a da se nije nauìvao ìvota. kaburxija, -e m ‰tur. kabirci, v. kaburŠ grobar.

566

kavga kava v. kafa. kavad, -a m, mn. -i ‰ngr~. kavadi od pers. kaba, up. kabanicaŠ zast. vrsta duge svilene haqine kod muslimana. kavaz, -aza m, mn. kavazi, gen. mn. kavaza = gavaz, -aza m ‰tur. kavas od ar. qawwas strelacŠ ist. 1. naoruàni pratilac velikodostojnika u Turskoj carevini. 2. straàr, oru`nik. 3. sudski pozivar. x kavaski. kavazba{a, -e m ‰v. kavaz, ba{aŠ zapovednik nad kavazima. kaval, -a m, mn. kavali, gen. mn. kavala ‰tur. kaval sve {to ima oblik ceviŠ 1. ~obanska svirala, pre svega u Makedoniji i Bugarskoj. 2. vrsta kratke pu{ke. kavalerija, -e ` ‰ital. cavalleriaŠ zast. kowica. x kavalerijski. kavalerist(a), -e m, mn. kavaleristi ‰nem. Kavallerist, v. kavalerijaŠ zast. kowanik, pripadnik kowice. kavalir v. kavaqer. kavalkada, -e `, gen. mn. kavalkada ‰fr. cavalcadeŠ sve~ana povorka jaha~a, naro~ito pred po~etak kowi~kih takmi~ewa. kavaqer, -era m, mn. kavaqeri, gen. mn. kavaqera ‰fr. cavalier od ital. cavaliere od srlat. caballarius kowanikŠ 1. onaj koji se prema ènama ophodi qubazno, predusretqivo i ugla|eno; onaj koji je u dru{tvu velikodu{an i galantan. 2. partner ili pratilac dame na balu, na zabavama i sl. 3. zast. nosilac odlikovawa; ~lan vite{kog reda. kavaqerski, -a, -o ‰v. kavaqerŠ koji se odnosi na kavaqera ili kavaqerstvo. kavaqerstvo, -a m ‰v. kavaqerŠ kavaqersko pona{awe; kavaqerski postupak. kavana, kavanski v. kafana. kavara, -e ` ‰tur. kavara prde`Š pokr. vulg. veliki strah, zort, prpa. kavatina, -e ` ‰ital. cavatinaŠ muz. kratka operska arija jednostavne strukture. kavga, -e `, dat. i lok. kavgi i kavzi, gen. mn. kavgi ‰tur. kavga, gavga od pers. g-awga bitka; sva|aŠ 1. sva|a, prepirka. 2. tu~a, tu~wava, bitka.

kavgaxija

kadija

kavgaxija, -e m ‰tur. kavgac›, gavgac›, v. kavgaŠ onaj koji je sklon izazivawu sva|e ili tu~e; ratoboran ~ovek. x kavgaxijski.

kadaverin, -ina m ‰v. kadaver, -inŠ fiziol. bezbojna te~nost, vrsta amina (v.) koji nastaje od truqewa le{eva.

kavez, -a m, mn. kavezi, gen. mn. kaveza ‰tur. kafes od pers. qafesŠ 1. re{etkama ogra|en prostor za dràwe opasnih ìvotiwa; ku}ica za ptice, krletka. 2. ist. u muslimanskim ku}ama, soba s drvenim re{etkama na prozorima da se spoqa ne bi videle ène.

kadaveri~an, -~na, -~no = kadaverozan, -zna, -zno ‰nlat. cadavericus, cadaverosus, v. kadaverŠ koji se odnosi na mrtvaca, le{(inu); koji ima izgled le{a.

kavenisati v. kafenisati. kaver, -a m ‰engl. cover od cover pokrivatiŠ muz. nova interpretacija nekog hita koji je postao popularan u izvo|ewu nekog drugog peva~a ili grupe. kaverna, -e `, gen. mn. kaverni ‰lat. cavernaŠ 1. med. {upqina u ìvom tkivu, prouzrokovana tuberkulozom. 2. pe}ina, {piqa. kavernozan, -zna, -zno ‰lat. cavernosusŠ koji sadrì kaverne; pun {upqina, {upqikav. kavza, -e ` v. kamza. kavi prid. indekl. ‰tur. pokr. tvrd; jak, ~vrst.

kavi od ar. qawiyyŠ

kavijar, -a m (uob. kavijar, -a) ‰fr. caviar od havyarŠ usoqena ikra nekih riba pripremqena za jelo; up. hajvar.

tur.

kavitacija, -e ` ‰lat. cavitas {upqina, prema cavus {upaqŠ nastajawe mehura ili vakuuma u te~nosti koja se vrtlo`no kre}e. kavra, -e `, gen. mn. kavri ‰tur. kavra od kavramak stisnuti, {~epatiŠ pokr. spona; zakovica. kavraisati, kavrai{em ‰tur. kavramak, v. kavraŠ pokr. stegnuti, spojiti sponom; pri~vrstiti; zavrnuti vrh eksera da ne ispadne. kavurma, e = kaurma, -e `, gen. mn. ka(v)urmi ‰tur. kavurmaŠ kulin. 1. jagwe}a ili ov~ija (re|e sviwska) iznutrica, pripremqena na poseban na~in, ako se zalije ma{}u moè dugo da se sa~uva. kagular, -ara m, mn. kagulari, gen. mn. kagulara ‰fr. cagoulard, prema cagoule kapuqa~aŠ pripadnik tajne poluvojne fa{isti~ke organizacije u Francuskoj od 1932. do 1940. godine. kada, -e ` v. kaduna. kadaver, -a m, mn. -i ‰lat. cadaverŠ mrtvac, mrtvo telo, le{(ina).

kadar1, -dra m, ‰fr. cadre okvir od ital. quadro od lat. quadrus ~etvrtastŠ 1. deo filma snimqen od ukqu~ivawa kamere do wenog zaustavqawa. 2. pravougaoni prostor uokviren filmskom kamerom (biti u kadru; iza}i iz kadra). kadar2, -dra m mn. kadrovi ‰fr. cadre, v. kadar1Š 1. svi pripadnici odre|ene struke, slu`be, organizacije i sl.; osobqe. 2. svi oficiri i podoficiri u jednoj vojnoj jedinici. y Zeleni kadar (kader) ist. begunci iz austrougarske vojske pred kraj I svetskog rata. x kadrovski. x kadrovski. kadar3, -dra, -dro ‰tur. kadir od ar. qadirŠ sposoban da ne{to u~ini. kadenca, -e `, gen. mn. kadenci ‰ital. cadenza prema cadere padatiŠ 1. muz. a. niz tonova ili akorda koji ukazuje da je u pitawu zavr{etak kompozicije ili wenog dela. b. virtuozna solisti~ka deonica pri kraju kompozicije ili stava; duì melodijski ukras na kraju arije. 2. odmor ili spu{tawe glasa na posledwem, nagla{enom slogu (stiha, re~enice). kadera{, -a{a m, mn. kadera{i, gen. mn. kadera{a ‰nem. Kader, v. kadarŠ ist. pripadnik Zelenog kadra, v. kadar2. kadet, -eta m, mn. kadeti, gen. mn. kadeta ‰nem. Kadett od fr. cadetŠ 1. pitomac vojne {kole ili akademije. 2. ist. mla|i sin, naro~ito u plemi}kim porodicama, koji se sprema za vojni poziv. 3. sportista mla|eg uzrasta (od 14 do 16 godina). kadeti, kadeta m mn. ‰prema po~etnim slovima naziva stranke, KDŠ ist. pripadnici stranke konstitucionalnih demokrata u carskoj Rusiji, protivnici boq{evika. kadija, -e m, mn. kadija ‰tur. kad› od ar. qadi, qadinŠ 1. u vreme turske vladavine, niì mirovni sudija koji sudi po {erijatskom pravu. 2. sudija uop{te. z kadija te tuì, kadija ti

567

kadiluk sudi nepostojawe nezavisnog suda, su|ewe pod pritiskom izvr{ne vlasti. kadiluk, -a m, mn. kadiluci, gen. mn. kadiluka ‰tur. kad›l›k, v. kadijaŠ 1. sudsko podru~je kadije. 2. zvawe, dostojanstvo kadije. kadifa, -e ` ‰tur. kadife od ar. qatifaŠ 1. fina tkanina sa sjajnim dla~icama po povr{ini, somot, bar{un. 2. v. kadifica. kadifica, -e ` ‰v. kadifaŠ bot. ukrasna biqka s kadifastim cvetom, Tagetes erectus. kadi{, -a m, mn. kadi{i, gen. mn. kadi{a ‰aram. kadi{ svet, svetiwaŠ kod Jevreja, molitva za mrtve. kadmijum, -a (i kadmij, -a), uob. i kadmijum, -a (i kadmij, a) m ‰nlat. cadmium od gr~. Kadmeia ge kadmijska zemqa, mineral na|en blizu grada Tebe, ~iji je mitski osniva~ bio KadmosŠ hemijski element (simbol Cd, atomski broj 48), beli meki metal, upotrebqava se u legurama. kadran, -ana m, mn. kadrani, gen. mn. kadrana ‰fr. cadran od lat. quadrans ~etvrtastŠ 1. broj~anik (na satu). 2. sun~ani sat. kadril, -a i kadril, -ila m, mn. kadrili, gen. mn. kadrila ‰fr. quadrille od {p. cuadrilla od cuadra ~etvorougao od lat. quadraŠ 1. francuski ples za ~etiri para igra~a, u razli~itim taktovima, naro~ito omiqen na balovima u XIX veku. 2. vite{ka igra koju izvode ~etiri odreda kowanika. 3. jedna od karta{kih igara. kadrirati, kadriram, 3. l. mn. kadriraju i nesvr{. ‰v. kadar1Š ra{~laniti, ra{~lawavati (film, televizijski program) na pojedine delove, kadrove.

svr{.

kadrovac, kadrovca i kadrovac, kadrovca m, mn. kadrovci/kadrovci, gen. mn. kadrovaca/kadrovaca ‰v. kadar2Š onaj koji sluì obavezni

vojni rok u stalnom kadru. kadrovik, -ika m, mn. kadrovici, gen. mn. kadrovika ‰rus. kadrovik, v. kadar2Š 1. slu`benik koji je zaduèn za kadrovski sastav preduze}a, ustanove i sl. 2. aktivni oficir ili vojnik koji pripada stalnom kadru. kaduna, -e `, gen. mn. kaduna ‰tur. kad›n od hatun (stariji oblik katun) ènaŠ pokr. zast. ugledna, otmena èna; gospo|a; doma}ica.

568

kazba kaducej, -a i kaducej, -eja m, mn. kaduceji, kaduceja ‰lat. caduceus, caduceum glasnikov {tap od gr~. (dorski) karykeion, prema karyx glasnikŠ mitol. {tap anti~kog boga Merkura, sa dva krila na vrhu i obavijen dvema zmijama; apotekarski simbol. kaducitet, -eta m ‰srlat. caducitas prema caducus prolazan, tro{anŠ 1. prolaznost, krhkost. 2. prav. situacija kad imovina nema vlasnika. 3. pravo dràve na imovinu bez naslednika. 4. ist. pravo srpske crkve u Austrougarskoj monarhiji da nasle|uje imovinu Srba bez naslednika. kaza, -e `, gen. mn. kaza ‰tur. kaza od ar. qada’Š mawa administrativno-upravna jedinica u Turskoj carevini, kadiluk, srez. kazaz, -aza m, mn. kazazi, gen. mn. kazaza ‰tur. kazaz od ar. qazzaz svilarŠ pokr. zanatlija koji izra|uje gajtane, {irite, vrpce, ki}anke i sl. kazak, -a m, mn. kazaci, gen. mn. kazaka ‰rus. kazakŠ vrsta duge ènske bluze. kazakin, -ina m, mn. kazakini, gen. mn. kazakina ‰rus. kazakinŠ vrsta gorweg kaputa u obliku kratkog kaftana (v.), polukaftan. kazamat, -ata m, mn. kazamati, gen. mn. kazamata ‰fr. casemate od ital. casamatta, neizvesnog poreklaŠ voj. 1. pokriveno skloni{te od ~vrstog, otpornog materijala, za za{titu od artiqerijske vatre i avionskih bombi. 2. oklopqena prostorija na ratnim brodovima za sme{taj topova i municije. 3. podzemni zatvor u tvr|avi. kazan, kazana m, mn. kazani, gen. mn. kazana ‰tur. kazan, kazgan od pers. hazganŠ 1. ve}i metalni sud koji sluì za zagrevawe te~nosti, kuvawe, topqewe, pe~ewe rakije i sl., kotao. 2. zajedni~ka masovna ishrana koju organizuje neka zvani~na ustanova, humanitarna organizacija i sl. x kazanski. kazanxija, -e m ‰tur. kazanc›, v. kazanŠ 1. zanatlija koji izra|uje kazane i drugo bakarno posu|e. 2. onaj koji radi oko kazana. kaza~ok, -a m ‰rus. kaza~ok, prema Kazak KozakŠ ukrajinski narodni ples u sve brèm ritmu, pri kojem se igra~ ~esto spu{ta u ~u~aw. kazba, -e `, gen. mn. kazbi ‰fr. casbah, ar. qas(a)ba, v. kasabaŠ 1. arapska ~etvrt u nekadagen. mn.

kazein {wim kolonijama u severnoj Africi. 2. stambena ~etvrt oko vladarevog dvorca. kazein, -ina m ‰nem. Kasein, prema lat. caseus sir, v. -inŠ hem. grupa proteina u mleku koja se koristi u proizvodwi sira i u razne industrijske svrhe. kazeta nepr. v. kaseta. kazetofon nepr. v. kasetofon. kazino, -a m ‰it. casino, fr. casinoŠ otmena kockarnica; up. kasina. kazualan, -lna, -lno ‰lat. casualis, prema casus slu~ajŠ koji zavisi od slu~aja; sporedan, neredovan. kazualizam, -zma m ‰v. kazualanŠ filoz. u~ewe po kojem se sve u svetu doga|a slu~ajno. kazualitet, -eta m, mn. kazualiteti, gen. mn. kazualiteta ‰nlat. casualitasŠ slu~ajnost. kazuar, -a m, mn. -i ‰nlat. casuariusŠ zool. vrsta velike australijske i isto~noindijske ptice iz reda trka~ica, sli~ne noju, Casuarius casuarius. kazuist(a), -e m, mn. kazuisti ‰nem. Kasuist, prema {p. casuista od lat. casus slu~ajŠ 1. poznavalac komplikovanih pravnih slu~ajeva, naro~ito onih u kojima dolazi do sukoba izme|u moralne i dogmatske norme. 2. onaj koji namerno iskrivquje zakqu~ak primenom formalnih pravila na konkretne sporove. 3. o{trouman ~ovek. kazuistika, -e `, dat. i lok. kazuistici ‰v. kazualanŠ 1. deo etike koji se bavi traèwem re{ewa za slu~ajeve u kojima se savest moè kolebati. 2. poku{aj re{avawa sporova putem formalisti~ke primene propisa. 3. med. skup podataka o pacijentima s ciqem da se {to vi{e sazna o odre|enoj bolesti. kazuk, -a m, mn. kazuci, gen. mn. kazuka ‰tur. kaz›kŠ pokr. kolac poboden kraj obale mora, jezera ili reke za koji se vezuju plovni objekti. kazukarina, -e ` ‰v. kazukŠ pokr. taksa za kori{}ewe obale u luci, pristani{tu (za pristajawe, istovar robe i sl.). kazula, -e ` ‰lat. casula ko{uqaŠ crkv. obredna haqina katoli~kih sve{tenika, bez rukava. kazus, -a m ‰lat. casusŠ 1. slu~aj, doga|aj. 2. gram. pade`. x za sloène izraze v. casus. kaigxija, -e m = kaik~ija, -e m ‰tur. kay›kc›, v. kaikŠ pokr. onaj koji upravqa ~amcem, ~amxija.

kajak kaid, -a m, mn. kaidi, gen. mn. kaida ‰ar. kaidŠ stare{ina, poglavar (kod Arapa i u Turskoj carevini). kaik, -a m, mn. kaici, gen. mn. kaika ‰tur. kay›kŠ pokr. ~amac, ~un. kaik~ija, -e v. kaigxija. kail i kail prid. indekl. ‰tur. kail od ar. qa’il onaj koji govori (potvrdno), koji pristajeŠ pokr. voqan, raspoloèn za ne{to. kaima, -e ` ‰tur. kaime papirna nov~anica od ar. qa’ima stubŠ 1. vrsta turskog papirnog novca (u Turskoj carevini). 2. ~uvar u mo{ejama. Kain, -a m ‰hebr. QayinŠ stariji sin Adama i Eve, ratar, koji je ubio svog brata Aveqa, zbog ~ega je proklet i on i wegovo potomstvo (Prva kwiga Mojsijeva, 4:1–16); y Kainov kompleks psih. ose}awe mr`we prema bratu zasnovano na suparni{tvu, zavisti i qubomori. kainit, -ita m ‰gr~. kainos novŠ mineral sastavqen od kalcijum-hlorida i magnezijum-sulfata s kristalnom vodom, koristi se kao ve{ta~ko |ubrivo. kairon nepr., v. kajron. kai{, -a m, mn. kai{i i kai{evi ‰tur. kay›sŠ 1. traka od koè (re|e od ~vrste tkanine) koja sluì za opasivawe, opasa~, remen. 2. tehn. traka koja sluì za prenos rotacionog kretawa sa motora na pojedine ure|aje. 3. deo ne~ega {to je izrezano iz ve}e celine i ima oblik kai{a. 4. prevara, podvala; zelena{ewe, lihva; nepr. kaji{. kai{ar, -a m, mn. -i (`. kai{arka, dat. kai{arki, gen. mn. kai{arki) ‰v. kai{Š 1. prevarant, varalica. 2. zelena{, lihvar. 3. zanatlija koji izra|uje kai{e; nepr. kaji{ar. kai{ariti, kai{arim nesvr{. ‰v. kai{arŠ 1. biti kai{ar, podvaqivati, varati. 2. zelena{iti, lihvariti. 3. izra|ivati kai{eve. kai{arluk, -a m, mn. kai{arluci, gen. mn. kai{arluka ‰v. kai{arŠ 1. prevara, podvala. 2. zelena{tvo, lihvarewe. kajak, -a m, mn. kajaci, gen. mn. kajaka ‰esk. kayakŠ 1. mali eskimski ~amac od koè prevu~ene preko drvenog kostura. 2. laki sportski ~amac u kojem je vesla~ okrenut licem prema smeru vo`we.

569

kajaka{ kajaka{, -a{a m, mn. kajaka{i, gen. mn. kajaka{a ‰v. kajakŠ vesla~ u kajaku; sportista koji se takmi~i u trci kajaka. kajaka{tvo, -{tva s ‰v. kajaka{Š grana vesla~kog sporta, veslawe u kajacima. kajas, -asa m = kajasa, -e ` ‰tur. kayasaŠ pokr. zast. 1. ko`na traka, kai{ kojim se pri~vr{}uje sabqa, odelo i dr. 2. kai{ od uzde kojim se upravqa kowima za vu~u. kajgana, -e ` ‰tur. kaygana od pers. haygeneŠ jelo od umu}enih prènih jaja. kajda, -e `, gen. mn. kajdi ‰tur. kaide od ar. qa’ida pravilo; melodijaŠ muz. hrv. 1. nota. 2. vrsta narodne pesme u dva stiha. kajdanka, -e `, dat. i lok. kajdanci, gen. mn. kajdanki ‰v. kajdaŠ hrv. sveska za beleèwe nota. kajdisati, kajdi{em svr{. ‰tur. kayd› prema kaymakŠ pokr. okliznuti se. kajenski, -a, -o ‰prema gradu Kajenu (Cayenne)Š koji se odnosi na grad Kajen. y kajenski biber vrsta qutog za~ina sli~nog alevoj paprici. kajzer, -a i kajzer, -a m, gen. mn. kajzera ‰nem. KaiserŠ ist. nema~ki car. kajzerbart, -a m, mn. kajzerbarti ‰nem. KaiserbartŠ zast. brada du` obraza (prema austrijskom caru Frawi Josifu). kajzerizam, -zma m ‰v. kajzerŠ ist. politi~ka doktrina nema~kog cara Vilhelma II, sa izrazitim ekspanzionisti~kim pretenzijama. kajzerica, -e i kajzerica, -e ` ‰nem. Kaisersemmel carska zemi~ka, v. kajzerŠ okruglo pecivo, zemi~ka. kajita, -e `, gen. mn. kajita ‰nem. KajuteŠ pom. soba na brodu, kabina. kaji{ nepr. v. kai{. kaji{ar nepr. v. kai{ar. kajla, -e i kajla, -e `, gen. mn. kajli/kajli ‰nem. KeileŠ pokr. drveni ili metalni klin; podupira~, potporaw. kajmak, -a m, mn. kajmaci, gen. mn. kajmaka ‰tur. kaymakŠ masni sloj koji se stvara na povr{ini mleka i koji se skupqa i koristi za ishranu, skorup. kajmakam, -ama, mn. kajmakami, gen. mn. kajmakama = kajmekam, -ama m, mn. kajmekami, gen.

570

kakidroza mn. kajmekama ‰tur. kaymakam od ar. qa’im onaj koji stoji, maqam mestoŠ ist. zastupnik vezira ili valije, namesnik. kajmaklija, -e ` ‰tur. kaymakl›Š 1. crna kafa s dosta pene. 2. jelo s mnogo kajmaka. kajman, -ana m, mn. kajmani, gen. mn. kajmana ‰{p. caiman od egz.Š zool. vrsta ameri~kog krokodila. kajmekam = kajmakam (v.). kajnak, -a m, mn. kajnaci, gen. mn. kajnaka ‰tur. kaynakŠ pokr. vrelo, izvor. kajron, -ona m ‰amer. engl. Chyron, fabri~ko imeŠ tekst (obi~no kratke vesti, reklamne poruke i sl.) koji klizi, zdesna na levo, na dnu ili vrhu televizijskog ekrana za vreme redovnog programa. kajt, -a m, mn. kajtovi, gen. mn. kajtova ‰tur. kay›t od ar. qayd veza, lanacŠ pokr. upis, registracija, bele{ka. kajtiti, kajtim svr{. i nesvr{. ‰v. kajtŠ 1. (za)beleìti, upis(iv)ati, registrovati. 2. (iz)vr{iti prenos vlasni{tva upisom u zemqi{ne kwige. kajuta v. kajita. kakademon v. kakodemon. kakadu, -ua m ‰nem. Kakadu od hol. kaketoe od mal. kakatuaŠ zool. vrsta papagaja sa }ubom, neupadqivog perja, ìvi u jugoisto~noj Aziji i Australiji. kakao, -kakaa m ‰{p. cacao od aste~kog cacahuatlŠ prah koji se dobija prèwem i mlevewem semenki kakaovca, a koristi se u proizvodwi ~okolade. kakaovac, -vca m ‰v. kakaoŠ bot. tropsko drvo, Theobroma cacao, s krupnim mahunama i semenkama od kojih se dobija kakao, poreklom iz Sredwe i Ju`ne Amerike. kakemono, kakemona m ‰jap. kakemonoŠ japanska ili kineska slika na svilenom ili papirnom svitku. kaki prid. indekl. ‰engl. khaki od ind. khaki od pers. khak pra{inaŠ ù}kastosme|. kaki- v. kako-. kakidroza, -e ` ‰v. kako-, hidrozaŠ med. znojewe pri kojem znoj neprijatno miri{e.

kakistokratija kakistokratija, -e ` ‰gr~. kakistos najgori, v. -kratijaŠ vladavina najgorih; up. aristokratija. kako- ‰gr~. kakosŠ kao drugi deo sloènih re~i zna~i: lo{, pogre{an, nepravilan. kakografija, -e ` ‰v. kako-, -grafijaŠ ru`no ili pravopisno lo{e pisawe; supr. kaligrafija. kakodemon, -ona m, mn. kakodemoni, gen. mn. kakodemona ‰gr~. kakodaimon obuzet zlim duhom, v. kako-, demonŠ mitol. zao duh, zao demon. kakokratija v. kakistokratija. kakologija, -e ` ‰gr~. kakologia, v. kako-, -logijaŠ pogre{an izraz, pogre{an na~in govora. kakositija, -e ` ‰gr~. kakositosŠ med. ose}awe ga|ewa prema jelu. kakosmija, -e ` ‰gr~. kakosmia, v. kako-, gr~. osme mirisŠ med. poreme}aj usled koga se bolesniku ~ini da stalno ose}a neprijatan miris. kakofemizam, -zma m, mn. kakofemizmi, gen. mn. kakofemizama ‰v. kako-, gr~. pheme govorŠ namerna upotreba pogrdnih izraza; psovawe, klevetawe; supr. eufemizam. kakofonija, -e ` ‰gr~. kakophonia, v. kako-, -fonijaŠ ono {to ru`no zvu~i; skup glasova, slogova ili re~i koji je neprijatan za uho. x kakofonijski. kakofoni~an, -~na, -~no ‰v. kakofonijaŠ koji ru`no zvu~i, neskladan. kaktus, -a m, mn. kaktusi, gen. mn. kaktusa ‰lat. cactus od gr~. kaktosŠ bot. vi{egodi{wa mesnata biqka poreklom iz suptropskih predela, s bodqikama umesto li{}a. kala, -e `, gen. mn. kala ‰venec. cal(l)eŠ pokr. ulica. kala-azar, -a m ‰ind. kala-azar crna bolestŠ med. epidemijska bolest sli~na malariji, crna groznica. kalabaluk, -a m, mn. kalabaluci, gen. mn. kalabaluka ‰tur. kalabal›k od ar. galaba premo}, pobedaŠ 1. mno{tvo, mnoìna. 2. graja, vika, mete`. kalabrez, -eza m, mn. kalabrezi, gen. mn. kalabreza ‰ital. calabreseŠ vrsta {e{ira sa {irokim obodom, kakav su nosili stanovnici Kalabrije.

kalafatati kalabrezac v. kalabrez. kalaj, -a i kalaj, -aja m ‰tur. kalayŠ hemijski element, simbol Sn, atomski broj 50, metal srebrnastobele boje, koristi se za lemqewe, u legurama i dr. kalajisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. kalajŠ prevu}i, prevla~iti kalajem. z sunce mu (ti) kalajisano {aqiva psovka, danas prete`no zastarela. kalajlija, -e ` ‰v. kalajŠ 1. posuda od kalaja ili presvu~ena kalajem. 2. vrsta nakita koji ène uple}u u kosu, a mu{karci nose na kai{evima oko nogu. kalajxija, -e m ‰tur. kalayc›, v. kalajŠ zanatlija koji kalaji{e posu|e. x kalajxijski. kalamar, -ara m ‰ital. calamaroŠ pokr. 1. ligwa. 2. (ob. mn.) podo~waci. kalambur, -ura m, mn. kalamburi, gen. mn. kalambura ‰fr. calembourŠ 1. igra re~ima istog ili sli~nog glasovnog sklopa, a razli~itog zna~ewa. 2. mete`, haos, nered. kalamburist(a), -e m, mn. kalamburisti ‰v. kalamburŠ neob. onaj koji upotrebqava kalambure; veseqak, {aqivxija. kalamitet, -eta m ‰lat. calamitasŠ velika nevoqa, nesre}a. kalamus, -a m, mn. kalamusi, gen. mn. kalamusa ‰ital. calamus od gr~. kalamos trskaŠ pero za pisawe od trske. kalandar, -ara = kalander, -a m ‰fr. calandre od hol. kalandern klizatiŠ 1. ma{ina s te{kim vaqcima, za ravnawe i gla~awe tkanina, papira ili koè. 2. tipogr. ma{ina za dobijawe papirnih matrica. kalando pril. ‰ital. calando prema calare opadati, spu{tatiŠ muz. smawuju}i ja~inu tona i tempo, postepeno uti{avaju}i i usporavaju}i. kalauz, -a m, mn. -i ‰tur. k›lavuzŠ 1. alatka sa zubom u obliku kukice kojom se nasilno otvaraju vrata. 2. zast. putovo|a, vodi~. 3. trgova~ki posrednik. 4. glasnik, glasono{a. kalafat, -a i kalafat, -ata m, mn. kalafati, gen. mn. kalafata ‰tur. kalafat od ital. calafato od ar. qilafa katranisaweŠ majstor koji pravi, popravqa ili katrani{e brodove. kalafatati, kalafatam i kalafatirati, kalafatiram, 3. l. mn. kalafatiraju svr{. i

571

kala{ nesvr{. ‰v. kalafatŠ popraviti, popravqati brod ili ~amac, zali(va)ti katranom pukotine izme|u drvenih delova. kala{, -a{a m, mn. kala{i, gen. mn. kala{a ‰tur. kalles od ar. qalla{Š pokr. 1. besposli~ar, bekrija. 2. rasipnik, raspiku}a. kala{wikov, -a m ‰rus. kala{nikov, prema konstruktoru Kala{wikovuŠ sovjetska automatska pu{ka. kala{tura, -e ` ‰v. kala{Š pej. 1. raskala{na, razuzdana èna. 2. nepo{ten ~ovek, nitkov. 3. pas skitnica. kalvados, -a m ‰fr. calvados, po istoimenoj oblasti u NormandijiŠ rakija od jabuka. kalvarija, -e ‰srlat. calvarium, od calvaria lobawa, prevod aramejske re~i GolgotaŠ 1. rel. put Isusa Hrista do Golgote gde }e biti raspet. 2. fig. duge i velike muke; ispa{tawe, trpqewe. 3. kat. u nekim naseqima, uzvi{ewe sa tri krsta do koga se ide na hodo~a{}e. kalvinizam, -zma m ‰prema {vajcarskom verskom reformatoru @. Kalvinu (J. Calvin, 1509–1564)Š rel. hri{}ansko u~ewe po Kalvinu, sa strogim moralnim propisima i verovawem da }e samo odabrani biti spaseni. kalvinist(a), -e m, mn. kalvinisti ‰v. kalvinizamŠ pristalica, sledbenik kalvinizma. kalvinisti~ki, -a, -o ‰v. kalvinizamŠ koji se odnosi na kalvinizam i kalviniste. kaldrma, -e ` ‰tur. kald›r›mŠ grubo, neravno kamewe kojim se poplo~avaju putevi ili ulice. kaldrmisati, kaldrmi{em svr{. i nesvr{. ‰v. kaldrmaŠ postaviti, postavqati kaldrmu, poplo~a(va)ti kamenom. kale`, -a i kale`, -a m, mn. -i ‰venec. calese od lat. calixŠ 1. pozla}ena ili posrebrena ~a{a sa stalkom koja se upotrebqava prilikom obreda u katoli~koj crkvi, putir. 2. pehar za vino. kale`wak, -a m, mn. kale`waci, gen. mn. kale`waka ‰v. kale`Š 1. komad tkanine kojom se za vreme obreda pokriva kale`. 2. v. utrakvist(a). kaleidoskop, -a m, mn. -i ‰fr. kaleidoscope, prema gr~. kalos lep, eidos oblik, v. -skopŠ 1. opti~ka naprava u obliku cevi sa {est ogledala u kojima se ogledaju raznobojna stakalca ili

572

kaleta kamen~i}i, stvaraju}i lepe simetri~ne {are prilikom okretawa. 2. mno{tvo razli~itih slika koje se brzo smewuju. x kaleidoskopski. kalem, -a m, mn. kalemi, gen. mn. kalema ‰tur. kalem od ar. qalam od gr~. kalamosŠ 1. drveni ili metalni vaqak na koji se namotava konac, vuna i sl. 2. vaqak sa spiralno namotanom ìcom koji sluì kao provodnik elektri~ne struje. 3. gran~ica ili pupoqak koji se usa|uje na drugu biqku; nakalemqena biqka. 4. zast. trska za pisawe. kalemiti, kalemim nesvr{. ‰v. kalemŠ urezivati odse~eni deo jedne biqke u drugu, cepiti, pelcovati. kalendar, -ara m, mn. kalendari, gen. mn. kalendara ‰nlat. calendarium, prema lat. Calendae (Kalendae) prvi dan u mesecuŠ 1. konvencionalni sistem podele godine na mesece i dane. 2. tabela ili kwiìca s rasporedom dana i meseci. 3. raspored obaveza tokom godine; program sportskih takmi~ewa. y julijanski kalendar stari kalendar (nazvan po Juliju Cezaru), zadràn i danas u srpskoj i jo{ nekim pravoslavnim crkvama, koji za gregorijanskim zaostaje 13 dana; gregorijanski kalendar (po papi Gregoriju XIII koji ga je uveo 1582. godine) novi kalendar, danas u zvani~noj upotrebi; francuski revolucionarni kalendar uveden 1793. godine odlukom Konventa u Parizu, s posebnim nazivima meseci zasnovanim na vremenskim prilikama i poqoprivrednim radovima: v. brimer, vandemijer, vantoz, èrminal, mesidor, nivoz, plivioz, prerijal, termidor, floreal, frimer, fruktidor. kalendarski, -a, -o ‰v. kalendarŠ koji je po kalendaru, koji se odnosi na kalendar; y kalendarska godina vreme od 1. januara do 31. decembra (za razliku npr. od {kolske godine). kalende, kalenda ` mn. ‰lat. Calendae (Kalendae)Š ist. prvi dan u mesecu kod starih Rimqana; up. ide, none. z do gr~kih kalenda v. ad calendas graecas. kalendograf, -a m, mn. -i ‰v. kalendar, -grafŠ ~asovnik koji uz sate, minute i sekunde pokazuje jo{ i dan u nedeqi i datum. kaleta, -e `, gen. mn. kaleta ‰venec. caleta, v. kalaŠ pokr. uska ulica, dem. uli~ica.

kale{a kale{a, -e `, gen. mn. kale{a i kale{a, -e `, gen. mn. kale{a ‰fr. caleche od nem. Kalesche od ~e{. kolesa to~koviŠ otvorene ko~ije, poluko~ije. kaliban, -a m ‰engl. Caliban, ~udovi{te iz [ekspirove BureŠ neotesana, primitivna osoba. kalibar, -bra m, mn. kalibri, gen. mn. kalibara ‰fr. calibre od sr. lat. calibrum od ar. qalib kalupŠ 1. unutra{wi pre~nik cevi vatrenog oru`ja. 2. pre~nik metka ili granate. 3. instrument za merewe pre~nika cevi vatrenog oru`ja. 4. fig. vrednost, sposobnost, veli~ina (nekog ~oveka, stvaraoca i sl.). x kalibarski. kalibracija, -e ` proveravawe ta~nosti nekog mernog instrumenta, ba`darewe. kalibrirati, -ibriram, 3. l. mn. kalibriraju svr{. i nesvr{. ‰v. kalibarŠ 1. (iz)brusiti unutra{wost cevi vatrenog oru`ja da bi dobila ta~no odre|eni pre~nik. 2. a. meriti, odre|ivati ili proveravati kalibar cevi ili metka. b. ozna~iti jedinice na nekom ure|aju ili mernom instrumentu; proveriti ta~nost instrumenta, ba`dariti. kaligram, -a m, mn. -i ‰gr~. kalos lep, v. -gramŠ kwi`. pesma ~ija je tema ili sadràj predstavqen i likovno, veli~inom i rasporedom slova i redova. kaligraf, -a m, mn. -i ‰gr~. kalos lep, v. -grafŠ onaj koji pi{e ili prepisuje tekstove vrlo lepim rukopisom. kaligrafija, -e ` ‰gr~. kalligraphia, prema kalos lep, v. -grafijaŠ 1. ve{tina lepog pisawa; supr. kaligrafija. 2. tekst pisan umetni~ki stilizovanim rukopisnim slovima. x kaligrafski. kaligrafisati, kaligrafi{em nesvr{. ‰v. kaligrafijaŠ pisati lepim rukopisom. kalijum, -a (i kalij, -a) m ‰nem. Kalium od ar. al-qali ce|, pota{aŠ hemijski element, simbol K, atomski broj 19, mek metal srebrnastobele boje. x kalijumov (i kalijev). kaliko, -a m ‰fr. calicot, engl. Calico cloth, prema indijskom gradu KalikuiŠ vrsta pamu~ne tkanine, obi~no sa {tampanim {arama. kalilogija, -e ` ‰gr~. kallilogia, prema kalos lep, v. -logijaŠ ve{tina lepog izraàvawa, besedni{tvo.

kalkirati Kaliopa, -e ` ‰gr~. KalliopeŠ mitol. najstarija od devet muza, za{titnica epskog pesni{tva, filozofije i retorike. Kalipso ` indekl. ‰gr~. KalypsoŠ mitol. morska nimfa koja je, po Homeru, sedam godina zadràla Odiseja na svom ostrvu. kalipso, -a m ‰kaiso, re~ sa Trinidada, ukr{tena sa imenom Kalipso (v.)Š vrsta modernog plesa poreklom sa Antilskih ostrva. kalirati, kaliram, 3. l. mn. kaliraju svr{. i nesvr{. ‰v. kaloŠ 1. trg. (iz)gubiti od teìne tokom prevoza zbog su{ewa, isparewa (o kakvoj robi). 2. izgubiti snagu, sposobnost; doìveti neuspeh, posustati na putu do nekog ciqa. kalistenika, -e `, dat. i lok. kalistenici ‰gr~. kalos lep, sthenos snaga, mo}Š telesno ve`bawe radi ja~awa snage i lepote. kalif, -a i kalif, -ifa m, mn. kalifi, gen. mn. kalifa ‰fr. calife od ar. halifaŠ titula islamskih vladara koji se smatraju zakonitim naslednicima Muhamedovim. x kalifski i kalifski. kalifat, -ata m, mn. kalifati, gen. mn. kalifata ‰v. kalifŠ ist. vreme kalifove vladavine; teritorija nad kojom vlada kalif. kalifornijum, -a (i kalifornij, -a) m ‰engl. californium, prema Kalifornijskom univerzitetu, gde je otkrivenŠ hemijski element (transuran), simbol Cf, atomski broj 98. kalicifloran, -rna, -rno ‰lat. calix ~a{a, pehar, florere cvetatiŠ bot. koji ima ~a{icu. kaliciforman, -mna, mno ‰lat. calix ~a{a, pehar, v. formaŠ koji je u obliku ~a{ice. kalk, -a m, mn. kalkovi, gen. mn. kalkova ‰fr. calque otisakŠ 1. lik. ta~an precrt kroz providnu hartiju, prekopiran 2. lingv. prevedenica: re~ ili izraz stvoren doslovnim prevo|ewem stranog izraza (npr. mi{ /kompjuterski/ prema engl. mouse) ili kopirawem wegove strukture (npr. redosled prema nem. Reihenfolge). kalkan, -ana m, mn. kalkani, gen. mn. kalkana ‰tur. kalkanŠ 1. krov koji se koso spu{ta od jednog zida na protivni zid. 2. gorwi trouglasti deo zida na ku}i sa dvostranim krovom, zabat. 3. da{~ana za{titna ograda ispred ulaza. 4. potkrovqe, tavan; zatvoreni balkon. 5. vrsta starinske ènske kape. 6. sedlo. x kalkanski.

573

kalkulant kalkirati, kalkiram, 3. l. mn. kalkiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. calquer, v. kalkŠ 1. (na)praviti kopiju pomo}u kalka. 2. slepo podraà(va)ti. 3. lingv. (na)praviti kalk, stvoriti, stvarati re~ po modelu neke strane re~i. kalkulant, -a m, mn. kalkulanti, gen. mn. kalkulanata ‰v. kalkulisatiŠ 1. ra~unovo|a, onaj koji vr{i prora~une i obra~une; ra~unoispita~. 2. onaj koji kalkuli{e kada treba doneti neku odluku; prora~unat ~ovek, ra~unxija. x kalkulantski. kalkulativan, -vna, -vno ‰v. kalkulisatiŠ 1. koji sluì za obra~unavawe, obra~unski. 2. odre|en, utvr|en kalkulacijom, zasnovan na kalkulaciji. kalkulator, -a m, mn. -i ‰sr. lat. calculatorŠ 1. ra~unovo|a, onaj koji vr{i prora~une i obra~une, kalkulant; ra~unoispita~. 2. mehani~ka ili elektronska ma{ina za ra~unawe; digitron (v.). kalkulacija, -e ` ‰lat. calculatioŠ izra~unavawe, prora~unavawe; predra~un, prora~un. x kalkulacijski i kalkulacioni. kalkulisati, kalkuli{em ‰lat. calculareŠ 1. (iz)ra~unati, prora~una(va)ti, obra~una(va)ti; (is)planirati. 2. odmeriti, odmeravati rukovode}i se li~nim interesom. kalkuloza, -e ` ‰v. kalkulusŠ v. litijaza. kalkulozan, -zna, -zno ‰v. kalkulozaŠ 1. med. koji ima kamen (u mokra}nom mehuru, u bubregu). 2. geol. kamenit. kalkulus, -a i kalkulus, -a m, mn. -i ‰lat. calculus kamen~i}Š 1. ist. kami~ak, kamen za ra~unawe. 2. med. kamen u mokra}nom mehuru ili u bubrezima. 3. mat. infinitezimalni (diferencijalni i integralni) ra~un. kalo, kala m ‰ital. calo prema calare opadati, spu{tatiŠ trg. 1. gubitak, mawak u teìni neke robe tokom prevoza, usled su{ewa i sl. 2. naknada za takav gubitak. kalodont, -a m, mn. kalodonti, gen. mn. kalodonata ‰fabri~ki naziv, prema gr~. kalos lep, v. -odontŠ pasta za zube. kalozan, -zna, -zno ‰lat. callosus prema callum ùqŠ 1. ùqevit, koji ima ùqeve; koji ima debelu koù. 2. fig. neosetqiv, otupeo, oguglao.

574

kalota kalozitet, -eta m ‰lat. callositas, v. kalozanŠ 1. med. zadebqalost koè, otvrdnu}e koè, ùqevitost. 2. fig. neosetqivost, oguglalost. kalokagatija, -e ` ‰gr~. kalokagathia, prema gr~. kalos lep, kai i, agathos dobarŠ ideal starogr~kog vaspitawa - spajawe lepog i dobrog, telesnog i duhovnog u vaspitawu. kalomel, -a m ‰gr~. kalos lep, melas crnŠ hem. jediwewe ìve i hlora, upotrebqava se za ~i{}ewe i u medicini. kalong, -a m, mn. kalonzi, gen. mn. kalonga ‰jav. kalongŠ zool. vrsta slepog mi{a s glavom nalik na lisi~ju, letipas, Pteropus edulis, ìvi u tropskim krajevima. kalor-, kalori- ‰lat. calor toplinaŠ kao prvi deo re~i pokazuje odnos prema toploti onoga {to je u drugom delu. kalorija, -e ` ‰fr. calorie, prema lat. calor toplinaŠ fiz. jedinica za merewe koli~ine toplote, odnosno energije koja se unosi hranom; defini{e se kao toplota potrebna da se jedan gram vode zagreje za jedan stepen Celzijusa; up. xul. kalorika, -e `, dat. i lok. kalorici ‰lat. calor toplotaŠ fiz. nauka o toploti. kalorimetar, -tra m, mn. kalorimetri, gen. mn. kalorimetara ‰lat. calor toplota, v. -metarŠ sprava za merewe toplote. kalorimetrija, -e ` ‰lat. calor toplota, v. -metrijaŠ merewe toplote. kalorifer, -a m, mn. -i ‰lat. calor toplota, ferre nositiŠ elektri~ni ure|aj za zagrevawe prostorija toplim vazduhom. kalorifikacija, -e ` ‰nlat. calorificatio, prema lat. calor toplinaŠ stvarawe toplote. kalori~an, -~na, -~no ‰v. kalorijaŠ (ob. o hrani) koji sadrì znatnu koli~inu kalorija. kalori~nost, -osti ` ‰v. kalorija, kalori~anŠ osobina onoga {to je kalori~no. kalospinterohromatokrena, -e (i kalospinterhromokrena, -e) ` ‰gr~. kalos lep, spinther iskra, chroma boja, krene izvor, vreloŠ vodoskok obasjan razli~itim bojama. kalospinterhromokrena v. kalospinterohromatokrena. kalota, -e `, gen. mn. kalota ‰fr. calotte kapicaŠ 1. isto~wa~ka kapa, kapica; okrugla sve-

kalotipija {teni~ka kapica koja pokriva samo teme (naro~ito kod katolika). 2. mat. deo sfere odre|en presecawem sfere ravninom. 3. anat. gorwi deo lobawe. 4. gra|. svodni deo tunela. 5. arhit. poluloptasti svod; unutra{wa strana kubeta. kalotipija, -e ` ‰gr~. kalos lep, v. -tipijaŠ izrada slika na hemijski obra|enoj hartiji. kalo{(n)a v. galo{(n)a. kalpak, -a m, mn. kalpaci, gen. mn. kalpaka ‰tur. kalpakŠ 1. visoka okrugla kapa od krzna ili op{ivena krznom. 2. vojni~ka kapa od lakog metala, {lem. kalu|er, -a m, mn. -i ‰gr~. kalogeros, prema kalos ~astan, geron staracŠ sve{teno lice koje ìvi u manastiru, monah. kalu|erica, -e ‰v. kalu|erŠ ènska osoba koja pripada manastirskom redu, monahiwa. kalu|erski, -a, -o ‰v. kalu|erŠ koji se odnosi na kalu|ere ili kalu|erice, mona{ki. kalumet, -a m, mn. -i ‰engl. calumet od fr. dijal. calumetŠ duga~ka, ukra{ena lula severnoameri~kih Indijanaca, tzv. lula mira. kalup, -a m, mn. kalupi, gen. mn. kalupa ‰tur. kal›p, vulg. kalup od ar. qaleb, qalib od pers. kalib, kalbudŠ obrazac, model, forma, oblik. kalupiti, kalupim nesvr{. ‰v. kalupŠ 1. izra|ivati pomo}u kalupa; oblikovati pomo}i kalupa. 2. raditi po ustaqenim obrascima, {ablonizirati. kalus, -a m ‰lat. callus, callum, v. kalozanŠ anat. ko{tana masa koja ponovo spaja prelomqene kosti. kalfa, -e m, gen. mn. kalfa i kalfi ‰tur. kalfa od ar. halifa zamenikŠ trgova~ki ili zanatlijski pomo}nik, koji je nakon {egrtskog staà poloìo ispit za kalfu i stekao pravo na polagawe majstorskog ispita. kalfenski, -a, -o i kalfenski, -a, -o = kalfinski, -a, -o ‰v. kalfaŠ koji se odnosi na kalfu. y kalfensko pismo potvrda o poloènom ispitu za kalfu. kalcedon, -ona m, mn. kalcedoni, gen. mn. kalcedona ‰lat. Chalcedonium od gr~., po mestu Halkedon (Chalkedon), gde se ovaj kamen vadioŠ miner. vrsta poludraguqa, kvarc sa vlaknastom strukturom, mle~ni kamen.

kamarijer kalcijum, -a (i kalcij, -a) m; uob. kalcijum, -a (i kalcij, -a) m ‰nlat. calcium, prema lat. calx kre~Š hem. hemijski element, simbol Sa, atomski broj 20, lak zemnoalkalni metal. x kalcijumov (i kalcijev), uob. kalcijumov (i kalcijev). kalcinacija, -e ` ‰lat. calcinatio, v. kalcinisatiŠ pretvarawe u kre~; spaqivawe. kalcinisati, kalcini{em i kalcinirati, kalciniram, 3. l. mn. kalciniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. calcina od calx kre~Š podvr}i, podvrgavati kalcinaciji. kalcinozan, -zna, -zno ‰nlat. calcinosus, v. kalcinisatiŠ koji ima u sebi kre~a, kre~ni. kalcit, -a i kalcit, -ita m ‰v. kalcijum, -itŠ miner. prirodni kalcijum-karbonat u romboedarskim kristalima. kalciferol, -ola m ‰v. kalcijum, lat. ferre nositiŠ vitamin D2. kalcifikacija, -e ` ‰v. kalcijum, -fikacijaŠ 1. dodavawe kre~a; pretvarawe u kre~. 2. med. zakre~avawe plu}a, krvnih sudova i dr. zbog taloèwa kalcijumovih soli u tkivu. kalcone, -a m ‰ital. calzoneŠ kulin. zatvorena pica, {upqa poga~a nadevena {unkom, sirom i dr., prelivena paradajzom. kal~o, -a ‰ital. calcio fudbalŠ sp. u na{em medijskom jeziku naziv za italijansko fudbalsko prvenstvo ili italijanski fudbal uop{te. kaqa, -e ` ‰tur. kalya od ar. qalyaŠ pokr. jelo od kupusa ili krompira s gove|im ili ov~ijim mesom. kama, -e `, gen. mn. kama ‰tur. kamaŠ no` o{tar sa obe strane, bode`. kamamber, -era m ‰fr. camembert, prema mestu Kamamber u NormandijiŠ vrsta okruglog mekog sira s tankim slojem plesni na povr{ini. kamara, -e `, gen. mn. kamara ‰gr~. kamara od lat. cameraŠ 1. gomila, hrpa; veliki broj, mno{tvo. 2. plast, stog. kamarad, -ada m, vok. kamarade, mn. kamaradi, gen. mn. kamarada ‰fr. camarade, prema ital. camerata od camera sobaŠ drug, drugar; {kolski drug; kolega. kamarijer, -ijera m, mn. kamarijeri, gen. mn. kamarijera ‰venec. camarier, ital. cameriereŠ 1.

575

kamarila crkv. papin komornik. 2. pokr. zast. sobar; posluìteq. kamarila, -e ` ‰fr. camarille od {p. camarilla sobicaŠ dvorska klika, uà okolina jednog vladara koja ima osetan uticaj na upravqawe zemqom. kamarinskaja, u srp. kamarinska, -e ` ‰rus. kamarinskaàŠ brza ruska narodna igra u 2/4 ili 3/4 taktu. kamarot, -a m ‰venec. camerottoŠ pokr. pomo}nik, sluga na brodu, mali. kamata, -e ` ‰gr~. kamatos trud, zaradaŠ suma koja se u odre|enom roku pla}a kao naknada za pozajmqeni novac, interes (4). kamatni, -a -o ‰v. kamataŠ koji se odnosi na kamatu. y kamatna stopa odnos izme|u kamate i kapitala na koji se pla}a, izraàva se u procentima. kamatnik, -a m, vok. kamatni~e, mn. kamatnici, gen. mn. kamatnika (` kamatnica, -e) ‰v. kamataŠ onaj koji pozajmquje novac uz kamatu, zajmodavac; lihvar. x kamatnikov (` kamatni~in), kamatni~ki. kamatwak, -a m, mn. kamatwaci, gen. mn. kamatwaka ‰v. kamataŠ kamatna stopa. kamaxija, -e m ‰v. kamaŠ neob. onaj koji ubija kamom. kamaxija, -e m ‰v. kamataŠ neob. kamatnik, lihvar. kama{(n)a, -e = gama{(n)a, -e `, gen. mn. kama{(n)i = gama{(n)i ‰fr. gamacheŠ 1. naglavci, nazuvice preko cipela (deo elegantne mu{ke ode}e u XVIII i XIX veku). 2. dokolenice od sukna ili koè. kambana, -e `, gen. mn. kambana ‰makedonski od ital. campanaŠ pokr. 1. makedonski narodni muzi~ki instrument, vrsta udaraqki. 2. crkveno zvono; zvono uop{te. kambek, -a m, mn. kambeci, gen. mn. kambeka ‰engl. comebackŠ povratak poznatog lica na javnu scenu, u javni ìvot. kambijum, -a (i kambij, -a) m ‰nlat. cambium, prema klat. cambiare izmenitiŠ bot. sloj biqnih }elija izme|u kore i stabla, koje se dele grade}i sa unutra{we strane drvo a sa spoqne koru.

576

kamelhar kambrijski, -a, -o ‰v. kambrijumŠ geol. koji se odnosi na kambrijum. y kambrijski period v. kambrijum. kambrijum, -a (i kambrij, -a) m ‰lat. Cambria, latinizirano ime Velsa, gde su ovi slojevi prvi put prou~eniŠ geol. razdobqe u razvitku Zemqe, najstarija faza paleozojske ere, iz koga su sa~uvani fosili morskih ìvotiwa, naro~ito trilobita (v.). kambrik, -a m ‰fr. cambric, prema francuskom gradu Kambre (Cambrai)Š vrsta finog tankog pamu~nog ili lanenog platna, koristi se za ko{uqe, povoje, ki{obrane i dr. kamgarn, -a m ‰nem. KammgarnŠ predivo i tkanina od ~e{qane vune. x kamgarnski. kameja, -e ` ‰fr. camee od ital. cammeoŠ lik. izvajan, rezan kamen; reqef od poludragog kamena kod koga ispup~ena figura (naj~e{}e glava u profilu) ima druk~iju boju nego osnova. kameleon, -ona m, mn. kameleoni, gen. mn. kameleona ‰lat. chamaeleon od gr~. khamaileon, prema khamai na zemqi, leon lavŠ zool. vrsta velikog gu{tera ~ija je osnovna odlika da moè pomo}u pigmentskih }elija da mewa svoju zelenu boju u zavisnosti od okoline. kameleonski, -a, -o ‰v. kameleonŠ 1. koji se odnosi na kameleona. 2. fig. varqiv, nestalan; koji mewa mi{qewe prema prilikama. kameleonstvo, -stva s ‰v. kameleonskiŠ nestalnost u pona{awu, nedoslednost, prilago|avawe prilikama. kamelija, -e ` ‰po G. J. Kamelu (Camellus, 1661–1706), koji je kao jezuitski misionar boravio na Dalekom istokuŠ bot. biqka s velikim mirisnim cvetovima bele ili crvene boje, Camellia japonica. kamelopard, -a m ‰srlat. camelopardus od gr~. kamelopardalisŠ stari naziv za ìrafu (jer se verovalo da je nastala ukr{tawem kamile i leoparda). kamelot, -a m, mn. -i ‰fr. camelote od ar. hamlatŠ gruba tkanina od ~e{qane vune, kostreti ili svile. kamelhar, -a m ‰nem. Kamelhaar od Kamel kamila, Haar dlakaŠ kamiqa dlaka (upotrebqava se za pokriva~e i sl.).

kameo kameo, kamea m ‰engl. cameo od ital. cammeo, kamejaŠ mala ali zapaèna uloga na filmu ili u televizijskoj drami, gde se slavni glumac ili glumica pojavi samo za trenutak. kamera, -e `, gen. mn. kamera ‰lat. camera od gr~. kamara nadsvo|ena sobaŠ 1. sprava za snimawe fotografija, fotografski aparat. 2. sprava za snimawe filmova na filmsku traku, filmska kamera. 3. elektronski televizijski ure|aj koji prenosi sliku na fotoosetqivu katodnu cev i pretvara je u elektri~ne impulse. y kamera opskura fiz. kutija koja na predwoj strani ima mali otvor s opti~kim staklima kroz koji prolaze zraci svetla i na suprotnoj strani odraàvaju obrnuti lik predmeta. kameralizam, -zma m ‰nem. KameralismusŠ ekonomska politika, naro~ito u Nema~koj u XVII i XVIII veku, ~iji je ciq bio podizawe nacionalne industrije, pove}awe izvoza i smawivawe uvoza. kameralije, kameralija ` mn. ‰srlat. cameralis koji pripada vladinoj komori, prema camera trezor, komoraŠ 1. nauka o dràvnim finansijama. 2. nauka o trgovini i privre|ivawu uop{te. kameralist(a), -e m. mn. kameralisti ‰nem. KameralistŠ finansijski stru~wak koji se bavi kameralnim naukama. kameralistika, -e `, dat. i lok. kameralistici ‰v. kameralist(a)Š kwigovodstvo dràvnih ustanova u kojem se kwièwa utvr|uju i vr{e u skladu sa buxetom. kameralni, -a, -o ‰v. kameralijeŠ koji se odnosi na kameralije i na kameralizam. kamerdiner, -a m ‰nem. KammerdienerŠ sobar, komornik (u otmenim ku}ama, u ku}ama plemi}a ili crkvenih velikodostojnika). kamerija, -e ` ‰tur. kameriye od ar. qamariyyaŠ isturen, nezastakqen balkon, doksat (prema dvori{tu) u starim muslimanskim ku}ama. kamerjunker, -a m ‰rus. kameränker od nem. KammerjunkerŠ ist. u carskoj Rusiji visoki dvorski dostojanstvenik, komornik (1). kamerleng, -a m, mn. kamerlenzi, gen. mn. kamerlenga ‰ital. camerlengoŠ kardinal koji u Vatikanu vodi finansijske poslove; u slu~aju up.

kamion papine smrti upravqa Svetom Stolicom do izbora novog pape. kamerman, -a m, mn. -i ‰engl. camera man, v. kameraŠ snimateq filmskom ili televizijskom kamerom. kamermuzika, -e ` ‰nem. KammermusikŠ v. kamerna muzika. kamerni, -a, -o ‰nem. Kammer od ital. camera sobaŠ namewen mawem broju slu{alaca i gledalaca. y kamerna muzika muzika pisana za male sastave, naj~e{}e guda~ki kvartet; kamerni orkestar orkestar s malim brojem ~lanova koji izvodi kamernu muziku. kamerton, -a m ‰nem. Kammerton, v. kamerni, Ton tonŠ muz. standardni ton A (435 treptaja u sekundi) na osnovu koga se {timuju instrumenti u kamernoj i orkestarskoj muzici. kamza, -e ` i kamze, -eta s (pored kabza, -e `, kavza, -e `, kabze, -eta s, kavze, -eta s) ‰tur. kabza, kavza dràk od ar. qabda {aka; dràkŠ pokr. dràk sabqe, hanxara, noà i sl. kami, ija m ‰jap. kamiŠ 1. op{ti naziv za japanska boànstva. 2. plemi}, aristokrata. kamizol, -ola m, mn. kamizoli, gen. mn. kamizola ‰fr. camisole od {p. camisola, dem. od camisa ko{uqaŠ ènska bluza bez rukava, prslu~e, zubun. kamikaze, -ea m (u nas i kamikaza, -e m, mn. kamikaze) ‰jap. kamikaze, prema kami bog, kaze vetarŠ 1. ist. japanski pilot samoubica koji se u II svetskom ratu zajedno sa svojim avionom punim eksploziva obru{avao na ameri~ki brod. 2. fig. onaj ko se `rtvuje radi napada, koji nepotrebno izlaè ìvot opasnosti. kamila, -e `, gen. mn. kamila ‰lat. camelus od gr~. kamelos, prema hebr. gammalŠ zool. azijska i afri~ka tovarna ìvotiwa sa jednom ili dve grbe, deva. kamilavka, -e `, dat. i lok. kamilavci, gen. mn. kamilavki ‰ngr~. kamelaukeŠ okrugla visoka kapa pravoslavnih kalu|era i sve{tenika. kamin, -ina m, mn. kamini, gen. mn. kamina ‰nem. Kamin, od lat. caminus od gr~. kaminos pe}Š otvorena pe} u zidu sobe, s ugra|enim dimwakom. kamion, -ona m, mn. kamioni, gen. mn. kamiona ‰fr. camionŠ veliko teretno motorno vozilo. x kamionski.

577

kamionet kamionet, -a m, mn. -i ‰fr. camionnetteŠ mali kamion. kamionxija, -e m ‰v. kamionŠ fam. voza~ kamiona. kami{, -a m, mn. kami{i, gen. mn. kami{a ‰tur. kamisŠ cev na luli za pu{ewe, ~ibuk. kamkorder, -a m, mn. kamkorderi, gen. mn. kamkordera ‰engl. camcorder, od cam(era) i (videotape re)corderŠ kombinacija videokamere i magnetoskopa, s mogu}no{}u odvojenog kori{}ewa. kamp, -a m, mn. kampovi, gen. mn. kampova ‰engl. camp od lat. campus poqeŠ mesto sa {atorima ili ku}icama koji sluè za privremeni boravak (turista, izbeglica, ekspedicija). y kamp-prikolica turisti~ko vozilo s prostorom za spavawe i ru~avawe, koje se prikqu~uje na automobil. kampanil, -a i kampanel, -a m, mn. -i ‰ital. campanile, prema campana zvonoŠ pokr. zvonik. kampawa, -e `, gen. mn. kampawa ‰fr. campagne bitka, vojni manevar od ital. campagna poqe, selo od klat. campania, lat. campus poqeŠ 1. intenzivan vojni pohod. 2. intenzivna priprema za ostvarewe nekog va`nog zadatka; organizovana akcija za ili protiv (koga ili ~ega, naro~ito putem {tampe). kampawski, -a, -o ‰v. kampawaŠ koji se obavqa u vidu kampawe; povremen; nesistematski. kamper, -a m, mn. -i ‰v. kampovatiŠ 1. onaj koji kampuje. 2. kamp-prikolica. kamping, -a m ‰engl. camping od camp kampovatiŠ 1. boravak u kampu. 2. v. kamp. kampovati, -ujem ‰fr. camperŠ boraviti u kampu. kampo(s), kamposa m, mn. kamposi, gen. mn. kamposa ‰{p. camposŠ geogr. stepe s niskim rastiwem u suptropskim delovima Ju`ne Amerike. kampus, -a m, mn. kampusi, gen. mn. kampusa ‰amer. engl. campusŠ sve zgrade jednog univerziteta (ob. u SAD i Australiji) i prostor oko wih. kamut, -uta m, mn. kamuti, gen. mn. kamuta ‰nem. KummetŠ pokr. deo hama (v.) koji se stavqa kowu oko vrata, ogrlina. kamuflaà, -e ` ‰fr. camouflageŠ 1. maskirawe poloàja, ratnog materijala i qudstva

578

kanalizacija kako ih neprijateq ne bi primetio. 2. prikrivawe pravih namera. kamuflirati (se), kamufliram (se), 3. l. mn. kamufliraju (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. camouflerŠ 1. maskirati poloàj, ratni materijal i qudstvo kako ih neprijateq ne bi primetio. 2. prikri(va)ti, zavara(va)ti (trag i sl.). kamfor, -a m ‰nlat. camphora od ar. kafurŠ hem. aromati~na bela smola kamforovog drveta, koristi se u medicini, za za{titu od moqaca, za proizvodwu celuloida i drugo. kamxija v. kanxija. kan, -a m, mn. kanovi, gen. mn. kanova ‰mong. kang vladarŠ vladarska titula kod turkmenskih i mongolskih naroda. kana1, -e = kna, kne ` ‰tur. k›na od ar. hinna’Š 1. biqka iz tropskih krajeva, Lawsonia inermis. 2. crvena boja te biqke, koja se koristi u kozmetici. kana2, -e ` ‰jap. kanaŠ 1. japansko slogovno pismo. 2. svaki od znakova tog pisma; up. katakana, hiragana. kanabe, -eta s ‰fr. canape od lat. conopeum od gr~. konopeionŠ divan, sofa. kanabizam, -zma m ‰v. kanabisŠ med. patolo{ka potreba za uìvawem ha{i{a ili marihuane. kanabin, -ina m ‰v. kanabisŠ hem. sastojak indijske konopqe koji ima jako narkoti~no dejstvo. kanabis, -a m ‰gr~. kannabis konopqaŠ marihuana. kanader, -a i kanader, -era m ‰Canadair, nekada{wa fabrika aviona blizu Montreala, od Canada i engl. air vazduhŠ tip aviona za ga{ewe poàra iz vazduha. kanal, -ala m, mn. kanali, gen. mn. kanala ‰lat. canalis cev, `lebŠ 1. prokop za navodwavawe, oticawe vode ili za brodski saobra}aj. 2. geogr. uska pruga mora izme|u dva kopna. 3. odvod, odvodna cev. 4. put kojim se prenosi roba, informacije i dr.; na~in odràvawa veze. 5. anat. cevasti prolaz u organima ili izme|u wih; ìla. 6. pojas frekvencija na kome emituje odre|ena radio ili televizijska stanica. kanalizacija, -e ` ‰nlat. canalisatio, v. kanalŠ mreà podzemnih cevi za odvo|ewe otpad-

kanalisati nih voda i ne~isto}e iz ku}e i naseqa. x kanalizacioni. kanalisati, kanali{em (i kanalizirati, kanaliziram, 3. l. mn. kanaliziraju) svr{. i nesvr{. ‰nlat. canalisareŠ usmeriti, usmeravati odre|enim tokom. kanap, -apa m, mn. kanapi, gen. mn. kanapa ‰tur. k›nap od ar. qinnab, verovatno prema lat. cannapis, cannabis konopqaŠ tanak konopac, uzica, vrpca. kanarinac, -nca m, mn. kanarinci, gen. mn. kanarinaca (`. kanarinka, -e) ‰fr. canari od {p. canario ptica s Kanarskih ostrvaŠ zool. mala ùta ptica peva~ica, Serinus canaria. kanasta, -e ` ‰{p. canasta, canastro korpa, prema gr~. kanastron, v. kanisterŠ karta{ka igra, sli~na remiju, za dve ili ~etiri osobe. kanat, -ata m, mn. kanati, gen. mn. kanata ‰v. kanŠ oblast ili dràva kojom upravqa kan. kanat, kanta, mn. kanti, gen. mn. kanata ‰tur. kanadŠ pokr. 1. krilo prozora ili vrata. 2. pregrada. 3. drvena ograda na kolima sa sve ~etiri strane. kanaf nepr. v. kanap. kanafas, -a m ‰fr. canevasŠ ~vrsto re{etkasto laneno ili pamu~no platno, juta. kandahar, -a m ‰po engleskom grofu od KandaharaŠ sp. vrsta skija{kih vezova. kandela, -e `, gen. mn. kandela ‰lat. candela sve}aŠ fiz. jedinica za ja~inu svetlosti prema Me|unarodnom sistemu jedinica. kandelab(a)r, -bra m, mn. kandelabri, gen. mn. kandelabara ‰lat. candelabrum sve}wak, prema cande1a sve}aŠ 1. veliki, bogato ukra{en sve}wak. 2. starinski luster. 3. stub za javnu rasvetu. kandida, -e ` ‰lat. candidus beoŠ med. gqivica, Candida albicans koja izaziva zapaqewe na sluzokoì usta, vagine ili u organima za varewe. kandidat, -ata m, mn. kandidati, gen. mn. kandidata ‰lat. candidatus obu~en u beloŠ 1. onaj koji konkuri{e ili je predloèn za neki poloàj ili funkciju. 2. onaj koji polaè neki ispit. x kandidatski. kandidatura, -e ` ‰v. kandidatŠ formalne radwe koje su neophodne da neko bude kandidat; status kandidata, kandidovawe.

kanefore kandidacija, -e ` ‰v. kandidatŠ isticawe kandidature, kandidovawe. kandidijaza, -e ` ‰v. kandida, -ijazaŠ med. bolest izazvana gqivicom kandidom. kandidovati, kandidujem svr{. i nesvr{. ‰lat. candidare, v. kandidatŠ 1. predloìti, predlagati za kandidata. 2. kandidovati se ista}i, isticati svoju kandidaturu; prihvatiti se, prihvatati se kandidature. kandilo, kandila s, mn. kandila, gen. mn. kandila ‰sredwegr~. kandele od lat. candela sve}aŠ mala staklena svetiqka u kojoj gori ìàk u uqu (ob. u crkvi, na grobu, pred ikonom i sl.). kandiq, -iqa m, mn. kandiqi, gen. mn. kandiqa ‰tur. kandil od ar. qandil od gr~. chantela od lat. candelaŠ 1. pokr. fewer ili elektri~na sijalica, obi~no na minaretu, koja se pali prilikom muslimanskih praznika. 2. v. kandilo. kandirati, kandiram, 3. l. mn. kandiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. candire od ar. qandi {e}er od trskeŠ prevu}i, prevla~iti {e}erom; (pro)kuvati (vo}e) u {e}ernom sirupu. kandis, -a m ‰nem. Kandis(zucker), v. kandiratiŠ {e}er u velikim kristalima ili ~vrstim komadima. kandit, -a i kandit, -ita m ‰ital. candito prema candire, v. kandiratiŠ u{e}ereno vo}e kao poslastica. kanela, -e `, gen. mn. kanela ‰ital. cannella cimet od canna cev, trskaŠ pokr. 1. kora od cimeta, cimet. 2. cev~ica; `leb. kanelira, -e ` ‰fr. cannelure od lat. canna cevŠ arhit. tanki uzdu`ni `leb na stubovima anti~kih gra|evina. kanelirati, kaneliram, 3. l. mn. kaneliraju svr{. i nesvr{. ‰v. kaneliraŠ (na)praviti paralelne `lebove, (i)`lebiti, (iz)brazdati. kaneloni, -a m mn. ‰ital. cannelloni canna cev, trskaŠ kulin. {upqa, cevasta testenina puwena nadevom od mesa i za~ina, italijanski specijalitet. kanefore, kanefora ` mn. ‰gr~. kanephoros, prema kaneon korpa, -phoros od pherein nositiŠ 1. ist. anti~ke device koje su prilikom velikih svetkovina nosile na glavi korpe sa `rtvenim darovima. 2. ènski likovi u gra|evinarstvu, up. karijatida.

579

kanibal kanibal, -a m, mn. -i ‰{p. canibal, pripadnik plemena Karibi, po kome su nazvana Karipska ostrvaŠ qudo`der. kanibalizam, -zma m ‰v. kanibalŠ qudo`derstvo; up. antropofagija. kanibalski, -a, -o ‰v. kanibalŠ koji se odnosi na kanibale i na kanibalizam, qudo`derski. kanija, -e `, ob. u mn. kanije, gen. mn. kanija ‰tur. k›n sabqaŠ korice noà, ma~a ili sabqe. kanikule, kanikula ` mn. ‰lat. caniculus dem. od canis pasŠ dani najve}ih letwih vru}ina. kanila, -e ` ‰fr. canuleŠ med. cev~ica za dovo|ewe ili odvo|ewe te~nosti. kanistar, -stra m v. kanister. kanister, -a ‰nem. Kanister, lat. canistrum od gr~. kanistron korpaŠ limena kanta; mawi sud s hermeti~kim zatvara~em za ~uvawe i transport te~nosti. kankan, -ana m (uob. i kankan) ‰fr. cancanŠ scenski ples brzog ritma, sa zadizawem sukawa i visokim podizawem nogu, omiqen u kabareima u Parizu u drugoj polovini XIX veka. kankov, -ova m ‰ma|. kankoŠ pokr. polna bolest, triper, gonoreja. kankroid, -ida m, mn. kankroidi, gen. mn. kankroida ‰lat. cancer rak, v. -oidŠ med. dobro}udni rak koè. kanli prid. indekl. ‰tur. kanl› od kan krvŠ pokr. 1. krvav. 2. crven poput krvi. kanon1, -ona m, mn. kanoni, gen. mn. kanona ‰gr~. kanon pravilo, propis, prema kanna trskaŠ 1. crkv. crkveni zakon, v. ius canonicum; crkveno pravilo 2. skup obavezuju}ih pravila, principa i standarda za odre|enu studijsku disciplinu ili umetni~ki pravac. 3 (temeqni) obrazac, model, norma (npr. pona{awa, odevawa i sl.). 4. kriterijum, standard (npr. ukusa). 5. rel. spisak biblijskih i drugih verskih kwiga u okviru jedne veroispovesti koji je utvr|en kao autenti~an i (od Boga) nadahnut (pravoslavni, katoli~ki, islamski, budisti~ki kanon itd.); spisak zvani~no priznatih svetaca. 6. uop{te skup originalnih i priznatih dela nekog autora, pravca ili odre|enog razdobqa. 7. crkv. kat. glavni deo mise. 8. muz. vi{eglasna kompozicija u kojoj melodiju osnovnog glasa ponavqaju drugi glasovi u raz-

580

kant li~itim intervalima. 9. {tamp. tip velikih slova. kanon2, -ona m i kanona, -e ` ‰it. cannone, nem. KanoneŠ zast. top. kanonada, -e `, gen. mn. kanonada ‰fr. canonnade od ital. cannonataŠ topovska paqba, gruvawe topova. kanonizacija, -e ` ‰v. kanon (5)Š rel. progla{avawe koga svetim, uvr{}ewe u red svetaca, posve}ivawe. kanonizovati, kanonizujem i kanonizirati, kanoniziram, 3. l. mn. kanoniziraju svr{. i nesvr{. ‰gr~. kanonizein, v. kanonŠ 1. (iz)vr{iti kanonizaciju, proglasiti, progla{avati za sveca. 2. proglasiti, progla{avati, normirati. kanonik, -a m i kanonik, mn. kanonici, gen. mn. kanonika ‰lat. canonicusŠ rel. vi{i sve{teni~ki ~in u katoli~koj crkvi, obi~no sa zaduèwem u kaptolu (v.). kanonir, -ira m, mn. kanoniri, gen. mn. kanonira ‰nem. KanonierŠ zast. tobxija, artiqerac. kanonist(a), -e m, mn. kanonisti ‰nem. Kanonist, v. kanonŠ rel. poznavalac ili u~iteq crkvenog, kanonskog prava. kanonski, -a, -o ‰v. kanon1Š koji se odnosi na kanon. y kanonske kwige rel. sve kwige koje crkva priznaje i koje spadaju u Bibliju (za razliku od apokrifnih); kanonski ~asovi crkv. kat. sati u toku dana predvi|eni za ~itawe brevijara; kanonsko pravo rel. skup pravnih normi koje odre|uje hri{}anska crkva u odnosu na vernike. kanopa, -e `, gen. mn. kanopa ‰srlat. canopeum od lat. conopeum, prema egipatskom gradu KanopuŠ trbu{asta egipatska vaza u kojoj se ~uvala utroba balzamovanih pokojnika. Kanosa, -e ` ‰ital. CanossaŠ zamak blizu italijanskog grada Re|o Emilija, u kojem se 1077. nema~ki car Henrik IV pokorio papi Grguru VII. z i}i u Kanosu poniziti se pred mo}nijim protivnikom, izviniti se zbog gre{ke. kano~al, -ala i kano}al, -ala n ‰ital. cannocchialeŠ pokr. durbin, dogled. kant, -a m ‰nem. Kante ivicaŠ 1. ivica, rub. 2. porub; y na kant osloweno na uù ivicu, uspravno; zidati na kant re|ati cigle u vertikalnom poloàju, da bi se dobio tanak zid;

kanta kant-traka za{titna traka, ob. od plastike, kojom se oblaù ivice plo~a, name{taja i sl. kanta, -e i kanta, -e `, gen. mn. kanti/kanti ‰srlat. cannata, ngr~. kannataŠ limena posuda za vodu, mleko i sl., obi~no s ru~icom za no{ewe. kantabilan, -lna, -lno ‰v. kantabileŠ muz. koji je lak za pevawe, pevqiv. kantabile pril. ‰ital. cantabileŠ muz. lako za pevawe, pevaju}i, raspevano. kantalupa, -e ` ‰fr. cantaloup, prema nekada{wem papskom imawu Kantalupo (Cantalupo) blizu RimaŠ mirisna diwa s debelom hrapavom korom. kantando pril. ‰ital. cantandoŠ muz. v. kantabile. kantar, -a m, lok. (na) kantaru i kantaru, mn. -i ‰tur. kantar od ar. qintar od lat. centenariusŠ 1. jednostavna vaga u obliku metalne {ipke po kojoj se pomera teg. 2. pokr. ist. mera za teìnu (44 kilograma). x kantarski. kantarida, -e ` ‰nlat. cantharides od gr~. kantharisŠ zool. {panska buba, tvrdokrilac neprijatnog mirisa, Lytta vesicatoria. kantaridin, -ina m ‰v. kantaridaŠ farm. otrovna supstanca koja se dobija gwe~ewem kantaride, u malim koli~inama koristi se za rast kose, protiv ko`nih oboqewa ili kao afrodizijak. kantarina, -e ` ‰v. kantarŠ zast. taksa koja se pla}ala za merewe na kantaru. kantarion, -ona m ‰gr~. kantharion mali bokalŠ bot. farm. biqka sa ùtim cvetovima, bogorodi~ina trava, Hypericum perforatum, upotrebqava se kao lek za razne bolesti. kantata, -e `, gen. mn. kantata ‰ital. cantata, prema cantare pevatiŠ muz. kompozicija za glasove i hor, obi~no uz pratwu orkestra, ranije obi~no religioznog sadràja. kantati, kantam nesvr{. ‰ital. cantareŠ pokr. pevati. kantatina, -e ` ‰ital. cantatinaŠ muz. mala kantata. kantatorijum, -a (i kantatorij, -a) m ‰nlat. cantatoriumŠ crkv. kwiga iz koje kantor na misi odgovara. kantautor, -a m, mn. kantautori, gen. mn. kantautora ‰ital. cantautore, prema cantante autore

kanton peva~-autorŠ peva~ koji izvodi vlastite pesme. x kantautorski. kantela, -e `, gen. mn. kantela ‰fin. kanteleŠ muz. finski narodni ì~ani instrument, nalik na poloènu harfu. kantizam, -zma = kantijanstvo, -stva s m ‰prema nema~kom filozofu Imanuelu Kantu (1724–1804)Š filoz. u~ewe Imanuela Kanta, po kome sadràj znawa poti~e iz ~ulnih opaàja, ali je zasnovan na op{tim, apriornim kategorijama uma. kantijanstvo = kantizam (v.). kantijer, -a m v. kantir. kantik, -a m, mn. kantici, gen. mn. kantika ‰lat. canticumŠ sve~ana crkvena pesma. kantika, -e `, dat. kantici ‰lat. cantica, mn. od canticum, v. kantikŠ kwi`. naziv za svaki od tri dela Danteove œBoànstvene komedijeŒ (Pakao, îstili{te, Raj). kantilacija, -e ` ‰srlat. cantillare pevati, prema lat. cantus pesmaŠ kod Jevreja, recitovawe psalama uz povremeno pevawe. kantilena, -e `, gen. mn. kantilena ‰ital. cantilenaŠ muz. 1. kratka, jednostavna pesmica. 2. raspevani melodijski odlomak, izrazito pevqiv deo u okviru ve}e instrumentalno-vokalne kompozicije. kantina, -e `, gen. mn. kantina ‰nem. Kantine od ital. cantina podrumŠ prostorija u fabrikama ili kasarnama u kojem se jede ili se kupuju namirnice, duvan i pi}e. kantiner, -a m (`. kantinerka, -e, dat. kantinerki) ‰v. kantinaŠ prodavac u kantini; vlasnik kantine. kantir, -ira m, mn. kantiri, gen. mn. kantira ‰ital. cantiereŠ pokr. 1. brodogradili{te. 2. velika greda, podupira~. kanto, -a m, mn. kanti ‰ital. canto pevaweŠ kwi`. pevawe (deo ve}eg poetskog dela). kantovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. kantŠ postaviti, postavqati za{titni porub; obloìti, oblagati kant-trakom (v.). kanton, -ona m, mn. kantoni, gen. mn. kantona ‰fr. cantonŠ 1. okrug, oblast. 2. u [vajcarskoj, savezna dràvica. 3. u Francuskoj, deo arondismana. x kantonski.

581

kantonizacija kantonizacija, -e ` ‰v. kantonŠ podela na kantone. kantonizovati, kantonizujem i kantonizirati, kantoniziram, 3. l. mn. kantoniziraju svr{. i nesvr{. ‰v. kantonŠ (po)deliti na kantone, na mawe upravne oblasti. kantonirati, kantoniram, 3. l. mn. kantoniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kantonieren od fr. cantonner, v. kantonŠ (iz)vr{iti kantonman, smestiti, sme{tati vojsku po stanovima i ku}ama u nekom mestu. kantonman, -ana m ‰fr. cantonnementŠ sme{taj vojske po ku}ama u nekom mestu, kantonirawe. kantor, -a m, mn. -i ‰lat. cantor peva~Š 1. crkveni pojac kod katolika ili glavni peva~ u sinagogi kod Jevreja. 2. u~iteq crkvenog pevawa. x kantorski. kantri, -ija m v. kantri muzika. kantrida, -e `, gen. mn. kantrida ‰klat. cathedra, cathreda od gr~. kathedra, v. katedraŠ pokr. stolica. kantri muzika, -e `, dat. i lok. kantri muzici ‰engl. country musicŠ vrsta popularnih pesama s guda~kom pratwom, zasnovanih na narodnim melodijama ju`nih dràva u SAD. kantri rok, -a m ‰v. kantri, rokŠ muz. rok sa primesama kantri muzike. kantun, -una m, mn. kantuni, gen. mn. kantuna ‰venec. canton, ital. cantoneŠ pokr. 1. ugao, }o{ak. 2. okrajak hleba. kanu, kanua, mn. kanui, gen. mn. kanua ‰engl. canoe od {p. canoa od egz.Š 1. uzan indijanski ~amac napravqen od izdubqenog stabla. 2. sp. ~amac s duplim veslom; vesla~ka disciplina. kanuist(a), -e m, mn. kanuisti ‰v. kanuŠ vesla~, voza~ kanua. kanun1, -una m, mn. kanuni, gen. mn. kanuna ‰tur. kanun od ar. qanun od gr~., v. kanonŠ 1. ist. zakoni svetovnog karaktera u Osmanskom carstvu. 2. muz. vrsta starog arapskog ì~anog instrumenta. kanun2, -una m, mn. kanuni, gen. mn. kanuna ‰ital. cannoneŠ v. kanon2. kanura, -e `, gen. mn. kanura ‰gr~. kanoura iz pers.Š povesmo; nametak pre|e pripremqene za bojewe.

582

kanxija kancel, -a m, mn. kanceli, gen. mn. kancela ‰nem. Kanzel od lat. cancelli ogradaŠ propovedaonica, predikaonica u katoli~koj crkvi. kancelar, -ara m, mn. kancelari, gen. mn. kancelara ‰srlat. cancellarius, prema cancelli ograda, re{etkeŠ 1. ministar-predsednik u Nema~koj i u Austriji. 2. ist. u sredwem veku: najvi{i dvorski slu`benik, ~uvar dràvnog pe~ata i sastavqa~ javnih isprava. x kancelarski. kancelarija, -e ` ‰v. kancelarŠ 1. ured, pisarnica. 2. odsek ustanove koji se bavi administracijom i odràva odnose s publikom. kancelarijski, -a, -o ‰v. kancelarijaŠ koji se odnosi na kancelariju, koji pripada kancelariji. y kancelarijski jezik izve{ta~en, birokratski jezik pun ustaqenih fraza; kancelarijski papir dvostruki listovi hartije s linijama ili kockicama, na kakvima su se nekada pisali zvani~ni dokumenti. kancelist(a), -e m, mn. kancelisti ‰srlat. cancellista, nem. KanzlistŠ zast. pisar, sudski ~inovnik; zapisni~ar. kancer ‰lat. cancer rakŠ med. rak; v. karcinom. kancerogen, -a, -o ‰v. kancer, -genŠ med. koji dovodi do nastanka malignih tumora, koji izaziva rak. kancerozan, -zna, -zno ‰nlat. cancerosus, v. kancerŠ med. zahva}en rakom; bolestan od raka. kancerologija, e ` ‰v. kancer, -logijaŠ med. nauka o raku, kanceru. kancerofobija, -e ` ‰v. kancer, fobijaŠ psih. preteran strah od raka i malignih tumora. kancona, -e ` ‰ital. canzoneŠ 1. muz. zabavna pesma, obi~no italijanska. 2. kwi`. u klasi~noj italijanskoj poeziji, pesma od vi{e strofa s jednakim rasporedom stihova (jedanaesteraca i sedmeraca). kanconeta, -e ` ‰ital. canzonettaŠ muz. laka, zabavna pesmica; {lager. kanconijer, kanconijera m ‰ital. canzoniereŠ kwi`. pesmarica; u petrarkisti~koj poeziji, zbirka pesama (prete`no soneta) od istog autora koje slave voqenu ènu ili oplakuju wenu smrt. kanxija, -e `, gen. mn. kanxija (i kamxija, -e `) ‰tur. kamc›Š bi~.

kanxijati kanxijati, kanxijam (kamxijati, kamxijam) nesvr{. ‰v. kanxijaŠ udarati kanxijom, {ibati, bi~evati. kawon, -ona m, mn. kawoni, gen. mn. kawona ‰{p. canon, aug. od cano cevŠ duboka i uska re~na dolina, klisura, klanac. kaolin, -ina m ‰po mestu Kaoling u Kini, gde je prvi put na|enŠ miner. hidratisani silikat aluminijuma, upotrebqava se za izradu porcelana. x kaolinski. kap, -a m ‰fr. capŠ deo kopna koji se pruà u more, rt. kapa, -e ` ‰gr~. kappa, feni~kog poreklaŠ deseto slovo gr~kog alfabeta (K). kapama, -e `, gen. mn. kapama ‰tur. kapamaŠ kulin. kuvano jelo od jagwetine, mladog luka i za~ina. kapamaxija, -e m ‰tur. kapamac›Š zast. zanatlija koji izra|uje pokriva~e, }ebad, jorgane i sl. kapar, -pra m ‰ital. cappero od lat. capparis od gr~. kapparisŠ bot. biqka ~iji se nerazvijeni pupoqci upotrebqavaju kao za~in u nekim jelima, kapra, Capparis spinosa. kapara, -e ` ‰ital. caparraŠ deo novca koji se ispla}uje unapred na ime neke kupovine ili drugog posla, predujam, akontacija. kaparisati, kapari{em svr{. i nesvr{. ‰v. kaparaŠ da(va)ti kaparu, rezervisati daju}i akontaciju. kapacitet, -eta m, mn. kapaciteti, gen. mn. kapaciteta ‰lat. capacitasŠ 1. zapremina, prostranost, koli~ina sme{tajnog prostora; nosivost. 2. sposobnost da se u~ini, izradi, prihvati ili preradi ne{to. 3. fiz. koli~ina elektriciteta, toplote ili informacija koju neki ure|aj moè da primi u sebe. 4. (mn.) pogoni, postrojewa i zgrade koji sluè za industrijsku proizvodwu ili preradu. 5. fig. ~ovek velikih sposobnosti, priznati stru~wak. kapacitirati, kapacitiram, 3. l. mn. kapacitiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kapacitetŠ neob. protivdokazima pobi(ja)ti, uveriti, uveravati. kapela, -e ` ‰ital. cappellaŠ 1. mala crkva, naro~ito na grobqu. 2. prostorija za molitvu i obrede u dvorcima i drugim velikim gra|evinama. 3. muz. mawa grupa peva~a i svira~a u crkvi.

kapisla kapelan, -ana m, mn. kapelani, gen. mn. kapelana ‰ital. cappellano prema cappella, v. kapelaŠ 1. parohov, ùpnikov pomo}nik. 2. sve{tenik dodeqen na slu`bu u vojsci ili u zdravstvenim ustanovama. x kapelanov; kapelanski. kapelmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. Kapellmeister, v. kapela, majstorŠ v. kapelnik. kapelnik, -a m, mn. kapelnici, gen. mn. kapelnika ‰v. kapelaŠ muz. dirigent kapele (3); crkveni horovo|a. kaper, -a m, mn. -i ‰nem. Kaper, prema hol. kapen gusaritiŠ 1. gusar, pirat. 2. gusarski brod. kapetan, -ana m, mn. kapetani, gen. mn. kapetana ‰ital. capitano od lat. caput gen. capitis glavaŠ 1. oficirski ~in izme|u poru~nika i kapetana I klase. 2. zapovednik broda; glavni pilot u avionu. 3. upravnik luke, pristani{ta. 4. ist. upravnik grada ili neke teritorije. x kapetanski. kapetanija, -e ` ‰v. kapetanŠ 1. uprava luke (lu~ka ‹); zgrada u kojoj obavqa slu`bu kapetan. 2. ist. podru~je pod upravom kapetana. kapetanica, -e ` ‰v. kapetanŠ kapetanova èna. x kapetani~in. kapibara, -e ` ‰port. capibara iz jezika tupiŠ zool. ju`noameri~ki glodar sli~an zamor~etu (Hydrochoerus hydrochoeris). kapija, -e `, gen. mn. kapija ‰tur. kap›Š 1. ulazna vrata u zgradi ili u sklopu ograde oko ku}e, imawa, gra|evinskog kompleksa i sl. 2. ist. ulaz u (utvr|eni) grad, prolaz kroz gradske zidine. 3. prolaz me|u stenama, klisura, tesnac. kapilar, -ara m, mn. kapilari, gen. mn. kapilara ‰lat. capillaris prema capillus dlakaŠ 1. anat. najtawi krvni sud, deo mreè koja se grana po tkivima i snabdeva ih krvqu. 2. fiziol. bot. tanka cev~ica uop{te. kapilaran, -rna, -rno ‰v. kapilarŠ 1. anat. koji se odnosi na kapilare. 2. fig. razgranat, koji proìma sve delove neke celine. kapilarnost, -osti ` ‰v. kapilarŠ osobina onoga {to je kapilarno. kapirati, kapiram, 3. l. mn. kapiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kapieren, prema ital. capireŠ fam. shvatiti, shvatati, razume(va)ti. kapisla, -e `, gen. mn. kapisli ‰nem. KapselŠ upaqa~ metka, granate, eksploziva pri mini-

583

kapislara rawu itd., koji se pali udarom, trewem ili elektri~nim putem i dovodi do eksplozije barutnog puwewa. kapislara, -e ` ‰v. kapislaŠ zast. pu{ka koja se pali kapislom (za razliku od kremewa~e). kapital, -ala m, mn. kapitali, gen. mn. kapitala ‰nem. Kapital, prema srlat. capitale bogatstvo od lat. capitalis glavniŠ 1. novac ili druge vrednosti koje se koriste u ekonomiji s ciqem stvarawa vi{ka zarade. 2. velika suma novaca; glavnica. 3. fig. ste~ena vrednost, prednost koju neko ima. 4. kapitalisti kao faktor u dru{tvu i privredi. y krupni kapital krupna buròazija, klasa bogata{a; mrtvi kapitali novac ili imovina koji ni~emu ne sluè. kapitala, -e ` ‰lat. capitalis glavniŠ v. kapitalno pismo. kapitalan, -lna, -lno ‰lat. capitalisŠ 1. osnovni, glavni. 2. izuzetan, naro~it; od presudne va`nosti. 3. koji se pi{e velikim slovima. y kapitalna izgradwa ekon. izgradwa objekata od op{te va`nosti za dràvu; kapitalna gre{ka te{ka, sudbonosna gre{ka; kapitalno pismo pismo koje koristi samo velika slova (npr. u natpisima urezanim na kamenu). kapitalac, -lca m, mn. kapitalci, gen. mn. kapitalaca ‰v. kapitalanŠ jelen s lepim i velikim rogovima; prvorazredni primerak divqa~i. kapitalizam, -zma m ‰v. kapitalŠ dru{tveno-ekonomski poredak zasnovan na privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodwu. kapitalizacija, -e ` ‰fr. capitalisation, v. kapitalŠ 1. pretvarawe vi{ka vrednosti u kapital. 2. izra~unavawe vrednosti imovine prema dobiti koju donosi. 3. dodavawe kamate na glavnicu. kapitalizovati = kapitalisati (v.). kapitalisati, kapitali{em = kapitalizovati, kapitalizujem svr{. i nesvr{. ‰fr. capitaliser, v. kapitalŠ pretvoriti, pretvarati u kapital. kapitalist(a), -e m, mn. kapitalisti ‰fr. capitaliste, v. kapitalŠ vlasnik kapitala uloènog u neki posao; privrednik koji raspolaè velikom imovinom. kapitalisti~ki, -a, -o ‰v. kapitalistaŠ koji se odnosi na kapitalizam i na kapitaliste.

584

kaplan kapitacija, -e ` ‰lat. capitatio, prema caput glavaŠ ist. porez prema glavi stanovnika, glavarina. kapitel, -a m, mn. -i ‰lat. capitellum dem. od caput glavaŠ arhit. gorwi deo stuba gra|evine s naro~itim ukrasima (dorski ‹, jonski ‹, korintski ‹). kapiten, -ena m, mn. kapiteni, gen. mn. kapitena ‰fr. capitaine, v. kapetanŠ sp. predvodnik nekog tima, glavni igra~. x kapitenski. Kapitol, -a m ‰lat. Capitolium, engl. CapitolŠ 1. breg u Rimu na kome je bio hram posve}en Jupiteru. 2. zgrada ameri~kog Kongresa u Va{ingtonu; zgrada parlamenta u svakoj od ameri~kih saveznih dràva. kapitol, -a m, mn. -i i kapitul, -a m ‰lat. capitulumŠ v. kaptol. kapitulant, -a m, mn. kapitulanti, gen. mn. kapitulanata ‰nem. Kapitulant, prema lat. capitulare, v. kapituliratiŠ onaj koji je kapitulirao. x kapitulantski. kapitular, -ara m, mn. kapitulari, gen. mn. kapitulara ‰lat. capitulariusŠ rel. 1. ~lan kaptola, kanonik. 2. zbornik zakona, naro~ito crkvenih. kapitulacija, -e ` ‰sr. lat. capitulatioŠ 1. prekid borbi i predaja neprijatequ. 2. fig. priznawe svoje nemo}i, gre{ke, slabosti i sl. kapitulirati, kapituliram, 3. l. mn. kapituliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. capitulareŠ 1. poloìti, polagati oru`je, preda(va)ti se. 2. prizna(va)ti svoju nemo}, gre{ku, slabost i sl. kapixija, -e m ‰tur. kap›c›, v. kapijaŠ pokr. ~uvar kapije, vratar. kapixik, -a m, mn. kapixici, gen. mn. kapixika ‰tur. kap›c›k, dem. od kap›, v. kapijaŠ sporedna vrata; vrata na ogradi; vrata izme|u dveju susednih ku}a. kapi{on, -ona m, mn. kapi{oni, gen. mn. kapi{ona ‰fr. capuchonŠ kapuqa~a. kaplama, -e `, gen. mn. kaplama ‰tur. kaplama od kaplamak pokritiŠ pokr. 1. cepana jelova daska kojom su se pokrivale ku}e. 2. vrsta finog belog hleba. kaplan, -a m, mn. kaplani, gen. mn. kaplana ‰tur. kaplanŠ pokr. zast. tigar.

kaplar kaplar, -a m, mn. -i ‰ital. caporaleŠ voj. najniì stare{inski ~in u nekim armijama, vodnik. x kaplarski. kapo, -oa i kapo, -oa m ‰nem. Kapo od ital. capo glava, {efŠ ist. predvodnik logora{a u nacisti~kim koncentracionim logorima, koji je sprovodio nare|ewa nema~kih oficira i za to dobijao odre|ene privilegije. kaponir, -ira m, mn. kaponiri, gen. mn. kaponira ‰fr. caponiereŠ voj. betonski bunker snabdeven mitraqezima i, re|e, artiqerijskim oru|ima. kapra, -e ` v. kapar. kapris, -a m ‰fr. caprice od ital. capriccioŠ = kapric (v.). kapriola, -e `, gen. mn. kapriola ‰fr. capriole od ital. capriola srnaŠ u baletu, skok uvis sa okretom u vazduhu. kapric, -a m, mn. kaprici, gen. mn. kaprica ‰austr. nem. Kaprize od ital. capriccio, v. kaprisŠ }ef, hir, prohtev; samovoqa, obest. kapriciozan, -zna, -zno ‰nem. kaprizios od ital. capricciosoŠ }udqiv, samovoqan, hirovit. kapricioznost, -osti ` ‰v. kapriciozanŠ osobina onoga koji je kapriciozan. kapricirati se, kapriciram se, 3. l. mn. kapriciraju se svr{. i nesvr{. ‰v. kapricŠ tvrdoglavo osta(ja)ti pri svome, (uz)joguniti se, (za)inatiti se. kapri~o, -a m ‰ital. capriccioŠ muz. kra}a instrumentalna kompozicija u vedrom tonu. kapri~ozo pril. ‰ital. capricciosoŠ muz. svojevoqno, nesta{no. kapsijen, kapsijena m ‰fr. capsien po anti~kom gradu Capsa na teritoriji dana{weg TunisaŠ arheol. paleolitska kultura zapadnog Sredozemqa. kapsicin, -ina m ‰lat. capsicum od gr~. kapsikos paprikaŠ bot. farm. alkaloid o{trog ukusa i mirisa koji se nalazi u paprikama i biberu. kapsla = kapisla (v.). kapsula, -e `, gen. mn. kapsula ‰lat. capsula kutijica, ~auraŠ 1. farm. omota~ od rastvorqivog materijala koji sadrì lek u prahu ili te~nosti. 2. anat. a. ~aura od vlaknastog tkiva koja okruùje organ ili neki wegov deo. b. unutra{wa oteklina ispuwena te~no{}u. 3.

kapu}ino astronaut. deo vasionske letelice koji se moè odvojiti od we i u kome ostaju kosmonauti. 4. neob. v. kapisla. kapsularan, -rna, -rno ‰lat. capsularisŠ koji je u obliku ~aure, kapsule. kaptaà, -e ` ‰fr. captageŠ sistem za prikupqawe i odvo|ewe podzemnih voda. kaptacija, -e ` ‰lat. captatio hvataweŠ zadobijawe (npr. ne~ije naklonosti); lukavstvo. kaptirati, kaptiram, 3. l. mn. kaptiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. captareŠ 1. (iz)vr{iti kaptaù; hvatati i odvoditi vodu (izvorsku, re~nu, podzemnu). 2. uhvatiti, hvatati, primiti, primati (emisiju, signal i sl.). 3. zadobi(ja)ti, pridobi(ja)ti, privu}i. kaptol, -a i uob. kaptol, -a m ‰lat. capitulumŠ crkv. 1. zbor kanonika iz katedrale kao biskupovo savetodavno telo. 2. deo grada u kome stoluje biskup i gde se nalazi katedrala. kapudanpa{a, -e m ‰tur. kaptan pasa, prema kaptan kapetan od ital. capitano, v. pa{aŠ admiral, vrhovni zapovednik pomorskih snaga u Turskoj carevini. kapula, -e ` ‰hrv. dijal. od klat. cepullaŠ pokr. 1. crni luk. 2. vrsta jela od pasuqa i luka. kaput m ob. indekl. ‰lat. caput glavaŠ glava, odeqak, poglavqe. kaput prid. indekl. ‰nem. kaputt od fr. capotŠ propao, upropa{}en, slomqen; pokvaren, neupotrebqiv. kaput, -uta m, mn. kaputi, gen. mn. kaputa ‰ital. cappottoŠ deo gorwe ode}e s duga~kim rukavima koji se zakop~ava s predwe strane i koji se obla~i preko druge ode}e, obi~no dopire do ispod kolena; ogrta~. kaputa{, -a{a m, mn. kaputa{i, gen. mn. kaputa{a ‰v. kaputŠ pej. zast. stanovnik grada, gra|anin, gospodin; onaj koji se ne brine za ìvot i probleme sirotiwe i seqaka. x kaputa{ki. kapu}ehaja, -e m ‰tur. kapukahyas›, v. kapija, }ehajaŠ ist. 1. a. predstavnik valije ili neke visoke ustanove pri sultanovom dvoru u Carigradu. b. srpski diplomatski predstavnik u Carigradu, uveden turskim ustavom od 1838. godine. 2. oficir s najvi{im rangom na sultanovom dvoru. kapu}ino nepr. v. kapu~ino.

585

kapuca kapuca,-e ` ‰nem. pokr. kapuqa~a.

karakal Kapuze od ital. cappuccioŠ

kapucin, -ina m, mn. kapucini, gen. mn. kapucina ‰v. kapucinerŠ 1. rel. pripadnik grane fraweva~kog reda ~iji redovnici nose sme|u mantiju s kapuqa~om. 2. zool. {irokonosi ju`noameri~ki majmuna sa sna`nim duga~kim repom i okruglom glavom. x kapucinski. kapuciner, -a m, mn. -i ‰nem. Kapuziner od ital. cappuccino, prema cappuccio kapuqa~aŠ 1. v. kapucin. 2. v. kapu~ino. kapu~ino, -a m, mn. -i ‰ital. cappuccino, po sme|oj boji koja podse}a na kapucinsku mantijuŠ kafa s dodatkom mleka; nepr. kapu}ino. kapciozan, -zna, -zno ‰nlat. captiosus od lat. captio hvataweŠ varqiv, koji teì da dovede u zabludu; neiskren. kara- prid. indekl. ‰tur. kara crnŠ prvi deo sloènica i polusloènica u zna~ewu crn (~esto i kao deo li~nog imena ili prezimena). kara, -e `, mn. kara ‰fr. carreŠ voj. 1. borbeni poredak u obliku kvadrata, kojim se sluìla pe{adija za odbijawe napada kowice. 2. kola za prevoz municije. karabatak, -a m, mn. karabataci ‰v. kara-, batakŠ gorwi deo noge kod ìvine, meso pored bataka. karabin, -ina m, mn. karabini, gen. mn. karabina = karabinka, -e `, dat. i lok. karabinci, gen. mn. karabinki ‰fr. carabine prema carabin, pripadnik lake kowiceŠ 1. kratka i laka pu{ka (naj~e{}e u upotrebi u kowici, artiqeriji i desantnim jedinicama); lova~ka pu{ka sa i`lebqenom cevi. 2. vrsta kuke, kop~e; kop~a na padobranu. karabinijer, karabinijera m ‰ital. carabiniere, v. karabinŠ 1. pripadnik àndarmerije u Italiji, italijanski àndarm. 2. ist. vojnik kowanik naoruàn karabinom. x karabinijerski. karabinka = karabin (v.). karabiwer, -era v. karabinijer. karabit nepr. v. karbid. karaboja, -e ` ‰tur. kara boya, v. kara-Š 1. crna boja, crnilo. 2. plavi kamen; zelena galica. karavan, -ana m, mn. karavani, gen. mn. karavana ‰fr. caravane od pers. karwanŠ 1. a. povorka

586

tovarnih i jaha}ih ìvotiwa (kowa, kamila i sl.) ili kola s putnicima (obi~no trgovcima) i robom; niz jaha}ih kowa ili zaprega kao saobra}ajno sredstvo. b. fig. mno{tvo qudi u pokretu, povorka. 2. a. veliki automobil opremqen leàjevima i kuhiwskim ure|ajima, turisti~ki kombi. b. kamp-prikolica. x karavanski. karavaning, -a m, mn. karavaninzi, gen. mn. karavaninga ‰engl. caravaning, v. karavanŠ putovawe u automobilu s prikolicom (karavanom), kao vid turizma. karavan-saraj, -aja i karavan-seraj, -aja m, mn. karavan-saraji/seraji, gen. mn. karavan-saraja/seraja ‰v. karavan, sarajŠ odmori{te, svrati{te za karavane; gostionica s preno}i{tem za putnike i velikim utvr|enim dvori{tem za sme{taj wihovih kowa i robe. karavela, -e i karavela, -e `, gen. mn. karavela i karavela ‰fr. caravelle od {p., port. caravela, od lat. carabus od gr~. karabos ~amacŠ 1. ist. veliki jedrewak sa tri ili ~etiri jarbola, naro~ito u XV i XVI veku. 2. tip francuskog mlaznog putni~kog aviona. Karavla{ka, -e ` ‰v. kara-Š u tursko doba naziv za ju`ni deo Rumunije. Karadag, -a m ‰v. kara-, dag goraŠ 1. turski naziv za Crnu Goru. 2. planina Skopska Crna gora. 3. zapadni deo nekada{weg rudni~kog okruga. Karadaglija, -e m ‰v. KaradagŠ Crnogorac. kara|oz, -a m ‰tur. karagoz crnooki, prema kara crn, goz okoŠ 1. komi~ar, lakrdija{; ma|ioni~ar. 2. pozor{na igra, predstava sa lutkama. 3. crnook ~ovek. karaim, -ima m, mn. karaimi, gen. mn. karaima ‰hebr. karaimŠ jevrejska sekta nastala u Vavilonu u VIII veku, koja ne priznaje Talmud ve} samo Toru. karaka, -e `, dat. i lok. karaci, gen. mn. karaka ‰{p. carracaŠ pom. 1. veliki jedrewak koji je upotrebqavan od XIV do XVII veka najvi{e za prevoz tereta, a ponekad i kao ratni brod. 2. olupina, stara neupotrebqiva la|a. karakal, -ala m, mn. karakali, gen. mn. karakala ‰tur. karakalŠ zool. vrsta risa s crnim u{i-

karakol ma, Lynx caracal, ìvi u severnoj Africi i u toplim predelima Azije. karakol, -a m, mn. -i ‰tur. kara crn, kol vojnikŠ 1. no}na straà, patrola; straà uop{te. 2. no}ni straàr, no}obdija. karakola, -e ` ‰fr. caracoleŠ 1. terawe kowa u krugu i izvo|ewe razli~itih okreta i figura s wim. 2. zavojnica, spirala. 3. spiralne stepenice. karakonxula, -e ` i karakonxa, -e, gen. mn. karakonxi ‰tur. karakoncolosŠ 1. avet, ve{tica, koja po narodnom verovawu no}u napada i ja{e qude. 2. krupna, nezgrapna osoba. 3. etnol. dani oko Boì}a kada se po narodnom verovawu javqaju ve{tice i zli duhovi, up. karanxoloz. karakter, -a m, mn. karakteri ‰gr~. charakter otisak, trag, znakŠ 1. a. skup bitnih ~ovekovih svojstava, priroda, narav. b. moralna ~vrstina, jaka voqa, postojanost; doslednost, po{tewe. 2. osobina, obele`je, odlika. 3. kwi`. istaknuta li~nost u kwièvnom ili scenskom delu. 4. slovni znak, simbol, ideogram. karakteran, -rna, -rno ‰v. karakterŠ koji se odlikuje dobrim karakterom, ~estit, po{ten. y karakterna uloga. karakterizacija, -e ` ‰v. karakterŠ 1. predstavqawe, prikazivawe karaktera, karakterisawe. 2. odre|ivawe, ozna~avawe karaktera; opisivawe. karakterisati, karakteri{em i karakterizovati, karakterizujem svr{. i nesvr{. ‰fr. caracteriser od gr~. charakterizein obeleàvati, v. karakterŠ 1. biti karakteristi~an, svojstven (za nekog, za ne{to), da(va)ti bitna obele`ja (kome, ~emu), odlikovati. 2. a. prikaz(iv)ati ne~iji karakter; oceniti, ocewivati. b. odrediti, odre|ivati, propis(iv)ati karakter, funkciju koga ili ~ega. karakteristika, -e `, dat. i lok. karakteristici ‰nem. Charakteristik, v. karakteristi~anŠ 1. izrazito svojstvo, glavno obele`je, bitna odlika. 2. a. opis bitnih svojstava (koga, ~ega); ocena, sud (o kome, ~emu). b. dokument ili izjava o ne~ijim radnim, stru~nim i moralnim kvalitetima, dru{tveno-politi~koj angaòvanosti i sl. 2. mat. celi broj logaritma ispred decimalnog zareza, up. mantisa.

karamelizacija karakteristi~an, -~na, -~no ‰gr~. charakteristikos, v. karakterŠ koji izraàva bitna obele`ja, svojstven, tipi~an. karakteristi~nost, -osti ` ‰v. karakteristi~anŠ osobina onoga {to je karakteristi~no. karakternost, -osti ` ‰v. karakterŠ po{tewe, ~estitost, ~vrstina karaktera. karakterologija, -e ` ‰v. karakter, -logijaŠ nauka koja prou~ava individualne karaktere i tipove. x karakterolo{ki. karakul, -a i karakul, -ula m, mn. karakuli, gen. mn. karakula ‰prema Kara-Kulu, gradu u UzbekistanuŠ 1. vrsta ovce grubog, obi~no crnog runa. 2. skupoceno kovrxavo sjajno krzno dobijeno od tek ojagwene jagwadi te ovce, sli~no astrahanu (v.). karaku{, -a m ‰tur. karakus kowska bolest (dosl. crna ptica), v. kara-, kus pticaŠ 1. vet. ko{tana izraslina na sko~nom zglobu kowa; zapaqewe koje tu izraslinu izaziva. 2. kow koji hramqe. karamazov{tina, e ` ‰prema likovima iz romana œBra}a KaramazoviŒ F. M. DostojevskogŠ nezdravi odnosi, izopa~enost, bolesno stawe karakteristi~no za Karamazove. karaman, -a m, mn. -i ‰tur. karamanŠ ~ovek crne puti. karamanka, -e `, dat. karamanci, gen. mn. karamanki ‰po Karamaniji, oblasti u Turskoj odakle je prenetaŠ sorta kru{ke krupnog, ukusnog ploda ùte kore. karambol, -ola m, mn. karamboli, gen. mn. karambola ‰nem. Karambole od fr. carambolerŠ 1. a. sudar kugli u bilijaru (kad se prva kugla, po{to se odbije od druge, sudari s tre}om). b. crvena bilijarska kugla. 2. fig. sudar (ob. vozila); sukob; gu`va, mete`. karamel, -a m ‰fr. caramel od {p. caramelo od lat. canna mellis medena trskaŠ prèni {e}er; masa od prènog {e}era za bojadisawe pi}a ili slatki{a. karamela, -e `, gen. mn. karamela ‰nem. Karamelle, v. karamelŠ vrsta bombona od smese prènog {e}era i mleka. karamelizacija, -e ` ‰v. karamelŠ postupak kojim se {e}er prèwem na vatri pretvara u karamel, bojewe karamelom, karamelisawe.

587

karamfil karamfil v. karanfil. karantin, -ina m, mn. karantini, gen. mn. karantina ‰fr. quarantaine prema quarante ~etrdesetŠ 1. za{titna mera za spre~avawe {irewa zaraznih bolesti, privremena izolacija i zadràvawe qudi i ìvotiwa za koje postoji sumwa da su zaraèni. 2. ist. ustanova na granici u kojoj su se dràla izolovana lica, ìvotiwe ili roba iz krajeva zahva}enih zaraznom bole{}u; up. kontumac. 3. boravak sportista u izolaciji uo~i va`nog takmi~ewa. x karantinski. karanfil, -a m, mn. -i ‰tur. karanfil od ar. qaranful od gr~. karyophyllonŠ bot. mirisna biqka s cvetovima razli~itih boja iz porodice Caryophyllaceae. karanfili}, -a m ‰v. karanfilŠ bot. tropsko zimzeleno drvo, Jambosa caryophyllus; sasu{eni cvetni mirisni pupoqci koji se koriste kao za~in. karanxoloz, -a m ‰tur. karakoncolos, prema kara crn, koncolos vampir, vukodlakŠ etnol. crni |avo, utvara, demon koji se pojavquje oko Boì}a; up. karakonxula. karaoke, -ea m ‰jap. karaoke, prema kara prazan, okesutora orkestarŠ muz. amatersko pevawe uz orkestarsku pratwu snimqenu na traku ili disk. karapanxa, -e `, gen. mn. karapanxi ‰tur. karapance, v. kara-, pance kanxaŠ ve{tica, karakonxula (v.). karar, -ara m, mn. karari, gen. mn. karara ‰tur. karar od ar. qararŠ pokr. 1. odgovaraju}a, prava mera; stupaw; granica. 2. odmor, mir, mirovawe. 3. stalnost, trajnost; ravnoteà. 4. zakqu~ak, odluka, presuda. karasevdah, -aha m ‰tur. karasevda, v. kara-, v. sevdahŠ velika qubavna ~e`wa, patwa, bol zbog qubavi; te{ka seta, melanholija. karat, -a m, mn. karati, gen. mn. karata ‰fr. carat od srlat. carratus od ar. qirat od gr~. keration semenka roga~aŠ 1. jedinica za merewe sadrìne zlata u legurama, izraèna u dvadeset ~etvrtim delovima ukupne teìne, tako da 24 karata zna~i ~isto zlato. 2. jedinica za teìnu dragih kamenova i bisera, jednaka petini grama. 3. pom. ist. idealni udeo u vlasni{tvu bro-

588

karbonar da, dvadeset ~etvrti deo ukupne vrednosti broda. x karatni. karate, karatea m ‰jap.Š sp. borila~ki sport poreklom iz Japana, ve{tina napada i odbrane udarcima rukom i nogom. karaula, -e `, gen. mn. karaula ‰tur. karavulhane, karakolhane, prema tur. karakol vojnici, pers. hane kona~i{teŠ kula za pograni~nu straù; straàrnica na granici, na kraju mosta, pored puta. karafa, -e `, gen. mn. karafa ‰ital. caraffa od ar. garrafaŠ boca, sud od bru{enog stakla sa staklenim ~epom. karafindl, -a m, mn. karafindli ‰ital. caraffinaŠ deo stonog pribora, dvojna bo~ica za zejtin i sir}e; komplet bo~ica za so, papriku i biber. kara{, -a i kara{, -a{a m ‰srlat. carassiusŠ zool. slatkovodna riba mirnih voda, mawa od {arana, Carassius carassius. karbid, -ida m ‰nem. Karbid, prema lat. carbo ugaqŠ hem. 1. jediwewe metala i drugih elemenata sa ugqenikom. 2. v. karbit. karbit, -ita m ‰v. karbidŠ popularni naziv za kalcijum-karbid, jediwewe kalcijuma i ugqenika, koje s vodom daje acetilen, a koristi se za zavarivawe, za rudarske lampe i sl. karbitni, -a, -o ‰v. karbitŠ koji se odnosi na karbit; y karbitna lampa prenosna svetiqka s karbitom kao gorivom. karbitu{a, -e ` i ‰v. karbitŠ fam. karbitna lampa. karbol, -ola m ‰nem. Karbol(saure), prema lat. carbo ugaqŠ karbolna kiselina, rastvor fenola, sluì za dezinfekciju. x karbolni. karbon, -ona m ‰lat. carbo ugaqŠ 1. hem. ugqenik. 2. geol. karbonski period (v.). x karbonski. karbonada, -e ` ‰fr. carbonnadeŠ kulin. meso pe~eno na àru, }ulbastija. karbonado, -a m ‰{p. carbonado, v. karbonŠ miner. crni zrnasti dijamant, koji se upotrebqava za gla~awe ili bu{ewe tvrdog materijala i stena. karbonar, -ara m, mn. karbonari, gen. mn. karbonara ‰ital. carbonaro ugqarŠ 1. a. ~lan tajnog revolucionarnog udruèwa osnovanog u Italiji po~etkom XIX veka, ~iji je ciq bio oslo-

karbonara bo|ewe i ujediwewe Italije. b. revolucionar uop{te; buntovnik. 2. zast. {irok i duga~ak ogrta~ bez rukava. x karbonarski. karbonara, -e ` ‰ital. alla carbonara na karbonarski na~inŠ y {pageti ala karbonara kulin. {pageti s jajima i prènom slaninom. karbonat, -ata m ‰nem. Karbonat, v. karbonŠ hem. so ugqene kiseline (kalcijum ‹, ‹ gvo`|a i sl.). karbonizacija, -e ` ‰fr. carbonisation, v. karbonŠ 1. hem. proces pretvarawa organske materije u ugaq, ugqenisawe. karbonizovati, karbonizujem i karbonizirati, karboniziram, 3. l. mn. karboniziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. karbonisieren, v. karbonŠ 1. (iz)vr{iti karbonizaciju, pretvoriti, pretvarati u ugaq. karbonizovati se, karbonizirati se ‰v. karbonŠ pretvoriti se, pretvarati se u ugaq, ugqenisati se. karbonit, -a m ‰lat. carbo ugaqŠ hem. rudarski eksploziv, me{avina nitroglicerina s kalcijumovom {alitrom i bra{nom. karbon-papir, -ira m ‰v. karbon, papirŠ tanak papir premazan rastvorom ugqenog pra{ka koji sluì za kopirawe, indigo papir. karbonski, -a, -o ‰v. karbonŠ koji se odnosi na karbon. y karbonska kiselina hem. ugqena kiselina; karbonski period geol. doba stvarawa kamenog ugqa, drugo razdobqe paleozojske ere, karbon. karborund, -a m ‰skr. od karbon (v.) i korund (v.)Š tvrda abrazivna materija, prete`no od silicijum-karbida, sluì za rezawe i bru{ewe kamena. karbunkul, -a m, mn. -i ‰lat. carbunculusŠ 1. med. bolni, razgranat potko`ni ~ir, obi~no izazvan stafilokokama. 2. miner. vrsta dragog kamena, tamnocrveni granat. karburator, -a m, mn. -i ‰v. karburacijaŠ ma{. deo motora sa unutra{wim sagorevawem u kome se vr{i pretvarawe te~nog goriva u smesu gasova i pare za pokretawe motora, raspliwa~. karburacija, -e ` ‰fr. carburation od lat. carbo ugaqŠ 1. hemijsko spajawe sa ugqenikom. 2. ma{. pripremawe goriva u motorima sa unutra-

kardinalan {wim sagorevawem me{awem raspr{enog goriva s vazduhom. kargo, -a ili -oa m ‰{p. cargoŠ 1. brodski teret, tovar; teret uop{te. 2. teretni brod. 3. avion za prevoz tereta. 4. (kao prid. indekl.) koji se odnosi na prevoz tereta: ‹ terminal, ‹ linija, ‹ osigurawe. kardamom, -oma m, mn. karadamomi, gen. mn. kardamoma ‰lat. cardamomum od gr~. kardamomonŠ 1. bot. vi{egodi{wa azijska biqka iz porodice |umbira, Elettaria cardamomum. 2. plod te biqke, sadrì eteri~no uqe koje se koristi u medicini i kao za~in. kardan, -ana m ‰prema imenu italijanskog matemati~ara \. Kardana (Cardano, 1501–1576)Š ma{. mehani~ki zglob koji omogu}ava da se obrtawe prenosi s jedne osovine na drugu, iako su ove me|usobno pod uglom. x kardanski. karda{, -a i karda{, -a{a m, mn. karda{i, gen. mn. karda{a ‰tur. kardasŠ drug, prijateq. kardigan, -a ‰po erlu od Kardigana (Cardigan), engleskom generalu, 1797–1868Š pleteni xemper dugih rukava, bez okovratnika. kardija, -e ` ‰gr~. kardia srceŠ anat. ulaz iz jedwaka u èludac, èluda~na usta, sr~anik. kardijak, -a m, mn. kardijaci, gen. mn. kardijaka ‰gr~. kardiakos sr~ani od kardia srceŠ farm. v. kardiotonik. kardijalni, -a, -o ‰gr~. kardia srceŠ anat. 1. koji pripada srcu, sr~ani. 2. koji je u blizini kardije (v.). kardinal, -ala m, mn. kardinali, gen. mn. kardinala ‰lat. cardinalis nose}i, stoèrni, glavni, prema cardo stoèrŠ 1. crkv. najvi{i sve{teni~ki ~in posle pape u hijerarhiji katoli~ke crkve; zajedno sa papom kardinali sa~iwavaju Sveti kolegijum i papino savetodavno telo (konzistorijum). 2. sorta jabuke; sorta krupnog stonog gro`|a. 3. zool. ameri~ka ptica peva~ica crvenkastog perja, Richmondena cardinalis. 4. pi}e od belog vina, naranxi i {e}era. x kardinalov, kardinalski. kardinalan, -lna, -lno ‰lat. cardinalis prema cardo stoèrŠ 1. glavni, bitni, osnovni, najzna~ajniji; y kardinalan broj gram. glavni, osnovni broj (npr. jedan, dva itd.), za razliku

589

kardiood rednih (prvi, drugi...) i zbirnih (dvoje, troje...); kardinalna gre{ka su{tinska, osnovna, presudna gre{ka; kardinalne strane sveta ~etiri strane sveta (sever, jug, istok, zapad). kardio- ‰gr~. kardia srceŠ kao prvi deo sloènice kazuje da se ono {to je ozna~eno drugim delom odnosi na srce. kardiogram, -a m, mn. -i ‰v. kardio-, -gramŠ v. elektrokardiogram. kardiograf, -a m, mn. -i ‰v. kardio-, -grafŠ v. elektrokardiograf. x kardiografski. kardiografija, -e ` ‰v. kardio-, -grafijaŠ med. grafi~ko predstavqawe rada srca, v. elektrokardiografija. kardioida, -e ` ‰v. kardio-Š geom. zatvorena kriva linija u obliku srca. kardiolog, -a m, mn. kardiolozi, gen. mn. kardiologa ‰v. kardio-, -logŠ med. lekar specijalista za bolesti srca, stu~wak za kardiologiju. kardiologija, -e ` ‰v. kardio-, -logijaŠ med. deo medicine koji izu~ava rad srca i sr~ane bolesti. kardiolo{ki, -a, -o ‰v. kardio-Š koji se odnosi na kardiologe, na kardiologiju ili na rad srca. kardiopatija, -e ` ‰v. kardio-, -patijaŠ med. op{ti naziv za oboqewa srca. kardiospazam, -zma m ‰v. kardija, spazamŠ med. gr~ muskulature jedwaka. kardiotonik, -a m, mn. kardiotonici ‰v. kardio-, tonikŠ farm. sredstvo za ja~awe srca. kardiohirurg, -a m, mn. kardiohirurzi, gen. mn. kardiohirurga ‰v. kardio-, hirurgŠ med. stru~wak za kardiohirurgiju. kardiohirurgija, -e ` ‰v. kardio-, hirurgijaŠ med. grana medicine koja se bavi operacijama na srcu. kardiohirur{ki, -a, -o ‰v. kardio-Š koji se odnosi na kardiohirurge i na kardiohirurgiju. kare, karea m, mn. karei ‰fr. carreŠ 1. komad mesa s rebrima (sviwski ‹). 2. kvadrat; ~etvorougaonik. 3. voj. v. kara (1). 4. v. karo (1). karet, -a m ‰lat. caret nedostajeŠ filol. znak u obliku latinskog slova V (iznad teksta) ili

590

karika obrnutog V (ispod teksta), kojim se ozna~ava mesto gde treba ubaciti neke re~i. kareta, -e ` ‰ital. caretta od fr. caret od malaj. karet korwa~ina koraŠ zool. vrsta velike morske korwa~e rasprostawene u Atlantskom okeanu, Caretta caretta. karetin, -a m ‰ital. carrettino, dem. od carro kolaŠ pokr. mala otvorena ili pokrivena ko~ija sa oprugama. karecando pril. ‰ital. carezzandoŠ muz. umilno. karecevole pril. ‰ital. carezzevoleŠ muz. qupko. karibu, karibua m, mn. karibui, gen. mn. karibua ‰fr. caribou iz jezika algonkinskih IndijanacaŠ zool. severni jelen iz arkti~kih predela, Rangifer caribos. karizma, karizmati~ki v. harizma, harizmati~ki (harizmatski). karijatida, -e ` ‰gr~. Karyatis, mn. Karyatides, sve{tenica iz grada KarijeŠ arhit. ènska kamena figura kao nose}i stub u raznim gra|evinama; up. kanefore (2). karijer, -era m ‰fr. carriereŠ 1. najbrì kowski trk, vrsta galopa kad se kow odbacuje zadwim nogama, a do~ekuje predwim nogama. 2. povr{inska eksploatacija plitko leè}ih ruda. karijera, -e ` ‰fr. carriere trkali{te od lat. carraria (via) kolski putŠ 1. slu`ba, poziv, zvawe. 2. uspeh u slu`bi; naglo napredovawe, visok uspon u slu`bi ili u drugoj delatnosti. karijerizam, -zma m ‰v. karijeraŠ bezobzirna te`wa za sticawem uspe{ne karijere. karijerist(a), -e m, mn. karijeristi (`. karijeristkiwa) ‰fr. carrieristeŠ onaj koji ne bira sredstva da bi napredovao u karijeri, stekao vi{i poloàj. karijeristi~ki, -a, -o ‰v. karijeristŠ koji se odnosi na karijerizam i na karijeriste. karijes, -a i karijes, -a m ‰lat. caries truqeweŠ med. raspadawe ko{tanog tkiva; razjedawe gle|i i truqewe ko{tanog tkiva u zubu. karijon, -ona m ‰fr. carillonŠ niz zvon~i}a razli~ite visine tona s mehanizmom koji izvodi jednostavne melodije (na crkvama, javnim ~asovnicima i sl.). karika, -e `, dat. i lok. karici, gen. mn. karika ‰ma|. karikaŠ 1. prsten u lancu, beo~ug. 2. fig.

karikatura poseban deo, jedinica u sklopu neke celine. y karika koja nedostaje, nedostaju}a karika element bez kojeg se ne moè do}i do kona~nog zakqu~ka; antrop. neotkriveni prelazni stepen u evoluciji majmuna ka ~oveku. karikatura, -e ` ‰ital. caricatura, prema caricare natovaritiŠ 1. crte` u kome su karakteristi~ne odlike neke li~nosti, predmeta, doga|aja ili pojave tako prenagla{ene da stvaraju utisak komi~nosti ili nakaznosti. 2. takav prikaz li~nosti, doga|aja ili pojava u govoru ili u kwièvnosti; izopa~en lik. 3. fig. nakaza, grdoba, rugoba. karikaturni, -a, -o i karikaturalan, -lna, -lno ‰v. karikaturaŠ koji ima svojstva karikature, izvitoperen, unakara|en. karikirati, karikiram, 3. l. mn. karikiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. karikieren, prema Karikatur, v. karikaturaŠ prikaz(iv)ati u vidu karikature, prenagla{avaju}i pojedine tipi~ne osobine. kario- ‰gr~. karyon orah, jezgraŠ biol. kao prvi deo sloènice ozna~ava vezu s jezgrom (jedrom) ìve }elije. kariogamija, -e ` ‰v. kario-, -gamijaŠ biol. spajawe jedara gameta (polnih }elija) prilikom oplo|ivawa. kariozan, -zna, -zno ‰lat. cariosusŠ zahva}en karijesom, truo, izjeden. karioka, -e `, dat. karioki ‰braz. port. carioca iz jezika tupiŠ 1. (Karioka) stanovnik Rio de @aneira. 2. mn. (Karioke) sp. àrg. fudbalska reprezentacija Brazila. 3. vrsta plesa sli~nog rumbi. kariokineza, -e ` ‰v. kario-, -kinezaŠ biol. posredna deoba }elija, mitoza (v.). kariolimfa, -e ` ‰v. kario-, limfaŠ biol. svetla, bistra te~nost koja ispuwava }elijsko jedro. kariologija, -e ` ‰v. kario-, -logijaŠ biol. deo nauke o }eliji (citologije) koji se bavi prou~avawem struktura i promena koje se de{avaju u jedru. karioplazma, -e ` ‰v. kario-, plazmaŠ biol. jedrova plazma, te~na supstanca koja ~ini osnovnu materiju jedra.

karmeli}anin kariran, -a, -o ‰nem. kariert od karieren, prema fr. carre, v. kareŠ ukra{en kvadratnim {arama, podeqen na kockice, kockast. karitas, -a m ‰lat. caritasŠ 1. hri{}anska qubav prema bli`wima; milosr|e. 2. (Karitas) ime katoli~ke dobrotvorne organizacije. karitativan, -vna, -vno ‰nlat. caritativo, v. karitasŠ koji se zasniva na milosr|u; dobrotvoran, humanitaran. kari{ik, -a m ‰tur. kar›s›k od kar›smak me{ati seŠ 1. smesa, me{avina. 2. me{avina raznorodnih ìta; raznorodna ìta zajedno posejana. 3. me{avina raznih vrsta pasuqa. 4. kompozicija sastavqena od delova razli~itih muzi~kih komada ili pesama, potpuri (v.). karli v. kaharli. karlist(a), -e m, mn. karlisti ‰{p. carlista, prema imenu CarlosŠ ist. u gra|anskim ratovima u [paniji, pristalica Karla IV (1834–1839) odnosno Karla Burbonskog (1872–1876). karlsbadska so ` ‰nem. Karlsbad = Karlovi Vari, bawa u ê{kojŠ med. me{avina soli koja se dobija isparavawem mineralne vode u Karlovim Varima, Karlsbadu; nekada omiqena kao sredstvo za ~i{}ewe. karma, -e ` ‰sanskr. karma delo, ~inŠ 1. u hinduizmu i budizmu: na~elo prema kojem svako biva nagra|en ili ka`wen u slede}em ìvotu (reinkarnaciji) shodno svojim delima u ovom ìvotu. 2. sudbina. x karmi~ki. karma-joga, -e `, dat. i lok. karma-jogi ‰v. karma, jogaŠ filoz. sistem ìvota po kome se ~ovek usavr{ava sluè}i ~ove~anstvu delawem, preko akcije (nasuprot meditaciji i askezi). karmawola, -e ` ‰fr. la CarmagnoleŠ 1. ist. revolucionarna pesma iz vremena francuske revolucije i ples pra}en tom pesmom. 2. vrsta kratkog kaputa koji su nosili jakobinci (v.). karmelit, -ita m, mn. karmeliti, gen. mn. karmelita ‰srlat. CarmelitaŠ kalu|er katoli~kog prosja~kog reda osnovanog u XII veku na gori Karmelu u Palestini. karmelitski, -a, -o ‰v. karmelitŠ koji se odnosi na karmelite, karmeli}ane (‹ red). karmeli}anin, -a m, mn. karmeli}ani, gen. mn. karmeli}ana (`. karmeli}anka, dat. karmeli}anki) v. karmelit.

591

karmenadla karmenadla v. krmenadla. karmin, -ina m, mn. karmini, gen. mn. karmina ‰nem. karmin(rot) od srlat. carminiumŠ 1. intenzivno crvena boja koja se dobija od {titaste va{i, ko{enile (v.). 2. kozmeti~ko sredstvo za mazawe usana i obraza, crvene ili ruì~aste boje, rumenilo, ru`. karminativ, -iva m, mn. karminativi, gen. mn. karminativa ‰lat. carminare o~istitiŠ farm. sredstvo protiv nadimawa i vetrova. karmine, karmina i karmine, karmina ` mn. ‰lat. carmina, mn. od carmen pesmaŠ kod katolika gozba za pomen mrtvima, da}a, podu{je. karminisati, karmini{em nesvr{. ‰v. karminŠ mazati (usne, obraze) karminom; mazati usne, obraze (nekome) karminom. karminisati se, -{em se ‰v. karminŠ mazati sebi usne, obraze karminom. karnalan, -lna, -lno ‰lat. carnalis, prema caro mesoŠ telesni, ~ulan, puten. karnalit, -ita m ‰prema nema~kom inèweru R. fon Karnalu (R. von Carnall, 1804–1874)Š miner. kalijum-magnezijum-hlorid sa {est molekula vode; nalazi se u prirodi uz naslage soli; sluì za dobijawe kalijuma i kao ve{ta~ko |ubrivo. karnalnost, -osti ` ‰v. karnalanŠ putenost, ~ulnost. karnauba, -e ` ‰braz. port. carnauba iz jezika tupiŠ bot. vrsta brazilske palme, Copernicia cerifera; y karnauba-vosak vosak koji se dobija od te palme, sluì za razne hemijske proizvode. karneval, -ala m, mn. karnevali, gen. mn. karnevala ‰ital. carnevale od carne levare ukloniti meso, po{to posle karnevala po~iwe postŠ bu~ne svetkovine pra}ene maskaradama, zabavama i igrama, koje se odràvaju od Bogojavqewa do uskr{weg posta, poklade. x karnevalski. karneol, -ola m, mn. karneoli, gen. mn. karneola ‰nem. KarneolŠ miner. vrsta poludragog kamena kalcedona crvene ili naranxaste boje. karner1, -era m, mn. karneri, gen. mn. karnera ‰nem. garnierenŠ ukrasni porub ili na{ivena nabrana traka, obi~no na ode}i ili zavesi. karner2, -era m, mn. karneri, gen. mn. karnera ‰ital. carnieraŠ ko`na lova~ka torba.

592

karotida karnet, -a m, mn. karneti, gen. mn. karneta ‰fr. carnetŠ blok bonova, kupona, voznih karata i sl. karnivora, -e `, mn. karnivore, gen. mn. karnivora i karnivor, -a m ‰lat. carnivorus, prema caro meso, vorare `deratiŠ 1. zool. ìvotiwa koja se hrani mesom, meso`der. 2. bot. biqka koja se hrani uhva}enim ìvotiwicama. x karnivorski. karniz, -iza m, mn. karnizi, gen. mn. karniza (i karniza, -e `) i karni`, -ià m ‰nem. Karnies od fr. cornicheŠ arhit. ukrasni ispust s reqefom na gra|evini, obi~no ispod krova ili iznad prozora i vrata, . karni{a, -e `, gen. mn. karni{a i karni{na, -e `, gen. mn. karni{ni; nepr. garni{a, garni{na ‰fr. cornicheŠ {ipka, pre~aga iznad prozora o koju se ve{a zavesa. karo, karoa m ‰fr. carreauŠ 1. crveni romb, jedan od ~etiri znaka u kartama za igrawe. 2. {ara, motiv u obliku ~etvorougla; tkanina s takvom {arom. karolina, -e ` ‰lat. carolina, prema Carolus (Magnus) Karlo (Veliki), prema kojem je nazvanaŠ vrsta latinskog pisma kojim se pisalo od VIII do XII veka. karolin{ki, -a, -o ‰srlat. carolingus prema Carolus, v. karolinaŠ ist. koji se odnosi na Karla Velikog i na wegove naslednike i wihovo doba; y karolin{ka renesansa kulturni procvat u Frana~koj carevini krajem VIII i u IX veku. karoserija, -e ` ‰fr. carrosserieŠ autom. {koqka motornog vozila; sme{tajni prostor za putnike i robu u motornom vozilu. karota, -e `, gen. mn. karota ‰fr. carotteŠ 1. mrkva, {argarepa. 2. odrezak kupastog oblika, v. karotaà. karotaà, -e ` ‰fr. carottageŠ tehn. ispitivawe terena analizom vretenastih odrezaka zemqe izvu~enih sondom iz slojeva razli~ite dubine, sondaà. karoten, -ena m ‰fr. carotene, prema lat. carota mrkvaŠ bot. ugqovodonik ùte boje koji se sadrì u mrkvi i drugom povr}u; u jetri se pretvara u vitamin A. karotida, -e ` ‰gr~. karotides, prema karoun padati u dubok sanŠ anat. svaka od dve velike

karpolog vratne arterije koje, dolaze}i iz aorte, vode krv u mozak. karpolog, -a m, mn. karpolozi, gen. mn. karpologa ‰gr~. karpos plod, v. -logŠ stru~wak za karpologiju. karpologija, -e ` ‰gr~. karpos plod, v. -logijaŠ bot. nauka o plodovima biqa, drve}a. karpuz, -a m = karpuza, -e `, mn. karpuza ‰tur. karpuzi od pers. harbuzeŠ pokr. lubenica. karpus, -a m ‰nlat. carpus od gr~. karposŠ anat. skup sitnih kostiju izme|u podlaktice i {ake, zape{}e. karst, -a m ‰nem. KarstŠ geogr. kre~wa~ki predeo ispresecan vrta~ama, pe}inama i sl. udubqewima nastalim pod dejstvom atmosferskih voda, kras, kr{. x karstni. karstifikacija, -e ` ‰v. karstŠ proces pretvarawa zemqi{ta u karst, nastanak karsta. karta, -e `, gen. mn. karata ‰lat. charta, prema gr~. chartes list papirusaŠ 1. par~e krute, debele hartije. 2. par~e krute hartije sa slikom ili brojevima (za igrawe). 3. geografska mapa. 4. dokument u obliku karte, iskaznica (~lanska ‹, vozna ‹); ulaznica; posetnica. 5. po{tansko otvoreno pismo, dopisnica, dopisna karta. 6. jelovnik. up. kartica. kart-blan{ m ‰fr. carte blanche dosl. bela hartijaŠ 1. neispisan, nepopuwen list hartije s potpisom nekog lica na kome }e drugo lice ispisati tekst. 2. fig. neograni~eno poverewe, neograni~ena punomo}, ovla{}ewe da se postupa po sopstvenom naho|ewu. kartezijanac, -nca m, mn. kartezijanci, gen. mn. kartezijanaca ‰v. kartezijanizamŠ pristalica kartezijanizma. kartezijanizam, -zma m ‰prema Cartesius, latiniziranom imenu Renea Dekarta (Rene Descartes, 1566–1620)Š filoz. u~ewe Dekarta i wegovih sledbenika, zasnovano na racionalisti~koj dedukciji, uz te`wu da se celokupna stvarnost objasni egzaktnim fizi~kim i matemati~kim metodama. kartezijanski, -a, -o ‰fr. cartesien, v. kartezijanizamŠ koji se zasniva na Dekartovom u~ewu; strogo logi~an, racionalan; koji teì za jasno}om izlagawa.

kartogram kartel, -a m, mn. karteli, gen. mn. kartela ‰nem. Kartell od ital. cartelloŠ 1. ekon. sporazum me|u preduze}ima neke industrijske grane, kao oblik monopolisti~kog udruìvawa, koji ima za ciq otklawawe konkurencije i obezbe|ivawe profita. 2. fig. savez, udruèwe, koalicija. x kartelski. kartelizacija, -e ` ‰v. kartelŠ ekon. udruìvawe u kartel, pretvarawe (grupe preduze}a) u kartel. kartelizirati = kartelisati (v.). kartelizovati = kartelisati (v.). kartelisati, karteli{em = kartelizovati, kartelizujem = kartelizirati, karteliziram, 3. l. mn. karteliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. kartelŠ ekon. udruì(va)ti u kartel, (iz)vr{iti kartelizaciju. karter, -a m, mn. karteri, gen. mn. kartera ‰po imenu pronalaza~a, J. H. CarterŠ tehn. dowi deo ku}i{ta motora sa unutra{wim sagorevawem, sluì i kao spremi{te za mazivo. karte~, -a m ‰nem. Kartatsche od ital. cartoccioŠ 1. vrsta granate za blisko dejstvo, puwene kuglicama koje se pri ispaqivawu rasprskavaju {ire}i razorno dejstvo. 2. zb. kuglice iz takve granate. 3. krupna sa~ma za lova~ku pu{ku. karting, -a m, mn. kartinzi, gen. mn. kartinga ‰engl. cartingŠ sp. takmi~ewe malim, niskim sportskim automobilom bez karoserije. kartirati, kartiram, 3. l. mn. kartiraju svr{. i nesvr{.‰v. kartaŠ 1. (na)crtati, (iz)raditi kartu nekog kraja na osnovu premeravawa i snimawa terena; uneti, unositi u kartu tako dobijene podatke. 2. (po)slati èlezni~ke, po{tanske i sl. po{iqke sa odgovaraju}im popuwenim formularima. kartica, -e ` ‰v. kartaŠ 1. mala karta. 2. isprava u obliku karte, iskaznica, obi~no od plastike, ~esto s magnetskim kodom ili ugra|enim ~ipom (kreditna ‹, telefonska ‹). 3. ra~. integralna plo~ica koja se ume}e u kompjuter kako bi mu se dodale nove funkcije ili mogu}nosti (zvu~na ‹). 4. hrv. kucana strana sa odre|enim brojem znakova, {lajfna (v.). kartogram, -a m ‰v. karta, -gramŠ tehni~ki crte`, prikaz posmatranih odnosa ubeleèn na karti crtama ili bojama; grafikon.

593

kartograf kartograf, -a m ‰v. karta, -grafŠ stru~wak za izradu geografskih karata, planova i sl. kartografija, -e ` ‰v. karta, -grafijaŠ nauka o sastavqawu geografskih karata; ve{tina i tehnika izrade i reprodukovawa geografskih karata. kartografski, -a, -o ‰v. kartografŠ koji se odnosi na kartografe i kartografiju. kartodrom, -a m, mn. -i ‰v. kart(ing), -dromŠ trkali{te za karting. kartomantija, -e ` ‰v. karta, -mantijaŠ gledawe u karte, bacawe karata, gatawe iz karata. kartometar, -tra m, mn. kartometri, gen. mn. kartometara ‰v. karta, -metarŠ sprava za merewe dimenzija geografskog objekta na osnovu geografske karte. kartometrija, -e ` ‰v. karta, -metrijaŠ deo kartografije koji se bavi merewem dimenzija, povr{ina, uglova i dr. elemenata nekog objekta unetog u geografsku kartu, radi utvr|ivawa wegovih karakteristika i veli~ina. karton, -ona m, mn. kartoni, gen. mn. kartona ‰fr. carton od ital. cartone, v. kartaŠ 1. kruta i debela hartija. 2. slikarska skica. 3. list, dokument sa odre|enim podacima, u zdravstvenim i drugim ustanovama. y ùti karton sp. javna opomena igra~u zbog grubog prekr{aja; crveni karton sp. iskqu~ewe igra~a iz igre zbog grubog i opasnog prekr{aja ili zbog dobijenog drugog ùtog kartona. kartonaà, -e m ‰fr. cartonnage, v. kartonŠ 1. fabrika ili radionica u kojoj se izra|uju predmeti od kartona. 2. izrada kartona i predmeta od kartona. 3. kutije i drugi predmeti izra|eni od kartona. x kartona`ni. kartonaèr, -era m, mn. kartonaèri, gen. mn. karonaèra ‰v. kartonaàŠ stru~wak koji izra|uje predmete od kartona. kartonirati, kartoniram, 3. l. mn. kartoniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. cartonner, v. kartonŠ 1. obloìti, oblagati kartonom; (u)kori~iti. 2. (za)lepiti na karton. kartonski, -a, -o ‰v. kartonŠ koji je na~iwen od kartona. kartoteka, -e `, dat. i lok. kartoteci, gen. mn. kartoteka ‰v. karta, -tekaŠ 1. sistematizovana zbirka kartona po azbu~nom redu sa osnovnim

594

karfiol podacima o predmetima iz kakve zbirke, o kwigama iz biblioteke i sl. 2. kutije ili orman sa fiokama za ~uvawe takvih kartona. x kartote~ki. kartofilija, -e ` ‰v. karta, -filijaŠ sakupqawe po{tanskih karata, dopisnica, razglednica kao hobi. kartrix, -a m ‰engl. cartridge ~aura, patronaŠ plasti~na kutijica s bojom ili tonerom za kompjuterski {tampa~; nepr. kertrix. kartuzija, -e ` ‰v. kartuzijanskiŠ kartuzijanski manastir. kartuzijanac, -nca m, mn. kartuzijanci, gen. mn. kartuzijanaca ‰srlat. Cartusianus od Cartusiani montes Kartuzijska brda, latinski naziv mesta [artrez (Chartreuse)Š pripadnik katoli~kog reda osnovanog u XI veku u manastiru [artrez kraj francuskog grada Grenobla, sa strogim propisima koji obavezuju monahe na ve~ito }utawe. x kartuzijanski. kartular, -ara m, mn. kartulari, gen. mn. kartulara ‰srlat. chartularium od chartula, dem. od charta, v. kartaŠ rukopisna zbirka prepisa poveqa i drugih javnih isprava koje se odnose na crkvene posede. kartu{, -a m, mn. kartu{i, gen. mn. kartu{a ‰fr. cartoucheŠ 1. arhit. plasti~ni ili slikani ornamentalni motiv, obi~no u obliku ovalnog medaqona uokvirenog volutama, ~est ukras u arhitekturi baroka. 2. arheol. duguqasti ovalni okvir u kome se, u starom Egiptu, ispisivalo ime faraona. 3. karte~; metak; ~aura metka. karusel, -a m (ob. karusel) ‰fr. carrousel od ital. caroselloŠ 1. ist. vite{ke kowi~ke igre; vrsta paradne ve`be u kowi~kom sportu. 2. vrte{ka, vrtuqak, ringi{pil. 3. strug za obradu velikih predmeta. karuca, -e `, gen. mn. karuca i karuce, -a ` mn. ‰ital. carrozzaŠ 1. luksuzna kola (obi~no pokrivena) na ~etiri to~ka sa kowskom zapregom; laka kola, ko~ije. karfiol, -ola m ‰austr. nem. Karfiol od ital. cavolfioreŠ bot. vrsta kupuswa~a, biqka ~ija se cvast bele, zelenkate ili crvenkaste boje koristi u ishrani, brassica oleracea var. botrytis.

karcer karcer, -a m, mn. karceri, gen. mn. karcera ‰lat. carcer tamnicaŠ {kolska kazna zatvorom koja se nekada primewivala za |a~ke prestupe. karcinogen = kancerogen (v.). karcinoza ‰v. karcinom, -ozaŠ med. pojava rasprostrawenih kanceroznih àri{ta u tkivima. karcinoidan, -dna, -dno ‰v. karcinom, -oidanŠ poput raka, sli~an raku. karcinom, -oma m, mn. karcinomi, gen. mn. karcinoma ‰gr~. karkinoma, prema karkinos rak, v. -omŠ med. zlo}udni tumor, rak. karcinofobija v. kancerofobija. kar{ilama, -e `, gen. mn. kar{ilama ‰tur. kars›lama od kars›lamak do~ekatiŠ pokr. dobrodo{lica. kasa, -e `, gen. mn. kasa ‰ital. cassa od lat. capsa kov~egŠ 1. metalni ormar ili metalna kutija s kqu~em u kojoj se ~uva novac. 2. mesto gde se novac prima i ispla}uje, blagajna. 3. naziv pojedinih nov~anih ili kreditnih ustanova. kasaba, -e `, gen. mn. kasaba ‰tur. kasaba od ar. qasabaŠ mawi grad u unutra{wosti, varo{ica; palanka. kasabalija, -e m ‰tur. kasabal›, v. kasabaŠ stanovnik kasabe, varo{anin. x kasabalijski. kasava, -e `, gen. mn. kasava ‰fr. cassave od {p. cazabe, iz hai}anskogŠ bot. drugi naziv za manioku (v.). kasavet, -a m ‰tur. kasavet od ar. qasawaŠ briga, tegoba, nevoqa; tuga, àlost. Kasandra, -e ` ‰gr~. Kas(s)andraŠ mitol. k}i trojanskog kraqa Prijama, sestra Parisova i Hektorova, kojoj je Apolon dao mo} proricawa; proricala propast Troje. 2. fig. osoba koja iznosi crna predvi|awa, zloslutnik, zloslutnica. kasapin, -a m, mn. kasapi, gen. mn. kasapa ‰tur. kasap od ar. qassabŠ 1. mesar. 2. fig. pej. koqa~; surov ~ovek, krvnik. x kasapinov, kasapski. kasapiti, kasapim nesvr{. ‰v. kasapinŠ 1. klati; se}i pripremaju}i za prodaju (meso, zaklanu stoku). 2. grubo se}i, komadati, cepati. fig. 3. klati, ubijati mrcvare}i, masakrirati. 4. znatno mewati neki tekst izostavqaju}i delove, smawuju}i vrednost.

kaseta kasapluk, -a m, mn. kasapluci, gen. mn. kasapluka ‰v. kasapinŠ 1. kasapski, mesarski zanat. 2. pokoq, krvolo~nost, zverstvo. kasapnica, -e ` ‰v. kasapinŠ 1. prodavnica mesa, mesarnica. 2. fig. masovno ubijawe, klawe, pokoq; mesto takvog pokoqa, (raz)boji{te. kasarna, -e `, gen. mn. kasarni ‰fr. caserne od prov. cazerma ku}ica za ~etiri vojnika od lat. quaternaŠ zgrada u kojoj stalno stanuje vojska. x kasarnski. kasato, -a m ‰ital. cassataŠ ledeni krem od sladoleda, ob. s dodatkom kandiranog vo}a. kasatura1, -e ` ‰ital. cassatura, v. kasacijaŠ poni{tewe, ukidawe. kasatura2, -e ` ‰tur. kasatura bode` od ital. cacciatore lovacŠ pokr. 1. bode`, bajonet. 2. veliki sabqast no` za se~ewe mesa, satara. kasacija, -e ` ‰klat. cassatio prema cassare poni{titiŠ 1. prav. poni{tewe presude nièg suda koje zbog pogre{ne primene ili nepo{tovawa zakonskih propisa vr{i vi{i sud; ukidawe pravnog akta odlukom suda. 2. v. kasacioni sud. 3. zast. otpu{tawe iz slu`be. kasacijski, -a, -o i kasacioni, -a, -o ‰v. kasacijaŠ koji se odnosi na kasaciju. y kasacioni sud najvi{i sud u pravosudnom sistemu nekih zemaqa (i u ranijem pravosu|u Srbije i Jugoslavije), koji se brine o ~uvawu zakona. kasa-{kont i kasa-{konto, -a m ‰austr. nem. Kassaskonto od ital. cassa, v. kasa, sconto popustŠ trg. odbitak, smawewe kupcima i du`nicima kad pla}aju gotovinom ili kad izmiruju dug pre roka. kasa-{tik, -a m ‰v. kasa, nem. Stuck komadŠ fam. pozori{ni komad, film i sl. koji ima mnogo posetilaca, tako da donosi dobar prihod; up. blokbaster. kaserola v. kastrola. kaseta, -e `, gen. mn. kaseta ‰fr. cassette od ital. cassetta sandu~i}, v. kasaŠ 1. omawi kov~eì}, kutija; kasica. 2. fot. kutija u kojoj se drè plo~e i filmovi. 3. udubqewe u zidu za sme{taj elektri~nih, telefonskih instalacija i sl.; ukrasno udubqewe u zidu ili svodu. 4. elektron. plasti~na kutijica u kojoj je namotana magnetofonska (audio-kaseta) ili magnetoskopska traka (video-kaseta).

595

kasetirati kasetirati, kasetiram, 3. l. mn. kasetiraju i nesvr{. ‰nem. kassettieren, v. kasetaŠ (po)deliti kasetama, ukrasnim udubqewima (zid, svod). y kasetirana tavanica arhit. tavanica podeqena pregradama na vi{e ~etvorougaonih udubqewa. svr{.

kasetni, -a, -o ‰v. kasetaŠ koji je u obliku kasete, koji sadrì kasete. y kasetna bomba voj. bomba sastavqena od vi{e mawih bombi koje se nakon eksplozije rasprskavaju. kasetofon, -ona m, mn. kasetofoni, gen. mn. kasetofona (~esto i kasetofon) ‰v. kaseta, -fonŠ ure|aj za snimawe i reprodukovawe zvuka pomo}u audio-kaseta. x kasetofonski. kasida, -e ` ‰tur. kaside od ar. qasidaŠ poduà orijentalna pohvalna pesma, rimovana na jednu rimu. kasina, -e ` = kasino, -a m ‰nem. Kasino od ital. casinoŠ 1. zgrada, prostorija za dru{tvene sastanke i zabave; klub (naro~ito oficirski). 2. v. kazino. kasir, -ira m, mn. kasiri, gen. mn. kasira (`. kasirka, -e, dat. kasirki, gen. mn. kasirki) ‰nem. Kassier od ital. cassiereŠ onaj koji radi na kasi; onaj koji vodi evidenciju izdatog jela i pi}a u kafani; blagajnik. kasirati1, kasiram, 3. l. mn. kasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. casser od klat. cassare, v. kasacijaŠ 1. prav. proglasiti, progla{avati nevaè}im (sudsko re{ewe i sl.) 2. rasformirati, ukinuti, ukidati (neku ustanovu, neki oblik rada). 3. odstraniti, odstrawivati, odbaci(va)ti, otpustiti, otpu{tati. kasirati2, kasiram, 3. l. mn. kasiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kassieren, v. kasaŠ ub(i)rati, naplatiti, napla}ivati novac; inkasirati (v.). kasiterit, -ita m ‰fr. cassiterite od gr~. kassiteros kalajŠ miner. oksid kalaja iz koga se dobija kalaj, kositar. kaskada, -e ` ‰fr. cascade od ital. cascata od cascare pastiŠ 1. vodopad, slap sa stepenastim padom; vatromet sli~nog oblika. 2. gra|. vertikalna povr{ina koja vezuje dve horizontalne; stepenasta ili terasasta padina. 3. elektr. na~in vezivawa elemenata ili kondenzatora pri kome su suprotni polovi me|usobno povezani,

596

kastni serija. 4. scena u filmu vezana s opasnim padom (s kowa, s gra|evine, iz voza i sl.). kaskader, -era m, mn. kaskaderi, gen. mn. kaskadera ‰fr. cascadeur, v. kaskadaŠ dvojnik filmskog glumca koji ga zamewuje pri snimawu opasnih ili akrobatskih scena; up. dubler. x kaskaderski. kaskadni, -a, -o ‰v. kaskadaŠ koji ima oblik kaskade; stepenast; raspore|en u nizu jedan ispod drugog. kasko, -a m ‰{p. casco trup brodaŠ 1. trup broda bez tovara. 2. vrsta igre s kartama. y kasko osigurawe osigurawe prevoznog sredstva od svih rizika. kast, -a m ‰tur. kast od ar. qasdŠ spremnost, namera. kasta, -e `, gen. mn. kasta ‰fr. caste od port. castaŠ 1. sloj qudi povezan naslednim pravima ili obavezama, odvojen od ostalih (u Indiji i nekim drugim zemqama). 2. fig. zatvorena, privilegovana dru{tvena grupacija, povezana zajedni~kim interesima. kastawete, kastaweta ` mn. ‰{p. castanetasŠ muz. udaraqke od drvenih, metalnih ili ko{tanih koluti}a koji se drè u rukama i udaraju}i jednim o drugi proizvode rezak {um; uobi~ajena pratwa {panskih narodnih igara; up. zil, idiofoni, nakere, ~ampara. kastel v. ka{tel. kastelan v. ka{telan. kasten pril. ‰tur. kasten od ar. qasdanŠ v. kastile. kastile i kastilice pril. ‰tur. kastile, v. kastŠ pokr. samo radi toga, naro~ito; namerno, hotimice. kasting, -a m, mn. kastinzi, gen. mn. kastinga ‰engl. castingŠ izbor glumaca za odre|ene uloge u filmu, TV drami ili pozori{noj predstavi. kastinski, -a, -o ‰v. kastaŠ koji se odnosi na kaste, koji pripada kasti ili kastama. kastiti, -im ‰v. kastŠ pokr. nastojati, truditi se; nameravati. kastico, -a m ‰{p. castizoŠ potomak {panskih (ili portugalskih) doseqenika i meleza u Ju`noj Americi. kastni, -a, -o v. kastinski.

Kastor i Poluks Kastor i Poluks m mn. 1. mitol. blizanci polubogovi, sinovi Zevsa i Lede, nerazdvojna bra}a, za{titnici i vodi~i mornara. 2. fig. dva nerazdvojna prijateqa. 3. astron. sazve`|e Blizanci. kastradina, -e ` ‰ital. castrato, v. kastriratiŠ pokr. meso od kastriranog mu{kog jagweta. kastrat, -ata m, mn. kastrati, gen. mn. kastrata ‰ital. castrato, v. kastriratiŠ 1. kastriran mu{karac, evnuh, u{kopqenik. 2. muz. ist. kastrirani peva~ koji je pevao uloge soprana ili alta, naro~ito u Italiji u XVI i XVII veku. kastracija, -e ` ‰lat. castratio od castrare kastriratiŠ odstrawewe semenih `lezda (testisa) u mu{karca odnosno mu`jaka ili jajnika (ovarija) u ène odnosno ènke, u{kopqewe. kastrizam, -zma m ‰{p. castrismo od CastroŠ pol. reìm i ideologija Fidela Kastra, predsednika Kube od 1959. do 2008. godine. kastrirati, kastriram, 3. l. mn. kastriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. castrareŠ (iz)vr{iti kastraciju, (u){kopiti. kastrist(a), -e, mn. kastristi ‰v. kastrizamŠ pristalica Fidela Kastra. kastristi~ki, -a, -o ‰v. kastrizamŠ koji se odnosi na kastrizam ili kastriste. kastrola, -e i kastrola, -e ` ‰ital. casser(u)ola od fr. casseroleŠ sud za kuvawe jela obi~no od livenog gvo`|a, tava, tigaw. kastrum, -a m ‰lat. castrumŠ utvr|ewe, tvr|ava, utvr|eni grad; u sredwem veku: plemi}ki zamak, plemi}ko gnezdo. kat, -a m, mn. katovi, gen. mn. katova ‰tur. katŠ hrv. 1. sprat. 2. sloj, red. kata- ‰gr~. kata nanièŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem nadole, niz, prema, po i dr. katabaza, -e ` ‰gr~. katabasis, v. kata-, bainein i}iŠ 1. spu{tawe, silazak (iz vi{ih predela prema moru). 2. povla~ewe, naro~ito vojno; up. anabaza. katabati~ki, -a, -o ‰gr~. katabatikos, v. katabazaŠ meteor. (o vetru) koji duva s planina naniè; supr. anabati~ki. katabolizam, -zma m ‰gr~. katabole zabacivawe, obarawe, v. kata-, bole bacaweŠ biol. proces razlagawa organske materije i osloba|awa energije potrebne za odràwe ìvota.

katalepsija katavasija, -e ` ‰gr~. katabasis silazakŠ rel. 1. u pravoslavnoj crkvi, pesma iz kanona koja se peva van pevnice na sredini crkve. 2. zbornik crkvenih pesama, crkvena pesmarica. katadiopter, -a m, mn. -i ‰v. kata-, gr~. dioptron ogledaloŠ staklo na vozilima, preprekama na putu i sl. od koga se odbija svetlost farova, ma~je oko. katadromni, -a, -o ‰v. ana-, -dromŠ zool. (o ribama) koji se u vreme mresta seli iz reka u more, npr. jeguqa; supr. anadromni. katakana, -e ` ‰jap. katakanaŠ japansko slogovno pismo od 48 znakova, koristi se u kombinaciji sa ideogramima; up. kana2, hiragana. kataklizma, -e `, gen. mn. kataklizmi ‰gr~. kataklysmos poplava, v. kata-, klyzein plaviti, kvasitiŠ 1. elementarna nepogoda, nesre}a velikih razmera (potop, zemqotres, vulkanska erupcija i sl.) koja izaziva poreme}aje na Zemqinoj povr{ini i u ìvom svetu na woj. 2. propast, slom, katastrofa uop{te. kataklizmi~an, -~na, -~no i kataklizmi~ki, -a, -o ‰v. kataklizmaŠ koji predstavqa kataklizmu; katastrofalan. katakombe, katakombi (uob. katakombe) ` catacumba, v. kata-, gr~. kymbe posudaŠ 1. podzemni hodnici i prostorije u kojima su prvi hri{}ani sahrawivali svoje mrtve i kri{om se okupqali na molitvu. 2. podzemni hodnici uop{te; mra~no podzemqe. mn. ‰lat.

kataleksa, -e `, gen. mn. kataleksi ‰gr~. katalexis svr{etak, prestajaweŠ metr. zamena slogova koji nedostaju u stihu dodavawem pauze ili produèwem sloga. katalekti, katalekata m mn. ‰v. kata-, gr~. legein biratiŠ odabrani odlomci kwièvnih dela. katalekti~ki, -a, -o i katalekti~an, -~na, -~no ‰gr~. katalektikos, v. kataleksaŠ kwi`. metr. koji se odnosi na kataleksu. y katalekti~ki stih stih koji nema potpuni broj slogova, kojem nedostaje posledwi slog; up. akatalekti~ki. katalepsija, -e ` ‰gr~. katalepsis, v. kata-, lepsis hvataweŠ med. uko~enost mi{i}a, nepokretnost tela koja se javqa kod nekih du{evnih oboqewa ili u dubokoj hipnozi.

597

katalepti~an

katarakta

katalepti~an, ~na, -~no ‰v. katalepsijaŠ koji se odnosi na katalepsiju; zahva}en ili prouzrokovan katalepsijom.

katamneza, -e ` ‰v. kata-, (ana)mnezaŠ podaci koje bolesnik daje o svojoj bolesti nakon zavr{enog le~ewa.

kataliza, -e ` ‰gr~. katalysis razre{avawe, v. kata-, -lizaŠ hem. ubrzavawe hemijske reakcije pomo}u katalizatora.

katana, -e m, gen. mn. katana ‰tur. katana od katona vojnikŠ ist. 1. vojnik, kowanik. 2. naoruàni ~uvar, straàr; posilni, sluga.

katalizator, -a ‰v. katalizaŠ 1. hem. materija, supstanca koja svojim prisustvom ubrzava hemijsku reakciju, a pri tome sama ostaje nepromewena. 2. fig. onaj koji podsti~e, za~etnik, pokreta~ (nekih promena).

katanac, katanca m, mn. katanci, gen. mn. katanaca ‰klat. catenaceum od lat. catena lanacŠ naprava za zakqu~avawe s bravom i savijenom polugom koja se provla~i kroz alku, lokot.

kataliti~ki, -a, -o ‰v. katalizaŠ koji se odnosi na katalizu; koji deluje kao katalizator (v.). katalo, -a m, mn. katali, gen. mn. katala ‰engl. cat(tle) govedo, (buff)alo bizonŠ me{anac izme|u doma}eg goveda i bizona. katalog, -a m, mn. katalozi, gen. mn. kataloga ‰gr~. katalogos spisak, v. kata-, legein biratiŠ 1. sistematski popis, spisak kakvih predmeta (obi~no sa neophodnim podacima o wima), imenik, indeks, registar. 2. kwiga sa spiskom |aka jednog odeqewa u koju nastavnik upisuje predmet rada za svaki ~as, napomene o va`nijim pojavama u odeqewu i sl., dnevnik, prozivnik. 3. trg. bro{ura u kojoj su navedeni svi proizvodi koje nudi neka fabrika ili trgova~ka ku}a. x katalo{ki. katalogizacija, -e ` ‰v. katalogŠ uno{ewe u katalog; pravqewe kataloga, sistematsko popisivawe. katalogizirati, katalogiziram, 3. l. mn. katalogiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. katalogŠ uneti, unositi u katalog.

ma|.

kataplazma, -e `, gen. mn. kataplazmi ‰gr~. kataplasma oblog, v. kata-, -plazmaŠ med. obloga od tople ka{e koja se stavqa na obolelo mesto. katapleksija, -e ` ‰gr~. kataplexis izuzetna upla{enost, v. kata-, plexis udaracŠ med. nagli gubitak mi{i}nog tonusa nastao usled jakih emocija. katapult, -a i katapult, -a m ‰lat. catapulta od gr~. katapeltes, v. kata-, pallein vitlatiŠ 1. ist. naprava za izbacivawe kamena, strela i dr. na neprijateqa koja se upotrebqavala u starom i sredwem veku. 2. ure|aj kojim se izbacuju avioni s brodskih paluba sa ubrzawem potrebnim za uzletawe. 3. mehanizam koji automatski odvaja kosmonauta od vasionskog broda ili pilota od aviona. katapultirati, katapultiram, 3. l. mn. katapultiraju svr{. i nesvr{. ‰v. katapultŠ 1. izbaci(va)ti pomo}u katapulta. 2. lansirati, da(va)ti (kome) podsticaj, otvaraju}i mu put ka uspehu. katar, -a m ‰gr~. katharos ~istŠ rel. v. albiànac.

katalpa, -e `, gen. mn. katalpi ‰amer. engl. catalpa, iz indijanskih jezikaŠ bot. vrsta ukrasnog drveta s krupnim zvonastim cve}em iz porodice Bignoniaceae, ìvi u Americi i Aziji.

katar, -a m ‰gr~. katarrhous oticawe, odlivawe, v. kata-, rhein te}iŠ med. zapaqewe sluzokoè nekog organa (nosa, `drela, uha, èluca i dr.) usled nazeba ili mesnog (lokalnog) nadraàja, pra}eno lu~ewem sluzi. x kataralni.

katamaran, -ana m, mn. katamarani, gen. mn. katamarana ‰tamil. kattumaram povezano drvoŠ 1. splav od bambusa ili mahagonija na jedra. 2. sportska jedrilica sa dva povezana, paralelna trupa.

katarakt, -a (uob. katarakt, -a) m ‰lat. cataracta od gr~. katarraktes vodopadŠ 1. prag u re~nom koritu preko kojega voda pada u slapovima, brzica, brzak. 2. vodopad, slap. 3. v. katarakta.

katamenije, katamenija ` mn. ‰gr~. katamenios mese~niŠ med. mese~no prawe kod èna, menstruacija.

katarakta, -e (uob. katarakta, -e) ` ‰v. kataraktŠ med. zamu}ewe o~nog so~iva; skrama na ro`wa~i, siva mrena.

598

katareusa katareusa (katarevsa), -e ` ‰gr~. kathareusa, prema katharos ~istŠ dana{wi standardni, kwièvni gr~ki jezik; up. dimotiki. katarza, -e `, gen. mn. katarzi ‰gr~. katharsis pro~i{}eweŠ 1. o~i{}ewe du{e od strasti i uspostavqawe du{evnog mira, prema Aristotelovom u~ewu o uticaju umetnosti na ~oveka. 2. psihi~ko rastere}ewe i uspostavqawe ravnoteè, eti~ki preobraàj uop{te. katarka, -e `, dat. i lok. katarci, gen. mn. katarki ‰ngr~. katarti(on), katergo(n)Š 1. pom. obla greda, okomito usa|ena u palubu broda kao oslonac za razapiwawe jedara, jarbol. 2. duì {tap, motka na koju se razapiwe {ator; visoka greda, stub i sl. katarma, -e `, gen. mn. katarmi ‰tur. katarma od ar. qitar red ili niz ìvotiwaŠ pokr. uzda, povodac. katartik, -a m, mn. katartici ‰gr~. kathartikos koji ~istiŠ farm. zast. sredstvo za ~i{}ewe creva. katarti~an, -~na, -~no i katarti~ki, -a, -o ‰gr~. kathartikos, v. katarzaŠ koji deluje u smislu katarze, koji pro~i{}ava du{u; nepr. katarzi~an. katastar, -stra m, mn. katastri, gen. mn. katastara ‰nem. Kataster od ital. catastoŠ 1. prav. slu`bena evidencija zemqi{ta po kvalitetu, kulturi i geodetskim merewima, koja sluì za ekonomske i statisti~ke potrebe i kao osnov za oporezivawe prihoda od zemqi{ta. 2. slu`ba koja vodi tu evidenciju. 3. zbirka podataka sastavqena na osnovu takve evidencije, zemqi{na kwiga. katastarski, -a, -o ‰v. katastarŠ koji se odnosi na katastar. y katastarsko jutro mera za povr{inu zemqi{ta. katastih, -a m, mn. katastisi, gen. mn. katastiha i katastik, -a m, mn. katastici, gen. mn. katastika ‰gr~. katastichos spisak, popis, v. kata-, gr~. stichos red; stihŠ u starim srpskim manastirima: ru~na kwiga u koju je manastirska uprava upisivala sve priloge i zave{tawa. katastrofa, -e ` ‰gr~. katastrophe, v. kata-, strophe okret, preokretŠ 1. doga|aj s te{kim, kobnim posledicama; slom, propast; velika

kategorija nesre}a, tragedija. 2. kwi`. preokret pred tragi~an zavr{etak radwe u drami. katastrofalan, -lna, -lno ‰v. katastrofaŠ koji predstavqa katastrofu; koji dovodi do katastrofe; koban, poguban. katastrofalnost, -osti ` ‰v. katastrofalanŠ stawe onoga {to je katastrofalno. katastrofizam, -zma m ‰v. katastrofaŠ 1. teorija po kojoj su geolo{ke i biolo{ke promene bile prouzrokovane katastrofama, ili naglim i silnim poreme}ajima u prirodi, u Zemqinoj kori. 2. sklonost ka predvi|awu ili o~ekivawu katastrofa. katastrofi~an, -~na, -~no v. katastrofalan. katatonija, -e ` ‰nem. Katatonie od gr~. katatonos prema katateinein teìti nanièŠ psih. stawe obamrlosti, nepokretnosti, koje se katkad smewuje s fazama naglog uzbu|ewa (ob. kod shizofreni~ara). katatoni~an, -~na, -~no ‰v. katatonijaŠ obuzet katatonijom. katafalk, -a i katafalk, -a m. mn. katafalci/katafalci, gen. mn. katafalka/katafalka ‰ital. catafalcoŠ postoqe prekriveno crnim ~ar{avom na koji se stavqa mrtva~ki sanduk, odar. kataforeza, -e ` ‰v. kata-, gr~. -phoresis prema pherein nositiŠ fiz. kretawe pozitivno nabijenih koloidnih ~estica pod delovawem elektri~nog poqa prema katodi; oblik elektroforeze (v.). katahreza, -e ` ‰gr~. katachresisŠ retor. pogre{na upotreba re~i; nelogi~na upotreba stilskih figura. katgut v. ketgut. kategorizacija, -e ` ‰v. kategorijaŠ svrstavawe u kategorije, raspore|ivawe po grupama, klasifikacija. kategorizirati = kategorisati (v.). kategorizovati = kategorisati (v.). kategorija, -e ` ‰gr~. kategoria tu`ba, tvrdwaŠ 1. grupa jednorodnih ili sli~nih predmeta, tip, vrsta; stepen, rang. 2. lica uzajamno povezana poslom koji obavqaju, profesionalnim i dru{tvenim interesom i dr.; poloàj u dru{tvenoj hijerarhiji. 3. filoz. pojam koji izraàva najop{tija svojstva, najop{tije odred-

599

kategorisati be stvarnosti (‹ vremena, ‹ prostora i sl.). x kategorijalan, kategorijski. kategorisati, kategori{em = kategorizovati, kategorizujem = kategorizirati, kategoriziram, 3. l. mn. kategoriziraju svr{. i nesvr{. ‰v. kategorijaŠ rasporediti, raspore|ivati u kategorije, svrsta(va)ti, grupisati; odrediti, odre|ivati prema kategorijama. kategori~an, -~na, -~no ‰gr~. kategorikos, v. kategorijaŠ 1. jasno odre|en, odlu~an; o kome nema sumwe. 2. filoz. y kategori~an sud sud u kome se jednom subjektu naprosto ne{to pridaje ili odri~e. kategori~ki, -a, -o ‰v. kategori~anŠ y kategori~ki imperativ filoz. imperativ du`nosti, koji je nema~ki filozof Imanuel Kant (1724–1804) ovako postavio: Radi tako da na~elo tvoje voqe u svako doba istovremeno moè vaìti kao na~elo op{teg zakonodavstva. katedra, -e i katedra, -e `, gen. mn. katedara i katedri/katedri ‰lat. cathedra od gr~. kathedra sedi{te, v. kata-, hedra stolicaŠ 1. sto predava~a ili nastavnika, obi~no na uzdignutom mestu, na podijumu. 2. nastavni predmet ili grupa srodnih nastavnih predmeta na visokim i vi{im {kolama; odgovaraju}i odsek, grupa na takvim {kolama. 3. sedi{te episkopije ili sl. crkvene uprave. 4. stolica episkopa ili drugog crkvenog poglavara. x katedarski. katedrala, -e ` ‰lat. cathedralis (ecclesia) katedralna crkvaŠ crkva pri kojoj je sedi{te biskupa, stona, saborna crkva. katedralan, -lna, -lno ‰lat. cathedralisŠ koji se ti~e biskupske, vladi~anske vlasti, saborni. katekizacija v. katehizacija. katekizirati v. katehizirati. katekumen v. katehumen. katenarija, -e ` ‰lat. catena lanacŠ geom. lan~anica, kriva linija koju obrazuje konopac obe{en na dva kraja pod dejstvom sile teè. katena~o, -a m ‰ital. catenaccio reza od lat. catena lanacŠ sp. izrazito defanzivni sistem igre u fudbalu, brava, bunker. kateta, -e i kateta, -e ` ‰gr~. kathetos spu{ten, v. kata-, hienai slatiŠ geom. u pravouglom trouglu jedna od dveju strana koje ~ine prav ugao.

600

kation kateter, -a m ‰gr~. katheter, v. kata-, hienai slatiŠ med. cevasti instrument koji se uvodi u razne telesne {upqine i organe da bi se iz wih odstranile izlu~evine ili da bi se uneli razni rastvori. kateterizacija, -e ` ‰v. kateterŠ med. 1. uvla~ewe katetera u srce kao dijagnosti~ka metoda. 2. ispu{tawe zadràne mokra}e uvla~ewem katetera u mokra}ni mehur. kateheza, -e ` ‰gr~. katechesis usmeno podu~avawe, v. katihetaŠ 1. u~ewe o hri{}anskoj veri; versko obrazovawe. 2. pou~avawe u hri{}anskoj veri u obliku pitawa i odgovora. 3. pou~avawe u hri{}anskoj veri onih koji èle da pre|u u hri{}anstvo. kateheta v. katiheta. katehetika, -e `, dat. i lok. katehetici ‰v. katehezaŠ nastava veronauke; kateheza. katehizam, katehizmus, v. katihizis. katehizacija, -e ` ‰nlat. catechisatio, v. katehezaŠ 1. pou~avawe u hri{}anskoj veri u obliku pitawa i odgovora, katehetika; izlagawe u obliku dijaloga. 2. obuhvatawe nastavom veronauke, katehetikom. katehizirati, katehiziram, 3. l. mn. katehiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. katehezaŠ pou~iti, pou~avati u veri, u katehizmu. katehumen, -a m, mn. -i ‰gr~. katechoumenos, v. katihetaŠ 1. odrasli kandidat za kr{tewe. 2. kandidat za primawe potvrde, konfirmacije (kod evangelika). x katehumenski. katil, -a m, mn. -i ‰tur. katil od ar. qatilŠ 1. krvnik, zlotvor, du{manin; silexija, ubojica, razbojnik; kavgaxija, sva|alica. 2. (kao pridev) zao, nasilan, opasan. x katilski. katiheta, -e m, mn. katihete ‰gr~. katechein usmeno podu~avati, v. kata-, echein odjekivatiŠ nastavnik kateheze, verou~iteq. katihizacija, katihizirati v. katehizacija, katehizirati. katihizis ‰gr~. katechismosŠ 1. uxbenik o osnovama hri{}anske vere, napisan u obliku pitawa i odgovora. 2. svaki kratak i jezgrovit uxbenik neke nauke ili umetnosti. kation, -a i kation, - ona m (nepr. katjon) mn. katjoni, gen. mn. katjona ‰gr~. kation ono {to silazi od katienai silazitiŠ fiz. pozitivno na-

katjon elektrisani jon, koji se pri elektrolizi taloì na katodi; up. anion. katjon nepr., stand. kation i kation (v.) katmer, -a m, mn. katmeri, gen. mn. katmera ‰tur. katmerŠ karanfil. katogen, -a, -o ‰gr~. kato dole, v. -genŠ geol. koji je nastao kretawem odozgo prema dole (o eruptivnim stenama koje su doprle s povr{ine Zemqe u wenu unutra{wost); supr. anogen. katoda, -e ` ‰gr~. kathodos silaèwe, v. kata-, hodos putŠ fiz. elektroda spojena s negativnim polom izvora elektri~ne struje, negativna elektroda; up. anoda. katodni, -a, -o ‰v. katodaŠ fiz. koji se odnosi na katodu. y katodna cev naprava u kojoj katodni zraci padaju na fluorescentni ekran, stvaraju}i sliku; katodni zraci fiz. zraci sastavqeni od elektrona, koji izlaze iz katode pri elektri~nom pra`wewu u cevi bez vazduha. katolizacija, -e ` ‰v. katolikŠ prevo|ewe u katoli~ku veru, pokatoli~ewe; {irewe katoli~ke vere. katolizirati, katoliziram, 3. l. mn. katoliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. katolikŠ prevesti, prevoditi u katoli~ku veru, (po)katoli~avati. katolik, -a m, mn. katolici, gen. mn. katolika (`. katolikiwa, -e; nepr. katolkiwa) ‰lat. catholicus od gr~. katholikos sveop{ti, prema kata-, holos sav, potpunŠ pripadnik Rimokatoli~ke crkve. katolikon, -a m ‰srlat. catholicon od gr~. katholikon, v. katolikŠ 1. ono {to je op{te, univerzalno. 2. op{ti lek, tj. lek koji treba da le~i sve bolesti. katolicizam, -zma m ‰v. katolikŠ u~ewe, ideologija katoli~ke crkve; katoli~ka veroispovest. katoli~anstvo, -a s ‰v. katolikŠ 1. katoli~ka veroispovest. 2. skup svih katolika. katoli~ki, -a, -o ‰v. katolikŠ koji se odnosi na katolike i katolicizam, koji pripada katolicima, svojstven katolicima. katonizam, -zma m ‰prema rimskom dràvniku KatonuŠ strogost u pridràvawu moralnih i eti~kih normi, apsolutno po{tovawe tih normi.

kaudiqo katorga, -e ` ‰rus. katorga, prema gr~. katergos obra|enŠ robija, prinudni rad, kuluk. katran, -a m ‰tur. katran od ar. qatranŠ ìtka ili smolasta materija tamne boje koja se dobija suvom destilacijom ugqa ili drveta i koja se upotrebqava za za{titu od vlage, za pravqewe asfalta i u hemijskoj i drugoj industriji uop{te. katren, -ena m, mn. katreni, gen. mn. katrena ‰fr. quatrainŠ kwi`. strofa od ~etiri stiha. katul, -a m ‰tur. kat›lŠ pogubqewe, smaknu}e. katul-bujruntija, -e ` ‰tur. kat›lbuyrultu, v. katul, bujruntijaŠ pismena zapovest, bujruntija kojom se nare|uje da se neko pogubi. katul-ferman, -ana m ‰tur. kat›lferman, v. katul, fermanŠ sultanova pismena zapovest kojom se nare|uje da se neko pogubi. katun, -una m, mn. katuni, gen. mn. katuna ‰rum. catunŠ sto~arsko letwe naseqe u planini s kolibama i torovima gde se stoka napasa i muze, ba~ija. x katunski. katunar, -ara m, mn. katunari, gen. mn. katunara ‰v. katunŠ 1. pastir na katunu. 2. stare{ina katuna. katunariti, katunarim nesvr{. ‰v. katunarŠ baviti se sto~arstvom ìve}i na katunu. katura, -e `, gen. mn. katura ‰tur. kat›rŠ 1. mazga. 2. teret, tovar koji mazga moè poneti, kao mera za koli~inu, teìnu. ka}u{a, -e i ka}u{a, -e `, gen. mn. ka}u{a ‰rus. katä{a, hip. od KatarinaŠ voj. popularni naziv za sovjetsko vi{ecevno raketno oru`je iz Drugog svetskog rata. kauboj, -a m, mn. kauboji, gen. mn. kauboja ‰engl. cowboy, prema cow krava, boy momakŠ govedar, pratilac velikih stada u doba naseqavawa ameri~kog zapada. kaubojac, -jca m ‰v. kaubojŠ fam. kaubojski film (v.). kaubojski, -a, -o ‰v. kaubojŠ koji se odnosi na kauboje. y kaubojski film film o Divqem zapadu, vestern. kaudalan, -lna, -lno ‰lat. cauda repŠ zool. koji pripada repu, repni. kaudiqo, -a m ‰{p. caudillo vo|aŠ titula {panskog diktatora generala Franka.

601

kauza kauza, -e ` ‰lat. causaŠ prav. 1. stvar koja je pred sudom; predmet sudskog postupka. 2. uzrok, razlog. kauzalan, -lna, -lno ‰lat. causalisŠ uzro~ni, koji se odnosi na uzro~nu povezanost. y kauzalne re~enice gram. uzro~ne re~enice. kauzalgija, -e ` ‰gr~. kausis paqewe, v. -algijaŠ med. jaki bolovi u vidu peckawa ili pe~ewa koji nastaju kao posledica povre|ivawa ìvaca (npr. posle amputacije noge). kauzalizam, -zma m ‰v. kauzalanŠ nagla{avawe kauzalnosti, te`wa ka uo~avawu uzro~ne povezanosti pojava. kauzalitet, -eta m ‰nlat. causalitas, v. kauzalanŠ filoz. uzajamna zavisnost, uzro~na povezanost pojava, odnos uzroka i posledice. kauzativan, -vna, -vno ‰lat. causativus, v. kauzaŠ y kauzativni glagol gram. glagol koji pokazuje radwu kojom se prouzrokuje da neko ili ne{to (iz)vr{i radwu ozna~enu osnovnim glagolom (npr. rasplakati /koga/ naspram plakati). kauk, -a m, mn. kauci, gen. mn. kauka i kauk, -a m, mn. kauci, gen. mn. kauka ‰tur. kavukŠ kapa od debele vune ili pamu~ne tkanine omotana tankim platnom, ~almom, ahmedijom. kaul, -a m ‰tur. kav›l od ar. qawl govor, mi{qeweŠ 1. jemstvo, garancija. 2. pogodba, dogovor. 3. ispitivawe, provera, proba. ka-und-ka prid. indekl. ‰skr. od nem. kaiserlich und koniglich carski i kraqevskiŠ skra}eni naziv za Austrougarsku monarhiju. kauper, -a m, mn. -i ‰prema Englezu Kauperu (Cowper)Š tehn. aparat za grejawe komprimiranog vazduha koji se uvodi u visoku pe}. kauri, kaurija m ‰engl. cowriŠ zool. vrsta afri~kog puà, ~ija se {arena qu{tura upotrebqavala kao sredstvo pla}awa umesto novca u nekim zemqama Azije i Afrike. kaur(in) = |aur ‰tur. gaur, gavur, prvobitno naziv za zoroastrijance od pers. gebrŠ 1. onaj koji ne veruje, nevernik (pogrdno o nemuslimanima). 2. katolik. x kaurski. kaurma = kavurma (v.). kaustika, -e `, dat. i lok. kaustici ‰v. kausti~anŠ hem. 1. svojstvo nagrizawa, jetkost, kausti~nost. 2. rastvor kiseline, luìne ili so-

602

kafanski li koji sluì za nagrizawe, najedawe metalnih i dr. povr{ina. kausti~an, -~na, -~no ‰lat. causticus od gr~. kaustikos koji je sposoban da zapali, prema kaiein zapalitiŠ 1. koji nagriza, najeda, jedak. 2. fig. zajedqiv, podsme{qiv, sarkasti~an. y kausti~na soda hem. natrijum hidroksid. kausti~nost, -osti ` ‰v. kausti~anŠ svojstvo onoga {to je kausti~no. kautela, -e ` ‰lat. cautelaŠ prav. ta~ka, odredba ugovora kojoj je ciq obezbe|ewe od mogu}e {tete kao mera predostro`nosti. kauter, -a m ‰lat. cauterium od gr~. kauterion, prema kaiein zapalitiŠ med. sredstvo za spaqivawe rana. kauterizacija, -e ` ‰v. kauterŠ 1. med. sagorevawe, uni{tavawe tkiva (rane, kakve izrasline i sl.) nekim kausti~nim sredstvom odnosno visokom toplotom. 2. ìgosawe stoke pomo}u usijanog metala. kaucija, -e i kaucija, -e ` ‰lat. cautio oprezŠ 1. sredstvo (obi~no nov~ano) koje sluì za obezbe|ewe izvr{ewa ugovornih obaveza, jemstvo, garancija. 2. odre|ena suma novca koja se polaè za uslovno pu{tawe na slobodu okrivqenog lica. kau~, -a m, mn. kau~i, gen. mn. kau~a ‰engl. couchŠ {iri leàj s naslonom, sofa, divan. kau~uk, -a m ‰nem. Kautschuk, fr. caoutchouc od egz.Š 1. sok koji se izlu~uje iz zase~enih stabala razli~itih tropskih biqaka, osnovna sirovina za proizvodwu gume. 2. v. kau~ukovac. 3. ki{ni ogrta~ impregniran kau~ukom. kau~ukovac, -ovca m ‰v. kau~ukŠ bot. drvo iz kojeg se dobija kau~uk, Hevea brasiliensis. kafa, -e `, gen. mn. kafa ‰tur. kahve od ar. qahwaŠ 1. drvo poreklom iz Etiopije (pokrajina Kafa), Coffea arabica, raste u tropskim krajevima. 2. seme ove biqke. 3. napitak spravqen od prènog semena ove biqke. kafana, -e ` ‰tur. kahvehaneŠ lokal gde se za novac moè piti, a obi~no i jesti, gostionica; restoran. kafanski, -a, -o ‰v. kafanaŠ koji se odnosi na kafane; koji je tipi~an za dru{tvo u kafani.

kafe kafe, kafea m ‰fr. cafeŠ mali restoran u kome se sluì kafa i pi}e, kafi}; up. internet-kafe. kafez v. kavez. kafe-kuvarica, -e ` ‰nem. KaffeeŠ èna zaduèna da na radnom mestu kuva kafu. kafeni, -a, -o ‰v. kafaŠ koji se odnosi na kafu; koji sluì za kafu (kafena ka{ika). kafenisati, kafeni{em nesvr{. ‰v. kafeniŠ piti kafu sede}i, razgovaraju}i u dru{tvu. kafeterija, -e ` ‰amer. {p. cafeteriaŠ mali restoran sa samoposluìvawem. kafexija ‰tur. kahveci, v. kafaŠ 1. vlasnik kafane; onaj koji posluùje kafu. 2. veliki qubiteq kafe. kafe-{antan, -ana m (uob. kafe-{antan) ‰fr. cafe kafana, chantant pevaju}iŠ kafana, gostionica sa estradnim programom. kafilerija, -e ` ‰austr. nem. KaffilereiŠ ustanova u kojoj se uni{tavaju ìvotiwe lutalice i wihove le{ine; ìvodernica, strvodernica. kafkizam, -zma m ‰prema prezimenu KafkaŠ kwièvni pravac koji nastavqa ideje o apsurdnosti qudske egzistencije Franca Kafke, ~e{kog pisca na nema~kom jeziku, 1883–1924. kafkijanac, -nca m ‰prema prezimenu KafkaŠ sledbenik Kafke ili kafkizma. kafkijanski, -a, -o ‰prema prezimenu KafkaŠ 1. koji se odnosi na Kafku. 2. fig. obeleèn mu~nom atmosferom u kojoj je pojedinac nemo}an pod stalnim pritiskom sveprisutne vlasti, kao u delima Franca Kafke. kaftan, -ana m, mn. kaftani, gen. mn. kaftana ‰tur. kaftan od pers. haftanŠ vrsta dugog ogrta~a, obi~no od ~oje, u Rusiji i isto~wa~kim zemqama. kafuzo, -a m ‰braz. port. cafusoŠ me{anac Crnca i Indijanke ili obrnuto. kahar, -a i kahar, -a m ‰tur. kah›r od ar. qahrŠ 1. àlost, tuga, briga. 2. sila, nasiqe. kaharli pril. indekl. = karli ‰tur. kah›rl›, v. kaharŠ tuàn, àlostan, neveseo; briàn, zabrinut. kahva v. kafa. kaheksija, -e ` ‰gr~. kachexia lo{e stawe, prema kakos lo{, hexis staweŠ med. stawe kraj-

ka{irati we fizi~ke iscrpqenosti, slabosti organizma, kao posledica te{kih oboqewa. kahekti~an, -~na, -~no ‰gr~. kakhektikosŠ koji je u stawu kaheksije, krajwe iscrpqen, ispijen bole{}u, slab, oronuo. kahriman, -ana m, mn. kahrimani, gen. mn. kahrimana ‰tur. kahraman od pers. qahramanŠ hrabar, odvaàn ~ovek, junak. kahrimanluk, -a m, mn. kahrimanluci, gen. mn. kahrimanluka ‰tur. kahramanl›k, v. kahrimanŠ juna{tvo, herojstvo. kaciga, -e `, dat. kacigi ‰klat. cassis, gen. cassidisŠ metalna kapa, {lem. kacigast, -a, -o ‰v. kacigaŠ po obliku sli~an {lemu, kacigi. ka~a, -e ` ‰ital. caccia lovŠ muz. vrsta vokalnog dueta ili trija, obi~no s temama iz lova, popularnog me|u kompozitorima italijanske renesanse. ka~ak, -a m, mn. ka~aci, gen. mn. ka~aka ‰tur. kacakŠ 1. a. odmetnik od vlasti i zakona, hajduk; begunac. b. nasilnik, razbojnik. v. ist. pripadnik albanskih gerilaca koji su, naro~ito u Prvom svetskom ratu, u malim grupama napadali strane vojske. 2. prokrijum~arena, krijum~arska roba, naj~e{}e duvan. x ka~a~ki. ka~amak, -a m ‰tur. kacamakŠ jelo od kuvanog kukuruznog bra{na, palenta, pura. ka~etero, -a m ‰{p. cacheteroŠ matador koji se protiv bika bori noèm. ka~kavaq, -aqa m ‰tur. kaskaval od ital. caciocavalloŠ vrsta tvrdog masnog presovanog ov~ijeg, re|e kravqeg ili me{anog sira. ka~ket, -eta m, mn. ka~keti, gen. mn. ka~keta ‰rus. ka~ket od fr. casquette od casque kaciga, kapaŠ kapa sa {titnikom. ka{, -a m ‰tur. kasŠ predwi deo sedla, unka{, obluk. ka{agija v. ~e{agija. ka{eta, -e `, gen. mn. ka{eta ‰ital. cassetta, v. kasetaŠ pokr. 1. omawi sanduk, {kriwa. 2. sandu~i} u kome se drì no}ni sud. ka{irati, ka{iram, 3. l. mn. ka{iraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kaschieren od fr. cacher kritiŠ 1. oblagati, oblepiti; nalepiti sliku na ~vrstu podlogu; oblepiti korice kwige sjajnim papi-

603

ka{mir rom, ob. u boji. 2. neob. zast. prikri(va)ti, pre}ut(kiv)ati, (za)tajiti. ka{mir, -a i ka{mir, -ira m ‰prema indijskoj pokrajini Ka{mir, odakle poti~eŠ fina sjajna tkanina od dlake ka{mirske koze. ka{tel, -a m, mn. ka{teli, gen. mn. ka{tela ‰ital. castelloŠ dvorac, zamak; mala tvr|ava, gradi}, utvr|eno mesto. x ka{telski. ka{telan ‰nem. Kastellan od lat. castellanusŠ ist. nadzornik dvorca ili zamka; upravnik tvr|ave ili gradske straè. ka{tig, -a m i ka{tiga, -e ` ‰v. ka{tigovatiŠ kazna, ka`wavawe. ka{tigovati, ka{tigujem svr{. i nesvr{. ‰ital. castigareŠ kazniti, ka`wavati. ka{tradina v. kastradina. kvaga, -e `, dat. kvagi, gen. mn. kvaga ‰engl. quagga iz hotentotskogŠ zool. vrsta ju`noafri~ke zebre, Equus quagga. kvadar, -dra m ‰ital. quadro od lat. quadrusŠ pokr. slika, slikarski rad ~etvrtastog oblika. kvadar, -dra m ‰lat. quadrus ~etvorougaoniŠ geometrijsko telo ograni~eno sa {est pravougaonika, pravougli paralelopiped. kvadrant, -a m, mn. kvadranti, gen. mn. kvadranata ‰lat. quadrans ~etvrtinaŠ 1. geom. a. ~etvrtina kruga (elipse) ili luk od 90 stepeni. b. jedan od ~etiri dela povr{ine podeqene dvema pravama pod pravim uglom (npr. u koordinatnom sistemu). 2. astron. geod. instrument koji se upotrebqavao za merewe visina i azimuta nebeskih tela, odn. horizontalnih i vertikalnih uglova geodetskih ta~aka. b. pom. instrument kojim se nekada odre|ivala geografska {irina pri utvr|ivawu pozicije broda. v. voj. vrsta ni{anske sprave za odre|ivawe nagiba cevi artiqerijskog oru`ja. kvadrat, -ata m, mn. kvadrati, gen. mn. kvadrata ‰lat. quadratus ~etvrtast, ~etvorouglastŠ 1. geom. ~etvorougao (paralelogram) kome su sve strane jednake a uglovi isti, pravi; predmet, povr{ina i sl. takvog oblika. 2. mat. drugi stepen (nekog broja, neke vrednosti), proizvod koji se dobije kad se neki broj pomnoì samim sobom. 3. raz. kvadratni metar. kvadratni, -a, -o ‰v. kvadratŠ 1. koji ima oblik kvadrata. 2. koji se dobija mnoèwem nekog

604

kvadriplegija broja samim sobom; (u nazivima mera za povr{inu): ‹ metar, ‹ centimetar, ‹ kilometar i sl. y kvadratni koren mat. broj koji podignut na drugi stepen daje zadati broj; kvadratna jedna~ina mat. jedna~ina drugog stepena. kvadratura, -e ` ‰lat. quadratura, prema quadratus ~etvorouglastŠ 1. mat. postupak kojim se izra~unava povr{ina ograni~enog dela ravni. 2. mat. ukupna povr{ina nekog prostora izraèna odgovaraju}im jedinicama mere. 3. astron. odnosni, relativni poloàj dva nebeska tela kada razlika wihovih duìna iznosi 90. y kvadratura kruga odre|ivawe kvadrata po povr{ini jednakog krugu zadatog polupre~nika. z kvadratura kruga fig. neostvarqiv zadatak, nere{iv problem. kvadri- ‰lat. quadri- prema quattuor ~etiriŠ u sloènim re~ima ozna~ava broj ~etiri. kvadrivijum, -a m ‰srlat. quadrivium dosl. raskr{}e ~etiri putaŠ ist. naziv za vi{i stepen obuke u starom {kolstvu (aritmetika, geometrija, astronomija i muzika); up. trivijum. kvadriga, -e `, dat. i lok. kvadrigi, gen. mn. kvadriga ‰lat. quadrigaŠ 1. ist. laka dvokolica sa ~etiri kowa, koja se u anti~ko doba upotrebqavala pri trijumfima, u trkama na olimpijskim igrama i dr.; dvokolica, ~etvoropreg uop{te. 2. pesn. dvostih sa rimom u sredini i na kraju. kvadrijenalan, -lna, -lno ‰v. kvadrijenijumŠ koji se javqa ili odràva svake ~etvrte godine; up. bijenalan, trijenalan. kvadrijenijum, -a m i kvadrijenij, -a m ‰v. kvadri-, lat. annus godinaŠ vremenski period od ~etiri godine, ~etvorole}e. kvadrilion, -ona m, mn. kvadrilioni, gen. kvadriliona ‰v. kvadri-, (mi)lionŠ ~etvrta potencija (v.) miliona, hiqadu triliona.

mn.

kvadrinom, -oma m, mn. kvadrinomi, gen. mn. kvadrinoma ‰v. kvadri-, v. polinomŠ mat. zbir ~etiri veli~ine, ~etvoro~lan izraz. kvadrinoman, -mna, -mno ‰v. kvadrinomŠ mat. koji ima oblik kvadrinoma, ~etvoro~lan. kvadriplegija, -e ` ‰v. kvadri-, gr~. plege udarŠ med. paraliza, oduzetost sva ~etiri uda, ruku i nogu; up. paraplegija, hemiplegija.

kvadriplegi~ar kvadriplegi~ar, -a m ‰v. kvadriplegijaŠ med. onaj koji boluje od kvadriplegije. kvadrirati, kvadriram, 3. l. mn. kvadriraju i nesvr{. ‰lat. quadrare, prema quattuor ~etiriŠ 1. mat. di}i, dizati (broj, brojni izraz i sl.) na kvadrat, na drugi stepen, (po)mnoìti samim sobom. 2. da(va)ti (~emu) ~etvorougani oblik. 3. (iz)deliti na kvadrate, prekri(va)ti, iscrta(va)ti kvadratima i sl. svr{.

kvadrirema, -e ` ‰v. kvadri-, lat. remus vesloŠ pom. ist. rimski ratni brod sa ~etiri reda vesala jedan iznad drugog; up. trirema. kvadrofonija, -e ` ‰engl. quadrophonic, v. kvadri-, stereofonijaŠ stereofonska reprodukcija zvuka pomo}u ~etiri zvu~nika, obi~no po jedan u svakom uglu sobe. kvazar, -ara m, mn. kvazari, gen. mn. kvazara ‰engl. quasar od quasi stellar radio source tobo`wi zvezdani izvorŠ astron. do sada najudaqeniji uo~eni kosmi~ki objekti (i do 12 milijardi svetlosnih godina), izvanrednog sjaja, neuporedive gustine i energije. kvazi- ‰lat. quasiŠ prvi deo sloènica kojim se izraàva da je ono {to zna~i osnovna re~ la`no, tobo`we, prividno (npr. kvazistru~wak); nazovi-, nadri-. kvalitativan, -vna, -vno ‰lat. qualitativusŠ koji se odnosi na kvalitet, koji je u vezi sa kvalitetom; koji se odnosi na vrstu a ne na koli~inu, up. kvantitativan. kvalitet, -eta m, mn. kvaliteti, gen. mn. kvaliteta ‰lat. qualitasŠ 1. svojstvo, osobina, kakvo}a. 2. vrednost, pozitivne odlike, vrlina. 3. u {ahu, razlika u snazi, vrednosti izme|u figura. 4. fon. artikulacija, priroda samoglasnika. y kvalitet ìvota skup prirodnih, ekonomskih i dru{tvenih uslova koji omogu}avaju da se dobro ìvi; dobiti kvalitet u {ahu, `rtvovati dve slabije figure da bi se sa~uvala jedna ja~a. kvalitetan, -tna, -tno ‰lat. qualis vrstanŠ 1. koji je dobrog kvaliteta, koji se odlikuje kvalitetom, dobrim svojstvima, vredno{}u; dobar za upotrebu, vrstan. 2. v. kvalitativan. kvalifikativ, -a i kvalifikativ, -iva m ‰nlat. qualificativusŠ ono ~ime se ne{to kvali-

kvant fikuje, {to sluì kao obele`je, ocena vrednosti ne~ega. kvalifikator, -a m ‰nlat. qualificator, v. kvalifikacijaŠ 1. prav. izvestilac, odredilac nekog krivi~nog dela prema krivi~nom zakonu, referent, tuìlac (u krivi~nim delima). 2. gram. re~ koja bliè odre|uje, ozna~ava, ograni~ava ili mewa zna~ewe neke druge re~i. kvalifikacija, -e ` ‰lat. qualificatio, prema qualis kakav, facere ~initiŠ 1. ocena vrednosti, kakvo}e koga ili ~ega. 2. a. stru~na, {kolska sprema; obrazovawe. b. ono {to predstavqa potvrdu, dokaz, ocenu ne~ije sposobnosti, stru~nosti, odn. daje nekome pravo na odre|eni posao, slu`bu, zvawe i dr. 3. prav. pravno odre|ivawe, tretirawe datog krivi~nog dela i wegovo svrstavawe pod odre|ene ~lanove zakona. 4. sp. plasman koji omogu}ava takmi~ewe u vi{em rangu. kvalifikacijski, -a, -o i kvalifikacioni, -a, -o ‰v. kvalifikacijaŠ koji se odnosi na kvalifikaciju; koji omogu}ava kvalifikaciju, prijem, upis i sl. (kvalifikacioni ispit, kvalifikaciono takmi~ewe). kvalifikovan, -a, -o ‰v. kvalifikovatiŠ 1. koji ima kvalifikacije, potrebno znawe, stru~nu, {kolsku i sl. spremu, osposobqen, stru~an (za ne{to). 2. nadleàn, merodavan, ovla{}en (za ne{to). kvalifikovanost, -osti ` ‰v. kvalifikovatiŠ svojstvo onoga koji je kvalifikovan; osposobqenost, stru~na spremnost; merodavnost. kvalifikovati, kvalifikujem i kvalifikovati, kvalifikujem ‰srlat. qualificareŠ 1. a. odrediti, odre|ivati vrednost, svojstva koga ili ~ega, oceniti, ocewivati. b. svrsta(va)ti u odre|enu kategoriju, vrstu i sl. prema svojstvima, (o)karakterisati. 2. da(va)ti kvalifikaciju, potvrdu o ~ijoj stru~nosti, sposobnosti za kakav posao, slu`bu, zvawe i sl. 3. osposobiti, osposobqavati za ne{to, da(va)ti stru~no znawe potrebno za vr{ewe nekog posla. 4. prav. na osnovu zakona odrediti, odre|ivati vrstu i teìnu krivi~nog dela. 5. kvalifikovati se ste}i kvalifikaciju; sp. izboriti se za vi{i rang takmi~ewa. kvant, -a m, mn. kvantovi, gen. mn. kvantova ‰lat. quantum, sr. rod od quantus kolikiŠ 1. fiz.

605

kvanta{ najmawa, karakteristi~na koli~ina ili vrednost izvesnih fizi~kih veli~ina (energije, dejstva, momenta koli~ine kretawa i dr.) koja se izraàva u skokovitoj izmeni stawa. 2. mala, najmawa koli~ina ne~ega uop{te. kvanta{, -a{a m, mn. kvanta{i, gen. mn. kvanta{a ‰lat. quantumŠ trgovac na veliko, veletrgovac. kvanta{ki, -a, -o ‰v. kvanta{Š koji se odnosi na kvanta{e, koji pripada kvanta{ima. y kvanta{ka pijaca trg. pijaca na kojoj se roba prodaje na veliko. kvantitativan, -vna, -vno ‰srlat. quantitativusŠ koji se odnosi na kvantitet, koji je u vezi s kvantitetom, koli~inski; up. kvalitativan. kvantitet, -eta m, mn. kvantiteti, gen. mn. kvantiteta ‰lat. quantitasŠ 1. koli~ina, veli~ina, brojnost. 2. fon. duìna artikulacije vokala, odn. akcenta. kvantifikator, -a m ‰v. kvantifikovatiŠ 1. pojam, izraz ili simbol koji odre|uje broj ili koli~inu ~ega. 2. gram. re~ ili deo re~i koji iskazuje broj ili koli~inu (brojevi, prilozi za koli~inu, neki prefiksi i sl.). filoz.

kvantifikacija, -e ` ‰v. kvantifikovatiŠ odre|ivawe, izraàvawe koli~ine; iskazivawe ~ega u brojevima odnosno jedinicama mere. kvantifikovati, kvantifikujem i kvantifikovati, kvantifikujem svr{. i nesvr{. ‰srlat. quantificare prema quantum koliko, -fikovatiŠ odrediti, odre|ivati (ne{to) po kvantitetu. kvantni, -a, -o ‰v. kvantŠ fiz. koji se odnosi na kvante (v.). y kvantna teorija teorija po kojoj se energija ne prenosi kontinuirano nego u odvojenim jedinicama, kvantima; kvantna mehanika teorija koja opisuje kretawe objekata pomo}u kvantne teorije; kvantni skok nagla promena nivoa energije nekog atoma ili molekula; fig. naglo poboq{awe ili pogor{awe. kvantum, kvantuma i kvantum, -a ‰lat. quantum kolikoŠ 1. v. kvant. 2. v. kvantitet. kvarat, kvarta m, gen. mn. kvarata ‰ital. quarto ~etvrtinaŠ 1. ~etvrti deo, ~etvrtina. 2. zast. mera za pi}e, ~okaw, satqik (‹ rakije). 3. ist. nekada{wi austrijski srebrni novac od pet krajcara, ~etvrtina cvancika.

606

kvartir-majstor kvargl, -a m, mn. kvarglovi ‰nem. QuargelŠ 1. vrsta delikatesnog sira. 2. sp. fam. udarac u loptu spoqnom stranom noge. kvark, -a m, mn. kvarkovi, gen. mn. kvarkova ‰engl. quarkŠ fiz. elementarna ~estica koja ne postoji sama ve} je sastavni deo hadrona (v.). kvart, -a m, mn. kvartovi, gen. mn. kvartova ‰lat. quartum ~etvrtinaŠ 1. a. deo grada, gradska ~etvrt, rejon; administrativna uprava takvog rejona i weno sedi{te. b. policijska uprava odre|enog dela grada (u nekim zemqama na zapadu i u nas do kraja II svetskog rata). 2. tipogr. format kwige ~iji listovi predstavqaju ~etvrtinu tabaka; up. folio, oktav. kvarta, -e `, gen. mn. kvarata i kvarta ‰lat. quarta ~etvrtaŠ 1. muz. ~etvrti stupaw dijatonske skale; interval od ~etiri tona. 2. niz od ~etiri karte iste boje (u igri karata). 3. sp. vrsta ma~evala~kog udarca s leva na desno. 4. zast. ~etvrti razred (u starom {kolstvu). 5. zast. naziv razli~itih mera za te~nost ili za ìto. kvartal, -ala m, mn. kvartali, gen. mn. kvartala ‰nem. Quartal prema lat. quartus ~etvrtiŠ ~etvrtina godine, razdobqe od tri meseca, tromese~je; up. tercijal. kvartalni, -a, -o ‰v. kvartalŠ koji se odnosi na kvartal, tromese~ni, ~etvrtgodi{wi (‹ obra~un; ‹ plan). kvartar, -ara m ‰nlat. quartarius, prema quartus ~etvrtiŠ geol. najmla|e razdobqe u razvoju zemqe, u trajawu od oko milion godina, od prvih tragova pojave ~oveka do danas. kvartarni, -a, -o ‰v. kvartarŠ 1. koji se odnosi na kvartar, koji poti~e iz kvartara. 2. ~etvrti po redu, koji zauzima ~etvrto mesto u nekom redu ili nizu. kvartet, -eta m, mn. kvarteti, gen. mn. kvarteta ‰ital. quartettoŠ 1. muz. ansambl od ~etiri peva~a ili svira~a; kompozicija za takav ansambl. 2. grupa od ~etiri osobe, ~etvorka. kvartir, -ira m, mn. kvartiri, gen. mn. kvartira ‰nem. Quartier od fr. quartierŠ 1. stan, skloni{te, konak. 2. voj. vojni~ki logor; sme{taj vojnika van kasarne. kvartir-majstor, -a m ‰nem. Quartiermeister, v. kvartir, majstorŠ voj. zast. onaj koji se stara o stanovawu vojnika, kona~ar.

kvarc kvarc, -a m ‰nem. QuarzŠ miner. proziran, bezbojni mineral, silicijum-dioksid, velike tvrdo}e, koji je u sastavu ve}ine stena zemqine kore. y kvarc-lampa med. lampa kod koje elektri~na struja prolazi kroz ìvinu paru, ima veoma jaku svetlost i zra~i ultravioletne zrake; staklo u ovoj lampi je od kvarca. kvarcit, -ita ‰v. kvarcŠ miner. vrsta veoma tvrdog kamena, pe{~anik s velikim procentom kvarca. kvarcni, -a, -o ‰v. kvarcŠ koji se sastoji od kvarca; koji sadrì kvarc; y kvarcni pesak pesak od sitnih zrnaca silicijum-dioksida, bitan u proizvodwi stakla; kvarcni ~asovnik elektronski ~asovnik velike ta~nosti, zasnovan na vibracijama kristala kvarca. kvarcovati, kvarcujem svr{. i nesvr{. ‰v. kvarcŠ med. (o)zra~iti ultravioletnim zracima pomo}u kvarc-lampe radi le~ewa izvesnih bolesti. kvas, -a m, lok. kvasu, mn. kvasovi, gen. mn. kvasova ‰rus. kvasŠ nakiselo, osveàvaju}e bezalkoholno pi}e poreklom iz Rusije, spravqa se previrawem slada, raènog bra{na i vode. kvaternar, -ara m, mn. kvaternari, gen. mn. kvaternara ‰lat. quaternarius ~etvorostruk, od ~etiri delaŠ metr. ~etvorostopni stih. kvaternaran, -rna, -rno ‰lat. quaternariusŠ ~etvorostruk, od ~etiri dela. kvatro~entist(a), -e m, mn. kvatro~entisti ‰v. kvatro~entoŠ pisac ili umetnik u Italiji iz vremena kvatro~enta. kvatro~entisti~ki, -a, -o ‰v. kvatro~entoŠ koji pripada kvatro~entu, XV veku. kvatro~ento, -a m ‰ital. quattrocento dosl. ~etiri stotineŠ ist. um. naziv za petnaesti vek u kwièvnosti i likovnim umetnostima; doba rane renesanse u Italiji. kveker, -a i kveker, -a m, mn. kvekeri, gen. mn. kvekera ‰engl. quakers oni koji drhteŠ 1. naziv za pripadnika protestantske verske sekte Dru{tvo prijateqa u Engleskoj i severnoj Americi koja odbacuje crkvenu hijerarhiju, sakramente, zakletvu, slu`bu u vojsci i dr., a demokratsku jednakost i hri{}ansku dobrotvornu delatnost smatra glavnom vrlinom. 2.

kvinaran vrsta mu{kog kaputa. x kvekerski i kvekerski. kverulant, -a m, mn. kverulanti, gen. mn. kverulanata ‰nlat. querulans prema lat. querulus àlostiv, pla~qivŠ osoba sklona tuàkawu, parni~ewu; tuìbaba. x kverulantski. kverulancija, -e ` ‰v. kverulantŠ sklonost àlbama, tuàkawu; svadqivost. kvest, -a m ‰engl. quest poslaweŠ ra~. u kompjuterskim igrama, zadaci koje igra~ mora da ispuni kako bi wegov kompjuterski generisani lik kojim upravqa mogao da napreduje. kvestionar, -ara m ‰fr. questionnaire, prema lat. quaestio pitaweŠ upitnik, upitni list, anketni list. kvestor, -a m, mn. -i ‰lat. quaestorŠ 1. ist. visok finansijski slu`benik kod starih Rimqana, dràvni blagajnik kome je bila du`nost da skupqa dràvne prihode. 2. u nekim dràvama: upravnik policije. x kvestorski. kvestura, -e ` ‰lat. quaesturaŠ 1. ist. zvawe i slu`ba kvestora. 2. policijska ispostava u Italiji. kviz, -a m, mn. kvizovi, gen. mn. kvizova ‰amer. engl. quizŠ ispitivawe ne~ijeg znawa postavqawem zadataka, javno takmi~ewe u znawu i ve{tini iz razli~itih oblasti. kvijetizam, -zma m ‰lat. quietus miran, v. -izamŠ 1. katoli~ki filozofsko-religijski pravac, zasnovan u XVII veku, kome je osnovni princip duboko religiozno razmi{qawe kojim se duh poistove}uje s Bogom i osloba|a svega ovozemaqskog. 2. fig. pasivan ìvotni stav; te`wa ka odràvawu postoje}eg stawa. kvijetist(a), -e m, mn. kvijetisti ‰v. kvijetizamŠ pristalica kvijetizma. kvijetisti~ki, -a, -o ‰v. kvijetizamŠ koji se odnosi na kvijetizam i kvijetiste. kvikstep, -a ‰engl. quickstepŠ vrsta ìvahnog plesa u taktu 4/4, brzi fokstrot, popularan posle I svetskog rata. kvinar, -ara m, mn. kvinari, gen. mn. kvinara ‰lat. quinariusŠ metr. stih od pet stopa. kvinaran, -rna, -rno ‰lat. quinariusŠ koji se sastoji od pet, deqiv sa pet, peto~lan; kome je osnova pet.

607

kvinkvagezima kvinkvagezima, -e ` ‰lat. quinquagesima pedesetaŠ rel. sedma nedeqa, odnosno pedeseti dan pre Uskrsa (kod katolika). kvinkvenalan, -lna, -lno ‰v. kvinkvenijumŠ koji se odràva svake pete godine. kvinkvenijum, -a (i kvinkvenij, -a) m ‰lat. quinquennium, prema quinque pet, annus godinaŠ razdobqe od pet godina, petole}e. kvinkverema, -e ` ‰lat. quinque pet, remus vesloŠ ist. la|a s pet reda vesala, ili s pet vesla~kih klupa. kvint- ‰lat. quintus petiŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava broj pet. kvinta, -e i kvinta, -e `, gen. mn. kvinta i kvinti ‰lat. quinta petaŠ 1. muz. peti stupaw dijatonske skale; interval od pet tonova. 2. sp. vrsta udarca u ma~evawu. 3. zast. peti razred (u starom {kolstvu). kvintakord, -a m ‰v. kvinta, akordŠ muz. trozvuk sastavqen od terce i kvinte ra~unaju}i od najnièg tona; osnovni poloàj akorda. kvintal, -ala m, mn. kvintali, gen. mn. kvintala ‰srlat. quintale od ar. qintarŠ mera za teìnu, sto kilograma. kvintesencija, -e ` ‰ital. quintessenza od srlat. quinta essentiaŠ ono {to je najva`nije, su{tina, sr`, jezgro ne~ega. kvintesencijalan, -lna, -lno ‰v. kvintesencijaŠ osnovni, su{tinski, bitan. kvintet, -eta m, mn. kvinteti, gen. mn. kvinteta ‰ital. quintettoŠ muz. ansambl od pet peva~a ili svira~a; kompozicija za takav ansambl. kvintilion, -ona m, mn. kvintilioni, gen. mn. kvintiliona ‰lat. quinque pet, (mi)lionŠ peta potencija miliona, hiqadu kvadriliona. kvintni, -a, -o ‰v. kvintaŠ muz. koji se odnosi na kvinte; y kvintni krug niz od sedam intervala kvinte koji se vra}a na po~etni ton (C — G — D — A — E — H — F — C). kvintola, -e ` ‰nem. Quintole, v. kvint-Š muz. tonska figura od pet nota izvedenih u trajawu ~etiri takve note. kvi pro kvo v. qui pro quo. kvisling, -a m, mn. kvislinzi, gen. mn. kvislinga ‰prema Vidkunu Kvislingu (Quisling), predsedniku norve{ke vlade pod nema~kom

608

ke okupacijom 1940–1945Š pomaga~, saradnik, sluga okupatora. x kvislin{ki. kvit prid. indekl. ‰nem. quitt od fr. quitteŠ gotov, svr{en; izmiren, razre{en obaveze, razduèn. kvita, -e `, gen. mn. kvita ‰nem. Quittung od fr. quittanceŠ 1. pokr. priznanica, potvrda. 2. fig. ra~un, dug. kvitancija ‰ital. quietanza, fr. quittanceŠ v. kvita. kvitirati, kvitiram, 3. l. mn. kvitiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. quittieren, v. kvitŠ 1. podmiri(va)ti dug, regulisati nov~ane obaveze, (is)platiti. 2. pismeno, priznanicom potvrditi, potvr|ivati (obi~no prijem novca); (iz)dati potvrdu, priznanicu za ne{to. 3. raskinuti, raskidati (s kim); presta(ja)ti baviti se (~ime). kvorum, -a m, mn. -i ‰lat. quorum kojih (gen. mn.)Š pravilima odre|en broj ~lanova nekog tela, organizacije i sl. ~ije je prisustvo na sednici, skupu neophodno za dono{ewe punova`nih odluka. kvota, -e ` ‰srlat. quota (pars) koliki (deo)Š 1. ugovorom odre|ena suma koja se pla}a u utvr|enim rokovima. 2. srazmeran deo, udeo koji nekome pripada prilikom deobe. 3. propisana koli~ina rada za utvr|eno vreme, norma. 4. unapred utvr|en, odre|en, ograni~en broj ne~ega uop{te. y izborna kvota broj bira~a na jednog poslanika; uvozna (izvozna) kvota koli~ina robe dopu{tena za uvoz (izvoz). kvotidijana, -e ` ‰lat. quotidiana svakodnevnaŠ med. svakodnevna groznica. kvotirati, kvotiram, 3. l. mn. kvotiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kvotaŠ odrediti, odre|ivati, propis(iv)ati kvotu, koli~inu ne~ega. kvocijent, -a m, mn. kvocijenti, gen. mn. kvocijenata ‰lat. quotiens koliko putaŠ mat. rezultat deqewa, koli~nik. y kvocijent inteligencije mera umnih sposobnosti pojedinca, izra~unata pomo}u testova. KGB /ka-ge-be/ -a i Ka-Ge-Be, Ka-Ge-Bea m ‰skr. od rus. Komitet gosudarstvennoè bezopasnostiŠ ist. sovjetska tajna slu`ba, prvobitno nazvana NKVD (v.). ke, kea m ‰fr. queueŠ bilijarski {tap.

keb keb, -a m, mn. kebovi, gen. mn. kebova ‰engl. cabŠ najamna jednopre`na ko~ija u Engleskoj; danas taksi. keva, -e `, gen. mn. keva ‰hebr. n’qeva ènaŠ àrg. majka. kevlar, -ara m ‰fabri~ko imeŠ sinteti~ko vlakno izuzetne otpornosti, koristi se naro~ito za za{titne prsluke. kev~ija, -e `, gen. mn. kev~ija ‰tur. kepce, kefce od pers. kef~e, kep~eŠ etnol. 1. velika ka{ika sa dugom dr{kom za zahvatawe ~orbaste hrane i sl., kutla~a. 2. sud od drveta ili osu{ene tikve kojim se zahvata voda. kegla, -e `, gen. mn. kegli ‰nem. KegelŠ drvena figura koju treba sru{iti pri kuglawu, ~uw. kedar, -dra m ‰lat. cedrus od gr~. kedrosŠ bot. vrsta ~etinarskog drveta, Pinus cedrus. keder, kedera m, mn. kederi ‰nem. KoderŠ 1. sitna riba pomo}u koje se love ve}e, mamac. 2. koà za u~vr{}ivawe potpetica za cipelu. kedi, -ija m ‰engl. caddieŠ pomo}nik koji igra~u golfa nosi torbu sa {tapovima. kediv, -iva m ‰tur. h›d›v od pers. hidiwŠ titula egipatskog guvernera u vreme kad je Egipat bio u sastavu Turske carevine. kej, -keja m, mn. kejovi, gen. mn. kejova ‰fr. quaiŠ 1. zid pored re~ne ili morske obale, ozidana obala. 2. mesto u pristani{tu za utovar i istovar robe. 3. ulica pored obale, put izme|u vode i ku}a. kekez, -a m, mn. kekezi, gen. mn. kekeza ‰tur.Š pokr. homoseksualac. keks, -a m, mn. keksovi, gen. mn. keksova ‰nem. Keks od engl. cakes kola~iŠ sitni suvi kola~i}i koji se obi~no jedu uz ~aj. kelam, -ama m, mn. kelami, gen. mn. kelama ‰tur. kelam od ar. kalamŠ govor, beseda, razgovor, fraza. kelvin, -a m, mn. -i ‰prema engleskom fizi~aru V. Kelvinu, 1824–1907Š fiz. jedinica za merewe temperature po~ev od apsolutne nule (minus 273,15 Celzijusa). keleraba, -e ` ‰nem. dijal. Kehlrabe, nem. KohlrabiŠ bot. dvogodi{wa biqka, vrsta kupuswa~a ~ije se zadebqalo stablo koristi u ishrani, Brassica oleracea var. gangiloides. kelija = }elija (2) (v.).

kenogeneza kelner, -a m, mn. -i (`. kelnerica) ‰nem. Kellner, prema Keller podrum, konobaŠ name{tenik u gostionici koji posluùje goste, konobar. x kelnerski, kelnerov, kelneri~in. kelneraj, -aja m, mn. kelneraji, gen. mn. kelneraja ‰nem. KellnereiŠ pregra|en prostor u kr~mama i gostionicama u kome stoje ~a{e, boce, pi}e i dr. kelnerisati, kelneri{em nesvr{. ‰v. kelnerŠ raditi kao kelner(ica), biti kelner(ica). keloid, -ida m ‰gr~. chele kanxaŠ med. izbo~en oìqak vlaknaste strukture, posledica povrede ili zapaqewa. kemalizam, -zma m ‰prema Kemalu Ataturku (Kemal Ataturk, 1881–1938)Š ist. politi~ke, ekonomske, socijalne i kulturne reforme Kemala Ataturka, obnoviteqa i tvorca moderne turske dràve. kembrijum v. kambrijum. kemp v. kamp. kempej, -a m ‰v. Kempej tajŠ pripadnik japanske organizacije Kempej taj. Kempej taj m ‰jap. Kempei taiŠ tajna policija u Japanu u II svetskom ratu, nalik Gestapou. kemping v. kamping. kengur, -a m, mn. -i ‰engl. cangaroo iz aborixinskog kanguruŠ zool. naziv za vi{e vrsta australijskih sisara iz reda torbara, Macropus, s jakim repom i sna`nim zadwim nogama na kojima ska~e. x kengurski. kendo, -a m ‰jap. kendoŠ sp. stara japanska ve{tina borbe s ma~em; od XIX veka sportska disciplina u kojoj borci nose za{titnu opremu, a bore se bambusovim {tapovima. keno-1 ‰gr~. koinosŠ zajedni~ki. keno-2 ‰gr~. kainosŠ noviji, skora{wi. kenobijum, -a (i kenobij, -a) m ‰lat. coenobium od gr~. koinobionŠ manastir. kenobit, -ita m, mn. kenobiti, gen. mn. kenobita ‰lat. cenobita od gr~. koinobiotes, prema koinos zajedni~ki i bios ìvotŠ 1. onaj koji ìvi u manastiru, kalu|er. 2. fig. usamqenik, isposnik. x kenobitski. kenogeneza, -e i kenogeneza, -e ` ‰gr~. kainos nov, v. -genezaŠ pojavqivawe novih osobina u razvoju pojedinih ìvih bi}a.

609

kenozoik kenozoik, -a m ‰gr~. kainos nov, v. -zoikŠ geol. najmla|e doba zemqinog razvoja (tercijar i kvartar). kenozojski, -a, o ‰v. kenozoikŠ geol. koji pripada kenozoiku. y kenozojski period kenozoik (v.). kenotaf, -a i kenotaf, -a m, mn. -i ‰gr~. kenotaphion, prema kenos prazan, taphos grobŠ prazna grobnica (bez mrtvaca), kakve su Grci podizali u ~ast pokojnika poginulih u ratu ili na moru, kojima se nije znalo za grob; po~asni spomenik. kenofobija, -e ` ‰gr~. kenos prazan, v. -fobijaŠ med. strah od velikih praznih prostora (trgova, poqana i sl.). kent, -a m ‰engl. cantŠ 1. licemeran na~in govora; licemerje uop{te. 2. àrgon, sleng. kentaur, -a m ‰gr~. kentaurosŠ 1. mitol. ~udovi{te s telom kowa a qudskim grudima i glavom. 2. astron. (Kentaur) sazve`|e na ju`noj hemisferi. x kentaurski. kentum-jezici, kentum-jezika m mn. ‰lat. centum stoŠ lingv. zapadna grupa indoevropskih jezika, u kojoj se o~uvao prvobitni suglasnik k, a u koju spadaju gr~ki, keltski, latinski, romanski i germanski jezici; up. satem. kewa~a, -e ` ‰ma|. kenocs Š pokr. zast. mast za podmazivawe to~kova, kolomaz. kep, kepa m, mn. kepovi, gen. mn. kepova ‰engl. capeŠ 1. dug ènski prole}ni ogrta~ bez rukava. 2. kratak ogrta~ bez rukava koji {titi od ki{e i vetra. keper, -a m ‰nem. Koper unakrsno tkaweŠ 1. vrsta tkawa, naro~ito preplitawe ìca potke i osnove u vidu krsti}a. 2. tkanina izra|ena na ovaj na~in. kep~ija ‰tur. kepce, kefce od pers. kef~e, kep~eŠ v. kev~ija. keramet, -a m ‰tur. keramet od ar. karamaŠ natprirodno svojstvo, pojava, ~udo. keramika, -e `, dat. i lok. keramici ‰gr~. keramike tekhne kerami~ka ve{tina, v. kerami~kiŠ 1. me{avina gline i raznih minerala koja sluì za pe~ewe. 2. a. izrada posu|a i drugih predmeta od keramike, grn~arski zanat. b. jedna od primewenih umetnosti. 3. zb. kera-

610

kerep mi~ko posu|e, predmeti, ukrasi; plo~ice za podove i zidove. kerami~ar, -a m, vok. kerami~aru, mn. -i (`. kerami~arka, -e, dat. kerami~arki, gen. mn. kerami~arki) ‰v. keramikaŠ 1. stru~wak za izradu predmeta od keramike; primeweni umetnik koji stvara dekorativne predmete od keramike. 2. zanatlija koji lepi kerami~ke plo~ice na zidove i podove. x kerami~arski. kerami~ki, -a, -o ‰gr~. keramikos prema keramos glinaŠ koji je izra|en od keramike. keratektomija, -e ` ‰gr~. keras rog, ektome isecaweŠ med. operativno odstrawivawe ro`wa~e oka. keratin, -ina m ‰gr~. keras rogŠ proteinska materija, supstanca od koje se sastoje ro`nati delovi tela (npr. nokti, ìvotiwski rogovi, korwa~in oklop, dlake, perje i sl.). keratitis, -a m ‰gr~. keras rog, v. -itisŠ med. zapaqewe ro`wa~e oka. keratoza, -e ` ‰gr~. keras rog, v. -ozaŠ med. bolest koè koja se sastoji u preteranom rastu roàstog dela pokoìce. keratom, -oma m, mn. keratomi, gen. mn. keratoma ‰gr~. keras rog, v. -omŠ med. mrke ili crvenkastomrke bradavice koje se pojavquju posle ~etrdesete godine ìvota usled otvrdnu}a, oro`wewa koè. keratoplastika, -e ` ‰gr~. keras rog, v. plastikaŠ med. presa|ivawe ro`wa~e. keratoskopija, -e ` ‰gr~. keras rog, v. -skopijaŠ med. ispitivawe ro`wa~e pomo}u posebnih instrumenata. keratotomija, -e ` ‰gr~. keras rog, v. -tomijaŠ med. probadawe ili prosecawe ro`wa~e. keraunofobija, -e ` ‰gr~. keraunos grom, v. -fobijaŠ psih. bolestan strah od grmqavine i sevawa muwa. Kerber, -a m ‰gr~. KerberosŠ 1. mitol. troglavi pas iz gr~kog mita koji ~uva ulaz u podzemni svet. 2. (kerber) fig. strogi ~uvar. x kerberski. Kere, -a ` mn. ‰gr~. KeresŠ mitol. bogiwe smrti i sudbine kod starih Grka. kerep, -a m, mn. kerepi, gen. mn. kerepa ‰ma|. kerepŠ 1. plovni objekat, skela sastavqena od

kerigma vi{e povezanih la|a, ~amaca, balvana. 2. splav ili la|a na kojoj stoji vodenica. kerigma, -e ` ‰gr~. kerygma propovedŠ teol. u ranom hri{}anstvu, re~ koja se izri~e u Bo`je ime, nagove{taj da je Isus spasiteq. x kerigmati~ki i kerigmatski. kerling, -a m ‰engl. curlingŠ zimski sport na ledu izme|u dve ekipe koje nastoje da kamenu plo~u dobace {to bliè ozna~enom prostoru. kermes, -a m, mn. kermesi, gen. mn. kermesa ‰fr. kermesse od hol. kerkmisse crkvena misaŠ 1. crkvena slava s va{arom. 2. zabava koja se prire|uje u prirodi, obi~no u dobrotvorne svrhe. kernel, -a m, mn. kerneli, gen. mn. kernela ‰engl. kernel jezgroŠ ra~. centralna komponenta operativnog sistema, posebno juniksa (v.). kerning, -a m ‰engl. kerningŠ {tamp. smawewe ili pove}awe razmaka izme|u slova kako bi se poboq{ao izgled teksta. kerografija, -e ` ‰gr~. kerographia, prema keros vosak, v. -grafijaŠ slikawe voskom, slikawe u vosku. keroza, -e ` ‰gr~. keros vosak, v. -ozaŠ bolest koè lica pri kojem ona ogrubi i potamni. kerozin, -ina m ‰engl. kerosene od gr~. keros vosakŠ smesa te~nih ugqovodonika, koja se dobija iz nafte i upotrebqava prvenstveno kao gorivo u mlaznim avionima. x kerozinski. keromantija, -e ` ‰gr~. keros vosak, v. -mantijaŠ gatawe na osnovu istopqenog voska. keroplastika, -e `, dat. keroplastici ‰gr~. keroplastike, prema keros vosak, v. plastikaŠ pravqewe figura od voska. kertrix nepr. v. kartrix. keser, -a m, mn. keseri, gen. mn. kesera ‰tur. keser, prema kesmek se}iŠ tesarska sekira; vrsta ~eki}a kojim se moè ukivati, se}i i tesati, bradva. kesexija, -e m ‰tur. kesici od kesmek se}iŠ 1. junak, dobar borac (koji se~e glave protivnika). 2. drumski razbojnik, kavgaxija, ubojica. x kesexijski. kesim, -ima i }esim, -ima m ‰tur. kesim od kesmek odse}iŠ privremeno kori{}ewe zemqe ili stoke uz ugovorenu cenu, zakup. keson, -ona m, mn. kesoni, gen. mn. kesona ‰fr. caissonŠ 1. naprava u obliku zvona, naj~e{}e od

kefalopod ~elika ili armiranog betona, pode{ena za podvodne radove. 2. podvodni temeq stuba gra|evinskih objekata (mostova i dr.). kesonski, -a, -o ‰v. kesonŠ koji se odnosi na kesone, koji je u vezi s radom u kesonima. y kesonska bolest med. ronila~ka bolest, oboqewe koje se javqa kod radnika kada naglo prelaze iz dubine u sredinu s normalnim vazdu{nim pritiskom. ket, -a m, mn. ketovi, gen. mn. ketova ‰engl. catboatŠ najmawa sportska jedrilica s jednim jarbolom na pramcu. ketgut, -a m ‰engl. catgutŠ preparirano ma~je ili ov~je crevo koje se u hirurgiji upotrebqava za {ivewe tkiva posle operacije. ketering, -a m ‰engl. cateringŠ pripremawe i sluèwe hrane i pi}a u avionima, brodovima, vozovima, preduze}ima, na proslavama, ro|endanima, svadbama i sl.; servis za takve usluge. ketman, -a m, mn. -i ‰ar. kitman skrivaweŠ 1. rel. pretvarawe, pona{awe nekih vernika u religijama [iita i Druza u Persiji. 2. svesna dvoli~nost intelektualaca u socijalisti~kim dràvama, javno zalagawe za zvani~nu ideologiju dok se vlastita uverewa drè u tajnosti. x ketmanski. keton, -ona m, mn. ketoni, gen. mn. ketona ‰proizvoqna varijanta od nem. Aceton, v. acetonŠ hem. svako organsko jediwewe koje sadrì karbonilnu grupu (SO) u spoju sa dva ugqovodoni~na radikala. ketuba, -e (izv. ketuba) ` ‰hebr. ketubbah napisanoŠ jevrejski pismeni ugovor sklopqen pre braka. kefa, -e `, gen. mn. kefa ‰tur. kefeŠ hrv. ~etka. -kefal, -kefalan, -kefalija ‰gr~. kephale glavaŠ koji se odnosi na glavu. kefalija, -e i kefalija, -e m ‰gr~. kephale glavaŠ u srpskoj sredwovekovnoj dràvi: poglavar, stare{ina. kefalo- i cefalo- ‰gr~. kephale glavaŠ kao prvi deo sloènih termina ozna~ava ono {to je u vezi s glavom. kefalo, -a s ‰gr~. kephale glavaŠ àrg. mudra glava; pamet; promu}urnost, dovitqivost. kefalopod, -a m. mn. kefalopodi ‰v. kefalo-, gr~. pous, gen. podosŠ zool. glavonoàc.

611

kefati kefati, kefam nesvr{.‰v. kefaŠ hrv. 1. ~istiti kefom, ~etkati. 2. raz. grditi, psovati. kefija, -e ` ‰tur. vulg. kefiye, kwi`. ketfiye od ar. katfiyya ple}naŠ {arena beduinska marama kojom se pokrivaju glava i ple}a. kefir, -ira m ‰rus. kefir iz kavkaskih jezikaŠ penu{avo pi}e sli~no jogurtu koje se dobija vrewem mleka usled dodavawa specijalne gqivice. kec, keca m, instr. kecom, mn. ke~evi, gen. mn. ke~eva ‰ma|. ketzemŠ 1. karta za igrawe sa vredno{}u 1 ili 11, u mnogim igrama najja~a karta, as. 2. àrg. najnià ocena |a~kog uspeha, jedinica, nedovoqan. z do}i kao kec na jedanaest, do}i kao kec na desetku do}i, pojaviti se u pravi ~as, biti dobrodo{ao. keceqa, -e `, gen. mn. keceqa ‰ma|. kecelaŠ deo ode}e, obi~no ènske, koji se stavqa spreda preko druge ode}e, kao za{tita od ne~isto}e i prqawa, prega~a. ke~1, -a m = ke~-ez-ke~-ken, -a m ‰engl. catch-as-catch-canŠ vrsta rvawa u kome su dozvoqeni svi zahvati. ke~2, -a m ‰engl. catchŠ muz. vrsta vi{eglasne vokalne kompozicije, omiqene u Engleskoj od sredweg veka, neguje se i danas. ke~a v. ke~e. ke~ap, -a m ‰engl. ketchup od mal. kechap ribqi sos od kin. kejap, ke-tsiapŠ vrsta pikantnog slatko-kiselog sosa od paradajza sa za~inima. ke~e, -eta s ‰tur. keceŠ bela ili sivkasta poluloptasta kapa od vaqane vune ili uvaqane gove|e dlake, kakvu nose Albanci. ke~er, -a m, mn. -i ‰engl. catcherŠ sportista koji se bavi ke~om, rva~ slobodnog stila. x ke~erski. ke~iga, -e `, dat. i lok. ke~igi ‰ma|. kescege, kocsogeŠ zool. re~na riba hrskavi~ava skeleta i kqunaste glave, Acipenser ruthenus. ke{, ke{a m, lok. ke{u, instr. ke{om ‰engl. cashŠ novac u gotovom, gotovina. ke{ end keri ‰engl. cash and carry plati pa nosiŠ prodaja kod koje trgovac na veliko ne pruà nikakve usluge kupcima, ve} oni sami dolaze, biraju robu, pla}aju i iznose iz skladi{ta, ~ime se pojeftiwuje poslovawe.

612

kibic-fenster kibar prid. indekl. ‰tur. kibar ponosit, dostojanstven od ar. kibar, jd. kabir velikiŠ otmen, ponosit, elegantan ~ovek. kibarli prid. indekl. ‰tur. kibarl›, v. kibarŠ ponosit, dostojanstven, dopadqiv. kibernetika, -e `, dat. i lok. kibernetici ‰gr~. kybernetike kormilarska ve{tina, prema kybernetes kormilarŠ nauka o zakonitosti toka informacija i upravqa~kim delovawima u ma{inama, ìvim organizmima i wihovim zajednicama. kiberneti~ar, -a, m ‰v. kibernetikaŠ stru~wak za kibernetiku. kiberneti~ki, -a, -o i kibernetski ‰v. kibernetikaŠ koji se odnosi na kibernetiku i kiberneti~are. kibernoprostor v. kiberprostor. kibernoseks v. kiberseks. kiberpank v. sajberpank. kiberprostor, -a m ‰v. kiber-Š = kibernoprostor, -a m ‰v. kiberno-Š ra~. sfera virtuelne stvarnosti; sfera problema koji se re{avaju kiberneti~ki. kiberseks, -a m ‰v. kiber-, seksŠ = kibernoseks, -a m ‰v. kiberno-, seksŠ seks. ra~. seks na daqinu pomo}u ra~unara (npr. tako {to se partneri jedni drugima pokazuju, imaju svoje avatare koji se upu{taju u seks i sl.). kiberspejs v. sajberspejs. kibitka, -e `, dat. i lok. kibitki, gen. mn. kibitki ‰rus. kibitkaŠ 1. laka, obi~no pokrivena putni~ka kola ili saonice. 2. vrsta mongolskog {atora, jurta. kibic v. kibicer. kibicer, -a m, mn. -i ‰nem. KibitzŠ radoznao posmatra~ i savetnik nekog igra~a pri igri (karata, {aha i dr.); radoznao posmatra~ uop{te. kibicovati, kibicujem nesvr{.‰nem. kibitzenŠ 1. a. zainteresovano posmatrati, pratiti igrawe karata, {aha i sl. b. uop{te posmatrati, gledati s interesovawem, merkati. kibicovati se gledati se sa interesovawem, merkati jedno drugo. kibic-fenster, -a m ‰v. kibicovati, nem. Fenster prozorŠ pokr. fam. istureni prozor, ob. u prizemqu, s koga je lako posmatrati {ta se doga|a u susedstvu.

kibla kibla, -e ` ‰tur. k›ble od ar. qiblaŠ rel. strana sveta na kojoj se nalazi Meka i prema kojoj se okre}u muslimani tokom molitve. kibla, -e `, gen. mn. kibli ‰nem. KubelŠ 1. ~abar, kofa, vedro. 2. ove}a posuda u obliku kofe, koja u zatvorima sluì za obavqawe fiziolo{kih potreba. 3. gra|. posuda za prenos betona dizalicom. kiborg, -a m ‰engl. cyborgŠ u nau~noj fantastici, stvorewe koje je delom ~ovek, a delom ma{ina. kibuc, -a m, mn. kibuci, gen. mn. kibuca ‰jidi{ Kibutz od hebr. qibbus okupqaweŠ poqoprivredna komuna u Izraelu, sa zajedni~kom svojinom nad zemqom i sredstvima za proizvodwu. kibucnik, -a m, mn. kibucnici ‰jidi{ Kibutznik, v. kibucŠ ~lan kibuca. kivelaà, -e ` ‰fr. cuvelageŠ 1. podgra|ivawe, oblagawe okna daskama. 2. uvo|ewe metalne cevi u arteski bunar. kiveta, -e `, gen. mn. kiveta ‰fr. cuvetteŠ 1. unutra{wi poklopac na xepnom ili ru~nom ~asovniku. 2. mali ~abar; malo vedro; lavor; umivaonik. kivi1, -ija m, mn. kiviji, gen. mn. kivija ‰engl. kiwi od maorskog kiwiŠ 1. zool. retka ptica trka~ica s Novog Zelanda sa dugim i tankim kqunom, potpuno zakr`qalim krilima i ~ekiwastim perjem. 2. fig. {aq. Novozelan|anin. kivi2, -ija m, mn. kiviji, gen. mn. kivija ‰engl. kiwi, v. kivi1 pod (2)Š bot. tropsko vo}e sa sme|om dlakavom quskom i zelenim mesom, bogato vitaminima, aktinidija, Actinidia chinensis. kivot v. }ivot. kid, -a m ‰engl. kidŠ u{tavqena jare}a koà. kidisati,- kidi{em svr{. i nesvr{. ‰tur. k›ymakŠ 1. navaliti, navaqivati, napasti, napadati (na nekoga ili na ne{to). 2. svr{. zast. oduzeti ìvot, ubiti. kidnaper, -a m, mn. -i ‰engl. kidnapperŠ onaj koji kidnapuje, otmi~ar. x kidnaperski. kidnapovati, kidnapujem svr{. i nesvr{. ‰engl. kidnapŠ (u)grabiti, oteti, otimati koga radi ucene. kizlar-aga, -e i kizlaraga, -e m ‰tur. k›zlar devojke, v. agaŠ nadzornik sultanovog harema.

kilit kijamet, -a m, mn. -i ‰tur. k›yamet od ar. qiyamaŠ 1. smak sveta, sudwi dan. 2. zlo, neda}a, propast. 3. nevreme, nepogoda, velika oluja. kijametiti, kijametim nesvr{. ‰v. kijametŠ dizati uzbunu, uznemiravati; uùrbano, nervozno ne{to traìti, zahtevati. kijafet, -a m ‰tur. k›yafet od ar. qiyafaŠ odelo, ode}a, no{wa. kijafetli prid. indekl. ‰tur. k›yafetli, v. kijafetŠ lepo odeven; koji lepo izgleda. kik-boks, -a m ‰engl. kick boxing, prema kick udarac nogom, v. boksŠ vrsta boksa u kojoj se udara i nogama, sli~no tajlandskom boksu. kik-bokser, -a m, mn. -i ‰v. kik boksŠ onaj koji se bavi kik-boksom. kikiriki, -ija m ‰poreklo neizvesnoŠ bot. biqka iz porodice gra{ka, Arachis hypogaea, s mahunama koje rastu ispod zemqe i sadrè jednu do tri semenke, koje se jedu pe~ene. kiklop, -a m ‰gr~. kyklops od kyklos krug i ops okoŠ mitol. u gr~koj mitologiji, posebno u Homerovoj Odiseji, div s jednim okom nasred ~ela. kiklopija, -e ` ‰v. kiklopŠ med. uro|eni poreme}aj, spojenost o~nih {upqina, jednookost. kiklopski, -a, -e ‰v. kiklopŠ 1. mitol. koji se odnosi na kiklope. 2. xinovski, divovski. kiks, -a m, mn. kiksevi, gen. mn. kikseva ‰austr. nem. KickserŠ 1. pogre{an udarac, proma{aj lopte u fudbalu i drugim sportovima. 2. pogre{ka, neuspeh, proma{aj uop{te. 3. muz. pogre{an ton u svirawu. kiksirati, kiksiram, 3. l. mn. kiksiraju svr{. i nesvr{. (na)praviti kiks, (po)gre{iti. kiksnuti, kiksnem svr{. ‰v. kiksŠ (u)~initi kiks, pogre{iti. kila v. kilogram. kiler, -a m ‰nem. KuhlerŠ fam. hladwak automobila. kiler, -a m, mn. kileri, gen. mn. kilera ‰nem. KuhlerŠ fam. hladwak automobila. kilit, -a m, mn. kiliti, gen. mn. kilita = }ilit, -a m, mn. }iliti, gen. mn. }ilita ‰tur. kilit brava od pers. kilid kqu~Š katanac, lokot.

613

kilokilo- ‰gr~. khilioi hiqadaŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava jedinicu mere hiqadu puta ve}u (u ra~unarstvu 210 =1.024 puta ve}u). kilo v. kilogram. kiloamper, -era m, mn. kiloamperi, gen. mn. kiloampera ‰v. kilo-, amperŠ fiz. jedinica za merewe ja~ine elektri~ne struje, 1.000 ampera; skr. kA. kilobajt, -a m, mn. kilobajti, gen. mn. kilobajta ‰v. kilo-, bajtŠ ra~. jedinica za merewe koli~ine informacija u memoriji kompjutera, iznosi 1.024 bajta; skr. Mb. kilobar, -a m, mn. kilobari, gen. mn. kilobara ‰v. kilo-, bar2Š meteor. jedinica za merewe atmosferskog pritiska, 1.000 kg na 1 kvadratni centimetar. kilovat, -a m, mn. kilovati, gen. mn. kilovata ‰v. kilo-, vatŠ fiz. jedinica elektri~ne snage, 1.000 vati; skr. kW. kilovolt, -a m, mn. kilovolti, gen. mn. kilovolta ‰v. kilo-, voltŠ fiz. jedinica elektri~nog napona, 1.000 volti; skr. kV. kilogram, -a m, mn. kilogrami, gen. mn. kilograma ‰v. kilo-, gramŠ fiz. jedinica mere za teìnu, 1.000 grama; skr. kg. kilogrammetar, -tra m, mn. kilogrammetri, gen. mn. kilogrammetara ‰v. kilogram, metarŠ fiz. jedinica za merewe efekta rada, rad koji je potreban da se 1 kilogram digne na visinu od 1 metra. kilokalorija, -e ` ‰v. kilo-, kalorijaŠ fiz. zast. nekada{wa jedinica za toplotu, hiqadu kalorija; skr. kcal. kilolitar, -tra m, mn. kilolitri, gen. mn. kilolitara ‰v. kilo-, litarŠ mera za zapreminu, 1.000 litara; skr. kl. kilometar, -tra m, mn. kilometri, gen. mn. kilometara ‰v. kilo-, metarŠ fiz. mera za duìnu, 1.000 metara. y kvadratni kilometar mera za povr{inu, kvadrat sa stranom duìne 1 kilometar. kilometarski, -a, -o ‰v. kilometarŠ 1. koji se odnosi na kilometre; koji se meri kilometrima. 2. fig. veoma dug, preop{iran. kilometraà, -e ` ‰v. kilometarŠ 1. udaqenost, rastojawe izme|u odre|enih mesta izraèna u kilometrima; broj pre|enih kilometa-

614

kimbal ra. 2. merewe, ra~unawe po kilometrima; obeleàvawe kilometara. 3. nov~ana nadoknada za slu`beno putovawe u zavisnosti od pre|enih kilometara. kilopond, -a m, mn. kilopondi, gen. mn. kiloponda ‰v. kilo-, pondŠ fiz. zast. u tehni~kom sistemu mernih jedinica mera za silu, 1000 ponda (1 kp = 9,80665 N). kilopondmetar v. kilopond. kilote, kilota ` mn. ‰fr. culotteŠ 1. dowi deo ènskog rubqa, ènske ga}ice. 2. ist. kratke pantalone, ~ak{ire do ispod kolena (deo nekada{weg dvorskog na~ina odevawa). kilotona, -e `, gen. mn. kilotona ‰v. kilo-, tonaŠ jedinica mere za razornu mo} nuklearnog oru`ja, jednaka energiji stvorenoj eksplozijom hiqadu tona trinitrotoluola; skr. kt. kiloherc, -a m, mn. kiloherci, gen. mn. kiloherca ‰v. kilo-, hercŠ fiz. jedinica za frekvenciju, tj. broj oscilacija u jednoj sekundi (obi~no elektromagnetskih talasa), jednaka 1.000 herca; skr. kHz. kilocikl, -a m ‰v. kilo-, ciklŠ fiz. stari naziv za kiloherc. kiloxul, -a m, mn. kiloxuli, gen. mn. kiloxula ‰v. kilo-, xulŠ fiz. jedinica za energiju i koli~inu toplote, 1.000 xula; skr. kJ. kilt, -a m, mn. kiltovi, gen. mn. kiltova ‰engl. kilt od {kot. kiltŠ sukwa od {kotske karirane tkanine s naborima, faltama (u {kotskoj mu{koj narodnoj no{wi i kao deo uniforme u nekim jedinicama engleske vojske). kiqer, -a m, mn. kiqeri, gen. mn. kiqera = }iler, -a m, mn. }ileri, gen. mn. }ilera ‰tur. kiler, kilarŠ sobica, ostava, vajat. kim, kima i kima m ‰nem. Kummel, prema lat. cuminum od gr~. kyminonŠ bot. 1. dvogodi{wa zeqasta biqka koja raste po livadama i sluì za ispa{u, Carum carvi. 2. sredwoazijska i sredozemna biqka koja se i kod nas gaji i upotrebqava kao za~in i u lekarstvu, Cuminum cyminum. kima, -e ` ‰gr~. kyma talas, oteklinaŠ arhit. talasasti deo kapitela stuba. kimation, -a m, mn. -i ‰gr~. kymation mali talasŠ arhit. niz stilizovanih listova kao ukras na starogr~kim kapitelima. kimbal v. cimbal.

kimberlit kimberlit, -a i kimberlit, -ita m, mn. kimberliti, gen. mn. kimberlita ‰prema gradu Kimberli (Kimberley) u Ju`noafri~koj RepubliciŠ miner. eruptivna stena tamne boje, katkad sadrì dijamante. kimetli prid. indekl. ‰tur. k›ymetliŠ vredan, skupocen, cewen. kimograf, -a m, mn. -i ‰gr~. kyma talas, v. -grafŠ 1. aparat koji grafi~ki registruje fiziolo{ke pojave (krvni pritisak, puls, pritisak u {upqinama srca, disawe i dr.). 2. u eksperimentalnoj fonetici, aparat koji beleì krivuqu zvuka. x kimografski. kimografija, -e ` ‰gr~. kyma talas, v. -grafijaŠ merewe i grafi~ko predstavqawe pritiska krvi pomo}u kimografa. kimono, kimona m ‰jap. kimonoŠ japanska nacionalna ode}a, duga~ka haqina (mu{ka i ènska) sa {irokim rukavima i {irokim pojasom oko struka. kina-vino, -a s ‰nem. Chinawein prema {p. quina, v. kininŠ slatko vino s tinkturom kinina; upotrebqava se za ja~awe organizma. kina-srebro, kina-srebra m ‰nem. Chinasilber kinesko srebroŠ legura bakra, nikla i cinka, boje sli~ne srebru, v. alpaka2, pakfong. king, -a m ‰kin. kingŠ stari kineski muzi~ki instrument, udaraqka sa 16 kamen~i}a. king-sajz prid. indekl. ‰engl. king-size kraqevska veli~inaŠ koji je duì od obi~nog (o cigaretama); koji je ve}i od obi~nog (o ode}i). kinderbet, -a m, mn. kinderbeti, gen. mn. kinderbeta ‰nem. KinderbettŠ pokr. zast. de~iji krevetac. kindervagn, -a m, mn. kindervagni ‰nem. KinderwagenŠ pokr. zast. de~ja kolica. kinegetika, -e `, dat. kinegetici ‰gr~. kynegetike, prema kyon pas, agein voditiŠ ve{tina uzgajawa i dresure pasa. kined, -eda m, mn. kinedi, gen. mn. kineda ‰gr~. kinaidosŠ ist. 1. anti~ki naziv za homoseksualca. 2. razvratnik. -kineza, -kinezija ‰gr~. kinesis kretaweŠ kao drugi deo sloènih re~i ozna~ava kretawe. kinezi-, kinezio- ‰gr~. kinesis kretaweŠ kao prvi deo sloènih re~i ozna~ava kretawe.

kinin kinezialgija, -e ` ‰v. kinezi-, -algijaŠ med. bol pri kretawu. kineziologija, -e ` ‰v. kinezi-, -logijaŠ izu~avawe mi{i}nog kretawa kod qudi, naro~ito u vezi s fizi~kim ve`bama. kineziometrija, -e ` ‰v. kinezi-, -metrijaŠ nau~na disciplina koja se bavi merewima u kineziologiji. kinezi(o)terapija, -e ` ‰v. kinezi-, terapijaŠ med. primena telesnih ve`bi u le~ewu. kinemaskop v. sinemaskop. kinematika, -e `, dat. kinematici ‰gr~. kinema, gen. kinematos kretaweŠ fiz. grana teorijske mehanike koja prou~ava kretawe. kinematograf, -a m, mn. -i ‰gr~. kinema, gen. kinematos kretawe, v. -grafŠ 1. projektor pokretnih slika, filmski projektor. 2. bioskop. kinematografija, -e ` ‰v. kinematografŠ 1. slikovno reprodukovawe predmeta u pokretu. 2. filmska umetnost; celokupna delatnost vezana za tu umetnost. kinematografski, -a, -o ‰v. kinematografŠ koji se odnosi na kinematografiju; filmski. kinerama v. sinerama. kinestezija, -e ` ‰gr~. kinein kretati, micati, aisthesis ose}aweŠ ~ulni ose}aj kretawa. x kinesteti~ki. kinetika, -e `, dat. i lok. kinetici ‰v. kineti~kiŠ fiz. nauka o kretawu; grana teorijske mehanike koja obuhvata dinamiku i statiku. kineti~ki, -a, -o ‰gr~. kinetikos koji stavqa u kretaweŠ 1. koji se odnosi na kinetiku, koji je u vezi s kinetikom. 2. koji se odnosi na kretawe, koji je u vezi s kretawem. y kineti~ka energija fiz. energija tela u pokretu; up. potencijalna energija. kinetoza, -e ` ‰gr~. kinetos pokretanŠ med. tegobe koje se javqaju pri vo`wi motornim vozilima, avionom ili brodom po uzburkanom moru. kinetoskop, -a m, mn. -i ‰gr~. kinema (gen. kinematos) kretawe, v. -skopŠ ist. aparat za posmatrawe fotografskih snimaka koji se brzo smewuju, prete~a kinematografa (prona{ao ga Tomas Alva Edison 1891. godine). kinin, -ina m ‰nem. Chinin od {p. quina od ke~uanskogŠ farm. alkaloid koji se pravi od kore

615

kininovac kininovca, sluì kao lek protiv malarije i nekih drugih bolesti. x kininski. kininovac, kininovca m ‰v. kininŠ bot. kininsko drvo, Cinchona, rod tropskog drveta iz ~ije se kore dobija kinin. kino, -a m, mn. kina, gen. mn. kina ‰nem. Kino od KinematographŠ hrv. bioskop. kino-1 ‰nem. Kino od KinematographŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava ono {to se odnosi na filmove, kinematografiju. kino-2 ‰gr~. kyon pasŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava ono {to se odnosi na pse. kinovija, -e ` ‰v. kenobijumŠ crkv. manastirska zajednica u kojoj kalu|eri ìve kao ~lanovi jednog, zajedni~kog doma}instva; op{teì}e, op{teìtije. kinovit, -ita m, mn. kinoviti, gen. mn. kinovita ‰v. kenobitŠ crkv. stanovnik kinovije; onaj koji ìvi u manastiru, kalu|er. kinodrom, -a m, mn. -i ‰v. kino-2, v. -dromŠ sportsko trkali{te za pse. kinolog, -a m, mn. kinolozi, gen. mn. kinologa ‰v. kino-2, v. -logŠ stru~wak za kinologiju. kinologija, -e ` ‰v. kino-2, v. -logijaŠ nauka o uzgajawu i selekciji pasa. kinolo{ki, -a, -o ‰v. kinologijaŠ koji se odnosi na kinologe i kinologiju. y kinolo{ko dru{tvo dru{tvo qubiteqa i uzgajiva~a pasa. kinoman1, -ana m, mn. kinomani, gen. mn. kinomana ‰v. kino-1, -manŠ preterani qubiteq filmske umetnosti. kinoman2, -ana m, mn. kinomani, gen. mn. kinomana ‰v. kino-2, -manŠ onaj koji je opsednut psima, neobuzdani qubiteq pasa. kinomanija1, -e ` ‰v. kino-2, manijaŠ neobuzdana qubav prema filmu. kinomanija2, -e ` ‰v. kino-1, manijaŠ opsednutost psima. kino-operater, -era m, mn. kino-operateri, gen. mn. kino-operatera ‰v. kino, operaterŠ radnik koji rukuje aparatom za projekcije u bioskopu. kinoskop, -a m, mn. -i ‰v. kino, -skopŠ aparat za presnimavawe televizijskih emisija sa televizijskog ekrana.

616

kipu kinoteka, -e `, dat. i lok. kinoteci, gen. mn. kinoteka ‰v. kino, -tekaŠ zbirka filmova, filmska arhiva; zgrada u kojoj se nalazi ovakva zbirka. x kinote~ki. kinofikacija, -e ` ‰v. kino, -fikacijaŠ izgradwa mreè bioskopa, obuhvatawe mreòm bioskopa; popularizacija filmske umetnosti. kinofikovati, kinofikujem i kinoficirati, kinoficiram, 3. l. mn. kinoficiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kinofikacijaŠ sprovesti, sprovoditi kinofikaciju. kinofobija, -e ` ‰v. kino-2, v. -fobijaŠ med. bolesni strah od pasa. kinta, -e `, gen. mn. kinti ‰alb. kintar stoti deo lekaŠ àrg. dinar. z nemati ni kinte nemati ni pare u xepu. kinxal, -ala m, mn. kinxali, gen. mn. kinxala ‰rus. kinàl, tur. kinyalŠ no` sa o{tricom na obe strane, bode`, kama. kiosk, -a i kiosk, -a m, mn. kiosci/kiosci, kioska ‰fr. kiosque od tur. kosk od pers. ku{kŠ 1. mala uli~na prodavnica u kojoj se prodaje {tampa, cigarete i druga sitna roba. 2. omawa drvena ku}a u vinogradu i sl., otvorena na sve strane, paviqon karakteristi~an za isto~wa~ku arhitekturu. gen. mn.

kip, -a m, mn. kipovi, gen. mn. kipova osnovna nov~ana jedinica u Laosu, podeqena na 100 ata. kip, kipa m, mn. kipovi, gen. mn. kipova ‰ma|. kep slika, likŠ 1. um. izvajan lik ~oveka u glini ili kamenu; statua, spomenik. kipar, -ara m ‰v. kipŠ hrv. vajar, skulptor. kiparis, -a m, mn. -i ‰gr~. kyparissosŠ bot. ~etinar koji raste u ju`nijim, toplim krajevima, ~empres. kiper, -a i kiper, -a m, mn. -i ‰nem. Kipper prema kippen nagnutiŠ teretno vozilo s pokretnom karoserijom za brzo istovarivawe tereta; up. damper (1). kipovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. kippen, kiperŠ izru~i(va)ti teret sa kipera, prazniti kiper. up.

kipu, kipua m, mn. kipui, gen. mn. kipua ‰ke~uanski quipu ~vorŠ ist. staro peruansko pismo zasnovano na vrpcama sa ~vorovima.

kir kir i kir m indekl. ‰gr~. kyriosŠ titula koje se upotrebqavala uz ime, obi~no me|u Grcima i Cincarima: gospodin, gospodar. kira ` indekl. ‰v. kirŠ gospo|a. kiraet, -a m ‰tur. k›raet od ar. qiraa’ ~itaweŠ pravilno ~itawe Korana. kiraethana, -e `, gen. mn. kiraethana ‰tur. k›raethane, v. kiraet, pers. hane ku}aŠ javna biblioteka, ~itaonica. kirajxija, -e m (`. kirajxijka, -e, dat. kirajxijki, gen. mn. kirajxijki i uob. kirajxika) ‰tur. k›rac›, v. kirijaŠ 1. onaj koji uzima stan u zakup, zakupac stana, stanar. 2. v. kirixija. x kirajxijski. kirasir, -ira m, mn. kirasiri, gen. mn. kirasira ‰fr. cuirassier prema cuirasse oklopŠ ist. kowanik sa oklopom, pripadnik te{ke kowice. x kirasirski. kirvaj, -a m, mn. kirvaji, gen. mn. kirvaja ‰nem. KirchweihŠ crkvena slava, crkveni sabor. kirenaik, -a m, mn. kirenaici, gen. mn. kirenaika ‰gr~. Kyrenaikos, stanovnik grada Kirene u severnoj AfriciŠ filoz. pripadnik starogr~ke filozofske {kole ~iji je osniva~ Aristip iz Kirene, koji je u~io da je osnovni ciq ìvota radost i uìvawe. kireta, -e `, gen. mn. kireta ‰fr. curetteŠ med. hirur{ki instrument u obliku ka{ike o{trih rubova kojim se uklawaju izra{taji, obolela tkiva i dr. kiretaà, -e ` ‰fr. curetageŠ med. strugawe kiretom (u terapeutske i dijagnosti~ke svrhe); ~i{}ewe kiretom unutra{wosti materice (prilikom poba~aja). kiretirati, kiretiram, 3. l. mn. kiretiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kiretaŠ med. (o)~istiti kiretom. kiri, -ija m, gen. mn. kirija ‰fr. curie, prema fizi~aru Pjeru Kiriju (P. Curie, 1859–1906)Š fiz. jedinica za merewe radioaktivnosti, iznosi 3,7 × 1010 raspada u sekundi. kirija, -e `, gen. mn. kirija ‰tur. kira od ar. kira’Š 1. stanarina. 2. najam tegle}e marve. 3. davawe zemqe u zakup pri kojem obra|iva~ daje vlasniku polovinu prinosa, napolica. kirija{, -a{a m, mn. kirija{i, gen. mn. kirija{a = kirixija, -e ‰v. kirijaŠ 1. onaj koji se

kistihand bavi prevozom tu|e robe, kakvog tovara uop{te, re|e i putnika, obi~no svojim kolima, kowima, la|om i sl. 2. onaj koji uzima ne{to pod zakup, zakupac, kirajxija. x kirija{ki. kirija{iti, kirija{im nesvr{. ‰v. kirija{Š raditi kao kirija{, prevoziti kowskom zapregom uz naplatu. kirije elejson ‰gr~. Kyrie eleesonŠ rel. Gospodi pomiluj, re~i kojima po~iwe pravoslavna liturgija, pristupni deo mise i katoli~ke litanije. kirijum, -a i kirij, -a m ‰po nau~nicima Pjeru i Mariji KiriŠ hem. ve{ta~ki dobijen transuranski hemijski element, radioaktivni metal, simbol Cm, atomski broj 96. kirixija, kirixijski v. kirija{, kirija{ki. kirixiluk, -a m, mn. kirixiluci, gen. mn. kirixiluka ‰tur. k›rac›l›k, v. kirixijaŠ kirixijski posao, zanimawe kirixije. kir-jawa, -e m ‰prema Kir Jawi, liku iz istoimene drame Jovana Sterije Popovi}aŠ {krtica, tvrdica. Kirka, -e `, dat. Kirki ‰gr~. KirkeŠ 1. mitol. ~arobnica iz Homerove œOdisejeŒ koja je zavela Odiseja i wegove qude. 2. fig. zavodnica, opasna qubavnica. 3. astron. ime jednog asteroida otkrivenog 1855. godine. kiro- v. hiro-. kir{, -a ‰nem. Kirsch(geist)Š vi{weva~a, rakija od vi{awa, omiqena u alpskim krajevima. kislev, -a m (izvorno kislev) ‰hebr. kislevŠ tre}i mesec jevrejskog kalendara, u vreme na{eg novembra i decembra. kismet, -a m ‰tur. k›smet od ar. qismaŠ sudbina, udes, ono {to je provi|ewe svakom unapred odredilo. kisoida, -e = cisoida, -e ` ‰gr~. kissos br{qan, v. -oidŠ mat. linija br{qanastog lista, kriva linija tre}eg stepena. kist, kista m, mn. kistovi, gen. mn. kistova ‰rus. kistŠ hrv. 1. slikarska ~etkica, ki~ica; ~etkica za bojewe 2. fig. na~in, tehnika slikawa, slikarski stil. kistihand, kistihant uzv. ‰nem. kuss’ die HandŠ zast. qubim ruku: nekada{wi pozdrav

617

kit1 starijim osobama ili mu{karaca ènama, rukoqub. kit1, kita m, mn. kitovi, gen. mn. kitova ‰gr~. ketos morska neman, velika ribaŠ zool. op{ti naziv za red morskih sisara ribolikog tela ~iji su predwi udovi pretvoreni u peraja, a zadwi zakr`qali; naziv za pojedine (obi~no najkrupnije) vrste toga roda. kit2, kita = git m ‰nem. KittŠ meka, lepqiva smesa minijuma ili krede i firnajsa, koja sluì za lepqewe prozorskog stakla, ispuwavawe pukotina, neravnina i sl. kitab v. }itab. kitajka, -e `, dat. kitajci ‰rus. kitaèkaŠ vrsta kineske svilene ili pamu~ne tkanine; ode}a od istoimene tkanine. kitara ‰gr~. kitharaŠ muz. starogr~ki ì~ani instrument sli~an liri. kitir, -a m, gen. mn. kitira ‰tur. k›t›rŠ kokice od kukuruznih zrna. kitnkes, -a m ‰nem. Quittenkase od Quitte duwa, Kase sirŠ vrsta poslastice, suv pekmez od gusto ukuvanih duwa sa {e}erom. kitovati, kitujem nesvr{. ‰nem. kitten, v. kit2Š lepiti, u~vr{}ivati kitom (obi~no staklo uz prozorske okvire). kif, kifa m ‰fr. kif(f) od ar. keif, v. }efŠ me{avina ha{i{a i duvana, opojno sredstvo u mnogim zemqama severne Afrike. kifla, -e `, gen. mn. kifli ‰austr. nem. KipferlŠ vrsta finog peciva u obliku polumeseca. kifoza, -e ` ‰gr~. kyphos sagnut, v. -ozaŠ med. povijenost, iskrivqenost ki~me ili jednog wenog dela. ki~, ki~a m, mn. ki~evi, gen. mn. ki~eva ‰nem. KitschŠ 1. nazoviumetnost, la`na umetnost. 2. delo bez prave umetni~ke vrednosti, tvorevina koja se odlikuje odsustvom ukusa, sladuwavo{}u, jeftinim efektima. ki~er, -a m ‰v. ki~Š proizvo|a~ ki~a, nadriumetnik. ki~erski, -a, -o ‰v. ki~erŠ koji predstavqa ki~, neukusan, sladuwav, umetni~ki bezvredan. ki{lak, -a m, mn. ki{laci, gen. mn. ki{laka ‰tur. k›slak od k›s zimaŠ zimovnik; mesto u niziji gde se stoka sa planine dovodi da prezimi.

618

klavir{timer ki{tra, -e `, gen. mn. ki{tri i ki{tara ‰nem. die Kiste kutijaŠ pokr. kutija, obi~no proste izrade, za alat ili boce. kjanti, -ija m ‰ital. chiantiŠ crveno aromati~no vino iz doline Kjanti u Toskani. kjat ‰kiatŠ nov~ana jedinica u Burmi, deli se na 100 pjasa. Kju-kluks-klan ‰engl. Ku Klux Klan, v. klanŠ naziv tajne rasisti~ke organizacije u ju`nim dràvama SAD, koja sprovodi teror nad crncima, neprijateqski raspoloèna prema katolicima i Jevrejima. klavijatura, -e ` ‰nem. Klaviatur prema lat. clavis dirkaŠ 1. muz. sveukupni broj dirki (belih i crnih) na instrumentima kao {to su klavir, klavi~embalo, orguqe, klavirska harmonika i sl. 2. elektronski instrument s dirkama. x klavijaturni. klavijaturist(a), -e m, mn. klavijaturisti ‰v. klavijaturaŠ muz. u xezu i pop muzici, muzi~ar koji svira na instrumentima s klavijaturom. klavikord, -a m, mn. -i ‰ital. clavicordo, prema lat. clavis tipka, gr~. khorde ìcaŠ muz. najstariji tip ì~anog muzi~kog instrumenta s dirkama, prete~a dana{weg klavira. klavikula, -e ` ‰lat. clavicula kqu~i}Š 1. anat. kqu~na kost, kqu~wa~a. klavikularan, -rna, -rno ‰nlat. clavicularis, v. klavikulaŠ anat. kqu~wa~ni, koji se ti~e kqu~ne kosti. klavir, -ira m, mn. klaviri, gen. mn. klavira ‰nem. Klavier od fr. clavier klavijatura, od lat. clavis dirkaŠ muz. instrument s dirkama koje posredstvom malih ~eki}a pokrivenih filcom udaraju zategnute ìce i proizvode zvuk, pijano, pijanoforte. y klavir-harmonika muz. harmonika s klavijaturom. klavirist(a), -e m, mn. klaviristi (`. klaviristkiwa, -e) ‰v. klavirŠ svira~ na klaviru, pijanist. klavirski, -a, -o ‰v. klavirŠ muz. koji se odnosi na klavir; koji je pisan za klavir. y klavirska harmonika harmonika s klavijaturom. klavir{timer, -a m ‰nem. KlavierstimmerŠ muz. stru~wak koji pode{ava, uga|a, {timuje klavire.

klavi~embalist(a) klavi~embalist(a), -e m, mn. klavi~embalisti (`. klavi~embalistkiwa, -e) ‰v. klavi~embaloŠ svira~ na klavi~embalu. klavi~embalo, -a s ‰ital. clavicembaloŠ muz. instrument s dirkama koje posredstvom malih trzalica (pera) okidaju ìce, omiqen od XVI do XVIII veka, prete~a dana{weg klavira, ~embalo, klavsen. klavsen i klavesen, -ena m ‰fr. clavecinŠ v. klavi~embalo. klajder{tok, -a m ‰nem. KleiderstockŠ fam. zast. ve{alica za odela, ~iviluk. klajster, -a m ‰nem. KleisterŠ obu}arski lepak, tutkalo. klaka, -e `, dat. klaki, gen. mn. klaka ‰fr. claqueŠ grupa qudi najmqena, potpla}ena da aplaudira (obi~no nekom glumcu, predstavi u pozori{tu i sl.). klaker1, -a m, mn. -i ‰fr. claqueurŠ ~lan klake, najmqeni pqeska~. klaker2 v. kraher. klakson, -a m, mn. -i ‰engl. Klaxon, fabri~ko imeŠ zvu~ni signalni ure|aj u automobilu, sirena. klamidija v. hlamidija. klamfa, -e `, gen. mn. klamfi ‰nem. KlampfeŠ dvokraka gvozdena {ipka za me|usobno pri~vr{}ivawe, spajawe greda, balvana i sl.. klamfer, klamfer v. klomfer. klan, -a m, mn. klanovi, gen. mn. klanova ‰engl. clan od irskog i gaelskog clann, cland rod od lat. planta izdanakŠ 1. ist. rodovska zajednica, bratstvo u [kotskoj i Irskoj; rod, pleme, bratstvo, zajednica uop{te. 2. fig. uticajna grupa qudi vezana kakvim zajedni~kim, obi~no uskim, li~nim interesima. x klanovski. klapa1, -e `, gen. mn. klapa ‰alb. kllapeŠ 1. fam. druìna, dru`ba, skupina; grupa drugara. 2. grupa peva~a narodne ili zabavne muzike. klapa2, -e `, gen. mn. klapa ‰nem. KlappeŠ tabla sa udarnom da{~icom odozdo sa koje se snimaju oznake za obeleàvawe pojedinih kadrova filma. klapna, -e `, gen. mn. klapni ‰nem. KlappeŠ 1. ventil. 2. a. poklopac, preklopac. b. muz. na klarinetu, saksofonu i sl. instrumentima, metalni poklopac s poluìcom ~ijim se pri-

klasik tiskawem otvara rupa na cevi da bi se proizveo èqeni ton. 3. ~etvorougaoni komad tkanine koji pokriva xep na sakou, kostimu i drugim delovima ode}e. klarinet, -a m, mn. -i ‰ital. clarinettoŠ muz. drveni duva~ki instrument, s drvenim jezi~kom, zvonasto pro{iren u dowem delu. klarinetist(a), -e m, mn. klarinetisti (`. klarinetistkiwa, -e) ‰v. klarinetŠ svira~ na klarinetu. klarino, -a m ‰ital. clarinoŠ muz. 1. vrsta trube iz XVII i XVIII veka. 2. visoki registar na trubi. klarisa, -e ` ‰ital. clarissaŠ redovnica, kalu|erica fraweva~kog reda sv. Klare. klarisimus, -a m ‰lat. clarissimus najslavnijiŠ zast. Visost, Svetlost (titula velika{a). klasa, -e `, gen. mn. klasa ‰lat. classis razredŠ 1. a. u nauci, grupa predmeta koji imaju istovrsna svojstva. b. u biolo{koj klasifikaciji, kategorija ìvotiwa ili biqaka ve}a od reda, razred. 2. soc. sloj qudi sli~nog dru{tveno-ekonomskog poloàja (radni~ka ‹, sredwa ‹ i sl.). 3. deo prostora za putnike u avionima, brodovima i vozovima odre|en cenom karte, razred (prva ‹, druga ‹). 4. a. grupa qudi koji su iste godine odsluìli vojsku ili zavr{ili {kolu. b. fam. drug iz klase, vr{wak po {kolovawu. 5. grupa studenata pod vo|stvom jednog profesora na umetni~kim akademijama. 6. odre|eni stupaw, nivo vrednosti, kvaliteta (roba prve klase). 7. fam. osoba izuzetnih kvaliteta, izvanredan stru~wak, veoma talentovan sportista i sl. 8. zast. {kolski razred. 9. zast. stepen na lestvici slu`benih ~inova. z dobiti klasu biti unapre|en. klaser, -era m, mn. klaseri, gen. mn. klasera ‰fr. classeurŠ 1. kwiga, album za ~uvawe maraka, numizmatike i sl. 2. fascikla s pregradama za spise. klasik, -a m, mn. klasici, gen. mn. klasika ‰lat. classicus, v. klasi~anŠ 1. op{tepriznati stvaralac u kakvoj oblasti nauke ili umetnosti, onaj ~ije delo predstavqa trajni doprinos u nauci ili umetnosti. 2. ob. mn. istaknuti pisac anti~kog doba. 3. delo klasi~ne, trajne vrednosti.

619

klasika klasika, -e `, dat. i lok. klasici ‰v. klasi~anŠ 1. umetni~ka ili nau~na op{te priznata ostvarewa, dela koja predstavqaju trajan doprinos umetnosti ili kulturi uop{te. 2. kulturna ostvarewa starih Grka i Rimqana. 3. fam. klasi~na muzika. 4. fam. ne{to uobi~ajeno, dobro poznato, {to se uvek ponavqa. klasirati, klasiram, 3. l. mn. klasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. classer, v. klasaŠ razvrsta(va)ti, (raz)deliti na klase prema odre|enom kriterijumu. klasifikacija, -e ` ‰lat. classificatio, v. klasa, -fikacijaŠ 1. razvrstavawe na klase, grupe prema odre|enim kriterijumima, podela, naro~ito u nauci. 2. ocewivawe vrednosti, kvaliteta, ocena; pravqewe spiska ili tabele po vrednosti. klasifikacioni, -a, -o ‰v. klasifikacijaŠ koji se odnosi na klasifikaciju. y klasifikacioni ispit vrsta prijemnog ispita posle koga se sastavqa lista prema uspehu kandidata. klasifikovati, klasifikujem svr{. i nesvr{. ‰lat. classificare, v. klasifikacijaŠ rasporediti, raspore|ivati, razvrst(av)ati u klase, grupe prema odre|enim svojstvima, osobinama, stepenu vrednosti i sl. klasicizam, -zma m ‰nem. Klassizismus, v. klasi~anŠ 1. pravac u kwièvnosti i umetnosti nastao u XVI i XVII veku, koji se odlikuje ugledawem na dela klasi~ne, anti~ke kulture. 2. te`wa da se umetni~ka dela stvaraju po ustaqenim pravilima, na osnovu klasi~nih uzora. klasicist(a), -e m, mn. klasicisti ‰v. klasicizamŠ predstavnik klasicizma; pristalica, pobornik klasi~ne kwièvnosti i umetnosti. klasicisti~ki ‰v. klasicizamŠ koji se odnosi na klasicizam i na klasiciste. klasicitet, -eta m ‰nlat. classicitas, v. klasi~anŠ klasi~nost. klasi~an, -~na, -~no ‰lat. classicus koji pripada (najvi{oj) klasiŠ 1. a. koji se odnosi na stare Grke i Rimqane na wihovu umetnost, kulturu, jezik i dr., anti~ki. b. koji je u vezi sa u~ewem starogr~kog i latinskog jezika i kwièvnosti. 2. koji se odlikuje pravilno{}u, ustaqenom formom; koji odgovara temeqnim principima neke umetnosti, nauke ili ve{ti-

620

klaustar ne. 3. ustaqen, tradicionalan; starinski. 4. trajno svojstven nekome ili ne~emu; tipi~an, pravi; o~igledan. y klasi~na gimnazija sredwa {kola u kojoj se izu~avaju prvenstveno humanisti~ki predmeti; klasi~ni jezici jezici starog veka, pre svega starogr~ki i latinski; klasi~na muzika umetni~ka muzika, za razliku od zabavne ili narodne. klasi~ar, -a m, mn. -i ‰v. klasikaŠ 1. prou~avalac klasi~nih jezika i klasi~ne kulture. 2. v. klasik. klasi~nost, -osti ` ‰v. klasi~anŠ svojstvo onoga {to je klasi~no, {to se odnosi na klasi~nu literaturu; lepota, savr{enost. klasni, -a, -o ‰v. klasaŠ 1. koji se odnosi na dru{tvenu klasu (klasno ure|ewe, klasna borba, klasne razlike). 2. fam. koji ima izuzetne kvalitete, prvoklasan. klaster, -a m ‰engl. clusterŠ 1. hrpa, gomila, mno{tvo, grupa. 2. muz. skup tonova koji istodobno zvu~e, a me|usobno su udaqeni za malu ili veliku sekundu. klauza, -e ` ‰engl. clause, v. klauzulaŠ gram. prosta re~enica, obi~no kao deo sloène re~enice. klauzula, -e ` ‰lat. clausulaŠ 1. prav. posebna odredba, ~lan u ugovoru i dr. pravnom aktu kojim se ograni~ava, odnosno uslovqava wegovo izvr{ewe. 2. kwi`. zavr{etak, kraj stiha. 3. muz. zavr{etak muzi~ke fraze. klauzura, -e ` ‰lat. clausura, prema claudere zatvoritiŠ 1. a. pravilo koje zabrawuje kalu|erima i kalu|ericama pojedinih redova da izlaze iz manastira. b. deo katoli~kog manastira u koji nemaju pristupa svetovwaci. v. vreme koje kalu|eri obavezno provode u strogoj usamqenosti, molitvi i razmi{qawu. 2. pismeni ispit koji se radi pod neposrednim nadzorom ispitne komisije. x klauzurni. klaun v. klovn. klaustar, -stra m, mn. klaustri, gen. mn. klaustara = klaustrum, -a m, mn. -i ‰lat. claustrum, prema claudere zatvoritiŠ 1. arhit. ~etvorougaono dvori{te u katoli~kim manastirima, okruèno arkadama. 2. katoli~ki manastir, samostan, kloster (v.).

klaustrofobija klaustrofobija, -e ` ‰v. klaustar, v. -fobijaŠ psih. strah od boravka u zatvorenom prostoru. klaustrofobi~an, -~na, -~no ‰v. klaustrofobijaŠ koji pati od klaustrofobije. klaustrum v. klaustar. klema, -e ` ‰nem. KlemmeŠ stezalica, stezaqka, {tipaqka, obi~no za elektri~ne provodnike. klepsidra, -e `, gen. mn. klepsidra ‰gr~. klepsydra, prema kleptein krasti, hydor vodaŠ anti~ka sprava za merewe vremena na osnovu pravilnog oticawa vode ili peska iz jedne posude u drugu, vodeni ili pe{~ani sat. kleptokratija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti, v. -kratijaŠ pol. vladavina lopova; reìm u kome neometano vlada korupcija i pronevere. kleptolagnija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti, lagneia bludŠ psih. seksualno uzbu|ewe uzrokovano kra|om. kleptoman, -ana m, mn. kleptomani, gen. mn. kleptomana (`. kleptomanka, dat. kleptomanki) ‰gr~. kleptein krasti, v. -manŠ ~ovek koji pati od kleptomanije. kleptomanija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti, v. -manijaŠ psih. neodoqivi nagon da se kradu predmeti, bolesna sklonost kra|i. kleptomanski, -a, -o ‰v. kleptomanijaŠ koji se odnosi na kleptomaniju ili na kleptomane. kleptofobija, -e ` ‰gr~. kleptein krasti, v. -fobijaŠ psih. bolestan strah neke osobe da }e biti pokradena ili da }e sama izvr{iti kra|u. kler, -a m ‰lat. clerus od gr~. kleros deoba, odabrani deo (vernika)Š sve{teni~ki stale`, sve{tenstvo. U srpskoj pravoslavnoj terminologiji upotrebqava se oblik klir (prema novogr~kom izgovoru glasa œetaŒ, itacizam), dok je u op{toj uppotrebi prevladao starogr~ki izgovor (etacizam) kler. klerik, -a m, mn. klerici, gen. mn. klerika ‰lat. clericus sve{tenik od gr~. klerikos, v. klerŠ 1. bogoslov koji se sprema za sve{tenika. 2. pripadnik klera, sve{tenik. U srpskoj pravoslavnoj terminologiji upotrebqava se oblik klirik (prema novogr~kom izgovoru glasa œetaŒ, itacizam), dok je u op{toj upotrebi prevladao starogr~ki izgovor (etacizam) klerik.

klijen(a)t klerikalan, -lna, -lno ‰klat. clericalis, v. klerŠ koji se odnosi na kler, sve{teni~ki; koji se odnosi na klerikalce i na klerikalizam, na politi~ke te`we, shvatawa i interese klera. klerikalac, -lca m, mn. klerikalci, gen. mn. klerikalaca (`. klerikalka, -e, dat. klerikalki, gen. mn. klerikalki) ‰v. klerikalanŠ pristalica, pobornik klerikalizma. klerikalizam, -zma m ‰v. klerikalanŠ te`wa ka jakom uticaju crkve i sve{tenstva na politi~ki ìvot i dru{tvene odnose; iskori{}avawe uticaja crkve u politi~ke svrhe. klerikalizovati, klerikalizujem i klerikalizirati, klerikaliziram, 3. l. mn. klerikaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. klerikalanŠ (u)~initi klerikalnim, podvrgnuti, podvrgavati uticaju crkve, klerikalizma. klerikat, -ata m ‰nlat. clericatusŠ 1. {kola koja priprema kler, sve{tenstvo, verska {kola. 2. zvawe klerika. klerogamija, -e ` ‰v. kler, -gamijaŠ sve{teni~ki brak. klerokratija, -e ` ‰v. kler, -kratijaŠ vladavina sve{teni~kog staleà, uticaj i mo} klera u dràvi. klerofa{izam, -zma m ‰v. kler, fa{izamŠ politi~ka sprega klerikalizma i fa{izma; snage koje zastupaju takvu politiku. klerofa{ist(a), -e m, mn. klerofa{isti (`. klerofa{istkiwa, -e) ‰v. kler, fa{istŠ pristalica, pobornik klerofa{izma. klerofa{isti~ki, -a, -o ‰v. kler, fa{izamŠ koji se odnosi na klerofa{izam i na klerofa{iste. klefte, klefta m mn. ‰ngr~. klephtes, prvobitno lopovŠ ist. hajduci koji su se u XVIII i XIX veku povukli u planine severne i sredwe Gr~ke i odatle se borili za oslobo|ewe zemqe od Turaka. klizma, -e ` ‰gr~. klysma ispiraweŠ med. te~nost koja se pomo}u irigatora ubrizgava u zadwe crevo radi ve{ta~kog pra`wewa creva, otklawawa zatvora, ve{ta~kog hrawewa ili davawa lekova, klistir. klijen(a)t, -nta m, mn. klijenti, gen. mn. klijenata (`. klijentkiwa, -e) ‰lat. cliens, gen. clientis koji traì za{titu mo}nijegŠ 1. a. osoba

621

klijentela koju zastupa advokat. b. osoba koja koristi usluge neke banke, agencije i sl. v. stalna mu{terija. 2. ist. u starom Rimu, plebejac koji se stavqao pod za{titu nekog patricija, {ti}enik, podanik. 3. ra~. radna stanica, obi~no jednokorisni~ka, koja dobija pristup podacima pomo}u servera. klijentela, -e ` ‰fr. clienteleŠ 1. skup klijenata; skup mu{terija; svi oni koji koriste usluge neke ustanove. 2. ist. u starom Rimu, odnos izme|u klijenta i wegovog za{titnika. klik, -a m, mn. klikovi ‰engl. clickŠ 1. fon. termin za glasove nekih afri~kih i dr. jezika koji se proizvode uvla~e}i vazduh i cok}u}i jezikom. 2. {kqocawe nekog mehanizma (npr. fotoaparata u trenutku snimawa, kompjuterskog mi{a). klika, -e `, gen. mn. klika ‰fr. cliqueŠ druìna, grupa qudi povezanih zajedni~kim interesima, koji se me|usobno pomaù ne biraju}i sredstva. kliker, -a m, mn. klikeri, gen. mn. klikera ‰nem. KlickerŠ staklena, metalna ili glinena kuglica kojom se deca igraju. z imati kliker àrg. biti bistar, brzo shvatati; imati kliker za ne{to biti ve{t u ~emu. klikera{, -a{a m, mn. klikera{i, gen. mn. klikera{a ‰v. klikerŠ àrg. bistar, dovitqiv ~ovek. kliknuti, kliknem svr{. ‰engl. clickŠ pritisnuti, obeleìti kompjuterskim mi{em. klima, -e ` ‰lat. clima od gr~. klima nagib, nagiwawe od klinein naslawati seŠ 1. meteor. prose~no stawe svih atmosferskih prilika karakteristi~nih za jedan kraj, pojedine zemqe i dr. u duèm vremenskom periodu, podnebqe. 2. fig. op{te stawe ili raspoloèwe u nekoj sredini, atmosfera. 3. fam. klima-ure|aj (v.). klimaks, -a m ‰gr~. klimax lestvice, prema klinein naslawati seŠ 1. vrhunac nekog zbivawa, zavr{na i najvi{a ta~ka. 2. kwi`. pesni~ka figura u kojoj se misao i ose}awe ispoqavaju nizom sve sna`nijih izraza. 3. biol. stupaw u ekolo{koj sukcesiji ili razvi}u neke biqne ili ìvotiwske zajednice kada je ona uravnoteèna i sposobna da sebe odràva. 4. fiziol. orgazam. 5. fam. klimakterijum.

622

klinika klimakterijum, -a (i klimakterij, -a) ‰nlat. climacterium, v. klimakteri~anŠ med. period smawivawa i prestanka reproduktivnih sposobnosti jedinke, koji, kod èna, kulminira u menopauzi. klimakteri~an, -~na, -~no ‰gr~. klimakterikos prema klimakter stepenik, v. klimakterijum, v. klimaksŠ 1. koji se odnosi na klimakterij(um), koji je u vezi s klimakterijumom. 2. fig. prekretan, preloman; opasan, kriti~an. klimatizacija, -e ` ‰fr. climatisation, v. klimaŠ odràvawe odgovaraju}e temperature i vla`nosti vazduha u zatvorenoj prostoriji. klimatizer, -era m, mn. klimatizeri, gen. mn. klimatizera ‰v. klimatizovatiŠ ure|aj za regulisawe temperature u zatvorenom prostoru. klimatizovati, klimatizujem i klimatizirati, klimatiziram, 3. l. mn. klimatiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. climatiser, v. klimaŠ sprovesti, sprovoditi klimatizaciju. klimatografija, -e ` ‰v. klima, -grafijaŠ nauka koja se bavi opisom klime nekog mesta ili podru~ja. klimatolog, -a m, mn. klimatolozi, gen. mn. klimatologa ‰v. klima, -logijaŠ nau~nik, stru~wak za klimatologiju. klimatologija, -e ` ‰v. klima, -logijaŠ nauka o klimi i uticaju klimatskih uslova na ìva bi}a na Zemqi. klimatolo{ki, -a, -o ‰v. klimatologijaŠ 1. koji se odnosi na klimatologe ili klimatologiju. 2. v. klimatski. klimatoterapija, -e ` ‰v. klima, terapijaŠ le~ewe kori{}ewem klimatskih uslova, klimatsko le~ewe (v.). klimatski, -a, -o ‰gr~. klimatikos, v. klimaŠ 1. koji se odnosi na klimu, koji je u vezi s klimom. 2. koji ima blagu klimu pogodnu za oporavak i odmor; koji se nalazi u mestu s dobrom klimom; koji se obavqa uz pomo} takve klime. y klimatsko le~ewe med. le~ewe i oporavak bolesnika u predelima s pogodnom klimom. klima-ure|aj, -a m ‰v. klima, ure|ajŠ naprava za klimatizaciju, klimatizator; v. erkondi{n. klinika, -e `, dat. i lok. klinici ‰nem. Klinik, v. klini~kiŠ bolni~ka ustanova obi~no u okvi-

klini~ki ru medicinskog fakulteta, koja sluì za le~ewe bolesnika, nau~no ispitivawe bolesti i lekova i za prakti~nu medicinsku nastavu. klini~ki, -a, -o ‰lat. clinicus od gr~. klinikos koji pripada (bolesni~kom) krevetu, prema kline krevetŠ 1. koji se odnosi na kliniku. 2. koji se le~i na klinici, koga treba ispitivati i le~iti na klinici; up. ambulantan. klinker1, -a m, mn. klinkeri, gen. mn. klinkera ‰engl. clinker od hol. KlinkerŠ gra|. jako pe~ena, na povr{ini staklasta cigla velike tvrdo}e i otpornosti prema hemikalijama, dobijena pe~ewem me{avine vatrostalnih i lak{e topqivih glina na vrlo visokoj temperaturi. klinker2, -a m, mn. klinkeri, gen. mn. klinkera ‰engl. clinkerŠ vrsta ~amca od dasaka koje se preklapaju. klinometar, -tra m, mn. klinometri, gen. mn. klinometara ‰gr~. klinein nagiwati se, v. -metarŠ rudarski instrument za merewe nagibnog ugla brdskih slojeva. klin~, -a m, lok. klin~u ‰engl. clinchŠ sp. u boksu, nedozvoqeno dràwe protivnikovih ruku ili tela radi za{tite ili spre~avawa udarca. z dràti (koga) u klin~u dràti koga u poloàju gde ne moè ni{ta da preduzme, dràti u {ahu. Klio, Klije `, dat. Kliji ‰gr~. kleio, kleos dobar glas, slavaŠ mitol. muza za{titnica istorije, obi~no predstavqena s poluotvorenim svitkom hartije u ruci. x Klijin. klip-art, -a ‰engl. clip artŠ ra~. skup slika, crteà, dijagrama, mapa i sl. koji se nalaze u kwizi ili na disku i mogu se umetati u druge dokumente kao ilustracija. kliper, -a m, mn. kliperi, gen. mn. klipera ‰engl. clipperŠ 1. ist. brzi prekookeanski jedrewak za prevoz robe (u XIX veku). 2. vrsta transportnog aviona. 3. elektronski ure|aj koji odràva frekvenciju talasa u odre|enim granicama. klir rel. pravosl. v. kler. klirens, -a m ‰engl. clearanceŠ med. odre|ivawe, merewe zapremine plazme (ili krvi) koju je bubreg sposoban da pre~isti u datoj jedinici vremena. klirik rel. pravosl. v. klerik.

kli{iran kliring, -a m, mn. klirinzi, gen. mn. kliringa ‰engl. clearingŠ trg. sistem robnog prometa u me|unarodnoj trgovini u kome se roba pla}a robom, a uzajamna dugovawa i potraìvawa utvr|uju obra~unom, bez pla}awa gotovinom. x klirin{ki. kliros, a m. mn. -i ‰gr~. kleros, v. klerŠ crkv. 1. sve{tenstvo, kler. 2. pevnica u pravoslavnoj crkvi. klisar, -a i klisar, -ara m, mn. klisari, gen. klisara ‰crkv. gr~. ekkles(i)ares, prema gr~. ekklesia crkvaŠ crkveni posluìteq, crkvewak (u pravoslavnoj crkvi). mn.

klistir, -ira m, mn. klistiri, gen. mn. klistira ‰nem. Klistier od gr~. klyster {trcaqka prema klyzein ispiratiŠ med. 1. sprava za davawe klizme, irigator. 2. v. klizma. klistirati, klistiram, 3. l. mn. klistiraju i nesvr{. ‰v. klistirŠ da(va)ti, ubrizga(va)ti (nekome) klizmu. svr{.

klistron, -ona m, mn. klistroni, gen. mn. klistrona ‰engl. klystron od gr~. klyzein talasatiŠ fiz. specijalna elektronska cev koja se upotrebqava u tehnici ultrakratkih talasa i radarskoj tehnici, sluì za dobijawe vrlo visokih frekvencija. klisura, -e `, gen. mn. klisura ‰gr~. kleisouraŠ 1. uska i duboka re~na dolina s visokim strmim stranama, tesnac, klanac. 2. stena, hrid. klitoris, -a m ‰gr~. kleitoris, prema kleiein zakqu~avatiŠ anat. deo spoqa{wih ènskih genitalnih organa, draìca. x klitorisni. klif, -a m ‰engl. cliffŠ geogr. strma stenovita obala, visoka stena kraj mora, litica. kli{e, -ea m, mn. kli{ei, gen. mn. kli{ea ‰fr. clicheŠ 1. tipogr. metalna ili drvena plo~a na kojoj je utisnuta ili ugravirana slika ili crte` za {tampawe. 2. fig. ove{tao izraz ili fraza, obrazac, kalup, {ablon. 3. banalan, {ablonski postupak ili na~in pona{awa. kli{etiran v. kli{iran. kli{etirati v. kli{irati. kli{iran, -a, -o ‰v. kli{iratiŠ fig. koji se radi po uobi~ajenom postupku, {ablonski, standardan; banalan.

623

kli{irati kli{irati, kli{iram, 3. l. mn. kli{iraju svr{. i nesvr{. ‰nem. klischieren, v. kli{eŠ (na)praviti, (iz)raditi kli{e; prenositi na kli{e. kli{ograf, -a m, mn. -i ‰v. kli{e, -grafŠ sprava za kli{irawe elektromehani~kim putem. kli{oteka, -e `, lok. kli{oteci, gen. mn. kli{oteka ‰v. kli{e, -tekaŠ prostorija ili orman gde se ~uvaju kli{ei (1). kloazma, -e ` ‰gr~. chloasma zelenkasta boja prema chloazein zeleneti seŠ med. raznobojne pege koje se javqaju na licu kod trudnica. kloazonizam, -zma m ‰fr. cloisonisme, prema cloison pregradaŠ um. slikarstvo u kome se povr{ine ~istih boja razdvajaju crnim linijama. kloaka, -e `, dat. kloaki ‰lat. cloacaŠ 1. podzemni odvodni kanal u kanalizacionoj mreì, sabirali{te prqav{tine; nu`nik, klozet. 2. zool. kesasto pro{irewe zavr{nog dela creva kod vodozemaca, gmizavaca, ptica i nekih riba, u koje se izliva sadrìna creva, mokra}a i polni produkti. 3. fig. leglo prqav{tine, izopa~enost, moralna pokvarenost. klovn, -a m, mn. klovnovi, gen. mn. klovnova ‰engl. clownŠ 1. cirkuski komi~ar, {areno odeven, koji izaziva smeh komi~nim pokretima, mimikom, gegovima; lakrdija{, komedija{. 2. fig. onaj koji je bez pravih umetni~kih ili nau~nih kvaliteta; diletant u struci, lakrdija{. x klovnovski. klozet, -a, mn. klozeti, gen. mn. klozeta ‰engl. water closet, dosl. prostorija za voduŠ nu`nik, toalet. x klozetski. klompa, -e i klompa, e ` (ob. mn. klompe/klompe, -i ‰nem. dijal. KlumpenŠ drvena cipela, nanula. klomfer, -a m, mn. klomferi, gen. mn. klomfera ‰austr. nem. Klampferer, nem. KlempnerŠ pokr. zast. limar. klon, -a m, mn. klonovi, gen. mn. klonova ‰gr~. klon mladicaŠ 1. biol. grupa }elija ili organizam koji nastaju kao rezultat bespolnog ili vegetativnog razmnoàvawa od jednog zajedni~kog pretka. 2. fig. a. savr{ena kopija drugog ~oveka, imitator, dvojnik. b. kopija neke stvari, duplikat.

624

kluba{ klonirati, kloniram, 3. l. mn. kloniraju i nesvr{. ‰v. klonŠ 1. biol. stvoriti, stvarati klon; proizvesti, proizvoditi potomstvo bespolnim razmnoàvawem. 2. reprodukovati; slepo imitirati (nekoga ili ne{to). kloni~an, -~na, -~no ‰v. klonusŠ med. koji se odnosi na klonus; trzajni, gr~evit. klonus, -a m, mn. -i ‰nlat. clonus, prema gr~. klonos uzburkanostŠ med. niz trzaja, nevoqnih kontrakcija i opu{tawa nekog mi{i}a. klonfer v. klomfer. kloster, -a m, mn. -i ‰nem. Kloster od lat. claustrum, v. klaustarŠ zast. 1. katoli~ki manastir, samostan. 2. zatvorena vaspitna ustanova za omladinu, ~e{}e ènsku, internat; pansionat; institut. x klosterski. klot1, klota m ‰engl. clothŠ gusto tkana sjajna pamu~na tkanina, obi~no za postavu. klot2 prid. indekl. ‰nem. glatt gladak, glatkoŠ 1. ravan, gladak. 2. vrsta boda u pletewu; up. ferkert. 3. (kao pril.) prosto, glatko, na~isto; sasvim. klofer, -a m, mn. kloferi, gen. mn. klofera ‰nem. Klopfer prema klopfen lupatiŠ pokr. zast. naprava od pru}a, ìce i dr. za tresewe tepiha, posteqine itd. lupawem, udarawem, ispra{iva~, praker (v.). klocne, -i ` mn. ‰nem. Klotz klada, cepanicaŠ fam. komadi drveta na koje se polaù osovine automobila kad mu se skinu to~kovi. klo{ar, -a i klo{ar, -ara m, mn. klo{ari, gen. mn. klo{ara ‰fr. clochardŠ besku}nik, skitnica. x klo{arski i klo{arski. klo{tar v. kloster. klu, klua m ‰fr. clouŠ vrhunac, centralna, najuzbudqivija ta~ka neke priredbe. klub, -a m, mn. klubovi, gen. mn. klubova ‰engl. clubŠ 1. organizovano udruèwe sportista koji se takmi~e pod odre|enim imenom i imaju svoje navija~e. 2. dru{tvo, organizacija qudi udruènih prema politi~kom opredeqewu, profesiji, zanimawu, vrsti zabave, razonode i sl. 3. zgrada, prostorije takve organizacije. y dru{tveni klub prostorije za odmor, zabavu, sastanke i sl. u nekom preduze}u ili ustanovi. kluba{, -a{a m ‰v. klubŠ 1. ~lan kluba. 2. vatreni pristalica, zagrièni navija~ kluba. svr{.

kluba{tvo kluba{tvo, -a s ‰v. kluba{Š 1. pristrasnost u korist vlastitog kluba, jednostrano, zagrièno navijawe. 2. stran~arewe, stran~arstvo. klupski, -a, -o ‰v. klubŠ koji pripada klubu; koji se odnosi na klub. kna v. kana. knap pril. ‰nem. knappŠ usko, tesno, jedva; fig. ta~no. knedla, -e `, gen. mn. knedli ‰nem. KnodelŠ kulin. oblo uvaqan omawi komad kuvanog ili prènog testa, vaqu{ak. z imati knedlu u grlu, progutati knedlu ose}ati da se kome grlo steè od straha ili uzbu|ewa. Kneset, -a m ‰hebr. KnesetŠ slu`beni naziv za izraelski Parlament. kniks, -a m ‰nem. KnicksŠ zast. naklon uz pregibawe kolena u znak pozdrava. kniti, knim, 3. l. mn. kniju nesvr{. ‰v. kanaŠ zast. bojiti knom, kanom. knut, -a m i knuta, -e `, gen. mn. knuta ‰rus. knutŠ 1. bi~ od neu{tavqene koè, ~esto s olovnim kuglicama ili bodqama, kojim su u carskoj Rusiji {ibali ka`wenike. 2. fig. stroga vlast, teror, tiranija. ko- ‰lat. co-, varijanta od con-Š prefiks koji ozna~ava dru{tvo, spajawe, naporednost, zajedni{tvo; sa-, su-. koagulativan, -vna, -vno ‰nlat. coagulativusŠ koji izaziva zgru{avawe, koji pomaè koagulaciju. y koagulativna sredstva supstance koje pomaù pri zaustavqawu krvarewa. koagulacija, -e ` ‰lat. coagulatioŠ 1. hem. zgru{avawe, zgu{wavawe neke te~nosti pod uticajem hemijske reakcije; supr. peptizacija. 2. fiziol. stvarawe krvnog ugru{ka posle ozlede krvnog suda, ~ime se spre~ava daqe krvarewe. koagulirati, koaguliram, 3. l. mn. koaguliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. coagulareŠ biti u procesu koagulacije, zgru{a(va)ti se. koagulopatija, -e ` ‰v. koagulacija, -patijaŠ med. zajedni~ki naziv za sve poreme}aje u zgru{avawu krvi. koagulum, -a m ‰lat. coagulumŠ med. krvni ugru{ak; grumen. koadjutor, -a m, mn. -i ‰lat. coadiutor, v. ko-, adiuvare pomagatiŠ crkv. pomo}nik ili unapred odre|eni naslednik katoli~kog velikodostoj-

kobajagi nika koji nije sposoban (usled starosti ili bolesti) da obavqa svoje du`nosti. koaksijalan, -lna, -lno ‰v. ko-, aksijalanŠ koji ima zajedni~ku osu simetrije, suosovinski. y koaksijalni kabl elektr. ìca obmotana izolatorskim slojem oko koga je metalna mreà, koja tako|e sluì kao provodnik; upotrebqava se za preno{ewe telefonskih, telegrafskih ili televizijskih signala. koala, -e `, gen. mn. koala ‰engl. koala od egz. gu’laŠ zool. australijski torbar sli~an malom medvedu, Phascolarctus cinereus, ìvi na eukaliptusima ~ijim se li{}em hrani. koalirati, koaliram, 3. l. mn. koaliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. coaliser, v. koalicijaŠ stvoriti, stvarati koaliciju, udruì(va)ti se. koalicija, -e ` ‰srlat. coalitio, prema coalescere srastiŠ 1. politi~ki ili vojni savez dveju ili vi{e dràva protiv jedne ili vi{e drugih dràva. 2. privremeni ili trajniji savez politi~kih stranaka, partija, profesionalnih i drugih organizacija. x koalicioni. koan, -a m ‰jap. koanŠ u zen-budizmu besmisleno pitawe koje se postavqa u~eniku da bi, re{avaju}i ga, prodro u su{tinu stvarnosti. koaptacija, -e ` ‰lat. coaptatioŠ 1. me|usobno prilago|avawe, pode{avawe elemenata u sklopu neke celine. 2. med. name{tawe slomqenih ili osaka}enih udova. koarktacija, -e ` ‰lat. coarctatio od coarctare suzitiŠ med. suèwe, pritegnutost, stisnutost. koautor, -a m, mn. -i (`. koautorka, -e, dat. koautorki) ‰v. ko-, autorŠ jedan od dva ili vi{e autora, tvoraca zajedni~kog dela (umetni~kog, stru~nog i dr.). x koautorski. koautorstvo, -a s ‰v. ko-, autorstvoŠ koautorski odnos i rad, zajedni~ko autorstvo. koacervat, -ata m, mn. koacervati, gen. mn. koacervata ‰lat. coacervare gomilatiŠ biol. (ob. mn.) polute~na pihtijasta kapqica nastala iz rastvorenih proteina, za koju se smatra da je prethodila nastanku ìvih bi}a na Zemqi. koacervacija, -e ` ‰lat. coacervatioŠ 1. biol. stvarawe koacervata. 2. gomilawe, nagomilavawe (dokaza, razloga). kobajagi v. bajagi.

625

kobalt kobalt, -a m ‰nem. Kobalt od Kobold, v. koboldŠ 1. hemijski elemenat, simbol So, atomski broj 27, metal sli~an niklu, sivkastobele boje, upotrebqava se za izradu raznih legura i prevla~ewe metalnih predmeta, a wegov radioaktivni izotop kao izvor zra~ewa (u medicini i dr.). 2. nijansa qubi~astoplave, modre boje. kobaltni, -a, -o ‰v. kobaltŠ hem. koji se odnosi na kobalt, koji je od kobalta, koji sadrì primese kobalta. y kobaltna bomba 1. med. ure|aj kojim se omogu}uje primena radioaktivnog kobalta za ozra~avawe i uni{tavawe malignih }elija. 2. tehn. ure|aj za dobijawe radiografskih snimaka metalnih ili betonskih delova. kobol, -a m ‰engl. COBOL, skr. od common business-oriented languageŠ ra~. vi{i programski jezik koji se koristi za obradu podataka poslovnog i finansijskog karaktera. kobold, -a m ‰nem. KoboldŠ u nema~koj mitologiji: zli duh, doma}i ili brdski demon, predstavqen kao ruàn patuqak. kobra, -e `, gen. mn. kobri ‰port. cobra od lat. colubraŠ zool. velika indijska zmija otrovnica, nao~arka, Naja tripudians. kovan, -a m, mn. kovani, gen. mn. kovana ‰tur. kovanŠ zast. 1. ko{nica. 2. ~aura pu{~anog metka. kovanluk, -a m, mn. kovanluci, gen. mn. kovanluka ‰tur. kovanl›kŠ zast. 1. skup ko{nica, p~eliwak. 2. p~elarewe, p~elarstvo. kovanxija, -e m (`. kovanxijka, -e) ‰tur. kovanc›Š zast. p~elar. x kovanxijski. kovanxiluk, -a m, mn. kovanxiluci, gen. mn. kovanxiluka ‰tur. kovanc›l›kŠ zast. p~elarewe, p~elarstvo. koventrizacija, -e ` ‰prema engleskom gradu Koventriju (Coventry) koji su Nemci u Drugom svetskom ratu nemilosrdno bombardovaliŠ uni{tewe grada bombama. koventrirati, koventriram, 3. l. mn. koventriraju svr{. i nesvr{. ‰v. koventrizacijaŠ podvr}i, podvrgavati koventrizaciji, nemilosrdno (raz)ru{iti. kover(a)t v. koverta. kovergerl ` indekl. i kovergerla, -e ` ‰engl. cover-girlŠ glumica ili manekenka koja je ~esto na naslovnim stranama ~asopisa.

626

kodein koverta, -e `, gen. mn. koverti ‰fr. couverteŠ omotnica za pisma. kovertirati, kovertiram, 3. l. mn. kovertiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kovertaŠ 1. staviti, stavqati u koverat. 2. pripremiti, pripremati za kasnije, za slu~aj potrebe (‹ ostavku). 3. u {ahu: (za)beleìti potez koji }e se igrati posle prekida igre. kovr~ati se v. kovrxati se kovrxa, -e `, gen. mn. kovrxa = kovr~a, -e `, gen. mn. kovr~a ‰tur. k›v›rc›k kudravŠ 1. pramen uvijene, grgurave kose ili dlake, uvojak. 2. ono {to oblikom podse}a na kovrxu, na uvojak. kovrxav i kovrxav, -a, -o = kovr~av, kovr~av, -a, -o ‰v. kovrxaŠ koji ima kovrxe, kudrav; koji li~i na kovrxu. kovrxati se, kovrxam se = kovr~ati se, kovr~am se ‰v. kovrxaŠ savijati se u uvojke, uvijati se; biti kovrxav (o kosi). kognat, -ata m ‰v. kognacijaŠ ist. (u rimskom pravu) osoba u krvnom srodstvu s u~esnikom u procesu; krvni srodnik, blizak ro|ak. up. agnat. kognacija, -e ` ‰lat. cognatioŠ krvno srodstvo; fig. sli~nost, srodnost. kognitivan, -vna, -vno ‰srlat. cognitivus, prema lat. cognitus znanŠ koji se ti~e saznawa, saznajni, spoznajni. kognicija, -e ` ‰lat. cognitioŠ mo} saznavawa, saznawe, spoznaja. kognoscirati, kognosciram, 3. l. mn. kognosciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. cognoscereŠ ispit(iv)ati, istraì(va)ti; sazna(va)ti. kod, -a m, mn. kodovi, gen. mn. kodova ‰engl. code od fr. code od lat. codex kwigaŠ 1. sistem dogovorenih znakova za uspostavqawe komunikacije. 2. {ifra. 3. ra~. programske naredbe. y genetski kod biol. redosled aminokiselina u sintezi proteina, zabeleèn u jezgru DNK, kojim se prenose nasledne osobine. koda, -e ` ‰ital. coda repŠ 1. muz. zavr{etak muzi~kog komada, obi~no posle ponavqawa prethodnih taktova. 2. kwi`. dodatni stihovi na kraju soneta. kodein, -ina m ‰gr~. kodeia makova glavicaŠ farm. alkaloid izveden iz opijuma koji se upo-

kodek trebqava u medicini naj~e{}e kao sredstvo za umirewe ka{qa. kodek, -a m ‰engl. codecŠ ra~. sistem za kompresovawe i dekompresovawe digitalnih datoteka (fajlova). kodeks, -a i kodeks, -a m, mn. -i ‰lat. codexŠ 1. skup, zbornik pravnih propisa ili posebnih zakona, zakonik. 2. op{tepriznata pravila pona{awa, obi~aji koji vladaju u nekoj sredini, nepisani zakoni. 3. filol. zbirka starih rukopisa, rukopisna kwiga. 4. sistem znakova, {ifra, kod. prav.

kodirati, kodiram, 3. l. mn. kodiraju svr{. i coder, v. kodŠ (za)beleìti kodom; preneti, prenositi u kod, {ifrirati. nesvr{. ‰fr.

kodifikator, -a m, mn. -i ‰nlat. codificatorŠ onaj koji kodifikuje; zakonodavac. kodifikacija, -e ` ‰nlat. codificatioŠ prav. utvr|ivawe obi~ajnog prava pisanim zakonom, ozakowivawe; sistematizovawe zakona, pravila koji se odnose na neko podru~je dru{tvenog ìvota. kodifikovati, kodifikujem i kodificirati, kodificiram, 3. l. mn. kodificiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. codificareŠ (iz)vr{iti kodifikaciju, ozakoniti, ozakowavati; sastaviti, sastavqati pravila, zakonik za ne{to. kodicil, -ila m, mn. kodicili, gen. mn. kodicila ‰lat. codicillus, dem. od codex, v. kodeksŠ 1. prav. dodatak testamentu, sa detaqnijim odredbama, izmenama ili dopunama. 2. dodatak nekom spisu, aneks. kodni, -a, -o ‰v. kodŠ koji se odnosi na kod. kodon, -a m ‰v. kod, -onŠ biol. jedinica genetskog koda, niz od tri azotna jediwewa (nukleotida) u ribonukleinskoj kiselini (DNK ili RNK). kodo{, -a m, mn. kodo{i, gen. mn. kodo{a ‰tur. kodosŠ 1. onaj koji posreduje pri ènidbi ili udaji, provodaxija. koegzistencija, -e ` ‰v. ko-, egzistencijaŠ 1. istovremeno postojawe raznih stvari ili bi}a jednih uz druge; suìvot. 2. pol. postojawe dràva s razli~itim dru{tvenim sistemima uz mirne odnose i saradwu.

kozerija koegzistirati, koegzistiram, 3. l. mn. koegzistiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. coexistere, v. ko-, egzistiratiŠ egzistirati u isto vreme, zajedno. koedicija, -e i koedicija, -e ` ‰v. ko-, edicijaŠ zajedni~ko izdawe. koedukacija, -e ` ‰v. ko-, edukacijaŠ zajedni~ko i jednako {kolovawe i vaspitawe de~aka i devoj~ica. x koedukativan. koelakant v. celakant. koenzim, -ima m ‰v. ko-, enzimŠ hem. organsko jediwewe koje nije protein, a koje je neophodno za funkcionisawe enzima. koercibilan, -lna, -lno ‰nlat. coercibilisŠ ukrotqiv, savladqiv; o gasovima: koji se moè pretvoriti u te~nost. koercibilitet, -eta m ‰nlat. coercibilitasŠ ukrotqivost, savladqivost. koercitivan, -vna, -vno ‰lat. coercere suzdràti, ograni~itiŠ prinudan, prisilan. koesencijalan, -lna, -lno ‰v. ko-, esencijaŠ filoz. iste su{tine, iste bitnosti, jednosu{tan. koesencijalnost, -osti ` ‰v. koesencijalanŠ filoz. jednaka su{tina, jednosu{nost (u u~ewu o Sv. trojici). koeficijent, -nta m, mn. koeficijenti, gen. mn. koeficijenata ‰nlat. coefficiens, v. ko-, lat. efficere izvr{itiŠ mat. broj koji je stalni ~inilac, mnoìteq u kakvom algebarskom izrazu; veli~ina kojom se odre|uje promenqivost neke pojave ili nekog svojstva fizi~kih tela. kozak, -aka m, mn. kozaci, gen. mn. kozaka (`. kozakiwa, -e) ‰rus. kozakŠ 1. pripadnik ratni~ko-zemqoradni~kog staleà slobodnih naseqenika u pograni~nim oblastima stare Rusije; potomak tih naseqenika. 2. ist. pripadnik posebnih vojnih jedinica u carskoj Rusiji. x koza~ki. kozer, -era m, mn. kozeri, gen. mn. kozera ‰fr. causeurŠ osoba koja zanimqivo i duhovito pri~a, koja pri~awem zabavqa dru{tvo. x kozerski. kozerija, -e ` ‰fr. causerieŠ 1. lako, duhovito, zanimqivo pri~awe, }askawe. 2. zabavan, ~esto {aqiv kra}i kwièvni sastav (obi~no novinski) o kakvom aktuelnom doga|aju, nekoj li~nosti i sl.

627

kozmetika kozmetika, -e `, dat. i lok. kozmetici ‰v. kozmeti~kiŠ 1. ve{tina negovawa i ulep{avawa tela. 2. sredstva (pomade, losioni, puderi, {minka i dr.) koje sluè za negu i ulep{avawe tela, lica, kose, kao i za otklawawe estetskih nedostataka. 3. fig. prividne izmene, povr{no doterivawe s ciqem zavaravawa. kozmeti~ar, -a m, mn. -i (`. kozmeti~arka, -e, dat. kozmeti~arki, gen. mn. kozmeti~arki) ‰v. kozmetikaŠ stru~wak za kozmetiku. kozmeti~ki, -a, -o ‰fr. cosmetique od gr~. kosmetikos koji se odnosi na ukra{avaweŠ 1. koji se odnosi na kozmetiku. 2. fig. prividan, povr{an, usmeren samo na spoqa{wost. koine, -ea i koine, -ea m ‰gr~. koine (dialektos) od koinos zajedni~kiŠ 1. zajedni~ki jezik Grka u doba helenizma, u koji su se stopili razli~iti dijalekti. 2. zajedni~ki govorni jezik koji sluì za sporazumevawe razli~itih naroda ili etni~kih grupa. koincidencija, -e ` ‰nlat. coincidentiaŠ podudarawe, poklapawe, istodobno zbivawe; slu~ajna podudarnost. koincidirati, koincidiram, 3. l. mn. koincidiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. coincidere, v. ko-, incidere dogoditi seŠ dogoditi se, doga|ati se istovremeno, slu~ajno se poklopiti, poklapati u prostoru, u vremenu. koitus, -a m, mn. -i ‰lat. coitusŠ med. polni odnos, sno{aj. x koitusni. kojot, -a m, mn. kojoti, gen. mn. kojota ‰engl. coyote od meks. {p. coyote od nahuatl coyotlŠ zool. prerijski vuk, malo mawi od obi~nog, Canis latrans, ìvi u Severnoj Americi. kok, -a m, mn. koki, gen. mn. koka ‰lat. coccus od gr~. kokkos zrnoŠ med. bakterija loptastog oblika (streptokok(a), stafilokok(a), pneumokok(a) i dr.). koka1, -e ` ‰{p. coca od ke~uanskog cucaŠ ju`noameri~ka biqka, Erythroxylon coca, ~ije li{}e domoroci `va}u radi wegovog stimulativnog dejstva; sirovina za dobijawe kokaina. koka2, -e ` v. kok. kokain, -ina m ‰nem. Kokain, v. koka1, -inŠ hem. alkaloid koji se nalazi u li{}u koke, upo-

trebqava se kao droga. x kokainski.

628

kokoli~e kokainizam, -zma m ‰v. kokain, -izamŠ zavisnost od kokaina, oblik narkomanije; trovawe kokainom. kokainist(a), -e m, mn. kokainisti (`. kokainistkiwa, -e) = kokainoman, -ana m, mn. kokainomani, gen. mn. kokainomana (`. kokainomanka, -e, dat. kokainomanki, gen. mn. kokainomanki) ‰v. kokain, -manŠ zavisnik od kokaina. koka-kola, -e ` ‰engl. Coca-Cola®, fabri~ko ime proizvodaŠ osveàvaju}e pi}e od razli~itih biqnih ekstrakta s dodatkom male koli~ine kofeina. kokarda, -e `, gen. mn. kokardi ‰fr. cocardeŠ zna~ka (na kapi ili kaputu) kao znak pripadnosti nekoj vojsci, organizaciji ili pokretu. koker, -a m, mn. -i ‰engl. cocker od (wood)cock prepelicaŠ zool. mali lova~ki pas, vrsta prepeli~ara, svilaste dlake, s dugim obe{enim u{ima; up. {panijel. koketa, -e `, gen. mn. koketa ‰fr. coquetteŠ èna koja voli da se dopadne drugima, naro~ito mu{karcima; namigu{a, ka}iperka. koketan, -tna, -tno ‰v. koketaŠ 1. a. koji voli da se drugima dopadne; umiqat, mazan. b. koji izraàva koketeriju. 2. (o stvarima) elegantan, lep, ukusan. koketerija, -e ` ‰fr. coquetterieŠ èqa za dopadawem; o~ijukawe, ka}iperstvo, flertovawe. koketirati, koketiram, 3. l. mn. koketiraju (i koketovati, koketujem) nesvr{. ‰nem. kokettieren, v. koketaŠ 1. upadqivo teìti da se privu~e pa`wa suprotnog pola, flertovati. 2. (nekim ili ne~im) interesovati se (za ne{to), pokazivati sklonost (ka ne~emu); razmetati se, paradirati (ne~im). kokija, -e ` ‰tur. kokuŠ 1. miris, aroma. 2. smrad, vow. kokila, -e ` ‰nem. Kokille od fr. coquille {koqkaŠ metalni kalup za livewe. kokni, koknija m ‰engl. CockneyŠ 1. Londonac iz naroda, obi~no ro|en u siroma{nim isto~nim ~etvrtima. 2. lingv. londonsko nare~je, prostonarodni londonski govor, razli~it od kwièvnog engleskog. kokoli~e, -a m ‰amer. {p. cocolicheŠ hibridni jezik, me{avina {panskog i italijanskog,

kokolo kojim govore italijanski emigranti u Ju`noj Americi. kokolo, -a m ‰ital. coccoloŠ pokr. mezimac, mezim~e, maza. kokon, -ona m, mn. kokoni, gen. mn. kokona ‰fr. coconŠ ~aura svilene bube i nekih drugih leptira. kokos, -a m, mn. -i ‰port. cocoŠ visoka tropska palma ~iji su plod veliki orasi, Cocos nucifera. x kokosov. kokota, -e `, gen. mn. kokota ‰fr. cocotte koka, kokicaŠ ènska osoba lakog morala; malo finija prostitutka. kokpit, -a m, mn. kokpiti, gen. mn. kokpita ‰engl. cockpitŠ 1. pilotska kabina u avionu. 2. deo sportskog ~amca. 3. prostor za voza~a u trka~kom automobilu. koks, -a m ‰nem. Koks od engl. cokeŠ visokokalori~no ~vrsto gorivo dobijeno suvom destilacijom ugqa, treseta i drugih organskih materija. koksalgija, -e ` ‰lat. coxa kuk, v. -algijaŠ med. bol u kukovima, kukoboqa. koksara, -e `, gen. mn. koksara ‰v. koksŠ fabrika, pogon za proizvodwu koksa. koksartroza, -e ` ‰lat. coxa kuk, v. artrozaŠ med. degenerativna bolest bedrenog zgloba, naro~ito kod starijih èna. koksni, -a, -o ‰v. koksŠ koji se odnosi na koks; koji se greje pomo}u koksa; koji se dobija iz koksa. koksovati, -ujem i koksirati, koksiram, 3. l. mn. koksiraju nesvr{. ‰v. koksŠ suvom destilacijom praviti koks. kokta, -e ` ‰fabri~ko ime cockta®, skr. od koktelŠ vrsta bezalkoholnog slatkog pi}a, prvi put proizvedena u nekada{woj Jugoslaviji kao zamena za koka-kolu. koktel, -a m, mn. kokteli, gen. mn. koktela ‰amer. engl. cocktailŠ 1. napitak koji se spravqa od raznih alkoholnih pi}a, vo}nih sokova i leda, ~esto ukra{en kri{kom limuna ili maslinkom. 2. prijem sa mawim posluèwem (obi~no popodnevni). 3. fig. me{avina, splet, potpuri. y koktel-bar zasebna prostorija (obi~no u ve}im hotelima) gde se sluì pi}e; koktel-partija v. koktel (2); Molotovqev

kolaboracionisti~ki koktel boca sa eksplozivnom te~no{}u koja se baca i eksplodira prilikom razbijawa. kokuz, -a m, mn. kokuzi, gen. mn. kokuza ‰tur. kokozŠ pokr. 1. onaj koji nema novca, siroma{ak, goqa. 2. kao prid. indekl. koji je bez novaca, {vorc. kokuzluk, -a m, mn. kokuzluci, gen. mn. kokuzluka ‰tur. kokozluk, v. kokuzŠ nemawe novaca, besparica. kokus v. kok. kokus, -a i kokus, -a m ‰amer. engl. caucusŠ pol. grupa politi~ara ili stru~waka koja se zalaè u najvi{im organima vlasti SAD za pravilan tretman nekog problema, neke zemqe ili organizacije. kokcidija, -e ` ‰nlat. coccidiaŠ vet. parazit iz grupe sporozoa koji ìvi u jetri i crevima ìvotiwa (retko ~oveka). kokcidioza, -e ` ‰v. kokcidijaŠ vet. opasno oboqewe jetre i creva kod ìvotiwa, naro~ito kod ìvine (retko kod ~oveka), izazvano kokcidijama. kola, -e ` ‰skr.Š fam. naziv za koka-kolu, pepsi-kolu i sli~na pi}a. kola, -e ` ‰egz. kolaŠ rod drve}a iz tropske Afrike, Cola acuminata, ~iji se ekstrakt koristi za koka-kolu i sli~ne napitke. kola, -e ` ‰ital. collaŠ pokr. lepak, lepilo. kolabirati, kolabiram, 3. l. mn. kolabiraju collabi pasti u nesvestŠ med. pasti u kolaps, naglo klonuti; onesvestiti se. svr{. ‰lat.

kolaborant, kolaborator v. kolaboracionist(a). kolaboracija, -e ` ‰lat. collaboratioŠ zajedni~ki rad na nekom poslu, saradwa. kolaboracionizam, -zma m ‰v. kolaboracijaŠ ist. saradwa s neprijateqem, sa okupatorom za vreme Drugog svetskog rata. kolaboracionist(a), -e m, mn. kolaboracionisti (`. kolaboracionistkiwa, -e) ‰v. kolaboracijaŠ onaj koji je sara|ivao sa okupatorom za vreme Drugog svetskog rata, izdajnik. kolaboracionisti~ki, -a, -o ‰v. kolaboracionizamŠ koji se odnosi na kolaboracionizam ili kolaboracioniste.

629

kolaborirati kolaborirati, kolaboriram, 3. l. mn. kolaboriraju (i kolaborisati, kolabori{em) nesvr{. ‰lat. collaborare, v. ko-, laborare raditiŠ zajedno s nekim u~estvovati, sudelovati u ne~emu, sara|ivati; sara|ivati s neprijateqem. kolagen, -a m, mn. -i ‰gr~. kolla lepak, v. -genŠ fiziol. vrsta proteina, obavezni sastojak koè, ìla, kostiju i vezivnih tkiva. x kolagenski. kolagenoza, -e ` ‰v. kolagen, -ozaŠ med. zast. nekada{wi naziv za oboqewa vezivnog tkiva. kola`, -aà m, mn. kolaì, gen. mn. kolaà ‰fr. collage prema coller lepitiŠ 1. lik. slika izra|ena od ise~aka hartije, tkanine, novina i sl. lepqewem na ~vrstu podlogu. 2. fig. me{avina, potpuri. x kola`ni. kolajna, -e `, gen. mn. kolajni ‰ital. collana ogrlicaŠ 1. odlikovawe, medaqa, orden, obi~no u vidu ogrlice. 2. ukrasna ogrlica, |erdan. kolan, -a m, mn. kolani, gen. mn. kolana ‰tur. kolanŠ 1. pojas kojim se sedlo pri~vr{}uje za kowa. 2. u ènskoj narodnoj no{wi, ukrasni pojas koji se spreda zakop~ava paftama; u mu{koj narodnoj no{wi, {iroki ko`ni pojas, silav ili ko`ni deo ispod silava u kome se nosi zadenuto oru`je. kolaps, -a m, mn. kolapsi, gen. mn. kolapsa ‰srlat. collapsus od collabi klonutiŠ 1. med. krajwa malaksalost, nemo} izazvana naglim opadawem krvnog pritiska, ~esto pra}ena i gubitkom svesti. 2. potpuni zastoj, prestanak funkcionisawa (u saobra}aju, privredi i sl.). 3. slom, krah, propast. kolateralan, -lna, -lno ‰srlat. collateralis, v. ko-, latus stranaŠ bo~ni, pobo~ni; sporedni, uzgredni. y kolateralna {teta eufemisti~ki naziv sa stradawe i pogibiju nevinih civila prilikom vojnih napada ili bombardovawa. kolaudacija, -e ` ‰lat. collaudatio prema collaudare od laudare hvalitiŠ komisijski pregled gra|evinskog objekta radi proveravawa da li su radovi izvr{eni prema gra|evinskom planu; tehni~ka kontrola. x kolaudacioni i kolaudacioni. kolacija, -e ` ‰lat. collatioŠ 1. upore|ivawe, sravwivawe, kolacionirawe (prepisa, kopije i dr.) sa originalom. 2. prav. uno{ewe, spajawe imovina u jednu celinu, masu.

630

kolektiv kolacionirati, kolacioniram, 3. l. mn. kolacioniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kollationieren, prema lat. collatus upore|enŠ uporediti, upore|ivati (kopiju, prepis i sl. sa originalom), proveriti, proveravati ta~nost (kopije, prepisa i sl.). kolb-bolcna, -e `, gen. mn. kolb-bolcni ‰nem. Kolbenbolzen klipna osovinicaŠ meh. zast. osovinica kojom se klip pri~vr{}uje za klipwa~u, klipna osovinica. kolgerla, -e `, gen. mn. kolgerli ‰engl. call-girlŠ prostitutka s kojom se sastanak ugovara telefonom. kolega, -e m (`. koleginica, -e) ‰lat. collegaŠ a. onaj koji je s nekim iste struke ili zanimawa, drugar na poslu. b. onaj koji je sa nekim i{ao (ili ide) zajedno u {kolu, {kolski drug (obi~no u starijem uzrastu). v. onaj koji s nekim ima zajedni~kih ube|ewa, sklonosti i dr., saborac, istomi{qenik. g. na univerzitetu, na~in obra}awa starijeg nastavnika mla|em ili studentu. x kolegin (`. kolegini~in). kolegijalan, -lna, -lno ‰srlat. collegialisŠ 1. svojstven kolegama, drugarski, prijateqski. 2. sastavqen iz kolegijuma, kolektivni, grupni. kolegijalnost, -osti ` ‰v. kolegijalanŠ kolegijalan, prisan odnos, prijateqstvo, drugarstvo; kolegijalna solidarnost. kolegijum, -a (i kolegij, -a) ‰lat. collegium, v. ko-, legere okupitiŠ telo od vi{e ~lanova koje razmatra pojedina pitawa i donosi odluke, savet, ve}e. koleda, -e ` ‰csl. koleda od lat. Kalendae (ianuariae) prvi dan januaraŠ 1. pesma koja se pevala od ku}e do ku}e pred Boì} i Novu godinu. 2. mladi koji su pevali te pesme. koledar, -ara m, mn. koledari, gen. mn. koledara ‰v. koledaŠ u~esnik u koledama, onaj koji peva kolede. kolekta, -e ` ‰lat. collecta od colligere skupqatiŠ 1. prilog, prikupqawe priloga u dobrotvorne svrhe. 2. crkv. kat. molitva koju sve{tenik govori pre ~itawa jevan|eqa. kolektiv, -a m, mn. -i ‰nem. Kollektiv, v. kolektivanŠ 1. zajednica, skup qudi povezanih zanimawem, poreklom ili drugim osobinama.

kolektivan 2. oni koji ~ine sastav neke ustanove, preduze}a i sl.; osobqe. kolektivan, -vna, -vno ‰lat. collectivusŠ 1. a. koji se odnosi na skup lica, na ve}i broj jedinki, zajedni~ki. b. koji se obavqa u zajednici, grupni, skupni. 2. koji se odnosi na sveukupnost ne~ega, na vi{e jedinki koje ~ine kakav zbir, op{ti, zbirni. kolektivizam, -zma m ‰v. kolektivŠ 1. filoz. pogled, doktrina koja isti~e zna~aj i vrednost zajedni{tva, dru{tvenih interesa. 2. sklonost, smisao za kolektivni ìvot i rad, privrènost zajedni{tvu. 3. ekon. dru{tveno-ekonomski poredak u kome su sredstva za proizvodwu u dru{tvenoj ili dràvnoj svojini (pre svega u socijalizmu, komunizmu). kolektivizacija, -e ` ‰v. kolektivŠ 1. pretvarawe pojedina~nog u kolektivno. 2. ekon. spajawe individualnih seoskih gazdinstava u zadruge na socijalisti~kim principima. 3. svako podru{tvqavawe privatnih proizvodnih sredstava, li~nih dobara i sl. kolektivizirati = kolektivizovati (v.). kolektivizovati, kolektivizujem = kolektivizirati, kolektiviziram, 3. l. mn. kolektiviziraju svr{. i nesvr{. ‰v. kolektivizacijaŠ (iz)vr{iti kolektivizaciju. kolektivist(a), -e m, mn. kolektivisti ‰v. kolektivŠ pristalica kolektivizma i uop{te kolektivnog ìvota i rada; supr. individualist(a). kolektivisti~ki, -a, -o ‰v. kolektivizamŠ koji se odnosi na kolektivizam i kolektivizaciju. kolektivitet, -eta m ‰nlat. collectivitas, v. kolektivanŠ zajednica, kolektiv. kolektivnost, -osti ` ‰v. kolektivanŠ osobina, stawe onoga {to je kolektivno, povezanost, zdruènost. kolektor, -a m, mn. kolektori, gen. mn. kolektora ‰srlat. collector sakupqa~, prema lat. colligere sakupqatiŠ 1. a. osoba ili ustanova koja se bavi sabirawem, prikupqawem ne~ega (npr. poreza). b. sakupqa~, kolekcionar. 2. tehn. glavna odvodna cev u sistemu gradske kanalizacije. 3. fiz. deo elektri~nog generatora koji

koleto sakupqa naizmeni~nu struju i pretvara je u jednosmernu. x kolektorski. kolekcija, -e ` ‰lat. collectio, prema colligere sakupqatiŠ 1. zbirka (npr. starog novca, oru`ja, rukopisa, pisama, maraka itd.). 2. skupqawe, sakupqawe. 3. izbor uzoraka, artikala za prodaju. kolekcionar, -ara m, mn. kolekcionari, gen. mn. kolekcionara ‰fr. collectionneurŠ onaj koji skupqa predmete za kolekciju, zbirku. x kolekcionarski. kolelit, kolelitijaza, kolemija v. holelit, holelitijaza, holemija. koleopter, -a m, mn. -i ‰nlat. coleoptera od gr~. koleoptera, prema koleon korice (krila kod insekata), v. -pterŠ 1. zool. tvrdokrilac, op{ti naziv za red insekata sa dva para krila, od kojih dowa sluè za letewe, a gorwa za za{titu. 2. avij. vrsta aviona cilindri~nog oblika, sposobnog za vertikalno uzletawe i sletawe. kolera, -e i kolera, -e ` ‰lat. cholera od gr~. cholera prema chole ù~Š 1. med. te{ka akutna zarazna bolest koja se ispoqava jakim prolivima, povra}awem, visokom temperaturom, bolnim gr~evima mi{i}a i dr. 2. fig. pej. osoba koja se lako uzbu|uje; qutita, nesnosna osoba. koleraba v. keleraba. kolerik, -a m, mn. kolerici, gen. mn. kolerika ‰v. koleri~anŠ onaj koji se lako uzbu|uje, razdra`qiv ~ovek, sklon qutwi; up. sangvinik, melanholik, flegmatik. kolerina, -e ` ‰v. koleraŠ med. teè oboqewe èluca i creva (naj~e{}e kod dece) sa znacima kolere. kolerisati, koleri{em nesvr{. ‰v. koleri~anŠ raz. pona{ati se kao kolerik. koleri~an, -~na, -~no ‰gr~. cholerikos prema chole ù~Š 1. koji se odnosi na koleru. 2. bolestan od kolere. 3. razdra`qiv, ù~an, naprasit, sklon besu. koleri~nost, -osti ` ‰v. koleri~anŠ svojstvo onoga ko je koleri~an, razdra`qivost, naprasitost. koleto, -a m, mn. koleti, gen. mn. koleta ‰ital. colloŠ zave`qaj upakovane robe, bala, dewak; komad prtqaga.

631

kolex kolex, -a m, mn. kolexi, gen. mn. kolexa ‰engl. collegeŠ 1. vrsta privatne ili specijalne {kole, uglavnom internatskog tipa (obi~no u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji i dr. zapadnim zemqama). 2. visoko{kolska ustanova nièg ranga od univerziteta (u SAD). koli-bacil, -a m, mn. -i ‰nlat. bacillus coli, v. kolon2Š med. {tapi}asta bakterija, crevni parazit koji ìvi u debelom crevu qudi i ìvotiwa, sposoban da izazove te{ka oboqewa mokra}nih i ù~nih kanala, organa za varewe i dr. kolibri, kolibrija m, mn. kolibriji, gen. mn. kolibrija ‰{p. colibri iz karipskih jezikaŠ zool. porodica najmawih ptica, duìne 3 do 6 cm, {arenog perja i duga~kog kquna, Trochilidae, ìve u tropskim krajevima Amerike. kolidirati, kolidiram, 3. l. mn. kolidiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. collidereŠ sukobiti se, sukobqavati se (s nekim u ne~emu); biti u nesaglasju. kolizija, -e ` ‰lat. collisioŠ sukob, sudar; borba, okr{aj. kolika, -e `, gen. mn. kolika ‰gr~. kolike (nosos) bolest debelog crevaŠ med. mn. nagao i gr~evit bol u sredini tela. y renalne kolike bolovi, gr~evi u bubrezima. kolitis, -a m ‰nlat. colitis, prema gr~. kolon debelo crevo, v. -itisŠ med. zapaqewe debelog creva. kolma, -e `, gen. mn. kolmi ‰fr. collement lepqeweŠ metalna sprava kojom se, nakon zagrevawa, kovrxa kosa. kolmovati, kolmujem svr{. i nesvr{. ‰v. kolmaŠ uvi(ja)ti u kovrxe, (na)praviti uvojke, (is)- kovrxati. kolodijum, -a (i kolodij, -a) m ‰nlat. collodium, prema gr~. kollodes lepqivŠ hem. rastvor dinitroceluloze u alkoholu i etru, koji se upotrebqava u medicini, industriji itd. koloid, -ida m, mn. koloidi, gen. mn. koloida ‰gr~. kolla lepak, v. -oidŠ fiz., hem. pihtijasto telo, skup ~estica neke ~vrste, te~ne ili gasovite materije koje ostaju u suspenziji, raspr{ene u nekoj drugoj ~vrstoj, te~noj ili gasovitoj materiji.

632

kolonada koloidan, -dna, -dno ‰v. koloidŠ koji predstavqa koloid, koji je u stawu koloida; koji se odnosi na koloide. kolokacija, -e ` ‰lat. collocatioŠ 1. poloàj; sme{tawe, odre|ivawe mesta. 2. prav. utvr|ivawe reda po kome }e se poverioci ispla}ivati (kod ste~aja). 3. lingv. uobi~ajeni spoj re~i, veza koja nije odre|ena gramati~kim pravilima. kolokvijum, -a i kolokvij, -a m ‰lat. colloquium, prema colloqui razgovaratiŠ 1. usmeni ispit (na univerzitetu), predispit, uslov za ispit. 2. razgovor, savetovawe me|u stru~wacima. kolokvirati, kolokviram, 3. l. mn. kolokviraju svr{. i nesvr{. ‰v. kolokvijumŠ poloìti, polagati kolokvijum. kolon1, -ona m, mn. koloni, gen. mn. kolona ‰lat. colonusŠ 1. ist. (u doba Rimskog carstva i u ranom sredwem veku, ponegde i kasnije) slobodni seqak koji je kao zakupac uzimao zemqu od posednika i time dolazio u zavisnost od wega. 2. onaj koji obra|uje zemqu pod zakup daju}i odre|eni deo prihoda vlasniku. 3. v. kolonist(a). kolon2, -ona m ‰gr~. kolonŠ anat. debelo crevo. kolon3, -ona m, mn. koloni, gen. mn. kolona ‰{p. colonŠ nov~ana jedinica Kostarike (= 100 sentimosa) i Salvadora (= 100 sentavosa). kolona, -e `, gen. mn. kolona ‰fr. colonne od ital. colonna od lat. columnaŠ 1. a. voj. postrojene vojne jedinice za kretawe u nizu, niz vojnika, boraca u pokretu. b. skup qudi, ìvotiwa, vozila itd. pore|anih u nizu ili koji se kre}u u nizu. 2. stub, kao sastavni deo neke gra|evine ili ukrasni spomenik. 3. a. stubac {tampanog teksta. b. brojke, znakovi, podaci napisani u vertikalnom nizu, naro~ito u tabelama. y peta kolona organizovana grupa qudi koja unutar neke dràve, organizacije ili stranke deluje u korist neprijateqa (izraz nastao u vreme {panskog gra|anskog rata, kada su frankisti napadali Madrid sa ~etiri kolone, pa se jedan general pohvalio da raspolaè i petom kolonom u opsednutom gradu). kolonada, -e `, gen. mn. kolonada ‰fr. colonnade od ital. colonnatoŠ arhit. niz me|usobno povezanih stubova; trem pod stubovima.

kolonat kolonat, -ata m, mn. kolonati, gen. mn. kolonata ‰lat. colonatus, v. kolon1Š odnos izme|u kolona i zemqoposednika. x kolonatski. kolonel, -a m (uob. kolonel, -a) ‰fr. colonelŠ 1. voj. pukovnik (u vojskama nekih stranih zemaqa). 2. tipogr. vrsta sitnijih {tamparskih slova (izme|u nonparela i petita). kolonizator, -a m, mn. -i ‰v. kolonizovatiŠ onaj koji kolonizira, vr{i kolonizaciju. x kolonizatorski. kolonizacija, -e ` ‰v. kolonizovatiŠ 1. zaposedawe, osvajawe neke zemqe ili teritorije i nastawivawe u woj, pretvarawe neke teritorije u koloniju. 2. naseqavawe nekog nenaseqenog ili retko naseqenog kraja. x kolonizacijski i kolonizacioni. kolonizovati, kolonizujem i kolonizirati, koloniziram, 3. l. mn. koloniziraju svr{. i nesvr{.‰fr. coloniser, v. kolonijaŠ 1. (iz)vr{iti kolonizaciju, naseliti, naseqavati, osnivati naseobine. 2. podvrgnuti, podvrgavati kolonijalnoj vlasti, u~initi kolonijom. kolonija, -e ` ‰lat. coloniaŠ 1. zemqa, teritorija, podru~je bez suvereniteta, u ekonomskom i politi~kom smislu zavisno od mati~ne zemqe. 2. ist. u starom veku naseobina neke dràve ili naroda van mati~ne zemqe. 3. a. skup qudi poreklom iz jedne zemqe, kraja, grada i sl. koji ìve u nekoj drugoj sredini; wihova naseobina. b. gradsko naseqe, stambena ~etvrt, obi~no za qude odre|ene profesije. v. ustanova u kojoj borave deca ili omladina odre|enog uzrasta i koja vodi brigu o wihovom vaspitawu, oporavku i sl. 4. a. grupa, zajednica ìvotiwa koje borave ili se skupqaju na nekom mestu ili prostoru. b. grupa jedno}elijskih ili drugih niìh organizama koji ~ine biolo{ku zajednicu ili celinu. kolonijal, -ala m ‰nem. Kolonial(warenhandel)Š zast. 1. proizvodi (naj~e{}e prehrambeni) iz nekada{wih kolonijalnih zemaqa, obi~no iz tropskog podru~ja; uop{te roba sli~ne vrste. 2. radwa u kojoj se prodaje takva roba, bakalnica. kolonijalan, -lna, -lno ‰v. kolonijaŠ koji se odnosi na kolonije. y kolonijalna roba trg. proizvodi àrkog pojasa, naro~ito iz ne-

kolorimetrija kada{wih kolonija evropskih dràva: kafa, {e}er, ~aj, za~ini i sl. kolonijalizam, -zma m ‰v. kolonijalanŠ osvajawe, porobqavawe drugih zemaqa; te`wa ka pretvarawu drugih zemaqa u kolonije. kolonijalis(ta), -e m, mn. kolonijalisti ‰v. kolonijalanŠ pristalica kolonijalizma; onaj koji sprovodi kolonijalnu politiku. kolonist(a), -e m, mn. kolonisti (`. kolonistkiwa, -e) ‰nem. Kolonist, v. kolon1Š stanovnik neke kolonije, naseqenik, doseqenik; u Jugoslaviji: raniji stanovnik pasivnih krajeva koji je agrarnom reformom dobio zemqu u nekom drugom kraju i tamo se naselio. kolonoskopija, -e ` ‰v. kolon2, -skopijaŠ pregled debelog creva pomo}u aparata sa savitqivom cevi i opti~kim ure|ajima na kraju. x kolonoskopski.

med.

kolor, -ora m ‰lat. colorŠ boja, obojenost (obi~no kao svojstvo filma, fotografije i sl., za razliku od crno-bele izrade). koloratura, -e ` ‰ital. coloraturaŠ 1. muz. brzi, za izvo|ewe sloèni pasaì i figure kojima se ukra{ava neka melodija pri pevawu. 2. fig. tehni~ka virtuoznost, ukra{avawe, ki}ewe. koloraturni, -a, -o ‰v. koloraturaŠ koji se odnosi na kolorature; y koloraturni sopran operska peva~ica koja je u stawu da izvodi kolorature, up. dramski sopran. koloracija, -e ` ‰nlat. coloratio, v. kolorŠ bojewe, bojadisawe; obojenost; doterivawe, ulep{avawe. kolorizam, -zma m ‰v. kolor, koloritŠ upotreba boja u slikarstvu; na~in slikawa u kome boja ima prvenstveni zna~aj. kolorizacija, -e ` ‰engl. colorization prema colorize od color bojaŠ elektronski postupak bojewa crno-belih filmova i wihovog preno{ewa na video-traku. kolorimetar, -tra m, mn. kolorimetri, gen. kolorimetara ‰v. kolor, -metarŠ sprava za merewe ja~ine neke boje. mn.

kolorimetrija, -e ` ‰v. kolor, -metrijaŠ 1. merewe ja~ine boje. 2. hem. odre|ivawe ja~ine rastvora prema ja~ini boje.

633

kolorisati kolorisati, kolori{em svr{. i nesvr{. ‰lat. colorare, v. kolorŠ 1. (o)bojiti, prekri(va)ti bojama. 2. (is)pri~ati slikovito. kolorist(a), -e m, mn. koloristi (`. koloristkiwa, -e) ‰fr. coloriste, v. kolorŠ 1. slikar koji se u prvom redu izraàva bojom, koloritom. 2. fig. onaj koji se ìvo, plasti~no, slikovito izraàva. koloristika, -e `, dat. i lok. koloristici ‰v. kolorist(a)Š 1. lik. v. kolorizam. 2. lik. ve{tina bojewa, tehnika bojewa. 3. kwi`. davawe lokalnih boja likovima ili opisu u kwièvnom delu. koloristi~an, -~na, -~no ‰v. koloristi~anŠ koji se odlikuje koloristikom; koloritan. kolorit, -a i kolorit, -ita m ‰ital. colorito, v. kolorŠ 1. dejstvo boja, op{ti ton, utisak postignut odnosom boja; obojenost, intenzitet boja 2. fig. skup obele`ja koja ~ine specifi~nost, osobenost nekog umetni~kog dela, epohe, kraja itd.; lokalna boja, ìvopisnost. koloritan, -tna, -tno ‰v. koloritŠ opt. koji ima jak, izrazit kolorit; {aren, {arolik, ìvopisan. kolormatik, -a m ‰v. kolor, (auto)matikŠ vrsta stakala za nao~are, koja automatski postaju tamnija kad su na suncu, a svetlija u zatvorenoj prostoriji. kolor-film, -a m, mn. kolor-filmovi, gen. mn. kolor-filmova ‰v. kolor, filmŠ film u boji. kolor-fotografija, -e ` ‰v. kolor, fotografijaŠ fotografija u boji. kolos, -a m, mn. -i ‰gr~. kolossosŠ 1. kip, statua izuzetne visine i golemih razmera (prema kipu na ostrvu Rodosu, jednom od sedam ~uda starog veka). 2. ~ovek velikog rasta i snage, qudina, gorostas, gigant. 3. predmet ili gra|evina gigantskih razmera. kolosalan, -lna, -lno ‰nlat. colossalis, v. kolosŠ 1. neobi~no velik, gorostasan, ogroman. 2. fam. izvanredan, izuzetan, sjajan (‹ uspeh). kolosalnost, -osti ` ‰v. kolosalanŠ osobina onog {to je kolosalno. Koloseum, -a m ‰lat. Colosseum od gr~. kolossaios koji pripada kolosuŠ najve}i drevni amfiteatar u Rimu.

634

kolt kolostomija, -e ` ‰gr~. kolon debelo crevo, stoma ustaŠ med. operativno stvarawe otvora na debelom crevu. kolostrum, -a m ‰lat. colostrumŠ 1. fiziol. prvo maj~ino mleko, velike hranqivosti, nekoliko dana posle poro|aja. 2. ugru{ano kravqe, ov~ije ili kozje mleko (odmah po ro|ewu mladun~eta), gru{evina. kolotomija, -e ` ‰gr~. kolon debelo crevo, v. -tomijaŠ med. otvarawe debelog creva operativnim putem. kolofon1, -ona m ‰gr~. kolophon vrhunacŠ {tamp. bele{ka na kraju kwige u kojoj su dati podaci o izdava~u, {tamparu, godini i mestu izdavawa i sl.; up. impresum. kolofon2 v. kolofonijum. kolofonijum, -a (i kolofonij, -a) m ‰gr~. kolophon svr{etak, vrhŠ ù}kastosme|a, prozirna smola koja se upotrebqava u izradi sapuna, hartije itd. i kao sredstvo za podmazivawe gudala. kolpitis, -a m ‰gr~. kolpos stidnica, v. -itisŠ med. zapaqewe vagine. kolportaà, -e ` ‰fr. colportageŠ 1. razno{ewe, prodavawe novina, ~asopisa, kwiga i sl. po ulicama i ku}ama. 2. fig. prepri~avawe vesti o aktuelnim doga|ajima. kolporter, -era m, mn. kolporteri, gen. mn. kolportera (`. kolporterka, -e, dat. kolporterki, gen. mn. kolporterki) ‰fr. colporteurŠ 1. uli~ni prodava~, raznosa~ novina, ~asopisa i sl. 2. fig. onaj koji {iri, raznosi neku vest i sl. x kolporterski. kolportirati, kolportiram, 3. l. mn. kolportiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. colporterŠ 1. proda(va)ti novine, ~asopise i sl., biti kolporter. 2. fig. raznositi, {iriti vesti i sl. kolposkop, -a m ‰gr~. kolpos stidnica, v. -skopŠ med. aparat kojim se vr{i pregled grli}a materice. kolposkopija, -e ` ‰gr~. kolpos stidnica, v. -skopijaŠ med. pregled grli}a materice pomo}u kolposkopa. kolt, -a m, koltovi, gen. mn. koltova ‰prema Samjuelu Koltu (Samuel Colt, 1814–1862), pronalaza~uŠ vrsta revolvera na bubaw, omiqenog na Divqem zapadu.

koludrica koludrica ‰v. kalu|erŠ zast. monahiwa, kalu|erica. x koludri~ki. koluzija, -e ` ‰lat. collusio, prema colludere {urovatiŠ 1. dosluh, dogovor, zavera. 2. prav. nastojawe optuènog da oteà istragu uti~u}i na svedoke. kolumbarijum, -a (i kolumbarij, -a) m ‰lat. columbarium golubarnikŠ spremi{te za urne s pepelom pokojnika. kolumna, -e, gen. mn. kolumni i kolumna, -e `, gen. mn. kolumni ‰lat. columnaŠ 1. stub. 2. stubac {tampanog teksta. 3. stalna rubrika u novinama, ~asopisu. kolumnist(a), -e m, mn. kolumnisti ‰engl. columnist, v. kolumnaŠ autor rubrike, pisac komentara koji izlaze u odre|eno vreme i na stalnom mestu u novinama. kolhicin, -ina m ‰nlat. colchic(um), v. -inŠ farm. otrovni alkaloid koji se dobija iz semenki mrazovca, Colchicum autumnale, upotrebqava se u medicini pri le~ewu gihta. kolhoz, -a i kolhoz, -oza m (uob. kolhoz) ‰rus. kolhoz skr. od kollektivnoe hozàèstvoŠ ist. kolektivno poqoprivredno seqa~ko gazdinstvo u Sovjetskom Savezu; up. sovhoz. x kolhozni i kolhozni (uob. kolhozni). kolhoznik, -a m, mn. kolhoznici, gen. mn. kolhoznika (`. kolhoznica, -e) ‰rus. kolhoznikŠ ~lan, pripadnik kolhoza. kol-centar, -tra m ‰engl. call center pozivni centarŠ slu`ba koja prima i prosle|uje telefonske pozive, ob. uz pomo} operatera. koqivo, koqiva ‰gr~. kollybos sitni{Š kuvana p{enica pome{ana sa {e}erom i orasima, pripremqena za da}u ili slavu. kom- ‰v. ko-, kon-Š s(a); kao prefiks ozna~ava prisustvo onoga {to ozna~ava osnovna re~. koma1, -e ` (uob. koma, -e) ‰gr~. koma duboki sanŠ med. stawe duboke nesvesti koje ~esto dovodi do smrti. koma2, -e `, gen. mn. koma ‰gr~. komma odse~akŠ 1. zarez, zapeta. 2. odeqak, stavka, stav (u spisu, zakonskom tekstu). 3. muz. neznatna razlika u frekvenciji izme|u dva tona. koma3, -e ` ‰lat. coma od gr~. kome kosaŠ astron. gasoviti omota~ jezgra komete.

komasacija komanda, -e `, gen. mn. komandi ‰nem. Kommando, prema klat. commandare, lat. commendareŠ 1. zapovest, nare|ewe dato usmeno, koje se mora odmah izvr{iti; zapovest, naredba uop{te. z kao po komandi odmah, najedanput, slo`no. 2. rukovode}e telo u vojsci; rukovode}a vojna teritorijalna institucija; zgrada u kojoj je takvo telo odnosno takva institucija sme{tena. 3. pravo izdavawa zapovesti, nare|ewa; vlast, stare{instvo. 4. mn. skup ure|aja pomo}u kojih se upravqa radom ma{ine. komandant, -nta m, mn. komandanti, gen. mn. komandanata (nepr. komadant) ‰nem. Kommandant od ital. comandanteŠ zapovednik ve}e vojne formacije, ustanove i dr. komandantura, -e ` ‰nem. Kommandantur, v. komandantŠ zapovedni{tvo, zvawe ili kancelarija komandanta. komandir, -ira m, mn. komandiri, gen. mn. komandira ‰fr. commandeur, v. komandovatiŠ zapovednik, stare{ina mawe vojne ili policijske jedinice. komandni, -a, -o ‰v. komandaŠ 1. koji se odnosi na komandu. 2. koji sluì za upravqawe motorom, mehanizmom i sl. komandovati, komandujujem svr{. i nesvr{. ‰nem. kommandieren, v. komandaŠ 1. voj. da(va)ti komandu; narediti, nare|ivati. 2. biti komandir ili komandant. 3. imati glavnu re~ u nekom poslu, odrediti, odre|ivati (nekome na~in rada, ìvota i sl.). komandor, -ora m, mn. komandori, gen. mn. komandora ‰fr. commandeur, v. komodorŠ ist. jedna od najvi{ih titula u vite{kim redovima; visoko zvawe me|u masonima. komandos, -a m, mn. -i ‰engl. mn. commandosŠ voj. pripadnik takti~kih formacija koji je specijalno obu~en za izvr{avawe diverzantskih akcija na neprijateqskoj ili neutralnoj teritoriji. komar~a, -e `, gen. mn. komar~i ‰gr~. komarisŠ zool. vrsta morske ribe, lovrata, podlanica, Chrysophrys aurata. komasacija, -e ` ‰nem. Kommassation, prema srlat. commassareŠ spajawe mawih, raspar~anih poqoprivrednih poseda, pri ~emu wihovi dotada{wi vlasnici dobijaju u zamenu zemqi-

635

komasirati {te na drugom mestu. x komasacijski, komasacioni. komasirati, komasiram, 3. l. mn. komasiraju svr{. i nesvr{. ‰v. komasacijaŠ (iz)vr{iti, sprovesti, sprovoditi komasaciju. komatozan, -zna, -zno ‰v. koma1Š koji je u dubokoj nesvesti, obamro, besvestan. kombajn, -a m, mn. kombajni, gen. mn. kombajna ‰engl. combineŠ poqoprivredna ma{ina sastavqena od vi{e razli~itih ma{ina kojom se istovremeno àwe, vr{e ìto, sprema slama i sl. kombi, kombija m ‰nem. Kombi, skr. od Kombination, v. kombinacijaŠ vrsta automobila za vi{e putnika, mali autobus sa desetak sedi{ta. kombinat, -ata m, mn. kombinati, gen. mn. kombinata ‰nem. Kombinat, prema lat. combinare slagatiŠ veliko privredno preduze}e u kojem je zdruèno vi{e preduze}a raznih proizvodnih grana (drvni ‹, poqoprivredni ‹). kombinator, -a m, mn. -i (`. kombinatorka, dat. i lok. kombinatorki, gen. mn. kombinatorki) ‰v. kombinovatiŠ 1. onaj koji pravi kombinacije, koji spaja, sastavqa, povezuje. 2. fig. snala`qiva, lukava osoba. kombinatoran, -rna, -rno ‰nlat. combinatorius, v. kombinovatiŠ koji se odnosi na mogu}nosti kombinovawa. kombinatorika, -e `, dat. i lok. kombinatorici ‰nem. Kombinatorik, v. kombinovatiŠ 1. grana matematike koja prou~ava mogu}nosti raspore|ivawa brojeva ili drugih jedinica. 2. pravqewe kombinacija, kombinovawe; sposobnost za kombinovawe, sklonost kombinovawu. kombinacija, -e ` ‰lat. combinatio, prema combinare slagatiŠ 1. spajawe, sastavqawe, spoj dva ili vi{e elemenata koji daju ne{to novo ili boqe; ono {to je na taj na~in nastalo. 2. plan, namera; mogu}nost, pretpostavka. 3. sp. na~in igrawa u fudbalu i drugim igrama (saradwa igra~a, povezivawe elemenata igre i sl.). x kombinacioni. kombine, -ea `, mn. kombinei, gen. mn. kombinea ‰fr. combine prema combiner, v. kombinovatiŠ v. kombinezon (2). kombinezon, -ona m. mn. kombinezoni, gen. mn. kombinezona ‰fr. combinaison od lat. combi-

636

komemorabilan natio, v. kombinacijaŠ 1. vrsta radnog odela kod kojeg su pantalone i bluza ujedno sa{iveni. 2. vrsta ènskog doweg rubqa koje se nosi ispod haqine. kombinirke v. kombinircange. kombinircange, -i ` mn. ‰nem. Kombinationszange, kra}e Kombizange kombinovana kle{taŠ kle{ta koja se upotrebqavaju u razli~ite svrhe, kojima se moè stezati i rezati (odatle naziv kombinovana kle{ta ili kombinirke). kombinovati, kombinujem nesvr{. ‰lat. combinare slagatiŠ 1. praviti kombinacije, povez(iv)ati (kakve delove, elemente). 2. planirati, smisliti, smi{qati. kombustija, -e ` ‰lat. combustio, prema comburere spalitiŠ 1. gorewe, sagorevawe. 2. opekotina. komedija, -e ` ‰lat. comoedia od gr~. komoidiaŠ 1. pozori{ni komad veselog, {aqivog ili satiri~nog sadràja. 2. {ala, vragolija, lakrdija; zabavna, sme{na situacija, doga|aj i sl. 3. fig. pretvarawe, izigravawe, zavaravawe, s ciqem da se prikrije stvarnost. y komedija del arte (ital. commedia dell’arte dosl. komedija ve{tine) vrsta komi~nog pozori{ta nastalog u Italiji u drugoj polovini XVI veka, sa stalnim tipovima (maskama) kao {to su Arlekin, Kolombina ili Pantalone. komedijant, -a m, mn. komedijanti, gen. mn. komedijanata (`. komedijantkiwa) ‰ital. commediante, v. komedijaŠ 1. slab glumac; glumac uop{te. 2. fig. {aqiv~ina, lakrdija{. 3. fig. onaj koji se pretvara, licemer. komedijati, komedijam svr{. ‰v. komedijaŠ praviti komediju, zbijati {alu, {aliti se. komedija{, -a{a m, mn. komedija{i, gen. mn. komedija{a ‰v. komedijaŠ 1. glumac u putuju}em pozori{tu; lakrdija{, klovn. 2. slab glumac. 3. {aqiv~ina, spadalo. x komedija{ki. komediograf, -a m, mn. -i (`. komediografkiwa) ‰v. komedija, -grafŠ pisac komedija. komediografija, -e ` ‰v. komedija, -grafijaŠ pisawe komedija. komemorabilan, -lna, -lno ‰lat. commemorabilis, v. komemorisatiŠ dostojan se}awa, pomena, znamenit.

komemorativan komemorativan, -vna, -vno ‰nlat. commemorativusŠ koji se prire|uje u znak se}awa, radi spomena. komemoracija, -e ` ‰lat. commemoratioŠ sve~ani skup u znak se}awa, u slavu nekog zaslu`nog pokojnika. komemorisati, komemori{em svr{. i nesvr{. ‰lat. commemorareŠ (o)dràti govor u po~ast nekog pokojnika. komenda, -e `, gen. mn. komendi ‰srlat. commenda, prema commendare poveritiŠ crkveno imawe dato na uìvawe nekom katoli~kom sve{teniku vi{eg ranga; prihod od tog imawa. komendacija, -e ` ‰lat. commendatioŠ preporuka. komenzalizam, -zma m ‰srlat. commensalis koji ìvi zajedno, v. kon-, mensa stoŠ biol. vrsta simbioze dva organizma u kojoj se jedan organizam hrani otpacima hrane drugog organizma. komenzurabilan, -lna, -lno ‰lat. commensurabilis, v. ko-, mensurare meritiŠ koji se moè meriti istom merom, samerqiv; uporediv. komenzurabilitet, -eta m ‰nlat. commensurabilitas, v. komenzurabilanŠ samerqivost; uporedivost. komentar, -ara m, mn. komentari, gen. mn. komentara ‰lat. commentariumŠ 1. obja{wewe, tuma~ewe nekog teksta; poja{wewe slike tokom TV prenosa. 2. kratka bele{ka, obja{wewe. 3. primedba, prigovor (usmeni ili pismeni); stav uop{te. komentarisati, komentari{em ‰v. komentarŠ dati komentar, propratiti primedbama; izre}i svoje mi{qewe o ~emu; protuma~iti na svoj na~in. komentator, -a m (`. komentatorka, dat. komentatorki, gen. mn. komentatorki) ‰lat. commentatorŠ 1. onaj koji komentari{e. 2. pisac komentara za neko kwièvno delo. 3. stru~wak ili novinar koji u medijima komentari{e politi~ke, dru{tvene i druge doga|aje. komercijala, -e ` ‰v. komercijalanŠ komercijalna slu`ba nekog preduze}a. komercijalan, -lna, -lno ‰nlat. commercialis, prema lat. commercium trgovinaŠ 1. trgova~ki; koji se odnosi na kupovinu i prodaju. 2. koji dobro prolazi na trì{tu. 3. koji donosi

komi prihod, ali nema drugih (osobito umetni~kih) vrednosti. komercijalizam, -zma m ‰v. komercijalanŠ te`wa da se sve posmatra s komercijalne ta~ke gledi{ta, na temequ isplativosti. komercijalizacija, -e ` ‰v. komercijalaŠ 1. uvo|ewe komercijalnih metoda u poslovawe. 2. zanemarivawe umetni~kih ciqeva neke delatnosti za qubav zarade, profita. komercijalizovati, komercijalizujem i komercijalizovati, komercijalizujem ‰v. komercijalanŠ 1. uvesti, uvoditi komercijalne metode u poslovawe. 2. podvrgnuti (umetni~ko stvarawe, sredstva informacija i sl.) iskqu~ivo te`wi za zaradom. komercijalist(a), -e m, mn. komercijalisti (`. komercijalistkiwa) ‰v. komercijalanŠ onaj koji se bavi trgova~kim poslovima; stru~wak za trgova~ke poslove. komesar, -ara m, mn. komesari, gen. mn. komesara ‰nem. Kommissar od nlat. commissariusŠ 1. slu`beno lice s posebnim ovla{}ewima, poverenik; izaslanik me|unarodne organizacije s posebnim zadacima (visoki ‹ UN). 2. u policiji mnogih zemaqa, nadzornik, rukovodilac (policijski ‹). 3. ist. politi~ki rukovodilac vojne jedinice u zemqama s komunisti~kim ure|ewem. x komesarski. komesarijat, -ata m, mn. komesarijati, gen. mn. komesarijata ‰nem. Kommissariat, v. komesarŠ dràvna i administrativna ustanova odnosno slu`ba kojom upravqa komesar (1, 2), povereni{tvo, uprava; sedi{te u kome se nalazi povereni{tvo. kometa, -e `, gen. mn. kometa ‰gr~. kometes dugokosi, prema kome kosaŠ astron. nebesko telo koje obilazi oko Sunca po veoma izduènoj orbiti, s repom koji ~ini jedna ili vi{e svetlih traka, zvezda repatica. kometografija, -e ` ‰v. kometa, -grafijaŠ opisivawe kometa. kometologija, -e ` ‰v. kometa, -logijaŠ nauka o kometama. komi, komija m ‰fr. commisŠ zast. trgova~ki pomo}nik, kalfa; trgova~ki putnik.

637

komivojaèr komivojaèr, -era m, mn. komivojaèri, gen. mn. komivojaèra zast. ‰fr. commis voyageurŠ trgova~ki putnik. komizeracija, -e ` ‰lat. commiseratioŠ saàqewe, samilost, sau~e{}e. komika, -e `, dat. i lok. komici ‰nem. Komik, v. komi~anŠ ono {to je sme{no, {to izaziva smeh; sposobnost izazivawa ose}awa sme{nog. kom il fo pril. ‰fr. comme il faut kao {to trebaŠ uzorno, vaqano, primerno, pristojno. kominike, -ea m (uob. kominike) ‰fr. communiqueŠ zvani~no saop{tewe, zvani~an izve{taj. Kominterna, -e ` skr. za Komunisti~ka internacionala. Kominform, -a m ‰skr. od engl. Com(munist) Inform(ation Bureau)Š v. Informbiro. komis, -a m ‰lat. commissusŠ zast. 1. a. vojni~ki hleb, tain. b. stvari koje dràva daje vojniku (hleb, rubqe, cipele i sl.). 2. roba poverena nekom na prodaju. komisija, -e ` ‰fr. commission od lat. commissio, prema committere poveritiŠ 1. radno telo od vi{e osoba kojima je povereno izvr{ewe odre|enog zadatka odn. zadataka. y ispitna komisija grupa nastavnika pred kojom se polaè ispit iz odre|enog predmeta. 2. zast. nalog za izvr{ewe nekog posla. x komisijski. komision, -ona m, mn. komisioni, gen. mn. komisiona ‰nem. Kommission(handel), Kommission(antrag)Š 1. trgova~ka radwa za kupovinu i prodaju tu|e robe uz naplatu provizije. 2. ugovor kojim se jedna strana (komisionar) obavezuje da uz proviziju izvr{i neki posao u svoje ime, a za ra~un druge strane (komitenta); prodaja robe po takvom ugovoru. komisionar, -ara m, mn. komisionari, gen. mn. komisionara ‰nem. KommissionarŠ onaj koji obavqa trgova~ke poslove za tu| ra~un uz naplatu provizije, posrednik. x komisionarski. komisioni, -a, -o ‰v. komisionŠ koji se odnosi na komision, koji je u vezi s komisionom. y komisiona menica menica vu~ena i prodata po nalogu tre}eg lica; komisiona trgovina na~in trgovine u kojoj posrednik sklapa trgova~ke poslove u svoje ime, ali za tu| ra~un i uz naplatu provizije; komisiona prodaja prodaja preko komisiona, iz druge ruke.

638

komodor komisura, -e ` ‰lat. commissuraŠ anat. splet popre~nih vlakana koja povezuju levu i desnu stranu centralnog nervnog sistema. komita, -e m, mn. komite, gen. mn. komita ‰gr~. komes od lat. comes pratilac, drugŠ ist. pripadnik oruànih grupa koje nisu u sastavu redovne vojske. komitat, -ata m, mn. komitati, gen. mn. komitata ‰lat. comitatusŠ ist. teritorijalna jedinica, ùpanija u Austrougarskoj monarhiji. komitativ, -a m, mn. -i ‰lat. committere sastaviti, zdruìtiŠ pade` sa zna~ewem dru{tva ili zajednice, socijativ. komitent, -a m, mn. komitenti, gen. mn. komitenata (uob. komitent) ‰nem. Kommittent, od lat. committere poveritiŠ onaj koji komisionaru daje naloge za nabavku ili prodaju robe. komitet, -eta m, mn. komiteti, gen. mn. komiteta ‰nem. Komitat od fr. comiteŠ 1. odbor koji deluje u ime neke zajednice, organizacije i sl. 2. rukovode}i partijski organ ili partijski forum. x komitetski. komicije, komicija ` mn. ‰lat. comitiaŠ ist. narodne skup{tine u starom Rimu, koje su sa~iwavali slobodni gra|ani. komi~an, -~na, -~no ‰lat. comicus od gr~. komikos, prema komos raskala{no uìvaweŠ sme{an, {aqiv; zabavan. y komi~na opera muz. vrsta opere sme{nog, {aqivog sadràja. komi~ar, -a m ‰v. komi~anŠ 1. glumac koji glumi komi~ne uloge. 2. izvo|a~ koji zabavqa publiku {alama u varijeteu, na televiziji i sl. 3. autor komi~nih romana i pripovedaka. x komi~arski. komoda, -e i komoda, -e `, gen. mn. komoda ‰fr. commodeŠ vrsta niskog ormara s fiokama. komodan v. komotan. komoditet, -eta m ‰lat. commoditasŠ 1. udobnost, ugodnost, komfor. 2. bezbri`nost; nemarnost. komodo pril. ‰ital. comodoŠ muz. smireno, bez ùrbe. komodor, -ora m, mn. komodori, gen. mn. komodora ‰engl. commodore od fr. commandeur, v. komandirŠ 1. vi{i pomorski oficir u flotama nekih dràva. 2. po~asna titula predsednika jaht-kluba. 3. glavni brod trgova~ke flote.

Komonvelt Komonvelt, -a m ‰engl. Commonwealth zajednicaŠ Britanska zajednica naroda, zajednica Velike Britanije i wenih biv{ih kolonija koje jo{ odràvaju specijalne veze s wom. komora, -e `, gen. mn. komora ‰lat. camera soba, svod sobe od gr~. kamara svodŠ 1. odaja, soba; ostava. y mra~na komora prostorija osvetqena samo crvenom svetlo{}u u kojoj se razvijaju fotografski snimci. 2. anat. {upqina u nekim telesnim organima (sr~ana ‹). 3. cev, procep. 4. voj. ist. pozadinska vojna jedinica koja je snabdevala vojsku hranom, municijom i dr. i prevozila rawenike i bolesnike. 5. ustanova, udruèwe ~lanova odre|ene oblasti i grane delatnosti koje zastupa wihove zajedni~ke interese (trgova~ka ‹, zanatlijska ‹). komorni, -a, -o ‰v. komoraŠ 1. koji se odnosi na komoru. 2. hrv. v. kamerni. komornik, -a m, mn. komornici, gen. mn. komornika ‰v. komoraŠ 1. dvorski slu`benik; ~inovnik koji se brine za privatne potrebe nekog velika{a. 2. sobar. x komorni~ki. komorxija, -e m ‰v. komora (4), -xijaŠ vojnik koji pripada komori. komotan, -tna, -tno ‰lat. commodusŠ 1. {irok, prostran; udoban, ugodan. 2. spor, lew, trom. 3. nemaran, bezbriàn, leèran. komocija, -e ` ‰lat. commotioŠ 1. potres, poreme}aj, uzbu|ewe. 2. med. potres mozga. komocija, -e ` ‰v. komotanŠ 1. {irina, prostor; udobnost, ugodnost. 2. lako}a, leèrnost. kompa, -e `, gen. mn. kompi ‰ma|. kompŠ vrsta plitkog ~amca za prevoz preko reke, skela, splav. kompajler, -a m ‰engl. compilerŠ ra~. kompjuterski program koji prevodi programski jezik vi{eg reda na ma{inski jezik. kompajlirati, kompajliram, 3. l. mn. kompajliraju nesvr{. i svr{. ‰engl. compile sastavitiŠ ra~. prevesti pomo}u kompajlera ra~unarski kod iz jezika vi{eg reda u ma{inski i tako ga u~initi izvr{nim. kompakt, -a = kompaktat, -ata m, mn. kompaktati, gen. mn. kompaktata ‰lat. compactum od compacisci ugovoritiŠ ugovor, sporazum.

komparatistika kompaktan, -tna, -tno ‰lat. compactus od compingere sastaviti, zbitiŠ 1. zbijen, jedar, tvrd; ~vrsto povezan. 2. me|usobno povezan, jedinstven. kompakt-disk, -a m, mn. kompakt-diskovi ‰engl. compact disk kompaktni diskŠ kompaktni disk, medijum za pohrawivawe podataka, audio i video sadàja; up. CD. kompaktnost, -osti ` ‰v. kompaktanŠ zbijenost, jedinstvo, ~vrstina. kompanija, -e ` ‰fr. compagnie, prema srlat. companio, v. kompawonŠ 1. trgova~ko ili industrijsko udruèwe, veliko preduze}e (petrolejska ‹). z fam. ...i kompanija i ostali, i razni drugi. 2. fam. dru{tvo, druìna koja se ~e{}e sastaje (radi zabave i sl.). kompawon, -ona m, mn. kompawoni, gen. mn. kompawona ‰fr. compagnon od srlat. companio prijateq za stolom, v. kom-, panis hlebŠ 1. ortak, deoni~ar u preduze}u. 2. saradnik; sau~esnik, drug. x kompawonov, kompawonski. komparabilan, -lna, -lno ‰lat. comparabilisŠ koji se moè uporediti s ne~im, uporediv; sli~an (po vrednosti, veli~ini itd.). komparativ, -a m ‰lat. comparativus, prema comparare uporeditiŠ gram. prvi stepen pore|ewa opisnih prideva i nekih priloga, kojim se kazuje osobina (na~in, koli~ina i sl.) u vi{em stepenu, npr. ve}i, mirniji; up. superlativ. komparativan, -vna, -vno ‰lat. comparatus, v. komparativŠ 1. koji se zasniva na komparaciji; poredben, uporedan. y komparativna metoda nastavna metoda koja se zasniva na pore|ewu sli~nih pojava; komparativna gramatika lingv. uporedna gramatika, gramati~ko upore|ivawe srodnih jezika. 2. relativan, u pore|ewu s ne~im drugim (komparativne prednosti). komparativist(a) = komparatist(a), -e m, mn. komparativisti, komparatisti ‰fr. comparatiste, v. komparativŠ stru~wak za komparativnu gramatiku ili komparativnu kwièvnost ili komparativnu (etno)muzikologiju, umetnost. komparatistika, -e `, dat. i lok. komparatistici ‰v. komparativist(a)Š uporedna nauka o kwièvnosti.

639

komparator komparator, -a m, mn. -i ‰lat. comparatorŠ 1. komparativist(a). 2. ure|aj za merewe veoma finih, sitnih razlika u duìni. komparacija, -e ` ‰lat. comparatioŠ 1. pore|ewe, upore|ivawe, sravwivawe. 2. gram. pore|ewe, stepenovawe opisnih prideva i nekih priloga. komparirati, kompariram, 3. l. mn. kompariraju svr{. i nesvr{. ‰lat. comparareŠ (u)porediti, sravniti, sravwivati. 2. gram. porediti, stepenovati opisne prideve i neke priloge. kompartija, -e `, vok. kompartijo ‰rus.Š skr. komunisti~ka partija. kompas, -a i kompas, -a m (ob. kompas) ‰nem. Kompass od ital. compassoŠ 1. sprava s magnetnom iglom koja sluì za odre|ivawe strana sveta, busola. 2. fig. orijentacija, sposobnost pravilnog rasu|ivawa (izgubiti ‹ ). kompatibilan, -lna, -lno ‰srlat. compatibilis od lat. compati saose}atiŠ koji moè delovati naporedo s ne~im ili nekim drugim; spojiv, uskladiv, saglasan, pomirqiv; supt. inkompatibilan. kompatibilnost, -osti ` ‰v. kompatibilanŠ 1. spojivost, saglasnost, pomirqivost. 2. sposobnost razli~itih ure|aja da rade zajedno; svojstvo nekih ra~unara da koriste program napravqen za drugi ra~unar. kompatriot(a), -a m, mn. kompatrioti ‰lat. compatriota, v. kom-, patriotŠ zemqak, sunarodnik. kompaund-ma{ina, -e ` ‰engl. compound sastavqen, sloèn, v. ma{inaŠ vrsta parne ma{ine sa kondenzatorom u kojoj mehani~ko dejstvo pare po~iwe u jednom, mawem cilindru, a zavr{ava se u drugom, ve}em. kompendijum, -a (i kompendij, -a) m ‰lat. compendiumŠ 1. kratak sadràj, saètak. 2. priru~nik mawih razmera, podsetnik. kompendiozan, -zna, -zno ‰lat. compendiosusŠ saèt, zbijen, jezgrovit. kompenzabilan, -lna, -lno ‰nlat. compensabilisŠ nadoknadiv. kompenzator, -a m, mn. -i ‰nlat. compensatorŠ 1. onaj koji nadokna|uje, zamewuje. 2. ure|aj kod cevovoda za paru ili toplu vodu koji izjedna~uje rastezawe cevi. v.

640

kompilacija kompenzacija, -e ` ‰lat. compensatio, prema compensatus izjedna~enŠ 1. naknada, od{teta; izravnawe, poravnawe. 2. razmena robe za robu. 3. fiziol. nadokna|ivawe defekta u funkciji nekog organa wegovom poja~anom aktivno{}u ili u~e{}em drugih organa. 4. neutralisawe uticaja ne~ega. kompenzacioni, -a, -o ‰v. kompenzacijaŠ koji se odnosi na kompenzaciju, koji se ti~e kompenzacije. y kompenzacioni poslovi ekon. oblik me|unarodne trgovine koji podrazumeva robnu razmenu; kompenzacioni ugovor ekon. vrsta me|unarodnog trgova~kog ugovora kojim se uvoz strane robe direktno vezuje za izvoz doma}e robe u tu dràvu. kompenzovati, kompenzujem i kompenzirati, kompenziram, 3. l. mn. kompenziraju svr{. i nesvr{. ‰lat. compensareŠ (iz)vr{iti kompenzaciju, nadoknaditi, nadokna|ivati, izravna(va)ti. kompetentan, -tna, -tno ‰lat. competens, v. kompetencijaŠ 1. nadleàn, merodavan. 2. stru~an, sposoban. kompetentnost, -osti ` = kompetencija, -e `, gen. mn. kompetencija ‰fr. competence od lat. competere sastati se, susti}i seŠ 1. nadle`nost, merodavnost; sposobnost. 2. znawe, sposobnost, stru~nost. kompetencija = kompetentnost (v.). kompetirati, kompetiram, 3. l. mn. kompetiraju i kompetovati, kompetujem svr{. i nesvr{. ‰lat. competereŠ neob. 1. konkurisati za radno mesto. 2. pripasti, pripadati po pravu, po nadle`nosti. kompeticija, -e ` ‰lat. competitioŠ takmi~ewe, suparni{tvo; konkurisawe, konkurs. kompilativan, -vna, -vno ‰v. kompilacijaŠ koji se odnosi na kompilaciju, koji se zasniva na kompilaciji, napabir~en, neoriginalan. kompilator, -a m, mn. -i ‰lat. compilator, v. kompiliratiŠ onaj koji se bavi kompilacijama, koji pi{e neko delo na osnovu tu|ih dela, autor kompilacije, neoriginalan stvaralac. kompilacija, -e ` ‰lat. compilatioŠ 1. stvarawe dela na osnovu tu|ih dela; delo nastalo na taj na~in; neoriginalno delo. 2. sastav, zbornik raznovrsnih dela.

kompilirati kompilirati, kompiliram, 3. l. mn. kompiliraju i kompilovati, kompilujem svr{. i nesvr{. ‰lat. compilare oguliti, opqa~katiŠ (na)praviti kompilaciju, stvoriti, stvarati novo umetni~ko, nau~no ili sl. delo na osnovu tu|ih dela. kompjuter, -a i kompjuter, -a m, mn. -i ‰engl. computer, prema lat. computare ra~unatiŠ elektronski ure|aj koji velikom brzinom obra|uje podatke ili re{ava postavqene probleme izvode}i sloène matemati~ke ili logi~ke operacije, ra~unar. x kompjuterski i kompjuterski koji se odnosi na ra~unare ili ra~unarstvo. kompjuterizacija, -e ` ‰v. kompjuterŠ 1. opremawe preduze}a ili ustanove kompjuterima. 2. zamena manuelnog rada kompjuterima. kompjuterizovati, kompjuterizujem svr{. i nesvr{.‰v. kompjuterŠ 1. (iz)vr{iti kompjuterizaciju, opremiti, opremati preduze}a ili ustanove kompjuterima. 2. zameniti, zamewivati manuelni rad kompjuterima. y kompjuterizovana tomografija med. rendgensko prikazivawe pojedinih ravni organizma ili nekih organa. kompjuting, -a m ‰engl. computingŠ programirawe i upotreba kompjutera. komplanaran, -rna, -rno ‰nlat. complanaris, v. kom-, lat. planum ravanŠ (o geometrijskim figurama) koje se nalaze u istoj ravni. komplanacija, -e ` ‰lat. complanatio nivelisawe od complanare nivelisati, v. kom-, planum ravnina, ravanŠ mat. izra~unavawe povr{ine krivih ravni. komple, -ea m ‰fr. complet potpunŠ v. komplet (4). kompleks, -a m, mn. kompleksi, gen. mn. kompleksa ‰lat. complexus od complecti zagrliti, obuhvatitiŠ 1. skup, zbir vi{e predmeta, pojava i sl. koje sa~iwavaju jednu celinu. 2. zemqi{te, obi~no ve}e povr{ine, koje (po prirodnim svojstvima, nameni ili vlasni{tvu) ~ini celinu. 3. psih. splet podsvesnih reakcija, ose}awa, nagona i sl., koji dovode do lak{ih du{evnih poreme}aja i nenormalnih reakcija; y kompleks inferiornosti psih. ose}awe niè vrednosti u odnosu na druge.

komplikovati kompleksan, -sna, -sno ‰v. kompleksŠ koji je sastavqen od me|usobno povezanih delova, sloèn; zamr{en, komplikovan. y kompleksni broj mat. broj sastavqen od realnih i imaginarnih veli~ina. kompleksiran, -a, -o ‰v. kompleksiratiŠ koji pati od kompleksa, iskompleksiran. kompleksirati, kompleksiram, 3. l. mn. kompleksiraju ‰v. kompleksŠ psih. izaz(i)vati komplekse kod nekoga. komplement, -a m, mn. komplementi, gen. mn. komplemenata ‰lat. complementum, prema complere ispunitiŠ dopuna, dodatak. komplementar, -ara m, mn. komplementari, gen. mn. komplementara ‰v. komplementŠ ekon. zamenik, zastupnik, administrator trgova~ke ku}e. komplementaran, -rna, -rno ‰nlat. complementarius, v. komplementŠ koji dopuwuje, dopunski. y komplementarne boje opt. boje koje, pome{ane u odre|enoj srazmeri, daju belu boju; komplementarni uglovi geom. uglovi koji zajedno ~ine ugao od 90 stepeni. komplet, -a i komplet, -eta m, mn. kompleti, gen. mn. kompleta ‰nem. Komplet, prema lat. complere popunitiŠ 1. celokupnost, potpunost. 2. celokupna dela nekog pisca. 3. svi brojevi nekih novina, ~asopisa i sl. 4. ode}a iz dva ili vi{e delova, naj~e{}e napravqenih od istog materijala; up. ansambl. 5. odre|en, propisan broj vojnika, oficira i dr. kompletan, -tna, -tno ‰lat. completus, v. kompletŠ potpun, ukupan, ceo, popuwen. kompletirati, kompletiram, 3. l. mn. kompletiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kompletanŠ (u)~initi kompletnim, upotpuniti, upotpuwavati. komplikacija, -e ` ‰lat. complicatioŠ 1. sloènost, zapletenost, zamr{enost. 2. neprilika, te{ko}a. 3. pogor{awe bolesnikovog stawa zbog pojave nekog oboqewa koje spre~ava poboq{awe i le~ewe osnovne bolesti. komplikovan, -a, -o ‰v. komplikovatiŠ a. sloèn, zapleten, zamr{en. b. (o ~oveku) teàk, nezgodnog karaktera. komplikovanost, -osti ` ‰v. komplikovanŠ zamr{enost, sloènost. komplikovati, komplikujem svr{. i nesvr{. ‰lat. complicare prema plicare savijatiŠ 1. (u)~i-

641

komplimen(a)t niti komplikovanim, te{kim, zamr{enim, zapetqa(va)ti. 2. komplikovati se posta(ja)ti sloèn, zamr{en, zapetqati se. komplimen(a)t, komplimenta m, mn. komplimenti, gen. mn. komplimenata ‰fr. compliment od {p. cumplimiento od lat. complementum dodatakŠ 1. pohvala; laskave re~i, izrazi po{tovawa, divqewa, u~tivosti. 2. zast. pozdrav, naklon. komplimentirati, komplimentiram, 3. l. mn. komplimentiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. complimenter, v. komplimentŠ 1. uputiti, upu}ivati komplimente, (po)hvaliti. 2. zast. pozdraviti, pozdravqati. komplot, -a m, mn. komploti, gen. mn. komplota ‰nem. Komplott od fr. complotŠ tajni sporazum, zavera. komplotirati, komplotiram, 3. l. mn. komplotiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. comploterŠ (na)praviti tajni sporazum, (s)kovati zaveru. kompluvijum, -a (i kompluvij, -a) m ‰lat. compluviumŠ ist. arhit. ~etvorougaoni otvor iznad predvorja ranorimskih ku}a kroz koji je prolazila ki{nica i skupqala se u bazenu. kompozit, -a = kompozitum, -a m, mn. -i ‰lat. compositum od compositus sastavqenŠ 1. re~ sastavqena od dve ili vi{e re~i, sloèna re~, sloènica. 2. smesa, me{avina. kompozitan, -tna, -tno ‰v. kompozitŠ sloèn, vi{e~lan; y kompozitni materijali laki gra|evinski materijali velike ~vrstine dobijeni kombinacijom plastike, keramike i raznih legura. kompozite, kompozita ` mn. ‰lat. compositae, v. kompozitŠ bot. porodica biqaka sa sloènim cvetovima, glavo~ike. kompozitni, -a, -o ‰engl. composite sloèn, od sredwelatinskog compositusŠ koji je sastavqen iz vi{e raznorodnih elemenata. kompozitor, -a m mn. -i (`. kompozitorka) ‰fr. compositeurŠ autor muzi~kog dela. kompozitum = kompozit (v.). kompozicija, -e ` ‰lat. compositioŠ 1. na~in povezivawa pojedinih elemenata u celinu. 2. lik. a. na~in slagawa i raspored elemenata u slikarskom delu. b. ve}e slikarsko delo s vi{e likova ili objekata. 3. a. muz. muzi~ko delo.

642

kompresija b. teorija komponovawa muzi~kih dela. 4. sastav, struktura. 5. saobr. niz èlezni~kih vagona u jednom lancu, koje vu~e lokomotiva. x kompozicijski, kompozicioni. komponenta, -e i komponenta, -e `, gen. mn. komponenti/komponenata ‰nem. Komponente, prema lat. componere sastavitiŠ sastavni deo, sastojak; ~inilac, element. komponovati, komponujem svr{. i nesvr{. ‰lat. componereŠ 1. stvoriti, stvarati muzi~ko delo. 2. sastaviti, sastavqati, sloìti, slagati pojedine delove u celinu. komposesorat, -ata m, komposesorati, gen. mn. komposesorata ‰lat. compossessor suvlasnikŠ zajedni~ko imawe, zajedni~ki posed; suvlasni{tvo. kompost, -a m, mn. komposti, gen. mn. komposta ‰nem. Kompost od lat. compositus sastavqenŠ ve{ta~ko |ubrivo koje se dobija me{awem raznih biqnih, ìvotiwskih i mineralnih otpadaka. kompot, -ota m, mn. kompoti, gen. mn. kompota ‰fr. compote od lat. composita, prema componere sastavitiŠ vo}e kuvano s vodom i {e}erom. kompra~ikos, -a m ‰{p. comprachicos od comprar kupovati, chicos decaŠ 1. po sredwovekovnoj legendi, ~ovek koji ukradenu ili otkupqenu decu namerno osaka}uje da bi mu sluìla za pro{wu. 2. fig. onaj koji sa zlom namerom uti~e na ideje i vaspitawe mladih; propagandista, manipulator. kompres, -a m, mn. kompresi, gen. mn. kompresa = kompresa, -e ` ‰lat. compressa od compressus stisnutŠ komad platna, gaze i sl. koji se stavqa na obolelo mesto ili ranu radi le~ewa ili zaustavqawa krvarewa, oblog, zavoj. kompresibilan, -lna, -lno ‰nlat. compresibilisŠ koji se moè stisnuti, zgusnuti. kompresivan, -vna, -vno ‰nlat. compressivus, prema lat. comprimere stisnutiŠ koji stiska, sabija, zgu{wava. kompresija, -e ` ‰lat. compressioŠ 1. sabijawe, stiskawe, zbijawe; pritisak. 2. fig. primoravawe, prisiqavawe, tla~ewe. 3. ra~. smawivawe memorijskog prostora za podatke putem promene wihovog formata.

kompresiometar kompresiometar, -tra m, mn. kompresiometri, gen. mn. kompresiometara ‰v. kompresija, -metarŠ ure|aj za merewe pritiska u ma{inskim sistemima. kompresor, -a m, mn. -i ‰nlat. compressorŠ 1. sprava za sabijawe, zgu{wavawe vazduha ili drugih gasova. 2. med. naprava za stiskawe krvnih sudova. x kompresorski. komprehenzibilan, -lna, -lno ‰lat. comprehensibilisŠ shvatqiv, razumqiv. komprehenzivan, -vna, -vno ‰lat. comprehensivusŠ koji je {irokog opsega, potpun, sveobuhvatan. komprehenzija, -e ` ‰lat. comprehensioŠ 1. shvatawe, razumevawe, poimawe. 2. opse`nost, obuhvatnost, obim, obuhvat. komprimirati, komprimiram, 3. l. mn. komprimiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. comprimere stisnutiŠ 1. sabi(ja)ti, zbi(ja)ti, zgusnuti, zgu{wavati (gas, vazduh); stisnuti, stiskati. 2. fig. obuzda(va)ti, (u)krotiti. kompromis, -a kompromis, -a m, mn. -i ‰lat. compromissum prema compromittere uzajamno obe}atiŠ sporazum, nagodba, pogodba; ishod, re{ewe i sl. koje samo delimi~no zadovoqava èqe jedne i druge strane. kompromisan i kompromisan, -sna, -sno ‰v. kompromisŠ koji predstavqa kompromis. kompromiser, -era m, mn. kompromiseri, gen. mn. kompromisera ‰v. kompromisŠ onaj koji je sklon nagodbama, koji uvek postiè kompromis. kompromitacija, -e ` ‰v. kompromitovatiŠ brukawe, sramo}ewe. kompromitovati, kompromitujem svr{. i nesvr{. ‰lat. compromittereŠ stvoriti, stvarati o kome lo{e mi{qewe, ugroziti, ugroàvati ~iji ugled; (o)brukati, (o)sramotiti. kompromitovati se do}i, dolaziti na lo{ glas, (iz)gubiti ugled. kompulzija, -e ` ‰lat. compulsio, prema compellere terati, gonitiŠ primoravawe, prisiqavawe, prinuda, prisila. kom si, kom sa ‰fr. comme ci, comme caŠ fam. i ovako i onako, tako-tako, ne ba{ sjajno. Komsomol, -a m ‰rus. skr. od Kommunisti~eskiè soäz molodeìŠ ist. zvani~na omladinska

komunizam organizacija u Sovjetskom Savezu, osnovana 1918. x komsomolski. komsomolac, -lca m, mn. komsomolci, gen. mn. komsomolaca (`. komsomolka, dat. komsomolki) ‰v. KomsomolŠ ~lan Komsomola. komuna, -e ` ‰lat. communis zajedni~ki, op{tiŠ 1. u sredwem veku grad kao ekonomski centar s lokalnom samoupravom. 2. teritorijalna administrativno-politi~ka jedinica s lokalnom samoupravom, op{tina; op{tinska vlast, uprava; zgrada u kojoj se nalaze uprava i administracija. 3. grupa qudi ujediwenih na osnovu zajedni~kog zanimawa, interesovawa i sl., zadruga, udruèwe; grupa qudi koja ìvi kao porodica (hipi ‹ ). y Pariska komuna ist. revolucionarna vladavina pariskog proletarijata od 18. marta do 28. maja 1871. godine. komunala, -e ` ‰v. komunalanŠ 1. komunalna privreda. 2. v. komunalije. komunalan, -lna, -lno ‰klat. communalis od communis, v. komunaŠ koji se odnosi na gradski ìvot i upravu gradom; op{tinski. y komunalna politika izrada programa za razvoj privrede, dru{tvenih slu`bi i ostalih delatnosti za zadovoqewe materijalnih, socijalnih i drugih potreba gra|ana; komunalni sistem ure|ewe koje se zasniva na punoj samostalnosti op{tinskih ustanova, organa i udruèwa gra|ana u privredi, kulturi i drugim oblastima; komunalno preduze}e javno preduze}e koje je zaduèno za op{tinske poslove. komunalizacija, -e ` ‰v. komunalanŠ preuzimawe, prevo|ewe proizvodnih sredstava i drugih dobara pod komunalnu, op{tinsku, mesnu upravu. komunalije, komunalija ` mn. ‰nlat. communalia, v. komunalanŠ komunalni, op{tinski poslovi (saobra}aj, vodovod, kanalizacija i sl.). komunar, -ara m, mn. komunari, gen. mn. komunara ‰fr. communard, prema commune komunaŠ 1. ist. u~esnik Pariske komune. 2. ~lan komune (3). komunizam, -zma m ‰fr. communisme, prema lat. communis zajedni~ki, op{tiŠ 1. projekt besklasnog dru{tveno-ekonomskog ure|ewa u kome bi sredstva za proizvodwu bila u dru{tvenom vlasni{tvu, a imovina bi se delila

643

komunizirati prema potrebama. 2. ist. vladavina Komunisti~ke partije, u Rusiji posle 1918. i u mnogim drugim zemqama posle Drugog svetskog rata. y utopijski komunizam v. utopijski socijalizam; vojni komunizam sistem privrednih mera izazvanih te{kim uslovima odbrane zemqe u vreme gra|anskog rata 1918–1920. godine u Rusiji. komunizirati, komuniziram, 3. l. mn. komuniziraju svr{. i nesvr{. ‰v. komunizamŠ (u)~initi komunisti~kim; zavesti, zavoditi komunizam, komunisti~ku ideologiju. komunikabilan, -lna, -lno ‰nlat. communicabilisŠ 1. koji se moè komunicirati, saop{tiv, dostavqiv. 2. v. komunikativan (1). komunikabilnost, -osti ` ‰v. komunikabilanŠ svojstvo onoga {to je komunikabilno. komunikant, -a m, mn. komunikanti, gen. mn. komunikanata ‰lat. communicansŠ rel. onaj koji prima pri~est u katoli~koj crkvi. komunikativan, -vna, -vno ‰v. komuniciratiŠ 1. koji lako uspostavqa kontakt s drugima. 2. koji se odnosi na komunikacije, na saobra}ajna sredstva. 3. koji sluì za preno{ewe vesti, obave{tewa i sl. komunikativnost, -osti ` ‰v. komuniciratiŠ svojstvo onoga koji uspostavqa kontakt i veze s qudima; sposobnost lake komunikacije. komunikator, -a m ‰v. komuniciratiŠ u~esnik u komunikaciji. komunikacija, -e ` ‰lat. communicatioŠ 1. sporazumevawe, op{tewe; saop{tavawe. 2. veza, spona, dodir, kontakt. 3. saobra}ajna veza, linija, sredstvo, saobra}ajnica. 4. saobra}aj. y sredstva masovne komunikacije sredstva javnog informisawa, zajedni~ki naziv za novine, televiziju, radio i film. komunikacijski, -a, -o = komunikacioni, -a, -o ‰v. komunikacijaŠ koji se odnosi na komunikacije, koji sluì za komunikacije. y komunikacijski kanal komunikacijska veza kod koje je vi{e stanica povezano u komunikacijsku liniju u zatvorenom kanalu; komunikacijski satelit geostacionarni satelit koji prima signale iz odre|enih predajnika i {aqe ih prijemnicima u udaqenim oblastima. komunike v. kominike.

644

komutacija komunist(a), -e m, mn. komunisti (`. komunistkiwa, -e) ‰fr. communiste, v. komunizamŠ pristalica komunizma; ~lan komunisti~ke partije. komunisti~ki, -a, -o ‰v. komunizamŠ koji se odnosi na komuniste i na komunizam, koji pripada komunizmu. y Komunisti~ka internacionala me|unarodni savez komunisti~kih partija i organizacija osnovan 1919. godine; komunisti~ka partija politi~ka stranka koja se rukovodi teorijom marksizma i lewinizma u borbi protiv kapitalizma; Komunisti~ki manifest program me|unarodnog saveza komunista koji su napisali Marks i Engels 1848. godine. komunitad, -i ` ‰ital. comunitade, danas comunitaŠ ist. pokr. op{tina, op{tinska uprava (u primorskim krajevima). komunitet, -eta m ‰lat. comunitas, v. komunaŠ 1. zajednica. 2. smisao za zajednicu. 3. op{te dobro. y vojni komunitet ist. op{tina pod vojnom upravom u Austriji. komunicirati, komuniciram, 3. l. mn. komuniciraju nesvr{. ‰lat. communicareŠ 1. razmewivati obave{tewa, poruke i sl., biti u kontaktu. 2. biti povezan, imati vezu s nekim, ne~im. 3. odràvati saobra}aj, saobra}ati; kretati se nekim pravcem. komutabilan, -lna, -lno ‰lat. commutabilisŠ uzajamno zamenqiv, razmenqiv. komutativan, -vna, -vno ‰nlat. commutativus od lat. commutare izmeniti, premestitiŠ koji se odnosi na komutaciju; koji moè da se razmeni, zameni mesta ne mewaju}i kona~ni rezultat. y komutativni ugovor prav. vrsta dvostranog ugovora zasnovanog na obavezi da ono {to jedna strana daje drugoj mora biti jednako onome {to od we prima. komutator, -a m, mn. -i ‰lat. commutator, v. komutativanŠ elektr. ure|aj kojim se naizmeni~no prekida i ukqu~uje elektri~na struja u jednom kolu, odvodi struja u drugo kolo ili mewa smer struje. komutacija, -e ` ‰lat. commutatioŠ 1. uzajamna zamena, promena mesta. 2. elektr. promena smera struje pomo}u komutatora. 3. prav. zamewivawe jedne kazne drugom.

komfor komfor, -ora m ‰engl. comfort, izgovoreno prema fr.Š udobnost, ugodnost. komforan, -rna, -rno ‰v. komforŠ udoban, ugodan. kom{a, -e m, vok. kom{o ‰v. kom{ijaŠ hip. od kom{ija. kom{ija, -e m, mn. kom{ije, gen. mn. kom{ija (`. kom{inica, -e, kom{ika, -e, dat. kom{iki) ‰tur. komsu, konsuŠ sused. x kom{ijski. kon- ‰lat. con-Š s-, sa-: kao prefiks zna~i zajedno, skupa. kona, -e `, gen. mn. kona ‰v. kom{ijaŠ hip. zast. od kom{inica. konak, -a m, mn. konaci, gen. mn. konaka ‰tur. konak od konmak odsesti, biti gostŠ 1. (pre)no}i{te, kona~i{te; no}ewe, no}ivawe. 2. putni~ko svrati{te. 3. stan, zgrada; ugledna ku}a; dvor, palata. 4. put koji se pre|e za jedan dan. konat, konta m, mn. konti/kontovi, gen. mn. konata/kontova ‰ital. contoŠ pokr. 1. ra~un. 2. pogodba, sporazum. 3. korist, interes. kona~iti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. konakŠ provesti, provoditi no} (negde); (pre)no}iti. konvalescent v. rekonvalescent. konvalescencija v. rekonvalescencija. konvalidacija, -e ` ‰lat. convalidatio, v. kon-, validare potvrditi vrednostŠ naknadno osnaèwe pravnog postupka, ozakowewe. konvejer, -a m, mn. -i ‰engl. conveyorŠ tehn. pokretna traka za preno{ewe delova proizvoda tokom izrade od jednog do drugog radnika ili za prebacivawe materijala na mawe udaqenosti. konveksan, -ksna, -ksno ‰lat. convexusŠ ispup~en, izbo~en; supr. konkavan. konvekcija, -e ` ‰klat. convectio od lat. convehere prenositiŠ fiz. preno{ewe toplote u te~nostima i gasovima zahvaquju}i kretawu wihovih ~estica. konvenijentan, -tna, -tno ‰lat. conveniens, v. konveniratiŠ pogodan, prikladan, odgovaraju}i. konvenijencija, -e ‰fr. convenienceŠ pogodnost, prikladnost; umesnost; korisnost. konvenirati, konveniram, 3. l. mn. konveniraju nesvr{. ‰lat. convenireŠ odgovarati, pogodovati; dobro do}i, biti poèqan.

konvergencija konvent, -a m ‰lat. conventus sastanakŠ 1. ist. u Rimskom carstvu, sudsko zasedawe koje je carski namesnik povremeno drào u provincijama; oblast na koju se prostire va`nost takvog zasedawa. 2. ist. (Konvent) skup{tina u vreme Francuske revolucije. 3. katoli~ki manastir, samostan. konventualan, -lna, -lno ‰v. konventŠ koji je s velikim brojem prisutnih. y konventualna misa rel. glavna misa u velikim katoli~kim crkvama. konventualac, -lca m. mn. konventualci, gen. mn. konventualaca ‰v. konventŠ pripadnik jednog ogranka fraweva~kog reda sa blaìm propisima. konvencija, -e `, gen. mn. konvencija ‰lat. conventio, prema convenire zdruìti seŠ 1. ustaqena, uobi~ajena pravila, obi~aj, uzus. 2. me|unarodni sporazum o nekom pitawu. 3. sastanak, zasedawe; (u SAD) godi{wi skup Demokratske ili Republikanske stranke. konvencionalan, -lna, -lno ‰lat. conventionalis, v. konvencijaŠ 1. koji se pridràva ustaqenih navika i obi~aja; uobi~ajen, banalan. 2. koji se zasniva na konvenciji (2), dogovorni, sporazumni. y konvencionalno naoruàwe upotreba oru`ja koje nije zabraweno me|unarodnim konvencijama (za razliku od nuklearnog, hemijskog i biolo{kog). konvencionalizam, -zma m ‰v. konvencionalanŠ prihvatawe konvencije (1), priviknutost na uobi~ajene norme pona{awa; konvencionalna shvatawa, konvencionalni stav. konvencionalnost, -osti ` ‰v. konvencionalanŠ svojstvo onoga {to je konvencionalno; konvencionalno, neoriginalno pona{awe. konvencioni, -a, -o ‰v. konvencijaŠ neob. v. konvencionalan. konvergentan, -tna, -tno ‰lat. convergens od convergereŠ koji se uzajamno pribliàva, konvergira; y konvergentan niz mat. niz ~iji se zbir ~lanova pribliàva odre|enoj grani~noj vrednosti. konvergencija, -e `, gen. mn. konvergencija ‰nlat. convergentia, v. konvergentanŠ 1. geom. uzajamno pribliàvawe dveju linija ili ravni. 2. mat. svojstvo niza brojeva da teè ka istoj gra-

645

konvergirati ni~noj vrednosti (limesu). 3. fig. uzajamno zbliàvawe, te`wa ka istom ili sli~nom ciqu. konvergirati, konvergiram, 3. l. mn. konvergiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. convergere, v. kon-, vergere okrenuti seŠ 1. razvi(ja)ti se konvergentno, posta(ja)ti sli~an. 2. imati te`wu ka istom ciqu. konverzacija, -e ` ‰lat. conversatioŠ razgovor, razgovarawe, obi~no u ugodnom dru{tvu. konverzacijski, -a, -o i konverzacioni, -a, -o ‰v. konverzacijaŠ koji se odnosi na konverzaciju, koji se ti~e konverzacije. y konverzacioni metod lingv. u~ewe stranog jezika putem razgovora; konverzacioni leksikon leksikon koji sadrì popularna tuma~ewa pojmova za koje se smatra da su potrebni u svakodnevnom ìvotu. konverzija, -e ` ‰lat. conversioŠ 1. promena, pretvarawe, zamena, zamewivawe. 2. preobra}ewe (u drugu veru). 3. finans. zamena jedne valute drugom. konverzirati, konverziram, 3. l. mn. konverziraju nesvr{. ‰lat. conversariŠ voditi konverzaciju, razgovarati, pri~ati. konverter, -a m, mn. -i ‰engl. converterŠ 1. aparat za pre~i{}avawe rastopqenog metala oksidacijom. 2. adapter koji omogu}ava primawe programa za koje televizor prvobitno nije bio namewen. 3. vrsta transformatora, pretvara~a struje. konvertibilan, -lna, -lno ‰lat. convertibilisŠ 1. koji se moè pretvoriti, zameniti, zamenqiv. 2. (o novcu) koji se moè slobodno zameniti za drugu valutu. y konvertibilna marka nov~ana jedinica Bosne i Hercegovine. konvertibilnost, -osti ` ‰v. konvertibilanŠ 1. promenqivost, zamenqivost. 2. mogu}nost zamene odre|ene valute za drugu. konvertit, -ita m, mn. konvertiti, gen. mn. konvertita ‰ital. convertito od lat. convertere, v. konvertovatiŠ 1. onaj koji je promenio veru, preobra}enik, pokr{tenik. 2. fig. pol. onaj koji je promenio ideologiju, stranku i sl. konvertovati, konvertujem i konvertirati, konvertiram, 3. l. mn. konvertiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. convertere okretati, pretvaratiŠ 1. (iz)vr{iti konverziju, (iz)mewati. 2. preve-

646

kongenitalan sti, prevoditi u drugu veru, preobratiti, preobra}ivati. konvertoplan, -a m, mn. -i ‰engl. convertiplane, v. konvertirati, (aero)planŠ vrsta aviona koji moè vertikalno da uzle}e i sle}e, sli~no helikopteru. konvikt, -a m, mn. konvikti, gen. mn. konvikata ‰lat. convictus prema convivere zajedno ìvetiŠ ustanova u kojoj zajedno stanuju i hrane se |aci, internat. x konviktski. konviktorac, -rca m, mn. konviktorci, gen. mn. konviktoraca = konviktorist(a), -e m, mn. konviktoristi ‰lat. convictor, v. konviktŠ |ak koji ìvi u konviktu. konvoj, -a m, mn. konvoji, gen. mn. konvoja ‰engl. convoy, prema fr. convoyer pratiti od lat. conviareŠ 1. grupa brodova koji plove pod jedinstvenom komandom u pratwi ratnih brodova ili aviona radi za{tite od neprijateqskog napada. 2. grupa vozila koja idu zajedno. 3. grupa qudi koji se upu}uju na odre|eno mesto uz pratwu straè. konvokacija, -e ` ‰lat. convocatio, prema convocare sazvatiŠ 1. sazivawe, saziv. 2. pozivawe poverilaca. konvolut, -uta m, mn. konvoluti, gen. mn. konvoluta ‰lat. convolutus smotan od convolvere smotati, zavitiŠ 1. svitak spisa. 2. nekoliko kwiga povezanih zajedno. konvoluta, -e ` ‰v. konvolutŠ spiralni ukras na jonskom kapitelu. konvulzivan, -vna, -vno ‰v. konvulzijaŠ med. gr~evit, pra}en gr~evima. konvulzija, -e ` ‰lat. convulsio, prema convellere potrestiŠ 1. med. gr~ewe, trzawe mi{i}a, gr~; gr~evito stawe. 2. fig. trzaj, gr~evit pokret. kongelacija, -e ` ‰lat. congelatioŠ smrzavawe; stvrdwavawe; zgru{avawe. kongenijalan, -lna, -lno ‰nlat. congenialis, v. kon-, genijŠ koji je srodan po duhu, na~inu mi{qewa, talentu. kongenijalnost, -osti ` ‰nlat. congenialitas, v. kongenijalanŠ srodnost po duhu, duhovna srodnost. kongenitalan, -lna, -lno ‰lat. congenitus priro|en, v. kon-, gignere roditiŠ uro|en.

kongerija kongerija, -e ` ‰lat. congeries, prema congerere sakupqati, nagomilavatiŠ hrpa, gomila. konglomerat, -ata m, mn. konglomerati, gen. mn. konglomerata ‰lat. conglomeratum od conglomerare nagomilavati, v. kon-, glomus gen. glomeris klupkoŠ 1. miner. spoj raznog kamewa u ~vrsto zbijenu masu, sedimentna stena sastavqena od ~vrsto vezanog kamewa. 2. spoj raznovrsnih elemenata, smesa, me{avina. konglomeracija, -e ` ‰lat. conglomeratioŠ gomilawe, nagomilavawe; slepqivawe. konglutinat, -ata m, mn. konglutinati, gen. mn. konglutinata ‰lat. conglutinatumŠ 1. slepqivawe, zgru{avawe. 2. ono {to je slepqeno. 3. nekristalisan kamen slepqen nekom masom. konglutinacija, -e ` ‰lat. conglutinatio, v. kon-, gluten gen. glutinis lepakŠ slepqivawe; zgru{avawe. kongratulacija, -e ` ‰lat. congratulatioŠ v. gratulacija. kongregat, -ata m ‰lat. congregatum, prema congregare okupiti stado, v. kon-, grex stadoŠ miner. nekristalisan kamen koji se sam, bez neke lepqive materije, te{ko odràva u kompaktnom stawu. kongregacija, -e ` ‰lat. congregatioŠ rel. 1. sve{teni~ko udruèwe, bratstvo; udruèwe vi{e manastira istog reda u organizovanu celinu. 2. versko udruèwe laika, sabor. kongregacionalist(a), -e m, mn. kongregacionalisti ‰engl. Congregationalist, v. kongregacijaŠ rel. pokret unutar protestantske crkve u Engleskoj i SAD koji se zalaè za autonomiju svakog skupa vernika i odvajawe crkve od dràve. kongregacionist(a), -e m, mn. kongregacionisti (`. kongregacionistkiwa, -e) ‰v. kongregacijaŠ ~lan neke verske kongregacije, pripadnik nekog mona{kog reda. kongregirati, kongregiram, 3. l. mn. kongregiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. congregare, v. kon-, grex stadoŠ (iz)vr{iti kongregaciju. kongres, -a m, mn. kongresi, gen. mn. kongresa ‰lat. congressus, prema congredi sastati seŠ 1. a. sastanak, skup{tina, skup predstavnika neke organizacije, punomo}nika nekih dràva i sl. radi dogovora o zajedni~kim poslovima. b. na-

kondenzator u~ni skup. 2. (Kongres) zakonodavna skup{tina, parlament u SAD i ve}ini latinoameri~kih zemaqa. kongresist(a), -e m, mn. kongresisti (`. kongresistkiwa, -e) ‰v. kongresŠ ~lan kongresa; u~esnik na kongresu. kongresmen, -a m ‰engl. CongressmanŠ ~lan Kongresa u SAD. kongresni, -a, -o ‰v. kongresŠ koji se odnosi na kongres. y kongresni turizam oblik vansezonskog turizma koji podrazumeva organizovawe i odràvawe skupova, savetovawa i sl. u hotelima koji poseduju u tu svrhu ure|ene sale i ostale pogodnosti. kongruentan, -tna, -tno ‰lat. congruens od congruere sastati se, podudariti seŠ 1. saglasan, jednak, podudaran. 2. gram. koji se u sintagmi ili re~enici slaè s drugom samostalno upotrebqenom re~ju (npr. pridev sa imenicom). kongruentnost, -osti ` ‰v. kongruentanŠ 1. podudarnost, saglasnost, jednakost. 2. v. kongruencija (2). kongruencija, -e ` ‰lat. congruentiaŠ 1. slagawe, sli~nost, saglasnost, jednakost, podudarnost. 2. gram. obli~ko, morfolo{ko slagawe me|usobno sintaksi~ki vezanih delova sintagme ili re~enice. kongruirati, kongruiram, 3. l. mn. kongruiraju nesvr{. ‰nem. kongruieren, v. kongruentanŠ slagati se, podudarati se; biti sli~an ili jednak. kondak, -a m, mn. kondaci, gen. mn. kondaka ‰gr~. kontakion svitakŠ vrsta kratke crkvene pesme koja se peva u ~ast nekom svecu. kondemnatoran, -rna, -rno ‰nlat. condemnatorius od lat. condemnareŠ prav. koji osu|uje, kojim se osu|uje, osu|uju}i. kondemnacija, -e ` ‰lat. condemnatioŠ osuda, kazna. kondenzat, -ata m, mn. kondenzati, gen. mn. kondenzata ‰lat. condensatus, v. kondenzovatiŠ te~nost nastala kondenzacijom pare. kondenzator, -a m, mn. -i ‰nlat. condensatorŠ 1. fiz. naprava za skupqawe, akumulirawe elektriciteta, sa dve ili vi{e provodni~kih plo~ica razdvojenih slojem izolatora. 2. tehn. ure|aj za hla|ewe i kondenzaciju pare.

647

kondenzacija kondenzacija, -e ` ‰lat. condensatioŠ 1. zgu{wavawe, saìmawe. 2. fiz. pretvarawe pare ili gasova u te~no stawe rashla|ivawem ili pod dejstvom pritiska. kondenzovati, kondenzujem (i kondenzirati, kondenziram, 3. l. mn. kondenziraju) svr{. i nesvr{. ‰lat. condensare, v. kon-, densus gustŠ 1. (iz)vr{iti kondenzaciju, zgusnuti, zgu{wavati; pove}a(va)ti koncentraciju ne~ega. 2. svesti, svoditi na bitno, va`no (test ili kakav tekst). y kondenzovano mleko industrijski dobijeno gusto, zasla|eno mleko, koje se pre upotrebe razblaùje vodom. kondenzor, -a m, mn. -i ‰engl. condensor, v. kondenzovatiŠ opt. sabirno so~ivo ili sistem sabirnih so~iva ili ogledala koji sluè za skupqawe svetlosnih zraka u objektiv i za osvetqavawe objekta koji se posmatra. kondilom, -oma m, mn. kondilomi, gen. mn. kondiloma ‰gr~. kondyloma prema kondylos ~vorŠ med. bradavi~asti izra{taj, izraslina, izazvana virusima. kondir, -ira m, mn. kondiri, gen. mn. kondira ‰gr~. kantharos trbu{asta ~a{aŠ kr~ag, vr~. konditor, -a m, mn. -i ‰lat. conditor, prema condire za~initiŠ poslasti~ar. x konditorski. konditoraj, -aja m, kondiitoraji, gen. mn. konditoraja ‰nem. Konditorei, v. konditorŠ poslasti~arnica. kondicija, -e ` ‰lat. conditio stawe, uslovŠ 1. telesna sposobnost za bavqewe nekom aktivno{}u (biti u kondiciji, odràvati kondiciju). 2. zast. uslov, pogodba, okolnost. 3. zast. privatno podu~avawe |aka, privatni ~asovi. kondicional, -ala m, mn. kondicionali, gen. mn. kondicionala ‰lat. conditionalis pogodben, prema conditio, v. kondicijaŠ gram. potencijal, pogodbeni na~in; oblik glagola kojim se neka radwa izraàva kao uslovqena drugom. kondicionalan, -lna, -lno ‰lat. conditionalis, prema conditio, v. kondicijaŠ 1. uslovqen, uslovni. 2. koji kazuje pogodbu, uslov, pogodbeni, uslovni. y kondicionalne re~enice gram. pogodbene, uslovne re~enice. kondicioni, -a, -o ‰v. kondicijaŠ koji se odnosi na kondiciju (1), namewen pove}avawu i odràvawu kondicije. y kondicioni tre-

648

kondotjer ning sp. vrsta treninga ~iji je ciq odràvawe gipkosti tela i pove}awe spremnosti organizma za napore na sportskim takmi~ewima. kondicionirawe, -a s ‰v. kondicioniratiŠ obezbediti uslove za boqu preradu, skladi{tewe i dr. neke sirovine, robe i sl. y kondicionirawe vazduha dobijawe i pu{tawe vazduha odre|ene temperature, vla`nosti i ~isto}e u odre|ene prostorije, klimatizacija. kondicionirati, kondicioniram, 3. l. mn. kondicioniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. conditionner, v. kondicijaŠ 1. obezbediti, obezbe|ivati boqe uslove za rad, za organizaciju. 2. usloviti, uslovqavati. 3. posebnim ure|ajem omogu}iti, omogu}avati odràvawe odre|ene temperature u kakvom zatvorenom prostoru. kondicio sine kva non ‰lat. conditio sine qua nonŠ uslov bez kojeg se ne{to ne moè izvr{iti, neophodan, nuàn uslov. kondolencija, -e ` ‰lat. condolentia od condolescere ose}ati bolŠ neob. sau~e{}e; izjava sau~e{}a. kondolirati, kondoliram, 3. l. mn. kondoliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. condolereŠ neob. izraziti, izraàvati, izjaviti, izjavqivati sau~e{}e. kondom, -oma m, mn. kondomi, gen. mn. kondoma ‰engl. condom, nejasnog poreklaŠ tanka gumena navlaka koja se stavqa na mu{ki polni organ kao za{tita od neèqenog za~e}a i zaraznih bolesti, prezervativ (v.). kondominat, -ata m, mn. kondominati, gen. mn. kondominata ‰nlat. condominatumŠ zajedni~ka vladavina vi{e lica jednom teritorijom; up. dominat. kondominijum, -a i kondominij, -a m ‰nlat. condominium, v. kon-, dominium, prema dominus gospodarŠ 1. zajedni~ka vladavina dveju ili vi{e dràva nad istom teritorijom. 2. stambena zgrada u kojoj su stanovi privatno vlasni{tvo stanara. kondor, -a i kondor, -a m, mn. -i (uob. kondor) ‰{p. condor iz ke~uanskogŠ najkrupnija ptica grabqivica iz porodice le{inara, Vultur gryphus, ìvi u Ju`noj i Sredwoj Americi. kondotjer, -era m, mn. kondotjeri, gen. mn. kondotjera ‰ital. condottiereŠ 1. ist. vo|a najam-

kondukator ni~kih trupa u Italiji u XIV i XV veku. 2. fig. pustolov, avanturista. kondukator, -a m, mn. -i ‰rum. conducatorŠ ist. vo|a; zvani~na titula rumunskog diktatora Jona Antoneskua, u vreme Drugog svetskog rata. kondukter, -era m, mn. kondukteri, gen. mn. konduktera (`. kondukterka, -e, dat. i lok. kondukterki, gen. mn. kondukterki) ‰fr. conducteurŠ pratilac javnog prevoznog sredstva koji pregleda ili prodaje vozne karte. x kondukterov, kondukterski. konduktor, -a m, mn. -i ‰lat. conductorŠ 1. materija, supstanca koja ima sposobnost da provodi toplotu, elektricitet i sl., provodnik. 2. med. hirur{ki instrument, {upqa sonda kojom se u organe unosi neki drugi instrument. 3. med. onaj koji prenosi bolest u prikrivenom stawu, klicono{a. kondukcija, -e ` ‰lat. conductioŠ fiz. vo|ewe, sprovo|ewe, preno{ewe (toplote, elektri~ne energije i sl.). koneksija, -e ` ‰lat. connexioŠ 1. veza, povezanost. 2. uticajno poznanstvo. konektiv, -a m, mn. -i ‰nlat. connectivum od lat. connectere povezatiŠ biol. deo tkiva u biqnom ili ìvotiwskom organizmu koji povezuje druge delove. konektivan, -vna, -vno ‰v. konektivŠ koji povezuje, vezivni. y konektivno tkivo fiziol. vezivno tkivo. konektor, -a m, mn. -i ‰lat. connector, v. konektivŠ 1. veza, spoj. 2. lingv. re~ ili grupa re~i koja povezuje re~enice na osnovu zna~ewa. 3. tehn. mesto povezivawa elektronskih ure|aja. konekcija, -e ` ‰engl. conectionŠ ra~. veza koja omogu}ava razmenu informacija. konetabl, -a m ‰fr. connetableŠ ist. 1. mar{al dvora u Francuskoj. 2. vrhovni zapovednik francuske vojske od XII do XVII veka. konzerva, -e `, gen. mn. konzervi ‰fr. conserve, prema lat. conservare sa~uvatiŠ 1. hermeti~ki zatvorena limena kutija sa naro~ito spremqenim namirnicama za{ti}enim od kvarewa. 2. sama limena kutija koja je sluìla za konzervirawe hrane, limenka. x konzervni. konzervans, -a m, mn. -i ‰lat. conservans, prema conservare sa~uvatiŠ sredstvo (obi~no he-

konzervisati mijska supstanca) koje se dodaje hrani da bi se spre~ilo weno kvarewe i produìo rok upotrebe. konzervativan, -vna, -vno ‰lat. conservativusŠ 1. koji ~uva stara shvatawa, stare odnose a protivi se novim, nazadan; staromodan, zastareo. 2. med. koji teì da sa~uva oboleli organ i obnovi wegove funkcije (konzervativna metoda le~ewa). konzervativac, -vca m, mn. konzervativci, gen. mn. konzervativaca (`. konzervativka, -e, dat. i lok. konzervativki, gen. mn. konzervativki) ‰v. konzervativanŠ 1. onaj koji ima konzervativne poglede i shvatawa. 2. pristalica, ~lan konzervativne politi~ke stranke (posebno u Velikoj Britaniji). konzervativizam, -zma m ‰v. konzervativanŠ konzervativni na~in mi{qewa, privrènost ~uvawu starog, odbojnost prema novom, naprednom. konzervator, -a m, mn. -i (`. konzervatorka, -e, dat. i lok. konzervatorki, gen. mn. konzervatorki) ‰lat. conservator ~uvar, spasilacŠ 1. stru~na osoba koja se bavi za{titom od propadawa umetni~kih dela, istorijskih spomenika i sl. 2. aparat za konzervirawe. x konervatorov, konzervatorski. konzervatorijum, -a i konzervatorij, -a m ‰lat. conservatoriumŠ visoka muzi~ka {kola. konzervatorist(a), -e m, mn. konzervatoristi (`. konzervatoristkiwa) ‰v. konzervatorijumŠ u~enik konzervatorijuma. konzervacija, -e ` ‰lat. conservatioŠ 1. stru~ni i tehni~ki postupak kojim se spre~ava propadawe umetni~kih dela, istorijskih spomenika i sl. 2. spravqawe ìvotnih namirnica tako da se mogu sa~uvati od kvarewa duè vremena. konzervirati v. konzervisati. konzervisati, konzervi{em = konzervirati, konzerviram, 3. l. mn. konzerviraju svr{. i nesvr{. ‰lat. conservare sa~uvatiŠ 1. podvrgavawem posebnom postupku pripreme (sa)~uvati, obezbediti, obezbe|ivati (ìvotne namirnice) od kvarewa. 2. staviti, stavqati (hranu) u konzerve. 2. (za){tititi od propadawa, raspadawa (sliku, gra|evinu i dr.).

649

konzilijar konzilijar, -ara m, mn. konzilijari, gen. mn. konzilijara ‰lat. consiliariusŠ 1. lekar koji u~estvuje u konzilijumu. 2. savetnik, savetodavac. konzilijaran, -rna, -rno ‰v. konzilijumŠ koji se odnosi na konzilijum i konzilijare. konzilijum, -a i konzilij, a m ‰lat. consiliumŠ 1. sastanak lekara radi utvr|ivawa dijagnoze i na~ina le~ewa bolesnika. 2. skup, sastanak koji se odràva radi savetovawa o nekom va`nom pitawu, savetovawe, ve}awe. konzistentan v. konsistentan. konzistencija v. konsistencija. konzistorijum, -a i konzistorij, -a m = konzistorija, -e ` ‰lat. consistoriumŠ crkv. 1. vrhovna duhovna vlast u pravoslavnoj crkvi, duhovni sud koji re{ava pitawa iz gra|anskog, a posebno bra~nog prava. 2. najvi{i kolegijum u katoli~koj crkvi, ve}e kardinala pod predsedni{tvom pape. 3. pomo}ni organ biskupa pri vr{ewu wegove sudske vlasti; savetodavno ve}e u upravnim poslovima. konzola, -e ` ‰fr. consoleŠ 1. stub nosa~, podupira~, greda. 2. ukrasni sto~i} pravougaonog oblika izvijenih nogu koji je prislowen uza zid ili pri~vr{}en za wega. 3. elektr. upravqa~ka tabla, tabla s prekida~ima ili tastatura. konzorcijum, -a i konzorcij, -a m ‰lat. consortium, prema consors deoni~arŠ monopolisti~ko udruèwe banaka ili trgovinskih preduze}a radi zajedni~kog ostvarivawa neke finansijske operacije. konzul, -a m, mn. -i ‰lat. consulŠ 1. ist. u starom Rimu za vreme republike titula dvojice najvi{ih poglavara. 2. ist. u Francuskoj od 1799. do 1804. godine titula trojice dràvnih poglavara sa neograni~enom vla{}u. 3. diplomatski slu`benik koji u inostranstvu obavqa komercijalne i administrativne poslove, pre svega u vezi s gra|anima jedne i druge dràve. x konzulov, konzulski. konzularan, -rna, -rno ‰lat. consularis, v. konzulŠ koji se odnosi na konzulsku slu`bu. konzulat, -ata m, mn. konzulati, gen. mn. konzulata ‰lat. consulatus, v. konzulŠ 1. predstavni{tvo jedne dràve u drugoj dràvi koje vodi konzul; zgrada u kojoj se to predstavni{tvo na-

650

konjugalan lazi. 2. zvawe, poloàj konzula; nadle`nost konzula. x konzulatski. konzulent, -a m, mn. konzulenti, gen. mn. konzulenata v. konsultant. konzum, -a m, mn. konzumi, gen. mn. konzuma ‰v. konzumiratiŠ 1. potro{wa. 2. potro{a~ka zadruga. konzumacija, -e ` ‰lat. consummatioŠ 1. potro{wa. 2. obavezna uplata pri ulasku u no}ni lokal, diskoteku i sl., koja se odnosi na hranu i pi}e. konzument, -a m, mn. konzumenti, gen. mn. konzumenata ‰v. konzumiratiŠ potro{a~, kupac. konzumerizam, -zma m ‰engl. consumerism prema consumer potro{a~Š pokret za pove}awe prava i mo}i kupaca. konzumirati, konzumiram, 3. l. mn. konzumiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. consumere, v. kon-, sumere uzetiŠ 1. (po)tro{iti. 2. (po)jesti, (po)piti. y konzumirati brak prav. stupiti u polne odnose s bra~nim drugom, ~ime brak postaje pravovaqan. konzumni, -a, -o ‰v. konzumiratiŠ koji sluì za svakodnevnu potro{wu. konifera, -e ` ‰lat. conifer, prema gr~. konos {i{arka, lat. ferre nositiŠ bot. ~etinarsko drvo, ~etinar. konicitet, -eta m ‰gr~. konos kupaŠ 1. kupasti, konusni oblik. 2. postepeno suèwe, suènost. koni~an, -~na, -~no ‰gr~. konikos prema konos kupaŠ koji je u obliku kupe, kupast. koni~nost, -osti ` ‰v. koni~anŠ koni~an oblik. konjektura, -e ` ‰lat. conjecturaŠ naslu}ivawe, naga|awe, pretpostavka. konjekturalan, -lna, -lno ‰lat. conjecturalisŠ koji se zasniva na naslu}ivawima, naga|awima, pretpostavkama; navodni. konjekcija, -e ` ‰lat. coniectio, prema conicere bacatiŠ 1. bacawe kopqa, odapiwawe strela. 2. v. konjektura. konjugalan, -lna, -lno ‰lat. coniugalis prema coniunx gen. coniugis supru`nikŠ koji se ti~e braka, koji se odnosi na brak, bra~ni.

konjugata konjugata, -e ` ‰lat. coniugata lineaŠ 1. srodna re~, re~ izvedena iz istog korena. 2. anat. obim ènske karlice. konjugacija, -e ` ‰lat. coniugatio spajaweŠ 1. gram. mewawe glagola po vremenima i licima. 2. biol. spajawe dveju }elija u ciqu razmnoàvawa (kod nekih algi i jedno}elijskih organizama.) konjugovati, konjugujem i konjugirati, konjugiram, 3. l. mn. konjugiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. coniugareŠ 1. (iz)mewati (glagol) po vremenima i licima. 2. (iz)vr{iti konjugaciju (2). konjunktiv, -a m ‰v. konjunktivanŠ gram. glagolski na~in kojim se iskazuje stav (voqa, èqa i sl.) govornog lica prema radwi ili se ona predstavqa kao mogu}na, subjunktiv (v.). konjunktiva, -e ` ‰lat. coniunctivaŠ anat. veznica o~nih kapaka, opna koja povezuje o~nu jabu~icu i kapke. konjunktivan, -vna, -vno ‰lat. coniunctivusŠ 1. gram. koji se ti~e konjunktiva, koji je u konjunktivu. 2. spojni, vezivni. y konjunktivni sudovi log. sudovi sa jednim subjektom i vi{e predikata. konjunktivitis, -a m ‰v. konjunktiva, -itisŠ med. zapaqewe veznice, sluzokoè na unutra{woj strani o~nih kapaka. konjunktura, -e ` ‰lat. coniunctura, prema coniunctus spojen, vezanŠ 1. ekon. stawe na trì{tu, odnosi cena, ponude i potra`we. 2. sticaj povoqnih okolnosti za ne{to; mogu}nost dobre zarade. x konjunkturni. konjunkturist(a), -e m, mn. konjukturisti ‰v. konjunkturaŠ ekon. onaj koji koristi konjunkturu. konjunkcija, -e ` ‰lat. coniunctio, prema coniungere spajatiŠ 1. gram. veznik. 2. astron. poloàj kada se neko nebesko telo, posmatrano sa Zemqe, nalazi u istom pravcu kao i drugo nebesko telo, pre svega Sunce. konjuracija, -e ` ‰lat. coniuratioŠ zavera, urota. konk, -a m ‰nem. GangŠ pokr. zast. hodnik, prolaz. konkavan, -vna, -vno ‰lat. concavus {upaqŠ izdubqen, udubqen, ugnut; supr. konveksan.

konkordancija konkavnost, -osti ` = konkavitet, -eta m ‰lat. concavitas, v. konkavanŠ konkavan oblik, udubqenost. konkvista, -e ` = konkista, -e ` ‰{p. conquista osvajaweŠ (drugi oblik je ispravniji, ali je prvi uobi~ajen u praksi) period {panskog i portugalskog osvajawa Sredwe i Ju`ne Amerike krajem XV i po~etkom XVI veka. konkvistador, -a = konkistador, -a m, mn. -i (drugi oblik je ispravniji, ali je onaj sa v uobi~ajen u praksi) ‰{p. conquistador, prema conquistar osvojitiŠ 1. u~esnik u {panskim i portugalskim osvajawima Sredwe i Ju`ne Amerike. 2. fig. zavojeva~, osvaja~, pustolov. konklav, -a m = konklava, -e ` ‰lat. conclaveŠ 1. ve}e kardinala koje se sastaje radi izbora novog pape. 2. prostorija u kojoj se vr{i taj izbor. konklavist(a), -e m, mn. konklavisti ‰v. konklavŠ lice dodeqeno kardinalu (sluga, lekar i sl.) za vreme birawa pape koje ne moè da napusti konklav dok se izbor ne izvr{i. konkluzivan, -vna, -vno ‰lat. conclusivusŠ zakqu~ni; zavr{ni; kona~ni, koji predstavqa kona~nu odluku. konkluzija, -e ` ‰lat. conclusio prema concludere zakqu~itiŠ zakqu~ak. konkomitantan, -tna, -tno ‰v. konkomitancijaŠ koji se pojavquje istovremeno, prate}i, propratan, uzgredan. konkomitancija, -e ` ‰srlat. concomitantia, prema lat. concomitans prate}i, v. kon-, comitari pratitiŠ istovremeno pojavqivawe, propratna pojava. konkord, -a m ‰fr. concorde slogaŠ avij. nadzvu~ni putni~ki avion proizveden u saradwi Francuske i Velike Britanije, prvi put poleteo 1969; izba~en iz upotrebe 2003. zbog visokih tro{kova i nedovoqne bezbednosti. konkordantan, -tna, -tno ‰lat. concordans prema concordare slagati seŠ podudaran, saglasan. konkordancija, -e ` ‰lat. concordantiaŠ 1. slagawe, podudarawe, saglasnost, podudarnost. 2. alfabetski spisak re~i koje se javqaju u nekom tekstu, sa oznakom strane na kojoj se re~ javqa. 3. muz. sklad istovremenih tonova u

651

konkordat akordu, prijatan za uho; supr. diskordancija. 4. geol. paralelan tok povr{ine slojeva tla. konkordat, -ata m, mn. konkordati, gen. mn. konkordata ‰lat. concordatum od concordare sporazumeti seŠ sporazum izme|u rimskog pape i neke dràve o pravima katoli~ke crkve u toj dràvi; sporazum, ugovor uop{te. konkordija, -e ` ‰lat. concordiaŠ sloga; saglasnost. konkrement, -a m, mn. konkrementi, gen. mn. konkremenata ‰lat. concrementumŠ med. telo koje nastaje zgu{wavawem neke te~nosti u organizmu; kamenac (u ù~i, bubregu itd.). konkretan, -tna, -tno ‰lat. concretus od concernere razabiratiŠ 1. stvaran, realan, opipqiv; supr. apstraktan. 2. koji se odnosi na odre|enu pojavu; odre|en, preciziran. y konkretna muzika tehnika komponovawa na osnovu kori{}ewa prirodnih zvukova i {umova umesto instrumenata. konkretna poezija vrsta eksperimentalne poezije koja verbalnu gra|u organizuje po metodama likovne umetnosti. konkretizacija, -e ` ‰v. konkretizovatiŠ ostvarewe, ostvarivawe, realizacija; bliè, podrobnije odre|ivawe. konkretizirati v. konkretizovati. konkretizovati, konkretizujem i konkretizirati, konkretiziram, 3. l. mn. konkretiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. konkretanŠ (u)~initi konkretnim, stvarnim, realnim; ta~no odrediti, odre|ivati. konkretnost, -osti ` ‰v. konkretanŠ stvarnost, realnost; konkretan oblik, ostvarewe, realizacija; odre|enost. konkretum, -a m ‰lat. concretumŠ filoz. ono {to stvarno postoji, realija; supr. apstraktum. konkrecija, -e ` ‰lat. concretioŠ 1. skupqawe ~estice u celinu, zgu{wavawe, stvrdwavawe. 2. miner. grudvasta masa skupqena oko neke sredi{we ta~ke (zrna, fosila i sl.). konkubina, -e ` ‰lat. concubina, prema concumbere leàti zajednoŠ vanbra~na, neven~ana èna; qubavnica, nalo`nica. konkubinat, -ata m, mn. konkubinati, gen. mn. konkubinata ‰lat. concubinatus, v. konkubinaŠ vanbra~na zajednica, divqi, nezakonit brak.

652

konotacija konkupiscencija, -e ` ‰klat. concupiscentia, prema concupiscere ùdetiŠ pohota, poùda. konkurent, -a m, mn. konkurenti, gen. mn. konkurenata (`. konkurentkiwa, -e) ‰v. konkurisatiŠ suparnik, rival, takmac. konkurentan, -tna, -tno ‰v. konkurisatiŠ 1. sposoban za konkurenciju. 2. koji postoji ili deluje istovremeno. konkurentski, -a, -o ‰v. konkurencijaŠ koji se odnosi na konkurenciju i konkurente; suparni~ki, rivalski. konkurencija, -e ` ‰lat. concurrentiaŠ 1. takmi~ewe, suparni{tvo, rivalstvo. 2. zb. konkurenti, svi oni koji rade na istom poslu; suparni~ka strana. konkurisati, konkuri{em svr{. i nesvr{. ‰lat. concurrere takmi~iti se; zajedno tr~ati; zajedno te}i, v. kon-, currere tr~ati, te}iŠ 1. biti konkurent, rival (nekome) u kakvom nadmetawu, takmi~ewu. 2. biti kandidat na konkursu. konkurs, -a m, mn. konkursi, gen. mn. konkursa ‰lat. concursus, prema concurrere, v. konkurisatiŠ 1. objava kojom se traè kandidati za neko zaposlewe ili ponude za obavqawe nekog posla. 2. objava takmi~ewa za neku nagradu. x konkursni. konkusija, -e ` ‰lat. concussio, prema concutere tresti, zastra{itiŠ med. potres, {ok, obi~no s trajnom ozledom tkiva. konoba, -e `, gen. mn. konoba ‰klat. canaba, canapa kr~maŠ 1. podrum. 2. gostionica, kr~ma. konobar, -a m, mn. -i (`. konobarica, -e) ‰v. konobaŠ 1. onaj koji usluùje jelom i pi}em goste ugostiteqskih radwi, kelner. 2. vlasnik konobe, kr~mar; podrumar. x konobarski. konoid, -ida m ‰gr~. konos lupa, v. -oidŠ geom. telo sli~no konusu, kupi; kupa nepravilnog oblika. konop, konopac v. kanap konotativan, -vna, -vno ‰v. konotacijaŠ koji se odnosi na konotaciju; koji unosi nova, izvedena zna~ewa re~i i izraza; up. denotativan. konotacija, -e ` ‰lat. connotatio, v. kon-, notare zabeleìti, zapazitiŠ 1. filoz. skup svih svojstava koja se vezuju za dati pojam; skup asocijacija. 2. lingv. sekundarna zna~ewa re~i, izvedena iz osnovnog zna~ewa, up. denotacija;

konsalting zna~ewe koje re~ ima za odre|enu osobu ili dru{tvenu grupu. konsalting, -a m, mn. konsaltinzi, gen. mn. konsaltinga ‰engl. consultingŠ slu`ba, organizacija koja se bavi davawem saveta i intelektualnih usluga u projektima. konsangvinitet, -eta m ‰lat. consanguinitas, v. kon-, sanguis krvŠ krvno srodstvo. konsekventan, -tna, -tno ‰lat. consequens od consequi potpuno sleditiŠ dosledan, postojan, istrajan. konsekventnost, -osti ` ‰v. konsekventanŠ doslednost. konsekvencija, -e i konsekvenca, -e ` ‰lat. consequentia od consequi slediti za ne~imŠ 1. posledica, rezultat, ishod. 2. stav, rezultat do koga neko do|e; zakqu~ak. z povu}i konsekvencije snositi posledice. konsekracija, -e ` ‰lat. consecratio, prema consecrare posvetitiŠ osve}ewe, posve}ewe. konsekutivan, -vna, -vno ‰srlat. consecutivus prema consequi, v. konsekvencijaŠ 1. slede}i po redu, uzastopni. 2. posledi~an. y konsekutivne bolesti med. bolesti koje nastaju kao posledica prethodnih oboqewa; konsekutivne re~enice gram. posledi~ne re~enice; konsekutivni veznici gram. posledi~ni veznici; konsekutivno prevo|ewe usmeno prevo|ewe na strani jezik i(li) sa wega, pri ~emu govornik povremeno pravi pauze da bi prevodilac mogao da prevede wegove re~i; up. simultano prevo|ewe. konsekucija, -e ` ‰lat. consecutioŠ redosled, slagawe po redu, nizawe; postupnost. konsekucio temporum ‰lat. consecutio temporumŠ gram. slagawe vremena, izbor vremena u zavisnoj re~enici u skladu s vremenom glagola u glavnoj (u latinskom i u zapadnoevropskim jezicima). konsenzualan, -lna, -lno ‰nlat. consensualisŠ 1. do koga se do{lo konsenzusom. 2. neob. koji saose}a, saose}ajan. konsenzus, -a m, mn. -i (nepr. koncenzus) ‰lat. consensus od consentire sloìti se, uskladitiŠ pol. jednoglasna odluka do koje se do{lo dogovorom svih zainteresovanih strana; sporazum.

konsolidovati konsens, -a m ‰lat. consensusŠ 1. pristanak, odobrewe. 2. v. konsenzus. konsignacija, -e ` ‰lat. consignatio dokument, prema consignare obeleàvatiŠ 1. vrsta prodaje pri kojoj isporu~ilac daje ve}u koli~inu robe prodavcu, zadràvaju}i vlasni{tvo nad wom do isplate. 2. slawe robe; po{iqka robe. konsignacioni, -a, -o ‰v. konsignacijaŠ koji se odnosi na konsignaciju. y konsignaciona prodaja konsignacija (1). konsignirati, konsigniram, 3. l. mn. konsigniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. consignareŠ (iz)vr{iti konsignaciju. konsideracija, -e ` ‰lat. consideratio, prema considerare razmatratiŠ 1. razmatrawe, procewivawe, razmi{qawe. 2. po{tovawe, uvaàvawe. kons(i)jer`, -a m ‰fr. conciergeŠ nastojnik; vratar (obi~no u Francuskoj). konsistentan, -tna, -tno ‰lat. consistens od consistere odràti se, istrajatiŠ 1. ~vrst, gust. 2. zbijen, saèt, jezgrovit. 3. stalan, postojan, trajan. konsistentnost, -osti ` ‰v. konsistentanŠ 1. zbijenost, ~vrstina, gustina, jedrina. 2. postojanost, trajnost. konsistencija, -e ` ‰nlat. consistentia, v. konzistentanŠ 1. stepen ~vrstine, gustina ne~ega; ve}a ili mawa krutost odnosno ìtkost. 2. stalnost, postojanost, izdr`qivost. konskribent, -a m, mn. konskribenti, gen. mn. konskribenata ‰lat. conscribens prema conscribere popisivatiŠ neob. 1. onaj koji popisuje. 2. onaj koji regrutuje vojnike. konskripcija, -e ` ‰lat. conscriptioŠ 1. popisivawe. 2. regrutovawe vojnika. konsola v. konzola. konsolidacija, -e ` ‰lat. consolidatio, prema consolidare srediti, ustalitiŠ 1. u~vr{}ewe, u~vr{}ivawe, sre|ivawe; ja~awe, ustaqewe. 2. ekon. ra~unovodstveno udruìvawe vi{e srodnih preduze}a. 3. finans. pretvarawe kratkoro~nih dràvnih dugova u dugoro~ne zajmove. konsolidovati, konsolidujem svr{. i nesvr{. ‰lat. consolidare prema solidus ~vrstŠ 1.

653

konsonant u~vrstiti, u~vr{}ivati, oja~a(va)ti; srediti, sre|ivati. 2. (iz)vr{iti konsolidaciju (v.). konsonant, -a m, mn. konsonanti, gen. mn. konsonanata ‰lat. consonans saglasanŠ fon. glas pri ~ijoj se artikulaciji ~uje {um ili prasak izazvan preprekom (tesnacem ili pregradom) koju vazdu{noj struji stvaraju govorni organi, suglasnik. x konsonantski. konsonanca, -e = konsonancija, -e ` ‰lat. consonantia, prema consonus milozvu~anŠ 1. skladna kombinacija vi{e istovremenih tonova, sazvu~je; supr. disonanca/disonancija. 2. kwi`. nesavr{ena rima, kod koje se slaù suglasnici posle posledweg nagla{enog sloga u stihu ali ne i samoglasnici (npr. motika matematika). konsonancija = konsonanca (v.). konspekt, -a m, mn. konspekti, gen. mn. konspekata ‰lat. conspectus prema conspicere gledati, ugledatiŠ 1. kratak pregled, saèto izlagawe. 2. koncept, skica. konspirativan, -vna, -vno ‰nlat. conspirativus, v. konspiracijaŠ 1. koji se odnosi na konspiraciju, zavereni~ki. 2. koji se ~uva u tajnosti, skriven od nekoga, poverqiv. konspirativnost, -osti ` ‰v. konspirativanŠ ~uvawe tajne, poverqivost, tajnost. konspirator, -a m, mn. -i ‰v. konspiracijaŠ u~esnik u konspiraciji, zaverenik. konspiracija, -e ` ‰lat. conspiratio, v. konspirisatiŠ 1. prikrivawe, tajnost delovawa. 2. zavera, tajni dogovor. konspirisati, konspiri{em i konspirirati, konspiriram, 3. l. mn. konspiriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. conspirare v. kon-, spirare duvatiŠ biti u dosluhu, tajno se dogovoriti, dogovarati; sklopiti, sklapati zaveru. konstanta, -e `, gen. mn. konstanti ‰nem. Konstante, prema lat. constans postojanŠ 1. mat., fiz. veli~ina ~ija se vrednost ne mewa promenom drugih veli~ina; supr. varijabl. 2. ono {to je postojano, nepromenqivo, stalno. konstantan, -tna, -tno i konstantan, -tna, -tno ‰lat. constans od constare postojano stajatiŠ stalan, nepromenqiv, postojan. konstantnost, -osti ` ‰v. konstantanŠ stalnost, nepromenqivost, postojanost.

654

konstitucionalizam konstatacija, -e ` ‰fr. constatation, v. konstatovatiŠ zakqu~ak kojim se ne{to utvr|uje kao ~iwenica; tvrdwa. konstatovati, konstatujem svr{. i nesvr{. ‰fr. constater, prema lat. constat o~igledno jeŠ utvrditi, utvr|ivati, zakqu~i(va)ti. konstelacija, -e ` ‰lat. constellatio, v. kon-, stella zvezdaŠ 1. zvezdano jato, sazve`|e; poloàj nebeskih tela. 2. raspored, grupa, skup. 3. fig. sticaj okolnosti; me|usobni odnos snaga. konsternacija, -e ` ‰lat. consternatio, v. konsterniratiŠ zaprepa{}ewe, preneraènost; o~ajawe, izgubqenost. konsternirati (se), konsterniram (se), 3. l. mn. konsterniraju (se) svr{. i nesvr{. ‰lat. consternare, v. kon- sternere rasuti, posutiŠ zapre-

pastiti (se), zaprepa{}ivati (se), zapawi(va)ti (se). konstipacija, -e ` ‰lat. constipatio, prema constipare zapu{iti, v. kon-, stipare nagomilati, pritisnutiŠ med. oteàno pra`wewe creva, zatvor; v. opstipacija. konstituanta, -e ` ‰fr. constituante, prema lat. constituere uspostaviti, utemeqitiŠ pol. ustavotvorna skup{tina. konstituisati, konstitui{em svr{. i ‰lat. constituereŠ ustanoviti, ustanovqavati, osnovati, osnivati. nesvr{.

konstitutivan, -vna, -vno ‰v. konstitucijaŠ koji ~ini sadràj, sastav ~ega. y konstitutivni deo pol. deo koji neposredno ulazi u sastav ~ega (dràve, zajednice i sl.); konstitutivna naredba prav. naredba kojom se nekome daju izvesna prava (dozvole, povlastice i sl.). konstitucija, -e ` ‰lat. constitutio, prema constituire utemeqitiŠ 1. skup uro|enih fizi~kih i(li) psihi~kih osobina organizma; gra|a tela. 2. unutra{wi sastav, sadràj, struktura. 3. osnovni dràvni zakon, ustav. konstitucionalan, -lna, -lno ‰nlat. constitutionalisŠ 1. koji se odnosi na konstituciju (2), psihofizi~ki. 2. ustavni. konstitucionalizam, -zma m ‰v. konstitucionalanŠ oblik upravqawa dràvom zasnovan na ustavu, ustavnost.

konstitucioni konstitucioni, -a, -o ‰v. konstitucijaŠ 1. koji se odnosi na konstituisawe, konstitutivan. 2. koji se odnosi na ustav, ustavni. konstriktivan, -vna, -vno ‰nlat. constrictivus, v. konstriktivanŠ koji steè, skupqa, suàva; koji sputava; ograni~avaju}i. konstriktor, -a m, mn. -i ‰nlat. constrictorŠ anat. mi{i} steza~.

konstrikcija, -e ` ‰lat. constrictioŠ stezawe, gr~ewe, suàvawe; sputavawe; prinuda. konstruisati, kostrui{em svr{. i nesvr{. ‰lat. construereŠ (sa)graditi, (iz)graditi, (na)praviti, sastaviti, sastavqati. konstruktivan, -vna, -vno ‰srlat. constructivus, v. konstrukcijaŠ 1. koji donosi korisne rezultate ili promene, koji unapre|uje; sklon korisnom, racionalnom radu. 2. koji se odnosi na konstrukcije i konstruisawe. konstruktivizam, -zma m ‰v. konstruktivan, -izamŠ pravac u umetnosti i kwièvnosti, nastao u Rusiji posle Oktobarske revolucije, koji u svom izrazu, li{enom dekoracije i subjektivne emotivnosti, nagla{ava elemente konstrukcije i geometrijske apstrakcije. konstruktor, -a m, mn. -i ‰lat. constructor, v. konstruisatiŠ onaj koji konstrui{e, stvara, gradi, graditeq, stvaralac. x konstruktorski. konstrukcija, -e ` ‰lat. constructio, v. konstruisatiŠ 1. a. projektovawe sklopa, utvr|ivawe ustrojstva nekog ure|aja, objekta i sl.; gradwa. b. celina planski sagra|ena od delova; tehni~ki sklop; gra|evina. 2. ustrojstvo, struktura, sastav. 3. lingv. skup re~i povezanih po gramati~kim pravilima, mawi od re~enice. 4. geom. prikazivawe geometrijskih figura u ravni na osnovu zadatih elemenata. 5. samovoqno tuma~ewe, subjektivna interpretacija; izmi{qotina (sve je to ~ista ‹). x konstrukcioni i konstrukcijski. konsultant, -a m ‰lat. consultans, v. konsultovatiŠ stru~wak koji daje svoje mi{qewe, stru~ni savetnik. konsultacija, -e ` ‰lat. consultatioŠ 1. savetovawe, ve}awe. 2. razgovor sa stru~wakom, traèwe ne~ijeg saveta, mi{qewa. 3. na uni-

kontaktni verzitetu, vreme odre|eno za razgovor pojedinih studenata s nastavnikom. konsultovati, konsultujem svr{. i nesvr{. ‰lat. consultareŠ 1. (za)traìti od nekoga savet, mi{qewe. 2. konsultovati se (po)savetovati se. konsumacija v. konzumacija. konsument v. konzument. konsumerizam v. konzumerizam. konsumirati v. konzumirati. konsupstancijalan, -lna, -lno ‰lat. consubstantialisŠ teol. koji ima istu prirodu i su{tinu, jednobitan, jednosu{tan (o ~lanovima Svetog trojstva). konsupstancijalitet, -eta m = konsupstancijalnost, -osti ` ‰v. konsupstancijalanŠ jednosu{nost, jednobitnost. konsupstitancijalnost = konsupstancijalitet (v.). kontagijum, -a m ‰lat. contagium, v. kon-, tangere dota}iŠ med. zarazna klica; zarazna materija. kontagiozan, -zna, -zno ‰nlat. contagiosus, v. kontagijumŠ zarazan, infektivan. kontagiozitet, -eta m ‰nlat. contagiositas, v. kontagiozanŠ zaraznost. kontakt, -a m, mn. kontakti, gen. mn. kontakata ‰lat. contactus, prema contingere dota}iŠ 1. dodir, dodirivawe. 2. veza koja se uspostavqa s kim ili ~im. 3. elektri~ni spoj koji omogu}ava strujno kolo. y kontakt-emisija televizijska ili radijska emisija u kojoj gledaoci odn. slu{aoci mogu telefonom da razgovaraju s voditeqem i(li) drugim u~esnicima u emisiji; kontakt-grupa pol. neformalna grupa diplomata iz vi{e zemaqa sa zadatkom da odràvaju veze izme|u sukobqenih strana. kontaktirati, kontaktiram, 3. l. mn. kontaktiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. contacter, v. kontaktŠ biti u kontaktu, stupiti, stupati u vezu (s nekim), komunicirati. kontaktni, -a, -o ‰lat. contactus, prema contingere dota}iŠ koji se odnosi na kontakt, koji ostvaruje kontakte, dodiran. y kontaktna so~iva med. tanke plo~ice od providne plastike koje se stavqaju neposredno na ro`wa~u, kao zamena za nao~are.

655

kontaktoliti kontaktoliti, -a m mn. ‰v. kontakt, gr~. lithos kamenŠ geol. metamorfne stene nastale usled dodira s magmom. kontaminanti, kontaminanata m mn. (jd. kontaminant) ‰v. kontaminiratiŠ ekol. materije koje zaga|uju ìvotnu sredinu (pesticidi, radioaktivni elementi i sl.). kontaminacija, -e ` ‰lat. contaminatioŠ 1. me{awe; stapawe; spajawe raznorodnih elemenata. 2. zaga|ewe, prqawe. 3. ozra~ewe qudi, zemqi{ta i sl. radioaktivnim zracima. 4. zaraza, infekcija. kontaminirati, kontaminiram, 3. l. mn. kontaminiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contaminare okaqatiŠ 1. spojiti, spajati, (iz)me{ati. 2. zagaditi, zaga|ivati. 3. ozra~i(iv)ti radioaktivnim materijama. 4. inficirati. kontati, kontam nesvr{. ‰ital. contareŠ pokr. 1. ra~unati, brojati. 2. misliti, razmi{qati. konte m ‰ital. conteŠ knez, grof (uglavnom uz imena: konte Ivo i sl.). kontejner, -a m, mn. -i ‰engl. container prema contain sadràvatiŠ 1. standardni, ~vrsto zatvoreni sanduk u koji se sme{ta roba prilikom transporta. 2. uli~ni metalni sanduk za sme}e. x kontejnerski. kontejnerizacija, -e ` ‰v. kontejnerŠ 1. uvo|ewe kontejnera u transport. 2. sistematski prevoz robe pomo}u kontejnera. kontekst, -a m, mn. konteksti, gen. mn. konteksta ‰lat. contextus, prema contexere satkatiŠ 1. govorna ili misaona celina kojoj pripada neka re~, re~enica i sl. i na osnovu koje se odre|uje ta~no zna~ewe i smisao datog dela govora. 2. ono sa ~im posmatrana pojava ~ini celinu, u okviru ~ega dobija pravi smisao ili izraz. x kontekstni. y kontekst-nezavisan nezavisan od konteksta, osobina formalnih jezika ~ija pravila nisu pod uticajem okruèwa; kontekst-osetqiv, kontekst-zavisan zavisan od konteksta, osobina formalnih jezika ~ija su pravila pod uticajem okruèwa. kontekstualan, -lna, -lno ‰lat. contextus, v. kontekstŠ koji se odnosi na kontekst ili kontekstualnost.

656

kontingent kontekstualnost, -osti ` ‰v. kontekstualanŠ svojstvo kojim neki tekst pripada odre|enom kontekstu. kontemplativan, -vna, -vno ‰lat. contemplativusŠ koji je sklon kontemplaciji, misaonom, obi~no pasivnom posmatrawu sveta i ìvota. kontemplativnost, -osti ` ‰v. kontemplativanŠ svojstvo onoga koji je kontemplativan, misaonost. kontemplator, -a m, mn. -i ‰v. kontemplacijaŠ onaj koji je sklon kontemplaciji, misaonom posmatrawu sveta i ìvota. kontemplatoran, -rna, -rno ‰nlat. contemplatorius, v. kontemplacijaŠ koji je sklon misaonom posmatrawu sveta i ìvota. kontemplacija, -e ` ‰lat. contemplatioŠ misaono, obi~no pasivno posmatrawe sveta i ìvota, razmi{qawe, misaono udubqivawe. kontemplirati, kontempliram, 3. l. mn. kontempliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contemplariŠ biti u kontemplaciji, udubiti se, udubqivati se u razmi{qawe. kontesa, -e `, gen. mn. kontesa ‰ital. contessa od srlat. comitissaŠ grofica. kontestabilan, -lna, -lno ‰nlat. contestabilisŠ koji se moè pobijati, sporan. kontestacija, -e ` ‰lat. contestatioŠ 1. poricawe, pobijawe, osporavawe. 2. zast. dostava, prijava vlastima. kontestirati, kontestiram, 3. l. mn. kontestiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contestariŠ 1. pobi(ja)ti, osporiti, osporavati, pore}i, poricati. 2. zast. prijaviti, prijavqivati vlastima. kontigvitet, -eta m ‰lat. contiguitas, prema contiguus grani~ni, v. kon-, tangere dota}iŠ dodir, dodirivawe, grani~ewe, neposredni kontakt. Kon-Tiki, Kon-Tikija m 1. bog sunca kod starih Peruanaca. 2. ime splava kojim je norve{ki istraìva~ Hejerdal 1947. godine doplovio iz Perua na Tahiti da bi dokazao da su ostrva Ju`nog mora u pro{losti naseqena iz Amerike, a ne iz Azije, kako se dotad mislilo. kontingent, -a m, mn. kontingenti, gen. mn. kontingenata ‰nem. Kontingent, prema lat. con-

kontingentan tingere dosegnuti, domo}i seŠ 1. trg. unapred ugovorena ili raspoloìva koli~ina robe za prodaju, uvoz, izvoz itd. 2. voj. odre|eni broj qudi u okviru nekog ve}eg sastava. kontingentan, -tna, -tno ‰lat. contingens, v. kontingentŠ 1. koji se ne moè predvideti, slu~ajan; prigodan, prilago|en okolnostima. kontingentirati, kontingentiram, 3. l. mn. kontingentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kontingentŠ odrediti, utvrditi kontingente; isporu~ivati robu po kontingentima. kontingencija, -e ` ‰lat. contingentiaŠ slu~ajnost, nepredvidqivost; sticaj okolnosti. kontinent, -a m, mn. kontinenti, gen. mn. kontinenata ‰lat. continens prema continere sadràvatiŠ geogr. veliki kopneni deo Zemqine povr{ine, obi~no okruèn sa svih strana morima i okeanima. kontinentalan, -lna, -lno ‰fr. continental, v. kontinentŠ koji se odnosi na kontinent, koji je na kontinentu, svojstven kontinentu; kopneni. y kontinentalna klima meteor. prete`no suva klima sa izraèna sva ~etiri godi{wa doba; kontinentalni doru~ak laki doru~ak od peciva s kafom ili ~ajem (za razliku od engleskog doru~ka, koji podrazumeva jaja, {unku, ribu i druga jela). kontinentalac, -lca m, mn. kontinentalci, gen. mn. kontinentalaca (`. kontinentalka, -e, dat. i lok. kontinentalki, gen. mn. kontinentalki) ‰v. kontinentalanŠ ~ovek koji ìvi na kopnu, daleko od mora. kontinentan, -tna, -tno ‰lat. continensŠ uzdràn, umeren. kontinencija, -e ` ‰lat. continentiaŠ uzdràvawe, umerenost. kontinualan, -lna, -lno ‰v. kontinuiratiŠ neprekidan, trajan, stalan. kontinuativan, -vna, -vno ‰nlat. continuativus, v. kontinuiratiŠ koji produàva, produàn. kontinuator, -a m, mn. -i ‰nlat. continuator, v. kontinuiratiŠ onaj koji produàva, nastavqa, nastavqa~. kontinuacija, -e ` ‰lat. continuatio, v. kontinuitetŠ nastavak, nastavqawe. kontinuiran, -a, -o ‰v. kontinuiratiŠ neprekidan, stalan.

kontraakcija kontinuirati, kontinuiram, 3. l. mn. kontinuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. continuareŠ nastaviti, nastavqati, produìti, produàvati. kontinuitet, -eta m, mn. kontinuiteti, gen. mn. kontinuiteta ‰lat. continuitasŠ neprekidnost, povezanost, stalnost, trajnost, postojanost. kontinuum, -a m ‰lat. continuum, s. od continuus neprekidanŠ ono {to je neprekidno, celina procesa bez prekida. kontirati, kontiram, 3. l. mn. kontiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. contareŠ staviti, stavqati u ra~un, (pro)kwiìti. kontist(a), -e m, mn. kontisti ‰v. kontoŠ 1. onaj koji ima konto. 2. ra~unovo|a. konto, -a m, mn. konta, gen. mn. konata ‰ital. contoŠ ra~un u banci; kwigovodstveni ra~un. x kontni. kontoar, -ara m, mn. kontoari, gen. mn. kontoara ‰fr. comptoirŠ pisarnica, poslovnica, ured, kancelarija. kontoarist(a), -e m, mn. kontoaristi ‰v. kontoarŠ ~inovnik, slu`benik u kontoaru, kwigovo|a. kontokorent, -a = konto korente, -a m ‰ital. conto correnteŠ zast. bankovni ra~un u koji se unose podaci o dugovawima i potraìvawima, teku}i ra~un. kontra- ‰lat. contraŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da je ne{to suprotno od onoga {to ozna~ava drugi deo sloènice, ili da je niè od onoga {to ozna~ava drugi deo. kontra1 predl. ‰lat. contraŠ suprotno, nasuprot, protivno, protiv. kontra2, -e `, gen. mn. kontri ‰v. kontra-Š 1. muz. kontrabas; ì~ani instrument nièg tona.2. sp. protivnapad. 3. karta{ki izraz kojim igra~ najavquje da }e svog protivnika spre~iti da dobije potreban broj {tihova. z dati kontru, udariti kontru àrg. o{tro se suprotstaviti. kontraadmiral, -ala m, mn. kontraadmirali, gen. mn. kontraadmirala ‰v. kontra-, admiralŠ najniì admiralski ~in; lice koje ima taj ~in. kontraakcija, -e ` ‰v. kontra-, akcijaŠ protivakcija, protivdejstvo.

657

kontraalt kontraalt, -a m ‰ital. contralto, v. kontra-, altŠ najdubqi ènski glas, duboki alt; peva~ica s takvim glasom. kontraatak, -a m, mn. kontraataci, gen. mn. kontraataka ‰fr. contre-attaque, v. kontra-, atakŠ napad kojim se odgovara na protivni~ki napad; sp. kontranapad. kontrabalans, -a m, mn. -i ‰fr. contrebalance, v. kontra-, balansŠ protivteà. kontrabanda, -e `, gen. mn. kontrabandi ‰ital. contrabbando, v. kontra-, bando zabranaŠ 1. tajno preno{ewe robe preko granice, krijum~arewe, {vercovawe. 2. tajno preneta, krijum~arena, {vercovana roba. x kontrabandni. kontrabandist(a), -e m, mn. kontrabandisti ‰v. kontrabandaŠ krijum~ar, {vercer. kontrabas, -a m, mn. kontrabasovi, gen. mn. kontrabasova ‰ital. contrabbasso, v. kontra-, basŠ muz. najve}i i po tonskom registru najdubqi guda~ki instrument, obi~no sa ~etiri ìce. kontrabasist(a), -e m, mn. kontrabasisti ‰v. kontrabasŠ onaj koji svira na kontrabasu. kontravenirati, kontraveniram, 3. l. mn. kontraveniraju nesvr{. ‰nlat. contravenire, v. kontra-, venire do}iŠ raditi protivno propisima, kr{iti, pobijati, opovrgavati. kontravencija, -e ` ‰nlat. contraventioŠ prestup, prekr{aj. kontraverzan nepr. v. kontroverzan. kontraverzija nepr. v. kontroverzija. kontrada, -e i kontrada, -e ` ‰ital. contradaŠ pokr. 1. {iroka, velika ulica. 2. kraj, predeo. kontradans, -a m = kontradanca, -e `, gen. mn. kontradanci ‰ital. contraddanza od fr. contredanse od engl. country-dance seoski plesŠ muz. vrsta stare okretne igre u kojoj se parovi nalaze jedan naspram drugog. kontradiktoran, -rna, -rno ‰lat. contradictorius, prema contradicere protivre~iti, v. kontra-, dicere re}iŠ protivre~an. kontradiktornost, -osti ` ‰v. kontradiktoranŠ osobina, svojstvo onog {to je kontradiktorno, protivre~nost. kontradikcija, -e ` ‰lat. contradictioŠ protivre~nost.

658

kontramarka kontraindikacija, -e ` ‰v. kontra-, indikacijaŠ med., farm. okolnost koja ~ini necelishodnom primenu nekog leka ili na~ina le~ewa. kontraindikovan, -a, -o i kontraindiciran, -a, -o ‰nlat. contraindicare, v. kontra-, indiciratiŠ med., farm. (o leku, na~inu le~ewa) koji ne treba primeniti jer bi na pacijenta mogao {tetno delovati. kontrakt, -a m, mn. kontrakti, gen. mn. kontrakta/kontrakata ‰lat. contractusŠ sporazum, ugovor. kontraktilan, -lna, -lno = kontraktibilan, -lna, -lno ‰lat. contractilis, nlat. contractibilis prema contrahere skupqatiŠ koji se moè zgr~iti, skupiti. kontraktilnost, -osti ` = kontraktibilnost, -osti ` ‰v. kontraktilanŠ sposobnost ili mogu}nost gr~ewa, stezawa. kontraktualan, -lna, -lno ‰v. kontraktŠ ugovorni. kontraktualac, -lca m, mn. kontraktualci, gen. mn. kontraktualaca (`. kontraktualka, dat. i lok. kontratualki, gen. mn. kontraktualki) ‰v. kontraktualanŠ ugovorni, honorarni radnik. kontraktura, -e ` ‰lat. contractura, v. kontrakcijaŠ med. 1. skupqawe, stezawe, gr~ewe mi{i}a. 2. smawena pokretqivost zglobova. kontrakultura, -e ` ‰v. kontra-, kulturaŠ 1. pokret protiv zvani~ne kulture i ideologije gra|anske klase {ezdesetih godina HH veka. 2. suprotstavqawe tradiciji i ustaqenim pravilima. x kontrakulturni. kontrakcija, -e ` ‰lat. contractio od contrahere skupqatiŠ 1. med. skupqawe, gr~ewe, stezawe mi{i}a; gr~ewe materice koje najavquje skori poro|aj. 2. saìmawe, smawivawe. 3. fon. saìmawe, stapawe dvaju ili triju susednih samoglasnika u jedan; skra}ivawe cele re~i po sredini. kontramanevar, -vra m, mn. kontramanevri, gen. mn. kontramanevara ‰v. kontra-, manevarŠ voj. manevar koji se preduzima radi suzbijawa neprijateqskog manevra, protivmanevar. kontramarka, -e `, dat. kontramarki ‰fr. contremarque, v. kontra-, markaŠ 1. ceduqica, karta, plo~ica i sl. koja se daje kao potvrda da

kontramar{ je ne{to dato na ~uvawe. 2. sporedni vodeni znak (na hartiji) pored glavnog. kontramar{, -a m ‰v. kontra-, mar{Š voj. mar{ u suprotnom pravcu od protivni~kog mar{a. kontramina, -e `, gen. mn. kontramina ‰v. kontra-, minaŠ 1. voj. mina kojom se uni{tava protivni~ka mina, protivmina. 2. fig. protivlukavstvo, protivsmicalica. kontramiting, -a m, mn. kontramitinzi, gen. mn. kontramitinga ‰v. kontra-, mitingŠ pol. skup, miting organizovan u blizini nekog drugog politi~kog skupa sa suprotnim zahtevima. kontramitinga{, -a{a m ‰v. kontramitingŠ pol. u~esnik na kontramitingu. kontraofanziva, -e ` ‰v. kontra-, ofanzivaŠ voj. ofanziva koja se preduzima kao odgovor na neprijateqsku ofanzivu, kontranapad. x kontraofanzivan. kontraplan, -a m ‰v. kontra-, planŠ u filmu, snimak istog kadra sa suprotne strane. kontrapozicija, -e ` ‰lat. contrapositio prema contraponere, v. kontraponiratiŠ suprotstavqawe dveju pojava, suprotnost, antiteza. kontraponirati, kontraponiram, 3. l. mn. kontraponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contraponere smestiti nasuprotŠ postaviti, postavqati ne{to naspram ne~eg drugog, suprotstaviti, su~eliti, su~eqavati. kontraproduktivan, -vna, -vno ‰v. kontra-, produktivanŠ koji ima efekat suprotan od onog koji se èli posti}i. kontrapunkt, -a m ‰srlat. punctum contra punctum nota naspram noteŠ muz. ve{tina povezivawa dveju ili vi{e melodija u jedinstvenu harmonsku celinu; deo muzi~ke teorije koji prou~ava pravila takvog kombinovawa. x kontrapunktski. kontrapunktirati, kontrapunktiram, 3. l. mn. kontrapunktiraju nesvr{. ‰v. kontrapunktŠ 1. muz. primewivati pravila kontrapunkta. 2. fig. uzajamno suprotstavqati ili uzajamno uskla|ivati. kontrapunktist(a), -e m, mn. kontrapunktisti ‰v. kontrapunktŠ kompozitor koji primewuje pravila kontrapunkta.

kontrastirati kontraran, -rna, -rno ‰lat. contrariusŠ suprotan, opre~an, protivan. kontrarevolucija, -e ` ‰v. kontra-, revolucijaŠ borba protiv poretka stvorenog revolucijom, protivrevolucija. kontrarevolucionar, -ara m ‰v. kontrarevolucijaŠ onaj koji sprovodi kontrarevoluciju; u~esnik u kontrarevoluciji. kontrarevolucionaran, -rna, -rno ‰v. kontrarevolucionarŠ koji se odnosi na kontrarevoluciju. kontrarnost, -osti ` ‰v. kontraranŠ suprotnost, opre~nost. kontrasignal, -ala m, mn. kontrasignali, gen. mn. kontrasignala ‰v. kontra-, signalŠ odgovor znakom na znak, protivznak. kontrasignatura, -e = kontrasignacija, -e ` ‰v. kontrasigniratiŠ potpis slu`benog lica na nekom aktu koji potpisuje i lice na vi{em poloàju, supotpis, premapotpis. kontrasignirati, kontrasigniram, 3. l. mn. kontrasigniraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. contrasignare prema lat. signare ozna~itiŠ staviti, stavqati kontrasignaturu, premapotpis. kontrast, -a m, mn. kontrasti, gen. mn. kontrasta ‰ital. contrasto od contrastare odskakati, suprotstaviti seŠ 1. izrazita suprotnost, odudarawe, opre~nost. 2. pore|ewe dva pojma po suprotnosti, antiteza. 3. lik., opt. upadqiva razlika po boji ili po osvetqenosti. 4. med. kontrastno sredstvo (v. kontrastan). kontrastan, -stna, -stno ‰v. kontrastŠ koji sadrì kontrast, koji ~ini kontrast. y kontrastna sredstva med. supstance koje se koriste pri rendgenskim snimawima jer ne propu{taju rendgenske zrake. kontrastivan, -vna, vno ‰v. kontrastŠ koji se razlikuje, koji odudara. y kontrastivna analiza lingv. ispitivawe jednog jezika na osnovu sli~nosti i razlika prema drugom jeziku. kontrastivnost, -osti ` ‰v. kontrast, kontrastivanŠ osobina, svojstvo onoga {to je kontrastivno. kontrastirati, kontrastiram, 3. l. mn. kontrastiraju nesvr{. ‰fr. contraster, v. kontrastŠ 1. biti u kontrastu, pokazivati izrazitu razli-

659

kontrastnost ku. 2. stavqati jedno naspram drugog, suprotstavqati. kontrastnost, -osti ` ‰v. kontrast, kontrastanŠ osobina, svojstvo onoga {to je kontrastno. kontrasubjek(a)t, -kta m, mn. kontrasubjekti, gen. mn. kontrasubjekata ‰v. kontra-, subjek(a)tŠ muz. drugi, podre|eni stav u fugi. kontrateza, -e ` ‰v. kontra-, tezaŠ suprotno tvr|ewe, protivan stav. kontrafa, -e `, gen. mn. kontrafa ‰ital. contraffare krivotvoritiŠ zast. slika bez umetni~ke vrednosti, lo{a, r|ava slika. kontrafagot, -a m, mn. -i ‰nem. Kontrafagott, v. kontra-, fagotŠ muz. fagot dubqi za jednu oktavu. kontrafor, -a m, mn. -i ‰fr. contrefortŠ arhit. u gotskoj crkvenoj arhitekturi spoqa{wi potporni stub koji nosi teìnu svoda. kontrahaà, -e ` ‰nem. Kontrahage, v. kontrahiratiŠ sklapawe ugovora, ugovarawe. kontrahent, -a m, mn. kontrahenti, gen. mn. kontrahenata ‰nem. Kontrahent, v. kontrahiratiŠ onaj koji sklapa ugovor, ugovorna strana, ugovara~. kontrahirati, kontrahiram, 3. l. mn. kontrahiraju (i kontrahovati, -ujem) svr{. i nesvr{. ‰lat. contrahereŠ 1. stegnuti, skupiti, (z)gr~iti. 2. sklopiti ugovor, ugovoriti, ugovarati. kontra-cange, -i ` mn. ‰doslovan prevod, kalk od nem. die Gegenzange suprotna kle{taŠ kle{ta koja se stezawem razdvajaju, kontra-kle{ta, obrnuta kle{ta. kontra-cangle v. kontra-cange. kontraceptivan, -vna, -vno ‰engl. contraceptive, v. kontracepcijaŠ koji sluì za kontracepciju, protiv za~e}a. kontracepcija, -e ` ‰engl. contraception, v. kontra-, lat. conceptio za~e}eŠ med. postupak, sredstvo koje se primewuje radi spre~avawa neèqene trudno}e. kontra{1, -a{a m, mn. kontra{i, gen. mn. kontra{a (`. kontra{ica) ‰v. kontra2Š muz. onaj koji svira kontrabas ili kontra{icu (v.). kontra{2, -a{a m ‰v. kontra1Š fam. bicikl koji ko~i pri okretawu pedala unazad.

660

kontrola kontra{3, -a{a m, mn. kontra{i, gen. mn. kontra{a ‰{p. contra, skr. od contrarrevolucionarioŠ ist. pripadnik pokreta koji se krajem HH veka borio protiv levi~arskog reìma u Nikaragvi. kontra{ica, -e ` ‰v. kontra2Š 1. vrsta tambure koja svira za oktavu niè. 2. v. kontra{1. kontra{pijunaà, -e ` ‰v. kontra-, {pijunaàŠ delatnost kojom se suzbija neprijateqska {pijunaà, kontraobave{tajna slu`ba. kontrdans v. kontradans. kontribuent, -a m, mn. kontribuenti, gen. mn. kontribuenata ‰lat. contribuens, v. kontribuiratiŠ 1. onaj koji doprinosi; saradnik, u~esnik. 2. poreski obveznik. kontribuirati, kontribuiram, 3. l. mn. kontribuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. contribuereŠ doprineti, doprinositi; priloìti; u~estvovati; sara|ivati. kontributivan, -vna, -vno ‰nlat. contributivus, v. kontribucijaŠ 1. koji doprinosi, koji se odnosi na saradwu ili prilog. 2. koji se odnosi na nov~ane doprinose; poreski. kontribucija, -e ` ‰lat. contributio, v. kontribuiratiŠ 1. ratni namet, ratne da`bine. 2. ratna od{teta. kontricija, -e ` ‰lat. contritioŠ rel. skru{enost, smernost. kontro- ‰lat. contro- od contra-, v. kontra-Š kao prvi deo sloènice ozna~ava da je ne{to suprotno od onoga {to ozna~ava drugi deo sloènice. kontroverza, -e `, gen. mn. kontroverzi = kontroverzija, -e ` (nepr. kontraverza, kontraverzija) ‰fr. controverse, lat. controversiaŠ nesaglasnost, raspra, spor; sporno pitawe; protivre~nost. kontroverzan, -zna, -zno (nepr. kontraverzan) ‰lat. controversus, v. kontro-, vertere okrenutiŠ sporan, protivre~an; nere{en. kontrola, -e ` ‰fr. controle, engl. controlŠ 1. nadzor, proveravawe, nadgledawe. 2. osobe ili ustanove koje vr{e nadzor. 3. mo}, prevlast, vladawe ne~im. 4. kontrole, -a ` mn. ure|aji za upravqawe, npr. na mobilnom telefonu.

kontroler kontroler, -lera, m ‰engl. controller kontrolerŠ tehn. regulativni mehanizam kojim se ne{to kontroli{e. kontrolisati, -i{em ‰v. kontrolaŠ 1. podvr}i, podvrgavati kontroli, (iz)vr{iti nadzor: pregledati, proveriti. 2. kontrolisati se vladati sobom, ne gubiti ìvce. kontrolni, -a, -o ‰v. kontrolaŠ koji se odnosi na kontrolu. y kontrolni paket paket deonica koji deoni~aru daje prevlast u deoni~arskom dru{tvu. kontrolnik, -a m, mn. kontrolnici, gen. mn. kontrolnika ‰v. kontrolniŠ vrsta ra~unske kwige. kontrolor, -ora m, mn. kontrolori, gen. mn. kontrolora (`. kontrolorka, dat. i lok. kontrolorki, gen. mn. kontrolorki) ‰fr. controleurŠ onaj koji vr{i kontrolu, nadzornik. x kontrolorov (kontrolorkin), kontrolorski. kontubernijum, -a i kontubernij, -a m ‰lat. contuberniumŠ starorimski naziv za brak izme|u robova ili izme|u robova i slobodwaka. kontuzija, -e ` ‰lat. contusioŠ med. unutra{wa povreda izazvana dejstvom neke mehani~ke sile, naboj, nagwe~enost. kontuzovati, -ujem ‰lat. contundere, v. kontuzijaŠ med. izazvati, prouzrokovati kontuziju. kontumac, -a i kontumac, -aca m ‰nem. Kontumaz od lat. contumax tvrdoglavŠ 1. ist. karantin (v.), oblast za zdravstvenu kontrolu, posebno ona koju su Austrijanci 1730. osnovali u Zemunu kao pograni~nom nasequ prema Turskoj carevini. 2. u {ahu, pobeda bez igre, kad protivnik prekora~i vreme odre|eno za razmi{qawe. kontumacija, -e ` ‰lat. contumacia prkos, prema contumax tvrdoglavŠ 1. prav. neodazivawe na sudski poziv, nedolazak na su|ewe, neposlu{nost. 2. v. kontumac (2). kontura, -e ` ‰nem. Kontur od fr. contour od contornoŠ 1. linija koja ozna~ava granicu posmatranog predmeta, obris. 2. oblik, obli~je.

ital.

konubijalan, -lna, -lno ‰lat. connubialis prema connubium brakŠ koji se odnosi na brak, bra~ni.

konfekcija konurbacija, -e ` ‰lat. conurbatio, v. kon-, urbs gradŠ spajawe dvaju ili vi{e naseqa u jednu celinu; urbana celina koja na taj na~in nastaje, megalopolis. konus, -a m, mn. -i ‰lat. conus od gr~. konosŠ geom. kupa, ~uw, stoàc. konusni, -a, -o ‰v. konusŠ koji se odnosi na konus. y konusni preseci geom. zajedni~ki naziv za krive linije koje nastaju presecawem kupe pomo}u ravni (krug, elipsa, parabola, hiperbola). konu{ma, -e `, gen. mn. konu{mi ‰tur. konusma od konusmak razgovaratiŠ pokr. opho|ewe, pona{awe. konfabulacija, -e ` ‰lat. confabulatio, v. kon-, fabula pri~aŠ 1. psih. izmi{qawe doga|aja kao zamena za stvarne doga|aje koje je bolesnik zaboravio. 2. fig. brbqawe, trabuwawe, fantazirawe. konfederalan, -lna, -lno ‰nlat. confoederalis, v. konfederacija (1)Š pol. udruèn u konfederaciju, savezni. konfederalizam, -zma m ‰v. konfederalanŠ pol. dràvno ure|ewe zasnovano na konfederalnim na~elima. konfederalizacija, -e ` ‰v. konfederalanŠ pol. proces uvo|ewa konfederalnog sistema. konfederalist(a), -e m, mn. konfederalisti ‰v. konfederalanŠ pol. pristalica konfederalizma. konfederativan, -vna, -vno ‰lat. confoederatus od confoederare ujediniti se u savezŠ pol. udruèn, savezni. konfederacija, -e ` ‰lat. confoederatio, v. kon-, federacijaŠ pol. 1. savez suverenih dràva koji preuzima neke funkcije zajedni~ke dràve, ali u kojem ~lanice zadràvaju svoju samostalnost. 2. savez, udruèwe organizacija, naro~ito sindikalnih. x konfederacijski, konfederacioni. konfekt, -a m, mn. konfekti, gen. mn. konfekata ‰nem. KonfektŠ slatki{, poslastica. konfekcija, -e ` ‰nem. Konfektion od lat. confectio dovr{avaweŠ 1. fabri~ka izrada ode}e u standardnim veli~inama. 2. ode}a, roba proizvedena na takav na~in. x konfekcijski.

661

konfekcionar konfekcionar, -ara m, mn. konfekcionari, gen. mn. konfekcionara (`. konfekcionarka, dat. i lok. konfekcionarki, gen. mn. konfekcionarki) ‰nlat. confectionarius, v. konfekcijaŠ onaj koji proizvodi ili prodaje konfekcijsku robu. konferansa, -e `, gen. mn. konferansi ‰fr. conferenceŠ 1. najavqivawe programa na priredbi; vo|ewe programa na radiju ili televiziji. 2. zast. predavawe. konferansije, -ea i konferansje, -ea m ‰fr. conferencierŠ najavqiva~ programa, voditeq. konferencija i konferencija, -e ` ‰srlat. conferentiaŠ 1. sastanak, sednica, skup, zasedawe. 2. sp. u ko{arci u SAD, jedna od dve regionalne asocijacije klubova (isto~na ‹ , zapadna ‹ ). konferencija{, -a{a m ‰v. konferencijaŠ onaj koji voli konferencije, koji je stalno na sednicama. x konferencija{ki. konferencija{iti, konferencija{im ‰v. konferencija{Š dràti stalne konferencije, sedeti na konferencijama, sastan~iti. konferisati, -i{em ‰lat. conferreŠ sastajati se, ve}ati, dogovarati se, savetovati se. konfesija, -e ` ‰lat. confessioŠ 1. vera, veroispovest. 2. neob. ispovest, priznawe. konfesional, -ala m, mn. konfesionali, gen. mn. konfesionala ‰srlat. confessionaleŠ crkv. ispovedaonica. konfesionalan, -lna, -lno ‰nlat. confessionalis, v. konfesijaŠ verski, veroispovedni; koji se odnosi na crkvu ili na veroispovest. konfeti, konfeta m mn. ‰ital. confettiŠ okrugli, obi~no {areni komadi}i papira koji se posipaju na zabavama i svetkovinama. konfigurabilnost, -osti ` ‰engl. configurability, v. konfiguriratiŠ ra~. svojstvo sistema koji korisnik moè da mewa i prilago|ava svojim potrebama. konfiguracija, -e ` ‰lat. configuratioŠ me|usobni poloàj i odnos elemenata koji ~ine celinu, oblik, izgled; poredak, raspored, sklop. y konfiguracija terena razlike u reqefu me|u pojedinim delovima terena (postojawe uzvi{ewa, nagiba, zaravni i dr.). konfiguracijski, -a, -o ‰engl. configuration, od klat. configuratioŠ koji se odnosi na na-

662

konfiskovati ~in pode{avawa parametara ra~unarskog sistema, wegovih komponenata ili mreè. konfigurirati, konfiguriram, 3. l. mn. konfiguriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. configurareŠ da(va)ti oblik, uobli~iti, uobli~avati. konfident, -a m, mn. konfidenti, gen. mn. konfidenata (`. konfidentkiwa, -e) ‰nem. Konfident od ital. confidente, prema lat. confidere poveravati seŠ 1. osoba od poverewa, onaj ko je u poloàju da sazna ne~ije tajne. 2. tajni agent, {pijun, dou{nik. x konfidentski. konfidencijalan, -lna, -lno ‰v. konfidencijaŠ poverqiv. konfinacija, -e ` ‰srlat. confinatio, v. konfiniratiŠ 1. ograni~avawe slobode kretawa. 2. prinudni boravak u jednom mestu. konfinirati, konfiniram, 3. l. mn. konfiniraju svr{. ‰srlat. confinare, v. kon-, lat. finis granicaŠ ograni~iti slobodu kretawa, zato~iti; osuditi na ku}ni pritvor ili na prinudni boravak u jednom mestu. konfirmand, -a m, mn. konfirmandi, gen. mn. konfirmanada ‰lat. confirmandus, v. konfirmisatiŠ u katoli~koj crkvi, onaj koji prima prvo pri~e{}e, krizmu. konfirmanda, -e `, gen. mn. konfirmandi ‰lat. confirmandaŠ devoj~ica konfirmand. konfirmativan, -vna, -vno ‰nlat. confirmativus, v. konfirmisatiŠ potvrdan. konfirmacija, -e ` ‰lat. confirmatioŠ 1. zvani~na potvrda sudske presude. 2. rel. obred u katoli~koj crkvi koji se vr{i nad odraslijim de~acima i devoj~icama da ozna~i wihov pristup verskoj zajednici, prvo pri~e{}e, krizma. konfirmisati, -i{em i konfirmirati, konfirmiram, 3. l. mn. konfirmiraju ‰lat. confirmare oja~atiŠ 1. zvani~no potvrditi sudsku presudu. 2. rel. (iz)vr{iti prvo pri~e{}e, krizmu. konfiskacija, -e ` ‰v. konfiskovatiŠ 1. oduzimawe privatne imovine u korist dràve, zaplena. 2. zaplena, zabrana {tampawa ili rasturawa kwiga, novina i drugih {tampanih stvari. konfiskovati, -ujem ‰lat. confiscare, v. kon-, fiscus dràvna blagajnaŠ 1. (iz)vr{iti konfiskaciju, zapleniti, zaplewivati. 2. za-

konfiteor braniti, zabrawivati {tampawe ili rasturawe neke publikacije. konfiteor, -a m ‰lat. confiteor priznajemŠ rel. u katoli~koj crkvi prva re~ molitve kojom se priznaju grehovi. konflagracija, -e ` ‰lat. conflagratio, prema conflagrare izgoreti, spalitiŠ 1. velika vatra, poàr. 2. ratni sukob, ratni poàr, borba. konflacija, -e ` ‰lat. conflatioŠ stapawe, objediwavawe; sastavqawe nove verzije nekog teksta od dve razli~ite varijante. konflikt, -a m, mn. konflikti, gen. mn. konflikata ‰lat. conflictus sukob od confligere sudariti seŠ 1. o{tro suprotstavqawe, sukob, rasprava. 2. oruàna borba, rat; dugotrajno ratno stawe. konfliktan, -tna, -tno ‰v. konfliktŠ 1. koji se odnosi na konflikt (konfliktna situacija). 2. koji izaziva konflikte, koji je sklon konfliktima (konfliktna li~nost). konfluentan, -tna, -tno ‰lat. confluens od confluere pripojiti seŠ koji se sliva, slivni; koji te~e jedan ka drugom. konfluencija, -e ` ‰lat. confluentia, v. kon-, fluere te}iŠ slivawe, sutok; mesto spajawa dveju reka, dva toka, dve struje i sl. konfor v. komfor. konforan v. komforan. konforman, -mna, -mno ‰lat. conformis podesan, podudaranŠ odgovaraju}i, saglasan, primeren. konformacija, -e ` ‰lat. conformatio, v. kon-, formaŠ 1. sklop, gra|a tela, telesni sastav. 2. prilago|avawe, adaptacija. konformizam, -zma m ‰fr. conformisme, v. konformanŠ prihvatawe tu|eg mi{qewa iz sebi~nih razloga ili zbog nedovoqne hrabrosti; prilago|avawe okolini. konformist(a), -e m, mn. konformisti ‰v. konformanŠ prilagodqiv ~ovek, ~ovek bez vlastitog stava, oportunist. konformisti~ki, -a, -o ‰v. konformist(a)Š koji se odnosi na konformizam ili konformiste. konformitet, -eta m ‰nlat. conformitas, v. konformanŠ jednoobraznost, jednorodnost.

koncentrat konfrontacija, -e ` ‰slrat. confrontatioŠ upore|ivawe; suprotstavqawe, suo~avawe. konfrontirati, konfrontiram, 3. l. mn. konfrontiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. confrontari, v. kon-, lat. frons ~eloŠ uporediti, upore|ivati; suprotstaviti, suo~iti. konfuzan, -zna, -zno ‰lat. confusus od confundere pome{ati, poremetitiŠ zbuwen, smeten, zbrkan, smu{en; nejasan. konfuzija, -e ` ‰lat. confusioŠ pometwa, zbrka; smetenost, zbuwenost. konfuznost, -osti ` ‰v. konfuzanŠ zbuwenost, smetenost. konfutabilan, -lna, -lno ‰nlat. confutabilis, v. konfutacijaŠ koji se moè pobiti, pore}i, opovrgnuti. konfutator, -a m ‰nlat. confutator, v. konfutacijaŠ onaj koji pobija, opovrgavalac. konfutacija, -e ` ‰lat. confutatio, prema confutare opovrgnutiŠ pobijawe, opovrgavawe. konfucijanac, -nca m = konfu~ijanac, -nca m = konfucijevac, -vca m = konfu~ijevac, -vca m ‰v. konfucijanizamŠ sledbenik konfucijanizma. x konfucijevski/konfu~ijevski. konfucijanizam, -zma = konfu~ijanizam, m ‰prema imenu Konfucije -zma (K’ung-Fu’-ce)Š religiozno-filozofsko u~ewe pripisano starokineskom misliocu Konfuciju (551–479. pre n. e.), u kojem se pridaje velika va`nost vrlinama, prirodi i dru{tvenom ure|ewu. konha, -e `, gen. mn. konhi ‰lat. concha od gr~. konche {koqkaŠ arhit. polukru`na izbo~ina na gra|evini; udubqewe nadsvo|eno polukupolom. konhilije, konhilija ` mn. ‰lat. conchylia od gr~. konchyliaŠ zool. meku{ci s qu{turom (puèvi i {koqke). konhiliologija, -e ` ‰v. konhilije, v. -logijaŠ nauka o konhilijama, meku{cima s qu{turom. koncentrat, -ata m, mn. koncentrati, gen. mn. koncentrata ‰lat. concentratus, v. koncentrisatiŠ 1. industrijski produkt (ruda, metal i sl.) kojem je u procesu prerade pove}an procenat osnovne materije koja se èli dobiti. 2. koncentrisani prehrambeni proizvod, koji se po

663

koncentrator potrebi moè razrediti vodom. 3. ono {to je zbijeno, saèto, zgusnuto. koncentrator, -a m, mn. -i ‰v. koncentrisatiŠ ure|aj za povezivawe ve}eg broja telefonskih pretplatnika na istoj liniji. koncentracija, -e ` ‰nlat. concentratioŠ 1. skupqawe, nagomilavawe, zgu{wavawe; zbijawe u jednoj ta~ki. 2. postupak pove}awa procenta ~istog metala u rudi. 3. sposobnost udubqivawa u ne{to; usredsre|ivawe, usredsre|enost; sabranost. 4. koli~ina neke supstance u rastvoru. koncentracioni, -a, -o ‰v. koncentracijaŠ koji se odnosi na koncentraciju. y koncentraciona vlada vlada sastavqena od predstavnika svih stranaka; koncentracioni logor mesto na kojem su izolovani ratni zarobqenici. koncentrisan, -a, -o ‰v. koncentrisatiŠ 1. usredsre|en na ne{to. 2. sabran, pa`qiv, nerasejan. koncentrisati, -i{em (se) svr{. i nesvr{. ‰nlat. concentrare, v. kon-, centarŠ 1. zgusnuti, sakupiti, usredsrediti u jednoj ta~ki. 2. izdvojiti, izdvajati metal ili rudu iz jalovine. 3. pove}a(va)ti ja~inu rastvora smawewem wegove zapremine. 4. koncentrisati se pribrati se, sabrati se; upraviti pa`wu na ne{to. koncentri~an, -~na, -~no ‰srlat. concentricusŠ 1. koji ima isti, zajedni~ki centar, zajedni~ko sredi{te (koncentri~ni krugovi). 2. koji je upravqen ka jednoj ta~ki (koncentri~na paqba). koncentri~nost, -osti ` ‰v. koncentri~anŠ osobina, svojstvo onoga {to je koncentri~no. koncept, -a m, mn. koncepti, gen. mn. koncepata ‰lat. conceptus od concipere, v. koncipiratiŠ 1. nacrt, skica, po~etna verzija; pismeni sastav koji nije na~isto prepisan. 2. ideja, pojam, predstava. 3. zamisao, plan. konceptirati, konceptiram, 3. l. mn. konceptiraju svr{. i nesvr{. ‰v. konceptŠ 1. izraditi, izra|ivati koncept. 2. v. koncipirati. konceptualan, -lna, -lno ‰srlat. conceptualis, v. konceptŠ 1. koji se ti~e osnovne zamisli, koncepcije; koji je u vezi s mi{qewem, pojmovni, apstraktan. 2. zast. koji se odnosi na

664

koncertmajstor konceptualce. y konceptualna umetnost lik. pravac u modernoj umetnosti u kojem je teì{te na pojmu, a ne na konkretnom predmetu. konceptualac, -lca m, mn. konceptualci, konceptualaca ‰v. konceptualanŠ zast. slu`benik s visokim obrazovawem koji samostalno re{ava slu`bene zadatke, spise. gen. mn.

konceptualizam, -zma m ‰fr. conceptualisme, konceptualanŠ filoz. u~ewe po kojem op{ti pojmovi ne postoje u stvarima ni u re~ima, nego samo kao predstave u na{em mi{qewu. v.

konceptualist(a), -e m, mn. konceptualisti ‰v. konceptualizamŠ pristalica konceptualizma. koncepcija, -e ` ‰lat. conceptioŠ 1. misao, zamisao; na~in shvatawa ili gledawa na ne{to. 2. med. za~e}e, po~etak trudno}e. koncern, -a m, mn. koncerni, gen. mn. koncerna ‰nem. Konzern od engl. concernŠ ekon. grupa formalno nezavisnih preduze}a; udruèwe velikih vlasnika kapitala. koncert, -a m, mn. koncerti, gen. mn. koncerata ‰ital. concerto od lat. concertare takmi~iti seŠ 1. muz. javno izvo|ewe muzi~kih dela; up. resital. 2. muz. kompozicija za solisti~ki instrument i orkestarsku pratwu, u tri ili ~etiri stava. 3. {aq. skup neskladnih zvukova (obi~no ìvotiwskih), graja. x koncertni. koncertant, -a m, mn. koncertanti, gen. mn. koncertanata (`. koncertantkiwa, -e) ‰v. koncertŠ umetnik koji izvodi muzi~ko delo na koncertu. koncertantan, -tna, -tno ‰ital. concertante, koncertŠ muz. koji je pogodan za izvo|ewe na koncertu; koji podrazumeva u~e{}e dvaju ili vi{e solista. v.

koncertirati, koncertiram, 3. l. mn. koncertiraju nesvr{. ‰nem. konzertieren, v. koncertŠ javno izvoditi muzi~ko delo, nastupati na koncertu. koncertist(a), -e m, mn. koncertisti ‰v. koncertŠ v. koncertant. koncertmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. Konzertmeister, v. koncert, majstorŠ muz. prvi violinista (solista) u orkestru; titula istaknutih ~lanova muzi~kih kapela (orkestara).

koncesivan koncesivan, -vna, -vno ‰lat. concessivusŠ dopusni. y koncesivna re~enica dopusna re~enica; koncesivni veznici dopusni veznici (iako, mada i sl.). koncesija, -e ` ‰lat. concessioŠ 1. ustupak. 2. ugovor kojim dràva ili gradska vlast daje u eksploataciju svoja preduze}a ili zemqi{te. 3. dozvola za obavqawe neke delatnosti. 4. preduze}e koje radi na temequ koncesije. koncesionar, -ara m, mn. koncesionari, gen. mn. koncesionara ‰nlat. concessionarius, v. koncesijaŠ onaj koji je dobio koncesiju (2, 3). koncesioniran, -a, -o ‰v. koncesijaŠ ekon. koji posluje na osnovu dobijene koncesije (2, 3). koncizan, -zna, -zno ‰lat. concisusŠ saèt, jezgrovit, zbijen, kratak. koncizija, -e ` ‰lat. concisioŠ v. konciznost. konciznost, -osti ` ‰v. koncizanŠ zbijenost, jezgrovitost, saètost. koncil, -ila m, mn. koncili, gen. mn. koncila ‰lat. conciliumŠ crkveni sabor, skup{tina velikodostojnika katoli~ke crkve. x koncilski. koncilijantan, -tna, -tno ‰lat. concilians od conciliare pridobiti, pomiritiŠ pomirqiv, popustqiv, sklon kompromisu. koncilijantnost, -osti ` ‰v. koncilijantanŠ pomirqivost, popustqivost. koncinitet, -eta m ‰lat. concinnitas, prema concinnare pripremiti, sreditiŠ skladno spajawe re~i i misli, skladnost u govoru. koncipijent, -a m, mn. koncipijenti, gen. mn. koncipijenata (`. koncipijentkiwa, -e) ‰nem. Konzipient od lat. concipiens pripremqen, v. koncipiratiŠ zast. slu`benik koji sastavqa spise; advokatski, sudski pripravnik. x koncipijentski. koncipirati, koncipiram, 3. l. mn. koncipiraju i koncipovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. Konzipieren od lat. concipereŠ 1. (na)~initi, (na)pisati, (na)praviti plan, skicu, nacrt. 2. shvatiti, shvatati ne{to; zamisliti na odre|eni na~in. konclogor, -a m, mn. -i ‰nem. Konzlager, KonzentrationslagerŠ skr. koncentracioni logor. gram.

koordinata kon~ertino, -a m ‰ital. concertino, dem. od concerto, v. koncert (2)Š muz. mawa kompozicija za vi{e instrumenata. kon~eti, kon~eta m mn. ‰ital. concettiŠ kwi`. neobi~ne, kitwaste metafore, igre re~ima, dosetke, svojstvene italijanskoj kwièvnosti baroka. kon~etizam, -zma m ‰v. kon~etiŠ kwi`. osobina pesni~kog stila u kome dominiraju kon~eti. kon{ibak, kon{ipka m, mn. kon{ipci, gen. mn. kon{ibaka ‰tur. konsu kap›s›Š pokr. mala vrata na ogradi izme|u susednih ku}a. kowak, -a m ‰fr. cognacŠ 1. èstoko pi}e koje se dobija destilacijom vina iz pokrajine Kowak na zapadu Francuske. 2. svako pi}e proizvedeno na taj na~in, viwak, brendi. kooperant, -a m, mn. kooperanti, gen. mn. kooperanata ‰v. kooperacijaŠ saradnik, pomaga~. x kooperantski. kooperativa, -e ` ‰v. ko-, operativaŠ 1. udruìvawe proizvo|a~a i potro{a~a radi postizawa niìh cena i sl. 2. zadruga kao oblik privredne saradwe (obi~no u poqoprivredi). kooperativan, -vna, -vno ‰lat. cooperativusŠ 1. koji je spreman za kooperaciju, koji sara|uje. 2. koji se odnosi na kooperativu. kooperativizam, -zma m ‰v. kooperativan, -izamŠ zadrugarstvo, zadru`ni pokret. kooperacija, -e ` ‰lat. cooperatio, v. ko-, operacijaŠ saradwa, sara|ivawe. kooperirati = kooperisati (v.). kooperisati, kooperi{em = kooperirati, kooperiram, 3. l. mn. kooperiraju nesvr{. ‰lat. cooperariŠ povezivati se s nekim, me|usobno sara|ivati. kooptacija, -e ` ‰lat. cooptatio, v. kooptiratiŠ uvo|ewe novog ~lana, kooptirawe. kooptirati, kooptiram, 3. l. mn. kooptiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. cooptare, v. ko-, optare opredeliti seŠ primiti, primati novog ~lana u sastav nekog izbornog organa bez sprovo|ewa redovnog izbora. koordinata, -e ` ‰nlat. coordinata, v. ko-, ordinare ureditiŠ 1. mat., geogr. veli~ina koja odre|uje poloàj ta~ke u ravni ili prostoru. 2.

665

koordinatni mn. fig. odrednice, smernice; uputstvo koje olak{ava re{avawe nekog zadatka ili suàva poqe delovawa. koordinatni, -a, -o ‰v. koordinataŠ mat. koji se odnosi na koordinate. y koordinatni sistem spoj apscise (v.) i ordinate (v.). koordinatograf, -a m, mn. -i ‰v. koordinata, -grafŠ sprava za ucrtavawe ta~aka na plan ili kartu prema wihovim koordinatama. koordinator, -a m ‰lat. coordinator, v. koordiniratiŠ onaj koji ure|uje, uskla|uje, usagla{ava. koordinacija, -e ` ‰srlat. coordinatioŠ ure|ivawe, uskla|ivawe, usagla{avawe. koordinacioni, -a, -o ‰v. koordinacijaŠ koji se odnosi na koordinaciju. y koordinacioni odbor grupa izabranih ili naimenovanih lica koja koordinira vr{ewe nekih aktivnosti, poslova i sl. koordinirati, koordiniram, 3. l. mn. koordiniraju i koordinisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. coordinare, v. ko-, ordinare ureditiŠ me|usobno uskladiti, uskla|ivati, urediti, ure|ivati. kopaiva-balsam (kopaiva-balzam), -a m ‰{p. copaiba od egz., v. balsamŠ farm. smolasti sok dobijen od ju`noameri~kih drveta iz roda Copaifera, nekada kori{}en u medicini. kopal, -ala m ‰meks. {p. copalŠ smola sli~na }ilibaru, dobijena od isu{enog soka tropskog drveta Rhus copallinum. kopa~ka, -e `, gen. mn. kopa~ki ‰~e{. kopa~ka od kopati udarati nogomŠ sp. specijalna cipela s kramponima na |onu za fudbal i sli~ne sportske igre. z obesiti kopa~ke o klin prestati igrati fudbal. kopejka, -e `, dat. i lok. kopejci, gen. mn. kopejki ‰rus. kopeèkaŠ nov~ana jedinica u Rusiji, stoti deo rubqe. koperta, -e `, gen. mn. koperti ‰ital. copertaŠ pokr. 1. pokriva~, prekriva~. 2. koverat. 3. pom. paluba la|e. kopija, -e ` ‰srlat. copia od lat. copia bogatstvo, izobiqeŠ 1. ta~an, veran prepis originala nekog teksta. 2. reprodukcija umetni~kog dela. 3. fotografija dobijena s negativa, pozitiv. kopilan, -a m v. kopile.

666

koprolalija kopile, -eta s, zb. kopilad, -i ‰tur. kahpe oglu kurvin sinŠ 1. vanbra~no dete. 2. gad, r|a, nitkov, skot. kopilot, -ota m, mn. kopiloti, gn. mn. kopilota ‰v. ko-, pilotŠ jedan od dvojice pilota u istom avionu, supilot. kopirajt, -a m ‰engl. copyright od copy umnoàvati, right pravoŠ iskqu~ivo pravo autora ili izdava~a na {tampawe i prodaju neke kwige, teksta ili ~lanka. kopirati, kopiram, 3. l. mn. kopiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. copier, v. kopijaŠ 1. (na)praviti kopiju nekog teksta, prepis(iv)ati, presnimiti, umnoìti. 2. ugledati se (na koga), imitirati. kopirma{ina, -e ` ‰nem. Kopiermaschine, v. kopirati, ma{inaŠ sprava za umnoàvawe rukopisa, crteà i sl. mehani~kim putem. kopirnica, -e ` ‰v. kopiratiŠ radionica u kojoj se kopiraju tekstovi. koporan, -a i koporan, -ana m, mn. koporani, gen. mn. koporana ‰ital. capperoneŠ 1. kratak gorwi kaput, deo narodne no{we. 2. vojni~ka bluza. kopofobija, -e ` ‰gr~. kopos umor, slabost, v. -fobijaŠ strah od napora i umora. kopra, -e `, gen. mn. kopri ‰ind. khopraŠ jezgro kokosovog oraha osu{eno na suncu kao sirovina za izradu biqnih masti i margarina. kopredsednik, -a m ‰v. ko-, predsednikŠ jedan od dva ili vi{e predsednika istog tela. koprodukcija, -e ` (nepr. kooprodukcija) ‰v. ko-, produkcijaŠ zajedni~ka proizvodwa, saradwa u proizvodwi; saradwa doma}ih i stranih filmskih preduze}a u izradi filmova. x koprodukcioni. koproducent, -a m, mn. koproducenti, gen. mn. koproducenata ‰v. ko-, produkcijaŠ jedan od dva ili vi{e u~esnika u produkciji istog filma ili TV emisije. koprolagnija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, lagneia poùdaŠ psih. seksualni uìtak pri razmi{qawu o qudskom izmetu, pri gledawu i dirawu qudskog izmeta. koprolalija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -lalijaŠ psih. sklonost kod nekih du{evno obole-

koprolit lih osoba da govore nepristojne, ru`ne i sramne re~i. koprolit, -ita m, mn. koproliti, gen. mn. koprolita ‰gr~. kopros izmet, lithos kamenŠ okameweni izmet praistorijskih ìvotiwa. koprologija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -logijaŠ 1. ispitivawe fekalija u dijagnosti~ke svrhe. 2. fig. naziv za pornografsku literaturu. koprofag, -aga m, mn. koprofazi/koprofagi, gen. mn. koprofaga ‰gr~. kopros izmet, v. -fagŠ zool. ìvotiwa koja se hrani izmetom. koprofagija, -e ` ‰gr~. koprophagos, prema kopros izmet, v. -fagijaŠ jedewe izmeta (poreme}aj kod nekih du{evno obolelih osoba). koprofilan, -lna, -lno ‰v. koprofilijaŠ 1. koji boluje od koprofilije. 2. biol. koji nastaje na izmetu. koprofilija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -filijaŠ psih. odnos prema izmetu kao prema prijatnom objektu, interesovawe za izmet (poreme}aj kod nekih du{evno obolelih osoba). koprofobija, -e ` ‰gr~. kopros izmet, v. -fobijaŠ psih. strah od izmeta i prqav{tine uop{te. koprocesor, -a m ‰engl. coprocessor, prema v. ko-, procesorŠ ra~. sekundarni procesor koji od glavnog procesora preuzima pojedine specifi~ne zadatke kako bi se ubrzao rad. koptski, -a, -o ‰ar. qubt od gr~. Aigyptios egipatskiŠ koji se odnosi na Kopte, narod hri{}anske veroispovesti koji poti~e od starih Egip}ana. kopula, -e ` ‰lat. copula sponaŠ 1. veza, spoj. 2. gram. oblik glagola (obi~no pomo}nog) koji povezuje subjekat i imenski deo predikata. 3. log. re~ koja u svakom sudu povezuje subjekat s predikatom. kopulativan, -vna, vno ‰lat. copulativus, v. kopulaŠ spojni, vezivni, sastavni. y kopulativna re~enica gram. vrsta nezavisne sastavne re~enice koja ozna~ava radwu istog smera s re~enicom naporednog odnosa; kopulativni veznici gram. sastavni veznici; kopulativni sudovi log. sudovi koji imaju vi{e subjekata, a samo jedan predikat. kopulacija, -e ` ‰lat. copulatio, v. kopulaŠ 1. spajawe, spoj, povezivawe. 2. biol. polno spaja-

korveta we dveju }elija (kod niìh biqaka ili ìvotiwa); polno sparivawe, sno{aj. kopulirati, kopuliram, 3. l. mn. kopuliraju svr{. i nesvr{.‰lat. copulare, v. kopulaŠ (iz)vr{iti kopulaciju, obaviti, obavqati sno{aj. kopun, -a i kopun, -una m, mn. kopuni, gen. mn. kopuna ‰venec. capon, ital. capponeŠ 1. petao koji je u{trojen radi boqeg gojewa i ukusnijeg mesa. 2. fig. ~ovek koji se pravi vaàn. kopfton, -a m ‰nem. Kopfton, prema Kopf glava, v. tonŠ muz. piskav glas proizveden u registru glave; up. brustton. kor, -a m, dat. i lok. koru, mn. korovi ‰fr. corps telo od lat. corpusŠ zajednica, dru{tvo; svi predstavnici jednog reda qudi. y diplomatski kor svi predstavnici stranih dràva u jednoj zemqi. koraba v. keleraba. korazija, -e ` ‰lat. corradere zgrtatiŠ geol. gla~awe i dubqewe stena izazvano udarima vetra i peska. koral1, -ala m, mn. korali, gen. mn. korala ‰gr~. korallionŠ 1. zool. nepokretne morske ìvotiwe koje u velikim skupovima ìve prirasle uza stene. 2. bru{eni okameweni skelet korala, obi~no crvene boje, koji se upotrebqava za izradu nakita i drugih ukrasa, merxan. x koralni. koral2, -ala m, mn. korali, gen. mn. korala ‰nem. Choral od sr. lat. cantus choralis horsko pevaweŠ muz. vrsta crkvene horske pesme, uglavnom kod protestanata. koral3, -ala m, mn. korali, gen. mn. korala ‰{p. corralŠ 1. obor, tor; ogra|eni prostor za dresirawe kowa. 2. ist. vojni~ki logor, tabor, od kola postavqenih ukrug. Koran v. Kuran. kora}, -a m, mn. kora}i, gen. mn. kora}a ‰gr~. korakion zvekirŠ ~eki} za potkivawe kowa. korba~, -a~a m, instr. korba~em, mn. korba~i, gen. mn. korba~a ‰tur. k›rbacŠ bi~ od ispletenih ko`nih traka, kanxija. korveta, -e `, gen. mn. korveta ‰fr. corvetteŠ pom. vrsta malog brzog broda osposobqenog za borbu protiv podmornica i za odbranu transportnih brodova.

667

kord kord, -a m ‰engl. cordŠ rebrasta pamu~na tkanina koja se upotrebqava za izradu sportske i radne ode}e, pamu~ni somot. korda, -e `, gen. mn. kordi ‰ital. cordaŠ pokr. 1. uè, konopac. 2. fitiq za paqewe. kor de bale, -ea m ‰fr. corps de balletŠ pozor. grupa baletskih igra~a, baletska ekipa, svi osim solista. kordeqer, -era m, mn. kordeqeri, gen. mn. kordeqera m ‰fr. cordelierŠ 1. kalu|er opasan uètom, frawevac. 2. ist. pripadnik revolucionarnog politi~kog kluba osnovanog 1790. godine. kordijalan, -lna, -lno ‰lat. cordialis prema cor gen. cordis srceŠ srda~an, usrdan, iskren. kordijalitet, -eta m = kordijalnost, -osti ` ‰nlat. cordialitas, v. kordijalanŠ srda~nost, iskrenost, prisnost. kordit, -ita m ‰engl. cord uè, ìca (zbog vlaknaste strukture)Š vrsta eksploziva, bezdimni barut. korditis, -a m ‰gr~. chorde struna, v. -itisŠ med. zapaqewe glasnih ìca. kordoba, -e `, gen. mn. kordoba ‰amer. {p. cordobaŠ nov~ana jedinica u Nikaragvi, sadrì 100 centavosa. kordovan, -a i kordovan, -ana m ‰{p. cordoban, prema gradu KordobiŠ fino u{tavqena kozja ili ov~ja koà. kordon, -ona m, mn. kordoni, gen. mn. kordona ‰fr. cordonŠ 1. red, niz, lanac vojnika, straàra ili policajaca kao za{tita ili osigurawe. 2. traka, vrpca kao deo uniforme; traka na kojoj visi odlikovawe. y sanitarni kordon za{titni pojas u kome se preduzimaju mere za spre~avawe {irewa neke zaraze; (fig.) niz dràva ili teritorija koje sluè da izoluju nekog mogu}eg agresora. korealan, -lna, -lno ‰lat. correus saoptuènik, v. ko-, reus krivŠ prav. koji snosi zajedni~ku krivicu, sukriv. y korealna obaveza solidarna obaveza vi{e du`nika, pri ~emu svaki du`nik odgovara za celu obavezu i, ako je jedan izvr{i, ostali du`nici se osloba|aju obaveze. korealnost, -osti ` ‰v. korealanŠ prav. nedeqivost zajedni~kog potraìvawa ili obaveze.

668

korelativ koreg v. horeg. koregija v. horegija. koredaktor, -a m, mn. -i ‰v. ko-, redaktorŠ suredaktor, suurednik. x koredaktorski. korektan, -tna, -tno ‰lat. correctus od corrigere ispravitiŠ 1. ispravan, ta~an, pravilan. 2. koji se pristojno pona{a, u~tiv, uqudan, obziran. korektiv, -a i korektiv, -iva m ‰v. korektivanŠ ono {to ispravqa, popravqa, ublaàva; sredstvo koje popravqa ili ublaùje svojstva nekog drugog leka ili sredstva. korektivan, -vna, -vno ‰srlat. correctivus, v. korektanŠ koji popravqa, ispravqa, ublaàva. korektnost, -osti m ‰v. korektanŠ 1. ispravnost, ta~nost, pravilnost. 2. u~tivost, uqudnost, pristojnost. korektor, -a m, mn. -i (`. korektorka, dat. i korektorki, gen. mn. korektorki) ‰lat. corrector prema corrigere ispravitiŠ 1. onaj koji se bavi korekturom (v.). 2. fig. onaj koji ispravqa, koji opomiwe, kori. 3. ono {to sluì za ispravqawe (‹ vida). 4. v. korekturni lak. lok.

korektorski, -a, -o ‰v. korektorŠ koji se odnosi na korektore. y korektorski znaci znaci kojima se korektor sluì pri ispravqawu {tamparskih gre{aka. korektura, -e ` ‰lat. correcturaŠ 1. ispravqawe {tamparskih gre{aka na otisku tipografskog sloga. 2. otisak tipografskog sloga na kome se vr{e ispravke. 3. v. korekcija. korekturni ‰v. korekturaŠ koji se odnosi na korekture; koji sluì ispravqawu. y korekturni lak bela te~nost za prekrivawe gre{aka u pisawu. korekcija, -e ` ‰lat. correctioŠ 1. popravqawe, ispravqawe, ispravka; doterivawe, pode{avawe. 2. opomena, ukor. korelat, -ata m, mn. korelati, gen. mn. korelata ‰nem. Korrelat, v. korelativanŠ 1. pojam koji uzajamno uslovqava drugi pojam. 2. ono {to stoji u uzajamnom odnosu s ne~im drugim. korelativ, -a m, mn. -i ‰v. korelativanŠ gram. re~ ili grupa re~i koja stoji u uzajamnom odnosu s drugom re~i ili grupom re~i.

korelativan

korigencija

korelativan, -vna, -vno ‰srlat. correlativus, v. ko-, relativanŠ koji stoji u uzajamnom odnosu

gawe |acima pri u~ewu, presli{avawe, uve`bavawe.

s ne~im drugim, saodnosan, uzajaman. korelativizam, -zma m ‰v. korelativanŠ filoz. pravac u teoriji saznawa po kojem su subjekat i objekat korelati pa se ne mogu odvajati jedan od drugog. korelativitet, -eta m = korelativnost, -osti ` ‰nlat. correlativitas, v. korelativanŠ saodnosnost, uzajamni odnos, uzajamno pretpostavqawe. korelacija, -e ` ‰lat. correlatioŠ me|usobni odnos, uzajamna zavisnost, povezanost; srazmera. koreograf, -a m, mn. -i (`. koreografkiwa, -e) ‰gr~. choreia ples, v. -grafŠ muz. umetnik koji zapisuje ili postavqa plesne igre na scenu; vo|a baleta. koreografija, -e ` ‰gr~. choreia ples, v. -grafijaŠ komponovawe i postavqawe plesnih igara na scenu; beleèwe koraka, pokreta i figura u baletu. koreografisati, -i{em i koreografirati, koreografiram, 3. l. mn. koreografiraju svr{. i nesvr{. ‰v. koreografijaŠ (za)beleìti pokrete u plesnim igrama; odrediti na~in igrawa za pojedini balet. koreografski, -a, -o ‰v. koreografijaŠ koji je u vezi s koreografima i koreografijom. koreodrama, -e ` ‰gr~. khoreia ples, v. dramaŠ pozor. scensko delo u kojem se kombinuje balet sa glumom. korepetirati, korepetiram, 3. l. mn. korepetiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. correpetere, v. ko-, repetiratiŠ ponoviti, ponavqati s u~enicima zadatke, pomo}i, pomagati |acima pri u~ewu. korepetitor, -a m, mn. -i ‰nlat. correpetitor, v. ko-, repetiratiŠ 1. onaj koji s u~enicima ponavqa zadatke, koji pomaè |acima pri u~ewu. 2. muzi~ar koji uve`bava peva~e. korepetitorijum, -a i korepetitorij, -a m ‰nlat. correpetitorium, v. korepeticijaŠ te~aj za ponavqawe {kolskog gradiva ili za pripremawe u~enika za popravne ispite. korepeticija, -e ` ‰v. ko-, repeticijaŠ ponavqawe {kolskog gradiva s u~enicima, poma-

korespondent, -a m, mn. korespondenti, gen. mn. korespondenata (`. korespondentkiwa) ‰nem. Korrespondent od srlat. correspondens odgovaraju}iŠ 1. a. slu`benik zaduèn za prepisku u nekoj ustanovi. b. osoba ili ustanova koja izvr{ava finansijske i trgova~ke naloge za drugu osobu ili ustanovu. 2. osoba koja s nekim vodi prepisku. 3. dopisnik, izve{ta~ (nekog lista). 4. ono {to na neki na~in odgovara ne~emu, pandan. korespondentan, -tna, -tno ‰srlat. correspondensŠ koji odgovara ne~emu, odgovaraju}i; saglasan. korespondencija, -e ` ‰srlat. correspondentiaŠ 1. dopisivawe, prepiska. 2. pismene po{iqke, pisma. 3. dopisi za novine ili ~asopise koje pi{u dopisnici. 4. saglasnost, slagawe, podudarnost. y trgova~ka korespondencija prepiska izme|u trgova~kih preduze}a. korespondirati, korespondiram, 3. l. mn. korespondiraju nesvr{. ‰srlat. correspondere, v. ko-, respondere odgovoritiŠ 1. dopisivati se, voditi prepisku. 2. slagati se, podudarati se, odgovarati (nekome, ne~emu). koreutika, -e `, dat. i lok. koreutici ‰gr~. choreutikos plesniŠ nauka o plesu, o baletskim pokretima. koreferat, -ata m, mn. koreferati, gen. mn. koreferata ‰v. ko-, referatŠ dopunski, propratni referat; izve{taj jednog od dva ili vi{e referenata o istom predmetu. koreferent, -a m, mn. koreferenti, gen. mn. koreferenata ‰v. ko-, referentŠ onaj koji podnosi koreferat, suizve{ta~. korzirati, korziram, 3. l. mn. korziraju {etati se po korzu.

nesvr{. ‰v. korzoŠ fam.

korzo, -a s, mn. korza, gen. mn. korza ‰austr. nem. Korso od ital. corsoŠ 1. {etali{te. 2. {etwa velikog broja osoba po korzu. korigenda, s mn., gen. korigendi ‰lat. corrigenda od corrigere ispravitiŠ ono {to treba popravqati, ispravqati. korigencija, s mn., gen. korigencija ‰lat. corrigentiaŠ primese koje se dodaju lekovima

669

korigovati radi popravqawa wihovog ukusa ili otklawawa {kodqivosti. korigovati, korigujem svr{. i nesvr{. ‰lat. corrigereŠ 1. ispraviti, ispravqati, popraviti, popravqati (tekst, mi{qewe i dr.). 2. zast. opomenuti, opomiwati, kazniti, ka`wavati. 3. korigovati se ispraviti, ispravqati svoj stav, svoje mi{qewe. korida, -e `, gen. mn. korida ‰{p. corridaŠ borba s bikovima. koridor, -ora m, mn. koridori, gen. mn. koridora ‰fr. corridorŠ 1. hodnik; trem. 2. deo zemqe ili linija koja spaja jednu dràvu s morem ili drugom dràvom. 3. avij. utvr|ena putawa kojom lete avioni. korizma, -e `, gen. mn. korizmi ‰lat. quadragesima ~etrdesetaŠ rel. uskr{wi post kod katolika. x korizmeni. korijandar, -dra m, mn. korijandri, gen. mn. korijandara ‰lat. coriandrum od gr~. koriandronŠ bot. jednogodi{wa lekovita biqka koja se upotrebqava i kao za~in, Coriandrum sativum. korijandoli, korijandola m mn. ‰ital. coriandoliŠ okrugli, obi~no {areni komadi}i papira koji se posipaju na zabavama i svetkovinama, konfeti. korintski, -a, -o koji je u vezi s gr~kim gradom Korintom. y korintski stil arhit. najmla|i gra|evinski stil starogr~ke umetnosti, odlikuje se stubom koji se zavr{ava kapitelom u obliku kotarice od akantusa (v.). korifej, -eja m, mn. korifeji, gen. mn. korifeja ‰gr~. koryphaios od koryphe glava, vrhŠ 1. istaknuta li~nost, prvak, predvodnik. 2. ist. vo|a hora u starogr~koj tragediji. x korifejski. korkija, -e ` ‰tur. korkuŠ pokr. strah, bojazan. korman, -ana m ‰ma|. kormanyŠ 1. upravqa~ broda, krmilo. 2. upravqa~ na biciklu ili motociklu, guvernal (v.). kormoran, -ana m, mn. kormorani, gen. mn. kormorana ‰fr. cormoran od srlat. corvus marinus morski gavranŠ zool. morski gavran, crni pelikan, Phalacrocorax carbo. kormofite, kormofita ` mn. ‰gr~. kormos paw, deblo, v. -fit(e)Š bot. biqke koje imaju koren, stablo i list.

670

korozija kormus, -a m, mn. kormusi, gen. mn. kormusa ‰gr~. kormos paw, debloŠ telo biqaka kormofita (v.). kornak, -a m, mn. kornaci, gen. mn. kornaka ‰fr. cornac od {p. ili port. cornaca, iz sinhaleskogŠ vodi~ slonova, jaha~ na slonu. kornd bif, -a m ‰engl. corned beefŠ usoqena konzervisana govedina. korner, -a i korner m, mn. -i ‰engl. cornerŠ sp. prekr{aj u fudbalu i sli~nim sportovima kad igra~ izbaci loptu iz igrali{ta preko sopstvene gol-linije; kazneni udarac zbog takvog prekr{aja koji izvodi protivni~ki igra~ ubacivawem lopte s ugla igrali{ta. kornet, -a m, mn. korneti, gen. mn. korneta ‰rus. kornet od fr. cornetteŠ najniì oficirski ~in u kowici carske ruske vojske. kornet1, -eta m ‰fr. cornette od ital. cornettoŠ muz. limeni duva~ki instrument sli~an trubi. kornet2, -eta m ‰ital. cornettoŠ 1. fi{ek, kupica od pe~enog testa u kojoj se prodaje sladoled. 2. trubica, fi{ek od papira. kornetist(a), -e m, mn. kornetisti (`. kornetistkiwa, -e) ‰v. kornet1Š muzi~ar koji svira kornet. korni{a, -e `, gen. mn. korni{a ‰fr. cornicheŠ 1. arhit. ukrasni ispust na gra|evini, venac, karniz (v.). 2. v. karni{a. korni{on, -ona m, mn. korni{oni, gen. mn. korni{ona ‰fr. cornichonŠ vrsta sitnog krastavca. kornfle(j)ks, -a m ‰amer. engl. cornflakes od corn kukuruz, flake pahuqicaŠ kukuruzne pahuqice, obi~no se jedu sa mlekom. korodirati, korodiram, 3. l. mn. korodiraju (nepr. korozirati) svr{. i nesvr{. ‰lat. corrodere, v. ko-, rodere gristiŠ biti zahva}en korozijom, o{tetiti se, o{te}ivati se hemijskim ili mehani~kim dejstvom. koroziv, -a m, mn. -i ‰v. korozivanŠ sredstvo za nagrizawe, rastakawe. korozivan, -vna -vno ‰lat. corrosivus prema corrodere, v. korodiratiŠ 1. koji nagriza, izjeda, rasta~e. 2. podloàn nagrizawu, rastakawu. korozija, -e ` ‰lat. corrosioŠ 1. razarawe, rastakawe minerala, kamena i sl. mehani~kim ili hemijskim delovawem vode, vetra i dr.; na-

korolar grizawe povr{ine metala izazvano hemijskim ili elektrohemijskim procesima. 2. med. razarawe tkiva usled gnojnih procesa ili prisustva otrovnih materija. korolar, -ara m ‰lat. corollariumŠ stav ili zakqu~ak koji sleduje kao prirodna posledica iz ve} dokazane postavke. koroman, -a m, mn. -i ‰tur. kurumanŠ pokr. zast. dvopek; vojni~ki hleb. korona, -e `, gen. mn. korona ‰lat. corona venacŠ 1. astron. spoqni, najrazre|eniji sloj Sun~eve atmosfere, koji se vidi kao svetao venac oko Sunca za vreme wegovog potpunog pomra~ewa. 2. muz. znak koji se stavqa iznad note i koji ozna~ava da se ton produùje; fermata (v.). koronaran, -rna, -rno ‰lat. coronarius koji pripada vencuŠ med. koji se odnosi na arterije oko srca. y koronarne arterije anat. arterije koje snabdevaju srce krvqu iz aorte; koronarna jedinica bolni~ko odeqewe za le~ewe i negu te{kih sr~anih bolesnika. koronida, -e ` ‰gr~. koronisŠ apostrof kojim se ozna~ava kraza (v.) u gr~koj gramatici. koronograf, -a m, mn. -i ‰v. korona, -grafŠ astron. instrument za fotografisawe Sun~eve korone radi kasnijeg prou~avawa. korota, -e ` ‰ital. corrottoŠ pokr. 1. tuga, àlost za umrlim. 2. crna ode}a kao znak àlosti za nekim, crnina. korporal, -ala m, mn. korporali, gen. mn. korporala ‰nem. Korporal od ital. caporaleŠ zast. kaplar, vodnik. korporativan, -vna, -vno ‰nlat. corporativus, od lat. corpus teloŠ koji se odnosi na korporaciju, esnafski; zajedni~ki, grupni. y korporativni sistem dràvno ure|ewe prema kome se dru{tvo sastoji od udruèwa poslodavaca i radnika (posebno u fa{isti~koj Italiji i [paniji). korporativizam, -zma m ‰v. korporativan, -izamŠ primewivawe na~ela korporativnog udruìvawa na neku administrativnu jedinicu; korporativni sistem (v.). korporacija, -e ` ‰lat. corporatio, v. korpusŠ udruèwe, organizacija qudi iste struke, zanimawa i sl. formirana na temequ grupnih interesa, esnaf, ceh.

korumpiranost korpulentan, -tna, -tno i korpulentan, -tna, -tno ‰lat. corpulentusŠ krupan, jak; debeo. korpulentnost, -osti i korpulentnost, -osti ` ‰v. korpulentanŠ svojstvo onoga ko je korpulentan. korpulencija, -e ` ‰lat. corpulentiaŠ krupno}a; debqina, gojaznost. korpus, -a m, mn. korpusi, gen. mn. korpusa ‰lat. corpus teloŠ 1. voj. ve}a vojna formacija sastavqena od vi{e divizija ili brigada. 2. svi predstavnici stranih dràva u nekoj zemqi; personalni sastav neke ustanove. 3. zbirka dokumenata, tekstova, podataka, gra|e i sl., namewena istraìvawu. 4. zast. ~ove~je ili ìvotiwsko telo, trup. 5. zast. vrsta {tamparskih slova od 10 tipografskih ta~aka. korpus delikti ‰lat. corpus delictiŠ prav. predmet kojim se dokazuje krivi~no delo. korpuskula, -e ` ‰lat. corpusculum, dem. od corpus teloŠ najmawa ~estica neke materije. korpuskularan, -rna, -rno ‰v. korpuskulaŠ fiz. koji se odnosi na korpuskule, ~estice. y korpuskularna teorija fiz. shvatawe da se svetlost sastoji od ~estica koje emituju sjajna tela. korpuskulum v. korpuskula. korpusni, -a, -o ‰v. korpusŠ koji se odnosi na korpus (1), koji pripada korpusu. korsar, -a m, mn. -i ‰ital. corsaroŠ morski razbojnik, gusar, pirat. korset, -eta m ‰nem. Korsett od fr. corset, prema lat. corpus teloŠ steznik, mider. korteks, -a m, mn. korteksi, gen. mn. korteksa ‰lat. cortex koraŠ anat. 1. kora velikog mozga. 2. povr{inski deo bubrega ili nadbubre`ne `lezde. Kortes, -a m ‰{p. Cortes, mn. od corte dvorŠ skup{tina (parlament i senat) u [paniji i Portugalu. korte{, -a m, mn. korte{i, gen. mn. korte{a ‰ma|. kortesŠ politi~ki agitator. kortikalan, -lna, -lno ‰nlat. corticalis, v. korteksŠ anat. koji se odnosi na koru, spoqni, povr{inski. korumpiranost, -osti ` ‰v. korumpiratiŠ podmi}enost, potkupqenost.

671

korumpirati korumpirati, korumpiram, 3. l. mn. korumpiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. corrumpereŠ 1. podmititi, podmi}ivati, potkupiti, potkupqivati; moralno (is)kvariti. 2. korumpirati se (is)kvariti se pod uticajem korupcije. korund, -a m, mn. korundi, gen. mn. korunda ‰nem. Korund od engl. corundum iz tamilskogŠ miner. aluminijum oksid, vrsta kamena velike tvrdo}e koji se upotrebqava i kao sredstvo za gla~awe. koruptibilan, -lna, -lno ‰nlat. corruptibilis, v. korupcijaŠ 1. podloàn kvarewu, truqewu. 2. podmitqiv, potkupqiv. koruptivan, -vna, -vno ‰v. korupcijaŠ 1. koji se odnosi na korupciju. 2. podmitqiv, potkupqiv. korupcija, -e ` ‰lat. corruptio, prema corrumpere, v. korumpiratiŠ 1. potkupqivawe, podmi}ivawe, potpla}ivawe; moralna iskvarenost. 2. kvarewe, truqewe, raspadawe. korupciona{, -a{a m, mn. korupciona{i, gen. mn. korupciona{a ‰v. korupcijaŠ onaj ko je podloàn korupciji, koji prima mito, podmitqivac. x korupciona{ki. korupcionizam, -zma m ‰v. korupcijaŠ vladavina korupcije, reìm zahva}en korupcijom. koruxija, -e m, mn. koruxije, gen. mn. koruxija ‰tur. korucuŠ pokr. ~uvar; poqar, {umar. kosekans, -a m ‰nlat. cosecans od lat. complementi secans, prema secare se}iŠ mat. trigonometrijska funkcija koja ozna~ava odnos izme|u hipotenuze i suprotne katete. kosekanta v. kosekans. kosinus, -a m ‰nlat. cosinus od lat. complementi sinusŠ mat. trigonometrijska funkcija koja ozna~ava odnos nalegle katete prema hipotenuzi. x kosinusni. kositar, -tra m ‰gr~. kassiterosŠ kalaj. kosmi~ki, -a, -o ‰v. kosmosŠ koji se odnosi na kosmos, svemirski, vasionski. y kosmi~ka pra{ina veoma fine ~estice koje su rasute po kosmosu u maloj koli~ini; kosmi~ki zraci skup ~estica i radijacija koje dopiru na Zemqu iz me|uzvezdanih prostora; kosmi~ka brzina brzina kretawa neophodna da bi se telo odràlo u orbiti oko Zemqe.

672

kosmorama kosmo- ‰gr~. kosmos svetŠ u sloènicama: koji se odnosi na kosmos, vasionu, kosmi~ki, vasionski. kosmogonija, -e ` ‰gr~. kosmogonia, v. kosmo-, -gonijaŠ nauka o postanku i razvoju nebeskih tela i wihovih sistema, naro~ito Sun~evog sistema; razne ideje, mitovi o postanku sveta. x kosmogonijski. kosmograf, -a m, mn. -i ‰v. kosmo-, -grafŠ onaj koji se bavi kosmografijom, koji opisuje nebeske pojave i tela. kosmografija, -e ` ‰v. kosmo-, -grafijaŠ opis svemira; nauka o nebeskim pojavama i telima. kosmografski, -a, -o ‰v. kosmografijaŠ koji se odnosi na kosmografiju i kosmografe. kosmodrom, -a i kosmodrom, -a m, mn. -i ‰v. kosmo-, -dromŠ ure|ena povr{ina zemqi{ta sa objektima i ure|ajima za sme{taj, odràvawe i lansirawe raketa s vasionskim letelicama. kosmologija, -e ` ‰v. kosmo-, -logijaŠ u~ewe o kosmosu, svetu kao ure|enoj celini i zakonima koji vladaju u wemu. x kosmolo{ki. kosmonaut, -a m ‰v. kosmo-, gr~. nautes moreplovacŠ pilot ili ~lan posade kosmi~kog broda, astronaut (v.). kosmonautika, -e `, dat. i lok. kosmonautici ‰v. kosmo-, nautikaŠ nauka o kosmi~kim letovima, astronautika (v.). kosmonautski, -a, -o ‰v. kosmonautŠ koji se odnosi na kosmonaute i na kosmonautiku. kosmopolit, -a i kosmopolit, -ita m, mn. kosmopoliti, gen. mn. kosmopolita ‰gr~. kosmopolites, v. kosmo-, polites gra|aninŠ gra|anin sveta, onaj koji ceo svet smatra svojom domovinom, a sve qude svojim sugra|anima i svojom bra}om. kosmopolitizam, -zma m ‰v. kosmopolit, -izamŠ shvatawe po kome ne treba da postoje dràvne granice; te`wa za zbliàvawem qudi bez obzira na wihovu nacionalnu, versku i bilo koju drugu pripadnost. kosmopolitski, -a, -o ‰v. kosmopolitŠ koji se odnosi na kosmopolitizam i kosmopolite. kosmorama, -e ` ‰v. kosmo-, -ramaŠ niz slika koje predstavqaju razli~ite delove vasione.

kosmos kosmos, -a m ‰gr~. kosmosŠ svemir, vasiona, svet. kost, -a m ‰nem. KostŠ zast. hrana, ishrana. z biti na kostu kod koga hraniti se kod koga. kostalgija, -e ` ‰lat. costa rebro, v. -algijaŠ bol u rebrima. kostim, -ima m, mn. kostimi, gen. mn. kostima ‰fr. costumeŠ 1. ènska ode}a, sukwa i kaput od iste tkanine. 2. ode}a koja se nosi u odre|enim prilikama. 3. ode}a glumca, peva~a, igra~a koja odgovara ulozi koju tuma~i; ode}a u koju se preru{avaju u~esnici na zabavi. 4. narodna no{wa; ode}a karakteristi~na za neko istorijsko razdobqe. y kupa}i kostim ode}a za kupawe na plaì. z u Adamovom kostimu, u Evinom kostimu nag(a), bez i~ega na sebi. kostimer, -era m, mn. kostimeri, gen. mn. kostimera (`. kostimerka, -e, dat. i lok. kostimerki, gen. mn. kostimerki) ‰fr. costumierŠ lice koje se stara o kostimima; kroja~ kostima. kostimirati, kostimiram, 3. l. mn. kostimiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. costumerŠ obu}i, obla~iti (nekoga) u kostim; preru{iti, preru{avati. y kostimirani bal, kostimirana zabava bal, zabava u kostimima (3). kostimograf, -a m, mn. -i (`. kostimografkiwa, -e) ‰v. kostim, -grafŠ slikar, crta~ kostima (za pozori{te, film i sl.). kostimografija, -e ` ‰v. kostim, -grafijaŠ crtawe i kreirawe kostima. kostirati (se), kostiram (se), 3. l. mn. kostiraju (se) nesvr{. ‰v. kostŠ hraniti se kod drugoga, uzimati obroke; up. kost. kota, -e `, gen. mn. kota ‰fr. cote od lat. quotaŠ 1. broj koji ozna~ava nadmorsku visinu neke ta~ke na Zemqinoj povr{ini. 2. finans. visina berzanske vrednosti novca i vrednosnih papira. kota, -e `, gen. mn. kota ‰ital. cottaŠ kratka bela ko{uqa koju nose katoli~ki sve{tenici. kotangens, -a m, mn. -i ‰nlat. cotangens, prema lat. complementi tangensŠ mat. trigonometrijska funkcija koja ozna~ava odnos izme|u nalegle i suprotne katete. kotangenta v. kotangens. kote`, -a m, mn. koteì, gen. mn. koteà ‰engl. cottage, izgovoreno po fr.Š ku}ica, obi~no van grada, letwikovac.

kotula koterija, -e i koterija, -e ` ‰fr. coterieŠ zatvoreni krug qudi koji spletkama sprovode ciqeve, klika (v.). x koterijski. koterija{, -a{a m, mn. koterija{i, gen. mn. koterija{a ‰v. koterijaŠ ~lan, pripadnik koterije. koterija{tvo, -{tva s ‰v. koterija, koterija{Š zatvorenost qudi u odre|eni krug i sprovo|ewe ciqeva tog kruga spletkarewem. kotizacija, -e ` ‰fr. cotisation, v. kotiziratiŠ ulog, udeo koji pla}a svaki u~esnik u nekoj zajedni~koj delatnosti (obi~no za u~e{}e na nekom skupu). kotizirati, kotiziram, 3. l. mn. kotiziraju svr{. i nesvr{.‰fr. cotiser prema cote, v. kotaŠ odrediti, odre|ivati kotizaciju; da(va)ti kotizaciju, svoj deo za u~e{}e. kotiledon, -ona m, mn. kotiledoni, gen. mn. kotiledona ‰gr~. kotyledon prema kotyle {upqinaŠ bot. klicin listi}, zametak prvog lista. kotilosaur(us), -a m, mn. -i ‰nlat. cotylosaurus od gr~. kotyle {upqina, sauros gu{terŠ paleont. izumrli prvobitni gmizavci od kojih su se kasnije razvili svi ostali. kotiqon, -ona m, mn. kotiqoni, gen. mn. kotiqona ‰fr. cotillonŠ 1. vrsta francuskog plesa iz XVIII veka. 2. plesna zabava i zavr{ni ples na woj. 3. mali dar koji plesa~ica daruje svom partneru. kotirati, kotiram, 3. l. mn. kotiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. coter, v. kotaŠ 1. odrediti, odre|ivati kote. 2. finans. odrediti, odre|ivati berzansku vrednost novca i vrednosnih papira. 3. kotirati se a. imati vrednost na berzi. b. fam. biti cewen, priznat. kotix, -a m v. kote`. kotlet, -a i kotlet, -eta m, mn. kotleti, gen. mn. kotleta ‰fr. cotelette, dem. od. cote rebroŠ 1. deo rebra s mesom (sviwski ‹, gove|i ‹), krmenadla (v.). 2. zast. zalizak kose odnosno brade od uha do sredine lica. koto, -oa m ‰jap. kotoŠ muz. japanski instrument sli~an citri, sa 7 do 13 svilenih struna u ~etvrtastom okviru. kotula, -e ` ‰ital. cottola prema cotta, v. kotaŠ vrsta sukwe.

673

koturna koturna, -e `, gen. mn. koturni ‰lat. cothurnus od gr~. kothornosŠ 1. cipela s vrlo debelom potplatom koju su u anti~ko doba nosili glumci na sceni da bi izgledali vi{i. 2. fig. pateti~an, uzvi{en stil. ko}a v. ko~a. ko}arica v. ko~arica. kou~, -a m ‰engl. coachŠ 1. trener; sportski instruktor (ob. u zemqama engleskog jezika). 2. stru~wak koji uve`bava glumce ili peva~e u odre|enim ve{tinama; korepetitor. kofa, -e `, gen. mn. kofa ‰tur. kovaŠ vedro, kabao. kofaktor, -a m, mn. -i ‰v. ko-, faktorŠ 1. drugi, naporedni faktor u nekoj pojavi. 2. hem. supstanca neophodna za dejstvo enzima. kofein, -ina m ‰nlat. coffeinum od Coffea, v. kafaŠ farm. sastojak kafe, ~aja i dr. koji, kada se uzima u mawim koli~inama, stimulativno deluje na organizam; up. tein; alkaloid koji se dobija ekstrakcijom i koristi u medicini. x kofeinski. kofer, -a m, mn. koferi, gen. mn. kofera ‰nem. KofferŠ putni kov~eg, putna torba. koh, -a m, mn. kohovi, gen. mn. kohova ‰nem. KochŠ vrsta kola~a od bra{na, griza ili pirin~a koji se posle pe~ewa preliva vru}im mlekom. kohabitant, -a m, mn. kohabitanti, gen. mn. kohabitanata ‰lat. cohabitans, v. kohabitacijaŠ sustanar. kohabitacija, -e ` ‰lat. cohabitatio, v. ko-, habitare stanovatiŠ 1. zajedni~ko stanovawe, zajedni~ki ìvot. 2. pol. saradwa ideolo{ki razli~itih ili protivnih stranaka na raznim nivoima vlasti (npr. predsednik republike iz jedne, a predsednik vlade iz druge stranke). kohbuh, -a m ‰nem. KochbuchŠ pokr. zast. kwiga s receptima za kuvawe, kuvar. kohezivan, -vna, -vno ‰nlat. cohaesivus, v. kohezijaŠ koji povezuje, spaja. kohezija, -e ` ‰lat. cohaesioŠ 1. privla~na sila izme|u molekula nekog tela koja ih drì na okupu; up. adhezija. 2. prirodna ili logi~ka povezanost. x kohezioni i kohezijski.

674

ko{mar koherentan, -tna, -tno ‰lat. cohaerens, v. koherencijaŠ koji ima prirodni ili logi~ki sklad; celovit; suvisao. koherencija, -e ` ‰lat. cohaerentia od cohaerere povezivatiŠ prirodna ili logi~ka povezanost; celovitost; suvislost. Kohinor, -a m ‰pers. koh-i-nur brdo svetlostiŠ jedan od najve}ih dijamanata na svetu, poreklom iz Indije, danas u vlasni{tvu engleske krune. kohlea, -ee ` ‰lat. cochlea pu`Š 1. anat. spiralna {upqina u unutra{wem uhu, pu`. 2. med. instrument pomo}u kojega se odstrawuje bolesno tkivo. Kohov bacil, -ila m ‰nem. KochŠ med. bacil tuberkuloze, nazvan po osniva~u moderne bakteriologije Robertu Kohu (1843–1910), koji ga je otkrio. kohorta, -e `, gen. mn. kohorti ‰lat. cohorsŠ 1. pe{adijska jedinica u starom Rimu, deseti deo legije (v.). 2. grupa qudi; ~eta, banda. ko~a, -e `, gen. mn. ko~a ‰venec. cociaŠ 1. dvokrilna ribarska mreà na povla~ewe. 2. v. ko~arica. ko~ariti, ko~arim nesvr{. ‰v. ko~aŠ loviti ribu pomo}u ko~e. ko~arica, -e ` ‰v. ko~aŠ ribarski brod koji vu~e ko~u. ko~ija, -e `, gen. mn. ko~ija ‰ma|. kocsi, prema ma|arskom mestu Kocs, gde je u XV veku prvi put takvo vozilo izgra|enoŠ lak{a zapre`na kola za prevoz qudi, fijaker. ko{ava, -e ` ‰tur. kos brz, hava vazduhŠ hladan i jak isto~ni ili jugoisto~ni vetar koji duva u Podunavqu. ko{enil, -a m = ko{enila, -e ` ‰fr. cochenille od {p. cochinillaŠ {titasta biqna va{ od ~ijih se osu{enih ènki dobija jarkocrvena boja. ko{er prid. indekl. (izvorno ko{er) ‰jidi{ ko{er od hebr. ka{er ispravanŠ (o hrani i pi}u) koji je u skladu s jevrejskim verskim propisima. ko{ija, -e `, gen. mn. ko{ija ‰tur. kosuŠ 1. trka. 2. nagrada za pobednika trke. ko{mar, -a m i ko{mar, -ara m ‰fr. cauchemarŠ 1. ruàn san, mora. 2. fig. teàk, neprijatan doìvqaj.

ko{maran ko{maran, -rna, -rno ‰v. ko{marŠ koji li~i na ko{mar, jeziv, mu~an. ko{onerija, -e ` ‰fr. cochonnerie prema cochon sviwaŠ sviwarija, prqav{tina, gadost, niskost. ko{ta, -e ` v. kost. ko{tati, ko{tam i ko{tati, ko{tatam nesvr{. ‰ital. costare, nem. kostenŠ 1. imati cenu, vredeti, stajati; iziskivati neke tro{kove. 2. pokr. probati, ku{ati (jelo, pi}e). ko{tirati (se) v. kostirati (se). kraba, -e `, gen. mn. kraba ‰nem. KrabbeŠ zool. mali morski rak, rakovica. kraval, -ala m, mn. kravali, gen. mn. kravala ‰nem. KrawallŠ nered, gu`va, mete`, vika, galama. kravata, -e `, gen. mn. kravata ‰fr. cravate od nem. Krowat (danas Kroate) Hrvat, po maramama koje su nosili hrvatski pla}enici u francuskoj vojsciŠ 1. duì, uzani komad tkanine koji se obavija ispod okovratnika i vezuje spreda u ~vor. 2. nedozvoqeni zahvat oko vrata u rvawu. kragna, -e `, gen. mn. kragni ‰nem. KragenŠ 1. okovratnik. 2. fam. pena nastala pri to~ewu piva u ~a{u. kraza, -e ` ‰gr~. krasis me{aweŠ 1. lingv. u gr~koj gramatici stapawe, saìmawe dvaju samoglasnika u jedan ili dveju re~i u jednu tako da prvoj otpadne posledwi ili drugoj prvi slog. 2. fiziol. me{awe sokova u telu. krajcara, -e ` (i krajcar, -a m) ‰nem. KreuzerŠ ist. sitan austrijski nov~i}, stoti deo forinte. krajcarica i krajcarica, -e ` ‰v. krajcaraŠ igra u kojoj se bacaju nov~i}i i poga|a se na koju }e stranu pasti. krakovjak, -aka m muz. ‰poq. krakowiak, po KrakovuŠ poqski narodni ples ìvog ritma. kral, -a m ‰afrikanderski kraal od port. corral, v. koral3Š 1. uro|eni~ko selo u ju`noj Africi. 2. zabran za goveda ili ovce. kramp, -a m, mn. krampovi, gen. mn. krampova ‰nem. KrampeŠ alatka koja s jedne strane ima klin, a s druge moti~icu, budak, pijuk. krampon, -ona m, mn. kramponi, gen. mn. krampona ‰fr. cramponŠ okrugao komadi} koè ili gume koji se pribija na |on kopa~ke.

krasnoarmejac krampus, -a m, mn. krampusi, gen. mn. krampusa ‰austr. nem. KrampusŠ pokr. 1. |avo, bauk u pri~ama za decu. 2. rugoba, nakaza. kran, -a m, mn. kranovi, gen. mn. kranova ‰nem. KranŠ 1. ma{ina za podizawe i preno{ewe te{kih tereta, dizalica. 2. nosa~ koji omogu}ava pomerawe filmske ili TV kamere. kranio- ‰gr~. kranion lobawaŠ u sloènicama: lobawa, koji se odnosi na lobawu. kraniognomika, -e `, dat. i lok. kraniognomici ‰v. kranio-, gr~. gnom(on)ikos koji prosu|ujeŠ prou~avawe i odre|ivawe du{evnih sposobnosti i sklonosti ~oveka prema obliku wegove lobawe; up. frenologija. kraniografija, -e ` ‰v. kranio-, -grafijaŠ anat. opis lobawe.

kraniolit, -a i kranolit, -ita, mn. kranioliti, gen. mn. kraniolita ‰v. kranio-, -gr~. lithos kamenŠ paleont. okamewena lobawa neke ìvotiwe. kraniolog, -a m, mn. kraniolozi, gen. mn. kraniologa ‰v. kranio-, -logŠ stru~wak koji se bavi kraniologijom, koji prou~ava sastav lobawe. kraniologija, -e ` ‰v. kranio-, -logijaŠ anat. nauka koja prou~ava sastav lobawe. kraniomant, -a m, mn. kraniomanti, gen. mn. kraniomanata ‰v. kranio-, -mantŠ onaj koji gata, koji prori~e iz lobawe. kraniomantija, -e ` ‰v. kranio-, -mantijaŠ proricawe, gatawe uz pomo} lobawe. kraniometrija, -e ` ‰v. kranio-, -metrijaŠ ispitivawe lobawa i wihovih tipova merewem veli~ine i utvr|ivawem srazmera. kranioskopija, -e ` ‰v. kranio-, -skopijaŠ ispitivawe lobawe. kraniotom, -a m, mn. -i ‰v. kraniotomijaŠ med. instrument za otvarawe lobawe. kraniotomija, -e ` ‰v. kranio-, -tomijaŠ med. otvarawe lobawe. krap, -a m, mn. krapovi ‰srlat. carpa ili germansko karpaŠ pokr. {aran. krasnoarmejac, -jca m, mn. krasnoarmejci, krasnoarmejaca ‰rus. krasnoarmeecŠ ist. pripadnik Crvene armije, crvenoarmejac. gen. mn.

675

krasnogvardejac krasnogvardejac, -jca m, mn. krasnogvardejci, gen. mn. krasnogvardejaca ‰rus. krasnogvardeecŠ ist. pripadnik crvene garde za vreme gra|anskog rata u Rusiji. -krat, -kratija, -kratski ‰gr~. kratos snaga, mo}, kratein vladatiŠ koji se odnosi na na~in vladavine. krater, -a m, mn. -i ‰lat. crater od gr~. krater pehar, vr~Š 1. levkasti otvor na vrhu vulkana, vulkansko grotlo. 2. duboka rupa u tlu koja nastaje posle eksplozije bombe, pada meteorita i sl. x kraterski. kraul, -a m ‰engl. crawlŠ sp. stil plivawa pri kome se ruke naizmeni~no zabacuju, a noge naizmeni~no udaraju gore-dole. krafna v. krofna. krah, -a m ‰nem. KrachŠ neuspeh, slom, propast, katastrofa; bankrotstvo. kraher, -a m ‰austr. nem. Kracherl, prema nem. krachen praskati, pu}iŠ vrsta gaziranog bezalkoholnog pi}a; up. kabeza. krahirati, krahiram, 3. l. mn. krahiraju svr{. ‰v. krahŠ pretrpeti krah, propasti. kreativan, -vna, -vno ‰srlat. creativus, prema creare stvoritiŠ stvarala~ki, tvora~ki. kreativnost, -osti ` ‰v. kreativanŠ svojstvo onoga ko je kreativan, stvarala~ka sposobnost. kreatinin, -ina m ‰nem. Kreatinin od gr~. kreas mesoŠ fiziol. proizvod lu~ewa belan~evina, nalazi se u mesu, krvi i urinu ki~mewaka. kreator, -a m, mn. -i (`. kreatorka, dat. kreatorki) ‰lat. creator, prema creare stvoritiŠ tvorac, stvaralac; pronalaza~, izumiteq. y modni kreator stru~wak koji daje nacrte za nove modele ode}e. x kreatorski. kreatura, -e `, gen. mn. kreatura ‰lat. creatura stvoreweŠ 1. jadan, bedan stvor, ni{tavilo. 2. onaj koji poslu{no radi po ne~ijem nalogu, {ti}enik, eksponent. kreacija, -e ` ‰lat. creatio, prema creare stvaratiŠ 1. stvarawe, stvarala~ki proces. 2. ostvarewe, pronalazak ne~eg novog, originalnog. kreacionizam, -zma m ‰engl. creationism, v. kreacija, -izamŠ filoz. religijsko u~ewe po kome je Bog stvorio svet i sve {to je na wemu; verovawe da su sve ìvotiwske i biqne vrste

676

kreditor stvorene od po~etka, a nisu nastale evolucijom. kreacionist(a), -e m, mn. kreacionisti ‰v. kreacionizamŠ sledbenik kreacionizma. kreda1, -e `, gen. mn. kreda ‰lat. creta, po gr~kom ostrvu KrituŠ 1. geol. vrsta sedimentne stene nastale taloèwem kre~waka iz qu{tura sitnih morskih ìvotiwa. 2. geol. period u razvitku Zemqine kore, najmla|e razdobqe mezozoika. 3. komad krede koji sluì za pisawe. kreda2, -e `, gen. mn. kreda ‰v. kreditŠ fam. zajam, kredit. kreden(a)c, -nca m, mn. kredenci, gen. mn. kredenaca ‰nem. Kredenz od ital. credenzaŠ trpezarijski ili kuhiwski ormar u kome se drì posu|e, ~a{e ili hrana. kredibilan, -lna, -lno ‰lat. credibilis prema credere verovatiŠ kome se moè verovati, vredan poverewa. kredibilitet, -eta m = kredibilnost, -osti ` ‰lat. credibilitas uverqivost, v. kredibilanŠ svojstvo onoga ko zasluùje poverewe; verodostojnost, uverqivost; ugled. kredit, -ita m, mn. krediti, gen. mn. kredita ‰fr. credit od lat. creditum od credere verovatiŠ 1. finans. davawe robe ili novca na dug, pozajmica, veresija. 2. novac, iznos novca koji se nekome pozajmquje. 3. fig. poverewe, ugled, uticaj; z imati kredita kod koga uìvati ~ije poverewe. kreditirati, kreditiram, 3. l. mn. kreditiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. crediter, v. kreditŠ da(va)ti na kredit, veresiju, pozajmiti, pozajmqivati (kome). kreditni, -a, -o ‰v. kreditŠ koji se odnosi na kredit. y kreditna kartica kartica za bezgotovinsko pla}awe; kreditna sposobnost mogu}nost lica da zahvaquju}i sredstvima kojima raspolaè istupa kao jamac ili du`nik; kreditni papiri hartije od vrednosti, obveznice; kreditno pismo dokument kojim se adresat (obi~no banka) moli da u pismu nazna~enoj tre}oj osobi isplati pod odre|enim uslovima neku svotu. kreditor, -a m, mn. -i ‰lat. creditor, prema credere verovatiŠ zajmodavac, poverilac.

kredo kredo, kreda m, mn. kreda ‰lat. credo verujemŠ 1. rel. vjeruju, simvol vere. 2. verovawe, uverewe, princip, na~elo. Krez, -a m ‰gr~. KroisosŠ 1. ist. posledwi lidijski kraq, poznat po svom bogatstvu. 2. fig. veoma bogat ~ovek. krezle, krezli ` mn. ‰nem. Gekrose(l)Š iznutrice. krezol, -ola m ‰nem. Kresol, v. kreozot, -olŠ organska materija sli~na fenolu koja se dobija iz katrana i kamenog ugqa i koristi se za dezinfekciju i proizvodwu boja.

hem.

kreirati, kreiram, 3. l. mn. kreiraju svr{. i creareŠ stvoriti, stvarati, proizvesti, proizvoditi; umetni~ki ostvar(iv)ati. nesvr{. ‰lat.

krejon, -ona m, mn. krejoni, gen. mn. krejona ‰fr. crayonŠ 1. vrsta olovke u boji koja se upotrebqava u slikarstvu. 2. olovka, boja za {minkawe o~iju. krek, -a m ‰engl. crackŠ 1. veoma jak nepre~i{}eni kokain koji brzo deluje. 2. ra~. program koji omogu}ava da se pokrene ilegalna, piratska verzija programa. kreker, -a m, mn. -i ‰engl. crackerŠ hrskavi slani keks. kreking, -a m ‰engl. cracking cepaweŠ v. krekovawe. krekovawe, -a s ‰engl. cracking cepaweŠ 1. razbijawe te{kih ugqovodonika u lak{e frakcije (v.), npr. pri dobijawu benzina iz nafte, pomo}u toplote i pritiska (termi~ko ‹ ) ili uz pomo} katalizatora (kataliti~ko ‹ ). 2. ra~. razbijawe za{tite kompjuterskog sistema i neovla{}eno pristupawe podacima, naj~e{}e putem Interneta; up. hakovati. hem.

krem, -a m, mn. kremovi, gen. mn. kremova ‰fr. cremeŠ 1. slatki nadev za kola~e, torte i sl. 2. polute~na poslastica od mleka, jaja i {e}era, s razli~itim dodacima. 3. kozmeti~ka mast za negu lica, ruku i sl.; lek u obliku masti. 4. fig. najodabraniji deo dru{tva, elita. krema, -e `, gen. mn. krema ‰fr. cremeŠ v. krem (3). krematorijum, -a i krematorij, -a m ‰nlat. crematorium, v. kremacijaŠ pe} u kojoj se spaquju mrtvaci; zgrada u kojoj se ta pe} nalazi.

kreolski kremacija, -e ` ‰lat. crematio, prema cremare spalitiŠ spaqivawe mrtvaca (u krematorijumu); up. incineracija. kremvir{la nepr. v. krenvir{la. kremirati, kremiram, 3. l. mn. kremiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kremacijaŠ (iz)vr{iti kremaciju. kremq, -a m ‰rus. kremlâŠ centralni utvr|eni deo starih ruskih gradova, gradska tvr|ava. krempita ‰v. kremŠ vrsta kola~a od lisnatog testa s kremom. krem{nita, -e ` ‰v. krem, {nit(a)Š v. krempita. krenvir{la, -e `, gen. mn. krenvir{li (nepr. kremvir{la) ‰nem. Kren ren, Wurst (dem. Wurstel) kobasicaŠ vrsta tanke kobasice od finog mesa, hrenovka. krenolog, -a m, mn. krenolozi, gen. mn. krenologa ‰v. krenologijaŠ nau~nik koji se bavi krenologijom, stru~wak za krenologiju. krenologija, -e ` ‰gr~. krene izvor, v. -logijaŠ nauka o lekovitim izvorima. kreozot, -a i kreozot, -ota m ‰nem. Kreosot od gr~. kreas meso, soter spasilacŠ hem. bezbojna ili ù}kasta te~nost dobijena destilacijom katrana bukovog drveta, spre~ava raspadawe organskih materija, upotrebqava se kao dezinfekciono sredstvo, u medicini protiv plu}nih bolesti i dr. kreol, -ola m i kreolac, -lca m (`. kreolka, -e, dat. i lok. kreolki, gen. mn. kreolki) ‰fr. creole od {p. criollo od port. crioulo uro|enik od criar uzgojiti od lat. creare stvoritiŠ 1. potomak evropskih kolonizatora u zemqama Latinske Amerike, uglavnom {panskog i francuskog porekla. 2. osoba ro|ena u Ju`noj i Sredwoj Americi u me{ovitom braku evropskih doseqenika i pripadnika domoroda~kog stanovni{tva. 3. lingv. kreolski jezici (v.). kreolin, -ina m ‰gr~. kreas meso, up. kreozot, krezolŠ hem. tamna te~nost dobijena iz katrana, upotrebqava se kao dezinfekciono sredstvo. kreolski, -a, -o ‰v. kreolŠ koji se odnosi na kreolce. y kreolski jezici lingv. me{ani jezici nastali iz pixina (v.) u evropskim prekomorskim kolonijama.

677

krep krep, krepa m, mn. krepovi, gen. mn. krepova ‰fr. crepeŠ 1. vrsta lake tkanine neravne povr{ine. 2. laka crna tkanina i veo od we kao znak àlosti. krepde{in, -ina m ‰fr. crepe de ChineŠ kineski krep, vrsta lake svilene tkanine od jako upredenih ìca. krep-òrèt, -a m ‰fr. crepe georgetteŠ vrsta svilene tkanine od ja~e upredenih ìca. krepitacija, -e ` ‰lat. crepitatioŠ pucketawe, krckawe, {kripawe. krep-maroken, -ena m ‰fr. crepe maroquinŠ marokanski krep, vrsta lake svilene tkanine sa hrapavom povr{inom. krep-papir, -ira m ‰v. krep, papirŠ vrsta naboranog tankog papira. krep-saten, -ena m ‰v. krep, satenŠ vrsta te{ke svilene tkanine koja je s jedne strane sjajna, a s druge zagasita. krepuskularan, -rna, -rno ‰lat. crepuscularis od crepusculum sumrak, sutonŠ sumra~ni, sutonski, ve~erwi. krepuskularizam, -zma m ‰ital. crepuscolarismo, v. krepuskularanŠ kwi`. pravac u italijanskoj poeziji po~etkom HH veka koji se karakteri{e elegi~nim i sutonskim raspoloèwima. krep-{anàn, -ana m ‰fr. crepe changeantŠ krep ~ije se boje prelivaju. kreten, -ena m, mn. kreteni, gen. mn. kretena ‰fr. cretinŠ 1. med. osoba koja pati od kretenizma, koja je fizi~ki i psihi~ki zaostala. 2. fig. glupak, blesan, tupoglavac. x kretenski. kretenizam, -zma m ‰fr. cretinisme, v. kretenŠ 1. med. fizi~ka i du{evna zaostalost koja nastaje kao posledica smawewa lu~ewa hormona {titaste `lezde. 2. glupost, besmislica; bezumqe. kretikus, -a m ‰lat. creticus od gr~. kretikos kritskiŠ metr. gr~ka i latinska metri~ka stopa s jednim kratkim slogom izme|u dva duga, amfimakros (v.). kreton, -ona m ‰fr. cretonne, po gradi}u Creton u NormandijiŠ vrsta jake i krute tkanine. kre{endo, kre{enda m (nepr. kre{~endo) ‰ital. crescendo prema crescere rastiŠ 1. muz. odeqak kompozicije koji se svira sve glasnije,

678

kriminal obi~no i sve brè. 2. muz. (kao pril.) sve ja~e, poja~avaju}i ton. 3. fig. postepeni porast, poja~avawe, gradacija. kre{~endo nepr. v. kre{endo. krzamak, -a m ‰tur. k›zamakŠ male bogiwe. kribex, -a m ‰engl. cribbageŠ engleska i severnoameri~ka igra karata. krigla, -e `, gen. mn. krigli ‰nem. KrugelŠ pove}a ~a{a za pivo, obi~no sa dr{kom. kriza, -e `, gen. mn. kriza ‰lat. crisis od gr~. krisis rasprava; prosu|ivawe; odlukaŠ 1. stawe nestabilnosti u ekonomskim, dru{tvenim, politi~kim ili me|unarodnim odnosima. 2. odlu~uju}i trenutak, posle kojeg dolazi do preokreta, prekretnica. 3. med. preloman trenutak u nekoj bolesti posle kojeg nastupa poboq{awe ili pogor{awe bolesnikovog zdravstvenog stawa; supr. liza. krizantema v. hrizantema. krizbaum, -a m, mn. -i ‰nem. KristbaumŠ fam. zast. boì}no drvo, jelka. krizirati, kriziram, 3. l. mn. kriziraju nesvr{. ‰v. krizaŠ fam. biti u krizi, prolaziti kroz krizu (obi~no o narkomanima u toku odvikavawa). krizma, -e ` ‰lat. chrisma od gr~. chrisma mast, pomast, uqeŠ rel. v. konfirmacija (odgovara miropomazawu (v.) u pravoslavnoj crkvi). krizmati, krizmam svr{. i nesvr{. ‰v. krizmaŠ 1. da(va)titi krizmu, konfirmaciju, prvu pri~est. 2. krizmati se primiti, primati krizmu. krizni, -a, -o ‰v. krizaŠ koji se odnosi na krizu, koji predstavqa krizu. y krizno podru~je oblast zahva}ena krizom (ratom, elementarnom nepogodom i sl.); krizni {tab telo koje se organizuje za za{titu gra|ana ili imovine u slu~aju prirodne ili politi~ke krize. kriket, -a m ‰engl. cricketŠ sportska igra u kojoj je ciq da se malom tvrdom loptom, odba~enom pomo}u palice, pogode vrata protivni~ke ekipe, popularna u Velikoj Britaniji i zemqama Komonvelta. krimen, -a m ‰lat. crimenŠ krivi~no delo, zlo~in, prestup. kriminal, -ala m, mn. kriminali, gen. mn. kriminala ‰v. kriminalanŠ zlo~ina~ka delat-

kriminalan nost, kr{ewe zakona, vr{ewe krivi~nih dela. y organizovani kriminal delovawe gangstera, mafije i sli~nih tajnih organizacija. kriminalan, -lna, -lno ‰lat. criminalis, prema crimen zlo~inŠ 1. koji ima obele`je kriminala. 2. koji je sklon kriminalu, koji ~ini, koji je po~inio zlo~in, zlo~ina~ki. 3. koji se odnosi na kriminal i kriminalce. 4. fam. veoma r|av, lo{. kriminalac, -lca m, mn. kriminalci, gen. mn. kriminalaca (`. kriminalka, -e, dat. i lok. kriminalki, gen. mn. kriminalki) ‰v. kriminalanŠ onaj koji (iz)vr{i kriminalno delo, zlo~inac, zlikovac. kriminalizacija, -e ` ‰v. krimen, kriminalanŠ ~in i stawe kriminalizovawa. kriminalizirati = kriminalizovati (v.). kriminalizovati, kriminalizujem = kriminalizirati, kriminaliziram, 3. l. mn. kriminaliziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kriminalisieren, v. kriminalŠ 1. (u)~initi da ne{to postane kriminal, da dobije obele`ja kriminala. 2. (u)~initi nekoga kriminalcem. 3. prikaz(iv)ati ne{to kao kriminal. 3. kriminalizovati se = kriminalizirati se dobi(ja)ti obele`ja kriminala. kriminalist(a), -e m, mn. kriminalisti (`. kriminalistkiwa, -e) ‰nem. Kriminalist, v. kriminalŠ 1. istra`ni organ koji se bavi progonom i ka`wavawem po~inilaca kriminalnih dela. 2. stru~wak koji se bavi kriminalistikom, koji prou~ava kriminalne doga|aje. kriminalistika, -e `, dat. i lok. kriminalistici ‰nem. Kriminalistik, v. kriminalŠ nauka koja prou~ava kriminal. kriminalisti~ki, -a, -o ‰v. krimen, kriminalanŠ koji se odnosi na kriminaliste i kriminalistiku. kriminalitet, -eta m ‰srlat. criminalitas, v. kriminalanŠ 1. skup protivpravnih delatnosti koje se ogledaju u vr{ewu kriminalnih, krivi~nih dela. 2. pojava i stepen kriminala u dru{tvu. kriminogen, -a, -o ‰v. kriminalan, -genŠ koji podsti~e, pobu|uje na krivi~na dela, na zlo~instva.

kripta kriminolog, -a m, mn. kriminolozi, gen. mn. kriminologa ‰v. kriminalan, -logŠ nau~nik koji se bavi kriminologijom. kriminologija, -e ` ‰v. krimen, kriminalan, -logijaŠ nauka o kriminalitetu i po~iniocima krivi~nih dela. krimi}, -i}a m, mn. krimi}i, gen. mn. krimi}a ‰skr. od kriminalisti~kiŠ fam. roman ili film ~iji je sadràj iz ìvota kriminalaca, detektivski, policijski roman. krin, -a m, mn. krinovi, gen. mn. krinova ‰gr~. krinonŠ bot. qiqan. krinoidi, krinoida m mn. ‰gr~. krinonŠ zool. morski qiqani, morski krinovi, bodqoko{ci koji ìve pri~vr{}eni za dno i li~e na biqku. krinolin, -ina m i krinolina, -e `, gen. mn. krinolina ‰fr. crinolineŠ ist. {iroka, duga sukwa rastegnuta obru~ima, zvonastog oblika, koja se nosila u XVIII i u prvoj polovini XIX veka. krio- ‰gr~. kryos hladno}a, studenŠ kao prvi deo sloènice zna~i ono {to je vezano za vrlo niske temperature. kriolit, -a i kriolit, -ita m, mn. krioliti, gen. mn. kriolita ‰v. krio-, gr~. lithos kamenŠ vrsta minerala koji se koristi u proizvodwi mle~nog stakla. krioskopija, -e ` ‰v. krio-, v. -skopijaŠ hem. metod odre|ivawa molekularne teìne topqivih materija merewem snièwa ta~ke mr`wewa wihovih rastvora u odnosu na rastvara~. krioterapija, -e ` ‰v. krio-, v. terapijaŠ med. le~ewe rashla|ivawem obolelih delova organizma. krioturbacija, -e ` ‰v. krio-, lat. turbare ometatiŠ pomerawe zemqi{ta usled zamrzavawa i odmrzavawa. kriofor, -a i kriofor, -ora m ‰v. krio-, gr~. -phoros od pherein nositiŠ sprava pomo}u koje se voda, putem brzog isparavawa, pretvara u led. kripl, -a m, mn. kriplovi, gen. mn. kriplova ‰nem. KruppelŠ pokr. sakat ~ovek, bogaq. kripta, -e `, gen. mn. kripti ‰gr~. krypte skrovito mesto od kryptos skrivenŠ 1. kapela ispod crkve, koja ponekad sluì kao mesto za sahrawivawe uglednih li~nosti. 2. podzemni

679

kriptestezija hodnik i }elije u kojima su se prvi hri{}ani sakupqali na bogosluèwe i gde su sahrawivali mrtve. kriptestezija, -e ` ‰v. kripto-, gr~. aisthesis ose}aweŠ sposobnost opaàwa bez ~ula (kod vidovitih i sl.). kripto- ‰gr~. kryptos skriven od kryptein skrivatiŠ u sloènicama: skriven, tajni. kriptoanaliza, -e ` ‰v. kripto-, analizaŠ deo kriptologije koji prou~ava {ifrovane poruke. kriptogama, -e ` ‰v. kripto-, gr~. gamein èniti seŠ bot. prosta biqka bez cveta, bescvetnica. kriptogaman, -mna, -mno i kriptogami~an, -~na, -~no ‰v. kriptogamijaŠ 1. koji ìvi u skrivenom, tajnom braku. 2. biol. ~iji je na~in razmnoàvawa nejasan. kriptogamija, -e ` ‰v. kripto-, gr~. gamein èniti seŠ skriveni, tajni brak. kriptogen, -a, -o i kriptogeneti~an, -~na, -~no ‰v. kripto-, -genŠ koji je nepoznatog postawa, neutvr|enog porekla. kriptogram, -a m, mn. -i ‰v. kripto-, -gramŠ 1. vrsta zagonetke u kojoj treba najpre prona}i kqu~ za re{avawe, a zatim ga primeniti da se dobije traèna re~. 2. {ifrovani tekst. kriptograf, -a m, mn. -i ‰v. kripto-, -grafŠ ure|aj za {ifrovawe odnosno de{ifrovawe. kriptografija, -e ` ‰v. kripto-, -grafijaŠ pisawe tajnim pismenima, znacima; {ifrovawe. kriptodepresija, -e ` ‰v. kripto-, depresijaŠ geogr. ulegnu}e ispuweno vodom ~iji je nivo vi{i, a dno niè od morske povr{ine. kriptolog, -a m, mn. kritolozi, gen. mn. kriptologa ‰v. kriptologijaŠ nau~nik koji se bavi kriptologijom, stru~wak za kriptologiju. kriptologija, -e ` ‰v. kripto-, -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem postupaka za {ifrovawe i de{ifrovawe tekstova. kriptomnezija, -e ` ‰v. kripto-, -mnezijaŠ psih. podsvesno se}awe. kripton, -ona m ‰v. kripto-, -onŠ hem. plemeniti gas bez boje, mirisa i ukusa, simbol Kr, atomski broj 36, sluì za puwewe sijalica.

680

kristalografija kriptonim, -a m, mn. -i ‰v. kripto-, -onimŠ pseudonim, obi~no kao izmeweni, anagramirani ili prevedeni oblik pravog imena. kriptorhizam, -zma m ‰v. kripto-, orchis testis, v. -izamŠ med. uro|ena mana koja se ispoqava u tome da se jedan ili oba semenika ne spuste u mo{nice, ve} ostaju u trbu{noj ili karli~noj dupqi. kristal, -a m, mn. kristali, gen. mn. kristala ‰gr~. krystallos ledŠ 1. telo sastavqeno od pravilno raspore|enih atoma, jona ili molekula u obliku poliedra. 2. fino bru{eno staklo (~e{ki ‹). y kristal-{e}er granulirani {e}er, u vidu sitnih kristala. kristalan, -lna, -lno ‰v. kristalŠ 1. koji se odnosi na kristal. 2. koji je od kristala. 3. koji je kao kristal. y kristalni sistem naziv za sve kristalne oblike koji se mogu svesti na jedan, zajedni~ki sistem osa simetrije; kristalno so~ivo anat. sabirno so~ivo oka, sastavqeno od mnogobrojnih providnih slojeva, koje se nalazi iza zenice; Kristalna no} ist. no} izme|u 9. i 10. novembra 1938, kada su hitlerovci uni{tili jevrejske radwe i tako najavili poja~ane progone i istrebqewe Jevreja (nazvana po razbijenom staklu); Kristalna palata arhit. velika palata od gvo`|a i stakla u londonskom Hajd parku, sagra|ena za svetsku izlo`bu 1851, sru{ena 1941. kristalast, -a, -o ‰v. kristalŠ 1. koji je kao kristal. 2. sastavqen od sitnih kristala. kristalizacija, -e ` ‰fr. crystallisation, v. kristalŠ 1. proces stvarawa, obrazovawa kristala. 2. fig. formirawe stalnih, jasnih, kona~nih oblika, stavova i sl. kristalizirati = kristalisati (v.). kristalizovati = kristalisati (v.). kristalisati, kristali{em = kristalizovati, kristalizujem i kristalizirati, kristaliziram, 3. l. mn. kristaliziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. crystalliser, v. kristalŠ 1. biti zahva}en procesom kristalizacije, pre}i, prelaziti u kristalno stawe, pretvoriti se, pretvarati se u kristal. 2. (u)~initi ~istim, jasnim. kristalografija, -e ` ‰v. kristal, -grafijaŠ deo mineralogije koji prou~ava osobine minerala.

kristaloid kristaloid, -ida m, mn. kristaloidi, gen. mn. kristaloida ‰v. kristalŠ hem. jediwewe koje pri rastvarawu daje molekulski rastvor. kristaloidan, -dna, -dno i kristaloidan, -dna, -dno ‰v. kristaloidŠ koji se odnosi na kristaloide, koji se sastoji od kristaloida. kristalologija, -e ` ‰v. kristal, -logijaŠ nauka o kristalima. kristaloterapija, -e ` ‰v. kristal, terapijaŠ med. grana alternativne medicine, le~ewe pomo}u kvarca i drugih kristala koji se stavqaju na telo kako bi ispravili neuravnoteènosti u rasporedu energije. kristijanizacija, -e ` = hristijanizacija, -e ` ‰lat. christianitas hri{}anstvo, prema Christus Hrist od gr~. christos pomazanŠ prevo|ewe u hri{}anstvo. kristijanija, -e `, gen. mn. kristijanija ‰prema Kristijaniji (Christiania), nekada{wem imenu OslaŠ sp. vrsta skija{kog spusta sa usporewem i naglom promenom pravca; pokret nogama pri takvom skijawu. kriterijum, -a i kriterij, -a m ‰gr~. kriterion, prema krinein razlu~itiŠ 1. osnova prema kojoj se ne{to ocewuje, klasifikuje, odnosno razlikuje od ne~eg drugog, merilo. 2. sp. eliminaciono takmi~ewe. kriteriologija, -e ` ‰v. kriterijum, -logijaŠ filoz. nauka o mi{qewu ili saznawu, spoznaji, noetika. kritizer, -era m, mn. kritizeri, gen. mn. kritizera ‰nem. kritisieren kritikovatiŠ onaj koji stalno kritikuje, obi~no zlonamerno. x kritizerski. kritizerstvo, -a s ‰v. kritizerŠ zlonamerno, nekonstruktivno kritikovawe, prigovarawe. kritizirati v. kritikovati. kritika, -e `, dat. i lok. kritici, gen. mn. kritika ‰gr~. kritike ume}e kritikovawa, v. kriti~anŠ 1. ocewivawe, analiza, prosu|ivawe o nekom delu ili postupku. 2. a. rad u kojem se iznosi sud o umetni~kom, nau~nom i sl. delu. b. stru~na i nau~na oblast kojoj pripadaju takvi radovi. 3. izraàvawe negativnog stava prema nekome ili ne~emu, prigovor, zamerka, prekor.

krkmeta

kritikovati, kritikujem i kritizirati, kritiziram, 3. l. mn. kritiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. kriti~anŠ 1. izraziti, izraàvati negativan odnos (prema nekome ili ne~emu). 2. oceniti, ocewivati, analizirati. kriticizam, -zma m ‰nem. Kritizismus, v. kriti~anŠ 1. kriti~ki odnos prema nekome ili ne~emu. 2. filoz. metod i u~ewe koje je razvio Kant, a koje kriti~ki ispituje sredstva, proces saznawa, spoznaje. kriti~an, -~na, -~no ‰gr~. kritikos od krinein razlu~iti, razabratiŠ 1. koji ocewuje, prosu|uje. 2. odlu~uju}i, presudan. 3. veoma teàk, krizni; izloèn opasnosti, nesiguran (bolesnik je u kriti~nom stawu). kriti~ar, -a m, mn. kriti~ari, gen. mn. kriti~ara (`. kriti~arka, -e, dat. i lok. kriti~arki, gen. mn. kriti~arki) ‰v. kritikaŠ 1. onaj koji ocewuje, prosu|uje, analizira, stru~no procewuje vrednost nekog umetni~kog, nau~nog i sl. dela; onaj koji se bavi kritikom kao zanimawem. 2. onaj koji kritikuje, osu|uje nekoga ili ne{to. x kriti~arov/-ev, kriti~arkin, kriti~arski. kriti~ki, -a, -o ‰v. kriti~anŠ 1. koji se odnosi na kritiku, kojim se ocewuje, prosu|uje, analizira. 2. v. kriti~an (2, 3). y kriti~ko izdawe kwi`. izdawe nekog dela koje sadrì najverniju i najpotpuniju verziju teksta, propra}enu iscrpnim tuma~ewima i navo|ewem ostalih varijanata. Kri{na, -e m ‰sanskr.Š indijsko boànstvo, otelovqewe boga Vi{nua. krjuki, krjuka m mn. ‰rus. kräkiŠ posebni notni znakovi u sredwovekovnoj ruskoj crkvenoj muzici. krk-jalan, -a m, mn. krk-jalani, gen. mn. krk-jalana ‰tur. k›rk yalan ~etrdeset laìŠ pokr. spadalo, mangup; besposlena pri~alica. krklama, -e ` ‰tur. k›r›klamaŠ pokr. ise~eno, ra{~ere~eno meso zaklane ìvotiwe. krkmeta, -e, gen. mn. krkmeta ‰tur. k›rkmaŠ podse~ena kosa na ~elu, {i{ke. 2. neobrijani deo brade uz uho, zuluf. 3. kovrxe, uvojci. pokr. 1.

681

krmez krmez, -a i krmez, -eza m ‰tur. k›rm›z od ar. qirmizŠ tamnocrvena boja koja se dobija od istoimenog insekta, grimiz. krmenadla, -e `, gen. mn. krmenadli ‰austr. nem. Karmenadel, nem. Karbonade od fr. carbonnade, v. karbonŠ komad mesa s par~etom rebra uz ki~mu, kotlet (v.). krm~ija, -e `, gen. mn. krm~ija ‰stsl.Š zbornik crkvenih i svetovnih pravila i propisa za pravoslavnu crkvenu upravu i crkveno sudstvo. krntija, -e `, gen. mn. krntija ‰tur. k›r›nti, k›r›ndi od k›r›nmak razbiti seŠ fam. stara, dotrajala, neupotrebqiva stvar, starudija; stari, rasklimani automobil. kroaze, -ea m (uob. kroaze) ‰fr. croiseŠ 1. vrsta guste svilene ili vunene tkanine. 2. vrsta plesnog koraka. kroasan, -ana m, gen. mn. kroasana ‰fr. croissant polumesecŠ kifla od lisnatog testa, prazna ili puwena xemom, sirom ili {unkom. kroatizam, -zma m, mn. kroatizmi, gen. mn. kroatizama ‰lat. Croata HrvatŠ lingv. hrvatska re~ ili izraz u drugom jeziku. kroatizirati, kroatiziram, 3. l. mn. kroatiziraju, 3. l. mn. kroatiziraju (i kroatizovati, kroatizujem) svr{. i nesvr{. ‰v. kroatizamŠ (u)~initi Hrvatom ili hrvatskim, pohrvatiti, pohrva}ivati. kroatocentri~an, -~na, -~no ‰lat. Croata Hrvat, centarŠ koji Hrvate i Hrvatsku stavqa u centar svega. krojcer, -a m, mn. -i ‰nem. KreuzerŠ vrsta brzog ratnog broda, krstarica. krokan(a)t, -nta m, mn. krokanti, gen. mn. krokanata ‰ital. croccanteŠ pokr. vrsta tvrdog slatki{a od prènog {e}era i prènog badema. krokantan, -tna, -tno ‰ital. croccante, fr. croquantŠ koji pri jelu krcka pod zubima, vruskav, hrskav. kroket1, -a i kroket1, -eta m ‰fr. croquetŠ vrsta igre u kojoj u~estvuju dve ekipe sa po ~etiri igra~a i u kojoj se drvene kugle proteruju naro~itim lopaticama kroz niz ì~anih vrata. kroket2, -a i kroket2, -eta m ‰fr. croquette od ital. crocchettaŠ kulin. vaqu{ak, knedla od mesa ili krompira.

682

kruòk kroki, krokija m, mn. krokiji, gen. mn. krokija ‰fr. croquisŠ 1. lik, prizor dat u ovla{nim, najva`nijim crtama, skica. 2. kratak i povr{an kwièvni tekst. krokodil, -a, mn. -i i krokodil, -ila m, mn. krokodili, gen. mn. krokodila ‰lat. crocodilus od gr~. krokodeilosŠ zool. krupni vodeni gmizavac s duga~kim repom, s telom pokrivenim ko{tanim plo~ama, ìvi u tropskim krajevima, Crocodilus vulgaris. krokodilski, -a, -o ‰v. krokodilŠ koji se odnosi na krokodile, koji pripada krokodilu. z krokodilske suze neiskreno, licemerno àqewe. krombi v. grombi. kromiomantija, -e ` ‰gr~. kromyon crni luk, -mantijaŠ proricawe, gatawe pomo}u luka. kromlek, -a m ‰engl. cromlech, keltskog poreklaŠ arheol. vrsta preistorijskih kultnih obele`ja, na severu Evrope, koje ~ine kru`no pore|ane kamene gromade. kronprinc, -a m ‰nem. KronprinzŠ zast. prestolonaslednik. kros, -a m ‰engl. crossŠ sp. vrsta udarca u boksu kada bokser iskrene ruku protivniku. 2. v. kros-kontri. krosist(a), -e m, mn. krosisti ‰v. krosŠ trka~ koji u~estvuje u krosu, kros-kontriju. kros-kontri, -ija m ‰engl. cross-countryŠ sp. lakoatletska disciplina, takmi~ewe u tr~awu kroz prirodu. krotalon, -ona m, mn. krotaloni, gen. mn. krotalona ‰gr~. krotalonŠ anti~ka ~egrtaqka, kastaweta. krofna, -e `, gen. mn. krofni ‰nem. KrapfenŠ vrsta okruglog peciva od kiselog testa koje se prì na vrelom uqu ili masti, posuto {e}erom u prahu. kro{e, -ea m, mn. kro{ei, gen. mn. kro{ea ‰fr. crochetŠ sp. udarac u boksu zadat iz polukru`nog zamaha, rukom savijenom u laktu. krsmet v. kismet. kruòk, -a m, mn. kruòci, gen. mn. kruòka ‰rus. kruòkŠ 1. organizovana grupa qudi okupqena radi zajedni~kog posla. 2. mawe dru{tvo, krug, grupa.

kruzeiro kruzeiro, -a m, mn. kruzeirosi, gen. mn. kruzeirosa ‰port. cruzeiro od cruz krstŠ brazilska nov~ana jedinica, sadrì 100 centavosa. kruna, -e `, gen. mn. kruna ‰lat. corona venacŠ 1. simbol vladarskog dostojanstva i vlasti koji monarh nosi na glavi. 2. fig. vladar, monarh. 3. venac ili neki drugi ukras na glavi neveste. 4. vrhunsko, izvanredno dostignu}e, vrhunac. 5. kro{wa drveta. 6. perje u obliku kapice na glavi nekih ptica, }uba. 7. vidqivi deo zuba. 8. navlaka od metala koja {titi zub od kvarewa. 9. do uvo|ewa evra nov~ana jedinica u nekim evropskim dràvama. krunica, -e ` ‰v. krunaŠ 1. deo cveta koji ~ine cvetni listi}i. 2. hrv. a. niska ~ija se zrna prebiraju pri molitvi, brojanica. b. molitva koja se u sebi ~ita pri prebirawu zrna te niske. krunski, -a, -o ‰v. krunaŠ koji pripada kruni (vladaru), koji se odnosi na krunu. y krunski savet ve}e uglednih qudi koji savetuju vladara; krunski svedok glavni, kqu~ni svedok na su|ewu; krunske kolonije ist. britanske kolonije pod direktnom upravom vlade u Londonu. krup, -a m ‰engl. croupŠ med. zapaqewe grla i du{nika. krupada, -e ` ‰fr. croupadeŠ skok preko prepone pri kome kow savije hrbat, a stra`we noge privu~e. krupije, -ea m, mn. krupijei, gen. mn. krupijea (uob. krupije) ‰fr. croupierŠ slu`benik kockarnice koji rukovodi hazardnim igrama. krupon, -ona m ‰fr. crouponŠ vrsta koè od koje se pravi |on za cipele. kruralan, -lna, -lno ‰lat. cruralis prema crus nogaŠ anat. butni, bedreni. krusta, -e `, gen. mn. krusta ‰lat. crustaŠ med. krasta, pokorica na rani. krustaceologija, -e ` ‰lat. crustacea quskari, v. -logijaŠ nauka o quskarima. krustacija, -e ` ‰nlat. crustatio, v. krustaŠ med. stvarawe kraste na rani. krucijalan, -lna, -lno ‰srlat. crucialis od lat. crux krstŠ 1. odlu~uju}i, presudan; kriti~an. 2. unakrstan.

ksenolatrija krucifere, krucifera ` mn. ‰nlat. cruciferaeŠ bot. biqke krsta{ice. krucifiks, -a m (uob. krucifiks) ‰nem. Kruzifix od lat. crucifixum prema crucifigere od crux krst, figere pri~vrstitiŠ 1. raspelo, krst sa likom raspetog Hrista. 2. (kao uzvik, kletva): gospode boè! uàs! prokletstvo! krxa, -e ` ‰tur. k›r sivŠ vrsta duvana lo{ijeg kvaliteta; qut, krupno se~en duvan. krxalija, -e i krxalija, -e m ‰tur. K›rca Ali, grad blizu Vidina u BugarskojŠ ist. turski odmetnik, hajduk u XVIII i XIX veku. ksantin, -ina m ‰gr~. xanthos ùtŠ hem. 1. vrsta jediwewa srodnog urinu koje se nalazi u krvi, mi{i}ima i jetri sisara. 2. ùta boja koja se dobija od bro}a. ksantipa, -e ` ‰gr~. Xanthippe, ime ène gr~kog filozofa SokrataŠ svadqiva, zla èna. ksantogen, -ena m ‰gr~. xanthos ùt, v. -genŠ bot. materija koja se nalazi u li{}u i cvetovima i koja, spojena sa alkalijama, poùti. ksantom, -oma m, mn. ksantomi, gen. mn. ksantoma ‰gr~. xanthos ùtŠ med. benigno oboqewe koè u vidu ù}kastih mrqa ili ~vori}a. ksantopsija, -e ` ‰gr~. xanthos ùt, opsis vid, vi|eweŠ med. poreme}aj vida pri kome se svi predmeti vide kao ùti. ksantofil, -ila m ‰gr~. xanthos ùt, phyllon listŠ bot. ùti pigment koji se nalazi u hlorofilnim zrncima biqaka. ksenelazija, -e ` ‰gr~. xenos tu|inac, elases proterivaweŠ progon stranaca. ksenije, ksenija ` mn. ‰nem. Xenien od gr~. xenia gostinski daroviŠ kwi`. kratki stihovi duhovite ili satiri~ne sadrìne, epigrami. kseno- ‰gr~. xenos stranac, gostŠ kao prvi deo sloènih re~i odnosi se na strance ili ono {to je strano. ksenoglosija, -e ` ‰v. kseno-, glossa jezikŠ nesvesno govorewe nekim stranim jezikom. ksenoza, -e ` ‰gr~. xenosis prema gr~. xenos stranac, gostŠ otu|ivawe, odro|avawe. ksenokratija, -e ` ‰v. kseno-, -kratijaŠ vladavina stranaca, vladavina tu|e dinastije. ksenolatrija v. ksenomanija.

683

ksenologija ksenologija, -e ` ‰v. kseno-, -logijaŠ prou~avawe tajnih, skrivenih pojava, okultizam. ksenomanija, -e ` ‰v. kseno-, -manijaŠ preterana qubav prema strancima i svemu {to je strano, tu|insko. ksenon, -ona m ‰gr~. xenos stranac, gostŠ plemeniti gas, prisutan u neznatnim koli~inama u vazduhu, simbol Xe, atomski broj 54. ksenofilija, -e ` ‰v. kseno-, -filijaŠ qubav prema strancima i svemu {to je strano, tu|insko. ksenofob, -oba m ‰v. ksenofobijaŠ onaj koji mrzi strance. ksenofoban, -bna, -bno ‰v. ksenofobijaŠ koji pati od ksenofobije. ksenofobija, -e ` ‰v. kseno-, -fobijaŠ mr`wa prema strancima i svemu {to je strano; strah od stranaca. kserazam, -zma m ‰gr~. xerasmos, prema xeros suvŠ }elavqewe usled su{ewa kose. ksero- ‰gr~. xeros suvŠ u sloènicama: suv. kserografija, -e ` ‰v. ksero-, -grafijaŠ postupak {tampawa ili kopirawa zasnovan na elektrostatici. kseroderma, -e ` ‰v. ksero-, -dermaŠ med. su{ewe koè. kseroza, -e ` ‰v. ksero-, -ozaŠ med. su{ewe, suvo}a koè ili sluzokoè. kserokopija, -e ‰v. kseroks, kopijaŠ kopija izra|ena pomo}u kseroksa, fotokopija. kseroks, -a m, mn. kseroksi, gen. mn. kseroksa ‰engl. Xerox™, fabri~ko imeŠ aparat za fotokopirawe koji koristi toner (v.) u prahu. kseroksirati, kseroksiram, 3. l. mn. kseroksiraju svr{. i nesvr{. ‰v. kseroksŠ kopirati na kseroksufotokopirati. kserostomija, -e ` ‰v. ksero-, gr~. stoma ustaŠ med. su{ewe usta, suvo}a usne dupqe. kserofagija, -e ` ‰v. ksero-, -fagijaŠ uzimawe iskqu~ivo suve hrane. kserofilan, -lna, -lno ‰v. ksero-, -filanŠ koji se odnosi na kserofite, koji je prilago|en ìvotu na suvim mestima. kserofite, kserofita ` mn. ‰v. ksero-, -fit(e)Š bot. biqke koje su prilago|ene ìvotu na suvom zemqi{tu.

684

ksilofagija kseroftalmija, -e ` ‰gr~. xerophthalmia, v. ksero-, ophthalmos okoŠ med. su{ewe ve`wa~e i ro`wa~e oka. ksi m indekl. ‰gr~. xiŠ gr~ko slovo (X x) koje se izgovaralo ks. ksilit, -a i ksilit, -ita m ‰gr~. xylon drvo, v. -itŠ 1. vrsta alkohola koji se dobija iz drveta. 2. drveni sastojak mrkog ugqa. 3. mineral po izgledu sli~an drvetu. ksilo- ‰gr~. xylon drvoŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na drvo. ksilogliptika, -e `, dat. i lok. ksilogliptici ‰v. ksilo-, gr~. glyphein izdubitiŠ v. ksiloglifija. ksiloglif, -a m, mn. -i ‰v. ksilo-, gr~. glyphein izdubitiŠ drvorezac, duborezac. ksiloglifija, -e ` = ksiloglifika, -e `, dat. i lok. ksiloglifici ‰v. ksilo-, gr~. glyphein izdubitiŠ ve{tina rezawa figura ili slova u drvetu, drvorez, duborez. ksilograf, -a m, mn. -i ‰v. ksilo-, -grafŠ grafi~ki radnik koji izra|uje kli{ee. ksilografija, -e ` ‰v. ksilo-, -grafijaŠ a. umnoàvawe slika ili crteà pomo}u drvenih plo~a. b. izrada {tamparskih kli{ea. v. slika, crte` izra|en kli{eom, {tamparska reprodukcija. x ksilografski. ksiloza, -e ` ‰v. ksilo-Š hem. {e}er koji se nalazi u biqnim materijama. ksiloidan, -dna, -dno ‰v. ksilo-Š nalik na drvo, sli~an drvetu. ksilolit, -a i ksilolit, -ita m ‰v. ksilo-, gr~. lithos kamenŠ tvrda materija od strugotina i magnezijumovog oksida koja se upotrebqava za izradu podova, stepenica i sl., ve{ta~ki kamen. ksilologija, -e ` ‰v. ksilo-, -logijaŠ nauka o vrstama drveta. ksilometar, -tra m, mn. ksilometri, gen. mn. ksilometara ‰v. ksilo-, -metarŠ sprava za merewe zapremine stabala nepravilnog oblika. ksilofag, -a m, mn. ksilofazi, gen. mn. ksilofaga ‰v. ksilo-, -fagŠ ìvotiwa koja se hrani drvetom; crv koji ìvi u drvetu. ksilofagija, -e ` ‰v. ksilo-, -fagijaŠ ishrana sastojcima drveta.

ksilofon ksilofon, -a m, mn. -i ‰v. ksilo-, -fonŠ muz. vrsta instrumenta, udaraqka sa drvenim plo~icama u koje se udara {tapi}ima. ksist, -a m ‰gr~. xystonŠ ist. 1. u starogr~kim gimnazijumiama (v.) natkriven trem gde su u~enici ve`bali tokom hladnih dana. 2. u starom Rimu natkriven trem gde su se u~enici {etali i vodili rasprave. ksister, -a m, mn. -i ‰gr~. xyster prema xein grebatiŠ med. sprava za skidawe zubnog kamenca. ksifoidan, -dna, -dno ‰gr~. xyphos ma~Š koji je u obliku ma~a, sabqast. ksoanon, -ona m ‰gr~. xoanon, prema xein grebatiŠ rezbarija na kojoj je prikazan lik nekog boànstva. ktetik, -a m, mn. ktetici, gen. mn. ktetika ‰gr~. ktetikos prisvojniŠ lingv. pridev izveden od imena naseqenog mesta. ktitor, -a m, mn. -i ‰gr~. ktetorŠ osniva~ zadu`bine, zadu`binar; dobrotvor. x ktitorski. kub, -a m, mn. kubovi, gen. mn. kubova ‰lat. cubus od gr~. kybos kockaŠ mat. 1. proizvod tri ista broja, tre}i stepen. 2. v. kubus. kubatura, -e ` ‰nlat. cubaturaŠ zapremina izraèna u zapreminskim jedinicama. kube, kubeta s, mn. kubeta, gen. mn. kubeta ‰tur. kubbeŠ poluloptasti svod na vrhu gra|evina, kupola. kubizam, -zma m ‰fr. cubisme prema cube kockaŠ pravac u umetnosti, prvenstveno u slikarstvu, na po~etku XX veka, ~iji su predstavnici svodili qudske figure i predmete iz prirode na osnovne geometrijske oblike. x kubisti~ki. kubik, -ika m, mn. kubici, gen. mn. kubika ‰lat. cubicus od gr~. kybikos, v. kubŠ 1. kubni metar. 2. kubni centimetar. kubikaà, -e ` ‰v. kubikŠ 1. zapremina, nosivost nekog vozila u kubicima, u kubnim metrima. 2. koli~ina materijala odre|ena u kubnim metrima. kubika{, -a{a m, mn. kubika{i, gen. mn. kubika{a ‰v. kubikŠ radnik pla}en prema ura|enom poslu merenom na kubne metre. kubirati, kubiram, 3. l. mn. kubiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. kubieren, v. kubŠ mat. di}i, dizati na kub, na tre}i stepen.

kugl-bolcna kubist(a), -e m, mn. kubisti ‰v. kubizamŠ lik. pripadnik, sledbenik kubizma. kubni, -a, -o ‰v. kubŠ 1. koji se odnosi na kub, na tre}i stepen (broja i sl.). 2. koji se odnosi na zapreminu. 3. koji ima oblik kocke. y kubni koren mat. veli~ina dobijena deqewem kubnog broja na tri jednaka ~inioca; kubni metar mat. mera za zapreminu od jednog metra duìne, visine i {irine; kubne tablice tablice koje sadrè kubove, tre}e stepene brojeva od jedan pa nadaqe. kuboidan, -dna, -dno ‰v. kubus, -oidanŠ u obliku kocke, sli~an kocki, kockast. kubura, -e `, gen. mn. kubura ‰tur. kuburŠ 1. vrsta starinske kratke pu{ke; starinski veliki pi{toq. 2. torbica koja se nosi o pojasu ili o unka{u i u kojoj se drì kra}e oru`je. 3. kameni ili drveni sarkofag. 4. uzan, dug, tesan hodnik, prolaz. 5. te{ko}a; nevoqa, muka; neda}a, beda. kuburiti, kuburim nesvr{. ‰v. kubura (5)Š ìveti te{ko, oskudno; imati nevoqe, mu~iti se (s nekim, ne~im). kubus ‰lat. cubus, v. kubŠ kocka. kuvada, -e ` ‰fr. couvade prema couver leàti na jajimaŠ etnol. obi~aj kod nekih primitivnih naroda da se mu{karac, kad mu se rodi dete, pona{a kao da ga je on rodio. kugla, -e `, gen. mn. kugli ‰nem. KugelŠ 1. geometrijsko telo kod kojeg su sve ta~ke wegove povr{ine podjednako udaqene od sredi{ta, lopta. 2. ono {to je u obliku kugle. kuglager, -a m, mn. -i ‰nem. Kugellager, prema Kugel kugla, Lager leì{teŠ meh. kugli~ni leàj. kuglana, e ` ‰v. kugla, -anaŠ zgrada ili prostorija za kuglawe. kuglast, -a, -o ‰v. kuglaŠ koji ima oblik kugle, loptast. kuglati se, kuglam se i kuglati se, kuglam se nesvr{. ‰v. kuglaŠ sp. igrati se kuglawa, bacati kugle po posebnim stazama na ~uweve koje treba oboriti. kugl-bolcna, -e `, gen. mn. kugl-bolcni ‰nem. Kugelbolzen kugli~na osovinicaŠ zakivka ili osovinica sa kuglastim zavr{etkom, kugli~na osovinica.

685

kuglof kuglof, -a m, mn. kuglofi, gen. mn. kuglofa ‰nem. GugelhupfŠ vrsta kola~a od bra{na, jaja, mleka, {e}era, suvog gro`|a i dr., koji se pe~e u kalupu naro~itog oblika. kugl-cange, -i ` mn. ‰nem. Kugelzange kugli~na kle{taŠ kle{ta koja na svojim krajevima imaju sferi~na zadebqawa kojima se steù sitniji predmeti, kugli~na kle{ta. kugl-cangle v. kugl-cange. kuguar, -a m, mn. -i ‰fr. cougouar od port. cucuarana iz jezika tupiŠ zool. puma (v.). kudret, -a m ‰tur. kudret od ar. qudraŠ mo}, sila; bo`ja mo}. kudu, kudua m, mn. kudui, gen. mn. kudua ‰engl. kudu od hotentotskogŠ zool. vrsta ju`noafri~ke antilope. kuduz, -a m mn. kuduzi, gen. mn. kuduza ‰tur. kuduz besanŠ pokr. vrsta velikog topa. kudur, -a m, mn. -i ‰tur. kuduz besan od kudurmak pobesnetiŠ pokr. bes, inat. kuenov{tina, -e ` ‰prema ma|. Khuen HedervaryŠ ist. omraèni sistem vladavine ma|arskog dràvnika Kuena Hedervarija, hrvatskog bana od 1883. do 1903. godine. kuìna, -e ` ‰venec. cuxina, ital. cucinaŠ pokr. kuhiwa. kuzen, -ena m, mn. kuzeni, gen. mn. kuzena ‰fr. cousinŠ brat od tetke (strica, ujaka); ro|ak. kuzina, -e `, gen. mn. kuzina ‰fr. cousineŠ sestra od tetke (strica, ujaka); ro|aka. kujunxija, -e m ‰tur. kuyumcu od kuyum predmeti od zlata i srebraŠ zanatlija koji izra|uje nakit i ukrase od zlata i srebra, zlatar. x kujunxijski. kuki, -ja m ‰engl. cookie kola~i}Š ra~. mali tekstualni fajl koji sluì za prikupqawe podataka o licima koja pose}uju odre|eni sajt na Internetu. Ku-kluks-klan v. Kju kluks klan. kul1, -a m ‰engl. cool hladanŠ muz. stil u xezu (oko 1940. godine), protivteà bibapu, opu{teniji i prigu{eniji. kul2 prid. indekl. ‰engl. cool hladanŠ àrg. 1. hladnokrvan. 2. dobar; pogodan; interesantan.

686

kulminirati kulak, -a m, mn. kulaci, gen. mn. kulaka ‰rus. kulakŠ bogat seqak, seqak kapitalista. x kula~ki. kulantan, -tna, -tno ‰nem. kulant od fr. coulant te~anŠ 1. usluàn, predusretqiv; prilagodqiv. 2. lak, te~an (o stilu). kula{, -a{a m, mn. kula{i, gen. mn. kula{a ‰tur. kula at ri| kowŠ kow pepeqaste ili ù}kaste boje. kula{iti, -im nesvr{. ‰v. kula{Š jahati; fig. obqubiti. kuler, -a m ‰engl. coolerŠ ra~. ventilator za hla|ewe kompjuterskih komponenti, naj~e{}e procesora i grafi~ke karte. kuli, kulija m, mn. kuliji, gen. mn. kulija ‰ind. quli radnikŠ 1. u nekim azijskim zemqama fizi~ki radnik, nadni~ar; nosa~; voza~. 2. fig. rob. 3. vrsta kratkog ènskog ogrta~a (nalik na kaput sli~nog kroja koji nose kuliji). kulinarski, -a, -o ‰lat. culinarius od culina kuhiwaŠ koji se odnosi na ve{tinu pripremawa hrane; kuvarski, gastronomski. kulinarstvo, -a s ‰v. kulinarskiŠ ve{tina pripremawa hrane. kulirati, kuliram, 3. l. mn. kuliraju svr{. i nesvr{. ‰v. kul2Š àrg. osta(ja)ti hladan, ne uzbuditi se, ne uzbu|ivati se. kulisa, -e `, gen. mn. kulisa ‰fr. coulisseŠ 1. pokretni zid na pozornici kojim se do~arava ambijent u kojem se odigrava radwa komada. 2. fig. ono ~ime se ne{to prikriva; prividna, varqiva spoqa{wost. z iza kulisa potajno, daleko od o~iju javnosti. kulmen, -a m, mn. -i ‰lat. culmenŠ vrhunac, kulminacija. kulminacija, -e ` ‰nlat. culminatio, v. kulmenŠ 1. vrhunac; najvi{e dostignu}e, najvi{i domet. 2. astron. prolazak nekog nebeskog tela kroz meridijan posmatra~a. kulminacioni, -a, -o ‰v. kulminacijaŠ koji se odnosi na kulminaciju, koji je u kulminaciji. y kulminaciona ta~ka najvi{a ta~ka u razvitku ne~ega, vrhunac, najvi{i stupaw. kulminirati, kulminiram, 3. l. mn. kulminiraju svr{. i nesvr{. ‰klat. culminare prema culmen vrhunacŠ biti na vrhuncu, dosti}i, do-

kuloar stizati najvi{u ta~ku; sti}i, stizati do ~ega kao krajweg rezultata. kuloar, -ara m, mn. kuloari, gen. mn. kuloara ‰fr. couloir hodnikŠ sporedna prostorija u javnim zgradama, koja sluì za odmor i neslu`bene razgovore. z po kuloarima nezvani~no, daleko od javnosti. kuloarski, -a, -o ‰fr. couloirŠ koji se odnosi na kuloare; koji se doga|a u kuloarima. kulometrija v. kulonmetrija. kulon, -ona m, mn. kuloni, gen. mn. kulona ‰po francuskom fizi~aru [. Kulonu (Charles Coulomb, 1736–1806)Š fiz. jedinica za merewe koli~ine elektriciteta: napon koji u jednoj sekundi prenese struja od jednog ampera. kulonmetrija, -e ` ‰v. kulon, -metrijaŠ merewe koli~ine elektriciteta. kulpozan, -zna, -zno ‰nlat. culposus prema culpa krivicaŠ u~iwen bez predumi{qaja, iz nehata. kult, -a m, mn. kultovi, gen. mn. kultova ‰lat. cultus od colere gajiti, po{tovatiŠ 1. religiozno po{tovawe boànstva; religiozni obredi, sluèwe boànstvu. 2. velika qubav ili izuzetno po{tovawe prema nekome ili ne~emu; preterano divqewe, oboàvawe (‹ li~nosti). kultivator, -a m, mn. -i ‰nlat. cultivator, v. kultivisatiŠ 1. poqoprivredna sprava koja sluì za povr{insku obradu zemqi{ta. 2. obra|iva~, odgajiva~, zemqoradnik. kultivacija, -e ` ‰nlat. cultivatio, v. kultivisatiŠ 1. usavr{avawe, oplemewivawe. 2. obra|ivawe zemqi{ta. 3. gajewe (neke biqke). kultivirati v. kultivisati. kultivisati, kultivi{em (i kultivirati, kultiviram, 3. l. mn. kultiviraju) svr{. i nesvr{. ‰nlat. cultivare prema lat. cultus, v. kultŠ 1. (u)~initi boqim, savr{enijim, kulturnijim, prosve}enijim, vaspita(va)ti 2. a. (u)~initi plodnim, obraditi, obra|ivati (zemqu). b. (od)gajiti (useve). v. (od)negovati, (ra){iriti (obi~aje i sl.). 3. kultivisati se (i kultivirati se) postajati kulturniji, boqi, savr{eniji. kultni, -a, -o ‰v. kultŠ 1. koji se odnosi na kult, koji pripada kultu. 2. prema kome se stvorio kult, koji ima mnogo oboàvalaca (‹ film).

kumbara kultura, -e ` ‰lat. cultura od colere gajiti, negovatiŠ 1. a. sveukupnost materijalnih i duhovnih vrednosti u istoriji ~ove~anstva. b. skup znawa, obi~aja i postignu}a odre|enog dru{tva ili odre|ene epohe. 2. vi{i, razvijeniji odnos prema ne~emu; savr{eniji vid vladawa ne~im; istan~anost, prefiwenost. 3. nivo dru{tvenog i duhovnog razvitka li~nosti, obrazovanost, prosve}enost; lepo pona{awe, lepo vaspitawe. 5. a. gajewe korisnih biqaka. b. vrsta gajene privredno zna~ajne biqke. 6. a. gajewe mikroorganizama u laboratoriji u nau~ne svrhe. b. mikroorganizmi dobijeni na takav na~in. kulturan, -rna, -rno ‰v. kulturaŠ 1. koji se odnosi na kulturu, koji je u vezi s kulturom. 2. obrazovan, prosve}en, vaspitan. 3. (samo odr. vid) uzgajen, kultivisan (o biqu i sl.). y kulturna revolucija ist. naziv za politi~ku doktrinu u Kini u doba Mao Cedunga koja je zahtevala sna`nu mobilizaciju omladine u politi~kim borbama u zemqi i weno proìmawe socijalisti~kom ideologijom. Kulturbund, -a m ‰nem. Kulturbund prosvetni savezŠ fa{isti~ka organizacija pripadnika nema~ke nacionalne mawine u biv{oj Jugoslaviji. kulturologija, -e ` ‰v. kultura, -logijaŠ nauka koja prou~ava kulturu i kulture i wihove odnose, te usmerava kulturne potrebe. kulturolo{ki, -a, -o ‰v. kultura, -logijaŠ koji se odnosi na kulturologiju. kulturtreger, -a m, mn. -i ‰nem. KulturtragerŠ onaj koji {iri sopstvenu kulturu s te`wom da pot~ini mawe i nerazvijene zemqe. x kulturtregerski. kuluk, -a m, mn. kuluci, gen. mn. kuluka ‰tur. kulluk robovawe, sluèwe od kul robŠ 1. radna obaveza seqaka prema feudalcu. 2. obavezan besplatan rad na izgradwi puteva i drugih objekata u korist zajednice. 3. fig. teàk, naporan rad; mu~ewe. kumarin, -ina m ‰fr. coumarine od {p. cumaruna iz jezika gvaraniŠ mirisni ekstrakt nekih biqaka koji sluì za parfimisawe duvana. kumbara, -e `, gen. mn. kumbara ‰tur. kumbara od pers. humbere mali }upŠ 1. vrsta starinske granate. 2. top iz koga je ispaqivana ta granata.

687

kum grano salis kum grano salis ‰lat. cum grano salisŠ sa zrnom soli, tj. s rezervom, uz proveru, uz mogu}nost sumwe. kumir, -ira m, mn. kumiri, gen. mn. kumira ‰stsl. kumirãŠ 1. kip kojem se neki narodi klawaju kao boànstvu, idol. 2. predmet oboàvawa, divqewa, idol. kumis, -a m ‰rus. kumás od tat.Š napitak od prevrelog kobiqeg mleka, sli~an kefiru, proizvode ga nomadski narodi isto~ne Evrope i sredwe Azije. kum laude ‰lat. cum laudeŠ s pohvalom, odli~no. kumrija, -e `, gen. mn. kumrija ‰tur. kumru od arap. qumriyaŠ grlica, gugutka. kumulativan, -vna, -vno ‰nlat. cumulativus, v. kumulacijaŠ koji postepeno raste; zbirni, ukupan. kumulacija, -e ` ‰nlat. cumulatio, v. kumulacijaŠ gomilawe, nagomilavawe; sabirawe, zbrajawe; obavqawe vi{e du`nosti istovremeno. kumulirati, kumuliram, 3. l. mn. kumuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. cumulare, v. kumulusŠ (na)gomilati; sab(i)rati, skupiti, skupqati. kumulonimbus, -a m, mn. -i ‰v. kumulus, nimbusŠ meteor. veliki oblak nalik na brdo, koji donosi pqusak s grmqavinom, grad ili gust sneg. kumulus, -a m, mn. -i ‰lat. cumulus gomila, nagomilana masaŠ meteor. oblak ravne osnove, a poluloptast ili kupast s gorwe strane, iz koga se ~esto razvija kumulonimbus. x kumulusni. kung-fu, -ua m ‰kin. kang fu savr{enstvoŠ stara kineska borila~ka ve{tina, sli~na karateu i xudou. kundak, -a m, mn. kundaci, gen. mn. kundaka ‰tur. od gr~. kontakiŠ 1. zadwi deo ru~nog vatrenog oru`ja (pu{ke i sl.) koji se oslawa o rame. 2. fig. gruba, nasilna vlast koja kundacima zavodi red. kundure, kundura m mn. (jd. kundura, -e) ‰gr~. tur. od gr~. kodoronosŠ pokr. etnol. zast. cipele. kundurxija, -e m ‰v. kundure, -xijaŠ pokr. etnol. zast. obu}ar. kuneiforman, -mna, -mno ‰nlat. cuneiformis, prema lat. cuneus klin, v. formaŠ koji je u obli-

688

kuplet ku klina, klinast. y kuneiformno pismo klinasto pismo. kunilingus, -a m ‰lat. cunnilingus, prema cunnus vagina, lingere lizatiŠ seks. seksualno uìvawe koje se postiè qubqewem i lizawem intimnih organa partnerke; up. felacija. kunktator, -a m, mn. -i ‰lat. cunctator, prema cunctari oklevatiŠ onaj koji stalno odlaè preduzimawe akcije, oklevalo. kunst, -a m ‰nem. KunstŠ àrg. ve{tina, ume}e; znawe. kunstdruk-hartija, -e ` ‰nem. Kunstdruck od Kunst umetnost, Druck {tampaŠ vrsta {tamparske hartije prevu~ene kazeinom, koji joj daje glatko}u i sjaj (sluì za precizne umetni~ke otiske). kup, kupa, m, mn. kupovi, gen. mn. kupova ‰fr. coupe, engl. cup peharŠ 1. takmi~ewe na principu eliminacije, u kome pobednik dobija pehar. 2. pehar koji se predaje pobedniku u takvom takmi~ewu. kupa, -e `, gen. mn. kupa ‰klat. cuppaŠ pokr. 1. pehar, ~a{a. 2. jedan od znakova u italijanskim kartama za igru. kupe, -ea m, mn. kupei, gen. mn. kupea ‰fr. coupeŠ èl. 1. zatvoren odeqak sa sedi{tima u putni~kom vagonu. 2. zatvorena zapre`na kola s dva sedi{ta. 3. automobil sportskog tipa, sa dvoja vrata. kupelacija, -e ` ‰fr. coupellation od coupelle, mala posudaŠ hem. ~i{}ewe zlata ili srebra od primesa olova oksidacionim topqewem. Kupidon, -a i Kupidon, -ona m ‰lat. CupidoŠ mitol. bog qubavi kod starih Rimqana. kupirati, kupiram, 3. l. mn. kupiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. couper se}i, rezatiŠ 1. skratiti, skra}ivati, (pod)se}i (npr. u{i ili rep pasa). 2. med. prekinuti, prekidati, prekratiti, prekra}ivati (bol, temperaturu). 3. (po)me{ati (razne vrste nekog pi}a, obi~no vina). kupler, -a m, mn. -i ‰nem. KupplerŠ svodnik, podvoda~; vlasnik kupleraja. kupleraj, -aja m, mn. kupleraji, gen. mn. kupleraja ‰nem. KupplereiŠ 1. javna ku}a. 2. svo|ewe, podvo|ewe. 3. fig. nered, haos. x kuplerajski. kuplet, -a m, mn. kupleti, gen. mn. kupleta ‰nem. Couplet od fr. couplet, prema couple parŠ 1.

kuplung kwi`. prvobitno, u francuskoj sredwovekovnoj poeziji, strofa od dva ili ~etiri rimovana stiha. 2. {aqiva ili satiri~na pesma s refrenom, koja se obi~no peva u opereti ili kabareu. y herojski kuplet ‰engl. heroic coupletŠ u engleskoj poeziji do kraja XVIII veka (naro~ito u herojskoj drami) spoj dva rimovana jampska pentametra. kuplung, a m, mn. kuplunzi, gen. mn. kuplunga ‰nem. KupplungŠ autom. ure|aj koji spaja motor s mewa~em, kva~ilo, spojka. kupola, -e `, gen. mn. kupola ‰ital. cupolaŠ 1. arhit. svod ili krov u obliku polulopte, kube. 2. ono {to oblikom podse}a na kupolu. kupon, -ona m, mn. kuponi, gen. mn. kupona ‰fr. couponŠ 1. deo hartije od vrednosti koji omogu}ava podizawe dividende, kamate i sl. 2. u novinama, uokvireni deo koji treba ise}i radi u~e{}a u nekom konkursu. 3. deo ulaznice koji se odvaja, kida radi kontrole. kuprit, -a i kuprit, -ita m ‰lat. cuprum bakarŠ miner. svetlocrvena bakarna ruda, oksid bakra. kuproza, -e ` ‰fr. couperose, prema lat. cupri rosaŠ 1. bakarna voda, vitriol. 2. crvenilo koè na obrazima i na nosu, usled slabosti kapilara. kura, -e `, gen. mn. kura ‰lat. curaŠ mere za suzbijawe i otklawawe bolesti, le~ewe. kura`, -i ` ‰fr. courageŠ hrabrost, sr~anost, odva`nost. kuraàn, -`na, -`no ‰v. kura`Š hrabar, sr~an, odvaàn. kuraìti, kuraìm nesvr{. ‰v. kura`Š hrabriti, bodriti (koga). kuraìti se hrabriti se, juna~iti se. Kuran, -ana m i Koran, -ana m ‰tur. Kuran od arap. Qur’anŠ muslimanska sveta kwiga koja sadrì Muhamedovo u~ewe. x kuranski, koranski. kurantan v. kurentan. kurare, -ea m ‰port. curare, {p. curare iz jezika tupiŠ otrovna smolasta materija dobijena iz soka nekih ju`noameri~kih biqaka, koja izaziva paralizu mi{i}a; upotrebqava se i u medicini kao sredstvo protiv gr~eva.

kurentan kurasao, kurasaa m ‰prema zapadnoindijskom ostrvu CuracaoŠ vrsta likera od naranxine kore. kurat, -ata m, mn. kurati, gen. mn. kurata ‰nem. Kurat prema ital. curatoŠ katoli~ki sve{tenik, ùpnik. kuratela, -e ` ‰nlat. curatelaŠ prav. starateqstvo, tutorstvo. kurativa, -e ` ‰v. kurativanŠ nega, le~ewe bolesnika. kurativan, -vna, -vno ‰lat. curativusŠ koji se odnosi na le~ewe, koji sluì le~ewu. kurator, -a m, mn. -i ‰lat. curatorŠ starateq, tutor. kuratorijum, -a (i kuratorij, -a) m ‰srlat. curatoriumŠ starateqstvo, tutorstvo. kurban, -ana m, mn. kurbani, gen. mn. kurbana ‰tur. kurban od arap. qurban `rtvaŠ ono {to se prinosi na dar boànstvu, `rtva. y Kurban-bajram muslimanski ~etvorodnevni praznik kada se koqu ovnovi kurbani. kurbetirati, kurbetiram, 3. l. mn. kurbetiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. courbetterŠ (po)tr~ati, (po)juriti kratkim galopom. kurbla, -e `, gen. mn. kurbli ‰nem. KurbelŠ fam. ru~ica za pokretawe, paqewe motora. kurblati, kurblam nesvr{. ‰nem. kurbelnŠ fam. okretati kurblu (v.), pokretati, paliti motor kurblom. kurvatura, -e ` ‰lat. curvatura prema curva krivuqaŠ zakrivqenost, zaobqenost. kurvilinearan, -rna, -rno ‰nlat. curvilinearisŠ krivolinijski. kurvimetar, -tra m, mn. kurvimetri, gen. mn. kurvimetara ‰lat. curva krivuqa, v. -metarŠ instrument za merewe duìne krivih linija na crteìma i kartama, krivuqar. kurent, -a m ‰nem. Kurrent od lat. currens teku}iŠ 1. na~in pisawa rukom. 2. obi~na tipografska slova (za razliku od kurziva). 3. mala tipografska slova (za razliku od verzala). kurentan, -tna, -tno i kurentan, -tna, -tno ‰nem. kurrent od lat. currens teku}iŠ 1. teku}i, redovni. 2. sada{wi, savremen; op{teprihva}en. 3. uobi~ajen, obi~an (o na~inu pisawa rukom i o tipografskim slovima). 4. koji je u opticaju (o novcu). 5. koji se dobro prodaje (o robi).

689

kurziv kurziv, -iva m ‰nem. Kursiv(schrift) od srlat. cursivum od currere te}iŠ 1. tipogr. vrsta kosih, udesno nagnutih {tamparskih slova, italik (v.). 2. zast. rukom pisana slova. kurzivni, -a, -o ‰v. kurzivŠ koji se odnosi na kurziv, koji je koso pisan. y kurzivno pismo filol. rukom pisana slova. kurija, -e ` ‰lat. curiaŠ 1. upravna, politi~ka i vojna jedinica u starom Rimu, koja je ulazila u sastav senata; zgrada u kojoj je zasedao senat. 2. u sredwem veku ve}e sastavqeno od vazala i velikodostojnika. 4. ist. plemi}ki dvor. 5. ist. izborni razred (po staleìma i sl.) u nekim starim izbornim sistemima. 6. najvi{i sud; sud uop{te; sudnica. 7. vrhovni upravni organ katoli~ke crkve, papski dvor u Vatikanu (rimska ‹). kurijalan, -lna, -lno ‰lat. curialis, v. kurijaŠ koji se odnosi na kuriju, koji je u vezi s kurijom, sudski; administrativni. y kurijalno pismo filol. tip latinice kojim su pisani dokumenti papske kancelarije u sredwem veku. kurikulum vite ‰lat. curriculum vitaeŠ tok ìvota, ìvotopis; biografija; up. si-vi. kuriozan, -zna, -zno ‰lat. curiosusŠ 1. neobi~an, ~udan, ~udnovat, zanimqiv. 2. radoznao, qubopitqiv, znatièqan. kuriozitet, -eta m, mn. kurioziteti, gen. mn. kurioziteta ‰lat. curiositas radoznalostŠ zanimqiva stvar, neobi~an doga|aj; zanimqivost, neobi~nost, retkost. kuriozum, -a m ‰lat. curiosumŠ neobi~na, retka stvar ili pojava. kurir, -ira m, mn. kuriri, gen. mn. kurira ‰nem. Kurier od fr. courierŠ 1. onaj koji nosi neki izve{taj, poruku i sl., glasnik. 2. slu`benik koji raznosi spise, dostavqa~. x kurirski. kurisati1, kuri{em i kurdisati, kurdi{em svr{. i nesvr{. ‰tur. kurmakŠ 1. (na)praviti, postaviti, postavqati. 2. navi(ja)ti (sat). 3. kurisati se = kurdisati se smestiti se, sme{tati se. kurisati2, kuri{em nesvr{. ‰nem. zast. Cour machen od fr. faire la courŠ zast. udvarati se. kurkuma, -e `, gen. mn. kurkuma ‰lat. curcumaŠ aromati~na biqka iz ju`ne Azije koja se

bot.

690

kurtina upotrebqava kao za~in i u medicini, Curcuma longa; ùta boja koja se dobija iz te biqke. kurmaher, -a m ‰v. kurisati2Š zast. udvara~. kurs, -a m, mn. kursevi, gen. mn. kurseva ‰lat. cursusŠ 1. smer, pravac kretawa prema kompasu ili geografskoj karti; pravac plovidbe. 2. usmerenost, orijentacija neke aktivnosti; tok, proces koji se razvija u odre|enom pravcu. 3. ciklus predavawa, te~aj. 5. finans. berzanska cena valuta, vrednosnih papira i sl. kur-sala, -e ` ‰nem. Kursaal prema Kur le~ewe od lat. curaŠ prostorija za okupqawe, zabavu i koncerte u bawi ili le~ili{tu. kur-salon, -ona m ‰nem. Kursalon, v. kur-salaŠ salon, mawa dvorana u bawi ili le~ili{tu. kursni, -a, -o ‰v. kursŠ koji se odnosi na kurs. y kursna lista 1. spisak trenutne vrednosti stranih valuta. 2. pregled cena svega ~ime se trguje na berzi. kursor, -a m, mn. -i ‰engl. cursor od lat. cursor trka~Š ra~. pokaziva~ mesta simbola na ekranu. x kursorski. kurtaà, -e ` ‰fr. courtageŠ posredovawe u trgovini; nagrada koju dobija posrednik za obavqeni posao. kur-taksa, -e ` ‰nem. Kurtaxe prema Kur le~ewe od lat. curaŠ boravi{na i kupali{na taksa u bawskim mestima, le~ili{tima. kurtalisati (se), kurtali{em (se) svr{. ‰tur. kurtarmak spasti, kurtulmak spasti seŠ izbaviti (se), spasti (se), osloboditi (se). kurtizan, -ana m, mn. kurtizani, gen. mn. kurtizana ‰fr. courtisanŠ 1. dvoranin. 2. udvorica, ulizica, laskavac. kurtizana, -e ` ‰fr. courtisane, prema courtiser udvarati seŠ 1. u sredwem veku prvobitno dvorska dama, a zatim vladareva odnosno feudal~eva qubavnica. 2. elegantna i otmena èna, qubavnica bogatih qudi; prostitutka, bludnica. kurtije, -ea m, mn. kurtijei, gen. mn. kurtijea ‰fr. courtierŠ posrednik u trgova~kim poslovima. kurtina, -e ` ‰fr. courtine zavesaŠ 1. bedem izme|u dve kule ili dva upori{ta na tvr|avi. 2. zavesa koja se spu{ta pri promeni scene na otvorenoj pozornici.

kurtoazan kurtoazan, -zna, -zno ‰fr. courtoisieŠ 1. koji se odnosi na kurtoaziju; koji se ~ini iz kurtoazije. 2. ugla|en, u~tiv. kurtoazija, -e ` ‰fr. courtoisieŠ ugla|enost, u~itivost, lepo pona{awe. kurc{lus, -a m, mn. -i ‰nem. KurzschluŸŠ fam. kratak spoj u strujnom kolu, koji izaziva prekid struje. kur~atovijum, -a i kur~atovij, -a m ‰prema ruskom fizi~aru I. V. Kur~atovu (1903–1960)Š hem. ime kojim se u Rusiji naziva transuranski hemijski element, simbol Ku, atomski broj 104, v. raderfordijum. kur{lus v. kurc{lus. kur{um, -a m, mn. kur{umi, gen. mn. kur{uma ‰tur. kursunŠ pu{~ano zrno, metak, tane. kuskun, -a m, mn. kuskuni, gen. mn. kuskuna ‰tur. kuskunŠ 1. kai{ provu~en ispod repa kowa, magarca i sl. i pri~vr{}en za sedlo ili samar, podrepnik. 2. traka na ènskoj kapi koja drì kapu da ne pada na ~elo. kuskus, -a m ‰fr. couscous od ar. qus-qusŠ vrsta jela iz severne Afrike, krupno mlevena p{enica pome{ana sa mesom, povr}em i naro~itim sosom. kustoda, -e ` ‰nem. Kustode od lat. custos ~uvarŠ filol. u starim kwigama, prva re~ ili prvi slog sa slede}e strane, ponovqena u dowem desnom uglu prethodne strane kako bi se obezbedio ta~an redosled pri uvezivawu. kustodija, -e ` ‰lat. custodiaŠ 1. ~uvawe, nadzor; zatvor, tamnica. y kustodija honesta prav. kazna li{avawa slobode koja ne li{ava ~asti. 2. mawa grupa fraweva~kih samostana. kustos, -a m, mn. -i ‰lat. custos ~uvarŠ 1. stru~wak kome je poveren nadzor nad muzejom,

k{atrija galerijom, odnosno zbirkom u okviru takve ustanove. 2. kanonik koji obavqa nadzor nad katedralom. 3. kod frawevaca poglavar jedne kustodije; up. kustodija (2). kustura, -e `, gen. mn. kustura ‰rum. custuraŠ 1. tup, star, obi~no zar|ao no`. 2. vrsta xepnog noì}a koji se sklapa, perorez. 3. vrsta {qive. kusur, -ura m, mn. kusuri, gen. mn. kusura ‰tur. kusur od ar. qusurŠ ostatak novca koji se vra}a kupcu kao razlika izme|u cene kupqene robe i date koli~ine novca. kusurati se, -uram se nesvr{. ‰v. kusurŠ podmirivati ra~une me|u sobom, obra~unavati se. kuter, -a m, mn. -i ‰engl. cutterŠ pom. 1. brod jedrewak obi~no s jednim jarbolom i jedrom. 2. mawi patrolni brod; ~amac ratne mornarice. kufer v. kofer. kufski, -a, -o ‰ar. al-KufaŠ koji pripada gradu Kufa na Eufratu, koji se odnosi na taj grad. y kufsko pismo najstarije arapsko pismo, danas u upotrebi samo kao ukrasno pismo. ku{ uzv. ‰nem. kusch od fr. couche lezi (naredba psu)Š 1. uzvik kojim se u}utkuje, umiruje pas. 2. vulg. uzvik pri qutitom obra}awu, kao zapovest: }uti, u}uti, miruj. ku{et, -a m, mn. ku{eti, gen. mn. ku{eta ‰fr. couchette mali krevetŠ jednostavni leàj u specijalnim èlezni~kim vagonima (ku{et-kolima). KFOR, -a m ‰engl. KFOR skr. od Kosovo ForceŠ vojne formacije NATO-a na Kosovu i Metohiji. k{atrija, -e `, gen. mn. k{atrija ‰sanskr. ksatriya prema ksatra vlastŠ u sredwovekovnoj Indiji druga kasta, koju sa~iwavaju ratnici i narodni prvaci; pripadnik te kaste.

691

L la s indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. {esti ton solmizacije, nota A. labanotacija, -e ` ‰engl. labanotation, prema imenu tvorca; v. notacijaŠ plesno pismo, na~in zapisivawa pokreta tela u baletu koji je razradio nema~ki koreograf Rudolf Laban (1879–1958). labarum, -a m, mn. -i ‰lat. labarum od gr~. labaronŠ kod katolika: crkvena zastava sa slikom raspe}a ili nekog svetiteqa koja se nosi u procesiji; prvobitno: zastava rimskog cara Konstantina Velikog (274–337) na kojoj su krst i po~etna slova imena Isusa Hrista. labijal, -ala m, mn. labijali, gen. mn. labijala ‰lat. labialis usneniŠ fon. glas koji se artikuli{e usnama, usneni suglasnik (p, b, m, f, v). labijalan, -lna, -lno ‰v. labijalŠ koji se odnosi na usne kao govorni organ; koji se artikuli{e, izgovara usnama. labijalizacija, -e ` ‰v. labijalŠ fon. usneni izgovor nekog glasa, artikulacija pri kojoj se usne pribliàvaju i zaokruùju. labijate, -ata ` mn. ‰nlat. labiataeŠ bot. usnatice, usna~e (npr. bosiqak, àlfija, maj~ina du{ica, nana, ruzmarin). labije, -a ` mn. ‰lat. labia, mn. od labium usnaŠ 1. muz. jezi~ak na orguqskim cevima. 2. anat. usne, usmine, velike (labia maiora) i male (labia minora), koje ome|uju ulaz u vaginu. labijum, -a i labij, -a m, mn. -i ‰lat. labiumŠ usna. labilan, -lna, lno ‰lat. labilisŠ 1. koji lako gubi ravnoteù, nesiguran, neu~vr{}en: supr. stabilan. 2. (o ~oveku, wegovom karakteru,

692

ose}awima, zdravqu i sl.) koji se lako mewa, nestalan, kolebqiv. labilnost, -osti ` ‰v. labilanŠ nepostojanost, nestabilnost, promenqivost. labiodental, -ala m, mn. labiodentali, gen. mn. labiodentala ‰v. labijal, dentalŠ fon. usneno-zubni suglasnik (f, v). labiodentalan, -lna, -lno ‰v. labiodentalŠ koji se izgovara naslawawem gorwih zuba na dowe usne, usneno-zubni.

fon.

labionazal, -ala m, mn. labionazali, gen. mn. labionazala ‰v. labijal, nazalŠ fon. usneno-nosni suglasnik. labionazalan, -lna, -lno ‰v. labionazalŠ fon. koji se izgovara uz nazalnu artikulaciju, s otvorenim prolazom prema nosnoj dupqi. labirintitis, -a m ‰v. lavirint, -itisŠ med. zapaqewe unutra{weg uha. labis, -a m, mn. -i, gen. mn. labisa ‰gr~. labis kle{taŠ 1. kle{ta; med. kle{ta kojima se vr{i poro|aj. 2. ka{ika kojom se u pravoslavnoj crkvi obavqa pri~est. laborant, -a m, mn. -i, gen. mn. laboranata (`. laborantkiwa, -e) ‰lat. laborans od laborare raditiŠ stru~no-tehni~ki radnik u laboratoriji (apotekarskoj, bolni~koj, hemijskoj i dr.). laboratorija, -e ` ‰nlat. laboratorium radionicaŠ specijalno opremqena prostorija za nau~no-istraìva~ki rad, izvo|ewe eksperimenata u kontrolisanim uslovima, ispitivawe i izradu novih materijala, obavqawe medicinskih pretraga i dr. x laboratorijski.

labrador labrador, -a m ‰prema Labradoru, severnoameri~kom poluostrvuŠ 1. zool. rasa velikih pasa retrivera. 2. v. labradorit. labradorit, -a m ‰v. labradorŠ mineral iz grupe feldspata (v.) koji se koristi u izradi nakita. labrum1, -a m, mn. -i, gen. mn. labruma ‰lat. labrumŠ usna, labijum (v.). labrum2, -a m, mn. -i, gen. mn. labruma ‰lat. labrum od lavabrum, od lavare pratiŠ arheol. vrsta starorimske kade sa ornamentima. laburist(a), -e m, mn. -i ‰engl. labourist od labour radŠ pripadnik ili pristalica laburisti~ke, radni~ke stranke (Labour Party) u Velikoj Britaniji i drugim zemqama. x laburisti~ki. lav stori ` indekl. ‰engl. love story, popularno po~ev od istoimenog holivudskog filma iz 1970. po romanu Eriha SegalaŠ qubavna pri~a, qubavna veza (u stvarnosti, u kwièvnosti ili na filmu). lava, -e ` ‰ital. lava od lat. labes klizawe, padaweŠ usijana te~na masa koju vulkan izbacuje pri erupciji, koja nadire velikom brzinom sagorevaju}i sve {to joj je na putu, up. magma. lavabo, -oa m, mn. lavaboi ‰fr. od lat. lavabo opra}u, prva re~ molitve uzete iz Psalma 26Š 1. umivaonik, obi~no pri~vr{}en za zid. 2. u katoli~koj crkvi: molitva koju sve{tenik izgovara peru}i ruke pri bogosluèwu. lavanda, -e `, lavandula, -e ` ‰nlat. lavandulaŠ bot. zeqasta biqka plavih cvetova jakog mirisa koja se koristi u lekovite svrhe, za spravqawe parfema i kao sredstvo za borbu protiv moqaca. lavina, -e ` ‰nem. Lawine prema nlat. labina, od labi klizati seŠ 1. velika sne`na masa ili masa odrowenog kamewa i zemqe koja se survava niz strminu uni{tavaju}i sve pred sobom, usov. 2. fig. ono {to nadire, {to se kre}e velikom brzinom, a {to je te{ko zaustaviti ili mu se odupreti. lavirati1, laviram, 3. l. mn. laviraju nesvr{. ‰nem. lavieren prema hol. loverenŠ 1. pom. jedriti, ploviti uz vetar kre}u}i se cik-cak, bordiàti. 2. fig. izbegavati jasno opredeqi-

lagerovati vawe za jednu od sukobqenih strana, postupati neodlu~no, vrdati, okoli{iti. lavirati2, laviram, 3. l. mn. laviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. lavieren prema fr. laverŠ slik. da(va)ti crteù, slici utisak reqefnosti, (za)sen~iti. lavirint, -a, mn. -i, gen. mn. lavirinta/lavirinata ‰gr~. labyrinthosŠ 1. ist., mitol. u Egiptu i staroj Gr~koj zgrada sa mno{tvom hodnika koji su tako prepleteni da je te{ko na}i izlaz (najpoznatiji je bio lavirint u Knososu na Kritu, u kome je po legendi bilo zatvoreno ~udovi{te Minotaur). 2. svako mesto sa puno hodnika, prolaza, zavoja, izukr{tanih staza i sl. na kojem se nije lako sna}i. 3. fig. ono {to je nejasno, sloèno, nerazmrsiv splet. 4. anat. unutra{we uho u kojem je sme{teno ~ulo sluha i centar za ravnoteù. lavor, -ora m, mn. lavori, gen. mn. lavora ‰fr. lavoirŠ okrugla, {iroka obi~no plitka posuda za umivawe, prawe i sl., umivaonik. lavra, -e `, gen. mn. lavri ‰rus. lavra, gr~. laurosŠ ve}i pravoslavni manastir, naro~ito onaj u kome je sedi{te crkvene vlasti (episkopa). lav stori ` indekl. ‰engl. love story, popularno po~ev od istoimenog holivudskog filma iz 1970. po romanu Eriha SegalaŠ qubavna pri~a, qubavna veza (u stvarnosti, u kwièvnosti ili na filmu). laga, -e ` ‰nem. LageŠ muz. poloàj govornih organa pri proizvo|ewu tonova kada je peva~ev glas najizrazitiji (npr. dowa laga, gorwa laga); visina tona odre|ena poloàjem govornih organa. lager, -a m, mn. -i ‰nem. LagerŠ 1. mesto na kojem se skladi{ti roba, stovari{te, skladi{te; roba na stovari{tu, zaliha. 2. voj. logor (obi~no koncentracioni). 3. politi~ki ili vojni savez vi{e zemaqa. y socijalisti~ki lager naziv za nekada{wi savez isto~noevropskih socijalisti~kih zemaqa okupqenih oko SSSR-a. 4. leàj, posteqa. 5. tehn. oslonac osovine ili obrtnih delova ma{ine, leàj. x lagerski. lagerovati, lagerujem svr{. i nesvr{. ‰v. lagerŠ 1. smestiti, sme{tati u lager, u stovari{te, (u)skladi{titi. 2. v. logorovati.

693

lagovawe lagovawe, -a s ‰engl. lagŠ ra~. u kompjuterskim igrama s vi{e igra~a, ka{wewe odziva kompjutera saigra~a {to dovodi do seckawa slike ili zastoja u igri. lagoftalmija, -e ` = lagoftalmus, -a m ‰gr~. lagos zec, ophthalmos okoŠ med. ze~je o~i, oboqewe koje se ispoqava tako {to se o~ni kapci ne mogu potpuno zatvoriti u toku spavawa. lagoftalmus = lagoftalmija (v.). lagum, -a m, mn. -i, gen. mn. laguma ‰tur. lagunŠ 1. eksploziv, mina; potkop sa eksplozivom, rupa u koju se stavqa eksploziv. 2. podzemni hodnik, tunel (naro~ito u rudniku); 3. pokr. pod zemqom iskopan podrum za vino, vinarija; pivnica. lagumar = laguma{ (v.). laguma{, -a{a m, mn. laguma{i, gen. mn. laguma{a = lagumar, -ara m, mn. lagumari = lagumxija, -e m ‰v. lagumŠ 1. onaj koji postavqa i aktivira lagum, miner. 2. pokr. onaj koji drì lagum, podrum s pi}em, podrumar. lagumxija = laguma{ (v.). laguna, -e ` ‰ital. lagunaŠ 1. malo jezero s morskom vodom u blizini mora; plitak priobalni deo mora, zaliv odvojen od mora pe{~anim sprudom. 2. plitko more okruèno prstenom koralnog ostrva ili odvojeno od pu~ine koralnim grebenima. ladem, -a i laden, -a m, mn. -i ‰tur. ladem od pers. ladenŠ voqeni, dragi; mezimac, qubimac. ladino1, -a m ‰ital. ladino od lat. latinusŠ lingv. 1. dijalekt retoromanskog jezika, naro~ito u severnoj Italiji. 2. {pansko-jevrejski govor kojim govore sefardski Jevreji na Balkanu, Bliskom istoku i u severnoj Africi, a delom i u Izraelu. ladino2, -a m mn. ladinosi ‰{p. ladino od lat. latinusŠ melez koji poti~e od belca i Indijanke. ladica, -e ` ‰nem. LadeŠ pregradak na izvla~ewe u stolu, ormaru i sl., fioka. laìrati, laìram, 3. l. mn. laìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. lacher prepustiti, ukr{teno s na{om re~ju la`Š sp. unapred dogovoriti, dogovarati, odrediti, odre|ivati (utakmicu, ishod, rezultat utakmice) na nedopu{ten na~in, u dogovoru s protivnikom; simulirati (prekr{aj, nezgodu).

694

laicizacija lazawe, lazawa ` mn. ‰it. lasagneŠ kulin. italijansko jelo, trake od testa zape~ene sa mlevenim mesom, paradajzom i be{amelom. lazar, -a m, mn. -i ‰hebr. EleazarŠ 1. bolestan ~ovek, bogaq, {antavac; ubog, siroma{an ~ovek, prosjak (prema imenu biblijske li~nosti). 2. àrg. kqu~, kalauz. lazaret, -a m ‰ital. lazzaretto, ven. lazareto, po imenu venecijanskog manastira (Santa Maria di) Nazareth, gde je bila bolnica za gubavce, uz ukr{tawe sa imenom sv. LazaraŠ 1. ist. ustanova u koju su sme{tani oboleli od te{kih zaraznih bolesti. 2. ist. vojna bolnica, ob. u blizini fronta. lazarin, -ina m, mn. lazarini, gen. mn. lazarina ‰prema sv. LazaruŠ ist. 1. bogati gra|anin Dubrova~ke Republike (obi~no trgovac) koji uìva sva prava osim {to ne moè da u~estvuje u vlasti. 2. dubrova~ki pu~anin koji pripada bratstvu sv. Lazara. lazaron, -ona m, vok. lazarone, mn. lazaroni, gen. mn. lazarona ‰ital. lazzaroneŠ neradnik, len-

{tina; skitnica, besku}nik. x lazaronski.

lazur, -ura m ‰srlat. lasurium od ar. lazaward iz pers.Š 1. v. azur. 2. miner. vrsta tamnoplavog minerala koji se upotrebqava kao ukrasni kamen, lazurit; skupocena plava boja koja se dobija od tog kamena. lazura, -e ` ‰nem. Lasur od srlat. lasurium, v. lazurŠ slik. 1. nano{ewe tankog prozirnog premaza na gotovu sliku radi za{tite. 2. prozirna boja kojom se vr{i takvo premazivawe. lazuran ‰v. lazurŠ v. azuran. laik, -a m, vok. lai~e, mn. laici, gen mn. laika ‰lat. laicus od gr~. laikos narodniŠ 1. osoba koja nema dovoqno znawa u nekoj oblasti nauke, umetnosti i dr., nestru~wak. 2. svetovno lice (za razliku od sve{tenog, crkvenog), svetovwak; gra|anin. laicizam, -zma m, mn. -zmi, gen. mn. laicizama ‰v. laikŠ 1. nedostatak stru~nog i profesionalnog znawa, nestru~nost. 2. zalagawe za nezavisnost gra|ana od crkve i crkvenog u~ewa. laicizacija, -e ` ‰v. laikŠ pretvarawe, preobra}awe crkvenog u svetovno, posvetovqewe; up. sekularizacija.

laicizirati laicizirati, laiciziram, 3. l. mn. laiciziraju svr{. i nesvr{. ‰v. laikŠ 1. da(va)ti (nekome, ne~emu) lai~ki, svetovni karakter, oduzimaju}i mu crkvena, verska obele`ja; up. sekularizovati. 2. li{iti, li{avati sve{teni~kog, mona{kog ~ina. lai~ki, -a, -o ‰v. laikŠ 1. koji se odnosi na laika, koji pripada laiku, koji je bez nau~ne osnove, nestru~an. 2. koji nije pod okriqem crkve i klera, svetovan; gra|anski. lajbek, -a m, mn. lajbeci, gen. mn. lajbeka ‰nem. LeibchenŠ mu{ki ili ènski prsluk. lajbhen v. lajbek. lajv prid. indekl. i pril. ‰engl. liveŠ direktan; uìvo (o televizijskim i radio prenosima, naro~ito u zabavnoj muzici). lajdenski, -a, -o ‰prema holandskom gradu Lajdenu (Leyden)Š y lajdenska boca fiz. staklena boca obloèna staniolom, stari oblik elektri~nog kondenzatora. lajka1, -e `, gen. mn. lajki ‰Leica, skr. od Leitz-Camera, prema nema~kom industrijalcu Ernstu Lajcu, 1843–1920Š fot. vrlo precizan fotoaparat s filmom malog formata; marka tog fotoaparata. lajka2, -e `, gen. mn. lajki ‰rus. laèkaŠ vrsta rasnog lova~kog psa; Lajka ime psa koji je 1957. godine u raketi poslat u svemir. lajm, -a m, mn. lajmovi, gen. mn. lajmova ‰nem. LeimŠ sredstvo za lepqewe, lepak, tutkalo. lajner1 v. ajlajner. lajner2, -a m, mn., -i, gen. mn. lajnera ‰engl. liner od line linijaŠ 1. veliki prekookeanski brod za prevoz putnika, robe i po{te. 2. veliki avion s istom namenom. lajsna, -e `, gen. mn. lajsni ‰nem. LeisteŠ 1. uska, tanka, duga~ka da{~ica, letvica. 2. traka, galon, {irit na rukavu. lajtmotiv, -a i lajtmotiv, -iva m, mn. lajtmotivi, gen. mn. lajtmotiva ‰nem. Leitmotiv od leiten voditi, v. motivŠ 1. muz. tema ili motiv u muzi~kom delu (posebno kod Riharda Vagnera) koji se ponavqa kroz celo delo s ciqem da karakterizuje likove, do~ara odre|eno raspoloèwe, ideju i sl. 2. fig. osnovna, preovla|uju}a tema, ideja koja se ponavqa, misao vodiqa.

lakirovka lajtnant, -a m, mn. lajtnanti, gen. mn. lajtnanta ‰nem. Leutnant od fr. lieutenantŠ niì oficirski ~in u vojsci, potporu~nik. lajt-{ou, -a m ‰engl. light showŠ svetlosni efekti, poigravawe s raznobojnim svetlima, ukr{tawem svetlosnih snopova i sl., u pozori{noj predstavi, u diskoteci i dr. radi zabave. lajfstajl, -a m ‰engl. lifestyle od life ìvot, style stilŠ stil ìvota, na~in ìvota (ob. o umetnicima ili popularnim li~nostima). laj{manija, -e ` ‰po imenu lekara Laj{mana (1865–1928), koji ju je otkrioŠ med. vrsta praìvotiwe, bi~ara koji ìvi kao parazit u qudskom telu. laj{manijaza, -e ` ‰v. laj{manijaŠ med. zarazna bolest koè ili organa za varewe, pre svega u Aziji i Americi. laj{manioza v. laj{manijaza. lak, -a m, mn. lakovi, gen. mn. lakova ‰nem. Lack od ital. lacca od ar. lakkŠ 1. te~ni rastvor raznih smola, bezbojan ili u nekoj boji, kojim se premazuju predmeti da bi bili sjajni ili radi za{tite. 2. lakovana (lakirana) koà od koje se prave cipele, kai{evi, torbe i dr. y korekturni lak beli neprovidni lak za ispravqawe gre{aka u pisawu. lakej, -eja, mn. lakeji, gen. mn. lakeja ‰fr. laquais od {p. alcayo od ar. al-qa’id glavarŠ 1. ist. uniformisani sluga, na dvorovima i u bogatim ku}ama, koji do~ekuje i posluùje uku}ane i goste. 2. sluga, pratilac. 3. fig. ulizica, udvorica, poltron. x lakejski. lakejstvo, -a s ‰v. lakejŠ lakejska slu`ba; lakejsko pona{awe. lakirati, lakiram, 3. l. mn. lakiraju = lakovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. lackieren, v. lakŠ premazati, premazivati lakom. lakirer, -a m (`. lakirerka, -e `, dat. lakirerki, gen. mn. lakirerki) ‰nem. Lackierer, v. lakiratiŠ radnik ili zanatlija koji se bavi lakirawem. x lakirerski. lakirnica, -e ` ‰v. lakiratiŠ radionica za lakirawe (ob. automobila). lakirovka, -e `, gen. mn. lakirovki (uob. i lakirovka) ‰rus. lakirovka, v. lakŠ la`no ulep{avawe, prikrivawe mana, nastojawe da se ne{to prikaè lep{im nego {to je u stvarnosti.

695

lakmus lakmus, -a m ‰nem. Lackmus od hol. lakmoesŠ 1. hem. sredstvo plave boje koje se koristi kao hemijski indikator jer se u kiselinama boji u crveno, a u bazama ponovo u plavo. 2. li{aj Roccella tinctoria iz kojeg se to sredstvo dobija. 3. sredozemna biqka Croton tinctorium koja sluì za spravqawe lakmusove plave boje. 4. vrsta plave boje za tkanine i dr. lakovati v. lakirati. lakolit, -ita m ‰gr~. lakkos udubqewe, rupa, jama, lithos kamenŠ geol. magmatska stena, nastaje tako {to se lava utisne u sedimentne stene i potom o~vrsne. lakonizam, -zma m ‰prema gr~koj pokrajini Lakoniji, ~iji je glavni grad bila SpartaŠ izrazita kratko}a, jezgrovitost, saètost u izraàvawu misli. lakonski, -a, -o ‰v. lakonizamŠ izrazito saèt, kratak, koncizan (u izraàvawu). lakrdija, -e ` ‰tur. lak›rd›Š 1. {ala, ludorija, {ega~ewe; glupost, koje{tarija. 2. kwi`. i pozor. vrsta komedije bez ve}e umetni~ke vrednosti, ~esto skarednog sadràja, kojoj je ciq da zabavi uglavnom sirovim i grubim {alama, farsa (v.). lakrdijati, lakrdijam = lakrdija{iti, lakrdija{im nesvr{. ‰v. lakrdijaŠ zbijati {alu, izvoditi ludorije, {ega~iti se. lakrdija{, -a{a m, mn. lakrdija{i, gen. mn. lakrdija{a (`. lakrdija{ica, -e) ‰v. lakrdijaŠ 1. onaj koji zbija {ale, koji se {ega~i, {aqiv~ina, spadalo. 2. pisac lakrdija. 3. glumac koji igra u lakrdiji. x lakrdija{ki. lakrdija{iti = lakrdijati (v.). lakrimalan, -lna, -lno ‰srlat. lacrimalisŠ anat. koji se odnosi na suzne kanale, suzni. lakrimogen, -a, -o ‰lat. lacrima suza, v. -genŠ koji stvara, izaziva suze. y lakrimogeni gas suzavac. laksativ, -a i laksativ, -iva m, mn. laksativi i laksativi, gen. mn. laksativa i laksativa ‰nlat. laxativum od laxare opu{tatiŠ med. i farm. lek za ~i{}ewe creva, blaì od purgativa (v.). laksizam,-zma m, mn. laksizmi, gen, mn. laksizama ‰fr. laxisme prema lat. laxus opu{tenŠ preterana labavost u moralnim pitawima, raspu{tenost.

696

lala laktagoga, -oga s mn. ‰lat. lac, lactis mleko, agein voditiŠ farm. sredstva koja podsti~u lu~ewe mleka. gr~.

laktat, -ata m, mn. laktati, gen. mn. laktata ‰lat. lac, lactis mlekoŠ hem. so mle~ne kiseline. laktacija, -e ` ‰nlat. lactatioŠ 1. lu~ewe mleka iz mle~nih `lezda; dojewe deteta maj~inim mlekom. 2. period od poro|aja do prestanka lu~ewa mleka (kod ~oveka i ìvotiwa). 3. koli~ina mleka koju jedna krava muzara da za godinu dana. laktiferan, -rna, -rno ‰lat. lac, lactis mleko, ferre nositiŠ koji daje mleko, u kome ima mleka, mle~an. laktodenzimetar, -a m ‰lat. lac, lactis mleko, densus gust, v. -metarŠ v. laktometar. laktoza, -e ` ‰lat. lac, lactis mlekoŠ hem. {e}er koji se nalazi u mleku, mle~ni {e}er. laktometar, -tra m, mn. laktometri, gen. mn. laktometara ‰lat. lac, lactis mleko, v. -metarŠ sprava za merewe specifi~ne teìne (gustine) i kvaliteta mleka. laktoskop, -a m, mn. -i, gen. mn. laktoskopa ‰lat. lac, lactis mleko, v. -skopŠ v. laktometar. lakunozan, -zna, -zno ‰lat. lacunosusŠ koji ima praznina, nedostataka, nepotpun, krw. lakustri~an, -~na, -~no ‰lat. lacus jezeroŠ koji se odnosi na jezero, koji pripada jezeru, jezerski. Lak{mi ` indekl. indijska bogiwa sre}e i lepote, ~iji je simbol lotosov cvet. lal prid. indekl. ‰tur. lalŠ 1. koji je boje rubina, ruì~ast. 2. nem, bezglasan, zamukao. lala, -e `, mn. lale, gen. mn. lala ‰tur. lale od laleŠ 1. bot. vrsta biqke koja ima krupan lep cvet razli~itih boja, tulipan. 2. {aqivi naziv za Bana}anina ili za Vojvo|anina (potekao otuda {to je nekada{wa banatska no{wa bila bogato ukra{ena vezenim ruàma i tulipanima). pers.

lala, -e m, mn. -e, gen. mn. lala ‰tur. lala od pers.Š 1. slu`benik na turskom dvoru, sultanov dvoranin. 2. u~iteq, vaspita~, odgojiteq dece. 3. u Turskoj pomo}nik maloletnih carevi}a koji je upravqao pojedinim oblastima.

lalacija lalacija, -e ` ‰lat. lallare pevati la-laŠ tepawe, mucawe koje se obi~no ispoqava kao mazni, nepravilan izgovor glasova l i r. -lalija, -e ` ‰gr~. laliaŠ kao drugi deo re~i zna~i govor, brbqawe. lalopatija, -e ` ‰gr~. lalia, v. -patijaŠ med. smetwe bilo koje vrste koje se javqaju u govoru. lalofobija, -e ` ‰gr~. lalia, v. fobijaŠ med. strah od govorewa kao posledica mucawa. lama, -e ` ‰ital. lama o{tricaŠ 1. limena posuda, kanta. 2. turpija, pila. 3. metalna karika, grivna. lama1, -e ` ‰{p. llamaŠ zool. ju`noameri~ka ìvotiwa iz porodice kamila, Lama glama, gaji se u andskim predelima. lama2, -e m ‰mong. lama od tibet. blamaŠ budisti~ki, lamaisti~ki sve{tenik-monah; up. dalaj-lama. lamaizam, -zma m ‰v. lama2Š varijanta budizma ra{irena na Tibetu i me|u mongolskim narodima. lamaist(a), -e m, mn. lamaisti, gen. mn. lamaista ‰v. lama2Š pripadnik lamaizma (lamaisti~ke religije). lamarkizam, -zma m ‰prema @an-Batistu Lamarku, (Lamarck, 1744–1829)Š biol. u~ewe francuskog prirodwaka Lamarka po kojem su ìva bi}a sposobna da se prilago|avaju ìvotnoj sredini, sti~u}i nove osobine koje postaju nasledne, {to dovodi do stvarawa novih vrsta. lamaserija, -e ` ‰fr. lamaserie, v. lama2Š tibetski ili mongolski samostan. lambada, -e ` ‰port. lambada zamah, udarŠ muz. ples zasnovan na brazilskim narodnim ritmovima, popularan krajem osamdesetih godina pro{log veka. lambda, -e ` ‰gr~. lambdaŠ naziv za slovo gr~kog alfabeta (L, l) kojim se obeleàva glas l. y lambda ~estica jedan od hiperona (v.). lambdacizam, -zma m ‰gr~. lambdaŠ izgovarawe (obi~no kod dece) glasa l umesto r. lambetvok, -a m ‰engl. Lambeth walk, {etwa po Lambetu, predgra|u LondonaŠ vrsta modernog plesa (oko 1938).

laminat lambreta, -e `, gen. mn. lambreta ‰ital. Lambretta, po mestu Lambrate gde se nalazi fabrikaŠ vrsta skutera sli~nog vespi. lame, -ea m ‰fr. lameŠ vrsta sjajne tkanine protkana zlatnim ili srebrnim ìcama ili lamelama. lamela, -e ` ‰lat. lamellaŠ 1. tanak, obi~no metalni, listi} ili plo~ica. 2. duguqasta tanka plo~a od drveta, metala ili nekog ve{ta~kog materijala koja se upotrebqava za pokrivawe spojnica i kao ukras. 3. gra|. deo kakve masivne konstrukcije ili gra|evine, betonski stub koji se povezuje sa drugim stubovima. 4. autom. plo~a, obloga kva~ila. lamelaran, -rna, -rno ‰nlat. lamellarisŠ koji ima oblik lamele, plo~ice; koji se sastoji od lamela. lamelast, -a, -o ‰v. lamelaŠ koji se sastoji od tankih plo~ica, ili je u obliku takvih plo~ica, lamela (v.). lament, -a m, mn. -i, gen. mn. lamenata ‰lat. lamentumŠ v. lamentacija. lamentacija, -e ` ‰lat. lamentatioŠ 1. tugovanka, àlopojka, jadikovka, 2. kwi`. kwièvni oblik nastao ponavqawem motiva kao {to je npr. Pla~ Jeremijin u Bibliji. lamentacije, -ija ` mn. ‰lat. lamentatioŠ katoli~ki crkveni obredi u Velikoj nedeqi pred Uskrs; tu`ne pesme iz Pla~a Jeremijinog koje se u katoli~koj crkvi ~itaju u drugoj polovini Velike nedeqe. lamentirati, lamentiram, 3. l. mn. lamentiraju nesvr{. ‰v. lamentacijaŠ jadikovati, oplakivati, naricati, àliti. lamento, -a m, gen. mn. lamenata ‰ital. lamentoŠ muz. tugaqivi, elegi~ni muzi~ki stav (naj~e{}e u operi). lameta, -e `, gen. mn. lameta ‰ital. lamettaŠ uske trake ili niti od srebrnog ili zlatnog papira ili metala koje sluè za ukra{avawe novogodi{we (boì}ne) jelke. lamina, -e ` ‰lat. lamina plo~aŠ tanka plo~a, tanak sloj; obloga. laminat, -ata m, mn. laminati, gen. mn. laminata ‰nlat. laminatus od lat. lamina plo~aŠ 1. tanak lim koji sluì za pakovawe. 2. materijal od presovane plastike za prekrivawe podova.

697

laminacija laminacija, -e ` ‰nlat. laminatio od lat. lamina plo~aŠ 1. tehn. postupak pravqewa metalnih plo~ica i listova, vaqawe, tawewe metala. 2. a. presovawe i gla~awe kartona, ob. u kwigoveza~kim radionicama. b. ~uvawe starih i osetqivih papira ulagawem u prozirni plasti~ni materijal. laminerija, -e ` ‰fr. laminerie od lat. lamina plo~aŠ radionica u kojoj se vaqa, tawi metal i izra|uju metalne plo~ice i listovi, vaqaonica. lampa, -e i lampa, -e `, gen. mn. lampi i lampi ‰nem. Lampe od fr. lampe od gr~. lampas bakqaŠ 1. svetiqka. y radio-lampa zast. nekada{wi familijaran naziv za elektronsku cev. lampada, -e ` ‰ital. lampada, gr~. lampas gen. lampados bakqaŠ pokr. zast. kandilo. lampadarijus, -a ‰lat. lampadarius, v. lampadaŠ v. lampadefor. lampadedromija, -e ` ‰v. lampada, gr~. dromos trkaŠ ist. starogr~ka no}na trka u kojoj su trka~i nosili zapaqene buktiwe. lampadefor, -ora m, mn. lampadefori, gen. mn. lampadefora ‰v. lampada, gr~. -phoros koji nosiŠ 1. onaj koji nosi zapaqenu buktiwu, bakqono{a, lu~ono{a. 2. ist. u~esnik u no}noj trci (u anti~koj Gr~koj). lampas, -a m, mn. lampasi, gen. mn. lampasa ‰fr. lampasŠ 1. traka ili gajtan, ob. crvene ili zlatne boje, umetnuta du` spoqa{weg {ava nogavice sa obe strane pantalona, na uniformama vi{ih oficira ili diplomata. 2. vrsta svilene indijske i kineske tkanine sa slikama i {arama. lampion, -ona m, mn. lampioni, gen. mn. lampiona ‰fr. lampion od ital. lampioneŠ 1. svetiqka loptastog oblika, od prozra~ne hartije ìvih boja ili od obojenog stakla, u kojoj gori sve}a i koja visi kao ukras ili se nosi o {tapu. 2. uli~na svetiqka u obliku fewera. landauer,-a m ‰nem. Landauer po imenu grada LandauŠ ist. vrsta ko~ije sa ~etiri sedi{ta i krovom na rasklapawe. landgraf, -a m, mn. -i, gen. mn. landgrafa ‰nem. LandgrafŠ ist. vladarska titula u nema~kim dràvicama pre ujediwewa.

698

lanceta landsmol, -a m ‰norv. landsmal, dosl. ’zemaqski govor’Š stariji naziv za norve{ki narodni jezik: v. ninorsk. landsting, -a m ‰{ved. landsting ’zemaqska skup{tina’Š gorwi dom danskog parlamenta. landtag, -a m ‰nem. LandtagŠ 1. pokrajinska narodna skup{tina u Nema~koj i Austriji. 2. parlament u Lihten{tajnu. lanist(a), -e m, mn. lanisti ‰lat. lanista, etrurskog poreklaŠ u~iteq ma~evawa i trener gladijatora u starom Rimu. lanolin, -ina m ‰lat. lana vuna, oleum uqeŠ ù}kasta masna masa koja se dobija iz ov~ije vune, upotrebqava se za proizvodwu kozmeti~kih i medicinskih masti, kremova, sapuna i dr. lanser i lanser, -era m, mn. lanseri i lanseri ‰fr. lanceur od lancer, v. lansiratiŠ cev za lansirawe torpeda, lansirna cev. lansirati, lansiram, 3. l. mn. lansiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. lancer baciti od klat. lanceareŠ 1. pomo}u naro~itih ure|aja izbaci(va)ti projektil (torpedo, raketu, svemirski brod i dr.). 2. pustiti, pu{tati u opticaj, u primenu, izneti u javnost (vest, novu modu, novi proizvod i dr.). 3. (u)~initi popularanim. lansirni, -a, -o ‰v. lansiratiŠ koji je u vezi s lansirawem, koji sluì za lansirawe: lansirna rampa, lansirna cev i sl. lantan, -ana m ‰nlat. lanthanum od gr~. lanthanein skrivati, kritiŠ hem. metal bele boje, mek, rastegqiv, iz grupe lantanida, simbol La, atomski broj 57. lantanidi, -ida m mn. ‰v. lantanŠ 14 hemijskih elemenata koji imaju gotovo istovetna hemijska svojstva i koji u periodnom sistemu dolaze iza lantana (cerijum, prazeodimijum, neodimijum, prometijum, samarijum, europijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum i lutecijum). lanterna, -e = laterna, -e ` ‰lat. 1anternaŠ v. laterna. y lanterna magika œ~arobna svetiqkaŒ, naprava za projektovawe uve}anih slika na platno; v. epidijaskop. lanceta, -e `, gen. mn. lanceta ‰fr. lancetteŠ 1. {iqat, sa obe strane o{tar noì} za pu-

med.

lancman {tawe krvi, cepqewe, hirur{ke zahvate i sl. 2. kratak, {iqat noì} za duborez. lancman, -a m: v. lacman. lancun, -una m, mn. lancuni, gen. mn. lancuna ‰ital. lenzuoloŠ pokr. deo posteqine, ~ar{av. lan~, -a m, mn. lan~evi ‰engl. lunchŠ drugi doru~ak kod Engleza, obrok koji se jede u podne, izme|u ranog doru~ka i ru~ka, mali ru~ak. y lan~-paket suva hrana za put. Laokoon, Laokoont, -a m mitol. Apolonov sve{tenik, Trojanac koga su zajedno s wegova dva sina ugu{ile dve velike zmije jer je poku{ao da nagovori svoje sugra|ane da uni{te trojanskog kowa; prizor je prikazan na ~uvenoj mermernoj skulpturi iz I veka pre n. e. koja se ~uva u Vatikanskim muzejima. laparoskop, -a m, mn. -i, gen. mn. laparoskopa ‰v. laparoskopijaŠ med. instrument pomo}u koga se izvodi laparoskopija. x laparoskopski. laparoskopija, -e ` ‰gr~. lapara slabina, trbu{na {upqina, v. -skopŠ med. posmatrawe trbu{ne dupqe pomo}u laparoskopa da bi se utvrdio uzrok oboqewa. laparotomija, -e ` ‰v. laparoskopija, v. -tomijaŠ med. operativno, hirur{ko otvarawe trbuha, trbu{ni rez. laparohisterektomija, -e ` ‰v. laparoskopija, histerektomijaŠ med. hirur{ko otvarawe trbuha i materice, carski rez. lapidaran, -rna, rno ‰lat. lapidarius, v. lapisŠ saèt, zbijen, jezgrovit (u izraàvawu). lapidarijum, -a (i lapidarij, -a) m ‰lat. lapidarium, v. lapisŠ zbirka kamenih spomenika; muzej ili wegovo odeqewe u kome se ~uva takva zbirka. lapili, -a m mn. ‰lat. lapilli, dem. mn. od lapis kamenŠ geol. komadi}i vulkanske stene, veli~ine do 3–4 centimetra, koji prilikom erupcije izle}u iz kratera. lapis, -a i lapis, -a m ‰lat. lapis, gen. lapidis kamenŠ 1. nitrat srebra u obliku {tapi}a koji sluì za spaqivawe bradavica, rana i sl. 2. {tapi} od stipse za zaustavqawe krvi prilikom brijawa. lapislazuli, -ija m ‰srlat. lapis lazuli, v. lapis, lazurŠ min. poludragi kamen jarke plave boje, koristi se za izradu nakita i za rezbariju.

laringektomija lapor, -a m = laporac, -orca m ‰klat. albaris, keltskog poreklaŠ mekana stena sastavqena od gline i kre~waka koja se koristi kao osnovna sirovina za proizvodwu cementa, tupina. lapsus, -a m, mn. -i, gen. mn. lapsusa ‰lat. lapsus od labi pasti, okliznuti seŠ gre{ka, oma{ka (ob. u govoru ili pisawu). laptop, -a m, mn. -i, gen. mn. laptopa ‰engl. laptop od lap krilo (dràti na krilu) i top gorwa stranaŠ mali prenosiv personalni kompjuter. lar, -a m, mn. lari ‰lat. Lar, LaresŠ 1. mitol. (obi~no u mn.) kod starih Rimqana bog za{titnik doma}eg ogwi{ta i svih ~lanova porodice. lararijum, -a (i lararij, -ija) m, mn. -i ‰lat. larariumŠ mitol. kod starih Rimqana malo ku}no svetili{te posve}eno larima, sme{teno obi~no u ku}i kod ogwi{ta. larva, -e `, gen. mn. larvi ‰lat. larva maska, stra{ilo, utvaraŠ zool. prvi stadijum u razvoju nekih ìvotiwa (naj~e{}e insekata) kada se po gra|i bitno razlikuju od odrasle jedinke (npr. gusenica kod leptira), li~inka. larvalan, -lna, -lno ‰nlat. larvalisŠ zool. koji se odnosi na larvu, koji pripada larvi, svojstven larvi. larga manu v. larga manu. largeto pril. ‰ital. larghetto, dem. od largoŠ muz. 1. oznaka za tempo u muzici, izme|u largo (v.) i andante, dosta sporo, polagano. 2. kompozicija ili stav u takvom tempu. largisimo ‰ital. larghissimo, apsolutni superlativ od largoŠ muz. sasvim lagano. largicija, -e ` ‰lar. largitioŠ darivawe; podmi}ivawe. largo i largo pril. ‰ital. largoŠ 1. muz. oznaka za tempo u muzici, vrlo sporo, polagano. 2. muz. kompozicija ili stav u takvom tempu. laringal, -ala m, mn. laringali, gen. mn. laringala ‰v. laringo-Š gram. glas koji se tvori u grkqanu, larinksu. laringalan, -lna, -lno ‰v. larinksŠ koji se odnosi na grkqan; koji se tvori u grkqanu, grkqanski. laringektomija, -e ` ‰v. laringo-, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe grkqana.

699

laringitis laringitis, -a m ‰v. larinksŠ med. zapaqewe larinksa, grkqana, upala grla. laringo- ‰v. larinksŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: grkqan, grkqanski, grleni. laringolog, -a m, mn. laringolozi, gen. mn. laringologa ‰v. laringo-, -logŠ lekar specijalista za bolesti grla. x laringolo{ki. laringologija, -e ` ‰v. laringo-, -logijaŠ grana medicine koja se bavi prou~avawem bolesti grla. laringoskop, -a i laringoskop, -a m, mn. -i ‰v. laringo-, -skopŠ med. instrument s malim okruglim ogledalom na vrhu pomo}u kojega se vr{i osmatrawe i pregled grkqana i grla. laringoskopija, -e ` ‰v. laringo-, -skopijaŠ med. pregled grkqana i grla pomo}u laringoskopa. laringotomija, -e ` ‰v. laringo-, -tomijaŠ med. operacija grkqana, hirur{ko prosecawe grkqana radi uklawawa izraslina i dr. laringofon, -a i laringofon, -ona m, mn. -i ‰v. laringo-, gr~. phone glas, zvukŠ 1. specijalan mikrofon koji se stavqa na grkqan da bi se lak{e razabrali glasovi pri govoru u bu~nim prostorijama. 2. med. elektronski aparat koji poja~ava glas pacijenata posle operacije grkqana. larinks, -a i larinks, -a m ‰gr~. larynx gen. laryngos, grlo, grkqanŠ anat. grkqan. larma, -e `, gen. mn. larmi ‰nem. LarmŠ vika, galama, buka, àgor. larmaxija, -e m ‰v. larma, -xijaŠ onaj koji pravi larmu, vika~, galamxija. x larmaxijski. larpurlartizam, -zma m ‰fr. l’art pour l’art, v. -izamŠ um. i kwi`. œumetnost radi umetnostiŒ, esteti~ka teorija nastala u drugoj polovini XIX veka po kojoj je umetni~ko delo samo sebi svrha, nezavisno od dru{tva, sredine, morala ili politike. lasalijanac, -nca m ‰prema imenu F. LasalaŠ pristalica, sledbenik Lasala i lasalijanizma. lasalijanizam, -zma m ‰prema imenu F. LasalaŠ politi~ko u~ewe nema~kog socijaliste F. Lasala (Lasalle, 1825–1864) prema kojem se preobraàj kapitalisti~kog dru{tva moè izvesti uz pomo} dràve i wenih institucija.

700

lateks laser, -a m, mn. -i ‰engl. skr. od Light Amplification by Stimulated Emission of RadiationŠ ure|aj koji emituje snop koherentne svetlosti odre|ene talasne duìne, bez rasipawa; upotrebqava se u mnogim oblastima nauke, medicine, tehnologije itd. laserski, -a, -o ‰v. laserŠ koji se odnosi na laser: laserski zraci, laserska terapija. y laserski {tampa~ ra~. {tampa~ prikqu~en na kompjuter koji reprodukuje tekst na papiru pomo}u laserskih zraka. laso, -a m, mn. s lasa ‰engl. lasso od {p. lazoŠ duga~ak konopac ili remen sa om~om na jednom kraju koji koriste kauboji za hvatawe stoke. lasteks, -a m ‰engl. Lastex fabri~ko ime proizvodaŠ naziv za tkaninu (od sintetike, pamuka, svile i dr.) protkanu finim gumenim nitima tako da je rastegqiva, elasti~na; odevni predmet, naj~e{}e steznik, na~iwen od takve tkanine. lasting, -a m ‰engl. lasting trajanŠ vrsta ~vrste vunene tkanine koja se upotrebqava naro~ito za zimske kapute. lasti{, -a m, mn. -i, gen. mn. lasti{a ‰nem. elastisch, v. elasti~anŠ rastegqiva vrpca sa utkanim gumenim nitima koja se ume}e u odevne predmete da bi ih pridràvala ili se upotrebqava za izradu podvezica, midera i dr. lascivan, -vna, -vno ‰lat. lascivusŠ bestidan, razuzdan, puten; koji nagla{ava, isti~e seksualnost (obi~no o kwièvnim i drugim umetni~kim delima). lascivnost, -i ` ‰v. lascivanŠ osobina onoga {to je lascivno, bestidnost, razuzdanost. lat, -a m, mn. lati, gen. mn. lata ‰estonski latŠ nekada{wa letonska nov~ana jedinica. lata1, -e `, gen. mn. lata ‰tur. lataŠ duga~ka crna haqina muslimanskih sve{tenika, mantija, xube. lata2 ‰ital. lattaŠ pokr. 1. lim. 2. limena posuda, limenka. lateks, -a m ‰lat. latexŠ beli mle~ni sok nekih tropskih biqaka od kojih se pravi kau~uk; sli~na ve{ta~ka materija, vodeni rastvor sinteti~kog kau~uka.

latentan latentan, -tna, -tno ‰lat. latens od latere kriti seŠ prikriven, skriven, pritajen, koji postoji ali se ne ispoqava vidqivo. latentnost, -osti ` ‰v. latentanŠ osobina onoga {to je latentno, prikrivenost, pritajenost. lateral, -ala, m, mn. laterali, gen. mn. laterala ‰v. lateralanŠ fon. glas koji nastaje tako {to vazduh prolazi s obe strane jezika, dok ovaj dodiruje nepce (l, q). lateralan, -lna, -lno ‰lat. lateralisŠ 1. bo~ni, koji je sa strane; sporedan. 2. fon. koji se artikuli{e proticawem vazduha sa obe strane jezika. lateranski, -a, -o ‰lat. LateranusŠ koji se odnosi na Lateran, papsku palatu u Rimu. y lateranski sabori ist. naziv za pet sabora Katoli~ke crkve odrànih u Lateranu od XII do XVI veka; Lateranski ugovor ugovor izme|u Svete Stolice i Kraqevine Italije po kome je 1929. Vatikan postao suverena dràva. laterirati, lateriram, 3. l. mn. lateriraju i nesvr{. ‰lat. latus gen. lateris stranaŠ sab(i)rati po stranicama (ra~unske stavke) omogu}avaju}i daqe zbrajawe tako dobijenih zbirova. svr{.

laterna, -e `, gen. mn. laterni ‰nem. Laterne od lat. lanternaŠ 1. svetiqka, lampa, fewer. 2. arhit. mali ukrasni toraw na vrhu kupole, s prozorima kroz koje ulazi svetlost. latinac, -nca m ‰prema lat. latinusŠ 1. onaj koji u {koli u~i latinski jezik; onaj koji zna latinski jezik. 2. pripadnik katoli~ke veroispovesti, katolik. latina{, -a{a m, mn. latina{i, gen. mn. latina{a ‰prema lat. latinusŠ 1. ist. katoli~ki sve{tenik koji je vr{io bogosluèwe samo na latinskom jeziku (za razliku od dalmatinskih glagoqa{a). 2. pristalica latini~nog pisma, latinice. latinizam, -zma m ‰fr. latinismeŠ 1. re~ ili izraz iz latinskog jezika upotrebqeni u nekom drugom jeziku; re~ ili izraz na~iweni u duhu latinskog jezika. 2. upotreba latinskog jezika u svakodnevnom ìvotu; negovawe latinskog jezika i latinske tradicije.

latitudinalan latinizacija, -e ` ‰v. latinizovatiŠ pridavawe latinskih osobina, polatiwewe; uvo|ewe latinskog jezika u {kole ili u dru{tvo. latinizovati, latinizujem i latinizirati, latiniziram, 3. l. mn. latiniziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. latiniserŠ 1. (u)~initi sli~nim onome {to je latinsko, (po)latiniti; da(va)ti (imenu) latinski oblik. 2. prevesti, prevoditi na latinski. latinist(a), -e m, mn. latinisti ‰fr. latinisteŠ 1. stru~wak za latinski jezik i kwièvnost, znalac latinskog jezika i latinske kulture. 2. ist. pisac koji pi{e na latinskom jeziku. latinitet, -eta m ‰lat. latinitasŠ 1. latinski jezik, latinska kwièvnost, kultura i na~in ìvota, latin{tina. 2. latinsko, rimsko gra|ansko pravo. latinluk, -a m, mn. latinluci, gen. mn. latinluka ‰v. latinskiŠ zast. fam. latinski (katoli~ki) ìvaq, latinski svet, Latini. latino prid. indekl. ‰amer. {p. latino, skr. od latinoamericanoŠ latinoameri~ki, u duhu Latinske Amerike (ob. o narodnoj i zabavnoj muzici). latinoman, -ana m, mn. latinomani, gen. mn. latinomana ‰v. latinski, -manŠ onaj koji je op~iwen latinskim jezikom, latinskom kulturom i tradicijom, koji je preterano naklowen svemu {to je latinsko. latinski, -a, -o ‰lat. latinus od naziva pokrajine LatiumŠ 1. koji pripada Latinima, Rimqanima. 2. rimokatoli~ki; italijanski; zapadwa~ki. latin{tina, -e ` ‰v. latinskiŠ 1. naziv za latinski jezik. 2. latinska kultura i na~in ìvota. latituda, -e ` ‰lat. latitudo {irinaŠ 1. geogr. geografska {irina, ugaona udaqenost nekog mesta od ekvatora na sever ili jug. 2. astron. ugaona udaqenost nekog nebeskog tela od ekliptike na sever ili jug, izraàva se u rasponu od 0 do 90 stepeni s pozitivnim predznakom ka severu, a negativnim ka jugu. 3. odstupawe od neke utvr|ene vrednosti ili veli~ine. latitudinalan, -lna, -lno ‰nlat. latitudinalisŠ koji se odnosi na latitudu, koji se odnosi na geografsku {irinu, {irinski.

701

latitudinarac latitudinarac, -rca m ‰engl. latitudinarian, latitudinarizamŠ pristalica latitudinarizma; {irokogrud, slobodouman ~ovek u pogledu verskih ili moralnih normi. latitudinarizam, -zma m ‰v. latitudinaracŠ 1. ist. anglikanski crkveni pokret iz XVII veka koji se zalagao za versku toleranciju i liberalnije nazore u odnosu na nazore dogmati~ara i puritanaca. 2. slobodoumnost, {irokogrudost, liberalan odnos prema verskim i moralnim normama. latifa, -e `, gen. mn. latifa ‰tur. latifŠ bot. pokr. cvet dragoqub, ukrasna biqka ùtih i crvenkastih cvetova. latifundija, -e ` ‰lat. latifundiumŠ veliki zemqi{ni posed. latifundist(a), -e m ‰v. latifundijaŠ vlasnik latifundije, zemqoposednik. -latrija, -e ` ‰gr~. latreiaŠ kao drugi deo sloènice zna~i: oboàvawe, sluèwe, po{tovawe, npr. idolatrija (v.). latrina, -e ` ‰lat. latrinaŠ 1. nu`nik, klozet (obi~no vojni~ki). 2. zagnojena rana, gnojnica. lauda, -e `, gen. mn. lauda ‰lat. laus, gen. laudis pohvalaŠ sredwovekovna religiozna narodna pesma u slavu boga i svetaca, hvalospev. laudabilan, -lna, -lno ‰lat. laudabilis od laudare hvalitiŠ zasluàn, dostojan hvale, pohvalan. laudanum, -a m ‰nlat. laudanumŠ hem. rastvor opijuma u alkoholu koji se upotrebqavao kao sredstvo za umirewe i uspavqivawe. laudator, -a m ‰lat. laudatorŠ onaj koji hvali, hvaliteq; onaj koji drì posmrtni govor. laudacija, -e ` ‰lat. laudatioŠ hvaqewe, pohvala, pohvalni govor. laude, lauda ` mn. ‰lat. laudes pohvaleŠ muz. vrsta horske pesme u katoli~koj crkvi. Laurazija, -e ` ‰od engl. Laur(entian Mountains), naziv planinskog lanca u Kanadi, i (Evro)azijaŠ geol. hipoteti~ni kontinent iz paleozoika, koji je obuhvatao dana{wu Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. laureat, -ata, mn. laureati, gen. mn. laureata ‰lat. laureatus od laurea (corona) lovorov venacŠ 1. umetnik, pisac ili nau~nik koji je dobio izuzetnu nagradu ili visoko slu`beno priznav.

702

lebensraum we. 2. u zapadnim zemqama: onaj koji ima univerzitetsku diplomu ili doktorsku titulu. lauta, -e `, gen. mn. lauta ‰nem. Laute od stfr. leut iz ar. al-’udŠ 1. muz. starinski ì~ani instrument koji se svira trzawem ìca prstima; u Dubrovniku: leut. lautist(a), -e m, mn. lautisti ‰v. lautaŠ onaj koji svira na lauti ili peva uz lautu. lauf, -a m ‰nem. LaufŠ sp. àrg. vo`wa, trka (u skijawu i sl.). laufati, -am ‰nem. laufenŠ tr~ati. laufer, -a m, mn. -i ‰nem. LauferŠ 1. {ahovska figura lovac (oznaka L). 2. rud. radnik u rudniku koji gura vagone. 3. v. lauftepih. lauftepih, -a m, mn. lauftepisi, gen. mn. lauftepiha ‰nem. LaufteppichŠ uzak duga~ak tepih koji se obi~no prostire preko finijeg tepiha kao za{tita, prostirka u obliku staze. laf, -a m ‰tur. lafŠ pokr. 1. razgovor, brbqawe, }askawe. 2. ogovarawe, klevetawe. lafet, -eta m, mn. lafeti, gen. mn. lafeta ‰nem. Lafette od fr. l’affutŠ voj. postoqe na kojem stoji topovska cev; postoqe te{kog mitraqeza. lahani prid. indekl. ‰tur. lahanaŠ koji je boje mladog kupusa, boje oleandra, bledozelen. lacerabilan, -lna, -lno ‰v. laceracija, -abilanŠ koji se lako cepa. laceracija, -e ` ‰lat. laceratioŠ kidawe, derawe, cepawe. lacman, -a = lacmanin, -a m, mn. lacmani (`. lacmanka, -e, dat. lacmanki) ‰nem. LandsmannŠ 1. ~ovek iz istog kraja, iz iste zemqe, zemqak. 2. pej. stranac, tu|inac, posebno ~ovek iz neke zapadnoevropske zemqe; onaj koji se pona{a i odeva kao tu|in, kao zapadwak. x lacmanski. lacmanin = lacman (v.). laco, -a m ‰ital. lazzoŠ pozor. 1. nema igra u italijanskoj komediji del arte radi ispuwavawa pauza u govoru, igra bez re~i. 2. {ega~ewe, {ala, po{alica; {aqivo dobacivawe. leander v. oleander. lebensraum, -a m ‰nem. Lebensraum od Leben ìvot, Raum prostorŠ œìvotni prostorŒ, na~elo nema~ke agresije koje se sastojalo u te-

leblebija `wi za osvajawem tu|ih teritorija na kojima ìve pripadnici nema~kog naroda. leblebija, -e `, gen. mn. leblebija ‰tur. leblebiŠ bot. naut, slanutak; semenke te biqke koje se obi~no prè i grickaju ili sluè kao surogat kafe. lev, -a m, mn. levi, gen. mn. leva ‰bug. levŠ bugarska nov~ana jedinica. leva manu ‰lat. laeva manuŠ muz. levom rukom. levada, -e ` ‰fr. levadeŠ jah. propiwawe kowa, kada kow visoko podiè i savija predwe noge tako da za kratko vreme stoji samo na zadwim nogama. levant, -a m ‰ital. levante istok od levare dizatiŠ 1. (Levant) zemqe koje izlaze na Sredozemno more a koje se nalaze isto~no od Italije (Turska, Sirija, Liban, Izrael, Jordan, Egipat), Bliski istok. 2. pokr. vetar koji duva sa istoka, isto~ni vetar. levantinac, -nca m ‰ital. levantino, v. levantŠ 1. (Levantinac) stanovnik Levanta ili ~ovek poreklom sa Levanta. 2. fig. lukav, prefrigan ~ovek, varalica (naro~ito u trgovini). 3. ist. levantski talir, talir Marije Terezije koji se koristio kao novac na Bliskom istoku. levantinski, -a, -o ‰v. LevantinacŠ 1. koji se odnosi na Levant, koji poti~e sa Levanta ili pripada Levantu, isto~wa~ki. 2. koji se odnosi na Levantince; koji ima osobine Levantinaca. levantski v. levantinski (1). leventa, -e m ‰tur. levend od pers. lewend besposli~arŠ 1. ist. turski vojnik dobrovoqac. 2. vojnik, ratnik; junak, vitez. 3. pustolov, skitnica, besposli~ar; neradnik, len{tina. 4. hvalisavac, razmetqivac. 5. (samo `) pokr. naziv od mila koji tek dovedena mlada daje mladim ènskim osobama u ku}i u koju je dovedena. levigacija, -e ` ‰lat. levigatioŠ 1. hem. razdvajawe teìh ~estica neke materije od lak{ih putem potapawa u te~nost. 2. farm. usitwavawe, drobqewe, mrvqewe. levijatan, -ana m ‰hebr. liweyathanŠ 1. prema Bibliji ogromna morska neman. 2. fig. xinovska ìvotiwa, grdosija; zgrada, ma{ina ili

legalizovati prevozno sredstvo ogromnih razmera. 3. ma{ina za uklawawe ne~isto}e iz vune. levirat, -ata m ‰nlat. levir deverŠ etnol. kod starih mediteranskih naroda (i danas kod nekih naroda na Istoku) obaveza da se brat ili najbliì ro|ak umrlog ~oveka oèni wegovom udovicom, radi osigurawa potomstva. leviske, leviski ` mn. ‰engl. Levi’sŠ pantalone, farmerke marke œLevisŒ (Livajz), omiqene me|u omladinom. levit, -ita m, mn. leviti, gen. mn. levita ‰lat. Levita od gr~. Leuites, hebr. lewiŠ 1. Jevrejin pripadnik Levijeva plemena, iz kojega su iskqu~ivo birani sve{tenici. 2. sve{tenik ili wegov pomo}nik u katoli~koj crkvi. levitacija, -e ` ‰nlat. levitatio, v. levitiratiŠ u spiritizmu: tobo`we lebdewe tela u vazduhu, poni{tavawe postojawa i delovawa Zemqine teè duhovnom snagom. levitirati, levitiram, 3. l. mn. levitiraju nesvr{.‰nlat. levitare od levis laganŠ biti u levitaciji, lebdeti, odràvati se u vazduhu. levorver nepr. v. revolver. levha, -e i levha, -e `, gen. mn. levhi ‰tur. levha od ar. lawha tablaŠ arapskim pismom kaligrafski ispisani citati iz Kurana ili mudre izreke koje se u muslimanskim ku}ama stavqaju na zid kao ukras. levhi-mahfuz, -uza m ‰tur. levh-i-mahfuz od ar.Š proro~ka kwiìca ili zapis o sudbini ~oveka. legalan, -lna, -lno ‰lat. legalis od 1ex gen. legis zakonŠ 1. koji je u skladu sa zakonom, zakonit, pravovaqan. 2. koji ìvi ili deluje javno, neskriveno od vlasti, javan, neprikriven; supr. ilegalan. legalizam, -zma m ‰v. legalanŠ dosledno po{tovawe zakonskih propisa, po{tovawe zakona. legalizacija, -e ` ‰fr. legalisation, v. legalanŠ priznavawe zakonitosti ne~ega, uskla|ivawe sa zakonom, ozakowewe; overavawe nekog dokumenta po propisima zakona. legalizacioni, -a, -o ‰v. legalizacijaŠ koji se odnosi na legalizaciju, kojim se vr{i legalizacija. legalizovati, legalizujem svr{. i nesvr{. ‰fr. legaliser, v. legalanŠ (u)~initi legalnim,

703

legalist(a) zakonitim, uskladiti sa zakonom; overiti, overavati po propisima zakona. legalist(a), -e m, mn. legalisti, gen. mn. legalista ‰v. legalanŠ onaj koji se strogo drì zakona, koji bez izuzetka po{tuje vaè}e zakone. x legalisti~ki. legalitet, -eta m = legalnost, -i ` ‰nlat. legalitas, v. legalanŠ osobina onoga {to je legalno, {to je u skladu sa zakonom, zakonitost; stawe onoga koji ìvi ili deluje legalno, javno, ne skrivaju}i se od vlasti. legalnost = legalitet (v.). legat1, -ata m, mn. legati, gen. mn. legata ‰lat. legatumŠ 1. nalog, oporuka kojom oporu~iteq ostavqa svoju imovinu ili jedan wen deo nekome ko zakonski nije naslednik. 2. imovina (deo imovine) koja se oporukom ostavqa nekome ko zakonski nije naslednik, ostav{tina. legat2, -ata m, mn. legati, gen. mn. legata ‰lat. legatusŠ 1. opunomo}eni predstavnik pape, papin izaslanik. 2. ist. kod starih Rimqana: poslanik; namesnik carske pokrajine, pomo}nik vojnog zapovednika. legatar, -ara m, mn. legatari, gen. mn. legatara ‰nlat. legatarius v. leget1Š onaj kome je oporukom zave{tan legat, koji prima legat. legato pril. ‰ital. legatoŠ muz. bez prekida, vezano, spojeno, sliveno (ozna~ava se lukom iznad nota); supr. stakato. legator, -a m, mn. -i ‰lat. legator v. leget1Š onaj koji zave{tava, daje legat, oporu~iteq, zave{talac. legacija, -e ` ‰lat. legatioŠ izaslanstvo, poslanstvo; diplomatsko predstavni{tvo u stranoj zemqi, nièg ranga od ambasade. lege artis ‰lat. lege artis prema zakonu ve{tine, ume}aŠ prema propisu, propisno, stru~no. legen, -a m, mn. -i, gen. mn. legena ‰tur. legenŠ lavor, obi~no metalni. legenda, -e `, gen. mn. legendi ‰lat. legenda prema legere ~itatiŠ 1. kwi`. spis o ìvotu i delima svetaca. 2. kwi`. predawe, pri~a o nekom neobi~nom, izuzetnom doga|aju ili o ìvotu neke li~nosti, sa elementima natprirodnog i ~udesnog. 3. neverovatna, izmi{qena pri~a uop{te. 4. ono {to ima karakter legen-

704

legionar de, {to je postalo ili u{lo u legendu, legendarna li~nost, legendaran doga|aj i sl. 5. ekspr. (u govornom jeziku) osoba koja je postigla veliki uspeh i slavu ili dostigla vrhunac u svom poslu, velikan. 6. obja{wewe, tuma~ simbola i znakova na geografskim kartama, planovima, dijagramima i sl.; obja{wewe ispod fotografije ili crteà. 7. natpis na spoqa{wem rubu metalnog novca, medaqe, pe~ata i sl. oko grba, lika ili nekog drugog znaka. legendar, -ara m, mn. legendari, gen. mn. legendara ‰nlat. legendariusŠ pisac legendi o svecima. legendaran, -rna, -rno ‰nlat. legendariusŠ 1. koji se spomiwe u legendi, o kojem pri~aju legende; slavan, ~uven. 2. koji se odnosi na legendu, koji ima obele`ja legende; nestvaran, izmi{qen, ~udesan. legendarijum, -a m ‰nlat. legendariumŠ kwiga u kojoj su sabrane legende o svecima. legendarnost, -i ` ‰v. legendaranŠ svojstvo, osobina onoga {to je legendarno. legestenija, -e ` ‰lat. legere ~itati, v. astenijaŠ psihi~ki uzrokovana nesposobnost ~itawa. legibilan, -lna, -lno ‰nlat. legibilis od lat. legere ~itatiŠ koji se lako ~ita, ~itqiv. legija, -e ` ‰lat. legio prema legere biratiŠ 1. ist. najve}a borbena jedinica rimske vojske, obi~no sa 4.000–6.000 vojnika, bila je podeqena na 10 kohorti (v.); naziv raznih vojnih jedinica u razli~ito vreme, ob. izvan sastava regularne vojske. 2. fig. velik broj, mno{tvo. y legija stranaca ist. za vreme Francuske revolucije (od 1789) dobrovoqa~ke jedinice republikanske vojske u kojima su se borili pripadnici raznih naroda; kasnije, pla}eni~ka vojska sastavqena od pripadnika raznih naroda (naj~e{}e od qudi sa ivice dru{tva, pustolova, o~ajnika i dr.) koja osigurava i brani francuske kolonijalne posede; Legija ~asti francusko odlikovawe koje se dodequje za gra|anske ili vojne zasluge, ustanovqeno 1802. godine od strane Napoleona. legionar, -ara m, mn. legionari, gn. mn. legionara ‰lat. legionarius, v. legijaŠ pripadnik legije, vojnik u legiji.

legionarski legionarski, -a, -o ‰v. legionarŠ koji pripada legionarima, koji se odnosi na legionare. y legionarska bolest med. te{ko plu}no oboqewe, izazvano bakterijom legionella. legirati1, legiram, 3. l. mn. legiraju svr{. i legare od lat. ligare spojiti, zdruìtiŠ stopiti, stapati (metale) u leguru, (na)praviti leguru. nesvr{. ‰ital.

legirati2, legiram, 3. l. mn. legiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. legare prema lex gen. legis zakonŠ 1. oporukom zave{ta(va)ti legat1. 2. odrediti, odre|ivati za legaciju (v.), (po)slati kao izaslanika. legislativa, -e ` ‰v. legislativanŠ 1. zakonodavno telo, zakonodavna skup{tina. 2. svi zakonski propisi zbirno; v. legislacija. legislativan, -vna, -vno ‰nlat. legislativus, legislacijaŠ koji se odnosi na legislativu, zakonodavan.

v.

legislatura, -e ` ‰nlat. legislatura, v. legislacijaŠ 1. zakonodavno telo, zakonodavni organ, zakonodavna skup{tina. 2. vremenski rok u kojem je zakonodavni organ punomo}an, period delovawa skup{tine ili predstavni~kog tela. 3. dono{ewe zakona, legislacija (v.). legislacija, -e ` ‰lat. legislatio, od lex zakon i latio dono{eweŠ 1. dono{ewe zakona i zakonskih propisa, zakonodavstvo. 2. zb. zakonski propisi, zakoni. legitiman, -mna, -mno ‰lat. legitimusŠ 1. zakonom propisan, zakonit; zvani~an. 2. opravdan, prirodan, pravedan, logi~an. legitimacija, -e ` ‰nlat. legitimatioŠ 1. zvani~na isprava, li~na karta, iskaznica; dokument o ~lanstvu u nekoj organizaciji, udruèwu i sl., ~lanska karta. 2. zakonsko pravo, ovla{}ewe za ne{to; overavawe ovla{}ewa ili punomo}i. 3. prav. zakonsko priznavawe vanbra~nog deteta, usvojewe. 4. dipl. ovla{}ivawe, akreditovawe diplomatskog predstavnika. legitimizam, -zma m ‰v. legitimanŠ princip nepromenqivosti nasledne monarhije, shvatawe po kojem potomci nekog vladara, mimo voqe naroda, imaju neotu|ivo, zakonsko pravo na presto; privrènost svrgnutoj, œlegitimnojŒ dinastiji. x legitimisti~ki.

le|erisimo legitimisati, -i{em ‰v. legitiman, legitimacijaŠ 1. traìti od nekoga da pokaè svoju legitimaciju, li~nu ispravu radi identifikovawa. 2. u~initi legitimnim, dati zakonsko pravo ne~emu, ozakoniti. 3. legitimisati se pokazati nadle`nom licu ili organu svoju legitimaciju, li~nu ispravu, dokazati svoj identitet; fig. dokazati svoju legitimnost, opravdanost svojih zahteva. legitimist(a), -e m, mn. legitimisti (`. legitimistkiwa, e) ‰fr. legitimiste, v. legitimizam, legitimanŠ pristalica, privrènik legitimizma. legitimitet, -eta m ‰fr. legitimite, v. legitimanŠ 1. v. legitimizam. 2. v. legitimnost. legitimnost, -i ` ‰v. legitimanŠ 1. osobina ili stawe onoga {to je legitimno. 2. v. legitimizam. lego m indekl. ‰fabri~ko imeŠ de~ja igra~ka, kocke za slagawe razli~itih oblika koje se ume}u jedna u drugu. legura, -e ` ‰ital. legarura spajawe, nem. Legierung leguraŠ sme{a, spoj dva ili vi{e metala, dobijena topqewem, slitina. leghorn, -a m ‰Leghorn, engl. oblik imena ital. grada LivornaŠ 1. zool. vrsta belih koko{i nosiqa. 2. vrsta pletene slame za {e{ire; {e{ir od takve slame. Leda, -e ` ‰gr~. LedaŠ mitol. lepotica koju je dok se kupala obqubio Zevs pretvoren u labuda, majka Jelene Trojanske, blizanaca Kastora i Poluksa, Klitemnestre; ~est motiv slikarskih i vajarskih dela. lederica, -e ` ‰nem. Leder koàŠ sorta jabuke sa tvrdom i debelom quskom, koàra. ledi ` indekl. ‰engl. ladyŠ dama, gospo|a, otmena èna; u~tiv izraz kojim se oslovqavaju ène. ledirati, lediram, 3. l. mn. lediraju svr{. i nesvr{. ‰lat. laedereŠ povrediti, povre|ivati, ozlediti, ozle|ivati; (o){tetiti, (po)kvariti. ledi~an, -~na, -~no ‰nem. ledigŠ koji nije u braku (neoèwen, neudata). le|en v. legen. le|erisimo pril. ‰ital. leggierissimoŠ muz. veoma lako, sasvim lako.

705

le|ermente le|ermente pril. ‰ital. leggiermenteŠ muz. v. le|ero. le|ero pril. ‰ital. leggieroŠ muz. lako, s lako}om, bez usiqavawa. leèran, -rna, -rno ‰fr. leger lakŠ 1. koji se strogo ne pridràva pravila i ustaqenih formi, slobodan, bezbriàn, opu{ten. 2. izveden bez napora, neusiqen; koji sluì za zabavu i razonodu, lak. 3. koji olako prilazi problemima, koji se ne udubquje, povr{an. 4. lakomislen, preterano slobodan i opu{ten, neozbiqan. 5. prostran, komotan (npr. leèrna haqina). leèrnost, -i ` ‰v. leèranŠ osobina i pona{awe onoga koji je leèran, neusiqenost, prirodnost, opu{tenost; nemarnost, povr{nost; bezbri`nost. lezbijka, -e `, dat. lezbijki, gen. mn. lezbijki ‰prema gr~kom ostrvu LezbosuŠ èna koja ose}a seksualne sklonosti prema drugim ènama, homoseksualka. lezbijski, -a, -o ‰v. lezbijkaŠ koji se odnosi na lezbijke. y lezbijska qubav ispoqavawe seksualnih nagona izme|u dve ène, ènska homoseksualnost. lezedrama, -e ` ‰nem. Lesedrama prema lesen ~itatiŠ drama namewena prvenstveno ~itawu a ne izvo|ewu. lezija, -e ` ‰lat. laesioŠ 1. povreda, ozleda, uvreda; o{te}ewe. 2. prav. o{te}ewe, nano{ewe {tete, povreda. 3. med. o{te}ewe nekog organa zbog traume ili dugotrajne bolesti, ozleda. lej, -a m, mn. leji, gen. mn. leja ‰rum. leuŠ rumunski novac. lejlei-kadr m ‰tur. leyle-i kadr iz ar.Š rel. muslimanski praznik, dvadeset sedma no} ramazana (meseca posta), u kojoj je Muhamedu do{la prva bo`ja objava. lejlek, -a m, mn. lejleci, gen. mn. lejleka ‰tur. leylek od pers. leklekŠ pokr. roda. lek, -a m, mn. leki, gen. mn. leka ‰alb. lekŠ albanski novac. lekit, -a m, mn. -i, gen. mn. lekita ‰gr~. lekithosŠ vrsta starogr~kog bokala s uskim duga~kim vratom i jednom dr{kom, u kojem se obi~no nosila te~nost na grob pokojnika, gde se izlivala.

706

leksi~ki leks v. Lex duodecim tabularum i slede}e odrednice. leksem, -ema, mn. leksemi, gen. mn. leksema = leksema, -e ` ‰fr. lexeme prema gr~. lexis re~Š lingv. 1. re~ kao posebna jezi~ka jedinica uzeta u ukupnosti svojih oblika i zna~ewa. 2. leksi~ka jedinica u re~niku (re~ ili vi{e re~i koje ozna~uju jedan pojam). leksema = leksem (v.). leksik, -a m ‰v. leksikonŠ lingv. v. leksika. leksika, -e `, dat. leksici ‰v. leksikonŠ lingv. sve re~i jednog jezika, dijalekta, odre|ene struke, jezika nekog pisca i dr. leksikalan, -lna, -lno v. leksi~ki. leksikograf, -a m, mn. -i ‰v. leksikon, v. -grafŠ lingv. onaj koji se bavi pisawem, izradom re~nika, leksikona, enciklopedija i sl. leksikografija, -e ` ‰v. leksikon, v. -grafijaŠ prikupqawe i obrada leksema koje }e u}i u jedan re~nik; izrada, sastavqawe re~nika, leksikona, enciklopedija i sl. leksikografski, -a, -o ‰v. leksikografŠ koji se odnosi na leksikografiju i leksikografe. y leksikografski zavod ustanova koja se bavi izradom i izdavawem leksikografskih dela. leksikolog, -a m, mn. leksikolozi, gen. mn. leksikologa ‰v. leksikon, v. -logŠ lingv. stru~wak za leksikologiju, onaj koji prou~ava re~i, wihov oblik, zna~ewe, strukturu i sl. leksikologija, -e ` ‰v. leksikon, v. -logijaŠ deo nauke o jeziku koji prou~ava lekseme, re~i, wihovo poreklo, oblik, zna~ewe, me|usobne odnose (sinonimiju, homonimiju, antonimiju i dr.) i sl. leksikolo{ki, -a, -o ‰v. leksikologŠ koji se odnosi na leksikologiju i leksikologe. leksikon, -a i leksikon, -ona m, mn. leksikoni i leksikoni ‰kgr~. lexikon (biblion) re~nik od gr~. lexis govor, re~Š 1. kwiga u kojoj su azbu~nim (alfabetskim) ili nekim drugim redom predstavqeni i protuma~eni razli~iti pojmovi, doga|aji, li~nosti i sl., vrsta enciklopedije; re~nik. 2. v. leksika. x leksikonski i leksikonski. leksi~ki, -a, -o ‰v. leksikonŠ koji se odnosi na re~i ili na leksiku, re~ni~ki. y leksi~ki

lektira fond skup svih re~i koje se upotrebqavaju u nekom jeziku, dijalektu, u nekoj struci, kod nekog pisca i sl. lektira, -e ` ‰fr. lectureŠ 1. odabrani tekstovi, kwige i sl. odre|eni za ~itawe po nastavnom, {kolskom programu iz obrazovnih, vaspitnih razloga. 2. {tivo, kwige koje neko ~ita. 3. ~itawe. lektor, -a m, mn. -i ‰lat. lector ~ita~, prema legere ~itatiŠ 1. stru~na osoba koja ~ita neki rukopis, tekst, u fazi pripreme za {tampu i ispravqa jezi~ke i stilske gre{ke. 2. nastavnik na univerzitetu ili sli~noj ustanovi koji drì ve`be obi~no za neki strani jezik; (nau~no) zvawe toga nastavnika. 3. rel. u katoli~koj crkvi niì ~in sve{tenstva. lektorat, -ata m, mn. lektorati, gen. mn. lektorata ‰nlat. lectoratum, v. lektorŠ obavqawe posla, du`nosti lektora (2). lektorijum, -a (i lektorij, -a) m, mn. -i ‰nlat. lectorium, v. lektorŠ ustanova koja organizuje javna predavawa (npr. radni~ki univerzitet); prostorija u kojoj se odràvaju takva predavawa. lektorisati, lektori{em svr{. i nesvr{. ‰v. lektorŠ obaviti, obavqati poslove lektora (1), (iz)vr{iti lekturu. lektura, -e ` ‰nlat. lectura ~itawe od lat. legere ~itatiŠ ~itawe nekog rukopisa i ispravqawe jezi~kih i stilskih gre{aka. lekcija, -e `, gen. mn. lekcija ‰lat. lectioŠ 1. nastavno gradivo koje se obra|uje u toku jednog {kolskog ~asa, nastavna jedinica; tekst, gradivo u uxbeniku koje odgovara toj nastavnoj jedinici. 2. nastavni ~as; ~as podu~avawa. 3. kritika, opomena, prekor. 4. pouka koja se izvla~i iz nekog (obi~no lo{eg, neugodnog) iskustva, primer. 5. crkv. kod katolika deo teksta, odlomak iz Biblije koji se ~ita ili peva za vreme mise. z o~itati lekciju, odràti lekciju (kome) ukoriti, izgrditi koga. 6. filol. na~in ~itawa, tuma~ewa nekog spornog mesta u tekstu. lekcionar, -ara m = lekcionarijum, -a (i lekcionarij, -a) m, mn. -i ‰sr. lat. lectionariumŠ crkv. 1. pravosl. verzija Apostola (v.) u kome su za~ala data prema godi{wem rasporedu ~ita-

lemurije wa. 2. kat. zbirka lekcija (5), odlomaka iz Biblije koji se ~itaju za vreme mise. lekcionarijum (i lekcionarij) = lekcionar (v.). lem ‰tur. lehemŠ 1. kalaj koji sluì za spajawe metala. 2. mesto na kojem je izvr{eno lemqewe. lem, -a m ‰nem. Lehm glina, ilova~aŠ 1. sredstvo za lepqewe, lepak, tutkalo. 2. miri{qava biqna smola kojom p~ele lepe pukotine na ko{nici, pritvr|uju sa}e i sl. lema, -e `, gen. mn. lema ‰gr~. lemmaŠ 1. lingv. leksikografski, re~ni~ki oblik re~i (ili izraza) koja se defini{e, obja{wava, odrednica. 2. mat. pomo}no tvr|ewe koje sluì za dokazivawe teoreme. 3. filoz. pretpostavka, premisa. lemilica, -e ` = lemilo, -a s ‰v. lemŠ sprava za lemqewe. leming, -a m, mn. leminzi ‰danski lemmingŠ arkti~ki glodar sli~an poqskom mi{u, Lemmus lemmus. lemiti, -im i lemiti -im nesvr{. ‰v. lemŠ spajati metalne delove lemom, obi~no kalajem. lemniskata, -e ` ‰gr~. lemniskos traka, zavojŠ geom. naziv za zatvorenu krivu liniju nalik na poloènu osmicu. lemozina, -e ‰venec. lemosina, ital. elemosina od gr~. eleemosyneŠ crkv. nov~ani prilog, milostiwa. lempira, -e ` ‰prema amer. {p. Lempira indijanski poglavicaŠ nov~ana jedinica u Hondurasu, 100 centavosa. lemur, -ura m, mn. lemuri, gen. mn. lemura ‰v. lemuriŠ zool. polumajmun iz porodice Lemuridae, s velikim o~ima, {iqastom wu{kom i dugim repom, ìvi najvi{e na Madagaskaru, makako, maki. lemuri, -a m. mn. ‰lat. lemures duhoviŠ mitol. u verovawu starih Rimqana zli duhovi, du{e pokojnika koji nisu sahraweni na odgovaraju}i na~in, lutaju no}u kao aveti pla{e}i qude. lemurije, -ija ` mn. ‰lat. lemuriaŠ mitol. pono}ne sve~anosti starih Rimqana radi otklawawa mo}i lemura, zlih duhova (odràvane su u maju mesecu).

707

lenger lenger, -a m, mn. -i, gen. mn. lengera ‰tur. lengerŠ 1. sidro, kotva. 2. vrsta velikog bakrenog tawira, plitka ~inija. lend-art, -a m ‰engl. land zemqa, art umetnostŠ um. pravac u umetnosti (krajem 60-tih i po~etkom 70-tih godina HH veka) u kome umetnici stvaraju direktno na prirodnom reqefu, mewaju}i wegov izgled s minimumom zahvata. lendler, -a m ‰nem. LandlerŠ muz. austrijska narodna igra u trodelnom taktu, iz koje je nastao valcer (v.). Lend-liz ‰engl. Lend-lease ActŠ ist. Zakon o zajmu i najmu, donesen 1941. kojim su SAD pruìle pomo} savezni~kim, antifa{isti~kim snagama u Drugom svetskom ratu. lendlord, -a m, mn. -i, gen. mn. lenlorda ‰engl. landlordŠ krupni zemqoposednik, vlasnik velikih zemqi{nih poseda u Engleskoj, vlastelin. lendrover, -a m, mn. -i ‰Land Rover fabri~ko ime proizvoda, engl. land zemqa, rove skitatiŠ vrsta terenskog vozila, terenski automobil engleske proizvodwe sli~an ameri~kom xipu. leno, -a s ‰~e{. leno od nem. LehenŠ ist. u doba feudalizma zemqi{ni posed, imawe koje je davano vlastelinu na doìvotno kori{}ewe uz odre|ene obaveze, feud. lenta, -e `, gen. mn. lenti ‰rus. lentaŠ {iroka traka od sjajne tkanine koja se nosi ukoso preba~ena preko ramena i za koju se ka~e odlikovawa i ordewe najvi{eg stepena; uop{te {iroka ukrasna traka, vrpca. lentando pril. ‰ital. lentando, v. lentoŠ muz. sa otezawem, sve sporije i sporije. lentigo, -a m ‰lat. lentigoŠ med. vrsta pigmentacije koè obi~no na licu i vratu, pega, mlade`. lentikularan, -rna, -rno ‰lat. lenticularis od lens gen. lentis so~ivoŠ koji je u obliku so~iva, so~ivast. lentitis, -a m ‰lat. lens so~ivo, v. -itisŠ med. upala, zapaqewe o~nog so~iva. lento asai pril. ‰ital. lento assaiŠ muz. veoma sporo. lento pril. ‰ital. lentoŠ muz. sporo, lagano. lewinizam, -zma m ‰prema imenu V. I. Lewina, v. -izamŠ Lewinova razrada i dopuna

708

lepezast marksizma, kao teorijsko-prakti~na osnova borbe za pobedu socijalizma u novim istorijskim uslovima. lewinist(a), -e, mn. lewinisti ‰v. lewinizamŠ sledbenik lewinizma. x lewinisti~ki. lewir, -ira m, mn. lewiri, gen. mn. lewira ‰austr. Lenier, nem. LinealŠ deo pribora za crtawe ili merewe u obliku letvice (ili trougla) sa obeleènim podeocima koji sluì za povla~ewe pravih linija ili za merewe duìne, ravnalo. leone, -a m, mn. -i, gen. mn. leona ‰prema imenu dràveŠ nov~ana jedinica u dràvi Sijera Leone (zapadna Afrika); skr. Le. leoninski, -a, -o ‰srlat. leoninus, po imenu nekog Leona ili Leonija koji je navodno izumeo ove stihove u XII vekuŠ y leoninski stih kwi`. vrsta heksametra kod kojeg se sredina stiha (re~ pred cezurom) rimuje sa posledwom re~i u stihu; leoninska rima (slik) rimovawe re~i na polovini stiha s posledwom re~ju (npr. Do|e doba da idem u groba, B. Radi~evi}). leonovati, leonujem nesvr{. ‰po imenu sovjetskog kosmonauta A. A. Leonova, koji je prvi iza{ao iz vasionskog broda u kosmi~ki prostorŠ boraviti u otvorenom svemirskom prostoru. leontijaza, -e ` ‰gr~. leon lavŠ med. oboqewe koè i kostiju lica koje izaziva jedna vrsta gube, lepre, lavqi izgled lica nastao usled gubitka pigmenta u koì, pojave ~ireva i dr. leopard, -a m, mn. -i, gen. mn. leoparda ‰gr~. leopardos, prema leon lav i pardos panterŠ zool. zver iz porodice ma~aka crnog ili crvenkastoùtog krzna pro{aranog crnim pegama, ìvi u Aziji i Africi. x leopardov, leopardski. leopon, -a, mn. -i ‰leop(ard) i (le)on lavŠ ìvotiwa nastala ukr{tawem leoparda i lavice. lepeza, -e ` ‰tur. elpeza od pers.Š 1. ru~na naprava za rashla|ivawe, obi~no napravqena tako da se moè ra{iriti u polukrug, mahalica, hladilica. 2. raspon, dijapazon, {arolikost, paleta: ‹ boja, ‹ proizvoda. lepezan, -ana m, mn. lepezani, gen. mn. lepezana ‰v. lepezaŠ zool. golub koji ima lepezast rep. lepezast, -a, -o ‰v. lepezaŠ koji ima oblik (otvorene, ra{irene) lepeze, nalik na lepezu.

lepidolepido- ‰gr~. lepis, lepidosŠ prvi deo sloènice sa zna~ewem: quska, quskast, quskav, krqu{t. lepidodendron, -ona m, mn. -oni ‰v. lepido-, dendron drvoŠ bot. vrsta izumrlog xinovskog drveta iz porodice paprati (period karbona) ~iji se ostaci nalaze u naslagama kamenog ugqa. lepidolit, -a i lepidolit, -ita m ‰v. lepido-, -litŠ miner. vrsta quskastog minerala iz grupe liskuna, qubi~aste, ruì~aste ili sivobele boje. lepidopteri, -era m mn. ‰v. lepido-, gr~. pteron krilo, peroŠ zool. red leptirova. lepidopterologija, -e ` ‰v. lepidoptera, -logijaŠ nauka o lepidopterima, leptirima. lepra, -e ` ‰lat. lepra od gr~. lepra prema lepros quskavŠ med. te{ka hroni~na zarazna bolest koju izaziva bacil Mycobacterium leprae, pra}ena promenama na koì ili o{te}ewem nerava, guba. leprozan, -zna, -zno ‰lat. leprosus, v. lepraŠ koji je zaraèn leprom, koji boluje od lepre, gubav. leprozarijum, -a i leprozarij, -a m, mn. -i ‰nlat. leprosarium, v. leprozanŠ izolovano mesto (bolnica, karantin i sl.) gde se sme{taju i le~e oboleli od lepre. leprozorijum, -a i leprozorij, -a v. leprozarijum. leproidan, -dna, -dno ‰v. lepraŠ med. sli~an lepri, gubi, nalik na gubu. lepton1, -ona m, mn. leptoni, gen. mn. leptona fiz. ‰gr~. leptos sitanŠ zajedni~ki naziv za jednu grupu subatomskih ~estica (elektron, neutrino i dr.). lepton2, -ona m, mn. leptoni, gen. mn. leptona ‰gr~. leptos sitanŠ stoti deo drahme, gr~ke nov~ane jedinice pre uvo|ewa evra 2001. godine. leptosoman, -mna, -mno ‰gr~. leptos sitan, v. -somŠ fiziol. koji je vitak i izduèn, sa uskim ramenima i sitnom lobawom; supr. pikni~an. leptosomnost, -osti ` ‰v. leptosomanŠ telesna konstitucija;

fiziol. vitka, izduèna supr. pikni~nost.

letovati leptospira, -e ` ‰gr~. leptos lak, speira spiralaŠ med. vrsta spirohete (v.) koja ìvi u vodi ili u vla`noj sredini. leptospiroza, -e ` ‰v. leptospiraŠ med. zarazna bolest izazvana leptospirom, prenosi se s doma}ih ìvotiwa na qude. ler, -a m, lok. (u) leru ‰nem. leer prazanŠ (o automobilu) prazan hod motora, poloàj mewa~a kada nije u brzini. les ‰nem. LossŠ geol. talo`na stena ù}kaste boje, nastala prete`no nanosima vetra, prapor. x lesni. lese fer v. laissez faire. lesonit, -a i lesonit, -ita m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ vrsta materijala dobijenog presovawem drvenih vlakana i smole; upotrebqava se za izradu i oblagawe name{taja, zidova, kao izolacioni materijal i sl. Leta, -e ` ‰gr~. LetheŠ mitol. 1. reka zaborava u podzemqu (dowem svetu) ~ijim vodama se napajaju du{e mrtvih da bi zaboravile svoj zemaqski ìvot. 2. kao personifikacija zaborava, k}i bogiwe Eride (Nesloge). letalan, -lna, -lno ‰lat. letalisŠ 1. koji se odnosi na smrt, smrtan, mrtva~ki. 2. koji donosi smrt, smrtonosan, ubita~an; koji se zavr{ava smr}u. letalitet, -eta m ‰nlat. letalitasŠ broj umrlih na odre|enom podru~ju u odre|enom razdobqu prema ukupnom broju stanovnika, smrtnost; up. mortalitet. letargija, -e ` ‰gr~. lethargiaŠ 1. med. stawe bolesne, patolo{ke pospanosti usled trovawa narkoticima ili kod nekih mo`danih oboqewa, dovodi do smawewa ìvotnih funkcija, obamrlosti. 2. fig. mrtvilo, u~malost, tromost, otupelost, nezainteresovanost. letargi~an, -~na, -~no ‰v. letargijaŠ koji se odnosi na letargiju; obuzet letargijom, bolesno dremqiv, obamro; ravnodu{an, trom, otupeo. let-lampa, -e `, gen. mn. let-lampi ‰nem. loten zavarivati, LampeŠ tehn. sprava za lemqewe s plamenom koji omogu}uje da se zagreva metal koji se zavaruje, raseca i sl. letovati, -ujem, gl. im letovawe, -a s ‰nem. lotenŠ tehn. zavarivati, lemiti (v.).

709

letrizam letrizam, -zma m ‰fr. lettrisme, prema lettre slovoŠ kwi`. pesni~ki pokret nastao u Francuskoj 1945. god. koji odri~e re~ima svaku autonomnu vrednost: re~i se razbijaju na slogove i slova koji se potom slobodno kombinuju daju}i ~udne me{avine i neobi~ne kovanice. le}e, -eta s ‰tur. leke od pers. lekeŠ pega, mrqa, fleka, qaga. leukemija, -e ` ‰gr~. leukos beo, haima krvŠ med. maligno oboqewe krvi koje karakteri{e veliko uve}awe broja leukocita i znatno pove}awe mladih leukocitnih }elija. leuko- ‰gr~. leukos beoŠ prvi deo sloènice sa zna~ewem: beo, beli, svetao. leukodermija, -e ` ‰v. leuko-, gr~. derma koàŠ med. pojava belih pega po koì usled smawene pigmentacije, koje mogu biti uro|ene ili posledica raznih oboqewa. leukopenija, -e ` ‰v. leuko-, gr~. penia siroma{tvoŠ med. znatno smawen broj leukocita u krvi usled oboqewa, trovawa, o{te}ewa ko{tane srì radijacijom i dr. leukoplakija, -e ` ‰v. leuko-, gr~. plax povr{inaŠ med. stvarawe belih zadebqalih mesta na sluzokoì, naj~e{}e usne dupqe i jezika, usled hroni~nog nadraàja ili zapaqewa. leukoplast, -a m, mn. -i, gen. mn. leukoplasta ‰v. leuko-, -plastŠ lepqiva tkanina u obliku trake koja se lepi preko gaze na ranu, flaster. leukociti, -ita m mn. ‰v. leuko-, kytos {upqe telo, {upaq sudŠ biol. bela krvna zrnca, koja sluè za odbranu organizma od bakterija, stranih tela i sl. leukocitoza, -e ` ‰v. leukocitiŠ med. pove}an broj leukocita u krvi usled infekcije, raznih zapaqewa, zaraznih bolesti i dr. leut, -a m, mn. -i, gen. mn. leuta ‰ital. liuto od stfr. leut iz ar. al-’udŠ 1. muz. v. lauta (1). 2. pom. ribarski brodi} s jednim jarbolom i na vesla. leucit, -a m, mn. -i ‰gr~. leukites, v. leuko-Š miner. mineral beli~aste boje, silikat aluminijuma i kalijuma. leucitis, -a m ‰v. leuko-Š med. zapaqewe beowa~e oka. leceder, lecider v. licitar. lecitin, -ina m ‰gr~. lekithos ùmanceŠ biol. vrsta fosfatida, nalazi se u mozgu, nervima,

710

liberalizam ùmancetu i drugim ìvotiwskim i biqnim tkivima; koristi se u farmakologiji i kao dodatak namirnicama. le{1, le{a m, mn. le{evi, gen. mn. le{eva = le{ina, -e `, gen. mn. le{ina ‰tur. les od pers. la{eŠ mrtvo qudsko telo, mrtvac; uginulo ìvotiwsko telo, strvina, mrcina; nepr. ijek. qe{, qe{ina. le{2, -a m ‰nem. LoschŠ {qaka, zgura. le{o prid. indekl. i pril. ‰ital. lessoŠ kuvan, skuvan. libade, -eta s i libada, -e ` ‰tur. libade od ar. lubbadaŠ ènski kaputi} do struka dugih {irokih rukava, ukra{en vezom, deo stare srpske gradske no{we. libanizacija, -e ` ‰fr. libanisationŠ pol. dovo|ewe neke dràve u stawe kakvo je vladalo u Libanu, gde se zbog sukoba razli~itih nacija, vera i stranaka godinama vodio krvav gra|anski rat. libar, -bra m, mn. libri, gen. mn. libara ‰ital. libroŠ pokr. kwiga. libela, -e i libela, -e `, gen. mn. libela i libela ‰lat. libellaŠ 1. sprava kojom se utvr|uje vodoravnost neke povr{ine, sadrì staklenu cev ispuwenu lako pokretqivom te~no{}u s mehurom, ravwa~a, vaservaga (v.). 2. zool. vrsta vodenog insekta, vilin kowic, vodeni kowic. 3. vrsta ukrasne {nale za kosu. liberalizovati, liberalizujem svr{. i nesvr{. ‰v. liberalŠ da(va)ti ve}u slobodu u raznim oblastima dru{tvenog ìvota; (u)~initi liberalnim, slobodoumnim. liberal, -ala m, mn. liberali, gen. mn. liberala ‰lat. liberalisŠ ~ovek slobodoumnih, liberalnih shvatawa, pristalica liberalizma; pripadnik, ~lan liberalne stranke. liberalan, -lna, -lno ‰v. liberalŠ 1. koji se odlikuje naprednim, slobodoumnim shvatawima i idejama, slobodouman, demokrati~an; tolerantan, {irokogrud. 2. pol. koji se odnosi na liberalizam (v.); koji zastupa ideje liberalizma. liberalizam, -zma m ‰v. liberal, -izamŠ 1. slobodoumnost, slobodarstvo. 2. pol. u~ewe prema kome dru{tvo treba slobodno da se razvija, bez me{awa dràve u dru{tvene odnose; politi~ki pokret za ostvarivawe slobode mi-

liberalizacija {qewa, slobodnog ekonomskog razvitka i dr.; povla|ivawe stihijnim kretawima u dru{tvu i uzdràvawe od intervencije. liberalizacija, -e ` ‰v. liberalŠ davawe ve}e slobode u ne~emu, dopu{tawe slobodnijeg razvoja, uvo|ewe liberalnih mera. liberalisti~ki, -a, -o ‰v. liberalŠ koji se odnosi na liberalizam (2); svojstven liberalizmu, liberalan. liberator, -a m ‰lat. liberatorŠ 1. oslobodilac, izbaviteq. 2. vrsta velikog ameri~kog aviona, lete}a tvr|ava (u Drugom svetskom ratu). liberatoran, -rna, -rno ‰lat. liberare osloboditiŠ koji osloba|a (obaveze, krivice, duga i sl.), osloba|aju}i. y liberatorna presuda prav. presuda kojom se optuèni osloba|a krivice, osloba|aju}a presuda. liberacija, -e ` ‰lat. liberatio, prema liberare osloboditiŠ 1. osloba|awe, pu{tawe na slobodu. 2. prav. progla{avawe nevinim (na sudu). 3. ekon. pu{tawe u slobodnu prodaju. libero, -a m, mn. liberi, gen. mn. libera ‰ital. liberoŠ igra~ (u fudbalu, odbojci) bez posebnog zadatka, odre|en da se na|e gde god je potrebno, naj~e{}e pomaè u odbrani. libertin, -ina m, mn. libertini, gen. mn. libertina ‰lat. libertinus oslobo|enikŠ 1. u starom Rimu oslobo|eni rob; slobodwak uop{te. 2. u starom hrvatsko-ugarskom pravu, seqak slobodwak, koji radi na zemqi feudalca ali ima pravo da se odseli. 3. zast. razuzdan ~ovek, razvratnik. libertina, -e ` ‰srlat. libertina, od libertas slobodaŠ dubrova~ki srebrni novac iz XVII veka. libertinizam, -zma m ‰lat. libertinus oslobo|enik, v. -izamŠ neobuzdanost, raskala{nost, razuzdanost. liberum arbitrijum v. liberum arbitrium. liberum veto v. liberum veto. libidinozan, -zna, -zno ‰lat. libidinosus, v. libidoŠ koji se odnosi na libido, ~ulan, poùdan, pohotan, razbludan. libido, -a i libido, -a m ‰lat. libido poùdaŠ seksualni nagon, poùda, strast.

ligatura Libitina, -e ` ‰lat. (Venus) LibitinaŠ mitol. u starom Rimu bogiwa smrti, katkad identifikovana s Prozerpinom (v.). libitum v. ad libitum. libra, -e `, gen. mn. libri ‰lat. libra vagaŠ 1. ist. starorimska mera za teìnu koja je kasnije kod pojedinih naroda dobila razli~ite vrednosti. 2. vaga, naro~ito apotekarska. 3. naziv za pojedine vrste sitnog novca uop{te. libracija, e ` ‰lat. libratioŠ astron. periodi~no oscilovawe Meseca oko svoje ose, koje omogu}ava da se sa Zemqe vidi vi{e od 50 odsto Mese~eve povr{ine. libretist(a), -e m. mn. libretisti, gen. mn. libretista ‰ital. librettista, v. libretoŠ pisac libreta. libreto, -a m, mn. s libreta, gen. mn. libreta ‰ital. librettoŠ tekst za muzi~ko-scensko delo, obi~no za operu ili operetu. lividan, -dna, -dno ‰lat. lividusŠ 1. boje olova, plavi~ast, modar, pepeqast. 2. fig. zavidan, zloban, pakostan. livra, -e `, gen. mn. livri ‰fr. livre od lat. libra, v. libraŠ ist. stara francuska mera za teìnu, pribli`no jednaka engleskoj funti. livreja, -e ` ‰fr. livreeŠ uniforma naro~itog kroja ukra{ena gajtanima koju nosi posluga (vratari, sobari i dr.) na dvoru, u hotelu i sl. liga, -e `, dat. i lok. ligi ‰fr. ligueŠ 1. savez, udruèwe, dru{tvo, zajednica. 2. rang takmi~ewa u nekim sportovima, grupa, razred, klasa u kojoj se takmi~i neki sportski klub: prva ‹, druga ‹, savezna ‹ . ligada, -e ` ‰fr. ligadeŠ u ma~evawu: izbijawe ili ukle{tewe protivni~kog ma~a. ligament, -a m, mn. ligamenti, gen. mn. ligamenata ‰lat. ligamentumŠ anat. vezivno tkivo koje povezuje kosti i u~vr{}uje zglobove. ligar, -a m, mn. ligrovi ‰fr. ligre, od li(on) lav i (ti)gre tigarŠ ìvotiwa dobijena ukr{tawem lava i tigrice ili tigra i lavice. ligatura, -e ` ‰lat. ligaturaŠ 1. tipogr. spojeno pisawe dva ili vi{e slova tako da se dobije jedan grafi~ki znak; grafi~ki znak dobijen na taj na~in. 2. muz. luk kojim se povezuju dve note iste visine u jedno trajawe. 3. med. podvezivawe krvnih ìla iznad povre|enog mesta na no-

711

liga{ zi ili ruci da bi se zaustavilo krvarewe; sredstvo kojim se to ~ini, poveska. 4. metal (obi~no bakar ili olovo) koji se dodaje srebru ili zlatu radi poboq{awa wihovih svojstava. liga{, -a{a m, mn. liga{i, gen. mn. liga{a ‰v. ligaŠ 1. ~lan, pripadnik lige (1). 2. sp. sportski klub pripadnik, ~lan lige (2). x liga{ki. lige{tul, -a m, mn. lige{tuli, gen. mn. lige{tula ‰nem. LiegestuhlŠ stolica, leàqka na rasklapawe od platna i drveta obi~no za sun~awe; up. {ezlong. lignit, -a i lignit, -ita m, mn. ligniti i ligniti, gen. mn. lignita i lignita ‰lat. lignum drvoŠ geol. vrsta mrkog, drvenog, ugqa niske kalori~ne vrednosti. ligwa, -e `, gen. mn. ligwi ‰lat. loligoŠ zool. vrsta morskog glavono{ca sa osam kra}ih i dva duà kraka, ~ije je meso jestivo. lid1, -a m ‰nem. LiedŠ muz. pesma za glas uz pratwu, solo pesma. lid2, -a m ‰engl. lead prvo mestoŠ 1. novin. saètak glavne vesti na po~etku teksta, u jednoj ili nekoliko re~enica. 2. muz. vode}i instrument u xez orkestru, obi~no truba ili kornet. lider, -a m, mn. lideri, gen. mn. lidera ‰engl. leader prema leadŠ 1. vo|a, prvak politi~ke partije, nekog pokreta i sl.; uop{te onaj koji vodi, glavar, predvodnik. 2. pom., voj. minonosac koji je vode}i brod u grupi razara~a. x liderski. liderstvo, -a s ‰v. liderŠ 1. vo|stvo, predwa~ewe. 2. pej. te`wa za nametawem vo|stva u nekoj oblasti. lido, -a m, mn. s lida ‰ital. lido od lat. litus morska obala, àloŠ pe{~ani sprud, pe{~ana morska obala. -liza ‰gr~. lysis od lyein rastvaratiŠ u hemijskim i medicinskim terminima ozna~ava rastvarawe, raspadawe, odvajawe i drugo. liza, -e `, gen. mn. liza ‰gr~. lysis razre{ewe, razgradwaŠ med. postepeno slabqewe simptoma neke bolesti, postepeno ozdravqewe; supr. kriza. lizeza, -e ` ‰fr. liseuse, bukvalno ’~ita~ica’Š kratak topliji ènski ogrta~ ili bluza koji se obla~i preko rubqa (prvobitno radi ~itawa u krevetu).

712

likvidan lizing, -a m, mn. lizinzi, gen. mn. lizinga ‰eng. leasing iznajmqivaweŠ na~in otplate i kupovine opreme, automobila i sl. putem ugovora o zakupu s pravom kupovine nakon ugovorenog perioda. lizol, -ola m ‰gr~. lysis razgradwa, lat. oleum uqeŠ hem. rastvor krezola u kalijevom sapunu sme|e boje, otrovan, koji se upotrebqava kao dezinfekciono sredstvo. lizoform, -a m ‰gr~. lysis razgradwa, v. formaldehidŠ hem. dezinfekciono sredstvo sastavqeno od rastvora formaldehida, alkohola i kalijevog sapuna. -lija ‰tur. -li, s dodatkom na{eg -ja da bi se od prideva napravila imenicaŠ ozna~ava zanimawe, pripadnost, tipi~nu osobinu, katkad i stanovnika grada (Ni{lija, Sarajlija). lijane, -a ` mn. ‰fr. liane od lier vezatiŠ bot. biqke pewa~ice ili puzavice koje se pri~vr{}uju za druge biqke, stene, zidove i sl. ili se obavijaju oko wih. lijev~a, -e `, gen. mn. lijev~i ‰ma|. locsŠ iskrivqena poluga pri~vr{}ena na spoqni deo osovine to~ka seoskih (zapre`nih) kola. lijerica, -e ` ‰gr~. lyra v. lira1Š muz. narodni guda~ki instrument sa tri ìce (u okolini Dubrovnika). likantropija, -e ` ‰gr~. lykos vuk, anthropos ~ovekŠ med. vrsta psihi~kog oboqewa u kojem bolesnik uobraàva da se pretvorio u vuka. likvescencija, -e ` ‰lat. liquescentia od liquescere postajati te~anŠ v. likvefakcija. likvefakcija, -e ` ‰lat. liquefactio od liquefacere pretvarati u te~nostŠ pretvarawe gasa, pare ili ~vrstog tela u te~nost. likvida, -e ` v. likvide. likvidan, -dna, -dno ‰lat. liquidus te~anŠ 1. bank. i finans. koji je sposoban da posluje, koji ima ra~une bez dugova ili plate`nih pote{ko}a; koji se moè brzo i bez te{ko}a upotrebiti kao plate`no sredstvo ili pretvoriti u plate`no sredstvo (npr. gotov novac, sigurna menica, ~ek i sl.). 2. fon. za ~iju artikulaciju je karakteristi~no stalno proticawe vazdu{ne struje, teku}i (likvidni suglasnici: l, q, r); up. solventan.

likvidator likvidator, -a m ‰nlat. liquidator v. likvidacijaŠ 1. onaj koji likvidira, ubija (npr. neprijateqa, politi~kog neistomi{qenika i sl.). 2. prav. lice koje vr{i likvidaciju; ukidawe nekog preduze}a. 3. pol. pripadnik neke politi~ke struje unutar nekog politi~kog pokreta koja se zalaè za likvidaciju (1), ukidawe tog pokreta. 4. ekon. slu`beno lice koje kontroli{e ispravnost i ta~nost nov~anih dokumenata (faktura, putnih naloga, platnih spiskova i dr.) i na osnovu toga vr{i obra~un. likvidatura, -e ` ‰nem. Liquidatur od lat. liquidareŠ slu`ba koja obavqa likvidaciju (4), obra~unska slu`ba; odeqewe, prostorije u preduze}u u kojima je sme{tena ta slu`ba. likvidacija, -e ` ‰nlat. liquidatioŠ 1. ukidawe, uklawawe, iskorewivawe; uni{tewe, uni{tavawe. 2. ubijawe, istrebqewe, pogubqewe, smaknu}e. 3. prav. prestanak rada nekog preduze}a, ukidawe preduze}a zbog nelikvidnosti, prezaduènosti i sl. 4. ekon. i finans. obra~un i kontrola ispravnosti nov~anih isplata. likvide, likvida ` mn. ‰lat. liquidae, v. likvidan (2)Š fon. teku}i suglasnici (l, q, r). likvidirati, likvidiram, 3. l. mn. likvidiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. liquidareŠ 1. (iz)vr{iti likvidaciju. 2. ubi(ja)ti. 3. prav. ukinuti, ukidati (neko preduze}e) zbog lo{eg poslovawa, prezaduènosti, nelikvidnosti i sl., izvr{iti likvidaciju (3). likvidnost, -i ` ‰lat. liquiditas, v. likvidanŠ finans. 1. svojstvo onoga {to je likvidno, sposobnost poslovawa, podmirivawa finansijskih obaveza; up. solventnost. 2. mogu}nost da se imovina nekog preduze}a moè lako i brzo pretvoriti u plate`no sredstvo. likvor, -a m, mn. -i ‰lat. liquor (cerebrospinalis)Š fiziol. te~nost koja se nalazi u mo`danim komorama i ki~menoj mo`dini i koja odvaja mozak i ki~menu mo`dinu od wihovih omota~a, mo`dinska te~nost.

limerik likra, -e ` ‰engl. Lycra, fabri~ko imeŠ elasti~na sinteti~ka tkanina koja se koristi za proizvodwu ~arapa, kupa}ih kostima i dr. liktor, -a m, mn. -i ‰lat. lictorŠ ist. u starom Rimu, osoba koja je pratila visoke dostojanstvenike (magistrata ili sve{tenika) nose}i u ruci fasces (v.) (snop pru}a sa sekirom u sredini) kao simbol vrhovne vlasti. lila prid. indekl. ‰fr. lilas jorgovan od ar. lilakŠ bledoqubi~ast, boje jorgovana. Liliputanac, -nca m, mn. Liliputanci, gen. mn. Liliputanaca ‰engl. LilliputianŠ 1. kwi`. stanovnik Liliputa, imaginarne zemqe patuqaka iz œGuliverovih putovawaŒ Xonatana Svifta. 2. (liliputanac) fig. veoma sitan ~ovek, patuqak, kepec. liliputanski, -a, -o ‰v. LiliputanacŠ 1. koji se odnosi na Liliput ili Liliputance. 2. fig. patuqast, minijaturan. 3. fig. neugledan, bezna~ajan. kwi`.

liliput-izdawe, -a s ‰v. liliputanskiŠ {tampana kwiga ~iji format ne prelazi 10 centimetara. limakografija, -e ` ‰lat. limax pu` gola} od gr~., v. -grafijaŠ zool. opisivawe puèva. limakologija, -e ` ‰lat. limax pu` gola} od gr~., v. -logijaŠ zool. nauka o puèvima. liman, -ana m, mn. limani, gen. mn. limana ‰tur. liman od gr~. limenŠ geogr. 1. potopqeno u{}e reke u more, rukavac mora, laguna. 2. pristani{te, luka (na moru i na reci). limb, -a m, mn. limbovi, gen mn. limbova = limbus, -a m, mn. -i ‰lat. limbusŠ 1. rub, obod, ivica. 2. na uglomeru, rubni deo na kojem su obeleèni stepeni i minuti. 3. astron. ivica, obod loptastih, kru`nih nebeskih tela (Sunca i Meseca). 4. rel. po rimokatoli~kom verovawu, predvorje pakla u kojem se nalaze nekr{tene du{e, obi~no dece i starozavetnih pravednika, koje ne trpe muke, ali ne mogu u raj jer nisu kr{tene. limbus = limb (v.).

liker, -era m, mn. likeri, gen. mn. likera ‰fr. liqueurŠ slatko aromati~no alkoholno pi}e. likoreksija, -e ` ‰gr~. lykos vuk, orexis ùdwaŠ med. ose}aj velike, stra{ne gladi.

limerik, -a m, mn. limerici ‰engl. limerick, po imenu grada Limerika u IrskojŠ u engl. kwièvnosti, {aqiva pesmica od pet stihova, s rasporedom rima AABBA.

713

limes limes, -a m, mn. -i ‰lat. limesŠ 1. mat. broj (vrednost) kome teì neki konvergentan niz, grani~na vrednost. 2. ist. utvr|ena granica Rimskog carstva. limeta, -e `, gen. mn. limeta ‰ital. limetta od {p. lima, up. limunŠ bot. ju`no vo}e sli~no limunu, ali zelene boje i bogatije vitaminom Ce (Citrus limetta, Citrus aurantifolia), poreklom iz Indokine. limit, -a m, mn. -i, gen. mn. limita ‰engl. limit prema lat. limes gen. limitisŠ 1. postavqena, utvr|ena vrednost ili veli~ina koja se ne sme prekora~iti; granica, ograni~ewe uop{te. 2. ekon. bank. najvi{a, posledwa cena po kojoj se moè prodati ili kupiti neki vrednosni papir, preduze}e ili roba. limitativan, -vna, -vno ‰nlat. limitativus, v. limitŠ 1. koji ograni~ava, koji ta~no odre|uje granicu ili ograni~ewe, ograni~avaju}i. 2. log. y limitativan sud sud koji je u celini afirmativan, ali mu se predikat sastoji iz afirmativnog (potvrdnog) dela i negiranog (negativnog) dela, npr. S je ne-P. limitator, -a m ‰v. limitiratiŠ 1. ekon. svaki parametar koji obezbe|uje da sistem u razvoju ne pre|e odre|enu granicu (npr. devizne kvote, obim prirodnih izvora i dr.). 2. tehn. ure|aj, naprava koja odre|uje granicu potro{we ne~ega (npr. iskqu~uje elektri~nu energiju ako se prekora~i predvi|eno optere}ewe). limitacija, -e ` ‰lat. limitatio, v. limitiratiŠ 1. utvr|ivawe, postavqawe granice, ograni~avawe, ograni~ewe. 2. log. osobina pojma koji je negativno odre|en (npr. nesavr{en), up. limitativan (2). limitiran, -a, -o ‰v. limitŠ ograni~en. limitirati, limitiram 3. l. mn. limitiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. to limit, lat. limitareŠ utvrditi, utvr|ivati limit, granicu, ograni~iti, ograni~avati. limnobiologija, -e ` ‰v. limnologija, v. biologijaŠ deo biologije koji prou~ava ìva bi}a koja ìve u slatkim vodama. limnograf, -a m, mn. -i ‰v. limnologija, v. -grafŠ ure|aj koji meri vodostaj na reci ili jezeru (re|e moru) i automatski beleì promene vodostaja, up. mareograf.

714

limfopenija limnolog, -a m, mn. limnolozi, gen. mn. limnologa ‰v. limnologija, -logŠ nau~nik, stru~wak koji se bavi limnologijom. limnologija, -e ` ‰gr~. limne staja}a voda, jezero, v. -logijaŠ grana hidrologije koja prou~ava i istraùje slatke vode (obi~no jezera). x limnolo{ki. limnometar, -tra m, mn. limnometri, gen. mn. limnometara ‰v. limnologija, metarŠ ure|aj koji pokazuje vodostaj na mestima gde je reka opasna za plovidbu. limonit, -a i limonit, -ita m ‰gr~. leimon livadaŠ miner. gvozdena ruda, oksid gvo`|a s promenqivim sadràjem vode, crvenkaste, sme|e ili ù}kaste boje. limuzina, -e ` ‰fr. limousineŠ luksuzan, elegantan putni~ki automobil sa ~etvora vrata, ob. duì od uobi~ajenog. limun, -a m, mn. -i ‰venec. limon, ital. limone od ar. laymun od pers. limunŠ bot. zimzelena ju`na vo}ka Citrus limonia, i plod te vo}ke koji je jajolikog oblika, ùte boje, jestiv i sadrì puno kiselog soka bogatog vitaminom C. limunada, -e ` ‰venec. limonada, ital. limonata, v. limunŠ 1. osveàvaju}i kiselkast napitak spravqen od limunovog soka i vode, obi~no za{e}eren. 2. fig. umetni~ko delo (kwièvno, muzi~ko, filmsko) bez ve}e umetni~ke vrednosti koje se odlikuje povr{no{}u, preteranom sentimentalno{}u, sladuwavo{}u i sl. limfa, -e i limfa, -e `, gen. mn. limfa i limfi ‰lat. lympha vodaŠ 1. fiziol. ù}kasta, gotovo bezbojna telesna te~nost sastavqena od krvne plazme i belih krvnih zrnaca, koja omogu}ava razmenu materija izme|u krvnih sudova i }elija tkiva. 2. bot. te~nost koja cirkuli{e u biqkama, biqni sok. x limfni i imfni. limfo- ‰lat. lympha vodaŠ kao prvi deo sloènice zna~i: ono {to se odnosi na limfu. limfografija, -e ` ‰v. limfo-, -grafijaŠ med. rendgensko snimawe limfnih ìla i ~vorova. limfom, -oma m ‰v. limfaŠ med. svaki tip izra{taja povezan sa limfnim sistemom. limfopenija, -e ` ‰v. limfo-, gr~. penia siroma{tvoŠ med. smawen broj limfocita u krvi.

limfosarkom limfosarkom, -oma m ‰v. limfo-, sarkomŠ maligno (zlo}udno) oboqewe, tumor limfnog tkiva. limfociti, -a m mn. ‰v. limfo-, kytos {upqe telo, {upaq sudŠ vrsta leukocita, belih krvnih zrnaca. limfocitoza, -e ` ‰v. limfocitiŠ med. uve}an broj limfocita. lingam, -a m ‰sanskr. lingam mu{ki polni organŠ rel. simbol indijskog boga [ive, u obliku falusa. lingva franka ‰ital. lingua francaŠ 1. ist. me{avina romanskih jezika, prete`no italijanskog, sa gr~kim, turskim ili arapskim, koja se koristila za sporazumevawe u sredozemnim lukama. 2. jezik koji se koristi kao op{te sredstvo sporazumevawa me|u qudima razli~itih nacionalnosti. lingvalan, -lna, -lno ‰lat. lingualisŠ fon. za ~iju artikulaciju je potreban jezik, koji se artikuli{e pomo}u jezika, jezi~ni. lingvafon, -a m, mn. -i ‰lat. lingua jezik, v. -fonŠ serija gramofonskih plo~a na kojima je snimqen te~aj, kurs nekog stranog jezika. lingvini, -a m mn. ‰engl. linguini od ital. linguina jezi~akŠ kulin. vrsta uzanih rezanaca, naro~ito popularnih u SAD. lingvist(a), -e m, mn. lingvisti ‰fr. linguiste prema lat. linguaŠ nau~nik koji se bavi prou~avawem jezika, jezi~ki stru~wak, jezikoslovac. lingvistika, -e `, dat. i lok. lingvistici ‰fr. linguistiqueŠ nauka o jeziku, jezikoslovqe. lingvisti~ki, -a, -o ‰v. lingvistikaŠ koji se odnosi na lingvistiku, jezikoslovan, jezi~ki. lineal = lewir (v.). lineamenti, lineamenata m mn. ‰lat. lineamentaŠ konture, linije, obrisi tela ili dela tela, crte lica; crte, linije na dlanu. linearan, -rna, -rno ‰lat. linearisŠ 1. koji ima oblik linije, koji se prostire poput linije, prav. 2. slik. nacrtan samo linijama, konturom (obi~no o skici, nacrtu); koji se odlikuje dvodimenzionalnim prikazivawem, crtawem u jednoj ravni, bez perspektive. 3. koji se mewa uvek za istu vrednost na isti na~in, med.

linija ujedna~en; ravnomeran. 4. mat. koji je u vezi s prvim stepenom, koji se grafi~ki predstavqa pravom linijom (‹ jedna~ina, ‹ funkcija). linearnost, -i ` ‰v. linearanŠ osobina onoga {to je linearno. lineta, -e `, gen. mn. lineta = luneta, -e `, gen. mn. luneta ‰fr. lunette dem. od lune MesecŠ 1. voj. polukru`no izbo~eno utvr|ewe, obi~no ispred rova. 2. arhit. polukru`ni deo iznad vrata ili prozora oivi~en kamenim okvirom, oslikano ili ukra{eno reqefom; prozor~e na svodu ili iznad vrata u obliku polumeseca. 4. za{titni deo na raznim ma{inama, zaklon, koji {titi radnika od otpadaka materijala koji se obra|uje. 5. rupa na giqotini kroz koju osu|enik provla~i glavu. linija, -e ` ‰nem. Linie, lat. lineaŠ 1. jednodimenzionalna geometrijska predstava koja spaja dve ta~ke (ravna ‹, izlomqena ‹, kriva ‹, cik-cak ‹, paralelna ‹ i dr.), crta. 2. linearni raspored, niz, red, vrsta. 3. crta koja ozna~ava granicu kretawa ili razdvaja delove terena, granica. 4. red, redak u pisanom ili {tampanom tekstu. 5. ustaqena saobra}ajna veza izme|u dva ili vi{e naseqa. 6. telefonska ili telegrafska veza. 7. voj. bojni, borbeni red, raspored borbenih trupa na frontu. 8. mn. konture, obrisi koji uobli~avaju izgled neke gra|evine, predmeta, tela ili lica (npr. gra|evina savremenih linija, linije lica). 9. stas, figura tela; vitak stas, vitkost. 10. niz srodnika koji poti~u od zajedni~kog pretka; porodi~na loza, porodica. 11. vi{e srodnih proizvoda koji imaju sli~nu namenu, serija, program; proizvodni pogon u fabrici sa lan~anim sistemom proizvodwe. 12. pravac i na~ela kojih se neko pridràva; program, stav, orijentacija (npr. neke politi~ke partije, dràve i sl.). y Maìnoova linija sistem utvr|ewa koje je posle Prvog svetskog rata Francuska izgradila na svojoj granici prema Nema~koj, nazvan po ministru vojske Andreu Maìnou; Zigfridova linija sli~no utvr|ewe koje je izgradila Nema~ka na svojoj granici; z u krajwoj liniji u krajwem slu~aju, na kraju krajeva; po ro|a~koj (prijateqskoj) liniji na osnovu ro|a~kih (prijateqskih) veza; biti na liniji pol. pridràvati se stavova svoje stranke, po-

715

linijar kreta ili reìma; i}i linijom maweg otpora usvojiti najlak{e mogu}e re{ewe; ~uvati liniju, paziti na liniju ~uvati vitkost, izbegavati gojewe. linijar = lewir (v.). linija{, -a{a m, mn. linija{i, gen. mn. linija{a ‰v. linijaŠ 1. onaj koji se ~vrsto drì odre|enog politi~kog stava, programa, partijske linije i sl. 2. sp. raz. golman koji brani gol uglavnom sa linije gola, ne napu{taju}i ga. x linija{ki. linijski, -a, -o ‰v. linijaŠ 1. koji se odnosi na liniju, koji se sastoji od linija (1). 2. sp. koji se nalazi, stoji pored linije igrali{ta (npr. ‹ sudija). 3. voj. koji se odnosi na raspored borbenih trupa, na bojni, borbeni red; koji je u redovnom, stalnom sastavu vojske, kadrovski. 4. koji se odnosi na saobra}ajnu liniju, vezu. y linijska plovidba pomorski promet koji se odvija prema utvr|enom rasporedu plovidbe (supr. slobodna plovidba); linijski taksi taksi koji vozi samo na odre|enoj liniji u gradu i prima vi{e putnika istovremeno. linirati, liniram, 3. l. mn. liniraju svr{. i nesvr{. ‰v. linijaŠ iscrta(va)ti linijama, (i){partati. link, -a m, mn. linkovi, gen. mn. linkova ‰engl. link, veza, spojŠ 1. radio-relejna veza koja omogu}ava prenos vi{ekanalnih telefonskih veza, radio i televizijskih programa. 2. ra~. na Internetu u WEB prezentaciji interaktivno mesto koje vodi ka drugoj WEB prezentaciji. linografija, -e ` ‰lat. linum lan, v. linoleum, v. grafijaŠ tipogr. 1. {tampawe na platnu ili drugim tkaninama. 2. {tampawe pomo}u kli{ea od linoleuma. linoleum, a m, mn. -i ‰lat. linum lan, oleum uqeŠ vrsta glatkog, elasti~nog, nepromo~ivog materijala za pokrivawe podova, zidova, stolova i sl. napravqenog od jutane tkanine, plute, lanenog uqa i boje ili od plasti~nih masa. linon, -ona m ‰fr. linonŠ veoma fino prozirno laneno ili pamu~no tanko platno, vrsta batista. linorez, -a m ‰v. linoleumŠ um. tehnika urezivawa crteà u plo~u od linoleuma sa koje se

716

liposukcija potom pravi otisak na papiru; grafika, crte` dobijen na taj na~in. linotip, -a m, mn. -i ‰engl. linotypeŠ {tamp. slaga~ka ma{ina koja odliva slog u celim redovima. lin~, -a m ‰engl. Lynch law, prema kapetanu V. Lin~u (1742–1820) koji je samovlasno nare|ivao pogubqewe optuènihŠ 1. samovoqni sud, sud mase, ka`wavawe nekoga obi~no ubijawem ili zlostavqawem bez prethodnog su|ewa. 2. fig. javni progon, osuda nekoga zbog wegovih uverewa, porekla, vere i dr. lin~ovati, lin~ujem svr{. i nesvr{. ‰v. lin~Š 1. (iz)vr{iti lin~ nad nekim; (is)tu}i, (iz)mlatiti. 2. fig. izvrgnuti javnom progonu i osudi. lipemija, -e ` ‰gr~. lipos mast, v. -emijaŠ med. pove}awe masno}e u krvi. lipidi, -ida m mn. ‰fr. lipide od gr~. lipos mastŠ hem. prirodna organska jediwewa sli~na mastima koja su vaàn sastojak svih biqnih i ìvotiwskih organizama. lipidurija, -e ` ‰gr~. lipos mast, ouron mokra}aŠ med. izbacivawe masti iz organizma preko mokra}e. lipicaner, -a m ‰nem. LipizanerŠ vrsta kowa plemenite pasmine, tamnozelene boje koja s vremenom prelazi u belu (stvorena i odgojena u Lipicama u Sloveniji). lipogram, -a m, mn. -i ‰gr~. leipein nedostajati, v. -gramŠ kwièvni sastav (pesma ili proza) u kome se namerno izostavqaju sve re~i koje sadrè jedno odre|eno slovo. lipoidi, -ida m mn. v. lipidi. lipoliza, -e ` ‰gr~. lipos mast, v. lizaŠ fiziol. razgradwa masti u masnom tkivu na masne kiseline i glicerol. lipom, -oma m, mn. lipomi, gen. mn. lipoma ‰gr~. lipos mast, v. -omŠ med. dobro}udni tumor nastao gomilawem masnog tkiva ispod koè, masni otok. lipomatoza, -e ` ‰v. lipom, -ozaŠ med. nagomilavawe lipoma ispod koè. liposukcija, -e ` ‰engl. liposuction od gr~. lipos mast, engl. suction sisaweŠ med. uklawawe potko`nih masnih naslaga i celulita kroz cev~ice vezane za aparat za usisavawe.

lira1 lira1, -e ` ‰gr~. lyraŠ 1. muz. starogr~ki muzi~ki ì~ani instrument, sli~an citri, najpre sa ~etiri a potom sa sedam ìca. 2. muz. stari guda~ki instrument sa vi{e ìca. 3. fig. pesni~ka umetnost, lirsko pesni{tvo, poezija. 4. tehn. metalna {ipka u obliku lire (1) na krovu tramvaja ili elektri~ne lokomotive koja spaja motor sa elektri~nim vodom po kojem klizi, vrsta trole. lira2, -e `, gen. mn. lira ‰ital. liraŠ 1. italijanska nov~ana jedinica koja je bila u upotrebi pre evra. 2. turska nov~ana jedinica. lirizam, -zma m ‰fr. lirisme, v. lira1Š 1. ono {to je svojstveno lirskoj poeziji, lirici (izraàvawe li~nih ose}awa, odu{evqewe, zanos, toplina i dr.) 2. lirska poezija, lirsko pesni{tvo, lirika. lirik, -a m, mn. lirici, gen. mn. lirika v. liri~ar. lirika, -e `, dat. i lok. lirici ‰v. lira1Š 1. kwi`. jedan od tri kwièvna roda (pored epike i drame), ~ije su op{te osobine ose}ajnost, subjektivnost, neposrednost, ritmi~nost, metafori~nost i dr., a osnovni na~in izraàvawa vezani ili slobodni stih, lirsko pesni{tvo, lirska poezija. 2. lirski elementi, liri~nost, lirizam. lirist(a), -e m, mn. liristi ‰v. lira1Š onaj koji svira liru. lirica v. lijerica. liri~ar, -a m, mn. -i ‰gr~. lyrikos, v. lira1Š pesnik koji pi{e lirsku poeziju, lirski pesnik. lirski, -a, -o ‰v. lira1Š koji se odnosi na liriku, koji ima obele`ja lirike, ose}ajan. y lirska poezija v. lirika (1). lisp, -a m, mn. lispovi ‰engl. LISP, skr. od L(ist) P(rocessing) obrada listaŠ ra~. programski jezik vi{eg reda koji obra|uje podatke u obliku liste i {iroko se koristi u oblasti ve{ta~ke inteligencije. y lispovski koji je napisan u ili predvi|en za lisp. lista, -e `, gen. mn. lista ‰ital. lista, fr. liste, nem. ListeŠ 1. popis, spisak lica, predmeta ili pojmova obi~no po nekom redu, sistemu. 2. papir na kome su ispisani neki slu`beni podaci, dokument, isprava (putna ‹, otpusna ‹). y

litija crna lista popis imena qudi koji su iz nekog razloga nepoèqni ili osumwi~eni (obi~no u politi~kom smislu). lister, -a i lister, -a, mn. -i ‰nem. LusterŠ vrsta lagane poluvunene tkanine sjajnog izgleda od koje se obi~no {iju letwa mu{ka odela. listing, -a m, mn. listinzi, gen. mn. listinga ‰engl. listingŠ ispis podataka u vidu spiska od{tampan sa kompjutera, izlistavawe. -lit1, -litik, -litski ‰gr~. lythos kamenŠ ozna~ava ono {to je na~iweno od kamena (monolit) ili pojedine faze kamenog doba (paleolit/paleolitik). -lit2 ‰gr~. lytos rastvorqivŠ koji je u rastvoru ili se odnosi na rastvore (elektrolit); up. -liza. litanija, -e ` ‰gr~. litaneia moqewe, molitvaŠ 1. crkv. molitva koja se peva ili govori tako {to naizmeni~no govore sve{tenik i hor ili vernici. 2. fig. dugo, dosadno pripovedawe, ponavqawe ~ega, dosadna pri~a; zanovetawe. litar, -tra i litar, -tra m, mn. -tri, gen. mn. litara ‰srlat. litra prema lat. libraŠ merna jedinica za zapreminu te~nosti (odgovara zapremini od 1dm3, oznaka l). literalan, -lna, -lno ‰nlat. litteralis od lat. littera slovoŠ doslovan, bukvalan. literalizam, -zma m ‰v. literalanŠ doslovnost, bukvalnost. literalist(a), -e m, mn. literalisti ‰v. literalanŠ onaj koji se doslovno, u potpunosti, strogo pridràva napisanog, cepidlaka. literaran, -rna, -rno ‰lat. litterariusŠ koji se odnosi na kwièvnost, kwièvni. literat, -a m, mn. literati i literata, -e m, mn. literate ‰nlat. litteratus pismenŠ onaj koji se bavi kwièvnim radom, kwièvnik, pisac. literatura, -e ` ‰lat. litteraturaŠ 1. kwièvnost. 2. stru~ne, nau~ne kwige, radovi, ~lanci i sl. vezani za odre|eni predmet, nauku, umetnost, struku. 3. spisak kwiga, ~lanaka, radova i sl. kori{}enih pri pisawu nau~nog ili stru~nog rada; up. bibliografija. litija, -e `, gen. mn. litija ‰gr~. lite molitvaŠ crkv. 1. u pravoslavnoj crkvi: sve~ana povorka vernika i sve{tenika s barjacima, krstovima, ikonama i sl., koja se izvodi o velikim prazni-

717

litijaza cima ili za prestanak su{e, rata ili kakve druge po{asti. 2. pokr. crkveni barjak, zastava koja se nosi na ~elu takve povorke. 3. molitva uo~i nedeqe i praznika, na ve~erwu, sa osve}ewem hlebova. litijaza, -e ` ‰v. lito-, -ijazaŠ med. pojava kamenaca u organizmu (u bubrezima, ù~i i drugim organima). litijum, -a (i litij, -a) m ‰gr~. lithos kamenŠ hem. hemijski element, mekan srebrnastobeli metal najlak{i od svih metala, hemijski simbol Li, atomski broj 3. -litik v. -lit1. lito- ‰gr~. lithos kamenŠ kao prvi deo sloènice zna~i: kamen, stena, koji je u vezi s kamenom, stenom. litoglif, -ifa m, mn. litoglifi, gen. mn. litoglifa ‰gr~. lithoglyphos, v. lito-Š kamenorez; ukrasni kamen. litoglifika, -e `, dat. i lok. litoglifici ‰v. litoglifŠ kamenoreza~ka ve{tina. litograf, -a m, mn. -i ‰v. lito-, -grafŠ 1. onaj koji se bavi litografijom. 2. ure|aj za izradu litografskih crteà. litografija, -e ` ‰v. lito-, -grafijaŠ 1. grafi~ka tehnika iscrtavawa litografskog kamena (plo~e) i pravqewe otiska na papiru. 2. radionica, {tamparija u kojoj se obavqaju litografski radovi. 3. slika, otisak, reprodukcija dobijena litografisawem. litografika, -e `, dat. i lok. litografici ‰v. lito-, grafikaŠ v. litografija. litografisati, -i{em ‰v. litografŠ umnoìti, umnoàvati litografskim postupkom, tehnikom litografije. litografski, -a, -o ‰v. litografŠ koji se odnosi na litografiju i litografe. litologija, -e ` ‰v. lito-, -logijaŠ nauka koja prou~ava postanak i svojstva kamewa i stena, petrologija (v.). litosfera, -e ` ‰v. lito-, sferaŠ geol. kameni omota~ Zemqe, Zemqina kora. litota, -e `, gen. mn. litota ‰gr~. litotes upro{}avawe od litos gladak, jednostavanŠ 1. kwi`. stilska figura ublaàvawa, umawivawe intenziteta nekog pojma negirawem wemu suprotnog pojma (npr. nije lo{e umesto dobro

718

lifting je); supr. hiperbola. 2. gram. dvostruka negacija radi postizawa poja~ane afirmacije (npr. nije neva`no = va`no je). litotipografija, -e ` ‰v. lito-, tipografijaŠ preno{ewe {tampanog teksta na kamen i pravqewe otiska na papiru. litotomija, -e ` ‰v. lito-, -tomijaŠ med. operacija u ciqu odstrawivawa kamenaca. litotripsija, -e ` ‰v. lito-, tripsis trqaweŠ med. razbijawe kamena u ù~nom ili mokra}nom mehuru. litofiti, -ita m mn. ‰v. lito-, -fitŠ 1. biqke koje rastu na kamenu. 2. okamewene biqke, biqni fosili. litofon, -a m, mn. -i ‰v. lito-, -fonŠ muz. instrument kineskog porekla, na kome se tonovi proizvode udarawem po kamenim plo~icama. litra v. litar. litraà, -e ` ‰v. litar, -aàŠ zapremina posuda i rezervoara za te~nosti merena u litrima. liturgija, -e ` ‰gr~. leiturgiaŠ 1. crkv. glavno dnevno bogosluèwe u pravoslavnoj crkvi, slu`ba bo`ja. 2. crkvena kwiga u kojoj su sabrani liturgijski tekstovi koje sve{tenik ~ita u toku bogosluèwa. 3. pesme za hor i solistu koje se pevaju u toku bogosluèwa. 4. pokr. slavski kola~. liturgika, -e `, dat. i lok. liturgici ‰v. liturgijaŠ crkv. nauka o bogosluèwu, o crkvenim obredima. liferant, -a m, mn. -i, gen. mn. liferanata ‰nem. LieferantŠ trg. onaj koji vr{i nabavku, dostavu i isporuku robe, dobavqa~, snabdeva~, isporu~ilac. liferacija, -e ` ‰nem. LieferungŠ nabavka, dostava, isporuka naru~ene robe. liferovati, -ujem ‰nem. liefernŠ isporu~ivati, dostavqati; snabdevati. lift, -a m, mn. liftovi, gen. mn. liftova ‰engl. liftŠ elektri~na dizalica za prevoz qudi ili tereta izme|u spratova u vi{espratnicama. liftboj, -a m, mn. -i ‰engl. lift-boyŠ onaj koji upravqa liftom, obi~no u hotelima i trgova~ko-poslovnim centrima. lifting, -a m, mn. liftinzi, gen. mn. liftinga ‰engl. liftingŠ med. u estetskoj hirurgiji podizawe i zatezawe naborane, opu{tene koè.

lihen lihen, -a m, mn. -i, gen. mn. lihena ‰lat. lichen od gr~. leikhenŠ bot. li{aj, biqka nastala simbiozom gqivice i alge. 2. med. li{aj (ko`no oboqewe). lihenologija, -e ` ‰v. lihen, v. -logijaŠ bot. nauka o li{ajima. liht prid. indekl. ‰nem. lichtŠ koji je svetle boje, svetao, otvoren. licej, -eja m, mn. liceji i licej, -eja m, mn. liceji, gen. mn. liceja ‰lat. Lyceum od gr~. Lykeion, po nazivu Apolonovog svetili{ta kraj AtineŠ 1. ist. naziv za nekada{we na{e sredwe i vi{e {kole. 2. vrsta sredwe {kole u nekim zapadnim zemqama.

lobovati we ili nadmetawe boje odnosno vrste karata koje }e biti adut ili igre koja }e biti igrana. licitirati, licitiram, 3. l. mn. licitiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. lizitieren prema lat. licitari v. licitacijaŠ 1. (iz)vr{iti licitaciju, proda(va)ti na licitaciji. 2. biti u~esnik na licitaciji (kao kupac nadme}u}i se ili kao prodavac isti~u}i vrednost i cenu robe). 3. poga|ati se, cenkati se uop{te. loa, -e ` ‰{p. loa pohvalaŠ u sredwovekovnom {panskom pozori{tu, predigra ili prolog. lob, loba m, mn. lobovi, gen. mn. lobova ‰engl. lobŠ sp. na~in udarawa, bacawa lopte (naro~ito u tenisu, odbojci) tako da ona u visokom luku padne iza protivni~kog igra~a, preba~aj.

licenca, -e `, gen. mn. licenci ‰lat. licentiaŠ 1. dozvola, odobrewe za vr{ewe neke delatnosti ili kori{}ewe za{ti}enog patenta; ugovorno ovla{}ewe kojim se dozvoqava proizvodwa odnosno prodaja neke robe. 2. sp. dozvola igra~u da nastupi u odre|enom timu na doma}im i me|unarodnim takmi~ewima. x licencni.

lobektomija, -e ` ‰gr~. lobos reàw, ektome izrezivaweŠ med. hirur{ko odstrawewe jednog re`wa obolelog organa (plu}a, jetre i dr.); takva operacija.

licencija, -e ` ‰lat. licentiaŠ 1 ono {to je dopu{teno u odre|enim okvirima, slobodno pona{awe, sloboda. 2. v. licenca. y licencija poetika (lat. licentia poetica) pesni~ka sloboda, tj. odstupawe od gramati~kih ili logi~kih normi radi potrebe stiha, èqenog izraza ili pesni~ke slike.

lobelin, -ina ‰v. lobelijaŠ farm. alkaloid iz biqke lobelije, koristi se za podsticawe sr~ane aktivnosti i olak{avawe disawa.

licencijat, -ata m, mn. licencijati, gen. mn. licencijata ‰nlat. licentiatusŠ akademska titula koja na teologiji odgovara magisterijumu; onaj koji je stekao takvu titulu. licet v. Licet et decet. licitant, -a m, mn. -i, gen. mn. licitanata ‰lat. licitans od licitariŠ u~esnik u licitaciji. licitar, -tra m, mn. -tri, gen. mn. licitara ‰nem. LebzelterŠ 1. onaj koji pravi {arene medene kola~e i igra~ke od testa ukra{ene ogledalcima, voskom itd., leceder. 2. licitarski kola~. x licitarski. licitacija, -e ` ‰lat. licitatioŠ 1. javna prodaja putem nadmetawa u ceni u kojoj robu, uslugu i sl. dobija onaj koji ponudi najve}i iznos, aukcija; fig. cenkawe, poga|awe. 2. (u nekim kartaro{kim igrama) objavqivawe, predlaga-

lobelija, -e ` ‰lat. Lobelius, latinizirano ime flamanskog botani~ara l’Obela (M. de l’Obel)Š vi{egodi{wa biqka, Lobelia inflata, koja se gaji radi dobijawa lobelina (v.).

lobi, -ija m, mn. lobiji ‰engl. lobby predvorje parlamenta, kuloariŠ pol. 1. grupa qudi ili pojedinci koji raznim sredstvima nastoje da uti~u na odluke vlasti. 2. u parlamentarnoj praksi, aktivnosti izvan dvorane u kojoj se zakonito i javno pridobijaju politi~ari za odre|ene stavove, donose odluke, delovawe u kuloarima. lobirati, lobiram, 3. l. mn. lobiraju nesvr{. ‰v. lobiŠ pol. delovati kao lobi, vr{iti pritisak na parlament ili druge dràvne institucije da bi se donele odre|ene odluke; navijati, zalagati se za ne{to. lobist(a), -e, mn. lobisti ‰engl. lobbyistŠ pol. pripadnik lobija (v.). lobisti~ki, -a, -o ‰v. lobist(a)Š koji se odnosi na lobije ili na lobiste. lobovati, lobujem ‰engl. lob, v. lobŠ prebaciti loptom (golmana, protivni~kog igra~a).

719

lobotomija

logistika

lobotomija, -e ` ‰v. lobus, -tomijaŠ 1. med. hirur{ko zasecawe dela mo`danog re`wa, kao metod le~ewa nekih du{evnih oboqewa. 2. fig. svesno zaglupqivawe qudi, otupqivawe javnog mwewa putem propagande, prawe mozga. lobus, -a m ‰lat. lobus reàw anat. reàw (mozga, jetre, plu}a).

od gr~. lobosŠ

lovor, lovora m, mn . -i ‰lat. laurusŠ 1. a. vrsta zimzelenog drveta ~iji se aromati~ni koàsti listovi i plodovi upotrebqavaju u narodnoj medicini i kao za~in. b. lovorov list, obi~no osu{en, koji se koristi kao za~in, lorber. 2. v. lovorika. 3. (u polusloènicama u atributskoj slu`bi) v. lovorov: lovor-list, lovor-grana. lovorika, -e `, dat. i lok. lovorici ‰v. lovorŠ 1. v. lovor. 2. lovorove gran~ice sa li{}em, lovorovo li{}e. 3. lovorov venac, lovorova gran~ica kao simbol pobede, priznawa, slave. 4. fig. uspeh, priznawe, slava. y spavati na lovorikama uìvati u pobedi, uspehu, slavi; biti zadovoqan postignutim, bez èqe za daqim naporima. lovorov, -a, -o ‰v. lovorŠ koji se odnosi na lovor, koji pripada lovoru, koji je od lovora. y lovorov venac venac od lovorovog li{}a kao simbol pobede; priznawe koje je kod starih Grka i Rimqana dodeqivano najboqim pesnicima. lovrata, -e ` ‰lat. aurata zlatnaŠ zool. vrsta morske ribe, zlatva. -log ‰v. logosŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ne{to {to se govori (monolog) ~oveka koji govori o ne~emu ili koji je stru~wak za ne{to (psiholog). log, -a m ‰engl. logŠ 1. pom. instrument pomo}u koga se meri brzina kretawa broda. 2. ra~. zapis naredbi i procesa na ra~unaru. logaedski, -a, -o ‰gr~. logos re~, aoide pesmaŠ ob. u y logaedski stih kwi`. me{oviti stih u kojem su kombinovane razli~ite metri~ke stope (npr. jamb i trohej), ~ime se postiè neujedna~enost ritma, a stih dobija odlike i poezije i proze. logaritam, -tma m, mn. logaritmi, gen. mn. logaritama ‰nlat. logarithmus od gr~. logos odnos, arithmos brojŠ mat. stepen, eksponent kojim

720

treba stepenovati odre|enu osnovu da bi se dobio dati broj. logaritamski, -a, -o ‰v. logaritamŠ mat. koji se odnosi na logaritam, na logaritme. y logaritamske tablice tabele u kojima su zabeleèni logaritmi odre|enih brojeva; logaritamska funkcija funkcija inverzna eksponencijalnoj funkciji. logaritmand, -a m, mn. -i, gen. mn. logaritmanada ‰v. logaritamŠ mat. broj ~iji se logaritam odre|uje, antilogaritam, numerus. logaritmar, -ara m ‰v. logaritamŠ zast. kombinacija dvaju lewira, jednog ~vrstog i jednog pomi~nog, pomo}u koje su vr{ena razli~ita ra~unawa na osnovu pravila o logaritmima. logaritmika, -e `, dat. i lok. logaritmici ‰v. logaritamŠ mat. nauka o logaritmima. logaritmovati, logaritmujem i logaritmirati, logaritmiram, 3. l. mn. logaritmiraju svr{. i nesvr{. ‰v. logaritamŠ izra~una(va)ti logaritam nekog broja ili matemati~kog izraza. logizam, -zma m ‰gr~. logos re~, govor; razum, umŠ filoz. 1. u~ewe po kome je svet logi~ki ustrojen i funkcioni{e prema zakonima logike. 2. v. logicizam. -logija ‰gr~. -logia znawe, logos re~Š drugi deo sloènica sa zna~ewem: znawe, u~ewe, nauka. logika, -e `, dat. i lok. logici ‰lat. logica od gr~. logikos, v. logosŠ 1. filoz. filozofska disciplina, nauka o zakonima i oblicima mi{qewa. 2. unutra{wa povezanost, uslovqenost, me|uzavisnost, smisao. 3. na~in razmi{qawa, gledawa na stvari; shvatawe, rasu|ivawe. 4. ist. zajedni~ki naziv za tri predmeta (gramatiku, dijalektiku i retoriku) koja su se izu~avali u trivijumu (v.) u sredwem veku. logistika, -e `, dat. i lok. logistici ‰nem. Logistik od gr~. logistikos ve{tŠ 1. filoz. pravac u logici koji primewuje simbole, simboli~ka logika. 2. voj. disciplina u okviru koje se razmatra organizovawe pokreta vojnih trupa: transport, snabdevawe, evakuacija, hospitalizacija qudstva, potrebno vreme, na~ini komunikacije i dr. 3. materijalna podr{ka, organizacija sme{taja, snabdevawa i svih drugih poslova koji su neophodni za pravilno funkcionisawe nekog poduhvata. 4. zast. (u sta-

logicizam rom i sredwem veku) ve{tina ra~unawa pomo}u slova tj. algebarske simbolike. x logisti~ki. logicizam, -zma m ‰gr~. logikosŠ filoz. stanovi{te po kojem je logika osnovna filozofska disciplina (suprotno psihologizmu), up. logizam (1). logi~an, -~na, -~no ‰gr~. logikosŠ 1. koji je u skladu sa zakonima logike, koji se zasniva na logici; koji nu`no proisti~e iz odre|ene zakonitosti, prirodan, jasan, o~it. 2. koji pravilno, razborito rasu|uje, razuman. logi~ar, -a m, mn. -i ‰v. logikaŠ 1. onaj koji se bavi logikom (1). 2. koji logi~no misli, pravilno, razumno, razborito rasu|uje. logi~ki, -a, -o ‰gr~. logikosŠ koji se odnosi na logiku. logi~nost, -osti ` ‰v. logikaŠ osobina onoga {to je logi~no; razboritost. logo = logotip (2) (v.). logo- ‰v. logosŠ kao prvi deo sloènica zna~i da se ne{to odnosi na re~, govor. logovati se v. ulogovati se. logogram, -a m, mn. -i, gen. mn. logograma ‰v. logo-, -gramŠ pisani znak koji predstavqa ~itavu re~ ili pojam. logograf, -a m, mn. -i, gen. mn. logografa ‰gr~. logographos, v. logo-, -grafŠ 1. kod starih Grka istori~ar, hroni~ar, letopisac. 2. retor (v.) u anti~koj Atini koji je po naruxbi pisao sudske govore. logografija, -e ` ‰gr~. logographia, v. logo-, -grafijaŠ 1. beleèwe, zapisivawe doga|aja, zbivawa na osnovu verodostojnih kazivawa, predawa i sl. 2. sistem pisma koji ~ine uglavnom ili iskqu~ivo logogrami (v.). logogrif, -a m, mn. -i, gen. mn. logogrifa ‰v. logo-, gr~. griphos zagonetkaŠ vrsta zagonetke u kojoj se ispu{tawem, dodavawem ili premetawem slova u jednoj re~i dobija druga re~, drugo zna~ewe. logoklonija, -e ` ‰v. logo-, gr~. klonos mete`Š med. bolest ponavqawa zavr{etaka re~i ili re~enica. logomanija, -e ` ‰v. logo-, manijaŠ pej. preterana govorqivost; up. logoreja.

logotet logomahija, -e ` ‰gr~. logomachia, v. logo-, machesthai boriti seŠ borba re~ima, o{tra diskusija; prepirka, sva|a. logopatija, -e ` ‰v. logo-, pathos bolestŠ med. bilo koja smetwa u govoru, govorna mana. logoped, -a m, mn. -i i logoped, -eda m, mn. logopedi ‰v. logopedijaŠ stru~wak za logopediju, lekar koji se bavi le~ewem govornih mana. logopedija, -e ` ‰v. logo-, gr~. paideia vaspitaweŠ nauka koja se bavi izu~avawem i le~ewem, otklawawem govornih mana. logor, -a m, mn. -i, gen. mn. logora ‰nem. LagerŠ 1. vojni objekat ({atori, zemunice, zgrade, kasarne), obi~no privremenog tipa. 2. privremeno prebivali{te u prirodi istraìva~a, planinara, |aka i dr. pod {atorima, u barakama i sl. 3. privremeno prihvatili{te izbeglica ili nastradalih. 4. ogra|eni prostor, zgrade, barake i sl. u kojima se pod straòm drì veliki broj lica li{enih slobode. 5. grupa istomi{qenika, tabor. y koncentracioni logor mesto na kojem se u zato~eni{tvu drì ve}i broj qudi podvrgnutih prisilnom radu i razli~itim vidovima zlostavqawa. x logorski. logora{, -a m (`. logora{ica, -e) ‰v. logorŠ onaj koji je primoran da ìvi u logoru, zarobqenik u logoru. logoreja, -e ` ‰v. logo-, gr~. rhein te}iŠ psih. preterana, patolo{ka govorqivost, nezadrìvo pri~awe; up. logomanija. logorovati, logorujem nesvr{. ‰v. logorŠ biti, boraviti u logoru (1, 2), privremeno boraviti pod {atorima, u barakama i sl. na izletu, radnoj akciji, odmoru i dr. logos, -a m ‰gr~. logosŠ filoz. teol. jedan od glavnih pojmova gr~ke i helenisti~ke, a zatim jevrejske i hri{}anske filozofije i teologije, sa osnovnim zna~ewem re~, govor odnosno um, razum; u {irem smislu ono {to je u osnovi sveta i zbivawa u wemu, po~elo, boànska, stvarala~ka snaga i dr. logotet, -eta m, mn. logoteti, gen. mn. logoteta ‰gr~. logothetesŠ ist. vladarev savetnik, kancelar u Vizantiji i na dvoru srpskih i bosanskih vladara; pisar dràvne kancelarije u sredwem veku.

721

logotip logotip, -a m, mn. i, gen. mn. logotipa ‰v. logo-, gr~. typos otisak, slika, likŠ 1. tipogr. vi{e slova ili re~i livenih zajedno. 2. naro~ito oblikovanim slovima i grafi~kim znakovima ispisano ime nekog preduze}a ili proizvoda koje sluì kao za{titni znak, logo. logo{, -a m ‰ma|. logos zabu{antŠ ist. vojni begunac, dezerter iz austrougarske vojske. lo|a, -e `, gen. mn. lo|a ‰ital. loggiaŠ arhit. natkriven otvoren prostor obi~no sa svodovima u vidu galerije ili hodnika oko ku}e u prizemqu ili na spratu; na stambenim zgradama, otvorena prostorija (trem, terasa) u ravni fasadnog zida. loà, -e `, gen. mn. loà ‰fr. logeŠ 1. mala odeqena prostorija u pozori{nim, bioskopskim i dr. salama sa sedi{tima za nekoliko osoba koja su obi~no skupqa. 2. organizaciona jedinica masonskih ili drugih politi~kih ili verskih organizacija; mesto, prostorija u kojoj se sastaju (obi~no tajno) pripadnici, ~lanovi takvih organizacija. 3. v. lo|a. loìrati, loìram, 3. l. mn. loìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. logerŠ imati prebivali{te u nekom stanu, u nekom mestu; unajmiti, unajmqivati sobu ili stan (obi~no u hotelu). loz, -a m, dat. i lok. lozu, mn. lozovi, gen. mn. lozova ‰nem. LosŠ sre}ka, lutrijski listi}. lozinka, -e `, dat. i lok. lozinki, gen. mn. lozinki ‰nem. LosungŠ 1. dogovorena tajna re~ ili re~enica kao znak prepoznavawa, dogovorena {ifra. 2. saèto izraèna ideja vodiqa, geslo, na~elo, deviza. lojalan, -lna, -lno (uob. i lojalan, -lna, -lno) ‰fr. loyal od lat. legalisŠ 1. koji se drì zakonskih propisa, koji po{tuje uobi~ajene norme. 2. odan, veran, privrèn (vlasti, otaxbini, partiji i sl.). lojalist(a), -e m, mn. lojalisti, gen. mn. lojalista ‰fr. loyaliste, v. lojalanŠ 1. onaj koji je lojalan, koji postupa lojalno, odan, veran ~ovek. 2. onaj koji ostaje veran postoje}em dràvnom ure|ewu. lojalnost, -i ` ‰v. lojalanŠ osobina onoga koji je lojalan, odanost, privrènost, vernost. lojtnant v. lajtnant. lojtra v. lotra.

722

lokal-patriot(a) lokal, -ala m, mn. lokali, gen. mn. lokala ‰fr. local prema lat. localis od locus mestoŠ 1. poslovna prostorija razli~ite namene (kancelarija, prodavnica, radwa, magacin i sl.) naro~ito kafi}, kafana, restoran; uop{te prostor, prostorija, mesto. 2. prevozno sredstvo (voz, autobus i sl.) koje redovno saobra}a na kra}oj, ob. me|ugradskoj relaciji. 3. telefonska linija za internu upotrebu ob. u preduze}u ili nekoj ustanovi. lokalan, -lna, -lno (odr. lokalni, -a, -o) ‰lat. localisŠ koji se odnosi na jedno mesto, ograni~en na uè podru~je, svojstven samo jednoj sredini, mesni (lokalna vlast, lokalni autobus, lokalna samouprava, lokalni list, lokalna anestezija i sl.). lokalizam, -zma m, mn. -i, gen. mn. lokalizama ‰v. lokalanŠ 1. lingv. govorna, jezi~ka osobenost karakteristi~na za jedno usko podru~je, za odre|eni kraj. 2. v. lokal-patriotizam. lokalizacija, -e ` ‰nlat. localisatioŠ 1. lokalizovawe, ograni~avawe neke radwe ili pojave na odre|eno mesto, prostor (‹ poàra, ‹ bolesti i dr.). 2. sme{tawe (doga|aja, pri~e i sl.) u odre|eni prostor i vreme. lokalizirati v. lokalizovati. lokalizovati, lokalizujem i lokalizirati, lokaliziram, 3. l. mn.lokaliziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. localiser, nlat. localisareŠ 1. ograni~iti, ograni~avati (neki doga|aj, pojavu) na odre|eni prostor. 2. kwi`. preneti, prenositi literarnu radwu u odre|enu sredinu daju}i joj lokalna obele`ja. 3. odrediti, odre|ivati prostorne i vremenske okvire kakvog doga|aja, kakve li~nosti, smestiti, sme{tati u vreme i prostor, locirati. lokalisti~ki, -a, -o ‰lat. localisŠ 1. koji se odnosi na lokalizam (1). 2. koji se odnosi na lokalizme (2). lokalitet, -eta m, mn. lokaliteti, gen. mn. lokaliteta ‰nlat. localitas, v. lokalanŠ 1. mesto, predeo, kraj koji poseduje neka obele`ja koja ga ~ine specifi~nim. 2. arheol. mesto na kojem se traè ili su prona|eni arheolo{ki ostaci, mesto na kojem se vr{e iskopavawa. lokal-patriot(a) ‰v. lokalan, patriot(a)Š onaj koji se zalaè samo za interese svoga me-

lokal-patriotizam sta ili kraja iako su u suprotnosti sa interesima dru{tva u celini. lokal-patriotizam ‰v. lokal-patriot(a)Š ose}awe privrènosti samo prema mestu stanovawa, uèm zavi~aju, nasuprot interesima dru{tva u celini. x lokal-patriotski. lokanda, -e ` ‰ital. locandaŠ pokr. gostionica, preno}i{te. lokarda, -e `, gen. mn. lokardi ‰dalmatski lacarta od lat. lacertusŠ zool. vrsta morske ribe plave boje, Scomber colias, sli~na sku{i. lokatar, -ara m, mn. lokatari, gen. mn. lokatara ‰nlat. locatarius od locare iznajmqivatiŠ onaj koji uzima stan (ili ku}u. imawe) u zakup, zakupac. lokativ, -a i lokativ, -a m ‰nlat. locativus prema lat. locus mestoŠ gram. zavisni pade` kojim se obeleàva prostorni, mesni ili vremenski odnos i koji se uvek upotrebqava s predlozima, sedmi pade` (odgovara na pitawe o kome, o ~emu). lokator, -a m, mn. -i ‰lat. locator od locus mesto ili od locare iznajmqivatiŠ 1. elektronski ure|aj za otkrivawe objekata (pokretnih i nepokretnih) i utvr|ivawe wihovog poloàja, pravca i brzine kretawa. 2. onaj koji daje stan (ili ku}u, imawe) pod zakup, najmodavac. lokaut, -a m, mn. -i ‰engl. lock-outŠ ekon. obustava rada ili zatvarawe preduze}a i masovno otpu{tawe koje vr{e sami vlasnici kao odgovor na {trajk zaposlenih ili da bi ih prisilili da odustanu od svojih zahteva. lokacija, -e ` ‰lat. locatioŠ 1. mesto, teren odre|en za izgradwu nekog gra|evinskog objekta, naseqa i sl.; uop{te mesto, poloàj. 2. odre|ivawe, utvr|ivawe poloàja, mesta nekog objekta, sme{tawe (u prostoru i vremenu). lokna, -e `, gen. mn. lokni ‰nem. LockeŠ uvojak kose, kovrxa. loko v. loco. lokomobil, -a i lokomobil, -ila m, mn. lokomobili i lokomobili = lokomobila, -e ` ‰lat. loco na mestu, mobilis pokretanŠ pokretna parna ma{ina koja sluì za stavqawe u pogon drugih ma{ina (poqoprivrednih, gra|evinskih i dr.). lokomobila = lokomobil (v.).

longeta lokomotiva, -e ` ‰nem. Lokomotive, srlat. loco motivus koji se pokre}e s mestaŠ vozilo za vu~u vagona, pokreta~ voza. lokomotor, -ora m, mn. lokomotori, gen. mn. lokomotora ‰nlat. locomotorŠ elektri~na lokomotiva. lokomotoran, -rna, -rno ‰v. lokomotorŠ koji omogu}ava (po)kretawe. y lokomotorni aparat delovi tela (kosti, mi{i}i, zglobovi) koji omogu}avaju kretawe. lokomocija, -e ` ‰nlat. locomotioŠ 1. mewawe mesta u prostoru, kretawe (ob. u stru~nom izraàvawu). 2. soc. selidbe, preseqavawa stanovni{tva, migracije. lokot, -a m, mn. -i, gen. mn. lokota ‰ital. lucchettoŠ katanac. loksodroma, -e ` ‰gr~. loxos kos, v. -drom(a)Š geogr. zami{qena linija na Zemqinoj kugli koja se~e sve meridijane pod jednakim uglom. loksoftalmi~an, -~na, -~no ‰gr~. loxos kos, ophthalmos okoŠ med. razrok. lokum, -a m, mn. -i, gen. mn. lokuma ‰tur. lokum, skra}eno od rahatlokumŠ 1. vrsta kola~a duguqastog oblika, po sastavu sli~nog gurabiji. 2. kocka {e}era. 3. v. rahat-lokum, ratluk. lokus, -a m, mn. -i ‰lat. locus mestoŠ 1. mat. linija ili ravan ~ija svaka ta~ka zadovoqava zadati uslov. 2. biol. mesto koje odre|eni gen zauzima na hromozomu. 3. v. locus. lokucija, -e ` ‰lat. locutio prema loqui govoritiŠ ustaqeni izraz, frazem, frazeologem; izreka. lolita, -e ` ‰po naslovnoj li~nosti romana V. Nabokova (1958), od {p. Lolita, dem. od LolaŠ devoj~ica pre puberteta koja budi poùdu odraslog mu{karca; up. nimfeta. lon posao, lon-posla m, mn. lon-poslovi, lon-poslova ‰nem. Lohn naknadaŠ ekon. vid spoqnotrgovinske saradwe dve firme pri ~emu jedna, uz naknadu, obavqa poslove za drugu, koja obezbe|uje sav materijal i tehnologiju. long-sajz prid. indekl. ‰engl. long sizeŠ v. king-sajz. long-seler, -a m ‰engl. long sellerŠ roba koja se sporo, slabo prodaje. longeta, -e `, gen. mn. longeta ‰fr. longuette prema long duga~akŠ med. duguqasta naprava od

723

longituda ~vrstog materijala za imobilizaciju povre|enog dela tela, obi~no pri prelomu ekstremiteta, udlaga. longituda, -e ` ‰lat. longitudo od longus dugŠ 1. geografska duìna. 2. astronomska duìna (ugaono rastojawe izme|u linija koje spajaju Zemqino sredi{te s posmatra~em i s posmatranim nebeskim telom). longitudinala, -e ` ‰v. longitudinalanŠ uzdu`na saobra}ajnica, koja se ob. proteè od jednog do drugog kraja grada.

gra|. saobr.

longitudinalan, -lna, -lno ‰nlat. longitudinalisŠ koji se odnosi na longitudu; koji se odnosi na duìnu uop{te, duìnski, uzdu`ni. longplej prid. indekl. ‰engl. long-play dugosviraju}iŠ gramofonska plo~a sa vi{e kompozicija, okre}e se brzinom od 33 obrtaja u minutu (skr. LP, popularno longplejka). longplejka v. logplej, el-pi. lonxa, -e `, gen. mn. lonxi ‰ital. loggiaŠ 1. terasa, trem, balkon; prostor uz ku}u u kome ima zelenila i hladovine i gde se obi~no sedi. 2. prostorija, mesto gde se odràvaju skupovi, sastanci, mesto na kome se vode razgovori. 3. mno{tvo sveta, gungula, mete`. 4. pokr. lo{e, r|avo dru{tvo, besposli~ari, skitnice i sl. loran, -a m ‰skr. od engl. Lo(ng) Ra(nge) N(avigation) duga plovidbaŠ tehn. ure|aj na brodu ili avionu koji hvata radio signale s naro~itih stanica na kopnu i tako odre|uje trenutni poloàj broda ili aviona. lorber, -a m, mn. -i, gen. mn. lorbera ‰nem. LorbeerŠ v. lovor. lord, -a m, mn. lordovi, gen. mn. lordova ‰engl. lord gospodarŠ visoka plemi}ka titula u Engleskoj; titula visokih dràvnih i crkvenih funkcionera (npr. lord admiral, lord kancelar i dr.). lordmer, -a m, mn. -i ‰engl. lord mayorŠ predsednik gradske uprave, gradona~elnik. lordovski, -a, -o ‰v. lordŠ koji pripada lordu; koji je dostojan lorda. lordoza, -e ` ‰gr~. lordosis od lordos krivŠ iskrivqenost ki~menog stuba prema napred, grbavost. med.

724

loto lordoti~an, -~na, -~no ‰gr~. lordosŠ koji ima lordozu, iskrivqen prema napred, grbav, gurav. lorensijum, -a i lorensij, -a m ‰prema fizi~aru Lorensu (E. O. Lawrence)Š hem. hemijski element, simbol Lr, atomski broj 103. loreta, -e m, gen. mn. loreta ‰fr. loretteŠ malo finija javna ènska u Parizu, bludnica. lori1, -ja m, mn. -ji ‰engl. lory od mal. luriŠ zool. mali papagaj divnog {arenog perja, ìvi u Australiji i jugoisto~noj Aziji. lori2, -ja, m, mn. -ji ‰fr. loris od starog hol. loeris lakrdija{Š zool. vrsta polumajmuna iz jugoisto~ne Azije, kratkog repa i kratkih u{iju. lori3, -ja m, mn. -ji ‰engl. lorryŠ niski otvoren vagon za prenos tereta i gra|evinskog materijala, vagonet. lorika, -e `, dat. i lok. lorici ‰lat. loricaŠ voj. ist. oklop rimskih vojnika, pe{adinaca, izra|en od koè. loris, -a m v. lori2. lorwet, -a m, mn. -i, gen. mn. lorweta ‰fr. lorgnetteŠ sklopive nao~are pri~vr{}ene s jedne strane za duga~ku dr{ku koje se upotrebqavaju po potrebi (obi~no u pozori{tu). lorfa, -e `, gen. mn. lorfi ‰nem. Larve od lat. larvaŠ 1. maska, obrazina, krinka. 2. fig. ènska osoba koja je suvi{e na{minkana, ~ije lice li~i na masku. los, -a m, mn. losovi/losevi ‰rus. losâŠ zool. vrsta jelena koji ìvi na krajwem severu Evrope, Azije i Amerike i ima lopataste rogove, severni jelen, Alces alces. losion, -ona, mn. losioni, gen. mn. losiona ‰fr. lotion od lat. lotio praweŠ te~no kozmeti~ko sredstvo za ~i{}ewe ili negu koè lica i kose. losos, -a m, mn. -i ‰rus. lososâŠ zool. vrsta krupne ribe iz porodice pastrmki, Salmo salar, veoma cewenog mesa, ìvi u severnim morima a mresti se u slatkim vodama. lot, lota m, mn. loti, gen. mn. lota ‰nem. LotŠ 1. stara mera za teìnu (17,5 grama). 2. sprava za merewe morske dubine. loto, -a m ‰ital. lottoŠ vrsta igre na sre}u koja se zasniva na izvla~ewu brojeva; tombola, lutrija.

lotomanija lotomanija, -e ‰v. loto, manijaŠ strast za igrawem igara na sre}u, masovno igrawe lota i igara na sre}u. lotos, -a m, mn. -i ‰gr~. lotosŠ 1. bot. vrsta zeqaste vodene biqke krupnih lepih belih cvetova iz porodice lokvawa. 2. po isto~wa~kom obi~aju: poloàj tela u sede}em stavu na podu prekr{tenih nogu i ra{irenih kolena, turski sed. x lotosov. lotra, -e ` ‰nem. Leiter, dijal. LoiterŠ 1. lestve, merdevine. 2. bo~na ograda na zapre`nim kolima nalik na lestve. 3. pokr. a. deo razboja za tkawe. b. korpa, ko{ od pru}a. lou-tek prid. indekl. ‰engl. low-tech, skr. od low-tech(nology) niskotehnolo{kiŠ koji koristi jednostavne tehnologije, niskotehnolo{ki, suprotno od: haj-tek. lohajzn, -a m , mn. lo hajzni i loha jznovi ‰nem. Locheisen od Loch rupa, Eisen gvo`|eŠ zast. cilindri~ni metalni alat za izbijawe iz otvora, izbija~. loc, -loca m, mn. locevi ‰nem. LotseŠ onaj koji sprovodi brod u luku ili iz luke, krmano{, brodski pilot. locirati, lociram, 3. l. mn. lociraju svr{. i nesvr{. ‰lat. locareŠ 1. odrediti, odre|ivati ne~emu mesto; smestiti, sme{tati, postaviti, postavqati (na neko mesto). 2. utvrditi, utvr|ivati gde se neko ili ne{to nalazi. LP ‰skr. od l(ong) p(lay)Š v. el-pi, longplej. LSD /izg. el-es-de/, -a m ‰engl. LSD, skr. od lysergic acid diethylamideŠ hem. dietilamid lizergi~ne kiseline, halucinogeno sredstvo omiqeno naro~ito u vreme hipi pokreta {ezdesetih godina pro{log veka. lubarda v. lumbarda. lubin, -ina m, mn. lubini, gen. mn. lubina ‰klat. lupinus od lupus vukŠŠ zool. vrsta krupne morske ribe Labrax lupus vrlo cewenog mesa, smudut. lubrikans i lubrikant, -a m ‰lat. lubricans prema lubricare gla~atiŠ tehn. sredstvo za smawewe trewa (uqe, mast, grafit i dr.); sredstvo za podmazivawe, mazivo. lubricitet, -eta m ‰fr. lubricite od lat. lubricus bludanŠ poùda, pohota, sklonost ka bludu, razbludnost.

lujdor lugubre pril. ‰ital. lugubre muz. tu`no, mra~no, turobno.

od lat. lugubrisŠ

ludizam1, -zma m ‰engl. Luddism, prema radniku Nedu Ladu (Ludd)Š ist. radni~ki pokret u Engleskoj po~etkom XIX veka kojem je ciq bio uni{tavawe ma{ina i fabrika jer su ih smatrali uzrokom nezaposlenosti. ludizam2, -zma m ‰lat. ludus igraŠ shvatawe po kojem se umetnost tuma~i kao igra; razigranost (na sceni), domi{qatost (u glumi), improvizacija. ludist(a), -e m, mn. ludisti = ludit, -ita m, mn. luditi, gen. mn. ludita ‰v. ludizam1Š pristalica, sledbenik ludizma. ludisti~ki, -a, -o ‰v. ludizamŠ 1. koji se odnosi na ludizam1. 2. v. ludi~ki. ludit = ludist(a) (v.). ludi~ki, -a, -o ‰nlat. ludicus od lat. ludus igraŠ koji se odnosi na igru, koji ima svojstva igre. Ludolfov, -a, -o, odr. -og(a) ‰prema matemati~aru Ludolfu van Kelenu (van Ceulen, 1540–1610). y Ludolfov broj mat. broj koji pokazuje odnos pre~nika kruga i wegovog obima, ozna~ava se gr~kim slovom pi (p) i iznosi pribli`no 3,141592… lues, -a m ‰lat. luesŠ med. zarazna hroni~na veneri~na bolest, sifilis (v.). lueti~an, -~na, -~no ‰v. luesŠ koji boluje od luesa, sifiliti~an; koji se odnosi na lues. lueti~ar, -a m, mn -i ‰v. lueti~an, luesŠ osoba koja boluje od luesa, sifiliti~ar. luzer, -a m ‰engl. loser prema lose gubitiŠ fam. onaj koji nema uspeha u ìvotu, gubitnik. x luzerski. luzitanizam, -zma m ‰v. luzitanskiŠ lingv. re~ ili oblik iz portugalskog jezika pozajmqen u drugom jeziku. luzitanistika, -e ` ‰v. luzitanskiŠ izu~avawe portugalskog jezika, kwièvnosti i kulture. luzitanski, -a, -o ‰lat. Lusitania PortugalŠ ist. koji se odnosi na Luzitaniju (dana{wi Portugal), portugalski. lujdor, -a m, mn. lujdori, gen. mn. lujdora ‰fr. louis d’or, Luj od zlataŠ francuski zlatnik od

725

-luk 20 zlatnih franaka (nazvan po kraqu Luju XIII); up. napoleondor. -luk ‰tur. -l›k, -lik, -lukŠ ozna~ava osobinu, na~in pona{awa (tvrdi~luk), zanate (kujunxiluk), katkad i mesta (kom{iluk), teritorije (pa{aluk) i drugo. luk, -a m ‰engl. lookŠ fam. izgled, stil, na~in odevawa i ~e{qawa koji je trenutno u modi. lukrativan, -vna, -vno ‰lat. lucrativus, prema lucrum dobit, bogatstvoŠ koji donosi veliku zaradu, unosan, profitabilan. luks, -a m, mn. luksi, gen. mn. luksa ‰lat. lux svetlostŠ 1. sjaj, rasko{, luksuz. 2. fiz. jedinica za merewe ja~ine osvetqewa (lx). luksacija, -e ` ‰nlat. luxatioŠ med. i{~a{ewe (kosti). luksmetar, -tra m, mn. luksmetri, gen. mn. luksmetara ‰v. luks, v. -metarŠ ure|aj za merewe ja~ine osvetqewa (pri fotografisawu, filmskom snimawu i sl.). luksuz, -a m, mn. -i, gen. mn. luksuza ‰lat. luxusŠ 1. rasko{, sjaj, bogatstvo. 2. ono {to je skupoceno i presti`no a nije neophodno za ìvot; sve ono {to je nepotrebno, suvi{no. 3. ono {to se ne moè priu{titi, {to je skupo ili nedosti`no. luksuzan, -zna, -zno ‰v. luksuzŠ koji se odnosi na luksuz, koji predstavqa luksuz, rasko{an. lukulski, -a, -o ‰prema Lukulu, rimskom vojskovo|i iz I veka pre n. e., ~uvenom po gozbama koje je prire|ivaoŠ rasko{an, obilan, bogat (lukulska gozba). lumbago, -a (uob. lumbago, -a) m ‰nlat. lumbago prema lumbus krstaŠ med. jak bol u dowem delu le|a (u slabinskim mi{i}ima) usled nazeba, nezgodnog pokreta i dr. lumbalan, -lna, -lno ‰nlat. lumbalis prema lat. lumbus krstaŠ anat. koji se odnosi na slabine, koji se nalazi u predelu slabina, slabinski. lumbarda, -e `, gen. mn. lumbardi ‰ital. lombardaŠ starinski top; tane, granata takvog topa. lumen, -a m, mn. -i ‰lat. lumen svetlostŠ 1. svetlo, svetlost; sjaj. 2. fiz. jedinica za merewe ja~ine svetlosnog toka (lm). 3. fig. izuzetno umna, nadarena osoba, veliki, izvanredan nau~nik.

726

luna-park luminal, -ala m ‰fabri~ko imeŠ farm. sredstvo za umirewe i spavawe. luminarizam, -zma = luminizam, zma m ‰lat. lumen svetlostŠ slik. upotreba i kombinovawe boja radi postizawa odre|enih svetlosnih efekata na slici. luminizam = luminarizam (v.). luminiscencija, -e ` ‰nlat. luminescentiaŠ fiz. naziv za sve vrste tzv. hladne svetlosti (koja nije nastala zagrevawem tela), up. fluorescencija, fosforescencija. luminozan, -zna, -zno ‰lat. luminosusŠ 1. svetao, sjajan, ble{tav. 2. fig. veoma u~en, blistav, lucidan. lump, -a m, mn. lumpovi ‰nem. Lump odrpanac, goqaŠ 1. skitnica, probisvet, propalica; pijanica, bekrija. 2. v. lumperaj. lumpenproletarijat, -ata m ‰nem. Lumpenproletariat prema nem. Lump odrpanac, goqa, v. proleterŠ najniì, osiroma{eni sloj qudi u kapitalisti~kom dru{tvu koji obuhvata skitnice, probisvete, lopove, prostitutke, siromahe i sl. lumperaj, -aja m, mn. lumperaji, gen. mn. lumperaja = lumperajka, -e `, dat. i lok. -ki ‰v. lumpŠ pijanka, terevenka. lumpovati, lumpujem ‰v. lumpŠ veseliti se uz pi}e, obi~no bu~no, uz pesmu, tereven~iti, pijan~iti, ban~iti. luna, -e ` ‰lat. lunaŠ 1. Mesec (nebesko telo); mese~ina. 2. (Luna) mitol. starorimska bogiwa Meseca. 3. (Luna) naziv za nekoliko sovjetskih svemirskih stanica za ispitivawe povr{ine meseca. lunambul, -a m, mn. -i ‰lat. luna mesec, ambulare hodatiŠ osoba koja hoda u snu, mese~ar; up. somnambul. lunambulizam, -zma m ‰nlat. lunambulismusŠ hodawe u snu po mese~ini, mese~arstvo, up. somnambulizam. lunanaut, -a m ‰v. lunaŠ astronaut koji putuje na Mesec ili leti oko Meseca. luna-park, -a m, mn. luna-parkovi ‰komercijalni naziv prema lat. luna mesec, v. parkŠ zabavni park na otvorenom s ringi{pilima, autodromom i raznim drugim napravama za zabavu.

lunaran lunaran, -rna, -rno ‰lat. lunarisŠ koji se odnosi na Mesec, na Mese~evo kretawe. y lunarni kalendar kalendar prema kojem mesec ima 28 dana, onoliko koliko traje jedna Mese~eva mena (u islamu, kod Jevreja i dr.), supr. solarni kalendar. lunarijum, -a (i lunarij, -a) m ‰nlat. lunariumŠ ure|aj za prikazivawe Mese~evog kretawa oko Zemqe. lunaut, -a v. lunanaut. lungomare, -a m ‰ital. lungomareŠ {etali{te, put uz morsku obalu. luneta v. lineta. lunodrom, -a i lunodrom, -a m, mn. -i ‰v. luna, -dromŠ aerodrom na mesecu. lunohod, -a m, mn. -i ‰rus. lunohod, prema rus. Luna MesecŠ sovjetsko automatsko vozilo sa osam to~kova bez posade za istraìvawe povr{ine Meseca. lunula, -e ` ‰lat. lunulaŠ 1. mali mesec; predmet u obliku polumeseca, naro~ito bro{ ili ukras takvog oblika. 2. anat. beli~asti deo pri dnu, korenu nokta koji je u obliku polumeseca. x lunularan. Luwik, -a ‰rus. Lunik prema luna MesecŠ ime nekoliko sovjetskih ve{ta~kih satelita. lupa, -e `, gen. mn. lupa ‰fr. loupeŠ uveli~avaju}e staklo, obi~no ugra|eno u okvir s dr{kom, pove}alo. luperkalije, -ija ` mn. ‰lat. lupercaliaŠ ist. sve~anosti u ~ast boga Luperka, koje su se u starom Rimu odràvale 15. februara. luping, -a m, mn. lupinzi, gen. mn. lupinga ‰engl. loopingŠ avij. akrobatski let pri kojem avion u vertikalnom letu opisuje zatvorenu kru`nu liniju, petqa. lupus, -a m ‰lat. lupus vuk, nazvan tako jer œpro`direŒ koùŠ med. vrsta tuberkuloze koè, oboqewe koje se ispoqava u vidu crvenkastih ~vori}a na koì. luster, -a m, mn. -i, ‰nem. Luster prema fr. lustre sjajŠ ve}a ukrasna svetiqka s vi{e sijalica ili sve}a, oka~ena o tavanicu. lustracija, -e ` ‰lat. lustratioŠ 1. ist. religiozno, ritualno ~i{}ewe od greha (kod starih Rimqana). 2. pol. postupak kojim se iz javnih slu`bi i politi~kog ìvota iskqu~uju kom-

luftbalon promitovani predstavnici stare vlasti (u postkomunisti~kim zemqama u tranziciji). lustrum, -a m, mn. -i, gen. mn. lustruma ‰lat. lustrumŠ ist. 1. u starom Rimu `rtva koju je cenzor na kraju svog mandata (posle pet godina) prinosio bogovima. 2. vremensko razdobqe od pet godina. lutein, -ina m ‰lat. luteum ùmanceŠ bot. ùti pigment, ùta boja u li{}u biqaka i u ùmancetu. luteran, -ana m, mn. luterani, gen. mn. luterana ‰prema Martinu LuteruŠ 1. pristalica, sledbenik luteranstva, u~ewa Martina Lutera. 2. fig. otpadnik od vere; bezvernik, bezbo`nik. luteranizam, -zma m = luteranstvo, -stva s ‰v. luteranŠ versko u~ewe nema~kog teologa Martina Lutera, protestantskog reformatora iz XVI veka, protestantska veroispovest. luteranstvo = luteranizam (v.). lutecijum, -a (i lutecij, -a) m ‰prema latinskom nazivu Pariza, LutetiaŠ hem. hemijski element iz grupe lantanoida, simbol Lu, atomski broj 71. lutwa, -e `, gen. mn. lutwi ‰ital. leutoŠ muz. lauta (1). lutrija, -e `, gen. mn. lutrija ‰ital. lotteriaŠ 1. igra na sre}u u kojoj se kupuju, izvla~e sre}ke koje mogu da donesu dobitak u novcu ili predmetima. 2. fig. ono {to zavisi od sre}e, od sticaja okolnosti; sre}a. y klasna lutrija lutrija sa vi{e, obi~no pet vu~ewa, s ta~no utvr|enim planom vu~ewa sre}aka, koje se naj~e{}e dele na ~etvrtine, polovine i cele. lutrijski, -a, -o ‰v. lutrijaŠ koji se odnosi na lutriju. y lutrijski zajam dràvni zajam koji zajmodavcu daje izgled na izvla~ewe kakvog ve}eg zgoditka, ali zato nosi mawi interes. luft, -a m ‰nem. LuftŠ fam. 1. vazduh. 2. fig. slobodan prostor; vreme ostavqeno da se obavi neki posao. luftbad, -a m ‰nem. LuftbadŠ vazdu{no kupawe, le~ewe pomo}u svetlosti i vazduha. luftbalon, -a m, mn. luftbaloni, gen. mn. luftbalona ‰nem. Luft vazduh, v. balonŠ zast. v. balon (1. b.).

727

lufter lufter = luftiguz (v.). luftiguz, -a m, mn. luftiguzi, gen. mn. luftiguza ‰nem. Luftikus, ukr{teno s na{om re~ju guzŠ vetropir, vetrogowa; neradnik, badavaxija. luftirati, luftiram nesvr{. ‰nem. Luft, luftenŠ vetriti, provetravati. 2. luftirati se ni{ta ne raditi, {etati, biti van ku}e bez nekog naro~itog posla ili ciqa. luft-linija, -e ` ‰nem. Luft vazduh, v. linijaŠ vazdu{na linija, najkra}e, vazdu{no rastojawe izme|u dva mesta. luc, luca m, mn. lucevi, gen. mn. luceva ‰prema austrijskom kliza~u Alfredu Lucu (Lutz)Š sp. u umetni~kom klizawu skok s jednim ili vi{e okreta. lucerka, -e `, dat. in lok. lucerki, gen. mn. lucerki = lucerna, -e `, gen. mn. lucerni ‰fr.

728

luciferski luzerneŠ bot. vrsta deteline sa mnogo podvrsta, koristi se kao sto~na hrana. lucerna = lucerka (v.). lucidan, -dna, -dno ‰lat. lucidus prema lux svetlostŠ bistrog, blistavog uma, o{trouman, pronicqiv; koji se odlikuje jasno}om, bistrinom duha. lucidnost, -i ` ‰v. lucidanŠ osobina, stawe onoga koji je lucidan, o{troumnost, pronicqivost; jasnost, bistrina. Lucifer, a m ‰lat. lucifer jutarwa zvezda, prema lux svetlost i ferre nositiŠ 1. rel. ime an|ela koji se pobunio protiv boga i postao vo|a |avola; satana, |avo. 2. zast. anti~ki naziv za planetu Veneru, zvezda Danica. luciferski, -a, -o ‰v. LuciferŠ |avolski, satanski.

Q qama v. lama1. qano, -a i qano, -a m, mn. qanosi i qanosi ‰{p. llano ravnicaŠ geogr. naziv za prostrane travnate ravnice u Ju`noj Americi. quq, -a m ‰lat. loliumŠ bot. vrsta korova; utrinac.

729

M mavi prid. indekl. ‰tur. mavi od ar. ma’iŠ plav, boje neba. mavi{ v. mafi{. mag, -a m, mn. magovi i magi, gen. mn. magova i maga ‰lat. magus od gr~. magosŠ 1. ist. kod starih Persijanaca i Me|ana, sve{tenik, tuma~ snova i zvezdo~atac. 2. ~arobwak, vra~; ma|ioni~ar. 3. veliki ve{tak, ~ovek nesvakida{wih sposobnosti, ~ovek koji pleni, izaziva divqewe. magaza, -e `, gen. mn. magaza ‰tur. magaza od ar. mahazinŠ skladi{te, magacin. 2. du}an, prodavnica. magazin, -ina i magazin, -a m ‰fr. magasin od ital. magazzino od ar. mahazinŠ 1. skladi{te, stovari{te, magacin. 2. voj. deo vatrenog oru`ja u kojem se nalazi municija za ispaqivawe, okvir, {arèr. 3. ilustrovani ~asopis, ob. zabavnog sadràja. 4. emisija (na radiju, televiziji) koja se sastoji od niza kra}ih novinarskih priloga. magazinaà, -e ` ‰fr. magasinage, v. magazinŠ 1. uskladi{tewe, sme{tawe robe u magazin. 2. leàrina, nov~ana nadoknada za kori{}ewe magazina. magaziner, -era m ‰fr. magasinier, v. magazinŠ v. magacioner. magacin, -ina i magacin, -a m ‰nem. Magazin od ital. magazzinoŠ v. magazin (1, 2). magaciner v. magacioner. magacioner, -era m ‰ital. magazziniere, v. magacinŠ onaj koji radi u magacinu, ~uvar magacina, skladi{tar. magdalenijen, -ena m ‰fr. magdalenien prema lat. Magdalena = fr. MadeleineŠ geol. paleont.

730

najvi{i stepen razvoja kulture paleolitika (oko 15.000–9.000 pre n. e.), nazvan po ostacima na|enim u mestu La Madlen u ju`noj Francuskoj. magija, -e ` ‰lat. magia od gr~. mageia, v. magŠ 1. ~arawe, bajawe, posedovawe natprirodnih mo}i; ~arobwa{tvo. 2. fig. ~arobna privla~nost, neodoqivost, ~arobnost. y bela magija ona koja priziva nebeske sile, dobre duhove; crna magija ona koja priziva zle duhove. magijski, -a, -o ‰v. magijaŠ koji se odnosi na magiju; koji se odnosi na natprirodne sile ili mo}i. magistar, -stra m, mn. magistri, gen. mn. magistara (`. magistra) ‰lat. magisterŠ 1. titula onoga ko je stekao prvi nau~ni stepen, tj. napisao i odbranio magistarski rad. 2. titula diplomiranog apotekara, svr{enog studenta farmacije. 3. ist. a. u starom Rimu, stare{ina, dràvni slu`benik, u~iteq. b. u sredwem veku, u~iteq humanisti~kih disciplina; umetnik. magisterijum, -a m i magisterij, -ija m ‰lat. magisteriumŠ 1. studije kojima se sti~e zvawe magistra. 2. nau~ni stepen magistra. 3. poloàj, slu`ba upravnika, nadzornika. 4. upravqawe; podu~avawe. magistrala, -e ` ‰lat. magistralis u~iteqski; glavniŠ 1. glavna saobra}ajnica (drumska, èlezni~ka). 2. glavna linija instalacije (vodovodne, elektri~ne i sl.). magistralan, -lna, -lno ‰v. magistralaŠ 1. glavni, osnovni, bitan; koji se odnosi na magistralu. 2. majstorski, ve{t; koji predwa~i, koji otvara nove puteve. 3. farm. apotekarski;

magistrale na~iwen u apoteci (lek, za razliku od fabri~kog). magistrale, -a s ‰lat. magistraleŠ kwi`. posledwi (petnaesti) sonet u sonetnom vencu, sastavqen od stihova prethodnih 14 soneta. magistrand, -a m ‰nlat. magistrandusŠ kandidat za nau~ni stepen magistra. magistrat, -ata m ‰lat. magistratusŠ 1. u starom Rimu, visoka dràvna funkcija; visoki ~inovnik. 2. a. gradska uprava, gradska vlada. b. zgrada u kojoj je sedi{te gradske uprave. 3. ist. u Srbiji, sudska i upravna vlast u nekada{wim okruzima. x magistratski. magistratura, -e ` ‰nlat. magistraturaŠ 1. ispit za zvawe magistra; magistarski rad. 2. nau~no zvawe magistra. 3. slu`ba, poloàj ~lana gradske vlade. 4. sedi{te (zgrada) upravne vlasti. magistrirati, magistriram, 3. l. mn. magistriraju svr{. ‰v. magistarŠ poloìti ispit kojim se sti~e nau~no zvawe magistra, ste}i zvawe magistra. magi~an, -~na, -~no ‰v. magijaŠ 1. koji poseduje natprirodne osobine i dejstvo. 2. koji deluje kao magija, o~aravaju}i, ~aroban. y magi~ni kvadrat kvadrat koji se sastoji od vi{e kvadrati}a s brojevima koji sabrani horizontalno, vertikalno ili dijagonalno uvek daju isti broj; u enigmatici, ukr{tene re~i koje se jednako ~itaju vodoravno i uspravno. y magi~ni realizam kwi`. na~in pripovedawa u kome se realisti~ni prikaz prepli}e s mitom i fantastikom, prvenstveno u latinoameri~koj kwièvnosti. magma, -e ` ‰gr~. magma testoŠ geol. usijana te~na masa u unutra{wosti Zemqe; izlivena na povr{inu erupcijom vulkana naziva se lava. magmatizam, -zma m ‰v. magmaŠ geol. naziv za sve pokrete rastopqene uàrene mase u unutra{wosti Zemqe. magmatski, -a, -o ‰fr. magmatique, v. magmaŠ geol. koji se odnosi na magmu. y magmatske stene stene nastale hla|ewem magme. magnalijum, -a m ‰v. magn(ezijum) i al(umin)ijumŠ laka legura magnezijuma i aluminijuma, koristi se u gradwi aviona.

magneti~an magnat, -ata m ‰klat. magnates od lat. magnus velikiŠ 1. krupan privrednik, industrijalac, finansijer, posednik. 2. ist. u sredwem veku, plemi} visokog ranga, velika{. magnezijum, -a i magnezij, -ija m ‰nlat. magnesium, prema gradu Magneziji (Manisa) u Maloj AzijiŠ hemijski element, atomski broj 12, simbol Mg, srebrnasto beo metal {iroke primene, neophodan ìvim organizmima. magnezit, -a i magnezit, -ita m ‰v. magnezijumŠ miner. ruda magnezijuma, magnezijum- karbonat, koristi se u proizvodwi vatrostalnih materijala, ve{ta~kog |ubriva itd. magnet, -eta m ‰gr~. Magnetis (lithos) magnezijski kamen, prema gradu Magneziji u Maloj AzijiŠ 1. fiz. prirodni mineral naro~itog svojstva da privla~i gvo`|e i da slobodan u prirodi zauzima pravac sever–jug. 2. fiz. komad gvo`|a kojem se da svojstvo privla~ewa prevla~ewem preko magneta ili pomo}u elektri~ne struje; elektromagnet. 3. fig. osoba sa svojstvom da privla~i; neodoqivo privla~na stvar, atrakcija. magnetizam, -zma m ‰v. magnetŠ fiz. 1. osobina neke supstance ili predmeta da privla~i gvo`|e. 2. fiz. dejstvo magnetskog poqa (Zemqin ‹). y ìvotiwski (animalni) magnetizam tajanstveni fluid kojim navodno zra~e pojedini qudi i koji ima lekovito dejstvo. 3. fig. mo} privla~ewa, privla~nost. magnetizer, -era m ‰fr. magnetiseurŠ onaj koji (poku{ava da) le~i primenom ìvotiwskog magnetizma. magnetizovati = magnetisati (v.). magnetisati, -i{em = magnetizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. magnetizare, v. magnetŠ 1. fiz. da(va)ti nekom telu ili supstanci magnetnu silu; preneti, prenositi magnetno svojstvo na ne{to. 2. fig. ostvariti neodoqiv uticaj na nekoga; sna`no privu}i. magnetit, -a i magnetit, -ita m ‰v. magnet, -itŠ miner. oksidna ruda gvo`|a, prirodni magnet. magneti~an, -~na, -~no ‰v. magnetŠ 1. koji ima svojstvo magneta; v. magnetski, magnetni. 2. fig. koji neodoqivo privla~i, uti~e na nekoga.

731

magnetni magnetni, -a, -o ‰v. magnetŠ 1. koji se odnosi na magnet; koji je namagnetisan. y magnetna igla namagnetisana kazaqka kompasa, koja se sama postavqa u pravcu sever–jug. 2. v. magnetski. magneto- ‰v. magnetŠ kao prvi deo sloènice ukazuje da se wen drugi deo odnosi na magnet ili wegovo dejstvo, primenu i sl. magnetograf, -a m ‰v. magneto-, -grafŠ tehn. instrument koji automatski beleì promene kod magnetskih pojava. magnetodetektor, -a m ‰v. magneto-, detektorŠ tehn. instrument koji na osnovu promena magnetskog poqa otkriva predmete pod vodom. magnetoindukcija, -e ` ‰v. magneto-, indukcijaŠ fiz. izazivawe elektri~ne struje pomo}u magneta i provodnika. magnetometar i magnetometar, -tra m ‰v. magneto-, -metarŠ tehn. instrument kojim se meri intenzitet magnetskog poqa ili magnetskog momenta. magneton, -a m ‰v. magnet, -on2Š fiz. jedinica magnetskog momenta elementarnih ~estica. magnetoskop, -a m ‰v. magneto-, -skopŠ tehn. aparat koji na magnetskoj traci snima i reprodukuje TV program. magnetoterapija, -e ` ‰v. magneto-, terapijaŠ med. le~ewe upotrebom magnetskog poqa. magnetofon, -ona i magnetofon, -a m ‰v. magneto-, -fonŠ tehn. elektri~ni aparat s magnetskom trakom pomo}u kojeg se snimaju i reprodukuju zvukovi, glasovi. x magnetofonski. magnetohemija, -e ` ‰v. magneto-, hemijaŠ fiz. hem. grana fizi~ke hemije koja prou~ava vezu izme|u magnetskih (dijamagnetskih) i hemijskih svojstava elemenata. magnetohidrodinamika, -e `, dat. i lok. magnetohidrodinamici ‰v. magneto-, hidrodinamikaŠ fiz. nau~na disciplina koja se bavi strujawem elektri~no provodqivih te~nosti i plazme u magnetskom poqu. magnetron, -ona m ‰v. magnet(o)- i (elekt)ronŠ fiz. elektronska cev u kojoj spoqa{we magnetsko poqe dejstvuje na elektrone, koristi se za proizvo|ewe radio-talasa izrazito visoke frekvencije.

732

madaroza magnetski, -a, -o ‰v. magnetŠ koji se odnosi na magnet, koji koristi magnet ili magnetsko poqe; koji deluje kao magnet; koji je pod dejstvom magneta. y magnetska indukcija v. indukcija; magnetsko poqe prostor oko polova magneta; magnetski moment veli~ina koja karakteri{e magnetska svojstva odre|enog tela. magnilokventan, -tna, -tno ‰v. magnilokvencijaŠ razmetqiv, pun velikih, prejakih re~i; bombasti~an, pompezan, visokoparan. magnilokvencija, -e ` ‰lat. magniloquentia, od magnus veliki, loqui govoritiŠ prejaka, prekomerna upotreba re~i; prenagla{ena govorqivost, razmetqiv govor; visokoparnost. magnituda, -e ` ‰lat. magnitudo veli~inaŠ 1. mera za ja~inu zemqotresa u ogwi{tu, epicentru (po Rihterovoj metodi). 2. astron. mera sjaja kod zvezda. 3. mat. apsolutna vrednost. magnifikat, -a m ‰po~etna re~ od lat. Magnificat anima mea Dominum — veli~a Gospoda du{a moja, Luka 1:46Š rel. u katoli~koj crkvi, Bogorodi~ina himna iz Jevan|eqa po Luki koja se peva na ve~erwim slu`bama. magnifikacija, -e ` ‰lat. magnificatioŠ 1. veli~awe, slavqewe. 2. obra}awe qudima kojima se uz zvawe dodaje titula magnifikus (v.). magnifikus, -a m, vok. magnifice ‰lat. magnificusŠ veli~anstven, uzvi{en, plemenit: titula koja pripada nekim javnim zvawima, npr. rektoru univerziteta. magnovewe, -a s ‰stsl.Š 1. tren, trenutak, ~asak. 2. pesn. titraj, treptaj, treperewe. magnolija i magnolija, -e ` ‰nlat. magnolia po francuskom botani~aru Pjeru Mawolu (Magnol, 1638–1715)Š bot. 1. `bun ili drvo s debelim li{}em i krupnim cvetovima, Magnolia grandiflora. 2. cvet s takvog `buna, drveta. madam i madam `, indekl. ‰fr. madameŠ 1. gospo|a, odrasla, udata èna. 2. re~ koja prethodi prezimenu udate ène, odaju}i po{tovawe i ozna~avaju}i wen bra~ni status. 3. iron. èna koja vodi javnu ku}u. madaroza, -e ` ‰gr~. madarosis, od madaros }elav, v. -ozaŠ med. pojava opadawa dlaka, ob. trepavica, brkova i sl.

madera madera, -e ` ‰{p. madera od port. madeiraŠ 1. bot. sorta vinove loze na ostrvu Madeira. 2. ceweno jako i slatko vino od te loze. madlen, -ena m ‰fr. madeleineŠ kulin. francuski kola~i} sli~an na{im vanilicama (poznat zbog obrade u Prustovom romanu œU potrazi za izgubqenim vremenomŒ). madloneta, -e ` ‰fr. madelonnette od Madeleine (Marija) MagdalenaŠ u Francuskoj, pokajnica, biv{a gre{nica koja kao kalu|erica okajava svoje grehe u posebnom manastiru. Madona, -e ` ‰ital. Madonna od lat. mea domina moja GospaŠ 1. rel. Bogorodica, Gospa. 2. um. umetni~ka predstava (slika, statua i sl.) Bogorodice. madras, -a m ‰po gradu Madrasu (Indija)Š prirodno obojeno pamu~no predivo za ru~no tkawe; tkanina od takvog prediva. madrac, -aca m ‰nem. Matratze od ital. materassoŠ podloga za leàwe koja se koristi kao krevet ili se stavqa na wega (od grubqe tkanine, ob. ispuwene metalnim oprugama, gumastom ili sun|erastom masom); du{ek. madrigal, -ala m ‰ital. madrigale od srlat. matricale jednostavno, izvornoŠ. 1. kwi`. kratka lirska pesma, prete`no qubavnog karaktera. 2. vi{eglasna kompozicija bez instrumentalne pratwe, popularna naro~ito u renesansi. ma|ija v. magija. ma|ijski v. magijski. ma|ioni~ar, -a m ‰v. magijaŠ ~arobwak; ~ovek koji izvodi za oko neobi~ne i neuhvatqive ve{tine, trikove, ostavqaju}i utisak natprirodnih mo}i. x ma|ioni~arski. maestozo pril. ‰ital. maestoso od maesta veli~anstvoŠ muz. sve~ano, dostojanstveno. maestral, -ala m ‰ital. maestraleŠ meteor. prohladan severozapadni letwi vetar na Sredozemnom (i Jadranskom) moru. maestro, -a m (`. maestra) ‰ital. maestro od lat. magisterŠ 1. u~iteq, nastavnik, magistar. 2. muz. po~asna titula ili naziv za umetnika, posebno dirigenta. maòretkiwa, -e ` ‰engl. majorette, izgovoreno po francuskomŠ svaka od grupe devojaka u paradnoj uniformi, koje uz muziku mar{iraju

majestet i istovremeno ve{to barataju palicom ili sviraju dobo{. mazdaizam, -zma m ‰pers. Ahura MazdaŠ rel. ist. staroiranska religija ~iji je za~etnik bio Zaratustra, a u kojoj je Ahura Mazda vrhovno boànstvo. mazohizam, -zma m ‰prema austrijskom piscu L. fon Zaher-Mazohu (L. von Sacher-Masoch, 1835–1895)Š 1. polna nastranost pri kojoj osoba moè da uìva jedino dok trpi bol ili ponièwe; up. sadizam. 2. fig. pona{awe osobe koja se redovno upu{ta u situacije ili odnose koji su za wu {tetni ili poniàvaju}i. mazohist(a), -e m, mn. mazohisti ‰v. mazohizamŠ osoba koja pati od mazohizma; osoba kojoj je zadovoqstvo da pati. mazohisti~ki, -a, -o ‰v. mazohist(a)Š koji se odnosi na mazohizam ili na mazohiste. mazurka, -e ` ‰poq. mazurek, prema poqskoj pokrajini Mazuriji (Mazov{e)Š muz. poqska narodna igra u tro~etvrtinskom taktu, popularna u HÇH veku, poznata naro~ito po istoimenim kompozicijama Frederika [opena. mazut, -a m ‰rus. mazutŠ visokokalori~no te~no gorivo dobijeno destilacijom nafte. maina i maina, -e ` ‰venec. mainar, ital. ammainare spustiti jedraŠ pokr. 1. ti{ina na vodi, bonaca, tiho vreme bez vetra; zati{je, ti{ina (uop{te). maj, -a m ‰lat. maiusŠ 1. peti mesec u godini. fig. 2. majsko cve}e i zelenilo. 3. doba mladosti. x majski. maja v. majica. maja, -e ` ‰tur. mayaŠ 1. kvasac (za testo). 2. zast. vakcina, serum. 3. zast. barut za jedno puwewe pu{ke. majasil, -a m ‰tur. mayasil od ar. ma yasilŠ med. 1. vrsta ko`nog oboqewa, ekcem. 2. {uqevi, hemoroidi. majdan, -a i majdan, -a m ‰tur. maden od ar. ma’danŠ 1. rudnik; kamenolom. 2. fig. izvor velike zarade. majestet, -eta m ‰nem. Majestat od lat. maiestas veli~anstvenostŠ najvi{a vlast i dostojanstvo; veli~anstvo, carska ili kraqevska titula koja pripada i supru`nicima vladara.

733

majesteti~an majesteti~an, -~na, -~no ‰v. majestetŠ 1. carski, kraqevski. 2. veli~anstven, uzvi{en. majeutika, -e `, dat. i lok. majeutici ‰gr~. maieutikeŠ 1. med. ve{tina ili zanimawe babice, primaqe; aku{erstvo. 2. filoz. metoda starogr~kog filozofa Sokrata (~ija je majka bila babica) da odgovaraju}im pitawem izvu~e, œporodiŒ saznawe kod sagovornika na osnovu wegove ve} postoje}e nesvesne slutwe. x majeuti~ki. majica, -e ` ‰ital. maglia, dijal. maiaŠ 1. potko{uqa, s rukavima ili bez wih. 2. jednostavan gorwi deo ode}e (nosi se umesto ko{uqe, bluze). Majkrosoft, -a m ‰engl. Microsoft™, ime firme od micro(computer) soft(ware) softver za mikrora~unareŠ ameri~ki proizvo|a~ operativnih sistema i drugog softvera. majolika, -e `, dat. i lok. majolici ‰ital. maiolica prema izvornom Maiorca (Majorka, ostrvo gde je izra|ivana)Š um. 1. dvostruko pe~ena fina ilova~a prevu~ena neprozirnom belom glazurom i dekorativno i{arana. 2. predmet od majolike; skup takvih predmeta. majonez, -eza m ‰fr. mayonnaise po gradu Mahon na ostrvu MenorkiŠ kulin. hladan sos od ùmanaca, uqa i sir}eta ili limunovog soka. major, -ora m ‰lat. maior ve}i, stariji od magnus velikiŠ voj. po~etni ~in vi{eg oficira, izme|u kapetana prve klase i potpukovnika. x majorski. majoran, -ana m ‰nlat. maiorana, nejasnog poreklaŠ bot. za~inska biqka iz porodice usnatica, Majorana hortensis. majorat, -ata m ‰nlat. maioratusŠ prav. utvr|eni redosled nasle|ivawa, nasledni red u feudalnom poretku. majordom, -a m = majordomo, -a m = majordomus, -a m ‰srlat. maior domus glava ku}eŠ 1. upravnik, nastojnik velikog imawa, posebno velike ku}e, doma}instva. 2. ist. u staroj frana~koj dràvi, upravnik dvora, najvi{i dvorski i dràvni slu`benik. majorizacija, -e ` ‰v. majoritetŠ pol. osvajawe vlasti zahvaquju}i ve}ini, preglasavawe, nadglasavawe.

734

makadam majoritet, -eta m ‰srlat. maioritas od lat. maior ve}iŠ 1. ve}ina, ve}i deo, ve}i broj. 2. u {ahu, nadmo} u broju pe{aka na daminom ili kraqevom krilu. majstergezang, -a m ‰nem. MeistergesangŠ kwi`. sredwovekovna poezija nema~kog gra|anskog staleà, pevawe majsterzingera (v.). majsterzinger, -a m ‰nem. Meistersinger majstor-peva~Š muz. kwi`. u sredwovekovnoj Nema~koj, peva~ i pesnik, ~lan crkvenog peva~kog dru{tva koje se nadovezuje na tradiciju minezengera (v.). majstor, -a m ‰nem. Meister od lat. magister u~iteqŠ 1. zanatlija s poloènim stru~nim ispitom; vlasnik zanatske radwe. 2. umetnik najvi{eg ranga; pojedinac koji se posebno isti~e u nekoj umetnosti, znawu ili ve{tini, maestro (v.). 3. u {ahu, titula pripadnika vi{eg takmi~arskog ranga. 4. fig. snala`qiv, ve{t ~ovek. majstorski, -a, -o ‰v. majstorŠ 1. koji se odnosi na majstore. y majstorski ispit ispit ~ijim polagawem u~enik ({egrt) dobija zvawe majstora; majstorski kandidat u {ahu, titula izme|u prvokategornika i majstora. 2. veoma ve{t, izuzetno sposoban; odli~no ura|en. majur, -a i majur, -ura m ‰ma|. major od nem. MaierhofŠ imawe koje obuhvata zemqu i zgrade; poqoprivredno dobro, farma; sala{. majuskula, -e ` ‰lat. maiusculus pove}i, ove}iŠ 1. veliko slovo. 2. paleogr. tip gr~kog i latinskog pisma koje se sastoji samo od velikih slova; supr. minuskula. 3. tekst pisan takvim pismom. makabijada, -e ` ‰prema jevrejskoj vladarskoj porodici Makabejaca (Makaveja), iz ÇÇ veka pre n. e.Š sp. takmi~ewe u Izraelu koje okupqa Jevreje iz celog sveta, svejevrejska olimpijada (prva odràna 1932. g.). makabri~an, -~na, -~no ‰fr. macabreŠ koji podse}a ili se odnosi na mrtvaca; mrtva~ki, jeziv, grozan. makadam, -ama m ‰engl. macadam, prema {kotskom inèweru Makadamu (John McAdam, 1827–1865)Š gra|. materijal za gradwu drumova i ulica od nabijenog krupnog i sitnog kamena,

makaze {qunka, peska i sredstva za vezivawe. x makadamski. makaze, makaza ` mn. ‰tur. makas od ar. maqassŠ 1. alatka od dva se~iva spojena {rafom i dr{kama kroz koje se provla~e prsti kako bi se se~iva otvarala i zatvarala. 2. fig. istovremena pretwa, opasnost sa dve suprotne strane, bezizlazan poloàj (na}i se u makazama). 3. sp. a. vrsta zahvata u rvawu. b. stil skokova uvis. v. u fudbalu, {ut podignutom nogom preko glave. makako, -a m, mn. makaki ‰port. macaco iz nekog afri~kog jezikaŠ 1. zool. rod uskonosih majmuna isturene wu{ke, Macacus, koji ìve u malim ~oporima. 2. starinska igra~ka pajac koji na pritisak dugmeta iska~e iz kutije. makama -e ` ‰ar. makama mesto stajawa (publike)Š kwi`. u arapskoj kwièvnosti, rimovana proza, pri~e u polupesni~kom obliku. makao, makaa m ‰port. macao, prema gradu Makao u KiniŠ 1. vrsta hazardne igre kartama. 2. zool. crvena ara, dugorepi brazilski papagaj. makara, -e ` ‰tur. makara od ar. bakraŠ 1. zidarska skela. 2. ~ekrk, vitlo, kotura~a. 3. sprava za pobijawe {ipova u zemqu ~iji je glavni deo maq. makaroni, makarona m, mn. = makarone, makarona `, mn. ‰ital. maccheroniŠ kulin. cevasto suvo testo od p{eni~nog bra{na; jelo od takvog testa. makaronski, -a, -o ‰ital. maccheronico, v. makaroniŠ 1. kwi`. koji obiluje re~ima izme{anog narodskog govora i latinskog jezika (npr. doma}a re~ sa latinskim nastavkom). 2. koji predstavqa jezi~ku me{avinu uop{te. y makaronski stihovi, makaronska poezija kwi`. u renesansnoj Italiji, {aqive pesme na tobo`wem latinskom jeziku. makartizam, -zma m ‰engl. McCarthyismŠ pol. sistematsko optuìvawe za nelojalnost dràvi (prokomunisti~ko delovawe), progon intelektualaca u ciqu suzbijawa slobodnog i kriti~kog mi{qewa, kao u SAD pedesetih godina HH veka na inicijativu senatora X. Makartija (Joseph McCarthy, 1909–1957). maketa, -e ` ‰fr. maquetteŠ minijaturna, verna reprodukcija neke gra|evine, ma{ine, broda, pozori{ne scenografije i sl.; model (v.).

makjato maketar, -ara m ‰v. maketaŠ onaj koji pravi makete. maki, -ija m, mn. makiji ‰fr. maquis {ikaraŠ 1. pokret otpora u Francuskoj u Drugom svetskom ratu. 2. jedinica Francuskog pokreta otpora. makizar, -ara m ‰fr. maquisard od maquis, v. makiŠ ist. u~esnik francuskog pokreta otpora u Drugom svetskom ratu. makija, -e ` ‰ital. macchiaŠ bot. prete`no `bunasta zimzelena vegetacija kombinovana sa {umama, karakteristi~na za Sredozemqe; {ikara. makijavelizam, -zma m ‰ital. machiavellismoŠ 1. politi~ko u~ewe italijanskog pisca i politi~ara N. Makijavelija (Niccolo Machiavelli), 1469–1527, koje nagla{ava da su u ciqu ja~awa dràve sva sredstva vladawa dopu{tena. 2. fig. politi~ka praksa koja se sluì svim sredstvima u ciqu osvajawa ili zadràvawa vlasti. 3. fig. bezobzirno i nemoralno pona{awe radi osvajawa ili zadràvawa dru{tvenog, poslovnog, profesionalnog i dr. statusa. makijavelist(a), -e m ‰v. makijavelizamŠ pobornik makijavelizma; onaj koji se pona{a u duhu makijavelizma. makijavelisti~ki, -a, -o ‰v. makijavelizamŠ koji se odnosi na makijavelizam ili makijaveliste. makijaà, -e ` ‰fr. maquillageŠ 1. {minka; sredstva za {minku, skup ili komplet takvih sredstava. 2. upotreba {minke. 3. fig. obeleàvawe karata. makimono, -a m, gen. mn. makimona ‰jap. maki vetar i mono stvarŠ u Japanu i Kini, papirni ili svileni svitak sa tekstom ili slikom propra}enom tekstom koji se, deo po deo, ~ita odn. gleda zdesna nalevo. makjajoli, -a m mn. (jd. makjajolo) ‰ital. macchiaiolo prema macchia mrqaŠ slik. predstavnici tehnike slikawa pomo}u boja u mrqama, nastale u Firenci u drugoj polovini XIX veka, bliske francuskom impresionizmu. makjato, -a m ‰ital. (caffe) macchiato, dosl. umrqana kafaŠ espreso kafa s dodatkom malo mleka.

735

makler makler, -a m ‰nem. MaklerŠ trg. posrednik u sklapawu poslova; onaj koji prati berzansku vrednost deonica i drugih hartija od vrednosti, trguje wima ili posreduje u wihovoj kupoprodaji; broker, (berzanski) agent. x maklerski. makleraà, -e ` ‰nem. MaklerŠ nagrada koju makler zara|uje posredovawem, provizija. maklura, -e ` ‰prema botani~aru V. Makluru (W. Maclure)Š bot. grm ili drvo sa severnoameri~kog tla ~iji plod li~i na pomoranxu a na listovima se moè gajiti svilena buba, Maclura pomifera. mako, -oa m ‰prema Mako-begu, egipatskom uzgajiva~u pamukaŠ fini egipatski pamuk, koristi se za izradu doweg ve{a. makrame, -ea m ‰fr. macrame od ar. miqrama izvezena maramaŠ 1. ve{tina ~vorovawa kanapa ili sli~nih struna ~ime se dobijaju mreàsti ukrasni predmeti (zidne dekoracije, vise}e korpe, delovi ode}e itd.). 2. predmet na~iwen ~vorovawem. makro- ‰gr~. makros veliki, duga~akŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava velike dimenzije ili dugo trajawe onoga {to iskazuje drugi deo re~i; supr. mikro-. makro, -oa m ‰engl. macroŠ ra~. u ra~unarskim aplikacijama, niz zabeleènih pritisaka na tastaturu koji predstavqaju uputstvo ra~unaru za odre|enu programiranu radwu. makro, -oa, mn. makroi ‰fr. maquereauŠ podvoda~, svodnik, onaj koji ìvi na ra~un prostitutki kao wihov poslodavac, uzimaju}i znatan deo zarade. makroanaliza, -e ` ‰v. makro-, analizaŠ ekon. analiza koja brojne promenqive (vrednosti, veli~ine) u ekonomskom sistemu svodi na mali broj op{tih dru{tvenih veli~ina kao pokazateqa. makroasembler, -a m ‰engl. macro assembler, asembler sa makroimaŠ vrsta asemblera, programskog jezika nièg reda. makrobioza, -e ` ‰v. makro-, gr~. bios ìvotŠ dugove~nost, dug ìvot. makrobiotika, -e `, dat. i lok. makrobiotici ‰v. makro-, gr~. biotikos ìvotniŠ tip vegetarijanske ishrane zasnovane prvenstveno na vo-

736

makrolingvistika }u, povr}u i integralnim ìtaricama, uz iskqu~ewe {e}era i svih industrijskih proizvoda, u ciqu o~uvawa zdravqa. makrobioti~ar, -a m (`. makrobioti~arka, -e, dat. i lok. makrobioti~arki) ‰v. makrobiotikaŠ onaj ko se u ìvotu i ishrani pridràva na~ela makrobiotike. makrobioti~ki, -a, -o ‰v. makrobiotikaŠ koji se odnosi na makrobiotiku; koji doprinosi produèwu ìvota i dobrom zdravqu (makrobioti~ka ishrana). makroglosija, -e ` ‰v. makro-, gr~. glossa jezikŠ med. neprirodno uve}awe, zadebqawe jezika. makroevolucija, -e ` ‰v. makro-, evolucijaŠ biol. prelomna faza prelaska jednog tipa organizma u vi{i, razvijeniji tip (rod ili vrstu). makroekonomija, -e ` ‰v. makro-, ekonomijaŠ ekon. grana ekonomske nauke koja prou~ava privredu zemqe kao celine i bavi se veli~inama koje se odnose na dru{tvo u celini (npr. nacionalni dohodak, ukupne investicije, zaposlenost, {tedwa, potro{wa itd.), kako bi preporu~ila sistemska re{ewa na dràvnom nivou; supr. mikroekonomija. x makroekonomski. makroinstrukcija, -e ` ‰engl. macroinstruction, v. makro, instrukcijaŠ ra~. instrukcija koja predstavqa niz pojedina~nih naredbi, obi~nije; v. makro. makroklima, -e ` ‰v. makro-, klimaŠ zbir klimatskih ~inilaca na velikom podru~ju (dràve, regiona, kontinenta); supr. mikroklima. x makroklimatski. makrokozam, -zma m = makrokosmos, -a m ‰v. makro-, kosmosŠ 1. priroda, svet u naj{irem smislu, ukupno; univerzum, svemir; up. mikrokosmos. 2. ukupna struktura, sistem neke pojave; veliki sistem koji odraàva neki svoj deo. makrolidi, -a m mn. ‰v. makro-, lat. oleum uqeŠ farm. grupa antibiotika koji spre~avaju biosintezu proteina u bakterijama, pogodnih za le~ewe infekcija kod pacijenata alergi~nih na penicilin: najpoznatiji je eritromicin (v.). x makrolidski. makrolingvistika, -e `, dat. i lok. makrolingvistici ‰v. makro-, lingvistikaŠ izu~avawe masovnih lingvisti~kih pojava, ukqu~uju-

makrolit }i kulturolo{ka svojstva, jezi~ka pona{awa, odnos prema vanjezi~kom iskustvu, sa statisti~kog i kvantitativnog gledi{ta; up. mikrolingvistika. x makrolingvisti~ki. makrolit, -a i makrolit, -ita m ‰v. makro-, gr~. lithos kamenŠ paleont. glomazno i te{ko kameno oru|e iz doba mezolita. makromastija, -e ` ‰v. makro-, gr~. mastos dojkaŠ med. abnormalna veli~ina dojki. makromelija, -e ` ‰v. makro-, gr~. melos udŠ med. preterani rast ruku i nogu. makromolekul, -a m ‰v. makro-, molekulŠ hem. molekul vrlo velike mase i teìne. makromolekularan, -rna, -rno ‰v. makromolekulŠ hem. koji se odnosi na makromolekule; sa~iwen od makromolekula. y makromolekularna hemija oblast hemije koja prou~ava spojeve makromolekula. makroprocesor, -a m ‰engl. macro processor, v. makro, procesorŠ ra~. program koji traì i automatski zamewuje jedan sadràj datoteke drugim. makropsija, -e ` ‰v. makro-, gr~. opsis vid, vi|eweŠ med. poreme}aj vida kad opaèni predmeti izgledaju ve}i nego {to stvarno jesu. makroregija, -e ` ‰v. makro-, regijaŠ geogr. velika geografska celina za koju vaè ista svojstva (klimatska, privredna itd.). makroreqef, -a m ‰v. makro-, reqefŠ geogr. 1. reqef, reqefne odlike za ve}i region. 2. plasti~ni prikaz, model reqefa u velikom formatu. makroskopija, -e ` ‰v. makro-, -skopijaŠ posmatrawe golim okom, bez uveli~avawa. makroskopski, -a, -o ‰v. makroskopijaŠ 1. vidqiv golim okom, bez uveli~avawa pomo}u lupe ili mikroskopa. 2. veoma krupan, upadqiv, o~igledan. makrosomija, -e ` ‰v. makro-, gr~. soma teloŠ med. abnormalna razvijenost celog tela, preteran rast; gigantizam. makrosporangija, -e ` ‰v. makro-, gr~. spora seme, angeion sudŠ bot. deo biqke u kojem se razvijaju makrospore. makrospore, -a `, mn. ‰v. makro-, gr~. spora semeŠ bot. velike spore iz kojih se razvijaju ènske klice (npr. kod paprati).

maksim makrostruktura, -e ` ‰v. makro-, strukturaŠ 1. gra|a i sastav nekog materijala vidqiva golim okom. 2. struktura nekog naseqenog mesta u celini, u osnovnim crtama. makrotija, -e ` ‰v. makro-, gr~. ous uvoŠ med. preterana veli~ina u{nih {koqki, u{atost. makrotipologija, -e ` ‰v. makro-, tipologijaŠ ekon. razvrstavawe dràvnog prostora u regije prema ekonomskim obele`jima. makrofauna, -e ` ‰v. makro-, faunaŠ zool. deo faune koji obuhvata ìvotiwe vidqive golim okom; supr. mikrofauna. makroheilija, -e ` ‰v. makro-, gr~. cheilos usnaŠ med. uve}awe usana kod raznih patolo{kih stawa. makrocefal, -a m ‰v. makro-, gr~. kephale glavaŠ med. osoba koja ima abnormalno veliku lobawu. makrocefalija, -e ` ‰v. makro-, gr~. kephale glavaŠ med. abnormalna veli~ina lobawe, glave. makrociti, makrocita m, mn., jd. makrocit, -ita ‰v. makro-, -cit(i)Š med. izuzetno velika crvena krvna zrnca, eritrociti (ukazuju na neka oboqewa). maksvel, -a m ‰prema engleskom fizi~aru X. K. Maksvelu (J. Maxwell), 1831–1879Š fiz. stara merna jedinica za magnetni fluks, tok (znak Mx); zamewena veberom. maksi prid. indekl. ‰engl. maxi, skr. od maximal, v. maksimalanŠ àrg. 1. (o ènskoj ode}i) koji dopire do no`nog ~lanka (‹ sukwa, ‹ haqina). 2. (o modnom stilu) koji podrazumeva duìnu ode}e do no`nog ~lanka. 3. koji je ve}ih dimenzija ili koli~ine od uobi~ajenih; supr. mini. maksila, -e `, gen. mn. maksila ‰lat. maxillaŠ anat. vilica, ~equst. maksilaran, -rna, -rno ‰lat. maxillarisŠ anat. vili~ni, ~equsni. maksilofacijalan, -lna, -lno ‰lat. maxilla, lat. facialis od facies liceŠ med. koji se odnosi na vilicu i lice (maksilofacijalna hirurgija). maksim, -a m ‰po imenu pronalaza~a, Amerikanca Hajrama MaksimaŠ voj. ist. prvi mitraqez na stalku, proizveden 1883, u upotrebi u mnogim armijama do II svetskog rata.

737

maksima maksima, -e ` ‰lat. maxima (propositio), najve}a, najva`nija tvrdwaŠ saèta mudra misao koja se shvata ili citira kao na~elo; geslo, ìvotno na~elo. maksimalan, -lna, -lno ‰nlat. maximalisŠ 1. najve}i koji je dopu{ten zakonom, propisima ili zadatim uslovima (maksimalna kazna, maksimalna brzina, maksimalna cena). 2. najve}i mogu}, koji se razvija do svojih krajwih mogu}nosti (maksimalna temperatura, maksimalna snaga, maksimalna brzina). maksimalizam, -zma m ‰v. maksimalan, v. -izamŠ 1. te`wa za vrhunskim dostignu}ima, rezultatima; osobina pojedinca ili grupe da pred sebe postavqa najteè zadatke. 2. pregovara~ki stav kojim se postavqaju najve}i zahtevi za svoju stranu. maksimalist(a), -e m, mn. maksimalisti ‰v. maksimalan, v. -ist(a)Š onaj koji teì da postigne najvi{e {to moè; onaj koji postavqa ekstremne zahteve. maksimalisti~ki, -a, -o ‰v. maksimalist(a)Š koji se odnosi na maksimalizam ili maksimaliste. maksimirati, maksimiram, 3. l. mn. maksimiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. maximieren, v. maksimalanŠ 1. ekon. utvrditi, utvr|ivati gorwu granicu (cena). 2. pove}ati do najvi{eg stepena, povisiti do krajwih mogu}nosti. maksimum, -a m ‰lat. maximumŠ 1. ono najvi{e ili najve}e {to je mogu}e dosti}i; vrhunac. 2. gorwa granica neke veli~ine, mere, stepena, koli~ine itd. koju dopu{ta ili propisuje zakon, propis, zadati uslov. 3. mat. najve}a vrednost (u nekom ure|enom skupu ili funkciji). maksuz = mahsuz prid. i pril. ‰tur. mahsus od mahsusŠ pokr. 1. prid. naro~it, osobit, poseban. 2. (kao pril.) posebno, naro~ito. y maksuz selam poseban pozdrav, topli pozdrav. ar.

maksum, -a i maksum, -uma m ‰tur. masum od ar. ma’sumŠ pokr. 1. nejako, malo dete; nevina{ce. 2. fig. nezrela, detiwasta, nedorasla osoba. makula, -e ` ‰lat. macula mrqa, qagaŠ 1. (tamna) mrqa, pega. 2. med. promena boje na koì, tamna pega. 3. astron. tamna pega na Suncu.

738

malverzant makularan, -rna, -rno ‰nlat. macularis, v. makulaŠ koji ima oblik mrqe, pege; koji se odnosi na mrqe. makulatura, -e ` ‰nlat. maculaturaŠ 1. tipogr. umrqani, lo{e {tampani tabaci ili listovi pri umnoàvawu tekstova ili slika. 2. fig. bezvredan rad, naro~ito kwièvni. 3. neprodati primerci novina ili ~asopisa, remitenda. mal, mala m ‰tur. mal od ar. malŠ pokr. 1. posed, imovina (naro~ito pokretna). 2. doma}e ìvotiwe, stoka, ìvina. mala i mala, -e `, v. mahala. malaga, -e `, dat. i lok. malagi ‰prema {p. gradu MalagaŠ 1. vrsta gro`|a. 2. slatko desertno vino od tog gro`|a. 3. sladoled sa suvim gro`|em natopqenim rumom. malakologija, -e ` ‰gr~. malakos mek, v. -logijaŠ zool. grana zoologije koja prou~ava meku{ce (puève, {koqke, glavono{ce). malarija, -e ` ‰ital. malaria od mala aria lo{ vazduhŠ med. zarazno oboqewe krvi pra}eno groznicom, izazvano plazmodijumom (v.), karakteristi~no za mo~varne krajeve, gde ga prenosi malari~ni komarac. malari~an, -~na, -~no ‰v. malarijaŠ 1. koji se odnosi na malariju. 2. oboleo od malarije, zaraèn malarijom. 3. koji prenosi malariju (komarac). malari~ar, -a m ‰v. malari~anŠ onaj koji boluje od malarije. malati, malam, 3. l. mn. malaju nesvr{. ‰nem. malenŠ 1. farbati, bojiti, kre~iti (zid, ku}u, ogradu i sl.). 2. zast. (umetni~ki) slikati. malahit, -ita m ‰gr~. malache crni slezŠ miner. mineral zelene boje, uglavnom karbonat bakra, koristi se za izradu ukrasnih predmeta. malacija, -e ` ‰nlat. malacia, od gr~. malakia meko}a, slabostŠ med. razmek{avawe tkiva organa usled oboqewa ili nedovoqne ishrane. malvazija, -e ` ‰ital. malvasia prema gr~kom gradu MalvasijiŠ 1. sorta vinove loze. 2. aromati~no, naj~e{}e slatko vino dobijeno od takvog gro`|a. malverzant, -a m, gen. mn. malverzanata ‰v. malverzacijaŠ onaj koji se bavi prevarama, malverzacijama.

malverzacija malverzacija, -e ` ‰fr. malversationŠ 1. nedozvoqena radwa s novcem, vrednosnim papirima i sl., pronevera, utaja, neispravno obavqawe posla. 2. prav. zloupotreba slu`benog poloàja. malevolentan, -tna, -tno ‰lat. malevolensŠ koji drugom èli zlo, zloban, zlonameran, zavidqiv. malevolencija, -e ` ‰lat. malevolentiaŠ èqa da se drugom dogodi zlo; zlonamernost, zloba, zavist. maleolaran, -rna, -rno ‰lat. malleolus mali ~eki}Š anat. koji se odnosi na sko~ni zglob ili ~ukaq. maler, -era i maler, -a m ‰fr. malheurŠ zla sre}a, nesre}a, peh, baksuzluk. maleraj v. moleraj. malerozan, -zna, -zno ‰fr. malheureux, v. malerŠ koji je zle sre}e, koji ~esto doìvqava malere, baksuzan. maleus1, -a m ‰lat. malleus ~eki}Š anat. najve}a od triju kosti u unutra{wem uhu, ~eki}. maleus2, -a m ‰lat. malleusŠ vet. sakagija (v.). maligan, -ana m ‰fr. malligand, prema fr. enologu MaliganuŠ 1. merna jedinica za procenat alkohola u vinu, za ja~inu vina. 2. sprava za merewe ja~ine vina. maligan, -gna, -gno ‰lat. malignus {kodqiv, opakŠ 1. zloban, zao, zlonameran. 2. med. opasan po ìvot, {tetan; zlo}udan, sa izgledom da metastazira (maligni tumor); supr. benigan. malignitet, -eta m ‰lat. malignitasŠ 1. zloba, pakost, {kodqivost. 2. med. zlo}udnost, opasan (po ìvot) karakter patolo{ke pojave u organizmu. maliciozan, -zna, -zno ‰nlat. malitiosus od lat. malitia zlobaŠ 1. zloban, pakostan, podmukao. 2. zajedqiv, podrugqiv. malicioznost, -i ` ‰nlat. malitiositasŠ 1. zloba, pakost, podmuklost. 2. zajedqivost, podrugqivost. malter, -a m ‰nem. MortelŠ vezivni materijal u gra|evinarstvu (smesa ga{enog kre~a ili cementa, peska i vode) kojim se premazuju opeke ili kamen. maltoza, -e ` ‰nem. Maltose od engl. malt slad, v. -ozaŠ hem. vrsta {e}era (disaharida) koji na-

mamilaran staje od skroba, pri stvarawu slada klijawem je~ma; sladni {e}er. maltretirati, maltretiram, 3. l. maltretiraju nesvr{. ‰fr. maltraiter od mal traiter lo{e postupatiŠ, kiwiti, zlostavqati, mu~iti koga. maltuzijanac v. maltuzijanist(a). maltuzijanizam, -zma m ‰prema engl. ekonomisti T. R. Maltusu (T. R. Malthus) 1766–1834, v. -izamŠ soc. u~ewe po kome se stanovni{tvo mnoì geometrijskom progresijom a proizvodwa hrane aritmeti~kom progresijom, {to zna~i da se siroma{tvo moè izbe}i samo smawewem populacije. x maltuzijanski. maltuzijanist(a), -e m i maltuzijanac, -nca m ‰v. maltuzijanskiŠ pristalica ili zagovornik maltuzijanizma (v.). maltuzijanski, -a, -o ‰engl. MalthusianŠ koji se odnosi na Maltusovo u~ewe, na maltuzijanizam (v.). malformacija, -e ` ‰engl. malformation, lat. male lo{e, v. formiratiŠ med. uro|eno odstupawe od normalnog oblika tela, dela tela ili organa; nakaznost. malc, -a m ‰nem. MalzŠ slad, prevrelo ìto (naro~ito je~am) koje se koristi u proizvodwi piva, {piritusa i dr. malcajt, -a m ‰nem. Mahlzeit obrokŠ 1. zast. vreme ru~ka. 2. uzv. prijatno! (uz obrok). mamba, -e ` ‰engl. mamba od zuluŠ zool. rod otrovnih afri~kih zmija. y crna mamba najotrovnija vrsta zmija na svetu, ìvi na tlu; zelena mamba vrsta koja ìvi na drve}u. mambo, mamba m ‰amer. {p. mamboŠ muz. vrsta okretne igre, brzog plesa poreklom sa Karipskih ostrva. mameluk, -a m, mn. mameluci ‰tur. memluk od mamlukŠ ist. 1. a. rob, pripadnik telesne garde egipatskih sultana. b. pripadnik Napoleonove telesne garde. 2. fig. pej. odani sluga koji bespogovorno izvr{ava naredbe gospodara; slepi poslu{nik nekog mo}nika. ar.

mamila, -e ` ‰lat. mammillaŠ anat. bradavica na dojci. mamilaran, -rna, -rno ‰lat. mammilarisŠ koji se odnosi na bradavicu dojke.

739

mamograf mamograf, -a m ‰lat. mamma dojka, sisa, v. -grafŠ med. rendgenski aparat za snimawe dojki. mamografija, -e ` ‰lat. mamma dojka, sisa, v. -grafijaŠ med. rendgensko snimawe dojki (radi ranog otkrivawa tumora, raka dojke). mamon, -ona m ‰lat. mammon od gr~. mammonas od hebr. mamon novacŠ 1. (Mamon) bog zlata, bogatstva, zlatno tele kod nekih starih naroda. 2. fig. zemaqska blaga i bogatstva, materijalna vrednost; mo} novca. mamuza, -e `, gen. mn. mamuza ‰tur. mahmuz od ar. mihmazŠ 1. ostruga, metalna spravica na jaha}oj obu}i kojom se kow podbada. 2. o{tra ro`nata izraslina na nogama nekih ptica. mamuran, -rna, -rno ‰tur. mahmur od ar. mahmur opijen vinomŠ omamqen posle pijanstva, bunovan, pospan usled preteranog uìvawa alkohola. mamurluk, -a m, mn. mamurluci ‰tur. mahmurluk, v. mamuranŠ stawe onoga ko je mamuran. mamut, -a m, gen. mn. mamuta ‰rus. mamont iz jakutskogŠ zool. izumrla krupna ìvotiwa iz ledenog doba, sli~na slonu, sa kqovama i dlakavom koòm. mamutovac, -ovca m ‰v. mamutŠ bot. vrsta xinovskog ~etinarskog drveta, sekvoja (v.). mamutski, -a, -o ‰v. mamutŠ 1. koji pripada mamutu, koji podse}a na mamuta. 2. ogroman, xinovski. -man, -manija, -manski ‰gr~. mania ludost, besŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava preteran interes, pomamu, ludost za onim {to je iskazano u prvom delu re~i. mana, -e ` ‰lat. manna od gr~. manna od hebr. manaŠ 1. rel. u Bibliji, hrana koja je Izraiqcima padala s neba dok su bili u Sinajskoj pustiwi (‹ nebeska). 2. fig. neo~ekivana blagodat, dar s neba. mana1, -e ` ‰tur. mahana od pers. behaneŠ gre{ka, nedostatak, neispravnost, mawkavost. mana2, -e mitol. kod naroda Melanezije i Polinezije, natprirodna, ~udotvorna mo} duhova pokojnika. manastir, -a m ‰gr~. monasterion prema monastes monahŠ crkva sa stambenim zgradama u kojima, prema utvr|enim pravilima, ìve monasi ili monahiwe; samostan. x manastirski.

740

mandarinski manastirka, -e `, dat. manastirki ‰v. manastirŠ vrsta qute rakije, prepe~enice, kakva se proizvodi u nekim manastirima. mangal, -ala i mangal, -a m ‰tur. mangal od manqalŠ metalni sud sa postoqem u koji se stavqa raspaqen drveni ugaq ili àr kako bi se zagrejala prostorija, jelo itd. ar.

mangan, -ana m ‰nem. Mangan od ital. manganese, v. magnezijumŠ hem. tvrd i krut sivkasto-crvenkasti metal, atomski broj 25, simbol Mn; wegova jediwewa se koriste u medicini kao antiseptici; ima {iroku primenu u industriji. manganizam, -zma m ‰v. mangan, -izamŠ med. hroni~no trovawe manganom, vrsta profesionalne bolesti. mango, -a m ‰engl. mango od port. manga iz tropsko drvo (Mangifera indica) sa so~nim plodovima crvene ili ùte boje. egz.Š bot.

mandal, -a m ‰tur. mandalŠ etnol. reza, zasun, drvena ili metalna pre~aga na vratima kojom se ona zabravquju iznutra. mandala, -e ` ‰sanskr. mandala krugŠ 1. rel. um. u hinduizmu i budizmu, shematska predstava svemira u vidu kruga ili mnogougla sa boànskim likovima i simbolima (koristi se pri meditaciji, ima i umetni~ki karakter). 2. psih. simbol u jungovskoj psihologiji koji predstavqa nastojawe ka postizawu ponovnog jedinstva œjaŒ. mandaliti, -im nesvr{. ‰v. mandalŠ zatvarati vrata mandalom. mandarin, -ina m ‰port. mandarim prema mandar narediti od sanskr. mantrin poznavalac svetih kwiga, kraqev savetnikŠ 1. ist. u staroj Kini, naziv za visoke dràvne ~inovnike. 2. fig. pej. naziv za poslu{nika vlasti iz redova dràvnih ~inovnika, funkcioner, birokrata. mandarina, -e ` ‰ital. mandarinoŠ bot. drvo i plod male, aromati~ne i slatke pomoranxe, poreklom iz Kine i Japana, Citrus nobilis. mandarinski, -a, -o ‰v. mandarinŠ 1. prid. koji pripada mandarinima, koji se odnosi na mandarine. 2. glavni dijalekt kineskog jezika, koji se razume na devet desetina kineske teritorije (‹ kineski).

mandat mandat, -ata m ‰lat. mandatum od mandare poveritiŠ 1. ovla{}ewe dato nekome da predstavqa, zastupa ili (u)radi ne{to u ne~ije ime. 2. prav. administrativni naredbodavni dokument koji vi{a vlast upu}uje niòj. 3. podru~je pod posebnom upravom me|unarodnih organizacija ili velikih sila. mandatar, -ara m ‰nlat. mandatariusŠ zastupnik, opunomo}enik; ovla{}ena, punomo}na osoba; osoba koja je dobila mandat da sastavi vladu. mandatni, -a, -o ‰v. mandatŠ 1. koji se odnosi na mandat. y mandatna kazna kazna koja se napla}uje na licu mesta. 2. koji je pod mandatom, pod upravom koja ima mandat. mandator, -a m ‰nlat. mandatorŠ davalac mandata, punomo}i; naredbodavac, opunomo}iteq; onaj koji daje mandat za sastavqawe vlade (ob. {ef dràve). mandibula, -e ` ‰nlat. mandibula od lat. mandere `vakatiŠ 1. anat. dowa vilica. 2. (ob. mn.) zool. delovi usnog pribora kod pojedinih insekata. x mandibularan. mandola, -e ` ‰ital. mandolaŠ muz. ì~ani instrument, vrsta laute sa ~etiri ili pet pari struna, ra{irena u Evropi do HÇH veka; up. bandola. mandolina, -e ` ‰fr. mandoline od ital. mandolinoŠ muz. ì~ani instrument kru{kastog oblika, vrsta kratke tambure, sa ~etiri do {est pari struna. mandorla, -e ` ‰ital. mandorla bademŠ rel. um. bademasti oreol, simbol boànske svetlosti, oko tela svetih likova na slikama (u hri{}anstvu uglavnom ograni~en na predstave Hrista i Bogorodice). mandragora, -e ` ‰gr~. mandragorasŠ bot. biqka ~iji koren li~i na qudsku figuru i kojoj se pripisuje ~udotvorna mo}, Mandraghora officinalis; alrauna, bunovina. mandril, -ila i mandril, -a m ‰nem. Mandrill od {p. mandrilŠ 1. zool. vrsta afri~kog majmuna, veliki pavijan, Mandrillus sphinx. 2. pej. nevaspitana, neugla|ena osoba; neotesanko, klipan.

manètna mandula i mandula, -e ` ‰lat. amandula od gr~. amygdaleŠ 1. bot. badem; drvo ili plod badema. 2. anat. krajnik, tonzila. manevar, -vra i manevar, -vra m ‰fr. manoeuvreŠ 1. voj. pokret i preraspore|ivawe vojnih jedinica u borbenoj situaciji radi postizawa vojnog ciqa. 2. (ob. mn.) voj. ve`ba ve}e vojne formacije ili vi{e jedinica pri kojoj se insceniraju mogu}e borbene situacije. 3. postupak, potez prilikom rukovawa, upravqawa (pokretnom ma{inom, vozilom i sl.). 4. sp. pokret, potez, postupak u sportskoj igri jednog igra~a ili tima. 5. fig. postupak u nekoj ìvotnoj situaciji radi savladavawa te{ko}e ili postizawa ciqa; trik, smicalica, dosetka. manevarka, -e ` ‰v. manevarŠ mawa lokomotiva koja sluì za prebacivawe èlezni~kih vagona ili kompozicija na stanici, u depou i sl. manevarski, -a, -o ‰v. manevarŠ koji se odnosi na manevre, koji se primewuje u manevrima. y manevarska municija meci koji se upotrebqavaju na vojnim ve`bama i koji ne mogu izazvati povrede, osim iz neposredne blizine. manevrisati, -i{em nesvr{. ‰fr. manoeuvrerŠ 1. voj. vr{iti manevre; pokretati vojne jedinice prema potrebama fronta. 2. upravqati, rukovati ~ime; vr{iti odre|ene pokrete vozilom ili ma{inom. 3. fig. snalaziti se, traìti na~in za izlaz iz neprijatne situacije. mane` v. mawe`. maneken, -ena m (`. manekenka) ‰fr. mannequin od flam. mannekijn ~ove~uqakŠ 1. lepo gra|ena osoba koja prikazuje najnovije modele odevnih predmeta, frizure, modne detaqe i sl. na modnim revijama i takmi~ewima, televizijskim ili fotografskim snimcima i sl.; model (v.). 2. kroja~ka lutka za modelirawe i probawe ode}e; lutka za izlagawe ode}e u izlozima. 3. (ranije drvena) lutka savitqivog tela koju koriste umetnici za skicirawe qudskih telesnih poza. x manekenski. manèta, -e i manètna, -e = man{eta, -e ` ‰fr. manchette prema manche rukavŠ posuvra}eni dowi deo rukava (obi~no se zakop~ava) ili nogavica na pantalonama. manètna v. manèta.

741

manizam manizam, -zma m ‰lat. manes seni, du{e pokojnikaŠ 1. ist. kult mrtvih kod Rimqana i starih italskih naroda. 2. (uop{te) po{tovawe predaka svog naroda ili svoje porodice. manija, -e ` ‰gr~. maniaŠ 1. med. ludilo, sumanutost, mahnitost, bes (u nastupima, napadima) kao sastavni deo bolesti (endogene psihoze) koja se ispoqava kroz smetwe u mi{qewu, afekte i motorne hiperaktivnosti. 2. preterana sklonost, strast, ludovawe za nekom vrstom predmeta ili aktivnosti. manijak i manijak, -a m, mn. manijaci ‰srlat. maniacus, v. manijaŠ 1. onaj koji pati od manije; du{evno bolesna, nastrana osoba (seksualni ‹). 2. fig. onaj koji pokazuje preteranu sklonost ili strast za ne{to. manijakalan, -lna, -lno ‰v. manijakŠ 1. koji se odnosi na maniju. 2. koji se pona{a kao manijak; koji se odnosi na manijaka; koji li~i na osobinu ili postupak manijaka. manija~ki i manija~ki, -a, -o ‰v. manijakŠ v. manijakalan. manikir, -ira m (`. manikirka, dat. i lok. manikirki) ‰fr. manicure, manucure od lat. manus ruka, cura negaŠ 1. rad na nezi ruku i noktiju. 2. onaj ko se bavi manikirskim zanatom, ko stru~no neguje ruke i nokte. 3. pribor za negu noktiju, pribor za manikirawe. manikirati, manikiram, 3. l. mn. manikiraju nesvr{. ‰nem. manikuren od fr. manicurerŠ 1. higijenski i kozmeti~ki negovati ruke i nokte. 2. manikirati se obavqati manikirawe na sopstvenim rukama. manioka, -e i manioka, -e ` ‰fr. manioc od egz. (tupi) mandiocaŠ bot. tropska biqka ~iji koren sadrì mnogo skroba od kojeg se pravi hleb. manipula, -e ` ‰lat. manipulusŠ ist. pe{adijska jedinica u starorimskoj vojsci od 60 do 120 qudi. manipulant, -a m, gen. mn. manipulanata ‰v. manipulacijaŠ 1. onaj koji upravqa, rukuje, manipuli{e ne~im. 2. niì slu`benik koji u preduze}u ili ustanovi preme{ta ili donosi predmete, radni materijal na obradu (npr. u biblioteci). 3. v. manipulator. x manipulantski.

742

manifest manipulator, -a m ‰v. manipulacijaŠ 1. v. manipulant (1). 2. pej. onaj koji se bavi manipulacijama (2, 3); prevarant, podvalaxija. manipulacija, -e ` ‰fr. manipulation od lat. manipulusŠ 1. rukovawe, (ru~no) baratawe, upravqawe predmetima, robom itd. 2. pej. planski uticaj na pojedince i javnost nepo{tenim postupcima radi postizawa politi~kih ciqeva. 3. pej. smi{qeno mewawe, prilago|avawe ili izvrtawe podataka i informacija u ciqu sticawa koristi, smicalica, podvala. manipulisati, -i{em nesvr{. ‰srlat. manipulare, v. manipulacijaŠ 1. vr{iti manipulaciju (1). 2. baviti se manipulacijama, upra`wavati manipulaciju (2, 3). manipulum, -a m ‰nlat. manipulumŠ crkv. 1. u gr~koj crkvi, komad tkanine za brisawe ruku i svetih sasuda. 2. u katoli~koj crkvi, naru~nik, {iroka ki}ena tkanina koju na levoj podlaktici nosi sve{tenik tokom mise. manir, -ira m ‰fr. maniereŠ 1. na~in na koji se ne{to radi. 2. ustaqen na~in na koji se oblikuju umetni~ka dela; stvarala~ki metod, {ablon jednog umetnika, ànra, umetni~ke {kole i sl. 3. (mn.) spoqni na~in pona{awa, opho|ewa prema drugima; lepo, fino pona{awe. manirizam, -zma m ‰fr. manierismeŠ 1. stvarala~ki metod koji postaje ustaqen, ponavqan do jednoobraznosti; {ablon. 2. pomodarstvo, opona{awe pomodnog. 3. um. stil na prelazu izme|u renesanse i baroka koji se odlikovao patosom, nemirom, kontrastima u koloritu. 4. psih. neprirodno dràwe, samoisticawe putem usiqenog i jednoli~nog pona{awa. manirist(a), -e ` ‰fr. maniere, v. -ist(a)Š um. umetnik koji stvara u duhu manirizma ili drè}i se jednog stila. manit v. mahnit. manifest i manifest, -a m ‰lat. manifestus vidqiv, jasan, o~igledanŠ 1. objava, proglas za javnost nekog kulturnog, politi~kog ili drugog pokreta, udruèwa i sl. o svom dugoro~nom programu i na~elima (nadrealisti~ki ‹; Komunisti~ki ‹, publikacija Marksa i Engelsa). 2. prav. trg. u pomorskom saobra}aju, dokument koji sadrì podatke o robi i putuje s wom od utovara do istovara; carinska uprava.

manifestan 3. saobr. u vazdu{nom ili pomorskom saobra}aju, popis putnika i po{iqki. manifestan, -tna, -tno i manifestan, -tna, -tno ‰lat. manifestusŠ 1. koji se jasno ispoqava, vidqiv, o~igledan, izrazit. 2. med. jasno izraèn (simptom). manifestant, -a i manifestator, -a m ‰v. manifestovatiŠ u~esnik u manifestaciji (v.). manifestacija, -e ` ‰lat. manifestatioŠ 1. javni ~in (grupnog) izraàvawa, ispoqavawa (politi~kog i dr.) mi{qewa. 2. javna priredba (kulturna, sportska itd.), doga|aj. 3. znak, pojava, simptom kojim se otkriva postojawe ne~eg drugog. manifestovati, -tujem nesvr{. ‰lat. manifestareŠ 1. vidqivo pokazivati, ispoqavati, izraàvati mi{qewe, raspoloèwe, osobinu i sl. 2. u~estvovati u manifestaciji (1) (v.). maniheizam, -zma m ‰gr~. Manichaismos, prema ManijuŠ 1. rel. u~ewe persijskog verou~iteqa Manija u ÇÇÇ veku n.e. koje sa hri{}anstvom spaja tradicionalno shvatawe o svetu kao ve~noj borbi dobra i zla, svetlosti i tame. 2. fig. do krajnosti izraèno dualisti~ko gledi{te u politici, filozofiji, ideologiji; crno-beli pogled na svet, bez smisla za nijanse. manihejac, -jca m ‰nlat. Manichaeus, v. maniheizamŠ 1. pristalica manihejskog u~ewa; pripadnik manihejske sekte, jeresi. 2. fig. ~ovek koji na sve gleda u krajnostima, crno-belo. manliherka, -e `, gen. mn. manliherki ‰prema nema~kom konstruktoru oru`ja F. fon Manliheru (Mannlicher)Š vrsta vojni~ke pu{ke. manometar i manometar, -tra m ‰gr~. manos redak, v. -metarŠ 1. fiz. instrument za merewe pritiska te~nih ili gasovitih tela. 2. med. instrument za merewe pritiska krvi ili likvora. mansarda, -e ` ‰fr. mansarde prema graditequ F. Mansaru (Mansard)Š arhit. 1. prelomqen krov sa dowom, strmijom, i gorwom, pli}om kosinom. 2. ~itav sprat ispod takvog krova; stan u potkrovqu. -mant, -mantija ‰gr~. manteiaŠ ozna~ava razne vrste gatawa i proricawa, odnosno osobu koja se time bavi.

manuskript mantati se, -am se = mantrati se, -am se nesvr{. ‰srlat. martyrare od gr~. martyr mu~enikŠ pokr. fam. mutiti se, vrteti se u glavi (manta

mi se od ove trke). -mantija v. -mant. mantija, -e ` ‰ngr~. mantion od lat. mantellum ogrta~Š 1. duga~ka sve{teni~ka haqina kao stalna propisana ode}a. 2. fig. sve{tenstvo uop{te; sve{teni~ki stale`. mantika, -e ` ‰gr~. mantikeŠ ve{tina proricawa, gatawa, vra~awa. mantil, -ila m ‰nem. Mantel od ital. mantelloŠ laki kaput za prole}e i jesen koji {titi od vetra i ki{e, ogrta~. mantiqa, -e ` ‰{p. mantilla od lat. mantellumŠ duà marama (ob. ~ipkana) koju ène u [paniji nose preko glave i le|a poput vela, tako da krajevi dopiru do pojasa. mantinela, -e ` ‰fr. mantinelleŠ 1. presvlaka bilijarskog stola (ob. od zelene ~oje). 2. ogradica du` ivice bilijarskog stola. 3. ograda nekih sportskih terena (klizali{ta, fudbalskog igrali{ta itd.). mantisa, -e ` ‰lat. mantissa dodatak, prilogŠ mat. decimalni deo logaritma, u logaritamskim tablicama zaokruèn na neki broj decimala; up. karakteristika (2). mantra, -e ` ‰sanskr. mantraŠ 1. rel. vedska pesma ili molitva. 2. izreka ili re~enica (ob. deo teksta iz Veda) koja se ponavqa u ritualne svrhe. 3. fig. uobi~ajena, bezbroj puta ponovqena parola. mantrati se v. mantati se. manual, -ala m ‰lat. manuale, prema manus rukaŠ 1. priru~nik, kwiìca sa opisom ne~ega i uputstvima za rad. 2. muz. klavijatura na orguqama; up. pedal. manuelan, -lna, -lno ‰fr. manuel od lat. manualis, prema manus rukaŠ 1. koji podrazumeva kori{}ewe ruku ili se odnosi na ruke. 2. koji zahteva ili koristi fizi~ku snagu. y manuelni radnik radnik koji radi fizi~ke poslove. manuskript, -a m, gen. mn. manuskripata ‰srlat. manuscriptus od manu scriptus rukom pisanŠ 1. rukopis; stari rukopisni tekst koji je predmet nau~nog prou~avawa; rukopisna kwiga. 2. autorski tekst, pisan ili kucan; tekst

743

manufakt (kwige, nau~nog ili kwièvnog rada itd.) spremqen za {tampu; up. daktiloskript. manufakt, -a m ‰lat. manu factumŠ ru~ni rad, rukotvorina. manufaktura, -e ` ‰srlat. manufactura od lat. manufactus koji je na~iwen rukomŠ 1. rukom ra|ena, proizvedena roba (posebno tkana i pletena). 2. radionica za proizvodwu takve robe. 3. ist. na~in proizvodwe zasnovan na unutra{woj podeli radnih zadataka, kao prelazni oblik izme|u zanatske radwe i fabrike (do prve polovine XIX veka). manufakturist(a), -e ` ‰v. manufaktura, -ist(a)Š 1. vlasnik ve}e radionice ili fabrike. 2. radnik u manufakturi, zanatlija, proizvo|a~. 3. trgovac manufakturnom robom. man~ester, -a m ‰engl. ManchesterŠ vrsta pamu~ne tkanine sli~ne somotu, namewene za izradu sportskih odela, ènskih haqina i dr. (prvi put proizvedena u engleskom gradu Man~esteru). man{eta = manèta i manètna (v.). mawe`, -eà m = mane`, -eà ‰fr. manege od ital. maneggioŠ sp. {kola jahawa; kowi~ko ve`bali{te; ome|en pravougaoni prostor (otvoren ili pokriven) gde se izvode ve`be jahawa ili dresura kowa, sluì i kao takmi~arski poligon. maoizam, -zma m ‰prema Mao CedunguŠ pol. 1. komunisti~ka vlast (1949–1976) na na~in kineskog predsednika Mao Cedunga, koja podrazumeva apsolutni kult vo|e, potpunu kolektivizaciju svojine i sprovo|ewe tzv. kulturne revolucije. 2. marksisti~ka ideologija u interpretaciji Mao Cedunga. ist.

maoist(a), -e m, mn. maoisti ‰v. maoizamŠ pristalica maoizma. maoisti~ki, -a, -o ‰v. maoist(a)Š koji se odnosi na maoizam ili maoiste. mapa, -e ` ‰srlat. mappa mundi karta svetaŠ 1. geografska karta, plan, crte` koji prikazuje neki geografski prostor, izra|en prema pravilima kartografije. 2. slik. zbirka umetni~kih slika koje ~ine celinu po temi, formatu, ànru i sl. 3. posebne korice, omot ili torba za sme{taj spisa, papira ili crteà.

744

margarita mapirati, mapiram, 3. l. mn. mapiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. map, v. mapaŠ 1. prikazati na mapi ili u vidu mape. 2. (mat.) preslikavati ta~ke s jednog na drugo mesto u prostoru. marabu, -ua m ‰fr. maraboutŠ 1. zool. afri~ka i azijska ptica jakog kquna, sli~na rodi, Leptoptillos crumeniferus. 2. perje sa krila i repa marabua, kori{}eno kao ukras za haqine. 3. vrsta ènskog {ala u ìvim bojama. maravedi, -ija m ‰ar. marabiti, po dinastiji Almoravida koji su vladali u severnoj Africi i [panijiŠ ist. arapski zlatan novac, kori{}en u [paniji i Portugalu u sredwem veku. marazam, -zma m ‰gr~. marasmos istro{enostŠ 1. med. telesna onemo}alost, oronulost, iscrpqenost usled starosti (senilni ‹), trajne bolesti i drugih uzroka. 2. fig. atmosfera bespomo}nosti, apatije; u~malost, stagnacija. marama, -e `, gen. mn. marama ‰tur. mahrama od ar. miqramaŠ ~etvrtast komad tkanine, razli~itih veli~ina, kojim su nekad ène obavezno pokrivale glavu. maramica, -e ` ‰dem. od maramaŠ 1. mala marama; par~e tkanina za brisawe nosa, rubac. 2. anat. omota~, ovojnica nekog organa (plu}na ‹). maraton, -a i maraton, -ona m ‰po starogr~kom mestu i ravnici MaratonŠ 1. ist. mesto velike bitke 490. godine pre n.e., posle koje je glasnik pretr~ao 42 km do Atine da javi o pobedi nad Persijancima. 2. sp. atletska olimpijska disciplina s najduòm trka~kom stazom (42.195 m). 3. sp. u kajaka{kom spustu, staza duà od 20 km. 4. fig. ne{to {to dugo ili predugo traje. y filmski maraton vi{ednevna serija filmskih predstava. maratonac, -nca m, mn. maratonci, gen. mn. maratonaca ‰v. maratonŠ sp. u~esnik u maratonu, najduòj olimpijskoj trka~koj disciplini. maratonski, -a, -o ‰v. maratonŠ 1. koji se odnosi na maraton. 2. koji traje nenormalno dugo. margarin, -ina m ‰fr. margarine od gr~. margaron biserŠ jestivi namaz proizveden od biqnih masno}a; zamena za buter. margarita, -e ` i margareta ‰gr~. margarites od margaron biserŠ bot. poqski cvet s belim laticama oko ùtog centra, Leucanthemum vulgare, bela rada, krasuqak.

margina margina, -e ` ‰lat. margo, gen. marginis ivica, rubŠ 1. neispisan ivi~ni deo hartije, belina oko {tampanog ili pisanog teksta. 2. fig. predeo, kraj koji je udaqen od centra (grada, dru{tvenog ìvota, pa`we javnosti); rub, periferija. 3. dozvoqena veli~ina, granica (gre{ke, odstupawa). marginalan, -lna, -lno ‰lat. marginalisŠ 1. koji pripada margini ili se na wu odnosi, v. margina (1, 2). 2. sporedan, nevaàn, nebitan. marginalizam, -zma m ‰v. marginalan, -izamŠ ekon. pravac u ekonomskoj nauci koji ne polazi od proizvodwe i ponude, ve} od potro{we i potra`we, sluè}i se grani~nim, marginalnim ekonomskim veli~inama. marginalije, marginalija `, mn. ‰lat. marginalia, v. marginalanŠ 1. bele{ke ispisane na marginama teksta. 2. fig. usputne bele{ke, primedbe i razmi{qawa u vezi s onim {to se ~ita. 3. crteì kojima autor ilustruje svoj tekst. marela, -e ` ‰nem. Marelle, Amarelle, v. amarelaŠ 1. sorta krupnih vi{awa, amarela. 2. kajsija. mareograf, -a m ‰fr. maree plima i oseka, -grafŠ aparat koji automatski prati i beleì promene u moru; up. limnograf. mareografija, -e ` ‰fr. maree plima i oseka, -grafijaŠ okeanografska disciplina koja se bavi promenama nivoa morske povr{ine. marà i marà, -e ` ‰fr. marge od lat. margo, v. marginaŠ ekon. 1. razlika izme|u nabavne i prodajne cene; provizija. 2. razlika izme|u najvi{eg i najnièg kursa na berzi. 3. razlika izme|u trì{ne vrednosti i nominalne vrednosti zajma. marivoda`, -a à m ‰fr. marivaudage od glagola marivauder , od prezimena Marivaux Š kwi`. pozor. penu{av, duhovit dijalog o qubavnim temama u galantnom stilu, na na~in francuskog pisca Pjera de Marivoa (1688–1763). marija~i, -a m ‰{p. mariachi od fr. mariage ven~awe, jer se ova muzika svirala na svadbamaŠ muz. 1. u Meksiku, uli~ni orkestar koji izvodi doma}u muziku. 2. muzika koju izvodi takav orkestar. marija{ = marja{1 (v.).

marinski marimba, -e ` ‰port. marimba od egz.Š muz. udara~ki instrument od drvenih plo~ica koje se udaraju ~eki}em, sli~an ksilofonu, poreklom iz Afrike. marina -e ` ‰ital. od lat. marinus morski od mare moreŠ mawa luka namewena nauti~kom turizmu, opremqena za snabdevawe, ~uvawe i popravku sportskih ~amaca, jahti i drugih mawih plovnih objekata. marinada, -e ` = marinat, -ata m ‰fr. marinadeŠ kulin. 1. smesa za~ina u uqu i sir}etu u koju se potope meso ili riba radi konzervirawa ili davawa posebnog ukusa pri pripremi jela. 2. meso ili riba u marinadi; marinirano jelo. marinac, -nca m ‰engl. marine, skr. od Marine Corps mornari~ki korpusŠ voj. pripadnik ameri~ke mornari~ke pe{adije. marinizam1, -zma m ‰lat. marinus morskiŠ um. slikarstvo koje za motiv ima brodske luke i morske pejzaè. marinizam2, -zma m ‰prema \ambatisti Marinu (1569–1625)Š kwi`. kitwast i izve{ta~en pesni~ki stil u italijanskoj kwièvnosti HçÇÇ veka; sinonim za barokni stil u negativnom smislu. marinirati, mariniram, 3. l. mn. mariniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. marinerŠ kulin. 1. preli(va)ti kuvano meso ili ribu smesom za~ina u uqu i sir}etu. 2. staviti, stavqati namirnicu u marinadu (v.) da odstoji pre kuvawa. marinist(a)1, -e m, mn. marinisti ‰lat. marinus morskiŠ um. slikar brodskih luka, marina, i morskih pejzaà. marinist(a)2, -e m, mn. marinisti ‰prema \ambatisti Marinu (1569–1625)Š kwi`. sledbenik marinizma2 (v.). marinisti~ki, -a, -o ‰v. marinizam2Š kwi`. koji se odnosi na marinizam2 (v.) ili na mariniste2 (v.). marinski, -a, -o ‰lat. marinus morskiŠ 1. voj. koji se odnosi na mornaricu i mornare; mornari~ki, mornarski. 2. koji li~i ili podse}a na mornare. y marinsko odelo nekad uobi~ajena sve~ana ode}a za decu; marinsko plavo tamnoplava boja nalik na nekada{we mornarske uniforme. 3. koji se odnosi na marinu ili pripada marini (v.).

745

marioneta marioneta, -e ` ‰fr. marionetteŠ 1. pozor. lutka koja se u lutkarskom pozori{tu pokre}e pomo}u konaca ili ìca pri~vr{}enih za wene udove i glavu. 2. fig. osoba koja nema svoju voqu i na~ela, ve} se prepu{ta tu|em upravqawu; osoba koja je oru|e u rukama mo}nika. marionetski, -a,-o ‰v. marionetaŠ koji se odnosi na marionete, lutkarski. 2. fig. koji se pona{a kao marioneta, koji sledi tu|a nare|ewa (‹ reìm). marifetluk, -a m, mn. marifetluci ‰tur. marifetlik od ar. ma'rifaŠ 1. ve{tina snalaèwa u novoj situaciji, nevoqi i sl., dovitqivost. 2. smicalica kojom neko izbegava obavezu ili odgovornost, trik, lukav{tina. marihuana, -e ` ‰{p. marijuanaŠ vrsta lake droge, u ve}ini zemaqa zakonom zabrawene; indijska konopqa, kanabis, ha{i{, obi~no se pu{i u vidu cigareta. marja{1, -a = marija{, -a m ‰od imena MarijaŠ ist. num. 1. ugarski metalni novac s likom Majke Bo`je, u upotrebi od HÇç do HçÇÇ veka (vrednosti 17 krajcara). 2. u Srbiji pre Prvog svetskog rata, nikleni nov~i} od 5 para, dvadeseti deo dinara. marja{2, -a m ‰fr. mariage ven~aweŠ vrsta karta{ke igre sa 32 karte. marka1, -e ` ‰nem. Mark granica, grani~na zemqaŠ 1. ist. u sredwovekovnoj Frana~koj i Nema~koj, pograni~na vojno-administrativna oblast sa markgrofom (v.) na ~elu. 2. nov~ana jedinica u Nema~koj i Finskoj (pre uvo|ewa evra). marka2 -e ` ‰fr. marque znak od marquer obeleìti, ozna~itiŠ 1. mali ~etvorougao od hartije sa ozna~enom vredno{}u koji se lepi na pismo (po{tanska ‹) odn. na dokumente (taksena ‹). 2. fabri~ka oznaka, ìg, ime pod kojim se neka vrsta robe proizvodi i(li) prodaje. 3. fam. onaj koji vredi, koji je na glasu kao stru~wak ili znalac u odre|enoj oblasti. markando pril. ‰ital. marcandoŠ muz. posebno nagla{eno, istaknuto. markantan, -tna, -tno ‰nem. markant od fr. marquantŠ koji se isti~e svojom fizi~kom pojavom u pozitivnom smislu (skladom, izraàjno{}u); upadqiv, uo~qiv.

746

markiz markato pril. ‰ital. marcatoŠ muz. v. markando. markacija, -e ` ‰v. marka2Š 1. stavqawe znaka na ne{to, obeleàvawe, ozna~avawe. 2. sp. u nekim sportovima i rekreativnim aktivnostima, obeleàvawe trasa, staza za kretawe (planinara, skija{a). markgraf i markgrof, -a m ‰nem. Markgraf, marka1 Graf grofŠ ist. titula sredwovekovnog feudalca u Frana~koj i Nema~koj koji je upravqao markom (v.), markgrofovijom (kasnije postala nasledna). v.

marker1, -a m ‰engl. markerŠ 1. predmet koji se postavqa da bi ne{to obeleìo. 2. osoba koja stavqa znak, obeleàva, markira. 3. {iri flomaster (v.) kojim se tekst prevla~i radi isticawa ili se wime pi{e radi boqe vidqivosti sa daqine. marker2, -a m ‰Marker, za{ti}eno imeŠ sp. àrg. automatski vez na skijama koji s obe strane, predwe i zadwe, u~vr{}uje cipele skija{a dok je na skijama, a osloba|a ih pri nepravilnom optere}ewu. market, -a m ‰engl. market pijaca, trì{teŠ àrg. pomodni naziv za prodavnicu, obi~no samoposlugu (s namirnicama, ku}nim potrep{tinama i dr.). marketing, -a m, mn. marketinzi ‰engl. marketingŠ 1. skup organizovanih aktivnosti usmeren na plasman robe na trì{te i osvajawe kupca, po~ev od reklamirawa i informisawa do ~ina prodaje. y marketing psihologija grana primewene psihologije koja se bavi psiholo{kim pitawima trì{ta: ogla{avawem, na~inom prodaje, li~no{}u prodavca i kupca, izgledom proizvoda itd. 2. (u obi~nom govoru) reklama; propaganda (politi~ki ‹). marketin{ki, -a, -o ‰v. marketingŠ 1. koji se odnosi na marketing. 2. fam. reklamni; propagandni. marketirati, marketiram, 3. l. mn. marketiraju svr{. i nesvr{. ‰v. marketŠ àrg. obraditi, obra|ivati trì{te radi plasmana robe i osvajawa kupaca. markiz, -iza m ‰fr. marquisŠ ist. 1. sredwovekovni feudalac kojem je data na upravqawe po-

markiza grani~na oblast, v. marka1. 2. plemi}ka titula nià od vojvode a vi{a od grofa (v.). markiza, -e ` ‰fr. marquiseŠ supruga ili k}i markiza (v.). markizat, -ata m ‰fr. marquisatŠ oblast pod upravom markiza (v.). markizet, -a m ‰fr. marquisetteŠ laka tkanina od finog prediva pamuka, svile ili vune, retkog i poluprozirnog tkawa. markirati, markiram, 3. l. mn. markiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. marquerŠ 1. staviti, stavqati marku, obele`je, ìg; obeleìti, obeleàvati, ìgosati. 2. zool. obeleìti, obeleàvati ìvotiwe u nau~ne i(li) za{titne svrhe. 3. zanemarivati du`nosti, simulirati, zabu{avati; beàti iz {kole. markir-dekor, -ora m ‰nem. markieren, v. markiratiŠ pozor. improvizovani dekor za probe na sceni. marksizam, -zma m ‰nem. Marxismus, po prezimenu Marx, v. -izamŠ 1. ist. u~ewe K. Marksa (1818–1883) i F. Engelsa o dràvi kao sredstvu eksploatacije masa od strane vladaju}e klase, klasnoj borbi kao pokreta~u istorijske promene, proleterskoj revoluciji i privremenoj diktaturi, do besklasnog (komunisti~kog) dru{tva. 2. pol. ideologija komunisti~kih i jo{ nekih partija od HÇH veka do danas koje svoj program zasnivaju na Marksovom u~ewu. marksist(a), -e m ‰v. marksizamŠ pristalica marksizma. marksisti~ki, -a, -o ‰v. marksist(a)Š koji se odnosi na marksizam (v.) ili marksiste. marmelada, -e ` ‰fr. marmelade od port. marmelo duwaŠ kulin. vrsta slatkog namaza od vo}a ukuvanog sa {e}erom. marmor v. mermer, mramor. marmorisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. marmorare od lat. marmor mramorŠ (u)~initi da ne{to li~i na mramor (v.); imitirati mramor slikarskom tehnikom. marod prid. indekl. ‰nem. marode od fr. maraud od lat. moratusŠ nemo}an, slab, iznemogao, bolestan. maroder, -era m ‰fr. maraudeurŠ 1. onaj koji pqa~ka poginule i rawene vojnike (posle bitke). 2. fig. le{inar; onaj koji zloupotrebqava

martirologijum tu|u nesre}u da izvu~e imovinsku ili nov~anu korist. x maroderski. maroderstvo, -a s ‰v. maroderŠ pqa~ka, le{inarewe, zloupotreba tu|e nesre}e. maroken, -ena m ‰fr. (crepe) marocain, prema MarokuŠ 1. kozja koà {tavqena biqnim ekstraktima radi glatko}e i obojena u crno, sluì za izradu finije ode}e. 2. vrsta svilene tkanine. maroko, -a m ‰ital. maroccoŠ pamu~no platno za povezivawe kwiga. maron, -ona m ‰ital. marroneŠ 1. bot. pitomi kesten krupnog ploda, marun. 2. nijansa sme|e boje. maronit, -ita m ‰lat. Maronita, prema osniva~u sekte sv. MaronuŠ pripadnik hri{}anske zajednice unijata (pravoslavnog obreda, uz priznavawe pape) pod jurisdikcijom antiohijskog patrijarha, koja uglavnom ìvi u Siriji i Libanu. marsala, -e ` ‰ital. prema luci Marsala na SicilijiŠ vrsta slatkog, jakog vina. Marseqeza, -e ` ‰fr. MarseillaiseŠ francuska nacionalna himna, nastala kao revolucionarna pesma 1792. godine (prvi put su je u Parizu pevali vojnici iz Marseja). marsilijana, -e ` ‰ital. marsilianaŠ venecijanski trgova~ki jedrewak iz HçÇ i HçÇÇ veka. mart, -a m ‰lat. martius Marsov (mesec)Š tre}i mesec u godini. martir, -a m ‰gr~. martyr svedokŠ 1. ist. rel. mu~enik, onaj koji `rtvuje ìvot za svoju (hri{}ansku) veru. 2. pa}enik, mu~enik; onaj ko podnosi `rtve zarad sopstvenih uverewa. martirijum, -a m i martirij, -ija m ‰lat. martyrium, v. martirŠ 1. stradalni{tvo, mu~eni{tvo, velika patwa. 2. rel. stradawe hri{}anina zbog svog verskog ube|ewa. 3. deo crkve gde je sme{ten grob mu~enika ili kov~eg s wegovim (wenim) mo{tima. martirologijum, -a m i martirologij, -a m ‰srlat. martyrologium od gr~. martyrologion, prema martyr svedokŠ rel. crkvena kwiga u kojoj su sabrana imena svetih mu~enika sa opisima wihovog stradalni{tva i smrti.

747

martovski martovski, -a, -o ‰v. martŠ koji se doga|a u martu; koji je svojstven martu; y martovske ide v. pod ide. martoloz, -a m ‰tur. martoloz od ngr~. amartolos gre{nikŠ ist. pla}eni vojnik u pograni~nim jedinicama Osmanlijskog carstva na Balkanu od Hç do HÇH veka. marturina, -e ` ‰srlat. martur kunaŠ 1. pokr. koà, krzno kune. 2. ist. prav. u severnom delu dana{we Hrvatske porez na zemqu koji se pla}ao u koàma kune, kasnije u (istoimenom) novcu. marun v. maron. marcijalan, -lna, -lno ‰lat. martialis Marsov, boga rataŠ ratni~ki, borila~ki; ratoboran; sr~an, hrabar; koji se odnosi na vojnike. y marcijalni zakon vojni, ratni, surov zakon. marcipan, -ana m ‰ital. marzapane od ar. martabanŠ slatki{ od badema, belanceta i {e}era, zape~en u rerni. mar{, -a m, mn. mar{evi ‰fr. marcheŠ 1. voj. odre{it usagla{en korak grupe vojnika, mar{irawe. 2. kretawe vojne jedinice ka odre|enom ciqu (pe{ice ili transportnim sredstvima); nastupawe vojske u sklopu vojnih operacija. y mar{-bataqon voj. bataqon, jedinica koja kre}e na front; mar{-kolona vojna kolona koja mar{ira; mar{-kompanija odred vojske koji se sprema na front. 3. muz. kora~nica, muzi~ka kompozicija sve~anog tona u 4/4 taktu (obi~no prati sve~ano kretawe grupe qudi ili vojske). 4. uzv. naredba za pokret, posebno u vojsci (Napred, ‹ !). 5. uzv. vulg. uzvik kojim se neko tera da ode (‹ odatle!). mar{al, -ala m ‰nem. Marschal od fr. marechalŠ 1. zast. kowu{ar, sluga zaduèn za kowe; u Francuskoj, potkiva~ kowa. 2. ist. titula visokog dostojanstvenika u Francuskoj i Nema~koj (na dvoru vladara ili u vojsci). y mar{al dvora nadzornik i upravnik poslova na dvoru. 3. u nekim zemqama (i u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata), vrhovni komandant vojske. x mar{alski. mar{alat, -ata m ‰fr. marechalatŠ voj. 1. zvawe i slu`ba mar{ala (3) (v.). 2. zgrada u kojoj se nalazi kancelarija mar{ala sa prate}im slu`bama.

748

masivan mar{evski, -a, -o ‰v. mar{Š koji se odnosi na mar{; koji je u ritmu mar{a. y mar{evski korak odse~an, usagla{eni korak kojim vojnici mar{iraju. mar{irati, mar{iram, 3. l. mn. mar{iraju i nesvr{. ‰fr. marcherŠ 1. kretati se ujedna~enim korakom, stupati u mar{u (v.). 2. fam. (o)terati koga uzvikom œmar{Œ, izbaciti koga. svr{.

mar{ovati v. mar{irati. mar{ruta, -e ` ‰nem. Marschroute, v. mar{, fr. route putŠ planiran put kretawa, putovawa. masa, -e ` ‰lat. massaŠ 1. fiz. jedna od osnovnih fizi~kih osobina: koli~ina materije sadràne u telu; teìna izraèna u kilogramima kao koli~nik sile i ubrzawa ili proizvod zapremine i gustine. 2. a. veliki broj qudi na jednom mestu, mno{tvo, gomila, svetina. b. (~esto mn.) {iroki slojevi stanovni{tva (narodne mase). 3. a. smesa (iz koje se ne{to pravi). b. (ve}a) stvar neodre|enog oblika. 4. nepokretqivost, tromost, glomaznost, korpulentnost. 5. velika koli~ina ne~ega. y kriti~na masa fiz. najmawa koli~ina goriva neophodna za nuklearnu reakciju; fig. koli~ina qudi (u~esnika, glasova i sl.) neophodna da bi se postigao neki ciq. masaà, -e ` ‰fr. massageŠ 1. trqawe i(li) gwe~ewe tela radi le~ewa, nege itd. 2. àrg. dosa|ivawe (nekome), gwavaà. masakr, -a m, gen. mn. masakra ‰fr. massacreŠ pokoq, (okrutno) masovno ubistvo, veliko krvoproli}e. masakrirati, masakriram, 3. l. mn. masakriraju svr{. i nesvr{. ‰fr. masacrer, v. masakrŠ 1. (iz)vr{iti pokoq, (po)ubijati. 2. (iz)mrcvariti, (is)kasapiti `rtvu. 3. fig. te{ko poraziti protivnika (u sportu). maser, -era m ‰fr. masseurŠ 1. onaj koji vr{i masaù (v.) kao posao, zanimawe. 2. àrg. daviteq, gwavator. x maserski. masiv, -iva m ‰fr. massifŠ planina koja deluje kao kompaktna celina, s jednim ili malim brojem vrhova. masivan, -vna, -vno ‰fr. massif, v. masaŠ 1. teàk, trom, vrlo velik; izjedna na~iwen. 2. na~iwen ili sagra|en od izdr`qivog materija-

masivnost la, otporan na o{te}ewa ili pomerawa; neprobojan, bez {upqina, gust. masivnost, -osti ` ‰v. masivan, masaŠ osobina onoga koji je masivan ili onoga {to je masivno. masirati, masiram, 3. l. mn. masiraju masser, v. masaàŠ 1. primewivati, vr{iti masaù, gwe~iti, trqati. 2. àrg. dosa|ivati kome, gwaviti. nesvr{. ‰fr.

maska, -e `, dat. i lok. maski/masci, gen. mn. maski ‰fr. masqueŠ 1. navlaka preko glave, lica ili dela lica kojom se sakriva identitet osobe koja je nosi; krinka, obrazina. 2. ist. pozor. u anti~kom pozori{tu figura glave koju su glumci nosili da bi do~arali tuma~eni lik. 3. fig. izraz ili pona{awe koji skrivaju prave osobine ili stav li~nosti, pretvarawe, kamuflaà. 4. predmet koji {titi lice ili deo lica (pre svega o~i) od delovawa {tetnih materija (gas-maska). 5. sp. u nekim sportskim disciplinama, deo opreme koji {titi lice i vrat od povreda (ma~evawe) ili omogu}ava odre|ene takmi~arske uslove (podvodne ili skija{ke nao~are, cev~ice za disawe pod vodom itd.). 6. sredstvo kojim se premazuje lice radi le~ewa ili (kozmeti~ke) nege. maskara, -e ` ‰engl. mascara od {p. mascara maskaŠ deo {minke, sredstvo za bojewe trepavica. maskarada, -e ` ‰fr. mascarade od ital. mascherataŠ 1. veseli doga|aj na kojem u~estvuju ma{kare (1) (v.); preru{avawe. 2. pej. postupak ili pona{awe koje neve{to prikriva lo{e namere ili lo{e delo; la`no prikazivawe. maskaron, -ona m ‰fr. mascaron od ital. mascaroneŠ arhit. dekorativni element u obliku iscerenog, iskeènog qudskog lica (na kapijama, ogradama, bunarima itd.).

masonerija maskerata i maskerata, -e ` ‰ital. mascherataŠ 1. povorka qudi koji nose maske, krinke. 2. kwi`. renesansna scenska igra u stihovima, s muzikom, plesom i rasko{nim kostimima, izvo|ena tokom karnevala. maskirati, maskiram, 3. l. mn. maskiraju i nesvr{. ‰fr. masquer, v. maskaŠ 1. prekri(va)ti lice ili deo lica maskom. 2. davati ne~emu druga~iji izgled, kamuflirati, prikrivati. 3. maskirati se obu}i, obla~iti se u drugu ode}u u ciqu neprepoznavawa; preru{iti se. svr{.

maskirni, -a, -o ‰v. maskiratiŠ koji sluì za maskirawe ili za kamuflaù. maskota, -e ` ‰fr. mascotteŠ dopadqiv predmet (lutka, ìvotiwa, figura i sl.) koji simbolizuje ne{to (sportski doga|aj, festival) ili se smatra za{titnikom od nesre}e. maskulina, -e ` ‰lat. masculinaŠ èna kod koje preovla|uju mu{ke polne odlike, mu{kobawa, mu{kara~a. maskulinizam, -zma m ‰lat. masculinum, v. -izamŠ med. pojava mu{kih polnih odlika kod ène, uz smawewe ènskih. maskulinum i maskulinum, -a m ‰lat. masculinumŠ gram. mu{ki rod. masmediji, masmedija = masovni mediji ‰engl. mass media mn.Š sredstva javnog informisawa koja imaju brojnu publiku (novine, radio, televizija, Internet). masovan i masovan, -vna, -vno ‰v. masaŠ koji se doga|a u masi, koji se odnosi na masu; koji obuhvata {iroke mase stanovni{tva; up. unikat, serijski. y masovni mediji v. masmediji. mason, -ona m ‰fr. macon, franc-macon od engl. Free-mason slobodni zidarŠ 1. pripadnik

maskenbal, -a m ‰nem. MaskenballŠ bal, ples pod maskama.

tajnog me|unarodnog udruèwa probranog ~lanstva, koje u me|usobnom bratskom pomagawu ostvaruje uticajne poloàje u privredi i politici pojedinih zemaqa i na me|unarodnoj sceni. 2. ist. u sredwem veku ~lan zanatskog ceha kvalifikovanih zidara koji su se sluìli tajnim znacima i lozinkama.

masker, -era m ‰v. maskaŠ u pozori{tu, na filmu i televiziji, stru~wak za izradu i primenu maski.

masonerija, -e ` ‰fr. maconnerie, v. masonŠ masonska organizacija u celini; ~lanstvo te organizacije.

maskarpone, -a m ‰ital. mascarponeŠ kulin. vrsta belog mekog sira iz severne Italije, koristi se kao puwewe za tiramisu (v.).

749

masonski masonski, -a, -o ‰v. masonŠ 1. prid. koji pripada masonima ili se odnosi na wih. y masonska loà masonska organizacija na odre|enoj teritoriji. masonstvo, -a s ‰v. masonŠ 1. pripadawe masonima; pona{awe u skladu s masonskim pravilima. 2. v. masonerija. masoterapija, -e ` ‰fr. massage masaà, v. terapijaŠ med. le~ewe trqawem i gwe~ewem tela, masaòm (v.). mastaba, -e ` ‰ar. mastabahŠ ist. staroegipatska grobnica dràvnih dostojanstvenika u obliku ~etverostrane zarubqene piramide, gra|ena od opeke u blizini faraonskih piramida. master, -a m ‰engl. master od lat. magisterŠ 1. gazda, gospodar, poslodavac. 2. posednik, ku}evlasnik, brodovlasnik. 3. zvawe koje po Bolowskoj deklaraciji dobija student univerziteta po zavr{etku devetog i desetog semestra, a koje je preduslov za doktorske studije (up. master(s)). 4. matrica, izvorni ili osnovni primerak za umnoàvawe zvuka, slike ili {tampanog teksta. y master-klas(a) kratak kurs ili seminar koji neki priznati umetnik ili stru~wak drì grupi istaknutih studenata; master-studije 1. v. master-klas(a). 2. v. master(s). master(s), -a m ‰engl. master’s degree stepen magistraŠ diplomske studije u trajawu od godinu dana (9. i 10. semestar) kojima se student, u skladu s Bolowskom deklaracijom, usavr{ava po okon~awu redovnih studija. masters turnir, -ira m ‰engl. Masters tournamentŠ sp. eliminacioni teniski turnir koji se krajem svake godine odràva izme|u osam najboqih tenisera na svetskoj listi, za nagradu zvanu masters kup. mastika, -e `, dat. i lok. mastici ‰gr~. masticheŠ rakija za~iwena plodom mastiksa (v.), omiqena u Gr~koj i Makedoniji. mastikacija, -e ` ‰nlat. masticatio prema masticare `vakatiŠ med. `vakawe, usitwavawe hrane u ustima. mastiks, -a m ‰fr. mastic od gr~. masticheŠ bledoùta, miri{qava smola mediteranskog drveta, Pistacia lentiscus, koristi se u industriji hrane, lekova, hemijskih proizvoda itd.

750

matemati~ki mastitis, -a m ‰gr~. mastos dojka, sisa, v. -itisŠ med. upala mle~ne `lezde dojke. mastodont, -a m ‰gr~. mastos dojka, sisa, v. -odontŠ 1. zool. krupna preistorijska ìvotiwa sa surlom i kqovama u obe vilice. 2. fig. pej. ne{to {to je preterano veliko, neprikladno, neskladno i neprimereno (vremenu ili prostoru). mastodontski, -a, -o ‰v. mastodontŠ ogroman, xinovski; nezgrapan, glomazan. masturbacija, -e ` ‰nlat. masturbatio, v. masturbiratiŠ 1. nadraìvawe genitalija dodirom radi polnog uìvawa; onanija, samozadovoqavawe. 2. fig. pej. jalov rad, besplodan trud. masturbirati, masturbiram, 3. l. mn. masturbiraju nesvr{. ‰nlat. masturbare, nejasnog poreklaŠ 1. polno se samozadovoqavati, onanisati (v.). 2. fig. pej. uzaludno raditi, truditi se bez koristi. mat1, -a m ‰tur. mat od pers. {ahmat kraq je mrtavŠ u {ahu zavr{ni, pobedni~ki potez; uzvik pobednika u {ahovskoj partiji. mat2 prid. indekl. ‰fr. mat od lat. mattus mekan, slab, vlaànŠ prid. bez sjaja, koji se ne blista, nelakiran. matador, -a m ‰{p. matador, prema matar ubitiŠ 1. onaj koji u koridi ma~em zadaje biku smrtni udarac. 2. pravi majstor, onaj koji u nekoj ve{tini zasluùje posebno priznawe, s kojim nema {ale. matezis, -a m ‰gr~. mathesis u~ewe, znaweŠ v. matematika. matema, -e ` ‰lat. mathema od gr~. mathemaŠ ono {to je nau~eno, znawe, nauka; (matemati~ko) pravilo. matematika, -e `, dat. i lok. matematici ‰lat. mathematica od gr~. mathematike, v. matemaŠ 1. nauka o koli~inskim odnosima i prostornim oblicima stvarnog sveta. 2. {kolski predmet u kojem se ta nauka predaje odn. u~i. matemati~ar, -a m (`. matemati~arka, dat. i lok. matemati~arki) ‰gr~. mathematikos, v. matematikaŠ 1. stru~wak za matematiku; nastavnik matematike. 2. onaj koji studira ili dobro zna matematiku. matemati~ki, -a, -o ‰v. matematikaŠ 1. koji pripada matematici ili se na wu odnosi. 2.

Mater doloroza koji se u istraìvawu sluì matematikom, koji primewuje matematiku (matemati~ka logika, matemati~ka lingvistika, ‹ model i sl.). Mater doloroza ‰lat. Mater dolorosa bolom skrhana majkaŠ rel. Bogorodica u bolu zbog stradawa svog sina ob. kao umetni~ka predstava na slikama i u obliku statue. materija, -e ` ‰lat. materia gra|a, drvo kao gra|a; sadrìnaŠ 1. gra|a iz koje se sastoji sve {to postoji u svemiru, stvarna sadrìna prostora ili dela prostora, ono {to ispuwava prostor sa svojstvima inercije (v.) i gravitacije (v.). 2. ono od ~ega je sastavqeno fizi~ko telo, sadràj (kao suprotnost formi, obliku). 3. filoz. predmet opaàja, interesa, brige, ose}awa ili delovawa, materijal (v.). materijal, -ala m ‰v. materijalanŠ 1. sirovina ili gra|a od koje se ne{to pravi ili je na~iweno. 2. oprema, pribor za obavqawe posla (kancelarijski ‹). 3. dokumentacija, skup spisa, tekstova (‹ za konferenciju). materijalan, -lna, -lno ‰lat. materialis, v. materija, materijalŠ 1. koji se odnosi na materiju ili postoji u obliku materije (materijalni svet). 2. opipqiv, fizi~ki, kao suprotnost duhovnom, intelektualnom (v.). 3. bitan, su{tinski, temeqan. y materijalna istina prav. najvi{i stepen izvesnosti do kog sudija moè do}i u istra`nom postupku; materijalni dokaz prav. vidqiva ili opipqiva stvar koja se na sudu iznosi kao dokaz optu`be. materijalizam, -zma m ‰fr. materialisme, v. materijalan, -izamŠ 1. filoz. filozofski sistem ili teorija koji materiju smatra osnovom svega postoje}eg i temeqnom vredno{}u koja podleè spoznaji, dok je duh ili svest jedno od svojstava materije u wenom najvi{em organskom obliku; supr. idealizam. 2. prete`na briga za materijalnu stranu ìvota u odnosu na duhovnu ili intelektualnu (v.); te`wa prema materijalnim zadovoqstvima, odn. imovinskoj i finansijskoj koristi. materijalizacija, -e ` ‰v. materijalizovatiŠ davawe opipqivog oblika ~emu ili dobijawe osobina opipqivog, otelovqewe, ovaplo}ewe; ostvarewe neke ideje, zamisli u vidqiv objekat, ~iwenicu, pravila, tekst i sl.

matriks materijalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. materialisare, v. materijalan, -izovatiŠ 1. da(va)ti ~emu opipqiv oblik, pretvoriti, pretvarati u ~iwenicu, ostvari(va)ti. 2. materijalizovati se ostvar(iv)ati se, oteloviti se, otelovqivati se. materijalist(a), -e m, mn. materijalisti ‰fr. materialiste, v. materijalan, -ist(a)Š 1. filoz. sledbenik materijalizma ili neke od teorija materijalizma (od Demokrita do Marksa i dr.). 2. ~ovek koji sve posmatra ili podre|uje prema materijalnim, tj. imovinskim i finansijskim interesima; koristoqubiv ~ovek, srebroqubac. materijalisti~ki, -a, -o ‰v. materijalist(a)Š koji se odnosi na materijalizam (v.) ili materijaliste. materijalnost, -i ` ‰v. materijalanŠ osobina onog {to je materijalno. maternitet, -eta m ‰fr. maternite od lat. maternitasŠ materinstvo, maj~instvo, uloga ili poloàj majke. mater familijas ‰lat. mater familiasŠ majka kao glava ili stub porodice; up. pater familijas. matinata, -e ` ‰ital. mattinata, prema mattino jutroŠ jutarwa pesma pod devoja~kim prozorom; supr. serenada. matine, -ea m ‰fr. matinee prepodneŠ sedeqka ili javna priredba (koncert) ili predstava (filmska, pozori{na) koja se odràva pre podne ili u ranim popodnevnim ~asovima. matirati1, matiram, 3. l. mn. matiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. mater, v. mat1Š 1. pobediti nekog u {ahu potezom koji donosi mat. 2. fig. potpuno, nesumwivo nadja~ati protivnika u raspravi. matirati2, matiram, 3. l. mn. matiraju svr{. i nesvr{. ‰v. mat2Š sjajnom materijalu ili stvari oduzeti sjaj, skinuti sjajnu povr{inu. matrijarhat, -ata m ‰lat. mater mati, gr~. archos vo|a, stare{inaŠ 1. soc. dru{tvena zajednica u kojoj ène imaju kqu~nu, dominantnu ulogu i poloàj; vladavina èna. 2. prvenstvo u nasle|ivawu i u dru{tvenom poloàju ste~eno po ènskoj liniji srodstva; up. patrijarhat. matriks, -a m ‰lat. matrix prema mater majkaŠ 1. polazna ta~ka, osnova, podloga. 2. fiziol. }e-

751

matrikula lije u kojima se razvijaju druge }elije; neìva materija (npr. kost, hrskavica) u koju su usa|ene ìve }elije. matrikula, -e ` ‰lat. matriculaŠ 1. kwiga u koju se upisuju podaci o ro|enima, umrlima, ven~anima, mati~na kwiga, registar. 2. popisna kwiga, kwiga ~lanstva (parohije, udruèwa, organizacije itd.). 3. upisnica na univerzitetima, indeks. 4. kwiga ili spisak prihoda (neke dràvne institucije). 5. pom. pomorska isprava kojom se dokazuje pravo plovidbe. 6. voj. u nekim zemqama, plo~ica s imenom i prezimenom koju nose vojnici. matrimonijalan, -lna, -lno ‰nlat. matrimonialisŠ bra~ni, supruànski. matrimonijum, -a m ‰lat. matrimoniumŠ brak, bra~no stawe, supru`ni{tvo. matrica, -e ` ‰nem. Matrize od lat. matrix, v. matriksŠ 1. kalup za livewe metalnih predmeta (novca, medaqa, {tamparskih slova itd.). 2. graf. tehn. osnovni oblik ili primerak (na hartiji, foliji, plo~i i dr.) koji sluì za umnoàvawe. 3. mat. tabela koja prikazuje neke broj~ane ili znakovne podatke u vodoravnim i uspravnim kolonama. 4. psih. sklop mawe-vi{e stalnih karakteristika (mi{qewa, pona{awa). 5. fig. skup stavova, kriterijuma i motiva koji odre|uju osnovni na~in pona{awa u nekom delu dru{tva; obrazac, kalup, okvir. matrjo{ka, -e `, dat. i lok. matrjo{ki, gen. matrjo{ki ‰rus. matre{kaŠ drvena lutka s likom ruske seqanke, s nekoliko sve mawih i mawih lutaka koje se uklapaju jedna u drugu. mn.

matroz, -oza m ‰nem. Matrose od hol. matroosŠ zast. mornar, pomorac, brodar; pomo}ni radnik na brodu. x matroski.

matrona, -e ` ‰lat. matronaŠ 1. ist. u starom Rimu, udata èna iz vi{ih staleà. 2. udata, zrela èna od ugleda. 3. iron. starija èna istaknutih oblina. matronim, -a i matronimik, -a m, mn. matronimici, gen. mn. matronimika ‰nlat. matronimicus od lat. mater majka, up. patronimŠ lingv. prezime izvedeno iz imena majke (npr. Qubi~i} od Qubica).

752

mafija matura, -e ` ‰austr. nem. Matura prema lat. maturus zreoŠ ispit zrelosti, zavr{ni ispit u sredwoj {koli. maturant, -a m, gen. mn. maturanata (`. maturantkiwa) ‰nem. Maturant, v. maturaŠ sredwo{kolac pred zavr{nim ispitom, u~enik zavr{nog razreda sredwe {kole. x maturantski. maturacija, -e ` ‰lat. maturatioŠ sazrevawe, zrewe, dostizawe odre|enog stepena razvoja. maturirati, maturiram, 3. l. maturiraju svr{. i nesvr{. ‰v. maturaŠ poloìti, polagati zavr{ni ispit u sredwoj {koli, maturu. maturitet, -eta m ‰lat. maturitasŠ zrelost, visok stepen razvoja (prvenstveno psihi~kog). maturski, -a, -o ‰v. maturaŠ prid. koji se odnosi na maturu ili zavr{etak sredwe {kole. y matursko ve~e zabava koju prire|uju u~enici zavr{nog razreda gimnazije nekoliko dana pre mature. matutina i matutina, -e ` ‰lat. (hora) matutina jutarwi (~as)Š crkv. u katoli~koj crkvi, deo liturgije koji se pevao no}u i zavr{avao u zoru, kasnije prenet na vreme pred pojedine svetkovine. matu{ka, -e ` ‰rus. matu{kaŠ hip. maj~ica, mamica (ob. uz pojmove u vezi sa Rusijom, npr. ‹ Rusija, ‹ Volga). mauzer, -a m = mauzerka, -e `, dat. i lok. mauzerki ‰nem. Mauser, prema konstruktorima P. i V. Mauzeru (Mauser)Š voj. vrsta nema~ke vojni~ke pu{ke. mauzolej, -eja m ‰lat. Mausoleum od gr~. Mausoleion grob kraqa MauzolaŠ 1. ist. monumentalna grobnica kraqa Mauzola u Halikarnasu (dana{wi Bodrum) iz Çç veka pre n.e. 2. bilo koja velika gra|evina koja je i ne~ija grobnica. mauntin-bajk, -a m, mn. mauntin-bajkovi ‰engl. mountain bike od mountain planina, bike, bicycle biciklŠ bicikl oja~ane konstrukcije, {irokih guma, sa vi{e brzina i sna`nih ko~nica, prilago|en vo`wi po neravnom terenu. mafija, -e ` ‰ital. mafiaŠ 1. ist. tajna organizacija koja se od HÇH veka na Siciliji bavi(la) unosnim nezakonitim poslovima primewuju}i nasiqe, otmice i ubistva. 2. gangsterska organizacija u SAD, zasnovana na italijanskoj mafiji. 3. fig. bilo koje udruèwe

mafija{ kriminalaca koji ne biraju sredstva za postizawe ciqeva (ruska ‹, albanska ‹). mafija{, -a{a m ‰v. mafijaŠ 1. ~lan mafije. 2. osoba koja se pona{a kao ~lan mafije, ~lan kriminalne bande. mafija{ki, -a, -o ‰v. mafijaŠ koji se odnosi na mafiju i mafija{e; koji postupa po ugledu na mafiju. mafi{ i mafi{, -a m ‰tur. mafis od ar. ma fihi {ay’ u wemu nema ni{taŠ 1. ni{ta, prazno. 2. kulin. vrsta kola~a, poslastice koja se brzo topi u ustima. mah, -a m ‰nem. Mach, po prezimenu nema~kog fizi~ara E. Maha, 1838–1916Š fiz. Mahov broj, odnos brzine kretawa tela kroz gas ili te~nost i brzine zvuka u istoj sredini. maha- ‰sanskr. i pers. maha-Š lingv. predmetak u sloènicama sa zna~ewem: velik. Mahabharata, -e ` ‰sanskr. Mahabharata Veliki spevŠ kwi`. veliki staroindijski juna~ki ep (215.000 stihova), sastavqen od pesama koje su nastajale po~ev od VI veka pre n. e. mahagoni, -ija m ‰nem. Mahagoni od engl. mahoganyŠ 1. bot. skupoceno tropsko drvo, Swietenia mahogani. 2. gra|a tog drveta (koristi se za name{taj). 3. crvenkasto-sme|a boja nalik na mahagoni. mahala, -e i mahala, -e ` ‰tur. mahalle od ar. mahallaŠ deo grada, ~etvrt; deo sela, zaselak; ulica, sokak. maharani ` indekl. ‰ind., v. maha-, rani kraqicaŠ maharaxina supruga. maharaxa i maharaxa, -e m ‰sanskr. maharaja veliki kraqŠ ist. titula indijskog vladara ~iju vlast priznaje vi{e raxa; titula raxe kao vladara mawe oblasti u Indiji. mahatma, -e m ‰sanskr. mahatma veliki duhŠ u Indiji, titula li~nosti od velikog ugleda i zna~aja, mudraca ili duhovnog vo|e; najpoznatiji je Gandi (pravim imenom Mohandas Karam~and Gandi, 1869–1948). mahdi, -ija m ‰ar. al-mahdi dobro vo|eniŠ u islamu, naziv skrivenog proroka koji }e do}i da dovr{i Muhamedovo delo. maher i maher, -a m ‰nem. MacherŠ 1. àrg. stru~wak, majstor u nekoj ve{tini, œmajstor

macerirati svog zanataŒ. 2. ve{t, snala`qiv ~ovek koji ciqeve postiè i sumwivim sredstvima. maheraj, -a m ‰nem. MachereiŠ postupak mahera (2) (v.); ve{tina, trik, ujdurma. mahinalan, -lna, -lno ‰nlat. machinalis prema machina, v. mahinacijaŠ nehoti~an, spontan, nesvestan, u~iwen bez razmi{qawa. mahinacija, -e ` ‰lat. machinatio, prema machina naprava od gr~. (dorski) machana = gr~. mechane, v. mehani~kiŠ namerna podvala, sra~unat postupak, spletka, manipulacija. mahmudija, -e ` ‰tur. mahmudiye od ar. mahmudiyya prema turskom sultanu Mahmudu II (1785–1839)Š u Osmanlijskom carstvu dukat iz prve polovine HÇH veka. mahnit, -a, -o ‰od tur. muannit od ar. mua’nnidŠ pomaman, sulud, lud, besan. mahnitost, -osti ` ‰v. mahnitŠ stawe onoga ko je mahnit, ludilo. mahnov{tina, -e ` ‰prema prezimenu MahnoŠ ist. oruàna borba ukrajinskih zemqoposednika protiv sovjetske vlasti (1918–1921) koje je predvodio N. I. Mahno. mahorka, -e ` ‰rus. mahorkaŠ vrsta lo{eg, vojni~kog duvana, krxa. mahrama v. marama. mahsuz v. maksuz. mahut, -a m ‰ind. mahutŠ u Indiji, ~uvar ili goni~ slonova. maca, -e ` ‰ital. mazzaŠ v. macola. macaklin, -ina m ‰poreklo nejasnoŠ zool. beli~asti gu{ter crnih o~iju u primorskim krajevima; velika gubavica, gekon. macerat, -ata m ‰v. maceriratiŠ farm. ekstrakt lekovite biqke dobijen dràwem u vodi na sobnoj temperaturi; up. infuzum, dekokt. maceracija, -e ` ‰lat. maceratio, v. maceriratiŠ 1. mo~ewe, kva{ewe, natapawe. 2. industr. omek{avawe biqnih materija (kudeqe, konopqe, lana) dràwem u rastvara~ima. 3. med. razmek{awe tkiva usled dugotrajnog vlaèwa. macerirati, maceriram, 3. l. mn. maceriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. macerareŠ 1. kvasiti, kiseliti, omek{avati dràwem u te~nosti. 2. fig. slabiti (telo), mu~iti, iznurivati.

753

maces maces, -a m ‰hebr. mazzahŠ etnol. beskvasni hleb u vidu listova koje Jevreji jedu u vreme praznika Pashe. macola, -e ` ‰ital. mazzuolaŠ maq, teàk ~eki}, bat za razbijawe kamena. ma~eta, -e ` ‰{p. macheteŠ u Latinskoj Americi, no` {irokog se~iva za se~ewe {e}erne trske i kr~ewe {ikare. ma~izam, -zma m ‰{p. machismo, v. ma~o, -izamŠ (pre)nagla{avawe mu{kosti, tj. telesne snage i odva`nosti kao mu{kih osobina; mu{ki {ovinizam. ma~o, -a, gen. mn. ma~a ‰{p. macho mu{kiŠ tip mu{karca u hispanoameri~koj popularnoj kulturi, mu{kar~ina; podrazumeva kosmatost, avanturisti~ki duh, superioran odnos prema ènama. ma-xong, -a m ‰kin. dijal. mah-jongŠ kineska igra na velikoj tabli sa 136 ili 144 plo~ice, kineski {ah. ma{ala, -e ` ‰tur. mesale ar. ma{a'laŠ pokr. bakqa, buktiwa. ma{ala(h) i ma{ala(h) uzv. ‰tur. masallah od ar. ma {a’allahŠ pokr. 1. uzv. re~ koja izraàva odobravawe, ~u|ewe, divqewe i dobrodo{licu. 2. zapis protiv uroka na ode}i malog deteta. ma{amoda, -e ` ‰fr. marchande de mode prodava~ica modnih predmetaŠ zast. v. modiskiwa. ma{ina, -e ` ‰nem. Maschine od fr. machine od lat. machina od gr~. machana, v. mehani~kiŠ 1. sloèn ure|aj ~ije pokrete proizvodi neka energija (vodena, parna, elektri~na itd.). 2. mehanizam koji sluì kao oru|e za rad. 3. fam. motorno vozilo; lokomotiva. 4. fig. ~vrsta organizacija i osobqe neke zajednice (dràve, vojske i sl.). 5. zast. {ibica, palidrvce. 6. fig. a. ~ovek koji izvr{ava nare|ewe ili obavqa posao automatski, bez razmi{qawa, kao robot. b. ~ovek koji radi brzo i precizno, kao ma{ina. ma{ingever, -a i ma{ingever, -era m ‰nem. MaschinengewehrŠ voj. 1. mitraqez. 2. ma{inska pu{ka, automat, ma{inka. ma{inerija, -e ` ‰fr. machinerie, v. ma{inaŠ 1. unutra{wi ure|aj, sklop ma{ine. 2. skup vi{e ma{ina. 3. fig. ~vrsta organizacija, sistem, qudstvo koje radi kao deo sistema.

754

mevlud ma{inizacija, -e ` ‰v. ma{ina, -izacijaŠ uvo|ewe ma{ina u proizvodwu; v. mehanizacija. ma{inist(a), -e m, mn. ma{inisti ‰fr. machiniste, v. ma{ina, -ist(a)Š 1. radnik koji se brine o ma{inama ili rukuje ma{inama. 2. ma{inovo|a. ma{inka, -e ` ‰v. ma{inaŠ voj. automatska, ma{inska pu{ka; v. ma{ingever. ma{inski, -a, -o ‰v. ma{inaŠ 1. koji se odnosi na ma{ine; koji radi pomo}u ma{ina; koji se bavi ma{inama. y ma{inski fakultet tehni~ki fakultet na kome se {koluju ma{inski inèweri, stru~waci za industrijsku mehaniku. 2. koji radi kao ma{ina, mehani~ki (v.). ma{instvo, -stva s ‰v. ma{inaŠ tehn. nau~na disciplina i struka koja se bavi ma{inama. ma{kara i ma{kara, -e ` ‰venec. mascara, ital. maschera, v. maskaŠ 1. osoba koja nosi masku (v.) i(li) stilizovanu ode}u u karnevalskim sve~anostima. 2. ekspr. iron. napadno ili neukusno obu~ena osoba. ma{na i ma{na, -e ` ‰nem. MascheŠ 1. ukrasna traka vezana u kosi ili na ènskoj ode}i. 2. ukrasni deo mu{ke ode}e koji se nosi oko vrata, kravata. mea kulpa v. mea culpa. meander, -a m ‰lat. maeander od gr~. maiandros zavoj, okuka, prema reci Meandru, pritoci Egejskog moraŠ 1. geogr. okuka (ravni~arske) reke. 2. lik. ukrasni motiv poreklom iz stare Gr~ke u vidu spiralnog niza linija prelomqenih pod pravim uglom na tkanini, keramici itd. meandrirati, meandriram, 3. l. mn. meandriraju nesvr{. ‰v. meanderŠ 1. krivudati (o reci, putu). 2. fig. taktizirati, mewati taktiku, zaobilaziti prepreke, lavirati. meandri~an, -~na, -~no ‰v. meanderŠ krivudav. mebl, -a m zb. ‰nem. MobelŠ name{taj, poku}stvo (ormani, stolovi, stolice itd.). meblirati, mebliram, 3. l. mn. mebliraju svr{. i nesvr{. ‰nem. moblieren, v. meblŠ snabde(va)ti (stan, kancelarije) name{tajem; namestiti, opremati (stan). mevlud, -a i mevlud, -uda m ‰tur. mevlit od ar. mawlid ro|eweŠ 1. muslimanski praznik koji

megaslavi ro|ewe Muhamedovo. 2. himna u slavu tog dana. mega- ‰gr~. megas velikiŠ 1. kao prvi deo re~i u nazivima, sloènicama i kovanicama isti~e ne{to ili nekoga iz drugog dela kao posebno veliko, zna~ajno (megamarket, megazvezda, mega-projekat i sl.). 2. u nazivima mera ozna~ava da se jedinica nazna~ena u drugom delu mnoì sa milion (megavat), odnosno sa 1.048.576 (= 220) u ra~unarstvu (megabajt). megabajt, -a m, mn. megabajti ‰engl. megabyteŠ ra~. jedinica za koli~inu ra~unarske informacije, 1.024 kilobajta = 1.048.576 bajtova; skra}. 1 M ili 1 Mb. megavat, -a m ‰v. mega-, engl. wattŠ fiz. jedinica snage, milion vati ili hiqadu kilovata. megagastrija, -e ` ‰v. mega-, gastro-Š med. uve}an èludac. megaduodenum, -a m ‰v. mega-, v. duodenumŠ med. trajna dilatacija dvanaestopala~nog creva. megazvezda, -e ` ‰v. mega-Š javna li~nost koja uìva veliku nacionalnu ili me|unarodnu popularnost, velika zvezda. megalit, -ita m ‰v. mega-, gr~. lithos kamenŠ 1. ist. nadgrobni ili kultni uspravni spomenik od masivnih kamenih blokova iz preistorijskog doba. 2. (jedan) kamen ogromnih dimenzija; monolit. megalo- ‰gr~. megas, gen. megalos velikiŠ kao prvi deo sloènice govori da je pojam iz drugog dela ne{to izuzetno veliko. megaloblasti, megaloblasta m mn. ‰v. megalo-, blastos klica, izdanakŠ velike }elije s jezgrom, nezreli oblici iz kojih nastaju crvena krvna zrnca s patolo{kim promenama. megaloblasti~an, -~na, -~no ‰v. megaloblastiŠ koji pripada ili se odnosi na megaloblaste. megalografija, -e ` ‰v. megalo-, -grafijaŠ slikawe u uve}anom obliku. megaloman, -ana m ‰v. megalomanijaŠ 1. psih. onaj koji stalno ma{ta o velikoj sopstvenoj snazi, bogatstvu ili mo}i, koji precewuje sebe. 2. àrg. ~ovek koji ima neumerene planove i prohteve. x megalomanski. megalomanija, -e ` ‰v. megalo-, -manijaŠ 1. psih. patolo{ko psihi~ko stawe pri kojem ~o-

megafon vek stalno ma{ta o velikoj sopstvenoj snazi, bogatstvu ili mo}i; samoprecewivawe. 2. àrg. neumerenost u planovima i prohtevima, grandomanija. megalopolis, -a m ‰v. megalo-, gr~. polis gradŠ 1. grad izuzetne veli~ine. 2. urbana zona koja se sastoji od nekoliko spojenih mawih gradova. megalosaur, -a m ‰v. megalo-, gr~. sauros gu{terŠ paleont. divovski gu{ter, izumrla ìvotiwa nalik krokodilu, ogromnih dimenzija (18 m duìne). megalociti, megalocita m mn., jd. megalocit, gen. megalocita ‰v. megalo-, -cit(i)Š biol. crvena krvna zrnca ovalnog oblika i uve}ane zapremine. megamarket, -eta m ‰v. mega-, marketŠ prodavnica koja se prostire na velikoj povr{ini i nudi vrlo {irok asortiman robe. megametar i megametar, -tra m ‰v. mega-, -metarŠ fiz. jedinica duìne, milion metara (hiqadu kilometara). megaom, -a m ‰v. mega-, nem. OhmŠ fiz. merna jedinica za elektri~ni otpor, milion oma. megapiksel, -a m ‰engl. megapixel v. mega-, pikselŠ ra~. jedinica rezolucije obima 220 piksela. megapodije, megapodija ` mn. ‰nlat. megapodius, v. mega-, -podŠ zool. velika australijska ptica s ogromnim prstima. megaron, -a m ‰gr~. megaronŠ ist. arhit. 1. sve~ana dvorana prin~evskog dvorca u homersko doba. 2. pravougaona gra|evina sa ogwi{tem u sredini i tremom ispred ulaza. megasekunda, -e ` ‰v. mega-, sekundaŠ fiz. jedinica vremena, milion sekundi. megaterijum, -a m ‰lat. megatherium, v. mega-, gr~. therion zver, divqa ìvotiwaŠ paleont. vrsta izumrlih sisara ve}ih od slona koja je ìvela u periodu od miocena (v.) do pleistocena (v.). megatona, -e i megatona, -e ` ‰v. mega-, tonaŠ 1. jedinica teìne, milion tona. 2. eksplozivna snaga jednaka snazi milion tona trinitrotoluola. megafon, -a m ‰v. mega-, -fonŠ sprava koja poja~ava ili usmerava ton pri govoru namewe-

755

megahit nom udaqenim (ili brojnim) slu{aocima, u obliku cevi pro{irene u levak. megahit, -a m ‰v. mega-, hitŠ izuzetno veliki hit. megdan, -ana m ‰tur. meydan od ar. maydanŠ 1. ist. u balkanskim krajevima Osmanlijskog carstva, takmi~ewe u fizi~koj snazi i ve{tini (skakawe, bacawe kamena, jahawe itd.), obi~no odràvano prilikom crkveno-narodnih sve~anosti. 2. dvoboj, sukob (pojedinaca); boj, bitka (dve vojske). megdanxija, -e m ‰v. megdan, -xijaŠ u~esnik u dvoboju ili u vojnom sukobu; ratnik, borac. medaqa, -e ` ‰fr. medailleŠ metalna kovana plo~ica s reqefnim simbolom (likom ili scenom), natpisom i datumom: daje se kao spomen na neko delo ili priznawe za dostignu}e. medaqer, -era m ‰v. medaqaŠ umetnik koji kreira, dizajnira medaqe. medaqon, -ona m ‰fr. medaillon od ital. medaglione velika medaqaŠ 1. nakit razli~itog oblika sli~an medaqi (v.) koji se obi~no nosi na lan~i}u oko vrata. 2. um. okrugla ili ovalna slika ili reqef. 3. mawi odrezak mesa okruglog ili ovalnog oblika (tele}i ‹). Medeja i Medeja, -e ` 1. mitol. lik iz gr~ke mitologije, Jasonova èna koja iz osvete za neverstvo ubija wihovu decu. 2. fig. qubomorna i osvetoqubiva èna. medet i medet uzv. ‰tur. medet od ar. madad pomo}Š pokr. avaj! aman! upomo}! pomagaj! medecina, medecinar, medecinski nepr., v. medicina, medicinar, medicinski. medieval, -ala m ‰v. medievalanŠ 1. ist. sredwi vek, sredwovekovqe. 2. tipogr. vrsta starinskih {tamparskih slova, antikva (v.). medievalan, -lna, -lno ‰srlat. medievalis od lat. medium aevum sredwi vekŠ koji pripada sredwem veku ili se na wega odnosi, sredwovekovni. medievalist(a), -e m ‰v. medievalan, -ist(a)Š onaj koji izu~ava sredwi vek, stru~wak za sredwi vek. medievalistika, -e `, dat. i lok. medievalistici ‰v. medievalanŠ nau~na disciplina koja prou~ava sredwi vek u okviru odre|ene nau~ne oblasti: istorije, umetnosti, arheologije i sl.

756

medijum medij, -ija m ‰lat. medium sredstvo, posrednikŠ 1. a. sredstvo komunikacije i izraàvawa (npr. re~i, muzika, karikatura). b. sredstvo javnog informisawa (novine, radio, TV, Internet itd.). 2. v. medijum. medijana, -e `, gen. mn. medijana ‰lat. medianus sredwiŠ 1. geom. du` koja spaja teme trougla sa sredinom naspramne strane; du` koja spaja sredine dveju naspramnih strana paralelograma; teì{nica. 2. mat. u rastu}em ili opadaju}em nizu, ~lan koji zauzima sredwe mesto. medijanta, -e ` ‰ital. mediante od nlat. medians sredi{wiŠ muz. tre}i stepen dijatonske durske i molske lestvice. medijapan, -ana m ‰fabri~ko imeŠ vrsta materijala od drveta koji se koristi u gra|evinarstvu, drvnoj industriji. medijastinoskopija, -e ` ‰v. medijastinum, v. -skopijaŠ med. primena endoskopije (v.) kod pregleda limfnih ~vorova u sredi{wem delu grudne dupqe. medijastinum i medijastinum, -a m ‰srlat. mediastinum ono {to je u srediniŠ anat. sredi{wi prostor grudne dupqe izme|u plu}nih krila gde su sme{teni srce, veliki krvni sudovi, jedwak, du{nik, limfne `lezde i nervi. medijateka, -e `, dat. i lok. medijateci ‰v. medij, -tekaŠ u kulturnim i obrazovnim ustanovama, bibliote~ko-informativno odeqewe. medijator, -a m ‰lat. mediatorŠ 1. posrednik, pomiriteq, onaj koji poku{ava da dve strane u sporu ili nesporazumu dovede do zajedni~kog re{ewa. 2. u teoriji informacija, ~inilac koji interveni{e izme|u davaoca i primaoca informacije. medijski, -a, -o ‰v. medijŠ prid. koji pripada medijima, sredstvima informacija, ili se na wih odnosi. medijum, -a i medij, -a m ‰lat. mediumŠ 1. biol. hem. fiz. sredina u kojoj se ne{to nalazi, okruèwe; sredina u kojoj se obavqa neki ogled, prenosnik. 2. kod okultnih ve{tina, osoba koja komunicira sa mrtvima i onostranim svetom. 3. gram. a. glagolski rod koji pokazuje da se zbivawe ili stawe odnosi iskqu~ivo na subjekat (roditi se, smiriti se, najesti se). b. gram. u nekim indoevropskim jezicima

medikament (npr. gr~kom), sredwe glagolsko stawe, razli~ito od pasiva i aktiva. 4. v. medij. medikament, -a m, gen. mn. medikamenata ‰lat. medicamentumŠ farm. med. lek, lekovito sredstvo. medikacija, -e ` ‰lat. medicatioŠ primena lekova i lekovitih sredstava. medikus, -a m ‰lat. medicusŠ lekar, doktor, osoba koja ima zakonsko pravo da le~i. mediokratija, -e ` ‰lat. medius sredwi, v. -kratijaŠ 1. vladavina mediokriteta (v.). 2. vladavina medija (v.), sredstava informacija. mediokris, -a m ‰nlat. mediocris osredwiŠ 1. vrsta oblaka ~iji vrh nije jasno izraèn. 2. v. mediokritet. meteor.

mediokritet, -eta m ‰lat. mediocritas sredina, osredwostŠ osoba osredwih ili nevelikih umnih i stru~nih sposobnosti. x mediokritetski. medison, -a m ‰amer. engl. madison, prema gradu MedisonuŠ vrsta modernog plesa. meditativan, -vna, -vno ‰nlat. meditativus, v. meditacijaŠ 1. koji je sklon dubokom razmi{qawu, meditaciji (v.). 2. misaon, proiza{ao iz dubokog razmi{qawa. meditacija, -e ` ‰lat. meditatioŠ 1. psih., rel. ponirawe u sopstvenu li~nost, ~esto putem molitve, usmereno na samospoznaju ili spoznaju apsolutnih vrednosti. 2. àrg. razmi{qawe; rezultat razmi{qawa (o ne~em posebnom). x meditacijski. mediteranski, -a, -o ‰lat. Mediterraneus od medius sredwi, terra zemqaŠ koji pripada Mediteranu (Sredozemqu) ili Mediterancima, ili se odnosi na wih. meditirati, meditiram, 3. l. mn. meditiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. meditariŠ 1. zadubiti se, zadubqivati se, ponirati u sebe, upra`wavati meditaciju (1) (v.). 2. duboko razmi{qati (o ~emu). medicina, -e ` (nepr. medecina) ‰lat. medicina (ars) lekarsko ume}eŠ 1. nauka o spre~avawu, prepoznavawu, le~ewu bolesti i zbriwavawu povreda (telesnih i du{evnih). 2. lekarska profesija. 3. zast. lek.

mezarta{ medicinar, -ara m (nepr. medecinar) ‰nlat. medicinarius, v. medicinaŠ 1. fam. student medicine. 2. onaj kome je medicina zanimawe. medicinski, -a, -o (nepr. medecinski) ‰v. medicinaŠ 1. koji pripada medicini ili se na wu odnosi. 2. lekovit; koji sluì le~ewu. medresa, -e ` ‰tur. medrese od ar. madrasaŠ 1. sredwa i vi{a islamska {kola. 2. zast. visoka {kola. Meduza, -e ` ‰gr~. MedousaŠ 1. mitol. jedna od triju sestara Gorgona sa zmijama umesto kose na glavi. 2. (meduza) zool. vrsta morske ìvotiwe iz reda beski~mewaka dupqara, zvonastog pihtijastog tela s pipcima koji mogu da opeku; morski klobuk. medula i medula, -e ` ‰lat. medullaŠ anat. 1. sredi{wi deo nekog organa ili wegovog dela (npr. ko{tana sr`, sr` nadbubre`ne `lezde). 2. produèna mo`dina (‹ oblongata). medularan, -rna, -rno ‰lat. medullaris, v. medulaŠ anat. koji pripada meduli ili se na wu odnosi, sr`ni. mez-, mezo- ‰gr~. mesos sredwiŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da je ono {to se kazuje drugim delom po poloàju ili vremenskom rasporedu u sredini. meza, -e ` v. meze. mezalijansa, -e ` ‰fr. mesallianceŠ 1. ist. neprili~an brak zbog razlike u poreklu i dru{tvenom poloàju supru`nika. 2. fig. neprirodan spoj (dràva, delatnosti, pojmova, ideja). mezanin, -ina = mecanin, -ina m ‰ital. mezzaninoŠ 1. arhit. deo zgrade sme{ten na me|uspratnom nivou, ob. izme|u prizemqa i prvog sprata, me|usprat. 2. skup sedi{ta ili loà u pozori{tu ili bioskopu sme{ten na poluspratu. mezar, -a i mezar, -ara m, gen. mn. -i ‰tur. mezar od ar. mazarŠ pokr. grob, raka, posebno muslimanski grob. mezarje = mezarluk (v.) mezarluk i mezarluk, -a m, mn. mezarluci i mezarluci, gen. mn. mezarluka i mezarluka = mezarje, -a s zb. ‰v. mezar, -lukŠ pokr. muslimansko grobqe, ure|eno po islamskim propisima. mezarta{, -a m ‰tur. mezar tas›Š pokr. nadgrobni kamen, ni{an.

757

meze meze, -eta s ‰tur. meze od pers. mezeŠ pokr. zakuska, jelo koje se uzima mimo redovnih obroka, ob. uz pi}e. mezenterijum, -a m ‰v. mez-, gr~. enteron utroba, crevaŠ anat. lepezast nabor trbu{ne maramice koji spaja creva sa zadwim trbu{nim zidom. mezenteritis, -a m ‰v. mezenterijum, -itisŠ med. upala mezenterijuma (v.). mezetiti, -im = meziti, -im nesvr{. ‰v. mezeŠ uzimati meze, jesti izme|u obroka, ob. uz pi}e. mezilana, -e ` v. menzilhana. mezil i mezil, -a m v. menzil. mezilxija, -e m v. menzilxija. meziti = mezetiti (v.). mezo- ‰gr~. mesos sredwiŠ v. mez-. mezogastrijum, -a m ‰nlat. mesogastrium, v. mezo-, gr~. gaster trbuhŠ anat. sredi{wi deo trbu{ne {upqine. mezognat, -ata m ‰v. mezo-, gr~. gnathos vilicaŠ osoba isturenih vilica, sa ukoso izraslim zubima. mezozoe, mezozoa ` mn. ‰v. mezo-, gr~. zoon ìvo bi}e, ìvotiwaŠ zool. mikroskopski organizmi sastavqeni od svega nekoliko }elija, koji ìve u moru, ~ije larve parazitiraju na morskim ìvotiwama. mezozoik, -a m ‰v. mezo-, gr~. zoikos ìvotiwskiŠ geol. sredwe, tre}e doba geolo{kog razvoja Zemqe, u kome dominiraju pe{~ane i kre~wa~ke stene i ìve veliki reptili (dinosaurusi i sl.). mezozojski, -a, -o ‰v. mezozoikŠ prid. koji pripada mezozoiku ili se na wega odnosi. mezoklima, -e ` ‰v. mezo-, klimaŠ meteor. prosek atmosferskih stawa na mawim povr{inama Zemqe. mezolit, -ita i mezolitik, -a m ‰v. mezo-, gr~. lithos kamenŠ geol. sredwe kameno doba, izme|u paleolitika i neolitika, u kome se javqaju po~eci poqoprivredne proizvodwe. x mezolitski i mezoliti~ki. mezomerija, -e ` ‰v. mezo-, gr~. meros deoŠ hem. prikaz stvarnog rasporeda valentnih elektrona ili jona kori{}ewem dveju ili vi{e strukturnih formula kad je jedna nedovoq-

758

mejling-lista na; rezonanca izme|u raspodela valentnih elektrona ili jona. mezon, -ona m ‰v. mezo-, (elektr)onŠ fiz. elektron ~ija masa vi{e stotina puta nadma{uje masu obi~nog elektrona. mezopauza, -e ` ‰v. mezo-, pauzaŠ meteor. gorwi sloj mezosfere (u kojem se javqa polarno svetlo) (v.). mezosfera, -e ` ‰v. mezo-, sferaŠ sloj Zemqine atmosfere na visini izme|u 50 i 85 km. mezotorijum, -a m ‰v. mezo-, torijumŠ hem. izotop nastao radioaktivnim raspadom torijuma. mezotron v. mezon. mezofiti, mezofita m mn., jd. mezofit, gen. mezofita ‰v. mezo-, -fit(i)Š bot. biqke umereno vla`nih stani{ta. mezuza, -e ` ‰hebr. mezuza dovratakŠ etnol. svitak s kra}im hebrejskim tekstom iz Biblije, sme{ten u cilindri~nu kutijicu koja se obi~no stavqa na dovratak ulaza jevrejske ku}e. mezul i mezul, -a m v. menzil. mezulana, -e ` v. menzilhana. mezulxija v. menzilxija. meit, -a i mejit, - a m, gen. mn. me(j)ita ‰tur. meyyit, od ar. mayyitŠ mrtvac. mejdan, mejdanxija v. megdanm, megdanxija. mejd in ‰engl. made inŠ trg. proizvedeno u (pra}eno imenom dràve iz koje poti~e odre|eni proizvod). mejkap, -a m ‰engl. make-upŠ 1. {minka, kozmeti~ka sredstva za ulep{avawe lica, odnosno za postizawe umetni~kog efekta na filmu, u pozori{tu i sl. 2. izgled posle {minkawa, {minka; rezultat rada {minkera na pozori{noj predstavi, filmu i sl. mejl, -a m ‰skr. od engl. e-mail elektronska po{taŠ 1. elektronsko (kompjutersko) sredstvo pisane komunikacije putem Interneta; elektronska po{ta. 2. ono {to se {aqe elektronskom po{tom; elektronska poruka, elektronsko pismo. mejling-lista, -e ` ‰engl. mailing listŠ spisak pretplatnika, poslovnih partnera ili trajno zainteresovanih lica kojima se redovno {aqe (obi~nom ili elektronskom po{tom)

mejnstrim informativni materijal vezan za odre|enu oblast. mejnstrim, -a m ‰engl. mainstreamŠ glavna ili preovla|uju}a, unekoliko konvencionalna struja u nekoj vrsti stvarala{tva, na~ina mi{qewa i sl.; glavni tok; ~esto i kao prid. indekl. (‹ muzika, ‹ kultura). mejnfrejm, -a m ‰engl. mainframeŠ ra~. najve}a i najbrà klasa kompjutera, velikih dimenzija i ogromnih mogu}nosti, koja se koristi uglavnom u velikim firmama, nau~nim institutima i sl. mejoza, -e ` ‰gr~. meiosis umaweweŠ biol. proces deobe kojim nastaju polne }elije, a pri kome se broj hromozoma prepolovquje; up. mitoza. mejta{, -a m, mn. -i ‰tur.Š 1. kamen na koji se polaè mrtvac (meit) da mu se klawa xenaza (v.). 2. mesto (prostor) na kome se nalazi takav kamen (odatle naziv lokaliteta Mejta{ u Sarajevu). mejtef, -a m v. mekteb. mejxor, -a m ‰engl. majorŠ naziv za svaku iz grupe najve}ih i najmo}nijih filmskih ku}a u Holivudu. mejxorsi, mn. ‰engl. majorsŠ sp. najve}e i najzna~ajnije takmi~arske lige u nekom sportu, prvenstveno ko{arci. meka, -e i meka, -e `, dat. i lok. meki i meki ‰ar. MekkaŠ fig. (prema gradu Meki gde se nalazi grob proroka Muhameda) mesto koje privla~i veliki broj qudi; popularno odredi{te (npr. turisti~ka ‹). mekam, -ama m ‰tur. mekam od ar. maqamŠ pokr. zast. 1. rel. metod izu~avawa Kurana ili ezana. 2. niz tonova koji ~ine muzi~ku frazu; melodija, arija. 3. poloàj u struci, zanimawu, na poslu. mekinto{1, -a m ‰engl. mackintosh prema imenu pronalaza~aŠ nepromo~iva impregnirana tkanina ili ogrta~ napravqen od we. mekinto{2, -a m ‰engl. McIntosh Red, po imenu uzgajiva~a Xona Mekinto{aŠ vrsta crveno-zelene so~ne jabuke koja sazreva krajem septembra. mekinto{3, -a m ‰engl. Macintosh, ime proizvoda inspirisano nazivom jabuke, v. mekin-

melanodermija to{2Š serija popularnih li~nih ra~unara firme Epl. mekometar i mekometar, -tra m ‰gr~. mekos duìna, v. -metarŠ med. instrument za merewe duìne novoro|en~eta. mekometrija, -e ` ‰gr~. mekos duìna, v. -metrijaŠ merewe duìne. mekonijum i mekonij, -ija m ‰lat. meconium od gr~. mekonion od mekon makŠ fiziol. prva ìtka stolica kod novoro|en~eta. mekteb, -a m ‰tur. mekteb od ar. maktabŠ islamska verska {kola osnovnog nivoa. mekter, -a m ‰tur. mehter od pers. mihterŠ pokr. ~lan orkestra; svira~, muzikant. mekterba{a, -e m ‰v. mekter, v. ba{aŠ ist. dirigent, kapelnik vojnog orkestra kod sultana ili {aha. mektubxija, -e m ‰tur. mektupcu, prema ar. maktub pismoŠ ist. sekretar, pisar. melamed, -a m ‰hebr. melammedhŠ u~iteq u jevrejskoj verskoj {koli; u~iteq uop{te. melamin, -ina m ‰gr~. melos crn, v. aminŠ hem. cikli~ni trimer cijanamida, kondenzovan sa formaldehidom sluì u elektroindustriji i kao vezivno sredstvo za lakove. melan`, -a m ‰fr. melange me{avinaŠ 1. tkanina ispredena od dvobojne ili vi{ebojne vune. 2. me{avina, smesa dva ili vi{e elemenata, npr. bela kafa, me{ani sladoled i sl.. melanizam, -zma m ‰v. melano-, v. -izamŠ fiziol. prekomerno prisustvo melanina, tamnog pigmenta; javqawe crne boje kod ìvotiwa kad im nije svojstvena. melanin, -ina m ‰v. melano-, v. -inŠ biol. tamnosme|i do crni pigment koji kod ~oveka i ìvotiwa daje boju koì, kosi i o~ima, {tite}i ih od sun~evih zraka. melanit, -ita m ‰v. melano-, v. -itŠ 1. miner. granit crne boje; kamen sli~an granitu. 2. crna smesa od tvrde gume (za pravqewe ~e{qeva i dr.). melano- ‰gr~. melas gen. melanos crnŠ kao prvi deo re~i ozna~ava tamnu ili crnu boju onog {to je iskazano drugim delom. melanodermija, -e ` ‰v. melano-, gr~. derma koàŠ med. oboqewe koè nastalo taloèwem melanina (ispoqava se crnim pegama i gnojem).

759

melanoza melanoza, -e ` ‰v. melano-, -ozaŠ med. neprirodno razvijawe crnog pigmenta u tkivu. melanom, -oma m ‰v. melano-, -omŠ med. zlo}udni tumor crne ili tamnosme|e boje (na koì, katkad na mre`wa~i). melanosarkom, -oma m ‰v. melano-, sarkomŠ zlo}udni ko`ni tumor sme|e boje i poluloptastog oblika. melanholija, -e ` ‰gr~. melancholia, v. melano-, chole ù~Š 1. psih. bolesno stawe u kojem se me{aju àlost, neodlu~nost, ose}aj krivice; gubitak voqe za ìvot, katkad sa samoubila~kim idejama. 2. tuga, seta, poti{tenost. melanholik, -a m, mn. melanholici ‰gr~. melancholikos, v. melanholijaŠ 1. ist. po Hipokratu, jedan od ~etiri osnovna tipa li~nosti; up. sangvinik, kolerik, flegmatik. 2. osoba obolela od melanholije. 3. setna, bezvoqna, poti{tena osoba. melanholi~an, -~na, -~no ‰v. melanholikŠ 1. koji boluje od melanholije. 2. tuàn, poti{ten, snu`den. melasa, -e ` ‰fr. melasse od {p. melaza od lat. mel medŠ tamnoùta gusta te~nost, posledwi sirup u proizvodwi {e}era, sluì kao sto~na hrana i sirovina za fermentisawe. melafir, -a m ‰fr. melaphyre, gr~. melas crn, porphyra grimizŠ vulkanska stena tamne boje sli~na bazaltu, pogodna za posipawe i poplo~avawe puteva. melez i melez, -a m, gen. mn. meleza ‰tur. melez od ar. malasŠ potomak predaka razli~itih rasa; me{anac, bastard. melek, -a m, mn. meleci ‰tur. melek od ar. malakŠ u islamskoj religiji, an|eo. melem, -a m ‰tur. melhem od ar. marham od gr~. malagmaŠ 1. lekovita mast za spoqa{wu upotrebu (kod rana). 2. fig. ono {to je blagotvorno; dobar i blag ~ovek. melena, -e ` ‰gr~. melaina crnaŠ med. stolica crna kao katran, nastaje kod krvarewa unutra{wih organa za varewe. melizma, -e ` ‰gr~. melisma pesma, melodijaŠ muz. duì niz tonova koji se peva na jedan slog teksta kao ukrasni element za oboga}ivawe melodijske linije (npr. u pravoslavnoj liturgijskoj muzici).

760

melodi~an melika, -e `, dat. i lok. melici ‰gr~. melikos prema melos pesmaŠ ist. kwi`. muz. starogr~ka lirska poezija izvo|ena uz muzi~ku pratwu i igru. melioracija, -e ` ‰nlat. melioratio prema lat. melior boqiŠ poqopr. poboq{avawe kvaliteta obradivog zemqi{ta putem isu{ivawa, navodwavawa, spre~avawa erozije (v.) itd. x melioracioni. meliorizam, -zma m ‰lat. melior boqi, v. -izamŠ shvatawe po kojem se qudsko dru{tvo tokom svog razvoja usavr{ava; u~ewe o napredovawu i poboq{awu sveta kao prirodnom sledu stvari. melirati, meliram, 3. l. mn. meliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. meler me{atiŠ me{ati; kombinovati, spojiti, spajati (ob. o vuni ili vlaknima raznih boja). melisa, -e ` ‰nlat. melissa od gr~. melissa p~elaŠ bot. mati~wak, Melissa officinalis, biqka bogata eteri~nim uqima, prijatnog mirisa, upotrebqava se u farmaciji. melograf, -a m ‰gr~. melos pesma, v. -grafŠ etnol. muz. zapisiva~ i sakupqa~ tradicionalnih melodija, etnomuzikolog. melografija, -e ` ‰gr~. melos pesma, v. -grafijaŠ etnol. muz. beleèwe, zapisivawe tradicionalnih melodija i igara. melodija, -e ` ‰srlat. melodia od gr~. meloidia, v. melos, oide pevaweŠ 1. muz. napev; niz tonova razli~ite visine povezanih u logi~nu i ritmi~ki organizovanu celinu. x melodijski. 2. signal na mobilnom telefonu, melodija koja se snimi i sluì kao zvono. melodika, -e `, dat. i lok. melodici ‰gr~. meloidikos, v. melodijaŠ muz. 1. osobine melodija koje karakteri{u neki vid muzi~kog stvarala{tva, stilsku epohu, autora itd. 2. melodi~ki, muzi~ki elementi (jezika, govora, {uma, kwièvnog teksta i sl.). 3. mali duva~ki instrument s klavijaturom (~esto se koristi u nastavi). 4. grana muzi~ke nauke koja izu~ava melodiju. melodiozan, -zna, -zno ‰nlat. melodiosus, v. melodijaŠ v. melodi~an. melodi~an, -~na, -~no ‰v. melodijaŠ koji proizvodi melodiju, koji je pun melodija; koji prijatno zvu~i kao celina, milozvu~an.

melodrama melodrama, -e ` ‰fr. melodrame od gr~. melos pesma, v. dramaŠ 1. dramsko delo koje objediwuje dramski tekst, vokalnu i instrumentalnu muziku i baletske ta~ke u poseban ànr scenske umetnosti; muzi~ka drama. 2. kwi`. pozor. dramski, kwièvni ili filmski tekst koji je usmeren ka prejakim ose}awima, patetici, sentimentalnosti i jeftinim efektima na ra~un realnosti i karakterizacije likova. 3. doga|aj, okolnosti ili situacija u ìvotu koji imaju osobine melodrame (2). melodramati~an, -~na, -~no = melodramski, -a, -o ‰v. melodramaŠ koji ima osobine melodrame; pateti~an, prenagla{en, izve{ta~eno dramati~an. melodramski = melodramati~an (v.) meloman, -ana m ‰gr~. melos pesma, v. -manŠ strastveni qubiteq muzike i pevawa. melomanija, -e ` ‰gr~. melos pesma, v. -manijaŠ prenagla{ena qubav prema muzici, ob. operskoj. melomanski, -a, -o ‰v. melomanijaŠ koji se odnosi na melomane i melomaniju. melopeja, -e ` ‰gr~. melopoia od melos pesma, poiein ~initiŠ muz. ist. u starogr~koj teoriji muzike, pravila i ume}e komponovawa, pisawa melodija. meloplastika, -e `, dat. i lok. meloplastici ‰gr~. mela obrazi, v. -plastikaŠ med. plasti~na operacija kojom se rekonstrui{e obraz. melos, -a m ‰gr~. melos pesmaŠ pevawe, na~in pevawa, melodijske karakteristike (ob. u: narodni ‹). meloterapija, -e ` ‰gr~. melos pesma, v. terapijaŠ psih. le~ewe bolesnika pomo}u muzike, pevawa i plesa. Melpomena, -e ` ‰gr~. Melpomene prema melpesthai pevatiŠ 1. mitol. muza tragedije i muzike u staroj Gr~koj. 2. astron. ime asteroida otkrivenog 1852. godine. melting pot, -a m ‰engl. melting pot lonac za topqeweŠ 1. (ob. o SAD) zemqa u kojoj se doseqenici razli~itog rasnog, nacionalnog i verskog porekla vremenom stapaju u jednu naciju. 2. fig. proces stapawa stvari razli~itih osobina.

memoaristika melton, -ona m ‰engl. Melton prema istoimenom gradu u EngleskojŠ meka i gusta vunena tkanina, veoma cewena u HÇH veku. mel{pajz, -a m ‰nem. Mehlspeise jelo od bra{naŠ kulin. kola~, slatki{ koji se servira posle ru~ka ili ve~ere, desert. mem, -a m, mn. memi, gen. mn. mema ‰engl. meme, skr. od mimeme prema gr~. mimeisthai (v. mimetika), po analogiji sa genŠ jedinica kulturnog nasle|ivawa; svaki element kulture (misao, verovawe, izreka, obi~aj, predrasuda i sl.) koji se prenosi i koji ima sposobnost samoumnoàvawa, sli~no genima u biologiji. membrana, -e ` ‰lat. membranaŠ 1. tehn. opna od metala, koè, gume, plastike i sl., naro~ito koja elasti~no oscilira pod uticajem spoqa{wih sila (u akusti~kim ure|ajima, elektrotehnici itd.). 2. fiziol. opna od vezivnog tkiva koja odvaja organe, tkiva, ili wihove delove. membranofon, -a m ‰v. membrana (2), -fonŠ muz. udara~ki instrument kod koga se tonovi proizvode treperewem zategnute koè (bubaw, timpani). memento, -a m ‰lat. memento seti seŠ 1. podsetnik, opomena, upozorewe. 2. u katoli~kom bogosluèwu, deo koji je posve}en spomenu na ìve i na mrtve. memetika, -e `, dat. i lok. memetici ‰po analogiji sa genetika: v. memŠ teorija po kojoj se kultura prenosi evolucijom darvinovskog tipa, tj. samoumnoàvawem elemenata najsposobnijih za opstanak. memla, -e `, gen. mn. memla/memli ‰tur. nemli od pers. nem vlagaŠ 1. ustajali vlaàn vazduh. 2. fig. nezdrava, ustajala, zapu{tena intelektualna atmosfera, u~malost. memoar v. edmemoar. memoari, memoara m mn. ‰fr. memoires, od lat. memoria pam}ewe, se}aweŠ kwièvno-nau~na vrsta teksta u kojoj pisac beleì svoja se}awa na neko vreme, doga|aje, qude itd. x memoarski. memoarist(a), -e m ‰v. memoariŠ pisac memoara. memoaristika, -e `, dat. i lok. memoaristici ‰v. memoariŠ kwi`. pisawe memoara, memoarska dela kao ànr.

761

memorandum memorandum, -a m ‰lat. memorandum ono {to treba pamtitiŠ 1. pol. dipl. (zvani~ni) dopis, informacija, predstavka itd. u kojoj se iznose zvani~ni stavovi o nekom pitawu. 2. kra}e pisano obave{tewe, podsetnik, izve{taj i sl. 3. list papira sa {tampanim zaglavqem na kojem stoje ime i podaci o po{iqaocu (za slu`benu prepisku). 4. prav. pisani dokument o uslovima neke poslovne transakcije. x memorandumski. memorija, -e ` ‰lat. memoriaŠ 1. pam}ewe, psiholo{ki proces usvajawa, zadràvawa i oìvqavawa nekog sadràja svesti; sposobnost pam}ewa (imati dobru, lo{u memoriju). 2. se}awe, oìvqavawe slike nekog iskustva, doga|aja iz pro{losti. 3. ra~. deo ra~unara u koji se unose informacije i ~uvaju za kasniju upotrebu. memorijal, -ala m ‰lat. memorialis (liber), v. memorijaŠ 1. pismena predstavka, podnesak, podsetnik. 2. (u umetnosti, nauci, sportu) priredba, festival, takmi~ewe i sl. koje se odràva u spomen na nekog preminulog uglednog umetnika, nau~nika, sportistu itd. memorijalni, -a, -o ‰v. memorijalŠ koji je namewen podse}awu ili posve}en uspomeni na nekoga ili ne{to. y memorijalna soba prostorija posve}ena uspomeni na uglednu preminulu li~nost, ob. kao izlo`beni prostor; memorijalni park ure|eni prostor (na otvorenom) posve}en uspomeni na uglednu li~nost ili vaàn istorijski doga|aj; memorijalni centar ustanova koja je svojim nazivom i vrstom delatnosti posve}ena uspomeni na uglednu li~nost ili vaàn istorijski doga|aj. memorisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. memorijaŠ pamtiti; zapamtiti, zadràti u se}awu; (na)u~iti. menada, -e ` ‰gr~. mainas, gen. mainadosŠ ist. bahantkiwa, sve{tenica boga Dionisa (Bakha). mena`, -aà m i menaà, -e ` ‰fr. menage doma}instvoŠ prostor u nekoj ustanovi gde je organizovana ishrana za one koji tu borave, rade i sl.; menza (v.), kantina (v.). menaèrija, -e ` ‰fr. menagerieŠ 1. mawi zoolo{ki vrt; skup ìvotiwa koje pripadaju cirkusu. 2. fig. pej. prevelik broj ku}nih qubimaca; skup nemirne dece.

762

menetekel menarhe, -a ` mn. ‰gr~. men mesec, arche po~etakŠ fiziol. po~etak polne zrelosti èna, prva menstruacija. menaxer, -a m ‰engl. manager prema manage upravqatiŠ 1. osoba koja rukovodi nekim preduze}em ili delom preduze}a; upravnik, direktor. 2. osoba koja nalazi, organizuje i vodi posao osobe ili grupe qudi u svetu javnih nastupa (sportu, umetnosti, zabavi itd.), agent. menaxerski, -a, -o ‰v. menaxerŠ koji se odnosi na menaxere; koji pripada menaxerima. y menaxerska bolest skup zdravstvenih tegoba koje se javqaju kod rukovode}ih qudi usled prenapregnutog na~ina ìvota. menaxment, -a m ‰engl. managementŠ 1. ekon. disciplina koja prou~ava na~ine racionalnog organizovawa i upravqawa proizvodwom, radnim procesima, qudskim sposobnostima i sl. 2. proces i na~in vo|ewa i organizovawa preduze}a, ustanove itd. 3. rukovodstvo, skup qudi koji imaju upravqa~ke du`nosti u preduze}u, ustanovi itd. mengele i mengele, mengela `, mn. ‰tur. mengene od gr~. manganonŠ alat za stezawe i presovawe (pri~vr{}en za podlogu); stega, procep. mendelizam, -zma m ‰prema ~e{kom botani~aru Gregoru Mendelu (1822–1884)Š bot. teorija o nasle|u koja obja{wava nasledni mehanizam pri ukr{tawu biqnih vrsta. mendeqevijum i mendeqevij, -ija m ‰nlat. mendelevium, prema ruskom hemi~aru D. I. MendeqejevuŠ hem. hemijski element dobijen ve{ta~kim putem, atomski broj 101, simbol Md, aktinoid. mendula, -e ` ‰lat. amandula od gr~. amygdaleŠ pokr. badem. menestrel, -a m ‰fr. menestrelŠ 1. ist. muz. u sredwem veku, profesionalni muzi~ar koji je obi~no svirao na plemi}kim dvorovima. 2. kasnije, narodni svira~. menetekel (mene tekel ufar{in) ‰aram. mene izmereno, tekel odmereno, upharsin podeqenoŠ 1. mitol. tajanstveni aramejski tekst koji je, prema Bibliji (Kwiga proroka Danila, 5:25), nevidqivom rukom ispisan na zidu dvorca vavilonskog kraqa Valtazara najavqu-

menza ju}i wegovu propast, li~nu i dràvnu. 2. fig. najava propasti, katastrofe; pretwa. menza, -e ` ‰lat. mensa sto, trpezaŠ 1. javna kuhiwa. 2. ugostiteqski objekat, restoran, otvorenog ili zatvorenog tipa, u kojem se pripadnici odre|ene grupe qudi (npr. studenti, zaposleni u preduze}u) mogu hraniti po povoqnijim cenama. 3. crkv. sredi{wi deo oltara pokriven kamenom plo~om na kojem je sme{tena osnovna relikvija (antimins); ~asna trpeza. menzes = menzis (v.) menzil i menzil, -a m ‰tur. menzil od ar. manzilŠ ist. 1. u Osmanlijskom carstvu, tatarska po{ta (sa stanicama za zamenu kowa). 2. tatarski kow na kojem se prenosila po{ta. menzilhana, -e ` ‰tur. menzilhane, prema menzil (v.), haneŠ ist. po{tanska stanica na kojoj su po{tari (tatari) zamewivali umorne kowe odmornima. menzilxija, -e m ‰v. menzil, v. -xijaŠ ist. po{tar, pismono{a koji je na kowu prenosio po{tu. mn.

menzis, -a = menzes, -a m ‰lat. mensis mesec, mensesŠ v. menstruacija.

menzola, -e ` ‰ital. mensolaŠ 1. arhit. potporni kamen, isturen kamen koji podupire neki element gra|evine. 2. sto~i} s jednom nogom ili podloga pri~vr{}ena o zid, oslonac na kome obi~no stoji neki ukrasni predmet. menzul, menzulana, menzulxija v. menzil, menzilhana, menzilxija. menzura, -e ` ‰lat. mensura mereweŠ 1. cilindri~na posuda sa obeleènim crtama koje pokazuju zapreminu te~nosti do datog nivoa. 2. sp. u ma~evawu, izmereno rastojawe izme|u boraca. muz. 3. vremenska vrednost pojedinih nota, v. menzuralni; srazmera izme|u duìna notnih trajawa. menzurabilan, -lna, -lno ‰nlat. mensurabilis, v. menzuraŠ prid. merqiv, izmerqiv. menzuralist(a), -e m ‰v. menzuraŠ muz. ist. 1. jedan od onih teoreti~ara poznog sredweg veka koji su zagovarali proporcionalni raspored notnih vrednosti. 2. u novije doba, pristalica izvo|ewa napeva gregorijanskog korala u propisanim pravilnim muzi~kim merama.

meniskus menzuralni, -a, -o ‰lat. mensuralis, v. menzuraŠ merni. y menzuralna muzika vi{eglasna muzika napisana u menzuralnoj notaciji; menzuralna notacija muz. ist. sistem kvadratnih notnih znakova primewivan od HÇÇÇ do HçÇ veka, koji je prikazivao i ritmi~ku vrednost tonova. meni, -ija m ‰fr. menuŠ 1. jelovnik, spisak jela u ponudi ugostiteqskog objekta. 2. utvr|eni sastav jednog obroka u restoranu, bez mogu}nosti izbora. 3. ra~. u okviru jednog programa na kompjuterskom ekranu, spisak ponu|enih radwi. meninge, meningi ` mn. ‰nlat. meninges od gr~. meninges od meninx opnaŠ anat. mo`dane opne, mo`danice (ima ih tri: tvrda, pau~inasta i meka). meningizam, -zma m ‰v. meninge, -izamŠ med. znaci, simptomi sli~ni onima koji se javqaju kod meningitisa (v.) iako mo`danice nisu upaqene. meningitis, -a m ‰v. meninge, -itisŠ med. upala mo`danih opni, izazvana bakterijama ili virusima. meningo- ‰gr~. meninx opnaŠ kao prvi deo re~i ozna~ava mozak i mo`danu opnu. meningoencefalitis, -a m ‰v. meningo-, encefalitisŠ med. zapaqewe mozga i mo`dane opne. meningokela = meningocela (v.) meningokoka, -e ` ‰v. meningo-, kok(a)Š biol. zarazna klica koja izaziva meningitis. meningocela, -e = meningokela, -e ` ‰v. meningo-, gr~. kele izraslinaŠ med. ispup~ewe, ispad mo`dane opne kroz otvor lobawe ili ki~menog stuba. menipski i menipejski, -a, -o ‰lat. menippaeus, po Menipu, gr~kom piscu iz IV i III veka pre n. e.Š kwi`. u: y menip(ej)ska satira vrsta satire iz starog veka, s me{avinom proze i stihova, ozbiqnih i komi~nih sadràja. meniskos, -a = meniskus, -a m ‰lat. meniscus od gr~. meniskos mlad mesecŠ 1. polumesec ili ne{to {to ima oblik polumeseca. 2. anat. hrskavica u zglobu kolena srpastog, polukru`nog oblika, ~esto izloèna povredama kod sportista. meniskus = meniskos (v.)

763

meno meno pril. ‰ital. meno od lat. minusŠ muz. re~ u zna~ewu œmaweŒ koja se stavqa uz oznaku tempa da bi ublaìla osnovno zna~ewe (npr. meno allegro mawe brzo). menologijum = menologion, -a m ‰lat. menologium od gr~. menologionŠ crkv. u pravoslavnoj crkvi, liturgijska kwiga svetiteqskih ìvotopisa ure|ena prema kalendaru. menologion = menologijum (v.) menoniti, -ita m mn. ‰engl. Mennonites, prema osniva~u Menonu Simonsu (1492–1559)Š rel. verska sekta srodna anabaptistima, nastala u Holandiji u HçÇ veku, koja se pro{irila u SAD i Kanadu (zagovaraju kr{tewe odraslih, ustezawe od zakletve i ne priznaju vojnu slu`bu). menopauza, -e ` ‰fr. menopause, prema gr~. men mesec, v. pauzaŠ fiziol. gubqewe menstruacije (v.) kod èna u doba klimakterijuma (v.). menora, -e ` ‰hebr. menorah sve}wakŠ rel. kod Jevreja, sve}wak za sedam sve}a u jednom nizu (za sedam dana u stvarawu sveta), simbol Duha Bo`jeg i Tore; tradicionalni simbol jevrejstva (deo grba dràve Izrael). menoragija, -e ` ‰gr~. men mesec, v. (hemo)ragijaŠ fiziol. menstruacija (v.) duà od sedam dana. menoreja, -e ` ‰gr~. men mesec, v. -rejaŠ fiziol. menstruacija (v.). menostaza, -e ` ‰gr~. men mesec, v. -stazaŠ fiziol. izostanak menstruacije (v.). menstrualan, -lna, -lno ‰lat. menstrualis, v. menstruacijaŠ koji se odnosi na menstruaciju. menstruacija, -e ` ‰nlat. menstruatio, prema menstruus mese~niŠ fiziol. menstrualni odliv iz materice polno zrele ène; mese~no prawe, perioda. x menstruacijski. menta, -e ` ‰lat. menta, menthaŠ bot. vrsta aromati~ne biqke, Mentha piperita, nana, metvica. mentalan i mentalan, -lna, -lno ‰lat. mentalis od mens duh, umŠ koji se odnosi na um, misaone i saznajne procese, umni, misaoni. y mentalna higijena med. grana medicine koja se bavi du{evnim zdravqem; mentalno zdravqe stawe u kojem neko dobro doìvqava dru{tvenu okolinu i prilago|ava joj se.

764

-mer mentalizam, -zma m ‰v. mentalan, -izamŠ pravac u lingvistici koji u analizi jezika uzima u obzir i umne delatnosti govornog lica (za razliku od strukturalizma, koji se bavi samo proizvedenim iskazom). mentalitet, -eta m ‰fr. mentalite, v. mentalanŠ na~in mi{qewa, skup du{evnih osobina i sklonosti pojedinca, zajednice ili ~itavog naroda; na~in pristupa realnosti. x mentalitetski. mentol, -ola m ‰lat. menta nana, oleum uqeŠ 1. hem. kristalno hemijsko jediwewe srodno kamforu, glavni sastojak uqa od nane, v. menta, lekovitog i osveàvaju}eg dejstva. 2. bombona s jakim ukusom mentola. mentor, -a m ‰gr~. Mentor, lik iz OdisejeŠ 1. vaspita~, nastavnik, savetodavac, pokroviteq. 2. pedag. nastavnik koji usmerava i nadgleda kandidata pri izradi nekog rada (ob. magistarskog ili doktorskog). x mentorski. menuet i menuet, -a m ‰fr. menuetŠ muz. 1. nekada{wi sve~ani, lagani ples u tro~etvrtinskom taktu, nastao u Francuskoj u HçÇ veku. 2. stav svite, kasnije sonate i simfonije u ritmu menueta. menhir, -ira m ‰bretonski men hir duga~ki kamenŠ arheol. duga~ak kamen zaboden vertikalno u zemqu, megalit (v.) svojstven nekim preistorijskim kulturama, naro~ito u Francuskoj; up. dolmen. men{ura, -e ` ‰tur. mensur od ar. man{urŠ ist. pokr. sultanski ukaz davan visokim dràvnim ili verskim li~nostima u Osmanlijskom carstvu kao ovla{}ewe za odre|enu delatnost. mew{evizam, -zma m ‰rus. menâ{evizm, prema menâ{instvo mawinaŠ ist. pokret mew{evika; ideolo{ki program mew{evika. mew{evik, -ika m ‰rus. menâ{evik, v. mew{evizamŠ ist. sledbenik mew{evizma, mawine u ruskoj Socijaldemokratskoj radni~koj partiji koja se 1903. odvojila od radikalnih boq{evika. mer, -a m ‰fr. maire, engl. mayorŠ predsednik op{tine, gradona~elnik. -mer, -merija, -meran, -merijski ‰gr~. meros deoŠ kao drugi deo sloènice ukazuje da je re~ o sastavnom delu neke supstance. lingv.

meraba meraba uzv. v. merhaba. meraja, -e ` ‰tur. mera od ar. mara'Š pokr. poqana, ledina, pa{wak; javno dobro mesta, op{tine. merak, -aka m ‰tur. merak od ar. maraqi hipohondrijaŠ pokr. uìvawe u ne~emu (ob. u jelu ili pi}u), zadovoqstvo; èqa za ~im; z imati merak za ~im zaèleti se ~ega; (jesti, piti) s merakom (jesti, piti) polako i s uìvawem. meraklija, -e m ‰v. merak, -lijaŠ pokr. onaj koji ne{to radi sa uìvawem, sa zadovoqstvom. -meran v. -mer. mera~iti, mera~im nesvr{. ‰v. merakŠ pokr. posmatrati ne{to sa uìvawem ili èqom. merdevine, merdevina ` mn. ‰tur. merdiven od pers. nerdubanŠ lestve, lestvice. meredov, -ova m ‰ma|. meredoŠ pecaro{ka mreà s dr{kom kojom se vadi ulov, riba. merzer i merzer, -a m ‰nem. MorserŠ voj. ist. te{ki top kratke cevi i s visokom putawom zrna. meridijan, -ana m ‰lat. meridianus (circulus) prema meridies podneŠ geogr. zami{qena linija koja deli Zemqu prolaze}i kroz wene polove, podnevak; up. paralela. meridijanski, -a, -o ‰v. meridijanŠ koji pripada meridijanu, wegov je deo ili se odnosi na wega. y astron. meridijanski instrument instrument postavqen tako da sledi odre|eni meridijan; meridijanski krug instrument u astronomskoj opservatoriji kojim se odre|uju koordinate zvezda. -merija v. -mer. merinizacija, -e ` ‰{p. merino, v. -izacijaŠ poqopr. ukr{tawe neke doma}e vrste ovaca sa ovnovima rase merino. merino i merino, -a m ili indekl. ‰{p. merino, po imenu jednog berberskog plemenaŠ 1. rasa ovaca poreklom iz [panije, svilenkastog runa. 2. cewena tkanina od vune dobijene od runa te rase ovaca. meristem, -a m ‰gr~. meristes deliteqŠ bot. biqno tkivo koje buja usled neprestane deobe embrionalnih }elija. meritokratija, -e ` ‰lat. meritum zasluga, plata, v. -kratijaŠ soc. 1. dru{tveni sistem u kojem bi vode}u ulogu i uticaj imali oni koji

mermerni su najsposobniji. 2. vlast grupe qudi zaslu`nih po svojim sposobnostima (a ne po poreklu ili bogatstvu). x meritokratski. meritoran, -rna, -rno ‰lat. meritoriusŠ prid.. 1. koji se ceni, uvaàva, koji vredi ili je zasluàn; pravovaqan. 2. koji se po svojim zaslugama i sposobnosti smatra merodavnim (da oceni, presudi); kompetentan. meritum, -a m ‰lat. meritumŠ 1. zasluga, vrednost, odlika. 2. su{tina, sr`, bit (ne~ega). 3. prav. glavni predmet spora. merkantilan, -lna, -lno ‰nlat. mercantilisŠ prid. koji se odnosi na trgovinu; koji je namewen trì{tu; trgova~ki, unosan. y merkantilni sistem v. merkantilizam. merkantilizam, -zma m ‰nlat. mercantilisŠ 1. ekon. ist. u razvijenim evropskim dràvama HçÇ i HçÇÇ veka, doktrina koja je najve}u va`nost pridavala razvoju trgovine, posebno spoqne, kao jedinom izvoru bogatstva naroda. 2. (u obi~nom govoru) komercijalizam. merkantilist(a), -a (-e) m ‰v. merkantilan, v. -ist(a)Š zagovornik merkantilizma (v.). merkantilisti~ki, -a, -o ‰v. merkantilizamŠ prid. koji se odnosi na merkantilizam ili merkantiliste. Merkur, -ura m ‰lat. MercuriusŠ 1. mitol. rimsko ime za gr~kog boga Hermesa; vesnik bogova, simbol trgovine. 2. fig. vesnik, glasnik. 3. astron. najmawa planeta Sun~evog sistema i najblià Suncu. 4. hem. ìva. merkurijalan, -lna, -lno ‰lat. mercurialisŠ prid. 1. koji se odnosi na Merkur. 2. koji je od ìve ili sadrì u sebi ìvu; ìvin. merkurijalizam, -zma m ‰lat. mercurium ìva, v. -izamŠ med. hroni~no trovawe ìvom; hroni~no oboqewe radnika u fabrici ìve. merlin, -a m ‰venec. merlin, ital. merlino od hol. meerlingŠ 1. pom. tanki konopac za dizawe zastave na jarbol. 2. zool. vrsta morskih sabqarki. mermer, -a m ‰tur. mermer od ar. marmar od gr~. marmarosŠ vrsta kamena (ob. kre~waka) sredwe tvrdo}e, pogodan za obradu i gla~awe, koristi se u arhitekturi i vajarstvu, mramor (v.). mermerni, -a, -o ‰v. mermerŠ napravqen ili sazidan od mermera; koji je kao mermer.

765

merogamija merogamija, -e ` ‰gr~. meros deo, v. -gamijaŠ biol. na~in polnog razmnoàvawa algi i nekih praìvotiwa. meropija, -e ` ‰gr~. meros deo, opsis vidŠ med. delimi~no pomra~ewe vida. meropsi, meropaha m mn., jd. meropah, gen. meropha ‰gr~. Meropes, ime jednog tra~kog plemenaŠ ist. u sredwovekovnoj Srbiji, kmetovi, zavisni seqaci. merhaba uzv. ‰tur. merhaba od ar. marhabaŠ pokr. etnol. muslimanski pozdrav i otpozdrav. merhamet, -a m ‰tur. merhamet od ar. marhamaŠ pokr. po islamskom u~ewu, samilost, milosr|e prema bli`wem. merhametli prid. indekl. ‰tur. merhametli, v. merhametŠ pokr. koji je milosrdan prema bli`wem. merhametluk, -a m ‰v. merhamet, -lukŠ pokr. samilost, milosr|e. merhametsuz, -a m ‰tur. merhametsiz, v. merhamet, -siz bezŠ pokr. koji je nemilosrdan, bezobziran, bezdu{an. mercerizacija, -e ` ‰prema engleskom hemi~aru Xonu Merseru (J. Mercer), 1791–1866Š obrada pamu~nog prediva ili tkanine rastvorom natrijum-hidroksida radi postizawa sjaja, ~vrstine i prijem~ivosti za boje. merxan, -ana m ‰tur. mercan od ar. marganŠ pokr. etnol. koral; ukras, ogrlica, nakit od korala. mesidor, -a m ‰fr. messidor prema lat. messis ètvaŠ ist. deseti mesec revolucionarnog francuskog kalendara, od 19. juna do 18. jula. mesija i mesija, -e m ‰gr~. Messias od hebr. ma{iahŠ 1. za Jevreje, spasiteq jevrejskog naroda kojeg su najavili starozavetni proroci. 2. za hri{}ane, Isus Hristos. 3. fig. spasiteq, izbaviteq, onaj koji je predodre|en za neku va`nu misiju; nosilac spasonosnih ideja. 4. iron. onaj koji umi{qa da je predodre|en za neku veliku, spasonosnu misiju ili delo. x mesijanski. mesijanizam, -zma m = mesijanstvo, -a s ‰v. mesijaŠ 1. rel. u~ewe o Mesiji; o~ekivawe spasiteqa i savr{enog carstva Bo`jeg. 2. fig. prièqkivana ili zami{qena spasiteqska

766

metabolizam misija (v.), pojedinca u odnosu na zajednicu ili jednog naroda u odnosu na druge narode. mesijanstvo = mesijanizam (v.) mesing, -a m ‰nem. MessingŠ legura bakra i cinka. mesingani, -a, -o ‰v. mesingŠ na~iwen od mesinga. meskalin, -ina m ‰meks. {p. mescal, mexal od nahuatl mexcalliŠ alkaloid iz nekih vrsta sredwoameri~kih kaktusa koji izaziva jake halucinacije; halucinogena droga, pejotl. mesmerizam, -zma m ‰prema osniva~u Francu Mesmeru (1734–1815)Š u~ewe o ìvotiwskom magnetizmu koji poseduju neki qudi i koji im omogu}ava le~ewe ranih bolesti pomo}u hipnoze (v.). mestve, mestava ` mn. ‰tur. mest od pers. mes koàŠ etnol. duboka obu}a (nazuvci, ~arape) od meke koè; ku}ne papu~e. mestik, -a m, vok. mesti~e, mn. mestici ‰{p. mestizo od lat. mixticius pome{anŠ 1. potomak ameri~kog Indijanca i belog doseqenika. 2. potomak belca i ~oveka neke druge rase. met-, meta- ‰gr~. metaŠ kao prvi deo re~i zna~i: sa-, uz-, me|u-, za-, po-, iz- itd.; kao i lat. transpodrazumeva promenu mesta, reda, stawa, prirode; zajedni~ko delawe, u~estvovawe; te`wu, traèwe; da je ne{to iza ili posle (ne~ega). metaanaliza, -e ` ‰v. meta-, analizaŠ naknadna analiza radi provere rezultata iz ranijih analiza. metabaza, -e ` ‰gr~. metabasis prelazŠ log. logi~ka gre{ka prelaèwa iz jedne pojmovne oblasti u drugu. metabioza, -e ` ‰v. meta-, gr~. bios ìvotŠ biol. zavisnost jedne vrste od druge u pogledu uslova za ìvot i razmnoàvawe. metabola, -e ` ‰gr~. metabole promena, izmenaŠ 1. retor. promena u tonu, redu re~i, jezi~kom izrazu uop{te. 2. kod Aristotela, nagao preokret u radwi tragedije. metabolizam, -zma m ‰gr~. metabole promena, izmena, v. -izamŠ 1. fiziol. proces razmene materija u organizmu. y bazalni metabolizam minimalno tro{ewe energije, kada je organizam u stawu potpunog mirovawa. 2. biol. skup

metabolit hemijskih i fizi~kih procesa u organizmima ìvih bi}a. metabolit, -ita m ‰v. metabolizamŠ biol. proizvod ili poluproizvod procesa metabolizma. metaboli~an, -~na, -~no i metaboli~ki, -a, -o ‰v. metabolizamŠ koji se odnosi na metabolizam; koji spada u metabolizam. metagalaksija, -e ` ‰v. meta-, galaksijaŠ sistem galaksija; skup svih zvezda koje ne pripadaju na{oj galaksiji.

astron.

metageneza i metageneza, -e ` ‰v. meta-, genezaŠ biol. pravilna smena polnog i nepolnog razmnoàvawa nekih ìvotiwa i mnogih biqaka. metageometrija, -e ` ‰v. meta-, geometrijaŠ mat. ~itava geometrija (nesvedena na euklidsku geometriju). metagram, -a m ‰v. meta-, -gramŠ enigmatska igra u kojoj se odgovori razlikuju samo za jedno slovo. metadon, -ona m ‰fabri~ko ime, od met(il)-a(mino)-d(ifenil), v. -on1Š farm. sinteti~ki narkoanalgetik koji deluje ja~e i brè od morfijuma (v.), ~esto se primewuje pri odvikavawu od heroina (v.). metaempirijski, -a, -o ‰v. meta-, empirijskiŠ prid. koji je izvan iskustva, preko granica empirijskog. metaznak, -a m, mn. metaznakovi ‰prema engl. metacharacter, v. meta-Š ra~. znak koji ima interpretaciju razli~itu od doslovne, npr. kada zvezdica ne zna~i znak zvezdice nego predstavqa bilo koji znak. metazoe, metazoa ` mn. ‰v. meta-, gr~. zoon ìvotiwaŠ zool. vi{e}elijske ìvotiwe, sve ìvotiwe osim jedno}elijskih (protozoa). metajezik, -a m, mn. metajezici ‰v. meta-Š 1. u lingvistici i nauci o kwièvnosti stru~ni jezik nau~nika, jezik kojim se govori o jeziku. 2. fig. jezik koji se koristi u nekoj nau~noj oblasti i te{ko je razumqiv drugima. lingv.

metakarpijum, -a m ‰gr~. metakarpionŠ anat. pet ko{~ica {ake koje su zglobno vezane za ~lanke prstiju.

metalisti~ki metakompilator, -a m ‰v. meta-, kompilatorŠ ra~. komjuterski program, kompilator koji proizvodi kompilatore. metakritika, -e `, dat. i lok. metakritici ‰v. meta-, kritikaŠ disciplina kwièvne kritike koja za predmet ima teorijske pojmove i definicije, a ne pojedina~na kwièvna dela; kritika kritike. x metakriti~ki. metal, -ala m ‰lat. metallum od gr~. metallon rudnik, rudaŠ 1. hem. svaki hemijski element koji je dobar provodnik toplote i elektriciteta i po pravilu se moè kovati (npr. bakar, gvo`|e, srebro, aluminijum, ìva), kovina. 2. ukupni naziv za metale i wihove spojeve, legure. metalan, -lna, -lno ‰v. metalŠ prid. koji je od metala. y metalno doba arheol. zbirni naziv za bakarno, bronzano i gvozdeno doba (kada je ~ovek koristio oru|a od metala). metalizam, -zma m ‰v. metalŠ ekon. teorija u ekonomskoj nauci koja najve}u va`nost pridaje plemenitim metalima, zlatu i srebru. metalizacija, -e ` ‰fr. metallisation, v. metalŠ prevla~ewe ili oblagawe povr{ine nekog predmeta radi za{tite ili estetskog efekta. metalizirati, metaliziram, 3. l. mn. metaliziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. metalliser, v. metalŠ (iz)vr{iti metalizaciju (v.). metalik prid. indekl. ‰engl. metallic, v. metalanŠ 1. koji je na~iwen od metala ili presvu~en metalom; metaliziran. 2. àrg. koji izgleda kao da je presvu~en metalom, sjajan (boja motornog vozila). metalingvistika, -e `, dat. i lok. metalingvistici ‰v. meta-, lingvistikaŠ lingv. 1. disciplina koja prou~ava odnose izme|u jezika i drugih kulturnih sistema na koje jezik upu}uje. 2. izu~avawe propratnih ili sporednih pojava u govoru, onih koje ne pripadaju jeziku u pravom smislu (gestovi). metalist(a), -e m ‰engl. metal(l)ist, v. ekon. pristalica metalizma (v.).

metalŠ

metalisti~ki, -a, -o ‰v. metalist(a)Š koji se odnosi na metalizam (v.) ili metaliste. y metalisti~ka teorija ekon. teorija koja vrednost novca vezuje za vrednost odn. koli~inu plemenitih metala.

767

metalkeramika metalkeramika, -e `, dat. i lok. metalkeramici ‰v. metal, keramikaŠ noviji postupak proizvodwe predmeta od komprimiranog praha te{ko topqivih metala i keramike. metalo- ‰gr~. metallonŠ kao prvi deo re~i ozna~ava vezu sa metalom (metalohromija). metalogika, -e `, dat. i lok. metalogici ‰v. meta-, logikaŠ nau~na disciplina o osnovama na kojima po~ivaju zakoni logike; logi~ka analiza osnovnih pojmova logike ili neke ve} ustanovqene logike. metalogi~ki, -a, -o ‰v. metalogikaŠ prid. filoz. koji je izvan logi~ke sfere (iako moè logici dati osnovu); pojmovno neprihvatqiv. metalografija, -e ` ‰v. metalo-, grafijaŠ 1. nauka o hemijskim, fizi~kim i tehni~kim svojstvima metala i legura. 2. graf. postupak sli~an litografiji, s tim {to se umesto u kamenu urezi ili crteì rade na metalnoj plo~i. x metalografski. metaloidan, -dna, -dno ‰v. metaloidiŠ prid. koji pripada metaloidima ili ima neka wihova svojstva. metaloidi, metaloida ` mn., jd. metaloid, gen. metaloida ‰v. metalo-, -id(i)Š hem. 1. hemijski elementi sli~ni metalima ali bez izrazitih metalnih svojstava; polumetali, npr. arsen ili silicijum. 2. nemetali. metalofon, -ona m ‰v. metalo-, -fonŠ muz. udara~ki instrument sli~an ksilofonu, s metalnim plo~icama umesto drvenih. metalurg, -a m, mn. metalurzi ‰gr~. metallourgein obra|ivati metale, v. metal, gr~. ergon radŠ onaj koji se bavi metalurgijom; stru~wak za obradu metala. metalurgija, -e ` ‰v. metalurgŠ tehnol. 1. nauka o metalima i postupcima pomo}u kojih se oni dobijaju iz ruda. 2. proizvodwa metalnih jediwewa, legura; prerada legura u poluproizvode i poboq{awe wihovih svojstava posebnim metodima. metalur{ki, -a, -o ‰v. metalurgŠ koji se odnosi na metalurgiju, metalurge ili metalnu industriju. metamatematika, -e `, dat. i lok. metamatematici ‰v. meta-, matematikaŠ filozofija matematike; nauka koja se bavi filozofskim i

768

metanol logi~kim osnovima i aspektima matematike. x metamatemati~ki. metameri, metamera m mn. ‰v. meta-, gr~. meros deoŠ zool. anat. delovi ìvotiwskog tela sastavqeni od pravilno nanizanih segmenata (npr. ki~meni pr{qenovi). metamerija, -e ` ‰v. meta-, gr~. meros deoŠ 1. zool. anat. gra|a tela u segmentima, delovima u nizu, kao kod glista ili zglavkara. 2. hem. oblik izomerije (v.). metamorfizam, -zma m ‰v. meta-, gr~. morphe oblikŠ med. promena oblika, strukture ili funkcije organa ili dela tela. metamorfni, -a, -o ‰v. meta-, gr~. morphe oblikŠ geol. (o stenama) koji je nastao od eruptivnih ili sedimentnih stena pod dejstvom toplote, pritiska ili hemijskih faktora. metamorfoza, -e ` ‰gr~. metamorphosis, v. meta-, morphe oblikŠ 1. mitol. u gr~kim mitovima, pretvarawe qudi u ìvotiwe, biqke, kamewe i sl. voqom bogova. 2. promena (oblika), preobraàvawe, pretvarawe (iz jednog u ne{to drugo). 3. bot. promene u razvoju delova biqke (korena, lista i sl.). 4. zool. proces razvoja ìvotiwe od jajeta do zrele jedinke. 5. geol. promena stena u dubqim slojevima Zemqine kore. metamorfopsija, -e ` ‰v. metamorfoza, opsis vidŠ med. poreme}aj vida kod kojeg se mewa izgled posmatranog predmeta (npr. usled alkoholisanosti ili dejstva droge). metamfetamin, -ina m ‰engl. methamphetamine, v. metil, amfetaminŠ hem. derivat amfetamina, u obliku hidrohlorida upotrebqava se kao stimulativna droga, veoma {tetnog dejstva. metan, -ana m ‰fr. methane, prema met(il), v. -anŠ hem. zapaqiv gas bez mirisa i boje koji se sastoji od ugqenika i vodonika (CH4), nalazi se u rudnicima kamenog ugqa, vulkanskim gasovima, mo~varama itd. metanisati, -i{em nesvr{. ‰gr~. metanoein kajati seŠ 1. rel. padati ni~ice pred ikonom u znak pokajawa, skru{enosti i pokornosti; klawati se do zemqe. 2. fig. pokazivati ropsku poslu{nost i uslu`nost. metanol, -ola m ‰v. metan + (alkoh)olŠ v. metil-alkohol.

metaplazija metaplazija, -e ` ‰v. meta-, gr~. plasis oblikovaweŠ biol. promena tkiva (jedne vrste u drugu, npr. vezivnog u masno). metaplazma, -e ` ‰v. meta-, -plazmaŠ 1. biol. vlaknasta neorganska tvorevina u }eliji. 2. lingv. promena oblika jedne re~i, dodavawem, ispu{tawem ili preme{tawem glasova. metar i metar, -tra m ‰gr~. metron meraŠ 1. merna jedinica za duìnu po Me|unarodnom sistemu mernih jedinica (jedna od sedam osnovnih jedinica), sa oznakom m. 2. sprava za merewe na kojoj su obeleèni metri, centimetri i milimetri. 3. fig. mera uop{te; kriterijum, ar{in. 4. kwi`. u poeziji mera za stih, stopa; ritmi~ka mera, v. metrika. 5. kubni metar, metar drva (nase~enih). -metar, -metrija, -metrijski, -metri~ki ‰gr~. metron meraŠ kao drugi deo re~i ozna~ava da se prvi deo odnosi na merewe (npr. termometar) ili na mere za duìnu zasnovane na metru (milimetarski). metarski i metarski, -a, -o ‰v. metarŠ 1. koji se odnosi na metar i jedinice za meru izvedene iz wega. 2. iskazan u metrima. metasekvoja ‰nlat. metasequoiaŠ bot. vrsta listopadnog drveta (u fosilnom obliku, dok nisu otkrivena ìva stabla), Metasequoia glyptostroboides. metasomatoza, -e ` ‰v. meta-, gr~. soma telo, -ozaŠ geol. pretvarawe jedne vrste stene u drugu. metastabilan, -lna, -lno ‰v. meta-, stabilanŠ prid. 1. koji nagiwe nestabilnosti. 2. fiz. koji je relativno stabilan uprkos nekim fizi~kim uslovima (npr. temperaturi). metastaza, -e ` ‰gr~. metastasis preme{tawe, preina~eweŠ med. pojava bolesnog procesa na mestu koje je udaqeno od àri{ta (usled prenosa krvnim ili limfnim putem, ob. kod raka). metastazirati, metastaziram, 3. l. mn. metastaziraju svr{. i nesvr{. ‰v. metastazaŠ 1. med. (pro){iriti se na na~in metastaze. 2. fig. (o zlu, {kodqivoj stvari) {iriti se. metastati~an, -~na, -~no i metastati~ki, -a, -o ‰v. metastazaŠ koji predstavqa metastazu; koji prelazi na drugo mesto; koji se {iri.

metafizi~ki metataksa, -e ` ‰gr~. metataxis, v. meta-, gr~. taxis redŠ fon. pomerawe akcenta iste vrste sa jednog sloga na drugi. metatalamus, -a m ‰v. meta-, talamusŠ anat. deo mozga koji se nadovezuje na spoqnu stranu sredweg me|umozga (talamusa). metatarzus, -a m ‰v. meta-, gr~. tarsos tabanŠ 1. anat. grana stopala, pet ko{~ica na koje se zglobno nadovezuju ~lanci prstiju. 2. zool. anat. deo ìvotiwske noge ili {ape pri kraju udova. metateza, -e ` ‰gr~. metathesis preme{taweŠ 1. lingv. promena u redosledu glasova ili skupova glasova u re~i (npr. manastir — namastir). 2. hem. reakcija pri kojoj se dva elementa dvaju jediwewa zamene tako da formiraju dva nova jediwewa. metatekst, -a m ‰v. meta, tekstŠ tekst koji nastaje na osnovu drugog teksta. metatonija, -e ` ‰v. meta-, -tonijaŠ fon. pomerawe naglaska s jednog sloga na drugi; promena vrste akcenta na istom slogu. metatropizam, -zma m ‰v. meta-, -tropizamŠ psih. kod polnog odnosa, me|usobna zamena uloga ène i mu{karca. metafiza, -e ` ‰v. meta-, gr~. phyesthai rastiŠ anat. deo duge kosti izme|u sredweg i hrskavi~avog dela (mesto najizraènijeg rasta kosti po duìni). metafizika, -e `, dat. i lok. metafizici ‰srlat. metaphysica od gr~. ta meta ta physika ono {to dolazi posle fizikeŠ 1. filoz. grana filozofije koja se bavi misaonom spoznajom stvari odn. pojmova izvan vremensko-prostorne (fizi~ke, ~ulne) stvarnosti; po Aristotelu œnauka o prvim principima i prvim uzrocimaŒ. 2. natprirodnost, nat~ulnost. 3. svaka uop{tena, apstraktna, te{ko razumqiva teorija. metafizi~ar, -a m ‰v. metafizikaŠ filoz. poznavalac ili u~iteq metafizike; filozof koji se bavi problemima metafizike. metafizi~ki, -a, -o ‰v. metafizikaŠ 1. filoz. koji spada u metafiziku (1). 2. ~ulno neproverqiv, koji ne postoji u iskustvenoj stvarnosti. y metafizi~ka poezija pesni~ka {kola u engleskoj kwièvnosti HçÇÇ veka, prete`no religiozne i qubavne tematike, uz primenu filozofskih razmatrawa i izrazitu sklonost

769

metafonija ka metafori; metafizi~ko slikarstvo umetni~ki pravac nastao u Parizu (1910–1915, glavni predstavnik De Kiriko) koji daje prednost svetu snova, ma{te i sl. grade}i potpuno alogi~an likovni svet. metafonija, -e ` ‰v. meta-, -fonijaŠ lingv. promena samoglasnika pod uticajem prethodnog ili narednog, preglas. x metafonijski. metafora, -e ` ‰od gr~. metaphora preno{eweŠ kwi`. stilska figura promene, prenosa naziva ili re~i s jednog na drugi pojam na osnovu o~igledne ili skrivene analogije; skra}eno pore|ewe. metafori~an, -~na, -~no ‰v. metaforaŠ 1. koji se izraàva u metaforama ili obiluje metaforama. 2. koji ima svojstva metafore. metafori~ki, -a, -o ‰v. metaforaŠ koji pripada metafori ili se odnosi na metafore. metacentar, -tra m ‰v. meta-, centarŠ pom. ta~ka koja pokazuje stabilnost plovnog objekta (prema centru gravitacije i pravcu vertikalne ose potiska). metek, -a m, vok, mete~e, mn. meteci ‰gr~. metoikos, v. meta-, gr~. oikein stanovatiŠ 1. ist. u anti~koj Atini, stalno naseqeni stranac bez prava glasa. 2. stranac u zemqi stalnog boravka ~ije pona{awe nailazi na neodobravawe doma}ih. metempsihoza, -e ` ‰gr~. metempsychosis, v. meta-, en-, gr~. psyche du{aŠ rel. filoz. u~ewe o posmrtnoj seobi du{a iz jednog tela u drugo; up. reinkarnacija. metensomatoza, -e ` ‰v. met-, en-, gr~. soma telo, -ozaŠ rel. prelazak jednog tela u drugo. meteor, -ora m ‰gr~. meteoros koji lebdi u vazduhuŠ 1. ist. pojava ili doga|aj u atmosferi. 2. svetle}i trag nebeskog tela koje pada na Zemqu, zvezda padalica. 3. meteoroid (v.). meteorizam, -zma m ‰gr~. meteorismos dizawe uvisŠ fiziol. prisutnost gasova u trbu{noj dupqi ili crevima; nadimawe. meteorizacija, -e ` ‰v. meteorŠ miner. promene na stenama usled kontakta s atmosferom. meteorit, -ita m ‰v. meteor, -itŠ meteor koji padne na povr{inu Zemqe ne sagorev{i u atmosferi; up. aerolit.

770

meteoropatski meteoro- ‰gr~. meteoros koji lebdi u vazduhuŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da se drugi deo odnosi na meteorologiju. meteorograf, -a m ‰v. meteoro-, -grafŠ meteor. instrument koji neprekidno i automatski beleì vrednosti pritiska, vla`nosti vazduha, temperature i brzine vetra. meteorografija, -e ` ‰v. meteoro-, -grafijaŠ meteor. 1. opisivawe vremenskih pojava i promena u vazduhu. 2. skup podataka o vremenskim uslovima na datom mestu u datom trenutku. x meteorografski. meteoroid, -ida m ‰v. meteorŠ astron. telo koje ulazi u Zemqinu atmosferu i svetli usled zagrevawa, a od koga, ukoliko celo ne sagori, nastaje meteorit (v.). meteorolog, -a m, mn. meteorolozi ‰v. meteoro-, -logŠ nau~nik, stru~wak za meteorologiju. meteorologija, -e ` ‰gr~. meteorologia, v. meteoro-, -logijaŠ meteor. skup nau~nih disciplina koje prou~avaju atmosferu i pojave u woj, bave se zakonitostima vremenskih pojava i wihovom primenom u predvi|awu vremena za odre|eni period. meteorolo{ki, -a, -o ‰v. meteorologijaŠ koji pripada meteorologiji ili se odnosi na wu. y voj. meteorolo{ki rat namerno mewawe atmosferskih prilika u ciqu uticawa na ratne uslove i poteze neprijateqa; meteorolo{ki satelit ve{ta~ki satelit koji kruè}i oko Zemqe meri i snima meteorolo{ke pojave i elemente, te {aqe podatke zemaqskim stanicama. meteoropat, -a i meteoropata, -e m, mn. meteoropati m ‰v. meteoropatijaŠ osoba osetqiva na promene u vazduhu; onaj ~ije zdravqe i raspoloèwe trpe uticaj vremenskih promena. meteoropatija, -e ` ‰v. meteoro-, -patijaŠ preterana osetqivost na meteorolo{ke promene. med. psih.

meteoropatologija, -e ` ‰v. meteoro-, patologijaŠ med. deo medicine koji prou~ava uticaj vremenskih pojava na nastanak, ispoqavawe i teìnu bolesti. meteoropatski, -a, -o ‰v. meteoropatŠ koji se odnosi na meteoropate ili meteoropatiju.

meteorotropan meteorotropan, -pna, -pno ‰v. meteoro-, -tropizamŠ koji je osetqiv na vremenske promene. y meteorotropne bolesti med. zdravstvene tegobe izazvane vremenskim promenama (disajne, reumatske i dr.). meteorski, -a, -o ‰v. meteorŠ 1. koji pripada meteorima ili se odnosi na wih. 2. fig. koji je nalik na meteor, koji iznenada zablista (‹ uspeh). 3. koji se nalazi u meteorima (‹ ~elik, meteorsko gvo`|e). meter, -era m ‰fr. metteur en pagesŠ graf. slovoslaga~ koji prelama tekst i priprema ga za {tampawe. meteriz, -a m ‰tur. metris od pers. metresŠ prokop u zemqi, rov, opkop. metil, -ila m ‰fr. methyl, izvedeno iz methylene, v. metilen od gr~. methy vino, hyle drvoŠ hem. jednovalentni radikal ugqovodonika (grupa CH3), ostatak metana. metil-alkohol, -a m ‰v. metil, alkoholŠ hem. najprostiji alkohol; bezbojna otrovna te~nost koja se dobija destilacijom drveta ili sinteti~ki, metanol. metilamin, -ina m ‰v. metil, aminŠ hem. jediwewe u kojem je jedan atom vodonika u amonijaku zamewen metilom (CH3NH2). metilen, -ena m ‰fr. methylene od gr~. methy vino, hyle drvoŠ hem. dvovalentni radikal ugqovodonika, CH2. metje, -ea m ‰fr. metier zanatŠ 1. zanimawe, struka. 2. tehni~ka sprema, radno iskustvo, stru~no obrazovawe. metod, -oda m = metoda, -e ` ‰gr~. methodos istraìvawe, ispitivaweŠ 1. filoz. put koji se prelazi u razmi{qawu, ispitivawu, prikupqawu ~iwenica, zakqu~ivawu i prikazivawu postignutog saznawa. 2. postupak, na~in na koji se ostvaruje neki saznajni ili prakti~ni ciq (ob. planski). x metodski. metoda = metod (v.) metodizam, -zma m ‰engl. MethodismŠ u~ewe Metodisti~ke hri{}anske crkve, rasprostrawene u Engleskoj i SAD, kao jedne od grana protestantizma zasnovanog prvenstveno na prou~avawu Svetog pisma. metodika, -e `, dat. i lok. metodici ‰gr~. methodikeŠ 1. deo pedagogije koji se bavi metodima

metraà preno{ewa znawa u sklopu nastavnog procesa uop{te ili u okviru odre|enog nastavnog predmeta. 2. na~in re{avawa problema; metod, metodologija (1). metodist(a), -e m ‰v. metodizamŠ rel. pripadnik Metodisti~ke crkve. metodi~an, -~na, -~no ‰gr~. methodikos, v. metodŠ koji se drì utvr|enih pravila; uredan, marqiv, sistemati~an. metodi~ar, -a m ‰v. metodikaŠ 1. stru~wak za metodiku. 2. onaj koji primewuje na~ela metodike; metodi~na osoba. metodologija, -e ` ‰v. metod, -logijaŠ 1. sistem metoda i na~ela primewivanih u nekoj nauci ili nau~noj disciplini. 2. deo logike koji se bavi op{tim na~elima nastajawa znawa. metonimija, -e ` ‰gr~. metonymia, v. meta-, onyma = onoma imeŠ retor. kwi`. stilska figura zamene jednog pojma drugim, pri ~emu je ovaj u bliskoj vezi s prvim (œxepŒ umesto œnovacŒ, œmantijaŒ umesto œsve{tenikŒ). gr~.

metonomazija, -e ` ‰gr~. metonomasia, v. meta-, onomazein imenovatiŠ promena imena ili prezimena nastala prevo|ewem wegovog osnovnog zna~ewa na drugi jezik. metopi ‰gr~. metopon ~eloŠ arhit. kvadratna poqa izme|u triglifa na dorskom frizu, glatka ili ukra{ena reqefom. metoposkop, -a m ‰gr~. metopon ~elo, v. -skopŠ onaj koji se bavi metoposkopijom. metoposkopija, -e ` ‰gr~. metopon ~elo, v. -skopijaŠ tuma~ewe ne~ijih li~nih osobina na osnovu ~ela i ~eonih bora. metoh, -a m, mn. metosi, gen. metoha ‰gr~. metoche zajednica; zajedni~ko dobroŠ ist. 1. u feudalnoj Srbiji, mala mona{ka naseobina sa crkvom i ne{to obradive zemqe. 2. manastirsko imawe sa selima, manastirski feud. 3. manastir koji je ktitor (zadu`binar) darovao drugom manastiru pod jurisdikciju. metohija, -e ` ‰v. metohŠ 1. (ve}e) manastirsko imawe. 2. metoh. metraà, -e ` ‰v. metarŠ 1. duìna ra~unata u metrima. 2. metra`na roba, roba koja se prodaje na metar (ob. tkanine).

771

metr d’otel metr d’otel, -a m ‰fr. maitre d’hotelŠ 1. glavni kelner, {ef sale. 2. majordomo (v.), nadzornik posluge, batler (v.). metrektomija, -e ` ‰gr~. metra materica, ekiz, v. -tomijaŠ med. operativno va|ewe materice. metresa, -e `, gen. mn. metresa ‰fr. maitresseŠ nalo`nica, qubavnica (~oveka na visokom poloàju). -metrija v. -metar. metrika, -e `, dat. i lok. metrici ‰gr~. metrike (techne)Š 1. kwi`. izu~avawe stiha i ritma u poeziji prema stopama, akcentima, duìnama stiha i sl. 2. mat. funkcija koja odre|uje rastojawe izme|u svaka dva elementa nekog skupa. metritis, -a m ‰gr~. metra materica, v. -itisŠ zapaqewe materice. metri~ar, -a m ‰v. metrikaŠ onaj koji izu~ava metriku. -metri~ki v. -metar. metri~ki, -a, -o ‰v. metrikaŠ 1. kwi`. koji spada u oblast metrike. 2. koji pripada sistemu merewa zasnovanom na metru i gramu. y metri~ka centa sto kilograma, kvintal. metro- ‰gr~. metron meraŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da se drugi deo odnosi na mere ili na merewe. metro, -oa ‰fr. metro, skr. od chemin de fer metropolitainŠ podzemna gradska èleznica. metrologija, -e ` ‰v. metro-, -logijaŠ nauka o merama i merewu; pomo}na istorijska nauka koja prou~ava mere i merne sisteme primewivane u pro{losti. metronimik, -a m, mn. metronimici, gen. mn. metronimika ‰gr~. metronimikos od meter majka, v. -onimŠ v. matronim. metronom, -a m ‰v. metro-, -nomŠ sprava s klatnom ~iji se period oscilacije moè mewati, radi davawa takta i merewa ta~ne brzine izvo|ewa muzi~kog dela. metropola, -e ` ‰gr~. metropolis od meter majka, polis gradŠ 1. ist. u staroj Gr~koj grad-matica koji poseduje svoje kolonije. 2. dràva koja je matica za svoje kolonije. 3. glavni grad dràve, prestonica. 4. grad koji je centar javnog ìvota ili neke delatnosti (npr. filmska ‹); velegrad. x metropolski.

772

mehana metropolizacija, -e ` ‰v. metropola, -izacijaŠ koncentracija dràvne uprave, ekonomije, kulture itd. u glavnom gradu; supr. regionalizacija. metropolija, -e ` ‰v. metropolaŠ crkv. 1. u zapadnim hri{}anskim crkvama sedi{te nadbiskupa, metropolita. 2. delokrug rada i nadle`nosti nadbiskupa; up. mitropolija. metropolit, -ita m ‰gr~. metropolitesŠ crkv. u katoli~koj crkvi biskup koji je na ~elu biskupije glavnog grada neke oblasti ili dràve, nadre|en biskupima sa iste teritorije, nadbiskup; up. mitropolit. metropolitan, -ana m ‰v. metropolitanskiŠ crkv. kod evangelista, stare{ina katedralne, saborne crkve. metropolitanski, -a, -o ‰nlat. metropolitanus, v. metropolaŠ 1. koji pripada metropolitanu ili nadbiskupu. 2. koji pripada metropoli, metropolski, velegradski. metroragija, -e ` ‰lat. metroragia, prema gr~. metra materica, v. (hemo)ragijaŠ med. krvarewe iz materice koje nije deo menstrualnog ciklusa. metroskop, -a m ‰gr~. metra materica, v. -skopŠ med. tehn. mikroskop kojim se vr{i pregled unutra{wosti materice. metroskopija, -e ` ‰gr~. metra materica, v. -skopijaŠ med. mikroskopski pregled unutra{wosti materice. metrotomija, -e ` ‰gr~. metra materica, v. -tomijaŠ med. se~ewe, isecawe materice. metuzalem i metuzalem, -a m ‰hebr. methu{elahŠ 1. (Metuzalem) mitol. jedan od praotaca u Bibliji (Postawe 5:27) koji je ìveo 969 godina. 2. fig. onaj koji je vrlo star, dugove~an, u dubokoj starosti. Mefisto, -a m = Mefistofel, -a m ‰nem. Mephistopheles, lik iz sredwovekovne legende o FaustuŠ mitol. demonsko stvorewe, ovaplo}ewe |avola; |avo, satana. mefistovski, -a, -o = mefistofelski, -a, -o ‰v. MefistoŠ koji se odnosi na Mefista, koji ima osobine Mefista; koji pripada silama mraka i zla; satanski, |avolski; gnusno cini~an. mehana, -e `, gen. mn. mehana ‰tur. meyhane od pers. meyhaneŠ 1. gostionica, drumska kr~ma. 2.

mehanizam fig. restoran sa skromnom i(li) zastarelom po-

nudom i uslugom. mehanizam, -zma m ‰nlat. mechanismus, v. mehanikaŠ 1. sprava, ure|aj, ma{ina. 2. unutra{wi sklop neke ma{ine, sprave; na~in funkcionisawa nekog sistema. 3. proces koji se de{ava prema nekoj zakonitosti (‹ zlo~ina). 4. ra~. deo kompjuterskog programa koji upravqa i rukuje podacima (ne komuniciraju}i s korisnikom). 5. v. mehanicizam. y odbrambeni mehanizam psih. nesvesni oblik pona{awa radi odbrane od unutra{weg stida, anksioznosti, gubitka samopo{tovawa i sl. mehanizacija, -e ` ‰v. mehanikaŠ 1. uvo|ewe ma{ina i ure|aja u radni proces umesto qudi i ìvotiwa; primena ma{ina u ve}oj meri. 2. sve ma{ine i ure|aji koji se koriste u proizvodwi ili nekom radnom procesu. mehanika, -e `, dat. i lok. mehanici ‰gr~. mechanikos prema mechane ma{ina (v.)Š 1. fiz. deo fizike, nau~na oblast koja prou~ava zakonitosti kretawa i ravnoteè tela (wene discipline su statika, dinamika, kinetika). 2. fig. mehani~ki elementi neke ma{ine zbirno; mehanizam (v.). 3. fig. tehni~ki aspekt nekog posla, aktivnosti i sl. y nebeska mehanika izu~avawe zakonitosti kretawa nebeskih tela. mehanist(a) v. mehanicist(a). mehanisti~ki v. mehanicisti~ki. mehanicizam, -zma m ‰gr~. mechanikos ve{ta~kiŠ filoz. pogled na svet koji sva, pa i duhovna zbivawa u prirodi tuma~i mehani~kim dejstvom materije. mehanicist(a), -e m ‰v. mehanicizamŠ pristalica mehanicizma. mehanicisti~ki, -a, -o ‰v. mehanicizamŠ koji se odnosi na mehanicizam ili mehaniciste. mehani~ar, -a m ‰v. mehanikaŠ onaj koji sklapa ma{ine, odràva ih i popravqa kvarove na wima. x mehani~arski. mehani~ki, -a, -o ‰v. mehanikaŠ prid. 1. koji se odnosi na mehaniku. 2. koji sadrì mehanizam i radi pomo}u wega. 3. koji se obavqa bez razmi{qawa, bez u~e{}a voqe; automatski, mahinalan. mehanografija, -e ` ‰v. mehanika, v. -grafijaŠ tehn. skup tehnika i tehnologija za priku-

mexlis pqawe, obradu i distribuciju podataka koje podrazumevaju upotrebu mehani~kih sprava. x mehanografski. mehanoterapija, -e ` ‰v. mehanika, v. terapijaŠ med. kori{}ewe mehani~ke sile (ruku, aparata i sl.) u svrhu le~ewa ili nege (npr. masaà). mehlem, -a m v. melem. meca vo~e ‰ital. mezza voceŠ muz. prigu{enim glasom, poluglasno. mecanin, -ina m v. mezanin. mecena, -e ` ‰po rimskom bogata{u Gaju Cilniju Meceni (70. g. p. n. e. do 8. g. n.e.)Š dobrotvor (pojedinac ili ustanova) koji novcem ili materijalnim dobrima pomaè nauku, kwièvnost, umetnost, sport i sl., pokroviteq. mecenat, -ata m ‰v. mecenaŠ pokroviteqstvo, za{tita, materijalna pomo} nau~nicima, umetnicima i sl. od strane pojedinca ili ustanove. mecopijano i mecopijano pril. ‰ital. mezzopianoŠ muz. polutihim glasom, polutiho. mecosopran, -ana m ‰ital. mezzosopranoŠ muz. sredwi ènski ili de~a~ki glas, izme|u soprana i alta. mecoforte i mecoforte pril. ‰ital. mezzoforteŠ muz. sredwe jako, polujako, polujakim glasom. me~, -a i me~a, mn. me~evi i me~evi ‰engl. matchŠ sp. sportska borba, utakmica (izme|u dva pojedinca, katkad i izme|u timova). me~-bol, -a m ‰engl. match-ballŠ sp. u nekim sportovima (tenis, stoni tenis, odbojka itd.), trenutni rezultat kod kojeg je samo jedan poen potreban da bi jedna od dveju strana ostvarila pobedu; me~-lopta. me~et, -a m ‰tur. mescid od ar. masgidŠ zast. mala xamija. mexedija, -e ` v. mexidija. mexela, -e ` ‰tur. mecelle od ar. magallaŠ ist. gra|anski zakon u Osmanlijskom carstvu. mexidija, -e ` ‰tur. mecidiye od ar. Magidiyya, prema sultanu Abdul-MexiduŠ ist. num. u HÇH veku, srebrni ili zlatni novac Osmanlijskog carstva. mexlis, -a m ‰tur. meclis od ar. maglisŠ pokr. ve}e, odbor, kolegijum; skup{tina.

773

me{etar me{etar, -ara m ‰venec. messeto od gr~. mesitesŠ 1. posrednik pri sklapawu trgovinskih (i berzanskih) poslova; agent, broker. 2. pej. ~ovek koji u poslovawu koristi sitne trikove da bi za sebe isposlovao dobit; onaj koji ostvaruje zaradu na {tetu drugih; mutivoda. x me{etarski. me{etariti, me{etarim nesvr{. ‰v. me{etarŠ 1. baviti se me{etarskim, posredni~kim poslovima. 2. spletkariti, mutiti. me{ihat, -ata m ‰tur. mesihat, od ar. ma{yha stare{instvoŠ rel. isl. 1. vrhovno versko i administrativno stare{instvo dela Islamske verske zajednice na odre|enoj teritoriji, nièg ranga od rijaseta (v.). 2. rezidencija stare{instva. 3. ist. rezidencija vrhovnog verskog stare{ine muslimana u Turskom carstvu ({ejhul-islama) u Istanbulu. mi- i mio- ‰gr~. mys mi{i}Š kao prvi deo re~i ozna~ava da se drugi deo odnosi na mi{i}(e). mi1 s indekl. ‰gr~. myŠ gr~ko slovo (M, m) koje odgovara na{em M. mi2 s indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. tre}i ton solmizacije, nota E. mialgija, -e ` ‰v. mi-, -algijaŠ med. bol u mi{i}ima. miastenija, -e ` ‰v. mi-, gr~. astheneia slabost, nemo}Š med. slabost u mi{i}ima. migma, -e ` ‰gr~. migma me{avinaŠ geol. rastopqena silikatna supstanca u dubqim slojevima litosfere koja nije dostigla usijawe (kao magma). migmatiti, migmatita, jd. migmatit, gen. migmatita ‰gr~. migma me{avina, v. -it(i)Š miner. metamorfne stene nastale od sedimentne ili eruptivne stene delovawem migme. migmatski, -a, -o ‰v. migmaŠ koji pripada migmi ili se na wu odnosi. migrant, -a m ‰lat. migrans, v. migriratiŠ onaj koji migrira, koji se seli; zajedni~ki naziv za imigrante i emigrante. migratoran, -rna, -rno ‰nlat. migratorius, v. migracijaŠ prid. kome je svojstvena selidba; koji se seli; pokretan, nestalan. migracija, -e ` ‰lat. migratioŠ 1. (pre)seqewe, seoba ve}e grupe stanovnika iz jedne obla-

774

mizsti ili zemqe u drugu. 2. biol. periodi~na ili jednokratna seoba nekih vrsta ìvotiwa radi razmnoàvawa, obezbe|ivawa hrane i sl. x migracioni. migrena, -e ` ‰fr. migraine od lat. hemicrania pola glave od gr~. hemikrania od hemi- pola, kranion lobawaŠ med. jaka glavoboqa u jednoj polovini glave, ob. pra}ena mu~ninom, poreme}ajem vida i dr. migrirati, migriram, 3. l. mn. migriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. migrareŠ mewati, promeniti mesto stalnog boravka; (pre)seliti se (na ve}u daqinu). mider, -a m ‰nem. MiederŠ 1. deo ènske ode}e za stezawe sredweg dela tela, steznik, korset. 2. med. za{titno ili terapijsko sredstvo u vidu steznika kod nekih stawa ili oboqewa (npr. ki~me). midi, -ija m ‰engl. mid sredwi, sa zavr{etkom prema mini i maxiŠ modni stil u odevawu èna koji podrazumeva umerenu duìnu haqina, sukawa, kaputa itd. midineta, -e = midinetkiwa, -e ` ‰fr. midinetteŠ u francuskim modnim salonima i prodavnicama, (mlada) pomo}na radnica, kroja~ica ili prodava~ica. midinetkiwa = midineta (v.) midra{, -a m ‰hebr. midra{ ispitivaweŠ rel. zbirka starih rabinskih tuma~ewa starozavetnih tekstova. midrijaza, -e ` = midrijazis, -a m ‰gr~. mydriasisŠ med. nenormalna ra{irenost zenica oka (preko 5,5 mm) kao posledica bolesti, trovawa, lekova, emocionalnog stawa ili ve{ta~kog izazivawa. midrijazis = midrijaza (v.) midrijatik, -a m, mn. midrijatici ‰v. midrijazaŠ farm. sredstvo za izazivawe {irewa zenica u ciqu dijagnoze ili terapije. midrijati~an, -~na, -~no ‰v. midrijatikŠ koji se odnosi na midrijatik; koji ima midrijazu.

farm.

miz-, mizo- ‰gr~. misein mrzeti, misos mr`waŠ kao prvi deo re~i ukazuje na mr`wu prema onome {to je ozna~eno drugim delom.

mizandrija mizandrija, -e ` ‰gr~. misandria, v. miz-, -andrijaŠ psih. patolo{ka mr`wa ène prema mu{karcima; up. mizoginija. mizanscen, -a m, mizanscena i mizanscena, -e ` ‰fr. mise en scene postavqawe na scenu, reìjaŠ u pozori{noj predstavi raspore|ivawe glumaca na sceni. mizantrop, -a m ‰gr~. misanthropos, v. miz-, anthropos ~ovekŠ onaj koji mrzi qude, ~ovekomrzac. mizantropija, -e ` ‰v. mizantropŠ mr`wa prema qudima; zazirawe, sklawawe od qudi, povu~enost. mizautija, -e ` ‰v. miz-, gr~. autos samŠ mr`wa prema samom sebi. mizdrak, -a m, mn. mizdraci, gen. mn. mizdraka ‰tur. m›zrak od ar. mizraqŠ pokr. etnol. vrsta kopqa koje na vrhu ima sekiricu. mizeran, -rna, -rno ‰lat. miser bedanŠ 1. jadan, bedan, ubog, kukavan; nedostojno mali (mizerna plata). 2. beskarakteran, nedostojan. mizerere, -a m i s ‰lat. miserere smiluj seŠ 1. rel. po~etak pokajni~kog, 57. psalma (Miserere mei, Deus = Boè, smiluj se na mene); motiv u muzici i slikarstvu. 2. med. zast. povra}awe izazvano zapletajem creva ili oduzeto{}u. mizerija, -e ` ‰lat. miseria bedaŠ 1. beda, krajwe siroma{tvo; jad, nesre}a, nevoqa. 2. beda od ~oveka, jadan karakter, ni{tarija. mizo- v. miz-. mizogal, -ala m ‰v. mizo-, lat. Gallus GalŠ onaj koji mrzi Gale, tj. Francuze. mizogam, -a m = mizogamist(a), -e m, mn. mizogamisti ‰v. mizogamijaŠ onaj koji mrzi brak, bra~ni ìvot. mizogamija, -e ` ‰v. mizo-, -gamijaŠ psih. mr`wa prema braku (kao psihijatrijski poreme}aj). mizogamist(a) = mizogam (v.). mizogin, -ina m ‰v. mizoginijaŠ mu{karac koji ose}a odbojnost prema ènama. mizoginija, -e ` ‰gr~. misogynia, v. mizo-, gr~. gyne ènaŠ 1. mr`wa mu{karca prema ènama. 2. psih. kod mu{karca, bolestan strah od ènskog tela; strah mu{karca od normalne seksualne aktivnosti.

mijelotomija mizokozmija, -e ` ‰v. mizo-, kozmetikaŠ mr`wa, odbojnost prema nakitu i li~nom ukra{avawu. mizologija, -e ` ‰gr~. misologia, v. mizo-, -logijaŠ otpor prema racionalnom zakqu~ivawu, prema razumu ili nauci. mizoneizam, -zma m ‰v. mizo-, gr~. neos nov, v. -izamŠ otpor prema svemu {to je novo, prema promenama. mizopedija, -e ` ‰v. mizo-, -pedija2Š psih. mr`wa prema deci. mizofobija, -e ` ‰gr~. mysos prqav{tina, v. fobijaŠ psih. bolestan strah od ne~isto}e kao izvora zaraze. mijaza, -e ` ‰gr~. myia muvaŠ vet. med. bolest uzrokovana larvom muve kao parazitom u tkivu ili telesnoj {upqini ìvotiwe ili ~oveka. mijazam = mijazma (v.) mijazma, -e ` i mijazam, -zma m ‰gr~. miasma skrnavqewe, opogaweweŠ {kodqivo isparewe, zarazne klice u vazduhu. mijazmati~an, -~na, -~no ‰v. mijazmaŠ koji je kao mijazma ili sadrì mijazmu; kuàn. mijel-, mijelo- ‰gr~. myelos sr`, mo`dinaŠ kao prvi deo sloènice kazuje da se re~ odnosi na mo`dinu. mijelin, -ina m ‰v. mijel-, -inŠ anat. bela, masna supstanca u nervnom omota~u. mijelitis, -a m ‰v. mijel-, -itisŠ med. zapaqewe ki~mene mo`dine ili istovremeno ki~mene mo`dine i mozga. mijelo- v. mijel-. mijelografija, -e ` ‰v. mijelo-, -grafijaŠ med. rendgensko snimawe ki~mene mo`dine uz kori{}ewe kontrastnog sredstva. mijeloza, -e ` ‰v. mijel-, -ozaŠ med. degenerativna bolest ki~mene mo`dine koja se ispoqava u osetqivosti udova, teìni u nogama i stalnom umoru. mijelom, -oma m ‰v. mijel-, -omŠ med. zlo}udni tumor ko{tane srì koji uni{tava kost. mijelomalacija, -e ` ‰v. mijelo-, gr~. malakia meko}aŠ med. omek{avawe ki~mene mo`dine usled nekog patolo{kog procesa. mijelopatija, -e ` ‰v. mijelo-, -patijaŠ med. oboqewe ki~mene mo`dine ili ko{tane srì.

775

mika mijelotomija, -e ` ‰v. mijelo-, -tomijaŠ med. 1. presecawe struktura ki~mene mo`dine. 2. va|ewe sadràja ko{tane mo`dine u ciqu ispitivawa ili presa|ivawa. mika, -e ` ‰lat. mica zrno, mrvicaŠ miner. liskun, ma~je zlato. mikado, -a m ‰engl. mikado od jap. mi uzvi{en, kado vrataŠ 1. ist. stari naziv za japanska boànstva i vladare. 2. titula japanskog cara. 3. dru{tvena igra u kojoj je ciq da se {to vi{e {tapi}a podigne sa gomile a da se ostali ne pomere. mikimoto, -a m ‰po arhipelagu MikimotoŠ japanski ve{ta~ki proizveden biser. miko- ‰gr~. mykes gqivaŠ kao prvi deo re~i kazuje da se drugi deo odnosi na gqive, gqivice, plesan. mikobakterije, mikobakterija ` mn. ‰v. miko-, bakterijaŠ ravni ili zakrivqeni aerobni bacili (npr. oni koji izazivaju tuberkulozu). mikoza, -e ` ‰v. miko-, -ozaŠ med. bot. zool. gqivi~no oboqewe koje se javqa kod ~oveka, biqaka i ìvotiwa. mikologija, -e ` ‰v. miko-, -logijaŠ bot. oblast botanike koja izu~ava gqive. mikoriza, -e ` ‰v. miko-, gr~. riza korenŠ biol. simbioza gqiva sa korenom neke vi{e vrste biqaka. mikoti~an, -~na, -~no ‰v. mikozaŠ prid. 1. onaj koji je oboleo od mikoze. 2. koji se odnosi na mikozu. mikro- ‰gr~. mikros mali, sitanŠ kao prvi deo re~i kazuje da je ono {to je ozna~eno drugim delom: 1. malo, sitno, nerazvijeno. 2. suvi{e malo da bi se videlo golim okom, mikroskopsko. 3. malih razmera, dometa ili koli~ine; ograni~eno na uì prostor; supr. makro-. 4. u jedinicama mere ozna~ava milioniti deo (10–6). mikroanaliza, -e ` ‰v. mikro-, analizaŠ 1. hem. analiza pri kojoj se koriste mikrohemijske metode. 2. soc. analiza primewena na istraìvawe mawih dru{tvenih kategorija, jedinica i sl. (pojedince, porodice, doma}instva, preduze}a). mikrob, -oba m ‰v. mikro-, gr~. bios ìvotŠ biol. mikroorganizam; bakterija, zarazna klica.

776

mikrokamera mikrobiologija, -e ` ‰v. mikro-, biologijaŠ nauka o mikrobima (bakterijama, gqivicama, plesni i sl.).

biol.

mikrovaga, -e ` ‰v. mikro-, vagaŠ hem. izuzetno osetqiva vaga (meri do 1/10.000 grama). mikrogram, -a m ‰v. mikro-, gr~. gramma mala teìnaŠ milioniti deo grama (hiqaditi deo miligrama). mikrografija, -e ` ‰v. mikro-, -grafijaŠ 1. opisivawe i prikaz mikroskopski ispitivanih predmeta, struktura, organizama itd. 2. vizuelni prikaz neke mikrostrukture. 3. skup metoda i oblika za izradu mikrooblika. 4. med. pojava kod obolele osobe da pi{e sve sitnijim slovima, do ne~itqivosti. mikrografika, -e `, dat. i lok. mikrografici ‰v. mikro-, grafikaŠ skup postupaka za snimawe podataka na mikrofilm. mikroevolucija, -e ` ‰v. mikro-, evolucijaŠ biol. genetske promene koje se de{avaju u kratkom periodu (npr. od jedne generacije do slede}e). mikroekonomija, -e ` ‰v. mikro-, ekonomijaŠ oblast ekonomske nauke koja prou~ava delatnost i pojave kod mawih ~inilaca privrednog ìvota (potro{a~a, individualnih proizvo|a~a, poslodavaca); supr. makroekonomija. mikroekonomist(a), -e m ‰v. mikro-, ekonomist(a)Š onaj koji se bavi mikroekonomijom. mikroelektroanaliza, -e ` ‰v. mikro-, elektroanalizaŠ odre|ivawe struja i elektri~nih napona u biqnim i ìvotiwskim }elijama. mikroelektronika, -e `, dat. i lok. mikroelektronici ‰v. mikro-, elektronikaŠ grana elektronike koja se bavi pronalascima, usavr{avawem i proizvodwom minijaturnih komponenata. mikroelektronski, -a, -o ‰v. mikroelektronikaŠ koji pripada mikroelektronici ili se na wu odnosi. y mikroelektronska revolucija prevrat koji je u tehnici i tehnologiji izazvao pronalazak mikroprocesora. mikrokamera, -e ` ‰v. mikro-, kameraŠ tehn. fotografski aparat maweg formata od 24 h 36 milimetara.

mikrokefal mikrokefal, mikrokefalija v. mikrocefal, mikrocefalija. mikroklima, -e ` ‰v. mikro-, klimaŠ klimatski uslovi posmatrani na mawem, ograni~enom prostoru (na delu re~nog toka gde je izgra|ena hidrocentrala, u fabri~koj ~etvrti grada i sl.); supr. makroklima. mikrokod, -a m ‰v. mikro-, kodŠ ra~. vrlo nisko stepenovani kod (zbir instrukcija) kojim se detaqno odre|uju procesorske radwe u izvr{avawu naredbi ma{inskog koda. mikrokozam = mikrokosmos (v.). mikrokompjuter, -a m ‰v. mikro-, kompjuterŠ ra~. vrlo mali kompjuter ~iji je osnovni deo mikroprocesor. x mikrokompjuterski. mikrokosmos, -a m = mikrokozam, -zma m ‰v. mikro-, kosmosŠ 1. kosmos u malom, svet u malom; umawena slika sveta u celini; up. makrokozam. 2. ono za {ta se misli da predstavqa svet u celini (~ovek, dru{tvena zajednica, svet prikazan u kwièvnom delu). 3. fiz. svet nevidqiv za qudsko oko ili ~ak i za mikroskop (na nivou molekula, atoma, subatomskih ~estica itd.). mikrolingvistika, -e `, dat. i lok. mikrolingvistici ‰v. mikro-, lingvistikaŠ lingvistika u uèm smislu; opisivawe i izu~avawe pojedinih fonetskih, gramati~kih ili semanti~kih pojava u nekom jeziku, za razliku od makrolingvistike (v.). mikroliti, mikrolita m mn., jd. mikrolit, gen. mikrolita ‰v. mikro-, -lit(i)1Š 1. ist. arheol. minijaturno oru|e ili delovi oru|a od kamena iz perioda sredweg kamenog doba. 2. miner. mikroskopski sitni delovi mineralnih sastojaka u po~etnoj fazi kristalizacije (sadràni u osnovnoj masi stena). mikrolitijaza, -e ` ‰v. mikro-, litijazaŠ med. pojava vrlo sitnog kamenca u nekom organu. mikroman, -a m ‰nem. Mikro(phon)mannŠ tehni~ar na radijskom, televizijskom ili filmskom snimawu koji postavqa, raspore|uje mikrofone i brine o wihovom ispravnom radu. mikromastija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. mastos dojkaŠ med. nenormalno mala dojka.

mikroprogramirawe mikromelija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. melos udŠ med. uro|ena nakaznost zbog neprirodno malih udova. mikrometar i mikrometar, -tra m ‰v. mikro-, -metarŠ 1. instrument za merewe vrlo malih duìna i uglova (obi~no povezan sa mikroskopom ili teleskopom). 2. jedinica duìne koja iznosi 10–6 (milioniti) deo metra, mikron. mikrometeorologija, -e ` ‰v. mikro-, meteorologijaŠ posmatrawe i izu~avawe promena u najnièm sloju atmosfere i na mawem prostoru, lokalno. mikrometrija, -e ` ‰v. mikro-, -metrijaŠ 1. pomo}na nau~na disciplina koja se bavi problemima merewa predmeta najmawih dimenzija. 2. primena mikrometra, merewe mikrometrom (v.). mikrominijaturizacija, -e ` ‰v. mikro-, minijaturizacijaŠ te`wa za postizawem {to mawih dimenzija tehni~kih sprava i delova. mikron, -ona m ‰gr~. mikron sredwi rod od mikros mali, sitanŠ milioniti deo metra. mikronizacija, -e ` ‰v. mikron, -izacijaŠ fiz. postupak razbijawa objekta ~vrste strukture na ~estice veli~ine mikrona. mikronski, -a, -o ‰v. mikronŠ 1. koji se odnosi na veli~inu izraènu mikronima. fig. 2. izuzetno mali. 3. izuzetno precizan. mikroorganizam, -zma m ‰v. mikro-, organizamŠ biol. mikroskopski sitan organizam, mikrob. mikropaleontologija, -e ` ‰v. mikro-, paleontologijaŠ grana paleontologije (v.) koja prou~ava najsitnije fosilne ostatke pomo}u instrumenata za uve}awe. mikroparaziti, mikroparazita m mn., jd. mikroparazit, gen. parazita ‰v. mikro-, parazitiŠ paraziti nevidqivi golim okom. mikropila, -e ` ‰v. mikro-, gr~. pyle kapija, vratniceŠ 1. zool. otvor na jajnim opnama nekih ìvotiwa. 2. bot. otvor na semenom zametku biqke kroz koji ulazi polen. mikroprogramirawe, -e ` ‰v. mikro-, programiratiŠ ra~. izrada mikrokoda (v.) za procesore (v.).

777

mikroprocesor mikroprocesor, -a m ‰v. mikro-, procesorŠ ra~. centralna jedinica za obradu podataka koja je sme{tena na jednom jedinom integralnom kolu, katkada i na grupi od nekoliko integralnih kola. mikropsija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. opsis vidŠ psih. opaàwe predmeta u znatno mawoj veli~ini od stvarne. mikroregija i mikroregija, -e ` ‰v. mikro-, regijaŠ mawa oblast koja se po osobinama (geografski, privredno i sl.) razlikuje od okruèwa. mikrorhija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. orchis mudo, testisŠ med. nedovoqna veli~ina testisa, semewaka. mikrosekunda, -e ` ‰v. mikro-, sekundaŠ fiz. milioniti deo sekunde. mikroskop i mikroskop, -a m ‰nlat. microscopium, v. mikro-, -skopŠ opti~ka sprava koja sadrì so~iva za posmatrawe predmeta nevidqivih golom oku. mikroskopija, -e ` ‰v. mikro-, -skopijaŠ 1. posmatrawe ili ispitivawe pomo}u mikroskopa. 2. pomo}na nau~na disciplina koja se bavi problemima primene mikroskopa. mikroskopski i mikroskopski, -a, -o ‰v. mikroskopŠ 1. koji pripada mikroskopu ili se na wega odnosi. 2. koji se odnosi na predmet posmatran mikroskopom. 3. koji je toliko mali da se samo mikroskopom moè videti. mikrosom, -oma m ‰v. mikro-, gr~. soma teloŠ biol. ~estica u protoplazmi biqnih i ìvotiwskih }elija. mikrosomija, -e ` ‰v. mikrosomŠ oblast biologije koja se bavi mikrosomima. Mikrosoft v. Majkrosoft. mikrosociologija, -e ` ‰v. mikro-, sociologijaŠ sociolo{ko prou~avawe malih dru{tvenih grupa i zajednica u okviru {ireg dru{tvenog sistema. mikrospore, mikrospora ` mn. ‰v. mikro-, sporaŠ bot. mu{ki polni organi biqaka bescvetnica. mikrosporija, -e ` ‰v. mikro-, -sporijaŠ med. zarazno gqivi~no oboqewe koè glave, korena kose, koè stopala (re|e i noktiju).

778

mikrofilm mikrostruktura, -e ` ‰v. mikro-, strukturaŠ 1. fiz. struktura neke supstance ili predmeta vidqiva samo uz pomo} mikroskopa. 2. skup detaqnih elemenata sistemskog ure|ewa gradskog prostora u urbanizmu. mikrotalas i mikrotalas, -a m ‰v. mikro-, talasŠ fiz. elektromagnetski talas izuzetno visoke frekvencije (1 GHz) i talasne duìne od 1 mm do 30 cm. mikrotalasni, -a, -o ‰v. mikrotalasŠ 1. prid. koji se odnosi na mikrotalas; koji funkcioni{e pomo}u mikrotalasa; koji je kao mikrotalas. y mikrotalasna pe}(nica), mikrotalasna rerna pe}nica u kojoj se kuva pomo}u mikrotalasa, koji brzo prodiru u hranu izazivaju}i unutra{wu toplotu. mikrotehnika, -e `, dat. i lok. mikrotehnici ‰v. mikro-, tehnikaŠ svaki metod koji se koristi za istraìvawe najfinije (mikroskopske) gra|e tela. mikrotija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. ous uvoŠ med. nedovoqna razvijenost spoqa{weg uha. mikrotom, -a m ‰v. mikro-, -tomŠ aparat koji na najtawe listi}e se~e }elije, tkiva ili organe radi pripreme uzorka za mikroskopsko ispitivawe. mikrotoponomastika, -e ` ‰v. mikro-, toponomastikaŠ lingv. nau~na oblast koja se bavi imenima i wihovim zna~ewima kod pojedinih delova tla (livade, {ume, zaliva i sl.). mikrofarad, -a m ‰v. mikro-, faradŠ fiz. jedinica elektri~ne kapacitivnosti, milioniti deo farada. mikrofauna, -e ` ‰v. mikro-, faunaŠ zool. 1. deo ìvotiwskog sveta koji nije vidqiv golim okom. 2. ìvotiwski svet na usko ograni~enom podru~ju (npr. u jednom delu {ume); supr. makrofauna. mikrofile, mikrofila ` mn. ‰v. mikro-, gr~. phyllon listŠ biol. biqke sitnog li{}a. mikrofilija, -e ` ‰v. mikro-, gr~. phyllon listŠ bot. pojava sitnog li{}a kod biqaka. mikrofilm, -a m, mn. mikrofilmovi ‰v. mikro-, filmŠ film sa fotografskim kopijama {tampanog materijala (dokumenta, novina, stranica kwige i sl.) snimqenim sa znatnim

mikrofilmovati umawewem radi lak{eg arhivirawa i kori{}ewa. mikrofilmovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. mikrofilmŠ snimiti, snimati na mikrofilm. mikrofi{, -a m ‰fr. microfiche, v. mikro-, fiche listi}Š list mikrofilma (standardne veli~ine 10 x 15 cm) na kojem je snimqeni materijal raspore|en po na~elu re{etke. mikroflora, -e ` ‰v. mikro-, floraŠ bot. 1. golom oku nevidqivi biqni svet. 2. biqni svet na malom, ograni~enom prostoru. mikrofon, -a m ‰gr~. mikrophonos koji je slaba glasaŠ ure|aj za poja~avawe zvuka (u telefoniji, radiofoniji itd.) pretvarawem zvu~nih talasa u elektromagnetske. x mikrofonski. mikrofonija, -e ` ‰v. mikrofonŠ neprijatan neèqeni zvuk, pi{tawe izazvano reakcijom elektronskih komponenti na interferenciju talasa koju je primio mikrofon. mikrofotografija, -e ` ‰v. mikro-, fotografijaŠ snimak nekog predmeta nevidqivog golim okom, uz pomo} fotoaparata u kome je objektiv zamewen mikroskopom. x mikrofotografski. mikrofotometar i mikrofotometar, -tra m ‰v. mikro-, fotometarŠ tehn. instrument koji odre|uje veli~inu nebeskog tela na osnovu wegovog sjaja izmerenog prema stepenu zatamwewa na fotografskoj plo~i. mikroftalmija, -e ` ‰gr~. mikrophthalmos s malim o~ima, v. mikro-, gr~. ophthalmos okoŠ med. bolesno smawena o~na jabu~ica, sitnookost. mikrohemija, -e ` ‰v. mikro-, hemijaŠ oblast hemije koja se bavi najmawim koli~inama supstanci uz pomo} mikroskopa i odgovaraju}e posebne opreme. x mikrohemijski. mikrohirurgija, -e ` ‰v. mikro-, hirurgijaŠ med. izvo|ewe hirur{kih zahvata uz kori{}ewe preciznih instrumenata za vizuelno uve}avawe mesta operacije (kod pokidanih krvnih sudova, nerava i sl.). x mikrohirur{ki. mikrohronometar i mikrohronometar, -tra m ‰v. mikro-, hronometarŠ ure|aj za merewe vrlo kratkih vremenskih perioda; ~asovnik za merewe najkra}ih vremenskih razmaka (npr. kod sportskih takmi~ewa).

miksovati mikrocefal, -a m ‰gr~. mikrokephalos koji ima malu glavu, v. mikro-, gr~. kephale glavaŠ med. osoba sa abnormalno malom glavom odn. lobawom. mikrocefalija, -e ` ‰v. mikrocefalŠ med. nenormalno mala lobawa kao uro|eni poreme}aj udruèn s maloumno{}u. mikrociti, mikrocita m mn., jd. mikrocit, gen. mikrocita ‰v. mikro-, -cit(i)Š neprirodno sitni eritrociti. mikro~ip, -a m ‰engl. microchip, v. mikro- v. ~ipŠ ra~. mala plo~ica od silicijuma na kojoj se nalaze integrisana kola, ~ip. miks, -a m, mn. miksevi ‰engl. mix me{ati, me{avinaŠ 1. àrg. me{avina, rezultat me{awa; kombinacija. 2. tehn. u radijskoj, TV, filmskoj tehnici, rezultat uskla|ivawa razli~itih zvukova (govora, muzike, zvu~nih efekata itd.) u jednu zvu~nu celinu; pravqewe zvu~ne kulise. 3. muz. rezultat rada disk-xokeja: spoj vi{e kompozicija u kontinuiranu celinu. miksakuza, -e ` = miksakuzis, -a m ‰gr~. mixis op{tewe, akousis slu{aweŠ psih. polno zadovoqewe postignuto prislu{kivawem tu|eg sno{aja; up. miksoskopija. miksakuzis = miksakuza (v.) miksati = miksovati (v.). miksedem, -a m ‰gr~. myxa sluz, oidema otok, oteklinaŠ med. podbulost koè pra}ena drugim telesnim i psihi~kim tegobama usled smawenog lu~ewa {titaste `lezde. mikser, -a m ‰engl. mixerŠ 1. tehn. elektri~ni aparat za doma}instvo koji sluì za brzo me{awe pri pripremi hrane. 2. tehni~ar na radiju, televiziji, filmu i sl. koji uskla|uje elemente tona ili slike. 3. v. mikseta. 4. osoba koja u barovima me{a pi}a; barmen. mikseta -e ` ‰engl. mixette prema mix, v. miksŠ deo tehni~kog sistema za snimawe i(li) emitovawe govora, muzike i drugih zvukova kombinovawem razli~itih izvora tih zvukova. tehn.

miksovati, -ujem = miksati, -am nesvr{. ‰engl. mix me{atiŠ 1. koristiti mikser (1) (v.) za pripremu hrane. 2. obavqati posao miksera na radiju, TV, filmu itd. 3. obavqati posao disk-xokeja. 4. me{ati razna pi}a za koktele i

779

miksoma sli~ne me{avine kako bi se postigao odre|en ukus ili izgled. miksoma, -e ` ‰gr~. myxa sluzŠ med. dobro}udni tumor mekih tkiva (vezivnog i masnog tkiva, krvnih i limfnih ìla itd.). miksomatoza, -e ` ‰gr~. myxa sluz, v. -om, v. -ozaŠ vet. vrlo zarazna virusna bolest kuni}a i divqih ze~eva. miksoskopija, -e ` ‰gr~. mixis op{tewe, v. -skopijaŠ psih. polno zadovoqavawe posmatrawem sno{aja drugih qudi; up. miksakuza. miks-pult, -a m ‰engl. mix, nem. PultŠ komandni sto u studijskoj tonskoj tehnici (radija, televizije, filma) sa brojnim regulatorima pomo}u kojih se vr{i montaà pojedina~nih zvukova i grupa tonova iz vi{e izvora. mikstura, -e ` ‰lat. mixturaŠ farm. te~ni lek od nekoliko (pome{anih) sastojaka; smesa, me{avina. mikterofonija, -e ` ‰gr~. mykter nos, v. -fonijaŠ med. uwkawe, govor kroz nos. milaneze, m ‰ital. milanese milanskiŠ 1. pletena ènska odevna roba, ra|ena specijalnim bodom i ~esto ukra{ena finim nitima. 2. kulin. naziv za neka jela prema izvornom, milanskom na~inu pripremawa. y {pageti (a la) milaneze {pageti sa seckanom {unkom, preliveni sosom od paradajza; rizoto (a la) milaneze pirina~ kuvan u gove|oj supi, za~iwen seckanim lukom i {afranom. miledi ` indekl. ‰engl. milady od my ladyŠ titula za Engleskiwe plemenitog roda, naro~ito u oslovqavawu; up. milord. milenarizam, -zma m ‰lat. millenarius koji ima hiqadu godinaŠ teol. verovawe u smak sveta, apokalipsu, posle koje sledi dolazak Gospoda (po Starom zavetu) ili drugi dolazak Hristov (po Novom zavetu) i hiqadugodi{we Carstvo Bo`je. milenarist(a), -e m ‰v. milenarizamŠ rel. pristalica u~ewa o dolaze}em hiqadugodi{wem Carstvu Bo`jem na zemqi. milenijum, -a m i milenij, -ija m ‰nlat. millennium hiqadu godinaŠ 1. period od hiqadu godina. 2. kod katolika, simboli~ki naziv za neodre|eni period mira i sre}e koji sledi po-

780

milimetar sle dugog perioda patwi; zlatno doba (u budu}nosti). milenijumski, -a, -o i milenijski, -a, -o ‰v. milenijumŠ koji pripada milenijumu ili traje jedan milenijum; hiqadugodi{wi. mileram i mileram, -a m ‰nem. Milchrahm od Milch mleko, Rahm pavlakaŠ pokr. sa mleka pokupqen gorwi sloj masno}e; skorup, pavlaka, kajmak. milet i milet, -a m ‰tur. millet od ar. millaŠ pokr. narod, nacija. milefjori, -ija m ‰ital. millefiori od mille fiori hiqadu cvetovaŠ vi{ebojno ukrasno staklo na~iweno posebnom tehnikom. milefolijum, -a m ‰lat. millefoliumŠ bot. biqka s beloruì~astim cvetovima, Achillea millefolium, spori{, hajdu~ka trava, stolisnik. mili- ‰lat. mille hiqadaŠ decimalni prefiks: kao prvi deo re~i ozna~ava hiqaditi deo jedinice iskazane drugim delom te re~i. miliamper, -era m ‰v. mili-, amperŠ fiz. hiqaditi deo ampera (mA). miliampermetar, -tra m ‰v. mili-, ampermetarŠ fiz. instrument koji meri ja~inu struje. milibar, -a m ‰v. mili-, gr~. baros teìna, teretŠ fiz. hiqaditi deo bara (jedinica za pritisak). miligram, -a m ‰v. mili-, gramŠ fiz. hiqaditi deo grama. milijaran, -rna, -rno ‰lat. milium prosoŠ sitan kao zrno prosa. y milijarna tuberkuloza med. oblik tuberkuloze koji zahvata oba plu}na krila u vidu mno{tva sitnih àri{ta (tuberkula). milijarda, -e ` ‰fr. milliardŠ hiqadu miliona. milijarder, -era m ‰fr. milliardaireŠ bogata{ ~ija se imovina meri milijardama. milijarija, -e ` ‰lat. miliarius prema milium proso, v. milijaranŠ med. osip u obliku sitnih mehuri}a na izlazima znojnih `lezda. mililitar i mililitar, -tra m ‰v. mili-, litarŠ hiqaditi deo litra. milimetar i milimetar, -tra ‰v. mili-, metarŠ fiz. hiqaditi deo metra.

milimikron

mim

milimikron, -ona m ‰v. mili-, mikronŠ hiqaditi deo mikrona.

nog kola~a od kiselog testa s mlekom, sa suvim gro`|em i ekstraktom limuna ili ruma.

milion, -ona m ‰ital. milione prema mille hiqadaŠ 1. hiqadu hiqada. 2. fig. fam. ogroman broj (ne~ega); beskrajno mnogo. milioner, -era m ‰fr. millionnaire, v. milionŠ bogata{ ~ija se imovina meri milionima.

milicija, -e ` ‰lat. militia, prema miles vojnikŠ 1. vojska koju su organizovali gra|ani, naoruàni narod. 2. oruàni deo slu`be javne i dràvne bezbednosti; naziv za policiju u dràvama pod komunisti~kom vladavinom.

milisekunda, -e ` ‰v. mili-, sekundaŠ fiz. hiqaditi deo sekunde.

milicionar, -ara m ‰v. milicijaŠ pripadnik milicije.

militantan, -tna, -tno ‰lat. militans prema militare sluìti vojskuŠ 1. koji u~estvuje u vojnim akcijama ili aktivnostima gde se vojska koristi za druge potrebe (npr. u politici). 2. koji pokazuje ratoboran stav, koji je sklon nasilnom re{ewu.

milk{ejk, -a m ‰engl. milk shakeŠ hladan gust napitak od mleka i aromati~nih dodataka; frape (v.).

militarizam, -zma m ‰fr. militarisme, prema lat. militaris od miles gen. militis vojnikŠ 1. dràvni sistem u kojem vode}e mesto zauzima vojna struktura odnosno vojni~ki stale`; dràvna politika koja se oslawa na vojsku i wene interese. 2. sistem vrednosti i politi~kog mi{qewa koji u prvi plan stavqa vojnu silu kao sredstvo za re{avawe spornih unutra{wih i spoqnih politi~kih pitawa; preno{ewe takvog sistema u sfere gra|anskog ìvota, pri ~emu se vojska stavqa iznad gra|anskih institucija. militarizacija, -e ` ‰fr. militarisation, v. militarizamŠ 1. militarizovawe; podvrgavawe uticaju vojske. 2. sveop{te naoruàvawe uz uvo|ewe vojnog zakona i sistema. militarizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. militarizamŠ 1. dati vojsci odlu~uju}u ulogu u dràvnom sistemu ukupno ili na delu dràvne teritorije; uvesti vojno ure|ewe. 2. uvesti u gra|anski ìvot ili neku wegovu sferu na~ela organizacije i rada kojima se rukovodi vojska; povojni~iti. militarist(a), -e m ‰fr. militariste, v. militarizamŠ 1. pristalica militarizma (v.). 2. onaj koji sprovodi militarizaciju (v.). militolatrija, -e ` ‰lat. miles vojnik, v. -latrijaŠ sluèwe vojnoj, vojni~koj ideologiji; propagirawe vojni~kih vrednosti. milihbrot, -a m = milhbrot, -a m ‰nem. Milchbrot mle~ni hlebŠ pokr. kulin. vrsta hleb-

milonga, -e ` ‰{p. milongaŠ muz. narodni ples u Argentini; dru{tveni ples sli~an tangu. miloniti, milonita m mn., jd. milonit, gen. milonita ‰gr~. mylon mlinŠ miner. stene koje su pri pokretu velikih kamenih masa toliko zdrobqene ili samlevene da im je prvobitna struktura potpuno razorena. milord, -a m ‰engl. mylordŠ (u oslovqavawu) 1. engleski plemi}. 2. otmen gospodin; up. miledi. milreis, -a m ‰port. mil-reis od mil hiqadu, reis mn. od realŠ ist. num. 1. u Brazilu, srebrni novac, dràvna moneta do 1942. (= 1.000 reala). 2. u Portugaliji, zlatni novac, dràvna moneta do 1910. (= 1.000 reala). milhbrot = milihbrot (v.). miqa i miqa, -e ` ‰lat. milia (passuum) hiqadu (koraka)Š 1. ist. u pro{losti jedinica za duìnu razli~itih vrednosti. 2. jedinica duìne u anglosaksonskim zemqama (= 1.609 m). 3. jedinica rastojawa na moru ili u vazduhu (morska ‹ = 1.852 m). miqe, -ea m ‰fr. milieuŠ 1. dru{tveno okruèwe, okolina, sredina. 2. mali stolwak ili ukrasna (vezena, ~ipkana) tkanina za stoli}e, komode i sl. mim -a m ‰lat. mimus od gr~. mimos imitator, glumacŠ 1. kwi`. pozor. u anti~koj kwièvnosti, kratka scenska igra s prizorima iz stvarnog ìvota, puna grube komike. 2. pozor. scenski komad bez re~i u kojem glum~evi gestovi, pokreti i izrazi lica zamewuju dijaloge; pantomima (v.).

781

mimamsa mimamsa, -e ` ‰sanskr. mimamsaŠ filoz. hinduisti~ka filozofska {kola (jedna od {est) prvobitno stvorena radi tuma~ewa Veda. mimber, ra m ‰tur. minber, mimber od ar. minbarŠ propovedaonica u xamijama. mimeza, -e ` i mimezis, -a m ‰gr~. mimesisŠ 1. opona{awe, podraàvawe, imitirawe. 2. retor. opona{awe ne~ijih re~i i govora radi do~aravawa osobina ili karaktera te li~nosti, ili radi podrugivawa. 3. teorija u filozofiji umetnosti po kojoj umetni~ko delo opona{a stvarnost. mimeograf, -a m ‰gr~. mimeomai opona{am, podraàvam, v. -grafŠ cilindri~na ma{ina za {tampawe koja umnoàva pisani materijal sa vo{tanog {ablona. mimetizam ‰gr~. mimeisthai opona{ati, podraàvatiŠ v. mimikrija. mimeti~ki i mimetski, -a, -o ‰gr~. mimetikosŠ koji podraàva neku osobinu, pokret, radwu i sl. mimika, -e `, dat. i lok. mimici ‰gr~. mimikos prema mimos imitator, glumacŠ izraàvawe emocija i raspoloèwa pokretima mi{i}a lica; gluma~ko sredstvo kojim se do~arava emocionalno stawe tuma~enog lika. x mimi~ki. mimikrija, -e ` ‰engl. mimicry, v. mimikaŠ 1. biol. prilago|avawe ìvotiwa neposrednoj ìvotnoj sredini po boji i izgledu, radi za{tite od prirodnih neprijateqa. 2. fig. pona{awe pojedinca koji se predstavqa isti kao ve}insko dru{tveno okruèwe (u verskom, etni~kom ili socijalnom pogledu). mimikri~an, -~na, -~no ‰v. mimikrijaŠ 1. zool. koji se odnosi na mimikriju. 2. koji se mewa radi prilago|avawa okolini. mimi~ar, -a m ‰v. mimikaŠ 1. ~ovek koji ve{to opona{a druge qude. 2. glumac koji koristi mimiku kao scensko sredstvo; pantomimi~ar. mimodrama, -e ` ‰v. mim, v. dramaŠ vrsta pantomime koja ukqu~uje dramsku radwu i stilizovani ples. mimoza, -e ` ‰nlat. mimosa, prema lat. mimus, v. mimŠ 1. bot. grmolika biqka, Mimosa pridica koja daje grozdove sitnih ùtih cveto-

782

minej va jakog mirisa. 2. fig. preterano osetqiva osoba. mina1 i mina1, -e ` ‰fr. mineŠ 1. voj. eksplozivni ure|aj koji se postavqa u zemqi{te, objekat i sl. (npr. nagazna mina) ili se u vidu projektila ispaquje iz odgovaraju}eg oru`ja (minobaca~a). 2. fig. bilo {ta (predmet, informacija, situacija) {to nekom omogu}ava da o{teti drugog ili omete ne~ije planove. mina2 i mina2, -e ` ‰nem. MineŠ uloàk za hemijsku olovku ili patent-olovku; grafit. mina3, -e ` ‰lat. mina od gr~. mnaŠ drevna mera za teìnu i vrednost (prema teìni metalnog novca) koja je odgovarala {ezdesetom delu talenta kao nov~ane jedinice. minare(t), -eta m = munara, -e ` ‰tur. minare od ar. manaraŠ 1. toraw uz xamiju s kojeg mujezin poziva muslimanske vernike na molitvu. 2. zast. stari naziv za signalni toraw ili svetionik. minder, -a m ‰tur. minderŠ pokr. etnol. 1. slamom ili vunom puwen jastuk, koji se u nizu stavqa na divane, se}ije ili klupe du` zidova sobe. 2. klupa pokrivena takvim jastukom. minderluk, -a m, mn. minderluci ‰tur. minderlik, v. minder, -lukŠ pokr. klupa du` sobnog zida, divan, sofa. min|u{a, -e ` ‰tur. mengus od ar. mengu{Š nau{nica, nakit za uho. minezang, -a m ‰nem. Minnesang, od starog nem. Minne qubav, Sang pesmaŠ muz. ist. svetovna dvorska lirika u Nema~koj od HÇÇ do HÇç veka s qubavnim motivima po ugledu na trubadure. minezengeri, minezengera m, mn. ‰nem. Minnesanger, Minnesinger, v. minezangŠ muz. ist. sredwovekovni pesnici i peva~i u Nema~koj, isprva samo riteri i niì plemi}i, a kasnije i profesionalni izvo|a~i gra|anskog porekla. minej, -eja m ‰gr~. menaion od men mesecŠ liturgijska kwiga sa slu`bama svetiteqima, Gospodwim i Bogorodi~inim praznicima, sastavqena po mesecima, mesecoslov. y op{ti minej sadrì slu`be prorocima, apostolima, mu~enicima i dr.; prazni~ni minej sadrì slu`be Gospodwim, Bogorodi~inim i ve}im svetiteqskim praznicima. crkv. pravosl.

miner miner, -era m ‰fr. mineurŠ 1. onaj koji vr{i minirawe u rudniku, kamenolomu i sl. 2. voj. stru~wak za postavqawe, neutralisawe i uklawawe mina. mineral, -ala m ‰fr. mineral od srlat. minerale, prema lat. minera rudnik, rudaŠ miner. 1. prirodno, homogeno neorgansko telo stalnog hemijskog sastava i utvr|enih fizi~kih svojstava koje se nalazi u zemqi ili na wenoj povr{ini (uglavnom tvrdo, ali ima i te~nih, npr. nafta). 2. me{avina neorganskih jediwewa (npr. granit); proizvod raspadawa organskih jediwewa (npr. ugaq, petrolej). 3. ruda. mineralan, -lna, -lno ‰nlat. mineralis, v. mineralŠ koji sadrì minerale ili se od wih sastoji. y mineralna voda lekovita voda koja sadrì ugqene kiseline i neke soli; mineralna uqa nafta ili drugi te~ni ugqovodonici koji se dobijaju iz prirodnih izvora frakcionom destilacijom; mineralna fizika deo mineralogije koji prou~ava fizi~ke osobine ruda; mineralna hemija nauka koja prou~ava hemijski sastav i hemijska svojstva minerala; mineralno carstvo tradicionalni naziv za neìvi deo Zemqe, nasuprot ìvotiwskom i biqnom carstvu. mineralizacija, -e ` ‰fr. mineraliser, v. mineralŠ 1. razgradwa organskih supstanci u prosta neorganska jediwewa. 2. dodavawe mineralnih soli radi poboq{awa kvaliteta zemqi{ta, pija}e vode, |ubriva i sl. mineralije, mineralija ` mn. ‰nlat. mineralia, v. mineralŠ minerali, rude. mineralog, -a m, mn. mineralozi ‰v. mineral, -logŠ nau~nik, stru~wak koji prou~ava minerale. mineralogija, -e ` ‰v. mineral, -logijaŠ nauka koja prou~ava sastav i svojstva minerala. y mineralo{ki. minerva, -e ` ‰lat. MinervaŠ 1. (Minerva) rimska bogiwa mudrosti, ve{tina i nauka, odgovara Ateni kod Grka. 2. med. gipsani zavoj oko vrata ({titi povre|ene vratne pr{qenove). mitol.

minerogenija, -e ` ‰v. mineral, v. -genŠ nauka o postanku i razvitku minerala.

minijum mini- ‰v. miniŠ kao prvi deo re~i kazuje da je ono {to je iskazano u drugom delu malih ili umawenih dimenzija (minibus). mini prid. indekl. ‰engl. mini skr. od miniature minijaturanŠ neuobi~ajeno mali po dimenzijama, sasvim mali, minijaturan; supr. maksi. minibar, -a m ‰v. mini-, barŠ mali friìder s razli~itim pi}em, ob. u hotelskoj sobi, frigobar (v.). mini-basket, -a m ‰v. mini-, basketŠ ko{arka koja se igra na malom ili improvizovanom terenu, ili sa mawim brojem igra~a. minibus, -a m, mn. minibusi ‰v. mini-, engl. bus autobusŠ autobus koji prima do 15 putnika. minival, -a m ‰v. mini-Š frizura s blagim talasima. mini-golf, -a m ‰v. mini-, golfŠ igra sli~na golfu, u kojoj se loptica ubacuje {tapom u rupu preko kratkih nezatravqenih staza s raznovrsnim preprekama. minidisk, -a m ‰v. mini-, diskŠ ra~. mali muzi~ki disk veli~ine 64 mm, na koji moè da se snimi do 25 minuta muzike. minijatura, -e ` ‰srlat. miniatura, prvobitno œbojewe minijumomŒ, v. minijumŠ 1. ist. u sredwovekovnim (iluminiranim) rukopisima, sli~ica ili slikom ukra{eno slovo. 2. ono {to je umaweno, {to je u svojoj vrsti malih dimenzija; umetni~ka slika malog formata. 3. u {ahu vrlo kratka partija ili problem sa nekoliko figura na tabli. 4. muz. sasvim kratka kompozicija. minijaturan, -rna, -rno ‰v. minijaturaŠ prid. sasvim mali, si}u{an; koji je u svojoj vrsti izrazito malih dimenzija. minijaturizacija, -e ` ‰v. minijaturaŠ 1. pravqewe ne~eg u minijaturnoj verziji; izrazito umawivawe. 2. uvo|ewe tehni~kih ure|aja malih dimenzija zahvaquju}i tehnici poluprovodnika. minijaturist(a), -e ` ‰fr. miniaturiste, v. minijaturaŠ onaj koji izra|uje minijature (umetnik, modelar i sl.), stru~wak za minijature. minijum, -a m ‰lat. minium crveniloŠ hem. olovni oksid jasnocrvene boje, nekada upotrebqavan kao boja, danas za za{titu metala od korozije, izradu kristal-stakla i dr.

783

mini-kompjuter mini-kompjuter, -a m ‰v. mini-, kompjuterŠ kompjuter sredweg kapaciteta, pogodan za mala preduze}a, nau~na istraìvawa i sl. (ve}i od mikrokompjutera (v.)). ra~.

minima, -e ` ‰lat. minimaŠ muz. ist. u menzuralnoj notaciji, nota u trajawu koje odgovara dana{woj polovini takta. minimalan, -lna, -lno ‰nlat. minimalisŠ najmawi mogu}i (po dimenzijama, trajawu, iznosu itd.), najsitniji; supr. maksimalan. y minimalna umetnost pokret u slikarstvu i skulpturi nastao u SAD oko 1965, koji elemente dela svodi na primarne geometrijske oblike odn. objekte. minimalac, -lca m ‰v. minimumŠ fam. najnià zarada, plata (po zakonu ili drugim propisima). minimalizam, -zma m ‰v. minimumŠ 1. te`wa, o~ekivawe, planirawe minimuma ili zadovoqavawe minimumom. 2. minimalna umetnost, v. minimalan. 3. muz. ànr roka inspirisan savremenom klasi~nom muzikom, nagla{enog ritma, uz ponavqawe kratkih i jednostavnih melodijskih fraza.

minoministarka, -e ` ‰v. ministarŠ 1. èna na poloàju ministra. 2. ministrova supruga. z gospo|a ministarka (prema istoimenoj komediji B. Nu{i}a) supruga ministra koja izaziva podsmeh skorojevi}kim i razmetqivim pona{awem. ministarski, -a, -o ‰v. ministarŠ koji se odnosi na ministra, koji pripada ministru ili ministrima. y ministarski savet, ministarsko ve}e zvani~ni naziv za vladu; ministarska foteqa poloàj ministra. ministarstvo, -a m ‰v. ministarŠ 1. odsek dràvne uprave kojem je na ~elu ministar. 2. prostorije ili zgrada u kojoj rade ministar i slu`benici odgovaraju}eg odseka. ministerijalac, -lca m ‰v. ministerijumŠ 1. ist. u sredwem veku, pripadnik ~inovni~ko-zemqoposedni~kog plemstva. 2. crkv. onaj koji obavqa ministerijum (v.). ministerijalizam, -zma m ‰v. ministerijumŠ ist. struja u zapadnoevropskim socijalisti~kim partijama krajem HÇH i po~etkom HH veka koja je opravdavala u~e{}e socijalista u buròaskim vladama.

minimalist(a), -e m ‰v. minimumŠ 1. onaj koji traì, o~ekuje, planira minimum ili se zadovoqava minimumom. 2. um. sledbenik minimalizma.

ministerijum, -a m i ministerij, -ija m ‰lat. ministerium slu`baŠ crkv. rad u slu`bi drugih; slu`bena ispomo} sve{tenicima ili monasima.

minimarket, -a m ‰v. mini-, marketŠ mala prodavnica me{ovite robe, ob. privatna.

ministrant, -a m, gen. mn. ministranata ‰lat. ministrans od ministrare sluìtiŠ u katoli~koj crkvi, onaj koji pomaè sve{teniku tokom bogosluèwa, obi~no de~ak ili mladi}.

minimum, -a m ‰lat. minimumŠ 1. najmawa veli~ina, koli~ina, stepen, trajawe, iznos, mera itd. ne~ega. 2. mat. najmawa vrednost u nekom ure|enom skupu. minirati, miniram, 3. l. mn. miniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. miner, v. mina1Š 1. postaviti, postavqati eksploziv, minu; razoriti, razarati minom ili minama. 2. fig. namerno (po)kvariti, uni{titi, razoriti (plan, napore, delo i sl.). miniserija, -e ` ‰v. mini-, serijaŠ televizijska serija s malim brojem epizoda (naj~e{}e ~etiri). ministar, -tra m ‰lat. minister slugaŠ najvi{i dràvni slu`benik, ~lan vlade, prvi ~ovek jednog odseka dràvne uprave, resora (finansija, spoqnih poslova i sl.).

784

ministrirati, ministriram, 3. l. mn. ministriraju nesvr{. ‰lat. ministrare sluìtiŠ 1. biti ministrant, obavqati du`nosti ministranta. 2. fig. podràvati, pomagati nekoga u postupcima, izjavama i sl. 3. v. ministrovati. ministrovati, -rujem nesvr{. ‰v. ministarŠ biti ministar, biti na poloàju ministra, obavqati du`nosti ministra. minisub, -a m ‰v. mini-, engl. sub skr. od submarine podmornicaŠ podmornica za jednu ili dve osobe. mino- ‰fr. mine, v. mina1Š kao prvi deo re~i kazuje da se drugi deo odnosi na mine (npr. minolovac).

minobaca~ minobaca~, -a~a m ‰v. mino-Š voj. oru`je s kratkom cevi za ispaqivawe mina. minojski, -a, -o ‰v. MinosŠ (prema mitskom kraqu Krita Minosu) koji se odnosi na drevnu civilizaciju ostrva Krita, 3000–1100. p. n. e. minolovac, -vca m ‰v. mino-Š voj. brod za otkrivawe i uni{tavawe podvodnih mina. minolovka, -e ` ‰v. mino-Š tehn. ure|aj za otkrivawe i uni{tavawe podvodnih mina. minoran, -rna, -rno ‰lat. minor mawiŠ 1. (o ~oveku) koji je drugorazredan po qudskim ili stru~nim kvalitetima. 2. mali po zna~aju, stepenu, koli~ini ili veli~ini; sporedan, nevaàn. minorat, -ata m ‰nlat. minoratus prema lat. minor mawi, mla|iŠ prav. pravo nasledstva koje se prenosi na najmla|eg sina ostavioca. minorizirati, minoriziram, 3. l. mn. minoriziraju svr{. i nesvr{. ‰v. minoranŠ prida(va)ti mawi zna~aj; zanemari(va)ti; potcewivati, obezvre|ivati. minorit, -ita m ‰srlat. Fratres minoresŠ rel. pripadnik fraweva~kog reda Male bra}e. minoritet ‰nlat. minoritas, prema minor mawiŠ mawina, mawi broj glasova. minorka, -e ` ‰prema {panskom ostrvu Minorka ili MenorkaŠ zool. koko{ belog ili crnog perja. minornost, -i ` ‰v. minoranŠ osobina ili stawe onoga koji je minoran; bezna~ajnost, zanemarqivost. Minos, -a m ‰gr~. MinosŠ 1. mitol. sin Zevsa i Evrope, ~uven po strogosti i pravi~nosti, sudija u podzemnom svetu. 2. kritski kraq, tvorac ~uvenog lavirinta, koji je primorao Atiwane na pla}awe sramnog danka u krvi. Minotaur, -a m ‰gr~. Minotauros, prema Minos, tauros bikŠ mitol. sin Pasifaje, ène kritskog kraqa Minosa, i jednog bika; ~udovi{te — pola ~ovek, pola bik. minski, -a, -o ‰v. mina1Š 1. koji pripada mini (‹ upaqa~). 2. koji je pun mina, posut minama (minsko poqe). minstrel, -a m ‰engl. minstrel od stfr. menestrel, v. menestrelŠ 1. ist. v. menestrel. 2. ~lan zabavqa~ke grupe u HÇH veku u SAD koja je izvodila peva~ke i plesne numere i ske~eve.

miwon minuend, -a m ‰lat. minuendusŠ mat. u matemati~koj operaciji oduzimawa, broj od kojeg se oduzima; umawenik. minueto, -a m ‰ital. minuettoŠ v. menuet. minuirati, minuiram, 3. l. mn. minuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. minuereŠ smawi(va)ti, umawi(va)ti, suziti, ograni~iti. minus i minus, -a m ‰lat. minusŠ 1. nedostatak, mana. 2. mawak, deficit (biti u minusu). 3. mat. a. oznaka za operaciju oduzimawa, znak minus (–). b. znak za negativnu veli~inu. 4. kao pril. mawe; supr. plus. minuskula, -e ` ‰lat. minusculus omawiŠ 1. paleogr. oblik gr~kog ili latinskog pisma koje ima slova nejednake visine; supr. majuskula. 2. vrlo mala slova. minut, -uta m = minuta -ute ` ‰lat. minuta (pars) umawen deoŠ 1. jedinica vremena, {ezdeseti deo sata. 2. mat. jedinica za merewe uglova, {ezdeseti deo stepena. minuta = minut (v.) minutaà, -e ` ‰v. minutŠ trajawe izraèno u minutima (ob. u programima radija, TV ili javnih priredbi). minutni, -a, -o ‰v. minutŠ koji se doga|a u minutu, po minutu; koji traje jedan minut; kratkotrajan. minucije, minucija ` mn. ‰lat. minutiaeŠ 1. sitni detaqi, potankosti, podrobnosti. 2. zast. mali kalendari. minuciozan, -zna, -zno ‰nlat. minutiosus, prema lat. minutia sitnicaŠ krajwe detaqan, precizan; koji ide do sitnica; podroban, iscrpan. Minhauzen i Minhauzen, -a m ‰nem. Munchhausen prema imenu avanturiste barona K. F. H. fon Minhauzena (1720–1797)Š fig. ~ovek koji pri~a o neverovatnim, izmi{qenim doga|ajima i preuveli~anim (sopstvenim) podvizima; veliki laòv. miwon, -ona m ‰fr. mignonŠ 1. kulin. vrsta kola~i}a sa glazurom. 2. iron. pej. qubimac, {ti}enik, miqenik. 3. tipogr. stari naziv za {tamparski slog od 7 ta~aka. y miwon sijalica elektri~na sijalica sa uìm navojem od obi~nog.

785

miomio- ‰gr~. mys mi{; mi{i}Š kao prvi deo re~i kazuje da se wen drugi deo odnosi na mi{i}; ispred vokala skra}uje se u mi- (v.). mioblasti, mioblasta m mn. ‰v. mio-, gr~. blastos klicaŠ biol. polazne embrionske }elije ki~mewaka koje se razvijaju u mi{i}no tkivo. miogeloza, -e ` ‰v. mio-, lat. gelare zgusnuti, stegnutiŠ med. tvrdo vretenasto zadebqawe u skeletnom mi{i}u. miogeneza i miogeneza, -e ` ‰v. mio-, genezaŠ fiziol. diferencijacija mi{i}nog tkiva. mioglobin, -ina m ‰v. mio-, (hemo)globinŠ fiziol. mi{i}ni hemoglobin, koji je lak{i i nosi vi{e kiseonika a mawe ugqen-monoksida nego hemoglobin krvi; prenosnik kiseonika u mi{i}e. miograf, -a m ‰v. mio-, -grafŠ instrument koji sluì za snimawe rada mi{i}a. miografija, -e ` ‰v. mio-, -grafijaŠ snimawe i beleèwe mi{i}nih aktivnosti u stawima rada i mirovawa. miodinija, -e ` ‰v. mio-, gr~. odyne bolŠ med. bol u mi{i}ima, mi{i}ni reumatizam. mioza, -e ` ‰gr~. myein zatvoriti, zatvarati o~i, v. -ozaŠ med. skupqawe zenice (normalno pri gledawu u svetlo, ali i znak neke bolesti ili trovawa). miozitis, -a m ‰v. mio-, -itisŠ med. upala mi{i}a. miokard, -a = miokardijum, -a i miokardij, -a m ‰v. mio-, gr~. kardia srceŠ anat. sr~ani mi{i}. miokarditis, -a m ‰v. miokard, -itisŠ med. upala sr~anog mi{i}a (akutna ili hroni~na). miom, -oma m ‰v. mi-, -omŠ med. dobro}udni tumor mi{i}nog tkiva. miomantija, -e ` ‰v. mio-, -mantijaŠ gatawe pomo}u mi{eva (ob. belih, dresiranih). miopatija, -e ` ‰v. mio-, -patijaŠ naziv za svako oboqewe mi{i}a. miopija, -e ` ‰gr~. myopia prema myops kratkovid, od myein zatvarati i ops okoŠ med. kratkovidost, slabovidost na daqinu. miopi~an, -~na, -~no ‰v. miopijaŠ prid. kratkovid, koji slabo vidi na daqinu.

786

mirijamiospazam, -zma m ‰v. mio-, spazamŠ med. mi{i}ni gr~. miotonija, -e ` ‰v. mio-, -tonijaŠ med. (neèqena i nekontrolisana) napetost, ukru}enost, zgr~enost mi{i}a. miofobija, -e ` ‰gr~. mys mi{, fobijaŠ psih. bolestan strah od mi{eva. miocen, -a m ‰gr~. meion mawi, gr~. kainos novŠ geol. geolo{ka formacija tercijara izme|u oligocena i pliocena. mi-parti, -ija m ‰fr. mi-parti od mi- polu-, partir podelitiŠ moda koja se javila u HÇ veku i zahtevala da svaka polovina odela bude u drugoj boji (katkad i drugog kroja). mira, -e ` ‰lat. myrrha od gr~. myrra, hebr. morŠ crvenosme|a smola od stabala iz roda Commiphora poreklom iz Somalije; od davnina sluì kao balzam (za kosu) i tamjan (za ka|ewe). mirabela, -e ` ‰fr. mirabelleŠ bot. sorta {qive (crvenosme|e ili ùte boje). mirador, -ora m ‰{p. miradorŠ arhit. 1. nadgra|eni deo ku}e koji sluì kao vidikovac; up. belvedere. 2. balkon ili lo|a u gorwem delu ku}e odakle se lepo vidi okolina. mira`, -aà m ‰fr. mirageŠ 1. opt. opti~ka pojava izazvana prelamawem svetlosnih zraka pri kojoj se ~ini da se predmet posmatrawa nalazi ispod, iznad ili pored wegovog stvarnog mesta (sloèniji vid toga je fatamorgana). 2. tehn. voj. nadzvu~ni avion-bombarder francuske proizvodwe, deltoidnih krila. mira`xika, -e ` ‰v. mirazŠ etnol. devojka ili èna s mirazom (v.). miraz, -aza m ‰tur. miras od ar. miratŠ 1. pokretna i nepokretna imovina koju nevesta udajom donosi u brak iz roditeqske ku}e. 2. nasledstvo, ba{tina. mirak(u)l, -a m ‰lat. miraculumŠ 1. ist. kwi`. sredwovekovna drama o ~udesnim doìvqajima svetaca uz pomo} Boga ili Bogorodice, prikazawe. 2. iron. ~udna stvar, ~udan doga|aj, ~udo; sme{an splet doga|aja u obi~nom ìvotu. mirakulozan, -zna, -zno ‰nlat. miraculosus, v. mirak(u)lŠ ~udesan, ~udotvoran. mirija- ‰gr~. myrias, v. mirijadaŠ zast. stari predmetak u nazivu decimalne jedinice sa zna~ewem: deset hiqada (104).

mirijada mirijada, -e ` ‰gr~. myriasŠ ogromna, neograni~ena koli~ina, neizbrojivo mno{tvo, broj koji se neodre|eno opisuje izrazima œna milijardeŒ ili œna milioneŒ. mirijalitar i mirijalitar, -tra m ‰v. mirija-, litarŠ deset hiqada litara (104 l). mirijametar i mirijametar, -tra m ‰v. mirija-, metarŠ deset hiqada metara (104 m). mirmekofilija, -e ` ‰gr~. myrmex mrav, v. -filijaŠ zool. jedan od oblika simbioze nekih insekata i mrava. mirmekofite, mirmekofita `, mn. ‰gr~. myrmex mrav, v. -fit(e)Š bot. biqke u ~ijim su se {upqinama nastanili mravi koji ih {tite od drugih insekata. mirmekohorija, -e ` ‰gr~. myrmex mrav, choros krug, koloŠ biol. {irewe biqnog semena uz pomo} mrava. miro, -a m ‰gr~. myron mirisno uqeŠ crkv. osve}eno uqe koje se koristi pri vr{ewu svete tajne miropomazawa (sveto ‹). mirovarewe, -ewa s ‰v. miroŠ rel. kuvawe uqa s vinom i biqnim za~inima za osve}ewe ({to kod pravoslavnih ima pravo samo patrijarh autokefalne crkve). miro|ija, -e ` ‰gr~. myrodia ugodan mirisŠ 1. bot. kulin. aromati~na biqka iz porodice {titara, Anethum graveolens koja se koristi kao za~in; kopar. 2. fig. za~in uop{te. miropomazawe, -awa s ‰v. miroŠ rel. pomazawe mirom, sveta tajna: kod pravoslavaca obred neposredno posle kr{tewa, a kod katolika u odraslijoj dobi deteta, v. krizma. miroto~iv, -a, -o ‰v. miroŠ rel. iz ~ijeg tela nakon smrti isti~e sveto uqe, {to je znak vernicima da preminuli ima svetiteqske mo}i (sv. Simeon Miroto~ivi). mirski, -a, -o ‰rus. mir svetŠ 1. svetovni, lai~ki (za razliku od duhovnog, crkvenog). 2. koji ne spada u monahe, kalu|ere, koji nije zamona{en, zare|en. y mirski sve{tenik sve{tenik koji nije monah, ve} ìvi u okruèwu svoje pastve i u~estvuje u dru{tvenom ìvotu. mirta, -e ` ‰nem. Myrte od gr~. myrtosŠ bot. ukrasna zimzelena biqka s malim belim cvetovima, Myrtus communis.

misira~a mis ` indekl. ‰engl. missŠ 1. gospo|ica, na engleskom govornom podru~ju. 2. titula koju nosi pobednica u takmi~ewu za lepoticu ili neko drugo sli~no svojstvo (fotogeni~nost, {arm itd.). misa, -e ` ‰lat. missaŠ 1. crkv. najva`niji ~in bogosluèwa u katoli~koj crkvi. 2. muz. a. naziv za delove mise koji se pevaju (npr. Benedictus, Gloria, Agnus Dei). b. vrsta umetni~ke muzi~ke kompozicije. x misni. misal, -ala m ‰nlat. missaleŠ crkv. 1. kwiga iz koje se ~ita misa. 2. molitvenik. misija, -e ` ‰lat. missio slawe, poslawe, prema mittere poslati, slatiŠ 1. zadatak, ciq ili uloga koja se shvata kao vrlo zna~ajna za veliki broj qudi. 2. zadatak ili posao zbog kojeg se pojedinac ili grupa qudi {aqe u inostranstvo. 3. organizovana grupa qudi koja se {aqe u inostranstvo radi uspostavqawa odnosa, pregovora, pomo}i nekoj zemqi i sl. 4. diplomatsko ili vojno izaslanstvo u stranoj zemqi s posebnim zadacima. 5. crkv. ist. od crkve ovla{}eni pojedinci ili grupe (naj~e{}e sve{tena lica i humanitarni radnici) koji su nekad imali zadatak da {ire hri{}anstvo, a kasnije da uspostave pastoralne i humanitarne aktivnosti. 6. zgrada ili naseqe (u inostranstvu) u kojem deluju crkveni ili humanitarni aktivisti. x misijski. misionar, -ara m ‰nlat. missionarius, v. misijaŠ 1. crkv. ~lan misije (5) (v.); onaj koji {iri veru, propoveda evan|eqe u stranim zemqama. misionariti, misionarim nesvr{. ‰v. misionarŠ 1. rel. odlaziti u misije (5) (v.), propovedati veru. 2. iron. baviti se ideolo{kom propagandom; nametqivo propagirati neku ideju ili ciq. misionarski, -ska, -sko ‰v. misionarŠ 1. koji se odnosi na misiju (5) (v.) ili ima oblik misije. 2. koji se odnosi na misionara ili misionarstvo. misionarstvo, -stva s ‰v. misionarŠ organizovano delovawe verskih zajednica na pridobijawu novih ~lanova. misira~a i misirka1, -e ` ‰tur. M›s›r od ar. Misr EgipatŠ bot. (velika) bundeva.

787

misirka2 misirka2, -e `, dat. i lok. misirki, gen. mn. misirki ‰v. misira~aŠ 1. vrsta koko{i, morska koko{, biserka, Numida meleagris. 2. }urka. 3. v. misira~a. misis i misiz ` indekl. ‰engl. missis, missus od mistress, skr. MrsŠ na engleskom govornom podru~ju, gospo|a, titula udate ène ispred prezimena ili imena i prezimena. misica, -e ` ‰prema engl. missŠ fam. devojka koja je osvojila titulu mis (2) (v.). miskin, -ana m ‰tur. miskin od ar. miskinŠ onaj kojeg mori muka, nevoqa; koji se bori s nema{tinom; nevoqnik. misnica, -e ` ‰v. misaŠ crkv. gorwi deo ode`de katoli~kih sve{tenosluìteqa koji se nosi tokom mise. mistagog, -a m, mn. mistagozi ‰gr~. mystagogos od mystes posve}en u tajne i agein voditiŠ 1. ist. u staroj Gr~koj, sve{tenik koji je du{e vernika uvodio u paganske misterije. 2. rel. hri{}anski sve{tenik ili verou~iteq koji vernike priprema za primawe svetih tajni. mistagogija, -e ` ‰v. mistagogŠ 1. uvo|ewe u tajne religije, vere. 2. uvo|ewe u u~ewe hri{}anske crkve. mister, -a m ‰engl. mister, skr. Mr., od stfr. maistre od lat. magisterŠ 1. na engleskom govornom podru~ju, gospodin. 2. titula koju dobija pobednik u takmi~ewu za najlep{eg, najja~eg i sl. mu{karca. misterija, -e ` ‰gr~. mysterionŠ 1. ono {to se ne moè saznati, razumeti ili objasniti do kraja; tajna. 2. stvar, pojava ili osoba koja pokazuje neobi~na, neobja{wiva ili nepoznata svojstva, usled ~ega pobu|uje radoznalost i naga|awa. 3. rel. verska istina koja je objavqena samo izabranima. 4. kwi`. sredwovekovni dramski komad na narodnom jeziku koji je za teme uzimao doga|aje iz ìvota Hrista, Bogorodice, svetiteqa ili iz novije crkvene istorije. misteriozan, -zna, -zno ‰nlat. mysteriosus, v. misterijaŠ koji sadrì misteriju; koji se ne moè saznati, razumeti ili objasniti do kraja; tajanstven, zagonetan, neobja{wiv. mistik, -a m, mn. mistici ‰gr~. mystikos tajni, tajanstvenŠ 1. onaj koji je naklowen misticizmu, sledbenik misticizma, misti~ar. 2.

788

miscelanea umetnik koji u svojim delima govori o mistici i misti~nom. 3. u sredwem veku, pisac religioznih dela misti~nog sadràja. mistika, -e `, dat. i lok. mistici ‰v. mistikŠ 1. skup postupaka i spoznaja iz domena misticizma. 2. u {irem smislu, vera u nat~ulno, tajanstveno, natprirodno; verovawe u postojawe nevidqivih sila koje obitavaju u ìvotiwama, biqkama, nebeskim telima i sl. 3. rel. teolo{ka nauka koja raspravqa o tajanstvenim putevima uspostavqawa zajednice ~oveka s boànstvom. mistifikator, -a m ‰v. mistifikovatiŠ onaj koji mistifikuje; obmawiva~. mistifikacija, -e ` ‰v. mistifikovatiŠ 1. dovo|ewe u zabludu, obmawivawe, zavaravawe, opsena. 2. kwièvno ili nau~no delo koja ima za ciq da zavara, zbuni ~itaoca. mistifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. mystificare, v. misterija, -fikovatiŠ 1. davati ne~em karakter tajanstvenog. 2. uskratiti, uskra}ivati obja{wewe; namerno ~initi ne{to nerazumqivim, nepristupa~nim, misti~nim; obmawivati (lakoverne qude). misticizam, -zma m ‰fr. mysticisme, prema gr~. mystikos tajni, tajanstvenŠ 1. filoz. rel. u~ewe zasnovano na pretpostavqenoj mogu}nosti sjediwewa ~oveka s boànskim kroz kontemplaciju i ekstazu; u~ewe o neposrednoj duhovnoj, intuitivnoj spoznaji onoga {to nadilazi razumevawe. 2. okultizam, mistika (2) (v.). misti~an, -~na, -~no ‰v. mistikŠ 1. koji je obavijen mistikom; nat~ulan, nedoku~iv obi~- nom ~oveku, tajanstven. 2. koji proizlazi iz neposrednog sjediwavawa s Bogom, posledwom istinom i sl. 3. koji sadrì duh misterije, misteriozan. misti~ar, -a m v. mistik (1). mistral v. maestral. mistrija, -e ` ‰ngr~. mystri od gr~. mystros ka{ikaŠ zidarska alatka kojom se zahvata i razmazuje malter. miscelanea, miscelanea s mn. ‰lat. miscellanea me{ano, raznovrsnoŠ 1. zbornik radova iz razli~itih oblasti nauke i umetnosti. 2. publikacija u kojoj se objavquju mawi radovi razli~ite sadrìne, jednog ili vi{e autora.

mit 3. u bibliotekarstvu, skup mawih dela koja su objediwena zbog jednakog formata. 4. u kolekcionarstvu, zbir predmeta koji nisu razvrstani po odre|enim zbirkama. mit, -a m, mn. mitovi ‰gr~. mythos re~, pri~aŠ 1. ist. pri~a iz narodnog predawa koja govori o natprirodnim bi}ima, precima ili junacima i wihovim neobi~nim, natprirodnim delima. 2. stvarna ili izmi{qena pri~a koja se obra}a svesti jednog naroda putem odre|enih dru{tvenih i kulturnih obrazaca ili sna`nih kolektivnih ose}awa (ukqu~uju}i predrasude i sl.). 3. preuveli~ana pri~a o nekom doga|aju ili li~nosti iz stvarnog ìvota;. sa stanovi{ta nauke, neosnovano shvatawe, uverewe ili verovawe. mitariti se, mitarim se nesvr{. ‰lat. mutare mewatiŠ 1. zool. mewati perje (o pticama). 2. fig. mewati se, preobraàvati se. mitver, -a m ‰engl. meatwareŠ ra~. osobqe (programeri, operatori, administratori) koje opsluùje kompjuter. mitgepek, -a m ‰nem. MitgepackŠ 1. prtqag koji putnik na èleznici predaje za prevoz u posebnom vagonu. 2. fig. osoba koja je u dru{tvu s nekim va`nijim, uglednijim, ali sama po sebi sporedna; stvar koja je pridodata ne~em va`nijem, dodatak, prilog. mitela, -e ` ‰lat. mitella dem. od mitraŠ med. trouglasta ili ~etvorouglasta marama koja, vezana oko vrata, imobilizuje povre|enu ruku. miteser i miteser, -a m ‰nem. MitesserŠ za~epqewe izvodnog kanala lojne `lezde na koì, ob. u vidu crne ta~kice. fiziol.

miting, -a m, mn. mitinzi ‰engl. meetingŠ 1. skup ve}eg broja qudi na kojem se govori o javnim pitawima, izraàva odre|en politi~ki ili socijalni stav, program, protest itd; politi~ki skup. 2. sp. takmi~ewe u nekim sportovima (atletici, plivawu, vazduhoplovstvu i sl.) u ciqu {irewa wihove popularnosti. mitinga{, -a{a m ‰v. mitingŠ 1. onaj koji ~esto nastupa i govori na mitinzima. 2. onaj koji se izraàva jednostavno, sluè}i se parolama i poznatim frazama, u stilu govora na mitinzima. x mitinga{ki.

mitohondrije mitinga{iti, mitinga{im nesvr{. ‰v. mitingŠ iron. 1. ~esto i}i na mitinge. 2. govoriti kao mitinga{ (v.). mitingovati, -gujem nesvr{. v. mitinga{iti. mito- ‰gr~. mythos re~, pri~aŠ kao prvi deo re~i kazuje da se drugi deo odnosi na mit: predawe, pri~u, legendu, bajku i sl. mitograf, -a m ‰gr~. mythographos, v. mito-, -grafŠ onaj koji skupqa, opisuje i tuma~i mitolo{ku gra|u. mitografija, -e ` ‰v. mito-, -grafijaŠ 1. skupqawe, opis i tuma~ewe mitova. 2. um. likovna predstava mita. mitoza, -e ` ‰gr~. mitos nit, v. -ozaŠ biol. uobi~ajen na~in deobe }elija tako da svaka od dve nove }elije dobija polovinu svakog hromozoma; up. mejoza. mitolog, -a m, mn. mitolozi ‰gr~. mythos, v. -logŠ onaj koji se bavi mitologijom, koji prou~ava mitove. mitologema, -e ` ‰v. mitologija, (fon)emaŠ lingv. re~, pojam, misaona konstrukcija itd. koja je stalno prisutna u mitu i doprinosi wegovom odràvawu. mitologizacija, -e ` ‰v. mitologijaŠ pretvarawe u mit; davawe nestvarne dimenzije ob. pojavama. mitologizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. mitologijaŠ pri~ati o nekom doga|aju ili li~nosti na na~in koji odgovara mitu, pretvoriti, pretvarati u mit. mitologija, -e ` ‰gr~. mythologia, v. mit, -logijaŠ 1. skup mitova nastalih unutar jedne civilizacije ili naroda, ili u jednom istorijskom razdobqu. 2. etnol. skupqawe, prou~avawe i obja{wavawe mitova. mitoman, -a m ‰v. mito-, -manŠ psih. onaj koji boluje od mitomanije (v.), koji pokazuje sklonost ka izmi{qawu i preterivawu. mitomanija, -e ` ‰v. mito-, -manijaŠ psih. bolesna sklonost ka izmi{qawu i preterivawu u opisivawu razli~itih doga|aja. mitos, -a m ‰gr~. mythosŠ kwi`. mit. mitohondrije, mitohondrija ` mn. ‰gr~. mitos nit, chondros zrnoŠ biol. }elijska organela kon~astog ili zrnastog oblika koja ima ulogu

789

Mitra u proizvodwi energije potrebne za metaboli~ke procese u }eliji. Mitra, -e ` ‰pers. Mihtra(s)Š mitol. u staropersijskoj religiji, bog dana i sunca; wegov kult je bio naro~ito razvijen u prvim vekovima hri{}anstva. mitra, -e `, gen. mn. mitara/mitri ‰lat. mitra od gr~. mitra turban, pokrivalo za glavu, marama, pojasŠ 1. kod pravoslavnih episkopa, kruna koju nose tokom bogosluèwa i verskih sve~anosti; kod katoli~kih biskupa, opata, kardinala i pape, visoka kupasta kapa koju nose tokom slu`be. 2. fig. dostojanstvo i poloàj visokih crkvenih dostojanstvenika koji nose mitru. 3. ist. kod starih Grka, ko`ni povez ispod oklopa za za{titu slabina. 4. kod orijentalnih vladara, kapa s dve trake na zatiqku. 5. med. vrsta zavoja za glavu. mitraizam, -zma m ‰v. -izamŠ kult Mitre, staropersijskog boga svetlosti i istine. mitraqez, -eza m ‰fr. mitrailleuseŠ voj. brzometno automatsko vatreno oru`je, ob. na postoqu ili s nogarima, koje se puni s neprekidne trake ili iz {arèra. mitraqezac, -sca m ‰v. mitraqezŠ voj. onaj koji rukuje mitraqezom ili je u vojsci obu~en za to. mitraqeski, -a, -o ‰v. mitraqezŠ prid. pripada mitraqezu ili se na wega odnosi. y mitraqeska paqba voj. neprekidno ciqano ga|awe vatrom iz mitraqeza. mitraqirati, mitraqiram, 3. l. mn. mitraqiraju nesvr{. ‰fr. mitrailler, v. mitraqezŠ 1. ga|ati vatrom iz mitraqeza. 2. fig. neprirodno mnogo i brzo govoriti. mitridatizam, -zma m ‰prema pontskom kraqu Mitridatu (131–63. pre n. e.), koji je uzimawem otrova stekao imunitet protiv wihŠ otpornost prema otrovima ste~ena wihovim postepeno sve ve}im uno{ewem u organizam. mitropolija, -e ` ‰v. mitropolitŠ crkv. 1. u pravoslavnoj crkvi, ve}a crkvena oblast kojoj je na ~elu mitropolit. 2. sedi{te mitropolita (mesto ili zgrada); up. metropolija. mitropolit, -a m ‰gr~. metropolitesŠ crkv. posle patrijarha, najvi{e arhijerejsko (epi-

790

mnemotehnika skopsko) zvawe u pravoslavnoj crkvi; up. metropolit. mitski, -a, -o ‰v. mitŠ 1. koji je sadràn u mitu. 2. koji pripada mitu ili mitovima; koji se odnosi na mit(ove). mihrab, -aba m ‰tur. mihrab od ar. mihrabŠ arhit. sredi{wa ovalna ni{a u zidu xamije okrenutom u smeru ]abe, iz koje imam predvodi zajedni~ku molitvu. -micin ‰gr~. mykes gqivaŠ drugi deo naziva za lekove, pre svega antibiotike, dobijene od gqivica. mi{ma{, -a m ‰nem. MischmaschŠ àrg. smesa od koje~ega, papazjanija; me{avina svega i sva~ega; zbrka, nered; up. pelmel. Mi{na, -e ` ‰hebr. MischnahŠ 1. prvi i temeqni deo Talmuda; nepisani jevrejski zakoni koje je u ÇÇ veku n. e. sakupio Juda ha-Nazi. 2. odlomak iz te zbirke tekstova. mjuzikl, -a m, gen. mn. mjuzikla ‰engl. musical (comedy)Š pozori{ni komad ili igrani film u kojem se muzi~ke i plesne ta~ke smewuju s govornim tekstom, muzi~ka komedija. mjuzikhol, -a m ‰engl. music-hallŠ pozori{te u kojem su na programu zabavni ànrovi: mjuzikli, vodviqi i sl.; varijete. MKS-sistem, -ema m ‰skr. od m(etar), k(ilogram), s(ekunda)Š fiz. me|unarodni sistem mernih jedinica, usvojen umesto CGS-sistem (v.) a potom zamewen sistemom SI (v.). -mneza, -mnezija, -mnesti~ki ‰gr~. -mnesis od mimneskein se}ati seŠ koji se odnosi na se}awe odnosno pam}ewe. mnemonika, -e ` ‰gr~. mnemonikosŠ v. mnemotehnika. mnemoni~ar, -a m ‰v. mnemonika, mnemotehnikaŠ onaj koji koristi ve{tinu mnemotehnike kako bi lak{e zapamtio odre|eni sadràj. Mnemosina, -e ` ‰gr~. MnemosyneŠ 1. mitol. }erka Urana i Gee (Neba i Zemqe), bogiwa pam}ewa; majka devet muza koje je izrodila sa Zevsom. 2. astron. asteroid otkriven 1859. godine. mnemotehnika, -e ` dat. i lok. mnemotehnici ‰gr~. mnemon koji se se}a, v. tehnikaŠ upotreba re~i, skra}enica, rima i drugih sredstava kako bi se olak{alo pam}ewe sloènog ili dugog niza informacija; mnemonika.

mnemotehni~ki

mnemotehni~ki, -a, -o ‰v. mnemotehnikaŠ koji se odnosi na mnemotehniku, koji pomaè pam}ewu. moare, -ea m ‰fr. moire koji se prelivaŠ 1. vrsta vunene ili svilene tkanine, glatke i sjajne, s prelivima nepravilnih oblika i razli~itih veli~ina. 2. gre{ka u tkanini nastala zbog neravnina u predivu. 3. tipogr. pojava neèqene rasterske mreè pri {tampawu fotografija. 4. sjajan ili zasen~en preliv preko slikovnog materijala u vidu sivih ta~kica, koji se stvara pri prenosu u kompjutersku memoriju ili pri {tampawu. moarirati, moariram, 3. l. mn. moariraju i nesvr{. ‰v. moareŠ posebnim postupkom doda(va)ti tkanini povr{inski efekat u vidu rebrastih {ara. svr{.

mob, -a m ‰engl. mobŠ àrg. qudi lo{ih osobina, najgori sloj u dru{tvu; olo{, {qam, svetina, bagra; ruqa, gomila. -mobil ‰v. mobilŠ kao drugi deo re~i ozna~ava pokretnost (automobil). mobil, -ila m ‰lat. mobilis pokretanŠ um. 1. u konstrukciji apstraktne skulpture nefiksirani, pokretni delovi napravqeni od razli~itih materijala. 2. ukras ili igra~ka od nekoliko figura, predmeta i sl. koji visi sa ìce, trake i pokre}e se na strujawe vazduha. mobilan, -lna, -lno ‰lat. mobilis pokretanŠ 1. koji se lako pokre}e, koji nije vezan za jedno mesto, pokretqiv, pokretan. 2. koji se brzo mewa u izrazu, raspoloèwu ili izgledu. 3. koji omogu}ava ili dopu{ta promenu dru{tvenog statusa (mobilno dru{tvo). 4. voj. spreman da krene, spreman za borbu. y mobilni telefon prenosni telefon ~ija tehnologija po~iva na zemaqskim predajnicima od kojih svaki pokriva odre|enu geografsku oblast. mobilizacija, -e ` ‰fr. mobilisation, v. mobilanŠ 1. voj. pozivawe vojnih obveznika u slu`bu pod pretpostavkom rata ili vanrednog stawa. 2. angaòvawe ve}e grupe qudi radi obavqawa nekog zajedni~kog posla. 3. med. terapijski postupak kojim se neki organ ili deo tela vra}a u stawe pokretqivosti.

mod mobilijar, -ara m ‰nlat. mobiliaris, v. mobilanŠ pokretna imovina (name{taj, poku}stvo i sl.). mobilisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. mobiliser, v. mobilanŠ 1. sprovesti mobilizaciju (v.). 2. fig. angaòvati grupu qudi radi efikasnog izvr{ewa nekog posla ili ciqa. mobilni, -og(a) m ‰lat. mobilis pokretqivŠ prenosni telefon ~ija tehnologija po~iva na zemaqskim predajnicima od kojih svaki pokriva odre|enu geografsku oblast, mobilni telefon, v. mobilnost, -osti ` ‰v. mobilanŠ osobina onoga koji je mobilan i svojstvo onoga {to je mobilno; pokretqivost. mobing, -a m ‰engl. mobbing prema mob ruqaŠ 1. soc. psih. vre|awe i zlostavqawe pojedinca od strane ve}e grupe kolega na radnom mestu. 2. zool. obi~aj nekih ìvotiwa da, udruène, brojnom nadmo}no{}u zastra{e ja~eg neprijateqa. mobitel, -a m = mobilni (v.). mobot, -a m ‰skr. od mobilni robotŠ tehn. pokretni robot koji sluì za poslove u opasnim ili nedostupnim prostorima. moviola, -e ` ‰Moviola, fabri~ko ime proizvodaŠ posebna vrsta stola s projektorom koja omogu}ava jednoj osobi da gleda filmski snimak i kontroli{e wegovu brzinu u ciqu montaè, titlovawa i sl. mogigrafija, -e ` ‰gr~. mogis s mukom, v. -grafijaŠ med. funkcionalni gr~ ruke prilikom pisawa, grafospazam. mogila, -e ` ‰rus. mogilaŠ 1. antrop. grobna humka od kamewa ili zemqe. 2. humka uop{te. mogori{, -a m ‰srlat. magarisium od ar. maharig izdaciŠ ist. danak koji je stari Dubrovnik pla}ao trebiwskim i humskim knezovima za vinograde izvan gradskih zidina. mograw, -a m ‰ital. melagranaŠ 1. bot. nar, Punica granatum, {ipak, granat. mogul, -a m ‰pers. moghul MongolŠ 1. ist. prvobitno, re~ kojom su nazivani Mongoli; kasnije, muslimanski vladar u Indiji, od XVI do XIX veka. 2. fig. mo}nik, magnat u nekoj delatnosti (holivudski, filmski ‹). mod, -a m ‰engl. mod(ern)Š pripadnik britanske tinejxerske supkulture 60-ih godina HH

791

mod veka, u kojoj se podrazumevalo obla~ewe u mini sukwe, zvonaste pantalone, jarke boje, vo`wa skuterima itd. mod, -a m ‰engl. modeŠ u matemati~koj statistici, ono obele`je slu~ajne veli~ine koje se naj~e{}e javqa u datoj grupi; modalna veli~ina. moda, -e ` ‰fr. mode od lat. modus na~inŠ 1. trenutno popularan na~in ìvota, pona{awa, odevawa, svojstven jednom razdobqu i dru{tvenoj zajednici. 2. ukus i na~in odevawa; sva ode}a koja se kroji po obi~ajima odre|enog centra (pariska ‹). modalan, -lna, -lno ‰nlat. modalis od lat. modus na~inŠ 1. lingv. koji odre|uje oblik postupawa, stav prema radwi, na~inski (modalne re~enice). 2. muz. koji je na~iwen po sistemu modusa (v.); up. tonalan. modalitet, -eta m ‰nlat. modalitas od lat. modusŠ 1. na~in na koji se ne{to de{ava ili vr{i (uslovqen odre|enim okolnostima). 2. log. stepen pouzdanosti nekog suda (mogu}e, slu~ajno, verovatno, nu`no itd.). 3. muz. zbirni naziv za karakteristi~na harmonijska i melodijska obele`ja napeva koji se temeqi na starocrkvenim oblicima. modeblat, -a m ‰nem. Modeblatt prema Blatt listŠ zast. modni ~asopis. model, -ela i model, -a m ‰fr. modele od ital. modello od lat. modellusŠ 1. uzorak po kojem se neki proizvod izra|uje. 2. objekat, gra|evina, ma{ina, brod, avion i sl. u smawenoj veli~ini kako bi se predstavili wegov izgled i plan izrade ili gradwe; maketa (v.) 3. osnovni uzorak, izgled odevnog predmeta ili obu}e koji se izra|uje u seriji. 4. mat. pribli`ni opis nekih pojava ili objekata u stvarnom svetu, uz pomo} matemati~ke simbolike (funkcija, jedna~ina, nejedna~ina itd.). 5. osoba ili predmet prema kojem slikar ili vajar stvara svoje delo. 6. osoba koja javno prikazuje neki odevni predmet, maneken; osoba koja reklamira neki proizvod putem fotografije, filma, televizije itd. modelar, -ara m ‰v. modelŠ onaj koji izra|uje modele aviona, automobila, brodova i sl., kao hobi ili za potrebe industrije. modelarnica, -e ` ‰v. modelarŠ radionica u kojoj se izra|uju modeli (1, 2, 3).

792

moderirati modelarstvo, -a s ‰v. modelarŠ 1. izrada modela (1, 2, 3) (v.) kao zanimawe ili posao. 2. izrada nacrta i gradwa umawenih primeraka (modela) automobila, brodova, raketa i aviona s takmi~arskim ciqem. modelacija, -e ` ‰v. modeliratiŠ davawe oblika ne~emu, oblikovawe. modeling, -a m ‰engl. model(l)ing, v. modelŠ bavqewe poslom modela (6) ili manekenke. modelirati, modeliram, 3. l. mn. modeliraju svr{. i nesvr{. = modelovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. modeler, v. modelŠ da(va)ti oblik ne~emu, oblikovati, izra|ivati model (1, 2, 3). modelist(a), -e m ‰fr. modelliste, v. modelŠ onaj koji izra|uje modele. modelovati = modelirati (v.) modem, -ema i modem, -a m ‰engl. mod(ulator) + dem(odulator)Š ra~. elektronski ure|aj koji omogu}ava prenos podataka do i od kompjutera telefonskom ili nekom drugom komunikacionom linijom. x modemski koji je namewen za modem ili se ostvaruje pomo}u modema: modemska veza, modemski prikqu~ak. moderan, -rna, -rno ‰fr. moderne od klat. modernus prema modo sada, odmahŠ 1. koji je u modi, u skladu s modom (npr. odevni predmet). 2. koji je u duhu vremena koje traje; savremen, aktuelan, dana{wi, nov. moderato pril. ‰ital. moderatoŠ muz. umereno brz tempo (izme|u alegra i andantea). moderator, -a m ‰lat. moderator prema moderari, v. moderiratiŠ 1. onaj koji na nekom (stru~nom, politi~kom) skupu sa vi{e u~esnika podsti~e i usmerava razgovor, spre~ava zao{travawe suprotnih mi{qewa i vodi prema zajedni~ki prihvatqivim zakqu~cima. 2. fiz. u nuklearnom reaktoru, supstanca (grafit ili te{ka voda) koja usporava i usmerava neutrone radi efikasnije fisije. moderacija, -e ` ‰lat. moderatioŠ umerenost; ublaàvawe, obuzdavawe; ograni~avawe; izbegavawe krajnosti. moderirati, moderiram, 3. l. mn. moderiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. moderariŠ 1. ublaìti, ublaàvati; obuzda(va)ti; svesti, svoditi na pravu meru; ograni~iti, ograni~avati na è-

moderna qenu meru, ja~inu itd.; izbegavati krajnosti. 2. biti moderator (v.). moderna, -e `, dat. moderni ‰nem. Moderne, v. moderanŠ 1. kwièvni pravac krajem HÇH i po~etkom HH veka koji je teìo bliskosti sa kulturnim ìvotom Zapadne Evrope. 2. v. modernizam. modernizam, -zma m ‰v. moderan, -izamŠ 1. novi pravac u nekoj oblasti dru{tvenog ili kulturnog ìvota ili u pogledu na svet, te`wa ka novim sadràjima i formama; te`wa za promenama u smislu osavremewivawa. 2. teol. zajedni~ka karakteristika vi{e teolo{kih pravaca i shvatawa unutar katoli~ke crkve oko 1900. godine (uglavnom odba~enih). modernizacija, -e ` ‰fr. modernisation, v. moderanŠ proces i posledica modernizovawa. modernizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. moderniser, v. moderanŠ (u)~initi ne{to modernim, uvesti, uvoditi novi duh, organizaciju, tehniku rada; slediti zahteve i potrebe vremena; dati nov izgled ne~emu. modernist(a), -e m ‰v. moderanŠ stvaralac u duhu modernizma; pripadnik ili pristalica modernizma u umetnosti. modernitet, -eta m ‰v. moderanŠ sveukupni duh perioda koji traje, nov na~in ìvota, nov pogled na svet; savremenost, modernost. modijus, -a m ‰lat. modiusŠ starorimska, kasnije sredwovekovna mera za ìtarice (razlikovala se u raznim mestima). modiskiwa, -e ` ‰fr. modiste, v. modaŠ zanatska radnica koja izra|uje ènske {e{ire i srodne predmete dopunske garderobe (rukavice, kragne); ènska osoba koja kreira, dizajnira tu vrstu proizvoda; vlasnica prodavnice u kojoj se prodaje takva roba. modifikacija, -e ` ‰lat. modificatioŠ rezultat ili proces modifikovawa; delimi~na izmena stawa, oblika ili na~ina; preina~avawe, prilago|avawe. modifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰lat. modificareŠ vr{iti delimi~nu izmenu, preina~iti, preina~avati; prilagoditi, prilago|avati.

modulacija modla, -e ` ‰nem. Model od lat. modulus mera, meriloŠ pokr. kalup za oblikovawe kola~a ili nekog drugog jela. modni, -a, -o ‰v. modaŠ koji se odnosi na modu, posebno na na~in i stil odevawa (‹ kreator). modo pril. ‰lat. modoŠ odmah; ob. na trgova~kim priznanicama, ra~unima i dr. modul i modul, -a m ‰lat. modulus mera, meriloŠ 1. utvr|ena osnovna veli~ina, standard, jedinica mere. 2. sastavni deo, komponabilni element, komponenta nekog sloènog sistema koja se iz wega moè izdvojiti ili razmeniti s nekom drugom iz istog sistema. 3. tehn. deo svemirske letelice koji se moè od we odvojiti, samostalno leteti i obavqati programirane zadatke. 4. mat. apsolutna vrednost konstantne ili promenqive veli~ine, vektora, kompleksnog broja itd. 4. fiz. koeficijent koji se odnosi na neko fizi~ko svojstvo (‹ elasti~nosti). 5. ra~. u programirawu, skup rutina i informacijskih obrazaca za izvr{avawe odre|enog zadatka ili za primenu nekog apstraktnog tipa podataka. 6. kalup za livewe metaka. 7. u numizmatici, pre~nik kovanog novca, medaqe i sl. 8. arhit. ist. u anti~koj arhitekturi, jedinica mere za odre|ivawe me|usobno uskla|enih veli~ina delova jedne gra|evine. modularan, -rna, -rno ‰nlat. modularis, v. modulŠ koji se odnosi na modul, koji pripada modulu ili se sastoji iz modula. y modularna konstrukcija tehn. i industr. na~in gradwe ili izrade zgrada, ure|aja, name{taja i dr. koji podrazumeva da se prvo konstrui{u podsklopovi, v. modul (2) od kojih se sklapa krajwi proizvod s mogu}no{}u varirawa; modularni dizajn ra~. na~in kompjuterskog programirawa pri kojem se posao do nekog stepena odvija nezavisno u delovima pre sastavqawa u kona~an proizvod. modulator, -a m ‰v. moduliratiŠ tehn. 1. elektronsko kolo kojim se mewaju svojstva nose}eg signala. 2. ure|aj koji pretvara digitalni signal u analogni. modulacija, -e ` ‰lat. modulatio, v. moduliratiŠ 1. muz. prelazak iz jednog tonaliteta u drugi unutar iste kompozicije. 2. promena, dizawe i spu{tawe glasa (peva~a ili govorni-

793

modulirati ka). 3. prilago|avawe, postupak u kome se neki element jedne veli~ine mewa u skladu s promenom druge. 4. fiz. tehn. postupak izmene ili oblikovawa svojstava nose}eg talasa tako da unesene promene predstavqaju smislenu informaciju. modulirati, moduliram, 3. l. mn. moduliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. modulariŠ 1. izvr{iti, izvr{avati modulaciju. 2. tehn. promeniti neko svojstvo signala (npr. zbog prenosa informacija). modus, -a m ‰lat. modus mera, na~inŠ 1. na~in, mera, pravilo; oblik, izgled, vid; pona{awe, dràwe. y modus vivendi stil, na~in ìvota; modus operandi na~in rada ili funkcionisawa; u kriminalistici, na~in izvr{ewa krivi~nog dela koji ukazuje na odre|enog izvr{ioca. 2. log. put silogisti~kog zakqu~ivawa i dokazivawa u tradicionalnoj logici. 3. muz. naziv za lestvice, nizove s razli~itim rasporedom tonova i polutonova, stvorene u staroj Gr~koj i razra|ene u sredwovekovnoj muzici (dorski, lidijski, frigijski ‹ itd.). mozaik, -a m, mn. mozaici ‰fr. mosaique od srlat. musaicum delo muza, v. muzaŠ 1. lik. likovna tehnika koja se izvodi slagawem raznobojnih kamen~i}a, glazirane keramike ili stakla u cementnu osnovu; moè biti dekorativni element arhitektonskih povr{ina ili samostalno slikarsko delo. 2. delo nastalo primenom tehnike mozaika. 3. fig. bilo {ta {to je sloèno od ve}eg broja raspoznatqivih elemenata. mozai~ki, -a, -o ‰v. mozaikŠ koji se odnosi na mozaik, koji je napravqen kao mozaik (od vi{e malih delova). Mojre, -a ` mn. ‰gr~. MoiraŠ mitol. tri sestre bogiwe sudbine kod starih Grka, su|aje, odgovaraju rimskim Parkama. mojsijevac, -vca m ‰prema imenu MojsijeŠ pripadnik Mojsijeve vere, Jevrejin. mojsijevski, -a, -o ‰prema imenu MojsijeŠ koji je u duhu Mojsijevog u~ewa. y mojsijevska vera Mojsijevo u~ewe; jevrejska religija. moka, -e ` ‰prema gradu i luci Moka u JemenuŠ vrsta kafe. mokasina, -e ` ‰engl. moccasin od algonkinskog mokussinŠ 1. ist. obu}a severnoameri~kih Indijanaca od {tavqene koè omotane oko

794

molekul stopala. 2. mu{ka i ènska plitka cipela bez pertli ili kai{eva. mokasinka, -e ` v. mokasina. moket, -eta m ‰fr. moquetteŠ 1. gruba tkanina od vune ili sintetike za poku}stvo. 2. tepih od zida do zida, tapison, itison. moksa, -e ` ‰nlat. moxa od jap. mokusa trava koja goriŠ med. mali smotuqak trave ili li{}a koji se koristi za moksibustiju (v.). moksibustija, -e ` ‰nlat. moxibustio, v. moksa, (com)bustio sagorevaweŠ u kineskoj i japanskoj tradicionalnoj medicini, na~in le~ewa pomo}u zapaqenih trava koje nadraùju odre|ene ta~ke na koì, sli~ne onima u akupunkturi. mol1, -a m, lok. molu, mn. molovi ‰nem. Moll od lat. mollis mekŠ muz. jedan od dva glavna tonska roda, setnog, ozbiqnog zvuka u pore|ewu s durom; odlikuje se malom tercom na tre}em stupwu; up. dur. mol2, -a m ‰nem. Mol prema Molekul od nlat. moleculaŠ fiz. merna jedinica za koli~inu supstance (simbol mol) u Me|unarodnom sistemu mernih jedinica (SI). mol3, -a m, mn. moli ‰venec. molo od lat. mulusŠ zool. pokr. vrsta ribe, osli}. mol4, mola, mn. molovi v. molo. mol5 v. {oping-mol. mola, -e ` ‰lat. molaŠ med. poreme}aj u razvoju jaj~anih omota~a na po~etku trudno}e, sa znatnim uve}awem materice i krvarewem, {to dovodi do umirawa ploda. molaran, -rna, -rno ‰v. mol2Š fiz. koji se odnosi na mol2. molari, molara m mn., jd. molar, gen. molara ‰lat. molaris prema mola mlinski kamen, `rvawŠ anat. kutwaci, gorwi i dowi zubi ~oveka i ìvotiwe u zadwem delu usta. molasa, -e ` ‰fr. mollasse od lat. mollisŠ miner. glinast i peskovit kre~wak. molektronika, -e `, dat. i lok. molektronici ‰skr. od molekularna elektronikaŠ elektr. novija oblast elektronike koja se bavi poluprovodnicima malih dimenzija; molekularna elektronika. molekul, -a m ‰fr. molecule, nlat. molecula dem. od lat. moles masaŠ najmawa ~estica neke supstance, nevidqiva golim okom, koja sama

molekula poseduje sva hemijska svojstva te supstance; skup me|usobno povezanih atoma. molekula, -e ` = molekul (v.). molekularan, -rna, -rno ‰v. molekulŠ 1. koji se odnosi na molekule. 2. koji je deo molekula, koji pripada molekulu. y molekularna biologija grana biologije koja prou~ava osnovne biolo{ke pojave na raznim molekulima; molekularna genetika genetika koja prou~ava molekularne osnove naslednih procesa; molekularna masa zbir atomskih masa svih atoma u molekulu. moler, -a m ‰nem. MalerŠ 1. majstor, zanatlija koji kre~i, farba, boji prostorije, fasade i sl. 2. zast. slikar, umetnik. x molerski. moleraj, -aja m ‰nem. MalereiŠ 1. rezultat farbawa, bojewa (zidova i sl.); zidna {ara, izgled zida posle kre~ewa, farbawa. 2. zast. slika, slikarsko delo. moleskin, -ina m ‰fr. moleskine od engl. moleskin krzno od krticeŠ pamu~na tkanina, sluì za postavu ili oja~awe delova ode}e, radnu ili sportsku ode}u. molestirati, molestiram, 3. l. mn. molestiraju nesvr{. ‰lat. molestareŠ uznemiravati, zlostavqati; dosa|ivati (kome), gwaviti. molibden, -ena m ‰gr~. molybdaina prema molybdos olovoŠ hem. hemijski element, srebrnastosivi metal, atomski broj 42, simbol Mo. molibdenit, -ita m ‰v. molibdenŠ miner. glavna ruda molibdena, molibdenov sulfid, olovnosive boje. molo, -a m i s ‰ital. molo od lat. molesŠ pristani{ni nasip, izgra|eni produètak obale za pristajawe i vezivawe brodova ili za{titu od vetra i talasa. molovati, -lujem nesvr{. ‰nem. malenŠ farbati, kre~iti, malati, bojiti (‹ sobu, stan). Molotovqev koktel, -a m ‰prema imenu sovjetskog politi~ara V. M. Molotova (1890–1986)Š bomba u obliku boce napuwene lako zapaqivom te~no{}u, s fitiqem koji se zapali pre bacawa. Moloh, -a m ‰hebr. molekh(e)Š mitol. hebr. 1. semitski bog sunca, vatre i rata kome su na `rtvu prino{ena deca. 2. (moloh) fig. neman koja

monada sve pro`dire; stra{na i slepa sila koja uzima mnoge nevine `rtve. molski, -a, -o ‰v. mol1Š muz. koji je napisan, koji se izvodi u molu. y molska skala muz. tonska lestvica u molu; molski akord muz. akord u molu (sa sniènom tercom ili sekstom). molto pril. ‰ital. moltoŠ muz. mnogo, vrlo, jako; re~ koja se koristi uz druge oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i interpretaciju da bi poja~ala osnovno zna~ewe (npr. molto alegro veoma brzo; alegro non molto brzo ali ne previ{e). molusk, -a m, mn. molusci, gen. moluska ‰nlat. molluscaŠ 1. zool. meku{ac. 2. med. mekana tvorevina (npr. dobro}udni tumor, bradavi~asta izraslina). momen(a)t, -nta m ‰lat. momentum, prema movere kretatiŠ 1. ~asak, tren, trenutak. 2. poseban period ili epizoda unutar {ireg, duèg toka vremena. 3. ~inilac, faktor (ekonomski ‹, kqu~ni ‹, sporedni ‹); ~iwenica u okviru spleta doga|aja ili u nadre|enoj ~iwenici. y magnetski momen(a)t v. magnetski. 4. fiz. proizvod mase i brzine kretawa, koli~ina kretawa ( ‹ sile). y magnetski momen(a)t v. magnetski. momentalan, -lna, -lno = momentan (v.). momentan, -tna, -tno ‰lat. momentaneus, v. momen(a)tŠ 1. koji traje samo jedan momenat; trenutan. 2. koji nastupa bez odlagawa; brz, neposredan (‹ otkaz, ‹ prekid). momentativ, -a m ‰nlat. momentativumŠ gram. glagol koji ozna~ava radwu koja se zbiva u jednom trenutku; trenutni glagol. moment-kqu~, moment-kqu~a m, mn. moment-kqu~evi ‰v. moment (4)Š alat za zatezawe {rafova sa pokazateqem sile zatezawa, momentni kqu~, tenzioni kqu~. mona, -e ` ‰ital. monaŠ pokr. vulg. 1. ènski polni organ. 2. glupak, budala. 3. pokvarewak, bednik. mona, -e ` ‰ital. monna, skr. od madonnaŠ nekada{wa italijanska titula za udatu ènu, gospa (Mona Liza, Mona Vana). monada, -e ` ‰gr~. monas, gen. monados jedinicaŠ filoz. nedeqiva celovita jedinica, nedeqivo bi}e; prema Pitagori, broj~ana jedi-

795

monadologija nica, prema Platonu ideja, prema \. Brunu atom, prema Lajbnicu, prosta supstancijalna jedinica od kakvih je sazdan ceo svemir. monadologija, -e ` ‰v. monada, -logijaŠ u~ewe o nedeqivosti jedinica, o nedeqivosti bi}a. filoz.

monandrija, -e ` ‰gr~. monos sam, jedini, aner gen. andros mu{karacŠ na~elo organizovawa dru{tvene zajednice po kojem èna ima samo jednog muà; jednomu{tvo; pr. poliandrija, monogamija. gr~.

monarh, -a i monarh, -arha m, mn. monarsi i monarsi, gen. monarha i monarha ‰gr~. monarches jedini vladarŠ 1. onaj koji sam, jedini vlada (u monarhiji), apsolutni vladar; kraq, car, nasledni vladar. 2. fig. onaj koji u ne~em izrazito dominira ili vlada, koji sve drì u rukama. 3. zool. vrlo veliki leptir, naranxasto-crnih {ara. monarhizam, -zma m ‰v. monarhija, v. -izamŠ 1. pojam monarhije kao oblika vladavine. 2. pol. shvatawe, zagovarawe monarhije kao poèqnog ili najboqeg oblika vladavine. monarhija, -e ` ‰gr~. monarchiaŠ oblik vladavine gde svu vlast ima jedna osoba, obi~no nasledni kraq; oblik vladavine s monarhom na ~elu. y ustavna monarhija monarhija u kojoj se na~in funkcionisawa vlasti propisuje ustavom; Dvojna monarhija ist. naziv za Austrougarsku (1867–1918) u periodu kada su Austrija i Ugarska bile dve dràve vezane personalnom i teritorijalnom unijom. monarhijanizam, -zma m ‰lat. monarchianus, -izamŠ teol. ranohri{}ansko u~ewe koje tvrdi da su Otac, Sin i Sveti Duh samo tri vida ispoqavawa Boga, a da je Bog jedan i jedinstven (pori~e se doktrina o Svetoj Trojici).

v.

monarhist(a), -e m ‰v. monarhijaŠ pristalica, zagovornik monarhije kao oblika vladavine. monarhisti~ki, -a, -o ‰v. monarhist(a)Š koji se zalaè za monarhiju; koji ima oblik monarhije; koji se odnosi na monarhiste. monarhomah, -a m, mn. monarhomasi ‰v. monarh, gr~. machesthai boriti seŠ ist. grupa francuskih, {panskih i nema~kih teologa i filozofa koji su oko 1600. godine branili tezu da

796

monere je dozvoqeno svrgnuti i ~ak ubiti monarha koji vlada kao tiranin. monarhofa{izam, -zma m ‰v. monarhija, fa{izamŠ dràvni sistem koji je istovremeno monarhisti~ki i fa{isti~ki. x monarhofa{isti~ki. monastir v. manastir. monasti~an, -~na, -~no ‰gr~. monastikos prema monastes monahŠ koji se odnosi na monahe, mona{ki; koji se odnosi na manastir. monah, -aha i monah, -a m, vok. mona{e i mona{e, mn. monasi i monasi, gen. monaha i monaha (`. monahiwa, -e) ‰gr~. monachosŠ rel. onaj koji se zavetima obavezuje i potpuno predaje mona{tvu; u isto~nim crkvama svi su kalu|eri monasi, u zapadnim samo neki (benediktinci, kamaldoleàni, valambronzanci, silvestrini itd.). x mona{ki. mongolizam, -zma m ‰nlat. mongolismus, zbog lica koje podse}a na mongolskoŠ med. uro|eno oboqewe izazvano hromozomskim poreme}ajem, prati ga nizak stepen inteligencije i odre|ene pojave na telu; danas se radije upotrebqava termin Daunov sindrom (v.). monden, -ena, -o ‰fr. mondain prema monde svetŠ 1. ~ovek koji prati i usvaja manire visokog dru{tva, koji se kre}e u otmenim krugovima. 2. ~ovek posve}en zabavi, modi i dru{tvenom ìvotu. x mondenski. mondijalizam, -zma m ‰fr. mondialisme od mondial svetskiŠ shvatawe da je ~ove~anstvo jedinstvena zajednica u kojoj treba da se uspostavi sistem zajedni~kih na~ela i pravila, prevazilaze}i nacionalne granice; up. globalizam. mondijalist(a), -e m, mn. mondijalisti ‰v. mondijalizamŠ pristalica mondijalizma. mondijalisti~ki, -a,-o ‰v. mondijalizamŠ koji se odnosi na mondijalizam ili na mondijaliste (v.). Mondovizija, -e ` ‰fr. monde svet, v. (tele)vizijaŠ preduze}e za prenos TV programa po celom svetu. mondura, -e ` ‰fr. montureŠ pokr. zast. uniforma; mundir. monere, monera `, mn. ‰gr~. moneres jednostavanŠ zool. po E. Heklu (Haeckel, 1834–1919),

moneta najprostija (pretpostavqena, ne i na|ena) ìva bi}a koja se sastoje od protoplazme bez jedra, a iz kojih bi trebalo da su nastale }elije. moneta i moneta, -e ` ‰lat. monetaŠ 1. kovani novac, kovanica. 2. novac, nov~ana jedinica, valuta jedne zemqe. monetaran, -rna, -rno ‰v. monetaŠ koji se odnosi na monetu, nov~ani (‹ sistem). y monetarna politika politika neke dràve u pitawima vezanim za novac i wegovu vrednost, sprovodi je centralna banka; monetarna unija sporazum izme|u dveju dràva o upotrebi iste nov~ane jedinice ili o me|usobnoj konvertibilnosti. monetarizam, -zma m ‰v. monetaranŠ ekon. pravac u ekonomskoj teoriji koji polazi od stava da koli~ina novca uti~e na kretawe cena, {to zahteva ~vrsta i dugoro~na pravila za porast koli~ine novca u opticaju zavisno od privrednog rasta. monetarist(a), -e m ‰v. monetaranŠ pristalica monetarizma. monetaristi~ki, -a, -o ‰v. monetaranŠ koji se odnosi na monetarizam (v.) ili na monetariste (v.). monetizacija, -e ` ‰v. moneta, -izacijaŠ 1. davawe karaktera novca ne~emu (bonovima (v.), vau~erima (v.) itd.). 2. pretvarawe javnog duga u novac ili hartije od vrednosti. ekon.

monizam, -zma m ‰nem. Monismus od gr~. monos sam, jedini, v. -izamŠ filoz. u~ewe koje sve pojave svodi na samo jedan princip (duhovni ili materijalni); supr. dualizam. monist(a), -e m ‰v. monizamŠ sledbenik, pristalica monizma. monisti~ki, -a, -o ‰v. monist(a), monizamŠ koji se odnosi na monizam i moniste. monitor, -a m ‰engl. monitor od lat. monitorŠ 1. pom. brod koji sluì za posebne zadatke na moru i na re~nim putevima. 2. ra~. kompjuterski ekran, deo kompjuterske opreme. 3. aparat u televizijskom studiju ili reìji za pra}ewe i proveru teku}eg programa. 4. med. elektronski aparat koji, prikqu~en na pacijenta, pokazuje signalima funkcije organizma (npr. otkucaje srca). 5. fig. osoba koja obavqa monitoring (2) (v.).

monogonija monitoring, -a m ‰v. monitorŠ 1. pra}ewe neke pojave, procesa na monitoru (2, 3, 4) (v.). 2. nadgledawe, posmatrawe, kontrola nekog procesa i upozoravawe vi{eg organa na nepravilnosti ili te{ko}e. monitum, -a m ‰lat. monitumŠ opomena, upozorewe, ukor. monmorilonit, -ita m ‰po mestu Montmorillon u FrancuskojŠ miner. hidrosilikat aluminijuma, sastavni deo gline i tropskog tla. mono- ‰gr~. monos sam, jediniŠ kao prvi deo sloène re~i zna~i jedan, jedno, jedinstveno, samo (npr. monokl, monokultura). mono prid. indekl. ‰engl. mono, skr. od monophonic monofonŠ sistem snimawa i reprodukcije zvuka upotrebom samo jednog kanala; up. stereofonija. monoandrija v. monandrija. monoartritis, -a m ‰v. mono-, artritisŠ med. upala samo jednog zgloba. monoauralan, -lna, -lno ‰v. mono-, lat. auris uvoŠ koji je samo za jedno uho, namewen samo jednom uhu. monovalentan, -tna, -tno ‰v. mono-, valentanŠ hem. jednovalentan, koji se moè vezati samo s jednim atomom vodonika. monogamija, -e ` ‰gr~. monogamia, v. mono-, gr~. gamos brakŠ brak izme|u jednog mu{karca i jedne ène; supr. poligamija. monogamist(a), -e m, mn. monogamisti ‰v. monogamijaŠ onaj koji je opredeqen za monogamiju, pristalica monogamije. monogamski i monogamni, -a, -o ‰v. monogamijaŠ prid. se zasniva na monogamiji; koji pripada monogamiji ili se na wu odnosi. monogeneza i monogeneza, -e ` ‰v. mono-, genezaŠ 1. biol. antrop. pretpostavqeno zajedni~ko poreklo svih qudi od jednog para (mu{karca i ène). 2. biol. pretpostavqeno poreklo svih ìvih bi}a od jedne jedine }elije. 3. lingv. teorija po kojoj svi jezici vode poreklo iz jednog zajedni~kog prajezika. supr. poligeneza. monogenizam, -zma m ‰v. monogenezaŠ 1. v. monogeneza. 2. v. monofiletizam. monogonija, -e ` ‰v. mono-, gr~. goneia ra|awe, stvaraweŠ biol. bespolno razmnoàvawe,

797

monogram razmnoàvawe bez oplodwe (pupqewem, delovima tela, sporama i sl.). monogram, -a m ‰v. mono- v., -gramŠ 1. po~etna slova imena i prezimena, izra|ena u posebno stilizovanom obliku (na posteqini, ode}i, nakitu, pe~atima itd.). 2. skra}enica, {ifra, znak neke firme, ono {to je danas logotip. monogramist(a), -e m, mn. monogramisti ‰v. monogramŠ 1. umetnik koji se specijalizovao za izradu monograma. 2. umetnik koji svoja dela potpisuje samo monogramom (naj~e{}e u kasnom sredwem veku). monografija, -e ` ‰v. mono-, -grafijaŠ rasprava ili kwiga nau~nog, stru~nog ili esejisti~kog karaktera u kojoj se iscrpno obra|uje jedna tema (pojava, osoba, mesto itd.). monodija, -e ` ‰gr~. monoidia jednoglasna pesmaŠ 1. muz. jednoglasno, solo pevawe, sa instrumentalnom pratwom. kwi`. 2. u starogr~koj lirskoj poeziji, pesma (ob. tu`balica) koju je pevao jedan peva~. 3. u anti~koj tragediji, poetski monolog (jednog glumca). 4. u engleskoj poeziji, elegi~no poetsko delo. monodrama i monodrama, -e ` ‰v. mono-, dramaŠ kwi`. pozor. dramski tekst pisan za samo jednog glumca; drama u kojoj igra samo jedan glumac. monokarpan, -pna, -pno ‰v. mono-, gr~. karpos plodŠ bot. (o jednogodi{wim biqkama) koji se opra{uje i daje plod samo jedanput i zatim uvene. monokini i monokini, -ija m ‰v. mono-, (bi)kiniŠ ènski kupa}i kostim bez grudwaka, samo od ga}ica. monokl, -a m, gen. mn. monokla ‰fr. monocle od lat. monoculus jednookiŠ opti~ko staklo za samo jedno oko; up. binokl. monoklini~an, -~na, -~no ‰v. mono-, gr~. klinein nagiwati, kline posteqaŠ 1. miner. (o kristalu) koji ima samo jednu ravan simetrije, sa dve nejednake ose koje se seku pod kosim uglovima i tre}om, tako|e razli~itom osom, koja je u odnosu na ove dve vertikalna. 2. bot. (o biqci) koji ima i tu~kove i pra{nike u istom cvetu. monoklinski v. monoklini~an. monokolor, -ora m ‰v. mono-, kolorŠ tehnika filma u jednoj boji.

798

monolitan monokord, -a m ‰gr~. monochordon, v. mono-, chorde ìcaŠ fiz. akusti~ka sprava koja se sastoji od ìce napete preko drvenog rezonatora, sluì za matemati~ko odre|ivawe muzi~kih intervala. monokordan, -dna, -dno prid. ‰v. monokordŠ muz. koji ima samo jednu ìcu. monokotiledone i monokotiledone, monokotiledona i monokotiledona ` mn. ‰v. mono-, v. kotiledonŠ biqke ~ije klice imaju samo jedan listi}, kotiledon (v.) up. dikotiledone. monokratija, -e ` ‰v. mono-, -kratijaŠ pol. vladavina samo jedne osobe koja ni sa kim ne deli vlast. monokristal, -ala m ‰v. mono-, kristalŠ miner. kristalno telo sastavqeno od samo jednog kristala; kristal samac. monoksid, -a m ‰v. mono-, oksidŠ hem. jediwewe, oksid s jednim atomom kiseonika u svakom molekulu. monoksil, -a ‰gr~. monoxylon, v. mono-, xylon drvoŠ ~amac iz jednog komada drveta, izdubqen u jednom stablu. monokularan, -rna, -rno ‰lat. monoculus koji ima jedno oko, v. mono-, lat. oculus okoŠ 1. jednook, samo s jednim okom. 2. namewen, predvi|en samo za jedno oko. monokultura, -e ` ‰v. mono-, kulturaŠ agr. gajewe samo jedne vrste useva na ve}oj povr{ini tokom vi{e uzastopnih godina. monolateralan, -lna, -lno ‰v. mono-, lateralanŠ koji se odnosi samo na jednu stranu, ima ili zahvata samo jednu stranu, jednostran. monolatrija, -e ` ‰v. mono-, gr~. latreia slu`ba boànstvuŠ rel. sluèwe i verovawe u samo jednog boga, samo jedno boànstvo. monolingvalan, -lna, -lno ‰v. mono-, lat. lingua jezikŠ koji zna i koristi samo jedan jezik; koji je napisan samo na jednom jeziku. monolit, -ita i monolit, -a m ‰gr~. monolithos, v. mono-, lithos kamenŠ 1. arhit. vaj. ono {to je izgra|eno ili izvajano od samo jednog bloka kamena (obelisk, stub, statua). 2. fig. ne{to {to je jedinstveno, veliko, ~vrsto. monolitan i monolitan, -tna, -tno ‰v. monolitŠ 1. koji je kao monolit, koji je iz jednog gr~.

monolog komada. 2. fig. koji je ~vrst, postojan u stavovima i delima, u kome nema neslagawa ni sumwi. monolog, -a m, mn. monolozi ‰v. mono-, -logŠ 1. pozor. duì dramski tekst jednog dramskog lika (koji nije namewen drugom liku, nego sebi ili publici); govor jednog lica nasamo. 2. fig. duì govor, izlagawe (ob. u iron. smislu: koji okolinu, prisutne ne interesuje). monom, -oma m ‰v. mon(o)-, -nomŠ mat. jedno~lan matemati~ki izraz. monoman, -ana m ‰v. mono-, -manŠ onaj koji pati od monomanije (v.). monomanija, -e ` ‰v. mono-, manijaŠ psih. bolesna zaokupqenost jednom jedinom idejom ili grupom srodnih ideja (termin izba~en iz stru~ne upotrebe). monomahija, -e ` ‰v. mono-, gr~. machesthai boriti seŠ pojedina~na borba, dvoboj. monomeri, monomera, jd. monomer, gen. monomera ‰v. mono-, -merŠ hem. molekuli male molekularne teìne sposobni da s drugim, istim ili razli~itim molekulima male teìne tvore polimere (v.). monometalizam, -zma m ‰v. mono-, metalŠ bank. nov~ani sistem u kojem se kao vrednosna osnovica valute koristi samo jedna vrsta metala (ob. zlato); up. bimetalizam. monomorfija, -e ` ‰v. mono-, gr~. morphe oblikŠ biol. isti oblik ili struktura; jednoobli~nost, istoobli~nost. mononukleoza, -e ` ‰v. mono-, nukleus, -ozaŠ med. zarazna bolest kod koje se u krvi javqa abnormalno veliki broj mononuklearnih leukocita (monocita). monopetalan, -lna, -lno ‰v. mono-, gr~. petalon laticaŠ bot. biqka ~iji cvet ima samo jednu laticu ili su mu latice spojene u jednu celinu. monoplan, -a m ‰v. mono-, (aero)planŠ avion s jednim parom krila, s po jednim krilom sa svake strane trupa; jednokrilac; up. biplan. monoplegija, -e ` ‰v. mono-, -plegijaŠ med. paraliza jednog ekstremiteta ili jedne grupe mi{i}a. monopol1, -a i monopol, -ola m ‰lat. monopolium od gr~. monopolion, v. mono-, gr~. polein prodavatiŠ 1. ekon. iskqu~ivo pravo bavqewa nekim poslom, trgovinom ili proizvodwom

monosaharidi (duvanski ‹); up. oligopol, polipol. 2. grupa ili organizacija koja ima monopol nad ne~im. 3. ekon. oblik udruìvawa kapitala radi pove}awa profita. 4. fig. potpuno prisvajawe, preuzimawe, iskqu~iva nadle`nost ili kontrola nad ne~im. monopol2, -a m ‰engl. Monopoly, za{ti}eno imeŠ popularna dru{tvena igra u kojoj se bacawem kocke i pomerawem figura na tabli kupuju ili gube razne vrste nepokretne imovine. monopolisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. monopol1Š uspostaviti, uspostavqati ili preuzeti pravo monopola; dobi(ja)ti pravo monopola na ne{to. monopolist(a), -e m ‰v. monopol1Š onaj koji ima, drì monopol; koji je ~lan monopola; koji deluje kao monopol. x monopolisti~ki. monopolski ‰v. monopol1Š koji se odnosi na monopol, koji ima svojstva monopola, koji pripada monopolu, koji proizlazi iz monopola (monopolska pozicija). monoprint, -a m ‰v. mono-, engl. print {tampaweŠ graf. 1. grafi~ka tehnika otiskivawa sa stakla ili neke sli~ne glatke povr{ine na papir. 2. grafi~ki list izra|en u tehnici monoprinta. monopson, -a m ‰v. mono-, gr~. opsonein kupovatiŠ ekon. stawe na trì{tu kada za neku robu postoji samo jedan kupac. monopter, -a m ‰gr~. monopteros koji ima jedno krilo, v. mono-, gr~. pteron kriloŠ ist. arhit. anti~ki hram kru`nog plana sa stubovima na spoqa{woj strani. monopteran, -rna, -rno ‰v. monopterŠ koji ima oblik monoptera, koji je s jednim redom stubova, jednokrilni. monorema, -e ` ‰v. mono-, gr~. rema re~Š lingv. jedno~lan izraz, kada se jednom re~ju iskaè cela misao (npr. u govoru dece). monorima, -e ` ‰v. mono-, v. rimaŠ kwi`. pesma s jednom istom rimom od po~etka do kraja. monorhidija, -e ` ‰v. mono-, gr~. orchidion dem. od orchis testisŠ med. pojava kod mu{karca da ima samo jedan testis. monosaharidi, monosaharida m mn., jd. monosaharid, gen. monosaharida ‰v. mono-, gr~. sakcharon {e}erŠ osnovni molekuli {e}era;

799

monosilabi~an najjednostavniji {e}eri koji se ne mogu razloìti na mawe {e}erne jedinice. monosilabi~an, -~na, -~no ‰v. monosilabumŠ gram. koji ima samo jedan slog, jednosloàn. y monosilabi~ni jezici lingv. jezici u kojima se sve re~i sastoje samo od jednog sloga (npr. kineski). monosilabum, -a m ‰lat. monosillabum, v. mono-, gr~. syllabe slogŠ gram. re~ koja se sastoji od jednog sloga, jednoslo`na re~. monositija, -e ` ‰v. mono-, gr~. sitos jelo, hranaŠ v. monofagija. monospermija, -e ` ‰v. mono-, spermaŠ fiziol. postojawe samo jedne semene }elije. monostih, -a m ‰v. mono-, stihŠ kwi`. 1. (redak) oblik pesme koja se sastoji od samo jednog stiha. 2. stih koji je po smislu i ritmu izdvojen od ostalih. monoteizam, -zma m ‰v. mono-, teizamŠ rel. u~ewe da postoji samo jedan bog, verovawe u jednog boga, jednobo{tvo; supr. politeizam. monoteist(a), -e m ‰v. monoteizamŠ rel. pristalica monoteizma; onaj koji veruje u jednog boga. monoteisti~ki, -a, -o ‰v. monoteist(a)Š koji se odnosi na monoteizam ili monoteiste, koji priznaje samo jednog boga, jednoboà~ki. monotelit(a), -e m, mn. monoteliti ‰v. mono-, gr~. theletes koji èliŠ sledbenik i zagovornik monotelitizma. monotelitizam, -zma m ‰v. monotelit(a)Š ist. rel. u~ewe iz çÇÇ veka o jednoj jedinstvenoj voqi koja podjednako vlada i boànskom i qudskom prirodom u Isusu Hristu. monotelitski, -ska, -sko ‰v. monotelit(a)Š koji pripada monotelitizmu; koji se odnosi na monotelite ili monotelitizam. monotip, -a m ‰engl. Monotype, v. mono-, type {tamparski znakŠ tipogr. 1. {tamparski ure|aj za pojedina~no livewe i slagawe slova (za razliku od linotipa (v.)). 2. otisak dobijen na monotipu. monotipija, -e ` ‰v. mono-, -tipŠ lik. graf. 1. u slikarstvu, reproduktivni postupak koji zahteva novo slikawe na plo~i za svaki od otisaka (zato se ne svrstava u grafi~ke tehnike). 2. jedini otisak neke slike, unikat.

800

monofizitski monoton i monoton, -a, -o ‰gr~. monotonos, v. mono-, -tonŠ 1. koji je uvek na istom ili gotovo istom tonu (‹ govor); ujedna~en. 2. fig. jednoli~an, dosadan, koji je bez raznolikosti, dinamike, modulacije i sl. (‹ ìvot, ‹ film). monotonija, -e ` ‰v. monotonŠ osobina onoga koji je monoton ili svojstvo onoga {to je monotono; jednoli~nost, dosada. monotreme, monotrema ` mn. = monotremi, monotrema m mn. ‰v. mono-, gr~. trema rupa, otvorŠ zool. ìvotiwe iz najprimitivnijeg reda sisara koje imaju neke karakteristike ptica i gmizavaca: razmnoàvaju se jajima, a jedan isti otvor vr{i funkcije organa za varewe, razmnoàvawe, urinirawe. monotremi = monotreme (v.) monotrop, -a m ‰gr~. monotropos koji ìvi sam, v. mono-, gr~. -tropos prema trepein okrenuti seŠ bot. biqka bez hlorofila, s redukovanim li{}em, parazit na drvetu bora. monotropan, -pna, -pno ‰v. monotropŠ koji se odnosi na monotrop; koji ìvi kao monotrop. monofag, -a m, mn. monofazi ‰v. mono-, -fagŠ 1. ìvotiwa koja uzima samo jednu vrstu hrane (biqne ili ìvotiwske). 2. parazitska biqka koja ìvi na samo jednoj vrsti doma}ina. monofagija, -e ` = monositija, -e ` ‰v. monofagŠ 1. uzimawe samo jedne vrste hrane. 2. osobina onoga koji voli da jede sam. 3. uzimawe hrane samo jednom dnevno. monofazan i monofazan, -zna, -zno prid. ‰v. mono-, fazaŠ elektr. jednofazan. monofiziti, -ita m ‰v. mono-, gr~. physis prirodaŠ pripadnici jedne od monofizitskih crkava (npr. koptske, sirijske, jermenske); sledbenik i zagovornik monofizitizma; up. diofiziti. monofizitizam, -zma m ‰v. monofizitŠ ist. rel. u~ewe o samo jednoj, boànskoj prirodi Isusa Hrista, pori~e istovetnost Hristove boànske prirode s obi~nom qudskom prirodom. monofizitski, -ska, -sko ‰v. monofizitŠ koji se odnosi na monofizitizam ili mu pripada. y monofizitska jeres zvani~ni naziv za monofizitizam otkako je on osu|en 451. godine na Çç vaseqenskom saboru.

monofilan monofilan, -lna, -lno prid. ‰v. mono-, gr~. phyllon listŠ bot. koji ima samo jedan list, jednolistan. monofiletizam, -zma m ‰v. mono-, gr~. phyle plemeŠ biol. 1. u~ewe o zajedni~kom poreklu svih ìvih bi}a (npr. Darvinova teorija); up. polifiletizam. 2. zajedni~ko poreklo neke grupe organizama iz jednog primitivnog praroditeqskog oblika. monofobija, -e ` ‰v. mono-, fobijaŠ psih. bolestan strah od samo}e. monofon, -a, -o ‰v. mono-, -fonijaŠ 1. muz. koji se odnosi na monofoniju, jednoglasan. 2. v. mono. monofonija, -e ` ‰v. mono-, -fonijaŠ muz. jednoglasje bez ikakve pratwe (danas postoji jo{ samo u folkloru). monofora, -e ` ‰v. mono-, (bi)foraŠ arhit. prozor koji se zavr{ava polukru`nim ili za{iqenim lukom, ~est u romanskoj i gotskoj umetnosti. monoftalmija, -e ` ‰v. mono-, gr~. ophthalmos okoŠ jednookost, posedovawe samo jednog oka. monoftong i monoftong, -a m ‰gr~. monophthongos, v. mono-, phthongos zvukŠ fon. vokal koji nema primetne promene kvaliteta u okviru jednog sloga, jednoglasnik; up. diftong. monoftong(iz)acija, -e ` ‰v. monoftongŠ fon. promena u kvalitetu vokala, nastala pretvarawem diftonga u jedan glas. monohromatski, -a, -o ‰v. mono-, hromatskiŠ koji sadrì, koji ima samo jednu boju, jednobojan (‹ ekran). monohromija, -e ` ‰v. monohromatskiŠ biol. pojava da jedno telo (biqka, ìvotiwa) ima samo jednu boju; jednobojnost. monsewer, -era m ‰fr. monseigneurŠ a. ist. titula kojom su se oslovqavali vladari u Francuskoj. b. titula kojom su se oslovqavali kneèvi, pape, kardinali i drugi crkveni velikodostojnici. monsiwor, -ora m ‰ital. monsignoreŠ titula vi{ih katoli~kih crkvenih dostojanstvenika. monstranca, -e ` ‰srlat. monstrantia, prema monstrare pokazivatiŠ crkv. posuda u kojoj se drì posve}ena hostija (nafora); ostenzorijum, pokaznica.

montanist(a)1 monstrum, -a m ‰lat. monstrumŠ 1. abnormalno, deformisano bi}e ili predmet; nakaza, ~udovi{te. 2. fig. krajwe pokvaren i zao ~ovek; teàk zlikovac. monstruozan, -zna, -zno ‰srlat. monstruosus, v. monstrumŠ 1. koji ima osobine ili svojstva monstruma; ~udovi{tan, jeziv. 2. koji izgleda zastra{uju}e; nakazan. monstruoznost, -osti ` ‰v. monstruozanŠ osobina onog {to je monstruozno, nakaznost; monstruozna pojava. monsun, -una m ‰engl. monsoon od port. moncao od ar. mawsim godi{we doba (meteor. sezonski vetar, specifi~an za podru~ja ju`ne Azije, koji zimi duva s kopna, a leti s mora. monsunski, -a, -o ‰v. monsunŠ koji se odnosi na monsun. y monsunske ki{e ki{e koje padaju u isto vreme kada duvaju monsuni. montaà, -e ` ‰fr. montageŠ 1. montirawe, sastavqawe, postavqawe na mesto; slagawe u celinu pojedinih delova nekog ure|aja. 2. tehni~ki postupak kojim se za film ili televiziju odre|uje redosled slika i na jedinstvenoj traci sastavqaju snimqeni kadrovi. 3. um. umetni~ka kompozicija, posebno komponovana fotografija, izra|ena kombinovawem ili aranìrawem nekoliko odvojenih ili razli~itih komponenata. 4. fig. neistinito prikazivawe ne~ega svojevoqnom kombinacijom delova, ~ime se gubi pravi smisao; name{taqka, podvala. montaèr, -era m (`. montaèrka, -e, dat. montaèrki) ‰v. montaàŠ osoba koja vr{i filmsku i TV montaù (‹ slike, ‹ tona). monta`ni, -a,- o ‰v. montaàŠ koji se odnosi na montaù; koji se sastavqa, pravi montaòm. y monta`na ku}a ku}a od gotovih delova, ob. od drveta, koji se sastavqaju na mestu gradwe. montanizam, -zma m ‰prema osniva~u Montanu iz FrigijeŠ ist. religiozni pokret od ÇÇ do Çç veka, koji je zahtevao strogi asketski i moralni kodeks, predvi|ao skori drugi Hristov dolazak i neposredan smak sveta. montanist(a)1, -e m ‰lat. montanus brdski, planinskiŠ onaj koji se bavi montanistikom, koji prou~ava rude i rudarstvo.

801

montanist(a)2 montanist(a)2, -e m ‰v. montanizamŠ ist. sledbenik montanizma. montanistika, -e `, dat. i lok. montanistici ‰v. montanist(a)1Š nauka o rudarstvu i rudnicima. montawar, -ara m ‰fr. montagnard od montagne planina, nazvani po tome {to su u Konventu sedeli na najvi{im klupamaŠ 1. ist. pripadnik levog politi~kog krila u vreme Francuske revolucije (1793–1794), radikalni jakobinac. 2. ist. pripadnik levice u francuskoj narodnoj skup{tini 1848. montgomeri, -ija m ‰po B. L. Montgomeriju (Montgomery), britanskom feldmar{alu u Drugom svetskom ratuŠ vrsta ki{nog mantila s naramenicama kao na uniformi. monter, -era m ‰fr. monteurŠ onaj koji vr{i montaù (ma{ina, ure|aja i sl.). montirati, montiram, 3. l. mn. montiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. monterŠ 1. (iz)vr{iti montaù, sastaviti, sastavqati (ma{ine i sl.). 2. fig. namestiti, name{tati igru; neko lo{e delo, podmetnuti nekome ne{to. y montiran sudski proces name{teno su|ewe, na kome se unapred zna da }e okrivqeni biti osu|en. montira~, -a~a m ‰v. montiratiŠ alat za montirawe delova mehani~kih ure|aja. montura, -e ` v. mondura. monument, -a m ‰lat. monumentumŠ 1. spomenik. 2. fig. veliko, zna~ajno delo. monumentalan, -lna, -lno ‰lat. monumentalisŠ 1. koji se odnosi na spomenik. 2. koji zadivquje svojom veli~inom; veli~anstven, velelepan. moped, -a i moped, -eda m ‰nem. Moped od Motor motor i Pedale pedalaŠ motocikl male snage, moè se pokretati i pomo}u pedala. mops, -a m, mn. mopsi ‰fr. mops, nem. Mops od hol. mopŠ zool. mawi ku}ni pas, okrugle glave, kratke dlake i male zatupaste wu{ke. mora1 i mora, -e ` ‰ital. morra, moraŠ etnol. igra prstima uz uzvikivawe broja; igra~ treba istovremeno da pokaè isti broj prstiju kao i saigra~. mora2, -e ` ‰lat. moraŠ metr. najmawa jedinica trajawa u kvantitativnoj metrici; trajawe izgovora kratkog sloga iznosi jednu moru, a dugog dve.

802

moralitet1 moral, -ala m ‰lat. moralis, prema mos gen. moris obi~ajŠ 1. skup nepisanih op{teprihva}enih na~ela u vezi s pona{awem i me|uqudskim odnosima. 2. specifi~ni sistem pravila pona{awa neke grupe, organizacije, religije, zajednice i sl. koji su obavezni za wihove pripadnike (hri{}anski ‹, plemenski ‹). 3. li~no po{tewe, ispravnost, ~estitost. 4. psihi~ka spremnost i voqa za u~e{}e u nekom poduhvatu, polet, odu{evqewe (borbeni ‹). 5. pouka, naravou~enije nekog kwièvnog, umetni~kog dela ili doga|aja. moralan, -lna, -lno ‰v. moralŠ 1. koji se odnosi na moral, koji je u duhu morala; koji razlikuje moralno od nemoralnog. 2. ~estit, po{ten. y moralna filozofija deo filozofije koji u~i o moralu, moralnim na~elima i pravilima moralnoga postupawa; moralni kodeks sistematizovan skup precizno formulisanih moralnih normi, utvr|en pisanim aktom; moralni princip skup pravila, normi i na~ela koji propisuju moralno i ispravno pona{awe. moralizam, -zma m ‰v. moralŠ 1. shvatawe moralne vrednosti kao vrhovnog na~ela. 2. fig. preterana moralna strogost, kruto primewivawe moralnih na~ela. moralizator, -a m ‰v. moralizovatiŠ onaj koji se name}e kao propovednik morala. moralizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. moraliser, v. moralŠ ~initi, u~initi moralnim; uneti moral u ne{to, podvrgnuti moralnim pravilima. moralisati, -i{em nesvr{. ‰v. moralŠ 1. razmi{qati, raspravqati o moralu. 2. pej. dràti moralne pouke, popovati. moralist(a), -e ` ‰fr. moraliste, v. moralŠ 1. a. osoba kojoj je stalo da ìvi po moralnim na~elima. b. onaj koji propoveda moralna na~ela; moralizator. 2. pisac koji u svojim delima raspravqa o moralu. moralisti~ki, -a, -o ‰v. moralist(a)Š koji se odnosi na moralizam (v.), na moraliste ili na moralisawe. moralitet1, -eta m ‰lat. moralitas, v. moralŠ subjektivni moralni ose}aj, postupci u skladu sa zahtevima morala; moralnost.

moralitet2 moralitet2, -eta m ‰fr. moralitesŠ ist. u poznom sredwem veku, vrsta pobo`ne drame koja, izmi{qenim primerima, predo~ava pojedine moralne pouke. moralnost, -osti ` ‰v. moralanŠ ono {to je moralno; po{tewe, ~estitost. moratorijum, -a m i moratorij, -ija m ‰nlat. moratorium od lat. morari odloìti, odugovla~itiŠ 1. odlagawe roka pla}awa nekog duga na zakonit na~in. 2. stawe mirovawa neke odluke, stavqawe neke odluke van snage ili privremeno prekidawe nekog delovawa. morbidan, -dna, -dno ‰lat. morbidus prema morbus bolestŠ 1. koji ima bolesne ideje, koji izaziva teskobu i strah. 2. med. zast. bolestan. morbiditet, -eta m ‰nlat. morbiditas, v. morbidanŠ med. procenat oboqewa u nekom kraju ili nekoj zemqi; broj obolelih od neke bolesti. y statisti~ki morbiditet broj obolelih u odre|enom vremenskom periodu (ukupan broj ili broj novoobolelih). morbidnost, -osti ` ‰v. morbidanŠ osobina onoga {to je morbidno. morbile, morbila `, mn. ‰nlat. morbilliŠ med. zarazna, virusna de~ja bolest pra}ena osipom i visokom temperaturom, male bogiwe. morbus, -a m ‰lat. morbusŠ med. bolest. Morgana, -e ` ‰staroirski MorrigainŠ mitol. prvobitno keltsko poluboànstvo, vila ili ~arobnica; polusestra kraqa Artura, u kasnijim legendama zlobna zavodnica. morganatika, -e `, dat. i lok. morganatici ‰srlat. morganaticus od germ. morgangebaŠ etnol. jutarwi dar, koji je mladoèwa davao èni posle prve bra~ne no}i. morganatski, -a, -o ‰od nlat. matrimonium ad morganaticam do jutarweg dara: v. morganatikaŠ koji se odnosi na jutarwi dar koji je mladoèwa davao èni posle prve bra~ne no}i. y morganatski brak 1. ist. brak sklopqen izme|u mu{karca iz visokog plemstva i ène iz nièg staleà; èna i deca iz tog braka nisu imali feudalna prava. 2. fam. brak u kojem se supru`nici ne nalaze na istom dru{tvenom poloàju.

mormon morgen i morgen pril. i prid. ‰nem. morgen sutraŠ u: z malo morgen àrg. {aq. malo sutra, nikada. mordente, -ea m ‰ital. mordente, prema mordere gristiŠ muz. melodijski ukras, brz prelazak iz glavnog tona u susedni vi{i i niì ton, potom vra}awe u glavni ton. morena, -e ` ‰fr. moraineŠ geol. razdrobqeni kameni materijal koji lednici, polako se kre}u}i, nose i taloè u niìm predelima. morendo pril. ‰ital. morendo umiru}iŠ muz. postepeno uti{avaju}i i usporavaju}i na kraju stava, do jedva ~ujnih tonova. moreska1, -e `, dat. moresci, gen. mn. moreski ‰fr. moresque, mauresque mavarskiŠ lik. pqosnati ornament koji prikazuje biqne oblike, stilizovane u vidu kaligrafski zavijenih linija. moreska2, -e ` dat. moresci/moreski ‰ital. moresca mavarskaŠ stara vite{ka igra s ma~evima, nastala krajem Hç veka kao uspomena na borbe sa Mavrima. more{ka v. moreska. mor`, -a m, mn. morèvi ‰rus. mor` od fin. mor{aŠ zool. morski sisar iz reda perajara, Odobenus rosmarus, te{kog masivnog tela, velikih o~waka povijenih nadole, morski kow. Morzeova azbuka, -e ` ‰prema ameri~kom pronalaza~u Semjuelu Morsu (Morse), kod nas izgovoreno po nema~kom MorzeŠ sistem znakova za preno{ewe poruka telegrafom, sastavqen iz ta~aka i crtica. moribundus, -a m ‰lat. moribundus prema mori umiratiŠ med. samrtnik, osoba na umoru. morija, -e ` ‰gr~. moriaŠ 1. a. kuga, epidemija. b. pomor od kuge. 2. fig. velika nesre}a, nevoqa. Morlaci, Morlaka m mn. ‰prema ital. Morlacco od ngr~. Mauroblachos Crni VlahŠ pej. Vlasi, seqaci; naziv za Dalmatince i Primorce slovenskog porekla. mormon, -ona m ‰prema proroku MormonuŠ pripadnik severnoameri~ke verske zajednice, koja dopu{ta mnogoènstvo, a pored hri{}anske Svete trojice priznaje i mnoge druge bogove; osnovao ju je 1830. X. Smit, koji je tvrdio da je prona{ao kwigu proroka Mormona (iz

803

mormonizam 420. g. n. e.) te je objavio wen prevod kao Bibliju Mormona. x mormonski. mormonizam, -zma m ‰v. mormonŠ negovawe i {irewe obi~aja i stavova mormona, mormonstvo. mors, -a m ‰lat. morsŠ smrt. mort, -a m ‰nem. MortelŠ pokr. malter. mortadela, -e ` ‰ital. mortadellaŠ polutrajna debela kobasica od sviwskog i gove|eg mesa, komadi}a slanine s biberom i drugim za~inima. mortalitet, -eta m ‰lat. mortalitas od mors smrtŠ odnos broja smrtnih slu~aja prema broju stanovnika u nekom periodu ili na nekoj teritoriji, smrtnost; supr. natalitet. mortifikacija, -e ` ‰srlat. mortificatioŠ 1. filoz. rel. umrtvqivawe, umrtvqewe, mu~ewe (tela); potiskivawe prirodnih nagona i potreba, u stalnom usavr{avawu bi}a i te`wi za prosvetqewem (u budizmu i sl.). 2. prav. progla{ewe nekog duga uga{enim, izgubqenog dokumenta za nevaè}i i sl. mort-sezona, -e ` ‰fr. morte-saisonŠ àrg. period lo{eg poslovawa; mrtva sezona. mortus, mortus i mortus prid. indekl. ‰lat. mortuus mrtavŠ 1. pokr. fam. smrtno umoran, iscrpqen, slomqen. 2. àrg. ekspr. potpuno pijan, pijan kao zemqa, mrtav pijan. morula, -e ` ‰lat. morula dudiwa, plod od dudaŠ biol. rani embrionalni stadijum u razvitku ìvog organizma, loptasti skup }elija koji prethodi blastuli. moruna, -e ` ‰lat. murena, gr~. myrainaŠ zool. krupna morska riba iz reda {titono{a koja se mresti u rekama; od wene se ikre pravi kavijar. morf, -a m ‰v. morfemaŠ gram. realizacija, stvarni izraz morfeme u govoru. -morf, -morfan, -morfija, -morfizam, -morfoza ‰gr~. morphe oblikŠ kao drugi deo nau~nih termina ozna~ava ono {to se odnosi na oblik, {to ima odre|en oblik, {to mewa oblik. Morfej, -a i Morfej, -eja m ‰gr~. MorpheusŠ mitol. bog sna u gr~koj mitologiji; san. z u Morfejevom naru~ju uspavan, koji je zaspao. morfema, -e = morfem, -ema m ` ‰fr. morpheme od gr~. morphe oblikŠ gram. najmawa je-

804

morfofonologija zi~ka jedinica koja ima leksi~ko ili gramati~ko zna~ewe (osnova, sufiks ili prefiks). -morfizam v. -morf. -morfija v. -morf. morfijum, -a m ‰nem. Morphium, v. MorfejŠ glavni sastojak u opijumu, jak analgetik, opojna droga.

farm.

morfing, -a m ‰engl. morphing, v. -morfŠ ra~. tehnika za specijalne filmske efekte kojom se, kori{}ewem specijalnog softvera, jedna slika postepeno transformi{e u drugu. morfinizam, -zma m ‰engl. morphine, v. morfijumŠ hroni~no trovawe morfijumom zbog dugotrajne upotrebe; narkomanija uzrokovana privikavawem na morfijum, pra}ena te{kim nervnim poreme}ajima i oboqewima. morfinist(a), -e ` ‰v. morfinizamŠ zavisnik od morfijuma. morfinomanija, -e ` ‰v. morfinizam, manijaŠ med. zavisnost od morfijuma. morfo- ‰gr~. morphe oblikŠ kao prvi deo sloène re~i ozna~ava ono {to se odnosi na oblik. morfogeneza i morfogeneza, -e ` ‰v. morfo-, genezaŠ biol. zbir procesa u razvoju oblika ìvih bi}a; nauka o postanku, poreklu organizma (wegovih delova, organa). -morfoza v. -morf. morfologija, -e ` ‰v. morfo-, -logijaŠ 1. nauka o oblicima (na~inu postanka, evoluciji i sl.). 2. lingv. deo nauke o jeziku koji prou~ava strukturu re~i i wihove oblike. 3. biol. geogr. nauka koja prou~ava oblik, veli~inu i strukturu (biqnih i ìvotiwskih organizama, povr{ine Zemqe itd.). x morfolo{ki. morfonologija, -e ` ‰v. morfo-, fonologijaŠ lingv. deo gramatike koji obja{wava promene glasova i glasovnih skupova u zavisnosti od wihovog poloàja u morfemama. x morfonolo{ki. morfosintaksa i morfosintaksa, -e ` ‰v. morfo-, sintaksaŠ lingv. deo gramatike koji prou~ava morfeme zajedno sa wihovim funkcijama. morfofonologija v. morfonologija.

moskito moskito, -a m ‰{p. mosquito od mosca muva od lat. musca muvaŠ zool. rod komaraca iz tropskih krajeva. mosholatrija, -e ` ‰gr~. moschos tele, v. -latrijaŠ mitol. oboàvawe zlatnog teleta, kome su se klawali Izraiqci dok su bili u pustiwi (Prva kwiga o carevima, 12:28). motel, -a i motel, -ela m ‰engl. mot(or) (hot)elŠ hotel na autoputu, namewen gostima koji putuju motornim vozilima. motet, -eta m ‰ital. mottetto od stfr. motet re~, stihŠ muz. vi{eglasna vokalna kompozicija, ob. na tekst iz Biblije, sa instrumentalnom pratwom ili bez we, posebno razvijena u XVI i XVII veku. motiv, -iva m ‰fr. motif od srlat. motivus od lat. motus pokretŠ 1. psih. ono {to pokre}e na neku delatnost, unutra{wi podsticaj; pobuda. 2. a. um. osnovna ideja, polazna sadrìna umetni~kog dela (kwièvnog, muzi~kog i sl.). b. lik. likovni detaq, {ara, ornament. v. muz. najmawi smisleni deo jedne muzi~ke misli koji se ponavqa. motivacija, -e ` ‰nlat. motivatio, v. motivŠ 1. izno{ewe, obrazloèwe pobuda koje su uticale na izvestan postupak, opredeqewe motiva (u kwièvnom delu). 2. psih. skup podsticaja, pobuda koji ~oveka pokre}u na aktivnost. motivisati, -vi{em svr{. i nesvr{. ‰fr. motiver, v. motivŠ 1. iznositi, navoditi motive, obrazloìti, obrazlagati, obja{wavati, objasniti. 2. da(va)ti (kome) podsticaj, motiv (1) (v.). motilitet, -eta m ‰lat. motilitas od motus pokretŠ pokretqivost, pokretnost. moto- ‰lat. motus kretaweŠ kao prvi deo re~i zna~i da je ne{to u vezi s motorom (1) ili motornim vozilima (motocikl, mototrka). moto, -a m (s), retko u mn. mota, gen. mota ‰ital. mottoŠ 1. kwi`. saèta misao, izreka koja je navedena na po~etku nekog dela i koja nagove{tava osnovnu ideju; geslo. 2. fig. ideja vodiqa, misao vodiqa. motodrom, -a m ‰v. moto-, -dromŠ trkali{te za motociklisti~ke trke. moto-kros, -a m ‰engl. moto-crossŠ sp. takmi~ewe u vo`wi motorima po te{kom prirodnom terenu, izvan izgra|enih staza.

motorola motokultivator, -a m ‰v. moto-, kultivatorŠ agr. mawa poqoprivredna ma{ina za obradu mawih povr{ina zamqi{ta. motonautika, -e `, dat. motonautici ‰v. moto-, nautikaŠ sp. takmi~ewe sportskim ~amcem na motorni pogon. motor, -ora m ‰lat. motor, prema movere pokretatiŠ 1. tehn. ure|aj koji pretvara neku vrstu energije u mehani~ki rad (ob. sagorevawem derivata nafte ili elektri~nom energijom). 2. fig. stvar ili osoba koja podsti~e ili omogu}uje kretawe, pokreta~. 3. fam. a. motorni ~amac. b. motocikl. motorizacija, -e ` ‰v. motorŠ 1. snabdevawe motornim vozilima, uvo|ewe motornih vozila u upotrebu. 2. fam. sva motorna vozila koja ima neka firma, ustanova i sl. motorizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. motorŠ opremati, snabde(va)ti motornim vozilima. motorika, -e `, dat. i lok. motorici ‰klat. motorius od motus pokretŠ 1. med. sposobnost izvo|ewa telesnih pokreta s obzirom na koordinaciju izme|u nervnog sistema i mi{i}a. 2. muz. specifi~an ritmi~ki tok, pravilan i jednolik. motorin, -ina m ‰ital. motorino dem. od motore, v. motorŠ pokr. motorni ~amac. motorist(a), -e ` ‰v. motorŠ 1. osoba koja rukuje motorima i odràva ih. 2. onaj koji vozi motocikl. 3. sp. osoba koja se bavi motociklizmom. motoristika, -e `, dat. motoristici ‰v. motorŠ 1. nauka o motorima. 2. sp. takmi~ewe motorima; motociklizam. motori~ki, -a, -o ‰v. motorikaŠ koji se odnosi na motoriku; koji se odnosi na u~ewe i izvo|ewe pokreta, na koordinaciju nervnog sistema s mi{i}ima. motorni, -a, -o ‰v. motorŠ 1. koji se odnosi na motor; koji ima motor; koji se pokre}e motorom. 2. med. koji pokre}e, pokreta~ki (motorni centri). motorola, -e ` ‰prema imenu ameri~ke kompanije MotorolaŠ tehn. ru~na prijemno-otpremna radio-stanica malog dometa.

805

motorcang(l)e motorcang(l)e, -i ` mn. ‰v. motor, nem. Zange kle{taŠ v. kombinircange. motoskaf, -a m ‰ital. motoscafoŠ voj. veoma brz motorni ~amac, s tri ~lana posade, naoruàn torpedom i malim topom. motoskuter, -a m ‰v. moto-, engl. scooter trotinet (v.)Š motocikl na kome voza~ sedi sa nogama ispred sebe, ne opkora~uju}i ga. motocikl, -a m, gen. mn. motocikala i motocikla ‰v. motor, gr~. kyklos to~akŠ lako motorno vozilo s dva ili tri to~ka (motocikl s prikolicom) i s benzinskim motorom kao pogonskom snagom. motociklizam, -zma m ‰v. motociklŠ sp. sport koji obuhvata razne vrste trka na motociklu (na drumovima, na kru`nim stazama, moto-kros itd.). motociklist(a), -e ` ‰v. motociklŠ 1. voza~ motocikla. 2. sp. voj. profesionalni voza~ motocikla (takmi~ar ili pripadnik vojne ili policijske jedinice). motociklisti~ki, -a, -o prid. ‰v. motociklŠ koji se odnosi na motocikle i motociklizam. mohel, -a m ‰hebr. mohelŠ osoba koja vr{i obrezivawe dece kod Jevreja. moher, -a m ‰engl. mohairŠ 1. fina ~e{qana vuna angorske koze. 2. tkanina od angorske vune (pome{ana sa pamukom, svilom, lanom ili bez wih). Mohikanac, -nca m, gen. mn. Mohikanaca ‰engl. MohicanŠ pripadnik izumrlog plemena Indijanaca koji su ìveli u dolini reke Hadson. z posledwi Mohikanac (po naslovu istoimenog romana X. F. Kupera) fig. posledwi predstavnik neke grupe, pokreta i sl. mocarela, -e ` ‰ital. mozzarella Š kulin. vrsta belog mekog sira, po pravilu od bivoqeg mleka, koji se jede sve` ili se koristi za pravqewe pice (v.). mocija i mocija, -e ` ‰lat. motio prema movere kretati seŠ 1. predlog (ob. usmeni) na nekoj skup{tini. 2. kretawe. 3. gram. promena prideva po rodu (mu{kom, ènskom i sredwem); gra|ewe ènskih imenica od mu{kih (pesnik — pesnikiwa) ili obrnuto. mocioni, -a, -o ‰v. mocijaŠ gram. koji se odnosi na mociju (3).

806

muàr mo{eja, -e ` ‰nem. Moschee od ital. moschea od ar. masgidŠ muslimanska bogomoqa, xamija. mo{t, -a m ‰nem. MostŠ neprevreo sok od gro`|a slatkog ukusa; mlado vino, {ira (v.). mo{us, -a m ‰nem. Moschuss od srlat. moschus od gr~. moschosŠ 1. zool. azijska vrsta jelena bez rogova, Moschus moschiferus, ~iji mu`jak u kesi na dowem delu trbuha lu~i miri{qavu supstancu. 2. tamnosme|a mirisna supstanca koju lu~i taj jelen; upotrebqava se u proizvodwi parfema. x mo{usni. mramor, -a m ‰lat. marmorŠ 1. v. mermer. 2. nadgrobni kamen, spomenik na mestu pogibije ili sahrane. 3. kamen, stena, hrid. mramoran, -a, -o ‰v. mramorŠ 1. v. mermer. 2. fig. koji je kao od mramora; hladan, neosetqiv. 3. koji li~i na mramor (mramorni kola~). mramorje, -a s ‰v. mramorŠ vi{e mermernih blokova sloènih u celinu. mrmot, -a m ‰ital. marmottaŠ zool. glodar srodan veverici, Marmotta marmotta; ve}i deo godine provodi u spavawu u dubokim jamama koje sam iskopa, ìvi u Karpatima, Pirinejima i Alpima. mualim, -a m ‰tur. muallim od ar. mua’llimŠ pokr. u~iteq, nastavnik (ob. u muslimanskoj osnovnoj {koli, mektebu). mubare}, -a m = mubarek, -a m ‰tur. mubarek od ar. mubarakŠ pokr. 1. veseqe, proslava. 2. dobar, plemenit ~ovek. 3. kao prid. indekl. sre}an, blagosloven. mubare}i uzv. sre}no! ~estitam! muba{ir, -a m ‰tur. mubasir od ar. mubasirŠ pokr. glasnik; izaslanik. muderiz, -a m = muderis, -a m ‰tur. muderris od ar. mudarrisŠ pokr. profesor, nastavnik u visokoj verskoj {koli, medresi. mudir, -ira m ‰tur. mudur od ar. mudirŠ 1. ist. oblasni stare{ina u tursko doba. 2. upravnik, direktor. mudras, -a m ‰sanskr. mudra znakŠ 1. ve{tina govorewa rukama kod Indijaca. 2. azbuka koja se upotrebqava za takvo govorewe; sastoji se od oko 500 poloàja ruku. muàr, -ara m ‰ma|. mozsar od nem. MorserŠ 1. etnol. metalna ili drvena posuda s tu~kom u kojoj se ne{to drobi; avan. 2. ist. vrsta malog to-

muìk pa koji proizvodi samo prasak bez hica, prangija. muìk, -a m, mn. muìci ‰rus. muìkŠ 1. ist. ruski seqak. 2. fig. neotesan, prost, neobrazovan ~ovek. muza, -e ` ‰gr~. MousaŠ 1. jedna od devet k}eri gr~kog boga Zevsa i Mnemozine, za{titnica umetnosti, nauke i ve{tina. 2. fig. èna koja nadahwuje umetnika; izvor poetskog nadahnu}a i inspiracije; up. egerija (2). muzealac, -lca m, gen. mn. muzealaca ‰v. muzejŠ slu`benik u muzeju, kustos. muzealije, muzealija ` mn. ‰v. muzejŠ 1. predmeti u muzeju izloèni javnosti. 2. fig. materijalni ostaci staroga doba, starine, retkosti. muzej, -eja m ‰gr~. Mouseion, prema Mousa muzaŠ ustanova u kojoj se ~uvaju, prou~avaju i izlaù umetni~ka dela, starine i predmeti iz razli~itih oblasti (nauke, istorije, tehnike i sl.). muzejski, -a, -o ‰v. muzejŠ 1. koji se odnosi na muzej, koji pripada muzeju. 2. koji bi zasluìo da bude u muzeju (muzejska vrednost). muzeografija, -e ` ‰v. muzej, -grafijaŠ disciplina koja se bavi opisivawem muzeja, zbirki i wihovih retkosti. muzeolog, -a m, mn. muzeolozi ‰v. muzej, -logŠ onaj koji se bavi muzeologijom. muzeologija, -e ` ‰v. muzej, -logijaŠ nauka o muzejima (o pitawima arhitekture muzejskih objekata, o wihovom osvetqewu, radionicama, bezbednosti, na~inu izlagawa i sl.). muzeolo{ki, -a, -o ‰v. muzeologŠ koji se odnosi na muzeologe i muzeologiju. muzeum v. muzej. muzika, -e `, dat. i lok. muzici ‰lat. musica od gr~. mousike (techne) ve{tina muzaŠ 1. umetnost izraèna tonovima. 2. svirawe, koncert. 3. fam. orkestar koji svira u hodu ili na otvorenom prostoru. 4. fig. ono {to prijatno, skladno zvu~i. muzikalan, -lna, -lno ‰nlat. musicalis, v. muzikaŠ 1. koji ima sluha za muziku, koji je sposoban da je razume i emocionalno doìvi. 2. fig. harmoni~an, zvu~an.

mukajet muzikalije, muzikalija ` mn. ‰nlat. musicalia, v. muzikaŠ muz. zajedni~ki naziv za notne sveske ({tampane ili pisane) i instrumente. muzikalnost, -i ` ‰v. muzikalan, muzikaŠ 1. sposobnost za razumevawe i emocionalno doìvqavawe muzike; obdarenost za muziku. 2. harmoni~na zvu~nost. muzikant, -a m, gen. mn. muzikanata ‰ital. musicante, v. muzikaŠ ~esto pej. muzi~ar, svira~. muzikolog, -a m, mn. muzikolozi, gen. mn. muzikologa ‰v. muzika, -logŠ nau~nik koji se bavi muzikologijom, stru~wak za muzikologiju. muzikologija, -e ` ‰v. muzika, -logijaŠ nauka o muzi~koj umetnosti (istoriji muzike, stilskim obele`jima muzi~kih dela, na~inima interpretacije itd.). muzikolo{ki, -a, -o ‰v. muzikologŠ koji se odnosi na muzikologe i muzikologiju (v.). muzikoterapija, -e ` ‰v. muzika, terapijaŠ le~ewe pomo}u psihosomatskog dejstva muzike. muzirati v. musirati. muzicirati, muziciram, 3. l. mn. muziciraju nesvr{. ‰nem. musizieren, v. muzikaŠ izvoditi muzi~ka dela, svirati i pevati. muzi~ar, -a m (`. muzi~arka, dat. muzi~arki) ‰lat. musicus, v. muzikaŠ onaj koji se bavi muzikom (kompozitor, dirigent, peva~, svira~ i sl.). muzi~ki, -a, -o ‰v. muzikaŠ koji se odnosi na muziku. y muzi~ka akademija najvi{a muzi~ka obrazovna ustanova; muzi~ka drama pozori{ni komad u kojem su dramski tekst i ton muzika podjednako zastupqeni i u ravnopravnom poloàju. mujezin, -a m ‰tur. muezzin od ar. mu’addinŠ islamski verski slu`benik koji s minareta objavquje da je vreme molitve i poziva na wu. mukabela, -e ` ‰tur. mukabele od ar. muqabalaŠ rel. glasno u~ewe Kurana u xamiji, obi~no u vreme Ramazana. mukadem, -a m ‰tur. mukkadem od ar. muqaddam probrani, vredniŠ pokr. mu{ki pojas od skupocene tkanine. mukajet prid. indekl. ‰tur. mukayyet od ar. muqayyadŠ zainteresovan; pa`qiv, obziran. z biti mukajet povesti, voditi ra~una o ~emu, mariti za ne{to; (on, ona) ni mukajet (on,

807

mukoza ona) ni najmawe ne obra}a pa`wu, ni brige ga (ju) nije. mukoza, -e ` ‰nlat. mucosa od mucus sluzŠ anat. sluznica, sluzokoà. mukozan, -zna, -zno ‰lat. mucosusŠ sluzav, slinav, balav. mukoidi, mukoida m mn., jd. mukoid, gen. mukoida ‰lat. mucus sluz, v. -oidŠ fiziol. materija koja je nalik na sluz, koja se uglavnom stvara kod pojedinih oboqewa ili promena u organizmu (mukoidna cista). muktaluk v. muftaluk. muktar, -ara = muhtar, -ara m ‰tur. muhtar od ar. muhtarŠ pokr. ist. op{tinski, gradski ili oblasni stare{ina; upravni ~inovnik. muktaxija, mukta{, mukta{iti, mukta{tvo, mukte v. muftaxija, mufta{, mufta{iti, mufta{tvo, mufte. mul, -a m ‰engl. mullŠ tanak, fin muslin, poreklom iz Indije. mula1, -e m (indekl. kad je uz ime) ‰tur. mulla od ar. mawla gospodin, gospodarŠ 1. islamski sve{tenik, teolog, teolo{ki obrazovan ~ovek. 2. sudija, obi~no u velikim gradovima, kadija. 3. ist. titula koju je sultan dodeqivao u~enim qudima kao posebno priznawe. mula2, -e ` ‰lat. mulus, mulaŠ 1. zool. kopitar koji nastaje parewem magarca i kobile, Equus mulus (dok je mazga proizvod parewa pastuva i magarice). 2. fam. pej. glupa~a. mulaà, -e ` ‰fr. moulageŠ 1. uzimawe otisaka radi pravqewa kalupa. 2. delovi qudskog tela napravqeni od voska ili gipsa i obojeni. mulazim, -a m ‰tur. mulaz›m od ar. mulazimŠ 1. mla|i sudski ~inovnik. 2. poru~nik. mulaluk, -a m, mn. mulaluci ‰tur. mullal›k, v. mula1Š pokr. sudski okrug, podru~je u nadle`nosti mule, kadije. mularija, -e `, zb. ‰venec. mulariaŠ pokr. fam. de~urlija, manguparija. mulat i mulat, -a m (`. mulatkiwa) ‰{p. mulato prema mulo mazgaŠ osoba ~iji je jedan roditeq bele, a drugi crne puti, me{anac, melez. mulac, -lca m ‰v. mula2Š 1. mu`jak mule. 2. pokr. pej. a. vanbra~no dete mu{kog pola. b. nesta{an de~ak, deran, mangup. v. glupan, mazgov.

808

multilateralan mulk, -a m = mul}, -a m ‰tur. mulk, emlak od ar. milk posedŠ 1. nepokretno dobro, imawe, posed; svojina. 2. prav. nekretnina kojom vlasnik moè raspolagati bez ograni~ewa. multi- ‰lat. multus mnogiŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da onoga {to je ozna~eno drugim delom ima mnogo ili da se javqa u vi{e oblika; mnogo-, vi{e-. multivalentan v. polivalentan. multivarijantan, -tna, -tno ‰v. multi-, varijantaŠ koji ima vi{e varijanata; koji se odnosi na vi{e varijabli. y multivarijantna analiza statisti~ka procena, postupak kojim se analizira me|usobna zavisnost ili povezanost razli~itih varijabli. multivizor, -a m ‰v. multi-, lat. videre videtiŠ tehn. aparat koji u velikim gradovima sluì za orijentaciju daju}i podatke o ulicama, prevoznim sredstvima i sl. multivitamin, -ina m ‰v. multi-, vitaminŠ farm. preparat u obliku pilula koji sadrì {est najva`nijih vrsta vitamina. multivitaminski, -a, -o ‰v. multivitaminŠ koji sadrì vi{e vitamina (‹ napitak, ‹ preparat). multidimenzionalan, -lna, -lno ‰v. multi-, dimenzijaŠ koji ima mnogo dimenzija; raznovrstan, velik, sveobuhvatan. y multidimenzionalna analiza analiza koja se zasniva na korelaciji izme|u velikog broja podataka, varijabli. multidisciplinaran, -rna, -rno ‰v. multi-, disciplinaŠ koji se u istraìvawu oslawa na ve}i broj nauka ili nau~nih disciplina, srodnih ili razli~itih. multikulturalan, -rna, -rno prid. ‰v. multi-, kulturaŠ koji se odnosi na vi{e kultura, koji obuhvata kulture vi{e raznih naroda. multikulturalnost, -osti ` ‰v. multi-, kulturaŠ proìmawe i zajedni~ki ìvot vi{e kultura, vi{e oblika kulturnog ìvota u jednoj sredini, zemqi ili dràvi. multilateralan, -lna, -lno ‰v. multi-, lateralanŠ 1. koji ima vi{e strana; vi{estran, mnogostran. 2. koji se odnosi na vi{e u~esnika. y multilateralna korporacija korporacija u kojoj se ostvaruje vi{estrana saradwa;

multilateralizam multilateralna saradwa saradwa koja se obavqa izme|u vi{e od dve strane; multilateralni odnosi odnosi koji se grade i odràvaju izme|u vi{e strana; multilateralni ugovor ugovor sklopqen izme|u vi{e od dveju ugovornih strana. multilateralizam, -zma m ‰v. multilateralanŠ ekon. doktrina koja zagovara potpuno slobodnu trgovinu i ukidawe svih prepreka u me|unarodnoj trgovini. multimedija, -e ` ‰engl. multimedia vi{estruki mediji, v. multi-, medijŠ ra~. kombinacija vi{e medija, npr. zvuka i slike, u ra~unarskim aplikacijama. multimedijalan, -lna, -lno ‰v. multi-, medij(um)Š koji kombinuje tekst, grafiku, film, video i muziku tako da deluju kao celina. y multimedijalni centar ustanova koja objediwuje razli~ite vizuelne i akusti~ke medije u ciqu obrazovawa, pruàwa informacije ili zabave. multimilioner, -era m ‰v. multi-, milionerŠ 1. osoba ~ija imovina iznosi vi{e miliona. 2. fam. ekspr. veoma bogat ~ovek, bogata{. multinacionalan, -lna, -lno ‰v. multi-, nacionalanŠ prid. vi{enacionalan. y multinacionalna kompanija preduze}e s ograncima, predstavni{tvima u vi{e razli~itih zemaqa; multinacionalne snage voj. vojne jedinice i organizacije ~iji su ~lanovi poreklom iz razli~itih zemaqa (npr. snage Ujediwenih nacija). multipara, -e i multipara, -e ` ‰lat. multipara, v. multi-, lat. parere ra|atiŠ med. èna koja je ra|ala vi{e puta, vi{erotka. multipl, -a m ‰lat. multiplusŠ um. slikarsko delo koje omogu}ava kopirawe u seriji, kako bi postalo pristupa~no {to ve}em broju zainteresovanih. multiplan, -a m ‰v. multi-, lat. planum ravanŠ avij. avion s krilima u vi{e redova, mnogokrilac. multipleks, -a m ‰engl. multiplex od lat. multiplex mnogostrukŠ ra~. tehnika u komunikacijama i ulaznim odnnosno izlaznim operacijama: odre|eni broj odvojenih signala istovremeno se prenosi jednim kanalom ili linijom. y multipleks bioskop bioskop sa vi{e dvorana.

multiprogramirawe multiplekser, -a m = multipleksor, -a m ‰engl. multiplexer, v. multipleksŠ ra~. 1. hardverski sklop za birawe jednog izlaza iz vi{e ulaznih kanala. 2. ure|aj za preno{ewe razli~itih tokova podataka zajedni~kom komunikacijskom linijom u oba smera. multipleksor, -a m ‰engl. multiplexor uvi{estru~iva~Š tehn. ure|aj koji povezuje nekoliko razli~itih signala. multipleksorski, -a, -o koji je namewen za multipleksor ili obra|en multipleksorom. multipli, -a, -o ‰lat. multiplusŠ mnogostruk, raznovrstan, sloèn. y multipla skleroza med. te{ka hroni~na organska bolest centralnog nervnog sistema, nepoznatog uzroka. multiplikand, -a m ‰lat. multiplicandusŠ mat. broj koji treba pomnoìti, umnoènik; up. multiplikator (1). multiplikativan, -vna, -vno ‰nlat. multiplicativusŠ koji umnoàva. multiplikator, -a m ‰lat. multiplicatorŠ 1. mat. broj kojim se mnoì, mnoìlac; up. multiplikand. 2. tehn. ure|aj za pove}awe sile, elektri~ne struje, broja obrtaja; supr. reduktor. 3. ure|aj za umnoàvawe. 4. ekon. koeficijent koji pokazuje koliko }e se puta pove}ati nacionalni dohodak s obzirom na pove}awe investicija. x multiplikatorski. multiplikacija, -e ` ‰lat. multiplicatioŠ 1. mat. mnoèwe. 2. pove}avawe broja ili koli~ine, umnoàvawe. multiplicirati, multipliciram, 3. l. mn. multipliciraju = multiplikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. multiplicareŠ 1. mat. (po)mnoìti. 2. pove}ati broj ili koli~inu ne~ega, umnoàvati, umnoìti. multiplicitet, -eta m ‰nlat. multiplicitasŠ mno{tvo, raznolikost, raznovrsnost. multipolaran, -rna, -rno ‰nlat. multipolaris, v. multi-, polarniŠ koji ima vi{e polova. multipraktik, -a m ‰engl. multipractic, v. multi-, prakti~anŠ kuhiwski elektri~ni ure|aj koji obavqa vi{e razli~itih operacija. multiprogramirawe ‰v. multi-, programiratiŠ ra~. istovremeno izvo|ewe dva ili vi{e razli~itih programa na jednom ra~unaru.

809

multiprocesor

murdarluk

multiprocesor, -a m ‰v. multi-, procesorŠ ra~. sistem obrade podataka u kojem se istovre-

mundharmonika, -e `, mn. mundharmonici ‰nem. MundharmonikaŠ zast. usna harmonika.

meno koriste dve ili vi{e centralnih procesnih jedinica. multitasking, -a m ‰engl. multitasking, v. multi-, engl. task zadatakŠ ra~. sposobnost operativnog sistema da istovremeno izvr{ava vi{e razli~itih zadataka. multiforman, -mna, -mno ‰lat. multiformisŠ koji ima mnogo oblika, mnogolik, raznolik. mul} = mulk (v.). mum, -a m ‰tur. mum od pers. mum vosakŠ pokr. zast. sve}a. mumija i mumija, -e ` ‰srlat. mummia od ar. mumiyah od pers. mum vosakŠ 1. telo umrloga kod kojega je proces truqewa spre~en balzamovawem. 2. pej. a. istro{ena osoba u dubokoj starosti (obi~no slaba, mr{ava). b. osoba koja je uko~ena, nepokretna i fizi~ki i mentalno. v. ~ovek zastarelih pogleda. mumin, -a m ‰tur. mumin od ar. mu’minŠ 1. sledbenik islama, vernik, musliman. 2. islamski slu`benik koji sklapa brakove. mumifikacija, -e ` ‰nlat. mumificatio, v. mumijaŠ postupak za o~uvawe mrtvog tela kako bi se spre~ilo raspadawe, balzamovawe. mumificirati se, mumificiram se, 3. l. mn. mumificiraju se ‰v. mumifikacijaŠ pretvoriti se, pretvarati se u mumiju. mum-makaze, mum-makaza ` mn. ‰tur. mum makas›, v. mum, makazeŠ useka~ za sve}e, vrsta makaza kojima se odseca fitiq sve}e kako bi boqe gorela. mumps, -a m = mums, -a m ‰nem. Mumps od engl. mumpsŠ med. zarazna bolest kod koje oteknu dou{ne `lezde na jednoj ili obe strane lica; zau{ke, parotitis. munara, -e ` = minare(t) (v.). mungos, -a m ‰ind. mangusŠ zool. azijski glodar sli~an kuni koji uni{tava zmije, Herpestes. mundijal, -ala m ‰{p. mundial prema mundo svetŠ sp. àrg. svetsko prvenstvo (ob. u fudbalu). mundir, -ira m ‰fr. montureŠ ist. a. sve~ani vojni~ki kaput ili bluza. b. zast. slu`bena ode}a propisanog kroja, uniforma. mundus, -a m ‰lat. mundusŠ filoz. umom spoznatqiv svet; vasiona, ~ove~anstvo, qudi.

mund{tik, -a m ‰nem. Mundstuck od Mund usta, Stuck komadŠ 1. muz. deo na duva~kim instrumentima koji se stavqa u usta, pisak. 2. v. mu{tikla.

810

municija, -e ` ‰lat. munitio utvr|ivawe, utvr|eweŠ ubojna sredstva (meci, granate) koje se ispaquju iz vatrenog oru`ja. municipalan, -lna, -lno ‰lat. municipalis, prema municipium slobodni gradŠ koji pripada, koji se odnosi na samostalnu gradsku upravu. y municipalna prava ist. rimsko gra|ansko pravo i druge povlastice koje su u Rimskom carstvu dodeqivane nekom nasequ; municipalne obveznice gradske obveznice koje se izdaju radi finansirawa lokalnih objekata. municipalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. municipalanŠ urediti, ure|ivati dràvu tako da gradovi ili op{tine dobiju sopstvenu samoupravu. municipalitet, -eta m ‰nlat. municipalitasŠ 1. gradski odbor, op{tinsko ve}e, sud, gradska uprava. 2. slu`benici, ~inovnici gradskog odbora ili op{tine. municipijum, -a = municipij, -a m ‰lat. municipiumŠ ist. grad ili op{tina sa samostalnom upravom. munta, -e ` ‰venec. munta, ital. multa globaŠ javna prodaja putem nadmetawa u ponu|enim cenama; licitacija (v.), aukcija (v.). muntati, -am nesvr{. ‰v. munta; u zna~ewu 2 verovatno od lat. mutare mewatiŠ 1. pokr. prodavati na licitaciji (v.). 2. fam. varati, podvaqivati; iskori{}avati. mural, -ala m ‰{p. mural zidni prema muro zidŠ lik. velika slika na zidu zgrade, dostupna pogledima prolaznika. murva, -e ` ‰lat. morusŠ bot. dud, drvo i wegov plod. murdar, -ara m ‰tur. murdar od pers. murdar ne~isto}aŠ zapu{tena, neuredna i aqkava osoba. murdarluk, -a m, mn. murdarluci ‰tur. murdarl›k, v. murdarŠ neurednost, ne~isto}a, aqkavost.

murdarski murdarski, -a, -o ‰tur. murdarl›k, v. murdarŠ koji se odnosi na murdare; neuredan, aqkav; lo{e ura|en. mure}ep, -a m = mure}ef, -a m ‰tur. murekkep od ar. murakkabŠ pokr. zast. mastilo, crnilo. murid, -ida m ‰tur. murit od ar. murid onaj koji stremi ka ne~emuŠ pokr. 1. kandidat za kakav dervi{ki red. 2. pristalica, sledbenik jednog stare{ine, {eika. murina, -e ` ‰ital. murena od lat. muraena od gr~. myrainaŠ zool. otrovna morska riba, grabqivica, sli~na jeguqi, Muraena helena. murtat, -a m = murtatin, -a m ‰tur. murtet od ar. murtaddŠ pokr. 1. izdajnik, izdajica. 2. otpadnik od vere. murtatluk, -a m, mn. murtatluci ‰v. murtatŠ pokr. izdaja. mururija, -e ` ‰tur. mururiye od ar. mururiyyaŠ pokr. zast. tro{arina, putarina. musaka, -e `, dat. i lok. musaki ‰tur. musaka od ar. musaqqa natopqenŠ kulin. jelo od tanko izrezanog krompira, patlixana ili tikvice sa iseckanim ili mlevenim mesom koje se pe~e u pe}nici. musala, -e ` ‰tur. musalla od ar. musallaŠ pokr. ve}i, otvoren prostor na koji muslimani jednog mesta dolaze i zajedno klawaju bajramsku molitvu. musafir, -a m ‰tur. misafir od ar. musafirŠ pokr. etnol. gost, putnik-namernik. musafirhana, -e ` ‰tur. misafirhane od musafir, pers. hane ku}aŠ pokr. etnol. zast. ku}a ili odaja za putnike-namernike; gostionica u kojoj se mogu dobiti besplatno preno}i{te i hrana. muselim, -a m ‰tur. musellim od ar. musallimŠ ist. visoki turski ~inovnik; zastupnik pa{e u nekoj oblasti, sreski na~elnik, upravnik sanxaka; muteselim. musirati, musiram, 3. l. mn. musiraju nesvr{. ‰fr. mousserŠ praviti penu, penu{ati se; ispu{tati mehuri}e na povr{inu (o mineralnoj vodi i gaziranim pi}ima). muskarin, -ina m ‰lat. muscarius prema musca muvaŠ bot. otrovni sastojak u gqivi muhari, Amanta muscarina).

mustra muskat, -a m ‰ital. moscatoŠ 1. sorta mirisnog gro`|a, mu{kat, mu{katel. 2. vino napravqeno od tog gro`|a. musk(e)lfiber, -a m ‰nem. Muskelfieber mi{i}na groznicaŠ fam. bol u mi{i}ima posle fizi~ke aktivnosti. musketa, -e ` ‰fr. mousquet od ital. moschettoŠ ist. voj. starinski model pu{ke s fitiqem. musketar, -ara m ‰fr. mousquetaireŠ ist. vojnik naoruàn musketom. muskul, -a m ‰lat. musculus mali mi{, mi{i}Š anat. mi{i}. muskularan, -a, -o ‰lat. muscularis, v. muskulŠ anat. mi{i}ni. muskulatura, -e ` ‰nlat. musculatura od lat. musculus mi{i}Š anat. svi mi{i}i tela, sistem mi{i}a. musli, musla m mn. i musli, muslija m ‰{vajcarski nem. Muesli, Musli od nem. Mus pire, ka{aŠ me{avina ìtarica, su{enog vo}a, meda i drugih sastojaka, ob. se sluì sa mlekom ili jogurtom. musliman, -ana m (`. muslimanka, dat. muslimanki) ‰tur. muslim od ar. muslimŠ 1. onaj koji je muslimanske veroispovesti, muhamedanac. 2. (Musliman) ist. pripadnik naroda muslimanske veroispovesti koji ìvi u Bosni i Hercegovini, Bo{wak. muslimanski, -a, -o ‰v. muslimanŠ koji pripada islamskoj veri, islamski. muslin, -ina m ‰fr. mousseline od ital. mussolina prema ira~kom gradu MosuluŠ vrsta meke i lake prozirne pamu~ne tkanine. mustang, -a m, mn. mustanzi ‰engl. mustang od mestengoŠ 1. poludivqi kow u severnoameri~kim prerijama. 2. tip ameri~kog borbenog aviona iz Drugog svetskog rata. amer. {p.

musta}, -a}a m ‰fr. moustache, ital. mustaccio, prema gr~. mystaxŠ 1. pokr. zast. brk. 2. duge dlake na wu{ci pojedinih ìvotiwa. mustra, -e ` ‰nem. MusterŠ 1. uzorak, obrazac, predmet koji sluì za ugled. 2. {ara, {ablon za vezewe, molerske radove i dr. 3. iron. pej. osoba koj dobro poznaje obrazac, pravila sredine i dobro se u wih uklapa.

811

muta muta uzv. ‰ital. muta mewajŠ muz. upozorewe muzi~aru koji svira dva instrumenta u orkestru da promeni instrument. mutabilan, -lna, -lno ‰lat. mutabilisŠ kolebqiv, nestalan, promenqiv, nepostojan. mutabxija i mutabxija, -e m ‰v. mutapŠ pokr. etnol. onaj koji izra|uje mutape, pokriva~e ili prostirke od kozje dlake. mutavxija i mutavxija, -e ` v. mutabxija. mutagen, -a m ‰v. mutacija, -genŠ biol. fizi~ki ili hemijski ~inilac koji izaziva mutacije. mutageneza i mutageneza, -e ` ‰v. mutacija, -genezaŠ nastanak mutacije uzrokovan mutagenim agensima hemijske ili fizi~ke prirode. mutant, -a m ‰lat. mutans prema mutare mewati seŠ 1. biol. organizam u kojem su mutacijom promewena neka nasledna svojstva. 2. u jeziku nau~ne fantastike, bi}e nastalo mutacijom zemaqskih ili vanzemaqskih bi}a. mutap, -apa m ‰tur. muytap od pers. muytab pleteweŠ pokr. etnol. pokriva~ ili prostirka od kozje dlake. mutacija, -e ` ‰lat. mutatio promena, mewaweŠ 1. biol. promena u naslednim karakteristikama, uslovqena promenama osobina gena, bez vidqivih uzroka. 2. mewawe glasa u vreme puberteta, mutirawe. 3. muz. ist. u sredwovekovnoj muzici, naziv za prelaz iz jednog heksakorda u drugi. 4. fon. promena kvaliteta glasa koja nastaje pod dejstvom glasova u okruèwu. x mutacioni. muter, -a m ‰nem. MutterŠ pokr. zast. matica zavrtwa. mutesarif, -a m ‰tur. mutasarr›f od ar. mutasarrifŠ pokr. ist. 1. namesnik, na~elnik u nekoj administrativnoj oblasti, guverner. 2. turski vojno-administrativni stare{ina, valija. 3. vlasnik, posednik. muteselim, -a m = muselim (v.). mutizam, -zma m ‰nem. Mutismus prema lat. mutus nemŠ med. uro|ena ili ste~ena nesposobnost govora, mada govorni organi ne moraju biti o{te}eni; svesno, voqno postojano }utawe. mutilacija, -e ` ‰lat. mutilatioŠ saka}ewe, nagr|ivawe, unakazivawe. mutirati, mutiram, 3. l. mn. mutiraju svr{. i nesvr{. ‰v. mutacijaŠ 1. mewati, promeniti

812

mufte glas u vreme puberteta. 2. biol. doìveti mutaciju, promenu u naslednim osobinama. muton, -ona m ‰v. mutacijaŠ biol. sastavni deo gena, osnovna jedinica mutacije. mutualizam, -zma m ‰lat. mutuus uzajamniŠ 1. biol. vrsta uzajamnog odnosa, simbioze me|u jedinkama razli~itih vrsta ~ije je dejstvo korisno za oba partnera. 2. uzajamno pomagawe. 3. u~ewe francuskog socijaliste Prudona (1809–1865) o preobraàju kapitalizma u socijalizam pomo}u beskamatnih zajmova, udruèwa za uzajamnu pomo} i sl. mutuacija, -e ` ‰lat. mutuatioŠ pozajmica, zajam, pozajmqivawe. muf, mufa i mufa m, mn. mufovi ‰nem. MuffŠ 1. deo ode}e (ob. od krzna) sa otvorima na obe strane za grejawe {aka. 2. tehn. naglavak za postavqawe merne i kontrolne opreme i za spajawe cevi. mufa, -e ` ‰ital. muffaŠ pokr. pokvareno, prokislo vino. muflon, -ona m ‰fr. mouflonŠ zool. divqa ovca s nadole povijenim dugim rogovima, Ovis musimon. mufquz, -uza m ‰tur. muflis od ar. muflisŠ 1. pokvaren ~ovek; gotovan, bitanga. 2. osoba koja je finansijski propala, bankrotirala. mufquski, -a, -o ‰v. mufquzŠ kao mufquz; gotovanski, pokvarewa~ki. muftaluk, -a m, mn. muftaluci, gen. mn. muftaluka = muktaluk, -a m, mn. muktaluci, gen. mn. muktaluka ‰v. mufteŠ ono {to se dobije ili uzme besplatno; xabaluk (v.). muftaxija, -e m = muktaxija, -e m ‰v. mufta{Š pokr. v. mufta{. mufta{, -a{a m = mukta{, -a{a m ‰tur. muft od pers. muftŠ fam. pej. onaj koji èli da ne{to dobije besplatno, da ìvi na tu| ra~un. mufta{iti, mufta{im nesvr{. = mukta{iti, mukta{im nesvr{. ‰v. mufta{Š pona{ati se kao mukta{, ìveti na tu| ra~un. mufta{tvo, -a s = mukta{tvo, -a s ‰v. mufta{Š pona{awe i postupci mukta{a. mufte pril. = mukte pril. ‰tur. muft od pers. muftŠ fam. badava, besplatno.

muftija muftija, -e m ‰tur. muftu od ar. muftiŠ 1. najvi{i muslimanski sve{tenik u jednoj oblasti. 2. muslimanski velikodostojnik. muftijstvo, -a s = muftiluk (v.). muftiluk, -a m, mn. muftiluci ‰tur. muftuluk, v. muftijaŠ 1. zvawe, slu`ba, dostojanstvo muftije. 2. nadle{tvo u kojem se nalazi muftija. muhabet, -a m ‰tur. mehabbet, muhabbet od ar. mahabba qubavŠ 1. prijateqski razgovor, }askawe. 2. qubav, drugarstvo, prijateqstvo. muhamedanac, -nca m ‰prema imenu osniva~a islama MuhamedaŠ v. musliman. muhamedanski, -a, -o ‰v. muhamedanacŠ v. muslimanski. muhamedanstvo, -a s ‰prema imenu osniva~a islama MuhamedaŠ muslimanska vera, islam. muharem, -a m ‰tur. muharrem od ar. muharramŠ prvi mesec po muslimanskom kalendaru. muhafeza, -e ` ‰tur. muhafaza od ar. muhafazaŠ zast. 1. tvr|ava, utvr|eni grad. 2. oblast, podru~je koje se ~uva i brani. muhafiz, -a m ‰tur. muhaf›z od ar. muhafizŠ zast. zapovednik tvr|ave ili utvr|enog grada. muhaxer = muhaxir (v.). muhaxir, -a m i muhaxir, -ira m = muhaxer, -a m ‰tur. muhacir od ar. muhagirŠ 1. pokr. iseqenik, izbeglica, emigrant. 2. ist. izbeglica iz Meke, pripadnik uèg kruga sledbenika proroka Muhameda. 3. osoba muslimanske veroispovesti koja se seli iz neislamske zemqe u islamsku. muhtar = muktar (v.). muxahedin, -ina m ‰ar. mugahid borac u xihadu, tj. borac na Alahovom putu, borac za

mu{tuluk islamŠ fanati~ni borac za islam; pred kraj HH veka, naziv za dobrovoqce u gra|anskim ratovima, ob. {iite iz Irana, koji se ~esto sluè teroristi~kim metodima. Muxahedin halk, -a m ‰v. muxahedin, halk od ar. halq narod, qudstvoŠ pol. ime opozicione organizacije u Iranu koja se suprotstavqa vladavini {iitskih verskih vo|a i ima umereno nacionalno-socijaldemokratski i sekularni karakter. mu{ema, -e ` ‰tur. musamma od ar. mu{ammaŠ plastificirano platno, obi~no se koristi kao prekriva~ za kuhiwski sto. mu{ir, -ira m ‰tur. musir od ar. mu{irŠ ist. vojvoda, vojskovo|a, mar{al. mu{kat, -a m i mu{katel, -a m ‰nlat. muscatellumŠ v. muskat. mu{katla, -e ` ‰ital. moscato od klat. muscus mo{usŠ bot. ukrasna biqka, Pelargonium odoratissimum, ob. na prozorima i balkonima, smrdqevak; up. pelargonija, geranijum. mu{terija, -e ` ‰tur. musteri od ar. mu{tariŠ onaj koji èli ne{to da kupi, kupac; stalni kupac; klijent. mu{tikla, -e ` ‰nem. MundstuckŠ naprava za pu{ewe u obliku cevi u koju se stavqa cigareta. mu{trati, -am nesvr{. ‰nem. musternŠ 1. uve`bavati vojnike; dovoditi koga u red podvrgavaju}i ga strogoj disciplini. 2. kiwiti, gwaviti. mu{tuluk, -a m, mn. mu{tuluci ‰tur. mustuluk od pers. mu`deŠ 1. radosna vest, dobar glas. 2. fig. nagrada onome ko je doneo lepu, radosnu vest.

813

N nabildovan, -a, -o ‰v. bildovatiŠ àrg. koji je gimnasti~kim ve`bama razvio i oja~ao mi{i}e, koji ima velike i upadqive mi{i}e; razvijen, mi{i}av. nabiflati, -am svr{. ‰v. biflatiŠ àrg. nau~iti napamet, nabubati. nabob, a m ‰urdu nawwab od ar. nuwwab, mn. od na’ib, v. naibŠ 1. ist. upravnik provincije ili guverner u nekada{woj Indiji. 2. veoma bogat ~ovek. naval, -ala m ‰lat. navalis prema navis brodŠ cena za prevoz tereta brodom, brodska vozarina. navar, -a m ‰skr. od nav(igacija) i (rad)arŠ radarski ure|aj za navigaciju u vazdu{nom saobra}aju. navigabilan, -lna, -lno ‰lat. navigabilis prema navigare plovitiŠ po kome se moè ploviti, plovan; prohodan (za brodove). navigati, -am nesvr{. ‰ital. navigareŠ pokr. ploviti, obi~no na dugim prugama. navigator, -a m ‰lat. navigatorŠ ~lan posade broda ili aviona zaduèn za navigaciju. x navigatorski. navigacija, -e ` ‰lat. navigatio prema navis la|aŠ 1. plovidba. 2. vo|ewe broda ili aviona najpovoqnijim putem uz primenu ure|aja za navigaciju. navigacioni, -a, -o ‰v. navigacijaŠ koji se odnosi na navigaciju; koji sluì za navigaciju. y navigacioni satelit ve{ta~ki satelit koji dostavqa podatke neophodne za pomorsku i vazdu{nu navigaciju. navicert, -a m ‰skr. od engl. navi(gation) cert(ificate)Š pom. deklaracija koju konzul neke

814

zara}ene zemqe izdaje brodu iz neutralne zemqe, kao potvrdu da brodski teret nije namewen neprijatequ. nagajka, -e `, gen. mn. nagajka/nagajki ‰rus. nagaèkaŠ kratak bi~ od prepletenih kai{eva. nagan, -a m ‰fabri~ko imeŠ voj. vrsta revolvera velikog kalibra. nagana, -e ` ‰engl. nagana od zulu u(lu)-nakaneŠ vet. zarazna bolest kowa i goveda u tropskoj Africi, prenosi je muva ce-ce. nagari v. devanagari. nagraisati, -i{em svr{. ‰ranije ograisati od tur. ogramakŠ nastradati, nadrqati, lo{e pro}i. nadbiskup, -a m ‰v. biskupŠ crkv. najvi{i biskup u odre|enoj pokrajini, upravnik arhidijeceze (nadbiskupije). x nadbiskupski. nadir, -ira m ‰srlat. nadir od ar. nazirŠ 1. ta~ka na nebeskom svodu direktno suprotna zenitu. 2. fig. najnià ta~ka, najgori trenutak u razvoju ~ega. astron.

nadrealan, -lna, -lno ‰prevod od fr. surreel, realanŠ koji je dalek od stvarnosti, koji li~i na san ili buncawe; malo verovatan. v.

nadrealizam, -zma m ‰prevod od fr. surrealisme, v. realizamŠ pokret u kwièvnosti i umetnosti koji se pojavio posle I svetskog rata i ~iji predstavnici su nastojali da izraze sadràj podsvesti, zanemaruju}i ili iskrivquju}i stvarni svet. nadrealist(a), -e m ‰v. realistŠ sledbenik nadrealizma.

nadrealisti~ki nadrealisti~ki, -a, -o ‰v. nadrealizamŠ koji se odnosi na nadrealizam ili nadrealiste (v.). nadsinhronizacija, nadsinhronizovati v. nahsinhronizacija, nahsinhronizovati.

naelektrisati, -i{em svr{. ‰v. elektrikaŠ 1. fiz. ispuniti elektricitetom; ukqu~iti u strujno kolo. 2. fig. uzbuditi, uznemiriti; ispuniti (koga) poletom, energijom. nazal, -ala m ‰srlat. nasalis prema nasus nosŠ nazalni suglasnik ili samoglasnik, glas pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja prolazi i kroz nos.

fon.

nazalan, -lna, -lno ‰v. nazalŠ 1. anat. koji pripada nosu, nosni. 2. fon. koji se izgovara kroz nos. nazalizacija, -e ` ‰nlat. nasalisatio, v. nazalŠ fon. pretvarawe obi~nog samoglasnika ili suglasnika u nosni, izgovarawem kroz nos. nazalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. nazalŠ fon. dati (glasu) nosnu artikulaciju, izgovoriti kroz nos. nazalnost, -osti ` ‰v. nazalanŠ fon. svojstvo glasa koji je nazalan, koji se izgovara kroz nos. nazar, -a m ‰tur. nazar od ar. nazarŠ pokr. etnol. izazivawe nesre}e ili bolesti pogledom ili magijom, urok. nazaren, -a m ‰lat. Nazarenus od gr~. Nazarenos Nazare}aninŠ 1. ist. pripadnik hri{}anske sekte iz prvih vekova, koja je jo{ zadràla mnoga pravila mojsijevske vere. 2. pripadnik nazarenske crkve, nastale u XIX veku u okviru protestantizma, ~iji ~lanovi odbijaju da sluè vojsku i da nose oru`je. x nazarenski. nazarenac, -nca v. nazaren. nazir, -a m ‰tur. naz›r od ar. nazirŠ pokr. nadzornik, inspektor. nazli pril. ‰tur. nazl› od pers. nazŠ draèstan, qubak, {armantan. nazogastri~ni, -a -o ‰lat. nasus nos, gr~. gaster trbuh, v. sondaŠ med. koji kroz nos ulazi u jedwak pa u èludac (nazogastri~na sonda). nazor pril. ‰na{e na, tur. zor, v. zorŠ na silu, silom, s mukom. naib, -a m ‰tur. naib od ar. na’ibŠ ist. zamenik ili zastupnik kadije.

nakalemiti naiva, -e ` ‰nem. Naive, v. naivanŠ naivna umetnost. naivan i naivan, -vna, -vno ‰fr. naif od lat. nativus prirodan, priro|enŠ lakoveran, prostodu{an, bezazlen, neiskusan. y naivna umetnost, naivno slikarstvo stvarala{tvo ne{kolovanih slikara ili vajara, naj~e{}e s motivima iz seoskog ìvota ili prirode, katkad i s fantasti~nim sadràjem. naivac, -vca m ‰v. naivaŠ naivni slikar, naivni umetnik. naivka, -e ` ‰v. naivanŠ 1. naivna devojka ili èna. 2. pozor. glumica koja igra uloge mladih, prostodu{nih devojaka. naivko, -a m ‰v. naivanŠ naivan ~ovek. naivnost, -osti ` ‰v. naivanŠ osobina onoga koji je naivan, lakovernost, prostodu{nost. naiv~ina, -e m ‰v. naivanŠ izrazito naivna osoba. naira, -e ` ‰egz. nairaŠ nov~ana jedinica u Nigeriji, deli se na 100 koba. naj, -a m ‰tur. nay, ney od pers. nay, ney frula; trskaŠ etnol. duva~ki instrument od trske, zurla. najada, -e ` ‰gr~. NaiasŠ 1. mitol. re~na i izvorska nimfa, kod starih Grka i Rimqana. 2. fig. lepa kupa~ica; mlada, zavodqiva devojka. 3. vrsta slatkovodne vodene biqke sa zup~astim listovima, Naias. najkvirc, -a m ‰nem. Neugewurz novi za~inŠ plodovi biqke Pimenta officinalis, sli~ni krupnom biberu, upotrebqavaju se kao za~in; up. piment. najke, najki ` mn. ‰engl. Nike, fabri~ki nazivŠ vrsta sportskih patika, omiqenih me|u mladima. najlon, -ona m ‰engl. nylonŠ plasti~na masa od koje se izra|uju ~vrsta i elasti~na vlakna, kese i drugi proizvodi. x najlonski. najlonka, -e ` ‰v. najlonŠ (ob. mn.) fam. ènska ~arapa od najlona. najt-klab, -a m, mn. najt-klabovi ‰engl. night-clubŠ no}ni klub, no}ni lokal, s muzikom, plesom i zabavnim programom. nakalemiti, -im svr{. ‰v. kalem, kalemitiŠ 1. izvr{iti kalemqewe, cepiti (ob. pitomu vo}ku na pitomu, radi oplemewivawa). 2. pridodati, nametnuti, prikqu~iti (na ne{to).

815

nakara nakara i nakara, -e ` ‰tur. nakkare od ar. naqqaraŠ vrsta bubwa, talambas. nakastile pril. ‰tur. kast od ar. qasd nameraŠ namerno, svesno, hotimice. nakastiti, -im svr{. ‰v. nakastileŠ naumiti, odlu~iti, re{iti. nakere, nakera ` mn. ‰ital. nacchera od ar. naqqaraŠ pokr. drveni koturi}i koji se navuku na prste i udaraju jedan o drugi radi ritma, kastawete (v.). nalbanta, -e m i nalbantin, -a m ‰tur. nalbant, prema pers. na'l potkovica, bend onaj koji veèŠ potkiva~. nalet, -a m ‰tur. lanet prokleto, prokletnik od ar. la’naŠ |avo, zli duh; prokletstvo. z nalet ga bilo |avo ga odneo. nalow, -a m ‰gr~. analogeionŠ stalak, pult u pravoslavnoj crkvi na kome stoji kwiga ili ikona. naluna v. nanula. nam, -a m ‰tur. nam od pers. namŠ pokr. glas, slava, popularnost. namaz, -aza m ‰tur. namaz od pers. namazŠ muslimanska molitva. namalati, namalam svr{. ‰v. malatiŠ naslikati, oslikati. namastir v. manastir. namolovati, -ujem svr{. ‰v. molovatiŠ naslikati, namalati. nam}or, -a m ‰tur. nankor od pers. nan hleb, kur slepŠ ~ovek zle naravi, mrzovoqan ~ovek, ~ovek koji je po prirodi lo{e raspoloèn. namuz, -a i namus, -a m ‰tur. namus od ar. namus, pers. namusŠ pokr. ~ast, ~estitost, po{tewe. nana1, -e ` ‰tur. nane od ar. na’na’Š bot. lekovita biqka, metvica, menta, Mentha piperita. nana2, -e ` v. nena. nanizam, -zma m ‰fr. nanisme prema gr~. nanos kepec, patuqakŠ biol., anat. zastoj u rastewu, patuqasti rast, zakr`qalost. nankin, -a i nanking, -a m ‰prema kineskom gradu NankinguŠ laka pamu~na tkanina svetle boje. nano- ‰gr~. nanos kepec, patuqakŠ kao prvi deo sloènih re~i zna~i patuqast; u jedini-

816

napolitanski cama mere ozna~ava milijarditi deo jedinice iskazane drugim delom. nanokefalija, -e ` ‰v. nano-, gr~. kephale glavaŠ anat. nedovoqan rast glave. nanomelija, -e ` ‰v. nano-, gr~. melos udŠ anat. zakr`qalost udova. nanometar i nanometar, -tra m ‰v. nano-, -metarŠ fiz. milijarditi deo metra. nanosekunda, -e ` ‰v. nano-, sekundaŠ fiz. milijarditi deo sekunde. nanosomija ‰v. nano-, gr~. soma teloŠ v. nanizam. nanotehnologija, -e ` ‰v. nano-, tehnologijaŠ tehnologija izrade mikroskopski sitnih ure|aja. nanula, e ` ‰tur. nal›n od ar. na’laynŠ (ob. mn.) drvena sandala, otvorena papu~a s drvenim |onom i jednim kai{em za stopalo. naos, -a m ‰gr~. naosŠ arhit. glavni deo anti~kog hrama, svetili{te u kome je kip boànstva. napa1, -e `, gen. mn. napa ‰fr. nappeŠ pokr. stolwak, pokriva~. napa2, -e `, gen. mn. napa ‰engl. napŠ vrsta meke koè za izradu rukavica i ode}e. napakovati, -ujem svr{. ‰v. pakovatiŠ 1. staviti mnogo (stvari) u paket. 2. la`no optuìti koga, podmetnuti kome krivicu. napalm, -a m, gen. mn. napalma ‰engl. napalm, skr. od na(phthene) i palm(itate)Š zapaqiva smesa benzina i natrijum palmitata koja se koristi u bombama (napalm-bomba) i baca~ima plamena. napenaliti se, napenalim se svr{. ‰v. penal1Š àrg. namestiti se, iskrsnuti, nacrtati se. napoleon, -ona m = napoleondor, -ora m ‰fr. Napoleon d'or zlatni NapoleonŠ francuski zlatnik od 20 franaka s likom Napoleona; up. lujdor. napoleondor v. napoleon. napolitanke, napolitanki ` mn. ‰nem. Neapolitaner, v. napolitanskiŠ fabri~ki slatki{ od vi{e oblandi izme|u kojih je vo}ni ili ~okoladni krem. napolitanski, -a, -o ‰lat. Neapolitanus od gr~. Neapolis NapuqŠ napuqski, iz Napuqa (napolitanske pesme).

napumpati napumpati, -am svr{. ‰v. pumpatiŠ napuniti (vazduhom, te~no{}u) pomo}u pumpe. nar, -a m, mn. narovi ‰tur. enar, nar od pers. enar, narŠ bot. grm ili niè drvo iz toplijih krajeva, granat, mograw, Punica granatum; plod te biqke, s kiselkastim crvenim zrnima. naravou~enije, -a s ‰rus. nravou~enieŠ moralna pouka; zakqu~ak, pouka koja sledi iz nekog doga|aja, pri~e ili kwièvnog dela. naranxa, -e ` ‰tur. naranc od pers. narengŠ zimzeleno drvo iz toplih krajeva, vrsta ju`nog vo}a, pomoranxa, Cytrus aurantium; plod te biqke. x naranxin. naranxada v. oranàda. naranxast, -a, -o ‰v. naranxaŠ boje naranxe, oran`, crvenkastoùt. narativan, -vna, -vno ‰lat. narrativus od narrare pri~ati, pripovedatiŠ koji sluì pripovedawu, pripovedni, pripoveda~ki (narativna proza). narativnost, -osti ` ‰v. narativanŠ osobina onoga {to je narativno. naratologija, -e ` ‰v. naracija, -logijaŠ izu~avawe narativne proze, deo nauke o kwièvnosti. narator, -a m ‰lat. narratorŠ onaj koji pri~a, pripoveda~; osoba koja svojim glasom komentari{e dokumentarni film, televizijsku emisiju i sl. x naratorski. naracija i naracija, -e ` ‰lat. narratio prema narrare pri~ati, pripovedatiŠ pri~awe, pripovedawe, izlagawe. narval, -ala m ‰norv. i dan. narhvalŠ zool. arkti~ki sisar, vrsta kita, Monodon monoceros, duga~ak do {est metara, s velikom kqovom kod mu`jaka. nargila i nargila, -e ` ‰tur. nargile od pers. nargileŠ isto~wa~ka naprava za pu{ewe u kojoj duvanski dim prolazi kroz vodu i tako se hladi. nard, -a m = narda, -e ` ‰gr~. nardosŠ bot. odoqen, valerijana; aromati~no uqe nekih vrsta te biqke, mnogo kori{}eno u starom veku. x nardov i nardin. narda = nard (v.). narihtati, -am svr{. ‰v. rihtatiŠ fam. namestiti, podesiti, doterati.

narteks narko- ‰gr~. narke uko~enost, omamqenostŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na omamqivawe, uspavqivawe, ili na opojne droge. narkoanaliza, -e ` ‰v. narko-, analizaŠ psihoterapija uz upotrebu lekova koji izazivaju omamqenost kod pacijenta. narkodiler, -a m ‰v. narko-, dilerŠ preprodavac droge. narkoza, -e ` ‰gr~. narkosis, v. narko-Š uspavanost, duboka nesvest izazvana lekovima u ciqu hirur{ke intervencije; totalna anestezija. narkolepsija, -e ` ‰v. narko-, v. (kata)lepsijaŠ med. bolest koja se karakteri{e iznenadnim napadima neodoqive sawivosti. narkolepti~ar, -a m ‰v. narkolepsijaŠ onaj koji boluje od narkolepsije. narkom, -a m ‰rus. narkom, skr. od nar(odnáè) kom(issar)Š ist. naziv za ministra u Sovjetskom Savezu do 1946. narkoman, -ana m ‰v. narko-, -manŠ zavisnik od narkotika, opojnih droga. narkomanija, -e ` ‰v. narko-, -manijaŠ zavisnost od droge. narkomanski, -a, -o ‰v. narkomanŠ koji se odnosi na narkomane i narkomaniju. narkomafija, -e ` ‰v. narko-, mafijaŠ sloj kriminalaca, mafija{a koji se bave krijum~arewem i preprodajom droge. narkomafija{, -a{a m ‰v. narkomafijaŠ pripadnik narkomafije. narkos, -a m ‰v. narkomanŠ àrg. narkoman. narkoterapija, -e ` ‰v. narko-, terapijaŠ psih. metod le~ewa psihi~kih oboqewa pri ~emu se bolesniku daju sredstva za uspavqivawe. narkotizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. narkotikŠ med. podvrgnuti narkozi, uspavati. narkotik, -a m, mn. narkotici ‰gr~. narkotikos prema narkoun omamqivati, uspavqivatiŠ a. farm. sredstvo za uspavqivawe. b. opojna droga. narkoti~an, -~na, -~no i narkoti~ki, -a, -o ‰v. narkotikŠ koji izaziva san, koji uspavquje; koji deluje kao opojna droga. narteks, -a m = nartecijum, -a m ‰gr~. narthex, lat. nartheciumŠ arhit. usko, ~etvrtasto pre-

817

nartecijum dvorje u ranohri{}anskim crkvama, u kome su se zadràvali katekumeni (v.) i pokajnici, priprata v. egzonarteks. nartecijum = narteks (v.). narcizam v. narcisizam. Narcis, -a m ‰gr~. NarkissosŠ mitol. lepi mladi} koji se zaqubio u sopstveni lik, pa se, ogledaju}i se u jezeru, pao i utopio se. narcis, -a m ‰lat. narcissus od gr~. narkissos, v. NarcisŠ 1. bot. ukrasna biqka belih cvetova, sunovrat, Narcissus poeticus. 2. narcisoidna osoba. narcisizam ‰v. NarcisŠ samozaqubqenost, preterano divqewe samom sebi. x narcisisti~ki. narcisoidan, -dna, -dno ‰v. NarcisŠ zaqubqen u sebe, samoqubiv, uobraèn. narcisoidnost, -osti ` ‰v. narcisoidanŠ sklonost ka narcisizmu. narcisti~ki v. narcisisti~ki. NASA, -e ` ‰skr. od engl. National Aeronautics and Space AdministrationŠ agencija ameri~ke vlade koja rukovodi kosmi~kim istraìvawima, osnovana 1968. godine. nasib, -iba m ‰tur. nasib, nasip od ar. nasibŠ pokr. onaj ko je nekome su|en, su|enik, su|enica. nasinhronizacija, nasinhronizovati v. nahsinhronizacija, nahsinhronizovati. nascentan, -tna, -tno ‰lat. nascens od nasci roditi seŠ 1. koji se ra|a, koji nastaje. 2. hem. (o elementu) koji se upravo oslobodio iz jediwewa i ~iji se atomi jo{ nisu spojili u molekule. nasciturus, -a m ‰nlat. nasciturus koji }e se roditiŠ med., prav. za~eto a jo{ nero|eno dete. nat, -a, mn. natovi ‰nem. NahtŠ pokr. zast. {av ènske ~arape. natalitet, -eta m ‰srlat. natalitas, v. natalniŠ broj ro|ene dece u odnosu na ukupno stanovni{tvo, prira{taj stanovni{tva; up. mortalitet. natalni, -a, -o ‰lat. natalis prema natus ro|enŠ koji se odnosi na ro|ewe. y natalni horoskop astrol. horoskop sastavqen prema datumu ro|ewa. natapirati v. tapirati. nataro{ v. notaro{.

818

naturalizam nativizam, -zma m ‰engl. nativism prema lat. nativus uro|en, priro|enŠ filoz. shvatawe po kome odre|ene predstave i pojmovi postoje u qudskom umu od ro|ewa. nativni, -a, -o ‰lat. nativus prema natus ro|enŠ 1. uro|en, priro|en; doma}i. 2. miner. (o hemijskom elementu) koji se u prirodi nalazi u slobodnom stawu, van jediwewa. NATO, NATO-a m ‰skr. od engl. North Atlantic Treaty Organization Organizacija Severnoatlantskog paktaŠ vojni savez SAD i zapadnoevropskih zemaqa, osnovan 1949. godine, posle pada komunizma delimi~no pro{iren i na isto~nu Evropu. x natovski. natrijum, -a i natrij, -ija m ‰nlat. natrium od ar. natrun od gr~. nitron {alitraŠ hemijski element, lak, srebrnastobeli metal, simbol Na, atomski broj 11, prisutan u mnogobrojnim jediwewima. y natrijum-hlorid kuhiwska so, NaCl; natrijum-karbonat soda, Na2CO2; natrijum-bikarbonat soda bikarbona, NaHCO3; natrijum-hidroksid kausti~na, kamena soda, NaOH. natron, -ona m (fr. natronŠ stari naziv za natrijum-karbonat ili natrijum-bikarbonat u prirodnom stawu, v. natrijum. natura, -e ` ‰lat. natura prema nasci roditi seŠ 1. priroda. 2. karakter, narav, }ud. Z platiti u naturi platiti robom ili radom umesto novcem. naturalan, -lna, -lno ‰lat. naturalis prirodanŠ 1. prirodan. 2. koji se obavqa u naturi, bez pla}awa novcem. y naturalna privreda privreda u primitivnim zajednicama, gde se ne proizvodi za trì{te nego samo za sopstvene potrebe; naturalna razmena, naturalna trgovina razmena, trampa jedne robe za drugu. naturalizam, -zma m ‰lat. naturalis prirodanŠ 1. a. pravac u kwièvnosti i umetnosti, nastao iz realizma u drugoj polovini XIX veka, nastojao da primeni otkri}a prirodnih nauka i pozitivisti~ke filozofije. b. insistirawe na grubim, ru`nim, neprijatnim detaqima u prikazivawu nekog doga|aja ili neke sredine. 2. filozofsko u~ewe po kome nema stvarnosti izvan prirode, tako da se sve pojave mogu objasniti fizi~kim zakonima.

naturalizacija naturalizacija, -e ` ‰fr. naturalisation, v. naturalanŠ davawe dràvqanstva strancu; odoma}ewe. naturalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. naturaliser, v. naturalanŠ dati (kome) dràvqanstvo, primiti, primati (stranca, doseqenika) za gra|anina svoje zemqe. naturalije, naturalija ` mn. ‰lat. naturalia, v. naturalanŠ 1. prav. ono {to poti~e iz prirode, prirodna dobra. 2. preparirani ili konzervisani predmeti iz prirode (u zbirkama, muzejima). naturalist(a), -e ` ‰fr. naturaliste, v. naturalanŠ 1. pristalica naturalizma. 2. zast. prirodwak, prirodoslovac. naturalisti~ki, -a, -o ‰v. naturalist(a)Š koji je svojstven naturalizmu (v.) ili naturalistima. naturizam, -zma m ‰fr. naturisme prema nature priroda, v. naturaŠ kult prirode; pokret za boravak u prirodi, uz prirodnu ishranu, s minimalnom upotrebom industrijskih proizvoda, ~esto i bez ode}e. naturist(a), -e m ‰v. naturizamŠ pristalica naturizma; nudista (v.). naturisti~ki, -a, -o ‰v. naturist(a)Š koji se odnosi na naturizam (v.) i naturiste. naturfilozofija, -e ` ‰nem. Naturphilosophie, v. natura, filozofijaŠ primena rezultata prirodnih nauka u filozofiji, za razliku od metafizike ili od istorijske filozofije. natur{nicla, -e ` ‰nem. NaturschnitzelŠ komad mesa pe~en na àru ili na masti, bez za~ina i dodataka. natur{~ik, -a m, mn. natur{~ici ‰rus. naturæik prema lat. natura prirodaŠ tuma~ filmske uloge koji nije profesionalni glumac, koji igra ono {to je u ìvotu. nauzeja, -e ` ‰lat. nausea od gr~. nausia morska bolest, od naus brodŠ med. mu~nina, ga|ewe; èqa za povra}awem. nauzeozan, -zna, -zno ‰lat. nauseosus, v. nauzejaŠ koji izaziva mu~ninu, odvratan. naumahija, -e ` ‰gr~. naumachia od naus brod, -machia borbaŠ pomorska bitka kao predstava za zabavu gledalaca, naro~ito u starom Rimu.

naftalin naupatija, -e ` ‰gr~. naus brod, v. -patijaŠ morska bolest. naut, -a m ‰tur. nohud od pers. nuhud, nohudŠ bot. leblebija, slanutak, Cicer arietinum. nautika, -e `, dat. nautici ‰gr~. nautikos, v. nauti~kiŠ nauka o upravqawu brodom; ve{tina plovidbe. nautilus, -a m ‰lat. nautilus od gr~. nautilos moreplovacŠ zool. meku{ac glavonoàc iz Indijskog okeana koji ìvi u {koqci, s mnogobrojnim pipcima, Nautilus pompilius. nauti~ar, -a m ‰v. nautikaŠ stru~wak za nautiku, moreplovac. nauti~ki, -a, -o ‰gr~. nautikos nauti~ki prema nautes mornar, naus brodŠ koji se odnosi na nautiku; pomorski, plovidbeni. y nauti~ka miqa mera za udaqenost, 1.852 metra; nauti~ki turizam boravak turista na brodu ili jahti, uz krstarewe po moru, rowewe, ribolov i sl. nautomanija, -e ` ‰gr~. nautes mornar, v. manijaŠ preterana strast prema plovidbi morem. nautofobija, -e ` ‰gr~. nautes mornar, v. fobijaŠ strah od plovidbe morem. nafaka, -e ` ‰tur. nafaka od ar. nafaqaŠ 1. a. hrana, ìvotne potrebe. b. ono {to je ~oveku su|eno da pojede i popije tokom ìvota. 2. sudbina; voqa bo`ja. nafilovati, -lujem svr{. ‰v. fil1, filovatiŠ 1. napuniti (neko jelo) filom, nadevom. 2. ispuniti, natrpati. nafora, -e ` ‰gr~. anaphora od anapherein iznositiŠ rel. komadi} posve}enog hleba koji se u pravoslavnoj crkvi deli posle liturgije; up. hostija. nafta, -e ` ‰lat. naphtha od gr~. naphtha od pers. neft katranŠ 1. sirovo zemno uqe, sme|a te~nost iz koje se destilacijom dobija benzin i niz drugih derivata, vaàn izvor energije. 2. uqe za loèwe (pe} na naftu). naftalin, -ina m ‰fr. naphtaline, v. naftaŠ hem. ugqovodonik u obliku belih kristala o{trog mirisa, koristi se za za{titu od moqaca i u hemijskoj industriji; Z izvaditi iz naftalina ponovo uvesti u upotrebu ne{to {to je vreme pregazilo. x naftalinski.

819

naftalinac naftalinac, -nca m ‰v. naftalin, naftaŠ podrugqiv naziv za oficira austrougarske vojske koji se reaktivirao u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. naftarica, -e ` ‰v. naftaŠ fam. pe} na naftu. nafta{, -a{a m ‰v. naftaŠ radnik na naftnim izvorima; vlasnik naftnih izvora. x nafta{ki. nafteni, -a, -o v. naftni. nafteni, naftena m mn., jd. naften, gen. naftena ‰v. naftaŠ hem. zasi}eni ugqovodonici ~iji molekul sadrì prsten ugqenikovih atoma, cikloparafini. naftni, -a, -o ‰v. naftaŠ koji se odnosi na naftu. y naftni derivati jediwewa dobijena destilacijom nafte, koja sluè kao gorivo (benzin, petrolej, parafin itd.). naftovod i naftovod, -a m ‰v. naftaŠ cevovod za preno{ewe nafte na ve}e udaqenosti. nahaberiti, -im svr{. ‰v. haberŠ javiti, izvestiti, poru~iti. naheriti (se), naherim (se) svr{. ‰v. naheroŠ postaviti (se) nakrivo, nakriviti (se). nahero pril. ‰tur. egri kriv, nakrivqenŠ nakrivo, koso. nahija, -e ` ‰tur. nahiye od ar. nahiyaŠ ist. mawa upravna jedinica u Osmanlijskom carstvu. nahsinhronizacija, -e ` ‰nem. Nachsynchronisation, prema nach posle, v. sinhronizacijaŠ naknadno snimawe dijaloga i drugih zvukova na ve} snimqenu filmsku sliku. nahsinhronizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. nachsynchronisierenŠ (iz)vr{iti nahsinhronizaciju (v.). naci prid. indekl. ‰nem. Nazi, skr. od nationalsozialistischŠ v. nacisti~ki. nacizam, -zma m ‰nem. Nazismus, skr. od NationalsozialismusŠ v. nacionalsocijalizam. nacija, -e ` ‰lat. natio ro|ewe, rod, prema nasci roditi seŠ narod, narodna zajednica nastala na osnovu zajedni~kog porekla, jezika, istorije i kulture. naciokratija, -e ` ‰v. nacija, -kratijaŠ vladavina nacionalista; preuzimawe vlasti pod izgovorom brige o navodnim interesima nacije. x naciokratski. ist.

820

nacionalsocijalizam nacion, -ona m ‰nem. NationŠ v. nacija. nacionalan, -lna, -lno (odr. nacionalni, -a, -o) ‰nlat. nationalisŠ koji pripada naciji, narodni. y nacionalna mawina grupa stanovni{tva koja se po nacionalnosti razlikuje od glavnog stanovni{tva dràve u kojoj ìvi; nacionalni dohodak ukupan iznos prihoda koji godi{we ostvaruju svi privredni faktori u jednoj naciji; nacionalni park podru~je pod dràvnom za{titom zbog prirodnih lepota, flore ili faune. nacionale prid. indekl. ‰ital. nazionale nacionalanŠ u jeziku medija, nacionalna veli~ina: dodatak uz imena veoma popularnih filmskih, peva~kih, sportskih i drugih zvezda (Brena ‹). nacionale prid. indekl. ‰v. nacionalanŠ razg. koji predstavqa nacionalnu vrednost. nacionalizam, -zma m ‰v. nacionalanŠ 1. kult sopstvene nacije na {tetu drugih, preterani patriotizam; {ovinizam. 2. nacionalna svest, qubav prema sopstvenoj naciji. nacionalizacija, -e ` ‰v. nacionalizovatiŠ ekon. pretvarawe privatne imovine u dràvnu. nacionalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. nationaliserŠ sprovesti, sprovoditi nacionalizaciju, podràviti privatnu imovinu. nacionalist(a), -e m (`. nacionalistkiwa) ‰fr. nationalisteŠ 1. sledbenik nacionalizma, onaj koji isti~e prava i interese sopstvene nacije na {tetu drugih. 2. patriota, rodoqub. nacionalisti~ki, -a, -o ‰v. nacionalist(a)Š koji izraàva nacionalizam. nacionalitet, -eta m ‰fr. nationaliteŠ v. nacionalnost. nacionalnost, -osti ` ‰v. nacionalanŠ 1. pripadnost odre|enoj naciji, narodnost. 2. pripadnici jedne nacije, narod. nacionalsocijalizam, -zma m ‰nem. NationalsozialismusŠ ist. ekstremno desni~arski, rasisti~ki pokret i ideologija Nacionalsocijalisti~ke radni~ke partije (NSDAP) u Nema~koj posle 1933, pod vo|stvom Adolfa Hitlera.

nacionalsocijalist(a) nacionalsocijalist(a), -e m (`. nacionalsocijalistkiwa) ‰nem. NationalsozialistŠ pripadnik nacionalsocijalisti~kog pokreta, nacist(a). nacionalsocijalisti~ki, -a, -o ‰nem. nationalsozialistischŠ koji se odnosi na nacionalsocijalizam (v.) ili nacionalsocijaliste (v.). nacist(a), -e m ‰skr., nem. NazistŠ v. nacionalsocijalist(a). nacisti~ki, -a, -o ‰skr., nem. nazistischŠ v. nacionalsocijalisti~ki. nacugati (se), -am (se) svr{. ‰v. cugatiŠ fam. napiti se, opiti se. naxak, -a m ‰tur. nacakŠ ist. vrsta starinskog hladnog oru`ja, sekirica na dugoj dr{ci. y naxak-baba jezi~ava i zla èna. na{minkati, -am svr{. ‰v. {minkatiŠ 1. naneti {minku na lice. 2. fig. ulep{ati, doterati, prikazati ne{to lep{im nego {to je u stvarnosti. na{panovati, -ujem svr{. ‰v. {panovatiŠ pokr. nategnuti, napeti, rastegnuti. na{tampati, -am svr{. ‰v. {tampatiŠ 1. {tampati, otisnuti na hartiju; objaviti u {tampanom vidu. 2. fam. napisati {tampanim slovima. na{telovati, -ujem svr{. ‰v. {telovatiŠ namestiti, podesiti, doterati. na{timovati, -ujem svr{. ‰v. {timovatiŠ 1. muz. podesiti ìce (na klaviru ili ì~anom instrumentu) na odgovaraju}u visinu tona. 2. fig. udesiti, promeniti, prilagoditi (brojeve, podatke i sl.). NBA /en-be-a ili, ~e{}e, en-bi-ej/, -a m ‰engl. NBA, skr. od National Basketball AssociationŠ nacionalna liga ko{arka{kih klubova u SAD i Toronta iz Kanade. neagresivan, -vna, -vno ‰ne, v. agresivanŠ koji nije agresivan; prodoran, nasilan. neadekvatan i neadekvatan, -tna, -tno ‰v. adekvatanŠ koji nije adekvatan, neodgovaraju}i. neadekvatnost i neadekvatnost, -osti ` ‰v. neadekvatanŠ svojstvo onoga koji ili onoga {to nije adekvatno. neaktivan, -vna, -vno ‰v. aktivanŠ koji nije aktivan.

neverbalan neaktivnost, -osti ` ‰v. aktivanŠ nedostatak aktivnosti, nerad, pasivnost. neamater, -era m ‰v. amaterŠ sportista koji nije u radnom odnosu sa sportskim dru{tvom, ali prima izvesnu nov~anu naknadu. x neamaterski. neangaòvan, -a, -o ‰v. angaòvatiŠ koji nije angaòvan, koji stoji po strani, neukqu~en. y neangaòvane zemqe pol. raniji naziv za nesvrstane, vanblokovske zemqe. neangaòvanost, -osti ` ‰v. angaòvatiŠ stawe onoga ko nije angaòvan, ko se ne zauzima za ne{to ili ne u~estvuje u ~emu. neandertalac, -lca m ‰nem. Neanderthalmann, po dolini Neandertal (Neanderthal) u Nema~koj gde su 1856. prona|eni fosilni ostaciŠ1. pra~ovek iz doba pleistocena, Homo neanderthalensis, nizak i sna`ne gra|e, koji je ìveo naporedo s precima dana{weg ~oveka (homo sapijensa). 2. fig. primitivan ~ovek, divqak, prostak. x neandertalski. nebula, -e ` ‰lat. nebula magla; oblakŠ astron. masa me|uzvezdane materije koja se kroz teleskop vidi kao svetli obla~i}, maglina. nebularan, -rna, -rno ‰lat. nebularis, v. nebulaŠ astron. koji se odnosi na nebulu, maglinu; y nebularna hipoteza svaka hipoteza po kojoj je Sun~ev sistem nastao zgu{wavawem iz prvobitne jednoli~ne magline; prvi je takvu hipotezu postavio filozof Imanuel Kant u XVIII veku, a dopunio je francuski matemati~ar Pjer-Simon Laplas. nebuloza, -e ` ‰lat. nebulosa maglovita, v. nebulaŠ 1. v. nebula. 2. nejasna predstava; neodre|eno, maglovito pri~awe. nebulozan, -zna, -zno ‰lat. nebulosus maglovit, v. nebulaŠ maglovit, nejasan, neodre|en; proizvoqan. nebuloznost, -osti ` ‰v. nebulozanŠ svojstvo onoga {to je nebulozno, neodre|enost. nevakat, -kta m ‰v. vakatŠ pokr. nevreme, nezgodno vreme. nevera, -e ` ‰venec. nevera od neve snegŠ pokr. oluja, nepogoda na moru. neverbalan, -lna, -lno ‰v. verbalanŠ koji se ne sluì re~ima ili nije iskazan re~ima (neverbalna komunikacija).

821

neverin neverin, -ina m ‰venec. neverin, dem. od nevera, v. neveraŠ pokr. mawa, slabija oluja. nevro- v. neuro-. nevrozi-sultan, -ana m i nevruz, -a m ‰tur. nevruz-sultan od pers. newruz novi dan, ar. sultan car, vladar, prema persijskom sultanu Xelaludinu Melik{ahu koji je uveo kalendar po kojem godina po~iwe prvim danom prole}aŠ pokr. prvi dan prole}a, 21. mart. nevus, -a m ‰lat. naevusŠ med. mlade`, mrqa, znak na koì. negaziran, -a, -o ‰v. gazirati1Š kome nije dodat gas, koji ne sadrì mehuri}e ugqen-dioksida (o mineralnoj vodi, napitku). negativ, -a m ‰nem. Negativ od fr. negatif, lat. negativusŠ fot. slika na filmu ili fotografskoj plo~i, na kojoj su tamna mesta svetla i obrnuto, a ~ijim se kopirawem dobija pozitiv. negativan, -vna, -vno ‰lat. negativusŠ 1. odre~an, koji odri~e, koji izri~e negaciju. 2. nepovoqan, neprihvatqiv, lo{. y negativan odgovor odgovor kojim se odbija neki zahtev; negativan broj mat. broj mawi od nule, koji se ozna~ava predznakom minus; negativna utopija kwi`. zami{qeno ure|ewe u kome su odnosi i ìvot qudi gori nego {to su danas. negativac, -vca m ‰v. negativanŠ negativan lik u kwièvnom delu, filmu i sl.; onaj koji igra negativnu ulogu u ~emu; supr. pozitivac. negativizam, -zma m ‰v. negativanŠ 1. psih. pona{awe koje teì ka odbijawu zahteva, nesaradwi i neprijateqstvu prema drugim qudima. 2. op{ti odbojan stav prema nekoj ideji. negativist(a), -e m ‰v. negativizamŠ osoba sklona negirawu, koja ne prihvata tu|e zahteve ili predloge. negativisti~ki, -a, -o ‰v. negativist(a)Š koji se odnosi na negativizam (v.) i negativiste. negativitet, -eta m ‰srlat. negativitas, v. negativanŠ 1. filoz. nepostojawe ili odricawe ~ega, shva}eno kao deo stvarnog sveta. 2. v. negativnost. negativnost, -osti ` ‰v. negativanŠ svojstvo onoga {to je negativno. negator, -a m ‰lat. negator, v. negiratiŠ onaj koji negira, koji pori~e. x negatorski.

822

negromantija negatron, -a m ‰v. nega(tivan), (elek)tronŠ elektron; up. pozitron. negacija, -e ` ‰lat. negatio, v. negiratiŠ 1. odricawe, poricawe, odbijawe. 2. log. zamena neke tvrdwe woj suprotnom tvrdwom. 3. lingv. odre~na re~ (npr. ne, niko, nigde). negve, negava/negvi ` mn. ‰ma|. nyug, stma|. neugŠ okovi, obi~no za noge. negirati, negiram, 3. l. mn. negiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. negareŠ poricati, odricati, osporavati; re}i œneŒ. neglaziran, -a, -o ‰v. glaziranŠ koji nije glaziran, koji nema glazure. negligencija, -e ` ‰lat. negligentia prema negligere zanemaritiŠ nemar, nehat, zapu{tawe, zapostavqawe. negliè, -ea m ‰fr. neglige nemaranŠ intimna ode}a, ku}na haqina (biti u neglièu); poluodevenost. negocijator, -a m ‰lat. negotiator prema negotiari pregovarati od negotium posaoŠ onaj koji vodi pregovore, pregovara~. negocijacija, -e ` ‰lat. negotiatio, v. negocijatorŠ pregovarawe, pregovori. negrid, -ida m ‰v. negro-Š v. negroid. negrito, -a m, mn. negritosi ‰{p. negrito dem. od negro crnacŠ pripadnik crne rase malog rasta, na Malajskom poluostrvu i na Filipinima. negro- ‰{p. i port. negro crnŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na crnce, crnu rasu. negroid, -ida m ‰v. negro-Š antrop. op{ti naziv za pripadnika rase tamne koè, u Africi i drugde. negroidan, -dna, -dno ‰v. negroidŠ koji je sli~an crncu, koji poseduje tamnu koù i druge karakteristike crne rase. y negroidni narodi narodi koji po spoqa{wem izgledu li~e na crnce (Bu{mani, Dravidi, Papuanci i sl.). negroizam, -zma m ‰v. negro-Š pokret za prava crnaca; ideologija ujediwavawa qudi crne rase. negromant, -a m ‰v. negromantijaŠ onaj koji priziva duhove; vra~, ~arobwak. negromantija, -e ` ‰srlat. nigromantia od lat. necromantia od gr~. nekromanteia prema nekros fiz.

negromantski mrtav, v. -mantijaŠ prizivawe duhova; ~arobwa{tvo, crna magija. negromantski, -a, -o ‰v. negromantŠ koji se odnosi na negromantiju (v.) i negromante. negrofil, -a m ‰v. negro-, -filŠ onaj koji je naklowen prema crncima i wihovoj kulturi. negrofilija, -e ` ‰v. negro-, -filijaŠ sklonost prema crncima i wihovoj kulturi. negrofob, -a m ‰v. negro-, -fobŠ onaj koji je nesklon crnoj rasi, mrziteq crnaca. negrofobija, -e ` ‰v. negro-, fobijaŠ neprijateqstvo prema crncima, strah od crnaca. negus1, -a m ‰amh. negus krunisan, od nag{a vladatiŠ car, titula etiopskog vladara. y negus negesti kraq kraqeva, car nad carevima. negus2, -a m ‰po imenu izumiteqa, engl. pukovnika F. Negusa iz XVIII vekaŠ napitak od vina, limunovog soka i vrele vode, zasla|en i za~iwen. neeuklidski, -a, -o ‰Euklid, gr~ki matemati~ar iz IV veka pre n. e.Š koji nije po Euklidu. y neeuklidska geometrija mat. naziv za grane geometrije (otkrivene u XIX veku) u kojima ne vaì Euklidov peti postulat, po kome kroz datu ta~ku u ravni moè pro}i samo jedna prava paralelna s datom pravom. neimar, -a m ‰tur. mimar, meymar od ar. mi’marŠ graditeq, arhitekta, gra|evinski inèwer. x neimarski. neinventivan, -vna, -vno ‰v. inventivanŠ koji nema invencije, nema{tovit. neinteligentan, -tna, -tno ‰v. inteligentanŠ koji je slabe inteligencije, nedovoqno pametan. nekvalifikovan, -a, -o ‰v. kvalifikovanŠ koji nema potrebne kvalifikacije (v.); nestru~an. nekvalifikovanost, -osti ` ‰v. nekvalifikovanŠ nedostatak kvalifikacija (v.), nestru~nost. nekolegijalan, -lna, -lno ‰v. kolegijalanŠ koji nije kolegijalan, koji ne vodi ra~una o kolegama, nedruèvan. nekolegijalnost, -osti ` ‰v. kolegijalnostŠ osobina onoga koji nije kolegijalan.

nekonformist(a) nekomercijalan, -lna, -lno ‰v. komercijalanŠ 1. koji nije usmeren ka zaradi na trì{tu. 2. koji se te{ko prodaje, koji nije isplativ. nekomercijalnost, -osti ` ‰v. komercijalnostŠ osobina onoga {to nije komercijalno. nekompatibilan, -lna, -lno ‰v. kompatibilanŠ koji nije kompatibilan, nesamerqiv, neuskladiv. nekompatibilnost, -osti ` ‰v. kompatibilnostŠ nedostatak kompatibilnosti, neuskla|enost, nepodudarnost. nekompetentan, -tna, -tno ‰v. kompetentanŠ nedovoqno kompetentan, nestru~an. nekompetentnost, -osti ` ‰v. kompetentanŠ 1. nedovoqna kompetentnost, nestru~nost, nesposobnost. 2. nenadle`nost. nekompetencija, -e ` ‰v. kompetentnostŠ v. nekompetentnost. nekomunikativan, -vna, -vno ‰v. komunikativanŠ koji nije komunikativan; nedruèqubiv, nepristupa~an. nekomunikativnost, -osti ` ‰v. komunikativnostŠ nedostatak sposobnosti za komunikaciju s qudima. nekonvencionalan, -lna, -lno ‰v. konvencionalanŠ koji se ne drì uobi~ajenih pravila, koji se protivi konvencijama. y nekonvencionalno oru`je oru`je ~ija je upotreba zabrawena me|unarodnim konvencijama (atomsko, biolo{ko, hemijsko). nekonvencionalnost, -osti ` ‰v. konvencionalnostŠ osobina onoga koji ili onoga {to nije konvencionalno. nekonsekventan, -tna, -tno ‰v. konsekventanŠ nedosledan, nepostojan. nekonsekventnost, -osti ` ‰v. konsekventnostŠ nedoslednost. nekontrolisan, -a, -o ‰v. kontrolisatiŠ koji nije pod kontrolom, koji je bez nadzora. nekonformizam, -zma ‰v. konformizamŠ stav onoga koji je nekonformista (v.). nekonformist(a), -e m, mn. nekonformisti ‰v. konformist(a)Š onaj koji nije konformista, ko se ne povodi za mi{qewem ve}ine. x nekonformisti~ki.

823

nekorektan nekorektan, -tna, -tno ‰v. korektanŠ 1. neispravan, neta~an. 2. koji se ne odnosi korektno, prijateqski prema qudima. nekorektnost, -osti ` ‰v. korektnostŠ 1. neta~nost. 2. nekorektno, neprimereno pona{awe. nekro- ‰gr~. nekros mrtavŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na pokojnike ili na mrtvo tkivo. nekroza, -e ` ‰gr~. nekrosis, v. nekro-Š med. odumirawe, obamirawe pojedinih tkiva ili }elija u ìvom organizmu. nekrolog, -a m, mn. nekrolozi ‰v. nekro-, -logŠ a. tekst u {tampi ili u govornim medijima posve}en pokojniku. b. posmrtna beseda prilikom sahrane. x nekrolo{ki. nekroman, -ana m ‰v. nekro-, -manŠ v. nekrofil. nekromanija, -e ` ‰v. nekro-, manijaŠ v. nekrofilija. nekromant, nekromantija v. negromant, negromantija. nekropola, -e ` ‰gr~. nekropolis, v. nekro-, polis gradŠ arheol. grobqe ili ostaci grobqa iz anti~kog vremena ili preistorije. nekropsija ‰v. nekro-, (aut)opsijaŠ v. nekroskopija. nekroskopija, -e ` ‰v. nekro-, -skopijaŠ postupak kojim lekar utvr|uje smrt, mrtvozorstvo. nekrotizovan, -a, -o ‰fr. necrotise, v. nekrozaŠ med. koji je zahva}en nekrozom. nekroti~an, -~na, -~no ‰gr~. nekrotikos, v. nekro-Š v. nekrotizovan. nekrotomija, -e ` ‰v. nekro-, -tomijaŠ med. 1. secirawe le{a, obi~no na ~asovima anatomije. 2. odstrawivawe nekroti~nog, obamrlog tkiva. nekrofag, -a m, mn. nekrofazi ‰v. nekro-, gr~. phagein `deratiŠ ìvotiwa koja se hrani mrtvim telima. nekrofil i nekrofil, -a m ‰v. nekro-, -filŠ onaj koji pati od nekrofilije. nekrofilija, -e ` ‰v. nekro-, -filijaŠ 1. psih. bolesna seksualna sklonost prema le{evima. 2. preterano bavqewe smr}u i mrtvacima; poklawawe ve}e pa`we pokojnicima nego ìvima.

824

nelinearan nekrofilski i nekrofilski, -a, -o ‰v. nekrofilijaŠ koji se odnosi na nekrofile (v.) i nekrofiliju. nekrofobija, -e ` ‰v. nekro-, fobijaŠ bolestan strah od mrtvaca. nekrofor, -ora m ‰gr~. nekrophoros, v. nekro-, -phoros koji nosiŠ zast. grobar, pogrebnik. neksus, -a m ‰lat. nexus od nectere povezivatiŠ veza, spoj; splet. nektar, -a m ‰gr~. nektarŠ 1. mitol. napitak gr~kih bogova na Olimpu, koji im je zajedno s ambrozijom davao ve~nu mladost. 2. bot. slatki cvetni sok koji privla~i insekte u ciqu opra{ivawa. 3. fig. veoma ukusan napitak. x nektarski. nektarijum, -a m ‰nlat. nectarium, v. nektarŠ bot. organ biqke (u cvetu ili listu) koji izlu~uje nektar. nektarina, -e ` ‰v. nektarŠ breskva glatke pokoìce, dobijena posebnim selekcionisawem, u narodu zvana i golica; pogre{no se misli da je nastala ukr{tawem {qive i breskve. nekton, -ona m ‰gr~. nektos koji plivaŠ zool. zajedni~ki naziv za ìvotiwe koje se aktivno kre}u u vodi; up. plankton. nekultura, -e ` ‰v. kulturaŠ nedostatak kulture, neobrazovanost, nepristojnost. nekulturan, -rna, -rno ‰v. kulturanŠ kome nedostaje kultura, neobrazovan, nevaspitan. nekurentan, -tna, -tno ‰v. kurentanŠ koji nije kurentan, koji se ne traì; koji se slabo prodaje (nekurentna roba). nelegalan, -lna, -lno ‰v. legalanŠ nezakonit, protivzakonit. nelikvidan, -dna, -dno ‰v. likvidanŠ koji nema gotovog novca; koji nije u stawu da isplati kupqeno. nelikvidnost, -i ` ‰v. nelikvidanŠ stawe onoga koji je ili onoga {to je nelikvidno; nemogu}nost isplate. nelimitiran, -a, -o ‰v. limitiranŠ neograni~en. nelinearan, -rna, -rno ‰v. linearanŠ a. koji nije linearan; koji ne raste ili se ne smawuje ravnomerno. b. koji nije predstavqen linearnom funkcijom.

nelogi~an nelogi~an i nelogi~an, -~na, -~no ‰v. logi~anŠ koji se protivi pravilima logike, nerazuman, besmislen. nelogi~nost i nelogi~nost, -osti ` ‰v. logi~nostŠ osobina onoga {to je nelogi~no. nelojalan, -lna, -lno ‰v. lojalanŠ koji nije lojalan, odan, veran. y nelojalna konkurencija trg. upotreba nedozvoqenih sredstava u borbi protiv konkurenata. nelojalnost, -osti ` ‰v. lojalnostŠ osobina onoga koji je nelojalan, nevernost, neiskrenost. nelson, -a m ‰po prezimenu ameri~kog rva~a NelsonaŠ sp. u rvawu, zahvat kojim se podlaktica uvla~i ispod protivnikovog pazuha da bi se on uhvatio za vrat i oborio. y dupli nelson isti zahvat sa dve ruke. nem, -a m ‰skr. od lat. n(utritionis) e(lementu)m osnova hranqivostiŠ jedinica mere za hranqivost, hranqiva vrednost jednog grama maj~inog mleka. nematerijalan, -lna, -lno ‰v. materijalanŠ koji se ne sastoji od materije, neopipqiv. y nematerijalna dobra duhovne, kulturne i istorijske vrednosti o kojima dràva mora da vodi ra~una. nematode, -a ` mn. ‰gr~. nema, gen. nematos nitŠ zool. porodica crvolikih beski~mewaka sa nesegmentiranim telom, pokrivenih tankom hitinskom quskom, ve}inom parazita. nemeza, -e ` = nemezis, -a m ‰gr~. Nemesis bogiwa koja deli pravdu, prema nemesis raspodelaŠ pravedna kazna, zasluèna odmazda; istorijska pravda. nemezis = nemeza (v.). nemetali, nemetala m mn., jd. nemetal, gen. nemetala ‰v. metalŠ 1. hem. elektronegativni elementi koji nemaju osobine metala, npr. ugqenik, fosfor, kiseonik, azot, sumpor, hlor itd. 2. industr. a. nemetalne rude (npr. so, gips, azbest, pesak). b. proizvodi od nemetalnih ruda (npr. staklo, cement, keramika). neme{, -a m ‰ma|. nemesŠ ist. plemi}, ~lan plemstva u Ugarskoj. x neme{ki. nemoderan, -rna, -rno ‰v. moderanŠ koji nije moderan.

neoimpresionisti~ki nemoral, -a m ‰v. moralŠ nemoralno pona{awe, pokvarenost. nemoralan, -lna, -lno ‰v. moralanŠ koji nije moralan, koji se protivi moralu, nepristojan. nena, -e ` ‰mo`da od tur. nene, nineŠ hip. a. majka. b. baba, baka. nenija, -e ` ‰lat. neniaŠ ist. pogrebna pesma, tu`balica, àlopojka (u starom Rimu). neo- ‰gr~. neos novŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da je ono {to iskazuje drugi deo novo ili da se nanovo javqa. neoartroza, -e ` ‰v. neo-, artrozaŠ med. pojava krivog, la`nog zgloba na mestu gde ne treba da bude. neobarok, -a m ‰v. neo-, barokŠ stil koji ponavqa elemente baroka, naro~ito u arhitekturi druge polovine XIX veka. x neobarokni. neogen, -a m ‰v. neo-, -genŠ geol. drugi deo kenozoika, koji obuhvata miocen i pliocen. neogotika, -e `, dat. neogotici ‰v. neo-, gotikaŠ te`wa podraàvawa gotske i sredwovekovne umetnosti, u Evropi od druge polovine XVIII veka, a naro~ito u doba romantizma. x neogotski i neogoti~ki. neodarvinizam, -zma m ‰v. neo-, darvinizamŠ biol. teorija evolucije razra|ena u prvoj polovini HH veka, koja spaja Darvinovo u~ewe sa saznawima moderne genetike. x neodarvinisti~ki. neodim v. neodimijum. neodimijum, -a i neodimij, a m ‰v. neo-, v. didimij(um)Š hem. element iz grupe retkih zemaqa, metal, simbol Nd, atomski broj 60. neozoik, -ika m ‰v. neo-, -zoikŠ v. kenozoik. neoimpresionizam, -zma m ‰v. neo-, impresionizamŠ slik. pokret koji se krajem XIX veka u Francuskoj razvio iz impresionizma, poku{aj strogo nau~ne primene impresionisti~kih tehnika. neoimpresionist(a), -e m, mn. neoimpresionisti ‰v. neoimpresionizamŠ sledbenik neoimpresionizma. neoimpresionisti~ki, -a, -o ‰v. neoimpresionist(a)Š koji se odnosi na neoimpresioniste i neoimpresionizam.

825

neokantizam neokantizam, -zma m = neokantijanstvo, -a neo-, KantŠ filoz. struja zasnovana u Nema~koj krajem XIX veka, koja se nasuprot materijalizmu i pozitivizmu zalagala za povratak u~ewu Imanuela Kanta. neoklasika, -e `, dat. neoklasici ‰v. neo-, klasikaŠ neoklasi~na umetnost. neoklasicizam, -zma m ‰v. neo-, klasicizamŠ um., kwi`. te`wa (krajem XVIII i po~etkom XIX veka) ka podraàvawu gr~kih i rimskih klasika. x neoklasicisti~ki. neoklasi~an, -~na, -~no ‰v. neo-, klasi~arŠ koji teì podraàvawu gr~kih i rimskih klasika u umetnosti. neoklasi~ar, -a m ‰v. neo-, klasi~arŠ um., kwi`. sledbenik neoklasicizma (v.). neokolonijalizam, -zma m ‰v. neo-, kolonijalizamŠ politika razvijenih zemaqa koja teì da odrì uticaj i ekonomsko prisustvo u biv{im kolonijama i nerazvijenim zemqama uop{te. x neokolonijalan i neokolonijalisti~ki. neokorteks, -a m ‰v. neo-, lat. cortex koraŠ anat. spoqa{wi sloj kore velikog mozga, sedi{te misaonih sposobnosti i inteligencije. neolamarkizam, -zma m ‰v. neo-, lamarkizamŠ biol. svaka teorija koja polazi od tvrdwe da ìvotna sredina moè uticati na nasledne osobine. x neolamarkisti~ki. neolatinski, -a, -o ‰v. neo-, latinskiŠ lingv. ob. u: y neolatinski jezici jezici nastali iz latinskog, romanski jezici. neoliberalizam, -zma m ‰v. neo-, liberalizamŠ ekon. pravac u ekonomskoj nauci koji se suprotstavqa dràvnoj intervenciji u privredi. x neoliberalan i neoliberalisti~ki. neolit, -ita m i neolitik, -a m ‰v. neo-, v. -lit1Š najmla|e kameno doba, u kome se javqaju ugla~ane kamene alatke, poqoprivreda, grn~arstvo i prve tkanine. neolitski, -a, -o ‰v. neolitŠ koji poti~e iz neolita, koji pripada neolitu. neologizam, -zma m ‰fr. neologisme, v. neo-, gr~. logos re~Š lingv. nova re~, nov izraz, novotvorenica. neologija, -e ` ‰v. neo-, -logijaŠ lingv. stvarawe novih re~i. s ‰v.

826

neoplazija neologist(a), -e m, mn. neologisti ‰v. neologizamŠ 1. onaj koji rado kuje, stvara nove re~i. 2. stru~wak koji izu~ava neologizme. neomaltuzijanizam, -zma m ‰v. neo-, maltuzijanizamŠ teorija po kojoj Zemqi preti opasnost od prenaseqenosti, usled ~ega je neophodna kontrola ra|awa. x neomaltuzijanski. neomerkantilizam, -zma m ‰v. neo-, merkantilizamŠ ekonomska politika koja predlaè povratak na principe merkantilizma kao re{ewe za ekonomske i dru{tvene probleme u dràvi. x neomerkantilisti~ki. neomicin, -ina m ‰v. neo-, (strepto)micinŠ farm. antibiotik sli~an streptomicinu, dobijen iz gqivica, koristi se naro~ito za le~ewe ko`nih i o~nih bolesti. neon, -ona m ‰gr~. neon novoŠ hemijski element, inertni gas, simbol Ne, atomski broj 10, upotrebqava se u neonskim cevima. neonatalan, -lna, -lno ‰nlat. neonatalis prema neonatus novoro|enŠ med. koji se odnosi na novoro|en~ad. neonatolog, -a m, mn. neonatolozi, gen. mn. neonataloga ‰v. neonatalan, -logŠ med. lekar specijalista za neonatologiju. neonatologija, -e ` ‰v. neonatalan, -logijaŠ med. grana pedijatrije koja se stara o novoro|enoj, a posebno o prerano ro|enoj deci. x neonatolo{ki. neonacizam, -zma m ‰v. neo-, nacizamŠ pokret koji posle Drugog svetskog rata nastoji da oìvi ideje nacizma, naro~ito u Nema~koj. neonacist(a), -e m, mn. neonacisti ‰v. neonacizamŠ sledbenik neonacizma. neonacisti~ki, -a, -o ‰v. neonacist(a)Š koji se odnosi na neonacizam i neonaciste. neonski, -a, -o ‰v. neonŠ koji sadrì neon. y neonska cev fluorescentna cev puwena neonom, za osvetqewe i za svetle}e natpise; neonska reklama reklamni natpis od neonskih cevi. neopitagoreizam, -zma m = neopitagorejstvo, -a s ‰v. neo-, pitagoreizamŠ filoz. te`wa ka obnavqawu pitagorejskog u~ewa u doba Rimskog carstva. neoplazija, -e ` ‰v. neo-, gr~. plasis oblikovaweŠ med. patolo{ki rast novog tkiva, stvarawe benignog ili malignog tumora.

neoplasticizam neoplasticizam, -zma m ‰v. neo-, plastikaŠ u likovnim umetnostima po~etkom HH veka, teorija zasnovana na odbacivawu svake analogije s prirodom, uz upotrebu osnovnih geometrijskih oblika i primarnih boja. neoplatonizam, -zma m ‰v. neo-, platonizamŠ filozofska {kola koju je u III veku n. e. u Aleksandriji osnovao Plotin, zasnovana na obnavqawu Platonovog u~ewa. x neoplatonski i neoplatonisti~ki. neopozitivizam, -zma m ‰v. neo-, pozitivizamŠ filozofski pravac zasnovan na rezultatima matematike i egzaktnih nauka, javio se u 20-im godinama HH veka oko tzv. Be~kog kruga. neoportun, -a, -o ‰v. oportunŠ neprikladan, nepogodan, neumestan. neorganski, -a, -o ‰v. organskiŠ 1. koji ne pripada hemiji ìvih organizama. y neorganska hemija deo hemije koji izu~ava elemente i wihova jediwewa, sa izuzetkom ve}ine jediwewa ugqenika. 2. koji nije sastavni deo neke celine, dodat sa strane, nepovezan. neorealizam, -zma m ‰v. neo-, realizamŠ 1. pravac stvoren posle II svetskog rata u italijanskom filmu (De Sika, Roselini, Viskonti itd.) i kwièvnosti (Moravija, Vitorini, Paveze), orijentisan na realisti~ko prikazivawe dru{tvenih problema u savremenoj Italiji. 2. pravac u nema~kom slikarstvu dvadesetih godina HH veka. neorealist(a), -e m ‰v. neorealizamŠ sledbenik neorealizma. neorealisti~ki, -a, -o ‰v. neo-, realizamŠ koji se odnosi na neorealizam (v.) i neorealiste (v.). neorenesansa, -e ` ‰v. neo-, renesansaŠ te`wa ka obnavqawu stilova italijanske renesanse u umetnosti i arhitekturi XIX veka. x neorenesansni. neoromantizam, -zma m ‰v. neo-, romantizamŠ nastojawe da se odrì i oìvi romanti~arski pravac u kwièvnosti, umetnosti i muzici kasnog XIX veka i prve polovine HH veka. neoromanti~ar, -a m ‰v. neo-, romanti~arŠ sledbenik neoromantizma. x neoromanti~arski.

NEP neostaqinizam, -zma m ‰v. neo-, staqinizamŠ pol. politi~ka struja koja se zalaè za autoritarni jednopartijski reìm sli~an Staqinovom. neosholastika, -e `, dat. neosholastici ‰v. neo-, sholastikaŠ 1. poku{aj obnove sholasti~ke filozofije u XVI veku. 2. v. neotomizam. x neosholasti~ki. neotenija, -e ` ‰v. neo-, gr~. teinein produàvatiŠ zool. 1. zadràvawe mladala~kih osobina kod odrasle jedinke. 2. sposobnost nekih ìvotiwa (npr. aksolotla, ~ove~je ribice) da se razmnoàvaju ve} u larvalnom stadijumu. neoterizam, -zma m ‰v. neoterikŠ 1. pesni{tvo i stil neoterika (v.). 2. sklonost ka inovacijama, posebno u umetnosti. neoterik, -a m, mn. neoterici ‰gr~. neoterikos prema neoteros noviji, mla|iŠ 1. pripadnik {kole latinskih pesnika koji su se u I veku n. e. inspirisali gr~kom poezijom. 2. ~ovek koji prihvata ili propoveda nove ideje, inovator. neotomizam, -zma m ‰v. neo-, tomizamŠ povratak na filozofiju Tome Akvinskog, naro~ito u posledwim decenijama XIX veka. x neotomisti~ki. neofa{izam, -zma m ‰v. neo-, fa{izamŠ pokret koji posle II svetskog rata, naro~ito u Italiji, nastoji da oìvi i rehabilituje fa{isti~ki reìm; ideologija krajwe desnice. neofa{ist(a), -e m, mn. neofa{isti (`. neofa{istkiwa) ‰v. neo-, fa{izamŠ sledbenik neofa{izma (v.), ekstremni desni~ar (v.). neofa{isti~ki, -a, -o ‰v. neo-, fa{izamŠ koji se odnosi na neofa{izam i neofa{iste. neofit, -ita m ‰gr~. neophytos novozasa|enŠ 1. novi sledbenik neke religije ili ideologije, novoobra}enik. 2. novajlija, po~etnik. neofobija, -e ` ‰v. neo-, fobijaŠ strah od novog i nepoznatog. neohegelijanizam, -zma m = neohegelijanstvo, -a s ‰v. neo-, hegelijanskiŠ filoz. poku{aj obnavqawa ideja G. V. H. Hegela, kod vi{e evropskih i ameri~kih filozofa krajem XIX i po~etkom HH veka. x neohegelijanski. NEP, -a m ‰rus. skr. od novaà åkonomi~eskaà politikaŠ ist. mere uvedene u Sovjetskom Savezu 1921. godine, uz izvesno oìvqavawe slo-

827

neparlamentaran bodne trgovine i privatne svojine, kako bi se privreda obnovila posle tzv. ratnog komunizma; ukinute 1928. godine. neparlamentaran, -rna, -rno ‰v. parlamentaranŠ 1. koji ne po{tuje pravila parlamentarnog pona{awa, koji ne pristaje na dijalog. 2. v. vanparlamentaran. nepartijac, -jca m ‰v. partijaŠ koji nije ~lan partije (obi~no komunisti~ke). nepartijski, -a, -o ‰v. partijaŠ koji ne pripada nijednoj partiji; vanstrana~ki. nepentes, -a m ‰gr~. nepenthes od ne ne, penthos bolŠ 1. bot. biqka muholovka iz ju`ne Azije, Nepenthes. 2. kod starih Grka, napitak za umirewe i sredstvo protiv bolova. nepoliran, -a, -o ‰v. poliratiŠ koji nije poliran, neugla~an. nepoliti~an, -~na, -~no i nepoliti~ki, -a, -o ‰v. politikaŠ 1. koji je izvan politike, apoliti~an. 2. politi~ki pogre{an, neumestan, nepoèqan s politi~kog gledi{ta. nepotizam, -zma m ‰lat. nepos gen. nepotis ne}akŠ zloupotreba poloàja u korist sopstvene porodice; sklonost ka zapo{qavawu ro|aka. x nepotisti~ki. neprenteciozan, -zna, -zno ‰v. pretenciozanŠ koji nije pretenciozan, koji nema velikih ambicija, skroman. neprincipijelan, -lna, -lno ‰v. principijelanŠ koji nije principijelan, koji se ne drì moralnih ili politi~kih na~ela. neprincipijelnost, -osti ` ‰v. neprincipijelanŠ osobina onoga ko je ili onoga {to je neprincipijelno. neprofesionalan, -lna, -lno ‰v. profesionalanŠ 1. koji se ne pona{a kao {to odgovara profesionalcu. 2. koji nije profesionalan; amaterski. neprofesionalac, -lca m ‰v. neprofesionalanŠ ~ovek koji nije profesionalac; amater. neprofitan, -tna, -tno ‰v. profitŠ koji nije usmeren ka profitu, kome nije ciq zarada (neprofitna organizacija). Neptun, -una i Neptun, -a m ‰lat. NeptunusŠ 1. mitol. rimski bog mora, odgovara gr~kom Posejdonu. 2. astron. osma planeta u Sun~evom sistemu, iza Urana.

828

nervozan neptunizam, -zma m ‰v. NeptunŠ geol. nekada{wa teorija po kojoj su se i eruptivne stene formirale kao sedimenti u navodnom prvobitnom okeanu magme. neptunijum, -a i neptunij, -ija m ‰nlat. neptunium, prema NeptunuŠ hem. transuranski radioaktivni element, simbol Np, atomski broj 93. nerafiniran, -a, -o ‰v. rafiniranŠ koji nije rafiniran, sirov, nepre~i{}en. neracionalan, -lna, -lno ‰v. racionalanŠ 1. koji nije racionalan, koji ne odgovara prakti~nim potrebama, koji ne vodi ra~una o {tedwi energije, vremena i prostora. 2. v. iracionalan. neracionalnost, -osti ` ‰v. neracionalanŠ osobina onoga {to je neracionalno. nerv, -a m ‰lat. nervus ìla, gr~. neuronŠ 1. anat. vlaknasti organ koji povezuje mozak i ki~menu mo`dinu s raznim delovima tela, ìvac. 2. mn. fig. psihi~ko stawe; sre|enost, hladnokrvnost. Z rat nerava me|usobno psihi~ko iscrpqivawe; imati nerava za ne{to biti smiren, biti sposoban da se izdrì neka kriza; izgubiti nerve izgubiti strpqewe, razbesneti se; i}i (kome) na nerve nervirati, razdraìvati koga. nervatura, -e ` ‰nlat. nervatura, v. nervŠ 1. bot. mreà ìlica, rebara na listu. 2. anat. nervni sistem; mreà nerava u pojedinom organu. nervirati (se), nerviram (se), 3. l. mn. nerviraju (se) nesvr{. ‰v. nervŠ razdraìvati (se), uzrujavati (se), sekirati (se). nervni, -a, -o ‰v. nervŠ koji se odnosi na nerve. y nervni sistem skup svih ìv~anih }elija u organizmu, ukqu~uju}i mozak, ki~menu mo`dinu i ganglije; nervna napetost psihi~ka napetost, uzbu|ewe; nervni gas bojni otrov, te~nost koja brzo isparava, izazivaju}i paralizu centralnog nervnog sistema i organa za disawe. nervoza, -e ` ‰v. nervozanŠ stawe onoga ko je nervozan, razdraènost, uzrujanost, nespokojstvo. nervozan, -zna, -zno ‰nem. nervos od lat. nervosusŠ a. koji je slabih ìvaca; lako razdra`qiv, uzrujan, nespokojan. b. koji izraàva nervozu (‹ glas).

nerv~ik nerv~ik, -a m, mn. nerv~ici ‰rus. nerv~ik, v. nervŠ onaj koji je sklon nervirawu, razdra`qiv ~ovek, neurastenik. nerealan, -lna, -lno ‰v. realanŠ 1. nestvaran, fantasti~an, nepostoje}i. 2. koji nije realan, koji se ne zasniva na stvarnim mogu}nostima, te{ko ostvarqiv. nerealizovan, -a, -o ‰v. realizovatiŠ neostvaren, nepostignut. neregularan, -rna, -rno ‰v. regularanŠ koji nije po propisima, nepropisan. neregularnost, -i ` ‰v. neregularanŠ stawe onoga {to nije u skladu s propisima. neregulisan, -a, -o ‰v. regulisatiŠ koji nije regulisan; nere{en. nerezidentan, -tna, -tno ‰v. rezidentanŠ koji nije nastawen u mestu gde radi. y nerezidentni ambasador dipl. ambasador koji ne ìvi u gradu u kome je zvani~no predstavni{tvo wegove zemqe. nereide, nereida ` mn. ‰gr~. Nereis Nerejeva k}iŠ mitol. morske nimfe, k}i Nereja, morskog boànstva kod starih Grka. nerimovan, -a, -o ‰v. rimovatiŠ kwi`. koji se ne rimuje. nertera, -e ` ‰gr~. nerteros dowi, podzemniŠ bot. deo biqke koji se nalazi pod zemqom (koren ili gomoq). nerc, -a m, mn. ner~evi ‰nem. NerzŠ 1. zool. ìvotiwa iz porodice kuna, vizon, Mustela vison. 2. krzno te ìvotiwe. neseser, -a m ‰fr. necessaire neophodanŠ mala putna torba s priborom za toaletu. nesimetri~an, -~na, -~no ‰v. simetri~anŠ koji nije simetri~an, ~ije su strane nejednake. nesistemati~an, -~na, -~no ‰v. sistemati~anŠ koji nije sistemati~an. nesistemati~nost, -i ` ‰v. nesistemati~anŠ nedostatak sistemati~nosti. neskafe, -ea m ‰Nescafe®, po imenu fabrike Nestle™, fr. cafe kafaŠ kafa koju treba samo razmutiti u toploj vodi, instant kafa. nesolidan, -dna, -dno ‰v. solidanŠ koji nije solidan, koji nije ~vrst; nepouzdan, nesiguran. nesolidaran, -rna, -rno ‰v. solidaranŠ koji nije solidaran.

neumatski nesolidarnost, -osti ` ‰v. nesolidaranŠ nedostatak solidarnosti. nesolidnost, -i ` ‰v. nesolidanŠ svojstvo onoga {to je nesolidno; nesigurnost, nepouzdanost. nestabilan, -lna, -lno ‰v. stabilanŠ koji nije stabilan. nestabilnost, -osti ` ‰v. nestabilanŠ svojstvo onoga {to nije stabilno, nedovoqna stabilnost. nestatutaran, -rna, -rno ‰v. statutaranŠ koji nije u skladu sa statutom. nestorijanizam, -zma m ‰prema imenu Nestorija, carigradskog patrijarha iz V veka n.e.Š rel. u~ewe (progla{eno za jereti~ko) po kome u Hristu postoje dve li~nosti, qudska i boànska. nestorijanci, nestorijanaca m mn. ‰v. nestorijanizamŠ sledbenici nestorijanizma. net, -a m ‰engl. net mreàŠ 1. v. internet. 2. v. nec (1). netakti~an, -~na, -~no ‰v. takti~anŠ koji nema takta, neobazriv, neumeren u pona{awu. netakti~nost, -i ` ‰v. netakti~anŠ osobina onoga koji je netakti~an. netvork, -a m ‰engl. network mreà, sistemŠ 1. udruèwe televizijskih stanica koje razmewuju informacije i emituju zajedni~ki program. 2. ra~. sistem vi{e kompjutera povezanih me|u sobom. neto i neto prid. indekl. ‰ital. nettoŠ ~ist, obra~unat bez dodataka i bez tro{kova; up. bruto, tara. y neto dohodak prihod po odbitku poreza i drugih da`bina; neto teìna teìna samog proizvoda, bez ambalaè; neto nacionalni proizvod ukupna vrednost proizvedene robe i usluga u jednoj dràvi uz odbitak tro{kova za proizvodwu. netolerantan, -tna, -tno ‰v. tolerantanŠ koji nije tolerantan, netrpeqiv. netolerantnost, -osti ` ‰v. netolerantanŠ nedostatak tolerancije, netrpeqivost. neuma, -e `, gen. mn. neuma ‰gr~. neuma znakŠ muz. nota, oznaka tona u sredwovekovnoj muzici i u gregorijanskom pevawu. neumatski, -a, -o ‰v. neumaŠ muz. koji se odnosi na neume, koji se sluì neumama. y neu-

829

neurmatska notacija sistem beleèwa melodija pomo}u neuma. neur-, neuri- v. neuro-. neuralgija, -e ` ‰v. neur-, -algijaŠ med. o{tar lokalni bol izazvan nadraàjem ìvca. neuralgi~an, -~na, -~no ‰v. neuralgijaŠ med. koji se odnosi na neuralgiju. y neuralgi~na ta~ka mesto na telu iz koga se {iri neuralgi~ni bol; fig. osetqiva, bolna ta~ka, kriti~no mesto. neurastenija, -e ` ‰v. neur-, astenijaŠ med. ose}aj slabosti, iscrpqenosti, umora, s povremenim bolovima, izazvan psihi~kim uzrocima ili stresom. neurastenik, -a m, mn. neurastenici ‰v. neurastenijaŠ 1. med. onaj koji boluje od neurastenije. 2. nervozan, razdra`qiv ~ovek. neurasteni~an, -~na, -~no ‰v. neurastenijaŠ koji pati od neurastenije. neurektomija, -e ` ‰v. neur-, gr~. ektome isecaweŠ med. uklawawe dela nerva hirur{kim putem. neurit, -ita m ‰v. neur-Š anat. ìv~ano vlakno, izdanak nervne }elije, akson (v.). neuritis, -a m ‰v. neur-, -itisŠ med. zapaqewe nerava. neuro- ‰gr~. neuron ìvacŠ kao prvi deo re~i zna~i nervni, koji se odnosi na ìvce. neuroblast, -a m ‰v. neuro-, gr~. blastos klica, izdanakŠ fiziol. svaka od embrionalnih nervnih }elija iz kojih se izdvajaju neuroni. neurovegetativan, -vna, -vno ‰v. neuro-, vegetativanŠ med. koji se odnosi na vegetativni nervni sistem. neuroderm(at)itis, -a m ‰v. neuro-, derm(at)itisŠ med. promene na koì pra}ene svrabom, izazvane psihi~kim uzrocima. neuroza, -e ` ‰nlat. neurosis, v. neuro-, -ozaŠ dugotrajan du{evni poreme}aj koji nema organsku osnovu, pra}en fobijama, depresijom, prisilnim radwama i sl. psih.

neurokompjuter, -a m ‰v. neuro-, kompjuterŠ organski kompjuter zasnovan na neuro~ipovima, jo{ uvek u eksperimentalnoj fazi. ra~.

830

neurotoksin neuroleptik, -a m, mn. neuroleptici ‰v. neuro-, gr~. lepsis hvataweŠ farm. lek za smirivawe ìvaca. neurolog, -a m, mn. neurolozi ‰v. neuro-, -logŠ med. lekar specijalizovan za neurologiju. x neurolo{ki. neurologija, -e ` ‰v. neuro-, -logijaŠ grana medicine koja izu~ava strukturu, na~in funkcionisawa i bolesti nervnog sistema. neurom, -oma m ‰v. neur-, -omŠ med. tumor na nervu, sastavqen od nervnih vlakana. neuron, -ona m ‰gr~. neuronŠ anat. nervna }elija, osnovna jedinica nervnog sistema. x neuronski. neuropat, -a m ‰v. neuro-, -patŠ med. nervni bolesnik. neuropatija, -e ` ‰v. neuro-, -patijaŠ med. op{ti naziv za bolesti nervnog sistema. neuropatolog, -a m, mn. neuropatolozi ‰v. neuro-, patologŠ lekar specijalizovan za neuropatologiju. neuropatologija, -e ` ‰v. neuro-, patologijaŠ med. grana medicine koja izu~ava oboqewa nervnog sistema. neuropsihijatar, -tra m ‰v. neuro-, psihijatarŠ med. lekar specijalizovan za neuropsihijatriju. x neuropsihijatrijski. neuropsihijatrija, -e ` ‰v. neuro-, psihijatrijaŠ med. grana medicine koja izu~ava i le~i du{evne i nervne bolesti. neuropteri, neuroptera m mn. ‰v. neuro-, -pterŠ zool. red insekata sa dva para mreàstih krila, mreòkrilci. neurospazam, -zma m ‰v. neuro-, spazamŠ med. iznenadni mi{i}ni gr~ izazvan nadraàjem nerava. neurotik, -a m, mn. neurotici ‰v. neurozaŠ med. onaj koji pati od neuroze. neuroti~an, -~na, -~no ‰v. neurotik, neurozaŠ med. koji pati od neuroze. neuroti~ar, -a m (`. neuroti~arka, dat. i lok. neuroti~arki) v. neurotik. neurotoksin, -ina m ‰v. neuro-, toksinŠ med. supstanca koja {tetno deluje na nervne }elije, ometaju}i wihov rad.

neurotomija

nefrit

neurotomija, -e ` ‰v. neuro-, -tomijaŠ med. hirur{ko presecawe nerva.

neutrino, -a m ‰ital. neutrino, v. neutronŠ fiz. elementarna ~estica nulte mase, bez nabo-

neurotonik, -e ` ‰v. neuro-, -tonikŠ farm. sredstvo za ja~awe nervnog sistema.

ja, koja putuje brzinom svetlosti. neutron, -ona m ‰v. neutralan, (elektr)onŠ fiz. elementarna ~estica bez naboja, mase pribli`no jednake protonu, sastavni deo atomskog jezgra. neutronski, -a, -o ‰v. neutronŠ koji s odnosi na neutrone. y neutronska bomba mawa termonuklearna bomba za upotrebu na frontu, koja bi neutronskim zra~ewem onemogu}ila ili ubila neprijateqske vojnike ne deluju}i na neìve predmete. neutrum, -a m (mn. neutra s) ‰lat. neutrumŠ gram. sredwi gramati~ki rod; imenica ili oblik sredweg roda. nefelologija, -e ` ‰gr~. nephele oblak, v. -logijaŠ v. nefologija. nefelometrija, -e ` ‰gr~. nephele oblak, v. -metrijaŠ hem. merewe stepena zamu}enosti neke te~nosti u ciqu kvantitativne hemijske analize. nefer prid. indekl. ‰v. ferŠ koji nije fer, nepravedan, nepo{ten. nefologija ‰gr~. nephos oblak, v. -logijaŠ meteor. nauka o postanku oblaka. neformalan, -lna, -lno ‰prema engl. informal, v. formalanŠ 1. koji nije utvr|en propisima, nezvani~an (neformalni skup; neformalna organizacija). 2. koji je bez formalnosti, opu{ten, neusiqen. 3. lingv. razgovorni, familijaran, kolokvijalan. nefoskop, -a m ‰gr~. nephos oblak, v. -skopŠ meteor. instrument za posmatrawe i merewe kretawa oblaka. nefotogeni~an, -~na, -~no ‰v. fotogeni~anŠ koji nije fotogeni~an, koji ne izgleda dobro na fotografijama. nefotogeni~nost, -osti ` ‰v. fotogeni~nostŠ nedostatak fotogeni~nosti. nefr- v. nefro-. nefrektomija, -e ` ‰gr~. nephros bubreg, gr~. ektome isecaweŠ med. operativno odstrawivawe bubrega. nefrit, -ita m ‰prema gr~. nephros bubreg, jer se smatralo da le~i bolesti bubregaŠ miner.

neurotransmiter, -a m ‰v. neuro-, engl. transmitter od transmit prenositiŠ fiziol. biohemijska supstanca koja potpomaè ili spre~ava preno{ewe nervnih impulsa na sinapsama. neurotski v. neuroti~an. neurohirurg, -a m, mn. neurohirurzi ‰v. neuro-, hirurgŠ med. lekar specijalizovan za neurohirurgiju. neurohirurgija, -e ` ‰v. neuro-, hirurgijaŠ grana hirurgije koja se bavi operacijama na nervnom sistemu. x neurohirur{ki. med.

neuro~ip, -a m ‰v. neuro-, ~ipŠ ra~. ~ip sposoban da stupa u interakciju s neuronskim }elijama. neutralan, -lna, -lno ‰lat. neutralis prema neuter ni jedan ni drugiŠ 1. koji se u nekom sporu, sukobu ili ratu ne opredequje ni za jednu od protivni~kih strana. 2. neodre|en, bezli~an, neupadqiv. 3. hem. koji nije ni kiseo ni alkalan. 4. fiz. koji je bez elektri~nog naboja. neutralac v. neutralist(a). neutralizam, -zma m ‰v. neutralanŠ pol. te`wa ka neutralnosti u me|udràvnim odnosima. neutralizacija, -e ` ‰v. neutralanŠ 1. a. radwa kojom se neko ili ne{to neutralizuje, kojom se uvodi neutralnost. b. osuje}ivawe, spre~avawe ne~ijeg {tetnog dejstva. 2. hem. reakcija kiseline s bazom, pri ~emu nastaje neka so i voda. neutralizovati, -ujem = neutralisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰fr. neutraliser, v. neutralanŠ 1. a. u~initi neutralnim. b. onemogu}iti, onemogu}avati, onesposobiti, onesposobqavati nekoga da deluje. 2. hem. oduzeti, oduzimati kiselost ili alkalnost nekom rastvoru. neutralisati = neutralizovati (v.). neutralist(a), -e ` ‰v. neutralanŠ pol. pristalica neutralnosti. neutralnost, -osti ` ‰v. neutralanŠ stawe onoga koji je ili onoga {to je neutralno; neu~estvovawe u nekom sukobu.

831

nefritis tvrdi zelenkasti mineral, mawe skupocena varijanta àda. nefritis, -a m ‰v. nefro-, -itisŠ med. zapaqewe bubre`nog tkiva. nefriti~an, -~na, -~no ‰v. nefritisŠ med. koji je zahva}en nefritisom. nefro- ‰gr~. nephros bubregŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na bubrege. nefroza, -e ` ‰v. nefro-, -ozaŠ med. degenerativna bolest bubrega. nefrolitijaza, -e ` ‰v. nefro-, litijazaŠ med. postojawe kamena u bubregu. nefrolog, -a, m, mn. nefrolozi ‰v. nefro-, -logŠ lekar specijalizovan za nefrologiju. nefrologija, -e ` ‰v. nefro-, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi bolestima bubrega. x nefrolo{ki. nefropatija, -e ` ‰v. nefro-, -patijaŠ med. op{ti naziv za bolesti bubrega. nefroragija, -e ` ‰v. nefro-, (hemo)ragijaŠ med. krvarewe iz bubrega. nefroskleroza, -e ` ‰v. nefro-, sklerozaŠ med. skupqawe i otvrdnu}e bubrega usled pove}ane koli~ine vezivnog tkiva. nefrotomija, -e ` ‰v. nefro-, -tomijaŠ med. hirur{ko zasecawe bubrega. nefundiran, -a, -o ‰v. fundiranŠ neosnovan, neutemeqen. nefunkcionalan, -lna, -lno ‰v. funkcionalanŠ a. koji nije funkcionalan, koji ne obavqa svoju svrhu. b. koji ima suvi{nih delova, nepotrebno veliki. nefunkcionalnost, -osti ` ‰v. nefunkcionalanŠ svojstvo onoga {to nije funkcionalno. nec, -a m ‰nem. Netz mreàŠ 1. sp. (u tenisu, stonom tenisu, odbojci) udarac pri kome lopta dodirne mreù, ali pre|e na stranu protivnika. 2. fam. zast. mreà za pijacu, zembiq. necuke, -ea m ‰jap. netsukeŠ umetni~ki izrezbaren privesak ili dugme na tradicionalnoj japanskoj ode}i; danas se jo{ proizvode u vidu minijaturnih skulptura od slonova~e, omiqenih me|u kolekcionarima. ni s indekl. ‰gr~. nyŠ gr~ko slovo (N n) koje odgovara na{em N.

832

nivometar Nibelunzi, Nibelunga, jd. Nibelung ‰nem. NibelungenŠ mitol. patuqci koji ìve u podzemqu i ~uvaju blago, junaci stare germanske legende, epskog speva iz XIII veka Pesma o Nibelunzima i operske tetralogije Prsten Nibelunga (1869–1876) Riharda Vagnera. nivalni, -a, -o ‰lat. nivalis sne`ni prema nix gen. nivis snegŠ koji se odnosi na sneg, sne`ni; koji se odnosi na podru~ja pod ve~itim snegom. nivelator, -a m (uob. nivelator) ‰fr. nivelateur izravwiva~Š ure|aj za dovo|ewe u nivo, izravwavawe, npr. mehani~kih sistema ili zvuka. nivelacija, -e ` ‰fr. niveler ravnati, izravnatiŠ 1. ravnawe, poravnavawe, otklawawe razlika. 2. rezultat nivelacije, poravnatost. nivelizator v. nivelator. nivelir, -ira m ‰skr. od nem. NivellierinstrumentŠ geod. sprava za merewe i upore|ivawe nadmorskih visina geometrijskom metodom. nivelirati v. nivelisati. nivelisati, -li{em i nivelirati, niveliram, 3. l. mn. niveliraju svr{. i nesvr{. ‰nem. nivellieren, fr. niveler, up. nivoŠ 1. a. ravnati, poravnavati. b. izjedna~avati, otklawati razlike. 2. geod. odrediti, odre|ivati visinsku razliku izme|u dveju ili vi{e ta~aka na povr{ini Zemqe. nivelman, -ana m ‰fr. nivellement, prema niveler, v. nivelisatiŠ geod. odre|ivawe visine ta~aka na zemqi. nivo, -oa m ‰fr. niveauŠ 1. povr{ina ~ega kao granica, razina (‹ reke, visok ‹, nizak ‹). 2. fig. stupaw razvoja ili kvaliteta; rang, poloàj. z ispod nivoa ispod proseka, ispod uobi~ajene visine; biti na nivou biti na visini situacije, dostojno se pona{ati; na najvi{em nivou (o sastanku, razgovoru) izme|u najvi{ih predstavnika pojedinih dràva. nivoz, -oza m ‰fr. nivose prema lat. nix gen. nivis snegŠ ist. ~etvrti mesec francuskog republikanskog kalendara, od 21. ili 23. decembra do 20. ili 22. januara. nivometar i nivometar, -tra m ‰lat. nix gen. nivis sneg, v. metarŠ instrument za merewe visine sne`nog pokriva~a.

nidikole nidikole, nidikola ` mn. ‰nlat. nidicolae, prema lat. nidus gnezdo, colere nastawivatiŠ zool. mladunci ptica koji se ra|aju slepi, golu`dravi i bespomo}ni. nidifikacija, -e ` ‰lat. nidificare gnezditi se, prema nidus gnezdo, -ficare od facere ~initiŠ zool. pravqewe gnezda, gne`|ewe. nidifuge, nidifuga ` mn. ‰lat. nidifugae, prema lat. nidus gnezdo, fugere beàtiŠ mladunci ptica koji se ra|aju s perjem i sposobni su da se sami hrane, npr. kod ìvine. nizam, -ama m ‰tur. nizam od ar. nizamŠ ist. 1. vojnik regularne vojske u Osmanlijskom carstvu. 2. turska vojska; vojni poredak. nizamlija, -e m ‰tur. nizaml›, v. nizamŠ v. nizam (1). nijansa, -e `, gen. mn. nijansa ‰fr. nuance, prema nue oblak od lat. nubes oblakŠ 1. postupan prelaz jedne boje u drugu, preliv; razlika u tonu boje. 2. fig. a. primesa, jedva primetan utisak nekog ose}awa ili raspoloèwa. b. neznatna razlika. nijansiran, -a, -o ‰v. nijansiratiŠ koji pokazuje nijanse, prelive, male razlike; pa`qivo odmeren. nijansirati, nijansiram, 3. l. mn. nijansiraju nesvr{. ‰fr. nuancer, v. nijansaŠ 1. lik. razlikovati nijanse; postupno prelaziti iz jedne boje u drugu. 2. fig. imati ose}awa za sitne razlike. nijacin, -ina m ‰engl. niacin, skr. od ni(cotinic) ac(id)Š farm. nikotinska kiselina, deo kompleksa vitamina B, nalazi se u proteinskoj hrani ili se proizvodi sinteti~ki. nijelirati, nijeliram, 3. l. mn. nijeliraju nesvr{. ‰ital. niellare, v. nijeloŠ lik. raditi, ukra{avati tehnikom nijela (v.). nijelo, -a m ‰ital. niello od klat. nigellum crnkast od lat. niger crnŠ metod ukra{avawa srebra i zlata pri kome se {are ureù u povr{inu metala a zatim ispuwavaju trajnom crnom bojom. nijet i nijet, -a m ‰tur. niyet od ar. niyya nameraŠ pokr. 1. namera, naum. 2. rel. izreka, ~esto na arapskom jeziku, koja izraàva odluku da se klawa odre|ena molitva ili da se zapo~ne post.

niktofite nijetiti, nijetim nesvr{. ‰v. nijetŠ pokr. odlu~iti, naumiti. Nike, -e ` ‰gr~. Nike, nike pobedaŠ 1. mitol. bogiwa pobede u staroj Gr~koj. 2. simboli~ni prikaz pobede u obliku ène s krilima. nikejski, -a -o ‰lat. Nicaea NikejaŠ koji se odnosi na grad Nikeju u Maloj Aziji, gde je 325. godine n. e. odràn prvi ekumenski sabor; y nikejski kredo, nikejsko verovawe rel. simvol vere, osnovna formulacija hri{}anske vere usvojena na Nikejskom saboru. nikl, -a m ‰nem. NickelŠ hemijski element, beli metal, simbol Ni, atomski broj 28, upotrebqava se najvi{e u legurama. nikleni, -a, -o ‰v. niklŠ koji je na~iwen od nikla. niklovati, -lujem svr{. i nesvr{. ‰v. niklŠ prevla~iti, presvu}i (drugi metal) slojem nikla radi za{tite od r|e. nikol, -a m ‰po imenu engl. fizi~ara V. Nikola (Nicol, 1768–1851)Š fiz. prizma od dva slepqena kristala kalcita, sluì za dobijawe polarizovane svetlosti. nikotin, -ina m ‰fr. nicotine, prema Francuzu @. Nikou (Jean Nicot), koji je doneo duvan u Francusku 1560Š otrovni alkaloid u listovima duvana, glavni uzrok {tetnog dejstva duvana i stvarawa zavisnosti. x nikotinski. nikotinizam, -zma m ‰v. nikotinŠ med. trovawe nikotinom. nikt- v. nikto-. niktalopija, -e ` ‰gr~. nyktalops od nyx no}, alaos slep, ops pogledŠ 1. zool. sposobnost nekih ìvotiwa da vide u mraku. 2. med. oboqewe oka usled koga bolesnik boqe vidi u sumrak nego na dnevnoj svetlosti, dnevno slepilo. niktinastija, -e ` ‰gr~. nyx no}, nastos pritisnutŠ bot. osobina nekih biqaka da po no}i sklapaju cvetove i spu{taju li{}e, usled promene unutra{weg pritiska u biqnim }elijama. nikto- ‰gr~. nyx, gen. nyktos no}Š kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na no} ili na mrak. niktofite, niktofita ` mn. ‰v. nikto-, gr~. phyton biqkaŠ bot. biqke ~iji se cvetovi otvaraju po no}i umesto po danu.

833

niktofobija niktofobija, -e ` ‰v. nikto-, v. fobijaŠ psih. strah od mraka; no}ni strah kod dece. nikturija, -e ` ‰v. nikt-, gr~. ouron mokra}aŠ med. u~estalo mokrewe po no}i, simptom oboqewa. niloti, nilota, jd. nilot, gen. nilota ‰lat. Niloticus od gr~. Neilotikos nilski, prema reci NilŠ antrop. pripadnici plemena koja ìve u sredwoj i isto~noj Africi, visoki, izduène glave, s tamnom koòm i slabom maqavo{}u. nilotski, -a, -o ‰lat. Niloticus od gr~. Neilotikos nilski, prema reci NilŠ y nilotski jezici lingv. porodica jezika koji se govore oko gorweg toka Nila. nimb v. nimbus. nimbostrtaus, -a m ‰v. nimbus, lat. stratus prostrt, razvu~enŠ meteor. vrsta tamnih, razvu~enih, niskih oblaka koji donose ki{u. nimbus, -a m ‰lat. nimbusŠ 1. krug oko glave svetaca, oreol. 2. fig. ugled, reputacija, slava. 3. meteor. oblak koji donosi ki{u. nimet, -a m ‰tur. nimet od ar. ni’maŠ pokr. bo`ji dar, blagodat bo`ja. Nimrod, -a m ‰hebr. NimrodhŠ 1. u Bibliji, Husov sin, poznat kao lovac (u Dani~i}evom prevodu Nevrod, Prva kwiga Mojsijeva, 10:8–9). 2. fig. ve{t, sposoban lovac. nimfa, -e `, gen. mn. nimfa/nimfi ‰gr~. nympheŠ 1. mitol. kod Grka i Rimqana, jedna od mladih polubogiwa koje ìve kraj vode, u {umama ili u brdima. 2. kwi`. mlada, lepa devojka. 3. zool. drugi stepen metamorfoze insekata, izme|u larve i odrasle jedinke. 4. (ob. mn.) anat. usmine stidnice. nimfej, -eja m ‰gr~. nymphaionŠ ist. 1. u starom Rimu, svetili{te nimfi; pe}ina posve}ena kultu nimfi. 2. ènsko kupali{te kod Grka i Rimqana. nimfeja, -e ` ‰nlat. nymphea od gr~. nymphaiaŠ bot. lokvaw, Nymphea alba. nimfeta, -e ` ‰engl. nymphet od fr. nymphette mala nimfaŠ maloletnica s izraènom seksualno{}u, izazovna devoj~ica u pubertetu; up. lolita. nimfomanija, -e ` ‰gr~. nymphe, v. manijaŠ psih. nenormalna seksualna poùda kod èna; up. erotomanija, satirijaza, estromanija.

834

niskobuxetski nimfomanka, -e `, dat. i lok. nimfomanki, gen. mn. nimfomanki ‰v. nimfomanijaŠ èna koja pati od nimfomanije, koja luduje za mu{karcima. nimfomanski, -a, -o ‰v. nimfomanijaŠ koji se odnosi na nimfomaniju (v.) i na nimfomanke (v.). ninorsk, -a m ‰norv. nynorsk novonorve{kiŠ noviji norve{ki kwièvni jezik, nazvan i landsmol (v.), stvoren u drugoj polovini XIX veka pored bukmola (v.). ninxa, -e m, gen. mn. ninxi ‰jap. ninja, od nin prikradawe, ja osobaŠ maskirani borac, ~lan grupa koje su se javile u feudalnom Japanu, izve`banih za ubistva i {pijunaù, uz pomo} tajnog oru`ja i trikova kakvi nisu dozvoqeni samurajima; popularizovani u filmovima od sredine {ezdesetih godina pro{log veka. ninxucu, -ua m ‰jap. ninjutsu, od nin prikradawe, jutsu ve{tinaŠ borila~ka ve{tina ninxa (v.). Nioba, -e ` ‰gr~. NiobeŠ mitol. tebanska kraqica, Tantalova k}i, koja je dotle plakala za svojom ubijenom decom dok se nije pretvorila u stenu iz koje curi voda. niobijum, -a i niobij, -ija m ‰nlat. niobium, prema Niobi, jer se u prirodi uvek nalazi udruèn sa tantalomŠ hemijski element, metal male tvrdo}e, simbol Nb, atomski broj 41, upotrebqava se za legure. Nipon, -a m ‰jap. Nippon, NihonŠ drugo ime za Japan. nipofil, -ila m ‰v. Nipon, v. -filŠ qubiteq Japanaca i svega {to je japansko. nipofob, -oba m ‰v. Nipon, v. -fobŠ onaj koji mrzi Japan i Japance. nirvana, -e ` ‰sanskr. nirvanaŠ 1. u budizmu, blaènstvo koje se postiè prestankom svih èqa i strasti i utapawem individualne du{e u ve~ni duh. 2. u hinduizmu, sjediwewe du{e sa Bramom. 3. stawe potpunog mira i oslobo|ewa od patwi. nisan, -a m ‰hebr. nisanŠ sedmi mesec u jevrejskom kalendaru, po~etkom prole}a. niskobuxetski, -a, -o ‰v. buxetŠ ra|en s malim buxetom, jeftin, koji ne zahteva velike tro{kove.

niskotiraàn niskotiraàn, -`na, -`no ‰v. tira`Š koji ima mali tira`, koji se prodaje u malom broju (o novinama i ~asopisima). nistagmus, -a m ‰nlat. nystagmus od gr~. nystagmos klimawe glavom, trepereweŠ med. nevoqno treperewe o~iju, koje moè biti simptom pojedinih oboqewa. nitna, -e `, gen. mn. nitni ‰nem. NietŠ zakivka, dvoglavi ekser; metalni ukras na ode}i. nitovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰nem. nietenŠ pri~vr{}ivati, pri~vrstiti zakivkama, zakivati. nitr- v. nitro-. nitrat, -ata m ‰v. nitr-Š hem. so azotne kiseline (HNO3); natrijum-nitrat i kalijum-nitrat koriste se kao ve{ta~ko |ubrivo. nitrid, -ida m ‰v. nitr-Š hem. spoj metala sa azotom. nitrirati, nitriram, 3. l. mn. nitriraju ‰v. nitr-Š hem. zamewivati atome vodonika u organskom molekulu nitratnim grupama (NO2). nitrit, -ita m ‰v. nitr-Š hem. so azotaste kiseline (HNO2). nitrifikacija, -e ` ‰nlat. nitrificatio od nitrificare, v. nitr-, -ficare od facere ~initiŠ 1. hem. oksidacija amonijaka i amonijumovih soli u nitrite i nitrate, ob. pod dejstvom bakterija. 2. natapawe, proìmawe zemqi{ta nitratima. nitro- ‰gr~. nitron {alitraŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da je u pitawu jediwewe azota. nitrobenzol, -ola m ‰v. nitro-, benzolŠ hem. te~nost dobijena dejstvom azotne kiseline na benzol, upotrebqava se kao rastvara~, u proizvodwi anilina i dr. nitrogen, -ena ‰v. nitro-, -genŠ v. azot. nitroglicerin, -ina m ‰v. nitro-, glicerinŠ hem. gusta, eksplozivna uqasta te~nost, upotrebqava se za proizvodwu dinamita; u medicini sluì za le~ewe sr~anih bolesti. x nitroglicerinski. nitro-jediwewa, nitro-jediwewa s mn. ‰v. nitro-Š hem. jediwewa dobijena nitrirawem, koriste se kao eksplozivi ili kao me|uproizvodi u sintezi lekova i boja. nitrolak, -a m, mn. nitrolakovi ‰v. nitro-, lakŠ lak na bazi nitroceluloze.

ni{anxija nitrofosfat, -ata m ‰v. nitro-, fosfatŠ hem. ve{ta~ko |ubrivo dobijeno me{awem fosfata i kalcijum-nitrata. nitroceluloza, -e ` ‰v. nitro-, celulozaŠ hem. vlaknasta, lako zapaqiva masa dobijena dejstvom azotne kiseline na drvo, pamuk i sl. u prisustvu koncentrisane sumporne kiseline; koristi se za proizvodwu eksploziva, lakova, celuloida i dr. nife m indekl. ‰od Ni (nikl) + Fe (ferrum gvo`|e)Š geol. Zemqino jezgro, za koje se pretpostavqa da se sastoji prete`no od nikla i gvo`|a. nihilizam, -zma m ‰lat. nihil ni{ta, v. -izamŠ 1. filozofsko u~ewe koje pori~e mogu}nost sigurne spoznaje i postojawe bilo kakve vrednosti. 2. ìvotni stav koji odbacuje sva ustaqena na~ela i verovawa. 3. ist. pokret za dru{tvene promene nastao u carskoj Rusiji krajem XIX veka, blizak anarhizmu i terorizmu. nihilist(a), -e m ‰lat. nihil ni{taŠ sledbenik nihilizma (v.); onaj koji ne priznaje nikakve principe ni autoritete. nihilisti~ki, -a, -o ‰v. nihilist(a)Š koji se odnosi na nihilizam i nihiliste. ni{a i ni{a, -e ` ‰fr. nicheŠ arhit. udubqewe u zidu, obi~no za sme{taj vaze, statue ili ukrasnih predmeta. ni{ador, -a m ‰tur. nisadir od ar. ni{adir od pers. new{adurŠ hem. amonijum hlorid, salmijak, kristalna so, ranije upotrebqavana kao lek ili kao sredstvo za lemqewe. ni{an, -a i ni{an, -ana m ‰tur. nisan od pers. ni{anŠ 1. deo na vatrenom oru`ju koji omogu}ava precizno ga|awe (predwi ‹, zadwi ‹, opti~ki ‹). 2. ciq, meta u koju se ga|a. 3. nadgrobni kamen kod muslimana. 4. zast. orden, odlikovawe. Z razgovarati preko ni{ana voditi uzajamnu borbu, ratovati; biti u neprijateqstvu s kim; uzeti na ni{an usmeriti svoje napade protiv koga ili ~ega. ni{aniti, -im nesvr{. ‰v. ni{anŠ traìti ciq pomo}u ni{ana, ciqati. ni{anski, -a, -o ‰v. ni{anŠ koji se odnosi na ni{an; koji sluì za ni{awewe (ni{anska sprava). ni{anxija, -e ` ‰v. ni{anŠ onaj koji ni{ani, strelac.

835

ni{esta ni{esta, -e ` = ni{este, -a s ‰tur. nisasta od pers. ni{asteŠ pokr. 1. p{eni~ni skrob u prahu. 2. vrsta poslastice od takvog skroba. ni{este = ni{esta (v.). NKVD ‰rus. skr. od Narodnáè komissariat vnutrennih delŠ ist. uprava tajne policije i obave{tajnih slu`bi u Sovjetskom Savezu pod Staqinom, kasnije nazvana KGB (v.). nobelijum, -a i nobelij, -ija ‰prema A. NobeluŠ hem. transuranski radioaktivni element, simbol No, atomski broj 102. nobelovac, -vca m ‰prema Alfredu Nobelu, 1833–1896Š dobitnik Nobelove nagrade, koja se od 1901. dodequje svake godine za mir, za kwièvnost i za nekoliko nau~nih grana. nobilizirati, nobiliziram, 3. l. mn. nobiliziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. nobiliser od lat. nobilis plemenitŠ zast. dodeliti, dodeqivati plemi}ku titulu, proglasiti, progla{avati za plemi}a. nobilitacija, -e ` ‰nlat. nobilitatioŠ zast. dodeqivawe plemi}kog zvawa, progla{ewe koga za plemi}a. nobilitet, -eta m ‰lat. nobilitasŠ 1. plemenitost; otmenost. 2. plemi}ko poreklo, pripadnost plemi}kom staleù. nobl prid. indekl. ‰fr. noble od lat. nobilisŠ koji se pona{a kao plemi}; otmen, dostojanstven (~esto iron.). nobles, -a m ‰fr. noblesseŠ 1. plemi}ko pona{awe, otmenost (~esto iron.). 2. plemstvo, aristokratija. nova i nova, -e ` ‰lat. nova (stella) nova (zvezda)Š astron. zvezda koja usled unutra{we eksplozije naglo pove}a svoj sjaj, postaju}i znatno vidqivija nego ranije. novator, -a m ‰lat. novator od novare uvoditi novineŠ onaj koji uvodi novine, nove ideje, inovator. novatorski, -a, -o ‰v. novatorŠ koji se odnosi na novatora; obnoviteqski, inovativan. novatorstvo, -a s ‰v. novatorŠ uvo|ewe novina; te`wa za novim. novacija, -e ` ‰lat. novatio od novare uvoditi novineŠ 1. prav. ugovor dveju strana kojim se ukida postoje}a obaveza i uvodi nova. 2. neob. v. inovacija.

836

novum novela, -e ` ‰ital. novella od lat. novellus nov, v. noveliratiŠ 1. kwi`. pripovetka. 2. v. novelacija. novelacija, -e ` ‰nlat. novellatio, v. noveliratiŠ prav. izmena postoje}eg zakona ili pravnog propisa. noveleta, -e ` ‰ital. novellettaŠ kwi`. kratka, mala novela. novelirati, noveliram, 3. l. mn. noveliraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. novellareŠ prav. uneti, unositi izmene ili dopune u postoje}i zakon ili pravnu normu. novelist(a), -e m ‰v. novelaŠ kwi`. pisac novela, pripoveda~. novelisti~ki, -a, -o ‰v. novelaŠ kwi`. koji se odnosi na novele i noveliste (v.). novembar, -bra m ‰lat. november, prema novem devetŠ jedanaesti mesec u godini. x novembarski. nove~entist(a), -e m, mn. nove~entisti ‰ital. novecentista, v. nove~entoŠ pisac ili umetnik iz nove~enta (v.), HH veka. nove~entisti~ki, -a, -o ‰ital. novellettaŠ koji pripada nove~entu, HH veku. nove~ento, -a m ‰ital. novecento devet stotinaŠ dvadeseti vek u umetnosti, kwièvnosti, kulturi (posebno italijanskoj). novitet, -eta m ‰lat. novitas prema novus novŠ ono {to je novo, nova pojava, nov proizvod. novicijat, -ata m ‰nlat. noviciatus, v. novicijusŠ crkv. 1. status novicijusa, isku{enika; vreme isku{eni{tva. 2. {kola za isku{enike. novicijus, -a m ‰lat. novicius prema novus novŠ u katoli~koj crkvi isku{enik, onaj koji se priprema da postane kalu|er. novokain, -ina m ‰fabri~ko ime prema lat. novus nov, (k)okainŠ farm. sinteti~ko sredstvo za lokalnu anesteziju, prokain. x novokainski. novokomponovan, -a, -o ‰v. komponovatiŠ 1. muz. koji je u stilu narodne muzike, ali je komponovan za potrebe estrade. 2. fig. pej. sklepan, izmi{qen po trenutnoj modi; ve{ta~ki, koji nije autenti~an. novum, -a m ‰lat. novum, s. rod od novus novŠ ne{to novo, nova okolnost (u pravnom postupku); nov, dotle nepoznat podatak.

nodozan nodozan, -zna, -zno ‰lat. nodosus prema nodus ~vorŠ med. koji sadrì nodule, ~vori}e, kvrgav. no-drama, -e ` ‰engl. no(h) od jap. noŠ vrsta tradicionalnog japanskog pozori{ta s tipiziranim likovima, pra}enog horskim pevawem i plesom, nastalog u XV veku. nodulus, -a m = nodula, -e ` ‰nlat. nodulus, dem. od nodus ~vorŠ 1. med. ~vori}, otvrdlo mesto u potko`nom tkivu. 2. miner. grudvica, zrno, mala loptasta masa nekog minerala u unutra{wosti stene. noeza, -e ` ‰gr~. noesis misao, pametŠ filoz. 1. kod Aristotela, neposredna umna spoznaja. 2. kod Huserla, akt mi{qewa kojim se osve{}uju ~ulni utisci. noema, -e ` ‰gr~. noema misaoŠ filoz. 1. kod Aristotela, predmet mi{qewa. 2. kod Huserla, svesni ~in kojim se osmi{qava sadràj iskustva. noetika, -e `, dat. noetici ‰gr~. noetikos prema noein mislitiŠ deo filozofije koji se bavi mi{qewem i saznavawem. x noeti~ki. nozema, -e ` ‰gr~. nosema prema nosos bolestŠ med. 1. praìvotiwa koja ìvi kao parazit u crevima insekata (p~ele, svilene bube). 2. bolest koju izaziva taj parazit. nozo- ‰gr~. nosos bolestŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na bolest. nozogenija, -e ` ‰v. nozo-, -genijaŠ med. nastanak bolesti, patogeneza. nozografija, -e ` ‰v. nozo-, -grafijaŠ med. opisivawe bolesti i wihovih simptoma. nozologija, -e ` ‰v. nozo-, -logijaŠ med. sistematska klasifikacija bolesti. x nozolo{ki. nozomanija, -e ` ‰v. nozo-, manijaŠ psihi~ki poreme}aj kod koga pacijent ose}a simptome razli~itih bolesti; up. hipohondrija. nozofobija, -e ` ‰v. nozo-, -fobijaŠ psih. nenormalan strah od bolesti. Noje, -a m ‰hebr. NoahŠ mitol. pravednik kome je Bog u vreme op{teg potopa naredio da sagradi brod (Nojev kov~eg) u kome }e se spasti sa svojom porodicom i primercima svih ìvotiwa na Zemqi (Prva kwiga Mojsijeva, glave 6 do 9). nokaut i nokaut, -a m ‰engl. knockout prema knock out izbaciti iz borbeŠ 1. sp. a. u boksu,

nom udarac kojim se protivnik onemogu}ava da nastavi borbu. b. stawe boksera koji je dobio takav udarac; y klasi~ni nokaut zavr{etak me~a zato {to jedan od boksera ne moè da ustane ni posle brojawa do deset; tehni~ki nokaut zavr{etak me~a kada po oceni sudije jedan od boksera nije u stawu da nastavi borbu. 2. fig. izjava, potez ili manevar kojim se nanosi kona~ni poraz protivniku u sporu, raspravi i sl. nokauter, -era m ‰v. nokautŠ bokser koji lako i ~esto nokautira protivnike. nokautirati, nokautiram, 3. l. mn. nokautiraju svr{. ‰v. nokautŠ 1. sp. zadati nokaut protivniku. 2. fig. te{ko poraziti protivnika u raspravi. nokdaun, -a m ‰engl. knock down oboriti, sru{itiŠ sp. a. u boksu, udarac koji obara protivnika na pod, ali mu omogu}ava da se ponovo pridigne i nastavi borbu. b. stawe boksera koji je dobio takav udarac (biti u nokdaunu). nokle, nokli ` mn. = noklice, noklica ` mn. ‰austr. nem. NockerlŠ testo koje se zahvata ka{ikom i kuva u kipu}oj vodi, vrsta vaqu{aka. noksa, -e ` ‰lat. noxa prema nocere {koditiŠ 1. med. uzro~nik bolesti; sve ono {to {tetno deluje na organizam. 2. prav. {teta, {tetan postupak. noktambul, -a m ‰nlat. noctambulus od nox noctis no}, ambulare hodatiŠ 1. ~ovek koji voli da se provodi po no}i, no}na ptica, no}nik. 2. v. somnambul.

gen.

noktambulizam, -zma m ‰v. noktambulŠ v. somnambulizam. nokturno i nokturno, -a m ‰lat. nocturnus no}niŠ 1. muz. kratka kompozicija setnog i lirskog karaktera. 2. umetni~ko ili pesni~ko delo koje izraàva no}nu atmosferu. nok{ir, -ira m ‰nem. NachtgeschirrŠ no}ni sud, no}na posuda. nolens-volens indekl. ‰lat. nolens volens od nolle ne hteti, velle htetiŠ hteo ne hteo, milom ili silom. nom, -a m ‰gr~. nomosŠ starogr~ka pesma ozbiqnog ili verskog sadràja, pevana uz pratwu lire.

837

-nom -nom, -noman, -nomija ‰gr~. nomos zakonŠ koji se odnosi na zakone ili na zakonitost; koji se odnosi na pravila odre|ene struke. noma1, -e ` ‰gr~. nome nagrizaweŠ med. gangrenozni proces na obrazu koji poga|a neuhrawenu decu ili se javqa usled infekcije. noma2, -e ` ‰gr~. nomosŠ ist. upravna jedinica u starom Egiptu, srez. nomad, -ada m ‰gr~. nomas koji lutaŠ 1. pripadnik populacije bez stalnog boravi{ta, koja se seli u potrazi za hranom ili plenom. 2. fig. skitnica, lutalica. nomadizam, -zma m ‰v. nomadŠ nomadski na~in ìvota, navika stalnih seoba. nomadski, -a, -o ‰v. nomadŠ koji se odnosi na nomade, koji je svojstven nomadima; skitni~ki, lutala~ki; supr. sedentaran. -noman v. -nom. nomen, -a m (mn. nomina, s) ‰lat. nomenŠ 1. ime; za izraze v. nomen. 2. gram. imenska re~ (imenica, zamenica, pridev ili broj). nomenklator, -a m ‰lat. nomenclator od nomen ime, calator od calare zvatiŠ 1. u starom Rimu, rob koji je svom gospodaru prilikom jutarwe posete govorio imena posetilaca. 2. onaj koji se bavi nomenklaturom (v.). nomenklatura, -e ` ‰lat. nomenclatura, v. nomenklatorŠ 1. skup imena, naziva i simbola u odre|enoj struci; terminologija. 2. ist. pol. u Sovjetskom Savezu, popis najva`nijih upravnih funkcija u dràvi; krug visokih partijskih rukovodilaca. -nomija v. -nom. nominala, -e ` ‰v. nominalanŠ nominalna vrednost. nominalan, -lna, -lno ‰lat. nominalis prema nomen imeŠ 1. koji je ne{to po imenu, ali ne u stvarnosti; zvani~an, formalan. y nominalna cena (nominalna vrednost) cena (vrednost) koja je ozna~ena na nov~anici (vrednosnom papiru, marki i sl.). 2. gram. imeni~ki; imenski. nominalizam, -zma m ‰v. nominalanŠ filoz. sredwovekovno u~ewe po kome ideje i apstraktni pojmovi postoje samo kao nazivi (imena), a ne odgovara im ni{ta u stvarnom svetu.

838

nona1 nominalizacija, -e ` ‰v. nominalanŠ gram. pretvarawe re~i ili grupe re~i u imenicu ili u imensku sintagmu. nominativ, -a m ‰lat. nominativusŠ gram. pade` subjekta, pade` kojim se imenuje, osnovni oblik imenske re~i. nominacija, -e ` ‰engl. nomination, lat. nominatio, v. nominovatiŠ 1. imenovawe, naimenovawe. 2. predlog za neku nagradu (‹ za Oskara) ili izbornu funkciju (‹ republikanskog kandidata). nominovati, -ujem svr{. i nesvr{.‰engl. nominate od lat. nominare prema nomen imeŠ 1. predloìti, uneti u uì izbor (za nagradu ili politi~ku funkciju), kandidovati. 2. nazvati, imenovati. nomo- ‰gr~. nomos zakonŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava zakon, normu ili propis. nomogram, -a m ‰v. nomo-, -gramŠ mat. grafi~ki prikaz funkcije sa dve ili vi{e promenqivih. nomografija, -e ` ‰v. nomo-, grafijaŠ 1. grana matematike koja se bavi teorijom i konstrukcijom nomograma. 2. pisawe zakona. nomokanon, -ona m ‰v. nomo-, kanon1Š ist. zbornik crkvenih i svetovnih propisa u pravoslavnoj crkvi; krm~ija. nomologija, -e ` ‰v. nomo-, -logijaŠ filoz. nauka o zakonima mi{qewa; nauka o prirodnim zakonima uop{te. x nomolo{ki. nomos, -a m ‰gr~. nomosŠ 1. filoz. zakon, norma, pravni propis. 2. muz. u staroj Gr~koj, tradicionalni napev; melodijski obrazac za pevawe ili za svirawe na instrumentima. nomotetika, -e `, dat. nomotetici ‰v. nomo-, gr~. -thetikos od tithenai postavitiŠ nau~no istraìvawe op{tih zakonitosti u prirodi. nomoteti~ki, -a, -o ‰v. nomotetikaŠ koji se odnosi na nomotetiku; normativni. nomotehnika, -e `, dat. nomotehnici ‰v. nomo-, tehnikaŠ ve{tina sastavqawa zakona. non- ‰lat. non, fr. non neŠ kao prvi deo re~i negira ono {to iskazuje drugi deo ili daje zna~ewe suprotno wemu. non ‰lat. nonŠ v. non. nona1, -e ` ‰lat. nonus devetiŠ 1. muz. interval od devet tonova. 2. ist. a. u starom i sred-

nona2

noradrenalin

wem veku, deveti sat ra~unaju}i od {est ujutru; rano popodne. nona2 i nona1, -e ` ‰ital. nonnaŠ pokr. baka. nona2, -e ` ‰nem. Nonne od srlat. nonnaŠ katoli~ka monahiwa, redovnica, ~asna sestra. nonagon, -ona m ‰lat. geom. devetougaonik.

nonus deveti, v. -gonŠ

nonagonalan, -lna, -lno ‰v. nonagonŠ geom. devetougaoni. nonakord, -a m ‰lat. nonus deveti, v. akordŠ akord od pet tonova, septakord (v.) kome je dodata jo{ jedna terca. muz.

none, nona ` mn. ‰lat. nonaeŠ ist. u starom rimskom kalendaru, deveti dan u mesecu, osim u martu, maju, julu i oktobru, gde je bio sedmi dan; up. ide, kalende. nonet, -eta m ‰ital. nonettoŠ muz. kamerni sastav od devet svira~a; hor od devet peva~a. nonijus1, -a m ‰po Portugalcu Pedru Nuwesu (na latinskom Petrus Nonius, 1492–1577)Š fiz. pomi~na skala koja omogu}ava da se na mernim instrumentima o~itavaju deseti delovi jedinica; up. {ubler. nonijus2, -a m ‰poreklo nejasnoŠ rasa kowa dobijena u Austriji 1815. godine, ukr{tawem engleskog pastuva s lipicanerom i drugim rasama. nonilion, -ona m ‰lat. nonus deveti, v. (mi)lionŠ broj koji se pi{e jedinicom sa 54 nule. nonkonformizam, -zma m ‰v. non-, v. konformizamŠ 1. rel. u Velikoj Britaniji, protestantizam odvojen od anglikanske crkve. 2. nekonformizam. nonkonformist(a), -e, mn. nonkomformisti ‰v. nonkonformizamŠ 1. rel. britanski protestant koji ne pripada anglikanskoj crkvi. 2. nekonformist(a). x nonkonformisti~ki. nono, -a m ‰ital. nonnoŠ pokr. deda, deka. nonparel, -a i nonparel, -ela m ‰fr. nonpareil neuporedivŠ tipogr. vrsta sitnog {tamparskog sloga. non plus ultra indekl. ‰lat. non plus ultra ne(ma) daqe (od toga)Š ono {to je najsavr{enije, najvi{i stepen ~ega, posledwa re~.

nonsens, -a m ‰engl. nonsense, v. non-, sense smisaoŠ 1. besmislica, apsurd (v.). 2. kwi`. vrsta poezije ili proze s namerno apsurdnim ili nelogi~nim sadràjem, namewene zabavi. non-stop prid. indekl. ‰engl. non-stopŠ 1. koji ne prekida, koji radi bez pauze (‹ prodavnica, ‹ radno vreme). 2. (kao pril.) stalno, neprestano, bez prekida. nonstop, -a m, mn. nonstopi, gen. mn. nonstopa ‰v. non-stopŠ trgovinska radwa koja je stalno otvorena, koja radi neprekidno (obi~no 24 sata, ili do kasno uve~e, bez podnevnog prekida). non-fik{n, -a m ‰engl. non-fiction, v. fik{nŠ dela koja se bave stvarnim qudima i doga|ajima; dokumentarna, stru~na ili esejisti~ka kwièvnost. non{alantan, -tna, -tno ‰fr. nonchalantŠ koji se ne uzbu|uje, hladnokrvan, opu{ten. non{alantnost, -osti ` = non{alancija, -e ` ‰fr. nonchalance, v. non{alantanŠ hladnokrvnost, mirno}a, nehajnost. noologija, -e ` ‰gr~. noos razum, v. -logijaŠ nauka o mi{qewu, o duhovnoj aktivnosti. filoz.

noolo{ki, -a, -o ‰v. noologijaŠ koji se odnosi na noologiju. y noolo{ke nauke one koje se bave qudskim duhom i zakonima razmi{qawa (za razliku od kosmolo{kih nauka, koje izu~avaju prirodu). noosfera, -e ` ‰gr~. noos razum, v. sferaŠ oblast iznad Zemqine povr{ine u kojoj ìvi ~ovek i koja je predmet wegovog ispitivawa. nopal, -ala m ‰meks. {p. nopal od nahuatl no’palliŠ bot. a. rod kaktusa, Nopalea, sa crvenim cvetovima. b. plod toga kaktusa, sli~an bodqikavoj kru{ki, na kome ìvi ko{enila, {titasta va{. no pasaran uzv. ‰{p. no pasaranŠ pol. (fa{isti) ne}e pro}i, parola republikanaca u vreme Gra|anskog rata u [paniji 1936–1939, kasnije ~esta na levi~arskim manifestacijama. noradrenalin, -ina m ‰skr. od nor(malan), v. adrenalinŠ fiziol. hormon nadbubre`ne `lezde sli~an adrenalinu, norepinefrin, upotrebqava se za le~ewe alergija, glaukoma, visokog pritiska.

839

nordijac nordijac, -jca m (`. nordijka, dat. i lok. nordijki) ‰v. nordijskiŠ stanovnik severne Evrope; ~ovek nordijskog rasnog tipa. nordijski, -a, -o ‰nem. nordisch, Nord severŠ 1. koji pripada zemqama severne Evrope. y nordijski jezici severna grana germanskih jezika (danski, norve{ki, {vedski i islandski; nordijske discipline sp. u skijawu, naziv za trke, {tafete i skokove; up. alpske discipline. 2. koji pripada severnoevropskom rasnom tipu, sa izduènom glavom i plavom kosom. nordistika, -e `, dat. nordistici ‰nem. NordistikŠ izu~avawe jezika, kulture i istorije nordijskih naroda. norepinefrin, -ina ‰v. epinefrinŠ noradrenalin (v.). norma, -e ` ‰lat. normaŠ 1. pravilo, propis, odredba. 2. koli~ina rada ili proizvoda koju treba posti}i za odre|eno vreme (ispuniti normu; prebaciti normu). 3. a. utvr|eni obrazac pona{awa (dru{tvene norme). b. lingv. sve ono {to je uobi~ajeno i prihva}eno u datoj jezi~koj zajednici; skup pravila koja odre|uju {ta spada u standardni jezik. normala, -e ` ‰fr. normale, v. normalanŠ 1. normalno, redovno, uobi~ajeno stawe (vratiti se u normalu). 2. geom. prava ili du` spu{tena pod pravim uglom na drugu pravu. normalan i normalan, -lna, -lno ‰lat. normalis, v. normaŠ 1. koji odgovara normi, pravilan, propisan. 2. uobi~ajen, redovan, tipi~an. 3. psihi~ki zdrav; priseban. 4. geom. koji je pod pravim uglom u odnosu na neku pravu. y normalni kolosek èl. kolosek {irine 143,5 cm, najrasprostraweniji u svetu; normalna {kola zast. osnovna {kola. normalizacija, -e ` ‰v. normalizovatiŠ 1. dovo|ewe u normalno, redovno stawe. 2. uvo|ewe normi, regulisawe, normirawe. normalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. normaliser, v. normalanŠ 1. dovesti, dovoditi u normalno stawe. 2. v. normirati. normalitet, -eta m ‰nlat. normalitasŠ v. normalnost. normalka, -e ` ‰v. normalanŠ zast. osnovna {kola.

840

nostrati~ki normalnost, -osti ` ‰v. normalanŠ a. osobina onoga koji je normalan. b. normalno, redovno stawe. normanski, -a, -o ‰srlat. Normannus od frana~kog nort sever, man ~ovekŠ ist. koji pripada Normanima, skandinavskim osvaja~ima koji su u X i XI veku osnovali vi{e dràva u Evropi (u Normandiji, Engleskoj, na Siciliji i dr.). normativ, -a m ‰v. normativanŠ (ob. mn.) ekon. norma, utvr|eno pravilo za potro{wu, rad, cene, kvalitet proizvoda i dr. normativan, -vna, -vno ‰nlat. normativusŠ koji odre|uje normu; na kome se zasniva norma. y normativna akta (normativni akti) propisi kojima se stvaraju pravne norme (ustav, statuti, pravilnici, uredbe i sl.); normativna gramatika lingv. gramatika koja utvr|uje koji su oblici dozvoqeni jezi~kom normom a koji nisu; up. uzuelan. normirati, normiram, 3. l. mn. normiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. normieren, v. normaŠ odrediti, odre|ivati, propisati, propisivati normu, podvrgnuti propisima. normirac, -rca m ‰v. normiratiŠ slu`benik koji odre|uje radne norme i kontroli{e wihovo ispuwavawe. norne, norni ` mn. ‰stnord. nornŠ mitol. bogiwe qudske sudbine, su|aje u skandinavskoj mitologiji. nosema v. nozema. noso- v. nozo-. nostalgija, -e ` ‰nlat. nostalgia od gr~. nostos povratak, v. -algijaŠ ~e`wa za zavi~ajem; àqewe za pro{lim vremenima ili za onim {to je izgubqeno. nostalgi~an, -~na, -~no ‰v. nostalgijaŠ koji ose}a nostalgiju. nostalgi~ar, -a m ‰v. nostalgi~anŠ a. onaj koji ose}a nostalgiju. b. pol. onaj koji àli za ranijim reìmom ili za dràvom koje vi{e nema. nostalgi~nost, -osti ` ‰v. nostalgi~anŠ stawe onoga koji je nostalgi~an. nostrati~ki, -a, -o ‰nem. nostratisch od lat. nostras doma}iŠ lingv. naziv za hipoteti~ni prajezik iz koga su, po nekim teorijama, nastali

nostrifikacija kako indoevropski tako i ve}ina drugih jezika Evrope, Afrike i Azije. nostrifikacija, -e ` ‰nem. Nostrifikation, v. nostrifikovatiŠ postupak kojim se diploma ili nau~no zvawe ste~eno u inostranstvu priznaje kao ekvivalentno doma}oj diplomi odnosno zvawu. nostrifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nem. nostrifizieren od srlat. nostrificare prema lat. noster na{, -ficare od facere ~initiŠ (iz)vr{iti nostrifikaciju. nostromo, -a m ‰ital. nostromo od {p. nuestramo od nuestro amo na{ gospodarŠ pom. vo|a palube, zapovednik mornara. nota, -e ` ‰lat. notaŠ 1. zabele{ka, zapis, napomena. 2. dipl. zvani~ni dopis jedne dràve drugoj sa odre|enim povodom. 3. muz. a. znak kojim se beleì odre|eni ton i wegovo trajawe; mn. muzi~ki zapis odre|ene kompozicije (svirati iz nota, po notama). b. ton, glas. 4. prizvuk, obele`je, izraz odre|enog raspoloèwa (ose}am notu zavisti u wegovim re~ima). Z sve na note fam. skladno, uredno, po propisu. nota bene uzv. ‰lat. nota bene zapazi dobroŠ izraz kojim se skre}e pa`wa slu{aoca ili ~itaoca: pazi, imaj u vidu, ne zaboravi; v. N. B. notabilitet, -eta m ‰nem. Notabilitat, nlat. notabilitasŠ zast. 1. ugled, poznatost, vi|enost. 2. va`na, ugledna li~nost, osoba uvaèna u dru{tvu. notalan, -lna, -lno ‰srlat. notalis, v. notaŠ muz. koji se odnosi na note, koji je zapisan notama; notni. notalgija, -e ` ‰gr~. noton le|a, v. -algijaŠ med. bol u le|ima. notalist(a), -e m (`. notalistkiwa) ‰v. notaŠ muz. onaj koji ume da svira ili peva po notama. notar, -ara m ‰nem. Notar od lat. notariusŠ slu`beno lice ovla{}eno da izdaje isprave, overava dokumente, prepise i dr., bele`nik. x notarski. notarijat, -ata m ‰v. notarŠ ist. zvawe, funkcija notara; notarska slu`ba. notaro{, -a m ‰preko ma|. od lat. notariusŠ v. notar. x notaro{ki v. notarski.

noumenon notafilija, -e ` ‰lat. nota znak, v. -filijaŠ skupqawe nov~anica; up. numizmatika. notafilist(a), -e m ‰v. notafilijaŠ skupqa~, kolekcionar nov~anica. notacija, -e ` ‰lat. notatioŠ 1. beleèwe, obeleàvawe, notirawe. 2. na~in beleèwa, skup simbola (za muzi~ke tonove, pokrete u baletu, glasove u jeziku i dr.). not-bremza, -e ` ‰nem. Not-bremseŠ pokr. zast. ko~nica za slu~aj opasnosti. notes, -a m ‰fr. notes mn. od note nota, pribele{ka, prema lat. notaŠ xepna bele`nica. notije, notija ` mn. ‰srlat. nothiae, prema lat. nothus vanbra~ni od gr~. nothosŠ prav. ist. deo imawa koji se ostavqa u nasle|e vanbra~noj deci. notirati, notiram, 3. l. mn. notiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. notareŠ (za)beleìti, (pri)beleìti, upis(iv)ati. notifikacija, -e ` ‰nlat. notificatio, v. notifikovatiŠ zvani~no obave{tewe (od dràvnih organa, od jedne dràve drugoj, od suda ili upravnih organa gra|aninu i sl.). notifikovati, -kujem svr{. ‰nlat. notificare od lat. notus poznat, -ficare od facere ~initiŠ zvani~no obavestiti, upoznati sa ~im. notica, -e ` ‰v. notaŠ 1. kratka zabele{ka. 2. kratka vest ili napis u novinama. notni, -a, -o ‰v. notaŠ muz. koji se odnosi na note; koji se sluì notama; y notni sistem pet paralelnih linija po kojima se pi{u note; notni papir, notna hartija hartija sa {tampanim notnim sistemima; notna sveska sveska za u~enike muzi~kih {kola; notni zapis note kojima je zabeleèna neka narodna melodija. notoran, -rna, -rno ‰srlat. notorius, prema notus poznatŠ 1. op{tepoznat, svima znan (notorna ~iwenica). 2. koji je na lo{em glasu (‹ alkoholi~ar). notohorda, -e `, gen mn. notohordi ‰gr~. noton le|a, gr~. chorde uèŠ zool. osovinski organ pihtijaste gra|e koji kod primitivnijih morskih ìvotiwa (v. hordati) ostaje celog ìvota, a kod ki~mewaka se pretvara u ki~mu. noturno, -a m ‰ital. notturnoŠ v. nokturno. noumenon, -a m ‰gr~. nooumenon prema noein mislitiŠ u Kantovoj filozofiji, ono {to se

841

noutbuk moè spoznati samo duhom odnosno mi{qewem; up. fenomen(on). noutbuk, -a m ‰engl. notebook sveskaŠ mali prenosni kompjuter veli~ine sveske. nouhau, -a m ‰engl. know-how znati kakoŠ tehnolo{ko ume}e, znawe potrebno za obavqawe neke profesije. nocija, -e ` ‰lat. notio prema noscere upoznatiŠ filoz. pojam, predstava, spoznaja. no{a, -e ` ‰v. nok{irŠ hip. de~ji izraz za no}ni sud. nugat, -a m ‰fr. nougat od prov. nogat od lat. nux orahŠ kulin. poslastica od mlevenih le{nika, badema ili oraha me{anih s pe~enim {e}erom, karamelom ili medom. nudizam, -zma m ‰lat. nudus nagŠ pokret koji teì ìvotu bez ode}e, iz zdravstvenih razloga i u smislu povratka prirodi. nudist(a), -e m, mn. nudisti (` nudistkiwa) ‰v. nudizamŠ pristalica nudizma. nudisti~ki, -a, -o ‰v. nudist(a)Š koji se odnosi na nudiste i nudizam (v.); koji je predvi|en za nudiste. y nudisti~ka plaà plaà na kojoj je dozvoqeno kupawe bez kostima. nudla, -e ` ‰nem. NudelŠ 1. (mn.) rezanci, testenina; tarana. 2. knedla, vaqu{ak. nud luk prid. indekl. ‰engl. nude lookŠ izgled, utisak nagog tela (ob. zahvaquju}i ode}i boje koè). nudomanija, -e ` ‰lat. nudus nag, v. -manijaŠ manija svla~ewa, preterana sklonost ka golotiwi. nudofobija, -e ` ‰lat. nudus nag, v. -fobijaŠ strah od golotiwe ili od nudista. nuzla, -e ` ‰tur. nuzle od ar. nazlaŠ pokr. zapaqewe desni ili sluzokoè usta. nukleaza, -e ` ‰v. nukleusŠ hem. svaki enzim koji ubrzava razgra|ivawe molekula nukleinske kiseline. nuklearan, -rna, -rno (odr. nuklearni, -a, -o) ‰nlat. nuclearis prema lat. nucleus jezgroŠ fiz. a. koji se odnosi na atomsko jezgro. b. koji se odnosi na nuklearnu energiju. y nuklearna fizika grana fizike koja izu~ava atomsko jezgro, wegove sastavne delove i sile koje deluju me|u wima; nuklearna reakcija proces koji nastaje kada se atomsko jezgro cepa (fisija)

842

nuklid ili kad se dva atomska jezgra sudare (fuzija); nuklearna energija energija koja se osloba|a iz atomskog jezgra prilikom nuklearne reakcije; nuklearna elektrana elektri~na centrala na nuklearni pogon; nuklearna bomba atomska ili hidrogenska bomba; nuklearna medicina upotreba radioaktivnih elemenata za dijagnozu i le~ewe pojedinih bolesti; nuklearna zima mogu}no stawe posle ve}eg nuklearnog sukoba, kada bi atmosfera bila do te mere zaga|ena dimom i pra{inom da bi poqoprivreda, a najve}im delom i ìvot na Zemqi, bili onemogu}eni. nukleini, -a m mn. ‰v. nukleusŠ biol. grupa organskih jediwewa koja sadrè fosfor i predstavqaju bitan deo }elijskog jedra. nukleinski, -a, -o ‰v. nukleiniŠ biol. u: y nukleinske kiseline zajedni~ki naziv za dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i ribonukleinsku kiselinu (RNK), polimere sastavqene od {e}era, fosfata i azotnih baza (purina ili pirimidina), koje su nosioci naslednih osobina kod svih ìvih bi}a. nukleo- ‰lat. nucleus jezgroŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na atomsko jezgro ili na jezgro (jedro) ìve }elije. nukleozid, -ida m ‰v. nukleo-Š hem. organsko jediwewe sastavqeno od purinske ili pirimidinske baze vezane za neki ugqeni hidrat, sastavni deo nukleotida. nukleon, -ona m ‰v. nukleo-Š fiz. zajedni~ki naziv za protone i neutrone; up. barioni. nukleonika, -e `, dat. nukleonici ‰v. nukleonŠ deo fizike koji se bavi prou~avawem atomskog jezgra. nukleotid, -ida m ‰v. nukleusŠ hem. fosfatni ester nukleozida, osnovna jedinica nukleinskih kiselina. nukleus, -a m ‰lat. nucleusŠ 1. fiz. atomsko jezgro, sastavqeno od protona i neutrona. 2. biol. }elijsko jedro, sredi{wi deo }elije koji sadrì hromozome, koji upravqa }elijskim funkcijama i koji je bitan za razmnoàvawe i preno{ewe naslednih osobina. 3. jezgro, osnova, sredi{wi element neke celine, grupe, udruèwa, politi~ke stranke i sl. nuklid, -ida m ‰v. nukleusŠ fiz. atom kod koga je odre|en broj protona i neutrona u jezgru.

nula

nunkupativan

nula i nula, -e ` ‰ital. nulla ni{ta od lat. nullus nijedanŠ 1. broj koji ozna~ava odsustvo bilo kakve veli~ine i koji ~ini granicu izme|u pozitivnih i negativnih brojeva, ozna~en cifrom 0. 2. fig. ne{to bezvredno, bezna~ajno; ni{tavilo; bezvredna osoba. y apsolutna nula fiz. najnià mogu}a temperatura, minus 273,15 stepeni C; pozitivna nula stawe onoga koji u poslovima nije ni{ta zaradio, ali ni izgubio; moralna nula ~ovek bez morala, ni{tarija. z po~eti od nule po~eti od samog po~etka, nemaju}i ni{ta; pasti na nulu izgubiti svaku vrednost; o{i{ati na nulu fam. o{i{ati do glave. nulerica i nulerica, -e ` ‰v. nulaŠ fam. 1. fino samleveno bra{no, dobijeno od same sredine zrna. 2. potpuno o{i{ana ili obrijana kosa (o{i{ati na nulericu). nulipara, -e ` ‰lat. nullipara, lat. v. med. èna koja se jo{ nije pora|ala.

-paraŠ

nulifikacija, -e ` ‰v. nulifikovatiŠ poni{tavawe, svo|ewe na nulu. nulifikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. nullificare od lat. nullus nijedan, -ficare od facere ~initiŠ poni{titi, svesti na nulu, anulirati. nulti, -a, -o ‰v. nulaŠ koji odgovara nuli, koji je pre svih ostalih; osnovni, po~etni; y nulta ta~ka polazna ta~ka; nulta serija ind. probna serija nekog proizvoda, posle koje se prelazi na redovnu proizvodwu; nulti tabak tipogr. prvi tabak neke kwige, s naslovnom stranom i podacima o izdava~u, ~ije strane nisu numerisane. numen, -a m ‰lat. numenŠ 1. kod starih Rimqana, naziv za boànsku voqu ili boànsku mo}. 2. boànstvo. numera, -e ` ‰nem. Nummer od lat. numerus brojŠ 1. broj, brojna oznaka. 2. ta~ka, sastavni deo nekog zabavnog programa. z sko~ila (kome) numera porasla mu je va`nost, postao je ugledan. numeralija, -a s mn. ‰lat. numeralis od numerus, v. numeraŠ gram. brojevi kao vrsta re~i. numerator, -a m ‰lat. numerator od numerare, v. numerisatiŠ 1. sprava za numerisawe. 2. osoba koja numeri{e, broja~.

numeracija, -e ` ‰lat. numeratio od numerare, v. numerisatiŠ a. obeleàvawe brojevima. b. brojne oznake, niz brojeva; up. paginacija. numerisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰lat. numerare od numerus brojŠ obeleìti, obeleàvati brojevima po redu. numeri~ki, -a, -o ‰fr. numerique, v. numeraŠ koji se odnosi na brojeve, brojni, brojevni. y numeri~ka vrednost vrednost izraèna brojem; numeri~ka {ifra, numeri~ki kod {ifrirawe nekog teksta iskqu~ivo pomo}u brojeva. numerologija, -e ` ‰v. numerus, -logijaŠ okult. prou~avawe simbolike brojeva; vra~awe pomo}u brojeva izvedenih iz datuma ro|ewa, slova u ne~ijem imenu i sl. x numerolo{ki. numerus i numerus, -a m ‰lat. numerusŠ 1. broj. 2. mat. broj ~iji logaritam treba izra~unati, antilogaritam. y numerus klauzus ‰lat. clausus zatvorenŠ ograni~en broj qudi koji se mogu upisati u neku {kolu ili primiti u slu`bu ; numerus kurens ‰lat. currens teku}iŠ u bibliotekama, numerisawe kwiga prema redosledu pristizawa (umesto po autoru ili po sadràju). numizmatika, -e `, dat. numizmatici ‰nem. Numismatik, prema lat. numisma od gr~. nomisma kovani novacŠ 1. pomo}na istorijska nauka koja prou~ava kovani novac i medaqe iz raznih epoha. 2. skupqawe kovanih nov~i}a kao hobi; up. notafilija. numizmati~ar, -a m ‰v. numizmatikaŠ onaj koji se bavi numizmatikom. numizmati~ki, -a, -o ‰v. numizmatikaŠ koji se odnosi na numizmatiku i numizmati~are; koji se sastoji od kovanih nov~i}a (numizmati~ka zbirka). numinozan, -zna, -zno ‰nlat. numinosus od lat. numen, v. numenŠ koji se odnosi na boànstvo, koji uliva strahopo{tovawe; natprirodan. numuliti, numulita m mn. ‰lat. nummulus nov~i}Š paleont. vrsta fosilnih praìvotiwa iz tercijara sa plo~astim oklopom koji podse}a na kovani novac. nunkupativan, -vna, -vno ‰nlat. nuncupativus od lat. nuncupare nazvati, prozvatiŠ u rimskom pravu, usmeno iskazan (o testamentu izre~enom u prisustvu svedoka ili bele`nika).

843

nunkupacija nunkupacija, -e ` ‰lat. nuncupatio, v. nunkupativanŠ u rimskom pravu, sve~ano izricawe posledwe voqe ili drugih odluka koje imaju pravnu vrednost. nuncij i nuncije, -ja m ‰lat. nuntius glasnikŠ 1. predstavnik Vatikana u nekoj dràvi (papski ‹, apostolski ‹). 2. ist. izaslanik Hrvatskog sabora u Habzbur{koj monarhiji. nuncijata ‰ital. Annunziata prema annunziare objavitiŠ pokr. 1. katoli~ki praznik Blagovesti, Blagove{tewe (25. marta). 2. crkva posve}ena Blagovesti. nuncijatura, -e ` ‰nlat. nuntiatura od lat. nuntius, v. nuncijŠ diplomatsko predstavni{tvo Vatikana u nekoj zemqi. nun~aku, -a m ‰jap. nunchakuŠ dve drvene palice duge 30 centimetara, povezane lancem ili kanapom: japanska borila~ka ve{tina koja koristi ove palice, pri ~emu se jedna palica drì u ruci, a drugom se vitla i udara. nupcijalitet, -eta m ‰nlat. nuptialitas, v. nupcijalniŠ soc. broj koji pokazuje u~estalost ven~awa, odnosno udeo oèwenih i udatih u ukupnom stanovni{tvu. nupcijalni, -a, -o ‰lat. nuptialis prema nuptiae svadbaŠ koji se odnosi na ven~awe, svadbeni. nur, nura m ‰tur. nur od ar. nurŠ pokr. 1. svetlost koja se po muslimanskom verovawu {iri iz grobova pobo`nih qudi. 2. svetlost, sjaj uop{te. nurija, -e ` ‰gr~. enoriaŠ crkv. zast. parohija, ùpa.

844

nutricionistika nus, -a m ‰gr~. nousŠ 1. filoz. um, razum; (u gr~koj filozofiji) misao kao pokreta~ sveta. 2. teol. duhovno ~ulo, organ saznawa i kontemplacije; sposobnost misti~nog saznawa i ’teolo{kog’ iskustva. nutacija, -e ` ‰lat. nutatio prema nutare klimati seŠ 1. astron. periodi~na oscilacija Zemqine ose, prvenstveno pod uticajem Mese~evog privla~ewa. 2. bot. blaga rotacija stabqike tokom rastewa. nutrija, -e ` ‰{p. nutria od lat. lutra vidraŠ 1. zool. glodar sli~an dabru koji ìvi u mo~varama Ju`ne Amerike, Myocastor coypus. 2. krzno od te ìvotiwe. nutrijent, -a m ‰lat. nutriens od nutrire hranitiŠ biol. hranqiva materija, hranqivi sastojak namirnice. nutrijentan, -tna, -tno ‰v. nutrijentŠ hranqiv. nutritivan, -vna, -vno ‰nlat. nutritivus od nutrire hranitiŠ 1. koji se ti~e ishrane, prehrambeni. 2. hranqiv. y nutritivna vrednost odnos izme|u teìne neke namirnice i sastojaka korisnih za organizam koje ona sadrì. nutricija, -e ` ‰nlat. nutritioŠ hrawewe, ishrana, prehrana. nutricionist(a), -e ` ‰v. nutricijaŠ med. lekar, stru~wak za nutricionistiku (v.). nutricionistika, -e `, dat. i lok. nutricionistici ‰v. nutricionista (v.)Š grana medicine koja izu~ava hranu, a posebno wenu energetsku vrednost. x nutricionisti~ki.

W wawa, -e ` ‰rus. nànàŠ dadiqa, vaspita~ica. wawu{ka, -e `, dat. i lok. wawu{ki hip. od wawa (v.). Werdr, -a m ‰stnord. NjordhrŠ jedan od bogova u skandinavskoj mitologiji, otac Freja i Freje. wila{, -a m ‰ma|. nyilas strelacŠ pripadnik ma|arske fa{isti~ke organizacije u vreme II svetskog rata. x wila{ki. woke = woki (v.). woki, woka m mn. = woke, woka ` mn. ‰ital. gnoccoŠ kulin. vaqu{ci od bra{na i krompira, jedu se obi~no s prelivom od paradajza. wu vejv, -a m ‰engl. new waveŠ novi talas, naziv vi{e avangardnih pokreta u umetnosti, kwièvnosti i rok muzici. wu dil, -a m ‰engl. New Deal novo poslovaweŠ ist. a. privredna i politi~ka reforma koju je tridesetih godina pro{log veka, posle velike ekonomske krize, sproveo Franklin Ruzvelt. b. naziv za Ruzveltovu epohu uop{te. wu ejx, -a m ‰engl. New Age novo dobaŠ pokret razvijen iz alternativne kulture 60-ih godina pro{log veka u SAD, pre svega na Za-

padnoj obali, usmeren ka duhovnosti i ka vra}awu ~oveka prirodi. wu left ‰engl. New LeftŠ pol. nova levica, zajedni~ki naziv za liberalne i radikalne pokrete u SAD u drugoj polovini HH veka. wu luk, -a m ‰engl. new lookŠ novi izgled, naziv za promene u modi, stilu, obla~ewu, dizajnu i sl.; prvobitno naziv mode koju je u pedesetim godinama pro{log veka lansirao pariski modni kreator Kristijan Dior. wusmagazin, -a m ‰engl. newsmagazineŠ informativni nedeqni ~asopis, s vi{e teksta a mawe ilustracija, posve}en prete`no aktuelnostima u politici, ekonomiji, kulturi i dr. wutn, -a m ‰engl. newton, prema engleskom nau~niku I. WutnuŠ fiz. jedinica sile u MKS sistemu, sila koja masi od 1 kilograma daje ubrzawe od 1 metra u sekundi; simbol N. wufaundlender = wufaundler (v.). wufaundler, -a m = wufaundlender, -a m ‰po ostrvu Wufaundlend (Newfoundland)Š krupan, snaàn pas duge crne dlake, koristi se prete`no kao ~uvar.

845

O oaza, -e ` ‰gr~. Oasis ime egipatskog grada, prema koptskom ouaheŠ 1. geogr. plodno zemqi{te u pustiwi sa vodom i vegetacijom. 2. fig. mesto, pojava ili doga|aj koje predstavqa prijatno uto~i{te u neprijatnom ili nepovoqnom okruèwu. oasovac, -ovca m ‰fr. OAS, skr. od Organisation de l’armee secrete, Organizacija tajne armijeŠ ist. pripadnik desni~arske teroristi~ke organizacije koja se u godinama pre 1962. borila protiv nezavisnosti Alìra. oasovski, -a, -o ‰v. oasovacŠ ist. koji se odnosi na OAS ili oasovce. obada, -e ` ‰fr. aubadeŠ muz. 1. pesma trubadura koja se pevala u zoru, vrsta serenade. 2. vrsta jutarwe pesme koja se u XVII i XVIII veku izvodila u ~ast kraqeva i prin~eva. obajatiti, -im svr{. ‰v. bajatŠ 1. izgubiti sveìnu, postati bajat, stvrdnuti, okoreti. ob-art, -a m ‰engl. ob(jective) artŠ um. pravac u umetnosti sli~an pop-artu, u kome autor stvara delo uzimawem otiska ili odlivka cele osobe ili predmeta; objektivna umetnost. obataliti, obatalim, svr{. ‰v. batal, batalitiŠ 1. pokvariti, o{tetiti. 2. zapustiti, zanemariti. x obataqen. oba{ka pril. ‰v. ba{kaŠ 1. posebno, odvojeno: oba{ka mu{ki, oba{ka ènske. 2. ne uzimaju}i u obzir, na stranu: oba{ka sve ostalo... obdukcija, -e ` ‰lat. obductioŠ med. otvarawe i secirawe mrtvog tela radi utvr|ivawa uzroka smrti, koristi se u sudskoj medicini; autopsija.

846

obducent, -a m, gen. mn. obducenata ‰lat. obducens od lat. obducereŠ lekar koji vr{i obdukciju. obducirati, obduciram, 3. l. mn. obduciraju, gl. im. obducirawe svr{. i nesvr{. ‰lat. obducereŠ obaviti, obavqati obdukciju (v.). obedijencija, -e ` ‰lat. obedientiaŠ kwi`. slu{awe tu|ih naredbi, postupawe bez razmi{qawa i protivqewa; poslu{nost, pokornost. obezitet, -eta m ‰lat. obesitasŠ prekomerna teìna, gojaznost. obelisk,-a i uob. obelisk, -a m, mn. -sci, gen. -ska ‰gr~. obeliskos dem. od raàwŠ ~etvrtast kameni stub koji se pri vrhu suàva, obi~no iz jednog kamena istesan; spomenik. obelos v. obelus. obelus, -a m, mn. -i ‰lat. obelus od gr~. obelos raàwŠ znak za obeleàvawe mesta i izraza u ~iju se verodostojnost sumwa (u starijim izdawima klasi~nih dela). ober- pref. ‰nem. ober-Š ispred drugog dela re~i zna~i: iznad, nad, vi{i, stariji; glavni, nadre|eni, vrhovni. ober v. oberkelner. oberkelner, -a m (àrg. ober, -a) ‰nem. OberkellnerŠ glavni konobar. oberlajtnant, -a m, mn. -i ‰nem. OberleutnantŠ ~in natporu~nika (u vojskama nema~kog slu`benog jezika). oberliht, -a m ‰nem. OberlichtŠ zastakqeni otvor na krovu za prodirawe svetlosti, svetlarnik, otvor iznad vrata i na sli~nim mestima.

Oberon Oberon, -a m ‰fr. Auberon, germ. poreklaŠ 1. kraq vila u [ekspirovoj drami San letwe no}i, mu` Titanijin. 2. ~etvrti Uranov satelit. oberst v. obrst2. obeharati, -am ‰v. behar, beharatiŠ pokr. procvetati, razviti cvetove. obi, obija m, mn. obiji, gen. mn. obija ‰jap. obiŠ {iroki, ukrasni pojas na japanskom kimonu, s ma{nom na le|ima. obituarij v. obituarijum. obituarijum, -a i obituarij, -ija m, ‰nlat. obituariumŠ pregled, spisak umrlih lica; ~ituqa. obitus, -a m ‰lat. obitusŠ propast, smrt. objek(a)t, -kta m, mn. objekti, gen. mn. objekata ‰lat. obiectum od obicere staviti pred (koga)Š 1. a. predmet (stvar) na koji je usmerena radwa, èqa ili interesovawe. b. ciq, svrha, zadatak. 2. zgrada koja ima posebnu funkciju i namenu (stambeni ‹, industrijski ‹, turisti~ki ‹). 3. gram. jedan od glavnih ~lanova re~eni~ne strukture na koji je usmerena glagolska radwa. 4. filoz. sadràj na{e svesti ili podsvesti na koji se misaona ili voqna delatnost upu}uje. 5. prav. predmet na koji se odnose obaveze subjekata u pravnom odnosu. 6. inform. posebna jedinica u informati~kom programu, sa odre|enom strukturom podataka i odre|enim na~inima za wihovu obradu i interakciju. x objekatski. 7. ra~. bilo koji elemenat datoteke kojim se moè nezavisno manipulisati, npr. slika u tekstu. objektiv, -a m, mn. objektivi i objektiv, -iva m, mn. objektivi ‰nlat. objectivusŠ 1. deo opti~kih instrumenata koji se sastoji od jednog ili vi{e dvogubo ispup~enih so~iva. 2. lingv. alternativni naziv za akuzativ u fleksivnim jezicima; objekatski pade`. objektivan, -vna, -vno ‰nlat. objectivusŠ koji se ti~e objekta; nezavisan od subjekta i subjektivnog mi{qewa; predmetan, stvaran, istinski. 2. nepristrasan, pravedan. objektivacija, -e ` ‰nlat. objectivatioŠ 1. filoz. ~in opredme}ivawa, postupak kojim ne{to postaje stvar; psihi~ka radwa koja zami{qeni svet ~ini realnim. 2. gram. upotreba jezi~kih jedinica (re~i, sintagme, re~enice) kao objekta.

oblata objektivizam, -zma m ‰v. objek(a)tŠ 1. filoz. nau~na teorija prema kojoj postoje istina, vrednosti i norme nezavisne od subjekta; te`wa da se predmetni svet shvati kao ne{to {to postoji ili vredi samo po sebi. objektivizacija v. objektivacija. objektivizirati, -viziram, gl. im. objektivizirawe svr{. ‰v. objek(a)tŠ = objektivizovati, -ujem ‰v. objek(a)tŠ 1. u~initi da ne{to postane objektivno, vi|eno ili doìvqeno. 2. u~initi predmetnim, opredmetiti, opredme}ivati. objektivirati v. objektivizirati. objektivist(a), -e m, mn. objektivisti ‰v. objek(a)tŠ pristalica objektivizma (v.). objektivitet, -eta m ‰v. objek(a)tŠ odlika onoga {to materijalno postoji; stvarnost, predmetnost, zbiqa. objektivnost, -osi `, instr. jd. objektivnosti/objektivno{}u ‰v. objektivanŠ 1. osobina onoga {to je objektivno; stvarnost, predmetnost. 2. fig. nepristrasnost, pravednost; neutralnost. objektizovati = objektivizirati (v.). objektni, -a, -o ‰engl. object, v. objek(a)tŠ ra~. koji sadrì objekte, elemente programskog koda koji tvore zasebnu nezavisnu celinu sa sposobno{}u interakcije sa drugim takvim elementima i kodom u celini. objekcija, -e ` ‰nlat. objectioŠ 1. neslagawe sa suprotnim mi{qewem. 2. izraèno nezadovoqstvo zbog kakvog postupka, doga|aja, gre{ke i sl.; prigovor, zamerka. oblanda, -e `, gen. mn. oblandi ‰nem. Oblate od lat. oblata (hostia), v. oblataŠ 1. kulin. tvrdo pe~ena kora od p{eni~nog bra{na, sluì kao podloga za kola~e. 2. omota~ za lekove u pra{ku; oblata, oblatna. oblat, -a m, mn. oblati ‰ lat. oblatus od offerre nuditi, `rtvovatiŠ 1. (u ranom sredwem veku) dete koje su roditeqi odveli u samostan gde se odgaja. 2. svetovwak koji je svoje imawe predao samostanu i koji obi~no ìvi u wemu ili blizu wega. oblata, -e = oblatna, -e ` ‰lat. oblata od offerre nuditi, `rtvovatiŠ 1. `rtveni hleb od bra{na, upotrebqava se za pri~est u nekim ve-

847

oblatna roispovestima. 2. okrugla nalepnica, etiketa reklamne ili obave{tajne sadrìne. oblatna = oblata (v.). oblacija, -e ` ‰lat. oblatioŠ darivawe, prino{ewe `rtve bogu ili crkvi; dar, poklon, uzdarje. x oblacijski. obligatan, -tna, -tno ‰lat. obligatus, v. obligacijaŠ 1. koji je pravno, moralno ili dru{tveno obavezuju}i. 2. neizostavan, obavezan, nuàn; obligatoran. obligato, -a m ‰ital. obbligato obavezanŠ muz. instrumentalna pratwa peva~ke ili solisti~ke deonice, obavezna u muzici XVI i XVII veka, danas neobavezna. obligatoran, -rna, -rno ‰lat. obligatorius, v. obligacijaŠ obavezan, odre|en i utvr|en zakonom; prisilan, prinudan. obligacija, -e ` ‰lat. obligatioŠ 1. akt vezivawa moralnim, pravnim ili dru{tvenim obavezama. 2. a. ugovor ili zakon koji obaveè. b. obe}awe ili ose}aj du`nosti. 3. ekon. vrednosni papir, priznanica, obveznica. obliteracija, -e ` ‰lat. oblitteratioŠ 1. poni{tewe po{tanske marke pe~atom. 2. fig. brisawe iz pam}ewa, prepu{tawe zaboravu. 3. med. za~epqenost, zapu{enost (krvnih sudova, kanala i sl.). oblomov{tina, -e ` ‰po Oblomovu, junaku istoimenog romana ruskog pisca I. A. Gon~arova, 1812–1891Š kwi`. nedostatak voqe za delovawem, radom; tromost, inertnost, jalovost, parazitizam. obnubilacija, -e ` ‰nlat. obnubilatio od nubilus obla~anŠ 1. meteor. pomra~ewe sun~eve ili dnevne svetlosti; naobla~ewe. 2. med. pomra~ewe uma. oboa, -e `, gen. mn. oboa ‰fr. hautboisŠ muz. vrsta drvenog duva~kog instrumenta koji ima pisak sa dvostrukim jezi~kom. oboist(a), -e m, mn. oboisti ‰v. oboaŠ svira~ na oboi. obol, -a m, mn. oboli, gen. mn. obola ‰gr~. obolosŠ 1. sitan srebrni novac u staroj Gr~koj ({estina drahme). 2. gr~. merna jedinica za teìnu, 1/10 drahme. 3. fig. a. nov~ani prilog, donacija. b. doprinos ~emu u duhovnom ili materijalnom smislu.

848

overdozirawe oborknez, -a m ‰nem. ober- nad-Š ist. u Srbiji, u drugoj polovini XVIII i po~etkom XIX veka, upravnik nahije, kome su bili pot~iweni seoski knezovi. obrst1 i obrst, -a ‰austr. nem. Obers, SchlagobersŠ pavlaka; slatka pavlaka, {lag. obrst2, -a m i obrstar, -ara m ‰nem. OberstŠ pukovnik. oval, -ala m, mn. ovali, gen. mn. ovala ‰nlat. ovalis, prema ovum jajeŠ 1. kriva linija koja obavija jajoliku ili elipti~nu povr{inu. 2. meton. predmet ili gra|evina elipti~nog oblika. ovalan, -lna, -lno ‰v. ovalŠ 1. jajolik, jajastog oblika. 2. elipti~nog oblika, elipti~an. ovarialgija, -e ` ‰nlat. ovarium jajnik, gr~. algos bolŠ med. bol koji poti~e od jajnika. ovarij v. ovarijum. ovarijum, -a i ovarij, -ija m ‰nlat. ovarium, prema ovum jajeŠ anat. organ koji proizvode jajne }elije, jajnik. ovariotomija, -e ` ‰nlat. ovarium, v. -tomijaŠ vet. 1. uklawawe jajnika operativnim putem. 2. kastracija ènki ìvotiwa. ovarisati, -i{em svr{. ‰tur. varmak do}i, shvatitiŠ brzo shvatiti, dosetiti se, pogoditi; ste}i ve{tinu, uputiti se u ne{to. ovaritis, -a m ‰nlat. ovariumŠ med. zapaqewe jajnika. ovacija, -e ` ‰lat. ovatioŠ 1. mali trijumf koji se u starom Rimu prire|ivao vojskovo|i pobedniku. 2. javno i burno izraàvawe priznawa i po~asti pozdravima, burnim aplauzom. ovenizam, -zma m ‰prema Robertu Ovenu (1771–1858)Š teorija utopijskog socijalizma, koja podrazumeva socijalne reforme u ciqu pravednije podele dru{tvenog bogatstva. overvejt, -a m ‰engl. overweightŠ teìna iznad dozvoqene, normalne ili o~ekivane, prekomerna teìna. overdoza, -e ` ‰engl. overdoseŠ àrg. prevelika, obi~no smrtonosna, doza droge ili leka. overdozirawe, -a s ‰v. overdozaŠ àrg. uzimawe prevelike koli~ine droge ili leka, ~esto sa smrtnim ishodom, predozirawe.

ovidukt ovidukt, -a m, mn. ovidukti, gen. mn. ovidukata ‰nlat. oviductusŠ anat. kanal koji spaja jajnike i matericu u telu ène, jajovod. oviparan, -rna, -rno ‰lat. ovum jaje, parere ra|atiŠ biol. koji nosi (leè) jaja, koji se izleè iz jaja. oviparitet, -eta m ‰v. oviparanŠ sazrevawe jaja van tela majke, u spoqnoj sredini. ovoviviparan, -rna, -rno ‰lat. ovum jaje, vivus ìv, parere ra|atiŠ zool. koji leè jaja u kojima je mladun~e donekle ili potpuno razvijeno. ovogeneza, -e ` ‰lat. ovum jaje, v. genezaŠ biol. sazrevawe ènske jajne }elije kod qudi i ìvotiwa. ovoid, -ida m ‰lat. ovum jaje, v. -idŠ objekat oblika jajeta, jajast predmet. ovoidalan = ovoidan (v.). ovoidan, -dna, -dno = ovoidalan, -lna, -lno ‰lat. ovum jajeŠ koji je u obliku jajeta, jajolik, jajast. ovulacija, -e ` ‰nlat. ovulatioŠ fiziol. 1. period u menstrualnom ciklusu (obi~no na polovini) kada se sazrelo jaja{ce osloba|a iz jajnika. 2. no{ewe, leèwe jaja. ovulum, -a m ‰lat. ovulum, dem. od ovum jajeŠ biol. 1. ènska jajna }elija. 2. bot. seme, zametak, klica. ovum, -a m ‰lat. ovumŠ biol. organ u telu ène koji sluì za razmnoàvawe; jaje. ogamski, -a, -o ‰engl. ogham od staroirskog ogamŠ u: y ogamsko pismo lingv. najstarije pismo starog keltskog (irskog) jezika (V i VI vek), u kome su slova latinice zamewivana uspravnim ili kosim crtama na vodoravnoj liniji. ogar, -a m ‰ma|. agar hrtŠ 1. vrsta psa goni~a poreklom iz Ma|arske. 2. uzica za vo|ewe psa, povodac. ogivalan, -lna, -lno ‰fr. ogival od ogive {iqasti lukŠ koji ima {iqaste lukove, u gotskom stilu. -oglu ‰tur. ogluŠ mu{ki potomak, sin (samo kao dodatak uz imena, npr. Mehmedoglu — Mehmedov sin). ograisati, -i{em svr{. ‰tur. ogrfamakŠ etnol. nagaziti na za~arano, ukleto mesto, xinsko kolo i sl., od ~ega ~ovek oboli.

odiseja ograma, -e ` ‰tur. ogramaŠ nervoza, nervno oboqewe koje se, prema narodnom verovawu, javqa kad neko ograi{e, tj. kad nagazi na za~arano mesto; up. ograisati. oda, -e ` ‰gr~. oide pesmaŠ vrsta sve~ane lirske pesme ispevane u ~ast neke istorijske li~nosti ili doga|aja, uzvi{enog sadràja; pohvala, hvalospev. oda, -e ` ‰tur. oda sobaŠ odred, ~eta jani~arske vojske. odaba{a, -e m ‰tur. oda bas›Š 1. zapovednik u jani~arskoj ~eti, komandant. 2. upravnik, nadzornik, glavnokomanduju}i. odaja, -e ` ‰tur. oda sobaŠ 1. soba, prostorija. 2. raz. intimna prostorija za odmor, razonodu, uìtak i sl. odaliska, -e `, gen. mn. odaliski ‰tur. odal›k robiwa, qubavnicaŠ 1. bela robiwa u isto~wa~kom haremu; ~est motiv u slikarstvu i kwièvnosti. 2. vrsta vunene tkanine. odaxija, -e m ‰tur. odaciŠ 1. ugostiteq, posluìteq, vratar. 2. {aq. podrugqiv naziv za pesnike oda (kakvim su se smatrali srpski pesnici oda s po~etka HÇH veka). odeon, -a m ‰gr~. oideion, v. odaŠ 1. arhit. okrugla zgrada u staroj Gr~koj za odràvawe muzi~kih i pesni~kih priredaba. 2. arhit. prostorija za ples, kinoprojekcije, priredbe, koncerte i sl. (krajem XIX i po~etkom HH veka). Odigitrija, -e ` ‰gr~. hodegeo pokazujem putŠ rel. 1. Putovoditeqica, ona koja pokazuje put (Bogorodi~in atribut). 2. jedna od ikonografskih predstava Bogorodice (koja desnom rukom pokazuje na Hrista na wenoj levoj ruci). odijum, -a m ‰lat. odiumŠ odvratnost, mr`wa, omraènost, gnu{awe. Odin, -a m ‰nordijski Odin, OdhinnŠ mitol. vrhovno boànstvo germanskih plemena, bog pobede, znawa, pesni{tva, smrti, koji je uzimao mrtva tela junaka k sebi u Valhalu; Votan. odiozan, -zna, -zno ‰lat. odiosusŠ koji ostavqa lo{ utisak o sebi; odvratan, neugodan, nepoèqan, mrzak, gnusan. odiseja, -e ` ‰gr~. Odysseia, naslov Homerovog speva, prema Odysseus OdisejŠ fig. 1. dugo i naporno putovawe puno te{ko}a i prepreka;

849

oditologija tumarawe, lutawe. 2. nepredvidqiv, uzbudqiv doga|aj ili neobi~an poduhvat, pustolovina. oditologija, -e ` ‰gr~. hodites putnik, v. -logijaŠ nauka koja se bavi problemima, èqama i potrebama putnika u stranim zemqama pruàju}i im osnovne informacije kroz odgovaraju}e publikacije. -odont, -odontija ‰gr~. odous, gen. odontos zubŠ koji se odnosi na zube ili zubarstvo. odont-, odonto- pref. ‰gr~. odous, odontos zubŠ ono {to je u vezi sa zubima, zubni. odontalgija, -e ` ‰gr~. odontalgia, v. odont-, -algijaŠ med. oboqewe zuba; zuboboqa. odontalgik, -a m, mn. -ci ‰v. odont-Š med. umiruju}e sredstvo protiv zuboboqe. odontitis, -a m ‰v. odont-, -itisŠ med. upala zuba, zapaqewski proces u zubima. odontojatrija, -e ` ‰v. odonto-, -ijatrijaŠ med. le~ewe zuba; nauka o zubima. odontolog, -a m, mn. odontolozi, gen. mn. odontologa ‰v. odonto-, -logŠ med. zubar, zubni lekar. odontologija, -e ` ‰v. odonto-, -logijaŠ med. grana medicine koja prou~ava gra|u, funkcije i bolesti zuba; up. stomatologija. x odontolo{ki. odontom, -oma m ‰v. odont-, -omŠ med. benigni tumor koji nastaje iz epitelne osnove korena zuba. odontoplastika, -e `, dat. -ci ‰v. odont-, -plastikaŠ 1. ugra|ivawe ve{ta~kih zuba na mesto ispalih. 2. naprava koja sluì da poravna zube nejednake visine. odontotehnika, -e `, dat. -tehnici ‰v. odonto-, tehnikaŠ zubna tehnika. OEM /oem/, -a m ‰engl. O(riginal) E(quipment) M(anufacturer) prvobitni proizvo|a~ opremeŠ firma koja je proizvela odre|eni proizvod, npr. ra~unar ili wegove komponente, za razliku od firme koja se bavi prodajom. -oza ‰gr~. -osisŠ kao zavr{ni deo re~i ozna~ava stawe, obi~no u medicinskim terminima. ozalid, -ida ‰ozalid, anagram od diazol, fabri~ko ime proizvodaŠ {tamp. hemijski papir prevu~en jediwewem dijazola, koji se koristi u {tamparstvu.

850

oidijum ozena, -e ` ‰gr~. ozaina, prema ozein mirisatiŠ med. bolest nosa koja se manifestuje kao atrofija sluznice, upala nosa s balama neprijatnog mirisa; hroni~na kijavica. Oziris, -a m mitol. 1. egipatski bog Sunca, plodnosti, bog podzemnog sveta i presuditeq mrtvim du{ama; mu` i brat Izidin. ozokerit, -a i ozokerit, -ita m ‰gr~. ozein mirisati, keros vosakŠ miner. zemqani vosak ù}kaste boje i prijatnog mirisa, sastavqen od ~vrstih ugqovodonika; sluì za pravqewe parafina, cerezina, vazelina i sl. ozon, -ona m ‰gr~. ozon koji miri{e od ozein mirisatiŠ hem. alotropski oblik kiseonika ~iji molekuli imaju tri atoma kiseonika, O3; dobija se pri elektri~nim pra`wewima (muwe, varni~ewe); u visokim slojevima atmosfere stvara ozonski omota~ koji {titi povr{inu Zemqe od ultraqubi~astog zra~ewa; upotrebqava se za ~i{}ewe vode i vazduha; koristi se u tehnici beqewa (lan, slonova kost). ozonizator, -a m ‰v. ozonŠ ure|aj koji proizvodi ozon; osveìva~ prostorija u kojima je nedovoqna koncentracija ozona u vazduhu. ozonizacija, -e ` ‰v. ozonŠ hem. proces pretvarawa kiseonika iz vazduha u ozon. ozonometar, -tra m ‰v. ozon, -metarŠ meteor. instrument za merewe koli~ine ozona u vazduhu i wegove ukupne koncentracije na jednom mestu. ozonosfera, -e ` ‰v. ozon, sferaŠ meteor. sloj atmosfere od oko 30 km u kojem je pove}ana koncentracija ozona zbog delovawa Sun~evog ultraqubi~astog zra~ewa. ozonski, -a, -o ‰v. ozonŠ koji se odnosi na ozon, koji ima ozon kao sastavni deo. y ozonski omota~ sloj ozona u atmosferi; ozonske rupe mesta u ozonskom omota~u s bitno smawenom koli~inom ozona, kroz koja {tetno ultraqubi~asto zra~ewe prodire na povr{inu Zemqe. -oid, -oida, -oidan ‰gr~. -oeides prema eidos vid, uzorŠ koji je sli~an ne~emu, koji pripada odre|enoj vrsti; koji je zamena za ne{to; u geometriji naziv za pojedine krive linije (sinusoida) odnosno geometrijska tela (elipsoid). oidijum, -a m ‰nlat. oidium, prema gr~. oidos oteklinaŠ vrsta gqivica, uzro~nik bolesti

oksalni

ojkonim kod ìvotiwa i biqaka, naro~ito kod vinove loze: pepelnica, ma}a, sijer. ojkonim, -a i ojkonim, -ima m ‰gr~. oikos ku}a, v. -onimŠ lingv. ime naseqenog mesta. ojkonimija, -e ` ‰v. ojkonimŠ lingv. deo onomastike koji se bavi prou~avawem imena naseqenih mesta. oka, -e `, dat. oki, gen. mn. oka ‰tur. okka od arap. uqiyyaŠ 1. zast. mera za teìnu (1,282 kg). 2. mera za zapreminu (oko 1,5 l). 3. boca zapremine litar i po. okazion, -ona m ‰nem. Okkasion od lat. occasioŠ 1. povoqan trenutak za neki posao, prilika, okolnost, zgoda. 2. meton. proizvod kupqen u povoqnom trenutku. okazionalan, -lna, -lno i okazioni, -a, -o ‰v. okazionŠ 1. koji se javqa samo u nekim prilikama, od slu~aja do slu~aja; neredovan. 2. fig. koji je povoqan, odli~an. y okaziona prodaja povoqna prodaja, prodaja po niskoj ceni. okazionalizam, -zma m ‰v. okazionŠ filoz. misti~no i religiozno u~ewe iz XVII veka, po kome jedino Bo`ji uticaj omogu}ava skladno delovawe du{e i tela. okazioni = okazionalan (v.) okanica, -e ` ‰v. okaŠ boca koja sadrì litar i po, jednu oku. okapi, -ija m, mn. okapiji i okapi, -ija m, mn. okapiji ‰egz. okapiŠ zool. kopitar iz porodice ìrafa, Okapia johnstoni, kra}eg vrata i s prugama po nogama; ìvi u Africi. okarina, -e ` ‰ital. ocarina od oca guskaŠ muz. mali duva~ki instrument od pe~ene gline, jajastog oblika, sa deset rupa i piskom za duvawe. o ke v. okej. okean, -ana m ‰gr~. okeanosŠ 1. geogr. velika povr{ina mora izme|u kontinenata. 2. fig. kwi`. mno{tvo, velika koli~ina, tu{ta i tma. Okeanide, -a ` mn. ‰gr~. Okeanis, gen. -idosŠ mitol. morske nimfe, k}eri Okeana i Tetide, kojih je bilo tri hiqade. okeanograf, -a m ‰v. okean, -grafŠ onaj koji se bavi istraìvawem i opisivawem mora. okeanografija, -e ` ‰v. okean, -grafijaŠ grana hidrologije (v.); bavi se opisom mora i okeana, wihovim hemijskim i fizi~kim svojstvima, florom i faunom.

okeanografski, -a, -o ‰v. okean, -grafskiŠ koji se odnosi na okeanografe i okeanografiju. okeanologija, -e ` ‰v. okean, -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem mora i okeana sluè}i se komparativnom metodom i saznawima i otkri}ima drugih nauka. okeanski, -a, -o ‰v. okeanŠ koji se odnosi na okeane; koji pripada okeanima. y okeanski jezici jezici kojima govore stanovnici ostrva Ju`nog mora, polinezijski jezici. okej, O. K. ‰engl. okay, O. K., skr. od oll korrect, {aq. umesto all correctŠ u redu, ispravno je, vaì; up. ol rajt. oker, -a m ‰nem. ocker, prema gr~. okhros bled, ù}kast, zelenkastŠ 1. hem. mineralna boja oksida gvo`|a u ùtim, sme|im ili crvenkastim tonovima. 2. tamnoùta boja. oklagija, -e ` ‰tur. oklagu, oklavaŠ drveni vaqak kojim se tawi i razvija testo; razvija~, vaqalo. okluziv, -iva m ‰lat. occlusivus od occludere prepre~itiŠ fon. eksplozivni, pregradni glas, ploziv; suglasnik koji se ~uje nakon naglog uklawawa pregrade u usnoj dupqi pri ~emu se uz prasak osloba|a akumulirana fonaciona struja. okluzivan, -vna, -vno ‰v. okluzivŠ koji zatvara, onemogu}ava, spre~ava. okluzija, -e ` ‰lat. occlusio, v. okluzivŠ 1. spre~avawe, zatvarawe, za~epqewe, za~epqenost. 2. fiz. pojava da ~vrsti predmet u sebi zadrì nekakvo ~vrsto telo, te~nost ili gas. 3. fon. prepreka, tesnac prilikom artikulacije nekih glasova. 4. meteor. posledwa faza razvoja ciklona, nakon spajawa hladne i tople vazdu{ne struje pri tlu Zemqe. 5. med. metoda le~ewa ambliopije. okra, -e ` ‰fr. ocre iz gr~., v. okerŠ mineral. me{avina gline s hidroksidom gvo`|a; upotrebqava se kao boja. oksalati, -ata m mn. ‰nlat. oxalis kiseqakŠ soli oksalne kiseline koje se nalaze u mnogim biqkama. hem.

oksalni, -a, -o ‰fr. oxalique, v. oksalatiŠ u: y oksalna kiselina najjednostavnija dvobazi~na kiselina, bela, otrovna, otkrivena 1776. (Scheele); nalazi se u nekim biqkama; sluì u

851

okser industriji tekstila u procesu bojewa, za ~i{}ewe mrqa. okser, -a m ‰engl. oxer od ox voŠ 1. ograda za stoku. 2. sp. jedna od prepreka u jaha~kom nadmetawu (dvostruka ograda sa {ibqem izme|u). oksi- ‰gr~. oxys o{tar, kiseoŠ 1. kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je o{tro, {iqasto. 2. ono {to je u vezi s kiseonikom (oksigen; oksihemoglobin). oksigen, -ena i oksigen, -a m ‰fr. oxygene, prema gr~. oxys o{tar, kiseo, v. -genŠ hem. kiseonik, simbol O, atomski broj 8, najrasprostraweniji element u Zemqinoj kori, sastavni deo vode, vazduha, mnogih minerala, izaziva gorewe, neophodan za ìvot. oksigenijum i oksigenij v. oksigen. oksigenoterapija, -e ` ‰v. oksigen, terapijaŠ med. le~ewe kiseonikom razli~itih vrsta bolesti; primewuje se inhalacijom kiseonika u odgovaraju}im prostorijama, inkubatoru, {atoru. oksid, -ida m ‰fr. oxyde, prema gr~. oxys o{tar, kiseoŠ hem. spoj kiseonika i nekog drugog elementa, naro~ito metala. oksidand, -a m ‰v. oksidŠ gorivo koje sagoreva pomo}u oksidatora; sluì za pogon raketa i raketnih motora. oksidans, -a i oksidans, -a m = oksidator, -a m ‰v. oksidŠ hem. jediwewe koje oksidira druge elemente, koje lako predaje kiseonik. oksidator = oksidans (v.). oksidacija, -e ` ‰nlat. oxydatio, v. oksidŠ hem. hemijski proces u kojem dolazi do spajawa nekog elementa s kiseonikom, oksidirawe. oksidirati, oksidiram = oksidisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. oxydare, v. oksidŠ 1. a. spajati se s kiseonikom. b. r|ati. 2. praviti za{titne prevlake od oksida na povr{ini metala radi spre~avawa r|e. 3. bojiti kosu vodonikovim peroksidom. oksidisati = oksidirati (v.). oksidoredukcijski, -a, -o ‰v. oksid, redukcijaŠ u: y oksidoredukcijska reakcija hem. reakcija u kojoj oksidacija jedne tvari (gubitak elektrona) povla~i za sobom redukciju druge (prijem elektrona): fotosinteza, izgarawe i sl.

852

oksihemoglobin Oksidul, -a i oksidul, -ula m ‰v. oksid, lat. -ulus dem. nastavakŠ hem. oksid s mawim sastavom kiseonika, suboksid. 2. farm. najstariji anestetik i jak analgetik. oksièn, -ena i oksièn, -a m ‰fr. oxygene, v. oksigenŠ fam. rastvor vodonikovog peroksida, upotrebqava se za beqewe i izble|ivawe kose. oksilikvit, -ita m ‰v. oksi-, lat. liquidus te~an, teku}iŠ tehn. eksplozivna smesa sa teku}im vazduhom, koristi se u rudarstvu i gra|evinarstvu. oksimel, -a m ‰v. oksi-, lat. mel medŠ preparat spravqen od ~istog meda i biqnog sir}eta. oksimetar, -tra m, mn. oksimetri, gen. mn. oksimetara ‰v. oksi-, -metarŠ med. instrument za merewe ja~ine kiseline; instrument za odre|ivawe koli~ine kiseonika u hemoglobinu. oksimetrija, -e ` ‰v. oksi-, -metrijaŠ merewe pritiska kiseonika u vazduhu ili vodi. oksimoron, -ona m ‰gr~. oxymoron od oxys o{tar, o{trouman, moros tup, glupavŠ kwi`. stilska figura koja u sebi sjediwava dva protivure~na pojma (npr. javna tajna, ìvi mrtvac, po{teni lopov). oksitona, -e ` ‰gr~. oxytonos, v. oksi-, tonŠ fon. 1. re~ s nagla{enim posledwim slogom; up. paroksitona, proparoksitona. 2. v. oksitoneza; supr. baritona. oksitoneza, -e ` ‰v. oksi-, tonŠ fon. nagla{avawe posledweg sloga u re~i. oksitonirati, oksitoniram, 3. l. mn. oksitoniraju svr{. i nesvr{. ‰v. oksi-, tonŠ naglasiti, nagla{avati posledwi slog u re~i. oksitonon, -ona m ‰gr~. oxytonon, v. oksi-, -tonŠ u gr~koj gramatici re~ sa o{trim akcentom (akutom) na posledwem slogu. oksitocin, -ina m ‰v. oksi-, gr~. tokos porodŠ fiziol. hormon zadweg dela hipofize, podsti~e kontrakciju materice u toku poro|aja, omogu}ava lu~ewe mleka u mle~ne `lezde. oksiuroza, -e ` = oksiurijaza -e ` ‰v. oksi-, gr~. oura repŠ naziv za sve bolesti koje su prouzrokovane crevnom glistom. oksihemoglobin, -ina m ‰v. oksi-, hemoglobinŠ fiziol. spoj hemoglobina i kiseonika, koji arterijama dospeva u tkiva.

oksihidrat oksihidrat, -ata m ‰v. oksi-, hidratŠ hem. jediwewe vode i oksida. oksicefalan, -lna, -lno ‰v. oksi-, gr~. kephale glavaŠ anat. koji ima izduènu i za{iqenu lobawu. oksford, -a m, mn. oksfordi, gen. mn. oksforda ‰engl. OxfordŠ 1. ~vrsta, laka pamu~na tkanina, obi~no se koristi za {ivewe ko{uqa. 2. agr. pasmina ovaca rasprostrawena u Engleskoj, daje kvalitetnu vunu. 3. u fudbalu, udarac lopte petom. okta-, okto- ‰lat. octo, gr~. oktoŠ kao prvi deo sloènice upu}uje na broj osam, v. oktaedar, oktogon. oktav, -ava m ‰lat. octavus osmiŠ 1. format hartije koji predstavqa 1/8 {tampanog tabaka (8 listova ili 16 stranica). 2. u bibliotekarstvu, kwiga s visinom korica 20–25 cm. oktava, -e ` ‰lat. octava osmaŠ 1. muz. osmi ton po~ev{i od osnovnog tona dijatonske skale, sa frekvencijom dvaput vi{om od osnovnog. 2. muz. interval koji obuhvata svih 12 polutonova. 3. kwi`. strofa od osam stihova povezanih sa tri rime, ob. u epskoj poeziji. 4. rel. osmodnevna proslava verskih praznika, ob. u katoli~koj crkvi. 5. osmina, period od osam dana. x oktavni. oktagon v. oktogon. oktaedar, -dra m, mn. oktaedri, gen. mn. oktaedara ‰gr~. oktaedron, prema gr~. okto osam, v. -edarŠ mat. pravilno geometrijsko telo, ome|eno sa osam ravnostranih trouglova. x oktaedarski. oktalni, -a, -o ‰engl. octal osminskiŠ broj~ani sistem koji koristi broj osam kao koren i upotrebqava cifre od 0 do 7. oktametar, -tra m, oktametri, gen. mn. oktametara ‰gr~. okto osam, v. -metarŠ kwi`. stih od osam stopa. oktan, -ana m ‰gr~. okto osam, v. -anŠ m 1. hem. bezbojna, isparqiva i zapaqiva te~nost, sastoji se od 8 atoma ugqenika i 18 atoma vodonika; sastavni deo nafte i benzina. 2. oktanski broj. oktanski, -a, -o ‰v. oktanŠ koji se odnosi na oktan, koji ima svojstvo oktana. y oktanski broj oznaka kvaliteta motornog goriva u zavi-

oktogon snosti od wegove otpornosti na nekontrolisano eksplozivno sagorevawe (detonacije). oktant, -a m, mn. oktanti, gen. mn. oktanata ‰lat. octansŠ 1. tehn. instrument za merewe uglova. 2. mat. osmina kruga, osmina prostora u prostornom pravouglom koordinatnom sistemu, up. kvadrant. 3. astron. a. poloàj planete koji je udaqen od drugog poloàja pod uglom od 45 stepeni (konjunkcija ili opozicija). b. zast. instrument koji je sluìo za merewe uglova, s lukom podeqenim na 45 stepeni. oktahord, -a m ‰v. okta-, gr~. chorde ìca, strunaŠ muz. instrument s osam ìca. oktet, -eta m ‰nem. Oktett, prema lat. octo osamŠ 1. muz. a. kompozicija za osam instrumenata ili glasova. b. sastav od osam muzi~ara ili peva~a. 2. hem. oznaka za skup od osam elektrona, koji ~ine stabilni spoqni omota~ elektronske ovojnice. oktilion, -ona m ‰lat. octo osam, v. (mi)lionŠ broj izraèn sa 148 nula, milion podignut na osmi stepen. oktobar, -bra m ‰lat. octoberŠ deseti mesec u godini, po rimskom kalendaru osmi, ima 31 dan. oktobarski, -a, -o ‰v. oktobarŠ koji se de{ava u mesecu oktobru (‹ sajam), koji pripada mesecu oktobru (‹ dani). y Oktobarska revolucija ist. revolucija u Rusiji (25. oktobra 1917, po gregorijanskom kalendaru 7. novembra) kojom je zba~ena vlada Kerenskog i uspostavqena vlast boq{evika. oktobristi, -ista m mn. ‰rus. oktàbrist, v. oktobarŠ ist. pol. pristalica oktobarskog ustava 1905; pripadnik monarhisti~ko-ustavne stranke œSavez 17. oktobraŒ koja je osnovana s ciqem da carskoj vlasti pomogne da ugu{i revoluciju. oktogen, -a m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ hem. voj. eksploziv najja~eg dejstva iz grupe nitramina; sluì za izradu plasti~nih eksploziva i za aktivirawe upaqa~a nuklearnih bombi. oktogon, -ona i uob. oktogon, -a m ‰gr~. okto osam, v. -gonŠ 1. mat. geometrijski lik sa osam uglova, osmougaonik. 2. arhit. zgrada osmougaonog oblika ili osmougaoni prostor unutar gra|evinskog kompleksa.

853

oktogonalan oktogonalan, -lna, -lno ‰v. oktogonŠ koji ima osam uglova, osmougaoni. oktoih, -a i oktoih, -a m ‰gr~. oktoechos osmoglasniŠ rel. crkvena kwiga pesama koje su za liturgiju podeqene u osam glasova; osmoglasnik, osmoglasje; up. ehos. oktonar, -ara m ‰lat. octonariusŠ kwi`. stih koji se sastoji od osam stopa ili od osam slogova; tetrametar. oktonarijus v. oktonar. oktopod, -a i oktopod, -a m, mn. -i ‰gr~. okto osam, podos nogaŠ zool. hobotnica; morska ìvotiwa sa osam krakova, sna`nim organima za hvatawe plena. oktohord v. oktahord. oktroisan, -a, -o ‰v. oktroisatiŠ 1. pol. koji je donesen bez odluke i saglasnosti parlamenta. 2. nametnut, silom odre|en. y oktroisani ustav ustav koji je vladar doneo samovoqno, mimo voqe gra|ana. oktroisati, -i{em svr{. ‰fr. octroyer od lat. auctorareŠ 1. nametnuti, silom odlu~iti. 2. podariti, odobriti, ustupiti. oktuplirati, oktupliram, 3. l. mn. oktupliraju svr{. i nesvr{. ‰v. oktuplumŠ uosmostru~iti, uve}a(va)ti (koli~inu/veli~inu) osam puta. oktuplum, -a m ‰lat. octuplumŠ osmostruka veli~ina, koli~ina, teìna. oku(j)isati, -i{em nesvr{. ‰tur. okumak ~itati, u~itiŠ pozivati vernike islama na molitvu sa minareta. okular, -ara m ‰nem. Okular od lat. ocularis o~niŠ fiz. so~ivo ili sklop vi{e so~iva u opti~kim instrumentima (durbin, mikroskop); sluì za uve}awe i posmatrawe predmeta dobijenog prelamawem svetlosti kroz objektiv. okularan, -rna, -rno ‰v. okularŠ vidqiv, o~ni. okulacija, -e ` ‰nlat. oculatioŠ agr. kalemqewe, cepqewe biqke, urezivawe i ubacivawe dela pitome biqke u divqu. okulirati, okuliram, 3. l. mn. okuliraju svr{. i nesvr{. ‰nem. okulieren, prema lat. oculus okoŠ usaditi deo pitome biqke u divqu; oplemewivati, kalemiti, cepiti.

854

okupirati okulist(a), -e m, mn. okulisti ‰fr. oculiste, prema lat. oculus okoŠ med. o~ni lekar, ofvtamolog. okulistika, -e `, dat. okulistici ‰v. okulist(a)Š med. grana medicine koja se bavi prou~avawem i le~ewem o~nih bolesti; oftalmologija. x oftalmolo{ki. okulomotoran, -rna, -rno ‰v. okulomotorijusŠ ob. u: y okulomotorna koordinacija sposobnost uskla|ivawa pokreta ruku sa vidnim opaàjima. okulomotorijus, -a m ‰nlat. oculomotorius (nervus) od oculus oko, motorius koji se ti~e kretawaŠ anat. glavni, zajedni~ki nerv za o~ne mi{i}e. okultan, -tna, -tno ‰lat. occultus tajni, skrivenŠ koji je u vezi s tajanstvenim silama u prirodi i ~oveku; skriven, misti~an, natprirodan. okultacija, -e ` ‰lat. occultus tajni, skrivenŠ 1. skrivenost, prikrivawe, tajnost. 2. astron. skrivawe jednog nebeskog tela iza drugog; pomra~ewe. okultizam, -zma m ‰lat. occultus tajni, skrivenŠ bavqewe tajanstvenim, nedoku~ivim pojavama u prirodi (magija, telepatija, telekineza, parapsihologija i sl.). okumea, -ee ` ‰nlat. aucoumea od egz.Š bot. listopadno drvo, Aucoumea klaineana, prijatnog mirisa, poti~e iz zapadnog dela tropske Afrike. okupativ, -a m ‰lat. occupare zauzetiŠ gram. glagol koji ozna~ava zaposlenost, zauzetost, obuzetost nekim poslom (npr. slikati, kuvati, sejati). okupator, -a m ‰v. okupiratiŠ onaj koji je zauzeo tu|u teritoriju ili wen deo oruànom silom. x okupatorski. okupacija, -e ` ‰lat. occupatioŠ 1. zaposedawe tu|e teritorije oruànom silom; zauzimawe, osvojewe. 2. prav. prisvajawe teritorije koja nije ni u ~ijem vlasni{tvu. 3. zanimawe, zaposlewe; zanat, posao, obrt. 4. fig. zaposlenost, interes, zaokupqenost ~ime. okupirati, okupiram, 3. l. mn. okupiraju svr{. ‰nem. okkupieren od lat. occupareŠ 1. zauzeti stranu teritoriju oruànom silom. 2. razg.

okuraìti (se) zauzeti, zaposesti (mesto u prostoriji, prevoznom sredstvu i sl.). 3. zabaviti (se) poslom, posvetiti (se) predano nekom poslu, zaokupiti ~ime. okuraìti (se), okuraìm (se) svr{. ‰v. kura`Š skupiti hrabrost, ohrabriti, osmeliti (se), odvaìti (se). okcident, -a m, mn. okcidenti, gen. mn. okcidenata ‰lat. occidens od occidere za}i, sestiŠ 1. strana sveta na kojoj zalazi sunce; zapad. 2. (Okcident) kulturolo{ki, teritorijalni i politi~ki naziv za zapadne zemqe; Zapad. okcidental, -ala m ‰lat. occidentalis, v. okcidentŠ lingv. vrsta me|unarodnog pomo}nog jezika; godine 1922. predloìo ga je estonski inèwer E. de Wahl (1867–1948). okcidentalan, -lna, -lno ‰lat. occidentalis, v. okcidentŠ koji je na zapadnoj strani, koji pripada zapadu; koji je u vezi sa Zapadom, zapadwa~ki. okcipitalan, -lna, -lno ‰nlat. occipitalisŠ med. koji je u vezi sa zadwim delom glave, koji pripada potiqku, potiqa~ni. okcipicijum, -a i okcipicij, -ija m = okciput, -a m ‰lat. occiput, occipitiumŠ anat. stra`wi deo glave, potiqak. okciput = okcipicijum i okcipicij (v.). okcitanski, -a, -o ‰fr. occitan, od langue d’ocŠ koji pripada jezicima ili nare~jima ju`ne Francuske; najva`niji me|u wima je provansalski, koji je kao jezik trubadurske poezije doìveo procvat izme|u XI i XIII veka. -ol ‰lat. oleum uqeŠ u hemiji u nazivima razli~itih organskih jediwewa; u trgovini u imenima lekova, higijenskih proizvoda i dr. olaj, -a m ‰ma|. olaj uqeŠ uqe iz lanenog semena, laneno uqe. old-bojs(i) m, mn. ‰engl. old-boysŠ 1. stariji igra~i nekog kluba koji su prestali da se aktivno bave sportom, biv{i sportisti, seniori; veterani. 2. u~enici koji su zavr{ili {kolu, biv{i |aci. oldtajmer, -a m, mn. -i ‰engl. old-timerŠ 1. stari model motornog vozila koji se vi{e ne proizvodi; kao raritet ~esto spada u muzejske eksponate. 2. senior neke sportske ekipe; veteran. 3. fig.

oliva pristalica svega {to je staro, iz starije generacije (automobili, filmovi, muzika i sl.). ole! ‰{p. oleŠ uzvik koji toreadori koriste u borbi sa bikovima. ole-, oleo- ‰lat. oleum uqeŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa uqem. oleandar, -dra m, mn. oleandri, gen. mn. oleandara ‰nem. Oleander od ital. oleandroŠ bot. vrsta ukrasne zimzelene biqke, Nerium oleander, velikih, belih do ruì~astih cvetova, s veoma otrovnim sokom u stablu, lijander. oleandrov, -a, -o ‰v. oleandarŠ koji pripada oleandru, koji je od oleandra. y oleandrov qiqak zool. Leptir, Daphnis nerii, iz porodice qiqaka, Sphingidae, maslinastozelene boje, koji uni{tava oleandrovo li{}e. oleaster, -stra m ‰lat. oleasterŠ bot. vrsta divqe masline `bunastog izgleda. oleat, -ata m ‰nlat. oleatum od oleum uqeŠ 1. hem. so oleinske kiseline. 2. a. lik. slika ra|ena uqanim bojama na staklu, platnu ili drugoj podlozi. b. list providnog papira ili folije sa slikom koja se stavqa preko karte, snimka i sl. oleikultura, -e ` ‰lat. olea maslina, v. kulturaŠ 1. agr. kultura uzgajawa maslina, masliwak. 2. soc. tip mediteranske kulture zasnovane na sa|ewu i uzgoju maslina. olein, -ina m ‰fr. oleine prema lat. oleum uqeŠ hem. 1. trigliceridni ester oleinske kiseline. 2. oleinska kiselina, v. oleinski. oleinski, -a, -o ‰v. oleinŠ koji je od uqa, koji je u vezi sa uqem, uqni. y oleinska kiselina nezasi}ena masna kiselina koja se nalazi u biqnim i ìvotiwskim mastima, koristi se za proizvodwu sapuna, boje i dr. oleografija, -e ` ‰lat. oleum uqe, v. grafijaŠ graf. 1. reprodukcija slikarskog dela uqanim bojama. 2. pej. {ablonska, neoriginalna slika koja ulep{ava stvarnost. oleodukt, -a m ‰lat. oleum uqe, ductus provodnikŠ velika cev koja sluì za dotok nafte, naftovod. oleum, -a m ‰lat. oleum uqeŠ 1. biqne aromati~ne materije razli~itog hemijskog sastava. 2. zast. naziv za sumpornu kiselinu. oliva, -e ` ‰lat. oliva = oleaŠ 1. bot. a. drvo masline `bunastog oblika; b. plod tog drveta

855

olivin 2. ukras (dugme, metalna dr{ka) u obliku masline. olivin, -ina m ‰v. olivaŠ miner. silikat magnezijuma i gvo`|a, maslinastozelene boje. olig-, oligo- ‰gr~. oligos mali, kratak, malobrojanŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono ~ega ima malo ili nedovoqno. oligarh, -a m, mn. oligarsi, gen. mn. oligarha ‰v. oligo-, gr~. archos vo|a, glavarŠ ~lan oligarhije. oligarhija, -e ` ‰gr~. oligarchia, v. olig-, -arhijaŠ 1. vladavina malobrojne grupe qudi. 2. autoritarna vlast grupe politi~ara, obi~no bez po{tovawa zakona i voqe gra|ana. 3. dràva s takvim na~inom vladavine. oligarhijski, -a, -o ‰v. oligarhijaŠ 1. koji je pod vladavinom malog broja qudi; koji je pristalica oligarhije. 2. kao oligarh, na na~in oligarha, poput oligarha. oligemija, -e ` ‰gr~. oligaimia, v. olig-, -emijaŠ med. bolest prouzrokovana nedostatkom crvenih krvnih zrnaca, hemoglobina; mawak krvi u organizmu, malokrvnost. oligo- v. olig-. oligodaktilija, -e ` ‰v. oligo-, gr~. daktylos prstŠ med. mawi broj prstiju na ruci ili nozi od normalnog. oligoelement, -a m, mn. oligoelementi, gen. mn. oligoelemenata ‰v. oligo-, elemen(a)tŠ biol. element koji u organizmu postoji u izuzetno malim koli~inama, ali je neophodan za opstanak i funkcionisawe ìvog bi}a. oligoklas, -a m ‰v. oligo-, gr~. klasis kidawe, lomqeweŠ mineral iz sastava plagioklasa; upotrebqava se u industriji keramike. oligokrat v. oligarh. oligokratija, -e ` ‰v. oligo-, -kratijaŠ pol. vladavina malog broja odabranih, oligarhija. oligokratski v. oligarhijski. oligomenoreja, -e ` ‰v. oligo-, menorejaŠ fiziol. neredovna, prore|ena menstruacija. oligomeri, -a m mn. ‰v. oligo-, -mer(i)Š zool. morske ìvotiwe ~ije je telo sastavqeno od malog broja ~lanaka (npr. bodqikave ìvotiwe). oligonit, -a i oligonit, -ita m ‰v. oligo-, -itŠ zast. ime minerala gvo`|a siderita u kojem je gvo`|e zameweno manganom.

856

olimpijski oligopedagog, -a m, mn. oligopedagozi, gen. oligopedagoga ‰v. oligo-, pedagogŠ nastavnik u ustanovama za osobe sa smetwama u razvoju; defektolog. oligopol, -a m ‰v. oligo-, (mono)pol1Š ekon. trì{te koje drì mali broj preduze}a posluju}i s velikim brojem kupaca; up. monopol, polipol. oligopson, -a m ‰v. oligo-, gr~. opson trì{teŠ v. oligopol. oligospermija, -e ` ‰v. oligo-, spermaŠ ` fiziol. smawen broj spermatozoida, nedovoqan za oplodwu jajne }elije; supr. polispermija. oligofrenija, -e ` ‰v. oligo-, -frenijaŠ med. mentalna zaostalost, slaboumnost, du{evna nerazvijenost; bolest nasle|ena ili ste~ena u ranom detiwstvu. oligocen, -a m ‰v. oligo-, -cenŠ geol. razdobqe u razvoju Zemqe, tre}e razdobqe u tercijaru (posle eocena). oligurija, -e ` ‰v. olig-, gr~. urein mokritiŠ med. umaweno izlu~ivawe mokra}e kao posledica razli~itih oboqewa; supr. poliurija. olimpizam, -zma m ‰v. olimpijadaŠ op{ti naziv za sadrìnu, propise i principe takmi~ewa na olimpijskim igrama. Olimpija, -e ` ‰gr~. OlympiasŠ ~uveno Zevsovo svetili{te u Elidi, na Peloponezu, gde su se u anti~koj Gr~koj odràvale olimpijske igre. olimpijada, -e ` ‰gr~. OlympiasŠ 1. ist. olimpijske igre u staroj Gr~koj koje su trajale nekoliko dana tokom leta (Grci su po wima ra~unali godine, po~iwu}i od 776. pre n. e.). 2. ist. vremenski period od ~etiri godine izme|u jednih i drugih olimpijskih igara. 3. me|unarodno sportsko takmi~ewe koje se u novije doba (od 1896) prire|uje svake ~etvrte godine po ugledu na starogr~ke olimpijske igre. olimpijac, -jca m, mn. olimpijci, gen. mn. olimpijaca ‰v. olimpijadaŠ sp. u~esnik u olimpijskim igrama, takmi~ar na olimpijadi. olimpijski, -a, -o ‰v. OlimpijaŠ 1. koji pripada Olimpiji, koji se odnosi na Olimpiju. 2. koji se odnosi na olimpijadu. y olimpijska bakqa bakqa kojom se prenosi vatra iz Olimpije do glavnog borili{ta Olimpijskih mn.

olimpionik igara; olimpijska vatra plamen koji se pali sun~evim zracima u Olimpiji i {tafetno prenosi do mesta odràvawa Olimpijskih igara, gde gori na glavnom borili{tu (stadionu) do wihovog zavr{etka; olimpijska norma minimalni rezultat koji moraju posti}i kandidati za u~e{}e na Olimpijskim igrama; olimpijske igre takmi~ewa sportista iz celog sveta u brojnim disciplinama; odràvaju se svake ~etvrte godine zimi (zimske) i leti (letwe); olimpijski krugovi pet isprepletenih raznobojnih krugova na beloj podlozi, koji simbolizuju pet kontinenata; olimpijski pokret me|unarodni sportski pokret koji preko Me|unarodnog olimpijskog komiteta i odgovaraju}ih institucija u pojedinim dràvama propagira ideje olimpizma i organizuje olimpijske igre; olimpijsko selo naseqe za sme{taj u~esnika Olimpijskih igara. olimpionik, -ika m, mn. olimpionici, gen. mn. olimpionika ‰gr~. Olympionikes od Olimpija, nike pobedaŠ sp. pobednik na olimpijskim igrama u staroj Gr~koj; nosilac zlatne medaqe na olimpijskim igrama. olifa, -e ` ‰gr~. aleipha uqeŠ crkv. maslinovo uqe. olifant, -a m ‰fr. olifant, prema lat. elephantus slonŠ muz. rog od slonove kosti; u sredwem veku wegov prodoran zvuk imao je ulogu signala; signalni rog, sastavni deo vite{ke opreme. olofonija, -e ` ‰gr~. oloos lo{, bolestan, poguban, v. -fonijaŠ med. defekt u glasu zbog nepravilnosti govornih organa. ol rajt pril. ‰engl. all rightŠ u redu, dobro je; up. okej. olraunder, -a ‰engl. all-rounderŠ 1. onaj koji je svuda primenqiv, svestran. 2. igra~ koji moè da igra u svakom timu kao adekvatna zamena. ol-star prid. indekl. ‰engl. all-star od all svi, star zvezdaŠ 1. sastavqen od samih zvezda (o gluma~koj ekipi, timu i sl.). 2. sp. u ameri~koj ko{arci: koji se odnosi na utakmice ime|u najboqih timova isto~ne i zapadne grupe (v. konferencija, 2). olsun! ‰tur. olsunŠ neka bude! (Bajram mubarek olsun! Neka je sre}an Bajram!, re~i koje muslimani upu}uju kao ~estitku za Bajram).

omama oltar, -ara m ‰lat. altareŠ 1. rel. uzdignuto mesto na kojem se prinosi `rtva bogovima. 2. rel. deo crkve ili hrama pred kojim se obavqa glavni deo bogosluèwa, odvojen ikonostasom u pravoslavnoj crkvi. z poloìti na oltar `rtvovati (ìvot, ugled, ~ast) za dobro naroda; odvesti (izvesti) pred oltar uzeti (devojku) za ènu. oluk, -a m, mn. oluci, gen. mn. oluka ‰tur. olukŠ 1. limena cev kroz koju s krova oti~e ki{nica. 2. `leb u cevi vatrenog oru`ja. olfaktometar, -tra m, mn. olfaktometri, gen. mn. olfaktometara ‰lat. olfactus wuh, v. -metarŠ med. aparat kojim se ispituje i meri osetqivost ~ula mirisa na spoqne nadraàje. olfaktometrija, -e ` ‰lat. olfactus wuh, v. -metrijaŠ postupak ispitivawa i merewa ja~ine ~ula mirisa. olfaktoran, -rna, -rno ‰lat. olfactorius od lat. olfactus wuhŠ koji se odnosi na ~ulo mirisa. olfaktorijus, -a m ‰v. olfaktoranŠ med. jedan od dva nerva koji sprovode ~ulne utiske iz nosne sluzokoè u mozak. olfaktofobija, -e ` ‰lat. olfactus od olfacere wu{iti, v. fobijaŠ bolestan strah od pojedinih mirisa. om, -a m, mn. omi ‰po nem. fizi~aru G. S. Omu (Ohm, 1787–1854)Š jedinica za merewe elektri~nog otpora u Me|unarodnom sistemu mernih jedinica; otpor provodnika kroz koji prolazi struja ja~ine jednog ampera kada je me|u wegovim krajevima napon od jednog volta. -om, -oma ‰gr~. -omaŠ kao drugi deo re~i ozna~ava da se prvi deo ti~e neke izrasline, tumora. omagra, -e ` ‰gr~. omos rame, agra plen, lovŠ med. bol u ramenu, upala ramenog zgloba. oma|ijati, -am svr{. ‰v. ma|ija, magijaŠ za~arati, baciti ~ini na nekoga; fig. o~arati, zaslepiti, ovladati ne~ijom voqom. oma`, -aà ‰fr. hommageŠ 1. umetni~ko delo, kompozicija, predstava i sl. u ~ast nekog zna~ajnog umetnika. 2. ist. odavawe po~asti vladaru ili stare{ini; po{tovawe. omama, -e ` ‰ma|. o starŠ raz. pokr. baka, staramajka.

857

omartritis omartritis, -a m ‰gr~. omos rame, v. artritisŠ med. bol u ple}ima, lopatici; upala ramenog zgloba. omasoviti, omasovim svr{. ‰v. masovanŠ 1. u~initi da ne{to postane masovno, pristupa~no masama. 2. pol. privu}i mase, obezbediti u~e{}e mnogih qudi. 3. pro{iriti, pove}ati (broj ~lanova nekog udruèwa, stranke). ombrograf, -a m, mn. -i ‰gr~. ombros ki{a, v. -grafŠ meteor. ure|aj koji na dijagramu beleì trajawe i intenzitet ki{e. ombrologija, -e ` ‰gr~. ombros ki{a, v. -logijaŠ grana meteorologije koja se bavi ispitivawem ki{e. ombrometar, -tra m, mn. ombrometri, gen. mn. ombrometara ‰gr~. ombros ki{a, v. -metarŠ meteor. instrument za merewe koli~ine ki{e u odre|enom periodu, ki{omer. ombrometrija, -e ` ‰gr~. ombros ki{a, v. -metrijaŠ merewe koli~ine ki{e koja je pala na zemqu. ombudsman, -a m, mn. -i (nepr. ombudsmen) ‰{ved. ombudsmanŠ narodni pravobraniteq, za{titnik prava gra|ana, koji povremeno kontroli{e rad izvr{ne vlasti i dràvnih organa. omega, -e ` ‰gr~. o mega veliko oŠ 1. lingv. posledwe, 24. slovo gr~kog alfabeta, dugo ili produèno œoŒ. 2. mitol. simbol za kraj, zavr{etak ili smrt. 3. pom. vrsta sistema za navigaciju. 4. poznata marka satova. z alfa i omega po~etak i kraj, sve i sva. omen, -a m ‰lat. omenŠ dobar ili lo{ predose}aj, slutwa; znak, znamewe. omentitis, -a m ‰lat. omentumŠ med. upala crevne mreìce, trbu{ne maramice. omentum, -a m ‰lat. omentumŠ anat. trbu{na maramica. omerta, -e ` ‰ital. omerta, verovatno od {p. omerta muèvnostŠ zakon }utawa u mafija{kim krugovima i delovima Italije u kojima je mafija veoma jaka i uticajna. omikron, -a m ‰gr~. o mikron malo oŠ 1. petnaesto slovo gr~kog alfabeta, kratko zatvoreno œoŒ. omilitika v. homiletika. ominozan, -zna, -zno ‰lat. ominosus, v. omenŠ onaj koji predose}a, naslu}uje nevoqu; koban, zloslutan; prete}i.

858

omniscijencija omisivan, -vna, -vno ‰lat. omissus od omittere izostavitiŠ koji je nastao zbog propusta. y omisivna krivica ose}aj krivice nastao zbog po~iwene gre{ke, propusta, izostavqawa (ne~ega). omisija, -e ` ‰lat. omissioŠ izostavqawe, ispu{tawe, nespomiwawe; propust. omisum, -a m ‰lat. omissum od omittere izostavitiŠ ono {to je izostavqeno, ispu{teno, propu{teno. omlet, -a m, mn. omleti, gen. mn. omleta ‰fr. omeletteŠ kulin. vrsta jela od umu}enih jaja, obi~no u spoju s bra{nom, sirom, {unkom i sl.; kajgana. ommetar, -tra m ‰v. om, metarŠ fiz. instrument za merewe elektri~nog otpora. omni- ‰lat. omnisŠ kao prefiks ozna~ava: sve, svuda, svaki. omnibus, -a m, mn. -i ‰fr. (voiture) omnibus od lat. omnibus za sveŠ 1. zast. kola s kowskom zapregom u gradskom saobra}aju kojima se prevoze putnici. 2. velika zatvorena kola s ve}im brojem sedi{ta; autobus. 3. kwi`. zbirka kwièvnih ili nau~nih tekstova od jednog ili vi{e autora, iste ili srodne tematike. y omnibus-film film koji se sastoji od vi{e kra}ih filmova razli~itog sadràja, povezanih osnovnom idejom, kwièvnim tekstom, imenom scenariste ili reìsera i sl. omnivor, -ora m, mn. omnivori ‰lat. omnivorus, v. omni-, lat. vorare `deratiŠ zool. ìvotiwa koja guta sve na {ta nai|e, sva{tojed, sve`der. omnijum, -a m ‰lat. omnium svihŠ sp. trka kowa u kojoj u~estvuju sva grla bez obzira na poreklo, rasu i starost. omnipotentan, -tna, -tno ‰v. omni-, potentanŠ onaj koji koji sve moè, svemo}an, svemogu}. omnipotencija, -e ` ‰v. omni-, potencijaŠ svemo}, svemo}nost. omniprezencija, -e ` ‰v. omni-, lat. praesentia prisutnostŠ sposobnost da se u jednom vremenskom intervalu bude prisutan na vi{e mesta, sveprisutnost. omniscijencija, -e ` ‰v. omni-, lat. scientia znaweŠ 1. svestrano poznavawe razli~itih na-

omnifag u~nih i umetni~kih disciplina; sveznawe. 2. iron. la`na upu}enost, tobo`we znawe, sveznala{tvo. omnifag, -a m, mn. omnifazi ‰v. omni-, -fagŠ zool. sva{to`der, sva{tojed. omofag, -aga m, mn. omofazi ‰gr~. omophagos od omos sirov, v. -fagŠ osoba koja se hrani sirovom hranom, posebno mesom. omofagija, -e ` ‰v. omofagŠ ishrana zasnovana na sirovom, presnom mesu. omofor, -ora m, mn. omofori ‰gr~. omophori(on) prema omos rame, v. -forŠ crkv. deo ode}e pravoslavnih sve{tenika koji se prebacuje preko ramena, neophodan za vr{ewe bogoslu`benih radwi; naramnik; up. palijum. omfalitis, -a m ‰v. -itisŠ med. gnojna upala pupka ili predela oko pupka. omfalokela v. omfalocela. omfalocela, -e ` ‰gr~. omphalos pupak, gr~. kele oteklina; prosutostŠ med. pup~ana kila kod novoro|en~eta. on ‰engl. onŠ ukqu~eno (oznaka na prekida~ima); up. of. -on1 ‰gr~. -oneŠ hem. sufiks za jediwewa koja sadrè ketonsku grupu –SO–, npr. aceton. -on2 ‰gr~. -on, nastavak za s. rod pridevaŠ fiz. sufiks za atomske ~estice (elektron, neutron, proton itd.). onager, -a m, mn. -i ‰lat. onager od gr~. onagros od onos magarac, agrios divqiŠ 1. zool. vrsta divqeg magarca u jugozapadnoj Aziji. 2. voj. ist. sprava za izbacivawe kamewa, katapult. onanija, -e ` ‰prema starozavetnom liku OnanuŠ 1. zadovoqavawe seksualnog nagona nadraìvawem polnog organa, samozadovoqavawe, masturbacija. 2. prekinut sno{aj. onanisati, -i{em nesvr{. ‰v. onanijaŠ 1. samozadovoqavati se, masturbirati (v.). 2. rel. prosipati semenu te~nost u toku sno{aja van tela ène, prema starozavetnom Onanu, koji œkad lijega{e sa ènom brata svojega, prosipa{e na zemqu, da ne rodi djecu bratu svojemuŒ (I Mojs., 38:9). 3. àrg. iron. baviti se besmislenim poslom, gubiti vreme. onanist(a), -e m, mn. onanisti ‰v. onanijaŠ onaj koji onani{e, samozadovoqava se, masturbira.

oniromant ondatra, -e ` ‰engl. ondatra od egz.Š zool. glodar, Ondatra zibethicus, iz porodice mi{eva, ìvi u Kanadi, kvalitetnog krzna; bizamski pacov. ondulacija, -e ` ‰fr. ondulation prema onde talasŠ pravqewe uvojaka, kovrxawe kose. ondulirati, onduliram, 3. l. jd. onduliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. ondulerŠ u~initi da kosa bude talasasta, praviti uvojke, kovrxati kosu. onerozan, -zna, -zno ‰lat. onerosusŠ 1. koji name}e obavezu, du`nost; teàk, tegoban. 2. koji je povezan s naknadom (na poslu). oniks, -a m ‰gr~. onyxŠ miner. poludragi kamen, vrsta kalcedona, obi~no s prugama tamnije i svetlije boje. onim, -a m, mn. -i ‰v. -onimŠ lingv. ime, naziv. -onim, -oniman, -onimija ‰gr~. onyma var. od onoma imeŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to je povezano sa nazivom, imenom: koji predstavqa odre|enu vrstu imena ili naziva v. toponim, ili odre|eni odnos prema drugoj re~i na osnovu oblika ili zna~ewa v. homonim, sinonim. oniomanija, -e ` ‰gr~. onios koji se prodaje, manijaŠ psih. nekontrolisana potreba za kupovawem suvi{nih stvari. v.

onirizam, -zma m ‰gr~. oneiros san, v. -izamŠ 1. psih. stawe smawene percepcije koje se javqa kod du{evno obolelih u stawu pomra~ene svesti i kod zdravih osoba koje su neprestano izloène nervnom rastrojstvu ili napetosti. 2. opis sna u kwièvnom ili umetni~kom delu; prikazivawe stvarnosti kao da je san. oniri~an, -~na, -~no = oniri~ki, -a, -o ‰v. onirizamŠ koji je u vezi sa snovima, koji se ti~e snova. oniri~ki = oniri~an (v.). onirolog, -a m, mn. onirolozi, gen. mn. onirologa ‰gr~. oneiros san, v. -logŠ stru~wak koji prou~ava snove. onirologija, -e ` ‰gr~. oneiros san, v. -logijaŠ nau~no istraìvawe snova. oniromant, -a m, mn. oniromanti, gen. mn. oniromanata ‰v. oniromantijaŠ onaj koji se bavi oniromantijom, tuma~ snova.

859

oniromantija oniromantija, -e ` ‰gr~. oneiros san, v. -mantijaŠ tuma~ewe snova, posebno u ciqu proricawa budu}ih doga|aja. onihija, -e ` ‰nlat. onychia, prema gr~. onyx gen. onychos nokatŠ med. bolna uraslost nokta u meso koja izaziva zapaqewe. oniho- ‰gr~. onyx, onychos nokatŠ koji se odnosi na nokat, koji je u vezi sa noktom. onihomikoza, -e ` ‰v. oniho-, mikozaŠ med. oboqewe noktiju prouzrokovano bakterijama ili gqivicama. onihoreksa, -e ` = onihoreksis, -a m ‰v. oniho-, gr~. rhexis kidaweŠ med. izraèna lomqivost i krhkost noktiju. onihoreksis = onihoreksa (v.). onihofagija, -e ` ‰v. oniho-, -fagijaŠ psih. potreba za grickawem noktiju kao znak nervne napetosti ili navike. onko- ‰gr~. ogkos masa, telesinaŠ med. kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na izraslinu, tumor. onkogeneza, -e ` ‰v. onko-, -genezaŠ med. postanak i razvoj tumora i kanceroznih procesa. onkolog, -a m, mn. onkolozi, gen. mn. onkologa ‰v. onko-, -logŠ onaj koji se bavi onkologijom, stru~wak za tumore. onkologija, -e ` ‰v. onko-, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi prou~avawem i le~ewem bolesnih izra{taja, tumora. x onkolo{ki. on-lajn ‰engl. on-line na veziŠ 1. prid. indekl. umreèn, povezan sa centralnim ra~unarom kompjuterskog sistema. 2. pril. koji trenutno radi na Internetu; up. of-lajn. onlajn prid. indekl. ‰engl. online na liniji, povezanŠ koji je u danom momentu povezan sa Internetom. onoma-, onomato- ‰gr~. onomaŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ime, odnosi se na ime. onomaziologija, -e = onomasiologija, -e ` ‰nem. Onomasiologie, prema gr~. onomasia naziv, v. -logijaŠ lingv. nauka o imenovawu, o davawu imena bi}ima, predmetima i apstraktnim pojmovima. onomasiologija = onomaziologija (v.).

860

ontologija onomastika, -e `, dat. i lok. onomastici = onomatologija, -e ` ‰gr~. onomastikos koji pripada imenuŠ 1. lingv. grana nauke o jeziku koja izu~ava nastanak i zna~ewe vlastitih imena. 2. ukupnost vlastitih imena koja se pojavquju na nekom podru~ju. onomastikon, -a m ‰gr~. onomastikon (biblion) predmetni re~nikŠ kwiga imena koja su pore|ana po abecednom redu, imenik. 2. leksikon ~ija je gra|a razvrstana prema grupama pojmova. 3. pesma ispevana u slavu ne~ijeg imendana ili ro|endana. onomato- v. onoma-. onomatologija = onomastika (v.). onomatomanija, -e ` ‰v. onoma-, manijaŠ psih. preterano interesovawe i bavqewe re~ima i imenima. onomatomantija, -e ` ‰v. onoma-, -mantijaŠ sposobnost proricawa sudbine iz imena. onomatopeja, -e ` ‰gr~. onomatopoia, prema onoma ime, poiein ~initiŠ lingv. 1. stvarawe re~i ~iji glasovni sklop podraàva zvukove iz prirode ili glas onoga koga imenuje (srkawe, klokotawe, cvr~awe, bubwawe…) 2. sama re~ kojom se imitiraju zvukovi. x onomatopejski. onti~ki, -a, -o ‰v. onto-Š koji se ti~e op{tih svojstava bi}a i/ili predmeta, bitan, su{tinski. onto- ‰gr~. on, gen. ontos bi}e, stvarnost, od einai bitiŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na bi}e, bivstvovawe, postojawe. ontogeneza, -e ` ‰v. onto-, genezaŠ 1. biol. period ìvota pojedinih ìvotiwskih organizama od trenutka za~e}a do potpune zrelosti. 2. filoz. razvoj qudskog organizma od embriona do zavr{etka individualnog ìvota ukqu~uju}i sve faze kroz koje organizam prolazi. ontogenija, -e ` ‰v. onto, -genezaŠ biol. nauka o postanku i razvoju organizama na Zemqi. ontozofija v. ontologija. ontologizam, -zma m ‰v. ontologijaŠ filoz. teorija po kojoj se postoje}e i pojedina~no izvodi iz idejnog i op{teg. ontologija, -e ` ‰v. onto-, -logijaŠ filoz. deo nauke o filozofiji (metafizi~ke prirode)

ontolo{ki koja se bavi op{tim svojstvima bi}a i stvari, su{tinom i strukturom bivstvuju}eg uop{te. ontolo{ki, -a, -o ‰v. ontologijaŠ filoz. koji je u vezi sa ontologijom i ontolozima; koji na osnovu postojawa pojmova zakqu~uje o postojawu onoga {to ti pojmovi predstavqaju. oo- ‰gr~. oion jajeŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je povezano s jajetom, zametkom ili za~e}em. oogamija, -e ` ‰v. oo-, -gamijaŠ 1. biol. spajawe ènske jajne }elije sa spermatozoidima. 2. oplodwa nekih vrsta algi, gqiva, stablastih biqaka. oogeneza, -e ` ‰v.oo-, genezaŠ razvoj ènske jajne }elije za oplodwu. oogonija, -e ` ‰v. oo-, gr~. gone ra|aweŠ biol. ènski organ ovalnog oblika u kome se razvija jedna ili vi{e jajnih }elija kod vi{ih oblika algi ili niìh vrsta gqiva. oolit, -a i oolit, -ita m, mn. ooliti ‰v. oo-, -litŠ miner. sediment (kre~wak) sastavqen od jajastih kristalnih zrnaca sli~nih ikri, ikrovac. oolitski, -a, -o i oolitski, -a, -o ‰v. oolitŠ koji je sa~iwen od oolita, taloga kre~waka. oologija, -e ` ‰v. oo-, -logijaŠ nauka o morfologiji i fiziologiji jaja (parewu ptica, wihovom pona{awu u toku oplodwe, svijawu gnezda). oospora, -e ` ‰v. oo-, sporaŠ biol. plod u prvom stupwu razvoja organizma; jajna semenka algi i gqiva. ooforitis, -a m ‰v. oo-, -for, -itisŠ med. zapaqewe jajnika, ovaritis (v.). opal, -ala m ‰nem. Opal od gr~. opallios od sanskr. upala draguqŠ 1. mineral ortosilicijumske kiseline, dragi kamen razli~itih boja, proziran ili neproziran. 2. pamu~na tkanina, upotrebqava se za izradu kvalitetnog ènskog rubqa. opalescentan, -tna, -tno ‰v. opalescencijaŠ koji se preliva kao opal. opalescencija, -e ` ‰v. opal, (lumini)scencijaŠ 1. meteor. prelivawe boja udaqenih objekata kao posledica razlivawa svetlosti na si}u{nim ~esticama u vazduhu. 2. fig. kwi`. vi{ezna~nost teksta, metatekstualnost.

opera opapa, -e m ‰ma|. o starŠ pokr. deda; stariji mu{karac. op-art, -a m ‰skr. engl. op(tical) opti~ki, art umetnostŠ 1. um. jedan od novijih pravaca u likovnoj umetnosti, zasniva se na efektima koje pruàju opti~ke iluzije. 2. stil modnih kreatora u kome se koriste tkanine s geometrijskim {arama koje stvaraju iluziju kretawa. opartist(a), -e m, mn. opartisti ‰v. op-artŠ 1. qubiteq, poklonik, po{tovalac op-arta. 2. stilista ~iji umetni~ki dizajn izaziva vizuelne efekte. opat, -a m, mn. -i ‰lat. abbas, gen. abbatis od gr~. abba(s), od aramejskog abba otacŠ 1. stare{ina (mu{kog) samostana; poglavar nekih mona{kih redova u katolicizmu. 2. ist. u XVIII veku, titula svetovwaka koji su dobijali crkvene beneficije i pravo da nose sve{teni~ku ode`du. opatija, -e ` ‰v. opatŠ rel. 1. samostan (manastir) redovnika u kome vladaju benediktinska pravila i na ~ijem je ~elu opat. 2. du`nost i poloàj opata. opatica, -e ` ‰v. opatŠ crkv. 1. poglavar ènskog samostana, igumanija ènskog manastira, ~asna majka. 2. pripadnica nekog od ènskih redova u katoli~koj crkvi; katoli~ka kalu|erica, ~asna sestra, duvna. OPEK, -a m ‰engl. OPEC, skr. od Organization of Petroleum Exporting CountriesŠ udruèwe zemaqa izvoznica nafte, sa sedi{tem u Be~u, osnovano 1960. radi vo|ewa zajedni~ke politike prodaje i cena. open, -a m (uob. i kao prid. indekl.) ‰engl. open otvorenŠ sp. turnir, naj~e{}e u tenisu, na kome mogu u~estvovati i amateri. open tiket, -a m, mn. -i ‰engl. open ticketŠ avionska karta bez rezervisanog datuma leta; permanentna karta sa otvorenim terminom za poletawe. o per ‰fr. au pair pod jednakim uslovimaŠ osoba (ob. mla|a èna) koja radi u inostranstvu, u tu|oj ku}i, za stan i hranu. opera, -e ` ‰ital. operaŠ muz. muzi~ka drama ~iji se sadràj izvodi na sceni pevawem i muzikom; sastoji se iz uvertire, arija, solo-partija, dueta, horova i sl. x operski. y opera bu-

861

operabilan fa komi~na opera, veselog sadràja, u kojoj se muzika smewuje s re~itativom sekom (v.) ili govorenim dijalogom; up. bufo. operabilan, -lna, -lno ‰v. operacijaŠ 1. koji radi, deluje, kojim se moè rukovati. 2. med. koji se moè izle~iti operacijom. operand, -a m, mn. -i ‰v. operacijaŠ 1. mat. vrednost nad kojom se izvodi matemati~ka ili logi~ka operacija. 2. inform. podatak (veli~ina) nad kojim }e se obaviti operacija. operat, -ata m, mn. operati ‰v. operacijaŠ zavr{eno delo; gotov proizvod; spis, pismeni izve{taj. operater, -era m ‰fr. operateur, v. operacijaŠ 1. med. lekar koji vr{i operacije; hirurg. 2. tehn. onaj koji poznaje i izvodi tehni~ke operacije, koji upravqa tehni~kim ure|ajima. 3. ekon. bank. onaj koji se bavi kupoprodajom deonica na berzi. operativa, -e ` ‰lat. operativus, v. operacijaŠ 1. izvr{ni organ ustanove, partije, organizacije koji sprovodi zadate ciqeve. 2. praksa, prakti~an rad. 3. voj. priprema i izvo|ewe vojnih operacija. operativan, -vna, -vno ‰lat. operativus, v. operacijaŠ 1. med. koji se vr{i pomo}u operacije. 2. koji radi, dela, koji je aktivan; koji igra osnovnu ulogu u ostvarewu ciqa. y ra~. operativni sistem skup programa koji omogu}ava rad na ra~unaru, povezuju}i softver (v.) sa hardverom (v.), npr. MS-DOS, Vindous i dr. operativac, -vca m, mn. operativci ‰v. operacijaŠ onaj koji izvr{ava zadatke, izvr{ni organ; prakti~ar, terenac. operator, -a m ‰nlat. operator radnik, izvr{ilac, v. operisatiŠ 1. med. lekar koji vr{i operacije, hirurg. 2. mat. funkcija koja pokazuje neku radwu i sam predmet radwe (operacije). 3. log. a. znak za odre|ene ra~unarske operacije. b. izraz koji podrazumeva neku logi~ku funkciju ili proces izme|u dveju ili vi{e upore|ivanih strana. 4. osoba koja upravqa ra~unarskim sistemom. operacija, -e ` ‰lat. operatio, prema operari raditiŠ 1. med. proces mehani~kog zahvata (se~ewe radi odstrawivawa organa, ugradwe i sl.) nad bolesnim tkivom radi spre~avawa {i-

862

operisati rewa bolesti. 2. voj. sloèna i planski izvedena akcija koju obavqaju ve}e vojne formacije, ratni plan. 3. mat. ra~unska radwa, ra~unawe. 4. inform. akcija koju kompjuter obavqa pri izvo|ewu programa. 5. izvo|ewe neke finansijske, kreditne, trgovinske radwe i sl. operacijski v. operacioni. operacionalizacija, -e ` ‰v. operacijaŠ stawe onoga je {to operacionalizovano; sprovo|ewe u delo, oìvotvorewe. operacionalizovati, -zujem svr{. ‰v. operacijaŠ prakti~ki ostvariti, sprovesti u delo, uspostaviti kao oblik organizacije radnog ili drugog procesa. operacioni, -a, -o ‰v. operacijaŠ koji je u vezi sa operacijom, koji se ti~e operacije. y operaciona baza voj. a. osnova za pripremawe i izvr{ewe ratnih poduhvata. b. skladi{ta iz ~ijih se zaliha vr{i dopuwavawe potro{enog ratnog materijala; operaciona linija voj. glavni pravac usmeravawa ratnih operacija koji vodi odre|enom ciqu; operaciona sala med. prostorija opremqena specijalnim aparatima i instrumentima u kojoj se vr{e hirur{ke operacije; operacioni plan program aktivnosti koji se realizuje u ciqu postizawa èqenog ciqa. opervaziti, opervazim svr{. ‰v. pervazŠ postaviti ogradu, uokviriti, oivi~iti. opereta, -e ` ‰ital. operetta, dem. od opera, v. operaŠ scensko muzi~ko delo sentimentalnog i {aqivog sadràja, u kome se pevawe smewuje s govornim dijalozima. operetski, -a, -o ‰v. operetaŠ 1. koji pripada, koji se ti~e operete. 2. koji ima odlike operete. y operetska li~nost neozbiqna li~nost, osoba koja izaziva podsmeh; operetski general general kojem je stalo samo do uniforme i ceremonija. operisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. operari delovati od opus, v. opusŠ 1. med. vr{iti hirur{ku intervenciju, zahvat. 2. voj. napredovati u borbi, vojno delovati na odre|enoj teritoriji. 3. fig. a. raditi, ~initi, delovati, poslovati, baviti se ne~im. b. ~initi zlodela; krasti, pqa~kati, obijati.

operkulum operkulum, -a m ‰lat. operculum poklopacŠ 1. membrana od osu{ene sluzi koja zimi {titi puèvu ku}icu. 2. quska, oklop ili poklopac razli~itih organa kod meku{aca, riba, ptica itd. opernglas, -a = opernguker, -a m ‰nem. Oper iz ital., v. opera, nem. Glas staklo, Gucker dogledŠ dvogled kojim dame prate pozori{ne komade. opernguker = opernglas (v.). operon, -ona m ‰engl. operon od oper(ator), v. operatorŠ biol. spoj jednog ili vi{e strukturnih gena sa operatorom, genom koji upravqa wihovim aktivnostima. -opija, -opsija, -opti~ki ‰gr~. ops, gen. opos oko, opsis vidŠ koji se odnosi na vid ili gledawe. opijat, -ata m, mn. opijati ‰srlat. opiatum, v. opijumŠ farm. zajedni~ki naziv za opijum i wegove preparate. x opijatski. opijatoman, m ‰v. opijat, -manŠ onaj koji je zavisan od opijata, koji ih koristi kao drogu. opijum, -a m ‰lat. opium makov sok od gr~. opion prema opos sokŠ 1. bot. zgusnut i osu{en sok od maka, sluì za spravqawe lekova, ublaàvawe bola i olak{ava spavawe. 2. opojno sredstvo, nekada naro~ito rasprostraweno na Dalekom istoku, u Engleskoj i Americi. 3. fig. svako sredstvo koje potpuno zaokupqa pa`wu pojedinca ili okupqa, proìma masu. y opijum za narod marksisti~ki izraz za religiju. x opijumski. opioman, -a i opioman, -ana m (`. opiomanka, -e, dat. -ki) ‰v. opijum, -manŠ onaj koji uìva u raznim opijatima; zavisnik od droga, narkoman. opiomanija, -e ` ‰v. opijum, -manijaŠ med. zavisnost od opijata; strast prema narkoticima. opistognatija, -e ` ‰gr~. opisthen pozadi, gnathos ~equstŠ med. preterana uvu~enost dowe ~equsti. opistograf, -a m ‰gr~. opisthen pozadi, v. -grafŠ rukopis (ob. pergament ili svitak papirusa) pisan sa obe strane lista. opistografija, -e ` ‰gr~. opisthen pozadi, v. -grafijaŠ pisawe teksta na obe strane lista. opistodom, -a i opistodom, -oma m ‰gr~. opisthodomos prema gr~. opisthen pozadi, domos zool.

oponirati ku}a, hramŠ arhit. zatvorena prostorija u zadwem delu Ateninog hrama na Akropoqu koja je sluìla kao riznica; uop{te, zadwi deo hrama. opistokefal, -ala = opistocefal, -ala m ‰gr~. opisthen pozadi, v. -kefalŠ anat. zadwi vratni deo glave; {ija. opistotonus, -a m ‰gr~. opisthen pozadi, v. tonusŠ med. teàk oblik gr~a kod koga se le|a, glava i noge povijaju unazad. opistocefal = opistokefal (v.). oplecija, -e ` ‰lat. oppletioŠ optere}enost èluca prevelikom koli~inom hrane. opozit, -a i opozit, -ita = opozitum, -a m ‰lat. oppositumŠ 1. suprotnost; protivqewe, protivure~nost. 2. lingv. re~ koja ima suprotno zna~ewe, v. antonim. opozitum = opozit (v.). opozicija, -e ` ‰lat. oppositioŠ 1. suprotno mi{qewe; protivqewe, neslagawe, opirawe. 2. pol. stranka ili grupa stranaka koja se suprotstavqa programu i radu vladaju}e stranke. 3. log. odnos izme|u dvaju suprotnih pojmova ili stavova, ono {to je na suprotnim stranama istoga pravca, opreka. 4. astron. poloàj nebeskih tela kojima se poloàji na putawi razlikuju za 180 stepeni. 5. lingv. odnos izme|u dva jezi~ka elementa koji dovodi do razlike u zna~ewu ili gramati~koj vrednosti iskaza. y fonolo{ka opozicija razlika izme|u dveju fonema (v.). opozicionar, -ara m ‰v. opozicijaŠ 1. pripadnik, pristalica opozicione stranke. 2. onaj koji je sklon protivre~ju, zastupawu razli~itog (suprotnog) mi{qewa. opozicioni, -a, -o ‰v. opozicijaŠ koji se odnosi na opoziciju; koji se nalazi u opoziciji; suprotan, protivan. oponent, -a m, mn. oponenti, gen. mn. oponenata ‰lat. opponens od opponere suprotstavitiŠ osoba koja zastupa suprotno mi{qewe, spremna na suprotstavqawe. 2. protivnik u sudskom sporu. oponirati, oponiram, 3. l. mn. oponiraju opponereŠ 1. protiviti se, suprotstaviti se. 2. prigovarati, davati zamerke; osporavati, protivure~iti, pobijati. nesvr{. ‰lat.

863

oportun oportun, -a, -o ‰lat. opportunusŠ 1. odgovaraju}i, podesan, prikladan. 2. koji se pojavquje u dobar ~as, pravovremen. oportunizam, -zma m ‰fr. opportunisme, v. oportunŠ 1. pona{awe i delovawe oportunista. 2. iskori{}avawe povoqnog trenutka u politi~kom i javnom ìvotu, prilago|avawe interesima ja~e strane da bi se postigla dru{tvena promocija ili ostvarila materijalna korist. oportunist(a), -e m, mn. oportunisti ‰fr. opportuniste, v. oportunŠ ~ovek koji se prilago|ava situaciji, ne izja{wava se javno o svom mi{qewu, izbegava sukobe i rizike, kre}e se linijom maweg otpora. x oportunisti~ki. oposum, -a m, mn. -i ‰engl. opossum od algonkinskog oposonŠ zool. ìvotiwa skupocenog krzna, Didelphys virginiana, iz reda torbara, koja ìvi na oba ameri~ka kontinenta. opoterapija, -e ` ‰gr~. opos biqni sok, v. terapijaŠ med. zast. tobo`we le~ewe qudi preparatima od ìvotiwskih organa (jetra, gu{tera~a) ili wihovim sekretom; up. organoterapija. opresivan, -vna, -vno ‰nlat. oppressivus, v. opresijaŠ koji deluje silom, pod pritiskom; ugweta~ki, tla~iteqski, nasilan. opresija, -e ` ‰lat. oppressio, prema opprimere pritisnuti, tla~itiŠ 1. fiz. sila koja deluje na neko telo; pritisak. 2. pol. ugwetavawe, tla~ewe; vojna, policijska ili politi~ka prinuda, nesloboda kretawa i javnog govora. 3. psih. ose}aj neslobode, nemo}i; utu~enost. opri~nik, -a m, mn. opri~nici, gen. mn. opri~nika ‰rus. opri~nikŠ pripadnik vojno-policijskih odreda ruskog cara Ivana Groznog koji su u~estvovali u obra~unima protiv bogatih aristokrata. opsajd nepr. v. ofsajd. opsedantan, -tna, -tno ‰fr. obsedantŠ v. opsesivan. opsekvije, -ija ` mn. ‰nlat. obsequiaeŠ ~in spu{tawa tela ili pepela pokojnika u zemqu; sahrana, pogreb, sprovod. opservabilan, -lna, -lno ‰nlat. observabilis, v. opserviratiŠ koji se moè posmatrati; vidqiv, primetan, opa`qiv.

864

-opsija opservant, -a m, mn. opservanti, gen. mn. opservanata ‰lat. observans od observare, v. opserviratiŠ rel. pripadnik reda frawevaca koji je u XIII veku zagovarao strogo pridràvawe pravila ìvota u siroma{tvu. opservancija, -e ` ‰lat. observantiaŠ zast. po{tovawe pravila, pona{awe u skladu s propisima, obavqawe du`nosti. opservator, -a m ‰nlat. observator, v. opserviratiŠ 1. posmatra~, opaà~, gledalac. 2. meteor. onaj koji vr{i osmatrawa u opservatoriji, ispitiva~, istraìva~. opservatorija, -e ` ‰nlat. observatorium, v. opserviratiŠ specijalno opremqena zgrada za astronomska, meteorolo{ka, seizmi~ka i sli~na osmatrawa, merewa, istraìvawa; zvezdarnica. opservatorijum, -a m i opservatorij, -a m v. opservatorija. opservacija, -e ` ‰lat. observatioŠ 1. opaàwe, posmatrawe, motrewe. 2. opaska, primedba, napomena. 3. med. dugo pra}ewe i analizirawe simptoma i razvoja bolesti, ili osmatrawe same osobe radi utvr|ivawa eventualne bolesti (posebno u psihijatriji). opservirati, opserviram, 3. l. mn. opserviraju nesvr{. ‰lat. observareŠ 1. gledati, posmatrati, opaàti promene na nekome ili ne~emu. 2. prav. pratiti ne~ije pona{awe ili kretawe u ciqu istrage. opsesivan, -vna, -vno ‰v. opsesijaŠ 1. koji uzrokuje opsesiju, nametqiv, neizbeàn. 2. koji je obuzet opsesijom, koji se predaje opsesiji. opsesija, -e ` ‰lat. obsessio prema obsidere opsedatiŠ 1. psih. u~estale misli, slike, porivi koji se name}u ~oveku. 2. stawe duge opsednutosti, obuzetosti osobom, predmetom, idejom i sl. 3. fig. raz. jaka èqa, motiv ili ciq koji pokre}e nekoga na delovawe; fiks-ideja. opsignacija, -e ` ‰lat. obsignatioŠ prav. pe~a}ewe ~ije imovine po sudskom nalogu. opsidijan, -ana m ‰lat. Obsidianus, pogre{an oblik kod Plinija Starijeg umesto Obsianus, prema imenu Obsija koji je otkrio tu stenuŠ miner. vrsta amorfne vulkanske stene, crne ili sive boje, koja se u kameno doba koristila za izradu oru`ja i oru|a.

opskuran -opsija v. -opija. opskuran, -rna, -rno ‰lat. obscurusŠ 1. koji ìvi u mraku, do kojeg ne dopire dovoqno svetla; mra~an, taman. 2. nerazumqiv, neshvatqiv, nejasan, mutan. 3. fig. a. nedovoqno poznat, nepristupa~an; potajan, prikriven. 4. koji je sumwivog morala, zloglasan, nepouzdan. opskurant, -a m, mn. opskuranti, gen. mn. opskuranata ‰lat. obscurans v. opskuranŠ onaj koji je protiv nauke i prosve}enosti, slobodne savesti; mra~wak, nazadwak. opskurantizam, -zma m ‰v. opskuranŠ strah od prosve}enosti i napretka; te`wa da se narod {to duè zadrì u neznawu, spre~avawe slobodoumne misli; nazadwa{tvo, mra~wa{tvo. opsoletan, -tna, -tno ‰lat. obsoletusŠ zastareo, neupotrebqiv (o re~ima i izrazima); izno{en, otrcan. opstetrika, -e `, dat. i lok. opstetrici ‰engl. obstetricsŠ v. opstetricija. opstetricija, -e ` ‰nlat. obstetricia prema obstetrix babicaŠ med. oblast ginekologije koja se bavi prou~avawem trudno}a i poro|aja; nauka o ra|awu, porodiqstvo, aku{erstvo. opstetri~ar, -a m ‰v. opstetricijaŠ lekar koji vr{i poro|aj, aku{er (v.). opstinantan, -tna, -tno ‰lat. obstinatusŠ svojeglav, uporan, jogunast; postojan, nepokolebqiv. opstinacija, -e ` ‰lat. obstinatioŠ upornost, nepokolebqivost; svojeglavost, tvrdoglavost. opstipacija, -e ` ‰lat. obstipatio prema obstipare zapu{itiŠ med. nedovoqno pra`wewe creva, zatvor; tvrda stolica; v. konstipacija. opstipirati, opstipiram, 3. l. mn. opstipiraju svr{. i nesvr{. ‰v. opstipacijaŠ zatvoriti, za~epiti, za~epqivati. opstruirati, opstruiram, 3. l. mn. opstruiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. obstruereŠ ometati, spre~avati, spre~iti, blokirati; zatezati, zavla~iti. opstruktivan, -vna, -vno ‰nlat. obstructivus, v. opstrukcijaŠ koji sadrì opstrukciju, koji ometa, koji stvara prepreke. opstrukcija, -e ` ‰lat. obstructioŠ 1. ometawe, spre~avawe normalnog rada; smetwa, pre-

optimizacija preka. 2. med. delimi~na za~epqenost nekog {upqeg organa. 3. v. opstrukcionizam. opstrukcionizam, -zma m ‰engl. obstructionism, v. opstrukcijaŠ pol. ometawe rada parlamenta ili drugog savetodavnog tela putem dugih i nepotrebnih govora ili formalnih zamerki. opstrukcionist(a), -e m, mn. opstrukcionisti ‰engl. obstructionist, v. opstrukcijaŠ pol. onaj koji vr{i opstrukciju, deluje opstruktivno. x opstrukcionisti~ki. opscen, -a, -o ‰lat. obscenusŠ nepristojan, bestidan, skaredan; koji izaziva stid, prosta~ki, gnusan. opscenost, -osti ` ‰v. opscenŠ odlika onoga {to je opsceno, nepristojnost, skarednost. optant, -a m, mn. optanti, gen. mn. optanata ‰lat. optans od optare, v. optiratiŠ prav. onaj koji ima pravo da odabere i promeni dràvqanstvo. optativ, -a m ‰lat. optativusŠ gram. na~in kojim se iskazuje voqa, èqa; èqni na~in. optativan, -vna, -vo ‰v. optativŠ koji sadrì ili izraàva neku èqu, èqni. optacija, -e ` ‰lat. optatioŠ 1. èqa, èqewe. 2. promena, slobodan izbor dràvqanstva. optika, -e `, dat. i lok. optici ‰gr~. optike (tekhne) nauka o viduŠ 1. fiz. deo fizike koji prou~ava svojstva svetlosti. 2. skup opti~kih instrumenata (durbin, mikroskop i sl.). 3. meton. ugao pod kojim se ne{to posmatra, na~in gledawa na neku pojavu. optimalan, -lna, -lno ‰nlat. optimalis od lat. optimus najboqiŠ koji najvi{e odgovara, najpovoqniji, najpogodniji. optimat, -ata m ‰lat. optimasŠ 1. ist. pripadnik oligarhijskog, aristokratskog sloja kod starih Rimqana koji se protivio narodnoj stranci. 2. plemi}, velika{, aristokrata. optimizam, -zma m ‰v. optimalanŠ o~ekivawe povoqnog ishoda; vera u budu}nost; sagledavawe ìvota s lep{e strane; up. pesimizam. optimizacija, -e ` ‰v. optimalan, -izacijaŠ pronalaèwe najboqeg mogu}eg re{ewa ili najpovoqnijih uslova za izvr{ewe nekog zadatka.

865

optimizacijski optimizacijski i optimizacioni, -a, -o ‰engl. optimizingŠ ra~. koji se odnosi na ubrzawe i poboq{awe ra~unarskog programa preinakom wegovog koda, optimizacijski. optimizacioni, -a, -o ‰engl. optimizingŠ ra~. koji se odnosi na ubrzawe i poboq{awe ra~unarskog programa preinakom wegovog koda, optimizacijski. optimiziraju}i, -a, -o ‰engl. optimizingŠ ubrzawu i poboq{awu ra~unarskog programa, npr. izmewen deo koda.

ra~. koji doprinosi

optimizirati, -iram = optimirati, -iram svr{. i nesvr{. ‰v. optimalanŠ vr{iti optimiza-

ciju, obezbediti najboqe mogu}e uslove. optimirati = optimizirati (v.). optimist(a), -e m, mn. optimisti (` optimistkiwa) ‰v. optimalanŠ onaj koji je pun optimizma, koji s vedrinom gleda na ìvotne probleme; supr. pesimist(a). optimisti~ki, -a, -o ‰v. optimist, optimalanŠ koji se odnosi na optimiste, koji je u vezi sa optimizmom; vedar, pozitivan. optimum, -a m ‰lat. optimum najboqeŠ 1. zbir najpovoqnijih uslova, situacija ili okolnosti, najvi{e {to se moè posti}i. 2. ekon. najboqi rezultat koji se moè ostvariti u nekom poslu prema odre|enom kriterijumima i u postoje}im uslovima. optirati, optiram, 3. l. jd. optiraju svr{. i optareŠ 1. pol. odlu~ivati o svom stalnom boravku i dràvqanstvu u drugoj zemqi. 2. opredeliti se za jedan od dva ili vi{e predloga ili zamisli. nesvr{. ‰lat.

opti~ar, -a m ‰v. optikaŠ onaj koji se bavi izradom, popravkom ili prodajom opti~kih stakala, nao~ara i opti~kih instrumenata. x opti~arski. opti~ki, -a, -o ‰v. optikaŠ koji se odnosi na optiku; svetlosni, o~ni, vidni. y opti~ka varka neta~na percepcija oka; privid, fatamorgana; opti~ka vlakna snop tankih staklenih ili plasti~nih vlakana visokog indeksa loma, koristi se u optoelektronici ili u telekomunikacijama; opti~ka re{etka opti~ka sprava koja se koristi za merewe talasne duìne svetlosti i razdvajawe spektralnih linija.

866

opus opto- ‰v. optikaŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se ti~e vida, {to je u vezi sa vidom. optoelektronika, -e `, dat. i lok. -ci ‰v. opto-, elektronikaŠ 1. grana elektronike koja prou~ava odlike i pona{awe svetlosti u vidqivom, infracrvenom i ultraqubi~astom delu spektra. 2. skup instrumenata koji omogu}avaju otkrivawe objekata na ve}im daqinama. optometar, -tra m, mn. optometri, gen. mn. optometara ‰v. opto-, -metarŠ instrument za merewe vidnih sposobnosti oka i odre|ivawe ja~ine stakala za nao~are. optometrija, -e ` ‰v. opto-, -metrijaŠ med. proveravawe i merewe ja~ine vida pomo}u optometra. x optometrijski. optotip, -a m ‰v. opto-, -tipŠ med. tablica koja sluì za odre|ivawe o{trine vida. optruzija, -e ` ‰nlat. obtrusioŠ dodavawe, umetawe, uguravawe; primoravawe, prisiqavawe. optuzija, -e ` ‰lat. obtusioŠ ose}aj otupelosti, nezainteresovanosti; bezose}ajnost, neosetqivost; tupoumnost. opturator, -a m ‰nlat. obturator od obturare zapu{itiŠ 1. anat. mi{i} koji sluì zatvarawu nekog otvora ili kanala u organizmu. 2. zatvara~, zapu{a~, zaptiva~. opturacija, -e ` ‰nlat. obturatioŠ 1. za~epqewe nekog provodnika ili cevi. 2. anat. zapu{enost nekog cevastog organa (mokra}ne cevi, vena, du{nika). opugnacija, -e ` ‰lat. oppugnatio prema oppugnare napasti, udaritiŠ 1. napad, juri{, nasrtaj. 2. fig. napad re~ima, opirawe, protivure~je. opulentan, -tna, -tno ‰v. opulencijaŠ 1. koji ìvi u rasko{i, izobiqu, blagostawu. 2. pun bogatstva, dragocenosti, luksuza. opulencija, -e ` ‰lat. opulentia od opulentus bogatŠ veliko bogatstvo, izobiqe, ìvot u obiqu; blagostawe, rasko{, sjaj. opuncija, -e ` ‰prema imenu starogr~kog grada OpuntaŠ bot. biqka iz porodice kaktusa, indijska smokva, àbica. opus, -a m ‰lat. opusŠ 1. delo, proizvod, posebno nau~no ili umetni~ko delo. 2. celokupno stvarala{tvo nekog umetnika ili nau~ni-

opuskulum ka. 3. muz. broj kojim kompozitori obeleàvaju dela po redu nastanka. opuskulum, -a m ‰lat. opusculum, dem. od opusŠ delo maweg obima, mali spis, mala rasprava. opcija, -e ` ‰lat. optioŠ 1. prav. pol. pravo slobodnog izbora otaxbine ili dràvqanstva na nekoj teritoriji s me{ovitim stanovni{tvom. 2. ekon. a. na~in na koji se moè u~estvovati u trgova~kom poslu. b. finansijski instrument koji kupcu daje pravo izvr{ewa neke transakcije u odre|enom roku. 3. a. ~in birawa, opredeqewe, slobodno odlu~ivawe. b. mogu}nost, alternativa, jedno od re{ewa. 4. ra~. parametri ra~unarske aplikacije koji se mogu koristiti ili ne koristiti, npr. automatska provera pravopisa. 5. ekon. pravo koje jedan ulaga~ prodaje drugome da moè ali ne mora da kupi odre|enu deonicu ili obveznicu po odre|enoj ceni u odre|enom vremenskom periodu. x opcijski koji se odnosi na opcije: ‹ meni. orada, -e ` ‰venec. orada, ital. orataŠ zool. vrsta morske ribe, Sparus aurata, lovrata, komra~a, podlanica. orakul v. orakulum. orakularan, -rna, -rno ‰v. orakulumŠ proro~anski, sve{teni~ki; sve~an, dostojanstven, uzvi{en. orakulum, -a m ‰lat. oraculum od orare govoritiŠ 1. hram kod starih Grka u kojem su sve{tenici izricali proro~anstva ili prenosili poruke bogova; proro~i{te. 2. meton. proro~anstvo, boìji sud. 3. fig. zagonetka ili dvosmislena izreka. 4. fig. mudrac, autoritet, nepogre{ivi presuditeq. oralan, -lna, -lno (odr. oralni, -a, -o) ‰lat. oralis, prema os gen. oris ustaŠ 1. koji se odnosi na usta, usni. 2. koji je samo izgovoren, a ne napisan; usmen, nepisan. y oralni seks nastrano seksualno zadovoqavawe ustima. -orama ‰gr~. horama pogledŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa posmatrawem; prizor, pogled, predstava. oran, -rna, -rno ‰gr~. hora vremeŠ spreman, voqan, raspoloèn (za ne{to). orangutan, -ana m, mn. orangutani ‰malaj. orang utan {umski ~ovekŠ zool. ~ovekoliki maj-

orbitirati mun, Pongo pygmaeus, visok oko 1,35 m, ìvi u {umama na ostrvima Borneo i Sumatra; hrani se biqkama. x orangutanski. oran` prid. indekl. ‰fr. orange od ar. narangŠ naranxast, koji je naranxaste boje. oranàda, -e ` ‰fr. orangeade, v. oran`Š bezalhoholno pi}e od soka naranxe, vode i {e}era. oranèrija, -e ` ‰fr. orangerieŠ 1. objekat zastakqenog krova i sa ugra|enim grejawem radi uzgajawa raznovrsnog, posebno egzoti~nog biqa; staklenik. 2. zasad limuna i naranxi. oranija, -e ` ‰tur. haran›Š veliki sud od bakra ili drugog materijala za spravqawe jela na vatri; kazan, kotao. orant, -a m ‰lat. orans od orare molitiŠ 1. um. u starohri{}anskoj umetnosti prikaz qudskog lika sa rukama uzdignutim na molitvu. 2. um. personifikacija Crkve predstavqena na ikoni. orar, -ara m ‰lat. orarium ubrusŠ deo ode}e pravoslavnih |akona, duga~ka uska traka koja se nosi preko levog ramena. oratorijanac, -nca m, mn. oratorijanci, gen. mn. oratorijanaca ‰prema oratorijumu San \irolamo u RimuŠ rel. pripadnik katoli~ke zajednice svetovwaka, osnovane u XVI veku. oratorijum, -a i oratorij, -ija m ‰lat. oratoriumŠ 1. muz. velika kompozicija za hor, soliste i orkestar, ob. religioznog sadràja. 2. crkv. posebna soba za molitvu, bogomoqa, kapelica. oracija, -e ` ‰lat. oratioŠ 1. govor, beseda. 2. molitva koju sve{tenik izgovara za vreme bogosluèwa tokom posebnih praznika. orbis, -a m ‰lat. orbisŠ krug, kru`nica, obru~. orbita, -e (uob. i orbita, -e) ` ‰lat. orbitaŠ 1. astron. kriva linija po kojoj se kre}u nebeska tela; kru`nica, putawa. 2. fiz. putawa elektrona oko atomskog jezgra. 3. anat. o~na dupqa, {upqina. 4. fig. krug, podru~je, sfera delovawa. orbitalan, -lna, -lno ‰v. orbitaŠ koji se odnosi na orbitu; koji kruì oko Zemqe ili drugog nebeskog tela. orbitirati, orbitiram, 3. l. mn. orbitiraju nesvr{. ‰v. orbitaŠ obletati oko Zemqe svemirskim brodom; leteti orbitom oko Zemqe ili drugog nebeskog tela.

867

orvelovski orvelovski, -a, -o ‰engl. Orwellian prema OrwellŠ kwi`. koji podse}a na atmosferu diktature i stroge kontrole privatnog ìvota, kao u romanu 1984 Xorxa Orvela (1903–1950). orgazam, -zma m ‰nlat. orgasmus od gr~. orgasmos prema organ uzbuditi seŠ fiziol. vrhunac seksualnog zadovoqstva, sladostra{}e, seksualni klimaks. organ, -ana m ‰gr~. organon oru|e, alatka; naprava, spravaŠ 1. anat. a. deo tela koji ima odre|enu funkciju (govorni ‹, disajni ‹, polni ‹); b. qudski glas, wegove sposobnosti za besedni{tvo ili pevawe. 2. a. ustanova koja obavqa svoje zadatke u javnom, dru{tvenom ili politi~kom ìvotu (sudski ‹, sindikalni ‹, zakonodavni ‹); b. predstavnik takve ustanove. 3. list, glasilo, ~asopis nekog udruèwa, stranke i sl. organa, -e ` ‰fabri~ko ime, prema engl. organ orguqeŠ elektronski muzi~ki instrument s klavijaturama. organajzer, -a m ‰engl. organiserŠ ra~. xepni prenosni kompjuter koji sadrì kalendar, adresar, rokovnik i kalkulator; elektronski rokovnik. organdin, -ina m ‰fr. organdiŠ vrsta pamu~ne tkanine sli~ne muslinu. organela, -e ` ‰v. organŠ biol. deo jedno}elijskog organizma koji obavqa odre|enu funkciju, sli~no organu u vi{e}elijskom organizmu. organigram, -a m ‰fr. organigramme, v. organizovati, -gramŠ ekon. grafi~ki prikaz organizacione strukture neke ustanove ili preduze}a. organizam, -zma m ‰fr. organisme, v. organŠ 1. telo organskog porekla, skup organa i jedinstvo wihovih funkcija. 2. ìvo bi}e; jedinka. 3. fig. ono {to radi kao organizam; ustanova, organizacija. biol.

organizator, -a m ‰v. organizovatiŠ 1. onaj koji ne{to organizuje; prire|iva~, pokreta~. 2. onaj koji ima sposobnost da okupi qude, poveè ih me|usobno i organizuje posao. 3. biol. deo zametka kod ìvotiwa koji uti~e na formirawe funkcija u drugim delovima tela. organizatorski, -a, -o ‰v. organizatorŠ koji se odnosi na organizatora ili organizaciju (v.).

868

organski organizacija, -e ` ‰v. organizovatiŠ 1. prire|ivawe, pripremawe, me|usobno uskla|ivawe poslova, organizovawe. 2. na~in organizovawa, uspostavqawe odnosa me|u sastavnim delovima. 3. grupa qudi usmerena ka ostvarivawu odre|enih zadataka (dobrotvorna ‹, ugostiteqska ‹, strana~ka ‹). 4. telo koje objediwuje ili uskla|uje delovawe ve}eg broja zasebnih dru{tava ili zajednica (‹ sportskih dru{tava, me|udràvna ‹). organizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. organiser od srlat. organisare, v. organŠ 1. pripremiti, prirediti, omogu}iti rad ~ega (‹ kongres, ‹ proslavu). 2. povezati u funkcionalnu celinu, dovesti, dovoditi qude i poslove u me|usobni sklad (‹ timski rad, ‹ takmi~ewe). 3. osnovati, stvoriti (‹ stranku). organist(a), -e m, mn. organisti ‰nlat. organista, v. orguqeŠ onaj koji svira na orguqama, orguqa{. organo- ‰v. organŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na oru|e, spravu, sredstvo; {to se odnosi na organe ili organizam. organogen, -a, -o ‰v. organo-, -genŠ koji poti~e od organizma, koji je organskog porekla. organogeneza, -e = organogenija, -e ` ‰v. organo-, genezaŠ biol. embrionalna faza razvoja vi{e}elijskih organizama u kojoj se formiraju organi. organogenija = organogeneza (v.). organografija, -e ` ‰v. organo-, -grafijaŠ biol. nau~no prou~avawe i opisivawe strukture i delovawa organskih prirodnih tela; organologija. organologija, -e ` ‰v. organo-, -logijaŠ 1. nauka o telima organskog porekla. 2. nauka o organima. organon, -a m ‰gr~. organonŠ naziv za logi~ke spise gr~kog filozofa Aristotela. organoterapija, -e ` ‰v. organo-, terapijaŠ med. zast. na~in le~ewa pomo}u preparata ìvotiwskih organa (jetre, slezine i sl.) ili wihovih sekreta; up. opoterapija. organski, -a, -o ‰v. organŠ 1. a. koji se odnosi na organe; koji je svojstven ili pripada organizmu. b. koji pripada ìvom svetu. y organsko jediwewe hem. svako jediwewe, sastavqeno

organum prete`no od ugqenika i vodonika, koje ulazi u sastav ìvih organizama; organska hemija izu~avawe organskih jediwewa. 2. fig. koji je prirodno povezan, jedinstven; koji je neraskidivi deo celine, svojstven strukturi celine. organum, -a m ‰lat. organum od gr~. organon, v. organŠ muz. najstariji i najjednostavniji vid evropske umetni~ke vi{eglasne muzike, zasnovan na dvoglasu u paralelnim kvartama; javqa se u IX veku. orgasti~an, -~na, -~no = orgasti~ki, -a, -o ‰v. orgazamŠ sli~an doìvqaju orgazma; strastven, sladostrasan, neobuzdan, èstok. orgasti~ki = orgasti~an (v.). orgelpunkt, -a m ‰nem. Orgelpunkt od Orgel orguqe i Punkt ta~kaŠ muz. leè}i ton nad kojim se smewuju razli~ite harmonije. orgija, -e ` ‰gr~. orgiaŠ 1. ist. tajni obredi posve}eni bogovima, naj~e{}e Dionisu, bogu plodnosti, uìvawa i pijanstva. 2. razuzdano veseqe, raskala{na zabava u kojoj seksualno u~estvuje vi{e qudi. 3. razg. terevenka, neobuzdana, divqa pijanka. orgijasti~an, -~na, -~no = orgijasti~ki, -a, -o ‰v. orgijaŠ prid. sli~an orgijama, razuzdan, obestan, plahovit, pomaman. orgijasti~ki = orgijasti~an (v.). orgijati, -am nesvr{. ‰v. orgijaŠ 1. provoditi vreme u orgijama, biti u~esnik u orgijama. 2. pijan~iti, pirovati, ban~iti. 3. iron. terorisati, sprovoditi vlast nad nekim ili dokazivati svoju mo} nedostojnim i nepravednim sredstvima i postupcima. orginal, orginalan, orginalnost nepr. v. original, originalan, originalnost. orguqar, -ara m ‰v. orguqeŠ muz. graditeq orguqa. orguqati, -am nesvr{. ‰v. orguqeŠ svirati na orguqama. orguqa{, -a{a m, mn. orguqa{i ‰v. orguqeŠ onaj koji svira na orguqama. orguqe, orguqa ` mn. ‰nem. Orgel od srlat. organa od gr~. organon, v. organŠ muz. najve}i muzi~ki instrument, sa cevima koje se otvaraju pomo}u dirki na jednoj ili vi{e klavijatura; ~esto se koristi u bogoslu`bene svrhe kod katolika i protestanata.

ordinarijus ordaga, -e m, dat. ordagi ‰tur. ordu agas› od ordu vojska, v. agaŠ vi{i oficirski ~in u osmanlijskoj vojsci; komandant. ordalija, -e ` (ob. u mn. ordalije, -ija) ‰lat. ordalium, stengl. ordalŠ prav. u starogermanskom obi~ajnom pravu postupak dokazivawa nevinosti izvr{avawem opasnih zadataka (dvoboj, no{ewe usijanog gvo`|a, va|ewe stvari iz vrele vode i sl.); œbo`ji sudŒ. ordevr, -a m ‰fr. hors d’oeuvreŠ jelo koje se iznosi na trpezu pre glavnog jela, predjelo. orden, -a m, gen. mn. ordena i orden, -ena m, gen. mn. ordena ‰nem. Orden od lat. ordo redŠ znak odlikovawa za vojne ili gra|anske zasluge, posebno izra|en sa osobenom simbolikom; odlikovawe, odli~je, kolajna. order, -a m ‰engl. orderŠ m ekon. nalog klijenta brokeru sa utvr|enim uslovima kupovine ili prodaje; nalog za transakciju. ordija, -e `, gen. mn. ordija ‰tur. orduŠ 1. vojska; vojna jedinica 2. fig. gomila, masa, ruqa. ordinal, -ala m ‰nlat. ordinaleŠ rel. u anglikanskoj crkvi kwiga obreda, trebnik, misal. ordinalan, -lna, -lno ‰lat. ordinalis od ordo, gen. ordinis redŠ redni (prvi, drugi itd.). ordinand, -a m ‰lat. ordinandus od ordinare zareditiŠ onaj koji je rukopoloèn za sve{tenika. ordinant, -a m, mn. ordinanti, gen. mn. ordinanata ‰lat. ordinans od ordinare zareditiŠ sve{tenik koji vr{i rukopoloèwe. ordinaran, -rna, -rno ‰lat. ordinariusŠ 1. obi~an, osredwi, redovan. 2. prosta~ki, nepristojan, vulgaran. ordinarijat, -ata m ‰nlat. ordinariatusŠ 1. biskupski ured kod katolika. 2. poloàj i du`nost redovnog profesora na Univerzitetu. ordinarijum, -a m ‰lat. ordinarium redovnoŠ muz. crkv. zajedni~ki naziv za one delove mise ~iji tekstovi (za razliku od muzike) ostaju neizmeweni tokom cele godine, a koje su veliki kompozitori naj~e{}e koristili; up. proprijum. ordinarijus, -a m ‰lat. ordinariusŠ 1. sve{tenik koji stoji na ~elu crkve ili parohije (biskupije). 2. redovni profesor na univerzitetu. 3. med. lekar koji rukovodi odeqewem u bolnici.

869

ordinarnost ordinarnost, -osti ` ‰v. ordinaranŠ osobina onoga {to je ordinarno; obi~nost, osredwost. ordinata, -e ` ‰nlat. ordinataŠ mat. druga koordinata ta~ke u ure|enom paru u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu, ob. ozna~ena sa u; up. apscisa. ordinacija, -e ` ‰lat. ordinatioŠ 1. prostorija za pregled pacijenata ili ambulantno le~ewe. 2. recept, lekarski propis, nalog. 3. rel. obred zare|ewa sve{tenika. ordinirati, ordiniram, 3. l. mn. ordiniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. ordinareŠ 1. med. primati bolesnike na pregled. 2. prepisati, propisati, odrediti lek. 3. crkv. rukopoloìti za sve{tenika, zarediti, zare|ivati. ordo, -a m ‰lat. ordo gen. ordinis redŠ 1. dru{tveni stale` u starom Rimu. 2. red, poredak, vrsta. 3. odsek, odeqewe, razred. ordonans, -a m ‰fr. ordonnanceŠ voj. vojnik nièg ~ina (podoficir, desetar, redov) koji je dodeqen oficiru ili {tabu radi preno{ewa slu`benih naredbi ili kancelarijskih poslova. oreada, -e ` ‰gr~. oreias, prema oros gora, planinaŠ mitol. gorska nimfa, gorska vila u gr~koj mitologiji. oreziliti, orezilim svr{. ‰v. rezilŠ obrukati, osramotiti; poniziti (se), izvrgnuti (se) podsmehu. oreqef, -a m ‰fr. haut-reliefŠ um. visoki reqef, u kome se likovi izdiù iznad osnovne povr{ine gotovo u punoj visini; supr. bareqef. oreol, -ola m = oreola, -e ` ‰fr. aureole od lat. aureolaŠ 1. svetao krug ili venac, ob. oko glave svetiteqa; aura, aureola, nimbus. 2. fig. sjaj, slava, po{tovawe. oreola = oreol (v.). oreofite, -a ` mn. ‰gr~. oros gora, planina, phyton biqkaŠ bot. planinsko biqe; biqke koje rastu na visokim planinama s vidqivim uticajem planinskog podnebqa. Orest, -a m ‰gr~. OrestesŠ mitol. tragi~ni junak u gr~koj mitologiji, sin kraqa Agamemnona i majke Klitemnestre; ubiv{i majku i we-

870

orijentalan nog qubavnika Egista osvetio o~evu smrt. Poznat i po bliskom druèwu s vernim Piladom. origami, -ija m ‰jap. ori svitak, kami papirŠ um. japanska tehnika izrade dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih figura od papira. origano i origano, -a m ‰ital. origanoŠ osu{eni listovi ili cvetovi biqke mravinac, Origanum vulgare, koriste se kao za~in u mnogim jelima. origenizam, -zma m ‰prema aleksandrijskom piscu i teologu Origenu (od oko 185 do oko 254)Š pravac ~iji je utemeqiva~ Origen, a koji smatra da je hri{}anska teologija prirodni nastavak i dovr{ewe helenske filozofije. original, -ala m, mn. originali (nepr. orginal) ‰lat. originalis od origo po~etak, izvorŠ 1. prvi primerak nekog dela ili dokumenta; svojeru~ni rad autora. 2. autenti~no napisano delo (nasuprot prevodima ili interpretacijama), izvornik. 3. ra~. softver, legalno kupqen i instaliran (nasuprot piratskom). 4. fig. osoba koja se isti~e neobi~nim, nesvakida{wim pona{awem, ~udak, osobewak. originalan, -lna, -lno (nepr. orginalan) ‰v. originalŠ 1. a. prvobitan, izvoran, iskonski. b. samonikao, samosvojan; stvarala~ki. 2. koji se isti~e najboqim kvalitetom, ~ist, prirodan, pravi. 3. jedinstven, neobi~an, zanimqiv; ~udnovat, ekscentri~an. originalnost, -osti ` (nepr. orginalnost) ‰v. originalŠ osobina onoga koji je originalan ili onoga {to je originalno. orija{, -a{a m ‰ma|. oriasŠ 1. gorostas, div, kolos. 2. mladi luk koji ima veliku lukovicu. orija{ki, -a, -o ‰v. orija{Š gorostasan, xinovski. orijent, -a m (nepr. orjent) ‰lat. oriens istok, prema oriri roditi se, iza}iŠ geogr. 1. istok, isto~na strana sveta. 2. (Orijent) zemqe koje se nalaze isto~no od sredwe i ju`ne Evrope, posebno predwa Azija i severna Afrika. orijentalan, -lna, -lno (nepr. orjentalan) ‰v. orijentŠ 1. koji je na istoku, koji se odnosi na istok, isto~wa~ki. 2. koji je iz isto~nih zemaqa, Orijenta, tj. sa Bliskog, Sredweg i Dalekog istoka. 3. fig. koji je u isto~wa~kom duhu: rasko{an, blistav, obilan.

orijentalac orijentalac, -lca m (nepr. orjentalac), mn. orijentalci, gen. mn. orijentalaca ‰v. orijentŠ onaj koji poti~e, dolazi sa istoka; isto~wak. orijentalizam, -zma m (nepr. orjentalizam) ‰nlat. orientalismus, v. orijentŠ 1. orijentalni obi~aji, pojedinosti, elementi u drugoj sredini. 2. poznavawe kulture i tradicije isto~nih naroda. 3. lingv. re~ iz nekog isto~wa~kog jezika usvojena u drugom jeziku. orijentalist(a), -e m, orijentalisti (nepr. orjentalist(a)) ‰v. orijentŠ stru~wak za orijentalistiku. orijentalistika, -e `, dat. i lok. orijentalistici (nepr. orjentalistika) ‰v. orijentŠ nauka koja se bavi prou~avawem kulture i civilizacije isto~wa~kih naroda, duhovnom i materijalnom kulturom Orijenta. orijentacija, -e ` (nepr. orjentacija) ‰fr. orientation, v. orijentisatiŠ 1. odre|ivawe poloàja u prostoru u odnosu prema nekoj ta~ki. 2. usmeravawe pa`we prema odre|enoj delatnosti, opredeqewe za ne{to. 3. stav, opredeqewe (ideolo{ko, kulturno, politi~ko). 4. mat. relacija kojom se uop{tava pojam dvaju suprotnih usmerewa na pravoj. 5. v. orijentacioni. orijentacioni, -a, -o (nepr. orjentacioni) ‰v. orijentacijaŠ koji se odnosi na orijentaciju, koji sluì za orijentaciju; koji daje pribli`na uputstva. y orijentacioni sport takmi~ewe u prirodi u kome treba sti}i do odre|ene ta~ke uz pomo} geografskih karata i kompasa. orijentir, -ira m, mn. orijentiri (nepr. orjentir) ‰nem. orientieren, v. orijentisatiŠ predmet, znak ili putokaz koji sluì za orijentaciju. orijentisati, -i{em (nepr. orjentisati) svr{. i nesvr{. ‰nem. orientieren prema fr. orienter, v. orijentŠ 1. a. usmeriti, usmeravati (koga, {to). b. odrediti, odre|ivati poloàj (koga, ~ega) prema nekoj ta~ki u prostoru. 2. orijentisati se a. odrediti svoj poloàj u prostoru; sna}i se, snalaziti se u prostoru. b. fig. sna}i se u datim okolnostima, upoznati se s prilikama. oriktogenija, -e ` ‰gr~. orykton kopano, iskopano, v. -genijaŠ postanak kamewa.

orkestrion oriwasjen, -ena m ‰fr. aurignacien prema AurignacŠ geol. paleont. stepen razvoja kulture u drugoj polovini posledweg ledenog doba (oko 30.000–15.000 pre n. e.), nazvan po nalazi{tima kamenih alatki u mestu Oriwak na jugozapadu Francuske. Orion, -a m 1. mitol. Posejdonov sin, gorostasni lovac, miqenik Zore. 2. astron. naziv jednog od sazve`|a na nebeskom ekvatoru. orjatin v. horjatin. orjent, orjenta-, orjenti-, nepr. v. orijent, orijenta-, orijenti-. orka, -e ` ‰lat. orcaŠ zool. vrsta velikog grabqivog delfina, kit ubica, kosatka. orkan, -ana m ‰nem. Orkan od hol. orkaan od fr. ouragan, v. uraganŠ 1. meteor. jak vetar razorne snage, tajfun, uragan. 2. fig. odu{evqewe, zahuktanost, veliki gnev mase. 3. voj. vi{ecevni raketni baca~. orkanski, -a, -o ‰v. orkanŠ koji je u vezi s orkanom; koji ima snagu orkana; silovit, nezadrìv. orkestar, -stra m, mn. orkestri, gen. mn. orkestara ‰gr~. orchestra igrali{te, plesali{teŠ 1. muz. sastav muzi~ara koji zajedno izvode muzi~ka dela (simfonijski ‹, kamerni ‹, xez ‹). 2. prostor ispred pozornice odre|en za svira~e. 3. ist. u starogr~kom pozori{tu prostor kru`nog oblika izme|u pozornice i gledali{ta, predvi|en za hor; orhestra. x orkestarski, orkestralni. orkestika, -e `, dat. i lok. orkestici ‰gr~. orchestikos od orcheisthai plesatiŠ u staroj Gr~koj ve{tina igrawa (plesawa) koja ukqu~uje poetsko i/ili dramsko predstavqawe; umetnost pokreta, ples. orkestrator, -a m ‰v. orkestarŠ 1. muz. onaj koji prera|uje i ude{ava solisti~ke kompozicije za svirawe u orkestru. 2. fig. uskla|iva~, koordinator; (tajni) pokreta~. orkestracija, -e ` ‰v. orkestarŠ muz. prerada i prilago|avawe solisti~ke kompozicije za svirawe u orkestru. orkestrion, -a m ‰v. orkestarŠ muz. vrsta vergla koji pomo}u razli~itih mehanizama imitira zvuk limenog orkestra.

871

orkestrirati orkestrirati, orkestriram, 3. l. mn. orkestriraju svr{. i nesvr{. ‰v. orkestarŠ 1. muz. prirediti muzi~ki komad za instrumente orkestra. 2. fig. izvesti, izvoditi tajno organizovani napad, naj~e{}e u javnom ìvotu ili potajno izvesti, izvoditi organizovanu akciju. Orkus, -a m ‰lat. OrcusŠ mitol. kod starih Rimqana podzemni, dowi svet, u kome prebivaju mrtvi; Tartar. orlean, -ana m ‰fabri~ko ime, fr. orleane, prema imenu {panskog istraìva~a iz XVI veka Oreqane, prilago|eno imenu grada OrleanaŠ 1. hem. vrsta crvene boje iz ju`noameri~ke biqke Bixa orellana; sluì za bojewe tkanina i prehrambenih proizvoda. 2. lagana sjajna pamu~na tkanina. orlon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ 1. vrsta sinteti~kog prediva od polimerizovanog akrilonitrila; upotrebqava se za izradu toplog rubqa, zavesa, jedara i dr. x orlonski. orman, ana = ormar, -ara m ‰srlat. armarium od arma oru`je, oru|eŠ visoki, uspravan sanduk sa vratima za odlagawe rubqa, ode}e i dr., deo poku}stva. ormanica, -e ` ‰ital. armare naoruàtiŠ lak{i ratni brod, {ajka, galijica. ormar = orman (v.). Ormuzd, -a m ‰pers. ahura mazdaŠ mitol. vrhovno boànstvo u Zaratustrinom u~ewu, na~elo dobra, oli~ewe svetlosti; up. Ahriman. ornamen(a)t, -nta m, mn. ornamenti, gen. mn. ornamenata ‰lat. ornamentumŠ 1. lik. geometrijski stilizovana {ara ili motiv iz prirode, u slikarstvu, arhitekturi, ili za dekoraciju predmeta svakodnevne upotrebe; ukras. 2. muz. muzi~ki detaq, melodijski ukras. ornamentalan, -lna, -lno ‰v. ornamen(a)tŠ 1. koji pripada ornamentu; ukrasni, dekorativni. 2. fig. koji predstavqa samo spoqni ukras i prikriva pravo stawe stvari. ornamentacija, -e ` ‰v. ornamen(a)tŠ ukra{avawe, ulep{avawe, ki}ewe, doterivawe. ornamentika, -e `, dat. i lok. ornamentici ‰v. ornamen(a)tŠ 1. ukupnost ornamenata nekog stila (orijentalna ‹, barokna ‹). 2. skup ornamenata na jednom predmetu.

872

oroornamentisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. ornamen(a)tŠ ukrasiti, ukra{avati ornamentima, kititi, {arati. ornamentist(a), -e m, ornamentisti ‰v. ornamen(a)tŠ onaj koji pravi ukrase, bavi se izradom ornamenata, ukrasiteq. ornat, -ata m ‰lat. ornatusŠ 1. propisano sve~ano odelo za sluèwe mise, ode}a sve{tenika. 2. slu`bena ode}a sudije (u nekim zemqama). ornitihnit, -a i ornitihnit, -ita m ‰gr~. ornis, gen. ornithos ptica, ikhnos stopaŠ geol. zool. fosilni trag nogu preistorijskih ptica. ornito- ‰gr~. ornis gen. ornithos pticaŠ kao prvi deo re~i zna~i ono {to se odnosi na ptice, {to je u vezi sa pticama. ornitografija, -e ` ‰v. ornito-, -grafijaŠ opisivawe ptica s gledi{ta nauke. ornitoza, -e ` ‰v. ornit(o)-, -ozaŠ med. zarazna bolest koju prenose ptice, posebno golubovi i papagaji; kod qudi se manifestuje infekcijom organa za disawe i drugih delova tela. ornitolog, -a m, mn. ornitolozi, gen. mn. ornitologa ‰v. ornitologijaŠ stru~wak za ornitologiju. ornitologija, -e ` ‰v. ornito-, -logijaŠ zool. nauka o vrstama ptica, wihovim osobinama i ìvotnom okruèwu. x ornitolo{ki. ornitomorfan, -fna, -fno ‰v. ornito-, -morfanŠ koji ima oblik ptice, nalik na pticu, pticolik. ornitopter, -a m ‰v. ornito-, gr~. pteron kriloŠ eksperimentalna letelica koja se odràva u vazduhu mahawem krila. ornitofauna, -e ` ‰v. ornito-, faunaŠ zool. pti~ji svet, pti~je carstvo; sve ptice nekog podru~ja. ornitofobija, -e ` ‰v. ornito-, fobijaŠ psih. bolestan strah od ptica. ornitohorija, -e ` ‰v. ornito, gr~. khorein {iriti seŠ biol. opra{ivawe i razmnoàvawe biqaka pomo}u ptica. ornost, -osti ` ‰v. oranŠ stawe onoga koji je oran, raspoloèn, voqan. oro- ‰gr~. oros brdo, planinaŠ kao prvi deo re~i ozna~ava povezanost sa gorama, brdima, planinama.

oro oro, -a m ‰ngr~. choros kolo, v. horŠ muz. etnol. vrsta narodnog plesa, kolo koje se igra u Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. orogeneza, -e ` ‰v. oro-, -genezaŠ geol. proces nastajawa lan~anih gora, brda i planina nabirawem Zemqine kore. orografija, -e ` ‰v. oro-, -grafijaŠ geogr. deo geomorfologije (fizi~ke geografije), bavi se prou~avawem i opisivawem reqefa na povr{ini Zemqe. x orografski. oroz, oroza m ‰tur. horoz od ar. horaz od pers. huruzŠ 1. pevac, kokot. 2. okida~ na vatrenom oru`ju. orometrija, -e ` ‰v. oro-, -metrijaŠ geogr. grana nauke koja se na osnovu karata bavi merewem visine planina, izraàva odnose wihovih oblika i veli~ina. oronim, -a i oronim, -ima m ‰v. oro-, -onimŠ lingv. naziv, ime brda, gore, planine. oronimija, -e ` ‰v. oronimŠ deo onomastike koji prou~ava imena brda i planina. orpington, -a m i orpingtonka, -e `, dat. i lok. orpingtonci ‰engl. OrpingtonŠ vrsta koko{ke plemenite rase; dobija se ukr{tawem azijske i drugih rasa koko{i. ort, -a m, mn. ortovi ‰gr~. orthos prav, pravi, upravanŠ mat. jedini~ni vektor, vektor duìne 1. ortak, -a m, mn. ortaci, gen. mn. ortaka i ortak, -aka m, mn. ortaci ‰tur. ortakŠ 1. saradnik u zajedni~kom poslu, partner, kompawon. 2. àrg. blizak, dobar drug, prijateq. 3. pej. sau~esnik, kompawon u nepo{tenom poslu. x orta~ki. ortakluk, -a m, mn. ortakluci, gen. mn. ortakluka ‰v. ortakŠ 1. udruìvawe i saradwa dveju ili vi{e osoba radi boqeg poslovawa; partnerstvo, orta{tvo. 2. pej. udruìvawe u ciqu izvr{avawa protivzakonitih dela. orta~iti (se), -im se nesvr{. ‰v. ortakŠ udruìvati se, sara|ivati u nekom poslu, biti ortak. ortikon, -a m ‰engl. orthicon od gr~. orthos prav, eikon slikaŠ tehn. katodna cev u televizijskoj kameri, koja opti~ke slike pretvara u elektronski signal; poboq{ana verzija ikonoskopa (v.). orto- ‰gr~. orthos pravŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa uspravnim, pravim, pravilnim, ravnim, ispravnim, vaqanim.

ortodoksija ortogeneza, -e ` ‰v. orto-, -genezaŠ biol. normalni razvoj ìvih bi}a usmeren u odre|enom pravcu i do odre|enih granica; proces u kome se postepeno usavr{avaju ili unaza|uju svojstva ili organi. ortogenija, -e ` ‰v. orto-, -genijaŠ prirodni prira{taj stanovni{tva; kontrola ra|awa. ortognat, -a m ‰v. orto-, gr~. gnathos vilicaŠ ~ovek kod koga ~eoni, predwi deo glave stoji upravno u odnosu na liniju dowe vilice. ortognatija, -e ` ‰v. ortognatŠ med. pravilan oblik dowe vilice; up. prognatija, agnatija. ortogon, -a i ortogon, -ona m ‰v. orto-, -gonŠ mat. 1. ugao od 90 stepeni, pravi ugao. 2. lik ili predmet koji ima prave uglove: pravougaonik, kocka, kvadrat, kvadar. ortogonalan, -lna, -lno ‰v. ortogonŠ koji se projektuje pod pravim uglom, pravougaoni, pravougli. ortogonalnost, -osti ` ‰v. ortogonŠ pravougaonost. ortografija, -e ` ‰gr~. ortographia, v. orto-, grafijaŠ prihva}en sistem na~ina pisawa re~i i znakova interpunkcije u nekom jeziku; pravilno pisawe, pravopis. ortografski, -a, -o ‰v. ortografijaŠ koji se odnosi na ortografiju; kao {to nalaù pravila ortografije, po ortografiji; pravopisni. y ortografska projekcija crtawe geografske karte pri kome su zemqe i kontinenti u umawenoj projekciji raspore|eni u istoj ravni. ortodoks, -a m, ortodoksist(a), -e m, mn. ortodoksisti ‰v. ortodoksijaŠ 1. ortodoksan, pravoveran ~ovek. 2. pravoslavac, pravoslavni. ortodoksan, -sna, -sno ‰gr~. orthodoxos, v. orto-, gr~. doxa mi{qeweŠ 1. koji je u potpunom skladu sa odre|enim na~elom; pravi, istinski. 2. koji se strogo pridràva nekog u~ewa, teorije, ideologije; pravoveran. 3. rel. a. koji se strogo pridràva verskih propisa. b. koji je pravoslavne vere; supr. heterodoksan. ortodoksija, -e ` ‰gr~. orthodoxia, v. ortodoksanŠ 1. rel. u~ewe slu`bene crkve, pravoverje, pravovernost. b. organizacija, mi{qewa i postupci pravoslavnih crkava nakon crkvenog raskola 1054; pravoslavqe; supr. hete-

873

ortodoksist(a) rodoksija. 2. prihvatawe i istrajavawe u u~ewu koje se smatra jedino ispravnim. 3. slepo i nekriti~ko zastupawe odre|ene ideje, mi{qewa, u~ewa. ortodoksist(a) = ortodoks (v.). ortodontija, -e ` ‰v. orto-, -odontijaŠ med. grana stomatologije koja se bavi ispravqawem nepravilnog poloàja i razvoja zuba. ortodroma, -e ` ‰v. orto-, -drom(a)Š 1. geogr. najkra}a linija izme|u dve ta~ke na Zemqi. 2. mat. luk velike ili glavne kru`nice. ortoepija, -e ` ‰gr~. orthoepeia, prema v. orto-, gr~. epos re~Š lingv. skup pravila o izgovoru glasova i govornih celina jednog jezika; pravogovor. ortoepika v. ortoepija. ortoepski, -a, -o ‰v. ortoepijaŠ koji se odnosi na ortoepiju; koji je po pravilima ortoepije; pravilno izgovoren, ispravno nagla{en. ortoid, -ida m ‰v. orto-, -idŠ mat. lik koji ima ~etiri stranice i ~etiri ugla, ~etvorougaonik. ortoklas, -a m ‰v. orto-, gr~. klasis lomqeweŠ miner. vrsta feldspata s pravcima lomqewa pod pravim uglom, glinenac. ortokromati~nost v. ortohromati~nost. ortoped, -eda i ortoped, -a m ‰v. ortopedijaŠ med. onaj koji se bavi ortopedijom, stru~wak za ortopediju. ortopedija, -e ` ‰v. orto-, -pedija1Š med. oblast hirurgije, bavi se prou~avawem i le~ewem uro|enih ili ste~enih o{te}ewa qudskog organizma, naro~ito kostiju, zglobova, mi{i}a, tetiva. ortopedski, -a, -o i ortopedski, -a, -o ‰v. ortoped, ortopedijaŠ koji se odnosi na ortopede, koji je u vezi sa ortopedijom. y ortopedska klinika ustanova u kojoj se le~e deformiteti kostiju, mi{i}a, zglobova hirur{kim putem ili pomo}u elektriciteta, masaè, razli~itih vrsta ve`bi; ortopedska pomagala naprave i sredstva koja pomaù u izle~ewu telesnih deformiteta. ortopneja,-e ` ‰v. orto-, gr~. pnein disatiŠ med. mogu}nost disawa samo u uspravnom poloàju, obi~no kod sr~anih bolesnika.

874

Orfej ortopter, -a m ‰v. orto-, -pterŠ zool. ravnokrilci, pravokrilci (red insekata). ortoptika, -e `, dat. i lok. ortoptici ‰v. orto-, -optikaŠ korekcija bilo koje o~ne devijacije, naro~ito ja~awe o~nog mi{i}a. ortoskop, -a m, mn. ortoskopi ‰v. orto-, -skopŠ voj. tehn. sprava za neposrednu proveru ciqawa pri obuci u ga|awu streqa~kim oru`jem. ortotona, -e ` ‰gr~. orthotonos od orto-, -ton(a)Š gram. 1. re~ sa samostalnim naglaskom. 2. enklitika koja je dobila svoj akcenat u re~enici (u gr~koj gramatici). ortotonija, -e ` ‰v. ortotonaŠ gram. pravilno nagla{avawe re~i. ortofonija = ortoepija (v.). ortofonometar, -tra m, mn. ortofonometri, gen. mn. ortofonometara ‰v. orto-, fonometarŠ sprava koja ispituje, kontroli{e disawe i izgovor pojedinih glasova radi otklawawa govornih mana. ortofrenija, -e ` ‰v. orto-, -frenijaŠ med. nauka koja se bavi prou~avawem pravilnog du{evnog razvoja ~oveka. ortohromati~an, -~na, -~no ‰v. orto-, hromati~anŠ fot. koji ima sposobnost da verno prenosi boje spektra osim crvene; up. panhromati~an. ortohromati~nost, -osti ` ‰v. ortohromati~anŠ svojstvo filmova ili fotografskih plo~a koji su ortohromati~ni. ortocentar, -tra m, mn. ortocentri, gen. mn. ortocentara ‰v. orto-, centarŠ geom. ta~ka u kojoj se seku visine trougla. ortocentri~an, -~na, -~no ‰v. ortocentarŠ koji ima sredi{te na pravilnom mestu. orfan, -ana m ‰gr~. orphanos siro~eŠ dete bez roditeqa, siro~e. orfaniti, -ita m mn. ‰v. orfanŠ ist. husiti koji su se u XV veku, posle @i{kine smrti, odvojili, a kasnije spojili sa taboritima. orfanotrofijum, -a i orfanotrofij, -ija m ‰v. orfan, gr~. trophe vaspitawe, othrawivaweŠ dom za siro~ad, siroti{te. Orfej, -eja m ‰gr~. OrpheusŠ mitol. gr~ki peva~ i svira~ iz Trakije, sin muze Kaliope i boga Apolona; pesmom o~aravao qude, ìvotiwe,

orfeum biqke, pa i same bogove. 2. fig. peva~ prijatnog, umilnog glasa. y orfejski. orfeum, -a m ‰fr. orpheon od OrfejŠ dvorana predvi|ena za ples, muzi~ke sve~anosti i druge oblike zabave. orfizam, -zma m ‰v. orfikŠ mitol. kult zasnovan na legendi o Orfeju i na drugim mitovima o zagrobnom ìvotu i ponovnom ra|awu, razvijen u staroj Gr~koj po~ev od VI veka pre n. e. orfik, -a m, mn. orfici = orfi~ar, -a m ‰gr~. orphikos Orfejev, orfejskiŠ pripadnik sekte u Gr~koj (VI vek pre n. e.) koja se bavila misti~nim radwama i obe}avala ve~no blaènstvo asketima i onima koji se ~iste od greha. orfika, -e `, dat. orfici ‰gr~. orphikaŠ muz. instrument sa ìcama u koji se svira udarawem maqicama. orfist(a), -e m, mn. orfisti ‰v. orfikŠ pobornik orfizma, onaj koji {iri orfizam. orfi~ar = orfik (v.). orfi~ki, -a, -o ‰v. orfikŠ koji je u vezi sa orficima, koji se odnosi na sektu orfika. 2. fig. tajanstven; misteriozan, ~udan. orhestra, -e ` ‰gr~. orchestraŠ v. orkestar (3). orhidalgija, -e ` ‰gr~. orkhis mudo, v. -algijaŠ bol u mo{nicama, testisima. orhideja, -e ` ‰fr. orchidee od gr~. orkhis mudo, zbog oblika gomoqaŠ bot. vrsta ukrasne biqke iz porodice ka}una, Orchidaceae, s krupnim cvetovima raznih boja. orhidektomija = orhitomija (v.). orhis, -a m ‰gr~. orkhis mudoŠ 1. anat. mu{ki organ u kome nastaju semene }elije, semenik, mudo, testis. 2. bot. ka}un, gorocvet. orhitis, -a m ‰gr~. orkhis mudo, v. -itisŠ med. upala testisa. orhitomija, -e = orhidektomija, -e ` ‰gr~. orkhis mudo, v. -tomija, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe testisa; kastracija. osana v. hosana. osar, -ara m, mn. osari ‰{ved. as grebenŠ geogr. uzvisine peska i {qunka na severu Evrope, nastale usled otapawa ledene mase. osarijum, -a i osarij, -a = osuarijum, -a i osuarij, -ija ‰lat. ossuarium, ossarium, prema os

osmanluk kostŠ mesto na grobqu gde se ~uvaju kosti preminulih; kosturnica. osevapiti se, osevapim se svr{. ‰v. sevapŠ u~initi sevap, dobro delo. osein, -ina m ‰lat. os kostŠ biol. organska materija koja ~ini glavni sastojak ko{tanog tkiva. osijanizam, -zma m ‰prema imenu OsijanŠ predromanti~arski pravac u evropskoj kwièvnosti XVIII veka obeleèn sna`nim uticajem pesama legendarnog keltskog pesnika Osijana (zapravo delo {kotskog pesnika Xejmsa Makfersona, koji ih je objavio 1762–1765. godine). osifikacija, -e ` ‰lat. os kost, v. -fikacijaŠ fiziol. proces formirawa ko{tanog tkiva, pretvarawe hrskavice u kost; oko{tavawe, oko{talost. Oskar, -a m ‰Oscar, engl. ime, popularni nadimak pozla}ene statue koja se dodequje pobednikuŠ godi{wa nagrada (Academy Award) koju od 1927/1928. dodequje Ameri~ka filmska akademija za najboqa ostvarewa u ameri~koj kinematografiji; od 1956. dodequje se i nagrada za najboqi strani film. oskarovac, -vca m ‰v. OskarŠ onaj koji je dobio nagradu Oskar: za najboqeg glumca, najboqu glumicu, za najboqu mu{ku i ènsku sporednu ulogu, najboqu reìju, filmsku muziku itd. oskulacija, -e ` ‰lat. osculatio od osculare qubitiŠ mat. dodir jedne krive drugom krivom u vi{e od jedne ta~ke, dodir vi{eg reda. oskultacija v. auskultacija. osmanizam, -zma m ‰po imenu sultana Osmana, osniva~a turske dràveŠ doktrina koju su zastupali turski gra|anski krugovi krajem XIX veka, prema kojoj osmansku naciju ~ine i potla~eni neturski narodi u Carstvu; ideologija mladoturaka. Osmanlija, -e m ‰po imenu sultana Osmana, osniva~a turske dràveŠ 1. Tur~in, pripadnik dinastije ~iji je prvi sultan Osman. 2. naziv za podanika jedinstvenog Osmanskog carstva. 3. (osmanlija, `) vrsta turskog sedla. osmanluk, -a m, mn. osmanluci, gen. mn. osmanluka ‰v. OsmanlijaŠ senica od vinove loze koja se pewe uza stubove, odrina, ~ardaklija.

875

osmanski

osteomalacija

osmanski, -a, -o = otomanski, -a, -o ‰v. OsmanlijaŠ koji se ti~e ili pripada sultanu Osmanu. 2. koji se odnosi na Osmanlije, koji pripada Osmanlijama; otomanski. y Osmansko/Otomansko carstvo carstvo sultana Osmana i wegovih naslednika na podru~ju biv{eg vizantijskog carstva, od XIII do HH veka; Tursko carstvo. osmijum, -a i osmij, -ija m ‰gr~. osme miris, vowŠ hemijski elemenat, simbol Os, atomski broj 76, metal modrosive ili crne boje, sli~an platini; wegov oksid je karakteristi~nog neprijatnog mirisa; upotrebqava se za ìce u sijalicama. osmoza, -e ` ‰gr~. osmos gurawe, tiskawe, v. -ozaŠ 1. fiziol. me{awe dveju te~nosti kroz polupropustqivu membranu, pri ~emu molekuli rastvara~a prelaze u koncentrovaniji rastvor sve dok se koncentracije sa obe strane izjedna~e; up. difuzija (3). 2. fig. me{awe, {irewe, rasprostirawe ideja, stavova i sl. x osmotski i osmoti~ki. osmologija, -e ` ‰gr~. osme miris, vow, v. -logijaŠ nauka koja prou~ava mirise, mirisne materije. osmometar, -tra m, mn. osmometri, gen. mn. osmometara ‰v. osmoza, -metarŠ fiz. aparat koji sluì za merewe osmotskog pritiska. osmoregulacija, -e ` ‰v. osmoza, regulacijaŠ med. odràvawe stalnog osmotskog pritiska telesnih te~nosti. osram, -a m ‰nem. Osram, od Osmium i WolframŠ kao prvi deo re~i u polusloènicama ozna~ava naziv za pojedine predmete u elektrotehnici. y osram-sijalica, osram-lampa elektri~na lampa (sijalica) koja daje jaku svetlost uz u{tedu elektri~ne energije. ostalgija v. ostealgija. ostealgija, -e ` ‰gr~. osteon med. bol u kostima; kostoboqa.

kost, v. -algijaŠ

osteitis, -a m ‰v. osteo-, -itisŠ med. zapaqewe kostiju. ostenzibilan, -lna, -lno ‰nlat. ostensibilis, prema lat. ostendere pokazatiŠ 1. koji je vredan da bude pokazan, koji treba izneti na videlo. 2. prividan, navodni.

876

ostenzivan, -vna, -vno ‰nlat. ostensivus prema lat. ostendere pokazatiŠ 1. koji samo pokazuje kakvu pojavu bez obja{wewa. 2. o~igledan, o~it, jasan. ostenzorijum, -a i ostenzorij, -ija m ‰lat. ostensorium prema lat. ostendere pokazatiŠ rel. u katoli~koj crkvi zlatan ili pozla}en sud u kojem se izlaè posve}ena hostija; monstranca, pokaznica. ostentativan, -vna, -vno ‰nlat. ostentativus prema lat. ostentare pokazatiŠ koji jasno i nedvosmisleno pokazuje i iznosi svoje namere, upadqiv, vidqiv. 2. koji svoje namere pokazuje razmetqivo ili agresivno; razmetqiv, hvalisav. ostentacija, -e ` ‰lat. ostentatioŠ 1. pokazivawe, izno{ewe u javnost. 2. razmetawe, hvalisawe. osteo- ‰gr~. osteon kostŠ anat. kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na kosti, ono {to je u vezi s kostima. osteoartritis, -a m ‰v. osteo-, artritisŠ med. upala zglobova i kostiju. osteoblast, -a m ‰v. osteo-, gr~. blastos klicaŠ fiziol. ko{tana ili vezivna }elija koja u~estvuje u stvarawu ko{tanog tkiva, pri ~emu se pretvara u osteocit. osteogen, -a, -o ‰v. osteo-, -genŠ med. iz koga se formira kost; koji je ko{tanog porekla. osteogeneza, -e ` ‰v. osteo-, -genezaŠ med. stvarawe kostiju, postanak kostiju; oko{tavawe. osteografija, -e ` ‰v. osteo-, -grafijaŠ anat. opis, opisivawe kostiju. osteoliza, -e ` ‰v. osteo-, -lizaŠ med. rastapawe, nestajawe kosti, usled nedostatka kalcijuma. osteolog, -a m, mn. osteolozi, gen. mn. osteologa ‰v. osteo-, -logŠ lekar stru~wak za osteologiju. osteologija, -e ` ‰gr~. osteologia, v. osteo-, -logijaŠ med. deo anatomije, bavi se prou~avawem i opisom gra|e i oblika kostiju. x osteolo{ki. osteom, -oma m ‰v. osteo-Š med. dobro}udni tumor na kostima. osteomalacija, -e ` ‰v. osteo-, gr~. malakia meko}aŠ med. oboqewe koje dovodi do omek{avawa i deformacije kostiju.

osteometrija osteometrija, -e ` ‰v. osteo-, -metrijaŠ antrop. merewe delova kostiju i ~itavog kostura qudskog tela. osteomijelitis, -a m ‰v. osteo-, mijelitisŠ med. gnojno zapaqewe ko{tane srì. osteonekroza, -e ` ‰v. osteo-, nekrozaŠ med. odumirawe ko{tanog tkiva, truqewe kostiju, usled zapaqewa, povreda i drugih uzroka. osteopat(a), -e m, mn. osteopati ‰v. osteopatijaŠ stru~wak za osteopatiju. osteopatija, -e ` ‰v. osteo-, -patijaŠ med. 1. bol u kostima, bolest kostiju. 2. vrsta fizikalne terapije putem manipulacije ki~me i le|nih mi{i}a. osteopatologija, -e ` ‰v. osteo-, patologijaŠ med. nauka koja prou~ava bolesti kostiju. osteoplastika, -e `, dat. osteoplastici ‰v. osteo-, -plastikaŠ med. zamewivawe kostiju operativnim putem. osteoporoza, -e ` ‰v. osteo-, gr~. poros rupica, v. -ozaŠ med. {upqikavost ili razre|enost ko{tanog tkiva kao posledica metaboli~kih poreme}aja; slabost i krhkost kostiju. osteopsatiroza, -e ` ‰v. osteo-, gr~. psathyros mekan, v. -ozaŠ med. nepotpuni razvitak kostiju koji prouzrokuje wihovu lomqivost, krhkost, slabost. osteosarkom, -oma m ‰v. osteo-, sarkomŠ med. rak ko{tanog tkiva. osteotomija, -e ` ‰v. osteo-, -tomijaŠ med. delimi~no se~ewe kostiju, operativni zahvat koji se vr{i radi ispravqawa deformacije kosti. osteofibrom, -oma m ‰v. osteo-, fibromŠ med. dobro}udni tumor vilice, sa~iwen od vlaknastog veziva unutar kojeg se formira kost. osteofit, -ita m ‰v. osteo-, -fitŠ med. mekani izra{taj na kosti razli~itog porekla. osteohondritis, -a m ‰v. osteo-, gr~. chondros hrskavica, -itisŠ med. zapaqewe kostiju i hrskavice. osteociti, osteocita m mn. ‰v. osteo-, -cit(i)Š fiziol. ko{tane }elije sme{tene u {upqinama kosti. ostijarijat, -ata m ‰lat. ostiarius vratarŠ rel. jedan od niìh redova u katoli~koj crkvi, ukinut na Drugom vatikanskom saboru 1962–1965.

oscilator ostijarijus, -a m ‰lat. ostiarius vratarŠ rel. 1. nosilac nièg sve{teni~kog ~ina, pripadnik ostijarijata. 2. ~uvar vrata, vratar u manastirima. ostinato ‰ital. ostinato uporanŠ muz. stalno ponavqawe ritmi~ki i melodi~ki izraène tonske figure, ve}inom u basu. ostitis v. osteitis. ostrakizam, -zma = ostracizam, -zma m ‰gr~. ostrakismos od ostrakon, v. ostrakonŠ 1. sud gra|ana u staroj Gr~koj koji je osu|ivao potencijalne ugroàvaoce vlasti na privremeno progonstvo iz Atine. 2. pol. ideologija u totalitarnim dru{tvima koja se zalaè za progon nepodobnih osoba iz javnog ìvota; javni prezir, bojkot. ostrakologija, -e ` ‰v. ostrakon, v. -logijaŠ zool. grana malakologije, bavi se prou~avawem qu{tura meku{aca. ostrakon, -ona m ‰gr~. ostrakon crepi}; {koqka, quskaŠ ist. glinena ili kerami~ka plo~ica koja je sluìla u staroj Gr~koj ili Egiptu za ispisivawe imena osu|enih na progonstvo (v. ostrakizam) ili kao podloga za pisawe u {koli. ostracizam = ostrakizam (v.). ostreikultura, -e ` ‰gr~. ostreion ostriga, v. kulturaŠ plansko gajewe ostriga. ostriga, -e ` ‰ital. ostrica, venec. ostrega od gr~. ostreionŠ zool. vrsta jestive morske {koqke, kamenica. osuarijum i osuarij, -ija v. osarijum. osunetiti, -im ‰v. sunetŠ izvr{iti sune}ewe, v. sunetiti. osfrezio- v. osfresio-. osfresiofilija, -e = osfreziofilija, -e ` ‰gr~. osphresis miris, v. -filijaŠ psih. med. preterana sklonost prema mirisima, bolesna zainteresovanost za mirise. osfresiofobija, -e = osfreziofobija, -e ` ‰gr~. osphresis miris, v. fobijaŠ psih. med. preteran i neobja{wiv strah od mirisa. oscilator, -a m ‰v. osciliratiŠ 1. fiz. sistem u kome neko telo ili neka fizi~ka veli~ina osciluje (mehani~ki ‹, harmoni~ni ‹, elektri~ni ‹). 2. tehn. elektronski aparat koji

877

oscilatoran pretvara jednosmernu elektri~nu struju u naizmeni~nu. oscilatoran, -rna, -rno ‰nlat. oscillatorius, v. osciliratiŠ koji se odnosi na oscilator; koji oscilira, koji se wi{e; treptav, treptajni. oscilacija, -e ` ‰lat. oscillatioŠ 1. naizmeni~no kretawe u dva pravca; wihawe, titrawe, treptawe. 2. fig. nestalnost, promenqivost (u pona{awu, raspoloèwu), kolebawe, usponi i padovi. oscilirati, osciliram, 3. l. mn. osciliraju nesvr{. ‰lat. oscillareŠ 1. a. wihati se napred-nazad u pravilnom ritmu. b. fiz. kretati se oko neke sredwe vrednosti (npr. klatno, muzi~ka viqu{ka, vibracije molekula). 2. a. kolebati se izme|u dve mogu}nosti. b. mewati se (u ne~emu) tokom vremena na boqe ili gore, vi{e ili niè; varirati. oscilo- ‰lat. oscillareŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa oscilirawem. oscilogram, -a m ‰v. oscilo-, -gramŠ krivuqa koja prikazuje oscilacije; grafi~ki crte` sa takvom krivuqom dobiven pomo}u oscilografa. oscilograf, -a m ‰v. oscilo-, -grafŠ fiz. instrument koji beleì oscilacije; aparat za prikazivawe talasnih oblika promenqivih struja i ostalih fizi~kih veli~ina koje se mogu prikazati elektri~nim, ili pretvoriti u elektri~nu energiju; beleì vremenski tok naizmni~nih struja. oscilografija, -e ` ‰v. oscilo-, -grafijaŠ med. metoda kojom se utvr|uje protok koli~ine krvi kroz ekstremitet ili jedan wegov deo. x oscilografski. oscilometar, -tra m, mn. oscilometri, gen. mn. oscilometara ‰v. oscilo-, -metarŠ tehn. ure|aj za merewe oscilacija. osciloskop, -a m ‰v. oscilo-, -skopŠ tehn. instrument za promatrawe i ispitivawe brzih promena koje nastaju oscilacijom naizmeni~ne struje; promene elektri~nih veli~ina ~ini vidqivim na fluoroscentnom ekranu. oscitacija, -e ` ‰lat. oscitatio, prema oscitare zevatiŠ fiziol. 1. duboko udisawe vazduha {irom otvorenih usta, a zatim lagano izdisawe. 2. zevawe, dremawe, pospanost, tromost.

878

otorinolaringologija ot-, oto- ‰gr~. ous, gen. otos uvoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa uhom; u{ni. otagra, -e ` ‰v. ot-, gr~. agra lovŠ med. bol u kostima uha, u{na kostoboqa. otalgija, -e ` ‰v. ot-, -algijaŠ med. bol uha, bol u uhu; uhoboqa. otalgik, -a m, mn. otalgici ‰v. otalgijaŠ farm. sredstvo za ublaàvawe i otklawawe bola u u{ima. otijatrija, -e ` ‰v. ot-, -ijatrijaŠ med. grana medicine koja se bavi u{nim bolestima i le~ewem u{iju. otijatrika v. otijatrija. otitis, -a m ‰v. ot-, -itisŠ med. upala spoqnog ili sredweg uha, posledica infekcije disajnih organa ili zaraze streptokokom. oto- v. ot-. otolit, -a i otolit, -ita m ‰v. oto-, -lit1Š fiziol. kristali kalcijum-karbonata sme{teni u unutra{wem uhu; sluè za ose}aj ravnoteè; u{ni kamen~i}. otolog, -a m, mn. otolozi, gen. mn. otologa ‰v. oto-, -logŠ med. lekar specijalista za bolesti uha. otologija, -e ` ‰v. oto-, -logijaŠ med. deo medicine koji se bavi prou~avawem i le~ewem bolesti uha; otijatrija (v.). otoman, -a m ‰fr. ottoman(e) turski (divan) od ar. utman Osman, OsmanlijaŠ mekan, nizak leàj bez naslona; kanabe, po~ivaqka, divan. otomanski, -a, -o = osmanski (v.) ‰v. otomanŠ y Otomansko carstvo ist. = Osmansko carstvo. otomikoza, -e ` ‰v. oto-, mikozaŠ med. gqivi~na infekcija spoqa{weg uha. oto-motor, oto-motora m, mn. -i ‰nem. Ottomotor, od prezimena izumiteqa motora Nikolasa Avgusta Ota (Nikolaus August Otto)Š benzinski motor sa unutra{wim sagorevawem. otorinolaringolog, -a m, mn. otorinolaringolozi, gen. mn. otorinolaringologa ‰v. oto-, rino-, laringo-, -logŠ med. lekar specijalista za bolesti uha, grla i nosa. otorinolaringologija, -e ` ‰v. oto-, rino-, -laringo-, -logijaŠ med. nauka o bolestima i le~ewu uha, grla i nosa.

otoskleroza otoskleroza, -e ` ‰v. oto-, sklerozaŠ med. hroni~na upala sredweg uha s progresivnom gluvo}om koja po~iwe nakon puberteta; posledica je oko{tavawa malih ko{~ica sredweg uha. otoskop, -a m ‰v. oto-, -skopŠ med. instrument s lampicom i ogledalom koji sluì za pregled sredweg uha. otoskopija, -e ` ‰v. oto-, -skopijaŠ med. pregled uha pomo}u otoskopa. oto~ento, -nta m ‰ital. ottocento osam stotinaŠ naziv za kwièvnost i umetnost XIX veka, posebno italijansku. ot{elnik, -a m, mn. ot{elnici, gen. mn. ot{elnika ‰rus. ot{elânikŠ rel. isposnik, pustiwak, usamqenik; up. anahoret i eremit. oupn tiket v. open tiket. of ‰engl. offŠ 1. iskqu~eno (oznaka na prekida~ima); up. on. 2. (u pozori{tu, filmu) koji se ~uje, ali se ne vidi na sceni. 3. nezvani~an, nestandardan; y of-Brodvej pozor. eksperimentalan, nekomercijalan (za razliku od pozori{ta na Brodveju u Wujorku). ofanziva, -e ` ‰fr. offensive od lat. offendere udaritiŠ 1. voj. napad velikih strate{kih razmera, nastupawe, napredovawe. 2. fig. poku{aj {irewa uticaja (politi~kog, ideolo{kog, kulturnog); supr. defanziva. ofanzivan, -vna, -vno ‰v. ofanzivaŠ 1. koji je u ofanzivi, koji sluì za napad, napada~ki. 2. fig. a. nasilan, nametqiv; izaziva~ki. b. uvredqiv. y ofanzivna igra na~in vo|ewa sportske igre (fudbal, odbojka i sl.) u kome je glavni ciq posti}i pogodak; u tenisu i stonom tenisu, na~in vo|ewa igre gde je va`no sna`nim i spretnim udarcima naterati protivnika na gre{ku; ofanzivni blok na~in blokirawa u odbojci: lopta iz bloka odbija se u protivni~ko poqe; ofanzivni skok skok u napadu u ko{arci. ofenzivan v. ofanzivan. oferirati, oferiram, 3. l. mn. oferiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. offerieren od lat. offerreŠ ponuditi, nuditi na prodaju; davati mogu}nost izbora; prikazivati. ofert, -a m ‰nem. Offerte od fr. offert prema lat. offerreŠ ponuda, pismena ponuda; ponuda (pismena) za prodaju neke robe.

oficina ofertalan, -lna, -lno ‰v. ofertŠ koji je podnet u obliku pismene ponude, na osnovu oferata. y ofertalna licitacija licitacija na osnovu pismene ponude, ponudbena licitacija. ofertorij v. ofertorijum. ofertorijum, -a i ofertorij, -ija m ‰srlat. offertorium prema lat. offerreŠ 1. rel. glavni deo mise, ~in dizawa i prikazawa posve}enog hleba i vina; molitva pre i posle tog obreda. 2. muz. crkv. kat. gregorijanski koralni napev, kasnije komad za orguqe koji se izvodi izme|u Kreda i Sanktusa. ofidizam, -zma m ‰gr~. ophis zmija, v. -izamŠ med. trovawe od ujeda zmije. ofidiologija, -e ` ‰gr~. ophis zmija, v. -logijaŠ deo zoologije koji se bavi prou~avawem zmija, nauka o zmijama. ofikleid, -a m = ofikleida, -e ` ‰gr~. ophis zmija, kleis gen. kleidos reza, kqu~Š muz. duva~ki limeni instrument zmijastog oblika, daje veoma dubok ton; koristio se u prvoj polovini XIX veka u vojnom orkestru. ofinger v. aufhenger. ofiolatrija, -e ` ‰gr~. ophis zmija, v. -latrijaŠ oboàvawe zmija, zmijopoklonstvo. ofis, -a m, mn. ofisi ‰engl. office od lat. officiumŠ 1. prostorija za stoni pribor u otmenim ku}ama; prostorija u kojoj jede posluga. 2. kancelarija. oficijal, -ala m, mn. oficijali ‰nlat. officialis prema lat. officiumŠ 1. slu`benik nièg poloàja u dràvnoj slu`bi. 2. rel. u katoli~koj crkvi pravni zastupnik biskupije. oficijalan v. oficijelan. oficijant, -a m ‰nlat. officians prema lat. officiumŠ 1. sve{tenik koji sluì misu u katoli~koj crkvi. 2. niì ~inovnik, sluga, posluìteq. oficijelan, -lna, -lno ‰fr. officiel prema lat. officiumŠ 1. koji se odnosi na slu`bu, slu`beni; koji se vr{i ili obavqa po du`nosti. 2. koji je donesen ili priznat od vlasti, vladin. 3. usvojen kao vaè}i, zvani~an. 4. fig. koji se suzdràno, zvani~no pona{a; hladan, krut. oficina, -e ` ‰lat. officinaŠ prostorija za rad, radionica; laboratorija (naro~ito apotekarska).

879

oficinalan oficinalan, -lna, -lno ‰nlat. officinalis, v. oficinaŠ farm. a. koji se, kao sredstvo za le~ewe, prodaje u apotekama; zvani~an, propisan. b. koji se nalazi u farmakopeji jedne dràve. oficiozan, -zna, -zno ‰lat. officiosus prema lat. officiumŠ 1. koji je iz autorskog izvora, ali bez slu`bene potvrde; poluslu`ben, poluzvani~an. 2. usluàn, predusretqiv. oficir, -ira m, mn. oficiri ‰fr. officier od srlat. officiariusŠ vojni stare{ina, nosilac jednog od vi{ih ~inova u vojsci od potporu~nika do generala. x oficirski. oficiru{a, -e ` ‰v. oficirŠ pej. oficirova èna, èna koja je manire i ìvotne navike sticala po garnizonskim gradovima, u vojnim naseqima itd. of-lajn ‰engl. off-line izvan vezeŠ 1. prid. koji nije povezan sa centralnim ra~unarom kompjuterskog sistema. 2. pril. bez trenutne veze sa Internetom; up. on-lajn. indekl.

ofroud prid. indekl. ‰engl. off road izvan drumaŠ autom. (o vozilu) koji je namewen vo`wi po neravnom zemqi{tu, terenski. ofsajd, -a m (nepr. opsajd) ‰engl. off-sideŠ sp. 1. nedozvoqen poloàj u fudbalu: igra~ se nalazi na protivni~koj polovini igrali{ta, a nema pred sobom bar jo{ jednog protivni~kog igra~a i golmana. 2. (u ragbiju, hokeju) nedozvoqen poloàj igra~a ispred lopte. y biti u ofsajdu àrg. a. skrenuti s puta, zastraniti, na}i se gde ne treba. b. biti zanemaren, zaobi|en, gurnut u stranu; ofsajd-zamka sp. manever kojim se fudbaleri protivni~kog tima namerno pu{taju da pro|u napred kako bi se na{li u ofsajdu. ofset, -a m ‰engl. offsetŠ {tamparska tehnika za dobijawe otiska u bojama pomo}u gumenog vaqka koji preuzima boju sa {tamparske forme i prenosi je na papir. y ofset-presa ‰v. presaŠ litografska rotaciona ma{ina za {tampawe pomo}u gumenog vaqka. oftalm-, oftalmo- ‰gr~. ophthalmos okoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa okom, o~ni. oftalmija, -e ` ‰v. oftalm-Š med. spoqa{we zapaqewe o~iju.

880

ocelot oftalmitis, -a m ‰v. oftalm-, -itisŠ med. unutra{we zapaqewe zenice. oftalmi~ki, -a, -o ‰gr~. ophthalmikos, v. oftalm-Š koji se odnosi na le~ewe o~iju; o~ni. oftalmolog, -a m, mn. oftalmolozi ‰v. oftalmo-, -logŠ med. o~ni lekar, okulist. oftalmologija, -e ` ‰v. oftalmo-, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi gra|om i funkcijama oka, o~nim bolestima i wihovim le~ewem; o~no lekarstvo, okulistika. x oftalmolo{ki. oftalmometar, -tra m ‰v. oftalmo-, -metarŠ instrument za merewe oblika oka i polupre~nika krivine ro`wa~e. oftalmometrija, -e ‰v. oftalmo-, -metrijaŠ merewe oblika oka i polupre~nika krivine ro`wa~e. oftalmoplegija, -e ` ‰v. oftalmo-, -plegijaŠ med. oduzetost pojedinih ili svih o~nih motornih ìvaca, usled koje oko ostaje slabo pokretno ili nepokretno. oftalmoskop, -a m ‰v. oftalmo-, -skopŠ med. sprava za pregled i ispitivawe unutra{wosti oka, o~ne pozadine. oftalmoskopija, -e ` ‰v. oftalmo-, -skopijaŠ 1. med. pregled unutra{wosti oka, naro~ito mre`wa~e; ispitivawe oka oftalmoskopom. 2. zast. proricawe iz o~iju. x oftalmoskopski. of{or prid. indekl. ‰engl. off shore daqe od obaleŠ 1. ekon. sme{ten ili registrovan van granica mati~ne zemqe, naj~e{}e da bi se izbeglo pla}awe poreza. 2. na pu~ini (o ribolovu ili platformama za va|ewe nafte). ohlokrat(a), -e m, mn. ohlokrati ‰gr~. okhlos gomila, svetina, v. -kratŠ onaj koji ima uticaja nad svetinom, koji predvodi masu. ohlokratija, -e ` (gr~. ochlos, kratos) vladavina mase, puka, proste svetine. OHR /o-ha-er/, -a m ‰engl. OHR skr. Office of the High RepresentativeŠ Ured (kancelarija) visokog predstavnika (UN u Bosni i Hercegovini), sa sedi{tem u Sarajevu; up. OHR. ohrana ‰rus. ohrana za{tita, ~uvaweŠ ist. tajna policija u carskoj Rusiji. ocat, octa m ‰lat. acetumŠ sir}e. ocelot, -a m ‰nem. Ozelot iz jezika nahuatlŠ 1. zool. zver iz porodice ma~aka, ìvi u Ju`noj i

ocmbudsmen Sredwoj Americi. 2. meton. ceweno krzno te ìvotiwe. ocmbudsmen nepr. v. ombudsman. oxa nepr. v. hoxa. oxak, -aka m, mn. oxaci i oxak, -a m, mn. oxaci ‰tur. ocakŠ 1. dimwak. 2. ogwi{te, loì{te povezano s dimwakom, kamin. 3. fig. ku}a, dom, doma}instvo; porodica, ob. uglednija.

oxa~ar oxaklija, -e ‰v. oxakŠ 1. ` zast. prostorija u kojoj se nalazi ogwi{te sa zidanim dimwakom (oxakom). 2. m v. oxakovi}. oxakovi}, -a m ‰v. oxakŠ ~ovek iz ugledne i stare porodice, kolenovi}, ku}i}. oxa~ar, -a m ‰v. oxakŠ onaj koji ~isti dimwake, dimni~ar. x oxa~arov i oxa~arev; oxa~arski.

881

P pab, -a m, mn. pabovi, gen. mn. pabova ‰engl. pub, skr. od public houseŠ pivnica, bife, lokal u kojem se to~i alkohol, tipi~an za Veliku Britaniju. pablik rilej{nz, -a m ‰engl. public relationsŠ 1. odnosi s javno{}u. 2. slu`ba za uspostavqawe i odràvawe odnosa s javno{}u. pavana, -e ` ‰ital. pavana od danza pa(do)vana padovanska igraŠ 1. sve~ani dvorski ples u parnom taktu, naro~ito omiqen u [paniji u XVI i XVII veku. 2. muz. jedan od stavova barokne instrumentalne svite, kasnije posebna forma (u XIX i HH veku). pavijan, -a m ‰nem. Pavian od hol. baviaan od fr. babouinŠ zool. vrsta divqeg dugodlakog majmuna, Papia hamadryas, sa izduènom wu{kom, ìvi na visoravnima Arapskog poluostrva i u predelima severoisto~ne Afrike. x pavijanski. paviqon, -ona m, mn. paviqoni, gen. mn. paviqona ‰fr. pavillon od lat. papilio leptir, {atorŠ arhit. 1. a. mawa gra|evina odre|ene namene, na~iwena od lakog materijala (izlo`beni ‹). b. natkrivena gra|evina u parku ili vrtu, sluì za odmor i zabavu (muzi~ki ‹). 2. ku}ica s kubetom. 3. deo ku}e s krovom u obliku {atora. 4. prostorija za sme{taj eksponata na izlo`bi ili sajmu. 5. specijalno opremqena prostorija za snimawe (kino ‹). x paviqonski. pavlin, -ina m, mn. pavlini, gen. mn. pavlina ‰srlat. Paulinus PavlovŠ crkv. ~lan katoli~kog reda posve}enog sv. Pavlu pustiwaku iz Tebe; nosili su bele haqine (œbeli fratriŒ) i crne ogrta~e (œsvrakariŒ); red je ukinut 1786. godine.

882

pavlovnija, -e ` ‰lat. Paulownia, po Ani Pavlovnoj, k}erci ruskog cara Pavla IŠ bot. ukrasno drvo poreklom iz Japana, sa krupnim plavoqubi~astim cvastima. pavor, -ora m ‰lat. pavorŠ med. stawe uznemirenosti, strah od bilo kakve opasnosti (smrti, bolesti, kazne); drhtawe; trzawe od straha u snu. paganizam, -zma m = paganstvo, -stva s ‰v. paganinŠ neznabo{tvo, mnogobo{tvo. paganin, -a m, mn. pagani, gen. mn. pagana ‰lat. paganus seqakŠ neznaboàc; mnogoboàc. paganstvo = paganizam (v.) paganski, -a, -o ‰v. paganinŠ koji pripada nekoj mnogoboà~koj, nehri{}anskoj religiji, neznaboà~ki. pagat, -a m, mn. -i, gen. mn. pagata ‰ital. pagato pla}enŠ najvi{a karta u taroku, sa oznakom rimskog broja jedan. pagina, -e ` ‰lat. paginaŠ 1. strana u kwizi ili bele`nici, stranica. 2. broj koji ozna~ava stranicu kwige. paginacija, -e ` ‰nlat. paginatio, v. paginaŠ 1. obeleàvawe brojevima stranica rukopisa ili kwige, numeracija, folijacija (v.). 2. brojevi strana u kwigama, rukopisima i sl. paginirati, paginiram, 3. l. mn. paginiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. paginare, v. paginaŠ obeleìti, obeleàvati brojkama stranice kwige, rukopisa i sl. pagoda, -e, gen. mn. pagoda ‰port. pagode, poreklom iz Azije, up. sanskr. bhagavati blaènaŠ 1. arhit. budisti~ki hram u zemqama Dalekog istoka, sa stepenastim krovom. 2. figura idola;

padi{ah boànstvo u sede}em poloàju. 3. ist. zlatni novac koji se nekada upotrebqavao u Indiji. padi{ah, -a m, mn. padi{asi, gen. mn. padi{aha ‰tur. padisah od pers. padi{ahŠ titula vladara u nekim orijentalnim zemqama; veliki vladar, samodràc, car. padok, -a m, mn. padoci, gen. mn. padoka ‰engl. paddockŠ sp. ogra|en otvoren prostor na hipodromu u kojem se kowi prikupqaju i zagrevaju pre trke. padre, -dra m ‰ital. i {p. padre od lat. paterŠ otac; titula sve{tenog lica. padrone, padrona m (`. padrona, -e) ‰ital. padrone od lat. patronusŠ 1. gospodin, doma}in. 2. gospodar, gazda; poslodavac. pa|enija, -e ` ‰lat. paginus od pagus seloŠ 1. teàk rad, kuluk, rabota. 2. obaveza prema nekom manastiru. pa|enija{, -a{a m, mn. pa|enija{i, gen. mn. pa|enija{a ‰v. pa|enijaŠ radnik, kulu~ar, rabotnik. paeqa, -e `, gen. mn. paeqa ‰{p. paellaŠ kulin. tradicionalno {pansko jelo od pirin~a, mesa, ribe, {koqki i raznog povr}a. pa`, paà m, mn. paèvi, gen. mn. paèva ‰fr. pageŠ 1. mladi plemi} u slu`bi na dvoru; plemi} koji sluì kao {titono{a. 2. pitomac vojnog zavoda za decu povla{}enog staleà (u nekada{woj Rusiji). x paèvski. pazar, -ara m, mn. pazari, gen. mn. pazara ‰tur. pazar od pers. bazarŠ 1. mesto gde se kupuje, tr`nica, pijaca. 2. kupovawe; trgovina; kupoprodaja. 3. roba koja se prodaje. 4. novac, zarada od prodate robe. z tvrditi pazar ne}kati se, toboè ne hteti; nastojati da se iz pogodbe izvu~e {to ve}a korist. pazariti, pazarim svr{. i nesvr{.‰v. pazarŠ 1. trgovati, proda(va)ti. 2. kupiti, kupovati. 3. poga|ati se, cenkati se. pazarni, -a, -o ‰v. pazarŠ koji se odnosi na pazar. y pazarni dan dan kada radi pijaca, kada se kupuje i prodaje. pazarxija, -e m ‰v. pazarŠ onaj koji prodaje na pazaru. pazdaran, -ana m ‰pers. pasdaran ~uvariŠ 1. pripadnik revolucionarne garde, vojno-policijske formacije, u Iranu nakon pobede

paker Islamske revolucije; u {iru upotrebu izraz je u{ao 1979. godine, kada je vo|a revolucije, ajatolah Homeini, obrazovao posebnu revolucionarnu gardu pod imenom Sipah-i pasdaran-i inqilab-i islami (Odredi ~uvara islamske revolucije). 2. naoruàni borac za islam. pazl, -a m ‰engl. puzzle zagonetkaŠ 1. igra koja se sastoji u sastavqawu slika od ise~enih delova razli~itog oblika, slagalica. 2. fig. komplikovani diplomatski ili dru{tveni problem. pajac, pajaca i pajac, -aca m, mn. pajaci i pajaci, gen. mn. pajaca i pajaca ‰ital. pagliaccio od paglia slamaŠ 1. komi~ni lik iz italijanske komedije del arte. 2. komi~na figura u {arenom kostimu, klovn, lakrdija{, komedija{. 3. igra~ka za decu u obliku sme{nog ~ove~uqka. pajda{, pajda{ki, pajda{tvo = pajta{, pajta{ki, pajta{tvo (v.). pajplajn, -a m ‰engl. pipe-lineŠ velika, duga~ka gvozdena cev za provo|ewe te~nosti, cevovod; naftovod. pajplajning, -a m, mn. pajplajninzi, gen. mn. pajplajninga ‰engl. pipe-liningŠ ra~. metod ubrzavawa operacija kod velikih kompjutera. pajser, -a m, mn. -i, gen. mn. pajsera ‰austr. BeisserŠ velika metalna {ipka za obijawe, poluga, }uskija. pajta{, -a{a m, mn. pajta{i, gen. mn. pajta{a = pajda{, -a{a m, mn. pajda{i, gen. mn. pajda{a (`. pajta{ica, -e = pajda{ica, -e) ‰ma|. pajtasŠ drug, drugar, kompawon. pajta{ki = pajda{ki, -a, -o ‰v. pajta{Š drugarski, prijateqski. pajta{tvo, -a{tva = pajda{tvo, -a{tva s ‰v. pajta{Š drugarstvo, prijateqstvo. paj{l, -a m. ‰nem. BeuschelŠ jelo od iznutrica, bela xigerica. pak, paka m, mn. pakovi, gen. mn. pakova ‰engl. puckŠ sp. tvrda gumena plo~ica koja se gura {tapom u hokeju na ledu. paker, -a m ‰nem. PackerŠ 1. onaj koji pakuje robu. 2. ma{ina za pakovawe robe. 3. sp. igra~ koji saigra~ima priprema {ansu za postizawe pogotka (u ko{arci, fudbalu i sl.), asistent.

883

pakeraj

paladion

pakeraj, -aja m, mn. pakeraji, gen. mn. pakeraja ‰nem. PackereiŠ prostorija u kojoj se pakuje i otprema roba, obi~no u velikim preduze}ima.

pakung, -a m, mn. pakunzi, gen. mn. pakunga ‰nem. PackungŠ 1. na~in pakovawa, pravqewe paketa, pakovawe. 2. paket, svitak, omot.

paket, -eta m, mn. paketi, gen. mn. paketa ‰nem. Packet od fr. paquetŠ 1. roba sloèna i uvijena u ~vrst papir ili karton radi slawa. 2. rukovet, sveàw, omot; ve}a po{tanska po{iqka. 3. ra~. jedinica informacije koja se kao celina prenosi s jednog na drugi ure|aj u mreì. y paket-aran`man grupno putovawe koje organizuje turisti~ka agencija, ukqu~uju}i prevoz, sme{taj, no}ewe i druge usluge; paket mera (zakona) skup propisa, odluka i sl. nekog dràvnog organa sa zajedni~kim ciqem, ob. u sferi ekonomije. x paketni.

pakfong, -a m ‰engl. packfong od kin. peh t’ung beli bakarŠ legura bakra, cinka i nikla, po boji sli~na srebru, œnovo srebroŒ.

paketni, -a, -o ‰engl. packetŠ ra~. koji se odnosi na kratak blok podataka koji se prenosi mreòm.

pala, -e `, gen. mn. pala ‰ital. palaŠ 1. deo vesla kojim se zahvata voda. 2. pokr. lopata. 3. um. drvena plo~a s reqefima i slikama na predwem delu oltara, ~esto u vi{e delova. pala, -e `, gen. mn. pala ‰lat. pallaŠ 1. ist. haqina Rimqanki, obojeni pla{t. 2. u katoli~koj crkvi prekriva~ pehara kvadratnog oblika. pala, -e `, gen. mn. pala i pala, -e `, gen. mn. pala ‰tur. palaŠ kratak i {irok ma~, ima dràk i korice okovane srebrom.

paklo, -a m ‰nem. Packel, dem. od PackŠ paketi} odre|ene teìne u mekom papiru (‹ duvana, ‹ cigareta); zamotuqak, zave`qaj.

palavra, -e `, gen. mn. palavri ‰tur. palavra od {p. palabra re~Š 1. prevara, podvala. 2. svesno izre~ena neistina; varka, la`. 3. brbqivac, klepetalo.

pakna, -e `, gen. mn. pakni ‰nem. BackeŠ tehn. obloga (deo sistema za ko~ewe u automobilima, na ma{inama i sl.).

palada i palada ‰venec. palada od ital. palo kolacŠ lukobran.

pakovati, -ujem nesvr{. ‰nem. packen, v. paketŠ 1. slagati, vezati u sveàw jedan ili vi{e predmeta i omotati papirom ili stavqati u ambalaù, radi slawa po{tom. 2. fig. stavqati (kome, {ta) na teret, podmetati. 3. ra~. pohrawivati informaciju u zbijenijem, kompaktnijem obliku. 4. pakovati se a. spremiti prtqag, pripremati se za odlazak. b. fig. odlaziti protiv svoje voqe. pakpapir, -a m ‰nem. PackpapierŠ vrsta tvr|eg papira za pakovawe po{iqaka. pakt, -a m, mn. paktovi, gen. mn. paktova ‰lat. pactum, prema paciscere sporazumeti seŠ me|unarodni ugovor ve}eg zna~aja izme|u dveju ili vi{e dràva, stranaka ili osoba; sve~ani dogovor, sporazum, nagodba kojom se stupa u savez (sklopiti ‹, potpisati ‹). paktirati, paktiram, 3. l. mn. paktiraju svr{. i nesvr{. ‰v. paktŠ 1. (na)praviti pakt; sporazumevati se, pregovarati, udruì(va)ti se; poga|ati se, naga|ati se. 2. biti u dosluhu; {urovati (s kim).

884

Palada, -e ` ‰gr~. Pallas gen. PalladosŠ mitol. epitet bogiwe Atene. paladijanizam, -zma m ‰po imenu italijanskog graditeqa A. Paladija (Andrea Palladio, 1518–1580)Š arhit. podraàvawe umetni~kog stila A. Paladija, naro~ito u XVII i XVIII veku u Engleskoj. paladijum, -a i paladij, -a m ‰lat. palladium od gr~. Palladion, v. paladionŠ 1. hem. srebrnastosivi metal sli~an platini, prona|en 1803, simbol Pd, atomski broj 46; upotrebqava se u legurama i kao katalizator. 2. v. paladion. paladin, -ina m, vok. paladine, mn. paladini, gen. mn. paladina ‰fr. paladin od lat. palatinus carskiŠ 1. u fr. i {p. sredwovekovnim romanima, jedan od dvanaest vitezova iz pratwe Karla Velikog (VIII vek). 2. fig. a. onaj koji se isti~e u vite{tvu, hrabar junak, otmen vitez. b. onaj koji brani ili zagovara plemenita dela, pobornik, za{titnik. paladion, -a m ‰gr~. Palladion, v. PaladaŠ 1. drveni kip bogiwe Atene kao za{titnice glavnog grada Gr~ke, obu~en u skupocenu ode-

ist.

palador }u. 2. za{tita, uto~i{te, okriqe; svetiwa koja predstavqa za{titnu mo}. palador, -ora m ‰v. paladijum, fr. or zlatoŠ hem. legura paladijuma i zlata, upotrebqava se u zubarstvu. palamar, -a m, mn. palamari, gen. mn. palamara i palamar, -ara m, mn. palamari, gen. mn. palamara ‰tur. palamar od ngr~. palamariŠ 1. uè kojim se vezuju brodovi za obalu, gumina. 2. debeo gvozdeni klin. palamida, -e ` ‰venec. palamida, ital. palamita od gr~. palamysŠ zool. jestiva morska riba iz porodice sku{a, Pelamys sarda, polanda, pastirica. palanka, -e `, dat. palanci, gen. mn. palanki ‰nejasnog poreklaŠ 1. a. provincijski gradi}; varo{ica, kasaba. b. zaostalo mesto. 2. ist. malo drveno utvr|ewe radi za{tite putnika na putevima Osmanskog carstva. x palana~ki. palankin, -ina m ‰port. palanquim, indijskog poreklaŠ pokrivena nosiqka u kojoj se nose dostojanstvenici u azijskim zemqama. palan~anin, -a, mn. palan~ani, gen. mn. palan~ana (`. palan~anka, -e `, dat. palan~anki, gen. mn. palan~anki) ‰v. palankaŠ stanovnik palanke, malogra|anin. palas, -a i palas, -a m ‰fr., engl. palace, v. palataŠ 1. arhit. u sredwovekovnom zamku glavna zgrada za stanovawe sa sve~anom dvoranom. 2. sve~ana dvorana. palata, -e `, gen. mn. palata i palata, -e `, gen. mn. palata ‰gr~. palation od lat. palatia mn. od palatium, v. palatinŠ velika i lepa ku}a; dvorac. palatal, -ala m, mn. palatali, gen. mn. palatala ‰lat. palatalis od palatum nepceŠ fon. glas koji se artikuli{e na predwem nepcu (palatumu), (predwo)nep~ani suglasnik, umek{ani suglasnik (pre svega }, |, q, w, j). palatalizacija, -e ` ‰v. palatalŠ fon. pretvarawe nepalatalnih zadwonep~anih suglasnika k, g, h u pretpalatalne, meke suglasnike ~, `, {; umek{avawe glasova (npr. jak — ja~i, legati — leèm, duh — du{e). palatalizovati, -ujem i uob. palatalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. palatalŠ fon. izgovarati glasove na nepcu; umek{a(va)ti (glasove).

pala~a palatalni, -a, -o ‰v. palatalŠ koji se artikuli{e kao palatal, predwonep~ani glas. palatalnost, -osti ` ‰v. palatalŠ fon. svojstvo onoga {to je palatalno; meko}a, prisustvo elemenata palatalnog suglasnika j u artikulaciji drugih suglasnika. Palatin, -ina m ‰lat. (Mons) Palatinus, prvobitno Palatium, jedan od sedam breùqaka grada RimaŠ 1. deo Rima gde je bio dvor cara Avgusta i gde su se nalazila najstarija svetili{ta. 2. dvor rimskih careva, slu`bena rezidencija vladara. palatin, -ina m, mn. palatini, gen. mn. palatina ‰lat. palatinus dvorskiŠ 1. dostojanstvenik na dvoru, kraqevski ili carski slu`benik. 2. u Ugarskoj do 1848, najvi{i dràvni slu`benik (vrhovni sudija, zapovednik vojske, kraqev namesnik); vojvoda u Poqskoj. x palatinski. palatogram, -a m ‰v. palatum, -gramŠ fon. dijagram koji u eksperimentalnoj fonetici prikazuje deo ili delove nepca koje jezik dodiruje pri izgovoru pojedinih suglasnika. palatograf, -a m ‰v. palatum, -grafŠ fon. aparat koji sluì za preslikavawe rezultata palatograma. palatografija, -e ` ‰v. palatum, -grafijaŠ prou~avawe i obja{wewe artikulacije glasova pomo}u palatograma. fon.

palatoplastika, -e `, dat. palatoplastici ‰v. palatum, plastikaŠ med. ve{ta~ko pravqewe nepca. palatofonija, -e ` ‰v. palatum, -fonijaŠ poreme}aj glasa zbog rascepqenosti nep-

med.

ca. palatum, -a m ‰lat. palatumŠ anat. nepce, tvrdo nepce; up. velum. palafit, -ita m, mn. palafiti, gen. mn. palafita ‰ital. palafitta od palo kolac i fitto zabodenŠ arhit., arheol. 1. gra|evina na vodi koja po~iva na drvenim stubovima radi za{tite od poplava, vlage i dr., sojenica. 2. naseqe od takvih ku}a. x palafitski. pala~a, -e ` 1. hrv. v. palata. 2. pokr. zast. naziv za najve}u sobu u nekada{woj gospodskoj (feudalnoj) ku}i.

885

pala~inka pala~inka, -e `, dat. pala~inki, gen. mn. pala~inaka i pala~inki ‰ma|. palacsinta od rum. placintaŠ kulin. jelo od testa, u obliku okruglog tankog lista, posluùje se uvijeno i s nadevom od pekmeza, oraha, sira itd. paldum, -a m, mn. paldumi, gen. mn. palduma ‰tur. pald›m od pers. pardumŠ 1. kai{ provu~en ispod kowskog repa koji spre~ava klizawe sedla. 2. pojas kojim se pridràva kila. z udariti (kome) paldum podvaliti. palenta, -e ` ‰ital. polentaŠ kulin. jelo od skuvanog kukuruznog bra{na, preliveno vrelom ma{}u, mlekom ili skorupom; `ganci, pura, ka~amak. paleo- ‰gr~. palaios starŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na davnu pro{lost; star, drevan, zastareo. paleoantropologija, -e ` ‰v. paleo-, antropologijaŠ nauka koja prou~ava qudske rase i biolo{ke tipove ~oveka u preistoriji. paleobiologija, -e ` ‰v. paleo-, biologijaŠ grana biologije koja poku{ava na osnovu fosila da utvrdi strukturu i na~in ìvota izumrlih organizama. paleobotanika, -e `, dat. paleobotanici ‰v. paleo-, botanikaŠ deo paleontologije koji prou~ava okamewene ostatke biqaka iz ranijih geolo{kih perioda, paleofitologija. paleogen, -a i paleogen, -ena m ‰v. paleo-, -genŠ geol. prvi period kenozojske ere, obuhvata paleocen, eocen i oligocen. paleogeografija, -e ` ‰v. paleo-, geografijaŠ deo geologije, nauka o geografskim uslovima na Zemqi u davnoj pro{losti. paleograf, -a m ‰v. paleo-, -grafŠ stru~wak za paleografiju. paleografija, -e ` ‰v. paleo-, -grafijaŠ 1. a. istorijska nauka koja se bavi prou~avawem postanka i razvoja pisma (latinska ‹, slovenska ‹). b. poznavawe starinskog pisma, rukopisa. 2. muz. prou~avawe starog notnog pisma. paleoetnologija, -e ` ‰v. paleo-, etnologijaŠ etnologija najstarijih i preistorijskih naroda. paleozoik, -a m ‰v. paleo-, gr~. zoikos ìvotiwskiŠ geol. najstariji period u geolo{kom razvoju Zemqe (od pre 570 miliona do pre 230 miliona godina), u kome se pojavquju prvi ob-

886

palestra lici ìvota; deli se na kambrij, silur, devon, karbon i perm (v.). paleozojski, -a, -o ‰v. paleozoikŠ koji se odnosi na paleozoik, koji poti~e iz paleozoika. paleozoologija, -e ` ‰v. paleo-, zoologijaŠ deo paleontologije, prou~ava ìvotiwe koje su ìvele u ranijim geolo{kim periodima. paleozoon, -ona m, mn. paleozooni, gen. mn. paleozoona ‰v. paleo-, gr~. zoon ìvotiwaŠ preistorijska ìvotiwa. paleoklimatologija, -e ` ‰v. paleo-, klimatologijaŠ meteor. nauka koja se bavi prou~avawem klimatskih prilika u pojedinim razdobqima razvoja Zemqe. paleolit, -ita m i paleolitik, -a m ‰v. paleo-, -litŠ geol. starije kameno doba, u kome su qudi pravili prva oru|a od kamena i kostiju. paleolitski, -a, -o ‰v. paleolitŠ koji se odnosi na starije kameno doba, paleolitik. paleomagnetizam, -zma m ‰v. paleo-, magnetizamŠ 1. stawe magnetne polarizacije u stenama. 2. metod kojim se odre|uje snaga magnetnog poqa tokom geolo{kih doba. paleomastodont, -a m ‰v. paleo-, mastodontŠ zool. geol. izumrli slon iz oligocena. paleontologija, -e ` ‰v. paleo-, onto-, -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem biqaka i ìvotiwa na osnovu fosilnih ostataka u Zemqinoj kori. x paleontolo{ki. paleopatologija, -e ` ‰v. paleo-, patologijaŠ nauka koja ispituje tragove oboqewa i ozleda na qudskim i ìvotiwskim ostacima iz preistorijskih vremena. paleopsihologija, -e ` ‰v. paleo-, psihologijaŠ 1. poku{aj rekonstrukcije psihi~kih karakteristika preistorijskog ~oveka. 2. prou~avawe onih psihi~kih procesa za koje se misli da poti~u iz ranih razdobqa ~ovekovog razvitka. paleofitologija, -e ` ‰v. paleo-, fitologijaŠ nauka o fosilnim ostacima biqaka koje su ìvele u ranijim geolo{kim vremenima, paleobotanika. palestra, -e ` ‰gr~. palaistra od palaiein boriti seŠ a. u staroj Gr~koj mesto na otvorenom prostoru, prvobitno za rvawe, potom i za dru-

palestrit ge telesne ve`be. b. {kola rvawa, ma~evawa, gimnastike kod starih Grka i Rimqana. palestrit, -ita m, mn. palestriti, gen. mn. palestrita ‰gr~. palaistrites, v. palestraŠ u staroj Gr~koj borac, rva~, gimnasti~ar. paleta1, -e `, gen. mn. paleta ‰fr. palette od ital. paletta lopaticaŠ 1. slikarska da{~ica jajastog oblika koja se drì u ruci i sluì za me{awe boja. 2. fig. lik. a. boje upotrebqene na slici; kolorit (svetla ‹, tamna ‹). b. skup izraàjnih sredstava umetnika; stil. 3. ra~. skup boja koje se mogu prikazati u operativnom sistemu nekog ra~unara ili u wegovom programu. 4. raspon, raznovrsnost, bogatstvo (‹ ideja). paleta2, -e `, gen. mn. paleta ‰engl. palletŠ ~etvrtasta podloga od drveta, plastike ili metala za slagawe i prevoz tereta. paletizacija, -e ` ‰v. paletaŠ pakovawe robe u palete2 (v.); na~in transportovawa robe kori{}ewem naro~itih kontejnera (paleta). pali, palija m ‰sanskr. pali crta, linija, skra}eno od pali bha{a kanonski jezikŠ lingv. 1. sredwoindijski jezik sli~an sanskrtu, kwièvni jezik budisti~kih svetih spisa. 2. sveto budisti~ko pismo, osnova mnogih pisama ju`ne i isto~ne Azije. paligrafija, -e ` ‰v. palin-, grafijaŠ med. pojava patolo{ke prirode kada se ponavqaju ve} napisana slova, re~i ili delovi teksta. palij, -a m v. palijum. palijata, -e ` ‰lat. (fabula) palliata od pallium, v. palijumŠ kwi`. starorimska komedija sa sadràjem iz starogr~kog ìvota i u starogr~koj ode}i. palijativ, -a i palijativ, -iva m, mn. palijativi, gen. mn. palijativa ‰srlat. palliativus od palliare ogrnuti, pokriti, v. palijumŠ 1. farm. lek ili sredstvo koje privremeno ublaàva ili otklawa spoqa{we simptome bolesti, ali ne i wen uzrok. 2. fig. sredstvo koje privremeno pomaè; prividno re{ewe, polovi~na mera, trenutna pomo}. palijativan, -vna, -vno ‰v. palijativŠ 1. koji deluje kao palijativ, koji le~i samo privremeno, otklawa samo spoqa{we znake bolesti. 2. koji predstavqa privremeno re{ewe, koji zata{kava, ublaùje.

palinodija palijum, -a i palij, -a m ‰lat. palliumŠ 1. vrsta ogrta~a kod Grka i Rimqana, ~etvrtastog oblika. 2. deo sve~ane ode}e katoli~kih biskupa, vrpca s krstovima koju nose oko vrata kao znak svog dostojanstva; up. omofor. 3. zool. pla{t kod meku{aca. palilalija, -e ` ‰v. palin-, gr~. lalein blebetatiŠ med. govorni poreme}aj, ponavqawe istih re~enica (obi~no sve brè i brè), pojava sli~na mucawu. palilija ‰lat. PaliliaŠ ist. starorimska svetkovina u ~ast bogiwe Pales. palilogija, -e ` ‰v. palin-, -logijaŠ retor. stilska figura ponavqawa jedne ili vi{e re~i na kraju ili po~etku stiha (re~enice) radi poja~awa zna~ewa. palimbahej, -eja, mn. palimbaheji, gen. mn. palimbaheja m ‰gr~. palimbakcheios, v. palin-, bakcheios BakhovŠ kwi`. troslo`na pesni~ka stopa koja se sastoji od dva nagla{ena i jednog nenagla{enog sloga. palimbahijus v. palimbahej. palimpsest, -a m ‰gr~. palimpsestos ponovo izbrisanŠ pergament s kojeg je prethodno izbrisan prvobitni tekst; upotrebom hemijskih sredstava mogu}e ga je pro~itati. palin-, pali-, palim- ‰gr~. palinŠ kao prvi deo re~i zna~i: ponovo, opet, nazad. palingeneza, -e i palingeneza, -e ` ‰v. palin-, genezaŠ 1. filoz. ponovno ra|awe, preporod, obnova. 2. a. ponovna pojava svih stvari. b. ponavqawe osobina predaka kod novih generacija; atavizam, reinkarnacija. 3. teol. a. novo stawe koje nastaje dolaskom Carstva Bo`jeg. b. preporod vernika kr{tewem. palindrom, -oma m, mn. palindromi, gen. mn. palindroma ‰gr~. palindromos koji se vra}a, povratan, v. palin-, gr~. dromos trkaŠ re~ ili re~enica u kojoj se ~itawem od kraja ka po~etku dobija isto zna~ewe kao i u normalnom smeru (npr. Ana voli Milovana). x palindromski. palinodija, -e i palinodija, -e ` ‰gr~. palinoidia, v. palin-, oide pesmaŠ 1. kwi`. pesma kojom se pori~e ne{to uvredqivo {to je re~eno u ranijoj pesmi; opozivawe pesme, pisawe pohvalne pesme umesto ranije podrugqive. 2.

887

palinologija promena mi{qewa ili gledi{ta, poricawe, opozivawe. palinologija, -e ` ‰gr~. palynein posipati, v. -logijaŠ bot. deo botanike, nauka koja prou~ava polen i spore biqaka. palir, -ira, m, mn. paliri, gen. mn. palira ‰nem. Palier, PallierŠ gra|evinski poslovo|a, upravnik radova na gra|evini; pomo}nik (poverenik) glavnog preduzima~a. x palirov, palirski. palisad, -ada m = palisada, -e ` ‰fr. palissade, prema lat. palus kolacŠ 1. prepreka od za{iqenih stubova zabodenih u zemqu uspravno ili koso. 2. ograda od pro{}a (kolaca). x palisadni. palisander, -a m ‰fr. palissandre od port.Š bot. drvo crvenkastosme|e boje, Jacaranda, raste u tropskoj Americi; upotrebqava se za fine stolarske radove, muzi~ke instrumente i sl. palisandrovina, -e ` ‰v. palisanderŠ drvo palisandra koje sluì kao gra|a. palifikacija, -e ` ‰nlat. palificatio, prema palus kolacŠ ogra|ivawe zemqi{ta {ipovima da bi se spre~ilo odrowavawe i odno{ewe zemqe. lat.

palma, -e `, gen. mn. palmi ‰lat. palmaŠ bot. drvo iz tropskih i suptropskih krajeva, visokog nerazgranatog stabla, s dugim lepezastim li{}em samo pri vrhu. x palmin, palmov. palmeta, -e `, gen. mn. palmeta ‰fr. palmetteŠ 1. reqefni ukras na gr~kim svodovima u obliku stilizovanog palminog li{}a ili gran~ica. 2. pom. mala trougaona platforma izvan trupa galije. palmiped, -eda m, mn. palmipedi, gen. mn. palmipeda ‰lat. palmipes, mn. palmipedes od palma dlan i pes nogaŠ 1. zool. ptica koja ima opnu (koìcu) za plivawe, ptica sa sraslim prstima, plovu{a (patke, pingvini, pelikani i sl.). 2. anat. onaj koji ima srasla dva ili vi{e prstiju na nogama. palmtop, -a m, mn. -i ‰engl. palmtop od palm dlan, v. laptopŠ ra~. kompjuter sasvim malih razmera, xepni kompjuter. palor, -ora m ‰lat. pallorŠ med. bledilo, prebledelost, simptom mnogih oboqewa.

888

pampa paloterapija, -e ` ‰gr~. pallein tresti, v. terapijaŠ med. metod le~ewa nervnog sistema putem uvo|ewa mehani~ke energije, vibroterapija. palo{, -a m ‰ma|. pallosŠ duga~ka i {iroka dvosekla sabqa. palp, -a m ‰engl. pulpŠ kwige, novine, ~asopisi i sl. senzacionalisti~ke sadrìne; petpara~ka literatura. palpabilan, -lna, -lno ‰lat. palpabilisŠ 1. med. koji se moè ustanoviti pipawem (palpacijom), opipqiv. 2. fig. o~igledan, jasan, razumqiv. palpabilnost, -osti ` ‰v. palpabilanŠ 1. svojstvo onoga {to moè da se oseti pipawem, opipqivost. 2. fig. svojstvo onoga {to se lako uo~ava, {to je o~igledno. palpacija, -e ` ‰lat. palpatioŠ metod pregleda bolesnika pri kojem se delovi tela pipaju {akom i vrhovima prstiju radi postavqawa dijagnoze. palpirati, palpiram, 3. l. mn. palpiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. palpareŠ med. pregledati metodom palpacije, pipati, ispipavati. palpitacija, -e ` ‰lat. palpitatioŠ 1. fiziol. ubrzano kucawe srca, lupawe srca, poja~ani puls. 2. treperewe, drhtawe, uzbu|enost. palpitirati, palpitiram, 3. l. mn. palpitiraju nesvr{. ‰lat. palpitareŠ med. kucati, udarati (o srcu, krvnim sudovima, mi{i}ima), pulsirati; drhtati, treperiti, trzati se. palto, -oa m, mn. paltoi, gen. mn. paltoa ‰fr. paletotŠ mu{ki crni ogrta~ starinskog kroja, uskog struka. paludizam, -zma m ‰lat. palus, gen. paludis bara, mo~varaŠ med. malarija, barska groznica. pama, -e `, gen. mn. pama ‰australijski aborixinskiŠ vrsta zmije otrovnice, Bungarus fasciatus. pamjat, -i ` ‰rus. pamàtâŠ 1. se}awe na koga ili {ta, spomen, uspomena. 2. (Pamjat) ime nove organizacije za negovawe ruske tradicije u Moskvi. y vje~naja pamjat ve~na uspomena, neka je ve~no se}awe na wega (re~i koje se upu}uju pokojniku). pampa, -e `, gen. mn. pampi, nepr. pampas, -a m ‰{p. pampa od egz.Š geogr. velika travnata stepa bez drve}a u Ju`noj Americi (Argentina).

pampeiro pampeiro ‰port. pampeiroŠ v. pampero. pampero, -a m, mn. pamperosi, gen. mn. pamperosa ‰{p. pampero, v. pampaŠ hladan i jak vetar koji duva u ravni~arskim podru~jima u Argentini i Urugvaju. pampersice, pampersica ` mn. ‰Pampers, fabri~ko ime proizvodaŠ fine de~je pelene za jednokratnu upotrebu. pampur, -ura m, mn. pampuri, gen. mn. pampura ‰poreklo nejasnoŠ ~ep od plute za zatvarawe boce; zapu{a~. pamuk, -a m ‰tur. pamuk od pers. penbeŠ a. poznata biqka iz porodice slezova, Gossypium, iz ~ijih plodova se dobija celulozno vlakno. b. pamu~na vlakna, sirovina za proizvodwu tekstila i vate. z mek kao pamuk izrazito mekog srca, blag, popustqiv. pamuklija, -e ` ‰v. pamukŠ 1. zimska ode}a od pamu~ne tkanine ili postavqena pamukom. 2. jastuk za bebe, obi~no puwen pamukom. pamu~ni, -a, -o ‰v. pamukŠ koji je sa~iwen, istkan od pamuka; koji se odnosi na pamuk. pamflet, -a m, mn. pamfleti, gen. mn. pamfleta i pamflet, -eta m, mn. pamfleti, gen. mn. pamfleta ‰engl. pamphlet od srlat. Pamphiletus, naslov komedije u stihovima iz XII vekaŠ mawa kwiga uvredqivog sadràja; ~lanak, bro{ura, letak i sl. uperen protiv kakve osobe, pojave u dru{tvu ili dràvi i sl.; klevetni~ki napis. x pamfletski. pamfletist(a), -e m, mn. pamfletisti ‰v. pamfletŠ autor, sastavqa~ pamfleta. Pan, -a m ‰gr~. PanŠ mitol. u starogr~koj mitologiji bog {uma, pa{waka, stada i pastira, s kozjim nogama, repom i rogovima. z Panova frula siringa (v.). pan, -a m, vok. pane, mn. panovi, gen. mn. panova ‰poq., ~e{. panŠ gospodin; gospodar, velika{. pan-, panto- ‰gr~. pas sav, pan sve; svakiŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na sve, svakoga; sav, svaki; sveobuhvatan, sveop{ti. panavizija, -e ` (uob. panavizija, -e) ‰v. pan-, engl. vision pogledŠ jedna od najnovijih tehnika snimawa filma za {iroko platno, gledaocu pruà obuhvatniju sliku. panagija, -e ` ‰v. pan-, gr~. hagios svetiŠ rel. 1. presveta, najsvetija: epitet Bogorodice. 2.

panaceja ikonica Bogorodice ili Hrista koju episkop, pored krsta, nosi na prsima kao znak episkopskog dostojanstva, enkolpion (2). pana|ur, -a m ‰tur. panay›r od ngr~. panegyriŠ va{ar, pazar, sajam. x pana|urski. panakamilavka, -e ` = parakamilavka (v.). panama, -e i panama, -e ` ‰prema dràvi PanamaŠ 1. platno posebno tkano za toplu klimu. 2. vez koji nastaje me|usobnim preplitawem dveju ili vi{e niti potke sa isto toliko niti osnove (panamski vez). 3. letwi {e{ir {irokog oboda na~iwen od vlakana palme. 4. zast. velika prevara uz podmi}ivawe, skandal, afera. panamerikanizam, -zma m ‰v. pan-, amerikanizamŠ te`wa da se ostvari politi~ka, ekonomska, privredna i kulturna povezanost dràva Severne, Sredwe i Ju`ne Amerike. panarabizam, -zma m ‰v. pan-, arabizamŠ te`wa za politi~kim, ekonomskim, privrednim, kulturnim ujediwewem ili saradwom svih arapskih naroda. panarapski, -a, -o ‰v. panarabizamŠ koji se odnosi na panarabizam; koji pripada svim Arapima, svearapski. panaricijum, -a i panaricij, -a m ‰lat. panariciumŠ med. akutna gnojna upala na prstu pored nokta, izraèna otokom i jakim bolom, kukac, poganac. panateneje, -eja ` mn. ‰gr~. PanathenaiaŠ ist. velika starogr~ka svetkovina, slavila se svake ~etvrte godine `rtvama, pohodima (povorka prikazana na frizu Partenona) i sportskim takmi~ewima u ~ast bogiwe Atene. x panatenejski. panafrikanizam, -zma m ‰v. pan-Š politi~ki pokret koji ima za ciq ujediwewe svih afri~kih dràva i naroda u federalnu ili konfederalnu politi~ku zajednicu. pana(h)ija, -e ` ‰ngr~. panagiaŠ crkv. kuvana za{e}erena p{enica koja se sluì prilikom odre|enih obreda (pogreba, slave) kod pravoslavaca, koqivo, ìto. panaceja, -e i panaceja, -e ` ‰gr~. panakeia, v. pan-, akeisthai le~itiŠ lek koji le~i sve bolesti; sredstvo koje navodno moè pomo}i u svakoj prilici.

889

pana{ira

Pandora

pana{ira, -e ` ‰fr. panachure, v. pana{iratiŠ bot. biqna bolest, pojava beloù}kasto pegavih listova, zbog nedostatka hloroplasta.

pandantiv, -iva m ‰fr. pendentifŠ arhit. deo loptastog svoda izme|u velikih lukova koji omogu}uje postavqawe kupole na osnovicu.

pana{irawe, -a s ‰v. pana{iratiŠ pol. izborni sistem prema kome bira~ nije vezan za kandidatsku listu, ve} je moè kombinovati s drugim kandidatima.

Pandekta, -e ` ‰lat. Pandectae od gr~. pandektes koji sve sadrì u sebiŠ prav. 1. u doba cara Justinijana, zbornik koji sadrì propise starog rimskog prava. 2. u sredwem veku naziv za celokupno rimsko gra|ansko pravo.

pana{irati, pana{iram, 3. l. mn. pana{iraju nesvr{. ‰fr. panacherŠ ukra{avati, ulep{avati raznobojnim prugama, {arati, kititi. panvavilonizam, -zma m ‰v. pan-, VavilonŠ mi{qewe po kome sve religije i celokupna kulturna ba{tina starog sveta vode poreklo iz sumersko-vavilonske religije. panvitalizam, -zma m ‰v. pan-, vitalanŠ u~ewe po kome je ìvot u osnovi celog svemira. filoz.

Pangea, -ee ` ‰gr~. pan sve, ge zemqaŠ geol. hipoteti~na jedinstvena kopnena masa koja se pre oko 200 miliona godina razdvojila na Gondvanu (v.) i Lauraziju (v.). pangermanizam, -zma m ‰v. pan-, germanizamŠ politi~ka doktrina u XIX veku, te`wa za ujediwewem svih germanskih naroda pod vo|stvom Nema~ke. pangermanist(a), -e m, mn. pangermanisti ‰v. pan-, germanist(a)Š pristalica, zagovornik pangermanizma. pangermanski, -a, -o ‰v. pan-, germanskiŠ koji se odnosi na sve germanske narode, op{tegermanski. pangolin, -ina m, mn. pangolini, gen. mn. pangolina ‰hind. pangolinŠ zool. primitivni sisar bez zuba i prekriven quskama, quskavac, Pholidota, ìvi na jugu Azije i u Africi. panda, -e `, gen. mn. pandi ‰fr. panda od nepalskogŠ zool. 1. vrsta sisara iz porodice rakuna, Ailurus fulgens. 2. zver nalik na medveda, crne ili ùte boje, Ailuropoda melanoleuca, koja ìvi u predelima Kine i Tibeta, himalajski medved. pandan, -ana m, mn. pandani, gen. mn. pandana ‰fr. pendantŠ predmet, pojava, oblik, osoba i sl. koji se moè uporediti sa nekom drugom; ono {to je sli~no ne~em drugom, {to se dopuwuje ili podudara; up. analogan, ekvivalent.

890

pandektist(a), -e m, mn. pandektisti ‰v. PandektaŠ prav. stru~wak, poznavalac pandekta. pandemija, -e ` ‰gr~. pandemios koji se ti~e celog naroda, v. pan-, demosŠ med. epidemija velikih razmera, koja zahvata vi{e zemaqa, kontinenata, ili ~itav svet. pandemi~an, -~na, -~no ‰v. pandemijaŠ koji zahvata ~itav narod; ra{iren u celoj dràvi, kontinentu ili na celoj Zemqi. pandemonijum, -a i pandemonij, -a m ‰nlat. pandemonium, v. pan-, demonŠ 1. prebivali{te zlih duhova, podru~je krajwe pokvarenosti, bezakowa i zla; pakao. 2. kwi`. u Miltonovom Izgubqenom raju, prestonica pakla, sagra|ena po Sataninoj naredbi. 3. fig. sveop{ta gu`va, mete`, uzbuna. pandijatonika, -e `, dat. pandijatonici ‰v. pan-, dijatonikaŠ muz. u savremenoj muzici, slobodna i ravnopravna upotreba svih sedam tonova dijatonske lestvice bez obzira na wihove me|usobne funkcionalne odnose. pandit, -a m ‰engl. pandit, prema sanskr. panditaŠ 1. titula indijskog, posebno bramanskog nau~nika koji se bavi prou~avawem starih sanskrtskih tekstova. 2. naziv za u~ene qude u Indiji; nau~nik, u~ewak. pandi{paw, -a m i pandi{pawa, -e ` v. pati{paw. Pandora, -e ` ‰gr~. Pandora, prema gr~. v. pan-, doron poklonŠ mitol. u gr~koj mitologiji, prva èna na zemqi, obdarena svim draìma, darovima i lepotom, koju je stvorio Hefest po Zevsovom nare|ewu kao osvetu za Prometejevu kra|u vatre; nosila je posudu iz koje su iza{la sva zla ovog sveta. z Pandorina kutija fig. izvor silnih i nepredvidivih nevoqa i sva|a; pogubni, kobni dar.

pandur pandur, -ura m, mn. panduri, gen. mn. pandura ‰ma|. pandurŠ 1. ist. a. straàr koji ~uva red u naseqenim podru~jima. b. naoruàni ~uvar i pratilac hrvatskih i slavonskih plemi}a (XVII i XVIII vek). 2. fig. pej. izvr{iteq grubog nasiqa ili samovoqe predstavnika vlasti, slepi sluga despotizma. 3. àrg. policajac. x pandurov, pandurski. pandura, -e (uob. bandura, -e) ` ‰gr~. pandouraŠ muz. 1. u staroj Gr~koj ì~ani instrument s dugim vratom. 2. vrsta mandoline iz XVI i XVII veka. panevropeizam, -zma m ‰v. pan-, EvropaŠ 1. pol. ekonomsko-politi~ki pokret ~iji je ciq zajednica svih evropskih naroda i dràva. 2. lingv. re~ ili izraz koji se upotrebqava po ~itavoj Evropi. panevropski, -a, -o ‰v. pan-Š koji obuhvata sve zemqe Evrope, sveevropski, op{teevropski. panegiptijanizam, -zma m ‰v. pan-, EgipatŠ mi{qewe po kojem se u religiji starih Egip}ana nalaze svi elementi kasnijih tzv. œvi{ihŒ religija. panegirik, -a m, mn. panegirici, gen. mn. panegirika ‰gr~. panegyrikos, prema panegyris sve~ani skup celog naroda, svetkovinaŠ 1. pohvalni govor, pesma ili natpis; hvalospev, slavopojka. 2. fig. nekriti~ko, preterano hvaqewe koga ili ~ega. panegirist(a), -e m, mn. panegiristi ‰v. panegirikŠ onaj koji drì pohvalne besede u slavu koga ili ~ega; onaj koji preterano hvali i veli~a (koga, {ta). panegiri~an, -~na, -~no ‰v. panegirikŠ koji je u duhu panegirika, namewen slavqewu koga ili ~ega, neobuzdano pohvalan. panegiri~ar, -a, m ‰v. panegirikŠ v. panegirist(a). panegoizam, -zma m ‰v. pan-, egoizamŠ sveop{ti egoizam; ube|ewe pojedinca da je on sam mera svih stvari. panel, -a m, mn. paneli, gen. mn. panela ‰engl. panel od fr. panneau, v. panoŠ 1. gra|. pravougaona plo~a od drveta ili plastike koja ~ini deo neke povr{ine ili je prekriva (na zidu, vratima i sl.). 2. plo~a na kojoj se nalaze instrumen-

panirati ti ili drugi kontrolni ure|aji. 3. deo sektora u rudniku, pravougaonog ili kvadratnog oblika, odvojen od ostalih monolitima rude koja se kopa. 4. mn. komadi raznobojnih tkanina umetnuti u haqinu. y panel-plo~a drvena plo~a od slepqenih letvica, oblepqena sa obe strane furnirom; panel-diskusija javna diskusija u kojoj u~estvuje vi{e osoba i na kojoj se raspravqa o nekom aktuelnom problemu; panel-anketa metoda pra}ewa pona{awa i mi{qewa na odabranom uzorku ispitanika; panel-uzorak slu~ajno odabran uzorak. panela, -e ` ‰ital. pannelloŠ v. panula. panelirati, paneliram, 3. l. mn. paneliraju svr{. i nesvr{. ‰v. panelŠ oblagati drvenim plo~ama, panoima, oplatama. 2. deliti na mala poqa, povr{ine. 3. ukrasiti haqinu {arenim aplikacijama. panelist(a), -e m, mn. panelisti (`. panelistkiwa, -e) ‰v. panelŠ u~esnik u panel diskusiji. panenteizam, -zma m ‰gr~. pan en theo(i) sve je u boguŠ filozofsko u~ewe koje nastoji da spoji panteizam i teizam: svet je sadràn u Bogu, a Bog je u svemu. panzootija, -e ` ‰v. pan-, gr~. zoon ìvotiwaŠ op{ta sto~na zaraza. paniberizam, -zma m ‰v. pan-Š pokret koji propagira saradwu dràva i naroda na Pirinejskom (Iberskom) poluostrvu, kao i saradwu [panije i Portugala s narodima Ju`ne i Sredwe Amerike. panika, -e `, dat. panici ‰fr. panique, prema gr~. panikos Panov (verovalo se da bog Pan pla{i usamqene putnike)Š 1. iznenadan i nekontrolisan strah, katkad pra}en vikom i galamom, naj~e{}e bez razloga; uznemirenost, pometenost, izbezumqenost. 2. op{ta pometwa i nagla promena raspoloèwa na berzi usled iznenadnog pada pojedinih hartija od vrednosti. panirati, paniram, 3. l. mn. paniraju svr{. i paner, prema lat. panis hlebŠ kulin. (u)vaqati (komade mesa ili povr}a) u bra{no, razmu}eno jaje i hlebne mrvice (prezle) radi prèwa (pohovawa). nesvr{. ‰fr.

891

panislamizam panislamizam, -zma m ‰v. pan-, islamŠ pokret za politi~ku i versku saradwu svih islamskih naroda i dràva. panislamist(a), -e m, mn. panislamisti ‰v. pan-, islamŠ pristalica, zagovornik panislamizma. panihida, -e ` ‰gr~. pannychis, pannychidos no}na sve~anostŠ rel. u pravoslavnoj crkvi slu`ba za mrtve, opelo nad mrtvacem. pani~an, -~na, -~no ‰v. panikaŠ koji je u vezi s panikom; koji je pun panike, prepla{en, izbezumqen. y pani~an strah stawe iznenadnog, neopravdanog i nekontrolisanog straha. pani~ar, -a m (`. pani~arka, -e, dat. pani~arki) ‰v. panikaŠ onaj koji izaziva paniku, onaj koga lako obuzima panika; kukavica, stra{qivac. x pani~arski. pani~iti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. panikaŠ prepustiti se panici; {iriti paniku. pank, -a m ‰engl. punk propalicaŠ 1. pokret mladih, ponikao u V. Britaniji krajem 70-ih godina, zasnovan na razo~aranosti i apatiji, uz no{ewe pocepane i prqave ode}e, upadqivu {minku, bu{ewe tela kop~ama, lancima, min|u{ama. 2. pank (rok) u popularnoj muzici, varijanta roka s o{trim tonovima, monotonim ritmom, ponavqawem istih motiva. pankalizam, -zma m ‰v. pan-, gr~. kallos lepotaŠ filoz. u~ewe po kome je osnova svega lepota kao sveobuhvatna kategorija stvarnosti. panker, -a m ‰v. pankŠ pripadnik, pristalica pank pokreta. x pankerski. pankratija, -e ` i pankration, -a m ‰gr~. pankration, v. pan-, kratos snagaŠ u staroj Gr~koj, kombinacija rvawa i boksa ({akawa); atletska disciplina uvedena na HHÇÇÇ olimpijskim igrama. pankreas, -a m ‰gr~. pankreas v. pan-, kreas mesoŠ anat. `lezda u trbuhu koja lu~i insulin i druge sokove neophodne za varewe, podèluda~na `lezda, gu{tera~a. x pankreasni. pankreatitis, -a m ‰v. pankreas, -itisŠ med. zapaqewe gu{tera~e. panlogizam, -zma m ‰v. pan-, gr~. logos re~, razumŠ filoz. u~ewe Hegelovo po kome sve {to postoji jeste racionalno i sve {to je racionalno postoji.

892

panpsihizam panmelanizam, -zma m ‰v. pan-, gr~. melas crnŠ pol. u Americi i u Africi, pokret otpora qudi crne rase protiv belaca. panmiksija, -e ` ‰v. pan-, gr~. mixis me{aweŠ biol. nesmetano razmnoàvawe svake jedinke sa svakom u populaciji, {to moè dovesti do sniàvawa biolo{kih kvaliteta vrste. pano, -oa m, mn. panoi, gen. mn. panoa ‰fr. panneau od klat. pannellus, dem. od lat. pannus komad suknaŠ 1. arhit. ravna povr{ina ili privremeno postavqena plo~a koja sluì za izlagawe tekstova, oglasa, crteà i sl. 2. svaki ukra{eni deo gra|evine; naslikano prozorsko okno. 3. {iroko sedlo na kome artisti u jahawu po cirkusima ja{u stoje}i. panoplija, -e ` ‰v. pan-, gr~. hoplon oru`jeŠ 1. potpuno vite{ko ili vojni~ko naoruàwe pe{adije u staroj Gr~koj. 2. zbirka oru`ja postavqena na zidu. panoptikum, -a m ‰nem. Panoptikum, v. pan-, optikaŠ 1. muzej vo{tanih figura i razli~itih umetni~kih predmeta, retkosti i znamenitosti. 2. skup, niz raznolikih predmeta. panorama, -e ` ‰v. pan-, gr~. horama pogled, prizorŠ 1. vidik {irokog i prostranog predela (obi~no s uzvi{enog mesta), pogled koji se pruà na sve strane. 2. fig. ìv, jasan, celovit prikaz, pregled (umetnosti, dru{tva, doga|aja). 3. zast. mehanizam u kojem se slike maweg formata prikazuju pod uveli~avaju}im staklom. 4. voj. opti~ki instrument, deo ni{anske sprave: omogu}uje merewe uglova na terenu u svim pravcima oko oru`ja. panoramski, -a, -o ‰v. panoramaŠ koji se odnosi na panoramu, koji je izra|en kao panorama. y panoramski snimak snimak postignut okretawem filmske ili televizijske kamere oko svoje ose. panoftalmitis, -a m ‰v. pan-, gr~. ophthalmos okoŠ med. zapaqewe oka pra}eno bolom i gnojewem. panpsihizam, -zma m ‰v. pan-, psiha, psihizamŠ 1. filoz. metafizi~ko shvatawe prema kojem sve stvari u svetu imaju du{u, sve {to postoji je oduhovqeno. 2. pretpostavka o postojawu jedne op{te du{e sveta.

panpsihist(a) panpsihist(a), -e m, mn. panpsihisti ‰v. panpsihizamŠ zagovornik, pristalica panpsihizma. panseksualizam, -zma m ‰v. pan-, seksualanŠ psihoanaliti~ka teorija prema kojoj se sve qudske delatnosti i psiholo{ke pojave izvode iz seksualnog nagona; polni nagon smatra se osnovom celokupnog du{evnog ìvota. pansion, -ona m, mn. pansioni, gen. mn. pansiona ‰fr. pensionŠ 1. gostionica koja pruà i sme{taj i hranu; mawi hotel. 2. zavod u kojem pitomci pored nastave imaju obezbe|en stan i hranu. y puni pansion no}ewe, doru~ak, ru~ak i ve~era u hotelu (za razliku od polupansiona). pansionat, -ata m, mn. pansionati, gen. mn. pansionata ‰fr. pensionnatŠ v. pansion. panslavizam, -zma m ‰v. pan-, srlat. Slavus SlovenŠ pokret koji teì za politi~kim i kulturnim ujediwewem svih slovenskih naroda. panslavist(a), -e m, mn. panslavisti ‰v. panslavizamŠ pristalica panslavizma. x panslavisti~ki. pansofija, -e ` ‰v. pan-, gr~. sophia mudrostŠ sveobuhvatno izlagawe celokupnih qudskih znawa; sveznawe, sveznala{tvo, svemudrost. panspermija, -e ` ‰v. pan-, spermaŠ 1. rel. svetkovina ra|awa novog ìvota povodom kratkodnevice (22. decembra), u hri{}anstvu vezana za sv. Luciju. 2. teorija {vedskog fizi~ara Arenijusa (1859–1927) po kojoj se klice ìvih bi}a mogu prenositi s jednog nebeskog tela na drugo.

mitol.

pantagana, -e ` ‰venec. pantegana od gr~. pontikosŠ pokr. pacov, {takor. pantagruelski, -a, -o ‰fr. Pantagruel, Rableov kwièvni junakŠ pohlepan, pro`drqiv, nezasit. y pantagruelski ru~ak, pantagruelski obed ru~ak, obed sa ogromnom koli~inom hrane. pantalon, -ona m, mn. pantaloni, gen. mn. pantalona ‰ital. Pantalon, nadimak za Venecijance, prema sv. PantaleonuŠ 1. u italijanskoj komediji del arte lik bogatog, senilnog i zaqubqenog starca, koga svi varaju i ismevaju (jedini je na sceni nosio duge crvene pantalone i cr-

pantomima vene papu~e). 2. fig. komedija{, lakrdija{, {aqiv~ina. pantalone, -ona ` mn. ‰fr. pantalon, v. pantalonŠ 1. dowi deo mu{kog odela, ~ak{ire. 2. otvori na kesonu za izbacivawe peska i drugog iskopanog materijala. panta rei v. panta rei. panteizam, -zma m ‰v. pan-, teizamŠ rel. filoz. u~ewe u kojem se bog poistove}uje sa prirodom, a priroda se posmatra kao ogledalo boànstva; sve {to postoji jeste Bog. panteist(a), -e m, mn. panteisti ‰v. panteizamŠ pristalica panteizma. x panteisti~ki. panteon, -ona m, mn. panteoni, gen. mn. panteona ‰v. pan-, gr~. theos boànskiŠ 1. ist. a. hram posve}en svim bogovima. b. zajedni~ki naziv za sve bogove u nekoj mnogoboà~koj veri. 2. (Panteon) hram kru`nog oblika s kupolom u Rimu, koji je 120–124. godine n. e. podigao car Hadrijan. 3. zgrada u koju se prenose ostaci slavnih qudi neke zemqe. panter, -era m, mn. panteri, gen. mn. pantera ‰lat. panthera od gr~. pantherŠ 1. zool. krvolo~na zver, Felis pardus, iz porodice ma~aka, poznata po hitrini i elasti~nosti. x panterski. pantqika, -e ` (neob. pantlika, -e `) ‰nem. Bandl, dem. od BandŠ vrpca, traka. panto- v. pan-. pantograf, -a m ‰v. panto-, -grafŠ 1. tehn. ma{ina za mehani~ko preno{ewe, uve}avawe ili umawivawe planova, crteà, karata, uzoraka tkanina itd. 2. ure|aj za prenos struje na elektri~nim lokomotivama, trola ~etvrtastog oblika. pantografisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. pantografŠ smawi(va)ti ili uve}a(va)ti pantografom kakvu sliku, crte`, kartu i sl. pantokrator, -a m ‰gr~. pantokrator, v. panto-, gr~. kratos snaga, vladavinaŠ 1. naziv za vrhovnog boga, posebno za Zevsa u gr~koj mitologiji; svemo}nik, svedrìteq, svevladar. 2. u pravoslavnoj crkvi naziv za Hrista, ~est motiv crkvene ikonografije. pantomim v. pantomimi~ar. pantomima, -e ` ‰v. panto-, gr~. mimos glumac, mimi~arŠ 1. dramska predstava u kojoj se glumci sluè samo pokretima tela i mimikom,

893

pantomimi~ar bez govora. 2. fig. izraàvawe misli gestovima, bez re~i. pantomimi~ar, -a m ‰v. pantomimaŠ umetnik koji izvodi pantomimu. pantomimi~ki, -a, -o i pantomimski, -a, -o ‰v. pantomimaŠ 1. koji se odnosi na pantomimu. 2. iskazan pokretima, bez re~i. pantofag, -aga m, mn. pantofazi, gen. mn. pantofaga ‰v. panto-, -fagŠ biol. bi}e koje ne bira hranu, sva{tojed, sve`der. pantofagija, -e ` ‰v. pantofagŠ konzumirawe svake vrste hrane bez razlike. pantofle, pantofli ` mn. ‰nem. PantoffelŠ meka i udobna obu}a koja se nosi u ku}i, papu~e. pantofobija, -e ` ‰v. panto-, -fobijaŠ bolestan strah od svega; od svih stvari i doga|aja. panturanizam, -zma m ‰v. pan-, turanskiŠ pol. te`wa za ujediwewem svih turanskih naroda (Turaka, Azerbejxanaca, Turkmena, Uzbeka itd.). pantufle, pantufli ` mn. v. pantofle. panula, -e ` ‰dalmatska re~, od lat. pinnulaŠ naprava za ribolov iz plovila u pokretu: uzica o kojoj vise niti s udicama i olovnim tegovima, povlaka, panela. panus, -a m ‰lat. pannusŠ med. hroni~na upala povr{inskih slojeva ro`wa~e. panharmonikon, -a m ‰v. pan-, gr~. harmonikos skladanŠ muz. instrument koji ujediwuje u sebi vi{e duva~kih instrumenata. panharmoni~an, -~na, -~no ‰v. pan-, gr~. harmonikos skladanŠ savr{eno skladan, potpuno usagla{en. panhelenizam, -zma m ‰v. pan-, helenizamŠ pol. te`wa za ujediwewem svih Grka u jednu dràvu, pokret nastao u XIX veku. panhelenion, -ona m ‰v. pan-, HeleniŠ 1. hram vrhovnog boga Zevsa Panheleniosa, tj. boga koga po{tuju svi Grci. 2. dràvni savet u novoj Gr~koj, osnovan 1828. godine. panhristijanizam, -zma m ‰v. pan-, HristosŠ pokret koji teì jedinstvu hri{}anskih crkava. panhromati~an, -~na, -~no i panhromatski, -a, -o ‰v. pan-, hromati~anŠ fot. osetqiv za sve boje spektra i sposobnost wihovog repro-

894

papa dukovawa (o plo~i, filmu); up. ortohromati~an. pancer, -a m ‰nem. Panzer, v. pancirŠ ist. vrsta nema~kog tenka u Drugom svetskom ratu. pancerica, -e ` ‰v. pancirŠ vrsta posebne obu}e za skijawe. panceta v. pan~eta. pancir, -ira m, mn. panciri, gen. mn. pancira ‰nem. Panzer oklop, ital. pancieraŠ 1. u sredwem veku ko{uqa pletena od ìce, za za{titu od rawavawa ma~em ili kopqem. 2. voj. za{titni neprobojni prsluk, od keramike, sintetike i drugih materijala (‹ ko{uqa). 3. oklop ratnih brodova. pancirni, -a, -o ‰v. pancirŠ koji je izra|en kao pancir, oblikovan ili krojen od pancira. y pancirna ko{uqa v. pancir (2). pancitopenija, -e ` ‰v. pan-, citopenijaŠ med. snièwe vrednosti svih triju krvnih }elija (leukociti, eritrociti, trombociti) u perifernoj krvi ispod normalnih vrednosti; naj~e{}i uzrok je oboqewe ko{tane srì. pan~aratra, -e ` ‰sanskr. pancaratra koji traje pet no}iŠ ime stare teisti~ke sekte u Indiji, obnovqene u XII veku n. e. Pan~atantra, -e ` ‰sanskr. pancatantra petokwi`jeŠ kwi`. staroindijska zbirka pou~nih pri~a i basni, posredstvom persijskih prevoda poznata i evropskim narodima. pan~eta, -e `, gen. mn. pan~eta ‰ital. pancetta od pancia trbuhŠ 1. slanina pro{arana mesom, bekon. 2. meso s trbuha ribe, naro~ito tune, trbu{ina. pan~ingbol, -a m ‰engl. punching ball lopta za udaraweŠ sp. ko`na lopta ili vaqak za uve`bavawe udarca kod boksera, na elasti~nom postoqu ili pri~vr{}ena uètom za pod i tavanicu. pawa, -e ` ‰ital. pane hlebŠ 1. hleb. 2. àrg. hrana uop{te. paor, -a m, mn. -i, gen. mn. paora (`. paorka, dat. paorki) ‰nem. BauerŠ pokr. seqak. x paorski. papa i papa m indekl. (samo u vok.) ‰nem. Papa od fr. papaŠ u de~jem i familijarnom jeziku: tata, otac. papa, -e `, dem. papica, -e ` ‰ital. pappaŠ fam. pokr. ka{a, ka{ica; de~ja hrana.

papa papa, -e i papa, -e m ‰gr~. papas od pappas tata, up. popŠ vrhovni poglavar rimokatoli~ke crkve, rimski biskup, koji se smatra naslednikom sv. Petra. x papski i papinski. papabilan, -lna, -lno ‰ital. papabileŠ (o kardinalu) koji ima izgleda da bude izabran za papu. papabili, -ila m mn. ‰ital. papabiliŠ kardinali za koje se pretpostavqa da bi mogli biti izabrani za papu, kandidati za papu. papaverin, -ina m ‰lat. papaver makŠ farm. jedan od alkaloida opijuma, koristi se kao sredstvo protiv gr~eva. papagaj, -aja m, mn. papagaji, gen. mn. papagaja m ‰tur. papagai od ar. babbaga’ od pers. bapguaŠ 1. zool. tropska ptica iz reda papagaja, Psittaciformes, {arenog perja, prepoznatqivog jakog i savijenog kquna; ima ih oko 350 vrsta, rasprostrawene u Aziji, Africi i Americi; neke opona{aju qudski govor. 2. fig. onaj koji samo ponavqa tu|e re~i. x papagajski. papagajke v. papagaj-cange. papagaj-cange, -i ` mn. ‰v. papagajŠ vrsta zakrivqenih kqe{ta kojima se priteù matice. papagaj-cangle v. papagaj-cange. papaz, -a m ‰tur. papaz od gr~. pappas tata, up. popŠ 1. sve{tenik. 2. figura kraqa u kartama. papazjanija, -e ` ‰tur. papaz yahnisi popova janija, v. papaz, janijaŠ 1. a. ov~ije meso sa crvenim lukom i za~inima. b. ~orbasto jelo od mesa i raznog povr}a. 2. fig. pej. smesa svega i sva~ega, zbrka, me{avina, {areni{; zbrka misli, nespretno izlagawe. papaja, -e ` ‰{p. papaya od egz.Š bot. drvo tropskih krajeva, Carica papaya, iz porodice Caricaceae, sa so~nim okruglim plodom. papalina, -e i papalina, -e ` ‰venec. papalinaŠ zool. vrsta sitne morske ribe, Clupea sprattus, gavica, gaovica. papamobil, -a i papamobil, -ila m ‰v. papa, (auto)mobilŠ specijalni, visoki blindirani automobil u kojem se vozi papa. paparaco, paparaca m, mn. paparaci ‰ital. paparazzo, po prezimenu fotoreportera u Felinijevom filmu œSlatki ìvotŒŠ fotoreporter koji nastoji da snimi javne li~nosti u ne-

papilomatoza svakida{wim, intimnim situacijama za potrebe senzacionalisti~ke {tampe. papata~i, -a~a m mn. ‰ital. pappataciŠ mali no}ni insekti, Phlebotomus papattassi, flebotomi, prenosioci raznih bolesti. y papata~i-groznica med. kratkotrajna zarazna virusna bolest letwih meseci, prenose je papata~i. papatest, -a m ‰prema ameri~kom lekaru G. Papanikolauu (Papanicolau, 1883–1962)Š med. metoda ranog utvr|ivawa karcinoma grli}a materice. Papen, -ena m ‰Denis Papin, francuski fizi~ar i lekar, 1647–1712Š u: y Papenov lonac fiz. hermeti~ki zatvoren sud u kome se, zbog pove}anog pritiska, voda moè zagrejati preko 100 ¿S. papendekl, -a m ‰nem. PappendeckelŠ pokr. debeo papir, karton, slepqena hartija. paperta, -e `, gen. mn. paperti ‰gr~. para- (v.) i lat. porta lat. pars aperta otvoreni deoŠ 1. u starim hri{}anskim hramovima mesto za one koji su iskqu~eni iz crkve ili jo{ nisu primili hri{}anstvo. 2. predvorje, predwi deo crkve, priprata. papesa v. papisa. papizam, -zma m ‰v. papa, -izamŠ a. vladavina pape, papstvo, papinstvo. b. u~ewe rimokatoli~ke crkve o papi kao Hristovom namesniku na zemqi i o wegovoj nepogre{ivosti u pitawima vere. papila, -e ` ‰lat. papillaŠ anat. a. ispup~ewe na sluzokoì jezika, organ ukusa. b. bradavica, kvrìca. v. grudna bradavica, mamila. papilaran, -rna, -rno ‰lat. papillaris, v. papilaŠ bradavi~ast. papilionacee, -ea `, mn. ‰nlat. papilionaceae od lat. papilio leptirŠ bot. leptiraste biqke, leptirwa~e. papilozan, -zna, -zno ‰nlat. papillosus, v. papilaŠ bradavi~av, kvrì~ast, koji ima kvrìce sli~ne bradavicama. papilom, -oma m, mn. papilomi, gen. mn. papiloma ‰v. papilaŠ med. benigni, zrnast, tvrd izra{taj koè i sluzokoè, odstrawuje se hirur{ki. papilomatoza, -e ` ‰v. papilom, -ozaŠ med. pojava brojnih papiloma u isto vreme.

895

papilotna papilotna, -e `, gen. mn. papilotni ‰fr. papilloteŠ komad hartije, tkanine ili metalni vaqak oko kojeg se namota pramen da bi kosa bila kovrxava, uvija~, vikler. papinski, -a, -o v. papa. papinstvo, -stva s ‰v. papaŠ vladavina pape, papstvo. papir, -ira m, mn. papiri, gen. mn. papira ‰gr~. papyrosŠ 1. materijal na kojem se pi{e, {tampa, crta i sl., na~iwen od biqnih vlakana, uglavnom drvene celulozne mase ili mase od pamu~nih krpa, hartija. 2. a. komad takvog materijala, list hartije. b. papirnat novac, nov~anica. 3. raz. pismeni dokument slu`benog karaktera; legitimacija. z tigar od papira ~ovek, stranka, nacija i sl. koja deluje prete}i, ali je zapravo bezopasna. papirma{e, -ea m ‰fr. papier mache sa`vakani papirŠ masa od papira pome{ana s lepkom, gipsom i kredom od koje se oblikuju razni predmeti za dekoraciju. papirnat, -a, -o ‰v. papirŠ 1. koji je od papira, papirni. 2. fig. a. koji postoji samo na papiru, a ne ostvaruje se; neprakti~an, formalan, nestvaran, neupotrebqiv. b. koji je bez ìvota i neuverqiv (‹ likovi). z papirnati tigar tigar od papira: v. papir. papirnica, -e i uob. papirnica, -e ` ‰v. papirŠ prodavnica u kojoj se prodaje hartija i sve vrste pribora za pisawe, crtawe, slikawe i sl. papirologija, -e ` ‰v. papir, -logijaŠ 1. jedna od istorijskih nauka koja prou~ava sastav, poreklo, starost, izradu i vrstu papira. 2. nauka koja prou~ava stare tekstove na papirusu. 3. pej. a. brige oko sre|ivawa papira, dokumenata, administrativnih formalnosti; birokratija, birokratizirawe. b. dokumentacija, spisi (o odre|enom predmetu). papirus, -a m ‰gr~. papyrosŠ 1. bot. mo~varna suptropska biqka, Cyperus papyrus. 2. a. hartija za pisawe koja je u starom veku (Egipat, Gr~ka, Rim) pravqena od te biqke. b. stari rukopis na papirusu. papisa, -e ` ‰v. papaŠ èna papa. papist(a), -e m, mn. papisti ‰v. papaŠ pristalica papizma.

896

para papica, -e ` v. papa. paprika{, -a i paprika{, -a{a m ‰ma|. paprikas od na{eg paprikaŠ kulin. jelo od seckanog mesa sa dosta luka, za~iweno paprikom. z napraviti od koga paprika{ {aq. premlatiti, poraziti, uni{titi koga. papski, -a, -o v. papa. pap-test, -a m v. papatest. papula1, -e ` ‰lat. papulaŠ med. ispup~ewe na koì, obi~no crvene boje; ko`ni mehuri}, bubuqica, pri{ti}. papula2, -e ` ‰ngr~. papoulaŠ kulin. vrsta namaza od pasiranog gra{ka, za~iwenog uqem, paprikom i biberom. papulozan, -zna, -zno ‰nlat. papulosus, v. papula1Š med. bubuqi~av, bubuqi~ast, pri{tav. papu~a, -e `, gen. mn. papu~a ‰tur. pabuc od pers. paypu{Š 1. vrsta lagane obu}e koja se nosi u ku}i, patika, pantofla, {lapa, natika~a. 2. stepenica na ulazu u vozilo (vagon, tramvaj, automobil, ko~iju i sl.), papu~ica. 3. ko~nica {to se podme}e pod to~ak da bi se spre~ilo nepoèqno pomerawe ili klizawe. papu~ar, -a m ‰v. papu~aŠ 1. majstor koji pravi i/ili prodaje papu~e. 2. iron. mu` koji je pot~iwen èni, papu~i}. papu~ica, -e ` ‰v. papu~aŠ 1. dem. mala papu~a. 2. deo u vozilu kojom se reguli{u odre|ene komande, pedala. par- v. para-. para- ‰gr~. para kod, pokraj, uz, premaŠ kao prvi deo re~i u sloènicama ozna~ava da je ne{to ~emu sli~no, da se javqa pored onoga {to je regularno, redovno, da je drugi oblik ~ega, da je zamena ili dodatak ~emu. para, -e ` ‰tur. para od pers. pareŠ 1. sitan novac, nov~i}. 2. stoti deo dinara. 3. mn. novac uop{te. z pun para vrlo bogat; lepe pare veliki novac, dobra zarada; leàti na parama biti vrlo bogat; biti tvrd na pari biti {krt, tvrdica; nemati ni dve pare (ni pare u xepu, ni prebijene pare) biti potpuno bez novca; znam ga kao zlu paru poznajem ga po lo{im osobinama; ~uvati bele pare za crne dane blagovremeno {tedeti za slu~aj nevoqe; para na paru ide bogatom je najlak{e da zaradi.

-para -para, -paran ‰lat. pario, parere roditiŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to je vezano za ra|awe (primipara, viviparan). parabaza, -e ` ‰gr~. parabasis od parabainein hodati pored ~ega, istupitiŠ u starogr~kom pozori{tu, direktno obra}awe publici, izvan sadràja dramskog teksta. parabelum, -a m ‰fabri~ko ime proizvoda, prema lat. parare pripremiti, bellum ratŠ veliki automatski pi{toq. parabola, -e ` ‰gr~. parabole od paraballein staviti pored, uporeditiŠ 1. kwi`. a. vrsta stilske figure; pore|ewe. b. alegorijska pri~a u kojoj se pore|ewem i prenesenim zna~ewem iznosi kakva pouka (npr. Isusove pri~e o seja~u i semenu, bludnom sinu, o vinogradima). 2. geom. a. kriva linija drugog stepena, kupin presek ~ija je svaka ta~ka podjednako udaqena od date ta~ke (fokusa) i date prave. 3. putawa ba~enog predmeta (artiqerijskog zrna, lopte itd,); let u visokom luku. paraboli~an, -~na, -~no ‰v. parabolaŠ 1. mat. koji ima oblik parabole. 2. kwi`. koji ima preneseno zna~ewe; alegori~an (v.). paraboloid, -ida m ‰v. parabola, -oidŠ geom. geometrijsko telo koje nastaje obrtawem parabole oko svoje ose. paravan, -ana m, mn. paravani, gen. mn. paravana ‰fr. paraventŠ pokretni stoje}i zaklon koji {titi od pogleda, sastoji se iz jednog ili vi{e delova i moè se preklapati; pomi~ni zid, zaklon, {panski zid. 2. fig. ono {to sluì da prikrije prave delatnosti ili prave namere, maska, kamuflaà. 3. voj. naprava za va|ewe kontaktnih mina radi za{tite brodova. paravojni, -a, -o ‰v. para-Š koji ne pripada redovnoj vojsci, neregularan. y paravojne formacije neregularne vojne jedinice, jedinice koje ne pripadaju regularnoj vojsci. parageneza, -e i parageneza, -e ` ‰gr~. paragenesis, v. para-, genezaŠ 1. postojawe ili ra|awe u zajednici s nekim ili s ne~im. 2. miner. nauka koja prou~ava postanak i me|usobnu vezu minerala na istom rudnom leì{tu. parageuzija, -e ` ‰v. para-, gr~. geusis ukusŠ med. izmeweno ose}awe ukusa; halucinacija ~ula ukusa.

parada paraglajder, -a m ‰engl. para(chute) padobran, glider od glide kliziti, lebdetiŠ sp. individualna jedrilica, naprava za letewe bez motora uz oslawawe na vazdu{ne struje. paraglajding, -a m, mn. paraglajdinzi, gen. mn. paraglajdinga ‰v. paraglajderŠ sp. letewe pomo}u paraglajdera. paragoga, -e i paragoga, -e ` ‰v. para-, gr~. agoge vo|ewe, preno{eweŠ lingv. dodavawe glasa ili sloga na kraju re~i (svog/svoga, ovde/ovdena). paragogi~an, -~na, -~no ‰v. paragogaŠ lingv. dodat na kraju re~i; pri kraju produèn. paragon, -ona m ‰ital. paragone od gr~. parakonan o{tritiŠ 1. predstavnik, obrazac, uzor; pore|ewe, sravwewe. 2. tipogr. vrsta sloga (mawi od tercije). 3. probni kamen, kamen isku{ewa. paragram, -a i paragram, -a m ‰v. para-, -gramŠ 1. dodatak, umetak; re~i ili re~enice umetnute u tekst. 2. gre{ka u pisawu; pisawe jednog slova umesto drugog ili ~itave re~i umesto druge. 3. igra re~i, ispreme{tana slova ili re~i da bi se postigao komi~an efekat. paragraf, -a i paragraf, -a m ‰v. para-, -grafŠ 1. odlomak, ~lanak, ~lan (zakona, uredbe, pravilnika i sl.). 2. tipogr. znak (‡) kojim se obeleàva takav odlomak. 3. novi odeqak teksta koji ima samostalno zna~ewe, pasus. paragrafija, -e ` ‰v. para-, -grafijaŠ med. poreme}aj u pisawu kada se deformi{u ili zamewuju re~i, slogovi ili slova (znak izvesnih oboqewa mozga); up. agrafija. paragrafisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. paragrafijaŠ deliti, podeliti na odeqke ili odseke; obeleìti, obeleàvati odeqke nekog teksta (zakona, uredbe, spisa) paragrafima. paragrafski, -a, -o i paragrafski, -a, -o ‰v. paragrafŠ 1. koji se odnosi na paragrafe. 2. fig. koji se slepo drì propisa, formalan. parada, -e ` ‰fr. parade od {p. parada zaustavqaweŠ 1. sve~ana povorka, sve~ana priredba; sve~ana smotra vojske. 2. a. sjaj, blistavost, rasko{an prizor. b. nepotrebno isticawe, isprazna sve~anost, razmetawe spoqnim izgledom. 3. sp. a. ve{t skok golmana za loptom u fudbalu. b. odbrambeni pokret u ma~evawu,

897

paradajz rvawu i boksu. 4. zast. sve~ana ode}a, paradna uniforma. paradajz, -a m i uob. paradajz, -a m ‰nem. Paradiesapfel, austr. nem. ParadeiserŠ bot. jestiva povrtarska biqka, Solanum lycopersicum, crveni patlixan, raj~ica. paradentoza, -e ` ‰v. para-, lat. dens zub, v. -ozaŠ med. hroni~na bolest zubne ~a{ice i tkiva koje pri~vr{}uje zub u ~equsti; ispoqava se povla~ewem desni, ogoqavawem korena zuba, klimavo{}u i ispadawem zuba; parodontoza. parader, -era m, mn. paraderi, gen. mn. paradera ‰v. paradaŠ 1. onaj koji je sklon paradirawu, pona{awu i postupcima usmerenim na spoqne efekte; pozer. 2. igra~ u fudbalu koji voli da izvodi parade. paradigma, -e i paradigma, -e ` ‰gr~. paradeigma primerŠ 1. primer za ugled, obrazac, uzor. 2. filoz. a. u platonskoj filozofiji, svet ideja, oli~ewe stvarnog sveta u kojem ìvimo. b. skup pravila i metoda koji karakteri{u neku nauku ili disciplinu. 3. gram. obrazac promena za deklinaciju ili konjugaciju (imeni~ka ‹, glagolska ‹). paradigmatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. paradigmaŠ izneti, iznositi primere za ugled, objasniti, obja{wavati na primerima, pou~avati. paradigmatika, -e `, dat. paradigmatici ‰v. paradigmaŠ lingv. istraìvawe me|usobnih odnosa jezi~kih jedinica u sistemu datog jezika. paradigmati~an, -~na, -~no ‰v. paradigma, paradigmatikaŠ uzoran, primeran, koji moè da pou~ava primerom. paradigmatski, -a, -o ‰v. paradigmaŠ koji se odnosi na paradigmu; koji se uspostavqa kao paradigma. y paradigmatski odnosi lingv. odnosi me|u jedinicama jezika koje su me|usobno zamenqive; up. sintagmatski. paradiz, -a (uob. paradiz, -a) = paradis, -a (uob. paradis, -a) m ‰nem. Paradies od lat. paradisus od gr~. paradeisos vrt, perivojŠ kwi`. raj, mesto sre}e i blaènstva po u~ewu mnogih vera; prebivali{te prvih qudi. paradirati, paradiram, 3. l. mn. paradiraju nesvr{. ‰fr. parader, v. paradaŠ 1. u~estvovati u paradi. 2. pokazivati se (ode}om, znawem, ve-

898

parazit {tinom i sl.) s ciqem da se bude zapaèn; ko~operiti se, praviti se vaàn, razmetati se. paradis = paradiz (v.). paradni, -a, -o ‰v. paradaŠ koji je u vezi sa paradom, koji je odre|en za paradu, za sve~ane prilike, proslave; koji u~estvuje u paradi, sve~ani. y paradna uniforma uniforma koja se nosi samo u sve~anim prilikama; paradni kow kow koji je sluìo samo u sve~anim prilikama; paradni mar{ na~in hoda kojim vojnici idu prilikom smotre, posebno kada odaju po~ast stare{ini; sve~ana kora~nica. paradoks, -a m ‰gr~. paradoxos protiv o~ekivawa, v. para-, gr~. doxa mi{qeweŠ 1. mi{qewe koje se po ne~emu kosi sa op{te usvojenim stavovima. 2. zakqu~ak koji izgleda protivre~an ili apsurdan, mada moè biti istinit. 3. u nauci: neo~ekivana pojava koja ne odgovara poznatim ~iwenicama. 4. osobena, neobi~na ili ~udna misao, pojava ili stvar. paradoksalan, -lna, -lno i paradoksalan, -lna, -lno = paradoksan, -sna, -sno ‰v. paradoksŠ koji sadrì paradoks, koji je zasnovan na paradoksu; protivan op{tem mi{qewu, prividno besmislen, osoben, ~udnovat, neo~ekivan. paradoksan = paradoksalan (v.) paradoksografija, -e ` ‰v. paradoks, -grafijaŠ literarna vrsta u staroj Gr~koj s neobi~nim pri~ama iz ìvota, prirode ili istorije. paradontoza, -e ` v. paradentoza. paradràva, -e ` ‰v. para-Š 1. teritorija koja teì da ima obele`ja dràve (granice, novac, vojsku), ali nije priznata od strane me|unarodne zajednice. 2. sistem ili organizacija unutar dràve koja se ne podvrgava dràvnoj vlasti i uobi~ajenoj proceduri odlu~ivawa. x paradràvni. parazit, -a m, mn. paraziti, gen. mn. parazita i parazit, -ita m, mn. paraziti, gen. mn. parazita ‰nem. Parasit od gr~. parasitos koji jede zajedno s nekimŠ 1. biol. biqni ili ìvotiwski organizam koji ìvi na povr{ini ili u telu drugog organizma i iz wega crpi sastojke neophodne za ishranu, nametnik. 2. fig. onaj koji ìvi od tu|eg rada, koji ìvi na ra~un drugoga, mukta{, gotovan.

parazitizam parazitizam, -zma m ‰v. parazit, -izamŠ 1. biol. pojava da jedno ìvo bi}e (parazit) ìvi na ra~un drugog ìvog bi}a od kojeg uzima potrebnu energiju, hrani se sokovima wegovog tela ili sadràjem wegovih probavnih organa, ~esto ugroàvaju}i wegovo zdravqe, pa i ìvot. 2. fig. ìvot na ra~un tu|eg rada; dembelisawe, gotovanstvo. parazitirati, parazitiram, 3. l. mn. parazitiraju nesvr{. ‰v. parazitŠ 1. ìveti kao parazit; biti parazit. 2. len~ariti, dembelisati. parazitologija, -e ` ‰v. parazit, -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem parazita, posebno onih koji napadaju qude, doma}e ìvotiwe i biqke. parazitofobija, -e ` ‰v. parazit, -fobijaŠ psih. bolestan strah od parazita na qudskom telu. parazitski, -a, -o ‰v. parazitŠ koji poti~e od parazita, koji se odnosi na parazite; na na~in parazita, kao parazit; gotovanski, na ra~un drugoga. y parazitske bolesti velika grupa infektivnih bolesti koje uzrokuju praìvotiwe ili odre|ene vrste crva. parajlija, -e m ‰v. paraŠ onaj koji ima mnogo novca, onaj koji se razbacuje novcem; bogata{, imu}an ~ovek. parakamilavka, -e `, dat. parakamilavci, gen. mn. parakamilavki = panakamilavka, -e ` ‰v. para-, v. kamilavkaŠ crkv. kod pravoslavnih monaha veo, prekriva~ koji se prebacuje preko kamilavke. parakinezija, -e ` ‰gr~. parakinesis, v. para-, -kinezijaŠ 1. med. a. poreme}aj motori~kih funkcija, posebno automatskih pokreta, koji postaju nezgrapni i neobi~ni. b. u oftalmologiji, nepravilno kretawe jednog od o~nih mi{i}a. paraklaza, -e ` ‰v. para-, gr~. klasis lomqewe, razbijaweŠ geol. ve}a tektonska pukotina ili raselina, koja izaziva pomerawe litosfere. paraklet, -a m ‰gr~. parakletos te{iteqŠ u crkvenoj terminologiji: Duh Sveti, te{iteq apostola. paraklis, -a m ‰gr~. paraklesis uteha, dozivaweŠ rel. molitva koja se nad nekim moli u posebnim prilikama i obredima.

paralelan paraklisa i paraklisa, -e ` ‰v. para-, gr~. ekklesia crkvaŠ mawa crkva prizidana uz ve}u, koja sluì kao kapela, grobnica, krstionica i sl. paraklisar, -ara m, mn. paraklisari, gen. mn. paraklisara (ob. skra}eno: klisar, -a) m ‰v. paraklisaŠ crkvewak u pravoslavnoj crkvi, posluìteq u crkvi. parakuza, -e i parakuzija, -e ` ‰gr~. parakousis, v. para-, gr~. akousis slu{aweŠ med. bolesno stawe sluha kada se ~uju nepostoje}i zvuci, slu{ne halucinacije. paralaksa, -e i paralaksa, -e ` ‰gr~. parallaxis promena, mewaweŠ 1. opt. prividna promena poloàja objekta, u zavisnosti od promene poloàja posmatra~a. 2. astron. ugao koji prave dve razli~ite vidne linije prema istom predmetu; dnevna paralaksa ugao pod kojim se s nekog nebeskog tela vidi pre~nik Zemqe; godi{wa paralaksa ugao pod kojim se s nekog nebeskog tela vidi pre~nik Zemqine putawe oko Sunca. paralakser, -a m ‰v. paralaksaŠ opt. ure|aj kojim se odre|uje paralaksa, kojim se otklawa uticaj paralakse. paralakti~ki, -a, -o ‰v. paralaksaŠ koji se odnosi na paralaksu. paraleksija, -e ` ‰v. para-, gr~. lexis na~in govoraŠ med. nesposobnost pravilnog ~itawa, pogre{no ~itawe re~i ili ~itavih re~enica, kao posledica o{te}ewa mo`dane kore. paralela, -e i paralela, -e ` ‰gr~. parallelos naporedanŠ 1. geom. linija ili ravan koja je jednako udaqena od druge linije ili ravni i nikad se ne se~e s wom. 2. geogr. uporednik, svaka od zami{qenih linija na zemaqskoj kugli kojoj su sve ta~ke jednako udaqene od ekvatora; odre|uje geografsku {irinu; up. meridijan. 3. fig. pore|ewe, sravwewe, podudarnost, analogija. 4. sp. u stonom tenisu i tenisu, udarac paralelan s bo~nim stranama terena odnosno stola. paralelan, -lna, -lno i paralelan, -lna, -lno ‰v. paralelaŠ 1. geom. koji je u odnosu paralela (1), naporedan, uporedan. 2. fig. koji jedan drugom odgovara, sli~an, podudaran, saglasan. y paralelne prave geom. prave koje se nalaze u istoj ravni i nikada se ne seku; paralelni kompjuter ra~. kompjuter s nekoliko paralel-

899

paralelepiped no povezanih procesora koji rade istovremeno i koji omogu}uju brù obradu podataka; paralelni slalom sp. disciplina alpskog skijawa na dve paralelno postavqene staze kada istovremeno startuju dva skija{a; paralelno kretawe muz. istovremeni pokret dvaju ili vi{e glasova u istom pravcu. paralelepiped, -eda = paralelopiped, -eda m ‰parallelepipedon, v. paralelan, gr~. epipedos ravanŠ geom. telo ome|eno sa tri para me|usobno podudarnih paralelograma; prizma ~ija je baza paralelogram (v.). paralelizam, -zma m ‰v. paralelaŠ 1. geom. naporedan tok pravih linija ili povr{ina, jednak razmak linija i povr{ina u svim ta~kama, paralelnost. 2. uporedno, istovremeno odvijawe procesa ili delatnosti. 3. fig. poklapawe izme|u dveju pojava, potpuna uporedivost, analogija. 4. kwi`. jednako sintaksi~ko ili ritmi~ko ustrojstvo dveju re~enica koje slede jedna za drugom. paralelnost, -osti i paralelnost, -osti ` ‰v. paralelaŠ geom. osobina onoga {to je paralelno. paralelogram, -a m ‰gr~. parallelogrammon, v. paralela, -gramŠ geom. ~etvorougaonik kod koga su naspramne stranice paralelne i jednake duìne. paralelopiped = paralelepiped (v.). paraliza, -e ` ‰gr~. paralysisŠ 1. med. gubitak ili o{te}ewe motori~ke funkcije organa zbog o{te}ewa nerava ili bolesti mi{i}a; uzetost, uko~enost. 2. fig. onesposobqenost za rad, stawe uko~enosti, nesposobnosti, bespomo}nosti. 3. fig. prestanak rada nekog sistema; zastoj, kolaps. paralizovanost, -osti i paralizovanost, -osti ` ‰v. paralizaŠ stawe, osobina onoga koji je paralizovan. paralizovati, -ujem i paralizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. paralizaŠ 1. dovesti, dovoditi koga/{ta u stawe paralize. 2. fig. (u)ko~iti; spre~iti, spre~avati, onemogu}iti, onemogu~avati delovawe koga/~ega. paralipomena, -a s mn. ‰gr~. (ta) paralleipomena izostavqene stvariŠ 1. naknadne dopune pisanom delu ili mawi prilozi koji su doda-

900

paramenti ti radi obja{wewa i ispravke. 2. istorijske kwige ukqu~ene u biblijski kanon. paralipofobija, -e ` ‰v. para-, gr~. leipein ostavqati, v. -fobijaŠ psih. jak napad teskobe kod nekih du{evnih bolesnika jer su im èqe neuskla|ene s mogu}nostima, ili iz nekih razloga ne mogu ostvariti zami{qeno. paralipsa, -e ` ‰gr~. paraleipsisŠ stilska figura kojom se ne{to isti~e samim tim {to govornik izjavquje da o tome ne èli da govori, ili da toboè prelazi preko toga. paralisati, -i{em ‰v. paralizaŠ v. paralizovati. paraliti~an, -~na, -~no ‰v. paralizaŠ med. a. koji poti~e od paralize. b. koji boluje od paralize, uko~en, oduzet. paraliti~ar, -a m ‰v. paralizaŠ med. onaj koji je oboleo od paralize. x paraliti~arski. paraliti~ki, -a, -o ‰v. paralizaŠ koji se odnosi na paralizu, izazvan paralizom; umrtvqen, uko~en, oslabqen. paralogizam, -zma m ‰gr~. paralogismosŠ log. nenamerno izveden pogre{an zakqu~ak. paralogija, -e ` ‰gr~. paralogia, v. para-, -logijaŠ med. poreme}aj normalnog logi~kog rasu|ivawa; govorewe bez smisla, re|awe misli po asocijacijama umesto po logi~kom redu. paramagnetizam, -zma m ‰v. para-, magnetizamŠ fiz. slaba magnetska privla~nost koja se (za razliku od jakog magnetizma kod gvo`|a) javqa kod nekih metala kao {to su mangan, hrom, titanijum i kod mnogih legura; up. dijamagnetizam, feromagnetizam. paramagneti~an, -~na, -~no i paramagnetski, -a, -o ‰v. paramagnetizamŠ koji se odnosi na paramagnetizam. y paramagnetske (paramagneti~ne) materije metali ili legure koji su slabo osetqivi na dejstvo magnetskog poqa. paramedicina, -e ` ‰v. para-, medicinaŠ znawa koja su delom povezana sa medicinskom naukom i praksom, ali joj ne pripadaju; alternativna medicina. nepr. paramedecina. paramenti, paramenata m, mn. ‰srlat. paramentum, prema parare ukrasiti, pripremitiŠ rel. u katoli~koj crkvi, ukrasi, dragocenosti i obredni predmeti (~a{e, krstovi, sve}waci, pokriva~i `rtvenika i dr.).

parametar parametar, -tra m ‰nlat. parametrum, v. para-, -metarŠ 1. mat. svaka veli~ina koja se sadrì u nekoj funkciji ili matemati~kom izrazu i koja uti~e na ukupnu vrednost te funkcije ili izraza. 2. uop{teno, veli~ina prema kojoj se {to odmerava, koja predstavqa merilo. x parametarski. paramecijum, -a i uob. paramecijum, -a i paramecij, -a i uob. paramecij, -a ‰lat. parameciumŠ zool. vrsta praìvotiwe, Paramecium caudatum, ìvi u staja}im vodama, kre}e se pomo}u trepetqika na povr{ini tela; trepetqika{, papu~ica. paramimija, -e ` ‰v. para-, mim, mimikaŠ nesklad izme|u izraza lica i stvarnog raspoloèwa; bolesna pojava posebno kod {izofreni~ara, ali i kod zdravih osoba (œplakati od sre}eŒ ili œsmejati se od tugeŒ). psih.

paramitija, -e ` ‰gr~. paramythia, v. para-, mitŠ kwi`. vrsta parabole s doga|ajima iz ìvota mitolo{kih bi}a. paramnezija, -e ` ‰v. para-, amnezijaŠ med. poreme}aj pam}ewa u vidu preplitawa doìvqenoga i izmi{qenoga; prividno se}awe na doìvqaje koji se nikada nisu zbili. parampar~e, -eta i parampar~e, -eta s, zb. parampar~ad i parampar~ad ‰tur. param parcaŠ sitan deo ne~ega, komadi}. parangal, -ala m, mn. parangali, gen. mn. parangala ‰ venec. parangalo, ital. palangaro od gr~. polyankistron, v. poli-, ankistron udicaŠ naprava za hvatawe riba u obliku duga~kog uèta na koje je privezano vi{e udica (loviti na ‹). paranoidan, -dna, -dno i uob. paranoidan, -dna, -dno ‰engl. paranoid, v. paranojaŠ 1. med. koji je sklon paranoji, koji pokazuje znake paranoje. 2. v. paranoi~an. paranoik, -a m, mn. paranoici, gen. mn. paranoika ‰v. paranojaŠ med. onaj koji boluje od paranoje. paranoi~an, -~na, -~no ‰v. paranojaŠ koji boluje od paranoje, koji je obuzet manijom progawawa. paranoi~nost, -osti ` ‰v. paranojaŠ osobina onoga koji je paranoi~an ili onoga {to je paranoi~no.

parasang paranoja, -e `, gen. mn. paranoja ‰nlat. paranoia od gr~. paranoiaŠ 1. med. manija progawawa, hroni~na du{evna bolest koja se manifestuje bolesnom idejom da su se svi zaverili protiv pacijenta. 2. fig. preterana nepoverqivost, sklonost da se svuda vide neprijateqi. paranormalan, -lna, -lno i paranormalan, -lna, -lno ‰v. para-, normalanŠ pojam iz parapsihologije kojim se ozna~avaju sve pojave koje odstupaju od onoga {to se u iskustvenom svetu smatra normalnim; natprirodan, okultan. paraolimpijada, -e ` ‰v. para-, olimpijadaŠ olimpijske igre posebnih dru{tvenih grupa (npr. invalida). paraolimpijski, -a, -o ‰v. paraolimpijadaŠ koji je u vezi sa paraolimpijadom, koji se odnosi na paraolimpijadu. y paraolimpijske igre v. paraolimpijada. parapet, -a m ‰ital. parapettoŠ 1. nizak zid, naslon (obi~no od ve}eg komada kamena) na prozoru, balkonu, na ivici mosta, puta itd.; bankina, za{titna ograda. 2. voj. nasip od nabijene zemqe, zida ili kamena, sluì kao zaklon; grudobran. parapitek, -a m, mn. parapiteci, gen. mn. parapiteka ‰v. para-, gr~. pithekos majmunŠ najstarija vrsta poznatog ~ovekolikog majmuna iz oligocena. paraplegija, -e ` ‰gr~. paraplegie, v. para-, plege udaracŠ med. uzetost gorwih ili dowih udova kao posledica oboqewa ili povrede sredi{weg ili perifernog nervnog sistema; up. hemiplegija, kvadriplegija. paraplegi~ar, -a m ‰v. paraplegijaŠ onaj koji je oboleo od paraplegije. parapleroma, -e ` ‰gr~. parapleromaŠ nepotrebna, suvi{na re~ u govoru, po{tapalica. parapsiholog, -a m, mn. parapsiholozi ‰v. parapsihologijaŠ stru~wak za parapsihologiju. parapsihologija, -e ` ‰v. para-, psihologijaŠ podru~je psihologije koje se bavi pojavama koje nisu nau~no proverqive (vidovitost, spiritizam, okultizam, telepatija, bioenergija i sl.). x parapsiholo{ki. parasang, -a m, mn. parasanzi, gen. mn. parasanga = parasanga, -e `, dat. parasangi, gen. mn. parasangi ‰gr~. parasanges od pers. farsangŠ sta-

901

parasanga rogr~ka mera za duìnu, 30 stadija (izme|u 5,5 i 6 km). parasanga = parasang (v.) paraselen, -ena m ‰v. para-, gr~. selene MesecŠ prividna slika Meseca (pod dejstvom atmosfere), sporedni Mesec. parasimpatikus, -a m ‰v. para-, simpatikusŠ med. deo autonomnog nervnog sistema koji upravqa vegetativnim funkcijama organa ~iji se rad odvija bez u~e{}a voqe (srce, èludac, creva); po dejstvu je suprotan od simpatikusa (v.). parasinagoga, -e ` ‰v. para-, sinagogaŠ rel. arhit. privatna crkva ili kapela koju podiè neka osoba da izbegne parohijski hram (kanonski anatemisan postupak). parasit v. parazit. parasol, -ola m, mn. parasoli, gen. mn. parasola ‰fr. parasolŠ {titnik od sunca, suncobran. parastos, -a m ‰gr~. parastasis stajawe uz nekogaŠ rel. slu`ba Bo`ja za pokoj du{e umrlog; pomen, zadu{nice. parasuz, -a m ‰tur. para, -s›z bezŠ onaj koji nema novaca, siromah. parasuicid, -ida m ‰v. para-, suicidŠ med. namerno trovawe lekovima bez smrtnog ishoda, demonstrativno samoubistvo. parataksa, -e i parataksa, -e ` ‰v. para-, gr~. taxis red, poredakŠ 1. lingv. uporedno slagawe re~enica ili delova re~enica; naporednost re~enica; supr. hipotaksa. 2. kwi`. pore|ewe kao stilska figura. x paratakti~ki. paratimija, -e ` ‰nlat. parathymia, v. para-, gr~. thymos du{a, srceŠ psih. poreme}aj op{teg raspoloèwa, neprimereno pona{awe u odre|enim situacijama, ispoqava se kod du{evnih bolesnika. paratir(e)oida, -e ` ‰v. para-, v. tir(e)oidaŠ anat. `lezda koja se nalazi na vratu neposredno iza {titne `lezde; reguli{e koncentraciju kalcijuma, fosfora i magnezijuma u organizmu. paratifus, -a m ‰v. para-, tifusŠ med. infektivna crevna bolest, sli~na tifusu; uzro~nici su razne vrste salmonela. paraf, -a m, mn. parafi, gen. mn. parafa ‰fr. parapheŠ skra}eni potpis, ob. samo po~etno

902

parafiskalni slovo prezimena, u administrativnim spisima, kao znak da je potpisnik upoznat ili saglasan sa sadràjem. parafazija, -e ` ‰v. para-, afazijaŠ med. poreme}aj govora pri kojem obolela osoba zamewuje pojedine re~i ili glasove. parafiza, -e ` ‰gr~. paraphysis sporedan izdanakŠ bot. u telu pojedinih vrsta gqiva sterilna vlakna koja se nalaze pored vlakana u kojima su spore. parafilija, -e ` ‰v. para-, -filijaŠ psih. zajedni~ki naziv za oblike seksualnog pona{awa koji su izazvani dru{tveno neprikladnim pona{awem; jedan od naziva za seksualnu perverziju. parafimoza, -e ` ‰v. para-, v. fimozaŠ med. otok i suàvawe gorwe koìce penisa koja pri erekciji prekida povr{insku vensku cirkulaciju; {panska kragna. parafin, -ina m ‰fr. paraffine od lat. parum malo, affinis srodanŠ hem. 1. masna supstanca sli~na vosku, dobija se destilacijom nekih vrsta mrkog ugqa, treseta i {kriqaca, koristi se za izradu sve}a, vo{tane hartije, voska za mazawe poda itd. 2. (mn.) osnovna grupa organskih spojeva ugqenika i vodonika: metan, etan, propan, butan itd. parafinski, -a, -o ‰v. parafinŠ hem. koji sadrì parafin, koji je izra|en od parafina, koji se odnosi na parafin. y parafinska maska smesa na~iwena od parafina; parafinsko uqe uqe koje sadrì parafin, upotrebqava se kao mazivo za ma{ine i u medicini; parafinska rukavica u kriminalistici, premazivawe parafinom ruke osumwi~enom, kako bi se otkrili tragovi baruta koji pokazuju da je tom rukom pucano iz vatrenog oru`ja. parafirati, parafiram, 3. l. mn. parafiraju svr{. i nesvr{. ‰v. parafŠ 1. skra}eno se potpisati, staviti/stavqati paraf. 2. potpis(iv)ati ugovor. parafiskalni, -a, -o ‰v. para-, fiskalniŠ koji se ne realizuje u redovnom sistemu poreza. y parafiskalni prihodi prihodi koji ne podleù direktnom regulisawu fiskalnog organa dràve i ne ulaze u buxetske prihode; da-

parafonija vawa koja nemaju karakter poreza (doprinosi za socijalno, zdravstveno osigurawe i sl.). parafonija, -e ` ‰gr~. paraphonia, v. para-, -fonijaŠ 1. muz. paralelni intervali kvinte i kvarte, u vizantijskom kanonskom pevawu. 2. med. poreme}aj sluha pri kome se pored pravog glasa ~uje jo{ jedan sporedan glas. parafonist(a), -e m, mn. parafonisti ‰v. parafonijaŠ muz. u sredwem veku, jedan od peva~a hora koji peva u parafoniji. parafraza, -e ` ‰gr~. paraphrasis, v. para-, frazaŠ 1. kwi`. prepri~avawe, opisivawe nekog iskaza ili teksta drugim re~ima, u ciqu boqe razumqivosti. 2. muz. uno{ewe varijacija na muzi~ku temu; razrada tu|e muzi~ke teme vlastitim varijacijama. parafrazirati, parafraziram, 3. l. mn. parafraziraju svr{. i nesvr{. ‰v. parafrazaŠ (po)sluìti se parafrazom, prepri~ati, druk~ije izre}i neku misao. parafrasti~an, -~na, -~no ‰v. parafrazaŠ koji obja{wava, koji prepri~ava; up. perifrasti~an. paracenteza, -e ` ‰lat. paracentesis od gr~. parakentesis, v. para-, kentein probadatiŠ med. probijawe u neku od telesnih {upqina, naro~ito u grudi ili trbuh, radi va|ewa sadràja te~nosti u dijagnosti~ke svrhe ili da bi se omogu}ilo isticawe sekreta. parveni, -ija (uob. parveni, -ija) m ‰fr. parvenu, prema parvenir sti}i, dose}iŠ onaj koji se skoro obogatio, probio u vi{e dru{tvene slojeve ili koji opona{a stil vi{e dru{tvene klase; skorojevi}; up. homo novus. x parvenijski. pardon, -ona m ‰fr. pardonŠ 1. razumevawe tu|ih razloga za lo{e u~iweno delo; opro{taj, po{teda. 2. prav. zast. akt kojim se neko osloba|a izdràvawa kazne, pomilovawe, milost. 3. (kao uzvik) oprostite!, izvinite! y bez pardona strogo, neumoqivo, bez izuzetka. pardonirati, pardoniram, 3. l. mn. pardoniraju svr{. ‰v. pardonŠ 1. uz re~ œpardonŒ zamoliti nekoga za razgovor ili za kratak prekid u dotada{wem radu. 2. oprostiti. pareza, -e ` ‰gr~. paresis od parienai popustitiŠ med. nedovoqna pokretqivost delova tela;

parenteti~an delimi~na uzetost, utrnu}e; paraliza u mawem stepenu. parek, -a m, mn. pareci, gen. mn. pareka ‰gr~. paroikos koji je pored ku}eŠ u staroj Gr~koj doseqenik koji nije imao gra|anska prava; prido{lica, do{qak. par ekselans pril. ‰fr. par excellenceŠ u pravom smislu re~i, u najve}oj meri, kao najboqi primer. paremija, -e ` ‰gr~. paroimiaŠ saèta mudra izreka, u obliku saveta ili tvrdwe; poslovica. paremiografija, -e ` ‰v. paremija, grafijaŠ sakupqawe poslovica; pisawe poslovica, izreka. paremiologija, -e ` ‰v. paremija, -logijaŠ prou~avawe i tuma~ewe poslovica. pareneza, -e ` ‰gr~. parainesis odobravawe, sokoqeweŠ preporuka {ta i kako treba ~initi, moralna pouka, savet; podsticawe i bodrewe na vrlinu. pareneti~an, -~na, -~no i pareneti~ki, -a, -o ‰v. parenezaŠ koji je u vezi sa parenezom, savetodavan, pou~an. parentalan, -lna, -lno ‰v. parentalijeŠ 1. roditeqski, koji se odnosi na roditeqe. 2. izvoran, prvobitan, iskonski. parentalije, -ija ` mn. ‰lat. parentalia od parentes roditeqiŠ u starom Rimu, sve~ano prino{ewe `rtava u ~ast pokojnim roditeqima ili ro|acima, da}a. parenteza, -e i parenteza, -e ` ‰gr~. parenthesisŠ 1. gram. kwi`. umetnuta re~enica ili izraz u ciqu obja{wewa. 2. okrugla zagrada. 3. umetak u umetni~kom delu; intermeco, epizoda, digresija. 4. me|uvreme, interval. parentela, -e ` ‰lat. parentela od parentes roditeqiŠ 1. skup srodnika koji proisti~u od predaka istog stupwa, svi potomci zajedni~kog pradede. 2. rodbina, ro|aci, porodi~na loza. parenteralan, -lna, -lno ‰v. para-, gr~. enteron utroba, crevoŠ med. koji se unosi u organizam preko koè, mi{i}a ili vena (vakcinacijom, injekcijom, utrqavawem i sl.) i koji obavezno zaobilazi èludac. parenteti~an, -~na, -~no ‰v. parentezaŠ 1. koji se odnosi na parentezu; umetnut, stavqen u zagrade. 2. uzgred spomenut, uba~en; sporedan.

903

parenhim parenhim, -a i parenhim, -ima m ‰gr~. parenchyma ono {to se ulilo pored ne~ega, sa straneŠ 1. bot. biol. slabo diferencirano tkivo biqaka ili ìvotiwa izgra|eno od ìvih }elija bez posebnog oblika; up. prozenhim. 2. fiziol. tkivo organa kod ~oveka i vi{ih ìvotiwa koje ima specifi~ne funkcije (za razliku od vezivnog tkiva, krvnih sudova i sl.). parenhimati~an, -~na, -~no i parenhimatozan, -zna, -zno ‰v. parenhimŠ biol. med. koji se odnosi na parenhim; koji sa~iwava parenhim. parencefalitis, -a m ‰v. parencefalus, -itisŠ med. zapaqewe malog mozga. parencefalus, -a m ‰nlat. parencephalus, v. para-, gr~. enkephalos mozakŠ anat. mali mozak. pareo, -ea m ‰fr. pareo iz tahi}anskogŠ ènska i mu{ka ode}a na Tahitiju, veliki pravougaonik od {arenog platna koji se uvija oko tela. parergon, -ona m, mn. parergoni, gen. mn. parergona (upotrebqava se i u mn. parerga, parerga s) ‰v. para-, gr~. ergon deloŠ 1. mawa i sporedna dela, sporedni radovi. 2. mitol. Herkulovi mawe va`ni podvizi, pored 12 glavnih koje je izvr{io po nare|ewu Euristeja. parestezija, -e ` ‰gr~. paraisthesis, v. para-, gr~. aisthesis ose}ajŠ med. poreme}aj ose}aja na povr{ini tela kao reakcija na abnormalne unutra{we nadraàje: utrnulost, bockawe, svrab i sl. pareti~an, -~na, -~no ‰v. parezaŠ med. koji ima svojstva pareze, zahva}en parezom; delimi~no nepokretan, poluuzet, utrnuo. parizer, -a m ‰nem. Pariserwurst pariska kobasicaŠ vrsta kratkotrajne kobasice od tele}eg i sviwskog mesa. parizjen, -a m ‰fr. parisienneŠ tipogr. sitan {tamparski slog od pet ta~aka. 2. vrsta fine pamu~ne tkanine. parija, -e i parija, -e m ‰engl. pariah od tamilskog paraiyan bubwar (parije su tradicionalno bile bubwari)Š 1. a. siroma{an ~ovek najniè kaste. b. ~ovek koji ne pripada nijednoj kasti u Indiji, smatran ne~istim i nedodirqivim. 2. fig. obespravqen, odba~en, prezren ~ovek. parik, -a m, mn. parici, gen. mn. parika ‰gr~. paroikos, up. parekŠ a. u srpskoj sredwovekovnoj

904

paritetnost dràvi, zemqoradnik koji sluì crkvi ili vlastelinu; kmet. b. seqak koji je obra|ivao veleposedni~ku zemqu u Vizantijskom carstvu. parimija, -e ` ‰gr~. paroimia, up. paremijaŠ u pravoslavnoj crkvi, pou~na pri~a, izabrana mesta iz Starog ili Novog zaveta vezana za doga|aj koji se tog dana slavi. parirati, pariram, 3. l. mn. pariraju svr{. i parer od lat. parareŠ 1. sp. adekvatno odgovoriti protivniku, ili uzvratiti istom merom (npr. odbiti udarac sabqe, izma}i udarcu sabqe); zaustaviti, odbiti, otkloniti. 2. a. u~estvovati uspe{no i argumentovano u raspravi, prepirci itd. b. spretno na}i odgovor; preduprediti nezgodna pitawa. nesvr{. ‰fr.

Paris, -a m ‰gr~. ParisŠ mitol. sin trojanskog kraqa Prijama; u sporu triju bogiwa (Hera, Atena, Afrodita) presudio da je Afrodita najlep{a, za nagradu oteo prekrasnu Helenu, ènu spartanskog kraqa Menelaja; izazvao time Trojanski rat. parisilabi~an, -~na, -~no (re|e parisilaban, -bna, -bno) ‰lat. par jednak, gr~. syllabe slogŠ koji se sastoji od jednakog broja slogova, jednakosloàn (npr. kod imenica i prideva gde nastavci, dodani na osnovu, ne pove}avaju broj slogova). paritet, -eta m, mn. pariteti, gen. mn. pariteta ‰lat. paritas jednakostŠ 1. jednakost, ravnopravnost, jednak poloàj, istovrednost (pred sudom, u dràvnoj upravi, u sportu itd.). 2. ekon. osnova za odnos jedne jedinice prema drugoj u vrednostima ili potra`wi kupaca i prodavaca (robni ‹, devizni ‹). 3. bank. utvr|en odnos dveju valuta prema zlatu ili tre}oj valuti. 4. mat. parnost odnosno neparnost (broja, funkcije, izraza). paritetan, -tna, -tno ‰v. paritetŠ koji se zasniva na paritetu; ravnopravan, uskla|en, ravnomerno sastavqen. y paritetna klauzula prav. odredba u finansijskim ugovorima kojom se poverilac {titi od eventualnog obezvre|ivawa novca. pariteti~an v. paritetan. paritetnost, -osti ` ‰v. paritetŠ svojstvo ili osobina onoga {to je u paritetu.

parifikacija parifikacija, -e ` ‰nlat. parificatioŠ izjedna~avawe, izjedna~ewe. paricid, -ida m i paricidijum, -a i paricidij, -a m ‰lat. parricidiumŠ 1. ubistvo oca, oceubistvo. 2. ubistvo roditeqa ili bliìh ro|aka. 3. fig. izdaja domovine; veleizdaja. park, -a m, mn. parkovi, gen. mn. parkova ‰engl. park od stfr. parcŠ 1. ogra|eno, po{umqeno zemqi{te u gradu ili izvan grada nameweno za odmor i rekreaciju; {umica pretvorena u {etali{te; gradski vrt zasa|en cve}em i drvoredima. 2. skup vozila ili ma{ina koje poseduje kakvo preduze}e, institucija ili dràva. 3. mesto za stajawe i popravak vagona (tramvajskih, èlezni~kih), autobusa, aviona. 4. voj. a. sva borna kola koja su na raspolagawu. b. stalno ili pokretno stovari{te vojnotehni~ke imovine. y engleski park veliki dekorativan vrt, uklopqen u pejza`; nacionalni park podru~je pod za{titom dràve zbog prirodnih lepota ili retke flore i faune; vozni park v. park (2); tehnolo{ki park ure|aji i oprema za prakti~nu obuku, sme{teni u odre|enom prostoru. parka1, -e `, dat. i lok. parki, gen. mn. parki ‰amer. engl. parka iz egz.Š a. eskimska ode}a s kapuqa~om, ob. od krzna foke. b. vrsta sportske vindjakne s kapuqa~om. parka2, -e `, dat. i lok. parki, gen. mn. parki ‰fabri~ki nazivŠ pozor. vrsta reflektora na rampi. Parke, Parki ` mn. ‰lat. ParcaeŠ mitol. prvobitno bogiwe sudbine kod Rimqana, kasnije izjedna~ene s gr~kim Mojrama, tri sestre koje predu nit qudskog ìvota: Kloto zapo~iwe nit, odre|uju}i ro|ewe, Lahezis nastavqa i prede konac, Atropos ga preseca odre|uju}i ~as smrti. parket, -eta m, mn. parketi, gen. mn. parketa ‰fr. parquetŠ 1. glatke, impregnirane da{~ice koje sluè za pokrivawe podova; pod pokriven takvim da{~icama. 2. dowi nivo gledali{ta u pozori{tu i bioskopu; parter. 3. u Francuskoj, mesto u sudskoj dvorani izme|u sedi{ta sudija i mesta za advokate. 4. na berzi u Parizu, odvojeno mesto za mewa~e i mesto s koga posrednici obavqaju kurseve. x parketni.

parlamen(a)t parketar, -ara m, mn. parketari, gen. mn. parketara ‰v. parketŠ radnik gra|evinske struke koji polaè, brusi i lakira parkete. parketirati, parketiram, 3. l. mn. parketiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. parqueter, v. parketŠ stavqati parket, prekriti pod da{~icama. parking, -a m, mn. parkinzi, gen. mn. parkinga ‰engl. parking space, parking lot, v. parkiratiŠ 1. prostor odre|en za sme{taj ve}eg broja vozila, parkirali{te (v.). 2. parkirawe. Parkinsonova bolest, -i ` ‰po engl. hirurgu X. Parkinsonu (1755–1824)Š med. bolest centralnog nervnog sistema koja se javqa kao posledica zapaqewa mozga ili u toku arterioskleroze mozga; uko~en izraz lica, oteàno kretawe, podrhtavawe ruku, nogu i glave i dr. Parkinsonov zakon, -a m ‰po engl. ekonomisti S. N. Parkinsonu (1909–1993)Š satiri~na opaska formulisana kao ekonomski zakon, primer negativnog uticaja administracije na proizvodnost (prvi zakon: œRad se uve}ava sve dok se ne ispuni vreme predvi|eno za wegov zavr{etak.Œ; drugi: œTro{kovi rastu do visine prihoda.Œ). parkirali{te, -{ta i parkirali{te, -{ta s ‰v. parkiratiŠ prostor ure|en za parkirawe vozila. parkirati, parkiram, 3. l. mn. parkiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. parken, parkieren, od engl. to parkŠ 1. smestiti u park, dràti u parku (artiqerijskom, automobilskom, tenkovskom i dr.). 2. pretvoriti u park, u {etali{te. parkometar, -tra i parkometar, -tra m ‰v. park(ing), -metarŠ sat koji meri vreme stajawa nekog vozila na mestu na kojem se pla}a parkirawe. parkur, -ura m ‰fr. parkour prema parcours prelazak, putovaweŠ vrsta sporta, takmi~ewe u brzom prelaèwu prepreka, naj~e{}e u gradu, s puzawem, preskakawem zidova, skokovima sa zgrade na zgradu i sl. parlamen(a)t, -a m, mn. parlamenti, gen. mn. parlamenata ‰fr. parlementŠ 1. pol. najvi{i zakonodavni organ koji donosi odluke o dràvnoj politici, narodna skup{tina, izabrana na slobodnim vi{estrana~kim izborima. 2. ist. u sredwovekovnoj Engleskoj, kraqevo savetodav-

905

parlamentar no telo sastavqeno od predstavnika gradova i pokrajina (nekada, vazala). b. u Francuskoj pre revolucije visoka sudska ustanova; kraqev apelacijski sud. x parlamenatski, parlamentski. parlamentar, -ara m, mn. parlamentari, gen. mn. parlamentara ‰fr. parlementaireŠ dipl. osoba opunomo}ena od jedne zara}ene strane da u weno ime pregovara s neprijateqem (o uslovima primirja i sl.); poklisar, izaslanik. parlamentaran, -rna, -rno ‰v. parlamen(a)tŠ 1. koji je svojstven parlamentu, koji se zasniva na parlamentarizmu; saglasan sa obi~ajima i redom parlamenta. 2. fig. nenametqiv u razmeni mi{qewa; spreman da saslu{a i druga~ije mi{qewe; u~tiv, pristojan, tolerantan. y parlamentarna monarhija dràva u kojoj je vlast monarha ograni~ena odlukama parlamenta; parlamentarna demokratija, parlamentarni sistem ustavno ure|ewe u kome je vlada odgovorna parlamentu i moè biti smewena odlukom parlamenta. parlamentarac, -rca m ‰v. parlamen(a)tŠ 1. ~lan parlamenta. 2. pristalica parlamentarnog ure|ewa. 3. v. parlamentar. parlamentarizam, -zma m ‰v. parlamentaranŠ 1. demokratsko ure|ewe u kome parlament, najvi{a dràvna vlast, donosi sve zakone samostalno, imenuje vladu i druga izvr{na tela koja su odgovorna parlamentu. 2. fig. sno{qivost, uvaàvawe drugoga (u politi~kim borbama). parlando, -a m ‰ital. parlando govore}iŠ muz. poseban na~in pevawa sli~an govoru, bitno razli~it od re~itativa (u italijanskoj komi~noj operi XVIII i XIX veka). parlati, -am nesvr{. ‰ital. parlare govoritiŠ fam. 1. govoriti strane jezike. 2. mnogo govoriti, brzo pri~ati. parlatorijum, -a i parlatorij, -a m ‰srlat. parlatoriumŠ soba za razgovore, za prijem; (u manastiru, zatvoru) soba za sastanke i razgovor s posetiocima. parlog, -a m ‰ma|. parlag slovenska posu|enicaŠ 1. zapu{ten, neobra|en vinograd; zapu{tena, neobra|ena zemqa zarasla u korov. 2. fig. uop{te zapu{teno, neure|ene mesto.

906

parodont parlograf, -a m ‰ital. parlare govoriti, v. -grafŠ aparat koji na tonsku traku snima i reprodukuje izgovorene re~i; diktafon (v.). parmak, -a m, mn. parmaci, gen. mn. parmaka ‰tur. parmak prstŠ 1. daska, letva ili kolac u ogradi. 2. palac, `bica na to~ku. 3. (mn.) re{etke (na prozoru). 4. otvor na ode}i, raspor, prorez. parmakluk, -a m, mn. parmakluci, gen. mn. parmakluka ‰v. parmakŠ ograda od koqa. parmezan, -ana m ‰fr. parmesan od ital. parmigiano parmski, iz ParmeŠ vrsta italijanskog polumasnog tvrdog sira iz Parme; nastrugan, dodaje se jelima kao za~in. Parnas, -a m ‰gr~. ParnasosŠ 1. kwi`., mitol. gora u sredwoj Gr~koj, u anti~ko doba breg muza, sedi{te boga Apolona i muza. 2. pesni{tvo; sredi{te pesni~ke ili umetni~ke aktivnosti. y popeti se na Parnas retor. oven~ati se pesni~kom slavom. parnasovac, parnasovca m i parnasijanac, -nca m ‰fr. parnassien, v. ParnasŠ pripadnik francuske pesni~ke {kole s kraja XIX veka, koja se javila kao reakcija na romantizam, isti~u}i va`nost metri~ke forme i povratak klasi~nim uzorima; nazvana po ~asopisu Le Parnasse Contemporain. paroda, -e ` ‰gr~. parodos sporedni put, prolazŠ ulazna pesma hora u starogr~koj drami. parodija, -e i parodija, -e ` ‰gr~. parodia, v. para-, oide pesmaŠ 1. kwi`. {aqiva imitacija nekog kwièvnog dela, svesno podraàvawe nekog dela ili pisca uz prenagla{avawe wegovih tipi~nih svojstava. 2. fig. pej. lo{a reprodukcija, iskrivqavawe, nagr|ivawe; lo{ rezultat onoga {to se htelo slediti kao uzor. parodijski, -a, -o ‰v. parodijaŠ koji se odnosi na parodiju; u duhu parodije, kome je ciq da napravi parodiju. parodirati, parodiram, 3. l. mn. parodiraju svr{. i nesvr{. ‰v. parodijaŠ pisati parodiju; napraviti parodiju, rugati se podraàvawem. parodist(a), -e m, mn. parodisti ‰v. parodijaŠ 1. pisac parodija. 2. glumac koji glumi parodije; ismeva~, podsmeva~. parodont, -a m ‰nlat. parodontium, v. par-, gr~. odus gen. odontos zubŠ anat. sva tkiva koja podu-

parodontitis piru zub (desni, parodontni ligamenti, zubni cement i alveolarna kost). parodontitis, -a m ‰v. parodont, -itisŠ med. upala parodonta, potpornog tkiva zuba i desni. parodontoza, -e ` ‰v. parodont, -ozaŠ v. paradentoza. paroksizam, -zma m ‰gr~. paroxysmos ogor~ewe, poo{treweŠ 1. med. a. naglo pogor{awe simptoma neke bolesti. b. iznenadan, èstok napad, posebno gr~. 2. fig. najvi{i stupaw uzbu|enosti, bola, strasti, o~ajawa, gneva; vrhunac, kulminacija. paroksizmalan, -lna, -lno ‰nlat. paroxysmalis, v. paroksizamŠ koji se javqa u jakim napadima, sklon naglom pogor{awu, kriti~an. paroksitona, -e ` ‰gr~. paroxytononŠ fon. 1. u gr~koj gramatici, re~ sa o{trim akcentom (akutom) na pretposledwem slogu. 2. re~ nagla{ena na pretposledwem slogu; up. oksitona, proparoksitona. parola, -e ` ‰fr. parole od srlat. parabola od gr~. parabole pri~aŠ 1. a. re~, re~enica ili govor propagandnog karaktera; krilatica, slogan. b. su{tinska misao, misao vodiqa; geslo. 2. voj. tajna ugovorena re~ ili izraz kao oznaka pripadnosti odre|enoj slu`bi, lozinka. parola{, -a{a m, mn. parola{i, gen. mn. parola{a ‰v. parolaŠ onaj koji izvikuje parole; onaj koji se u politici oslawa na fraze i retoriku, a ne na rad. parola{ki, -a, o ‰v. parolaŠ koji se sluì parolama; koji se odnosi na parole i parola{e. parola{tvo, -{tva s ‰v. parolaŠ parola{ko pona{awe; preterana upotreba parola radi prikrivawa praznih obe}awa. paron, -ona m ‰venec. paron prema ital. padroneŠ pokr. gazda; poslodavac; zapovednik ili vlasnik broda. paronim, -a m ‰gr~. paronymon, v. para-, -onimŠ lingv. 1. re~ izvedena od istog korena, srodna re~ (npr. te}i prema te~an, tok, poticati). 2. re~ po obliku sli~na drugoj re~i, ali od we razli~ita po postanku i zna~ewu i sl. (npr. predvideti naspram prevideti). paroniman, -mna, -mno ‰v. paronimŠ lingv. 1. koji je izveden od istoga korena, srodan po po-

pars pro toto stanku. 2. koji isto ili sli~no glasi, ali se razlikuje po poreklu i zna~ewu. paronimija, -e ` ‰v. paronimŠ 1. izvo|ewe re~i iz istog korena, srodnost po poreklu. 2. delimi~na sli~nost uz razlike u izgovoru, akcentu ili kvantitetu, kao i u zna~ewu (npr. luk — luk). paronomazija, -e ` ‰gr~. paronomasia, v. para-, onomazein imenovatiŠ kwi`. retori~ka figura nabrajawa re~i istog ili sli~nog korena, a razli~itih (~esto suprotnih) zna~ewa; igra re~i zasnovana na sli~nosti wihovog zvuka. parosmija, -e ` ‰v. para-, gr~. osme mirisŠ med. prolazno ili trajno poreme}en ose}aj wuha, mirisa. parotida, -e ` ‰gr~. parotis, v. para-, ous uvoŠ anat. velika pquva~na `lezda, sme{tena izme|u uha i dowe ~equsti. parotitis, -a m ‰v. parotida, -itisŠ med. zarazna bolest, zapaqewe i otok pquva~nih `lezda; zau{ke, zau{waci. paroh, -a m, mn. parosi, gen. mn. paroha ‰gr~. parokhos snabdeva~ dràvnih slu`benikaŠ u pravoslavnoj crkvi, sve{tenik na ~elu parohije. parohija, -e ` ‰v. parohŠ 1. najmawa jedinica pravoslavne crkve, kojom upravqa paroh. 2. ku}a u kojoj stanuje paroh. parohijan, -a i parohijanin, -a ‰v. parohijaŠ ~lan parohije. parohijski, -a, -o ‰v. parohŠ koji se odnosi na parohiju. y parohijska crkva crkva pod upravom jednog sve{tenika, paroha; parohijski dom zgrada u kojoj ìvi paroh i u kojoj je wegov ured. parsek, -a m, mn. parseci ‰engl. parsec, skra}. od parallax i secondŠ astron. mera za duìnu, udaqenost pri kojoj paralaksa iznosi jedan ugaoni sekund (oko 3,26 svetlosnih godina). parsizam, -zma m ‰prema Parsima, potomcima Persijanaca, sledbenika mazdaizmaŠ u~ewe Zaratustrino, koje su Parsi sledili. pars pro toto ‰lat. pars pro toto deo za celinuŠ 1. deo umesto celine. 2. stilska figura, npr. œogwi{teŒ umesto œku}aŒ, œglaveŒ umesto œqudiŒ.

907

part part, -a m, mn. partovi, gen. mn. partova ‰nem. Part od ital. parte deoŠ muz. deonica instrumentalne i vokalne vi{eglasne muzike, npr. tenorski part. partvi{ i partfi{ v. portvi{, portfi{. partenijum, -a i partenij, -a m ‰gr~. parthenios devi~anski, devoja~kiŠ u staroj Gr~koj lirska pesma koju je pevao hor devojaka u ~ast bogiwe Artemide. partenogeneza, -e i partenogeneza, -e ` ‰gr~. parthenos devojka, devica, v. genezaŠ 1. biol. ra|awe ìvog potomstva bez prethodnog oplo|ewa (kod nekih beski~mewaka i niìh biqaka). 2. teol. bezgre{no za~e}e Isusa Hrista. partenogeneti~an, -~na, -~no i partenogenetski, -a, -o ‰v. partenogenezaŠ koji je nastao bez oplo|avawa, putem partenogeneze. partenokarpija, -e ` ‰gr~. parthenos devojka, devica, karpos plodŠ bot. za~e}e i razvoj ploda bez opra{ivawa, plod je naj~e{}e bez semena. parter, -era m ‰fr. parterre od par terre pri zemqiŠ 1. deo zgrade u visini zemqe, prizemqe. 2. mesto za publiku u prizemqu gledali{ta (za razliku od balkona, galerije). 3. deo povr{ine zemqe na kojem se nalaze travwak i cve}wak, vrtna leja. 4. sp. a. poloàj kada se rva~ nalazi na zemqi i odupire rukama o struwa~u, ali jo{ nije pobe|en. b. u xudu, borba na tlu posle neuspelog bacawa. 5. a. u gimnastici, podijum za takmi~ewe. b. parterna ve`ba, v. parterni. parterni, -a, -o ‰v. parterŠ koji se odvija na parteru. y parterna gimnastika, parterne ve`be sp. gimnasti~ke ve`be bez sprava, akrobatika. partecetl, -a m, mn. -i ‰austr. nem. Partezettel, up. ceduqaŠ {tampana objava ne~ije smrti, {aqe se svima koji su bili u vezi sa pokojnikom; umrlica, posmrtnica. parti, partija m ‰engl. partyŠ dru{tveni skup uz jelo i pi}e, ob. u privatnom stanu; ùrka, ~ajanka, zabava. partizan, -ana m, mn. partizani, gen. mn. partizana (`. partizanka, -e `, dat. partizanki, gen. mn. partizanki) ‰fr. partisan pristalica od

908

partikla parti strankaŠ 1. a. onaj koji vodi borbu u zale|u neprijateqa, gerilac, ustanik. b. naziv pripadnika narodnooslobodila~kih pokreta u Jugoslaviji i drugim okupiranim zemqama u vreme Drugog svetskog rata. 2. zast. a. ube|eni sledbenik neke politi~ke stranke, onaj koji se bori za uske interese svoje partije. partizana, -e ` ‰ital. partigiana, fr. pertuisaneŠ vrsta starinskog oru`ja, dvosekli ma~ na dugom {tapu, vrsta halebarde. partizanski, -a, -o ‰v. partizanŠ koji se odnosi na partizane. y partizanski odred vojna formacija koju ~ine partizani; partizanski rat oruàna borba koja se vodi u pozadini neprijateqa. partija, -e `, gen. mn. partija ‰fr. parti stranka, partie deo, od lat. partiri podelitiŠ 1. pol. a. organizacija sa odre|enim idejnim programom, stranka. b. Komunisti~ka partija. 2. protivni~ka strana, jedno ili vi{e lica u pravnom sporu sa drugima. 3. deo puta, celine, deonica, etapa. 4. dru{tvena igra koja se igra od po~etka do kraja (‹ karata, ‹ bilijara, ‹ tenisa, {ahovska ‹). 5. muz. deo vi{eglasnog muzi~kog dela koji izvodi jedan peva~ ili jedan instrument, deonica, part; note ispisane za jedan glas ili instrument. 6. osoba dobrog imovnog stawa i sa osobinama poèqnim za bra~nu zajednicu (dobra ‹) . 7. izvesna koli~ina robe koja se nabavqa ili otprema, kontingent. 8. stavka u ra~unu, u buxetu. partijac, -jca m, mn. partijci, gen. mn. partijaca (`. partijka, -e, dat. partijki) ‰v. partijaŠ ~lan komunisti~ke partije. partija{, -a{a m, mn. partija{i, gen. mn. partija{a (`. partija{ica, -e) ‰v. partijaŠ 1. ~lan politi~ke stranke. 2. v. partijac. partijni, -a, -o ‰v. partijaŠ koji dosledno sledi liniju ideologije i partije. partijski, -a, o ‰v. partijaŠ 1. koji se odnosi na partiju, koji je u vezi sa partijom; koji sledi partijsku liniju. 2. iron. komunisti~ki. y partijska disciplina stroga privrènost jednoj partiji; partijska kwiìca dokument kojim se potvr|uje pripadnost jednoj partiji. partikla, -e `, gen. mn. partikli ‰nem. BarttuchleinŠ mawi komad tkanine (platnene, gume-

partikula ne i sl.) koji se veè oko vrata dojen~eta i malog deteta; balavac, bavarin, siperak. partikula, -e ` ‰lat. particula, dem. od pars deoŠ 1. komadi}, deli}, ~estica. 2. gram. nepromenqiva re~ koja ne spada u uobi~ajene vrste re~i, re~ca, ~estica. partikularan, -rna, -rno ‰lat. particularis, partikulaŠ 1. koji se odnosi na jedan deo, delimi~an, odvojen, zaseban. 2. poseban, naro~it. 3. koji je izveden do tan~ina, u pojedinostima, detaqan.

up.

partikularizam, -zma m ‰v. partikularanŠ te`wa neke grupacije, organizacije ili politi~ke jedinice da ostvari zasebne, lokalne interese na {tetu dràve ili {ire zajednice.

pol.

partikularizacija, -e ` ‰v. partikularanŠ detaqno, op{irno izlagawe; izdvajawe detaqa, pojedinosti. partikularist(a), -e m, mn. partikularisti ‰v. partikularanŠ pristalica partikularizma (v.); onaj koji zastupa posebne ili izdvojene interese neke grupe ili organizacije. x partikularisti~ki. partimento, -a m ‰ital. partimentoŠ muz. 1. u XVII–XVIII veku, kontrapunktska ve`ba u improvizovawu na instrumentima s dirkama. 2. ozna~eni bas, pratwa po pravilima general-basa. partita, -e ` ‰ital. partitaŠ muz. instrumentalna kompozicija sastavqena od niza varijacija, sli~na sviti, prvenstveno u periodu baroka; up. svita. partiti, -im svr{. ‰ital. partireŠ pokr. otputovati, oti}i. partitivan, -vna, -vno ‰nlat. partitivum od partire podelitiŠ gram. koji se ti~e deqewa. y partitivni genitiv genitiv koji ozna~ava deo neke celine. partitokratija, -e ` ‰ital. partitocrazia od partito stranka, v. -kratijaŠ pol. 1. u totalitarnom reìmu, vlast jedne politi~ke stranke koja provodi svoju voqu kroz sve politi~ke organizacije. 2. u vi{estrana~kim sistemima, vladavina stranaka, koje preuzimaju nadle`nosti skup{tine, vlade i {efa dràve.

partfi{ partitura, -e ` ‰ital. partituraŠ muz. skup notnih sistema na kojima su, jedna ispod druge, napisane sve deonice kompozicije za vi{e instrumenata i/ili glasova. particija, -e ` ‰lat. partitio, prema partiri delitiŠ deqewe, deoba, podela; ra{~lawavawe, razdeqivawe, pregra|ivawe. particip, -a m i particip, -ipa m ‰lat. participium, prema particeps u~esnikŠ gram. 1. glagolski oblik koji ima pridevsku funkciju, glagolski pridev (aktivni particip — radni pridev, pasivni particip — trpni pridev). 2. glagolski prilog (sada{wi, pro{li). x participski i participni. participant, -a m ‰lat. participans, v. participiratiŠ onaj ko u~estvuje, u~esnik. participacija, -e ` ‰lat. participatioŠ 1. u~e{}e, udeo, sudelovawe; u~e{}e gra|ana u procesima odlu~ivawa i upravqawa na svim podru~jima dru{tvenog ìvota. 2. u zdravstvu: deo tro{kova le~ewa ili cene lekova koji pada na teret osiguranika. participirati, participiram, 3. l. mn. participiraju, pril. participiraju}i nesvr{. ‰lat. participareŠ imati u~e{}a u ~emu, u~estvovati, biti sudeonik u ~emu; deliti tro{kove s kime. partner, -a m, mn. partneri, gen. mn. partnera i partner, -era m, mn. partneri, gen. mn. partnera ‰engl. partnerŠ 1. a. onaj koji zajedno s kim u~estvuje u izvo|ewu ~ega (plesni ‹, ‹ u filmu). b. protivnik, suigra~ (u {ahu, kartama i sl.). 2. bra~ni drug, mu`, suprug ili onaj koji deli intimnosti s drugim; qubavnik. 3. saradnik u zajedni~kom poslu; saradnik, kompawon, ortak. partnerstvo, -stva i partnerstvo, -stva s ‰v. partnerŠ u~e{}e u igri ili poslu; orta{tvo. y Partnerstvo za mir program NATO saveza usmeren ka isto~noevropskim zemqama, namewen stvarawu temeqa kolektivne bezbednosti i stabilnosti. part-tajmer, -a m ‰engl. part-timerŠ onaj koji ne radi puno radno vreme. partus, -a m ‰lat. partus od pario parereŠ med. porod, poro|aj; vreme ra|awa; novoro|en~e. partfi{ nepr. v. portfi{.

909

parun parun, -una m v. paron. parusija, -e i parusija, -e ` ‰gr~. parousia prisustvoŠ 1. filoz. postojawe ideja u wihovim pojavama (po Platonu), odnosno oblika u materiji (po Aristotelu). 2. teol. ponovni dolazak Isusa Hrista da bi uspostavio Kraqevstvo Bo`je na Zemqi. 3. crkv. novac koji se daje sve{teniku da o~ita molitvu. parfe, -ea (uob. parfe, -ea) m ‰fr. parfaitŠ kulin. rashla|eni krem, krem sa leda. parfem, -ema m, mn. parfemi, gen. mn. parfema ‰fr. parfumŠ te~nost koja ugodno miri{e i sluì za negu tela; miris, miomiris. parfimer, -era m, mn. parfimeri, gen. mn. parfimera ‰fr. parfumeur, v. parfemŠ proizvo|a~ mirisa, prodavac mirisa. parfimerija, -e ` ‰fr. parfumerie, v. parfemŠ 1. prodavnica parfema i kozmeti~kih sredstava. 2. proizvodwa parfema i kozmeti~kih sredstava. x parfimerijski. parfimisati, -i{em svr{. i nesvr{.‰fr. parfumer, v. parfemŠ (po)prskati parfemom, naneti, nanositi parfem na telo; (is)puniti prijatnim mirisom. par-forfe (uob. par-forfe) prid. indekl. i pril. ‰fr. par forfaitŠ sp. dosu|en kao kazna za nedolazak na utakmicu ili zbog prekida utakmice, protivni~koj ekipi se tada priznaje pobeda bez borbe. parhelij, -a m ‰gr~. parhelion, v. para-, helios sunceŠ meteor. opti~ka pojava bele, okrugle svetle}e mrqe s jedne ili s obeju strana Sunca, œpasunceŒ. parhet, -a i parhet, -heta m ‰nem. Barchent od ar. barrakanŠ pamu~na tkanina s dla~icama s jedne strane, upotrebqava se za izradu tople ode}e. parhetni, -a, -o ‰v. parhetŠ na~iwen, skrojen od parheta. parcela, -e `, gen. mn. parcela ‰nem. Parzelle od fr. parcelle od lat. particella deli}Š 1. a. agr. komad zemqi{ta na kojem se gaji ista kultura. 2. jedinica povr{ine koja je ta~no izmerena i vodi se pod odre|enim brojem u zemqi{nim kwigama. parcelacija, -e ` ‰nlat. parcellatio, v. parcelaŠ deoba ve}eg komada zemqe na mawe parcele,

910

pasakaqa raspar~avawe, parcelisawe (radi ure|ewa i revizije katastara, pri nasle|ivawu i sl.). parcelisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. parcellare, v. parcelaŠ 1. (iz)deliti zemqi{te na mawe delove, parcele. 2. usitwavati, sitniti, mrviti. parcijalan, -lna, -lno ‰nlat. partialis prema pars deoŠ 1. delimi~an, nepotpun. 2. koji se ti~e dela jedne ve}e celine. 3. koji daje prednost jednoj strani u sporu, pristrastan, neobjektivan. par~e, -eta s, zb. par~ad, -i ` ‰tur. parca od pers. parceŠ komad, komadi}; odlomqen ili otcepqen deo ~ega. PAS ‰skr. od paraaminosalicilna kiselinaŠ beli kristalni prah bez mirisa, kiselog ukusa, primewuje se kao lek protiv tuberkuloze. pas, pasa m, mn. pasovi, gen. mn. pasova ‰engl. passŠ 1. sp. u fudbalu i drugim igrama, dodavawe lopte suigra~u. 2. pri kartawu, izjava da igra~ odustaje u doti~noj igri i ne igra do slede}eg deqewa. y kratak pas dodavawe na malom odstojawu; dupli pas dodavawe lopte suigra~u koji je odmah vra}a, da bi se zaobi{ao protivni~ki igra~. pasabilan, -lna, -lno ‰srlat. passabilisŠ koji se moè prihvatiti, prihvatqiv; podno{qiv, osredwi. pasabl prid. indekl. ‰fr. passableŠ v. pasabilan. pasa`, -aà m, mn. pasaì, gen. mn. pasaà ‰fr. passageŠ 1. natkrivena ulica, pokriven prolaz, ob. s prodavnicama. 2. kwi`. mesto u kwizi, odlomak teksta. 3. muz. niz tonova u brzom tempu, ob. virtuoznog karaktera. 4. sp. œ{panski korakŒ kowa, vrsta kratkog i odmerenog kasa, u kojem kow istovremeno podiè suprotne noge. x pasa`ni. pasaà v. pasa` (2, 3). pasaèr v. pasaìr. pasaìr, -ira m ‰nem. Passagier od fr. passagerŠ putnik (u vozu, brodu, kolima). pasakaqa, -e ` ‰ital. passacaglia od {p. pasacalleŠ muz. stara {panska igra, od XVI veka stilizovana kao kompozicija u trodelnom taktu umerenog tempa.

pasant pasant, -a m, mn. pasanti, gen. mn. pasanata ‰nem. Passant od fr. passantŠ putnik u prolasku; prolaznik, pe{ak. pasara, -e `, gen. mn. pasara ‰venec. passara, ital. passeraŠ 1. vrsta morske ribe, Platessa passer. 2. morski ~amac na dva vesla. pasarela, -e ` ‰fr. passerelleŠ pe{a~ki mosti}, prelaz za pe{ake preko prometnih ulica ili èlezni~kih pruga. pasati, -a m mn. ‰nem. PassatŠ meteor. stalni vetrovi koji duvaju od suptropskog podru~ja visokog pritiska ka ekvatorijalnom podru~ju sniènog pritiska; u vreme jedrewaka bili su od zna~aja za promet od Evrope prema Ju`noj Americi. x pasatni. pasati1, -am svr{. i nesvr{. ‰ital. passareŠ pokr. pro}i, prolaziti. pasati2, pa{em nesvr{. ‰nem. passenŠ pristajati, dolikovati, odgovarati; up. pasovati. pasatizam, -zma m ‰ital. passatismo od passato pro{lostŠ slavqewe pro{losti, tradicionalizam, konzervativizam. pasatist(a), -e m, mn. pasatisti ‰ital. passatista od passato pro{lostŠ pristalica onoga {to je pro{lo, konzervativac. pasvanxija v. pasmanxija. pasvord, -a m ‰engl. passwordŠ ra~. niz brojki ili slova koji sluè za identifikaciju korisnika ra~unara; {ifra, lozinka. pasdaran v. pazdaran. pase (uob. pase) prid. indekl. ‰fr. passe pro{aoŠ koji se vi{e ne upotrebqava, koji je iza{ao iz mode, prevazi|en. pasent (uob. i pasent) prid. indekl. ‰nem. passend prema passen, v. pasati2Š koji odgovara, prikladan, pogodan, podesan. paseo, -ea m ‰{p. paseoŠ u borbi sa bikovima, paradni ulazak ekipe u arenu. pasiv, -a m ‰lat. passivum (verbum), prema pati trpetiŠ gram. glagolski oblik koji zna~i da se radwa vr{i na subjektu; trpno stawe; supr. aktiv. pasiva, -e ` ‰nem. Passiva, v. pasivŠ 1. finans. skup svih dugova i obaveza jednog preduze}a; supr. aktiva. 2. fig. nedostaci, neuspeh; lo{a strana ~ega.

pasija pasivan, -vna, -vno ‰lat. passivus, v. pasivŠ 1. koji samo posmatra, a ne deluje; neradan, neaktivan; up. aktivan. 2. koji se ne protivi, koji sve trpi i mirno podnosi. 3. ekon. koji ima pasivu, koji se nalazi u pasivi; duàn. 4. gram. (o glagolu, re~enici) koji je u obliku pasiva, trpni. y pasivna rezistencija politi~ka borba putem sistematskog izbegavawa svega {to vlasti narede, bez upotrebe sile ili kr{ewa postoje}ih zakona; pasivno bira~ko pravo pol. pravo da se bude biran na neku funkciju; pasivni ofsajd sp. nedozvoqen poloàj u kome se nalazi igra~ koji u tom trenutku nema uticaja na tok igre; pasivno pu{ewe {tetno udisawe duvanskog dima od strane nepu{a~a prisiqenih da borave u istoj prostoriji s pu{a~ima. pasivac, -vca m, mn. pasivci, gen. mn. pasivaca ‰v. pasivanŠ 1. onaj koji je neaktivan, sklon pasivnosti. 2. fam. mu{ki homoseksualac koji u polnom odnosu ima ulogu ène; supr. aktivac. pasivizam, -zma m ‰v. pasivan, -izamŠ 1. stawe neaktivnosti, nerada, neprotivqewa. 2. filoz. shvatawe da ìvotom ~oveka ne moè upravqati qudski faktor po{to se smatra proizvodom neke vi{e sile, prirodnih zakona. pasivizacija, -e ` ‰v. pasivanŠ povla~ewe iz javnog delovawa, odvajawe od bilo koje vrste delatnosti, mirovawe. pasivizirati, pasviiziram, 3. l. mn. pasiviziraju = pasivizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pasivanŠ dovesti, dovoditi koga u pasivno stawe, u~initi neradnim, umrtviti; supr. aktivirati. pasivizovati = pasivizirati (v.). pasivnost, -osti ` ‰v. pasivanŠ 1. osobina ili stawe onoga koji je pasivan; neaktivnost, nerad, neprotivqewe. 2. sp. izbegavawe borbe ili nedostatak napada~ke inicijative. pasigrafija, -e ` ‰gr~. pas sav, v. -grafijaŠ univerzalno pismo koje se sastoji od simbola, znakova koji su razumqivi svim qudima (umesto slova). pasija, -e `, gen. mn. pasija ‰lat. passio strast, patwaŠ 1. snaàn ose}aj uzbu|enosti, strast, zanos, ùdwa. 2. a. velika èqa, sklonost ka ~emu, entuzijazam. b. predmet takvog entuzija-

911

pasijans zma. 3. kwi`. dramski prikaz Hristovih muka i stradawa. 4. muz. vokalno-instrumentalna kompozicija na tekst Jevan|eqa (‹ po Mateju). pasijans, -ansa m ‰fr. patience strpqeweŠ igra kartama za jednu osobu, slagawe i razme{tawe karata prema odre|enim pravilima. pasijski, -a, -o ‰v. pasijaŠ koji se odnosi na pasiju (3). y pasijska igra predstava religioznog sadràja koja prikazuje scene iz ìvota Isusa Hrista i wegovu smrt. pasim pril. ‰lat. passimŠ razasuto na sve strane, svuda pomalo, na mnogo mesta (pri citirawu primera, kada ih ima previ{e da bi se naveli brojevi strana). Pasional, -ala m ‰nlat. passionalis, v. pasija (3)Š zbirka sredwovekovnih legendi koje opisuju muke i stradawa Hristova; pri~e o svetiteqima, apostolima, Bogorodici. pasionato pril. ‰ital. passionatoŠ v. apasionato. pasioniran, -rana, -rano ‰fr. passionne, v. pasijaŠ koji je obuzet pasijom, koji je zanesen ~ime; strastven, odu{evqen, zagrejan (‹-i filatelist, ‹-i lovac, ‹-i posetilac koncerata). pasionist(a), -e m, mn. pasionisti ‰ital. passionista od lat. passio patwaŠ rel. pripadnik œKongregacije Muke Gospoda na{ega Isusa HristaŒ, osnovane u Italiji u XVII veku. pasirati1, pasiram, 3. l. mn. pasiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. passierenŠ 1. kulin. (pro)cediti (vo}e, povr}e) kroz sito ili cediqku. 2. zast. dogoditi se, zbiti se. pasirati2 (se), pasiram (se) svr{. ‰engl. passŠ kod kartawa, napustiti igru, odustati od u~e{}a u igri. paskal, -ala m, mn. paskali, gen. mn. paskala ‰po francuskom nau~niku Blezu Paskalu (1623–1662)Š fiz. jedinica mere za pritisak, simbol Ra; pritisak od 1 wutna koji deluje normalno na povr{inu od 1 kvadratnog metra. 2. ra~. jedan od programskih jezika. x paskalski koji je napisan na paskalu ili namewen wemu. paskvila, -e = pa{kvila, -e ` ‰nem. Pasquill od ital. Pasquino, ime kipa u Rimu na koji su ka~eni stihovi protiv odre|enih licaŠ kwi`.

912

pasta pogrdan ili podrugqiv tekst, gruba satira, klevetni~ki spis. paskvilant, -a m, mn. paskvilanti, gen. mn. paskvilanata ‰v. paskvilaŠ pisac pogrdnih tekstova, paskvila. x paskvilantski. pasmanxija, -e m i pasvanxija, -e ‰tur. pasvanc›, pasbanc› od pers. pasban, paswanŠ osoba koja no}u pazi na javni red i mir; no}obdija, no}ni straàr. pasovati, -ujem nesvr{. ‰nem. passenŠ pristajati, prili~iti, odgovarati; biti taman po meri (npr. kqu~ za bravu, odelo); up. pasati2. pasodoble, pasodobla m ‰{p. paso doble dvostruki korakŠ 1. muz. ìvahni {panski ples u parovima, nastao po~etkom HH veka. 2. sp. takmi~arski ples koji se obavezno izvodi u umetni~kom klizawu. pasometar, -tra m ‰lat. passus korak, v. -metarŠ instrument za merewe koraka, pre|enog puta; pedometar (v.), podometar (v.). paso{, -a m, mn. -i ‰ma|. paszus od nem. Pass od fr. passeŠ 1. dokument sa slikom vlasnika koji omogu}uje slobodno kretawe preko granica dràva; putna isprava. 2. (sto~ni ‹) isprava o vlasni{tvu i veterinarskoj kontroli stoke (na sajmovima); propusnica za stoku. paspaq, -aqa m ‰ngr~. paspaliŠ 1. vrlo sitan prah koji ostaje po mlevewu bra{na. 2. otpaci prilikom grebenawa lana ili konopqe, pozder. paspartu, -ua m, gen. mn. paspartua ‰fr. passe-partout koji prolazi svudaŠ 1. podloga i sl. od kartona koja obrubquje grafike ili slike, a na koju se stavqa ~vrst okvir. 2. kqu~ koji otvara vi{e brava. 3. stalna besplatna ulaznica za sve predstave jednog pozori{ta. paspel, paspoal v. paspul. pasport ‰engl. passportŠ v. paso{. paspul, -ula m ‰fr. passepoilŠ a. porubqeni kraj, ispust na haqini, porub. b. {areni gajtan na op{ivenim pantalonama (kod uniformi i livreja). paspulirati, paspuliram, 3. l. mn. paspuliraju svr{. i nesvr{. ‰v. paspulŠ a. zavrnuti, posuvratiti ivicu platna ili tkanine. b. porubqivati, op{ivati uzanim trakama (gajtanom). pasta, -e `, gen. mn. pasta ‰ital. pasta testoŠ 1. polugusta masa sli~na testu koja sluì kao

pastafaòl sredstvo za ~i{}ewe (zubna ‹ ; ‹ za cipele). 2. farm. mekana smesa sli~na mastima, upotrebqava se za su{ewe rana ili ozleda. pastafaòl v. pa{tafaòl. pasta{uta v. pa{ta{uta. pastel, -a m ‰ital. pastelloŠ 1. lik. slikarska boja u obliku meke olovke ili krede. 2. a. tehnika slikawa u kojoj se primewuje takva boja. b. slika nacrtana takvim bojama. pastelist(a), -e m, mn. pastelisti ‰fr. pastelliste, v. pastelŠ umetnik koji radi pastelom. pastelni, -a, -o i uob. pastelni, -a, -o ‰v. pastelŠ 1. koji je od pastela, naslikan pastelom. 2. koji li~i na pastel. y pastelne boje blage, svetle boje bez o{trih kontrasta. pasterizacija, -e ` ‰fr. pasteurisation, po fr. nau~niku Luju Pasteru (1822–1895)Š zagrevawe mleka i drugih te~nosti do temperature 55–70 stepeni, kako bi se uni{tili mikroorganizmi i spre~ilo kvarewe. pasterizovati, -ujem i pasterizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pasterizacijaŠ (iz)vr{iti pasterizaciju. pastila, -e i pastila, -e ` ‰nem. Pastille od lat. pastillus lopticaŠ 1. farm. okrugla pqosnata tableta, polako se otapa u ustima. 2. loptica od bra{na, vo}nog soka, {e}era. 3. loptica ili sve}ica za ka|ewe. pasti~o, -a m ‰ital. pasticcioŠ muz. 1. (od XVII do XIX veka) opera sastavqena od popularnih arija ili ve}ih odlomaka iz ranijih dela. 2. muzi~ko delo ve}eg broja autora. pasti{, -a m, gen. mn. pasti{a ‰fr. pastiche od ital. pasticcioŠ 1. lo{a imitacija umetni~kog dela. 2. la`no izdawe, krivotvorina, falsifikat. 3. v. pasti~o. pastoza, -e ` ‰v. pastozanŠ lik. debeli sloj boje koji se izdiè iznad oslikane povr{ine; up. impast. pastozan, -zna, -zno i uob. pastozan, -zna, -zno ‰ital. pastoso od pasta testoŠ naslikan vidqivim slojem uqane boje; obilan, bogat. 2. koji je u obliku paste, mekan, gwecav. pastor, -a m ‰lat. pastor pastirŠ rel. protestantski (evangeli~ki, adventisti~ki) sve{tenik; ùpnik.

-pat pastoral, -ala m, mn. pastorali, gen. mn. pastorala ‰v. pastorŠ 1. biskupski {tap. 2. briga katoli~kih sve{tenika nad du{ama svoje pastve. pastorala, -e ` ‰v. pastoralanŠ kwi`. komad s pevawem idili~nog karaktera, u prirodnom ambijentu (XVI i XVII vek), pastirska igra. pastoralan, -lna, -lno ‰nlat. pastoralis od lat. pastor pastirŠ 1. kwi`. koji je svojstven pastorali, koji pripada pastorali; idili~an. 2. rel. koji se ti~e sve{tenika i wegovih du`nosti prema vernicima; sve{teni~ki. y Pastoralna simfonija muz. Betovenova {esta simfonija (F-dur), koja slavi idili~nost pastirskog, seoskog ìvota; pastoralni prsten prsten koji dobijaju biskupi i opati prilikom posve}ewa, simbol wihovog ven~awa sa crkvom. pastorela, -e ` ‰fr. pastourelleŠ muz. kwi`. trubadurska pesma u formi dijaloga (XII–XIII vek), veselog sadràja, u kojoj se pesnik nadme}e za qubav pastirice ili seoske lepotice. pastoforija, -e ` ‰gr~. passein dodati, dozidati, pastas dodato, pherein nositiŠ crkv. arhit. u ranohri{}anskim i vizantijskim crkvama zbirni naziv za prizidane prostorije uz oltarsku apsidu. pastrma, -e ` ‰tur. past›rmaŠ kulin. usoqeno i osu{eno ov~ije ili kozije meso. pasus, -a m, mn. pasusi, gen. mn. pasusa ‰lat. passus korakŠ odeqak teksta koji po~iwe novim redom, stav, paragraf (v.). Pasha, -e `, gen. mn. Pasha ‰gr~. pascha od hebr. pesahŠ jevrejski praznik posve}en uspomeni na izlazak Jevreja iz Egipta pod Mojsijevim vo|stvom, slavi se 14. nisana, tj. u vreme prvog prole}nog punog Meseca. pashalni, -a, -o ‰srlat. paschalis, v. PashaŠ 1. koji se odnosi na Pashu. 2. koji se odnosi na Uskrs, uskr{wi. pat, -a m ‰fr. pat od ital. patta remi, od lat. pacta, mn. od pactum dogovorŠ 1. pat (pozicija) stawe na {ahovskoj tabli kada igra~ ne moè da povu~e potez, jer je kraq u {ahu, okolna poqa su napadnuta, a sve wegove figure blokirane. 2. fig. stawe u kojem se ne moè ni{ta u~initi. -pat, -patija, -patski ‰gr~. pathos patwaŠ ono {to se odnosi na ose}awa ili psihi~ka

913

pata-karte stawa; u medicini, ono {to se odnosi na odre|ene vrste oboqewa. pata-karte, pata-karata ` mn. ‰v. pat, kartaŠ u igri karata, situacija sa jednako nepovoqnim ishodom za sve u~esnike. patakun, -una m ‰ital. pataccone, augm. od patacca bezvredna stvar, drangulijaŠ pokr. 1. starinski bakreni novac. 2. stari sat bez vrednosti. 3. fig. prqavko, musavko. pataren, -ena m, mn. patareni, gen. mn. patarena ‰srlat. patarenus, nejasnog poreklaŠ ist. 1. pripadnik jereti~kog pokreta koji se pojavio u Evropi u XI veku; katar, albiànac (v.). 2. bogumil. patarica, -e ` ‰ngr~. pateritsaŠ 1. episkopski {tap, skiptar (znak duhovne vlasti). 2. potporna gredica, pre~ka, daska, letva. 3. kod pravoslavaca, dan posle krsne slave, pojutarje. patela, -e `, gen. mn. patela ‰lat. patellaŠ anat. trouglasta kost na kolenu, ~a{ica. 2. zool. vrsta puà s plitkom ku}icom, koji se pripija za stene kraj mora. patena, -e ` ‰srlat. patena prema gr~. patane plitka posudaŠ crkv. 1. a. zlatna ili pozla}ena okrugla ~inija, sluì za hostiju. b. kruì} u slu`bi pri liturgiji; diskos. 2. ubrus koji se stavqa preko obredne ~a{e, putira. patent, -a m, mn. patenti, gen. mn. patenata ‰nem. Patent od fr. patent od lat. patens otvoren, o~igledanŠ 1. a. akt kojim se tvorcu nekog pronalaska potvr|uje iskqu~ivo pravo na wegovu primenu. b. sam pronalazak; izum. 2. ist. naredba s visokog mesta, ukaz, dekret, poveqa. 3. vrsta kop~e na povla~ewe (na jaknama, pantalonama i dr. ode}i). 4. fam. prakti~na stvar, zanimqiv mehanizam; neobi~na naprava. y patent-brava sigurnosna brava s cilindrom; patent-zatvara~ rajsfer{lus; patent-olovka mehani~ka olovka sa zamenqivim grafitom. patentirati, patentiram, 3. l. mn. patentiraju svr{. ‰v. patentŠ 1. dobiti patent (na ne{to), ste}i prvenstvo ili iskqu~ivo pravo kori{}ewa nekog izuma, pronalaska. 2. fig. prisvojiti iskqu~ivo pravo na ne{to. patentni, -a, -o ‰v. patentŠ koji se ti~e patenta, koji pripada patentu. y patentni ured

914

patina ustanova koja prima i proverava prijave patenata, zaduèna je za kontrolu i izdavawe patentnih prava i pomaè pri registraciji patenata. pater, -a m ‰lat. pater otacŠ 1. otac, roditeq. 2. titula katoli~kih sve{tenika, posebno jezuita; up. pater familijas. y pater familijas otac, glava porodice, doma}in (po rimskom pravu odlu~ivao je o ìvotu i smrti svih ~lanova porodice); pater patrije (lat. pater patriae) 1. otac otaxbine: titula rimskih careva. 2. po~asna titula qudi s posebnim zaslugama za dràvu. patera, -e ` ‰lat. pateraŠ `rtvena posuda kod starih Rimqana. paternalizam, -zma m, mn. paternalizmi, gen. mn. paternalizama ‰lat. paternus o~inskiŠ 1. za{titni~ki, autoritaran odnos vladara odnosno vlasti prema pot~iwenima, pri ~emu blagonaklonost vladara zamewuje prava gra|ana. 2. ekon. nastojawe poslodavca da brigom o zaposlenima umawe uticaj sindikata. x paternalisti~ki. paternitet, -eta m ‰lat. paternitas prema paternus o~inskiŠ 1. poreklo po ocu, o~instvo; pravni odnos oca prema detetu. 2. fig. izvor, poreklo, autorstvo. paternoster, -a m ‰lat. pater nosterŠ rel. molitva œo~ena{Œ na latinskom. 2. svaka ve}a loptica u brojanicama, kod koje treba o~itati œo~e na{Œ. 3. àrg. pokretna traka s posudama postavqenim u jednakim razmacima, koristi se naro~ito kod zidawa visokih kula: elevator. patetika, -e `, dat. patetici ‰v. pateti~an, patosŠ 1. sna`no, strastveno odu{evqewe; zanos. 2. pateti~no izraàvawe; preterano, izve{ta~eno podsticawe ose}awa kod slu{alaca. patetiko pril. ‰ital. pateticoŠ muz. sve~ano, ose}ajno, dirqivo. pateti~an, -~na, -~no ‰gr~. pathetikos, v. patosŠ 1. koji je pun patetike (patosa), ose}ajan, potresan, dirqiv. 2. preterano izraàjan; koji na izve{ta~en, teatralan na~in podsti~e ose}awa i budi strasti. -patija v. -pat. patina, -e ` ‰lat. patinaŠ 1. a. sloj, prevlaka bez sjaja (zelenkasta do crna) koja se vremenom

patinirati razvija na predmetima izra|enim od bakra ili bronze. b. sloj nanesenog taloga (ne~isto}e iz atmosfere, hemijske promene) na gra|evinama i predmetima. 2. fig. obele`je starine na predmetima, u govoru, u stilu umetni~kog stvarawa itd. patinirati, patiniram, 3. l. mn. patiniraju svr{. i nesvr{. ‰v. patinaŠ presvla~iti, pokrivati, pokriti patinom; nanositi ve{ta~kim putem nemetalne prevlake na povr{inu nekih metala radi za{tite od korozije. patio, patija m ‰{p. patioŠ arhit. dvori{ni prostor unutar stambene zgrade, ob. sa zelenilom i fontanama, ~esto okruèn stubovima. patirati, patiram, 3. l. mn. patiraju svr{. ‰v. patŠ dovesti u pat poziciju, u {ahu. patiserija, -e ` ‰fr. patisserieŠ poslasti~arnica, kola~arnica. pati{paw, -a m = pati{pawa, -e ` ‰ital. pan di Spagna {panski hlebŠ vrsta suvog kola~a od bra{na, jaja i {e}era. patlixan, -a i patlixan, -ana m, mn. patlixani i patlixani, gen. mn. patlixana i patlixana ‰tur. patl›can od pers. badinganŠ bot. 1. povrtna biqka mesnatog ploda, Solanum lycopersicum, paradajz. 2. plavi patlixan povrtna biqka sa izduènim plodovima tamnoqubi~aste boje, Solanum melongena. pato- ‰gr~. pathos bolest, bol, ose}ajŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na bol, bolest. patoa, -aa m ‰fr. patoisŠ lingv. u Francuskoj, dijalekatski govor izvan kwièvnog jezika, pokrajinsko nare~je. patogen, -a, -o i patogen, -a, -o ‰v. pato-, -genŠ koji izaziva bolest, zarazan (‹ procesi, ‹ bakterija). y patogeni mikroorganizmi med. zarazne klice. patogeneza, -e i patogeneza, -e ` ‰v. pato-, genezaŠ med. nauka o postanku i razvoju neke bolesti. patognomika, -e `, dat. patognomici ‰v. pato-, gr~. gnome saznaweŠ med. nauka o simptomima bolesti i postavqawu pravilne dijagnoze. patognomi~an, -~na, -~no ‰v. patognomikaŠ koji je karakteristi~an za neku bolest, npr. izgled lica, dràwe tela, kretawe.

patrijarh patognosti~an, -~na, -~no ‰v. pato-, gr~. gnostikos saznajniŠ koji odre|uje, utvr|uje neku bolest. patografija, -e ` ‰v. pato-, -grafijaŠ 1. med. opis svih bolesti {to ih je pacijent preboleo (tzv. medicinska biografija). 2. prou~avawe uticaja neke bolesti na radnu sposobnost bolesnika. patolog, -a m, mn. patolozi, gen. mn. patologa ‰v. pato-, -logŠ lekar stru~wak za patologiju (v.), onaj koji se bavi patologijom. patologija, -e ` ‰v. pato-, -logijaŠ 1. grana medicine koja se bavi prou~avawem uzroka bolesti, bolesnih procesa i stawa u organizmu. 2. skup pojava vezanih za bolest i wenih posledica; stawe bolesnog organizma. patolo{ki, -a, -o ‰v. patologijaŠ 1. koji se odnosi na patologe (v.) i patologiju (‹ nalaz). 2. koji ima svojstva bolesti; nenormalan, abnormalan (v.), bolestan (‹ pojava). patos, -a m ‰gr~. pathos doìvqaj, patwa, strastŠ 1. a. duboko ose}awe, zanos, uzbu|enost koja se postiè sredstvima govorni{tva ili umetnosti. b. kwi`. u Aristotelovoj poetici, uzvi{en i dirqiv govor u tragediji koji izaziva ose}aj katarze (pro~i{}ewa). 2. preterano povi{en ton govora, prenagla{avawe ose}awa, patetika (v.). patos, -a m ‰gr~. patos put, stazaŠ pod (posebno od daske). patofiziologija, -e ` ‰v. pato-, fiziologijaŠ med. grana medicine koja prou~ava patolo{ke promene funkcija tkiva, organa i ~itavog organizma nastale zbog bolesti. patofobija, -e ` ‰v. pato-, fobijaŠ psih. ose}aj velikog straha od bolesti, sli~an hipohondriji (v.). patrijarh, -a m, mn. patrijarsi, gen. mn. patrijarha i patrijarh, -arha m, mn. patrijarsi, gen. mn. patrijarha ‰gr~. patriarkhes otac plemena, roda, prema patria rod, pleme, loza, archein vladatiŠ 1. a. biblijski praotac jednog naroda, posebno jevrejskog, Avram, Isak, Jakov. b. rodona~elnik izraelskih plemena (12 Jakovqevih sinova). 2. rel. a. vrhovni poglavar pravoslavne crkve (u Carigradu, Aleksandriji, Jerusalimu, Moskvi, Srbiji, Gruziji, Rumuniji,

915

patrijarhalan Bugarskoj, Ukrajini). b. u ranom hri{}anstvu, episkop jedne od velikih apostolskih stolica (Jerusalim, Rim, Antiohija, Aleksandrija i Carigrad). v. u katoli~koj crkvi, naziv za biskupe u Rimu, Lisabonu, Veneciji, Jerusalimu, Zapadnoj i Isto~noj Indiji. 3. fig. uvaèni starac, ~asni starac. y vaseqenski patrijarh najvi{i dostojanstvenik pravoslavne crkve, sa sedi{tem u Carigradu. x patrijarhov i patrijarhov. patrijarhalan, -lna, -lno ‰v. patrijarhŠ 1. svojstven patrijarhatu; koji ocu porodice pridaje sva ovla{}ewa. 2. koji se pridràva starih obi~aja i shvatawa, a izbegava sve {to je moderno; starinski, konzervativan, tradicionalan. patrijarhat, -ata m ‰v. patrijarhŠ 1. ist. oblik rodovske zajednice u kojoj je grupa qudi povezana srodstvom po mu{koj liniji. 2. rel. a. dostojanstvo patrijarha (2) (v.). b. oblast kojom upravqa vrhovni poglavar hri{}anske pravoslavne crkve. 3. o~evo pravo, situacija u kojoj dete pripada o~evoj lozi; up. matrijarhat. patrijar{ija, -e ` ‰gr~. patriarchia, v. patrijarhŠ 1. crkveno podru~je pod upravom patrijarha, sastoji se iz vi{e episkopija; patrijarhat. 2. a. crkveno poglavarstvo kojem je na ~elu patrijarh. b. zgrada, sedi{te u kojem stanuje patrijarh i gde su sme{tene wegove kancelarije. x patrijar{ijski. patrimonijalan, -lna, -lno ‰nlat. patrimonialisŠ koji se odnosi na patrimonijum (v.). 2. koji pripada o~evom imawu, koji je nasle|en od oca, o~inski, nasledni. patrimonijum, -a i patrimonij, -a m ‰lat. patrimoniumŠ prav. 1. skup imovine, prava i obaveza jedne osobe. 2. imawe koje pripada deci posle o~eve smrti; o~evina, nasledstvo, ba{tina. patriot(a), -e m, mn. patrioti ‰gr~. patriotes zemqakŠ onaj koji voli svoju zemqu i svoj narod, rodoqub. patriotizam, zma m ‰v. patriot(a), -izamŠ qubav prema otaxbini, prema svome narodu, rodoqubqe. patristika, -e `, dat. patristici ‰v. paterŠ deo teologije koji se bavi ìvotima, spisima

916

patron i u~ewima crkvenih otaca (Irineja, Avgustina, Origena i dr.), povezuje anti~ku filozofiju i hri{}ansku dogmatiku; patrologija (v.). patristi~ki, -a, -o ‰v. paterŠ koji se ti~e starih crkvenih otaca ili wihovih dela. y patristi~ka literatura sva kwièvnost hri{}anstva od VII veka koju su pisali crkveni oci. patricij, -a m, mn. patriciji ‰lat. patriciusŠ 1. u starom Rimu, pripadnik plemi}kog staleà (po ro|ewu) koji se svojim privilegijama razlikovao od plebejaca (v.). 2. u kasnoj antici i Vizantiji a. naziv za najvi{e gra|anske i vojne upravqa~e. b. po~asna titula koju su vizantijski carevi dodeqivali istaknutim osobama ili stranim vladarima (bez stvarne vlasti). 3. pripadnik otmenog roda, plemi}, velika{. x patricijski. patricijat, -ata m ‰lat. patriciatusŠ 1. dostojanstvo patricija, velika{ka titula. 2. patriciji kao dru{tveni stale`, plemstvo, aristokratija. patrola, -e ` ‰nem. dijal. Patrol od fr. patrouilleŠ voj. odred ili grupa vojnika, policajaca ili lovaca kojima je du`nost da nadziru odre|eni teren, brinu o bezbednosti kretawa na odre|enom terenu; nadzor, straà, izvidnica. x patrolni. patrolirati, patroliram, 3. l. mn. patroliraju nesvr{. ‰fr. patrouiller, v. patrolaŠ vr{iti patrolnu slu`bu, biti u patroli; obilaziti teren radi nadzora. 2. àrg. stalno se kretati na nekom odre|enom podru~ju. patrologija, -e ` ‰v. pater, -logijaŠ teol. deo istorijske teologije koja prou~ava ìvot i spise hri{}anskih pisaca u prvim vekovima hri{}anstva; patristika (v.). patrolxija, -e m ‰v. patrolaŠ vojnik iz patrole, no}ni straàr. patron, -ona m, mn. patroni, gen. mn. patrona ‰lat. patronusŠ 1. ist. u anti~kom Rimu, patricij koji {titi svoje klijente i slobodwake. 2. crkv. a. osniva~ crkve, zadu`bine, beneficija. b. svetac koji se slavi kao za{titnik grada, pokrajine, esnafa i dr. 3. stari naziv za zapovednika ili vlasnika ribarskog ~amca ili

patrona1 mreà; parun, paron. 4. onaj koji nekoga {titi; pokroviteq. patrona1, -e ` ‰lat. patronaŠ v. patronesa. patrona2, -e ` ‰nem. Patrone od fr. patronŠ 1. obrazac, kalup po kome se ne{to izra|uje, {ablon. 2. ~aura metka s barutnim puwewem, kapislom i zrnom. 3. uloàk vaqkastog oblika s bojom, mastilom i sl.; kartrix (v.). patronaà, -e ` ‰fr. patronnage, v. patronŠ 1. patronat (v.); za{tita, pokroviteqstvo. 2. med. aktivnost lekara, medicinskih sestara i dr. koja se ti~e pruàwa zdravstvene pomo}i na mestima gde qudi ìve i rade. patrona`ni, -a, -o ‰v. patronaàŠ koji se odnosi na patronaù (2): patrona`na slu`ba; patrona`na sestra. patronat, -ata m, mn. patronati, gen. mn. patronata ‰lat. patronatus, v. patronŠ 1. a. pokroviteqstvo, za{titni{tvo. b. nadle`nost patrona. 2. rel. skup privilegija koje je Crkva davala vernicima koji su gradili, izdràvali crkvene zgrade i sl. x patronatski. patronesa, -e i patronesa, -e ` ‰fr. patronnesseŠ a. za{titnica, pokroviteqica. b. ugledna starija gospo|a. v. ona koja prire|uje zabave u dobrotvorne svrhe. patronim, -a i patronim, -ima m = patronimik, -a m, mn. patronimici, gen. mn. patronimika ‰gr~. patronymikos, prema pater otac, v. -onimŠ lingv. prezime izvedeno od imena oca ili nekog drugog pretka (npr. Nemawi}i po Nemawi, Lazarevi}i po Lazaru). patronimi~an, -~na, -~no, patronimi~ki, a, -o i patronimski, -a, -o ‰v. patronimŠ nazvan po imenu oca ili drugog pretka. patrocinijum, -a i patrocinij, -a m ‰lat. patrociniumŠ 1. ist. u anti~ko doba, briga velikih zemqoposednika nad seqacima koji su im zauzvrat ustupali svoju zemqu. 2. pokroviteqstvo, za{tita. patrocinirati, patrociniram, 3. l. mn. patrociniraju nesvr{. ‰lat. patrocinariŠ 1. {tititi, pomagati, uzeti pod okriqe. 2. braniti ili zastupati (koga, {to) pred sudom. pauza, -e i pauza, -e `, gen. mn. pauza ‰lat. pausa od gr~. pausis zastojŠ 1. privremeni kra}i prekid u ~emu; odmor, po~ivka, zastoj, predah.

paha 2. prekid izme|u ~inova pozori{ne predstave. 3. muz. a. odsustvo tona u ta~no odre|enom trajawu, prema naznaci kompozitora. b. u notama, znak pauze. pauzirati, pauziram, 3. l. mn. pauziraju svr{. i nesvr{. ‰v. pauzaŠ napraviti pauzu, predahnuti; odmarati se, biti privremeno bez posla. paulikijanac, -anca m mn. ‰gr~. PaulikianosŠ pristalica paulikijanstva (v.). paulikijanstvo, -stva s ‰v. paulikijanacŠ rel. dualisti~ko u~ewe u prvoj polovini VII veka, uticalo na kasniju pojavu bogumilstva. pauper, -a m ‰lat. pauper siroma{anŠ soc. siromah, bednik; onaj koji ìvi od milostiwe. pauperizam, -zma m ‰v. pauper, -izamŠ siroma{tvo, beda, oskudica, sirotiwa. pauperizacija, -e ` ‰v. pauperŠ soc. masovno osiroma{ewe stanovni{tva ili jednog dru{tvenog sloja, materijalno propadawe naroda, naro~ito u doba ekonomskih kriza. pauperizovati, -ujem i pauperizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pauperŠ pretvoriti, pretvatati u siromaha; (o)siroma{iti (dru{tveni sloj, dràvu). paus, -a m v. paus-papir. paus-papir, paus-papira m ‰nem. PauspapierŠ vrsta specijalnog poluprozirnog papira koji sluì za precrtavawe, kopirawe, presnimavawe, ili u pripremi rukopisa za {tampu. pau{al, -ala m, mn. pau{ali, gen. mn. pau{ala ‰nem. PauschaleŠ iznos odre|en otprilike, globalno; prora~unska, predra~unska svota. pau{alan, -lna, -lno ‰nem. pauschalŠ 1. finans. odre|en otprilike, na osnovu procene. 2. fig. napamet, bez obrazloèwa izre~en, proizvoqan (‹ ocena). paf uzv. ‰nem. paffŠ 1. uzvik koji podraàva udarac, pucaw i sl. 2. iznena|en, zapawen, preneraèn, skamewen (ostati ‹). pafta, -e `, gen. mn. pafta i pafti ‰tur. pafta od pers. bafte otkan, ukra{en vezomŠ 1. ve}a metalna kop~a na ènskom pojasu ili na no{wi. 2. pojas kojim se opasuju ène i sve{tenici. 3. metalna spona, spojka, metalna grivna (na pu{ci). paha, -e `, gen. mn. paha ‰tur. pah deoŠ posuvra}ena ivica tkanine, porub, obrub.

917

pahali pahali prid. indekl. ‰tur. pahal› od paha, beha od pers. beha cena, vrednostŠ koji ima visoku cenu; skup, skupocen, vredan. pahi-, paho- ‰gr~. pakhys debeo, zadebqaoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava: debeo, zadebqan, zgusnut, stvrdnut. pahigirija, -e ` ‰v. pahi-, gyros krugŠ med. uro|eni poreme}aj u razvoju mozga, sa zadebqawem i izobli~ewem vijuga i mentalnom zaostalo{}u. pahiderm, -a m ‰v. pahi-, gr~. derma koàŠ zool. debelokoàc. pahidermija, -e ` ‰v. pahidermŠ med. bolest zadebqawa koè. pahlavi, -ja = pehlevi, -ja m ‰pers. PahlawiŠ 1. nov~ana jedinica u Iranu (Persiji). 2. lingv. ime persijskog jezika u doba Sasanida, me{avina persijskog i semitskog jezika. pahohilija, -e ` ‰v. pahi-, gr~. kheilos usnaŠ med. uro|ena zadebqalost usana. pac,- paca, dat. i lok. pacu m ‰nem. BeizeŠ kulin. slana voda sa za~inima u kojoj se drì meso (posebno divqa~) pre pripremawa za jelo; salamura, marinat. pacer, -a i pacer, -a m ‰nem. PatzerŠ 1. nespretwakovi}, {eprtqa, neznalica. 2. slab igra~ {aha. pacijent, -a m, pacijenti, gen. mn. pacijenata (`. pacijentkiwa, -e) ‰lat. patiens prema pati patitiŠ onaj koji boluje, bolesnik (pod nadzorom lekara). pacijencija, -e ` ‰lat. patientiaŠ strpqivost, strpqewe. paciscent, -a m, mn. pasciscenti, gen. mn. pasciscenata ‰lat. paciscens prema pacisci sporazumevati seŠ onaj koji zakqu~uje ugovor, ugovorna strana, ugovornik. pacifizam, -zma m ‰lat. pacificus mirotvoran, prema pax gen. pacis mir, facere ~initiŠ idejno-politi~ki i kulturolo{ki pokret koji je protiv svakog oblika rata i zahteva razre{ewe sukoba mirnim putem, mirotvorstvo. Pacifik, -a m ‰lat. (mare) PacificumŠ geogr. Tihi okean. pacifikal, -ala m, mn. pacifikali, gen. mn. pacifikala ‰nlat. pacificale od lat. pacificus mi-

918

pa{ajlija rotvoranŠ u katoli~koj crkvi, kutija za ~uvawe hostije. pacifikator, -a m ‰lat. pacificator, v. pacifikovatiŠ onaj koji uspostavqa mir, izmiriteq, mirotvorac. pacifikacija, -e ` ‰lat. pacificatio, v. pacifikovatiŠ 1. uspostavqawe mira u zemqi koja je zahva}ena ratom ili koju potresaju unutra{wi nemiri; smirivawe, sti{avawe, pomirewe. 2. gu{ewe pobune. pacifikovati, -ujem i pacificirati, pacificiram, 3. l. mn. pacificiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. pacificare, v. pacifizamŠ 1. uspostaviti mir, sti{ati, sti{avati sukobe. 2. ugu{iti pobunu u nekoj dràvi ili oblasti. pacifist(a), -e m, mn. pacifisti (`. pacifistkiwa, -e) ‰v. pacifizamŠ onaj koji re{ava sporove mirnim putem, pristalica pacifizma. x pacifisti~ki. pacificirati = pacifikovati (v.). pacifi~ki, -a, -o ‰v. PacifikŠ geogr. koji se odnosi na Pacifik, tihookeanski. pa~avra, -e `, gen. mn. pa~avri ‰tur. pacavra od pers. par~e-i ureŠ 1. komad starog, pocepanog dela ode}e koji se koristi samo za ~i{}ewe i otirawe; bezvredna krpa. 2. fig. ~ovek bez karaktera. pa~ariz, -a m ‰tur. pacar›z, capar›z od pers. ~epu-rast levo-desnoŠ neprilika, nezgoda, {teta, kvar. pa~vork, -a m, mn. pa~vorci, pa~vorka ‰engl. patchwork, prema patch zakrpa, umetak i work radŠ 1. pokriva~ ili odevni predmet od komadi}a tkanine razli~itih boja sastavqenih u celinu. 2. tkanina koja imitira takav ru~ni rad. pa~uli, -ja m ‰fr. patchouli od tamil.Š mirisna indijska biqka, Pogostemon cablin, i uqe dobiveno iz li{}a biqke; koristi se za parfeme. pa{a, -e m, gen. mn. pa{a i pa{a, -e m ‰tur. pasa, prvobitno basaŠ titula visokih vojnih i civilnih velikodostojnika u Turskoj i nekim drugim muslimanskim dràvama. z ìveti kao pa{a ìveti rasko{no, u obiqu. pa{ajlija, -e m pa{alija, -e m ‰tur. pasali, v. pa{aŠ onaj koji je u slu`bi pa{e.

pa{aluk pa{aluk, -a m, mn. pa{aluci, gen. mn. pa{aluka ‰tur. pasal›k, v. pa{aŠ 1. a. najve}a teritorija u Osmanskom carstvu, pokrajina kojom upravqa pa{a (Beogradski ‹, Bosanski ‹). b. ~in i zvawe pa{e. 2. fig. pej. oblast kojom se samovoqno upravqa. pa{kvila = paskvila (v.). pa{ta, -e `, gen. mn. pa{ta ‰ital. pastaŠ v. pa{ta{uta. pa{tafaòl, -ola m ‰ital. pasta e fagioli, v. faòlŠ kulin. pokr. jelo od makarona s pasuqem. pa{ta{uta, -e ` ‰ital. pasta asciutta suvo testoŠ kulin. pokr. testenine (makaroni, {pageti, rezanci i sl.) s prelivom od paradajza, mesa itd. i struganim sirom. pa{teta, -e ` ‰nem. Pastete od ital. pastettaŠ 1. kulin. namaz od usitwenog mesa (xigerice, ribe, divqa~i i sl.), masti i za~ina. 2. voj. vrsta nagazne mine okruglog oblika. pa{ticada, -e ` ‰venec. pastizzada, ital. pasticciataŠ kulin. specijalitet od gove|eg mesa u sosu s vinom. pa{to, -a m jedan od naziva za avganski jezik (govori se u Avganistanu i Pakistanu). pean1, -ana m ‰lat. paean od gr~. Paian isceliteq, epitet ApolonaŠ 1. u staroj Gr~koj, pobedni~ka pesma (prvobitno nameqena Apolonu); pesma zahvalnica, pesma u slavu, hvalospev. 2. metr. ~etvorodelna stopa sa neodre|enim brojem duìna. pean2, -ana m, mn. peani, gen. mn. peana ‰po francuskom hirurgu @. E. Peanu (1830–1898)Š hirur{ka sprava s kop~om na vrhu, sluì za zaustavqawe krvavqewa iz krvnih sudova. Pegaz, -a m ‰gr~. PegasosŠ ` 1. mitol. krilati kow Zevsov, postao je iz Meduzine krvi kad joj je Persej odrubio glavu; od udara wegova kopita izbio je izvor vode Hipokrena, koja je nadahwivala pesnike. 2. fig. simbol pesni~ke inspiracije, nadahnu}a. 3. astron. naziv velikog sazve`|a na severnoj polulopti. pegel, -a m ‰nem. PegelŠ tehn. sprava za merewe vodostaja podeqena na stepene, vodomer. pegijatrija, -e ` ‰gr~. pege izvor, v. -ijatrijaŠ med. le~ewe mineralnim vodama. pegla, -e `, gen. mn. pegli ‰nem. Bugel(eisen)Š sprava za gla~awe tkanine, gla~alo, utija.

pedalin peglati, peglam i, obi~nije, peglati, -am nesvr{. ‰v. peglaŠ 1. ispravqati (peglom) tkanine, gla~ati. 2. àrg. a. grditi. b. dosa|ivati. v.

govoriti ulep{ano (o kome, ~emu). pegler, -a m (` peglerka, -e `, dat. peglerki, gen. mn. peglerki) ‰v. peglaŠ osoba kojoj je peglawe glavno zanimawe. pegleraj, -aja, mn. pegleraji, gen. mn. pegleraja ‰v. peglaŠ a. zanatska radwa za peglawe. b. odeqewe za peglawe (npr. u bolnicama, restoranima, hotelima i sl.). pegmatit, -a i pegmatit, -ita m ‰gr~. pegma, pegmatos veza, okvirŠ miner. vrsta zrnaste rude u obliku ìla, vulkanskog porekla. ped-1, pedo-1 ‰gr~. pais, paidos dete, de~akŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se ti~e deteta, ono {to je u vezi sa detetom, de~ji. ped-2, pedo-2 ‰gr~. pedon zemqa, tloŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa zemqom. pedagog, -a m, mn. pedagozi, gen. mn. pedagoga ‰gr~. paidagogos, v. ped-, agein voditiŠ stru~wak za pedagogiju; vaspita~, u~iteq, nastavnik. pedagogija, -e ` ‰gr~. paidagogia, v. pedagogŠ skup znawa o metodama, sredstvima i zakonima vaspitawa i obu~avawa, nauka o vaspitawu, ve{tina vaspitawa. pedagogika v. pedagogija. pedagogist(a), -e m, mn. pedagogisti ‰v. pedagogijaŠ v. pedagog. pedago{ki, -a, -o ‰v. pedagogŠ 1. koji se odnosi na pedagoge i na pedagogiju (v.). 2. koji odgovara na~elima pravilnog vaspitawa. pedal, -ala m = pedala, -e ` m ‰fr. pedale od lat. pedalis no`niŠ 1. papu~ica (u automobilu, na biciklu); uop{te, poluga na ma{inama i vozilima koja se pokre}e nogom; podno`nik, podno`nica. 2. muz. a. na orguqama, harfi i klaviru, ure|aj koji se pokre}e nogom; namena mu je razli~ita (za svirawe, za mewawe karaktera zvuka i sl.); up. manual. b. pedalni ton, v. pedalni. 3. èl. poluga ugra|ena u {ine koja pri prolasku voza otvara ili zatvara elektri~nu struju za signalizaciju. pedalin, -ina m = pedalina, -e ` ‰v. pedalŠ ~amac za rekreaciju na vodi (ob. za dvoje), pokre}e se okretawem pedala.

919

920

pedologija pedologija, -e ` ‰v. pedo-2, -logijaŠ 1. geol. nauka koja se bavi istraìvawem postanka i razvitka tla. 2. agr. prou~avawe osobina tla, wegovih fizi~kih, hemijskih i biolo{kih svojstava. pedometar, -tra m, mn. pedometri, gen. mn. pedometara ‰nem. Pedometer od lat. pes, pedis noga, v. -metarŠ aparat za merewe prevaqenog puta pe{ice, brojilo u~iwenih koraka, podometar (v.). pedopsihijatrija, -e ` ‰v. pedo-1, psihijatrijaŠ med. grana psihijatrije koja prou~ava du{evne bolesti dece. pedopsihologija, -e ` ‰v. pedo-1, psihologijaŠ med. deo psihologije koji prou~ava psihi~ki razvoj dece od ro|ewa do adolescentnog doba; de~ja psihologija, razvojna psihologija. pedotrib, -a m ‰gr~. paidotribes, v. pedo-1, tribein terati na ne{toŠ pla}eni voditeq telesnih (gimnasti~kih) ve`bi kod starih Grka. pedofil, -a i pedofil, -ila m, mn. pedofili i pedofili, gen. mn. pedofila i pedofila ‰v. pedofilijaŠ psih. osoba koja napastvuje decu, bolesnik od pedofilije. pedofilija, -e ` ‰nlat. pedophilia, v. pedo-1, -filijaŠ psih. seksualna sklonost odrasle osobe prema deci. pedocid, -a i pedocid, -ida m ‰v. pedo-1, -cidŠ ubijawe dece kao deo plana genocidnih radwi. peòrativ v. pejorativ. peòrativan v. pejorativan. pezada, -e ` ‰fr. pesade od ital. posataŠ sp. figura u kowi~kom sportu, propiwawe kowa u mestu na zadwim nogama. pezante pril. ‰ital. pesanteŠ muz. te{ko, sasvim sporo, dostojanstveno. pezevenk, -a m, mn. pezevenci, gen. mn. pezevenka i pezevenk, -a m, mn. pezevenci, gen. mn. pezevenka ‰tur. pezevenk od pers. pazengŠ 1. podvoda~, svodnik. 2. pokvarewak, propalica. pezevenku{a, -e ` ‰v. pazevenkŠ podvoda~ica. pezeta, -e `, gen. mn. pezeta i pezeta, -e `, gen. mn. pezeta ‰{p. pesetaŠ nov~ana jedinica u [paniji, od 1868. godine do uvo|ewa evra. pejgamber, -a m ‰tur. peygamber od pers. peygamber glasnikŠ u islamu, Bo`ji poslanik, vernik; prorok.

pekinezer pejeracija, -e ` ‰nlat. pejeratio od lat. periurare krivo se zakletiŠ la`no zakliwawe, kr{ewe re~i; verolomstvo, krivokletstvo. pejza`, -aà m, pejzaì, gen. mn. pejzaà ‰fr. paysage predeoŠ nepr. pejsa` 1. predeo, kraj, krajolik. 2. lik. predstavqawe jednog kraja, predela, krajolika na crteù, slici. 3. fig. opis neke situacije, stawa. pejzaìst(a), -e m, pejzaìsti ‰fr. paysagiste, v. pejza`Š likovni umetnik koji slika pejzaè; nepr. pejsaìst(a). pejorativ, -a m ‰nlat. peiorativus, prema peior goriŠ lingv. re~ ili izraz s pogrdnim zna~ewem. pejorativan, -vna, -vno ‰v. pejorativŠ pogrdan, nipoda{tavaju}i; koji daje ruàn smisao, koji nagr|uje. pejoracija, -e ` ‰nlat. peioratio, v. pejorativŠ pogor{avawe; nagr|ivawe, ruèwe. pejperbek, -a m ‰engl. paperback korice od hartijeŠ xepna kwiga u bro{iranom izdawu. y pejperbek-izdawe izdawe u mekom povezu, s velikim tiraòm i niskom prodajnom cenom. pejsa` nepr. v. pejza`. pejsaìst(a) nepr. v. pejzaìst(a). pejsmejker, -a m ‰engl. pacemaker, prema pace ritam, make pravitiŠ 1. med. aparat koji se ugra|uje u telo bolesnika da bi elektronskim impulsima stimulisao rad sr~anog mi{i}a. 2. sp. àrg. trka~ koji u prvom delu trke (na sredwe ili duge staze) diktira poja~an tempo kako bi favoriti ostvarili vrhunski rezultat; zec. pejxer, -a m, mn. -i ‰engl. pagerŠ mali elektronski prenosni aparat koji korisniku omogu}ava da na svakom mestu primi zvu~ni signal ili kratku pismenu poruku; up. biper. pejxing, -a m ‰engl. paging, v. pejxerŠ komunikacija pomo}u pejxera. pekatifobija, -e ` ‰lat. peccatum greh, v. fobijaŠ psih. naro~ito izraèn ili bolestan strah od greha. peke = peki uzv. ‰tur. peki od pek izi vrlo dobroŠ pokr. zast. u redu, vaì, slaèm se, lepo. pekinezer, -a m ‰nem. Pekineser prema engl. Pekin(g)ese pekin{kiŠ mali pas duge dlake, poreklom iz Kine, pekin{ki psi}.

921

pekmez pekmez, -a m ‰tur. pekmez od pers. begmazŠ gusta ukuvana masa koja se dobija od vo}a s dodatkom {e}era ili bez wega. 2. pej. a. razmaèno, pla~qivo dete, maza; b. fizi~ki ili psihi~ki preosetqiva osoba, slabi}. peksijan, -ana m, vok. peksijane, mn. peksijani, gen. mn. peksijana ‰v. peksinŠ 1. ne~ist, neuredan ~ovek, prqavko. 2. fig. r|av, lo{ ~ovek. 3. onaj koji ne pripada islamskoj veri, inoverac, |aur(in). peksimit, -a m ‰tur. peksimet od pers. peksimat od ngr~. paxamadionŠ pokr. dugotrajno, dobro pe~eno ili osu{eno pecivo; dvopek. peksin, -a, -o ‰tur. peksinŠ pokr. 1. ne~ist, uprqan, neuredan. 2. fig. r|av, ne~astan. 3. u imeni~kom zna~ewu = peksijan (v.). peksinav, -a, -o ‰v. peksinŠ = peksin (1, 2). peksiniti, peksinim nesvr{. ‰v. peksinŠ ~initi da ne{to postane peksino, kaqati, skrnaviti. peksinluk, -a m, mn. peksinluci, gen. mn. peksinluka ‰v. peksinŠ pokr. 1. prqav{tina, ne~isto}a. 2. a. neprili~no, ne~asno delo; pokvarewa{tvo. b. nedoli~an, ruàn postupak; brqotina, sviwarija. pektin, -ina m ‰gr~. pektos zgru{an, gust, ~vrstŠ organska materija biqnog porekla, koristi se za proizvodwu vo}nih èlea. x pektinski. pektoral, -ala m, mn. pektorali, gen. mn. pektorala ‰srlat. pectorale od pectoralis prsniŠ 1. krst koji nose vi{i katoli~ki sve{tenici i misionari. 2. ukrasna plo~ica koju na grudima nose jevrejski sve{tenici. 3. zool. grudna peraja. 4. anat. a. grudni oklop. b. grudni mi{i}i. 5. farm. lek koji olak{ava izbacivawe {lajma, ekspektorans. pektoralan, -lna, -lno ‰srlat. pectoralis prsniŠ 1. prsni, grudni. 2. koji sluì kao lek za prsa, plu}a. pekulijaran, -rna, -rno ‰lat. peculiaris vlastiti, li~niŠ 1. poseban, ~udan, druga~iji od uobi~ajenog. 2. koji je svojstven iskqu~ivo jednoj osobi ili grupi. y pekulijarno imawe v. pekulijum; pekulijarno kretawe astron. vlastito kretawe zvezda u svemiru.

922

peleng pekulijum, -a i pekulij, -a m ‰lat. peculiumŠ imawe koje je u vlasni{tvu iskqu~ivo jedne osobe ili neke grupe. pekunijaran, -rna, -rno ‰lat. pecuniarius od pecunia novacŠ nov~ani, koji je izraèn u novcu, koji se odnosi na novac. pelagizam, -zma m ‰v. pelagijalŠ med. morska bolest. pelagijal, -ala m ‰gr~. pelagos otvoreno moreŠ 1. podru~je otvorenog mora. 2. zool. celokupan biqni i ìvotiwski svet koji ìvi na otvorenom moru i nije vezan za dno. pelagijalan, -lna, -lno ‰v. pelagijalŠ 1. koji se odnosi na otvoreno more, okean; morski, okeanski. 2. koji ìvi na pu~ini, u dubokom moru ili okeanu. pelagijanizam, -zma m ‰prema kalu|eru Pelagiju iz V vekaŠ rel. u~ewe po kojem ~ovek vlastitim silama moè ste}i spasewe; zbog odbacivawa naslednog greha, kr{tewa i Bo`je milosti progla{eno od Crkve jereti~kim. pelagi~an, -~na, -~no ‰gr~. pelagikosŠ v. pelagijalan. pelagra, -e ` ‰ital. pellagra od pelle koà, up. podagraŠ med. oboqewe koè, probavnih organa i ìvaca izazvano nedostatkom nijacina, jednog od vitamina B-kompleksa. pelagrozan, -zna, -zno ‰v. pelagraŠ med. koji boluje od pelagre. pelargonija, -e ` ‰gr~. pelargos rodaŠ bot. ukrasna biqka s belim cvetovima u obliku pti~jeg kquna, Pelargonium; up. mu{katla, geranijum. pelat, -ata m (ob. mn.) ‰ital. (pomodori) pelati oqu{teni paradajziŠ kulin. paradajz bez quske u konzervi, za spremawe pice, sosova i drugih specijaliteta. pelvimetar, -tra m ‰v. pelvis, v. -metarŠ med. aparat za merewe ènske karlice. pelvis, -a m ‰lat. pelvisŠ anat. karlica. pelegrin, -ina m, mn. pelegrini, gen. mn. pelegrina ‰ital. pellegrino od lat. peregrinus stranŠ zast. hodo~asnik (kod katolika), haxija (kod pravoslavaca i muslimana). peleng, -a m, mn. pelenzi, gen. mn. pelenga ‰hol. pelingŠ 1. ugao koji pravac kompasne igle obrazuje s pravcem osmatranog objekta. 2. avij. prav.

pelengator bojni poredak u kome se avioni ili eskadrile postrojavaju stepenasto jedan za drugim. pelengator, -a m ‰v. pelengŠ pom. ure|aj na kompasu pomo}u kojeg se odre|uje peleng ta~aka na kopnu ili objekata na moru. pelengirati, pelengiram, 3. l. mn. pelengiraju svr{. i nesvr{. ‰v. pelengŠ 1. pom. odrediti, odre|ivati ugao izme|u pravca kompasne igle i pravca osmatranog objekta. 2. locirati emisionu radiostanicu pomo}u radio-pelengatora (v.). 3. locirati izvori{te zvuka hvatawem emitovanih zvukova. pelerina, -e ` ‰fr. pelerine od pelerin hodo~asnikŠ duì ili kra}i ogrta~ bez rukava, s prorezima za ruke. pelivan, -ana = pehlivan, -ana m, vok. pe(h)livane, mn. pe(h)livani, gen. mn. pe(h)livana ‰tur. pehlivan od pers. pehlewanŠ 1. etnol. artista koji izvodi akrobacije u vazduhu na zategnutom uètu ili ìci. 2. borac u narodnom rvawu, rva~. 3. junak, vitez. 4. fig. a. onaj koji svesno teì postizawu spoqa{wih efekata. b. komedija{, lakrdija{. x pelivanski i pehlivanski. pelivaniti, pelivanim = pehlivaniti, pehlivanim nesvr{. ‰v. pelivanŠ izvoditi akrobacije na zategnutom uètu ili ìci. pelivanluk, -a = pehlivanluk, -a m, mn. pe(h)livanluci, gen. mn. pe(h)livanluka ‰v. pelivanŠ 1. artisti~ka ve{tina, zanimawe pelivana. 2. fig. |avolstvo, vragolija, nesta{luk. pelikan, -a m, mn. pelikani, gen. mn. pelikana ‰lat. pelicanus od gr~. pelekanŠ zool. velika, bela tropska ptica pliva~ica s kukastim kqunom na kome visi ko`na vre}ica za spremawe hrane, Pelecanus onocrotalus; nesit, gem. 2. marka nalivpera i drugog pribora za pisawe. 3. med. instrument za va|ewe zuba. pelikula, -e ` ‰lat. pellicula koìcaŠ zool. spoqa{wi sloj protoplazme kod praìvotiwa. pelir, -ira m ‰fr. pelure koìcaŠ tanka hartija u listovima, za avionska pisma ili za kopije. peliti, -ita m mn. ‰gr~. pelos glina, v. -lit1Š sedimentno kamewe nastalo od blata i muqa. geol.

pemikan pelmel, -a m ‰fr. pele-meleŠ ono {to je neuredno, nabacano; me{avina, zbrka, darmar; up. mi{ma{. peloidi, -ida m mn. ‰gr~. pelos glinaŠ miner. lekovite prirodne materije nastale geolo{kim procesima, pome{ane s vodom koriste se za kupke i obloge. Pelops, -a m ‰gr~. PelopsŠ mitol. u starogr~koj mitologiji sin lidijskog kraqa Tantala, kraq Elide i osvaja~ Peloponeza, po kome je ovo poluostrvo dobilo ime. pelota1, -e `, gen. mn. pelota ‰fr. pelote lopta, klupkoŠ sp. narodna baskijska igra s loptom, ra{irena u [paniji, Francuskoj i SAD; sastoji se u odbijawu lopte od zida `qebastim {tapom unutar obeleènog igrali{ta, dok se poeni ra~unaju sli~no onima u tenisu. pelota2, -e `, gen. mn. pelota ‰{p. pelotaŠ pom. mali ju`noameri~ki ~amac od pru}a. pelta, -e `, gen. mn. pelti ‰lat. pelta od gr~. pelteŠ ist. kod starih Grka mali, lagan {tit u obliku polumeseca. peltast, -asta m, mn. peltasti, gen. mn. peltasta ‰lat. peltasta od gr~. peltastesŠ ist. voj. u anti~koj Gr~koj pe{ak s peltom; vojnik sa {titom. pelte, -eta s ‰tur. pelteŠ slatko od duwa. pelucidan, -dna, -dno ‰lat. perlucidus, pellucidusŠ proziran, prozra~an, poluprovidan. pelc, -a m, mn. pelcovi, gen. mn. pelcova ‰nem. PelzŠ 1. krzno nekih ìvotiwa obra|eno za izradu ode}e. 2. bunda od takvog krzna. pelcer, -a m, mn. -i ‰nem. PelzerŠ poqopr. kalem, cep; mladica. pelcmantil, -a m ‰nem. PelzmantelŠ dug ènski krzneni kaput; bunda. pelcovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pelcerŠ 1. poqopr. cepiti, kalemiti. 2. med. vakcinisati protiv zaraznih bolesti. peqmeni, -a m mn. ‰rus. pelâmeniŠ rusko jelo, vrsta vaqu{aka puwenih mesom. pembe prid. indekl. ‰tur. pembe od pers. penbe pamukŠ pokr. ruì~ast, crvenkast, rumenkast. pemikan, -a m ‰engl. pemmican od egz.Š osu{eno i konzervirano meso, po metodu preuzetom od severnoameri~kih Indijanaca.

923

pemfigus pemfigus, -a m ‰nlat. pemphigus od gr~. pemphix plik, bubuqicaŠ med. hroni~no ko`no oboqewe s gnojnim mehurima, plikovica. PEN ‰engl. skr. P.E.N. od (International Association of) Poets, Playwrights, Editors, Essayists and NovelistsŠ y Pen-klub me|unarodno strukovno udruèwe poslenika pisane re~i, osnovano 1921. godine. pena, -e ` ‰ital. pennaŠ pokr. 1. pero; pero za pisawe. 2. perjanica, ukras od perja kao deo no{we. pena, -e ` ‰lat. poena kaznaŠ prav. mera ili postupak koji se izri~u zbog u~iwenog prestupa ili propusta; kazna. y sub pena v. sub poena. penal1, -ala m, mn. penali, gen. mn. penala ‰lat. poenalis kazneniŠ 1. nov~ana kazna za neispuwewe obaveza preuzetih ugovorom. 2. sp. àrg. a. kazneni udarac zbog prekr{aja u golmanskom prostoru: u fudbalu jedanaesterac, u rukometu sedmerac. b. prekr{aj u ko{arci. v. u odbojci snaàn sme~ koji se izvodi neposredno iznad mreè i ranije od obi~nog sme~a. penal2, -ala m, mn. penali, gen. mn. penala ‰lat. penna peroŠ zast. kutija za pera, olovke i gumice, pernica. penalizam, -zma m ‰v. penalŠ ist. na starim evropskim univerzitetima despotsko i nasilno pona{awe starijih studenata prema mla|ima. penaltik, -a m, mn. penaltici, gen. mn. penaltika ‰engl. penalty kick kazneni udaracŠ = penal1 (2) (v.). penati, -ata m mn. ‰lat. PenatesŠ ist. kod starih Rimqana ku}ni bogovi, za{titnici svake porodice i dràve. pendentan, -tna, -tno ‰lat. pendens od pendere visitiŠ 1. fig. koji je neizvestan, neodre|en, neodlu~an, koji zavisi od ne~ega. 2. prav. koji je u postupku ~iji ishod nije izvestan. 3. trg. koji jo{ nije za kwièwe. pendrek, -a m, mn. pendreci, gen. mn. pendreka ‰nem. BarendreckŠ policijska palica od tvrde gume. pendre~iti, pendre~im nesvr{. ‰v. pendrekŠ udarati pendrekom. Penelopa, -e ` ‰gr~. PenelopeŠ 1. Odisejeva èna i Telemahova majka, koju ni dvadesetogodi{we muèvqevo odsustvo nije spre~ilo da

924

peni raznim lukavstvima odbije mnogobrojne prosce i do~eka wegov povratak iz Trojanskog rata. 2. fig. odana èna, simbol bra~ne vernosti. peneplen, -a m ‰engl. peneplain (peneplane) od lat. paene skoro, gotovo, planus ravanŠ geol. blago zatalasana, skoro ravna povr{ina zemqe nastala u stabilnim klimatskim uslovima delovawem vode, vetra i leda. penetrantan, -tna, -tno ‰lat. penetrans, v. penetriratiŠ 1. koji lako prodire ili proìma ne{to, prodoran. 2. fig. koji brzo i lako shvata, pronicqiv, o{trouman. penetracija, -e ` ‰lat. penetratio, v. penetriratiŠ 1. prodirawe, probijawe uop{te. 2. med. prodirawe penisa u vaginu. 3. ekonomsko ili kulturno prodirawe jedne zemqe u drugu. 4. razlivawe ili prodirawe kroz pukotine i spore. 5. fig. sposobnost razumevawa i misaonog ponirawa u su{tinu, intelektualna pronicqivost. penetrirati, penetriram, 3. l. mn. penetriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. penetrareŠ 1. prodirati u ne{to, probijati se, proìmati ne{to. 2. fig. proniknuti u smisao ne~ega, shvatiti, doku~iti. penzija, -e ` ‰nem. Pension od lat. pensioŠ 1. mese~na nov~ana prinadle`nost osobe kojoj je prestala aktivna slu`ba zbog isteka radnog veka, bolesti ili povrede, mirovina. 2. dru{tveni status osobe koja prima takvu vrstu prinadle`nosti. x penzioni i penzijski. penzioner, -era m, mn. penzioneri, gen. mn. penzionera ‰fr. pensionnaire, v. penzijaŠ 1. ~ovek u penziji, umirovqenik. 2. pej. onaj koji ima stara~ke manire i navike, koji nije od koristi. x penzionerski. penzionisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰fr. pensionner, v. penzijaŠ 1. prevesti, prevoditi iz aktivne slu`be u penziju, umiroviti, umirovqavati. 2. penzionisati se oti}i u penziju. penzum, -a i pensum, -a m ‰nem. Pensum od lat. pensum odmerenoŠ zast. dnevna obaveza, zaduèwe; |a~ki zadatak. peni, -ija m, mn. peniji, gen. mn. penija ‰engl. pennyŠ 1. stoti deo britanske funte. 2. u SAD, familijarni naziv za cent.

-penija -penija ‰gr~. penia nema{tina, oskudicaŠ kao drugi deo sloènice ob. u medicinskoj terminologiji sa zna~ewem odsustva ili nedovoqne koli~ine ~ega. penis, -a m, mn. penisi, gen. mn. penisa ‰lat. penisŠ anat. spoqa{wi mu{ki polni organ. penitencija, -e ` ‰lat. poenitentiaŠ rel. kajawe, pokajawe, ispa{tawe; kod katolika dela pokajawa koja gre{niku odre|uje sve{tenik; up. epitimija. penitencijar, -ara m, vok. penitencijaru/penitencijare, mn. penitencijari, gen. mn. penitencijara ‰nlat. poenitentiarius, v. penitencijaŠ rel. 1. kod katolika sve{tenik, ob. kardinal, s posebnim ovla{}ewem da daje dispenze (v.) i razre{uje od najve}ih grehova. 2. ist. vrsta kwige u sredwem veku, u koju su se zapisivale ispovesti pokajnika. penitencijaran, -rna -rno ‰v. penitencijar, penitencijaŠ koji se odnosi na kaznu, kazneni. penicilin, -ina m ‰nlat. penicilliumŠ farm. antibiotik protiv gnojnih zapaqewa i nekih zaraznih bolesti, ekstrakt plesni, Penicillium notatum, otkrio ga engleski bakteriolog Aleksandar Fleming (1881–1955). x penicilinski. peni{a, -e ` ‰fr. penicheŠ pom. lu~ko plovilo sli~no barì, za pretovar robe ili snabdevawe brodova gorivom. penkala, -e ` ‰prema konstruktoru S. E. Penkali (Penkala)Š vrsta nalivpera konstruisanog 1906. godine; nalivpero uop{te. penologija, -e ` ‰lat. poena kazna, v. -logijaŠ prav. grana kriminologije koja se bavi istorijatom kazne, wenim uzrocima, primenom i u~inkom na ka`wenike. penolo{ki, -a, -o ‰v. penologijaŠ koji se odnosi na penologiju. y penolo{ka psihologija oblast forenzi~ke psihologije koja prati i prou~ava psiholo{ke i dru{tvene efekte izricawa i sprovo|ewa kazne. pensa, -e `, gen. mn. pensi ‰srlat. pensaŠ ist. u hrvatskim pravnim dokumentima: 1. ra~unska mera koja iznosi 40 jedinica nekog novca. 2. godi{wi iznos koji su slobodni kraqevski gradovi pla}ali kraqu. 3. nov~ana kazna.

pentan pent-, penta-, pento- ‰gr~. penteŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava pojam koji je u vezi s brojem pet. pentagon, -a m ‰v. penta-, -gon1Š 1. mat. pravilan geometrijski petougaonik. 2. (Pentagon) velika petougaona zgrada u okolini Va{ingtona u kojoj je sedi{te Ministarstva odbrane SAD i {tabovi svih rodova vojske; sinonim za ameri~ku vrhovnu vojnu upravu. pentagonalan, -lna, -lno ‰v. pentagonŠ koji ima pet uglova, petougaoni. pentagram, -a m ‰gr~. pentagrammon, v. penta-, -gramŠ 1. zvezdasti petougaonik koji se dobije preplitawem tri ravnokraka trougla, ukrasna figura. 2. a. znak pitagorejaca, misti~ki i magijski simbol u anti~ko i sredwovekovno doba. b. rel. simbol ve~nosti, u hri{}anstvu Svete Trojice. pentada, -e ` ‰gr~. pentas petina, petŠ zast. 1. broj pet. 2. celina ili niz od pet elemenata. 3. period od pet vremenskih jedinica (dana, meseci, godina). 4. pet velikodostojnika patrijar{ijske crkve u pratwi patrijarha. pentaedar, -dra m ‰v. penta-, gr~. hedra osnova, strana, sedi{teŠ geom. pravilno telo ograni~eno s pet povr{ina. pentakord1, -a m ‰v. penta-, akordŠ muz. niz od pet dijatonskih tonova. pentakord2, -a m ‰v. penta-, gr~. khorde ìcaŠ muz. instrument sa pet ìca. pentakrostih, -a m, mn. pentakrostihovi ‰v. penta-, akrostihŠ kwi`. pesma od pet stihova ~ija po~etna slova ~itana odozgo nadole sa~iwavaju neku re~. pentalema, -e m ‰v. penta-, gr~. lemma dobit, dobitakŠ log. sud koji sadrì pet ~lanova. pentalogija, -e ` ‰v. penta-, -logijaŠ kwi`. pet drama ili romana jednog pisca povezanih tematski ili idejno u jedinstvenu celinu. pentametar, -tra m, mn. pentametri, gen. mn. pentametara ‰gr~. pentametros, v. penta-, -metarŠ metr. stih od pet stopa. y daktilski pentametar (u gr~kom i latinskom), jampski pentametar (u engleskoj poeziji). pentan, -ana m ‰engl., fr. pentane, v. penta-Š hem. alifati~ni ugqovodonik, bezbojna te~nost, sluì kao rastvara~.

925

pentangularan pentangularan, -rna, -rno ‰v. pentangulumŠ petougaoni. pentangulum, -a m ‰v. pent-, lat. angulus ugaoŠ geom. geometrijski lik sa pet stranica, petougaonik. pentapolis,-a m ‰gr~. pentapolis, v. penta-, gr~. polis gradŠ ist. 1. u anti~koj Gr~koj savez pet gradova. 2. u Italiji od VI do VIII veka pet primorskih biskupskih gradova i pet u unutra{wosti pod vizantijskom upravom. 3. u Palestini gradovi: Adama, Gomora, Seboim, Segor, Sedoma. pentarhija, -e ` ‰gr~. pentarchia, v. pent-, -arhijaŠ 1. pol. vladavina petorice; vlada od pet ~lanova. 2. ist. rel. poredak pet patrijar{ija u drevnoj Crkvi: Rim, Carigrad, Aleksandrija, Antiohija i Jerusalim. pentastih, a m ‰gr~. pentastichos, v. penta-, stihŠ kwi`. strofa od pet stihova. pentastihon v. pentastih. Pentateuh, -a m ‰v. penta-, gr~. teuchos sveska, kwigaŠ rel. Petokwi`je, prvi deo starozavetnog kanona, obuhvata pet kwiga Mojsijevih: Postawe (Genesis), Izlazak (Exodus), Levitska kwiga (Leviticus), Brojevi (Numeri), Zakoni ponovqeni (Deuteronomium). pentatlon, -a m ‰gr~. pentathlon, v. pent-, gr~. athlon takmi~eweŠ sp. ist. disciplina na anti~kim olimpijskim igrama, petoboj (skok u daq, tr~awe, rvawe, bacawe diska, bacawe kopqa). pentatonika, -e `, dat. pentatonici ‰v. penta-, tonika)Š muz. tonski sistem utemeqen na pentatonskoj skali, karakteristi~an za muziku Kine, Afrike i mnogih vanevropskih naroda. pentatonski, -a, -o ‰v. penta-, tonŠ y pentatonska skala muz. lestvica od pet stupweva (obi~no C, D, E, G, A), bez polutonova. pentekosta, -a ` ‰lat. pentecostalis, prema gr~. pentekoste (hemera) pedeseti (dan)Š pedeseti dan posle Uskrsa; praznik Duhovi. pentekostalizam, -zma m ‰v. pentekostaŠ rel. u~ewe i pokret pentekostalnih crkava, koje isti~u delovawe Duha Svetog i zalaù se za slobodu ispovedawa vere. pentekostalni, -a, -o ‰v. pentekostaŠ ob. u: y pentekostalne crkve vrsta protestantskih

926

penxetirati crkvenih zajednica, razvile se u SAD po~etkom XX veka iz baptisti~ke i metodisti~ke tradicije. pentemimeres, -a m ‰gr~. penthemimeres od pente pet i hemimeres polovinaŠ metr. cezura iza pete polustope u heksametru. pentera, -e ` ‰gr~. penteresŠ ist. pom. u anti~ko vreme brod s pet redova vesla~a na oba boka. Pentesileja, -e ` ‰gr~. PenthesileiaŠ 1. k}i amazonske kraqice i boga Aresa koja se u Trojanskom ratu sr~ano borila protiv Grka, nakon dramati~nog dvoboja poginula od Ahilovog kopqa. 2. fig. ratoborna èna. pentijum, -a m ‰engl. Pentium, fabri~ko imeŠ ra~. 1. vrsta savremenog mikroprocesora velike snage. 2. fam. kompjuter s takvim mikroprocesorom. Pentikostar, -tra m ‰gr~. pentekostos pedesetiŠ bogoslu`bena kwiga u Pravoslavnoj crkvi, koristi se za vreme Sv. Pedesetnice tj. od Uskrsa do Duhova; Cvetni triod. pentoda, -e ` ‰v. pent-, (elektr)odaŠ elektr. lampa s pet elektroda. pentozani, -ana m mn. ‰v. pentozeŠ hem. polisaharidi, sastavni delovi pentoza. pentoze, -oza ` mn. ‰v. pent-, -ozaŠ hem. monosaharidi s pet ugqenikovih atoma u molekulu. penthaus, -a m ‰engl. penthouseŠ arhit. luksuzan stan s panoramskim pogledom na vrhu vi{espratnice, ~esto s vrtom i bazenom. penultima, -e ` ‰lat. paenultima (syllaba)Š fon. pretposledwi slog u re~i. penumbra, -e ` ‰srlat. penumbra od lat. paene skoro, gotovo, umbra senkaŠ 1. slaba senka koja se neprimetno utapa u svetlost; sumrak. 2. med. zona oko za~epqenog krvnog suda u mozgu u kojoj postepeno dolazi do odumirawa nervnih }elija, {to se na kompjuterskom ekranu prikazuje kao zasen~ewe. pen~ingbol, -a m nepr., v. pan~ingbol. penxe, -eta s ‰tur. pence od pers. pengeŠ |on. penxer, -a i penxer, -a m, mn. -i ‰tur. pencere od pers. pengereŠ zast. i pokr. prozor. penxetirati, -enxetiram, 3. l. mn. penxetiraju, pril. sad. penxetiraju}i svr{. i nesvr{. ‰v.

pewe penxeŠ staviti, stavqati |on na obu}u, (po)|oniti. pewe, -ea m ‰fr. peigneeŠ tkanina od ~e{qane vune, kamgarn. pewoar, -ara m ‰fr. peignoirŠ ènski ku}ni ogrta~ nakon kupawa, bademantil. peon1, -ona m, mn. peoni, gen. mn. peona ‰gr~. paionŠ metr. ~etvoroslo`na stihovna stopa od tri kratka i jednog dugog sloga. peon2, -ona m, mn. peoni, gen. mn. peona ‰{p. peonŠ 1. nadni~ar, siroma{an poqski radnik u Ju`noj Americi. 2. onaj koji ima status roba do otplate duga poveriocu. peonija, -e ` ‰gr~. PaioniaŠ bot. boùr, Paeonia officinalis. pepastikum, -a m ‰gr~. pepaino sazrevam, dozrevamŠ farm. sredstvo koje pospe{uje sazrevawe bolesti. pepasti~an, -~na, -~no ‰v. pepastikumŠ med. koji doprinosi sazrevawu bolesti. pepermint, -a m ‰engl. peppermint nana, metvicaŠ 1. bombone s ukusom mente odnosno mentola, za osveàvawe daha. 2. `vaka}a guma takvog ukusa. pepita i pepito prid. indekl. ‰po imenu neke balerine iz XIX vekaŠ kockasto i{aran, podeqen na kvadrati}e u dve boje (o tkanini). pepita, -e ` ‰{p. pepitaŠ krupnije zrno ili grumen ~istog zlata. peplos, -a m ‰gr~. peplosŠ ist. u staroj Gr~koj i Rimu ènska duga haqina bez rukava, s bogatim naborima. pepsin, -ina m, mn. pepsini, gen. mn. pepsina ‰gr~. pepsis kuvawe, vreweŠ hem. ferment u èluda~nom soku, omogu}ava varewe hrane razlaù}i belan~evine na peptone (v.). peptidi, -ida m mn. ‰gr~. peptos skuvan, v. -id(i)Š hem. spojevi dveju ili vi{e aminokiselina povezanih tzv. peptidnom vezom. peptizacija, -e ` ‰v. peptoniŠ hem. prelaèwe koloida iz stawa gela u stawe koloidnih soli; supr. koagulacija. pepti~an, -~na, -~no ‰v. pepsinŠ koji vari, koji podsti~e probavu. peptoni, ona m mn. ‰gr~. pepton kuvano, svarenoŠ fiziol. materije koje sadrè azot, nastaju

pergamen(a)t tokom varewa iz belan~evina pod uticajem èluda~nog soka; proizvode se i ve{ta~ki u medicinske svrhe. per- ‰lat. perŠ kao prvi deo izvedene re~i zna~i kroz, po, za, oko i dr. per, -a, mn. perovi, gen. mn. perova ‰fr. pair, engl. peer od lat. par jednakŠ 1. nosilac plemi}ke titule odre|enog ranga u Velikoj Britaniji i Irskoj, ~lan Gorweg doma. 2. ist. titula pripadnika najvi{eg plemstva u feudalnoj Francuskoj. perakutan, -tna, -tno ‰lat. peracutus, v. per-, akutanŠ vrlo akutan, neodloàn (ob. o bolesti, problemu i sl.). per akcidens ‰lat. per accidensŠ slu~ajno, slu~ajem. per anum ‰lat. od annus godinaŠ v. per annum. per anum ‰lat., up. anusŠ v. per anum. pervaz, -a m ‰tur. pervaz od pers. perwazŠ 1. ono ~ime je ne{to ogra|eno, uokvireno ili opto~eno; okvir, optok, porub. 2. ukrasni venac. 3. rub, ivica (gra|evine, vrta i sl.). pervaziti, pervazim, pril. sad. pervaze}i nesvr{. ‰v. pervazŠ ogra|ivati, obrubqivati, opkoqavati. perverzan, -zna, -zno ‰v. perverzijaŠ 1. izopa~en, nastran. 2. fig. pokvaren, iskvaren u moralnom pogledu. perverzija, -e ` ‰lat. perversioŠ 1. protivprirodno pona{awe; seksualna izopa~enost, nastranost. 2. fig. izopa~enost u moralnom pogledu. pervertirati, pervertiram, 3. l. mn. pervertiraju svr{. ‰lat. pervertere prevrnutiŠ pokvariti, iskvariti, izopa~iti. pervertit, -ita m, mn. pervertiti, gen. mn. pervertita ‰v. perverzijaŠ 1. polno izopa~en, nastran ~ovek. 2. fig. onaj koji je izopa~en u moralnom pogledu, moralna nakaza. pervibrator, -a m ‰lat. per pomo}u, v. vibriratiŠ tehn. gra|evinska alatka na elektri~ni pogon za sabijawe betona prilikom izgradwe betonskih objekata. pergamen(a)t, -nta m ‰nem. Pergament od srlat. membrana (ili charta) Pergamena, po imenu maloazijskog grada PergamaŠ 1. ìvotiwska

927

pergamentski koà (ov~ija, kozja ili tele}a) obra|ena posebnom tehnikom i pripremqena za pisawe i slikawe. 2. fig. dokument napisan na takvoj koì. y pergament-papir ~vrsta prozirna hartija nalik koì, ne propu{ta vodu i sluì za pakovawe, za izradu dokumenata, planova i sl. pergamentski, -a, -o ‰v. pergamen(a)tŠ koji je napisan na pergamentu; koji je kao pergamen(a)t. pergola, -e ` ‰ital. pergola od lat. pergulaŠ arhit. 1. pokr. senica, brajda, odrina, ~ardaklija. 2. u starohri{}anskim i sredwovekovnim crkvama romanskog stila vrsta oltarske pregrade od stubi}a. perde, -eta s = perda, -e ` ‰tur. perde od pers. perdeŠ 1. zavesa, zaklon; tanka pregrada ili ograda. 2. koprena, veo. 3. nadstre{nica. perdendo pril. ‰ital. perdendoŠ muz. na~in izvo|ewa srodan morendu (v.), postepeno smawivawe ja~ine tona do potpunog pijanisima (v.). peregrin ‰lat. peregrinus stran, tu|iŠ v. pelegrin. peregrinacija, -e ` ‰lat. peregrinatio, v. peregrinŠ boravak u tu|ini, putovawe po stranim zemqama, stranstvovawe. peregrinus v. pelegrin. peremptoran, -rna, -rno ‰lat. peremptoriusŠ 1. koji okon~ava sve rasprave ili radwe (npr. akt). 2. koji ne dopu{ta suprotstavqawe ili odbijawe; bezuslovan, zapovedni~ki, imperativan. 3. koji ima samopouzdawa; samouveren, samosvestan. perena, -e ` ‰lat. perennis trajan, stalanŠ bot. vi{egodi{wa biqka, biqka trajnica. perenitet, -eta m ‰lat. perennitasŠ postojano trajawe; dugotrajnost, nepresu{nost. peresa, -e ` ‰fr. pairesseŠ supruga francuskog pera; plemkiwa. perestrojka, -e ` ‰rus. perestroika prepravkaŠ ist. pol. dru{tvene i politi~ke reforme sovjetskog dru{tva koje je pod ovim nazivom lansirao 1986. godine generalni sekretar KP SSSR Mihail Gorba~ov. perec, -eca m, mn. pereci, gen. mn. pereca = pereca, -e ` ‰ma|. perec od nem. BrezelŠ slano pecivo ~ije testo je uvijeno u obliku slova V ili cifre 8.

928

perigon perzer ‰nem. Perser PersijanacŠ v. perzijaner. perzijaner, -a m ‰nem. PersianerŠ ènski kaput od finog kovrxavog krzna sasvim mlade jagwadi; v. karakul, astrahan. peri- ‰gr~. peri oko, okoloŠ kao prvi deo izvedene re~i u zna~ewu oko, o, prema. perianalan, -lna, -lno ‰v. peri-, analanŠ anat. koji se nalazi oko ~mara, anusa. periarkti~ki, -a, -o ‰v. peri-, arkti~ki, ArktikŠ geogr. koji se nalazi oko Arktika; koji se odnosi na prostor oko Severnog pola. periartritis, -a m ‰v. peri-, artritisŠ med. patolo{ke promene tkiva u neposrednoj okolini zgloba. peribol, -ola m, periboli, gen. mn. peribola ‰gr~. peribolos ogra|eni prostorŠ ist. posve}eni prostor oko starogr~kog hrama u koji se ulazilo kroz propileje, a sadràvao je `rtvenike, statue, zavetne darove i dr. peribola, -e ` ‰gr~. periboleŠ 1. obim, opseg. 2. retor. besedni~ko uobli~avawe, ukra{avawe i zaokruìvawe neke misli. 3. anat. v. perikardijum. peribronhijalan, -lna, -lno ‰v. peri-, bronhijalanŠ anat. koji se nalazi oko bronhija (ogranaka du{nika). peribronhitis, -a m ‰v. peri-, bronhitisŠ med. zapaqewe opne koja obavija ogranke du{nika, du{nice. perivoj, -a m ‰ngr~. periboli ba{ta od gr~. peribolos, v. peribolŠ javna zelena povr{ina ogra|ena i posebno ure|ena za {etwu i odmor; park, vrt. perigej, -eja m ‰gr~. perigeion (semeion) od perigeios blizu zemqeŠ astron. ta~ka na putawi nebeskog tela u kojoj je ono najbliè Zemqi; supr. apogej. periginije, -ija ` mn. ‰v. peri-, gr~. gyne ènaŠ bot. biqke s polnim delovima cveta na ~a{ici. perigini~an, -~na, -~no ‰v. periginijeŠ bot. koji ima pra{nike i oplodne listi}e na istoj visini (o cvetu). perigon, -ona m ‰nlat. perigonium, prema v. peri-, -gon2Š bot. cvet kod kojega su ~a{ica i ven~i} iste veli~ine i boje, ocve}e.

peridentitis peridentitis, -a m ‰v. peri-, lat. dens zub, v. -itisŠ med. zapaqewe tkiva oko zubnog korena. periderm, -a m = periderma, -e ` ‰nlat. peridermis, v. peri-, -dermaŠ 1. bot. spoqa{we za{titno tkivo drvne kore. 2. zool. hitinski ili kre~wa~ki za{titni omota~ kod nekih ìvotiwskih vrsta (hidrozoe). peridija, -e ` ‰nlat. peridium od gr~. peridion gqivaŠ bot. tanak omota~ oko ploda nekih gqiva. peridotit, -ita m, mn. peridotiti, gen. mn. peridotita ‰fr. peridotŠ miner. dubinska stena tamne boje sastavqena od olivina s amfibolom ili piroksenom. periegeza, -e i periegeza, -e ` ‰gr~. periegesis vo|ewe unaokolo i pokazivaweŠ ist. opis putovawa, putopis kod starih Grka; mn. spisi u kojima se nabrajaju i opisuju razli~ite znamenitosti s putovawa. perieget, -eta m, mn. periegeti, gen. mn. periegeta ‰v. periegezaŠ ist. onaj koji opisuje znamenitosti s putovawa, putopisac. perizoma, -e ` ‰gr~. perizomaŠ 1. pojas, prega~a (oko stidnih delova, kod uro|enika). 2. anat. dijafragma. perijant, -a m ‰v. peri-, gr~. anthos cvetŠ bot. poseban omota~ neplodnih, obojenih cveti}a ~ije semenke se razvijaju zatvorene u plodnici tu~ka. perijeci, -eka m mn. ‰gr~. perioikoi, v. peri-, oikein stanovatiŠ 1. ist. u staroj Sparti pokoreni starosedeoci, bez politi~kih prava ali sa zasebnom, gra|anskom slobodom. 2. geogr. stanovnici na istom stepenu geografske {irine. 3. oni koji ìve u blizini drugog; susedi. perika, -e `, dat. perici, gen. mn. perika ‰fr. perruque od ital. parruccaŠ imitacija mu{ke ili ènske frizure na~iwena od prirodnih vlasi ili ve{ta~ke materije, koja se nosi umesto ili preko prirodne kose. perikard, -a = perikardijum, -a m ‰gr~. perikardion, v. peri-, kardia srceŠ anat. omota~ koji obavija srce, osr~je, sr~ana maramica, sr~ana kesa. perikardijski, -a, -o ‰v. perikardŠ anat. koji se odnosi na perikard (osr~je), koji pripada perikardu (osr~ju).

perinatalan perikarditis, -a m ‰v. perikard, -itisŠ med. zapaqewe perikarda (osr~ja) usled infekcija, infarkta srca i dr. perikarp, -a m ‰nlat. pericarpium od gr~. perikarpion, v. peri-, karpos plodŠ bot. omota~ oko ploda, semeni omota~. periklaza, -e ` ‰nlat. periclasia od gr~. periklasis prelamawe, zalamaweŠ med. prelom kosti. periklas, -a m ‰nlat. periclasium, up. periklazaŠ miner. redak, bezbojan mineral ob. u oktaedarskim kristalima, oksid magnezijuma. perikopa, -e ` ‰gr~. perikope opsecawe, spoqni ocrtŠ 1. odeqak iz Svetog pisma koji se ~ita na liturgiji i sluì kao osnova za propoved. 2. kwi`. grupa metri~ki nejednakih strofa. 3. deo umetnut u re~enicu ili tekst. perikranijum, -a i perikranij, -a m ‰nlat. pericranium od gr~. perikranios, v. peri-, kranion lobawaŠ anat. ko`ni omota~ lobawe, periost lobawe. perikulozan, -zna, -zno ‰ital. pericolosoŠ pokr. opasan; smeo, drzak. perikulum, -a m ‰lat. periculumŠ prav. ist. u rimskom pravu opasnost i odgovornost za nesre}an slu~aj. perimetar, -tra m, mn. perimetri, gen. mn. perimetara ‰gr~. perimetron, v. peri-, -metarŠ 1. mat. duìna krive koja ograni~ava neku ravan; obim, opseg. 2. med. aparat za odre|ivawe vidnog poqa. 3. voj. u kru`noj odbrani predwi, istureni deo. perimetrija, -e ` ‰v. perimetarŠ med. ispitivawe vidnog poqa. perimetrijum, -a m ‰v. peri-, gr~. metra matericaŠ anat. trbu{na maramica koja obavija matericu, materi~nica. perimetritis, -a m ‰v. perimetrijum, -itisŠ med. zapaqewe maramice koja obavija matericu. perimetri~an, -~na, -~no ‰v. perimetrijaŠ koji ima velik obim; {irok, opseàn. perimizijum, -a i perimizij, -a m ‰v. peri-, gr~. mys mi{; mi{i}Š anat. vezivni omota~ oko mi{i}nih vlakana, mi{i}na navlaka. perinatalan, -lna, -lno ‰v. peri-, natalniŠ koji se odnosi na poro|aj i vreme oko poro|aja. y perinatalna medicina v. perinatologija; perinatalni mortalitet smrtnost dece to-

929

perinatologija kom trudno}e, za vreme poro|aja ili u prvih sedam dana po ro|ewu. perinatologija, -e ` ‰v. perinatalan, -logijaŠ med. oblast medicine koja prou~ava perinatalnu fazu ~ovekovog ìvota, od za~e}a do sedmog dana po ro|ewu. perineum, -a m ‰nlat. perineum od gr~. perineosŠ med. prostor izme|u stidnice i analnog otvora (kod èna) ili od mo{nica do analnog otvora (kod mu{karaca); me|ica. perinefritis, -a m ‰v. peri-, nefritisŠ med. zapaqewe bubre`ne opne (bubre`nice). period, -a m ‰gr~. periodos hod unaokolo, obilazakŠ 1. vremenski odse~ak, razdobqe. 2. faza u razvoju obeleèna ponavqawem istih pojava u datom vremenskom intervalu (npr. period ratova). 3. astron. vreme tokom kojeg planeta obi|e putawu oko Sunca. 4. fiz. vreme tokom kojeg neki osciliraju}i sistem izvr{i jedan titraj; titraj, faza. 5. hem. vodoravni niz u Mendeqejevqevoj tablici elemenata, koji po~iwe alkalnim metalom a zavr{ava se inertnim gasom. 6. mat. skup brojeva koji se ponavqaju u periodi~nim razlomcima. 7. lingv. odlomak govora ili teksta koji ~ini jednu smislenu celinu. perioda, -e ` ‰nem. Periode, v. periodŠ 1. med. menstruacija, mese~no prawe. 2. muz. jedinstvena muzi~ka celina ~iji delovi stoje u me|usobnom odnosu pitawa i odgovora. 3. zast. period. periodevt, -a m ‰gr~. periodeutesŠ u Pravoslavnoj crkvi sve{tenik odre|en da sa episkopom obilazi parohije. periodizacija, -e ` ‰v. periodŠ podela po periodima, odre|ivawe vremenskih odse~aka koji po odre|enim svojstvima ~ine celinu. periodika, -e, dat. periodici ‰gr~. periodikos, v. periodŠ {tampana glasila koja izlaze povremeno ili u pravilnim vremenskim razmacima. periodicitet, -eta m ‰nlat. periodicitas, v. periodŠ dosledno ponavqawe neke pojave u odre|enim vremenskim razmacima. periodi~an, -~na, -~no ‰gr~. periodikos, v. periodŠ koji se ponavqa u pravilnim vremenskim razmacima.

930

peripetija periodni, -a, -o ‰v. periodŠ koji se odnosi na period. y periodni sistem elemenata hem. sistematski raspored hemijskih elemenata prema wihovim svojstvima u 7 horizontalnih redova i 9 vertikalnih grupa, koji je uspostavio ruski hemi~ar D. I. Mendeqejev (1834–1907). periodonik, -a m, mn. periodonici, gen. mn. periodonika ‰gr~. periodonikes, v. period, nikan pobeditiŠ ist. u staroj Gr~koj atleta koji bi uspeo da ostvari uzastopne pobede u jednoj od ~etiri klasi~ne discipline na igrama u Olimpiji, Delfima, Nemeji i na Istmu. periodontitis, -a m ‰lat. periodontium pozubnica, v. peri-, gr~. odous gen. odontos zubŠ med. akutno zapaqewe zuba oko korena, ~esto zahvata kost i pokosnicu. perioptrika, -e `, dat. perioptrici ‰v. peri-, (di)optrikaŠ fiz. oblast fizike koja se bavi prelamawem svetlosnih zraka na povr{ini nekog tela. periorbita, -e ` ‰v. peri-, orbitaŠ anat. opna iznad o~ne {upqine. periost, -a m ‰nlat. periosteum od gr~. periosteos pokosnicaŠ anat. tanak i ~vrst omota~ svake kosti osim mesta u predelu zgloba, pokosnica. periostitis, -a m ‰v. periost, -itisŠ med. akutno ili hroni~no zapaqewe pokosnice. perioha, -e `, dat. periosi ‰od gr~. periokheŠ saèt prikaz sadràja nekog duèg teksta ili govora; saètak, rezime, apstrakt. peripatetizam, zma m ‰v. peripatetikŠ filoz. ist. u~ewe i na~in izlagawa starogr~kog filozofa Aristotela i pripadnika wegove {kole. peripatetik, -a m. mn. peripatetici, gen. mn. peripatetika = peripateti~ar, -a m ‰gr~. peripatetikos koji se {eta i pri tom raspravqaŠ filoz. ist. pripadnik Aristotelove filozofske {kole, u kojoj se u~ewe izlagalo tokom {etwe s u~enicima. peripateti~ki, -a -o ‰v. peripatetikŠ 1. koji se odnosi na Aristotelovo u~ewe i pripadnike wegove {kole. 2. koji {eta uokolo, {etaju}i. y peripateti~ka filozofija v. peripatetizam. peripetija, -e ` ‰gr~. peripeteia obrt, preokretŠ 1. iznenadni obrt situacije, neo~ekivana komplikacija; zaplet, preokret. 2. kwi`. na-

peripleuritis gla promena situacije u razvoju dramske radwe; rasplet dramske radwe. peripleuritis, -a m = peripneumonija, -e ` ‰v. peri-, gr~. pleura rebra; v. pneumonijaŠ med. zapaqewe grudne maramice. periploka, -e `, dat. periploci/periploki ‰gr~. periploke obavijawe, obuhvatawe; prepletaweŠ 1. uvijen, nedovoqno jasan govor. 2. kwi`. u kwièvnosti i ostalim vidovima pisanog izraàvawa namerno uvijawe i zamr{eno izno{ewe glavne ideje. periplus, -a m ‰gr~. periplous, v. peri-, plous plovidbaŠ 1. pom. ist. kod starih Grka plovidba oko obala neke zemqe. 2. kwi`. ist. onda{wa vrsta putopisa s opisom takve plovidbe. 3. pom. voj. ist. zavr{ni manevar gr~kih bojnih brodova koji se sastojao u bo~nom zaobilaèwu neprijateqskog broda i napadu pramcem. 4. pom. priru~nik s podacima za plovidbu du` obale. peripneumonija, -e ` = peripleuritis (v.). peripter, -a i peripteros, -a m ‰v. peri-, -pterŠ arhit. ist. anti~ki hram okruèn stubovima sa sve ~etiri strane. periskop, -a m, mn. -i ‰v. peri-, -skopŠ opti~ka sprava za osmatrawe okoline koja se ne nalazi u neposrednom vidnom poqu posmatra~a (u podmornicama, oklopnim vozilima i sl.). periskopski, -a, -o ‰v. periskopŠ koji se odnosi na periskop; koji je poput periskopa. perisodaktili, -a m mn. ‰gr~. perissos neparan, suvi{an, daktylos prstŠ zool. rod papkara koji imaju paran broj prstiju; up. artiodaktili. perispermijum, a m ‰v. peri-, spermaŠ v. perikarp. perispomena, -e ` ‰gr~. perispomeneŠ u gr~koj gramatici, re~ s dugim akcentom na posledwem slogu. perispomenon, -a m ‰gr~. perispomenonŠ u gr~koj gramatici, dug akcenat (cirkumfleks) na posledwem slogu. peristaltika, -e `, dat. peristaltici ‰gr~. peristaltikos koji obuhvata i steè, v. peri-, stellein ure|ivatiŠ fiziol. naizmeni~no stezawe i {irewe organa probavnog trakta radi pomicawa hrane u wima. x peristalti~an i peristalti~ki.

perifraza peristil, -a i peristil, -a m ‰gr~. peristylon, v. peri-, -stilŠ arhit. 1. natkriven, slobodan plato okruèn stubovima; trem sa stubovima; up. kolonada. 2. unutra{we dvori{te anti~ke palate ukra{eno statuama i okruèno tremom sa stubovima. peritecija, -e ` ‰nlat. perithecium, v. peri-, gr~. thekion kutijicaŠ bot. plod gqiva iz roda me{inarki, Ascomycetes. peritiflitis, -a m ‰v. peri-, gr~. typhlos slep, v. -itisŠ med. zast. zapaqewe slepog creva, apendicitis (v.). peritonealan, -lna, -lno ‰v. peritoneumŠ anat. koji se odnosi na trbu{nu maramicu, koji pripada trbu{noj maramici. peritoneum, -a m ‰lat. peritonaeum od gr~. peritonaionŠ anat. tanak omota~ koji s unutra{we strane obavija trbu{nu dupqu, trbu{na maramica. peritonitis, -a m ‰v. peritoneum, -itisŠ med. zapaqewe trbu{ne maramice. periferal, -ala m, mn. periferali, gen. mn. periferala ‰engl. peripheral, v. periferijaŠ ra~. aparat neposredno ili posredno prikqu~en na centralnu jedinicu kompjutera; periferijski ure|aj. periferan, -rna, -rno ‰v. periferijaŠ 1. a. koji je najudaqeniji od centra, koji je na periferiji. b. spoqa{wi, povr{inski (npr. nervni sistem). 2. fig. sporedan, drugorazredni, mawe bitan. periferija, -e ` ‰lat. peripheria od gr~. periphereia kraj, ivica; opseg, obimŠ 1. deo grada koji je najudaqeniji od centra; predgra|e. 2. spoqa{wi grani~ni deo nekog prostora ili predmeta (nasuprot wegovom sredi{wem delu). 3. geom. skup ta~aka koji ome|uju neku ravan ili telo u prostoru. periferijski, -a, -o ‰v. periferijaŠ koji je na periferiji, koji se odnosi na periferiju; prigradski, spoqa{wi, grani~ni. y periferijski ugao geom. ugao koji obrazuju dve tetive, s temenom na periferiji; supr. sredi{wi ugao. perifraza, -e ` ‰gr~. periphrasis opisivawe, prema v. peri-, frazaŠ 1. kwi`. imenovawe nekog pojma (osobine, predmeta, li~nosti) posrednim, opisnim putem, a ne wegovim pravim ime-

931

perifrasti~an nom. 2. opisno izraàvawe, opisivawe, prepri~avawe. perifrasti~an, -~na, -~no ‰v. perifrazaŠ 1. koji izraàva ne{to opisivawem; opisni, analiti~ki; up. parafrasti~an. 2. gram. koji se obrazuje s pomo}nim glagolom ili s najmawe dve glagolske forme (sloèna vremena i na~ini). perihelijum, -a i perihel, -a m ‰v. peri-, gr~. helios SunceŠ astron. poloàj neke planete ili komete kada je najblià Suncu; supr. afel, afelijum. perihondrijum, -a i perihondrij, -a m ‰nlat. perichondrium, v. peri-, gr~. chondrion hrskavicaŠ anat. opna hrskavice, pohrusnica. perihondritis, -a m ‰v. perihondrijum, -itisŠ med. zapaqewe perihondrijuma, hrskavi~ne opne. pericentar, -tra m ‰v. peri-, centarŠ astron. ta~ka na putawi nebeskog tela kada je ono najbliè centralnom telu oko kojeg se kre}e. periciklus, -a m ‰v. peri-, ciklusŠ bot. spoqa{wi }elijski sloj centralnog cilindra kod korena. pericistitis, -a m ‰v. peri-, cistitisŠ med. zapaqewe tkiva oko mokra}nog mehura. perkal, -a m, mn. -i ‰fr. percaleŠ vrsta pamu~nog gusto tkanog platna. per kapita ‰lat. per capitaŠ po glavi stanovnika, po osobi (prilikom izraàvawa neke prose~ne vrednosti u odnosu na broj stanovnika). per kasa ‰ital. per cassaŠ trg. uz pla}awe gotovinom. perkvizitor, -a m ‰lat. perquisitorŠ istraìteq, islednik. perkvizicija, -e ` ‰nlat. perquisitioŠ prav. istraga po sudskom nalogu; slu`beno pretresawe i pregledawe neke prostorije radi istrage. perkvizicioni, -a, -o ‰v. perkvizicijaŠ ob. u: y perkvizicioni protest prav. protest menice u slu~aju da se trasat u vreme pla}awa ne moè na}i u mestu pla}awa. perkvirirati, perkviriram, 3. l. mn. perkviriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. perquirereŠ prav. istraìvati po sudskom nalogu; slu`beno pretresati, pretresti ili pregledati neku prostoriju radi istrage.

932

perla perkelt, -a m ‰ma|. porkoltŠ kulin. jelo od seckanog mesa u sosu; gove|i ili tele}i paprika{. perkolator, -a m ‰v. perkoliratiŠ 1. hem. cev u kojoj se izvodi perkolacija (v.). 2. sprava za ce|ewe, filtrirawe; cediqka, filter. perkolacija, -e ` ‰lat. percolatio, v. perkoliratiŠ 1. hem. izdvajawe materijala, ob. iz biqaka, pomo}u organskih rastvara~a. 2. propu{tawe te~nosti kroz filtar; ce|ewe, proce|ivawe, filtrirawe. perkolirati, perkoliram, 3. l. mn. perkoliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. percolareŠ (iz)vr{iti perkolaciju (v.), (pro)filtrirati, (pro)cediti. perkusija, -e ` ‰lat. percussio, v. perkutovatiŠ 1. med. lekarski pregled kuckawem po odre|enim delovima tela (ob. grudima i trbuhu). 2. muz. skup udaraqki u orkestru. 3. udar, udarawe, potres. perkusioni, -a, -o ‰v. perkusija, perkutovatiŠ koji se izvodi udarom, koji biva pomo}u udara. y perkusiona ma{ina fiz. aparat za ispitivawe brzine tela pokrenutih udarom; perkusiona pu{ka pu{ka koja se aktivira udarom igle u kapislu; perkusiono paqewe paqewe pomo}u udara; perkusioni instrument muz. udaraqka. perkusionist(a), -e m, mn. perkusionisti ‰v. perkusijaŠ muzi~ar koji svira na bubwu i drugim udaraqkama; bubwar. perkusor, -a m ‰lat. percussorŠ sprava za razbijawe, lomqewe; udara~. perkutani, -a, -o ‰v. per-, lat. cutis koàŠ med. koji se primewuje ili izvodi na koì ili kroz koù. perkutovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. percutereŠ 1. med. (iz)vr{iti perkusiju (v.), ispit(iv)ati kuckawem. 2. udarati kratkim i slabim udarcima; lupkati, kuckati. perl, -a m ‰fr. perle biserŠ 1. tipogr. naziv za vrlo sitna {tamparska slova od pet tipografskih ta~aka. 2. obra|eno sukno od velura koje na spoqa{woj povr{ini ima za~etkana vlakna u obliku malih kuglica. perla, -e `, gen. mn. perli ‰nem. Perle, fr. perleŠ 1. biser. 2. kuglica sli~na biseru za izradu ogrlica i drugog nakita. 3. med. bela pega na ro-

perlast `wa~i oka. 4. iron. onaj koji se izdvaja kao uzoran ili ostavqa boqi utisak nego {to stvarno vredi. perlast, -a, -o ‰v. perlaŠ 1. koji je poput perle, biserast. 2. koji je na~iwen od perli. perlit, -a i perlit, -ita m ‰engl. perlite od fr. perleŠ 1. geol. vrsta vulkanske stene sli~ne opsidijanu, upotrebqava se za izolaciju. 2. tehn. me{avina gvo`|a i cementa, javqa se pri hla|ewu metala u ~eli~ani. perlmuter, -a m ‰nem. Perlmutter majka biseraŠ unutra{wi biserasti sloj {koqke i qu{ture puèva, sedef (v.). perlon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ ~vrsta i elasti~na sinteti~ka sirovina, koristi se za izradu tehni~kih tkanina i razli~itih odevnih predmeta. perlustracija, -e ` ‰lat. perlustratioŠ 1. pregledawe po{iqki (pisama i dr.) bez znawa primaoca. 2. {pijunirawe, uho|ewe, tajno pra}ewe. perm, -a m ‰po Permskoj oblasti u RusijiŠ v. permska formacija = permski period. permanentan, -tna, -tno ‰lat. permanensŠ trajan, stalan, postojan, nepromenqiv. permanentnost, -osti ` ‰v. permanentanŠ trajnost, stalnost, postojanost, neprekidnost. permanencija, -e ` ‰nlat. permanentia, v. permanentanŠ v. permanentnost. permafrost, -a m ‰engl. permafrost od permanent frost ve~ni ledŠ geol. trajno zamrznuto zemqi{te usled niskih temperatura koje traju vi{e godina. permeabilan, -lna, -lno ‰lat. permeabilisŠ propustqiv, promo~iv, koji se moè probiti. permeabilitet, -eta m = permeabilnost (v.). permeabilnost, -i ` ‰v. permeabilanŠ 1. fiz. osobina magnetnih materija, definisana odnosom magnetne indukcije i ja~ine magnetnog poqa, meri se jedinicom henri po metru H/m. y apsolutna permeabilnost permeabilnost u vakuumu; relativna permeabilnost broj koji izraàva odnos permeabilnosti u odre|enoj materiji i apsolutne permeabilnosti. permeancija, -e ` ‰lat. permeans od permeare prodiratiŠ fiz. provodqivost magnetnog kruga, recipro~na vrednost magnetnog otpora.

pernazalan permeacija, -e ` ‰nlat. permeatioŠ prodirawe dvaju tela jednog u drugo. permisiv, -a m ‰v. permisivanŠ lingv. dopusni na~in. permisivan, -vna, -vno ‰fr. permissif od lat. permissio dopu{teweŠ koji mnogo {ta dopu{ta i toleri{e, popustqiv, liberalan; supr. restriktivan, represivan. permisija, -e ` ‰lat. permissio dopu{teweŠ dopu{tewe, dozvola, pristanak, odobrewe. permitivnost, -i ` ‰lat. permittereŠ fiz. osobina dielektri~nih materija definisana odnosom elektri~ne indukcije u dielektriku i ja~ine elektri~nog poqa koje deluje na dielektrik, meri se jedinicom farad po metru F/m. y apsolutna permitivnost fiz. permitivnost vakuuma; relativna permitivnost fiz. broj koji predstavqa odnos permitivnosti datog dielektrika i apsolutne permitivnosti. permski, -a, -o ‰prema ruskom gradu PermuŠ koji se odnosi na Perm, ob. u: y permska formacija = permski period geol. najmla|a od {est formacija paleozoika. permutabilan, -lna, -lno ‰nlat. permutabilis, v. permutacijaŠ koji se moè premestiti, uzajamno zamenqiv. permutabilitet, -eta m ‰nlat. permutabilitas, v. permutacijaŠ mogu}nost zamewivawa, preme{tawa, razmene. permutabilnost, -i ` ‰v. permutabilanŠ v. permutabilitet. permutacija, -e ` ‰lat. permutatioŠ 1. tok i rezultat permutovawa. 2. mat. svaki od mogu}ih nizova n elemenata koji se me|usobno razlikuju samo po redosledu. 3. lingv. preme{tawe reda re~i u re~enici bez promene wenog smisla. 4. muz. u vi{eglasnoj muzici, prebacivawe pojedinih melodijskih motiva iz jednog u drugi glas. permutirati = permutovati (v.). permutovati, -ujem i permutirati, permutiram, 3. l. mn. permutiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. permutareŠ izmeniti redosled, me|usobno zameniti mesta, preme{tati, premestiti. pernazalan, -lna, -lno ‰v. per-, nazalanŠ koji se de{ava kroz nos, koji se primewuje preko nosa.

933

pernambuko pernambuko, -a m ‰po brazilskoj pokrajini PernambukoŠ bot. brazilsko drvo od kojeg se izra|uje crvena boja. pernion, -ona m, mn. pernioni, gen. mn. perniona ‰lat. pernioŠ med. smrznuto mesto na telu, promrzlina, smrzotina. perniciozan, -zna, -zno ‰lat. perniciosusŠ poguban, {tetan, ubita~an. y perniciozna anemija med. veoma teàk oblik anemije, ponekad i sa smrtnim ishodom. perno, -oa m ‰fr. Pernod, fabri~ko imeŠ francuski liker na bazi anisa i razli~itih trava. perodaktilija, -e ` ‰gr~. peros sakat, krw, daktylos prstŠ med. osaka}enost prsta, nedostatak jednog wegovog dela. peroksid, -a m ‰v. per-, oksidŠ hem. oksid koji sadrì grupu O2 (kovalentno vezani par atoma kiseonika), jako sredstvo za dezinfekciju i izbeqivawe. peroksidaza, -e ` ‰v. peroksid, -azaŠ hem. enzim koji iz peroksida osloba|a kiseonik u prisustvu materije koja moè oksidirati. peron, -ona m, mn. peroni, gen. mn. perona ‰fr. perronŠ 1. na autobuskoj ili èlezni~koj stanici, natkriven plato s kojeg se ulazi u autobus ili voz. 2. arhit. ist. kosa zaravan ili spoqa{we stepeni{te kojim se stiè do glavnog ulaza u dvorac, palatu ili neko drugo zdawe. 3. niska terasa uz ku}u. peronizam, -zma m ‰po Huanu Domingu Peronu, 1895–1974Š pol. politi~ki program i pokret biv{eg argentinskog predsednika Perona i wegovih pristalica; up. justicijalizam. x peronisti~ki. peronist(a), -e m, mn. peronisti ‰v. peronizamŠ pol. pristalica peronizma. peronospora, -e ` ‰gr~. perone izra{taj na kosti, v. -sporaŠ biol. parazitna gqivica Peronospora viticola, plamewa~a, izaziva~ oboqewa vinove loze i drugih biqaka. peroralan, -lna, -lno ‰v. per-, oralanŠ med. koji se uzima kroz usta, koji se primewuje preko usta. peroracija, -e ` ‰lat. peroratioŠ 1. sve~an, vatren govor, ob. u odbranu koga ili ~ega. 2. za-

934

perpetuitet vr{ni deo besede, u kome se svode i isti~u osnovni zakqu~ci. perorirati, peroriram, 3. l. mn. peroriraju nesvr{. ‰lat. perorareŠ govoriti op{irno i dugo; izlagati pateti~no. per os ‰lat. per osŠ med. na usta, kroz usta. per pedes (apostolorum) v. per pedes apostolorum. per pedes ‰lat. per pedesŠ pe{ice. perpendikulara, -e ` ‰lat. perpendiculum od perpendicularisŠ 1. geom. prava koja formira prav ugao s nekom povr{inom ili pravom, normala. 2. geom. prava koja se po vertikali spu{ta na horizontalnu ravan ili pravu. 3. teg na koncu za odre|ivawe vertikalnog poloàja, visak. perpendikularan, -rna, -rno ‰lat. perpendicularis, v. perpendikularaŠ 1. geom. koji obrazuje prav ugao sa svojom podlogom, normalan. 2. usmeren odozgo nadole, okomit, uspravan, vertikalan. y perpendikularni stil arhit. gotski stil u engleskoj arhitekturi sa izraènim vertikalnim linijama u konstrukciji gra|evine. perper, -a m, mn. perperi, gen. mn. perpera ‰gr~. hyperpyros sjajanŠ ist. nov~ana jedinica u Crnoj Gori od 1909. do 1918. godine, iznosila 100 para. perpera, -e ` ‰v. perperŠ ist. 1. v. perper. 2. op{ti naziv za novac od zlata i srebra odre|ene teìne (vizantijski, mleta~ki, dubrova~ki). perpetrator, -a m ‰nlat. perpetratorŠ izvr{ilac, po~inilac. perpetracija, -e ` ‰nlat. perpetratioŠ izvr{ewe, po~iwewe (nekog ne~asnog ili nedopu{tenog dela). perpetuacija, -e ` ‰nlat. perpetuatio, v. perpetuiratiŠ 1. neprekidno odràvawe, ~uvawe od zaborava, ovekove~avawe. 2. prav. doìvotno vlasni{tvo, uìvawe prihoda i sl.; doìvotna renta. perpetuirati, perpetuiram, 3. l. mn. perpetuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. perpetuareŠ (u)~initi ne{to trajnim, (sa)~uvati od zaborava, ovekove~iti. perpetuitet, -eta m ‰lat. perpetuitas, v. perpetuiratiŠ 1. neprekidno trajawe, neprestanost, stalnost, ve~nost. 2. mn. zadu`binska imawa.

perpetuum mobile perpetuum mobile ‰lat. perpetuum mobile ve~ito pokretnoŠ indekl. 1. zami{qena idealna ma{ina koja bi, suprotno zakonima fizike, bila u stalnom pokretu bez delovawa ikakve sile i utro{ka energije. 2. muz. u XIX veku vrsta instrumentalne kompozicije sa ~estim ponavqawem istog motiva. perpleksan, -sna, -sno ‰lat. perplexusŠ 1. koji izaziva pometwu, zbrku, zabunu, ili je doveden u takvo stawe. 2. fig. te{ko shvatqiv, sloèn, zamr{en. perpleksitet, -eta m ‰nlat. perplexitas, v. perpleksanŠ zbrka, zabuna, smetenost; sloènost. per prokura ‰ital. per procuraŠ prav. preko punomo}i, po ovla{}ewu, preko opunomo}enog lica. per prokuratorem ‰lat. per procuratoremŠ prav. preko opunomo}enog lica, po zastupniku. per rektum ‰lat. per rectum, up. rektumŠ med. preko zavr{nog dela debelog creva, rektalno. per saldo ‰ital. per saldoŠ trg. za obra~unavawe, za poravnawe. per se ‰lat. per seŠ po sebi, samo od sebe, samo za sebe. perseveracija, -e ` ‰lat. perseveratio istrajavawe, postojanostŠ 1. psih. a. ponavqawe odre|enog pona{awa ili reakcije neprimerenih situaciji. b. stalna vezanost za neku misao, ose}awe, se}awe koji se vra}aju bez stvarnog povoda. 2. prav. stanovi{te da }e ponovqeni zlo~in biti izvr{en na isti ili sli~an na~in. Persej, -a m, vok. Perseju ‰gr~. PerseysŠ 1. sin Zevsa i Danaje, kraq Arga i utemeqiteq Mikene; veoma odvaàn i spretan junak, ubio Gorgonu Meduzu i oslobodio Andromedu. 2. astron. sazve`|e na severnom nebu.

mitol.

persekutor, -a m ‰nlat. persecutor, v. persekucijaŠ onaj koji dosa|uje nekome; progoniteq, nasrtqivac. persekucija, -e ` ‰lat. persecutioŠ 1. potera za kim, gowewe krivca. 2. progowewe, zlostavqawe koga, {ikanirawe. persening, -a m ‰engl. persenning od hol.Š nepromo~ivo i jako platno za {atore, jedra i sl.

personal perser, -a m ‰engl. purserŠ pom. na putni~kom brodu, slu`benik zaduèn za naplatu karata i usluga. Persefona, -e ` ‰gr~. PersephoneŠ mitol. u starogr~koj mitologiji k}i Zevsa i Demetre, èna Adova i suvladarka podzemnog sveta; u Rimu Prozerpina. per-si ‰lat. per, nem. SieŠ na œviŒ. y biti s nekim per-si oslovqavati nekoga sa œviŒ; up. per-tu. persijski, -a, -o ‰prema PersijiŠ koji poti~e iz Persije, pripada Persiji ili se na wu odnosi. y persijsko plavetnilo zelenoplava ili tamnoplava boja; persijsko crvenilo koralnocrvena boja; persijska ma~ka vrsta krupne doma}e ma~ke s debelim, sjajnim krznom. persirati, persiram, 3. l. mn. persiraju nesvr{. ‰v. per-siŠ oslovqavati koga sa œviŒ. persistentan, -tna, -tno ‰lat. persistensŠ istrajan, uporan, postojan. persistencija, -e ` ‰nlat. persistentia, v. persistentanŠ 1. postojanost, istrajnost, upornost. 2. opstajawe, opstanak; produàvawe (nekog stawa). persistirati, persistiram, 3. l. mn. persistiraju nesvr{. ‰lat. persistereŠ 1. biti istrajan u ~emu, ustrajati, biti uporan. 2. nastaviti, trajati, produàvati se. persiflaà, -e ` ‰fr. persiflage, v. persifliratiŠ duhovito i ironi~no izrugivawe, ismevawe. persiflirati, persifliram, 3. l. mn. persifliraju nesvr{. ‰fr. persiflerŠ ismejavati, izrugivati se, podsmevati se. persona, -e ` ‰lat. persona, prvobitno maska, lik u pozori{tuŠ 1. svako qudsko bi}e pojedina~no, li~nost, osoba, pojedinac. 2. fig. istaknuta, zapaèna li~nost; osoba upe~atqivog karaktera. y persona grata uvaèna li~nost, li~nost koja je dobrodo{la; persona non grata nepoèqna li~nost, li~nost kojoj se zvani~nom odlukom uskra}uje dobrodo{lica. personal, -ala m, mn. personali, gen. mn. personala ‰lat. personalis li~niŠ 1. celokupno osobqe nekog radnog kolektiva. 2. osobqe u uslu`nim delatnostima koje je u neposrednom kontaktu s qudima.

935

personalan personalan, -lna, -lno ‰v. personalŠ li~ni, osobni. y personalna unija pol. ujediwewe dveju dràva preko zajedni~kog vladara; personalni kompjuter ra~. kompjuter prilago|en za li~nu upotrebu privatnog vlasnika (za razliku od velikih kompjuterskih sistema); personalni referent slu`benik nadleàn za kadrovska pitawa; personalni odsek odeqewe u preduze}u ili ustanovi zaduèno za pitawa radnog odnosa slu`benika; personalna akta akta s li~nim podacima i radnom biografijom. personalac, -lca m, mn. personalci, gen. mn. personalaca ‰v. personalanŠ slu`benik koji obra|uje podatke o osobqu neke ustanove ili preduze}a, personalni referent. personalizam, -zma m ‰v. personalanŠ filoz. stanovi{te po kojem ~ove~ja li~nost ima najve}u vrednost, a sve {to ìvi personalne je prirode i ima svoju vrednost u sebi. personalizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. personalanŠ dovesti, dovoditi u vezu s konkretnom osobom ili imenom. personalije, -ija ` mn. ‰lat. personaliaŠ li~ni podaci op{teg tipa (ime, prezime, datum ro|ewa i sl.); up. generalije. personalitet, -eta m ‰nlat. personalitas, v. personalanŠ skup svojstava ne~ije li~nosti; osobnost, personalnost, individualnost. personifikacija, -e ` ‰nlat. personificatio, v. personaŠ 1. predstavqawe apstraktnog pojma ili ideje u liku ~oveka, oli~ewe. 2. kwi`. figura u kojoj se neìvim ili apstraktnim pojmovima daju karakteristike ìvih bi}a. personifikovati, -ujem i personificirati, -ficiram 3. l. mn. personificiraju, nesvr{. ‰nlat. personificare, v. personaŠ 1. oli~avati, otelotvoriti, predstavqati. 2. davati neìvim ili apstraktnim pojmovima karakteristike ìvih bi}a. personificirati = personifikovati (v.). perspektiva, -e ` ‰srlat. perspectiva ars nauka o optici, od lat. perspectivus opti~kiŠ 1. geom. oblast nacrtne geometrije koja se bavi pravilima prikazivawa tela posmatranog s odre|enog mesta. 2. slik. ve{tina prikazivawa trodimenzionalnih objekata na ravnoj povr{ini. 3. slika ili crte` nastali pri posma-

936

persuazija trawu objekta iz daqine. 4. ugao gledawa; gledi{te, stajali{te, stanovi{te. 5. a. pogled u daqinu s odre|enog mesta. b. {irina pogleda, preglednost. 6. fig. budu}nost; izgledi, uslovi u budu}nosti. y atmosferska perspektiva slik. prikazivawe dubine nekog prostora na slici ve}om razre|eno{}u atmosfere; vertikalna perspektiva slik. predstavqawe objekta koji je u prostoru iza ne~ega kao da je iznad, ob. u egipatskom slikarstvu; koloristi~ka perspektiva slik. prikazivawe dubine nekog prostora specifi~nim rasporedom boja u odnosu na objekat u predwem planu; obrnuta perspektiva slik. prikazivawe prostora tako da se paralelne linije ne suàvaju ve} {ire i udaqavaju suprotno vizuri posmatra~a, ob. u slikarstvu gotike; supr. linearna perspektiva; iz pti~je perspektive gledaju}i odozgo, sa {irinom pogleda; iz àbqe perspektive gledaju}i odozdo, fig. bez {irine pogleda, prizemno, uskogrudo. perspektivan, -vna, -vno ‰nlat. perspectivus, v. perspektivaŠ 1. prikazan u perspektivi; koji se odnosi na perspektivu. 2. koji je s dobrim izgledima za budu}nost. y perspektivna projekcija izrada geografske karte na kojoj se kontinenti i dràve predstavqaju kao da se posmatraju iz sredi{ta Zemqe. perspektivizam, -zma m ‰v. perspektiva, -izamŠ filoz. u~ewe po kojem je spoznaja stvarnosti relativnog karaktera, budu}i da je mi uvek posmatramo iz ugla na{ih potreba i interesa. perspiratoran, -rna, -rno ‰v. perspiracijaŠ 1. koji se odnosi na perspiraciju. 2. koji izaziva ili pospe{uje znojewe. perspiracija, -e ` ‰nlat. perspiratioŠ fiziol. disawe kroz koù, znojewe. persuadirati, persuadiram, 3. l. mn. persuadiraju, pril. sad. persuadiraju}i nesvr{. ‰lat. persuadereŠ 1. nagovarati, ube|ivati, uveravati. 2. dokazivati istinitost ~ega, posvedo~avati. persuazija, -e ` ‰lat. persuasioŠ 1. nagovarawe, ube|ivawe, uveravawe. 2. uverewe, ube|enost. 3. psih. analiti~ki psihoterapijski postupak u kojem se pacijentu obrazlaù uzroci wegovog stawa da bi on svesno mogao na wih uticati.

persuflacija persuflacija, -e ` ‰nlat. persufflatio, prema flare, sufflare duvatiŠ med. produvavawe kanala u nekom organu vazduhom. pertinaks, -a m ‰lat. pertinax izdr`qivŠ u elektroindustriji vrsta izolacionog materijala od tvrdih papira s vezivom od neke smole. pertinentan, -tna, -tno ‰lat. pertinens prema pertinere pripadatiŠ koji ima veze sa ~im; umestan, prikladan, relevantan. pertinencija, -e ` ‰lat. pertinereŠ 1. ono {to pripada ~emu; pripadnost. 2. ono {to odgovara ~emu, prikladnost, primerenost. 3. nadle`nost, delokrug. 4. prav. (ob. mn.) sporedna stvar koja sluì glavnoj i wen je sastavni deo (npr. poqoprivredne ma{ine uz zemqu i ku}u). pertla, -e ` ‰nem. pokr. BortelŠ uzica za vezivawe obu}e; vezica, gajtan, {nur. pertraktirati, pertraktiram, 3. l. mn. pertaraktiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. pertractareŠ temeqno razmatrati, raspravqati, raspraviti pitawe s namerom da se u potpunosti objasni. per-tu ‰lat. per, tuŠ na œtiŒ. y biti s nekim per-tu oslovqavati nekoga s œtiŒ; up. per-si. perturbacija, -e ` (nepr. preturbacija) ‰lat. perturbatioŠ 1. naru{avawe poretka, normalnog toka neke pojave; poreme}aj, smetwa. 2. astron. promena u kretawu planete pod uticajem nekog drugog nebeskog tela. perturbirati, perturbiram, 3. l. mn. perturbiraju svr{. (nepr. preturbirati) ‰lat. perturbareŠ naru{iti poredak, normalan tok neke pojave; uneti pometwu, poremetiti. pertusis, -a m ‰nlat. pertussis, v. per-, lat. tussis ka{aqŠ med. de~ja zarazna bolest, veliki ka{aq, magare}i ka{aq, hripavac. perfek(a)t, -a m ‰lat. perfectum od perficere obaviti, dovr{itiŠ gram. 1. u latinskom, glagolski oblik koji ozna~ava zavr{enu radwu u pro{losti. 2. u srpskom, pro{lo vreme (npr. radio sam). x perfekatski. perfektan, -tna, -tno ‰lat. perfecte savr{eno, potpunoŠ 1. kojem je nemogu}e na}i manu; besprekoran, savr{en, potpun. 2. odli~an, vrhunski, majstorski, izvrstan. perfektivan, -vna, -vno ‰v. perfektŠ gram. svr{en, trenutan; supr. imperfektivan. y per-

perforacioni fektivni glagoli gram. glagoli svr{enog glagolskog vida; supr. imperfektivni glagoli. perfektuirati, perfektuiram, 3. l. mn. perfektuiraju svr{. ‰v. perfek(a)tŠ 1. okon~ati, zavr{iti, privesti kraju; utana~iti, zakqu~iti. 2. u~initi savr{enim, dovesti do perfekcije (v.). perfekcija, -e ` ‰lat. perfectio, v. perfektanŠ 1. svojstvo onoga {to je perfektno, najvi{i, najboqi mogu}i stepen ili oblik ne~ega, savr{enstvo. 2. majstorstvo, velika ume{nost u izvo|ewu ne~ega. perfekcionizam, -zma m ‰v. perfekcijaŠ 1. nastojawe da se ne{to uradi na najboqi na~in, bez i najmawe gre{ke. 2. filoz. stanovi{te po kojem je neprekidno usavr{avawe ~oveka svrha moralnih normi. perfekcionirati, perfekcioniram, 3. l. mn. perfekcioniraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. perfectionare, v. perfekcijaŠ usavr{iti, usavr{avati, (u)~initi perfektnim, razvi(ja)ti do maksimuma. perfekcionist(a), -e m, mn. perfekcionisti ‰v. perfekcijaŠ 1. onaj koji teì perfekciji, koji nikad nije zadovoqan postignutim. 2. filoz. pristalica perfekcionizma. perfidan, -dna, -dno ‰lat. perfidusŠ 1. podmukao, lukav, prepreden. 2. neiskren, la`qiv. perfidija, -e ` ‰lat. perfidiaŠ 1. podmuklost, lukavost, prepredenost. 2. neiskrenost, la`qivost. 3. voj. pona{awe u suprotnosti s me|unarodnim konvencijama o ratnim sukobima (zloupotreba bele zastave, znaka Crvenog krsta i sl.). perfiditet, -a m v. perfidija. perfidnost, -i ` v. perfidija. perforator, -a m ‰v. perforacijaŠ sprava za perforirawe, bu{ilica, probojac, zumba. perforacija, -e ` ‰lat. perforatioŠ 1. bu{ewe rupica; zup~awe hartije perforacionom ma{inom. 2. rupica, otvor nastao bu{ewem. 3. med. a. prskawe {upqih telesnih organa ili vena usled bolesti (npr. perforacija slepog creva). b. hirur{ko otvarawe {upqina u telu. perforacioni, -a, -o ‰v. perforacijaŠ koji se odnosi na perforaciju, ob. u: y perforaciona ma{ina sprava za stvarawe rupica na har-

937

perforiran tiji (na po{tanskim markama i sl.); perforacioni ìg ìg kojim se stvaraju rupice. perforiran, -a, -o ‰v. perforiratiŠ izbu{en, rupi~ast (npr. papir za marke je perforiran radi lak{eg odvajawa). perforirati, perforiram, 3. l. mn. perforiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. perforare probu{itiŠ bu{iti, probi(ja)ti rupice. performans, -a m ‰engl. performance izvr{ewe, predstavaŠ improvizovani ili reìrani kulturni doga|aj s multimedijalnim obele`jima u kojem u~estvuju umetnici razli~itih profila (muzi~ari, glumci, pesnici, slikari, vajari i dr.). performansa, -e ` ‰engl. performance izvr{ewe, predstavaŠ 1. rezultat, dostignu}e. 2. mn. a. radne karakteristike. b. tehni~ki podaci, parametri. performativ, -a m ‰engl. performativeŠ lingv. performativan glagol ili glagolski izraz. performativan, -vna, -vno ‰engl. performativeŠ lingv. (o glagolu) koji samim svojim izricawem ostvaruje radwu koju opisuje, npr. œmolimŒ, œobe}avamŒ, œzabrawujemŒ. performer, -a m ‰engl. performerŠ raz. 1. onaj koji glumi u dramskom delu. 2. izvo|a~ performansa (v.). perhidrol, -ola m ‰v. per-, gr~. hydor vodaŠ tridesetoprocentni rastvor vodonikovog peroksida, sluì za dezinfekciju. farm.

perhorescentan, -tna, -tno ‰v. perhorescencija, perhoresciratiŠ koji se odnosi na perhorescenciju. y perhorescentna zakletva prav. izjava pod zakletvom da se neki sudija ili svedok ne mogu smatrati nepristrasnim. perhorescencija, -e ` ‰nlat. perhorrescentia, perhoresciratiŠ prav. zahtev za izuze}em sudije ili svedoka zbog straha da bi mogao biti pristrasan. v.

perhorescirati, perhoresciram, 3. l. mn. perhoresciraju svr{. i nesvr{.‰lat. perhorrescereŠ 1. gnu{ati se ne~ega, ose}ati odbojnost prema ne~emu, zgraàti se. 2. uàsnuti se, pretrnuti od straha. 3. prav. zahtevati izuze}e sudije ili svedoka zbog pristrasnosti.

938

pes percept, -a m ‰v. percipiratiŠ psih. rezultat percepcije (v.), iskustvo dobijeno percepcijom. perceptibilan, -lna, -lno ‰nlat. perceptibilis, v. percipiratiŠ koji se moè opaziti ~ulima, pojmqiv, primetan. perceptibilitet, -eta m ‰nlat. perceptibilitas, v. percipiratiŠ sposobnost za ~ulno opaàwe, ~ulna prijem~ivost. perceptivan, -vna, -vno ‰nlat. perceptivus, v. percipiratiŠ koji opaà i prima spoqa{we utiske. perceptivitet, -eta m ‰nlat. perceptivitas, v. percipiratiŠ psih. sposobnost ~ulnog opaàwa i primawa spoqa{wih utisaka. percepcija, -e ` ‰lat. perceptioŠ 1. opaàwe, primawe utisaka. 2. sposobnost da se shvati priroda stvari; poimawe, shvatawe. 3. psih. uobli~avawe predstava u svesti na osnovu ~ula i utisaka. percipijent, -a m, mn. percipijenti, gen. mn. percipijenata ‰lat. percipiens, v. percipiratiŠ 1. onaj koji ~ulima i umom zapaà i prima utiske; primalac. 2. medijum u telepatiji. percipirati, percipiram, 3. l. mn. percipiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. percipere, perceptumŠ 1. ~ulima i umom zapaàti i primati utiske, opaziti, opaàti. 2. shvatiti, shvatati, poimati. percovka, -e `, dat. percovki (uob. percovka, -e, dat. percovki) ‰rus. percovka od perec biberŠ rakija zaqu}ena biberom ili papri~icama. per~in, -ina m, mn. per~ini, gen. mn. per~ina ‰tur. percem od pers. per~emŠ 1. deo kose ili cela kosa uvijena u pletenicu; kika. 2. deo grive koji pada preko ~ela kowa. per{ing, -a m, mn. per{inzi, gen. mn. per{inga ‰prema ameri~kom generalu Xonu Xozefu Per{ingu (1860–1948)Š voj. vrsta ameri~kih raketa sredweg dometa. per-{ub v. {ub. pes, -a m, mn. pesovi ‰lat. pes stopaloŠ 1. stara rimska mera za duìnu, stopa (0,29 m). 2. metr. najmawa ritmi~ka jedinica u kvantitativnoj versifikaciji, stopa.

pesar pesar, -ara m, mn. pesari, gen. mn. pesara ‰lat. pessarium od gr~. pessosŠ med. okrugli, naj~e{}e gumeni uloàk za ispravqawe spale materice, koji sluì i za spre~avawe za~e}a; dijafragma. pesarijum v. pesar. Pesah v. Pasha. peseta i peseta v. pezeta. pesimizam, -zma m ‰lat. pessimus najgoriŠ 1. sklonost da se sve posmatra s mra~ne strane; o~ekivawe samo lo{eg ishoda, neverovawe u boqu budu}nost. 2. filoz. pogled na svet po kome nema nade da se zlo moè nadvladati i ìvot u~initi boqim; supr. optimizam. pesimist(a), -e m, mn. pesimisti ‰v. pesimizamŠ onaj koji je sklon pesimizmu, onaj koji ìvot posmatra s mra~ne strane, onaj koji nema nade u ispuwewe ne~ega; supr. optimist(a). pesimisti~an, -~na, -~no i pesimisti~ki, -a, -o ‰v. pesimizamŠ 1. obuzet pesimizmom, sklon pesimizmu. 2. mra~an, beznadeàn, zloslutan. peskarija v. pe{karija. peso, -a m, mn. pesosi ‰{p. pesoŠ osnovna nov~ana jedinica u Argentini, Boliviji, Gvineji Bisao, Dominikanskoj Republici, Kolumbiji, Kubi, Meksiku, Urugvaju, Filipinima, îleu. pestilencija, -e ` ‰lat. pestilentia bole{tina, zarazaŠ 1. kuga, epidemija, zaraza, po{ast. 2. fig. zlo, nesre}a, propast. pestilencijalan, -lna, -lno ‰nlat. pestilentialis, v. pestilencijaŠ sli~an kugi; kuàn, zaraèn. pesticidi, -ida m mn. ‰lat. pestis kuga, v. -cidŠ hem. otrovni preparati za uni{tavawe korova (herbicidi), insekata (insekticidi), glodara (rodenticidi), gqivica (fungicidi), bakterija, virusa i dr. radi za{tite korisnog biqa, korisnih ìvotiwa i qudi. peta- ‰poreklo nejasnoŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava 1015 jedinica u wenom drugom delu. petametar, -tra m, petametri, gen. mn. petametara ‰v. peta-, -metarŠ fiz. jedinica za duìnu, simbol Pm, koja iznosi 1015 metara. petarda, e ` ‰nem. Petarde od fr. petardŠ 1. ist. voj. eksplozivna smesa kojom su razarani razni objekti (mostovi, bedemi, utvr|ewa). 2. mala

petrarkizam bombica od hartije koja bacawem o zemqu eksplodira uz veliki prasak, ili se pali fitiqem; àbica. 3. èl. eksplozivno puwewe koje se stavqa na tra~nicu radi upozorewa ma{inovo|i. petasekunda, -e ` ‰v. peta-, sekundaŠ fiz. jedinica za vreme, simbol Ps, iznosi 1015 sekundi. petent, -a m, mn. -i ‰lat. petens od petere molitiŠ podnosilac molbe. petehijalan, -lna, lno ‰v. petehijeŠ med. koji ima pege; y petehijalni tifus pegavi tifus, pegavac. petehije, -a ` mn. ‰nlat. petechia od ital. petecchiaŠ med. ta~kasti podlivi na koì, krvne pege. peting, -a m, mn. petinzi ‰engl. pettingŠ erotsko uzbu|ivawe dodirima i milovawem; qubavna predigra koja prethodi seksualnom ~inu. petit, -ita m ‰fr. petit maliŠ tipogr. naziv za {tamparska slova od osam tipografskih ta~aka. 2. tekst {tampan ovom vrstom slova. petitorijski, -a, -o ‰v. petitorijumŠ koji se odnosi na tu`bu ili je u wenom sklopu. y petitorijska tu`ba prav. tu`ba kojom se zahteva dobijawe nekog prava uop{te. petitorijum, -a i petitorij, -a m ‰nlat. petitorium od petere molitiŠ petitorijska tu`ba (v. petitorijski). petitum, -a m ‰lat. petitum od petere molitiŠ 1. prav. zahtev postavqen u tu`bi ~ije usvajawe se traì od suda. 2. filoz. princip ~ije se prihvatawe pretpostavqa. peticija, -e i peticija, -e ` ‰lat. petitioŠ 1. pismena molba, zahtev, traèwe. 2. grupni zahtev ili molba gra|ana u vidu pisanog podneska javnosti ili organima vlasti. peticionar, -ara, mn. peticionari, gen. mn. peticionara ‰nlat. petitionarius, v. peticijaŠ podnosilac peticije. peticiona{, -a m, mn. peticiona{i, gen. mn. peticiona{a ‰v. peticijaŠ pej. onaj ~ija javna aktivnost se ispoqava naj~e{}e ili jedino u sastavqawu i potpisivawu peticija. petoletka, -e i petoletka = petoqetka i petoqetka, -e ` v. pjatiqetka. petrarkizam, -zma m ‰po italijanskom pesniku Fran~esku Petrarki (1304–1374)Š kwi`.

939

petrarkist(a) pesni~ki stil po ugledu na qubavnu liriku Fran~eska Petrarke, do XVIII veka rasprostrawen u Italiji i mnogim drugim evropskim zemqama. petrarkist(a), -e, mn. -i ‰v. petrarkizamŠ sledbenik petrarkizma. x petrarkisti~ki. petra{evci, petra{evaca m mn. ‰prema ruskom socijalutopisti M. V. Buta{evi~-Petra{evskom (1821–1866)Š ist. ~lanovi ilegalnih politi~kih kruòka u Rusiji (1845–1849) koji su bili protiv carske vlasti i kreposnog prava. petrefakt, -a m ‰nem. PetrefaktŠ v. petrifakt. petri- ‰lat. petra od gr~. petra kamenŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava pojam koji je u vezi s kamenom. petrifakt, -a m ‰nlat. petrifactum, v. petrifikovatiŠ 1. okameweni ostatak biqnog ili ìvotiwskog sveta, okamenotina, fosil. 2. fig. ono {to je zastarelo; onaj koga je pregazilo vreme, koji ìvi u pro{losti. petrifikacija, -e ` ‰nlat. petrificatioŠ miner. 1. okamewivawe, pretvarawe u kamen. 2. fig. stawe obamrlosti i pasivnosti, stawe bez promena. petrifikovati, -ujem i petrificirati, -ficiram, 3. l. mn. petrificiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. petrificare, v. petri-, -fikovatiŠ 1. okameniti, pretvoriti, pretvarati u kamen. 2. fig. u~initi nepromenqivim, ustaqenim. 3. petrifikovati se skameniti se, okamewivati se; zaostati u razvoju. petro-1 ‰lat. petra od gr~. petra kamenŠ v. petri-. petro-2 ‰v. petrolejŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava pojam koji je u vezi s petrolejem. petrovaluta, e ` ‰v. petro-1, valutaŠ nov~ana vrednost koja se ve}im delom oslawa na prodaju nafte. petrogeneza, -e i petrogeneza, -e ` ‰v. petro-1, genezaŠ oblast petrologije koja se bavi nastankom stena i kamewa. petroglif, -a m ‰v. petro-1, gr~. glyphe rezbarija, duborezŠ arheol. slika na steni ili kamenu (u pe}inama iz preistorijskog doba ili kod nekih primitivnih plemena).

940

peh petrograf, -a m ‰v. petrografijaŠ stru~wak za petrografiju. petrografija, -e ` ‰v. petro-1, -grafijaŠ oblast petrologije koja opisuje i klasifikuje stene. petrografski, -a, -o ‰v. petrografijaŠ 1. koji se odnosi na petrografiju. 2. koji opisuje stene. y petrografska mineralogija nauka o mineralima i stenama. petrodolar, -a m ‰v. petro-2, dolarŠ vi{ak dolara zara|en eksploatacijom naftnih nalazi{ta. petrolasfalt, -a m ‰v. petrolej, asfaltŠ hem. ~vrsta materija sli~na asfaltu, dobija se procesom destilacije nafte. petrolej, -eja m ‰srlat. petroleum, v. petro-1, lat. oleum uqeŠ 1. nafta. 2. naftni derivat koji se koristi za osvetqewe. petrolejka, -e `, dat. petrolejci, gen. mn. petrolejki ‰v. petrolejŠ lampa na petrolej, petrolejska svetiqka. petroleter, -era m ‰v. petrolej, etarŠ hem. destilat nafte, sluì za otapawe smole, gume, masti; gazolin. petroleum v. petrolej. petrolizam, -zma m ‰v. petrolejŠ med. svi simptomi i poreme}aji nastali usled trovawa naftom i wenim derivatima. petrologija, -e ` ‰v. petro-1, -logijaŠ nauka o nastanku, sastavu, strukturi i rasprostrawenosti stena i minerala, litologija (v.). petrofiti, -a ‰v. petro-1, -fitŠ v. litofiti. petrohemija, -e ` ‰v. petro-2, hemijaŠ hem. grana hemije koja izu~ava proizvode dobijene iz nafte i zemnog gasa; tehnologija i industrija takvih proizvoda. petunija, -e ` ‰nlat. petunia od fr. petun, iz indijanskog jezika tupiŠ bot. ju`noameri~ka ukrasna biqka iz familije Solanacea, s mirisnim cvetovima razli~ite boje, sli~na duvanu. pet-{op, -a m ‰engl. pet shopŠ raz. prodavnica ku}nih qubimaca, hrane i opreme za wih. peh, peha m, mn. pehovi, gen. mn. pehova ‰nem. Pech smolaŠ pokr. i fam. nevoqa, nezgoda, maler, baksuzluk. z imati peh biti zle sre}e.

pehar pehar, -a m, mn. pehari, gen. mn. pehara i pehar, -ara m, mn. pehari, gen. mn. pehara ‰nem. BecherŠ 1. ve}a, ob. ukra{ena posuda za pi}e u obliku ~a{e. 2. sp. posuda od skupocenog materijala koju dobija pobednik na sportskom takmi~ewu; up. kup. pehblenda, -e ` ‰nem. PechblendeŠ miner. uranov dioksid, uranski smolinac, crni mineral masnog, smolastog sjaja, zna~ajan za dobijawe radioaktivnih materija; up. uraninit. pehiagra, -e ` ‰gr~. pekhys lakat, agra plenŠ med. bol u laktu. pehist(a), -e m, mn. pehisti ‰v. pehŠ pokr. onaj kojeg prati peh, malerozan ~ovek, baksuz. pehlevi v. pahlavi. pehlivan = pelivan (v.). pehlivaniti = pelivaniti (v.). pehlivanluk = pelivanluk (v.). pe~, -a m ‰engl. patch zakrpaŠ ra~. àrg. dopuna programa koja se besplatno deli vlasnicima softvera kako bi se uo~ene gre{ke i nedostaci u programu privremeno prevazi{li, dok se ne pojavi nova, ispravqena verzija. pe~a1, -e `, gen. mn. pe~a ‰tur. peceŠ 1. veo na licu muslimanskih èna. 2. kowska obrazina sa otvorima za o~i. pe~a2, -e ` ‰ital. pezzoŠ pokr. komad, deo. z pe~a od ~oveka kr{an, nao~it ~ovek. pe~a3, -e ` ‰ital. pezzaŠ pokr. platnena traka; komad platna; marama, poveza~a. pe{1, pe{a m, mn. pe{evi ‰tur. pes od pers. pi{Š 1. predwi deo haqine. 2. kraj ode}e koji se izduùje kao rep (ob. kod fraka), skut. 3. bo~ne ivice korita za koje se hvata prilikom no{ewa. pe{2, pe{a m, mn. pe{evi ‰ital. pesceŠ zool. vrsta male morske ribe, Cottus globio, glavo~. z zinuti kao pe{ za~uditi se, zabezeknuti se. pe{ikan, -ana m, mn. pe{ikani, gen. mn. pe{ikana ‰ital. pescecaneŠ pokr. ekspr. morski pas, ajkula. pe{karija, -e ` ‰venec. pescariaŠ pokr. prodavnica ribe, ribarnica. pe{kafondo, -a m ‰ital. pesca a fondoŠ pokr. vrsta pribora za ribolov, sastoji se od niza udica i varalica u obliku ribice koji seù do morskog dna.

Pigmalion pe{ke{, -a m, mn. pe{ke{i, gen. mn. pe{ke{a ‰tur. peskes od pers. pi{ke{Š pokr. dar, poklon. pe{kir, -ira m, mn. pe{kiri, gen. mn. pe{kira ‰tur. peskir od pers. pisgirŠ 1. ubrus, ru~nik. 2. pokr. zast. marama za obavijawe glave, turban. pe{kun, -una m, mn. pe{kuni, gen. mn. pe{kuna ‰tur. peskun od pers. pi{kunŠ pokr. 1. drvena okrugla stolica bez naslona. 2. sto~i} koji se stavqa pod sofru. pe{tahta, -e `, gen. mn. pe{tahti ‰tur. pestahta od pers. pi{ predwi, taht daskaŠ pokr. vrsta {kolske klupe u obliku pulta (ob. u mektebima) na kojoj se drè sveske, kwige, note, dok se sedi na podu. pi m indekl. ‰gr~. piŠ 1. slovo gr~kog alfabeta (p), iz koga je nastalo }irili~ko P. 2. mat. iracionalni broj koji izraàva odnos pre~nika kruga i wegovog obima, Ludolfov broj, iznosi 3,1415926... pi-ar, pi-ara m ‰engl. PR, skr. od public relationsŠ slu`benik neke ustanove zaduèn za odràvawe odnosa s javno{}u (up. pablik rilej{nz). piartroza, -e ` ‰gr~. pyon gnoj, v. artrozaŠ med. prisustvo gnoja u zglobu. pibrok, -a m ‰engl. pibrochŠ muz. ist. {kotska vojna narodna muzika za gajde. pivot, -a = pivotmen, -a m, mn. -i ‰engl. pivot osovina, stoèrŠ sp. centralni igra~ napada koji obi~no stoji pored crte (u rukometu) ili blizu ko{a (u ko{arci). pivotirawe, -a s ‰v. pivotŠ sp. okretawe igra~a oko jedne noge radi o~uvawa lopte u svom posedu ili upu}ivawa udarca na gol ili ko{. pivotmen = pivot (v.). pigizam, -zma m ‰gr~. pyge zadwica, v. -izamŠ zast. homoseksualnost, uranizam (v.). pigist(a), -e m, mn. pigisti ‰v. pigizamŠ zast. homoseksualac, uranist (v.). Pigmalion, -ona m ‰gr~. PygmalionŠ 1. mitol. kiparski kraq koji je isklesao od slonove kosti idealnu ènu, potom se zaqubio u wu i oènio je, kada je bogiwa Afrodita oìvela kip. 2. fig. mu{karac koji vaspitava i usavr{ava ènsku osobu, naj~e{}e mla|u i nièg

941

pigmalionizam dru{tvenog poloàja, da bi je pribliìo svom idealu ène. pigmalionizam, -zma m ‰v. Pigmalion, -izamŠ psih. te`wa da se neka mla|a osoba, posebno ona u koju je vaspita~ zaqubqen, formira u skladu sa vlastitim zamislima i sklonostima. pigmej, -eja m, mn. pigmeji, gen. mn. pigmeja ‰lat. pygmaeus od gr~. pygmaios patuqastŠ 1. (Pigmej) antrop. pripadnik afri~kog naroda izrazito sitnog rasta. 2. fig. ~ovek malog rasta; patuqak. 3. fig. bezna~ajan ~ovek (ob. odre|eno pridevom, npr. kwièvni pigmej); ni{tavilo. pigmejac v. pigmej. pigmejski, -a, -o ‰v. pigmejŠ koji se odnosi na pigmeja; koji je poput pigmeja, patuqast. pigment, -a m, mn. pigmenti, gen. mn. pigmenata ‰lat. pigmentum boja od pingere bojitiŠ fiziol. materija u tkivima ìvih organizama (npr. o~ima, kosi, koì) koja im daje boju. 2. mineralna materija koja sluì za bojewe; boja. pigmentacija, -e ` ‰nlat. pigmentatio prema pigmentatus obojen, v. pigmentŠ 1. biol. obojenost tkiva ìvih organizama pigmentom. 2. fiziol. uro|eno ili ste~eno nagomilavawe pigmenta u koì ili sluznici. pigmidi, -ida m mn. ‰v. pigmejŠ antrop. negroidna rasna loza u ekvatorijalnoj Africi. pignorator, -a m ‰lat. pignoratorŠ prav. onaj koji uzima u zalog. pignoracija, -e ` ‰lat. pignoratioŠ prav. davawe ili primawe u zalog. pignus, -a m ‰lat. pignusŠ prav. ist. u rimskom pravu jemstvo na pokretnoj imovini; zalo`no pravo. piàma ‰fr. pyjamaŠ = pixama (v.). piòn, -ona m, mn. piòni, gen. mn. piòna ‰fr. pigeon golubŠ 1. pokr. golub. 2. sorta jabuke. 3. vrsta hartije malog formata. pizma, -e `, gen. mn. pizmi ‰gr~. peismaŠ zloba, ozloje|enost, neprijateqstvo, omraza. pijade m indekl. ‰tur. piyade od pers. piyadeŠ 1. vojnik u pe{adiji; pe{adinac. 2. pe{ak u {ahu.

zast. pokr.

942

pijaca pijanizam, -zma m ‰v. pijano2, -izamŠ muz. teorija i praksa svirawa klavira i muzike napisane za klavir. pijanino, -a m ‰ital. pianino, v. pijano2Š muz. mawi klavir sa ìcama postavqenim vertikalno. pijanisimo pril. ‰ital. pianissimo, v. pijano1Š muz. oznaka za ja~inu tona, sasvim tiho, jedva ~ujno. pijanist(a), -e m, mn. pijanisti (`. pijanistkiwa, -e) ‰fr. pianiste, v. pijano2Š umetnik koji svira na klaviru, klavirist(a). pijano1, pril. ‰ital. pianoŠ muz. osnovna oznaka za ja~inu tona, tiho, blago. pijano2 = pijanoforte2 (v.). pijanola, -e ` ‰fabri~ki nazivŠ muz. zast. instrument koji sam izvodi odre|ene melodije zabeleène na papirnoj traci, mehani~ki klavir. pijanoforte1 pril. ‰ital. pianoforte od piano tiho, forte jakoŠ muz. oznaka za ja~inu tona, umereno, sredwom ja~inom. pijanoforte2, -a m ‰ital. pianoforteŠ muz. zast. klavir. pijarist(a), -e m, mn. pijaristi ‰nem. Piarist, prema lat. patres scholarum piarumŠ ~lan katoli~kog crkvenog reda osnovanog 1597. godine, posve}enog vaspitavawu i obrazovawu omladine. pijasava, -e ` ‰port. piacava iz jezika tupiŠ vlakna razli~itih ju`noameri~kih, azijskih i afri~kih palmi pogodna za izradu metli, ~etaka i raznog pletiva. pijaster, -a m, mn. pijasteri ‰fr. piastre od ital. piastra tanka metalna plo~a, od lat. emplastrumŠ 1. ist. naziv za srebrni novac raznih zemaqa (Italije, [panije). 2. glavna ili mawa nov~ana jedinica mnogih zemaqa, naro~ito na Bliskom istoku. pijafa, -e `, pijafe, -ea m ‰v. pijafiratiŠ sp. element dresure u kowi~kom sportu, odmeren, ritmi~an i uzdignut kowski kas u mestu. pijafirati, pijafiram, 3. l. mn. pijafiraju nesvr{. ‰fr. piafferŠ 1. izvoditi pijafu, tj. u odre|enom ritmu obe predwe noge uzdizati visoko u vazduh i hitro spu{tati ih na zemqu (o kowu). pijaca, -e `, gen. mn. pijaca ‰ital. piazza trgŠ javni otvoren prostor s tezgama na kojima se

pijedestal prodaju vo}e, povr}e, mle~ni i drugi proizvodi na malo, tr`nica. y kvanta{ka pijaca mesto na kojem se prodaju vo}e i povr}e na veliko; buvqa pijaca àrg. mesto na kojem se prodaje roba razli~ite vrste (nova, polovna, ~esto {vercovana); sajam buva. x pija~ni. pijedestal, -ala m, mn. pijedestali, gen. mn. pijedestala ‰fr. piedestal od ital. piedistalloŠ podno`je, postoqe spomenika, skulpture, stuba. z dizati (koga) na pijedestal fig. veli~ati, hvaliti, uznositi; govoriti s pijedestala fig. govoriti nadmeno; si}i s pijedestala fig. izgubiti visok poloàj; izgubiti ugled, autoritet; skinuti (koga) s pijedestala fig. ukloniti koga s visokog poloàja; zameniti koga na visokom poloàju, pobedni~kom postoqu. pijezoelektricitet, -eta m ‰gr~. piezein pritiskati, v. elektricitetŠ fiz. svojstvo nekih kristala da se prilikom rastezawa ili mehani~ke deformacije naelektri{u. pijezometar, -tra m, mn. pijezometri, gen. mn. pijetzometara ‰gr~. piezein pritiskati, v. metarŠ fiz. aparat za merewe pritiska u ~vrstim i te~nim telima. pijelitis, -a m ‰v. pijelon, -itisŠ med. zapaqewe bubre`ne karli~ice. pijelografija, -e ` ‰v. pijelon, -grafijaŠ rendgensko snimawe bubrega i mokra}nog kanala. med.

pijelon, -ona m, mn. pijeloni, gen. mn. pijelona ‰gr~. pyelos valovŠ anat. levkasta kesa koja se ve}im delom nalazi u sredi{woj {upqini bubrega dok u dowem delu prelazi u mokra}ni kanal. pijelonefritis, -a m ‰v. pijelon, nefritisŠ med. zapaqewe bubrega usled bakterijske infekcije. pijemija, -e ` ‰gr~. pyon gnoj, v. -emijaŠ med. op{ta bakterijska infekcija koja se putem krvi {iri po organizmu. Pijemont, -a m ‰ital. PiemonteŠ oblast ili dràva koja je pokreta~ i jedan od glavnih u~esnika dràvnog i narodnog ujediwewa (prema istoimenoj regiji na severu Italije, iz koje je u XIX veku krenuo pokret za dràvno ujediwewe). x pijemontski.

pikantan pijemontizam, -zma m ‰v. Pijemont, -izamŠ fig. nastojawe neke dràve, politi~ke partije, pokreta da bude lider u grupi, okupqaju}i vi{e mawih partnera koji }e zavisiti od we. pijeta, -e ` ‰ital. pieta pobo`nost, saàqeweŠ um. u slikarstvu i vajarstvu prikaz Bogorodice koja oplakuje sina skinutog s krsta, drè}i ga na kolenima ili rukama. pijetet, -eta m ‰nem. Pietat od lat. pietas pobo`nostŠ ose}awe dubokog po{tovawa, zahvalnosti i odanosti prema nekom ili ne~em; pobo`no po{tovawe pokojnika. pijetizam, -zma m ‰nem. Pietismus od lat. pietas pobo`nostŠ reformatorski pokret unutar protestantizma, razvio se u XVII i XVIII veku zalaù}i se za obnovu li~ne duhovnosti nasuprot formalnom ispovedawu vere putem religioznih obreda. pijetist(a), -e m, mn. pijetisti ‰v. pijetizamŠ pristalica pijetizma. x pijetisti~ki. pijetozo pril. ‰ital. pietosoŠ muz. sve~ano, pobo`no. pik1, -a m ‰nem. Pik od fr. piqueŠ jedna od dve crne boje u kartama, znak u obliku stilizovanog vr{ka kopqa. pik2, -a m ‰nem. Pik od fr. piqueŠ z imati pik na nekoga (ne{to) uzeti koga na zub, èleti napakostiti kome; biti re{en da se ne{to postigne po svaku cenu. pik3, -a m ‰ital. piccoŠ pom. kosa greda na jarbolu o koju je pri~vr{}eno so{no jedro, so{wak. pikada, -e ` ‰{p. picada od picar bosti, seckatiŠ 1. udarac kopqem; ubod. 2. staza prokr~ena kroz pra{umu. pikado, -a m ‰fabri~ki nazivŠ igra u kojoj se metalnim strelicama ga|a drvena, na zidu pri~vr{}ena meta podeqena koncentri~nim krugovima na zone razli~ite {irine i poqa s odre|enom brojnom vredno{}u. pikador, -ora m, mn. pikadori, pikadora ‰{p. picador od picar bostiŠ u~esnik borbe s bikovima, kowanik koji razjaruje bika zabadaju}i mu kopqe u grbu. pikantan, -tna, -tno ‰fr. piquantŠ 1. kulin. koji je o{trog i reskog ukusa i mirisa, za~iwen jako, ali s merom. 2. fig. a. koji uzbu|uje,

943

pikanterija {okira, intrigira; zavodqiv. b. preterano slobodan u pogledu pristojnosti; {kakqiv, golicav. v. duhovit, zajedqiv, peckav. pikanterija, -e ` ‰v. pikantanŠ 1. ono {to je pikantno. 2. zanimqiva i intrigantna pri~a, anegdota ili pojedinost ob. iz javnog ìvota. pikap, -a m ‰engl. pick-upŠ 1. tehn. aparat koji prenosi zvuk s elektri~nih muzi~kih ure|aja na zvu~nike. 2. vrsta kamioneta za dostavu (s otvorenim zadwim delom). pikareska, -e `, dat. pikaresci ‰v. pikaroŠ kwièvna vrsta, naro~ito u {panskoj kwièvnosti, karakteristi~na po opisima ìvota pustolova. pikareskan = pikarski (v.). pikaro, -a m ‰{p. picaro prevarantŠ ist. 1. pustolov, avanturista. 2. mangup, probisvet, danguba, skitnica. pikarski, -a, -o ‰v. pikaroŠ prid. pustolovni, avanturisti~ki. y pikarski roman kwi`. vrsta romana u {panskoj kwièvnosti XVI–XVII veka u kojem se opisuju ìvot i doìvqaji pustolova i lutalica. pike, -ea m (uob. i pike, ea) ‰fr. piqueŠ 1. vrsta veza koja na licu proizvodi izrazito rebrastu povr{inu. 2. pamu~na tkanina nastala tim vezom, prugasta ili jednobojna. piket, -a m ‰fr. piquet, engl. picketŠ 1. igra sa 32 karte za dva igra~a. 2. geod. ko~i} za premeravawe zemqi{ta. 3. geod. ta~ka kojoj se odre|uje visina pri geodetskom snimawu terena. 4. voj. mawa grupa vojnika, policajaca i sl. za nadgledawe odre|enog podru~ja, izvidnica, patrola. 5. pol. {trajka~ka straà; grupa {trajka~a koja odvra}a kupce ili spre~ava {trajkolomce da u|u. pikirati, pikiram, 3. l. mn. pikiraju, svr{. i nesvr{., pril. sad. pikiraju}i ‰fr. piquerŠ 1. obru{iti, obru{avati se avionom na ciq. 2. àrg. (‹ na ne{to) baciti, bacati oko na ne{to ili nekoga. 3. zast. pecnuti, peckati koga, uvrediti, vre|ati koga. pikir-bod, -a m ‰nem. pikieren od fr. piquerŠ na~in vezewa i {ivewa pri kojem konac ostaje kao neprekinuta linija i sa spoqne i sa unutra{we strane.

944

pikofarad piknik1, -a m, mn. piknici, gen. mn. piknika ‰fr. pique-niqueŠ grupni izlet u prirodu s jelom i pi}em, pri kome svaki u~esnik donosi svoj deo. piknik2, -a m, mn. piknici, piknika = pikni~ar, -a m ‰v. pikni~kiŠ ~ovek pikni~ke telesne gra|e, pikni~ki tip. piknikovati, -ujem nesvr{. ‰v. piknik1Š praviti izlet u prirodu; biti u~esnik piknika. pikni~ar = piknik2 (v.) pikni~an, -~na, -~no i pikni~ki, -a, -o ‰gr~. pyknos debeo, ~vrst, zbijenŠ fiziol. y pikni~ki konstitucija, pikni~ki tip tip ~oveka koji je zdepast, mesnate gra|e, sklon gojewu. pikni~nost, -osti ` ‰v. pikni~kiŠ fiziol. zbijena, mesnata telesna konstitucija; supr. leptosomnost. piknometar, -tra m, mn. piknometri, gen. mn. piknometara ‰v. pikni~ki, v. metarŠ fiz. staklena boca za merewe specifi~ne teìne te~nosti; sprava za merewe gustine materijala. piknoskop ‰v. pikni~ki, v. -skopŠ v. piknometar. piko- ‰verovatno ital. piccolo maliŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava 10–12 deo jedinice koja se nalazi u wenom drugom delu. pikov, -a, -o ‰v. pik1Š (o karti) koji ima znak pika. y pikova dama dama pik (naslov Pu{kinove pripovetke i opere P. I. âjkovskog). pikola, -e ` ‰ital. piccola malaŠ 1. pokr. curica, devoj~ica. 2. muz. mala usna harmonika. 3. v. pikolo1. pikolo1, -a m, mn. pikoli ‰ital. (flauto) piccoloŠ muz. mala flauta. pikolo2, -a m, mn. pikoli ‰ital. piccolo maliŠ ist. stari novac u Veneciji i na Siciliji. pikolo3, -a m, mn. pikoli ‰ital. piccolo maliŠ a. u~enik u ugostiteqstvu; pomo}nik kelnera. b. u hotelima, de~ak za razne poslove. pikosekunda, -e `, gen. mn. pikosekundi ‰v. piko-, sekundaŠ fiz. jedinica za vreme, simbol ps, iznosi 10–12 deo sekunde. pikofarad, -a m, mn. -i ‰v. piko-, faradŠ fiz. jedinica za elektri~ni kapacitet, simbol pF, iznosi 10–12 deo farada.

pikrati pikrati, -ata m mn. ‰gr~. pikros gorakŠ hem. soli pikrinske kiseline (melinit, ekrazit, lidit). pikrin, -ina m, mn. pikrini, gen. mn. pikrina ‰gr~. pikros gorakŠ bot. gorka materija koja se dobija iz biqke Digitalis purpurea, digitalin. pikrinski, -a, -o ‰v. pikrinŠ koji se odnosi na pikrin, koji sadrì pikrin. y pikrinska kiselina hem. trinitrofenol, ùta otrovna materija koja nastaje nitrirawem fenola i sluì kao eksploziv. pikrit, -a i pikrit, -ita m ‰gr~. pikros gorak, v. -itŠ miner. 1. vrsta stene iz grupe peridotita (v.). 2. vrsta eksploziva. piksel, -a m, mn. pikseli, gen. mn. piksela ‰engl. pixel od pix (skr. pictures) i el(ement)Š ra~. najmawi element elektronski obra|ene slike na kompjuterskom monitoru ili televizijskom ekranu. x pikselski koji je izraèn u pikselima. piksida, -e ` ‰lat. pyxis od gr~. pyxis kutijaŠ 1. mala okrugla kutija (za nakit, lekove i sl.). 2. u katoli~koj crkvi sud za osve}eno uqe, hostiju, relikvije. piksla, -e `, gen. mn. piksli ‰nem. Buchse, prema lat. pyxis od gr~. pyxis kutijaŠ pokr. 1. kutija s poklopcem u kojoj se drè za~ini i druge suve namirnice (bra{no, {e}er i sl.). 2. pepeqara. 3. àrg. {aq. glava. piksna v. piksla. piksovati, -ujem nesvr{. ‰nem. Buchse metalni oslonacŠ vr{iti obimniju opravku radilice ili sli~nih delova izva|enih na postoqe. piktije, piktijast nepr. v. pihtije, pihtijast. piktogram, -a m ‰lat. pictus slikan, naslikan, v. -gramŠ lingv. crte` (predmeta, ìvotiwe i sl.) kao simbol odre|ene re~i, najstariji oblik pisma; up. ideogram, hijeroglifi. piktografija, -e ` ‰lat. pictus slikan, naslikan, v. -grafijaŠ 1. lingv. slikovno pismo; up. ideografija. 2. tipogr. umnoàvawe teksta preslikavawem. piktografski, -a, -o ‰v. piktografijaŠ koji se odnosi na piktografiju ili joj pripada. y piktografsko pismo v. piktografija.

pilokarpin piktorijal, -a m ‰engl. pictorial od lat. pictorius slikarskiŠ ilustrovane novine s potpisanim fotografijama, bez ikakvog drugog teksta. pikturalan, -lna, -lno ‰lat. pictura slika, slikarstvoŠ 1. koji se odnosi na slikarstvo i slikare. 2. koji predstavqa, do~arava ne{to poput slike, slikovit, ilustrativan. 3. predstavqen, dopuwen ili ukra{en slikama, ilustrovan. pikula, -e ` ‰ital. piccolaŠ 1. stakleni ili glineni kliker za de~ju igru. 2. sitan novac; sitni{. pikulati, -am ‰v. pikulaŠ nesvr{. igrati se klikerima; klikerati se. pil, -a m i pilos, -a m ‰gr~. pilos filcŠ ist. kod starih Grka mu{ki filcani {e{ir za putovawe. pilav, -ava m ‰tur. pilav od pers. pilawŠ pokr. 1. kulin. jelo od mesa i gusto skuvanog pirin~a. 2. pokr. svadbena gozba. Pilad, -a m ‰gr~. PyladesŠ mitol. sestri} Agamemnonov, Orestov veran prijateq i pratilac, oènio se wegovom sestrom Elektrom; up. Orest. pilastar, -stra m, mn. pilastri, gen. mn. pilastara ‰nem. Pilaster od ital. pilastroŠ arhit. ~etvoroivi~ni pqosnat stub, prislowen uza zid ili ugra|en u wega, ob. s ukrasnom funkcijom. pilaster v. pilastar. pilates, -a m ‰po imenu pronalaza~a, Nemca Jozefa Pilatesa, 1880–1967Š sistem fizi~kih ve`bi zasnovan na preciznoj kontroli pokreta i disawa. pilatski, -a, -o ‰po Pontiju Pilatu, rimskom prokuratoru Judeje, 26–36. g.Š koji je poput Pilata i wegovog licemernog odbacivawa krivice; koji skida sa sebe odgovornost (Mat. 27:24). piling, -a m, mn. pilinzi, gen. mn. pilinga ‰engl. peeling qu{tewe, guqeweŠ 1. u kozmetici postupak uklawawa o{te}enih i izumrlih }elija s povr{ine koè (lica i tela). 2. preparat koji se primewuje u tu svrhu. pilozan, -zna, -zno ‰lat. pilosus dlakav, kosmat od pilus dlakaŠ dlakav, kosmat, rutav. pilokarpin, -ina m ‰nlat. pilocarpus od gr~. pilos filc, karpos plod, vo}kaŠ farm. alkaloid

945

pilon iz ju`noameri~ke biqke Pilocarpus, primewuje se u medicini. pilon, -ona m, mn. piloni, pilona ‰gr~. pylon velika vrataŠ 1. ist. visoka monumentalna kula na ulazu u staroegipatske hramove. 2. tehn. potporni stub, nosa~ mosta. 3. stub na kojem po~iva konstrukcija kupole, svoda i sl. pilorus, -a m ‰gr~. pyloros vratarŠ anat. dowi otvor èluca na koji se nastavqa dvanaestopala~no crevo. pilos, -a m v. pil. pilot, -ota m, mn. piloti, gen. mn. pilota ‰fr. pilote, ital. pilota od gr~. pedotes upravqa~kiŠ 1. onaj koji upravqa avionom, helikopterom, avijati~ar. 2. voza~ trka~kog automobila. 3. onaj koji provodi brod kroz opasne vode ili pri ulasku u luku, peqar, loc. 4. (u pridevskoj slu`bi) probni, eksperimentalni. y pilot-emisija probna epizoda planirane televizijske serije, da bi se videlo da li }e imati uspeha kod publike. pilotaà, -e ` ‰fr. pilotage, v. pilotŠ 1. avij. upravqawe letilicom, pilotirawe. 2. pom. upravqawe brodom, peqarewe. pilotirati, pilotiram, 3. l. mn. pilotiraju nesvr{. ‰v. pilotŠ 1. upravqati avionom, helikopterom, trka~kim vozilom i sl. 2. provoditi brod kroz opasne vode ili pri ulasku u luku. pilula, -e ` ‰lat. pilula dem. od pila loptaŠ 1. lek u obliku kuglice; tableta, draèja. 2. àrg. sredstvo za kontracepciju u obliku pilule. z progutati gorku pilulu }utke podneti neprijatnost. pilum, -a m ‰lat. pilumŠ ist. kopqe legionara u rimskoj vojsci. piment, -a m ‰fr. piment od lat. pigmentumŠ bot. plodovi drveta Pimenta officinalis, nalik su biberu i sluè kao za~in; up. najkvirc. pimpinela, -e ` ‰nlat. pimpinellaŠ bot. mirisna lekovita biqka, Pimpinella magna, divqi kim, diwica, bedrenik. pimplati, -am nesvr{. ‰nem. pimpelnŠ 1. sp. àrg. a. (u fudbalu) beskorisno zadràvati loptu; driblati bez potrebe; igrati u kratkim pasovima. b. (u tenisu, stonom tenisu) igrati bezvoqno, bez ja~ih udaraca. 2. raditi neki posao nespretno, bez o~ekivanog rezultata.

946

pingvin pimpler, -a m ‰v. pimplatiŠ 1. sp. fudbaler sklon pimplawu. 2. onaj od koga nema koristi; nespretwakovi}, bezvezwak. pimpleraj, -aja m, pimpleraji, gen. mn. pimpleraja ‰v. pimplatiŠ 1. sp. u fudbalu preterano driblawe i zadràvawe lopte. 2. obavqawe nekog posla bez stvarnog rezultata; uzaludno sitni~arewe. pimplovati, -ujem v. pimplati. pin1, -a m, pinovi, gen. mn. pinova ‰engl. p(ersonal) i(dentification) n(umber)Š li~ni identifikacioni broj (na platnim karticama i sl.). pin2, -a m, mn. pinovi, gen. mn. pinova ‰engl. pin iglicaŠ tehn. iglica kao deo tehni~ke opreme, npr. na utika~u monitora, tvrdom disku, kablovima za napajawe komponenata, itd. pina1, -e ` ‰lat. pinna peroŠ 1. {iqak, vrh (eksera, igle i dr.); osovina, kuka, ~ivija. 2. {iqak u kompasu na kojem stoji magnetna igla. 3. mali {iqast {tap za upotrebu u geodeziji. 4. perjanica na {lemu kowanika. pina2, -e ` ‰lat. pin(n)a od gr~. pinnaŠ zool. vrsta duguqastih {koqki. pina kolada, -e ` ‰{p. pina colada isce|en ananasŠ pi}e sa~iweno od soka ananasa, kokosa i ruma. pinakoteka, -e `, dat. pinakoteci ‰gr~. pinakotheke, v. pinaks, -tekaŠ lik. muzej sa slikama; galerija; javna zbirka slika; up. gliptoteka. pinaks, -a m, mn. pinaksi, gen. mn. pinaksa ‰gr~. pinaxŠ ist. u staroj Gr~koj plo~ice za pisawe od razli~itih materijala. pinap prid. indekl. ‰engl. pin up pribiti ~iodomŠ koji sadrì fotografije lepih devojaka ili se na wih odnosi. y pinap-gerla ameri~ki izraz za lepu devojku ~ije se fotografije iz ~asopisa isecaju i ka~e na zidovima soba ili u kabinama kamiona. pinasa, -e `, gen. mn. pinasa ‰fr. pinasse od {p. pinazaŠ pom. ist. 1. mali ribarski brod na vesla. 2. pomo}ni ~amac na ratnim brodovima. pinbol, -a m, mn. -i ‰engl. pin-ballŠ àrg. automat za igru s metalnom lopticom kojom se nastoji osvojiti {to vi{e poena, fliper (v.). pingvin, -ina m, mn. pingvini, gen. mn. pingvina ‰engl. penguin verovatno od vel{kog pen gwyn bela glavaŠ zool. ptica iz porodice gwu-

ping-pong raca, uspravnog hoda, nesposobna za let, ìvi na morima ju`ne hemisfere. x pingvinski. ping-pong, -a m ‰engl. ping-pongŠ 1. sp. fam. stoni tenis. 2. fig. me|usobno optuìvawe i prebacivawe odgovornosti na drugoga u politi~kom i uop{te javnom ìvotu. 3. prid. indekl. koji se odnosi na ping-pong; koji je poput ping-ponga. pindarizam, -zma m ‰gr~. PindarosŠ kwi`. poetski stil nastao ugledawem na Pindara, anti~kog gr~kog pesnika iz V veka pre n. e. pindarski, -a, -o ‰gr~. PindarikosŠ koji je srodan Pindarovom stilu i jeziku, koji je u duhu Pindarove poezije. pinen, -ena m ‰engl. pinene, prema lat. pinus pinijaŠ hem. bezbojna te~nost prijatna mirisa, C10H16, glavni sastojak terpentinskog uqa. pinija, -e ` ‰nem. Pinie od lat. pinea, prema pinus borŠ 1. bot. crnogori~no drvo iz porodice borova, Pinus pinea. 2. stub dima i vodene pare koji izlazi iz vulkanskog grotla i pewe se u visinu poprimaju}i oblik pinije. pinipedi, -eda m mn. ‰lat. pinna peraje, pes gen. pedis nogaŠ zool. vodeni sisari, perajari (npr. foka, mor`). pin-jin, -a m ‰kin. pin-yin, prema pin spojiti, yin zvukŠ zvani~na transkripcija kineskog pisma latini~nim slovima. pink prid. indekl. ‰engl. pinkŠ ruì~ast, roza. y Pink Panter ruì~asti panter, junak istoimene serije crtanih filmova. pinkl, -a m ‰nem. BundelŠ pokr. zamotuqak, zave`qaj, naramak. pinksit v. pinxit. pinot, -a i pino, -oa ‰fr. pinotŠ vrsta francuskog vina. pinsovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. pincerŠ opse}i, opsecati krajeve ne~ega (npr. vo}ke, vinove loze); obrez(iv)ati, potkres(iv)ati. pinta1, -e ` ‰engl. pintŠ zast. 1. mera za te~nost (0,47 litra). 2. staklena posuda s zapreminom jedne pinte. pinta2, -e ` ‰{p. pinta mrqaŠ med. tropska bolest izazvana spirohetom, s mrqama na koì, sli~na pegavom tifusu. pintar = pinter (v.).

pionir pinteks, -a m ‰v. pin(ija), teks(til)Š tanka letwa tkanina, proizvodi se od iglica ~etinara i tekstilnih otpadaka. pinter, -a = pintar, -a m ‰austr. nem. BinderŠ pokr. majstor za izradu buradi i drugih posuda, ba~var, ka~ar. pinceta, -e `, gen. mn. pinceta ‰nem. Pinzette, fr. pincette od pincer {tipatiŠ tanka, mala, elasti~na ~eli~na hvataqka sa {irokom primenom (u medicini, kozmetici, filateliji i dr.). pin~, -a m, mn. pin~evi = pin~er, -a m (pin~i, pin~ika) ‰nem. PinscherŠ zool. vrsta malih pasa s kratkom dlakom, dugim u{ima i repom. pin~bek, -a m ‰engl. pinchbeck, po Englezu Pin~beku koji ju je izumeo u XVIII vekuŠ legura bakra, cinka i gvo`|a; ùti bakar. pin~er, -a m = pin~ (v.). pin~i, -ija m, pin~ika, -e m = pin~ (v.). piwa kolada, -e ` ‰{p. pina colada isce|eni ananasŠ koktel od soka ananasa, kokosovog mleka i ruma. piwol, -ola m ‰ital. pinolo, pignoloŠ bot. semenka pinije, sli~na je bademu i sluì za jelo. pio- ‰gr~. pyon gnojŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava pojam koji je u vezi s gnojem. piogen, -a, -o = piogeni~an, -~na, -~no ‰v. pio-, -genŠ koji prouzrokuje gnojewe, koji stvara gnoj (o zapaqewu, rani i sl.). piogeneza, -e i piogeneza, -e ` ‰v. pio-, -genezaŠ med. gnojewe. piogenija v. piogeneza. piogeni~an = piogen (v.). piodermija, -e ` ‰v. pio-, -dermijaŠ med. gnojno zapaqewe koè. piodermitis, -a v. piodermija. piometra, -e ` ‰v. pio-, gr~. metra matericaŠ med. nagomilavawe gnoja u materici, ob. kod èna u periodu posle menopauze. pion, ona m, mn. pioni, gen. mn. piona ‰fr. pion od lat. pedo gen. pedonis pe{akŠ 1. najslabija {ahovska figura, pe{ak. 2. fig. onaj kojim neko upravqa kao {ahovskom figurom, kojim drugi rukovodi po svojoj voqi. pionir, -ira m, mn. pioniri, gen. mn. pionira ‰fr. pionnierŠ 1. onaj koji se prvi naselio na novoj, nepoznatoj teritoriji. 2. fig. onaj koji je

947

pionirski prvi utro put, postavio smernice u nekoj delatnosti, za~etnik ne~eg novog. 3. voj. pripadnik inèwerijske jedinice za podizawe mostova, izgradwu puteva i utvr|ewa, minirawe i sl. 4. ist. u SFR Jugoslaviji ~lan organizacije za decu u uzrastu od 7 do 15 godina, koja su vaspitavana u duhu socijalizma. 5. najmla|a kategorija sportista, aktivista nekog udruèwa i sl. pionirski, -a, -o ‰v. pionirŠ 1. koji pripada pionirima, koji se odnosi na pionire. 2. koji predstavqa po~etak, koji otvara nove puteve, koji je bez prethodnika. pioreja, -eje ` ‰v. pio-, -rejaŠ med. 1. isticawe gnoja, gnojewe, zagnojenost. 2. gnojna upala zubnog tkiva. pipa, -e ` ‰ital. pipaŠ 1. slavina. 2. pokr. lula. z zatvoriti pipu 1. a. zatvoriti dotok te~nosti. b. àrg. zaustaviti priliv novca iz razli~itih izvora. pipeta, -e `, gen. mn. pipeta ‰fr. pipetteŠ staklena cev~ica s gumenim produètkom za uvla~ewe te~nosti i weno dozirano ispu{tawe, kapaqka. pipser, -a m, mn. -i ‰nem. Piepser od piepsen cvrkutatiŠ razli~iti {umovi (poput cijukawa, pi{tawa) koji se jave prilikom snimawa zvu~nih efekata na magnetofonsku traku. pipun, -a m, mn. -i ‰gr~. peponŠ pokr. diwa. pip-{ou, -a m ‰engl. peep showŠ program s erotskim sadràjem koji svaki gledalac posmatra iz zasebne kabine u vremenskom intervalu odre|enom vredno{}u uba~enog ètona. pir, -a m, mn. pirovi ‰engl. pierŠ 1. izgra|eni nasip za pristajawe brodova i ~amaca, mol, gat. 2. drveni mol podignut du` plaè za {etwu i sun~awe. piragirit v. pirargirit. piraja v. pirana. piramida, -e ` ‰gr~. pyramis gen. pyramidosŠ 1. geom. telo ~ija osnova ima tri ili vi{e strana, dok bo~ne ravni ~ine trouglovi sa zajedni~kim vrhom. 2. arhit. ist. kod starih Egip}ana, ali i u drugim anti~kim i mla|im civilizacijama, monumentalna kamena gra|evina piramidalnog oblika koja je sluìla kao grobnica ili svetili{te. 3. svaki objekat, predmet

948

piratski ili struktura koja po~iva na {irokoj osnovi a suàva se prema vrhu. 4. akrobatska figura koju oblikuje vi{e qudi na nekoliko nivoa stoje}i jedan drugome na ramenima. 5. vrsta zagonetke koja kre}e od jednog slova, dok se svaka nova re~ u vertikalnom nizu odgoneta dodavawem novog slova i preme{tawem slova prethodne re~i; klin. y piramida vlasti, dru{tvena piramida pol. hijerarhijsko ustrojstvo i organizacija vlasti u dru{tvu. piramidalan, -lna, -lno ‰v. piramidaŠ koji je u obliku piramide; fig. xinovski, ogroman; sjajan, veli~anstven. y piramidalna glupost izuzetno velika glupost. piramidon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ farm. lek protiv bolova i za sniàvawe temperature, antipiretik (v.). Piram i Tizba mitol. par nesre}nih mladih vavilonskih qubavnika koji su se zbog roditeqskog protivqewa tajno sastajali no}u, dok nisu tragi~nim nesporazumom (misle}i jedno za drugo da su mrtvi) oboje po~inili samoubistvo; predmet razli~itih umetni~kih obrada. pirana, -e `, gen. mn. pirana ‰port. piranha iz jezika tupi i gvaraniŠ 1. zool. vrsta opasne tropske ribe grabqivice s veoma o{trim zubima, Pigocentrus piraya, iz porodice Characinidae. 2. fig. grabqivac; le{inar; bezobziran napada~. pirargirit, -a i piragirit, -ita m ‰gr~. pyr vatra, argyros srebroŠ miner. sulfid antimona i srebra. pirat, -ata m, mn. pirati, gen. mn. pirata ‰lat. pirata od gr~. peiratesŠ 1. ist. gusar, razbojnik na moru. 2. onaj koji neovla{}eno i nelegalno objavquje, distribuira i prodaje tu|a autorska dela (kwige, kasete, kompjuterske programe i sl.). piraterija, -e ` = piratstvo, -a s ‰fr. piraterie, v. piratŠ 1. razbojni{tvo na moru. 2. neovla{}eno i nelegalno objavqivawe, distribuirawe i prodaja tu|eg autorskog dela. piratski, -a, -o ‰v. piratŠ koji se odnosi na pirate ili im pripada; razbojni~ki, gusarski. y piratsko izdawe nelegalno, divqe izdawe bez po{tovawa autorskih prava i potrebnih dozvola.

piratstvo piratstvo = piraterija (v.) pirg, -a m, mn. pirgovi, gen. mn. pirgova ‰gr~. pyrgosŠ ist. arhit. kula ili toraw ob. u sastavu tvr|ave ili uz manastire, podignuti radi odbrane. pire, -ea m ‰fr. pureeŠ kulin. ka{asta smesa koja se dobija pasirawem povr}a (krompira, gra{ka, kestewa i dr.). pireks, -a m ‰fabri~ko ime proizvoda prema gr~. pyr vatraŠ industrijski naziv za vatrostalno staklo, kao i druge predmete koji dolaze u neposredni kontakt s vatrom. piretik, -a m, mn. piretici, gen. mn. piretika ‰gr~. pyretikos prema pyretos groznicaŠ farm. sredstvo za podizawe telesne temperature. piretoterapija, -e ` ‰gr~. pyretos groznica, v. terapijaŠ med. le~ewe ve{ta~kim izazivawem povi{ene telesne temperature, koja uni{tava uzro~nike bolesti. piretrin,-ina m ‰lat. pyrethrum od gr~. pyrethron, v. -inŠ prirodni insekticid prisutan u cvetu biqke buha~, Chrysanthemum cinerariifolium. piridin, -ina m ‰fr. pyridine od gr~. pyr vatraŠ hem. bezbojna otrovna te~nost prirodnog mirisa sa {irokom primenom u hemijskoj industriji, dobija se iz katrana kamenog ugqa. piridoksin, -ina m ‰v. piridin, v. oksi-Š jedan od vitamina B grupe, prisutan u kvascu, mesu i ìtaricama. pirija, -e ` ‰venec. piriaŠ pokr. levak, to~ir. pirina~, -in~a m ‰tur. pirinc od pers. birengŠ bot. vrsta ìtarice, Oryza sativa, rià. pirinx, -a m ‰tur. pirinc od pers. birengŠ ùta bronza; tu~. pirit, -a i pirit, -ita m ‰gr~. pyrites vatreni (kamen)Š miner. tvrda sulfidna ruda ùte boje, disulfid gvo`|a (FeS2), koristi se za dobijawe sumporne kiseline. pirih, -a m, mn. pirisi, gen. mn. piriha ‰gr~. pyrrichios prema pyrriche ratni~ka igraŠ metr. stopa sastavqena iz dva kratka (odnosno nenagla{ena) sloga. pirihijus v. pirih. pirjan, -ana m ‰tur. puryanŠ meso skuvano u pari.

piroza pirjaniti, pirjanim = pirjati, -am nesvr{. ‰v. pirjanŠ kuvati jelo u pari, dinstati. pirjati = pirjaniti (v.). pirlit, -a i pirlit, -ita m ‰tur. purli?Š pokr. stilizovane utkane {are na platnu. 2. nakit. pirlitati, -am nesvr{. ‰v. pirlitŠ pokr. 1. etnol. izra|ivati {are na tkanini. 2. preko mere ukra{avati; kin|uriti. piro- ‰gr~. pyr vatraŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava pojam koji je u vezi s vatrom, paqewem, àrom, poàrom. Pirova pobeda ‰prema epirskom kraqu Piru (306–272. pre n.e.)Š pobeda propra}ena velikim gubicima, tako da pobednik od we ima vi{e {tete nego koristi. pirog, -a m, mn. pirozi, gen. mn. piroga ‰rus. pirogŠ kulin. rusko nacionalno jelo od kiselog testa puwenog mesom, ribom, sirom i dr. piroga, -e `, dat. pirogi/pirozi, gen. mn. piroga ‰fr. pirogue od {p. piragua, re~ sa Antilskih ostrvaŠ ~amac dobijen dubqewem stabla drveta, u upotrebi kod raznih domoroda~kih plemena. pirogalol, -ola m ‰v, piro-, gal(ijum), -olŠ hem. kristalni pra{ak, trioksibenzen; sluì za izradu fotografija, u kozmeti~koj i farmaceutskoj industriji. pirogen, -a, -o ‰v. piro-, -genŠ 1. koji je nastao iz vatre, vulkanski. 2. koji izaziva povi{enu telesnu temperaturu. pirogen, -ena m ‰v. piro-, -genŠ 1. mineral vulkanskog porekla. 2. farm. v. piretik. pirografija, -e ` ‰v. piro-, -grafijaŠ crtawe uàrenim gvo`|em na drvenoj podlozi. pirografi~ar, -a m ‰v. pirografijaŠ onaj koji se bavi pirografijom. piroelektricitet, -eta m ‰v. piro-, elektricitetŠ fiz. elektricitet proizveden toplotom; up. pijezoelektricitet. piroelektri~an, -~na, -~no ‰v. piroelektricitetŠ fiz. 1. koji se moè povr{inski naelektrisati zagrevawem ili hla|ewem. 2. koji je na povr{ini naelektrisan zagrevawem ili hla|ewem. piroza, -e ` ‰gr~. pyrosis zagrevawe, àrŠ 1. ose}aj pe~ewa u èlucu i jedwaku. 2. vatreno crvenilo u licu.

949

piroksil piroksil, -a = piroksilin, -ina m ‰v. piro-, gr~. xylon drvoŠ hem. trinitrat celuloze, sli~an pamuku, zbog lake zapaqivosti ima {iroku primenu u industriji eksploziva, u proizvodwi celuloida, filmova; praskavi pamuk. pirol, -ola m ‰v. piro-, -olŠ hem. bezbojna te~nost poreklom iz ìvotiwskog uqa. pirolatrija, -e ` ‰v. piro-, -latrijaŠ po{tovawe vatre kao da je boànstvo, oboàvawe vatre. piroliza, -e ` ‰v. piro-, -lizaŠ hem. razlagawe neke materije pod dejstvom toplote. piroluzit, -ita m ‰v. piro-, gr~. lousis praweŠ miner. manganov dioksid (MnO2), crna mekana ruda, koristi se kod bojewa stakla. piroman, -ana m, mn. piromani, gen. mn. piromana ‰v. piromanijaŠ psih. osoba koja nalazi bolesno zadovoqstvo u podmetawu poàra, paliku}a. x piromanski. piromanija, -e ` ‰v. piro-, -manijaŠ psih. bolesni nagon za podmetawem vatre, izazivawem i posmatrawem poàra. piromantija, -e ` ‰gr~. pyromanteia, prema v. piro-, -mantijaŠ vra~awe prema na~inu gorewa vatre. pirometrija, -e ` ‰v. piro-, -metrijaŠ fiz. merewe izuzetno visokih temperatura (iznad 500 ¿S). pironizam, -zma m ‰gr~. PyrronŠ filoz. u~ewe starogr~kog filozofa Pirona (oko 360–270. pre n. e.) po kojem je svako qudsko saznawe relativno, pa se treba kloniti kona~nih sudova; krajwi skepticizam. pironist(a), -e m, mn. pironisti ‰v. pironizamŠ filoz. pristalica pironizma; fig. onaj koji sumwa u sve; skeptik. pirop, -a i pirop, -opa m, mn. piropi i piropi ‰lat. pyropus od gr~. pyropos plamena licaŠ miner. granat tamnocrvene boje, vrsta dragog kamena. piroplazmoza, -e ` ‰nlat. piroplasmosis, prema lat. pirum kru{ka, v. plazma, -ozaŠ parazitska bolest doma}ih ìvotiwa koju prenose krpeqi a izazivaju praìvotiwe iz roda Babesia. piroradiometar, -tra m, mn. piroradiometri, gen. mn. piroradiometara ‰v. piro-, radio-2,

950

pirueta -metarŠ meteor. ure|aj za merewe celokupnog zra~ewa Sunca na neku ravan. pirosoma, -e ` ‰v. piro-, -som(a)Š zool. morska ìvotiwa vaqkastog oblika sa svetle}im, skoro prozra~nim, hrskavi~astim telom. pirosfera, -e ` ‰v. piro-, -sferaŠ geol. magmatska zona u unutra{wosti Zemqe, nalazi se odmah ispod litosfere. pirotehnika, -e `, dat. pirotehnici ‰v. piro-, tehnikaŠ 1. grana tehnike koja se bavi prou~avawem i proizvodwom zapaqivih smesa sa svetlosnim, dimnim i eksplozivnim efektima. 2. ve{tina primene tih sredstava. 3. fig. pej. spoqa{wi efekti bez stvarnog sadràja (u umetnosti, u govoru i sl.). x pirotehni~ki. pirotehni~ar, -ara m ‰v. pirotehnikaŠ 1. stru~wak za pirotehniku. 2. radnik u pirotehni~koj industriji. pirofagija, -e ` ‰v. piro-, -fagijaŠ gutawe vatre. pirofilit, -a i pirofilit, -ita m ‰v. piro-, gr~. phyllon listŠ miner. aluminijumov silikat, mineral masne povr{ine, koristi se u primewenoj umetnosti. pirofobija, -e ` ‰v. piro-, -fobijaŠ psih. naro~ito izraèn ili bolestan strah od vatre. pirofor, -a m ‰v. piro-, gr~. -phoros od pherein nositiŠ materija koja se u vazduhu sama pali (npr. fosfor). piroforan, -rna, -rno ‰gr~. pyrophoros, v. piro-, pherein nositiŠ koji je zapaqiv u vazduhu, vatronosan. y piroforne legure legure gvo`|a i cerijuma, sluè kao kresiva za upaqa~e. piro{ka, -e `, gen. mn. piro{ki ‰dem. od pirog, v. pirogŠ kulin. u{tipak puwen slanim ili slatkim nadevom (sirom, mlevenim mesom, xemom i sl.). pirsing, -a m, mn. pirsinzi, gen. mn. pirsinga ‰engl. body piercing bu{ewe telaŠ bu{ewe rupica na nozdrvama, usni, jeziku ili pupku radi no{ewa alki i drugih ukrasa. pirueta, -e `, gen. mn. pirueta ‰fr. pirouetteŠ 1. a. u baletu i umetni~kom klizawu kru`ni okret oko sopstvene ose na jednoj nozi. b. u dresuri kowa okret na zadwim nogama. v. u rvawu ve`ba u kojoj se rva~ prebacuje nogama preko

pirun glave. 2. fig. iznenadna promena, preokret; prilago|avawe prilikama. pirun, -una m ‰venec. piron od ngr~. peirouni od gr~. peirein nabadatiŠ pokr. viqu{ka. pirheliometar, -tra m, mn. pirheliometri, gen. mn. piroheliometara ‰v. piro-, helio-, -metarŠ tehn. ure|aj za merewe ja~ine direktnog Sun~evog zra~ewa na povr{ini Zemqe. pisoar, -ara m, mn. pisoari, gen. mn. pisoara ‰fr. pissoirŠ 1. kerami~ka {koqka za mokrewe u mu{kim klozetima. 2. prostorija s pisoarom; javni nu`nik. pista, -e `, mn. pista ‰fr. piste od ital. pistaŠ 1. staza za uzletawe i prizemqewe aviona na aerodromu. 2. sp. staza odre|ene duìne za takmi~ewe u biciklizmu, auto-moto sportu i nekim zimskim sportovima. 3. podijum po kome se kre}u manekeni na modnim revijama. pista}, -a m, pista}i, gen. mn. pista}a = pistacija, -e ` ‰ital. pistacchio od lat. pistacium od gr~. pistakionŠ bot. morski le{nik, Pistacia vera, rasprostrawen u ju`noj Evropi i na Istoku; jestiv plod te biqke, sli~an le{niku i bademu. pistacija = pista} (v.) pistola, -e ` = pistol, -ola m ‰fr. pistoleŠ ist. zlatan novac iz XVI i XVII veka razli~itih vrednosti, naro~ito u Italiji i [paniji. pistolero, -a m, mn. pistolerosi ‰{p. pistolero od pistola pi{toqŠ revolvera{, razbojnik (ob. u Latinskoj Americi). piston, -ona m ‰fr. piston od ital. pistoneŠ tehn. 1. metalna ~aura s eksplozivnom smesom za paqewe barutnog puwewa u patroni. 2. pokretni klip, ~ep (kod pumpe, {mrka). 3. muz. ventil kod trube i drugih duva~kih instrumenata. piscina, -e ` ‰srlat. piscina od lat. piscis ribaŠ 1. ist. arhit. a. bazen za kupawe u rimskim termama. b. rezervoar za vodu i ribwak. 2. crkv. bazen za kr{tewe u katoli~kim baptisterijima. pita, -e `, gen. mn. pita ‰tur. pite od ngr~. pettaŠ kulin. jelo od uvijenih ili naslaganih listova testa koje se puni slatkim ili slanim nadevom. pitagoreizam, -zma m = pitagorejstvo, -stva s ‰gr~. PythagorismosŠ filoz. u~ewe starogr~kog filozofa i matemati~ara Pitagore (580–500.

pitoreskan pre n. e.) i wegovih sledbenika, po kojem se broj nalazi u osnovi svih stvari. pitagorejac, -jca m ‰gr~. Pythagoreios prema PythagorasŠ filoz. pristalica Pitagore ili pitagoreizma. x pitagorejski. Pitagorino pravilo ‰gr~. PythagorasŠ mat. pravilo da je u svakom pravouglom trouglu kvadrat duìne hipotenuze jednak zbiru kvadrata duìna kateta (a2 + b2 = c2). pitar, -ara m, mn. pitari, gen. mn. pitara ‰srlat. pittarium, prema gr~. pitharionŠ pokr. 1. posuda za cve}e, saksija. 2. zemqani sud za no}ne potrebe. pitbul, -a m, mn. -i ‰engl. pit bull (terrier)Š zool. rasa vrlo agresivnih pasa kratke dlake, nastala ukr{tawem buldoga i terijera. pitekantrop, -a m ‰nlat. pithecanthropus od gr~. pithekos majmun, anthropos ~ovekŠ stariji naziv za ~ovekovog pretka, Homo erectus, u razvojnom stadijumu izme|u majmuna i ~oveka, ~iji fosilni ostaci su prona|eni na Javi 1890. godine; up. antropopitek(us). Pitija, -e ` ‰gr~. PythiaŠ ist. proro~ica i sve{tenica u Apolonovom hramu u Delfima, ~uvena po svojim dvosmislenim odgovorima. pitijski, -a, -o ‰v. PitijaŠ 1. koji se odnosi na Pitiju, na Apolona i wegov hram u Delfima. 2. nejasan, dvosmislen, tajanstven, zagonetan. y pitijske igre ist. takmi~ewe i sve~anosti u anti~koj Gr~koj koje su se svake ~etiri godine odràvale u ~ast Apolona. pitirijaza, -e ` ‰gr~. pityriasis, prema pityron mekiweŠ med. ko`no oboqewe pra}eno poja~anim perutawem i sitnim qu{tewem koè. pitometar, -tra m, mn. pitometri, gen. mn. pitometara ‰gr~. pithos bure, v. -metarŠ sprava za merewe zapremine buradi i sudova uop{te. pitometrija, -e ` ‰gr~. pithos bure, v. -metrijaŠ merewe zapremine buradi i sudova uop{te. piton, -ona m, mn. pitoni, gen. mn. pitona ‰nlat. python od gr~. Python, imena zmije iz gr~kih legendiŠ zool. vrsta veoma dugih, sna`nih, neotrovnih zmija, Python reticulatus, udav, zmijski car. pitoreskan, -skna, -skno ‰fr. pittoresque od ital. pittoresco od pittore slikarŠ ìvopisan, slikovit, {arolik.

951

pitos pitos, -a m, mn. -i ‰gr~. pithosŠ etnol. ist. u anti~koj Gr~koj glineni }up velikih dimenzija (visine do dva metra) sa {irokim otvorom za ~uvawe ìta, vina i drugoga, katkad i za sahrawivawe qudi. pitospora, -e ` ‰nlat. pittosporum, prema gr~. pitta smola, v. sporaŠ bot. ukrasni grm sa zelenim cvetovima i listovima jakog mirisa, Pittosporum tobira. pitosfor, -a m = pitospora (v.). pit-stop, -a m ‰engl. pit stop od pit jama, kanal (u garaì), v. stopŠ sp. u auto-trkama, zaustavqawe voza~a tokom trke radi popravki ili servisirawa. pitur, -ura m, mn. pituri, gen. mn. pitura ‰ital. pittore slikarŠ pokr. 1. slikar. 2. onaj koji boji zidove, moler. pitura, -e ` ‰ital. pitturaŠ pokr. 1. slikarstvo. 2. boja. piturati, -am nesvr{. ‰v. piturŠ pokr. bojiti, bojadisati (zidove, stolariju i dr.). piurija, -e ` ‰gr~. pyon gnoj, v. -urijaŠ med. prisustvo gnoja u mokra}i kao posledica zapaqewskih procesa. pihtijast, -a, -o ‰v. pihtijaŠ koji je kao pihtija, mekan i drhtav, èlatinozan. pihtije, pihtija ` mn. i pihtija, -e ` ‰tur. p›ht› od gr~. pekte od pektos zgru{anŠ kulin. ohla|en i zgusnut sok od iskuvanog mesa i kostiju, hladetina; up. èle, aspik. pica, -e `, gen. mn. pica ‰ital. pizzaŠ kulin. tanko pe~eno testo okruglog oblika posuto sirom, paradajzom i raznim za~inima. picajzla, -e `, gen. mn. picajzli ‰nem. FilzlausŠ pokr. 1. zool. vrsta va{i koje se naj~e{}e javqaju na dlakama po telu, stidna va{. 2. fig. sitni~ava, preko mere pedantna osoba; nametqivac, gwavator, dosadan ~ovek. picerija, -e ` ‰ital. pizzeria, v. picaŠ ugostiteqski objekat u kojem se pripremaju i posluùju pice. picigin, -ina m ‰venec. pizzighinŠ pokr. igra s loptom u vodi (stoje}i u moru, reci, bazenu i sl. igra~i nabacuju loptu jedan drugom trude}i se da ona ne dotakne povr{inu vode). picikando ‰ital. pizzicandoŠ = picikato (v.).

952

pi{toq picikato, -a m i pril. ‰ital. pizzicatoŠ 1. muz. na guda~kim instrumentima, proizvodwa tona trzawem ìce prstom a ne gudalom; up. arkato. 2. àrg. ne`no, tanano, pa`qivo do detaqa. pi~pajn, -a m ‰engl. pitchpineŠ bot. drvo severnoameri~kog bora, Pinus rigida, koristi se u brodogradwi, za izradu èlezni~kih pragova, name{taja i dr. pixama, -e `, gen. mn. pixama = piàma, -e `, gen. mn. piàma ‰engl. pajama, pyjama, preko ind. od pers. pai noga + jama ode}aŠ komotna dvodelna ode}a za spavawe, sastoji se od pantalona i ko{uqe. pixin, -a m ‰engl. pidgin, verovatno prema kineskom izgovoru engleske re~i businessŠ lingv. op{ti naziv za kontaktni jezik nastao me{avinom dvaju prirodnih jezika za potrebe osnovne komunikacije u velikom lu~kim centrima (ob. engleskog, {panskog, francuskog s azijskim i afri~kim jezicima); up. kreol. pi{inger, -a m ‰nem. Pischinger, prema imenu proizvo|a~aŠ kulin. kola~ puwen ~okoladnim filom po odre|enom receptu. pi{kota, -e ` ‰ital. biscottoŠ vrsta slatkog suvog keksa; biskvit. pi{man prid. indekl. ‰tur. pisman od pers. pesimanŠ pokr. ekspr. 1. koji se kaje zbog ~ega; koji se predomi{qa; koji je odustao od ~ega. 2. lakom za ~im, èqan ~ega. pi{maniti se, pi{manim se svr{. i nesvr{. ‰v. pi{manŠ (po)kajati se, premi{qati se, odusta(ja)ti od ~ega. pi{manluk, -a m, mn. pi{manluci, gen. mn. pi{manluka ‰v. pi{manŠ pokr. 1. kajawe, àqewe, predomi{qawe; odustajawe od ugovora. 2. zast. globa koju pla}a onaj ko je raskinuo ugovor. pi{moq, -oqa m, mn. pi{moqi, gen. mn. pi{moqa ‰ital. pesce moloŠ zool. pokr. morska riba srebrnastoruì~aste boje srodna bakalaru, Gadus merlangus. pi{toq, -oqa m, mn. pi{toqi, gen. mn. pi{toqa ‰fr. pistole od nem. Pistole od ~e{. pi{t'ala pi{taqkaŠ 1. ru~no vatreno oru`je s kratkom cevi i magacinom za metke. 2. tehn. a. sprava za ukucavawe eksera. b. sprava za rasprskavawe

pi{urma boje. z go kao pi{toq go golcat; koji je bez i~ega, puki siromah. pi{urma, -e `, gen. mn. pi{urmi ‰tur. pisirme pe~eweŠ pokr. plata koju dobija pekar za pe~ewe hleba u pekari. pjastra, -e `, gen. mn. pjastri ‰fr. piastreŠ nov~ana jedinica u Vijetnamu; up. pijaster. pjat, -a m, mn. pjati, gen. mn. pjata ‰ital. piattoŠ pokr. tawir. pjatiqetka, -e `, dat. pjatiqetki i pjatiqetka, -e `, dat. pjatiqetki ‰rus. pàtiletkaŠ ist. u SSSR-u plan privrednog i dru{tvenog razvoja za period od pet godina. pjaca, -e `, gen. mn. pjaca ‰ital. piazzaŠ pokr. 1. tr`nica, pijaca (v.). 2. arhit. ve}i trg u primorskim gradovima. pjaceta, -e `, gen. mn. pjaceta ‰ital. piazzetta, dem. od piazza, v. pjacaŠ arhit. mawi trg u primorskim gradovima. pja~evole pril. ‰ital. piacevoleŠ muz. dopadqivo, usrdno, milo. pja~evolmente v. pja~evole. pja~ere v. a piacere. pja~imento v. a piacimento. pjekse, -ksi ` mn. ‰fin. pjekseŠ posebna vrsta cipela s vrhovima savijenim nagore za hodawe na skijama. pjeno pril. ‰ital. pienoŠ muz. punim glasom. pjetra dura, -e ` ‰ital. pietra dura tvrdi kamenŠ lik. mozaik od ugla~anih plo~ica raznobojnog mermera, katkad s dodatkom poludragog kamewa, korala ili sedefa: tehnika naro~ito razvijena u Firenci od sredine XVI veka. plagijat, -ata m, mn. plagijati, gen. mn. plagijata ‰nem. Plagiat, prema lat. plagiarius kradqivac, otima~ od plagium kra|a, otimaweŠ umetni~ko, nau~no ili drugo delo nastalo podraàvawem ili prisvajawem tu|e autorske svojine. plagijator, -a m ‰v. plagijatŠ onaj koji je u~inio ili ~ini plagijat. plagioklasi, -asa m mn. ‰gr~. plagios popre~an, kos, klasis lomqeweŠ miner. minerali iz grupe glinenaca, ~esti u sastavu vulkanskih stena, odlikuju se kosim pravcima lomqewa; supr. ortoklas.

plazmoliza plagiocefalija, -e ` ‰gr~. plagios popre~an, kos, kefale glavaŠ med. asimetri~nost lobawe izazvana rahitisom ili nekim drugim uzrokom. plagirati, plagiram, 3. l. mn. plagiraju svr{. i nesvr{. ‰v. plagijatŠ (po)~initi plagijat, (po)krasti tu|u autorsku svojinu. plagoskop, -a m, mn. -i ‰gr~. plagos strana, v. -skopŠ meteor. 1. instrument za utvr|ivawe mogu}e pojave mraza. 2. instrument kojim se odre|uje pravac duvawa vetra. 3. instrument koji pokazuje strane sveta. plaà, -e ` ‰fr. plageŠ 1. pe{~ana obala, àlo. 2. deo obale pogodan za kupawe (u reci, moru, jezeru), ponekad i posebno ure|en i ogra|en. -plazija, -plazma, -plazmatski ‰gr~. plasma tvorevinaŠ kao drugi deo sloènice zna~i oblikovawe, obrazovawe, formirawe. plazma, -e `, gen. mn. plazmi i plazma, -e `, gen. mn. plazmi ‰gr~. plasma tvorevina od plassein oblikovatiŠ 1. biol. deo krvi koji ostaje uklawawem krvnih zrnaca, sadrì belan~evine, enzime, hormone i dr., koristi se za transfuziju. 2. fiz. delimi~no ili potpuno jonizovan gas, dobar provodnik elektriciteta. plazmati~ki, -a, -o i plazmati~ni, -a, -o ‰gr~. plasmatikosŠ koji se odnosi na plazmu, koji pripada plazmi. plazmatski, -a, -o ‰gr~. plasmatikosŠ koji sadrì plazmu; ‹ ekran. plazmafereza, -e ` ‰v. plazma, gr~. aphairesis oduzimaweŠ med. postupak oduzimawa krvne plazme iz organizma radi uklawawa antitela i izbegavawa patolo{kih reakcija kod nekih bolesti. plazmid, -ida m ‰v. plazma, -id(i)Š biol. molekul DNK prisutan u citoplazmi bakterija, predstavqa naslednu materiju izvan hromozoma. plazmi~ki, -a, -o i plazmi~ni, -a, -o v. plazmati~ki. plazmodijum, -a i plazmodij, -a m ‰nlat. plasmodium, v. plazma, citoplazmaŠ 1. biol. }elija s vi{e jezgara nastala deobom jezgra unutar nepodeqene citoplazme. 2. zool. parazitski jedno}elijski organizam, uzro~nik malarije. plazmoliza, -e ` ‰v. plazma, -lizaŠ biol. skupqawe i odvajawe protoplazme ìve biqne }e-

953

plazmotip lije od }elijske opne delovawem gu{}eg rastvora {e}era, soli i sl. plazmotip, -a m, plazmotipovi, gen. mn. plazmotipova ‰v. plazma, -tipŠ biol. nosilac naslednih osobina u plazmidu. plajvaz, -a m, mn. -i ‰nem. BleiweissŠ zast. pokr. olovka. plak, -a m, mn. plakovi, gen. mn. plakova ‰fr. plaqueŠ 1. zubne naslage koje se uklawaju ~etkicom za zube. 2. med. promene na koì u obliku plo~e. 3. med. patolo{ke promene u vidu naslaga na zidu arterije. plakaà, -e ` ‰fr. placageŠ oblagawe razli~itih stolarskih proizvoda listovima plemenitih vrsta drveta; furnirawe. plakar, -ara m, mn. plakari, gen. mn. plakara ‰fr. placardŠ 1. ormar u zidu. 2. drveni ukras iznad vrata. 3. tipogr. {tamparski stubac. plakat, -ata m, mn. plakati, gen. mn. plakata ‰nem. Plakat od hol. plakkaat od fr. placardŠ 1. oglas, objava, proglas, reklama postavqeni na vidqivom mestu (zidu, oglasnoj tabli, stubu i sl.). 2. {tampani bioskopski, pozori{ni ili dr. program postavqen na javnom mestu. plakatirati, plakatiram, 3. l. mn. plakatiraju svr{. i nesvr{. ‰v. plakatŠ 1. objaviti putem plakata. 2. postavqati plakate na javnim mestima. plaketa, -e `, gen. mn. plaketa ‰fr. plaquette od plaque plo~aŠ umetni~ki izra|ena metalna plo~ica s reqefom koja se uru~uje u znak zahvalnosti ili kao priznawe; spomenica. plaketar, -ara m, mn. plaketari, gen. mn. plaketara ‰v. plaketaŠ 1. onaj koji izra|uje plakete. 2. onaj koji sakupqa plakete; kolekcionar plaketa. plakir, -ira m ‰dalmatski plakir, prema lat. placereŠ pokr. radost, naslada, uìvawe; veseqe. plakirati, plakiram, 3. l. mn. plakiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. plaquerŠ 1. obloìti, oblagati limenim plo~icama. 2. pozlatiti, posrebriti. plan, -a m, mn. planovi, gen. mn. planova ‰fr. plan od lat. planus ravanŠ 1. crte` koji u odre|enoj razmeri prikazuje neki objekat, predeo, naseqe i dr. (‹ grada). 2. skup mera i aktivnosti utvr|enih za odre|eno vreme radi ispuwe-

954

planiglob wa nekog zadatka (‹ razvoja). 3. skup ideja o na~inu postizawa nekog ciqa (‹ bekstva). 4. lik. vertikalna ravan paralelna s povr{inom slike. y u prvom planu prividno bliè gledaocu; u drugom planu u pozadini (i fig.); na planu (~ega) u pogledu, {to se ti~e (~ega). 5. film. scena snimqena iz odre|enog ugla bez pomerawa kamere. y krupni plan prikaz iz blizine; op{ti plan v. total. plan-, plani- ‰lat. planus ravanŠ prvi deo sloènice u zna~ewu ravan ili koji se odnosi na ravninu; ravno-. planar, -a m, mn. planari, gen. mn. planara ‰nlat. planariusŠ opt. vrsta fotografskog objektiva. planer, -era m, mn. planeri, planera ‰fr. planeur, v. planŠ 1. onaj koji izra|uje razvojne planove (nekog preduze}a, ekonomske politike zemqe i sl.). 2. sp. bezmotorna letilica s kabinom za leta~a, jedrilica. planeta1, -e ` ‰gr~. planetes lutaju}iŠ astron. nebesko telo koje se kre}e oko Sunca i prima od wega svetlost i toplotu. planeta2, -e ` ‰lat. planeta od gr~. planetes lutaju}i (jer se slobodno kre}e oko tela)Š crkv. u katoli~koj crkvi vrsta duge sve{teni~ke ode`de. planetaran, -rna, -rno ‰v. planeta1Š 1. koji obuhvata, koji se odnosi na celu planetu Zemqu, zemaqski, svetski. 2. v. planetni. planetarijum, -a i planetarij, -a m ‰nlat. planetarium, v. planeta1Š astron. 1. sprava za prikazivawe kretawa planeta oko Sunca. 2. prostorija ili gra|evina s kupolom na kojoj se prikazuje izgled i kretawe nebeskih tela. planetni, -a, -o i planetski, -a, -o ‰v. planeta1Š koji se odnosi na planete. y planetna (planetska) godina astron. vreme potrebno planeti da obi|e oko Sunca. planetoid, -ida m, mn. planetoidi, gen. mn. planetoida ‰v. planeta1, -idŠ astron. mala planeta, asteroid (v.). x planetoidni. planiglob, -a m, mn. -i ‰nlat. planiglobium, v. plani-, globusŠ geogr. zemaqska kugla (ili jedna hemisfera) predstavqena na ravnoj povr{ini, u vidu geografske karte.

planigrafija planigrafija, -e ` ‰v. plani-, -grafijaŠ geogr. snimawe povr{ina na geografsku kartu. planimetar, -tra m, mn. planimetri, gen. mn. planimetara ‰v. plani-, -metarŠ geod. ure|aj za merewe povr{ina ome|enih zatvorenim linijama, prikazanih na kartama i planovima. planimetrija, -e ` ‰v. plani-, -metrijaŠ mat. deo geometrije koji se bavi likovima, slikama poloènim u ravni; ravna geometrija. x planimetrijski. planirati, planiram, 3. l. mn. planiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. planer, v. planŠ 1. izra|ivati plan, nacrt, projekat. 2. utvr|ivati plan zadataka i obaveza i vreme wihovog ispuwewa; nameravati, smi{qati. 3. poravnati neko zemqi{te po ura|enom planu (u geodeziji i sl.). 4. avij. spu{tati se lagano, na planeru ili na avionu s uga{enim motorom. planisfera, -e ` ‰v. plani-, -sferaŠ astron. prikaz nebeske sfere na ravnoj povr{ini, ob. u polarnoj stereografskoj projekciji. plankonveksan, -sna, -sno ‰v. plan-, konveksanŠ opt. koji je s jedne strane ravan, a s druge ispup~en (npr. plankonveksno staklo). plankton, -ona m ‰gr~. planktos koji luta tamo-amoŠ biol. sitni biqni i ìvotiwski organizmi (fitoplanktoni i zooplanktoni) koji pasivno plutaju u vodi no{eni morskim strujama i talasima; up. nekton. planparalelan, -lna, -lno ‰v. plan-, paralelanŠ opt. ravan i iste debqine. planski, -a, -o ‰v. planŠ koji je u skladu s planom, koji se odvija prema planu. y planska izgradwa izgradwa u skladu s razvojnim urbanisti~kim planom nekog grada, regije i sl.; planska privreda privreda pod nadzorom dràve u kojoj se proizvodi planski, u skladu s potrebama dru{tva, a ne radi profita. plantaà, -e ` ‰fr. plantageŠ ve}e poqoprivredno dobro na kojem se uzgaja samo jedna biqna kultura. plantaèr, -era m, mn. plantaèri, gen. mn. plantaèra ‰v. plantaàŠ vlasnik plantaè. planta`ni, -a, -o ‰v. plantaàŠ koji je organizovan kao plantaà. y planta`na sadwa sadwa odre|ene biqne kulture na velikoj po-

-plast vr{ini; planta`ni vo}wak zemqi{te velike povr{ine zasa|eno odre|enom vrstom vo}a. plantarni, -a, -o ‰lat. plantaris prema planta tabanŠ anat. koji se odnosi na tabane, tabanski, potplatni. plantigrada, -e ` i plantigrad, -ada m ‰fr. plantigrade, prema lat. planta taban, gradi hodatiŠ zool. ki~mewak koji hoda celom povr{inom stopala (~ovek, ~ovekoliki majmuni i dr.), tabana{. plantigradan, -dna, -dno ‰v. plantigradaŠ koji hoda celom povr{inom stopala. plantogram, -a m, mn. -i ‰lat. planta taban, v. gramŠ otisak stopala. plantomasaà, -e ` ‰lat. planta taban, v. masaàŠ med. vrsta masaè u kojoj se nadraìvawem koè stopala nastoji refleksno uticati na druge, udaqene organe. planum, -a m, mn. -i ‰lat. planumŠ zemqi{te poravnato i pripremqeno za izgradwu puteva ili pruga. plan{a, -e `, gen. mn. plan{i ‰fr. plancheŠ 1. sp. borili{te za ma~, sabqu i floret. 2. metalna plo~a; bakrorez. plan{eta, -e `, gen. mn. plan{eta ‰fr. planchetteŠ tabla (plasti~na, drvena, metalna) za premeravawe i razli~ite grafi~ke radove u geodeziji i dr. plasdarm v. placdarm. plasirati, plasiram, 3. l. mn. plasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. placer smestiti, poloìtiŠ 1. postaviti, postavqati na odre|eno mesto; smestiti, sme{tati. 2. finans. uloìti, ulagati novac. 3. trg. proda(va)ti robu na trì{tu. 4. sp. plasirati se osvojiti odre|eno mesto na tabeli; eliminacijom protivnika probiti se u slede}i krug takmi~ewa. 5. sp. u igrama loptom uputiti slab, precizan udarac. plasman, -ana m ‰fr. placement, v. plasiratiŠ 1. sp. poredak takmi~ara prema postignutim rezultatima. 2. trg. prodaja, pro|a robe na trì{tu. 3. finans. ulagawe novca; investirawe. -plast, -plasti~an, -plastik, -plastika, -plasti~ki ‰gr~. plastikos pogodan za oblikovawe, plastos oblikovan, uobli~enŠ kao drugi deo sloènice zna~i ono {to je pogodno za oblikovawe.

955

plastelin plastelin, -ina m ‰ital. plastilina, up. plasti~anŠ meka ve{ta~ka masa od voska, gline i masti, pogodna za oblikovawe. plastidi, -ida m mn. ‰nem. Plastide od gr~. plastes, v. -idŠ biol. nosioci zelenila i drugih bojenih materija u citoplazmi biqnih }elija; up. hromatofori. plastika, -e `, dat. plastici ‰gr~. plastikos, plasti~anŠ 1. uop{ten naziv za plasti~nu masu i proizvode od we. um. 2. a. vajarstvo uop{te. b. vajarski radovi jednog umetnika, jednog naroda ili jedne epohe. 3. ìvopisnost, plasti~nost umetni~kog stila. v.

plastiker, -a m, mn. -i ‰fr. plastiqueurŠ atentator plasti~nim eksplozivom. plastifikovati, -ujem i plastificirati, plastificiram, 3. l. mn. plastificiraju svr{. i nesvr{. ‰v. plastikaŠ obloìti, oblagati plasti~nom masom radi za{tite od o{te}ewa, vlage i sl. plastificirati = plastifikovati (v.). plasticitet, -eta m ‰nlat. plasticitas, v. plasti~anŠ 1. svojstvo primawa razli~itih oblika pod dejstvom pritiska; sposobnost uobli~avawa. 2. ìvopisno prikazivawe; slikovitost, o~iglednost. plasti~an, -~na, -~no ‰gr~. plastikos podatan oblikovawu, prema plassein oblikovatiŠ 1. na~iwen od plastike. 2. koji se lako oblikuje, mek, podatan. 3. koji stvara vernu, ìvu sliku ne~ega; ìvopisan, reqefan; skladan, harmoni~an. y plasti~na masa ve{ta~ka materija, ob. stvorena polimerizacijom od organskih jediwewa, pogodna za oblikovawe; plasti~na hirurgija med. grana hirurgije koja se bavi uklawawem telesnih nedostataka iz zdravstvenih ili estetskih razloga; plasti~na operacija med. operacija kojom se uklawa neki estetski nedostatak ili nadome{ta izgubqeni, o{te}eni, izobli~eni deo tela; plasti~na umetnost vajarstvo, modelarstvo; plasti~ni eksploziv meka eksplozivna smesa razli~itog hemijskog sastava, naj~e{}e se upotrebqava u teroristi~kim napadima. plasti~ar, -a m, mn. -i ‰v. plastika, plasti~anŠ 1. pojedinac ili fabrika koja izra|uje

956

plato plasti~ne mase. 2. med. fam. lekar koji izvodi plasti~ne operacije. 3. vajar. 4. v. plastiker. plasti~nost, -osti ` ‰v. plastika, plasti~anŠ 1. svojstvo onoga {to je od plastike; sposobnost dobijawa stalnog oblika pod dejstvom pritiska; promenqivost, prilagodqivost. 2. ìvopisnost, slikovitost. plastron, -ona m, mn. plastroni, gen. mn. plastrona ‰fr. plastronŠ 1. grudni deo ko{uqe ili haqine. 2. sp. za{titni prsluk ma~evalaca. 3. {iroka kravata. platan, -ana m, mn. platani, gen. mn. platana ‰gr~. platanos, prema platys {irokŠ bot. visoko drvo {iroke kro{we, sivozelene kore i krupnog li{}a, Platanus orientalis, Platanus occidentalis. platdoj~, -a m ‰nem. PlattdeutschŠ lingv. dowonema~ki, skup dijalekata koji se govore na podru~ju severne Nema~ke; up. hohdoj~. plateja, -e ` ‰fr. platee od gr~. plateiaŠ 1. a. mno{tvo qudi, masa b. publika, auditorijum. 2. arhit. temeq. platereskni, -a, -o ‰{p. platerescoŠ y platereskni stil arhit. dekorativni stil u {panskoj arhitekturi XVI veka, objediwuje mavarske i gotske elemente. platina, -e ` ‰{p. platina, dem. od plata srebroŠ hem. redak sivkastobeli plemenit metal, simbol Pt, atomski broj 78. platinast, -a, -o ‰v. platinaŠ koji je kao platina, koji je poput platine. platinirati, platiniram, 3. l. mn. platiniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. platiner, prema v. platinaŠ oblagati, obloìti platinom. platinotipija, -e ` ‰v. platina, gr~. typos likŠ fot. tehnika izrade pozitiva u kojoj ferioksalat reaguje s jednom soli platine. platinski, -a, -o ‰v. platinaŠ koji je od platine. y platinski metali miner. metali koji se u prirodi ob. javqaju uz platinu i imaju sli~na svojstva (iridijum, rodijum, rutenijum, paladijum, osmijum); platinsko ogledalo metalna plo~a obloèna platinom; platinska dugmad (platine) autom. kontakti u razvodniku paqewa. plato, -oa m, mn. platoi, gen. mn. platoa ‰fr. plateauŠ 1. zaravwen prostor ispred ili izme-

platonizam |u zgrada, zaravan; visoravan. 2. ravna povr{ina za predstave, ples i dr.; podijum. platonizam, -zma m ‰po imenu Platon, v. platonskiŠ 1. filoz. u~ewe starogr~kog filozofa Platona i wegovih sledbenika. 2. fig. odsustvo ~ulnosti, strasti, prakti~nosti; idealizam. platonist(a), -e m, mn. platonisti ‰v. platonizamŠ 1. sledbenik Platonovog u~ewa ili nekih wegovih ideja. 2. prou~avalac Platonove filozofije; stru~wak za Platona. platoni~ar, -a m ‰gr~. Platonikos od PlatonŠ = platonist(a) (v.). platonski, -a, -o ‰gr~. Platonikos od PlatonŠ koji se odnosi na Platona i wegovo u~ewe. 2. a. koji je oslobo|en ~ulnosti i strasti (o qubavi). b. koji ne teì prakti~noj primeni i realizaciji. y platonska qubav qubav oslobo|ena ~ulnosti, zasnovana iskqu~ivo na duhovnoj privla~nosti i zanosu; idealna qubav; platonska republika idealan oblik dràvnog ure|ewa u kojem bi glavne odluke donosili filozofi. platforma, -e `, gen. mn. platformi ‰fr. plate-formeŠ 1. ravan uzvi{en prostor; podijum. 2. spoqa{wi prostor na ulazu u èlezni~ki vagon, tramvaj i dr. 3. fig. osnova, polazna ta~ka, program rada. y brodska platforma paluba unutar broda ispod najniè palube; morska platforma pokretna ili fiksirana stanica s ravnom ili otvorenom palubom na moru za prou~avawe ili iskori{}avawe podvodnog sveta; naftna platforma postrojewe za eksploataciju nafte i zemnog gasa (ob. u moru); idejna platforma ideolo{ki i politi~ki stavovi neke partije, pokreta, udruèwa; temeq delovawa. platfus, -a m ‰nem. PlattfuŸŠ ravni tabani, dustaban (v.). platfusa{, -a{a m, mn. platfusa{i, gen. mn. platfusa{a i platfusar, -ara, platfusari, gen. mn. platfusara ‰v. platfusŠ onaj koji ima ravne tabane, dustabanlija. plauzibilan, -lna, -lno ‰lat. plausibilis koji je vredan pqeskawa, javnog odobravawaŠ takav da se moè prihvatiti; prihvatqiv, usvojiv, uverqiv, vredan pohvale i pa`we.

placentacija plauzibilitet, -eta m ‰nlat. plausibilitas, v. plauzibilanŠ prihvatqivost, usvojivost, uverqivost. plafon, -ona m, mn. plafoni, gen. mn. plafona ‰fr. plafondŠ 1. tavanica, svod. 2. fig. vrhunac mogu}nosti, najve}i domet, maksimum, gorwa granica, najvi{a ta~ka. y plafon plata najve}i dopu{teni iznos plate; plafon cena najvi{a ta~ka rasta cena; plafon leta aviona najvi{a visina do koje avion moè dospeti. x plafonski. plafonijera, -e ` ‰fr. plafonnierŠ rasvetno telo u potpunosti pri~vr{}eno za plafon. plac, placa m, instr. placem, mn. placevi ‰nem. Platz mesto, prostor; trgŠ 1. zemqi{te za gradwu; parcela. 2. zast. trg. 3. pokr. pijaca, tr`nica. 4. pokr. fam. slobodno mesto, prostor. placarina, -e ` ‰v. placŠ pokr. naknada za kori{}ewe prodajnog mesta na pijaci, pija~na taksa. placdarm, -a m, mn. -i ‰rus. placdarm od fr. place d’armes, up. placŠ 1. voj. ist. zast. a. zborno mesto vojnih jedinica (u kasarni, tvr|avi i sl). b. utvr|eni prostor pogodan za grupisawe qudstva i tehnike radi izvo|ewa vojne operacije. 2. pej. zemqa koja sluì kao poligon za isprobavawe novih vrsta naoruàwa. placebo, -a m ‰lat. placebo u~ini}u po voqiŠ farm. nedelotvorna supstanca koja se daje pacijentu da bi se zadovoqila wegova èqa za lekovima, ili u naporednim eksperimentima radi ispitivawa delotvornosti nekog leka. y placebo efekat 1. psih. pozitivan efekat izazvan autosugestijom bolesnika da mu neki lek pomaè. 2. fig. soc. efekat koji nastaje autosugestivnim prihvatawem neke neistine kao ta~ne da bi se sa~uvao ili postigao ose}aj sigurnosti. placenta, -e `, gen. mn. placenata/placenti ‰lat. placenta kola~, prema gr~. plakous ravan kola~Š anat. posteqica, organ koji se razvija u materici za vreme trudno}e, a nakon poro|aja odbacuje; sluì za disawe i prehranu ploda. placentalni, -a, -o ‰nlat. placentalis, v. placentaŠ anat. koji pripada placenti, posteqici. placentacija, -e ` ‰lat. placentatio, v. placentaŠ anat. razvoj i rast placente naporedo s razvojem ploda.

957

placentofagija placentofagija, -e ` ‰v. placenta, -fagijaŠ zool. pojava da ènka nakon ro|ewa mladun~eta pojede placentu. placet m indekl. ‰lat. placet od placere svi|ati seŠ 1. izraz odobravawa i saglasnosti s nekom odlukom, zakqu~kom ili merom. 2. ist. saglasnost, odobrewe crkvenih ili dràvnih vlasti da se ne{to izvede, osnuje. plackomandant, a m, mn. plackomandanti, gen. mn. plackomandanata ‰nem. PlatzkommandantŠ voj. zast. komandant mesta (u vreme Vojne krajine). placmuzika, -e `, dat. placmuzici ‰v. plac, muzikaŠ muz. 1. zast. promenadni orkestar; muzika koja se izvodi na otvorenom javnom mestu. 2. pej. orkestar lo{ih muzi~ara, koji svoje izvo|ewe prikriva uli~nom vrevom i bukom limenih instrumenta. placovina, -e ` ‰v. placŠ = placarina(v.). plebano{, -a m i plebanu{, -a m ‰srlat. plebanus, s ma|. izgovoromŠ pokr. ùpnik, paroh. plebejac, -jca m, mn. plebejci, gen. mn. plebejaca ‰lat. plebeius, v. plebsŠ 1. ist. pripadnik {irokog narodnog sloja slobodnih ali politi~ki bespravnih gra|ana Rimske republike i carstva; supr. patricij. 2. u sredwem veku i kasnije pripadnik gradske sirotiwe. 3. obi~an ~ovek, ~ovek iz naroda, pu~anin. plebejizam, -a m ‰v. plebejacŠ 1. prihvatawe plebejskih obi~aja i na~ina pona{awa. 2. pu~ki, prostonarodni izraz. plebejski, -a, -o ‰v. plebejacŠ koji pripada obi~nom narodu; prost, niskog dru{tvenog porekla. plebejstvo, -stva s i plebej{tina, -e ` = plebejizam (v.). plebiscit, -ita m i uob. plebiscit, -a m ‰lat. plebis scitum, plebiscitum odluka narodaŠ pol. neposredno izja{wavawe naroda glasawem o nekom zna~ajnom pitawu; up. referendum. plebiscitaran, -rna, -rno ‰v. plebiscitŠ 1. koji je u vezi s plebiscitom; odlu~en, donesen plebiscitom. 2. a. u ~emu u~estvuje {irok sloj qudi, masovan. b. o ~emu postoji jedinstveno gledi{te; jednoglasan. plebokratija, -e ` ‰v. plebs, -kratijaŠ vladavina, vlast puka, prostog naroda.

958

plejaut plebs, -a m ‰lat. plebs narod, pukŠ 1. ist. u starom Rimu gra|anski stale`, za razliku od patricija. 2. pej. prost narod, masa, svetina, raja, puk. -plegija, -plegik, -pleksija, -plekti~ki ‰gr~. plege udar, plektikos udarenŠ kao drugi deo sloènice u zna~ewu udarac, udaren ili oduzet, oduzetost. pled, -a m ‰engl. plaid od gelskog plaide }ebeŠ 1. ènski vuneni {al za za{titu le|a i ramena od hladno}e, ogr}e se preko ko{uqe, bluze, haqine. 2. karirani ogrta~, deo {kotske narodne no{we. 3. pokriva~ uop{te. pledirati, plediram, 3. l. mn. plediraju plaiderŠ zauzimati se za nekoga ili ne{to; zastupati nekoga pred sudom, braniti neku stvar. nesvr{. ‰fr.

pledoaje, -ea i uob. pledoaje, ea m ‰fr. plaidoyerŠ 1. govor ili pisani tekst koji zastupa ili brani neku ideju. 2. prav. zavr{ni govor tuìoca ili branioca pred sudom. plezanterija, -e ` ‰fr. plaisanterieŠ duhovitost, {ala, dosetka, zadirkivawe. pleziosaur, -a i pleziosaurus, -a m ‰gr~. plesios blizak, susedni, v. -saurusŠ paleont. morski gmizavac iz mezozojske ere, duìne do pet metara, s malom glavom i dugim vratom. plezir, -ira i uob. plezir, -ira m ‰fr. plaisirŠ 1. uìtak, zadovoqstvo, prijatnost, zabava. 2. usluga. pleistocen, -a m ‰gr~. pleistos najvi{e, v. -cenŠ geol. posledwe razdobqe u razvoju Zemqe (posle tercijara), u kojem dolazi do pojave ~oveka; diluvijum (v.). plej, -a m skr. v. plejmejker. plejada, -e ` ‰gr~. PleiadesŠ 1. ist. kruòk sedmorice pesnika u Francuskoj u XVI veku. 2. grupa istomi{qenika i pobornika neke ideje ili pokreta. 3. fiz. grupa izotopnih elemenata. 4. mn. Plejade, grupa zvezda u sazve`|u Bika, Vla{i}i. plejaut, -a m ‰engl. playoutŠ utakmice, takmi~ewe najlo{ije plasiranih ekipa nakon regularnog dela prvenstva u kojem se odlu~uje o tome koji }e klub(ovi) pre}i u niì rang takmi~ewa.

plejbek plejbek, -a m, mn. plejbeci, gen. mn. plejbeka ‰engl. playbackŠ reprodukovawe ranije snimqenog zvuka ili muzi~kog zapisa dok glumac ili peva~ samo opona{a pevawe ili govor. plejboj, -a m, mn. -i ‰engl. playboyŠ materijalno obezbe|en ~ovek iz visokog dru{tva koji vodi lagodan ìvot bez obaveza, pun provoda, zabave i uìvawa. plejer, -a m ‰engl. playerŠ tehn. ure|aj za reprodukciju slike, zvuka s odgovaraju}eg nosa~a. plejmejker, -a m, mn. -i ‰engl. playmakerŠ sp. ~lan tima zaduèn za organizaciju igre (ob. u ko{arci), graditeq igre. plej-of ‰engl. play-offŠ sp. naknadno takmi~ewe me|u najboqe plasiranim klubovima da bi se odlu~ilo o tituli prvaka, doigravawe. plejstej{n, -a m ‰Play Station, fabri~ko imeŠ kompjuter namewen video-igrama. pleksiglas, -a m ‰Plexiglas, fabri~ko imeŠ ve{ta~ko, veoma ~vrsto i te{ko lomqivo staklo, proizvodi se od plastike ili akrilskih smola. pleksus, pleksusa m = y solarni pleksus ‰lat. plexus splet, solaris u obliku suncaŠ anat. splet nerava i krvnih sudova u trbuhu i predelu èluca, œsun~ani spletŒ. y udariti u pleksus sp. u boksu, na~initi nedozvoqen udarac u taj deo tela, koji trenutno onesposobqava protivnika. plektron v. plektrum. plektrum, -a m, mn. plektrumi, gen. mn. plektruma ‰lat. plectrum od gr~. plektronŠ tanka plo~ica od kosti, drveta ili metala za svirawe na mawim ì~anim instrumentima (tamburi, gitari, liri), trzalica. plenaran, -rna, -rno i uob. plenaran, -rna, -rno ‰nlat. plenarius, v. plenumŠ koji je u punom sastavu, kome prisustvuju svi ~lanovi, s punim brojem; potpun. y plenarna sednica v. plenum. plener, -era m i uob. plener ‰fr. plein-air na otvorenom, u prirodiŠ lik. slika izra|ena na otvorenom prostoru, van ateqea, pod punim dnevnim svetlom. plenerizam, -zma ‰v. plenerŠ stil umetni~kog slikawa u punom svetlu, u prirodi, otvorenom prostoru.

pletizmografija plenerist(a), -e m, mn. pleneristi ‰v. plenerŠ slikar koji stvara u pleneru, koji pripada plenerizmu. plenipotencija, -e ` ‰nlat. plenipotentia od lat. plenus pun, v. potencijaŠ prav. neograni~eno ovla{}ewe dato nekoj osobi ili zvani~nom organu za izvr{ewe odre|enog posla, punomo}. plenipotencijar, -ara m, mn. plenipotencijari, gen. mn. plenipotencijara ‰nlat. plenipotentiarius, v. plenipotencijaŠ opunomo}ena osoba, opunomo}enik. plenist(a), -e m, mn. plenisti ‰lat. plenus punŠ filoz. onaj koji zastupa shvatawe da u prirodi ne postoji prazan prostor. plen puvoar ‰fr. plein pouvoirŠ v. plenipotencija. plenum, -a m, mn. plenumi ‰lat. plenum od plenus punŠ sednica, sastanak svih ~lanova nekog tela ili kolektiva. pleo- ‰gr~. pleonŠ kao prvi deo sloènice u zna~ewu mnogo-, vi{e-. pleonazam, -zma m, mn. pleonazmi, gen. mn. pleonazama ‰gr~. pleonasmos suvi{ak, pretekŠ nepotrebno gomilawe istozna~nih re~i u sklopu jednog izraza (popeo se gore, ~ak {tavi{e, ono {to ho}u i èlim). pleonasti~an, -~na, -~no ‰v. pleonazamŠ koji predstavqa pleonazam, pretrpan re~ima istog zna~ewa; suvi{an. pleohroizam, -zma m ‰gr~. pleion vi{e, chros koà, boja koèŠ pojava da neki kristali razli~ito apsorbuju razli~ite boje svetlosti. plereza, -e ` ‰fr. pleureuse uplakana, narika~aŠ 1. bot. àlosna vrba, Salix babylonica. 2. crna svilena traka koja se nosi oko rukava ili na reveru kao znak àlosti za pokojnikom, flor. pleroma, -e ` ‰gr~. pleroma, prema pleres punŠ u gnosti~koj filozofiji puno}a, savr{enstvo boànskog ìvota. plesiosaur(us) v. pleziosaur(us). pletizmograf, -a m, mn. -i ‰gr~. plethysmos umnoàvawe, uve}awe, v. -grafŠ med. instrument za pletizmografiju (v.). pletizmografija, -e ` ‰gr~. plethos obim, v. -grafijaŠ med. tehnika beleèwa promena zapremine nekog organa ili dela tela, nastalih usled promena u protoku krvi.

959

pletora pletora, -e ` ‰nlat. plethora od gr~. plethora puno}aŠ 1. velika koli~ina, obiqe, bogatstvo. 2. med. punokrvnost; gojaznost, korpulentnost. pletori~an, -~na, -~no ‰v. pletoraŠ 1. med. koji ima suvi{e krvi, koji je punokrvan. 2. fig. prenatrpan, preobilan, prenagla{en. pleura, -e `, gen. mn. pleura ‰nlat. pleura od pleuraŠ anat. opna koja pokriva povr{inu plu}a i unutra{wu povr{inu grudnog ko{a, plu}na maramica. gr~.

pleuritis, -a m ‰v. pleura, -itisŠ med. zapaqewe pleure. pleh, pleha m, mn. plehovi, gen. mn. plehova ‰nem. BlechŠ 1. lim. 2. tepsija za pe~ewe kola~a i drugih jela u pe}nici. 3. muz. fam. kra}i naziv za limene instrumente. pleh-muzika v. bleh-muzika. pleh-{ajba v. pleh-{ajbna. pleh-{ajbna (i pleh-{ajba), -e `, gen. mn. pleh-{ajb(n)i ‰nem. Blechscheibe, limena podlo{kaŠ limena podlo{ka za {rafove i matice. plivioz, -oza m ‰fr. pluviose od lat. pluvia ki{aŠ peti mesec francuskog republikanskog kalendara, od 20. januara do 18. februara. plimut (rok), -a m ‰engl. prema mestu Plymouth Rock u Masa~usetsu, SADŠ zool. vrsta ameri~ke oplemewene koko{i, poreklom iz Engleske. plinta, -e `, gen. mn. plinti ‰nem. Plinthe od plinthos ciglaŠ 1. arhit. u anti~kom graditeqstvu pravougaona kamena plo~a na kojoj stoji baza stuba ili postoqe kipa. 2. uska letva koja pokriva pukotinu izme|u drvenog poda i zida. gr~.

pliocen, -a m ‰nem. Pliozan od gr~. pleion vi{e, kainos novŠ geol. razdobqe u razvoju Zemqe, najmla|i sloj tercijara, u kome su nastale mnoge dana{we biqke i ìvotiwe. pliroma v. pleroma. plise, -ea m (uob. plise) ‰fr. plisseŠ niz paralelnih nabora na ènskoj haqini, dobijenih ma{inskim putem. plisirati, plisiram, 3. l. mn. plisiraju svr{. i nesvr{. ‰v. pliseŠ (na)praviti paralelne nabore na tkanini.

960

pluviometar pli{, pli{a m ‰fr. pelucheŠ tkanina s mekim, kratkim i gustim povr{inskim dla~icama, koristi se naro~ito za pravqewe igra~aka. pli{an, -a, -o ‰v. pli{Š na~iwen od pli{a. z pli{ana revolucija naziv za mirnu promenu reìma u êhoslova~koj 1989. godine. PLO, -a m /pe-el-o, pe-el-oa/ ‰engl. PLO, skr. od P(alestinian) L(iberation) O(rganization)Š Palestinska oslobodila~ka organizacija; up. Fatah. plomba, -e `, gen. mn. plombi (nepr. blomba) ‰nem. Plombe od fr. plomb od lat. plumbum olovoŠ 1. limena plo~ica ili spqo{ten komadi} olova, obi~no s otiskom ìga, kojim se pe~ate vrata, tovari, paketi i sl. 2. med. masa kojom se ispuwava o~i{}ena {upqina bolesnog zuba. plombirati, plombiram, 3. l. mn. plombiraju svr{. i nesvr{. (nepr. blombirati) ‰nem. plombieren, v. plombaŠ staviti, stavqati plombu. plot, -i ` ‰rus. plotŠ 1. ~ove~je telo, put. 2. fig. qubavna strast, putenost. ploter, -a m, mn. -i ‰engl. plotter prema plot, v. plotiratiŠ 1. tehn. automatski crta~, naro~ito za izra~unavawe poloàja dvaju objekata, npr. brodova. 2. ra~. prikqu~ni ure|aj za {tampawe kompjuterski ura|enih grafi~kih prikaza i crteà. plotirati, plotiram, 3. l. mn. plotiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. plotŠ 1. (u)crtati, (za)beleìti na grafi~kom prikazu ili karti. 2. grafi~ki re{avati poloàj dvaju objekata u kretawu, neposredno na radarskom ekranu ili radarskom (manevarskom) dijagramu. plotski, -a, -o ‰v. plotŠ puten, telesan, nasuprot duhovnom. plotun, -una m, mn. plotuni, gen. mn. plotuna ‰ital. plotoneŠ istovremeni pucaw iz vi{e pu{aka ili topova. y po~asni plotun ispaqivawe projektila u sve~anim prilikama (povodom praznika, u ~ast pokojnika i sl.). pluvijal, -ala m, mn. -i ‰lat. pluvialis ki{niŠ 1. kabanica za za{titu od ki{e. 2. ogrta~u sli~na ode`da katoli~kih sve{tenika. pluviograf, -a m, mn. -i ‰lat. pluvia ki{a, v. -grafŠ v. pluviometar. pluviometar, -tra m, mn. pluviometri, gen. mn. pluviometara ‰lat. pluvia ki{a, v. metarŠ

plumbizam meteor. sprava za merewe padavina, vodenog taloga. plumbizam, -a m ‰lat. plumbum olovo, v. -izamŠ med. trovawe olovom, profesionalna bolest u rudarstvu, hemijskoj industriji, tipografiji i sl. plural, -a m ‰lat. pluralis, prema plus vi{eŠ gram. gramati~ka kategorija koja ozna~ava mno{tvo, mnoìna; up. singular. pluralizam, zma m ‰v. plural, -izamŠ 1. filoz. idealisti~ko u~ewe po kojem je stvarnost sastavqena od mno{tva samostalnih supstancija; up. dualizam, monizam. 2. pol. doktrina i praksa koja vodi ra~una o postojawu razli~itih dru{tvenih, kulturnih, politi~kih, verskih i drugih interesa i ideja, priznaju}i im pravo da se slobodno organizuju. y pluralizam interesa sistem liberalno-demokratskih odnosa koji priznaje i uvaàva postojawe razli~itih interesa stranaka, dru{tvenih grupa, pojedinaca i politi~ko-teritorijalnih zajednica. pluralizacija, -e ` ‰v. pluralŠ 1. ~in pluralizovawa. 2. stawe onoga {to je pluralizovano. pluralizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. pluralizamŠ uvesti, uvoditi v. pluralizam (2), omogu}iti, omogu}avati razvoj razli~itih te`wi, ideologija i interesa u dru{tvu. pluralija tantum ‰lat. pluralia tantumŠ, u jednini plurale tantum, gram. naziv za imenice koje imaju samo oblik mnoìne (usta, kle{ta, makaze, jasle, Mr~ajevci i sl.); up. singulare tantum. pluralist(a), -e m, mn. pluralisti ‰v. pluralŠ pristalica pluralizma (v.). pluralisti~ki, -a, -o ‰v. pluralizamŠ koji se odnosi na pluralizam i pluraliste. pluralitet, -eta m ‰lat. pluralitasŠ mnoìna, mnogostrukost. pluralni, -a, -o ‰v. pluralŠ 1. mnogostruk, vi{estruk. 2. gram. koji je u pluralu, mnoìnski. y pluralni izborni sistem u zakonodavstvu nekih dràva pravo pojedinog bira~a da u zavisnosti od imovine, obrazovawa i sl. moè koristiti vi{e glasova pri izboru predstavni~kog tela.

Pluton plurilingvalan, -lna, -lno ‰lat. plus vi{e, lingua jezikŠ 1. napisan na nekoliko jezika, vi{ejezi~an. 2. koji govori nekoliko jezika. pluripara, -e ` ‰lat. plus vi{e, parere ra|atiŠ med. èna koja je rodila vi{e od dva puta; up. primipara. pluripotentan, -tna, -tno i pluripotentan, -tna, -tno ‰lat. plus vi{e, v. potentanŠ sposoban da deluje ili da se razvija na vi{e na~ina, u vi{e smerova (naro~ito o embrionalnim }elijama). plus, -a m, lok. (u) plusu, mn. plusevi, gen. mn. pluseva ‰lat. plus vi{eŠ 1. mat. znak sabirawa, pokazuje da se drugi broj dodaje prvome. 2. znak kojim se ozna~ava pozitivan broj; znak za temperaturu iznad nule. 3. prednost, preimu}stvo, nadmo}; supr. minus. y plus-elektricitet fiz. elektricitet koji se izaziva na staklu kad se ono tare svilom. z to mu je plus fam. to mu je prednost; to ti ide u plus fam. to ti se uzima kao dobro delo, to ti ide u korist. pluskvamperfek(a)t, -kta m ‰lat. plus vi{e, quam nego, v. perfek(a)tŠ gram. glagolski oblik kojim se iskazuje radwa koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe, davnopro{lo vreme. plus-minus pril. ‰v. plus, minusŠ vi{e-mawe; tu negde, oko, otprilike. plutej, -a m ‰lat. pluteusŠ u starohri{}anskim i sredwovekovnim crkvama pregrada koja deli prostor oltara od prostora za vernike. pluteus, -a m ‰lat. pluteusŠ zool. larva kao razvojni stadijum morskih jeèva i zmijolikih morskih zvezda. plutokrat(a), -e m, mn. plutokrati ‰v. plutokratijaŠ onaj koji ima uticaj i politi~ku vlast zahvaquju}i svom bogatstvu. plutokratija, -e ` ‰gr~. ploutokratia, prema ploutos bogatstvo, v. -kratijaŠ sistem dru{tvenih odnosa u kojem vlast imaju bogati, vladavina bogatih, vladavina nov~anog kapitala. plutokratski, -a, -o ‰v. plutokratijaŠ koji se odnosi na plutokrate (v.) i plutokratiju. Pluton, -ona m ‰lat. Pluto od gr~. PloutonŠ 1. mitol. bog podzemnog sveta kod starih Grka i Rimqana. 2. astron. udaqeni planetoid Sun~evog sistema, otkriven 1930. godine, do 2006. godine smatran za devetu planetu.

961

plutonizam plutonizam, -zma m ‰v. PlutonŠ geol. 1. staro u~ewe po kome su sve stene nastale delovawem uàrenih masa u unutra{wosti Zemqe. 2. aktivnost rastopqene magme u unutra{wosti Zemqe. plutonijum, -a i plutonij, -a m ‰nlat. plutonium, v. PlutonŠ hem. radioaktivni elemenat, dobijen ve{ta~kim putem, sluì kao nuklearno gorivo i eksploziv u atomskim bombama: simbol Pu, atomski broj 94, sluì kao nuklearno gorivo i eksploziv u atomskim bombama. plutonisti~ki, -a, -o = plutonski, -a, -o ‰v. PlutonŠ koji je postao delovawem usijane Zemqine unutra{wosti. plutoniti, plutonita m mn. ‰v. plutonij(um), -it(i)Š geol. dubinske eruptivne stene nastale kristalizacijom magme u dubqim delovima litosfere. pneuma, -e ` ‰gr~. pneuma dahŠ 1. filoz. u stoi~koj filozofiji, boànski duh koji pokre}e ~itav svet. 2. muz. u gregorijanskom pevawu, motiv sa mnogo ukrasa, izveden na jednom slogu. pneumatik, -a m, mn. pneumatici, gen. mn. pneumatika ‰fr. pneumatique, v. pneumati~anŠ 1. tehn. gumeni obru~ napuwen vazduhom na motornim vozilima. 2. v. pneumati~ar. pneumatika, -e `, dat. i lok. pneumatici ‰v. pneuma, pneumati~anŠ deo mehanike koji prou~ava teìnu, pritisak i kretawe vazduha i gasova. pneumati~an, -~na, -~no i pneumati~ki, -a, -o, pneumatski, -a, -o ‰lat. pneumaticus od gr~. pneumatikos, v. pneumaŠ 1. koji se sastoji od vazduha ili nekog drugog gasa. 2. koji je ispuwen komprimiranim vazduhom ili deluje pomo}u wega. y pneumati~na èleznica èleznica (ob. podzemna) koja se kre}e pomo}u vazdu{nog pritiska i sluì uglavnom za preno{ewe paketa; pneumati~na ko~nica tehn. ko~nica u kojoj se sila potrebna za izazivawe trewa prenosi pomo}u vazdu{nog pritiska; pneumati~na po{ta sistem cevi u zgradi kroz koje se vazdu{nim pritiskom prenose pisane poruke; pneumati~no le~ewe le~ewe planinskim vazduhom ili udisawem komprimiranog vazduha.

962

pneumotoraks pneumati~ar, -a m filoz. a. ime koje su gnostici davali duhovnim qudima. b. pripadnik jednog od anabaptisti~kih u~ewa. pneumato- ‰gr~. pneuma, gen. pneumatos dah, duh, prema pnein duvati, disatiŠ kao prvi deo sloènice zna~i duh; dah, disawe; gas, pritisak. pneumatoza, -e ` ‰v. pneumato-, -ozaŠ med. nakupqawe vazduha i drugih gasova u qudskim i ìvotiwskim organima. pneumatologija, -e ` ‰v. pneumato-, -logijaŠ 1. teol. u~ewe o duhovnim bi}ima, an|elima, naro~ito o Svetom Duhu. 2. filoz. prou~avawe du{e i duhovnosti. pneumatocela, -e ` ‰v. pneumato-, gr~. kele prodor, prosutostŠ med. otok nastao usled prodirawa vazduha; vazdu{ni prodor u plu}ima. pneumatocefalija, -e ` ‰v. pneumato-, -cefalijaŠ med. emfizem mekih tkiva glave. pneumatski v. pneumati~an. pneumo- v. pneumato-. pneumograf, -a i pneumograf, -a m, mn. -i ‰v. pneumo-, -grafŠ med. sprava koja grafi~ki beleì {irewe grudnog ko{a pri disawu. pneumoencefalografija, -e ` ‰v. pneumo-, encefalografijaŠ med. rendgensko snimawe delova mozga iz kojih je istisnuti likvor zamewen vazduhom. pneumokoka, -e ` i pneumokok, -a m, mn. pneumokoki, gen. mn. pneumokoka ‰v. pneumo-, kokŠ med. bakterija koja izaziva upalu plu}a. pneumokonioza, -e ` ‰v. pneumo-, gr~. konis pra{inaŠ med. bolest koja nastaje udisawem pra{ine od kamena ili metala i wenim taloèwem u plu}ima. pneumonija, -e ` ‰gr~. pneumoniaŠ med. zapaqewe plu}a. pneumoragija, -e ` ‰v. pneumo-, (hemo)ragijaŠ med. krvavqewe u plu}ima. pneumotomija, -e ` ‰v. pneumo-, -tomijaŠ med. zasecawe plu}nog tkiva u ciqu uklawawa nakupqenog gnoja, stranih tela, parazita i dr. pneumotoraks, -a m ‰v. pneumo-, toraksŠ med. 1. ulazak vazduha ispod plu}ne maramice, usled wenog kidawa ili povrede. 2. (ve{ta~ki ‹) imobilizacija plu}nog krila ubacivawem azota ili filtriranog vazduha, u ciqu le~ewa od tuberkuloze.

poanta poanta nepr. v. poenta. poganin v. pagan(in). pogrom, -a m, mn. pogromi, gen. mn. pogroma ‰rus. pogrom uni{tewe, pokoqŠ 1. napad nahu{kane mase ili pripadnika vlasti na pripadnike etni~ke ili verske mawine (posebno Jevreje u carskoj Rusiji), pra}en ubijawem i pqa~kawem wihove imovine. 2. fig. grubo nasiqe nad onima koji misle druk~ije. pogroma{, -a{a m, mn. pogroma{i, gen. mn. pogroma{a ‰v. pogromŠ onaj koji organizuje pogrom ili u~estvuje u wemu. -pod, -podij, -podija ‰gr~. pous, gen. podos nogaŠ kao drugi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na nogu. podagra, -e ` ‰gr~. podagra dosl. zamka za nogu, prema gr~. pous noga, agra plenŠ med. hemijsko-toksi~na upala zgloba s nakupqawem mokra}ne kiseline u organizmu; ulozi, kostoboqa, giht. podvi`nik, -a m, mn. podvi`nici, gen. mn. podvi`nika ‰rus. podvi`nik isposnikŠ onaj koji se duhovno uzdiè postom, molitvom, o~i}{ewem i kajawem, odri~u}i se uìvawa. podest, -a m, mn. podesti, gen. mn. podesta ‰nem. PodestŠ 1. prostor na stepenicama namewen odmoru i okretawu, odmori{te. 2. podijum. 3. postoqe, pijedestal. podesta, -e m, gen. mn. podesta ‰ital. podesta od lat. potestas mo}, vlastŠ ist. 1. poglavar gradske komune u sredwem veku. 2. gradona~elnik u Italiji u doba fa{izma. podestat (pode{tat) v. podesta. podzol, -a m ‰rus. podzol, prema zola pepeoŠ neplodno zemqi{te sivkaste boje, siroma{no hranqivim materijama. podijatar, -tra m, mn. podijatri, gen. mn. podijatara ‰gr~. pous, gen. podos noga, v. -ijatarŠ med. lekar specijalista za podijatriju. podijatrija, -e ` ‰gr~. pous, gen. podos noga, v. -ijatrijaŠ med. grana medicine koja se bavi dijagnostikom i le~ewem poreme}aja stopala. podijum, -a i podij, -a m ‰lat. podium od gr~. podion noìcaŠ 1. uzdignuto mesto za govornika, glumca i sl. 2. ravna povr{ina predvi|ena za ples, modne revije i sl. 3. ist. povi{eno me-

poentilizam sto u starorimskom cirkusu sa sedi{tima za cara, senatore i ostale velikodostojnike. podobije, -a s ‰csl.Š 1. obli~je, lik, podoba. 2. teol. nastojawe ~oveka da u ìvotu postane podoban, sli~an Bogu. podometar, -tra m, mn. podometri, gen. mn. podometara ‰gr~. pous, gen. podos noga, v. -metarŠ sprava koja broji korake pe{aka ili kowa, broja~ koraka, pedometar (v.). podtekst, -a m, mn. podteksti, gen. mn. podteksta ‰v. tekstŠ kwi`. unutra{wi smisao nekog teksta, poruka koja nije neposredno izre~ena, ve} se naslu}uje iz napisanog. podumenta, -e `, gen. mn. podumenti ‰lat. fundamenta, mn. od fundamentumŠ pokr. temeq, osnova. po|oniti, po|onim svr{. ‰v. |onŠ {ivewem, lepqewem i sl. staviti |onove na obu}u. poezija, -e ` ‰nem. Poesie, fr. poesie, lat. poesis, od gr~. poiesis stvaraweŠ 1. kwièvno stvarala{tvo u stihu, pesni{tvo; supr. proza. 2. fig. ne{to izuzetno lepo, {to sna`no uti~e na ose}awa i ma{tu (to je prava ‹). poema, -e ` ‰lat. poema od gr~. poiema pesma, deloŠ 1. kwi`. duè pesni~ko delo u stihovima, katkad i u prozi, epsko-lirskog karaktera. 2. muz. naziv nekih kompozicija, ob. za orkestar. 3. fig. ne{to lepo, neobi~no, veli~anstveno. poen, -ena m, mn. poeni, gen. mn. poena ‰fr. point od lat. punctum ubodŠ sp. jedinica kojom se iskazuje ocena uspeha u takmi~ewu, bod. poenta, -e `, gen. mn. poenti (nepr. poanta) ‰fr. pointe od lat. puncta o{tricaŠ glavna misao istaknuta na zavr{etku izlagawa, smisao i svrha izlagawa. poenter, -era m, mn. poenteri, gen. mn. poentera ‰fr. pointeur prema pointer bodovati; engl. pointer izgovoreno prema fr.Š 1. onaj koji beleì poene. 2. onaj koji u radionici upisuje podatke o izvr{enom radu radi obra~una, normirac. 3. kratkodlaki lova~ki pas, pti~ar, prepeli~ar. poentilizam, -zma m ‰fr. pointillisme prema pointiller ista~katiŠ um. slikarski postupak pri kojem se boje nanose u obliku ta~kica, da bi se u oku posmatra~a slile u prepoznatqive

963

poentilist(a) oblike i tonove; jedan od pravaca u impresionizmu kasnog XIX veka; up. divizionizam. poentilist(a), -e m, mn. poentilisti ‰v. poentilizamŠ um. sledbenik poentilizma. poentilisti~ki, -a, -o ‰v. poentilist(a)Š koji se odnosi na poentilizam (v.) ili poentiliste. poentirati, poentiram, 3. l. mn. poentiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. pointerŠ 1. sp. dobiti poene, bodove u nekom sportskom takmi~ewu. 2. naglasiti, nagla{avati, ista}i, isticati glavnu misao ne~ega. 3. kona~no izboriti pobedu, izvu}i korist iz nekog dugo pripremanog posla, rasprave i sl. poet, -eta m, mn. poeti, gen. mn. poeta = poeta, -e m, mn. poete, gen. mn. poeta ‰lat. poeta od gr~. poietes stvaralacŠ pisac koji stvara pesni~ka dela, pesnik. poeta = poet (v.). poetaster, -a m, mn. -i ‰srlat. poetaster, pej. od poeta, v. poetŠ lo{ pesnik, nadripesnik, stihoklepac. poetesa, -e `, gen. mn. poetesa ‰fr. poetesseŠ pesnikiwa. poetizacija, -e ` ‰v. poeti~anŠ davawe pesni~kog oblika ne~emu, predstavqawe u poetskom obliku; idealizacija ne~ega. poetizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. poezija, poetizacijaŠ 1. predstaviti, predstavqati ne{to u poetskom obliku; opis(iv)ati ne{to kao uzvi{eno i lepo, idealizovati ne{to. 2. pisati poeziju. poetika, -e `, dat. i lok. poetici ‰gr~. poietike (techne) (ve{tina) pesni{tva, v. poeti~anŠ 1. deo nauke o kwièvnosti, teorija pesni~kog stvarawa. 2. skup umetni~kih koncepcija svojstvenih nekom kwièvniku, pokretu ili razdobqu. poeti~an, -~na, -~no ‰lat. poeticus od gr~. poietikosŠ 1. koji u sebi sadrì poeziju. 2. sklon poeziji, koji ima pesni~ku ose}ajnost, zanosan. poetski, -a, -o i poetski, -a, -o ‰v. poezija, poeti~anŠ koji se odnosi na poeziju i poete, pesni~ki. poza, -e `, gen. mn. poza ‰fr. poseŠ 1. stav, poloàj tela. 2. fig. izve{ta~eno, prora~unato, usiqeno dràwe. z zauzeti pozu udesiti svoje

964

pozitivan dràwe s ciqem da se izazove odre|eni utisak na druge. pozamanter, -era m, mn. pozamanteri, gen. mn. pozamantera ‰fr. passementierŠ onaj koji proizvodi ili prodaje sitnu galanterijsku robu (dugmad, gajtane, rese, kop~e, konce itd.). pozamanterija, -e ` ‰fr. passementerieŠ 1. ve{tina izra|ivawa sitne galanterijske robe. 2. galanterijska roba. 3. prodavnica s takvom robom. pozauna, -e ` ‰nem. PosauneŠ muz. vrsta limenog duva~kog instrumenta, trombon. pozaunist(a), -e m, mn. pozaunisti ‰v. pozaunaŠ svira~ na pozauni, trombonista. pozer, -era m, mn. pozeri, gen. mn. pozera ‰fr. poseurŠ onaj koji rado zauzima pozu, koji se drì neprirodno, koji govori izve{ta~eno. pozerstvo, -stva s ‰v. pozerŠ vladawe, pona{awe pozera, usiqenost, afektiranost. pozirati, poziram, 3. l. mn. poziraju nesvr{. ‰nem. posieren prema fr. poserŠ 1. sluìti u odre|enom poloàju kao objekat za slikawe ili fotografisawe. 2. pona{ati se kao pozer (v.); praviti se vaàn. pozitiv, -a m, mn, -i ‰v. pozitivanŠ 1. fotografska slika kopirana s negativa. 2. gram. prvi stepen pore|ewa prideva (osnovni oblik prideva). 3. muz. vrsta mawih sobnih orguqa, s pedalama ili bez wih. pozitivan, -vna, -vno ‰lat. positivusŠ 1. potvrdan, afirmativan. 2. a. koji se zasniva na iskustvu, istinit, pouzdan, stvaran. b. koji se sluì nau~nim, objektivnim metodama (merewem, proveravawem i sl.). 3. koji potpomaè napredak, koji je sklon napretku; poèqan, dobar. 4. povoqan; prijatan. 5. finans. koji iskazuje dobitak ili koji nema gubitaka. 6. prav. koji je na snazi. 7. elektr. koji pripada jednom od dva konvencionalno odre|ena pola u strujnom kolu, suprotan negativnom. 8. fiz. koji ima mawak elektrona. y pozitivan broj mat. broj koji je ve}i od nule, beleì se znakom + ; pozitivna nula poslovawe bez dobitaka i bez gubitaka, da se namire svi tro{kovi; pozitivne nauke stariji naziv za matematiku, fiziku i prirodne nauke; pozitivno pravo, pozitivni

pozitivac

poko

propisi skup pravnih propisa koji su na snazi u vreme kada se citiraju.

sredi{wim poqima, za razliku od kombinatorne igre.

pozitivac, -vca m, mn. pozitivci, gen. mn. pozitivaca ‰v. pozitivanŠ fam. pozitivan junak u kwièvnom, scenskom ili filmskom delu; supr. negativac.

pozicionirati, pozicioniram, 3. l. mn. pozicioniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. positionieren, v. pozicijaŠ postaviti, postavqati u odre|eni poloàj, u prostoru ili u dru{tvenoj hijerarhiji.

pozitivizam, -zma m ‰v. pozitivanŠ filoz. pravac u filozofiji druge polovine XIX veka koji ograni~ava spoznaju samo na ono {to se moè pozitivno, iskustvom znati, odbacuju}i svaki oblik metafizike. pozitivist(a), -e m, mn. pozitivisti ‰v. pozitivanŠ 1. pristalica pozitivizma. 2. onaj koji je sklon da ra~una samo s pozitivnim ~iwenicama. pozitivnost, -i ` ‰nlat. positivitas, v. pozitivanŠ osobina onoga {to je pozitivno. pozitron, -a m, mn. -i ‰v. pozi(tivan), (elek)tronŠ fiz. elementarna ~estica pozitivnog elektriciteta, po masi jednaka elektronu; up. negatron. pozitura, -e ` ‰lat. positura prema positus postavqenŠ 1. poloàj, dràwe tela, stav, poza. 2. fig. odnos prema nekome ili ne~emu. pozicija, -e i pozicija, -e ` ‰lat. positioŠ 1. mesto na kojem se ne{to nalazi, poloàj u prostoru. 2. poloàj u dru{tvu, slu`bi ili zvawu, rang. 3. voj. utvr|eni poloàj vojnih snaga, poloàj u bojnoj liniji. 4. gledi{te, stajali{te, polazna ta~ka (u raspravi, razmi{qawu). 5. sp. a. raspored igra~a u timu tokom igre. b. raspored figura na {ahovskoj tabli. v. poloàj ruke i oru`ja u ma~evawu. g. me|usobni poloàj boraca u borila~kim sportovima. 6. muz. raspored prstiju na ìcama kod guda~kih instrumenata. 7. kwigov. najnià podela u prora~unu ili buxetu, stavka, bele{ka o jednom poslovnom doga|aju u trgova~kim kwigama. pozicioni, -a, -o ‰v. pozicijaŠ koji se odnosi na poziciju, koji je u vezi s pozicijom. y pozicioni rat voj. rat koji se vodi sa ranije utvr|enih poloàja, rovovski rat. poziciona svetla autom. mala svetla, koja sluè samo da pokaù poloàj vozila u no}noj vo`wi; poziciona igra u {ahu, na~in igre koji teì da ovlada odre|enim linijama, dijagonalama i

pozicionist(a), -e m, mn. pozicionisti ‰v. pozicijaŠ u {ahu onaj koji igra poziciono, koji pretpostavqa pozicionu igru akciji i kombinaciji. poikiloterman, -mna, -mno ‰gr~. poikilos raznovrstan, v. -termanŠ zool. koji je promenqive telesne temperature, prilagodqiv temperaturi okoline. y poikilotermne ìvotiwe zool. ìvotiwe koje nemaju termoregulacionog mehanizma, pa mewaju telesnu temperaturu prema okolini; supr. homeotermi. pojagmiti (se), pojagmim se svr{. ‰v. jagmaŠ po~eti se jagmiti, otimati oko ~ega, nasko~iti na ne{to. poker, pokera m ‰amer. engl. pokerŠ vrsta hazardne karta{ke igre, poreklom iz SAD, u kojoj svaki igra~ dobija po pet karata, a pobe|uje onaj koji ima najpovoqniju kombinaciju. x pokerski. pokera{, -a{a m, mn. pokera{i, gen. mn. pokera{a ‰v. pokerŠ 1. igra~ pokera. 2. fig. onaj koji rado i ~esto rizikuje, koji voli da oku{ava sre}u. pokisimo pril. ‰ital. muz. vrlo malo.

pochissimo, v. pokoŠ

poklisar, -ara m, mn. poklisari, gen. mn. poklisara ‰gr~. apokrisiariosŠ ist. 1. diplomatski predstavnik, ambasador, poslanik. 2. opunomo}eni predstavnik s posebnim zadatkom. poklisarstvo, -stva s ‰v. poklisarŠ zast. diplomatsko predstavni{tvo u stranoj dràvi, ambasada, poslanstvo. poko pril. ‰ital. pocoŠ muz. malo, ne{to. y poko alegro malo brè, malo ìvqe, poko a poko malo-pomalo, postepeno; poko largo, poko lento malo sporije, ne odvi{e sporo; poko meno malo mawe, ne{to mawe; poko pjano ne{to ti{e; poko pju malo vi{e, ne{to vi{e, poko forte malo ja~e.

965

pol pol, -a m, mn. polovi, gen. mn. polova ‰gr~. polos osa, osovinaŠ 1. geogr. krajwa ta~ka zami{qene rotacione ose nebeskih tela. 2. fiz. pozitivno ili negativno nabijen izvor elektriciteta. 3. suprotan kraj ne~ega. y geografski pol geogr. zami{qena ta~ka u kojoj rotaciona osa probada Zemqinu povr{inu (Severni ‹, v. Arktik, Ju`ni ‹, v. Antarktik); nebeski pol astron. zami{qena ta~ka u kojoj Zemqina osa probada nebesku sferu; magnetski pol fiz. ta~ka ili vi{e ta~aka na magnetu u kojima je koncentrisan najve}i deo magnetskog pola. -pol, -polan, -polaran ‰lat. polus, gr~. polosŠ kao drugi deo re~i ozna~ava kraj ose, pol (bipol, bipolaran). polaki(s)urija, -e ` ‰gr~. pollakis ~esto, v. -urijaŠ med. ~esto mokrewe, simptom koji prati upalu be{ike, prostate i sli~ne bolesti. polarizator, -a m, mn. -i ‰nlat. polarisatorŠ deo polarizacionog aparata koji daje polarizovanu svetlost. fiz.

polarizacija, -e ` ‰v. polarizovatiŠ 1. fiz. okupqawe ~estica oko suprotnih polova; poja~ano delovawe oko suprotnih polova. 2. fig. okupqawe pojedinaca ili grupa oko dve suprotne ideje ili ideologije. y elektri~na polarizacija fiz. izazivawe elektri~nog naboja u izolatoru pomo}u spoqa{weg elektri~nog poqa; polarizacija svetlosti fiz. uspostavqawe neke pravilnosti u pravcu oscilacija svetlosnog talasa (za razliku od prirodne svetlosti, koja oscilira u svim pravcima). polarizacioni, -a, -o ‰v. polarizacijaŠ koji se odnosi na polarizaciju. y polarizacioni aparat fiz. aparat koji sluì za posmatrawe providnih tela u polarizovanoj svetlosti, Nikolova prizma. polarizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. polariserŠ 1. dovesti, dovoditi do polarizacije. 2. upraviti ka jednom od dva suprotna pola; fig. podeliti, razdvojiti, uzajamno suprotstaviti (dru{tvo, javno mwewe i sl.). polarimetar, -tra m, mn. polarimetri, gen. polarimetara ‰v. polarni, -metarŠ fiz. instrument za merewe ravni polarizacije svetlosti. mn.

966

polemika polarimetrija, -e ` ‰v. polarni, -metrijaŠ hem. merewe ugla pod kojim se zakre}e ravan polarizacije svetlosti, primewuje se u hemijskoj analizi opti~ki aktivnih jediwewa. polaritet, -eta m, mn. polariteti, gen. mn. polariteta ‰srlat. polaritas, v. polarniŠ 1. fiz. osobina nekih tela da na suprotnim krajevima (polovima) pokazuju ja~e delovawe. 2. fig. povezivawe razli~itog i suprotnog. polarni, -a, -o ‰srlat. polarisŠ 1. koji se odnosi na pol ili na podru~je oko pola; koji je povezan sa ìvotom i radom na polu i u polarnom krugu. 2. fig. potpuno suprotan, opre~an. y polarna distancija astron. odstojawe neke zvezde od severnog nebeskog pola; Polarna zvezda astron. posledwa zvezda u repu Malog medveda, u ~ijoj se blizini nalazi severni nebeski pol, Severwa~a; polarna lisica zool. lisica u zemqama oko Severnog pola, veoma cewena zbog belog krzna, koje leti postaje sivo; polarna svetlost treperava svetlost koja se vidi no}u u krajevima oko Zemqinih polova, aurora borealis, aurora australis (v.); polarne struje hidr. morske struje koje idu od polarnih oblasti ka umerenim pojasevima, nose}i ledene bregove i ugroàvaju}i moreplovstvo; polarni krugovi geogr. polarnici, uporednici na 661/2 ¿ severne i ju`ne {irine koji odvajaju polarne pojaseve od umerenih; polarne temperature veoma niske temperature, velika hladno}a. polarnost = polaritet (v.). polarografija, -e ` ‰v. polarni, -grafijaŠ hem. elektrohemijska analiza pogodna za odre|ivawe malih koli~ina jona ili organskih supstanci. polaroid, -ida m, mn. polaroidi, gen. mn. polaroida ‰fabri~ko imeŠ fotografski aparat koji nakon snimawa za nekoliko sekundi izbacuje gotovu fotografiju. polder, -a m, mn. polderi, gen. mn. poldera ‰hol. polderŠ u Holandiji, plodno isu{eno zemqi{te koje se nalazi ispod nivoa mora, za{ti}eno nasipom. polezan, -zna, -zno i polezan, -zna, -zno ‰csl., v. polzaŠ zast. koristan. polemika, -e `, dat. i lok. polemici ‰nem. Polemik, v. polemi~anŠ javni spor, borba mi{qe-

polemisati wa o temama od op{teg ili li~nog interesa, rasprava, debata. polemisati, -i{em nesvr{. ‰fr. polemiserŠ voditi polemiku. polemi~an, -~na, -~no ‰gr~. polemikos ratni, prema polemos ratŠ 1. koji se odnosi na polemiku; koji sadrì polemiku. 2. koji je o{tar u javnoj raspravi; koji dovodi u pitawe tu|e mi{qewe. polemi~ar, -a m, mn. -i ‰v. polemi~anŠ onaj koji voli da polemi{e, u~esnik u polemici. polemologija, -e ` ‰gr~. polemos rat, v. -logijaŠ nauka o ratu, o wegovim uzrocima i posledicama na dru{tvenom i psiholo{kom planu. polen, -a i polen, -a m ‰lat. pollen prah od bra{na, paspaqŠ cvetni prah kojim se vr{i oplodwa biqaka, pelud. x polenov i polenov. polenta v. palenta. poleografija, -e ` ‰gr~. polis, gen. poleos grad, v. -grafijaŠ geogr. nauka o gradovima. polza, -e ` ‰csl.Š zast. korist, hasna, dobitak. polzovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. polzaŠ koristiti, biti od koristi; izvu}i korist. poli- ‰gr~. polys mnogoŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava mno{tvo, vi{estrukost onoga {to je iskazano drugim delom. poliandrija, -e ` ‰v. poli-, -andrijaŠ brak jedne ène sa vi{e muèva; up. diandrija, monoandrija, poligamija. poliant, -a m, mn. polianti, gen. mn. polianata ‰nlat. polyanthus od gr~. polyanthos mnogocvetanŠ bot. cvetna biqka intenzivnog mirisa, tuberoza, Polyanthes tuberosa. poliartritis, -a m ‰v. poli-, artritisŠ med. hroni~no ili akutno zapaqewe vi{e zglobova. poliarhija, -e ` ‰v. poli-, -arhijaŠ vladavina velikog broja qudi. poliarhijski, -a, -o ‰v. poliarhijaŠ (o dràvi, ure|ewu) u kojem vlada vi{e ~lanova. polivalentan, -tna, -tno ‰v. poli-, valencijaŠ 1. koji ima vi{e razli~itih vrednosti ili primena. 2. hem. koji moè imati vi{e razli~itih valencija, stupaju}i u razne vrste jediwewa.

poligonometrija polivalentnost, -osti ` ‰v. polivalentan, valencijaŠ = polivalencija, -e ` svojstvo onoga {to je polivalentno. polivinil, -a i polivinil, -ila m ‰fabri~ko ime za polivinil hlorid (PVC), v. poli-, vinilŠ hem. sinteti~ka plasti~na masa proizvedena polimerizacijom vinila, sluì za izradu plasti~nih cevi, ki{nih ogrta~a, za{titnih navlaka, ribarskih mreà i drugih predmeta. polivinil hlorid v. polivinil. poligamija, -e ` ‰v. poli-, -gamijaŠ brak jednog mu{karca s vi{e èna; up. poliandrija, monogamija. poligamist(a), -e m, mn. poligamisti ‰v. poligamijaŠ pristalica poligamije; mu{karac koji ìvi sa vi{e èna. poligeneza i poligeneza, -e ` ‰v. poli-, genezaŠ 1. vi{estruko poreklo, nastanak iz razli~itih izvora. 2. lingv. teorija po kojoj su razne jezi~ke porodice nastale svaka za sebe, od razli~itih prajezika; supr. monogeneza. x poligenetski. poligenizam, -zma m ‰v. poli-, -gen, -izamŠ antrop. teorija po kojoj qudske rase vode poreklo od razli~itih predaka u raznim geografskim ta~kama. poliginija v. poligamija. poliglot(a), -e m, mn. poligloti ‰v. poli-, gr~. glotta jezikŠ onaj koji zna mnogo jezika. poliglotski, -a, -o ‰v. poliglot(a)Š 1. koji se odnosi na poliglote. 2. koji zna vi{e jezika ili komunicira na vi{e jezika; napisan na vi{e jezika, vi{ejezi~an. poligon, -ona m, mn. poligoni, gen. mn. poligona ‰lat. polygonum od gr~. polygonon, v. poli-, -gonŠ 1. geometrijska slika ili figura ograni~ena sa vi{e duì, mnogougaonik. 2. vojni~ko ve`bali{te, prostor za izvo|ewe borbene i takti~ke obuke, za ispitivawe razli~itih tipova oru`ja. 3. sp. ve`bali{te s preprekama koje ve`ba~ mora da savlada odre|enim redosledom u {to kra}em vremenu. poligonalan, -lna, -lno ‰v. poligonŠ geom. mnogougaoni; koji se ti~e mnogougaonika. poligonometrija, -e ` ‰v. poligon, -metrijaŠ 1. geom. merewe mnogougaonika, nauka o pre-

967

poligraf meravawu pravolinijskih figura s vi{e od tri strane. 2. geodetska metoda za odre|ivawe osnovnih mernih ta~aka na zemqi podelom na mnogougaonike. x poligonometrijski. poligraf, -a m, mn. -i ‰gr~. polygraphos, v. poli-, -grafŠ 1. pisac koji pi{e dela iz razli~itih disciplina. 2. aparat koji istovremeno registruje vi{e vrsta fiziolo{kih procesa, detektor laì (upotrebqava se u kriminalistici pri ispitivawu). 3. zast. aparat za umnoàvawe tekstova. poligrafija, -e ` ‰gr~. polygraphia, v. poli-, -grafijaŠ 1. pisawe o svemu i sva~emu. 2. grafi~ka industrija koja obuhvata sve oblike {tamparske produkcije. poligrafski, -a, -o ‰v. poligrafijaŠ koji se odnosi na poligrafe (v.) ili poligrafiju. polidaktilan, -lna, -lno ‰v. poli-, gr~. daktylos prstŠ med. koji ima prekomeran broj prstiju na rukama ili nogama. polidaktilizam, -a m = polidaktilija, -e ` ‰v. poli-, gr~. daktylos prstŠ med. uro|ena anomalija koja podrazumeva prekomeran broj prstiju na rukama ili nogama. polidipsija, -e ` ‰v. poli-, gr~. dipsa è|Š med. jaka, preterana è|, izazvana psihi~kim uzrocima, dehidracijom ili pojedinim oboqewima. poliedar, -dra m, mn. poliedri, gen. mn. poliedara ‰v. poli-, -edarŠ geom. geometrijsko telo ome|eno mnogougaonicima (tetraedar, kocka, prizma itd.). poliedarski, -a, -o ‰v. poliedarŠ koji se odnosi na poliedar. poliedri~an, -~na, -~no ‰v. poliedarŠ koji ima oblik poliedra; vi{estran. poliester, -a m ‰v. poli-, esterŠ hem. sinteti~ka smola dobijena polimerizacijom (v.), upotrebqava se za izradu plasti~nih vlakana, filmova, lakova i dr. polietilen, -ena m ‰v. poli-, etilenŠ plasti~na masa dobijena polimerizacijom etilena, sluì za ambalaù, folije, elektromaterijal i dr. polijelej, -eja m, mn. polijeleji, gen. mn. polijeleja ‰v. poli-, gr~. elaion uqeŠ crkv. veliki

968

polimetrija sve}wak s mnogo sve}a ili sijalica, obe{en na sredini crkve. polikarpi~an, -~na, -~no = polikarpan, -pna, -pno ‰gr~. polykarpos, v. poli-, karpos plodŠ bot. a. koji ima vi{e tu~kova. 2. koji je u stawu da cveta i da plodove neograni~eno mnogo puta. poliklinika, -e `, dat. i lok. poliklinici ‰v. poli-, klinikaŠ zdravstvena ustanova s ve}im brojem specijalisti~kih ambulanti. x poliklini~ki. polikotiledone, -ona ` mn. ‰v. poli-, gr~. kotyledon listi} na kliciŠ bot. biqke koje imaju vi{e od dva klicina listi}a; up. monokotiledone. polikultura, -e ` ‰v. poli-, kulturaŠ uzgajawe vi{e biqnih kultura na jednom podru~ju.

poqopr.

polimastija, -e ` ‰v. poli-, gr~. mastos dojkaŠ 1. fiziol. pojava ve}eg broja mle~nih `lezda kod sisara nego {to je uobi~ajeno. 2. med. postojawe prekobrojnih dojki usled uro|ene anomalije. polimer, -a m, mn. -i ‰gr~. polymeres mnogostrukŠ hem. organsko jediwewe s velikim molekulima nastalim polimerizacijom malih molekula, monomera (v.). polimerizacija, -e ` ‰v. polimerŠ hem. hemijska reakcija pri kojoj se od ve}eg broja jednakih molekula dobija novo jediwewe istog sastava, ali ve}e molekularne teìne. polimerija, -e ` ‰v. polimerŠ 1. hem. odnos dvaju ili vi{e jediwewa koja imaju jednak hemijski sastav, ali razli~itu molekularnu teìnu. 2. biol. geneti~ka pojava pri kojoj vi{e gena kontroli{e jedno svojstvo. polimetar, -tra m, mn. polimetri, gen. mn. polimetara ‰v. poli-, -metarŠ meteor. instrument kojim se istovremeno meri relativna vla`nost i temperatura vazduha. polimetrija, -e ` = polimetrika, -e `, dat. i lok. polimetrici ‰gr~. polymetria, v. poli-, -metrijaŠ 1. kwi`. upotreba stihova razli~ite duìne u istom pesni~kom delu. 2. muz. upotreba razli~itih vrsta takta u istoj kompoziciji. x polimetrijski i polimetri~ki.

polimialgija polimialgija, -e ` ‰v. poli-, mialgijaŠ med. pojava jakih bolova u mi{i}ima ramenog ili karli~nog pojasa s tendencijom {irewa, obi~no nakon pedesete godine. polimorfan, -fna, -fno ‰v. poli-, gr~. morphe oblikŠ 1. koji se javqa u vi{e razli~itih oblika. 2. biol., hem. koji se odlikuje polimorfizmom. polimorfizam, -zma m ‰v. polimorfanŠ 1. biol. pojava razli~itih oblika jedinki u okviru iste biqne ili ìvotiwske vrste. 2. hem. osobina nekih jediwewa ili elemenata da pri istom hemijskom sastavu kristali{u u kristalnim oblicima razli~ite simetrije; up. heteromorfizam. polimorfija v. polimorfizam. polinacija, -e ` ‰nlat. pollinatio, v. polenŠ bot. opra{ivawe. polineuritis, -a m ‰v. poli-, neuritisŠ med. istovremeno zapaqewe ve}eg broja ìvaca. polineuropatija, -e ` ‰v. poli-, neuro-, -patijaŠ med. hroni~no neupalno o{te}ewe perifernih ìvaca, posledica pojedinih bolesti ili alkoholizma. polinom, -oma m, mn. polinomi, gen. mn. polinoma ‰fr. polynome, v. poli-, (bi)nomŠ mat. vi{e~lan algebarski izraz u kome su ~lanovi povezani znakom sabirawa ili oduzimawa. polio, -ija m skr. v. poliomijelitis. polioza, -e ` ‰gr~. poliosis, prema polios sedŠ med. uro|eni ili ste~eni nedostatak pigmenta vlasi na odre|enom podru~ju. poliomijelitis, -a m ‰gr~. polios siv, v. mijelitisŠ med. infektivno virusno zapaqewe centralnog nervnog sistema, de~ja paraliza. poliopija, -e ` ‰v. poli-, gr~. opsis vi|eweŠ med. abnormalna pojava da se jedan predmet vidi vi{estruko. poliopsija v. poliopija. polip, -a m, mn. polipi, gen. mn. polipa ‰gr~. polypous, v. poli-, pous, gen. podos nogaŠ 1. zool. a. morski glavonoàc sa osam krakova kojima hvata hranu, Octopus vulgaris, hobotnica, oktopod. b. mn. organizmi u moru cevastog oblika koji su ve}inom jednim krajem prirasli za tvrdu podlogu, a na drugom slobodnom kraju imaju usni otvor s pipcima za hvatawe plena. 2. med.

polisa bolesna oteklina, tumor u sluznom tkivu tela (naj~e{}e u {upqinama nosa). polipeptidi, polipeptida m mn. ‰v. poli-, peptidiŠ hem. jediwewa od vi{e molekula aminokiselina (v.). polipol, -ola m ‰v. poli, (mono)polŠ ekon. stawe nepotpune konkurencije na trì{tu, gde postoji neodre|en broj prodavaca neke robe ili usluge; up. monopol1, oligopol. polipropilen, -ena m ‰v. poli-, propilenŠ hem. lak, tvrd i te{ko topqiv polimerni materijal, sluì za izradu ambalaè, posuda, cevi, mreà i sl. polipteri, poliptera m mn. ‰v. poli-, gr~. pteron kriloŠ zool. 1. mnogokrilci (zglavkari sa vi{e pari krila). 2. mnogoperajari (ribe sa vi{e le|nih peraja). poliptih, -a m, mn. poliptisi, gen. mn. poliptiha ‰gr~. polyptychon od polyptichos mnogostruko sloènŠ lik. slika sastavqena od vi{e delova (krila) s razli~itim prizorima; up. diptih, triptih. polirati, poliram, 3. l. mn. poliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. polir od lat. polireŠ 1. (u)~initi povr{inu ne~ega glatkom i sjajnom, (u)gla~ati. 2. fig. ulep{ati, ulep{avati ~iwenice i situacije. polirema, -e ` ‰v. poli-, lat. remus vesloŠ ist. anti~ki ratni brod s vi{e vesala; up. trirema, kvadrirema. poliritmija, -e ` ‰v. poli-, ritmijaŠ muz. istovremena upotreba dvaju ili vi{e razli~itih ritmi~kih obrazaca u pojedinim glasovima iste kompozicije. x poliritmi~ki i poliritmi~an. poliritmika, -e `, dat. i lok. poliritmici v. poliritmija. polir-pasta, -e `, gen. mn. polir-pasta ‰nem. PolierpasteŠ pasta za polirawe, obi~no metalnih povr{ina. polis, -a m, mn. -i ‰gr~. polisŠ ist. u staroj Gr~koj grad-dràva, samostalna zajednica slobodnih qudi. polisa i polisa, -e ` ‰fr. policeŠ potvrda o osigurawu koju izdaje osiguravaju}i zavod, sa spiskom osiguranih stvari i uslovima pod kojima je zakqu~eno osigurawe.

969

polisaharid polisaharid, -ida m ‰v. poli-, saharidiŠ sloèni ugqeni hidrat s molekulima sastavqenim od vi{e molekula monosaharida (celuloza, skrob, insulin, glikogen itd.).

hem.

polisemija, -e ` ‰nlat. polysemia od gr~. polysemos vi{ezna~an, v. poli-, sema znakŠ lingv. svojstvo neke re~i da ima vi{e zna~ewa, vi{ezna~nost. polisemi~an, -~na, -~no ‰v. polisemijaŠ koji ima vi{e zna~ewa, vi{ezna~an. poliserozitis, -a m ‰v. poli-, lat. serum surutka, v. -oza, -itisŠ med. upala vi{e seroznih opni u abdomenu pra}ena izlivom. polisilabi~an, -~na, -~no ‰gr~. polysyllabos, v. poli-, silabi~anŠ fon. koji se sastoji od vi{e slogova, vi{esloàn. polisilogizam, -zma m ‰v. poli-, silogizamŠ log. sloèn, posredan zakqu~ak, lanac silogizama, izvo|ewe jednog iz vi{e od dva suda. polisindet, -eta = polisindeton, -a m ‰gr~. polysyndeton, v. poli-, gr~. syndein povezivatiŠ retor. ponavqawe istog veznika u nabrajawu radi ja~eg utiska. polispermija, -e ` ‰v. poli-, spermaŠ biol. 1. prodirawe ve}eg broja semenih }elija u jajnu }eliju. 2. prevelik broj semenih }elija; supr. oligospermija. polistavrion, -ona m ‰v. poli-, gr~. stauros krstŠ crkv. episkopski felon (v.) sa mnogo krstova. polistirol, -ola m ‰v. poli-, gr~. styrax, v. stiraksŠ sinteti~ka polimerna smola, male teìne ali ~vrsta, upotrebqava se za izradu raznih predmeta i za za{titu prilikom pakovawa. politbiro, -oa m ‰rus. politbäro, skr. od politi~eskoe bäroŠ politi~ki biro, izvr{ni organ komunisti~ke partije; simbol vrhovne vlasti u komunisti~kim reìmima. politbirokratija, -e ` ‰v. politika, birokratijaŠ birokratski sloj politi~ke klase u dru{tvu, politi~ka birokratija. politeizam, -zma m ‰fr. polytheisme, v. poli-, teizamŠ verovawe u vi{e bogova, mnogobo{tvo; supr. monoteizam.

970

politika politeist(a), -e m, mn. politeisti ‰v. politeizamŠ onaj koji veruje u postojawe vi{e bogova, mnogoboàc. politeisti~ki, -a, -o ‰v. politeist(a)Š koji se odnosi na politeizam, mnogoboà~ki. politesa, -e ` ‰fr. politesseŠ zast. pristojnost, ugla|enost, uqudnost. politehnika, -e `, dat. i lok. politehnici ‰fr. polytechnique, v. poli-, tehnikaŠ 1. visoka tehni~ka {kola podeqena na odeqewa prema razli~itim strukama. 2. tehni~ke nauke, industrijski dizajn i primewene discipline kao skupni pojam. politehni~ki, -a, -o ‰v. politehnikaŠ koji se odnosi na politehniku. politizacija, -e ` ‰politizovatiŠ uno{ewe politike (u oblast kulture, nauke i sl.); nametawe ~emu politi~kih obele`ja. politizirati, politiziram, 3. l. mn. politiziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. politisieren, v. politikaŠ 1. a. baviti se politikom. b. raspravqati o svakida{wim politi~kim pojavama bez dovoqnog poznavawa. 2. v. politizovati. politizovati, -ujem svr{. ‰v. politikaŠ uneti politiku u ne{to, dati ~emu politi~ka obele`ja. politika, -e `, dat. i lok. politici ‰gr~. politikos javni, dràvni, prema polis grad, dràvno ure|eweŠ 1. ve{tina i na~in vladawa dràvom, gradom, institucijom; delatnost koja teì ure|ewu dru{tva ili pojedinih wegovih delova. 2. na~in upravqawa, rukovo|ewa ili planirawa odre|ene delatnosti; op{te pona{awe prema drugim dràvama ili pojedinim delovima zajednice. y me|unarodna politika grana politi~ke nauke koja se bavi prou~avawem stawa i kretawa u me|unarodnim odnosima; na~in regulisawa odnosa me|u dràvama i narodima; unutra{wa politika podru~je dràvne uprave koje vodi brigu o obavezama dràve prema gra|anima i obrnuto, {titi bezbednost gra|ana dràve, odràva javni red i suzbija kriminal. z politika {tapa i {argarepe kombinacija politi~kog i ekonomskog pritiska i ustupaka kako bi slabije zemqe prilagodile svoju politiku interesima ve}ih sila odnosno me|unarodne zajednice; bistriti politiku {aq. pre-

politikant tresati politi~ke probleme, bez stru~nosti ili nadle`nosti za to.

polifonija prave

politikant, -a m, mn. politikanti, gen. mn. politikanata ‰ital. politicante, v. politikaŠ pej. onaj ko se bavi dnevnom politikom radi sopstvenih interesa, bez ikakvih vi{ih principa; spletkar, demagog. x politikantski. politikolog, -a m, mn. politikolozi = politolog, -a m, mn. politolozi ‰v. politikologijaŠ stru~wak za politikologiju. politikologija, -e = politologija, -e ` ‰v. politika-, -logijaŠ nauka koja prou~ava politi~ka kretawa i pojave, politi~ke ideologije, i sisteme; nauka o politici. x politikolo{ki, politolo{ki. politirati, politiram, 3. l. mn. politiraju svr{. i nesvr{. ‰v. polirati, ukr{teno sa polituraŠ (is)polirati, (iz)gla~ati (o name{taju). politi~ar, -a m, mn. -i ‰v. politikaŠ 1. onaj koji se profesionalno bavi politikom. 2. iron. a. onaj koji voli da raspravqa o politici. b. onaj koji je ve{t u opho|ewu; snala`qiv, lukav i oprezan ~ovek; dobar takti~ar, mudar rukovodilac. politi~ki, -a, -o ‰lat. politicus, v. politikaŠ 1. koji se odnosi na politiku. 2. (kao prilog) oprezno, lukavo, razborito, promi{qeno. y politi~ka ekonomija nauka o zakonima ekonomskog razvoja dru{tva, o na~inima stvarawa, raspodele i potro{we materijalnih vrednosti i qudskim aktivnostima u vezi s time. politkom, -a m, mn. -i ‰skr. od politi~ki komesarŠ ist. politi~ki komesar u vojsci, funkcija u dràvama pod komunisti~kim ure|ewem. politokratija, -e ` ‰v. politika, -kratijaŠ 1. vladavina politike u dru{tvu. 2. politi~ari kao vladaju}i sloj u dràvi. politolog, politologija v. politikolog, politikologija. politonalan, -lna, -lno ‰v. poli-, -tonalanŠ muz. koji obuhvata dva ili vi{e tonaliteta u isto vreme. politonalnost, -i ` = politonija, -e ` ‰v. politonalanŠ muz. istovremeno zvu~awe dvaju ili vi{e razli~itih tonaliteta.

politrauma, -e ` ‰v. poli-, traumaŠ med. istovremena teà povreda najmawe dvaju razli~itih organa ili organskih sistema. politura, -e ` ‰lat. politura, v. poliratiŠ 1. a. te~ni prozirni lak koji se upotrebqava pri zavr{noj obradi (polirawu) predmeta od drveta. b. lakovana, sjajna povr{ina poku}stva. 2. fig. spoqni sjaj, lep spoqa{wi izgled. politurni, -a, -o ‰v. polituraŠ koji sluì za polirawe, kojim se obavqa politura. poliuretan, -ana m ‰v. poli-, uretanŠ hem. ve{ta~ka smola dobijena polimerizacijom uretana, sluì za izradu premaza, lepila, ve{ta~ke koè itd. poliurija, -e ` ‰v. poli-, -urijaŠ med. izlu~ivawe prevelike koli~ine mokra}e, obi~no kao znak dijabetesa ili bubre`nih oboqewa; supr. oligurija. polifag, -a m, mn. polifazi, gen. mn. polifaga ‰v. poli-, -fagŠ 1. ìvotiwa koja se hrani raznim vrstama hrane, sva{to`der. 2. pej. onaj koji jede sve do ~ega do|e, koji ne bira hranu. polifazan, -zna, -zno ‰v. poli-, fazaŠ koji ima vi{e faza, vi{efazan. polifenoli, -a m mn. ‰v. poli-, fenolŠ hem. biol. grupa organskih jediwewa u koju spadaju i flavonoidi (v. ) i razne vrste tanina (v. ); kao sastojak raznih vrsta vo}a i povr}a smawuju opasnost od tumora i sr~anih oboqewa. polifiletizam, -zma m ‰v. poli-, gr~. phyle pleme, sojŠ biol. teorija koja postoje}e oblike izvodi iz vi{e filogenetskih oblika; up. monofiletizam. polifileti~an, -~na, -~no ‰v. polifiletizamŠ biol. koji vodi poreklo od vi{e raznih vrsta. polifilija, -e ` ‰v. poli-, gr~. phyllon listŠ bot. pojava ve}eg broja li{}a ili cvetova neke biqke nego {to je normalno, mnogolisnost. polifon1, -a i polifon, -ona m ‰v. poli-, -fonŠ muz. zast. automatski muzi~ki instrument, vrsta aristona. polifon2, -a, -o v. polifonijski. polifonija, -e ` ‰v. poli-, -fonijaŠ 1. muz. vi{eglasno pevawe ili svirawe u kojem svaki glas ili instrument ima svoju melodijsku liniju, a me|usobno su uskla|eni po pravilima

971

polifonijski harmonije i kontrapunkta. 2. fig. vi{eglasje, mnogoglasje, istovremeno prisustvo vi{e raznih glasova ili mi{qewa. polifonijski, -a, -o i polifoni~an, -~na, -~no ‰v. polifonijaŠ muz. komponovan prema pravilima polifonije. polifoni~ar, -ara m. mn. -i ‰v. polifonijaŠ muz. kompozitor polifonijske muzike. polihalan, -lna, -lno ‰v. poli-, gr~. hals soŠ koji sadrì vi{e raznih soli; koji je vrlo slan (ob. o mineralnoj vodi). polihistor, -a m, mn. -i ‰gr~. polyhistorŠ nau~nik koji je stru~an za mnoge oblasti nauke, sveznalica. polihroman, -mna, -mno = polihromati~an, -~na, -~no ‰v. poli-, gr~. chroma bojaŠ koji ima vi{e boja, vi{ebojan, raznobojan. polihromija, -e ` ‰v. polihromanŠ primena raznih boja u arhitekturi i likovnim umetnostima, vi{ebojnost, {arolikost. policajac, -jca m, mn. policajci, gen. mn. policajaca ‰nem. Polizei, v. policijaŠ 1. slu`benik u policiji. 2. fig. onaj koji progoni sve {to se protivi ustaqenom mi{qewu. policentrizam, -zma m ‰v. poli-, centarŠ 1. postojawe vi{e centara; sistem kojim se ne upravqa samo iz jednog centra. 2. pol. princip u organizaciji dràve po kojem postoji vi{e nezavisnih struktura u kojima se donose odluke. policija, -e ` ‰nem. Polizei od fr. police od lat. politia od gr~. politeia vlada, dràvno ure|eweŠ a. slu`ba javne uprave zaduèna za ~uvawe reda i bezbednost gra|ana. b. slu`benici te uprave. v. zgrada u kojoj se nalazi ta uprava. policijski, -a, -o ‰v. policijaŠ koji se odnosi na policiju. y policijska dràva dràva u kojoj se starawe o javnom poretku i bezbednosti vr{i na ra~un slobode pojedinaca i nezavisnog pravnog ìvota; policijski ~as vreme posle kojeg se ne sme vi{e biti na ulici, progla{eno odlukom zvani~nih organa. policitemija, -e ` ‰v. poli-, -cit, -emijaŠ med. znatan porast broja eritrocita u krvi. poli{inel, -a m ‰fr. polichinelle od ital. PulcinellaŠ komi~na figura prevrtqivog, lukavog grbavca u francuskom lutkarskom pozori{tu.

972

polonofil polka, -e `, gen. mn. polki ‰~e{. polka poqski plesŠ muz. ìvahan narodni ples u dvo~etvrtinskom taktu, veoma popularan u XIX veku; muzika za taj ples. polka-mazurka, -e ` ‰poq. polka-mazurekŠ okretna igra u tro~etvrtinskom taktu. polo1, pola m ‰engl. polo od tibet. pulu loptaŠ igra u kojoj igra~i na kowima (danas i na biciklima) dugom palicom udaraju malu drvenu lopticu nastoje}i da je ubace kroz protivni~ka vrata.

sp.

polo2, pola m ‰engl. polo shirt, v. polo1Š ko{uqa ili majica s okruglim zavrnutim okovratnikom. y polo-kaput sportski kaput od kamelhara (v.) ili vune s dubokim prorezom pozadi; polo-okovratnik, polo-kragna beli u{tirkani mu{ki okovratnik sa zaobqenim krajevima. poloneza, -e ` ‰fr. (danse) polonaise poqska igraŠ 1. muz. a. vrsta poqskog plesa u tro~etvrtinskom taktu, kojim je obi~no otvarana sve~anost. b. muzika za taj ples. 2. zast. vrsta ènskog krznenog ogrta~a; haqina sli~na redengotu. polonizam, -a m, mn. polonizmi, gen. mn. polonizama ‰srlat. Polonia PoqskaŠ lingv. re~ ili izraz iz poqskog jezika u nekom drugom jeziku. polonizirati, poloniziram, 3. l. mn. poloniziraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. Polonia PoqskaŠ (u)~initi Poqakom; dati ~emu poqski duh. polonijum, -a i polonij, -a m ‰nlat. polonium, prema srlat. Polonia PoqskaŠ hem. radioaktivan elemenat, simbol Po, atomski broj 84, nastaje raspadawem radijuma, sluì kao izvor neutrona. polonika, -e ` ‰srlat. polonica, s mn. od polonicus poqskiŠ dela o poqskom jeziku i kulturi. polonist(a), -e m, mn. polonisti ‰v. polonistikaŠ stru~wak za polonistiku. polonistika, -e `, dat. i lok. polonistici ‰srlat. Polonia PoqskaŠ nauka koja se bavi prou~avawem poqskog jezika, kwièvnosti i kulture. polonisti~ki, -a, -o ‰v. polonistikaŠ koji se odnosi na polonistiku i poloniste. polonofil, -ila m, mn. polonofili, gen. mn. polonofila ‰srlat. Polonia Poqska, v. -filŠ prijateq Poqaka i svega {to je poqsko.

polonofob polonofob, -oba m, mn. polonofobi, gen. mn. polonofoba ‰srlat. Polonia Poqska, v. -fobŠ onaj koji mrzi Poqake i sve {to je poqsko. polos, -a m, mn. -i ‰gr~. polosŠ vrsta sun~anog sata. pol-pozicija, -e ` ‰engl. pole position prema pole motka, kolacŠ 1. sp. u auto-trkama, najpovoqniji poloàj na startu, dodeqen voza~ima koji su u ranijim trkama postigli najboqe vreme. 2. fig. unapred ste~eno preimu}stvo, prednost u odnosu na konkurente. poltergajst, -a m ‰nem. Poltergeist od poltern lupati, Geist duhŠ sablast koja navodno izaziva neobi~ne {umove i pomerawe predmeta u ku}i. poltron, -ona m, mn. poltroni, gen. mn. poltrona ‰fr. poltronŠ beskarakteran ~ovek, laskavac, ulizica, udvorica. x poltronski. poltronerija v. poltronstvo. poltronstvo, -stva s ‰v. poltronŠ svojstvo i postupci poltrona, ulizivawe, udvori{tvo, kukavi~luk. poluakt, -a m, mn. poluaktovi, gen. mn. poluaktova ‰v. aktŠ um. u slikarstvu i vajarstvu prikaz gorweg dela nagog qudskog tela, razgoli}enog poprsja. poluvelter, -a m, mn. -i ‰v. velterŠ sp. teìnska kategorija boksera od 60 do 63,5 kg. poluvolej, poluvoleja m, mn. poluvoleji, gen. mn. poluvoleja ‰v. volejŠ sp. udarac loptom izveden neposredno nakon odbijawa lopte od tla, niì od voleja (u tenisu, fudbalu i sl.). Poluks, -a m ‰lat. Pollux od gr~. PolydeukesŠ 1. mitol. sin Zevsa i Lede, Kastorov brat blizanac, v. Kastor, Dioskuri. 2. astron. ime zvezde prve veli~ine, jedna od dveju glavnih zvezda u sazve`|u Blizanci. polupansion, -ona m, mn. polupansioni, gen. mn. polupansiona ‰v. pansionŠ turisti~ka usluga koja ukqu~uje no}ewe u hotelu i dva obroka. polutant, -a m, mn. polutanti, gen. mn. polutanata ‰engl. pollutant, prema lat. polluere prqati, oskrnavitiŠ osoba, industrija ili proizvod koji zaga|uje okolinu, zaga|iva~. poluton, -a m, mn. polutonovi, gen. mn. polutonova ‰v. tonŠ 1. muz. interval koji iznosi polovinu normalnog tona, jednak intervalu izme|u dve susedne (crne i bele) dirke na klavi-

pompa ru. 2. slik. preliv ili nijansa od svetlije boje prema tamnijoj. poluuncijala, -e ` ‰v. uncijalaŠ pismo nastalo od uncijale i rimske kurzivne minuskule (v.). polufinale, polufinala s ‰polu, v. finaleŠ sp. deo takmi~ewa iz kojeg pobednici ulaze u finale. polucija, -e ` ‰lat. pollutio prqaweŠ 1. med. nehoti~no izbacivawe sperme u snu, usled polne nadraènosti. 2. zaga|ewe; obesve}ewe. polucionizam, -zma m ‰v. polucija, -izamŠ psih. seksualna perverzija pri kojoj mu{karac postiè vrhunac polnog zadovoqstva izbacivawem sperme na ènsku ode}u. polucirati, poluciram, 3. l. mn. poluciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. polluereŠ med. izbaci(va)ti seme u snu. pomada, -e ` ‰fr. pommade od ital. pomata, prema pomo jabuka (prvobitno su jabuke bile glavni sastojak)Š mirisna mast za negu lica, koè ili kose. pomerijum, -a i pomerij, -a m ‰lat. pomoeriumŠ ist. u starom Rimu pojas s obeju strana gradskih zidina, na kome je bilo zabraweno graditi ili obra|ivati zemqu. pomidor, -ora m, mn. pomidori, gen. mn. pomidora ‰ital. pomodoroŠ pokr. paradajz. pomodar, -ara m, mn. pomodari, gen. mn. pomodara (`. pomodarka, dat. i lok. pomodarki) ‰v. modaŠ onaj koji se drì mode, koji se vlada po modi, kico{. x pomodarski. pomolog, -a m, mn. pomolozi, gen. mn. pomologa ‰lat. pomum vo}e, v. -logŠ agr. stru~wak za pomologiju. pomologija, -e ` ‰lat. pomum vo}e, v. -logijaŠ poqopr. nauka o vo}u, wegovim vrstama i na~inima uzgajawa. pomoranxa, -e `, gen. mn. pomoranxi ‰ital. pomarancio od pomo vo}e, arancio naranxaŠ bot. vrsta ju`nog vo}a, Cytrus aurantium, sa slatkim plodom naranxaste boje, naranxa; plod te vo}ke. x pomoranxin. pompa, -e `, gen. mn. pompi ‰lat. pompa od gr~. pompeŠ preterani spoqa{wi sjaj, rasko{; suvi{na patetika u izraàvawu.

973

pompadur pompadur, -ura m ‰fr. pompadour, prema markizi de PompadurŠ 1. stil name{taja i ènskih haqina; vrsta ènske torbice. 2. mawi cvetni raznobojni motivi na tekstilu. y pompadur-frizura frizura s pramenovima kose uvijenim u visoke kovrxe za~e{qane unazad. pompezan, -zna, -zno ‰fr. pompeux od lat. pomposusŠ koji je pun pompe, sve~an, rasko{an, sjajan. pompeznost, -i ` ‰v. pompezanŠ osobina onoga {to je pompezno, rasko{nost, velelepnost. pompozo pril. ‰ital. pomposoŠ muz. sjajno, velelepno, sve~ano. pompon, -ona m, mn. pomponi, gen. mn. pompona ‰fr. pomponŠ 1. ukrasna ki}anka od cve}a, traka i sl. na {e{irima, cipelama itd. 2. rojta na vojni~koj kapi. 3. kuglica od obrezane vune na kapi. pomfrit, -a m (nepr. pomfri, pomfrija) ‰fr. pommes fritesŠ krompir iseckan na {tapi}e i prèn u masti ili uqu. pongidi, pongida m mn. ‰nlat. pongidae od kongoanskog mpungu majmunŠ zool. antropoidi, ~ovekoliki majmuni ({impanza, orangutan, gorila, gibon). pond, -a m, mn. pondi ‰lat. pondus teretŠ fiz. zast. jedinica za silu (masa jednoga grama); osnovna izvedena jedinica kilopond (v.). ponderabilan, -lna, -lno ‰lat. ponderabilis, v. ponderiratiŠ izmerqiv, merqiv, predvidiv. ponderabilije, ponderabilija i ponderabilije, ponderabilija ` mn. ‰nlat. ponderabilia, s mn. od ponderabilis, v. ponderabilanŠ 1. stvari kojima se moè meriti teìna. 2. ~inioci koji se mogu unapred predvideti i proceniti ili podvrgnuti merewu. ponderabilitet, -eta m = ponderabilnost, -i ` ‰nlat. ponderabilitas, v. ponderabilanŠ mogu}nost merewa teìne, merqivost. ponderacija, -e ` ‰lat. ponderatioŠ 1. merewe, odmeravawe; ravnoteà, ravnomerna ili odgovaraju}a podela tereta. 2. um. u vajarstvu ravnomerna podela teìne tela na pojedine udove koji imaju da je nose; u slikarstvu ravnoteà u poloàju i kretawu jedne figure. ponderirati, ponderiram, 3. l. mn. ponderiraju svr{. i nesvr{. = ponderisati, -i{em)

974

pontifikalije svr{. i nesvr{. ‰lat. ponderare, prema pondus teg, teìnaŠ 1. ekon. odrediti, odre|ivati va`nost pojedinih veli~ina nekog niza prilikom izra~unavawa sredwe vrednosti. 2. psih. odrediti zna~aj datog rezultata me|u ostalim rezultatima u testu.

ponderisati = ponderirati (v.). ponderozan, -zna, -zno ‰lat. ponderosus, prema pondus teg, teìnaŠ teàk; vaàn, zna~ajan; vredan razmi{qawa, ozbiqan. poni, -ija m, mn. -i ‰engl. ponyŠ zool. vrsta malih kowa za jahawe, s dugom dlakom, poreklom iz [kotske i sa Islanda. y poni-ekspres nekada{wa po{tanska slu`ba u Severnoj Americi (osnovana 1860. godine), jaha~i na brzim kowima koji su prenosili po{tu do Kalifornije; poni-bicikl tip malog bicikla na rasklapawe. ponistra, -e ` ‰lat. fenestra, preko dalmatskogŠ pokr. prozor; up. finestra. ponometar, -tra m, mn. ponometri, gen. mn. ponometara ‰gr~. ponos bol, napor, v. -metarŠ psih. instrument za indirektno merewe napora ispitanika. ponsirati, ponsiram, 3. l. mn. ponsiraju i nesvr{. ‰fr. poncerŠ slik. primeniti, primewivati tehniku crtawa u kojoj se linije rade bockawem, zatim prevla~e vre}icom u kojoj je ~a| ili boja u prahu i najzad prenose na papir ili drugu povr{inu. svr{.

ponta v. punta1. pontifeks, -a m, mn. -i (nepr. pontif) ‰lat. pontifexŠ 1. ist. u starom Rimu sve{tenik, ~lan patricijskog sve{teni~kog kolegijuma. 2. jedna od papinih titula (od lat. pontifex maximus, vrhovni sve{tenik). pontifikal, -ala m, mn. -i ‰lat. pontificalis sve{teni~ki, prema pontifexŠ 1. u katoli~koj crkvi, sve~ana misa koju sluì vi{i crkveni dostojanstvenik. 2. obredna kwiga koja sadrì prava i du`nosti biskupa. pontifikalije, pontifikalija ` mn. ‰lat. pontificalia, v. pontifeksŠ 1. sve{teni obredi koje moè da obavqa samo biskup. 2. delovi ode`de koje nosi samo biskup i naro~iti znaci biskupskog dostojanstva.

pontifikat pontifikat, -ata m, mn. -i ‰lat. pontificatus, pontifeksŠ a. vreme vladavine jednog pape. b. ~in, dostojanstvo pape. ponton, -ona m, mn. pontoni, gen. mn. pontona ‰fr. ponton od lat. pontoŠ 1. jedan od drvenih ili metalnih ~amaca koji sluè kao podloga za privremeni most. 2. ~etvrtasta barka s palubom koja sluì za prevoz otpadaka, ili kao podloga za dizalice i druge ure|aje. pontonir v. pontower. pontonski, -a, -o ‰v. pontonŠ koji se odnosi na ponton; koji je izgra|en kao ponton. y pontonski most privremeni most na reci ili kanalu, sastavqen od vi{e usidrenih pontona preko kojih se postavqaju nosa~i. pontower, -era m, mn. pontoweri, gen. mn. pontowera = pontonac, -nca m, mn. pontonci, gen. mn. pontonaca ‰fr. pontonnier, v. pontonŠ onaj koji gradi i postavqa mostove, vojnik iz pontonske ~ete. pon~o, -a m, mn. pon~osi, gen. mn. pon~osa i pon~o, pon~a ‰amer. {p. poncho od araukanskogŠ vrsta grubog ogrta~a koji se sastoji od ~etvrtastog komada tkanine sa otvorom u sredini kroz koji se provla~i glava, deo indijanske no{we u Ju`noj Americi. pop- ‰v. popŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to je popularno, komercijalno, usmereno ka {irokoj publici. pop, -a m ‰engl. pop od popular popularanŠ v. pop-muzika. pop-art, -a m ‰engl. pop art, skr. od popular art popularna umetnostŠ um. pravac u savremenoj likovnoj umetnosti koji koristi svakodnevne proizvode potro{a~kog dru{tva, stvaraju}i provokativna ili nadrealisti~ka dela. pop-artist(a), -e m, mn. pop-artisti ‰v. pop-artŠ umetnik koji se bavi pop-artom. pope~iteq, -a m, mn. -i ‰rus. pope~itelâŠ ist. na~elnik jedne grane dràvne uprave u Kneèvini Srbiji, ministar. pope~iteqstvo, -stva s ‰v. pope~iteqŠ ist. ustanova kojom rukovodi pope~iteq, ministarstvo. popkorn, -a m ‰engl. popcornŠ pe~ena i posoqena zrna posebne vrste kukuruza, kokice. poplin v. puplin. v.

populisti~ki pop-muzika, -e `, dat. i lok. pop-muzici ‰v. pop-, muzikaŠ popularna muzika s jednostavnim melodijama i ~estim ponavqawem, zabavna muzika na{eg doba. pop-rok, -a m ‰engl. pop-rock, v. pop, rok1Š muz. lak{a i melodi~nija vrsta rok muzike; up. rok1, hard-rok. pop-song, -a m, mn. pop-songovi, gen. mn. pop-songova ‰engl. pop-song, v. pop, song pesmaŠ muz. zabavna melodija za pevawe, {lager. popularan, -rna, -rno ‰lat. popularis narodniŠ 1. a. koji je poznat, koji uìva simpatije, poverewe, qubav u {irokim slojevima naroda, omiqen. b. (o proizvodu, listu, kwizi i sl.) koji ima mnogo kupaca, potro{a~a ili ~italaca. 2. pristupa~an, razumqiv {irim slojevima naroda. popularizator, -a m, mn. -i ‰v. popularisatiŠ onaj koji popularizuje. popularizacija, -e ` ‰nlat. popularisatio, v. popularisatiŠ izlagawe u popularnom obliku, popularisawe. popularizovati v. popularisati. popularisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. popularisare, v. popularanŠ 1. (u)~initi ne{to popularnim, poznatim. 2. objasniti, obja{wavati ne{to na jednostavan na~in, (u)~initi pristupa~nim. popularnost, -i ` ‰v. popularanŠ osobina onoga koji je popularan i onoga {to je popularno, omiqenost. populacija, -e ` ‰lat. populatioŠ 1. a. svi stanovnici odre|ene zemqe ili podru~ja posmatrani zajedno, stanovni{tvo. b. broj stanovnika odre|ene zemqe ili podru~ja. 2. grupa qudi koja je predmet statisti~kog, sociolo{kog i sl. istraìvawa. 3. biol. biqke i ìvotiwe iste vrste koje ìve na odre|enom podru~ju. x populacioni i populacijski. populizam, -zma m ‰fr. populisme, prema lat. populus narod, v. -izamŠ pol. povla|ivawe predrasudama, strastima i duhovnim dometima {irih dru{tvenih slojeva; prividno demokratska politika. populisti~ki, -a, -o ‰v. populizamŠ koji se odnosi na populizam.

975

populus populus, a m, mn. -i ‰lat. populusŠ narod, naro~ito u starom Rimu. poput~iki (poput~ici), poput~ika m mn. ‰rus. poput~ik saputnikŠ ist. u Sovjetskom Savezu naziv za pisce koji u svojim delima nisu polazili od marksisti~kog stanovi{ta, ali su bili nakloweni tekovinama Revolucije. pora, -e `, gen. mn. pora ‰gr~. poros prolazŠ 1. anat. sitan otvor znojnih `lezda na povr{ini koè. 2. otvor, rupica, {upqina. porat, -a m, mn. porti, gen. mn. porata ‰lat. portusŠ pokr. 1. luka, pristani{te. 2. pogodna uvala za sklawawe i pristajawe brodova, uto~i{te, skloni{te. porencefalija -e ` ‰v. pora, enkephalos mozakŠ med. uro|ena ili rano ste~ena {upqikavost mozga, obi~no se prirodno kompenzuje, ali moè prouzrokovati paralizu ili epilepsiju. porix, -a m, mn. -i ‰engl. porridgeŠ ka{asto jelo od zobenih pahuqica i mleka, zobena ka{a, omiqena u Engleskoj. porkarija, -e ` ‰venec. porcaria, ital. porcheriaŠ pokr. pej. sviwarija. porni}, -i}a m ‰v. pornografijaŠ raz. pornografski film ili kwiga. porno- ‰v. pornografijaŠ kao prvi deo sloènice ili polusloènice zna~i pornografski. porno, -a m i prid. indekl. skr. v. pornografija. pornografija, -e ` ‰gr~. pornographia, prema porne bludnica, v. -grafijaŠ opisivawe ili vizuelno prikazivawe golotiwe ili polnih radwi li{eno estetskih sadràja, usmereno na seksualno nadraìvawe ~italaca ili gledalaca. y meka pornografija pornografija koja je mawe eksplicitna i dru{tveno prihvatqivija u na~inu predstavqawa; tvrda pornografija pornografija koja ni{ta ne prikriva, koja neposredno prikazuje polni ~in. pornokratija, -e ` ‰gr~. porne bludnica, v. -kratijaŠ ist. 1. reìm u kome kurtizane imaju veliki uticaj na qude na vlasti. 2. doba najve}e pokvarenosti papstva u H veku, kada su qubavnice papa dovodile svoje sinove na papski presto. pornolagnija, -e ` ‰gr~. porne bludnica, lagneia telesno uìvawe, bludŠ psih. perverzna

976

portik sklonost ka polnom op{tewu samo s prostitutkama. porno-film, -a m, mn. porno-filmovi, gen. mn. porno-filmova ‰v. porno-, filmŠ film pornografskog sadràja. porozan, -zna, -zno ‰nlat. porosus, v. pora, -oza(n)Š koji ima pore, {upqikav, rupi~ast. poroznost, -i ` ‰nlat. porositas, v. porozanŠ osobina onoga {to je porozno, {upqikavost. porom, -oma m, mn. poromi, gen. mn. poroma ‰v. pora, -omŠ med. benigni epitelni tumor, obi~no na tabanima i dlanovima. porporela, -e ` ‰venec. porporelaŠ nasip za za{titu luke od talasa, lukobran. port v. porat. Porta, -e ` = Visoka Porta, -e ` ‰ital. Sublime PortaŠ ist. diplomatski naziv za vladu u Osmanskom carstvu. porta, -e `, gen. mn. porti ‰lat. portaŠ 1. vrata, kapija. 2. crkveno dvori{te, avlija. 3. sobica za vratara na ulazu zgrade, vratarnica, portirnica. 4. anat. vrata, ulaz (npr. mesto ulaza krvnih sudova u neki organ). portabl prid. indekl. ‰fr. portable od lat. portabilisŠ lako prenosiv, pogodan za preno{ewe, putovawe. portal, -ala m, mn. portali, gen. mn. portala ‰fr. portal od srlat. portaleŠ 1. arhit. ukra{eni glavni ulaz u crkvu, palatu ili ve}u zgradu, glavna vrata. 2. ra~. prezentacija na Internetu koja sluì kao mesto gde se pristupa razli~itim podacima; npr. informacijski portal sadrì vesti i linkove razli~itih medija i novinskih agencija. portament, -a = portamento, -a m ‰ital. portamento prema portare nositiŠ muz. gladak, postepen prelazak s tona na ton, prilikom pevawa, na guda~kim instrumentima ili na trombonu. portvi{ v. portfi{. porter, -a m, mn. porteri, gen. mn. portera ‰engl. porterŠ 1. nosilac, nosa~. 2. ekon. vlasnik vrednosnih papira. portijera, -e ` ‰fr. portiere, ital. portieraŠ zast. 1. vrata na zatvorenoj ko~iji. 2. zavesa na vratima. portik, -a m, mn. portici, gen. mn. portika ‰ital. portico od lat. porticusŠ arhit. otvoren hod-

porting nik pod stubovima, natkriven krovom ili isturenim delom zgrade; ulazni trem, predvorje. porting, -a m ‰engl. portingŠ ra~. preno{ewe softvera s jednog kompjutera na drugi, koji ne mora biti istog tipa. portir, -ira m, mn. portiri, gen. mn. portira (`. portirka, dat. i lok. portirki) ‰nem. Portier, prema fr. portierŠ vratar, paziku}a, ~uvar. x portirski. porto1 m indekl. ‰ital. portoŠ vozarina; po{tanska taksa koju pla}a primalac ako po{iqka nije dovoqno frankirana. y porto marka marka nalepqena u po{ti, u vrednosti iznosa koji treba primalac da doplati; porto franko luka koja ima pravo bescarinskog uvoza i izvoza robe, slobodna luka. porto2, -a m ‰port. porto, prema portugalskom gradu Porto (Oporto)Š vrsta polusuvog, aromati~nog portugalskog vina. portparol, -ola m, mn. portparoli, gen. mn. portparola ‰fr. porte-parole prema porter nositi, parole re~Š ~lan stranke ili vladine ustanove koji je ovla{}en da daje slu`bene izjave ili da odràva odnose s javno{}u, izvestiteq, glasnogovornik. portre, -ea v. portret. portret, -eta m, mn. portreti, gen. mn. portreta ‰fr. portraitŠ 1. um. slika ili crte` pojedine osobe. 2. fig. veran opis lika i karaktera neke osobe u kwièvnosti. x portretski. portretizam, -zma m ‰v. portret, -izamŠ tehnika izra|ivawa portreta; bavqewe portretima. portretisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. portretŠ 1. izraditi, izra|ivati portrete. 2. verno opis(iv)ati, ìvo prikaz(iv)ati re~ima. portretist(a), -e m, mn. portretisti ‰fr. portraitiste, v. portretŠ 1. umetnik koji izra|uje portrete. 2. pisac koji ume verno, ìvo da opi{e neku osobu, karakter ili lik. x portretisti~ki. portulan, -ana m, mn. portulani, gen. mn. portulana ‰ital. portolanoŠ ist. pom. 1. vrsta starog atlasa, kwiga s kartama obale, uputstvima za plovidbu, podacima o lukama i sl. 2. a. ~uvar luke. b. onaj koji upravqa brodom pri uplovqavawu u luku, lu~ki pilot, peqar. portfeq, portfeqa m, mn. portfeqi, gen. mn. portfeqa ‰fr. portefeuilleŠ 1. ekon. skup vredno-

porcija snih papira i novca neke ustanove ili pojedinca. 2. posao pojedinog ministra u vladi, resor. 3. a. ru~na ko`na torba s vi{e pregrada za no{ewe spisa, vrednosnih papira i sl. b. nov~anik s pregradama za dràwe dokumenata. y ministar bez portfeqa ministar koji ne vodi poseban resor. portfi{, -a m, mn. portfi{i, gen. mn. portfi{a i portvi{, -a m, mn. portvi{i gen. mn. portvi{a ‰nem. BartwischŠ ~etka na dugom {tapu, za skidawe pra{ine i ~i{}ewe te{ko dostupnih mesta. portfolio, -ija m ‰engl. portfolio fascikla, od ital. portafoglio, portare nositi + foglio listŠ 1. ekon. sveukupnost instrumenata ulagawa pojedinca ili firme, fascikla ulagawa. 2. fascikla sa radovima slikara, manekena, arhitekta, i sl., obi~no pripremqena za konkurs. porfir, -ira m ‰gr~. porphyra purpur, grimizŠ miner. povr{inska eruptivna ruda velike tvrdo}e, koristi se za spomenike, poplo~avawe podova i dr. x porfirni. porfirini, -a, -o m mn. ‰v. porfirŠ biol. jediwewa aktivnog jezgra molekula hlorofila biqaka, hemoglobina krvi, citohroma i odre|enih enzima. porfirit, -a m ‰v. porfirŠ miner. mramor sa purpurnim prugama. porfirogenet, -a m (boqe nego porfirogenit) ‰gr~. porphyrogenetes, v. porfir, genesis ra|awe, postajaweŠ ro|en u purpurnoj dvorani, nadimak vizantijskog cara Konstantina VII (vladao od 912. do 959), koji je u svojim kwièvnim delima izneo va`ne podatke o Ju`nim Slovenima. porfirogenit v. porfirogenet. porhet, -a m ‰nem. BarchentŠ ja~e laneno ili pamu~no platno s dla~icama na nali~ju. porcelan, -ana m ‰nem. Porzellan od ital. porcellanaŠ 1. mineralna masa od finih vrsta gline s raznim primesama, koja se upotrebqava za izradu raznih predmeta. 2. posu|e izra|eno od takve mase. porcelanski, -a, -o ‰v. porcelanŠ koji je od porcelana. porcija, -e ` ‰lat. portioŠ 1. a. odmerena koli~ina ne~ega, obrok. b. jelo, pi}e u koli~ini

977

porcija{ odre|enoj za jednog ~oveka (u gostionici, vojsci). 2. pokrivena posuda, pogodna za preno{ewe hrane, ob. u vojsci. 3. pokr. porez. z dobiti svoju (zasluènu) porciju dobiti zasluènu kaznu. porcija{, -a{a m, mn. porcija{i, gen. mn. porcija{a ‰v. porcijaŠ 1. onaj koji nosi porcije. 2. pokr. onaj koji je duàn da pla}a porez. porculan, porculanski v. porcelan, porcelanski. posezona, -e ` ‰v. sezonaŠ vreme posle sezone. Posejdon, -ona m, vok. Posejdone ‰gr~. PoseidonŠ mitol. bog mora kod starih Grka, sin Kronosa i Reje, Zevsov mla|i brat. poselamiti, poselamim svr{. ‰v. selamŠ re}i, uputiti kome pozdrav; preneti kome ~iji pozdrav. posesiv, -a m ‰lat. possessivusŠ gram. prisvojna zamenica; prisvojni pridev. posesivan, -vna, -vno ‰lat. possessivusŠ 1. gram. prisvojan. 2. koji je proèt potrebom za posedovawem; koji èli da ovlada drugom osobom. posesivnost, -i ` ‰v. posesivanŠ 1. lingv. svojstvo neke re~i da izraàva posedovawe. 2. osobina onoga ko je posesivan. posesija, -e ` ‰lat. possessioŠ 1. posedovawe, uìvawe poseda, vlasni{tvo; posed, imawe, imetak. 2. teol. opsednutost ne~astivim silama. posesor, -a m, mn. -i ‰lat. possessor, v. posesijaŠ 1. posednik, vlasnik. 2. prav. priteàvalac, dràlac. posesoran, -rna, -rno ‰lat. possessoriusŠ koji se odnosi na posedovawe, posedni~ki, vlasni~ki. posesorijum, -a i posesorij, -a m ‰lat. possessoriumŠ prav. tu`ba ili pravni spor u kojem se raspravqa samo o posedovawu ili pravu sopstvenosti neke stvari. posibilan, -lna, -lno ‰lat. possibilisŠ mogu}, izvodqiv, ostvarqiv. posibilizam, -zma m ‰v. posibilan, -izamŠ 1. politi~ki stav prema kome vaqa teìti samo onome {to je ostvarqivo. 2. ist. umerena struja u socijalisti~kom pokretu krajem XIX veka koja se zalagala za politiku malih koraka. posibilist(a), -e m, mn. posibilisti ‰v. posibilanŠ pristalica posibilizma (v.).

978

posterioran posilni, posilnog(a) i posilni, posilnog(a) m ‰rus. posilnáèŠ 1. zast. u nekada{woj vojsci vojnik koji je dodeqen oficiru radi posluìvawa. 2. pej. onaj koji ima poloàj sluge, koji se pona{a kao sluga, poslu{nik. post- ‰lat. postŠ kao prvi deo sloènice zna~i: posle, iza. post, -a m, mn. postovi, gen. mn. postova ‰engl. post od lat. positus sme{tenŠ 1. kolac, stub, motka. 2. sp. u ko{arci, visok igra~ koji u napadu stoji na liniji bacawa. postavangarda, -e ` ‰v. post-, avangardaŠ um. razdobqe koje sledi nakon avangarde. x postavangardni. postamen(a)t, -a m, mn. postamenti, gen. mn. postamenata ‰lat. postamentumŠ podno`je spomenika ili stuba, postoqe. postdatirati, postdatiram, 3. l. mn. postdatiraju svr{. i nesvr{. ‰v. post-, datiratiŠ staviti, stavqati kasniji datum na ~eku, ispravi ili pismu. post-debit, -a m ‰nem. Postdebit, prema Post po{ta, lat. debitum dugŠ oda{iqawe novina po{tom uz povla{}enu, sniènu po{tarinu. postdental, -ala m ‰v. post-, dentalŠ fon. postdentalni suglasnik. postdentalan, -lna, -lno ‰v. post-, dentalanŠ fon. glas koji nastaje primicawem jezika zadwoj povr{ini gorwih zuba, zazubni. postdiluvijumski, -a, -o ‰v. post-, diluvijumŠ koji je postojao ili koji se dogodio posle potopa, poslepotopni. postdiplomski, -a, -o ‰v. post-, diplomskiŠ koji se odnosi na vreme nakon sticawa fakultetske diplome. y postdiplomske studije studije koje slede nakon sticawa diplome i ~ijim se uspe{nim zavr{etkom dobija titula magistra. poster, -a m, mn. -i ‰engl. posterŠ 1. plakat ve}ih dimenzija, obi~no sa slikom neke poznate li~nosti ili pejzaèm, namewen ukra{avawu prostorija, propagandi i reklami. 2. tekstualni prikaz nekog istraìvawa u vidu plakata, kao pomo}no sredstvo na nau~nim skupovima. posterioran, -rna, -rno ‰lat. posteriorŠ 1. koji se dogodio posle ne~eg drugog, kasniji. 2. koji se nalazi pozadi, zadwi, stra`wi.

posterioritet posterioritet v. posteriornost. posteriornost, -osti ` ‰v. posterioranŠ 1. zaostajawe, zaostanak, dolazak na drugo mesto (po zna~ewu). 2. soc. poloàj onoga koji je pot~iwen, pokoren. postila, -e ` ‰lat. post illa (verba) posle tih (re~i)Š 1. bele{ka, napomena, opaska na ivici strane, marginalija. 2. u katoli~koj crkvi, kwiga s propovedima za svaku nedequ i praznik. postiqon, -ona m, mn. postiqoni, gen. mn. postiqona ‰fr. postillonŠ ko~ija{ nekada{wih po{tanskih kola. postimpresionizam, -zma m ‰v. post-, impresionizamŠ lik. faza u razvoju slikarstva posle francuskog impresionizma, neoimpresionizam. postindustrijski, -a, -o ‰v. post-, industrijskiŠ y postindustrijsko dru{tvo ekonomski razvijeno dru{tvo u kome opada va`nost industrije, a {iri se uslu`ni sektor, smawuje se broj radnika, a raste broj stru~waka, uz intenzivno kori{}ewe visoke informati~ke tehnologije. postinfarktni, -a, -o ‰v. post-, infarktŠ med. (o fazi, stawu) koji sledi posle infarkta. postirati, postiram, 3. l. mn. postiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. posterŠ postaviti, postavqati, namestiti, name{tati. postklasi~ni, -~na, -~no ‰v. post-, klasi~anŠ koji se de{ava posle razdobqa nazvanog klasi~nim u nekoj oblasti. postkomunizam, -a m ‰v. post-, komunizamŠ pol. stawe dru{tva po~etkom devedesetih godina dvadesetog veka, nakon raspada komunizma i propasti komunisti~kih reìma u zemqama sredwe, isto~ne i jugoisto~ne Evrope. x postkomunisti~ki. postludijum, -a i postludij, -a m ‰v. post-, lat. ludus igraŠ muz. 1. instrumentalna kompozicija koja se izvodi na orguqama na kraju slu`be. 2. u vokalnim i instrumentalnim kompozicijama, kra}i zavr{ni odlomak; up. koda. postmenopauza, -e ` ‰v. post-, menopauzaŠ fiziol. ìvotno razdobqe ène posle menopauze. postmoderan, -rna, -rno = postmodernisti~ki, -a, -o ‰v. postmodernizamŠ koji pripada postmodernizmu.

postskriptum postmoderna, -e `, v. postmodernizam. postmodernizam, -zma m ‰v. post-, modernizamŠ duhovni i umetni~ki pravac krajem HH veka, koji karakteri{e otpor utvr|enim autoritetima avangarde i modernizma. postnatalan, -lna, -lno i postnatalan, -lna, -lno ‰v. post-, lat. natalis koji se odnosi na ro|eweŠ koji se doga|a posle ro|ewa, u prvim nedeqama ìvota. postnominal, -ala m, mn. postnominali, gen. mn. postnominala ‰v. post-, nominalanŠ gram. glagol izveden od imenice, denominativ. x postnominalan. postoperativan, -vna, -vno ‰v. post-, operacijaŠ med. koji se doga|a posle operacije (postoperativni tok bolesti; postoperativni oporavak). postpejd prid. indekl. ‰engl. postpaidŠ koji je pla}en nakon ostvarene potro{we (ob. o ra~unu za mobilni telefon). postpozitivan, -vna, -vno ‰lat. postpositivus, v. post-, pozitivanŠ gram. koji je iza ~ega, koji sledi drugu re~. postpozicija, -e ` ‰v. post-, pozicijaŠ 1. gram. stavqawe re~i ili oblika iza druge re~i ili oblika. 2. stavqawe u drugi plan; zapostavqawe, podre|ivawe. postponirati, postponiram, 3. l. mn. postponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. postponere, v. post-, ponere stavitiŠ 1. (po)staviti ne{to posle ne~ega, na drugo mesto. 2. odgoditi, odloìti (za kasnije). postprandijalni, -a, -o ‰lat. post prandium posle ru~ka (jela)Š koji se doga|a posle ru~ka ili obroka; popodnevni. post restant, -a m, mn. post restanti, gen. mn. post restanata ‰fr. poste restante, prema poste po{ta, restante koja ostajeŠ pismo, nov~ana uputnica ili druga po{tanska po{iqka koja se ne nosi primaocu u stan, nego je on preuzima na po{ti. postsezona v. posezona. postsinhronizacija v. nahsinhronizacija. postskriptum, -a m ‰lat. post scriptum posle napisanogŠ dodatak zavr{enom i potpisanom pismu (skra}enice P. S., P. S., PS).

979

postscenijum postscenijum, -a i postscenij, -a m ‰v. post-, scenaŠ pozor. prostor iza pozornice, u dubini scene. posttraumatski, -a, -o ‰v. post-, traumatskiŠ koji se javqa nakon trauma. y posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP) psih. skup psihi~kih poreme}aja koji nastaju kao posledica izloènosti traumatskim iskustvima (rat, prirodne katastrofe, saobra}ajne nesre}e); isto i posttraumatski sindrom. postulant, -a m, mn. postulanti, gen. mn. postulanata ‰lat. postulans od postulare, v. postuliratiŠ 1. onaj koji traì neko mesto, molilac; kandidat za poloàj. 2. u katoli~koj crkvi, pripravnik za kalu|era u periodu provere, pre primawa u novicijat. x postulantski. postulat, -ata m, mn. postulati, gen. mn. postulata ‰lat. postulatumŠ osnovna pretpostavka koja se prima bez dokaza, polazi{te. postulatura, -e ` ‰v. postulantŠ poloàj postulanta (2) (v.). postulirati, postuliram, 3. l. mn. postuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. postulareŠ 1. uzeti ne{to kao istinito, primiti kao polaznu ta~ku, pretpostaviti. 2. (za)traìti, zahtevati. postuman v. posthuman. postumus, -a m, mn. -i ‰lat. postumusŠ dete ro|eno posle o~eve smrti. post faktum, -a m ‰lat. post factumŠ posle svr{enog dela, naknadno, iz kasnije perspektive. postfeminizam, -zma m ‰v. post-, feminizamŠ razdobqe u razvoju feministi~kog pokreta kada je u mnogim oblastima ve} postignuta ravnopravnost mu{karca i ène (od sedamdesetih godina HH veka nadaqe). post festum, -a m ‰lat. post festum posle svetkovineŠ po{to se sve ve} dogodilo, prekasno. posthuman, -mna, -mno ‰lat. postumus od post, v. post- i humus zemqaŠ koji se doga|a nakon ne~ije smrti, posmrtan; (o delu) objavqen posle smrti autora. posthumus v. postumus. pota`, -aà m ‰fr. potageŠ gusta supa, ~orba od povr}a sa razli~itim vrstama testa. potamografija, -e ` ‰gr~. potamos reka, v. -grafijaŠ nauka o rekama, opisivawe reka.

980

potencijalan potamokultura, -e ` ‰gr~. potamos reka, v. kulturaŠ ve{ta~ko uzgajawe ribe i drugih organizama u vodi kao privredna delatnost. potamolog, -a m, mn. potamolozi, gen. mn. potamologa ‰v. potamologijaŠ stru~wak za potamologiju. potamologija, -e ` ‰gr~. potamos reka, v. -logijaŠ grana hidrografije koja prou~ava reke. pota{a, -e ` ‰nem. Pottasche, prema Pott lonac, Asche pepeoŠ hem. kalijum-karbonat u obliku belog pra{ka, izrazito alkalan u rastvoru; dobija se iz pepela, a upotrebqava se u industriji stakla, porcelana, sapuna i za ~i{}ewe. Potemkinova sela ‰PotemkinŠ sjajna fasada iza koje se skriva beda, privid sjaja, opsena: po ruskom generalu i ministru G. A. Potemkinu, koji je 1787. godine, pred putovawe carice Katarine II, naredio da se pored puta sagrade ve{ta~ka sela sa seqacima, pastirima i stadima kako bi stvorio privid blagostawa. potentan, -tna, -tno ‰lat. potensŠ 1. snaàn, mo}an, sposoban za izvr{ewe kakvog dela. 2. polno sposoban. potentat, -ata m ‰klat. potentatus prema potens, v. potentanŠ vlastodràc, vladar, velika{. potencija, -e i potencija, -e ` ‰lat. potentiaŠ 1. mogu}nost, sposobnost koja se ispoqava u odre|enim uslovima. 2. biol. sposobnost jedne }elije ili grupe }elija da proizvedu novi organ ili deo organa. 3. fiziol. polna sposobnost mu{karca, sposobnost za sno{aj. 3. mat. izraz koji nastaje kada se jedna veli~ina jednom ili vi{e puta mnoì sama sobom, stepen. potencijal, -ala m, mn. potencijali, gen. mn. potencijala ‰nem. Potential od lat. potentialis, v. potencijalanŠ 1. a. stepen potencije, energija koju neko ili ne{to ima u sebi. b. sva sredstva kojima se raspolaè u nekoj delatnosti (industrijski ‹, privredni ‹, ratni ‹). 2. fiz. mera za ja~inu nekog poqa sile u odre|enoj ta~ki: elektri~ni ‹, magnetski ‹. 3. gram. glagolski oblik kojim se izraàva mogu}nost izvr{ewa radwe, pogodbeni na~in, kondicional. potencijalan, -lna, -lno ‰lat. potentialisŠ 1. mogu}, koji postoji u potenciji, koji je skriven, koji se pretpostavqa. 2. sposoban da se

potenciometar razvije. y potencijalna energija fiz. energija tela u mirovawu, nagomilana sposobnost za vr{ewe rada; up. kineti~ka energija. potenciometar, -tra m, mn. potenciometri, gen. mn. potenciometara ‰v. potencija, -metarŠ fiz. promenqivi otpornik, reostat. potencirati, potenciram, 3. l. mn. potenciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. potenzieren, v. potencijaŠ 1. poja~a(va)ti, uve}a(va)ti. 2. mat. odrediti vrednost potencije, stepenovati. 3. nagla{avati, isticati. potestas, -a m ‰lat. potestasŠ 1. mo}, sila, vlast. 2. ist. u rimskom pravu mo} magistrata, dràvnog rukovodioca. potestat, -ata m, mn. potestati, gen. mn. potestata ‰ital. potesta, v. potestasŠ ist. u sredwem veku na~elnik samostalnog grada s najvi{om vojnom i civilnom vla{}u; up. podesta. potkajlati, -am svr{. ‰nem. Keile klinŠ hrv. 1. postaviti kolac i sl. da se ne{to ne nakrivi ili ne sru{i, podbo~iti, podupreti. 2. fig. podmetnuti kome nogu, napakostiti kome. potkuvetiti se, -im se svr{. ‰tur. kuwet od ar. quwaŠ pokr. oja~ati se, okrepiti se dobrom hranom, pi}em. potkusurivawe, -a s ‰v. kusurŠ namirivawe, poravnavawe ra~una. z moneta za potkusurivawe mali narod, mala dràva, obi~ni qudi i sl. koji bivaju `rtvovani u poravnavawu ra~una me|u ja~ima. potkusurivati (se), potkusurujem (se) nesvr{. ‰v. kusurŠ pla}ati ostatak, izravnavati ra~un; namirivati se, poravnavati se. poto, pota m, mn. potoi, gen. mn. potoa ‰hol. poto od egz.Š zool. vrsta centralnoafri~kog polumajmuna sli~nog lorisima, Perodicticus potto. potpuri, -ija m (uob. potpuri) ‰fr. pot-pourri, prvobitno naziv za jelo od me{anog povr}aŠ muz. izbor odlomaka raznih muzi~kih dela jednog autora ili vi{e wih, muzi~ka me{avina. pohasiti se, pohasim se svr{. ‰tur. asi nasilnik, buntovnik od ar. 'asiŠ pokr. postati nasilan, obestan, bezobziran, osiliti se, poneti se. pohovati, -hujem nesvr{. ‰nem. backen pe}i, prìtiŠ kulin. prìti tako {to se prethodno meso (sir, povr}e itd.) umo~i u jaja, bra{no i mrvice.

pragmati~an po{irati, po{iram, 3. l. mn. po{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. pocherŠ kulin. pripremiti jelo stavqawem u kqu~alu vodu koja se zatim drì na maloj vatri. y po{irano jaje jaje kuvano bez quske. po{ta, -e `, gen. mn. po{ta ‰venec., ital. postaŠ 1. a. ustanova koja se bavi prenosom pisama i drugih po{iqaka prema utvr|enoj tarifi. b. zgrada u kojoj se nalazi takva ustanova. v. ono {to se dostavqa, {aqe putem po{te; pristigla pisma, novine itd. 2. pokr. mesto na kojem riba grize. y vojna po{ta po{ta koja prima po{iqke za vojna lica ili od wih; broj koji sluì umesto adrese kasarne ili jedinice; {aqiva po{ta vrsta dru{tvene igre. po{tanski, -a, -o ‰v. po{taŠ koji se odnosi na po{tu, koji pripada po{ti (po{tanska marka, po{tanska uputnica, po{tanska {tedionica, ‹ fah). praviteqstvo, -stva s ‰rus. pravitelâstvoŠ zast. uprava, vlada.

pragma, -e `, gen. mn. pragmi ‰gr~. pragma, prema prassein ~initi, delovatiŠ delovawe koje je usmereno na neposrednu korist. pragmatizam, -zma m ‰v. pragmati~an, -izamŠ 1. filoz. utilitaristi~ko filozofsko u~ewe novijeg doba, po kome su sva nau~na saznawa samo sredstvo za odràvawe ìvota. 2. delovawe koje je strogo prilago|eno neposrednim prakti~nim ciqevima odnosno potrebama. pragmatika, -e `, dat. i lok. pragmatici ‰v. pragmati~anŠ 1. v. pragma. 2. slu`beni propisi kojima se odre|uju odnosi izme|u slu`benika i poslodavaca; status osobqa neke ustanove. 3. lingv. prou~avawe onoga {to povezuje jezi~ku delatnost ~oveka s wegovom psihom, s ciqevima wegovog iskaza i sa uslovima pod kojima se vodi jezi~ka komunikacija. pragmati~an, -~na, -~no ‰lat. pragmaticus od gr~. pragmatikosŠ 1. usmeren ka konkretnim ciqevima, prakti~an, svrsishodan. 2. koji sadrì teoriju ili metode pragmatizma. 3. koji opisuje istorijske doga|aje u uzro~noj vezi. y pragmati~na sankcija op{tekorisna dràvna uredba, nepovrediv osnovni dràvni zakon (npr. austrijski zakon iz 1723. kojim je propisano da i ènska deca mogu naslediti habzbur-

981

prazeodimijum {ki presto, ~ime su stvoreni preduslovi za stvarawe dvojne monarhije u XIX veku). prazeodimijum, -a i prazeodimij, -a m ‰gr~. prasios zelen, didymos dvostrukŠ hem. element iz grupe lantanida, simbol Pr, atomski broj 59, izdvojen iz didimijuma (v.); sluì za bojewe stakla i porcelana. praziluk, -a m ‰gr~. prason lukŠ bot. vrsta luka s produènom lukovicom, poriluk, Allium porrum. prazopal, -ala m ‰gr~. prasios zelen, v. opalŠ miner. vrsta zelenog opala, koristi se za izradu jeftinog nakita. praistorija, praistorijski v. preistorija, preistorijski. prajmtajm, -a m ‰engl. prime timeŠ raz. vreme u koje najve}i broj gledalaca prati televizijski program, udarni termin. prakatur, -ura m, mn. prakaturi, gen. mn. prakatura ‰lat. procuratorŠ pokr. crkveni posluìteq, crkvewak. praker, -a m ‰nem. PrackerŠ ispra{iva~, mlatilo za tepihe, klofer (v.). prakr(i)t, -a m ‰sanskr. prakrtaŠ naziv za sredwoindijske govorne dijalekte, srodne sa sanskrtom. praksa, -e ` ‰gr~. praxis rad, deloŠ 1. a. stvarna, neposredno korisna delatnost (nasuprot teoretskoj, misaonoj), iskustvo, primena, sprovo|ewe u delo. b. na~in rada, postupawa ili vladawa. v. obi~aj, navika, postupak. 2. a. obavqawe nekog stru~nog rada (lekarska ‹, advokatska ‹); supr. teorija. b. stru~ni rad odre|enog trajawa po zavr{enom {kolovawu, radi uvo|ewa u posao. 3. pacijenti, klijentela. 4. filoz. aktivan ~ovekov odnos prema stvarnosti. praktika, -e `, dat. i lok. praktici ‰srlat. practica, v. prakti~anŠ zast. v. praksa. praktikabl, -a m, mn. praktikabli, gen. mn. praktikabala ‰nem. Praktikabel od fr. praticable upotrebqivŠ pozor. drveni sanduk, element za gradwu dekora, podijuma za hor, orkestar i sl. praktikant, -a m, mn. praktikanti, gen. mn. praktikanata ‰nem. Praktikant od nlat. practicans, v. praktikovatiŠ zast. onaj koji po~iwe da radi u nekakvom nadle{tvu ili ustanovi, pripravnik. x praktikantski.

982

prapor{~ik praktikovati, -ujem nesvr{. ‰srlat. practicare, v. praksaŠ 1. a. primewivati, sprovoditi u delo, vr{iti, izvoditi. b. imati obi~aj, obi~avati. 2. a. obavqati praksu. b. zast. sticati iskustvo, ve`bati se, uve`bavati se. praktikum, -a m, mn. -i ‰nem. Praktikum od nlat. practicum, v. praksaŠ 1. oblik nastavnog rada usmeren na prakti~nu primenu ste~enog znawa, ve`bawe. 2. prostorija gde se takva nastava odvija. 3. priru~nik namewen ve`bawu. prakticizam, -zma m ‰v. prakti~anŠ shvatawe po kojem se daje prednost praksi nad teorijom, smisao za trenutne potrebe na {tetu principa. prakticist(a), -e m, mn. prakticisti ‰v. prakticizamŠ pristalica prakticizma. prakticisti~ki, -a, -o ‰v. prakticizamŠ koji se odnosi na prakticizam i prakticiste. prakti~an, -~na, -~no ‰lat. practicus od gr~. praktikosŠ 1. a. koji se odnosi na praksu; povezan sa stvarnim potrebama i mogu}nostima u ìvotu. b. koji daje prednost onome {to donosi stvarne rezultate, {to pruà stvarnu korist. 2. koji se odnosi na primenu u praksi neke nauke ili znawa; supr. teoretski. 3. primenqiv u praksi, koristan, lako upotrebqiv, podesan. prakti~ar, -a m, mn. -i ‰v. praksa, prakti~anŠ onaj koji ima iskustva u svojoj struci, koji ume da primeni svoje znawe, koji je prikupio stru~no znawe praksom. x prakti~arski. prakti~nost, -osti ` ‰v. prakti~anŠ osobina onoga koji je prakti~an ili onoga {to je prakti~no. praline, pralina ` mn. ‰fr. praline, prema imenu francuskog diplomate (Cesar du Plessis-Praslin, 1598–1675) ~iji ih je kuvar izmislioŠ badem prèn u {e}eru; vrsta ~okoladnih bombona s takvim puwewem. pranger, -a m, mn. -i ‰nem. PrangerŠ stub srama za koji su u sredwem veku vezivali osu|ene za te{ke prekr{aje. prangija, -e `, gen. mn. prangija ‰nejasnog poreklaŠ mali top za izbacivawe signalnih metaka i za pucawe prilikom sve~anosti. prapor{~ik, -a m, mn. prapor{~ici, gen. mn. prapor{~ika ‰rus. praporæikŠ ist. najniì oficirski ~in u vojsci carske Rusije.

prasa prasa, -e ` ‰tur. p›rasa od gr~. prasonŠ praziluk. praher v. praker. pre- ‰lat. prae-Š kao prefiks u sloènicama latinskog porekla zna~i: pred, pre, prethodan; nad. preadolescentan, -tna, -tno ‰v. preadolescencijaŠ koji je u preadolescenciji. preadolescencija, -e ` ‰v. pre-, adolescencijaŠ prvo razdobqe adolescencije, izme|u 11 i 14 godina. preambula, -e ` ‰srlat. praeambulumŠ 1. a. uvodni deo nekog va`nog akta, me|unarodnog ugovora i sl., u kome se iznose op{ta na~ela. b. uvod uop{te, predgovor. 2. fig. okoli{awe, zaobilaèwe. preambulirati, preambuliram, 3. l. mn. preambuliraju nesvr{. ‰nlat. praeambulareŠ praviti (duga~ak) uvod, okoli{ati, dugo pripremati. prebenda, -e `, gen. mn. prebendi ‰lat. praebenda ono {to treba pruìti od praebere pruìti, datiŠ a. crkveno imawe dato na uìvawe katoli~kom sve{teniku. b. prihod sa tog imawa. prebendar, -ara m, mn. prebendari, gen. mn. prebendara ‰srlat. praebendarius, v. prebendaŠ sve{tenik koji uìva prihode od prebende. prebukirati, prebukiram, 3. l. mn. prebukiraju svr{. i nesvr{. ‰v. bukingŠ prodati ili rezervisati vi{e mesta za goste ili putnike nego {to ih ima na raspolagawu; prepuniti, pretrpati. prevalentan, -tna, -tno ‰lat. praevalens od praevalere, v. prevaliratiŠ 1. premo}an, nadmo}an. 2. koji prevladava, preteàn, op{ti. prevalencija, -e ` ‰nlat. praevalentia, v. prevalentanŠ prevlast, nadmo}; prete`nost, preovladavawe. prevalirati, prevaliram, 3. l. mn. prevaliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praevalereŠ 1. preovladati, preovla|ivati. 2. savlada(va)ti koga, do}i do prevlasti nad kim, posta(ja)ti nadmo}an. prevarikacija, -e ` ‰lat. praevaricatioŠ povreda du`nosti, nesavesnost u vr{ewu slu`be, neovla{}eno delovawe. prevashodan, -dna, -dno i prevashodan, -dna, -dno ‰rus. prevashodnáèŠ 1. koji ima prvo-

previzija razrednu va`nost, prvenstven, preteàn. 2. izvrstan, izvanredan, odli~an. prevashoditeqstvo, -stva s ‰rus. prevoshoditelâstvoŠ zast. visost, preuzvi{enost, ekselencija: titula vi{ih ~inova u carskoj Rusiji. prevashodno i prevashodno pril. ‰rus. prevoshodnoŠ 1. ve}im delom, u ve}em broju, prete`no, uglavnom. 2. odli~no, izvrsno. prevashodstvo, -stva s ‰rus. prevoshodstvoŠ 1. prednost, nadmo}nost, premo}. 2. odlika, odli~an uspeh. 3. titula (Va{e ‹, wegovo ‹), prevashoditeqstvo. zast.

prevenirati, preveniram, 3. l. mn. preveniraju svr{. ‰lat. praevenireŠ prete}i, preduprediti, preduhitriti; preduzeti mere protiv ~ega; blagovremeno spre~iti. preventer, -a m, mn. -i ‰v. preveniratiŠ sredstvo ili sprava koja {titi od udara, o{te}ewa, zaga|ewa i sl., osigura~, {titnik, branik. preventiv, -a m, mn. -i ‰v. preventivanŠ sredstvo za otklawawe ne~ega {to je {tetno ili opasno, preventivno sredstvo, za{tita. preventiva, -e ` ‰v. preventivanŠ skup mera koje spre~avaju da se dogodi ne{to neèqeno (bolest i sl.). preventivan, -vna, -vno ‰fr. preventif, prema lat. praeventusŠ koji na vreme spre~ava, otklawa opasnost, za{titni. y preventivna medicina delatnost zdravstva na spre~avawu bolesti i epidemija; preventivna cenzura pregledawe rukopisa pre {tampawa da bi se po potrebi mogli zabraniti; preventivni rat rat kome je ciq da se preduhitri napad neprijateqa. prevencija, -e ` ‰lat. praeventioŠ 1. postupci koji se preduzimaju da bi se ne{to spre~ilo, predupre|ivawe, spre~avawe. 2. pobijawe primedaba za koje se pretpostavqa da bi ih suprotna strana mogla navesti. 3. predube|ewe, predrasuda. x prevencioni. preverbalan, -lna, -lno ` ‰v. pre-, lat. verbum re~Š koji prethodi sposobnosti govora (u razvoju govora). previzija, -e ` ‰nlat. praevisioŠ naslu}ivawe onoga {to }e se dogoditi, predvi|awe.

983

preglacijal preglacijal, -ala m ‰v. pre-, glacijalŠ geol. razdobqe u razvoju Zemqe koje prethodi ledenom dobu. preglacijalni, -lna, -lno ‰nlat. praeglacialis, v. preglacijalŠ geol. koji je postojao pre ledenog doba. pregnantan, -tna, -tno ‰lat. praegnans trudan, nose}iŠ 1. saèt, zgusnut, jezgrovit. 2. vaàn, zna~ajan, na kome je teì{te izlagawa. 3. plodan; trudan, steon. pregnancija, -e ` ‰nlat. praegnantiaŠ 1. svojstvo onoga {to je pregnantno, dubina i saètost misli. 2. skotnost, plodnost. pregrupisati, -i{em svr{. ‰v. grupisatiŠ ponovo, druk~ije rasporediti; pregrupisati se rasporediti se u druk~ije grupe. pregustirati, pregustiram, 3. l. mn. pregustiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praegustareŠ 1. probati jelo i pi}e pre izno{ewa na sto. 2. unapred gustirati, uìvati u ~emu. predator, -a m, mn. -i ‰lat. praedatorŠ 1. biol. organizam koji se hrani organizmima druge vrste, grabqivac. 2. voj. vrsta bespilotne letelice za izvi|awe. predacija, -e ` ‰lat. praedatioŠ biol. odnos me|u ìvotiwama u kojem se jedna (grabqivac, predator) hrani drugom (`rtva, plen). predela, -e `, gen. mn. predela ‰ital. predellaŠ arhit., crkv. 1. stepenik pred oltarom, na kome sve{tenik stoji dok sluì. 2. dowi deo krilnog oltara u katoli~koj crkvi, ukra{en slikama ili reqefima. predeliberacija, -e ` ‰v. pre-, v. deliberacijaŠ prethodno dogovarawe, prethodno savetovawe. predestinacija, -e ` ‰lat. praedestinatioŠ 1. rel. u~ewe po kojem je ~ovekova sudbina (blaènstvo ili prokletstvo) unapred odre|ena, naro~ito u kalvinizmu. 2. ono {to je nekom su|eno ili za {ta ima sklonost od ro|ewa. predestiniran, -a, -o ‰v. predestiniratiŠ unapred odre|en, predodre|en; namewen ve~nom blaènstvu ili prokletstvu. predestinirati, predestiniram, 3. l. mn. predestiniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praedestinare, v. pre-, destinare uspostaviti, utvrditiŠ unapred odrediti, nameniti, predodrediti; pred-

984

predikator odrediti ve~no blaènstvo ili ve~no prokletstvo. predeterminacija, -e ` ‰v. pre-, determinacijaŠ a. unapred stvorena odluka ili zamisao. b. teol. predodre|ewe qudske voqe i sudbine; predestinacija. predeterminizam, -zma m ‰v. predeterminisatiŠ filoz. u~ewe po kome je ~ovekova sudbina unapred odre|ena. predeterminisati, -mini{em svr{. i nesvr{. ‰v. pre-, determinisatiŠ unapred odrediti, predodrediti. predeterminist(a), -e m, mn. predeterministi ‰v. predeterminizamŠ onaj koji veruje u predeterminizam. predijalac, -lca m, mn. predijalci, gen. mn. predijalaca = predijalist(a), -e m, mn. predijalisti ‰srlat. praedialis, v. predijumŠ ist. uìvalac crkvenih dobara, obavezan na vojnu slu`bu darovaocu. predijum, -a i predij, -a m ‰lat. praediumŠ ist. crkveno imawe koje se daje na nasledno uìvawe svetovnoj ili crkvenoj osobi. predika = pridika (v.). predikabilije, predikabilija ` mn. ‰srlat. praedicabiliaŠ filoz. 1. kod Porfirija i kod sholasti~ara pet klasa predikata: rod, vrsta, razlika, svojstveno, slu~ajno. 2. kod Kanta: svi pojmovi koji se a priori mogu izvesti iz kategorija. predikabilitet, -eta m ‰nlat. praedicabilitasŠ filoz. sposobnost pridavawa ili pripisivawa neke osobine. predikant, -a m, mn. predikanti, gen. mn. predikanata ‰lat. praedicansŠ protestantski sve{tenik, propovednik. predikat, -ata m, mn. predikati, gen. mn. predikata ‰lat. praedicatumŠ 1. gram. re~ u re~enici kojom se o subjektu ne{to kazuje (radwa, stawe, osobina), prirok. 2. log. ono {to se u uspostavqenom logi~kom sudu kazuje o predmetu. 3. titula uz prezime. predikatni, -a, -o = predikatski, -a, -o koji pripada predikatu, koji je deo predikata, koji se odnosi na predikat. predikator, -a m, mn. -i ‰v. predikacijaŠ propovednik.

predikatski predikatski = predikatni (v.). predikacija, -e ` ‰lat. praedicatioŠ 1. gram. povezivawe predikata sa odre|enim subjektom. 2. log. pridavawe (ili odricawe) predikata subjektu. 3. javno objavqivawe; propovedawe, propoved. predikovati = pridikovati (v.). predikcija, -e ` ‰lat. praedictioŠ predskazivawe, proricawe, predvi|awe. predilekcija, -e ` ‰fr. predilection, prema praedilectus najvoqenijiŠ 1. posebna qubav, posebna naklonost prema kome ili ~emu. 2. med. sklonost, predodre|enost, predispozicija (za neku bolest). srlat.

predinfarktni, -a, -o ‰pred-, v. infarktŠ med. koji nastaje pre infarkta, koji mu prethodi (predinfarktno stawe). predispozicija, -e ` ‰v. pre-, dispozicijaŠ prirodna sklonost, predodre|enost, nagiwawe ~emu. predisponiran, -a, -o ‰v. predisponiratiŠ koji je unapred odre|en za ne{to; sklon ne~emu, osetqiv na ne{to (na neku bolest); unapred pripremqen za ne{to. predisponiranost, -osti ` ‰v. predisponiranŠ osobina onoga koji je predisponiran ili onoga {to je predisponirano. predisponirati, predisponiram, 3. l. mn. predisponiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. praedisponereŠ unapred rasporediti, pripremiti za ne{to, osposobiti. predmenstruacijski, -a, -o ‰pred, v. menstruacijskiŠ fiziol. koji se doga|a pre menstruacije. y predmenstruacijski sindrom (PMS) niz subjektivnih pojava koje se javqaju pre menstruacije (nervoza, nesanica, umor, glavoboqa i sl.) i nestaju s wenom pojavom. predominantan, -tna, -tno ‰nlat. praedominansŠ koji preovla|uje, nadmo}an, preteàn, prvenstven. predominantnost, -osti ` ‰v. predominantanŠ osobina onoga koji je predominantan i onoga {to je predominantno. predominacija, -e ` ‰nlat. praedominatioŠ prevlast, nadmo}, prvenstvo.

prezbiterijanizam predominirati, predominiram, 3. l. mn. predominiraju nesvr{. ‰srlat. praedominareŠ biti nadmo}an, imati prevlast, preovladavati. predriblati, -am svr{. ‰v. driblovatiŠ 1. sp. prevariti, mimoi}i protivni~kog igra~a teraju}i loptu. 2. fig. prevariti nekoga lukavstvom, nadmudriti. predsezona, -e ` ‰pred-, v. sezonaŠ sezona pre glavne sezone. preegzistencija, -e ` ‰v. pre-, egzistencijaŠ 1. prethodno postojawe. 2. teol. egzistencija pre materijalne egzistencije, pre ro|ewa tela. preegzistencijalizam, -zma m ‰v. pre-, egzistencijalizamŠ teol. u~ewe po kojem su qudske du{e postojale pre postanka tela. preegzistirati, preegzistiram, 3. l. mn. preegzistiraju nesvr{. ‰v. pre-, egzistiratiŠ ranije postojati, postojati pre ~ega drugog. preeminentan, -tna, -tno ‰lat. praeeminensŠ izvrstan, istaknut, nadmo}an. preeminencija, -e ` ‰nlat. praeeminentiaŠ prednost, nadmo}nost, prvenstvo (u ~inu, dostojanstvu, pravu). preempcija, -e ` ‰nlat. praeemptio, v. pre-, empere kupitiŠ prav. ranija kupovina; pre~e pravo kupovine. prezbiakuzija, -e ` ‰nlat. praesbyacusia od gr~. presbys star, akousis sluhŠ med. stara~ka nagluvost, izraèna najpre kod tonova visoke frekvencije. prezbiopija, -e ` ‰gr~. presbys starac, v. -opijaŠ med. dalekovidost, ob. kod starijih qudi. prezbit, -a m, mn. prezbiti, gen. mn. prezbita ‰gr~. presbys staracŠ med. onaj koji daleko vidi, dalekovid ~ovek. prezbiter, -a m = prezviter, -a m ‰lat. presbyter stariji od gr~. presbyteros od presbys staracŠ crkv. izabrani stare{ina protestantske crkvene op{tine; sve{tenik uop{te. prezbiterat, -ata m = prezviterat, -ata m ‰lat. presbyteratus, v. prezbiterŠ sve{teni~ki red, sve{teni~ka slu`ba, sve{tenstvo. prezbiterijanac, -nca m, mn. prezbiterijanci, gen. mn. prezbiterijanaca ‰engl. presbyterian, v. prezbiterŠ sledbenik prezbiterijanizma. prezbiterijanizam, -zma m ‰engl. presbyterianismŠ rel. protestantska reformisana veroi-

985

prezbiterijum spovest, nastala u Engleskoj i [kotskoj u XVI veku, u kojoj ne postoji vlast biskupa, nego se priznaje samo sve{tenik, prezbiter. prezbiterijum, -a i prezbiterij, -a m = prezviterijum, -a i prezviterij, -a m ‰lat. presbyterium od gr~. presbyterionŠ 1. zajednica prezbitera, sve{tenika. 2. u katoli~kim katedralama uzdignuti prostor za sve{tenike, odvojen pregradom od vernika. prezviter, -a m ‰v. prezbiterŠ rel. pravosl. vi{i ~in u sve{tenstvu (protoprezviter). prezent, -a m ‰lat. (tempus) praesensŠ gram. glagolski oblik koji ozna~ava da se radwa odvija u trenutku govora, sada{we vreme. x prezentski. prezent, -a m, mn. prezenti, gen. mn. prezenata ‰nem. Present od fr. presentŠ predmet ili vrednost koja se daruje nekome, poklon, dar. prezentabilan, -lna, -lno ‰fr. presentableŠ 1. koji se moè pokazati, ponuditi, predloìti. 2. koji se moè predo~iti, izvesti, prikazati. 3. koji je pristojnog izgleda, nao~it. prezentant, -a m, mn. prezentanti, gen. mn. prezentanata ‰nem. Prasentant, v. prezentacijaŠ 1. bank. onaj koji podnosi menicu na prihvat, predo~iteq menice. 2. a. podnosilac predloga, predlaga~. b. onaj koji u~estvuje u predstavqawu, prikazivawu. prezentat, -ata m ‰v. prezentacijaŠ bank. onaj kome se podnosi menica. prezentacija, -e ` ‰lat. praesentatioŠ 1. predstavqawe, prikazivawe, promocija. 2. bank. podno{ewe menice na prihvat, isplatu. prezentirati, prezentiram, 3. l. mn. prezentiraju = prezentovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. praesentareŠ 1. predstaviti, predstavqati, prikaz(iv)ati. 3. izneti, predloìti, preporu~iti. 3. pokloniti, poklawati, darivati; sve~ano da(va)ti, preda(va)ti. prezentovati = prezentirati (v.). prezencija, -e ` ‰lat. praesentiaŠ prisustvo, prisutnost. prezervativ, -a m, mn. -i ‰srlat. praeservativus od lat. praeservare unapred ~uvatiŠ 1. za{titno sredstvo uop{te. 2. gumena navlaka za mu{ki polni organ, sluì kao za{tita od ne-

986

prekanceroza èqene trudno}e i od polno prenosivih bolesti, kondom (v.). prezervativan, -vna, -vno ‰srlat. praeservativusŠ koji ~uva, za{titan. prezervacija, -e ` ‰nlat. praeservatioŠ ~uvawe, za{tita. prezident, -a m, mn. prezidenti, gen. mn. prezidenata ‰nem. Prasident od lat. praesidens od praesidere sedeti na ~eluŠ predsednik. prezidencijalan, -lna, -lno ‰nlat. praesidentialisŠ koji se odnosi na predsednika, koji pripada predsedniku, predsedni~ki. prezidijum, -a i prezidij, -a m ‰lat. praesidium odbranaŠ 1. skup osoba koje su izabrane da vode skup{tinu, rukovode nekom ustanovom i sl., predsedni{tvo. 2. ist. u Sovjetskom Savezu i drugim socijalisti~kim zemqama, vrhovni organ dràvne uprave. prezla, -e `, gen. mn. prezli ‰nem. BroselnŠ mrvice od osu{enog i samlevenog hleba, koje se koriste pri spravqawu hrane. prezumibilan, prezumirati, prezumptivan, prezumpcija. v. presumibilan, presumirati, presumptivan, presumpcija. preistorija, -e i preistorija, -e, preistorija, -e ` ‰v. pre-, istorijaŠ doba u razvitku qudskog roda od pojave ~oveka na zemqi do pojave prvih pisanih spomenika; nauka koja se bavi izu~avawem toga perioda. x preistorijski. prejudikat, -ata m ‰v. prejudiciratiŠ prav. ranija sudska presuda po nekom pravnom pitawu koja vaì kao norma za sve budu}e sli~ne slu~ajeve. prejudicirati, prejudiciram, 3. l. mn. prejudiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeiudicareŠ unapred suditi o ~emu, stvoriti, stvarati unapred mi{qewe o ne~emu, praviti pretpostavke bez stvarne osnove. prekambrijum, -a i prekambrij, -a m ‰v. pre-, kambrijumŠ geol. najstarije doba u razvoju Zemqe, doba koje prethodi kambrijumu. prekanceroza, -e ` ‰v. prekancerozanŠ med. patolo{ka stawa ili oboqewa koja mogu prethoditi pojavi malignog tumora (zapaqewa, poreme}aji u cirkulaciji i dr.).

prekancerozan prekancerozan, -zna, -zno ‰v. pre-, kancerozanŠ med. koji prethodi pojavi malignog tumora. prekaran, -rna, -rno ‰lat. precariusŠ privremen, nestalan, nesiguran, prolazan. prekarijum, -a i prekarij, -a m ‰lat. precarium prema prex gen. precis molbaŠ 1. ist. u starom veku ugovor o zakupu. 2. prav. ugovor prema kojem jedna strana prepu{ta drugoj neku stvar na privremeno uìvawe. 3. pravno stawe koje se moè uvek opozvati, opozivqivost. prekarist(a), -e m, mn. prekaristi ‰v. prekarijumŠ prav. onaj koji dobija prekarijum na uìvawe. prekaucija, -e ` ‰nlat. praecautioŠ obazrivost, opreznost; mera predostro`nosti. prekvalifikacija, -e ` ‰v. kvalifikacijaŠ 1. osposobqavawe za novu struku ili profesiju. 2. prav. nova kvalifikacija po~iwenog dela u pravnom postupku. prekvalifikovati (se), prekvalifikujem (se) svr{. i nesvr{. ‰v. kvalifikovatiŠ 1. osposobiti (se), osposobqavati (se) za novi posao. 2. prav. da(va)ti novu kvalifikaciju po~iwenog dela. prekludirati, prekludiram, 3. l. mn. prekludiraju svr{. ‰lat. praecludereŠ 1. zakqu~iti, zatvoriti, iskqu~iti. 2. prav. odbiti zauvek neki zahtev, proglasiti nekoga li{enim prava na ne{to. prekluzivan, -vna, -vno ‰nlat. praeclusivus, v. prekludiratiŠ koji iskqu~uje, spre~ava, koji odbija. y prekluzivni rok zakonom odre|en rok do kojeg se ne{to mora izvr{iti. prekluzija, -e ` ‰lat. praeclusioŠ prav. posebnim propisom ustanovqen prestanak vaèwa prava po{to su svi zakonski rokovi pro{li, a ni{ta nije u~iweno da se takvo pravo sa~uva. prekognicija, -e ` ‰v. pre-, lat. cognitio saznaweŠ spoznaja o nekom budu}em doga|aju ekstrasenzornim putem, vizija budu}nosti. prekognosti~ar, -a m, -i ‰v. pre-, lat. cognoscere saznatiŠ onaj koji ima sposobnost prekognicije. prekoks prid. indekl. ‰lat. praecoxŠ prerano zreo, pre vremena zreo. prekonizirati, prekoniziram, 3. l. mn. prekoniziraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. praeconisareŠ 1.

preludirati javno proglasiti; javno (po)hvaliti. 2. crkv. predloìti nekoga za biskupa (o papi). prekordijalan, -lna, -lno ‰v. prekordijumŠ anat. koji pripada prekordijumu. prekordijum, -a i prekordij, -a m ‰lat. praecordium, v. pre-, lat. cor, cordis srceŠ anat. oblast grudnog ko{a ispred srca. prelat, -ata m, mn. prelati, gen. mn. prelata ‰lat. praelatus pretpostavqen, po{tovanŠ vi{i crkveni dostojanstvenik u katoli~koj i anglikanskoj crkvi. x prelatski. prelatura, -e ` ‰srlat. praelaturaŠ dostojanstvo, slu`ba, poloàj prelata. prelacija, -e ` ‰lat. praelatioŠ preimu}stvo, prednost, pravo prvenstva. prelevman, -ana m, mn. prelevmani, gen. mn. prelevmana ‰fr. prelevementŠ ekon. za{titna taksa kojom se nadokna|uje razlika izme|u niè cene uvezene robe i vi{e cene doma}eg proizvoda. prelegat, -ata m ‰lat. praelegatumŠ prav. zave{tawe sa~iweno unapred; ono {to je unapred zave{tano. prelid, -ida m ‰fr. prelude, v. preludijumŠ muz. kra}a kompozicija za klavir, naro~ito u doba romantizma. preliminar, -ara m, mn. preliminari, gen. mn. preliminara ‰lat. praeliminariumŠ prav. ugovor kojim se stranke obavezuju na sklapawe glavnog ugovora, predugovor. preliminaran, -rna, -rno ‰srlat. praeliminaris, v. pre-, lat. limen pragŠ prethodni, pripremni, uvodni. preliminarije, preliminarija ` mn. ‰nlat. praeliminariaŠ uvodi, pripreme; prethodni stavovi, prethodne ta~ke sporazuma. prelogi~an, -~na, -~no ‰v. pre-, logi~anŠ psih. izraz za na~in mi{qewa koji ne prati uobi~ajena pravila logike i koji se javqa kod dece, kod primitivnih naroda i kod nekih psihoti~nih bolesnika. preludijum, -a i preludij, -a m ‰srlat. praeludium, v. pre-, lat. ludus igraŠ 1. muz. a. uvod u neko muzi~ko delo, uvodni komad. b. v. prelid. 2. fig. uvod, po~etak, priprema, nagove{taj ne~ega. preludirati, preludiram, 3. l. mn. preludiraju nesvr{. ‰lat. praeludereŠ 1. muz. izvoditi

987

prematuritet preludij, svirati bez pripreme, prema trenutnom nadahnu}u, improvizovati. 2. fig. raditi ne{to sitnije pre prelaska na krupnije stvari, nagove{tavati ne{to. prematuritet, -eta m ‰nlat. praematuritas, v. pre-, maturitetŠ preranost, prevremenost, prevremena zrelost. prematurus, -a m, mn. -i ‰lat. praematurusŠ dete ro|eno pre normalnog isteka trudno}e, nedono{~e. premedikacija, -e ` ‰v. pre-, medikacijaŠ davawe medikamenata pacijentu pre anestezije, radi psihi~kog smirewa i ublaàvawa sporednih pojava. med.

premeditacija, -e ` ‰lat. praemeditatio, v. pre-, meditacijaŠ prethodno smi{qawe, predumi{qaj, namera, naum. premija, -e ` ‰lat. praemiumŠ 1. nagrada (u novcu ili u vidu nekog predmeta) za uspeh u radu. 2. dopunska nov~ana nagrada radnicima i slu`benicima povrh redovne plate za prekora~ewe norme. 3. ekon. nov~ani podsticaj koji se daje izvoznicima radi izvoza odre|ene robe. 4. trg. nagrada u novcu koja se daje pri kupovini robe. 5. redovni nov~ani iznos koji osiguranik pla}a osiguravaju}em dru{tvu na osnovu polise. 6. glavni zgoditak na lutriji. premijer, premijera m, mn. premijeri, gen. premijera ‰fr. premier prviŠ ministar predsednik, predsednik vlade. mn.

premijera, -e ` ‰fr. premiere prvaŠ prvo izvo|ewe nekog pozori{nog ili muzi~kog dela; prvo prikazivawe filma. premijerni, -a, -o ‰v. premijeraŠ koji se odnosi na premijeru; koji se prvi put doga|a, izvodi ili prikazuje. premijerski, -a, -o ‰v. premijerŠ koji se odnosi na premijera, koji pripada premijeru. premijski, -a, -o ‰v. premijaŠ koji se odnosi na premiju. y premijski zajam vrsta dràvnog zajma kod kojeg postoji i mogu}nost dobitka lutrijske premije; premijski posao berz. posao kod kojeg je jednoj strani slobodno da, uz pla}awe izvesne naknade, do odre|enog roka odustane od tog posla; premijski sistem nadnica na~in pla}awa koji podrazumeva ispla-

988

prenumerisati }ivawe dopunske nagrade ako radnik prema{i normu. premijum, -a m ‰engl. premium kvalitetan, superioran od lat. praemium odlikovaweŠ trg. normalan benzin, sa 86–88 oktana (u nekim zemqama naziv za super benzin). premirati, premiram, 3. l. mn. premiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. pramieren, prema srlat. praemiareŠ da(va)ti premiju, nagraditi, nagra|ivati. premisa, -e ` ‰srlat. (propositio) praemissa od praemittere poslati unapredŠ log. jedan od dvaju ili vi{e sudova iz kojih se izvodi zakqu~ak, pretpostavka. premolari, premolara m mn. ‰nlat. praemolares prema (dens) molaris kutwakŠ anat. zubi sme{teni iza o~waka, mali kutwaci. premonitoran, -rna, -rno ‰lat. praemonitorius, v. pre-, monitorius upozoravaju}iŠ 1. koji unapred upozorava nekoga na ne{to, koji opomiwe ili najavquje. 2. med. koji ukazuje na oboqewe ili na neku komplikaciju. premonstratenzijanac, -nca m, mn. premonstratenzijanci, gen. mn. premonstratenzijanaca ‰nem. Pramonstratenser, prema fr. pre montre, od lat. pratum monstratum pokazana livadaŠ crkv. pripadnik crkvenog reda, osnovanog 1211. u Premontreu u Francuskoj. premonstrator, -a m, mn. -i ‰nlat. praemonstratorŠ pokaziva~ (naro~ito kod telesnog ve`bawa i sporta). premonstracija, -e ` ‰nlat. praemonstratioŠ pokazivawe pred drugima, predwa~ewe. prenatalan, -lna, -lno ‰v. pre-, lat. natalis rodni, ro|eniŠ med. koji se desio pre ro|ewa. prenotacija, -e ` ‰nlat. praenotatioŠ prav. prethodna sudska opomena poveriocu u slu~ajevima namernog bankrotstva. prenumerant, -a m, mn. prenumeranti, gen. mn. prenumeranata ‰nem. Pranumerant, v. prenumeracijaŠ zast. pretplatnik, abonent. prenumeracija, -e ` ‰nem. Pranumeration, v. pre-, numeracijaŠ zast. pla}awe unapred za ne{to, pretplata, abonman. prenumerisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nem. pranumerieren, v. pre-, numerisatiŠ 1. pretplatiti, pretpla}ivati koga kao kupca ne~ega, abo-

preokupacija nirati (na neku kwigu, list i sl.). 2. izmeniti brojeve, reorganizovati na~in brojawa. preokupacija, -e ` ‰lat. paeoccupatioŠ briga za ne{to, obuzetost, zauzetost ne~im, glavna delatnost. preokupirati, preokupiram, 3. l. mn. preokupiraju svr{. ‰lat. praeoccupare, v. pre-, okupiratiŠ suvi{e opteretiti, zaokupiti poslom, brigom oko ne~ega. preparandija, -e ` ‰nem. Praparandschule od lat. praeparandus koji mora da se spremi od lat. praeparare unapred pripremiti, nem. Schule {kolaŠ zast. u~iteqska {kola. preparandist(a), -e m, mn. preparandisti (retko preparand, -a) ‰nem. PraparandistŠ zast. u~enik preparandije, u~iteqske {kole. preparandisti~ki, -a, -o ‰v. preparandist(a)Š koji se odnosi na preparandiju i preparandiste. preparat, -ata m, mn. preparati, gen. mn. preparata ‰lat. praeparatum od praeparatus unapred pripremqenŠ 1. hem. a. materija pripremqena u laboratoriji za ispitivawe. b. hemijski ili farmaceutski proizvod, izra|en u laboratoriji ili fabrici. 2. delovi ìvotiwskog ili biqnog organizma pripremqeni za anatomsko ispitivawe ili za o~iglednu obuku. preparator, -a m, mn. -i ‰lat. praeparatorŠ 1. onaj koji izra|uje, priprema preparate. 2. stru~wak za preparirawe (u laboratoriji, muzeju i sl.). preparatoran, -rna, -rno ‰lat. praeparatoriusŠ koji prethodi ~emu, prethodni, pripravni, uvodni. preparatura, -e ` ‰lat. praeparaturaŠ pripremawe, pripravqawe, spravqawe. preparacija, -e ` ‰lat. praeparatioŠ 1. pripremawe, pripravqawe, spravqawe. 2. postupak preparirawa. 3. hem. pripremawe odre|enog jediwewa postupkom koji se temeqi na hemijskoj reakciji. preparirati, prepariram, 3. l. mn. prepariraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeparareŠ 1. pripremiti, pripremati preparate za prou~avawe. 2. biohemijskim postupkom za{tititi telo ìvotiwe od raspadawa, ispuniti ga i sa~uvati u prvobitnom obliku. 3. pripremiti, priprema-

prepucijum ti neku materiju na naro~it na~in daju}i joj odgovaraju}i oblik. 4. fig. ube|ivati koga, pridobi(ja)ti koga za neku ideju. prepozit, -a m ‰lat. praepositus od praeponere, v. preponiratiŠ katoli~ki sve{tenik na ~elu kaptola. prepozitivan, -vna, -vno ‰lat. praepositivusŠ gram. koji se stavqa ispred, koji prethodi drugom jezi~kom elementu. prepozitura, -e ` ‰nlat. praeposituraŠ mesto i dostojanstvo pretpostavqenog; kod katolika mesto i dostojanstvo stare{ine jednog kalu|erskog reda. prepozicija, -e ` ‰lat. praepositio stavqawe napredŠ gram. nepromenqiva vrsta re~i kojom se iskazuju odnosi izme|u re~eni~nih elemenata, predlog. preponderantan, -tna, -tno ‰lat. praeponderans od praeponderare, v. preponderisatiŠ koji ima nadmo} u ne~emu, preteàn, preovla|uju}i. preponderancija, -e ` ‰nlat. praeponderantia, v. preponderisatiŠ ono {to daje ve}u vrednost, snagu ili premo} u pore|ewu s drugim, prete`nost, prevaga, nadmo}nost. preponderirati v. preponderisati. preponderisati, -i{em i preponderirati, preponderiram, 3. l. mn. preponderiraju nesvr{. ‰lat. praeponderare, v. pre-, pondus teìna, teretŠ imati prevagu po teìni, vrednosti, va`nosti nad ~im, biti nadmo}an. preponirati, preponiram, 3. l. mn. preponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeponereŠ 1. staviti ispred ~ega. 2. staviti na ~elo, u~initi koga pretpostavqenim, postaviti za stare{inu. prepotentan, -tna, -tno ‰lat. praepotensŠ 1. drzak, nadmen, silovit, samovoqan. 2. nadmo}an; koji ima vi{ak snage. prepotentnost, -osti ` = prepotencija, -e ` ‰lat. praepotentiaŠ osobina onoga koji je prepotentan. prepo{t, -a m, mn. prepo{ti, gen. mn. prepo{ta ‰ital. preposto od lat. praepositusŠ 1. v. prepozit. 2. stare{ina katoli~kog samostana, prior. preprata v. priprata. prepucijum, -a i prepucij, -a m ‰lat. praeputiumŠ anat. slobodni deo koè penisa koji pokriva wegov vrh kad nije u erekciji.

989

prerafaeliti prerafaeliti, prerafaelita m, mn. ‰engl. Preraphaelite, v. pre-, Raphael engl. oblik imena Rafael (Raffaello Santi, 1483–1520)Š slikarska i pesni~ka struja u drugoj polovini XIX veka u Engleskoj ~iji je ideal bio vernost prirodi, kao u delima slikara pre Rafaela. x prerafaelitski. preregistracija, -e ` ‰v. registracijaŠ ~in preregistrovawa, preregistrovawe. preregistrovati, -ujem svr{. ‰v. registrovatiŠ ponovo registrovati pod drugim brojem, na ime drugog vlasnika i sl. prerija, -e ` ‰fr. prairieŠ geogr. prostrana ravnica prekrivena travom, naro~ito u Severnoj Americi. z zakon prerije zakon sile, zakon ja~eg. prerijal, -ala m ‰fr. prairial od prairie, v. prerijaŠ ist. mesec francuskog republikanskog kalendara, od 20. maja do 18. juna. prerijski, -a, -o ‰v. prerijaŠ koji se odnosi na preriju, koji pripada preriji, koji ìvi u preriji. prerogativ, -a prerogativ, -iva m, mn. prerogativi, gen. mn. prerogativa i prerogativa, -e ` ‰lat. praerogativa od praerogativus prvoovla{tenŠ prav. posebno, iskqu~ivo pravo nekog dràvnog organa ili osobe na rukovode}em poloàju. pres, -a m ‰engl. pressŠ {tampa (kao oznaka na novinarskim vozilima, ili u imenima novinskih agencija). y pres-agencija specijalizovana slu`ba koja prenosi vesti listovima i drugim sredstvima informacija; pres-biro odeqewe neke ustanove zaduèno za izdavawe informacija novinarima; pres-kliping izrezak, vest iz novina, obi~no dobijena preko agencije koja se time bavi; pres-konferencija konferencija za {tampu; pres-centar mesto organizovano za rad novinara u vreme politi~kih, sportskih i drugih zna~ajnih doga|aja. presa, -e `, gen. mn. presa ‰nem. PresseŠ sprava za pritiskawe, gwe~ewe, ob. pomo}u zavrtwa; sprava za ce|ewe. y {tamparska presa najstariji oblik {tamparske ma{ine, u kojoj se hartija polaè preko olovnog sloga namazanog bojom i pritiska. pres-agencija v. pres.

990

preskripcija presaldumiti, -im svr{. ‰tur. saldyrmakŠ 1. prebroditi, prevesti se preko vode. 2. fig. potpuno promeniti mi{qewe, pre}i na drugu stranu, prihvatiti stavove druge strane. presantan, -tna, -tno ‰fr. pressantŠ 1. hitan, neodloàn, preko potreban. 2. uporan, nasrtqiv, nametqiv. presbiopija v. prezbiopija. pres-biro v. pres. presedan, -ana m, mn. presedani, gen. mn. presedana ‰fr. precedent od lat. praecedens prethodniŠ 1. slu~aj koji se ranije dogodio i koji sluì kao primer ili opravdawe za kasnije slu~ajeve. z bez presedana ne~uveno, dosad nevi|eno. 2. prav. odluka suda ili administrativnog organa koje se uzima kao uzorak pri re{avawu sli~nih slu~ajeva. presija, -e `, gen. mn. presija ‰lat. pressio, prema premere gwe~itiŠ 1. pritisak, prisila, prinuda. 2. poùrivawe nekoga da ne{to u~ini, saletawe, urgirawe. presing, -a m, mn. presinzi, gen. mn. presinga ‰engl. pressingŠ 1. sp. u timskim sportovima oblik odbrane u kojoj svaki igra~ odbrane strogo pokriva jednog od protivni~kih igra~a i nastoji da ga onemogu}i u akciji. 2. v. presija. presirati, presiram, 3. l. mn. presiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. pressieren od fr. presserŠ pritiskati, primoravati, poùri(va)ti, navaqivati da se {to u~ini. pres-kliping v. pres. pres-konferencija v. pres. preskribovan, -a, -o ‰lat. praescriptus, v. preskribovatiŠ prav. zastareo. preskribovati, preskribujem svr{. i nesvr{. ‰lat. praescribereŠ 1. propisati, propisivati. 2. prav. proglasiti zastarelim. preskriptibilan, -lna, -lno ‰nlat. praescriptibilisŠ koji moè zastariti, zastarqiv. preskriptibilitet, -eta m ‰nlat. praescriptibilitasŠ prav. mogu}nost zastarelosti, zastarqivost. preskriptivan, -vna, -vno ‰srlat. praescriptivusŠ koji odre|uje i propisuje, normativan; up. deskriptivan. preskripcija, -e ` ‰lat. praescriptioŠ 1. propis, pravilo, pismena naredba. 2. prav. zastare-

presovati lost, sticawe prava na osnovu zastarelosti; osloba|awe na osnovu zastarelosti. presovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. pressareŠ pritiskati, pritisnuti (presom ili nekim teretom, radi ravnawa, lepqewa i sl.). prestacija, -e ` ‰lat. praestatioŠ 1. ist. obavezno davawe prinosa, davawe poreza. 2. prav. svaki ~in koji du`nik mora na osnovu obaveznog odnosa da izvr{i prema poveriocu. presti`, -ià m ‰fr. prestige od lat. praestigiumŠ ugled, dru{tvena svest o ne~ijoj vi{oj vrednosti; nadmo} koju neko ima zbog svog visokog ugleda i uticaja. presti`ni, -a, -o ‰v. presti`Š koji ima presti`, koji uìva dobar glas, koji ima dobru reputaciju, ugledan. prestisimo pril. ‰ital. prestissimoŠ muz. veoma brzo, {to je brè mogu}e. presto pril. ‰ital. prestoŠ muz. brzo, ìvahno. prestrukturirati, prestrukturiram, 3. l. mn. prestrukturiraju (nepr. prestruktuirati) svr{. i nesvr{. ‰v. strukturiratiŠ dati ne~emu novu strukturu, prepraviti, preoblikovati. presumibilan, -lna, -lno ‰nlat. praesumibilisŠ koji se moè pretpostaviti, navodni; verovatan. presumirati, presumiram, 3. l. mn. presumiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praesumere, v. pre-, sumere uzeti, mislitiŠ pretpostaviti, pretpostavqati, uzeti, uzimati kao verovatno. presumptivan, -vna, -vno ‰lat. praesumptivusŠ koji se pretpostavqa, naslu}uje, verovatan. presumpcija, -e ` ‰lat. praesumptioŠ 1. pretpostavka, naslu}ivawe, naga|awe. 2. prav. priznavawe ~iwenica za pravno verodostojne dok se ne dokaè suprotno. 3. nadmenost, uobraènost, drskost. presupozicija, -e ` ‰nlat. praesuppositioŠ pretpostavqawe, pretpostavka; uslov od koga se polazi u rasu|ivawu. presuponirati, presuponiram, 3. l. mn. presuponiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. praesupponereŠ pretpostaviti, pretpostavqati; uzeti kao polaznu ta~ku. pres-centar v. pres.

pretorijanac prescijencija, -e ` ‰nlat. praescientiaŠ predznawe, znawe koje prethodi iskustvu; poznavawe budu}nosti. pret-a-porte, -ea m ‰fr. pret-a-porter spreman za no{eweŠ konfekcijska ode}a boqeg kvaliteta, ali jeftinija od ekskluzivnih modela. pretekst, -a m, mn. preteksti, gen. mn. preteksta ‰lat. praetextum od praetexere pretvarati se, obmawivatiŠ razlog kojim se opravdava neki postupak, izgovor, izlika. preteksta, -e ` ‰lat. (toga) praetextaŠ 1. vrsta toge kod starih Rimqana, oivi~ena purpurom. 2. kwi`. rimska narodna tragedija. pretendent, -a m, mn. pretendenti, gen. mn. pretendenata ‰lat. praetendens, v. pretendovatiŠ onaj koji pretenduje na ne{to, koji polaè pravo na ne{to. x pretendentski. pretendovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. praetendereŠ teìti postizawu nekog visokog poloàja ili ve}e materijalne vrednosti, polagati pravo na ne{to; pripisivati sebi neko svojstvo. pretenzija, -e ` ‰srlat. praetensioŠ preteran zahtev, neopravdano polagawe prava na ne{to. pretenciozan, -zna, -zno ‰nem. pratentios od fr. pretentieux, v. pretenzijaŠ koji ima velike zahteve; koji ima o sebi preterano visoko mi{qewe, naduven, uobraèn. pretencioznost, -osti ` ‰nlat. praetentiositas, v. pretenciozanŠ osobina onoga koji je pretenciozan. preterit, -a, preterit, -a i preterit, -a m ‰lat. (tempus) praeteritumŠ gram. naziv za pro{lo vreme bez obzira na aspekt trajawa, u jezicima koji nemaju kao oblik aorist, imperfekat i perfekat. pretericija, -e ` ‰nlat. praeteritioŠ 1. prividno prelaèwe preko ne~ega, pre}utkivawe, nepomiwawe. 2. retor. figura koja podrazumeva nepomiwawe ne~ega kako bi se na to namerno skrenula pa`wa. pretor, -a m, mn. -i ‰lat. praetorŠ ist. u starom Rimu najvi{i dràvni slu`benik posle konzula; vrhovni sudija. x pretorski. pretorijanac, -nca m, mn. pretorijanci, gen. mn. pretorijanaca ‰lat. praetorianusŠ 1. ist. pripadnik pretorijanske garde. 2. fig. pripadnik

991

pretorijanski najamni~ke vojske koja sluì kao potpora vlasti zasnovanoj na gruboj sili. pretorijanski, -a, -o ‰lat. praetorianusŠ u: y pretorijanska garda ist. telesna garda rimskih careva, koja se isticala svojom obe{}u i nasiqima, igraju}i veliku ulogu u dvorskim prevratima. pretorijanstvo, -stva s ‰v. pretorijanacŠ vladavina vojnika, vladavina vojske. pretumbati, -am svr{. ‰v. tumbatiŠ 1. okrenuti naopa~ke, preokrenuti. 2. napraviti nered razme{tawem stvari i predmeta. pretura, -e ` ‰lat. praetura, v. pretorŠ ist. 1. ~in i slu`ba pretora. 2. sudnica. prefabrikat, -ata m ‰v. pre-, fabrikatŠ prera|evina; materijal koji stiè iz fabrike spreman za upotrebu, sastavqawe ili montirawe. prefabrikovati, -kujem svr{. ‰v. fabrikovatiŠ 1. pripremiti za upotrebu ili montaù. 2. preraditi, dati ~emu novi oblik u fabrici. prefacija, -e ` ‰lat. praefatioŠ u katoli~koj crkvi molitva na misi pre ~ina posve}ewa, predslovqe. prefacio v. prefacija. prefekt, -a m, mn. prefekti, gen. mn. prefekata ‰lat. praefectusŠ 1. ist. u starom Rimu vr{ilac raznih slu`bi u upravi i vojsci. 2. u nekim zemqama predstavnik dràve u provinciji, pokrajinski na~elnik. 3. upravnik gradske ili okru`ne policije. 4. vaspita~ u internatu. prefektura, -e ` ‰lat. praefecturaŠ 1. ist. administrativno-teritorijalna jedinica u Rimskom carstvu. 2. nadle{tvo prefekta; zgrada u kojoj se nalazi takvo nadle{tvo. preferans, -a m ‰fr. preferenceŠ vrsta igre sa trideset dve karte i tri igra~a. preferencija, -e ` ‰srlat. praeferentiaŠ 1. davawe prednosti ili prvenstva kome, ~emu, ve}a naklonost, sklonost prema kome, ~emu. 2. ekon. prednost, olak{ice, povlastice koje daju dràve me|u sobom radi pove}awa trgovine. preferencijalan, -lna, -lno ‰srlat. praeferentialis, v. preferencijaŠ koji ima prednost, prvenstvo, povla{}en, pretpostavqen. y preferencijalni tretman povla{}eni postupak u me|unarodnim odnosima.

992

preceptivan preferencijali, preferencijala m mn. ‰v. preferencijalanŠ ugovori izme|u dveju dràva kojima jedna drugoj daju olak{ice, povlastice u trgova~koj razmeni, povla{}ena tarifa. preferirati, preferiram, 3. l. mn. preferiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praeferre nositi ispredŠ da(va)ti prednost kome, ~emu, vi{e ceniti, vi{e voleti. prefiguracija, -e ` ‰nlat. praefiguratio, v. pre-, figuracijaŠ prethodno uobli~avawe, stvarawe, obrazovawe. prefiks, -a m, mn. prefiksi, gen. mn. prefiksa ‰lat. praefixum od praefigereŠ lingv. jezi~ki elemenat koji dolazi ispred osnove i zajedno s wom ~ini re~, predmetak; up. prefiks, sufiks. prefiksacija, -e ` ‰lat. praefixio, v. prefiksŠ lingv. na~in tvorbe re~i pomo}u prefiksa. preformacija, -e ` ‰nlat. praeformatio, v. pre-, formacijaŠ biol. zastarelo u~ewe po kojem se delovi tela potpuno obrazuju ve} u samom jajetu ili u semenoj }eliji, tako da se u toku razvoja ne stvara ni{ta novo. preformirati, preformiram, 3. l. mn. preformiraju svr{. ‰v. formiratiŠ 1. prethodno, unapred formirati. 2. dati ~emu drugi oblik, preoblikovati. preformulisati, -i{em svr{. ‰v. pre-, formulisatiŠ izmeniti formulaciju, dati drugu, druk~iju formulaciju. prefrigan, -a, -o ‰v. frigatiŠ lukav, prepreden, svim mastima namazan. precvikati v. precvikovati (v.). precvikovati, -ujem i precvikati, -am svr{. ‰nem. zwickenŠ naglo prese}i, prekinuti. precedencija, -e ` ‰nlat. praecedentiaŠ prethodnost; prvenstvo, preimu}stvo; pravo na vi{i poloàj. precentor, -a m, mn. -i ‰lat. praecentor, v. pre-, cantor peva~Š vo|a hora i u~iteq pevawa crkvenih i {kolskih horova. precept, -a m, mn. precepti, gen. mn. precepata ‰lat. praeceptumŠ 1. preporuka, savet. 2. usvojena i odre|ena obaveza koja ure|uje postupke i odnose u dru{tvu, pravilo, propis. 3. nalog, naredba. preceptivan, -vna, -vno ‰lat. praeceptivusŠ koji savetuje, opomiwe, upu}uje, pou~an.

preceptor preceptor, -a m, mn. -i ‰lat. praeceptorŠ instruktor, vaspita~, u~iteq. precesija, -e ` ‰lat. praecessio pretho|ewe od praecedere prethoditiŠ 1. hodawe ispred koga, pretho|ewe, predwa~ewe. 2. fiz., astron. pomerawe rotiraju}eg tela pod delovawem sile koja nastoji da promeni smer ose kretawa tela u prostoru. y precesija ekvinocija ranija pojava prole}ne ili jesewe ravnodnevice usled lakog zakretawa Zemqine osovine. precizan, -zna, -zno ‰lat. praecisusŠ koji se isti~e velikom ta~no{}u i jasno}om. y precizna mehanika tehn. izrada preciznih instrumenata i aparata za tehni~ke i nau~ne potrebe. precizirati, preciziram, 3. l. mn. preciziraju, gen. mn. preciziraju}i svr{. i nesvr{. ‰fr. preciserŠ ta~no, jasno odrediti, odre|ivati, pobliè objasniti (misao, predlog i sl.). preciznost, -osti ` ‰lat. praecisio, v. precizanŠ svojstvo onoga koji je precizan i onoga {to je precizno. precioza, -e ` (ob. u mn. precioze, precioza) ‰fr. precieuse od lat. pretiosusŠ 1. ist. jedna od dama iz francuskog visokog dru{tva u XVII veku koje su teìle da se istaknu u~eno{}u i prefiwenim ukusom. 2. èna sklona preterivawu u obla~ewu i ki}ewu, ka}iperka. preciozan, -zna, -zno ‰lat. preciosusŠ 1. dragocen. 2. izve{ta~en, neprirodan, usiqen, preteran. precipitans, -a m ‰lat. praecipitansŠ hem. sredstvo koje izaziva taloèwe. precipitat, -ata m ‰lat. praecipitatumŠ 1. hem. a. nerastvorqive ~estice u te~nosti koje se skupqaju na dnu, talog. b. naziv za neka jediwewa ìve. 2. meteor. ono {to je palo iz oblaka i {to je izmereno kao vodeni talog, padavine. precipitacija, -e ` ‰lat. praecipitatioŠ 1. hem. stvarawe taloga iz rastvora, taloèwe. 2. prenagqenost, brzopletost. precipitirati, precipitiram, 3. l. mn. precipitiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. praecipitareŠ 1. hem. padati, pasti na dno, (s)taloìti (se). 2. fig. prenagliti, prenagqivati, biti brzoplet. precipitozan, -zna, -zno ‰ital. precipitosoŠ 1. koji se ru{i, koji pada, koji ima jak nagib,

privatnost strm. 2. fig. nagao, iznenadan, nesmotren, nepromi{qen. privatan, -tna, -tno ‰lat. privatus oduzet (od javnosti)Š a. koji pripada odre|enom pojedincu, li~ni. b. koji sopstvenim sredstvima za rad proizvodi za sebe, a ne za dru{tvo. v. koji nije javan, zatvoren za publiku. g. koji pripada intimnom ili porodi~nom ìvotu, ku}ni, doma}i; li~ni, poverqiv. d. koji nema slu`beni karakter, nezvani~an. y privatna audijencija nezvani~an, poverqiv prijem kod vladara ili crkvenog poglavara; privatna inicijativa podsticaj koji dolazi od pojedinca ili grupe, a ne od dràve ili zvani~nih organa; ekon. privredna delatnost privatnika u socijalisti~kom sistemu; privatna korespondencija li~na, prisna prepiska jedne osobe; privatna tu`ba li~na, gra|anska tu`ba, zakonsko progawawe ka`wivih radwi od strane lica koje je tim radwama li~no o{te}eno; privatno pravo grana pravne nauke koja ure|uje odnose pojedinaca prema drugim qudima ili prema imovini. privativan, -vna, -vno ‰lat. privativus prema privare li{itiŠ koji li{ava, odri~e, iskqu~uje. privatizacija, -e ` ‰v. privatizovatiŠ 1. pretvarawe dràvne i dru{tvene svojine u privatnu. 2. svojatawe, uzimawe pod svoje (neke javne funkcije ili ustanove, bez obzira na op{te interese); pona{awe slu`benika koji dràvnu ili drugu javnu funkciju tretira kao svoju privatnu stvar. privatizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. privatisareŠ pretvoriti, pretvarati ne{to u privatno vlasni{tvo. privatist(a), -e m, mn. privatisti ‰v. privatanŠ 1. u~enik koji ne ide u {kolu nego polaè ispite na kraju polugodi{ta. 2. stru~wak za privatno pravo. privatnik, -a m, mn. privatnici, gen. mn. privatnika (`. privatnica, -e) ‰v. privatanŠ ~ovek koji nije ni u kakvoj slu`bi, nego ìvi od sopstvene imovine; onaj koji sopstvenim sredstvima za rad proizvodi za sebe, a ne za dru{tvo. privatnost, -osti ` ‰v. privatanŠ 1. stawe u kojem se nalazi ono {to je privatno; privatno

993

privacija vlasni{tvo. 2. li~na, intimna i porodi~na sfera ìvota. privacija, -e ` ‰lat. privatioŠ 1. li{avawe, oduzimawe, gubitak; odricawe. 2. oskudica, neda}a, nema{tina. privilegija, -e i privilegija, -e ` ‰lat. privilegiumŠ 1. a. iskqu~ivo pravo, povlastica koju uìva neka osoba, neki stale` ili klasa. b. prednost, prvenstvo. 2. ist. dokument (ob. u sredwem veku) kojim je vi{a vlast pojedincu, gradu i sl. dodeqivala odre|ene povlastice. privilegovan, -a, -o ‰v. privilegovatiŠ koji uìva privilegiju, koji ima posebna prava, povla{}en. privilegovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰srlat. privilegiareŠ da(va)ti povlasticu, prvenstvo kome, dovesti, dovoditi koga u povla{}en poloàj u odnosu na druge. pridika, -e i pridika, -e `, dat. i lok. pridici/pridici ‰od pridikovatiŠ 1. govor pun moralnih uputstava i prekora. 2. crkv. obredni govor religiozno-pou~nog sadràja koji se drì u toku slu`be u crkvi, propoved. pridikovati, -ujem = predikovati, -ujem nesvr{. ‰lat. praedicareŠ dràti pridike; govoriti pou~no i s prekorom. prizma, -e `, gen. mn. prizmi ‰gr~. prismaŠ 1. geometrijsko telo ograni~eno odozgo i odozdo dvama poligonima, a sa strane paralelogramima. 2. fiz. prozirno telo sli~nog oblika koje sluì za prelamawe svetlosnih zrakova, za razlagawe bele svetlosti u spektralne boje i za upotrebu u razli~itim opti~kim spravama. z gledati kroz prizmu gledati, posmatrati ne{to neobjektivno, pod uticajem odre|enih okolnosti. prizmati~an, -~na, -~no ‰v. prizmaŠ geom. koji ima oblik prizme, koji je svojstven prizmi. prizmatoid, -ida m, mn. prizmatoidi, gen. mn. prizmatoida, v. prizmoid. prizmoid, -ida m, mn. prizmoidi, gen. mn. prizmoida ‰v. prizma, -oidŠ geom. telo nalik na prizmu koje ima sli~ne, ali nejednake osnove. Prijam, -a m ‰gr~. PriamosŠ mitol. trojanski kraq, sin Laomedonov, Hekabin mu`, Hektorov i Parisov otac.

994

primaran Prijap, -a m ‰gr~. PriaposŠ mitol. u gr~koj mitologiji bog oplo|ivawa i plodnosti, sin Dionisa i Afrodite, prikazivan s velikim falusom. prijapeje, prijapeja ` mn. ‰lat. priapeae, v. PrijapŠ kwi`. vrsta pesama razvratnog sadràja kod Rimqana. prijapizam, -zma m ‰v. Prijap, -izamŠ 1. med. trajna i bolna ukru}enost mu{kog polnog organa. 2. fig. opsednutost seksom. prijapski, -a, -o ‰v. PrijapŠ koji se ti~e Prijapa; razvratan, bludan, pohotan. prikqu~enije, prikqu~enija s ‰rus. priklä~enieŠ csl. doga|aj, doìvqaj, pustolovina. prim, -a m, mn. primovi, gen. mn. primova ‰nem. Prim od lat. primus prviŠ 1. muz. prvi instrument u muzi~kom sastavu; prvi glas u horu. 2. sp. prvi borbeni stav u ma~evawu. 3. finans. vi{ak koji se pla}a na neki novac ili vrednosni papir preko nominalne vrednosti, aìja. prim-, primo- ‰lat. primus prvi, glavniŠ kao prvi deo re~i zna~i glavno, prvo. prima prid. indekl. ‰nem. prima od ital. prima (classe)Š fam. zast. sjajan, odli~an, prvoklasan. prima, -e ` ‰lat. prima od primusŠ 1. a. muz. interval koji nastaje uzastopnim ponavqawem istog tona. b. v. prim (1). 2. sp. u ma~evawu udarac odozgo dole. primabalerina, -e ` ‰ital. prima ballerina, prva balerinaŠ prva, najistaknutija plesa~ica u baletskoj trupi, ona koja ple{e prve uloge. prima vista v. a prima vista. primadona, -e ` ‰ital. prima donna, prva gospo|a, ènaŠ 1. glavna peva~ica u operskom ansamblu; glumica koja glumi glavne uloge, prvakiwa. 2. iron. vrlo osetqiva, lako uvredqiva osoba. primalan, -lna, -lno ‰lat. primalisŠ prvobitan, iskonski. y primalni krik psih. elemenat i krajwi ciq psihoterapije ameri~kog psihijatra Artura Xanova, po kojoj pacijent treba ponovo da proìvi svoj bol iz detiwstva, pri ~emu se taj proces zavr{ava primalnim, iskonskim krikom. primaran, -rna, -rno ‰lat. primariusŠ 1. prvobitan, po~etni, iskonski. 2. prvi po va`no-

primarijus sti, kvalitetu, rangu, glavni, najzna~ajniji. y primarne bolesti med. bolesti koje nisu nastale kao posledica drugih bolesti, nego su se javile neposredno; primarni oblik osnovni, prvobitni oblik, naro~ito kod kristala; primarno doba geol. paleozoik; primarne boje osnovne boje u spektru; tri boje koje se koriste u razli~itim metodima {tampawa u boji odnosno televizije u boji. primarijus, -a m, mn. -i ‰lat. primariusŠ 1. glavni lekar, upravnik bolnice ili {ef bolni~kog odeqewa. 2. crkv. kod katolika prvi, glavni propovednik. primarnost, -osti ` ‰v. primaranŠ osobina onoga {to je primarno, prvobitno; prvenstvena va`nost. primas, -a m, mn. -i ‰nlat. primasŠ 1. najvi{i dostojanstvenik katoli~ke crkve u nekoj dràvi ili pokrajini. 2. vi{i poglavar u nekim crkvenim redovima. primat, -ata m ‰lat. primatus prvo mesto, prvenstvoŠ prvenstvo, prvo mesto po rangu ili va`nosti. primati, primata m, mn. ‰nlat. primatesŠ zool. red najrazvijenijih vrsta sisara (prema veli~ini mozga, mobilnosti palca, sposobnosti sporazumevawa i sl.); polumajmuni, majmuni, ~ovekoliki majmuni, ~ovek. prima{, -a{a m, mn. prima{i, gen. mn. prima{a ‰v. primŠ muz. prvi violinista u kafanskom orkestru; prvak u nekoj muzi~koj kapeli ili u skupu muzi~ara. x prima{ev i prima{ki. prim-broj, -a m, mn. prim-brojevi, gen. mn. prim-brojeva ‰v. prim-, brojŠ mat. broj koji nije deqiv nijednim drugim brojem osim jedinicom i samim sobom, prost broj. primipara, -e ` ‰lat. primipara od primus prvi, parere ra|atiŠ med. èna koja je prvi put rodila, prvorotkiwa; up. pluripara. primitivan, -vna, -vno ‰lat. primitivus od primus prviŠ 1. koji se odnosi na najranije kulture u istoriji qudskog roda. 2. koji je na niskom stupwu kulture, neobrazovan, priprost. 3. grubo izra|en, jednostavan. y primitivna umetnost umetnost qudi iz preistorijskog

printati doba, sa~uvana u pe}inama; umetnost primitivnih plemena. primitivac, -vca m, mn. primitivci, gen. primitivaca ‰v. primitivanŠ 1. primitivan, neobrazovan, priprost ~ovek. 2. slik. a. ne{kolovan slikar, slikar naivac. b. mn. naziv za italijanske slikare pre renesanse, koji su bili jo{ neuki u odnosu na velike renesansne majstore. mn.

primitivizam, -zma m ‰v. primitivanŠ 1. osobina i stawe neobrazovanog, priprostog ~oveka, zaostalost; pona{awe svojstveno primitivnom ~oveku. 2. slik. povo|ewe za umetni~kim delovawem primitivaca. y novi primitivizam pokret sarajevskih umetnika mla|e generacije osamdesetih godina, koji nagla{avaju ìvotne nazore sarajevske œrajeŒ i s ironijom se odnose prema ustaqenim dru{tvenim vrednostima. primitivitet, -eta m ‰lat. primitivitas, v. primitivanŠ prvobitnost, izvornost; jednostavnost, prostota; nerazvijenost (duhovna, kulturna itd.). primo, -a m ‰ital. primoŠ muz. prva, gorwa, najvi{a deonica u vi{eglasnim sastavima. primogenitura, -e ` ‰srlat. primogenitura od lat. primus prvi, genitus ro|enŠ ist. pravilo po kom vladara nasle|uje prvoro|eni sin. primordijalan, -lna, -lno ‰lat. primordialis od lat. primus prvi, ordiri ure|ivatiŠ 1. prvobitan, praiskonski, najraniji po postanku. 2. koji je od kqu~nog zna~aja, bitan, osnovan. y primordijalna zona geol. najnià zona silurske formacije; primordijalna fauna geol. okamewene ìvotiwe primordijalne zone. primula, -e `. ‰lat. primula (veris) prva u prole}eŠ bot. rani proletwi ùti cvet, Primula columnae, jagor~evina, jaglac. primus, -a m, mn. -i ‰fabri~ko imeŠ metalna kuhiwska naprava za kuvawe na {piritus. primus inter pares ‰lat. primus inter paresŠ prvi me|u jednakima po ~inu. print, -a m ‰engl. printŠ tekst ispisan, {tampan na kompjuterskom {tampa~u. printati, -am nesvr{. ‰v. printŠ ispisivati kompjuterskim {tampa~em.

995

printer printer, -a m, mn. -i ‰engl. printer prema print {tampatiŠ 1. deo telegrafa koji beleì poruke. 2. ure|aj koji {tampa informacije poslate iz kompjutera, {tampa~. x printerski koji se odnosi na printer; y printerski port. princ, -a m, mn. prin~evi, gen. mn. prin~eva ‰nem. Prinz od fr. prince od lat. princeps prvi, glavniŠ 1. titula mu{kog ~lana vladarske porodice i osoba koja nosi takvu titulu, kraqev sin, ne}ak ili sinovac. 2. vladar kneèvine, knez (‹ od Monaka). princeza, -e ` ‰nem. Prinzessin od fr. princesseŠ 1. titula ènskog ~lana vladarske porodice i osoba koja nosi takvu titulu, kraqeva k}i, ne}aka ili sinovica. 2. prin~eva èna, knegiwa. princeps, -a m ‰lat. princeps prvi, glavniŠ 1. u starom Rimu titula cara kao prvog rimskog gra|anina, odli~nik, prvak (od Avgusta do Dioklecijana). 2. naziv mnogih evropskih sredwovekovnih vladara, prvi u dràvi, prvak, vo|a. princes-krofne ‰nem. Prinzesskrapfen, v. krofnaŠ kulin. poslastica, testo puweno kremom od jaja. princip, -ipa m, mn. principi, gen. mn. principa ‰nem. Prinzip od lat. principium prvi, glavniŠ 1. osnovni stav, polazna misao; rukovode}a ideja, na~elo. 2. utvr|ene ~iwenice u nauci koje sluè kao kriterijum rasu|ivawa i vrednovawa. 3. pravilo ili kodeks pona{awa. z u principu u na~elu, po pravilu; iz principa iz principijelnih razloga. principal, -ala m, mn. principali, gen. mn. principala ‰nem. Prinzipal, prema lat. principalisŠ 1. gazda, {ef, poslodavac. 2. ekon. onaj koji ovla{}uje drugu osobu da deluje u weno ime kao wen agent ili me{etar. 3. muz. glavni, temeqni registar orguqa. principat, -ata m ‰lat. principatusŠ 1. vlast princepsa (2). 2. ist. oblik carske vladavine u Rimu od vremena Avgusta do kraja III veka n. e., po kojem je car bio princeps, primus inter pares (prvi me|u jednakima); up. dominat. principijelan, -lna, -lno ‰nem. Prinzipiell, v. principŠ koji odgovara principu. principijelnost, -osti ` ‰v. principijelanŠ postupawe po principima, doslednost, na~elnost.

996

pro-3 prin~evski, -a, -o ‰v. princŠ 1. koji pripada princu (i princezi). 2. dostojan princa, velelepan, kneèvski. prior, -a m, mn. -i ‰lat. prior pre~i, ranijiŠ 1. poglavar samostana u nekim katoli~kim redovima. 2. ist. izabrani gradski poglavar u sredwovekovnim italijanskim komunama i u vizantijskoj Dalmaciji. prioritet, -eta m, mn. prioriteti, gen. mn. prioriteta ‰lat. prioritas, v. priorŠ 1. ve}a va`nost u odnosu na nekoga ili ne{to, prvenstveno pravo, prvenstvo, prednost. 2. finans. pravo deoni~ara da prilikom isplate potraìvawa bude ispred ostalih. prioritetan, -tna, -tno ‰v. prioritetŠ koji ima pravo prioriteta, prvenstva, prvenstven, (naj)va`niji. pripejd prid. indekl. ‰engl. prepaidŠ koji je pla}en unapred (obi~no o telefonskom ra~unu, impulsima za mobilni telefon). priprata ‰mo`da u vezi sa lat. porta, vrataŠ a. predwi deo crkve, predvorje. b. posebno odeqewe u crkvi za ène. pritan, -ana m, vok. pritane, mn. pritani, gen. mn. pritana ‰gr~. prytanis gospodarŠ ist. ~lan odbora pedesetorice dràvnih savetnika koji su upravqali narodnom skup{tinom u starogr~kim gradovima. pritanej, -a m, mn.-i ‰lat. prytaneum od gr~. prytaneion, v. pritanŠ ist. sedi{te najvi{e upravne vlasti u staroj Atini. pritaneum v. pritanej. pro ‰lat. proŠ latinski predlog, samo u vezama kao {to su pro domo sua (v.), pro et kontra (v.), pro primo (v.), pro sekundo (v.). pro-1 ‰lat. proŠ kao prvi deo re~i ozna~ava pristajawe uz nekoga ili ne{to, u korist, na strani koga ili ~ega (proarapski). pro-2 ‰lat. proŠ kao prvi deo re~i ozna~ava zamenu ili da je neko niì po hijerarhiji, npr. u imenicama koje ozna~avaju zvawe (prokonzul). pro-3 ‰gr~. pro pre, predŠ kao prvi deo re~i ozna~ava pretho|ewe u prostoru ili vremenu, ne{to {to je istureno, {to se doga|a ranije ili {to se odnosi na budu}nost.

proba proba, -e `, gen. mn. proba ‰nem. Probe od srlat. probaŠ 1. a. ispitivawe, ku{awe, proveravawe kakvo}e ~ega (jela, pi}a). b. proveravawe mere i kroja odevnih predmeta koji se {iju. v. ispitivawe sadrìne metala od kojeg se kuju novci. g. ispitivawe pravilnosti re{ewa ra~unskog zadatka ili konstrukcije ra~unskim putem ili crtawem. 2. ve`bawe, probno izvo|ewe ili prikazivawe (muzi~kog ili pozori{nog komada). y generalna proba glavna, posledwa ve`ba pre javnog izvo|ewa ili prikazivawa. z staviti na probu (nekoga, ne{to) izloìti isku{ewima, proveriti u stvarnosti. probabilan, -lna, -lno ‰lat. probabilisŠ verovatan. probabilizam, -zma m ‰fr. probabilisme, v. probabilanŠ 1. filoz. u~ewe po kome je svako saznawe nu`no zasnovano samo na verovatno}i. 2. u rimokatoli~koj teologiji, jezuitsko stanovi{te po kome ~ovek bez griè savesti moè preduzimati sve ono {to smatra dobrim i korisnim. probabilist(a), -e m, mn. probabilisti ‰fr. probabiliste, v. probabilanŠ pristalica, sledbenik probabilizma. proband, -a m, mn. probandi, gen. mn. probanda ‰lat. probandus koji treba da bude isproban od probare probatiŠ 1. onaj koga treba staviti na probu, isku{enik. 2. biol. jedinka na kojoj se sprovodi eksperimentalno istraìvawe karakteristi~nih naslednih osobina. probantan, -tna, -tno ‰lat. probans od probare, v. probatiŠ koji dokazuje pretpostavku, koji moè sluìti kao dokaz. probati, probam, 3. l. mn. probaju svr{. i nesvr{. ‰lat. probare dokazivati, proveravatiŠ 1. poku{ati (da se ne{to u~ini). 2. a. ispitivati, proveriti. b. uzeti malo jela ili pi}a da bi mu se proverio ukus, (o)ku{ati. 2. uve`bavati uloge s glumcima, muzi~arima i sl. pre prikazivawa ili izvo|ewa. probacija, -e ` ‰lat. probatioŠ 1. ispitivawe, proveravawe nekog proizvoda. 2. rel. isku{eni{tvo, vreme isku{eni{tva. probeharati, -haram svr{. ‰v. beharŠ procvetati, procvasti.

probortati probiotik, -a m, mn. probiotici, gen. mn. probiotika ‰v. pro-2, gr~. biotikos ìvotniŠ 1. med. bakterija mle~ne kiseline koja u~estvuje u varewu. 2. vet. biohemijsko sredstvo koje se daje ìvotiwama umesto antibiotika radi ja~awa otpornosti. problem, -ema m, mn. problemi, gen. mn. problema ‰gr~. problema smetwa, prema proballein bacati napredŠ a. teoretsko ili prakti~no pitawe, zadatak koji treba re{iti; sporno pitawe, zagonetka. b. smetwa, te{ko}a. y {ahovski problem zami{qena pozicija figura na tabli koju treba u zadatom broju poteza dovesti do mata. problematizirati = problematizovati (v.). problematizovati, -tizujem i problematizirati, problematiziram, 3. l. mn. problematiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. problemŠ praviti (od ~ega) problem, postaviti, postavqati (ne{to) kao problem. problematika, -e `, dat. i lok. problematici ‰v. problemŠ skup svih problema u odre|enoj oblasti. problemati~an, -~na, -~no ‰gr~. problematikosŠ koji se dovodi u pitawe, sumwiv, sporan; dvosmislen, zagonetan. problemist(a), -e m, mn. problemisti ‰v. problemŠ {ahovski stru~wak koji obi~no nije igra~, a bavi se prou~avawem i re{avawem problema. problemski, -a, -o ‰v. problemŠ koji se odnosi na probleme. y problemski {ah samostalna grana {aha koja se bavi sastavqawem {ahovskih problema i pisawem studija. probni, -a, -o ‰v. probaŠ koji je u vezi s probom, koji se izvodi radi probe, koji je pripremqen za probu. y probni kamen ono {to sluì za probu, za proveru ne~ije vrednosti, sposobnosti; probni balon fig. ono {to se ~ini radi ispitivawa mogu}nosti uspeha u ~emu (izjava u diplomatiji i sl.); probni rad privremeni radni odnos, obi~no do {est meseci, tokom kojeg se proverava da li kandidat za zaposlewe odgovara o~ekivawima poslodavca. probortati, -am svr{. ‰ma|. boritani bolovati, kuburitiŠ odbolovati, probolovati; pro~amiti.

997

proboscidi proboscidi, proboscida m mn. ‰nlat. proboscidea od gr~. proboskis surlaŠ zool. surla{i. prova, -e `, gen. mn. prova ‰venec. prova, ital. prua, proraŠ pom. pokr. predwi kraj broda, pramac. provajder, -a m ‰engl. providerŠ firma koja preko svojih kompjutera obezbe|uje korisnicima, gra|anima i firmama, pristup nekom telekomunikacionom sistemu, naj~e{}e Internetu. x provajderski. provajding, -a m ‰engl. providingŠ obezbe|ivawe pristupa nekom telekomunikacionom sistemu, naj~e{}e Internetu. provansalski, -a, -o ‰fr. provencal od Provence Provansa, pokrajina u ju`noj FrancuskojŠ koji pripada Provansi, koji se odnosi na Provansu. y provansalski jezik nekada samostalni kwièvni jezik u ju`noj Francuskoj, danas samo nare~je; provansalska poezija stihovi pesnika XII i XIII veka iz Provanse i severoisto~ne [panije koji su opevali vite{ke i qubavne motive. provenijencija, -e ` ‰nlat. provenientia, prema lat. provenire poticatiŠ izvor iz koga ne{to proisti~e ili dolazi, mesto nastanka, poreklo. proverb, -a = proverbijum, -a i proverbij, -a m ‰lat. proverbiumŠ mudra izreka, poslovica. proverbijalan, -lna, -lno ‰lat. proverbialisŠ poslovi~an, poslovi~ni. proverbijum i proverbij = proverb (v). providencija, -e ` ‰lat. providentiaŠ 1. predvi|awe, opreznost, oprez; briga, bri`qivost. 2. (bo`ja) za{tita, promisao, provi|ewe. providencijalan, -lna, -lno ‰v. providencijaŠ 1. oprezan, promi{qen, bri`qiv, dalekovid. 2. koji je poslat od Boga; umestan, potreban, dobrodo{ao. providur, -ura m, mn. providuri, gen. mn. providura ‰ital. proveditoreŠ ist. titula poglavara pokrajine u vreme mleta~ke vladavine nad Dalmacijom. provizija, -e ` ‰lat. provisio predvi|awe, oprezŠ 1. procenat od obavqenog posla koji se kao nagrada za trud daje posredniku, agentu ili preprodavcu. x provizijski i provizioni.

998

provincijalizam provizor, -a m, mn. -i ‰lat. provisor, prema providere pribavitiŠ 1. upraviteq, upravnik (pokrajine, fonda, imawa, {kole i sl.). 2. farmaceutsko zvawe kojim se sti~e samostalnost u bavqewu farmacijom i upravqawu apotekom. provizoran, -rna, -rno ‰srlat. provisoriusŠ odre|en privremeno, na kra}e vreme, privremen, probni, pomo}ni. provizorijum, -a i provizorij, -a m ‰nlat. provisoriumŠ privremeno stawe, re{ewe iz nu`de koje se kasnije zamewuje boqim, privremeno re{ewe. provizornost, -osti ` ‰v. provizoranŠ osobina onoga {to je provizorno, privremenost. provijant, -a m ‰nem. Proviant od stfr. provendeŠ hrana neophodna za ìvot (ob. hrana za vojsku); ìvotne namirnice. provincija, -e ` ‰lat. provinciaŠ 1. podru~je izvan glavnog grada, unutra{wost. 2. a. ist. u Rimskom Carstvu podru~je pod upravom predstavnika centralne carske vlasti. b. pokrajina, oblast. 3. u katoli~koj crkvi, nekoliko biskupija pod upravom jedne nadbiskupije. 4. fig. kulturna zaostalost, malogra|an{tina. provincijal, -ala m, mn. provincijali, gen. mn. provincijala ‰v. provincijalanŠ poglavar jednog katoli~kog crkvenog reda koji ima vlast nad nekoliko samostana u oblasti. provincijalan, -lna, -lno ‰lat. provincialis, v. provincijaŠ 1. koji se nalazi, koji ìvi u provinciji; pokrajinski, oblasni. 2. malogra|anski, malovaro{ki, palana~ki. 3. neotesan, primitivan, grub. provincijalat, -ata m, mn. provincijalati, gen. mn. provincijalata ‰srlat. provincialatus, v. provincijalŠ a. slu`ba, posao provincijala. b. kancelarija u kojoj provincijal obavqa poslove. provincijalac, -lca, mn. provincijalci, gen. mn. provincijalaca (`. provincijalka, -e, dat. i lok. provincijalki, gen. mn. provincijalki) ‰v. provincijaŠ stanovnik provincije, palan~anin, malogra|anin. provincijalizam, -zma m ‰v. provincijaŠ 1. pokrajinska, dijalekatska re~, re~ koja ne pripada kwièvnom jeziku. 2. usko, malogra|ansko, palana~ko shvatawe, malogra|an{tina.

provincijalizirati (se) provincijalizirati (se) = provincijalizovati (se) (v.). provincijalizovati (se), -ujem (se) i provincijalizirati (se), provincijaliziram (se), 3. l. mn. provincijaliziraju (se) svr{. i nesvr{. ‰v. provincijaŠ (u)~initi provincijalnim, postati, postajati provincijalan. provincijski, -a, -o = provincijalni, -a, -o ‰v. provincijaŠ 1. koji pripada provinciji, koji se odnosi na provinciju. 2. malogra|anski, palana~ki. provitamin, -ina m, mn. provitamini, gen. mn. provitamina ‰v. pro-3, vitaminŠ fiziol. supstanca u hrani iz koje se u organizmu stvara vitamin. provokativan, -vna, -vno ‰nlat. provocativus, v. provokacijaŠ koji provocira, izaziva, izazovan, izaziva~ki; hu{ka~ki, podstrekiva~ki. provokator, -a m, mn. -i ‰lat. provocatorŠ 1. izaziva~, podstrekiva~, podbada~, hu{ka~. 2. tajni policijski agent, pomo}nik tajne policije. x provokatorski. provokacija, -e ` ‰lat. provocatioŠ 1. izazivawe, draèwe, ~ikawe, podbadawe, hu{kawe. 2. postupak provokatora. 3. med. izazivawe simptoma neke bolesti u ciqu dijagnoze. provocirati, provociram, 3. l. mn. provociraju svr{. i nesvr{. ‰nem. provozieren od lat. provocareŠ 1. smi{qeno, zlonamerno izazivati koga, ~ikati, za~ikavati. 2. prouzrokovati, izazivati, dovesti, dovoditi do (~ega). progenitura, -e ` ‰lat. progenituraŠ 1. stvarawe potomstva. 2. mladi nara{taj, potomstvo. progerija, -e ` ‰nlat. progeria, prema pro-2, gr~. geron starŠ med. retko oboqewe u kome se znaci prevremenog starewa javqaju ve} u ranom detiwstvu. progesteron, -ona m ‰v. pro-3, lat. gestatio trudno}a, v. sterolŠ fiziol. ènski polni hormon koji lu~e jajnici i materica. x progesteronski. progimnazija, -e ` ‰v. pro-3, gimnazijaŠ nià gimnazija koja priprema u~enike za vi{u gimnaziju. prognatija, -e ` ‰v. pro-3, gnathos vilicaŠ anat. izbo~enost vilice (gorwe ili dowe) u od-

program nosu na kosti lica, kod ~oveka i primata; up. agnatija, ortognatija. prognoza, -e ` ‰lat. prognosis od gr~. prognosis, v. pro-3, gnosis znaweŠ predvi|awe, predskazivawe, zakqu~ivawe unapred, zasnovano na ranijim podacima. y vremenska prognoza kratkoro~no ili dugoro~no predvi|awe vremenskih prilika na odre|enoj teritoriji; prognoza bolesti procewivawe toka i ishoda neke bolesti zasnovano na ranijem iskustvu i pra}ewu klini~kih simptoma; sportska prognoza igra na sre}u u kojoj se predvi|aju rezultati utakmica, sportska kladionica. prognozer, -era m, mn. prognozeri, gen. mn. prognozera ‰v. prognozaŠ 1. osoba koja se bavi prognozom, predvi|awem, predskaziva~. 2. osoba koja igra na sportskoj prognozi. x prognozerski. prognozirati, prognoziram, 3. l. mn. prognoziraju svr{. i nesvr{. ‰v. prognozaŠ praviti, izra|ivati prognozu; predskazivati, nagovestiti, nagove{tavati. prognostika, -e `, dat. i lok. prognostici ‰v. prognosti~kiŠ ve{tina ili sposobnost predskazivawa, predvi|awa ishoda nekog stawa (vremena, sporta, bolesti i dr.). prognosti~ar v. prognozer (1). prognosti~ki, -a, -o ‰gr~. prognostikos prema prognosis, v. prognozaŠ koji se odnosi na prognozu, koji sluì prognozi. y prognosti~ka karta meteor. geografska karta na kojoj je odre|enim simbolima predskazan razvoj i osobine vremena na nekom podru~ju. program, -a m, mn. programi, gen. mn. programa ‰gr~. programma prema prographein prethodno napisatiŠ 1. plan, nacrt, osnova rada. 2. utvr|ivawe na~ela i ciqeva politi~ke stranke, ministarstva, vlade i dr. 3. a. raspored po kome }e se izvoditi muzi~ka dela ili druge ta~ke na nekoj priredbi, predstavi, koncertu. b. spisak u~esnika i tema na nekom skupu. 4. a. spisak emisija radija ili televizije. b. emitovawe radijskih ili televizijskih emisija na odre|enoj frekvenciji (Prvi ‹, Drugi ‹). 5. spisak predmeta i obim wihovog izu~avawa tokom {kolske godine, kursa i sl. 6. ra~. niz uputstava kompjuteru za obavqawe odre|enih

999

programabilan operacija. 7. skup onoga {to se proizvodi u odre|enoj fabrici ili industriji. programabilan, -lna, -lno ‰engl. programable prema program programiratiŠ o elektronskom ure|aju, takav da se moè programirati za odre|enu namenu. programator, -a m ‰~e{. programatorŠ elektronski sklop koji odre|uje ili kojim se odre|uje rad celokupnog ure|aja, npr. ma{ine za rubqe. programatski, -a, -o ‰v. programŠ koji se odnosi na program; koji predstavqa program neke delatnosti. programer, -era m, mn. programeri, gen. mn. programera ‰engl. programmerŠ stru~wak za pripremu i obradu programa elektronskih ra~unara. x programerski. programiran, -a, -o ‰v. programŠ o ure|ajima, pode{en za obavqawe odre|ene funkcije. programirawe, -a s ‰v. programiratiŠ 1. rad na pisawu i ispitivawu ra~unarskih programa. 2. profesija koja se bavi pisawem i ispitivawem ra~unarskih programa. 3. oblast ra~unarstva koja se bavi teoretskim i prakti~nim problemima pisawa i ispitivawa ra~unarskih programa. programirati, programiram, 3. l. mn. programiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. programmieren, v. programŠ 1. sa~initi, napraviti program za rad ili delovawe. 2. ra~. izraàvati neki problem programskim jezikom i planirati tok operacija ra~unara pri re{avawu problema. programoteka, -e `, dat. i lok. programoteci ‰v. program, -tekaŠ zbirka ra~unarskih programa ili potprograma. programski, -a, -o ‰v. programŠ koji se ti~e programa. y programska muzika instrumentalna kompozicija koja muzi~kim sredstvima prepri~ava neku legendu, kwièvno delo, istorijske doga|aje i sl.; programska shema shema radijskog, televizijskog i sl. programa; utvr|en raspored u programu; programski jezik ra~. ve{ta~ki jezik kojim ~ovek uspostavqa komunikaciju s ra~unarom; programski paket ra~. kompjuterska aplikacija koja se sastoji od jednog ili vi{e programa namewenih izvo|ewu jedne vrste posla (npr. paket za kwigovodstvo).

1000

prodrom progredijentan, -tna, -tno ‰lat. progrediens od progredi napredovati, v. progresŠ koji napreduje; progresivan (2) (v.). progredirati, progrediram, 3. l. mn. progrediraju svr{. i nesvr{. ‰lat. progredi, v. pro-1, gradi kora~atiŠ ostvarivati razvoj, progres, napredovati, razvi(ja)ti se. progres, -a m ‰lat. progressus, prema progredi i}i napredŠ 1. napredak, napredovawe, uspeh; razvijawe, {irewe, uve}avawe. 2. postepen ali siguran razvoj koji vremenom donosi poboq{awe. progresivan, -vna, -vno ‰nlat. progressivus, v. progresŠ 1. koji se zalaè za progres, napredan. 2. koji se postepeno razvija, koji raste, rastu}i. y progresivna metoda filoz. rasu|ivawe koje se kre}e od op{teg ka posebnom; progresivna paraliza med. oboqewe mozga, vrsta tercijarnog sifilisa; progresivni porez ekon. porez koji raste srazmerno visini prihoda koji podleè porezu; progresivni xez muz. xez koji eksperimenti{e s kontrapunktom i ritmom. progresija, -e ` ‰lat. progressioŠ mat. niz brojeva ili veli~ina koje se postepeno pove}avaju ili umawuju po odre|enom pravilu. y aritmeti~ka progresija niz brojeva u kome se svaki slede}i dobija dodavawem istog broja; geometrijska progresija niz brojeva od kojih se svaki slede}i dobija mnoèwem prethodnog stalnim brojem. prodekan, -a m, mn. -i (`. prodekanka, dat. prodekanki) ‰v. pro-2, dekanŠ zamenik ili pomo}nik dekana. x prodekanski. prodigijum, -a i prodigij, -a m ‰lat. prodigiumŠ neobi~na, ~udna pojava, ~udo; ~udovi{te, nakaza, stra{ilo, neman. prodigiozan, -zna, -zno ‰lat. prodigiosusŠ ~udnovat, ogroman, izvanredan, neobi~an, silan. prodigus, -a m, mn. -i ‰lat. prodigusŠ zast. rasipnik, raskala{nik. prodika v. pridika. pro domo ‰lat. pro domoŠ za ku}u. z pro domo sua (lat. pro domo sua) za svoju ku}u, za sebe, u sopstvenu korist. prodrom, -a m, mn. prodromi, gen. mn. prodroma ‰gr~. prodromos koji tr~i ispredŠ med. prvi simptom neke bolesti, predznak.

produkovati produkovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰lat. producereŠ 1. proizvoditi, praviti, stvarati. 2. davati, donositi plod; ploditi se, oplo|avati se. produkt, -a m, mn. produkti, gen. mn. produkata ‰lat. productumŠ 1. proizvod, tvorevina, izra|evina. 2. posledica, rezultat. 3. mat. iznos koji se dobije mnoèwem, proizvod. produktivan, -vna, -vno ‰srlat. productivusŠ 1. koji proizvodi, stvara; plodan, rodan. 2. lingv. koji daje mogu}nosti za stvarawe novih re~i; od koga se i danas prave novi oblici (‹ sufiks). produktivnost, -osti ` ‰nlat. productivitas, v. produktivanŠ sposobnost, mogu}nost proizvo|ewa, plodnost, stvarala~ka delatnost. produktni, -a, -o ‰v. produktŠ koji se odnosi na produkte, proizvodni. y produktna berza berza na kojoj se trguje odre|enim poqoprivrednim i industrijskim proizvodima ili prera|evinama. produkcija, -e ` ‰lat. productioŠ 1. proizvodwa, izrada. 2. ono {to je proizvedeno; stvarala{tvo. 3. organizacija, finansirawe i izbor saradnika u snimawu filmova ili radio-televizijskih emisija. produkcioni, -a, -o ‰v. produkcijaŠ proizvodni. producent, -a m, mn. producenti, gen. mn. producenata ‰nem. Produzent, v. produciratiŠ ustanova ili pojedinac koji organizuje i eventualno finansira proizvodwu filma, pozori{nog komada, radio-televizijske emisije i sl. y muzi~ki producent onaj koji organizuje proizvodwu nosa~a zvuka i odre|uje koncepciju muzi~ke produkcije. x producentski. producirati, produciram, 3. l. mn. produciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. produzieren od lat. producereŠ 1. proizvoditi, proizvesti, izra|ivati. 2. organizovati produkciju, snimawe (filma, radio-televizijske emisije). 3. pokazivati, iznositi na videlo, izlagati. proeglenisati, -i{em svr{. ‰v. eglen, eglenisatiŠ zast. provesti vreme u razgovoru, popri~ati. proedrija, -e ` ‰gr~. proedria, v. pro-3, hedra sedi{teŠ ist. prvi red sedi{ta u anti~kom gr~kom pozori{tu, rezervisan za ugledne qude.

prozelitizam proemijum, -a i proemij, -a m ‰lat. prooemium od gr~. prooimionŠ uvod u neki govor ili pesmu, uvodna re~, predgovor. proenzim, -ima m ‰v. pro-3, enzimŠ hem. supstanca od koje u organizmu nastaje enzim. proesapiti, proesapim svr{. ‰tur. hesab, hesap od ar. hisab ra~unŠ zast. dobro promisliti, razmisliti; isplanirati, prora~unati. pro et kontra ‰lat. pro et contraŠ za i protiv. proza, -e ` ‰nem. Prosa od lat. (oratio) pro(r)sa direktan (govor)Š 1. kwièvnost pisana bez podele na stihove, ograni~avawa rimom ili ritmom (supr. poezija); tako napisan kwièvni tekst. 2. fig. suvoparnost, jednoli~nost; odsustvo pesni~kog i uzvi{enog. prozaizam, -zma m ‰fr. prosaisme, v. prozaŠ suvoparnost u izraàvawu, jednoli~nost, prozai~nost. prozaizirati v. prozaizovati (v.). prozaizovati, -ujem i prozaizirati, prozaiziram, 3. l. mn. prozaiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. prozaŠ 1. pisati proznim na~inom izraàvawa. 2. ~initi, u~initi ne{to suvoparnim, jednoli~nim, obi~nim. prozaik, -a m, mn. prozaici, gen. mn. prozaika ‰nem. Prosaiker, v. prozai~anŠ 1. pisac proznog dela. 2. onaj koji je suvoparan, nezainteresovan za uzvi{eno i lepo, nepoeti~an. prozaist(a) v. prozaik. prozai~an, -~na, -~no ‰nlat. prosaicus, v. prozaŠ 1. napisan proznim stilom, bez poezije. 2. suvoparan, svakida{wi, obi~an, plitak. prozai~ar v. prozaik. prozai~nost, -osti ` ‰v. prozai~anŠ svojstvo onoga {to je prozai~no; nedostatak poezije, suvoparnost, plitkost. prozelit, -ita m, mn. prozeliti, gen. mn. prozelita (`. prozelitkiwa, -e) ‰gr~. proselytos do{qak, prido{licaŠ 1. onaj koji je pre{ao u drugu veru, obra}enik. 2. fig. onaj koji je promenio stranku ili mi{qewe, koji se pridruìo nekom pokretu. x prozelitski. prozelitizam, -zma m ‰v. prozelitŠ uporno, revnosno nastojawe da se pripadnik neke druge vere preobrati u svoju veru, odnosno da se pridobije za svoju ideologiju.

1001

prozenhim prozenhim, -ima m ‰nlat. prosenchyma, prema gr~. pros- ispred, ka, up. parenhimŠ bot. tvrdo, otporno biqno tkivo kod koga je }elijska opna postala drvenasta a }elije izduène, tako da svojim vrhovima zalaze jedna u drugu (npr. kod lana). Prozerpina, -e ` ‰lat. ProserpinaŠ mitol. latinski naziv za Persefonu (v.). 2. astron. ime planetoida otkrivenog 1853. god. prozodema, -e ` i prozodem, -ema m ‰v. prozodija, (fon)ema ili (morf)emaŠ lingv. najmawa jedinica u prozodiji datog jezika. prozodija, -e ` ‰lat. prosodia od gr~. prosoidia, od pros ispred, ka i oide pevaweŠ fon. 1. kwi`. deo metrike koji se bavi pravilima o akcentu, o duìni i kratko}i slogova. 2. lingv. deo fonologije koji prou~ava one glasovne pojave koje se ne mogu obuhvatiti ra{~lawivawem na foneme (akcent, intonacija, kvantitet). x prozodijski. prozopo- (prosopo-) ‰gr~. prosopon lice, osobaŠ kao prvi deo re~i pokazuje da se re~ odnosi na lice ili na osobu. prozopografija, -e ` ‰v. prozopo-, -grafijaŠ 1. opis fizi~kih i karakternih crta li~nosti. 2. spisak osoba koje pripadaju odre|enom krugu. 3. zbirka portreta slavnih li~nosti. prozopolepsija, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. lepsis hvataweŠ odgonetawe karaktera iz crta ne~ijeg lica. prozopopeja, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. poiein ~initiŠ retor. stilska figura kojom se ne~em neìvom pripisuju osobine ìvog, personifikacija. prozopoplegija, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. plege udaracŠ med. oduzetost nerava na licu, oduzetost lica. prozopospazam, -zma m ‰v. prozopo-, spazamŠ med. gr~ewe obraza, gr~ u licu. prozoposhiza, -e ` ‰v. prozopo-, gr~. schisis rascepŠ med. oìqak na licu. projek(a)t, -kta m, mn. projekti, gen. mn. projekata ‰lat. proiectum od proiicere baciti napred, pruìtiŠ 1. razra|en plan, nacrt, skica. 2. prethodni tekst, nacrt nekog spisa, zakona i sl. 3. celovit nau~ni, tehni~ki, privredni, politi~ki ili obrazovni poduhvat koji zahte-

1002

projicirati va saradwu ve}eg broja qudi i koji se mora ostvariti u zadatom roku. x projektni. projektant, -a m, mn. projektanti, gen. mn. projektanata ‰nlat. proiectans, v. projek(a)tŠ izra|iva~, sastavqa~ projekta, plana, nacrta. x projektantski. projektivan, -vna, -vno ‰nlat. proiectivus prema proiicere, v. projekcijaŠ koji je podloàn projekciji; koji nastaje projekcijom. y projektivna geometrija deo geometrije koji prou~ava svojstva prostornih oblika projektovanih na ravan. projektil, -ila m, mn. projektili, gen. mn. projektila ‰nem. Projektil od nlat. proiectile, prema lat. proiicere izbacitiŠ svako telo izba~eno u prostor; zrno (metak, granata, torpedo itd.) izba~eno iz vatrenog oru`ja, hitac. projektovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. proiectare prema proiectum, v. projek(a)tŠ 1. izraditi, sa~initi projekat, plan, nacrt. 2. zasnovati, planirati, isplanirati. projektor, -a m, mn. -i ‰nlat. proiector prema proiicere, v. projiciratiŠ 1. opti~ki instrument za projektovawe slika na platnu. 2. v. reflektor. y kino-projektor aparat za projektovawe filmske slike u bioskopu, uz istovremeno reprodukovawe zvuka. projekcija, -e ` ‰lat. proiectio prema proiicere bacati (na)predŠ 1. fiz. bacawe, izbacivawe nekog tela. 2. mat. predstavqawe prividnog poloàja ili oblika nekog predmeta preslikavawem wegovih ta~aka u ravan. 3. slika ba~ena svetlosnim zracima na ekran ili neku drugu povr{inu. 4. psih. pripisivawe spoqnom svetu potisnutog sadràja iz sfere nesvesnog; otkrivawe svojih skrivenih èqa i sklonosti kod drugih. 5. ideja, zamisao o ne~em jo{ neostvarenom. projekcioni, -a, -o ‰v. projekcijaŠ koji se odnosi na projekciju; koji sluì za projekciju. projicirati, projiciram, 3. l. mn. projiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. proiicere baciti (na)-predŠ 1. pomo}u projektora bacati, baciti sliku na platno. 2. mat. prikazati sliku predmeta u ravni. 3. psih. imati iskrivqen doìvqaj stvarnosti zbog nesvesnog delovawa mehanizma psihi~ke projekcije.

prokain prokain, -ina m ‰v. pro-2, (ko)kainŠ farm. sinteti~ki lokalni anestetik, mawe {kodqiv od kokaina, novokain. x prokainski. prokancelar, -ara m ‰nlat. procancellarius, v. pro-2, kancelarŠ zamenik kancelara. prokarioti, prokariota m mn. ‰v. pro-3, gr~. karyon jezgroŠ biol. niì organizmi ~ije }elije nemaju oformqeno jedro. x prokariotski. prokatalepsa, -e ` ‰gr~. prokatalepsis, prema prokatalambanein grabiti pre drugih, prete}iŠ 1. retor. ve{tina anti~kih govornika da predvide i unapred pobiju prigovore eventualnih protivnika. 2. prav. prelazak s ta~aka optu`be na ta~ke koje govore u prilog optuènoga. prokimen, -a m ‰gr~. prokeimenon ono {to leì (na)pred, prema prokeistha leàti ispredŠ rel. kratak stih, ob. iz Davidovih psalama, koji se peva pre ~itawa jevan|eqa u pravoslavnoj crkvi. proklamativan, -vna, -vno ‰v. proklamovatiŠ koji sluì kao proklamacija, koji ima svojstva proklamacije. proklamacija, -e ` ‰lat. proclamatioŠ 1. sve~ano objavqivawe, progla{ewe. 2. proglas, objava, obznana, obnarodovawe, objavqivawe. proklamovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. proclamareŠ oglasiti, proglasiti, objaviti, obznaniti, obnarodovati. proklitika, -e `, dat. i lok. proklitici ‰nlat. procliticus od gr~. proklinein nagiwati napredŠ gram. re~ bez naglaska koja se u izgovoru naslawa na slede}u nagla{enu re~ s kojom ~ini izgovornu celinu (npr. predlog na u spoju na krovu). x prokliti~ki. prokonzul, -a m, mn. -i ‰lat. proconsul, v. pro-2, konzulŠ 1. ist. biv{i konzul i pretor kod Rimqana koji je, po isteku svog slu`bovawa, postajao vojni zapovednik u nekoj provinciji. 2. ist. civilni komesar vojnih jedinica u doba Francuske revolucije. 3. paleont. vrsta afri~kog majmuna iz miocena, verovatan predak ~ovekolikih majmuna, Proconsul africanus. x prokonzulski. prokrastinacija, -e ‰lat. procrastinatioŠ odlagawe od jednog dana do drugog. prokreator, -a m, mn. -i ‰lat. procreator, prema procreare stvoritiŠ otac, roditeq.

prokula prokreacija, -e ` ‰lat. procreatioŠ ra|awe, stvarawe potomstva. Prokrust, -a m ‰gr~. Prokroustes, rasteza~Š mitol. nadimak razbojnika iz Atike koji je hvatao putnike, stavqao ih u svoju postequ, pa odsecao noge onima koji su bili duì od we, a one koji su bili kra}i rastezao dok ne umru. z Prokrustova posteqa fig. nasilno prilago|avawe, trpawe koga ili ~ega u postoje}i model ili {emu. proksenetizam, -zma m ‰gr~. proxenetes podvoda~Š trgovina belim robqem; podvo|ewe. proksenija, -e ` ‰gr~. proxenia prema proxenein ugostitiŠ ist. kod starih Grka, dràvno gostoprimstvo koje je pripadalo izaslaniku, uglednoj li~nosti ili vladaocu strane dràve. proksi, -ija m ‰engl. proxyŠ ra~. àrg. 1. server koji usmerava transmisione pakete na odgovaraju}a odredi{ta. 2. server koji omogu}ava pristup fajlovima drugih servera. proksimitet, -eta m ‰lat. proximitas prema proximus najbliìŠ blizina, susedstvo; bliskost, blisko srodstvo. prokt-, prokto- ‰gr~. proktos zadwe crevoŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na zavr{ni deo debelog creva, rektum. proktalgija, -e ` ‰v. prokt-, v. -algijaŠ med. bol u zadwem crevu, bol u ~maru. proktitis, -a m ‰v. prokt-, v. -itisŠ med. upala sluzokoè zavr{nog dela debelog creva. proktolog, -a m, mn. proktolozi, gen. mn. proktologa ‰v. prokto-, v. -logŠ med. lekar specijalista za proktologiju. proktologija, -e ` ‰v. prokto-, v. -logijaŠ medicinska specijalnost koja se bavi le~ewem bolesti zadweg creva i ~mara. x proktolo{ki. proktoragija, -e ` ‰v. prokto-, v. (hemo)ragijaŠ med. krvarewe iz ~mara ili zadweg creva. proktoskop, -a m, mn. -i ‰v. prokto-, v. -skopŠ med. instrument za pregled zadweg creva kroz analni otvor. proktoskopija, -e ` ‰v. prokto-, v. -skopijaŠ med. pregled, ispitivawe ~mara ili zadweg creva pomo}u proktoskopa. prokula (prokulica) v. brokula.

1003

prokura prokura, -e ` ‰nlat. procuraŠ 1. pisano trgova~ko punomo}je kojim neko ovla{}uje prokuristu (1) da ga zastupa. 2. nagrada za posredovawe u nekom poslu. prokurator, -a m, mn. -i ‰lat. procurator, prema procurare starati se o ~emuŠ 1. ist. visoki ~inovnik u starom Rimu koji je upravqao dràvnim prihodima. 2. prav. punomo}nik, opunomo}enik, pravni zastupnik. 3. u nekim zemqama upraviteq imawa. x prokuratorski. prokuratura, -e ` ‰ital. procuraturaŠ 1. vo|ewe poslova prokuratora. 2. javno tuìla{tvo. prokurist(a), -e m, mn. prokuristi ‰nem. Prokurist, v. prokuraŠ 1. trg. onaj koji dobija punomo}je da za nekoga zakqu~uje trgova~ke poslove. 2. poslovo|a koji je ovla{}en od pravnog lica da ga zastupa u sudskim sporovima. prolabirati, prolabiram, 3. l. mn. prolabiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prolabi ispastiŠ med. ispasti, spustiti se, spu{tati se (o organu ili nekom wegovom delu). prolaps, -a m ‰lat. prolapsus prema prolabi, v. prolabiratiŠ med. ispadawe, spu{tawe, spu{tenost organa ili dela organa (èluca, debelog creva, materice i dr.) iz prostora gde se normalno nalazi. prolegat, -ata m, mn. prolegati, gen. mn. prolegata ‰nlat. prolegatusŠ ist. papski namesnik u jednoj pokrajini nekada{we crkvene (papske) dràve. prolegomena, -a s mn. ‰gr~. prolegomena, mn. od prolegomenon, prema prolegein re}i unapredŠ uvodne napomene nau~nog dela, predgovor nekom ve}em delu; pripremna predavawa (na univerzitetima i visokim {kolama). prolepsa, -e i prolepsa, -e ` ‰gr~. prolepsis zahvatawe unapredŠ 1. odgovarawe unapred na napomene ili prigovore za koje govornik pretpostavqa da bi se mogli u~initi. 2. retor. figura u kojoj se budu}i doga|aj anticipira kao da se ve} dogodio. 3. gram. anticipacija subjekta sporedne re~enice u prethodnoj, glavnoj (Sve je dobro {to se dobro svr{i). 4. med. prevremeno nastupawe neke bolesti. prolepti~an, -~na, -~no ‰gr~. proleptikos, v. prolepsaŠ prenagqen, preran.

1004

prolongacija proletarizacija, -e ` (nepr. proleterizacija) ‰v. proletarijatŠ pove}awe, narastawe proleterskog stanovni{tva; zapadawe u stawe proletera, osiroma{ewe. proletarizovati, -ujem (nepr. proleterizovati) svr{. i nesvr{. ‰v. proletarijatŠ u~initi proleterom, osiroma{iti, obesku}iti. proletarijat, -ata m (nepr. proleterijat) ‰fr. proletariat od lat. proletarius, v. proleterŠ 1. u kapitalizmu, klasa proletera. 2. najnià klasa slobodnih gra|ana u starom rimskom dru{tvu. proleter, -era m, mn. proleteri, gen. mn. proletera ‰fr. proletaire od lat. proletarius gra|anin koji nema ni{ta osim potomstva (proles)Š 1. najamni radnik u kapitalisti~kom dru{tvu, koji ne poseduje nikakva sredstva za proizvodwu nego ìvi od prodaje svoje radne snage. 2. gra|anin najnièg reda u starom Rimu koji je ìveo na ra~un dràve i ra|ao decu. x proleterski. proletkult, -a m ‰rus. proletkulât, skr. od proletarskaà kulâturaŠ ist. masovni pokret u Rusiji 1917–1922. koji je teìo da stvori posebnu proletersku kulturu, odbacuju}i sve {to toj kulturi ne odgovara. proliksan, -sna, -sno ‰lat. prolixusŠ duga~ak, op{iran, razvu~en. proliferacija, -e ` ‰fr. proliferation, v. proliferiratiŠ 1. biol. umnoàvawe pojedinih sastojaka }elijskog tkiva, mnoèwe }elija deobom. 2. pol. {irewe nuklearnog oru`ja na zemqe koje ga nemaju. proliferirati, proliferiram, 3. l. mn. proliferiraju nesvr{. ‰fr. proliferer od lat. prolifer plodonosan od proles potomstvo, ferre nositiŠ {iriti se, umnoàvati se, klijati, bujati. prolog, -a m, mn. prolozi, gen. mn. prologa ‰gr~. prologos, v. pro-3, -logŠ 1. prvi deo anti~ke drame koji se prikazivao pre pojave hora s ciqem da slu{aoce uvede u dramsku radwu. 2. uvodni tekst u scenskom ili operskom delu. 3. glumac koji govori prolog. 4. prvi, uvodni deo ~ega, najava. 5. crkv. zbornik kratkih spisateqskih ìtija i pouka raspore|enih po mesecima i danima. prolongacija, -e ` ‰lat. prolongatio, prema longus dalek, dugŠ prav. produàvawe, produèwe (ugovora, menice).

prolongirati prolongirati, prolongiram, 3. l. mn. prolongiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prolongareŠ 1. prav. produìti, produàvati rok ili va`nost ~ega. 2. prolongirati se produàvati se, odugovla~iti. promemorija, -e ` ‰lat. pro memoria za se}aweŠ spis koji podse}a na nekoga ili ne{to, podsetnik, ob. upu}en vi{im organima vlasti. promenada, -e ` ‰fr. promenade, prema promener {etatiŠ 1. {etwa, {etawe. 2. {etali{te. promenadni, -a, -o ‰v. promenadaŠ koji se odnosi na promenadu, {etala~ki, {etali{ni. y promenadni koncert koncert ozbiqne muzike lak{eg, zabavnog karaktera. promesa, -e ` ‰ital. promessa obe}aweŠ 1. priznanica, pismena obaveza da }e se u odre|enom roku izvr{iti pla}awe. 2. obveznica, menica. Prometej, -eja m ‰gr~. PrometheusŠ mitol. po gr~koj legendi, titan koji je ukrao vatru od bogova i doneo je qudima; za kaznu Zevs ga je prikovao za jednu stenu na Kavkazu, gde mu je orao svakog dana kquvao xigericu; oslobodio ga Herkul. prometejski, -a, -o ‰v. PrometejŠ 1. koji je poput Prometeja, kao Prometej, donosilac novog. 2. koji pati kao okovani Prometej, koji odoleva svim pote{ko}ama, prkosan, nesalomiv. z prometejska vatra fig. svetlost slobode, napretka, izazova postoje}em poretku; stvarala~ki àr, talenat, nadarenost. prometijum, -a i prometij, -a m ‰nlat. promethium, v. PrometejŠ hem. radioaktivni hemijski element koji ne postoji u prirodi, prvi put dobijen 1945. godine, simbol Pm, atomski broj 61, pripada grupi retkih zemaqa. promil, -a m, mn. promili, gen. mn. promila ‰lat. pro mille kroz hiqaduŠ hiqaditi deo neke celine, sa znakom ‰. prominentan, -tna, -tno ‰lat. prominens od prominere izdizati seŠ istaknut, priznat, ugledan, vode}i. prominentnost, -osti ` osobina onoga koji je prominentan, istaknutost, va`nost, ugled. prominencija, -e ` ‰lat. prominentiaŠ 1. v. prominentnost. 2. ispup~ewe, izbo~ina.

promptan promiskuitet, -eta m ‰srlat. promiscuitas prema lat. promiscuus izme{anŠ 1. psih. seks. slobodno polno op{tewe uz ~este nekriti~ne izmene partnera. 2. antrop. polno op{tewe mu{karca sa svim ènama istog plemena (kod primitivnih naroda). 3. me{avina, pome{anost, zbrka. promiskuitetan, -tna, -tno ‰v. promiskuitetŠ 1. psih. seks. koji ~esto i nekriti~no mewa seksualne partnere. 2. antrop. koji polno op{ti sa svim ènama jednog plemena ili roda. 3. koji je me{ovit, pome{an, zajedni~ki. promisoran, -rna, -rno ‰nlat. promissorius od lat. promittere obe}atiŠ koji obe}ava, koji ime vrednost obe}awa. promo prid. indekl. ‰engl. promo(tional)Š koji sluì za promociju (4), reklamni, propagandni. promovisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. promovereŠ 1. unaprediti, do}i na vi{i stepen; na univerzitetima: dodeliti kome titulu doktora nauka, unaprediti koga u vi{e nau~no zvawe. 2. sve~ano obeleìti objavqivawe nove kwige, diska, pojavu novog proizvoda i sl. promoter, -era m ‰nlat. promotor, v. promocijaŠ v. promotor (2). promotivan, -vna, -vno ‰engl. promotive, v. promocijaŠ koji se odnosi na promociju, koji pripada promociji. y promotivna prodaja aukcijska prodaja pra}ena promocijom. promotor, -a m, mn. -i ‰nlat. promotor, v. promocijaŠ 1. unapre|iva~, pokreta~, za~etnik, inicijator. 2. dekan fakulteta koji zvani~no proizvodi koga u zvawe doktora nauka. 3. hem. supstanca koja pove}ava kataliti~ku mo} katalizatora. promocija, -e ` ‰lat. promotioŠ 1. unapre|ewe u vi{i ~in ili u vi{e zvawe. 2. javno i sve~ano priznawe titule doktora nauka. 3. prvo predstavqawe kwige, diska, proizvoda i sl. 4. skup marketin{kih aktivnosti nekog proizvo|a~a kojima upoznaje i obezbe|uje trì{te za svoj novi proizvod. promptan, -tna, -tno ‰lat. promptus spreman, pripravan, prema promere izvu}i, iznetiŠ 1. na koji se ne ~eka, hitar, spreman, brz (promptna reakcija). 2. koji se odmah pla}a u gotovom novcu. 3. fig. dovitqiv, dosetqiv, snala`qiv.

1005

promptno promptno pril. ‰v. promptanŠ 1. hitro, brzo, spremno. 2. (o na~inu pla}awa) bez odlagawa, u gotovom novcu. 3. dovitqivo, dosetqivo, o{troumno. promptnost, -osti ` ‰v. promptanŠ osobina onoga {to je promptno. promulgator, -a, mn. -i ‰lat. promulgatorŠ obznawiva~, objavqiva~. promulgacija, -e ` ‰lat. promulgatio, v. promulgiratiŠ obnarodovawe, objavqivawe, progla{avawe nekog dràvnog akta. promulgirati, promulgiram, 3. l. mn. promulgiraju svr{. ‰lat. promulgareŠ proglasiti, objaviti, obznaniti, obnarodovati. promuhabetiti, -im svr{. ‰v. muhabetŠ pokr. obaviti prijateqski razgovor, prijateqski porazgovarati. pronaos, -a m, mn. -i ‰gr~. pronaos, v. pro-3, naos hramŠ arhit. trem, predvorje anti~kog hrama. pronator, -a m, mn. -i ‰nlat. pronatorŠ anat. mi{i} koji okre}e ruku napred, obrta~. pronacija, -e ` ‰nlat. pronatio, prema lat. pronare sagnuti seŠ anat. 1. okretawe nadlaktice tako da je {aka dlanom prema dole. 2. pokret stopala pri kome se spoqni rub podiè a unutra{wi spu{ta. pronija, -e ` ‰gr~. pronoiaŠ ist. u sredwovekovnoj Srbiji, imawe koje su za naro~ite zasluge dobijali vojnici ili duhovna lica da se od wega izdràvaju, bez prava svojine. pronijar, -ara m, mn. pronijari, gen. mn. pronijara ‰v. pronijaŠ ist. ~ovek koji je dobio proniju, uìvalac pronije. pronomen, -a m, mn. -i ‰lat. pronomenŠ gram. zamenica. pronominalan, -lna, -lno ‰lat. pronominalisŠ koji se odnosi na zamenice, zameni~ki. pronominalizacija, -e ` ‰v. pronominalanŠ gram. upotreba zamenice u re~enici namesto imenice ili imeni~ke sintagme. prononsiran, -a, -o ‰fr. prononceŠ nedvosmislen, jako izraèn, izrazit. pronuncijamento, -menta m ‰{p. pronunciamientoŠ pol. u [paniji i Latinskoj Americi, vojni~ki ustanak u ciqu politi~kog prevrata, vojni~ki pu~.

1006

propedevtika pronuncijacija, -e ` ‰lat. pronuntiatio prema pronuntiare izgovaratiŠ na~in izgovarawa, izgovor, artikulacija. propaganda, -e i propaganda, -e ` ‰lat. propaganda, skra}ewem naziva papske institucije De propaganda fide (Za {irewe vere), prema lat. propagare ra{iriti, rasprostranitiŠ 1. plansko {irewe ideja, uverewa (politi~kih, religioznih i dr.) radi pridobijawa javnog mwewa. 2. reklamirawe, reklama. propagandist(a), -e m, mn. propagandisti ‰nem. Propagandist, v. propagandaŠ ~ovek koji se bavi propagandom, stru~wak za propagandu. x propagandisti~ki. propagandni, -a, -o i propagandni, -a, -o ‰v. propagandaŠ koji se odnosi na propagandu, koji je u vezi sa propagandom; reklamni. y ekonomsko-propagandni program (EPP) reklame na radiju i televiziji. propagator, -a m, mn. -i ‰lat. propagator, v. propagiratiŠ ~ovek koji se bavi propagirawem, {irewem ideja, stavova, mi{qewa i sl. propagirati, propagiram, 3. l. mn. propagiraju nesvr{. ‰lat. propagareŠ 1. vr{iti propagandu, {iriti, rasprostirati ideje, obave{tavati javnost o ~emu. 2. praviti reklamu, reklamirati. propan, -ana m ‰v. pro-2, gr~. pion mastanŠ hem. bezbojni ugqovodonik koji se nalazi u sirovoj nafti i zemnom gasu, a koristi se kao gorivo u doma}instvu, za pogon motora, rasvetu i sl. proparoksitona, -e ` ‰v. pro-3, gr~. paroxytononŠ fon. 1. u gr~koj gramatici, re~ sa o{trim akcentom (akutom) na pretposledwem slogu. 2. re~ nagla{ena na pretposledwem slogu; up. oksitona, paroksitona. prop-art, -a m ‰v. propaganda, engl. art od lat. ars umetnostŠ reklamna umetnost, ve{tina reklamirawa. propedevtika, -e `, dat. i lok. propedevtici = propedeutika, -e `, dat. i lok. propedeutici ‰nem. Propadeutik, od gr~. propaideuein prethodno pou~avatiŠ znawe koje sluì kao uvod i priprema u neku nauku, pripremna obuka, pripremna nastava.

propedevti~ki propedevti~ki, -a, -o = propedeuti~ki, -a, -o ‰v. propedevtikaŠ koji sluì kao uvod i priprema u neku nauku, pripremni. propeler, -a i propeler, -a m, mn. -i ‰engl. propeller, prema lat. propellere terati napredŠ brodski zavrtaw za pokretawe brodova; vazdu{ni zavrtaw za pokretawe aviona, helikoptera i drugih letelica, sastavqen od dve, tri ili ~etiri lopatice koje su pri~vr{}ene na osi, elisa. propelerac, -rca m, propelerci, gen. mn. propeleraca ‰v. propelerŠ fam. avion koji pokre}e propeler, za razliku od mlazwaka. properispomenon, -a m ‰gr~. properispomenonŠ u gr~koj gramatici, re~ sa dugim akcentom na pretposledwem slogu. propileji, propileja m. mn. ‰gr~. propylaia ulaz u atinski Akropoq, s mn. od propylaios, v. pro-3, pyle vrataŠ 1. rasko{an ulaz, predvorje u neku veliku gra|evinu. 2. spisi koji sluè kao uvod u razumevawe ~ega, npr. umetni~kih zbirki. propozicija, -e ` ‰lat. propositio stavqawe napred, predlagaweŠ 1. predlog, predlagawe, ponuda. 2. log. stav, tvrdwa, sud. 3. naum, nakana, namera, plan. 4. mn. svi uslovi predvi|eni za neko sportsko takmi~ewe, propisi. propolis, -a i propolis, -a m ‰gr~. propolisŠ smolasta materija kojom p~ele zatvaraju rupice na ko{nici, a koja zbog svojih lekovitih svojstava nalazi primenu u medicini i kozmetici. proponent, -a m, mn. proponenti, gen. mn. proponenata ‰lat. proponens od proponere predloìtiŠ podnosilac predloga, predlaga~. proponirati = proponovati (v.). proponovati, -ujem = proponirati, proponiram, 3. l. mn. proponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. proponereŠ predlagati, predloìti, staviti na diskusiju. proporcija, -e i proporcija, -e ` ‰lat. proportioŠ me|usobna jednakost delova prema celini, razmer, srazmera. proporcionalan, -lna, -lno ‰lat. proportionalisŠ 1. koji ima pravilan odnos delova prema celini, koji stoji u nekoj srazmeri, srazmeran. 2. mat. (o broju) koji se nalazi u odre|enom odnosu prema nekom drugom broju. y direktno

propulzija proporcionalan koji raste kada neka druga veli~ina raste, a opada kad ona opada; obrnuto proporcionalan koji opada kad neka druga veli~ina raste i obrnuto; proporcionalni izborni sistem izborni sistem u kome je broj dobijenih mandata srazmeran ukupnom broju dobijenih glasova; proporcionalni porez porez koji se pla}a u fiksnom postotku, nezavisno od visine dohotka. proporcionalitet, -eta m = proporcionalnost, -osti ` ‰nlat. proportionalitas, v. proporcionalanŠ srazmernost, jednakost odnosa. proporcionisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. proportionner prema proportion, v. proporcijaŠ dovesti, dovoditi u srazmeru, (u)~initi srazmernim, uskladiti. proposta, -e `, gen. mn. proposta ‰ital. proposta predlogŠ muz. tema od koje se polazi u kontrapuntskim kompozicijama, posebno u kanonu i fugi. propretor, -a m, mn.-i ‰lat. propraetor od pro praetore za pretoraŠ ist. u staroj rimskoj dràvi, biv{i pretor koji upravqa jednom provincijom, pokrajinom. proprijum, -a m ‰lat. proprium vlastito, posebnoŠ muz. kat. naziv za one delove mise koji se sluè samo u odre|enim dijecezama ili u pojedinim mona{kim redovima. pro primo ‰lat. pro primoŠ u prvom redu, pre svega, najpre; up. pro sekundo. proprioceptivan, -vna, -vno ‰lat. proprius vlastiti, v. (re)ceptivanŠ fiziol. koji nastaje od nadraàja unutar samog tela, odnosno odre|enog organa. proprioceptor, -a m, mn. -i ‰lat. proprius vlastiti, v. (re)ceptorŠ fiziol. receptor u mi{i}ima, zglobovima i tetivama koji prima nadraàje iz unutra{wosti tela. propugnator, -a m ‰lat. propugnator prema propugnare boriti se za ne{toŠ pobornik, zastupnik ~ega. propulzivan, -vna, -vno ‰lat. propulsus poteran od propellere poteratiŠ koji tera, koji gura napred, pogonski. propulzija, -e ` ‰nlat. propulsio, v. propulzivanŠ pogonska sila potrebna za pokretawe nekog tela.

1007

propulzor propulzor, -a m, mn. -i ‰nlat. propulsor, v. propulzivanŠ naprava koja izaziva propulziju (elisa, propeler). prorektor, -a m, mn. -i ‰nlat. prorector, v. pro-2, rektorŠ pomo}nik ili zamenik rektora na univerzitetu. x prorektorski. prorogativan, -vna, -vno ‰lat. prorogativusŠ koji odlaè, odga|a, kojim se ne{to odlaè, odga|a. prorogacija, -e ` ‰lat. prorogatio, prema prorogare odloìtiŠ odlagawe, odga|awe, produèwe nekog roka. prorogirati, prorogiram, 3. l. mn. prorogiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prorogareŠ odloìti, odlagati, odgoditi, odga|ati (npr. skup{tinske rasprave, sudska ro~i{ta); produìti rok (npr. menice). prosede, -ea m (uob. prosede) ‰fr. procedeŠ postupak, procedura; individualni stvarala~ki metod nekog umetnika ili uobi~ajeni postupak u nekoj grani umetnosti. prosektor, -a m, mn. -i ‰lat. prosector, v. prosekturaŠ 1. med. pomo}nik profesora anatomije koji, pod wegovim nadzorom, secira le{eve. 2. lekar koji vr{i obdukciju. prosektura, -e ` ‰lat. prosectura, prema lat. prosecare odse}i, rasporitiŠ ustanova na medicinskom fakultetu ili pri velikim bolnicama u kojoj se seciraju le{evi (obi~no na ve`bama iz anatomije). pro sekundo ‰lat. pro secundoŠ kao drugo, na drugom mestu; up. pro primo. prosekutiv, -a m ‰lat. prosecutus od prosequi nastaviti, produìtiŠ gram. naziv za instrumental u zna~ewu kretawa po prostoru (npr. idem ulicom) ili za odgovaraju}i pade` u drugim, pre svega ugro-finskim jezicima. x prosekutivni. prosekutor, -a m, mn. -i ‰nlat. prosecutorŠ prav. sudski gonilac, tuìlac. prosekucija, -e ` ‰lat. prosecutioŠ prav. sudsko gowewe, optu`ba. proselit v. prozelit. proseminar, -a i proseminar, -ara m ‰v. pro-3, seminarŠ seminar za studente po~etnike na univerzitetu, u kome se oni osposobqavaju

1008

prospektivan za kasniji samostalan rad u seminaru, predseminar. prosilogizam, -zma m ‰v. pro-3, silogizamŠ log. silogizam ~iji je zakqu~ak premisa kasnijem, eventualno kona~nom zakqu~ku. prosit uzv. ‰lat. prosit neka bude korisnoŠ na zdravqe, u zdravqe, ìveli! (pri ispijawu pi}a). proskineza, -e ` ‰gr~. proskynesis prema proskynein klawati seŠ ist. u starom veku, padawe ni~ice pred vladarom, metanisawe, znak po{tovawa nekoga kao boànstva; up. prosternacija. proskomidija, -e ` ‰gr~. proskomide, od gr~. pros ka, prema komide prino{ewe, predavaweŠ 1. u pravoslavnoj crkvi, pripremawe ~asnih darova (hleba i vina) za pri~e{}e. 2. udubqewe na oltaru u kome se priprema pri~e{}e. proskribovati, -ujem svr{. i nesvr{.‰lat. proscribereŠ 1. staviti, stavqati van zakona (ob. politi~ke protivnike); staviti na spisak za likvidaciju. 2. javno ìgosati, bojkotovati. 3. zabraniti. proskriptivan, -vna, -vno ‰nlat. proscriptivus, v. proskripcijaŠ 1. koji stavqa van zakona, koji li{ava koga zakonske za{tite. 2. koji javno ìgo{e, bojkotuje. 3. kojim se ne{to zabrawuje. proskripcija, -e ` ‰lat. proscriptioŠ 1. ist. u starom Rimu, javna osuda za prestup, uz konfiskaciju imovine i kaznu smr}u ili progonstvo. 2. javno ìgosawe, bojkotovawe. 3. zabrana. proskura v. prosfora. prosodija v. prozodija. prosopo- v. prozopo-. prospekat v. prospekt. prospekt, -a m, mn. prospekti, gen. mn. prospekata ‰lat. prospectusŠ 1. {tampani letak ili kwiìca s podacima o nekom proizvodu, putovawu, letovali{tu itd., u ciqu propagande. 2. nacrt, plan nekog zdawa, ulice, trga i sl. 3. (u Rusiji) {iroka ulica, avenija, bulevar. 4. pozor. kulisa u dubini pozornice kao prividno produèwe scenske slike. prospektivan, -vna, -vno ‰lat. prospectivus prema prospicere gledati napredŠ 1. koji pred-

prospektor vi|a {ta }e se u budu}nosti desiti. 2. koji se o~ekuje, budu}i, predvidiv. prospektor, -a m, mn. -i ‰lat. prospector, v. prospekcijaŠ onaj koji ispituje sastav zemqi{ta, koji se stru~no bavi istraìvawem i pronalaèwem ruda (posebno zlata). prospekcija, -e ` ‰lat. prospectio, v. pro-2, spicere gledatiŠ ispitivawe zemqi{ta u ciqu traèwa ruda ili minerala. prosperirati, prosperiram, 3. l. mn. prosperiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prosperare usre}itiŠ napredovati, razvijati se, razviti se, uspevati; uspe{no se razvijati, cvetati. prosperitet, -eta m ‰lat. prosperitasŠ napredak, napredovawe; ekonomski uspeh, blagostawe. prosperitetan, -tna, -tno ‰v. prosperitetŠ koji uìva prosperitet, koji se povoqno razvija, uspe{an, napredan. prostaglandini, prostaglandina m mn. ‰v. prostata, lat. glans ìr, `lezdaŠ fiziol. supstance koje se javqaju u raznim organima sisara (prvi put izolovane iz prostate), a deluju sli~no hormonima. prostaza, -e ` ‰gr~. prostasisŠ arhit. ist. deo stare gr~ke ku}e, prostorija otvorena prema dvori{tu. prostata, -e, prostata, -e i prostata, -e ` ‰nlat. prostata od gr~. prostates koji stoji ispredŠ anat. mu{ka `lezda koja se nalazi ispod mokra}ne be{ike i koja lu~i sekret kao sastavni deo sperme. prostatektomija, -e ` ‰v. prostata, gr~. ektome odsecaweŠ med. odstrawivawe prostate hirur{kim zahvatom. prostatizam, -zma m ‰v. prostataŠ med. op{ti naziv za sve slu~ajeve uve}awa, hipertrofije prostate. prostatitis, -a m ‰v. prostata, -itisŠ med. zapaqewe prostate. prosteza, -e ` ‰gr~. prosthesis dodavaweŠ lingv. dodavawe jednog glasa ili sloga na po~etku re~i; up. proteza (2). prosternacija, -e ` ‰v. prosternirati (1)Š padawe ni~ice pred vladarom, metanisawe, kao znak po{tovawa nekoga kao boga; up. proskineza.

prota prosternirati, prosterniram, 3. l. mn. prosterniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prosternareŠ 1. oboriti, sru{iti, povaliti. 2. prosternirati se pasti na kolena, ni~ice pred vladarom, metanisati, u znak najdubqeg po{tovawa. prosteti~ki, -a, -o ‰v. prostezaŠ fon. koji se dodaje na po~etku re~i (o slovu ili slogu); up. proteti~ki (2). prostil, -a m, mn. -i ‰gr~. prostylon, v. pro-2, stylos stubŠ arhit. anti~ki gr~ki hram u kome se na uòj strani nalazi predvorje sa stubovima. prostituisati, -i{em, svr{. i nesvr{. ‰lat. prostituere staviti napred, izloìtiŠ 1. navesti, navoditi na prostituciju. 2. fig. osramotiti, obe{~astiti, poniziti, obezvrediti. 3. prostituisati se a. postati prostitutka, odati se prostituciji. b. fig. jeftino prodavati svoj talenat ili svoje usluge. prostitutka, -e `, dat. i lok. prostitutki, gen. mn. prostitutki ‰lat. prostitutaŠ èna koja se prostitui{e, koja za novac nudi svoje seksualne usluge, bludnica. prostitucija, -e ` ‰lat. prostitutioŠ 1. seksualno podavawe tela za novac, bludni~ewe kao zanimawe. 2. fig. obe{~a{}ewe, skrnavqewe, sramo}ewe; besprincipijelno pona{awe. prostracija, -e ` ‰lat. prostratio, prema prosternere oboritiŠ iznemoglost, iznurenost, klonulost, slabost, malaksalost. prostudirati, prostudiram, 3. l. mn. prostudiraju svr{. ‰v. studiratiŠ prou~iti nekoga ili ne{to pa`qivim posmatrawem uz duboko razmi{qawe. prosfora, -e ` ‰gr~. prosphora prino{eweŠ u pravoslavnoj crkvi, beskvasni hlep~i} od p{eni~nog bra{na koji se kao pri~est deli vernicima posle liturgije. proscenijum, -a i proscenij, -a m ‰lat. proscenium od gr~. proskenion, v. pro-2, scenaŠ 1. predwi deo anti~kog pozori{ta iz kojeg su glumci izlazili na scenu. 2. u modernom pozori{tu, predwi deo pozornice izme|u zavese i orkestra. prot- v. proto-. prota, -e = proto, -e m ‰skr. od protopop ili protoprezviter (v.)Š 1. prvi sve{tenik, sve{tenik pod ~ijim su nadzorom svi sve{tenici

1009

protabiriti iz dela jedne eparhije. 2. po~asni ~in u pravoslavnoj crkvi ~iji nosilac ima prava na crkveni pojas. x protin (prema prota i proto) i protov (prema proto, u isto~nohercegova~kim i crnogorskim govorima). protabiriti, protabirim svr{. ‰tur. tabir tuma~ewe od ar. ta’birŠ pokr. 1. otkriti, protuma~iti zna~ewe (naj~e{}e san). 2. razjasniti, razmrsiti program. protagonist(a), -e m, mn. protagonisti (`. protagonistkiwa) ‰gr~. protagonistes, v. prot-, agonistes boracŠ 1. u starogr~kom pozori{tu glumac koji je igrao glavnu ulogu; up. deuteragonist(a), tritagonist(a). 2. a. prvak pozori{ta. b. glavni junak u kwièvnom delu. 3. glavni u~esnik u nekom doga|aju. protaza, -e ` ‰gr~. protasis pruàwe napredŠ 1. gram. zavisna re~enica koja u sloènoj re~enici stoji pred glavnom. 2. kwi`. uvodni deo drame u kome po~iwe dramski zaplet. protaktinijum, -a i protaktinij, -a m ‰nlat. protactinium, v. proto-, aktinijumŠ hem. radioaktivni elemenat, znak Pa, atomski broj 91. protalija, -e ` ‰nlat. prothallium, prema gr~. thallion dem. od thallos mladi izdanakŠ bot. deo tela paprati koji je nastao iz spore na kojoj se docnije razvijaju polni organi. protandrija, -e ` ‰v. prot-, gr~. andria mu{kostŠ biol. kod nekih ìvotiwa i biqaka, ranije razvijawe mu{kih polnih organa u odnosu na ènske; up. protoginija. protanopija, -e ` ‰nlat. protanopia, v. proto-, an-, -opijaŠ nesposobnost razlikovawa boja; up. daltonizam. protargol, -ola m ‰v. prot-, gr~. argyrion srebro, v. -olŠ farm. zast. preparat od belan~evina i srebra koji se koristio pri le~ewu gonoreje. proteaza, -e ` ‰v. prote(in), -azaŠ hem. enzim koji u organizmu razgra|uje belan~evine na aminokiseline. proteè, -ea m (uob. proteè) ‰fr. protege od proteger {tititi od lat. protegereŠ osoba koja se nalazi pod ne~ijom za{titom, {ti}enik, qubimac. proteìrati, proteìram, 3. l. mn. proteìraju nesvr{. ‰fr. proteger {tititi od lat. protegereŠ zauzimati se za koga, davati mu pred-

1010

protektorat nost nezavisno od wegovih sposobnosti; up. protekcija. proteza, -e ` ‰gr~. prothesis stavqawe napredŠ 1. mehani~ka naprava ili aparat koji zamewuje izgubqeni deo tela (ruku, nogu, zube). 2. fon. pojava nekog glasa ili sloga na po~etku re~i, prosteza (v.). protezis, -a m ‰gr~. prothesisŠ arhit. ist. ~etvrtasta prostorija ranohri{}anskih i vizantijskih bazilika koja se nalazila uz jednu od bo~nih strana apside, a sluìla je kao spremi{te za `rtvene prinose. protein, -ina m, mn. proteini, gen. mn. proteina ‰nlat. proteinum, v. prot(o)-Š svako od organskih jediwewa koja su sastavqena od aminokiselina i neophodna su za opstanak organizma (sadrè ugqenik, sumpor, kiseonik, azot i vodonik), belan~evina. x proteinski. proteinoterapija, -e ` ‰v. protein, terapijaŠ med. metod le~ewa ubrizgavawem belan~evinastih materija. proteinurija, -e ` ‰v. protein, -urijaŠ med. prisustvo belan~evina u urinu. Protej, -a i Protej, -eja m ‰gr~. ProteusŠ mitol. morsko boànstvo kod starih Grka, sposobno da poprima lik razli~itih ìvotiwa i ~udovi{ta. protej, -a i protej, -eja m ‰v. ProtejŠ 1. fig. beskarakteran, prevrtqiv ~ovek, prevrtqivac. 2. v. proteus. protektivan, -vna, -vno ‰nlat. protectivusŠ za{titni, odbrambeni. protektirati, protektiram, 3. l. mn. protektiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. protect, v. protekcijaŠ tehn. za{tititi (neki materijal), premazati, premazivati za{titnim slojem. protektor, -a m, mn. -i ‰lat. protectorŠ 1. onaj koji uzima nekoga pod za{titu, pokroviteq, za{titnik. 2. ist. titula Olivera Kromvela posle ukidawa kraqevstva u Engleskoj (1653). 3. oja~an deo spoqne povr{ine poklopca pneumati~kog obru~a. 4. hemijsko sredstvo za za{titu od korozije. x protektorski. protektorat, -ata m, mn. protektorati, gen. mn. protektorata ‰nlat. protectoratus, v. protektor, -atŠ 1. status protektora, pokroviteqstvo. 2. pol. oblik zavisnosti slabije dràve od ja~e

protekcija ili od me|unarodne zajednice. 3. dràva pod protektoratom. 4. ist. u engleskoj istoriji, doba vladavine Olivera Kromvela i wegovog sina Ri~arda (1653–1659). protekcija, -e ` ‰lat. protectio prema protegere za{tititiŠ za{tita, pokroviteqstvo; prednost ili pomo} koju neko sti~e zauzimawem neke uticajne osobe za wega. protekciona{, -a{a m ‰nem. Protektion, v. protekcijaŠ ~ovek koji postaje uspe{an u ìvotu sluè}i se protekcijom. protekcionizam, -zma m ‰v. protekcija, -izamŠ 1. sistem mera ekonomske politike kome je ciq za{tita doma}ih proizvoda od inostrane konkurencije, pre svega putem uvo|ewa visokih carina na uvezenu robu. 2. reìm u kome se favorizuju {ti}enici politi~ara na vlasti ili drugih uticajnih li~nosti. protekcionist(a), -e m, mn. protekcionisti ‰v. protekcijaŠ 1. pristalica protekcionizma (1). 2. v. protekciona{. protelaliti, protelalim svr{. ‰v. telal, telalitiŠ razglasiti na sve strane, proneti glasinu. proteoliza, -e ` ‰v. prote(in), -lizaŠ fiziol. varewe, razlagawe proteina u organizmu. proterozoik, -a m ‰gr~. proteros raniji, prethodni, v. -zoikŠ geol. novija faza pretkambrijuma, u kojoj se pojavquju alge, sun|eri, meduze i korali. protest, -a m, mn. protesti, gen. mn. protesta ‰nem. Protest od fr. protester od lat. protestari, v. protestovatiŠ 1. o{tar, energi~an prigovor, javno izraàvawe negodovawa protiv ~ega, izraàvawe nezadovoqstva. 2. finans. akt kojim vlasnik menice izve{tava trgova~ki sud da meni~ni du`nik nije udovoqio ili odgovorio obavezama. protestant, -a m, mn. protestanti, gen. mn. protestanata ‰nem. Protestant od lat. protestans prema protestari javno svedo~itiŠ 1. rel. onaj koji pripada jednoj od protestantskih crkava. 2. pristalica, pobornik protestantizma. 3. onaj koji protestuje, koji javno izraàva svoje neslagawe ili nezadovoqstvo. protestantizam, -zma m ‰v. protestantŠ rel. naziv za sve hri{}anske crkvene zajednice ko-

protoje su proizi{le iz luteranske reformacije u XVI veku, naro~ito u severnoj Evropi i SAD. protestantski, -a, -o ‰v. protestantŠ rel. koji se odnosi na protestante i protestantizam. protestacija, -e ` ‰lat. protestatioŠ javno izraàvawe negodovawa, iskazivawe protesta, protestovawe. protestni, -a, -o ‰v. protestŠ koji se odnosi na protest, koji izraàva protest (‹ zbor, protestna nota). y protestne pesme u rok muzici i omladinskoj kulturi, po~ev od 60-ih godina HH veka, pesme na tekstove koji izraàvaju protest protiv gra|anskog dru{tva. protestovati, -ujem (nepr. protestvovati) svr{. i nesvr{. ‰fr. protester od lat. protestari javno posvedo~itiŠ javno, otvoreno izraàvati negodovawe, neslagawe, ustati protiv ~ega, pobuniti se. protetika, -e `, dat. i lok. protetici ‰v. proteti~kiŠ grana medicine koja se bavi zamewivawem izgubqenih delova tela, izradom proteza, posebno u zubarstvu. proteti~ar, -a m, mn. -i ‰v. protetikaŠ 1. lekar koji se bavi protetikom. 2. stru~wak za izradu proteza (1); zubni tehni~ar koji izra|uje ve{ta~ke vilice, navlake, mostove i sl. proteti~ki, -a, -o ‰gr~. prothetikos prema prothesis, v. protezaŠ 1. koji se odnosi na protetiku, koji se bavi protetikom. 2. fon. v. prosteti~ki. proteus, -a m ‰lat. proteusŠ zool. vrsta vodozemca sa zakr`qalim o~ima i udovima, ìvi uglavnom u podzemnim kra{kim vodama, ~ove~ja ribica, Proteus anguineus. protivpapa, -e m ‰protiv-, v. papaŠ v. antipapa. protivreformacija, -e ` ‰protiv-, v. reformacijaŠ ist. pokret u XVI i XVII veku u katoli~koj crkvi, usmeren protiv Luterove pobune i reformacije. protiron, -ona m, mn. -i ‰gr~. prothyron, v. pro-3, thyra vrataŠ arhit. ist. u staroj Gr~koj predvorje ili hodnik izme|u spoqnih (uli~nih) i unutra{wih vrata ku}e. proto- ‰gr~. protos prviŠ kao prvi deo sloènica zna~i: prvi, najraniji; glavni, najvi{i, najugledniji.

1011

protovestijar protovestijar, -ara m ‰gr~. protovestiarios, v. proto-, lat. vestis odeloŠ ist. u Vizantijskom carstvu, nadzornik careve garderobe; kasnije, upravnik carskih, odnosno dràvnih finansija. protoginija, -e ` ‰v. proto-, -ginijaŠ biol. kod nekih ìvotiwa i biqaka, ranije razvijawe ènskih polnih organa u odnosu na mu{ke; up. protandrija. protozoa, -e ` ‰v. proto-, gr~. zoon ìvo bi}eŠ mikroskopski vidqiv jedno}elijski organizam, praìvotiwa; ìve u vodi, u vla`nom zemqi{tu, a neke od wih i kao paraziti u krvi ìvotiwa i qudi. protoistorija, -e ` ‰v. proto-, istorijaŠ 1. prelazno razdobqe izme|u preistorijskog i istorijskog doba. 2. prva faza u istoriji nekog naroda ili neke kulture. protojerej, -a m ‰v. proto-, jerejŠ u pravoslavnoj crkvi najstariji po ~inu sve{tenik, protopop. protokol, -a m, mn. -i ‰nem. Protokoll, od srlat. protocollum od gr~. protokollon dosl. nalepnica na svitku papirusa s podacima o sadràju napisanog, v. proto-, kolla lepakŠ 1. zapisni~ko utvr|ivawe neke slu`bene radwe; zapisnik koji sadrì odluke ili zakqu~ke nekog sastanka ili sednice; zapisnik sa iskazima saslu{anih lica. 2. skup diplomatskih propisa o ceremonijalu kojeg se vaqa pridràvati u prepisci, sastancima i zvani~nim odnosima s pojedinim predstavnicima doma}e ili strane vlasti. 3. odeqewe pri ministarstvu spoqnih poslova koje se brine o po{tovawu tih propisa. protokolaran, -rna, -rno ‰v. protokolŠ koji se odnosi na protokol; predvi|en protokolom. y protokolarna poseta prva poseta novopostavqenog diplomate predstavnicima doma}e vlasti. protokolisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. protokolŠ 1. sprovesti protokol, uneti u protokol. 2. zapisati po zvani~noj du`nosti, napraviti zapisnik. protokolist(a), -e m, mn. protokolisti ‰v. protokolŠ onaj koji unosi, zapisuje u protokol po zvani~noj du`nosti, zapisni~ar.

1012

protosin|el protologija, -e ` ‰v. proto-, -logijaŠ prva, osnovna filozofija. protoma, -e ` ‰gr~. protome gorwi deo, predwi deoŠ lik. slika poprsja; poprsje, bista. protomajstor, -a m, mn. -i ‰v. proto-, majstorŠ 1. nadzornik gradwe, vrhovni neimar. 2. najugledniji majstor u svom esnafu. protomedikus, -a m, mn. -i ‰v. proto-, medikusŠ ist. prvi lekar na dvoru; glavni lekar u bolnici, primarijus; u nekim zemqama zdravstveni na~elnik. proton, -ona m, mn. protoni, gen. mn. protona ‰gr~. protos prviŠ fiz. pozitivno naelektrisana elementarna ~estica, sastavni deo atomskog jezgra, mase jednake neutronu. x protonski. protonotar, -ara m ‰v. proto-, notarŠ ist. 1. prvi, glavni pisar, sekretar. 2. prvi sve{tenik posle patrijarha u Carigradu. 3. u Vatikanu nekada{wa titula visokog sve{tenog lica, po rangu odmah iza biskupa. 4. u feudalnoj Hrvatskoj i u nekim drugim zemqama visoki dràvni ~in, dràvni bele`nik. protoplazma, -e ` ‰v. proto-, plazmaŠ biol. osnovna materija svake biqne i ìvotiwske }elije. protoplast, -a m ‰gr~. protoplastos, v. proto-, plastos oblikovanŠ 1. biol. }elijsko tkivo bez opne, npr. kod biqnih }elija. 2. mitol. zast. prvi stvoreni ~ovek. protopop, -a m ‰rus. protopop od gr~. protopapas, v. proto-, papaŠ = protoprezviter (v.). protoprezviter, -a m, mn. -i ‰v. proto-, prezviterŠ prvi sve{tenik, sve{tenik pod ~ijim su nadzorom svi sve{tenici iz dela jedne eparhije; up. prota, protopop. protorenesansa, -e ` ‰v. proto-, renesansaŠ najranije podraàvawe klasi~nih uzora u umetnosti XIII i XIV veka, period koji je prethodio renesansi, predrenesansa. protosindik, -a m, mn. protosindici, gen. mn. protosindika ‰v. proto-, gr~. syndikos zastupnikŠ prvi, glavni branilac, glavni sudija. protosin|el, -a m, mn. -i ‰v. proto-, sin|elŠ u pravoslavnoj crkvi, najstariji mona{ki ~in posle arhimandrita, po rangu odgovara protoprezviteru.

prototip prototip, -a m, mn. prototipi, gen. mn. prototipa ‰gr~. prototypos prvobitni, izvorni, v. proto-, tipŠ 1. prvi primerak nekog proizvoda, prauzor, model. 2. osoba ili tip osobe na osnovu koje se stvara neki popularni kwièvni lik. x prototipski. protofite, protofita ` mn. ‰v. proto-, gr~. phyton biqkaŠ bot. jedno}elijske biqke, prabiqke (jedno}elijske alge, bakterije itd.). protraktor, -a m, mn. -i ‰srlat. protractorŠ 1. a. geodetski uglomer za merewe velikih uglova. b. instrument za navigaciju zasnovan na merewu uglova. 2. anat. mi{i} isteza~. 3. med. instrument za ~i{}ewe rana. protruzija, -e ` ‰lat. protrusus izbo~en od protrudere provaqivatiŠ izbo~enost, ispup~enost. protuberanca, -e = protuberancija, -e ` ‰klat. protuberantia prema protuberare {tr~ati, v. pro-3, tuber kvrgaŠ 1. prstenasto ispup~ewe, guka, izra{taj, grba. 2. astron. naziv za snopove usijanog vodoni~nog gasa, promenqivog oblika, koji izlaze iz Sun~eve hromosfere. profaza, -e ` ‰gr~. prophasis, v. fazaŠ biol. prva faza u deobi }elija, u kojoj se dele hromozomi. profaktura, -e ` ‰v. pro, fakturaŠ trg. dokument koji prethodi fakturi (sluì kao ponuda robe s nazna~enim cenama), predra~un. profan, -a, -o ‰lat. profanus koji mora biti izvan hrama, v. pro-3, fanum hramŠ 1. koji ne pripada Crkvi, necrkveni, svetovni; bezboàn, paganski. 2. neupu}en u ne{to, neve{t, neposve}en. 3. obi~an, prost, vulgaran. profanator, -a m, mn. -i ‰lat. profanatorŠ onaj koji skrnavi, obesve}uje, poniàva, skrnaviteq, bezbo`nik. profanacija, -e ` ‰lat. profanatioŠ skrnavqewe, obesve}ewe, svetogr|e; ponièwe; zloupotreba. profanisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. profanare, prema profanus profanŠ skrnaviti, obesvetiti, obe{~astiti, poniziti, osramotiti. profanost, -osti ` ‰v. profanŠ osobina onoga {to je profano. profa{izam, -zma m ‰v. pro-1, fa{izamŠ naklowenost, privrènost ideologiji i politici fa{izma.

profesor profa{ist(a), -e m, mn. profa{isti ‰v. pro-1, fa{ist(a)Š onaj koji je naklowen ideologiji i politici fa{izma. profa{isti~ki, -a, -o ‰v. pro-1, fa{isti~kiŠ naklowen, privrèn ideologiji i politici fa{izma. proferment v. proenzim. profesija, -e ` ‰lat. professio javno priznaweŠ 1. glavno zanimawe sa odgovaraju}om stru~nom spremom kojim neko zara|uje za ìvot. 2. zast. javno ispovedawe, sve~ana izjava. profesionalan, -lna, -lno ‰nlat. professionalis, v. profesijaŠ 1. koji se odnosi na profesiju i profesionalce. 2. koji je nastao kao posledica profesije. 3. temeqit, stru~an u svom poslu. y profesionalna bolest bolest prouzrokovana duìm, neposrednim uticajem neadekvatnih radnih uslova; profesionalna orijentacija pruàwe saveta, pomo}i pojedincu pri izboru budu}eg zvawa; profesionalni moral skup normi pona{awa pojedinca koga priroda poziva obavezuje na ~uvawe i diskreciju podataka o klijentu. profesionalac, -lca m, mn. profesionalci, gen. mn. profesionalaca (`. profesionalka, dat. i lok. profesionalki) ‰v. profesionalanŠ a. onaj koji se nekim poslom bavi kao stalnim, osnovnim zanimawem za koje ima stru~nu spremu. b. sportista koji je pla}en za bavqewe odre|enim sportom; supr. amater. profesionalizam, -zma m ‰v. profesionalanŠ 1. bavqewe sportom kao zanimawem za koje sportista dobija novac od kluba za koji igra. 2. v. profesionalnost. profesionalnost, -osti ` ‰v. profesionalanŠ stru~no, profesionalno pona{awe; odnos prema nekom poslu kao prema profesiji. profesionist(a), -e m, mn. profesionisti ‰v. profesijaŠ pripadnik slobodnog zvawa (lekar, advokat, konsultant i sl.), stru~wak. profesor, -a m, mn. -i (`. profesorka, dat. i lok. profesorki) ‰lat. professor javni u~iteqŠ 1. nastavnik na univerzitetu koji je stekao titulu doktora nauka i izabran u najvi{e nastavno zvawe. 2. nastavnik sredwe {kole koji je diplomirao na nekom od fakulteta. x profesorski.

1013

profesura profesura, -e ` ‰nlat. professura, v. profesorŠ 1. slu`ba, zvawe profesora. 2. profesorska katedra na univerzitetu. profet, -eta m, mn. profeti, gen. mn. profeta ‰gr~. prophetesŠ prorok, vidovwak. profetizirati, profetiziram, 3. l. mn. profetiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. profetŠ baviti se proricawem, proro{tvom, prorokovati, proricati; nagove{tavati. profetski, -a, -o ‰gr~. prophetikos, v. profetŠ koji se odnosi na profete, proro~ki. profi, -ija m ‰nem. Profi prema professional, v. profesionalanŠ skr. fam. profesionalac (ob. u sportu). 2. (kao prid. indekl.) profesionalan. profil, -ila m, mn. profili, gen. mn. profila ‰fr. profil od ital. profilo prema profilare ocrtatiŠ 1. izgled lica ili predmeta posmatran sa strane. 2. grafi~ki, tehni~ki prikaz uzdu`nog i popre~nog preseka neke gra|evine, arhitektonskog elementa ili drugog predmeta. 3. vez ura|en na zasebnom komadu koji se naknadno pri{iva na tkaninu. 4. skup osnovnih karakteristika po kojima se neko ili ne{to jasno izdvaja, diferencira od ostalih. y profil staze u biciklizmu: {ematski prikaz staze s podacima o duìni i strmini uspona i spustova; profil puta {ematski prikaz puta, saobra}ajnice s podacima o duìni, usponu, padu i sl. profilaksa, -e ` ‰gr~. prophylaxis, v. pro-3, phylaxis ~uvaweŠ med. za{tita od bolesti, preventivna medicina. profilaktik, -a m, mn. profilaktici, gen. mn. profilaktika ‰v. profilakti~anŠ med. sredstvo za blagovremenu za{titu od bolesti, preventivno sredstvo. profilaktikum v. profilaktik. profilakti~an, -~na, -~no ‰gr~. prophylaktikos, prema prophylassein unapred {tititiŠ koji {titi od bolesti, koji se uzima kao za{titno, preventivno sredstvo. profilirati = profilisati (v.). profilisati, -i{em = profilirati, profiliram, 3. l. mn. profiliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. profiler, v. profilŠ 1. prikazati, predstaviti izgled lica ili tela posmatranog sa strane; grafi~ki, tehni~ki prikazati popre~ni

1014

prohibitoran presek nekog objekta. 2. sa~initi prikaz ~ega u glavnim, osnovnim crtama. profircati, -am svr{. ‰v. fircatiŠ pro{iti, za{iti. profit, -a i profit, -ita m ‰nem. Profit od fr. profit od lat. profectus prema proficere napredovatiŠ dobitak, dobit, zarada; korist. profitabilan, -lna, -lno ‰fr. profitable, v. profitiratiŠ koji donosi profit, dobit, zaradu, unosan, isplativ. profiter, -era m, mn. profiteri, gen. mn. profitera ‰fr. profiteurŠ ~ovek koji iz svega nastoji da izvu~e korist, koji èli da se obogati na ra~un nekog drugog, {pekulant. x profiterski. profiterstvo, -stva s ‰v. profiterŠ te`wa, nastojawe da se iz svega izvu~e korist (~esto na ne~astan na~in), da se stekne dobit (obi~no na ra~un nekog drugog). profitirati, profitiram, 3. l. mn. profitiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. profitieren od fr. profiter, v. profitŠ a. izvu}i profit, zaradu iz ~ega; biti na dobitku, zaraditi. b. fig. izvu}i korist iz ~ega, okoristiti se ~ime. profitni, -a, -o i profitni, -a, -o ‰v. profitŠ koji se odnosi na profit. y profitna stopa odnos izme|u ~istog godi{weg profita i utro{enog kapitala; profitna marà visina profita po jedinici proizvoda, ra~unata kao procenat od prodajne cene. pro forma indekl. ‰lat. pro formaŠ forme radi, samo formalno, tobo`. prohar~iti, -im svr{. ‰v. har~itiŠ uludo potro{iti, istro{iti, pro}erdati. prohesabiti = proesapiti (v.). prohibirati, prohibiram, 3. l. mn. prohibiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. prohibereŠ ne dopu{tati, spre~avati; zakonom zabraniti, zabrawivati. prohibitivan, -vna, -vno ‰nlat. prohibitivus, v. prohibiratiŠ a. koji zabrawuje, spre~ava. b. koji ne dopu{ta ostvarewe ~ega. y prohibitivne mere mere zabrane; prohibitivne cene visoke cene koje onemogu}avaju kupovinu; prohibitivna carina za{titna carina, uvedena da bi se spre~io ili umawio uvoz strane robe. prohibitoran v. prohibitivan.

prohibicija prohibicija, -e ` ‰engl. prohibition od lat. prohibitio prema prohibere zabrawivatiŠ zvani~na zabrana, spre~avawe, obustavqawe proizvodwe i prodaje nekih proizvoda, pre svega alkoholnih pi}a. prohibicioni, -a, -o ‰v. prohibicijaŠ 1. koji se odnosi na prohibiciju. 2. v. prohibitivan. prohibicionist(a), -e m, mn. prohibicionisti ‰engl. prohibitionist, v. prohibicijaŠ pristalica, pobornik, zagovornik prohibicije. procedura, -e ` ‰nlat. procedura, prema lat. procedere napredovatiŠ 1. postupak, na~in rada. 2. zakonom propisana pravila vo|ewa sudskog postupka, parnice. proceduralan, -lna, -lno ‰v. proceduraŠ 1. koji se vr{i po ta~no utvr|enom postupku, koji zahteva ta~no utvr|enu proceduru. 2. koji se odnosi na sudsku parnicu, odnosno na na~in vo|ewa parni~kog postupka. proceleuzmatikus, -a m, mn. -i ‰gr~. prokeleusmatikosŠ metr. stopa od ~etiri kratka sloga. procen(a)t, -nta m, mn. procenti, gen. mn. procenata ‰nem. Prozent od srlat. pro cento (lat. per centum) kroz stoŠ 1. stoti deo neke koli~ine ili broja, postotak (ozna~ava se znakom %). 2. deo ukupnog iznosa izra~unat u procentima, udeo. 3. utvr|ena ili dogovorena nov~ana suma koja se daje, odnosno uzima, za kori{}ewe ili ustupawe izvesnog kapitala. procentualan, -lna, -lno ‰v. procen(a)tŠ odre|en, iskazan u procentima, postotni; srazmerni (u odnosu na celinu). proces, -a m, mn. procesi, gen. mn. procesa ‰lat. processusŠ 1. put i na~in na koji ne{to postaje ili se razvija, tok, razvoj, razvitak. 2. prav. sudski spor, sudska rasprava, parnica. 3. med. stawe u razvoju (tuberkulozni ‹, zapaqewski procesi; ‹ ozdravqewa). procesija, -e ` ‰lat. processioŠ 1. sve~ana katoli~ka crkvena povorka, litija. 2. duga~ka povorka, niz qudi u prolazu. procesni, -a, -o ‰v. procesŠ koji se ti~e sudskog spora, parni~ni. y procesno pravo skup zakonskih mera kojima se odre|uje i ograni~ava na~in vo|ewa sudskog postupka; procesne

psaligrafija pretpostavke okolnosti od ~ijeg postojawa zavisi pokretawe i vo|ewe nekog postupka. procesor, -a m ‰engl. processorŠ ra~. 1. elektronski ure|aj za obavqawe sloènih operacija (obrade velikog broja podataka). 2. deo kompjutera koji obavqa te operacije. x procesorski. procesualan, -lna, -lno ‰v. procesŠ 1. koji se ti~e sudskog spora, parni~ni. 2. v. proceduralan. procesuirati, procesuiram, 3. l. mn. procesuiraju, pril. sad. procesuiraju}i svr{. i nesvr{. ‰v. procesŠ prav. otvoriti proces, podvrgnuti pravnom, sudskom postupku. pro{ek, -a m ‰ital. prosecco po selu Proseko u okolini GoriceŠ desertno vino od suvog, obi~no belog gro`|a ili od ukuvane {ire. prudencija, -e ` ‰lat. prudentia, prema prudens mudarŠ mudrost, razboritost, pamet; iskustvo, znawe. prudonizam, -zma m ‰fr. proudhonisme prema ProudhonŠ u~ewe francuskog teoreti~ara radni~kog pokreta Pjera-@ozefa Prudona (1808–1865), prete`no utopijsko-anarhisti~kog karaktera. prurigo, -a m ‰lat. prurigo prema prurire svrbetiŠ med. ko`na bolest koja se karakteri{e svrabom, crvenilom i izmenama na koì. pruritus, -a m ‰lat. pruritus prema prurire svrbetiŠ med. hroni~an svrab koè. prusofil, -a i prusofil, -ila m ‰Prusi, v. -filŠ onaj koji voli Pruse, koji je naklowen Prusima. prusofob, oba m ‰Prusi, v. -fobŠ onaj koji je neprijateqski raspoloèn prema Prusima, koji mrzi Pruse. psalam, -lma m, mn. psalmi, gen. mn. psalama (nepr. psalm) ‰gr~. psalmos pesma pevana uz harfu, od psallein svirati harfuŠ 1. svaka od 150 pobo`nih pesama u Starom zavetu koje se pripisuju caru Davidu. 2. pesma u slavu Boga, hvalospev, himna. psaligrafija, -e ` ‰gr~. psalis makaze, v. -grafijaŠ ve{tina pravqewa slika izrezivawem materijala makazama (obi~no silueta iz crnog papira).

1015

psalmist(a) psalmist(a), -e m, mn. psalmisti = psalmograf, -a m, mn. -i ‰v. psalam, -grafŠ pisac starozavetnih psalama, psalmopevac; uop{te, pisac psalama, pisac pobo`nih pohvalnih pesama. psalmisti~ki, -a, -o ‰v. psalam, -grafŠ koji se odnosi na psalme ili na psalmiste. psalmodija, -e i psalmodija, -e ` ‰gr~. psalmoidia od psalmos (v. psalam) i oide pevaweŠ pevawe psalama i drugih starozavetnih tekstova u hri{}anskom bogosluèwu. psalterion, -a m ‰gr~. psalterion ì~ani instrument, od psallein pevati uz liruŠ 1. sredwovekovni ì~ani muzi~ki instrument sli~an harfi. 2. zool. tre}i deo èluca kod preìvara. 3. v. psaltir. psaltir, -ira m, mn. psaltiri, gen. mn. psaltira ‰gr~. psalterion, v. psalterionŠ bogoslu`bena kwiga iz koje se u pravoslavnoj crkvi ~itaju i pevaju psalmi. psamit, -a i psamit, -ita m ‰gr~. psammos pesakŠ geol. zajedni~ki naziv za sve vrste kamena pe{~anika. psamografija, -e ` ‰gr~. psammos pesak, v. -grafijaŠ prou~avawe peska i svojstava peskovitih terena. psamoterapija, -e ` ‰gr~. psammos pesak, v. terapijaŠ med. le~ewe peskom, le~ewe pomo}u kupki u pesku. pseudartroza v. pseudoartroza. pseudo- ‰gr~. pseudes laàn, pseudos la`Š prvi deo sloènica koji ozna~ava ne{to la`no, prividno, tobo`we; nadri-, nazovi-, krivo-. pseudoartroza, -e ` ‰v. pseudo-, gr~. arthron zglobŠ med. formirawe la`nog zgloba, kod nezale~enog preloma kostiju ili uganu}a. pseudograf, -a m, mn. -i ‰v. pseudo-, -grafŠ krivotvoren, falsifikovan, laàn spis. pseudografija, -e ` ‰v. pseudo-, -grafijaŠ krivotvorewe, falsifikovawe spisa. pseudodemokratija, -e ` ‰v. pseudo-, demokratijaŠ tobo`wa, la`na, prividna demokratija. x pseudodemokratski. pseudodokumentaran, -rna, -rno ‰v. pseudo-, dokumentaranŠ koji je ra|en kao dokumentaran, zasnovan na ~iwenicama, a u stvari je izmi{qen.

1016

psi pseudointeligencija, -e ` ‰v. pseudo-, inteligencijaŠ skup la`nih intelektualaca, {kolovanih qudi koji nemaju sposobnosti za kriti~ko mi{qewe i stvarala~ki umni napor. pseudoklasik, -a m, mn. pseudoklasici = pseudoklasi~ar, -a m ‰v. pseudo-, klasikŠ pripadnik, sledbenik pseudoklasicizma. pseudoklasicizam, -zma m ‰v. pseudo-, klasicizamŠ umetni~ki pravac u XVIII i XIX veku koji karakteri{e povo|ewe za anti~kim uzorima. pseudoklasi~an, -~na, -~no ‰v. pseudo-, klasicizamŠ koji se odnosi na pseudoklasike i na pseudoklasicizam. pseudoklasi~ar = pseudoklasik (v.). pseudologija, -e ` ‰gr~. pseudologia, v. pseudo-, -logijaŠ izmi{qawe; la`no u~ewe, la`na nauka. y fantasti~na pseudologija psih. ‰lat. pseudologia phantasticaŠ pona{awe osobe koja tvorevine svoje ma{te smatra stvarnim i takvima ih predstavqa svojoj okolini; sklonost preteranom lagawu kod dece i odraslih. pseudomnezija, -e ` ‰v. pseudo-, (a)mnezijaŠ obmana, varka u se}awu, mentalni proces doìvqavawa novog i nepoznatog kao da je ve} ranije vi|eno i obrnuto. pseudomorfoza, -e ` ‰v. pseudo-, gr~. morphe oblikŠ miner. pojava da mineral zadràva svoj prvobitni spoqa{wi oblik, mada je izmenio unutra{wu kristalnu strukturu. pseudonim, -a m, mn.pseudonimi, gen. mn. pseudonima ‰gr~. pseudonymos la`no nazvan, v. pseudo-, -onimŠ izmi{qeno, novo ime koje kwièvnici, umetnici ili li~nosti iz javnog ìvota koriste umesto stvarnog imena i prezimena. pseudoperipter, -a m, mn. -i ‰gr~. pseudoperipteros, v. pseudo-, peripterŠ arhit. gr~ki hram sa slobodnim stubovima na predwoj i zadwoj strani i polustubovima koji samo jednom polovinom vire iz zidova na uzdu`nim stranama. pseudopod, -oda m = pseudopodijum, -a m i pseudopodij, -a m ‰v. pseudo-, -podŠ biol. jedan od produètaka protoplazme neodre|enog oblika koje pojedine praìvotiwe izbacuju radi kretawa i uzimawa hrane, la`na noìca. psi s indekl. ‰gr~. psiŠ 1. dvadeset tre}e slovo gr~kog alfabeta (y). 2. me|unarodna oznaka za

psiloza nau~ne discipline koje se bave psihom (psihologiju, psihijatriju i psihoterapiju). 3. oznaka broja 700, 4. u parapsihologiji (faktor ‹), naziv za van~ulnu percepciju i druge pojave koje se ne mogu objasniti poznatim fizi~kim ili biolo{kim mehanizmima. psiloza, -e ` ‰gr~. psilosis }elavqewe, }elavostŠ 1. gubqewe kose, }elavqewe, }elavost; gubqewe ili nepostojawe trepavica, obrva i sl.; alopecija (v.). 2. u dijalektima starogr~kog jezika neizgovarawe po~etnog œhŒ (spiritusa aspera). psilomelan, -ana m ‰gr~. psilos ogoqen, melas crnŠ miner. tamnosivi mineral gvo`|a, manganov oksid. psitakoza, -e ` ‰gr~. psittakos papagajŠ med. vrsta plu}ne bolesti izazvane bakterijom Chlamydia psittaci, koju na qude prenose papagaji (œpapagajska bolestŒ). psitacizam, -zma m ‰gr~. psittakos papagajŠ psih. poreme}aj opona{awa, imitirawa ne~ijeg govora, kako to ~ini papagaj. psih- v. psiho-. psiha1, -e ` ‰gr~. psyche dah, du{aŠ skup du{evnih osobina, du{a, du{evno stawe. psiha2, -e `, gen. mn. psiha ‰gr~. PsycheŠ 1. (Psiha) mitol. Erosova qubavnica, prikazana kao ne`na devojka s leptirovim krilima. 2. zool. vrsta leptira neupadqivih boja, Canephora unicolor. 3. veliko, pokretno sobno ogledalo u kome se moè videti ceo stas, omiqeno u XIX veku. psihalgija, -e ` ‰v. psih-, -algijaŠ med. psih. psihosomatski poreme}aj u vidu telesnog bola koji je izazvan psihi~kim faktorima. psihastenija, -e ` ‰v. psih-, astenijaŠ psih. poreme}aj u vidu du{evne i telesne slabosti, nedostatka ìvotne energije i voqnog odlu~ivawa (depresivnost). psihedelik, psihedeli~an v. psihodelik, psihodeli~an. psihizam, -a m ‰v. psih-, -izamŠ 1. nevoqna psihi~ka aktivnost koja se odvija nezavisno od svesti. 2. v. psihika. psihijatar, -tra i psihijatar, -tra m, mn. psihijatri, gen. mn. psihijatara ‰v. psih-, -ijatarŠ med. lekar, specijalista za du{evne bolesti.

psihogeneza

psihijatrija, -e ` ‰v. psih-, -ijatrijaŠ med. medicinska specijalnost koja prou~ava uzroke nastanka i na~ine le~ewa du{evnih bolesti i poreme}aja. x psihijatrijski. psihika, -e `, dat. i lok. psihici ‰v. psiha1Š skup svih moralnih, misaonih i emotivnih osobina nekog ~oveka, odnosno dru{tvene zajednice; du{evni ìvot uop{te. psihi~ki, -a -o ‰gr~. psychikos, v. psiha1Š koji pripada psihi1, koji se odnosi na psihu, du{evni, koji ima uzrok u psihi. y psihi~ka epidemija manifestacija koja se javqa kod ve}eg broja iste grupe; psihi~ka impotencija nesposobnost organski zdravog mu{karca da polno op{ti zbog odre|enih psihi~kih smetwi; psihi~ka konstitucija ukupnost psihi~kih svojstava jedne li~nosti. psiho- ‰gr~. psyche dah, du{aŠ kao prvi deo sloènice zna~i: koji se odnosi na psihu, du{evni. psihoaktivan, -vna, -vno ‰v. psiho-, aktivaŠ koji deluje, uti~e na psihu. y psihoaktivne supstance lekovi ili droge koje aktivno deluju na psihu i pona{awe, a ~ijom se duòm upotrebom stvara zavisnost. psihoanaliza, -e ` ‰v. psiho-, analizaŠ 1. pravac u psihologiji (osniva~ Sigmund Frojd, 1856–1939) po kome se psihi~ke bolesti i poreme}aji tuma~e kao reakcija ~oveka na nezadovoqene potrebe i èqe potisnute u podsvest, pri ~emu se veliki zna~aj pridaje seksualnom nagonu. 2. psihoterapija zasnovana na psihoanaliti~koj teoriji. x psihoanaliti~ki. psihoanaliti~ar, -a m, mn. -i ‰v. psiho-, analiti~arŠ onaj koji se bavi psihoanalizom. x psihoanaliti~arski. psihobiologija, -e ` ‰v. psiho-, biologijaŠ nauka o biolo{kim osnovama du{evnog ìvota. psihogen, -a, -o ‰v. psiho-, -genŠ koji je psihi~kog porekla, izazvan psihi~kim uzrocima. psihogeneza, -e i psihogeneza, -e ` ‰v. psiho-, -genezaŠ 1. nauka o du{evnom razvitku deteta, ìvotiwa itd. 2. prikaz uzroka, razvoja i toka bolesti koja je izazvana psihi~kim faktorima. x psihogeneti~ki i psihogenetski.

1017

psihogram psihogram, -a m, mn. -i ‰v. psiho-, -gramŠ psih. opis psihi~kih, du{evnih osobina jedne li~nosti. psihograf, -a m, mn. -i ‰v. psiho-, -grafŠ 1. aparat za beleèwe telesnih reakcija koje odgovaraju psihi~kim pojavama. 2. spiritisti~ki aparat u vidu plo~e sa slovima, brojkama i re~ima koji spiritiste dovodi u vezu s navodnim duhovima. psihografija, -e ` ‰v. psiho-, -grafijaŠ 1. med. ispitivawe pomo}u psihografa (1) (v.). 2. psih. zast. opis du{evnih osobina pojedinca, psiholo{ka biografija. psihodelija, -e ` ‰v. psihodeli~anŠ 1. psih. halucinogeno stawe nastalo uzimawem droge. 2. stil u umetnosti koji se zasniva na eksperimentima s halucinogenim drogama, a vezuje se s potkulturom hipika sa sredi{tem u Kaliforniji, krajem 60-ih godina HH veka. psihodelik, -a m, mn. psihodelici, gen. mn. psihodelika ‰v. psihodeli~anŠ halucinogeno sredstvo, jaka droga, naj~e{}e LSD. psihodeli~an, -~na, -~no i psihodeli~ki, -a, -o ‰amer. engl. psychedelic, prema psyche psiha, gr~. delos vidqivŠ koji izaziva vizije, halucinacije, halucinogen. y psihodeli~ne boje, psihodeli~ne svetlosti zraci obojene, trep}u}e svetlosti koji se koriste za stvarawe atmosfere u diskotekama i sli~nim sastajali{tima. psihodinamika, -e `, dat. i lok. psihodinamici ‰v. psiho-, dinamikaŠ psih. 1. dinamika du{evnog ìvota. 2. nauka koja u obja{wewu qudske psihe polazi od podsticaja i motivacija. x psihodinami~ki. psihodrama, -e ` ‰v. psiho-, dramaŠ 1. psihoterapijska metoda (koju je ustanovio Jakob Moreno) koja se sastoji u tome da bolesnici pod nadzorom psihijatra izvode odre|ene scene ili glume situacije iz svog ìvota, da bi razre{ili unutra{we konflikte. 2. fam. a. uzbudqiv, dramati~an doìvqaj. b. psiholo{ka drama (film, scensko ili kwièvno delo). psihoza, -e ` ‰v. psiha1, -ozaŠ 1. med. psih. najteì vid du{evnog poreme}aja pra}en raspadom li~nosti i odsustvom komunikacije sa okolinom. 2. fam. masovno uzbu|ewe, uzruja-

1018

psihologija nost, ose}awe straha i neizvesnosti; obuzetost nekom idejom. psihoinfantilizam, -zma m ‰v. psiho-, infantilizamŠ psih. zast. emotivna nedozrelost, detiwasto pona{awe kod odraslih, fizi~ki normalno razvijenih osoba. psihokineza, -e i psihokineza, -e ` ‰v. psiho-, gr~. kinesis kretaweŠ u parapsihologiji, navodna sposobnost nekog ~oveka da bez neposrednog kontakta pomera predmete psihi~kom energijom. x psihokineti~ki. psiholingvistika, -e `, dat. i lok. psiholingvistici ‰v. psiho-, lingvistikaŠ izu~avawe odnosa izme|u jezika i karakteristi~nih pona{awa korisnika tog jezika; grana lingvistike koja prou~ava psiholo{ke aspekte jezika. x psiholingvisti~ki. psiholog, -a m, mn. psiholozi, gen. mn. psihologa ‰v. psiho-, -logŠ 1. nau~nik, stru~wak za psihologiju. 2. onaj koji dobro poznaje psihu i karakter qudi, koji ume da postupa s qudima. psihologizam, -zma m ‰v. psihologija, -izamŠ 1. neprimeren i neopravdan poku{aj tuma~ewa neke pojave psiholo{kim konceptima. 2. shvatawe po kome je psihologija osnov celokupne filozofije. 3. prevaga psiholo{kih elemenata u kwièvnom ili umetni~kom delu. psihologizacija, -e ` ‰v. psihologijaŠ obja{wavawe pojava, pona{awa i sl. na osnovu psiholo{kih istraìvawa i teorija; jednostrano tuma~ewe zasnovano na psihologiji, uz zanemarivawe ostalih nau~nih disciplina. psihologizirati, psihologiziram, 3. l. mn. psihologiziraju nesvr{. ‰v. psihologijaŠ 1. prikazivati, opisivati psiholo{ke, du{evne osobine i stawa. 2. prenagla{avati psiholo{ke uzroke u tuma~ewu neke pojave. psihologija, -e ` ‰v. psiho-, -logijaŠ 1. nauka koja prou~ava du{evni ìvot i du{evna stawa ~oveka, wihovo nastajawe i manifestovawe. 2. ve{tina da se upoznaju qudi i da im se pri|e na na~in koji odgovara wihovom karakteru. 3. na~in mi{qewa i ose}awa karakteristi~an za nekog ~oveka ili neku grupu qudi; skup ne~ijih psihi~kih osobenosti.

psihologist(a) psihologist(a), -e m, mn. psihologisti ‰v. psihologijaŠ pristalica i sledbenik psihologizma (v.). psiholo{ki, -a, -o ‰v. psihologijaŠ 1. koji se odnosi na psihologiju i psihologe, koji pripada psihologiji i psiholozima. 2. koji se odnosi na psihu, psihi~ki, du{evni. 3. u kwièvnosti i umetnosti, koji se prvenstveno usredsre|uje na du{evni ìvot junaka i wihove psihi~ke probleme (‹ roman, ‹ drama). psihometrija, -e ` ‰v. psiho-, -metrijaŠ nastojawe da se psihi~ke, du{evne pojave predstave matemati~kim putem. x psihometrijski. psihomotoran, -rna, -rno ‰v. psiho-, motorikaŠ koji se odnosi na vezu izme|u kretawa tela ili pojedinih delova tela i psihi~kih procesa. psihomotorika, -e `, dat. i lok. psihomotorici ‰v. psiho-, motorikaŠ povezanost psihi~kih osobina i motorike; aktivnost mi{i}a u zavisnosti od du{evnih pojava i promena. psihoneuroza zast. v. neuroza. psihoneuroti~an, psihoneuroti~ki i psihoneurotski v. neuroti~an. psihopat(a), -e m, mn. psihopate ‰v. psiho-, -patŠ 1. psih. zast. te{ko poreme}ena li~nost, osoba asocijalnog pona{awa, bez ose}aja za moral, ~esto sklona kriminalu. 2. fam. du{evno poreme}en, nenormalan ~ovek, umobolnik. psihopatija, -e ` ‰v. psiho-, -patijaŠ psih. zast. te{ko du{evno oboqewe, trajni poreme}aj li~nosti koji se ogleda u odstupawu od normalne reakcije na doga|aje i na dru{tvenu okolinu; antisocijalni poreme}aj li~nosti. psihopati~an, -~na, -~no ‰v. psihopatijaŠ koji je oboleo od psihopatije. psihopatologija, -e ` ‰v. psiho-, patologijaŠ nauka o psihi~kim, du{evnim oboqewima. x psihopatolo{ki. psihopatski, -a, -o ‰v. psihopatijaŠ koji je svojstven psihopati (v.); koji se odnosi na psihopatiju. psihopomp, -a m, mn. -i ‰gr~. psychopompos, v. psiho-, gr~. pompos koji vodiŠ mitol. pratilac du{a u podzemni svet. psihoportret, -eta m, mn. psihoportreti, gen. mn. psihoportreta ‰v. psiho-, portretŠ ve-

psihotrauma rodostojan i detaqan prikaz psihe neke li~nosti, psiholo{ki portret. psihoseksualan, -lna, -lno ‰v. psiho-, seksualanŠ koji se odnosi na psihi~ke aspekte seksualnog ìvota i pona{awa. psihosomatika, -e `, dat. i lok. psihosomatici ‰v. psihosomatskiŠ 1. deo medicine koji prou~ava vezu izme|u psihi~kih smetwi i telesnih oboqewa. 2. filoz. disciplina koja se bavi vezom du{e i tela. psihosomatski, -a, -o ‰v. psiho-, somatskiŠ koji se manifestuje istovremenim psihi~kim i telesnim simptomima; (o oboqewu) koji je izazvan psihi~kim poreme}ajem. psihosociologija, -e ` ‰v. psiho-, sociologijaŠ nauka koja ispituje psihi~ke, procese koji igraju ulogu u postanku i razvitku dru{tvenih grupa i ve}ih zajednica. x psihosociolo{ki. psihoterapeut, -a m, mn. -i ‰v. psiho-, terapeutŠ lekar specijalista koji se bavi psihoterapijom. psihoterapeutski v. psihoterapijski. psihoterapija, -e ` ‰v. psiho-, terapijaŠ med. le~ewe du{evnih i s wima povezanih telesnih poreme}aja i oboqewa sredstvima psihologije, u razgovoru izme|u lekara i pacijenta. psihoterapijski, -a, -o ‰v. psihoterapijaŠ koji se odnosi na psihoterapiju i psihoterapeute. psihotest, -a m ‰v. psiho-, testŠ test kojim se proveravaju psihi~ke sposobnosti. psihotehnika, -e `, dat. i lok. psihotehnici ‰v. psiho-, tehnikaŠ deo primewene psihologije koji na osnovu utvr|enih psihofizi~kih sposobnosti ~oveka odre|uje radno mesto s takvim uslovima rada na kome }e radnik ostvariti najboqe rezultate. x psihotehni~ki. psihoti~an, -~na, -~no ‰v. psihozaŠ koji boluje od psihoze. psihotonik, -a m, mn. psihotonici, gen. mn. psihotonika ‰v. psiho-, v. tonikumŠ farm. sredstvo, supstanca koja podsticajno deluje na centralni nervni sistem, pove}avaju}i radnu sposobnost. psihotrauma, -e ` ‰v. psiho-, traumaŠ psih. sna`no psihi~ko optere}ewe, du{evni bol,

1019

psihofarmak naj~e{}e iz ranog detiwstva, s trajnim posledicama. psihofarmak, -a m, mn. psihofarmaci, gen. mn. psihofarmaka ‰v. psiho-, gr~. pharmakon lekŠ medikament, lek koji se koristi u le~ewu psihijatrijskih bolesnika. psihofizika, -e `, dat. i lok. mn. psihofizici ‰v. psiho-, fizikaŠ nauka koja prou~ava odnos izme|u psihi~ke i fizi~ke komponente ~oveka. psihofiziologija, -e ` ‰v. psiho-, fiziologijaŠ nauka koja prou~ava odnose izme|u psihi~kih i fiziolo{kih procesa u ~oveku. psihofizi~ki, -a, -o ‰v. psiho-, fizi~kiŠ 1. koji se odnosi na psihofiziku, koji pripada psihofizici. 2. koji se odnosi kako na psihi~ko tako i na fizi~ko stawe pojedinca. psihohigijena, -e ` ‰v. psiho-, higijenaŠ 1. deo medicine koja ima za ciq spre~avawe du{evnih poreme}aja i o~uvawe psihi~kog zdravqa. 2. deo socijalne medicine koji se stara o du{evnim bolesnicima otpu{tenim iz bolnice, o telesno defektnoj i du{evno zaostaloj deci i sl. psihro- ‰gr~. psychros hladanŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na hladno}u ili na vlagu. psihroalgija, -e ` ‰v. psihro-, v. -algijaŠ psih. ose}awe bola pri sniàvawu temperature, odnosno bol koja se javqa izlagawem niskoj temperaturi, hladno}i. psihrometar, -tra m, mn. psihrometri, gen. mn. psihrometara ‰v. psihro-, v. -metarŠ meteor. instrument za merewe temperature i relativne vla`nosti vazduha. psihrometrija, -e ` ‰v. psihro-, v. -metrijaŠ merewe vla`nosti vazduha psihrometrom. psihrofobija, -e ` ‰v. psihro-, v. -fobijaŠ strah od hladno}e, naro~ito od hladne vode. psorijaza, -e ` ‰gr~. psoriasis od psora {ugaŠ med. hroni~na ko`na bolest nepoznatog uzroka koja se manifestuje ~vori}ima razli~ite veli~ine na laktovima, kolenima i glavi, koji se na povr{ini qu{te. ptarmikum, -a m, mn. -i ‰nlat. ptarmicum od gr~. ptarmikos koji tera na kijaweŠ sredstvo koje nagoni na kijawe, koje izaziva kijawe.

1020

ptomain ptarmi~an, -~na, -~no ‰gr~. ptarmikosŠ koji nagoni na kijawe, koji izaziva kijawe. -pter, -pteran ‰gr~. pteron kriloŠ kao drugi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na krilo ili na letewe. pter-, ptero- ‰gr~. pteron kriloŠ kao prvi deo re~i u zna~ewu: krilo, krilat, ono {to se odnosi na letewe. pteranodon, -ona m, mn. pteranodoni, gen. mn. pteranodona ‰nlat. pteranodon, v. ptero-, gr~. anodon bezubiŠ paleont. vrsta davno izumrlog lete}eg gu{tera. pteridofite, pteridofita ` mn. ‰gr~. pteris paprat, v. -fit(a)Š bot. papratwa~e. ptero- v. pter-. pterodaktil, -ila m, mn. pterodaktili, gen. mn. pterodaktila ‰v. ptero-, gr~. daktylos prstŠ paleont. izumrli lete}i gmizavac iz mezozoika, s ko`nim krilima razapetim izme|u zadwih udova i produènog ~etvrtog prsta predwih udova. pteroidan, -dna, -dno ‰v. ptero-Š koji ima oblik krila, krilat. pteropodi, pteropoda m mn. ‰nlat. pteropoda, v. ptero-, -podŠ zool. red morskih puèva sa stopalom poput krila, prilago|enim za plivawe, krilono{ci. pterosauri, pterosaura m mn. ‰nlat. pterosauria, v. ptero-, gr~. sauros gu{terŠ paleont. zajedni~ki naziv za izumrle gmizavce s krilima iz kojih su se razvile ptice. pti-ber v. petit-beurre. ptijalizam, -zma m ‰gr~. ptyalismos, prema ptyalon pquva~kaŠ med. prekomerno lu~ewe pquva~nih `lezda. ptijalin, -a, -o ‰gr~. ptyalon pquva~kaŠ fiziol. ferment pquva~ke koji pretvara skrob u {e}er. ptijaloreja v. ptijalizam. ptoza, -e ` ‰gr~. ptosis pad, padaweŠ spu{tenost nekog organa usled popu{tawa ligamenata ili slabosti muskulature (o~nog kapka, èluca, bubrega, materice). ptomain, -ina m ‰gr~. ptoma le{Š otrovna alkaloidna supstanca koja nastaje raspadawem, truqewem organskih materija, le{ina.

PTSP PTSP /pe-te-es-pe/, -a skr. ‰v. post-, traumatski, stresniŠ psih. med. posttraumatski stresni poreme}aj, v. posttraumatski. pub, -a m ‰nem. Bube de~ak, deranŠ 1. naziv za kartu vrednosti 11 (œàndarŒ) u igri kartama. 2. àrg. policajac. pubertet, -eta m ‰lat. pubertas, od pubes zrelost, stidne dlakeŠ doba polnog sazrevawa de~aka i devoj~ica, polna zrelost, adolescencija. x pubertetski. pubertetlija, -e m ‰v. pubertetŠ fam. 1. de~ak u pubertetu, adolescent. 2. onaj koji se pona{a nezrelo, nedoraslo, kao da je u pubertetu. x pubertetlijski. pubes, -a m ‰lat. pubesŠ anat. 1. stidna kost, mesto na kome se nalazi polni organ. 2. stidne dla~ice, maqe kojima je obraslo mesto oko uda. pubescentan, -tna, -tno ‰lat. pubescens od pubescere sti}i u pubertetŠ a. koji se nalazi u periodu polnog sazrevawa. b. koji je obrastao ili po~iwe da obrasta stidnim dla~icama. pubescencija, -e ` ‰v. pubescentanŠ 1. stawe izlaska iz detiwstva, po~etak puberteta. 2. pojava dla~ica, maqa na pojedinim delovima tela (na bradi, ispod mi{ica, na polnim organima). pubikum, -a m ‰nlat. pubicum, v. pubesŠ anat. predwi deo karli~ne kosti, stidna kost, prepowa~a. pubi~ni, -a, -o ‰v. pubes, pubikumŠ anat. koji se odnosi na prepone; koji se odnosi na stidnu kost, prepowa~u. publika, -e `, dat. i lok. publici ‰lat. publicus narodni, prema populus narodŠ 1. skup prisutnih osoba, gledaoci, slu{aoci. 2. qudi sa istim interesovawem, ukusom, odnosom prema ~emu, oni koji prate odre|enu kulturnu, umetni~ku ili zabavnu delatnost (kwièvna ‹, ~itala~ka ‹). 3. javno mwewe, javnost, {iroke mase. publikan, -ana m, mn. publikani, gen. mn. publikana ‰lat. publicanusŠ zakupnik poreza u starom Rimu. publikacija, -e ` ‰lat. publicatioŠ 1. publikovawe, objavqivawe. 2. ono {to se {tampawem iznosi za javnost, objavquje, kwiga, ~asopis, novine.

pudrijera publikovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. publicare u~initi javnimŠ 1. objaviti, izdati. 2. izi}i, izlaziti pred javnost, staviti na uvid, izloìti publici. publikum v. publika. publicist(a), -e m, mn. publicisti ‰nlat. publicistaŠ 1. onaj koji se bavi publicistikom (v.). 2. novinar, ùrnalista. publicistika, -e `, dat. i lok. publicistici ‰v. publicist(a)Š pisawe i objavqivawe tekstova u dnevnoj {tampi i sli~nim publikacijama, o aktuelnim temama iz javnog ìvota; novinarstvo, ùrnalistika. publicisti~ki, -a, -o ‰v. publicistikaŠ koji se odnosi na publicistiku i na publiciste. publicitet, -eta m ‰nlat. publicitasŠ 1. izlagawe, pristupa~nost ~ega pa`wi javnosti, popularnost; reklama. 2. odjek ne~ijih stavova, re~i, mi{qewa i sl. u javnosti. pud, -a m, mn. pudovi, gen. mn. pudova ‰rus. pud od lat. pondus teìnaŠ nekada{wa ruska jedinica za teìnu, 16,38 kg. pudenda, pudenda s mn. ‰lat. pudenda od pudere stideti seŠ anat. spoqa{wi polni organi kod qudi, genitalije. puder, -a m, mn. -i ‰nem. Puder od fr. poudre prahŠ 1. pra{kasti kozmeti~ki preparat za ène ~ijim se nano{ewem postiè èqena boja koè lica i prekrivaju pege. 2. kozmeti~ki pra{ak, talk. puderisati (se), -i{em (se) nesvr{. ‰v. puderŠ posipati (koù) puderom. puding, -a m, mn. pudinzi, gen. mn. pudinga ‰engl. puddingŠ ka{asta poslastica, u mleku ukuvan skrobni pra{ak razli~itog mirisa i ukusa. pudl, -a m = pudla, -e ` ‰nem. Pudel(hund)Š v. pudlica. pudlica, -e ` ‰dem. od pudl(a)Š rasa malog, kudravog, inteligentnog psa koji se moè dresirati. pudlovati, -ujem nesvr{. ‰engl. puddleŠ tehn. pre~i{}avati liveno gvo`|e osloba|aju}i ga ugqenika. pudrijera, -e ` ‰fr. poudriere, v. puderŠ kutija za puder.

1021

pudu pudu, -ua m ‰egz.Š zool. ju`noameri~ki patuqasti preìvar iz porodice jelena. pueblo, puebla m ‰{p. pueblo selo, narodŠ naziv za tip naseqa Pueblo Indijanaca na jugozapadu SAD, indijansko naseqe sagra|eno od nepe~ene gline i kamenih plo~a. etnol.

puerikultura, -e ` ‰lat. puer dete, v. kulturaŠ ve{tina negovawa i vaspitavawa dece. puerilan, -lna, -lno ‰lat. puerilis, od puer deteŠ 1. koji se pona{a kao dete, detiwast. 2. neozbiqan, nezreo. puerilizam, -zma m ‰v. puerilan, -izamŠ psih. psihi~ki poreme}aj u pona{awu odraslih osoba, infantilno pona{awe psihijatrijskog bolesnika.

zast.

puerperalan, -lna, -lno ‰lat. puerperalis od puerpera porodiqaŠ koji se odnosi na porodiqu, porodiqski. y puerperalna sepsa med. porodiqska, babiwa groznica. puerperijum, -a i puerperij, -a m ‰lat. puerperium, prema puerpera porodiqaŠ vreme nakon poro|aja koje porodiqa provodi u krevetu, babiwe. puàdist(a), -e m, mn. puàdisti ‰fr. poujadiste prema PoujadeŠ ist. pristalica francuskog desni~arskog poslanika Pjera Puàda, koji je sredinom HH veka osnovao pokret za za{titu malih trgovaca. x puàdisti~ki. pul, -a m ‰engl. poolŠ 1. ekon. udruèwe vi{e trgova~kih preduze}a radi dogovora o trì{tima, cenama itd. uz podelu dobiti; up. kartel. 2. udruìvawe medija, agencija za {tampu i sli~nih ustanova u ciqu zajedni~kog informisawa. pula, -e `, gen. mn. pula i puqka, -e `, gen. mn. puqki ‰tur. pul od pers. pul metalni novacŠ pokr. 1. dugme, puce, kop~a. 2. mali, ùti metalni koluti} za ukra{avawe marama, ko{uqa, posteqine i sl. 3. glava eksera. pulaka, -e `, dat. i lok. pulaci ‰venec. polaca, ital. polaccaŠ pom. ist. trgova~ki jedrewak u upotrebi u Sredozemqu (XVII–XIX vek), obi~no sa tri jedra. pulard, -a m ‰fr. poulardeŠ utovqeno pile staro 3–5 meseci.

1022

pulmonati pulverizator, -a m, mn. -i ‰v. pulverizacijaŠ sprava za raspr{ivawe te~nosti ili praha, raspr{iva~, {trcaqka. pulverizacija, -e ` ‰nlat. pulverisatio, v. pulverizovatiŠ 1. dovo|ewe neke materije u pra{kasto stawe, u pra{inu. 2. raspr{ivawe te~nosti ili pra{ka pomo}u raspr{iva~a, {trcaqke. 3. prekrivawe predmeta metalnim slojem raspr{ivawem rastopqenog metala, metalizacija. pulverizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. pulverisare od lat. pulvis gen. pulveris prahŠ 1. dovesti, dovoditi u pra{kasto stawe, pretvoriti, pretvarati u prah, pra{inu. 2. raspr{iti, raspr{ivati te~nost kroz raspr{iva~, {trcaqku. pulen, -ena m, mn. puleni, gen. mn. pulena ‰fr. poulain, dosl. `drebeŠ u~enik, pitomac, mladi talenat; onaj koga neko mo}an i odgovoran (trener, nastavnik) priprema za budu}e takmi~ewe. pulena, -e `, gen. mn. pulena ‰fr. poulaineŠ pom. ist. 1. kqun broda. 2. ukrasna figura na brodu u liku ène ili neke ìvotiwe. puli prid. indekl. ‰tur. pullu, v. pulaŠ 1. ukra{en malim metalnim koluti}ima. 2. izvezen zlatnim (ùtim) ili srebrnim koncem (ìcom). pulija v. pula. pulke, -ea m ‰amer. {p. pulque iz egz.Š beli~asto pi}e indijanskih plemena u Meksiku, dobijeno fermentacijom soka nekih agava. pulman, -a m ‰engl. Pullman (car), prema ameri~kom pronalaza~u M. Pulmanu (1831–1897)Š èl. vrsta luksuznog putni~kog vagona. pulmolog, -a m, mn. pulmolozi, gen. mn. pulmologa ‰lat. pulmo plu}a, v. -logŠ lekar specijalista za pulmologiju. pulmologija, -e ` ‰lat. pulmo plu}a, v. -logijaŠ med. nauka o plu}ima i plu}nim bolestima. x pulmolo{ki. pulmonarni, -a, -o ‰nlat. pulmonarisŠ med. koji se odnosi na plu}a, koji se javqa u plu}ima, plu}ni. pulmonati, pulmonata m mn. ‰nlat. pulmonatus, od lat. pulmo plu}aŠ zool. ìvotiwe koje di{u na plu}a, plu}a{i.

pulover pulover, -a m, mn. -i ‰engl. pullover prema pull over navu}i preko (glave)Š vuneni xemper sa izrezom oko vrata, ob. bez rukava. pulpa, -e `, gen. mn. pulpi ‰lat. pulpaŠ 1. a. unutra{wi, mekani, mesnati deo vo}nih plodova. b. ka{asta poluprera|evina od vo}a. v. celulozni polufabrikat u proizvodwi papira. 2. mekano tkivo u unutra{wosti zuba. pulpit, -a m, mn. -i ‰lat. pulpitumŠ 1. svako uzvi{ewe za javne nastupe u anti~kom Rimu. 2. a. u sredwem veku, drveni pult na kome su stajale crkvene kwige. b. propovedaonica na stubu, ob. u sredini crkve. pulpitis, -a m ‰v. pulpa (2), -itisŠ med. akutna ili hroni~na upala zubne pulpe, ob. zbog nele~enog karijesa. puls, -a m ‰lat. pulsus od pellere udaratiŠ 1. fiziol. ritmi~ki otkucaji srca, bilo; dizawe i spu{tawe unutra{weg zida arterije ili vene usled kucawa srca. 2. mesto na kome se pipawem moè osetiti takvo dizawe i spu{tawe. 3. fig. ritam doga|aja, kretawe, tempo. z opipati kome puls fig. saznati ne~ije raspoloèwe, ne~ije misli. pulsar, -ara m, mn. -i ‰engl. pulsar, skr. od pulsating starŠ astron. mala zvezda koja prilikom vrlo brze rotacije emituje radio-talase u pravilnim vremenskim razmacima. pulsatila, -e ` ‰srlat. pulsatilla, od lat. pulsata udarana (vetrom)Š bot. lekovita zeqasta biqka, Anemone pulsatilla, iz familije àbqaka, {umarica, sasa. pulsatilan, -lna, -lno ‰srlat. pulsatilisŠ koji pulsira, kome je svojstveno ritmi~ko pulsirawe. pulsacija, -e ` ‰lat. pulsatioŠ ritmi~ko kucawe, udarawe (srca). pulsimetar, -tra m, mn. pulsimetri, gen. mn. pulsimetara ‰v. puls, -metarŠ aparat za merewe pulsa, bila; aparat za grafi~ko predstavqawe pulsa u obliku krive linije. pulsirati, pulsiram, 3. l. mn. pulsiraju pulsareŠ 1. kucati, ritmi~ki otkucavati kao ìla kucavica, puls (1). 2. ìvahno proticati, te}i, biti u pokretu (npr. ìvot u gradu). nesvr{. ‰lat.

punktacija pult, -a m, mn. pultovi, gen. mn. pultova ‰nem. Pult od lat. pulpitum, v. pulpitŠ 1. stalak, drà~ za note ili za tekstove koji se ~itaju. 2. tezga u prodavnici, radwi. y komandni pult mesto za upravqawe na kome su pregledno raspore|eni upravqa~ki mehanizmi. puqka v. pula. puma, -e `, gen. mn. puma ‰{p. puma od ke~uanskogŠ zool. zver, Felis concolor, iz porodice ma~aka, kuguar (v.). pumeks, -a m ‰lat. pumexŠ {upqikav kamen, kamen plavac, plovu}ac. pumpa, -e `, gen. mn. pumpi ‰nem. PumpeŠ 1. mehani~ka naprava kojom se crpi voda ili nafta, {mrk, crpka. 2. oru|e kojim se uduvava, ubacuje vazduh (u automobilsku gumu, gumeni ~amac i sl.). 3. fam. prodajno mesto gde se to~i gorivo, benzinska stanica. pumpati, -am nesvr{. ‰nem. pumpenŠ 1. raditi pumpom, izvla~iti odnosno ubacivati te~nost ili gas. 2. fig. fam. sistematski izvla~iti ne~iji novac, iskori{}avati koga. pumperica, -e ` ‰v. pumpaŠ pu{ka koja se puni i prazni povla~ewem potkundaka napred-nazad, kao pri pumpawu. pumperice = pumphozne (v.). pumphozne, pumphozni = pumperice, pumperica ` mn. ‰nem. PumphoseŠ {iroke pantalone stegnute ispod kolena koje ne pokrivaju listove nogu. punat, punta m, mn. punti, gen. mn. punata ‰ital. puntoŠ pokr. 1. bod, ubod iglom pri vezewu i pletewu. 2. bod, poen (ob. u bo}awu). punkt, -a m, mn. punktovi, gen. mn. punktova ‰nem. Punkt od lat. punctum ubod, ta~kaŠ 1. ta~ka, mesto na kome ili iz koga se obavqaju odre|eni poslovi; voj. upori{te, baza. y kontrolni punkt mesto na kome se vr{i provera prolaznika, vozila itd. 2. odeqak nekog spisa, ta~ka, stav, paragraf. 3. zast. ta~ka (znak interpunkcije). punktat, -ata m, mn. punktati, gen. mn. punktata ‰srlat. punctatum od punctare, v. punktiratiŠ med. sadràj koji se punktirawem izvu~e iz nekog organa, tkiva ili {upqine. punktacija, -e ` ‰srlat. punctatioŠ 1. obeleàvawe nekog teksta ta~kama; podela nekog teksta

1023

punktirati ili spisa po ta~kama. 2. utisnut znak ili ìg na ~emu. 3. zast. dokument u kome je sadràj dat po ta~kama. punktirati, punktiram, 3. l. mn. punktiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. punctare prema lat. punctum od pungere bostiŠ 1. med. (iz)vr{iti punkciju. 2. ozna~iti, ozna~avati ta~kama, ista~kati. 3. navesti, obeleìti delove sadràja jednog dokumenta po ta~kama. 4. stavqati, staviti znake interpunkcije. 5. muz. ta~kom posle note ozna~iti da ona vredi za polovinu vi{e od svog uobi~ajenog trajawa (npr. punktirana ~etvrtina izvodi se kao tri osmine). punktualan, -lna, -lno ‰srlat. punctualisŠ 1. koji ne kasni, koji uvek dolazi u zakazano vreme, ta~an. 2. koji je u obliku ta~ke; ista~kan, obeleèn ta~kama. punktuacija, -e ` ‰srlat. punctuatioŠ stavqawe pravopisnih znakova, pravopisni znaci, interpunkcija. punktum, -a m ‰lat. punctum, v. punktŠ 1. prav. vrednost zbog koje se vodi parnica; predmet spora. 2. zast. ta~ka (pravopisni znak). 3. ekspr. odre{ito upozorewe da je razgovor o ~emu zavr{en, da je kraj raspravi (...i ‹ ! i ta~ka! i gotovo!). punktura v. punkcija. punkcija, -e `, gen. mn. punkcija ‰lat. punctio, od pungere bostiŠ med. ubadawe, ubod iglom u oboleli organ ili tkivo radi izvla~ewa unutra{weg sadràja na osnovu koga se moè postaviti dijagnoza. y lumbalna punkcija ubod iglom izme|u dva pr{qena u slabinskom delu ki~me radi va|ewa te~nosti (likvora). punski, -a, -o ‰lat. punicus, od istog korena kao gr~. Phoinix feni~anskiŠ ist. koji je u vezi s Punima, Kartagiwanima ili Feni~anima. y punski ratovi ist. tri rata vo|ena izme|u Rima i Kartagine u tre}em i drugom veku pre n. e. punt, -a m ‰nem. Bund savez, urotaŠ pokr. buna, bunt (v.). punta1, -e `, gen. mn. punti ‰ital. puntaŠ pokr. 1. vrh kopna u moru, rt. 2. a. vrh, vr{ak, {iqak. b. okrajak hleba. 3. probadi, probadawe u predelu grudnog ko{a ili le|a. punta2 v. puntarija.

1024

purgativ puntar, -ara m, mn. puntari, gen. mn. puntara ‰v. puntŠ ist. seoski buntovnik, ustanik u severnim krajevima Hrvatske u feudalno doba. puntarija, -e ` ‰v. puntarŠ 1. buna, pobuna puntara. 2. skup, masa puntara. puntati, -am nesvr{. ‰v. puntarijaŠ hrv. 1. podstrekivati, podsticati, hu{kati na ustanak. 2. puntati se buniti se. punca, -e `, gen. mn. punci ‰nem. Punze od ital. punzone od lat. punctioŠ 1. naprava kojom se u predmete od plemenitih metala utiskuje znak, ìg. 2. znak, ìg koji svedo~i da je predmet od plemenitog metala. puncirati, punciram, 3. l. mn. punciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. punzieren, v. puncaŠ 1. staviti puncu, ìg (na predmet od plemenitog metala). 2. ukra{avati dletom, utiskivati {are (u zlato, srebro, koù, hartiju i dr.). pun~, -a m ‰engl. punch od ind. pan~ pet (sastojaka pi}a)Š topao ili hladan napitak od ruma, vina, ~aja, {e}era i limuna ili naranxe. pupa-hava ` indekl. ‰tur. pupa hava, tur. pupa povoqan vetar za la|u od ital. poppa krma, v. havaŠ pokr. a. lepo vreme. b. fig. povoqna situacija; ugodan, bezbriàn ìvot. pupil, -a m, mn. pupili, gen. mn. pupila (`. pupila) ‰lat. pupillusŠ maloletno dete koje je usvojeno ili ìvi u starateqskoj porodici; {ti}enik, vaspitanik. pupila, -e ` ‰lat. pupillaŠ anat. zenica oka. pupilaran1, -rna, -rno ‰lat. pupillarisŠ anat. koji se odnosi na zenicu, zeni~ni. pupilaran2, -rna, -rno ‰lat. pupillaris, v. pupilŠ koji se odnosi na maloletno dete koje je usvojeno ili ìvi u starateqskoj porodici. pupinizacija, -e ` ‰po fizi~aru Mihajlu Pupinu (1857–1934)Š fiz. postupak spre~avawa slabqewa struje u telegrafskim i telefonskim kablovima pomo}u Pupinovih samoindukcijskih kalemova. puplin, -ina m ‰fr. popelineŠ polusvilena tkanina, sli~na taftu. purana, -e ` ‰sanskr. puranaŠ vrsta staroindijskih epsko-didakti~nih kwièvnih dela iz prvih vekova na{e ere. purgativ, -a i purgativ, -iva m, mn. purgativi, gen. mn. purgativa ‰lat. purgativus prema

purgativan purgare ~istitiŠ farm. sredstvo za ~i{}ewe probavnog trakta i regulisawe stolice. purgativan, -vna, -vno ‰v. purgativŠ koji ima svojstva purgativa, koji ~isti creva. purgatorijum, -a i purgatorij, -a m ‰srlat. purgatoriumŠ rel. mesto na kome se du{e umrlih ~iste od grehova pre ulaska u raj, ~istili{te. purgacija, -e ` ‰lat. purgatioŠ med. ~i{}ewe creva, obi~no da bi se regulisalo varewe hrane. purger, -a m, mn. -i ‰nem. Burger gra|aninŠ 1. ist. gra|anin, ~lan gradske zajednice koja je neposredno podlo`na vladaru; gra|anin sredwevekovnog Zagreba. 2. malogra|anin, sitni~ar, }ifta. 3. nadimak za Zagrep~ane, naro~ito za zagreba~ke navija~e. x purgerski. purgirati, purgiram, 3. l. mn. purgiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. purgare, v. purgativŠ med. ~istiti, o~istiti, pro~istiti creva upotrebom purgativa ili klistira. purizam, -zma m ‰lat. purus ~istŠ 1. nastojawe da se kwièvni jezik o~isti od tu|ica, pozajmqenica i internacionalizama, jezi~ko ~istunstvo. 2. insistirawe na preciznosti i korektnosti; te`wa za ~isto}om u intelektualnom smislu, ~istunstvo. Purim, -a m ‰hebr. pur, purimŠ praznik koji Jevreji slave 14. i 15. marta kao uspomenu na spasewe od pokoqa koji im je pripremao Aman (Kwiga o Jestiri, 9: 21–28). purin, -ina m ‰nem. Purin, prema lat. purus ~istŠ organska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. purist(a), -e m, mn. puristi ‰v. purizamŠ pristalica purizma, ~istunac. puristi~ki, -a, -o ‰v. purizamŠ koji se odnosi na purizam i na puriste. puritanac, -nca m, mn. puritanci, gen. mn. puritanaca ‰v. puritanskiŠ 1. ist. pripadnik puritanizma. 2. onaj koji se odlikuje preteranom moralnom strogo{}u; onaj koji je netolerantan u odnosu na svako druga~ije mi{qewe. puritanizam, -zma m ‰v. puritanac, -izamŠ ist. protestantsko-reformatorski pokret ponikao u XVI veku u Anglikanskoj crkvi s ciqem da pojednostavi ìvot crkve i uvedu stroà moralna pravila.

pusula puritanski, -a, -o ‰nlat. puritanus, od lat. puritas ~isto}aŠ koji se odnosi na puritance ili na puritanizam. purifikatorijum, -a i purifikatorij, -a m ‰srlat. purificatorium, v. purifikovatiŠ u katoli~koj crkvi, ubrus za brisawe putira tokom mise. purifikacija, -e ` ‰lat. purificatioŠ pro~i{}ewe, ~i{}ewe. purifikovati, -ujem nesvr{. ‰lat. purificare, od purus ~istŠ ~istiti, pre~i{}avati. purpur, -a m ‰lat. purpura od gr~. porphyraŠ 1. crvenoqubi~asta boja koja se u anti~ko doba dobijala iz jedne vrste morskog puà, grimiz, skerlet. 2. skupocena tkanina obojena ovom bojom. 3. kraqevski pla{t purpurne boje, simbol vlasti i dostojanstva. purpuran, -rna, -rno ‰v. purpurŠ koji je boje purpura, grimizan, skerletan. purulentan, -tna, -tno ‰lat. purulentus, prema pus gnojŠ med. ispuwen gnojem, gnojav, zagnojen. purulencija, -e ` ‰nlat. purulentia, prema pus gnojŠ zagnojenost, gnojewe. purc(e)lbaum, -a m ‰nem. Purzelbaum prema purzeln prevrtati seŠ fam. gimnasti~ka ve`ba, kolut, okret tela preko glave koja se osloni na pod. pusat, -a m ‰tur. pusatŠ zast. 1. oru`je. 2. kowska oprema. pusatli prid. indekl. ‰v. pusatŠ zast. koji nosi oru`je, koji je pod oru`jem, naoruàn. pusla, -e = puslica, -e ` ‰austr. nem. Bussel, Busserl poqup~i}Š slatki{, kola~ od belanaca i {e}era. puslica = pusla (v.). pusta, -e ` ‰ma|. pusztaŠ {iroka travnata ravnica, stepa u Ma|arskoj, na kojoj se gaje goveda i kowi. pustula, -e ` ‰lat. pustulaŠ med. mehuri} na koì ispuwen gnojem, gnojnica, ~iri}. pustulozan, -zna, -zno ‰lat. pustulosusŠ med. prekriven pustulama, gnojnim bubuqicama, bubuqi~av. pusula, -e ` ‰tur. pusula pisamce od ital. bussola kompasŠ pokr. listi} na kome se ispisuje kratka poruka, ceduqica, pisamce.

1025

putativan putativan, -vna, -vno ‰lat. putativus prema putare smatratiŠ pretpostavqen, navodni; tobo`wi, zami{qen. puter, -a m = buter, -a m ‰nem. ButterŠ maslac, buter. z imati putera na glavi fam. biti odgovoran za ne{to, snositi krivicu. pute{estvije, -a s ‰rus. pute{estvieŠ obilazak raznih mesta, putovawe po svetu. putir, -a m, mn. putiri, gen. mn. putira ‰gr~. poterionŠ u pravoslavnoj crkvi: zlatna ili srebrna ~a{a iz koje se vernici pri~e{}uju, obredni pehar. puto, -a m ‰ital. putto od lat. putusŠ lik. slika ili skulptura nagog de~a~i}a, s krilima ili bez wih, mali Amor, amoret (v.). putrescin, -ina m ‰lat. putrescere trulitiŠ hem. otrovno jediwewe koje se razvija pri truqewu mesa. putrefakcija, -e ` ‰nlat. putrefactio prema putrefacere prema putridus truo, facere ~initiŠ proces truqewa, raspadawa, truqewe, raspadawe. putridan, -dna, -dno ‰lat. putridusŠ truo, istruleo; pokvaren. puf, -a m ‰fr. poufŠ okrugla stolica bez naslona, obloèna mekanim materijalom. pufer, -a m ‰nem. PufferŠ 1. farm. supstanca koja se dodaje leku da bi ublaìla dejstvo kiseline ili baze. 2. odbojnik na èlezni~kom vagonu ili tramvaju. x puferski. pufna, -e `, gen. mn. pufni ‰nem. Puff od fr. pouf jastu~eŠ 1. loptasta ki}anka na kapi. 2. reqefni loptasti ukras na tkanini.

1026

pfifikus puf-rukav, -ava m ‰nem. Puffarmel, v. pufnaŠ kratki nabrani rukav koji izgleda kao da je iznutra naduvan. pucvola, -e ` ‰nem. Putzwolle, od putzen ~istiti, Wolle vunaŠ neprera|eni pamuk koji se u radionicama koristi za odstrawivawe uqa i prqav{tine. pucer, -a m ‰nem. Putzer prema putzen ~istitiŠ pokr. onaj koji ~isti, ~ista~. puceraj, -aja m ‰nem. PutzereiŠ pokr. radionica za ~i{}ewe, ~istionica. pucolana, -e ` ‰ital. pozzolana, po gradi}u Pocuoliju blizu NapuqaŠ vrsta vulkanske zemqe, vulkanski tuf. pu~, -a m, mn. pu~evi, gen. mn. pu~eva ‰nem. PutschŠ poku{aj nasilnog preuzimawa vlasti u dràvi, dràvni udar. pu~ist(a), -e m, mn. pu~isti ‰nem. Putschist, v. pu~Š onaj koji organizuje pu~ ili u~estvuje u pu~u. pu~isti~ki, -a, -o ‰v. pu~ist(a)Š koji se odnosi na pu~ ili na pu~iste. pfenig, -a m, mn. pfenizi, gen. mn. pfeniga (nepr. pfening) ‰nem. PfennigŠ 1. stoti deo nema~ke marke. 2. ist. u sredwem veku, srebrni ili bakarni nov~i}. pfifig prid. indekl. ‰nem. pfiffigŠ fam. lukav, prepreden, dovitqiv. pfifikus, -a m, mn. -i ‰nem. Pfiffikus, prema pfiffigŠ fam. lukavko, prepredewak.

R Ra, Raa m 1. bog Sunca kod starih Egip}ana. 2. praotac qudi i bogova, predstavqen s glavom jastreba ili sokola i sun~evim diskom sa zmijom na woj. rab, -a m ‰tur. Rabb od arap. rabbŠ 1. onaj koji nekim gospodari, ko ima vlast nad nekim, gospodar. 2. (Rab) Bog. raba v. araba. rabab, -a m, mn. rababi, gen. mn. rababa ‰ar. rababŠ muz. 1. ist. stari arapski guda~ki instrument (s 1–3 ìce), poput violine. Pro{irio se na istok (Indija, Java) i zapad (severna Afrika, Evropa) u vreme arapske ekspanzije; up. rebek. 2. arapski narodni instrument kru{kolikog ili trapezastog oblika, s dve ìce i kratkim gudalom. rabarbara, -e ` ‰ital. rabarbaro od lat. reubarbarum od gr~. rha barbaron varvarsko ra (Rha gr~ko ime reke Volge kraj koje biqka raste)Š 1. lekovita i ukrasna zeqasta biqka Rheum officinale, ravel. 2. pra{ak, tinktura i sirup od korena ove biqke za ja~awe apetita i kao purgativno sredstvo; pokr. ‰tur.Š raved, ravend i reventa. rabat1, -a m ‰nem. Rabatt od ital. rabattoŠ snièwe prodajne cene koje proizvo|a~ daje veletrgovini, ili ve}a trgovina mawoj, popust. rabat2, -a m ‰fr. rabateauŠ krut okovratnik (ob. ukra{en naborima ili ~ipkom); u~vr{}iva~, podupira~ za okovratnik. rabatan, -tna, -tno ‰tur. harab, harap od arap. hharab ru{evineŠ koji je od duge upotrebe dotrajao, ru{evan, istro{en; polovan.

rabaxija, -e m ‰tur. arabaciŠ nadni~ar koji prevozi robu zapre`nim kolima, kirixija. rabaxiluk, -a m, mn. rabaxiluci, gn. mn. rabaxiluka ‰v. rabaxijaŠ posao rabaxije, prevoèwe robe zapre`nim vozilom za dogovorenu nadnicu, kirixiluk. rabdovirusi, rabdovirusa m mn. ‰gr~. rhabdos prut, {tap, v. virusŠ virusi iz porodice Rhabdoviridae, izaziva~i stomatitisa i besnila. rabdologija, -e ` ‰gr~. rhabdos prut, {tap, v. -logijaŠ na~in ra~unawa pomo}u {tapi}a. rabdomant, -a m, mn. rabdomanti, gen. mn. rabdomanata ‰v. rabdomantijaŠ onaj koji pomo}u {tapi}a predskazuje; ~arobwak, ra{qar. rabdomantija, -e ` ‰gr~. rhabdos prut, {tap, v. -mantijaŠ mo} otkrivawa ne~ega sakrivenog pod zemqom (ruda, voda i sl.), pomo}u {tapova, ra{qi; up. radiestezija. rabdomiom, -oma m ‰lat. rhabdomyioma, prema gr~. rhabdos prut, {tap, v. -miomŠ med. dobro}udni tumor. rabdomiosarkom, -o ma m ‰nlat. rhabdomyiosarcoa, prema gr~. rhabdos prut, {tap, v. sarkomŠ med. zlo}udni tumor. rabi, -ija m ‰lat. rabbi od gr~. rhabbi od hebr. rabbi moj gospodarŠ 1. zvawe iz po~asti za jevrejske sve{tenike i verou~iteqe koji su u periodu od I do VI veka, wima svojstvenim tuma~ewem Biblije, potpomogli nastanak Talmuda. 2. svaki ugledni jevrejski sve{tenik ili mudrac. 3. v. rabin. 4. fig. onaj koji nekome sluì kao uzor u kwièvnosti. rabija, -e ` ‰ital. rabbiaŠ surovost, jarost, grubost, bes, gnev, svirepost.

1027

rabijatan rabijatan, -tna, -tno ‰nem. rabiat, v. rabijaŠ koji se odlikuje surovo{}u, razjareno{}u, grubo{}u; surov, grub, besan, gnevan, svirepan. rabijes, -a m ‰lat. rabies od rabere ludovati, besnetiŠ med. besnilo (virusna infekcija koja se prenosi sa ìvotiwa na ~oveka ili sa ~oveka na ~oveka). y rabijes kanina (lat. rabies canina) pasje besnilo. rabin, -ina m ‰v. rabiŠ 1. prvi, najva`niji duhovnik i teolog kod Jevreja koji je u sredwem veku, zbog moralnog autoriteta, imao ulogu sudije. 2. danas, u jevrejskoj zajednici, onaj koji u sinagogi obavqa bogosluèwe, interpretira Bibliju i Talmud, verou~iteq. x rabinski koji se odnosi na rabine, koji je svojstven rabinima. y vrhovni rabin po hijerarhiji, prvi rabin u nekim dràvama. rabinat, -ata m ‰nem. Rabbinat, v. rabinŠ 1. poloàj, zvawe i nadle`nost rabina. 2. slu`beno sedi{te rabina. 3. organizacija rabina jednog podru~ja. rabota, -e ` ‰rus. rabotaŠ 1. ist. obaveza bezemqa{a da radi na imawu zemqoposednika, odnosno kmeta na imawu feudalca; kuluk, argatovawe. 2. sumwiva aktivnost protiv op{teg dobra ili protiv nekoga. rabotati, -am nesvr{. ‰rus. rabotatâŠ naporno, te{ko raditi; kulu~iti, argatovati. rabulist(a), -e m, mn. rabulisti ‰nem. Rabulist, prema lat. rabula lo{ advokat; rabere besnetiŠ 1. onaj koji spretno izvr}e zna~ewe, smisao re~i, sofist. 2. pravnik koji lo{e tuma~i zakone, lo{, r|av pravnik. rabulistika, -e `, dat. i lok. rabulistici ‰v. rabulistŠ 1. pogre{no tuma~ewe zakona. 2. la`no zakqu~ivawe izvrtawem smisla re~i, sofistika. rabulisti~ki, -a, -o ‰v. rabulistŠ koji se odnosi na rabuliste i rabulistiku. y rabulisti~ki dokaz dokaz zasnovan na la`nim zakqu~cima, nazovi dokaz, tobo`wi dokaz. ravan v. rahvan. ravanluk v. rahvanluk. raved v. rabarbara. ravend v. rabarbara. ravi, -ija m = rabi (v.).

1028

raguzejski ravioli, raviola m mn. ‰ital. ravioliŠ kulin. komadi}i razvu~ene testenine koji se pune nadevom od mlevenog mesa, povr}a ili sira. ravnovesje, -a m ‰rus. ravnovesieŠ ravnoteà, sklad. raga1, -e `, dat. i lok. ragi, gen. mn. raga ‰nem. RackerŠ mr{av, isluèn, ostareo kow, kquse. 2. fig. neskladno razvijena, krupna, ko{~ata osoba (obi~no èna). raga2, -e `, dat. i lok. ragi ‰sanskr. raga boja, tonŠ muz. stari lestvi~ni model indijske muzike sa tipi~nim rasporedom stupweva i kadenci koji treba da izazove razli~ita emotivna stawa (tugu, radost, srxbu, usamqenost i sl.). ragada, -e ` ‰gr~. rhagas pukotinaŠ napuklo, bolno i ~esto krvavo mesto koje se javqa na otvrdnuloj, suvoj ili upaqenoj koì dlanova, tabana, dojke i sl. ragastov, -ova m ‰ma|. ragasz lepakŠ okvir vrata ili prozora koji je uzi|ivawem priqubqen uza zid, {tok. ragbi, -ija m ‰engl. rugby (football), prema engleskom mestu Ragbi (Rugby)Š sp. igra jajastom loptom izme|u dve ekipe. ragbist(a), -e m, mn. ragbisti ‰v. ragbiŠ sp. onaj koji igra ragbi, u~esnik u igri ragbi. -ragija ‰gr~. rhegnynai kidatiŠ kao drugi deo re~i u medicinskim terminima zna~i pojavu koja je posledica o{te}ewa krvnih sudova (hemoragija). raglan, -ana m ‰engl. raglan, prema engleskom generalu Raglanu (Raglan, 1788–1855)Š kroj rukava (prvo primewen kod sportskog mu{kog kaputa) koji idu od korena {ake do vrata, odakle se dijagonalnim {avom u{ivaju do pazuha (bez se~ewa na spoqnoj strani ramena). ragu, -ua, gen. mn. ragua ‰fr. ragoutŠ kulin. ~orbasto jelo pripremqeno kuvawem iseckanog mesa i povr}a u dobro za~iwenom umaku. raguzejski, -a, -o ‰ital. Ragusa od RagusiumŠ koji se odnosi na Raguzu, stari Dubrovnik; koji pripada Raguzi, starom Dubrovniku. y raguzejski govor stari dubrova~koromanski govor koji je vremenom potpuno i{~ezao iz upotrebe i zaboravqen.

rad rad, -a m ‰engl. radiation absorbed doseŠ fiz. stari naziv jedinice za merewe apsorbovane doze radioaktivnog zra~ewa, grej. rada, -e ` ‰~e{. rada od nem. RatŠ savet, ve}e. rada, -e `, gen. mn. rada ‰engl. radaŠ pogodno mesto za usidravawe brodova (ob. izvan luke); sidri{te. radapciger, -a i radapciger, -a m ‰nem. Radabzieher, od Rad to~ak, abziehen skidatiŠ automehani~arski i vulkanizerski alat za skidawe to~kova. radar, -a m ‰engl. radar od Radio Detecting and RangingŠ 1. tehn. ure|aj koji emituje i prima elektromagnetske talase, impulse, i na taj na~in utvr|uje smer i udaqenost nekog objekta na zemqi, u vazduhu ili vodi. 2. sp. podaci u reli trkama koje suvoza~ ~ita voza~u takmi~aru. radarski, -a, -o ‰v. radarŠ koji je u vezi s radarom, koji se odnosi na radar. y radarska kontrola kontrola pomo}u radara, kontrola radarom (ob. u saobra}aju). raderford, -a m ‰prema engleskom fizi~aru Ernestu Raderfordu (E. Rutherford, 1871–1931)Š fiz. stara jedinica za merewe snage izvora radioaktivnosti, oznaka Rd. raderfordijum, -a m i radefordij, -ija m ‰v. raderfordŠ hem. hemijski element koji se ozna~ava simbolom Rf i ima atomski broj 106. radiestezija, -e ` ‰v. radio-2, gr~. aisthesis opaàweŠ navodna sposobnost osobe da uz pomo} viska, ra~vaste leskove grane i drugih {tapi}a utvrdi prisustvo podzemnih voda, leì{ta rude pod zemqom, sakrivene osobe i dr.; up. rabdomantija. radiestezist(a), -e m, mn. radiestezisti ‰v. radiestezijaŠ onaj koji se bavi radiestezijom. radijalan, -lna, -lno ‰srlat. radialis, prema lat. radians koji zra~iŠ koji se odnosi na radijus (v.), koji se prostire u smeru polupre~nika (npr. radijalne arterije, radijalni mi{i}i). radijalka, -e `, dat. i lok. radijalci ‰v. radijalanŠ automobilska guma sa kosturom od ~eli~nih ìca u lu~nom obliku, dok su vlakna pla{ta poloèna popre~no u odnosu na smer kretawa automobila. radijan, -ana m ‰lat. radi(us)Š mat. 1. luk kruga ~ija je duìna jednaka duìni polupre~ni-

radijum ka. 2. jedinica mere za ugao u ravni (oznaka: rad), tj. ugao u centru kruga izme|u dva polupre~nika koji na wemu isecaju luk duìne jednake polupre~niku. radijant, -a m ‰nem. radiant od lat. radians koji zra~iŠ 1. izvor zra~ewa, isijavawa. 2. astron. ta~ka na nebeskom svodu iz koje prividno izviru meteori i meteorski rojevi ili se u woj prividno seku. radijaran, -rna, -rno ‰nem. radiar, prema fr. radiaire, prema lat. radus zrakaŠ koji zra~i, isijava. radijator, -a m ‰fr. radiateur od lat. radiare isijavatiŠ 1. deo sistema centralnog grejawa sastavqen od vi{e {upqih ~eli~nih ili aluminijumskih rebara koji se specijalnim cevima puni toplom vodom, parom ili uqem. 2. hladwak motora sa unutra{wim sagorevawem. radijatorski, -a, -o ‰v. radijatorŠ koji se odnosi na radijator, koji pripada radijatoru. y radijatorsko rebro izbo~eni deo, istaknuti segment radijatora (1) (v.). radijacija, -e ` ‰lat. radiatioŠ 1. fiz. zra~ewe energije u prostoru pomo}u elektromagnetskih talasa, zvuka i sl. 2. elektromagnetski talasi, zvuk i sl., emitovani radijacijom. y adaptivna radijacija biol. proces prilago|avawa bi}a tokom evolucije na izvesne promewene uslove ~iji je krajwi ishod stvarawe novih vrsta. radijacioni, -a, -o ‰v. radijacijaŠ koji se odnosi na radijaciju. y radijaciona bolest med. bolest koja nastaje delovawem radioaktivnog zra~ewa na organizam. radijaciona hemija hem. oblast hemije koja prou~ava hemijske procese nastale ili podstaknute dejstvom zra~ewa (nuklearnog, rendgenskog). radijski1, -a, -o = obi~nije radijumski, -a, -o ‰v. radijumŠ koji se odnosi na hemijski element radijum. radijski2, -a, -o ‰v. radioŠ prid. koji se odnosi na radio, koji pripada radiju. radijum, -a m i radij, -ija m ‰nlat, radium, prema lat. radius zrakaŠ hem. vrlo redak prirodni radioaktivni hemijski element, atomski broj 88, simbol Ra, otkrili su ga Pjer i Marija Kiri. ù radijumski.

1029

radijumterapija radijumterapija, -e ` ‰v. radijum, terapijaŠ med. le~ewe radijumovim zracima. radijus, -a m ‰lat. radius, prema srlat. radialis, prema lat. radians koji zra~iŠ polupre~nik. y radijus akcije = radijus dejstva saobr. voj. udaqenost koju prevozno sredstvo (npr. ratni brod, avion) na kopnu, moru ili u vazduhu moè pre}i u oba smera bez dopune gorivom. radijus vektor mat. 1. vektor poloàja ta~ke u odnosu na neku utvr|enu po~etnu ta~ku. 2. rastojawe izme|u ta~ke na elipsi ili hiperboli i bilo koje ìè. 3. udaqenost bilo koje ta~ke od polarne koordinate u polarnom ili sfernom koordinatnom sistemu. radijus kru`nice udaqenost od centra do bilo koje ta~ke na kru`nici. radijus kugle udaqenost od centra do bilo koje ta~ke na povr{ini kugle. radikal, -ala m ‰nem. Radikaler, v. radikalanŠ 1. pol. pripadnik radikalne stranke. 2. pristalica radikalnih, odlu~nih, konkretnih mera u politici, ìvotu. 3. (pogre{no) skup atoma u molekulu koji ostaje nepromewen u vi{e hemijskih reakcija. radikalan, -lna, -lno ‰srlat. radicalis od lat. radix korenŠ 1. koji je sklon da sve iz korena mewa, koji sve radi podrobno. 2. koji je nepopustqiv, spreman da ide u krajnost, zadrt, iskqu~iv, ekstreman (obi~no u sprovo|ewu politi~kog, strana~kog programa). 3. pol. koji pripada radikalima kao politi~koj stranci. 4. o{tar, korenit, temeqit (radikalna mera); nagao, intenzivan, (pre)brz (‹ napredak, radikalno smawewe). radikali, radikala m mn. (jd. radikal, -ala) ‰v. radikalanŠ oni koji se zalaù za korenite promene u dru{tveno-politi~kom sistemu; pripadnici radikalne stranke. radikalizam, -zma m ‰v. radikalanŠ 1. politi~ka orijentacija pripadnika radikalne stranke ~iji su osnovni postulati te`wa za korenitim promenama (u dràvi i dru{tvu), odlu~nost i nepokolebqivost, primena o{trih i korenitih mera za ostvarewe programa stranke. 2. nastojawe da se ne{to korenito promeni i spremnost na primenu o{trih mera da se to postigne. radikalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. radikalanŠ 1. iz korena, iz temeqa mewati,

1030

radioaktivan promeniti, poo{triti ne{to. 2. (u)~initi radikalnim, zao{trenijim (mi{qewe, stav, odnos prema nekome ili ne~emu). radikalno pril. ‰v. radikalanŠ na radikalan na~in, iz korena, iz osnova, do krajwe mere, korenito, temeqno. radikand, -a m ‰lat. radicandusŠ mat. broj ili algebarski izraz koji treba korenovati, iz koga treba izvu}i koren, izraz pod korenom. radiks, -a m ‰lat. radix korenŠ 1. koren, osnova, temeq ne~ega. 2. mat. znak za va|ewe korena nekog broja ili matemati~kog izraza; rezultat korenovawa. radikula, -e ` ‰lat. radicula koren~i}Š bot. klica, zametak, korenak biqaka semenarki. radikularan, -rna, -rno ‰v. radikulaŠ koji je u za~etku, po~etni. radikulitis, -a m ‰nlat. radiculitisŠ med. upala korena nerva ki~mene mo`dine. radio program, -a m ‰v. radio-2, programŠ emisije koje se u nizu i po unapred utvr|enom rasporedu emituju preko radija. radio, -ija m, dat. i lok. radiju, instr. radiom, mn. radiji, gen. radija ‰engl., fr., nem. radio, prema lat. radius zrakaŠ fiz., tehn. 1. emitovawe zvu~nih signala pomo}u elektromagnetnih talasa; radio-difuzija. 2. uobi~ajen naziv radio-prijemnika. 3. ustanova koja emituje radio-program, radio-stanica. 4. skra}enica za jedan broj aparata koji koriste radijsku tehniku (radio-telegraf, radio-telefon). radio-1 ‰lat. radius zrakaŠ prvi deo sloènica kojim se ozna~ava ono {to se odnosi na zrake, zra~ewe (npr. radioaktivan, radiobiologija). radio-2 ‰lat. radius zrakaŠ prvi deo sloènica kojim se ozna~ava ono {to se odnosi na radio, {to poti~e od radija (npr. radio-aparat, radio-talasi). radioaktivan, -vna, -vno i radioaktivan, -vna, -vno ‰v. radio-1, aktivanŠ koji se odlikuje radioaktivno{}u, koji ima radioaktivnu mo}. y radioaktivno datirawe odre|ivawe starosti materijala na osnovu koli~ine i brzine raspadawa radioaktivnih izotopa i koli~ine elemenata u wemu nastalih, {to se obi~no radi izotopom C14; radioaktivno zra~ewe oso-

radioaktivitet bina radioaktivnog elementa da ispu{ta gama zrake i alfa i beta ~estice; radioaktivni elementi hemijski elementi koji iz svojih jezgara ispu{taju alfa ~estice, beta ~estice i gama zrake. radioaktivitet v. radioaktivnost. radioaktivnost, -i ` ‰v. radioaktivanŠ hem. osobina hemijskih elemenata da prelaze u druge elemente ispu{taju}i pri tom nevidqive ~estice (alfa i beta ~estice i zrake koji imaju veliku energiju). radio-altimetar, tra - m ‰v. radio-1, altimetarŠ tehn. ure|aj na letilici pomo}u koje se meri visina na kojoj se ona nalazi. radio-amater, -era m ‰v. radio-2, amaterŠ neprofesionalac koji se bavi radio-tehnikom (obi~no komuniciraju}i sa drugim radio-amaterima). radio-aparat, -ata m ‰v. radio-2, aparatŠ tehn. radio-prijemnik. radio-astronomija, -e ` ‰v. radio-2, astronomijaŠ grana astronomije koja prou~ava radiotalasno zra~ewe svemirskih objekata i odbijawe radiotalasa od objekata u svemirskom prostoru. radio-autoalarm, -a m ‰v. radio-2, autoalarmŠ tehn. automatski prijemnik signala za uzbuwivawe koji koristi me|unarodnu radio-frekvenciju. radioautogram, -a m ‰v. radio-1, auto-, -gramŠ slika koja nastaje na osetqivoj povr{ini fotografske emulzije zra~ewem radioaktivne supstance. radioautografija, -e ` ‰v. radio-1, auto-, -grafijaŠ ispitivawe, pomo}u fotografskih plo~a i filmova, nagomilavawa radioaktivnih materija i wihovog raspore|ivawa u biqnom i ìvotiwskom tkivu (veliku primenu ima u medicini, mikrobiologiji i dr.). radiobikon = radiofar (v.). radiobiolog, -a m, mn. radiobiolozi ‰v. radiobiologijaŠ istraìva~ koji se bavi radiobiologijom. radiobiologija, -e ` ‰v. radio-1, biologijaŠ grana biologije koja prou~ava uticaj radioaktivnog zra~ewa na procese u }eliji i ~itavom organizmu.

radio-kasetofon radio-valovi, radiovalova m mn. v. radio-talasi. radiogalaksija, -e ` ‰v. radio-1, galaksijaŠ skup zvezda koje oda{iqu, zra~e radio-talase. radiogenetika, -e `, dat. i lok. radiogenetici ‰v. radio-1, genetikaŠ grana genetike koja prou~ava kako radioaktivno zra~ewe uti~e na zakone nasle|ivawa gena kod bi}a. radio-goniometar, -tra m ‰v. radio-2, gonio-, -metrijaŠ tehn. 1. ure|aj za slawe signala radi utvr|ivawa poloàja udaqenog broda ili letilice, na osnovu pravca prijema radio-talasa koje emituju radio-stanice koje se nalaze u objektima ~iji poloàj treba identifikovati. 2. ure|aj kojim se upravqa avionom sa zemqe. radiogram, -a m ‰v. radio-1, -gramŠ 1. poruka koja se {aqe putem radio-stanice (obi~no na brodovima). 2. med. tehn. snimak izra|en radiografijom, rendgenski snimak, rendgenogram. radiografija, -e ` ‰v. radio-1, -grafijaŠ med. tehn. snimawe rendgenskim zracima, pomo}u rendgen aparata (obi~no u medicini da bi se utvrdila dijagnoza). radiodermatitis, -a m ‰v. radio-1, dermatitisŠ med. o{te}ewe koè nastalo delovawem joniziraju}eg zra~ewa. radio-difuzija, -e ` ‰v. radio-2, difuzijaŠ 1. planska raspodela mreè radio-stanica na nekom podru~ju. 2. prenos, emitovawe radio programa pomo}u radio-tehnike, {irewe radio programa na odre|enom prostoru. radio drama, -e ` ‰v. radio-2, dramaŠ drama pisana i adaptirana za emitovawe u okviru radio programa. radio-emisija, -e ` ‰v. radio-2, emisijaŠ programski sadràj koji se emituje radio-tehnikom na radio-talasima. radioestezija v. radiestezija. radioizotop, -opa m ‰v. radio-1, izotopiŠ nestabilni izotop ~ije se atomsko jezgro raspada i emituje elektromagnetno zra~ewe. radio-kasetofon, -ona m ‰v. radio-2, kasetofonŠ tehn. radio-aparat sa radio-kasetom, tako da se na wemu po potrebi moè slu{ati radio program, ili snimati isti, odnosno bilo kakav sadràj iz drugih izvora na kaseti sa mogu}no{}u preslu{avawa.

1031

radio-kompas radio-kompas, -a m ‰v. radio-2, kompasŠ tehn. aparat za prostornu orijentaciju tako {to se utvr|uje smer radio-signala oda{iqa~a ~ija je lokacija poznata. radiolarije, radiolarija ` mn. ‰nlat. Radiolaria, prema lat. radiolus mali zrakŠ zool. jedno}elijske morske praìvotiwe koje imaju zrakasto telo pokriveno skeletom od silicijuma. radiolog, -a m, mn. radiolozi, gen. mn. radiologa ‰v. radio-1, -logŠ med. specijalista koji se bavi radiologijom. radiologija, -e ` ‰v. radio-1, -logijaŠ 1. nauka o razli~itim vidovima zra~ewa i wihovoj primeni, posebno u medicini, radi dijagnostike i preduzimawa odgovaraju}eg le~ewa. 2. med. rendgenologija. radiolokator v. radar (1). radiolokacija, -e ` ‰v. radio-1, lokacijaŠ odre|ivawe poloàja broda ili letelice elektronskom navigacijom, radarom. radiolo{ki, -a, -o ‰v. radiologijaŠ koji se odnosi na radiologe i radiologiju, koji pripada radiolozima i radiologiji. radiometar, -tra m, mn. radiometri, gen. mn. radiometara ‰v. radio-1, -metarŠ tehn. instrument kojim se meri radiomagnetno zra~ewe. y akusti~ki radiometar instrument kojim se meri ja~ina, intenzitet zvuka. radiometeorologija, -e ` ‰v. radio-1, meteorologijaŠ grana metereologije koja pojave u atmosferi (mesto nepogode, strukturu oblaka i sl.) istraùje radiometodama. radiometrija, -e ` ‰v. radio-1, -metrijaŠ merewe radioaktivnosti ruda. radiometrijski, -a, -o ‰v. radiometrijaŠ koji se odnosi na radiometriju, koji pripada radiometriji. y radiometrijski efek(a)t pojava pokretawa tela u razre|enom plinu kada je izloèno svetlosti. radio-navigacija, -e ` ‰v. radio-2, navigacijaŠ tehn. orijentisawe u prostoru pomo}u radiotehni~kih sredstava i metoda pri upravqawu brodom ili letelicom. radionekroza, -e ` ‰v. radio-1, gr~. nekrosis ubijaweŠ uni{tavawe tkiva putem zra~ewa. radionukleidi, radionukleida m mn. ‰v. radio-1, lat. nucleus jezgroŠ hem. radioaktivni he-

1032

radio-stanica mijski elementi koji imaju nestabilno atomsko jezgro i zra~e nevidqive ~estice visoke radioaktivnosti (uran, radijum i dr.). radio-peleng, -a m, mn. radio-pelenzi, gen. mn. radio-pelenga ‰v. radio-2, hol. peleng ugao izme|u igle na kompasu i pravca u kojem se vidi neki predmetŠ odre|ivawe lokacije radio-stanice pomo}u elektromagnetnih talasa, radio-slengatora. radio-pelengator, -a m ‰v. radio-pelengŠ tehn. instrument za radio-peleng; = radio-goniometar (v.). radio-prenos, -a m ‰v. radio-2Š prenos govora ili muzike pomo}u radio-talasa preko radio-aparata. radio-prijemnik, -a m, mn. radioprijemnici, gen. mn. radioprijemnika ‰v. radio-2Š tehn. ure|aj koji po prijemu radio-talasa vr{i wihovo pretvarawe u zvuk. radiorenogram, -a m ‰v. radio-1, lat. ren bubreg, -gramŠ med. snimak bubrega radioizotopom. radio-reportaà, -e ` ‰v. radio-2, reportaàŠ novinarski ànr, emisija, prilog sa mesta zbivawa koji se emituje preko radija. radio-reporter, -era m ‰v. radio-2, reporterŠ novinar koji priprema vesti za radio-emisije ili se javqa s mesta zbivawa. radiosvetionik = radiofar (v.). radioskopija, -e ` ‰v. radio-1, -skopijaŠ med. metoda utvr|ivawa dijagnoze tako {to se bolesnik pregleda na rendgenskom aparatu, bez izrade snimka. radio-sonda, -e ` ‰v. radio-2, sondaŠ tehn. precizan meteorolo{ki instrument u vidu balona koji elektri~nim putem meri klimatske parametre (temperaturu, vla`nost i pritisak vazduha, smer i brzinu vetra) u vi{im slojevima atmosfere i registrovane podatke istovremeno {aqe aerolo{koj stanici sa koje je ovakav instrument upu}en u atmosferu. radio-sondaà, -e ` ‰v. radio-sondaŠ meteor. merewe atmosferskih parametara pomo}u radio-sonde. radio-stanica, -e ` ‰v. radio-2, stanicaŠ 1. tehn. ure|aj koji stvara elektri~ne oscilacije visoke frekvencije koje potom emituje

radio-talasi preko antene. 2. ustanova u kojoj se priprema i iz koje se emituje radio program; emiter. 3. prostor, zgrada u kojoj se nalazi ovakav ure|aj. 4. frekvencija na kojoj se emituje radio program (pronalazi se pode{avawem na radio-aparatu). radio-talasi, radiotalasa m mn. ‰v. radio-2Š elektromagnetni talasi (ultrakratki, kratki, sredwi i dugi) kojima se prenose signali u radio-tehnici. radiotelegram, -a m ‰v. radiotelegrafijaŠ telegram koji je upu}en radiotelegrafijom. radiotelegrafija, -e ` ‰v. radio-1, telegrafijaŠ slawe i prijem telegrama beì~nim putem od radio-predajnika do radio-prijemnika. radiotelegrafist(a), -e m, mn. radiotelegrafisti ‰v. radiotelegrafijaŠ onaj koji {aqe i prima radio-telegrame, koji se bavi radiotelegrafijom. radioteleskop, -a m ‰v. radio-1, teleskopŠ tehn. ure|aj koji sluì za prijem radio-talasa koje zra~e svemirska tela i radio-talasa koji se odbijaju od svemirskih brodova, meteorita i sl. radiotelefonija, -e ` ‰v. radio-1, telefonijaŠ tehn. op{ti naziv za beì~ni sistem slawa i prijema zvuka ili govora na velikoj udaqenosti putem radio-talasa. radiotelefonista, -e m ‰v. radiotelefonijaŠ onaj (operater) koji radi na slawu i prijemu zvuka ili govora radiotelefonskim putem. radioterapija, -e ` ‰v. radio-1, terapijaŠ med. le~ewe te{kih bolesti (naro~ito zlo}udnih tumora, raka) rendgenskim zra~ewem. radiotehnika, -e `, dat. i lok. radiotehnici ‰v. radio-1, tehnikaŠ tehn. nauka koja prou~ava beì~ni prenos raznih (zvu~nih, vizuelnih) signala pomo}u elektromagnetskih talasa. radiotehni~ar, -a m ‰v. radio-1, tehni~arŠ onaj koji se bavi radio-tehnikom; stru~wak za postavqawe, odràvawe i popravku radio-tehni~kih ure|aja i wihovih delova. radiofar, -a m ‰v. radio-1, far2Š tehn. 1. ure|aj za emitovawe radio-talasa koji sluì za utvr|ivawe smera kretawa brodova i letelica = radiobikon. 2. ure|aj za svetlosne signale, svetionik.

radirung radiofarmak, -a m, mn. radiofarmaci ‰v. radio-1, gr~. pharmakon lekŠ farm. medicinski preparat od radioizotopa koji se koristi kao dijagnosti~ko i terapijsko sredstvo. radiofikacija, -e ` ‰v. radioficiratiŠ izgradwa mreè radio-stanica i wihovih instalacija. radioficirati, radioficiram, 3. l. mn. radioficiraju svr{. i nesvr{. ‰v. radio-2, -ficiratiŠ (iz)graditi mreù radio-stanica sa instalacijama. radiofonija, -e ` ‰v. radio-1, -fonijaŠ tehnika, fizika i sadràj pripremawa i preno{ewa zvu~nog materijala (obuhvata akustiku, elektroakustiku, radio-tehniku, poznavawe muzike, drame i drugih ànrova radio programa itd.). radiofoni~an, -~na, -~no ‰v. radiofonijaŠ koji ima takva akusti~ka svojstva da se moè dobro reprodukovati preko mikrofona; estetski, zvukovno prijem~iv (za slu{aoca radio programa). radiofrekvencija, -e ` ‰v. radio-1, frekvencijaŠ fiz. broj titraja elektromagnetnog poqa u nekoj ta~ki prostora u jednoj sekundi. radiohemija, -e ` ‰v. radio-1, hemijaŠ grana hemije koja prou~ava delovawe radioaktivnog zra~ewa na materiju. radiohirurgija, -e ` ‰v. radio-1, hirurgijaŠ med. terapija neke bolesti tako {to se hirur{kim putem unose radioaktivne supstance u organizam. radirati, radiram, 3. l. mn. radiraju nesvr{. ‰nem. radieren od lat. radere strugatiŠ 1. strugawem brisati ono {to je napisano ili nacrtano (gumicom, noì}em, nekim abrazivnim sredstvom). 2. lik. urezivati crte` u metalnu, obi~no bakarnu plo~u ~eli~nom iglom, gravirati, ugravirati. radirguma, -e ` ‰nem. RadiergummiŠ guma, gumica za brisawe, uklawawe ne~ega {to je olovkom napisano. radirer, -a m ‰nem. Radierer, v. radiratiŠ lik. onaj koji izra|uje slike, crteè radirawem, bakrorezac. radirung, -a m, mn. radirunzi ‰nem. Radierung, v. radiratiŠ lik. 1. postupak izrade bakro-

1033

radist(a) reza radirawem. 2. slika ili crte` dobijen postupkom radirawa, bakrorez. radist(a), -e m, mn. radisti = radiotelegrafist(a) (v.). radicirati, radiciram, 3. l. mn. radiciraju nesvr{. ‰lat. radix korenŠ vaditi koren iz nekog broja, korenovati. radi~, -a m ‰ital. radicchioŠ bot. pokr. naziv za vi{e biqaka iz porodice glavo~ika ~iji se listovi mogu upotrebiti kao salata; divqa salata, masla~ak. radkap(n)a v. ratkap(n)a. radla, -e ` ‰nem. Radlein to~ki}Š noì} sa se~ivom u obliku to~ki}a za rezawe testa. radon, -ona m ‰v. rad(ijum), -onŠ hem. radioaktivni element, atomski broj 86, simbol Rn. radoholizam, -zma m ‰prema engl. workaholism od prid. workaholicŠ opsesivna potreba za radom; usredsre|enost na posao i nedostatak drugih interesovawa osim rada. radoholi~ar, -a m ‰prema engleskom workaholic, termin je prvi put upotrebqen 1971. g. u kwizi Confessions of a Workaholic Vejna Outsa (W. Oates)Š onaj koji je usredsre|en na rad, posao i bez drugih interesovawa, koji je psihi~ki zavisan od rada; up. vorkaholik. raàlovati, -lujem svr{. ‰rus. razàlovatâŠ oduzeti vojni~ki ili neki drugi ~in uz skidawe epoleta kao simbola u hijerarhiji; ra{~initi, degradirati. razakija, -e ` ‰tur. razakyŠ sorta vinove loze i belog gro`|a sa bobicama duguqastog oblika. razantan, -tna, -tno (nepr. rezantan) ‰fr. rasant od raser brijatiŠ voj. (bojevi metak, projektil) koji ima veoma nisku parabolu, ~ija je putawa gotovo paralelna sa ravnom povr{inom; jak, razoran, ubojit (udarac, paqba). razgrom, -a m ‰rus. razgromŠ uni{tewe, razarawe ru{ewem; slom, rasulo. razgromiti, razgromim svr{. ‰v. razgromŠ uni{titi, upropastiti, razoriti, satrti. razi i razi prid. indekl. ‰tur. raz› od ar. radiŠ 1. ispuwen sre}om, zadovoqstvom, sre}an, zadovoqan. 2. koji je saglasan s ne~im, koji je raspoloèn, voqan za ne{to.

1034

rajsnedla raziluk, -a m, mn. razi luci ‰tur. raz ›luk, v. raziŠ pokr. 1. sre}a, zadovoqstvo kao odraz unutra{weg, du{evnog mira i sklada prema spoqnom svetu. 2. saglasnost, pristanak, odobrewe. razirati, raziram, 3. l. mn. raziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. raserŠ 1. obrijati, brijati. 2. (po)ravnati, (iz)gladiti. razminirati, razminiram, 3. l. mn. razminiraju svr{. ‰v. mina1, miniratiŠ o~istiti od mina, deaktivirati minu. razno~inac, -nca m ‰rus. razno~inecŠ ist. u Rusiji krajem XVIII i po~etkom XIX veka, intelektualac koji nije plemi} ve} poti~e iz niìh dru{tvenih slojeva. razura, -e ` ‰lat. rasura, prema radere brijati, grebatiŠ 1. brijawe kose na temenu, pravqewe tonzure. 2. korektura rukopisa, teksta. raja, -e ` (ob. zb.) ‰tur. raya, reaya od ar. mn. raa’ya stado, podaniciŠ 1. ist. podanici u Turskom carstvu koji nisu muslimani i koji pla}aju danak. 2. radni sloj muslimanskog i hri{}anskog stanovni{tva. 3. svetina, ruqa. 4. druìna, dru{tvo, krug poznanika s kojima se neko druì. rajber, -a m ‰nem. ReiberŠ 1. jednostavna naprava (obi~no od drveta ili metala) za zatvarawe vrata, reza. 2. alatka za izradu navoja. 3. kuhiwska alatka s jednim se~ivom za ribawe kupusa. rajetin, -a m ‰v. rajaŠ hri{}anin u Turskom carstvu koji je imao obavezu da pla}a danak, kmet. rajn(d)lika, -e `, dat. i lok. rajndlici/rajndliki ‰nem. dijal. ReindlŠ plitka posuda za kuvawe, {erpa. rajsbret, -a m ‰nem. ReissbrettŠ zast. daska, tabla za tehni~ko crtawe. rajskoh, -a m ‰nem. Reiskoch, prema Reis pirina~, v. kohŠ kulin. slatki pirin~ani kola~. rajsnegl, -a m i uob. rajsnedla, -e ‰nem. ReissnagelŠ ekser~i} sa {irokom glavom kojim se ne{to pri~vr{}uje za tablu, pano i sl. (npr. hartija za crtawe na dasku, obave{tewe na oglasnu tablu). rajsnedla v. rajsnegl.

rajspapir rajspapir, -a m ‰nem. ReispapierŠ lik. materijal sli~an hartiji koji se koristi za slikawe akvarela. rajsfeder, -a m ‰nem. ReissfederŠ lik. pero za crtawe tu{em, tu{-pero. rajsfer{lus, -a m ‰nem. ReissverschlussŠ patentni zatvara~ (na ode}i, obu}i, torbama itd.); zip, cibzer, feder. rajthozne, rajthozni ` mn. ‰nem. ReithoseŠ specijalne pantalone za jahawe, do kolena {iroke, a od kolena do stopala sasvim uzane i priqubqene uz nogu. rajt{ul, -a m ‰nem. ReitschuleŠ {kola jahawa (u vreme Austrougarske, obi~no vojna). rajf, -a m ‰nem. ReifŠ ~vrsti, ~esto ukrasni kotur koji se stavqa na glavu da bi spre~io padawe kose na lice. rajh, -a m ‰nem. ReichŠ ist. naziv za nema~ku dràvu, nema~ko carstvo, osnovano 962. godine (Prvi Rajh), obnovqeno 1871. (Drugi Rajh) i 1933. (Tre}i Rajh, Nema~ka u vreme Hitlera, do 1945). Rajhsbanka, -e ` ‰nem. ReichsbankŠ ist. nema~ka dràvna banka u vreme Hitlera. Rajhsver, -a, m ‰nem. ReichswehrŠ ist. naziv za oruàne snage Nema~ke od 1919. do 1935. godine. rajhskancelar, -lara m ‰nem. ReichskanzlerŠ ist. predsednik nema~ke Vlade u vreme Hitlera. rajhsmarka, -e `, dat. i lok. rahjhsmarci, gen. mn. rajhsmaraka/rajhsmarki ‰nem. ReichsmarkŠ ist. nov~ana jedinica u Nema~koj od 1924. do 1948, kada je zamewena nema~kom markom (doj~-markom). Rajhstag, -a m ‰nem. ReichstagŠ nema~ki parlament. raket, -a m ‰nem. RacketŠ vrsta duva~kog instrumenta koji se upotrebqavao od XV do XVII veka. raketa i raketa, -e ` ‰nem. Rakete od ital. rocchetto vretenoŠ 1. tehn. letelica sa raketnim ili reaktivnim motorom, s qudskom posadom ili bez we, ob. opremqena instrumentima najnovije tehnologije za istraìvawe iz Zemqine orbite ili izvan we; nosa~ svemirskih letelica; svemirski brod izba~en u svemir pomo}u rakete. 2. projektil koji gore}i proizvodi svetlost sluì kao razorna municija, sred-

rakurs stvo signalizacije, osvetqavawa i sl. (npr. kod vatrometa). y krstare}a raketa voj. raketa koja se kompjuterski navodi i krstare}i pronalazi ciq. z projuriti kao raketa pro}i velikom brzinom (o automobilu, trka~u i sl.). raketirati, raketiram, 3. l. mn. raketiraju svr{. i nesvr{. ‰v. raketaŠ ga|ati, uni{tavati, napadati, razarati, razoriti raketama. raketni, -a, -o ‰v. raketaŠ koji deluje pomo}u raketa, koji se obavqa raketama. y raketni avion avion koji se kre}e pomo}u raketnog motora; raketni aparat sprava kojom se, pomo}u naro~ite rakete, sa morske obale ili ostrva dobacuje brodolomcima konopac za spasavawe; raketni motor motor s unutra{wim sagorevawem koji radi na principu reakcije uàrenog mlaza plina koji iz wega isti~e; raketno gorivo pogonsko gorivo za ispaqivawe raketa; raketno oru`je voj. oru`je na raketni pogon. raketodrom, -a i raketodrom, -a m ‰v. raketa, -dromŠ poligon za ispitivawe i ispaqivawe, lansirawe raketa. raketonosac, -sca m ‰v. raketaŠ tehn. pomorsko ili vazdu{no sredstvo (podmornica, brod, avion) za no{ewe i lansirawe raketa. raketoplan, -a m ‰engl. rocket (air)planeŠ tehn. svemirska letilica koja se lansira pomo}u raketnog pogonskog sistema, a vra}a se na Zemqu slobodnim ponirawem kroz vazduh; {atl (v.). raki prid. indekl. ‰tur. ›raki, ›rakl› od ar. ’iraqiyy ira~kiŠ blag, miri{qiv. y raki-sapun blagi, mirisni sapun. rakija, -e ` ‰tur. rak› i arak od ar. araqŠ èstoko alkoholno pi}e koje se dobija destilacijom prevrele, fermentisane komine od vo}a ili ìtarica. rakixija, -e ` ‰tur. rak›c›, v. rakijaŠ onaj koji ~esto pije rakiju. rakun, -a m ‰engl. raccoon od egz.Š 1. zool. mali severnoameri~ki medved s crno-belim prugama i kitwastim repom. 2. skupoceno krzno rakuna. x rakunski koji se odnosi na rakuna, koji pripada rakunu. rakurs, -a m ‰fr. raccourci od raccourcir skratitiŠ film. 1. ugao iz kojeg se snima kamerom. 2. detaq u filmu na koji se kamera posebno fokusira. 3. perspektiva iz koje se posmatra neki

1035

ralantir problem. y àbqi (dowi) rakurs snimawe kamerom iz dowe perspektive, odozdo; pti~iji (gorwi) rakurs snimawe kamerom iz gorwe perspektive, odozgo. ralantir, -ira m ‰fr. ralentirŠ 1. avij. smawewe brzine letewa. 2. usporena projekcija nekog kadra u filmu; up. sloumou{n. ralentando pril. ‰ital. rallentandoŠ muz. oznaka za tempo, usporavaju}e. RAM, -a m ‰engl. skr. Random Access MemoryŠ kompjuterska memorija u koju se pohrawuju podaci koji se unose i obra|uju, a koji bi bez we bili izbrisani pri ga{ewu kompjutera. y RAM-disk ra~. disk sa memorijom na kojoj se moè zapisivati; RAM-kartica kartica sa memorijom na kojoj se moè zapisivati; RAM-kaseta kaseta sa memorijom na kojoj se moè zapisivati; RAM-~ip ~ip na kojem je sme{tena memorija na kojoj se moè zapisivati. ram, -a m, mn. ramovi ‰nem. RahmenŠ okvir (slike, ogledala i sl.). -rama ‰gr~. horama pogled, vidikŠ kao drugi deo re~i upu}uje na vidik (panorama). rama, -e ` ‰v. ramŠ àrg. 1. okvir slike. 2. metalni kostur bicikla bez to~kova. Rama, -e m glavni junak indijskog epa Ramajana koga ramajiti po{tuju kao najvi{e bi}e; u dana{wem narodnom govoru Indije, skra}eni oblik ram ~esto se upotrebqava umesto bog. ramadan v. ramazan. ramazan, -ana m ‰tur. ramazan od ar. ramadanŠ rel. u islamskom kalendaru deveti mesec u godini, mesec velikog posta. ramazanski, -a, -o ‰v. ramazanŠ rel. koji se odnosi na ramazan, koji je u vezi s ramazanom. y ramazanski Bajram muslimanski verski praznik koji po~iwe prvog dana posle ramazanskog velikog posta. Ramajana, -e ` ‰sanskr. RamayanaŠ veliki spev staroindijske kwièvnosti, najve}i posle Mahabharate (v.), ~iji je glavni junak kraqevi} Rama, oli~ewe boga Vi{nua. ramapitek, -a m, mn. ramapiteci ‰nlat. Ramapithecos, prema gr~. pithekos majmunŠ prvi ~ovekov predak, fosilni antropoid iz grupe Druopithecinae.

1036

rampa ramark, -a m, mn. ramarci ‰engl. Ra(dar) Mark(er)Š tehn. mikrotalasni predajnik koji ima malu snagu i stalno ili u odre|enim vremenskim sekvencama oda{iqe elektromagnetne talase. rambo, -a m ‰prema istoimenom filmskom junakuŠ àrg. krupan, mi{i}av mu{karac sklon nasilnom i ~esto asocijalnom pona{awu. rambursirati, rambursiram, 3. l. mn. rambursiraju svr{. ‰fr. rembourserŠ isplatiti naknadu tro{kova za slu`beni put. rambursman, -ana m ‰fr. remboursementŠ naknada tro{kova, obe{te}ewe. rambursni, -a, -o ‰v. rambursiratiŠ koji se naknadno ispla}uje (o tro{kovima za slu`beno putovawe). y rambursni kredit akceptni kredit koji banka odobrava na osnovu dokumenata koji potvr|uju vlasni{tvo nad robom onoga koji kredit potraùje (obi~no kod prekomorskog uvoza). ramija, -e ` ‰malaj. ramiŠ vrlo fino vlakno koje se dobija od jedne vrste koprive Boehmeria nivea i koristi se za izradu mreà, uàdi, ~ipke, platna. ramifikacija, -e ` ‰lat. ramus grana, v. -fikacijaŠ ra~vawe, razgranatost. ramificirati (se), ramificiram (se), 3. l. mn. ramificiraju (se) svr{. i nesvr{. ‰lat. ramificare, prema ramus grana, facere ~initiŠ podeliti se u vi{e ra~vi ili grana, razgranati se, razgranavati se. ramiforman, -mna, -mno ‰nlat. ramiformis, prema lat. ramus grana, v. formaŠ koji je ra~vast, razgranat. ramnoza, -e ` ‰gr~. rhamnos trwe, v. glikozaŠ hem. lako topqiv {e}er koji se nalazi u velikom broju glikozida. ramondija, -e ` ‰po fr. botani~aru Ramonu de Karbonijeru (Ramond de Carbonniere, 1755–1827)Š bot. planinska biqka s lepim plavim cvetovima, raste u Pirinejima (Ramondia pyrenaica) i kod nas u Si}eva~koj klisuri (Ramondia serbica), gde ju je otkrio i opisao Josif Pan~i}. rampa, -e i rampa, -e ` ‰fr. rampeŠ 1. saobr. branik na èlezni~kim ili grani~nim prelazima koji se spu{ta da bi zaustavio prolaz vo-

ramplaà zila i qudi, a diè se kada je prelaèwe bezbedno. 2. blago uzdignu}e, kosina na putu u neposrednoj blizini {kola, obdani{ta, ulaza u stambene zgrade i sl. 3. pozor. pregrada u predwem delu pozornice koja zaklawa rekvizite za osvetqewe pozornice. 4. tehn. postoqe za izbacivawe raketa i projektila. 5. sp. spre~avawe, blokirawe protivni~kog igra~a (npr. u ko{arci). z di}i/spustiti rampu omogu}iti/spre~iti ne{to. ramplaà, -e ` ‰fr. ramplageŠ gra|. popuwavawe {upqina u zidu sitnim kamewem. ramplasman, -ana m ‰fr. remplacementŠ ekon. uvoz uslovqen izvozom kao instrument spoqnotrgovinske politike jedne zemqe. rampon, -ona m ‰ital. ramponeŠ rib. ribarski alat na ve}im ribarskim brodovima, kuka, harpun. ramstek, -a m, mn. ramsteci ‰engl. rump-steakŠ odrezak govedine sa zadweg dela, porcija takvog odreska. ranac, -nca m ‰nem. RanzenŠ torba (vojni~ka, izletni~ka, |a~ka) koja se nosi na le|ima; ruksak. ranversman, -ana m ‰fr. renversementŠ avij. akrobacija aviona koja se sastoji u tome {to avion mewa pravac leta za 180¿ u gorwoj ta~ki uspona. rang, -a m ‰fr. rangŠ soc. 1. poloàj u hijerarhiji, stupaw, razred, nivo. 2. relativan poloàj u nekoj grupi, profesionalnoj zajednici i dr. 3. poloàj i status u dru{tvu. y rang-lista redosled prema postignutim rezultatima (pri polagawu ispita, glasawu, na takmi~ewu i sl.). rangirawe, -a s ‰v. rang, rangiratiŠ 1. proces kojim se ne{to ili neko rangira. 2. finans. procewivawe boniteta u~esnika na finansijskom trì{tu i objavqivawe takve rang-liste, {to ~ine za to specijalizovane institucije. rangirati, rangiram, 3. l. mn. rangiraju svr{. i nesvr{. ‰v. rangŠ odrediti ili odre|ivati rang, redosled po poloàju, uspehu i sl. ranglan v. raglan. rand, -a m ‰randŠ osnovna nov~ana jedinica u Ju`noafri~koj Republici, iznosi 100 centi. randevu, -ua m ‰fr. rendez-vousŠ sastanak (ob. qubavni).

rapidan randes v. randevu. randomizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. randomize od random nasumi~anŠ ra~. (po)re|ati (niz brojeva, podataka) potpuno slu~ajnim redom, uz pomo} odgovaraju}eg kompjuterskog programa. ranìr, -ira m ‰v. rang, ranìratiŠ klasifikacija u nekom redu, nizu po veli~ini, po rangu, va`nosti i sl. ranìrati, ranìram, 3. l. mn. ranìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. ranger postaviti, rasporeditiŠ saobr. rasporediti, raspore|ivati vagone u èlezni~koj kompoziciji. ranìrni, -a, -o ‰v. ranìratiŠ saobr. koji sluì za postavqawe èlezni~ke kompozicije. y ranìrna stanica stanica na èleznici gde se ranìra, postavqa èlezni~ka kompozicija. rani (rana), -e ` ‰hind. rani od sanskr. rajniŠ raxina èna, raxinica. ranula, -e ` ‰lat. ranulaŠ med. oteklina ispod jezika koja nastaje usled za~epqewa odvodnog kanala podjezi~ne `lezde. ran~, -a m, mn. ran~evi ‰engl. ranch od {p. rancho kolibaŠ poqopr. 1. sto~arska farma u Latinskoj Americi. 2. posed na kome se uzgaja jedna vrsta stoke ili jedna kultura, farma (u Americi). 3. àrg. a. kod nas, mawi posed izvan grada sa vikendicom. b. u Vojvodini sala{i. ran~er, -a m ‰v. ran~Š 1. sto~ar, farmer, vlasnik ran~a. 2. onaj koji radi na ran~u. ran~ero, -a m ‰v. ran~Š 1. meksi~ki seqak {pansko-indijanskog porekla koji je vrlo vredan, dobar jaha~ i lovac. 2. ran~er (u Latinskoj Americi i na jugozapadu SAD). rapakivi, -ija m ‰fin. rapakiviŠ vrsta granita crvene boje iz nalazi{ta u Finskoj, koristi se u gra|evinarstvu. rapid, -ida m ‰lat. rapidus brz, nagaoŠ 1. bujica, brzak. 2. brzi, ekspresni voz. rapidamente pril. ‰ital. rapidamenteŠ muz. brzo, hitro, ìvo, ùstro. rapidan, -dna, -dno ‰lat. rapidus brz, nagaoŠ koji se odvija vrtoglavom brzinom, koji vrlo brzo napreduje (obi~no o bolesti, degeneraciji, nekoj dru{tvenoj pojavi i sl.).

1037

rapidnost rapidnost, -osti ` ‰v. rapidanŠ 1. brzina, hitrost. 2. svojstvo onoga koji je ìvahan, ìvahnost. 3. svojstvo ne~ega {to se odvija rapidno. rapido pril. ‰ital. rapidoŠ v. rapidamente. rapidograf, -a m ‰fabri~ko ime proizvoda, prema v. rapidan, -grafŠ deo pribora za tehni~ko crtawe kojim se ispisuje tekst na crteù (slobodnom rukom ili pomo}u {ablona). rapir, -ira m ‰fr. rapiereŠ 1. voj. ma~ sa dugim, obostranim, pri vrhu za{iqenim se~ivom. 2. sp. u ma~evawu sredstvo borbe s dugim ~etvorouglastim se~ivom i kuglicom na vrhu. raport, -a m, mn. raporti, gen. mn. raporta ‰fr. rapportŠ 1. usmeni izve{taj o izvr{ewu preuzete obaveze. 2. voj. usmeni izve{taj pretpostavqenom o stawu u jedinici. 3. usmeni ili pismeni izve{taj pretpostavqenom ili vi{oj instanci. raporter, -era m ‰fr. rapporteur, v. raportŠ 1. onaj koji po slu`benoj du`nosti podnosi raport; izvestilac. 2. novinar izve{ta~, reporter (v.). raportirati, raportiram, 3. l. mn. raportiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. rapporterŠ podneti raport; izvestiti, obavestiti, obave{tavati po slu`benoj du`nosti. rapro{man, -ana m ‰fr. rapprochement, prema rapprocher pribliìtiŠ pol. pribliàvawe stavova o spornim pitawima izme|u dràva. rapsod, -oda i rapsod, -a m ‰gr~. rhapsoidos, prema rhaptein {iti, oide pesmaŠ ist. 1. u staroj Gr~koj, putuju}i recitator epskih pesama uz pratwu lire. 2. onaj koji sastavqa pesme. rapsodija, -e ` ‰gr~. rhapsoidia, v. rapsodŠ 1. kwi`. u staroj Gr~koj spev ili splet odlomaka iz epskih pesama koji izvodi rapsod. 2. muz. kompozicija na temu narodnih pesama ili usmenog predawa sa nagla{enim emotivnim elementima. x rapsodski. rapsodi~an, -~na, -~no ‰v. rapsodijaŠ koji se odnosi na rapsodiju, koji je s elementima rapsodije. raptus, -a m ‰lat. raptusŠ 1. psih. neo~ekivani napad sna`ne uznemirenosti kod psihoti~nih bolesnika. 2. napad, grabe`; otmica, prisilno odvo|ewe.

1038

raskol rarebus, -a m ‰v. (pa)ra-, rebusŠ vrsta rebusa u kome se izostavqeni glasovi pri wegovom re{avawu ~itaju iza glasova prethodno re{enog zadatka. raritet, -eta m ‰nem. Raritat od lat. raritas, prema rarus redakŠ ono {to se retko sre}e, {to je nesvakida{we, skupoceno; retkost, skupocenost. raritetan, -tna, -tno ‰v. raritetŠ koji se retko sre}e, koji je nesvakida{wi; skupocen. ras, -a m, mn. rasovi ‰ar. ra’s glavaŠ 1. (po)glavar, knez, zapovednik. ist. 2. visoki dvorski dostojanstvenik u Etiopiji, do 1974. 3. mo}ni pripadnik jedne stranke koji je visoko plasiran, ~elnik stranke. rasa, -e ` ‰fr. rase od ital. razza, prema ar. ra’s glava, porekloŠ 1. antrop. u istorijskom razvoju qudske vrste, tip qudi sa nekim zajedni~kim, sekundarnim fizi~kim osobinama (boja koè, o~iju, kose, rast i sl.). 2. zool. ìvotiwe koje pripadaju istoj vrsti s obzirom na poreklo, sli~ne telesne osobine; soj, pasmina. 3. klasifikaciona jedinica vi{a ili nià od podvrste; u botani~koj terminologiji: sorta. 4. qudi koji se razlikuju od ostalih nekim posebnim osobinama, svojstvima, soj. rasizam, -zma m ‰fr. racisme, v. rasaŠ pol. ideolo{ka i politi~ka koncepcija zasnovana na rasnoj diskriminaciji qudi i podeli na vi{e i niè rase, pri ~emu rasna svojstva predodre|uju kulturnu i istorijsku misiju jednog naroda. rasist(a), -e m, mn. rasisti ‰v. rasa, rasizamŠ pol. pristalica, zagovornik rasizma. raskala{an, -{na, -{no ‰tur. kalle rasipnik od ar. qalla{ od pers. gala{Š koji se raspustio, razuzdao, koji je izgubio pristojnost, raspu{ten, razuzdan, nepristojan. raskala{iti (se), raskala{im (se) svr{. ‰v. raskala{anŠ raspustiti se, razuzdati se, izgubiti pristojnost. raskahariti (se), -im (se) svr{. ‰tur. kah›r od ar. qahrŠ postati tuàn, àlostan, rastuìti se, raàlostiti se. raskol, -a m ‰rus. raskolŠ 1. razdor, rascep. 2. crkv. cepawe hri{}anske crkve u XI veku na isto~nu (pravoslavnu) i zapadnu (rimokato-

raskolnik li~ku); v. {izma. 3. crkv. u Rusiji, otpadni{tvo od pravoslavne crkve, sekta{tvo. raskolnik, -a m, mn. raskolnici ‰rus. raskolânikŠ crkv. 1. pristalica bilo kakvog pokreta u Ruskoj pravoslavnoj crkvi koji je teìo neuvaàvawu slu`benog stava ove crkve. 2.onaj koji je pripadao ruskoj verskoj sekti staroveraca ili staroobrednika, sekta{, starovernik. 3. fig. otpadnik, sekta{, {izmatik (obi~no u politici). raskuraìti (se), raskuraìm (se) svr{. ‰v. kura`Š okuraìti (se), ohrabriti (se), osokoliti (se). raskusurati (se), -am (se) svr{. ‰v. kusurŠ 1. finans. poravnati me|usobna dugovawa do posledweg dinara, do kusura. 2. fig. ra{~istiti, izvesti me|usobne odnose na ~istac. rasni, -a, -o ‰v. rasaŠ 1. koji se odnosi na rasu, koji pripada rasi, koji poti~e od rase. 2. koji ima najboqe osobine i kvalitete rase kojoj pripada. 3. koji je prijatnog fizi~kog izgleda, lep, nao~it zahvaquju}i jasno istaknutim obele`jima rase. y rasna diskriminacija stavqawe u neravnopravan poloàj pripadnika druge rase; rasni zakon(i) 1. ist. zakoni o diskriminaciji Jevreja u nacisti~koj Nema~koj, NDH i drugim dràvama koje su bile saveznici nacisti~ke Nema~ke. 2. prav. svaka zakonsko-pravna odredba koja posredno ili neposredno izraàva odnos diskriminacije prema pripadnicima neke druge rase. rasnost, -osti ` ‰v. rasaŠ svojstvo posedovawa izrazitih odlika rase kojoj se pripada. raspa, -e `, gen. mn. raspi ‰{p. raspaŠ muz. vrsta plesa koji je bio naro~ito popularan pedesetih godina XX veka. raspacija, -e ` ‰nlat. raspatioŠ uklawawe strugawem, strugawe. raspekmeziti (se), raspekmezim (se) svr{. ‰v. pekmezŠ àrg. 1. po~eti kewkati, praviti se bolesnim, slabim. 2. smek{ati, razneìti se. raspilaviti (se), raspilavim (se) svr{. ‰v. pilavŠ àrg. predati se uìvawu, rastopiti se od miline, razneìti se. 2. prenemagati se. raspi{toqiti (se), raspi{toqim (se) svr{. ‰v. pi{toqŠ àrg. potpuno se oraspoloìti na nekoj zabavi, dati sebi odu{ka.

ratine rasta v. rastafarijanac. rastaman, -a m v. rastafarijanac. rastafarijanac, -nca m ‰amharski ras Tafari Princ Tafari, ime etiopskog cara Haila Selasija pre krunisawaŠ pripadnik rastafarijanizma; rasta, rastaman. rastafarijanizam, -zma m = rastafarijanstvo,-stva s ‰v. rastafarijanacŠ 1. rel. verski kult nastao na Jamajci 30-ih godina XX veka, ~iji je predvodnik bio sve{tenik Garvi (Garvey, 1887–1940), zagovarao povratak crnaca u Afriku i veru u biblijska proro~anstva, smatraju}i da je etiopski car Haile Selasije bo`ji izabranik, mesija (v.) koji }e osloboditi potla~ene crnce. 2. muz. rastafarijanski muzi~ki stil na biblijske teme. rastafarijanstvo = rastafarijanizam (v.). raster, -a m ‰nem. Raster, prema lat. rastrum grabuqeŠ tehn. 1. providna plo~a sa mreìcom od vodoravnih i uspravnih linija koje se seku pod pravim uglom (na jednom kvadratnom centimetru ima 24–60 linija, a kod najfinije do 80 linija), koristi se u slikarstvu, {tamparstvu. 2. fot. opti~ki pribor u fotografiji kojim se postiè plasti~nost otiska. y raster-folija providna folija u koju je otisnut raster, naj~e{}e se primewuje u reklamnoj grafici. rasterizacija, -e ` ‰engl. rasterization, rasterisationŠ ra~. konvertovawe vektorske grafike ili teksta u rastersku sliku. rastral, -ala m ‰nem. Rastral od lat. rastrum grabqeŠ sprava od mesinganog lima sa pet kukica, pomo}u koje se izvla~e notne linije. rasformirati, rasformiram, 3. l. mn. rasformiraju svr{. ‰v. forma, formiratiŠ raspustiti neku formaciju, organizaciju; ukinuti (ustanovu, preduze}e). rata i rata, -e ` ‰nem. Rate, ital. rata od srlat. rata od lat. (pro) rata (parte) (prema) odre|enom (delu)Š finans. nov~ani iznos koji se u unapred dogovorenim i utvr|enim rokovima ispla}uje na ime pozajmqenog duga. ratenendo pril. ‰ital. rattenendoŠ muz. oznaka za tempo, usporavaju}i, sve laganije i laganije. ratine, -ea m ‰fr. ratine od ratiner praviti ~vorove, kovrxe na tkaniniŠ debela vunena

1039

ratinirati tkanina reqefne povr{ine u vidu ~vorova, kovrxa. ratinirati, ratiniram, 3. l. mn. ratiniraju ratinerŠ izra|ivati, praviti ~vorove, kovrxe na debeloj vunenoj tkanini, suknu. nesvr{. ‰fr.

ratifikacija, -e ` ‰v. ratifikovatiŠ potpisivawe i odobravawe me|unarodnog ugovora ili sporazuma od strane ustavom ovla{}enog predstavnika najvi{e dràvne vlasti. ratifikovati, -kujem svr{. ‰nem. ratifizieren od srlat. ratificareŠ izvr{iti ratifikaciju, potvrditi, odobriti me|unarodni ugovor ili sporazum. ratkap(n)a, -e `, gen. mn. ratkap(n)i ‰nem. Radkappe od Rad to~ak, Kappe pokriva~Š autom. ukrasni disk koji prekriva zavrtwe na automobilskom to~ku. ratluk i ratluk = rahat-lokum (v.). ratosiqati se, -am se svr{. ‰gr~. aratos proklet, zlosre}anŠ osloboditi se, otarasiti se (nekoga ili ne~ega). raub, -a m ‰nem. Raub, v. rauberŠ 1. vrsta igre kartama. 2. izjava u kartawu onoga koji deli karte da uzima otkriveni adut. 3. rib. pribor za pecawe u slatkim vodama koji koristi ìvi mamac. rauber, -a m ‰nem. RauberŠ 1. razbojnik, pqa~ka{, otima~. 2. oslonac nekoj osobi pri pewawu koji druga osoba, pomaga~, napravi preplitawem prstiju obe {ake koje drì vodoravno, poloèno; œlopovske merdevineŒ. raubovawe, -a s ‰v. rauberŠ 1. igrawe v. rauba (1). 2. razbojni{tvo, pqa~ka, otima~ina. 3. iscrpqivawe qudskog organizma. 4. upropa{tavawe stvari prekomernom i neadekvatnom upotrebom. 5. ekon. eksploatacija, osiroma{ivawe qudi primenom zakonskih propisa koji su tome prilago|eni. raubovati, -bujem nesvr{. ‰v. rauberŠ 1. igrati v. raub (2). 2. pqa~kati, otimati. 3. iscrpqivati se, tro{iti se (o osobama). 4. prekomernom i neadekvatnom upotrebom upropa{}avati ne{to (automobil i sl.). 5. iskori{}avati, eksploatisati, dovoditi nekoga u stawe bede koriste}i zakonske propise koji su tome prilago|eni.

1040

rafinovanost rauvolfija, -e ` ‰nlat. rauwolfia, prema nema~kom botani~aru iz XVI veka L. Rauvolfu (L. Rauwolf)Š bot. grmolika indijska biqka, Rauvolfia serpentino, ~iji se koren upotrebqava kao lekovito sredstvo (za sniàvawe krvnog pritiska). rau{, -a m ‰nem. RauschŠ a. pripito stawe, pripitost. b. potpuno alkoholizovano stawe, potpuno pijanstvo, opijenost. v. mamurluk. raf, -a m, mn. rafovi ‰tur. raf od ar. raffŠ polica, stalak, pregrada (ob. u prodavnici, radionici; unutar ormana). rafal, -ala m ‰fr. rafaleŠ 1. voj. brza, u~estala paqba iz vatrenog oru`ja. 2. meteor. u~estali olujni udari, vihor. 3. niz neprijatnih optu`bi, napada, kritika. rafalni, -a, -o ‰v. rafalŠ koji se izvodi u rafalu. y rafalna vatra (paqba) voj. vatra (paqba) u rafalima iz vatrenog oru`ja. rafija, -e ` ‰engl. raffia/raphia od malaj. rofiaŠ elasti~no, ~vrsto vlakno koje se dobija od madagaskarske palme Raphia ruffia, a koristi se za izradu uàdi i u korparstvu. rafinada, -e ` ‰fr. raffinadeŠ pre~i{}eni {e}er, najfiniji {e}er. rafinerija, -e ` ‰fr. raffinerieŠ fabrika za pre~i{}avawe sirovina (nafte, uqa, {e}era i sl.). rafiniran, -a, -o i rafinovan, -a, -o; rafinisan, -a, -o ‰v. rafiniratiŠ 1. koji je pre~i{}en, o~i{}en. 2. koji ima istan~an, profiwen senzibilitet, ose}awa. 3. koji je dosetqiv, domi{qat, lukav. rafiniranost, -osti i rafinovanost, -osti ` ‰v. rafiniran, rafiniratiŠ fino}a, istan~anost u procewivawu kvaliteta ne~ega, formirawu suda o ne~emu, izgra|ivawu stava o ne~emu. rafinirati, rafiniram, 3. l. mn. rafiniraju svr{. i nesvr{. i rafinovati, -nujem; i rafinisati, -ni{em ‰fr. raffinerŠ specijalnim postupkom pro~istiti, pro~i{}avati, dovesti, dovoditi sirovinu do èqenog stepena pro~i{}enosti. rafinman v. rafiniranost. . rafinovanost v. rafiniranost.

rafinoza rafinoza, -e ` ‰v. rafinirati, -ozaŠ {e}er trisaharid koji hidrolizom daje galaktozu, glukozu i fruktozu, najvi{e ga ima u eukaliptusu, a u vrlo malim koli~inama i u {e}ernoj repi rafos, -a m ‰engl. skr. Ranging and Fixing SoundŠ tehn. hidroakusti~ki navigacioni ure|aj kojim se pronalaze i spasavaju brodovi i avioni. raft, -a m, mn. ra ftovi ‰engl. raftŠ splav; gumeni ~amac za splavarewe na re~nim brzacima. rafter, -a m, mn. rafteri, gen. mn. raftera ‰engl. rafter, v. raftingŠ 1. sp. onaj koji se bavi raftingom. 2. onaj koji splavari; splavar. rafting, -a m, mn. raftinzi ‰egl. raftingŠ sp. splavarewe na re~nim brzacima kao sportska, takmi~arska disciplina ili rekreacija. rahat i rahat prid. indekl. ‰tur. rahat od ar. rahaŠ koji je miran, spokojan. rahat-lokum i rahat-lokum, -a = ratluk, -a m ‰tur. rahatlokum, rahati-halkum, v. rahat, lokumŠ isto~wa~ka poslastica od ukuvanog skroba i {e}era s aromati~nim ruìnim uqem; ratluk. rahatluk, -a m, mn. rahatluci, gen. mn. rahatluka ‰tur. rahatl›k, v. rahatŠ mir, spokojstvo, zadovoqstvo, bezbri`nost. z u zdravqu i rahatluku u ìvotu ispuwenom mirom, spokojstvom, zadovoqstvom, bezbri`no{}u. rahvan, -a na m ‰tur. rahvan od pers. rahwar od pers. rah put, sufiks -warŠ 1. ujedna~eni, mirni hod kowa s jaha~em na sebi koji mirno sedi. 2. kow koji ide takvim hodom. 3. sp. vrsta kasa, u kowi~kim takmi~ewima, pri kome kow podiè i spu{ta istovremeno obe leve ili obe desne noge. rahvanija, -e ` ‰tur. revaniŠ kulin. orijentalni kola~, preliven za{e}erenim sokom. rahvanluk, -a m, mn. rahvanluci ‰v. rahvanŠ ujedna~en brzi hod kowa pri ~emu se jaha~ na wemu ne trucka. rahi- ‰gr~. rhakhisŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: le|a, ki~ma, hrbat. rahialgija, -e ` ‰v. rahi-, -algijaŠ med. bol u ki~mi. rahiokifoza v. kifoza.

racionalizacija rahishiza, -e ` ‰v. rahi-, gr~. skhisis procepŠ uro|eni procep, otvorenost ki~mene mo`dine po celoj duìni. rahitis, -a m ‰nlat. rhacitis od gr~. rhakhites koji se odnosi na ki~muŠ med. bolest dece u periodu rasta koja se manifestuje nepravilnim razvojem kostiju usled nedostatka vitamina D, odnosno poreme}aja u razmeni minerala pri ~emu se u krvi i tkivima smawuje koli~ina fosfora i kalcijuma. rahiti~an, -~na, -~no ‰v. rahitisŠ 1. med. koji boluje od rahitisa. 2. koji je nedovoqno telesno razvijen, koji je slabe telesne konstitucije, vrlo mr{av, krhak. rahiti~ar, -a m ‰v. rahitisŠ 1. med. onaj koji boluje od rahitisa. 2. onaj koji je nedovoqno telesno razvijen, koji je slabe telesne konstitucije, vrlo mr{ava, krhka osoba. rahmet, -a m ‰tur. rahmet od ar. rahmaŠ u islamskom obi~aju, mir, pokoj mrtvima. z rahmet mu du{i! pokoj mu du{i! rahmetli prid. indekl. ‰tur. rahmetli, v. rahmetŠ pokojni, umrli, po~iv{i. rahmetlija, -e m ‰v. rahmetliŠ pokojnik. racija, -e ` ‰fr. razzia od ar. rhazyah ratna kaznena ekspedicijaŠ 1. policijska potera za sumwivim osobama koja se sprovodi iznenada i na ograni~enom prostoru. 2. ist. pqa~ka{ki pohod muslimana, obi~no na hri{}ane. racionalan, -lna, -lno ‰lat. rationalis, prema ratio razumŠ1. koji se zasniva na razumu, razuman, razborit. 2. koji je prakti~an, koji je dobro osmi{qen. 3. koji umereno tro{i vreme, novac i sl. racionalizam, -zma m ‰nem. Rationalismus, v. racionalanŠ 1. fil. u~ewe prema kome je razum izvor i kriterijum svakog saznawa, nadre|en iskustvu. supr. empirizam. 2. kwi`. period u kome su pisci delovali pod uticajem ideja filozofskog racionalizma. racionalizator, -a m ‰v. racionalizovatiŠ onaj koji posao razumno organizuje u vremenu, ~ime pospe{uje radni u~inak i smawuje tro{kove. racionalizacija, -e ` ‰v. racionalanŠ ekon. 1. uskla|ivawe tro{kova raspoloìvim prihodima u svakom segmentu dru{tvenog i drmed.

1041

racionalizirati àvnog ìvota. 2. ekon. skup mera koje se uvode u neku delatnost da bi se pove}ala proizvodwa i smawili tro{kovi. 3. racionalna analiza nekog postupka u ìvotu ~oveka, odnosno stawa u dru{tvenom ìvotu. 4. mat. postupak kojim se razlomak s iracionalnim imeniteqem pretvara u razlomak s racionalnim imeniteqem. racionalizirati v. racionalizovati. racionalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. i racionalizirati, racionaliziram, 3. l. mn. racionaliziraju svr{. i nesvr{. ‰nem. rationalisierenŠ 1. sprovesti, sprovoditi racionalizaciju, (u)~initi ne{to racionalnim. 2. svesti, svoditi na razumnu meru, u okvire razuma. 3. usavr{iti, poboq{ati. racionalist(a), -e m ‰nem. Rationalist, v. racionalanŠ 1. pristalica, pobornik u~ewa po kome je razum jedini pravi izvor saznawa; pristalica, pobornik racionalizma. 2. kwi`. pisac iz epohe racionalizma. racionalisti~ki, -a, -o ‰v. racionalizam, racionalanŠ koji je u vezi sa racionalistima i racionalizmom, koji se zasniva na raciju, razumu.

reagrarizovati jim obja{wewima unose vi{e pometwe nego {to razja{wavaju situaciju. ra{pa, -e `, gen. mn. ra{pa/ra{pi ‰ital. raspaŠ turpija, strugalica. ra{pati, -am nesvr{. ‰v. ra{paŠ strugati ra{pom, turpijom; turpijati. ra{tel, -a m ‰nem. Raststelle odmori{teŠ1. ist. mesto na hrvatsko-turskoj granici predvi|eno za trgovinu koja se obavqala pod nadzorom straè sa obe strane. 2. voj. izlaz u otvoreno poqe iz neke tvr|ave. ra{timati v. ra{timovati. ra{timovati, -mujem i ra{timati, -am svr{. ‰raz-, v. {timovatiŠ 1. muz. razlabaviti, opustiti ìce na instrumentu i tako ga u~initi nepodesnim za skladno svirawe. 2. àrg. lo{im postupcima, ispadom i sl. u~initi neku situaciju te{kom, nepodno{qivom. ra{~ere~iti, -~im svr{. ‰raz-, tur. cerekŠ ise}i, rastrgati na ~ereke, ~etvrtine, komade, raskomadati. RGB-ekran v. RGB. RGB-monitor v. RGB.

racionalnost, -i ` ‰v. racionalanŠ 1. sposobnost mi{qewa, razumnost. 2. postupci zasnovani na razumu. 3. mat. ra~unawe celim brojevima.

re- ‰lat. re-Š kao prvi deo sloènice sa zna~ewem: ponovo, iznova, opet.

racionirati, racioniram, 3. l. mn. racioniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. rationerŠ 1. odmeriti, rasporediti koli~inu hrane za svaki obrok. 2. ekon. ograni~iti, ograni~avati potro{wu neke robe planskom raspodelom.

reagens, -a m ‰lat. reagensŠ hem. supstanca koja dovodi do uzajamne reakcije dve materije.

racionisati = racionirati (v.). raxa, -e m ‰hind. raja kraq od sanskr. rajanŠ titula vladara u Indiji; kraq. ra{, -a m ‰fr. rasŠ vrsta grubqe vunene tkanine, sukna. ra{omon, -a i ra{omon, -ona m ‰prema istoimenom filmu Akira KurosaveŠ splet okolnosti koji onemogu}ava otkrivawe prave istine; situacija u kojoj svako ima svoju istinu ili verziju pri~e. ra{omonijada, -e ` ‰v. ra{omonŠ zbrka, situacija u kojoj je gotovo nemogu}e razaznati pravu istinu, jer u~esnici ili izve{ta~i svo-

1042

re s indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. drugi ton solmizacije, nota D.

reagovati, -gujem svr{. i nesvr{. ‰nem. reagieren, prema v. re-, lat. agere raditi, ~initiŠ 1. odgovoriti, odgovarati, odaz(i)vati se na uticaje koji dolaze iz spoqa{ne sredine. 2. delovati u suprotnom smeru, suprotstaviti se, odupreti se. reagrarizacija, -e ` ‰v. re-, agrarŠ soc. povratak poqoprivredi s ciqem da se ona unapredi i razvije ili zbog nepostojawa mogu}nosti da se radna snaga zaposli u drugim delatnostima. reagrarizirati v. reagrarizovati. reagrarizovati, -zujem i reagrarizirati, reagrariziram, 3. l. mn. reagrariziraju svr{. i nesvr{. ‰v. reagrarizacijaŠ sprovesti, sprovoditi reagrarizaciju.

readaptacija readaptacija, -e ` ‰v. re-, adaptacijaŠ ponovno privikavawe na ne{to, ponovna adaptacija. readaptirati, readaptiram, 3. l. mn. readaptiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, adaptiratiŠ sprovesti, sprovoditi readaptaciju. readoptirati, readoptiram, 3. l. mn. readoptiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, adoptiratiŠ sprovesti, sprovoditi readopciju. readopcija, -e ` ‰nlat. readoptio, v. re-, adopcijaŠ prav. ponovno usvajawe nekog zakona, propisa i sl. reaktancija, -e ` ‰engl. reactanceŠ fiz. deo ukupnog otpora strujnog kola naizmeni~ne struje koji poti~e od wegovog kapaciteta i induktiviteta. reaktibilan, -lna, -lno ‰v. re-, lat. agere delovati, raditi, ~initiŠ koji se moè ponovo vratiti u prethodno stawe, koji se moè povratiti. reaktivan, -vna, -vno ‰lat. reactivus, v. re-, lat. agere raditi, ~initiŠ koji deluje u suprotnom smeru, koji ima suprotno dejstvo. y reaktivna psihoza psih. stawe nastalo kao rezultat reakcije na provokaciju spoqnim uticajima; reaktivni motor tehn. motor sa unutra{wim sagorevawem; avion na reaktivni pogon tehn. avij. mlazni ili raketni avion koji leti pomo}u mlaznog ili raketnog motora. reaktivirati, reaktiviram, 3. l. mn. reaktiviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. reaktivieren, v. re-, aktiviratiŠ 1. ponovo vratiti ili primiti nekoga u slu`bu (penzionera, otpu{tenog ili suspendovanog radnika). 2. voj. prevesti, prevoditi rezervne vojne stare{ine u aktivnu slu`bu. 3. reaktivirati se vratiti se u prethodno, prvobitno stawe; ponovo se aktivirati. reaktivisati v. reaktivirati. reaktivitet, -eta m ‰nlat. reactivitasŠ 1. ono {to je obnovqeno, {to je opet u funkciji (posao, dejstvo). 2. sila koja deluje u suprotnom pravcu. reaktivno pril. ‰v. reaktivanŠ suprotno pravcu delovawa. reaktor, -a m ‰nlat. reactorŠ tehn. ure|aj u kome se vr{i neka reakcija. y nuklearni (atomski) reaktor ure|aj pomo}u koga se vr{i razbijawe te{kog atomskog jezgra nuklearnih go-

realan riva pri ~emu se razvija energija, a dobijaju se radioaktivni izotopi i neutroni. reakcija, -e ` ‰nlat. reactio, v. re-, lat. actio delovaweŠ 1. dejstvo koje nastaje kao odgovor na prethodno dejstvo, suprotno dejstvo, protivdejstvo. 2. hem. me|usobno delovawe jedne materije na drugu pri ~emu nastaje nova materija. 3. biol. delovawe ograna ili organizma izazvano spoqnim ili unutra{wim uticajima. 4. med. odgovor organizma na delovawe leka. 5. soc. psih. suprotstavqawe novinama i dru{tvenom prosperitetu, nazadovawe, konzervatizam. 6. pol. etiketa za protivnike komunisti~kog reìma u komunisti~kim zemqama. reakcionar, -ara m ‰nem. Reaktionar, v. re-, akcionarŠ 1. soc. pol. protivnik naprednih politi~kih promena, napretka u razvoju gra|anskih sloboda, uop{te dru{tvenog napretka; nazadwak. 2. pol. u komunisti~kom reìmu, pogrdni naziv za svakog protivnika aktuelne vlasti. real- ‰srlat. realis stvaran od res stvar; stvarnostŠ kao prvi deo imeni~kih, pridevskih i prilo{kih izvedenica u zna~ewu ne~ega {to je u vezi sa realno{}u i realitetom. real1, -ala m ‰{p. real kraqevskiŠ 1. ist. jedinica za stari {panski srebrni ili bakarni novac, uveden jo{ u Portugaliji, Meksiku i Brazilu (iznosio osminu pezosa). 2. mera za plemenite metale u Indoneziji (teìne 27,374 grama). real2, -ala m ‰srlat. realis stvaran od res stvar, stvarnostŠ fil. elementarni ~inilac stvarnosti, nepromenqivo i supstancijalno na~elo bi}a (tako je npr., po u~ewu Herbarta, jedan od reala du{a). realan i realan, -lna, -lno ‰srlat. realis stvaran, prema res stvar, stvarnostŠ 1. koji postoji u stvarnosti, stvaran, istinit. 2. koji je zasnovan na iskustvu, koji je uzet iz ìvota. 3. koji je ostvariv, primenqiv. 4. koji proisti~e iz stvarnih potreba i mogu}nosti, prakti~an. y realna vrednost finans. stvarna vrednost novca, vrednosnih papira; realna gimnazija v. realka; realna definicija log. definicija koja eksplicira prirodu stvari, a ne weno etimolo{ko zna~ewe; realna enciklopedija re~nik stvari; realna znawa v. realne nauke; realna kaucija jemstvo koje je zagarantovano

1043

realgar davawem u zalog neke stvari; realna unija pol. zajednica dve ili vi{e dràva zasnovana na me|unarodnom ugovoru po kome zemqe pripadnice unije vode zajedni~ku spoqnu politiku, ali svaka od wih zadràva svoju nezavisnost; realna citacija prav. poziv za sud upu}en preko sudskog pozivara; realne nauke nauke koje se bave problemima koji su u neposrednoj vezi sa ìvotom (prirodne nauke, tehni~ke nauke i sl.); realni brojevi mat. stvarni brojevi; svaki racionalan i iracionalan broj; realni katalog spisak kwiga koji je sa~iwen na osnovu wihove sadrìne, predmetni katalog; realni kontrakt prav. ugovor koji postaje pravosnaàn tek kada jedna od ugovornih strana izvr{i odgovaraju}u realnu radwu (polagawe depozita, davawe zaloga i sl.); realni leksikon re~nik koji sadrì leksi~ke jedinice iz realnog znawa, odnosno realnih nauka; realni nameti prav. nameti kojima podleè neka nepokretna imovina, a odnose se na svakog posednika te imovine; realni novac ekon. metalni novac; realni socijalizam termin koji ozna~ava stepen izgradwe socijalizma u zemqama Var{avskog pakta, na Kubi, u Mongoliji i Vijetnamu, uveden u Sovjetskom Savezu za vreme Bre`weva, a izba~en iz upotrebe dolaskom na vlast M. S. Gorba~ova; realno pravo prav. uvreda ~asti naneta delom, stvarna uvreda. realgar, -a m ‰nem. Realgar, fr. realgar od ar. rahj alghar prah iz rudnika ili {piqeŠ miner. sulfid arsena koji se koristi za pripremawe raznih preparata. realizam, -zma m ‰nlat. realismus, v. realanŠ 1. tuma~ewe pojava i problema koji postoje u stvarnom ìvotu. 2. sposobnost i smisao da se postoje}a stvarnost adekvatno prikaè. 3. um., kwi`. pravac i stil u kwièvnosti i umetnosti XIX veka u kojima se stvarnost opisuje na na~in na koji se kwièvniku ili umetniku ~ini da je vidi. 4. fil. idealisti~ko filozofsko u~ewe po kome univerzalije, kao ve~ne ideje u Bogu, ure|ene u na{em duhu, postoje pre pojedina~nih stvari. 5. fil. uop{teno shvatawe u novijoj filozofiji koje je suprotstavqeno idealisti~kom shvatawu, po kome spoqni svet postoji nezavisno od toga da li ga subjekat poima. realizator, -a m ‰fr. realisateur, v. realizovatiŠ 1. onaj koji izvr{ava, sprovodi u delo ne-

1044

reanga`man {to, izvr{ilac. 2. sp. onaj koji je u fudbalu, ko{arci i sl. zaduèn da daje golove, ko{eve i sl. realizacija, -e ` ‰fr. realisation, v. realizovatiŠ 1. sprovo|ewe ne~ega u delo, izvr{ewe, ostvarewe, ostvarivawe. 2. finans. prispe}e, dospevawe izdatog ~eka na unov~avawe. realizirati v. realizovati. realizovati, -zujem i realizirati, realiziram, 3. l. mn. realiziraju svr{. i nesvr{.‰fr. realiser, v. realanŠ 1. sprovesti, sprovoditi u delo, (u)~initi da se ne{to ostvari. 2. sp. dati gol, ko{ i sl. realije, realija ` mn. ‰nlat. realiaŠ skup elemenata koji su od zna~aja za stvarnost, za prakti~an ìvot (stvarne ~iwenice, stvarno znawe, stvarne nauke i sl.). realimentacija, -e ` ‰v. re-, alimentacijaŠ postupak kojim se dojen~adi brè nadokna|uju hranqive materije nakon dugotrajne dijareje. realist(a), -e m, mn. realisti ‰nlat. realista, v. realanŠ 1. kwi`. um. sledbenik pravca realizma u kwièvnosti i umetnosti. 2. onaj koji ìvotnu stvarnost prihvata onakvom kakva ona jeste, koji je ne idealizuje, prakti~ar, pragmati~ar. realitet, -eta m ‰nlat. realitas, v. realanŠ 1. ono {to se temeqi na ~iwenicama, {to je realno, {to je realnost; stvarnost. 2. nepokretna imovina, nekretnina. realka, -e `, dat. i lok. realci ‰v. realanŠ ist. {kola, gimnazija u ~ijem su programu bile zastupqene prirodne nauke (matematika, fizika, geografija), nacionalne grupe predmeta kao i ìvi jezici, za razliku od klasi~ne gimnazije. reamaterizacija, -e ` ‰v. re-, amaterŠ sp. stawe, postupak pri kome sportista profesionalac gubi profesionalni status i vra}a se amaterskom bavqewu sportom. reambulacija, -e ` ‰nlat. reambulatio (metarum)Š dopuwavawe i ispravqawe geografskih karata i planova na terenu. reambulirati, reambuliram, 3. l. mn. reambuliraju svr{. i nesvr{. ‰v. reambulacijaŠ sprovesti ili sprovoditi reambulaciju. reanga`man, -ana m ‰fr. reengagement, prema v. re-, anga`manŠ ponovno primawe u slu`bu, na posao.

reanimatologija reanimatologija, -e ` ‰v. reanimacija, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi izu~avawem postupaka oìvqavawa obamrlog organizma. reanimacija, -e ` ‰v. re-, lat. animatio oìvqavaweŠ med. postupak kojim se poku{ava da se ponovno uspostavi rad vitalnih organa (srca, plu}a). reanimirati, reanimiram, 3. l. mn. reanimiraju svr{. i nesvr{. ‰v. reanimacijaŠ med. sprovesti, sprovoditi reanimaciju, oìvqavawe. reasumirati, reasumiram, 3. l. mn. reasumiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, lat. assumere sabratiŠ izloìti, izlagati u najkra}im crtama, da(va)ti, rezime, saètak; saèti, rezimirati. reasumcija, -e ` ‰nlat. reassumtioŠ prav. obnavqawe, obnova, npr. parnice. reafirmacija, -e ` ‰v. re-, afirmacijaŠ povratak afirmacije, obnavqawe uspeha posle nekog poraza, neuspeha, vremena mirovawa i sl. rebab v. rabab. rebalans, -a m, gen. mn. rebalansa ‰v. re-, balansŠ ekon. naknadna promena buxeta zbog prvobitno neplaniranih ve}ih ili mawih prihoda, odnosno rashoda, ponovno uravnoteèwe buxeta. rebalansirati, rebalansiram, 3. l. mn. rebalansiraju svr{. i nesvr{. ‰v. rebalansŠ finans. sprovesti ili sprovoditi rebalans. rebarbativan, -vna, -vno ‰fr. rebarbatifŠ koji svojim postupcima, pona{awem i sl. odbija, odvra}a, otu|uje od sebe, odbojan, odvratan. rebek, -a m, mn. re beci, gen. mn. re be ka ‰fr. rebec od ar. rababŠ muz. ist. guda~ki instrument (s 2–3 ìce), nastao u Evropi u IX veku po uzoru na arapski rabab (v.), prete~a dana{we violine. rebel, -a m ‰lat. rebellio, prema v. re-, bellum ratŠ buntovnik, pobuwenik. rebijul-ahir, -a m ‰tur. rebyulahir od ar. rab-l-ahir posledwe prole}eŠ ~etvrti mesec muslimanske kalendarske godine (po Mese~evom kalendaru). rebijul-evel, -a m ‰tur. rebyulevel od ar. rabu-l-awwal prvo prole}eŠ tre}i mesec muslimanske kalendarske godine (po Mese~evom kalendaru).

revan{izam rebur, -ura m ‰fr. reboursŠ sp. bacawe ili prevrtawe protivnika u rvawu. rebus, -a m ‰nem. Rebus od lat. rebus po stvarima (od non verbis sed rebus ne po re~ima ve} po stvarimaŠ 1. zagonetka ~iji se tekst koji treba odgonetnuti krije u kombinaciji slika, brojeva, slova i drugih simbola. 2. fig. ono {to se ne moè lako objasniti, {to se mora odgonetati; nepoznanica, problem. revakcinacija, -e ` ‰nlat. revaccinatio, v. re-, vakcinacijaŠ med. ponovqena vakcina, ponovqeno vakcinisawe. revakcinisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. revaccinare, v. re-, vakcinisatiŠ med. ponoviti ili ponavqati proces vakcinisawa, ponovo vakcinisati. revalvacija, -e ` ‰nlat. re-valvatio, v. re-, lat. valere vredetiŠ finans. jednokratan porast cene neke valute po odluci vlade ili centralne banke zemqe; supr. devalvacija. revalvirati, revalviram, 3. l. mn. revalviraju svr{. i nesvr{. ‰v. revalvacijaŠ finans. sprovesti ili sprovoditi revalvaciju. revalorizacija, -e ` ‰v. re-, valorizacijaŠ 1. ponovno vrednovawe, nova procena 2. finans. ponovno utvr|ivawe vrednosti jedne valute. 3. ekon. ponovno utvr|ivawe vrednosti robe, nekretnina i dr. revalorizovati, -zujem i revalorizirati, revaloriziram, 3. l. mn. revaloriziraju svr{. i nesvr{. ‰v. revalorizacijaŠ obaviti/obavqati, (iz)vr{iti revalorizaciju. revandikacija, -e ` ‰fr. revendicationŠ prav. traèwe povra}aja svojine sudskim putem. revandicirati, revandiciram nesvr{. ‰fr. revendiquer od srlat. revindicareŠ prav. polagati pravo na ne{to; zvani~no zahtevati povra}aj ~ega. revan{, -a m ‰fr. revanche osvetaŠ 1. odmazda poraènog (u ratu). 2. sp. ponovni susret (u me~u, na utakmici i sl.) izme|u poraènog i pobednika u nekom sportskom nadmetawu ~ime se poraènom pruà prilika da uzvrati udarac. 3. vra}awe nekome usluge za uslugu; protivusluga. revan{izam, -zma m ‰v. revan{Š osmi{qena i prakti~na politika koja za ciq ima odmazdu,

1045

revan{irati (se) v. revan{ (1), zbog pretrpqenog poraza (ratom,

represivnim merama i sl.). revan{irati (se), revan{iram (se), 3. l. mn. revan{iraju (se) svr{. i nesvr{. ‰v. revan{Š 1. uzvratiti istom merom, osvetiti se. 2. oduìti se na isti ili sli~an na~in za dobijeni poklon, uslugu i sl. revan{ist(a), -e m ‰v. revan{Š onaj koji osmi{qava koncepciju za revan{, koji sprovodi revan{. revan{isti~ki, -a, -o ‰v. revan{, revan{izamŠ koji se odnosi na revan{ i revan{izam, koji ima odlike revan{a i revan{izma. revaskularizacija, -e ` ‰v. re-, nlat. vascularisation,v. vaskularanŠ med. hirur{ka intervencija ponovnog dovo|ewa krvnih sudova u tkivo nakon infarkta srca ili kod za~epqewa perifernih krvnih sudova. revelacija, -e ` ‰v. reveliratiŠ javna objava, obznawivawe; izno{ewe ne~ega na svetlost dana, otkrivawe. revelin, -ina m ‰ital. rivelinoŠ tvr|ava ili bedem polumese~astog oblika. revelirati, reveliram, 3. l. mn. reveliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. revelare, v. re-, velum zavesaŠ objaviti, obznaniti, obelodaniti, otkri(v)ati. revend v. ravend. reventa v. rabarbara. rever, -era m ‰fr. reversŠ dowi predwi deo okovratnika, kragne (na kaputu, sakou, jakni). reverans, -a m ‰fr. reverence od lat. reverentia po{tovaweŠ zast. vrsta dubokog naklona u znak po{tovawa, uvaàvawa. reverberacija, -e ` ‰v. reverbiratiŠ fiz. svojstvo zvuka da se moè ~uti izvesno vreme nakon iskqu~ewa wegovog izvora, a nastaje odbijawem raspr{enih zvu~nih talasa od okolnih objekata. reverberirati, reverbiram, 3. l. mn. reverbiraju nesvr{. ‰nem. reverberieren od lat. reverberareŠ fiz. odzvawati, odjekivati, odavati eho, zbog odbijawa raspr{enih talasa od okolnih objekata (o produènom trajawu zvuka). reverend, -a m ‰lat. reverendusŠ crkv. ~asni gospodin, pre~asni, vele~asni, kao titula sve{tenika.

1046

revidirati reverenda, -e ` ‰nlat. reverendaŠ crkv. duga~ka, crna gorwa haqina, mantija sve{tenika. reverendisimus v. reverend. reverendus v. reverend. reverentan, -tna, -tno ‰lat. reverensŠ koji je pun po{tovawa, smeran. reverencija, -e ` ‰lat. reverentia od revereri po{tovati, ~astitiŠ 1. po{tovawe, uvaènost. 2. v. reverans. reverzibilan, -lna, -lno ‰lat. reversus od revertere okrenutiŠ koji jednosmerno deluje u smeru suprotnom od wega; povratan. y reverzibilan proces proces koji se odvija u jednom smeru i to u smeru suprotnom od wega; reverzibilna hidroelektrana hidroelektrana sa posebnim sistemom pumpi za vra}awe vode iz doweg rezervoara u gorwi, vi{i, kako bi se jednom ve} iskori{}ena voda ponovo koristila za proizvodwu struje. reverzibilitet, -eta m = reverzibilnost, -i ` ‰nlat. reversibilitas, v. reverzibilanŠ osobina ne~ega {to je reverzibilno. reverzibilnost = reverzibilitet (v.). reverzija, -e ` ‰lat. reversioŠ prav. ponovno izvr{ewe nekog krivi~nog dela nakon izdràne kazne za prethodno krivi~no delo. reverzioni, -a, -o ‰v. reverzijaŠ fiz. koji naizmeni~no osciluje oko ta~ke ve{awa i svoje ta~ke oscilovawa. y reverziono klatno klatno koje se tako moè obesiti da naizmeni~no osciluje oko ta~ke ve{awa i svoje ta~ke oscilacije, a da se pri tom ne mewa vreme oscilovawa. revers, -a m ‰fr. revers od lat. reverti vra}ati se, okrenuti seŠ 1. priznanica kojom se jam~i da }e ono {to je uzeto biti vra}eno. 2. ona strana metalnog novca na kojoj nije utisnut broj nov~ane vrednosti apoena; supr. avers. reviviscencija, -e ` ‰nlat. reviviscentiaŠ ponovno oìvqavawe. revident, -a m ‰nlat. revidensŠ osoba koja obavqa reviziju, koja ponovo pregleda. revidirati, revidiram, 3. l. mn. revidiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. revidereŠ 1. obaviti, obavqati reviziju, ponovo pregleda(va)ti. 2. izmeniti, mewati ranije mi{qewe, stav i dr.

revizija revizija, -e ` ‰lat. revisio, prema revidere pregledati, ponovo gledatiŠ 1. kontrola, provera rada. 2. preispitivawe (zakona, u~ewa, zakqu~aka i sl.). 3. prav. ponovno razmatrawe sudskog procesa. 4. tipogr. posledwe i{~itavawe teksta pre nego {to se da u {tampu. x revizijski, revizioni. revizionizam, -zma m ‰v. revizijaŠ 1. stav onih koji organizovano rade na revidirawu, preoblikovawu osnovnih postavki neke ideologije, doktrine, programa i sl. 2. etiketa za pristalice umerene reformatorske struje kojom su ih u me|unarodnom komunisti~kom pokretu negativno obeleàvale radikalno revolucionarne struje i wihovi lideri (lewinizam, staqinizam, maoizam). revizionist(a), -e m, mn. revizionisti ‰v. revizijaŠ aktivni u~esnik u revizionizmu i pristalica revizionizma. revizor, -a m ‰nlat. revisorŠ inspektor koji pregleda slu`bene (obi~no finansijske) kwige, kontrolor. revija, -e ` ‰fr. revueŠ 1. javno predstavqawe modnih kreacija, smotra. 2. ~asopis ili publikacija koji se periodi~no pojavquju. 3. muzi~ko-scensko delo s rasko{nom dekoracijom. revijalan, -lna, -lno ‰v. revijaŠ 1. koji se periodi~no pojavquje, koji se odnosi na v. reviju (2). 2. koji nije takmi~arskog karaktera (o raznim sportskim manifestacijama). y revijalna priredba prikazivawe komada s lakim sadràjem zabavnog karaktera, uz pesmu, muziku i ples; revijalna smotra prikazivawe najnovijih uzoraka mode. revindikacija v. revandikacija. revindicirati v. revandicirati. revir, -ira m ‰nem. revier od ital. riviera obala, rivijeraŠ kraj, predeo sa prirodnim resursima (ruda, ugaq, nafta, fauna). revitalizacija, -e ` ‰v. re-, vitalanŠ vra}awe prvobitnih ìvotnih funkcija; vra}awe prvobitne ìvosti (o stilu ìvota u jednoj sredini); obnavqawe ranije namene, funkcije. revitalizirati, revitaliziram, 3. l. mn. revitaliziraju i revitalizovati, -ujem ‰v. revitalizacijaŠ vra}ati u ìvot; oìvqavati; vra}ati ne~emu raniju funkciju, namenu.

revolucija revitalizovati = revitalizirati (v.). revokacija, -e ` ‰lat. revocatioŠ oduzimawe poloàja ili zvawa, poni{tewe, opoziv. revolver, -a i revolver, -era m ‰engl. revolver od revolve okretatiŠ ru~no vatreno oru`je s jednom ili vi{e cevi i rotiraju}im bubwem u kome su sme{teni meci. revolvera{, -a{a m ‰v. revolverŠ 1. onaj koji puca iz revolvera, koji je ve{t u pucawu iz revolvera. 2. fig. onaj koji nasilnim putem ostvaruje svoje ciqeve. revolvera{ki, -a, -o ‰v. revolverŠ koji se odnosi na revolvera{a, koji poti~e od revolvera{a (1, 2) (v.). revolt, -a m ‰fr. revolteŠ 1. sna`no, o{tro negodovawe, ogor~enost, ozloje|enost. 2. pobuna, uzbuna, ustanak. revoltirati, revoltiram, 3. l. mn. revoltiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. revolter, v. revoltŠ 1. (nekoga) izaz(i)vati kod nekoga revolt, pobuditi kod nekoga sna`no negodovawe, ogor~enost, ozloje|enost. 2. revoltirati se zapasti u stawe revolta, ogor~enosti, ozloje|enosti. revolucija, -e ` ‰lat. revolutio, prema revolvere kotrqatiŠ 1. promena politi~kog ure|ewa i dru{tveno-ekonomskog sistema nasilnim putem. 2. korenite promene u nekom segmentu ìvota (u na~inu rada, shvatawima, kulturi i sl.). 3. astron. kruèwe maweg nebeskog tela oko ve}eg (npr. Zemqe oko Sunca). y kulturna revolucija ideolo{ko-politi~ki pokret u Kini (1965–1976) koja je nasilnim metodama i metodama prinude (uvo|ewe obaveznog fizi~kog rada za intelektualce) èlela raskid sa tradicionalnom kulturom, izolaciju od zapadne kulture i sl.; proleterska revolucija marksisti~ko-lewinisti~ka teorija o ru{ewu kapitalisti~kog sistema revolucijom proletarijata; seksualna revolucija period u razvitku potkulture i kontrakulture zapo~et 1960. pronalaskom pilula za kontracepciju, karakteristi~an po nesputanom, antipuritanskom stavu prema odnosima me|u polovima; gra|anske revolucije prevrati u evropskim zemqama i Americi krajem XVIII i tokom XIX veka koji su imali za ciq ukidawe ostataka feudalnog sistema i stvarawe nacionalnih, demokratskih dràva sa gra|anskim dru{tvom

1047

revolucionar i sa jednakim pravima svih gra|ana. x revolucijski, revolucioni. revolucionar, -ara m ‰fr. revolutionnaire, v. revolucijaŠ 1. u~esnik u revoluciji. 2. onaj koji je izvr{io korenite promene u dràvnom sistemu, ìvotu i radu; up. revolucija (1, 2). revolucionaran, -rna, -rno ‰v. revolucijaŠ 1. koji se odnosi na revoluciju, koji je u vezi sa revolucijom (1, 2) (v.). 2. koji je nastao kao rezultat korenitih promena. revolucionarnost, -i ` ‰v. revolucijaŠ osobina, svojstvo onoga koji je revolucionaran, onoga {to je revolucionarno. revolucionisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. revolutionnerŠ 1. pro{iriti, pro{irivati revolucionarne ideje i duh revolucije; proìmati (koga ili {ta) revolucionarnim duhom. 2. uneti, unositi nagle i pozitivne promene; unaprediti, unapre|ivati. revocirati, revociram, 3. l. mn. revociraju svr{. i nesvr{. ‰nem. revozieren od lat. revocareŠ opozvati, ukinuti, povu}i, povla~iti. revulzija, -e ` ‰lat. revulsio odvo|eweŠ med. 1. odvo|ewe i raspore|ivawe sokova po telu. 2. ispu{tawe krvi da bi se spre~io priliv krvi u oboleli organ. regal, -ala m ‰nem. RegalŠ 1. polica sa pregradama za pojedina slova (u {tampariji). 2. komad name{taja u ku}i, obi~no iz vi{e delova (ormana, polica, pregrada). 3. muz. male orguqe koje proizvode ton bez posebnog rezonatora. regalije, regalija ` mn. ‰lat. regalis od rex kraq, vladarŠ 1. prava koja su pripadala vladaru, kraqu u feudalnoj dràvi. 2. znakovi kraqevskog, vladarskog dostojanstva (npr. kruna, èzlo); up. insignije. regalirati, regaliram, 3. l. mn. regaliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. regalerŠ iskazati, iskazivati ~ast, uvaàvawe prema nekome kao {to su gosti; gostiti, ~astiti nekoga. reganizam, -zma m ‰prema nekada{wem predsedniku SAD Ronaldu Reganu (R. W. Reagan, 1911–2004)Š spoqnopoliti~ka doktrina koja se vezuje za ime R. Regana, predsednika SAD od 1981. do 1989. godine (ja~awe hladnoratovskog raspoloèwa, destabilovawe prosovjetskih i

1048

regenerisati marksisti~kih reìma, novi talas naoruàvawa itd.). reganomika, -e `, dat. i lok. regano mici ‰v. reganizam, (ekono)mikaŠ ekonomska politika SAD u vreme R. Regana kao predsednika (smawewe poreza na dohodak, vojno ja~awe na ra~un socijalnih davawa, ve}a za{tita privatnog sektora, buxetski deficit, rast javnog duga itd.). regata, -e ` ‰ital. regattaŠ 1. sp. trka na vodi (~amaca, jedrilica i sl.). 2. rekreativni poduhvat zajedni~ke plovidbe grupe qudi na ve}em broju ~amaca, jahti i sl. x regatni. rege, regea m ‰engl. reggaeŠ muz. pravac u rok muzici nastao uticajem popularne muzike Jamajke, koji kombinuje bluz, kalipso i rokenrol u sinkopiranim ritmovima i sa tekstovima kao izrazom socijalnog protesta. regelacija, -e ` ‰nlat. regelatio ponovno smrzavaweŠ ponovno zamrzavawe leda prestankom delovawa pritiska pod ~ijim uticajem je po~elo wegovo otapawe. regenerat, -ata m ‰lat. regeneratus obnovqenŠ biol. regenerisani, obnovqeni deo tkiva ili organa. regenerativan, -vna, -vno ‰v. regeneracijaŠ biol. soc. fig. koji se odnosi na regeneraciju, koji je nastao regeneracijom. y regenerativni proces proces ponovnog uspostavqawa prirodnih funkcija organa ili pojedinih delova tela. regenerator, -a m ‰nlat. regeneratorŠ 1. ure|aj u pe}ima za topqewe gvo`|a koji funkcioni{e na principu zagrevawa vazduha pomo}u otpadnih gasova. 2. kozmeti~ko sredstvo za ja~awe kose. regeneracija, -e ` ‰nlat. regeneratioŠ 1. biol. sposobnost obnavqawa izgubqenih delova organa ili tkiva kod nekih biqnih i ìvotiwskih organizama. 2. proces pretvarawa gotovih produkata u materije od kojih je proizveden. 3. fig. lako uo~qiva promena (ob. u moralnom, duhovnom smislu). regenerisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰nem. regenerieren od lat. regenerareŠ 1.u~initi da se neko preporodi, da doìvi moralni i duhovni preobraàj. 2. zapo~iwati iznova, stvarati; obnovi-

regenmantil ti ìvotnu snagu, podmladiti, podmla|ivati. 3. biol. obnoviti izgubqeni organ stvarawem novog tkiva. 4. regenerisati se preporoditi se, doìveti moralni i duhovni preobraàj. regenmantil, -ila m ‰nem. RegenmantelŠ ki{na kabanica. regent, -a m ‰nem. Regent od lat. regensŠ privremeni vladar u monarhiji koji du`nost vladara obavqa zbog spre~enosti aktuelnog ili do punoletstva budu}eg vladara (kraqa, cara, kneza); namesnik. regentski, -a, -o ‰v. regentŠ koji pripada regentu, koji se odnosi na regenta. y regentsko ve}e ve}e koje daje ovla{}ewe regentu da moè vladati monarhijom dok se ne steknu uslovi da vlast nad dràvom preuzme budu}i vladar. regentstvo, -a s ‰v. regentŠ razdobqe u kome vlast u dràvi (monahiji, carevini, kneèvini) vr{i regent. regermanizacija, -e ` ‰v. re-, germanizacijaŠ ponovna, ponovqena germanizacija, ponovno sprovo|ewe germanizacije. regest v. regesta. regesta i regesta, -e ` ‰lat. regesta uneto od regestus popisanŠ 1. zbirka isprava ili wihovih prepisa. ist. pravn. 2. prepisi va`nih spisa, poveqa, prepiske i dr. iz kraqevskih dvorova, biskupskih rezidencija, manastira i sl., povezani u sveske. 3. kratki izvodi iz isprava propra}eni kriti~kim osvrtom. 4. ukratko prepri~an sadràj publikovanih istorijskih izvora. regija, -e ` ‰lat. regioŠ 1. podru~je, oblast, kraj jedne dràve koje je izdvojeno kao geografska, istorijska, kulturna posebnost; region. 2. med. deo, strana tela. regimenta, -e ` ‰nem. regiment od srlat. regimentumŠ 1. voj. puk; u vojsci Habzbur{ke monarhije, vojna jedinica od ~etiri bataqona. 2. ist. teritorijalna jedinica u Vojnoj krajini; kotar. 3. fig. masa, gomila, mno{tvo qudi. region v. regija (1). regionalan, -lna, -lno ‰lat. regionalis, v. regionŠ koji se odnosi na region, koji pripada regionu. y regionalna obojenost jezi~ka, lingvisti~ka posebnost jedne regije; regionalni izraz v. regionalizam (3).

registarski regionalizam, -zma m ‰v. regionŠ 1. soc. nastojawe, te`wa da se razvija ekonomija, politika i kultura jedne regije. 2. u umetni~kom ili kwièvnom delu, opis jedne regije i isticawe wenih kulturnih osobenosti. 3. lingv. re~ ili izraz koji su svojstveni odre|enoj regiji. 4. umetni~ka ili kulturna posebnost jedne regije u odnosu na okruèwe. regionalizacija, -e ` ‰v. regionŠ organizovawe dràve po regijama; supr. metropolizacija. regionalizirati v. regionalizovati. regionalizovati, -zujem i regionalizirati, regionaliziram, 3. l. mn. regionaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. regionŠ organizovati, urediti, ure|ivati dràvu po regijama uz po{tovawe i uvaàvawe wihovih specifi~nih osobina. regionalist(a), -e m, mn. regionalisti ‰v. regionŠ onaj koji se zalaè za regionalizaciju i regionalizam, pobornik regionalizacije i regionalizma. registar, -tra m ‰nem. Register od srlat. registrum od lat. regestaŠ 1. uazbu~eni spisak autora, stru~nih re~i i izraza u kwizi. 2. adm. slu`bena kwiga u koju se zavode dopisi, akta i sl.; delovodnik 3. kwiga u koju se upisuje sticawe prava na kori{}ewe, posedovawe i sl. 4. muz. niz tonova koji se na jednom instrumentu izvode na isti na~in i imaju istu boju. 5. muz. naprava kojom se mewa visina, boja i ja~ina zvuka na jednom instrumentu. 6. red slova na pisa}oj ma{ini. 7. tipogr. u staroj {tamparskoj tehnologiji, poklapawe redova sa lica i nali~ja strane. 8. ra~. skladi{te za privremeno pohrawivawe podataka u kompjuteru, a sluì za izvo|ewe aritmeti~kih i logi~nih informacija. y registar-kasa kasa sa pregradom za odlagawe novca i ure|ajima za automatsko ra~unawe, pravqewe ra~una o izvr{enoj naplati i sabirawe pojedina~nih ra~una; registar-papir ~ista hartija velikog formata za ra~unovodstvene kwige. registarski, -a, -o ‰v. registarŠ koji se odnosi na registraciju. y registarske tablice tablica na vozilu sa kombinovanim slovnim i broj~anim oznakama pod kojima je vozilo uneto u registar vozila.

1049

registrator registrator, -a m ‰nlat. registratorŠ 1. onaj koji sastavqa registar. 2. onaj koji uredno beleì, zapisuje ne{to. 3. ure|aj koji automatski beleì vreme dolaska na posao i wemu sli~ni ure|aji za beleèwe drugih veli~ina. 3. adm. specijalno ukori~en dosije sa sre|enim spisima. registratura, -e ` ‰nlat. registraturaŠ kancelarija u kojoj se nalazi v. registar (2, 3) i arhivska dokumentacija. registracija, -e ` ‰nlat. registratioŠ 1. uno{ewe, upisivawe u registar, u registarsku kwigu. 2. dokument kao dokaz da je sprovedeno registrovawe. registrovati, -rujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. registrareŠ 1. unositi, upisivati u registar. 2. izvr{iti, sprovesti registraciju, registrovawe. 3. primetiti, prime}ivati, opaziti, opaàti neku pojavu, doga|aj i sl. reglaà, -e ` ‰fr. reglage, prema regle praviloŠ doterivawe, pode{avawe (preciznosti) nekog instrumenta, ure|aja, ma{ine, oru`ja i dr. regleman, -ana m ‰fr. reglementŠ poslovnik koji sadrì odre|ena pravila o radu (skup{tine, zasedawa i sl.). reglementarisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰fr. reglementer zakonom odreditiŠ zakonom urediti, ure|ivati, regulisati reglementaciju. reglementacija, -e ` ‰fr. reglementation zakonsko ure|ivaweŠ 1. prav. zakonom utvr|eno regulisawe odre|enih pravila. 2. trg. pravilnik o regulisawu me|unarodnog prometa robe. 3. socijalni program o priznavawu prostitucije kao slobodne profesije pod uslovom da bude regulisana zakonskim propisima i da se obavqa pod strogim sanitetskim nadzorom. regler i regler, -a m ‰v. reglaàŠ 1. onaj koji radi na reglaì; regulator, kontrolor, mehani~ar. 2. ure|aj kojim se vr{i reglaà (na stolu za montaù radio i TV programa, filma itd.). regleta, -e ` ‰fr. regletteŠ tipogr. u klasi~noj {tamparskoj tehnologiji, metalna plo~ica kojom se regulisao razmak izme|u redova. regloskop, -a m ‰v. reglaà, regler, -skopŠ aparat kojim se kontroli{e ispravnost motora (npr. u automobilizmu, avijaciji i sl.). tehn.

1050

regresija regnikolaran, -rna, -rno ‰nlat. regnicola stanovnik kraqevstva od lat. regnum kraqevstvoŠ koji {titi interese stanovnika kraqevine. y regnikolarna deputacija ist. zastupnici hrvatskog Sabora koji su 1868. i 1873. pregovarali o hrvatsko-ugarskoj nagodbi; regnikolarni dom skup{tina u kojoj se {tite interesi stanovnika kraqevine. regnmantil v. regenmantil. regotizacija, -e ` ‰v. re-, gotika, gotskiŠ gra|. arhit. metoda obnavqawa, rekonstrukcije arhitektonskih objekata u gotskom stilu u XIX veku. regredijent, -a m, gen. mn. regredijenata ‰lat. regrediensŠ finans. vlasnik menice koji od wenog potpisnika traì naplatu. regredijentan, -tna, -tno ‰v. regredijentŠ prav. koji ima pravo na obe{te}ewe, nadoknadu. y regredijentni naslednik naslednik koji po zakonu ima pravo nasledstva ukoliko ono ne pripadne nekom drugom. regredirati, regrediram, 3. l. mn. regrediraju svr{. i nesvr{. ‰v. regredijentŠ 1. ostvariti regresiju, nazadovati. 2. ekon., prav. naplatiti, napla}ivati dugovawa od du`nika za ra~un druge osobe, uterati, uterivati dug. regres, -a m ‰lat. regressus vra}awe, prema regressio uzmicaweŠ 1. nazadovawe, regresija. 2. od{teta. 3. nov~ana naknada za godi{wi odmor. regresant v. regredijent. regresat, -ata m ‰nlat. regressatusŠ finans. onaj od koga se traì da isplati menicu koju je potpisao. regresivan, -vna, -vno ‰nlat. regressivus, v. regresijaŠ koji je zapao u regresiju, koji deluje regresivno, nazadan. y regresivna metoda na~in mi{qewa koju karakteri{e vra}awe od posledice uzroku, od uslovqenog uslovu, od zakqu~aka pretpostavkama na kojima je zakqu~ak zasnovan. regresivnost, -osti ` ‰v. regresivanŠ svojstvo, osobina onoga koji je regresivan, ne~ega {to je regresivno. regresija, -e ` ‰nlat. regressio vra}aweŠ 1. vra}awe na prethodni, obi~no niì stepen, nazadovawe. 2. opadawe (snage, intenziteta) neko-

regresirati ga ili ne~ega. 3. geol. povla~ewe mora i stvarawe kopnenih povr{ina u vreme velikih geolo{kih razdobqa. 4. med. bolesno stawe pra}eno gubitkom pam}ewa i zaboravqawem ste~enih znawa i ve{tina. 5. med. proces ustuknu}a bolesti, poboq{awe zdravqa. 6. biol. pojava da se kod potomaka javqa tendencija varirawa genske strukture, izraèna dodu{e u mawem intenzitetu nego {to je to slu~aj kod wihovih predaka. regresirati, regresiram, 3. l. mn. regresiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. regredi vra}ati seŠ 1. vra}ati se na prethodno stawe; nazadovati. 2. dobiti nadoknadu za pri~iwenu {tetu, nadoknaditi. regresni, -a, -o ‰v. regresŠ 1. koji se vra}a, koji se povla~i, odstupa. 2. finans. koji se moè naplatiti, naplativ (npr. menica). y regresni du`nici drugi red meni~nih du`nika koji su obavezni da plate meni~ni dug u slu~aju da ga ne plati glavni meni~ni du`nik; regresni naslednik v. regredijentni naslednik. regrut, -uta m ‰nem. Rekrut od fr. recrue prinovaŠ ist. vojnik koji je tek po~eo da sluì vojsku, po~etnik, novajlija. regrutacija, -e ` ‰fr. recruter, v. regrutŠ 1. postupak utvr|ivawa fizi~ke i psihi~ke spremnosti za sluèwe vojnog roka; popuwavawe vojske regrutima. 2. popuwavawe redova nekog pokreta, sportskog kluba i sl. novim ~lanovima. voj.

regrutni, -a, -o ‰v. regrutŠ koji se odnosi na regrute, koji pripada regrutima. y regrutni centar. regrutovawe, -a s v. regrutacija. regrutovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰fr. recruter, v. regrutŠ 1. popis(iv)ati i primati vojne obveznike za sluèwe vojske. 2. popuwavati redove (organizacije, kluba) novim ~lanovima, podmlatkom. regtajm, -a m ‰engl. ragtime od ragged time isprekidan taktŠ muz. klavirski stil u Americi s po~etka XX veka koji se odlikuje o{trim ritamskim sinkopama, a prethodio je xezu. regula, -e ` ‰lat. regulaŠ pravilo, propis, obi~aj.

regulacija regular1, -ara m ‰lat. regularis redovanŠ onaj koji se pridràva regule, koji po{tuje pravila i propise. regular2, -ara m ‰engl. regularŠ benzin mawe oktanske snage. regularan, -rna, -rno ‰lat. regularisŠ 1. koji je u skladu s propisima, koji se obavqa prema utvr|enim pravilima. 2. koji je uobi~ajen, normalan, pravilan. 3. koji se pojavquje periodi~no, u odre|enim intervalima. 4. koji se odvija u skladu s procedurom. 5. stalan, konstantan, bez varirawa. 6. koji je skladan, simetri~an. y regularna vojska redovna, staja}a vojska; regularni kanonici sve{tenici kaptola ~iji je zajedni~ki ìvot ure|en statutom sv. Avgustina. regulari, regulara m mn. (jd. regular, -ara) ‰lat. regularesŠ crkv. u katoli~koj crkvi, svi duhovnici svetovnog i kalu|erskog reda koji su se zavetovali da }e se u ìvotu pridràvati izvesnih religioznih pravila. regulativ, -iva m ‰nlat. regulativum, v. regulativanŠ 1. na~elo uvo|ewa reda i utvr|ivawa metoda s obzirom na postavqeni ciq. 2. filoz. po Kantovom u~ewu, ideje koje odre|uju smer misaonog procesa. regulativa, -e ` ‰nlat. regulativaŠ skup regula, pravila, propisa kojima se ne{to reguli{e. regulativan, -vna, -vno ‰srlat. regulatorus, v. regulaŠ koji se odnosi na regulativ; koji vodi, usmerava, reguli{e. regulator, -a m ‰nlat. regulator, v. regulaŠ 1. ure|aj koji automatski odràva zadate konstante u radu nekog aparata (brzinu, temperaturu, pritisak i sl.). 2. onaj koji reguli{e, usmerava ne{to (npr. saobra}aj). 3. fiziol. ~inilac koji reguli{e, ure|uje neki fiziolo{ki proces (varewe hrane, metabolizam i sl.). regulatoran, -rna, -rno ‰v. regulisatiŠ koji vodi, usmerava. regulacija, -e ` ‰nlat. regulatio, v. regulaŠ 1. dovo|ewe u red, ure|ivawe. 2. pode{avawe ta~nosti ure|aja za merewe teìne, ba`darewe. 3. ure|ivawe korita reke (produbqivawe korita, utvr|ivawe obala i sl.) da bi se spre~ilo podlokavawe obala i za poboq{awe uslo-

1051

regulisati va plovidbe. 4. ekon. sistem mera kojima se utvr|uje pona{awe subjekata u dràvnoj ekonomiji. 5. fiziol. odràvawe odnosa srazmernosti kod nekih fiziolo{kih procesa (npr. hormonska ravnoteà). regulisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰lat. regulareŠ 1. dovesti u red, urediti. 2. podesiti, pode{avati ta~nost ure|aja za merewe teìne, vremena i sl. 3. urediti, ure|ivati korito reke, potoka. regurgitacija, -e ` ‰srlat. regurgitatio od regurgitare povra}atiŠ fiziol. povra}awe nesvarene hrane. redaktor, -a m ‰lat. redactorŠ onaj koji rediguje, popravqa, ispravqa, doteruje neki tekst (obi~no u okviru pripreme za objavqivawe). redaktura, -e ` ‰v. redaktorŠ posao redaktora, redigovawe. redakcija, -e ` ‰nem. redaktion, od nlat. redactio doterivawe, sre|ivaweŠ novin. 1. stru~no radno telo koje ure|uje ~asopis, novine i sl. 2. prostorija u kojoj se vr{i redakcija novina, ~asopisa, radio i televizijskih vesti i priloga i sl. 3. popravqawe, ispravqawe, doterivawe rukopisa za {tampu. 4. lingv. oblik staroslovenskog jezika koji je nastao uno{ewem jezi~kih crta iz drugih slovenskih jezika. redakcijski, -a, -o ‰v. redakcijaŠ koji se odnosi na redakciju (1, 2) (v.). redakcioni, -a, -o ‰v. redakcijaŠ koji vr{i redakciju; up. redakcija (3). red bul, -a m ‰engl. Red Bull crveni bik, fabri~ko imeŠ bezalkoholno stimulativno pi}e koje sadrì kofein, glikozu, vitamine i druge dodatke. redemarkacija, -e ` ‰fr. redemarcationŠ ponovno postavqawe pograni~nih znakova na granici izme|u dveju dràva. redempcija, -e ` ‰lat. redemptioŠ otkup, osloba|awe iz zarobqeni{tva. redengot, -a m ‰fr. redingote od engl. riding-coat jaha}i kaputŠ 1. kaput koji su Englezi obla~ili u XVIII veku pri jahawu. 2. duga~ak, strukiran, dvoredni mu{ki kaput obi~no crne boje koji je u XIX veku bio u modi u svim evropskim zemqama. 3. duga~ki ènski kaput iz XIX veka koji je imao veliki okovratnik.

1052

redistribucija redefinisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰v. re-, definisatiŠ 1. druga~ije definisati, promeniti postoje}u definiciju. 2. napraviti druga~iji pristup u odnosu na postoje}e stawe (u socijalnoj politici, kreditirawu poqoprivrednog sektora i sl.). redefinicija, -e ` ‰v. re-, definicijaŠ druga~ije formulisana, promewena postoje}a definicija. redigovati, -gujem svr{. i nesvr{. ‰lat. redigare doterati, ureditiŠ napraviti redakciju teksta, rukopisa, doterati, popraviti, stilski unaprediti postoje}i tekst, rukopis za {tampu. redizajn, -a m ‰v. re-, dizajnŠ postoje}i dizajn u izmewenom obliku. redizajnirati, redizajniram, 3. l. mn. redizajniraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, dizajniratiŠ 1. ponovo dizajnirati. 2. prepraviti, preina~iti postoje}e shvatawe neke pojave u dru{tvu, nekog istorijskog doga|aja i sl., da(va)ti mu druga~iju, obi~no povoqniju, prihvatqiviju predstavu. redikul, -a m ‰ital. redicilo od ridiculus sme{anŠ 1. osoba koja sluì za izvrgavawe ruglu, podsmeh, podrugivawu; spadalo, ni{tarija, protuva. 2. onaj koji svojim pona{awem, na~inom odevawa, ìvotnim navikama i sl. izaziva kod drugih podsmeh, podrugivawe. redikulozan, -zna, -zno ‰v. redikulŠ koji izaziva podsmeh, rugawe, podrugivawe. redikuloznost, -i ` ‰v. redikulŠ svojstvo, osobina onoga koji je redikulozan. rediskont, -a m ‰v. re-, diskontŠ finans. diskontirawe jednom ve} diskontirane menice. redis-pero, -a m ‰nem. ReissfederŠ specijalno pero kojim se pri tehni~kom crtawu izvla~e linije tu{em. redistribuirati, redistribuiram, 3. l. redistribuiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, distribuiratiŠ (iz)vr{iti ponovnu distribuciju, preraspodelu ne~ega {to je prethodno distribuirano, raspodeqeno.

mn.

redistribucija, -e ` ‰v. re-, distribucijaŠ ponovna distribucija, raspodela ne~ega {to je prethodno podeqeno; preraspodela.

redif redif, -ifa m ‰ar. redif rezervaŠ 1. kwi`. re~ ili grupa re~i koje se u svakom stihu iza rime ponavqa (u orijentalnoj poeziji). redifa, -e ` ‰tur. redif od ar. radifŠ ist. voj. rezervna vojska Osmanlijskog carstva koja je pozivana samo u vreme rata. rediflija, -e ` ‰tur. redifli, v. redifaŠ ist. voj. onaj koji je u sastavu redife. redova, -e ` ‰~e{. rejdovakŠ muz. ~e{ka narodna igra u dvo~etvrtinskom i tro~etvrtinskom taktu. redresacija, -e ` ‰fr. redressementŠ med. vra}awe i{~a{enog zgloba u normalan poloàj bez hirur{ke intervencije, u~vr{}ivawem pomo}u zavoja ili ortopedskim pomagalima. redresirati, redresiram, 3. l. mn. redresiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. redresserŠ 1. finans. stornirati prokwièn ra~un. 2. ponovo dresirati jednom ve} dresiranu ìvotiwu. redresman v. redresacija. redublirati, redubliram, 3. l. mn. redubliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. redoublerŠ udvostru~iti, udvojiti, udvajati. redukovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰lat. reducereŠ svesti, svoditi na mawu meru, smawi(v)ati koli~inu ne~ega (veli~inu, brzinu i sl.). reduktor, -a m ‰nlat. reductor, v. redukcijaŠ 1. tehn. ure|aj koji pomo}u prenosnog mehanizma smawuje brzinu obrtaja; supr. multiplikator. 2. hem. sredstvo pomo}u koga se metal osloba|a kiseonika, sumpora i drugih materija. redukcija, -e ` ‰lat. reductio, reducere voditi nazadŠ 1. pojednostavqivawe ne~eg sloènog iz vi{e delova. 2. svo|ewe pojedina~nog saznawa na osnovno i op{te. 3. hem. hemijski proces suprotan oksidaciji kojim se metal osloba|a kiseonika, sumpora, soli i sl. 4. biol. gubitak funkcije organa i tkiva biqnih i ìvotiwskih organizama. 5. lingv. slabqewe vokala u nenagla{enim slogovima, {to ~esto dovodi do wihovog ispadawa. 6. smawivawe isporuke uobi~ajene koli~ine elektri~ne energije, smawewe broja radnika i sl. y redukcija re~i izostavqawe nekih re~i, obi~no veznika, tamo gde bi ih moralo biti; redukcija samoglasnika slabqewe vokala u nenagla{enim slogovima, a ponekad wihovo potpuno gubqewe.

reeksport redukcioni, -a, -o ‰v. redukcijaŠ koji se odnosi na redukciju, koji je u vezi sa redukcijom, redukcijski. y redukciona deoba smawewe broja hromozoma pri deobi polnih }elija; redukciona dijeta dijeta koja ima za ciq smawewe telesne teìne; redukciona tabela tablica za obra~unavawe ili sravwivawe raznih vrsta novca, mera i tegova. redundantan, -tna, -tno ‰engl. redundant, v. redundancijaŠ 1. preop{iran, pre{irok (npr. tekst sa mnogo suvi{nih re~i). 2. koji se ponavqa kako bi nesporazum bio izbegnut. redundancija, -e ` ‰lat. redundantiaŠ 1. preop{irno izlagawe sa puno suvi{nih, nepotrebnih re~i. 2. ponavqawe saop{tewa u komunikaciji kako bi se izbegao nesporazum. 3. vi{ak funkcionalno istih elemenata u jednom mehanizmu radi poja~ane sigurnosti wegovog funkcionisawa. reduplikativ, -iva m ‰nlat. reduplicativumŠ lingv. re~enica u kojoj se jedan od glavnih pojmova ponavqa. reduplikativan, -vna, -vno ‰nlat. reduplicativus, v. reduplikacijaŠ koji se udvaja, u kome je izvr{eno udvajawe. reduplikacija, -e ` ‰nlat. reduplicatio, prema v. re-, lat. duplex dvostrukŠ 1. udvajawe, udvostru~avawe. 2. lingv. kwi`. ponavqawe jedne iste re~i, sloga ili glasa (obi~no u de~jem govoru ili kao stilska figura). redut, -uta m i reduta, -e ` ‰fr. redoute od lat. reductusŠ poqsko utvr|ewe opasano sa svih strana grudobranima; {anac. reduta, -e ` ‰fr. redouteŠ 1. stalno ili mobilno utvr|ewe za odbranu pri povla~ewu vojske. 2. zabava pod maskama. 3. dvorana u pozori{tu koja je namewena za odmor publike. 4. v. redut. redutni, -a, -o ‰v. redutaŠ koji se odnosi na redutu (3). y redutna dvorana v. reduta (3). reducibilan, -lna, -lno ‰nlat. reducibilisŠ koji se moè vratiti na staro mesto; koji se moè osloboditi kiseonika. reedicija, -e ` ‰lat. re-editio, v. re-, edicijaŠ ponovqeno, novo izdawe kwige. reeksport, -a m ‰nlat. re-export, v. re-, eksportŠ trg. 1. izvoz prethodno uvezene robe. 2. pretvarawe uvezene robe u doma}u raznim ca-

1053

reeksporter rinskim manipulacijama, da bi kasnije bila izvezena. reeksporter, -era m ‰v. reeksportŠ trg. fizi~ko ili pravno lice koje se bavi reeksportom. reeskont, -a m ‰fr. reescompte, v. re-, eskontŠ finans. ustupawe eskont menica jedne banke drugoj banci kojoj je istovremeno ustupqen i deo realizovanog diskonta (v.). reeskontirati, reeskontiram, 3. l. mn. reskontiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. reescompter, v. reeskontŠ finans. sprovesti, (iz)vr{iti reeskont. reìja i reìja, -e ` ‰fr. regie uprava od lat. regereŠ 1. um. kompleksnost poslova za umetni~ko i tehni~ko postavqawe na scenu filmske, pozori{ne, televizijske i sl. predstave, pod rukovodstvom reìsera ili rediteqa. 2. ekon. tro{kovi poslovawa nekog preduze}a, ustanove koji nisu u direktnoj vezi sa procesom proizvodwe (tehni~ko odràvawe, tro{kovi komunalija, nabavka radne, za{titne i druge opreme, plate i sl.). 3. adm. uprava nekog preduze}a, zgrada u kojoj je sme{tena uprava. 4. unapred osmi{qen plan istupawa i delovawa na nekoj sednici, skup{tini i sl., uop{te svaka takva akcija usmerena protiv suprotstavqene strane, neistomi{qenika i sl. reìje, reìja `, mn. ‰v. reìja (3)Š tro{kovi odràvawa ìvota u stanu (struja, voda, komunalne usluge, televizijska i radio-pretplata, telefonski ra~uni i sl.). reìjski i reìjski, -a, -o ‰v. reìjaŠ 1. koji se odnosi na reìju, koji je u vezi sa reìjom. 2. koji se dobija uz povla{}enu cenu, odnosno s popustom. y reìjska karta karta za povla{}eni prevoz zaposlenih na èleznici. reìm, -ima m ‰fr. regime od lat. regimen vladaweŠ 1. pol. upravqawe dràvom u okviru nekog politi~kog ure|ewa, poretka; r|ava vlast koja je usmerena protiv interesa wenih gra|ana uz kori{}ewe i represivnih mera. 2. na~in ìvota sa ure|enim aktivnostima u kvalitativnom i kvantitativnom smislu (vrsta i trajawe rada, odmora, vreme, koli~ina i sastav obroka i sl.). 3. sistem pravila i mera koji se nu`no mora po{tovati da bi se postigli èqeni rezultati. 4. promene koli~ine vode, vodostaja i sl. na prirodnim tokovima (rekama,

1054

rezervat potocima). y autoritarni reìm reìm autoritarne, diktatorske vlasti; nedemokratski reìm reìm u kome dràva, odnosno sistem na vlasti gu{i slobodu mi{qewa i istupawa, stvarala{tva, veroispovesti, uop{te sva qudska prava, represivni reìm. reìmlija, -e m ‰v. reìmŠ pol. pristalica aktuelnog reìma; prevrtqivac koji se priklawa uz svaki reìm koji je na vlasti. reìrati, reìram, 3. l. mn. reìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. regir od lat. regere, v. reìjaŠ 1. obaviti, obavqati posao reìsera. 2. osmisliti plan istupawa ili delovawa koji je obi~no usmeren protiv neistomi{qenika, rivala i sl. reìser, -era m ‰fr. regisseur, v. reìjaŠ 1. poz. onaj koji se bavi reìjom, reìrawem filma, pozori{ne predstave i sl.; rediteq. 2. adm. slu`benik koji obavqa ra~unovodstvene poslove, koji vodi ra~unovodstvo. 3. onaj koji osmi{qava plan delovawa protiv neistomi{qenika (obi~no na politi~koj, parlamentarnoj sceni). reza, -e `, gen. mn. reza ‰tur. reze od ar. razzaŠ primitivna naprava za zatvarawe i otvarawe vrata, prozora. rezantan nepr. v. razantan. rezeda i rezeda, -e ` ‰nlat. reseda, prema resedare smirivatiŠ 1. bot. ukrasna zeqasta biqka, Reseda lutea. 2. prid. indekl. svetlozelena, otvorenozelena boja, boja biqke rezede. rezerva, -e ` ‰fr. reserve, prema lat. reservare sa~uvatiŠ 1. ono {to se ~uva za kasniju upotrebu, zaliha. 2. voj. deo vojske koji ~ine rezervisti iza borbene linije. 3. sp. igra~ koji u igru ulazi kad treba da zameni povre|enog, umornog ili iz igre izba~enog igra~a. rezervat, -ata m ‰lat. reservatum ono {to je zadràno, v. rezervaŠ 1. mesto, podru~je koje je zbog svoje prirodne vrednosti (retka flora i fauna) za{ti}eno zakonom. 2. teritorija zakonom za{ti}ena, na kojoj ìve autenti~ni predstavnici prvobitnih stanovnika nekih afri~kih, ameri~kih i australijskih zemaqa. 3. ogra|eno, za{ti}eno podru~je na kome je zakonom zabraweno loviti divqa~. 4. podru~je koje je pod ne~ijim monopolom. x rezervatski 1. koji pripada, koji se odnosi na rezervat. 2.

rezervacija koji se odvija po pravilima rezervata. 3. pril. na na~in kao {to je u rezervatu, onako kako zahtevaju pravila rezervata. rezervacija, -e ` ‰nlat. reservatio, v. rezervisatiŠ unapred, ranije obezbe|eno pravo na neku uslugu. rezervisan, -a, -o ‰lat. reservatus, v. rezervisatiŠ 1. koji je unapred, ranije obezbe|en kako bi bio kori{}en u potrebnom momentu. 2. nepoverqiv, uzdr`qiv, oprezan, smotren. 3. ra~. koji se moè koristiti samo u odre|enoj funkciji, npr. print kao naredba da se ne{to ispi{e: rezervisana re~. rezervisati, -vi{em svr{. i nesvr{. ‰lat. reservareŠ unapred, ranije obezbediti, obezbe|ivati za kasnije kori{}ewe. rezervist(a), -e m, mn. rezervisti ‰fr. reserviste, v. rezervaŠ voj. pripadnik rezervnog sastava vojske. rezervni, -a, -o ‰v. rezervaŠ koji pripada rezervi, koji je iz rezerve. y rezervni oficir civilno lice koje je steklo ~in oficira, poziva se na slu`bu po potrebi, a u vreme rata se izjedna~ava sa oficirima iz stalnog kadra; rezervni fond nov~ana sredstva koja se ~uvaju za podmirewe neplaniranih tro{kova ili za pokri}e poslovnog gubitka. rezervoar, -ara m ‰fr. reservoirŠ 1. skladi{te u obliku bazena ili metalnih posuda za odlagawe te~nosti, nafte i sl. 2. izvor zaliha. rezignacija, -e ` ‰nlat. resignatioŠ 1. pomirewe s ne~im {to se nije moglo izbe}i; ravnodu{nost, bezvoqnost. 2. ostavka na visoki poloàj u dràvnoj, vojnoj, crkvenoj i sl. hijerarhiji. rezigniran, -a, -o ‰lat. resignatus, v. rezignacijaŠ 1. koji se pomirio s neizbe`nim, koji je ravnodu{an, bezvoqan. 2. koji je dao ostavku na visoki poloàj u dràvnoj, vojnoj, crkvenoj i tome sli~noj hijerarhiji. rezignirati, rezigniram, 3. l. mn. rezigniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. resignieren od lat. resignare poni{titi pe~atŠ 1. pomiriti se s ne~im do ~ega je moralo do}i; (u)pasti u rezignaciju. 2. dati ostavku na visoki poloàj u dràvnoj, vojnoj, crkvenoj i sl. hijerarhiji.

rezistentan rezident, -a m ‰engl. resident od lat. residens koji negde ìvi, boraviŠ 1. diplomatski predstavnik koji boravi u zemqi u koju je akreditovan, koji tu ima rezidenciju 2. osoba koja ima pravo stalnog boravka u drugoj zemqi bez obzira na dràvqanstvo. rezidentan, -tna, -tno ‰v. rezidentŠ koji se odnosi na rezidenta, tj. onoga koji ima boravi{te u nekoj zemqi, koji ima rezidenciju (rezidentni ambasador); supr. nerezidentan. rezidencija i rezidencija, -e ` ‰fr. residence od srlat. residentiaŠ 1. zgrada, obi~no rasko{no ure|ena, u kojoj boravi vladar ili li~nost na visokom politi~kom poloàju. 2. sedi{te politi~ke, crkvene ili kulturne ustanove. rezidencijalan, -lna, -lno ‰v. rezidencijaŠ koji ima osobine, svojstva v. rezidencije (1). y rezidencijalna ~etvrt stambeni kompleks u kome ìvi dràvna elita; rezidencijalni stan stan u posebnoj zgradi sa {irokim predvorjem. rezidirati, rezidiram, 3. l. mn. rezidiraju nesvr{. ‰nem. residieren od lat. residereŠ boraviti stalno na jednom mestu. rezidualan, -lna, -lno ‰v. reziduumŠ koji je preostao, preostali. reziduum, -a m ‰lat. residuum ostatak od residuus preostaliŠ 1. med. trajna posledica neke bolesti ili povrede. 2. soc. sveukupnost manifestativnih osobina jednog ~oveka u sociolo{koj komunikaciji. rezil prid. indekl. ‰tur. rezil od ar. radilŠ koji je osramo}en, izblamiran, ponièn. reziliti, rezilim nesvr{. ‰v. rezilŠ sramotiti, blamirati, omalovaàvati, poniàvati. reziluk, -a m ‰tur. rezillik, v. rezilŠ sramota, blamaà, bruka, omalovaàvawe, poniàvawe. rezime, -ea m ‰fr. resume zbirŠ saèt sadràj ~lanka, kwige; saètak. rezimirati, rezimiram, 3. l. mn. rezimiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. resumer, v. rezimeŠ u najkra}im crtama, ukratko, saèto izloìti, izlagati saèti, saìmati sadràj usmenog izlagawa ili sadràj ~lanka, studije, kwige. rezistentan, -tna, -tno ‰lat. resistens otporan, v. rezistencijaŠ otporan, izdr`qiv, koji se opire ne~emu (npr. virus, bakterije na odre|eni antibiotik).

1055

rezistentnost rezistentnost, -osti ` ‰v. rezistentanŠ otpornost, istrajnost, izdr`qivost. rezistencija, -e ` ‰lat. resistentia, prema resistens otporan od resistere opirati seŠ 1. otpor, odupirawe. 2. med. otpornost uzro~nika virusne ili bakterijske infekcije na antibiotike. rezolutan, -tna, -tno ‰nlat. resolutusŠ energi~an, nepokolebqiv, ~vrst, sr~an, odlu~an. rezolutivan, -vna, -vno ‰v. rezolucijaŠ koji ima osobine rezolucije. rezolutnost, -i ` ‰v. rezolutivan, rezolucijaŠ energi~nost, nepokolebqivost, odlu~nost, sr~anost. rezolucija, -e ` ‰lat. resolutio, prema resolvere re{itiŠ 1. stav, odluka nekog skupa ili tela o predmetu rasprave ili odlu~ivawa; takav stav ili takva odluka u pisanoj formi. 2. tehn. najmawa promena u talasnoj duìni koju spektometar moè da registruje. 3. tehn. stepen o{trine slike na ekranu (televizora, kompjuterskog monitora i sl.) koji zavisi od broja piksela na ekranu (ta~aka u jednom santimetru horizontalne ili vertikalne linije ekrana). 4. muz. ton ili akord kojim se disonanca razre{ava. y rezolucija slike sposobnost da se slika na ekranu razloì na najsitnije detaqe, {to direktno zavisi od veli~ine rezolucije (ve}a rezolucija ekrana omogu}ava preno{ewe sitnijih detaqa). rezon, -ona m ‰fr. raisonŠ 1. razlog na kome su zasnovani ne~iji postupci. 2. razboritost, uvi|avnost. rezonabl prid. indekl. ‰fr. resonableŠ 1. razuman, uman, pametan; uvi|avan. 2. plemenit, dare`qiv. 3. umeren, pristojan (o ceni ne~ega). rezonantan, -tna, -tno ‰lat. resonans, v. rezonancijaŠ 1. zvu~an, zvonak, snaàn (o glasu). 2. koji je u vezi sa rezonancom, koji je rezoniraju}i, koji treperi na istoj frekvenciji. rezonancija, -e ` ‰nem. Resonanz od lat. resonantia odjekŠ 1. fiz. porast intenziteta titraja prouzrokovan spoqnom silom (mehani~kom ili elektri~nom). 2. fiz. pojava duèg trajawa zvu~nog talasa i pove}awe wegove ja~ine u prostorijama ~iji zidovi dobro odbijaju zvu~ne talase; odjek, odzvawawe, razlegawe. 3. fig. odjek

1056

rezultatski koji je u javnosti proizveo neki doga|aj, zbivawe, de{avawe. rezonator, -a m ‰lat. resonator, v. rezonancijaŠ 1. naprava ili telo u kome dolazi do rezonance; usna {upqina kao deo govornog aparata ~oveka u kojoj glas dobija odre|enu boju poja~avawem treperewa zvu~nog izvora. y akusti~ki rezonator {upqi sistem kroz ~iji otvor odjekuju tonovi odre|ene frekvencije; mehani~ki rezonator najjednostavniji rezonator, klatno. rezon d’ etr ‰fr. raison d'etreŠ razlog koji opravdava ne~ije postojawe. rezoner, -era m ‰fr. raisonneur, v. rezonŠ 1. onaj koji ima analiti~ki pristup pojavama i sa takvog stanovi{ta raspravqa o wima. 2. onaj koji pametuje, mudruje; mudrac. rezonerstvo, -a s ‰v. rezonŠ svojstvo, odlika rezonera (2) (v.), pametovawe, mudrovawe, mudrija{tvo. rezonirati1, rezoniram, 3. l. mn. rezoniraju nesvr{. ‰lat. resonareŠ odavati od sebe odjek, odjekivati, odzvawati, titrati na istoj frekvenciji. rezonirati2 v. rezonovati. rezonovati, -nujem nesvr{. ‰fr. raisonnerŠ rasu|ivati, prosu|ivati; zakqu~ivati. rezonski, -a, -o ‰v. rezonŠ razborito, trezveno, zdravorazumski. rezorcin, -ina m ‰fr. resorcineŠ hem. derivat benzena (dioksibenzen), alkohol koji se zbog svojih aromati~nih i antisepti~kih svojstava primewuje u farmaceutskoj industriji kao i za izradu boja. rezultanta, -e ` ‰nem. Resultanta prema lat. resultare odskakivatiŠ 1. fiz. sila koja nastaje zajedni~kim delovawem vi{e sila. 2. pojava koja nastaje kao krajwi rezultat nekog procesa. rezultat, -ata m ‰fr. resultat od lat. resultatum od resultare odskakivatiŠ 1. kona~na posledica, proizvod nekog delovawa. 2. vrednost koja se dobija nekom ra~unskom operacijom, matemati~kim re{avawem nekog zadatka. 3. ishod neke aktivnosti. rezultatski, -a, -o ‰v. rezultatŠ koji se odnosi na rezultat, koji je u vezi sa rezultatom.

rezultirati rezultirati, rezultiram, 3. l. mn. rezultiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. resultieren od lat. resultareŠ 1. nasta(ja)ti kao posledica ne~ega, proiste}i, proiza}i kao rezultat ne~ega. 2. zavr{iti, okon~ati na odre|eni na~in. rezus -a m ‰nlat. rhesus od gr~. RhesosŠ zool. indijski majmun uzanog nosa, Macaca rhesus, koji je naziv dobio prema imenu tra~kog kraqa Rezusa. rezus-faktor, -a m ‰v. rezus (pojava je prvi put uo~ena kod ovog majmuna), faktorŠ med. nasledna osobina eritrocita, usko vezana za posedovawe odre|ene krvne grupe; nepodudarnost dovodi do komplikacija pri transfuziji i razvoju fetusa a i kasnije, u ìvotu novoro|en~eta. reivindikacija, -e ` ‰v. re-, lat. vindicare prisvojitiŠ prav. tu`ba protiv bespravnog uìvaoca tu|e imovine kojom se zahteva priznavawe prava vlasni{tva stvarnom vlasniku i povra}aj takve imovine. reizbor, -a m ‰v. re-, izborŠ ponovni izbor za neku funkciju ili posao (sudije, direktora, univerzitetskog profesora, nau~nog radnika i sl.). reizbornost, -osti ` ‰v. reizborŠ obaveza da se u zakonom predvi|enom roku (na dve ili ~etiri godine) sprovede postupak kojim odgovaraju}a institucija potvr|uje nekome prethodni izbor za obavqawe neke du`nosti, posla, funkcije i sl. reimplantacija, -e ` ‰v. re-, implantacijaŠ med. ponovno umetawe, ugra|ivawe implantata (v.). reimport, -a m ‰v. re-, importŠ trg. uvoz neke robe u zemqu iz koje je prethodno uvezena. reimprimatur, -ura m ‰nlat. reimprimaturŠ dozvola da se neka kwiga, publikacija i sl. moè ponovo {tampati. reinervacija, -e ` ‰v. re-, inervacijaŠ med. hirur{ka intervencija kojom se presa|uje nerv ili se deo o{te}enog nerva nadome{ta drugim nervom. reinkarnacija, -e ` ‰lat. reincarnatio, v. re-, inkarnacijaŠ 1. prelazak du{e umrloga u telo novoro|enog qudskog bi}a, ìvotiwe ili biqke. 2. teol. u~ewe, naro~ito u indijskoj teo-

rejver logiji, koje se bavi fenomenom otelotvorewa du{e. 3. oìvqavawe nekoga ili ne~ega kroz likove i doga|aje u literaturi, na filmu, u televizijskom prilogu i sl. reinkarnirati (se), reinkarniram (se), 3. l. mn. reinkarniraju (se) svr{. ‰v. reinkarnacijaŠ

1. na~initi reinkarnaciju (3), oìveti nekoga. 2. oìveti, doìveti reinkarnaciju (1, 2). reinterpretacija, -e ` ‰v. re-, interpretacijaŠ 1. ponovno osmi{qavawe ne~ega {to je ve} interpretirano. 2. lingv. izmena zna~ewa morfeme koja je postala sastavni deo neke pozajmqenice. reintrodukcija, -e ` ‰v. re-, introdukcijaŠ ponovno naseqavawe ìvotiwskih ili biqnih vrsta na stani{tima sa kojih su i{~ezle.

biol.

reis i reis1, -a m ‰tur. reisul-ulema stare{ina u~enih qudi, u~ewaka od ar. ra’›s stare{ina, el-ulama’ u~eni qudi, nau~niciŠ stare{ina, poglavar verskih u~ewaka. reis2 m v. rejs. reis-efendija, -e ` ‰v. reis, efendijaŠ titula turskog dràvnog kancelara i ministra spoqnih poslova. reisul-ulema, -e m ‰tur. reisul-ulema stare{ina u~enih qudi, u~ewaka od ar. ra’›s stare{ina, el-ulama’ u~eni qudi, u~ewaciŠ vrhovni verski poglavar kod muslimana u nekoj zemqi. -rei~an, -reja ‰gr~. rhein te}i; rhoe struja, tokŠ kao drugi deo sloènih re~i u zna~ewu: koji te~e, tok. rejv, -a m ‰engl. raveŠ muz. vrsta muzike koja se izvodi ili pu{ta na rejv-ùrkama, naro~ito tehno (v.) i hardkor (v.). y rejv-ùrka vrlo duga zabava, i do 24 sata, ve}eg broja mladih od 18 do 25 godina, u nekoj praznoj zgradi ili na otvorenom, gde se slu{aju odre|ene vrste muzike i ple{e, ~esto uz uìvawe droga radi postizawa punog zadovoqstva. rejver, -a m ‰engl. raver, v. rejvŠ mlada osoba, ob. izme|u 18 i 25 godina starosti, koja redovno pose}uje rejv-ùrke, obla~i se u odgovaraju}em (promenqivom) trendu, uìva u odre|enim vrstama muzike i plesu, ~esto uìvaju}i drogu (ha{i{ ili ekstazi).

1057

rejekcija rejekcija, -e ` ‰v. rejiciratiŠ odbacivawe, neusvajawe nekog zahteva. rejicirati, rejiciram, 3. l. mn. rejiciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. reicereŠ odbijati, odbiti ne~iji zahtev, predlog i sl. rejon1, -ona m ‰fr. rayonŠ 1. deo grada koji pripada pod odre|enu upravnu jedinicu. 2. ograni~eno podru~je jedne ve}e celine. rejon2, -ona m ‰engl. rayonŠ 1. vrsta sinteti~kog vlakna koje li~i na svilu. 2. tkanina od istoimenog vlakna sli~na svili. rejonizam, -zma m ‰fr. rayonnisme, prema rayon zrak, v. -izamŠ um. ogledni pokret u slikarstvu koji se javqa 1910. u Rusiji, a istraùje prostornost i ulogu boja. rejonizacija, -e ` ‰v. rejon1Š podela jedne teritorije na podru~ja pogodna za razvoj neke privredne delatnosti. rejs, -a m ‰port. reisŠ nekada{wa nov~ana jedinica u Brazilu i Portugaliji. rejser i rejser, -a m ‰engl. racerŠ motorni ~amac za trke. rejting, -a m ‰engl. ratingŠ 1. ocena koju fizi~ko ili pravno lice uìva u javnosti. 2. ekon. ocena plate`ne sposobnosti ili trì{ne vrednosti nekog preduze}a. 3. gledanost, popularnost televizijskog ili radio programa. 4. u {ahu i u nekim sportovima (tenisu, ko{arci i dr.), mesto na me|unarodnoj rang-listi ( ‹ lista) izra~unato na osnovu uspeha u takmi~ewima. rek, reka m ‰nem. ReckŠ sp. vratilo, gimnasti~ka sprava. rekapitulant, -a m, gen. mn. rekapitulanata ‰nlat. recapitulans, v. rekapitulacijaŠ onaj koji u glavnim crtama ponavqa sadrìnu nekog izlagawa, predavawa i sl. rekapitulacija, -e ` ‰nlat. recapitulatio, v. rekapituliratiŠ 1. ponavqawe sadrìne, rezimirawe, saìmawe bitnih delova nekog izlagawa, predavawa i sl. 2. uno{ewe glavnih stavki nekog ra~una u posebnu kwigu kwigovodstvene dokumentacije; takva kwiga sa pregledom ostalih podataka. rekapitulirati, rekapituliram, 3. l. mn. rekapituliraju svr{. i nesvr{. ‰nem. rekapitulieren od lat. recapitulareŠ 1. kratko, saèto pono-

1058

rekvijem viti sadrìnu nekog izlagawa, predavawa i sl., rezimirati. 2. adm. uneti glavne stavke nekog ra~una u posebnu kwigu. rekvizit, -ita m ‰lat. requisitum traèno, zahtevanoŠ 1. predmet u cirkuskoj, pozori{noj i sl. predstavi kojim se upotpuwuje vizuelni doìvqaj. 2. deo sportske opreme (reket, lopta, trenerka, kopa~ke i sl.). 3. prav. skup formalnih elemenata jednog ugovora ili dokumenta bez kojih oni ne proizvode pravno dejstvo. y pozori{ni rekvizit mawi predmeti koji se koriste u pozori{noj predstavi (npr. nao~are, oru`je, ki{obran i sl.), rekvizite. rekvizitan, -tna, -tno ‰v. rekvizitŠ koji se odnosi na rekvizite, koji je u vezi sa rekvizitima. rekvizitaran, -rna, -rno ‰v. rekvizitŠ koji spada u rekvizite, koji ima osobine rekvizita. rekvizitarnica, -e ` ‰v. rekvizit, rekvizitorijumŠ prostorija u kojoj se drè rekvizite. rekviziter, -era m ‰v. rekvizitŠ osoba koja vodi ra~una o rekvizitima (npr. u pozori{tu). rekvizitorijum, -a i rekvizitorij, -ija ‰nlat. requisitoriumŠ zbir rekvizita kao prepoznatqiva karakteristika odre|ene predstave (pozori{na, cirkuska i sl.). rekvizicija, -e ` ‰lat. requisitioŠ 1. zahtev koji jedna vlast upu}uje drugoj traè}i pomo} i saradwu u re{avawu nekog problema. 2. adm. uzimawe stvari za vojne ili dràvne potrebe, naro~ito u vreme rata, besplatno, uz potpisanu priznanicu, ~esto prisilnim putem. 3. prav. zabrana polagawa prava na svojinu. rekvizicionar, -ara m ‰nlat. requisitionariusŠ onaj koji polaè pravo na ne{to, koji stavqa zabranu na ne{to. rekvizicioni, -a, -o ‰v. rekvizicijaŠ koji se odnosi na rekviziciju, koji poti~e od rekvizicije, koji je svojstven rekviziciji. y rekvizicioni sistem izdràvawe vojske u vreme rata sredstvima uzetim rekvizicijom. rekvijem, -a m ‰lat. requies mir, po~inakŠ 1. crkv. sve~ana misa za mrtve u katoli~koj crkvi, nazvana po po~etnim re~ima molitve: Requiem aeternam dona eis (Domine) — Ve~ni pokoj daj im (Gospode).

rekvirirati

rekognoscirati

rekvirirati, rekviriram, 3. l. mn. rekviriraju svr{. i nesvr{. ‰nem. requirieren od lat. requirere traìti, zahtevatiŠ sprovesti, sprovoditi rekviziciju.

reklamer, -era m ‰fr. reclameur, v. reklamaŠ 1. onaj koji pravi, proizvodi reklame, stru~wak za reklame i reklamirawe. 2. onaj koji hvali, reklamira ono {to èli da proda.

reket1, -a m ‰engl. racketŠ sp. 1. rekvizit u tenisu, stonom tenisu kojim se udara loptica. 2. onaj koji se bavi (stonim) tenisom, (stono)teniser. 3. u ko{arci, obeleèni prostor ispod ko{a.

reklamirati, reklamiram, 3. l. mn. reklamiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. reclamare vikati, galamiti; glasno negodovati, v. reklamaŠ 1. isticati dobra svojstva robe i usluga putem sredstava javnog informisawa da bi se pridobili potro{a~i. 2. uloìti ili ulagati àlbu, prigovor na kvalitet i koli~inu pla}ene robe, na lo{u uslugu i sl., i u tom smislu protestovati i zahtevati nadoknadu {tete.

reket2, -a m ‰engl. racket prevara, ilegalan posaoŠ 1. nezakonito, prisilno uzimawe novca od nekoga; reketirawe, reketerstvo. 2. novac koji se pod prisilom daje reketa{u, reketeru. reketa{, -a{a m ‰v. reket2Š onaj koji se bavi reketirawem, koji ucenom iznu|uje novac. reketer v. reketa{. reketirati, reketiram, 3. l. mn. reketiraju i nesvr{. ‰v. reket2Š baviti se reketom, ucewivati, uzimati od nekoga novac pod prinudom. svr{.

rekla, -e ` ‰nem. RockleinŠ 1. mu{ki kaput teget boje od vaqanog sukna, u slavonskoj narodnoj no{wi, koji je na dowim rubovima i rubovima rukava ukra{en crveno-belim {arama. 2. gorwi ènski pleteni ili heklani odevni predmet bez rukava. reklama, -e ` ‰fr. reclame od lat. reclamare vikati, galamiti; glasno negodovatiŠ 1. isticawe dobrih svojstava robe i usluga putem sredstava javnog informisawa kako bi se pridobili potro{a~i. 2. oglas ili spot objavqen u sredstvima javnog informisawa kojim se potro{a~i podsti~u na kupovinu odre|enih proizvoda ili kori{}ewe odre|enih usluga. 3. hvalisawe trgovaca ili prodavaca robom koju èle da prodaju isticawem wenog kvaliteta, povoqne cene i sl. reklamanta, -e `, gen. mn. reklamanata/reklamanti ‰nlat. reclamantesŠ brojka, slog, re~ pri dnu strane neke kwige kao najava prve re~i na slede}oj strani; kustoda. reklamacija, -e ` ‰nem. Reklamation od lat. reclamatioŠ àlba ili prigovor na kvalitet, na zakinutom kvantitetu kupqene robe, na prekora~ewe vremena dogovorenog za isporuku robe, na uslugu goru od dogovorene ili pla}ene i sl.

reklamni, -a, -o ‰v. reklamaŠ koji se odnosi na reklamu, koji ima svojstva reklame. y reklamna cena snièna cena proizvoda radi lak{e prodaje, ve}eg prometa i sl. reklamokratija, -e ` ‰v. reklama, -kratijaŠ reklamirawe robe i usluga u svako doba i na svakom mestu kao najbrì, najpre~i i najsigurniji put do potro{a~a, vladavina reklamnih kompanija na trì{tu. reklasifikacija, -e ` ‰v. re-, klasifikacijaŠ 1. ponovna klasifikacija, ponovno podvrgavawe ocewivawu, proceni (ne~ijeg znawa, ve{tine, kvaliteta, ispravnosti i dr.). 2. ponovno dodeqivawe klase (brodu) koju je iz nekog razloga izgubio. reklinacija, -e ` ‰srlat. reclinatio od lat. reclinare nagnuti se, le}iŠ nagiwawe unazad, zavaqivawe, posuvra}ewe. rekognicija, -e ` ‰lat. recognitioŠ 1. priznawe. 2. prav. priznawe da je sudska izjava sa~iwena po odgovaraju}im zakonskim propisima i da odraàva voqu osobe koja izjavom vr{i neku pravnu radwu. rekognoscirati, rekognosciram, 3. l. mn. rekognosciraju svr{. i nesvr{. ‰lat. recognoscereŠ 1. do}i, dolaziti do saznawa o pravim ~iwenicama putem izvi|awa (saznati poloàj neprijateqske vojske pred bitku, podatke o vrsti i koli~ini naoruàwa, o broju vojnika i dr.). 2. potvrditi, spoznati ispravnost ne~ega na osnovu prethodnog pregleda. 3. sp. posmatrati utakmicu ili treninge protivni~ke ekipe s kojom predstoji duel, utakmica, upoznati se na taj na~in s wenim prednostima i slabostima da

1059

rekolekcija bi se osmislila i primenila odgovaraju}a taktika u igri. rekolekcija, -e ` ‰srlat. recollectioŠ 1. pribranost, sabranost. 2. duhovna ve`ba. rekomandacija, -e ` ‰fr. recommandationŠ povoqno, afirmativno mi{qewe o nekome u usmenoj ili pisanoj formi; preporuka. rekomandiran, -a, -o ‰v. rekomandiratiŠ preporu~ena po{tanska po{iqka koja se mora uru~iti iskqu~ivo primaocu na ~ije ime po{iqka glasi; pril. rekomandirano preporu~eno (o na~inu slawa po{tanske po{iqke). rekomandirati, rekomandiram, 3. l. mn. rekomandiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. recommander od lat. recommendareŠ davati povoqno, afirmativno mi{qewe, preporu~i(va)ti. rekompenzacija, -e ` ‰nlat. recompensatio, v. re-, kompenzacijaŠ 1. naknada za ne{to {to je o{te}eno, neispravno, izgubqeno i dr.; od{teta. 2. uzvra}ena bol, uvreda, osveta. rekompresija, -e ` ‰v. re-, kompresijaŠ vra}awe ronilaca na povi{eni pritisak u ciqu za{tite od dekompresionih bolesti ili wihovog le~ewa. rekonvalescent, -a m ‰nlat. reconvalescens, v. rekonvalescencijaŠ onaj koji se oporavqa od bolesti. rekonvalescencija, -e ` ‰srlat. reconvalescentia, v. re-, lat. convalescere ozdravitiŠ vreme u kome se bolesnik oporavqa. rekonverzija, -e ` ‰lat. reconversio, v. re-, konverzijaŠ povratak u prethodno stawe, ponovna konverzija (npr. oìvqavawe mirnodopske industrije umesto vojne u ratnom periodu). rekonkista, -e ` (uob. rekonkvista, -e `) ‰{p. reconquista ponovno osvajaweŠ 1. sedmovekovni period (od VIII do XV veka) u istoriji Pirinejskog poluostrva, u kome su [panci i Portugalci osloba|ali svoju zemqu od arapskih vlasti. 2. uop{te, ponovno osvajawe teritorije izgubqene u ratu. rekonstitucija, -e ` ‰nlat. reconstitutioŠ ponovno uspostavqawe, vra}awe u pre|a{we stawe. rekonstruisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. reconstruere od v. re-, konstruisatiŠ obaviti, obavqati rekonstrukciju.

1060

rekorder rekonstrukcija, -e ` ‰nlat. reconstructio, v. re-, konstrukcijaŠ 1. ponovna konstrukcija, izgradwa. 2. reorganizacija, izmena pojedinih delova postoje}e konstrukcije, gra|evine, objekta, stana i sl. 3. utvr|ivawe nekada{weg izgleda, stawa nekog objekta na osnovu iskopina, ostataka, ili utvr|ivawe kako se neki doga|aj zbio na osnovu materijalnih dokaza, iskaza svedoka i sl. 4. med. plasti~na operacija kojom se prikriva ozleda ili nadokna|uje izgubqeni deo tela. rekonstrukcijski, -a, -o ‰v. rekonstrukcijaŠ koji se odnosi na rekonstrukciju, koji poti~e od rekonstrukcije. y rekonstrukcijska hirurgija 1. med. grana hirurgije koja hirur{kom intervencijom obezbe|uje ponovno funkcionisawe pojedinih delova tela, ne zanemaruju}i ni estetski u~inak koji ipak nije primaran. 2. plasti~na hirurgija. rekonstrukcionalizam, -zma m ‰v. rekonstrukcijaŠ idealisti~ko shvatawe po kome se svet moè promeniti, preobraziti vaspitawem. rekontra, -e ` ‰v. re-, kontra2Š odgovor glavnog igra~a u preferansu na kontru protivnika. rekoncilijacija, -e ` ‰lat. reconciliatioŠ 1. pomirewe, izmirewe nakon sukoba. 2. crkv. ponovno osve}ewe svetog mesta nakon skrnavqewa. 3. crkv. opro{taj onome ko je bio izop{ten iz katoli~ke crkve. rekoncilirati, rekonciliram, 3. l. mn. rekonciliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. reconciliareŠ 1. (po)miriti, (iz)miriti nakon sukoba. 2. crkv. ponovo osvetiti oskrnavqeno sveto mesto. 3. crkv. dati opro{taj i ponovo primiti u katoli~ku crkvu onoga ko je iz we bio izop{ten. rekord, -a m ‰nem. Rekord, engl. record od lat. recordari se}ati seŠ 1. sp. najboqi rezultat, domet koji je nadma{io sve dotle postignute rezultate. 2. najve}a izmerena koli~ina u jednoj vrsti. rekordan, -dna, -dno ‰v. rekordŠ koji predstavqa rekord, koji se odnosi na rekord. z u rekordnom roku u najkra}em mogu}em vremenu, najbrè {to se moè. rekorder, -e ra m ‰v. rekordŠ 1. onaj koji je postigao rekord, obi~no u sportskom nadmeta-

rekorderstvo wu; as. 2. tehn. ure|aj koji zapisuje neku merenu vrednost u odnosu na promenqivu vrednost (vreme, duìna pre|enog puta). 3. tehn. v. videorekorder. rekorderstvo, -stva s ‰v. rekordŠ nadmetawe, te`wa za postizawem rekorda. rekreativan, -vna, -vno ‰nlat. recreativus, v. rekreacijaŠ koji sluì za rekreaciju, koji je namewen rekreaciji. rekreativac, -vca m ‰v. rekreacijaŠ 1. onaj koji se rekreira, koji obavqa neku aktivnost (obi~no fizi~ku) radi rekreacije. 2. onaj koji se bavi nekim sportom iz zadovoqstva, radi odràvawa kondicije, a ne kao pripremu za takmi~arsko nadmetawe. rekreacija, -e ` ‰lat. recreatio, prema recreare oporaviti seŠ 1. fizi~ka aktivnost koja se sprovodi da bi se organizam osveìo, odmorio, opustio i tako pripremio za ustaqene, obavezne, svakodnevne poslove. 2. ponovna kreacija, ponovno stvarawe. rekreirati (se), rekreiram (se), 3. l. mn. rekreiraju se svr{. i nesvr{. ‰v. rekreacijaŠ 1. osveìti (se), osveàvati (se), odmoriti (se), odmarati (se) opustiti (se), opu{tati (se) kroz rekreaciju i tako se pripremiti za nastavak ustaqenih, obaveznih, svakodnevnih poslova. 2. ponovno kreirati, ponovno stvarati. rekriminacija, -e ` ‰srlat. recriminatus ponovo optuèn od recriminareŠ prav. primena protivmere, odgovor na prethodno preuzetu meru. rekriminirati, rekriminiram, 3. l. mn. rekriminiraju svr{. i nesvr{. ‰v. rekriminacijaŠ prav. sprovesti, sprovoditi rekriminaciju, protivmeru. rekristalizacija, -e ` ‰v. re-, kristal, kristalizacijaŠ ponovqen proces kristalizacije da bi se dobila kristalna struktura ve}e ~isto}e ili kristala odre|enog oblika. 2. vra}awe kristalne strukture kod vaqanih metala. rekrudescentan, -tna, -tno ‰lat. recrudescens, v. rekrudescencijaŠ med. koji se pogor{ava (o bolesti). rekrudescencija, -e ` ‰lat. recrudescere ponovo buknutiŠ med. pogor{awe bolesti. reksist(a), -e m ‰prema publikaciji Christus Rex, koju je izdavala ova organizacijaŠ ist.

rektoskop pripadnik kvislin{ke organizacije u Belgiji za vreme Drugog svetskog rata. rektalan, -lna, -lno ‰nlat. rectalis, v. rektumŠ anat. koji se odnosi na rektum, debelo crevo. rektangularan, -rna, -rno ‰nlat. rectangularisŠ koji je u obliku pravougaonika, pravougaoni. rektascenzija, -e ` ‰nlat. rectascensio, prema rectus ravan, ascensio uzlazŠ astron. koordinata pomo}u koje se odre|uje poloàj nebeskog tela na nebu. rektitis, -a m ‰v. rektum, -itisŠ med. upala rektuma, debelog creva. rektifikacija, -e ` ‰nlat. rectificatioŠ 1. postupak potpunog pre~i{}avawa te~nosti ponovqenom destilacijom. 2. postupak kojim se ne{to popravqa, ispravqa, ~ini boqim. 3. mat. izra~unavawe duìne luka na krivuqi. tehn.

rektifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nem. rektifizieren od srlat. rectificare, prema lat. rectus ravanŠ 1. hem. pre~i{}avati te~nost ponovnom destilacijom. 2. u~initi ne{to boqim, poboq{ati ne~ija svojstva, popraviti, ispraviti. 3. mat. izra~unati duìnu luka na krivuqi. rekto m indekl. ‰lat. (folio) recto uspraviv{i listŠ desna strana otvorene kwige; supr. verso. rektor, -a m ‰lat. rector upravnik, stare{ina, predvodnik, prema regere upravqatiŠ 1. ist. u starom Rimu, ob. u sintagmama u zna~ewu upraviteq. 2. ist. odgovorna osoba koja je zauzimala bilo koje mesto u crkvenoj i svetovnoj hijerarhiji (u evropskim gradovima). 3. adm. univerzitetski profesor na najvi{em poloàju i s najve}om odgovorno{}u na univerzitetu. rektorat, -a ta m ‰nlat. rectoratum, v. rektorŠ 1. sedi{te rektora. 2. ~ast i dostojanstvo rektora. rektorski, -a, -o ‰v. rektorŠ koji se odnosi na rektora, koji je u vezi sa rektorom. z rektorski savet najvi{e univerzitetsko telo sastavqeno od rektora i izabranih dekana pojedinih fakulteta. rektoskop, -a m ‰v. rektum, -skopŠ med. tehn. instrument kojim se vr{i pregled rektuma, zavr{etka debelog creva.

1061

rektoskopija rektoskopija, -e ` ‰v. rektum, -skopijaŠ med. dijagnosti~ka metoda pregleda rektuma rektoskopom. rektoskopirati, rektoskopiram, 3. l. mn. rektoskopiraju svr{. i nesvr{. ‰v. rektoskopijaŠ med. obaviti, obavqati pregled rektuma rektoskopom, obavqati rektoskopiju. rektum, -a m ‰nlat. rectum (intenstinium) ravno (crevo)Š anat. zavr{ni deo debelog creva. rekuzant, -a m, gen. mn. rekuzanata ‰v. rekuziratiŠ 1. onaj koji rekuzira. 2. ist. onaj koji je u Engleskoj, u periodu od kraja XVI do po~etka XVIII veka, odbijao da ide na bogosluèwe koje je bilo po zakonu obavezno. rekuzirati, rekuziram, 3. l. mn. rekuziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. recuser od lat. recusare odbitiŠ 1. izraziti neslagawe s ne~ijom odlukom, protiviti se ne~ijoj odluci. 2. prav. zahtevati izuze}e sudije ukoliko se smatra da }e pri dono{ewu presude biti pristrasan. rekuperator, -a m ‰lat. recuperator preuzima~, v. rekuperacijaŠ ure|aj za rekuperaciju. rekuperacija, -e ` ‰lat. recuperatioŠ 1. oporavak nakon neke bolesti ili iscrpqenosti organizma. tehn. 2. iskori{}avawe korisnih sastojaka iz otpada. 3. iskori{}avawe toplotne energije koja ostaje kao prate}i proizvod u osnovnom procesu proizvodwe. 4. ponovno dobijawe materija koje se tro{e u tehnolo{kim procesima. rekurent, -a m ‰lat. recurens, v. rekuriratiŠ prav. onaj koji rekurira, koji podnosi àlbu na doneto sudsko re{ewe. rekurentan, -tna, -tno ‰v. rekuriratiŠ kwi`. ob. u: y rekurentni stihovi; u sredwovekovnoj poeziji stihovi u kojima se slova mogu ~itati i od kraja prema po~etku, a da pri tome sa~uvaju i oblik i smisao. rekurzija, -e ` ‰v. rekuriratiŠ ra~. sposobnost v. rutine (3) kod kompjutera da poziva samu sebe. rekurirati, rekuriram, 3. l. mn. rekuriraju svr{. i nesvr{. ‰nem. rekurrieren od lat. recurrere vratiti se od recurrens koji se vra}aŠ 1. obratiti se nekome za pomo}, zatraìti od nekoga pomo}, uto~i{te. 2. prav. uloìti, ulagati àlbu vi{estepenom sudu.

1062

relativan rekurs, -a m ‰lat. recursusŠ prav. àlba koja se vi{estepenom sudu podnosi na presudu nièstepenog suda. rekcija, -e ` ‰lat. rectio upravqaweŠ gram. morfolo{ko-sintaksi~ka pojava da pade`ni oblik imenice zavisi od prirode glagola (prelazni ili neprelazni) uz koji stoji. relaksacija, -e ` ‰lat. relaxatio, v. relaksiratiŠ 1. opu{tawe tela i duha, odmor, razonoda. 2. prav. ublaàvawe kazne, opra{tawe, osloba|awe od presude. 3. mlitavost, mlohavost, malaksalost, popu{tawe nervnog sistema. 4. fiz. vreme koje je potrebno da se elasti~no telo koje je deformisano silom vrati u prvobitni poloàj kada sila deformiteta prestane da deluje. relaksirati, relaksiram, 3. l. mn. relaksiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. relaxare, prema v. re-, laxare popustitiŠ 1. (u)~initi da popusti telesna ili nervna napetost, osloboditi se napetosti uop{te, opustiti se. 2. relaksirati se osloboditi, osloba|ati se formalnog, rezervisanog dràwa, pona{awa i sl., zauzeti neformalan, leèran stav. relansirati, relansiram, 3. l. mn. relansiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. relancer, v. re-, lansiratiŠ 1. prona}i i po~eti goniti divqa~. 2. ponovno odbaciti nekoga ili ne{to. 3. pove}ati visinu uloga u nekoj igri kartama. 4. izraàvati otvoreno neprijateqstvo prema nekome; prekorevati, koriti, grditi nekoga. relapsus, -a m ‰nlat. relapsusŠ ponavqawe jednom ve} u~iwene gre{ke, posebno ponavqawe jeresi. relativ, -a m ‰v. relativanŠ gram. vremensko odre|ivawe procesa ili stawa ozna~enog glagolskim oblikom u predikatu, ne neposredno prema vremenu kada se re~enica izri~e, ve} posredno, preko nekog drugog vremenskog momenta. relativan, -vna, -vno ‰lat. relativus, v. relacijaŠ 1. koji podrazumeva postojawe nekog odnosa me|u pojmovima, pojavama i sl. 2. koji ima neku vrednost samo kada se posmatra wegov odnos prema ne~emu drugom; koji sam po sebi nema vrednost, nego se potvr|uje samo u odnosu prema drugim pojmovima. 3. gram. odnosni (o re~enici, zamenici). y relativna ve}ina broj dobijenih glasova na izborima mawi od 50%; re-

relativizam lativna visina razlika izme|u apsolutne i nadmorske visine, udaqenost jedne ta~ke od podno`ja do vrha brega; relativna vla`nost koli~ina vodene pare u vazduhu koja je iskazana postotkom maksimuma koji vazduh moè primiti na odre|enoj temperaturi; relativna hronologija ist. odre|ivawe starosti neke pojave ili doga|aja u istoriji i kwièvnosti wihovim posmatrawem u odnosu na neku drugu pojavu (npr. u odnosu na drugu zemqu, drugi jezik). relativizam, -zma m ‰v. relativanŠ fil. 1. idealisti~ko u~ewe koje osporava mogu}nost dosezawa apsolutne istine. 2. shvatawe da su dobro i zlo relativni pojmovi iz ~ega proizlazi nemogu}nost uspostavqawa op{tevaè}ih vrednosti i eti~kih kriterijuma. relativizacija, -e ` ‰v. relativanŠ 1. uspostavqawe odnosa izme|u dva pojma. 2. prihvatawe na~ela relativizma. relativizirati, relativiziram, 3. l. mn. relativiziraju i relativizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. relativanŠ (u)~initi ne{to relativnim, imati predstavu o ne~emu kao relativnom. relativizovati v. relativizirati. relativist(a), -e m, mn. relativisti ‰v. relativanŠ pristalica, pobornik relativizma. relativitet, -eta m = relativnost, -i ` ‰nlat. relativitas, v. relativanŠ stawe, svojstvo onoga {to je relativno. y teorija relativiteta (relativnosti) u~ewe Alberta Ajn{tajna o op{toj zakonitosti prostorno-vremenskih odnosa u prirodi, po kome su vreme i prostor relativne veli~ine, dok je brzina svetlosti apsolutna i postojana veli~ina. relativnost = relativitet (v.). relacija i relacija, -e ` ‰lat. relatioŠ 1. me|usobni odnos razli~itih pojmova. 2. me|usobna zavisnost dveju veli~ina; razmera. 3. prostorna udaqenost dva mesta. relacioni, -a, -o ‰v. relacijaŠ koji se odnosi na relaciju, koji pripada relaciji. relacionizam, -zma m ‰v. relacijaŠ filoz. pravac u filozofiji koji primarnim smatra odnos me|u pojmovima, stvarima, objektima i sl. rele v. relej.

relikvija relevantan, -tna, -tno ‰lat. relevans od relevare podi}i, olak{atiŠ vaàn, bitan, zna~ajan; uticajan. relevantnost, -osti ` ‰v. relevantanŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je relevantno; va`nost, bitnost, zna~ajnost, uticajnost. relevancija, -e ` ‰nlat. relevantia, v. relevantanŠ va`nost, bitnost uop{te, a naro~ito va`nost, bitnost, zna~aj nekog pravnog sredstva ili sudske radwe. relevacija, -e ` ‰lat. relevatioŠ rastere}ewe, oslobo|ewe od kakve obaveze. relegacija, -e ` ‰lat. relegatioŠ 1. udaqavawe okrivqenoga iz odre|ene sredine kao naj~e{}a mera represije. relegirati, relegiram, 3. l. mn. relegiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. relegare otpraviti, udaqitiŠ 1. udaqiti, prognati, izagnati nekoga iz jedne sredine. 2. izbaciti, izbacivati nekoga iz slu`be. relej, -eja m ‰fr. relaisŠ tehn. 1. ure|aj koji prima, a potom emituje radioelektri~ne talase. 2. ure|aj za pretvarawe elektri~nih u mehani~ke signale. reli, -ija m ‰engl. relly okupqawe, sastanakŠ sp. disciplina takmi~ewa u brzini vo`we automobila, bicikla i sl. religija, -e ` ‰lat. religioŠ verovawe u boga, u monoteisti~koj religiji, kao tvorca svega ovozemaqskog koji upravqa zbivawima i sudbinom sveta, odre|uje {ta je dobro a {ta zlo; isto i u mnogoboà~koj religiji koja se zasniva na veri u vi{e boànstava. y religija slobode (oslobo|ewa) snaàn slobodarski duh gra|anskog dru{tva u XVIII i XIX veku izraèn u mnogim pokretima i revolucijama toga vremena. religiozan, -zna, -zno ‰lat. religiosus, v. religijaŠ 1. koji veruje u boga, koji je poboàn. 2. koji je u vezi sa verom i religiozno{}u. religioznost, -osti ` ‰nlat. religiositas, v. religija, religiozanŠ svojstvo, osobina onoga koji je religiozan, koji je ispuwen, proèt verom u boga i religijskim ose}awima. relija{, -a{a m ‰v. reliŠ sp. u~esnik u reliju. relikvija, -e ` ‰lat. reliquiaeŠ rel. materijalni ostaci svetiteqa (wihove mo{ti, pred-

1063

relikvijar meti koji su bili u wihovom vlasni{tvu, predmeti koje su dodirivali); svetiwe. relikvijar, -ara m ‰nlat. reliquiarium, v. relikvijaŠ crkv. posuda, kov~eg ili kutija u kojoj se ~uva relikvija. relikt, -a m, gen. mn. relikata ‰lat. relictum ostatak od reliqui ostavitiŠ 1. biol. biqna ili ìvotiwska vrsta iz ranijih vremena koja je preìvela i prilagodila se novim uslovima ìvota. 2. ostatak obi~aja iz pro{losti vezan za na~in ìvota, obi~aje i sl. 3. materijalna, arheolo{ka iskopina. relicitacija, -e ` ‰lat. relicitatioŠ trg. ponovna, ponovqena licitacija, odnosno javno nadmetawe u kupovini ili prodaji ne~ega. reqef, -a i reqef, -efa m ‰fr. reliefŠ 1. geogr. razni oblici na povr{ini Zemqine kore (planine, kotline, klisure i sl.) 2. vaj. vajarsko delo sa elementima uzdignutim nad ravnom povr{inom. reqefan, -fna, -fno i reqefan, -fna, -fno ‰v. reqefŠ 1. koji je u vezi s reqefom. 2. koji je izra|en u reqefu. y reqefne karte (mape) geogr.karte izra|ene od specijalnih materijala na kojima su uz vodoravnu sliku zemqi{ta prikazana i ispup~ewa i udubqewa. reqef-intarzija, -e ` ‰fr. relief, ital. intarsiaŠ um. zan. umetni~ki rad u drvetu u kome su figure i likovi napravqeni od tako sloènih komada raznobojnog drveta da ~ine blaga ispup~ewa. REM prid. indekl. ‰engl. REM, skr. od rapid eye movement brzo kretawe o~ijuŠ fiziol. (ob. u izrazima kao REM-san, REM-faza) o periodu u toku spavawa kada se o~ne jabu~ice naglo pomeraju pod zatvorenim kapcima, {to je znak da spava~ sawa. rem, -a m, mn. remi ‰engl. skr. roentgen equivalent in manŠ stara jedinica za merewe apsorbovane doze radioaktivnog zra~ewa (zamewena sivertom; 1 rem = 1/100 Sv). remanentan, -tna, -tno ‰lat. remanens od remanere ostajatiŠ koji je ostatak neke ve}e celine. y remanentni magnetizam fiz. magnetizam koji se zadràva i nakon prestanka delovawa magnetnog poqa.

1064

remiksovati remanencija, -e ` ‰v. remanentanŠ 1. preostala koli~ina ne~ega. 2. zadràvawe nekog svojstva jo{ izvesno vreme po prestanku dejstva sile koja ga je izazvala. remastikacija, -e ` ‰v. re-, lat. masticare `vakatiŠ pre`vakavawe; preìvawe. remedijum, -a i remedij, -ija m ‰lat. remediumŠ 1. farm. lek, medikament. 2. prav. pravni lek, àlba. 3. ekon. eno odstupawe u teìni i fino}i izrade metalnog novca. 4. uop{te, sve ono {to moè ispraviti neku gre{ku ili manu. remek-delo, -a s ‰ma|. remekŠ najboqe, vrhunsko, neponovqivo delo u svojoj vrsti. remen, -a m ‰nem. RiemenŠ pojas, kai{. remenar, -a m ‰v. remenŠ zanatlija koji pravi remene i sli~ne proizvode. remenski, -a, -o ‰v. remenŠ koji se odnosi na remen. y remenski prenos tehn. ma{inski element za prenos snage s jedne na drugu osovinu. remewe, -a s zb. ‰v. remenŠ skup svih remenova koji ulaze u sastav jedne ma{ine. remeta, -e m ‰lat. eremita od gr~. eremites pustiwskiŠ isposnik, pustiwak, eremita. remi, -ija i remi1, -ija m ‰engl. rummyŠ karta{ka igra. remi2, -ija m, mn. remiji ‰fr. remiseŠ 1. {ah. nere{ena {ahovska partija. 2. nere{en ishod bilo kog takmi~arskog nadmetawa. remiza, -e ` ‰nem. Remise od fr. remiseŠ 1. mesto za odlagawe kola i poqoprivrednih alatki. 2. hangar za ~uvawe tramvaja. 3. {uma, zabran u koji se sklawa divqa~ od lovaca ili zime. remizer, -era m ‰v. remi2Š 1. sp. igra~ koji u nekom sportskom nadmetawu igra nedovoqno sr~ano i borbeno, koji se zadovoqava nere{enim rezultatom, remijem. 2. fig. osoba koja ne voli da ulazi u rizik, ve} se zadovoqava malim. remizirati, remiziram, 3. l. mn. remiziraju svr{. ‰v. remi2Š zavr{iti igru (ob. {ahovsku) nere{enim rezultatom, remijem. remiks, -a m ‰engl. remixŠ muz. nova, izmewena verzija neke muzi~ke kompozicije. remiksovati, -sujem svr{. i nesvr{. ‰engl. remixŠ muz. ponovno snimiti, snimati novu, izmewenu verziju neke muzi~ke kompozicije.

remilitarizacija remilitarizacija, -e ` ‰v. re-, militarizacijaŠ voj. pol. ponovno naoruàvawe podru~ja koje je jednom ve} bilo razoruàno. remilitarizirati v remilitarizovati. remilitarizovati, -zujem i remilitarizirati, remilitariziram, 3. l. mn. remilitariziraju ‰v. re-, militarizovatiŠ voj. pol. sprovesti ili sprovoditi remilitarizaciju. remington, -a m i remingtonka, -e ` ‰prema ameri~kim fabrikantima, porodici Remington („E. Remington & SonsŒ)Š 1. naziv za vrstu pu{ke (konstruisane 1816). 2. naziv za tip pisa}e ma{ine (proizvedene 1873). reminiscentan, -tna, -tno ‰v. reminiscencijaŠ koji se odnosi na reminiscenciju, koji ima svojstva reminiscencije. reminiscencija, -e ` ‰lat. reminiscentia, prema reminisci se}ati seŠ 1. zamagqenost se}awa, prise}awe. 2. vra}awe u pro{lost. 3. um. motiv u poeziji, muzici i sl., preuzet iz nekog starijeg dela. 4. evocirawe doga|aja ili doìvqaja iz pro{losti. remis, -a m ‰fr. remise, prema lat. remissas odloèneŠ 1. v. remi2. 2. odga|awe roka isplate. 3. trg. popust pri kupovini; rabat. remisivan, -vna, -vno ‰nlat. remissivusŠ popustqiv, blag. remisija, -e ` ‰lat. remissioŠ 1. rel. pra{tawe grehova. 2. prav. ukidawe kazne; opra{tawe (nov~anog) duga. 3. med. smirivawe, jewavawe bolesti. 4. uop{te: slabqewe, opadawe. remisoran, -rna, -rno ‰v. remisijaŠ 1. koji se odnosi na remisiju, koji je u vezi sa remisijom. 2. koji je vra}en na ponovno razmatrawe. remitenda, -e ` ‰nem. Remittend od lat. remittendaŠ ono {to se nije moglo prodati, {to treba vratiti (npr. neprodati primerci novina izdava~u). remitent, -a m, gen. mn. remitenata ‰lat. remittensŠ 1. onaj koji vra}a ono {to je primio. 2. bank. osoba koja ima ovla{}ewe da naplati prispelu menicu. remitencija, -e ` ‰v. remitiratiŠ med. brza reakcija pri ublaàvawu bolesti ili nekih wenih simptoma. remitirati, remitiram, 3. l. mn. remitiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. remittieren od lat. remitte-

remorker re poslati nazadŠ trg. 1. vratiti, vra}ati natrag neprodatu robu (novine, kwige i sl.). 2. ekon. sniziti cenu neke robe, odobriti popust kupcu ili korisniku usluga. removirati, removiram, 3. l. mn. removiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. removereŠ sprovesti ili sprovoditi remociju. remonetizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. re-, monetaŠ finans. pustiti, pu{tati u opticaj novac koji je prethodno povu~en iz opticaja. remonstranca, -e ` ‰v. remonstriratiŠ 1. izraàvawe nezadovoqstva, prigovor zbog ne~ijeg postupka. 2. prav. àlba u pisanom obliku kojom se zahteva poni{tewe neke sudske odluke ili re{ewa. remonstrancija v. remonstranca. remonstrirati, remonstriram, 3. l. mn. remonstriraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. remonstrare ukazati seŠ 1. izraziti, izraàvati nezadovoqstvo, prigovor na ne~iji postupak. 2. prav. uloìti àlbu u pisanom obliku kojom se zahteva poni{tewe neke sudske odluke ili re{ewa. remont1, -a m ‰fr. remontage ponovno postavqaweŠ 1. ponovna montaà nakon popravke. 2. redovni pregled vozila, postrojewa i sl. uz popravku i zamenu neispravnih i dotrajalih delova. remont2, -a m ‰fr. remonteŠ 1. voj. popuna vojne kowice novim kowima. 2. mlad kow koga treba dresirati ili takav kow u fazi dresirawa. remontirati, remontiram, 3. l. mn. remontiraju i remontovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v. remont1Š 1. cvetati po drugi put, pozno cvetati. 2. popuniti vojnu kowicu novim kowima. 3. ponovno montirati, sklopiti, sastaviti. remontni, -a, -o ‰v. remont1Š koji se odnosi na remont1. y remontni zavod preduze}e, fabrika za popravku i zamenu neispravnih i dotrajalih delova vozila, postrojewa i sl. remontovati v. remontirati. remorkaà, -e ` ‰fr. remorquage, v. remorkerŠ vu~a, tegqewe plovila. remorker, -era m ‰fr. remorqueurŠ brod tegqa~ koji ima jak pogonski motor za vu~u teretnih brodova.

1065

remorkirati remorkirati, remorkiram, 3. l. mn. remorkiraju nesvr{. ‰v. remorkerŠ vu}i, tegliti plovilo remorkerom. remocija, -e ` ‰lat. remotio, prema removereŠ uklawawe, skidawe s vlasti, prestola; svrgavawe. remulada, -e ` ‰fr. remouladeŠ kulin. hladni umak od uqa, senfa i zelenog povr}a koji se sluì kao prilog uz glavno jelo. renalan, -lna, -lno ‰lat. renalis, prema renes bubreziŠ med. koji se odnosi na bubrege; bubre`ni. rendgen, -a m ‰prema nema~kom fizi~aru Rentgenu (W. K. Rontgen, 1845–1923), koji je otkrio h-zrakeŠ 1. tehn. aparat za snimawe pomo}u rendgenskih zraka. 2. fiz. stara jedinica za zra~ewe rendgenskim i gama zracima. rendgenogram, -a m ‰v. rendgen, -gramŠ med. snimak, slika nekog organa na rendgenskom filmu. rendgenografija, -e ` ‰v. rendgen, -grafijaŠ med. dijagnosti~ka metoda snimawa organa i tela rendgenom. rendgenolog, -a m, mn. rendgenolozi, gen. mn. rendgenologa ‰v. rendgen, -logŠ med. lekar specijalista koji se bavi rendgenologijom. rendgenologija, -e ` ‰v. rendgen, -logijaŠ med. oblast medicine u kojoj se za uspostavqawe dijagnoze snimaju organi na rendgenu h-zracima. rendgenoskopija, -e ` ‰v. rendgen, -skopijaŠ med. posmatrawe, pregled na rendgenu da bi se uspostavila dijagnoza i odredilo le~ewe. rendgenoterapija, -e ` ‰v. rendgen, terapijaŠ med. le~ewe primenom rendgenskih, h-zraka. rendgenski, -a, -o ‰v. rendgenŠ koji se odnosi na rendgen, koji poti~e od rendgena. y rendgenska tomografija rendgenska metoda snimawa u slojevima; rendgenski zraci nevidqivi zraci koji nastaju udarom elektrona o neku povr{inu (npr. povr{inu metala), pri ~emu prodiru duboko kroz telo pa se zbog toga primewuju u dijagnosti~koj medicini i tehnici. rende i rende, -eta m ‰tur. rende od pers. rendeŠ 1. naprava na kojoj se strugawem sitni povr}e, vo}e, sir (kupus, krompir, jabuka, tvrdi

1066

renovirati sir i sl.); trenica. 2. zan. drvodeqska alatka za strugawe drveta; blawa. rendering, -a m ‰engl. renderingŠ 1. um. prikazivawe nekog objekta definisawem wegove povr{ine i izvora svetlosti. 2. um. ra~. sen~ewe, osen~avawe slike pri kompjuterskoj obradi. rendisati, -di{em nesvr{. ‰v. rendeŠ strugati, ribati, blawati. renegat, -ata m ‰nem. Renegat, prema nlat. renegatusŠ onaj koji je napustio neku organizaciju, partiju i sl. i prebegao na protivni~ku stranu, prebeg; otpadnik, izdajnik. renegatstvo, -stva s ‰v. renegatŠ stawe ili status onoga koji je promenio stranu, prebegao kod protivnika. renesansa, -e ` ‰fr. Renaissance preporod, obnovaŠ 1. ist. razdobqe preporoda, obnove, procvata i prosperiteta u evropskoj kulturi, umetnosti i nauci od XIV do XVI veka, u kome su stvaraoci, oslobo|eni sredwovekovnog, crkvenog uticaja, traìli nadahnu}e za svoja dela u klasi~noj gr~ko-rimskoj kwièvnosti, umetnosti i filozofiji. 2. arhit. stil u graditeqstvu ovoga perioda sa elementima gr~ko-rimske arhitekture. reni-bunar, -ara m ‰fr. renitent(e) otporan, v. bunarŠ izvor, bunar iz koga se voda dobija kroz bu{otinu iz dubqih slojeva zemqe. renijum, -a i renij, -ija m ‰nlat. Rhenium, prema lat. Rhenus reka RajnaŠ hem. hemijski element, atomski broj 75, simbol Re, redak i skupocen srebrnastobeli metal velike specifi~ne teìne (koristi se kao katalizator). renitentan, -tna, -tno ‰lat. renitens od reniti opirati seŠ tvrdoglav, svojeglav, zadrt. renitencija, -e ` ‰v. renitentanŠ osobina onoga koji je renitentan; tvrdoglavost, svojeglavost, zadrtost. reniforman, -mna, -mno ‰nlat. reniformis od lat. ren gen. renis bubregŠ koji je u obliku bubrega, bubreàst. renovacija, -e ` ‰lat. renovatio, v. renoviratiŠ obnavqawe, mewawe naboqe, poboq{awe ne~ega. renovirati, renoviram, 3. l. mn. renoviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. renovieren od lat. renovareŠ

renografija obnoviti, obnavqati rekonstruisati (o zgradama, prostorijama i sl.). renografija, -e ` ‰lat. ren bubreg, v. -grafijaŠ med. ispitivawe funkcije bubrega. renome, -ea m ‰fr. renommeeŠ reputacija, dobar glas, slava, ugled. renomiran, -a, -o ‰v. renomeŠ koji ima renome, koji je na dobrom glasu, slavan, ugledan. renomiranost, -osti ` ‰v. renomeŠ svojstvo, osobina onoga koji je renomiran, ne~ega {to je renomirano. renonsirati, renonsiram, 3. l. mn. renonsiraju svr{. ‰fr. renoncerŠ 1. odre}i se ~asti, ugleda, poloàja. 2. odustati od ne~ega (npr. od kartawa). renta, -e ` ‰fr. rente od srlat. renda, prema reddere vratiti, platitiŠ finans. 1. nov~ani iznos koji fizi~ko ili pravno lice redovno uzima na osnovu nekog vlasni{tva, naj~e{}e izdavawa u zakup nekretnina. 2. prihod u obliku dividende koji neko dobija za uloèni kapital. rentabilan, -lna, -lno ‰fr. rentable, nlat. rentabilisŠ koji donosi rentu; unosan, isplativ. rentabilitet, -eta m v. rentabilnost. rentabilnost, -osti ` ‰nlat. rentabilitas, v. rentabilanŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je rentabilno, isplativo; isplativost. rentabot, -a m ‰engl. rent-a-boatŠ iznajmqivawe ~amaca, brodova i drugih plovila. rentajaht, -a m ‰engl. rent-a-yachtŠ iznajmqivawe jahti. rentakar, -a m ‰engl. rent-a-carŠ 1. iznajmqivawe automobila i drugih motornih vozila. 2. slu`ba koja se bavi iznajmqivawem vozila. 3. iznajmqeno vozilo. rentati, -am svr{. i nesvr{. ‰engl. rent iznajmitiŠ iznajmiti, iznajmqivati (kola, brod, bicikl) na rentu. rentijer, -era m ‰fr. rentier, v. rentaŠ onaj koji ìvi od rente. rentirati, rentiram, 3. l. mn. rentiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. renter, v. rentaŠ davati pod rentu, iznajmqivati. rentni, -a, -o ‰v. rentaŠ koji se odnosi na rentu, koji poti~e od rente. y rentne neuroze

reorganizacija psih. neurotska reakcija nakon pretrpqene traume u odnosu na eventualnu, mogu}u od{tetu. renumeracija, -e ` ‰v. re-, numeracijaŠ ponovna numeracija, ponovno obeleàvawe brojevima. renumerisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰nem. renumerieren, prema lat. renumerare, prema v. re-, numerisatiŠ ponoviti, ponavqati numeraciju, ponovno (o)beleìti brojevima. renuncijacija, -e ` ‰lat. renuntiare odgovoritiŠ odricawe, odustajawe od ~asti i poloàja. renxer, -a m, gen. mn. renxera ‰engl. rangerŠ 1. ~uvar, izvi|a~. 2. voj. pripadnik specijalnih jedinica kopnene vojske SAD-a za izvr{ewe zadataka u neprijateqskoj pozadini ili ispred linije fronta. reo- ‰gr~. rheos strujaŠ kao prvi deo re~i sa zna~ewem: te}i, strujati; koji se odnosi na tok, strujawe. reovirusi, reovirusa m mn. ‰engl. skr. respiratory enteric orphan virusŠ med. veoma rasprostrawena vrsta virusa koji napadaju disajne i probavne organe. reoksidacija, -e ` ‰nlat. reoxydatio, v. re-, oksidacijaŠ hem. ponovna oksidacija. reokupacija, -e ` ‰nlat. reoccupatio, v. re-, okupacijaŠ ponovna okupacija izgubqene teritorije. reokupirati, reokupiram, 3. l. mn. reokupiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, okupiratiŠ ponovno okupirati izgubqenu teritoriju. reologija, -e ` ‰v. reo-, -logijaŠ fiz. deo mehanike koji izu~ava strujawe viskoznih te~nosti i deformacije koloida koji pri tom nastaju. reometar i reometar, -tra m ‰v. reo-, -metarŠ tehn. aparat za merewe potro{we plina na osnovu brzine strujawa. reon nepr. v. rejon. reoperacija, -e ` ‰v. re-, operacijaŠ med. ponovna operacija. reorganizator, -a m ‰nlat. reorganisator, v. re-, organizatorŠ onaj koji sprovodi reorganizaciju. reorganizacija, -e ` ‰nlat. reorganisatio, v. re-, organizacijaŠ 1. promene u jednom ve} organizovanom sistemu, telu, instituciji i dr.

1067

reorganizovati 2. uno{ewe promena u ono {to je ve} organizovano, ure|eno. reorganizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. reorganisare, v. re-, organizovatiŠ 1. ponovno organizovati, urediti. 2. uneti promene u ono {to je ve} organizovano, ure|eno; preurediti. reorijentacija, -e ` ‰v. re-, orijentacijaŠ promena stava, usmerewa i sl. reosigurawe, -a s ‰v. re-, osiguraweŠ ugovor izme|u dveju osiguravaju}ih institucija o uzajamnoj obavezi sno{ewa i pokrivawa jednog dela rizika svog saugovara~a i o podeli premije osigurawa. reoskop, -a m ‰v. reo-, -skopŠ elektr. mera~ utro{ene elektri~ne energije; strujomer. reostat, -ata i reostat, -a m ‰v. reo-, -statŠ elektr. elektri~ni otpornik u aparatima kojim se reguli{e ja~ina, napon struje. rep1, -a m ‰engl. skr. roentgen equivalent physicalŠ zast. stara jedinica za merewe koli~ine apsorbovanog joniziraju}eg zra~ewa (vi{e se ne koristi). rep2, -a m ‰engl. rap lupkati, drndatiŠ muz. stil u popularnoj muzici koji su krajem 70-ih godina XX veka razvili disk-xokeji i urbano crno stanovni{tvo u SAD (nagla{ena upotreba ritmi~nog i rimovanog govora, uz agresivno lupkawe). reparabilan, -lna, -lno ‰lat. reparabilis obvnovqiv, v. repariratiŠ koji se moè popraviti, obnoviti; popravqiv, obnovqiv. reparativan, -vna, -vno ‰v. repariratiŠ koji se odnosi na reparaciju, koji pripada reparaciji. reparatura, -e ` ‰nlat. reparatura, v. repariratiŠ dovo|ewe u ispravno stawe; popravka, opravka. reparacija, -e ` ‰nlat. reparatio, v. repariratiŠ 1. postupak kojim se ne{to dovodi u ispravno stawe; popravka. 2. vra}awe u prvobitno stawe ne~ega {to je propalo, poru{eno, dotrajalo (obi~no o gra|evinama). 3. prav. nov~ana naknada ili izviwewe za nanetu uvredu. 4. nadoknada {tete, ratna od{teta koju poraèna strana ispla}uje pobedniku. reparirati, repariram, 3. l. mn. repariraju svr{. i nesvr{. ‰lat. reparare, prema reparabilis

1068

reper obnovqivŠ 1. dovesti, dovoditi u ispravno stawe; popraviti. 2. primiti nov~anu naknadu ili izviwewe za nanetu uvredu. 3. nadoknaditi {tetu, dati ratnu od{tetu. repartirati, repartiram, 3. l. mn. repartiraju svr{. i nesvr{. ‰v. reparticijaŠ sprovesti, sprovoditi reparticiju. reparticija, -e ` ‰v. re-, lat. partitio podela, raspodelaŠ podela, raspodela zaostav{tine ili ne~eg drugog prema utvr|enim merilima, zakonskim propisima i sl. repasaà, -e ` ‰fr. repassage, v. repasiratiŠ preispitivawe vaqanosti neke odluke, procene ili postupka. repaser, -era m ‰v. repasiratiŠ onaj koji obavqa repasaù. repasirati, repasiram, 3. l. mn. repasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. repasserŠ 1. preispitati, proveriti, proveravati ta~nost, ispravnost ne~ega (rezultat u ra~unawu, ispravnost sata). 2. pregledati jo{ jednom, pro~itati, popraviti, doterati (npr. rukopis). 3. vratiti se s putovawa. repatrijacija, -e ` ‰nlat. repatriatio, v. repatriratiŠ povratak, vra}awe u domovinu (izbeglica, raseqenih lica, ratnih zarobqenika i dr.). repatrirati, repatriram, 3. l. mn. repatriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. repatriareŠ obaviti, obavqati repatrijaciju, vratiti u domovinu izbeglice, raseqena lica i dr. repatrirac, -rca m ‰v. repatriratiŠ onaj koji se sprovedenom repatrijacijom vratio u domovinu; povratnik. repelent, -a m, gen. mn. repelenata ‰engl. repellent od lat. repellens od repellere odbijatiŠ hem. farm. preparat koji svojim odbojnim, neprijatnim mirisom odbija insekte (komarce, muve i ostalu gamad). reper, -era m ‰fr. repere znak, obele`jeŠ 1. istaknuta ta~ka na objektu ili terenu (vrh torwa, specifi~no drvo i dr.) koja sluì kao orijentir. 2. fig. polazi{te u vo|ewu neke rasprave. reper, -a m (`. reperka, dat. reperki) ‰engl. rapper, v. rep2Š muz. 1. peva~ koji izvodi rep muziku. 2. qubiteq rep muzike.

reperaà reperaà, -e ` ‰v. reper1Š 1. isticawe karakteristi~nih znakova na terenu radi boqe orijentacije. 2. orijentacija na terenu pomo}u istaknutih znakova. reperkusija, -e ` ‰lat. repercussio, prema repercutere odbijatiŠ 1. nepredvidiva posledica nekog doga|aja ili ~ina. 2. odbijawe zvuka, svetlosti; odjek, eho, odsjaj. 3. ponavqawe jedne iste teme u varijantama. reperkutivan, -vna, -vno ‰v. reperkusijaŠ koji je svojstven reperkusiji, koji je kao kod reperkusije. reperkutovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰lat. repercutere odbijati, v. reperkusijaŠ 1. izazvati reperkusiju. 2. odbiti se, odjeknuti (o svetlosti, zvuku). 3. ponavqati jednu istu temu u varijantama. repersa`, -a m ‰fr. repercerŠ ponovqena kvalifikacija, druga {ansa za one u~esnike u sportskim kvalifikacijama (veslawu, biciklisti~kim trkama i sl.) za ulazak u polufinale ili finale. repersaà v. repersa`. repertoar, -ara m ‰fr. repertoire zbirka, popis od lat. repertorium, prema reperire prona}i, otkritiŠ 1. plan ili raspored po kome }e se izvoditi pozori{ne predstave, koncerti, prikazivati filmovi i sl. 2. program u celini koji umetnik izvodi. repertoarski, -a, -o ‰v. repertoarŠ koji se odnosi na repertoar, koji ulazi u sastav repertoara. repete (i uob. repeta) ‰v. repetiratiŠ 1. ponovo, opet, jo{. 2. ponovqeni obrok, obrok koji se uzima odmah posle pojedenog redovnog, pla}enog obroka (obi~no u studentskim menzama).

pril.

repetent, -a m ‰nem. Repetent, v. repetiratiŠ u~enik poji ponavqa razred, koji isti razred upisuje po drugi put. repetirati, repetiram, 3. l. mn. repetiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. repetieren od lat. repetere ponovitiŠ 1. uzeti repete (2), uzeti jo{ jedan obrok. 2. ponoviti, ponavqati, obnoviti, ponovo upisati isti razred. 3. ubaciti, ubacivati metak u leì{te vatrenog oru`ja.

repozitorijum repetirka, -e ` ‰v. repetiratiŠ pu{ka brzometka kod koje se povla~ewem zatvara~a izbacuje ~aura ispaqenog metka i odmah ubacuje novi metak. repetitor, -a m ‰lat. repetitor, v. repetiratiŠ 1. pedag. onaj koji sa u~enicima utvr|uje ili obnavqa pre|eno gradivo. 2. muz. onaj koji uve`bava hor. 3. tehn. deo oda{iqa~a koji prima i oda{iqe signale u TV mreù. repetitorijum, -a i repetitorij, -ija m ‰nlat. repetitorium, v. repetiratiŠ 1. kwiga iz koje se pre|eno gradivo brzo obnavqa i utvr|uje. 2. kurs na kome se obnavqa, ponavqa nau~eno gradivo. repeticija, -e ` ‰lat. repetitio, v. repetiratiŠ 1. ponavqawe, obnavqawe. 2. savladavawe gradiva, u~ewe koje se sprovodi van {kolske nastave. replantacija, -e ` ‰nlat. replantatio, v. re-, lat. planta sadnicaŠ med. 1. ponovno umetawe, ubacivawe, usa|ivawe implantata. 2. hirur{ki zahvat kojim se ponovno usa|uje neki organ ili deo tela. replika, -e `, dat. i lok. replici ‰ital. replica od lat. replicare odvratitiŠ 1. primedba na prethodno izlagawe, komentar kojim se izraàva neslagawe s prethodnim izlagawem. 2. pozor. kra}i deo uloge kojim glumac odgovara na re~i partnera u pozori{nom komadu. 3. um. umetni~ko delo koje je inspirisano istim motivom iz sopstvenog ranijeg dela. replikant, -a m, gen. mn. replikanata ‰v. replikaŠ bi}e iz nau~ne fantastike koje je napravqeno po ugledu na qudski oblik. replikato pril. ‰ital. replicatoŠ muz. ponovo, iznova, opet. replikacija, -e ` ‰lat. replicatio, v. replikaŠ postupak izrade kopije ne~ega. replicirati, repliciram, 3. l. mn. repliciraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. replicare, v. replikaŠ dati, davati repliku, odgovor, komentar na ne~ije izlagawe. repovati, -pujem nesvr{. ‰v. rep2Š izvoditi rep muziku. repozitorijum, -a i repozitorij, -ija m ‰lat. repositoriumŠ 1. mesto na kome se odlaù i ~uvaju kwige i spisi (polica, orman). 2. uop-

1069

repozicija {te, svako mesto koje sluì za odlagawe i ~uvawe ne~ega (trezor, riznica, skladi{te, magacin). repozicija, -e ` ‰lat. repositioŠ med. 1. postupak vra}awa slomqene kosti ili i{~a{enog zgloba u normalan poloàj. 2. vra}awe ispalog organa u trbu{nu dupqu. reponibilan, -lna, -lno ‰nlat. reponibilisŠ med. koji se moè vratiti u normalan poloàj (o kostima pri i{~a{ewu, uganu}u, pomerenom organu u trbu{noj dupqi). reponirati, reponiram, 3. l. mn. reponiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. reponieren od lat. reponere vratitiŠ med. vr{iti, izvr{iti, obaviti repoziciju. report, -a m ‰nem. Report od fr. reportŠ 1. finans. na berzi, prodaja deonica drugom licu uz obavezu da se otkupe kada kurs bude vi{i; up. deport. 2. novin. izve{taj, izve{tavawe o nekom doga|aju putem {tampe ili elektronskih medija. reportaà, -e ` ‰fr. reportageŠ novinarski ànr kojim novinar izve{tava o nekom doga|aju na osnovu podataka sa terena. reporta`ni, -a, -o ‰v. reportaàŠ koji se odnosi na reportaù, koji je predstavqen u obliku reportaè. y reporta`na kola (u radijskoj i TV tehnici) vozilo, obi~no ve}e, opremqeno ure|ajima za snimawe i prenos doga|aja na terenu; pokretni radijski odn. televizijski studio. reporter, -era m ‰engl. reporter, v. reportiratiŠ novinar koji pi{e ili snima reportaù. reporterski, -a, -o ‰v. reporter, reportiratiŠ 1. koji se odnosi na reportera, koji pripada reporteru, koji poti~e od reportera. 2. kratak, saèt. reportirati, reportiram, 3. l. mn. reportiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. report od fr. reporterŠ 1. izvestiti, izve{tavati o ne~emu u formi reportaè, reporterski. 2. uop{te, podneti, podnositi izve{taj. reprezent nepr. v. reprezentant. reprezentant, -a m, gen. mn. reprezentanata ‰lat. repraesentans, v. reprezentativanŠ 1. onaj koji se pojavquje kao predstavnik, zastupnik nekoga ko je odsutan. 2. onaj koga je narod iza-

1070

reprezentovati brao da ga zastupa u gradskoj, republi~koj ili saveznoj skup{tini; narodni poslanik; nepr. reprezent. reprezentativan, -vna, -vno ‰nlat. repaesentativusŠ 1. koji svojim osobinama, svojstvima, pona{awem i sl. moè da sluì za reprezentaciju. 2. koji uìva poverewe, ugled da moè dostojno predstavqati nekoga. y reprezentativna monarhija ustavna monarhija; reprezentativni sistem ustavni sistem u kome je narodu data mogu}nost da neposredno bira svoje predstavnike, narodne poslanike, preko kojih }e u~estvovati u upravqawu dràvom, naro~ito u dono{ewu zakona; reprezentativni ustav v. reprezentativni sistem. reprezentativac, -vca m ‰v. reprezentativanŠ sp. 1. najboqi predstavnik neke kolektivne sportske discipline u dràvi. 2. sportista koji nastupa u dràvnoj reprezentaciji. reprezentativnost, -i ` ‰v. reprezentativanŠ svojstvo, osobina onoga koji je reprezentativan, ne~ega {to je reprezentativno. reprezentacija, -e ` ‰lat. repraesentatioŠ 1. sportska ekipa koja predstavqa grad, dràvu, kontinent. 2. skup postupaka u svrhu o~uvawa ugleda u javnom ìvotu. 3. prav. zastupawe, predstavqawe nekoga, naj~e{}e stranke (pojedinca ili institucije) u sudskom postupku. 4. gram. zamena perfekta i futura oblikom prezenta za iskazivawe radwi koje su se ve} dogodile ili }e se tek dogoditi. 5. rel. jedinstvo sveta koji je jedan Bog stvorio za jedan smisao i ciq. sp.

reprezentacioni, -a, -o ‰v. reprezentacijaŠ koji zamewuje; koji nasle|uje. y reprezentaciono pravo pravo zamewivawa; u naslednom pravu: stupawe u prava umrlog pretka. reprezentovati, -ujem i reprezentovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. reprasentieren od lat. repraesentare pokazati, odmah donetiŠ 1. zastupati, predstavqati nekoga ili ne{to, pojedinca ili grupu. 2. biti, predstavqati, sluìti kao primer; uzorak za konkretnu situaciju, stawe i sl. 3. prav. zastupati, predstavqati fizi~ko ili pravno lice na sudu ili u javnosti. 4. imati tipi~ne osobine nekoga ili ne~ega, biti tipi~an ili prose~an primerak, jedinka neke vrste, tipa, klase.

represalija represalija, -e ` (ob. u mn.) ‰nem. Repressalien od srlat. repressalia odmazda, prema v. represijaŠ surove mere koje jedna dràva ili wena vojska sprovodi nad drugom dràvom i wenim stanovni{tvom kao odmazdu ili gu{ewe bilo kakvog otpora. represivan, -vna, -vno ‰fr. repressif, v. represijaŠ koji za ostvarewe svojih ciqeva koristi represiju, prisilu, prinudu; supr. permisivan. y represivne mere zakonske i druge mere koje dràvna vlast preduzima protiv lica ili grupa koje svojim radom i te`wama ugroàvaju bezbednost ili opstanak dràve; represivni aparat u autoritarnom reìmskom dru{tvu, jedinstven naziv za policiju, slu`bu dràvne bezbednosti i sudstvo koje kontroli{e dràva; represivno dru{tvo dru{tvo u kome dràva odnosno sistem na vlasti gu{i slobodu mi{qewa i istupawa, stvarala{tva, veroispovesti, uop{te sva qudska prava. represija, -e ` ‰lat. repressio od repressum potisnut, prema reprimere suzbijati, potiskivatiŠ 1. sistem kaznenih mera, mera prisile i prinude. 2. mere dràvne prisile. 3. psih. svesno odbacivawe, potiskivawe sopstvenih èqa koje sredina smatra nemoralnim. represirati, represiram, 3. l. mn. represiraju svr{. i nesvr{. ‰v. represijaŠ primewivati, primeniti represivne, kaznene mere u spre~avawu dru{tveno {tetnih pojava. represor, -a m ‰v. represijaŠ biol. molekul belan~evine u citoplazmi koji je odgovoran za regulisawe genskog delovawa. reprivatizacija, -e ` ‰v. re-, privatizacijaŠ proces prelaska prethodno podru{tvqene pokretne i nepokretne imovine u privatno vlasni{tvo. repriza, -e ` ‰fr. repriseŠ 1. drugo i svako naredno izvo|ewe, prikazivawe, emitovawe neke pozori{ne predstave, filma i svakog drugog radio i televizijskog priloga. 2. op{ti naziv za svaku radwu, za svaki doga|aj koji se ponavqa. reprizirati, repriziram, 3. l. mn. repriziraju svr{. i nesvr{. ‰v. reprizaŠ izvesti, izvoditi, prikazati, prikazivati, dati, davati reprizu nekog jednom ve} izvedenog, prikazanog sadràja.

reprodukcija reprizni, -a, -o ‰v. reprizaŠ koji se izvodi, prikazuje, daje kao repriza. y reprizni program program koji se reprizira, koji se daje, prikazuje kao repriza. reprint, -a m, gen. mn. reprinata i reprinta ‰engl. reprint novi otisakŠ 1. ponovno objavqivawe, publikovawe kwige bez ikakvih dopuna i izmena. 2. reprodukcija i {tampawe starih kwiga. y reprint-izdawe ponovni otisak prvog izdawa kwige; up. anastati~ka {tampa. reprintovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v. reprintŠ ponovo (od){tampati kwigu, istovetno prvom izdawu. reprobacija, -e ` ‰nlat. reprobatioŠ 1. prokletstvo. 2. popravni ispit. 3. protivdokaz. reprogram, -a m ‰v. re-, programŠ novi plan nekog procesa, ispravka prvobitnog plana. reprogramirati, reprogramiram, 3. l. mn. reprogramiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, programiratiŠ mewati, promeniti, preina~iti program, plan, redosled poteza. y reprogramirati dug(ove) odgoditi, odga|ati rok vra}awa duga, potraìvawa. reprodukovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. reproducere, prema v. re-, produkovatiŠ 1. ponovo izvoditi. 2. stalno obnavqati. reproduktivan, -vna, -vno ‰nlat. reproductivus, v. reprodukovatiŠ koji se odnosi na reprodukciju, koji je u vezi sa reprodukcijom. reproduktivnost, -osti ` ‰nlat. reproductivitas, v. reprodukovatiŠ osobina, svojstvo onoga koji je reproduktivan, onoga {to je reproduktivno. reproduktor, -a m ‰v. reprodukovatiŠ 1. onaj koji imitira proizvedeni glas ili zvuk. 2. tehn. zvu~nik koji poja~ava govor ili muziku koje je primio putem radio-prijemnika ili telefonskom vezom. reprodukcija, -e ` ‰nlat. reproductio, v. reprodukovatiŠ 1. obnavqawe vrste, razmnoàvawe. 2. ekon. obnavqawe sredstava za proizvodwu i kapitala u toku proizvodwe. 3. slu{awe ili gledawe snimqenog materijala (gramofonskih plo~a, video-kaseta i sl.) y prosta reprodukcija proizvodwa ~iji se nivo, opseg ne mewa prelaskom iz jednog perioda u drugi; pro{ire-

1071

reprodukcioni na reprodukcija proizvodwa ~iji nivo, opseg raste u odnosu na prethodni period. reprodukcioni, -a, -o ‰v. reprodukcija, reprodukovatiŠ koji se odnosi na reprodukciju, koji je u vezi sa reprodukcijom. y reprodukciona metoda postupak pri umnoàvawu slika, kwiga i sl.; reprodukciona sposobnost sposobnost za biolo{ku reprodukciju, razmnoàvawe; reprodukcioni organi organi koji sluè za razmnoàvawe. reproducent, -a m, gen. mn. reproducenata ‰v. reprodukovatiŠ 1. onaj koji ponovo proizvodi, stvara. 2. v. reproduktor (2). repromaterijal, -ala m ‰v. repro(dukovati), repro(dukcioni), materijalŠ privr. sirovine i poluprera|evine koje se koriste za proizvodwu finalnih proizvoda. reptil, -ila m ‰nlat. reptilia od lat. reptilis koji puziŠ vrsta kopnenih ìvotiwa Reptilia koje puze, gamiù; gmizavci (gu{ter, zmija, korwa~a i dr.). reptilije v. reptil. reptilski, -a, -o 1. koji je sli~an reptilima, gmizavcima. 2. fig. koji je bez ponosa, karaktera, koji je spreman da pred nekim puzi, da mu se ulizuje i sl. republika, -e `, dat. i lok. republici ‰lat. res publica javna stvar (op{te dobro); dràvaŠ 1. politi~ki sistem dru{tvenog ure|ewa u kome je prvi ~ovek predsednik ili premijer. 2. dràva sa takvim politi~kim sistemom. 3. politi~ki sistem u kome se na vlasti nalaze predstavnici naroda birani na parlamentarnim izborima i koji ~ine republi~ki parlament. 4. dràva koja je tako ure|ena. republikanac, -nca m ‰fr. republicain od v. republikaŠ 1. pristalica, pobornik oblika vladavine na ~ijem ~elu se nalazi predsednik. 2. pristalica ili pripadnik one stranke koja zagovara republiku kao politi~ki sistem ure|ewa. republikanizam, -zma m ‰v. republikaŠ jedinstvo ideologije i prakti~nog delovawa republikanaca. republikanstvo v. republikanizam. republikacija, -e ` ‰v. re-, publikacijaŠ ponovno objavqivawe, obnarodovawe.

1072

resekcija repudijacija, -e ` ‰lat. repudiatioŠ 1. prav. nepriznavawe dràvqanstva, nasledstva i sl. 2. prav. razvod braka. 3. poricawe dugova. repulzivan, -vna, -vno ‰lat. repulsio odbijawe prema repellere odbijati, odbacivatiŠ 1. fiz. koji odbija; up. atraktivan. 2. odvratan, odbojan, oduran. 3. koji ne priznaje ne~ije pravo na ne{to. y repulzivni motor mali motor za jednofaznu naizmeni~nu struju. repulzoran, -rna, -rno v. repulzivan. repunca, -e `, gen. mn. repunaca i repunci ‰v. puncaŠ ìg, pe~at na predmetu, obi~no nakitu, kojim se potvr|uje da je izra|en od plemenitih metala (zlata, srebra). repuncirati, repunciram, 3. l. mn. repunciraju svr{. i nesvr{. ‰v. repuncaŠ utisnuti, utiskivati specijalni ìg, pe~at u predmet kao znak da je izra|en od plemenitog metala (zlata, srebra). repurgacija, -e ` ‰v. repurgiratiŠ postupak, proces ponovnog ~i{}ewa, pro~i{}avawa (obi~no crevnog trakta). repurgirati, repurgiram, 3. l. mn. repurgiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. repurgareŠ ponovo o~istiti, pro~istiti, pro~i{}avati (ob. crevni trakt). rerna, -e ` ‰nem. RohreŠ deo {poreta u kome se peku jela; pe}nica. resanacija, -e ` ‰v. re-, sanacijaŠ osposobqavawe, sanirawe o{te}enih objekata, povr{ina i dr. za ponovnu upotrebu. resanirati, resaniram, 3. l. mn. resaniraju svr{. i nesvr{. ‰v. resanacijaŠ osposobiti, sanirati o{te}eni objekat, povr{inu i dr. za ponovnu upotrebu; sanacijom privesti, privoditi nameni. resantiman, -ana m ‰fr. ressentimentŠ 1. ose}aj nezadovoqsta postoje}im dru{tvenim odnosima, otpor, kivnost, mr`wa. 2. ponovno preìvqavawe neke ranije neugodnosti; bolno, tu`no se}awe na neku ranije doìvqenu neugodnost. resekcija, -e ` ‰lat. resectio, prema v. re-, seciratiŠ med. isecawe, odsecawe obolelog dela nekog organa.

reset reset, -a m ‰engl. resetŠ ra~. vra}awe kompjuterskog hardvera na po~etnu poziciju bez iskqu~ivawa kompjutera. resetovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v. resetŠ 1. ra~. vratiti, vra}ati kompjuterski hardver na po~etnu poziciju i ponovo ga pokrenuti. 2. resetovati se vra}ati se, vratiti se na po~etnu poziciju. resecirati, reseciram, 3. l. mn. reseciraju svr{. i nesvr{. ‰v. resekcijaŠ (u)raditi, (iz)vr{iti resekciju. residuum v. reziduum. resital, -ala m ‰fr. recitalŠ muz. 1. koncert ili muzi~ke ve~eri posve}ene jednom kompozitoru. 2. solisti~ki koncert. reskirati, reskiram, 3. l. mn. reskiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. risquer, v. rizikŠ izloìti se, izlagati se nekom riziku, opasnosti. reskript, -a m, gen. mn. reskripata ‰lat. rescriptum otpisŠ ist. u starom Rimu, pisani odgovor cara na nejasna pitawa. reskripcija, -e ` ‰nlat. rescriptioŠ 1. zapovest, naredba u pisanoj formi. 2. finans. pismeni nalog za podizawe ili isplatu novca. resolvirati, resolviram, 3. l. mn. resolviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. resolvieren od lat. resolvereŠ zakqu~i(va)ti na osnovu datih obrazloèwa. resonator, -a m v. rezonator. resor, -ora m ‰fr. ressort delovaweŠ 1. podru~je ne~ijeg interesa, vlasti i sl. 2. deo dràvnog aparata (ministarstvo, uprava i sl.). resorbens, -a m ‰v. resorbiratiŠ farm. sredstvo koje poboq{ava resorpciju, upijawe, naro~ito kod hroni~nih zapaqenskih procesa. resorbirati, resorbiram, 3. l. mn. resorbiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. resorbereŠ upi(ja)ti, uvu}i, uvla~iti u sebe (o resorbensima). resorni, -a, -o ‰v. resorŠ koji je nadleàn za odre|eni resor, ogranak dràvnog aparata, koji se odnosi na resor, koji je u vezi sa resorom. y resorni ministar ministar koji rukovodi nekim resorom, koji je odgovoran za odre|eni resor. resorpcija, -e ` ‰nlat. resorptio, v. resorbiratiŠ fiziol. upijawe, apsorpcija razli~itih

respirirati materija kroz koù i sluzokoù u krvotok i limfu. resocijalizacija, -e ` ‰v. re-, socijalizacijaŠ ponovna socijalizacija, vra}awe i uklapawe u prihva}ene okvire dru{tvenog pona{awa (o licima koja su se vratila sa izdràvawa kazne, maloletnim delinkventima i sl.). respekt, -a m, gen. mn. respekata ‰nem. Respekt od lat. respectus obzir, obazirawe, prema respicere obazirati seŠ 1. po{tovawe, uvaàvawe tu|ih stavova, mi{qewa, argumenata i sl. 2. obzirnost, uvi|avnost prema starijoj osobi. respektabilan, -lna, -lno ‰nlat. respectabilis, v. respektŠ 1. koji izaziva po{tovawe, uvaàvawe. 2. prema kome se mora biti obziran, uvi|avan. respektabilnost, -i ` ‰v. respekt, respektabilanŠ osobina, svojstvo, stawe onoga koji je respektabilan. respektivan, -vna, -vno ‰nem. respektiv od srlat. respectivus, v. respektŠ odnosni, logi~ni, uzajamni, obostrani; dati, doti~ni. respektive pril. ‰nlat. respectiveŠ s obzirom na ne{to, shodno tome. respektovati, -tujem nesvr{. ‰fr. respecter, respektŠ 1. odnositi se prema nekome s respektom, s du`nim po{tovawem. 2. pokazivati obzirnost, uvi|avnost, uvaàvati. v.

respirator, -a m ‰nem. Respirator, v. respiriratiŠ med. 1. aparat koji stavqawem na nos i usta omogu}ava olak{ano disawe ili za{titu disajnih puteva od infekcija. 2. naprava za ve{ta~ko disawe. respiratoran, -rna, -rno ‰nlat. respiratorius, prema v. respiriratiŠ 1. koji se odnosi na respiraciju, disawe. 2. koji deluje kao respirator. y respiratorni aparat aparat koji olak{ava respiraciju, disawe; up. respirator (1); respiratorni gr~ ubrzano disawe; respiratorni organi organi koji omogu}avaju respiraciju: nos, du{nik, bronhije, bronhiole i plu}a; respiratorni trakt disajni trakt, disajni putevi. respiracioni v. respiratoran. respirirati, respiriram, 3. l. mn. respiriraju nesvr{. ‰lat. respirareŠ fiziol. uzimati va-

1073

respiro zduh, iskori{}avati kiseonik i izdisati neiskori{}eni deo vazduha; disati. respiro, -a m ‰ital. respiro predahŠ finans. odlagawe, odga|awe uplate, pla}awa; po~ek. respirometar i respirometar, -tra m ‰lat. respirare disati, v. -metarŠ tehn. naprava za merewe intenziteta disawa. responder, -a m ‰v. respondiratiŠ elektron. elektronsko u~ilo koje obezbe|uje istovremeno ispitivawe ve}eg broja u~enika. respondirati, respondiram, 3. l. mn. respondiraju nesvr{. ‰lat. respondere, od respondens odgovaraju}i, koji odgovaraŠ 1. podudarati se, slagati se, pristajati uz ne{to. 2. biti u skladu s nekim ili ne~im, biti odgovaraju}i prema nekom drugom. responzivan, -vna, -vno ‰nlat. responsivusŠ koji daje odgovor, koji odgovara. responzorijalan, -lna, -lno ‰v. responzorijumŠ crkv. muz. koji se odnosi na responzorij, obi~no u izrazu y responzorijalno pevawe naizmeni~no smewivawe hora i soliste u pevawu. responzorijum, -a i responzorij, -ija m ‰lat. responsorium, prema respondere odgovaratiŠ crkv. muz. u katoli~kom bogosluèwu, naizmeni~no pevawe liturgijskih tekstova izme|u sve{tenika soliste i hora koji ~ine vernici. rest, -a m ‰fr. reste od lat. restare preostatiŠ ono {to preostane, ostatak, razlika, resto. restant, -a m ‰nem. Restant, prema ital. restante od lat. restare zaostajati; preostatiŠ 1. finans. onaj koji duguje novac, du`nik. 2. finans. ste~ene ili otkazane hartije od vrednosti. 3. deo, ostatak trebovane robe koji se ne moè prodati; up. post restant. restartovawe, -a s ‰engl. restartŠ ra~. ponovno pokretawe kompjutera bez wegovog prethodnog ukqu~ivawa. restaurativan, -vna, -vno ‰v. restauracijaŠ koji ima svojstva restauracije, koji je deo restauracije. restauracija, -e ` ‰lat. restauratio obnova, prema restaurare obnavqatiŠ 1. ponovna obnova ne~ega {to je bilo uni{teno, propalo, poru{eno. 2. soc. pol. ponovno uspostavqawe sru-

1074

restoran {enog dru{tvenog poretka. 3. um. obnavqawe spomenika kulture, umetni~kih dela i sl. restauracijski, -a, -o ‰v. restauracijaŠ koji pripada restauraciji, koji se odnosi na restauraciju. restaurirati, restauriram, 3. l. mn. restauriraju i restaurisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰v. restauracijaŠ 1. obnoviti, obnavqati ono {to je bilo uni{teno, propalo, poru{eno, privesti prvobitnoj nameni. 2. soc. pol. ponovno uspostaviti sru{eni dru{tveni poredak. 3. um. obnoviti, obnavqati spomenike kulture, umetni~ka dela i sl. restaurisati v. restaurirati. restipulacija, -e ` ‰lat. restipulatio, v. re-, stipulacijaŠ prav. uzajamna obaveza koja se mora ispuniti. restituirati, restituiram, 3. l. mn. restituiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. restituiren od lat. restituereŠ 1. v. restaurirati. 2. prav. vratiti, vra}ati oduzetu imovinu vlasniku. 3. prav. nadoknaditi {tetu za pretrpqeni bol, uvredu, ozledu i sl., obe{tetiti. 4. restituirati se vratiti, vra}ati svoj prvobitni oblik, stawe, regenerisati se. restitucija, -e ` ‰v. restituiratiŠ 1. dovo|ewe ne~ega u prvobitno stawe; obnova, obnavqawe. 2. prav. vra}awe oduzete imovine vlasniku. 3. prav. nadoknada, od{teta, obe{te}ewe za pretrpqeni bol, uvredu, ozledu i sl. 4. biol. sposobnost obnavqawa izgubqenih ili o{te}enih delova organizma; regeneracija. x restitucijski, restitucioni koji se odnosi na restituciju, koji se moè obnoviti, popraviti, nadoknaditi; obnovqiv, nadoknadiv. restl, -a m, mn. restlovi ‰nem. RestlŠ trg. neprodat ostatak tekstilne metra`ne robe. resto s i m (ob. indekl.) ‰v. restlŠ ostatak ne~ega, naro~ito novca. restovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰nem. rostenŠ pripremati, pripremiti hranu prèwem na masti, uqu, buteru. kulin.

restoran, -ana m = restoracija, -e ` ‰fr. restaurantŠ uslu`ni objekat u kome se posluùju hrana i pi}e; kafana, kr~ma.

restorater restorater, -era m ‰fr. restaurateur, v. restoranŠ onaj koji drì restoran, vlasnik restorana. restriktivan, -vna, -vno ‰nlat. restrictivus, v. restrikcijaŠ koji se odnosi na restrikciju, koji je u vezi sa restrikcijom; supr. permisivan. y restriktivno tuma~ewe zakona jednostavno, logi~no tuma~ewe zakonskog teksta. restriktivnost, -osti ` ‰v. restriktivan, restrikcijaŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je restriktivno. restrikcija, -e ` ‰lat. restrictio, prema restrictus ograni~enŠ ograni~avawe, ograni~ewe, ostajawe u okviru ne~ega {to je ograni~eno. y restrikcija zna~ewa lingv. tuma~ewe semantike, zna~ewa re~i pri ~emu se obja{wavaju samo primarna, frekventnija zna~ewa. restrikcionizam, -zma m ‰v. restrikcijaŠ ekon. ekonomska mera kojom se ograni~ava potro{wa. restringirati, restringiram, 3. l. mn. restringiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. restringereŠ sprovesti, sprovoditi restrikciju; ograni~avati, suàvati. restrukturirati, restrukturiram, 3. l. mn. restrukturiraju svr{. i nesvr{. ‰v. re-, strukturiratiŠ 1. ponovno uspostavqati, uspostaviti odre|enu strukturu. 2. promeniti, mewati strukturu; uvesti, uvoditi novu strukturu. resul, -ula m ‰tur. resulullah od ar. rasulu-llah od rasul poslanik, Allah BogŠ rel. 1. Bo`ji izaslanik. 2. nadimak Muhameda. resum, -a m ‰tur. resim od ar. rasmŠ finans. pokr. taksa, porez. resurekcija, -e ` ‰lat. resurrectio, prema resurgere ponovo ustatiŠ 1. rel. ustajawe iz mrtvih; uskrsnu}e. 2. um. rel. slika koja pokazuje Hristovo uskrsnu}e. 3. procvat, preporod. resurekcioni, -a, -o ‰v. resurekcijaŠ koji se odnosi na resurekciju, koji je u vezi sa resurekcijom. y resurekciona se~a se~a zakr`qale, opusto{ene {ume kako bi se podmladila izdancima iz pupoqaka, pawi}a i ìla. resurs, -a m ‰fr. ressource sredstvo, izvor od lat. resurgere ponovo ustatiŠ 1. prirodna bogatstva jedne zemqe, podru~ja, kraja. 2. ekon. ono {to se moè iskoristiti kao izvor profita. 3. kapital, imovina, bogatstvo. 4. uop{te, iz-

retencija vor finansijske, materijalne pomo}i. x resursni koji se odnosi na resurse ili wima obiluje. resuscitator, -a m ‰lat. resuscitator od resuscitare ponovno probuditiŠ med. aparat za kratkotrajno ve{ta~ko disawe. resuscitacija, -e ` ‰nlat. resuscitatio od resuscitare ponovno probuditiŠ 1. ponovno pokretawe, obnavqawe (npr. parnice, spora). 2. med. oìvqavawe, vra}awe u ìvot (onesve{}ene ili prividno mrtve osobe); up. reanimacija. rescindirati, rescindiram, 3. l. mn. rescindiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. rescindereŠ prav. proglasiti, progla{avati nevaè}im; oboriti, poni{titi (npr. testament, ugovor o doìvotnom izdràvawu). rescisibilitet, -eta m ‰nlat. rescissibilitasŠ prav. mogu}nost poni{tewa pravne radwe; poni{tqivost. rescisija, -e ` ‰lat. rescissioŠ prav. stavqawe van snage, poni{tewe, poni{taj (testamenta ili nekog ugovora). retabl, -a m, gen. mn. retabla ‰fr. retable srlat. retrotabulum od retro otpozadi, tabula plo~a, tablaŠ crkv. za~eqe katoli~kog oltara sa freskama, kipovima, reqefom i sl.; za~eqe `rtvenika. retablirati, retabliram, 3. l. mn. retabliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. retablirŠ vratiti, vra}ati u pre|a{we, prvobitno stawe; obnoviti. retalijacija, -e ` ‰lat. retaliare uzvratitiŠ uzvra}awe istim metodama kojima se koristi druga strana (npr. u me|unarodnoj politici). retardacija, -e ` ‰lat. retardatio, v. retardiratiŠ 1. zaostajawe u razvoju, naro~ito mentalnom; mentalna zaostalost. 2. usporavawe nekog procesa; odga|awe. 3. kwi`. usporavawe epske radwe. retardiran, -a, -o ‰v. retardiratiŠ koji je zaostao u mentalnom razvoju, mentalno zaostao. retardirati, retardiram, 3. l. mn. retardiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. retardieren od lat. retardare, v. re-, tardus sporŠ mentalno, du{evno zaostajati, zaostati u razvoju. retencija, -e ` ‰lat. retentio, prema retentus zadràn od retinere zadràtiŠ 1. fiziol. zadrà-

1075

retencioni vawe mokra}e kao posledica neke mehani~ke prepreke (kamen, pesak u mokra}nim kanalima, tumor prostate i sl.) ili funkcionalnog poreme}aja srca i bubrega. 2. psih. sposobnost zadràvawa doìvqenog u svesti ili pam}ewa doga|aja. 3. prav. zadràvawe neke stvari du`nika kao zaloga da }e dug biti namiren. 4. zadràvawe vode od izlivawa i plavqewa ili radi wene akumulacije u melioracione svrhe, za rad elektropostrojewa i sl. 5. fon. nevoqna zadr{ka pri izgovarawu glasova, pri govoru uop{te. retencioni, -a, -o ‰v. retencijaŠ koji se odnosi na retenciju, koji je u vezi sa retencijom. y retenciona kvota finans. procenat konvertibilne valute od ostvarenog deviznog prihoda kojim radne organizacije mogu slobodno raspolagati; retenciono pravo pravo zadràvawa stvari do kona~ne isplate duga. reterirati, reteriram, 3. l. mn. reteriraju i nesvr{. ‰fr. retirerŠ 1. voj. povu}i se, povla~iti se, uzmicati pred ratnim neprijateqem. 2. fig. odustati, odustajati pred nekim ili ne~im u mi{qewu, istupawu i sl. svr{.

retern, -a m ‰engl. returnŠ sp. udarac u tenisu i stonom tenisu kojim igra~ vra}a lopticu nakon servisa protivnika. reternirati, reterniram, 3. l. mn, reterniraju svr{. i nesvr{. ‰v. reternŠ sp. vratiti, vra}ati servis protivnika (u tenisu i stonom tenisu). retikul(um), -a m ‰lat. reticulum mreìcaŠ biol. 1. strukturalna osnova citoplazme, nizovi membrana koji ome|uju kanali}e sa zrncima ribozoma. 2. vezivno tkivo koje ~ine membrane retikulskih }elija. 3. deo èluca preìvara. retina, -e ` ‰srlat. retina od lat. rete mreàŠ deo o~ne jabu~ice koji prima svetlosne nadraàje; mre`wa~a. anat.

retinirati, retiniram, 3. l. mn, retiniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. retinereŠ 1. zadràti, zadràvati. 2. (sa)~uvati, pohraniti, pohrawivati. 3. rezervisati ne{to (npr. mesto u pozori{tu). 4. povu}i se, uzmaknuti, odstupiti. retinitis, -a m ‰v. retina, -itisŠ med. upala retine, mre`wa~e oka.

1076

retoromanski retinoblastom, -oma m ‰v. retina, blastomŠ med. maligni tumor retine, mre`wa~e oka. retinopatija, -e ` ‰v. retina, -patijaŠ med. svaka druga promena na retini, mre`wa~i, izuzev upale i tumora retine. retirirati v. reterirati. retl, -a m ‰nem. Rotel, prema rot crvenŠ 1. crvena boja za crtawe. 2. crte` ura|en u crvenoj boji. retor, -a m ‰gr~. rhetor, v. retorikaŠ 1. u anti~koj Gr~koj, dobar govornik i u~iteq ove ve{tine. 2. onaj koji je obdaren sposobno{}u da lepo govori, besedi; besednik. retorzija, -e ` ‰nlat. retorsioŠ 1. uzvra}awe istom merom na uvredu; protivmera, ob. u me|unarodnim odnosima. 2. odmazda, represalija. retorzioni, -a, -o ‰v. retorzijaŠ koji se odnosi na retorziju, koji je u vezi sa retorzijom. y retorzione carine ekon. pove}ane uvozne carine kojima se optere}uju strani proizvodi, kao sredstvo u borbi protiv inostrane carinske politike ili drugih trgovinsko-politi~kih mera; retorziono pravo pravo kori{}ewa protivmera, pravo odmazde. retorika, -e `, dat. i lok. retorici ‰gr~. rhetorike (tekhne) govorni~ka ve{tinaŠ 1. teorija i pravila govorni~ke ve{tine. 2. ve{tina slikovitog usmenog ili pismenog izraàvawa. 3. pateti~no, kitwasto izlagawe koje ne prati nikakav sadràj; praznore~ivost. retori~an, -~na, -~no ‰v. retorikaŠ koji je zasnovan na pravilima i elementima retorike, ve{tine govorni{tva. retori~ar, -a, -o ‰v. retorikaŠ onaj koji poseduje ve{tinu govorni{tva, koji druge podu~ava ovoj ve{tini. retori~ki, -a, -o ‰gr~. rhetorikos, v. retorikaŠ koji se odnosi na retoriku, koji pripada retorici. retoromanski, -a, -o ‰lat. Raetia Recija, rimska pokrajina na prostoru dana{we [vajcarske, v. romanskiŠ koji se odnosi, koji pripada staroj rimskoj pokrajini Reciji, na prostoru dana{we [vajcarske, Tirola i severne Italije. y retoromanski jezik lingv. naziv za grupu srodnih romanskih dijalekata u Italiji i [vajcarskoj.

retorta retorta, -e ` ‰lat. retorta, prema retortus okrenutŠ 1. hem. posuda koja sluì u izvo|ewu hemijskih eksperimenata. 2. posuda od metala ili vatrostalne keramike koja se koristi pri izdvajawu cinka ili ìve iz rude. 3. komora od vatrostalnih materijala u kojoj se iz ugqa, odgovaraju}om preradom, dobija koks. retortni, -a, -o ‰v. retortaŠ koji se odnosi na retortu, koji je u vezi sa retortom. y retortne pe}i industrijske pe}i u kojima se prera|uje materijal, sme{ten u retortama, wegovim izlagawem visokim temperaturama. retraktirati, retraktiram, 3. l. mn. retraktiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. retractareŠ 1. povu}i, opozvati datu re~. 2. finans. ispostaviti povratnu menicu. retraktni, -a, -o ‰nlat. retractus retraktŠ koji se odnosi na retrakt, stupawe u pravo pre~e kupovine. y retraktno pravo pravo pre~e kupovine. prav.

retraktor, -a m ‰nlat. retractor, prema retractare povu}i nazadŠ med. instrument kojim se povla~i tkivo koje bi moglo smetati pri operaciji. retrakcija, -e ` ‰lat. retractioŠ 1. povla~ewe, uvla~ewe. 2. med. skupqawe, gr~ewe ìvaca; smeùravawe oìqaka. retransfuzija, -e ` ‰v. re-, transfuzijaŠ med. ponovqena transfuzija krvi. retrasirati, retrasiram, 3. l. mn. retrasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. retracer, v. re-, trasirati1Š 1. ponovno crtati, ponovno nacrtati. 2. ponovno izloìti, prikazati. retrahent, -a m, gen. mn. retra hena ta ‰lat. retrahensŠ prav. onaj koji ima pravo pre~e kupovine. retribucija, -e ` ‰lat. retributioŠ naknada, nadoknada; nagrada. retriver, -a m ‰engl. retriever dosl. pronalaza~Š kinol. naziv za vi{e vrsta lova~kih pasa poreklom iz Velike Britanije i SAD-a (labradorski ‹, zlatni ‹). retro- ‰lat. retro nazad, unazad, pozadiŠ kao prvi deo re~i u zna~ewu: nazad, unazad; ponovno oìvqavawe ne~ega iz pro{losti, podse}awe na ne{to iz pro{losti.

retrodatirati retroaktivan, -vna, -vno ‰v. retro-, aktivanŠ koji deluje unazad, koji ima snagu povratnog dejstva. retroaktivnost, -osti ` ‰nlat. retroactivitas, v. retro-, aktivanŠ svojstvo onoga {to je retroaktivno; povratno dejstvo. retrobulbaran, -rna, -rno ‰v. retro-, bulbus, bulbaranŠ koji je sme{ten iza bulbusa, o~ne jabu~ice. retroverzija, -e ` ‰lat. retroversus nagnut unazadŠ 1. ponovni prevod dela sa jezika na koji je prevedeno na jezik izvornik. 2. med. poloàj koji materica zauzima pomerawem unazad. retrovizor, -a m ‰fr. retroviseurŠ ogledalo na motornom vozilu koje voza~u omogu}ava pregled stawa na putu iza wega. retrovizorski, -a, -o ‰v. retrovizorŠ koji pripada retrovizoru, koji se odnosi na retrovizor. y retrovizorsko staklo v. retrovizor. retrovirusi, retrovirusa m mn. ‰v. retro-, virusŠ biol. grupa virusa koji u svojoj osnovi imaju ribonukleinsku kiselinu. retrogradan i retrogradan, -dna, -dno ‰lat. retrogradus od retrograd i}i nazadŠ 1. koji se kre}e unazad, unatrag, koji nazaduje, zaostaje. 2. koji se drì pro{losti, koji ne prihvata novine; nazadan. retrogradni i retrogradni, -a, -o v. retrogradan. y retrogradna analiza {ah. postupak povratne analize {ahovske partije kojim se utvr|uje redosled poteza od po~etne do posledwe pozicije; retrogradni pomak muz. 1. postupak izvo|ewa jedne melodije od kraja prema po~etku. 2. vrsta imitacije u polifonoj muzici pri ~emu se tema imitira od posledweg tona prema prvom; pril. retrogradno na retrogradni na~in, povratno, obrnutim smerom. retrogradnost, -osti ` ‰v. retrogradanŠ osobina, stawe onoga {to je retrogradno. retrogresija, -e ` ‰lat. retrogressus, v. retrogradanŠ kretawe unatrag, vra}awe na prethodni, gori poloàj ili stawe; nazadovawe. retrodatirati, retrodatiram, 3. l. mn. retrodatiraju svr{. i nesvr{. ‰v. retro-, datiratiŠ datirati spis, dokument i sl. ranijim datu-

1077

retromanija mom, a ne onim kada je napisan; up. antedatirati. retromanija, -e ` ‰v. retro-, manijaŠ opsednutost pro{lo{}u, preterano zanimawe za modne stilove iz pro{losti. retropulzija, -e ` ‰v. retro-, lat. pulsio teraweŠ med. stawe kada bolesnik, kod nekih oboqewa, ne moè da kontroli{e ravnoteù zbog ~ega pada unazad. retroraketa, -e ` ‰v. retro-, raketaŠ tehn. svemirska raketa koja od momenta ispaqivawa iz svemirskog broda postepeno smawuje brzinu i visinu leta i omogu}ava povratak kosmonauta na Zemqu. retrorama, -e ` ‰v. retro-, (pano)ramaŠ gledawe iza sebe, osvrtawe, osvrt. retrospektiva, -e ` ‰v. retrospekcijaŠ osvrt na nekada{wa zbivawa, pregled stvarala~kog opusa nekog umetnika u vidu prikazivawa (npr. filmova) ili izlo`be (slika, vajarskih ili drugih eksponata). retrospektivan, -vna, -vno ‰v. retrospekcijaŠ koji se odnosi na retrospektivu, koji je u vezi sa retrospektivom. y retrospektivna izlo`ba prikaz ukupnog stvarala~kog opusa nekog umetnika ili razvitka nekog umetni~kog pravca ili stila. retrospekcija, -e ` ‰nlat. retrospectio, prema v. retro-, lat. specere gledatiŠ vra}awe u mislima i se}awima na doga|aje i doìvqaje iz pro{losti. retur, -ura m (ob. indekl.) ‰fr. retourŠ kao deo sintagmatskih sloènica u zna~ewu: povratni (‹ karta, povratna karta u prevozu). y tur-retur tamo i nazad, u odlasku i povratku (ob. povratna karta u prevozu). retu{, -a m ‰fr. retouche, prema retoucher ponovo dota}iŠ 1. popravka crteà, slike, teksta i sl. 2. fig. ublaàvawe neprijatnih doga|aja, situacija, prilika. retu{er, -era m ‰fr. retoucheurŠ onaj koji popravqa, doteruje ne{to (ob. slike, fotografije). retu{irati, retu{iram, 3. l. mn. retu{iraju svr{. i nesvr{. ‰v. retu{Š 1. popraviti, popravqati, doter(iv)ati ne{to (ob. crte`, sli-

1078

refena ku, fotografiju). 2. fig. ublaìti, ublaàvati istinu o doga|ajima, situacijama, prilikama. re}at, -ata m ‰tur. rekat od ar. raka’Š rel. deo muslimanskog molitvenog obreda, namaza (jedan namaz ima dva, tri ili ~etiri re}ata). re}ijak, -aka m ‰lat. rete mreàŠ vrsta ribarske mreè kojom moè da lovi samo jedan ribar. re}ine, re}ina ` mn. ‰ital. orrechinoŠ nau{nice, min|u{e. reuma i reuma, -e ` v. reumatizam. reumartritis, -a m ‰v. reumatizam, artritisŠ med. reumatska upala zglobova. reumatizam, -zma m ‰lat. rheumatismus od gr~. rheumatismos strujawe, proticawe od rheuma tok, strujaŠ med. akutna ili hroni~na upala kostiju, zglobova, mi{i}a, srca i krvnih sudova. reumati~an, -~na, -~no ‰v. reumatizamŠ med. 1. koji se odnosi na reumatizam, koji je u vezi s reumatizmom. 2. koji je oboleo od reumatizma, koji je zahva}en reumatizmom. reumati~ar, -a m ‰v. reumatizamŠ med. koji boluje od reume, koji pati od reume. reumatolog, -a m, mn. reumatolozi ‰v. reumatizam, -logŠ med. lekar specijalista za oblast reumatologije. reumatologija, -e ` ‰v. reumatizam, -logijaŠ med. oblast medicine koja se bavi prou~avawem i le~ewem reumatizma. reumatski, -a, -o ‰v. reumatizamŠ 1. koji se odnosi na reumu, koji je u vezi sa reumom. 2. koji je oboleo od reume, koji je zahva}en reumom. reus, -a m ‰lat. reusŠ prav. onaj protiv koga je poveden sudski postupak, optuènik. refe, -ea m ‰fr. refait, prema refaire ponovo uraditi, igratiŠ neuspe{no deqewe karata u preferansu kada se svi igra~i sloè da se karte ponovo podele, a u slede}em deqewu se igra za udvostru~enu vrednost. refektorijum, -a i refektorij, -ija m ‰srlat. refectorium od lat. refletorius okrepquju}iŠ crkv. zajedni~ka trpezarija u manastirima. refena, -e ` ‰tur. herifane od ar. harif drug u vesequŠ 1. zajedni~ki tro{ak ravnomerno raspodeqen na sve u~esnike. 2. ono {to je prire|eno o zajedni~kom tro{ku (npr. izlet, zabava).

referada referada, -e ` ‰nem. Referendariat, prema lat. referere izvestiti, v. referisatiŠ adm. 1. delokrug, zaduèwe referenta (1). 2. mesto, kancelarija u kojoj radi v. referent (1). referat, -ata m ‰nlat. referatus, v. referisatiŠ javno izlagawe o odre|enoj temi pred kvalifikovanom publikom. referendum, -a m ‰lat. referendum ponovo ispitatiŠ prav. izja{wavawe gra|ana glasawem, zaokruìvawem ponu|enog odgovora sa œdaŒ ili œneŒ o nekom pitawu dràvnog ili regionalnog zna~aja (ponu|eni predlog novog ustava, nekog pojedina~nog zakona, neke politi~ke odluke). referent, -a m, mn. referenti, gen. mn. referenata ‰lat. referens, v. referisatiŠ 1. adm. radnik koji je zaduèn za neku oblast u slu`bi; onaj koji pretpostavqenom podnosi pismeni ili usmeni izve{taj iz svog delokruga. 2. onaj koji na nekom skupu izlaè ili saop{tava svoj referat na odre|enu temu. referentni, -a, -o ‰v. referisatiŠ ob. u: y referentna grupa soc. dru{tvena grupa koja uti~e na pona{awe jedne osobe ili grupe qudi (ob. u marketingu da bi se objasnilo pona{awe potro{a~a); referentna elektroda fiz. elektroda poznatog oksidacionog potencijala koja se upotrebqava pri odre|ivawu elektromotorne snage galvanske }elije. referenca, ‰fr. referenceŠ 1. povoqna ocena, preporuka; podaci, ocena, karakteristika o slu`bovawu nekog lica. 2. podaci (biografski, bibliografski i sl.) koje pruà informati~ka su`ba. referisati, referi{em, 3. l. mn. referi{u svr{. i nesvr{. ‰nem. referieren od lat. referre vra}ati, nositi nazadŠ 1. podneti, podnositi izve{taj, izvestiti, izve{tavati. 2. podneti, podnositi, saop{titi, saop{tavati referat (ob. na nekom sastanku, sednici, nau~nom skupu). refeudalizacija, -e ` ‰v. re-, feudalizamŠ ponovno uvo|ewe nekih odnosa koji su karakteristi~ni za klasi~ni feudalizam (npr. ponovno uvo|ewe naturalne ili radne rente).

soc.

mn.

refeudalizirati, refeudaliziram, 3. l. refeudaliziraju = refeudalizovati, -zu-

refleksivnost jem svr{. i nesvr{. ‰v. re-, feudalizamŠ sprovesti, sprovoditi refeudalizaciju. refeudalizovati = refeudalizirati (v.). refil, -ila m ‰engl. refillŠ uloàk s bojom, mastilom za hemijske olovke i flomastere, patrona. reflacija, -e ` ‰engl. reflation, prema lat. reflare duvati u suprotnom pravcuŠ ekon. mere koje se sprovode radi eliminisawa {tetnih posledica deflatorne politike. refleks, -a m ‰lat. reflexus, v. reflektiratiŠ 1. psih. nevoqna reakcija organizma na neki spoqni nadraàj. 2. psih. instinktivni odgovor. 3. fiz. svetlost koja se odbija od neke povr{ine. 4. soc. pojava kao odraz neke okolnosti. y bezuslovni refleks refleks uslovqen nekim nadraàjem (ka{aq, kijawe i sl.); uslovni refleks (Pavlovqev) ste~eni refleks koji nastaje kao asocijacija na bezuslovni nadraàj. refleksan, -sna, -sno ‰v. refleks, reflektiratiŠ 1. fiziol. koji se odnosi na fiziolo{ke reflekse. 2. soc. koji je odraz neke okolnosti (o pojavama, doga|ajima). 3. fiz. koji nastaje odbijawem od neke povr{ine (o svetlosti, staklu). refleksibilan, -lna, -lno ‰nlat. reflexibilis, v. reflektiratiŠ fiz. koji ima svojstvo da se odbija od neke povr{ine. refleksibilitet, -eta m ‰nlat. reflexibilitas, v. reflektiratiŠ fiz. svojstvo, mogu}nost odbijawa od neke povr{ine. refleksiv, -iva m ‰v. refleksivanŠ gram. refleksivna re~, npr. refleksivan glagol. refleksivan, -vna, -vno ‰srlat. reflexivusŠ 1. koji je usmeren na li~ne doìvqaje (o pa`wi); u vezi sa razmi{qawem, prosu|ivawem. 2. koji se odnosi na (v.) refleks (1). 3. povratan. y refleksivni glagol gram. glagol koji ozna~ava radwu koju subjekat vr{i nad samim sobom, povratni glagol; refleksivna zamenica gram. zamenica koja u funkciji objekta predstavqa osobu koja je istovremeno subjekat glagola, povratna zamenica. refleksivnost, -osti ` ‰v. reflektiratiŠ 1. sposobnost razmi{qawa, prosu|ivawa, misaonost. 2. nevoqnost, nehoti~nost (o fiziolo{kom refleksu). 3. spontanost.

1079

refleksivum refleksivum, -a m ‰nlat. reflexivum (verbum)Š gram. refleksivni, povratni glagol. refleksija, -e ` ‰lat. reflexio, v. reflektiratiŠ 1. usmeravawe pa`we na li~ne doìvqaje, razmi{qawe, promi{qawe. 2. opt. odbijawe svetlosti od neke povr{ine. 3. kwi`. vrsta stilske figure; anaklaza, antanaklaza. refleksioni, -a, -o ‰v. reflektiratiŠ koji se odbija, odbojni. y refleksiona ta~ka ta~ka u ogledalu sa koje odbijeni zrak dospeva u oko; refleksioni goniometar uglomer za kristale koji se zasniva na odbijawu svetlosti; refleksioni ugao ugao koji odbijeni zrak sa ogledala gradi sa normalom na povr{inu od koje se odbio. refleksni, -a, -o ‰lat. reflexus, v. refleksŠ koji se odnosi na refleks (1), koji je u vezi sa refleksom (1) (v.). y refleksni pokret psih. pokret koji nastaje kao nesvesna, nevoqna reakcija na spoqa{wi nadraàj (npr. zatvarawe o~iju na iznenadni svetlosni ili drugi nadraàj, trzaj ruke pri iznenadnom dodiru). refleksologija, -e ` ‰v. refleks, -logijaŠ oblast psihologije koja prou~ava manifestativne reakcije u ~ovekovom pona{awu, ne pridaju}i va`nost wegovim unutra{wim doìvqajima. reflektant, -a m, gen. mn. reflektanata ‰nem. Reflektant, v. reflektiratiŠ onaj koji reflektira na ne{to, koji ulaè maksimalne napore kako bi postigao zacrtani ciq. reflektirati, reflektiram, 3. l. mn. reflektiraju = reflektovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. reflectereŠ 1. fiz. odbiti, odbijati, odraziti, odraàvati svetlosne, elektromagnetne talase. 2. uloìti, ulagati maksimalne napore u dosezawu, ostvarivawu ta~no utvr|enog ciqa. 3. reflektovati se posredno dolaziti do izraàja u ne~emu, odraàvati se. reflektovati = reflektirati (v.). reflektor, -a m ‰nlat. reflector, v. reflektiratiŠ 1. tehn. svetiqka, sijalica s konkavnim ogledalom koje usmerava svetlost u mlazu. 2. opt. dvogled ili durbin kroz ~ija se so~iva prelama svetlost koja dolazi od predmeta, daju}i tako uveli~anu sliku predmeta za posmatra~evo oko; up. refraktor.

1080

refraktometar reforma, -e ` ‰fr. reforme, v. re-, lat. forma oblikŠ 1. ponovno oblikovawe ne~ega. 2. izmena, preina~ewe ve} ustanovqenog sistema u ciqu wegovog boqeg funkcionisawa (agrarna ‹, ‹ {kolstva). x reformski. reformator, -a m ‰lat. reformator, v. reformaŠ onaj koji sprovodi reformu. reformacija, -e ` ‰lat. reformatio obnovaŠ 1. stawe onoga koji je reformisan. 2. ist. verski i dru{tveno-politi~ki pokreti u zemqama zapadne i sredwe Evrope u XIV veku, nastali usled nezadovoqstva papskom vla{}u i stawem u katoli~koj crkvi (najve}i i najzna~ajniji me|u wima je pokret pod Martinom Luterom 1517. godine koji se zavr{io raspadom Zapadne crkve i formirawem nezavisnih protestantskih i evangelisti~kih crkava). reformizam, -zma m ‰v. reformaŠ politi~ka ideologija koja se temeqi na postepenim reformama postoje}ih dràvnih i socijalnih institucija u ciqu ostvarewa socijalne pravde, demokratije i sl., odbacuju}i radikalne, revolucionarne promene. reformisan, -a, -o ‰v. reformaŠ koji je preina~en naboqe, popravqen. y reformisana crkva protestantska crkvena zajednica koju su, u prvoj polovini XVI veka, u [vajcarskoj, osnovali Cvingli i Kalvin. reformisati, -mi{em svr{. i nesvr{. ‰lat. reformare, v. reformaŠ izmeniti, mewati naboqe, preina~iti, popraviti, poboq{ati, dati novi oblik. reformist(a), -e ` ‰fr. reformiste, v. reformaŠ pristalica reformi i reformizma. refraktaran, -rna, -rno ‰srlat. refractariusŠ koji ~vrsto ostaje pri svom stavu, mi{qewu, koji je nepopustqiv, nepokolebqiv, tvrdoglav. refraktibilan, -lna, -lno ‰v. refraktivanŠ koji se moè prelamati, koji ima svojstvo da se prelama.

fiz.

refraktivan, -vna, -vno ‰nlat. refractivusŠ fiz. koji prelama svetlost, koji vr{i prelamawe svetlosti. refraktometar i refraktometar, -tra m ‰lat. refractus prelomqen od refringere prelomiti, v. -metarŠ fiz. opti~ki instrument kojim se

refraktometrija meri indeks prelamawa svetlosti u razli~itim telima. refraktometrija, -e ` ‰lat. refractus prelomqen od refringere prelomiti, v. -metrijaŠ 1. fiz. hem. merewe koncentracije nekih organskih jediwewa pomo}u indeksa prelamawa svetlosti. 2. opt. objektivna metoda kojom se odre|uje refrakcija oka. refraktor, -a m ‰nlat. refractorŠ opt. teleskop koji ima konvergentno so~ivo u objektivu. refrakcija, -e ` ‰srlat. refractio prelom, v. re-, lat. frangere lomitiŠ fiz. a. prelamawe svetlosti pri prelasku iz gu{}e u re|u sredinu i obrnuto. b. prelamawe elektromagnetskog ili akusti~kog talasa na povr{ini koja razdvaja dve materije razli~ite gustine. refren, -ena m ‰fr. refrainŠ 1. kwi`. stih(ovi) koji se ponavqa na odre|enom mestu u strofama. 2. muz. deo pesme koji se tekstualno i muzi~ki, neizmewen ponavqa; pripev. refrigerans, -a m ‰v. refrigeracijaŠ sredstvo pomo}u koga se vr{i rashla|ivawe tela, odstrawivawe suvi{ne toplote iz tela (hladni oblog, led, sir}e i sl.). refrigerator, -a m ‰nlat. refrigeratorŠ 1. naprava na kazanu u obliku cevi za brè hla|ewe rakije pri pe~ewu. 2. rashladni ure|aj (npr. friìder). refrigeracija, -e ` ‰lat. refrigeratio, prema refrigerans koji rashla|ujeŠ hla|ewe, rashla|ivawe, osveèwe (~ega). refugijum, -a i refugij, -ija m ‰lat. refugiumŠ 1. mesto, skloni{te pred opasno{}u, uto~i{te, pribeì{te (u starom i sredwem veku, utvr|ewe, tvr|ava). 2. teritorija na kojoj jedna ili vi{e vrsta biqaka ili ìvotiwa uspeva da preìvi nepovoqne klimatske i ekolo{ke periode. 3. postupak pronalaèwa izlaza iz nevoqe, iz te{ke situacije uop{te. refundacija, -e ` ‰lat. refundereŠ vra}awe novca, duga, nadoknada. refundirati, refundiram, 3. l. mn. refundiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. refundereŠ vratiti, nadoknaditi, nadokna|ivati novac. refutacija, -e ` ‰lat. refutatio od refutare opovrgnutiŠ osporavawe, opovrgavawe ne~ije tvrdwe.

receptivitet rehabilitacija, -e ` ‰nlat. rehabilitatio, v. rehabilitovatiŠ 1. med. osposobqavawe bolesnika za normalan ìvot. 2. prav. ponovno priznavawe osporenog zakonskog prava (zakonska, sudska rehabilitacija). 3. ponovno priznavawe izgubqenog ili osporenog ugleda. rehabilitovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰srlat. rehabilitareŠ 1. med. osposobiti, osposobqavati bolesnika za normalan ìvot. 2. prav. ponovo priznati, priznavati nekome osporeno zakonsko pravo. 3. ponovo priznati, priznavati nekome osporen ugled. rehidratacija, -e ` ‰v. re-, hidratacijaŠ med. postupak kojim se bolesniku nadokna|uje izgubqena te~nost. recenzent, -a m, gen. mn. recenzenata ‰lat. recensens, v. recenzijaŠ onaj koji pi{e recenziju, kriti~ku ocenu neke kwige ili studije, u kojoj iznosi svoje mi{qewe o tom delu pre nego {to }e biti publikovano, {tampano. recenzija, -e ` ‰lat. recensio, prema v. re-, censere prosuditiŠ 1. kriti~ka ocena, mi{qewe recenzenta u pisanoj formi o umetni~kom ili nau~nom delu pre wegovog objavqivawa odnosno publikovawa. 2. lingv. oblik staroslovenskog jezika sa elementima iz drugog jezika. recenzirati, recenziram, 3. l. mn. recenziraju svr{. i nesvr{. ‰lat. recensere, v. recenzijaŠ (na)pisati recenziju. recentan, -tna, -tno ‰lat. recensŠ nov, skora{wi. recept, -a m, gen. mn. recepata ‰nem. Rezept od lat. receptum dobijenoŠ 1. farm. pisani i overeni nalog lekara za izdavawe ili pripremawe leka. 2. kulin. uputstvo za pripremawe nekog jela. 3. fig. uputstvo, savet za postizawe dobrog rezultata u nekom poslu koje daje onaj ko u tome ima bogato iskustvo. receptivan, -vna, -vno ‰nlat. receptivus, v. recepcijaŠ koji je sposoban za primawe, prihvatawe, usvajawe, koji je sposoban za recepciju; osetqiv. receptivitet ‰nlat. receptivitas, v. recepcijaŠ 1. sposobnost za primawe, prihvatawe, usvajawe, recepciju (npr. pojmova, saznawa i sl.), osetqivost. 2. po Kantu, sposobnost ~ula da opaàju, podstaknuta spoqnim nadraàjima.

1081

receptirati

receptirati, receptiram, 3. l. mn. receptiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. receptare, v. receptŠ farm. 1. propis(iv)ati neki lek. 2. izdati gotov lek ili lek pripremqen po uputstvu lekara. receptor, -a m ‰lat. receptor, v. recepcijaŠ onaj koji prima, prihvata, usvaja, koji je sposoban za recepciju, osetqiv; up. recepcija (1). 2. anat. organ koji je osetqiv na specifi~ne nadraàje (mehani~ke, toplotne, zvu~ne i sl.). 3. biol. belan~evina u }elijskoj membrani ili u unutra{wosti }elije koja reaguje s aktivnim supstancama.

recipiran recidivan, -vna, -vno ‰v. recidivŠ koji se javqa kao recidiv (1), koji je posledica recidiva (1) (v.). recidivizam, -zma m ‰v. recidivŠ ponavqawe krivi~nog dela za koje je osoba prethodno ve} osu|ena. recidivirati, recidiviram, 3. l. mn. recidiviraju svr{. i nesvr{. ‰v. recidivŠ 1. med. ponovo se pojaviti, vratiti se, povratiti se (o preleànoj bolesti). 2. prav. ponoviti, ponavqati krivi~no delo za koje je osoba ve} bila osu|ivana. 3. ponoviti ve} u~iwenu gre{ku.

receptura, -e ` ‰nlat. receptura, v. receptŠ skup uputstava i postupaka za pripremawe ~ega (leka, lekovitog preparata, jela i sl.).

recidivist(a), -e m, mn. recidivisti ‰v. recidivŠ prav. onaj koji je ponovo u~inio krivi~no delo za koje je ve} bio osu|ivan.

recepcija, -e ` ‰lat. receptio, od recipere primatiŠ 1. primawe, prihvatawe, usvajawe (pojmova, saznawa i sl.). 2. prijem, odjeci i uticaj nekog kwièvnog ili umetni~kog dela u odre|enoj sredini. 3. prostor (u hotelu, bolnici i sl.) za prijavqivawe ili odjavqivawe (gostiju, bolesnika i sl.).

recidivnost, -i ` ‰v. recidivŠ osobina, stawe onoga {to je recidivno, {to se ponovo javqa, obnavqa, ponavqa.

recepcionar, -ara m ‰v. recepcijaŠ onaj koji radi na v. recepciji (2).

reciklaà, -e ` ‰v. recikliratiŠ postupak prerade otpadnog materijala radi za{tite prirodne sredine i dobijawa novih sirovina. z reciklaà misli pretresawe, prerada ve} poznatih misli.

reces, -a m ‰nem. Rezess od lat. recessus vra}aweŠ 1. zaostajawe u izmirivawu svojih nov~anih obaveza. 2. poravnawe dugova. recesivan, -vna, -vno ‰v. recesijaŠ 1. koji je zahva}en recesijom. 2. koji je prikriven, koji se povla~i; up. dominantan. recesivnost, -osti ` ‰v. recesijaŠ 1. biol. potisnutost nekih naslednih osobina u prvoj generaciji potomaka, za koje su odgovorni odre|eni geni. 2. ispoqavawe v. recesije (2), ili nekih wenih osobina. recesija, -e ` ‰lat. recessio, prema recedere povratiti (se)Š 1. ekon. stagnacija ili usporeni ekonomski razvoj zemqe. 2. vra}awe, povratak, nagodba, poravnawe. y recesija naglaska lingv. pomerawe akcenta prema po~etku re~i ili na prvi slog re~i. recidiv, -iva m ‰nem. Rezidiv od lat. recidivus, prema recidere pasti nazadŠ 1. med. ponovno vra}awe preleàne bolesti. 2. obnavqawe ne~ega iz pro{losti. 3. v. recidivizam.

1082

recijar, -ara m ‰lat. retiarius od rete mreàŠ starorimski borac u areni koji je svog protivnika hvatao u mreù, a potom ga, tako sputanog, ubijao trozubom. ist.

reciklirati, recikliram, 3. l. mn. recikliraju svr{. i nesvr{. ‰engl. recycle, prema re-, lat. cyclus od gr~. kyklos krugŠ 1. preraditi otpadni materijal, dovoditi ga, dovesti ga preradom u takvo stawe da se moè koristiti u novom proizvodnom procesu. 2. ponovo iskoristiti ve} poznate misli, stare tekstove i sl. recipe svr{. ‰lat. recipeŠ primi, uzmi (na lekarskim receptima skra}enica R, Rs, Rp). recipijent, -a m, mn. recipijenti, gen. mn. recipijenata ‰lat. recipiens, v. recepcijaŠ 1. onaj koji prima, usvaja informacije. 2. med. a. bolesnik kome se presa|uje organ ili tkivo; bolesnik koji prima krv transfuzijom. b. osoba u ~iji organizam ulazi zarazna klica, ob. preneta insektima. 3. hem. posuda za skupqawe te~nih i gasovitih materija. recipiran, -a, -o ‰v. recipiratiŠ koji je primqen, usvojen. y recipirano pravo pravo

recipirati koje neko primi od drugog (od druge dràve, drugog naroda). recipirati, recipiram, 3. l. mn. recipiraju svr{. i nsvr{. ‰lat. recipere, v. recepcijaŠ prihvatiti, usvojiti, usvajati ne~ije mi{qewe, stav i sl. reciprocitet, -eta m ‰nem. Reziprozitat, prema nlat. reciprocitasŠ 1. uzajamnost, obostranost. 2. prav. na~elo me|unarodnog prava prema kome jedna dràva daje drugoj dràvi, odnosno wenim gra|anima, izvesna prava i povlastice, s tim da i ta druga dràva u~ini to isto za dràvu i dràvqane ~ija dobijena prava i povlastice uìva. 3. mat. odnos izme|u dva recipro~na broja ~iji je koli~nik broj 1. recipro~an, -~na, -~no ‰lat. reciprocusŠ 1. odnos dveju strana po na~elu uzvra}awa jednakom merom. 2. odgovaraju}i, skladan odnos izme|u dve strane. y recipro~na vrednost mat. vrednost broja koja se dobije kada se 1 podeli tim brojem; recipro~ni glagol gram. uzajamno-povratni glagol kojim se kazuje radwa koju dva ili vi{e subjekta uzajamno vr{e jedan na drugome. recipro~nost, -osti ` ‰v. recipro~anŠ osobina, stawe onoga {to se nalazi u recipro~nom odnosu, uzajamnost, obostranost. recital v. resital. recitativan, -vna, -vno ‰nlat. recitativus, v. recitacijaŠ koji se odnosi na recitativ, koji ima svojstva recitativa. recitator ‰nlat. recitator, v. recitacijaŠ onaj koji recituje, koji kazuje poeziju. recitacija, -e ` ‰lat. recitatio ~itawe naglas, prema recitare ~itati naglasŠ 1. javno recitovawe pesme s posebnom dikcijom. 2. pesma koja je pogodna za javno kazivawe, recitovawe. recitovati, -tuje m nesvr{. ‰lat. recitare, v. recitacijaŠ ~itati ili napamet kazivati umetni~ku pesmu pred publikom, deklamovati. re~itando pril. ‰ital. recitandoŠ muz. na na~in da se neka pesma vi{e govori nego peva. re~itativ, -iva m ‰ital. recitativoŠ muz. vrsta pevawa pri kome je govorewe zastupqenije od muzike. y re~itativo seko uz mestimi~nu pratwu ~embala, klavsena ili klavira; re~itativo parlante bez instrumentalne pratwe;

ribon re~itativo akompawato uz pratwu celog orkestra. rexep, -a m ‰tur. Recep od ar. RagabŠ sedmi mesec u muslimanskom godi{wem kalendaru. re{1, -a m ‰hebr. rey{Š 1. dvadeseto slovo jevrejskog alfabeta. 2. u jevrejskom na~inu beleèwa brojeva, oznaka za broj 200. re{2 prid. indekl. ‰nem. reschŠ koji je dobro pe~en, hrskav. re{ma, -e `, gen. mn. re{ama i re{mi ‰tur. recme, ricmeŠ 1. ukrasni detaq od nanizanih perli, ki}anki i dr. na kowskoj opremi, delovima name{taja, ode}i i sl. 2. ukra{ena kowska oprema. re{o, -oa m ‰fr. rechaudŠ mali elektri~ni ili plinski aparat za kuvawe. re{t, re{ta m, gen. mn. re{ta ‰nem. Arrest od arretŠ 1. zatvor, robija, tamnica. 2. vid sprovo|ewa kazne nad u~enicima wihovim duìm zadràvawem u {koli nakon zavr{etka redovne nastave. fr.

ri- v. re-. ri, rija m ‰jap. riŠ u Japanu, mera za duìnu: japanska miqa (kopnena = 3,927 km; morska = 1,852 km). ribati, ribam, 3. l. mn. ribaju nesvr{. ‰nem. reibenŠ 1. prati, ~istiti (ob. sna`no trqaju}i ~etkom). 2. fig. koriti, prekorevati, grditi nekoga. ribiz v. ribizla. ribizla, -e ` ‰nem. Ribisel od srlat. ribesium od ar. ribasŠ bot. grmasta biqka, Ribes rubrum, sa kiselkastim crvenim, jestivim bobicama. riboza, -e ` ‰nem. Ribose od Ribonsaure ribonska kiselinaŠ hem. monosaharid koji ulazi u sastav nukleinskih kiselina i koenzima. ribozomi, ribozoma m mn., jd. ribozom, gen. ribozoma ‰v. riboza, -som(i)Š sitna zrnca u citoplazmi i }elijskom jezgru svih biqnih i ìvotiwskih organizama, osim u eritrocitima sisara, sastoje se od ribonukleinske kiseline i belan~evina. ribon, -ona m ‰engl. ribbonŠ traka na pisa}oj ma{ini, kompjuterskom {tampa~u ili kasi u trgovini.

1083

ribonukleaza ribonukleaza, -e ` ‰v. riboza, lat. nucleus jedroŠ enzim koji razlaè ribonukleinske kiseline. ribonukleinski, -a, -o ‰v. riboza, nem. nukleinsaure nukleinska kiselinaŠ koji se odnosi na ribonukleinsku kiselinu, ob. u: y ribonukleinska kiselina vrsta nukleinske kiseline koja se nalazi u }elijskoj citoplazmi gde je vezana za ribozome i deluje kao posrednik u funkcionisawu dezoksiribonukleinske kiseline. riboflavin, -ina m ‰v. riboza, flavinŠ vitamin B2 koji se nalazi u jetri, mleku, jajima, povr}u i kvascu. riva, -e ` ‰ital. rivaŠ ure|ena obala. rivajval, -a m ‰engl. revivalŠ 1. obnovqeno interesovawe prema nekome ili ne~emu 2. obnova (npr. verskog pokreta, umetni~kog pravca); ponovno oìvqavawe, preporod, renesansa. rivajvalist(a), -e m, mn. rivajvalisti ‰v. rivajvalŠ pristalica obnavqawa nekog pokreta (npr. verskog), pravca ili stila (npr. u umetnosti) iz pro{lih vremena; obnoviteq, preporoditeq. rival, -ala m ‰nem. Rival od lat. rivalis koji ima zajedni~ki tok, prema rivus struja, tokŠ suparnik, takmac, protivnik. rivalitet, -eta m = rivalstvo (v.). rivalstvo, -a s ‰v. rivalŠ suparni{tvo, nadmetawe, takmi~ewe. rivijera, -e ` ‰ital. rivieraŠ niz mawih ili ve}ih naseqa uz morsku obalu koja su ure|ena za turiste. rivol|imento, -a m ‰ital. rivolgimentoŠ muz. obrtawe glasova u udvojenom kontrapunktu. rivoltato pril. ‰ital. rivoltatoŠ muz. obrnuto, obratno. rigidan, -dna, -dno ‰lat. rigidusŠ 1. krut, ukru}en, uko~en. 2. nepopustqiv, neumoqiv, strog. rigiditet = rigidnost (v.). rigidnost, -i ` ‰v. rigidanŠ 1. osobina onoga ko je rigidan, krutost, ukru}enost, uko~enost. 2. med. trajna uko~enost mi{i}a. rigla, -e ` ‰nem. RiegelŠ naprava za otvarawe i zatvarawe vrata i prozora, zasun, reza.

1084

riza rigodon, -ona m ‰fr. rigaudonŠ muz. 1. vrsta ìvahnog plesa udvoje. 2. muzika pisana za taj ples ili u ritmu te igre. rigol, -a m i rigola, -e ` ‰fr. rigoleŠ odvodni kanal, jarak, prokop. rigor, -a m ‰lat. rigor oporost, strogost, prema rigidus uko~enŠ 1. strogost. 2. uko~enost, ukru}enost u pona{awu. rigorizam, -zma m ‰v. rigorŠ krut, strog na~in razmi{qawa i pona{awa koji ne dopu{ta ni najmawa odstupawa od dru{tvenih ili zakonskih normi i pravila. rigorist(a), -e m ‰v. rigorŠ onaj koji se dosledno, kruto, strogo pridràva na~ela. rigoroz v. rigorozum. rigorozan, -zna, -zno ‰nlat. rigorosus, v. rigorŠ onaj koga odlikuju veoma stroga na~ela, koji je strog, krut, beskompromisan. rigoroznost, -i ` ‰v. rigor, rigorozanŠ osobina, stav onoga koji je rigorozan, strogost, krutost, neumoqivost, beskompromisnost. rigorozum -a m ‰lat. rigorosum (examen) strogi (ispit)Š usmeni ispit (stru~ni, dràvni) pred vi{e~lanom komisijom pred kojom se polaè opse`no gradivo, a ranije ispit za sticawe titule doktora nauka. rigsdag, -a m ‰dan. rigsdagŠ parlament Kraqevine Danske. rida, -e ` ‰tur. rida od ar. rida’Š marama, {amija. rider, -a m ‰engl. readerŠ titula docenata i vanrednih profesora na engleskim visokim {kolama; lektor. ridikil, -a m ‰fr. ridiculeŠ 1. ènska ru~na torbica. 2. mreà za kosu. ridoto, -a m ‰ital. ridottoŠ 1. izdvojeno, zasebno mesto, skrovi{te. 2. soba u kojoj se kockaju maskirane osobe. 3. muz. izvod iz nekog velikog dela za jedan instrument ili mawi broj instrumenata. riì-biì v. rizi-bizi. riòt, -a m = riòto, -a m ‰ital. risottoŠ kulin. jelo od (riè) pirin~a u koji se dodaje usitweno meso, morski plodovi ili povr}e. riza, -e ` ‰stvnem. Rise marama, veoŠ 1. duga~ka sve{teni~ka ili mona{ka haqina, man-

rizalit tija. 2. uska ukrasna traka od ~ohe kojom se ukra{ava ode}a. 3. srebrni ili zlatni okov za ikonu (nije isto {to i ram, jer prekriva deo slike). rizalit, -ita m ‰ital. risalto izbo~inaŠ arhit. isturen, izbo~en deo fasade na zgradi. rizi-bizi, -ija m ‰ital. riso pirina~, pisello gra{akŠ kulin. jelo od pirin~a i gra{ka. rizik, -a m, mn. rizici ‰fr. risque od gr~. rizikon plata vojnika najamnika od ar. rizq dnevnicaŠ 1. izloènost opasnosti, smeo podvig. 2. posao ili ulog koji je skop~an s opasno{}u. 3. eventualna {teta na osiguranoj nekretnini ili robi. rizikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰fr. risquer, v. rizikŠ 1. izloìti se, izlagati se opasnosti. 2. staviti, stavqati na kocku, igrati igre na sre}u. rizi~an, -~na, -~no ‰v. rizikŠ koji je pun opasnosti i rizika, koji je vezan za opasnosti i rizik. rizi~nost, -osti ` ‰v. rizikŠ svojstvo, stawe ne~ega {to je rizi~no, {to je potencijalno opasno. rizling, -a m ‰nem. RieslingŠ 1. sorta belog gro`|a. 2. vino od istoimenog gro`|a. rizma i rizma, -e ` ‰ ar. rizma sveàwŠ stara mera za papir, bala, sveàw od 1000 araka. rizoatona, -e ` ‰gr~. rhiza koren, v. atonaŠ lingv. re~ u kojoj akcenat nije na korenu, ve} na prefiksu ili sufiksu. rizoid, -ida m ‰gr~. rhiza koren, v. -idŠ 1. bot. deo alge koji nalikuje korenu. 2. paleont. fosil u obliku korena. rizoidan, -dna, -dno ‰gr~. rhiza koren, v. -oidŠ koji nalikuje korenu, koji je korenast. rizoliti, rizolita m mn. (jd. rizolit) ‰gr~. rhiza koren, v. -lit1Š paleont. okameweno korewe drve}a. rizoluto pril. ‰ital. risolutoŠ muz. odlu~no. rizoma, -e ` ‰nlat. rhizoma od gr~. rhizomaŠ bot. podzemni deo stabla koji je sli~an korenu, podanak, gomeq. rizomorfan, -fna, -fno ‰gr~. rhiza koren, gr~. morphe oblikŠ koji ima oblik korena, koji je sli~an korenu.

rikorder rizopode, rizopoda ` mn. ‰nlat. Rhizopoda od rhiza koren, v. -pod(e)Š zool. jedno}elijska praìvotiwa koja se kre}e stalnim izvla~ewem i uvla~ewem protoplazmati~kih izraslina, la`nih noìca. rizor|imento m v. risor|imento. rizostoma, -e ` ‰gr~. rhiza koren, stoma ustaŠ zool. morska meduza. rizotomija, -e ` ‰gr~. rhiza koren, v. -tomijaŠ med. hirur{ko odstrawivawe korena nerava ki~mene mo`dine. rijal, -ala m ‰pers. rial od ar. riyalŠ osnovna nov~ana jedinica Irana, Jemena, Omana, Katara i Saudijske Arabije. rijaliti {ou, -ua m ‰engl. reality show od reality realnost, v. {ouŠ televizijska serija snimana u stvarnom ìvotu, s ve}im brojem u~esnika skupqenih na jednom mestu. rijas, -asa m ‰{p. ria u{}eŠ 1. potonula re~na u{}a na Pirinejskom poluostrvu. 2. morski zaliv nastao potapawem re~nog u{}a. rijaset, -a m ‰tur. riyaset, od ar. riyasa straje{instvoŠ rel. islm. 1. Vrhovno versko i administrativno stare{instvo Islamske zajednice s reisom na ~elu. 2. rezidencija reisul-uleme. rikambio, -ija m ‰ital. ricambioŠ finans. potvrda da menica nije ispla}ena u roku. rikvand i rikvant, -a m ‰nem. Ruckwand zadwi zidŠ pozor. zadwa zavesa, deo dekora koji prikazuje pozadinu scene. rikverc pril. ‰nem. ruckwartsŠ unazad, unatrag (o kretawu vozila). rikecija, -e ` ‰nlat. richettsia, prema ameri~kom patologu Riketsu (H. T. Ricketts, 1871–1910)Š biol. mikroorganizmi sitniji od bakterija u obliku kratkih elipti~nih {tapi}a, uzro~nici rikecioza (pegavog tifusa, marsejske groznice). rikecioza, -e ` ‰v. rikecija, -ozaŠ med. zarazna bolest (pegavi tifus, marsejska groznica) ~iji je uzro~nik rikecija, na ~oveka je prenose va{i, griwe, krpeqi. rikna, -e ` ‰nem. Rucken le|a, hrbatŠ hrbat kwige. rikordanca, -e ` ‰ital. ricordanzaŠ se}awe. rikorder v. video-rekorder. gr~.

1085

riko{et riko{et, -a m ‰fr. ricochet odskokŠ 1. odbijawe metka ili projektila od tvrde podloge. 2. odskakivawe pqosnatog kamena koji je ba~en tako da klizi po povr{ini vode, àbica. 3. potez gudalom po ìci podse}a na odskok, ~ime se ton maksimalno skra}uje. riko{etirati, riko{etiram, 3. l. mn. riko{etiraju svr{. i nesvr{. ‰v. riko{etŠ odbi(ja)ti se pri udaru o tvrdu podlogu (o metku, projektilu). riksmol, -a m ‰norv. riksmalŠ zast. lingv. standardni norve{ki jezik sa crtama danskog jezika; v. bukmol. rikstag, -a m ‰{ved. riksdagŠ parlament Kraqevine [vedske. rik{a, -e ` ‰jap. jinrikisha od jin ~ovek, riki snaga, sha voziloŠ 1. laka dvokolica koju u dalekoisto~nim zemqama vu~e ~ovek. 2. ~ovek koji vu~e takvu dvokolicu. ril, -a m ‰engl. reelŠ ìvahan {kotski i irski ples. rila{ando pril. ‰ital. rilasciandoŠ muz. popu{taju}i, usporavaju}i (o tempu). rima, -e ` ‰ital. rima od fr. rime, prema stfr. rimer rimovatiŠ glasovno podudarawe posledwih slogova u dva ili vi{e stihova, slik, srok. rimarij, -ija m ‰v. rimaŠ re~nik rima jednog pesnika ili pesni~kog dela. rimejk, -a m ‰engl. remakeŠ 1. ono {to se ponovo proizvodi, a ve} je jednom bilo proizvedeno. 2. nova verzija ranije snimqenog filma, TV serije, muzi~kog dela i sl. rimesa, -e ` ‰ital. rimessaŠ ribarska ku}ica za mreè. rimovan, -a, -o ‰v. rimaŠ kwi`. a. koji je ispevan u rimama (o pesmi, stihovima). b. koji se sastoji od rimovanih stihova (o pesni~kom delu). y rimovana proza sredwovekovna govorna proza; rimovani izraz ono {to je napisano sa rimom, slikom kao stilskim elementom. rimovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. rimaŠ kwi`. 1. upotrebiti na kraju stiha radi rime s nekom drugom re~ju ( ‹ s ne~im). 2. rimovati (se) podudarati se glasovno i akcenatski.

1086

rindflaj{ rimokatolik, -a m, mn. rimokatolici ‰Rim, katolikŠ rel. katolik zapadnog crkvenog obreda, vernik rimoktoli~ke crkve. v.

rimomanija, -e ` ‰v. rima, -manijaŠ preterano kori{}ewe rime u pesni~kom stvarala{tvu. rimski, -a, -o koji se odnosi na Rim, koji pripada Rimu. y rimska crkva (rimo)katoli~ka crkva; rimski brojevi znakovi koje su jo{ stari Rimqani upotrebqavali za obeleàvawe brojeva, a koriste se i danas pri numerisawu kwiga (poglavqa, strana), za ozna~avawe meseca u godini i sl.; rimsko pravo skup pravnih zakona i propisa koji su nastali i bili primewivani u Rimskom carstvu, temeq su savremenog pravnog sistema u gra|anskom pravu; predmet koji se bavi ovom problematikom, izu~ava se na pravnom fakultetu; Rimsko carstvo carstvo koje je trajalo od 27. g. p. n. e. do 395. godine, prostiralo se od Krima preko Britanije do Etiopije i od Mesopotamije do Mauritanije. rina{imento, -a m ‰ital. rinascimentoŠ um. razdobqe u umetnosti i kulturi, u XV i XVI veku, preporod, renesansa. ring, -a m, mn. ringovi ‰engl. ringŠ sp. ~etvrtast prostor ogra|en kanapima, uàdima, prilago|en za boks-me~eve i sli~ne borila~ke sportove. z u}i u ring fig. u}i u otvoreni verbalni duel, upustiti se u verbalni sukob. ringeraja v. ringe-ringe-raja. ringe-ringe-raja, -e ` ‰nem. RingelreihenŠ vrsta de~je igre. ringi{pil, -a m ‰nem. RingelspielŠ vrte{ka sa sedi{tima za zabavu i razonodu u zabavnim parkovima, na va{arima, sajmovima i sl. ringla, -e ` ‰nem. Ringel kolutŠ a. ist. kolut na plo~i {poreta na ~vrsto gorivo koji se moè podi}i da bi se ubacilo drvo, podstakla vatra i sl. b. okrugla plo~a na elektri~nom ili plinskom {poretu koja se zagreva radi kuvawa. ringlov, -ova m ‰nem. Ringlotte od fr. reine-claude, prema Klod (Claude), èni francuskog kraqa Fransoa IŠ sorta plemenite {qive. ringl{pil v. ringi{pil. rindflaj{, -a m ‰nem. Rindfleisch od Rind govedo, Fleisch mesoŠ govedina, gove|e meso.

rinitis rinitis, -a m ‰lat. rhinitis, v. rino-, -itisŠ upala sluzokoè nosa pra}ena poja~anim izlu~ivawem sluzi, kijavica. rino- ‰gr~. rhis, gen. rhinos nosŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na nos. rinolalija, -e ` ‰lat. rhinolalia, v. rino-, -lalijaŠ govorewe kroz nos, (h)uwkawe. rinolog, -a m, mn. rinolozi ‰v. rinologijaŠ med. lekar specijalista koji se bavi le~ewem bolesti nosa. rinologija, -e ` ‰v. rino-, -logijaŠ med. oblast medicine, u okviru otorinolaringologije, koja se bavi le~ewem bolesti nosa. rinoplastika, -e `, dat. i lok. rinoplastici ‰v. rino-, plastikaŠ med. plasti~na operacija nosa, naj~e{}e se obavqa iz estetskih razloga. rinoreja, -e ` ‰nlat. rhinorrhea, v. rino-, -rejaŠ med. lu~ewe sluzi, sekrecija iz nosne {upqine. rinoskop, -a m ‰v. rino-, -skopŠ med. aparat za pregled nosne {upqine. rinoskopija, -e ` ‰v. rino-, -skopijaŠ med. pregled nosne {upqine pomo}u rinoskopa. rinotomija, -e ` ‰v. rino-, -tomijaŠ med. hirur{ki zahvat na nosu, operacija nosa. rinofima, -e ` ‰v. rino-, gr~. phyma izraslinaŠ med. zadebqawe koè u podno`ju nosa, pra}eno crvenilom i pove}awem obima nosa. rinofonija, -e ` ‰v. rino-, -fonijaŠ med. modifikacija glasa kao patolo{ka pojava, nastala usled prevelike rezonance nosne {upqine, (h)uwkavost. rinoceros, -a m ‰lat. rhinoceros od gr~. rhinokeros, v. rino-, keras rogŠ zool. papkar sa velikim rogom na nosu, Rhinoceros unicornis, ìvi u Africi i Aziji; nosorog. rinforcando pril. ‰ital. rinforzandoŠ muz. oznaka za dinamiku, nagli i veliki kre{endo; poja~avaju}i. rinforcato pril. v. rinforcando. rio, rija m ‰jap. rioŠ 1. merna jedinica za zlato i srebro u Japanu. 2. japanski zlatni novac. riolit, -ita m ‰gr~. rhyaks lava, v. -lit1Š miner. povr{inska vulkanska stena sli~na granitu; liparit. med.

ris2 ripida, -e ` ‰gr~. rhipis lepezaŠ crkv. pravosl. na dugom drvenom {tapu, plo~a, ob. s likovima heruvima ili serafima, ~esto bogato ukra{ena; nosi se na litijama. ripijeno pril. ‰ital. ripieno pun, potpunŠ oznaka u orkestarskoj muzici XVII i XVIII veka koja upu}uje na nastup celog orkestra posle soliste. riplej, -eja m ‰engl. replayŠ tel. ponavqavawe najzanimqivijih sekvenci u direktnom televizijskom prenosu (ob. neko sportsko takmi~ewe). ripne, ripni ` mn. ‰nem. Rippe rebroŠ rebra na |onu, koji spre~avaju ili ublaàvaju klizawe po ledu ili blatu. riport, -a m ‰ital. riportoŠ finans. razlika izme|u nièg i vi{eg kursa vrednosti svih papira. ripost, -a m ‰fr. riposteŠ brzo, duhovito verbalno reagovawe; dosetka, dosko~ica. riposta, -e ` ‰v. ripostŠ sp. u ma~evawu brz i spretan protivudar. ripostirati, ripostiram, 3. l. mn. ripostiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ripostŠ 1. odgovoriti, odgovarati brzo i duhovito na ne~iju provokaciju, izazov, dosko~iti nekome. 2. sp. pre}i u protivnapad nakon odbijenog udara. rips, -a m ‰fr. reps, prema engl. rep, prema rib rebroŠ vrsta tkanine sa karakteristi~nim uzdu`nim ili popre~nim prugama na licu. y rips vez vez sa karakteristi~nim prugama po duìni ili {irini tkanine. x ripsan koji je od ripsa. rir-projekcija, -e ` ‰engl. rear pozadina, v. projekcijaŠ trik prilikom snimawa filma u studiju: glumci igraju ispred projekcije pejzaà prethodno snimqenog u prirodi. ris1, -a m ‰ma|. resz deo, udeoŠ 1. deo neke celine, komad. 2. najamni rad (ob. kosidba ili ètva) koji se pla}a u naturi, odnosno dogovorenim delom od ukupne koli~ine poko{enog sena ili po`wevenog ìta. 3. dogovoreni deo prikupqene letine koji se prima kao nagrada u naturi za obavqeni posao. ris2, -a m = rist, -a m, mn. ristovi ‰nem. RistŠ 1. anat. gorwi deo stopala. 2. deo obu}e koji pokriva gorwi deo stopala.

1087

risala risala, -e ` ‰tur. risale od ar. risalaŠ kwiga maweg obima o nekim aktuelnim pitawima, bro{ura. risentito pril. ‰ital. risentitoŠ muz. izrazito, ìvo. risiver, -a m ‰engl. receiverŠ tehn. prijemnik radijskih ili televizijskih signala. riskantan, -tna, -tno ‰fr. risquant, v. rizikŠ koji je povezan sa opasno{}u, rizi~an. riskantnost, -osti ` ‰v. rizik, riskantanŠ osobina onoga {to je riskantno, rizi~nost. riskirati = reskirati (v.). risor|imento, -a m ‰ital. Risorgimento preporodŠ ist. politi~ki socijalni i kulturni pokret za nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe Italije, trajao od kraja XVIII do kraja XIX veka, preporod. rist = ris2 (v.). rit, rita m, mn. ritovi ‰nem. Ried mo~varaŠ mo~varno zemqi{te uz reku ili jezero, ~esto obraslo trskom, mo~vara. ritam, -tma m ‰lat. rhythmus od gr~. rhythmos mera vremena, takt, prema rhein te}iŠ 1. a. pokret ili radwa koju karakteri{e jednakomerno ponavqawe nekih elemenata (ubrzavawe i usporavawe, visoki i niski tonovi, nagla{eni i nenagla{eni slogovi). b. pokret ili radwa koju karakteri{e stalno ponavqawe odre|enih elemenata (‹ disawe, ‹ srca, ‹ smene godi{wih doba i sl.). 2. intenzitet doga|awa u protoku vremena neke radwe ili procesa (radni ‹, ‹ filmske radwe). 3. muz. naizmeni~no smewivawe nota razli~ite duìne i nagla{enosti. 4. lingv. ravnomerno spu{tawe i podizawe glasa u govoru ili ~itawu, naizmeni~no ponavqawe dugih i kratkih, nagla{enih i nenagla{enih slogova. ritam i bluz m = ritam end bluz m ‰engl. rhythm and bluesŠ muz. vrsta muzike poreklom iz xeza; nastala 50-ih godina XX v. me|u afro-ameri~kim stanovni{tvom; ima nagla{ene ritmi~ke elemente, prethodi rokenrolu, soulu, fanku. ritam-sekcija, -e ` ‰v. ritam, sekcijaŠ muz. deo orkestra, muzi~ki sastav koji daje odre|eni puls, ritam izvo|ewa, ~ine ga: udaraqke,

1088

ritornel neki ì~ani bas instrument, ponekad gitara ili benxo, re|e klavir. ritamski, -ska, -sko ‰v. ritamŠ muz. 1. koji se odnosi na ritam, koji pripada ritmu; up. ritmi~an. ritardando pril. ‰ital. ritardandoŠ muz. oznaka za tempo, postepeno usporavaju}i. ritberger, -a m ‰nem. Rittberger, prema kliza~u Ritbergeru, koji ga je prvi izveoŠ sp. u umetni~kom klizawu odskok unazad i doskok na istu nogu. ritenuto pril. ‰ital. ritenutoŠ muz. oznaka za tempo, naglo usporava. riter, -a m ‰nem. RitterŠ ist. 1. drugi stale` kowanika u starom Rimu. 2. u sredwem veku, kowanik ili oklopnik u profesionalnoj plemi}koj vojsci. ritern v. retern. ritmizacija, -e ` ‰v. ritamŠ obrada u ritmu, ritmi~ko oblikovawe. ritmizirati, ritmiziram, 3. l. mn. ritmiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. ritamŠ obraditi, oblikovati ritmi~ki, u ritmu. ritmika, -e `, dat. i lok. ritmici ‰nem. Rhythmik, v. ritmi~kiŠ 1. muz. nauka o ritmu. 2. jedinstvo, skup ritmi~kih elemenata u igri, gimnastici i sl. 3. sp. gimnasti~ka disciplina, ve`be na parteru koje se izvode uz muzi~ku pratwu, ritmi~ka gimnastika. ritmi~an, -~na, -~no ‰v. ritamŠ koji se zasniva na ritmu, u kome ima ritma. ritmi~ki, -a, -o ‰lat. rhythmicus od gr~. rhythmikosŠ koji se odvija u ritmu, koji u sebi ima ritam, sklad, odmerenost. ritmi~nost, -osti ` ‰v. ritam, ritmi~kiŠ 1. svojstvo ne~ega {to se odvija u ritmu, ritmi~ki 2. pravilnost, sklad, odmerenost. ritmomelodika, -e `, dat. i lok. ritmomelodici ‰v. ritam, melodikaŠ ritmi~ka i melodijska osobina sloène re~enice. ritornel, -a m ‰ital. ritornello od ritornare vra}ati seŠ muz. 1. kratki italijanski narodni pripev. 2. stih ili deo pesme, odnosno muzi~ki stav koji se ponavqa, refren, pripev. 3. kwi`. strofa od tri stiha u kojoj se rimuju prvi i tre}i stih.

ritorno ritorno, -a m ‰ital. ritornoŠ 1. vra}awe, povratak. 2. trg. prav. ponovno upisivawe neke nov~ane svote u kwigu dugova. ritual, -ala m ‰nem. Ritual, od lat. ritualis obredniŠ 1. rel. skup obreda i ceremonija u nekoj religiji. 2. crkv. liturgijska kwiga, obrednik, sa tekstovima i pravilima za izvo|ewe obreda izvan mise. 3. procedura koja se vr{i uobi~ajeno i automatski. ritualan, -lna, -lno ‰lat. ritualis, v. ritualŠ koji se odnosi na ritual, koji je deo rituala. y ritualno klawe klawe ìvotiwa po verskim propisima kako bi mogle biti pripremqene za jelo; ritualno ubistvo kultno prino{ewe qudske `rtve vrhovnom bogu, boànstvima, demonima i prirodnim silama. ritualizam, -zma m ‰v. ritualŠ vid dru{tvenog prilago|avawa u kome se insistira na ritualima iz svakodnevnog ìvota. ritualistika, -e `, dat. i lok. ritualistici ‰v. ritualŠ u~ewe o vr{ewu verskih, religioznih obreda i obi~aja. rif1, -a m ‰nem. RiffŠ podvodni greben ili greben; greben koji viri iznad povr{ine mora. rif2, -a m ‰ma|. rofŠ stara mera za duìnu, lakat, ar{in (70–80 cm). rif3, -a m ‰engl. riffŠ muz. kratka, po melodiji i ritmu izrazita figura (npr. u roku, hevimetalu i drugim muzi~kim pravcima). rifqa~a, -e ` ‰nem. Riepe brazdaŠ neèbqena metalna ili drvena plo~a koja sluì za ru~no prawe ve{a. rihtati, -am nesvr{. ‰nem. richtenŠ 1. pode{avati, doterivati (npr. ~asovnik); ispravqati, disciplinovati (nekoga). 2. doterivati spoqa{wi izgled, ulep{avati. 3. nagovarati, podsticati nekoga na ne{to. ricinus, -a m ‰lat. ricinusŠ vi{egodi{wa industrijska biqka, Ricinus communis, iz porodice mle~ika, sko~ac, protoka, krqa. ricinusni v. ricinusov. ricinusov, -a, -o ‰v. ricinusŠ koji se odnosi na ricinus, koji poti~e od ricinusa. y ricinusovo uqe ù}kastozeleno uqe koje se dobija iz semena biqke ricinus, upotrebqava se kao lekovito sredstvo.

robot ri~erkar, -a m ‰ital. ricercarŠ muz. instrumentalna kompozicija iz XVII i XVIII veka, prethodila fugi. ri~et, -a m ‰ma|. ricset od nem. Rutscher, RitscherŠ 1. nered, pometwa, zbrka. 2. kulin. jelo skuvano od pasuqa i je~mene prekrupe. ri~mond-kruna, -e ` ‰prema imenu stomatologa Ri~monda (Richmond), v. krunaŠ med. vrsta porcelanske krunice za nadgradwu zuba. ri{, ri{a m ‰fr. rucheŠ nabrana traka koja se kao ukras pri{iva na ode}u, obi~no na haqinu. ri{eqe, -ea m = ri{qe, -ea m ‰fr. richelieu, prema francuskom kardinalu Ri{eqeu (A. J. du Plessis Richelieu, 1585–1642)Š vrsta ru~no izra|ene ~ipke. ri{qe = ri{eqe (v.). ro s indekl. ‰gr~. roŠ gr~ko slovo (R r) koje odgovara na{em R. roajalist(a) v. rojalist(a). roba, -e ` ‰ital. robba od nem. Robe haqina od fr. robeŠ ekon. proizvod namewen trì{tu. 2. raz. dijal. odevni predmeti, ode}a. robinzonada v. robinsonada. robinzonijada v. robinsonijada. robinzonski v. robinsonski. robinsonada, -e ` ‰v. robinsonskiŠ kwièvno delo koje prikazuje ~oveka u izolaciji od civilizacije, naro~ito popularno u XVIII veku, pisan po ugledu na roman Danijela Defoa Robinson Kruso. robinsonijada, -e ` ‰v. robinsonskiŠ odmor u prirodi na mestima gde civilizacija nije doprla, na pustim ostrvima. robinsonski, -a, -o ‰prema liku iz romana Robinson KrusoŠ 1. koji se odnosi na usamqeni~ki ìvot u prirodi. 2. koji se odnosi na Robinsona Krusoa. roborancije, roborancija ` mn. ‰lat. roborantiaŠ farm. sredstva za okrepqewe i ja~awe organizma. robot,-a i robot, -a m ‰~e{. robo, re~ iz romana R.U.R. Karela âpeka (1890–1938)Š mehani~ki vi{estruko funkcionalni ure|aj, moè se programirati za obavqawe razli~itih mehani~kih poslova radi zamene qudskog rada; y

1089

robotizacija robot-portret (foto-robot) portret po~inioca zlo~ina za kojim se traga, napravqen na osnovu opisa svedoka koji su ga videli. robotizacija, -e ` ‰v. robotŠ uvo|ewe robota u proizvodni proces ili neku wegovu fazu, primena robota u proizvodnom procesu, automatizacija. robotizirati, robotiziram, 3. l. mn. robotiziraju i robotizovati, 3. l. mn. robotizuju, svr{. i nesvr{. ‰v. robotŠ 1. automatizovati proizvodni proces, uvesti, uvoditi u proizvodwu robote koji }e zameniti qudsku radnu snagu. 2. (iz)gubiti sposobnost kreativnosti u nekom poslu, u~initi nekog ili sebe robotom u obavqawu posla. robotika, -e `, dat. i lok. robotici ‰v. robotŠ tehn. nauka koja se bavi projektovawem, proizvodwom i upotrebom robota. robusnost, -osti ` ‰v. robustanŠ osobina, svojstvo onoga koji je robustan, ne~ega {to je robusno. robustan, -sna, -sno ‰lat. robustus dosl. hrastov, tvrdŠ 1. koji je razvijene telesne konstitucije, mi{i}av, jak, snaàn (o ~oveku). 2. koji je sa~iwen od grubog ali izdr`qivog, otpornog materijala. rova{, -a{a m ‰ma|. rovasŠ komad drveta na kome se prave zarezi, urezi, useci kojima se beleì dugovawe, ra~un, rabo{. z imati (koga) na rova{u imati (s nekim) nera{~i{}ene ra~une. rova{iti, rova{im nesvr{. ‰v. rova{Š 1. zastareli na~in obeleàvawa grla stoke (krave, ovce i sl.). 2. fig. izazivati razdor, hu{kati, spletkariti. rogacija, -e ` ‰lat. rogatio pitawe, molbaŠ crkv. 1. molepstvije za umrle. 2. molepstvije za za{titu od elementarnih nepogoda ili te{kih bolesti. 3. prav. zakonski predlog. rodenticid, -ida m ‰nlat. rodentia glodari, v. -cidŠ hemijsko sredstvo, otrov za uni{tavawe glodara. rodewa, -e ` ‰{p. rodenaŠ muz. {panski narodni ples, ple{e se uz pratwu gitara i kastaweta. rodeo, -ea i rodeo, -ea m ‰{p. rodeo oborŠ 1. u Kanadi i SAD, takmi~ewe u jahawu, ob. neu-

1090

rozbif kro}enih kowa i bikova, u bacawu lasa i drugim ve{tinama. 2. skupqawe stoke u krda. 3. nadmetawe u ve{tini upravqawa motociklom, naro~ito u izvo|ewu opasnih i spektakularnih skokova. rodijum, -a i rodij, -ija m ‰nlat. rhodium, prema gr~. rhodon ruàŠ hemijski element, atomski broj 45, simbol Rh, platinasti metal koji se upotrebqava kao katalizator. rodlawe, -a s ‰v. rodleŠ vo`wa saonicama, sankawe. rodlati se, rodlam se, 3. l. mn. rodlaju se nesvr{. ‰v. rodleŠ voziti se saonicama, sankati se. rodle, -li ` mn. ‰nem. RodelŠ saonice, sanke. rododendron, -ona m ‰gr~. rhododendron od rhodon ruà, dendron drvoŠ `bunasta biqka iz porodice vresova sa lepim levkastim cvetovima, raste na planinama Evrope, Azije i Severne Amerike; alpska ruà. rodoid, -ida m ‰fabri~ko ime proizvoda od gr~. rhodoeides kao ruàŠ prozirna, ~vrsta i veoma otporna plasti~na masa. rodopsin, -ina m ‰gr~. rhodon ruà, opsis vidŠ pigment mre`wa~e koji omogu}ava registrovawe neobojenog svetla. rodohrozit, -ita m ‰gr~. rhodokhros ruì~ast od rhodon ruà, khros bojaŠ miner. manganska ruda, mangan karbonat. roàrij, -a m v. rozarijum2. roàrija, -e ` v. rozarijum2. ro`danik, -ika m, mn. ro`danici ‰stsl. ro`dannikãŠ kwiga iz koje se tuma~i sudbina; horoskop. roza prid. indekl. ‰fr. rose ruà od lat. rosaŠ koji je boje ruè, ruì~ast. rozarijum1 i rozarij m ‰lat. rosariumŠ ba{ta zasa|ena ruàma, ruì~wak. rozarijum2 i rozarij, -ija m ‰ital. rosario od lat. rosarium venac od ruàŠ crkv. kat. brojanice. rozaceja, -e ` ‰nlat. rosacea, prema v. rozaŠ (ob. u mn.) 1. bot. naziv za biqke iz porodice ruà. 2. med. crvene mrqe, crvenoplavkasti ~vori}i na koì lica starijih osoba. rozbif, -a m ‰engl. roastbeef od roast pe~en, beef govedinaŠ kulin. napola, krvavo pe~ena, debqa komad gove|eg mesa.

rozbratna rozbratna, ‰nem. RostbratenŠ kulin. pe~eni komad govedine. roze = roza (v.). rozenkavalir, -ira m ‰nem. Rosenkavalier prema liku iz istoimene komi~ne opere R. [trausaŠ fig. œkavaqer s ruòmŒ, galantan i otmen mu{karac. rozeola, -e ` ‰nlat. roseolaŠ med. ko`no oboqewe; crvene ospe kao prate}a pojava tifusa, sifilisa ili kao reakcija na neke medikamente. rozeta, -e ` ‰fr. rosette ruìcaŠ 1. arhit. ornament, ob. na gotskim i romani~kim gra|evinama, u obliku rascvetale ruè (npr. okrugli prozor s razli~itim ukrasnim elementima). 2. dragi kamen, obi~no dijamant, izbru{en u obliku piramide. 3. ukras u obliku ruè koji se nosi u rupici od kaputa kao znak nekog odli~ja ili ~lanstva u nekom udruèwu. rozetla, -e `, gen. mn. rozetla i rozetli ‰nem. RosetlŠ bot. ukrasna biqka, Pelargonium radula, pelargonija, mu{katla. rozikast, -a, -o ‰v. rozaŠ koji je pomalo, donekle roze boje, bledo ruì~ast, rumenkast. Rozikrucijanci, -ijanaca m mn. (jd. Rozikrucijanac) ‰lat. rosa ruà, crux krstŠ ~lanovi œMisti~nog reda ruè od krstaŒ, tajnog dru{tva osnovanog u Nema~koj u XVII veku; ~lanovi sli~nih novijih udruèwa u XIX i XX veku, s teozofskom orijentacijom. x rozikrucijanski. rozine, rozina ` mn. ‰nem. RosinenŠ suve bobice gro`|a, gro`|ice, suvo gro`|e. rozolija, -e ` ‰ital. rosolioŠ vrsta likera od ruìnog lista. rozolin, -ina m ‰venec. rosolinŠ v. rozolija. rojalizam, -zma m ‰fr. royalisme od roi kraqŠ 1. vladavina kraqa, monarhisti~ka vladavina. 2. privrènost kraqevini, monarhiji, monarhizam (v.). rojalist(a), -e m ‰fr. royaliste, v. rojalizamŠ a. ist. pristalica kraqa i monarhije u vreme Francuske buròaske revolucije. b. pristalica kraqa i monarhije, monarhista. rojalisti~ki, -a, -o ‰v. rojalist(a)Š koji je odan kraqu, monarhu, odnosno kraqevini, monarhiji; kraqevski.

rokoko rojta, -e ` ‰ma|. rojtŠ (ob. mn.) rese, froncle (na {alu, }ilimu, zavesi). rok1, -a m ‰engl. rockŠ skup popularnih muzi~kih ànrova iz druge polovine XX veka koji ne podleù obrascu narodne, zabavne ili ozbiqne muzike. rok2, -a m ‰ar. rok od pers.Š 1. mit. ptica ogromne snage i veli~ine iz isto~wa~kih bajki. 2. {ahovska figura top. rokabili, -ija m ‰engl. rockabilly od rock (and roll) + (hill)billyŠ muz. najstariji oblik rokenrola, nastao objediwavawem osnovnih elemenata rokenrola s ruralnom hilibili muzikom. rokabili~ar, -a m ‰v. rokabiliŠ izvo|a~ ili poklonik rokabili muzike. rokada, -e ` ‰fr. Roc, rochadeŠ 1. {ah. potez u {ahovskoj igri kojim se, po utvr|enim pravilima, istovremeno preme{taju figure kraqa i topa. 2. preme{tawe, zamena mesta. rokadni, -a, -o ‰v. rokadaŠ koji se odnosi na rokadu, koji je u vezi sa rokadom. y rokadni napad {ah. potez protivni~kog igra~a u {ahu kojim se napada kraq, odnosno rokada. rokenrol, -a m ‰engl. rock-and-roll dosl. quqawe i vaqaweŠ 1. popularna muzika ranih 50-ih godina XX veka u SAD-u, nastala ukr{tawem raznih muzi~kih pravaca. 2. ples na tu muziku. roker, -a m ‰engl. rocker, v. rok1Š 1. onaj koji svira rok muziku. 2. vrsta klizaqki i sport s takvim klizaqkama; skijawe na travi. rokersi, rokersa m mn. ‰v. rok1Š poklonici rokenrola iz ranih 60-ih godina XX veka koji svoju naklonost prema ovom muzi~kom pravcu manifestuju elementima supkulture (duga kosa, ko`ne jakne, brzi motori i sl.). roketa, -e `, gen. mn. roketa ‰ital. rocchettoŠ crkv. kratka, bela ko{uqa katoli~kih biskupa, ukra{ena ~ipkom. rokirati, rokiram, 3. l. mn. rokiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. roquerŠ 1. (na)praviti rokadu u {ahovskoj igri. 2. rokirati se zameniti mesto s nekim. rokoko, -oa m ‰fr. rococo, prema rocaille {koqkaŠ um. stil u XVIII veku koji se razvio iz baroka, karakteri{e ga bogatstvo ukrasnih ele-

1091

rok-opera menata, ornamentike u arhitekturi, izradi name{taja. rok-opera, -e ` ‰v. rok1, operaŠ muz. muzi~ko-scensko delo koje ima formu klasi~ne opere sa elementima roka1. rokfor, -ora m ‰fr. roquefort, prema oblasti Roquefort u ju`noj FrancuskojŠ meki punomasni ov~iji sir sa gqivicama zelene plesni. rola i rola1, -e ` ‰fr. role prema svitku iz kojeg je glumac ~itao uloguŠ uloga u pozori{tu, kasnije i na filmu. rola i rola2, -e, ` ‰ stfr. ro(u)le i nem. RolleŠ 1. svitak (npr. papir smotan u rolnu); vaqak, uvijena, smotana tkanina, bala, truba; v. rolna. 2. niski okrugli sto za kojim se ru~avalo sede}i na podu, sofra. rolada, -e ` ‰fr. roulade, prema rouler od ital. rollare vaqati, ovijatiŠ kulin. a. savijeno, uvijeno, nafilovano slano ili slatko testo. b. komad nekog mesa, nadeven i uvijen u obliku rolata rolat, -ata m v. rolada. rolati, -am nesvr{. ‰ital. rollareŠ 1. pom. quqati se, nagiwati se naizmeni~no na jednu pa drugu stranu (o brodu na uzburkanom moru). 2. voziti se na rol{uama, koturaqkama. 3. sp. ve{to driblati loptu po igrali{tu. rolati, rolam, 3. l. mn. rolaju nesvr{. ‰nem. rollenŠ uvijati, savijati, motati u rolnu, vaqak. roler, -a m ‰nem. rollen vaqati, kotrqatiŠ 1. onaj koji vozi rol{ue, rolere, koturaqke. 2. vrsta motocikla sli~nog vespi. roleri, rolera m mn. ‰engl. roller skates koturaqkeŠ noviji naziv za rol{ue (v.). rolerke, -i ` mn. v. roleri. rolerkoster, -a m ‰engl. roller coasterŠ vrsta tobogana u zabavnom parku (œtobogan smrtiŒ), sa otvorenim kolima koja se kre}u po kru`nom koloseku s nizom krivina i strmina. rolerkouster v. rolerkoster. roleromanija, -e ` ‰v. roler, manijaŠ 1. ogromna, masovna popularnost vo`we na rolerima. 2. opsednutost vo`wom na rolerima, rol{uama. roletna, -e `, gen. mn. roletni ‰nem. RolletteŠ drvena, metalna, plasti~na ili tekstilna za-

1092

romaneska {titna navlaka (za prozore, vrata, izloge i sl.) koja se namotava na vaqkastu osovinu. rolka, -e ` ‰v. rolnaŠ majica ili xemper s presavijenom kragnom uz vrat, s rol-kragnom. rolna, -e ` ‰nem. RolleŠ 1. ne{to {to je smotano u vidu to~ka (npr. filmska traka) 2. ènska frizura, obi~no za sve~ane prilike, u obliku svitka. rolo, -oa m ‰fr. rouleauŠ za{titni spoqa{wi zastor od rebrastog lima na vratima lokala i izloga; sli~an drveni zastor koji zamewuje vrata na ormanu. rolomobil, -ila (uob. romobil, -ila) m ‰v. rolati, (auto)mobilŠ v. trotinet. rolfilm, -a m, mn. rolfilmovi ‰nem. RollfilmŠ fotografska, filmska traka namotana na kotur. rol{tul, -a m ‰nem. RollstuhlŠ stolica na to~ki}ima. rol{ue, rol{ua ` mn. ‰nem. RollschuhŠ koturaqke (prvi modeli su li~ili na sandale od kai{eva sa 4 to~ki}a raspore|ena kao na automobilu, kasnije su to bile cipele, a u novije vreme to~ki}i su postavqeni u nizu ispod sredine stopala); up. roler. rol-{unka i rol-{unka, -e ` ‰nem. RollschinkenŠ rolovana {unka bez kostiju. ROM m ‰engl. skr. Read Only MemoryŠ ra~. ~ip (v.) memorija u ra~unaru koja moè samo da se ~ita i u koju je proizvo|a~ upisao inicijalne programe. y ROM-kartica kartica sa memorijom sa koje se moè samo ~itati; ROM-kaseta kaseta sa memorijom sa koje se moè samo ~itati; up. CD-ROM. romadur, -ura m ‰prema {panskoj oblasti Romadur u PirinejimaŠ pikantni ov~ji ili kozji sir. roman, -ana m ‰fr. roman dosl. kwièvno delo na narodnom romanskom jeziku, a ne na latinskomŠ 1. kwi`. ve}e prozno kwièvno delo koje obra|uje segment stvarnosti isprepleten raznim ìvotnim okolnostima. 2. qubavni doìvqaji. 3. raz. uzbudqiv splet raznih doga|aja (kao u romanu). romaneska, -e `, gen. mn. romaneski ‰ital. romanescaŠ muz. ist. ustaqena melodijska karakteristika u kompozicijma XVI i XVII veka.

romaneskan romaneskan, -skna, -skno ‰fr. romanesqueŠ 1. koji se odnosi na romanesku, koji je u vezi sa romaneskom. 2. koji ima svojstva romana, koji podse}a na roman (velikim brojem zanimqivih likova i uzbudqivih zapleta). romanizam, -zma m ‰lat. Romanus rimskiŠ 1. lingv. re~ ili izraz koja je u neki jezik u{la iz romanskih jezika. 2. um. pravac u slikarstvu u nizozemskim zemaqama u XVI veku koji se razvio pod uticajem italijanske renesanse. romanizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. romaniser od lat. Romanus rimskiŠ 1. pasti, padati pod romanski uticaj. 2. {iriti romanske jezike i kulturu na neromanske narode. 3. ist. u starom veku, nametnuti latinski jezik i kulturu neromanskim narodima. romanika, -e `, dat. i lok. romanici ‰nem. Romanik od lat. Romanicus, prema Romanus rimskiŠ um. stil u umetnosti i arhitekturi koji je u zemqama zapadne, ju`ne i sredwe Evrope trajao od XI do XIII veka. romanist(a), -e m, mn. romanisti ‰nlat. romanista od lat. Romanus rimskiŠ filol. onaj koji se stru~no i profesionalno bavi izu~avawem romanskih jezika i kulture romanskih zemaqa. romanistika, -e `, dat. i lok. romanistici ‰nem. Romanistik od lat. Romanus rimskiŠ filol. nau~na disciplina koja se bavi izu~avawem jezika, kwièvnosti i kulture romanskih naroda. romanomanija, -e ` ‰v. roman, manijaŠ strast za ~itawem romana. romanopisac = romansijer (v.). romansa, -e ` ‰fr. romanceŠ 1. kwi`. lirsko-epska forma vedrog karaktera sa qubavnim sadràjem. muz. 2. a. muzi~ki oblikovana sentimentalna qubavna pesma. b. instrumentalna kompozicija lirskog naboja. 3. sentimentalni qubavni doìvqaj. romansero v. romancero. romansijer, -era = romanopisac, -sca m ‰fr. romancier, v. romanŠ kwi`. pisac romana, romanopisac. romansiran, -a, -o ‰v. roman, romansijerŠ kwi`. koji je obra|en u formi romana. y romansirana biografija ìvotopis neke poznate li~nosti u formi romana.

romancero romansirati, romansiram, 3. l. mn. romansiraju svr{. i nesvr{. ‰v. roman, romansijerŠ kwi`. (na)pisati, obraditi u formi romana. romanski, -a, -o ‰lat. Romanus rimskiŠ koji pripada Romanima, koji se odnosi na Romane y romanski jezici grupa indo-evropskih jezika koja se razvijala od latinskog po~ev{i od IX veka nadaqe (italijanski, {panski, francuski, portugalski, rumunski, provansalski, katalonski, retoromanski, sardinijski i ladino). romantizam, -zma m ‰fr. romantismeŠ um. pravac u kwièvnosti, umetnosti i kulturi koji se razvija krajem XVIII i po~etkom XIX veka, kao odgovor klasicizmu koji mu je prethodio; isti~e ose}awa, nasuprot racionalizmu; izvore nalazi u narodnom stvarala{tvu uop{te, usmenom predawu i u nacionalnoj istoriji. romantik, -a m, mn. romantici v. romanti~ar (2). romantika, -e `, dat. i lok. romantici ‰fr. romantique, romantikaŠ 1. um. kwi`. romantizam (v.). 2. odnos prema ìvotu s potisnutim ose}awem za realnost, zanesewa{tvo, sawarewe. romanticizam v. romantizam. romanti~an, -~na, -~no ‰fr. romantiqueŠ 1. koji je ispuwen romantikom, koji je po na~elu romantike. 2. koji je avanturisti~ki, pustolovan; ma{tovit, sawarski. 3. raz. onaj koji je s nedovoqno smisla za realnost, neprakti~an. 4. koji pripada romantizmu (o umetnosti, kwièvnosti). romanti~ar, -a m ‰nem. Romantiker, v. romantikaŠ 1. kwi`. stvaralac ~ija su dela kreirana po na~elu romantizma. 2. raz. onaj koji ima romanti~an, neprakti~an odnos prema stvarnosti, romantik. romanti~ki, -a, -o ‰v. romantikaŠ na romanti~an na~in, romanti~no. y romanti~ka {kola pesni~ka {kola u nema~koj kwièvnosti XVIII i XIX veka, ~iji su predstavnici izvor poezije i umetnosti nalazili u hri{}anskom sredwem veku i narodnim motivima i umotvorinama. romancero, -a m ‰{p. romanceroŠ kwi`. zbirka {panskih romansi koja je nastala iz lirsko-epskih narodnih pesama.

1093

romancin romancin, -ina m ‰ital. romanzinoŠ kra}i roman ili duà pripovetka laganog, zabavnog sadràja skromne opreme. roman~, -a m ‰ital. romancioŠ jedan od jezika u [vajcarskoj. romb, -a m, mn. rombovi ‰lat. rhombus od gr~. rhombos zvrk; rombŠ geom. kosi ~etvorougao sa dva para paralelnih strana jednake duìne i ~etiri ugla od kojih su dva o{tra i dva tupa. rombi~an, -~na, -~no ‰v. rombŠ koji ima oblik romba, koji nalikuje rombu. romboedar, -dra m ‰v. romb, -edarŠ geometrijsko telo ograni~eno sa {est rombi~nih povr{ina. romboid, -ida m ‰gr~. rhomboeides, v. romb, -oidŠ geom. kosi ~etvorougao sa dva para paralelnih strana od kojih su naspramne jednake duìne i ~etiri ugla od kojih su dva o{tra i dva tupa. romejski, -a, -o ‰gr~. Rhomaikios rimski od Rhomaios romanskiŠ koji se odnosi na Romeje, Rimqane, odnosno stanovnike i podanike Vizantijskog carstva. y romejski jezik slu`beni jezik u Vizantijskom carstvu (latinski i gr~ki). roming, -a m ‰engl. roaming od roam lutatiŠ tehn. program koji omogu}ava dostupnost istom broju mobilnog telefona u drugim mreàma mobilne telefonije (na podru~ju drugih operatera). ROM-kartica v. ROM. ROM-kaseta v. ROM. romobil v. rolomobil. romolada v. remulada. romolog, -a m, mn. romo lozi, gen. mn. romo lo ga ‰v. romologijaŠ onaj koji se bavi romologijom. romologija, -e ` ‰rom. rom ~ovek, v. -logijaŠ grana etnologije koja se bavi prou~avawem jezika, obi~aja i kulture Roma. rompski, -a, -o ‰v. rombŠ prid. koji se odnosi na romb. y rompski sistem sistem koji ~ine kristali s tri nejednake ose, postavqene me|usobno pod pravim uglom. romulidi, romulida m mn. ‰lat. romulidaeŠ potomci Romula, Rimqani.

1094

rosinante ronda, -e ` ‰fr. rondeŠ 1. oblina, okruglina. 2. kretawe u krugu; ples u krugu. 3. obilaèwe, straà, patrola. 4. krasnopis zaobqenim slovima. 5. muz. cela nota. 6. sp. na~iwen krug u jahawu. rondel, -a m ‰fr. rondelŠ 1. arhit. okrugli toraw na bedemu. voj. ist. 2. okrugli {tit. 3. {titnik za ruku na kopqu. 4. kwi`. kratka pesma od ~etrnaest rimovanih stihova, odnosno dve strofe od po ~etiri stiha i jedne od {est stihova, u kojoj se prva dva stiha ponavqaju na kraju druge i tre}e strofe. 5. v. rondela. rondela, -e ` ‰fr. rondelle od stfr. rondel od lat. rondus okrugaoŠ kru`na povr{ina zasa|ena cve}em. rondino, -a m ‰ital. rondinoŠ mali rondo. rondo v. rondela. rondo, -a m, mn. rondi, gen. mn. ronda ‰ital. rondo od fr. rondeauŠ muz. ist. 1. jednoglasni ili vi{eglasni vokalni oblik u sredwovekovnoj francuskoj muzici. 2. u XVI i XVII veku, instrumentalni oblik koji se sastoji od naizmeni~nog nastupa stalnog refrena odnosno pripeva. rond-pero, -a m ‰fr. rond okrugaoŠ metalno pero za pisawe koje umesto o{trog ima obrezan vrh kojim se mogu ispisivati stilizovana slova. ron|a, -e i ron|a, -e ` ‰ma|. rongy bedan, odrpanŠ poderani deo ode}e, drowak, rita, prwa. ronhus, -a m ‰gr~. rhonkhosŠ hrkawe, krkqawe. ropografija, -e ` ‰gr~. ropos sitne`, trice, v. grafijaŠ slik. u anti~koj umetnosti naziv za slike koje su predstavqale predmete iz svakodnevnog ìvota, za razliku od uobi~ajene mitolo{ke i herojske tematike. ror, -a m, dat. i lok. roru ‰nem. Rohr cevŠ metalna cev koja odvodi dim iz loì{ta {poreta u dimwak; ~unak, sulundar. rorcange, i ` mn. ‰nem. Rohrzange od Rohr cev, Zange kle{taŠ velika, ~vrsta kle{ta za uvijawe ili ispravqawe cevi, vodoinstalaterska kle{ta. rorcangle v. rorcange. rosinante, -e ` ‰prema {p. Rocinante imenu Don Kihotovog kowaŠ kquse, raga.

rospija rospija, -e ` ‰tur. orospu od pers. rusp›Š pokr. 1. zla, opaka, primitivna èna, prostaku{a. 2. bludnica, kurva, droqa. rostbif i rostbif v. rozbif. rostbraten v. rozbratna. rostra, -e i rostra, -e `, gen. mn. ro stra ‰lat. rostrum kqunŠ govornica u starom Rimu koja je bila ukra{ena kqunovima zarobqenih brodova. rostral, -ala m v. rastral. rostrum, -a m ‰lat. rostrum kqunŠ 1. zool. {iqak na predwem delu oklopa raka. 2. ist. kqun na pramcu anti~kog broda kojim se u bitkama probijao neprijateqski brod. rostfraj, -a m ‰nem. Rostfrei koji ne r|aŠ 1. ner|aju}i ~elik. 2. posuda od ner|aju}eg ~elika. roshar, -ara m ‰nem. RoŸhaarŠ kowska struna od koje se izra|uju ìce na gudalu; koristi se i pri tapacirawu name{taja. rota, -e ` ‰lat. rota to~akŠ 1. crkv. znak papske kancelarije, nastao u XI veku, stavqa se ispred papinog potpisa. 2. voj. mawa vojna jedinica, vod. 3. muz. naziv za kanonsku kompoziciju u XIII i XIV veku u Engleskoj, posebno za kru`ni i beskona~ni kanon. 4. tehn. to~ak na osovini koji omogu}ava kretawe. rotavirus, -a m ‰lat. rota to~ak, v. virusŠ med. virus iz porodice Reoviridae, uzro~nik gastroenteritisa. rotang, -a m ‰malaj. rotangŠ bot. malajska biqka iz roda Palmae sa veoma ~vrstom i savitqivom stabqikom. rotarijanac, -nca m ‰engl. Rotary Club Rotari klubŠ ~lan Rotari-kluba. Rotari klub, -a m ‰engl. Rotary Club, prema rotate rotirati (jer su prvi sastanci naizmeni~no odràvani u kancelarijama pojedinih ~lanova)Š klub osnovan 1905. godine u îkagu, danas me|unarodno humanitarno udruèwe (Rotary International) sa preko 32.000 klubova {irom sveta. rotator, -a m ‰lat. rotator od rotare okretati, vrtetiŠ 1. tehn. aparat za umnoàvawe kopija, isprava i crteà na vo{tanom papiru, ciklostil. 2. anat. mi{i} koji rotira neki deo tela u jednom zglobu, mi{i} obrta~, okreta~. rotacizam, -zma m ‰nem. Rotazismus, prema gr~. rho slovo ro (r), v. -izamŠ 1. prelazak nekog

roto-roman glasa, (œsŒ, œzŒ, œnŒ) u glas œrŒ, npr. u latinskom jeziku: nurus od starijega nusus — snaha. 2. zadwonep~ana artikulacija glasa œrŒ, œfrancusko, kotrqaju}e rŒ. rotacija, -e ` ‰lat. rotatio obrtawe, okretawe od rotare vrteti, okretati prema rota to~akŠ 1. obrtawe tela oko svoje ose. 2. graf. {tamparska ma{ina za {tampawe velikog tiraà na papiru u rolni; prostorija sa takvim ma{inama. 3. fig. naizmeni~no smewivawe funkcionera s jedne na drugu funkciju. 4. pozor. deo poda pozornice u obliku kruga koji se moè okretati radi promene dekora. 5. sp. promena mesta igra~a u odbojci, kada se stekne pravo na servis. rotacioni, -a, -o ‰v. rotacijaŠ prid. koji se odnosi na rotaciju, koji je u vezi sa rotacijom. y rotaciona osa zami{qena ta~ka, odnosno osa oko koje se obr}u, rotiraju sve ta~ke nekog tela, opisuju}i pri tom kru`nu putawu ~ija je ravan upravna u odnosu na obrtnu osu (npr. rotaciona osa Zemqe); rotaciona fotografija postupak pri kome se ma{inskim putem sa jednog negativa moè brzo proizvesti veliki broj kopija. rotvajler, -a m ‰nem. Rottweiler, prema nema~kom gradu Rotvajlu (Rottweil)Š kinol. veliki i snaàn pas ~uvar, kratke crne dlake sa crvenim ili ùtim nogama. rotvel{, -a m ‰nem. RottwelschŠ {atrova~ki nema~ki govor. rotirati, rotiram, 3. l. mn. rotiraju nesvr{. ‰lat. rotare, v. rotacijaŠ 1. okretati (se), obrtati (se) oko (sopstvene) ose. 2. fig. naizmeni~no, sukcesivno se smewivati na poloàju, funkciji. rotonda, -e i rotonda, -e ` ‰ital. rotondaŠ arhit. 1. gra|evina cilindri~nog oblika sa kupolom. 2. dvorana kru`nog oblika. roto-papir, -ira m ‰lat. rotare vrteti, v. papirŠ graf. papir namotan u velike rolne, vaqke (ob. za {tampawe novina). rotor, -a m ‰nem. Rotor, prema v. rotacijaŠ tehn. pokretni deo elektri~nog motora, turbine i dr. koji se stavqawem u pogon obr}e oko osovine; up. stator1. roto-roman, -a na m ‰v. roto(-papir), romanŠ roman maweg obima, {tampan na rotacionoj

1095

rotunda ma{ini i roto-papiru, ob. u velikom tiraù, skromne opreme. rotunda i rotunda, -e ` ‰lat. rotundus okrugaoŠ 1. varijanta gotske minuskule (v.). 2. v. rotonda. roudi, -ija m ‰engl. roadie od road drum, putovaweŠ àrg. tehni~ar koji prati rok i pop muzi~are na turneji, zaduèn za utovar, istovar i postavqawe opreme. ro{ada nepr. v. rokada. ro{irati nepr. v. rokirati. ro{tiq, -iqa m ‰ma|. rostely od nem. dijal. Roscht raàwŠ kulin. 1. metalna re{etka, sluì za pe~ewe mesa na àru. 2. tako ispe~eno meso. 3. pozor. fam. metalna mreà o koju se mogu obesiti reflektori. Ro{ ha{ana, -e ` ‰hebr. ro{ glava, vrh, po~etak, ha ~lan, {anah godinaŠ jevrejska Nova godina. rsuz, -a m = hrsuz (v.). rubaija, -e ` ‰ar. ruba’iyyaŠ persijska pesma od ~etiri stiha u kojoj su prvi, drugi i ~etvrti stih obi~no vezani rimama. rubaq i rubaq, -bqa m v. rubqa. rubato pril. ‰ital. (tempo) rubato ukradeni (tempo)Š muz. oznaka za slobodno odstupawe od osnovnog tempa, s ciqem da svirawe ili pevawe dobiju na izrazitosti izvo|ewa. ruba{ka, -e i ruba{ka, -e ` ‰rus. ruba{kaŠ etnol. ruska mu{ka ko{uqa bez okovratnika sa bogatim naborima na prsima. rubeole, rubeo la ` mn. ‰nlat. rubeolus crvenkastŠ med. zarazno de~je virusno oboqewe pra}eno visokom temperaturom i crvenim osipom; bogiwe. rubidijum, -a i rubidij, -ija m ‰nlat. rubidium od rubidus crvenŠ hem., alkalni srebrnastobeli metal, atomski broj 37, simbol Rb, sa dve crvene pruge u spektru. rubija, -e ` ‰tur. rub’iye od ar. rubi’yya ~etvrtinkaŠ sitan zlatan novac ili mali dukat. Rubikon, -ona m ‰lat. RubicoŠ ist. anti~ki naziv reke Pisatelo ili Fijumi~ino, grani~ne reke izme|u Italije i Cisalpinske Galije, koju je 49. g. p. n. e. pre{ao Julije Cezar sa svojim legijama, uprkos protivqewu Senata, ~ime je otpo~eo gra|anski rat, posle kojeg je Cezar zavla-

1096

rudimentaran dao Rimom. z pre}i Rubikon na~initi odlu~an, smeo korak; doneti hrabru odluku. rubin, -ina m ‰srlat. rubinus (lapis) crveni (kamen)Š miner. skupoceni dragi kamen crvene boje, aluminijum oksid, varijetet korunda. rubinski, -a, -o ‰v. rubinŠ koji je od rubina, koji pripada rubinu. y rubinsko staklo staklo obojeno crvenom ili ùtom bojom rubina pomo}u zlata (zlatni rubin), bakra (bakarni rubin) ili srebra (srebrni rubin). rubqa, -e i rubqa, -e ` ‰rus. rublâŠ osnovna nov~ana jedinica u biv{em SSSR-u, carskoj i dana{woj Rusiji, kao i u nekim dràvama biv{eg SSSR-a. rubrika, -e `, dat. i lok. rubrici ‰lat. rubrica, prema ruber crvenŠ 1. novin. posebno izdvojen i naslovqen tekst u novinama ili ~asopisu, ob. se ponavqa od broja do broja (ekonomska ‹, kulturna ‹, spoqnopoliti~ka ‹, sportska ‹ i sl.). 2. adm. prostor ome|en linijama u formularu ili registru u koji se upisuju izvesni podaci. 3. ist. u starim kwigama i rukopisima inicijali, naslovi, po~eci ili zavr{eci poglavqa, koji su ispisivani crvenom bojom. 4. crkv. uputstva za vr{ewe crkvenih obreda, sadràna u liturgijskim kwigama. rubrikator, -a m ‰nlat. rubricator od lat. ruber crvenŠ onaj koji je u sredwovekovnim rukopisima i prvim {tampanim kwigama ispisivao crvenom bojom naslove, ili velika po~etna slova, inicijale. rubricirati, rubriciram, 3. l. mn. rubriciraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. rubricare, v. rubrikaŠ 1. (na)praviti rubrike; raspore|ivati po rubrikama. 2. urediti, ure|ivati novine, ~asopise po rubrikama. ruvet v. rufet. rudiment, -a m (ob. u mn. rudimenti) ‰lat. rudimentum po~etni stadijum, prvi poku{aj, prema rudis grub, neuobli~enŠ 1. biol. zakr`qali ostatak nekog organa koji je evolucijom izgubio funkciju. 2. ostatak ne~ega {to je ranije postojalo, {to se ranije manifestovalo. rudimentaran, -rna, -rno ‰nlat. rudimentarius, v. rudimentŠ 1. biol. fig. koji je u za~etku; po~etni, prvobitni. 2. koji je nerazvijen, zakr`qao.

rudimentacija rudimentacija, -e ` ‰nlat. rudimentatio, v. rudiment, rudimentaranŠ stawe nerazvijenosti, zakr`qalosti. rudisti, rudista m mn. ‰nlat. rudistae odat. rudis rapavŠ paleont. vrsta prastarih {koqki iz doba krede; wihovi okameweni ostaci sastavni su deo kre~wa~kih stena. ru`, -a m, mn. ruèvi ‰fr. rouge (a levres)Š kozmeti~ki preparat, u po~etku crvene boje, za premazivawe i isticawe usana; karmin (v.). ru`dija, -e ` ‰tur. rusdiyeŠ islamska nià sredwa {kola. ru`marin v. ruzmarin. ruzmarin, -a i ruzmarin, -a m ‰ital. venec. rosmarino od lat. ros marinus morska rosaŠ bot. zimzelena za~inska biqka, Rosmarinus officinalis, prijatnog mirisa, ukrasni detaq na svadbama. ruina, -e i ruina, -e ` ‰lat. ruina od ruere ru{iti seŠ 1. ru{evina. 2. fig. oronula, iscrpqena osoba, osoba te{ko naru{enog zdravqa. ruiniran, -a, -o ‰v. ruinaŠ 1. (o gra|evinama) razru{en, razvaqen, tro{an. fig. 2. a. koji je oronuo, iscrpqen, ~ije je zdravqe veoma naru{eno (o qudima). b. ofucan, poderan, istro{en (o predmetima). ruinirati, ruiniram, 3. l. mn. ruiniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. ruiner, v. ruinaŠ 1. (o gra|evinama) pretvoriti, pretvarati u ruinu, ru{evinu, razvalinu. fig. 2. naru{iti, naru{avati zdravqe, (iz)mu~iti (o qudima). 3. ofucati, poderati, (is)tro{iti (o predmetima). ruj, ruja m ‰nlat. rhus od gr~. rhousŠ 1. bot. grmolika biqka, Rhus coriaria, ùtih cvetova, koristi se za farbawe u ù}kastocrvenkastu boju i u procesu {tavqewa koè. 2. rumena boja, rumenilo. ruki, -ija m ‰engl. rookie regrutŠ sp. àrg. novajlija, novi igra~ u timu (pre svega u ko{arci). ruksak, -a i ruksak, -aka, m ‰nem. RucksackŠ torba koja se nosi na le|ima, ranac. rulati, rulam, 3. l. mn. rulaju nesvr{. ‰engl. rollŠ kretati se na to~kovima ili vaqcima po ravnoj, glatkoj povr{ini (npr. avion kad prilazi poletno-sletnoj pisti ili je napusti). rulender, -a m ‰prema imenu nema~kog uzgajiva~a RulandaŠ 1. bot. sorta gro`|a. 2. vino od takvog gro`|a.

rune rulet, -a m ‰fr. roulette to~ki}Š 1. vrsta hazardne igre; ’kolo sre}e’. 2. oprema za tu igru: okrugla plo~a sa numerisanim crveno i belo obeleènim pregradama, po kojoj se, kada se zavrti, kotrqa loptica od slonove kosti koja se zaustavi kod odre|enog broja, donose}i dobitak. 3. zan. nazubqen to~ki} u~vr{}en na dr{ci, kojim se sluè obu}ari, voskari, kola~ari, bakroresci i dr. 4. zan. sprava za omek{avawe koè. 5. fig. rizi~an posao ili postupak. y ruski rulet opasna igra u kojoj takmaci ubace jedan metak u revolver, prislawaju ga na slepoo~nice i naizmeni~no povla~e oroz. rum, -a m ‰engl. rumŠ èstoko alkoholno pi}e dobijeno destilacijom prevrele melase {e}erne trske. rumba, -e ` ‰{p. rumbaŠ vrsta plesa u parovima, ìvahnog tempa, poreklom sa Kube. ruminacija, -e ` ‰lat. ruminatio, v. ruminiratiŠ 1. fiziol. proces ponovnog `vakawa hrane, vra}ene iz èluca, karakteristi~an za biqojede, preìvare; preìvawe. 2. med. izbacivawe nesvarene hrane iz èluca kroz usta, povra}awe. ruming, -a m, mn. ruminzi, gen. mn. ruminga ‰engl. roomingŠ med. 1. prostorija u porodili{tu tako ure|ena da u woj zajedno mogu boraviti porodiqe sa svojim bebama. 2. bolni~ki program po kome porodiqe borave sa svojim bebama ili roditeqi sa bolesnom decom. ruminirati, ruminiram, 3. l. mn. ruminiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. ruminare ponovo (sa)`vakati, pre`vakavatiŠ fiziol. ponovo `vakati hranu vra}enu iz èluca, preìvati (o preìvarima). runda, -e ` ‰engl. roundŠ sp. 1. jedan deo boks-me~a (i sl. borila~kih sportova), odre|enog vremenskog trajawa (naj~e{}e tri minuta). 2. u trka~kim disciplinama (atletika, motociklizam i sl.), jedan obilazak kru`ne staze, jedan krug. 3. raz. faza, etapa; tura, krug (na izborima, u pla}awu pi}a za dru{tvo). rundela v. rondela. rune, runa ` mn. ‰nem. Rune od germ. runa tajna od skandinavskog raunenŠ ist. ortogr. pismo sa~uvano u starim natpisima, koje su po~etkom

1097

runski nove ere koristili stari Germani, a potom Skandinavci, dok nisu primili latinicu. runski, -a, -o ‰v. runeŠ koji se odnosi na rune. y runsko pismo znakovni sistem od 24 znaka. rupija, -e ` ‰ind. rupiyahŠ 1. osnovna nov~ana jedinica u Indiji, Pakistanu, Indoneziji, na Cejlonu i jo{ nekim zemqama. 2. bot. biqka, Ruppia maritima. ruptahta, -e ` ‰tur. rub’tahta od ar. rub’ ~etvrtina, pers. tahta daskaŠ sprava za merewe visine Sunca na osnovu ~ega se pribli`no odre|uje vreme (broj sati, ~asova tokom dana). ruptura, -e ` ‰lat. rumpere raskinutiŠ 1. med. kidawe, pucawe tetiva, mi{i}a, prskawe i cepawe unutra{wih organa i sl., naj~e{}e usled preoptere}ewa. 2. provala, obijawe; proboj. 3. fig. prekid pregovora, raskidawe odnosa. ruralan, -lna, -lno ‰lat. ruralis seoski od rus seloŠ koji je vezan za ìvot na selu, za obradu zemqi{ta i dr., seoski, poqoprivredni. y ruralan tip osoba koja po shvatawu na~ina ìvota, uop{te po ìvotnim idealima li~i na onoga ko ìvi na selu. ruralizam, -zma m ‰v. ruralanŠ 1. um. pravac u umetnosti koji se temeqi na seoskim motivima. 2. nauka koja se bavi unapre|ewem ìvota na selu. ruralizacija, -e ` ‰v. ruralanŠ 1. soc. uno{ewe seoskih elemenata (na~ina ìvota i sl.) u gradsku sredinu. 2. lingv. oslawawe na karakteristike seoskih govora u nastojawu da se formiraju i izdvoje novi standardni jezici, npr. crnogorski. ruralist(a), -e m, mn. ruralisti ‰v. ruralanŠ pristalica ruralizma. ruralnost, -osti ` ‰v. ruralanŠ osobina, svojstvo, stawe onoga {to je ruralno. rurbanitet, -eta m ‰v. ruralan, urban(i)Š soc. sistem pojava i oblika pona{awa koje nedovoqno prilago|eni ruralni elementi unose u urbanu sredinu i ugroàvaju wene vrednosti. rurizam, -zma m ‰v. ruralanŠ 1. pol. programska orijentacija politi~kih stranaka koje seqa{tvo sagledavaju kao osnovni temeq za ostvarivawe svojih ciqeva. rurizacija, -e ` ‰v. ruralanŠ ekon. proces unapre|ewa sela i razvijawa poqoprivrede.

1098

rustika rurist(a), -e m, mn. ruristi (`. ruristkiwa, -e) ‰v. ruralanŠ pristalica rurizma. ruristi~ki, -a, -o ‰v. ruralanŠ koji se odnosi na rurizam, koji je u vezi sa rurizmom. rusalka, -e ` ‰rus. rusalka, lat. rosalia praznik mrtvihŠ mit. {umska ili vodena vila kod starih Slovena. rusvaj, -aja i rusvaj, -a m ‰tur. rusvay od pers. rusway ponièn, osramo}enŠ mete`, nered, lom. rusizam, -zma m ‰Rus, v. -izamŠ lingv. adaptirana re~ iz ruskog jezika, usvojena i odoma}ena u nekom drugom jeziku (naj~e{}e iz grupe slovenskih jezika). rusifikacija, -e ` ‰Rus, nlat. -ficatio od lat. facere ~initiŠ pretvarawe ne~ega stranog u rusko. rusifikovati, rusifikujem svr{. i nesvr{. ‰v. rusifikacijaŠ 1. da(va)ti ruska obele`ja ne~emu {to nije rusko, (iz)vr{iti rusifikaciju. 2. {iriti ruski jezik, rusku kulturu i obi~aje na druge narode i zemqe. 3. rusifikovati se, poprimiti neke ruske obi~aje, navike i sl., pona{ati se onako kako se pona{aju Rusi. rusoizam, -zma m ‰prema francuskom filozofu @an-@aku Rusou (Russeau, 1712–1778)Š ìvotna filozofija koja prirodu pretpostavqa civilizaciji, koja smatra da je ~ovek po prirodi slobodan i dobar ali ga kvare dru{tveni sistem i egoisti~ni nagoni. rusoman, - a i rusoman, -ana m ‰v. rusomanijaŠ onaj koji preterano voli Rusiju i sve {to je u vezi sa Rusijom. rusomanija, -e ` ‰Rus, v. -manijaŠ preterana qubav prema Rusiji i svemu {to je rusko. rusofil, -a i rusofil, -ila m ‰Rus, v. -filŠ onaj koji je izrazito privrèn Rusima i Rusiji, uop{te svemu {to je rusko. rusofilstvo, -a s ‰v. rusofilŠ velika privrènost Rusima i Rusiji, uop{te svemu onome {to je rusko. rusofob, -a i rusofob, -oba m ‰Rus, v. -fobŠ onaj koji mrzi Ruse, Rusiju i sve {to je rusko. rusofobija, -e ` ‰Rus, v. -fobijaŠ mr`wa, strah, odbojnost, neprijateqstvo prema Rusima, Rusiji, uop{te prema svemu {to je rusko. rustika, -e `, dat. i lok. rustici ‰lat. rustica, v. rustikalanŠ 1. grubo obra|en, isklesan ka-

rustikalan men; zid ot takvog kamena. 2. gra|. jednostavan, neugla|en stil u graditeqstvu. 3. pismo ~iji oblik ne odaje lepotu i ugla|enost. 4. skup osobina grubo obra|enog predmeta kod kojeg do izraàja dolazi lepota materijala od koga je na~iwen (delovi name{taja, ukrasni predmeti i sl.). rustikalan, -lna, -lno ‰lat. rusticus seoski od rus seloŠ 1. koji se obla~i, pona{a i sl. kao seqak, koji ostavqa utisak seqaka, neugla|en, neprefiwen. 2. gra|. koji ima osobine rustike, (o gra|evini, name{taju i sl.). rustikalnost, -i ` ‰v. rustikalanŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je rustikalno; nedora|enost, nedoteranost, neugla|enost. rustikacija, -e ` ‰lat. rusticatio, prema v. rustikalanŠ 1. proces poseqa~ivawa, poprimawa osobina, pona{awa, na~ina odevawa i sl. seqaka. 2. gra|. namerna obrada kamena da bi izgledao rusti~no. rusticitet, -eta m ‰v. rustikacijaŠ 1. seqa~ki na~in pona{awa, odevawa i ìvotne filozofije uop{te. 2. neotesanost, prostota, neugla|enost u pona{awu. ruta, -e ` ‰fr. route drum, putŠ 1. smer, tok putovawa. 2. put ili deonica puta koju vaqa pre}i u putovawu; up. mar{ruta. rutenijum, -a i rutenij, -ija m ‰nlat. ruthenium, prema Ruteniji, Ukrajini, gde je prona|enŠ hem. hemijski element, atomski broj 44, simbol Ru, lak platinast metal koji je u prirodi retko slobodan. rutenski, -a, -o ‰prema Ruteni starijem nazivu za RusineŠ koji pripada Rutenima (Rusinima) y rutenski jezik zast. lingv. jezik Rusina, rusinski jezik. ruter, -a m ‰engl. routerŠ ra~. mre`ni ure|aj koji digitalne podatke iz razli~itih izvora usmerava na odgovaraju}e adrese. rutil, -ila m ‰nem. Rutil od lat. rutilus crvenkastŠ miner. titanov dioksid, mineral crvenkaste boje, velike ~vrsto}e, koristi se za dobijawe titana i bele boje. rutilizam, -zma m ‰lat. rutilus crvenkastŠ osobina (ob. nasledna) posedovawa crvenkaste, ri|e boje kose (o ~oveku).

r{um rutina, -e ` ‰fr. routineŠ 1. ve{tina, vi~nost, spretnost u obavqawu nekog posla, kao rezultat dugotrajne prakse i uve`banosti. 2. (ponekad pej.) rad, postupci i razmi{qawe uvek po istom obrascu, na isti na~in; mehani~ki rad, ukorewena navika. 3. ra~. niz instrukcija u okviru odre|enog kompjuterskog programa. rutiner, -era m ‰fr. routinier, v. rutinaŠ 1. onaj koji je stekao rutinu u obavqawu nekog posla, koji je naviknut, iskusan, uve`ban u nekom poslu; 2. pej. koji posao obavqa bez udubqivawa, povr{no, automatski, bez kreativnosti. x rutinerski. rutiniran, -a, -o ‰v. rutinaŠ koji ima rutinu; ve{t, uve`ban, iskusan. rutinirano = rutinski, pril. ‰v. rutinaŠ na rutinski na~in, po ustaqenim pravilima, navikama; uve`bano, iskusno. rutinski = rutinirano (v.). rufaija, -e ` ‰tur. Rufai od ar. RufaiËŠ rel. pripadnik dervi{kog (mona{kog) reda koji je osnovao Ahmed Er-Rufai (upokojio se 1191). rufet, -a m ‰tur. hirfet od ar. hirfaŠ 1. esnafsko, cehovsko udruèwe. 2. privatna delatnost (proizvodna, prera|iva~ka, uslu`na i dr.); zanat. rufetlija, -e m ‰v. rufetŠ ~lan rufeta, esnafskog udruèwa; zanatlija. rufijan, -ana m ‰ital. ruffianoŠ podvoda~, svodnik. rufijanstvo, -stva s ‰v. rufijanŠ omogu}avawe bluda i bludni~ewa iz koristoqubqa, podvo|ewe, svodni{tvo. ru{vet, -a m ‰tur. rusvet od ar. ri{waŠ novac ili neka druga nagrada kojim se podmi}uje neko ko je u mogu}nosti, ob. i u obavezi, da pruì traènu uslugu, pri ~emu primawem naknade zloupotrebqava svoj poloàj i funkciju; mito. ru{ve~ija, -e m ‰tur. rusvetci, v. ru{vetŠ onaj koji prima mito, koji je korumpiran. ru{pa, -e ` ‰tur. rusen sjajan, blistavŠ num. mleta~ki dukat, zlatnik, cekin. RH-faktor, -a v. rezus-faktor. r{um, -a m ‰tur. h›s›m od pers. hhi{m qutwa, srxba, razjarenostŠ napad razjarenog ~oveka ili grupe qudi; bes, razjarenost, qutwa.

1099

S sabajle = sabahile pril. ‰tur. sabahileŠ u ranu zoru, ranom zorom. sabat, -a m ‰hebr. schabbathŠ subota, neradni dan, dan odmora kod Jevreja. sabatarijanci, sabatarijanaca m mn. ‰engl. Sabbatarian od hebr. schabbath sabatŠ hri{}anske sekte koje praznuju subotu umesto nedeqe, drè}i se strogo Starog zaveta, subotari. sabatikal, -kla m ‰engl. sabbatical od gr~. sabbatikos, v. sabatŠ slobodna studijska godina, koju svake sedme godine, radi daqeg usavr{avawa, koriste univerzitetski profesori. sabah, -a i sabah, -aha m, mn. sabasi, gen. sabaha ‰tur. sabah od ar. sabahŠ 1. zora, svitawe. 2. prva islamska jutarwa molitva od ukupno pet dnevnih molitava. sabahajrola (sabah hajrola) uzv. ‰tur. sabah hay›r ola!Š pokr. dobro jutro. sabahile = sabajle (v.). sabvej, -a m ‰engl. subwayŠ podzemna èleznica, metro (u SAD). sabvufer, -a m ‰engl. subwooferŠ muz. zvu~nik namewen za reprodukciju vrlo dubokih tonova. sabeizam, -zma m ‰hebr. zaba, v. -izam, up. sabejskiŠ stara religija kojom su Arabqani, Egip}ani i drugi narodi oboàvali zvezde, Sunce i Mesec. sabejski, -a, -o koji pripada Sabejcima, koji se odnosi na wih, koji poti~e od Sabejaca, stanovnika Sabe, ist. pokrajine na podru~ju dana{weg Jemena u ju`noj Arabiji. y sabejski jezik jezik Sabejaca, ju`noarapski jezik; sabejsko pismo vrsta ju`noarapskog pisma. sabelijanizam = sabelijanstvo (v.).

1100

sabelijanstvo, -stva s = sabelijanizam, -zma ‰prema imenu egipatskog sve{tenika SabelijusaŠ ist. rel. hri{}anska doktrina iz III veka, zastupa monarhisti~ko u~ewe po kome postoji samo jedan Bog koji vlada i upravqa, a Sin i Duh su prolazni oblici. m

sabija, -e ` ‰tur. sabi od ar. sabiyyŠ pokr. dete, maloletnik. sabiluk, -a m, mn. sabiluci, gen. mn. sabiluka ‰tur. sabilik, v. sabijaŠ pokr. detiwstvo. sabir, -a m ‰ar. sabirŠ 1. lingv. ist. jezik kojim se sporazumevalo u sredozemnim lukama (me{avina francuskog, arapskog, gr~kog, italijanskog i drugih jezika). 2. fig. jezi~ka me{avina uop{te. sabo, -oa m ‰fr. sabotŠ cipela napravqena od drveta, klompa. sabov, -ova m ‰ma|. szaboŠ pokr. kroja~. saborejci, saborejaca m mn. ‰aram. sabhora nau~nik, mislilacŠ teol. jevrejski teolozi iz VI–VIII veka, koji su se bavili prou~avawem Talmuda i u vreme za~etaka i {irewa islama sa~uvali identitet Jevreja u Vavilonu i Persiji. sabotaà, -e ` ‰fr. sabotageŠ 1. protivzakonite radwe u svrhu ometawa ili dovo|ewa u opasnost pravilnog poslovawa. 2. vrsta {trajka u kome radnici namerno ometaju proces rada, kvare}i alatke, ma{inske delove i sl., da bi se poslodavac primorao da prihvati wihove zahteve. saboter, -era m ‰fr. saboteurŠ radnik koji vr{i sabotaù, onaj koji namerno ometa rad.

sabotirati sabotirati, sabotiram, 3. l. mn. sabotiraju nesvr{. ‰fr. saboterŠ svesno usporavati i zaustavqati rad, vr{iti sabotaù. sabra, -e ` ‰hebr. sabra plod kaktusaŠ naziv za Izraelca ro|enog u Izraelu. sabur, -a m ‰tur. sab›r od ar. sabrŠ pokr. strpqivost, strpqewe. savak, -a i savak, -aka m, mn. savaci ‰tur. savak mesto odakle se voda razvodi na razne straneŠ pokr. natkriveno mesto za prawe rubqa na potoku koji te~e pored ku}e. savana, -e ` ‰engl. savannah od {p. sabana od egz. zabanaŠ prostrana ravnica u tropskom ili suptropskom podru~ju (Severna Amerika i Afrika), bez drve}a, prekrivena travom do jednog metra visine. Savaot, -a m ‰gr~. Sabaoth hebr. tsevaot mn. od tsava vojskaŠ jedno od Bo`jih imena kod Jevreja; Gospod nad vojskama an|ela, herufima, serafima. savat, -a m ‰tur. savat od ar. sawadŠ pokr. crte` na srebrnim predmetima; gravirano ornamentirano srebro. savatlaisati, -i{em = savatleisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. savatlamakŠ pokr. gravirati, ornamentisati. savatleisati = savatlaisati (v.). savatli prid. indekl. ‰tur. savatl ›, v. savatŠ pokr. graviran, ornamentisan. savoar-vivr, -a m ‰fr. savoir vivreŠ ume}e ìvqewa, na~in opho|ewa, fino pona{awe. sag, -a m, mn. sagovi ‰lat. sagumŠ (prete`no u hrv.) tepih, prostira~ za pod, naj~e{}e sa~iwen od raznobojne vune, svilenih niti i sl. saga, -e ` ‰stvnem. sagaŠ 1. herojska prozna pripovetka staroskandinavske literature o podvizima bogova, drevnim porodicama, prvim kraqevima. 2. bajka, gatka, kaà, mit. 3. duga~ka legendarna pri~a o juna~kim delima; prozni ep. Saga, -e ` ‰stvnem. SagaŠ staronordijska bogiwa pri~a i istorije, Odinova miqenica; otuda saga (v.). saganak, -a i saganak, -nka m, mn. sagan(a)ci, gen. mn. saganaka ‰tur. saganak kratkotrajni letwi pqusakŠ pokr. prekid, mah, prelom.

sadren saganlija, -e m ‰tur. saglamŠ pokr. 1. onaj koji je ~itav, u dobrom stawu. 2. pasuq prebranac. sagitalan, -lna, -lno ‰nlat. sagittalis od lat. sagitta strelaŠ strelast, u obliku strele, koji prolazi kroz sredinu tela, osovinski. saglam, -a, -o = saglan, -a, -o ‰tur. saglamŠ pokr. ~itav, u dobrom stawu, zdrav; po{ten, ispravan, pouzdan, ~vrst. saglan v. saglam. sago, -a m ‰port. sago od malaj. saguŠ 1. bot. biqka iz familije palmi, Metroxylon rumphii, poreklom sa malajskog arhipelaga. 2. skrobni griz napravqen od srì te palme. sagrije, sagrija ` mn. = sargije, sa rgija ` mn. ‰tur. sagri sapiŠ 1. korice za sabqu ili no`, koje su se pravile od koè s kowskih sapi. 2. gruba i retka tkanina za pokrivawe i umotavawe robe. saguaro, -a m ‰meks. {p. saguaro iz egz.Š bot. xinovski kaktus s belim cve}em, Carnegiea gigantea, raste na severu Meksika i na jugozapadu SAD. sad, -a m ‰ar. sadŠ petnaesto slovo arapskog alfabeta. sadaka, -e ` ‰tur. sadaka od ar. sadaqaŠ pokr. milostiwa. sade prid. indekl. ‰tur. sade ~istŠ 1. ~ist, jednostavan, jednoli~an, prost. 2. (o platnu) jednobojan, bez {ara. 3. (o kafi) nezasla|en. sadizam, -zma m ‰prema francuskom piscu markizu De Sadu (D. A. F. de Sade, 1740–1814)Š 1. izopa~eno polno uzbu|ewe kao izraz zadovoqstva u nano{ewu ili posmatrawu telesnih muka drugih osoba; up. mazohizam. 2. nasla|ivawe tu|im mukama. sadist(a), -e m, mn. sadisti (`. sadistkiwa) ‰v. sadizamŠ 1. ~ovek opsednut sadizmom, koji nalazi podsticaj za seksualno zadovoqstvo u tu|im mukama. 2. uop{te ~ovek koji uìva u tu|im mukama, svirep mu~iteq. sadisti~ki, -a, -o ‰v. sadizamŠ koji se odnosi na sadizam i sadiste. sadra, -e ` ‰~e{. sadraŠ kalcijum-sulfat dihidrat, gips. sadren, -a, -o ‰v. sadraŠ koji je od sadre, od gipsa. y med. sadreni zavoj u ortopediji, gips koji se koristi za imobilizaciju.

1101

sadukej sadukej, -eja m i sadukejac, -jca m ‰lat. Sadducaei od gr~. Saddoukaioi od hebr. sadhuqi sledbenici ZadukaŠ rel. ist. pripadnik konzervativne starojevrejske verske sekte iz I i II veka, koja je verovala samo u Mojsijeve zakone, a nije priznavala predawe i nije verovala u an|ele i besmrtnost du{e. saducej, saducejac v. sadukej. saz, -a m, mn. sazovi ‰tur. saz od pers. sazŠ 1. cev, grlo. 2. isto~wa~ka tambura sa 6–16 ìca, veoma dugog vrata, ~esta na Kosovu i Metohiji, u Bosni i Hercegovini, Makedoniji. sazlija, -e m, gen. mn. sazlija ‰tur. sazc›Š svira~ na sazu. saja1, -e ` ‰tur. saya od ital. saia od lat. saiaŠ 1. ènska haqina bez rukava. 2. vrsta debele crvene ~oje. pokr.

saja2, -e ` ‰tur. say› broj, ra~un od saymak brojatiŠ pokr. prebrojavawe, popis, evidencija. sajali prid. indekl. ‰tur. sayal›, v. saja1Š napravqen od ~ohe; ~ohan. sajber prid. indekl. ‰engl. cyber-, skr. od cybernetics kibernetikaŠ kiberneti~ki; informati~ki; koji se odnosi na kompjutere i na informacione sisteme (‹ pirat, ‹ klub). sajbernaut, -a m ‰engl. cybernaut, v. sajber, gr~. nautes moreplovacŠ putnik po sajberspejsu, stalni korisnik Interneta; up. surfer (2). sajberpank, -a m ‰engl. cyberpunk, v. sajber, pankŠ podànr nau~ne fantastike koji prikazuje svet budu}nosti u kome vladaju kompjuteri interaktivno povezani s qudima. sajberprostor v. sajberspejs. sajberspejs, -a m ‰engl. cyberspace, v. sajber, space prostorŠ zami{qeni prostor u kome se odvija komunikacija putem kompjutera, naro~ito preko Interneta; virtuelni prostor. sajberspejs, -a m ‰engl. cyberspaceŠ sveukupni prostor u kojem se razmewuju informacije putem interneta, kiberspejs; up. kiberprostor. sajbot, -a m ‰engl. cybot od cybernetic robotŠ kiberneti~ki robot, napravqen u obliku odre|enog qudskog bi}a (npr. popularnog glumca), sposoban da se kre}e i mewa izraze lica na osnovu kompjuterskog programa.

1102

sakada sajdmen, -a m ‰engl. sidemanŠ muz. pomo}ni muzi~ar; ~lan xez orkestra koji ne svira solisti~ke delove. sajdspin, -a m ‰engl. sidespinŠ sp. stonoteniski udarac pri kome loptica dobija rotaciju prema napred i u stranu. sajd-step, -a m ‰engl. side-stepŠ sp. 1. brzi pokret za pola koraka unazad u boksu, uz jo{ brè vra}awe u po~etni poloàj. 2. nagla promena smera kretawa u ragbiju, radi zavaravawa protivnika. sajens-fik{n, -a m ‰engl. science fictionŠ nau~na fantastika; savremeni roman ili film u kojima je radwa zasnovana na otkri}ima koja se naslu}uju u budu}nosti. sajentologija, -e ` ‰engl. scientology od scientist nau~nik, v. -logijaŠ sajentolo{ka crkva (v.). sajentolo{ki, -a, -o ‰v. sajentologijaŠ u: y sajentolo{ka crkva kult, sekta zasnovana na teorijama L. Rona Habarda, ameri~kog pisca nau~ne fantastike (1911–1986), koja pretenduje da tajnim znawima i posebnim tehnikama obezbedi sre}an ìvot svojim pripadnicima. sajkodelik, -a m ‰engl. psychedelic psihodeli~anŠ = psihodelik, -a m u: y sajkodelik-muzika vrsta elektronske muzike karakteristi~ne boje zvuka, nastala u vreme hipi pokreta pod uticajem eksperimentisawa sa psihodeli~nim drogama. sajla, -e i sajla, -e ` ‰nem. SeilŠ ~eli~no uè, vu~ni kabl. sajonara uzv. ‰jap. sayo-nara ako tako mora bitiŠ zbogom! sajt v. veb-sajt. sajtqik, -a i sajtqik, -a = satqik, -a m ‰austr. nem. SeidelŠ mera za rakiju; ~okaw. sajxija, -e m = saha~ija, sahaxija, -e m ‰tur. saatciŠ ~asovni~ar. sajxinica, -e ` = saha~inica, -e ` ‰v. sajxijaŠ ~asovni~arska radwa. saka, -e ` ‰tur. saka vodono{a od ar. saqqa’Š 1. bure za vodu. 2. vojni~ka kola u kojima se donosila voda za pi}e. sakagija, -e ` ‰tur. sakag›Š zarazna bolest kowa i drugih kopitara, slinavka. sakada, -e ` ‰fr. saccadeŠ 1. jak trzaj kowskom uzdom. 2. muz. o{tar potez gudalom kojim

sakaz se odsvira vi{e nota. 3. pom. vrsta jedrewaka. 4. fig. o{tar prekor. sakaz, -a m ‰tur. sak›zŠ pokr. mastika; smola od mastike koja se stavqa u gr~ka vina. sakaza, -e ` = sakazlija, -e ` ‰tur. sak›zl›, v. sakazŠ pokr. duguqasta, bela tikva, bundevica. sakazlija = sakaza (v.). sakalibi, sakaliba m mn. ‰prema sredwovekovnom imenu Slovena, gr~. SklabenoiŠ ist. neslobodno stanovni{tvo slovenskog i evropskog porekla u sredwovekovnim arapskim dvorcima. sakaluk, -a m, mn. sakaluci, gen. mn. sakaluka ‰tur. sakal›k od saka, sakak |erdanŠ etnol. ènska ogrlica, |erdan, kolajna. sakat, -a, -o ‰tur. sakat od ar. saqatŠ 1. koji je bez ruke, noge, kqast, invalidan. 2. fig. krw, nepotpun. 3. (kao imenica) bogaq, invalid. sakatiti, -im nesvr{. ‰v. sakatŠ bogaqiti, nakaziti. sakaxija, -e m ‰v. sakaŠ vodono{a. sake, -ea m ‰jap. sakeŠ japansko alkoholno pi}e od prevrelog pirin~a. sako, -oa m ‰nem. Sakko prema engl. sack coatŠ kratki mu{ki kaput; gorwi deo mu{kog odela ili ènskog kostima. sakos, -a m ‰gr~. sakkos vre}a, haqinaŠ crkv. gorwa ode`da pravoslavnih episkopa od skupocenog materijala. sakralan, -lna, -lno ‰srlat. sacralis, prema sacrum svetiwa, v. sakrumŠ 1. koji se odnosi na svete radwe, verske obrede i crkvene svetiwe. 2. anat. koji se ti~e krsne kosti kod ~oveka i drugih ki~mewaka. sakralgija, -e ` ‰v. sakrum, -algijaŠ bol u krstima, ~iji uzroci mogu biti razli~iti; krstoboqa. sakralizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. sakralanŠ (na)~initi da ne{to bude sakralno, sveto. sakrament, -a m, gen. mn. sakramenata ‰lat. sacramentum zakletvaŠ 1. prvobitno, sredstvo kojim neko sebi ili drugom name}e izvesnu obavezu (zakletva, kaucija, kapara, i dr.). 2. rel. u hri{}anstvu, sveta tajna, svetotajstvo, tj. vidqiv znak koji daje milost bo`ju (kr{tewe, pri~est itd.).

sakrosanktan sakramentalan, -lna, -lno ‰lat. sacramentalisŠ 1. koji se ti~e svetih tajni; obredni. 2. koji pripada sakramentu, potreban kod obreda, svet. sakramentalije, sakramentalija ` mn. ‰nlat. sacramentalia, v. sakramentalanŠ obredi, blagoslovi i druge radwe u katoli~koj crkvi koje prate sakramente; osve}eni predmeti (znak krsta, sveta voda, brojanice, ikone i dr.). sakramentar, -ara m = sakramentarij, -ija m ‰lat. sacramentarium, v. sakramentŠ crkv. ist. u katoli~koj crkvi: liturgijska kwiga koja je sadràla sve{tenikove molitve za vreme mise. sakramentarij = sakramentar (v.). sakrarij v. sakrarijum. sakrarijum, -a i sakrarij, -ija m ‰lat. sacrariumŠ 1. mesto za ~uvawe svetih stvari, svetili{te. 2. hram, kapela. 3. slivnik u sakristiji ili blizu oltara, u koji oti~e voda nakon prawa posve}enog posu|a. sakrilegij v. sakrilegijum. sakrilegijalan, -lna, -lno ‰v. sakrilegijumŠ 1. koji ~ini svetogr|e, bogohulan. 2. koji krade, skrnavi crkvenu svetiwu. 3. fig. zlo~ina~ki. sakrilegijum, -a i sakrilegij, -ija m ‰lat. sacrilegiumŠ 1. svetogr|e, skrnavqewe, povreda svetiwe; bezbo{tvo, bogohuqewe. 2. fig. bezakowe, zlo~in. sakristan, -a m ‰srlat. sacristanus, prema sacrista ~uvar svetih stvariŠ crkv. ~uvar svetih stvari koji se brine za odràvawe crkve i pomaè u svakodnevnim poslovima u crkvi; crkvewak; zvonar. sakristija, -e ` ‰srlat. sacristiaŠ crkv. soba pored oltara u katoli~koj crkvi, u kojoj se sve{tenici obla~e za slu`bu i u kojoj se ~uva crkveno posu|e i ode`da; crkvena riznica. sakrifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰lat. sacrificareŠ posvetiti, `rtvovati, prineti, prinositi na `rtvu. sakroileitis, -a m ‰v. sakroilija~niŠ med. upala sakroilija~nog (karli~nog) zgloba. sakroilija~ni, -a, -o ‰v. sakrum, ilium bok, slabineŠ anat. koji se odnosi na zglob izme|u dve velike bedrene kosti u osnovi ki~me. sakrosanktan, -tna, -tno ‰lat. sacrosanctusŠ presvet, svet i nepovrediv, neprikosnoven.

1103

sakrosanktnost sakrosanktnost, -osti ` ‰v. sakrosanktanŠ osobina onoga {to je sakrosanktno; nepovredivost, svetost. sakrum, -a m ‰lat. (os) sacrum sveta (kost)Š kost u dowem delu ki~me, sastavqena od pet sraslih pr{qenova. saksafon nepr. v. saksofon. saksija, -e ` ‰tur. saks›Š 1. posuda napravqena od nepe~ene gline u kojoj se gaji cve}e; svaka posuda za gajewe cve}a. 2. sa~ pod kojim se pe~e hleb. Z izmisliti rupu na saksiji iron. otkriti Ameriku, prona}i toplu vodu (kaè se za onoga koji pri~a ono {to svi znaju, misle}i da je prona{ao ne{to novo). sakson, -ona m ‰engl. saxony od Saxony SaksonijaŠ tkanina napravqena od najfinije vune. saksofon, -a i saksofon, -ona m (nepr. saksafon) ‰fr. saxophone, prema izumitequ, Belgijancu Adolfu Saksu (A. Sax, 1814–1894)Š muz. metalni duva~ki instrument s povijenom cevi i piskom kao kod klarineta, naj~e{}e se koristi u xezu. x saksofonski i saksofonski. saksofonist(a), -e m, mn. saksofonisti ‰v. saksofonŠ muzi~ar koji svira na saksofonu. saktisati, -i{em svr{. ‰v. sakatŠ upropastiti, pokvariti, uni{titi, slomiti. sala1, -e ` ‰nem. SaalŠ velika sve~ana dvorana za koncerte, predavawa, prijeme, igranke. sala2, -e ` ‰tur. sala od ar. sala’ obznawivaweŠ àlostiva molitva mujezina s minareta pri objavi ne~ije smrti. salama, -e ` ‰nem. Salami od ital. salame od lat. salamen, prema salare solitiŠ vrsta debqe kobasice od sviwskog i gove|eg mesa za~iwene posebnim za~inima. salamander, -a m ‰lat. salamandra od gr~. salamandraŠ 1. a. zool. da`devwak, vrsta vodozemca, Salamandra maculosa, za koga se verovalo da je otporan na vatru. b. veoma cewena koà te ìvotiwe. 2. mitol. duh iz vatre, vatreni duh. salamanderski, -a, -o ‰v. salamanderŠ koji pripada salamanderu ili se odnosi na salamandera; koji podnosi vatru. salamonski v. solomonski. salamura, -e ` ‰venec. salamora od srlat. salmuria od lat. sal so, muria rasolŠ za~iwena slana voda u kojoj stoji meso pre su{ewa, raso, pac.

1104

salvator salangana, -e ` i salanganka, -e `, dat. i lok. salanganki ‰prema ostrvu SalangoŠ isto~noindijska lasta, Collocalia esculenta, cewena po svojim gnezdima koja se jedu i smatraju za vrhunske poslastice. salanganka v. salangana. salandar, -ara m ‰ngr~. saranda ~etrdesetŠ milostiwa koja se davala kalu|erima da se izme|u Uskrsa i Spasovdana mole 40 dana za pokojnika. salanxak, -a m, mn. salanxaci ‰tur. sal›ncakŠ pokr. quqa{ka; leàqka za quqawe. salarij v. salarijum. salarijum, -a i salarij, -ija m ‰lat. salarium dnevna porcija soli, prema sal soŠ mese~na ili godi{wa plata; nagrada, zarada. salata, -e i salata, -e ` ‰venec. salata, ital. insalata posoqenaŠ 1. bot. niz biqaka iz porodice glavo~ika, Lactuca. 2. kulin. te biqke za~iwene soqu, uqem, sir}etom i raznim za~inima (ob. bez kuvawa); svako drugo jelo pripremqeno na ovaj na~in, koje se servira samo ili uz druga jela. salaxak, -a m ‰tur. sagl›cakŠ pokr. ìvot. sala{, -a i sala{, -a{a m ‰ma|. szallasŠ imawe (u Vojvodini i Ma|arskoj) udaqeno od naseqa, sa zgradom za stanovawe, {talama i stokom; majur. sala{ar, -ara m ‰v. sala{Š stanovnik sala{a, onaj koji ìvi i radi na sala{u. sala{arski, -a, -o ‰v. sala{, sala{arŠ koji pripada sala{u, koji se odnosi na sala{are. y sala{arski ru~ak mastan, obilan obrok. salva, -e ` ‰fr. salveŠ 1. pucaw u vazduh u znak po~asti ili slavqa; pozdravqawe topovskim pucwevima; plotunska paqba. 2. fig. nagla provala smeha, odu{evqewa, emocija uop{te. salvarzan, -ana m ‰Salvarsan, fabri~ko ime proizvoda od lat. salvare spasavati, v. arsenŠ farm. lek protiv sifilisa i drugih zaraznih bolesti, koji su prona{li nema~ki profesor Paul Erlih i wegov asistent Japanac Hata 1910. g. salvator, -a m ‰lat. salvator, prema salvare spastiŠ 1. rel. spasiteq, Hristos. 2. vrsta bavarskog crnog vina.

salve salve uzv. ‰lat. salveŠ zdravo, zdravo da si, dobro do{ao (pri dolasku); zbogom (pri ispra}aju). salvet v. salveta. salveta, -e ` ‰nem. Salvette od ital. salviettaŠ deo stalnog pribora za jelo, sluì za brisawe ruku i usta; ubrus, salvet, servijeta. salvija, -e ` ‰lat. salviaŠ bot. àlfija, kaduqa, Salvia officinalis, biqka ~ije li{}e sadrì lekovito eteri~no uqe; koristi se kao lek i za~in. salvus prid. indekl. ‰lat. salvusŠ neo{te}en, u dobrom stawu, ~itav; siguran, na sigurnom mestu. saldirati, saldiram, 3. l. mn. saldiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. saldareŠ finans. a. zakqu~iti ra~un, uraditi zavr{ni ra~un. b. utvrditi, utvr|ivati razlike izme|u ulazne i izlazne strane, izmiri(va)ti ostatak duga, isplatiti dug. saldo, -a i saldo, -a m ‰ital. saldoŠ 1. finans. a. ostatak zakqu~enog ra~una koji se prenosi na novu stranicu u kwigovodstvenoj kwizi. b. stawe blagajne, obra~un, isplata, podmirivawe ra~una. 2. fig. rezultat neke akcije, ideje, procesa u smislu gubitka i dobitka. salebxija, -e m ‰v. salep, -xijaŠ onaj ko proizvodi i prodaje salep. Z salebxija za bozaxiju formalna zamena, koja ne mewa stvarno stawe (sja{i Kurta da uzja{i Murta, nije {ija nego vrat). salezijanac,-anca m ‰nlat. Salesianus, po sv. Frawi Sale{kom (1567–1622), rodom iz grada Sal (Sales) u ju`noj francuskojŠ kat. pripadnik katoli~kog mona{kog reda osnovanog 1859. godine. salep, -a m ‰tur. salep, saleb od ar. sahlabŠ 1. bot. biqka, Orchis morio. 2. toplo zasla|eno pi}e, omiqeno na Balkanu, dobijeno kuvawem korena biqke salep. saliva, -e ` fiziol. sekret `lezda koje se nalaze u usnoj {upqini, pquva~ka. salivancije, salivancija ` mn. ‰lat. salivantia, prema salivare slinitiŠ med. sredstva za poja~ano lu~ewe pquva~ke. salivaran, -rna, -rno ‰nlat. salivaris, v. salivaŠ fiziol. koji se odnosi na salivu, pripada joj ili poti~e od we, pquva~ni. y salivarni re-

salmijak fleks lu~ewe pquva~ke izazvano prisustvom hrane u ustima. salivacija, -e ` ‰lat. salivatio, v. salivaŠ med. lu~ewe, izlu~ivawe pquva~ke. salijski, -a, -o ‰lat. Salii Salijci, pleme koje je ìvelo uz RajnuŠ koji se odnosi na Salijske Franke. y salijski zakon ist. zbornik obi~ajnog prava nema~kog plemena Salijaca (Salijskih Franaka) iz V veka, najstariji nema~ki zakonik, koji, izme|u ostalog, iskqu~uje ènsku decu iz nasledstva, imawa i prestola; otuda: salijska dobra dobra koja prelaze samo na mu{ko potomstvo. salijci, salijaca m mn. ‰lat. SaliiŠ ist. kolegijum od 12 sve{tenika boga Marsa u starom Rimu, koji su u wegovu ~ast dvaput godi{we izvodili obrede, na po~etku i zavr{etku ratnog perioda. salimetar v. salinometar. salinizacija, -e ` ‰lat. salinus slanŠ prirodno ili ve{ta~ko soqewe. salinimetar v. salinometar. salinitet, -eta m ‰nlat. salinitas od lat. salinus slanŠ stepen slano}e; procenat soli (u vodi). salinometar, -tra m ‰lat. salinus slan, v. -metarŠ instrument za merewe slano}e. salitra, -e = {alitra (v.). salicil, -ila m ‰fr. salicyl, prema lat. salix vrbaŠ hem. 1. jednovalentni radikal dobijen iz salicilne kiseline. 2. skra}eni naziv za salicilnu kiselinu. salicilat, -ata m ‰v. salicil, -atŠ hem. so salicilne kiseline. salicilni, -a, -o ‰v. salicilŠ koji pripada salicilu, koji se odnosi na salicil. y salicilna kiselina hem. kristalni beli prah, dobija se sintezom iz fenola, spre~ava vrewe i truqewe, koristi se za konzervirawe ìvotnih namirnica i u medicini. salma, -e ` ‰tur. salmaŠ 1. ist. sredwovekovno oru`je, gvozdena kugla lancem pri~vr{}ena za drvenu dr{ku, mlat. 2. pu{tawe stoke na ispa{u u kasnu jesen kada je pokupqena letina i nije potreban pastir. salmijak, -a m ‰nem. Salmiak od srlat. sal ammoniacum, prvobitno sal armeniacum œjermenska soŒŠ hem. amonijum hlorid, ni{ador.

1105

salmonela salmonela, -e ` ‰prema ameri~kom patologu D. Salmonu (D. E. Salmon 1850–1914Š) med. {tapi}asta bakterija iz roda Salmonella, izaziva stoma~ne tegobe i crevne bolesti. salmoneloza, -e ` ‰v. salmonela, -ozaŠ med. svako oboqewe izazvano salmonelom (v.). salmonide, salmonida ` mn. ‰nlat. Salmonidae od lat. salmo losos, v. -id(e)Š zool. porodica pastrmki, ribe koje ìve u bistrim i brzim planinskim rekama. x salmonidski; up. ciprinide. salnama, -e ` ‰tur. salname od pers. sal godina, name kwigaŠ godi{wi kalendar, letopis, almanah. salomonski v. solomonski. salon, -ona m ‰fr. salon od ital. salone, v. sala1Š 1. ure|ena prostorija u stanu za prijem gostiju. 2. brodska ili hotelska prostorija koja sluì za odmor, ru~avawe i sl. 3. prostor u kome se izlaù i prodaju umetni~ka dela i razni proizvodi (likovni ‹, ‹ automobila i sl.) 4. lokal ili radwa za pruàwe usluga (frizerski ‹, kozmeti~ki ‹ i sl.). y salon-vagon u èlezni~koj kompoziciji, vagon za ru~avawe. salonit, -a i salonit, -ita m ‰fabri~ko ime proizvoda, prema lat. Salona Solin, v. -itŠ smesa azbestnih vlakana, cementa i vode; u gra|evinarstvu sluì za izradu talasastih plo~a, crepova, raznih cevi itd. salonke, salonki `, mn. ‰v. salonŠ fam. sve~ane cipele uz ve~erwu garderobu. salonski, -a, -o ‰v. salonŠ 1. koji pripada salonu ili se odnosi na wega; otmen. 2. fig. izve{ta~en, kico{ki, la`no elegantan. y salonska muzika popularna muzika za razonodu negovana u XIX i po~etkom XX veka; salonski orkestar mawi orkestar koji izvodi salonsku muziku. salpingektomija, -e ` ‰v. salpinks, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe jednog ili oba jajovoda. salpinks, -a m ‰gr~. salpinx, gen. salpingosŠ 1. ist. vrsta veoma duga~ke trube kod starih Grka. 2. anat. a. cevasti organ, kanal. b. jajovod. salsa, -e ` ‰ital. salsa sos; u zna~ewu 2 {p. salsa sos (zbog me{avine zvukova)Š 1. kulin. sos od paradajza, maslinovog uqa i raznog povr}a.

1106

salcgajst 2. muz. vrsta muzike za igru sa Karipskih ostrva, sli~ne afrokubanskom xezu, popularne pred kraj HH veka. salta1, -e ` ‰tur. salta od venec. Santo Marco sveti MarkoŠ ist. vrsta kratkog ~ojanog kaputa bez okovratnika, kakav su nosili mleta~ki mornari. salta2, -e ` ‰nem. Salta od lat. salta sko~i!Š igra na dasci za dva igra~a, sli~na {ahu, sa 100 poqa i 30 kamen~i}a podeqenih u tri klase (Sunce, Mesec i zvezde). saltarelo, -a m ‰ital. saltarello, prema saltare plesati, skakatiŠ brzi italijanski, posebno napuqski ples u 3/4 ili 6/8 taktu, poreklom iz starog Rima; posko~ica. saltato, -a m ‰ital. saltato prema saltare (pre)sko~itiŠ muz. vrsta stakata (v.) na guda~kim instrumentima, koji se postiè kratkim potezima sredinom gudala. saltimboka, -e ` ‰ital. saltimbocca od salta in bocca, dosl. ska~e u ustaŠ kulin. tele}a {nicla preprèna sa {unkom i àlfijom, specijalitet italijanske (posebno rimske) kuhiwe. salto, -a m, mn. salta ‰ital. salto skokŠ skok, okret tela u letu (napred, nazad, levo, desno) za 360 stepeni ili vi{e. y salto mortale vratolomni, œsmrtniŒ skok u kojem se skaka~ prevrne preko glave. salubritet, -eta m ‰lat. salubritas, prema salubris zdravŠ stawe onoga {to je zdravo, blagotvorno, lekovito (obi~no o klimi, okolini, vodama i sl.). salun, -una m ‰amer. saloonŠ kr~ma tipi~na za jug i zapad SAD, poznata naro~ito iz kaubojskih filmova. salutirati, salutiram, 3. l. mn. salutiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. salutieren od lat. salutare pozdravqatiŠ pozdraviti, pozdravqati na vojni~ki na~in. salfalada nepr. v. safalada. salhov, -a m ‰prema {vedskom kliza~u Ulrihu Salhovu (U. Salchow, 1877–1949)Š vrsta skoka u umetni~kom klizawu. salcgajst, -a m, gen. mn. salcgajsta ‰nem. SalzgeistŠ fam. hlorovodoni~na kiselina, sona kiselina.

samadan samadan, -ana m ‰ar. samadanŠ deveti mesec kod Arabqana. samar, -ara m ‰ngr~. samari od klat. sagmarium od gr~. sagma teretŠ drveno sedlo na kome tovarne ìvotiwe nose teret. Z pun (je) pameti kao samar svile tupav, budalast, ograni~en ~ovek. samara = samarkand (v.). samarij v. samarijum. samarijum, -a i samarij, -ija m ‰prema rudi samarskitu iz koje se dobijaŠ hem. redak element, lantanid, atomski broj 62, simbol Sm, sluì kao dodatak legurama. Samaritanac = Samari}anin (v.). samaritanski = samari}anski (v.). samaritanstvo = samari}anstvo (v.). samariti, samarim nesvr{. ‰v. samarŠ stavqati samar na tovarnu ìvotiwu. Z nasamariti (koga) fig. prevariti, izigrati. Samari}anin, -a, mn. Samari}ani = Samaritanac, -nca m ‰lat. Samaritanus, prema gr~. Samarites stanovnik SamarijeŠ 1. ist. stanovnik pokrajine Samarije u centralnom delu stare Palestine. 2. (samari}anin) pripadnik jevrejske religiozne sekte ~iji ~lanovi priznaju samo prvih pet kwiga Starog zaveta. 3. (samari}anin) milostiv, nesebi~an ~ovek, spreman da pomogne drugima (Jevan|eqe po Luki, 10:30-37). x samari}anski i samaritanski. samari}anstvo, -stva = samaritanstvo, -stva s ‰v. Samari}aninŠ 1. saose}awe sa onim ko pati; delo podstaknuto tim ose}awem, milosr|e. 2. verovawe i propovedawe samari}ana. samarkand, -a m = samara, -e ` ‰prema gradu Samarkandu u sredwoj AzijiŠ etnol. isto~wa~ki }ilim s velikim brojem ~vorova. samarxija, -e ` ‰tur. semerci, v. samarŠ zanatlija koji pravi samare. samba, -e `, gen. mn. sambi ‰braz. samba od egz.Š brzi brazilski ples sinkopiranog ritma, afri~kog porekla, posle Drugog svetskog rata pro{irio se i na Evropu. sambenito, -a m ‰{p. sambenitoŠ ko{uqa kojom su bili obeleèni jeretici u doba {panske inkvizicije. sambo, -a m ‰{p. zambo krivonogi od lat. scambus od gr~. skambos savijen, krivŠ potomak

samum iz me{ovitog indijansko-crna~kog braka u Ju`noj Americi. samet v. somot. samizdat, -a m ‰rus. samizdat, skr. od samostoàtelânoe izdatelâstvo samostalno izdava{tvoŠ 1. ist. u biv{em SSSR-u i drugim zemqama isto~nog bloka, privatno ili ilegalno objavqivawe dela koja nisu u skladu s dràvnom politikom. 2. tako finansirano ili objavqeno delo. 3. àrg. samostalno finansirawe {tampawa sopstvenog dela. samisen, -a m ‰jap. samisenŠ muz. ì~ani instrument sa tri ìce obavijen ma~jim krznom, poreklom iz Japana. samit, -a m ‰engl. summit (meeting) sastanak na vrhuŠ pol. konferencija najvi{ih dràvnika dveju ili vi{e zemaqa ili vlada, sastanak na vrhu. samovar, -a i samovar, -ara m ‰rus. samovarŠ bakarni ili srebrni sud specifi~nog oblika u kojem se zagreva voda za pripremawe ~aja. Samojed, -a m ‰rus. samoed, mo`da od laponskog same-jemne LaponijaŠ 1. pripadnik nomadskog sibirskog naroda. 2. kinol. (samojed) sibirski pas koji vu~e saonice. samojedski, -a, -o ‰v. SamojedŠ koji pripada Samojedima, koji se odnosi na Samojede. y samojedski jezici lingv. uralska grupa jezika, srodna ugro-finskim jezicima. sampan, -ana m ‰kin. (kantonski) sanban tri daskeŠ pom. mala kineska i malajska la|a za ribolov i prevoz qudi i robe, ponekad i za stanovawe. sampl v. sempl. samsar, -a m ‰tur. sansar od ar. simsarŠ trgova~ki posrednik, telal. samsara, -e ` ‰sanskr. samsaraŠ filoz. u indijskom u~ewu, ve~ni krug ra|awa i smrti u materijalnom svetu. samsov, samsova m ‰tur. samsun, sansunŠ veliki pas. samt v. somot. samteni v. somotni. samum, -uma m ‰ar. samumŠ suv, vreo pustiwski vetar, ~esto smrtonosan zbog pe{~anih oluja koje ga prate; duva u podru~ju severne Afrike i Arabije.

1107

samur samur, -a m ‰tur. samur od pers. semmurŠ 1. kune koja ìvi u Sibiru, Martes zibellina. 2. veoma ceweno krzno te ìvotiwe, samurovina (v.). samuraj, -aja m ‰jap. samurai prema samura(h)u sluìtiŠ ist. japanski aristokrata, pripadnik vojni~ke vi{e klase koja je vladala do sredine XIX veka. x samurajski. samurli prid. indekl. ‰tur. samurlu, v. samurŠ pokr. koji je od samura. samurlija, -e ` ‰v. samurliŠ pokr. kapa od samurovine. samurovina, -e ` ‰v. samurŠ samurovo krzno. san v. sahan. sanator, -a m ‰lat. sanatorŠ onaj koji sprovodi sanaciju (v.). sanatorij v. sanatorijum. sanatorijum, -a i sanatorij, -ija m ‰nlat. sanatorium od lat. sanare le~itiŠ posebna zdravstvena ustanova namewena za le~ewe, oporavak i odmor bolesnika, ob. u podru~jima s povoqnim klimatskim uslovima za le~ewe odre|enih hroni~nih ili akutnih bolesti. x sanatorijumski i sanatorijski. sanacija, -e ` ‰lat. sanatio le~eweŠ niz postupaka preduzetih u ciqu popravqawa prilika u privredi (re|e u politici ili u dru{tvu). sanacijski v. sanacioni. sanacioni, -a, -o i sanacijski, -a, -o ‰v. sanacijaŠ koji pripada sanaciji, koji se odnosi na sanaciju. y sanacioni program plan za obavqawe sanacije. sangvina, -e ` ‰lat. sanguineus krvav, prema sanguis krvŠ lik. 1. kreda za crtawe boje krvi ili r|e, crvena kreda. 2. crte` izra|en takvom kredom. sangvinaran, -rna, -rno ‰lat. sanguinarius, prema sanguis krvŠ krvolo~an, krvoèdan. sangvinik, -a m, mn. sangvinici, gen. mn. sangvinika ‰nlat. sanguinicus od lat. sanguis krv, zbog sredwovekovnog verovawa o uticaju telesnih te~nosti na karakterŠ ~ovek sangvini~nog temperamenta; up. kolerik, melanholik, flegmatik. sangvinifikacija v. sangvifikacija. zool. vrsta

1108

sandhi sangvini~an, -~na, -~no ‰nlat. sanguinicus, onoga koji je ìvog temperamenta, emocionalan, èstok, plahovit. sangvinozan, -zna, -zno ‰nlat. sanguinosus od lat. sanguis krvŠ punokrvan, onaj koji ima puno krvi. sangvinolentan, -tna, -tno ‰lat. sanguinolentusŠ med. krvav, koji sadrì krv ili sukrvicu. sangvinofobija, -e ` ‰lat. sanguis krv, v. fobijaŠ bolesni strah od krvi ili od operacije. sangvifikacija, -e ` ‰nlat. sanguificatio od lat. sanguis krv, v. -fikacijaŠ zool. proces pretvarawa hrane u krv, stvarawe krvi. sangrija, -e ` ‰{p. sangriaŠ {pansko alkoholno pi}e od crnog vina u koje je dodato razli~ito vo}e i mirisni za~ini. sandal1, -a m ‰tur. sandal od ar. sandalŠ vrsta fine polusvilene tkanine. sandal2, -a m ‰srlat. sandalum od gr~. sandanon od sanskr. candanaŠ bot. fino mirisno drvo, Pterocarpus santalinus, iz isto~ne Indije i sa ostrva Ju`nog mora; koristi se za ka|ewe i za izradu intarzija i ukrasnih predmeta. sandala i sandala, -e ` ‰fr. sandale od gr. sandalon, v. sandal2Š 1. laka letwa obu}a, otvorena u gorwem delu; kod starih Grka drveni |onovi koji su se vezivali kai{evima za nogu. 2. kratke ~arape visokog katoli~kog sve{tenstva za sve~ane prilike, izvezene zlatom i ukra{ene dragim kamewem. sandalov, -a, -o ‰v. sandal2Š koji je od sandalovog drveta. sandalovina, -e ` ‰v. sandal2Š sandalovo drvo, gra|a od sandalovog drveta. sandinist(a), -e m, mn. sandinisti ‰prema revolucionaru A. S. Sandinu, 1893–1934Š pripadnik revolucionarne partije koja je vladala u Nikaragvi od 1979. do 1990. x sandinisti~ki. sandolina, -e ` ‰ital. sandolinoŠ mali rekreativni ~amac ob. za jednu osobu sa jednim dvostranim veslom. sanduk, -a m, mn. sanduci, gen. mn. sanduka ‰tur. sand›k od ar. sanduqŠ kov~eg, {kriwa od drveta. sandhi, -ija m ‰sanskr. samdhi spojŠ lingv. glasovna promena na po~etku ili na kraju re~i, prouzrokovana susednom re~i u re~enici. v. sangvinikŠ osobina

sanidin sanidin, -ina m ‰fr. sanidine od gr~. sanis daskaŠ miner. vrsta kalijumovog feldspata koji se javqa u novijim vulkanskim stenama. sanirati, saniram, 3. l. mn. saniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. sanare le~itiŠ 1. med. (iz)le~iti povredu; dovesti, dovoditi do ozdravqewa. 2. srediti, sre|ivati o{te}ene gra|evine, lo{e finansijsko poslovawe institucija ili preduze}a, prilike u dru{tvu i sl.; (iz)vr{iti sanaciju. sanitarac, -rca m, mn. sanitarci, gen. mn. sanitaraca ‰v. sanitarniŠ radnik u sanitarnoj slu`bi. sanitarije, sanitarija ` mn. ‰v. sanitarniŠ sanitarni ure|aji, sanitarni ~vor; prostorije u kojima se odràva li~na higijena (kupatila, toaleti). sanitarni, -a, -o ‰fr. sanitaire, prema lat. sanitas zdravqeŠ higijenski, zdravstveni. y sanitarni inspektor onaj koji kontroli{e primenu, sprovo|ewe zdravstveno-higijenskih mera u raznim privrednim oblastima (prehrambena industrija, ugostiteqstvo, trgovina i sl.). sanitet, -eta m ‰nem. Sanitat od lat. sanitas zdravqeŠ 1. zdravstveno stawe u dru{tvu ili u nekoj {iroj zajednici. 2. zdravstvena javna ili vojna ustanova zaduèna za o~uvawe zdravqa i negu, le~ewe bolesnika. 3. voj. pokretna vojna bolnica. sankilot, -a m (ob. u mn. sankiloti) ‰fr. sans-culotte, prema sans bez, culotte kilote, vrsta pantalonaŠ 1. ist. siroma{ni pripadnik oruànih snaga u Francuskoj revoluciji (1792–1795). 2. fig. buntovnik, revolucionar. x sankilotski. sanktitas, -a m ‰lat. sanctitasŠ svetost; titula katoli~kih biskupa, posebno pape. sanktifikacija, -e ` ‰lat. sanctificatio, prema sanctus sveti, v. -fikacijaŠ progla{ewe svetim. sanktuarij v. sanktuarijum. sanktuarijum, -a i sanktuarij, -ija m ‰lat. sanctuarium prema sanctus svetŠ 1. sveto mesto; svetiwa. 2. a. najsvetije mesto u starojevrejskom hramu. b. mesto u katoli~koj crkvi oko oltara. 3. fig. tajno, nepristupa~no mesto; skrovi{te.

santina sanktus, -a m ‰lat. sanctus svetiŠ deo katoli~ke mise. sankcija, -e `, gen. mn. sankcija ‰lat. sanctio posve}ewe, prema sanctus posve}en, neprikosnoven, nepovredivŠ prav. 1. stupawe na snagu nekog zakonskog akta; zvani~no odobrewe. 2. (ob. mn.) sankcije sistem politi~kih, ekonomskih i vojnih kaznenih mera kojima podleù prekr{ioci me|unarodnih ugovora. 3. paragraf zakona kojim se odre|uju kaznene mere za prekr{ioce zakona. sankcionisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰fr. sanctionner, prema lat. sancire propisati zakonomŠ prav. 1. odobriti, potvrditi, ozakoniti; dati ~emu zakonsku snagu. 2. (nepravilno ali danas rasprostraweno) kazniti, ka`wavati; primeniti sankcije (2, 3) (v.). sans, -a m ‰fr. sans (atout), bez (aduta)Š a. karta{ka igra. b. jedna od {est mogu}ih igara u partiji preferansa (v.), specifi~na po tome {to je prva ba~ena karta ujedno i adut (v.). sansar, -a m ‰tur. sansarŠ pokr. 1. vrsta kune belice. 2. krzno od te ìvotiwe. sansara, -e ` ‰sanskr. sansaraŠ u indijskoj filozofiji, ìvot koji se stalno obnavqa ponovnim ra|awem, sa svim svojim mukama i patwama, i od koga je jedini spas u nirvani. sanserif, -serifa m ‰engl. sans serif od fr. sans bez v. serifŠ vrsta jednostavnog {tamparskog sloga bez ukrasa, serifa. sanski, -a , -o ‰nem. Saanen (ziege )Š u: y sanska koza vrsta bele kratkodlake koze, ob. bez rogova, bogate mlekom, iz oblasti oko reke Sane u [vajcarskoj. sanskrit v. sanskrt. sanskrt, -a m ‰sansk. samskrtam ure|en, savr{enŠ drevni, klasi~ni kwièvni jezik Indijaca, kao narodni jezik izumro {est vekova pre n. e.; na tom jeziku napisana su najstarija pesni~ka i filozofska dela. x sanskrtski. santi- v. centi-. santim, -a m i santima, -e ` ‰fr. centimeŠ sitan novac, stoti deo franka (u Francuskoj i drugim zemqama). santina, -e ` ‰fr. sentine od lat. sentinaŠ 1. geol. tvrdo morsko dno ili dno jezera, reke. 2. pom. korito broda, dowi deo broda.

1109

santo santo, -a m ‰ital., {p. santoŠ svetac. santonin, -ina m ‰nlat. santoninumŠ farm. gorki prah, dobija se iz semena biqke Artemisia cinae, nekada kori{}en kao lek protiv glista. santorin, -ina m ‰prema gr~kom ostrvu SantorinŠ 1. miner. vulkanska kre~wa~ka stena, koristi se za pravqewe vodenog maltera i cementa. 2. vrsta gr~kog vina. santra~, -a m ‰tur. sant›rac od ar. {itrang od pers. {etrengŠ 1. {ah. 2. pomo}no sredstvo za potkivawe kowa. 3. motiv kocke kao {are, karo, kockasta {ara. 4. drvena ograda oko bunara. san}im pril. ‰tur. sankim, prema san misliŠ zast. kao bajagi, tobo`. sanhedrin v. sinedrijum. sanxak, -a m ‰tur. sancak zastavaŠ 1. teritorija koju su sultani davali na upravu svojim vojskovo|ama. 2. mawa administrativna oblast, okrug. sapa, -e ` ‰fr. sapeŠ voj. podzemni hodnik koji vodi u tvr|avu, za{ti}en rov. saper, -a m ‰fr. sapeurŠ vojnik koji kopa rovove, miner, inèwerac. sapijens prid. indekl. ‰lat. sapiensŠ mudar, pametan; v. homo sapijens. sapijenti sat v. sapienti sat. saponin, -ina (ob. u mn. saponini) m ‰lat. sapo sapunŠ hem. glikozid, otrovni sastojak mnogih biqaka, izaziva hemolizu; peni u kontaktu s vodom, upotrebqava se kao deterxent. x saponinski. saponit, -a i saponit, -ita m ‰lat. sapo sapun, v. -itŠ miner. vrsta mekog minerala, silikat aluminijuma i magnezijuma, sapunski kamen. saponifikacija, -e ` ‰lat. sapo sapun, v. -fikacijaŠ hem. 1. razgradwa masti na sapun i glicerol (pomo}u baza); supr. esterifikacija. 2. razgradwa estera na karbonsku kiselinu i alkohol (pomo}u baza ili kiselina). saponificirati, saponificiram, 3. l. mn. saponificiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. sapo sapun, v. -ficiratiŠ pretvarati, pretvoriti mast u sapun pomo}u baza. saprobiji, saprobija m mn. ‰gr~. sapros truo, bios ìvotŠ biol. organizmi, biqni i ìvotiwski, koji se hrane organskim materijama u raspadawu.

1110

saraj saprogen, -a, -o ‰gr~. sapros truo, v. -genŠ koji prouzrokuje truqewe; koji je nastao truqewem. sapropel, -a m ‰gr~. sapros truo, pelos blatoŠ muq, talog od organskih materija, koji se obrazuje na dnu staja}ih voda, u procesu truqewa u baznoj sredini; kada prodre u zemqinu koru, od wega vremenom nastaje nafta, ugaq. saprofiti, saprofita m mn., jd. saprofit, gen. saprofita ‰gr~. sapros truo, v. -fit(i)Š bot. biqke (bakterije, gqivice) koje se hrane odba~enim organskim materijama drugih organizama (opalo li{}e, le{evi uginulih ìvotiwa). x saprofitni i saprofitski. sapun, -una m ‰lat. sapo sapunŠ hem. natrijumova so stearinske ili palmitinske kiseline, sredstvo za prawe (medicinski ‹, te~ni ‹, toaletni ‹ i sl.). sapunski, -a, -o ‰v. sapunŠ koji se odnosi na sapun; koji deluje kao sapun; koji poti~e od sapuna. y sapunska opera televizijska serija u mnogo epizoda, melodramati~nog i sentimentalnog sadràja, œsapunica“ (izraz nastao po tome {to su takve serije finansirali proizvo|a~i sapuna). sapfinski, -a, -o v. sapfi~ki. sapfi~ki, -a, -o ‰lat. Sapphicus od gr~. Sapphikos od Sappho SapfoŠ kwi`. koji pripada anti~koj pesnikiwi Sapfo i odnosi se na wu. y sa(p)fi~ka strofa, sa(p)fi~ki stih strofa od tri jedanaesterca i jednog adoneja. sara, -e ` ‰ma|. szarŠ gorwi deo ~izme kojim je obuhva}en list noge. sarabanda i sarabanda, -e ` ‰fr. sarabande od {p. zarabanda od ar. serbend plesŠ 1. muz. lagani, dostojanstveni {panski ples u tro~etvrtinskom taktu, kori{}en kao tre}i stav barokne svite. 2. vrsta kowskog hoda, kora~awe po taktu. saraga, -e ` ‰lat. sargus od gr~. sargosŠ 1. zool. vrsta slatkovodne ribe, Alburnus alburnus, ~ija se krqu{t zbog srebrne boje koristi za proizvodwu ve{ta~kih bisera. 2. fig. suv, slab ~ovek, nalik na saragu. saraj, -aja m ‰tur. saray od pers. serayŠ 1. ist. palata, dvor turskih dostojanstvenika. 2. harem. 3. sultanova svita, posluga.

saransak saransak, -a i saransak, -aka m ‰tur. sar›msakŠ pokr. beli luk.

saraor = sarahor (v.). saraf, -afa m ‰tur. sarraf od ar. sarrafŠ zast. mewa~ novca; zlatar koji se bavi kupoprodajom strane valute i zlatnog novca. sarafan, -ana m ‰rus. sarafanŠ 1. etnol. gorwi deo ruske ènske narodne no{we bez rukava, s dubokim izrezom oko vrata. 2. deo ènske garderobe po uzoru na rusku narodnu no{wu. sarahor, -a = saraor, -a m ‰tur. silahcor od pers. silah{ur od ar. silah oru`jeŠ ist. 1. borac koji je oslobo|en odlaska u ratne pohode, ali je zaduèn za ~uvawe i odràvawe nekog dvorca ili tvr|ave. 2. titula koja se na osmanskom dvoru dobijala za posebno zaduèwe. sara~, -a~a m, vok. sara~u ‰tur. sarac od ar. saragŠ etnol. zanatlija koji izra|uje i prodaje predmete od koè (sedla, remewe, uzde, pletene kamxije, bisage i sl.). saraxa, -e ` ‰tur. s›raca od ar. siragaŠ pokr. 1. skrofuloza, tuberkuloza limfnih `lezda, naj~e{}e vratnih. 2. vrsta infektivne sto~ne bolesti prenosive na qude. sargaso v. sargasum. sargasum, -a m ‰nlat. sargassumŠ bot. morska trava, vrsta sme|ih algi u Atlantskom okeanu, Sredozemnom i Jadranskom moru, koju morske struje odnose na mirna mesta, gde prekrivaju velike povr{ine. sargija, -e ` ‰tur. sarg›Š tkanina za prekrivawe i umotavawe rana, zavoj. sargije = sagrije (v.). sard, -a m ‰lat. sarda, prema gr~. sardion kamen iz Sarda, glavnog grada anti~ke LidijeŠ miner. kamen sme|e boje, koristi se za izradu ukrasa i nakita. sardana, -e ` ‰{p. sardanaŠ muz. narodno kolo iz Katalonije, izvodi se uz pratwu narodnih instrumenata. sardela = srdela, -e `, gen. mn. sardela/srdela ‰ital. sardellaŠ zool. vrsta plave morske ribe, Clupea pilchardus. sardina, -e ` ‰ital. sardina od lat. sardina od gr~. sardineŠ konzervisana sardela (v.). sardoniks, -a m ‰gr~. sardonyx, v. sard, oniksŠ miner. vi{ebojni poludragi prugasti kamen,

sarkofag koristi se za izradu ukrasnih predmeta i nakita. sardoni~an, -~na, ~no ‰fr. sardonique od lat. Sardonius od gr~. Sardonios sardinijskiŠ podrugqiv, cini~an, pakostan, zajedqiv. y sardoni~an smeh razvla~ewe mi{i}a lica, koje li~i na smeh a izaziva ga otrovna trava sa Sardinije Sardonia herba; fig. podrugqiv, cini~an smeh. sardonski v. sardoni~an. sardski, -a, -o ‰ital. sardoŠ koji se odnosi na stanovnike Sardinije. y sardski jezik lingv. romanski jezik koji se govori na Sardiniji. sari, -ija m ‰hindu sari od sanskr. satiŠ etnol. indijska ènska haqina; bogato ukra{ena, jarko obojena svilena tkanina kojom se omotava telo, glava i ramena. sarin, -ina m ‰nem. SarinŠ nervni bojni otrov bez mirisa i boje, koji uzrokuje brzu smrt. sarkazam, -zma m ‰gr~. sarkasmos, prema sarkazein kidati meso, ujedatiŠ pakosna, zajedqiva {ala; zlobna ironija. sarkasti~an, -~na, -~no ‰fr. sarcastique, v. sarkazamŠ koji se odlikuje sarkazmom, pakosno {aqiv, zajedqiv, podrugqiv. sarko- ‰gr~. sarx, gen. sarkosŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava meso. sarkoid, -ida m ‰v. sarko-, -idŠ med. otok nalik na sarkom (v.). sarkoidoza, -e ` ‰v. sarkoid, -ozaŠ med. benigna bolest nepoznatog porekla koja napada sve organe, ob. limfne `lezde, koù, kosti ruku i jetru; manifestuje se promenama na koì u vidu crvenih pe~ata i visokom temperaturom. sarkolema, -e ` ‰v. sarko-, gr~. lemma quskaŠ anat. omota~ mi{i}nih vlakana. sarkom, -a m ‰gr~. sarkoma mesnata izraslina, v. sarko-, -omŠ med. maligni tumor vezivnog tkiva, koji se brzo razvija i metastazira. sarkomatoza, -e ` ‰nlat. sarcomatosa, v. sarkomŠ med. sarkom koji se pro{irio po ~itavom telu. sarkoplazma, -e `, gen. mn. sarkoplazmi ‰v. sarko-, plazmaŠ fiziol. citoplazma mi{i}ne }elije. sarkofag, -aga m ‰lat. sarcophagus od gr~. sarkophagos meso`der, mesojed, v. sarko-, -fagŠ a.

1111

sarma etnol. ist. mrtva~ki sanduk od specijalnog kamena koji je svojim osobinama uticao da se le{ brzo raspadne. b. luksuzan mrtva~ki sanduk napravqen od drveta, kamena ili metala, bogato ukra{en reqefnim motivima.

sarma, -e `, gen. mn. sarmi ‰tur. sarma ono {to je zamotano, od sarmak zamotatiŠ kulin. jelo od mlevenog mesa s pirin~em zamotanog u listove kiselog kupusa ili vinove loze. Sarmat, -ata m ‰prema SarmatijiŠ 1. ist. pripadnik nomadskog naroda nastawenog u Sarmatiji, oblasti koja se u starom veku nalazila u severoisto~noj Evropi, izme|u Visle i Volge. 2. geol. (sarmat) jedan od nekoliko naziva za gorwi miocen. sarong, -a m, mn. saronzi ‰malaj. sarungŠ 1. narodna no{wa u Indoneziji, Malaji i Cejlonu; duga~ka platnena ili svilena tkanina omotana oko tela, povezana u struku. 2. tkanina za tu ode}u. etnol.

saronski, -a, -o ‰prema palestinskoj pokrajini SaronŠ koji pripada ili se odnosi na Saron. y saronska ruà 1. rel. vrsta biqke koja se pomiwe u Bibliji, Pjesma nad pjesmama 2:1; u katoli~koj crkvi katkad sinonim za Hrista. 2. lepa devojka. saros, -a m ‰gr~. saros od akadskog {arŠ vremenski period od 18 godina i 10, 11 ili 12 dana, u kojem se pribli`no istim redom ponavqaju Sun~eva i Mese~eva pomra~ewa. SARS, -a m ‰skr. od engl. Severe Acute Respiratory SyndromeŠ med. jaki akutni respiratorni sindrom, atipi~na pneumonija izazvana virusom, vrlo zarazna, ~esto sa smrtnim ishodom. sarsaparila, -e ` ‰engl. sarsaparilla od {p. zarzaparrilla, prema zarzo grmŠ 1. bot. lekovita biqka iz porodice lovora, Smilax sarsaparilla, eteri~nog korena, ~ije se uqe koristi kao lek i u parfimeriji. 2. gazirani napitak za~iwen sarsaparilom, omiqen u SAD. sartije, sartija ` mn. ‰ital. sartiaŠ pom. jaka uàd koja pridràvaju jarbol. saruk, -a m, mn. saruci, gen. mn. saruka ‰tur. sar›k od sarmak zamotatiŠ etnol. ~alma, platno ili {al omotan oko fesa2 (v.). sarfalada nepr. v. safalada.

1112

satara{ sasafras, -a m ‰{p. sasafras od lat. saxifragaŠ bot. severnoameri~ko drvo iz porodice lovora, Sassafras officinale, sa aromati~nom korom koja se koristi u kozmetici i medicini. saspens, -a m ‰engl. suspenseŠ neizvesnost. sat, -a m, lok. satu, mn. satovi (sprave, v. 1) i sati (vremenske jedinice, v. 2) ‰tur. saat od ar. saa’Š 1. ~asovnik, sprava za merewe vremena (zidni ‹, pe{~ani ‹, ru~ni ‹, sun~ani ‹). 2. dvadeset i ~etvrti deo dana, ~as. z do sitnih sati do kasno, do jutra; vidim koliko je sati odmah mi je jasno u ~emu je stvar. satana i satana, -e m i ` = sotona i sotona, -e m i ` ‰gr~. satanas od hebr. satan protivnikŠ 1. rel. |avo, ne~astivi, najvi{i princip zla. 2. fig. veoma lo{ ~ovek, veliki gre{nik, zlikovac. satanist(a), -e m, mn. satanisti (`. satanistkiwa) ‰v. satanizamŠ poklonik Satane; osoba koja oboàva Satanu. satang, -a m, mn. satanzi ‰tajski satanŠ nov~ana jedinica u Tajlandu, stoti deo bahta2 (v.). satanizam, -zma m ‰v. satana, -izamŠ 1. oboàvawe Satane i sila zla; obredi kojima se oboàva Satana nasuprot Bogu. 2. a. sklonost zlu i upra`wavawu zla; kult ne~astivog u kwièvnosti i umetnosti. b. magija, crna magija. satanizacija, -e ` ‰v. satanizovatiŠ predstavqawe (koga) u najgorem mogu}em svetlu, prikazivawe (koga) kao velike opasnosti iako to nije, la`no optuìvawe (koga) za zlo~ine. satanizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. satanaŠ ocrniti koga, predstaviti, predstavqati ga u najgorem mogu}em svetlu, prikaz(iv)ati ga kao najve}u opasnost, la`no okriviti koga za nedela koja nije u~inio. satanisti~ki, -a, -o ‰v. satanizamŠ koji se odnosi na satanizam i sataniste. satanski, -a, -o = sotonski, -a, -o ‰v. satanaŠ 1. koji pripada satani, koji se odnosi na satanu; |avolski, ne~astiv. 2. fig. zloban, pakostan (‹ smeh). satara, -e ` ‰tur. sat›r od ar. saturŠ mesarska sekira s kratkom dr{kom o{trog se~iva za se~ewe mesa na pawu. satara{, -a m ‰ma|. szatarasŠ kulin. vrsta jela od povr}a.

satelit satelit, -a i satelit, -ita m ‰lat. satelles pratilacŠ 1. astron. naziv za nebeska tela koja kruè oko planeta, prirodna (npr. Mesec je Zemqin satelit) ili ve{ta~ka (npr. meteorolo{ki ‹, komunikacioni ‹ i sl.) 2. telesni straàr, pratilac, sledbenik. 3. ist. jedna od zemaqa socijalisti~kog bloka koja je bezrezervno sledila politiku Sovjetskog Saveza. 4. fig. skutono{a, poslu{nik, onaj koji bez razmi{qawa prihvata tu|e stavove. y Zemqin satelit ve{ta~ki satelit sa posadom ili bez we, lansiran u Zemqinu orbitu radi nau~nih istraìvawa, ostvarivawa telekomunikacionih veza, meteorolo{kog snimawa i sl; {pijunski satelit stanica ~iji je zadatak prikupqawe informacija za obave{tajne svrhe. satelitski i satelitski, -a, -o ‰v. satelitŠ koji pripada satelitu i odnosi se na wega. y satelitska antena ure|aj koja prima ultrakratkotalasni TV signal emitovan preko satelita; satelitska dràva dràva koja slepo sledi ideologiju i stavove drugih, ve}ih dràva, ob. supersila; satelitske telekomunikacije povezivawe udaqenih ta~aka na Zemqi pomo}u satelitskih komunikacionih veza; satelitski grad urbano naseqe u blizini ve}eg grada. satem-jezici, satem-jezika m mn. ‰pers. satem stoŠ lingv. isto~na grupa indoevropskih jezika, u kojima se prvobitni suglasnik k pretvorio u s (me|u wih spadaju i slovenski jezici); up. kentum-jezici. saten, -ena m ‰fr. satin od ar. zaituni zajtunski (po kineskom gradu Zajtunu)Š vrsta guste tkanine od svile kineskog porekla, atlas; u novije vreme proizvodi se i od ve{ta~kih vlakana. sati, -ija m ‰engl. suttee od sanskr. sati ~estita ènaŠ etnol. indijski obi~aj da ènu nakon smrti muà ìvu spaquju ili sahrawuju s wim. satinet, -a m ‰fr. satinette od satin, v. satenŠ polusvilena ili pamu~na, vrlo gusta i sjajna tkanina s prugama, koja se upotrebqava za ènske letwe haqine; poluatlas. satinirati, satiniram, 3. l. mn. satiniraju i nesvr{. ‰fr. satinerŠ (u)~initi da ne{to bude poput satena, (u)gladiti, (u)gla~ati, dati ~emu sjaj; (iz)vesti zlatnim koncem. svr{.

satrapija satir, -a i satir, -ira m ‰gr~. SatyrosŠ 1. mit. starogr~ki Bakhov pratilac, {umski bog s kozjim nogama, za{iqenim u{ima sli~nim malim rogovima, ~upavom kosom, kowskim ili kozjim repom. 2. u starogr~kim dramama, ~lan hora u satirama. 3. fig. ~ovek neumerene strasti, pohotqivac. satira i satira, -e ` ‰lat. satira, prvobitno satura me{avina, ~inija napuwena raznovrsnim vo}emŠ kwi`. 1. delo koje izvrgava podsmehu slabe strane qudske prirode, nosilaca vlasti, odre|enih staleà i sl. 2. u latinskoj poeziji, pesma koja na duhovit na~in kritikuje qudske slabosti. satirijaza, -e ` = satirijazis, -a m ‰gr~. satyriasis, v. satir, -ijazaŠ psih. izuzetno, neprirodno poja~an, nezaja`qiv polni nagon kod mu{karaca; up. erotomanija, nimfomanija. satirik zast. v. satiri~ar. satiri~an, -~na, -~no ‰lat. satiricus, v. satiraŠ koji je proèt satirom. satiri~ar, -a m, vok. satiri~aru i satiri~are ‰v. satiraŠ 1. kwi`. pisac satira. 2. duhoviti podsmeva~, ~ovek koji se izruguje drugima. satiri~ki, -a, -o ‰lat. satiricus, v. satiraŠ koji pripada satiri i odnosi se na wu. satirski i satirski, -a, -o ‰v. satirŠ koji pripada satiru ili se odnosi na satire. y satirska igra groteskna starogr~ka komedija s parodi~nim epilogom, ~iji su hor sa~iwavali satiri, a prikazivala se posle klasi~ne trilogije ozbiqnog sadràja. satisfakcija, -e ` ‰lat. satisfactio, prema satis dovoqan, v. -fakcijaŠ zadovoqewe; izviwewe; naknada {tete. satjagraha, -e ` ‰sanskr. satyagraha od satya istina, graha shvatitiŠ osnovno na~elo politike Mahatme Gandija: pasivan otpor, odupirawe nasiqu nenasiqem. satqik = sajtqik (v.). satrap, -a m ‰gr~. satrapes od pers. k{athra-pavan za{titnik zemqeŠ 1. ist. carski namesnik u nekada{wim persijskim pokrajinama. 2. fig. samovoqan i okrutan vladar, samodràc, despot. x satrapski. satrapija, -e ` ‰gr~. satrapeia, v. satrapŠ ist. 1. oblast kojom je vladao satrap. 2. jedna od ve-

1113

saturator likih pokrajina koje su sa~iwavale staropersijsku dràvu. 3. fig. zemqa kojom upravqa nemilosrdan i okrutan vladar. saturator, -a m ‰v. saturiratiŠ ure|aj za dodavawe gasova te~nostima do zasi}ewa. saturacija, -e ` ‰lat. saturatioŠ 1. zasi}enost, popuwenost. 2. hem. stawe u kojem neko jediwewe vi{e ne moè da primi nove sastojke. 3. ekon. zasi}ewe trì{ta odre|enom vrstom proizvoda. saturirati, saturiram, 3. l. mn. saturiraju svr{. ‰lat. saturare zasititiŠ 1. potpuno zasititi ne~im, napuniti. 2. hem. dodavati odre|ene supstance nekom rastvoru do potpunog zasi}ewa. Saturn, -a m ‰lat. SaturnusŠ 1. mitol. starorimski bog zemqoradwe, pandan gr~kom Kronosu. 2. astron. {esta planeta Sun~evog sistema, izme|u Jupitera i Urana, okruèna prstenovima. saturnalije, saturnalija ` mn. ‰lat. Saturnalia od Saturnus SaturnŠ 1. ist. anti~ke rimske sve~anosti u slavu Saturna, proslavqale su se sredinom decembra, dani op{teg veseqa. 2. fig. razuzdana svetkovina, bu~an provod, orgije. saturnizam, -zma m ‰nlat. saturnismus, prema lat. Saturnus Saturn, v. -izamŠ med. hroni~no trovawe olovom, ob. kao profesionalna bolest. saturninski, -a, -o ‰lat. SaturninusŠ 1. koji pripada Saturnu, koji se odnosi na Saturn. 2. olovni, koji sadrì olovo (alhemi~ari su povezivali olovo s planetom Saturnom). y saturninski stih kwi`. stari dvodelni rimski stih. sa}ura, -e = sa}urica i sa}urica, -e ` ‰ma|. szatyorŠ zast. korpica za hleb ispletena od slame. saug, -a m ‰nem. saugen sisatiŠ tehn. deo mehanizma za pokretawe, paqewe automobilskog motora, ~ok (v.). saulisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰tur. savulmak povu}i seŠ pokr. smiri(va)ti se, savlada(va)ti se. saum, -a m ‰tur. savm od ar. sawmŠ 1. u islamu uzdràvawe vernika od hrane, post. 2. vreme posta. sauna, -e `, gen. mn. sauna ‰fin. saunaŠ 1. parno finsko kupatilo. 2. fig. veoma sparno vreme ili jako zagrejana prostorija.

1114

saften saund, -a m ‰engl. sound zvukŠ muz. tipi~an zvuk, utisak koji ostavqa orkestar ili neki drugi muzi~ki sastav (u zabavnoj muzici ili xezu). saundtrek, -a m ‰engl. soundtrackŠ muz. a. tonski zapis muzike iz nekog filma, televizijske serije i sl.; muzika iz nekog filma, televizijske serije i sl. b. nosa~ zvuka (gramofonska plo~a, kaseta, kompaktni disk i sl.) s muzikom iz nekog filma pu{ten u prodaju. saurijaza, -e ` ‰nlat. Sauria red gmizavaca od gr~. sauros gu{ter, -ijazaŠ med. patolo{ka promena na koì, nalik na krqu{t gmizavaca. sauriji, saurija m mn. ‰nlat. Sauria od gr~. sauros gu{terŠ paleont. naziv za izumrle gmizavce iz vremena trijasa. sauroliti, saurolita m mn. ‰gr~. sauros gu{ter, v. -lit1(i)Š paleont. okameweni ostaci gmizavaca. -saur(us) ‰gr~. sauros gu{terŠ kao drugi deo sloènice upu}uje na razne vrste izumrlih velikih gmizavaca (dinosaurus, ihtiosaurus). sauh nepr. v. saug. safalada, -e ` (uob. i salfalada, -e `) ‰austr. Safaladi, Savaladi od ital. cervellataŠ vrsta kratkih, debelih kobasica napravqenih od sitno samlevenog za~iwenog sviwskog i june}eg mesa. safari, -ija m ‰engl. safari iz svahilija od ar. safar putovaweŠ organizovani lov na divqa~ u afri~kim zemqama ili wihovo posmatrawe. y safari park vrsta zoolo{kog vrta na velikom prostoru, sa egzoti~nim ìvotiwama od kojih neke ìve na slobodi. safer, -a m ‰tur. safer od ar. safarŠ drugi mesec Mese~eve godine kod muslimana. safijan, -a m ‰nem. Saffian od tur. sahtiyan od pers. sahtiyanŠ fino u{tavqena kozja ili ov~ja koà. x safijanski. safir, -ira m ‰lat. sapp(h)irus od gr~. sappheiros od hebr. sappirŠ miner. dragi kamen plave boje, varijanta korunda. x safirni. safi~ki v. sapfi~ki. saft, -a (nepr. soft) m ‰nem. SaftŠ kulin. fam. 1. sok od pe~ewa. 2. sos, umak. saften, -a, -o = saftan, -a, -o ‰v. saftŠ fam. pun vlastitog soka (o jelu), so~an.

sahan sahan, -a m, mn. sahani, gen. mn. sahana ‰tur. sahan od ar. sahnŠ pli}a bakarna posuda u kojoj se posluùju jela, tawir. saharidi, saharida m mn. ‰srlat. saccharum od gr~. saccharon {e}erŠ hem. grupa ugqenih hidrata rastvorqivih u vodi, {e}eri. saharimetar, -tra m, mn. saharimetri, gen. mn. saharimetara ‰v. saharidi, -metarŠ instrument kojim se odre|uje koncentracija {e}era u rastvoru. saharimetrija, -e ` ‰v. saharidi, -metrijaŠ merewe koncentracije {e}era u rastvoru; merewe nivoa {e}era u krvi. saharin, -ina m ‰srlat. saccharum v. -inŠ ve{ta~ki proizveden beli prah koji se koristi za zasla|ivawe, ve{ta~ki zasla|iva~ oko 500 puta sla|i od {e}era. saharinski, -a, -o ‰v. saharinŠ 1. koji se odnosi na saharin. 2. fig. sladuwav, preterano sentimentalan. saharoza, -e ` ‰v. saharidi, -ozaŠ dobija se iz {e}erne repe ili trske. saharometar v. saharimetar. saharometrija v. saharimetrija. saharski, -a, -o ‰po Sahari, najve}oj pustiwi na svetuŠ koji poti~e iz Sahare; koji se odnosi na Saharu i podru~ja oko we; koji podse}a na Saharu (saharska vru}ina). y saharski jezici posebna grupa afri~kih jezika. sahat i sahat, -a m v. sat. y sahat-kula kula orijentalne arhitekture sa satom na vrhu. saha~ija, sahaxija = sajxija (v.). saha~inica = sajxinica (v.). Sahel, -a m ‰ar. sahil obalaŠ geogr. zona u Africi izme|u pustiwske i tropske oblasti, koja se proteè od Mauritanije do Sudana, a pogo|ena je ~estim su{ama. saher-torta, -e ` ‰po be~kom poslasti~aru Saheru (Sacher)Š kulin. torta od ~okolade prekrivena glazurom, ispuwena kremom ili xemom od kajsija. sahib, -a m ‰ar. sahib gospodarŠ 1. gospodar, gospodin; u nekada{woj Indiji naziv za belca uop{te. 2. bogat, ugledan ~ovek. sahibija, -e m ‰tur. sahib od ar. sahibŠ gospodar, vlasnik, doma}in.

sving sa~, sa~a m ‰tur. sacŠ etnol. zemqani ili metalni poklopac, ob. sa rupom na sredini, pod kojim se peku hleb, meso i druga jela tako {to se prekrije èravicom. sa~ma, -e `, gen. mn. sa~mi ‰tur. sacmaŠ 1. olovna zrna u obliku kuglica, sluè za puwewe lova~kih pu{aka, sa~marki (v.). 2. vrsta posebno pripremqene hrane za stoku (sojina ‹, suncokretova ‹). 3. etnol. ukrasne rese na pe{kirima, ko{uqama, stolwacima i sl. sa~marica, -e = sa~marka, -e `, dat. sa~marki ‰v. sa~maŠ 1. pu{ka glatke cevi, ob. za lov, koja se puni sa~mom. 2. sp. takmi~arska pu{ka za ga|awe lete}ih meta. y policijska sa~marka pu{ka neu`qebqene cevi, koristi se za onesposobqavawe qudi, naj~e{}e se puni gumenim kuglicama, ali i opojnim sredstvima ili strelicama. saxak, -a m ‰tur. sac ayak gvozdeni tronoàc, v. sa~, ayak nogaŠ pokr. metalni tronoàc iznad vatre na kome se kuva. svastika, -e ` ‰sanskr. svastika sre}a, dobrobitŠ jednakokraki krst s vrhovima savijenim pod pravim uglom, kukasti krst; simbol Sunca i plodnosti u hinduizmu, simbol Hitlerovog nacionalsocijalisti~kog pokreta u Nema~koj. svahili, -ija m ‰ar. sahil obalaŠ lingv. isto~noafri~ki jezik iz porodice bantu, karakteristi~an po velikom broju re~i preuzetih iz arapskog; materwi jezik stanovnika u vi{e dràva na isto~noj obali Afrike, a kao jezik me|usobne komunikacije upotrebqava ga jo{ oko 40 miliona pripadnika razli~itih afri~kih naroda. SVGA /es-ve-ge-a/ ‰engl. SVGA skr. od S(uper) V(ideo) G(raphics) A(rray) super videografi~ki nizŠ ra~. standard izuzetno visoke definicije za prikaz grafi~kih informacija na monitoru, vi{i od VGA (v.). sveter, -a m (uob. sviter, -a m) ‰engl. sweater od sweat znojiti seŠ a. pletena, debela sportska ko{uqa od vune ili pamuka. b. tanak pleteni yemper bez rukava. sving, -a m ‰engl. swingŠ 1. muz. stil xez-muzike u brzom ritmu, nastao tridesetih godina XX veka, kori{}en naro~ito u aran`manima za veliki orkestar. 2. popularni ples.

1115

svinger svinger, -a m (`. svingerka, dat. i lok. svingerki) ‰engl. swingerŠ u~esnik u grupnom seksu; onaj koji je sklon mewawu seksualnih partnera. x svingerski. 2. rib. mehani~ki indikator ugriza ribe, koji se diè ili spu{ta u zavisnosti od toga da li je riba krenula ka obali ili od obale. svita, -e ` ‰fr. suite nizŠ 1. pratwa istaknutih osoba u kojoj se nalazi vi{e qudi. 2. muz. a. instrumentalna kompozicija od tri ili vi{e stavova koje ~ine stilizovane dvorske igre (alemanda, ìga, kuranta, sarabanda i sl.), vrhunac doìvela u baroku; up. partita; b. orkestarska kompozicija sastavqena od najva`nijih motiva iz baleta ili opere. sviter v. sveter. svi~, -a m ‰engl. switch skretnica; prebaciti, obrnutiŠ posrednik. y svi~-posao ekon. kupovina robe ili deviza preko posrednika, koristi razliku u ceni ili kursne razlike, pri ~emu se prodavac i krajwi kupac obi~no ne poznaju. ra~. prekida~ kao deo ra~unarskih sistema. svi~ing, -a m ‰engl. switchingŠ ekon. simultana prodaja i kupovina robe preko posrednika, koja predvi|a razli~ite kona~ne datume isporuke. seansa, -e ` ‰fr. seanceŠ 1. sastanak, skup, naj~e{}e radi prizivawa duhova (spiritisti~ka ‹). 2. med. pojedina~na poseta lekaru ili psihijatru, u okviru duè terapije. SEATO, -a m ‰engl. skr. South-East Asia Treaty OrganizationŠ Organizacija odbrambenog pakta za Jugoisto~nu Aziju (pod ameri~kom kontrolom, sli~na NATO-u); up. SEATO. sebeb, -a, sebep, -a i sevet, -a m ‰tur. sebeb od ar. sababŠ pokr. razlog, povod. sebep v. sebeb. sebiq, -iqa m ‰tur. sebil od ar. sabilŠ pokr. javna ~esma u obliku kioska, podignuta u dobrotvorne svrhe. seboreja, -e ` ‰lat. sebum loj, v. -rejaŠ med. poja~ano lu~ewe lojnih `lezda pod dejstvom naslednih faktora ili hormonskih promena, moè dovesti do crvenila, bubuqica, perutawa ili opadawa kose. sevap, -apa m ‰tur. sevap od ar. tawabŠ dobro delo; bo`ja nagrada za u~iweno dobro delo.

1116

segregat sevast, -a m ‰gr~. sebastos uzvi{en, carskiŠ sudija u sredwovekovnoj srpskoj dràvi. sevastokrator, -a m ‰gr~. sebastos uzvi{en, carski, gr~. kratos vlastŠ vojni zapovednik; ~in u sredwovekovnoj srpskoj vojsci. sevdalija, -e m i ` ‰tur. sevdal›, v. sevdahŠ strastven, zaqubqen ~ovek. sevdalinka, -e ` dat. i lok. sevdalinki ‰v. sevdah, sevdalijaŠ strasna i ~e`wiva qubavna pesma sa izraènim orijentalnim muzi~kim motivima. sevdah, -aha m ‰tur. sevda qubav od ar. sawda’ crna; crna ù~Š qubav, zanos, strast; qubavna ~e`wa, qubavna patwa. sevdisati, -{em nesvr{. ‰tur. sevdi od sevmek voleti, qubitiŠ predavati se qubavnoj ~e`wi i zanosu; uzdisati. sevet v. sebeb. segve ‰ital. segue sledi od seguire sleditiŠ muz. nastavqa se (oznaka u notama koja pokazuje da treba pre}i direktno, bez pauze na slede}i deo). seger-kle{ta, -a s mn. ‰nem. Sagezange, kle{ta za testerisaweŠ kle{ta za rezawe, koja na kraju imaju nazubqeni to~ak za rezawe. segidiqa, -e ` ‰{p. seguidilla, dem. od seguida nastavakŠ muz. ìvahni {panski ples u tr~etvrtinskom ritmu, ~esto propra}en kastawetama. segment, -a m, mn. segmenti, gen. mn. segmenata ‰lat. segmentum, prema secare se}i, rezatiŠ odse~ak, deo ne~ega. y geom. kru`ni segment deo kru`nice izme|u luka i tetive; sferni segment deo koji se dobija presekom sfere i ravni. x segmentni. segmentacija, -e ` ‰nlat. segmentatio, v. segmentŠ 1. a. deqewe, razgrani~avawe; podela na segmente. b. lingv. podela govornog lanca na morfeme. 2. biol. deqewe jajne }elije na blastomere (v.). segmentiran, -a, -o ‰engl. segmented, v. segmentiratiŠ tehn. koji je podeqen na segmente, npr. arhitektura ra~unarskog sistema. segmentirati, segmentiram, 3. l. mn. segmentiraju svr{. i nesvr{. ‰v. segmentŠ (po)deliti, cepati, praviti segmente od celine. segregat, -ata m ‰lat. segregatumŠ odvojeni, udaqeni ili odstraweni deo celine.

segregatorij segregatorij v. segregatorijum. segregatorijum, -a i segregatorij, -ija m ‰nlat. segregatoriumŠ sprava za odvajawe te~nosti. segregacija, -e ` ‰nlat. segregatioŠ izdvajawe, odvajawe iz neke celine, razlu~ivawe. y rasna segregacija politi~ko odvajawe dela stanovni{tva na osnovu boje koè i ograni~avawe wegovih prava. x segregacijski i segregacioni. segregacionizam, -zma m ‰v. segregacijaŠ politika koja se zalaè za sprovo|ewe segregacije. segregacionist(a), -e m, mn. segregacionisti ‰v. segregacijaŠ onaj koji obavqa odvajawe, razdvajawe, segregaciju; pristalica segregacionizma. segregirati, segregiram, 3. l. mn. segregiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. segregareŠ odvajati, odvojiti od celine; izolovati ob. na osnovu rasne pripadnosti. sedativ, -a i sedativ, -iva m ‰srlat. sedativus umiruju}i, prema sedare umiriti, ublaìtiŠ farm. sredstvo za umirewe, obi~no deluje i uspavquju}i. sedativan, -vna, -vno ‰srlat. sedativusŠ koji se odnosi na sedativ; koji deluje kao sedativ, umiruju}i. sedentaran, -rna, -rno ‰lat. sedentarius, prema sedere sedetiŠ stalno nastawen, slabo pokretqiv, sedela~ki (o stanovni{tvu, na~inu ìvota); supr. nomadski. seder, -a m ‰hebr. sedher red, poredakŠ rel. tradicionalna porodi~na jevrejska ve~era uo~i Pashe (v.), pra}ena ~itawem hagade (v.). sedef, -a m ‰tur. sedef od ar. sadafŠ 1. unutra{wi, sjajni sloj qu{tura nekih {koqki i puèva, koristi se za izradu nakita i ukrasnih predmeta. 2. bot. vi{egodi{wa biqka, petoprsnica, Ruta graveolens. x sedefni. sedefast, -a, -o ‰v. sedefŠ nalik na sedef, koji se preliva kao sedef. sedec, -a m ‰nem. Sedez od lat. sedecim {esnaestŠ 1. {esnaestina {tamparskog tabaka. 2. oznaka u bibliotekarstvu za kwigu visine mawe od 20 cm.

seiz sediqa, -e ` ‰fr. cedilleŠ kukica, grafi~ka oznaka ispod slova ü i ô da bi se ozna~io wihov izgovor (u francuskom, portugalskom, rumunskom i turskom jeziku). sediment, -a m ‰lat. sedimentum, prema sedere sedetiŠ talog, naslaga; nerastvorive materije u te~nosti, izdvajaju se taloèwem. sedimentaran, -rna, -rno ‰nlat. sedimentarius, v. sedimentŠ koji je nastao taloèwem. sedimentacija, -e ` ‰nlat. sedimentatio, v. sedimentŠ 1. taloèwe nerastvorenih ~estica neke materije u te~nosti. 2. med. laboratorijsko odre|ivawe brzine taloèwa odre|enih }elija iz krvi. sedimentni, -a, -o ‰v. sedimentŠ koji se odnosi na sedimente. y sedimentne stene geol. stene nastale taloèwem mineralnog materijala na povr{ini Zemqine kore. sedirati, sediram svr{. i nesvr{. ‰lat. sedare, v. sedativŠ med. umiri(va)ti (bolesnika) sedativima, da(va)ti sredstva za umirewe. sedisvakancija, -e ` ‰lat. sedes stolica, vacare biti prazanŠ 1. kat. period u kome je upra`wena stolica pape ili biskupa. 2. bezvla{}e. sezam, -a m ‰lat. sesamum od gr~. sesamon seme susamaŠ bot. v. susam. z sezame, otvori se magi~na formula kojom se otvaraju vrata (iz bajke œAli Baba i 40 razbojnikaŒ); fig. ~udotvorno re{ewe, sredstvo koje sve omogu}ava. sezona, -e ` ‰fr. saison od lat. satio sejawe, setva, prema serere sejatiŠ doba godine, period najpogodniji za obavqawe odre|ene vrste poslova (setva, berba, skijawe, kupawe, pozori{te, zabave itd.). y glavna sezona vreme za obavqawe odre|ene delatnosti; mrtva sezona vreme u kome odre|ena delatnost miruje. sezonac, -nca m, mn. sezonci, gen. mn. sezonaca ‰v. sezonaŠ sezonski radnik, onaj koji radi odre|ene poslove (berbu, ètvu, turisti~ke usluge i sl.) samo u sezoni. sezonski, -a, -o ‰v. sezonaŠ koji je povezan sa sezonom i dolazi do izraàja u odre|enoj sezoni; koji se odnosi na sezonu ili joj pripada. seiz, -a m, mn. seizi, gen. mn. seiza ‰tur. seyis od ar. sayisŠ ist. kowu{ar, ob. u vojsci ili u po{tanskim stanicama (menzilhanama, v.).

1117

seizmicitet seizmicitet -eta m ‰v. seizmi~anŠ geol. prirodna seizmi~ka aktivnost nekog podru~ja u odre|enom vremenskom periodu. seizmi~an, -~na, -~no = seizmi~ki, -a, -o ‰gr~. seismos potresŠ koji se odnosi na zemqotrese, trusni; koji proisti~e iz potresa; koji prati potrese. seizmi~ki = seizmi~an (v.). seizmo- ‰gr~. seismos potresŠ lingv. na po~etku re~i ozna~ava ono {to je povezano sa zemqotresom. seizmogram, -a m ‰v. seizmo-, -gramŠ grafi~ki zapis zemqotresa registrovan seizmografom; odre|uje vrstu i pravac dejstva potresa. seizmograf, -a m ‰v. seizmo-, -grafŠ tehn. ure|aj za registrovawe zemqotresa. x seizmografski. seizmografija, -e ` ‰v. seizmo-, -grafijaŠ nau~no beleèwe i ispitivawe pomerawa tla. seizmolog, -a m, mn. seizmolozi, gen. mn. seizmologa ‰v. seizmo-, -logŠ stru~wak koji se bavi seizmologijom. seizmologija, -e ` ‰v. seizmo-, -logijaŠ nauka koja prou~ava zemqotrese i pojave koje ih prate. seizmolo{ki, -a, -o ‰v. seizmologijaŠ koji se odnosi na seizmologiju i seizmologe. seizmometar, -tra m ‰v. seizmo-, -metarŠ ure|aj za merewe ja~ine zemqotresa. seir i seir, -a m ‰tur. seyir od ar. sayrŠ pokr. gledawe, razgledawe; uìvawe u gledawu ne~eg lepog (prostora, filma, mesta i sl.). seiriti, -im nesvr{. ‰v. seirŠ 1. gledati opu{teno, uìvati u razgledawu ne~eg lepog. 2. likovati; uìvati u tu|oj nevoqi. seirxija, -e m ‰v. seir, -xijaŠ pokr. onaj koji uìva, razgleda, onaj koji je opu{ten. sei~ento i sei~ento, -a m ‰ital. seicento (hiqadu) {eststo (godina)Š naziv za XVII vek u italijanskoj umetnosti i kulturi. sejv, -a m ‰engl. save spremiti, sa~uvatiŠ ra~. memorisawe podataka unesenih u kompjuter. sejlan, -ana m ‰tur. seylani cejlonskiŠ {upqa kuglica od kakvih je nanizana ogrlica, perla. sejm, -a m ‰poq. sejm zbor, skupŠ a. zakonodavna skup{tina, parlament u Poqskoj. b. ist. sta-

1118

sekvencioni le{ko-predstavni~ka skup{tina u Poqskoj i Litvaniji (XIV–XVIII vek). sejmen(in), -a m, mn. sejmeni, gen. mn. sejmena ‰tur. seymen od pers. segbanŠ ist. 1. psetar, kerovo|a. 2. jani~arski vojnik, pe{ak. 3. straàr, pandur. sek, -a m ‰fr. sec suvŠ suvo vino, vino u kome je sav {e}er iz gro`|a procesom fermentacije pretvoren u alkohol; up. sekt. SEKAM, -a m ‰fr. SECAM, skr. od Sequentiel a memoire sekvencijalan sa memorijomŠ sistem za emitovawe televizijskog signala u boji, kompatibilan sa crno-belim prijemnicima. sekans, -a m ‰lat. secans koji se~eŠ geom. odnos izme|u hipotenuze i nalegle katete u goniometriji, recipro~na vrednost kosinusa; skr. sec. sekanta, -e i sekanta, -e ` ‰lat. secans od secare se}iŠ se~ica, prava koja se~e krivu. y sekanta kruga prava koja se~e kru`nicu u dvema ta~kama. sekantan, -tna, -tno ‰ital. seccante od seccare sekirati, nerviratiŠ dosadan, svadqiv, zajedqiv; koji prigovara, zanoveta, neprijatan. sekvenca, -e ` ‰lat. sequentia, prema sequi sleditiŠ 1. ono {to dolazi iza ~ega, slede}e; niz, redosled. 2. lingv. ustaqeni red niza glasova ili jezi~kih jedinica. 3. muz. ponavqawe nekog motiva u vi{im ili niìm tonovima. 4. film niz slika koji ~ini najmawu filmsku celinu. sekvencer, -a m ‰engl. sequencerŠ muz. tehn. elektronski ure|aj koji pamti notne sekvence i prosle|uje ih sa sintesajzera na druge ure|aje za generisawe i modifikovawe zvuka. sekvencija, -e ` ‰v. sekvencaŠ kat. vrsta crkvene himne; deo mise koji se peva. sekvencijalan, -lna, -lno ‰v. sekvencaŠ uzastopan, slede}i; dosledan, pravilan. y sekvencijalni uzorak u statistici: nasumice uzet uzorak, slu~ajni uzorak ~ija vrednost nije odre|ena unapred. sekvencioni, -a, -o ‰v. sekvencaŠ koji se odnosi na sekvencu. y sekvenciona logika inform. posledi~na logika u kojoj odziv mreè zavisi od trenutnih podsticaja i odziva koji je u toku.

sekvestar sekvestar, -stra m, mn. sekvestri, gen. mn. sekvestara ‰lat. sequester posrednik, poverenik, v. sekvestriratiŠ 1. prinudna uprava; upravnik u prinudnoj upravi. 2. prav. predaja neke sporne stvari po sudskom nalogu ili dogovoru stranaka povereniku na ~uvawe. 3. med. odumrli deo tkiva, obi~no kosti, koji se odvaja od organa kome pripada. sekvestrator, -a m ‰nlat. sequestratorŠ prav. upravnik ili starateq pokretne ili nepokretne imovine oko koje se vodi spor, odre|uje ga dràva ili sud. sekvestracija, -e ` = sekvestrirawe, -a s ‰lat. sequestratioŠ 1. prav. privremeno stavqawe zabrane raspolagawa spornom imovinom osobi protiv koje se vodi sudski spor. 2. med. odvajawe umrtvqenog dela organa. sekvestrektomija v. sekvestrotomija. sekvestrirati, sekvestriram, 3. l. mn. sekvestriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. sequestrare odvojiti, ostaviti na stranuŠ (iz)vr{iti sekvestraciju. sekvestrotomija, -e ` ‰v. sekvestar, -tomijaŠ med. operativno odstrawivawe odumrlog dela nekog organa. sekvoja, -e ` ‰engl. sequoia, prema Sekvoji (Sequoyah, 1770–1843), indijanskom poglavici i nau~niku iz plemena êrokiŠ bot. xinovsko ~etinarsko drvo, Sequoia gigantea, koje raste u Kaliforniji; neka stabla dostiù visinu i do 150 m, a ìve i do 3000 godina. sekeqi-gula{, -a m ‰ma|. szekely-gulyasŠ jelo od mesa i kiselog kupusa za~iweno pavlakom, spravqeno kao gula{.

kulin.

seke{, -a m ‰ma|. szokes od tur. sekis, sikisŠ pokr. stariji ~ovek koji se udvara devojkama. sekirati (se), -am (se) nesvr{. ‰austr. sekkieren, od ital. seccare dosa|ivatiŠ nervirati (se), uzrujavati (se), gwaviti; gubiti vreme oko nekih dosadnih poslova. seko, -a m ‰ital. secco, fr. sec suv od lat. seccusŠ 1. lik. slikawe na suvoj podlozi. 2. (kao pril.) muz. oznaka za oporu i suzdrànu interpretaciju. sekondhend, -a m ‰engl. second-hand iz druge rukeŠ 1. prodavnica polovne robe. 2. (kao prid.

seks indekl.) koji je ve} kori{}en, polovan (o ode}i i sl.). seko-re~itativ, -iva m v. re~itativ. sekret, -eta m ‰lat. secretus izlu~en od secernere rastaviti, (raz)lu~itiŠ fiziol. izlu~evina `lezda ili nekih organa. sekretar, -ara m ‰srlat. secretarius od secretum tajnaŠ 1. (`. sekretarica, -e) a. osoba koja vodi operativne poslove nekog dru{tva; pisar; zapisni~ar. b. administrativni slu`benik u preduze}u, ustanovi. 2. a. visoki vladin slu`benik u nekim zemqama; ministar. b. glavni funkcioner nekih politi~kih organizacija (generalni ‹). 3. zool. afri~ka stepska ptica koja uni{tava zmije, Sagittarius serpentarius, tako nazvana po perju na glavi koje li~i na gu{~ija pera. x sekretarski. sekretarij v. sekretarijum. sekretarijat, -ata m ‰fr. secretariat od srlat. secretariatus, v. sekretarŠ 1. kancelarija sekretara; odeqewe ustanove u kome se obavqaju administrativni poslovi. 2. dràvni ili administrativni organ uprave. 3. sekretarski ~in ili zvawe. sekretarijum, -a m i sekretarij, -ija m ‰srlat. secretariumŠ kat. prostorija u kojoj biskup obla~i odnosno skida liturgijsku odoru pre odnosno posle mise. sekreter, -era m ‰fr. secretaireŠ deo name{taja sa vi{e malih fioka i podlogom za pisawe. sekretin, -ina m ‰v. sekret, -inŠ fiziol. hormon dvanaestopala~nog creva. sekretirati, sekretiram, 3. l. mn. sekretiraju nesvr{. ‰engl. secrete od lat. secretum tajna; u zna~ewu 2 od lat. secernere secretum lu~itiŠ 1. ~uvati ne{to u tajnosti; dràti pod kqu~em. 2. izlu~ivati, lu~iti. sekrecija, -e i sekrecija, -e ` ‰lat. secretio prema secernere secretum lu~itiŠ fiziol. 1. lu~ewe (npr. `lezda), izlu~ivawe te~nih produkata iz tela. 2. produkt lu~ewa, izlu~evina. x sekrecijski. seks, -a m ‰engl. sex od lat. sexus polŠ 1. skup radwi vezanih za polni nagon; polni ìvot, polnost, seksualnost. 2. àrg. polni odnos, sno{aj. y seks-bomba ènska osoba iz javnog ìvota koja svojim izazovnim spoqnim izgle-

1119

seksagezima dom privla~i op{tu pa`wu; seks-simbol popularna osoba, ob. iz sveta filma, popularne muzike i sl., koja, po shvatawu ve}ine, poseduje izuzetnu privla~nost i stoga predstavqa obrazac; seks-kontrola lekarska provera kojom se od 1968. godine kod sportistkiwa utvr|uje pol na osnovu hromatinskog testa; seks-turizam poseta stranim zemqama u kojima je prostitucija ra{irena, a usluge prostitutki jeftine, ili postoje mogu}nosti za zadovoqewe posebnih seksualnih potreba. seksagezima, -e ` ‰lat. sexagesima {ezdeseta, prema sexaginta {ezdesetŠ kat. osma nedeqa pre Uskrsa ({ezdesetnica), dve nedeqe pre korizme. seksagezimalan, -lna, -lno ‰lat. sexagesimus {ezdesetiŠ mat. koji se odnosi na broj {ezdeset i sve brojeve deqive sa {ezdeset; primewuje se u podeli ugaonih stepeni i podeli sata na minute i sekunde. seksagon nepr. v. heksagon. seksepil, -a m (nepr. seksipil) ‰engl. sex appeal, v. seks, appeal privla~nostŠ razg. polna, seksualna privla~nost neke osobe. seksepilan, -lna, -lno (nepr. seksipilan) ‰v. seksepilŠ koji svojim izgledom budi seksualnu èqu kod suprotnog pola, privla~an, izazovan. sekser, -a m ‰austr. nem. Sechser od sechs {estŠ ist. sitan austrougarski novac, prvobitno vredeo {est gro{a ili {est krajcara. seksi i seksi prid. indekl. ‰engl. sexyŠ polno zavodqiv, seksualno uzbudqiv, erotski privla~an. seksizam, -zma m ‰engl. sexism, v. seks, -izamŠ polna diskriminacija, naj~e{}e mu{karaca prema ènama. x seksisti~ki. seksipil nepr. v. seksepil. seksipilan nepr. v. seksepilan. seksist(a), -e m, mn. seksisti (`. seksistkiwa, -e) ‰engl. sexist, v. seksizamŠ koji sprovodi polnu diskriminaciju. seksolog, -a m, mn. seksolozi, gen. mn. seksologa ‰v. seks, -logŠ stru~wak koji se bavi seksologijom. seksologija, -e ` ‰v. seks, -logijaŠ nauka koja prou~ava seksualne odnose me|u qudima. x seksolo{ki.

1120

seksualan seksta, -e ` ‰lat. sexta {estaŠ 1. muz. a. {esti ton dijatonske skale. b. interval od {est celih tonova. 2. kat. jedna od dnevnih molitvi u odre|eno vreme. 3. u igri s kartama, {est karata pore|anih po veli~ini u istoj boji. sekstant, -a m, mn. sekstanti, gen. mn. sekstanata ‰nlat. sextans {estinaŠ 1. geom. {estina kruga. 2. astron. instrument za merewe uglova, visine i rastojawa zvezda, pri ~emu se odre|uju geografska {irina i duìna, naj~e{}e se koristi za utvr|ivawe poloàja broda. sekstantni, -a, -o ‰v. sekstantŠ koji se odnosi na sekstant, koji ima osobine sekstanta ili li~i na wega. sekstet, -eta m ‰nem. Sextett od ital. sestettoŠ muz. 1. muzi~ko delo za {est instrumenata ili peva~a. 2. {esto~lani instrumentalni ili vokalni sastav. sekstilion, -ona m ‰lat. sextilis {esti, v. (m)ilionŠ broj koji se pi{e cifrom 1 sa 36 nula (milion podignut na {esti stepen), 1036. sekstodecimo-format, -ata m ‰lat. sextodecimo od sextusdecimus {esnaest, v. formatŠ {tamp. 1. tabak presavijen na 16 listova. 2. kwiga takvog formata, A7 (74×105 mm). sekstola, -e ` ‰nem. Sextole od lat. sextus {estiŠ muz. grupa od {est nota ~ija vrednost odgovara trajawu ~etiri ili osam nota iste ritmi~ke vrednosti. seksto-format, -ata m ‰lat. sexto od sextus {esti, v. formatŠ {tamp. 1. {estina tabaka (tabak presavijen na 6 listova). 2. kwiga takvog formata, B6 (125×176 mm). seksualan, -lna, -lno ‰lat. sexualis prema sexus, v. seksŠ koji se odnosi na polnost i polni ìvot. y seksualni nagon polni nagon; seksualni odnos polni odnos, sno{aj, koitus; seksualna etika nauka koja se bavi seksualnim problemima sa eti~kog stanovi{ta; seksualna patologija nau~na disciplina koja prou~ava bolesne poreme}aje polnog nagona; seksualna pedagogija seksualno vaspitawe omladine; seksualna revolucija oslobo|ewe od predrasuda u odnosima izme|u polova, tokom druge polovine HH veka; seksualna trauma doìvqeno negativno seksualno iskustvo (npr. silovawe) s traumatskim posledicama.

seksualitet seksualitet = seksualnost (v.). seksualnost, -i ` = seksualitet, -eta m ‰v. seks, seksualanŠ polni ìvot, polni nagon; skup svih sklonosti i pojava povezanih s polno{}u. seks-{op, -a m (nepr. seksi-{op) ‰engl. sex shop, v. seks, shop radwaŠ specijalizovana prodavnica za prodaju predmeta koji se odnose na seks, erotiku i pornografiju. sekt, -a m ‰nem. Sekt od fr. (vin) sec suvo vinoŠ nema~ki naziv za fina, penu{ava vina od suvog gro`|a; {ampawac. sekta, -e `, gen. mn. sekti ‰lat. secta prema sequi slediti, pratitiŠ 1. rel. mawa grupa koja se odvojila od vladaju}e crkve i sledi iskqu~ivo svoja verska na~ela. 2. fig. uà, zatvorena grupa unutar ve}e organizacije, koja se suprotstavqa ve}ini, zastupaju}i posebna uverewa i programe. sekta{, -a{a m ‰v. sektaŠ 1. pripadnik sekte. 2. pej. netolerantna osoba koja zastrawuje i odvaja se od grupe. x sekta{ki. sekta{iti, sekta{im nesvr{. ‰v. sekta{Š odvajati se od ve}ine i voditi politiku grupa{ewa, odnosno stvarawa sekti u organizaciji; stvarati frakcije, zastrawivati. sekta{tvo, -a s ‰v. sektaŠ otu|ivawe od {ire zajednice stvarawem sekte; podrivawe celovitosti neke organizacije iznutra; odvajawe, otu|ivawe, podvojenost. sektor, -a m ‰lat. sector ise~ak; odeqak; reza~, prema secare se}i, rezatiŠ 1. geom. kru`ni ise~ak, deo kruga izme|u luka i dva polupre~nika. 2. voj. deo teritorije koji kontroli{e jedna vojna formacija. 3. podru~je delovawa; odsek, odeqewe; deo zemqi{ta ili saobra}ajnica. x sektorski. sektorisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. sektorŠ (po)deliti neku celinu na sektore. sektorski, -a, -o ‰v. sektorŠ ra~. koji se odnosi na sektore diska. sekularan, -rna, -rno ‰lat. saecularis svetovni; privremen, koji pripada svome dobu, prema saeculum doba, vekŠ 1. svetovni, necrkveni, mirski. 2. stogodi{wi, vekovni, stoletni. y sekularna godina prva godina stole}a (1801,

sekundaran 1901, 2001); sekularna proslava proslava stogodi{wice nekog doga|aja. sekularizam, -zma m ‰v. sekularan, -izamŠ rel. stav da treba zanemariti i odbaciti veru i verska uverewa. x sekularisti~ki. sekularizacija, -e ` ‰nlat. secularisatio, v. sekularanŠ pretvarawe ne~eg crkvenog u svetovno, mirsko; posvetovqewe, osloba|awe od uticaja crkve; up. laicizacija. sekularizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. secularisare, v. sekularanŠ izuzeti, zamewivati, zameniti religijsko delovawe svetovnim, mirskim; up. laicizirati. sekularitet, -eta m = sekularnost, -i ` ‰lat. saeculum vekŠ 1. svetovnost. 2. crkv. svetovno, mirsko pravosu|e u crkvi. sekularnost = sekularitet (v.). sekunda, -e `, gen. mn. sekundi = sekund, -a m, gen. mn. sekunada ‰srat. pars minuta secunda drugi mawi deo (u podeli sata)Š 1. fiz. a. osnovna jedinica za merewe vremena (oznaka s) u Me|unarodnom sistemu mernih jedinica. b. mat. jedinica za merewe uglova, {ezdeseti deo ugaonog minuta. 2. muz. a. drugi ton dijatonske skale. b. interval izme|u dva susedna cela tona. 3. fig. trenutak, ~asak, tren. sekundant, -a m, mn. sekundanti, gen. mn. sekundanata ‰nem. Sekundant od lat. secundans od secundare potpomagati, pratitiŠ 1. zast. svedok i posrednik u dvoboju. 2. sp. pomo}nik, savetnik i posrednik takmi~ara u boksu ili {ahu. 3. pej. osoba koja nepotrebno optere}uje druge svojim savetima. sekundara, -e ` ‰v. sekundaŠ kazaqka na ~asovniku koja otkucava sekunde. sekundaran, -rna, -rno ‰lat. secundarius drugi po reduŠ drugi, drugog reda, koji sledi; drugorazredan, sporedan, pomo}ni; zavisan, podre|en. y sekundarna emisija fiz. pojava kada neko primarno zra~ewe u sudaru s materijom uzrokuje emisiju istovetnog ili druk~ijeg zra~ewa; sekundarne delatnosti zajedni~ki naziv za industriju, rudarstvo, gra|evinarstvo i proizvodno zanatstvo; sekundarne pojave med. pojave kod bolesnika koje nastaju kasnije, kao posledica primarnih pojava; sekundarne polne oznake niz fizi~kih i psi-

1121

sekundarijus hi~kih osobina mu{kog odnosno ènskog pola koje nemaju neposredni udeo u oplodwi; sekundarne sirovine ostaci iskori{}enih materijala koji se posebnim procesima ponovno mogu upotrebiti kao osnovni materijal u proizvodwi; sekundarno trì{te ekon. trì{te za kupovinu i prodaju vrednosnih papira nakon wihove inicijalne distribucije. sekundarijus, -a i sekundarijus, -a m ‰lat. secundarius, up. sekundaranŠ zamenik ili pomo}nik primarijusa; drugi lekar u bolnici. sekundarnost, -i ` ‰v. sekundaranŠ osobina onoga {to je sekundarno. sekundipara, -e ` ‰lat. secundus drugi, v. -paraŠ èna koja je rodila drugi put; up. primipara, nulipara. sekundirati, sekundiram, 3. l. mn. sekundiraju nesvr{. ‰lat. secundare, v. sekundantŠ 1. fig. povla|ivati kome, i}i nekome na ruku, potvr|ivati ne~ije stavove; podupirati, pomagati. 2. muz. pratiti svirawe ili pevawe pevaju}i drugi glas. 3. obavqati posao sekundanta u dvoboju ili na sportskom takmi~ewu. sekurit, -a i sekurit, -ita m ‰engl. security sigurnost od lat. securus siguran, bezbedanŠ posebna vrsta veoma ~vrstog i otpornog stakla koje se pri razbijawu raspada na sitne, neopasne komade. sekuritizacija, -e ` ‰engl. security sigurnost od lat. securus siguranŠ ekon. postupak pretvarawa neprenosivih finansijskih instrumenata u prenosive. sekcija, -e `, gen. mn. sekcija ‰lat. sectio, prema secare se}iŠ 1. odsek, odeqewe neke ustanove ili organizacije. 2. med. otvarawe le{a; secirawe, obdukcija. 3. deo geografske karte, novina ili kwige. 4. muz. deo orkestra koji svira na istoj grupi instrumenata. 5. saobr. deonica puta ili pruge. sekcirati nepr. v. secirati. selam, -ama m ‰tur. selam od ar. salam pozdrav; spas; mirŠ muslimanski pozdrav: s mirom; spasewe. selam alejkum ‰tur. selam aleykum od ar. assalamu 'aleykumŠ mir s tobom, pozdravqam te (muslimanski pozdrav).

1122

selekcionisati selamet, -a m ‰tur. selamet od ar. salamaŠ pokr. 1. oslobo|ewe, spas; izbavqewe iz nevoqe, opasnosti ili bolesti; uspeh, sre}a; zdravqe. 2. ispravan put. Z izvesti decu na selamet izvesti decu na pravi put, osposobiti ih za ìvot, obezbediti im egzistenciju i uslove za {kolovawe. selvija, -e ` ‰tur. selvi, servi od pers. serwŠ pokr. ~empres. selektivan, -vna, -vno ‰fr. selectif, v. selekcijaŠ 1. koji ume da izabere. 2. koji se zasniva na izboru. selektivnost, -i ` ‰nlat. selectivitas, v. selektivan, selekcijaŠ odabirawe, sposobnost odabirawa. selektirati, selektiram, 3. l. mn. selektiraju ‰nem. selektieren] v. selekcionisati. selektor, -a m ‰lat. selector, v. selekcijaŠ 1. koji vr{i selekciju, odabira; (u sportu) stru~wak koji odre|uje ~lanove ekipe (ob. reprezentacije); (u umetnosti) onaj koji odre|uje u~esnike na nekom festivalu, izlo`bi i sl. 2. agr. ma{ina koja vr{i selekciju semena. selekcija, -e ` ‰lat. selectio, prema selectus odabran, od seligere izabrati, odabratiŠ 1. a. izbor, odabirawe. b. ono {to je odabrano. 2. sp. grupa igra~a koji ~ine takmi~arsku ekipu, naj~e{}e dràvnu reprezentaciju. y teorija selekcije biol. teorija ârlsa Darvina po kojoj preìvqavaju samo one jedinke koje se najboqe prilagode ìvotnim uslovima (borba za opstanak, prirodno odabirawe); ve{ta~ka selekcija odabir najboqih pasmina i semena u poqoprivredi i wihovo ukr{tawe kako bi se dobile {to kvalitetnije vrste doma}ih ìvotiwa i biqnih kultura; negativna selekcija izdvajawe, odnosno izbor najgorih umesto najboqih. selekcioni, -a, -o ‰engl. selection, v. selekcijaŠ ra~. koji sluì za vr{ewe izbora, npr. elemenat menija. selekcionirati v. selekcionisati. selekcionisati, selekcioni{em, 3. l. mn. selekcioni{u i selekcionirati, selekcioniram, 3. l. mn. selekcioniraju svr{. i nesvr{. [fr. selectionner, v. selekcijaŠ vr{iti selekciju, birati, izabrati izme|u vi{e mogu}nosti; izdvajati boqe od lo{ijeg.

selen selen, -ena m ‰nlat. selenium od gr~. Selene MesecŠ hem. element, nemetal, atomski broj 34, simbol Se, upotrebqava se u tehnici, posebno za izradu foto}elija, elektri~nih ispravqa~a i pravqewe stakla. Selena, -e ` ‰gr~. Selene MesecŠ 1. mitol. gr~ka bogiwa Meseca. 2. med. (selena) bela pega na noktu. selenati, selenata m mn. ‰v. selenŠ hem. soli selenske kiseline. selenijum, -a i selenij, -ija m v. selen. selenit, -ita m ‰gr~. selenites Mese~evŠ 1. naziv za hipoteti~kog stanovnika Meseca. 2. hem. vrsta minerala, so selenske kiseline. selenografija, -e ` ‰gr~. Selene Mesec, v. -grafijaŠ astron. nau~na disciplina koja opisuje Mesec kao nebesko telo i grafi~ki predstavqa wegovu povr{inu. x selenografski. selenologija, -e ` ‰gr~. Selene Mesec, v. -logijaŠ astron. nau~na disciplina koja se bavi prou~avawem Meseca. x selenolo{ki. selenski, -a, -o ‰v. selenŠ hem. koji se odnosi na selen; koji je na~iwen od selena ili sadrì selen. y selenska kiselina bezbojna kiselina sli~na sumpornoj, H2SeO4; selenski ispravqa~ ure|aj na bazi selena koji pretvara naizmeni~nu struju u jednosmernu. selotejp, -a m ‰engl. Sellotape, fabri~ko ime proizvodaŠ lepqiva, providna traka. selters, -a m ‰po bawi Selters u Nema~kojŠ mineralna voda s prirodnim ugqen-dioksidom (mladenova~ki ‹). selfaktor, -a m ‰nem. Selfaktor od engl. self-acting automatskiŠ automatska ma{ina za fino predewe pamuka. selfmejdmen, -a m ‰engl. self-made manŠ ~ovek koji je sopstvenom snagom i sposobnostima prokr~io ìvotni put i napravio karijeru. self-servis, -a m ‰engl. self-serviceŠ samousluga, samoposluìvawe; prodavnica ili restoran u kojem kupce ne usluùje osobqe. sem, -a m = sema, -e ` ‰gr~. sema znakŠ lingv. najmawa jedinica zna~ewa, koja se ostvaruje u sememi (v.). sema = sem (v.). semaziolog v. semasiolog.

semering semaziologija v. semasiologija. semantem = semantema (v.). semantema, -e ` = semantem, -ema m ‰fr. semanteme, v. semantika, (fon)emaŠ lingv. osnovna jedinica zna~ewa re~i u nekom jeziku; re~ koja ozna~ava predstavqeni pojam. semantika, -e `, dat. i lok. semantici ‰fr. semantique od gr~. semantikos prema semainein ozna~avatiŠ 1. nauka o zna~ewu. 2. lingv. disciplina koja se bavi prou~avawem zna~ewa jezi~kih jedinica i iskaza u prirodnim jezicima, tj. odnosa izme|u wih i pojmova koje ozna~avaju. x semanti~ki. semanti~ar, -a m ‰v. semantika, semanti~kiŠ lingv. stru~wak koji se bavi semantikom. semasiolog, -a m, mn. semasiolozi, gen. mn. semasiologa i semaziolog ‰gr~. semasia ozna~avawe, v. -logŠ lingv. stru~wak koji se bavi semasiologijom (v.). semasiologija, -e ` i semaziologija ‰gr~. semasia ozna~avawe, v. -logijaŠ lingv. leksikolo{ka disciplina koja prou~ava zna~ewe re~i i promene zna~ewa; semantika (v.). x semasiolo{ki i semaziolo{ki. semafor, -a m ‰gr~. sema znak, v. -forŠ 1. saobr. svetlosni signal, na stubu ili obe{en, koji ure|uje saobra}aj gradskim ulicama i èlezni~kim prugama. 2. sp. tabla na kojoj se ispisuju rezultati u toku sportskih utakmica. 3. ra~. àrg. sinhronizacioni alat u sloènim kompjuterskim sistemima koji obezbe|uje uzajamno iskqu~ivawe i koordinaciju procesa. x semaforski. semahana, -e ` ‰tur. semahane od pers. sima’hane od sima’ dervi{ki obred, v. han1Š prostorija u tekiji (v.) u kojoj dervi{i (v.) obavqaju obred (zikir). semem = semema (v.). semema, -e ` = semem, -ema m ‰v. sem, fonemaŠ lingv. osnovna jedinica jezi~kog zna~ewa koju je 1933. uveo Leonard Blumfild (1887–1949), ameri~ki lingvista, koju ~ine semi (v.); up. semantema. semering, -a m, mn. semerinzi ‰nem. Simmering, fabri~ko imeŠ autom. posebna vrsta zaptiva~a za mewa~ke kutije i druge delove automobila koji se potopqeni u mazivo.

1123

semestar semestar, -tra m, mn. semestri, gen. mn. semestara ‰lat. semestris {estomese~ni, prema sex {est, mensis mesecŠ {estomese~ni period u kome se odvija nastava (polugodi{te) na vi{im i visokim {kolama (zimski ‹, letwi ‹). x semestarski i semestralni. semi- ‰lat. semi-Š kao prvi deo sloènice zna~i pola, upola, polu-. semianalfabet(a), -e `, mn. semianalfabeti ‰v. semi-, analfabetŠ poluanalfabeta, polupismena, prakti~no nepismena osoba. semibrevis, -a m ‰v. semi-, brevisŠ muz. zast. cela nota. semivokal, semivokala m ‰v. semi-, vokalŠ fon. redukovani samoglasnik koji nije nosilac

sloga, poluvokal. x semivokalan.

semikolon, -ona m ‰v. semi-, gr~. kolon ud, ~lanak; deoŠ gram. znak interpunkcije: ta~ka i zarez (;); u gr~kom, znak pitawa, upitnik. semimetali, semimetala m mn., jd. semimetal, gen. semimetala ‰v. semi-, metalŠ hem. polumetali, elementi koji po svojim osobinama stoje izme|u metala i nemetala. semiminima, -e ` ‰v. semi-, minimaŠ muz. zast. ~etvrtina note.

seminar, -a i seminar, -ara m ‰lat. seminarium rasadnik, prema semen semeŠ 1. oblik nastave na vi{im i visokim {kolama (prakti~ne ve`be). 2. meton. u~ionica za prakti~nu nastavu. 3. kra}a prakti~na obuka; kurs. 4. teol. semeni{te, bogoslovija. x seminarski i seminarski. seminarist(a), -e m, mn. seminaristi ‰v. seminarŠ |ak, student, polaznik seminara, bogoslov. semiologija, -e ` ‰gr~. semeion znak, v. -logijaŠ 1. lingv. nauka koja prou~ava ulogu i razvoj znakova u kulturi nekog dru{tva; up. semiotika. 2. med. disciplina koja izu~ava simptome (v.) bolesti; up. simptomatologija. x semiolo{ki. semiotika, -e `, dat. i lok. semiotici ‰gr~. semeiotikos koji se odnosi na znakoveŠ op{ta teorija znakova i simbola u logici i lingvistici. x semioti~ki.

1124

sempl semipermeabilan, -lna, -lno ‰v. semi-, lat. permeabilis propustan od permeare propu{tatiŠ polupropustan, polupropustqiv. semipermeabilnost, -i ` ‰v. semipermeabilanŠ polupropustqivost. Semit, -ita m ‰hebr. [em Sim, najstariji Nojev sin, v. Postawe 5:32Š 1. pripadnik semitske grupe naroda, poreklom sa Bliskog istoka. 2. Jevrejin, ~ovek jevrejskog porekla. semitizam, -zma m ‰v. SemitŠ 1. antrop. karakteristi~ne osobine i obele`ja semitskih naroda, wihove civilizacije i kulture. 2. nastojawe Jevreja za okupqawem i me|usobnim pomagawem. semitist(a), -e m, mn. semitisti ‰v. SemitŠ nau~nik koji prou~ava i poznaje semitske jezike. semitologija, -e ` ‰v. Semit, -logijaŠ nauka koja se bavi prou~avawem semitskih naroda, wihove kulture, istorije, a posebno semitskih jezika. semiton, -ona m ‰v. semi-, tonŠ muz. poluton. semitski, -a, -o ‰v. SemitŠ koji pripada Semitima, koji se odnosi na Semite. y semitska pisma lingv. pisma koja su posluìla kao osnova za sva kasnija glasovna pisma; semitski jezici grupa afroazijskih jezika kojoj pripadaju starohebrejski, feni~ki, vavilonski, sirijski, aramejski, etiopski, haldejski, arapski itd. semifinale, -ala i semifinale, -ala s ‰v. semi-, finaleŠ sp. polufinale (v.). semifinalist(a), -e m, mn. semifinalisti (`. semifinalistkiwa) ‰v. semifinaleŠ sp. u~esnik polufinala (v.), polufinalist. semifuza, -e ` ‰nlat. semifusa, v. semi-, fuzaŠ muz. zast. {esnaestina note. semi{, -a m ‰nem. Samischleder koà divokozeŠ jelenska koà, {amoa (v.). semperviva, -e ` i sempervivum, -a m ‰lat. semper uvek, viva ìvaŠ bot. ~uvarku}a, sukulentna biqka koja raste na krovovima, Sempervivum tectorum. sempl, -a m, mn. semplovi ‰engl. sampleŠ tehn. digitalni zvu~ni zapis koji se moè kombinovati s drugim snimcima.

sempler sempler, -a m ‰engl. sampler od sample uzorakŠ elektron. aparat koji zvu~ni signal pretvara u digitalni oblik radi obrade i ure|ivawa. sempli~e pril. ‰ital. semplice od lat. simplex prostŠ muz. prosto, jednostavno (oznaka za izvo|ewe). sempli~isimo pril. ‰ital. semplicissimoŠ muz. sasvim jednostavno i prosto. semplovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. semplŠ muz. koristiti semplove (v.) pri pravqewu novog snimka. semsuz i sensuz prid. i pril. ‰tur. semtsiz, v. sent, -siz bezŠ pokr. 1. nepristupa~an, zaba~en. 2. zaobilazno, naokolo. semf nepr. v. senf sen, -a m ‰jap. senŠ japanska nov~ana jedinica, stoti deo jena. sena, -e ` ‰nlat. senna od ar. sanaŠ tropska biqka, Cassia senna, raste u Egiptu, Siriji itd.; listovi i plodovi se koriste kao purgativ. senabija, -e ` ‰tur. sinobi od Sinob, grad na Crnom moruŠ pokr. jesewa crvena jabuka. senar, -ara m ‰lat. senarius, prema seni po {estŠ kwi`. stih od {est slogova. y jampski senar stih od {est stopa kod gr~kih tragi~ara. senat, -ata m ‰lat. senatus, prema senex starŠ 1. ve}e (œve}e staracaŒ), savet. 2. ist. dràvni savet u starom Rimu. 3. gorwi dom parlamenta mnogih dràva. 4. meton. zgrada u kojoj je sme{ten senat. 5. prav. sudski kolegijum pri najvi{im sudovima. senator, -a m ‰lat. senatorŠ ~lan senata. x senatorski. senatorij v. senatorijum. senatorijum, -a i senatorij, -ija m ‰lat. senatorium od senatorius senatorskiŠ arhit. rel. poseban prostor u ranohri{}anskim bazilikama koji je bio predvi|en za ugledne gra|ane. senatorstvo, -stva s ‰v. senatorŠ 1. obavqawe senatorske du`nosti. 2. dostojanstvo i ~ast senatora. sengrup, -a m ‰nem. SenkgrubeŠ septi~ka jama, poqski nu`nik. sendvi~, -a m ‰engl. sandwich, prema engleskom plemi}u Xonu Montagjuu, erlu od Sen-

senzibilizovati dvi~a (1718–1792)Š kulin. dve namazane kri{ke hleba izme|u kojih se stavqaju razni sastojci. Z na}i se u sendvi~u biti izme|u dva protivni~ka igra~a (u sportu); biti u nezgodnom poloàju, izme|u dve neprilike (u ìvotu). sendvi~men, -a m ‰engl. sandwich-man, v. sendvi~, man ~ovek, mu{karacŠ naziv za qude koji na grudima i le|ima nose reklamne plakate dok hodaju ulicom (ìva reklama). sene{al, -ala m ‰fr. senechal od frana~kog siniskalkŠ ist. u sredwem veku, kraqev trpezar i mar{al dvora; kasnije visoki administrativni ~in u francuskoj kraqevini. senzal, -ala m ‰nem. Sensal od ital. sensale od ar. simsar od pers.Š berzanski posrednik, me{etar. senzacija i senzacija, -e ` ‰lat. sensatio prema sensus ~ulo, prema sentire ose}atiŠ 1. veliko uzbu|ewe; pojava ili stvar koja izaziva uzbu|ewe u javnosti; neverovatan doga|aj ili doìvqaj. 2. fiziol. ~ulni ose}aj, utisak. senzacionalan, -lna, -lno ‰nlat. sensationalis, v. senzacijaŠ uzbudqiv, koji izaziva senzaciju. senzacionalizam, -zma m ‰v. senzacijaŠ novinsko izve{tavawe u kome se preterano koriste senzacionalne i skandalozne ~iwenice. senzacionalist(a), -e m, mn. senzacionalisti ‰v. senzacijaŠ ~ovek koji oboàva da prire|uje senzacije, pi{e ili pri~a o wima. senzacionalisti~ki, -a, -o ‰v. senzacijaŠ koji izaziva senzacije ili skandale, ~ak i kad ih nema, iskrivqavawem ~iwenica i {irewem tra~eva (senzacionalisti~ka {tampa). senzibilan, -lna, -lno ‰lat. sensibilis, prema sensus ~ulo od sentire ose}atiŠ ose}ajan, osetqiv, prijem~iv za utiske, neàn. senzibilizatori, senzibilizatora m mn. ‰nlat. sensibilisatores, v. senzibilanŠ hem. materije koje kod drugih materija izazivaju fotohemijsku reakciju (jediwewa zlata i vanadijuma, neke organske boje). senzibilizacija, -e ` ‰v. senzibilanŠ izazivawe senzibiliteta, osetqivosti. senzibilizirati = senzibilizovati (v.). senzibilizovati, -zujem i senzibilizirati, senzibiliziram, 3. l. mn. senzibiliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. senzibilanŠ izaz(iv)ati naro-

1125

senzibilitet ~itu osetqivost, senzibilitet; podstaknuti, podsticati preosetqivost. senzibilitet, -eta m ‰lat. sensibilitasŠ 1. ose}ajnost; ~ulna osetqivost; osobina onoga ko je senzibilan. 2. na~in ose}awa i doìvqavawa karakteristi~an za neku sredinu ili epohu, naro~ito u umetnosti (moderni ‹). senzibilnost, -i ` v. senzibilitet (1). senzitivan, -vna, -vno ‰srlat. sensitivus, prema lat. sentire ose}atiŠ koji pripada ose}ajima i odnosi se na wih; osetqiv, ose}ajan, ~ulan. senzitometar, -tra m, mn. senzitometri, gen. mn. senzitometara ‰v. senzitivan, -metarŠ aparat koji sluì za merewe osetqivosti fotomaterijala na svetlost. senzitometrija, -e ` ‰v. senzitivan, -metrijaŠ merewe osetqivosti fotomaterijala na svetlost. senzomotoran, -rna, -rno ‰v. senzitivan, lat. motorius pokretanŠ fiziol. koji se odnosi na me|usobno dejstvo ~ulnih nadraàja, kretawa i pona{awa organizma. senzor, -a i senzor, -a m ‰engl. sensor, prema lat. sensus ose}aj, ~ulo od sentire ose}atiŠ 1. fiziol. nervni zavr{etak koji se pona{a kao prijemnik pri uspostavqawu fizi~kog odnosa s neposrednom okolinom. 2. tehn. deo ure|aja koji otkriva i meri fizi~ke pojave i promene wihovih veli~ina. x senzorski i senzorski. senzorij = senzorijum (v.). senzorijum i senzorij, -ija m ‰lat. sensorium, v. senzorŠ sredi{te svih ~ula, osetqivosti; sposobnost primawa ose}aja. senzorni, -a, -o i senzorni, -a, -o ‰nlat. sensorius, v. senzorŠ koji se odnosi na ~ula, na primawe utisaka, ~ulni. senzornost, -i ` ‰v. senzorŠ ~ulnost, osetilnost. senzualan, -lna, -lno ‰lat. sensualis, prema sensus ose}aj; ~ulo od sentire ose}atiŠ 1. ~ulan, ose}ajan; strastven, puten. 2. koji odaje ~ulnost, strastvenost (senzualne usne). senzualizam, -zma m ‰v. senzualanŠ 1. filoz. u~ewe koje kao jedini izvor spoznaje priznaje ~ulne doìvqaje. 2. strastvenost, ~ulnost. senzualizirati = senzualizovati (v.).

1126

sentencija senzualizovati, -zujem i senzualizirati, senzualiziram, 3. l. mn. senzualiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. senzualanŠ (u)~initi ne{to senzualnim, ~ulnim, ose}ajnim. senzualist(a), -e m, mn. senzualisti ‰lat. sensualist, v. senzualanŠ 1. filoz. pristalica senzualizma (v.). 2. senzualan ~ovek, sklon ~ulnim uìvawima. senzualnost, -i ` ‰v. senzualanŠ ose}ajnost, ~ulnost, strasnost, putenost. senilan, -lna, -lno ‰lat. senilis stara~ki od senex staracŠ stara~ki; koji pati od senilnosti, izlapelosti, zaboravnosti. y senilna demencija med. stara~ka izlapelost, slaboumnost. seniliti, senilim nesvr{. ‰v. senilanŠ fam. postajati senilan, zaboravan, izlapeo. senilnost, -i ` ‰v. senilanŠ psih. duhovna i telesna bolest i nemo} starijih osoba; psihi~ka slabost i istro{enost, izlapelost. senior, -a m ‰engl. senior od lat. senior stariji, prema senex starŠ 1. ist. stariji gra|anin starog Rima; feudalni zemqoposednik i vladar. 2. stariji ~lan neke zajednice. 3. kao dodatak uz ime i prezime: stariji; supr. junior. 4. sp. uzrasna kategorija takmi~ara starijih od 18 godina. seniorat, -ata m ‰nlat. senioratum, v. seniorŠ pravo ili prvenstvo koje proisti~e iz razlike u godinama, pravo onoga ko je stariji, po starini. senon, -ona m ‰fr. senonien, prema galskom plemenu SenonesŠ geol. naziv za jedan sloj gorwe krede. sensej, -a m ‰jap. senseiŠ sp. trener, u~iteq u japanskim borila~kim ve{tinama i sportovima. sensimonizam, -zma m ‰prema francuskom grofu Sen-Simonu (1760–1825)Š jedan od pravaca utopijskog socijalizma (v.). sent, -a m ‰tur. semt strana, kraj od ar. samt putŠ pokr. zavi~aj, rodni kraj, domovina; put, strana, pravac. sentavo, -a m ‰{p., port. centavo od lat. centum stoŠ stoti deo osnovnih nov~anih jedinica u zemqama {panskog i portugalskog govornog podru~ja; up. sentimo. sentencija, -e ` ‰lat. sententiaŠ 1. mudra izreka, pouka, poslovica. 2. prav. sudska presuda, re{ewe, odluka. 3. pojam, zna~ewe, smisao.

sentencijalan sentencijalan, -lna, -lno ‰lat. sententialis, sentencijaŠ koji ima oblik sentencije; koji se odnosi na izreku ili poslovicu.

v.

sentenciozan, -zna, -zno ‰lat. sententiosus, v. sentencijaŠ mudar, pun izreka, pou~an; jezgrovit, misaon, pun smisla. sentiment, -a m ‰srlat. sentimentum od lat. sentire ose}atiŠ psih. ose}awe, ob. dugotrajno (mr`wa, qubav itd.); ose}aj, ~uvstvo, ose}ajnost, ~uvstvenost; duboko unutra{we, intimno proìvqavawe ne~ega. sentimentalan, -lna, -lno ‰fr. sentimental, sentimentŠ 1. preterano ose}ajan, osetqiv, podloàn ose}ajima, bole}iv, romanti~an ili nostalgi~an. 2. koji se zasniva na ose}awima pre nego na rasu|ivawu. Y sentimentalni roman kwi`. roman u kome prevladavaju sentimentalni tonovi (qubavne veze, sna`na ose}awa i sl.); sentimentalno putovawe putovawe iz nostalgije ili iz velike qubavi prema nekom kraju. v.

sentimentalac, -lca m ‰v. sentimentalanŠ sentimentalna osoba, sentimentalista.

fam.

sentimentalizam, -zma m ‰v. sentimentalan, -izamŠ 1. sentimentalnost. 2. kwièvni pravac s kraja XVIII i po~etka XIX veka koji je nagla{avao ose}ajnost li~nosti i prihvatao je kao meru za wihove postupke. sentimentalist(a), -e m, mn. sentimentalisti ‰v. sentimentalanŠ preterano ose}ajna, bole}iva osoba. sentimentalnost, -i ` ‰v. sentimentalanŠ osobina onoga ko je ili onoga {to je sentimentalno. sentimo, -a m ‰{p. centimoŠ u nekim zemqama {panskog govornog podru~ja, stoti deo osnovnih nov~anih jedinica; up. sentavo. senti{, -a m ‰v. sentimentalanŠ àrg. 1. ples parova uz laganu, ose}ajnu muziku; spora melodija koja prati takav ples. 2. kao prid. indekl. sentimentalan, razneèn, bole}iv. senf, -a m (nepr. semf, zemf) ‰nem. Senf od sinapis od gr~. sinapiŠ kulin. sla~ica, gor~ica; za~inski namaz koji se pravi od mlevenog zrna sla~ice, soli, sir}eta i drugih sastojaka. lat.

separe sewor, -ora m ‰{p. senor, port. senhor od lat. seniorŠ gospodin, gospodar (u zemqama {panskog i portugalskog jezika). sewora, -e ` ‰port. senhora, {p. senoraŠ gospo|a, gospodarica (u zemqama {panskog i portugalskog jezika). seworita, -e ` ‰{p. senoritaŠ gospo|ica; mlada, otmena devojka (u zemqama {panskog i portugalskog jezika). seworito, -a m ‰{p. senoritoŠ mladi gospodin, otmen mladi} (u zemqama {panskog i portugalskog jezika). separat, -a ta m ‰v. separatanŠ izdvojeni ~lanak iz neke publikacije, od{tampan posebno. separatan, -tna, -tno ‰lat. separatus od separare razdvojitiŠ odvojen, zaseban, izdvojen, izolovan. y separatni mir pol. mir koji zara}ena dràva sklapa posebno, nezavisno od svojih saveznika. separativan, -vna, -vno ‰lat. separativus, prema separatus odvojenŠ koji sluì odvajawu; rastavni, razdvojni; pregradni. separatizam, -zma m ‰fr. separatisme, v. separacijaŠ pol. te`wa za otcepqewem i izdvajawem iz neke zajednice (naj~e{}e dràvne ili verske); pokret koji radi na takvom otcepqewu. separatist(a), -e m, mn. separatisti ‰fr. separatiste, v. separacijaŠ pristalica otcepqewa; pripadnik separatisti~kog pokreta (v.). separatisti~ki, -a, -o ‰v. separatistŠ koji se odnosi na separatiste i separatizam. y separatisti~ki pokret pol. pokret koji radi na otcepqewu nekog dela iz ve}e zajednice (dràvne, verske i sl.). separator, -a m ‰lat. separator od separare razdvojitiŠ tehn. sprava za mehani~ko odvajawe izme{anih materija (npr. meda iz sa}a, pavlake iz mleka); centrifuga, vrcaqka; razdeqiva~, odvaja~, odeqiva~. separacija, -e ` ‰lat. separatioŠ 1. odvajawe od celine, otcepqewe, razdvajawe, deqewe, rastavqawe. 2. tehn. odvajawe ruda od jalovine. separe, -e a m ‰fr. (chambre) separee odvojena sobaŠ posebni prostor u lokalima za goste koji ne èle da budu ometani.

1127

separisati separisati (se), -ri{em i separirati (se), separiram, 3. l. mn. separiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. separareŠ razdvojiti, razdvajati(se), rastaviti, rastavqati(se), (o)deliti(se), razlu~iti(se), razdruìti(se). sepet, -a m ‰tur. sepet od pers. sepedŠ etnol. korpa od pru}a za no{ewe razli~itog tereta na le|ima. sepija1, -e ` ‰ital. seppia sipa, sipino mastilo od gr~. sepiaŠ lik. slikarska tehnika koja koristi sepija boju, tamnosme|u boju dobijenu od mastila sipe. sepija2, -e ` ‰tur. sepiŠ pokr. {tavqewe koè; kaca za {tavqewe koè. sepijast, -a, -o ‰v. sepija1Š koji je u boji sepije, koji je po nijansi sli~an sepiji. sepsa, -e `, gen. mn. sepsi ‰gr~. sepsis truqeweŠ med. te{ko infektivno, bakterijsko oboqewe, kod kojeg bakterije prodiru u krv i izazivaju truqewe; manifestuje se visokom temperaturom, jezom, drhtavicom i op{tom malaksalo{}u; trovawe krvi. septakord, -a m ‰lat. septem sedam, v. akordŠ muz. akord koji sa~iwavaju terca, kvinta i septima, ili trozvuk kome je dodana jo{ jedna terca. septana, -e ` ‰nlat. septana, prema lat. septem sedamŠ med. groznica koja traje sedam dana ili se ponavqa svakih sedam dana. septangulum, -a m ‰nlat. septangulum, prema lat. septem sedam, angulus ugaoŠ geom. sedmougaonik. septembar, -bra m ‰lat. september, prema septem sedamŠ deveti mesec u godini (sedmi po starom rimskom kalendaru). x septembarski. septemvir, -ira m ‰lat. septemvir, prema septem sedam, vir ~ovek, mu{karacŠ ~lan sedmo~lanog kolegijuma; ~lan suda koji ima sedam sudija (ve}e sedmorice). septemvirat, -ata m ‰lat. septemviratus, v. septemvirŠ ist. ve}e sedmorice u starom Rimu. septenat, -ata m ‰fr. septennat, prema lat. septem sedam, annus godinaŠ sedmogodi{wi period; politi~ka vlast koja traje sedam godina (npr. mandat predsednika republike u Francuskoj).

1128

serasker septet, -eta m ‰nem. Septett, prema lat. septem sedamŠ muz. kompozicija za sedmo~lanu kamernu grupu; muzi~ki sastav od sedam ~lanova. septikemija = septicemija (v.). septilion, -ona m ‰lat. septem sedam, v. (m)ilionŠ mat. milion podignut na sedmi stepen. septima, -e i septima, -e ` ‰lat. septima sedmaŠ 1. muz. a. sedmi ton dijatonske skale. b. disonantni interval od sedam tonova. 2. kwi`. strofa od sedam stihova. septimola, -e ` = septola, -e ` ‰nem. Sept(im)ole prema lat. septimus sedmiŠ muz. grupa od sedam nota koja odgovara vrednosti ~etiri, {est ili osam nota iste ritmi~ke vrednosti. septicemija, -e = septikemija, -e ` ‰v. septi~an, -emijaŠ med. trovawe krvi; prodirawe zaraznih mikroorganizama u krv, gde se zadràvaju i prouzrokuju bolest. septi~an, -~na, -~no ‰lat. septicus od gr~. septikos, v. sepsaŠ 1. koji izaziva sepsu; trule`ni, zaraèn, kuàn. 2. koji sadrì otrov ili je otrovan. septi~ki, -a, -o ‰v. septi~anŠ koji se odnosi na sepsu; koji prikupqa ili sadrì sastojke koji izazivaju sepsu. y septi~ka jama duboka betonska jama u koju se slivaju otpadne vode i fekalije u naseqima u kojima ne postoji kanalizaciona mreà. septola = septimola (v.). septorinoplastika, -e `, dat. i lok. septorinoplastici ‰v. septum, rino-, -plastikaŠ med. hirur{ko ispravqawe deformiteta nosne pregrade, septuma (v.). septum, -a m ‰lat. septum, saeptumŠ anat. pregrada koja deli dve {upqine u telu ili razdvaja delove pojedinih organa (npr. nos, srce). sepuku, -a m ‰jap. seppuku se~ewe stomakaŠ ritualno samoubistvo japanskog ratnika, harakiri. ser m indekl. ‰engl. sir od fr. sire od lat. seniorŠ 1. gospodin(e) (danas u u~tivom obra}awu, u slu`bi vokativa, bez imena). 2. plemi}ka titula u Engleskoj (samo ispred li~nog imena ili imena i prezimena). seraj v. saraj. serasker, -a m ‰tur. serasker, prema pers. ser glava, v. askerŠ 1. ist. vrhovni komandant vojske

seraf Osmanlijskog carstva. 2. ministar vojske u Turskoj. seraf = serafim (v.). serafim, -ima m ‰lat. seraphim od hebr. serafim, mn. od saraf plamte}iŠ rel. an|eo svetlosti s tri para krila, pripadnik najvi{eg an|eoskog reda, iznad heruvima. serafimski, -a, -o ‰v. serafimŠ koji se odnosi na serafime; an|eoski, nebeski, veli~anstven. sera{}er v. serasker. serbez, serbes prid. indekl. i pril. ‰tur. serbes(t) od pers. serbestŠ fam. slobodan, bezbriàn, odvaàn; slobodno, odva`no, bez zabrane, bezbri`no. serval, -ala m ‰port. (lobo) cerval jelenski (vuk) od lat. cervalis jelenski, prema cervus jelenŠ zool. velika afri~ka zver iz porodice ma~aka, Felis serval, sli~na leopardu. server, -a m ‰engl. serverŠ 1. sp. igra~ koji servira i zapo~iwe igru, izvode}i po~etni udarac u odbojci, tenisu, stonom tenisu ili badmintonu. 2. ra~. glavni kompjuter u informati~koj mreì, koji obavqa korisni~ke usluge i opsluùje druge kompjutere u mreì. servijeta v. salveta. servilan, -lna, -lno ‰lat. servilis ropski, prema servus sluga, robŠ preterano usluàn; ponizan, nizak, puzav; pokoran, ropski. servilnost, -i ` ‰v. servilanŠ osobina onoga koji je servilan, ropska poniznost bez imalo ponosa, poltronstvo, sluganstvo. servirati, serviram, 3. l. mn. serviraju svr{. i nesvr{. ‰fr. servir sluìti od lat. servire robovatiŠ 1. (po)sluìti jelo ili pi}e, izneti, iznositi na sto. 2. sp. zapo~eti igru izvo|ewem po~etnog udarca (u tenisu, stonom tenisu, odbojci, badmintonu). servirka, -e `, dat. i lok. servirki, gen. mn. servirki ‰v. serviratiŠ èna koja u ugostiteqskim objektima posluùje hranu, konobarica; èna koja samo sprema i rasprema sto u menzama, pansionima i sl. servis, -a i servis, -isa m ‰fr. service od lat. servitium robovawe, prema servus robŠ 1. posluìvawe, usluga, opsluìvawe, posao koji se posebno napla}uje. 2. ustanova koja obavqa od-

servus re|ene uslu`ne poslove (‹ za opravke, auto-servis). 3. jednoobrazna garnitura stonog pribora i posu|a. 4. sp. po~etni udarac u igrama preko mreè (tenis, odbojka, badminton, stoni tenis). serviser, -era m ‰v. servisiratiŠ 1. stru~wak koji obavqa uslu`nu delatnost, odràva i popravqa ma{ine. 2. sp. server (v.). servisirati, servisiram, 3. l. mn. servisiraju svr{. i nesvr{. ‰v. servisŠ stru~no obavqati ili obaviti poslove potrebne za pravilno odràvawe (ma{ina, motora, vozila, ku}nih aparata). 2. àrg. posluìvati druge davawem i pruàwem odre|enih podataka iz sopstvene delatnosti. servisni, -a, -o ‰v. servisŠ koji se odnosi na servis, koji pripada servisu. servitut, -uta m ‰lat. servitus ropstvo od servus robŠ 1. prav. pravo upotrebe tu|e stvari pod odre|enim uslovima, odnosno pravo na ne~iju svojinu (npr. sloboda prolaska preko tu|eg poseda). 2. robovawe, sluèwe. servo- ‰lat. servus sluga, rob; servire sluìtiŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ure|aj u slu`bi onoga {to iskazuje drugi deo re~i. servomehanizam, -zma m ‰v. servo-, mehanizamŠ tehn. ure|aj za upravqawe koji poja~ava upotrebqenu snagu pri izvr{ewu komande (koristi se u kibernetici, automobilskoj industriji, automatizaciji). servomotor, -ora m ‰v. servo-, motorŠ tehn. pomo}ni motor koji se automatski ukqu~uje u procese upravqawa kad se za to ukaè potreba. servosistem v. servomehanizam servoupravqa~, -a~a m ‰v. servo-, upravqa~Š tehn. ure|aj za upravqawe koji poja~ava upotrebqenu snagu pri izvr{ewu komande (koristi se u kibernetici, automobilskoj industriji, automatizaciji). servoure|aj, -a m ‰v. servo-Š tehn. ure|aj za upravqawe koji poja~ava upotrebqenu snagu pri izvr{ewu komande (koristi se u kibernetici, automobilskoj industriji, automatizaciji). servus, -a m ‰lat. servus rob, slugaŠ fam. pokr. pozdrav bliskih osoba istog dru{tvenog poloàja.

1129

sergen sergen, -a m ‰tur. sergen, sergin od sermek prostrti, razastrtiŠ pokr. ormar koji je ugra|en ili pri~vr{}en za zid. serdar, -ara m ‰tur. serdar od pers. serdar, prema ser glavaŠ ist. 1. vrhovni komandant, zapovednik, poglavar, poglavica, vojvoda. 2. crnogorski plemenski stare{ina, nahijski poglavar. 3. niì oficirski ~in u mleta~koj Dalmaciji, dobijen za zasluge u borbi protiv Turaka. x serdarski. serdarstvo, -stva s ‰v. serdarŠ dostojanstvo i ~ast, du`nost i poloàj serdara. serenada, -e ` ‰venec. serenada, fr. serenade od ital. serenataŠ muz. qubavna pesma koja se obi~no predve~e ili no}u pevala pod prozorom devojke, podoknica; muzi~ko delo sa osobinama takve pesme, prire|eno za pevawe uz gitaru ili mandolinu ili za instrumentalno izvo|ewe; supr. matinata. serendipitet, -eta m ‰engl. serendipity, od Serendip [ri Lanka, prema bajci Tri princa od Serendipa od Horasa Volpola, engleskog kwièvnika (1717–1797)Š ve{tina slu~ajnog otkrivawa zna~ajnih i zanimqivih saznawa i pronalazaka. serenisima, -e ` ‰ital. serenissima presvetla, prema lat. serenus vedarŠ 1. ist. po~asni naziv (titula) Mleta~ke republike. 2. danas naziv autoputa Milano–Venecija. serenisimus, -a m ‰lat. serenissimus presvetli, prema serenus vedarŠ u zna~ewu vladarske titule: presvetli. ser`, -a m ‰fr. serge od lat. serica svilena tkanina, prema gr~. serikos svilenŠ laka vunena, pamu~na ili svilena tkanina koja prvenstveno sluì za izradu postave mu{kih kaputa. serànt, -a m ‰fr. sergeantŠ 1. voj. podoficirski ~in: narednik, vodnik. 2. prav. advokat vi{eg stepena. serigrafija, -e ` ‰lat. sericum svila od gr~. serikon, v. -grafijaŠ vrsta grafi~ke reprodukcione tehnike, sito{tampa. serija, -e ` ‰lat. series red, vrsta, povorka od serere povezatiŠ 1. grupa ili niz predmeta koje povezuje neko zajedni~ko obele`je; red, lanac, sled. 2. industr. grupa predmeta proizvedenih

1130

seriozan na odre|eni na~in, na jednom mestu ili u istom periodu. 3. serijal (1). serijal, -ala m ‰engl. serial od nlat. serialisŠ 1. sve ono {to se objavquje u nastavcima (tekstovi u novinama, ~asopisima, kwièvna dela, niz TV i radio-emisija povezan istom tematikom). 2. bibliote~ka publikacija koja izlazi u ujedna~enim razmacima i pod uzastopnim brojevima. serijalan, -lna, -lno ‰nlat. serialis, v. serijaŠ periodi~an, serijski; koji je organizovan u nizu, koji se pojavquje u nastavcima. y serijalna muzika muz. savremena tehnika komponovawa u kojoj se visina tona, dinamika, trajawe, boja tona raspore|uju prema unapred utvr|enom nizu; up. dodekafonija. serijalizacija, -e ` ‰v. serijalizovatiŠ 1. objavqivawe u nastavcima. 2. ra~. promena paralelnog prenosa (bajt po bajt) u serijski prenos (bit po bit) u kompjuterskoj tehnologiji. serijalizovati, -ujem ‰v. serijalanŠ 1. preraditi u televizijsku seriju. 2. izdavati (roman) u vi{e nastavaka; objavqivati (feqton, kwigu i sl.) u odlomcima u vi{e uzastopnih brojeva novina. serijski i serijski, -a, -o ‰v. serijaŠ koji se odnosi na seriju; na~iwen u seriji, povezan, nanizan, lan~an; pripremqen na serijski na~in, u seriji; supr. unikat; up. masovan. y serijska proizvodwa proizvodwa odre|enog artikla u serijama, za razliku od zanatske ili manufakturne proizvodwe; serijski ubica zlo~inac koji po~ini vi{e ubistava na sli~an na~in pre nego {to bude otkriven; serijski prenos ra~. prenos pojedina~nih signala u nizu, preko jedne ìce, bit po bit; serijski film film koji se prikazuje u vi{e nastavaka. serimetar, -tra m, mn. serimetri, gen. mn. serimetara ‰lat. sericum svila od gr~. serikon, v. -metarŠ tehn. instrument za merewe ja~ine i elasti~nosti svile, svilomer. seriozan, -zna, -zno ‰lat. seriosus od serius ozbiqan, strogŠ ozbiqan, vaàn, promi{qen, trezven; koji se odlikuje odgovorno{}u; koji ima umetni~ku vrednost, dostojanstvo i va`nost.

serioznost serioznost, -i ` ‰v. seriozanŠ osobina, stawe onoga koji je seriozan ili onoga {to je seriozno; ozbiqnost, promi{qenost. serif, serifa m ‰engl. serif od hol. schreef linija u pisawuŠ 1. ukrasna crtica na zavr{ecima linija {tampanog slova. 2. vrsta naki}enog {tamparskog sloga. serkl, -a m ‰fr. cercle krugŠ 1. krug, skup, dru{tvo, dru{tveni krug, udruèwe. 2. prvi redovi partera u pozori{tu. y dràti serkl okupiti goste oko sebe i razgovarati s wima. serklaà, -e ` ‰fr. cerclage prema cercler opkolitiŠ med. operativna metoda obuhvatawa ili stezawa organa prstenom ili petqom. serodijagnostika, -e `, dat. i lok. serodijagnostici ‰v. serum, dijagnostikaŠ med. postupak za postavqawe dijagnoze, ispitivawe i utvr|ivawe bolesti analizom serumske reakcije. seroza, -e ` ‰nlat. serosa, v. serumŠ anat. serozna membrana (v.). serozan, -zna, -zno ‰lat. serosusŠ sukrvi~av, vodwikav, sli~an serumu (v.). y serozne membrane anat. omota~i unutra{wih zidova telesnih {upqina (npr. grudne, trbu{ne, sr~ane).; serozne {upqine anat. telesna dupqa obloèna seroznom membranom. serozitis, -a m ‰nlat. serositis, v. seroza, -itisŠ med. upala serozne membrane. serologija, -e ` ‰v. serum, -logijaŠ med. nau~na disciplina koja prou~ava krvni serum i wegovu terapeutsku upotrebu. serom, -oma m ‰v. serum, -omŠ med. skupqawe serumske te~nosti ispod koè. seronegativan, -vna, -vno ‰nlat. seronegativusŠ med. koji je serolo{ki negativan, koji pokazuje negativnu reakciju u serolo{kom testu. seropozitivan, -vna, -vno ‰nlat. seropositivusŠ med. koji je serolo{ki pozitivan, koji pokazuje pozitivnu reakciju u serolo{kom testu. seroterapija i seroterapija, -e ` ‰v. serum, terapijaŠ med. le~ewe infektivnih bolesti serumima imunizovanih ìvotiwa. serotonin, -ina m ‰v. serum, gr~. tonos napetost, v. -inŠ fiziol. prirodni sastojak krvi i razli~itih tkiva, deluje kao neurotransmiter (v.); osloba|a se iz krvnih }elija posle povre-

sesija de tkiva; uve}ava tonus i peristaltiku tankog creva i suàva kapilare. serpent, -a m ‰fr. serpent zmija od lat. serpensŠ muz. sredwovekovni drveni duva~ki instrument zmijastog oblika, obloèn koòm, veoma dubokog tona. serpentarij v. serpentarijum. serpentarijum, -a i serpentarij, -ija m ‰lat. serpens zmijaŠ prostorija u zoolo{kom vrtu u kojoj su sme{tene zmije, zmijiwak. serpentin, -ina m ‰klat. serpentinus od lat. serpens zmijaŠ mineral, magnezijumov hidroksid silikat, mrkozelene ili otvorenozelene boje, sluì kao gra|evinski i vatrostalni materijal (naziv dobio po vijugama u obliku zmije kojima je proèt). serpentina, -e ` ‰nem. Serpentine od klat. serpentinus zmijolikŠ 1. o{tra krivina na gorskom putu, zavoj na stazi; vijugava staza. 2. papirnata zmijolika traka koja se baca me|u u~esnike na zabavama. 3. sp. figura u kowi~kom sportu koja se izvodi jahawem u zavojitoj liniji. serpentist(a), -e m, mn. serpentisti ‰v. serpentŠ muz. svira~ na serpentu. serso, -oa m ‰fr. cerceau obru~Š igra {tapi}ima i obru~ima, u kojoj jedan igra~ {tapi}em obru~e baca uvis a drugi ih do~ekuje na svoj {tapi}. sertifikat v. certifikat. serum, -a m ‰lat. serumŠ 1. fiziol. sukrvica, surutka, teku}i deo krvi ili mleka nakon zgru{avawa i odstrawewa ~vrstih sastojaka. 2. farm. materija koju oboleli organizam sam stvara, bore}i se protiv bolesti i stvaraju}i antitela i protivotrov, sluì za le~ewe raznih bolesti (npr. serum protiv zmijskog otrova). serumski, -a, -o ‰v. serumŠ med. koji se odnosi na serum. y serumska bolest alergi~na reakcija koja se moè javiti posle dobijawa seruma, s promenama na koì, groznicom i uve}awem limfnih `lezda. serf, serfer, serfing, serfovati v. surf, surfer, surfing, surfovati. serxada = sexada (v.). sesija, -e ` ‰lat. sessio sedewe, sedi{te, prema sedere sedetiŠ 1. period zasedawa predstavni~kih organa, dru{tava, nau~nih ustanova,

1131

sesilan suda; deo duèg zasedawa, simpozijuma ili kongresa; sednica; zasedawe. 2. ra~. period izvo|ewa kompjuterskog programa. sesilan, -lna, -lno ‰lat. sessilis, prema sessus sede}i od sedere sedetiŠ 1. fiziol., bot. koji je prirastao uz podlogu i drì se na jednom mestu; priqubqen. 2. sedela~ki, nepokretan; supr. mobilan, nomadski. sestercija, -e ` = sestercijum, -a m i sestercij, -ija m ‰lat. sestertius od semis tertius pola tre}egŠ ist. naziv za stari rimski bronzani novac (4 asa). sestercijum i sestercij = sestercija (v.). sestina, -e ` ‰ital. sestinaŠ kwi`. lirska pesma od {est strofa sa po {est stihova; strofa od {est stihova. set, -a m, mn. setovi ‰engl. set komplet, skupŠ 1. sp. deo igre u odbojci, tenisu, stonom tenisu, badmintonu. 2. komplet ili garnitura odre|enih upotrebnih stvari (odevni predmeti, tawiri, pribor za jelo). 3. film posebno pripremqena scena za snimawe filma. seter, -a m ‰engl. setter od set ukrutiti seŠ kinol. lova~ki pas pti~ar duge svilaste dlake, kadar da prona|e pticu u travi i da ukru}enim poloàjem tela pokaè gde se ona nalazi. sete~entist(a), -e m, mn. sete~entisti ‰ital. settecentista, prema settecento (hiqadu) sedam stotinaŠ kwi`. um. kwièvnik ili umetnik iz XVIII veka (sete~enta) u Italiji. sete~ento, -a m ‰ital. settecento (hiqadu) sedam stotinaŠ naziv za XVIII vek u istoriji italijanske kwièvnosti i umetnosti. x sete~entisti~ki. SETI, -ja m ‰engl. SETI, skr. od Search for Extraterrestrial IntelligenceŠ op{ti naziv za nau~ne projekte ~iji je ciq da pomo}u radio-teleskopa ili kosmi~kih sondi uhvate signale mogu}ih drugih civilizacija u svemiru. se}ija, -e ` ‰tur. seki sedi{te od kamenaŠ etnol. {iroka drvena klupa za leàwe i sedewe u starim muslimanskim ku}ama, prekrivena }ilimima. sef, -a m, mn. sefovi ‰engl. safeŠ 1. metalni, naj~e{}e ~eli~ni ormar ili kasa za ~uvawe dragocenosti (novca, nakita, vrednosnih papira), u banci, hotelu, kancelariji ili u ku}i.

1132

secesionisti~ki 2. posebno obezbe|eno odeqewe banke u kome se ~uvaju dragocenosti. Sefard, -a m ‰hebr. Sefarad [panijaŠ ist. Jevrejin {panskog porekla, pripadnik jevrejske zajednice koja se, nakon proterivawa iz [panije, raselila po celoj Evropi; up. A{kenaz. x sefardski. sefer, -a m ‰tur. sefer od ar. safarŠ pokr. putovawe, put, pohod; ratni pohod. sefir, -ira m ‰tur. sefir od ar. safirŠ pokr. ist. visoki diplomatski predstavnik neke dràve u inostranstvu. sefluk, -a m, mn. sefluci, gen. mn. sefluka ‰tur. sehivlik, prema ar. saha, sahw zaboravitiŠ pokr. pometwa, smetenost, zbuwenost. sefte, -eta s ‰tur. sefta(h) od ar. istiftah zapo~eti ne~imŠ 1. po~etak rada; prvi dnevni pazar u radwi. 2. pril. prvi put. seftexija, -e m ‰tur. seftahci, v. sefteŠ zast. prvi kupac u toku dana u prodavnici; prvi koji radi neki posao. sehara, -e ` ‰tur. sahareŠ pokr. posebno ukra{en devoja~ki kov~eg u koji se sme{ta wena oprema. sehir, sehiriti, sehirxija v. seir, seiriti, seirxija. sehur, -ura m ‰tur. sahur od ar. sahurŠ muslimanski jutarwi obrok pre svitawa za vreme ramazanskog posta. secer, -a m ‰nem. SetzerŠ fam. zast. slovoslaga~, slaga~ koji radi sede}i za ma{inom. secesija, -e ` ‰lat. secessio odvajawe, otcepqeweŠ 1. pol. otcepqewe, odeqivawe, odvajawe, razdruìvawe. 2. um. umetni~ki pokret na prelazu XIX u XX vek, nastao u sredwoj Evropi kao protivqewe dotada{wem akademizmu i istoricizmu. secesionizam, -zma m ‰v. secesijaŠ odvajawe, otcepqewe; pokret koji teì odeqivawu dela neke dràve i wegovom osamostaqewu, separatizam. secesionist(a), -e m, mn. secesionisti ‰v. secesijaŠ 1. pol. pristalica secesije, aktivni ~lan secesionisti~kog pokreta. 2. um. umetnik koji stvara u duhu secesije. secesionisti~ki, -a, -o ‰v. secesijaŠ koji se odnosi na secesioniste ili na secesionizam.

secirati secirati, seciram, 3. l. mn. seciraju nesvr{. (nepr. sekcirati) ‰lat. secare se}iŠ se}i, rasecati, otvarati (le{), parati, rezati. 2. fig. a. ra{~lawavati, razu|ivati. b. cepidla~iti, sitni~ariti. secovati, -cujem nesvr{. ‰nem. setzenŠ 1. kladiti se, uloìti novac radi kla|ewa; stavqati na kocku; igrati lutriju. 2. zast. slagati (slova). 3. secovati se nataloìti se, staloìti se, slegati se. se~entizam, -zma m ‰ital. secentismo, v. sei~entoŠ kwi`. kitwast, barokni stil italijanskih kwièvnika u XVII veku. se~entist(a), -e m, mn. se~entisti ‰ital. secentista, v. sei~entoŠ kwi`. italijanski pesnik XVII veka, iz doba sei~enta. x se~entisti~ki. se~ento v. sei~ento. sexada, -e = serxada, -e ` ‰tur. seccade od ar. saggadaŠ mali }ilim na kome muslimani klawaju svoje molitve. se{, -a m ‰fr. seicheŠ geogr. mewawe nivoa vode u odre|enim vremenskim razmacima u zatvorenim morima, zalivima i jezerima. se{n, -a m ‰engl. session od jam sessionŠ v. xem-se{n. si s indekl. ‰lat. S(ancte) I(oannes), v. solmizacijaŠ muz. sedmi ton dijatonske lestvice, nota H (ha). sial, -ala m ‰prema hemijskim elementima silicijumu (Si) i aluminijumu (Al)Š geol. povr{inski sloj Zemqine kore, litosfera (v.); up. sima2. sibarit, -a i sibarit, -ita m ‰gr~. Sybarites stanovnik Sibarisa (Sybaris), anti~kog grada u Italiji, poznatog po razvratnim uìvawima wegovih gra|anaŠ fig. sladostrasnik, dokon ~ovek preterano sklon lenstvovawu i uìvawima, razvratnik; meku{ac. sibaritizam, -zma m ‰v. sibaritŠ sladostra{}e, razvrat, sklonost ka razvratu, razmaènost, lenstvovawe; meku{tvo. sibaritski, -a, -o ‰v. sibaritŠ koji se odnosi na sibarite; razmaèn, meku{an, dokoli~arski. sibari}anin v. sibarit.

sigilacija sibònktiv, -a m ‰fr. subjonctifŠ lingv. u francuskoj gramatici: naziv za konjunktiv (v.). sibijan, -ana = sibjan, -ana m ‰tur. s›byan od ar. sibyan od sabiyy deteŠ pokr. ekspr. deca, neja~, nedorasli ~lanovi doma}instva. y sibjan-mekteb (sibjan-mejtef) de~ja muslimanska {kola. Sibila, -e ` ‰lat. Sibylla od gr~. SibyllaŠ 1. mit. proro~ica kod Grka i Rimqana. 2. fig. matora ve{tica, gatalica, vra~ara. sibilant, -a m, sibilanti, gen. mn. sibilanata ‰lat. sibilans od sibilare {i{tati, piskatiŠ fon. pi{tavi, piskavi, {u{kavi suglasnik, {u{tavac (c, z, s). sibilarizacija, -e ` ‰v. sibilantŠ fon. pretvarawe zadwonep~anih suglasnika (k, g, h) u sibilante (c, z, s). sibilarizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. sibilantŠ fon. (iz)vr{iti sibilarizaciju, pretvoriti zadwonep~ani suglasnik u piskavi. sibilski, -a, -o ‰v. SibilaŠ koji se odnosi na proro~icu Sibilu ili joj pripada; proro~ki, ve{ti~ji; nerazumqiv, nejasan, tajanstven, zagonetan. y sibilske kwige ist. u starom Rimu, kwige proro~anstava koje su ~uvane u Jupiterovom hramu na Kapitolu, a mogle su se otvoriti samo po nare|ewu Senata. sivert, -a m ‰sievert, prema {vedskom radiologu M. Sivertu (M. Sievert, 1896–1966)Š fiz. vansistemska merna jedinica za ekvivalentnu dozu jonizuju}eg zra~ewa (1 Sv = 100 rema; 1 Sv = 1 J / 1 kg). si-vi, si-vija m ‰engl. CV, skr. od curriculum vitaeŠ v. kurikulum vite. sivrije, sivrija ` mn. ‰tur. sivri {iqatŠ pokr. etnol. kle{ta {iqatog vrha, cvikcange (v.). siga, -e `, dat. i lok. sigi ‰poreklo nejasnoŠ figura koja nastaje u pe}inama taloèwem vode cednice; up. stalaktit i stalagmit. sigban, -a m ‰prema {vedskom fizi~aru i nobelovcu G. Sigbanu (Siegbahn, 1886–1978)Š fiz. jedinica za merewe duìne talasa rendgenskih i gama zraka, oznaka: sigb XU. sigilacija, -e ` ‰nlat. sigillatio, prema lat. sigillum pe~atŠ pe~a}ewe, udarawe pe~ata.

1133

sigilografija sigilografija, -e ` ‰lat. sigillum pe~at, v. -grafijaŠ nau~na disciplina koja prou~ava i opisuje pe~ate. sigla, -e ` ‰klat. siglaŠ 1. u latinskim tekstovima skra}enica od po~etnog slova koja zamewuje ime ili naziv. 2. sten. znak u stenografiji (v.) kojim se skra}uju pojedine re~i i slogovi, sastavqen od jednog ili vi{e slova. sigma, -e ` ‰lat. sigma od gr~. sigmaŠ osamnaesto slovo gr~kog alfabeta (S, s), odgovara na{em S. y sigma-~estice nestabilne, vrlo nepostojane i te{ke subatomske ~estice, ~ija je masa ve}a od mase nukleona; v. hiperon. sigmatizam, -zma m ‰v. sigma, -izamŠ fon. pogre{no izgovarawe glasa œsŒ, artikulaciona smetwa pri izgovoru tog glasa; vrskawe. sigmati~an, -~na, -~no ‰v. sigmaŠ gram. koji se u osnovi re~i zavr{ava glasom œsŒ. sigmoidan, -dna, -dno ‰gr~. sigmoeides, v. sigmaŠ koji je polumese~ast ili u obliku srca. signal, -ala m ‰srlat. signale od lat. signum znakŠ 1. znak odre|enog zna~ewa, zvu~ni, svetlosni, opti~ki ili u vidu zastave; upozorewe, poziv na opreznost. 2. znak, poruka ili slika koja se prima ili {aqe elektronskim komunikacijama; varijacije elektri~nog impulsa koje predstavqaju kodiranu informaciju. signalizam, -zma m ‰v. signalŠ kwi`. kwièvni pokret koji nastoji da razbije ustaqene {ablone, okvire i druga ograni~ewa, u kome se umetnik ne izraàva re~ima, nego posebnim rasporedom slova i simbola, ~esto koriste}i i neverbalni materijal. signalizator, -a m ‰v. signalŠ 1. ure|aj za signalizaciju. 2. ~ovek koji daje signale. signalizacija, -e ` ‰v. signalŠ davawe signala; sistem komunikacija i informacija putem signala. signalizirati, signaliziram, 3. l. mn. signaliziraju = signalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. signalŠ upozoravati i opomiwati na ne{to, da(va)ti informaciju signalima, saop{tavati, saop{titi pomo}u znakova. signalist(a), -e m, mn. signalisti ‰v. signalŠ ~ovek (ob. vojnik, mornar) koji daje informacije pomo}u signala.

1134

sida{ signalni, -a, -o ‰v. signalŠ koji se odnosi na signale; koji sluì za signalizirawe. signatar, -ara m ‰nem. Signatar, prema lat. signare ozna~iti, zape~atitiŠ osoba koja stavqa svoj potpis na neki dokument i time jam~i za wegovo po{tovawe; potpisnik, garant, svedok. signatum, -a m ‰lat. signatum, prema signare ozna~iti, zape~atiti, udariti pe~atŠ potpisana i pe~atom overena poveqa ili neki drugi dokument. signatura, -e ` ‰srlat. signatura od lat. signumŠ 1. oznaka kojom se u bibliotekama ozna~avaju kwige radi lak{eg pronalaèwa. 2. tipogr. broj, slovo ili neki drugi znak kojim se obeleàva redosled tabaka u kwizi. 3. oznaka, znak koji zamewuje naziv ili potpis autora nekog dela. 4. muz. predznak, violinski kqu~. 5. papirna nalepnica sa uputstvom o na~inu upotrebe koju apoteka stavqa na lek. x signaturni. signet, -a m i signeta, -e `, gen. mn. signeta ‰fr. signet od srlat. signetumŠ 1. mali, privatni, li~ni pe~at. 2. traka ili karton za ozna~avawe odre|ene strane u kwizi. 3. znak, oznaka u kwizi, viweta (v.) izdava~a ili {tampara. signeta v. signet. signirati, signiram, 3. l. mn. signiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. signareŠ obeleìti, ozna~iti, ozna~avati; potpisati, parafirati (v.); udariti pe~at. signifikantan, -tna, -tno ‰lat. significansŠ zna~ajan, karakteristi~an, indikativan. signifikativan, -vna, -vno ‰nlat. significativusŠ v. signifikantan. signifikacija, -e ` ‰lat. significatio prema significare od signum znak, -ficare = facere ~initiŠ zna~ewe, smisao ne~ega; zna~ewe pojedine re~i koju ona ima kao jezi~ka jedinica. signum, -a m ‰lat. signumŠ oznaka, znak, obele`je; marka i za{titni znak neke kompanije; potpis i pe~at na poveqama i pismima; znamewe, predznak. sida, -e ` ‰fr. skr. od Syndrome d’immunodeficience acquiseŠ med. sindrom ste~ene imunodeficijencije (AIDS), smrtonosno oboqewe za koje medicina jo{ nije prona{la lek. sida{, -a{a m ‰v. sidaŠ fam. bolesnik od side; nosilac HIV virusa.

sideralan sideralan, -lna, -lno ‰lat. sideralis prema sidus zvezdaŠ astron. koji je u vezi sa zvezdama ili je pod wihovim uticajem; koji se odnosi na zvezde, zvezdan. y sideralna godina vreme obilaska Zemqe oko Sunca; sideralni mesec vreme za koje Mesec obi|e oko Zemqe, uz istovremeno okretawe oko svoje ose; sideralni period vreme koje je potrebno nekom nebeskom telu da obi|e oko Sunca. siderizam1, -zma m ‰lat. sidus (gen. sideris) zvezdaŠ u~ewe o uticaju zvezda na ~oveka i wegovo zdravqe, biqke i ìvotiwe; verovawe u takav uticaj. siderizam2, -zma m ‰gr~. sideros gvo`|e, v. -izamŠ uticaj metala i vode na ~oveka i wegov ìvot; ~ovekova sposobnost da oseti gde se pod zemqom nalaze voda i metal. siderit, -a i siderit, -ita m ‰gr~. siderites gvozdeni, prema sideros gvo`|eŠ miner. 1. gvozdeni karbonat, va`na gvozdena ruda. 2. meteorit sastavqen prete`no od gvo`|a i nikla. sideri~an v. sideralan. sidero- ‰gr~. sideros gvo`|eŠ kao po~etni deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa gvo`|em i odnosi se na wega. siderograf, -a m ‰v. sidero-, -grafŠ zanatlija koji urezuje slike u ~eli~nu plo~u i otiskuje ih, ~elikorezac. siderografija, -e ` ‰v. sidero-, -grafijaŠ ve{tina urezivawa slika u ~eli~nu plo~u; otisak takve slike. siderodromofobija, -e ` ‰v. sidero-, gr~. dromos put, v. fobijaŠ psih. bolestan strah od èlezni~ke pruge i èleznice uop{te. siderolit, -a i siderolit, -ita m ‰v. sidero-, -lit1Š miner. svaki meteorit koji sadrì znatne koli~ine gvo`|a i silikata. sideronim, -a i sideronim, -ima m ‰lat. sidus (gen. sideris) zvezda, v. -onimŠ pseudonim (v.) izveden iz pojma ili izraza vezanog za astronomiju. siderotehnika, -e `, dat. i lok. siderotehnici ‰v. sidero-, tehnikaŠ industrijski proces rada kojim se dobija gvo`|e; metalurgija gvo`|a i wegovih legura. siderurgija, -e ` ‰v. sidero-, gr~. ergon radŠ v. siderotehnika.

sijenit sidi, -ija m ‰ar. sidiŠ gospodin; gospodar (kao po~asno zvawe plemenskih poglavica, kneèva i drugih pripadnika plemstva). siè, -ea m ‰fr. sujetŠ glavna, osnovna misao umetni~kog dela; sadràj, sadrìna, predmet. sizeren, -ena m ‰fr. suzerainŠ ist. 1. gospodar zavisnih vazala u feudalno doba. 2. dràva koja ima suverenitet nad nekom teritorijom ili drugom, polusuverenom dràvom. sizigija, -e ` ‰gr~. syzygia sjediwewe, par, v. sin-, zygon jaramŠ 1. astron. ta~ka Mese~eve putawe u kojoj se on nalazi na istoj pravoj sa Suncem i Zemqom; Mese~eva konjunkcija (v.) i opozicija (v.). 2. kwi`. v. dipodija. sizifovski, -a, -o ‰gr~. Sisyphos SizifŠ u: y sizifovski (Sizifov) posao zamoran i teàk posao bez smisla i svrhe (po legendi o Sizifu, koji je u podzemnom svetu osu|en da ve~no gura veliki kamen navi{e, ali se ovaj skotrqa ~im stigne na vrh brda). sijaloadenitis, -a m ‰gr~. sialon pquva~ka, aden `lezda, v. -itisŠ med. zapaqewe pquva~ne `lezde. sijalolitijaza, -e ` ‰gr~. sialon pquva~ka, v. litijazaŠ med. kamenac u pquva~nim `lezdama. sijamski, -a, -o ‰Sijam, nekada{wi naziv za TajlandŠ koji pripada Sijamu ili se odnosi na wega. y sijamska ma~ka zool. vrsta plemenitih ma~aka poreklom iz Sijama, sa svetlosme|im krznom, tamnijom wu{kom i plavim o~ima; sijamski blizanci srasli blizanci (naziv prema kineskim blizancima koji su se rodili spojeni iznad pupka u Sijamu 1811); sijamski boks sp. tradicionalni tajlandski boks u kome su, za razliku od klasi~nog boksa, dozvoqeni udarci nogama, kolenima i laktovima. sijaset, -a m ‰tur. siyaset politika, uprava; kazna, od ar. siyasa upravqati; suditiŠ 1. mno{tvo, gomila, velika koli~ina ne~ega. 2. kazna. 3. nevoqa, beda. sijenit, -a i sijenit, -ita m ‰prema egipatskom gradu Sjeni, AsuanuŠ miner. gromadna stena bele, ruì~aste do crvene boje, koja se upotrebqava kao gra|evinski materijal; egipatski granit.

1135

sijesta sijesta, -e ` ‰{p. siesta, prema lat. sexta (hora) {esti ~asŠ popodnevni odmor, spavawe posle ru~ka. sik1 uzv. ‰lat. sicŠ tako!, od re~i do re~i, tako pi{e (u originalu). sik2, -a m ‰hindu sikhŠ pripadnik indijske monoteisti~ke religije, karakteristi~ne po nadogradwi islamskih elemenata na hinduisti~ke temeqe. sikal, -ala m ‰hebr. {ekkelŠ ist. sitan srebrni novac u Judeji; srebrwak. sikativ, -iva m ‰lat. siccativus koji su{iŠ hem. sredstvo za ubrzavawe su{ewa masnih boja i lakova. sikativan, -vna, -vno ‰v. sikativŠ koji su{i, koji ubrzava su{ewe. sikvens, -a m ‰engl. sequenceŠ muz. àrg. digitalno pripremqena notna sekvenca, koja se upotrebqava kao ritmi~ka podloga ili kompjuterizovani rif (v.). sikvenser v. sekvencer. sikoza, -e ` ‰gr~. sykon smokva, v. -ozaŠ med. ko`na bolest koja se manifestuje pojavom bradavica sli~nih smokvi; mlade` nalik na smokvu. sikom, -oma m = sikoma, -e ` ‰gr~. sykon smokva, v. -omŠ med. bradavi~asta izraslina nalik na smokvu, naro~ito na unutra{woj strani o~nih kapaka. sikomora i sikomora, -e ` ‰gr~. sykomoros, prema sykon smokva, moron dudŠ bot. vrsta divqe egipatske smokve i wen plod. sikofant, -a m ‰gr~. sykophantes, prema sykon smokvaŠ 1. ist. osoba koja je prijavqivala vlastima one koji su, uprkos strogoj zabrani, izvozili smokve iz stare Atine. 2. potkaziva~, dostavqa~; klevetnik, podlac, izdajnik. 3. ulizica, puzavac, laskavac. x sikofantski. sikspens, -a m ‰engl. sixpence, od six {est, pence mn. od pennyŠ nekada{wi engleski srebrni novac od 6 penija (pola {ilinga). sikter uzv. ‰tur. s›kt›rŠ gubi se!, odlazi!, napoqe! y sikter-kafa = sikteru{a (v.). sikterisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. sikterŠ grubo isterati nekoga napoqe, izbaci(va)ti koga.

1136

silvestarski sikteru{a, -e ` ‰v. sikterŠ fam. àrg. posledwa crna kafa koja se posluùje gostu kao znak za odlazak. silabarij v. silabarijum. silabarijum, -a i silabarij, -ija m ‰nlat. syllabarium, v. silabi~anŠ ist. 1. popis slogova. 2. {kolski tekst za sricawe, bukvar. silabizacija, -e ` ‰srlat. syllabicatio, v. silabi~anŠ lingv. kwi`. sistem ritmi~kog merewa na osnovu broja slogova u jednom stihu. silabifikacija, -e ` ‰nlat. syllabificatio, v. silabi~anŠ lingv. oblikovawe slogova, pravqewe slogova; deqewe na slogove. silabi~an, -~na, -~no = silabi~ki, -a, -o ‰gr~. syllabikos prema syllabe slogŠ slogovni, koji se odnosi na slog; koji se sastoji od slogova; koji tvori slog. y silabi~ni stih metr. stih koji se meri jedino po broju slogova, a zanemaruju se duìna i naglasak. silabi~ki = silabi~an (v.). silabus, -a m ‰nlat. syllabus (verovatno pogre{no pro~itano u Ciceronovim rukopisima), prema gr~. sittybos ko`na futrola za svitak papirusaŠ 1. kat. ono {to Crkva zabrawuje i osu|uje jer smatra zabludom. 2. koncept govora, diskusije, predavawa, kratak sadràj. 3. nastavni program. silav, silaj, silah v. bensilah. silaà, -e ` ‰fr. (en)silageŠ poqopr. sto~na hrana od me{avine so~nog i zelenog biqa, ostavqena u silosima da fermenti{e bez prisustva kiseonika. silaìrati = silirati (v.). sila`ni, -a, -o ‰v. silaàŠ koji je za silaù, koji je namewen silaì. Silvan, -a na m ‰lat. Silvanus, prema silva {umaŠ mitol. starolatinsko niè boànstvo {ume, poqa i stada. silvestarski, -a, -o ‰lat. Silvestrus SilvestarŠ kat. koji se odnosi na sv. Silvestra ili na Silvestrovo. y silvestarsko ve~e (Silvestrovo) ve~e uo~i Nove godine, na dan sv. Silvestra, posledwi dan u godini nazvan po papi Silvestru I, koji je umro posledweg dana 335. g. po gregorijanskom kalendaru.

silvikultura silvikultura, -e ` ‰lat. silva {uma, v. kulturaŠ agr. nauka koja se bavi prou~avawem i rasa|ivawem {uma; {umarstvo. Silen, -ena m ‰lat. Silenus od gr~. SeilenosŠ vaspita~ i pratilac boga Bakha, koji se predstavqa s debelim trbuhom i }elom, uvek pripit i na magarcu: simbol pijanstva. mitol.

silepsa, -e ` ‰gr~. syllepsis hvatawe, v. sin-, lepsis uzimaweŠ gram. obuhvatawe vi{e predmeta jednom re~ju; upotreba istog predikata za vi{e subjekata od kojih se samo jedan slaè s predikatom. sili, -ija m nov~ana jedinica Gvineje (= 100 kaurija). silikat, -ata m ‰lat. silex kremen, nlat. silica silicijum-dioksid, v. -atŠ 1. hem. so neke od raznih silicijumskih kiselina. 2. miner. mineral koji sadrì silicijum i kiseonik, sastavni deo gotovo svih stena u Zemqinoj kori. silikoza, -e ` ‰v. silicijum, -ozaŠ med. profesionalno oboqewe plu}a, nastaje usled udisawa silicijumske pra{ine. x silikozni. silikoni, silikona m mn., jd. silikon, gen. silikona ‰v. silicijum, -onŠ hem. polimerna organska jediwewa u kojima silicijum zamewuje ugqenik i koja se proizvode u obliku uqa, gume ili smole; sluè za proizvodwu nakita, sinteti~ke tkanine, umetaka u plasti~noj hirurgiji itd. silikonski, -a, -o ‰v. silikoniŠ koji se odnosi na silikon; koji je na~iwen od silikona; koji sadrì umetke od silikona (silikonske grudi, silikonske usne). y silikonska guma polimer na~iwen od nekoliko vrsta silikona, sli~an kau~uku ali otporniji na hladno}u i toplotu. silirati, siliram, 3. l. mn. siliraju svr{. i = silaìrati, silaìram, 3. l. mn. silaìraju svr{. i nesvr{. ‰v. silaà, silosŠ spremiti, spremati u silos, smestiti, sme{tati silaù. nesvr{.

silicij v. silicijum. silicijski v. silicijumski. silicijum, -a i silicij, -ija m ‰nlat. silicium, prema lat. silex kremenŠ hem. nemetalni element, atomski broj 14, simbol Si; ne javqa se slobodan

silueta u prirodi, ali je posle kiseonika najrasprostraweniji element u Zemqinoj kori (25%). silicijumski, -a, -o i silicijski i silicijski, -a, -o ‰v. silicijumŠ koji se odnosi na silicijum, koji sadrì silicijum. y silicijumski ~ip integrisano elektronsko kolo na veoma malom komadu ~istog silicijuma, osnovni element ra~unara; Silicijumska dolina (engl. Silicon Valley, nepr. Silikonska dolina) popularni naziv doline u Kaliforniji, ju`no od San Franciska, u kojoj je glavni centar mikroelektronske industrije. silicifikacija, -e ` ‰nlat. silificatioŠ hem. pretvarawe u silicijumsku kiselinu, ispuwavawe (drveta, minerala, fosila itd.) silicijumom. silicifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰v. silicifikacijaŠ hem. pretvarati u silicijumsku kiselinu. silk, -a m ‰engl. silk svilaŠ (deo pecaro{kog pribora) svilena nit, upredena svilena struna; sluì u ribolovu. silo v. silos. silogizam, -zma m ‰gr~. syllogismos, v. sin-, logismos zakqu~akŠ log. oblik logi~nog deduktivnog zakqu~ivawa u kojem se iz dva ili vi{e sudova (premisa), prema odre|enim pravilima, izvodi zakqu~ak (metali su elementi, gvo`|e je metal, zakqu~ak: gvo`|e je element). silogistika, -e `, dat. i lok. silogistici ‰v. silogizamŠ log. nauka koja se bavi problematikom silogizama i wihovog izvo|ewa. silogisti~ki, -a, -o ‰gr~. syllogistikos, v. silogizamŠ log. koji se odnosi na silogizam. silos i silos, -a m ‰{p. silo, mn. silos trap za ìtoŠ 1. skladi{te velikog kapaciteta, ob. od betona, za ~uvawe ìtarica i drugih zrnastih materijala. 2. voj. cilindri~na podzemna gra|evina u kojoj se ~uva i iz koje se lansira dalekometna raketa. silskin, -ina m ‰engl. sealskinŠ krzno izra|eno od koè foke ili morske medvedice; vrsta finog svilenog pli{a koji je izra|en sli~no ovome krznu (kod nas uob. i siliskin). silueta, -e ` ‰fr. a la silhouette (prema francuskom {tedqivom ministru finansija iz XVIII veka Etjenu de Siluetu (Etienne de Silho-

1137

silumin uette, 1709–1767)Š 1. lik. jednobojni prikaz ~oveka u profilu ili predmeta, ob. od izrezane crne hartije zalepqene na belu. 2. qudska figura na kojoj se ne vide detaqi; obris, kontura. silumin, -ina m ‰v. si(licijum), (a)lumin(ijum)Š legura silicijuma, bakra i aluminijuma. silur, -ura m ‰prema keltskom plemenu Siluri (Silures)Š geol. u razvoju Zemqe, najstariji period paleozoika, u kojem preovladavaju morski beski~mewaci, javqaju se prve ribe, a na kopnu prve biqke. silfida, -e ` ‰fr. sylphide od srlat. sylphus, re~ koju je skovao Paracelzus ukr{tawem lat. silva {uma i nympha nimfaŠ 1. mitol. {umska vila. 2. fig. vitka, ne`na mlada èna. sim- v. sinsim, -a m. ‰engl. subscriber identity moduleŠ elektron. minijaturni ~ip za prikqu~ivawe na mobilne telefone (sluì za identifikaciju korisnika). sima1, -e ` ‰tur. sima od ar. simaŠ pokr. boja i kvalitet koè lica; ten, put. sima2, -e ` ‰skr. od si(licijum) i ma(gnezijum)Š geol. dubqi sloj Zemqine kore koji obavija Zemqino jezgro, gra|en od bazaltnih stena. sima3, -e ` ‰lat. simaŠ arhit. glineni ili mramorni `leb na ivici krova anti~kih hramova. simbioza, -e ` ‰gr~. symbiosis, v. sim-, gr~. bios ìvotŠ biol. zajedni~ko ìvqewe, tesna i trajna zajednica dvaju ili vi{e raznovrsnih organizama: ìvotiwe i ìvotiwe, ìvotiwe i biqke, biqke i biqke. x simbioti~ki i simbiotski. simbiont, -a m ‰gr~. symbion koji ìvi zajedno, v. sim-, -biontŠ ~lan simbioti~ke zajednice. simblefaron, -ona m ‰v. sim-, gr~. blepharon obrvaŠ med. sraslost o~nog kapka sa o~nom jabu~icom. simbol, -ola m ‰gr~. symbolon, v. sim-, ballein bacati, poga|atiŠ 1. znak po kojem se ne{to moè raspoznati, saznati ili zakqu~iti; izraàjno sredstvo u kwièvnosti i umetnosti. 2. znak koji ozna~ava ne{to {to se ne moè slikom predstaviti (apstrakciju, pojam, ose}awe,

1138

simens ideal i sl.). 3. ugovoreni znak, usmeni znak, lozinka. 4. v. simvol. simbolizam, -zma m ‰fr. symbolisme, v. simbolŠ um. 1. kwièvni i likovni pravac, nastao u Francuskoj krajem XIX veka, koji teì da pomo}u simbola izrazi ose}awa i apstraktne pojmove. 2. sistem simbola; izraàvawe u kojem se koriste simboli. simbolizacija, -e ` ‰nlat. symbolisatio, v. simbolŠ prikazivawe u simbolima, predstavqawe znacima. simbolizirati v. simbolizovati. simbolizovati, -zujem i simbolizirati, simboliziram, 3. l. mn. simboliziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. symboliser, v. simbolŠ 1. ozna~iti, prikazati simbolima (ideju, misao, ose}awa, predmet, doga|aj). 2. prikazivati ili govoriti u prenesenom zna~ewu, simboli~no. 3. biti simbol ~ega, predstavqati ne{to. simbolika, -e `, dat. i lok. simbolici ‰v. simbolŠ 1. skup znakova pomo}u kojih se izraàvaju razni pojmovi i ideje. 2. u~ewe ili nauka o izraàvawu religijskih predstava slikovitim znacima; u~ewe o simbolima, uzorima. 3. rel. ispitivawe i tuma~ewe simbola vere i hri{}anske crkve. simbolist(a), -e m, mn. simbolisti ‰fr. symboliste, v. simbolŠ sledbenik simbolizma. simbolisti~ki, -a, -o ‰v. simbolist(a)Š koji se odnosi na simbolizam i na simboliste. simboli~an, -~na, -~no ‰lat. symbolicus od gr~. symbolikos, v. simbolŠ 1. koji predstavqa simbol, koji izaziva pomisao na ne{to drugo; upotrebqen u prenesenom zna~ewu. 2. zasnovan na simbolima; koji se sluì znacima. 3. neznatan, vrlo mali (‹ iznos, simboli~na cena). Y simboli~na logika logika koja teì da logi~ne radwe i odnose pojmova i sudova izrazi kao matemati~ke funkcije i jedinice, dakle da stvori algebru logike. simvol, -a m ‰ngr~. izgovor od simbol (v.)Š rel. zbir osnovnih u~ewa hri{}anske vere u Pravoslavnoj crkvi, vjeruju, kredo (‹ vere). simens, -a m ‰prema nema~kom pronalaza~u Verneru fon Simensu (Werner von Siemens, 1816–1892)Š fiz. merna jedinica kojom se izraàva elektri~na provodqivost u Me|unarod-

simentalac nom sistemu mernih jedinica, jednaka elektri~noj provodqivosti elementa koji ima elektri~ni otpor od jednog oma; oznaka S. simentalac, -lca m ‰v. simentalskiŠ zool. bik simentalske rase. simentalka, -e ` ‰v. simentalskiŠ zool. rasa krave koja daje obilnu koli~inu mleka. simentalski, -a, -o ‰nem. SimmentalŠ koji se odnosi na Simental, dolinu reke Sime u {vajcarskom kantonu Bern. y simentalsko gove~e plemenita pasmina goveda, veoma cewena zbog mleka i mesa: v. simentalac. simering v. semering. simetrala, -e ` ‰v. simetrijaŠ mat. prava koja deli du`, ugao, geometrijsku sliku ili telo na dva simetri~na dela. x simetralni. simetrija, -e ` ‰gr~. symmetria, v. sim-, -metrijaŠ 1. geom. ravnomerni odnos pojedinih delova neke celine, takav da svakoj ta~ki jednog dela odgovara po jedna ta~ka s druge strane prave (osna ‹) ili ta~ke (centralna ‹). 2. uzajamni sklad delova, uravnoteènost; pravilan oblik. simetri~an, -~na, -~no ‰gr~. symmetrikos, v. simetrijaŠ 1. geom. koji se odlikuje simetrijom. 2. koji je uravnoteènog oblika, skladan, ravnomeran; supr. ametri~an. y simetri~na funkcija mat. funkcija koja se ne mewa ni pri bilo kojoj permutaciji promenqivih. simetri~nost, -osti ` ‰v. simetrija, simetri~anŠ svojstvo onoga {to je simetri~no, simetrija. similis simili gaudet v. similis simili gaudet. simiologija, -e ` ‰lat. simia majmun, v. -logijaŠ zool. nau~na disciplina koja prou~ava ìvot majmuna. simit, -a m ‰tur. simit, simid od ar. samidŠ hleb koji se mesi od najfinijeg p{eni~nog bra{na; mali okrugli hleb od belog bra{na. simixija, -e m ‰tur. simitciŠ zast. onaj koji proizvodi i/ili prodaje simite. sim-kartica, -e ` ‰engl. SIMM card, karta sa SIMM-om (v.)Š tehn. memorijska kartica za mobilne telefone. simonija, -e i simonija, -e ` ‰lat. simonia, prema liku Simona ârobwaka, koji je naqu-

simpati~ki tio svetog Petra ponudom da za novac kupi mo} stvarawa ~udesa: Djela apostolska 8:9-24Š ist. rel. trgovina svetim stvarima, naro~ito crkvenim zvawima i privilegijama. simonijak, -aka m ‰nlat. simoniacus, v. simonijaŠ koji daje ili dobija svete stvari za novac, koji trguje svetim stvarima. simonist(a) v. simonijak. simorfizam, -zma m ‰v. sim-, gr~. morphe oblikŠ biol. podudarawe oblika tela ìvotiwa s oblicima u okolini. simpatektomija, -e ` ‰v. simpat(ikus), gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko presecawe jednog dela simpatikusa, simpati~kog lanca nervnog sistema, u ciqu le~ewa pojedinih bolesti. simpateti~an, -~na, -~no ‰gr~. sympathetikos, prema sympathein saose}atiŠ koji deluje u skladu s ne~im. Y simpateti~na magija vra~awe ili sujeverne radwe pomo}u sli~nih predmeta (npr. probadawe iglama lutke koja predstavqa neprijateqa kako bi ovaj osetio bolove); simpateti~no mastilo nevidqivo mastilo koje postaje vidqivo tek nakon neke posebne radwe (grejawa, pod uticajem svetlosti, hemikalija itd.). simpatizer, -era m ‰fr. sympathiseur, v. simpatijaŠ koji je nekom naklowen, koji prati ne~iji rad sa simpatijama; pristalica, navija~. simpatizovati, -ujem ‰fr. sympathiser, v. simpatijaŠ ose}ati simpatiju prema kome, saose}ati s kim; navijati za koga. simpatija, -e ` ‰gr~. sympatheia, v. sim-, gr~. pathos ose}aweŠ 1. saose}awe; prirodno slagawe ose}awa. 2. obostrana naklonost i razumevawe izme|u dveju osoba; privla~nost. supr. antipatija. simpatikus, -a m ‰nlat. sympathicus, v. simpatijaŠ anat. simpati~ki ìvac, deo autonomnog nervnog sistema; ubrzava rad srca, suàva krvne sudove, {iri zenice; po dejstvu je suprotan od parasimpatikusa (v.). simpatisati, -i{em nesvr{. ‰fr. sympathiser, v. simpatijaŠ gajiti simpatiju, saose}ati s kim, voleti koga. simpati~an, -~na, -~no ‰v. simpatijaŠ koji pobu|uje simpatiju, koji se svi|a, dopadqiv.

1139

simpati~nost simpati~ki, -a, -o ‰v. simpatikusŠ anat. koji se odnosi, koji pripada simpatikusu. simpati~nost, -osti ` ‰v. simpatija, simpati~anŠ svojstvo onoga {to je simpati~no, osobina onoga koji je simpati~an. simpleks, -a m ‰lat. simplex jednostavanŠ 1. gram. naziv za samostalnu re~ koja nije sloènica. 2. neob. a. iskren, po{ten, naivan ~ovek. b. priprost ~ovek, glupak. simpleks-ko~nica, -e ` ‰engl. od lat. simplex jednostavanŠ ko~nica koja funkcioni{e na ~isto mehani~kom principu. simplifikator, -a m ‰v. simplifikovatiŠ koji preterano, nepotrebno simplifikuje, pojednostavquje. simplifikacija, -e ` ‰nlat. simplificatio, v. simplifikovatiŠ 1. upro{}avawe, pojednostavqivawe, pojednostavqewe. 2. preterano upro{}avawe, suvi{e pojednostavqen prikaz neke sloène istine. simplifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. simplificare od simplex jednostavan, -ficare = facere ~initiŠ pojednostaviti, upro{}avati, uprostiti. simplicizam, -zma m ‰lat. simplex jednostavan, v. -izamŠ 1. sklonost ka pojednostavqewu do krajwih granica. 2. jednostavnost, prostodu{nost. 3. primitivnost; glupost, ograni~eno shvatawe. simploka, -e `, dat. i lok. simploki ‰gr~. symploke, v. sim-, ploke pleteweŠ kwi`. stilska figura kod koje dva ili vi{e stihova po~iwu i zavr{avaju istom re~ju (anafora udruèna sa epiforom). simpodija, -e ` ‰nlat. sympodium, v. sim-, -podijaŠ med. sraslost nogu (uro|ena malformacija). simpozij v. simpozijum simpozijum, -a i simpozij, -ija m ‰lat. symposium od gr~. symposion, v. sim-, posis pijeweŠ 1. ist. kod starih Grka i Rimqana, gozba uz peva~e i svira~e. 2. sastanak stru~waka na kojem se raspravqa o odre|enoj temi. simpozion, -a m ‰gr~. symposion, v. simpozijumŠ 1. kod starih Grka i Rimqana, gozba, pijanka. 2. naslov Platonovog dela o qubavi, erosu.

1140

simultan simptom, -oma m ‰lat. symptoma od gr~. symptoma slu~aj, v. sim-, piptein padatiŠ 1. med. svaka promena u funkciji organizma, izgledu ili subjektivnom ose}awu bolesnika koja ukazuje na odre|eno oboqewe. 2. znak, nagove{taj nekog zbivawa; spoqni znak ne~ega. simptomati~an, -~na, -~no ‰gr~. symptomatikos, v. simptomŠ koji se javqa kao simptom; koji ukazuje na ne{to; svojstven, karakteristi~an. simptomati~nost, -osti ` ‰v. simptomati~anŠ osobina onoga {to je simptomati~no. simptomatologija, -e ` ‰v. simptom, -logijaŠ med. nauka koja prou~ava simptome po kojima se prepoznaju odre|ene bolesti. simptomatski, -a, -o ‰v. simptomŠ med. 1. koji se odnosi na simptome. 2. v. simptomati~an. sims, -a m, mn. simsovi ‰nem. SimsŠ arhit. 1. horizontalni obrub gorweg zida na fasadi ispod strehe, friz (v.), venac, pervaz; up. atula, gesims. 2. dowi deo prozora, prozorska daska. simulakrum, -a m ‰lat. simulacrum, v. simuliratiŠ 1. lik, likovni prikaz (slika, kip i sl.). 2. la`na slika, privid. simulant, -a m, mn. simulanti, gen. mn. simulanata ‰lat. simulans od simulare opona{atiŠ onaj koji simulira, koji se pretvara; zabu{ant; la`ni bolesnik. simulator, -a m ‰lat. simulator, v. simulacijaŠ tehn. model nekog realnog sistema, ure|aj koji imitira rad nekog postrojewa ili wegovog dela (u laboratoriji ve{ta~ki stvara uslove koji postoje u stvarnosti). simulacija, -e ` ‰lat. simulatioŠ 1. med. svesno ili namerno pona{awe zdrave osobe koja glumi bolest. 2. u nauci, imitirawe stvarnih uslova u laboratoriji u ciqu eksperimenta. 3. ra~. imitirawe nekog fizi~kog procesa kompjuterskim programom, da bi se utvrdilo kakav je mogu}i razvoj i posledice tog procesa. simulirati, simuliram, 3. l. mn. simuliraju nesvr{. ‰lat. simulareŠ 1. pretvarati se, zavaravati, la`no prikazivati (ob. bolest); zabu{avati. 2. izvesti, izvoditi simulaciju (2) u ciqu eksperimenta. simultan, -a, -o ‰nlat. simultaneus, prema lat. simul zajednoŠ koji se pojavquje, postoji ili se

simultanizam izvodi u isto vreme; istovremen, naporedan. y simultano prevo|ewe uporedno prevo|ewe s jednog jezika na drugi, uz pomo} slu{alica s kojih prevodilac slu{a originalni govor ili s kojih prisutni slu{aju prevod. simultanizam, -zma m ‰v. simultan, -izamŠ lik. moderan umetni~ki pravac, vrsta kubizma: npr. na slici ruke likova su umnoène da bi predstavile pokret. simultanitet, -eta m ‰nlat. simultaneitas, v. simultanŠ istovremenost, istodobnost. simultanka, -e ` ‰v. simultanŠ partija {aha koju neki istaknuti {ahista igra u isto vreme sa vi{e protivnika na razli~itim tablama. simultanost, -osti ` ‰v. simultanŠ istovremenost, istodobnost. simfiza, -e ` ‰gr~. symphysis zajedni~ki rast, v. sim-Š anat. mesto na kojem su dve kosti me|usobno spojene hrskavi~avim tkivom. simfonija, -e ` ‰gr~. symphonia saglasnost, sazvu~je, v. sim-, -fonijaŠ 1. muz. ve}a kompozicija za simfonijski orkestar, ob. u ~etiri stava. 2. fig. sklad (zvukova ili boja); rasko{, {arenilo. simfonijeta, -e ` ‰fr. symphoniette, v. simfonijaŠ muz. simfonija maweg obima i jednostavnog sadràja. simfonijski, -a, -o ‰v. simfonijaŠ muz. 1. koji se odnosi na simfoniju. 2. koji je namewen simfonijskom orkestru. y simfonijski orkestar najve}i muzi~ki sastav, koji ~ine sve vrste muzi~kih instrumenata (guda~i, duva~i, udaraqke); simfonijska poema forma karakteristi~na za vreme romantizma, programskog naziva, npr. „No} na golom brduŒ, ~esto muzi~ka ilustracija neke radwe ili pri~e; simfonijski xez vrsta zabavne muzike koja sadrì elemente xeza u izvo|ewu simfonijskog orkestra. simfonist(a) v. simfoni~ar. simfoni~ar, -a m ‰v. simfonijaŠ muz. a. muzi~ar koji komponuje dela za simfonijski orkestar. b. ~lan simfonijskog orkestra. simfo-rok, -a m ‰engl. sympho-rockŠ muz. ànr rok-muzike nastao po~etkom 70-ih godina

sinarhija HH veka, u kojem se u rok-muziku unose elementi klasi~ne muzike. sin-, sim- ‰gr~. syn saŠ kao prvi deo re~i zna~i zajedno sa, uz, zajedno, pored, su- (sinestezija, simbioza). sinagoga, -e `, dat. i lok. sinagogi ‰gr~. synagoge skupqawe, v. sin-, agoge vo|eweŠ jevrejski hram, mesto za molitvu, sastajawe i u~ewe. x sinagogalni. sinaksar, -ara m ‰srgr~. synaxarion skupqawe, okupqawe, skupŠ crkv. pravoslavna crkvena kwiga u kojoj su dati kratki ìvotopisi svetiteqa pore|ani po datumima kalendara. sinaksis, -a m ‰gr~. synaxis sastanak, v. sin-, agein voditiŠ 1. skup{tina, zbor, sastanak, naro~ito crkveni. 2. rel. ist. zborovi na kojima su se okupqali prvi hri{}ani na molitvu. sinalefa, -e ` ‰nlat. synaloepha od gr~. synaloiphe, v. sin-, aleiphein mazati, mastitiŠ fon. spajawe dvaju susednih samoglasnika (ob. zavr{nog u prvoj i po~etnog u drugoj re~i) u jedan. sinantrop1, -a m ‰nlat. sinanthropus od lat. Sinae Kinezi, gr~. anthropos ~ovekŠ antrop. fosilni ostaci pra~oveka koji su, zajedno s kamenim oru|em, na|eni ju`no od Pekinga; pekin{ki ~ovek. sinantrop2 ‰v. sinantropniŠ biol. sinantropna biqka ili ìvotiwa. sinantropni i sinantropski, -a, -o ‰gr~. syn sa, anthropos ~ovekŠ biol. (o biqci ili ìvotiwi) koji je vezan za ~ovekovu kulturu, koji zavisi od blizine ~oveka. sinantropus v. sinantrop sinapis, -a m ‰lat. sinapis od gr~. sinapiŠ kulin. za~in od sla~ice s dodatkom vina; sla~ica, gor~ica, senf. sinapsa, -e ` ‰gr~. synapsis spoj, v. sin-, haptein dota}iŠ anat. mesto dodira dva neurona, obi~no aksona (velikog ogranka) jednog neurona i dendrita (malog ogranka) drugog, gde se nervni impuls prenosi elektri~nim putem (kod beski~mewaka) ili hemijskim (kod ki~mewaka). sinartroza, -e ` ‰gr~. synarthrosis, v. sin-, arthron ud, zglob, v. -ozaŠ anat. nepokretan spoj izme|u dve kosti. sinarhija, -e ` ‰gr~. synarchia, v. sin-, -arhijaŠ zajedni~ko vladawe.

1141

singaleski singaleski v. sinhaleski singamija, -e ` ‰nlat. syngamia, v. sin-, -gamijaŠ biol. spajawe mu{kog i ènskog gameta kojim nastaje oplo|ena jajna }elija. singamoza, -e ` ‰nlat. syngamosis v. sin-, gr~. gamos brak, v. -ozaŠ vet. bolest koju izazivaju parazitni crvi kada se nastane u du{niku ili bronhijama doma}e ìvine ili drugih ptica. singerica, -e ` ‰prema ameri~kom industrijalcu Ajzaku Meritu Singeru (I. M. Singer, 1811–1875)Š àrg. ustaqeni naziv za nekada popularni model ma{ine za {ivewe. Singidunum, -a m ‰lat. Singidunum, keltskog poreklaŠ ist. rimski naziv za Beograd. singl, -a m, mn. singlovi ‰engl. single sam, jedan od lat. singulus pojedina~anŠ 1. sp. pojedina~na borba, takmi~ewe pojedinca u stonom tenisu i dr. sportovima. 2. jednokrevetna kabina u vozu ili na brodu. 3. muz. gramofonska plo~a koja na svakoj strani ima samo jednu kompoziciju. 4. àrg. onaj koji ìvi sam, samac; neoèwen ~ovek, neudata èna. singlton, -a m ‰engl. singleton prema single jediniŠ u igri brixa: jedina karta date boje koju ima neko od igra~a. singular, -a m ‰lat. singularisŠ gram. jednina, oblik jednine; up. plural. singularan, -rna, -rno ‰lat. singularisŠ 1. koji se odnosi na singular. 2. pojedina~an, jedinstven; redak, neobi~an.

gram.

singulare tantum m indekl. mn. singularija tantum ‰lat. singulare tantumŠ gram. imenica koja ima samo oblik jednine, nema mnoìnu (npr. Beograd, cement); up. plurale tantum. singularizam, -zma m ‰v. singular, -izamŠ metafizi~ki pravac koji za obja{wewe raznolikosti u svetu uzima samo jedan uzrok, jedno na~elo i priznaje samo materiju ili samo duh; supr. dualizam; up. pluralizam. filoz.

singularitet, -eta m ‰nlat. singularitas, v. singularŠ 1. osobina onoga {to je singularno; jedinstvenost, pojedina~nost. 2. mat. ta~ka prekida, diskontinuiteta neke funkcije. singultus, -a m ‰lat. singultusŠ fiziol. {tucawe.

1142

sindikat sindaktilija, -e ` ‰v. sin-, gr~. daktylos prstŠ med. uro|ena anomalija: srasli prsti na rukama i stopalima. sindezma, -e ` ‰gr~. syndesmos veza, sponaŠ anat. ìli~asta tvorevina koja drì delove skeleta. sindezmitis, -a m ‰v. sindezma, -itisŠ med. zapaqewe zglobnih veza. sindezmologija, -e ` ‰v. sindezma, -logijaŠ med. deo anatomije koji prou~ava veze me|u kostima. sindetizam, -zma m ‰gr~. syndetikos povezan zajednoŠ gram. prisustvo veznika; vezanost pojedinih re~enica u sloènoj re~enici odre|enim veznikom. sindeti~ki, -a, -o i sindetski, -a, -o ‰gr~. syndetikos povezan zajednoŠ 1. koji povezuje; vezivni, spojni. 2. gram. koji je povezan pomo}u veznika. sindik, -a m, mn. sindici, gen. mn. sindika ‰lat. syndicus gradski slu`benik od gr~. syndikos advokat, savetnik optuènog, v. sin-, dike parnicaŠ pravni zastupnik, predstavnik, pomo}nik; pravni savetnik (neke zajednice, ustanove, preduze}a itd.); sekretar. sindikalac, -lca m ‰v. sindikalniŠ fam. ~lan sindikata; onaj koji se bavi sindikalnim radom. sindikalizam, -zma m ‰fr. syndicalisme, v. sindikalist(a), sindikatŠ 1. te`wa ka organizovanom povezivawu radnika u~lawewem u sindikate. 2. ist. pokret, struja nastala u XIX i po~etkom XX veka koji ima za ciq da za{titi ekonomski poloàj radnika; ne u~estvuje u politi~kim borbama, nego brine samo o ekonomskom poloàju radnika. sindikalist(a), -e m, mn. sindikalisti (`. sindikalististkiwa) ‰fr. syndicaliste, v. sindikatŠ 1. pristalica sindikalizma. 2. v. sindikalac. sindikalni, -a, -o ‰fr. syndical, v. sindikatŠ koji pripada sindikatu, koji se odnosi na sindikate. y sindikalna prava kolektivna prava ~lanova sindikata (npr. pravo na organizaciju, na pregovarawe, na {trajk). sindikat, -ata m ‰fr. syndicat od srlat. syndicatus kancelarija sindika, v. sindikŠ organi-

sindrom zacija radnika i slu`benika koja ima zadatak da {titi i unapre|uje radne, dru{tvene, pravne i druge interese i prava svih ~lanova zajednice kao i da posreduje izme|u radnika i poslodavca. sindrom, -oma m ‰nlat. syndrome od gr~. syndrome gomilawe, strka, v. sin-, -dromŠ 1. med. vi{e simptoma ili anomalija koji se javqaju zajedno i ukazuju na neki poreme}aj ili bolest. 2. skup nepovoqnih elemenata koji odre|uje neku pojavu. y vijetnamski sindrom asocijalno pona{awe i nemo} uklapawa u civilni ìvot nakon u~e{}a u ratnim operacijama (pojavio se kod u~esnika u ratu SAD i Vijetnama); posttraumatski sindrom stresno stawe nakon preìvqene traume. sin|el, -a m ‰sr. gr~. syngellos od gr~. synkellos, v. sin-, gr~. kellion }elijaŠ rel. monah koga je sa sobom dovodio novoizabrani episkop; tajni savetnik episkopa (vi{i mona{ki ~in u pravoslavnoj crkvi). sin|elija, -e ` ‰sredwegr~. sigillion, singylion od lat. sigillum pe~atŠ crkv. 1. diploma ili gramata kojom je episkop postavqao ili potvr|ivao sve{tenike u parohijama. 2. patrijarhova diploma kojom se episkop postavqao ili potvr|ivao u odre|enoj eparhiji. sineast, -a m ‰fr. cineaste prema cine(matographe), v. kinematografŠ filmski radnik, onaj koji u filmskoj industriji obavqa neki umetni~ki posao (reìser, snimateq itd.). sinegdoha i sinegdoha, -e ` ‰gr~. synekdoche, v. sin-, ek-, dechesthai primatiŠ kwi`. retori~ka i pesni~ka figura u kojoj se umesto celine uzima deo, umesto {ireg pojma uì, ili obrnuto: gazi nas neprijateqska ~izma (umesto: vojska), ponovo je digao glavu organizovani kriminal (umesto: kriminalci). sinedrijum, -a i sinedrij, -ija = sinedrion, -a m ‰gr~. synedrion, v. sin-, gr~. hedra sedi{teŠ 1. zasedawe, skup{tina, ve}e. 2. najvi{a sudska ustanova u staroj Judeji, duhovni i svetovni sud. sinedrion = sinedrijum (v.). sine kva non v. sine qua non.

sinestezija sinekija, -e ` ‰gr~. synoikia, v. sin-, oikos domŠ zool. zajedni~ko stanovawe, zajednica, npr. kada mravi ìve na biqkama. sinekura, -e ` ‰srlat. (beneficium) sine cura (povlastice) bez brigeŠ laka i unosna slu`ba; dobro pla}eni poloàj koji ne zahteva mnogo rada i odgovornosti. sinekurist(a), -e m, mn. sinekuristi ‰v. sinekuraŠ onaj koji ima dobro pla}en posao koji ne zahteva nikakav ozbiqan rad. sinemaskop, -a m ‰komercijalno ime, engl. CinemaScope, v. kinema(tograf), -skopŠ film tehnika {irokog platna, tehnika snimawa filma u kojoj se slike specijalnim so~ivima suàvaju, a prilikom projekcije {ire i prikazuju u prirodnim razmerama. x sinemaskopski. sinerama, -e ` ‰komercijalno ime, engl. Cinerama, v. sine(maskop), (pano)ramaŠ tehnika snimawa i projekcije filmova, na platnima koja su triput duà od obi~nih, sa tri projekciona aparata, da bi se stvorio utisak trodimenzionalnosti. sinergizam, -zma m ‰nlat. synergismus, v. sinergija, -izamŠ 1. a. sadejstvo, saradwa razli~itih ~inilaca ili organa u zajedni~kom procesu. b. farm. ja~awe terapeutskog dejstva nekog leka naporednom upotrebom s drugim lekovima. 2. teol. v. sinergija (2). sinergija, -e ` ‰gr~. synergia zajedni~ki rad, v. sin-, ergon radŠ 1. fiziol. saradwa nekoliko organa ili mi{i}a u zajedni~koj funkciji, zajedni~ki rad. 2. teol. odnos izme|u Boga i ~oveka zasnovan na uzajamnom delovawu u postizawu spasewa. sinergist(a), -e m, mn. sinergisti ‰nlat. synergista, v. sinergijaŠ 1. ~inilac koji deluje u istom smeru kao i neki drugi ~inilac. 2. anat. grupa mi{i}a koja u jednom zglobu vr{i pokrete istog smera. sinergisti~ki, -a, -o ‰v. sinergizamŠ koji se odnosi na sinergiju; koji deluje u saradwi s drugim ~iniocima, pojavama, uzrocima i sl. sinereza, -e i sinereza, -e ` ‰gr~. synairesis saìmaweŠ fon. slivawe dvaju samoglasnika u jedan slog u unutra{wosti re~i; supr. dijereza. sinestezija, -e ` ‰nlat. synesthesia od gr~. synaisthesis grupno opaàwe, v. sin-, aisthesis

1143

sinija ose}aweŠ psih. sposobnost da se nadraàj jednog ~ula oseti kao nadraàj drugog, npr. da se pri slu{awu odre|enog tona vidi odre|ena boja. x sinesteti~ki. sinija, -e ` ‰tur. sini trpeza, sofra od pers. sini dosl. kineski, predmet kineske izradeŠ etnol. nizak okrugao sto, sofra. siniceza, -e ` ‰nem. Synizese od gr~. synizesis, v. sin-, hizein sedetiŠ fon. stapawe dva vokala u jedan slog, sinereza (v.). sinkarpija, -e ` ‰v. sin-, gr~. karpos plodŠ bot. sraslost plodova nekih biqaka. sinkategorema, -e ` ‰v. sin-, gr~. kategorema od kategorein tvrditi, pokazatiŠ log. re~ koja dobija zna~ewe samo kada je u spoju s nekom drugom re~i. sinklinala, -e ` ‰v. sin-, gr~. klinein nagiwatiŠ geol. udubqeni nabor, od koga se geolo{ki slojevi diù navi{e u obe strane; supr. antiklinala. sinklit, -ita m ‰gr~. synkletos sazvan, v. sin-, kletos pozvanŠ ist. vrhovno ve}e najvi{ih dràvnika u Vizantijskom carstvu; senat. sinkopa, -e i sinkopa, -e ` ‰gr~. synkope izrezivawe, v. sin-, koptein udarati, se}iŠ 1. gram. izostavqawe glasa ili sloga u sredini re~i. 2. muz. prekid u pravilnom nagla{avawu jedinica takta, spajawe u jedan ton slabog dela takta s jakim; koristi se naro~ito u xezu. 3. med. iznenadan, kratkotrajan gubitak svesti. sinkopirati, sinkopiram, 3. l. mn. sinkopiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. syncopare, v. sinkopaŠ 1. gram. izostaviti glas ili slog u sredini re~i. 2. muz. praviti sinkopu. sinkrazija, -e ` ‰gr~. synkrasis, v. sin-, gr~. krasis me{aweŠ 1. spajawe u jednu celinu. 2. metr. spajawe dva ili tri sloga u jedan. sinkratija, -e ` ‰v. sin-, -kratijaŠ oblik dràvne uprave u kome narod, preko svojih izabranika, u odre|enoj meri u~estvuje u vrhovnoj upravi. sinkretizam, -zma m ‰gr~. synkretismos savez Kri}ana, v. sin-, Kretes Kri}ani, -izamŠ 1. ujediwewe, spajawe, proìmawe razli~itih elemenata u kulturi, religiji, nauci, u tradicijama i sl. 2. lingv. izjedna~avawe dvaju oblika re~i (naj~e{}e padeà) i wihovo spajawe u jedan.

1144

sinoniman sinkretist(a), -e m, mn. sinkretisti ‰v. sinkretizamŠ koji se zalaè za ujediwewe protivni~kih, suprotstavqenih strana ili mi{qewa. sinkreti~an, -~na, -~no i sinkreti~ki, -a, -o ‰v. sinkretizamŠ koji ima svojstvo sinkretizma, koji nastaje sinkretizmom, stopqen, objediwen. sinovija, -e ` ‰nlat. synovia: re~ koju je skovao Paracelzus, nejasnog poreklaŠ anat. ù}kasta, viskozna te~nost u zglobu koja smawuje trewe zglobnih povr{ina. sinod, -a i sinod, -oda m ‰gr~. synodos sastanak, v. sin-, hodos putŠ 1. sastanak, skup{tina, skup; sabor, naro~ito sve{tenih lica. 2. crkveni sabor, crkvena upravna vlast, crkveno ve}e. 3. Sveti sinod, posle arhijerejskog sabora najvi{a upravna vlast u Pravoslavnoj crkvi. sinodalan, -lna, -lno ‰nlat. synodalis, v. sinodŠ koji se odnosi na sinod, koji poti~e od sinoda. y sinodalni dekret crkv. odluka, pitawa koja spadaju u nadle`nost crkvene skup{tine ili sinoda. sinodi~an, -~na, -~no i sinodi~ki, -a, -o ‰gr~. synodikos, v. sinodŠ zborni, skup{tinski. y astron. sinodi~ni mesec izme|u dva mlada Meseca, odnosno vreme potrebno da se Mesec na|e ponovo u istom poloàju prema Suncu; sinodi~ni period vreme za koje se neko nebesko telo, okre}u}i se oko Sunca, vrati u isti poloàj prema Suncu. sinolog, -a m, mn. sinolozi ‰v. sinologijaŠ onaj ko se bavi sinologijom, prou~avawem kineskog jezika i kulture. sinologija, -e ` ‰lat. Sinae Kinezi od gr~. Sinai, v. -logijaŠ nauka koja prou~ava kineski jezik i kulturu. x sinolo{ki. sinonim, -a i sinonim, -ima m ‰gr~. synonymon, v. sin-, -onimŠ lingv. re~ koja je istog ili sli~nog zna~ewa s drugom re~i, ali se po obliku razlikuje (hartija i papir, desiti se i dogoditi se); up. antonim, paronim, homonim. sinoniman, -mna, -mno i sinoniman, -mna, -mno i ‰v. sinonimŠ koji je istog ili sli~nog zna~ewa, srodan, istozna~an.

sinonimija sinonimija, -e i sinonimija, -e ` ‰gr~. synonymia v. sinonimŠ istozna~nost, isto ili sli~no zna~ewe. sinonimnost v. sinonimija. sinopija, -e ` ‰ital. sinopia od gr~. sinopis, zemqa na|ena u Sinopi, gr~koj koloniji na Crnom moruŠ slik. vrsta okera, crvene do crvenosme|e nijanse, kori{}ena za trasirawe crteà prilikom izrade freske. sinopsis, -a m ‰gr~. synopsis, v. sin-, opsis gledaweŠ 1. nacrt, skica, pregled, saèt tekst koji najavquje sadràj glavnog teksta, koji sledi ili }e biti napisan. 2. kratak sadràj scenarija za film koji }e se snimati. 3. rel. uporedno ~itawe prva tri evan|eqa (po Mateju, Marku i Luki), koja isto ili sli~no prikazuju Isusov ìvot. sinoptika, -e `, dat. i lok. sinoptici ‰v. sinopti~anŠ meteor. nauka koja se bavi prou~avawem vremena, vremenskom prognozom, deo meteorologije. sinoptici, sinoptika m mn. ‰v. sinopti~anŠ rel. autori prva tri evan|eqa (Matija, Marko i Luka), koji u opisu ìvota Hristovog pokazuju odre|ene sli~nosti. sinopti~an, -~na, -~no i sinopti~ki, -a, -o ‰gr~. synoptikos, v. sinopsisŠ koji daje uporedni pregled ~ega; pregledan, u obliku nacrta, skice; saèt. y sinopti~ka karta meteor. mapa koja pomo}u naro~itih znakova pokazuje stawe vremenskih prilika u nekom delu sveta. sinopti~ar, -a m (`. sinopti~arka, dat. sinopti~arki) ‰v. sinopti~anŠ meteor. osoba koja se bavi sinoptikom, stru~wak za vremensku prognozu; meteorolog. sinostoza, -e ` ‰nlat. synostosis, v. sin-, gr~. osteon kost, v. -ozaŠ anat. fiksni spoj izme|u kostiju koje su spojene ko{tanom materijom. sintagma, -e ` ‰gr~. syntagma sastav, prema syntassein sloìti zajedno, v. sin-, tassein sreditiŠ gram. grupa re~i koja obrazuje jedan pojam ili ima jednu funkciju u re~enici. sintagmatski, -a, -o ‰v. sintagmaŠ lingv. 1. koji se odnosi na sintagmu, koji pripada sintagmi. 2. koji se ispoqava u re~ima raspore|enim jedna iza druge u govornom lancu; up. paradigmatski.

sintetizirati sintaksa, -e ` ‰gr~. syntaxis slagawe u red, v. sin-, taxis redŠ 1. lingv. deo gramatike koji prou~ava strukturu re~enica u datom jeziku i odnose me|u re~ima u nekom iskazu. 2. log. grana moderne logike koja prou~ava razli~ite vrste i rasporede znakova u nekom sistemu, bez obzira na wihova mogu}a zna~ewa. sintaksi~ar v. sintakti~ar. sintaksi~ki, -a, -o ‰fr. syntaxiqueŠ v. sintakti~ki. sintakti~ar, -a m ‰v. sintakti~kiŠ koji se bavi sintaksom. sintakti~ki, -a, -o ‰gr~. syntaktikos, v. sintaksaŠ koji pripada sintaksi, koji se odnosi na sintaksu; koji je po pravilima sintakse, kako nalaè sintaksa. sinteza, -e ` ‰gr~. synthesis sastavqawe, v. sin-, tezaŠ 1. sastavqawe, spajawe. 2. postupak kojim se razli~iti elementi spajaju u novu celinu; supr. analiza. 3. filoz. dijalekti~ki postupak koji od suprotnih pojmova (teza i antiteza) stvara vi{u celinu u kojoj nema suprotnosti. 4. hem. dobijawe jediwewa spajawem elemenata ili prostojih jediwewa u laboratoriji. y sinteza proteina biol. osnovni biohemijski proces kod ìvih organizama. sinterovawe, -a s ‰nem. SinternŠ hem. industr. grupisawe sitnozrnastih elemenata u ~vrstu poroznu masu zagrevawem ispod ta~ke topqewa, pod velikim pritiskom. sintesajzer, -a m ‰engl. synthesizer prema synthesize sintetizovatiŠ muz. elektronski muzi~ki istrument s klavijaturom, koji proizvodi razli~ite vrste tonova, ritmova i boja zvuka, imitira razli~ite muzi~ke istrumente. sintetizam, -zma m ‰fr. synthetisme od gr~. synthetismos postavqaweŠ 1. spajawe, sastavqawe. 2. lik. na~in slikawa koji je nastao na prelazu iz XIX u XX vek, pretvara trodimenzionalni prostor u ravan prikaz i nagla{ava boju. sintetizator, -a m ‰v. sintetizovatiŠ tehn. 1. aparat koji sintetizuje. 2. elektronski ure|aj koji je u stawu da stvori razli~ite frekvencije talasa. sintetizirati v. sintetizovati; supr. analizirati.

1145

sintetizovati sintetizovati, -zujem i sintetizirati, sintetiziram, 3. l. mn. sintetiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. synthetiser, v. sintezaŠ 1. sastaviti, sastavqati, spojiti, spajati, vr{iti sintezu. 2. ukratko izloìti, prikazati u nekoliko re~i. 3. hem. stvoriti, stvarati putem sinteze, ve{ta~ki proizvesti neko organsko jediwewe. sintetika, -e `, dat. i lok. sintetici ‰v. sinteti~anŠ tkanina dobijena od sinteti~kih vlakana proizvedenih hemijskim putem, ve{ta~ki materijal. sinteti~an, -~na, -~no ‰gr~. synthetikos pogodan za sastavqaweŠ 1. koji nastaje sintezom, koji se dobija putem sinteze; sastavqen, ujediwen. 2. saèt, koncizan, sveden na osnove pojmove. 3. v. sinteti~ki. y sinteti~na muzika muz. objediwuje glasove i tonove sa efektima elektronske ili druge muzike; sinteti~ni jezici ling. jezici koji gramati~ke odnose izraàvaju promenom oblika re~i (up. analiti~ki jezici). sinteti~ar, -a, -o ‰v. sinteti~anŠ 1. onaj koji razmi{qa, pi{e na sinteti~ki na~in. 2. slik. sledbenik sintetizma. sinteti~ki, -a, -o ‰v. sinteti~anŠ 1. hem. proizveden na ve{ta~ki na~in, hemijskim putem. 2. koji je od sintetike, od sinteti~kog vlakna. sintetski v. sinteti~ki. sinton, -a, -o i sintoni~an, -~na, -~no ‰gr~. syntonos, v. sin-, -tonŠ psih. koji se skladno uklapa u okolinu. sinuozan, -zna, -zno ‰lat. sinuosus, v. sinusŠ zavojit, krivudav, vijugav, talasast. sinuozitet, -e ta m ‰nlat. sinuositas, v. sinusŠ vijugavost, krivudavost, talasavost. sinus, -a m ‰lat. sinus luk, zavojŠ 1. anat. a. {upqina u nekim kostima, obloèna sluzokoòm. b. {upqina u lobawi i u kostima lica povezana s nosnom dupqom, prevu~ena sluzokoòm (paranazalni sinus). v. ispup~ewe ili pro{irewe u nekom {upqem organu. 2. mat. trigonometrijska funkcija definisana kao odnos naspramne katete i hipotenuze (u pravouglom trouglu); skr. sin. sinusitis, -a m ‰v. sinus, -itisŠ med. zapaqewe sinusa (1b).

1146

sinhronizovati sinusni, -a, -o ‰v. sinusŠ koji se odnosi na sinus, koji pripada sinusu. y sinusna teorema mat. trigonometrijsko pravilo po kome se dve strane trougla odnose kao sinusi naspramnih uglova. sinusoida, -e ` ‰v. sinus, -oid(a)Š mat. talasasta kriva koja predstavqa grafik funkcije y = sin x. sinfalangija, -e ` ‰v. sin-, gr~. phalanx ~lanak na prstuŠ med. srastawe kostiju izme|u dva prsta na ruci ili stopalu. sinfonija nepr. v. simfonija. sinfonijeta nepr. v. simfonijeta. sinhaleski, -a, -o i sinhalski, -a, -o ‰sanskr. Sinhala, prema sinha lavŠ lingv. indoevropski jezik kojim govore Sinhalezi, stanovnici [ri Lanke. sinhondroza, -e ` ‰gr~. synchondrosis, v. sin-, chondros hrskavica, v. -ozaŠ anat. vrsta spoja me|u kostima, kosti spojene hrskavicom. sinhron, -a, -o ‰gr~. synchronos istovremen, v. sin-, chronos vremeŠ istovremen, sinhroni~an. y sinhrono plivawe sp. pliva~ka disciplina kod vi{e pliva~ica izvodi ples, ritmi~ke pokrete uz muziku, uglavnom pod vodom. sinhronizam, -zma m ‰gr~. synchronismos, v. sinhronŠ istovremenost, jednovremenost. sinhronizatori, sinhronizatora m mn. ‰v. sinhronŠ biol. periodi~ne promene u okruèwu (temperatura, svetlo) koje mogu da uti~u na kqu~ne procese u organizmu. sinhronizacija, -e ` ‰v. sinhronizovatiŠ 1. vremenska uskla|enost dveju ili vi{e pojava ili radwi; vremenska uskla|enost aparata ili sistema. 2. film nasnimavawe dijaloga na drugom jeziku. sinhroniziraju}i, -a , -o ‰v. sinhronizovatiŠ tehn. koji ima ulogu uskla|ivawa istovremenog rada nekoliko razli~itih sklopova ili ure|aja. sinhronizovan, -a, -o ‰v. sinhronizovatiŠ uskla|en s kime ili ~ime, podudaran. sinhronizovati, -ujem i sinhronizirati, sinhroniziram, 3. l. mn. sinhroniziraju m svr{. i nesvr{. ‰v. sinhronŠ (iz)vr{iti sinhronizaciju, uskladiti; podesiti na isto vreme (‹ ~asovnike).

sinhronija sinhronija i sinhronija, -e ` ‰v. sin-, gr~. chronos vremeŠ 1. potpuno podudarawe dve ili vi{e pojava; istovremenost. 2. lingv. prou~avawe jezi~kih pojava onako kako deluju u odre|enom vremenu; up. dijahronija. sinhronijski, -a, -o ‰v. sinhronijaŠ 1. istovremeni, istodobni, jednovremen. 2. lingv. koji prou~ava jezi~ke pojave u odre|enom vremenu; up. dijahronijski. sinhroni~an, -~na, -~no ‰fr. synchronique, v. sinhronŠ v. sinhronijski (1). y sinhroni~na tabela ist. istorijska tabela u kojoj su istovremeni doga|aji pregledno stavqeni jedan pored drugog. sinhronoskop, -a m u ‰v. sinhronizacija, -skopŠ tehn. deo ure|aja za sinhronizaciju. sinhrotron, -a m ‰v. sinhron, (elek)tronŠ fiz. akcelerator subatomskih ~estica. sinhrociklotron, -a m ‰v. sinhron, ciklotronŠ fiz. akcelator subatomskih ~estica s naizmeni~nim elektronskim poqem. sincicijum, -a m ‰nlat. syncitium, v. sin-, gr~. kytos {upqinaŠ biol. protoplazmati~na masa sa vi{e }elijskih jedara kod biqaka i ìvotiwa. sinxilat, -ata m ‰tur. sicillat, v. sixilŠ zast. sudski proces, su|ewe; sudsko potvr|ivawe. sinxir, -ira m ‰tur. zincir od pers. zengirŠ lanac, okovi; lanci ropstva. sinxirli prid. indekl. ‰tur. zincirli, v. sinxirŠ lan~an; koji je od lanaca; koji ima lanac. siwor, -ora m ‰ital. signore (ispred imena signor) od lat. senior starijiŠ gospodin, gospodar. siwora, -e ` ‰ital. signoraŠ gospo|a, gospodarica. siworija, -e ` ‰ital. signoriaŠ 1. plemstvo, gospodstvo: kao titula visost, svetlost. 2. ist. vladavina jednog ~oveka, sistem uspostavqen u mnogim italijanskim gradovima-dràvama sredinom XIII veka. siworina i siworina, -e ` ‰ital. signorinaŠ gospo|ica. siworino, -a m ‰ital. signorinoŠ mladi gospodin. sipa, -e ` ‰lat. sepia, v. sepija1Š zool. morska ìvotiwa, meku{ac iz klase glavonoàca s

siringa unutra{wom kre~wa~kom qu{turom (sipina kost) i sa osam krakova od kojih su dva znatno duà. sipah, -aha m, mn. sipasi ‰tur. sipah od pers. sepahiŠ voj. ist. kowi~ki odred u Osmanlijskom carstvu; kowanik. siperak, -erka, mn. siperci ‰tur. siper od pers. siperŠ pokr. portikla, zastira~ koji se stavqa maloj deci oko vrata da se ne bi uprqala prilikom hrawewa. sirat-}uprija, -e ` ‰tur. s›rat koprusu, prema ar. sirat put, tur. kopru mostŠ rel. po islamskom verovawu, opasan most, put koji vodi preko pakla do raja; mu~an, teàk put. sirvant v. sirventeza. sirventeza, -e ` ‰prov. sirventes od sirven slugaŠ kwi`. ist. prigodna pesma koju su izvodili trubaduri (prvobitno u ~ast svetaca i vladara), pohvalnog ili satiri~nog, politi~kog sadràja. sirealizam, -zma m ‰fr. surrealismeŠ um. pravac u kwièvnosti i umetnosti nastao u Francuskoj posle Prvog svetskog rata, zasnovan na beleèwu podsvesnih i automatskih psihi~kih pojava, glavni predstavnik Andre Breton; nadrealizam (v.). sirena1, -e ` ‰lat. Siren od gr~. Seiren SirenaŠ 1. mitol. naziv za morske nimfe u starogr~koj mitologiji, koje su zavodqivim glasom pevale i mamile mornare pa ih zatim ubijale (prikazivane su kao ptice sa ènskom glavom, a kasnije kao devojke s dowim delom tela kao u ribe). 2. fig. zavodnica, zanosna lepotica; lepa peva~ica. sirena2, -e ` ‰fr. sirene, v. sirena1Š sprava za zvu~nu signalizaciju, cev iz koje zgusnuti vazduh ili para pu{ta jake i duge tonove (objavquje po~etak i kraj rada, pauzu, u moreplovstvu signal u magli, znak za uzbunu u slu~aju opasnosti itd.). sirenski, -a, -o ‰v. sirena1Š koji pripada, odnosi se na sirene. y sirenski zov delovawe ne~ega jako primamqivog, ali opasnog i kobnog. siringa, -e i siringa, -e `, dat. i lok. siringi ‰gr~. syrinx cevŠ 1. muz. ist. anti~ki gr~ki duva~ki istrument, svirala od jedne ili vi{e cevi razli~itih duìna; pastirska frula. 2.

1147

siringom zool. organ za pevawe kod ptica. 3. anat. deo Eustahijeve tube, deo organa sluha. 4. staklena ili plasti~na cev~ica s klipom za davawe injekcija, {pric. siringom, -oma m ‰v. siringa, -omŠ med. dobro}udan tumor na koì lica i vrata kod èna. sirixik, -a m, mn. sirixici ‰tur. s›raca od pers. siragaŠ ist. belilo za mazawe lica. Sirmijum, -a m ‰lat. SirmiumŠ rimski grad, dana{wa Sremska Mitrovica. sirta, -e ` ‰gr~. syrtisŠ geogr. sprud od pokretnog peska, naro~ito na obalama severne Afrike. sirtaki, -ija m ‰ngr~. syrtakiŠ muz. gr~ki narodni ples, poreklom s Krita. sir}e, -eta s ‰tur. sirke iz pers.Š te~nost dobijena fermentacijom blaìh alkoholnih pi}a, ocat, kvasina. sir}etni, -a, -o ‰v. sir}eŠ koji se odnosi na sir}e, koji ima svojstvo sir}eta. sirup, -a m ‰srlat. syrupus od ar. {arab pi}eŠ 1. vo}ni ili biqni sok, gusto ukuvan sa {e}erom. 2. farm. {e}erom zasi}ena te~nost koja se dodaje nekom leku (npr. ‹ protiv ka{qa). sisal, -a m ‰prema luci Sisal u JukatanuŠ bot. vrsta vi{egodi{we tropske biqke, Agave sisalana, koristi se za izradu uàdi i jakih vre}a. sis-datoteka, -e `, dat. i lok. sis-datoteci ‰engl. sys od sys(temic) sistemski, po ekstenziji datoteke, v. datotekaŠ ra~. datoteka Majkrosoftovih sistema koja pode{ava osnovne parametre sistema. sistem, -ema m ‰gr~. systema, gen. systematos, prema synistanai sastavqatiŠ 1. skup na~ela, pojmova ili stvari uskla|enih tako da deluju kao celina. 2. celina sastavqena od vi{e delova. 3. anat. skup organa u organizmu koji zajedno obavqaju vitalne funkcije (nervni ‹, imunolo{ki ‹). 4. metod, taktika, skup pravila (u sportu, igrama i sl.). y Sun~ev sistem astron. Sunce s planetama koje se okre}u oko wega; decimalni sistem mat. na~in beleèwa brojeva po uzastopnim stepenima broja deset; koordinatni sistem mat. spoj dveju ili triju koordinata koje omogu}avaju da se poloàj svake ta~ke prikaè pomo}u dva odnosno tri ure-

1148

sistemski |ena broja; periodni sistem elemenata hem. klasifikacija svih elemenata u grupe i periode, na osnovu atomskog broja; glasovni sistem lingv. skup svih samoglasnika i suglasnika datog jezika i wihovi me|usobni odnosi; monetarni sistem ekon. skup valuta koje imaju opticaj u datoj dràvi ili zajednici dràva; teorija sistema nau~na disciplina koja izu~ava sloène sisteme putem matemati~kih modela, uz upotrebu ra~unara. sistem-analiti~ar, a m ‰sistem, analiti~arŠ ra~. programer koji se bavi analizom rada ra~unarskog sistema, sistemski analiti~ar. sistematizam, -zma m ‰v. sistemŠ 1. sre|ivawe, izgra|ivawe, po strogo nau~nim metodama. 2. na~elo po kojem se to ~ini. 3. sklonost takvom na~inu rada, sistemati~nost. sistematizacija, -e ` ‰v. sistematizovatiŠ klasifikacija, razvrstavawe, grupisawe predmeta i pojava po nekom sistemu. sistematizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. sistemati~anŠ izvesti ili izvoditi ne{to tako da ~ini jednu celinu; srediti, sre|ivati po logi~nom na~elu, slagati, sloìti pojmove i stvari u sistem. sistematika, -e `, dat. i lok. sistematici ‰nem. Systematik, v. sistemati~anŠ 1. ve{tina planskog i nau~nog izlagawa, prikazivawa; plansko nau~no prikazivawe. 2. svrstavawe, razvrstavawe i grupisawe odre|enih pojmova i stvari tako da ~ine celinu. 3. biol. grana biologije koja razvrstava i grupi{e organizme prema stepenu sli~nosti, taksonomija. sistemati~an, -~na, -~no ‰gr~. systematikos, sistemŠ koji je u skladu s odre|enim sistemom, koji se drì zadatih pravila; uredan, sre|en, dosledan, postojan. v.

sistemati~nost, -osti ` ‰v. sistemati~anŠ svojstvo onoga {to je sistemati~no. sistematski, -a, -o ‰v. sistemŠ 1. koji je sre|en po sistemu, koji se sprovodi po sistemu. 2. ure|en prema utvr|enim gledi{tima, na~elima; dosledan; nau~no dokazan, potvr|en. sistemski, -a, -o ‰v. sistemŠ koji je se odnosi na sistem; nedeqiv od sistema, ugra|en u sistem.

sistil sistil, -ila m ‰gr~. systylos, v. sin-, stylos stubŠ red stubova izme|u kojih razmak iznosi samo dve debqine stuba. sistilan, -lna, -lno ‰v. sistilŠ arhit. koji ima gusto raspore|ene stubove. sistilije, sistilija ` mn. ‰v. sistilŠ arhit. hodnici, dvorane sa gusto postavqenim stubovima. sistola i sistola, -e ` ‰gr~. systole stezaweŠ 1. med. kontrakcija sr~anog mi{i}a, kojom se krv potiskuje kroz arterije; up. dijastola. 2. fon. u latinskoj metrici, skra}ivawe dugog samoglasnika. sistoli~ki = sistolni (v.). sistolni, -a, -o = sistoli~ki, -a, -o ‰v. sistolaŠ koji pripada sistoli, koji sadrì sistolu, koji se steè. y sistolni pritisak arterijski krvni pritisak koji nastaje stezawem sr~anog mi{i}a, vi{i broj pri merewu pritiska; up. dijastolni. sistrum, -uma m ‰lat. sistrum od gr~. seistron, prema seiein trestiŠ muz. ist. muzi~ki instrument starih Egip}ana i dana{wih Etiopqana, sli~an ~egrtaqki, sastoji se od metalnog obru~a i pokretnih {tapi}a. sitar, -ara m ‰ind. sitarŠ muz. ist. stari indijski muzi~ki instrument sa ìcama, sli~an tamburi. siti, -ija m ‰engl. cityŠ àrg. varo{, deo grada (ob. centar) gde se nalaze glavne trgova~ke i bankarske firme. sitkom, -a m ‰engl. sitcom, skr. od situation comedyŠ komedija situacije (v. situacija). situacija, -e ` ‰srlat. situatio, v. situiratiŠ 1. poloàj, skup prilika i okolnosti u kojoj se neko ili ne{to nalazi; stawe. 2. dru{tveni poloàj, imovno stawe, trenutno politi~ko stawe u dràvi. y gospodar situacije onaj koji drì situaciju pod kontrolom, vlada wome; komedija situacije kwi`. komedija u kojoj se intrigama i nesporazumima likovi dovode u komi~ne situacije. situiran, -a, -o ‰nem. situiert, v. situiratiŠ 1. koji se na{ao, koji je postavqen na odgovaraju}e mesto; sme{ten. 2. koji ima dobar materijalni poloàj, imu}an.

sicilijana situirati, situiram, 3. l. mn. situirati svr{. i nesvr{. ‰srlat. situare, prema lat. situs poloàjŠ (po)staviti, poloìti, postavqati u odre|eni poloàj. sifat, -a m ‰tur. s›fat od ar. sifaŠ pokr. moralni kvalitet; svojstvo nekoga ili ne~ega, atribut. sifema, -e ` ‰hemijski elementi silicijum (Si), gvo`|e (Fe), magnezijumŠ geol. deo spoqa{weg omota~a Zemqine kore koji se sastoji ve}inom od silicijuma, gvo`|a i magnezijuma. sifilidolog, -a m, mn. sifilidolozi ‰v. sifilidologijaŠ med. specijalista za le~ewe sifilisa. sifilidologija, -e ` ‰nlat. syphilidologia, v. sifilis, -logijaŠ med. deo medicine koja prou~ava sifilis i na~in wegovog le~ewa. sifilis i sifilis, -a m ‰nlat. SyphilisŠ med. zarazna, polna bolest izazvana spirohetom Treponema pallidum, francuska bolest, vrenga; naziv dobila u vreme prve pojave, u latinskoj poemi \irolama Frakastora Syphilis sive de morbo gallico (1530), ~iji je naslov izveden iz imena glavnog junaka, pastira Sifila (Syphilus); kako se bolest pojavila u vojsci francuskog kraqa Karla VIII, nazvana je i francuska bolest. sifilisti~an nepr. v. sifiliti~an. sifilisti~ar nepr. v. sifiliti~ar. sifiliti~an, -~na, -~no ‰v. sifilisŠ med. koji je zaraèn sifilisom; koji je u vezi sa sifilisom; izazvan sifilisom. sifiliti~ar, -a m (`. sifiliti~arka, dat. sifiliti~arki) ‰v. sifilisŠ bolesnik od sifilisa. sifon, -ona m ‰gr~. siphon cevŠ 1. boca koja pod pritiskom ugqen-dioksida izbacuje te~nost (ob. soda-vodu). 2. odvodna cev za kanalizaciju. 3. natega, cev, {mrk. 4. àrg. mn. ènske grudi. sifraètkiwa, -e ` ‰fr. suffragette prema suffrage pravo glasaŠ ist. pobornica ènskog prava glasa i ve}eg u~e{}a èna u politici i javnom ìvotu. sic, -a (zic, -a) m ‰nem. SitzŠ sedi{te na motociklu, zapre`nim kolima, biciklu. sicilijana v. si~ilijana.

1149

si~an si~an, -a m ‰tur. s›can otu od s›can mi{, otu travaŠ hem. arsen trioksid, sredstvo za trovawe mi{eva, mi{omor. si~ilijana, -e ` ‰ital. siciliana sicilijanskaŠ 1. muz. stari italijanski lagani ples, poreklom sa Sicilije; sicilijana. 2. kwi`. lirska strofa od osam stihova, poreklom sa Sicilije. sixil, -a m, mn. sixili, gen. mn. sixila ‰tur. sicil, ar. sigil, od lat. sigillum pe~atŠ ist. sudski protokol, sudski zapisnik. ska ` indekl. ‰engl. ska od egz.Š muz. àrg. jamajkanska autohtona muzika koja se odlikuje promenqivim ritmom, isprekidanim zvukom gitare, nastala pod uticajem ritma i bluza. skabijes, -a i skabijes, -a m ‰lat. scabies rapavost, svrab, prema scabere grebatiŠ med. dermatoza koju izaziva krpeq {ugarac (Sarcoptes scabiae); prenosi se direktnim dodirom; {uga. skabiofobija, -e ` ‰v. skabijes, fobijaŠ psih. pani~an strah od {uge. skad, -a m, mn. skadovi ‰po SS1-Scud, {ifriranoj oznaci u evidenciji NATO-aŠ voj. naziv za modifikovane ruske balisti~ke rakete tipa R-11, koje je koristio naro~ito Irak u vreme Zalivskog rata 1991. skadenca, -e ` ‰ital. scadenzaŠ ekon. rok, krajwi rok, dospe}e pla}awa, dan dospe}a. skaj, -a i skaj, -a m, mn. skajevi ‰Skai, fabri~ko imeŠ ve{ta~ka koà; koristi se u proizvodwi ode}e, obu}e i name{taja. skajdajving, -a m ‰engl. skydiving od sky nebo, dive ronitiŠ sp. sport u kojem u~esnik nakon skoka iz aviona slobodno pada {to je mogu}e duè pre nego {to otvori padobran, pri ~emu izvodi razne figure i akrobacije. Skajlab, -a (Skajleb, -a) m ‰engl. Skylab, skr. od sky lab(oratory)Š ameri~ka nebeska laboratorija, svemirska stanica za ispitivawe uslova ìvota u dugotrajnom besteìnskom stawu, kruìla oko Zemqe od 1973. do 1979. godine. skala, -e ` ‰ital. scala od lat. scala lestvicaŠ 1. niz ure|enih vrednosti. 2. muz. muzi~ki tonovi pore|ani po visini, muzi~ka lestvica. 3. pokr. stepenice; merdevine. 4. muz. Skala zgrada opere na trgu Piazza della Scala u Milanu, jedna od naj~uvenijih operskih ku}a u svetu.

1150

skandal skalamerija, -e ` ‰gr~. skalenos iskrivqen?Š 1. zgrada napravqena nesimetri~no i bez reda. 2. zbir predmeta i stvari koji su iskrivqeni, nesrazmerni, neugledni; ~udan izum ili ure|aj. skalar1, -ara m ‰lat. scalaris koji se odnosi na lestvicu, v. skalaŠ mat. fiz. veli~ina potpuno definisana brojem; up. vektor. x skalarni. skalar2, -ara m ‰nlat. scalare od scalaris poput merdevina (zbog mrqa na bokovima)Š zool. akvarijumska riba, poreklom iz Amazona, Pterophyllum scalare. skald, -a m, mn. skaldi, gen. mn. skalda ‰staronorve{ki skaldŠ muz. ist. dvorski pesnik i peva~ u Norve{koj i na Islandu (IX–XIII vek). skalenoedar, -dra m ‰gr~. skalenos nejednak, v. -edarŠ miner. kristalna re{etka ograni~ena sa 8 ili 12 raznostranih trouglova. skalina, -e ` ‰ital. scalino, v. skalaŠ pokr. stepenik, stepenica. skalinada i skalinada, -e ` ‰venec. scalinada, ital. scalinata, v. skalaŠ pokr. kamene stepenice na ulicama i trgovima, stepeni{te. skalp, -a m, mn. skalpovi ‰engl. scalpŠ odse~ena, odrana koà s glave pobe|enog neprijateqa, ratni~ki trofej severnoameri~kih Indijanaca i nekih drugih naroda (Skiti, Gali). skalpel, -a m, mn. skalpeli, gen. mn. skalpela ‰lat. scalpellum, dem. od scalprum oru|e za grebawe ili dubqewe, prema scalpere grebatiŠ 1. med. mawi hirur{ki noì} kod koga je se~ivo nepokretno usa|eno u dr{ku. 2. ~eli~no oru|e kojim se rezbari i deqe, dleto. 3. vrlo o{tar no` na izvla~ewe, upotrebqava se za rezawe hartije i drugih materijala. skalpirati, skalpiram, 3. l. mn. skalpiraju svr{. i nesvr{. ‰v. skalpŠ odse}i deo koè i kose sa lobawe; obi~aj kod nekada{wih indijanskih plemena i drugih naroda. skalupiti, -im svr{. ‰v. kalupŠ lo{e napraviti, bilo kako sklopiti, sklepati. skamija, -e ` ‰lat. scamnumŠ klupa, {kolska klupa. skandal, -ala m ‰lat. scandalum od gr~. skandalon zamka; sablazanŠ 1. bruka, sramotna stvar, sablazan; neprili~an doga|aj koji pred-

skandalizovati stavqa javnu sramotu. 2. vika, galama, qutwa, negodovawe (napraviti ‹, di}i ‹). skandalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. scandalisare od gr~. skandalizein, v. skandalŠ 1. izazvati, stvoriti utisak skandala, sablazniti. 2. skandalizovati se iskazivati preterano zaprepa{}ewe bez o~iglednog povoda; i{~u|avati se, zgraàti se. skandalozan, -zna, -zno ‰v. skandalŠ 1. koji izaziva skandal, zgraàwe; sraman, odvratan, uàsan. skandaloznost, -i ` ‰v. skandalozanŠ svojstvo onoga {to je skandalozno. skandij v. skandijum. skandijum, -a i skandij, -ija m ‰nlat. scandium, po SkandinavijiŠ hem. hemijski element, atomski broj 21, simbol Sc; u prirodi se nalazi zajedno s mineralima lantanida; lak, sjajan metal, obi~no sluì kao dodatak nekim legurama. skandinavizam, -zma m ‰lat. Scandinavia SkandinavijaŠ 1. te`wa da se skandinavske zemqe, Danska, [vedska i Norve{ka, ujedine ili bar sklope savez. 2. pravac u kwièvnosti ~iji su glavni predstavnici Bjernson i Ibzen. skandirati, skandiram, 3. l. mn. skandiraju nesvr{. ‰nem. skandieren od lat. scandereŠ 1. ~itati stihove po metri~kim stopama, isti~u}i ritam. 2. izvikivati ne~ije ime ili poruku slog po slog, na masovnim skupovima. skapula, -e ` ‰lat. scapulae ple}aŠ anat. lopatica, pqosnata trouglasta kost ramenog pojasa; ple}ka. skapular, -ara m ‰klat. scapulare ple}ni, v. skapulaŠ crkv. deo ode`de katoli~kih kalu|era: dve duga~ke trake u boji koje se na ramenima spajaju i vise preko le|a i grudi. skarabej, -e ja m ‰lat. scarabeus od gr~. karabosŠ 1. zool. insekt tvrdokrilac koji kotrqa balegu (wome se hrane larve); balegar, kotrqan. 2. ist. amulet u obliku skarabeja u starom Egiptu. Skaramu{, -a m ‰fr. Scaramouche od ital. ScaramucciaŠ ist. nametqiva kukavica, lik iz starih italijanskih i francuskih komedija, stvorio ga je italijanski glumac Tiberio Fjorili (1607–1694), koji je dugo igrao na istoj pozornici s Molijerom.

skafandar skaredan, -dna, -dno ‰rus. skarednáèŠ ekspr. nakazan, pogan, prqav; bezobrazan, nevaspitan. skarednost, -osti ` ‰v. skaredanŠ svojstvo onoga {to je skaredno, osobina onoga ko je skaredan. skarifikacija, -e ` ‰klat. scarificatio prema scarificare urezivatiŠ med. nano{ewe lakih povr{inskih ogrebotina na koì radi le~ewa ili provere osetqivosti na alergene. skarlatina v. {arlah. skaska, -e i skaska, -e ` ‰rus. skazkaŠ ruska narodna pri~a, pri~a puna fantazije; bajka. skastiti, -im svr{. ‰v. kastŠ naumiti, nameriti, isplanirati. skat1, -a m ‰nem. Skat od ital. scarto {kartiraweŠ karta{ka igra sa 32 karte. skat2, -a = sket, -a m ‰engl. scatŠ muz. improvizovano pevawe u xezu, kori{}ewe besmislenih slogova umesto re~i. skatol, -ola m ‰gr~. skor, gen. skatos gnoj, izmet, v. -olŠ hem. proteinska materija u qudskom izmetu, glavni uzro~nik neprijatnog mirisa. skatologija, -e ` ‰gr~. skor, gen. skatos izmet, v. -logijaŠ 1. psih. psihopatolo{ka potreba govorewa o izmetu. 2. upotreba nepristojnih izraza, vezanih za izmet i mokra}u, u kwièvnosti. x skatolo{ki. skatofagija, -e ` ‰gr~. skor, gen. skatos izmet, v. -fagijaŠ psih. jedewe izmeta (simptom nekih psihi~kih poreme}aja). skatula v. {katula. skaut, -a m ‰engl. scoutŠ pripadnik skautizma; izvi|a~, izvidnik, pripadnik me|unarodnog pokreta izvi|a~a. x skautski. skautizam, -zma m ‰v. skaut, -izamŠ me|unarodni omladinski pokret, kojem je osnovni ciq da se deca iz gradske sredine upoznaju i srode s prirodom, putem izleta, logorovawa po {umama i sl.; od ~lanova se zahteva disciplina, spremnost, spretnost, a zabrawuje se alkohol i pu{ewe. skafa, -e ` ‰gr~. skapheŠ pom. ist. anti~ki ~amac na vesla. skafandar, -dra m = skafander, -a m ‰fr. scaphandre od gr~. skaphe korito, aner ~ovekŠ 1. odelo i oprema za ronioce ili astronaute, obezbe|uje odràvawe ìvota u ekstremnim

1151

skafander uslovima. 2. zimsko jednodelno odelo za decu i zimske sportove. skafander = skafandar (v.). skvadrist(a), -e m, mn. skvadristi ‰ital. squadrista prema squadra odredŠ ist. fa{isti~ki dobrovoqac u vreme Musolinijeve diktature, fa{ista koji je pri{ao pokretu jo{ u osnivawu. skver, -a m, mn. skverovi, gen. skverova ‰engl. square kvadrat, trgŠ mali park u velikim gradovima; kru`ni trg sa zelenilom. skvo ` indekl. ‰amer. engl. squaw iz algonkinskogŠ èna severnoameri~kog Indijanca, Indijanka. skvoter, -a m ‰engl. squatterŠ àrg. osoba koja se bespravno uselila u tu|u ku}u ili stan, na tu| posed. skvo{, -a m ‰engl. squash od klat. exquassare istrestiŠ sp. igra sli~na tenisu, loptica se reketom udara tako da se odbija od zidova zatvorene sale. skevofilakion, -a m ‰gr~. skeuos posuda, pribor, phylassein ~uvatiŠ crkv. ju`ni oltarski odeqak, gde se ~uvaju bogoslu`beni predmeti. skevofilaks, -a m, gen. mn. skevofilaksa ‰gr~. skeuos posuda, pribor, phylax ~uvarŠ crkv. rizni~ar kome je u patrijar{ijskom ili episkopskom dvoru povereno ~uvawe i odràvawe bogoslu`benih posuda, kwiga, ode}e i dr. skejt, -a m ‰engl. skate od skateboardŠ v. skejtbord. skejtbord, -a m ‰engl. skateboard od skate klizati se, board daskaŠ daska s to~ki}ima koja sluì za zabavu i vo`wu, popularna me|u omladinom. skejtborder, -a m ‰engl. skateboarderŠ onaj koji vozi skejtbord iz zabave; onaj koji se bavi skejtbordingom kao sportom. skejtbording, -a m ‰engl. skateboardingŠ vo`wa na skejtbordu. skejter, -a m ‰engl. skaterŠ onaj koji vozi skejtbord. skela, -e ` ‰tur. iskele od ital. scala, v. skalaŠ 1. a. plovni objekat koji sluì za prevoz robe i putnika preko reke, povezan uàdima s jedne obale na drugu. b. pristani{te za takve objek-

1152

skenofilaks te. 2. privremena konstrukcija na kojoj stoje radnici prilikom gradwe ili popravke neke zgrade. skelar, -a m ‰v. skelaŠ ~ovek koji prevozi skelom, skelexija. skelarina, -e i skelarina, -e ` ‰v. skelaŠ nov~ana nadoknada za prevoz skelom. skelet, -a i skelet, -a m ‰gr~. skeletos isu{en; mumija, kosturŠ 1. anat. kostur, skup svih kostiju u telu. 2. fig. vrlo mr{ava osoba. skeletni, -a, -o i skeletni, -a, -o ‰v. skeletŠ koji se odnosi na skelet, koji pripada skeletu. y skeletna konstrukcija u arhitekturi, sistem povezanih horizontalnih i vertikalnih gra|evinskih delova koji sluè kao nosa~i. skeleton, -a m ‰engl. skeleton, v. skeletŠ 1. kostur, rebra (broda, ki{obrana). 2. tip sanki na kojima voza~i leè potrbu{ke, glavom napred. skelexija, -e ` ‰tur. iskeleci, v. skelaŠ ~ovek koji prevozi skelu preko reke. skemlija, -e ` ‰tur. iskemle od fr. escabelle od lat. scammellumŠ mala niska stolica; klupica, {amlica. skena, -e ` ‰gr~. skene {atorŠ ist. 1. {ator, deo anti~kog gr~kog pozori{ta u kojem se glumci presvla~e; garderoba. 2. scena, pozornica. skener, -a m ‰engl. scanner prema scan pregledatiŠ 1. med. kompjuterizovani ure|aj za snimawe tela, delova tela ili organa u velikom broju slojevitih preseka radi otkrivawa oboqewa, nepravilnosti razvoja, tumora itd. 2. ra~. a. program koji automatski pretraùje softver ili hardver traè}i odre|ene re~i, mogu}e viruse i sl. b. ure|aj kojim se snima fotografija, crte` ili tekst i potom transformi{e u kompjuterski zapis. skenirati, skeniram, 3. l. mn. skeniraju svr{. i nesvr{. ‰v. skenerŠ 1. podvrgnuti, podvrgavati ne{to snimawu pomo}u skenera. 2. ispiti(va)ti neki prostor zrakom iz radarskog oda{iqa~a. 3. prelaziti preko neke povr{ine svetlosnim ili elektronskim zracima radi reprodukovawa ili preno{ewa televizijske slike. skenofilaks, -a m ‰gr~. skenophylax rizni~ar od skenos posuda, pribor, phylax ~uvarŠ ist.

skepsa ~inovnik u starim srpskim patrijar{ijskim i episkopskim dvorovima i manastirima koji se starao o dragocenostima, kwigama, ode`dama, sasudima sabornog, katedralnog hrama. skepsa, -e ` ‰gr~. skepsis razmatrawe, razmi{qaweŠ kriti~ki i uzdr`qiv odnos, sumwa, neverica, skepticizam. skeptik, -a m, mn. skeptici, gen. mn. skeptika ‰v. skepti~anŠ 1. onaj koji je skepti~an. 2. pripadnik anti~ke filozofske {kole koja je poricala mogu}nost saznawa. skepticizam, -zma m ‰nlat. scepticismus, v. skepti~anŠ 1. filoz. shvatawe koje sumwa u mogu}nost saznawa. 2. sklonost ka uzdr`qivosti, nepoverqivost, sumwi~avost. skepti~an, -~na, -~ni i skepti~ki, -a, -o ‰gr~. skeptikos zami{qenŠ obuzet skepsom, nepoverqiv, sumwi~av. skerlet, -a m ‰ital. scarlatto od pers. saqirletŠ 1. crvena venecijanska ~oha, tkanina u jarkocrvenoj boji. 2. odelo skrojeno od takve tkanine. 3. jarkocrvena boja. skerletan, -tna, -tno ‰v. skerletŠ koji je u boji skerleta; koji se odnosi na skerlet. skercando pril. ‰ital. scherzandoŠ muz. {aqivo, nesta{no, vragolasto. skerco, -a m ‰ital. scherzo {alaŠ muz. a. stav, deo ve}e kompozicije (simfonije, sonate i sl.) u brzom tro~etvrtinskom ritmu. b. klavirska kompozicija u jednom stavu. skercozo pril. ‰ital. scherzosoŠ v. skercando. sket v. skat2. ske~, ske~a m, mn. ske~evi ‰engl. sketch, prvobitno ’skica’, od ital. schizzoŠ kwi`. kratka dramska igra s nagla{enim efektima humora i komi~nih sukoba. ski prid. indekl. ‰engl. ski od norv. skiŠ koji se odnosi na skije ili skijawe. ski-bob, -a m ‰v. ski, bobŠ 1. vozilo sa tri skije, sluì za zabavu i rekreaciju. 2. zimski sport s takvim vozilom. skija v. skije. skijawe, -a s ‰v. skijeŠ kretawe po snegu pomo}u skija, smu~awe. y skijawe na vodi skijawe na jednoj ili na dve skije tako {to se skija{ drì rukama za uè koje vu~e motorni ~amac.

ski-pas skijaskopija, -e ` ‰gr~. skia senka, v. -skopijaŠ med. utvr|ivawe refrakcije oka pomo}u dijaskopa. skijati (se), -am (se) nesvr{. ‰v. skijeŠ kretati se po snegu pomo}u skija, smu~ati se; baviti se skijawem kao sportom ili rekreativno. skija{, -a{a m (`. skija{ica) ‰v. skijeŠ ~ovek koji skija, koji se bavi skijawem. skija{ki, -a, -o ‰v. skijeŠ koji se odnosi na skija{e ili na skijawe. y skija{ki skokovi sp. nordijska disciplina skijawa na posebno konstruisanim skakaonicama, u kojoj se takmi~e samo mu{karci; skija{ki letovi sp. skokovi na velikim skakaonicama, gde je kriti~na ta~ka doskoka vi{e od 120 m. skije, skija ` mn. ‰engl. ski od norv. skiŠ drvene ili plasti~ne daske, povijenih predwih krajeva, na kojima se spu{ta niz padine, hoda, tr~i po snegu ili izvode skokovi; smu~ke. skijering, -a m ‰norv. ski skije, kjoring vo`waŠ sp. skijawe uz pomo} kowa ili motora, koji skija{a vuku po snegu. ski-lift, -a m, mn. ski-liftovi ‰engl. ski-lift, skije, liftŠ ì~ara kojom se skija{i kre}u do odre|ene visine na terenu za skijawe.

v.

skin-efekt, -a m ‰engl. skin effect prema skin koà, omota~Š fiz. pojava neravnomerne rasprostrawenosti elektri~ne struje u provodniku: s porastom frekvencije, naizmeni~na struja sve vi{e prolazi spoqa{wim delom provodnika, {to dovodi do pove}anog otpora. skinija, -e ` ‰gr~. skene, up. scenaŠ 1. posve}eno mesto, svetili{te. 2. zast. {ator; }elija. skinhed, -a m, mn. skinhedi (uob. skinhedsi) ‰engl. skinhead ~ovek obrijane glaveŠ pripadnik omladinske grupe koja ima karakteristi~no pona{awe (agresivnost, rasna netolerancija, podràvawe fa{izma) i spoqa{wa obele`ja (obrijana glava, crna ko{uqa ili uniforma sli~na vojni~koj). skip, -a m ‰engl. skipŠ ve`ba tr~awa, visoko i nagla{eno podizawe kolena; izvodi se u mestu ili laganom kretawu. ski-pas, -a m, mn. ski-pasovi ‰v. ski, engl. pass propusnicaŠ propusnica za kori{}ewe skija{kih terena i ì~ara.

1153

skiper skiper, -a m ‰engl. skipper od hol. schipper prema schip brodŠ pom. kapetan maweg trgova~kog broda, jahte, sportskog broda. skiptar, -tra m ‰gr~. skeptronŠ 1. èzlo, {tap ili palica kao simbol kraqevske vlasti. 2. fig. kraqevska vlast. skit, -a m ‰gr~. skete od Sketis, imena egipatske pustiwe kod Aleksandrije, poznate po isposnicimaŠ rel. mona{ka, pustiwa~ka naseobina. skif, -a m, mn. ski fovi ‰engl. skiffŠ sp. dug i uzan trka~ki ~amac, u kojem samo jedan vesla~ vozi sa dva vesla. skica, -e ` ‰ital. schizzoŠ 1. crte` izveden u glavnim crtama, ob. u jednoj boji; nacrt, plan (slike, kipa, gra|evine i sl.). 2. kwi`. kratki prozni sastav, pri~ica. skicenbuh, -a m ‰nem. Skizzenbuch, v. skica, Buch kwigaŠ slik. zast. blok za skicirawe, crtanka. nem.

skicirati, skiciram, 3. l. mn. skiciraju i nesvr{. ‰v. skicaŠ izraditi, izra|ivati nacrt u glavnim potezima, na brzinu; nazna~iti ne{to u kratkim crtama. svr{.

sklera, -e ` ‰gr~. sklera tvrdaŠ anat. beowa~a (deo oka). sklerenhim, -a m ‰gr~. skleros tvrd, v. parenhimŠ bot. zadebqalo i otvrdlo tkivo }elije koje biqci daje ~vrstinu. skleritis, -a m ‰v. sklera, -itisŠ med. upala beowa~e. sklero- ‰gr~. skleros tvrd, suv, uveoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je suvo, usahnulo, otvrdlo. sklerodaktilija, -e ` ‰v. sklero-, gr~. daktylos prstŠ med. otvrdwavawe prstiju i koè na prstima (naro~ito kod sistemske skleroze). sklerodermija, -e ` ‰v. sklero-, gr~. derma koàŠ med. hroni~na bolest nepoznatog uzroka, manifestuje se fibrozom koè i vaskularnim promenama koje zahvataju unutra{we organe. skleroza, -e ` ‰gr~. sklerosis, v. sklero-, -ozaŠ otvrdwavawe tkiva ili organa kod ~oveka i nekih ìvotiwa, kao posledica upalnih ili degenerativnih procesa. med.

1154

skopofilija sklerom, -oma m ‰gr~. skleroma otvrdwavawe, otvrdnu}eŠ med. hroni~na infektivna bolest sluzokoè nosa i drugih disajnih puteva. sklerometar, -tra m, mn. sklerometri, gen. mn. sklerometara ‰v. sklero-, -metarŠ sprava za merewe tvrdo}e neke materije. skleroti~an, -~na, -~no ‰v. sklerozaŠ 1. koji je oboleo od skleroze. 2. tvrd, stvrdnut, zakre~en, zadebqan. 3. fig. krut, neelasti~an; starinski. skolastika, skolasti~ar, skolasti~ki v. sholastika, sholasti~ar, sholasti~ki. skolioza, -e ` ‰gr~. skoliosis iskrivqenost, prema skolios iskrivqen, v. -ozaŠ med. bo~no iskrivqewe ki~me ili jednog wenog dela. skolion, -ona m ‰gr~. skolion od skolios iskrivqenŠ muz. ist. starogr~ka horska pesma, naro~ito razvijena u VII veku pre n. e. (izvo|ena uz pratwu aulosa ili kitare, katkad i oba ta instrumenta). skomoroh, -a m, mn. skomorosi ‰rus. skomorohŠ ist. profesionalni putuju}i peva~ u sredwovekovnoj Rusiji, koji je uz pevawe svirao gusle. skontati, -am ‰v. kontatiŠ àrg. shvatiti, doku~iti, domisliti se. skontirati, skontiram, 3. l. mn. skontiraju svr{. i nesvr{. ‰v. skontoŠ ekon. obra~una(va)ti skonto, da(va)ti popust. skonto, -a m ‰ital. scontoŠ trg. popust izraèn u procentu koji prodavac daje kupcu u prometu na veliko. y kasa-skonto v. kasa-{kont. -skop, -skopan, -skopija, -skopski ‰gr~. skopein posmatrati, skopia posmatraweŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava da se prvi deo odnosi na posmatrawe, gledawe, vi|ewe. skopolamin, -ina m ‰po italijanskom prirodwaku iz XVIII veka Skopoliju (Scopoli), v. aminŠ farm. alkaloid koji se nalazi u japanskoj beladoni (Scopolia japonica) i drugim biqkama, koristi se kao sedativ i za le~ewe nervnih bolesti. skopofilija, -e ` ‰gr~. skopein posmatrati, -filijaŠ psih. 1. uìvawe u gledawu erotskih ili pornografskih fotografija, prizora, snimaka itd. 2. zast. samozadovoqavawe posmatrawem tu|ih polnih organa (aktivna ‹, voaje-

skor rizam), odnosno uìvawe perverzne osobe u tome da drugi posmatraju wene polne organe (pasivna ‹, egzibicionizam). skor, -a m ‰engl. scoreŠ sp. odnos golova ili pogodaka na nekoj utakmici, postignut rezultat u takmi~ewu; broj bodova, stawe igre. skorbut, -a m ‰nem. Skorbut od srlat. scorbutum od hol. scuerbuyckŠ med. vrsta avitaminoze koja se javqa usled nedostatka vitamina C i kao posledica nepravilne ishrane, sa op{tom slabo{}u, malokrvno{}u i krvavqewem iz desni. x skorbutni. skorpija v. {korpija. skorpion m v. {korpion. skotizam, -zma m ‰prema Dunsu Skotu (Duns Scotus, oko 1265–1308)Š teol. filozofsko-teolo{ki pravac zasnovan na u~ewima Dunsa Skota, osniva~a mla|e fraweva~ke {kole, koji je isticao ulogu slobodne voqe i qubavi. skoticizam, -zma m ‰eng. ScotticismŠ re~ ili izraz koji je svojstven [kotima, koji poti~e iz {kotskog dijalekta. Skotland jard, -a m ‰engl. Scotland YardŠ naziv zgrade u kojoj se nalazi centralna uprava engleske policije u Londonu; uop{te, naziv za englesku policiju. skotom, -a m = skotoma, -e ` ‰gr~. skotoma vrtoglavica, prema skotos mrak, v. -omŠ med. ta~kaste mrqe u vidnom poqu. skotofobija, -e ` ‰gr~. skotos mrak, v. -fobijaŠ psih. preterani strah od mraka. sko~, -a m ‰engl. Skotch (whisky)Š {kotski viski. skram, -a m, mn. skramovi = skramix, -a m ‰engl. scrummageŠ sp. otimawe lopte u ragbiju. skramix v. skram. skrap-buk, -a m ‰engl. scrap-book prema scrap odlomak, ise~akŠ album ili velika sveska u koju se lepe ise~ci iz novina ili slike. skrejper, -a m ‰engl. scraper prema scrape grebatiŠ 1. tehn. vrsta gra|evinske ma{ine za zemqane radove. 2. rud. odozdo i spreda otvoren gvozdeni sanduk, oka~en o ~eli~ne lance, kojim se ruda doprema iz kopa do mesta utovara u vagonete. 3. tehn. vrsta ma{ine za ~i{}ewe ulica, ob. od snega.

skrin-sejver skrembler, -a m ‰engl. scrambler, v. skremblovatiŠ tehn. elektronski ure|aj koji pri oda{iqawu me{a i brka telekomunikacione signale kako bi bili nerazumqivi osim ako primalac ima ure|aj za vra}awe signala u prvobitni oblik. skremblovati, -bujem svr{. i nesvr{. ‰engl. scramble izme{atiŠ ~initi radijsku ili telefonsku poruku nerazumqivom tako {to se sistematski mewaju frekvencije na kojima se ona oda{iqe; sistematski me{ati telekomunikacione signale kako bi postali nerazumqivi nepoèqnim primaocima. skre~, -a m = skre~ovawe, -a s ‰engl. scratch izbrisatiŠ 1. sp. u tenisu i stonom tenisu oznaka na turnirskoj listi pored imena igra~a koji je odustao od takmi~ewa. 2. muz. zvu~ni efekti koje postiù disk-xokeji naglim pomerawem gramofonske plo~e napred-nazad u toku svirawa. 2. pomerawe gramofonske plo~e napred-nazad u toku reprodukcije radi zvu~nog efekta. skre~ovawe = skre~. skribent, -a m ‰lat. scribens, prema scribere pisatiŠ 1. pisar. 2. prepisiva~. 3. pej. slab pisac, piskaralo, {krabalo. skriboman, -ana m ‰lat. scribere pisati, v. -manŠ psih. osoba koja pati od skribomanije, grafoman. skribomanija, -e ` ‰lat. scribere pisati, v. -manijaŠ 1. psih. neodoqiva potreba za stalnim pisawem, bolest pisawa, grafomanija (v.). 2. velika spisateqska plodnost. skrining, -a m ‰engl. screeningŠ 1. med. preventivni lekarski pregled ve}eg broja qudi kako bi se neka bolest, ob. te{ko izle~iva, otkrila u {to ranijem stadijumu. 2. prethodno prikazivawe filma za mawi broj qudi, ob. distributere, vlasnike bioskopa i novinare. skrinirati, skriniram, 3. l. mn. skriniraju svr{. i nesvr{. ‰engl. screen odabirati, proveravatiŠ (iz)vr{iti lekarski pregled ve}eg broja qudi kako bi se neka bolest, ob. te{ko izle~iva, otkrila u {to ranijem stadijumu. skrin-sejver, -a m ‰engl. screen saver prema screen ekran, save ~uvatiŠ ra~. kompjuterski program koji {titi ekran od o{te}ewa tako

1155

skriwa {to nakon odre|enog vremena mirovawa slike zamewuje postoje}u sliku nekom drugom ili gasi ekran. skriwa v. {kriwa. skript, -a m ‰engl. script od lat. scriptum napisanoŠ 1. scenario za film, pozori{ni komad ili televizijsku emisiju. 2. ra~. program koji sadrì niz kompjuterskih instrukcija. skripta, skripata s mn. ‰lat. scripta, mn. od scriptum napisanoŠ predavawa profesora visokih i vi{ih {kola koja su umnoèna da bi ih studenti koristili; bele{ke sa~iwene prema ne~ijim predavawima. skriptarnica, -e ` ‰v. skriptaŠ prodavnica u kojoj se prodaju skripta. skript-gerl(a), -e `, gen. mn. skript-gerli ‰engl. script-girlŠ sekretarica reìje, koja tokom snimawa filma ili televizijske serije vodi ra~una o po{tovawu kwige snimawa i o kontinuitetu me|u kadrovima. skriptor, -a m ‰lat. scriptor, prema scribere pisatiŠ 1. pisac. 2. pisar. 3. pomo}nik kustosa u biblioteci ili kwiàri. skriptorij v. skriptorijum. skriptorijum, -a m i skriptorij, -ija m ‰lat. scriptorium prema scribere pisatiŠ 1. ist. a. pisarska radionica u sredwovekovnim manastirima u kojoj su se pisali i prepisivali slu`beni dokumenti. b. pisarnica u kojoj su se pisala i prepisivala slu`bena akta. 2. pisarnica, kancelarija uop{te. skriptura, -e ` ‰nlat. scriptura prema scribere pisatiŠ Sveto pismo, Biblija. skrlet v. skerlet. skrletan v. skerletan. skrolovati, -lujem svr{. i nesvr{. ‰engl. scroll svitakŠ ra~. pomeriti, pomerati tekst i slike unutar nekog kompjuterskog dokumenta na ekranu navi{e ili naniè, sli~no odmotavawu svitka. skrotalan, -lna, -lno ‰nlat. scrotalis, v. skrotumŠ med. koji se odnosi na mo{nice, mo{ni~ki. skrotum, -a m ‰lat. scrotumŠ anat. kesa u kojoj su sme{teni testisi kod ~oveka i mu`jaka ostalih sisara, mo{nice. skrofula v. skrofule.

1156

skulptura skrofule, skrofula ` mn. = {krofule, {krofula ` mn. ‰v. skrofulozaŠ 1. otekline limfnih `lezda kao posledica skrofuloze. 2. v. skrofuloza. skrofuloza, -e ` ‰lat. scrofula dem. od scrofa krma~a, v. -ozaŠ med. tuberkulozno oboqewe limfnih vratnih `lezda, {krofuloza. skrupula, -e ` ‰lat. scrupulumŠ 1. sumwa u ispravnost sopstvenih postupaka, du{evni nemir, sumwi~avost, bojazan; oklevawe, neodlu~nost. 2. preterana ta~nost, savesnost, sitni~avost, pedantnost u poslu. 3. ist. stara mera za teìnu, 24. deo unce. y imati/nemati skrupula imati/nemati obzira prema kome. skrupulozan, -zna, -zno ‰lat. scrupulosus, v. skrupulaŠ 1. obziran, oprezan, sumwi~av. 2. ta~an, bri`qiv, savestan, pedantan. skrupuloznost, -i ` ‰v. skrupulozanŠ savesnost, preterana ta~nost, pedantnost. skrutator, -a m ‰lat. scrutator prema scrutari preturati, pregledatiŠ osoba koja skupqa ili broji glasove, ~lan skrutinijuma; onaj koji ne{to istraùje, ispituje; istraìva~, ispitiva~. skrutinijum, -a m ‰lat. scrutinium pregledŠ 1. utvr|ivawe rezultata izbora, brojawe i proveravawe glasova; komisija koja utvr|uje rezultate glasawa. 2. crkv. ispitivawe sposobnosti kandidata pre nego {to dobije neko crkveno zvawe u katoli~koj crkvi; birawe biskupa ili pape. skubadajving, -a m ‰engl. scuba-diving, skr. od s(elf)-c(ontained) u(nderwater) b(reathing) a(pparatus) samostalni aparat za podvodno disawe, diving roweweŠ sp. rowewe s bocom za disawe kao vid sporta ili rekreacije. skul, -a m ‰engl. scullŠ sp. uzak i lagan ~amac za takmi~ewe u veslawu s jednim, dva ili ~etiri takmi~ara, gde svaki vesla~ ima po dva vesla. skulptor, -a m ‰lat. sculptor, v. skulpturaŠ umetnik koji se bavi skulpturom, vajar, kipar. skulptura, -e ` ‰lat. sculptura, prema sculptus od sculpere klesatiŠ um. 1. umetnost koja stvara dela od ~vrstog materijala (kamena, drveta, metala, pe~ene gline i sl.), vajarska umetnost, vajarstvo. 2. vajarsko delo, kip, statua.

skunk skunk, -a m ‰amer. engl. skunk iz algonkinskogŠ 1. zool. vrsta tvora koja izlu~uje vrlo neugodan miris, ameri~ki jazavac. 2. skupoceno crno krzno tog tvora sa belim prugama. skurilan, -lna, -lno ‰lat. scurrilis, prema scurra lakrdija{Š koji se {ali na prosta~ki na~in, lakrdija{ki, trivijalan; sramotan. skurilnost, -i ` ‰v. skurilanŠ prosta~ka {aqivost, trivijalnost. skuta, -e ` ‰ital. scottaŠ surutka, ugru{ano mleko, gru{evina, provara; mladi ov~iji sir koji nije jo{ ukalupqen. skuter, -a m ‰engl. (motor) scooter prema scooter trotinetŠ 1. tip lakog motocikla s malim to~kovima, moped. 2. vozilo za skijawe po vodi. slavizam, -zma m ‰fr. slavisme od srlat. Slavus SlovenŠ 1. lingv. re~ ili izraz iz slovenskih jezika u nekom drugom jeziku. 2. osobina slovenskih naroda i slovenske kulture, slovenstvo. slavika, slavika s mn. ‰srlat. SlavicaŠ kwige ili dokumenti na slovenskim jezicima. slavist(a), -e m, mn. slavisti (`. slavistkiwa) ‰v. slavizamŠ 1. stru~wak za slavistiku. 2. student slavistike. slavistika, -e `, dat. i lok. slavistici ‰fr. slavistiqueŠ nauka koja prou~ava jezike i kwièvnosti slovenskih naroda, slovenska filologija. slavisti~ki, -a, -o ‰v. slavistikaŠ koji se odnosi na slavistiku i slaviste. slavo- [srlat. Slavus Sloven] kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na Slovene i slovensku kulturu. slavomanija, -e ` ‰v. slavo-, -manijaŠ preterana qubav prema slovenstvu i slovenskoj kulturi. slavofil, -a i slavofil, -ila m ‰v. slavo-, -filŠ prijateq i po{tovalac Slovena i svega slovenskog. x slavofilski i slavofilski.

slip slavofobija, -e ` ‰v. slavo-, -fobijaŠ mr`wa prema Slovenima i svemu {to je slovensko. slajd, -a m, mn. slajdovi ‰engl. slideŠ fotografski pozitiv u obliku plo~ice sa koje se dobija uve}ana slika na ekranu, dijapozitiv. 2.a. metalni ili stakleni cilindar koji se navla~i na mali prst i kojim se prevla~i po ìcama elektri~ne gitare da bi se dobio neprekidan, klize}i zvuk. b. na~in svirawa elektri~ne gitare pomo}u takvog cilindra. 3. plasti~ni tobogan za brzu evakuaciju putnika iz aviona, koji se postavqa nakon prinudnog sletawa. slajd-{ou, -ua m ‰engl. slide showŠ projektovawe slajdova na zid, platno ili ekran. slajs, -a m ‰engl. sliceŠ sp. potez u tenisu ili stonom tenisu kojim se se~ena lopta okre}e unazad. slalom, -a i slalom, -a m ‰engl. slalom od slalam, prema slad breg, lam stazaŠ sp. 1. skija{ka disciplina pri kojoj takmi~ar, voze}i po krivudavoj liniji, mora da pro|e kroz odre|ena vrata (kapije). 2. naziv za krivudavo, cik-cak kretawe igra~a u nekim drugim sportovima (npr. dribling u fudbalu). norv.

slam, -a m, mn. slamovi ‰engl. slumŠ sirotiwski deo grada, ~etvrt u kojoj ìvi najsiroma{niji sloj stanovni{tva; prqava, zabita, zloglasna uli~ica. slamp, -a m, mn. slampovi ‰engl. slumpŠ ekon. nagli pad cena, potra`we, proizvodwe, smawewe privredne delatnosti, ekonomska kriza. slampflacija, -e ` ‰v. slamp, (in)flacijaŠ ekon. inflacija u vreme ekonomske krize. slang v. sleng. sleng, -a m ‰engl. slangŠ lingv. naro~it, poseban govor neke zatvorene grupe, àrgon, argo; govorni idiom nièg ranga, s posebnim re~ima ili sa upotrebom re~i iz standardnog jezika u prenesenom zna~ewu.

slavofilija, -e ` ‰v. slavo-, -filijaŠ qubav, naklonost prema Slovenima i slovenskoj kulturi.

slepstik, -a m, mn. slepstici, gen. mn. slepstika ‰engl. slapstickŠ filmska ili pozori{na komedija sa mnogo jeftinih i vulgarnih efekata, kojoj je jedini ciq da izazove smeh, farsa, lakrdija.

slavofob, -a m ‰v. slavo-, -fobŠ onaj koji mrzi Slovene i sve {to je slovensko.

slip, -a m ‰engl. slipŠ 1. vrsta plitkih mu{kih i ènskih ga}ica. 2. vrsta uske kravate.

1157

slovenofil 3. kosina na brodogradili{tu na kojoj se prave ili popravqaju brodovi. slovenofil, -a m ‰Sloveni, v. -filŠ v. slavofil. slovenofilski, -a, -o ‰v. slovenofilŠ koji se odnosi na slovenofile i slovenofilstvo. slovenofilstvo, -stva s ‰v. slovenofilŠ 1. v. slavofilija. 2. ist. nacionalisti~ki pokret nastao sredinom XIX veka u Rusiji, ~iji su predstavnici idealizovali patrijarhalne elemente slovenske kulture. slogan, -a i slogan, -ana m ‰engl. slogan od gaelskog sluggh-gairmŠ 1. ratni pokli~ gor{taka u [kotskoj izveden u odre|enom ritmu. 2. re~ ili re~enica smi{qena u propagandne svrhe; parola, deviza, geslo. sloka, -e ` ‰sasnskr. slokaŠ kwi`. dvostih indijskih epskih pesama sa~iwen od dva reda tako da svaki red ima {esnaest slogova i cezuru na sredini. slot, -a m ‰engl. slot prorezŠ ra~. 1. uski otvor na ku}i{tu kompjutera u koji se ume}u kompaktni ili flopi diskovi. 2. konektor na mati~noj plo~i za prikqu~ivawe dodatnih hardverskih komponenata. slot-ma{ina, -e ` ‰engl. slot machine, prema slot prorezŠ automat za kockawe, s prorezom u koji se ubacuje metalni novac ili èton. slou, sloua m ‰engl. slow sporŠ muz. kompozicija laganog tempa, u xezu ili zabavnoj muzici. sloumou{n, -a m ‰engl. slow motion lagano kretaweŠ usporen filmski ili televizijski snimak; uop{te, usporeno kretawe. slou rok, -a m ‰engl. slow rockŠ muz. vrsta roka laganijeg tempa, za ples. sloustep, -a m ‰engl. slow-stepŠ muz. vrsta sporijeg plesa. slup, -a m, mn. slupovi ‰engl. sloop od hol. sloepŠ 1. pom. sportska jedrilica sa jednim jarbolom. 2. voj. neoklopqen ratni brod. smalta, -e ` ‰ital. smaltoŠ hem. staklo plave boje dobijeno topqewem prènih kobaltovih ruda, kojim se, kada je usitweno, mogu bojiti predmeti od stakla, porcelana i sl. smaltin, -ina m ‰v. smalta, -inŠ min. vrsta minerala od kojeg se dobija kobalt, kobaltov arsenid.

1158

SMS smaragd, -a m ‰nem. Smaragd od gr~. smaragdosŠ gr~. miner. poludragi kamen sjajnozelene boje. smaragdni, -a, -o ‰v. smaragdŠ koji je od smaragda, koji je kao smaragd, koji ima boju smaragda. y smaragdno ostrvo Irska. smart-kartica, -e ` ‰engl. smart card pametna karticaŠ elektronski ure|aj veli~ine kreditne kartice koji sadrì podatke koje moè da o~ita kompjuter ili neki drugi ure|aj. smegma, -e ` ‰gr~. smegma mast, mazivoŠ fiziol. masna sirasta supstanca koja se kao proizvod lojnih `lezda pojavquje na glavi}u penisa, sapuwak. sme~, -a m, mn. sme~evi ‰engl. smash udarac, pobrkano s re~ju me~Š sp. o{tar, jak udarac po visokoj lopti (u tenisu, odbojci) s ciqem da lopta neodbrawivo padne na protivni~ko poqe. sme~er, -a m ‰v. sme~Š sp. u odbojci, igra~ kojem je uloga da poentira sme~ovawem. sme~ovati, -~ujem svr{. i nesvr{. ‰v. sme~Š izvesti, izvoditi sme~. smirna1, -e ` ‰po Smirni, gradu u Maloj Aziji, danas IzmirŠ ru~no tkan }ilim iz Smirne. smirna2, -e ` ‰gr~. smyrnaŠ farm. mirisna smola tropskog drve}a koja se upotrebqava za ka|ewe pri verskim obredima, a i kao melem, balsam; izmirna. smitsonit, -a i smitsonit, -ita m ‰prema engleskom mineralogu Xejmsu Smitsonu (J. Smithson, 1765–1829)Š miner. ruda cinka, cinkov karbonat. smog, -a m ‰engl. smog od smo(ke) dim, (f)og maglaŠ vazduh koji je u ve}em obimu zaga|en sagorevawem raznih materija (naftnih derivata, ugqa i sl.). smoking, -a m, mn. smokinzi ‰engl. smoking jacket prvobitno, odelo koje se nosi u sobi za pu{eweŠ mu{ko sve~ano odelo koje ima dubok izrez na grudima i svilom op{ivene revere, a nosi se uve~e. SMS /es-em-es/, -a m ‰engl. SMS skr. od S(hort) M(essage) S(ervice) sistem kratkih porukaŠ kratka tekstualna poruka koja se {aqe i prima pomo}u mobilnog telefona.

SMS SMS /es-em-es/ -ovati i esemesovati, -ujem nesvr{. i svr{ ‰engl. SMS skr od S(hort) M(essage) S(ervice) sistem kratkih porukaŠ slati i primati kratke tekstualne poruke pomo}u mobilnog telefona. snajper, -a m, mn. snajperi, gen. mn. snajpera ‰engl. sniperŠ voj. 1. vrsta pu{ke koja ima opti~ki ni{an za precizno ga|awe. 2. osoba koja koristi takvu pu{ku; strelac, snajperist(a). snajperist(a), -e m, mn. snajperisti ‰v. snajperŠ strelac koji poga|a metu, ciq snajperom. snajperski, -a, -o ‰v. snajperŠ koji se odnosi na snajper, koji je deo snajpera; y snajperska pu{ka v. snajper (1). snap, -a m ‰engl. skr. od S(ystems for) N(uclear) A(uxillary) P(ower)Š fiz. nuklearni sistem za proizvodwu elektri~ne energije. snast, -a i snast, -a m ‰rus. snastâŠ pom. oprema broda, jedrewaka (katarke, jedra, uàd). snek-bar, -a m, mn. snek-barovi ‰engl. snack bar prema snack zakuskaŠ mawi ugostiteqski objekat u kojem se sluì pi}e i brza hrana. snifovati, -fujem nesvr{. ‰engl. sniffŠ àrg. u{mrkavati drogu ili kakvo opojno sredstvo (npr. lepak). snob, snoba m, mn. snobovi ‰engl. snob, nejasnog poreklaŠ 1. onaj koji opona{a ìvotni stil pripadnika vi{ih krugova a sam im ne pripada, onaj koji izigrava otmenost, pomodar. 2. onaj koji sebi pridaje va`nost, uobraèn ~ovek, uobraènko. snobizam, -zma m ‰v. snobŠ vladawe, pona{awe svojstveno snobu; imitirawe dru{tvene elite. snobovski, -a, -o ‰v. snobŠ koji se odnosi na snobove. snoubord, -a m ‰engl. snowboard od snow sneg, board daskaŠ sp. vrsta skije za vo`wu po snegu na kojoj skija{ stoji na obe noge. snouborder, -a m ‰engl. snowboarderŠ onaj koji vozi snoubord, skija{ na dasci. snoubording, -a m ‰engl. snowbordingŠ skijawe na jednoj skiji, vo`wa na snoubordu. soare, -ea m ‰fr. soireeŠ ve~erwe druèwe, sedeqka, ve~erinka. sob, soba m, mn. sobovi ‰~e{. sobŠ zool. severni jelen, irvas, Rangifer tarandus. x sobovski.

sodomit sobrawe, -a s ‰bug. sobranieŠ pol. parlament u Bugarskoj; narodna skup{tina u Makedoniji. soverin, -ina m ‰engl. sovereignŠ bank. stari engleski zlatnik (vredeo 20 {ilinga). Sovnarkom, -a m ‰rus. skr. od Sovet Narodnáh KomissarovŠ ist. Savet narodnih komesara, u nekada{wem SSSR-u. sovra v. sofra sovhoz, -oza m ‰rus. skr. od sov(etskoe) hoz(àèstvo)Š dràvno poqoprivredno dobro u nekada{wem SSSR-u; up. kolhoz. sogan, -a m ‰tur. soganŠ pokr. crni luk. y sogan-dolma jelo od crnog luka u kojem ima mlevenog mesa i raznih za~ina. soda, -e ` ‰sr. lat. soda od ar. suwwadah vrsta biqkeŠ 1. hem. natrijum karbonat, Na2CO3, dobijen iz prirodnih nalazi{ta ili iz kuhiwske soli. 2. hem. natrijum hidroksid, NaOH (kausti~na ‹, kamena ‹). 3. voda za pi}e zasi}ena ugqenom kiselinom, soda-voda. y soda bikarbona hem. natrijum bikarbonat, NaHCO3, koristi se kao sredstvo za smawewe kiselosti u èlucu. sodar, -a i sodar, -ara m ‰v. sodaŠ proizvo|a~ soda-vode. sodara, -e ` ‰v. sodaŠ radionica, fabrika koja proizvodi sodu. sodaxija, -e m ‰v. sodaŠ proizvo|a~ soda-vode, sodar. Sodoma, -e ` ‰hebr. sedomŠ staroizraelski grad u Palestini koji je, prema Bibliji, zbog greha i nermorala, zajedno sa Gomorom, spaqen ogwem (Prva kwiga Mojsijeva, 18–19), a na ~ijem se mestu danas nalazi Mrtvo more. y Sodoma i Gomora fig. krajwe nemoralan ìvot; mesto razvrata i poroka. sodomizovati, -ujem i sodomizirati, sodomiziram, 3. l. mn. sodomiziraju ‰v. sodomijaŠ podvrgnuti sodomiji, prisiliti na analni seks. sodomija, -e ` ‰v. SodomaŠ med. psih. 1. seksualna nastranost polnog op{tewe sa ìvotiwama, skotolo{tvo, zoofilija. 2. analni seksualni odnos. sodomit, -ita m ‰v. sodomijaŠ 1. osoba koja je sklona sodomiji, koja polno op{ti sa ìvotiwama, skotoloàc, zoofil. 2. mu{karac koji je sklon homoseksualizmu i uìva u analnom

1159

soj seksu (s mu{karcima ili ènama). x sodomitski. soj, soja m, mn. sojevi ‰tur. soyŠ 1. rod, pleme, narod; rasa, pasmina. 2. dru{tveni poloàj, stale`, poreklo. 3. vrsta, klasa. 4. fig. osobina, karakteristika, karakter. soja, -e ` ‰jap. shoyuŠ bot. jednogodi{wa biqka sli~na pasuqu, poreklom iz isto~ne Azije, koja se koristi za proizvodwu uqa, kao sto~na hrana i u ishrani qudi. sojin, -a, -o ‰v. sojaŠ koji je od soje. y sojino bra{no proizvod koji se dobija mlevewem semena soje i koristi se u qudskoj ishrani. sojtarija, -e ` ‰tur. soytar›Š {aqiv~ina, komi~ar, lakrdija{, spadalo. Sojuz, -a m ‰rus. SoäzŠ 1. skra}enica naziva za SSSR. 2. naziv serije sovjetskih svemirskih letelica ~iji je ciq izgradwa Zemqine orbitalne stanice. sokak, -aka m, mn. sokaci ‰tur. sokak od ar. zuqaqŠ etnol. mawa, uzana ulica, uli~ica. soka~ki, -a, -o ‰v. sokakŠ 1. koji se odnosi na sokak, uli~ni. 2. fig. prosta~ki, uli~arski, prost. sokl, -a m = sokla, -e ` ‰fr. socle, nem. SockelŠ arhit. dowi, malo istureni deo zida koji sluì kao osnovica gra|evine; podloga, podno`je, postoqe. sokna, -e ` ‰nem. SockeŠ kratka ~arapa. sokratika, -e ` ‰prema gr~kom filozofu Sokratu (470–399. p. n. e.)Š filoz. metoda podu~avawa koja se sastoji u tome da se u~enik pitawima navodi na stvarawe zakqu~aka i nalaèwe odgovora, majeutika. sokratovac, -vca m ‰prema gr~kom filozofu Sokratu (470–399. p. n. e.)Š sledbenik i u~enik Sokrata; pristalica Sokratovog u~ewa. sokratovski, -a, -o ‰prema gr~kom filozofu Sokratu (470–399. p. n. e.)Š koji se odnosi na Sokrata; koji je u Sokratovom duhu. Sol, -a m ‰lat. SolŠ mit. rimski bog Sunca. sol1 m indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. peti glas u solmizaciji, ton ge. sol2, -a m, mn. soli ‰{p. sol Sunce od lat. solŠ bank. nov~ana jedinica Perua, ~ija je vrednost sto sentavosa.

1160

solventan solad, solda m, gen. mn. solada ‰ital. soldoŠ sitan bakarni novac, krajcara, stoti deo austrijske forinte.

ist.

solanin, -ina m ‰lat. Solan(aceae) rod biqaka od solanum bunika, v. -inŠ hem. otrovan alkaloid koji se nalazi u mnogim vrstama roda Solanum (pomo}nice). solarizacija, -e ` ‰v. solarniŠ 1. fot. pojava preteranog osvetqavawa fotografske plo~e. 2. izlagawe sun~evim zracima, sun~awe, osun~avawe. 3. biol. sporije odvijawe fotosinteze koje nastaje kao posledica prejakog sun~evog svetla. solarij v. solarijum. solarijum, -a i solarij, -ija m ‰lat. solarium prema sol SunceŠ 1. tehn. kabina u salonima za ulep{avawe u kojoj se ve{ta~kim sun~awem dobija preplanuli ten. 2. mesto izloèno Suncu; terasa za sun~awe. solarimetar, -tra m, mn. solarimetri, gen. mn. solarimetara ‰lat. solaris sun~ani, v. -metarŠ meteor. instrument kojim se meri ja~ina Sun~evog zra~ewa na Zemqi. solarni, -a, -o ‰lat. solaris, prema sol SunceŠ sun~ani, sun~ev. y solarna konstanta koli~ina Sun~eve energije koja u jedinici vremena stigne na jedinicu povr{ine Zemqe; solarna baterija baterija koja za rad koristi solarnu energiju; solarna energija energija koja nastaje direktnim pretvarawem Sun~evog zra~ewa u elektri~nu energiju (zagrevawem ili upotrebom fotoelektri~nih }elija); solarni kolektor ure|aj za skupqawe Sun~eve energije koja se potom pretvara u elektri~nu. solvatacija, -e ` ‰v. solvatiŠ hem. vezivawe molekula nekog rastvora za jone ili molekule rastvorene supstance. solvati, solvata m mn., jd. solvat, gen. solvata ‰lat. solvere rastvarati, v. -atŠ hem. rastvori dobijeni solvatacijom. solvens = solvent, -a m ‰lat. solvens prema solvere rastvaratiŠ med. sredstvo za rastvarawe, rastvara~. solvent = solvens (v.). solventan, -tna, -tno ‰lat. solvens prema solvere razre{itiŠ 1. hem. koji moè da rastvara.

solventnost 2. ekon. koji moè da pla}a, koji je sposoban za pla}awe; up. likvidan. solventnost, -osti ` ‰v. solventanŠ ekon. stawe onoga koji moè da pla}a; up. likvidnost. solvencija, -e ` ‰nlat. solventia, v. solventanŠ ekon. plate`na mo}, aktivni bilans nekog preduze}a. solvoliza, -e ` ‰v. solv(atacija), -lizaŠ hem. hemijska reakcija izme|u neke rastvorene materije i wenog rastvara~a. soldat, -ata m ‰nem. Soldat od ital. soldato, prvobitno pla}enik, najamnikŠ vojnik. soldateska, -e ` ‰ital. soldatesca, v. soldatŠ fig. raspu{tena, nedisciplinovana vojska, razularena vojni~ka ruqa. soldatu{a, -e ` ‰v. soldatŠ 1. pej. èna koja se qubaka sa soldatima, vojnicima. 2. èna kojoj je mu` u vojsci. solda~ija, -e ` ‰v. soldatŠ 1. zast. sluèwe vojnog roka. 2. zb. vojnici, vojska. solda~ina, -e ` ‰v. soldatŠ 1. soldatski, vojni~ki ìvot. 2. pej. pogrdan naziv za soldata, vojnika. solda~ki, -a, -o ‰v. soldatŠ koji se odnosi na solda~iju i na soldate, vojni~ki. soleja, -e ` ‰hebr. solea uzvi{ewe, nasipŠ arhit. (obi~no uzdignuti) deo pravoslavne crkve ispred ikonostasa. solemnitet, -eta m ‰lat. solemnitas prema solemnis sve~anŠ 1. sve~anost, svetkovina. 2. sve~ano, ozbiqno dràwe. solenoid, -ida m ‰gr~. solenoeides poput cevi, prema solen cev, v. -oidŠ 1. fiz. ìca savijena u spiralu, namotaj, koji postaje elektromagnet kada se kroz ìcu pusti elektri~na struja. 2. anat. organ u obliku cilindra iz kojeg se formira ki~ma. solecizam, -zma m ‰gr~. soloikismos, prema gradu Soli, ~iji su stanovnici svoj jezik kvarili pod stranim uticajemŠ 1. gram. jezi~ka gre{ka, prvenstveno u gramatici. 2. fig. gre{ka protiv prirodnih zakona i pravila pona{awa. solid, -ida m ‰lat. (aureus) solidus (nummus)Š ist. jedan od naziva za starorimski zlatnik.

solirati solidan, -dna, -dno ‰lat. solidusŠ 1. ~vrst, siguran, izdr`qiv. 2. dobar, vaqan, pouzdan. 3. savestan, odgovoran, ta~an. 4. koji uredno i odgovorno ìvi, trezven, razborit, ozbiqan. solidaran, -rna, -rno ‰fr. solidaire, nlat. solidaris, v. solidanŠ 1. koji se s nekim uzajamno pomaè, koji podràva ~lanove grupe kojoj pripada; uzajamno odgovoran, zajedni~ki. 2. saglasan, jedinstven, jednoglasan. y solidarna odgovornost prav. odgovornost koju za dug snose dva ili vi{e du`nika. solidarizam, -zma m ‰v. solidaranŠ soc. u~ewe po kojem se dru{tvo zasniva na uzajamnoj povezanosti svih ~lanova zajednice. solidarisati (se), -ri{em (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. se solidariser, v. solidaranŠ uzajamno se obavezati; sloìti se, slagati se, saglasiti se s nekim, saose}ati s nekim. solidarnost, -i ` ‰nlat. solidaritas, v. solidaranŠ osobina onoga koji je solidaran, slo`nost, jednodu{nost, saglasnost; uzajamna odgovornost, zajedni~ka obaveza. solideo, -ea m ‰lat. soli Deo samom BoguŠ kat. kapica koju nose katoli~ki crkveni velikodostojnici, a koja se skida samo pri bogosluèwu (npr. biskupska qubi~asta kapica). solidnost, -i ` ‰v. solidanŠ osobina onoga ko je solidan ili onoga {to je solidno. solilokvijum, -a i solilokvij, -ija m ‰lat. soliloquium, prema solus sam, loqui govoritiŠ razgovor sa samim sobom; monolog. solingen, -a m ‰nem. SolingenŠ zajedni~ki naziv za proizvode od ner|aju}eg ~elika (noève, sabqe, brija~e i sl.) iz nema~kog industrijskog grada Solingena. solipsizam, -zma m ‰lat. solus sam, bez dru{tva, ipse sam, li~no, v. -izamŠ filoz. u~ewe da je svet samo predstava na{eg misaonog œjaŒ i da samo ono postoji; subjektivni idealizam. 2. sebi~wa{tvo, sebi~luk, egoizam. solipsist(a), -e m, mn. solipsisti ‰v. solipsizamŠ 1. pristalica solipsizma. 2. sebi~wak, egoista. solipsisti~ki, -a, -o ‰v. solipsizamŠ koji se odnosi na solipsiste i solipsizam. solirati, soliram, 3. l. mn. soliraju nesvr{. ‰v. soloŠ àrg. raditi sve sam, biti nepovezan sa

1161

solist(a) ostalim qudima, sa ~lanovima tima (obi~no u sportu), biti solo-igra~, samovati. solist(a), -e m, mn. solisti (`. solistkiwa) ‰ital. solista, v. soloŠ 1. muz. a. peva~ ili svira~ koji sam interpretira neku kompoziciju. b. ~lan orkestra, hora ili baleta koji izvodi solisti~ke ta~ke. 2. fig. onaj koji sam izvodi neke akcije, ne osvr}u}i se na potrebe zajedni~kog rada. 3. fig. samac, samotwak. solisti~ki, -a, -o ‰v. solist(a)Š koji se odnosi na solistu; koji se izvodi kao solo. solitar, -ara m ‰v. solitaranŠ 1. samotnik, usamqenik, pustiwak. 2. jedan brilijant kao sastavni deo prstena. solitaran, -rna, -rno ‰lat. solitariusŠ usamqen, povu~en, nedruèqubiv. soliter, -era m ‰fr. solitaire od lat. solitariusŠ 1. arhit. stambena vi{espratna zgrada koja nema dodira s drugim zgradama. 2. jedan brilijant uglavqen u prstenu, solitar (v.). solitren, -ena = solitrejen, -ena m ‰fr. solutreen, prema SolutreŠ geol. period, deo gorweg starog kamenog doba izme|u oriwasijena i magdalenijena, nazvan prema mestu Solitre u Francuskoj, gde su prona|ene iskopine iz ovog perioda. solicitant = solicitator, -a m ‰lat. sollicitans, v. solicitacijaŠ prav. onaj koji vodi parnicu, parni~ar; advokatski pripravnik. solicitator = solicitant (v.). solicitacija, -e ` ‰lat. sollicitatio prema sollicitare uzbuwivatiŠ 1. prav. vo|ewe parnice. 2. nasrtqivo, uporno moqakawe, uznemiravawe. solmizacija, -e ` ‰fr. solmisation, od imena nota sol i miŠ muz. na~in ~itawa nota pri kojem svakom stupwu lestvice odgovara po jedan slog; metoda pam}ewa tonske lestvice. y tonovi solmizacije tonovi dijatonske lestvice (do, re, mi, fa, sol, la, si); stvorio ih je u XI veku italijanski kalu|er i muzi~ki teoreti~ar Gvido d’Areco, po po~etnim slogovima stihova jedne latinske molitve sv. Jovanu: Ut (queant laxis) / Re(sonare fibris) / Mi(ra gestorum) / Fa(muli tuorum), / Sol(ve polluti) / La(bii reatum, / S(ancte) I(oannes); naziv prvog tona, ut, kasnije je zamewen sa do.

1162

solfe|o solo, sola m ‰ital. solo od lat. solus samŠ 1. muzi~ki komad ili deo muzi~kog komada namewen da ga izvodi jedan izvo|a~, ob. uz pratwu klavira ili orkestra. 2. prid. indekl. kao sastavni deo nekih re~i ozna~ava da pojedinac sam vr{i neku radwu (‹ pesma; ‹ partija). y solo akcija radwa koju pojedinac samostalno izvodi; solo uspon napredak, napredovawe u poslu koje pojedinac sam ostvaruje, bez pomo}i drugih qudi; solo igra~ onaj koji sve voli da radi sam, bez pomo}i drugih; solo trinker [nem. Trinker od trinken piti] onaj koji se opija sam (i kod ku}e), alkoholi~ar. muz.

solomonski, -a, -o ‰gr~. Salomon od hebr. {elomoh wegov mirŠ mudar i pravedan kao jevrejski kraq Solomon, sin Davidov (Prva kwiga o carevima, 1–11). y solomonsko re{ewe nepristrasno ili kompromisno re{ewe u nekom sporu. solsticij = solsticijum (v.). solsticijum, -a i solsticij, -ija m ‰lat. solstitium od sol sunce, sistere zaustavitiŠ astron. ta~ka, dan kada Sunce dostiè najve}u pozitivnu odnosno negativnu deklinaciju, dugodnevica odnosno kratkodnevica. y letwi solsticij(um) letwa dugodnevica (21. jun); zimski solsticij(um) zimska kratkodnevica (22. decembar). solubilan, -lna, -lno ‰nlat. solubilis prema solvere rastvoritiŠ 1. koji se moè rastvoriti, rastvorqiv. 2. onaj koji moè biti re{en, re{iv. solubleta, -e ` ‰v. solu(cija), (ta)bletaŠ op{ti naziv za tablete koje se tokom le~ewa uzimaju rastvorene. farm.

solufi v. zulufi. solucija, -e ` ‰lat. solutio prema solvere re{itiŠ 1. re{ewe, nalaèwe izlaza; razja{wewe, obja{wewe. 2. hem. rastvarawe; rastvor. solfatara, -e ` ‰ital. solfatara od solfo (zolfo) sumpor od lat. sulfurŠ geol. izvor u zemqi iz kojeg izbija vrela vodena para sa sumpornom kiselinom. solfe|o, solfe|a i solfe|o, solfe|a m ‰ital. solfeggio, od imena nota sol i faŠ muz. osnovne ve`be u pevawu; u~ewe nota putem pevawa.

-som -som, -somija, -somatski ‰gr~. soma, gen. somatos teloŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava da se re~ odnosi na telo. soman, -a m ‰nem. Soman, fabri~ko ime proizvodaŠ hem. vrsta jakog bojnog otrova. somato- ‰gr~. soma, gen. somatos teloŠ koji se odnosi na telo i pojedine organe; somatski. somatogen, -a, -o ‰v. somato-, -genŠ med. uslovqen, uzrokovan telesnim poreme}ajima i uticajima. somatogeneza i somatogeneza, -e ` ‰v. somato-, -genezaŠ med. obja{wewe uzroka, razvoja i toka bolesti ili simptoma koji se javqaju kao posledice telesnih poreme}aja. somatologija, -e ` ‰v. somato-, -logijaŠ antrop. biol. nauka o ~ove~jem i o ìvotiwskom telu. x somatolo{ki. somatometrija, -e ` ‰v. somato-, -metrijaŠ disciplina koja ispituje razmere ~ove~jeg tela. x somatometrijski. somatoskopija, -e ` ‰v. somato-, -skopijaŠ metoda antropolo{kog opisivawa i karakterisawa delova ~ovekovog tela. x somatoskopski. somatotropin, -ina m ‰v. somato-, -trop, -inŠ med. hormon rasta koji lu~i predwi reàw hipofize (kada se lu~i u nedovoqnim koli~inama, izaziva mali rast — nanosomiju (v.), a u pove}anim xinovski rast — akromegaliju (v.)). somatski, -a, -o ‰gr~. soma gen. somatos teloŠ biol. koji se odnosi na telo, koji je u vezi sa telom, telesni. y somatske }elije sve }elije u organizmu osim polnih (gameta); somatske mutacije mutacije u somatskim }elijama, koje se ne prenose na potomstvo. sombrero, -ra m, mn. sombreri ‰{p. sombrero, prema sombra senkaŠ {e{ir sa {irokim obodom, obi~no se pravi od palminih vlakana, a nosi se najvi{e u Meksiku. somelije, -ea m ‰fr. sommelierŠ u otmenim restoranima, stru~wak koji savetuje goste pri izboru pi}a i posluùje ih raznim vrstama vina. somnambul, -a m ‰nlat. somnambulus od lat. somnus san, ambulare {etati, hodatiŠ 1. onaj koji boluje od mese~arstva, koji hoda i spava, mese~ar; up. lunambul. 2. fig. onaj koji se predaje sawarijama, koji je daleko od stvarnog sveta.

sonata somnambulan, -lna, -lno ‰v. somnambulŠ nalik na mese~ara, mese~arski; bunovan, smeten, zanesewa~ki. somnambulizam, -zma m ‰v. somnambulŠ hodawe u snu, mese~arstvo; up. lunambulizam. somnambulist(a) v. somnambul. somnambulnost, -i ` v. somnambulizam. somnilokvijum, -a i somnilokvij, -ija m ‰lat. somnus sam, loqui govoritiŠ psih. govorewe u snu. somni~ki, -a, -o ‰lat. somnus sanŠ koji je u vezi sa snom, sawawem. somnolentan, -tna, -tno ‰lat. somnolentusŠ pospan, dremqiv. somnolencija, -e ` ‰v. somnolentanŠ pospanost, dremqivost, sawivost. somot, -a m ‰nem. SamtŠ vrsta meke tkanine koja je dlakava s jedne strane, bar{un, kadifa. somotni, -a, -o ‰v. somotŠ koji je od somota, bar{unast, kadifen. somun, -una m ‰tur. somun od srgr~. psomion od psomon zalogajŠ tanak, obi~no okrugao hleb od p{eni~nog bra{na sa kvascem. somunxija, -e ` ‰v. somunŠ zast. pekar koji pravi i prodaje somune. son, -a m ‰tur. sonŠ 1. kraj, zavr{etak, svr{etak. 2. talon u igri sa kartama. sonant, -a m, mn. sonanti, gen. mn. sonanata ‰lat. sonans zvu~an, prema sonare zvu~atiŠ fon. zvu~ni suglasnik koji je po nekim osobinama sli~an samoglasnicima (v, j, l, q, m, n, w, r). sonantni = sonantski, -a, -o ‰v. sonantŠ koji se odnosi na sonante; koji ima karakter sonanata. sonar, -ara m ‰engl. skr. od so(und) n(avigation) a(nd) r(anging)Š 1. teh. aparat koji pomo}u ultrazvuka otkriva predmete pod vodom, locira brodove, ribqa jata i sl., ultrazvu~ni lokator; aparat za merewe dubine mora. 2. biol. sposobnost eholokacije kod nekih ìvotiwa (delfini, {i{mi{i). x sonarni. sonata, -e ` ‰ital. sonata od sonare sviratiŠ muz. ve}a instrumentalna kompozicija, od tri ili ~etiri stava, razli~itog tempa i karaktera. y sonata da kamera ‰ital. da camera kamerniŠ stari naziv za svitu (v.).

1163

sonatina sonatina, -e ` ‰ital. sonatina, dem. od sonataŠ mala sonata, ob. kao ve`ba za svirawe na klaviru. sonatni, -a, -o ‰v. sonataŠ muz. koji se odnosi na sonatu; koji je deo sonate. y sonatna forma struktura instrumentalne kompozicije zasnovana na dve teme, obavezna u prvom stavu sonate i simfonije. song, -a m, mn. songovi ‰engl. songŠ englesko-ameri~ka pesma lakih nota, obi~no u okviru scenskog dela. songbuk, -a m ‰engl. songbookŠ 1. pesmarica, kwiga s tekstom i notama (ili samo akordima) vi{e pesama. 2. u elektronskim muzi~kim instrumentima s klavijaturom, program s vi{e memorisanih kompozicija koje se mogu reprodukovati. songrajter, -a m ‰engl. songwriter, v. song, write pisatiŠ muz. kompozitor popularnih pesama; onaj koji pi{e i muziku i re~i za popularne pesme. sonda, -e ` ‰fr. sondeŠ tehn. 1. medicinski instrument kojim se prodire u dubinu tkiva i vadi materija za ispitivawe. 2. burgija za bu{ewe arteskih bunara i za istraìvawe dubokih slojeva Zemqine kore. 3. naprava za merewe dubine mora. 4. aparat za meteorolo{ka ispitivawa u vi{im slojevima atmosfere. 5. svemirska sonda, letelica bez qudske posade koja emituje podatke o okolini. sondaà, -e ` ‰fr. sondage, v. sondaŠ 1. istraìvawe, ispitivawe sondom. 2. fig. ispitivawe, ogledawe, probawe; istraìvawe javnog mwewa. sondirati, sondiram, 3. l. mn. sondiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. sonder, v. sondaŠ 1. ispit(iv)ati, istra`(iv)ati pomo}u sonde; meriti dubinu mora; razgledati, izvi|ati. Y sondirati teren istraìvati teren pomo}u sonde; (fig.) ispitivati kakve su mogu}nosti za ostvarewe nekog plana ili namere. sonet, -eta m ‰ital. sonettoŠ kwi`. lirska pesma od 14 stihova u ~etiri strofe, od kojih prve dve strofe imaju po ~etiri stiha, a posledwe dve po tri. sonetist(a), -e m, mn. sonetisti ‰v. sonetŠ pesnik soneta. muz.

1164

sordina sonetni, -a, -o ‰v. sonetŠ koji se odnosi na sonete. y sonetni venac niz od 15 soneta povezanih istom idejom, sastavqenih tako da svaki naredni sonet po~iwe zavr{nim stihom prethodnog, a svih 14 po~etnih stihova ~ine petnaesti (magistralni) sonet. soni~an, -~na, -~no i soni~ki, -a, -o ‰engl. sonic od lat. sonus zvukŠ zvu~ni, koji se odnosi na zvuk. sonogram, -a m ‰lat. sonus zvuk, v. -gramŠ grafi~ki zapis na~iwen pomo}u sonografa (v.). sonograf, -a m ‰lat. sonus zvuk, v. -grafŠ ure|aj za vizuelno prikazivawe strukture nekog govora, ìvotiwskog glasa ili {uma. sonografija, -e ` ‰lat. sonus zvuk, v. -grafijaŠ 1. ispitivawe zvuka pomo}u sonografa. 2. med. dijagnosti~ki pregled ultrazvukom. sonometar, -tra m, mn. sonometri, gen. mn. sonometara ‰lat. sonus zvuk, v. -metarŠ 1. aparat za merewe ja~ine zvuka. 2. aparat kojim se ispituje sluh, tj. stepen gluvo}e, audiometar. sonoran, -rna, -rno ‰lat. sonorusŠ zvu~an, zvonak, jasan, koji ima prijatan zvuk. sonornost, -i ` ‰v. sonoranŠ osobina onoga {to je sonorno, zvu~nost. sopa, -e ` ‰tur. sopaŠ etnol. motka, batina, pendrek. sopor, -a m ‰lat. soporŠ 1. spavawe, tvrd san. 2. med. psihi~ki poreme}aj svesti i preterana potreba za spavawem. 3. smrt. sopran, -ana m ‰ital. soprano gorwi, visokŠ muz. 1. najvi{i ènski ili de~ji glas u pevawu. 2. peva~ica koja peva sopran. x sopranski. sor, -a m ‰nem. SoorŠ med. upala sluzokoè usne dupqe. sorbitol, -ala m ‰lat. sorbus oskoru{a, v. -olŠ hem. slatkasti kristalni alkohol, nalazi se u plodovima nekih biqaka, koristi se kao aditiv u prehrambenoj industriji. sorgo, -a m ‰ital. sorgo od lat. syricum (granum) sirijsko zrnoŠ poqopr. vrsta ìtarice koja raste u toplim predelima Azije i Afrike, a koristi se u ishrani i u proizvodwi {e}era. sordina, -e ` ‰ital. sordina, prema sordo prigu{enŠ muz. naprava kod nekih muzi~kih instrumenata kojom se prigu{uju tonovi, prigu{nica.

sori sori i sori uzv. ‰engl. sorryŠ àrg. oprosti, izvini, ào mi je, pardon. sorit, -ita m ‰lat. sorites od gr~. soreites pogre{an zakqu~ak o gomili od soros gomilaŠ log. naziv za lan~ani zakqu~ak, izveden iz vi{e pretpostavki, od kojih su izostavqene one koje se podrazumevaju. sororat, -ata m ‰lat. soror sestraŠ prav. ist. obi~aj (pravo ili obaveza) da se udovac oèni svastikom. sorpcija, -e ` ‰lat. sorptio od sorbere srkatiŠ upijawe, usisavawe; up. apsorpcija. sorta i sorta, -e `, gen. mn. sorata i sorti ‰ital. sorta, fr. sorte od lat. sorsŠ 1. vrsta, rod, soj s tipi~nim osobinama. 2. soj, kov (o ~oveku). sortiment, -a m, mn. sortimenti, gen. mn. sortimenata ‰nem. Sortiment od ital. assortimentoŠ veliki i raznovrstan izbor robe iste kategorije, asortiman. sorting, -a m ‰engl. sortingŠ ra~. postupak automatskog sre|ivawa podataka po azbu~nom redu ili po drugim zadatim kriterijumima. sortirati, sortiram, 3. l. mn. sortiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. sortieren, v. sortaŠ srediti, sre|ivati, svrstati, svrstavati ne{to po odre|enom principu. sortni i sortni, -a, -o ‰v. sortaŠ probran, biran, odabran, vrstan (sortno vino). SOS ‰skr. SOS odabrana po prepoznatqivosti u Morzeovoj azbuci; kasnije krivo protuma~eno kao engl. skr. od Save Our Souls spasite na{e du{eŠ 1. me|unarodni znak kojim brod, avion ili neka ekspedicija u ìvotnoj opasnosti poziva pomo}. 2. àrg. poziv za pomo} u nekoj nevoqi, te{koj situaciji. y SOS telefon telefonska slu`ba za pruàwe saveta osobama sa psihi~kim tegobama ili onima u nepovoqnoj porodi~noj situaciji. sos, -a m, lok. sosu, mn. sosovi ‰fr. sauce od lat. salsa, prema salsus slanŠ kulin. umak, preliv, naj~e{}e od povr}a, s dodatkom raznih za~ina. z biti u sosu biti u neugodnoj situaciji, u nevoqi. sospirando pril. ‰ital. sospirando od sospirare uzdisatiŠ muz. tuè}i, uzdi{u}i, ~e`wivo. sospirozo ‰ital. sospirosoŠ v. sospirando.

SOFAR sostenuto pril. ‰ital. sostenutoŠ muz. oteù}i, suzdràno; postojano, izdr`qivo. sotadej, -a m ‰gr~. sotadeion, v. sotadskiŠ kwi`. klasi~ni gr~ki stih, katalekti~ki silazni jonski tetrametar. sotadski, -a, -o ‰prema Sotadesu (Sotades), starogr~kom pesniku koji je pisao lascivne pesmeŠ kwi`. bludan, prqav, besraman, razvratan. sote, -ea m ‰fr. sauteŠ kulin. vrsta toplog, ka{astog jela, nalik na paprika{, koje obavezno sadrì pe~urke i kisele krastavce. soter, -era m ‰gr~. soter spasilacŠ 1. ist. starogr~ki nadimak bogova i vladalaca. 2. teol. naziv za Hrista kao spasiteqa qudskog roda, Spasiteq. soteriologija, -e ` ‰gr~. soteria spasewe, v. -logijaŠ teol. hri{}ansko u~ewe koje govori kako }e qudi biti spaseni od greha i pakla kroz Hrista, kao spasiteqa i iskupiteqa. sotija, -e ` ‰fr. sotie lakrdija, prema sot glupanŠ kwi`. alegorijsko pripovedawe s temama iz filozofije i etike, nastalo iz sredwovekovne lakrdije. sotiriologija v. soteriologija. soto vo~e pril. ‰ital. sotto voceŠ muz. prigu{eno, poluglasno, tiho. sotona i sotona, -e m v. satana sotonizam, sotonizacija, sotonizovati, sotonist(a), sotonski v. satanizam, satanizacija, satanizovati, satanist(a), satanski. soul, -a m ‰engl. soul (music) muzika du{eŠ muz. vrsta pop muzike izraàjnog ritma koja je nastala kombinacijom i modifikacijom izvornog crna~kog bluza, xeza, gospela i roka. y ju`wa~ki soul varijanta soula karakteristi~na po iskrzanom zvuku gitare i duva~kim instrumentima. sofa i sofa, -e ` ‰tur. sofa od ar. suffaŠ 1. tapecirana {iroka klupa s naslonom, prekrivena tkaninom ili koòm, kanabe. 2. prostor ispred xamije koji je uzdignut i nalazi se uza zid na kojem se klawa. 3. trem; senica, vewak. SOFAR, -a m ‰engl. skr. od so(und) f(ixing) a(nd) r(anging)Š pom. sistem pomo}u kojeg se odre|uje poloàj i udaqenost izvora zvuka.

1165

sofizam sofizam, -zma m ‰gr~. sophismaŠ namerno formiran neta~an zakqu~ak koji na prvi pogled izgleda logi~an, namerno iskonstruisan la`ni dokaz. sofion, -ona m ‰ital. soffioneŠ geol. izvor iz kojeg izlazi vrela vodena para u kojoj ima borne kiseline (naj~e{}i su u Toskani). sofist(a), -e m, mn. sofisti ‰gr~. sophistes mudracŠ 1. ist. pripadnik filozofske {kole sofista (v. sofistika 1). 2. osoba koja namerno izvr}u}i istinu stvara krive zakqu~ke. sofisterija, -e `, dat. i lok. sofistici ‰v. sofizam, sofist(a)Š namerno izvrtawe istine i pravqewe la`nih zakqu~aka i prividnih dokaza. sofisti v. sofist(a) (1). sofistika, -e `, dat. i lok. sofistici ‰v. sofisti~kiŠ 1. filoz. u~ewe grupe gr~kih filozofa koje podvrgava kritici i sumwi ~ovekovu sposobnost saznawa i pobija predrasude i krute eti~ke norme. 2. fig. primena la`nih dokaza, izvrtawe istine. sofistikacija, -e ` ‰nlat. sophisticatio, v. sofist(a)Š 1. izvrtawe, krivotvorewe, patvorewe. 2. v. sofisticiranost. sofistikovan i sofisticiran, -a, -o ‰v. sofistikovatiŠ 1. (o procesu, ure|aju, napravi) sloèn, moderan, usavr{en; ve{to smi{qen. 2. (o ~oveku) iskusan, ve{t, promu}uran; prefiwen, suptilan. sofistikovati, -kujem i sofisticirati, sofisticiram, 3. l. mn. sofisticiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. sophisticari, v. sofist(a)Š neob. 1. krivotvoriti. 2. u~initi prefiwenim, profiniti. sofisticiran, sofisticirati v. sofistikovan, sofistikovati. sofisticiranost, -i ` [v. sofistikovan] osobina onoga {to je ili onoga koji je sofisticiran, sofistikovan. sofisti~ki, -a, -o ‰gr~. sophistikos, v. sofist(a)Š koji se odnosi na sofistiku i sofiste. y sofisti~ka {kola filoz. pokret starogr~kih filozofa s kraja V veka i po~etka IV veka pre n.e. koji se zasnivao na kriti~kom posmatrawu ~ovekove sposobnosti saznawa i eti~kom relativizmu.

1166

softkor sofita i sofita, -e ` ‰ital. soffitta tavan, soffitto tavanicaŠ 1. pozor. pokretna i vise}a dekoracija ili oslikani svod pozornice na kojima su prikazani nebo, oblaci i sl. 2. arhit. tavan, potkrovqe uop{te. sofomanija, -e ` ‰gr~. sophos mudar, v. manijaŠ psih. vrsta megalomanije kod koje ~ovek stalno veli~a i isti~e sebe i svoju mudrost, a negira i nipoda{tava vrednosti drugih qudi. sofomor, -a m ‰engl. sophomoreŠ sp. igra~ koji drugu sezonu u karijeri igra za neki profesionalni klub. sofra, -e ` ‰tur. sofra od ar. sufraŠ 1. etnol. nizak okrugao sto za kojim se jelo sede}i na jastucima ili du{ecima; sto, trpeza uop{te. 2. qudi koji sede za stolom. soft1, -a m ‰engl. softŠ sp. materijal od sun|era i gume kojom je obloèn stonoteniski reket. soft2 prid. indekl. ‰engl. softŠ mekan, neàn, lagan; koji nije previ{e jarkih boja. soft3 nepr. v. saft. softa, -e ` ‰tur. softa od pers. suhhte, suhhte prekaqen (u nauci)Š student islamske teologije i prava. softbol, -a m ‰amer. engl. softballŠ sp. igra sli~na bejzbolu, na mawem terenu, s ve}om i mekanom loptom. softver i softver, -a m ‰engl. software, skovano kao suprotnost od hardware, v. hardverŠ ra~. ra~unarski programi, na~ini upotrebe ra~unara i sve ono {to u wegovom funkcionisawu zavisi od ~oveka. y integralni softver aplikacioni program kojim je povezano nekoliko kompjuterskih funkcija (obrada re~i, upravqawe bazama podataka). softvera{, -a{a m ‰v. softverŠ àrg. onaj koji se bavi softverom i programima za ra~unare. softverski, -a, -o ‰v. softverŠ ra~. koji je u vezi sa softverom, koji se ti~e softvera. y softverska za{tita za{tita od neovla{}enog kopirawa i kori{}ewa programa; softverska podr{ka, softverski alati uslu`ni programi koji se koriste u okviru razvoja softvera. softkor, -a m ‰engl. soft-core, skovano prema hard-core, v. hardkorŠ erotski ili pornograf-

soc ski film u kojem polni odnos nije eksplicitno prikazan, meki porni}. soc-art, -a m ‰rus., stvoreno prema socijalisti~ka umetnost i pop-artŠ ist. um. pokret nastao u sovjetskoj umetnosti poststaqinisti~kog doba koji se ironi~no i podsme{qivo odnosi prema idolatriji i mitovima komunisti~kog totalitarizma. socijala, -e ` ‰v. socijalanŠ àrg. 1. a. naziv za socijalno starawe, socijalne ustanove ili socijalnu pomo}. b. nema{tina, siroma{tvo. 2. socijalisti~ka problematika u kwièvnosti. socijalan, -lna, -lno ‰lat. socialis, prema socius drugŠ 1. koji se odnosi na dru{tvo, zajednicu, dru{tveno ure|ewe, dru{tveni. 2. koji ima ose}awa za zajednicu, za tu|e nevoqe, druèqubiv. y socijalna politika dru{tvena delatnost koja podrazumeva primenu odgovaraju}ih mera za za{titu ìvotnog standarda {to ve}eg broja qudi; socijalna dràva dràva koja posebnim programima sprovodi socijalnu politiku; socijalna medicina grana medicine koja se bavi zdravstvenim stawem naroda i wegovim unapre|ewem; socijalna psihologija grana psihologije koja se bavi uticajem socijalnih prilika na qudsku psihu, pona{awem grupa u odre|enim dru{tvenim situacijama, odnosima me|u grupama i sl.; socijalni mir stabilno stawe dru{tva u kojem se problemi re{avaju demokratskim putem; socijalni nemiri stawe napetosti u dru{tvu izazvano nezadovoqstvom dru{tvenih grupa, sa {trajkovima, javnim demonstracijama i sl.; socijalna pomo} mese~na materijalna pomo} koju dràva daje socijalno ugroènom stanovni{tvu; socijalno osigurawe pravni propisi koji reguli{u pitawa materijalne i zdravstvene za{tite stanovni{tva (zdravstveno, invalidsko i penziono osigurawe). z biti na socijalnom primati socijalnu pomo}; ìveti u lo{im egzistencijalnim uslovima. socijaldarvinizam, -zma m ‰v. socijalan, darvinizamŠ soc. sociolo{ko u~ewe prema kojem je borba za opstanak osnovni pokreta~ dru{tvenih i istorijskih promena. socijaldemokrat(a), -e m, mn. socijaldemokrati i socijaldemokrate ‰v. socijaldemokra-

socijalisti~ki tijaŠ pristalica socijaldemokratije, ~lan socijaldemokratske partije. socijaldemokratija, -e ` ‰nem. Sozialdemokratie, v. socijalan, demokratijaŠ naziv za radni~ke socijalisti~ke partije nastale u kapitalisti~kim zemqama u drugoj polovini XIX veka; politi~ka teorija i partija koja propagira postupni prelaz, demokratskim putem, u socijalizam. socijaldemokratski, -a, -o ‰v. socijaldemokratijaŠ koji se odnosi na socijaldemokrate i na socijaldemokratiju. socijalizam, -zma m ‰fr. socialisme, v. socijalanŠ 1. dru{tveni poredak koji ukida kapitalizam i uspostavqa dru{tvenu svojinu nad sredstvima za proizvodwu, u marksisti~koj teoriji predstavqen kao prva faza komunizma. 2. zvani~ni naziv za jednopartijski reìm uspostavqen u Sovjetskom Savezu posle Oktobarske revolucije i u vi{e isto~noevropskih zemaqa posle II svetskog rata. socijalizacija, -e ` ‰nlat. socialisatio, v. socijalanŠ 1. ukidawe privatne i uspostavqawe dru{tvene svojine nad sredstvima za proizvodwu. 2. ukqu~ivawe izop{tenih ili izolovanih osoba u dru{tveni ìvot; uklapawe u neku dru{tvenu grupu ili zajednicu. 3. proces prilago|avawa dece u razvoju dru{tvenim normama ìvota, morala i pona{awa. socijalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. socialiser, v. socijalanŠ sprovesti, sprovoditi socijalizaciju, ukqu~i(va)ti u dru{tvo. socijalist(a), -e m, mn. socijalisti (`. socijalistkiwa) ‰v. socijalan, socijalizamŠ 1. pristalica, sledbenik socijalizma. 2. ~lan socijalisti~ke partije. socijalisti~ki, -a, -o ‰v. socijalizamŠ koji se odnosi na socijalizam i na socijaliste; koji pripada socijalizmu i socijalistima. y socijalisti~ki realizam ist. pravac u umetnosti i kwièvnosti u biv{em SSSR-u i u tada{wim isto~noevropskim zemqama koji je ostajao u okvirima realizma, ali je stvarnost u tim zemqama prikazivao ulep{ano, u ciqu propagande; socijalisti~ko samoupravqawe ist. naziv za ure|ewe koje je uvedeno u FNRJ pedesetih godina XX veka, a pro{ireno i ozakoweno ustavom SFRJ iz 1974. god.

1167

socijalnost socijalnost, -i ` ‰v. socijalanŠ 1. svojstvo onoga {to je socijalno. 2. ose}awe za ono {to je socijalno. 3. saose}awe sa siroma{nima i potla~enima. socijativ, -a m ‰lat. socius drugŠ gram. naziv za instrumental s predlogom s, koji ozna~ava dru{tvo, odnosno istovremenu prisutnost dva ili vi{e predmeta. socinijanizam, -zma m ‰nlat. Socinianus koji pripada Socinusu, italijanskom protestantskom teologu (L. Sozzini, 1525–1562), v. -izamŠ rel. oblik unitaristi~kog u~ewa koje je negiralo postojawe Sv. trojice i iskupqewa, nastalo u Poqskoj krajem XVI v. socio- ‰lat. socius drugŠ prvi deo sloènice koji pokazuje da se re~ odnosi na sociologiju, ilia dru{tvo, na zajednicu, socijalna pitawa i sl. sociobiolog, -a m, mn. sociobiolozi, gen. mn. sociobiologa ‰v. socio-, biologŠ nau~nik koji se bavi sociobiologijom. sociobiologija, -e ` ‰v. socio-, biologijaŠ nau~na disciplina koja se bavi izu~avawem uticaja genetike na socijalno pona{awe qudi i ìvotiwa. x sociobiolo{ki. sociografija, -e ` ‰v. socio-, -grafijaŠ istraìvawe i opisivawe ìvotnih prilika i op{teg stawa nekog naroda u nekom razdobqu. sociolekt, -a m, mn. sociolekti, gen. mn. sociolekata ‰v. socio-, (dija)lektŠ lingv. skup jezi~kih obele`ja svojstvenih jednoj socijalnoj grupi. sociolingvist(a), -e m, mn. sociolingvisti ‰v. socio-, lingvist(a)Š lingv. nau~nik koji se bavi sociolingvistikom. sociolingvistika, -e `, dat. i lok. sociolingvistici ‰v. socio-, lingvistikaŠ lingv. disciplina koja se bavi prou~avawem me|usobnih odnosa jezika, dru{tva i kulture. sociolingvisti~ki, -a, -o ‰v. sociolingvistikaŠ koji se odnosi na sociolingvistiku i sociolingviste. sociolog, -a m, mn. sociolozi, gen. mn. sociologa ‰v. socio-, -logŠ nau~nik, stru~wak za sociologiju. sociologizam, -zma m ‰v. sociologijaŠ filoz. shvatawe koje teì da sve duhovne i kulturne

1168

spajver ~iwenice objasni stawem u dru{tvu i dru{tvenim ~iniocima. sociologija, -e ` ‰v. socio-, -logijaŠ nauka o qudskom dru{tvu i o op{tim zakonima razvitka dru{tva. sociolo{ki, -a, -o ‰v. sociologijaŠ koji se odnosi na sociologiju i na sociologe. sociometrija, -e ` ‰v. socio-, -metrijaŠ soc. grana sociologije koja razli~ite odnose u malim dru{tvenim zajednicama (porodici, {koli, preduze}u i sl.) analizira i utvr|uje na osnovu merewa i istraìvawa. sociopat, -a i sociopata, -e m, mn. sociopati ‰v. socio-, -patŠ psih. li~nost ~ije je pona{awe u sukobu s vaè}im dru{tvenim normama; psihopat koji se antisocijalno pona{a. socrealizam, -zma m ‰v. socijalisti~ki, realizamŠ skra}eni naziv za socijalisti~ki realizam. socrealisti~ki, -a, -o ‰v. socrealizamŠ koji pripada socijalisti~kom realizmu. spageti v. {pageti. spazam, -zma m ‰gr~. spasmosŠ med. stezawe mi{i}a, gr~, trzaj. spazmati~an, -~na, -~no = spazmi~an, -~na, -~no ‰v. spazamŠ koji se odnosi na gr~eve; koji ima oblik gr~a; koji pati od gr~eva. spazmodi~an, -~na, -~no ‰nlat. spasmodicus od gr~. spasmodes, v. spazamŠ nalik na gr~, trzaj, gr~evit; sklon gr~evima; isprekidan. spazmolitik, -a m, mn. spazmolitici ‰v. spazam, -litikŠ farm. sredstvo, lek protiv gr~eva. spazmoliti~ki, -a, -o ‰v. spazmolitikŠ koji deluje protiv gr~eva. spazmofemija, -e ` ‰v. spazam, gr~. pheme govorŠ med. psihi~ki uzrokovan poreme}aj u govoru; ponavqawe re~i ili slogova, mucawe. spazmofilija ‰v. spazam, -filijaŠ med. sklonost gr~ewu i gr~evima. spazmus v. spazam. spajver, -a m ‰engl. spyware od spy {pijun + (soft)ware softverŠ softver koji sluì za spre~avawe programa za spoqwe prikupqawe informacija sa odre|enog ra~unara.

spajda{iti se spajda{iti se, spajda{im se svr{. ‰v. pajda{Š sprijateqiti se, zdruìti se, uorta~iti se. Spajdermen, -a m ‰engl. Spiderman prema spider paukŠ lik iz stripova i filmova, ~ovek-pauk, sposoban da isplete xinovsku mreù pomo}u koje se pewe po fasadama ku}a i lovi kriminalce; up. Betmen. spajk, -a m, mn. spajkovi ‰engl. spikeŠ 1. ekser na zimskoj automobilskoj gumi. 2. zimska guma s ekserima protiv klizawa. spam, -a m ‰engl. spam, prvobitno fabri~ki naziv za mesni narezakŠ ra~. neèqena elektronska po{ta, naj~e{}e reklamnog sadràja, koja se {aqe na ogroman broj imejl adresa qudima koji to nisu traìli. spamer, -a m ‰v. spamŠ ra~. onaj koji {aqe spam, neèqenu elektronsku po{tu. spaming v. spamovawe. spamovawe, -a s ‰v. spamŠ ra~. slawe spama, neèqene elektronske po{te. spanijel v. {panijel. sparing i sparing, -a m, mn. sparinzi ‰engl. sparring prema sparŠ sp. ve`bawe, trenirawe borila~kih ve{tina s partnerom u paru. y sparing-partner protivnik na treningu neke od borila~kih ve{tina. sparingovati, -ujem ‰v. sparingŠ sp. 1. ve`bati sa sparing-partnerom. 2. sluìti kome kao sparing-partner. Spartakijada, -e ` ‰prema Spartaku, vo|i pobune robova i gladijatora protiv Rimqana u I veku pre n. e., v. (olimp)ijadaŠ sp. masovno sportsko takmi~ewe, nalik na olimpijadu, koje se odràvalo u SSSR-u i zemqama isto~ne Evrope, nazvano po Spartaku. spartakovac, -ovca m ‰prema Spartaku, vo|i pobune robova protiv RimqanaŠ pol. ist. ~lan grupe nema~kih socijalista koji su 1918. godine, pod vo|stvom Karla Libknehta i Roze Luksemburg, poku{ali da izvedu socijalisti~ku revoluciju u Nema~koj. spartanski, -a, -o ‰lat. Spartanus prema gr~. Sparte SpartaŠ koji je kao u Sparti: strog, disciplinovan, stoi~ki, li{en svake udobnosti. y spartansko vaspitawe na~in vaspitavawa deteta koji podrazumeva strogost, uzdr`qivost, po{tovawe na~ela i pravila.

spektabilis spartito, -a m ‰ital. spartitoŠ muz. 1. partitura. 2. klavirski izvod (za peva~a s klavirskom pratwom) ve}eg vokalno-instrumentalnog dela. spasti~an, -~na, -~no = spasti~ki, -a, -o ‰gr~. spastikos prema spasmos, v. spazamŠ med. 1. koji se odnosi na spazam; koji je pra}en spazmima, gr~evima. 2. koji boluje od spasti~ke paralize. x spasti~ka paraliza neurolo{ko oboqewe u kome su izvesni delovi dela u stalnom gr~u i ukru}eni. spahija, -e ` ‰tur. sipahi od pers. sipahi vojnikŠ 1. ist. vlasnik feudalnog poseda, veleposednik, vlastelin. 2. ist. voj. kowanik u turskoj feudalnoj vojsci. 3. fig. despot, tiranin. spahiluk, -a m, mn. spahiluci ‰tur. sipahilik, v. spahijaŠ ist. spahijski posed, vlastelinstvo. spacionirati, spacioniram, 3. l. mn. spacioniraju svr{. i nesvr{. (uob. i {pacionirati (v.), {pacioniram, 3. l. mn. {pacioniraju) svr{. i nesvr{. ‰nem. spationieren, prema lat. spatium prostor, razmak, me|uprostorŠ tipogr. prorediti slova pri {tampawu ili kucawu, (od){tampati ili (ot)kucati razmaknuto. spaciocepcija, -e ` ‰lat. spatium prostor, v. (per)cepcijaŠ psih. ose}aj za prostor, prostorna orijentacija, percepcija prostora. spa~ek, -a m ‰sloven. spa~ekŠ 1. izrod, nakaza, izmet. 2. {aq. popularno ime za mali francuski automobil marke œsitroenŒ. spediter, spedicija v. {pediter, {pedicija. spejs-opera, -e ` ‰engl. space operaŠ podànr u okviru nau~ne fantastike, s temom svemirskih putovawa, koji je stekao popularnost ~etrdesetih godina HH veka. spejs {atl ‰engl. space shuttle od space kosmos, shuttle ~unak na razboju, vozilo koje se kre}e u oba smeraŠ astronaut. kosmi~ka vi{enamenska letelica koja moè da pole}e i sle}e vi{e puta, odràvaju}i vezu izme|u Zemqe i stanice u orbiti. spektabilan, -lna, -lno ‰lat. spectabilisŠ ugledan, uvaèn, uzoran, zna~ajan. spektabilis prid. indekl. ‰lat. spectabilisŠ nekada{wa titula dekana (ugledni, uvaèni).

zast.

1169

spektakl spektakl, -a m, gen. mn. spektakla ‰fr. spectacle od lat. spectaculum, prema spectare posmatratiŠ 1. velika, rasko{na predstava ili priredba, sa mnogo efekata, privla~na za {iroku publiku. 2. zanimqiv, uzbudqiv, veli~anstven prizor. spektakularan, -rna, -rno ‰fr. spectaculaire, v. spektaklŠ veli~anstven, neobi~an, upadqiv, efektan, rasko{an. spektakularnost, -i ` ‰v. spektakularanŠ upadqivost, neobi~nost, efektnost. spektar, -tra m, gen. mn. spektara ‰lat. spectrum pojava, prema specere posmatratiŠ 1. fiz. skup raznobojnih traka koje nastaju prelamawem svetlosnih zrakova kroz prizmu. 2. fiz. raspon zra~ewa ili talasa po frekvencijama (zvu~ni ‹, elektromagnetski ‹). 3. fig. niz, skala, raspored, raznovrsnost (ceo ‹ mogu}nosti). spektator, -a m ‰lat. spectator, prema spectare posmatratiŠ onaj koji posmatra, gledalac, posmatra~. spektatorij v. spektatorijum. spektatorijum, -a i spektatorij, -ija m ‰nlat. spectatorium, prema lat. spectare posmatratiŠ grupa gledalaca, gledaoci, posmatra~i, publika; up. auditorijum. spektralan, -lna, -lno ‰v. spektarŠ koji se odnosi na spektar. y spektralna analiza hem. metod kojim se na osnovu prou~avawa spektra svetle}ih tela odre|uje wihov hemijski sastav; spektralne boje boje spektra, dugine boje. spektro- ‰lat. spectrumŠ prvi deo sloènice koji ozna~ava da se re~ odnosi na spektar ili boje spektra. spektrogram, -a m ‰v. spektro-, -gramŠ fotografski snimak spektra. spektrograf, -a m ‰v. spektro-, -grafŠ tehn. aparat za fotografisawe spektra. spektrometar, -tra m, mn. spektrometri, gen. spektrometara ‰v. spektro-, -metarŠ tehn. aparat za odre|ivawe poloàja i skretawa raznobojnih zrakova spektra.

mn.

spektroskop, -a m ‰v. spektro-, -skopŠ fiz. opti~ki instrument koji omogu}ava da se vidi spektar nekog svetlosnog izvora.

1170

speleospektroskopija, -e ` ‰v. spektro-, -skopijaŠ prou~avawe spektra radi utvr|ivawa hemijskog sastava izvora, spektralna analiza. spektrofobija, -e ` ‰lat. spectrum slika, ogledalo, v. fobijaŠ psih. strah od gledawa u ogledalo. spektrofonokardiograf, -a m ‰v. spektro-, fono-, kardio-, -grafŠ med. aparat koji u vidqivom i slu{nom obliku beleì otkucaje srca. spektrofotometar, -tra m ‰v. spektro-, foto-1, -metarŠ fiz. aparat koji omogu}ava da se izmeri ja~ina svetlosti u spektru. spektroheliogram, -a m ‰v. spektro-, helio-, -gramŠ fotografija Sunca dobijena pomo}u spektroheliografa (v.). spektroheliograf, -a m ‰v. spektro-, helio-, -grafŠ astron. specijalna vrsta spektrografa (v.) kojim se snima Sunce. spektrohelioskop, -a m ‰v. spektro-, helio-, -skopŠ astron. spektroheliograf koji omogu}ava posmatrawe Sun~evog lika. spektrohemija, -e ` ‰v. spektro-, hemijaŠ ispitivawe hemijskih elemenata spektralnom analizom. x spektrohemijski. spekulant v. {pekulant. spekulativan, -vna, -vno ‰v. spekulisatiŠ 1. koji se odnosi na razmi{qawe, do kojeg se dolazi razmi{qawem. 2. v. {pekulativan. spekulativnost, -i ` ‰v. spekulativanŠ osobina, svojstvo onoga koji je spekulativan, onoga {to je spekulativno. spekulacija, -e ` ‰lat. speculatio, v. spekulisatiŠ 1. a. duhovno, misaono razmatrawe, razmi{qawe. b. naga|awe, pretpostavka. 2. v. {pekulacija. spekulisati, -{em nesvr{. ‰lat. speculari osmatrati, nadziratiŠ 1. a. razmi{qati, razmatrati, teoretisati. b. naga|ati, pretpostavqati; ra~unati na ne{to. 2. v. {pekulisati. spekulum, -a m ‰lat. speculum ogledalo, prema specere posmarati, gledatiŠ 1. med. instrument kojim se pregledaju otvori i {upqine na telu. 2. astron. ogledalo teleskopa. speleo- ‰gr~. spelaion {piqaŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na pe}ine. fiz.

speleogeneza speleogeneza i speleogeneza, -e ` ‰v. speleo-, -genezaŠ deo speleologije i geomorfologije koji prou~ava nastanak i razvitak pe}ina. speleolog, -a m, mn. speleolozi, gen. mn. speleologa ‰v. speleo-, -logŠ nau~nik, stru~wak za speleologiju. speleologija, -e ` ‰v. speleo-, -logijaŠ nauka o pe}inama. speleolo{ki, -a, -o ‰v. speleologijaŠ koji se odnosi na speleologiju i na speleologe. speleofauna, -e ` ‰v. speleo-, faunaŠ zool. skup ìvotiwa koje ìve u pe}inama. speling ~eker, -a m ‰engl. spelling checker, v. spelovati, check proveravatiŠ ra~. ra~unarski program koji automatski ispravqa pravopisne gre{ke. spelovati, -lujem svr{. i nesvr{. ‰engl. spellŠ 1. izgovarati ili pisati neku re~ slovo po slovo, sricati. 2. odrediti na~in pisawa, ortografisati. spelunka v. {pelunka. spel~eker v. speling ~eker. spen|ati, -am svr{. ‰ital. spendere od lat. expendereŠ zast. potro{iti, pro}erdati. spenserice, -ica ` mn. ‰prema prvom proizvo|a~u, firmi „SpencerŒŠ poluduboke antilopske cipele na {nirawe. sperma i sperma, -e ` ‰gr~. sperma semeŠ 1. biol. gusta te~nost sa semenim }elijama za oplo|avawe, koju pri seksualnom odnosu izbacuje mu{ki polni organ. 2. bot. seme uop{te. spermatida, -e ` ‰v. sperma, -idŠ zrela polna }elija iz koje nastaju spermatozoidi. spermato- ‰gr~. sperma, gen. spermatos semeŠ prvi deo sloènice koji ozna~ava da se re~ odnosi na spermu, oplodwu, mu{ko seme. spermatoblast, -a m ‰v. spermato-, -blastŠ biol. zametak spermatozoida (v.). spermatogeneza i spermatogeneza, -e ` ‰v. spermato-, -genezaŠ biol. obrazovawe, formirawe semena ili spermatozoida (v.). spermatogram m = spermogram, -a m ‰v. spermato-, -gramŠ analiza sperme kojom se utvr|uje uzrok neplodnosti. spermatozoa v. spermatozoid

specijalist(a) spermatozoid, -ida m ‰v. spermato-, zoo-, -idŠ biol. semena }elija u mu{koj semenoj te~nosti koja vr{i oplo|avawe, spermatozoa. spermatoreja, -e ` ‰v. spermato-, -rejaŠ poreme}aj koji se ogleda u neprekidnom curewu semena, pri nekim oboqewima. spermatofite, spermatofita ` mn. ‰v. spermato-, gr~. phyton biqkaŠ bot. biqke semewa~e, koje se razmnoàvaju semenom. spermatocistitis, -a m ‰v. spermato-, cistitisŠ med. zapaqewe semene kesice. spermaturija, -e ` ‰v. spermato-, gr~. ouron mokra}aŠ med. prisustvo semenih }elija u mokra}i. spermacet, -a m ‰srlat. sperma ceti seme kita, v. spermaŠ ìtka mast, sli~na vosku, koja se dobija iz ~eonih kostiju kita uqe{ure. spermicid, -ida m ‰v. sperma, -cidŠ farm. kontraceptivno sredstvo koje onesposobqava spermatozoide. spermogram = spermatogram (v.). specijalan, -lna, -lno ‰lat. specialis, prema species vrstaŠ 1. poseban, osobit, naro~it. 2. odre|en, ta~an, pojedina~an. y specijalna policija odred, vrsta policije specijalizovana i obu~ena za izvo|ewe posebnih i opasnih akcija (obi~no od dràvnog interesa). specijalac, -lca m ‰v. specijalanŠ pripadnik odreda specijalne policije. specijalizant, -a m, gen. mn. specijalizanata ‰v. specijalizovatiŠ onaj koji je na usavr{avawu, na specijalizaciji (v.). specijalizacija, -e ` ‰fr. specialisation, nlat. specialisatio, v. specijalizovatiŠ 1. usavr{avawe u nekoj struci, stru~no usavr{avawe. 2. usmeravawe ne~ega samo u jednom pravcu. 3. biol. prilago|avawe jedne ìvotiwske ili biqne vrste posebnim potrebama ili posebnim uslovima ìvotne sredine. specijalizovati (se), -zujem (se) svr{. i nesvr{. ‰fr. specialiser, v. specijalanŠ usavr{iti se, usavr{avati se u nekoj struci; posebno se posvetiti ~emu; postati lekar specijalista. specijalist(a), -e m, mn. specijalisti (`. specijalistkiwa) ‰v. specijalanŠ 1. stru~wak za neku granu nauke, umetnosti ili za neki zanat. 2. lekar koji je stru~wak za pojedine bolesti.

1171

specijalisti~ki specijalisti~ki, -a, -o ‰v. specijalist(a)Š koji se odnosi na specijaliste ili na specijalizaciju. specijalitet, -eta m ‰nlat. specialitas, v. specijalanŠ 1. posebnost, osobenost, karakteristika. 2. jelo koje se priprema na poseban na~in i koje privla~i pa`wu kvalitetom. specijalka, -e ` ‰v. specijalanŠ fam. 1. geografska karta sa specijalnim, detaqnim podacima. 2. poseban artikal, obi~no najboqi u svojoj vrsti. specijalno pril. ‰v. specijalanŠ posebno, naro~ito, osobito. specijalnost, -i ` ‰v. specijalanŠ 1. osobina onoga {to je specijalno. 2. uà struka, uè stru~no znawe; grana, disciplina. 3. posebno ume}e, spretnost, ve{tina. specijacija, -e ` ‰lat. species vrstaŠ biol. proces nastajawa novih ìvotiwskih ili biqnih vrsta. specijes, -a m ‰lat. species vrstaŠ 1. filoz. posebna vrsta (nekog roda). 2. dodatak, sastojak (jela, leka); za~in. 3. farm. me{avina lekovitih delova biqaka. specimen, -a m ‰lat. specimenŠ 1. uzorak, mustra; primerak. 2. med. mala koli~ina krvi, urina ili drugih telesnih te~nosti koja sluì za analizu; bris. specifikacija, -e ` ‰sr. lat. specificatioŠ 1. potanko, detaqno navo|ewe pojedinosti (koje ~ine celinu), opis i pregled specifi~nih osobina ne~ega. 2. posebno ozna~avawe. 3. razvrstavawe. specifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰klat. specificare od specificus, v. specifi~anŠ vr{iti, izvr{iti specifikaciju. specifikum, -a m ‰nlat. specificum, v. specifi~anŠ ono {to je specifi~no, naro~itost, svojevrsnost, posebnost, osobitost. specifi~an, -~na, -~no ‰srlat. specificus, prema lat. species vrsta, rodŠ svojstven samo jednom predmetu, pojavi ili ~oveku, karakteristi~an za pojedinu vrstu; poseban, osobit, naro~it. specifi~nost, -osti ` ‰v. specifi~anŠ 1. karakteristi~nost, posebnost, svojstvenost. 2.

1172

spina specifi~no, svojstveno obele`je nekog bi}a ili predmeta. spid, -a m ‰engl. speed brzinaŠ àrg. stimulativna droga na bazi amfetamina, s veoma brzim delovawem. spidbol, -a m ‰engl. speedball prema speed brzinaŠ 1. sp. vrsta timske igre s loptom. 2. àrg. me{avina droga, heroin s kokainom ili amfetaminom. spidvej, -a m ‰engl. speedway od speed brzina, way putŠ sp. 1. kru`na staza za trke od nabijene zemqe, ob. posuta peskom. 2. trka na takvoj stazi. spidveja{, -a{a m ‰v. spidvejŠ sp. voza~, u~esnik spidvej-takmi~ewa. spijanato pril. ‰ital. spianatoŠ muz. uzdràno, {iroko, jednostavno. spikato pril. ‰ital. spiccatoŠ muz. 1. jasno, nagla{eno, istaknuto. 2. (kod guda~kih instrumenata) odse~no, brzim pokretom gudala. spiker, -a m (`. spikerka, dat. spikerki) ‰engl. speaker prema speak govoritiŠ 1. onaj koji na radiju ili na televiziji najavquje program i ~ita vesti. 2. pol. predsednik Doweg doma u engleskom parlamentu. x spikerski. spikerfon, -a m ‰engl. speakerphone od (loud)speaker zvu~nik, (tele)phone telefonŠ ure|aj ugra|en u telefon koji omogu}uje razgovor kada se ne drì u ruci slu{alica ili mobilni telefon, kada je korisnik udaqen od telefona, jer poseduje zvu~nik i slu{alicu. spikirati, spikiram, 3. l. mn. spikiraju nesvr{. ‰v. spikerŠ neob. obavqati spikerski posao; ~itati vesti i druge tekstove na radiju i televiziji. spiqa, spiqski v. {piqa, {piqski. spin, -a m ‰engl. spin vrteti, u àrgonskom smislu zavaravatiŠ 1. zavaravawe javnosti, ulep{avawe istine, politi~ka propaganda. 2. sp. u tenisu i stonom tenisu, udarac kojim se lopta zavrti. 3. fiz. specifi~ni ugaoni momenat neke elementarne ~estice, proizveden wenom rotacijom. spina, -e ` ‰lat. spinaŠ anat. ki~meni stub, ki~ma, hrbat. y spina bifida (od lat. bifidus rascepqen nadvoje) med. uro|ena rascepqenost

spinaker jednog dela ki~menog stuba, koja dovodi do razli~itih poreme}aja. spinaker, -a m ‰engl. spinnakerŠ pom. dodatno jedro na krmi. spinalan, -lna, -lno ‰lat. spinalis, v. spinaŠ koji je u vezi sa ki~mom, ki~meni. y spinalna anestezija ubrizgavawe anestetika u ki~mu; spinalna angiografija kontrastni rendgenski snimak ki~mene mo`dine, krvnih sudova, mo`danih opni i ki~me. spin-doktor, -a m ‰engl. spin doctor, v. spinŠ predstavnik za odnose s javno{}u koji je ve{t u prikrivawu neprijatnih istina, manipulator, propagandista. spinel, -a m ‰fr. spinelle od ital. spinella, prema spina trn, bodqaŠ miner. vrsta rubina. spin-of, -a m ‰engl. spin-offŠ film, televizijska serija ili kwièvno delo bazirani na nekom vrlo uspe{nom filmu, televizijskoj seriji ili kwièvnom delu. spinterizam, -zma m ‰gr~. spinther iskra, v. -izamŠ iskri~ewe, vrcawe varnica, varni~ewe. spinterometar, -tra m ‰gr~. spinther iskra, v. -metarŠ aparat kojim se meri duìna elektri~nih varnica. spinteroskop, -a m ‰gr~. spinther iskra, v. -skopŠ tehn. aparat kojim se posmatraju i ispituju alfa zraci. spirala, -e ` ‰sr. lat. spiralis, prema lat. spira od gr~. speira savijutak, ono {to je savijenoŠ 1. kriva linija koja pravi niz zavijutaka oko neke ose ili oko jedne ta~ke u ravni, zavojnica. 2. predmet takvog oblika (ìca, nit i sl.). 3. akrobacija koja se izvodi avionom tako {to se pri spu{tawu okre}e oko zami{qene ose. 4. med. mehani~ko sredstvo za kontracepciju. spiralan, -lna, -lno ‰v. spiralaŠ koji je u obliku spirale, koji li~i na spiralu, zavojit. spirant, -a m, mn. spiranti, gen. mn. spiranata ‰lat. spirans od spirare disatiŠ fon. strujni suglasnik, frikativ. spirantizacija, -e ` ‰v. spirantŠ fon. prelaz praskavih suglasnika u strujne, spirante. spiriloze, spiriloza ` mn. ‰v. spirilus, -ozaŠ med. bolesti koje izaziva bakterija spirilum.

spiritus spirilum, -a m ‰lat. spirillum, dem. od spira zavojnica, spiralaŠ med. vrsta bakterije spiralnog oblika koja izaziva mnoge bolesti. spiritizam, -zma m ‰nlat. spiritismus od lat. spiritus duhŠ verovawe u duhove, u zagrobni ìvot umrlih i u mogu}nost komunikacije s wima pod odre|enim uslovima. spiritist(a), -e m, mn. spiritisti ‰v. spiritizamŠ onaj koji se bavi spiritizmom. spiritisti~ki, -a, -o ‰v. spiritizamŠ koji se odnosi na spiritizam i na spiritiste. y spiritisti~ka seansa skup vi{e osoba s medijumom (v.) koji treba da prizove duhove pokojnika. spiritozo pril. ‰ital. spiritoso od spirito duh, poletŠ muz. ìvo, strasno, poletno, nadahnuto. spiritual, -ala m ‰v. spiritualanŠ rel. ispovednik u katoli~anstvu, duhovni vo|a, duhovnik. spiritualan, -lna, -lno ‰lat. spiritualisŠ 1. duhovan, bestelesan, natprirodan. 2. duhovni~ki, crkveni. 3. duhovit. spiritualizam, -zma m ‰nlat. spiritualismus, v. spiritualanŠ filoz. u~ewe o bezuslovnoj nadmo}i duha nad materijom. spiritualizacija, -e ` ‰v. spiritualizovatiŠ tuma~ewe u duhovnom smislu, pripisivawe ne~emu duhovnog smisla, oduhovqewe. spiritualizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. spiritualisare prema lat. spiritus duhŠ davati, pripisivati ne~emu duhovna obele`ja, tuma~iti u duhovnom smislu. spiritualist(a), -e m, mn. spiritualisti ‰v. spiritualizamŠ pristalica, predstavnik, sledbenik spiritualizma. spiritualnost, -i ` ‰v. spiritualanŠ osobina, stawe onoga koji je spiritualan, onoga {to je spiritualno; duhovnost. spirituozan, -zna, -zno ‰nlat. spirituosus, lat. spiritus vini alkoholŠ koji sadrì alkohol, alkoholni. spirituoze, spirituoza ` mn. ‰nem. Spirituosen, v. spirituozanŠ alkoholna pi}a. spirituozo nepr. v. spiritozo. spiritus, -a m ‰lat. spiritusŠ 1. duh. 2. alkohol, {piritus. y spiritus agens ‰lat. agere delovatiŠ duhovni pokreta~, onaj koji vodi ili

1173

spironadahwuje neku akciju; spiritus movens ‰lat. movere pokretatiŠ v. spiritus agens; spiritus asper (lat. asper, opor) u gr~kom pismu, znak na po~etnom samoglasniku koji pokazuje da se on izgovara sa aspiracijom, tj. kao da mu prethodi h; supr. spiritus lenis (lat. lenis, blag). spiro- ‰lat. spirare disatiŠ kao prvi deo sloènice odnosi se na disawe ili duvawe. spirometar, -tra m ‰v. spiro-, -metarŠ med. aparat za merewe kapaciteta plu}a, tj. koli~ine udahnutog i izdahnutog vazduha. spirometrija, -e ` ‰v. spiro-, -metrijaŠ med. merewe kapaciteta plu}a. x spirometrijski. spiroheta, -e ` ‰nlat. spirochaeta od gr~. speira ono {to je uvijeno, chaite kosa, vlasŠ med. mikroorganizam, mikrob spiralnog oblika, koji uzrokuje sifilis i druge bolesti. spirohetoza, -e ` ‰v. spiroheta, -ozaŠ med. svaka bolest izazvana spirohetama. spitfajer, -a m ‰engl. spitfire od spit bquvati, fire vatraŠ avij. vrsta lakog lova~kog aviona iz II svetskog rata. y spitfajer-jakna kra}a jakna napravqena po uzoru na onu koju nose piloti. splanhnologija ‰gr~. splanchnon utroba, v. -logijaŠ nauka o unutra{wim organima, o utrobi. splanhnomegalija, -e ` ‰gr~. splanchnon utroba, megas velikiŠ med. preterano pove}awe unutra{wih organa. splen, -a m, mn. splenovi ‰gr~. splenŠ anat. slezina. splendidan, -dna, -dno ‰lat. splendidus od splendere sijatiŠ neob. rasko{an, sjajan, velelepan, blistav, veli~anstven. splenektomija = splenotomija, -e ` ‰v. splen, gr~. ektome isecawe, v. -tomijaŠ med. operativni zahvat va|ewa slezine ili odstrawivawa dela slezine. splenitis, -a m ‰gr~. splenitis, v. splen, -itisŠ med. zapaqewe slezine. splenogram, -a m ‰v. splen, -gramŠ med. rendgenski snimak slezine. splenografija, -e ` ‰v. splen, -grafijaŠ opis, opisivawe stawa slezine.

1174

sponzor splenomegalija, -e ` ‰v. splen, gr~. megas velikiŠ med. uve}awe slezine, naro~ito kod obolelih od malarije. splin, -a m ‰engl. spleenŠ dosada, zlovoqa, neraspoloèwe, sumornost (termin popularan u XIX veku). spodijum, -a i spodij, -ija m ‰gr~. spodos pepeoŠ hem. ugaq koji se dobija od kostiju, ko{tani ugaq, upotrebqava se za ~i{}ewe {e}ernog soka. spojler, -a m ‰engl. spoilerŠ tehn. dodatak na karoseriji automobila ili na trupu aviona koji pove}ava stabilnost prilikom vo`we, odnosno leta. spoksmen v. spouksmen spolijacija, -e ` ‰lat. spoliatio, v. spolijumŠ pqa~kawe, otimawe, otima~ina. spolije, spolija ` mn. ‰lat. spoliaŠ ist. oru`je pobe|enog protivnika (ma~, {tit, {lem i sl.). koje se u sredwem veku nosilo na nekim sve~anostima. spolijum, -a i spolij, -ija m ‰lat. spolium plen, odrana koàŠ 1. prav. oduzimawe poseda. 2. arhit. ist. materijal iz neke stare gra|evine upotrebqen za gra|ewe nove. spongija, -e ` ‰lat. spongia, spongea od gr~. spongiaŠ sun|er, spu`va. spongiozan, -zna, -zno ‰v. spongijaŠ koji je nalik na sun|er, sun|erast. spondaikus, -a m ‰lat. spondaicus, v. spondejŠ metr. u gr~koj i latinskoj poeziji, heksametar ~ija je peta stopa spondej. spondej, -eja m ‰gr~. spondeiosŠ metr. stopa od dva duga sloga u stihu. x spondejski. spondilitis, -a m ‰gr~. spondylos pr{qen, v. -itisŠ med. zapaqewe pr{qenova. spondil(o)artritis, -a m ‰gr~. spondylos pr{qen, v. artritisŠ med. zapaqewe me|upr{qenskih zglobova. spondil(o)artroza, -e ` ‰gr~. spondylos pr{qen, v. artrozaŠ med. uko~enost zglobova ki~menog stuba kao posledica spondiloze. spondiloza, -e ` ‰gr~. spondylos pr{qen, v. -ozaŠ med. degenerativno iskrivqewe ki~me. sponzor i sponzor, -a m ‰lat. sponsor garant, prema spondere garantovatiŠ 1. pokroviteq,

sponzorisati finansijer nekog projekta, programa i sl. (ob. firma, preduze}e koje finansira neki doga|aj, radijski ili televizijski program radi sopstvenog reklamirawa). 2. osoba koja nekoga izdràva i preuzima odgovornost za koga. sponzorisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. sponzorŠ 1. finansirati neki projekat, neko de{avawe. 2. izdràvati koga, voditi brigu o kome. sponzorski i sponzorski, -a, -o ‰v. sponzorŠ koji se odnosi na sponzora i na sponzorstvo. y sponzorski ugovor ugovor o sponzorstvu. sponzorstvo, -stva s ‰v. sponzorŠ 1. materijalno pomagawe nekog projekta, sportskog ili muzi~kog doga|aja. 2. izdràvawe, pokroviteqstvo. sponzoru{a, -e ` ‰v. sponzorŠ àrg. èna koju izdràva i finansira bogati mu{karac, sponzor. spontan, -a, -o ‰lat. spontaneus, prema sponte (sua) (dobro)voqnoŠ 1. koji nastaje sam od sebe, bez uticaja sa strane, prirodan, neusiqen. 2. dobrovoqan, svojevoqan. 3. iznenadan. spontanitet ‰nlat. spontaneitasŠ = spontanost (v.). spontano pril. ‰v. spontanŠ prirodno, neusiqeno, samo od sebe, neizve{ta~eno. spontanost i spontanost, -osti ` = spontanitet, -eta m ‰v. spontanŠ osobina onoga koji je prirodan, neusiqen, onoga {to je prirodno, spontano. spora, -e ` ‰nlat. spora od gr~. spora setva; semeŠ bot. }elija, ~esto sa ~vrstom opnom, koja sluì za bespolno razmnoàvawe biqaka bescvetnica (algi, mahovina, paprati). -spora, -sporija, -sporan ‰gr~. spora setva, semeŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na sejawe, na semenke. sporadi~an, -~na, -~no ‰srlat. sporadicus od gr~. sporadikos rasejan, v. sporaŠ 1. koji se pojavquje povremeno, s vremena na vreme, od slu~aja do slu~aja. 2. mestimi~an, ra{trkan, usamqen, pojedina~an, redak. sporadi~no pril. ‰v. sporadi~anŠ povremeno, ponegde, ovde-onde, mestimi~no, neredovno.

sportsmen sporadi~nost, -osti ` ‰v. sporadi~anŠ povremenost, neredovnost, mestimi~nost. sporangija, -e ` ‰nlat. sporangium, v. spora, gr~. angeion posudaŠ organ za razmnoàvawe kod nekih biqaka (bescvetnica), u kome nastaju spore. sporo- ‰gr~. spora setva; semeŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na seme, na spore. sporozoe, sporozoa ` mn. ‰nlat. Sporozoa, v. sporo-, -zoaŠ zool. praìvotiwe koje se razmnoàvaju sporama. sporofit, -ita m ‰v. sporo-, gr~. phyton biqkaŠ bot. bespolno razmnoàvawe biqaka putem spora. sporofite, sporofita ` mn. ‰v. sporo-, gr~. phyton biqkaŠ biqke koje se razmnoàvaju pomo}u spora, sporono{e. sport, -a m, mn. sportovi ‰engl. sportŠ 1. fizi~ka aktivnost kojoj je ciq negovawe i razvijawe telesnih sposobnosti i snala`qivosti gimnasti~kim ve`bama, igrama, nadmetawem i sl. 2. fig. razonoda, zabava, razbibriga. sportist(a), -e m, mn. sportisti (` sportistkiwa) ‰v. sportŠ onaj koji se aktivno bavi sportom. sportski, -a, -o ‰v. sportŠ 1. koji se odnosi na sport. 2. po{ten, pravedan, ~astan. y sportska etika nepisano pravilo moralnih normi; sportska medicina grana medicine koja se bavi promenama u organizmima sportista, povredama, le~ewem i rehabilitacijom; sportska municija specijalni meci za sportsko oru`je u streqa{tvu; sportska ode}a 1. posebna vrsta koju nose sportisti, dres. 2. neobavezna, opu{tena ode}a; sportski ples takmi~ewe parova u 5 standardnih i 5 ju`noameri~kih plesova; sportski tip osoba koja se bavi sportom, koja je puna energije, vitalnosti, koja se neobavezno, komotno obla~i; sportsko srce fiziol. uve}ana zapremina sr~anih {upqina nastala usled poja~ane fizi~ke aktivnosti, ~esta kod sportista. sportsmen, -a m ‰engl. sportsmanŠ 1. onaj koji se aktivno bavi sportom; onaj koji voli sport. 2. onaj ko se pona{a po pravilima sportske etike.

1175

sportula sportula, -e ` ‰lat. sportula dem. od sporta korpaŠ ist. u starom Rimu, dar koji bi patricij povremeno delio svojim {ti}enicima. spot, -a m, mn. spotovi ‰engl. spotŠ 1. kra}a pla}ena reklama uba~ena u televizijski program. 2. kratka televizijska emisija, od veoma kratkih kadrova, koja sluì kao ilustracija muzi~ke ta~ke. 3. pom. klauzula koja ozna~ava da je brod spreman da primi teret. y spot-posao ekon. izraz na me|unarodnim berzama za posao kod kojeg se po zakqu~ewu ugovora odmah obavqaju pla}awe i isporuka; spot-trì{te ekon. trì{te na kojem se roba prodaje po dnevnoj ceni. spouksmen, -a m ‰engl. spokesmanŠ onaj ko je ovla{}en da govori u ime neke organizacije, predstavnik za {tampu, portparol. spred, -a m ‰engl. spreadŠ ekon. bank. 1. razlika izme|u prodajne i kupovne cene hartija od vrednosti. 2. nadoknada za preuzimawe rizika u plasmanu emisije vrednosnih papira. spreder, -a m ‰engl. spreaderŠ tehn. ure|aj na dizalici koji sluì za dizawe i prenos kontejnera. sprej, -a m, mn. sprejovi ‰engl. sprayŠ 1. mlaz ~estica neke te~nosti ili praha i{trcan u vazduh. 2. raspr{iva~, {trcaqka. sprinkler, -a m ‰engl. sprinklerŠ 1. tehn. protivpoàrni aparat u fabrikama, skladi{tima, robnim ku}ama, na brodovima i dr. 2. ure|aj za automatsko zalivawe travwaka. sprint, -a m ‰engl. sprintŠ sp. takmi~ewe u brzini na kratkim udaqenostima (tr~awe, plivawe, klizawe). Z uhvatiti sprint àrg. pobe}i, ute}i. sprintati, -am i sprintovati, -ujem nesvr{. ‰v. sprintŠ sp. brzo tr~ati na maloj udaqenosti, na kratkoj stazi. sprinter i sprinter, -a m ‰engl. sprinterŠ sp. 1. u~esnik u trkama na kratke staze. 2. trka~ koji je u stawu naglo da ubrza tr~awe. sprinterice, sprinterica ` mn. ‰v. sprinterŠ sp. posebne cipele za trka~e i atleti~are, s duga~kim ekserima s dowe strane. sprinterski, -a, -o ‰v. sprinterŠ koji se odnosi na sprint ili na sprintere. sprintovati v. sprintati.

1176

stabilan spru, sprua m ‰engl. sprue od hol. spruw tumorŠ med. hroni~ni poreme}aj varewa u tankom crevu, prete`no u tropskim krajevima. spunerizam, -zma m ‰engl. spoonerism, prema imenu oksfordskog sve{tenika Spunera (W. A. Spooner), koji je bio poznat po takvim oma{kamaŠ gram. nehoti~na zamena glasova (obi~no po~etnih suglasnika) u dve re~i u istoj re~enici (npr. bo i gos um. go i bos). sputacija, -e ` ‰nlat. sputatioŠ pquvawe, ispquvavawe. Sputwik, -a m ‰rus. sputnik saputnik, pratilacŠ astron. sovjetski svemirski program lansirawa ve{ta~kih satelita u orbitu oko Zemqe; sateliti iz tog programa. sputum, -a m ‰lat. sputumŠ med. materija izba~ena iz disajnih puteva iska{qavawem, {lajm, ispquvak. sraz, -a m ‰~e{. srazŠ (ob. hrv.) sudar, sukob. srdela v. sardela. srklet, -a m ‰tur. s›klet od ar. ñiqla tegobaŠ pokr. 1. uznemirenost, uzbu|enost, nervoza; pritisak da se ne{to uradi na brzinu. 2. zast. hitna i o{tra naredba. srkletiti, -im nesvr{. ‰v. srkletŠ pokr. ùriti, ~initi ne{to pod pritiskom, navrat-nanos, zbrzavati. srkletli prid. indekl. ‰v. srkletŠ pokr. nervozan, nestrpqiv, koji je stalno u ùrbi, prenapregnut; z srkletli insan nervozan ~ovek, sklon ùrbi. srma, -e ` ‰tur. s›rmaŠ 1. ~isto srebro. 2. srebrna ìca koja se upotrebqava za filigranske radove, tkawe, vezewe i ukra{avawe. 3. fig. srebrni sjaj, srebrna boja; iwe. srmali (srmajli) prid. indekl. ‰tur. s›rmal›, v. srmaŠ koji je od srme, ukra{en srmom. srt, -a m, mn. srtovi ‰tur. s›rtŠ pokr. 1. zadwa strana tela kod ~oveka i ìvotiwe, le|a. 2. deo lisi~ijeg krzna kod repa, orepina. sr~a, -e ` ‰tur. s›rcaŠ 1. staklo. 2. komadi}i razbijenog stakla. sr~ali prid. indekl. ‰tur. s›rcal›, v. sr~aŠ pokr. koji je od stakla, staklen. stabilan, -lna, -lno ‰lat. stabilis od stare stajatiŠ 1. koji ~vrsto stoji, postojan, stalan. 2. nepromenqiv, ustaqen, trajan.

stabilizator stabilizator, -a m ‰v. stabilizovatiŠ 1. fiz. materija koja sluì da se neki materijal o~uva od kvarewa, truqewa ili hemijskih promena. 2. tehn. ure|aj kojim se odràva stalan napon struje. 3. tehn. ure|aj koji spre~ava da se karoserija automobila ugiba na zavojima. 4. med. te~nost koja spre~ava zgru{avawe krvi i koristi se pri konzervisawu krvi. stabilizacija, -e ` ‰v. stabilanŠ ustaqewe, u~vr{}ewe, dovo|ewe u stalan poloàj. stabilizirati v. stabilizovati. stabilizovati, -zujem i stabilizirati, stabiliziram, 3. l. mn. stabiliziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. stabiliser, v. stabilanŠ (u)~initi trajnim, stabilnim, nepromenqivim. stabilitet = stabilnost (v.). stabilnost, -i ` ‰v. stabilanŠ svojstvo onoga {to je stabilno; nepromenqivost, stalnost, postojanost, trajnost. stavropigija, -e ` ‰gr~. stauros krst, peg(nymai) pripojiti, pri~vrstitiŠ crkv. pravosl. manastir koji je pod neposrednom jurisdikcijom patrijarha, izuzet od upravnih nadle`nosti episkopa na ~ijoj se teritoriji nalazi. stavrofilaks, -a m ‰gr~. stauros krst, phylax ~uvarŠ crkv. pravosl. ~uvar krsta, nekada{wa titula jerusalimskog patrijarha kao ~uvara ostataka krsta na kojem je bio razapet Isus. stavrofor, -a m ‰gr~. stauros krst, v. -forŠ crkv. 1. sve{tenik u pravoslavnoj crkvi sa zvawem protojereja (protoprezvitera) koji moè da nosi zlatan krst oko vrata, krstonosac. 2. onaj koji nosi krst pri katoli~kim procesijama. stagnantan, -tna, -tno ‰lat. stagnans od stagnare stajati (u vodi)Š 1. koji stoji, zaostaje, koji ne napreduje. 2. fig. ustajao, nepokretan, mrtav. stagnacija, -e ` ‰nlat. stagnatio, prema lat. stagnare stajati (u vodi)Š 1. zastoj u razvitku ne~ega; odsustvo promene ili napretka. 2. fig. nepokretqivost, tromost, mlitavost, mrtvilo. stagnirati, stagniram, 3. l. mn. stagniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. stagnare stajati (u vodi)Š stajati u mestu, zaosta(ja)ti u razvoju, biti u zastoju. stagflacija, -e ` ‰engl. stagflation, v. stag(nacija), (in)flacijaŠ ekon. istovremeno hem.

stalaktit prisustvo dve pojave: stagnacije (u privrednom razvoju) i inflacije. stadijum, -a i stadij, -ija m ‰lat. stadium od gr~. stadion odre|eni deo puta; trkali{teŠ 1. faza, etapa, period u razvitku ne~ega. 2. ist. starogr~ka mera za duìnu (178 metara). stadion, -a m ‰gr~. stadion, v. stadijumŠ sp. posebno izgra|eno i ure|eno mesto za sportska de{avawa (utakmice, treninge, sve~anosti i sl.). stadionski, -a, -o ‰v. stadionŠ koji pripada stadionu, koji je deo stadiona. sta`, -a m ‰fr. stageŠ 1. trajawe radne delatnosti, rok slu`be. 2. vreme koje treba nakon {kolovawa provesti u pripravni~koj slu`bi da bi se sticala prakti~na iskustva. staìrati, staìram, 3. l. mn. staìraju nesvr{. ‰v. sta`Š raditi kao pripravnik, biti na staù. staìst(a), -e m, mn. staìsti (`. staìstkiwa) ‰v. sta`Š onaj koji je u pripravni~koj slu`bi, pripravnik. staza, -e ` ‰gr~. stasis stajaweŠ med. zastoj, zaustavqawe, usporavawe. -staza, -stazija v. -stat. stajling, -a m, mn. stajlinzi ‰engl. styling stilizovaweŠ spoqa{we oblikovawe i doterivawe izgleda neke osobe pred pojavqivawe u javnosti; dizajnirawe, likovno uobli~avawe nekog proizvoda. stakato, -a m ‰ital. staccatoŠ muz. odeqeno, isprekidano, ispresecano izvo|ewe melodije; supr. legato. stalagmit, -a i stalagmit, -ita m ‰nlat. stalagmites od gr~. stalagma kapqa, v. -itŠ miner. kameni (uglavnom kre~wa~ki) izra{taj na tlu u obliku sve}e, stuba i sl., koji nastaje taloèwem u pe}inama na mestu gde padaju kapi vode, kapqanik; up. stalaktit. stalaà, v. stelaà. stalaktit, -a i stalaktit, -ita m ‰nlat. stalactites, prema gr~. stalaktos koji kapqeŠ miner. vise}i kameni (uglavnom kre~wa~ki) izra{taj u obliku ledenice, rese i sl., koji nastaje taloèwem u pe}inama na mestu odakle kapqe voda zasi}ena kalcijumom i ugqendioksidom; up. stalagmit.

1177

staqinizam staqinizam, -zma m ‰po Josifu Visarionovi~u Staqinu (1879–1953)Š ist. 1. Staqinova teorijska interpretacija marksizma i lewinizma. 2. skup dru{tvenih pojava i metoda upravqawa u vreme Staqinove vladavine SSSR-om, diktatorski, totalitaran reìm. staqinist(a), -e m ‰v. staqinizamŠ pristalica staqinizma. staqinisti~ki, -a, -o ‰v. staqinizamŠ koji se odnosi na staqinizam i na staqiniste. stampedo, -a m, mn. stampedi m i stampeda s ‰engl. stampede od amer. {p. estampidaŠ 1. naglo, iznenadno beàwe velikog broja prepla{ene stoke. 2. fig. a. bezglavo brzo kretawe mase qudi, masovno beàwe, panika. b. navala, strka, jurwava. standard, -a m, gen. mn. standarda ‰engl. standardŠ 1. propis o merama i kvalitetu pojedinih industrijskih proizvoda. 2. ono {to se smatra normalnim, prihva}enim, {to je u skladu s vaè}im merilima; norma. 3. stepen, nivo ìvotnog stawa, ukupnost uslova ìvota (ìvotni ‹). standardan, -dna, -dno ‰v. standardŠ tipi~an, uzoran, saglasan s vaè}im merilima i propisima; koji stalno odràva dobar kvalitet. y standardni jezik ling. odabrani i normirani jezi~ki idiom koji je stekao kwièvnu i kulturnu dominaciju nad ostalim varijantama nekog jezika. standardizacija, -e ` ‰v. standardizovatiŠ 1. svo|ewe vi{e oblika na mawi broj tipi~nih obrazaca, utvr|ivawe standarda, merila. 2. prilago|avawe odre|enom uzoru, normirawe. standardizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰engl. standardize, v. standardŠ sprovoditi, sprovesti standardizaciju, u~initi ne{to standardnim. standardologija, -e ` ‰v. standard, -logijaŠ lingv. prou~avawe standardnog jezika; nau~no utvr|ivawe jezi~kog standarda. x standardolo{ki. standarta, -e ` ‰stfr. estendart, iz germ.Š 1. zastava, barjak. 2. grb, znak (ob. predsednika dràve). staniol, -ola m ‰nem. Staniol, prema lat. stannum, stagnum kalajŠ 1. ist. tanki listi}i kalaja kojima su se oblagale bombone, ~okolade, suvo

1178

startni vo}e, ~ajevi i sl. 2. danas aluminijumska folija za umotavawe hrane i drugih proizvoda. stante pede ‰lat. stante pede, dosl. dok noga stojiŠ odmah, smesta, iz ovih stopa. stanca, -e ` ‰ital. stanzaŠ kwi`. strofa od osam petostopnih jampskih stihova. stap, -stapa m, mn. stapovi ‰nem. Stab {tapŠ, automeh. zast. pokretni deo u cilindru motora koji pretvara toplotnu energiju u kineti~ku, klip. star, -a m, mn. starovi ‰engl. starŠ poznati glumac ili glumica, peva~ ili peva~ica; uop{te poznata i proslavqena li~nost, zvezda. y star-sistem proizvodwa i plasman u filmskoj industriji koji radi komercijalnog uspeha koriste popularnost neke filmske zvezde. starbord, -a m ‰engl. starboardŠ pom. desna strana broda. starleta, -e `, gen. mn. starleta ‰engl. starlet zvezdica, prema star zvezdaŠ budu}a zvezda, mlada glumica koja glumi sporedne uloge. start, -a m, mn. startovi ‰engl. startŠ 1. sp. a. po~etno mesto, linija od koje polaze takmi~ari u trkama. b. polazak s tog mesta, po~etak trke. 2. prvi nastup na nekom takmi~ewu. 3. poletawe aviona. 4. sp. (u fudbalu) odlu~an napad kako bi se oduzela lopta od protivni~kog igra~a. y klize}i start sp. uklizavawe u noge protivni~kog igra~a u fudbalu. z ve} na samom startu ve} na samom po~etku, odmah. startan, -tna, -tno ‰v. startŠ 1. (o automobilu) koji ima jak motor, koji odmah postiè veliku brzinu. 2. v. startni. starter i starter, -a m ‰engl. starter, v. startŠ 1. sp. onaj koji daje znak za po~etak trke. 2. tehn. ure|aj za pokretawe automobilskog ili avionskog motora, elektropokreta~. startni, -a, -o ‰v. startŠ koji se odnosi na start, po~etni, polazni. y startna groznica uzbu|ewe sportista pre starta, pre po~etka takmi~ewa; startni blok ure|aj koji se u atletici postavqa kao oslonac za stopala trka~a kako bi mu start bio brì, ob. povezan s elektronskim ure|ajem koji otkriva pogre{an start; startna kocka povi{eno odsko~no mesto pliva~a na startu; startni broj sp. broj kojim su obeleèni takmi~ari, pod kojim po-

startovati ~iwu takmi~ewe; startna osnova po~etak od kojeg se kre}e. startovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v. startŠ 1. polaziti, po}i, krenuti. 2. po~eti trku. 3. pokrenuti motor. 4. poleteti (o avionu). 5. sp. u fudbalu, napasti protivni~kog igra~a s namerom da mu se oduzme lopta. 6. fam. nametqivo pri}i i obratiti se (kome); udvarati se (kome). -stat, -statik, -statika, -staza, -stazija ‰gr~. states, -statos postavqen, koji stoji, statikos koji zaustavqa, stasis zastojŠ kao drugi deo nau~nih termina ozna~ava nepomi~nost, zaustavqawe ili prekidawe. stativ, -iva m ‰nlat. stativus postojanŠ stalak (za kameru, teleskop, merne instrumente i sl.), postoqe, nogare. stativa, -e ` ‰v. stativŠ 1. sp. stub koji s obe strane obeleàva granicu gola na fudbalskom ili rukometnom terenu. 2. jedna od gredica u razboju na kojima je sme{teno vratilo. 3. razboj. -statik, -statika v. -stat. statika, -e `, dat. i lok. statici ‰v. stati~anŠ 1. fiz. deo mehanike koji se bavi prou~avawem ravnoteè sila. 2. stawe mirovawa, nepromenqivosti, stati~nost. statim pril. ‰lat. statimŠ odmah, smesta, istog ~asa (upotrebqava se naro~ito u medicini). statirati, statiram, 3. l. mn. statiraju nesvr{. ‰v. statist(a)Š 1. biti statist, nastupati kao statist. 2. fig. beskorisno stajati, figurirati. statist(a), -e m, mn. statisti ‰nem. Statist prema lat. stare stajatiŠ 1. sporedan u~esnik, glumac u pozori{nom komadu ili filmu, ob. sa ulogom bez re~i u masovnim prizorima. 2. fig. onaj koji u~estvuje u ne~emu bez aktivne uloge, koji je pasivan u~esnik ne~ega; bezna~ajan ~ovek. statistika, -e `, dat. i lok. statistici (`. statistkiwa) ‰nem. Statistik od nlat. statisticus, v. statusŠ 1. izu~avawe, pra}ewe i klasifikovawe kvantitativnih podataka iskazanih brojevima. 2. iskaz o koli~ini, kvantitetu masovnih pojava. statisti~ar, -a m ‰v. statistikaŠ onaj koji se bavi statistikom.

statusni statisti~ki, -a, -o ‰v. statistikaŠ koji se odnosi na statistiku; koji prikazuje stawe ne~ega u brojevima, broj~ani. stati~an, -~na, -~no ‰gr~. statikos koji zaustavqaŠ koji je u stawu mirovawa, nepokretan; slabo pokretan, spor; koji se ne razvija, ne mewa; supr. dinami~an (v.). stati~ar, -a m ‰v. statika, stati~anŠ onaj koji se bavi statikom, stru~wak za statiku. stati~ki, -a, -o ‰v. statika, stati~anŠ koji se odnosi na statiku. y stati~ki prora~un izra~unavawe svih podataka koji su neophodni da obezbede otpornost i ravnoteù neke gra|evine. stati~nost, -osti ` ‰v. stati~anŠ stawe onoga {to je stati~no, mirovawe, nepokretnost, nepromenqivost. stator1, -a m ‰nlat. stator prema stare stajatiŠ tehn. nepokretni deo dinamo-ma{ine, turbine ili elektromotora; up. rotor. stator2 (Stator), -a m mitol. nadimak rimskog vrhovnog boga Jupitera kao branioca otaxbine od neprijateqa. statoskop, -a m ‰v. status, -skopŠ 1. meteor. instrument koji beleì nagle promene u vazdu{nom pritisku. 2. avij. instrument koji meri razlike u visini letewa, koji kontroli{e let. statua, -e ` ‰lat. statua, prema statuere postavitiŠ um. 1. lik napravqen od kamena, bronze i sl., koji prikazuje osobu ili ìvotiwu, kip. 2. fig. hladna, uko~ena, nepristupa~na osoba. statueta, -e ` ‰ital. statuettaŠ um. mala statua. statuirati, statuiram, 3. l. mn. statuiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. statuereŠ odrediti, odre|ivati, utvrditi, utvr|ivati, postaviti, postavqati; odlu~iti, narediti, re{iti; podi}i, osnovati; dopustiti. statura, -e ` ‰lat. staturaŠ 1. stas; rast, uzrast. 2. fig. zna~aj, ugled, reputacija. status, -a m ‰lat. statusŠ 1. prav. pravni poloàj, stawe. 2. fig. poloàj u dru{tvu ili struci. status kvo ‰lat. status quoŠ prvobitno, neizmeweno stawe, dosada{we stawe. statusni, -a, -o ‰v. statusŠ koji se odnosi na status, poloàj. y statusna prava prava koja

1179

statut ~ine pravni poloàj punopravnog lica; statusni simbol obele`je kojim se obznawuje pripadnost odre|enom sloju, poloàju ili imovinskom stawu; spoqni znak bogatstva. statut, -uta m ‰lat. statutumŠ 1. skup propisa i odredaba, pravilnik. 2. zakon, propis, ustav. statutaran, -rna, -rno ‰nlat. statutarius, v. statutŠ 1. koji se odnosi na statut. 2. koji je po zakonu, prema propisima, zakonski. stat(h)older, -a m ‰hol. stadhouder namesnikŠ ist. guverner, poglavar provincije u Holandiji do kraja XVIII veka. stauropigija, staurofilaks, staurofor v. stavropigija, stavrofilaks, stavrofor. staf, -a m ‰engl. staffŠ osobqe, posada (broda, aviona i sl.); odbor za neku manifestaciju. stafaà v. {tafaà. stafilodermija, -e ` ‰v. stafilo(kok), gr~. derma koàŠ med. gnojno zapaqewe koè koje izaziva bakterija stafilokok(a). stafilokok, -a m = stafilokoka, -e ` ‰nlat. staphyloccocus od gr~. staphyle grozd, kokkos ko{tica, zrnoŠ med. vrsta bakterija koje uzrokuju pojavu ~ireva, akni, bubuqica i gnojewa. stafilokokni, -a, -o ‰v. stafilokok(a)Š koji pripada stafilokoki; koji je izazvan stafilokokom. stahanovac, -vca m ‰prema ruskom rudaru Alekseju Stahanovu (1905–1977)Š radnik koji se posebno isti~e po produktivnosti u radu, koji redovno prebacuje normu, udarnik. stacija, -e ` ‰lat. statioŠ 1. stanica, postaja. 2. kat. mesto na kojem u~esnici procesije zastanu radi molitve, stajali{te, zastanak. stacionar, -ara m ‰v. stacionaranŠ med. mawa zdravstvena ustanova u kojoj borave bolesnici, prihvatili{te za bolesnike. stacionaran, -rna, -rno ‰klat. stationariusŠ stalan, nepokretqiv, koji ostaje na svom mestu, nepomi~an. stacionirati, stacioniram, 3. l. mn. stacioniraju svr{. i nesvr{. (nepr. {tacionirati) ‰fr. stationnerŠ postaviti, postavqati, smestiti, sme{tati; odrediti (kome, ~emu) stalan boravak; stalno ili za odre|eno vreme biti, boraviti negde.

1180

stelt stearin, -ina m ‰fr. stearine, prema gr~. stear mastŠ hem. smesa stearinske i palmitinske kiseline, koja se upotrebqava za pravqewe sve}a i nekih kozmeti~kih proizvoda, kasnije zamewena parafinom. x stearinski. steatit, -a i steatit, -ita m ‰gr~. stear gen. steatos mast, v. -itŠ miner. vrsta minerala, kompaktni oblik talka; masnik, slaninac. steatoza, -e ` ‰gr~. stear gen. steatos mast, v. -ozaŠ med. stvarawe masnih naslaga, sklonost gojewu. steatopigidi, steatopigida m mn., jd. steatopigid, -ida ‰v. steatopigija, -idŠ crna~ka plemena koja se odlikuju steatopigijom (obi~no Bu{mani i Hotentoti). steatopigija, -e ` ‰gr~. stear gen. steatos mast, pyge zadwicaŠ prekomerno razvijena zadwica usled nagomilavawa naslaga sala (posebno kod èna u nekim crna~kim plemenima). steatoreja, -e ` ‰gr~. stear gen. steatos mast, v. -rejaŠ med. lu~ewe, izbacivawe masti kroz izmet. stegosaur, -a m ‰nlat. Stegosaurus od gr~. stegos krov, sauros gu{terŠ zool. vrsta dinosaurusa s veoma malom glavom i masivnim ko{tanim plo~ama na le|ima. stejk, -a m ‰engl. steakŠ komad mesa, odrezak; biftek, ramstek. Stejt department, -a m ‰engl. State Department od state dràva, department odsekŠ pol. ministarstvo spoqnih poslova SAD u Va{ingtonu. stejx, -a m ‰engl. stageŠ àrg. pozornica, bina (na koncertima). stek v. stejk. stela, -e ` ‰gr~. steleŠ 1. arhit. plo~a ili stub od kamena (obi~no nadgrobni ili zavetni spomenik), s reqefom, natpisom i slikom na predwoj strani. 2. bot. sredi{wi vaskularni cilindar i s wim povezano tkivo u stabqici, korenu i listu vi{ih biqaka. stelaà, -e ‰nem. StellageŠ polica. stelarni, -a, -o ‰lat. stellaris od stella zvezdaŠ koji se odnosi na zvezde, zvezdani. stelt, -a m ‰engl. stealth potaja, prikradaweŠ voj. avion ili brod koji se zahvaquju}i posebnoj tehnologiji projektovawa i kori{}ewu

stema specijalnih materijala te{ko mogu otkriti pomo}u radara (‹ avion, ‹ bombarder, ‹ brod). stema, -e ` ‰gr~. stemma venac, lozaŠ 1. venac kojim su stari Rimqani kitili slike predaka; venac uop{te. 2. rodoslov. stematografija, -e ` ‰nlat. stemmatographia, prema gr~. stemma venac, loza, v. -grafijaŠ opisivawe rodoslova i grbova, genealogija. stendbaj, -a m ‰engl. standby prema stand by stajati poredŠ 1. stawe pripravnosti, spremnosti na reagovawe, na akciju. 2. avij. ~ekawe da neko odustane od leta kako bi se dobilo mesto u avionu. y stendbaj-aran`man ekon. odnos pri kojem banka-poverilac neprekidno prati finansijsko stawe svog klijenta i ako zatreba daje mu novi kredit, odloèno pla}awe i sl. stenija, -e ` ‰nlat. sthenia od gr~. sthenos snagaŠ med. ose}aj snage, ja~ina, krepkost; supr. astenija. steni~an, -~na, -~no ‰v. stenijaŠ med. koji je u punoj snazi; koji se ose}a snaàn; supr. asteni~an. steno- ‰gr~. stenosŠ prvi deo sloènice sa zna~ewem: tesan, uzak. stenogram, -a m ‰v. steno-, -gramŠ stenografski zapisan govor, stenografske bele{ke. stenograf, -a m ‰v. steno-, -grafŠ onaj koji pi{e stenografijom. stenografija, -e ` ‰v. steno-, -grafijaŠ pismo s kratkim znakovima za pojedine re~i radi brèg beleèwa govornih tekstova. x stenografski. stenodaktilograf, -a m (`. stenodaktilografkiwa, -e) ‰v. steno-, daktilografŠ onaj koji stenografijom zapisuje izgovorene re~i, pa to prekucava. x stendaktilografski. stenodaktilografija, -e ` ‰v. steno-, daktilografijaŠ kucawe na pisa}oj ma{ini onog {to je prethodno stenografisano, kombinacija stenografije i daktilografije. stenoza, -e ` ‰gr~. stenosis, v. steno-, -ozaŠ med. suèwe kanala i krvnih sudova. stenokardija, -e ` ‰v. steno-, gr~. kardia srceŠ med. bolest srca koja se manifestuje stezawem u predelu srca, sr~ani gr~evi. x stenokardijski i stenokardi~an.

stereoizomerija stentando pril. ‰ital. stentando prema stentare otezati, naprezati seŠ muz. oteù}i, sporo, neodlu~no; glomazno, te{ko. stentorski, -a, -o ‰gr~. Stentor Stentor, ahajski vojnik u Trojanskom ratu, poznat po sna`nom glasuŠ vrlo glasan, jak, gromoglasan. y stentorski glas jak, prodoran, snaàn glas. step, -a m ‰engl. step korak; kora~atiŠ ples (u varijeteu, mjuziklu i sl.) koji se izvodi sa o{trim, ritmi~nim udarcima vrhom noge ili petom, u specijalnim cipelama s metalnim plo~icama na |onu. stepa, -e ` ‰rus. stepâŠ geogr. veliko ravno prostranstvo na kojem raste nisko grmqe i trava u krajevima kontinentalne klime, s malom godi{wom koli~inom padavina. stepovati, -pujem nesvr{. ‰v. stepŠ igrati, plesati po koracima stepa. stepski, -a, -o ‰v. stepaŠ koji poti~e iz stepe; koji je prekriven stepom; koji ìvi u stepama. steradijan, -ana m ‰v. ste(reo), radijanŠ fiz. jedinica za merewe prostornog ugla. stereo- ‰gr~. stereos ~vrst, tvrd; prostranŠ kao prvi deo sloènica zna~i krut, ~vrst; ~vrsto telo; prostorni, trodimenzionalan. stereo, -a m ‰skr. od stereofonija, stereofonskiŠ = stereo-ure|aj (v.). stereoagnozija, -e ` ‰v. stereo-, agnozijaŠ med. stawe kada bolesnik ne moè opipavawem da oceni veli~inu i oblik predmeta. stereoautograf, -a m ‰v. stereo-, autografŠ tehn. aparat kojim se snima teren za kartografske potrebe. stereobat, -ata m ‰gr~. stereobatesŠ arhit. ist. temeq gra|evine u anti~koj gr~koj arhitekturi, ravno kameno postoqe za nadgradwu. stereovizija, -e ` ‰v. stereo-, vizijaŠ tel. sistem snimawa s vi{e televizijskih kamera istovremeno. stereografija, -e ` ‰v. stereo-, -grafijaŠ 1. slikawe (u perspektivi) geometrijskih i ~vrstih tela u ravni. 2. istovremeno snimawe nekoga, ne~ega dvema kamerama. x stereografski. stereoizomerija, -e ` ‰v. stereo, izomerijaŠ hem. pojava da izomeri imaju istu formulu i

1181

stereokamera iste veze me|u atomima, samo razli~ito raspore|ene u prostoru. stereokamera, -e ` ‰v. stereo-, kameraŠ tehn. fotografski aparat sa dva objektiva; kamera za stereoskopsko snimawe bliskih predmeta. stereometrija, -e ` ‰gr~. stereometria, v. stereo-, -metrijaŠ 1. deo geometrije koji prou~ava uzajamni poloàj linija, ravni i tela u prostoru. 2. merewe zapremine tela. x stereometrijski. stereoplanigrafija, -e ` ‰v. stereo-, planigrafijaŠ geogr. izrada karata sa stereografskih snimaka. stereorama, -e ` ‰v. stereo-, gr~. horama pogled, prizorŠ reqefna karta. stereoskop, -a m ‰v. stereo-, -skopŠ tehn. opti~ki aparat u kome su dve jednake slike istog predmeta predstavqene tako da gledalac ima utisak plasti~nosti, dubine, kao kad gleda stvarni predmet sa oba oka u prostoru. stereoskopija, -e ` ‰v. stereo-, -skopijaŠ na~in prikazivawa slike u tri dimenzije. stereoskopski, -a, -o ‰v. stereoskopŠ koji se odnosi na stereoskop ili na stereoskopiju; koji se vidi u tri dimenzije. stereostatika, -e `, dat. i lok. stereostatici ‰v. stereo-, statikaŠ fiz. nauka o ravnoteì ~vrstih tela. stereotip, -a m, mn. stereotipi ‰fr. stereotype, v. stereo-, tipŠ 1. tipogr. metalna plo~a, odlivena s matrice, koja predstavqa ta~nu kopiju tipografskog sloga. 2. fig. ujedna~en, uvek isti postupak, neoriginalna misao, banalnost, {ablon. stereotipan, -pna, -pno ‰v. stereotipŠ 1. od{tampan sa stereotipa. 2. koji je uvek isti, otrcan, banalan, {ablonski. stereotipija, -e ` ‰v. stereo-, -tipijaŠ 1. proces izrade stereotipa. 2. prostorija u kojoj se izra|uju stereotipi. stereotipnost, -i ` ‰v. stereotipŠ osobina onoga {to je stereotipno. stereo-ure|aj, -a ‰v. stereo-Š tehn. ure|aj za reprodukciju zvuka sa dva ili vi{e zvu~nika, koji daje iluziju da zvukovi dolaze iz raznih pravaca.

1182

sterkoralan stereofonija, -e ` ‰v. stereo-, -fonijaŠ tehn. na~in preno{ewa ili reprodukovawa zvuka kojim se postiè utisak o prostornom rasporedu izvora zvuka; up. mono. stereofonski, -a, -o ‰v. stereofonijaŠ koji se zasniva na stereofoniji. stereofotogrametrija, -e ` ‰v. stereo-, fotogrametrijaŠ tehn. fotografska metoda snimawa terena i izrade topografskih karata na osnovu stereoskopskih fotografskih snimaka. stereohemija, -e ` ‰v. stereo-, hemijaŠ hem. nauka o prostornom rasporedu atoma u molekulima, ispituje izomeriju kod jediwewa. x stereohemijski. stereohromija, -e ` ‰v. stereo-, -hromijaŠ slik. tehnika zidnog slikarstva u kojoj se na prepariranom suvom sloju maltera izra|uju slike vodenim bojama. sterilan, -lna, -lno ‰lat. sterilis neplodanŠ 1. med. o~i{}en od bakterija i zaraznih klica. 2. li{en sposobnosti oplo|avawa, neplodan, jalov. 3. fig. prazan, beskoristan, besplodan; mr{av, oskudan, siroma{an. sterilizator, -a m ‰v. sterilizovatiŠ aparat za sterilizaciju (1) (v.). sterilizacija, -e ` ‰v. sterilizovatiŠ 1. biol. uni{tavawe mikroba, zaraznih klica. 2. med. operacija kojom se ~ovek ili ìvotiwa li{avaju sposobnosti oplo|avawa. sterilizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. steriliser, v. sterilanŠ 1. osloboditi, osloba|ati zaraznih klica, (u)~initi sterilnim. 2. (iz)vr{iti sterilizaciju (2) (v.), u~initi neplodnim. sterilitet, -eta m ‰let. sterilitas, v. sterilanŠ jalovost, neplodnost. sterilnost, -i ` ‰v. sterilanŠ 1. osobina onoga koji je sterilan, onoga {to je sterilno; siroma{tvo, nema{tina. 2. v. sterilitet. sterkoliti, sterkolita m mn., jd. sterkolit, gen. sterkolita ‰lat. stercus gnoj, izmet, v. -lit2(i)Š med. ~vrste tvorevine od sluzi i zgusnutog sadràja creva, koje se ne mogu izbaciti iz organizma. sterkoralan, -lna, -lno ‰nlat. stercoralis, prema lat. stercus gnoj, izmetŠ koji se odnosi na izmet, fekalan.

sterkoracija sterkoracija, -e ` ‰lat. stercoratio, prema stercus gnoj, izmetŠ 1. stvarawe izmeta. 2. |ubrewe zemqi{ta izmetom. sterling i sterling, -a m ‰engl. sterlingŠ ist. bank. 1. sredwovekovni engleski novac. 2. skr. funta sterlinga, osnovna nov~ana jedinica u Engleskoj (nekada 20 {ilinga, danas 100 penija). sterlin{ki, -a, -o ‰v. sterlingŠ koji se odnosi na sterlinge. y sterlin{ka zona grupa zemaqa u kojima engleska funta sterlinga predstavqa obra~unsku valutu. sternalan, -lna, -lno ‰nlat. sternalis, v. sternumŠ anat. koji je u vezi sa grudnom kosti, koji se ti~e grudne kosti. sternotomija, -e ` ‰v. sternum, -tomijaŠ med. hirur{ki zahvat koji se obavqa preko grudne kosti, sternuma. sternum, -a m ‰nlat. sternum od gr~. sternon grudiŠ anat. grudna kost. sternutativan, -vna, -vno ‰nlat. sternutativus od lat. sternutare kijatiŠ koji izaziva kijawe, koji podsti~e na kijawe. steroidi, steroida m mn. (jd. steroid, -ida) ‰v. sterol, -idŠ hem. lipidi koji su sastavni deo ìvih }elija i koji ve}inom imaju fiziolo{ke funkcije, proizvode se i ve{ta~ki u svrhu le~ewa, a u sportu se koriste kao nedozvoqena stimulativna sredstva. steroidni, -a, -o ‰v. steroidiŠ koji ima osobine steroida, koji pripada steroidima. sterol, -ola m ‰v. (hole)sterolŠ hem. nezasi}eni alkohol cikli~ne strukture, nalazi se u ìvotiwskim i biqnim }elijama; up. steroidi. stetoskop i stetoskop, -a m ‰gr~. stethos grudi, v. -skopŠ tehn. slu{alica kojom lekari oslu{kuju {umove u podru~ju plu}a i srca. stetoskopija, -e ` ‰gr~. stethos grudi, v. -skopijaŠ med. ispitivawe plu}a slu{awem. stetoskopirati, stetoskopiram, 3. l. mn. stetoskopiraju svr{. i nesvr{. ‰v. stetoskopŠ pregledati plu}a stetoskopom. stetoskopski i stetoskopski, -a, -o ‰v. stetoskopŠ koji se odnosi na stetoskop; koji se obavqa stetoskopom (‹ pregled). stetson, -a m ‰engl. Stetson, po izumitequ, Xonu B. Stetsonu (1830–1906)Š {e{ir sa {irokim obodom, kaubojski {e{ir.

stil stehiometrija, -e ` ‰gr~. stoicheion element, -metrijaŠ hem. oblast hemije koja prou~ava odnose koli~ina jediwewa kod hemijskih reakcija; merewe elemenata, hemijsko merewe, u~ewe o proporciji. stehiometrijski, -a, -o ‰v. stehiometrijaŠ koji se odnosi na stehiometriju. y stehiometrijski broj atomska masa ili wen hemijski ekvivalent. stibijum i stibij, -a m ‰lat. stibiumŠ v. antimon. stigijski, -a, -o ‰gr~. Stygios od Styx, v. StiksŠ mitol. koji pripada reci Stiksu i podzemnom svetu uop{te; fig. pakleni, jeziv, mra~an. stigma, -e ` ‰lat. stigma od gr~. stigma (gen. stigmatos) utisnut, istetoviran znak, ubodŠ 1. a. ist. ìg utisnut na telu roba ili zlo~inca vrelim gvo`|em. b. fig. znak srama, krivice. 2. neko vidqivo obele`je na licu ili telu; trag, pe~at ne~ega. 3. bot. vrh tu~ka kod cveta. 4. zool. otvor za disawe kod insekata. 5. v. stigmate. stigmate, stigmata ` mn. ‰v. stigmaŠ rel. krvave rane koje se javqaju na telu (obi~no na {akama) po uzoru na rane raspetoga Hrista. stigmatizacija, -e ` ‰nlat. stigmatisatio, v. stigmaŠ 1. utiskivawe ìga, ìgosawe. 2. fig. osuda, o{tra kritika. 3. rel. pojavqivawe stigmata (v.). stigmatizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰srlat. stigmatizare, v. stigmaŠ 1. (o)beleìti ìgom, ìgosati. 2. fig. osuditi, osu|ivati, izloìti, izlagati javnoj osudi; (o)klevetati. stik, -a m, mn. stikovi ‰engl. stick {tapŠ vaqkasti oblik u kojem se proizvode i prodaju neki kozmeti~ki preparati, lepkovi, sredstva protiv uboda insekata i sl. Stiks, -a m ‰gr~. StyxŠ mit. reka preko koje je Haron prevozio du{e mrtvih, prema verovawu starih Grka, u koju su se zakliwali bogovi. -stil ‰gr~. stylosŠ u arhitektonskim terminima zna~i stub (npr. peristil). stil, -a m, mn. stilovi ‰lat. stilus, stylus, v. stilusŠ 1. na~in pismenog i usmenog izraàvawa, svojstven pojedincu. 2. skup karakteristi~nih crta, obele`ja materijalne kulture (u likovnoj umetnosti, arhitekturi, odevawu i v.

1183

stilem sl.) jedne epohe ili nacije. 3. karakteristika, obele`je, oblik rada, ìvota, igre i sl.; na~in pona{awa, opho|ewa. 4. sp. na~in plivawa. 5. v. stilus. z imati/nemati stila imati/nemati ukusa, umeti/ne umeti se pona{ati; u velikom stilu vrlo uspe{no, zapaèno; u svom stilu na sebi svojstven na~in. stilem, -ema m i stilema, -e ` ‰v. stil, (morf)em(a), (fon)em(a)Š lingv. 1. jezi~ka jedinica (re~, izraz ili konstrukcija) kao osnovni element stila. 2. stilska osobenost nekog pisca. stilet, -a m ‰ital. stiletto od lat. stilus pisaqka od gr~. stylosŠ 1. mali bode` s trouglastom o{tricom. 2. tanke, visoke ènske potpetice s metalnim zavr{etkom. stilizacija, -e ` ‰nlat. stilisatio, v. stilŠ 1. oblikovawe i doterivawe izraàjnih sredstava teksta u duhu jezi~kih pravila. 2. davawe, pripisivawe ne~emu osobine nekog stila. stilizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. stilisare, v. stilŠ 1. (iz)vr{iti stilizaciju nekog teksta. 2. izraditi, izra|ivati ne{to u odre|enom stilu ili po odre|enim uzorcima; likovno ili grafi~ki uobli~iti. stilist(a), -e m, mn. stilisti (`. stilistkiwa) ‰v. stilŠ 1. pisac koji se isti~e dobrim stilom. 2. onaj koji se bavi ne~ijim izgledom, odevawem, {minkom i sl. 3. modni kreator; dizajner. stilistika, -e `, dat. i lok. stilistici ‰nem. Stilistik, v. stilŠ nauka koja prou~ava pravila i svojstva dobrog jezi~kog i kwièvnog stila. stilit, -i ta m ‰gr~. stylites od stylos stubŠ pripadnik hri{}anskog reda asketa iz V veka koji su po uzoru na sirijskog monaha Simeona veliki deo ìvota provodili na platformi visokog stuba, stolpnik.

rel.

stilo, -oa s ‰fr. stylo, skr. od stylographe, v. stil, -grafŠ naliv-pero. stilobat, -ata m ‰gr~. stylobates, prema stylos stub, bainein stupatiŠ arhit. zajedni~ko postoqe, podno`je za vi{e stubova. stilski i stilski, -a, -o ‰v. stilŠ 1. koji se odnosi na stil; koji je u odre|enom stilu. 2. prefiwen, otmen, fino izra|en. y stilski

1184

stipendist(a) name{taj name{taj koji je izra|en, napravqen u odre|enom stilu iz ranijih epoha. stilus, -a m ‰lat. stilus, stylusŠ 1. ist. metalna pisaqka starih Rimqana, s jedne strane za{iqena kako bi se wom moglo pisati po tvrdoj (obi~no vo{tanoj) podlozi, a s druge pqosnata kako bi se napisano moglo poravnati, tj. izbrisati. 2. bot. deo cvetnog tu~ka, stubi}. stima, -e ` ‰ital. stimaŠ pokr. 1. ~ast, po{tovawe. 2. procewivawe, utvr|ivawe vrednosti, vrednovawe. stimulans, -a m ‰lat. stimulans od stimulare, v. stimulisatiŠ 1. podsticaj, podstrek, impuls. 2. med. nadraàjno sredstvo. stimulantan, -tna, -tno ‰v. stimulansŠ med. nadraàjan, koji draì, nadraùje; stimulativan, -vna, -vno ‰v. stimulisatiŠ 1. koji stimuli{e, podsti~e, podstrekava. 2. v. stimulantan. stimulator, -a m ‰nlat. stimulator, v. stimulisatiŠ onaj koji stimuli{e, podsti~e, podstreka~. stimulacija, -e ` ‰lat. stimulatioŠ podsticawe, podstrekavawe; x nov~ana (materijalna) stimulacija davawe nagrade ili pove}awe plate u ciqu efikasnijeg rada. stimulirati v. stimulisati. stimulisati, -li{em i stimulirati, stimuliram, 3. l. mn. stimuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. stimulare prema stimulus, v. stimulusŠ podsta}i, podsticati. stimulus, -a m ‰lat. stimulus {iqak, badaqŠ ono {to podsti~e, podstreka~, stimulans; nadraàj. stinger, -a m ‰engl. Stinger prema sting (u)bostiŠ voj. ru~ni protivavionski raketni baca~. stipendija, -e ` ‰lat. stipendium vojni~ka plata od stips nov~ani prilog, pendere odmeriti; isplatitiŠ 1. mese~na nov~ana pomo} koja se daje u~enicima ili studentima tokom {kolovawa. 2. ist. plata, porez u starom Rimu. stipendirati, stipendiram, stipendiraju nesvr{. ‰v. stipendijaŠ davati kome stipendiju, finansirati koga tokom {kolovawa. stipendist(a), -e m, mn. stipendisti (` stipendistkiwa) ‰v. stipendijaŠ onaj koji prima stipendiju.

stipenditor

stokxober

stipenditor, -a m ‰v. stipendiratiŠ onaj koji nekoga stipendira.

stjuard, -a m ‰engl. stewardŠ avij. mu{karac koji obavqa du`nost stjuardese.

stipl~ez i stipl~ez, -a m ‰engl. steeplechase od steeple toraw, chase gowewe (nekada je udaqeni toraw sluìo kao ciq trke)Š sp. 1. atletska trka na 3000 metara s preponama, od kojih je jedna vodena. 2. kowska trka sa ~vrstim preponama.

stjuardesa, -e ` ‰engl. stewardessŠ doma}ica aviona, slu`benica koja se brine o udobnosti putnika u avionu (re|ena brodu ili na èleznici).

stipsa, -e ` ‰gr~. stypsis od styphein ukru}ivati, stezatiŠ 1. hem. alkalni sulfat dva metala (naj~e{}e kalijuma i aluminijuma), kiseli kamen, alaun, koceq; upotrebqava u industriji (za proizvodwu hartije, za {tavqewe koè i sl.), za dezinfekciju, za zaustavqawe krvarewa i dr. 2. fig. cicija, {krtica, tvrdica.

stoik, -a m, mn. stoici ‰lat. stoicus od gr~. stoikos, prema stoa trem, po tremu ispod koga je pou~avao filozof ZenonŠ 1. pristalica stoicizma. 2. fig. onaj koji se ne uzbu|uje, koji sve podnosi mirno, hladan, miran, nepokolebqiv ~ovek.

stipulacija, -e ` ‰lat. stipulatioŠ prav. zakqu~ewe sporazuma.

stoicizam, -zma m ‰nlat. stoicismus, v. stoikŠ filozofski pravac u anti~koj Gr~koj prema kojem se najvi{om vrlinom smatra posedovawe moralne snage, savladavawe strasti, ravnodu{no podno{ewe dobra i zla. 2. fig. du{evni mir, ~vrsto}a, postojanost, strpqivost u ìvotnim isku{ewima.

stipulisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰lat. stipulariŠ ugovoriti, ugovarati, zakqu~i(va)ti sporazum.

stoi~ki, -a, -o ‰v. stoikŠ 1. koji se odnosi na stoicizam i na stoike. 2. fig. miran, ~vrst, postojan; koji bez roptawa podnosi nevoqe.

stiraks, -a m ‰gr~. styraxŠ 1. balsam iz drveta Liquidambar orientalis, upotrebqava se u medicini i kozmetici. 2. aromati~na smola iz grma Styrax officinalis, nekada upotrebqavana kao tamjan.

stok, stoka m, mn. stokovi ‰engl. stockŠ 1. zaliha robe na skladi{tu, stovari{tu. 2. ekon. osnovni kapital, fond; dràvne obveznice, deonica, akcija.

stipulator, -a m ‰v. stipulisatiŠ onaj koji sklapa pogodbu, ugovara~.

stirol, -ola m ‰gr~. styrax stiraks, v. -olŠ hem. polietilen (v.). stiropor, -a m ‰nem. Stiropor, fabri~ko ime proizvoda, v. stirol, por(ozan)Š vrsta krute, porozne, plasti~ne mase, koristi se kao izolacioni materijal i za pakovawe.

filoz.

stokbroker, -a m ‰engl. stock-broker, v. brokerŠ onaj koji posreduje u trgovini hartijama od vrednosti; berzanski posrednik. stoker, -a m ‰engl. stoker loà~Š tehn. aparat za mehani~ko nagomilavawe goriva na re{etku ogwi{ta. stokirati, stokiram, 3. l. mn. stokiraju svr{. i nesvr{. ‰v. stokŠ trg. staviti, stavqati ne{to u stokove, uskladi{titi, stvarati zalihe.

stih, -a m, mn. stihovi ‰gr~. stichos red, vrstaŠ 1. kwi`. jedinica pesni~kog govora ili jedan red pesme, sastavqen od ve}eg ili maweg broja ritmi~kih jedinica (stopa). 2. fig. pesni{tvo, poezija; pesni~ko delo, pesni~ki proizvodi. 3. stav ili odeqak u {tampanom slogu Svetog pisma, obeleèn brojem.

stoks, -a m ‰engl. stokes po fizi~aru X. G. Stoksu (1819–1903), koji je postavio Zakon o kretawu tela kroz viskozne te~nostiŠ fiz. jedinica kojom se meri viskoznost; u SI sistemu odgovaraju}a jedinica je cm2/S.

stihar, -ara m ‰gr~. sticharionŠ crkv. duga~ka bela ode`da koju nosi |akon pri bogosluèwu u pravoslavnoj crkvi.

stokholder, -a m ‰engl. stockholder, v. stok, hold dràti, posedovatiŠ vlasnik dràvnih obveznica, akcionar.

stihira, -e ` ‰gr~. sticheresŠ crkv. pesma koja se u pravoslavnoj crkvi peva posle stihova psalama.

stokxober, -a m ‰engl. stock-jobber, v. stok, jobber me{etarŠ bankar koji spekuli{e na berzi, trgovac deonicama, akcijama.

1185

stola stola, -e ` ‰lat. stola od gr~. stoleŠ 1. kat. {iroka traka, obi~no sa utkanim simbolom krsta na krajevima, koju katoli~ki i anglikanski sve{tenici, za vreme crkvenih obreda, prebacuju oko vrata. 2. krzneni ènski okovratnik. stolpnik -a m, mn. stolpnici, gen. mn. stolpnika ‰stsl. stúlpú, rus. stolbŠ = stilit (v.). stoma, -e ` ‰gr~. stoma ustaŠ bot. otvor na povr{ini biqaka, obi~no lista, kroz koji se vr{i transpiracija, razmena gasova izme|u spoqa{we atmosfere i unutra{wih tkiva; usta, usta{ca. stomak, -aka m, mn. stomaci, gen. mn. stomaka ‰lat. stomachus od gr~. stomachos, prema stoma ustaŠ èludac. stomaklija, -e ` ‰v. stomakŠ vrsta rakije s dodatkom trava, koja se smatra lekovitom za stoma~ne tegobe. stomatitis, -a m ‰nlat. stomatitis, prema gr~. stoma usta, v. -itisŠ med. zapaqewe sluzokoè usne dupqe. stomato- ‰gr~. stoma (gen. stomatos) ustaŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da se re~ odnosi na usta. stomatografija, -e ` ‰v. stomato-, -grafijaŠ opisivawe usta ili usne dupqe. stomatolog, -a m, mn. stomatolozi, gen. mn. stomatologa ‰v. stomato-, -logŠ lekar specijalista za stomatologiju, zubar. stomatologija, -e ` ‰v. stomato-, -logijaŠ med. nauka o bolestima zuba i usne dupqe, zubna medicina. stomatolo{ki, -a, -o ‰v. stomatologijaŠ koji se odnosi na stomatologe i stomatologiju. stomatoplastika, -e `, dat. i lok. stomatoplastici ‰v. stomato-, plastikaŠ med. plasti~na, rekonstruktivna operacija usta. stomatopodi, stomatopoda m mn. ‰v. stomato-, gr~. pous (gen. podos) nogaŠ zool. vrsta rakova kojima za hvatawe plena pored usta sluè i dva para nogu. stomahik, -a m, mn. stomahici ‰gr~. stomachikos dobar za èludac, v. stomakŠ farm. sredstvo, lek za podsticawe rada èluca. stoma~ni, -a, -o ‰v. stomakŠ koji se odnosi na stomak, èluda~ni, èlu~ani.

1186

stohasti~ki stomp, -a m ‰engl. stompŠ muz. 1. afroameri~ki ples. 2. melodijsko-ritmi~ka tehnika u xezu, pri kojoj osnovna melodija ima jednu ritmi~ku formulu kao osnovu. stop ‰engl. stop zastati, zaustavitiŠ 1. uzvik kao zapovest, zabrana u zna~ewu: stoj! stani! zaustavi se! 2. znak zavr{etka jedne re~enice u telegrafiji. y stop-nalog ekon. nalog za kupovinu iznad ili za prodaju ispod trenutne trì{ne cene; stop-lampa v. stop-svetlo; stop-svetlo crveno svetlo na zadwem delu automobila koje se pali pri aktivirawu ko~nica; stop-tajm muz. ritmi~ka tehnika u afroameri~koj muzici koja se sastoji u naglom prekidawu bita. stoper, -a m (`. stoperka, -e) ‰engl. stopper, v. stopŠ 1. sp. u fudbalu, posledwi igra~ odbrane; igra~ ~iji je zadatak da zaustavi glavnog igra~a protivni~ke navale. 2. skr. v. auto-stoper. stopirati, stopiram, 3. l. mn. stopiraju i nesvr{. ‰v. stopŠ zaustavqati, zaustaviti, prekinuti, prekidati. svr{.

stopmou{n, -a m ‰engl. stop motion zaustaviti kretaweŠ stopirawe, zaustavqawe slike na televizoru (npr. kod sportskih prenosa). stora, -e ` ‰fr. storeŠ zavesa za prozor od prozirne tkanine. storija, -e ` ‰engl. story, ital. storiaŠ pri~a; doga|aj koji sluì kao tema za novinsku pri~u, reportaù. stornirati, storniram, 3. l. mn. storniraju svr{. i nesvr{. ‰ital. stornare suzbiti, skrenutiŠ ekon. ispraviti ve} ukwiènu stavku u kwigovodstvu, preneti na drugi ra~un; poni{titi, poni{tavati, obustaviti neki postupak. storno, -a m ‰ital. storno od stornare, v. storniratiŠ ekon. dovo|ewe u ispravno stawe otpisom pogre{no ukwiène stavke, prenos na drugi ra~un. stohastika, -e `, dat. i lok. stohastici ‰gr~. stochastike, v. stohasti~kiŠ ve{tina poga|awa; u~ewe o onome {to je verovatno, mogu}e. stohasti~ki, -a, -o ‰gr~. stochastikos ve{t u ciqawuŠ koji je u vezi sa stohastikom; verovatan; zavisan od slu~ajnosti. y stohasti~ka muzika muz. metod komponovawa u kojem se pri-

strabizam menom ra~una verovatno}e uvodi slu~ajnost u odre|ivawe svojstava muzi~ke strukture. strabizam, -zma m ‰nlat. strabismus od gr~. strabismos, prema strabos razrokŠ med. razrokost, zrikavost. strabizmometar, -tra m ‰v. strabizam, -metarŠ med. aparat za merewe strabizma, razrokosti. strabotomija, -e ` ‰gr~. strabos razrok, v. -tomijaŠ med. operativno le~ewe razrokosti. strada, -e ` ‰ital. stradaŠ put, drum. stradarij, -ija m ‰ital. stradarioŠ popis ulica, sve ulice u nekom gradu. stradivari, -ija = stradivarijus, -a m ‰ital. Stradivari, latinizovano u StradivariusŠ violina ili violon~elo koji je napravio Antonio Stradivari, italijanski graditeq guda~kih instrumenata (1644–1737) ili neko od wegovih potomaka. stradiot v. stratiot. stramboto, -a m ‰ital. strambottoŠ kwi`. ist. vrsta qubavne pesmice, posebno popularne u trubadurskoj poeziji, koja poti~e sa Sicilije, a sastoji se od osam jedanaestera~kih stihova. stramin, -ina m ‰lat. stramineus slamnati, prema stramen slamaŠ re{etkasto tkawe koje se najvi{e upotrebqava za unakrsni vez; gusto tkana pamu~na tkanina za papu~e. strangulacija, -e ` ‰lat. strangulatio, prema strangulare davitiŠ med. 1. davqewe, gu{ewe. 2. stezawe, ukle{tenost nekog organa ili dela organa. strangulirati, stranguliram, 3. l. mn. stranguliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. strangulareŠ (u)daviti, (u)gu{iti; prikle{titi; prigu{ivati, potiskivati. strangurija, -e ` ‰gr~. strangouria od stranx kap, ouron mokra}aŠ med. oteàno mokrewe koje prate bolovi. stratagem, -ema m ‰fr. stratageme od gr~. strategema, v. strategŠ 1. ratno lukavstvo. 2. fig. lukavstvo, majstorija, trik. strateg, -a i strateg, -ega m ‰gr~. strategos vojni zapovednik, prema stratos vojska, agein voditiŠ 1. poznavalac ve{tine ratovawa, vojskovo|a. 2. fig. onaj koji unapred planira.

stratoplan strategija i strategija, -e ` ‰gr~. strategia, prema strategos vojni zapovednikŠ voj. 1. nauka o ve{tini ratovawa koja istraùje uzajamne veze politi~kih, ekonomskih i ratnih elemenata pripremawa i vo|ewa rata; dugoro~ni plan vrhovne komande za postizawe pobede. 2. ekon. dugoro~no planirawe u radu nekog preduze}a. 3. fig. na~in na koji se postiè neki ciq. y strategijski i strate{ki. stratigrafija, -e ` ‰v. stratum, -grafijaŠ 1. geol. nauka koja se bavi opisivawem relativnog poloàja slojeva stena; istorijska geologija. 2. raspored slojeva na nekom mestu koje istraùju arheolozi. y stratigrafski. stratiot, -a m ‰gr~. stratiotes vojnikŠ ist. vojnik, obi~no najamnik, pla}enik u staroj srpskoj dràvi, kao i u Vizantiji. stratifikacija, -e ` ‰nlat. stratificatio, v. stratifikovatiŠ 1. geol. arheol. obrazovawe slojeva, taloèwe u slojeve, slojevitost, naslaganost. 2. lingv. dodavawe, taloèwe novih jezi~kih slojeva koji nastaju tokom vremena. stratifikovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. stratificare od stratum sloj, -ficare = facere ~initiŠ geol. slagati u slojeve, taloìti u slojevima; razgrani~iti slojeve. stratokomora, -e ` ‰v. strato(sfera), komoraŠ komora u kojoj su uslovi isti kao u stratosferi i koja sluì za pripremu kosmonauta. stratokumulus, -a m ‰nlat. stratocumulus, v. stratus, kumulusŠ meteor. vrsta okruglastog niskog oblaka, obi~no su pore|ani u grupe, naj~e{}e sivi s tamnijim delovima. stratonaut, -a m ‰v. strato(sfera), gr~. nautes mornarŠ avij. pilot koji je osposobqen i za letewe u stratosferu. stratonautika, -e `, dat. i lok. stratonautici ‰v. strato(sfera), nautikaŠ oblast nautike koja se bavi stratosferom i letovima u stratosferu. stratopauza, -e ` ‰v. stratum, pauzaŠ meteor. sloj vazduha u atmosferi na granici izme|u stratosfere (v.) i mezosfere (v.). stratoplan, -a m ‰v. strato(sfera), (aero)planŠ avij. avion za let u stratosferu.

1187

stratostat stratostat, -a m ‰v. strato(sfera), (aero)statŠ vazdu{ni balon posebno napravqen za dizawe u stratosferu. stratosfera, -e ` ‰v. stratum, sferaŠ meteor. sloj visoke atmosfere, od 9 do 50 km, u kojem se temperatura zna~ajno ne mewa ili lagano raste s visinom. stratum i stratum, -a m ‰lat. stratumŠ 1. geogr. sloj, naslaga; pokriva~, pokrivka. 2. anat. sloj }elija ili tkiva. stratus i stratus, -a m ‰lat. stratus prostrt od sternere prostiratiŠ meteor. vrsta niskih, {irokih oblaka sli~nih magli. stredl, -a m ‰engl. straddle opkora~itiŠ sp. tehnika u skoku uvis u kojoj skaka~ prelazi letvicu okrenut trbuhom ka woj. strejt, -a m ‰engl. straight pravŠ 1. onaj koji stupa u seksualne odnose s osobama suprotnog pola, heteroseksualac. 2. u pokeru, niz od pet karata razli~ite boje, kenta. strenxer, -a m (`. strenxerka, dat. i lok. strenxerki) ‰engl. strangerŠ àrg. stranac, tu|inac. strepitozo pril. ‰ital. strepitosoŠ muz. bu~no, burno, {umno, uzbudqivo. streptokinaza, -e ` ‰gr~. streptos uvijen, v. kin(eti~ki), -azaŠ med. enzim koji se dobija iz kulture hemoliti~kih streptokoka a koristi se za otpu{avawe zakre~enih krvnih sudova. streptokok, -a m, mn. streptokoki = streptokoka, -e ` ‰nlat. streptococcus, prema gr~. streptos uvijen, kokkos ko{tica, zrnceŠ biol. vrsta okruglih bakterija nanizanih u lanac koje izazivaju gnojewe i trovawe. streptokoka = streptokok. streptokokni, -a, -o ‰v. streptokokŠ koji se odnosi na streptokoke; koji je izazvan streptokokom. streptomicin, -ina m ‰gr~. streptos uvijen, v. -micinŠ farm. vrsta antibiotika kojim se le~e tuberkuloza, tifus, dizenterija i dr. bolesti. streptotrihoza, -e ` ‰gr~. streptos uvijen, gr~. thrix dlaka, v. -ozaŠ vet. zarazna bolest doma}ih ìvotiwa, izazvana bakterijom Streptothrix. stres, -a m, mn. stresovi ‰engl. stressŠ fizi~ki ili psihi~ki doìvqaj koji preoptere}uje i iscrpquje organizam.

1188

strimer stresni, -a, -o ‰v. stresŠ koji se odnosi na stres, koji je u vezi sa stresom. stresor, -a m ‰engl. stressorŠ ono {to uzrokuje nastanak stresa, uzro~nik stresa. streta, -e ` ‰ital. strettaŠ muz. brzi zavr{ni deo koncerata, operskih arija, ìvahni pasa` na zavr{etku. streto pril. ‰ital. strettoŠ muz. kratko, brzo, zbijeno. stre~, -a m ‰engl. stretch rastezatiŠ veoma rastegqiva tkanina s dodatkom sinteti~kih materijala, za ~arape, kupa}e kostime i drugo. stre~ing1, -a m ‰engl. stretching prema stretch rastezatiŠ metoda opu{tawa mi{i}a i ligamenata kojom se uspostavqa boqa cirkulacija i relaksirawe organizma, koja je postala popularna od 90-ih godina XX veka. stre~ing2 v. stre~. strigil, -ila m ‰lat. strigilisŠ ist. strugalica, naprava kojom su anti~ki atleti~ari posle takmi~ewa strugali prqav{tinu s tela a glumci uqe od maski. stridor, -a m ‰lat. stridorŠ {um pri disawu kod kojega se ~uje zvi`dawe. strije, strija ` mn. ‰lat. stria brazdaŠ fiziol. brazde koje se pojavquju na koì trbuha, bedara, dojki kod trudnica ili osoba koje se naglo ugoje. striker, -a m ‰engl. streaker, prema streak sevnuti, projuritiŠ osoba koja se bez ode}e kre}e na javnim mestima (obi~no iz protesta). striktan, -tna, -tno ‰lat. strictus od stringere stezatiŠ strog, jasno odre|en, ta~an, izri~it, iskqu~iv. striktno pril. ‰v. striktanŠ strogo, ta~no, odse~no, izri~ito, iskqu~ivo. striktnost, -osti ` ‰v. striktanŠ osobina onoga koji je striktan ili onoga {to je striktno. striktura, -e ` ‰lat. strictura, prema stringere stezati; vezatiŠ suàvawe, stezawe nekog prirodnog kanala u organizmu (crevnog kanala, mokra}ne cevi i sl.). strimer i strimer, -a m ‰engl. streamerŠ {tamp. àrg. naslov koji zauzima celu stranicu, krupan naslov.

striming striming, -a m ‰engl. streamingŠ ra~. otvarawe i pokretawe audio i video fajlova odmah po preuzimawu s Interneta. string, -a m, mn. stringovi ‰engl. string kanap, nitŠ 1. traka, uzica. 2. ènski kupa}i kostim napravqen od veoma uskih komadi}a tkanine. strip, stripa m, mn. stripovi ‰engl. (comic) stripŠ 1. pri~a koja je prikazana nizom slika uz tekstualne dijaloge i obja{wewa. 2. duga~ka uska traka koja sluì za identifikovawe vlasnika (na kreditnim karticama i sl.). striper, -a m ‰engl. stripperŠ mu{karac koji izvodi striptiz. stripovski i stripski, -a, -o ‰v. stripŠ koji se odnosi na strip; koji ima oblik stripa; koji je nalik na strip. striptiz, -iza m ‰engl. striptease od strip svu}i, tease zadirkivati, draìtiŠ ta~ka u no}nim lokalima kad se plesa~ica (re|e plesa~) polako i izazovno svla~i pred publikom, naj~e{}e uz pratwu muzike. striptizeta, -e ` = striptizerka, -e ` ‰v. striptizŠ plesa~ica koja izvodi striptiz. strip-{ou, -a m ‰engl. strip showŠ predstava u kojoj se izvodi striptiz. strihnin, -ina m ‰fr. strychnine od gr~. strychnos, naziv raznih biqakaŠ hem. veoma otrovan alkaloid (v.) koji se nalazi u semenu nekih biqaka i koji u malim koli~inama deluje na nervni sistem i izaziva uko~enost mi{i}a i smrt; nekad se koristio kao lek. strobiloidan, -dna, -dno ‰gr~. strobilos ~igra, v. -oidanŠ koji je nalik ~igri, ~igrast. strobilus, -a m ‰gr~. strobilos ~igraŠ 1. ~igra, zvrk. 2. bot. {i{arka. strobo-lampa, -e ` ‰v. stroboskop, lampaŠ tehn. lampa koja daje vi{estruko ponovqeni blesak, a u sinhronizaciji s kamerom omogu}ava da se snimaju objekti koji se kre}u velikim brzinama. strobo-rasveta, -e ` ‰v. stroboskopŠ tehn. osvetqewe koje se periodi~no pali i gasi da bi se postigli svetlosni efekti u diskotekama, klubovima, na koncertima i sl. stroboskop, -a m ‰gr~. strobos vrtlog, v. -skopŠ tehn. ure|aj za izu~avawe kretawa tela

strukturalizam koje se brzo kre}e ili vibrira, tako {to se periodi~nim osvetqavawem ili posmatrawem kretawa kroz {iroke otvore na pokretnom disku postiè utisak da se kretawe usporava ili zaustavqa u pravilnim razmacima. x stroboskopski. stroma, -e ` ‰gr~. stroma prostirka, madracŠ fiziol. osnovna supstancija nekog tkiva, naro~ito vezivnog tkiva `lezda. stroncijanit, -a i stroncijanit, -ita m ‰engl. strontianite, v. stroncijumŠ miner. staklasti mineral koji se koristi za stroncijumske preparate i u proizvodwi {e}era. stroncijum, -a i stroncij, -ija m ‰nlat. strontium, prema rudniku Strontian u [kotskojŠ hem. element, bledoùt metal sli~an kalcijumu, simbol Sr, rednog broja 38, upotrebqava se u pirotehnici. strofa i strofa, -e ` ‰gr~. strophe okretŠ kwi`. grupa od dva ili vi{e stihova koji su povezani zajedni~kom ritmi~kom organizacijom, intonacijom i rimom. strofantin, -ina m ‰v. strofantusŠ otrovni glikozid koji se dobija iz semena biqaka strofantus, upotrebqava se kao stimulans za srce. strofantus, -a m ‰nlat. strophanthus, prema strophe okret, anthos cvetŠ bot. vrsta tropskih biqaka koje se koriste u medicini. gr~.

strofika, -e `, dat. i lok. strofici ‰v. strofaŠ 1. kwi`. podela stihova na strofe. 2. kwi`. deo poetike koji izu~ava oblike strofa. strofulus, -a m ‰nlat. strophulus od gr~. strophosŠ med. ko`na bolest koja se javqa kod male dece, vrsta koprivwa~e. struktura, -e ` ‰lat. structura, prema structus od struere graditiŠ 1. na~in gra|ewa, sastav, sklop, ustrojstvo; raspored. 2. gra|evina, zgrada, tvorevina. strukturalan, -lna, -lno ‰nlat. structuralis, v. strukturaŠ 1. v. strukturni. 2. v. struktura-

listi~ki. strukturalizam, -zma m ‰v. strukturalan, -izamŠ pravac u savremenoj nauci koji zahteva da se ~iwenice jedne nau~ne oblasti prou~avaju kao elementi zavisni od celine (strukture) u koju su ukqu~eni.

1189

strukturalist(a) strukturalist(a), -e m, mn. strukturalisti (`. strukturalistkiwa) ‰v. strukturalizamŠ pristalica, pobornik strukturalizma. strukturalisti~ki, -a, -o ‰v. strukturalist(a)Š koji se odnosi na strukturalizam i na strukturaliste. strukturirati, strukturiram, 3. l. mn. strukturiraju svr{. i nesvr{. (nepr. struktuirati) ‰v. strukturaŠ dati, davati ne~emu strukturu, uobli~iti, uobli~avati. strukturni, -a, -o ‰v. strukturaŠ koji se odnosi na strukturu; koji je deo strukture, koji pripada strukturi. y strukturne formule hem. formule kojima se pokazuje na~in vezivawa atoma u molekulu; strukturna inflacija ekon. inflacija koja proizlazi iz same struktrue dràvne privrede. struma, -e ` ‰lat. strumaŠ med. uve}awe {titne `lezde koje nastaje usled nedostatka joda, gu{a. strumektomija, -e ` ‰v. struma, gr~. ektome isecaweŠ med. operativno uklawawe strume. strumitis, -a m ‰v. struma, -itisŠ med. zapaqewe uve}ane {titne `lezde. strumozan, -zna, -zno ‰nlat. strumosus, v. strumaŠ med. gu{av, {krofulozan. student, -a m, mn. studenti, gen. mn. studenata ‰lat. studens koji se trudiŠ u~enik, slu{alac na predavawima visokih {kola, visoko{kolac. studentarija, -e ` zb. ‰v. studentŠ pomalo ironi~an naziv za visoko{kolce, studente. studij, -a m ‰v. studijaŠ 1. v. studija. 2. v. studije. 3. v. studio. studija, -e ` ‰lat. studium, prema studere truditi se, zanimati seŠ 1. rasprava iz oblasti nauke i umetnosti. 2. lik. nacrt nekog umetni~kog dela, projekta. studije, -ija ` mn. ‰v. studijaŠ 1. bavqewe nekom naukom ili umetno{}u, istraìvawe, prou~avawe, u~ewe. 2. poha|awe visoke {kole, fakulteta, studirawe. studijski, -a, -o ‰v. studij; studioŠ 1. koji se odnosi na studije, studirawe, izu~avawe. 2. koji se odnosi na studio (2). y studijski boravak vreme provedeno na studijama ili na usavr{avawu u inostranstvu; studijsko puto-

1190

suahili vawe putovawe koje ima za ciq istraìvawe, prou~avawe, u~ewe. studio, -dija m ‰ital. studio od lat. studiumŠ 1. soba, prostorija u kojoj umetnici rade, ateqe. 2. prostorija u kojoj se izvode radio i televizijske emisije; prostorija tehni~ki opremqena za snimawe i za obradu zvuka i glasa. studiozan, -zna, -zno ‰lat. studiosus, v. studijŠ 1. duboko prou~en, pa`qivo izra|en, znala~ki, visoko stru~an. 2. marqiv, koji ozbiqno prilazi svakom problemu, koji temeqno prou~ava ne{to. studioznost, -i ` ‰v. studiozanŠ osobina onoga koji je studiozan ili onoga {to je studiozno. studirati, studiram, 3. l. mn. studiraju nesvr{. ‰lat. studere, v. studijŠ 1. bri`qivo istraìvati, izu~avati ne{to, prou~avati, pomno ispitivati. 2. poha|ati visoke {kole, u~iti za ispite na fakultetu. stupa, -e ` ‰sanskr. stupaŠ arhit. vrsta budisti~kog hrama u Indiji i susednim zemqama, s visokom kupolom. stupidan, -dna, -dno ‰lat. stupidusŠ 1. glup, tup, priglup. 2. med. umno ograni~en, zaostao. stupidarijum, -a i stupidarij, -ija m ‰v. stupidanŠ niz gluposti, spisak glupih izjava (u obliku teksta, kwiìce i sl.). stupidnost, -i ` ‰v. stupidanŠ 1. glupost, tupost. 2. med. umna ograni~enost, blesavost. stupor, -a m ‰lat. stupor, prema stupere zapawiti, o{amutitiŠ 1. med. uko~enost, utrnulost, obamrlost, neosetqivost; du{evno oboqewe koje se manifestuje odsustvom voqe. 2. preneraènost, zaprepa{}enost. y katatoni~ki stupor totalna i trajna uko~enost; sudski stupor nagla psihi~ka i motori~ka uko~enost koje zahvata neke optuènike nakon izricawa presude. stuprator, -a m ‰lat. stuprator, v. stuprumŠ prav. silovateq. stuprum, -a m ‰lat. stuprumŠ silovawe, obquba, blud. su, sua m ‰fr. souŠ ist. u nekada{woj Francuskoj, nov~i} od pet santima (1/20 franka). suahili v. svahili.

subsub-, sup- ‰lat. subŠ predlog koji u sloènicama ima zna~ewa: 1. za prostor: pod, ispod, do, u. 2. za vreme: oko, ba{ pred, odmah posle. 3. za stawe: pod-, donekle, nepotpuno. subakutan, -tna, -tno ‰nlat. subacutus, v. sub-, akutanŠ med. koji se ne razvija iznenada, naglo, koji se javqa sa umerenom temperaturom (o groznici). subalimentacija, -e ` ‰nlat. subalimentatio, v. sub-, alimentacijaŠ med. nepravilna ishrana, nedovoqno uno{ewe hrane koja je potrebna da organizam normalno funkcioni{e. subalpski, -a, -o ‰v. sub-Š koji postoji, ìvi, raste u podno`ju Alpa, podalpski. subalteran, -rna, -rno ‰lat. subalternusŠ koji je niè vrste, koji je drugorazredan po odlikama, minoran, mawe zna~ajan. subalternacija, -e ` ‰nlat. subalternatio, v. subalteranŠ zavisnost, podre|enost, pot~iwenost. subarenda, -e ` ‰nlat. subarrenda, v. sub-, arendaŠ ekon. predaja ve} zakupqenog imawa nekom drugom u arendu, pod zakup; zajam koji pravno ili fizi~ko lice predaje drugome na otplatu. subarendator, -a m ‰nlat. subarrendator, v. subarendaŠ podzakupac. subarkti~ki, -a, -o ‰v. sub-, ArktikŠ geogr. koji se nalazi u blizini polarnih krajeva, na prelazu iz umerenog u arkti~ki pojas. subatomski, -a, -o ‰v. sub-, atomskiŠ fiz. koji je mawi od atoma. y subatomska ~estica svaka ~estica mawa od atoma (elektron, proton itd.). subaciditet, -eta m ‰nlat. subaciditas, v. sub-, aciditetŠ med. slaba, smawena koli~ina kiseline. suba{a, -e ` ‰tur. subas›Š ist. 1. gradski nadzornik u Turskom carstvu. 2. predstavnik dahijske vlasti u selima Srbije pred Prvi srpski ustanak. subvencija, -e ` ‰lat. subventio prema subvenire pomo}iŠ jednokratna ili vi{ekratna pomo} dràve nekoj instituciji ili pojedincima, pomo}, pripomo}; up. dotacija. subvencionisan, -a, -o ‰v. subvencijaŠ nov~ano pomognut od dràve; koji se izdràva od subvencija.

subjektivan subvencionisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰v. subvencijaŠ dati, davati pomo} u novcu, nov~ano pomagati. subverzivan, -vna, -vno ‰nlat. subversivus prema subvertere zbaciti, sru{itiŠ koji predstavqa subverziju, koji je sklon subverziji, ru{ila~ki, buntovan, prevratni~ki. subverzija, -e ` ‰lat. subversio, prema subvertere zbaciti, sru{itiŠ ru{ewe vaè}ih vrednosti i postoje}eg stawa u dru{tvu iznutra. subdermalan, -lna, -lno ‰v. sub-, gr~. derma koàŠ anat. potko`ni. subdominanta, -e ` ‰v. sub-, dominantaŠ muz. ~etvrti stupaw durske ili molske lestvice. subduralan, -lna, -lno ‰v. sub-, lat. durus tvrdŠ anat. koji se nalazi ispod tvrde mo`dane opne (naj~e{}e krvni podliv, hematom). suberizacija, -e ` ‰nlat. suberisatio, prema lat. suber plutaŠ bot. pretvarawe u plutu, oplutavawe. suberit, -ita m ‰lat. suber plutaŠ tehnol. ve{ta~ki proizvod od izmrvqene plute i lepka, koji je tvr|i od plute. suberoza, -e ` ‰nlat. suberosis, prema lat. suber plutaŠ med. profesionalna bolest kod osoba koje udi{u pra{inu, piqevinu od plute. suberozan, -zna, -zno ‰v. suberozaŠ koji boluje od suberoze. subito pril. ‰ital. subitoŠ muz. odmah, bez ~ekawa, naglo. subjek(a)t, -kta m, mn. subjekti, gen. mn. subjekata ‰lat. subiectum ono {to je podmetnuto, kalk prema gr~. hypokeimenonŠ 1. a. osoba koja je nosilac radwe, stawa ili zbivawa. b. osoba uop{te. 2. a. psih. nosilac svojstava i doìvqaja. b. filoz. bi}e koje spoznaje i deluje. 3. gram. re~ ili sintagma koja ozna~ava vr{ioca radwe u re~enici, o kojem govori predikat. 4. fig. osoba, tema, predmet, projekat o kojem se raspravqa. y pravni subjek(a)t fizi~ka ili pravna osoba kao nosilac nekog prava. subjekatski, -a, -o ‰v. subjek(a)tŠ gram. koji se odnosi na subjekat; koji ima funkciju subjekta. subjektivan, -vna, -vno ‰lat. subiectivusŠ 1. a. koji promatra, raspravqa, rasu|uje sa svog stanovi{ta ili iz ugla sopstvenog interesa.

1191

subjektivizam b. koji nije objektivan, koji je pristrasan. 2. koji se odnosi na subjekat, koji pripada subjektu, koji sadrì subjekat. y subjektivno pravo ovla{}ewe koje imaju pojedini pravni subjekti. subjektivizam, -zma m ‰v. subjektivanŠ 1. filoz. teorija po kojoj je celo saznawe subjektivno, i stoga su wegove mogu}nosti ograni~ene. 2. razg. izno{ewe neobjektivnog, iskqu~ivog, pristrasnog mi{qewa. subjektivizirati, subjektiviziram, 3. l. mn. subjektiviziraju i subjektivizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. subjektivanŠ u~initi ne{to subjektivnim; posmatrati, gledati sa svog stanovi{ta. subjektivizovati v. subjektivizirati. subjektivist(a), -e m, mn. subjektivisti ‰v. subjektivanŠ onaj koji subjektivno gleda na probleme; pristalica subjektivizma. subjektivnost, -i ` ‰v. subjektivanŠ 1. osobina onoga koji je subjektivan, onoga {to je subjektivno. 2. fig. pristrasnost, neobjektivnost. subjekcija, -e ` ‰lat. subiectio podmetaweŠ 1. podlo`nost, pot~iwenost. 2. ret. pitawe koje govornik sam sebi postavqa, pa na wega sam i odgovara. subjunktiv ‰lat. subiunctivus, prema subiunctus pridodat od subiungere pridodatiŠ v. konjunktiv. subjunktivan ‰v. subjunktivŠ v. konjunktivan. subkategorija v. supkategorija. subkultura v. supkultura. subkutan v. supkutan. subliman, -mna, -mno ‰lat. sublimisŠ 1. uzvi{en, veli~anstven, plemenit. 2. koji izaziva strahopo{tovawe. sublimat, -ata m ‰lat. sublimatum, v. sublimacijaŠ hem. 1. proizvod sublimacije. 2. ìvin hlorid, veoma otrovno jediwewe, upotrebqava se za dezinfekciju i u hemijskoj analizi. sublimativan, -vna, -vno ‰v. sublimacijaŠ koji sublimira; koji se odnosi na sublimaciju. sublimacija, -e ` ‰lat. sublimatio uzvisivawe, prema sublimus uzvi{enŠ 1. hem. prelazak ~vrstog tela u paru bez prolaska kroz te~nu

1192

subnormalan fazu. 2. psih. nesvesno preusmeravawe primarnih, instinktivnih nagona i potreba prema vi{im ciqevima. 3. fig. oplemewivawe, uzdizawe, idealizovawe. subliminalan, -lna, -lno ‰engl. subliminal, v. sub-, lat. limen pragŠ psih. koji se nalazi ispod praga svesti odnosno percepcije; koji neopaèno deluje na psihu. sublimirati v. sublimisati. sublimisati, -mi{em i sublimirati, sublimiram, 3. l. mn. sublimiraju svr{. i nesvr{. ‰klat. sublimare uzvisiti, prema sublimus uzvi{enŠ 1. (iz)vr{iti sublimaciju (1). 2. pretvoriti, pretvarati u ne{to vi{e, uzvi{eno. 3. fig. dati ne~emu uzvi{en izgled, idealizovati. sublingvalan, -lna, -lno ‰nlat. sublingualis, v. sub-, lat. lingua jezikŠ anat. koji se nalazi pod jezikom, podjezi~an. sublicitacija, -e ` ‰nlat. sublicitatioŠ trg. ustupawe najjeftinijem ponu|a~u. sublokacija, -e ` ‰nlat. sublocatio, v. sub-, lokacijaŠ trg. podzakup. subluksacija, -e ` ‰nlat. subluxatio, v. sub-, luksacijaŠ med. nepotpuno, delimi~no i{~a{ewe zgloba, polui{~a{ewe. sublunaran, -rna, -rno ‰nlat. sublunaris, v. sub-, lunaŠ 1. koji se nalazi pod Mesecom. 2. fig. zemaqski, ovozemaqski, prolazan. submandibularan, -rna, -rno ‰v. sub-, mandibulaŠ anat. koji je ispod vilica, podvili~ni. submisivan, -vna, -vno ‰nlat. submissivus, prema submittere pot~initiŠ pokoran, poslu{an, pot~iwen. submisija, -e ` ‰lat. submissio, prema submittere pot~initi, podnetiŠ 1. pot~iwavawe voqi, autoritetu ili sudovima druge osobe; pokornost, poslu{nost. 2. pristanak, prihvatawe. 3. prav. posno{ewe predloga; javna ponuda, predlog. submisionizam, -zma m ‰v. submisija, -izamŠ psih. karakterna osobina slabih, labilnih osoba koje traè za{titu i oslonac. subnormalan, -lna, -lno ‰v. sub-, normalanŠ psih. koji je po psihi~kim sposobnostima, naro~ito po inteligenciji, ispod normale; delimi~no du{evno zaostao.

subnoutbuk subnoutbuk, -a m ‰engl. subnotebook, v. noutbukŠ ra~. mali ra~unar na preklapawe (mawi od laptopa) koji se moè nositi. suboksid, -ida m ‰v. sub-, oksidŠ hem. stepen oksidacije nekog metala koji sadrì mawe kiseonika nego baza tog metala. suborbitalan, -lna, -lno ‰v. sub-, orbitaŠ koji je ispod orbite, podorbitalan. subordinacija, -e ` ‰srlat. subordinatio od subordinare podreditiŠ 1. pot~iwenost, pot~iwavawe; podre|enost ne~ijem autoritetu, zavisnost od onoga ko je vi{i po ~inu. 2. gram. zavisnost re~enica; hipotaksa. subordinirati, subordiniram, 3. l. mn. subordiniraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. subordinareŠ 1. stavqati, staviti pod kontrolu; podrediti, podre|ivati, pot~initi, pot~iwavati. 2. smatrati ne{to mawe va`nim, zanemariti ne{to. sub pena v. sub poena. subperiodizacija, -e ` ‰v. sub-, periodizacijaŠ podela na mawa (kra}a) razdobqa od onih dobijenih periodizacijom. subpolaran, -rna, -rno ‰v. sub-, polarniŠ geogr. koji se nalazi u blizini pola. subreta, -e ` ‰fr. soubrette od prov. soubreto drska, lukavaŠ muz. sopranska uloga u opereti, komi~noj operi ili vodviqu, naj~e{}e uloga sobarice. subrogacija, -e ` ‰srlat. subrogatio, prema lat. subrogare imenovati nekoga za zamenikaŠ prav. zamena jedne osobe drugom, postavqawe na mesto drugoga, stupawe u ne~ija prava. suvenir, -ira m ‰fr. souvenir uspomenaŠ predmet koji se kupuje na putovawima, za uspomenu. suveren, -a, -o ‰fr. souverainŠ 1. koji samostalno vlada, nezavisan. 2. koji je vrhunski po mo}i ili poloàju. 3. fig. koji ne~im potpuno vlada (znawem, ve{tinom i sl.). suveren, -ena m ‰fr. souverainŠ najvi{i nosilac vrhovne vlasti u dràvi, vladar. suverenitet, -eta m ‰fr. souverainete, v. suverenŠ potpuna, apsolutna vlast vladara, dràve ili naroda na sopstvenoj teritoriji; nezavisnost takve vlasti u odnosu na spoqa{we uticaje.

suicidologija suverenost, -osti ` ‰v. suverenŠ 1. osobina onoga koji je suveren, onoga {to je suvereno. 2. najvi{a vlast, oznaka neograni~ene vlasti. sugerisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰lat. suggerereŠ 1. uticati na ne~ije mi{qewe ili na namere. 2. predloìti, predlagati. sugestibilan, -lna, -lno ‰nlat. suggestibilis, v. sugestijaŠ koji je podloàn sugestiji i sugestivnosti, koji se povodi za tu|im mi{qewem, povodqiv. sugestibilnost, -i ` ‰v. sugestibilanŠ stawe onoga koji je sugestibilan; izrazita prijem~ivost za uticaje drugih. sugestivan, -vna, -vno ‰nlat. suggestivus, v. sugestijaŠ koji je sposoban da izazove odre|eno raspoloèwe ili stvori uverewe kod drugoga; ubedqiv, upe~atqiv. sugestivnost, -i ` ‰v. sugestivanŠ 1. osobina onoga koji je sugestivan ili onoga {to je sugestivno; ubedqivost. 2. sposobnost da se uti~e na druge qude. sugestija, -e ` ‰srlat. suggestio, prema lat. suggerere izneti, ukazatiŠ 1. mo} uticaja na druge osobe. 2. ono {to je sugerisano, predlog, podsticaj. 3. podse}awe na ne{to, prizvuk, nagove{taj. sudoku, -ua m ‰jap. sudokuŠ enigmatska igra s popuwavawem kvadrata od 9 puta 9 poqa, pri ~emu se u svakom horizontalnom i vertikalnom redu moraju javiti sve cifre od 1 do 9. suzafon, -a m ‰engl. sousaphone, prema ameri~kom kompozitoru koji ga je konstruisao (John Philip Sousa, 1854–1932)Š muz. limeni duva~ki instrument basovskog registra, koji se nosi preko ramena. sui generis ‰lat. sui generisŠ svojevrstan, osoben. suicid, -a i suicid, -ida m ‰nlat. suicidium od lat. sui sebe, v. -cidŠ samoubistvo. suicidan, -dna, -dno ‰v. suicidŠ koji je sklon samoubistvu, samoubila~ki raspoloèn. suicidnost, -i ` ‰v. suicidanŠ osobina onoga koji je suicidan, sklonost ka samoubistvu. suicidologija, -e ` ‰v. suicid, -logijaŠ nau~na disciplina koja izu~ava uzroke samoubistava i na~ine wihovog suzbijawa, spre~avawa.

1193

sujeta sujeta, -e ` ‰rus. suetaŠ izraèna briga za sebe i svoje vrednosti, ta{tina, ispraznost, samoqubqe. sujetan, -tna, -tno ‰v. sujetaŠ ta{t, samoqubiv. sujetnost, -osti ` ‰v. sujetanŠ osobina onoga koji je sujetan. sujolxija, -e m ‰tur. suyolcu od su voda, yol putŠ pokr. stru~wak za izgradwu i popravqawe vodovoda. suk, -a m ‰ar. suqŠ pokrivena pijaca u orijentalnim gradovima, bazar, bezistan. sukladan, -dna, -dno ‰rus. sukladnáèŠ 1. mat. kongruentan. 2. koji je sli~an drugom, koji odgovara kome ili ~emu (~e{}e u upotrebi u hrv.). sukladnost, -osti ` ‰v. sukladanŠ mat. relacija izme|u podskupova neke ravni koji se mogu izometrijom preslikati jedan u drugi, kongruencija (~e{}e u upotrebi u hrv.). Sukot, -a m ‰hebr. SukkothŠ rel. starojevrejski praznik koji se praznovao 10 dana u ranu jesen, u znak zahvalnosti za ètvu; za to vreme se ìvelo u kolibama od grawa u spomen na nomadski ìvot Jevreja pre dolaska u Palestinu. sukre, -a m ‰{p. sucre, prema A. H. Sukreu (Antonio Jose Sucre), prvom predsedniku BolivijeŠ bank. nov~ana jedinica u Ekvadoru. sukuba = sukubus (v.). sukubus, -a m = sukuba, -e ` ‰klat. succuba, succubusŠ mitol. èna demon koja stupa u seksualne odnose sa usnulim qudima. sukulenta, -e `, gen. mn. sukulenata ‰klat. succulentus so~an od sucus sok, sr`Š bot. vrsta biqke (npr. kaktus) s mesnatim i so~nim tkivom, sposobnim da sa~uva vodu na suvim stani{tima. sukulencija ‰klat. succulentia, v. sukulentaŠ so~nost, hranqivost. sukus, -a m ‰lat. sucus sokŠ sr`, bit, su{tina. sukusoran, -rna, -rno ‰lat. succussus od succutere potrestiŠ koji potresa, drma. sukcesivan, -vna, -vno ‰nlat. successivus prema lat. succedere slediti, nizati seŠ koji se odvija, dolazi jedan za drugim, uzastopno, u vi{e navrata.

1194

sulfid sukcesivnost, -i ` ‰v. sukcesivanŠ osobina ili stawe onoga {to je sukcesivno, nizawe, uzastopnost, sled. sukcesija, -e ` ‰lat. successioŠ 1. nizawe, re|awe, nastavqawe. 2. prav. prelazak, prenos prava s jednog nosioca na drugog, nasle|ivawe. 3. biol. uzastopno smewivawe razli~itih ìvotnih zajednica na istom stani{tu tokom procesa prilago|avawa novostvorenim uslovima. sukcesor, -a i sukcesor, -a m ‰lat. successorŠ onaj koji nekoga nasle|uje na poloàju ili po pravima, naslednik. sukcinati, sukcinata m mn. (jd. sukcinat, -ata) ‰fr. succinate, prema lat. succinum }ilibarŠ hem. soli i esteri }ilibarske kiseline. suligen, -a m ‰tur. sulugenŠ hem. jarka crvena boja sli~na cinoberu, koja se koristila za {minkawe i u slikarstvu. sultan, -ana m ‰tur. sultan od arap. sultanŠ 1. ist. titula osmanskih careva od XIII veka. 2. ime za vladara u nekim islamskim zemqama. x sultanski. sultana, -e ` ‰ar. sultana, v. sultanŠ 1. ukras na kapi. 2. vrsta turske ènske haqine. sultanija, -e ` ‰tur. sultaniye od ar. sultaniyya carskaŠ 1. sultanova èna. 2. sultanova k}i. sulundar, -ara = sulunar, -ara m ‰tur. silindir, od gr~. kylindros (v. cilindar) ili od ngr~. soulenari prema solen cevŠ limena okrugla cev kroz koju izlazi dim iz pe}i, ~unak. sulfamidi, sulfamida m mn., jd. sulfamid, gen. sulfamida ‰lat. sulphur sumpor, v. amidŠ farm. jediwewa koja sadrè sumpor i azot, upotrebqavaju se kao lekovi protiv bakterija. sulfat, -a m ‰lat. sulphur sumporŠ hem. so sumporne kiseline. sulfatijazol, -ola m ‰lat. sulphur sumpor, gr~. theion sumpor, v. azotŠ farm. vrsta sulfamida, lek protiv infekcija izazvanih gonokokama, streptokokama, stafilokokama i sl. sulfatni, -a, -o ‰v. sulfatiŠ koji sadrì sulfate, koji se sastoji od sulfata. sulfid, -ida m ‰lat. sulphur sumporŠ hem. jediwewe metala i sumpora, so sumporvodoni~ne kiseline.

sulfidni sulfidni, -a, -o ‰v. sulfidŠ koji sadrì sulfide, koji se sastoji od sulfida. sulfit, -ita m ‰lat. sulphur sumporŠ hem. so sumporaste kiseline. sulfonamidi v. sulfamidi. sulfonat, -ata m ‰nem. Sulfon, v. -atŠ hem. so sulfonske kiseline, naj~e{}e se koristi kao deterxent. sulfonski, -a, -o ‰nem. Sulfon prema lat. sulphur sumporŠ hem. koji sadrì jednovalentnu kiselu grupu SO2H. y sulfonska kiselina organska kiselina dobijena od sumporne kiseline, upotrebqava se za proizvodwu boja, lekova, fenola i dr. sulc, -a m ‰nem. Sulz, SulzeŠ 1. pihtijasta masa dobijena ukuvavawem vo}a, èle. 2. pihtija, aspik. suma, -e ` ‰lat. summa od summus najvi{iŠ 1. broj koji se dobija sabirawem, zbir. 2. odre|ena koli~ina novca, svota, iznos. 3. fig. ukupnost, skup, su{tina; vrhunac, najvi{a ta~ka. y suma sumarum [lat., dosl. zbir zbirova] sve u svemu, jednom re~i, na kraju krajeva. sumabilnost, -i ` ‰srlat. summabilis, v. sumiratiŠ osobina istoimenih veli~ina da se mogu me|usobno sabirati, sabirqivost. sumand, -a m ‰lat. summandus, v. sumiratiŠ sabirak. sumaran, -rna, -rno ‰nlat. summarius od lat. summa, v. sumaŠ 1. koji je dobijen kao zbir. 2. saèt, dat u osnovnim crtama, ukratko izloèn. sumaren, -ena m ‰fr. sous-marinŠ voj. podmornica. sumatr(a)izam, -zma m ‰prema pesmi Sumatra M. CrwanskogŠ kwi`. pesni~ki pravac blizak ekspresionizmu i ruskom futurizmu, dvadesetih godina pro{log veka: shvatawe sveta u kojem vlada dubqi kosmi~ki zakon i smisao. sumacija, -e ` ‰srlat. summatioŠ mat. sabirawe, zbrajawe. sumirati, sumiram, 3. l. mn. sumiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. summare, prema lat. summa sumaŠ 1. sabrati, sabirati, zbrajati. 2. saèti, zakqu~ivati. sumo, -a m ‰jap. sumoŠ sp. tradicionalno japansko rvawe u kome u~estvuju izuzetno te{ki

supi krupni borci i u kome je ciq da se protivnik istera iz obeleènog kruga na borili{tu. sumotori, -ija m ‰v. sumoŠ sp. takmi~ar u sumo rvawu, sumo-rva~. sumpor i sumpor, -a m ‰lat. sulphur, sulfurŠ hem. element, atomski broj 16, simbol S, nemetal ùte boje, koristi se u industriji gume, za proizvodwu {ibica, u le~ewu ko`nih bolesti i dr. y sumpor-dioksid bezbojan gas o{trog mirisa, SO2, {tetno deluje na organe za disawe; upotrebqava se za beqewe, dezinfekciju i drugo. sumporisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. sumporŠ 1. zapra{ivati lozu sumpornim prahom. 2. izloìti sumpornom dimu vo}e pre ostavqawa za zimnicu, ili vinsku burad pre pretakawa, radi dezinfekcije. sumporni, -a, -o i sumporni, -a, -o ‰v. sumporŠ koji se odnosi na sumpor, koji je od sumpora. y sumporna kiselina bezbojna, veoma korozivna kiselina, H2SO4, sa mnogo raznovrsnih upotreba u industriji. sumpcija, -e ` ‰lat. sumptioŠ 1. uzimawe. 2. log. pretpostavka, premisa. suna, -e ` ‰ar. sunnaŠ tradicionalni muslimanski zakoni za koje se tvrdi da su zasnovani na Muhamedovim re~ima i postupcima, ali nisu neposredno pripisani Muhamedu. sun|er, -a m ‰tur. sungerŠ zool. vodena ìvotiwa iz reda Spongia (Porifera) sa sesilnim na~inom ìvota, spu`va. 2. osu{eni skelet takve ìvotiwe koje se koristi za prawe i brisawe. sun|erast, -a, -o ‰v. sun|erŠ koji je nalik na sun|er, koji je pun rupica, {upqikav. sunet, -a m ‰tur. sunnet od ar. sunnaŠ 1. v. suna. 2. sune}ewe (obrezivawe penisa po verskim propisima); v. sunetiti. sunetiti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. sunetŠ obrezati, obrezivati mu{ku decu (kod muslimana). suniti, -ita m mn., jd. sunit ‰ar. sunna obi~aj, navikaŠ pripadnici najbrojnije islamske struje koja je konzervativna i relativno tolerantna, a zastupa tradicionalisti~ko u~ewe po kojem su posledwa sveta re~ Kuran i Muhamed; up. {iiti. x sunitski. sup- v. sub-.

1195

supa supa i supa, -e ` ‰fr. soupeŠ te~no jelo od kuvanog mesa, povr}a i za~ina, bistra ~orba. supentopf, -a m ‰nem. Suppentopf prema Topf posudaŠ ~inija za supu. super1 indekl. ‰lat. super iznad, prekoŠ fam. 1. prid. izvrstan, odli~an, divan. 2. pril. sjajno, odli~no. super2, -a m ‰v. super1Š v. super-benzin. super- ‰lat. super iznad, prekoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ne{to {to je iznad ostalog, ne{to vrhunsko; ne{to izraèno ili zastupqeno u najve}oj meri. superarbitraà, -e ` ‰v. super-, arbitraàŠ naknadna arbitraà, dopunsko mi{qewe ili presuda o nekom problemu (u pravu, medicini). superarbitrijum, -a m ‰nlat. superarbitriumŠ prav. odluka, re{ewe u vi{oj instanci, najvi{a odluka. superaciditet, -eta m ‰v. super-, aciditetŠ med. vi{ak kiseline u èluda~nom soku. super-benzin, super-benzina m (uob. super, -a) ‰nem. SuperbenzinŠ benzin vi{e oktanske vrednosti od regularnog. superveleslalom, -a m ‰v. super-, veleslalomŠ sp. disciplina alpskog skijawa na stazi spusta koja ima mawi broj kapija nego kod slaloma i veleslaloma. supervelter, -a m ‰v. super-, velterŠ sp. kategorija u profesionalnom boksu izme|u veltera i sredwe kategorije (od 66,7 do 68,9 kg). supervizija, -e ` ‰srlat. supervisio, v. super-, visio prema videre videtiŠ 1. kontrola i nadgledawe poslova, radwi i sl. 2. ekon. detaqna revizija bankarskog poslovawa i mera za poboq{awe poslovawa. supervizor, -a m ‰srlat. supervisorŠ onaj koji nadgleda rad drugih, kontrolor, nadzornik. supergrupa, -e ` ‰v. super-, grupaŠ muzi~ka grupa, obi~no rok, sastavqena od vrlo cewenih i popularnih muzi~ara koji su ugled i slavu stekli u drugim grupama. superdividenda, -e ` ‰v. super-, dividendaŠ finans. deo dividende koji se, kad se pokriju ostali tro{kovi, ispla}uje kao vi{ak akcionarima.

1196

superlativnost superdrednot, -ota m ‰engl. superdreadnought, v. super-, drednotŠ ist. pom. te{ki bojni brod sa topovima, kakav se upotrebqavao tokom rata 1914–1918. super-ego, -a m ‰v. super-, egoŠ psih. prema psihoanalizi, nad-ja, onaj deo psihi~kog aparata koji kontroli{e ego (ja) i id (ono); stepen svesti o prihva}enim moralnim na~elima, savest. superinfekcija, -e ` ‰v. super-, infekcijaŠ nova infekcija u ve} zaraènom organizmu, izazvana drugim patogenim uzro~nicima. med.

superior, -a m ‰lat. superior vi{i, prema superus gorwiŠ kat. poglavar samostana, misije ili kalu|erskog reda, na(d)stojnik. superioran, -rna, -rno ‰lat. superior vi{i, prema superus gorwiŠ 1. a. koji nadma{uje druge svojim vrlinama i sposobnostima; zna~ajniji, vredniji; nadmo}an. b. koji ima vi{i rang, ve}i autoritet ili zvawe. 2. a. samouveren, ohol, bahat. b. koji je naizgled indiferentan prema nevoqi, bolu i sl. supr. inferioran. superiornost, -i ` ‰v. superioranŠ osobina onoga koji je ili onoga {to je superiorno; nadmo}nost, prevaga; supr. inferiornost. superkompenzacija, -e ` ‰v. super-, kompenzacijaŠ 1. biol. proces oporavka organizma posle dugotrajnih iscrpquju}ih napora. 2. psih. svesni ili nesvesni napor da se nadoknade i prevazi|u stvarni ili zami{qeni telesni ili duhovni nedostaci. superkompjuter, -a m ‰v. super-, kompjuterŠ ra~. klasa veoma jakih kompjutera sa vi{e centralnih procesora, s velikom memorijom, kapaciteta do 10 000 000 operacija u sekundi. superlativ, -a m ‰klat. superlativus od lat. superferre, superlatus nositi uvisŠ 1. najvi{i stepen pore|ewa. 2. gram. tre}i stepen komparacije prideva; up. komparativ. z govoriti (o kome ili ~emu) u superlativu mnogo hvaliti koga, govoriti o ~emu sve najboqe. superlativan, -vna, -vno ‰v. superlativŠ 1. koji je na najvi{em stepenu, prvorazredan, odli~an, nenadma{an. 2. gram. koji se odnosi na superlative; koji ima vrednost superlativa. superlativnost, -i ` ‰v. superlativanŠ osobina, svojstvo onoga {to je superlativno.

supermarket supermarket, -a m ‰engl. supermarketŠ velika prodavnica hrane i drugih proizvoda u kojoj se kupci sami posluùju, na principu samoposluge. supermen, -a m ‰engl. superman, prevod Ni~eovog izraza ÜbermenschŠ àrg. ~ovek nadqudskih sposobnosti, sposoban za najopasnije i najhrabrije poduhvate, nat~ovek; junak istoimenog stripa i filmova snimqenih po wemu. supermodel, -modela ` ‰engl. supermodel, v. super-, modelŠ veoma poznata i odli~no pla}ena, vrhunska manekenka. supernova, -e ` ‰v. super-, novaŠ astron. nova (v.) izuzetne snage, koja naglo poja~ava svoje zra~ewe i do milijardu puta. superovulacija, -e ` ‰v. super-, ovulacijaŠ fiziol. hormonski izazvano pove}awe broja jajnih }elija u toku ovulacije. superoksid, -ida m ‰v. super-, oksidŠ hem. 1. stepen oksidacije molekula koji sadrì vi{e kiseonika nego baza a mawe nego kiselina. 2. v. peroksid. superordiniran, -a, -o ‰v. super-, ordiniratiŠ pretpostavqen, nadre|en. y superordinirani pojam log. pojam pod ~ijim obimom leè obimi drugih pojmova. superpozicija, -e ` ‰fr. superposition, v. super-, pozicijaŠ 1. stavqawe ne~ega preko ne~eg drugog, dodavawe, nadogra|ivawe. 2. geol. pravilo po kome su najstariji slojevi oni koji su najniì, a najmla|i oni najvi{i. 3. ist. arhit. pravilo u anti~koj arhitekturi da se stubovi podiù vertikalno, jedan iznad drugog, na vi{e spratova. superponirati, superponiram, 3. l. mn. superponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. superponereŠ staviti, stavqati ne{to iznad, preko ne~ega. superprelevman, -ana m ‰v. super-, prelevmanŠ ekon. za{tita doma}e proizvodwe visokim porezom na uvozne proizvode. superprovodqivost, -osti ` ‰v. super-Š fiz. sposobnost nekih metala ohla|enih do blizine apsolutne nule da provode elektri~nu energiju gotovo bez ikakvog otpora. superprofit, -ita m ‰v. super-, profitŠ ekstraprofit, zna~ajno pove}an profit.

superte{ki superrevidirati, superrevidiram, 3. l. mn. superrevidiraju svr{. i nesvr{. ‰v. super-, revidiratiŠ (iz)vr{iti superreviziju. superrevizija, -e ` ‰v. super-, revizijaŠ 1. ponovni pregled; revizija na vi{em nivou. 2. tipogr. posledwi pregled sloga pre {tampawa. superrevizor, -a m ‰v. super-, revizorŠ glavni nadzornik, onaj koji vr{i superreviziju. supersaturacija, -e ` ‰v. super-, saturacijaŠ hem. presi}enost, prezasi}enost. supersenzibilan, -lna, -lno ‰v. super-, senzibilanŠ koji prevazilazi qudska ~ula, nat~ulan. supersoni~an, -~na, -~no ‰engl. supersonic, v. super-, lat. sonus zvukŠ 1. koji ima vi{u frekvenciju nego {to moè da registruje qudsko uho. 2. koji se odnosi na brzine ve}e od zvuka. 3. koji se kre}e nadzvu~nom brzinom. y supersoni~na brzina nadzvu~na brzina, ve}a od brzine zvuka; supersoni~ni avion avion koji leti nadzvu~nom brzinom. superstar, -a m ‰engl. superstar, v. super-, starŠ àrg. izuzetno popularna li~nost iz javnog ìvota, glumac, peva~, autor, voditeq, sportista i sl. supersticija, -e ` ‰lat. superstitioŠ verovawe u delovawe natprirodnih sila, praznoverje. superstrat, -a m ‰v. super-, stratumŠ 1. lingv. jezik uveden kao zvani~ni na podru~ju drugog jezika, na ~iju strukturu uti~e; up. supstrat. 2. soc. sloj koji dolazi na stari sloj (novi obi~aji, novo stanovni{tvo). superstruktura, -e ` ‰v. super-, strukturaŠ 1. gorwi deo gra|evine, nadgradwa. 2. v. suprastruktura. supertanker, -a m ‰v. super-, tankerŠ pom. brod, tanker velike zapremine (i do 500.000 bruto registarskih tona). supertvr|ava, -e ` ‰kalk od engl. Superfortress od super (flying) fortressŠ voj. àrg. vrsta ratnog aviona (lete}a tvr|ava, ameri~ki bombarder B-52). superte{ki, -a, -o ‰v. super-Š àrg. veoma teàk, predebeo. y superte{ka kategorija sp. teìnska kategorija za boksere amatere preko 91 kg.

1197

superfetacija superfetacija, -e ` ‰nlat. superfetatio od lat. superfetare, v. super-, lat. fetare oploditiŠ biol. oplodwa vi{e jajnih }elija koje poti~u iz razli~itih ovulacionih ciklusa, retko mogu}a kod ~oveka. superfinale, -a m ‰v. super-, finaleŠ sp. utakmica kojom se odre|uje apsolutni pobednik na evropskim i svetskim prvenstvima. superficijes, -a m ‰lat. superficies povr{inaŠ prav. nasledno i otu|ivo pravo kori{}ewa zgrade koja je podignuta na tu|em zemqi{tu. superfluidnost, -i ` ‰v. super-, fluidanŠ hem. neobi~na svojstva koja ima te~ni helijum na temperaturama ispod 270¿S, npr. velika provodqivost toplote. superfosfat, -ata m ‰v. super-, fosfatŠ hem. smesa kalcijum-sulfata i monokalcijum-fosfata koja se dobija dejstvom sumporne kiseline na trikalcijum-fosfate, ve{ta~ko |ubrivo. supercilijaran, -rna, -rno ‰nlat. superciliaris, v. supercilijumŠ anat. koji pripada obrvama, ve|ama, obrvni. supercilijum, -a i supercilij, -ija m ‰lat. supercilium, v. super-, cilium trepavicaŠ obrva, ve|a. supin, -ina m ‰lat. supinum (verbum), oslowen (glagol)Š lingv. glagolska imenica u latinskom jeziku, na~iwena od osnove participa perfekta. supinator, -a m ‰nlat. supinator prema supinare okretati nagoreŠ anat. mi{i} koji sluì za okretawe podlakti~ne kosti. supinacija, -e ` ‰lat. supinatio prema supinare okretati nagoreŠ anat. kretawe podlaktice koje podrazumeva okretawe dlana nagore. supkategorija, -e ` ‰v. sub-, kategorijaŠ potkategorija, podvrsta. supkultura, -e ` ‰v. sub-, kulturaŠ kulturni i dru{tveni ìvot pojedinih slojeva stanovni{tva koji su na nièm nivou od op{teprihva}ene kulture, potkultura. supkutan, -a, -o ‰klat. subcutaneus, v. sub-, lat. cutis koàŠ potko`ni, koji se daje pod koù; up. interkutan. suplement, -a m, mn. suplementi, gen. mn. suplemenata ‰lat. supplementum, prema supplere dopunitiŠ 1. ono {to je pridodato, dopuna, do-

1198

suponirati datak. 2. mat. jedan od dva ugla ~iji je zbir 180¿. 3. {tamp. dopunska sveska, dodatak novina ili ~asopisa. suplementaran, -rna, -rno ‰nlat. supplementarius, v. suplementŠ dopunski, dodatni, naknadni. y suplementarni uglovi uglovi koji se dopuwuju do 180¿. suplementacija, -e ` ‰v. suplementŠ dopuwavawe, nadopuwavawe. suplent, -a m, mn. suplenti, gen. mn. suplenata ‰lat. supplens koji dopuwujeŠ zast. predava~ koji zamewuje redovnog nastavnika (u sredwoj {koli), nastavnik na odre|eno vreme. suplencija, -e ` ‰v. suplentŠ zamena nastavnika na redovnoj nastavi. supletiv, -a m ‰v. supletivanŠ gram. oblik od drugog korena koji zamewuje oblik neke re~i s defektnom promenom (npr. qudi, mnoìna od ~ovek). supletivan, -vna, -vno ‰klat. suppletivus od lat. supplere dodati, dopunitiŠ 1. dopunski, dopuwuju}i, naknadni. 2. gram. koji predstavqa supletiv. supletoran, -rna, -rno ‰nlat. suppletoriusŠ dopunski, dopuwuju}i, naknadan. y supletorna zakletva prav. zakletva koja se polaè za drugo lice; zakletva koja se daje umesto dokaza. suplikant, -a m, mn. suplikanti, gen. mn. suplikanata ‰lat. supplicans prema supplicare molitiŠ zast. podnosilac molbe, molilac, molbodavac. suplirati, supliram, 3. l. mn. supliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. suppleer od lat. supplere dodati, dopunitiŠ 1. dopuniti, dopuwavati, popuniti, popuwavati. 2. zameniti, zamewivati, zastupati. 3. dopuniti (ne~iju misao). supozitorija, -e ` ‰srlat. suppositorium od lat. supponere staviti ispodŠ med. lek u obliku ~epi}a koji se uvla~i u ~mar ili u vaginu. supozitum, -a m ‰lat. suppositum, v. suponiratiŠ ono {to se pretpostavqa, zami{qa, naslu}uje. supozicija, -e ` ‰lat. suppositio, v. suponiratiŠ 1. ~in onoga koji pretpostavqa, pretpostavqawe. 2. ono {to se suponira, pretpostavka. suponirati, suponiram, 3. l. mn. suponiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. supponereŠ 1. pretposta-

suport viti, pretpostavqati da je ne{to istinito. 2. o~ekivati, nadati se. suport, -a m ‰fr. i engl. supportŠ deo alatnih ma{ina: stalak, podmeta~, podloga. supra- ‰lat. supraŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da je ne{to iznad, nad, preko onoga {to se kazuje drugim delom. supradentalan, -lna, -lno ‰v. supra-, dentalanŠ anat. koji se nalazi iznad zuba, nadzubni. supranaturalan, -lna, -lno ‰v. supra-, lat. naturalis prirodanŠ natprirodan, nat~ulan. supranaturalizam, -zma m ‰v. supra-, naturalizamŠ filoz. u~ewe, stanovi{te koje se zasniva na natprirodnom i nat~ulnom. suprarenalan, -lna, -lno ‰nlat. suprarenalis, v. supra-, lat. ren bubregŠ anat. nadbubre`ni. suprastruktura, -e ` ‰v. supra-, strukturaŠ dru{tvena nadgradwa; naziv za sve ono (politiku, religiju, prosvetu, umetnost i sl.) {to, po marksisti~koj teoriji, nastaje kao kulturni i institucionalni izraz odre|enog na~ina proizvodwe. suprematizam, -zma m ‰rus. suprematizm, v. suprematijaŠ lik. pravac u likovnoj umetnosti, nastao 1913. godine, koji teì da svede stvarnost na osnovne geometrijske oblike i apsolutnu harmoniju boja, linija i oblika. suprematija, -e i supremacija, -e ` ‰fr. suprematie, engl. supremacy od lat. supremus vrhovniŠ 1. vrhovni nadzor, vrhovna vlast, naro~ito pape nad biskupima i crkvama. 2. fig. nadmo}, nadmo}nost, prevlast, prvenstvo. suprematist(a), -e m, m. suprematisti ‰v. suprematizamŠ lik. pristalica suprematizma. supresivan, -vna, -vno ‰nlat. suppressivus, v. supresijaŠ koji se odnosi na supresiju; koji prigu{uje, potiskuje, suzbija. supresija, -e ` ‰lat. suppressio, prema supprimere suzbijatiŠ 1. gu{ewe, prigu{ivawe, potiskivawe. 2. nastojawe da se ne{to prikrije, zata{kavawe, pre}utkivawe. 3. obustavqawe, suzbijawe. suprimirati, suprimiram, 3. l. mn. suprimiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. supprimereŠ 1. silom ne{to spre~avati, ugu{iti, potiskivati. 2. nastojati da se ne{to ne otkrije, ne objavi, za-

supstantivizovati ta{kavati. 3. ukinuti, ukidati, obustaviti, obustavqati. supsidijaran, -rna, -rno ‰lat. subsidiariusŠ drugorazredan, pomo}ni, sporedan, mawe vaàn. y supsidijarna obaveza prav. obaveza koja stupa na snagu tek kad se neko drugi ne odazove svojoj obavezi; supsidijarni poziv prav. poziv koji se moè dostaviti samo putem nekog drugog suda ili sudije; supsidijarno pravo pravo ~ije se odredbe primewuju tek kad se odredbe drugog prava pokaù kao nedovoqne. supsidijum, -a i supsidij, -ija m ‰lat. subsidiumŠ 1. pomo} u novcu, potpora, pripomo}. 2. pomo} u ratnom materijalu, novcu i sl. koju jedna dràva daje drugoj. supsistencija, -e ` ‰lat. subsistentia prema subsistere opstati, opstajatiŠ ekon. 1. opstanak, preìvqavawe. 2. koli~ina dobara koja je potrebna za zadovoqavawe osnovnih ìvotnih potreba. supskribent, -a m, gen. mn. supskribenata ‰lat. subscribens, prema subscribere potpisatiŠ potpisnik. supskribirati, supskribiram, 3. l. mn. supskribiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. subscribereŠ potpis(iv)ati. supskripcija, -e ` ‰lat. subscriptioŠ zast. pretplata za kwige ili publikacije koje }e biti izdate. supspecijalizacija, -e ` ‰v. sub-, specijalizacijaŠ uè nau~no ili stru~no podru~je u kojem se specijalista usavr{ava. supstantiv, -a m ‰lat. substantivus osnovni, su{tinski, v. supstancijaŠ gram. imenica. supstantivan, -vna, -vno ‰v. supstantivŠ 1. koji ima osobine imenice, koji se odnosi na imenicu, imeni~ki. 2. koji ozna~ava postojawe; stvaran, samostalan, nezavisan. supstantivacija, -e ` i supstantivizacija ‰v. supstantivŠ ling. 1. pretvarawe neke re~i u imenicu, poimeni~avawe. 2. upotreba neimeni~ke re~i u svojstvu imenice. supstantivizacija v. supstantivacija. supstantivizovati, -ujem, supstantivizirati, supstantiviziram, 3. l. mn. supstantiviziraju i supstantivirati, supstantiviram, 3. l. mn. supstantiviraju ‰fr. substantiviserŠ

1199

supstanca gram. pretvoriti, pretvarati u imenicu, poimeni~iti, poimeni~avati. supstanca, -e ` ‰lat. substantiaŠ 1. materija posebne vrste i gra|e, ono od ~ega se sastoji ne{to, tvar; hemijski element ili jediwewe. 2. v. supstancija. supstancija, -e ` ‰lat. substantiaŠ filoz. 1. temeqni, nepromenqivi, bitni nosilac nesamostalnih i promenqivih osobina, ono {to leì u osnovi. 2. glavno, kqu~no obele`je ili deo ne~ega, bit, esencija, sr`, su{tina. supstancijalan, -lna, -lno ‰nlat. substantialis, v. supstancijaŠ 1. koji ima supstanciju, koji se odnosi na supstanciju, materijalan. 2. realan, stvaran. 3. koji se javqa u dovoqnoj, zna~ajnoj koli~ini; vaàn, bitan, su{tinski. supstancijalizam, -zma m ‰v. supstancijalanŠ 1. filoz. u~ewe po kome se stvarnost sastoji u nepromenqivom, supstancijalnom, a ne u zbivawu. 2. psih. u~ewe o tome da se du{evna zbivawa zasnivaju na nekoj supstanciji i da je du{a stvarno, samostalno i jedinstveno bi}e. supstancijalizacija, -e ` ‰v. supstancijalanŠ opredme}ivawe, pretvarawe u opipqiv oblik. supstituent, -a m, mn. supstituenti, gen. mn. supstituenata ‰lat. substituens prema substituere zamenitiŠ zamenik, zastupnik; ono {to sluì kao zamena. supstituirati v. supstituisati supstituisati, -i{em i supstituirati, supstituiram, 3. l. mn. supstituiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. substituereŠ izvr{iti supstituciju, zameniti, nadomestiti. supstitut, -uta m ‰lat. substitutus, v. supstituisatiŠ 1. prav. lice koje dobija nasledstvo u slu~aju da prvi naslednik ne moè primiti nasledstvo, panaslednik. 2. zamena, surogat. supstitucija, -e ` ‰lat. substitutio, prema substituere zamenitiŠ 1. zamena, zamewivawe, nadome{tawe. 2. prav. odre|ivawe drugog naslednika ukoliko prvi ne moè primiti nasledstvo. 3. mat. postupak kojim se, po datom pravilu, vr{i zamena nekih elemenata. 4. lingv. zamewivawe nekog jezi~kog elementa ili zna~ewa drugim, tokom razvoja jezika ili iz stilskih razloga. 5. hem. reakcija tokom koje se

1200

suptrakcija atom ili atomska grupa zamewuju drugim atomom ili grupom atoma. supstitucijski = supstitucioni (v.). supstitucioni = supstitucijski, -a, -o ‰v. supstitucijaŠ koji se odnosi na supstituciju, koji je u funkciji supstitucije. supstrat, -ata m ‰nlat. substratum, v. sub-, stratumŠ 1. podloga, temeq, nosilac. 2. lingv. naziv za prvobitni jezik neke zajednice zamewen drugim, u kome ostaju wegovi uticaji (pojedini koreni re~i, na~in izgovora, gramati~ka struktura i sl.); up. superstrat. supstratosfera, -e ` ‰v. sub-, stratosferaŠ atmosferski sloj na visini od 9 do 13 km, ispod stratosfere; najvi{i sloj troposfere. supstrukcija, -e ` ‰lat. substructio, v. sub-, lat. struere graditiŠ arhit. zid, konstrukcija koja sluì kao podupira~, temeq, oslonac. supsumirati, supsumiram, 3. l. mn. supsumiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. subsumere prema lat. sumere uzetiŠ 1. podvoditi, podvesti uì pojam pod {iri. 2. podrazumevati ne{to, uvrstiti pod op{ta pravila. supsumptivan, -vna, -vno ‰nlat. subsumptivus, prema subsumere supsumiratiŠ koji podre|uje, podrazumeva, pretpostavqa. supsumpcija, -e ` ‰srlat. subsumptio, prema subsumere supsumiratiŠ 1. podvo|ewe posebnog pod op{te, svrstavawe pod zajedni~ke oznake. 2. zakqu~ivawe iz posebnog o op{tem i obrnuto. suptilan, -lna, -lno ‰lat. subtilis tanakŠ 1. tanan, neàn; emotivan, osetqiv. 2. koji je istan~anog ukusa i shvatawa, prefiwen. 3. jedva primetan, nenametqiv. 4. o{trouman, bistar. suptilnost, -i ` ‰v. suptilanŠ osobina onoga koji je suptilan, onoga {to je suptilno; ne`nost, ose}ajnost, nenametqivost; prefiwenost. suptraktivan, -vna, -vno ‰nlat. subtractivus, v. suptrahovatiŠ koji se oduzima; koji se moè odbiti ili oduzeti. suptraktor, -a m ‰nlat. subtractorŠ mat. broj koji treba oduzeti od drugog broja, umawilac. suptrakcija, -e ` ‰lat. subtractio, prema subtrahere oduzetiŠ mat. ra~unska operacija oduzimawa, odbijawe, umawivawe.

suptrahend suptrahend, -a m ‰lat. subtrahendus prema subtrahere oduzeti, odbitiŠ mat. 1. broj od koga se oduzima, umawenik. 2. v. suptraktor. suptrahent v. suptrahend. suptrahovati, -hujem svr{. i nesvr{. ‰lat. subtrahereŠ mat. oduzeti, oduzimati, odbi(ja)ti. suptropi, suptropa m mn. ‰v. sub-, tropiŠ geogr. prelazno klimatsko podru~je izme|u tropskog i umerenog pojasa. suptropski, -a, -o ‰v. suptropiŠ koji se odnosi na suptrope, koji pripada suptropima. supurativan, -vna, -vno ‰sr. lat. suppurativus, v. sub-, lat. pus gnojŠ koji sadrì gnoj, zagnojen, gnojni. supfebrilan, -lna, -lno ‰nlat. subfebrilis, v. sub-, febrilanŠ med. koji ima umereno povi{enu temperaturu (do 38¿). sura, -e ` ‰tur. sure od ar. suraŠ jedno od 114 poglavqa Kurana. surah, -a m ‰ind. surahŠ ukoso tkana, meka svilena ili pamu~na tkanina, nastala u indijskoj pokrajini Surat. surahija, -e ` ‰tur. surahi od ar. surahiyyaŠ etnol. staklena, bakarna ili kerami~ka posuda za vodu, specifi~nog oblika. surgun, -a m ‰tur. surgunŠ pokr. izgnanstvo, progonstvo. surditet, -eta m ‰lat. surditasŠ gubitak sluha, gluvo}a. surdomutizam, -zma m ‰nlat. surdomutitas, prema lat. surdus gluv, mutus nemŠ med. gluvonemost. surdopedagog, -a m, mn. surdopedagozi ‰lat. surdus gluv, v. pedagogŠ vaspita~, nastavnik deci i osobama sa o{te}enim sluhom. surdopedagogija, -e ` ‰lat. surdus gluv, v. pedagogijaŠ ped. oblast pedagogije koja se bavi obrazovawem i vaspitawem dece sa o{te}enim sluhom. surduk, -a m ‰tur. surmekŠ pokr. mali klanac, obi~no u brdu. surzum korda v. sursum corda. surma, -e ` ‰tur. surmeŠ etnol. zast. crna ili srebrnasta boja u prahu koja se stavqala na obrve, kosu i ispod trepavica.

suspekcija surogat, -ata m ‰lat. surrogatus naknadno izabranŠ 1. zamena za neki proizvod, obi~no neadekvatna. 2. zamena, supstitucija za neki pravi doìvqaj. y surogat-majka med. majka koja ra|a dete bra~nom paru koji ne moè da ima potomstvo. suruntija, -e ` ‰tur. suruntu od surunmek potucati seŠ pokr. ono {to je staro, istro{eno, starudija. suruxija, -e ` ‰tur. surucu od surmek goniti, teratiŠ zast. 1. onaj koji goni kowe u zaprezi, pratilac zaprege, goni~. 2. kowanik koji je u tursko vreme raznosio zvani~nu i privatnu po{tu. surf, -a m ‰engl. surfŠ sp. vo`wa na specijalnoj dasci po visokim i sna`nim morskim talasima uz pomo}u jedra i vetra. surfer, -a m ‰engl. surfer, v. surfŠ 1. sp. onaj koji surfuje, koji se vozi na specijalnoj dasci po morskim talasima, odràvaju}i ravnoteù. 2. onaj koji pretraùje Internet prelaze}i s jednog sajta na drugi. surfing, - a m ‰v. surfovatiŠ 1. sp. v. surf. 2. ra~. tragawe za informacijama na Internetu, pretraìvawem razli~itih veb-sajtova. surfovawe, -a s ‰engl. surfing pretraìvawe Interneta, preneseno zna~ewe od jahawe na dasciŠ pregledavawe strana na Internetu. surfovati, -ujem ‰v. surfŠ 1. sp. voziti se na specijalnoj dasci po visokim i sna`nim morskim talasima, odràvaju}i ravnoteù. 2. ra~. tragati za informacijama na Internetu, pretraùju}i razli~ite veb-sajtove. susam, -a m ‰tur. susam od ar. susam, simsimŠ bot. suptropska biqka, sezam, Sesamum indicum, sa semenom koje se koristi za posipawe peciva i iz koga se dobija bistro i slatkasto uqe. suspektan, -tna, -tno ‰lat. suspectus od suspicere sumwi~avo gledatiŠ 1. sumwiv, osumwi~en; u koga se sumwa dok se ne dokaè suprotno. 2. med. za koga se pretpostavqa da bi mogao imati odre|enu bolest (‹ na tuberkulozu). suspekcija, -e ` ‰lat. suspectio, v. suspektanŠ 1. posedovawe nesigurnih, neproverenih ~iwenica, nesigurno znawe. 2. sumwi~avost, nepoverewe. 3. optu`ba za neko delo bez pravog dokaza.

1201

suspendovati suspendovati, -dujem svr{. i nesvr{. ‰lat. suspendereŠ 1. privremeno udaqiti (nekoga), udaqavati iz slu`be, s posla ili iskqu~iti iz neke delatnosti. 2. odgoditi vaèwe (ne~ega). suspenzivan, -vna, -vno ‰srlat. suspensivus, v. suspendovatiŠ koji se odnosi na suspenziju; koji suspenduje, koji odga|a. suspenzija, -e ` ‰lat. suspensio, v. suspendovatiŠ 1. privremeno udaqavawe s du`nosti, posla. 2. privremeno odga|awe vaèwa nekog zakona. 3. hem. a. razlagawe ~vrstog tela u nekoj te~nosti u kojoj se ono ne rastvara, ve} ostaje u raspr{enim sitnim ~esticama. b. tako dobijena smesa. suspenzor, -a m ‰nlat. suspensor od lat. suspendere obesitiŠ sp. deo sportske opreme koji se nosi ispod ga}ica dresa i pridràva mu{ki polni organ pri pokretima tela, a sluì i kao za{tita od udaraca i povreda. sutana, -e ` ‰fr. soutane od ital. sottanaŠ crkv. kat. sve{teni~ka ode}a, ode`da. suteren, -ena m (nepr. suturen) ‰fr. souterrain od sous ispod, terre zemqaŠ prostorije ispod prizemqa a iznad podruma. suti v. sati. sutlija v. sutlija{. sutlija{, -a{a m ‰tur. sutlu mle~ni, pers. a{ jeloŠ kulin. pirina~ koji je kuvan u zasla|enom mleku; up. zerde. sutra, -e ` ‰sanskr. sutra nitŠ kwi`. 1. u staroindijskoj kwièvnosti, zbirka izreka kojima se kratko i saèto obja{wava neka oblast vere ili nauke. 2. budisti~ki sveti tekst, ob. opis nekog Budinog razgovora. sufet, -a m ‰hebr. {ofeth sudijaŠ ist. prav. nosilac sudske i izvr{ne vlasti u feni~anskim gradovima u starom veku. sufizam, -zma m ‰v. sufijaŠ rel. 1. teorija i praksa islamske askeze i mistike. 2. kwi`. naziv za islamsku misti~nu qubavnu poeziju. sufija, -e m ‰ar. sufiŠ onaj koji se radi duhovnog uzdizawa izolovao od ostatka sveta, pustiwak; pripadnik islamskog misti~nog reda. sufijski, -a, -o ‰v. sufijaŠ 1. prid. koji pripada, koji se odnosi na sufizam i na sufije. 2. pril. kao sufija, na na~in sufije.

1202

suxuk sufiks, -a m, gen. mn. sufiksa ‰lat. suffixus pridodat od suffigere pridodatiŠ gram. tvorbeni element koji se dodaje na osnovu i kojim re~ dobija novo zna~ewe; up. prefiks, afiks. suficijentan, -tna, -tno ‰lat. sufficiens od sufficere biti dovoqanŠ dovoqan. suficit, -a m ‰lat. sufficit dovoqno jeŠ vi{ak prihoda u odnosu na rashode koji je utvr|en nakon obra~una; supr. deficit. suficitan, -tna, -tno ‰v. suficitŠ 1. v. suficitaran. 2. v. suficijentan. suficitaran, -rna, -rno ‰v. suficitŠ koji se odnosi na suficit; koji predstavqa vi{ak. sufle, -ea m ‰fr. souffle prema souffler (na)duvatiŠ kulin. {upaq, rastresit, mekani kola~ od jaja. sufle, -eta m ‰tur. sufli od ar. sufliyyŠ bezose}ajna i nametqiva osoba, bezobraznik, prostak. sufler, -era m ‰fr. souffleur prema souffler {aputatiŠ 1. pozor. onaj koji u pozori{tu {apu}e tekst glumcima, {apta~. 2. pej. onaj koji sugeri{e nekome {ta da radi, govori itd. x suflerski. suflija, -e ` ‰tur. sufliye od ar. sufliyyaŠ pokr. neuredna, aqkava èna; prostaku{a. suflirati, sufliram, 3. l. mn. sufliraju nesvr{. ‰fr. souffler, v. suflerŠ 1. obavqati posao suflera. 2. sugerisati nekome {ta da radi, {ta da govori i sl. sufokacija, -e ` ‰lat. suffocatio od suffocare gu{itiŠ 1. davqewe, gu{ewe. 2. stawe bez dovoqno sveèg vazduha, kada je disawe oteàno, zagu{qivost. sufragan, -ana m ‰srlat. suffraganeusŠ rel. kat. 1. ~lan sve{teni~kog kolegijuma katoli~ke crkve koji ima prava da mu prisustvuje i da glasa, da odlu~uje. 2. biskup koji je podre|en nadbiskupu. sufragijum, -a m ‰lat. suffragiumŠ ist. u starom Rimu glas, glasawe, pravo glasa. sufragistkiwa v. sifraètkiwa. sufuzija, -e ` ‰lat. suffusioŠ med. izliv krvi ispod koè ili sluzokoè, podliv, podlivawe. suxuk, -a m ‰tur. sucukŠ 1. su{ena dobro za~iwena kobasica od ov~ijeg ili gove|eg mesa. 2.

su{i vrsta orijentalnog slatki{a, od oraha i zgusnutog slatkog vina, u obliku kobasice. su{i, -ija m ‰jap. sushi dosl. kiselo jeŠ kulin. tradicionalno japansko jelo od sveè sirove ribe i morskih algi s pirin~em. SF /es-ef/ prid. indekl. ‰engl. SF, skr. od science fictionŠ kwi`. nau~nofantasti~ni. sfacelus, -a m ‰gr~. sphakelos gangrenaŠ med. izumirawe tkiva ili organa, otvorena rana, gangrena. sfera, -e ` ‰gr~. sphaira kugla, loptaŠ 1. a. lopta, kugla, povr{ina kugle. b. mat. povr{ina koju ~ine sve ta~ke jednako udaqene od centra. 2. fig. krug delovawa, rada, delokrug, poloàj u dru{tvu, doma{aj, oblast, podru~je; dru{tveni krug. 3. kwi`. nebo, nebesa, nezemaqski svetovi. y nebeska sfera astron. unutra{wa povr{ina lopte na koju se projektuju nebeska tela prema koordinatama nebeske ekvatorijalne ravni; muzika sfera (harmonija sfera) prema Platonu i pitagorejcima, muzika koja nastaje kretawem nebeskih tela u vasioni; armilarna sfera astron. sprava za predstavqawe raznih putawa nebeskih tela; interesna sfera pol. teritorija ili deo teritorije neke poluzavisne dràve koja se nalazi pod politi~kim i ekonomskim uticajem neke druge dràve; sfera uticaja pol. oblast, podru~je koje je pod uticajem neke dràve, politike i sl. -sfera, -sferi~ki, -sferski ‰gr~. sphaira kugla, loptaŠ kao drugi deo re~i ozna~ava loptu, kuglu, oblik lopte. sferistik, -a m, mn. sferistici ‰gr~. sphairistikos, v. sferaŠ sp. onaj koji je u staroj Gr~koj podu~avao igrama loptom. sferi~an, -~na, -~no ‰gr~. sphairikos, v. sferaŠ koji ima oblik lopte, obao, okrugao. sferni, -a, -o ‰v. sferaŠ geom. loptast, koji pripada lopti i povr{ini lopte. sfero- ‰gr~. sphaira kugla, loptaŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava da se re~ odnosi na loptu, kuglu, na oblik lopte. sferoid, -ida m ‰gr~. sphairoeides kao kugla, v. sfero-, -oidŠ mat. 1. telo koje je sli~no lopti, telo koje je pribli`no loptastog oblika (Zemqa je sferoid). 2. elipsoid koji nastaje rotacijom.

sfingomijelini sferoidan, -dna, -dno ‰v. sferoidŠ kao lopta, sli~an lopti, loptast. sferoidicitet, -eta m ‰v. sferoidanŠ sklonost ka primawu loptastog oblika, te`wa ka stvarawu lopte. sferolit, -ita m ‰v. sfero-, gr~. lithos kamenŠ loptasta rudna materija. sferometar, -tra m ‰v. sfero-, -metarŠ 1. sprava za nalaèwe pre~nika lopte od ~ije je povr{ine poznat samo mali deo. 2. opt. sprava za odre|ivawe oblika staklenih so~iva i debqine tankih plo~ica. sferometrija, -e ` ‰v. sfero-, -metrijaŠ merewe lopte; merewe zakrivqenosti so~iva. sfigmo- ‰gr~. sphygmos puls, biloŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da se re~ odnosi na puls, bilo. sfigmogram, -a m ‰v. sfigmo-, -gramŠ grafi~ki zapis otkucaja srca, pulsa. sfigmograf, -a m ‰v. sfigmo-, -grafŠ instrument za merewe pulsa. sfigmografija, -e ` ‰v. sfigmo-, -grafijaŠ ve{tina rukovawa sfigmografom; prou~avawe i opisivawe pulsa. sfigmomanometar, -tra m ‰v. sfigmo-, manometarŠ med. aparat za merewe krvnog pritiska. sfigmometar, -tra m ‰v. sfigmo-, -metarŠ med. aparat za merewe pulsa. sfigmoskopija, -e ` ‰v. sfigmo-, -skopijaŠ med. ispitivawe, pregledawe pulsa, bila. sfinga, -e i sfinga, -e ` ‰gr~. SphinxŠ 1. kamena figura sa telom lava i glavom ~oveka koja je u starom Egiptu bila simbol boga sunca, postavqena ispred hramova i nadgrobnih spomenika koje ~uva. 2. mitol. ~udovi{te iz gr~ke mitologije s glavom i grudima devojke, a telom lava. 3. fig. zagonetna li~nost, osoba ~ija su ose}awa nedoku~iva. sfingolipidi, sfingolipida m mn., jd. sfingolipid, gen. sfingolipida ‰gr~. sphingein stezati, v. lipidiŠ vrsta lipida (masti) koji spadaju u va`ne sastojke }elijske membrane. sfingomijelini, sfingomijelina m mn., jd. sfingomijelin, gen. sfingomijelina ‰gr~. sphingein stezati, v. mijelinŠ fosfolipidi koji predstavqaju sastavni deo nervnog sistema.

1203

sfinks sfinks v. sfinga. sfinkter, -a m ‰gr~. sphinkter od sphingein stezatiŠ anat. mi{i} steza~, mi{i} zatvara~, prstenasti mi{i} koji otvara i zatvara kanale u organizmu. sfinkterektomija, -e ` ‰v. sfinkter, gr~. ektome isecaweŠ med. delimi~no ili potpuno operativno odstrawewe nekog od sfinktera. sforcando (sforcato) pril. ‰ital. sforzando; sforzatoŠ muz. poja~ano, nagla{eno (oznaka za ja~e svirawe jednog ili vi{e tonova ili akorda). sfragida, -e ` ‰gr~. sphragis pe~atŠ ist. kratka autobiografska bele{ka koju su u nekoliko zavr{nih stihova zbirke svojih pesama davali o sebi anti~ki pesnici. sfragistika, -e `, dat. i lok. sfragistici ‰nem. Sphragistik, prema gr~. sphragis pe~atŠ pomo}na istorijska nauka koja prou~ava pe~ate, naro~ito na starim poveqama. sfumato, -a m ‰ital. sfumato prema sfumare prelivati seŠ slik. tehnika slikawa mekim, razlivenim tonovima koji raspliwuju obrise; nijansirawe. sfu{eriti, -im svr{. ‰v. fu{eritiŠ lo{e i povr{no uraditi; spr~kati, otaqati. shema, -e ` ‰gr~. schema obli~jeŠ 1. plan, skica, nacrt za neki posao ~ije ostvarewe tek predstoji. 2. metodi~na kombinacija uzastopnih delova, sistem. 3. filoz. u Kantovoj epistemologiji, prikaz na sredini izme|u fenomena i kategorije. 4. krut, formalisti~ki obrazac od kojeg se ne odstupa. shematizam = {ematizam, -zma m ‰gr~. schematismos prema schema, v. shemaŠ 1. pojednostavqen prikaz; sklonost ka pojednostavqivawu. 2. kruto, formalisti~ko, stereotipno pona{awe ili postupawe. 3. kalendar sa spiskom svih dràvnih organa, ustanova, slu`benika i dr. shematizovati, -zujem svr{. i nesvr{. = {ematizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰gr~. schematizein, v. shemaŠ napraviti nacrt, skicirati; prikazati ili razmatrati ne{to u op{tim, osnovnim crtama. shemati~an, -~na, -~no = {emati~an, -~na, -~no ‰gr~. schematikos, v. shemaŠ izra|en u obliku nacrta, pregleda, predstavqen u glavnim crtama.

1204

shizofreni~nost shemati~nost, -osti ` = {emati~nost, -osti ` ‰v. shemati~anŠ osobina, stawe onoga {to je shemati~no. shematografija, -e ` ‰v. shema, -grafijaŠ ve{tina pravqewa i tuma~ewa shema, skica. shizma, shizmatik, shizmati~ki (shizmatski) v. {izma, {izmatik, {izmati~ki ({izmatski). shizo- ({izo-) ‰gr~. schizein cepatiŠ koji se odnosi na rascep, podeqenost; koji se odnosi na shizofreniju (v.). shizoidan, -dna, -dno = {izoidan, -dna, -dno ‰v. shizofrenijaŠ psih. koji je blizak shizofreniji; koji nagiwe shizofreniji (shizoidna li~nost). shizoidnost, -i ` = {izoidnost, -i ` ‰gr~. schizein cepati, v. -oidŠ psih. du{evna podeqenost, du{evni nesklad, rastrojenost. shizomelija, -e ` ‰gr~. schizein cepati, melos udŠ med. poreme}aj u razvoju udova, malformacija koja se ogleda u tome da na ruci ili nozi visi jo{ jedna ruka ili noga, obi~no nepotpuno razvijena. shizofite, shizofita ` mn. ‰gr~. schizein cepati, v. -fit(e)Š bot. biqke koje se razmnoàvaju bespolnim putem, tj. deqewem. shizofrenija, -e ` = {izofrenija, -e ` ‰nlat. schizophrenia, prema gr~. schizein cepati, phren umŠ med. du{evno rastrojstvo, teàk poreme}aj du{evnog ìvota, koji se ispoqava razli~itim sumanutim idejama, pojavom apatije i drugim poreme}ajima raspoloèwa, izbegavawem spoqa{weg sveta i sl.; vrsta ludila. shizofrenik, -a m, mn. shizofrenici = {izofrenik, -a m, mn. {izofrenici ‰v. shizofrenijaŠ med. onaj koji pati, boluje od shizofrenije. shizofreni~an, -~na, -~no = {izofreni~an, -~na, -~no ‰v. shizofrenijaŠ 1. med. koji pati od shizofrenije. 2. fig. podeqen u stavovima, ose}awima; koji na dva suprotna na~ina gleda na istu stvar. shizofreni~ar v. shizofrenik. shizofreni~nost, -osti = {izofreni~nost, -osti ` ‰v. shizofreni~anŠ psih. med. osobina onoga koji je ili onoga {to je shizofreni~no.

shima shima, -e ` ‰gr~. schema obli~jeŠ rel. mona{ki zavet, vidqiv po na~inu odevawa. shimnik, -a m, mn. shimnici, gen. mn. shimnika ‰v. shimaŠ rel. monah koji je poloìo zavet. shistosome, shistosomijaza v. {istosome, {istosomijaza. sholastika, -e `, dat. i lok. sholastici ‰lat. scholasticus od gr~. scholastikos, prema schole dokolica; {kolaŠ 1. filoz. sredwovekovna filozofija u slu`bi teologije. 2. kat. opatica koja je istovremeno i u~iteqica. sholasticizam, -zma m ‰v. sholastikaŠ nazori, gledi{ta i na~ela sholasti~ara. sholasti~ar, -a m ‰v. sholastikaŠ 1. sredwovekovni filozof, pristalica sholastike. 2. kwi{ki moqac. 3. pej. onaj koji mudruje u prazno, puki teoreti~ar. sholasti~ki, -a, -o ‰gr~. scholastikos, v. sholastikaŠ 1. {kolski. 2. koji ima osobine sholastike. sholija i sholija, -e ` ‰gr~. scholion, prema schole {kolaŠ filol. napomene, obja{wewa, tuma~ewa koja su pisali stari gramati~ari uz dela anti~kih pisaca. sholijast, -a m, gen. mn. sholijasta ‰gr~. scholiastesŠ pisac sholija, tuma~, komentator. scelerat, -a m ‰lat. sceleratusŠ zlo~inac. scelus, -a m ‰lat. scelusŠ prestup, zlo~in. scena, -e ` ‰lat. scaena zadwi deo pozornice od gr~. skene prostor gde su se glumci presvla~iliŠ 1. pozor. mesto za nastup glumaca i dr. izvo|a~a, pozornica. 2. pozor. deo ~ina pozori{nog komada, prizor. 3. kwi`. epizoda u romanu, pri~i koja prikazuje radwu, sukob li~nosti. 4. ono {to se ukazuje pred o~ima, prizor; slika, predeo. 5. fig. podru~je delatnosti (kulturna ‹). 6. fig. sukob, o{tar razgovor, sva|a. z praviti scene èstoko se sva|ati na javnom mestu, praviti skandale. scenarija i scenarija v. scenerija. scenarijum, -a m ‰nlat. scaenarium, v. scenaŠ neob. uputstvo o pojavama, promenama i sl. u pozori{nim predstavama, kwiga scena. scenario, -ija m ‰ital. scenario od lat. scaenarium koji se odnosi na scenu, v. scenaŠ vrsta

Scila i Haribda kwièvnog teksta koji je pisan tako da se po wemu moè snimiti film. scenarist(a), -e m, mn. scenaristi (`. scenaristkiwa) ‰v. scenarioŠ 1. pisac scenarija za film, televizijsku ili radio-emisiju. 2. pozor. lice koje vodi nadzor nad pozornicom i rukovodi kretawem glumaca, daju}i znakove za scenske efekte i dr. scenaristi~ki, -a, -o ‰v. scenarist(a)Š koji se odnosi na scenaristu, koji pripada scenaristi. scenerija, -e ` ‰engl. sceneryŠ 1. predeo, okolina, slika. 2. svi predmeti koji treba da se nalaze na sceni tokom pozori{ne predstave. sceni~an, -~na, -~no ‰gr~. skenikos, v. scenaŠ koji je pogodan za prikazivawe na sceni. sceni~nost, -osti ` ‰v. sceni~anŠ osobina onoga {to je sceni~no. scenograf, -a m ‰v. scena, -grafŠ pozor. pozori{ni slikar, onaj koji daje nacrte za dekoraciju odre|ene predstave. scenografija, -e ` ‰v. scena, -grafijaŠ 1. nacrti za pozori{ni dekor, pozori{no slikarstvo; izbor dekora i ambijenta za film. 2. fig. dekor politi~kih skupova, sastanaka i sl., ikonografija. scenografski, -a, -o ‰v. scenografŠ koji se odnosi na scenografiju i na scenografe. scenski, -a, -o ‰v. scenaŠ prid. koji pripada sceni, koji se odnosi na scenu; koji je svojstven sceni. y scenski govor na~in govora karakteristi~an za pozori{te; scenska muzika muzika, ob. instrumentalna, koja se izvodi kao pratwa uz odre|ene scene pozori{nog komada. scijentizam, -zma m ‰engl. scientism, prema lat. scientia znaweŠ 1. filoz. stav po kome su saznawa i metodi istraìvawa fizi~kih i biolo{kih nauka primenqivi u svim oblastima saznawa, pa i u humanisti~kim i dru{tvenim disciplinama. 2. rel. ameri~ka verska sekta (Christian Science) koju je 1866. godine osnovala Meri Bejker Edi, propovedaju}i da se bolesti mogu le~iti verom u Sveto pismo i molitvom. scijentologija, scijentolo{ki v. sajentologija, sajentolo{ki. Scila i Haribda, -e ` ‰lat. Scylla od gr~. Skylla, gr~. CharybdisŠ mitol. prema verovawu

1205

scintigraf starih Grka, dva ~udovi{ta koja su se nalazila sa dve strane Mesinskog zaliva i bila veoma opasna za brodove. Z biti izme|u Scile i Haribde biti izme|u dve vatre, birati izme|u dve jednako opasne mogu}nosti. scintigraf, -a m ‰v. scintigrafijaŠ med. aparat za scintigrafiju. scintigrafija, -e ` ‰lat. scintilla varnica, v. -grafijaŠ med. prikaz radioaktivnosti i patolo{kih pojava u organizmu posle ubrizgavawa radioizotopa u krv; metoda se koristi da pokaè oblik i funkciju neke `lezde ili nekog organa. x scintigrafski. scintilatoran, -rna, -rno ‰nlat. scintillatorius, v. scintilacijaŠ koji se odnosi na scintilaciju; koji se odlikuje iskrewem ili treperewem.

1206

scirus scintilacija, -e ` ‰lat. scintillatio od scintillare varni~itiŠ 1. treperewe, blistawe, sevawe, pr{tawe varnica. 2. treperewe zvezda koje se vidi u teleskopu (v.) usled prelamawa svetlosti u atmosferi. 3. fiz. emisija vidqivog ili ultraqubi~astog dela spektra iz neke supstance koja je izloèna jonizuju}em zra~ewu. scintilacioni, -a, -o ‰v. scintilacijaŠ koji pripada scintilaciji, koji se odnosi na scintilaciju, koji poti~e od scintilacije. y scintilaciono brojilo aparat za detekciju i merewe jonizuju}eg zra~ewa. scintilograf, scintilografski v. scintigraf, scintigrafski. scirus, -a m ‰nlat. scirrus od gr~. skirrosŠ med. tvrdi otok `lezde.

T taan-alva i taan-alva v. tahan-halva tabak1, -a m, mn. tabaci ‰tur. tabak od ar. tabaqŠ 1. list hartije za pisawe. 2. {tamp. jedinica mere za obim kwige ili ~asopisa (prvobitno odre|ena presavijawem jednog velikog lista, danas brojem slovnih znakova). 3. zast. zdela, tawir. y {tamparski tabak sastavni deo kwige od 16 uzastopnih strana; autorski tabak broj {tampanih listova hartije koji sadrè 30.000 slovnih znakova. z presaviti tabak odlu~iti se na pisawe nekog zvani~nog akta (ob. tu`be sudu). tabak2, -a i tabak, -aka m ‰amer. {p. tabacoŠ duvan. tabak3, -a m, mn. tabaci ‰tur. tabak od ar. dabbagŠ pokr. onaj koji se bavi {tavqewem koè, koàr. tabakana, -e ` tabakhana i tabhana ‰tur. tabakhaneŠ pokr. radionica za preradu, {tavqewe sirove koè. tabakera, -e ` ‰ital. tabacchiera prema tabacco duvanŠ xepna kutija za cigarete ili duvan, ob. od metala. tabakoza, -e ` ‰v. tabak2, -ozaŠ med. oboqewe radnika u duvanskoj industriji koje se dobija udisawem duvanske pra{ine. tabakhana = tabhana v. tabakana. taban, -a m ‰tur. taban ravanŠ 1. anat. dowa strana stopala. 2. zast. deo za paqewe pu{ke kremewa~e. y ravni tabani med. spu{tena stopala. z gori mu pod tabanima nalazi se u te{koj situaciji; lizati (kome) tabane pej. ulagivati se, dodvoravati se kome; potpra{iti (kome) tabane naterati nekoga u beg.

tabanxe, -eta m ‰tur. tabancaŠ zast. vrsta kratke pu{ke. tabaren, -ena m [fr. tabarin] zast. no}ni lokal s muzikom za igru. tabasko, -a m [prema meksi~koj saveznoj dràvi Tabasco] kulin. za~in od veoma qute meksikanske paprike. tabela, -e ` ‰lat. tabellaŠ 1. podaci razvrstani po kolonama i redovima radi preglednosti, tablica. 2. sp. prikaz plasmana u sportskom takmi~ewu, gde se ekipe ili pojedinci navode opadaju}im redom prema broju osvojenih bodova. tabelaran, -rna, -rno ‰nlat. tabellarius, v. tabelaŠ prikazan ili sre|en u obliku tabele, po stupcima, redovima ili rubrikama. tabelirati, tabeliram, 3. l. mn. tabeliraju i nesvr{. ‰v. tabelaŠ 1. pore|ati, urediti po kolonama i rubrikama, u vidu tabela. 2. izraditi u obliku plo~ica, npr. ~okoladu. svr{.

tabernakl, -a m = tabernakul(um), -a m ‰lat. tabernaculum {atorŠ 1. rel. ormari}, kov~eg u kome se ~uva posuda za mo{ti sa posve}enom hostijom; }ivot. 2. za{titni krov za kipove, oltare, grobove i dr. 3. rel. kod starih Jevreja {ator sa zavetnim kov~egom. tabes, -a m ‰lat. tabes, prema tabere propadatiŠ med. oduzetost, progresivna atrofija jednog dela tela ili ~itavog organizma, naro~ito u kasnim stadijumima sifilisa. tabeti~an, -~na, -~no ‰v. tabesŠ med. koji je oboleo od tabesa. tabeti~ar, -a m ‰v. tabesŠ med. onaj koji boluje od tabesa.

1207

tabija tabija, -e i tabija, -e ` ‰tur. tabiye, tabya od sme{taj vojskeŠ 1. ist. voj. utvr|ewe s topovima; kula u kojoj su sme{teni topovi. 2. u arapskom {ahu (v. {atrany), jedan od tridesetak unapred odre|enih poloàja figura od kojih po~iwu partije. tabijat, -a i tabijat, -ata m ‰tur. tabiat od ar. tabia'Š pokr. narav, }ud, karakter. tabir, -a m ‰tur. tabir od ar. ta'birŠ pokr. tuma~ewe, naro~ito tuma~ewe snova. tabiriti, tabirim nesvr{. ‰v. tabirŠ pokr. tuma~iti, razja{wavati snove. tabirnama, -e ` ‰tur. tabirname, v. tabir, pers. name pismo, kwigaŠ pokr. kwiga za tuma~ewe snova, sanovnik. tabirxija, -e ` ‰tur. tabirci, v. tabirŠ pokr. onaj koji tuma~i snove. tabi~an v. tabeti~an. tabla, -e ` ‰fr. table od lat. tabula tablaŠ 1. plo~a, daska za pisawe, crtawe itd. ({kolska ‹); plo~a na koju se postavqaju pisana obave{tewa (oglasna ‹). 2. plo~a s ucrtanim poqima ili linijama, na kojoj se igra neka igra ({ahovska ‹). 3. predmet izra|en u obliku plo~e (‹ ~okolade). 4. v. tabela (1). 5. poen u igri tablaneta (v.) koji se dobija kada igra~ digne sa stola sve karte. 6. komad zemqe, parcela. tablanet, -eta m = tablonet, -eta m ‰poreklo nejasno, up. tablaŠ igra kartama u kojoj u~estvuju dva ili ~etiri igra~a, igra se sa 52 karte, tabli}. tablet, -eta m ‰fr. tabletteŠ 1. mali, vezom ukra{en podmeta~ za vazu, ili za prekrivawe sto~i}a, ormari}a i sl. 2. posluàvnik. tableta, -e ` ‰fr. tabletteŠ 1. farm. lek u obliku okruglih ili ovalnih plo~ica. 2. zast. plo~a, tablica za pisawe. tabletoman, -ana m (`. tabletomanka, dat. i lok. tabletomanki) ‰v. tableta, -manŠ onaj koji je zavisan od tableta, koji preterano uzima lekove. tabletomanija, -e ` ‰v. tableta, -manijaŠ med. zavisnost od sedativa i analgetika u tabletama. tablinum, -a m ‰lat. tab(u)linum, prema tabula tablaŠ ist. kod starih Rimqana, radna soba doma}ina u kojoj se ~uvala porodi~na arhiva. ar. ta'biya

1208

tabu tablica, -e ` ‰v. tablaŠ 1. plo~a na kojoj su |aci osnovne {kole pisali kriùqom. 2. plo~ica s nekim natpisom ili znakom (registarska ‹). 3. a. tabela (v.). b. mat. niz brojnih podataka potrebnih za izra~unavawe (‹ mnoèwa; logaritamske tablice). tablo, -oa m ‰fr. tableau slikaŠ 1. pozor. dramati~na scena u kojoj sve li~nosti stoje nepomi~no, kao na slici. 2. zast. delovi nemog filma koji su se smewivali poput ~inova u pozori{tu, a snimani u jednom kadru ~ine celovitu radwu. 3. zast. pregledno sre|ene i izloène fotografije u~enika zavr{nih razreda sredwih {kola. tabloid, -ida m ‰engl. tabloid prema tablet bele`nicaŠ senzacionalisti~ke, tra~erske novine sa mnogo fotografija u boji. tablonet v. tablanet. taboparaliza, -e ` ‰v. tabes, paralizaŠ med. progresivna paraliza udruèna s te{kim simptomima kasnog stadijuma sifilisa. tabor, -a m ‰ma|. tabor od tur. tabur bataqon vojske od tabkur utvr|eweŠ 1. ist. mesto na otvorenom prostoru na kome, ob. pod {atorima, boravi vojska; logor. 2. jedna od strana koje su u me|usobnom neprijateqstvu, koje imaju suprotstavqene stavove. 3. ~vrsto povezana grupa qudi sa istim na~elima. 4. ist. osnovna organizacija usta{kog pokreta u NDH. taboriti, -im nesvr{. ‰v. taborŠ biti u taboru, logoru; logorovati. tabori}ani, tabori}ana m mn. ‰prema ~e{kom gradu TaboruŠ ist. pripadnici radikalnog, levog krila husita. tabori{te, -a m ‰v. taborŠ mesto na kome se nalazi tabor (1) (v.); mesto na kome je bio tabor, logori{te. tabornik, -a m. mn. tabornici ‰v. taborŠ ist. 1. slu`ba i ~in u feudalnom dru{tvu. 2. ist. usta{ki op{tinski na~elnik (v. tabor, 4). tabu, -ua i tabu, -ua m ‰engl. taboo iz polinezijskogŠ 1. antrop. zabrana da se dodiruju, gledaju ili pomiwu posve}ene osobe ili predmeti, neprikosnovenost. 2. nepisano dru{tveno pravilo kojim se zabrawuje da se govori ili raspravqa o odre|enim pitawima; velika, nedoku~iva, nepristupa~na tajna.

tabuizam tabuizam v. tabu. tabuizirati, tabuiziram, 3. l. mn. tabuiziraju = tabuirati, tabuiram, 3. l. mn. tabuiraju svr{. i nesvr{. ‰v. tabuŠ proglasiti ne{to za tabu, zabraniti da se o ~emu govori ili raspravqa. tabula, -e ` ‰lat. tabulaŠ tabla, plo~a. y tabula votiva spomen-plo~a; tabula raza ‰lat. tabula rasaŠ 1. ist. izbrisana, istrugana vo{tana tabla, spremna za novo pisawe. 2. fig. stawe nastalo uklawawem svega {to je prethodilo, novi po~etak. tabularijum, -a i tabularij, -ija m ‰lat. tabularium, prema tabula, v. tabulaŠ ist. naziv za arhiv u starom Rimu. tabulat, -ata m ‰lat. tabulatum, v. tabulaŠ 1. arhit. oslikana drvena ravna tavanica. 2. lik. slika na drvenoj plo~i. tabulator, -a m ‰engl. tabulator od lat. tabula, v. tabulaŠ naziv za tipku na pisa}oj ma{ini ili kompjuterskoj tastaturi kojom se pomera mehanizam odnosno kursor na odre|eno rastojawe, radi pisawa tabela ili uvla~ewa prvog reda. tabulatura, -e ` ‰nem. Tabulatur, v. tabulaŠ 1. muz. ist. na~in ozna~avawa tonova slovima i brojkama umesto notama. 2. izrada tabela i rubrika na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru pomo}u tabulatora. tabulet, -a m ‰nem. Tabulett od lat. tabula tablaŠ ist. lak drveni sanduk sa pregradama kakav obi~no na le|ima nose putuju}i trgovci. tabun, -una m ‰nem. TabunŠ hem. jak nervni bojni otrov s dugotrajnim delovawem, bezbojna te~nost slabog mirisa na gorki badem. tabure = taburet (v.). taburet, -a i taburet, -eta m = tabure, -ea m ‰fr. tabouretŠ niska tapecirana stolica ili klupica bez naslona. tabut i tabut, -a m ‰tur. tabut od ar. tabutŠ nosila na kojima muslimani nose mrtvaca; otvoren mrtva~ki sanduk. tava, -e i tava, -e ` ‰tur. tava od pers. tabeŠ 1. posuda s dugom dr{kom za prèwe i pe~ewe, tigaw. 2. fig. tvrdoglavac, nerazuman ~ovek. tavan, -a m ‰tur. tavanŠ 1. prostorija izme|u krova i najgorweg sprata, potkrovqe, mansarda. 2. tavanica, plafon. 3. zast. sprat.

tajga tavanica i tavanica, -e ` ‰v. tavanŠ gorwa povr{ina sobe, plafon. taverna, -e ` ‰ital. taverna od lat. tabernaŠ gostionica, restoran u kome se sluè mediteranska jela. tavla1, -e i tavla, -e ` ‰tur. tavla od ital. tavola od lat. tabulaŠ pokr. 1. daska. 2. vrsta igre kockicama na plo~i sa iscrtanim poqima i ku}icama. 3. sto, trpeza. tavla2, -e i tavla, -e ` ‰tur. tavla, istab›l od lat. stabulumŠ zast. staja, kowu{nica. tavlaisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰tur. tavlamak v. tavliŠ pokr. a. zagrevati (ob. metal) radi lak{e obrade. b. poprskati duvan vodom, razmek{ati ga pre rezawa; ovlaìti neki tekstilni predmet pre peglawa. v. uop{te, pripremiti neki materijal za obradu. tavli prid. indekl. ‰tur. tavl› od tav toplota, od pers. tabŠ pokr. 1. vlaàn (o papiru, duvanu). 2. usijan, uàren (o metalu). 3. utovqen, ugojen (o ìvotiwi). 4. ispeglan (o tkanini). tavlija, -e ` ‰v. tavliŠ pokr. sjajna svila. tagalog, -a m [poreklo nejasno] lingv. jezik domorodaca na Filipinima, naro~ito u oblasti oko Manile. taze prid. indekl. ‰tur. taze od pers. tazeŠ sve`, tek pripremqen, zgotovqen (o jelu); sve`, tek ubran (o vo}u); nov. tazeluk, -a m, mn. tazeluci ‰tur. tazelik, v. tazeŠ pokr. ono {to je sveè, tek pripremqeno, novo. taiko, -a m ‰jap. taikoŠ veliki japanski bubaw u obliku bureta, obi~no deo ansambla bubwara, koji prati pozori{ne predstave, sve~anosti, rva~ka takmi~ewa i sl. tain, -a m ‰tur. tay›n od ar. ta'yin odrediti, opredelitiŠ zast. 1. obrok, sledovawe. 2. vojni~ki hleb. tainxija, -e m ‰tur. tay›nc›, v. tainŠ voj. ist. onaj koji je u vojsci zaduèn za podelu hrane. taj-bre(j)k, -a m ‰engl. tie-break od tie nere{en rezultat, break prekinutiŠ sp. deo igre (tenis, odbojka) posle nere{enog rezultata u kome se odlu~uju}i poen postiè skra}enim postupkom, po posebnim pravilima. tajga, -e `, dat. i lok. tajgi ‰rus. taèga od turkmenskogŠ 1. ogromna pra{uma, neprohodna i

1209

tajkun bogata ìvotiwama, na krajwem severu Rusije, posebno u Sibiru. 2. tip crnogori~ne {ume. tajkun, -una m ‰engl. tycoon od jap. taikun od kin. tai kuan veliki vladarŠ vrlo bogat i uticajan poslovni ~ovek ili industrijalac. tajm-aut, -a m ‰engl. time-outŠ 1. sp. kratak prekid igre (u ko{arci i u drugim sportovima) koji se daje na zahtev trenera i koji ne ulazi u brojawe vremena. 2. fam. kratak predah, odmor, pauza. tajmer, -a m ‰engl. timerŠ ure|aj za merewe vremena koji omogu}ava automatsko ukqu~ivawe i iskqu~ivawe odre|enih procesa. tajming, -a i tajming, -a m ‰engl. timingŠ 1. ose}aj za vreme; odabirawe najboqeg vremena ili brzine u ciqu postizawa èqenog rezultata. 2. pozor. sinhronizovawe razli~itih elemenata jedne predstave, npr. glum~evog govora i kretawa sa zvu~nim i svetlosnim efektima. 3. sp. a. vremenska koordinacija pokreta ili udaraca. b. kontrolisano unapre|ewe sportske forme takmi~ara tako da najboqe rezultate postignu u odre|eno vreme. tajmkiper, -a m ‰engl. timekeeperŠ 1. sp. kontrolor vremenskog trajawa igre ili takmi~ewa. 2. osoba koja kontroli{e vreme dolaska na posao radnika. tajm{er(ing), -a m ‰engl. time-sharing od time vreme, share delitiŠ 1. vi{egodi{wi zakup stana, apartmana u nekom turisti~kom centru, na osnovu sporazuma koji omogu}ava da ga dve ili vi{e osoba koriste u razli~ito doba godine. 2. ra~. raspodela, deqewe vremena pri istovremenom kori{}ewu kompjuterskog sistema od strane vi{e korisnika. tajfun, -una m ‰engl. typhoon od kin. tai fung veliki vetarŠ 1. meteor. ciklonski vetar razorne mo}i, naj~e{}e duva od jula do oktobra na morima isto~ne Azije; uragan, orkan. 2. fig. nagla promena, poreme}aj, skup doga|aja koji sve mewa velikom brzinom. taj-~i, taj-~ija m ‰kin. tai chi (chuan) velika umetnost borbeŠ vrsta lake kineske gimnastike, koja ima za ciq osloba|awe energije i postizawe unutra{weg mira. tak, -a m, mn. takovi ‰fr. taquet?Š {tap za bilijar.

1210

taksacija tak, -a m, mn. takovi, gen. takova ‰ital. tacco?Š arhit. 1. potporna greda. 2. luk, svod zgrade. takana, -e ` ‰hebr. taqqanah propis, praviloŠ ist. rel. zabrane koje su u sredwem veku donosile rabinatske vlasti za jevrejsku zajednicu pod wihovom jurisdikcijom. takat, -a i takat, -a m ‰tur. takat od ar. taqaŠ pokr. fizi~ka snaga, mo}, izdr`qivost, sposobnost. takatsuz prid. indekl. ‰tur. takats›z, v. takat, tur. -s›z bezŠ pokr. koji je slabe fizi~ke snage, izdr`qivosti; nemo}an, slab, neotporan. takvim, -ima m ‰tur. takvim od ar. taqwim dosl. ispraviti, doteratiŠ rel. muslimanski verski kalendar u kome je ozna~eno ta~no vreme molitava (namaza) i postova tokom cele godine. takelaà, -e ` ‰nem. Takelage, prema hol. takel dizalica, ~ekrkŠ oprema broda, neophodna za pokretawe jedrewaka (jarboli, uàd, krstovi i jedra). taklid, -ida m ‰tur. taklid, taklit od ar. taqlidŠ pokr. 1. imitacija, opona{awe. 2. prikazivawe sebe u druga~ijem svetlu. takrir, -ira m ‰tur. takrir od ar. taqrir u~vrstiti; potvrditiŠ zast. 1. izjava za javnost, saop{tewe; tvrdwa. 2. slu`beni dokument, naro~ito dokument o nasledstvu, uba{tiwewu. taksa, -e ` ‰fr. taxe od srlat. taxare odrediti cenuŠ 1. admin. vrsta posrednog tarifskog poreza; zakonom utvr|ena nov~ana suma koju je potrebno poloìti da bi se neka administrativna usluga, npr. molba, uzela u postupak, ili da bi ne{to stupilo na snagu (prenosna ‹, sudska ‹ ). 2. zvani~no utvr|ena cena neke usluge, naknada po utvr|enoj tarifi (boravi{na ‹ ). taksativan, -vna, -vno ‰nlat. taxativus, v. taksacijaŠ 1. koji se moè ta~no odrediti ili utvrditi. 2. koji se moè poimeni~no nabrojati, npr. navode}i svaki slu~aj na koji se neka zakonska odredba moè primeniti. taksativno pril. ‰v. taksacijaŠ izri~ito, poimence. taksator, -a m ‰srlat. taxator, v. taksacijaŠ onaj koji odre|uje, utvr|uje cene. taksacija, -e ` ‰srlat. taxatio, v. taksaŠ 1. odre|ivawe, utvr|ivawe nov~ane vrednosti,

takseni procena. 2. polagawe propisane takse; stavqawe taksene marke na neki dokument. takseni, -a, -o i takseni, -a, -o ‰v. taksaŠ koji se odnosi na taksu, koji je u vezi s taksom. y taksena marka marka koja se stavqa na molbe, uverewa i sl. kao potvrda da je pla}ena administrativna taksa. taksi, -ija m ‰fr. taxi, skr. od taximetre, v. taksimetarŠ putni~ki automobil s taksimetrom i profesionalnim voza~em. taksi-gerl(a), -e ` ‰engl. taxi-girlŠ pla}ena igra~ica u lokalu ili baru koja igra s gostima. taksidermija, -e ` ‰gr~. taxis red, poredak, gr~. derma koàŠ ve{tina preparirawa (puwewa) ìvotiwa. taksimetar, -tra i taksimetar, -tra m ‰fr. taximetre, v. taksa, -metarŠ brojilo, sprava na taksi automobilima koja beleì pre|eni put radi odre|ivawa cene vo`we. taksirat, -ata m ‰tur. taksirat od ar. taqsirat mn. od taqsir prikratiti, napraviti mawkavimŠ etnol. 1. nesre}a, nezgoda, nevoqa. 2. greh koji izaziva bo`ji gnev, koji biva ka`wen od boga. taksirati1, taksiram, 3. l. mn. taksiraju svr{. i nesvr{. ‰v. taksaŠ 1. poloìti, platiti propisanu taksu; 2. prilepiti taksenu marku (na molbu, uverewe i sl.). 3. odrediti, odre|ivati, utvrditi cenu. taksirati2, taksiram, 3. l. mn. taksiraju nesvr{. ‰v. taksiŠ obavqati prevoz putnika taksijem, biti voza~ taksija, voziti taksi. taksis, -a m ‰gr~. taxis red, poredakŠ med. 1. automatski pokret na neki nadraàj. 2. name{tawe, vra}awe kile, hernije. taksist(a), -e m, mn. taksisti ‰v. taksiŠ voza~ taksija. takson, -ona m ‰gr~. taxis red, poredak, v. -onŠ grupa sa zajedni~kim svojstvima, koja se moè ozna~iti istim imenom; u biologiji, zajedni~ki naziv za kategorije po kojima se klasifikuju ìvotiwe i biqke (vrstu, red, porodicu itd.). taksonomija, -e ` ‰gr~. taxis red, poredak, v. -nomijaŠ 1. nauka o osnovama reda, sistematizacije u nekoj struci; sistematika. 2. biol. klasifikacija ìvih bi}a zasnovana na zajed-

takti~ar ni~kim osobinama, poreklu ili biohemijskom sastavu; podela na vrste, redove, porodice itd. takt, -a m, mn. taktovi ‰nem. Takt od lat. tactus ~ulo dodiraŠ 1. ravnomerno i ritmi~ko ponavqawe elemenata po nekim pravilima. 2. muz. osnovna ritmi~ka jedinica, ozna~ena razlomkom na po~etku kompozicije (4/4, 3/4 i sl.). 3. tehn. jedna faza rada motora, jedan hod klipa. 4. fig. smisao za pona{awe u dru{tvu, ose}awe mere, obazrivost prema drugima. z izbaciti iz takta, izvesti iz takta isprovocirati nekoga, navesti nekoga da se razquti; imati/nemati takta znati/ne znati pona{ati se. -takt, -taktan, -taksija, -takti~an ‰gr~. taxis red, poredak; taktos ure|en; taktikos sposoban za ure|eweŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na red, poredak, ure|ewe. taktizirati, taktiziram, 3. l. mn. taktiziraju nesvr{. ‰v. taktikaŠ dràti se odre|ene taktike; postupati oprezno, planski i smi{qeno; izbegavati jasne, nedvosmislene odluke. taktika, -e `, dat. i lok. taktici ‰gr~. taktike, prema tassein urediti, postavitiŠ 1. voj. ve{tina upravqawa vojnim trupama za vreme bitke i organizacija prebacivawa trupa. 2. a. voj. metoda borbe kao deo strategije (defanzivna ‹ ). b. odre|eni na~in rada i organizacije za postizawe uspeha u sportu, u privredi i u drugim delatnostima. 3. sra~unato, planirano pona{awe radi postizawa nekog ciqa ili radi zavaravawa protivnika. taktil, -ila m ‰v. taktilanŠ um. skulptura koja se moè uzimati u ruku, koja se moè dodirivati. taktilan, -lna, -lno ‰lat. tactilis, prema tangere tactus diratiŠ koji se odnosi na ~ulo dodira; dodirqiv, opipqiv. taktirati, taktiram, 3. l. mn. taktiraju svr{. i nesvr{. ‰v. taktŠ 1. muz. davati, udarati takt u svirawu i pevawu; rukom odbrojavati trajawe nota. 2. metr. prikladnim na~inom ozna~iti, ozna~avati nagla{ene i nenagla{ene slogove. takti~an, -~na, -~no ‰v. taktikaŠ koji ima takta; pa`qiv, obazriv, odmeren u opho|ewu. takti~ar, -a m ‰v. taktikaŠ 1. onaj koji je ve{t, ume{an u raspore|ivawu i vo|ewu trupa

1211

takti~ki za vreme borbe. 2. onaj koji radi planski, osmi{qeno, koji ima smisla za taktiku. x takti~arski. takti~ki, -a, -o ‰v. taktikaŠ koji pripada taktici, koji se odnosi na taktiku. takti~nost, -osti ` ‰v. takti~anŠ osobina, svojstvo onoga koji je takti~an. taktni, -a, -o ‰v. taktŠ koji pripada taktu, koji ima svojstvo takta. y taktna linija muz. uspravna linija u notnom zapisu koja deli muziku na taktove. tal, -a m ‰nem. TeilŠ zast. 1. deo neke celine. 2. deo imawa, nasledstva i sl. talagan, -a m ‰tur. talaganŠ etnol. seqa~ki mu{ki ogrta~, kabanica; dugi pastirski guw. talaing, -a m ‰talaingŠ 1. lingv. jezik koji se upotrebqava u Burmi, burmanski jezik. 2. naziv za pismo burmanskog jezika. talak1, -aka m ‰tur. tallak od ar. dallakŠ pokr. maser u hamamu. talak2, -aka m ‰tur. talak od ar. talaqŠ pokr. razvod braka. talambas, -a m ‰tur. daulbaz, davulbaz, davlumbaz, tulumbaz bubwar od pers. tabl-baz od ar. tabl bubaw, pers. baz od bahten igratiŠ muz. mali metalni bubaw ~inijastog oblika preko ~ijeg je otvora razapeta koà. z udarati u talambase nadaleko razglasiti, razglasiti na sva usta (ob. nepovoqne vesti). talambasati, -am nesvr{. ‰v. talambasŠ dizati preteranu buku, izazivati uzbunu. talamus, -a m ‰lat. thalamus od gr~. thalamos posteqaŠ 1. anat. deo sive mo`dane mase u bazi velikog mozga, odgovoran za provo|ewe senzorskih impulsa. 2. bot. leì{te ploda kod biqaka. talant v. talen(a)t (3, 4). talar, -ara m ‰lat. talaris, prema talus gleàw, petaŠ 1. ist. rimska duga sve~ana haqina do gle`wa; kraqevski ogrta~. 2. crkv. duga gorwa haqina katoli~kih i evangelisti~kih sve{tenika. 3. slu`bena ode`da sudije. talasarhija, -e ` v. talasokratija. talaso- ‰gr~. thalassa moreŠ prvi deo sloènica u zna~ewu: more, morski. talasografija v. okeanografija.

1212

taliban talasokratija, -e ` ‰gr~. thalassa more, v. -kratijaŠ geol. prevlast mora i okeana nad kopnom (v. talasokratski); supr. geokratija. talasokratski, -a, -o ‰v. talasokratijaŠ geol. ob. u: y talasokratski periodi razdobqa u istoriji Zemqe kada se mora i okeani {ire a kontinenti postaju mawi; supr. geokratski. talasometar i talasometar, -tra m ‰v. talaso-, -metarŠ 1. sprava za merewe dubine mora. 2. sprava za merewe plime i oseke. talasoterapija i talasoterapija, -e ` ‰v. talaso-, terapijaŠ med. le~ewe zasnovano na povoqnom uticaju morske vode i vazduha u priobaqu. talasofobija, -e ` ‰v. talaso-, -fobijaŠ med. patolo{ki strah od mora. tala{, -a{a m ‰tur. talasŠ pokr. strugotina, piqevina. tala{a, -e ` = tala{ (v.). tala{ika, -e ` v. tala{. z to je obi~na tala{ika pokr. 1. to je ni{ta, to je bezvredno. 2. to nema veze s logikom, razumom; to su tri~arije, gluposti. talbotipija, -e ` ‰prema engleskom fizi~aru i pioniru fotografije V. H. F. Talbotu (1800–1877), v. -tipijaŠ fotografski negativ na papiru i slika izra|ena po wemu; v. kalotipija. talveg, -a m ‰nem. Talweg, prema Tal dolina, Weg putŠ linija koja povezuje ta~ke na najdubqim mestima re~nog korita, sluì za odre|ivawe plovnog puta i morfolo{kih svojstava vodotoka. taleb, -eba m (uob. taleba, -e `) ‰tur. talebe od ar. mn. talaba jd. talib u~enikŠ pokr. 1. u~enik, |ak. 2. nau~ni istraìva~, nau~nik, u~ewak. talen(a)t, -a m ‰srlat. talentum od gr~. talanton vaga; odre|ena svota novcaŠ 1. prirodna darovitost, obdarenost; umni dar, inteligencija. 2. nadarena, obdarena, darovita osoba. 3. ist. starogr~ka nov~ana jedinica (6.000 drahmi). 4. ist. starogr~ka mera za teìnu (150 kg). talentovan, -a, -o ‰v. talen(a)tŠ koji ima talenta, nadaren, obdaren, darovit. talib, -a i talib, -a m v. taleb. taliban, -ana m, mn. talibani, gen. mn. talibana ‰ar. talib u~enik, student, s persijskim na-

talidomid stavkom za mnoìnu -anŠ pripadnik islamisti~kog pokreta u Avganistanu, {kolovan u islamskim verskim {kolama u Pakistanu; nakon sloma sovjetske invazije u Avganistanu, krajem XX veka, osvojili vlast i zaveli strog islamski reìm koji je sru{en ameri~kom intervencijom; od tada pre{li na gerilski na~in ratovawa. talidomid, -ida m [fabri~ki naziv] farm. sredstvo za umirewe iz {ezdesetih godina HH veka, potom zabraweno jer je dovodilo do ra|awa nakazne dece. talija, -e ` = talih, -a m ‰tur. talih, tali’od ar. tali'Š dobra sre}a, zvezda pod kojom se neko rodio, sudbina. Talija, -e ` ‰gr~. ThaliaŠ muza za{titnica dramskog pesni{tva. talijum, -a m ‰nlat. thallium, prema gr~. thallos mladica, izdanakŠ hem. hemijski element, atomski broj 81, simbol Tl, srebrnastosivi metal koji se koristi za izradu opti~kih stakala. talik, -a m ‰pers. talikŠ vrsta poloènih persijskih slova, koja su kasnije primili i Turci. talion, -ona m ‰srlat. talio, ob. u izrazu lex talionis zakon odmazdeŠ ist. prav. na~elo osvete u krivi~nom pravu starog i ranog sredweg veka, zasnovano na uzvra}awu istom merom, œoko za oko, zub za zubŒ. talir, -ira m ‰nem. Thaler, skr. od Joachimsthaler kovan u Joahimstalu (Joahimovu) u ê{kojŠ naziv starog srebrnog novca u mnogim evropskim zemqama. talisman, -ana m ‰fr. talisman, {p. talisman od ar. tilsim, tilism od gr~. telesma ~arobna formulaŠ magijski predmet koji po narodnom verovawu {titi od zla i donosi sre}u, amajlija. talit, -ita m ‰hebr. tallith dosl. ogrta~, kaputŠ 1. rel. svileni ili vuneni {al ukra{en zlatnim vezom koji Jevreji, za vreme molitve u sinagogi, nose oko vrata ili wime pokrivaju glavu. 2. haqina ili ko{uqa koja se obla~i pokojniku. talih v. talija. tali~an, -~na, -~no ‰tur. talih, tali' od ar. tali’ sre}aŠ koji je sre}an, koga prati sre}a. talk, -a m ‰srlat. talcum od ar. talq od pers. talkŠ miner. meki silikat magnezijuma, koristi

taqatele se kao primesa u raznim proizvodima. 2. kozmeti~ki pra{ak, puder. talmi- ‰verovatno od imena francuskog pronalaza~a i fabrikanta Taloa (Tallois) i fr. mi-or poluzlatoŠ prvi deo sloènice u zna~ewu: la`ni, tobo`wi, pseudo. talmi-zlato, -a s ‰nem. Talmigold, v. talmi-Š pozla}ena legura bakra koja sadrì samo 1% zlata, upotrebqava se za izradu nakita i ukrasa; la`no zlato. Talmud, -a m ‰hebr. Talmud u~ewe, poukaŠ jevrejski zbornik moralnih normi i obi~aja koji sa~iwavaju Mi{na (zbirka usmeno preno{enih zakona zabeleènih oko 200. god. n. e.) i Gemara (sastavqena mahom od komentara Mi{ne, nastala oko 500. god. n. e.). talmudist(a), -e m, mn. talmudisti ‰v. TalmudŠ 1. Jevrejin koji priznaje Talmud. 2. u~ewak koji prou~ava Talmud. talon, -ona m ‰fr. talonŠ 1. finans. a. uputnica za podizawe kamata kod zajmova. b. kupon, odse~ak kod obveznica i drugih vrednosnih papira. 2. u igri kartama, ostatak karata nakon deqewa. 3. arhit. ukras na gra|evini koji je izdubqen na dowem a ispup~en na gorwem delu. talonirati, taloniram, 3. l. mn. taloniraju svr{. i nesvr{. ‰v. talonŠ odloìti, odlagati karte u talon. talofite, talofita `, mn. ‰nlat. Thallophyta, prema gr~. thallos mladica, phyton biqkaŠ fig. biqke bez pravih biqnih organa (korena, stabla, li{}a), npr. li{ajevi i gqive. talpa, -e ` ‰tur. talpaŠ pokr. jaka, debela daska; brvno. talpara, -e ` ‰v. talpaŠ pokr. ku}a od dasaka, da{~ara, brvnara. talus i talus1, -a m ‰nlat. thallus od gr~. thallos mladicaŠ bot. biqno telo (gqiva, mahovina, li{ajeva) na kome se ne razlikuju biqni organi (koren, stablo, list). talus2, -a m ‰lat. talus petaŠ 1. anat. sko~na kost, petna kost. 2. kocka (za igru). 3. geogr. nagib zemqi{ta; nagnuto zemqi{te. taqatele, taqatela ` mn. [ital. tagliatelle prema tagliare se}i] kulin. italijanski duga~ki rezanci.

1213

tamagu~i tamagu~i, -ja m ‰jap.Š elektronska igra~ka; virtuelna ìvotiwa koju je neophodno virtuelno hraniti, paziti i sl. jer }e u protivnom cvileti, a na kraju i umreti, namewena deci koja nemaju uslove da drè pravog ku}nog qubimca. taman pril. ‰tur. tamam od ar.Š potpuno, sasvim; po meri. tamandua, -e ` ‰port. tamandua od tupi tamandua hvata~ mravaŠ zool. ju`noameri~ki bezubi sisar, mravojed koji ìvi na drve}u, Tamandua tetradactyla. tamaniti, tamanim nesvr{. ‰v. tamanŠ potpuno uni{tavati, zatirati, istrebqivati. tamarind, -a m ‰srlat. tamarindus od ar. tamr hindi indijska urmaŠ bot. afri~ka i isto~noindijska kisela urma, Tamarindus indica, koristi se za osveàvaju}e napitke i kao blago sredstvo za ~i{}ewe creva. tamaris, -a, tamarisk, -a, tamariks, -a m ‰lat. tamariscus, tamarixŠ bot. niska zimzelena grmolika biqka, Tamarih gallica, s ruì~astim ili belim cvetovima, uspeva u Aziji, Africi i ju`noj Evropi, koristi se za {tavqewe koè i bojadisawe; metqika. tama{}ar, -ara i tamah}ar, -ara m ‰tur. tamahkar od ar. tama' pohlepa, pers. suf. -karŠ pokr. onaj koji je pohlepan, gramziv, pohlepnik, gramzivac. tama{}arluk, -a i tamah}arluk, -a m ‰tur. tamahkarl›k, v. tama{}arŠ pokr. pohlepa, gramzivost. tambur, -ura m ‰fr. tambourŠ 1. muz. dobo{, bubaw. 2. muz. dobo{ar, bubwar. 3. zaklon nad vratima od vetra, ki{e i sl. 4. arhit. deo gra|evine u obliku vaqka, cilindra ili mnogougla na kome leì kube. tambura, -e ` ‰tur. tanbura od ar. tunbur od pers. dunbe-i bereh jagwe}i repŠ muz. ì~ani narodni instrument sa ~etiri do {est ìca, na kome se svira trzawem. tamburati, -am nesvr{. ‰v. tamburaŠ 1. svirati u tamburu. 2. pej. govoriti, ponavqati uvek iste stvari. z ne tamburaj ne gwavi, prestani da pri~a{ gluposti. tambura{, -a m ‰v. tamburaŠ 1. onaj koji svira na tamburi. 2. fig. pej. propagator, agitator.

1214

tamponirati tambura{ki, -a, -o ‰v. tamburaŠ koji se odnosi na tambure ili na tambura{e. y tambura{ki orkestar muzi~ki sastav koji ~ine tambura{i. tamburin, -ina m ‰fr. tambourin od prov. tamborinŠ 1. muz. etnol. drveni okvir sa ugra|enim praporcima na kome je zategnuta koà, zvuk se proizvodi udarawem dlanom, mali dobo{; v. daire; def. 2. muz. etnol. ìvahan {panski i ju`nofrancuski ples, u kome igra~ sam sebe prati tamburinom. 3. mali cilindri~ni okvir za vez. tambur-maòr, -ora m ‰fr. tambour-majorŠ podoficir, stare{ina dobo{ara i truba~a u puku. voj. zast.

tamjan, -a m ‰gr~. thymiamaŠ 1. bot. mirisno drvo iz roda Boswellia koje raste u Aziji i isto~noj Africi. 2. rel. smola tog drveta s karakteristi~nim mirisom, upotrebqava se za ka|ewe u verskim obredima. z beì kao |avo od tamjana izbegava susret s kim, beì, zazire od koga; ne bi dao ni Bogu tamjana {krtica, sebi~wak; miri{e na tamjan bliì mu se kraj, dani su mu odbrojani. tampon, -ona m (nepr. tanpon) ‰fr. tamponŠ vaqkasti komad sterilne vate, gaze i sl., koristi se za zaustavqawe krvarewa, skupqawe sekreta i sl. y tampon-dràva mawa dràva koja se nalazi izme|u dve ve}e, ~esto ve{ta~ki stvorena, da bi spre~ila sukob me|u wima; tampon-zona prostor izme|u dveju zara}enih strana, „ni~ija zemqaŒ. med.

tamponada, -e ` ‰fr. tamponnade, v. tamponŠ zatvarawe rane tamponom, stavqawe tampona na ranu. tamponaà, -e ` ‰fr. tamponnage, v. tamponŠ oko bu{otine nafte koji se obavqaju kako bi se slojevi nafte odvojili od slojeva vode. 2. rud. zapu{avawe praznina i pukotina u oknu rudnika cementom, glinom, bitumenom i sl. rud. 1. radovi

tamponacija v. tamponada. tamponirati, tamponiram, 3. l. mn. tamponiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. tamponner, v. tamponŠ za~epiti, za~epqivati, zatisnuti, zatiskivati tamponom (ob. ranu, mesto koje krvari).

tamtam

tandara-mandara

muz. etnol.

tamtam, -a m ‰engl. tom-tom od ind. tamtamŠ afri~ki bubaw u koji se udara rukom.

tanga2, -e ` ‰braz. port. tanga iz jezika tupiŠ minijaturne ga}ice koje potpuno izlaù pogledu zadwicu, nose ih ène ali i mu{karci.

tamuz, -a m [hebr. tammuz] deseti mesec po jevrejskom kalendaru, odgovara na{em junu i julu.

tangarija, -e ` ‰v. tanga1Š radionica za bojadisawe, farbawe.

tan1, -a m ‰engl. thaneŠ visoka plemi}ka titula u [kotskoj.

tangens, -a m ‰v. tangentaŠ mat. trigonometrijska funkcija definisana kao odnos naspramne i nalegle katete u pravouglom trouglu.

tan2, -a m ‰kin. tanŠ 1. najve}a kineska i japanska mera za teìnu (oko 60 kg). 2. japanska mera za povr{inu (oko 10 ari). tanagra, -e ` ‰gr~. TanagraŠ ist. um. male ìvotiwske i qudske figure izra|ene od pe~ene gline, nazvane po gr~kom gradu Tanagri, gde su najpre izra|ivane u IV veku pre n.e. tanatizam, -zma m ‰v. tanato-, -izamŠ fil. u~ewe i verovawe o smrtnosti ~ovekove du{e.

tangenta, -e ` ‰lat. (linea) tangens (linija) koja dodiruje od tangere dodirivatiŠ 1. mat. prava koja dodiruje krivu samo u jednoj ta~ki. 2. mali ~eki} kojim se udaraju ìce nekih muzi~kih instrumenata. 3. ist. deo novca koji je po hrvatsko-ma|arskoj nagodbi (1868) ostajao Hrvatskoj za pokri}e autonomnih tro{kova.

tanato- ‰gr~. thanatos smrtŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava ono {to je vezano za smrt.

tangentan, -tna, -tno ‰v. tangentaŠ 1. koji se odnosi na tangentu. 2. v. tangencijalan.

tanatoza, -e ` ‰v. tanato-, -ozaŠ zool. ìvotiwski odbrambeni refleks, izaziva dugotrajnu uko~enost trupa i udova, da bi se napada~u u~inilo da je ìvotiwa mrtva.

ji predstavqa tangentu, koji dodiruje krivu.

tanatologija, -e ` ‰v. tanato-, -logijaŠ med. nauka o prirodi i uzrocima smrti. tanatoman, -ana m ‰v. tanatomanijaŠ onaj koji pati od tanatomanije. tanatomanija, -e ` ‰v. tanato-, manijaŠ psih. bolesna èqa za posmatrawem mrtvih tela i umirawa qudi ili ìvotiwa. tanatomorfoza, -e ` ‰v. tanato- gr~. morphe oblikŠ spoqne promene na mrtvom telu. Tanatos, -a m ‰gr~. thanatos smrtŠ 1. mitol. kod starih Grka bog smrti, sin No}i (Nikte), brat blizanac Sna (Hipnosa). 2. psih. nagon za smr}u, èqa za umirawem. tanatofobija, -e ` ‰v. tanato-, -fobijaŠ med. patolo{ko stawe straha od smrti, umirawa. tanatocenoza, -e ` ‰v. tanato-, gr~. koinosis zajednicaŠ skup ostataka fosilnih i sada{wih organizama na jednom lokalitetu, na osnovu koga se mogu rekonstruisati nekada{we ekolo{ke prilike. tanga1, -e ` ‰norv. i dan. tangŠ bot. biqka iz roda algi, Fucus zostera, od koje se dobija crvena boja.

tangencijalan, -lna, -lno ‰nlat. tangentialis, v. tangentaŠ mat. koji leì u pravcu tangente; kotangirati, tangiram, 3. l. mn. tangiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. tangereŠ 1. dirati, dodirivati; grani~iti. 2. meton. nanositi {tetu; pogoditi, poga|ati. z ne tangira me ne ti~e me se. tango, -a m ‰amer. {p. tangoŠ muz. vrsta plesa poreklom iz Argentine, s klize}im pokretima i naglim pauzama, s muzikom melanholi~nog ritma, igra se u paru. tangram, -a m ‰engl. tangram, verovatno od T’ang Kinez i -gram (v.), re~ je prvi upotrebio Tomas Hil (Thomas Hill) 1848Š drevna kineska ve{tina da se od 7 geometrijskih slika, izrezanih od tanke plo~e, razli~itim rasporedom dobije i do 2.500 figura qudi, ìvotiwa, cve}a i dr. tandara, -e ` ‰tur. tand›r mala plehana pe}; ro{tiqŠ pokr. 1. pe~ewara, pe~ewarnica. 2. prodavnica suhomesnatih proizvoda. tandara-bro} uzv. ‰v. tandara-mandaraŠ koje{ta, nije nego (kaè se nekom kad izgovori neku besmislicu). tandara-mandara indekl. i uzv. ‰tur. tand›r--mand›r, v. tandara, mandir nema nikakvo zna~eweŠ 1. zbrkano, zbrda-zdola; zbrka, dar-mar. 2. lo{e ura|en posao. 3. v. tandara-bro}.

1215

tandem tandem, -ema m ‰engl. tandem od lat. tandem najzadŠ 1. bicikl za dve osobe, sa dva sedi{ta i dva para pedala. 2. dve osobe koje slo`no, uve`bano rade. tandem-motor, -ora m ‰nem. Tandemmotor, v. tandem, motorŠ motor sa unutra{wim sagorevawem sa dva ili vi{e cilindara u redu. tandemski, -a, -o ‰v. tandemŠ zasnovan na saradwi, partnerstvu, ortakluku. y tandemski propeler sistem motora sa dva cilindra, postavqena na istoj osovini jedan za drugim. tandler, -a m ‰nem. Tandler, TrodlerŠ zast. prodavac polovne robe, starinar. tandrkati, -a i tandrkati, tandr~em nesvr{. ‰tur. tand›r, v. tandaraŠ 1. proizvoditi neskladne zvukove pri vo`wi kola po neravnom terenu, kloparati, klopotati. 2. voziti se u takvim kolima. 3. govoriti nepovezano, zbrda-zdola; torokati; gun|ati. tanduri, -ija m ‰ind. tanduri od tandur od ar. tannurŠ kulin. indijska pe}nica za pe~ewe mesa; indijski restoran s jelima iz takve pe}nice. tane, -eta s, mn. tanad ‰tur. tane od pers. daneŠ topovsko ili pu{~ano zrno, metak iz vatrenog oru`ja. tanzimat, -ata m ‰tur. tanzimat od ar. mn. tanzimat jd. tanzim srediti, rasporeditiŠ 1. zast. reforme, promene. 2. ist. reforme u Turskom carstvu u XIX veku. tanin, -ina m ‰fr. tannin od srlat. tanum hrast, verovatno galskog poreklaŠ hem. grupa fenolskih jediwewa koja se javqaju u kori, li{}u i plodovima drve}a, kao i u ~aju i kafi; ima {iroku primenu u industriji, posebno za {tavqewe koè. taninski, -a, -o ‰v. taninŠ hem. koji se odnosi na tanin, koji sadrì tanin. y taninska kiselina hem. ù}kasti prah rastvorqiv u vodi, sluì kao sredstvo za zaustavqawe proliva. tank, -a m, mn. tankovi ‰engl. tankŠ 1. bazen, rezervoar; cisterna za prevoz te~nosti, posebno za benzin. 2. deo broda za dràwe vode, uqa, nafte i sl. tanka, -e `, dat. i lok. tanki ‰jap. tanka, prema kin. duan kratko, ge pesmaŠ kwi`. tradicionalna japanska lirska pesma od pet redova sa 31 slogom.

1216

tancati tanker, -a m ‰engl. tanker, v. tankŠ brod s tovarnim prostorom podeqenim na vi{e tankova, namewen iskqu~ivo za prevoz te~nosti, posebno nafte. tankirati, tankiram, 3. l. mn. tankiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. tanken, v. tankŠ (na)puniti rezervoar motornog vozila; sipati benzin na benzinskoj pumpi. tanpon nepr. v. tampon. tantal i tantal, -a m ‰nlat. tantalum, prema mitolo{kom TantaluŠ hem. element, atomski broj 73, simbol Ta, upotrebqava se za izradu sijalica, opruga za ~asovnike, hirur{kih instrumenata itd. y tantal-sijalica elektri~na sijalica sa vlaknom od tantala. Tantal, -a m ‰gr~. TantalosŠ mitol. frigijski kraq, Zevsov sin; zbog oholosti osu|en da stoji u vodi koja se povu~e kad god on ho}e da pije, ispod grawa s vo}em koje ne moè da dohvati. y Tantalove muke velike, te{ke patwe; muke ~oveka koji nikako ne uspeva da dobije ne{to {to je naizgled lako ostvarqivo. tantalit, -ita m ‰v. tantal, -itŠ miner. ruda tantala. tantijema, -e ` ‰fr. tantiemeŠ 1. bank. odre|eni udeo, procenat od ~iste dobiti koji u preduze}ima dobijaju slu`benici, saradnici, vlasnici i oni kojima to po ugovoru pripada. 2. trg. naknada davaocu od primaoca licence za ugovoreni period. 3. procenat koji pripada autorima prihoda ste~enih izvo|ewem, emitovawem, prikazivawem wihovih dela. tantra, -e `, gen. mn. tantra i tantri ‰sanskr. tantraŠ tekstovi, kwige, ezoteri~no u~ewe hinduizma. tantrizam, -zma m ‰v. tantraŠ filoz. magijsko-religiozna u~ewa sadràna u tantrama, ezoteri~nim hinduisti~kim tekstovima. tantri~ki, -a, -o ‰v. tantraŠ koji se odnosi na tantru i na tantrizam. tantuz, -a i tantuz, -uza m ‰{p. tantos toliki?Š 1. plo~ica nalik na novac, èton za kockawe. 2. {atr. zast. dvodinarka. tanc, -a m ‰nem. TanzŠ igra, ples. tancati, -am, tancati, -am i tancovati, -ujem nesvr{. ‰nem. tanzenŠ igrati, plesati.

tancmajstor tancmajstor, -a m ‰nem. TanzmeisterŠ zast. u~iteq plesa. tanc{ul, -a m ‰nem. TanzschuleŠ zast. {kola u kojoj se u~i plesawe, plesna {kola. tao, taa i tao, taa m ‰kin. tao, dao putŠ filoz. po u~ewu Lao-Cea u kineskoj filozofiji: bi}e nedostupno ~ulima ali sveprisutno i savr{eno, uzrok i svrha celog svemira. taoizam, -zma m ‰v. taoŠ filoz. 1. u~ewe Lao-Cea, osnovno na~elo kineske filozofije, ~ije polazi{te nije ~ovek ve} priroda. 2. pokret koji je imao za ciq ostvarivawe sklada s prirodom i dugove~nost. taoist(a), -e m, mn. taoisti ‰v. taoŠ sledbenik taoizma. taoisti~ki, -a, -o ‰v. taoist(a)Š koji se odnosi na taoizam i na taoiste. tapan, -ana m ‰alb. tupanŠ muz. etnol. vrsta bubwa koji se naro~ito koristi u zemqama isto~nog Balkana. tapanxija, -e m ‰v. tapanŠ bubwar koji svira u tapan. tapacirati, tapacirung v. tapecirati, tapecirung. tapet, -eta m ‰nem. Tapet od ital. tappeto, od srlat. tapetum od gr~. tapes tepihŠ 1. podna prostirka. 2. v. tapeta. z staviti na tapet izneti ne{to kao problem, predmet razmatrawa; biti na tapetu biti na udaru, biti meta ob. verbalnog napada. tapeta, -e ` ‰nem. Tapete, v. tapetŠ zidna obloga od hartije, tekstila ili plastike, ob. ukra{ena {arama i detaqima. tapetar, -ara m ‰v. tapetaŠ zanat. a. onaj koji postavqa tapete, koji oblaè zidove tapetama. b. onaj koji presvla~i name{taj, tapecirer. x tapetarski. tapecirati, tapeciram, 3. l. mn. tapeciraju (uob. i tapacirati) svr{. i nesvr{. ‰nem. tapezierenŠ obloìti, oblagati zidove tapetama od papira, tekstila ili plastike. tapecirung, -a m, mn. tapecirunzi ‰nem. TapezierungŠ obloga na name{taju, zidovima, u unutra{wosti vozila i sl. od raznih materijala (koè, platna, plastike i sl.). tapija, -e ` ‰tur. tapuŠ sudski overen dokument o vlasni{tvu na nekretnine. z imati/ne-

tarantela mati tapiju na ne{to imati/nemati posebnih, privilegovanih prava na ne{to. tapioka, -e ` ‰port. tapioca iz jezika tupiŠ skrobno bra{no od krtolastog podzemnog stabla tropske biqke manioke ili kasave; koriste ga u ishrani ameri~ki Indijanci. tapir, -ira m ‰braz. port. tapir od tupi tapiraŠ zool. ju`noameri~ki i isto~noindijski kopitar, Tapirius terrestris, nalik na sviwu sredwe veli~ine. m tapirski. tapirati, tapiram, 3. l. mn. tapiraju nesvr{. ‰fr. taperŠ posebnim ~e{qawem podizati kosu tako da izgleda bujnije. tapiserija, -e ` ‰fr. tapisserie prema tapis tepihŠ 1. lik. ukrasno tkawe, ru~no izra|ena tkanina velike povr{ine sa slikama ili {arama koja se postavqa na zid. 2. trgovina ru~nim radovima. tapiserist(a), -e m, mn. tapiseristi ‰v. tapiserijaŠ umetnik koji izra|uje tapiserije. tapison, -ona m ‰fabri~ki naziv prema fr. tapis, v. tapiserijaŠ podna obloga od ve{ta~kog materijala. tara, -e ` ‰{p. tara od ar. tarh odbacitiŠ 1. teìna pakovawa, omota nekog proizvoda, dara. 2. omot robe, ambalaà; up. bruto, neto. taraba, -e ` ‰tur. vulg. taraba, daraba, kwi`. tahta perdeŠ ograda od vertikalno postavqenih dasaka ili letava (ob. na ulasku u dvori{te). tarabit, -ita m ‰{p. tarabitaŠ vise}i most, uobi~ajen u Ju`noj Americi. tarabiti, -im nesvr{. ‰v. tarabaŠ podizati, graditi tarabu, ogra|ivati tarabom. tarabolos v. trabolos. taran, -ana m ‰rus. taranŠ etnol. 1. ovan, staro oru|e za razbijawe zidova. 2. pomor. {iqati pramac ratnog broda kojim se nanose udarci neprijateqskim brodovima. tarana, -e i tarhana, -e ` ‰tur. tarhana od pers. terhaneŠ kulin. 1. osu{eno, izmrvqeno zrnasto testo. 2. supa pripremqena sa takvim testom. tarantas, -a m ‰rus. tarantas od tat.Š zast. vrsta nekada{wih ruskih, pokrivenih zapre`nih putni~kih kola. tarantela, -e ` ‰ital. tarantella, up. tarantulaŠ 1. muz. etnol. ìvahan ju`noitalijanski na-

1217

tarantizam rodni ples u taktu 6/8, nazvan tako po gradu Taranto. 2. v. tarantula (1). tarantizam, -zma m ‰nlat. tarantismus, v. tarantelaŠ med. 1. bolest igrawa kao posledica ujeda tarantule. 2. psihogena bolest kada oboleli igra kao da ga je ujela tarantula. tarantula, -e ` ‰srlat. tarantula, prema ital. tarantola, po imenu grada TarantaŠ zool. 1. vrsta otrovnog pauka, Lucosa tarantula. 2. vrsta gu{tera iz porodice gekona (v.). 3. trostruka mreà kojom se love barbuni (v.). tarapana1, -e ` ‰tur. darbhane, zarbhane od pers. darbhane, prema ar. darb kovati, pers. hane ku}aŠ zast. kovnica novca. tarapana2, -e ` ‰tur. taraf-taraf ovamo-onamoŠ 1. pometwa, mete`; strka usled iznenadnog doga|aja. 2. gu`va, tu~a. taraskonstvo, -a s ‰Tarascon, grad u ProvansiŠ pona{awe u duhu Tartarena, hvalisavca, razmetqivca, ali i dobri~ine iz romana Tartaren Taraskonac fr. kwièvnika Alfonsa Dodea (1840–1897). tarator, -ora m ‰tur. teratorŠ kulin. salata od sitno seckanih krastavaca, belog luka, kiselog mleka, uqa i soli. taraca [ital. terrazza] pokr. v. terasa. targetovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰engl. target ciq, metaŠ pol. àrg. ciqati, ra~unati s nekom populacijom kao ciqnom grupom. tarzalan, -lna, -lno ‰v. tarzusŠ anat. 1. koji pripada stopalima. 2. koji pripada vezivnoj osnovi o~nog kapka. tarzalgija, -e ` ‰v. tarzus, -algijaŠ med. bol stopala, korena stopala.

tarot tarzus, -a m ‰lat. tarsus od gr~. tarsosŠ anat. 1. koren stopala izme|u ~lanka i prstiju. 2. hrskavica o~nih kapaka. tarik, -ika m = tarikat, -a m ‰tur. tarik, tarikat od ar. tariq, tariqaŠ dervi{ki red. tarikat = tarik (v.). tarirati, tariram, 3. l. mn. tariraju svr{. i nesvr{. ‰v. taraŠ odrediti, odre|ivati neto teìnu neke robe odbijawem tare (teìne omota, pakovawa i sl.). tarif, -a m ‰tur. tarif od ar. ta'rifŠ pokr. 1. pisano ili usmeno predstavqawe osobina nekoga ili ne~ega. 2. napis. z tarif u~initi dati obja{wewe, tuma~ewe, razjasniti, protuma~iti. tarifa, -e ` ‰tur. tarife od ar. ta'rifaŠ admin. 1. spisak zvani~no utvr|enih cena. 2. cenovnik usluga na èleznici, po{ti i sl. 3. popis poslova i wihova nov~ana vrednost. 4. skala carinskih da`bina. tarifni, -a, -o ‰v. tarifaŠ koji se odnosi na tarifu, za koji je utvr|ena tarifa. y tarifna valuta valuta u kojoj se reguli{u potraìvawa po osnovu nekog tarifnog sporazuma; tarifni pravilnik kriterijumi prema kojima su odre|ene pojedine tarife; dvotarifni sistem sistem u kome se smewuju dve tarife (ob. u snabdevawu elektri~nom energijom, vi{a i nià tarifa); dvotarifno brojilo elektri~no brojilo koje moè da registruje potro{wu struje po vi{oj i niòj tarifi. tarih, -a m ‰tur. tarih od ar. tarihŠ 1. istorija. 2. natpis postavqen prilikom zavr{etka neke zgrade, ob. stih ili citat iz Kurana, na kojem se kada se saberu arapska slova otkriva doti~na godina; hronogram. tarlatan, -ana m ‰fr. tarlataneŠ fina, lagana pamu~na tkanina za sve~anije haqine.

Tarzan, -ana m ‰engl. TarzanŠ 1. junak niza romana o xungli ameri~kog kwièvnika Edgara Rajsa Barouza (1875–1950) i filmova nadahnutih tim romanima. 2. izuzetno snaàn ~ovek, vi~an ìvotu u prirodi.

taro, -oa m ‰engl. taro iz polin.Š bot. tropska biqka, Colocasia esculenta, ~iji se krtolasti koren bogat skrobom koristi u ishrani.

tarzanski, -a, -o ‰v. TarzanŠ koji se odnosi na Tarzana, koji pripada Tarzanu. y tarzanski engleski krajwe upro{}en engleski jezik.

tarok, -a m ‰ital. taroccoŠ 1. stara karta{ka igra sa 78 karata, poreklom iz Egipta, u kojoj u~estvuju tri igra~a. 2. v. tarot.

tarzoplastika, -e `, dat. i lok. tarzopla stici ‰v. tarzus, plastikaŠ med. hiru{ka intervencija kojom se postiè ispravqawe krivih nogu.

tarot, -a m ‰fr. tarot od ital. taroccoŠ karte sa simboli~kim crteìma, koriste se za proricawe budu}nosti.

1218

tarpan tarpan, -ana m ‰rus. tarpan od kirgiskogŠ zool. divqi kow ruskih stepa, Equus gmelini. tarpo{, -a m ‰tur. torpos, tarbus od pers. tarbu{Š etnol. visoka ènska kapa oki}ena biserom i dukatima. tartan1, -ana m ‰engl. tartan od sredwovekovnog fr. tiretaine suknoŠ 1. {kotska karirana vunena tkanina koja sluì za izradu narodne no{we, sa {arama i bojama karakteristi~nim za svaki pojedini klan. 2. ogrta~, pla{t od takve tkanine kao deo narodne no{we. tartan2, -ana m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ elasti~na plasti~na masa otporna na atmosferske padavine, koristi se kao gorwi sloj pri izgradwi atletskih staza, igrali{ta i dr. x tartanski. tartana, -e ` ‰ital. tartana iz prov.Š pom. 1. vrsta ribarske mreè na povla~ewe iz XVIII i XIX veka. 2. teretni, ribarski ili ratni brod. tartanela, -e ` ‰venec. tartanella, v. tartanaŠ pom. mleta~ki ribarski brodi} sli~an tartani. tartar, -a m ‰fr. sauce tartare tartarski sosŠ kulin. pikantni hladni sos od ùmanaca s maslinovim uqem, sir}etom i senfom, kao prilog uz meso ili ribu. Tartar, -a m ‰gr~. TartarosŠ 1. u gr~koj mitologiji, dubok i mra~an ponor u podzemnom svetu, u koji je Zevs bacio titane kada su se protiv wega pobunili. 2. podzemni svet, pakao. Tartif, -a m ‰fr. TartuffeŠ 1. ime glavnog junaka u istoimenoj Molijerovoj komediji. 2. prevrtqivac, licemer, farisej. tartrat, -a m ‰fr. tartre od srlat. tartarus vinski kamenŠ hem. so (ili ester) vinske kiseline. tartuf, -a m ‰ital. tartuffoŠ bot. vrsta retke, veoma ukusne gqive (Tuber) koja raste pod zemqom, otkrivaju je specijalno dresirani psi i sviwe. tartufar, -ara m ‰v. tartufŠ onaj koji se bavi traèwem, iskopavawem i prodajom tartufa. tarhana v. tarana. tar~ug, -uga m ‰tur. tagarc›kŠ etnol. 1. pastirska torba od jagwe}e ili jare}e koè. 2. kesa uz ma~. tas, tasa m, mn. tasovi i tasovi ‰tur. tas od ar. tas, tassŠ 1. metalna plo~a na vagi, gde se stavqaju tegovi ili teret. 2. plitak, ove}i tawir

tatli od drveta ili metala, npr. za skupqawe priloga u crkvi. 3. okrugla mesingana plo~a uz bubaw, udaraqka. task-fors [engl. task force, prema task zadatak, force snaga] 1. voj. specijalna formacija vojske ili mornarice, s pripadnicima razli~itih rodova, obrazovana radi obavqawa odre|enog zadatka. 2. fig. grupa stru~waka ili rukovodilaca zaduèna za odre|ena ispitivawa u oblasti ekonomije ili politike. taslaisati, -i{em nesvr{. ‰tur. taslamakŠ pokr. hvaliti se; dràti se oholo, praviti se vaàn. taslak, -a m, mn. taslaci ‰tur. taslakŠ pokr. 1. a. klada, trupac, paw, neobra|eno drvo za izradu oru|a. b. uop{te, komad bilo kakvog materijala pre obrade. 2. plan predstavqen u grubim crtama, skica. tasla~iti, -im nesvr{. ‰v. taslakŠ pokr. grubo tesati. tastatura, -e ` ‰nem. Tastatur od Taste dirka od ital. tastoŠ plo~a s dirkama na pisa}oj ma{ini, kompjuteru i sl. taster, -a m ‰nem. Taster od Taste dirka od ital. tastoŠ 1. prekida~ sa oprugom, dugme ~ijim se pritiskawem ili pu{tawem ukqu~uje odnosno iskqu~uje neki elektri~ni ure|aj. 2. àrg. potkaziva~, dostavqa~. tatami, -ija m ‰jap. tatamiŠ sp. vrsta struwa~e, elasti~na podloga na kojoj se odvijaju xudo, karate i druge borila~ke ve{tine. tatar-aga, -e m ist. ‰v. tatarin, v. agaŠ ist. stare{ina po{tara na kowu u Turskom carstvu. tatarin, -a = tatar, -a m ‰tur. tatar po{tar od pers. Tatar Tatarin, v. agaŠ 1. ist. po{tar koji je u Turskom carstvu raznosio pisma ja{u}i brzog kowa. 2. fig. èstoka i nasilna osoba. tatarski, -a, -o ‰v. TatarinŠ koji se odnosi na Tatare, koji pripada Tatarima. y tatarski jezik jezik iz altajske grupe jezika kojim govore Tatari na Krimu, Kavkazu, Uralu; tatarski biftek jako za~iwen namaz od sirovog seckanog june}eg bifteka; tatarska vest fig. nepouzdana vest, vest kojoj se ne moè verovati. tatli prid. indekl. ‰tur. tatl›Š pokr. slatko, ukusno.

1219

tatlija tatlija, -e ` ‰v. tatliŠ kulin. slatko jelo od bra{na, maslaca, kiselog mleka, jaja i {e}era; vrsta slatke pite. tat tvam asi ‰sanskr. tat twam asi to si tiŠ filoz. u indijskoj filozofiji izraz kojim se izraàva jednakost subjekta i objekta, Ja i spoqa{weg sveta; celokupna prividna mnoìna zasniva se na jednom identi~nom bi}u, atmanu. tatu, -ua m ‰engl. tattooŠ v. tetovaà. tatuaà, -e ` ‰fr. tatouageŠ v. tetovaà. tau s indekl. [gr~. tau] slovo gr~kog alfabeta koje odgovara na{em T. taumatrop, -a m ‰fr. thaumatrope od gr~. thauma ~udo, v. -tropŠ kartonska plo~a koja sa obeju strana ima po jedan crte`: okretawem plo~e pomo}u trake, gledalac sti~e utisak da vidi jedan crte` s elementima oba crteà. taumaturgija, -e ` ‰gr~. thaumatourgia, prema thauma ~udo, ergon deloŠ 1. ~udotvorstvo, ~udotvorna dela. 2. pobo`ne pri~e o ~udesima svetaca i bogougodnika. taurobolija, -e ` ‰gr~. taurobolion, prema tauros bik, bolos bacaweŠ rel. obred `rtvovawa bika u ~ast bogova. tauromahija, -e ` ‰gr~. tauromachia, tauros bik, mache borbaŠ borba s bikovima. tautacizam, -zma m ‰nem. Tautazismus, v. taut(o)-, ukr{teno sa rotacizam (v.)Š gomilawe istih ili sli~nih glasova, naj~e{}e na po~etku re~i, aliteracija. tauto- ‰gr~. tauto od to auto istoŠ prvi deo sloènih re~i sa zna~ewem: isto. tautogram, -a m ‰v. tauto-, -gramŠ stih, re~enica ili duì tekst u kome sve re~i po~iwu istim slovom. tautologija, -e ` ‰gr~. tautologia, v. tauto-, -logijaŠ 1. kwi`. stilska figura nagomilavawa re~i, izraza ili re~enica istog ili sli~nog zna~ewa, kao u narodnoj pesmi: Ja se bojim i strah me je quto. 2. nepotrebno gomilawe re~i istoga zna~ewa: videti svojim vlastitim o~ima, no me|utim, cirka oko i sl. y nepotpuna tautologija gram. ponavqawe re~i koje su promenile prvobitno zna~ewe: poku{aj atentata. tautolo{ki, -a, -o ‰v. tautologijaŠ koji se odnosi na tautologiju, koji ima svojstva tau-

1220

taft tologije. y tautolo{ki instrumental gram. instrumental istoga korena kao i glagol uz koji stoji kao na~inska odredba: mukom mu~ati; tautolo{ki (unutra{wi) objekat gram. objekat koji ima isti koren kao i glagol uz koji stoji, ~esta pojava u na{im narodnim pesmama: Grad gradila dva brata ro|ena. — I tu Kosa sitan vezak vezla. tautomeran, -rna, -rno ‰v. tautomerijaŠ 1. hem. koji moè biti stabilan u vi{e oblika (o nekoj supstanci). 2. anat. koji se ceo nalazi na istoj strani tela (o nekom organu). tautomerija, -e ` ‰v. tauto-, -merijaŠ hem. istovremeno postojawe dva izomera neke materije u sme{i koji su u stalnoj me|usobnoj ravnoteì, ali su im hemijska svojstva razli~ita. tautosilabi~ki, -a, -o ‰v. tauto-, silabi~kiŠ fon. koji pripada istom slogu (re~eno o dva samoglasnika ili suglasnika); up. heterosilabi~ki. tautofonija, -e ` ‰v. tauto-, -fonijaŠ stalno, neprestano ponavqawe istog zvuka ili tona. tautohron, -a, -o = tautohroni~an, -~na, -~no ‰v. tautohronaŠ istovremen, istodoban. tautohrona, -e ` ‰v. tauto-, gr~. chronos vremeŠ fiz. istovremenica, kriva koju ta~ka M opisuje pri padu iz po~etnog poloàja A do krajweg poloàja V, pri ~emu vreme pada t ostaje isto, nezavisno od mesta po~etnog poloàja A na krivoj. tautohroni~an = tautohron (v.). tau{irati, tau{iram, 3. l. mn. tau{iraju svr{. i nesvr{. ‰nem. tauschierenŠ umetati, umetnuti plemeniti metal (ob. zlato, srebro ili platinu), radi ukrasa u metalnu podlogu (od gvo`|a, bakra, bronze i dr.). tafelmuzik, -a m ‰nem. TafelmusikŠ muzika, instrumentalna i vokalna, koja se izvodi tokom obroka u restoranu. tafefobija, -e ` ‰gr~. taphe sahrana, v. -fobijaŠ patolo{ki strah nekoga da ne bude ìv sahrawen. tafra, -e `, gen. mn. tafra i tafri ‰tur. tafra od ar. tafra sko~iti, presko~itiŠ pokr. 1. verbalni napad. 2. naduvenost, oholost. taft, -a m ‰tur. tafta od pers. tafteŠ lagana, glatka, sjajna svilena tkanina koja se izra|uje

tafting1 od kuvane svile, koristi se za haqine, ìpone, presvlake i drugo. x taftan i taften. tafting1, -a m, mn. taftinzi ‰fabri~ki nazivŠ 1. podna ili zidna obloga sa ~vornovatom ili zaravwenom povr{inom. 2. postupak izrade takve obloge. tafting2 prid. indekl. ‰v. taftŠ izra|en po ugledu na taft (o tepisima i sl.). tahan-halva, -e ` = taan-alva ‰tur. tahan helvas›, tahin helvas› od ar. tahin, tihn bra{no, v. halvaŠ kulin. poslastica koja se pravi od bra{na, {e}era i mlevenog susama. tahi-, taho- ‰gr~. tachys brz; tachos brzinaŠ kao prvi deo sloènih re~i sa zna~ewem: brz, brzina. tahigrafija, -e ` ‰v. tahi-, -grafijaŠ brzo pisawe, stenografija (v.). tahikardija, -e ` ‰v. tahi-, gr~. kardia srceŠ med. ubrzan puls, usled naprezawa, tr~awa, psihi~kih uzbu|ewa, nervoze, trovawa nikotinom ili oboqewa srca. tahilit, -ita m ‰v. tahi-, gr~. lithos kamenŠ miner. povr{inska eruptivna stena, po hemijskom sastavu sli~na bazaltu. tahilogija, -e ` ‰v. tahi-, logos re~, govorŠ brzo, nepovezano, neosmi{qeno govorewe kod osoba obolelih od nekih du{evnih oboqewa. tahimetar i tahimetar, -tra m ‰v. tahi-, -metarŠ geodetska sprava za brzo snimawe zemqi{ta. tahimetrija, -e ` ‰v. tahi-, -metrijaŠ brzo merewe rastojawa, snimawe zemqi{ta; brzo pravqewe takvih snimaka. tahioni, tahiona m mn., jd. tahion, gen. tahiona ‰v. tahi-, -onŠ fiz. naziv za hipoteti~ne ~estice kojima se pripisuje brzina ve}a od brzine svetlosti. tahipneja, -e ` ‰gr~. tachypnoia, v. tahi-, pnoe disaweŠ med. ubrzano, te{ko disawe. tahisintograf, -a m ‰v. tahi-, nlat. syntonizare birati talasnu duìnu, v. sin-, ton, -grafŠ ure|aj u nekim radio-aparatima, omogu}ava automatsko birawe stanica pomo}u posebnog sistema na tastaturi. tahkik, -ika m ‰tur. tahkik od ar. tahqiqŠ pokr. provera, pretraga, ispitivawe.

ta~ped tahkir, -ira m ‰tur. tahkir od ar. tahqirŠ pokr. ponièwe; omalovaàvawe, potcewivawe. tahmin, -ina m ‰tur. tahmin od ar. tahminŠ pokr. procena bez merewa; pretpostavka. tahmina pril. ‰tur. tahminen od ar. tahmina, tahminanŠ pokr. verovatno, pribli`no, otprilike, odoka. tahminiti, tahminim nesvr{. ‰v. tahminaŠ pokr. pretpostavqati, naga|ati; procewivati razvoj situacije. taho- v. tahi-. tahograf, -a m ‰v. taho-, -grafŠ aparat koji beleì brzinu kretawa vozila tokom odre|enog vremena, radi naknadne kontrole. tahometar i tahometar, -tra m ‰v. taho-, -metarŠ sprava za merewe brzine, brzinomer; up. citometar. tahta, -e ` ‰tur. tahta od pers. tahteŠ pokr. daska. tacet uzv. ‰lat. tacet (on) }utiŠ muz. uputstvo da izvo|a~ u ansamblu odre|enu deonicu ne svira ili ne peva. tacite pril. ‰lat. tacite od tacitus koji }utiŠ pre}utno; mada nije izri~ito re~eno. tacitovski, -a, -o ‰lat. Tacitus TacitŠ kwi`. kratak, saèt, teàk za razumevawe, kao stil ili na~in pisawa rimskog istori~ara Tacita. taclije, taclija ` mn. ‰austr. nem. TazelnŠ pokr. narukvice, manètne. tacna, -e ` ‰nem. Tazze, ital. tazza {oqa; zna~ewe 2 prema ma|. tarcaŠ 1. tawiri} koji sluì kao podmeta~ ispod {oqe. 2. posluàvnik. ta~, -a m, mn. ta~evi ‰engl. touchŠ 1. sp. a. u stonom tenisu, dodir loptice u igri reketom pre odskoka na stolu ili dodir mreè reketom ili telom. b. u tenisu, dodir mreè reketom ili telom, ili dodir lopte telom, pri ~emu se poen dosu|uje protivniku. 2. igra kartama. ta~erizam, -e ` ‰prema prezimenu ThatcherŠ odlike politike kakvu je vodila Margaret Ta~er, premijer Britanije 1979–1990; beskompromisni, tvrdi neoliberalni kapitalizam. ta~ped, -a m ‰engl. touchpad od touch dodirnuti, pad podloga, podmeta~Š ra~. ure|aj za pomerawe kursora dodirom prsta, koji na malim kompjuterima (laptopovima) zamewuje mi{a.

1221

tax tax, taxa m ‰tur. tac od pers. tagŠ zast. 1. vladarska kruna. 2. vrsta dervi{ke kape. 3. u {ahu, upozorewe protivniku da je wegov kraq napadnut; {ah. ta{, -a m ‰tur. tasŠ kamen, ob. u imenima lokaliteta na prostorima koji su bili deo Turskog carstva. ta{izam, -zma m ‰fr. tachisme, prema tache mrqaŠ lik. na~in slikawa u mrqama, odnosno nabacivawem boja na platno bez upotrebe ~etkice, prvi put primewen sredinom XX veka u Francuskoj. ta{ist(a), -e m, mn. ta{isti ‰v. ta{izamŠ onaj koji pri slikawu primewuje tehniku ta{izma. ta{majdan i ta{majdan, -a m ‰v. ta{, majdanŠ 1. kamenolom. 2. (Ta{majdan) park u centru Beograda i kraj oko wega. ta{na, -e ` ‰nem. Tasche torba, xepŠ 1. ènska torbica. 2. torba za spise. ta{nar v. ta{ner. ta{ner, -era m ‰nem. Taschner, v. ta{naŠ zanatlija koji izra|uje i popravqa ta{ne i drugu ko`nu galanteriju. ta{ci, ta{aka m mn. [nem. Tasche xep] kulin. male kesice od testa puwene nadevom, puweni u{tipci, ravioli (v.). tvid, -a m ‰engl. tweed od {kotskog twillŠ koso tkana vunena ili poluvunena tkanina za izradu odela i kaputa, ob. u dve boje ili nijanse. tvil, -a m ‰engl. twillŠ fina, gusto tkana pamu~na tkanina. tvist, -a m ‰engl. twist uvrtati, uvijati; okretŠ 1. a. engleski, ma{inski preden pamu~ni konac. b. tkanina od takvog konca. 2. vrsta modernog plesa, popularnog me|u mladima {ezdesetih godina HH veka. 3. sp. u tenisu, udarac kojim se postiè rotacija loptice, spin (v.). 4. sp. u gimnastici, dvostruki ili trostruki salto. tviter, -a m ‰engl. tweeter prema tweet cvrkutatiŠ zvu~nik u sistemu zvu~nika koji reprodukuje visoke tonove, visokotonac; up. vufer. Te deum, -a m ‰lat. Te Deum (laudamus) Tebe Boga (hvalimo)Š kat. hri{}anska himna iz V veka koja se u katoli~kom bogosluèwu peva nakon obreda, kao zahvalnica.

1222

tevet tea, tee ` ‰kin. dijal. t’e od kin. chaŠ divqa ruà, Thea sinensis. teatar i teatar, -tra m ‰gr~. theatron gledali{te, prema theasthai gledatiŠ 1. pozori{te, pozori{na zgrada. 2. pozori{na umetnost. 3. ukupno dramsko stvarala{tvo jednog pisca. x teatarski i teatarski. teatralan, -lna, -lno ‰ nlat. theatralis, v. teatarŠ koji je sli~an glumi u pozori{tu; sra~unat na efekat, neprirodan, ude{en, izve{ta~en. teatralizam, -zma m ‰v. teatralan, -izamŠ psih. teatralno, izve{ta~eno pona{awe; navika glumqewa u stvarnom ìvotu. teatralije, teatralija ` mn. ‰lat. theatralia, v. teatralanŠ sve {to se odnosi na pozori{te (studije, prikazi i sl.). teatralnost, -i ` ‰lat. theatralia, v. teatralanŠ teatralno pona{awe; svojstvo onoga {to je teatralno. teatrolog, -a m, mn. teatrolozi ‰v. teatar, -logŠ onaj koji se profesionalno i stru~no bavi teatrologijom. teatrologija, -e ` ‰v. teatar, -logijaŠ nauka o pozori{noj umetnosti i istoriji pozori{ta. teatrolo{ki, -a, -o ‰v. teatrologijaŠ koji se odnosi na teatrologiju i teatrologe. teatromanija, -e ` ‰v. teatar, manijaŠ strast za pose}ivawem pozori{ta. teatroteka, -e ` ‰v. teatar, -tekaŠ zbirka snimqenih pozori{nih predstava. tebet, -a = tevet, - a m ‰hebr. tebethŠ ~etvrti mesec jevrejskog kalendara, pada u decembru i januaru po gregorijanskom. tebe{ir, -ira m ‰tur. tebesir od pers. teba{irŠ pokr. kreda ({kolska, kroja~ka). tevabija i tevabija, -e ` ‰tur. tevabi od ar. mn. tawabi' jd. tabi' onaj koji slediŠ 1. pratwa dostojanstvenika u Turskom carstvu. 2. bliì ~lanovi porodice; svojta, rodbina. 3. pristalice, istomi{qenici; sluge, pratioci, pri{ipetqe (do{ao je s celom tevabijom). tevdil, -ila m ‰tur. tebdil od ar. tabdil promeniti, zamenitiŠ pokr. presvla~ewe u drugo odelo; preru{avawe, maskirawe. tevet v. tebet.

teve}elija teve}elija, -e m ‰tur. tevekkeli besciqno, slu~ajno od ar. tawakkul oslawawe na BogaŠ pokr. naiv~ina; luckasta osoba, {a{avko. Tevtoni, Tevtona = Tevtonci, Tevtonaca m mn. ‰lat. TeutonesŠ 1. ist. germansko pleme na Balti~kom moru, poznato po borbama s Rimqanima. 2. iron. ili pej. Nemci. tevtonski, -a, -o ‰v. TevtoniŠ 1. koji se odnosi na Tevtone. 2. tipi~no nema~ki, germanski. Tevtonci = Tevtoni (v.). tevhid, -ida m ‰tur. tevhid, tevhit od ar. tawhid verovawe u boànsko jedinstvoŠ rel. 1. muslimanski pomen za mrtve (islamski obred koji se sastoji od grupnog u~ewa, tj. govorewa pobo`nih izreka i molitava u ku}i umrlog na sam dan sahrane, zatim posle sedam i ~etrdeset dana, posle pola godine i na godi{wicu smrti). 2. obred dervi{kog grupnog u~ewa pobo`nih izreka, pri ~emu dervi{i sede ukrug okrenuti jedni prema drugima. tegeltija, -e ` ‰tur. tegeltiŠ zast. mekano }ebe koje se stavqa kowu ispod sedla. teget prid. indekl. ‰prema austrijskom admiralu Tegethofu (Wilhelm von Tegetthoff 1827–1871Š) tamnoplava boja tkanine. tegla, -e ` [lat. tegula crep?] posuda, obi~no od stakla, u kojoj se drì pekmez, tur{ija i druge namirnice. tediboj, -a m, mn. tedibojevi [engl. Teddy boy prema Teddy, hip. od Edward] pomodarski odeven engleski omladinac iz sredine HH veka, dasa, frajer. teza1, -e ` ‰gr~. thesis postavqaweŠ 1. polazna postavka, tvrdwa koju autor nastoji da dokaè. 2. u Hegelovoj filozofiji, polazna etapa dijalekti~ke trijade (teza–antiteza–sinteza). 3. spu{tawe glasa pri izgovarawu odre|enog stiha, nenagla{eni slog u stopi; supr. arza. 4. nau~ni rad, disertacija (doktorska ‹, magistarska ‹ ). teza2, -e ` ‰tur. teze, teyzeŠ pokr. maj~ina sestra, tetka. tezaurirati, tezauriram, 3. l. mn. tezauriraju svr{. i nesvr{. ‰nem. thesaurieren, v. tezaurusŠ 1. zlato i druge plemenite metale ~uvati kao blago, pohraniti ga kao rezervu. 2. ekon. po-

teihoskopija vla~iti gotovinu iz opticaja, ~uvati je u trezoru. tezaurus, -a m ‰lat. thesaurus od gr~. thesauros blago, riznicaŠ 1. lingv. re~nik, enciklopedija ili neki drugi obuhvatniji leksi~ki priru~nik, posebno re~nik sinonima i antonima. 2. ra~. datoteka sinonima nekog jezika u memoriji ra~unara; program za pretraìvawe takve datoteke. tezga, -e `, dat. i lok. tezgi ‰tur. tezgah od pers. destgah mesto za rukuŠ 1. pult u trgova~koj radwi. 2. zanatlijska klupa, strug. 3. àrg. sporedna, dodatna zarada glumaca, peva~a i sl.; honorarni rad van mati~ne ustanove. tezgariti, tezgarim nesvr{. ‰v. tezgaŠ àrg. zara|ivati rade}i prekovremeno ili za honorar. tezgaro{, -a m ‰v. tezgaŠ àrg. onaj koji tezgari, koji dodatno zara|uje honorarnim ili prekovremenim radom. tezgere, tezgera ` mn. ‰tur. teskere od pers. deskereŠ zast. drvena nosila od dasaka (ob. za no{ewe mrtvaca). tezmoforije, -a ` mn. [gr~. thesmophoria od thesmos zakon, pherein nositi] ist. jesewe svetkovine u ~ast bogiwe Demetre u Atini. teizam, -zma m ‰gr~. theos bog, v. -izamŠ filoz. verovawe u Boga kao stvoriteqa i pokreta~a sveta; filozofija zasnovana na takvom verovawu; supr. ateizam. tein, -ina m ‰po lat. nazivu biqke ~aja, Thea sinensis, v. -inŠ farm. alkaloid koji se dobija ekstrakcijom iz ~aja; up. kofein. teist(a), -e m, mn. teisti ‰v. teizamŠ onaj koji veruje u Boga, pristalica teizma. teisti~ki, -a, -o ‰v. teizamŠ koji se odnosi na teizam i na teiste; koji se zasniva na verovawu u Boga. teihoskopija, -e ` ‰gr~. teichoskopia posmatrawe sa zida, prema teichos zid, v. -skopijaŠ pozor. na~in do~aravawa nekog doga|aja tako {to se na pozornicu postavi bedem, kula, breùqak i sl., a glumac koji tu stoji toboè posmatra {ta se doga|a iza wih, prepri~avaju}i publici to de{avawe.

1223

tej tej, -a i tej, teja m, mn. tejovi ‰fr. the, nem. Tee ~ajŠ topli napitak od prokuvanog biqa; ~aj, odvarak. tejlorizam, -zma m ‰prema ameri~kom inèweru F. V. Tejloru (Taylor, 1856–1915Š) ekon. sistem nau~ne organizacije rada koji ta~nim merewem utvr|uje formulu najracionalnijih potrebnih pokreta radnika pri radu, ~ime se postiè u{teda u vremenu, a pove}ava proizvodwa. tejp, -a m ‰engl. tape trakaŠ magnetofonska ili magnetoskopska traka; ono {to je snimqeno na toj traci. -teka ‰gr~. theke orman, kov~eg, skladi{teŠ kao drugi deo re~i ozna~ava skladi{te ili zbirku onoga {to je iskazano prvim delom. teka, -e ` ‰gr~. theke orman, kov~eg, skladi{teŠ hrv. sveska, bele`nica. tekbiri, tekbira m mn. ‰tur. tekbir od ar. takbirŠ rel. u islamu glasno izgovarawe u vi{e navrata œAlahu ekberŒ (Bog je veliki), naro~ito na Bajram. te-kvon-do, -oa m ‰korejski t'aekwondo od te udariti nogom, kwon udariti {akom, do na~in (borbe)Š sp. korejska borila~ka disciplina sli~na karateu, uz nagle udarce nogom u skoku i iz okreta. tekija, -e `, gen. mn. tekija ‰tur. tekke od ar. takyaŠ mesto na kome dervi{i borave i obavqaju verske obrede. tekila, -e ` ‰{p. tequila, prema meksi~kom gradu Tekila (Tequila)Š meksi~ko èstoko alkoholno pi}e, dobija se destilacijom nekoliko vrsta agave. tekmil, -ila m ‰tur. tekmil od ar. takmil svr{iti, upotpunitiŠ pokr. dopuna, izravnawe, dovr{etak. y tekmil u~initi dovr{iti, izravnati. tekne, -eta s ‰tur. tekneŠ pokr. 1. korito. 2. trup broda. tekrar, -ara m ‰tur. tekrar od ar. takrarŠ pokr. obnavqawe, ponavqawe. teksas, -a m ‰po imenu ameri~ke savezne dràveŠ 1. fig. mesto gde vlada zakon ja~eg; bezakowe. 2. (‹ platno) ~vrsta pamu~na tkanina od koje se prave farmerke, xins.

1224

tekti~an tekst, -a m, mn. tekstovi ‰lat. textus dosl. tkawe, pletivo, prema texere tkatiŠ 1. lingv. osmi{qena organizaciona jedinica re~i vi{a od re~enice. 2. zapisane ili na{tampane re~i, sadrìna kwige, ~lanka, spisa i sl. 3. crkv. odlomak, re~enica iz Biblije, kao podloga za propoved. 4. re~i pesme, opere i dr. za razliku od muzike. y tekst-editor, -a m ‰engl. text editor, v. tekst, editorŠ ra~. program za uno{ewe i sre|ivawe teksta; tekst-procesor ra~. kompjuterski program za obradu teksta. tekstil, -ila m ‰srlat. textilis satkan, prema textus tkawe, pletivo od texere tkatiŠ tkanina, tkawe; svi proizvodi dobijeni tkawem, predewem ili pletewem. tekstilac, -lca m ‰v. tekstilŠ 1. onaj koji proizvodi, izra|uje tekstil; radnik u tekstilnoj industriji. 2. onaj koji se bavi trgovinom tekstila, koji prodaje tekstil. tekstilije, tekstilija ` mn. ‰lat. textilia (opera) tkanine, v. tekstilŠ op{ti naziv za sirovine od kojih se izra|uje tekstil kao i sve ono {to je izra|eno od tekstila (predivo, odevni predmeti, predmeti za ku}nu upotrebu i sl.). tekstilni, -a, -o ‰v. tekstilŠ koji se odnosi na tekstil; koji je izra|en od tekstila. tekstologija, -e ` ‰v. tekst, -logijaŠ filol. tuma~ewe, istorija, kritika i priprema tekstova za objavqivawe ili u ciqu nekog istraìvawa. x tekstolo{ki. tekstualan v. tekstuelan. tekstuelan, -lna, -lno ‰fr. textuel, v. tekstŠ 1. koji se odnosi na tekst. 2. koji se drì teksta, koji je veran tekstu, doslovan, bukvalan. tekstura, -e ` ‰lat. textura tkaweŠ 1. vidqivi na~in izrade; osobine materijala koje se zapaàju vizuelno ili na dodir. 2. uop{te, sastav, spoj, sklop. 3. tkawe, potka. 4. spoqni znakovi konstrukcije rudne naslage uslovqeni uzajamnim odnosima wenih sastavnih delova (slojevitost, naslaganost i sl.). tektiti, tektita m mn. ‰gr~. tektos rastopqen, v. -itŠ miner. kristali koji su po gra|i sli~ni staklu, mo`da poreklom od meteorita. tekti~an, -~na, -~no ‰gr~. tektikosŠ koji se topi, rastvara, rastvorqiv.

tektodinamika tektodinamika, -e ` ‰v. tektonika, dinamikaŠ teorija moderne geologije nastala na osnovu prou~avawa posledica kretawa tektonskih plo~a, potresa, erupcija vulkana i dr. tekton, -o na m ‰gr~. tekton radnik, graditeqŠ ve{ta~ki gra|evinski materijal sli~an betonu. tektonika, -e `, dat. i lok. tektonici ‰gr~. tektonike graditeqstvo, prema tekton radnik, graditeqŠ 1. unutra{wi sastav Zemqine kore, promene u woj koje su nastale delovawem unutra{wih faktora. 2. deo geologije koji prou~ava gra|u Zemqine kore i procese koji se u woj zbivaju. y tektonika plo~a geol. teorija po kojoj se Zemqina kora sastoji od nekoliko plo~a ~ije kretawe izaziva pomerawe kontinenata, stvarawe planina, zemqotrese i drugo. tektonofizika, -e `, dat. i lok. tektonofizici ‰v. tektonika, fizikaŠ grana geofizike koja se bavi prou~avawem deformacija stena do kojih je do{lo delovawem prirodnih sila (pri nabirawu i rasedawu tla). tektonski, -a, -o ‰v. tektonikaŠ koji se odnosi na tektoniku, koji je u vezi sa tektonikom; koji se odnosi na pokrete u Zemqinoj kori. tektostatika, -e `, dat. i lok. tektostatici ‰v. tektonika, statikaŠ grana geotektonike koja prou~ava razme{taj i me|usobne odnose stena. tektura, -e ` ‰lat. tectura, prema tectus pokrivenŠ 1. pokrov, zavoj. 2. ~isto par~e hartije koje se lepi preko onog dela rukopisa koji se èli ispraviti, druk~ije stilizovati i sl. tel, -a m ‰ar. tall planina, breùqakŠ arheol. breùqak nastao slagawem otpadaka i razli~itim gradwama kroz vekove, ~iji slojevi ukazuju na razli~ite vidove materijalne kulture. tel1, -a m ‰tur. telŠ pokr. 1. tanka ìca. 2. zlatan ili srebrni konac, ìca, za vezewe. 3. struna na muzi~kom instrumentu. tel2, -a m ‰kin. telŠ kineska nov~ana jedinica i mera za teìnu. telal, -ala m ‰tur. tellal od ar. dallalŠ 1. ist. onaj koji javno ogla{ava pozive, pozivar, objavqiva~. 2. trgovac starim stvarima, starinar, antikvar. telalija, -e ` ‰tur. tellaliye od ar. dallaliyya, v. telal, ar. -iyyaŠ zast. nagrada telalu za ogla-

televoting {avawe ili provizija koju dobija od ogla{enih prodaja. telaliti, telalim nesvr{. ‰v. telalŠ 1. ogla{avati, razgla{avati, objavqivati na javnom mestu. 2. fig. razgla{avati, {iriti vesti (ob. one koje nisu za javnost). 3. pokr. prodavati stare stvari. telalnica, -e ` ‰v. telalŠ pokr. radwa koja prodaje stare stvari, starinarnica, antikvarnica (v.). telamon, -a m ‰gr~. telamon nosilacŠ 1. ko`ni kai{ kojim se opasuje i vezuje ode}a oko struka. 2. arhit. stub u obliku mu{ke figure kao potpora za balkon, krovni venac i sl. telva, -e, teqva, -e, telfa, -e ` ‰tur. telveŠ pokr. talog od kafe koji ostaje na dnu posude iz koje se pije, soc. tele- ‰gr~. tele dalekoŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da je ne{to udaqeno, da se prenosi na daqinu ili vr{i iz daqine. telebanking, -a m ‰v. tele-, engl. banking bankarsko poslovaweŠ bank. usluga kojom se korisnicima omogu}uju nov~ane transakcije, uvid u stawe na teku}em ra~unu i sl. ukoliko je korisnik putem li~nog kompjutera, modemom ili telefonskom linijom spojen s bankom. televizija, -e ` ‰v. tele-, lat. visio vi|eweŠ 1. emitovawe, prenos i prijem slike i tona, uz pomo} emitera, antene i prijemnika, posredstvom elektromagnetskih talasa. 2. a. televizijska stanica. b. organizacija za proizvodwu i emitovawe televizijskih programa. 3. fam. televizor. x televizijski. televizioman, -ana m ‰v. televizija, -manŠ onaj koji stalno gleda televiziju, koji ne moè bez televizije. televizi~an, -~na, -~no ‰v. televizijaŠ koji je po izgledu ili toku radwe prikladan za prikazivawe na televiziji. televizi~nost, -osti ` ‰v. televizijaŠ svojstvo osobe, mesta ili predmeta da ostavqa dobar utisak na televiziji. televizor, -a m ‰v. tele-, lat. visor koji vidiŠ televizijski prijemnik. x televizorski. televoting, -a m ‰v. tele-, engl. voting glasaweŠ organizovno glasawe gledalaca tokom neke televizijske emisije.

1225

telegamaterapija telegamaterapija, -e ` ‰v. tele-, gama1, terapijaŠ med. radioterapija visokoenergetskim gama-zracima. telegeni~an, -~na, -~no ‰v. tele(vizija), (foto)geni~anŠ koji je pogodan za televizijsko snimawe. telegram, -a m ‰v. tele-, -gramŠ pismeno saop{tewe koje se {aqe putem telegrafa, brzojav, depe{a. telegraf, -a m ‰v. tele-, -grafŠ 1. elektri~ni ure|aj za brzo dostavqawe vesti na daqinu. 2. ustanova koja {aqe i prima telegrame. telegrafija, -e ` ‰v. tele-, -grafijaŠ brzo dostavqawe vesti na daqinu pomo}u telegrafskih aparata. telegrafisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. telegrafijaŠ 1. javqati, javiti telegrafom, poslati telegraf. 2. sp. àrg. nehoti~nim pokretom odati svoje namere protivniku. telegrafist(a), -e m, mn. telegrafisti (`. telegrafistkiwa, -e) ‰v. telegrafijaŠ radnik, slu`benik koji radi na telegrafu. telegrafski, -a, -o ‰v. telegrafŠ 1. koji se odnosi na telegraf; koji se obavqa putem telegrafa. 2. vrlo kratak, saèt, sveden na nekoliko re~i ( ‹ stil). teledijafonija, -e ` ‰v. tele-, dijafonijaŠ me{awe razgovora i {umova izme|u dve odvojene telefonske linije. teledirigovan, -a, -o ‰v. teledirigovatiŠ tehn. kojim se upravqa iz daqine putem elektromagnetskih talasa (teledirigovani projektil). teledirigovati, -gujem svr{. i nesvr{. ‰v. tele-, dirigovatiŠ 1. upravqati nekim ure|ajem (ma{inom, svemirskim brodom i sl.) na daqinu, elektromagnetskim putem. 2. pol. fig. tajno uticati na pona{awe ili izjave neke li~nosti. teledifuzija, -e ` ‰v. tele-, difuzijaŠ organizacija i {irewe televizijskog programa na odre|enom podru~ju. teledrama i teledrama, -e ` ‰v. tele(vizija), dramaŠ dramsko delo pisano ili adaptirano za prikazivawe na televiziji. telekamera, -e ` ‰v. tele(vizija), kameraŠ 1. fot. ure|aj, kamera za snimawe udaqenih pred-

1226

telekrat meta uz pomo} teleobjektiva. 2. televizijska kamera. telekineza i telekineza, -e, telekinezija, -e ` ‰v. tele-, gr~. kinesis kretaweŠ u parapsihologiji voqno pomerawe, pokretawe predmeta bez neposrednog dodira. x telekineti~ki. telekino, -a m ‰v. tele-, kinoŠ ure|aj koji omogu}uje reprodukciju filmova na televiziji, direktno pretvaraju}i opti~ki zapis u magnetoskopski video i audio snimak. telekom, -a m ‰skr.Š telekomunikacija, telekomunikacijski (ob. u nazivima kompanija). telekomanda, -e ` ‰v. tele-, komandaŠ 1. upravqawe nekim udaqenim sistemom ili ure|ajem (letelicom, raketom, ve{ta~kim satelitom i sl.) zahvaquju}i prenosu signala na daqinu. 2. daqinsko upravqawe (televizorom, vratima garaè i sl.). telekomunikacija, -e ` ‰v. tele-, komunikacijaŠ (ob. mn.) sredstva i linije za preno{ewe informacija (teksta, tona, slike) na daqinu ì~nim ili beì~nim elektromagnetskim sistemima. telekomunikacioni i telekomunikacioni, -a, -o ‰v. telekomunikacijaŠ koji se odnosi na telekomunikaciju, koji sluì za telekomunikacije. y telekomunikacioni satelit ve{ta~ki Zemqin satelit pomo}u kojeg se razmewuju televizijske informacije izme|u veoma udaqenih mesta na Zemqi. telekontrola, -e ` ‰v. tele-, kontrolaŠ potpuna kontrola nad nekim udaqenim ure|ajem ili sistemom pomo}u telekomande i telemetrije. telekonferencija, -e ` ‰v. tele-, konferencijaŠ sastanak, sednica na daqinu putem posebnih telefona s ugra|enom ili prikqu~enom kamerom. telekopija, -e ` ‰v. tele-, kopijaŠ dobijawe kopija dokumenta putem telefonskih linija (prethodnik telefaksa). telekopter, -a m ‰v. tele-, (heli)kopterŠ mali bespilotni helikopter kojim se upravqa sa zemqe, koristi se za razna izvi|awa. telekrat, -a m i telekrata, -e m ‰v. tele(vizija), -kratŠ onaj koji uspostavqa vladavinu

telekratija nad javnim mwewem oblikuju}i ga posredstvom televizije. telekratija, -e ` ‰v. tele(vizija), -kratijaŠ vladavina telekrata. teleks, -a m ‰engl. telex od tele(printer) ex(change) razmena putem teleprinteraŠ 1. teleprinter (v.). 2. poruka poslata ili primqena putem teleprintera. telemark, -a m ‰prema norve{koj pokrajini TelemarkŠ sp. u skijawu, zamah, pokret kojim se mewa smer kretawa ili se zaustavqa. telemarketing, -a m ‰engl. telemarketingŠ trg. na~in prodaje robe i primawa poruxbina telefonom; telefonska prodaja. telematizam, -zma m ‰gr~. telema voqa, v. -izamŠ prou~avawe voqe. telematika, -e `, dat. i lok. telematici ‰v. tele-, (auto)matikaŠ spoj telefona, kompjutera i televizije u jedinstveni sistem. x telematski i telemati~ki. telematologija, -e ` ‰gr~. telema voqa, v. -logijaŠ deo psihologije koji se bavi prou~avawem voqe. Telemah, -a m ‰gr~. Telemachos dosl. œkoji se bori u daqiniŒŠ mitol. sin Odiseja i Penelope, koji je ime dobio po tome {to se rodio kada mu je otac polazio u Trojanski rat. telemetar i telemetar, -tra m ‰v. tele-, -metarŠ sprava za merewe udaqenosti neke ta~ke od posmatra~a (npr. u artiqeriji). telemetrija, -e ` ‰v. tele-, -metrijaŠ postupak merewa na daqinu odre|enih parametara nekog sistema ili ure|aja. x telemetrijski i telemetri~ki. telemehanika, -e `, dat. i lok. telemehanici ‰v. tele-, mehanikaŠ upravqawe mehanizmima (ure|ajima, postrojewima) na daqinu. telemikroskop, -a m ‰v. tele-, mikroskopŠ sprava za uve}avawe slika udaqenih predmeta. telenovela, -e ‰port. telenovela, v. tele-, port. novela romanŠ duga~ka, sentimentalna televizijska serija, sapunska opera (naro~ito iz zemaqa {panskog jezika i iz Brazila). teleobjektiv, -iva m ‰v. tele-, objektivŠ fot. objektiv velike ì`ne daqine, koji omogu}ava dobijawe slike velike razmere i pri snimawu udaqenih predmeta.

telerendgenografija teleologija, -e ` ‰nlat. teleologia, prema gr~. telos svrha, v. -logijaŠ filoz. u~ewe po kome je sve u prirodi ure|eno svrsishodno, prema unapred postavqenim ciqevima. teleolo{ki, -a, -o ‰v. teleologijaŠ koji se odnosi na teleologiju; koji se ti~e u~ewa o svrsishodnosti, celishodnosti. y teleolo{ka etika teorija o moralu po kojoj je ispuwavawe moralnih obaveza dobro kome treba teìti; teleolo{ka halucinacija psih. halucinacije tokom kojih bolesnik veruje da dobija uputstva {ta daqe treba da radi. teleoperator, -a m ‰v. tele-, operatorŠ tehn. ure|aj sa daqinskim upravqawem kojim se moè delovati na udaqenim i te{ko pristupa~nim podru~jima. telepat, -a i telepata, -e m ‰v. tele-, -patŠ onaj koji ima sposobnost telepatije.

psih.

telepatija, -e ` ‰v. tele-, -patijaŠ psih. u parapsihologiji, van~ulno preno{ewe psihi~kih procesa od jednog pojedinca do drugog; sposobnost da se doga|aji koji se zbivaju na velikoj udaqenosti osete i vide istog trenutka kada se odigravaju. telepatski, -a, -o ‰v. telepatŠ koji se odnosi na telepate i na telepatiju; koji se odvija putem telepatije. teleplazma, -e `, gen. mn. teleplazma i teleplazmi ‰v. tele-, plazmaŠ u parapsihologiji, otelovqewe prizvanog duha na spiritualnim seansama. teleportacija, -e ` ‰engl. teleportation, v. tele-, engl. (trans)portationŠ hipoteti~ko preno{ewe materije s jednog mesta na drugo pretvarawem u energiju a zatim ponovo u materiju. teleprinter, -a m ‰v. tele-, engl. print {tampatiŠ tehn. ure|aj sli~an pisa}oj ma{ini koji omogu}ava direkno slawe i primawe pisanih poruka preko telegrafa, teleks. x teleprinterski. telerendgenografija, -e ` ‰v. tele-, rendgenografijaŠ med. rendgensko snimawe kada je izvor zraka udaqen od plo~e na koju se snima, ~ime se postiè da rendgenski zraci {to paralelnije padaju na objekt snimawa, {to daje verniji prikaz veli~ine organa.

1227

teleskop teleskop, -a m ‰v. tele-, -skopŠ 1. tehn. opti~ka naprava za posmatrawe udaqenih predmeta, posebno nebeskih tela, durbin. 2. zool. vrsta zlatne ribice neobi~no buqavih o~iju. teleskopija, -e ` ‰v. tele-, -skopijaŠ opt. deo optike koji se bavi teleskopima, durbinima. teleskopirati, teleskopiram, 3. l. mn. teleskopiraju nesvr{. ‰v. teleskopŠ 1. posmatrati, promatrati predmete, posebno nebeska tela teleskopom. 2. meh. produàvati ili skra}ivati uvla~ewem cevi jednih u druge. teleskopski, -a, -o ‰v. teleskopŠ 1. koji se odnosi na teleskop, koji pripada teleskopu. 2. meh. koji se moè produàvati ili skra}ivati me|usobnim uvla~ewem ili izvla~ewem elemenata. telesoftver, -a m ‰v. tele-, softverŠ ra~. sistem za emitovawe ra~unarskih programa istovremeno s redovnim televizijskim programom bez ometawa wegovog normalnog prijema. telestih i telestih, -a m ‰gr~. telos kraj, v. stihŠ kwi`. re~ ili izreka sastavqena od posledwih slova stihova ili strofa neke pesme (ob. zajedno sa akrostihom u zagonetkama). teletajp, -a m ‰engl. Teletype, fabri~ko ime proizvodaŠ tehn. zast. stariji tip teleprintera. teletajpseter, -a m ‰engl. Teletypesetter, fabri~ko ime proizvoda, prema typesetter slovoslaga~Š tipogr. zast. vrsta tipografskog slaga~kog postrojewa (v. linotip) kojim se otkucani tekst iz redakcije direktno prenosi na ma{inu za livewe sloga u {tampariji. teletaktor ‰engl. teletactor, v. tele-, lat. tactus dodirŠ sprava koju koriste gluvonema lica pri u~ewu govora. teleteka, -e `, dat. i lok. teleteci ‰v. tele(vizijski), -tekaŠ mesto gde se ~uvaju televizijski filmovi i emisije. teletekst, teleteksta m ‰v. tele-, tekstŠ sistem prenosa periodi~no ponovqenih pisanih informacija istovremeno s redovnim televizijskim programom, na ku}nom TV prijemniku s odgovaraju}im ure|ajem. tehnol.

telefaks, -a m ‰v. tele-, faks(imil)Š tehn. ure|aj kojim se pisani dokumenti, {eme, crteì i sl. prenose preko telefonske linije, pri

1228

tele{op(ing) ~emu se reprodukcija na prijemnoj strani dobija odmah na papiru. telefilm, -a m ‰engl. telefilmŠ film snimqen specijalno za prikazivawe na televiziji, televizijski film. telefon, -ona m ‰v. tele-, -fonŠ tehn. 1. ure|aj za preno{ewe govora na daqinu ì~anim putem. 2. telefonski aparat. y beì~ni telefon aparat ~ije je postoqe prikqu~eno na obi~nu telefonsku liniju, ali sa slu{alicom ostvaruje beì~nu vezu; mobilni telefon mali prenosni telefon kod koga se veza ostvaruje iskqu~ivo preko talasa visoke frekvencije. z igrati se pokvarenih telefona namerno ili slu~ajno prenositi neta~ne informacije. telefonija, -e ` ‰v. telefonŠ 1. tehnologija prenosa zvuka pretvorenog u elektri~ne impulse izme|u udaqenih ta~aka. 2. a. telefonska mreà. b. sistem komunikacija za prenos govora. y mobilna telefonija tehnologija (sistem, mreà i telefoni) informacija (zvuka, teksta, slike) pretvorenih u elektromagnetski signal. telefonirati, telefoniram, 3. l. mn. telefoniraju svr{. i nesvr{. ‰v. telefonŠ razgovarati, govoriti telefonom; putem telefona javiti, javqati, saop{titi, saop{tavati. telefonist(a), -e m, mn. telefonisti (` telefonistkiwa) ‰v. telefonŠ onaj koji radi na telefonskoj centrali. telefonogram, -a m ‰v. tele-, fono-, -gramŠ vest, saop{tewe i dr. koji se dostavqaju putem telefona. telefonski, -a, -o ‰v. telefonŠ koji se odnosi na telefon, koji pripada telefonu. y telefonska sekretarica ure|aj prikqu~en na telefon koji snima poruke kada vlasnik telefonske linije ne odgovara na poziv. telefoto, -a m ‰v. tele-, foto(grafija)Š fotografija prenesena na daqinu putem ì~nog ili beì~nog ure|aja. telefotografija, -e ` ‰v. tele-, fotografijaŠ 1. v. telefoto. 2. fotografija udaqenih predmeta snimqena pomo}u teleobjektiva. tele{op(ing), -a m ‰engl. teleshoppingŠ trg. prodaja robe koja se reklamira na televiziji naru~ivawem telefonom.

teli teli i terli prid. indekl. ‰tur. telliŠ pokr. koji je izvezen, protkan, ukra{en zlatnom ìcom (o tkanini). teli-diba, -e ` ‰tur. telli diba, v. teli, dibaŠ etnol. vrsta tkanine u koju su utkane zlatne ìce; brokat. telija, -e ` ‰tur. telli, v. tel1Š etnol. vrsta brokata. telis, -a m ‰ma|. teljes pun, savr{en?Š pokr. zadovoqstvo. telnet, -a m ‰v. tele-, engl. net mreàŠ ra~. 1. protokol spajawa i rada na udaqenom ra~unaru. 2. program koji izvr{ava takav protokol. 3. na~in uspostavqawa veze za rad na udaqenim ra~unarima. telop, -a m ‰poreklo nejasnoŠ nepokretna, stati~na televizijska slika koja obi~no sadrì pisane informacije. telur, -a v. telurij1. telurizam, -zma m ‰lat. tellus (gen. telluris) Zemqa, gra|a ZemqeŠ 1. prirodna snaga Zemqe, sistem op{teg ure|ewa Zemqe. 2. zemaqski magnetizam. telurijum1, -a i telurij1, -a m ‰nlat. tellurium, prema tellus zemqaŠ hem. hemijski element, atomski broj 52, simbol Te, redak nemetal, upotrebqava se u optici, za bojewe stakla, kao poluprovodnik i dr. telurijum2, -a i telurij2, -a m ‰engl. tellurian, prema lat. tellus zemqaŠ astron. ure|aj koji prikazuje okretawe Meseca oko Zemqe i Zemqe oko Sunca. telurski, -a, -o i telurni, -a, -o ‰v. telurŠ koji pripada Zemqi, koji se odnosi na Zemqu, zemaqski. Telus, -e ` ‰lat. TellusŠ mitol. rimska bogiwa Zemqe i plodnosti. teqva v. telva. tema, -e ` ‰gr~. thema stavqeno, postavqeno; tvrdwaŠ 1. predmet, osnova, glavna misao neke rasprave, govora i sl. 2. a. ono {to treba pismeno obraditi. b. zast. pismeni zadatak, pismeni sastav. 3. muz. melodijska, harmonska i ritmi~ka celina koja sluì kao osnova za varijacije u nekom muzi~kom delu. 4. lingv. osnova, koren re~i. 5. ist. vojno-administrativna jedinica u Vizantiji od VII veka, temat. y te-

temperamentan ma dana ono {to je aktuelno, o ~emu se govori u javnosti, {to zaokupqa javnost. temat v. tema (2, 5). tematika, -e `, dat. i lok. tematici ‰gr~. thematikos koji se odnosi na temu, v. temaŠ skup problema vezan za odre|enu nau~nu, umetni~ku ili neku drugu oblast. tematski, -a, -o ‰gr~. thematikos, v. temaŠ 1. koji je posve}en jednoj temi, koji obra|uje odre|enu temu. 2. neol. koji se od ostalih izdvaja posebnom fizionomijom (npr. restoran, park i sl.). 3. lingv. koji pripada osnovi re~i ( ‹ vokal). y tematska konferencija skup gde se raspravqa o konkretnoj, unapred poznatoj temi; tematski rad muz. skup raznovrsnih postupaka pomo}u kojih se obra|uje motivsko-tematska gra|a u muzi~kom delu. tembih, -iha tenbih, -iha m ‰tur. tembih od ar. tanbihŠ pokr. zast. opomena, upozorewe; nalog, naredba. tembr, -a m ‰fr. timbreŠ boja zvuka svojstvena svakom glasu ili instrumentu. temena s indekl. ‰tur. temenna, temennah od ar. tamanni èletiŠ na~in pozdravqawa pri ~emu se ruka, uz mali naklon, stavi na srce a potom na ~elo. temenati, -am nesvr{. ‰v. temenaŠ praviti pred nekim temenu, ponizno se klawati; metanisati. temenos, -a m ‰gr~. temenosŠ arhit. kod starih Grka, sveti prostor oko hrama ome|en zidom. tempera, -e ` ‰ital. tempera prema temperare uskladiti, me{atiŠ 1. slikarska boja s vezivnim sredstvima (lepak, ùmance i sl.), rastvorqiva u vodi. 2. slikarska tehnika koja upotrebqava takve boje. 3. slika izra|ena takvim bojama. temperament, -a m, gen. mn. temperamenata ‰lat. temperamentum me{avina, mera, prema temperare uskladiti, me{atiŠ skup psiholo{kih osobina; na~in, brzina i ja~ina umnog i emotivnog reagovawa svojstven pojedincu; narav, }ud, priroda. temperamentan, -tna, -tno ‰v. temperamentŠ koji se odlikuje burnim i ìvim reagovawem, ìvahan, strastven, vatren.

1229

temperamentnost temperamentnost, -osti ` ‰v. temperamentanŠ svojstvo, osobina onoga koji je temperamentan. temperancija, -e ` ‰lat. temperantia prema temperare umeritiŠ uzdr`qivost, umerenost, trezvenost. temperatura, -e ` ‰lat. temperaturaŠ 1. fizi~ka veli~ina, toplota, zagrejanost nekog tela ili stvari izraèna Kelvinovim ili Celzijusovim stepenima (simbol T). 2. povi{ena telesna toplota, kao simptom bolesti. y apsolutna temperatura temperatura merena u kelvinima, od apsolutne nule (–273,15¿S); kriti~na temperatura a. temperatura na kojoj se gas, povi{ewem pritiska, ne moè vi{e pretvoriti u te~nost. b. temperatura na kojoj se mewaju bitna svojstva supstance; sobna temperatura uobi~ajena temperatura okoline (od 18¿S do 22¿S) koja ne izaziva ve}e promene u qudskom organizmu, u hrani, pi}u ili u hemijskim reakcijama. temperaturni, -a, -o ‰v. temperaturaŠ koji se odnosi na temperaturu. y temperaturni gradijent fiz. promena temperature po jedinici duìne. temperacija, -e ` ‰nlat. temperatioŠ muz. uskla|ivawe odnosa izme|u tonova muzi~ke lestvice (v. temperirati). temperin, -ina m ‰ital. temperinoŠ pokr. xepni noì}, perorez. temperiran, -a, -o ‰v. temperiratiŠ 1. koji je zagrejan do prijatne, poèqne temperature. 2. muz. koji ima uskla|ene odnose me|u tonovima. temperirati, temperiram, 3. l. mn. temperiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. temperareŠ 1. umereno zagrejati (npr. napitak). 2. ublaìti, ublaàvati, umeriti. 3. muz. izjedna~iti intervale u lestvici, deqewem oktave na 12 jednakih delova, po sistemu koji je uveden po~ev od J. S. Baha i wegove zbirke œDobro temperirani klavirŒ. tempiran, -a, -o ‰v. tempiratiŠ 1. predvi|en, planiran za odre|eno vreme. 2. koji je odre|enim mehanizmom pode{en da se ukqu~i u ta~no odre|eno vreme, tempirni (v.). tempirati, tempiram, 3. l. mn. tempiraju svr{. i nesvr{. ‰v. tempoŠ 1. odrediti, odre|ivati pravi ~as za ne{to. 2. namestiti, name{ta-

1230

temporaran ti upaqa~ eksplozivne naprave tako da eksplodira ta~no u odre|eno vreme. tempirni, -a, -o ‰v. tempiratiŠ koji se moè tempirati; koji ima mehanizam za tempirawe. y tempirna bomba bomba koja se potpaquje pomo}u ~asovnika odnosno mehanizma za tempirawe; tempirni upaqa~ upaqa~ s mehanizmom za tempirawe. templ, -a m ‰nem. Tempel od lat. templumŠ rel. crkva, bogomoqa, hram (odnosi se naj~e{}e na jevrejske hramove, sinagoge). templar, -ara m ‰srlat. templarius koji pripada hramuŠ ist. pripadnik sredwovekovnog katoli~kog vite{ko-kalu|erskog reda, osnovanog 1118. god. u vreme krsta{kih ratova kako bi {titio hodo~asnike i ~uvao Hristov grob; ukinut 1312. x templarski. templo zast. v. templ. tempo, -a m ‰ital. tempo od lat. tempus vremeŠ 1. brzina vr{ewa neke radwe; ritam, zamah, polet. 2. muz. brzina izvo|ewa muzi~kog dela. 3. sp. brzina kojom se izvodi odre|eni tehni~ki element u nekoj disciplini (brzina kojom takmi~ar pre|e odre|enu razdaqinu u atletici, kojom se vodi igra u sportovima s loptom i sl.). 4. {ah. broj poteza koji se u {ahovskoj igri mora povu}i u odre|enom vremenu. y muz. metronomski tempo brzina izvo|ewa muzi~kog dela odre|ena brojem jedinica koje treba izvesti u jednom minutu; primo tempo oznaka za vra}awe na prvobitni tempo. temporalan1, -lna, -lno ‰lat. temporalis od tempus vremeŠ 1. vremenski. 2. zemaqski, svetovni, prolazan. y temporalna renta prav. naknada rentijeru u ugovorenom periodu; temporalna re~enica gram. vremenska, zavisna re~enica kojom se kazuje vreme vr{ewa radwe glavne re~enice. temporalan2, -lna, -lno ‰lat. temporalis od tempus slepoo~nicaŠ anat. koji pripada slepoo~nicama, slepoo~ni. temporalije, temporalija ` mn. ‰lat. temporalia, v. temporalan1Š svetovna prava i prihodi katoli~kih sve{tenika. tempora mutantur v. tempora mutantur. temporaran, -rna, -rno ‰lat. temporariusŠ v. temporalan1.

ten ten, -a m, lok. tenu ‰fr. teintŠ boja koè lica, boja puti. tenakl, -a m ‰nem. Tenakel od lat. tenaculum prema tenere dràtiŠ zast. naprava kojom slovoslaga~ pridràva rukopis. tenacitet, -eta m ‰lat. tenacitas prema tenere dràtiŠ 1. upornost, izdr`qivost. 2. privrènost, odanost. 3. ~vrstina, postojanost. 4. otpornost materijala, posebno metala, na skupqawe i {irewe, ìlavost. tenbih v. tembih. tenda, -e `, gen. mn. tenda i tendi ‰ital. tendaŠ platneni zastor za za{titu od sunca i ki{e (na plaì, kafanama, brodovima i sl.); nadstre{nica. tendencija i tendencija, -e ` ‰srlat. tendentia, prema tendere teìtiŠ 1. te`wa, sklonost prema ne~emu. 2. odre|ena, ~esto prikrivena misao koja se provla~i kroz neko izlagawe, delo i sl. 3. usmerenost neke pojave. tendenciozan, -zna, -zno ‰nlat. tendentiosus, v. tendencijaŠ 1. koji ima posebnu, naro~itu, ~esto prikrivenu nameru; zlonameran. 2. upravqen, usmeren ka odre|enom ciqu. tendencioznost, -i ` ‰v. tendenciozanŠ osobina, stawe onoga koji je tendenciozan; usmerenost prema nekom ciqu. tender, -a m ‰engl. tenderŠ 1. zast. poseban vagon neposredno iza lokomotive sa zalihama goriva, materijala za podmazivawe i ~i{}ewe, alata i sl. 2. pom. mawi brod kao pratilac velikog bojnog broda. 3. prikolica teretnog vozila. 4. trg. a. pismena ponuda na javnom nadmetawu pod odre|enim uslovima koje svi u~esnici moraju ispuniti. b. javno nadmetawe, konkurs. tendinitis, -a m ‰nlat. tendinitis od srlat. tendo tetiva, v. -itisŠ med. upala tetive, naj~e{}e sportska povreda. tendinoza, -e ` ‰srlat. tendo tetiva, v. -ozaŠ med. degenerativna promena tkiva tetive. tendirati, tendiram, 3. l. mn. tendiraju nesvr{. ‰lat. tendereŠ izraàvati sklonost ka ne~emu, biti sklon, teìti, stremiti, nagiwati. tendovaginitis, -a m ‰srlat. tendo tetiva, v. vagina, -itisŠ med. zapaqewe tetive vaginalnog omota~a; up. tendinitis.

tenis tendoplastika, -e `, dat. i lok. tendoplastici ‰srlat. tendo tetiva, v. plastikaŠ med. plasti~ni operativni zahvat na tetivama. tenezam, -zma m ‰lat. tenesmus od gr~. teinesmos, prema teinein {iritiŠ med. nagon, terawe, sila. y analni tenezam bolno napiwawe prilikom pra`wewa creva; tenezam mokra}ne be{ike bolan gr~ u mi{i}ima mokra}ne be{ike koji oteàva mokrewe. tene}e, -eta s ‰tur. teneke od pers. tenkeŠ pokr. lim, pleh. tenzija i tenzija, -e ` ‰lat. tensio prema tendere zatezatiŠ 1. fiz. a. napetost, napregnutost, zategnutost. b. sila koja nastoji da ne{to rastegne. 2. mentalna, emocionalna napregnutost, napetost. 3. fiz. elektri~ni potencijal; napon. tenziometar i tenziometar, -tra m ‰v. tenzija, -metarŠ fiz. ure|aj za merewe povr{inskog napona te~nosti. tenziometrija, -e ` ‰v. tenzija, -metrijaŠ merewe izobli~enosti optere}enih mehani~kih nosa~a, konstrukcija i sl. tenzor, -a m [lat. tensor prema tendere zatezati] 1. mat. apstraktna jedinica koja predstavqa generalizaciju pojma vektora, koristi se naro~ito u fizici. 2. anat. mi{i} koji zateè ili napiwe neki deo tela. tenija, -e ` ‰lat. taenia od gr~. tainia trakaŠ 1. vrpca, traka oko glave ili pojasa. 2. arhit. ukras u obliku trake s geometrijskim {arama. 3. zool. pantqi~ara, trakavica. tenijaza, -e ` ‰v. tenija, -azaŠ bolest kod ~oveka ili ìvotiwe izazvana tenijom, pantqi~arom. teniofobija, -e ` ‰v. tenija, -fobijaŠ med. patolo{ki strah od infekcije tenijom, pantqi~arom. tenirati, teniram, 3. l. mn. teniraju svr{. i nesvr{. ‰v. tenŠ naneti, nanositi na lice, vrat ili ruke puder radi dobijawa èqenog tena. tenis i tenis, -a m ‰engl. tennis od stfr. tenez drìteŠ sp. igra u kojoj se loptica udara reketom i prebacuje preko mreè u poqe protivni~kog igra~a. y stoni tenis igra na stolu u kojoj se loptica reketom prebacuje preko razapete mreè, ping-pong.

1231

teniser teniser, -era m (` teniserka, dat. i lok. teniserki) ‰v. tenisŠ igra~ tenisa. tenisit, -ita m ‰v. tenis, -itŠ sinteti~ki materijal od kojeg je na~iwen povr{inski sloj teniskog igrali{ta u zatvorenom prostoru. teniske, teniski ` mn. ‰v. tenisŠ fam. platnene patike s gumenim |onom, prvobitno namewene za igrawe tenisa, danas {iroko prihva}ene, naro~ito me|u mladima. teniski i teniski, -a, -o ‰v. tenisŠ koji se odnosi na tenis, koji je u vezi sa tenisom. y teniski zid zid za odbijawe lopte pri teniskom treningu; teniski lakat traumatske promene na mestu gde mi{i} podlaktice prelazi u tetivu lakta, ~este kod tenisera; teniski top ure|aj za izbacivawe loptica na teniskom treningu. tenk, -a m, mn. tenkovi ‰engl. tank, v. tank (prvobitno tako nazvan radi tajnosti tokom proizvodwe)Š voj. oklopno motorno vozilo naoruàno mitraqezima i mawim topovima; umesto to~kova kre}e se po trakama, gusenicama, {to mu omogu}ava kretawe te{ko prohodnim terenima. tenkist(a), -e m, mn. tenkisti ‰v. tenkŠ ~lan posade tenka, vojnik u tenku. tenkovski, -a, -o ‰v. tenkŠ koji se odnosi na tenkove, koji pripada tenkovima. teno, -a m ‰jap. tennoŠ zvani~na titula japanskog cara, œsin nebaŒ. tenontologija, -e ` ‰gr~. tenon, gen. tenontos ìla, tetiva, v. -logijaŠ med. grana anatomije koja se bavi tetivama. tenontomija v. tenotomija. tenor, -ora m ‰lat. tenor, prema tenere dràti, podràvati; u zna~ewu 4 od ital. tenoreŠ 1. dràwe; na~in govora. 2. smisao, duh nekog zakona. 3. deo presude, re{ewa koji sadrì odluku suda, dispozitiv. 4. muz. a. najvi{i mu{ki glas. b. peva~ takvog glasa. y lirski tenor tenor lak{eg i pokretqivijeg glasa, koji peva prete`no u sredwem i vi{em registru; dramski tenor peva~ sna`nog glasa, blizak baritonu. tenorafija, -e ` ‰gr~. tenon ìla, tetiva, raphe {iveweŠ med. hiru{ko za{ivawe prekinutih krajeva tetiva.

1232

teodolit tenorski, -a, -o ‰v. tenorŠ muz. koji se odnosi na tenor i tenore, koji pripada tenoru i tenorima. y tenorski instrument naziv za instrument koji odgovara tenorskom registru qudskog glasa (npr. tenor-saksofon). tenotomija, -e ` ‰gr~. tenon ìla, tetiva, v. -tomijaŠ med. rezawe, presecawe tetiva; up. tenorafija. tentati, -am nesvr{. ‰ital. tentare od lat. temptareŠ 1. navoditi, nagovarati na zlo; isku{avati. 2. napastovati, uznemiravati, zadirkivati. tenuta, -e ` ‰ital. tenuta od tenere dràtiŠ 1. muz. ton koji treba izdràti izvesno vreme. 2. imawe, sala{. tenuto pril. ‰ital. tenuto od tenere dràtiŠ muz. otegnuto, zadràvaju}i glas (o na~inu izvo|ewa nekog tona u pevawu). tencona, -e ` ‰ital. tenzone prepirkaŠ kwi`. pesma qubavne ili {aqive sadrìne u vidu dijaloga dvojice trubadura. tenxera i tenxera, -e ` ‰tur. tencereŠ 1. duboka bakarna tepsija. 2. vrsta bakarnog tigawa. 3. kotli}. teo- ‰gr~. theos bogŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: bog, boànski, bo`ji. teoba, -e ` ‰tur. tovbe od ar. tawbaŠ v. toba. teobromin, -ina m ‰nlat. theobroma, v. teo-, gr~. broma hranaŠ hem. form. alkaloid iz semena biqke kakao, ima ga u listovima ~aja i kola-orahu, koristi se kao lek za sr~ana oboqewa i kao sredstvo za podsticawe izlu~ivawa mokra}e. teogamija, -e ` ‰v. teo-, gr~. gamos svadbaŠ 1. svadba bogova. 2. svadbena pesma u slavu bogova. teogonija, -e ` ‰gr~. theogonia, v. teo-, -gonijaŠ 1. u~ewe o postanku i poreklu bogova sa prikazom stvarawa sveta. 2. mitologija jednog naroda. teodiceja, -e ` ‰v. teo-, gr~. dike pravdaŠ rel. deo teologije koji se bavi pitawem Bo`je pravde i obja{wava postojawe zla u svetu. teodolit, -ita m ‰nlat. theodolitus, nejasnog poreklaŠ tehn. geodetski instrument za merewe uglova, upotrebqava se i u astronomiji za merewe azimuta i visine nebeskih tela, sastoji

teozof se od astronomskog durbina i dva kruga (horizontalnog za merewe azimuta i vertikalnog za merewe visina, tj. zenitnih odstojawa zvezda). teozof, -a m ‰gr~. theosophos poznavalac bo`jih stvari, v. teo-, sophos mudracŠ sledbenik, pristalica teozofije. teozofija, -e ` ‰gr~. theosophia znawe o bo`jim stvarima, v. teo-, sophia mudrostŠ rel. filoz. misti~ko u~ewe o spoznawu boga neposrednim duhovnim opaàwem i udubqivawem u nat~ulni svet, intuicijom i natprirodnim otkrovewima. teozofski, -a, -o ‰v. teozofijaŠ koji se odnosi na teozofe i na teozofiju. teokrat, -a i teokrata, -e m ‰v. teo-, -kratŠ vladar u teokratskom reìmu; pripadnik teokratskog reìma. teokratija, -e ` ‰gr~. theokratia, v. teo-, -kratijaŠ oblik dràvnog ure|ewa u kome crkva, tj. sve{tenstvo ima i neposrednu politi~ku vlast. teokratski, -a, -o ‰v. teokratŠ koji se odnosi na teokrate i teokratiju. teolog, -a m, mn. teolozi ‰gr~. theologos, v. teo-, -logŠ 1. nau~nik, stru~wak za teologiju; verou~iteq, bogoslov. 2. student teologije. teologalan, -lna, -lno ‰v. teologijaŠ koji pripada Bogu, koji se odnosi na Boga; boànski. y teologalne vrline: vera, nada, qubav. teologij, -ija m ‰gr~. theologeion, v. teo-, logeion sastajali{teŠ ist. u staroj Gr~koj, mesto iznad dramske pozornice s kojeg su govorili dramski likovi bogova. teologija, -e ` ‰gr~. theologia, v. teo-, -logijaŠ 1. u~ewe o Bogu (re|e: o bogovima), bogoslovqe; studijska disciplina koja se bavi boànstvom, boànskim odnosno Bo`jim atributima, odnosom izme|u Boga i sveta, istinom vere. 2. sistem u~ewa hri{}anske crkve ili nekog wenog dela (pravoslavna ‹, zapadna ‹, svetoota~ka ‹). teologumenon, -ona m ‰gr~. theologoumenon rasprava o bogu, v. teo-, legesthai razgovarati, raspravqatiŠ rel. teolo{ko u~ewe koje crkva nije slu`beno potvrdila, nije obavezuju}e, ali se preporu~uje kao priru~na lektira.

teorija teolo{ki, -a, -o ‰v. teologijaŠ koji se odnosi na teologe i na teologiju. teomanija, -e ` ‰gr~. theomania, v. teo-, manijaŠ psih. 1. preterano verovawe u boga; versko ludilo. 2. du{evna bolest kod koje bolesnik sebe smatra Bogom. teomahija, -e ` ‰v. teo-, gr~. mache borbaŠ mitol. 1. borba ili pobuna ~oveka protiv bogova, ~est motiv u Eshilovim tragedijama. 2. borba me|u bogovima. teomonizam, -zma m ‰v. teo-, monizamŠ filoz. rel. monizam koji samo Bogu pripisuje postojawe, sve ostalo smatra Bo`jim delom. teonomija, -e ` ‰nem. Theonomie, v. teo-, -nomijaŠ filoz. rel. shvatawe da sve zakone treba uskladiti prema Bo`jim odre|ewima. teorba, -e ` ‰ital. tiorba, teorbaŠ muz. ì~ani trza~ki instrument sli~an lauti, omiqen u XVI veku. teorema, -e ` ‰gr~. theorema, v. teorijaŠ 1. nau~na pretpostavka koju treba dokazati. 2. nau~no tvr|ewe koje se moè izvesti na osnovu ve} postoje}ih aksioma. teoretik v. teoreti~ar. teoretisati, -ti{em nesvr{. ‰v. teorijaŠ 1. iznositi, izvoditi teorije. 2. baviti se nekim fenomenom na apstraktan na~in, tako da se to ne moè primeniti u praksi. teoreti~an, -~na, -~no i teoreti~ki, -a, -o v. teoretski. teoreti~ar, -a m (` teoreti~arka, dat. i lok. teoreti~arki) ‰v. teoretskiŠ nau~nik koji se bavi teorijskim istraìvawem nekog problema. teoretski, -a, -o ‰gr~. theoretikos, v. teorijaŠ 1. koji se zasniva na teoriji, koji je utemeqen na teoriji, teorijski. 2. koji je nau~en iz kwiga i nije u vezi sa praksom (v.); apstraktan. y teoretski remi detaqno prou~ena {ahovska zavr{nica koja sigurno vodi remiju, ukoliko slabiji protivnik ta~no igra. z ne moè ni teoretski ne moè nikako, neizvodqivo je. teorija, -e ` ‰gr~. theoria razmatrawe, prema theorein promi{qatiŠ 1. uop{teno znawe o nekoj pojavi; supr. praksa. 2. a. osnovni nau~ni pojmovi koji se, za razliku od pojedina~nih primera iz prakse, posmatraju uop{teno. b.

1233

teorijski deo nauke ili umetnosti koji se bavi principima i metodama, ali ne i wihovom primenom. 3. potvr|ena hipoteza. 4. apstraktno razmi{qawe, pretpostavka. y teorija brojeva mat. oblast matematike koja se bavi prou~avawem celih brojeva; teorija verovatno}e mat. oblast matematike koja prou~ava zakonitosti ostvarewa slu~ajnih doga|aja; teorija informacije matemati~ko prou~avawe na~ela komunikacije i preno{ewa poruka; teorija relativiteta fiz. teorija o vremenu i prostoru prema kojoj je brzina svetlosti stalna u svim inercijalnim sistemima. z nema teorije àrg. nema ni teoretske {anse, nemogu}e je. teorijski v. teoretski. Teotokos indekl. ‰gr~. theos bog, tokos koji ra|aŠ rel. Bogorodica; atribut Majke Bo`je. teofagija, -e ` ‰v. teo-, -fagijaŠ rel. u~ewe u nekim religijama da se bog nalazi u hrani i da ga moèmo primiti putem hrane (kod starih naroda pod tim se pojmom podrazumevalo prino{ewe ìvotiwe kao `rtve). teofanija, -e ` ‰gr~. theophaneia, v. teo-, gr~. phainein pojaviti seŠ 1. kod mnogoboàca i u Starom zavetu, javqawe, ukazivawe boga qudima. 2. u hri{}anstvu, kod pravoslavaca Bogojavqewe, a kod katolika Sveta tri kraqa. teofobija, -e ` ‰v. teo-, fobijaŠ med. patolo{ki strah od boga. teofori~an, -~na, -~no ‰gr~. theophoros, v. teo-, pherein nositiŠ u ~ijem je sastavu sadràno ime boga ili nekog boànstva. y teofori~no ime li~no ime koje sadrì ime boga ili nekog boànstva (npr. Teodor, Apolonije). tep, -a m ‰engl. tapŠ tehn. ure|aj kojim se prislu{kuju telefonski razgovori. tepa, -e ` ‰tur. tepe, depeŠ pokr. 1. vrh, vr{ak. 2. breùqak, brda{ce, uzvisina. 3. dowi deo kundaka, peta. tepeleisati, -i{em svr{. ‰tur. tepelemekŠ 1. izudarati, premlatiti nogama. 2. sravniti sa zemqom, uni{titi. pokr.

tepeluk i tepeluk, -a m, mn. tepeluci i tepeluci ‰tur. tepelik, v. tepeŠ 1. a. srebrom ili zlatom izvezena plo~ica na ènskim kapama. b. takva kapa kao deo narodne no{we. 2. gorwi,

1234

teramicin okrugli deo crnogorske i hercegova~ke kape. 3. ukra{ena jabuka na vrhu kundaka. tepexik, -a m, mn. tepexici ‰tur. tepecik, v. tepaŠ pokr. breùqak. tepidarijum, -a i tepidarij, -a m [lat. tepidarium prema tepidus mlak] ist. prostorija za kupawe toplom vodom u rimskim kupatilima. tepih, -a m ‰nem. TeppichŠ tkana podna prostirka, }ilim. y tepih bombi voj. bombardovawe nekog prostora tako da bude u potpunosti uni{ten. z gurnuti pod tepih odloìti re{avawe nekog problema, beàti od problema. tepsija, -e ` ‰tur. tepsiŠ plitka, ovalna posuda za pe~ewe. ter, -a m ‰nem. TeerŠ katran, smola. tera- ‰gr~. teras ~udovi{teŠ fiz. kao prvi deo sloènice ozna~ava jedinicu bilion (1012) puta ve}u od one iskazane drugim delom. terabajt, -a m, mn. terabajti ‰engl. terabyte, v. tera-, bajtŠ ra~. jedinica koli~ine informacije obima 240 bajta. teravija, -e ` ‰tur. teravi od ar. mn. tarawih jd. tarwihaŠ rel. duga molitva muslimana uz klawawe u vreme Ramazana. z oteglo se kao teravija pokr. kaè se kad ne{to predugo traje. terazije, -e ` ‰tur. terazi od pers. terazuŠ 1. sprava za merewe koja ima s obe strane po jedan tas, kantar, vaga. 2. zast. ~esma, rezervoar iz koga se voda razvodi po gradu (odatle je naziv beogradskog trga Terazije). tera inkognita v. terra incognita. terakota, -e ` ‰ital. terra cotta pe~ena zemqaŠ 1. pe~ena ~ista glina. 2. neglazirani umetni~ki predmeti od pe~ene gline. 3. boja pe~ene zemqe (crvenkasta, ù}kasta). teramara, -e ` ‰ital. teramara od lat. terra mala lo{a zemqaŠ arheol. tip naseqa iz bronzanog i gvozdenog doba u severnoj Italiji, utvr|enog nasipom i jarkom. terametar i terametar, -tra m ‰v. tera-, -metarŠ fiz. jedinica za duìnu, 1012 metara. teramicin, -ina m ‰fabri~ko ime proizvoda, prema lat. terra zemqa, v. -micinŠ farm. antibiotik koji se dobija od gqivice Streptomyces griseus, dejstvuje na {irok spektar bakterijskih infekcija.

terapeut terapeut, -a m ‰gr~. therapeutes, v. terapijaŠ med. zdravstveni radnik koji sprovodi odre|ene terapije. terapeutika, -e `, dat. i lok. terapeutici ‰gr~. therapeutike, v. terapijaŠ med. nauka o le~ewu uop{te, ili le~ewu pojedinih bolesti; ve{tina le~ewa. terapeutski, -a, -o ‰v. terapeutŠ koji se odnosi na terapute i terapeutiku. terapija i terapija, -e ` ‰gr~. therapeia negovawe, sluèwe, prema therapon negovateqŠ med. 1. a. deo medicine koji prou~ava metode le~ewa bolesti. b. teorija i praksa le~ewa bolesti. 2. lekovi i druga sredstva koja se primewuju pri le~ewu. y fizikalna terapija med. na~in le~ewa bolesti ko{tanog sistema kombinacijom razli~itih metoda (fizi~ke ve`be, tople kupke, zagrevawe obolelog dela tela, masaà i sl.); bihevioralna terapija psih. terapijska tehnika koja nastoji da neprilago|eno i poreme}eno pona{awe ispravi odre|enim tehnikama u~ewa i razvijawem uslovqenih refleksa. x terapijski. terarijum, -a i terarij, -ija m ‰lat. terrarium prema terra zemqaŠ ogra|en prostor ure|en sa elementima prirodne sredine (zemqa, kamewe i sl.) za dràwe kopnenih ìvotiwa, naro~ito vodozemaca i gmizavaca. tera rosa, tera rose ` [ital. terra rossa] geol. crvena zemqa, crvenica, karakteristi~no tlo mnogih krajeva u Sredozemqu. terasa, -e ` ‰fr. terrasse od lat. terra zemqaŠ 1. istureni deo gra|evine sa ogradom u visini sprata, balkon. 2. ravan krov na ku}i koji sluì kao veranda. 3. zaravwen zemqani nasip. 4. horizontalne ili lako nagnute ravnine koje se proteù uz strmine re~nih i morskih obala, ~esto stepeni~asto. terasast, -a, -o ‰v. terasaŠ koji je u obliku terasa, stepenast. terasekunda, -e ` ‰v. tera-, sekundaŠ fiz. jedinica za vreme, 1012 sekundi. ter-a-ter, -a m ‰fr. terre-a-terreŠ galop u kratkim, veoma niskim skokovima, pri ~emu kow istovremeno diè pa spu{ta obe predwe noge.

terbijesuzluk teratizam, -zma m ‰v. terato-, -izamŠ neobi~an, nenormalan, nepravilan razvoj (npr. industrije, gradskih naseqa). terato- ‰gr~. teras ~udovi{teŠ kao prvi deo re~i ozna~ava nakazu, nakaznost. teratogen, -a, -o ‰v. terato-, -genŠ med. koji dovodi do o{te}ewa, deformacija ploda u toku trudno}e. teratogenija, -e ` ‰v. terato-, -genijaŠ med. deformiteti koji su nastali tokom razvoja embriona, uro|ena nakaznost. teratologija, -e ` ‰gr~. teratologia pripovedawe o ~udima, v. terato-, -logijaŠ 1. grana medicine koja se bavi prou~avawem uzroka, razvoja i klasifikacije uro|enih deformiteta, anomalija kod qudi. 2. nauka o prirodnim nakaznostima u biqnom i ìvotiwskom svetu. 3. prou~avawe ~udovi{ta i fantasti~nih stvorova u mitologiji i religiji. teratom, -oma m ‰v. terato-, -omŠ med. uro|eni dobro}udni tumor razli~itih tkiva. teratospermija, -e ` ‰v. terato-, spermaŠ med. nalaz sa vi{e od 40% patolo{ki promewenih spermatozoida, ~est uzrok neplodnosti kod mu{karaca. teratotanazija, -e ` ‰v. terato-, gr~. thanatos smrtŠ med. eutanazija ploda u maj~inoj utrobi zbog uro|enih deformiteta. teraforming, -a m ‰engl. terraforming oblikovawe zemqe od lat. terra zemqaŠ preoblikovawe terena druge planete u uslove sli~ne onima na zemqi. teraco, -a m ‰ital. terrazzoŠ 1. smesa od komadi}a prirodno obojenog kamena i cementa za izradu podova, terasa i sl. 2. plo~nik od takvog materijala. terbije, -eta s ‰tur. terbiye od ar. tarbiyaŠ pokr. obrazovawe, vaspitawe. terbijeli prid. indekl. ‰tur. terbiyeli, v. terbijeŠ pokr. obrazovan, vaspitan, kulturan. terbijesuz -a m ‰tur. terbiyesiz, v. terbije, tur. -siz bezŠ pokr. 1. neobrazovana, nevaspitana, nekulturna osoba. 2. kao prid. indekl. neobrazovan, nevaspitan, nekulturan. terbijesuzluk, -a m ‰tur. terbiyesizlik, v. terbijesuzŠ pokr. neobrazovanost, neodgojenost, nekultura.

1235

terbijum terbijum, -a i terbij, -ija m ‰nlat. terbium, prema {vedskom gradu Iterbi (Ytterby), gde je prona|enŠ hem. element iz grupe retkih zemaqa, atomski broj 65, simbol Tb. tergal, -ala m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ 1. postojano poliestersko vlakno. 2. tkanina od takvog vlakna, uglavnom sluì za izradu ode}e. terevenka, -e `, dat. i lok. terevenci, gen. mn. terevenki ‰tur. tereffu skakawe, dizaweŠ bu~no veseqe, pijanka. tereven~iti, -i m nesvr{. ‰v. terevenkaŠ bu~no se veseliti, pijan~iti, orgijati. terezijanski, -a, -o ‰prema austrijskoj carici Mariji Tereziji (1740–1780)Š ist. koji se odnosi na vreme vladavine Marije Terezije. teremin, -ina m ‰prema ruskom fizi~aru A. N. TereminuŠ muz. jedan od ranih elektronskih instrumenata, kod koga se ja~ina i visina tona mewala kretawem ruku kroz vazduh izme|u dve antene. teren, -ena m ‰fr. terrainŠ 1. zemqi{te, tlo i wegova konfiguracija. 2. fig. poloàj, okolnosti. 3. oblast, poqe delatnosti, rada. 4. sp. otvoreno igrali{te za neki sport. terenac, -nca m ‰v. terenŠ fam. 1. radnik na terenu (gra|evinar, politi~ki aktivista i dr.), koji obilazi neko podru~je (teren) i na wemu obavqa svoje zadatke. 2. automobil namewen vo`wi po te{kim terenima, terensko vozilo. terenski, -a, -o ‰v. terenŠ koji se odnosi na teren, koji je u vezi sa terenom. y terensko istraìvawe ispitivawe, istraìvawe nekih pojava (npr. osobina govora odre|enog podru~ja), odlaskom i boravkom na ispitivanom terenu; terensko vozilo automobil s posebno izdr`qivom karoserijom, {irokim to~kovima i drugim tehni~kim odlikama koje omogu}avaju vo`wu izvan drumova i po neravnom terenu. terestral, -ala m ‰srlat. terrestralis, prema lat. terra zemqaŠ zast. porez koji se pla}a na zemqu, zemqi{te, zemqarina. terestri~an, -~na, -~no = terestri~ki, -a, -o ‰lat. terrestris, prema terra zemqaŠ 1. koji se odnosi na Zemqu, koji poti~e sa Zemqe, zemaqski. 2. koji se odnosi na zemqi{te, tlo; zemqi{ni. 3. kopneni. y terestri~na navigacija sistem priobalne plovidbe pri kome se orijentacija

1236

teritorijalan zasniva na vizuelnom opaàwu istaknutih objekata ili na merewu dubine mora. terestri~ki = terestri~an (v.). terziba{a, -e m ‰tur. terzibas›, v. terzija, ba{Š zast. glavni majstor u kroja~kom cehu. terzija, -e m ‰tur. terzi od pers. derziŠ kroja~. terzijan, -ana m ‰tur. taziyane, tarzene od pers. taziyane, tarzeneŠ trzalica, plo~ica kojom se okidaju ìce na tamburi. terziluk, -a m ‰tur. terzilik, v. terzijaŠ zast. kroja~ka struka, kroja~ki posao. Terzit v. Tersit. -terij, -terijski, -teri~ki ‰gr~. therion, ther zverŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na zver. terijak, -a m ‰lat. theriaca protivotrov, prema gr~. theriakos koji se odnosi na otrovne ìvotiwe od therion zverŠ ist. farm. sredwovekovni lek sa~iwen od 70 sastojaka, uglavnom ìvotiwskih seruma, koji se upotrebqavao protiv ujeda otrovnih ìvotiwa; protivotrov. terijer, -era ‰engl. terrier od stfr. chien terrier pas zemqeŠ kinol. engleska rasa malih dugodlakih pasa, nekada kori{}enih za lov na ìvotiwe koje se kriju pod zemqom. terilen, -ena m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ vrsta sinteti~ke tkanine koja se ne gu`va. teriodonti, teriodonata m mn. ‰gr~. therion zver, odous gen. odontos zubŠ paleont. izumrli ogromni gmizavci, po lobawi i zubima sli~ni meso`derima sisarima, ìveli u periodu izme|u trijasa i jure. teriomorfija, -e ` ‰gr~. therion zver, morphe oblikŠ pojava sli~nosti ~oveka sa nekom ìvotiwom (oblik vilice, {iqaste u{i i sl.); kod primitivnih naroda verovawe da ~ovek takvog izgleda -vodi poreklo od ìvotiwa. teritorija, -e ` ‰lat. territorium zemqa oko gradaŠ geogr. 1. geografski prostor odre|en prirodnim odlikama. 2. podru~je obuhva}eno utvr|enim administrativnim granicama. teritorijalan, -lna, -lno ‰lat. territorialisŠ koji obuhvata teritoriju, koji se odnosi na teritoriju, odre|en teritorijom (v.). y teritorijalna politika dràvna politika koja ima za ciq da uve}a sopstvenu teritoriju, a ograni~i uve}avawe teritorije drugih dràva; te-

teritorijalac ritorijalne vode pojas blizu obala neke dràve, podvrgnut wenom suverenitetu; teritorijalni princip pravno na~elo po kome su sva lica koja se nalaze u jednoj dràvi podlo`na vrhovnoj vlasti i zakonima te dràve; teritorijalno pona{awe biol. psih. te`wa da se brani i ~uva sopstvena teritorija; teritorijalna odbrana vojna organizacija izvan redovnih vojnih jedinica (sluì za odbranu odre|enih teritorija). teritorijalac, -lca m, mn. teritorijalci, gen. mn. teritorijalaca ‰v. teritorijalan: y teritorijalna odbranaŠ pripadnik jedinica teritorijalne odbrane. teritorijalizam, -zma m ‰v. teritorijaŠ u crkvenom pravu: shvatawe po kojem je crkva, kao deo dràve, u svemu podlo`na vrhovnoj dràvnoj vlasti, po na~elu: cuius regio, eius religio (~ija je vlast, onoga je i vera). teritorijalizacija, -e ` ‰v. teritorijaŠ vojno osvajawe ta~no odre|ene teritorije; agresija nad ta~no odre|enom teritorijom. teritorijalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. teritorijaŠ 1. (po)deliti na teritorije; proglasiti za teritoriju (odre|ene) dràve. 2. (u)~initi da se neka osvajawa, agresija, politi~ki program i sl. ostvare na konkretnoj teritoriji. teritorijalnost, -i ` ‰v. teritorijalanŠ 1. dràvno-pravno shvatawe po kome se suverenitet zasniva na posedovawu teritorije. 2. pripadnost dràvnoj teritoriji. terkija, -e i ter}ija, -e ` ‰tur. terkiŠ pokr. 1. kowanikov prtqag privezan za sedlo; pojas, kai{ na sedlu za pri~vr{}ivawe prtqaga. 2. ukrasni privesak na pojasu, deo starije ènske no{we. terlema, -e ` ‰tur. terleme znojeweŠ pokr. 1. visoka telesna temperatura, vru}ica. 2. tifus. terli v. teli. terluci, terluka m mn. ‰tur. terlikŠ etnol. 1. vrsta ènskih papu~a. 2. obojci, nazuvci. -term, -terma, -terman, -termalan, -terme, -termija, -termijski, -termika ‰gr~. thermos topao, therme toplotaŠ kao drugi deo sloènica pokazuje da termin ima veze s toplotom ili grejawem.

terminator2 termalan, -lna, -lno ‰nlat. thermalis, od gr~. thermos topaoŠ koji se odnosi na terme, tople izvore; koji poti~e iz termi. terme, termi ` mn. ‰ital. thermae od gr~. thermai od therme toplotaŠ topli izvori, topla kupatila; bawa, lekovite vode. termidor, -ora m ‰fr. thermidor, od gr~. thermon letwa èga, doron poklonŠ 1. ist. jedanaesti mesec francuskog revolucionarnog kalendara, od 19. ili 20. jula do 17. ili 18. avgusta. 2. ist. skra}eni naziv kontrarevolucionarnog prevrata 9. termidora (27. jula) 1794, kada je sru{en Robespjer, odnosno jakobinska diktatura. termidorist(a), -e m, mn. termidoristi ‰v. termidorŠ ist. pobornik, pristalica kontrarevolucionarnog prevrata u Francuskoj 1794. termika, -e `, dat. i lok. termici ‰v. termi~kiŠ nauka o toploti i grejawu. termin, -ina m ‰lat. terminus svr{etak, krajŠ 1. nau~ni ili stru~ni naziv, ime odre|enog pojma. 2. u logici, sastavni element suda (subjekt i predikat). 3. odre|eno, dogovoreno vreme kada se ne{to mora obaviti; rok. terminal, -ala m ‰engl. terminal, od lat. terminalis krajwiŠ 1. zavr{etak, kraj. 2. po~etak ili zavr{etak neke linije u èlezni~kom, autobuskom ili avionskom saobra}aju; stanica. 3. ra~. ure|aj koji je kao deo mreè spojen sa elektronskim ra~unarom na kome se vr{i upis i obrada podataka. terminalan, -lna, -lno ‰lat. terminalis, prema terminus svr{etak, krajŠ 1. grani~ni, krajwi. 2. koji se odnosi na zakqu~ak; kona~ni, zakqu~ni. 3. med. koji se zavr{ava smr}u, letalan. y terminalna brzina fiz. stalna brzina koju neki objekat postiè pri slobodnom padu kroz gas ili te~nost. terminator1, -a m ‰lat. terminator prema terminare zavr{iti, dokraj~itiŠ 1. onaj koji ograni~ava, ome|uje. 2. astron. linija razdvajawa osvetqene od tamne strane Meseca ili neke planete. terminator2, -a m ‰engl. Terminator, prema junaku iz istoimenog filmaŠ onaj koji uni{tava, uni{titeq; ru{ilac.

1237

terminizam terminizam, -zma m ‰v. termin, -izamŠ 1. filoz. rel. u~ewe po kome je bog svakom ~oveku ostavio rok (termin) da okaje svoje grehe, posle ~ega ne treba da se nada milosti. 2. filoz. obnovqeni nominalizam Viqema Okama (1270–1347), prema kome su op{ti pojmovi samo prirodni znaci (re~i) za skupove srodnih predmeta. terminirati, terminiram, 3. l. mn. terminiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. terminareŠ odrediti, utvrditi, utvr|ivati termin, rok. terminist(a), -e m, mn. terministi ‰v. terminŠ pristalica, pobornik terminizma. terminologizovati, -ujem i terminologizirati, terminologiziram, 3. l. mn. terminologiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. terminologijaŠ 1. upotrebiti (re~, izraz) kao stru~ni termin, pretvoriti u termin. 2. stvoriti terminologiju za odre|eno podru~je ili struku. terminologija, -e ` ‰v. termin, -logijaŠ skup naziva, termina iz odre|ene nau~ne oblasti, struke, profesije i sl. x terminolo{ki. terminski, -a, -o ‰v. terminŠ koji je vezan za odre|eni termin, rok; koji je ograni~en odre|enim terminom, rokom. terminus ‰lat. terminus zavr{etak; ~lan; terminŠ obi~no u: y terminus a kvo po~etni termin, trenutak od koga se ne{to ra~una; terminus ad kvem krajwi rok, vreme do koga ne{to mora da se zavr{i ili do koga je moralo da se dogodi; terminus major log. pojam koji je uvek predikat zakqu~ka; terminus medijus log. sredwi pojam, zajedni~ki pojam, premisa u zakqu~ku; terminus minor log. pojam koji je uvek u zakqu~ku, subjekat; terminus tehnikus stru~ni naziv, stru~ni izraz. termioni, termiona m, mn., jd. termion, gen. termiona ‰gr~. therme toplota, v. jonŠ fiz. pozitivno naelektrisani joni koji se prilikom zagrevawa osloba|aju iz ~vrstih tela ili te~nosti. termistor, -a m ‰gr~. therme toplota, engl. resistor otpornik, prema lat. resistere opirati seŠ fiz. poluprovodni~ki ure|aj kod koga se elektri~ni otpor smawuje sa porastom temperature; koristi se za merewe temperaturnih razlika.

1238

termogram termit1, -ita m mn., jd. termit, gen. termita ‰nlat. termites od lat. termes, tarmes crv potkorwakŠ 1. zool. vrsta insekata koji ìve u tropskim krajevima, u velikim zajednicama, grade gnezda sli~na mraviwacima, ponekad i do 3 m visine, velika napast za {ume jer uni{tavaju, izjedaju drvo. 2. fig. koji jede mnogo i brzo. termit2, -ita m ‰nem. Thermit od gr~. therme toplota, v. -itŠ tehnol. zapaqiva sme{a od praha aluminijuma i oksida gvo`|a koja kod gorewa proizvodi temperaturu do 3000¿C, primewuje se pri zavarivawu metala, u zapaqivim avionskim bombama i sl. termi~ki, -a, -o ‰gr~. thermos topaoŠ koji se odnosi na toplotu, temperaturu, toplotni, temperaturni. termo- ‰gr~. thermos topaoŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava toplotu, odnosno toplotnu energiju. termoakumulacija, -e ` ‰v. termo-, akumulacijaŠ akumulirawe, prikupqawe toplotne energije. termoakumulacioni, -a, -o ‰v. termoakumulacijaŠ koji se odnosi na termoakumulaciju, koji se zasniva na termoakumulaciji. y termoakumulaciona pe} grejno telo koje se ukqu~ivawem na elektri~nu mreù puni i zagreva, akumuliraju}i toplotnu energiju koju potom polako osloba|a. termoanaliza, -e ` ‰v. termo-, analizaŠ hem. fiz. zbir tehnika za posmatrawe i tuma~ewe hemijskih ili fizi~kih promena materija kod kojih se temperatura mewa u nekom ta~no odre|enom rasponu. termoanestezija, -e ` ‰v. termo-, anestezijaŠ fiziol. gubitak osetqivosti koè na toplotu. termogen, -a, -o ‰v. termo-, -genŠ koji proizvodi toplotu. termogeneza i termogeneza, -e ` ‰v. termo-, -genezaŠ proizvodwa toplote. termogravimetrija, -e ` ‰v. termo-, gravimetrijaŠ hem. deo analiti~ke hemije koji prou~ava pove}awe ili smawewe mase neke zagrejane ili ohla|ene materije, u zavisnosti od temperature i protoka vremena. termogram, -a m ‰v. termo-, -gramŠ crte` koji se dobije na termografu.

termograf termograf, -a m ‰v. termo-, -grafŠ termometar sa ure|ajem za registrovawe promena temperature. termografija, -e ` ‰v. termo-, -grafijaŠ tehnika snimawa predmeta u mraku, odnosno wihovog toplotnog zra~ewa. termodinamika, -e `, dat. i lok. termodinamici ‰v. termo-, dinamikaŠ fiz. deo fizike koji se bavi odnosom izme|u toplotne i mehani~ke energije, koji prou~ava zakone pretvarawa energije iz jednog oblika u drugi. termodinami~ki, -a, -o ‰v. termodinamikaŠ fiz. koji se odnosi na termodinamiku, koji je u vezi sa termodinamikom. y termodinami~ka temperatura temperatura izraèna u kelvinima; apsolutna temperatura. termoelektrana, -e ` ‰v. termo-, elektranaŠ elektri~na centrala u kojoj se elektricitet dobija iz toplotne energije, sagorevawem ugqa, mazuta i drugih goriva. termoelektricitet, -eta m ‰v. termo-, elektricitetŠ fiz. elektricitet izazvan ili proizveden toplotom. termoelektri~an, -~na, -~no ‰v. termo-, elektri~anŠ fiz. koji se odnosi na pretvarawe toplotne energije u elektri~nu. termoelement, -a m, gen. mn. termoelemenata ‰v. termo-, elemen(a)tŠ fiz. ure|aj koji pretvara toplotnu energiju u elektri~nu. termoizolator, -a m ‰v. termo-, izolatorŠ hem. materija ili sredstvo koje slabo provodi toplotu. termoizolatorski, -a, -o ‰v. termoizolatorŠ koji se sastoji ili je napravqen od termoizolatora, koji ima svojstva termoizolatora. termoizolacija, -e ` ‰v. termo-, izolacijaŠ 1. izdvajawe, odvajawe nekoga ili ne~ega materijalnom preprekom (termoizolatorom) da bi se spre~ilo odlivawe toplotne energije. 2. sredstvo kojim se ostvaruje toplotna izolacija. termokauter, -a m ‰v. termo-, v. kauterŠ med. hirur{ki instrument kojim se spaquje ìvo tkivo (bradavice, mladeì i dr.). termoklina, -e ` ‰v. termo-, gr~. kline leàjŠ sloj morske vode izme|u toplije povr{inske vode i hladnije vode u dubini.

termootpornik termokompresor, -a m ‰v. termo-, kompresorŠ tehn. kompresor na parni pogon. termokonvekcija, -e ` ‰v. termo-, konvekcijaŠ meteor. vertikalna strujawa u atmosferi do kojih dolazi usled temperaturnih razlika. termolabilan, -lna, -lno ‰v. termo-, labilanŠ koji je nepostojan na toploti; supr. termostabilan. termoliza, -e ` ‰v. termo-, -lizaŠ razlu~ivawe, razlagawe, raspadawe hemijskih jediwewa usled zagrevawa. x termoliti~ki. termologija, -e ` ‰v. termo-, -logijaŠ prou~avawe toplih mineralnih izvora i bawa. termolokator, -a m ‰v. termo-, lokatorŠ tehn. ure|aj za locirawe poloàja objekata u prostoru na osnovu wihovog toplotnog zra~ewa. termoluminiscencija, -e ` ‰v. termo-, luminiscencijaŠ fiz. svetlost koja se javqa u kristalima usled zagrevawa do temperatura koje su niè od stepena usijawa. termomagnetizam, -zma m ‰v. termo-, magnetizamŠ fiz. oblast nauke koja se bavi uticajem temperature na magnetna svojstva. termometar i termometar, -tra m ‰v. termo-, -metarŠ 1. sprava za merewe temperature vazduha i drugih fizi~kih tela. 2. sprava za merewe telesne temperature ~oveka, toplomer. x termometarski i termometarski. termometrija, -e ` ‰v. termo-, -metrijaŠ 1. deo nauke o toploti koji se bavi odre|ivawem ili merewem temperature. 2. upotreba termometra za merewe telesne temperature bolesnika. termoneutralnost, -i ` ‰v. termo-, neutralan, neutralnostŠ fiz. svojstvo nekih tela da se razgra|uju bez apsorpcije toplote. termonuklearan, -rna, -rno ‰v. termo-, nuklearanŠ fiz. koji je u vezi s razvijawem toplote nastale pri razbijawu atomskog jezgra. y termonuklearna bomba hidrogenska bomba; termonuklearna reakcija lan~ana fuziona reakcija na visokim temperaturama, pra}ena osloba|awem veoma velike energije. termootpornik, -a m, mn. termootpornici ‰v. termo-Š fiz. elektri~ni otpornik koji mewa otpor zavisno od temperature.

1239

termoplasti~an termoplasti~an, -~na, -~no ‰v. termo-, plasti~anŠ koji pod dejstvom toplote omek{ava i moè se oblikovati, ali kada se ohladi postaje tvrd. termopropulzija, -e ` ‰v. termo-, propulzijaŠ fiz. pogon, pokretawe nekog tela (ob. letelice) iskori{}avawem toplotne energije. termoregulator, -a m (uob. i termoregulator) ‰fr. thermoregulateurŠ tehn. ure|aj za odràvawe temperature u odre|enom rasponu, termi~ki regulator. termoregulacija, -e ` ‰v. termo-, regulacijaŠ 1. automatsko regulisawe temperature kod elektri~nih ure|aja. 2. fiziol. procesi kojima ìvi organizam odràva stalnu telesnu temperaturu. x termoregulacioni. termoreceptor, -a m ‰v. termo-, receptorŠ fiziol. receptor koji je osetqiv na temperaturu okoline. termos, -a m ‰fabri~ko ime proizvoda, v. termo-Š posuda, boca, s dvostrukim zidom u kome je vakuum, sposobna da tokom vi{e sati odràva pribli`no istu temperaturu sadràja. termosifon, -ona m ‰v. termo-, sifonŠ tehn. sistem za zagrevawe prostora pomo}u cevi u kojima te~e topla voda. termoskop, -a m ‰v. termo-, -skopŠ instrument koji pokazuje promene u temperaturi. termostabilan, -lna, -lno ‰v. termo-, stabilanŠ fiz. hem. koji je postojan na toploti; koji ne mewa svoje osobine pove}awem temperature; supr. termolabilan. termostat, -a i termostat, -ata m ‰v. termo-, statŠ fiz. sprava za odràvawe i automatsko regulisawe temperature u prostorijama ili aparatima. 2. neob. balon napuwen toplim vazduhom. termostatika, -e `, dat. i lok. termostatici ‰v. termo-, -statikaŠ nauka o odràwu toplotne ravnoteè. termosfera, -e ` ‰v. termo-, -sferaŠ gorwi sloj atmosfere na visini preko 80 km od tla. termotaksija, -e ` ‰v. termo-, gr~. taxis poredakŠ 1. zool. refleks odbijawa ili privla~ewa kod ìvotiwa odre|en temperaturom okoline. 2. biol. preme{tawe protoplazme u }eliji kao reakcija na toplotu.

1240

terorizam termoterapija i termoterapija, -e ` ‰v. termo-, terapijaŠ med. le~ewe toplotom (toplim vazduhom, toplim kupkama i sl.). termotehnika, -e `, dat. i lok. termotehnici ‰v. termo-, -tehnikaŠ tehn. nauka koja se bavi izradom i upotrebom toplotnih ma{ina, aparata i postrojewa. termotropizam, -zma m ‰v. termo-, tropizamŠ biol. uticaj toplote na pravac kretawa niìh organizama (negativan ‹ kada se udaqavaju od izvora toplote, pozitivan ‹ kada mu se pribliàvaju). termofil, -ila m ‰v. termo-, -filŠ biol. mikroorganizam koji se razvija na temperaturi iznad 50¿C. termofor, -a i termofor, -ora m ‰gr~. thermophoros kotao, v. termo-, -forŠ posuda za zagrevawe nekog dela tela (ob. kesa od gume koja se puni toplom vodom). termohemija, -e ` ‰v. termo-, hemijaŠ hem. grana hemije koja prou~ava odnos izme|u toplote i hemijskih pojava, odnosno toplotne pojave koje nastaju pri hemijskim procesima. termohigroskop, -a m ‰v. termo-, gr~. hygros vlaàn, v. -skopŠ tehn. sprava koja meri apsolutnu vla`nost vazduha. ternaran, -rna, -rno ‰lat. ternarius trostrukŠ koji se sastoji od tri elementa, trojni, trodelan. terno, -a m, mn. terni, gen. mn. terna ‰ital. ternoŠ 1. u tomboli, tri broja izvu~ena u istom redu; trostruki pogodak. 2. neo~ekivan dobitak; sre}a. tero- ‰gr~. ther zverŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to se odnosi na ìvotiwe. teromorfan, -fna, -fno ‰v. tero-, -morfanŠ koji je sli~an ìvotiwi, koji ima oblik ìvotiwe. teropode, teropoda ` mn. ‰v. tero-, gr~. pous gen. podos nogaŠ izumrli veliki gmizavci iz grupe dinosaurusa, sli~ni gu{terima. teror, -ora m ‰lat. terror, prema terrere pla{itiŠ vladavina nasiqa; progoni, fizi~ko ugroàvawe i uni{tavawe protivnika; strahovlada. terorizam, -zma m ‰v. terorŠ sistematsko kori{}ewe nasiqa i zastra{ivawa (ubistva, ot-

terorisati mice, podmetawe eksploziva i sl.) u politi~ke svrhe ili radi iznu|ivawa novca. terorisati, -ri{em nesvr{. ‰fr. terroriser, v. terorŠ vr{iti, sprovoditi teror nad nekim. terorist(a), -e m, mn. teroristi (` teroristkiwa) ‰v. terorŠ 1. onaj koji vr{i, sprovodi teror nad nekim; pripadnik teroristi~ke organizacije. 2. fig. {aq. onaj koji nekome dosa|uje, koji nekoga gwavi i sl. teroristi~ki, -a, -o ‰v. terorist(a)Š koji se odnosi na terorizam i na teroriste. ter-papir, -ira m ‰nem. Teerpapier, v. terŠ tvrdi papir, karton, natopqen katranom, za pokrivawe krovova. terpeni, terpena m mn., jd. terpen, gen. terpena ‰nem. Terpene, v. terpentinŠ hem. lako isparqivi nezasi}eni ugqovodonici prijatnog mirisa, nalaze se u eteri~nim uqima. terpentin, -ina m ‰nem. Terpentin od nlat. terebinthinus od gr~. terebinthos terpentinsko drvoŠ te~na smola ili smolasto uqe, prvobitno se dobijalo od terpentinskog (borovog) drveta na ostrvima Hiosu i Kipru, ima ga i u drugim ~etinarima, sluì kao razre|iva~. x terpentinski. Terpsihora, -e ` ‰gr~. TerpsichoraŠ 1. jedna od devet muza, muza plesa i horskog pevawa. 2. asteroid otkriven 1864. godine. ters ‰tur. ters naopakoŠ pokr. 1. nabusit, neprijatan; opak, zlo}udan. 2. a. falsifikovan, laàn. b. naziv za odostrag ozna~ene karte ili pode{ene kocke kakvima se sluè nepo{teni kockari. Tersit, -a m ‰gr~. ThersitesŠ 1. lik iz Homerove Ilijade, najru`niji ~ovek u gr~koj vojsci pod Trojom (razrok, hrom i grbav), a po karakteru najgori zbog poganog jezika, koga je Odisej tukao, a Ahil zbog klevete ubio. 2. fig. drzak ~ovek poganog jezika, klevetnik. tersluk, -a m, mn. tersluci ‰tur. terslikŠ pokr. nabusitost, opakost, zla }ud. ter}ija v. terkija. terca, -e ` ‰ital. terzaŠ 1. muz. a. tre}i stepen skale. b. interval izme|u prvog i tre}eg tona na bilo kom stupwu lestvice. 2. u bilijaru, udarawe lopte tre}om loptom koja stoji izme|u igra~eve lopte i one koju èli da pogodi. 3.

terciogenitura u ma~evawu, tre}i na~in zadavawa udarca. 4. u igri kartama, tri karte iste vrednosti ili u istoj boji jedna za drugom. 5. u katoli~kim manastirima, vreme molitve koje po~iwe u 9 ~asova pre podne. z dràti tercu pratiti glavni glas u narodnom pevawu, ob. za tercu niè. tercerol, -ola m ‰nem. Terzerol od ital. terzeruoloŠ xepni pi{toq~i}. terceron, -ona m ‰{p. terceron prema tercero tre}iŠ dete mulatkiwe i Evropqanina. tercet, -eta m ‰ital. terzetto od terzo tre}iŠ v. trio (1, 2, 3). tercija, -e ` ‰lat. tertius tre}iŠ 1. tipogr. vrsta {tamparskih slova u veli~ini 16 tipografskih ta~aka. 2. bank. menica u tri primerka; tre}i primerak menice. tercijal, -ala m ‰nlat. tertiale od lat. tertius tre}iŠ vremenski period u trajawu od ~etiri meseca, tre}ina godine; up. kvartal. tercijana, -e ` ‰lat. (febris) tertiana od tertius tre}iŠ med. malari~na groznica koja se vra}a svakog tre}eg dana. tercijar i tercijar, -ara m ‰v. tercijaranŠ geol. 1. tre}e doba u razvoju Zemqe, u kome su kontinenti i mora po~eli dobijati svoj dana{wi izgled. 2. geolo{ki slojevi od paleocena do pliocena. tercijaran, -rna, -rno ‰lat. tertiarius, prema tertius tre}iŠ 1. koji se odnosi na tercijar, koji poti~e iz tercijara. 2. koji je na tre}em mestu, tre}i po redu. y tercijarna delatnost ekon. uslu`na delatnost, delatnost koja nije proizvodna. tercijarac, -rca m ‰lat. tertiarius, prema tertius tre}iŠ ~lan tre}eg stupwa fraweva~kog ili dominikanskog katoli~kog crkvenog reda, koji ne polaè glavni zavet i ne napu{ta svoj poziv u gra|anstvu i porodi~ni ìvot. tercijum non datur v. tertium non datur. tercina, -e ` ‰ital. terzinaŠ kwi`. strofa od tri jampska stiha s triput ponovqenim ukr{tenim rimama (ABA BCB CDC itd.). terciogenitura, -e ` ‰lat. tertius tre}i, genitus ro|enŠ 1. deo imawa koji pripada tre}e ro|enom potomku. 2. tre}a loza neke dinastije koja vlada u drugoj dràvi, ali je istovremeno podre|ena prvoj lozi.

1241

terxuman terxuman, -ana m ‰tur. tercuman, terceman od ar. targumanŠ zast. 1. tuma~, prevodilac; up. dragoman. 2. posrednik kod turskih vlasti. terxumaniti, terxumanim nesvr{. ‰v. terxumanŠ zast. 1. tuma~iti, prevoditi; interpretirati. 2. posredovati. terxumanluk, -a m, mn. terxumanluci ‰tur. tercumanl›k, v. terxumanŠ zast. 1. tuma~ewe, prevo|ewe. 2. posredovawe, posredni{tvo. teselaran, -rna, -rno ‰nlat. tessellarius prema tesella kockicaŠ koji je sa~iwen, sastavqen od kockica. teseralan, -lna, -lno ‰nlat. tessera kvadrat, kocka, od gr~. tessares ~etiriŠ koji ima oblik kocke; mozai~an. y teseralni sistem kristala hem. sistem sa tri jednake ose koje se seku pod pravim uglovima. teskera, -e ` ‰tur. tezkere od ar. tadkiraŠ ist. 1. pismo, spis. 2. isprava, dokument, potvrda; dozvola za slobodno kretawe u Turskom carstvu. teskerexija, -e ` ‰tur. tezkereci, v. teskeraŠ ist. onaj koji izdaje teskere; pisar, zapisni~ar, administrativac. tesla, -e m ‰prema na{em fizi~aru i pronalaza~u Nikoli Tesli (1856–1943)Š fiz. jedinica za magnetnu indukciju koja iznosi jedan wutn po amperu (simbol T). teslimiti, teslimim svr{. ‰tur. teslim teslim, predaja u posed od ar. taslimŠ uru~iti, predati, ustupiti nekome ne{to. Tespis, -a m ‰gr~. ThespisŠ starogr~ki glumac iz {estog veka stare ere, Solonov savremenik. z Tespisova kola putuju}e pozori{te, œpozori{te u gostimaŒ. tespih, -iha m ‰tur. tespih od ar. tasbihŠ muslimanska brojanica. test, -a m, mn. testovi ‰engl. test od lat. testum zemqani lonacŠ 1. ispitivawe, provera psihi~kih i fizi~kih sposobnosti osobe. 2. utvr|ivawe znawa ili inteligencije pomo}u niza zadataka u pisanom obliku. 3. ogled koji omogu}ava procenu funkcionalnog kapaciteta nekog organa. 4. ogled koji daje mogu}nost da se stekne predstava, mi{qewe o nekome ili o ne~emu. testament, -a m mn. testamenti, gen. mn. testamenata ‰lat. testamentum, prema testari sve-

1242

tet2 do~itiŠ 1. prav. oporuka, posledwa voqa, zave{tawe. 2. zavet, naziv za dva dela Biblije: Stari i Novi zavet. testamentar, -ara m ‰v. testamentŠ prav. onaj koga je sastavqa~ testamenta odredio da izvr{i oporuku, zave{tawe. testamentaran, -rna, -rno ‰lat. testamentarius, v. testamentŠ prav. koji se odnosi na testament, oporuku, zave{tawe. testat, -ata m ‰lat. testatumŠ prav. svedo~anstvo, potvrda, dokaz. testator, -a m ‰nlat. testatorŠ prav. onaj koji ostavqa testament, zave{tawe; zave{ta~. testatoran, -rna, -rno ‰nlat. testatorius, v. testatorŠ prav. koji se ti~e voqe zave{ta~a; koji je prema voqi zave{ta~a. testija, -e ` ‰tur. testi od pers. destiŠ posuda za vodu sa uzanim grli}em od glazirane pe~ene gline; vr~, kr~ag. testikul, -a m ‰lat. testiculus dem. od testisŠ v. testis. testirawe, -a s ‰v. testiratiŠ ispitivawe fizi~kih i/ili psihi~kih osobina ili radnih sposobnosti pomo}u testova. testirati, testiram, 3. l. mn. testiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. testariŠ proveriti, proveravati ne~ije znawe, inteligenciju, sposobnost i sl. pomo}u testa. testis, -a m ‰lat. testisŠ anat. mu{ka polna `lezda, semenik, mo{nice. testitis, -a m ‰v. testis, -itisŠ med. zapaqewe testisa. testifikacija, -e ` ‰lat. testificatioŠ svedo~ewe, naro~ito sprovo|ewe dokazivawa saslu{avawem svedoka. testologija, -e ` ‰v. test, -logijaŠ psih. disciplina psihologije koja prou~ava sastavqawe i tuma~ewe testova. testosteron, -ona m ‰v. testis, v. sterol, -onŠ fiziol. mu{ki polni hormon. tet1, -a m, mn. teti i tetovi ‰gr~. thes gen. thetosŠ ist. u staroj Gr~koj, slobodan siroma{an ~ovek bez zemqe; najamnik, nadni~ar, bezemqa{. tet2, -a m ‰hebr. tetŠ deveto slovo hebrejskog pisma.

teta teta (theta), -e ` ‰gr~. thetaŠ slovo gr~ke azbuke (Q q ç), izgovoreno pribli`no kao th, od koga je nastala œfitaŒ u crkvenoslovenskoj }irilici. tetanija, -e ` ‰nlat. tetania, v. tetanusŠ med. stawe preosetqivosti nerava i mi{i}a, s bolnim i dugotrajnim gr~evima simetri~nih delova tela, naro~ito gorwih ekstremiteta. tetanus, -a m ‰lat. tetanus od gr~. tetanos napetostŠ med. te{ka infektivna bolest pra}ena gr~evima u mi{i}ima, stezawem i ko~ewem, izaziva je bakterija Clostridium tetani. tet-a-tet ‰fr. tete-a-tete licem u liceŠ 1. tajni sastanak; razgovor nasamo, u ~etiri oka. 2. kanabe sa dva sedi{ta; dvosed. 3. pribor za ~aj za dve osobe. tet-be{ ‰fr. tete-beche s glavom naspram nogu drugogaŠ filatelisti~ki izraz za marke koje su {tampane u bloku tako da je jedna okrenuta nagore, a druga nadole. Tetida, -e ` ‰gr~. ThetisŠ 1. nimfa, èna Pelejeva, mati Ahilova, koga je u~inila nerawivim okupav{i ga u Stiksu, osim pete za koju ga je pri kupawu dràla. 2. asteroid otkriven 1852. godine. tetima, -e ` ‰tur. tetimme od ar. tatimmaŠ pokr. 1. dopunska prostorija uz xamiju. 2. predgra|e. tetovaà, -e ` ‰v. tetoviratiŠ postojan znak ili slika na koì koja se izra|uje tetovirawem. tetovirati, tetoviram, 3. l. mn. tetoviraju svr{. i nesvr{. ‰nem. tatowieren od fr. tatouer iz nekog polinezijskog jezikaŠ ukra{avati, ukrasiti koù postojanim {arama, slikama, iscrtavawem, ubrizgavawem pigmenta ubadaju}i iglicom. tetra- ‰gr~. tetra-, prema tettares, tessares ~etiriŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: ~etiri, ~etvoro-. tetrabrik, -a m ‰v. tetra-, engl. brick cigla, opekaŠ oblik kartonske ambalaè ~etvrtastog oblika, obi~no za mleko, uqe, sokove i sl. tetragon, -a m ‰gr~. tetragonon, v. tetra-, -gon1Š ~etvorougao. tetragonalan, -lna, -lno ‰v. tetragonŠ koji ima ~etiri ugla, ~etvorougaoni.

tetraplegija tetragonski, -a, -o ‰v. tetragonŠ koji se odnosi na tetragon, koji pripada tetragonu. y tetragonski sistem miner. kristalni sistem sa tri me|usobno normalne ose, od kojih su dve jednake a tre}a kra}a ili duà od wih. tetragram, -a m ‰v. tetra-, -gramŠ 1. spoj ~etiri slova sa vredno{}u jednog glasa, npr. nem. tsch izgovoreno ~. 2. v. tetragramaton. tetragramaton, -ona m ‰v. tetra-, gr~. gramma slovoŠ ~etvoroslovna oznaka (JHVH) umesto pune hebrejske re~i za pojam Boga (Jahve, Jehova). tetragraf v. tetragram. tetradaktil, -ila m ‰gr~. tetradaktylos, v. tetra-, gr~. daktylos prstŠ zool. ìvotiwa sa ~etiri prsta. tetradaktilan, -lna, -lno ‰v. tetradaktilŠ koji ima ~etiri prsta, ~etvoroprst. tetraedar, -dra m ‰gr~. tetraedros, v. tetra-, -edarŠ mat. pravilno geometrijsko telo ograni~eno sa ~etiri podudarna jednakostrani~na trougla; trostrana piramida. tetrakord, -a m ‰v. tetra-, gr~. chorde strunaŠ muz. 1. stari instrument sa ~etiri ìce. 2. u staroj gr~koj muzici, silazni niz od ~etiri uzastopna tona. tetralema, -e ` ‰v. tetra-, gr~. lemma pretpostavkaŠ hipoteti~ki zakqu~ak koji se sastoji od ~etiri suda ili ~etiri premise. tetralogija, -e ` ‰gr~. tetralogia, v. tetra-, -logijaŠ kwi`. 1. kod starih Grka, ~etiri drame (tri tragedije i jedna satirska igra) spojene u jednu celinu. 2. ~etiri idejno povezana kwièvna dela jednog pisca; up. trilogija. tetrametar i tetrametar, -tra m ‰v. tetra-, -metarŠ metr. stih od ~etiri dvostruke stope (dipodije), sa cezurom u sredini. tetrapak, -a m, mn. tetrapaci ‰fabri~ko ime proizvoda, v. tetra-, engl. pack pakovaweŠ ambalaà u obliku tetraedra ili kvadra od naro~ito prepariranog papira koji sluì za pakovawe te~nosti (mleka, sokova i dr.). tetrapetalan, -lna, -lno ‰v. tetra-, gr~. petalon laticaŠ koji ima ~etiri latice. tetraplegija, -e ` [v. tetra-, -plegija] med. oduzetost sva ~etiri uda.

1243

tetrapod tetrapod, -a m ‰nlat. tetrapodus od gr~. tetrapous, v. tetra-, -podŠ 1. zool. ìvotiwa sa dva para nogu, ~etvoronoàc. 2. betonski stub za umirewe toka vode ili talasa, sa ~etiri zarubqene kupe koje omogu}avaju spajawe s drugim takvim stubovima. tetrapodija, -e ` ‰v. tetra-, -podijaŠ kwi`. stih od ~etiri proste stope. tetrapteri, -a m, jd. tetrapter ‰gr~. tetrapteros, v. tetra-, -pterŠ zool. ìvotiwe (insekti) sa dva para krila, ~etvorokrilci. tetrarh, -a m ‰gr~. tetrarches, v. tetra-, -arhŠ ist. vladalac koji je vladao ~etvrtinom neke zemqe, npr. Palestine (u starom veku). tetrarhija, -e ` ‰gr~. tetrarchia, v. tetra-, -arhijaŠ ist. 1. oblik vladavine u kome vladaju ~etvorica vladara, svaki s po jednom ~etvrtinom dràvne teritorije (u Rimskom carstvu u doba Dioklecijana). 2. podru~je na kome vlada jedan tetrarh. tetrastil, -a m ‰gr~. tetrastylos, v. tetra-, -stilŠ ist. arhit. anti~ka gra|evina sa ~etiri stuba na pro~equ. tetrastilan, -lna, -lno ‰v. tetrastilŠ koji je sagra|en na ~etiri stuba. tetrahord v. tetrakord. tetraciklin, -ina m ‰v. tetra-, cikli~ki, -inŠ farm. naziv za grupu antibiotika veoma {irokog podru~ja delovawa. x tetraciklinski. tetrivan, -ana m ‰tur. taht›ravan od pers. tahtrewan, prema pers. taht presto, rewan pokretanŠ zatvorena nosiqka, palankin. tetroda, -e ` ‰v. tetr-, (elektr)odaŠ tehn. elektronska cev sa ~etiri elektrode. te}a, -e ` [venec. techia] pokr. {erpa; tava, tigaw. teurg, -a m, mn. teurzi ‰gr~. theourgosŠ onaj koji se bavi teurgijom ili veruje u teurgiju. teurgija, -e ` ‰gr~. theourgia, v. teo-, ergon radŠ vrsta magije iz helenisti~kog doba, zasnovane na verovawu da ~ovek moè odre|enim postupcima ste}i mo} nad natprirodnim bi}ima. teferi~, -a m ‰tur. teferruc, teferruc od ar. tafarrug veseliti seŠ 1. izlet u prirodu radi zabave, piknik. 2. mesto gde se moè uìvati u prirodi.

1244

tehnika teferi~iti, -im nesvr{. ‰v. teferi~Š zabavqati se, razonoditi se; uìvati u prirodi. tefilin, -ina m ‰hebr. tephillin mn. molitveni predmetiŠ obredni kai{ s kutijicom u kojoj su izreke iz Biblije napisane na pergamentu (Jevreji ga, pri molitvi, obi~no stavqaju oko glave i ruke). teflon, -ona m ‰fabri~ko ime proizvoda, od te(tra)fl(uoretilen), v. -onŠ hem. naziv za politetrafluoretilen, plasti~nu masu otpornu na visoke temperature i koroziju, koristi se za oblagawe unutra{wosti posu|a jer se sa wu ne lepe ostaci hrane. x teflonski. teflonka, -e ` ‰v. teflonŠ àrg. posuda koja je iznutra obloèna teflonom. tefra, -e ` ‰gr~. tephra pepeoŠ geol. vulkanski pepeo sa lapilima (v.) i vulkanskim bombama (krupnim masama o~vrsnute lave) koji prilikom erupcije izle}e iz kratera. tefsir, -ira m ‰tur. tefsir od ar. tafsirŠ rel. 1. komentar Kurana. 2. nauka o tuma~ewu Kurana. tefter i tefter, -a m ‰tur. defter od gr~. diftiraŠ 1. bele`nica, spisak; zapisnik. 2. ra~unska, trgova~ka kwiga. tefterdar, -ara m ‰tur. defterdar, v. tefter, pers. -dar od infinitiva da{ten imati, dràtiŠ ist. 1. kwigovo|a, ra~unovo|a. 2. ministar finansija u Turskom carstvu. tefteriti, -im nesvr{. ‰v. tefterŠ zapisivati, beleìti u tefter; œvoditi kwigeŒ. tefterhana, -e ` ‰tur. defterhane, v. tefter, han1Š ist. tefterdarova kancelarija, ra~unovodstvo. tehnecijum, -a i tehnecij, -ija m ‰nlat. technetium od gr~. technetos ve{ta~kiŠ hem. hemijski element, atomski broj 43, simbol Tc, otkriven 1937. god. tehnika, -e `, dat. i lok. tehnici ‰gr~. technikos ve{ta~ki, prema techne ume}e, ve{tinaŠ 1. skup znawa i oru|a za proizvodwu koja ~oveku omogu}uju delovawe na okolnu prirodu radi postizawa nekog ciqa. 2. skup metoda i procesa koji se primewuju u nekom radu, zanatu ( ‹ pisawa scenarija); vladawe tim metodama, uve`banost pokreta (pijanisti~ka ‹, fudbalska ‹). 3. uop{te, na~in, tok rada; ve{tina, ume{nost. 4. skra}en naziv za tehni~ki perso-

tehniko nal, tehni~ko osobqe, tehni~ku slu`bu. y bela tehnika skup elektri~nih aparata u doma}instvu. tehniko, -a m, mn. tehnici ‰ital. (commissario) tecnico, v. tehni~kiŠ sp. àrg. sportski profesionalni funkcioner koji organizuje i koordinira stru~ne poslove. tehnikolor, -ora m ‰engl. Technicolor, patentirano ime, v. tehnika, kolorŠ sistem snimawa filmova u boji. tehnikum, -a m ‰nlat. technicum, v. tehnikaŠ zast. sredwa tehni~ka {kola. tehnicizam, -zma m ‰v. tehnikaŠ 1. tehni~ka usavr{enost, stru~nost. 2. davawe prednosti tehnici ili stru~nosti nad svim drugim oblicima stvarala{tva. tehnicist(a), -e m, mn. tehnicisti ‰v. tehnikaŠ onaj koji poseduje prakti~nu ve{tinu u nekoj struci, prakti~ar, rutiner. tehni~ar, -a m (` tehni~arka) ‰v. tehnikaŠ 1. stru~wak u nekoj tehni~koj disciplini. 2. onaj koji je zavr{io tehni~ku {kolu. 3. student tehni~kog fakulteta. 4. tehni~ki stru~wak, visokokvalifikovani radnik (zubni ‹). tehni~ki, -a, -o ‰gr~. technikos ve{ta~ki, v. tehnikaŠ 1. koji se odnosi na tehniku, koji je u vezi sa tehnikom. 2. koji obavqa prakti~ni deo posla. y tehni~ka pomo} pomo} u materijalnim dobrima i stru~nom kadru; tehni~ki izraz stru~ni izraz; tehni~ka olovka grafitna olovka na kojoj se moè zameniti srce, mina; tehni~ka gre{ka sp. kr{ewe pravila pona{awa koje na~ini igra~ ili trener u ko{arci; tehni~ki nokaut sp. dosu|ivawe nokauta u trenutku kada je bokser u takvom stawu da vi{e ne moè nastaviti igru; tehni~ki tu{ sp. pobeda rva~a sa 12 ili vi{e tehni~kih bodova razlike u odnosu na protivnika. tehno- ‰gr~. techne ume}e, ve{tinaŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava ono {to se odnosi na tehniku, ve{tinu, ume}e, zanat. y tehno-muzika muzika brzog ritma, proizvedena na sintesajzeru ili drugim elektronskim instrumentima, pojavila se krajem XX v. tehno, -a m = tehno-muzika (v.). tehnobirokratija, -e ` ‰v. tehno-, birokratijaŠ spoj stru~waka i birokrata koji èle da

tehnomenaxer celokupni dru{tveni ìvot podvrgnu svojim pravilima. x tehnobirokratski. tehnografija, -e ` ‰v. tehno-, -grafijaŠ opis ve{tina ili zanata. tehnokrat, -a i tehnokrata, -e m ‰v. tehno-, -kratŠ pripadnik tehnokratije, onaj koji daje podr{ku tehnokratskom principu upravqawa zemqom. tehnokratizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. tehnokratijaŠ da(va)ti ne~emu tehnokratska obele`ja. tehnokratija, -e ` ‰v. tehno-, -kratijaŠ dru{tveno ure|ewe u kome stru~waci, posebno nau~nici i inèweri, imaju ve}i uticaj nego politi~ari. tehnokratski, -a, -o ‰v. tehnokratijaŠ koji se odnosi na tehnokratiju i na tehnokrate. tehnolog, -a m, mn. tehnolozi, gen. mn. tehnologa ‰v. tehnologijaŠ 1. stru~wak koji je zavr{io tehnolo{ki fakultet. 2. onaj koji razvija tehnolo{ke procese ili wima upravqa. tehnologija, -e ` ‰gr~. technologia sistematsko delovawe, v. tehno-, -logijaŠ 1. primena znawa u razvoju ma{ina kako bi se poboq{ali uslovi rada i pove}ao radni u~inak. 2. metode i postupci pri preradi sirovina u proizvode. 3. sredstva i ure|aji kojima se realizuju odre|ene metode i postupci u procesu prerade i proizvodwe. 4. niz procesa u proizvodnom lancu. tehnolo{ki, -a, -o ‰v. tehnologijaŠ koji se odnosi na tehnologiju i tehnologe, koji pripada tehnologiji i tehnolozima. y tehnolo{ki vi{ak vi{ak radne snage u proizvodwi; tehnolo{ki transfer razmena tehnolo{kih dostignu}a izme|u razvijenih i nerazvijenih sistema. tehnomenaxer, -a m ‰v. tehno-, menaxerŠ 1. stru~wak koji rukovo|ewe u privredi zasniva iskqu~ivo na tehnolo{kim procesima i finansijskim efektima, zanemaruju}i sve druge kriterijume (politi~ke, socijalne, ekolo{ke i sl.). 2. pej. u vreme samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji, naziv za poslovne qude koji su potcewivali ideolo{ke ~inioce i davali prednost ekonomskim i poslovnim kriterijumima. x tehnomenaxerski.

1245

tehnomenaxerstvo tehnomenaxerstvo, -stva s ‰v. tehno-, menaxerŠ 1. sistem upravqawa preduze}ima ili institucijama u kojem sve bitnije odluke donose tehni~ki i drugi stru~waci. 2. kriterijum rukovo|ewa u kojem su najva`nije proizvodna i finansijska uspe{nost. tehnopsihofiziologija, -e ` ‰v. tehno-, psiho-, fiziologijaŠ psih. disciplina koja se bavi psihofiziolo{kim aspektima prilago|enosti procesa rada ~oveku. tehnostruktura, -e ` ‰v. tehno-, strukturaŠ tim stru~waka raznovrsnih tehni~kih specijalnosti koji upravqa velikim preduze}ima. tiamin, -ina m ‰engl. thiamin od gr~. theion sumpor, v. amin(i)Š biol. vitamin B1, neophodan za normalno funkcionisawe nervnog sistema. tibet, -a m ‰prema Tibetu, autonomnoj oblasti u sastavu KineŠ lagana jednobojna vunena tkanina. tibija, -e ` ‰lat. tibiaŠ 1. anat. kost potkolenice, golenica, cevanica. 2. muz. anti~ki duva~ki instrument sli~an dana{woj flauti. tigaw, -awa i tigaw, -gwa m ‰tur. t›gan od gr~. teganonŠ pli}a posuda sa dr{kom za pe~ewe i prèwe, tava (v.). tigar, -a m, mn. tigrovi (`. tigrica, -e) ‰lat. tigris od gr~. tigrisŠ zool. zver iz porodice ma~aka, Panthera tigris, crvenkastoùtog krzna s popre~nim prugama. tigl, -a m ‰nem. TiegelŠ 1. kalup u koji se naliva rastopqeni metal u ciqu dobijawa èqene forme. 2. meh. deo rotacione ma{ine. tigron, -ona m ‰fr. tigron od tigre tigar i lion lavŠ zool. ìvotiwa nastala ukr{tawem tigrice i lava. tijada, -e ` ‰gr~. thyas prema thyein juritiŠ v. menada. tijamin, -ina m ‰v. tio-, (vit)aminŠ farm. vitamin B1, koji se nalazi u gra{ku, ùmancetu, spoqnoj qusci ìtarica i drugim namirnicama, a ~iji nedostatak izaziva beriberi (v.) i druga oboqewa. tijara, -e `, gen. mn. tijara ‰gr~. tiaraŠ 1. rasko{na kapa staropersijskih kraqeva, sli~na turbanu. 2. kapa u obliku trospratne krune koju papa dobija ~inom krunisawa, a nosi je na

1246

timar sve~anostima van hrama. 3. bogato ukra{en nakit koji ène nose u kosi iznad ~ela, dijadema. tik1, -a m ‰engl. teakŠ 1. bot. indijski hrast, Tectona grandis, drvo izuzetne ~vrsto}e, koristi se kao gra|a za brodove ili za izradu name{taja. 2. drvo tog hrasta, tikovina. tik2, -a m, mn. tikovi ‰fr. ticŠ psih. nevoqni gr~evit trzaj mi{i}a. tik3, -a m ‰engl. tick, tickingŠ ~vrsta pamu~na ili lanena tkanina, upotrebqava se za madrace, jastu~nice i sl. tikal, -ala m ‰malaj. tikalŠ nekada{wa nov~ana jedinica u Tajlandu (danas baht2, v.). tiket, -eta i tiket, -a m ‰engl. ticketŠ listi} za prognozirawe sportskih rezultata s rubrikama koje se popuwavaju brojevima; listi} sa upisanim brojevima u igrama na sre}u. tiki, -ija m ‰polin. tikiŠ etnol. rel. velika figura, skulptura boga ili pretka u Polineziji i na Novom Zelandu. tikovina v. tik1 (2). til, tila m, mn. tilovi ‰fr. tulleŠ tanka, prozirna tkanina koja se koristi za izradu i dekoraciju haqina, velova i dr. tilaka, -e `, dat. i lok. tilaki ‰sanskr. tilakaŠ obojeni krug koji pripadnici bramanske religije stavqaju na ~elo. tilda, -e ` ‰{p. tilde crtica od lat. titulus naslovŠ 1. znak u obliku izvijene crte koji se koristi naj~e{}e u re~nicima i ozna~ava ponavqawe odrednice ili nekog wenog dela (‹). 2. ortogr. dijakriti~ki znak u obliku valovite crtice iznad slova (npr. na slovu n u {panskoj, ili na slovu a u portugalskoj abecedi). tiloti~an, -~na, -~no ‰gr~. tylos ùq, ~vorŠ med. pokriven ùqevima, ùqevit. tilt, -a m, mn. tiltovi ‰engl. tilt nagnuti seŠ 1. blokada u igri flipera, izazvana nedozvoqenim nagiwawem ma{ine. 2. pojas za odvikavawe od nepravilnog dràwa tela, sa zvonom koje zazvoni ~im se osoba koja ga nosi poguri. tim, -a m, mn. timovi ‰engl. teamŠ 1. sp. grupa sportista koji igraju zajedno, ekipa, mom~ad. 2. grupa stru~waka okupqena oko projekta. timar, -ara m ‰tur. t›mar od ar. timar nega bolesnikaŠ 1. ist. posed koji se u Turskom carstvu dobijao kao dar za zasluge, ob. u ratu, ali nije

timariot se mogao prenositi na potomke. 2. negovawe, ~i{}ewe i hrawewe kowa. 3. uop{te, briga, nega, starawe o nekome. timariot v. timar (1). timariti, timarim nesvr{. ‰v. timar (2)Š negovati kowa. timela ‰gr~. thymele, prema thyein `rtvovatiŠ 1. prineta `rtva, `rtvenik. 2. poz. Dionisov `rtvenik u orhestri gr~kog pozori{ta, oko koga je plesao hor. timidan, -dna, -dno ‰lat. timidusŠ pla{qiv, boja`qiv, stidqiv. timiditet, -eta m ‰lat. timiditasŠ boja`qivost, stidqivost, srame`qivost. timijan, -a m ‰nem. Thymian od lat. thymus od gr~. thymonŠ bot. maj~ina du{ica, Thumus vulgaris, biqka koja se koristi kao za~in i kao lek. timokratija, -e ` ‰gr~. timokratia, prema time ~ast, vrednost, v. -kratijaŠ filoz. 1. po Aristotelu, stadijum politi~kog razvoja u kome se javne funkcije dobijaju prema imovnom stawu. 2. po Platonu, stadijum politi~kog razvoja u kome dominira strast za ~a{}u i slavom. timol, -ola m ‰v. timijan, -olŠ farm. bezbojna kristalna supstanca karakteristi~nog mirisa, ulazi u sastav eteri~nog uqa maj~ine du{ice, a koristi se kao sredstvo za dezinfekciju i protiv de~jih glista. timologija, -e ` ‰gr~. time ~ast, vrednost, v. -logijaŠ u~ewe o vrednostima, teorija vrednosti. timor, -a m ‰verovatno ilirska re~Š geol. visoki deo Zemqine kore, planinski masiv nastao rasedawem; kr{. timpan, -ana m ‰gr~. tympanon, prema typtein udaratiŠ 1. muz. instrument iz grupe udaraqki preko ~ijeg je bakarnog tela razapeta koà u koju se udara. 2. v. timpanon. timpanon, -ona m ‰v. timpanŠ arhit. 1. trouglasti prostor na vrhu fasade starogr~kog hrama, ~esto ukra{en reqefima. 2. koritasto udubqewe u zidu u kome se obi~no nalazi kip. timpanoplastika, -e `, dat. i lok. timpanoplastici ‰lat. tympanum bubna opna, v. plastikaŠ med. mikrohirur{ki zahvat na sredwem uhu radi otklawawa nagluvosti.

tip timski, -a, -o ‰v. timŠ koji se odnosi na tim; koji se obavqa u timu, zajedni~ki (‹ rad, timski sportovi). timun, -una m ‰ital. timoneŠ pokr. 1. kormilo. 2. upravqa~ na biciklu ili motornim vozilima. timurxija, -e m ‰tur. timurcu od timur gvo`|eŠ pokr. prodavac metalne robe, gvo`|ar. timus, -a m ‰nlat. thymus od gr~. thymosŠ anat. grudna `lezda, limfni organ u gorwem delu grudnog ko{a u kome se razvijaju i sazrevaju }elije imunog sistema, a koja atrofira u pubertetu. tingl-tangl, -a m ‰nem. TingeltangelŠ zast. 1. boemska kafana, pr~varnica. 2. jeftin, va{arski zabavni lokal; kabare. tinejxer, -a m (`. tinejxerka, dat. i lok. tinejxerki) ‰engl. teenager prema -teen, zavr{etku brojeva od thirteen (13) do nineteen (19), i age doba starostiŠ de~ak ili devoj~ica izme|u 13 i 19 godina starosti; adolescent. x tinejxerski. tinejxerstvo, -a s ‰v. tinejxerŠ tinejxersko doba, uzrast izme|u 13 i 19 godina starosti. tinel, -a m [ital. tinello] pokr. 1. soba za ru~avawe, trpezarija. 2. gostinska soba. tinitus, -a m ‰lat. tinnitus od tinnire zveketatiŠ med. zvowewe ili {umovi u u{ima koji nisu izazvani spoqnim nadraàjem. tinktura, -e ` ‰lat. tinctura prema tingere bojitiŠ farm. ekstrakt, naj~e{}e biqnih materija, ob. pome{an s alkoholom ili etrom, koristi se kao lek ili kozmeti~ko sredstvo. tinta, -e ` ‰nem. Tinte od lat. tincta, prema tingere bojitiŠ (prete`no hrv.) mastilo. tintarnica, -e ` ‰v. tintaŠ hrv. mastionica. tio- ‰gr~. theion sumporŠ hem. kao prvi deo sloènice ozna~ava jediwewa koja sadrè sumpor ili u kojima je kiseonik zamewen sumporom, npr. tiosulfat (sulfat u kome je jedan atom kiseonika zamewen sumporom). tip, -a m ‰engl. tipŠ 1. sp. àrg. predvi|awe ishoda takmi~ewa. 2. àrg. mig, tajni signal (kod kockara ili organizovanih kriminalnih grupa). tip, -a m, mn. tipovi ‰gr~. typos lik; trag; oblik; otisakŠ 1. osnovni oblik po kojem se grupa predmeta ili pojava razlikuje od drugih; obrazac, model; vrsta. 2. izraziti predstavnik neke

1247

-tip vrste ili soja qudi (dinarski ‹, sportski ‹, moderan ‹). 3. pej. sumwiv ~ovek; osobewak; nepoznat ~ovek ({ta si pri~ala s tim tipom?); up. tipus. -tip, -tipija, -tipan, -tipski ‰gr~. typos, v. tipŠ kao drugi deo sloènica ozna~ava ono {to se odnosi na lik, oblik, obrazac. tipizacija, -e ` ‰v. tipiziratiŠ 1. svrstavawe, grupisawe po odre|enim tipovima prema wihovim prepoznatqivim osobinama. 2. u proizvodwi: svo|ewe svih vrsta proizvoda na minimalni broj, u ciqu racionalizacije. tipiziran, -a, -o ‰v. tipiziratiŠ izra|en po jednom obrascu, tipski, {ablonski, serijski. tipizirati, tipiziram, 3. l. mn. tipiziraju i tipizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. typiser, v. tipŠ davati ~emu obele`ja, karakteristike prema tipi~nim osobinama. tipik, -a m, mn. tipici, gen. tipika ‰gr~. typikos primeren, v. tipŠ pravosl. 1. pravila o bogosluèwu u pravoslavnoj crkvi. 2. pravilnik o na~inu ìvota kalu|era u manastiru. tipi~an, -~na, -~no ‰gr~. typikos primeren, v. tipŠ koji ima bitna obele`ja svoje grupe; svojstven, karakteristi~an; reprezentativan. tipi~nost, -osti ` ‰v. tipi~anŠ osobina, stawe onoga {to je tipi~no. tipl, -a m, mn. tiplovi ‰nem. DubelŠ vaqak od drveta ili plastike koji se ukucava duboko u zid da bi u wega mogao biti u~vr{}en zavrtaw ili ekser. tipo- ‰gr~. typos otisak; lik, oblik; uzorŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava ono {to se odnosi na tip ili na tipografiju, {tampu. tipovati, -pujem svr{. i nesvr{. ‰engl. tipŠ predvideti, predvi|ati, prognozirati ishod nekog takmi~ewa; predvi|ati ~iji uspeh, kladiti se na koga (tipovati na koga). tipograf, -a m ‰v. tipo-, -grafŠ slovoslaga~, grafi~ar. tipografija, -e ` ‰nlat. typographia, v. tipo-, -grafijaŠ 1. {tamparska tehnika kojom se tekstovi slaù pomo}u pokretnih pojedina~nih slova. 2. preduze}e u kojem se {tampaju kwige, ~asopisi, novine; {tamparija. tipografski, -a, -o ‰v. tipografijaŠ koji pripada, koji se odnosi na tipografe i tipo-

1248

tiramisu grafiju. y tipografska ta~ka, tipografski punkt osnovna jedinica za odre|ivawe veli~ine {tamparskih slova (0,376 mm); tipografsko slovo reqefna slika slova u negativu na gorwoj povr{ini pravougaone olovne plo~ice; tipografska gre{ka {tamparska gre{ka. tipologija, -e ` ‰v. tipo-, -logijaŠ 1. odre|ivawe karakteristi~nih osobina me|u ve}im brojem bi}a, pojava predmeta i sl., da bi se odredili razli~iti tipovi i objasnili wihovi me|usobni odnosi. 2. antrop. nau~no istraìvawe zajedni~kih fizi~kih osobina ~oveka kod razli~itih rasa. 3. nau~no istraìvawe me|usobnog odnosa karakternih i fizi~kih osobina pojedinca. 4. teol. teolo{ko obja{wewe biblijskih doga|aja, nastojawe da se pojedinosti iz Starog zaveta protuma~e kao predskazawa Novog. x tipolo{ki. tipometar, -tra m, mn. tipometri, gen. mn. tipometara ‰v. tipo-, v. -metarŠ tipogr. lewir za merewe visine i {irine redova sloga, ob. sa ozna~enim cicerima (v.) i delovima cicera. tipostrofa, -e ` ‰v. tipo-, gr~. strophe okretaweŠ biol. filogenetski razvoj grupe organizama novog organizacionog tipa od wihovog pojavqivawa do nestanka. tipski, -a, -o ‰v. tipŠ izra|en po jednom modelu, tipu; standardni. tip-top prid. indekl. i pril. ‰engl. tip-topŠ fam. savr{en, vrhunski, odli~an. tipus, -a m ‰lat. typus, v. tipŠ pej. a. prepreden, vispren ~ovek, prepredewak. b. sumwiv ~ovek; spodoba, individua. TIR v. TIR. tirada, -e ` ‰fr. tirade od ital. tirata rastezaweŠ 1. duga~ak niz izgovorenih re~i ili re~enica koje na razli~ite na~ine variraju istu osnovnu misao. 2. gomilawe re~i, isprazno govorewe, govorancija. tira`, -aà m ‰fr. tirage prema tirer izvla~iti, od{tampatiŠ broj {tampanih primeraka jednog izdawa (kwige, ~asopisa, novina i dr.). tira`ni, -a, -o ‰v. tira`Š 1. koji se odnosi na tira`. 2. koji se {tampa u visokom tiraù. tiramisu, -ua m [ital. tiramisu od tirami su okrepi me] kulin. slatki{ od testa s jajima, na-

tiran topqen kafom i preliven ~okoladom, sluì se rashla|en. tiran v. tiranin. tiranija, -e ` ‰gr~. tyrannia, v. tiraninŠ 1. u anti~kim dràvama, posebno u staroj Gr~koj: apsolutna vladavina jednog ~oveka. 2. uop{te, okrutna diktatorska vladavina. 2. okrutnost, nasiqe, ugwetavawe, zlostavqawe. tiranin, -a m, mn. tirani, gen. tirana (` tiranka, dat. i lok. tiranki) ‰gr~. tyrannos samovladar, kraqŠ 1. ist. apsolutni vladar, samodràc u staroj Gr~koj. 2. onaj koji vlada okrutno, samovoqno, nasilni~ki, despot. 3. okrutan, nemilosrdan, bezobziran ~ovek; onaj koji se grubo odnosi prema pot~iwenima. tiranisati, -ni{em nesvr{. ‰v. tiraninŠ 1. vladati kao tiranin, sprovoditi tiraniju. 2. ophoditi se prema nekome kao tiranin, pona{ati se prema nekome okrutno, nemilosrdno, bezobzirno. tiranosaur(us), -a m ‰nlat. tyrannosaurus od gr~. tyrannos tiranin, sauros gu{terŠ paleont. izumrli gmizavci iz roda Turannosaurus, ìveli u kasnom periodu krede. tiranski, -a, -o ‰v. tiraninŠ koji se odnosi na tirane i tiraniju. tiratron, -a m ‰gr~. thyra vrata, v. (elek)tronŠ elektronska cev ispuwena plemenitim gasom, ìvom ili wihovom me{avinom; sluì kao regulator napona. tire, -ea, mn. tirei, gen. tirea ‰fr. tiretŠ 1. gram. crtica kao pravopisni znak (-). 2. muz. znak za guda~ke instrumente kojim se upu}uje da ton treba izvesti povla~ewem gudala od àbice prema vrhu. tireoida, tireoidea v. tiroida. tireotomija, -e ` ‰v. tiroida, -tomijaŠ med. 1. rasecawe {titaste hrskavice (Adamove jabu~ice). 2. odstrawivawe {titaste `lezde hirur{kim putem. tirit, -a m ‰tur. tirit, tirid poparaŠ pokr. smesa za puwewe raznih jela (pite, baklave i dr.); nadev. tirja}ija, -e m ‰tur. tiryaki od pers. tiryakiŠ pokr. 1. strastveni pu{a~; qubiteq kafe. 2. uìvalac opojnih droga.

Titanija tirja}iluk, -a m, mn. tirja}iluci ‰tur. tiryakilik, v. tirja}ijaŠ pokr. strast za duvanom i kafom. tirkiz, -iza m ‰fr. (pierre) turquoise turski (kamen)Š miner. veoma cewen dragi kamen, iranski kristal svetloplave boje. tirkizni, -a, -o ‰v. tirkizŠ 1. na~iwen od tirkiza; u kome ima tirkiza. 2. koji je boje tirkiza. tiroida = tiroidea, -e ` ‰nlat. thyroides od gr~. thyreoeides {titast od thyreos {tit, eidos oblikŠ anat. `lezda s unutra{wim lu~ewem (u obliku {tita) na predwem delu vrata; {titasta `lezda, {titwa~a. tiroidektomija, -e ` ‰v. tiroida, gr~. ektome isecaweŠ med. odstrawivawe {titaste `lezde hirur{kim putem. tiroiditis, -a m ‰v. tiroida, -itisŠ med. upala {titaste `lezde. tiroidni, -a, -o ‰v. tiroidaŠ med. koji se odnosi na tiroidu, {titastu `lezdu. y tiroidna `lezda anat. {titasta `lezda, {titwa~a. tiroksin, -ina m ‰v. tir(oida), gr~. oxys o{tar, v. -inŠ fiziol. hormon {titaste `lezde koji uti~e na metabolizam, vaskularni sistem i centralni nervni sistem. tironski, -a, -o ‰po izumitequ, Marku Tuliju Tironu, Ciceronovom sekretaruŠ u: y tironski znakovi, tironske note znaci za skra}ivawe re~i u stenografiji starih Rimqana. tirs, -a m ‰lat. thyrsus od gr~. thyrsosŠ mitol. {tap obavijen br{qanom, znak starogr~kog boga Dionisa. titan, -a i titan, -ana m ‰gr~. TitanŠ div, gorostas. Titani, -a i Titani, -ana m ‰gr~. TitanesŠ mitol. (mn.) divovi, sinovi Geje i Urana koje je Zevs savladao i bacio u Tartar. titanizam, -izma m ‰v. titan, Titani, -izamŠ 1. duh borbe i pobune protiv nepravedne vlasti, nalik na pobunu Titana protiv Zevsa. 2. te`wa ka gra|ewu xinovskih gra|evina, gigantizam. Titanija, -e ` ‰lat. TitaniaŠ 1. mitol. u engleskom folkloru vilinska kraqica vatre, èna Oberona. 2. astron. najsjajniji Uranov satelit.

1249

titanijum titanijum, -a i titanij, -ija m ‰nlat. titanium, nazvan po Titanima, po analogiji sa uranijumom prema UranuŠ hem. hemijski element, atomski broj 22, simbol Ti; veoma lak i ~vrst, koristi se u avioindustriji i proizvodwi sportske opreme. Titanik, -a m ‰engl. TitanicŠ ime parobroda koji je potonuo 1912. godine na prvoj plovidbi preko okeana; simbol katastrofe, projekta osu|enog na propast. titanit, -ita m ‰v. titan, -itŠ 1. miner. veoma rasprostrawena ruda koja se nalazi u eruptivnom kamewu i kristalnim {kriqcima, silikat kalcijuma i titana. 2. vrsta jakog eksploziva. titanomahija, -e ` ‰gr~. Titan Titan, mache borbaŠ 1. mitol. borba Titana i Zevsa, ~est motiv u slikarstvu. 2. borba velikih i sna`nih; borba divova. titanski i titanski, -a, -o ‰v. titanŠ 1. koji se odnosi na Titane. raz. 2. a. neizmerno velik, ogromnih razmera, divovski. b. koji poseduje izuzetnu snagu, veoma snaàn. titiz, -a m ‰tur. titizŠ pokr. 1. {krtac, tvrdica. 2. sitni~ar. 3. }udqiva, xangrizava, mrzovoqna osoba. titl, -a m, mn. titlovi ‰nem. TitelŠ pismeni prevod dijaloga u stranom filmu ili televizijskoj emisiji. titla, -e ` ‰lat. titulus natpisŠ filol. dijakriti~ki znakovi razli~itog oblika u staroj (staroslovenskoj, latinskoj itd.) grafiji koji ozna~avaju skra}enicu za izostavqena slova ili delove re~i. titlovati, -lujem svr{. i nesvr{. ‰v. titlŠ ispisivati, ispisati tekst prevoda sa stranog jezika na kopiju filma, televizijske serije, dokumentarne emisije i sl. titr, -a m ‰fr. titre od lat. titulusŠ 1. hartija od vrednosti, vrednosni papir. 2. fino}a zlatnog ili srebrnog novca. 3. stepen fino}e svile. 4. hem. teìna supstance rastvorene u odre|enoj zapremini sredstva za rastvarawe. titrirati, titriram, 3. l. mn. titriraju i nesvr{. ‰fr. titrer, v. titrŠ 1. razvrstavati, sortirati (npr. svilu po fino}i odnosno po teìni i duìni wenih konaca). 2. hem. odsvr{.

1250

tifloza rediti, odre|ivati teìnu supstance rastvorene u odre|enoj zapremini rastvara~a. titula, -e ` ‰lat. titulus naslov, zvaweŠ 1. a. formalni dodatak imenu osobe na osnovu zasluga, poloàja, ili stale{ke pripadnosti. b. formalni dodatak imenu osobe na osnovu ste~enog zvawa (magistar, doktor nauka, inèwer i sl.). 2. prvo mesto sportiste ili sportskog kluba u takmi~ewu (osvojiti titulu). 3. prav. v. titulus. titular, -ara m ‰nem. Titular, v. titulaŠ nosilac titule; imalac, priteàteq; zvani~ni predvodnik ili glavni predstavnik; (na univerzitetu) {ef katedre ili studijskog odseka. titularan, -rna, -rno ‰nlat. titularis, v. titulaŠ 1. koji se odnosi na titulu, zvawe; zvani~an. 2. koji ima titulu kao po~asno ime, ali ne obavqa du`nost koja je u tituli nazna~ena. y titularna nacija nacija po kojoj dràva nosi ime; titularni biskup crkv. biskup biskupije sa formalnom titulom, zbog ~ega biskupija prakti~no ne funkcioni{e; titularni savetnik koji ima po~asnu titulu savetnika, ali nema odre|enu funkciju. titulatura, -e ` ‰nlat. titulatura, v. titulaŠ oslovqavawe titulom odnosno slu`benim ili po~asnim imenom, titulisawe. titulisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰nem. titulieren, v. titulaŠ osloviti ili oslovqavati nekoga titulom. titulomanija, -e ` ‰v. titula, -manijaŠ pomama, strast za titulama. titulus, -a m ‰lat. titulus naslovŠ 1. prav. pravni osnov po kome subjekat sti~e neko pravo. 2. ist. u sredwovekovnom slikarstvu, tekst ispod slike kojim se obja{wava sadràj ili weno simboli~ko zna~ewe. tifdruk, -a m ‰nem. Tiefdruck od tief dubok, Druck {tampaŠ tipogr. tehnika dubokog otiskivawa {tamparskih elemenata; duboka {tampa. tiflitis, -a m ‰gr~. typhlos slep, v. -itisŠ med. upala slepog creva. tiflo- ‰gr~. typhlos slepŠ kao prvi deo sloènica pokazuje da se re~ odnosi na slepilo ili slepe osobe. tifloza, -e ` ‰gr~. typhlosis, od typhlos slepŠ med. slepilo.

tiflolog tiflolog, -a m, mn. tiflolozi ‰v. tiflo-, -logŠ onaj koji se bavi slepilom, tiflologijom. tiflologija, -e ` ‰v. tiflo-, -logijaŠ nau~no prou~avawe slepila i na~ina ìvota slepih. tiflolo{ki, -a, -o ‰v. tiflologijaŠ koji se odnosi na tiflologiju i tiflologe. tiflopedagogika, -e `, dat. i lok. tiflopedagogici = tiflopedija, -e ` ‰ v. tiflo-, pedagogijaŠ nauka o vaspitawu slepe dece i omladine. tiflopedija = tiflopedagogika (v.). tiflotipografija, -e ` ‰ v. tiflo-, tipografijaŠ tipogr. ispup~ena, reqefna {tampa za slepe, Brajevom azbukom. tiflotrofeum, -a m ‰v. tiflo-, trephein hranitiŠ zavod za slepa lica, dom slepih. tifozan v. tifusni. tifozo, -a m ‰ital. tifosoŠ sp. àrg. vatreni, strastveni navija~ u fudbalu (ob. se odnosi na italijanske navija~e). tifoidan, -dna, -dno ‰v. tifus, -oidanŠ koji je zahva}en tifusnim klicama; sli~an tifusu. tiftik im. i prid. ‰tur. tiftik dlaka angorske koze od ar. taftik drndawe, ~upawe vuneŠ 1. vrsta finog platna od ~istog pamuka, bez (za zavijawe rana); plavi pamuk. 2. v. {arpija. 3. kao prid. indekl. iscepkan, raskomadan. z razbiti u tiftik, rastaviti u tiftike rastaviti na sitne delove, iscepkati. tifus, -a m ‰nlat. typhus od gr~. typhos magla, nesvesticaŠ med. infektivna crevna bolest koju izazivaju mikroorganizmi iz roda rikecija ili salmonela, a prate je te{ke glavoboqe, visoka telesna temperatura, delirijum i crveni osip. y trbu{ni tifus bolest koju izaziva bacil Salmonella tuphi; pegavi tifus, (tifus) pegavac bolest koju izaziva mikroorganizam Rickettsia prowazekii, s crvenim pegama na koì koje krvare; u vreme rata, elementarnih nepogoda i sl. moè dobiti razmere epidemije. tifusar, -ara m [v. tifus] fam. bolesnik od tifusa, osoba zaraèna tifusom. tifusni, -a, -o [v. tifus] med. koji se odnosi na tifus. y tifusna groznica stariji naziv za trbu{ni tifus.

tjunirati tifus-frizura [nem. Tituskopf, po frizuri rimskog cara Titusa u jednoj pozori{noj predstavi, kod nas izmeweno narodnom etimologijom u tifus] kratko o{i{ana ènska kosa s kovrxama. tihizam, -zma m ‰gr~. tyche udes, sudbina, sre}aŠ filoz. shvatawe po kome se sve de{ava slu~ajno, a samo izuzetno po odre|enim zakonitostima. tihoìtije, -a s ‰stsl.Š miran na~in ìvota bez uzbu|ewa, nemira i promena. ti~-in, -a m ‰engl. teach-in od teach predavati, podu~avatiŠ neformalni skup profesora i studenata, obi~no na otvorenom, s predavawima i diskusijama. ti{dama, e ` ‰nem. Tischdame prema Tisch stoŠ zast. go{}a koju je doma}ica dodelila gostu da je povede do stola i da je za vreme obeda zabavqa. ti-{ert, -a m ‰engl. T-shirt, dosl. ko{uqa oblika slova TŠ pamu~na majica kratkih rukava bez okovratnika. ti{ler i ti{ler, -a m ‰nem. TischlerŠ fam. zast. stolar. x ti{lerski i ti{lerski. ti{leraj, -aja m ‰v. ti{lerŠ fam. zast. 1. svi predmeti koje izra|uje stolar; stolarija. 2. stolarski zanat; stolarstvo. ti{ri, -ija m ‰hebr. ti{reyŠ prvi mesec jevrejske kalendarske godine, pada u vreme na{eg septembra i oktobra. tjubles, -a m ‰engl. tubeless od tube cev, -less bezŠ vrsta automobilske gume bez unutra{we gume, boqe za{ti}ena od pucawa. tjuner, -a m ‰engl. tuner prema tune pode{avati, {timovatiŠ tehn. 1. ure|aj za pode{avawe zvuka na muzi~kim instrumentima. 2. a. deo radio ili TV prijemnika koji prima signale i pretvara ih u zvuk ili sliku. b. radio-aparat s poja~alom kao komponenta haj-faj (v.) ure|aja. tjuning, -a m ‰engl. tuningŠ prera|ivawe, prepravqawe fabri~kih modela automobila kako bi imali boqe karakteristike. tjunirati, tjuniram, 3. l. mn. tjuniraju svr{. i nesvr{. ‰v. tjuningŠ preraditi/prera|ivati, prepraviti/prepravqati fabri~ke modele automobila kako bi imali boqe karakteristike.

1251

tmeza tmeza, -e ` ‰gr~. tmesis se~ewe, rastavqawe od temnein se}iŠ 1. gram. a. umetawe neke re~i izme|u delova sloènice ili neke druge re~i. b. rastavqawe predloga od re~i s kojom ~ini celinu. 3. kwi`. u poeziji, deqewe jedne duè re~i tako da prva polovina do|e na kraj prethodnog a druga na po~etek slede}eg stiha. to, toa m ‰jap. toŠ japanska mera za ìto i te~nosti (18,039 dm3). toalet, -a m ‰fr. toiletteŠ 1. kupatilo s nu`nikom; nu`nik. 2. fam. toaletni sto, stilski sto~i} s ogledalom na kome stoji pribor za ~e{qawe i doterivawe. toaleta, -e ` ‰fr. toiletteŠ 1. sve~ana ode}a, posebno ènska (haqina, kostim i dr.). 2. doterivawe spoqa{weg izgleda; obla~ewe, {minkawe i ~e{qawe. toaletni, -a, -o ‰v. toaletaŠ koji se odnosi na toaletu. y toaletni pribor pribor za doterivawe, ulep{avawe; toaletni sapun fini kozmeti~ki sapun za lice i telo. toba, -e ` i tobe, -eta s ‰tur. tovbe od ar. tawba pokajawe, zavetŠ pokr. 1. traèwe opro{taja (od Alaha); pokajawe, skru{enost. y tobe u~initi dati zavet Alahu da se u~iweni greh ne}e ponoviti. tobe v. toba. tobelija, -e ` ‰v. tobeŠ ist. pokr. u nekim patrijarhalnim sredinama, devojka koja svojom voqom ili voqom roditeqa prihvata mu{ki na~in odevawa i dru{tvenu ulogu mu{karca (obavqa mu{ke poslove, u~estvuje u ratu, postaje glava porodice). tobogan, -a m ‰engl. toboggan iz algonkinskogŠ 1. etnol. saonice od brezovih dasaka koje koriste kanadski Indijanci. 2. duga~ka glatka kosina za spu{tawe na de~jim igrali{tima, bazenima i drugim mestima za kupawe. tobxiba{a, -e m ‰tur. topcu bas›Š ist. pokr. zapovednik tobxija. tobxija, -e m ‰v. top2, -xijaŠ 1. vojnik koji puca iz topa. 2. sp. àrg. fudbaler koji ima izuzetno snaàn {ut. tovari{~, -a m ‰rus. tovariæŠ ist. drug, obavezni na~in oslovqavawa u Sovjetskom Savezu; kod nas upotrebqavano, u {ali ili s ironijom, kao naziv za sovjetske rukovodioce.

1252

tokografija toga, -e ` ‰lat. toga, prema tegere pokritiŠ ist. bela gorwa haqina koju su nosili punoletni gra|ani starog Rima. togata, -e ` ‰lat. (fabula) togata, v. togaŠ kwi`. pozor. anti~ka komedija s likovima, kostimima i situacijama iz rimskog ìvota; up. trabeata. todi, -ija m [engl. toddy od ind. tari] pi}e od viskija ili brendija sa vrelom vodom, {e}erom i za~inima. toz uzv. ‰tur. tozŠ pokr. uzvik kojim se kow opomiwe da ide nazad; curik. tozluci, tozluka m mn. i tozluke, tozluka ` mn ‰tur. tozlukŠ etnol. vunene ili ~ojane dokolenice koje se zakop~avaju sa strane. toka1, -e ` ‰fr. toqueŠ 1. tvrd ènski {e{ir bez oboda koji se nosio u dvadesetim i tridesetim godinama XX veka. 2. sp. tamnoplava ili crna pli{ana kapa sa {titnikom koju nose takmi~ari u jaha~koj disciplini preskakawa prepona ili u lova~kom jahawu. toka2 v. toke. tokajac, -jca m ‰prema ma|arskom gradu Tokaju (Tokay)Š agr. a. sorta vinove loze, vrsta gro`|a. b. belo aromati~no vino od takvog gro`|a. tokamak, -a m ‰rus. tokamak, skr. od toroidalânaà kamera v magnitnáh katu{kahŠ fiz. toroidna komora u magnetnim navojima, ure|aj za ~uvawe plazme (v. plazma pod 2), s ciqem da se proizvede energija iz atomske fuzije. tokata, -e ` ‰ital. toccata, prema toccare dodirnutiŠ muz. kra}a kompozicija za klavir, orguqe ili drugi klasi~ni instrument s dirkama, ob. u brzom tempu, omiqena od XVI do XVIII veka. toke, toka `, mn. ‰tur. tokaŠ etnol. pokr. metalne plo~e kao ukrasi na predwem delu sve~ane narodne no{we, u staro vreme i kao oklop na grudima. toki-voki, toki-voki nepr. v. voki-toki. tokmak, -a m, mn. tokmaci ‰tur. tokmakŠ 1. ist. maq; toqaga; buzdovan. 2. gvozdeni maq na vratima avlije, zvekir. 3 fig. budala, zvekan. tokografija, -e ` ‰gr~. tokos poro|aj, v. -grafijaŠ med. beleèwe trudova, kontrakcija materice tokom komplikovane trudno}e ili pri poro|aju.

tokoliza tokoliza, -e ` ‰gr~. tokos poro|aj, v. -lizaŠ med. postupak za spre~avawe i ublaàvawe trudova primenom odgovaraju}ih sredstava. tokoferol, -ola m ‰gr~. tokos poro|aj, v. -fer, -olŠ hem. uqasta supstanca u klicama p{enice, povr}u i mleku, koristi se, izme|u ostalog, kao sredstvo protiv neplodnosti; vitamin E. toksalbumin, -ina m ‰v. toksin, albuminŠ hem. otrovna belan~evina koja sadrì azot ili azotnu grupu. toksemija, -e ` ‰v. toksi~an, -emijaŠ med. zatrovanost, trovawe krvi. toksigen, -a, -o ‰v. toksin, -genŠ koji proizvodi toksin, otrov. toksikacija v. intoksikacija. toksikemija v. toksemija. toksikoza, -e ` ‰v. toksi~an, -ozaŠ med. trovawe organizma apsorpcijom toksina, otrova. toksikolog, -a m, mn. toksikolozi ‰v. toksi~an, -logŠ onaj koji se bavi toksikologijom, stu~wak za toksikologiju. toksikologija, -e ` ‰v. toksi~an, -logijaŠ nauka o toksinima, otrovima i wihovom delovawu na organizme. toksikolo{ki, -a, -o ‰v. toksikologijaŠ koji se odnosi na toksikologe i toksikologiju. y toksikolo{ka hemija hem. grana hemije koja prou~ava sastav otrova i bavi se wihovom izolacijom i analiti~kim metodama kojima se oni dokazuju i utvr|uju. toksikoman, -ana m ‰v. toksikomanijaŠ zast. onaj koji uzima psihoaktivne droge, zavisnik od droge, narkoman. toksikomanija, -e ` ‰v. toksi~an, -manijaŠ med. zavisnost o drogama, narkomanija. toksikomanogen, -a, -o ‰v. toksi~an, -manija, -genŠ koji prouzrokuje naviku za uzimawem droga, odnosno koji uzrokuje toksikomaniju; adiktivan. toksikofobija, -e ` ‰v. toksi~an, -fobijaŠ psih. patolo{ki strah od toksina, otrova. toksikum, -a m ‰lat. toxicum od gr~. toxikon prema toxon lukŠ prvobitno, otrov u koji su se zamakale strele; danas, otrov uop{te. toksin, -ina m ‰v. toksi~an, -in(i)Š fiziol. 1. otrovni proizvod koji nastaje metabolizmom

tolerancija patogenih mikroorganizama (npr. toksini tetanusa, difterije). 2. otrovni proizvodi biqnih i ìvotiwskih organizama (npr. alkaloidi, zmijski otrov). toksipatija, -e ` ‰v. toksi~an, -patijaŠ med. bolest prouzrokovana trovawem. toksiterapija, -e ` ‰v. toksin, terapijaŠ med. le~ewe upotrebom dozirane koli~ine toksina. toksi~an, -~na, -~no ‰gr~. toxikos, v. toksikumŠ 1. koji sadrì toksine, otrovan. 2. koji deluje razorno, destruktivno na organizam, koji u krajwem ishodu moè biti smrtonosan. toksodermija, -e ` ‰v. toksin, -dermijaŠ med. oboqewa koè izazvana toksinima, otrovom. toksonoze, toksonoza ` mn. ‰v. toksin, gr~. nosos bolestŠ med. bolesti prouzrokovane trovawem. toksoplazmoza, -e ` ‰nlat. toxoplasma, ime parazita koji izaziva bolest, v. -ozaŠ med. parazitska bolest qudi i ìvotiwa ~iji je uzro~nik parazit Toxoplasma gondii. tok-{ou, -a m ‰engl. talk showŠ televizijska emisija u kojoj voditeq ili novinar vodi neformalan, slobodan razgovor s jednim ili vi{e gostiju. toledo, -a m ‰{p. ToledoŠ 1. vrsta {upqikavog ru~nog rada na kome se {are dobijaju popre~nim i uspravnim izvla~ewem niti iz platna. 2. specifi~na obrada zlatnog nakita i ukrasnih predmeta, nazvana po {panskom gradu Toledu. tolerantan, -tna, -tno ‰lat. tolerans od tolerare tolerisatiŠ koji toleri{e, trpeqiv, pomirqiv. tolerantnost, -osti ` ‰v. tolerantanŠ osobina, stawe onoga koji je tolerantan; pomirqivost, trpeqivost, neagresivnost. tolerancija, -e ` ‰lat. tolerantia od tolerans tolerantan od tolerare tolerisatiŠ 1. odnos u kome neko potpuno prihvata drugog, wegove druga~ije obi~aje, uverewa, mi{qewa i dr. (verska ‹, nacionalna ‹, rasna ‹); pomirqivost, trpeqivost. 2. tehn. prihvatqivo odstupawe od zadate veli~ine. y jezi~ka tolerancija prihvatawe ravnopravnosti i prava na upotrebu drugih, posebno mawinskih jezika; imunolo{ka tole-

1253

tolerisati rancija med. odsustvo reakcije organizma na jedan ili ve}i broj antigena. tolerisati, -ri{em nesvr{. ‰lat. tolerareŠ 1. dopu{tati, dozvoqavati; trpeti, podnositi. 2. prihvatati, priznavati, uvaàvati prava, mi{qewe, obi~aje i sl. drugih qudi i zajednica. 3. imati otpornost ili izdr`qivost prema delovawu ne~ega (alkoholu, drogi, lekovima i sl.). tolkovati, -ujem ‰rus. tolkovatüŠ zast. tuma~iti, obja{wavati. tolstolobik, -a m, mn. tolstolobici ‰rus. tolstolobik od tolstáè debeo, lob ~eloŠ zool. slatkovodna riba poreklom iz Sibira, Hypophthalmichthys molitrix. toluol, -ola m ‰prema kolumbijskoj luci Santjago de Tolu (Santiago de Tolu), odakle je uvoèna smola jednog aromati~nog drveta koje sadrì ovu te~nost, v. -olŠ hem. bezbojna, zapaqiva te~nost prijatnog mirisa koja se dobija iz katrana kamenog ugqa, metilbenzol; koristi se kao rastvara~. tom, -a m, mn. tomovi i (mawe ob.) tom, -a m, mn. tomovi ‰gr~. tomos reàw, komadŠ jedna kwiga ve}eg dela {tampanog u vi{e kwiga. -tom, -tomija, -tomski ‰gr~. tome se~ewe; tomos reàw, komadŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na rez, rezawe, odsecawe. tomahavk, -a m, mn. tomahavci ‰amer. engl. tomahawk od algonkinskog tamahaacŠ ist. laka ratna sekira severnoameri~kih Indijanaca, od kamena ili kosti, s drvenom dr{kom. 2. voj. vrsta dalekometne krstare}e rakete kojom upravqa kompjuter. tombak, -a m ‰tur. tombak od malaj. tambagaŠ zast. legura bakra i cinka od koje se izra|uju ibrici, nakit i dr. tombo, -oa m ‰fr. tombeau grobnicaŠ muz. instrumentalna muzika napisana u znak se}awa na nekog uglednog pokojnika. tombola, -e ` ‰ital. tombola; u zna~ewu 3 od ital. tomboloŠ 1. igra na sre}u s listi}ima na kojima su pojedini brojevi izme|u 1 i 90. 2. a. listi} za tu igru. b. glavni dobitak, koji pripada igra~u na ~ijem su listi}u svi brojevi izvu~eni. 3. pokr. okret preko glave; kolut napred i kolut nazad.

1254

tona tomizam, -zma m ‰prema dominikancu Tomi Akvinskom (1225–1274)Š filoz. rel. sistem u sholasti~koj filozofiji ~iji je za~etnik Toma Akvinski, a koji povezuje Aristotelovu filozofiju sa hri{}anskim u~ewem. tomist(a), -e m, mn. tomisti ‰v. tomizamŠ filoz. sledbenik tomizma; onaj koji prou~ava tomizam. tomistika v. tomizam. tomisti~ki, -a, -o ‰v. tomizamŠ koji se odnosi na tomizam i na tomiste. tomograf, -a m ‰gr~. tomos reàw, v. -grafŠ tehn. aparat kojim se izvodi tomografija. tomografija, -e ` ‰gr~. tomos reàw, v. -grafijaŠ med. rendgensko slojevito snimawe, tehnika koja omogu}ava da se uzastopno snima sloj po sloj pojedinih organa. x tomografski. tomos, -a m ‰v. tomŠ crkv. ukaz, dekret s najvi{eg mesta (npr. Tomos Carigradske patrijar{ije o autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve). tomotokija, -e ` ‰gr~. tome se~ewe, tokos poro|ajŠ med. hirur{ki zahvat koji se primewuje u slu~aju kada je nemogu} prirodan poro|aj, carski rez. tompus, -a m ‰prema fr. Tom Pouce Toma Pal~i}?Š debela cigara od savijenih listova duvana. tom-tom v. tamtam. ton, -a m, mn. tonovi i tonovi ‰gr~. tonosŠ 1. fiz. a. zvuk koji nastaje prilikom pravilnog treperewa elasti~nog tela a odlikuje se visinom, ja~inom, bojom i trajawem. b. karakteristi~na boja nekog muzi~kog instrumenta ili qudskog glasa. 2. lik. nijansa boje. 3. na~in govora i pona{awa u dru{tvu. z biti u tonu (o ode}i i obu}i) biti pribli`no iste boje; biti u tonu (sa ~im) biti u skladu sa ~im, slagati se; davati ton odre|ivati stil, modu, na~in rada u ~emu; povisiti ton po~eti vikati; postati stroì, o{triji u izjavama. -ton, -tonalan, -tonalnost, -tonija, -tonik, -toni~ki ‰gr~. tonos glas, akcenat, napetostŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na ton, zvuk ili naglasak, a u medicinskim terminima na napetost, tonus (v.). tona i tona, -e ` ‰fr. tonneŠ 1. mera za teìnu koja iznosi 1.000 kg, simbol t. 2. pom. y bru-

tonada to registarska tona mera za nosivost broda, jedinica zapremina koja iznosi sto kubnih stopa, ili 2,83168 kubnih metara. tonada i tonada v. tonadiqa. tonadiqa, -e ` ‰{p. tonadillaŠ 1. muz. solisti~ka ili horska pesma uz instrumentalnu pratwu, popularna u [paniji u XVII i XVIII veku, tonada. 2. pozor. scenski oblik sa dva do pet vokalnih solista koji se u XVIII veku izvodio kao me|u~in ili kra}a komi~na opera. tonaà, -e ` ‰fr. tonnage, v. tonaŠ 1. nosivost iskazana u tonama. 2. pom. teìna vode koju istisne brod ili svi brodovi jedne flote. 3. {aq. teìna, kada je re~ o debelom ~oveku ili onome koji se naglo udebqao. tonalan, -lna, -lno ‰srlat. tonalis, v. tonŠ 1. koji se odnosi na ton; tonski. 2. muz. koji je u odre|enom tonalitetu; supr. atonalan; up. modalan. tonalizam, -zma m ‰v. tonalan, -izamŠ um. isticawe tonskih vrednosti (u muzici ili slikarstvu). tonalitet, -eta m ‰nem. Tonalitat, v. tonŠ 1. muz. tonska osnova kompozicije, organizacija lestvice u odnosu na osnovni ton, toniku (v.); ima onoliko tonaliteta koliko i lestvica, tj. ukupno 12 durskih (C-dur, Cis-dur itd.) i isto toliko molskih (c-mol, cis-mol itd.). 2. slik. boja koja preovla|uje; kolorit. tonalnost, -i ` ‰v. tonalniŠ muz. osobina onoga {to je tonalno; postojawe tonaliteta. tonac, -nca m ‰v. tonŠ v. tonmajstor. ton-generator, -a m ‰v. ton, generatorŠ elektronska naprava koja proizvodi ~iste tonove kakvih nema u prirodi. tondo, -a m ‰ital. tondo okrugao, zaobqenŠ lik. slika ili reqef kru`nog oblika; ukrasni motiv u sredwovekovnom slikarstvu. toner, -a m ‰engl. tonerŠ pigment (te~ni ‹, ‹ u prahu) koji koriste aparati za fotokopirawe i laserski {tampa~i. tonzile, tonzila ` mn. ‰lat. tonsillaeŠ anat. krajnici. tonzilektomija, -e ` ‰v. tonzile, gr~. ektome odsecaweŠ med. odstrawivawe tonzila, krajnika hirur{kim putem.

tonomat tonzilitis, -a m ‰v. tonzile, -itisŠ med. zapaqewe tonzila, krajnika. tonzilotomija v. tonzilektomija. tonzura, -e ` ‰lat. tonsura, prema tondere brijatiŠ 1. crkv. obi~aj brijawa temena kod katoli~kih sve{tenika, koji je ukinut 1972; postrig. 2. {aq. tako izbrijano mesto na temenu. tonzurisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. tonzuraŠ praviti, napraviti tonzuru, postrig; postri}i. tonik, -a m, mn. tonici ‰engl. tonic, v. tonikumŠ 1. bezalkoholni osveàvaju}i gazirani napitak gorkog ukusa. 2. kozmeti~ka te~nost za ~i{}ewe i osveàvawe lica. tonika, -e `, dat. i lok. tonici ‰ital. tonica, prema gr~. tonos napon, zatezaweŠ 1. muz. prvi stepen lestvice, koji joj daje i ime. 2. gram. nagla{eni slog. tonikum, -a m ‰nlat. tonicum, prema gr~. tonos napon, zatezaweŠ farm. 1. lek koji se koristi za ja~awe i okrepqewe organizma. 2. lek protiv ka{qa. tonirati, toniram, 3. l. mn. toniraju svr{. i nesvr{. ‰v. tonŠ 1. davati govoru specifi~an ton. 2. davati nekoj boji ton, dodati zagasitiju ili svetliju nijansu. toni~an, -~na, -~no i toni~ki, -a, -o ‰gr~. tonikos, v. tonŠ koji je nagla{en, pod akcentom (o samoglasniku, slogu ili re~i). tonmajstor, -a m ‰v. ton, majstorŠ snimateq muzike, govora i {umova na radiju, televiziji ili filmu, tonac. tonogram, -a m ‰gr~. tonos napon, zatezawe, v. -gramŠ med. slika arterijskog krvnog pritiska dobijena na tonografu. tonograf1, -a m ‰v. ton, -grafŠ muz. aparat za automatsko beleèwe tonova. tonograf2, -a m ‰lat. tonus, gr~. tonos napon, zatezawe, v. -grafŠ med. aparat koji beleì kretawe arterijskog krvnog pritiska. tonografija, -e ` ‰gr~. tonos napon, zatezawe, v. -grafijaŠ med. ispitivawe i registrovawe promena napetosti o~ne jabu~ice. x tonografski. tonomat, -ata m ‰v. ton, (auto)matŠ tehn. aparat koji proizvodi muziku po{to se u wega ubaci nov~i}, prete~a xuboksa.

1255

tonometar tonometar i tonometar, -tra m ‰gr~. tonos napon, zatezawe, -metarŠ 1. med. naprava za merewe krvnog pritiska. 2. naprava koja se koristi pri tonometriji te~nosti. tonometrija, -e ` ‰gr~. tonos napon, zatezawe, -metrijaŠ 1. med. merewe krvnog pritiska pomo}u razli~itih instrumenata. 2. med. na~in merewa pritiska unutar oka na osnovu napetosti o~ne jabu~ice. 3. fiz. prou~avawe te~nosti koje se zasniva na merewu wihovog pritiska na zasi}enu paru. x tonometrijski. ton-operator, -a m ‰v. ton, operatorŠ stru~wak koji u filmskom, radiotelevizijskom ili diskografskom studiju rukuje ure|ajima za snimawe i reprodukciju tona. tonski, -a, -o ‰v. tonŠ koji se odnosi na ton, koji je izraèn u tonovima. y tonski rod muz. jedan od dva osnovna na~ina raspore|ivawa tonova u lestvici, dur odnosno mol. tonus i tonus, -a m ‰lat. tonus od gr~. tonos napon, zatezaweŠ 1. fiziol. normalno stawe napetosti mi{i}a, nekog organa ili celog organizma. 2. muz. a. naziv starih gr~kih lestvica i crkvenih modusa (v.). b. recitacijsko-melodijski obrazac za pevawe stihova nekog psalma. tonfilm, -a m ‰nem. Tonfilm, v. ton, filmŠ zast. zvu~ni film (za razliku od nemog). -top, -topija, -topan ‰gr~. topos mestoŠ kao drugi deo sloènice ozna~ava ono {to se odnosi na mesto. top1 prid. indekl. ‰engl. top vrhŠ nesamostalna re~ uz neke druge re~i kojima daje zna~ewe: najboqi, najkvalitetniji, vrhunski. y top-star najve}a zvezda me|u glumcima, estradnim umetnicima, sportistima i sl., zvezda prvog ranga; top-forma vrhunska forma, najboqe mogu}e fizi~ko stawe postignuto treningom odnosno ve`bawem (u sportu, glumi, pevawu i sl.); top-lista (v.); top-model (v.). top2, topa, mn. topovi ‰tur. topŠ 1. artiqerijsko vatreno oru|e iz ~ije se cevi ispaquju granate. 2. {ahovska figura u obliku kule, koja se kre}e po horizontalama i vertikalama. z gluv kao top sasvim, potpuno gluv. topaz, -a i topaz, -a za m ‰gr~. topazosŠ mineral. poludragi kamen, ob. ùte boje, proziran, prili~no tvrd.

1256

topovski topal, -a i topal, -ala m (ob. uz im. kao prvi deo polusloènice) ‰tur. topalŠ koji ima jednu kra}u nogu, koji {epa; {epavac, }opavac. topalgija, -e ` ‰gr~. topos mesto, v. -algijaŠ med. bol lokalizovan na jednom mestu. topika, -e `, dat. i lok. topici ‰lat. topica od gr~. (ta) topika naziv Aristotelovog dela, dosl. (stvari) op{teg zna~aja, prema topikos koji se odnosi na mestoŠ filoz. 1. u antici, deo dijalektike o argumentima prikladnim za dokazivawe neke tvrdwe. 2. upotreba op{tepoznatih misli i obrazaca za {to boqe izlagawe odre|ene teme. 3. gram. nauka o redu re~i. topinambur, -ura m ‰engl. topinambour od port. tupinambor od egz.Š bot. biqka iz porodice glavo~ika srodna suncokretu, ~i~oka, Helianthus tuberosus. toping, -a m, mn. topinzi ‰engl. toppingŠ 1. tehnol. proces primarne destilacije nafte. 2. kulin. preliv; krem. topi~an, -~na, -~no ‰gr~. topikosŠ koji se odnosi na mesto, poloàj. toples, -a m ‰engl. topless od top gorwi deo, -less bezŠ 1. moda razgoli}enih ènskih grudi. 2. kupa}i kostim iz {ezdesetih godina XX veka koji je umesto gorweg dela imao samo dve tanke trake sli~ne naramenicama. 3. (kao prid. indekl.) (o ode}i) koji nema gorwi deo; (o igra~ici i sl.) koja ima razgoli}ene grudi. top-lista, -e ` ‰v. top1, listaŠ lista najboqih ili najslu{anijih zabavnih ili drugih pesama, lista naj~itanijih kwiga i sl. top-model, -ela m ‰engl. top modelŠ veoma poznata, traèna i odli~no pla}ena manekenka ili maneken; supermodel. topo- ‰gr~. topos mesto, podru~jeŠ kao prvi deo sloènica ozna~ava ono {to se odnosi na mesto, podru~je. topovwa~a, -e ` ‰v. top2Š voj. mawi ratni brod velike brzine koji se koristi za onesposobqavawe teretnih i malih ratnih brodova u priobalnim vodama. topovski, -a, -o ‰v. top2Š 1. a. koji se odnosi na top (1, 2). 2. sp. jak, snaàn, nezadrìv (‹ {ut). y topovsko meso oni koji su u ratu nemilosrdno izloèni pogibiji, koji su u odnosu na op{tu strategiju rata unapred ura~unati

topograf kao `rtve; topovska hrana v. topovsko meso; topovski udar vojna manevarska mina koja ima snagu ja~e petarde i zvuk potmule eksplozije; topovska zavr{nica zavr{na faza {ahovske partije kada na tabli ostanu samo topovi i kraqevi. topograf, -a m ‰v. topografijaŠ onaj koji se bavi topografijom. topografija, -e ` ‰gr~. topographia opisivawe mesta, v. topo-, -grafijaŠ 1. geogr. geografska disciplina ~iji su predmet prou~avawe, merewe i snimawe povr{ine Zemqe i weno prikazivawe na planovima i kartama. 2. geogr. a. svojstva i izgled povr{ine Zemqe na nekom mestu. b. povr{ina i raspored delova ili pojedinih ta~aka nekog podru~ja. 3. odre|ivawe i opisivawe nekog mesta. topografisati, -fi{em svr{. i nesvr{. ‰v. topografijaŠ geogr. prou~avati, meriti i snimati povr{inu Zemqe i prikazati dobijene podatke na planovima i kartama. topografski, -a, -o ‰v. topografijaŠ koji se odnosi na topografe i topografiju. y topografska karta geogr. karta krupnije razmere na kojoj su prikazani prirodni i izgra|eni objekti koji predstavqaju orijentire na terenu. topologija, -e ` ‰v. topo-, -logijaŠ 1. izu~avawe, pregled razme{taja objekata i pojava na {irem prostoru ili u okviru celine. 2. mat. grana matematike koja izu~ava one osobine geometrijskih tela koje se ne mewaju prilikom izobli~ewa, pod uslovom da se nijedna povr{ina ne prekine. topolo{ki, -a, -o ‰v. topologijaŠ koji se odnosi na topologiju. toponim, -a i toponim, -ima m ‰v. topo-, -onimŠ lingv. vlastito ime naseqenog mesta (naseqa, sela, grada) i fizi~ko-geografskih objekata (planina, mora, reka i dr.). toponimija, -e ` ‰v. topo-, -onimijaŠ lingv. 1. onomasti~ka disciplina koja prou~ava imena mesta odnosno toponima, toponomastika. 2. ukupan zbir toponima jednog podru~ja. toponomastika ‰v. topo-, onomastikaŠ = toponimija (v.). toponomasti~ki,-a, -o ‰v. toponomastikaŠ koji se odnosi na toponomastiku, toponimiju.

torero topos, -a m ‰gr~. topos mestoŠ 1. ret. uobi~ajeni na~in rasu|ivawa, primenqiv na razli~ite teme. 2. kwi`. stalno stilsko mesto, tipi~an motiv u kwièvnom delu. 3. utvr|eni, kli{irani na~in mi{qewa i izraàvawa; op{te mesto. top-ten, -a m ‰engl. top tenŠ a. rang-lista deset najprodavanijih ili najpopularnijih gramofonskih plo~a (kasnije i drugih nosa~a zvuka), kwiga, filmova i dr. u odre|enom periodu. b. rang-lista deset najboqih, najuspe{nijih firmi, projekata, proizvoda i dr. topuz, -a m ‰tur. topuz od ar. dabbusŠ ist. toqaga s gvozdenom kuglom na kraju, buzdovan. Tora, -e ` ‰hebr. torahŠ rel. 1. prvih pet kwiga Starog zaveta, Mojsijev zakonik, Pentateuh, iz koga kantor u sinagogi subotom peva po jedan deo. 2. skup jevrejskih verskih spisa, koji ukqu~uje i Talmud i dr. torakalan, -lna, -lno ‰nlat. thoracalis od gr~. thorax grudni ko{Š anat. koji se odnosi na grudni ko{; prsni, grudni. torakoplastika, -e `, dat. i lok. torakoplastici ‰v. toraks, plastikaŠ med. operativno delimi~no odstrawewe rebara da bi se obolelo plu}no krilo stavilo van funkcije; ranije je primewivano u le~ewu tuberkuloze. torakoskop, -a m ‰v. toraks, -skopŠ tehn. aparat za pregled unutra{wosti grudnog ko{a. torakoskopija, -e ` ‰v. toraks, -skopijaŠ med. pregled pomo}u torakoskopa. torakotomija, -e ` ‰v. toraks, -tomijaŠ med. otvarawe grudnog ko{a operativnim putem. toraks, -a m ‰gr~. thorax oklop; grudni ko{Š 1. anat. grudni ko{. 2. ist. deo metalnog oklopa gr~kih ratnika koji je {titio grudni ko{. toreador, -a i toreador, -ora m ‰{p. toreador od torear mamiti bikaŠ borac s bikovima (u [paniji se ovaj termin vi{e ne upotrebqava), torero (v.). x toreadorski i toreadorski. toreo, -a m ‰{p. toreoŠ borba s bikovima; korida. torero i torero, -a m ‰{p. torero prema toro bikŠ borac s bikovima (zajedni~ki naziv za sve u~esnike u koridi, ukqu~uju}i matadora i pikadore).

1257

toreutika toreutika, -e `, dat. i lok. toreutici ‰gr~. toreutikos rezbarski, koji se odnosi na obradu metalaŠ um. 1. vajarska dela nastala rezbarewem drveta i slonova~e. 2. kipovi i dekorativni predmeti u zlatu, srebru ili bronzi, izra|eni pomo}u ~eki}a i dleta. torèstven, -a, -o ‰rus. torèstvennáèŠ sve~an, veli~anstven, uzvi{en. torèstvo, -a s ‰rus. torèstvoŠ slava, proslava, sve~anost; pobeda, trijumf. torèstvovati, -stvujem nesvr{. ‰rus. torèstvovatâŠ 1. zast. prire|ivati sve~anost, slaviti, proslavqati. 2. iron. slaviti neprimereno, neukusno, na bombasti~an, pompezan na~in. torzija, -e ` ‰lat. torsio prema torquere uvijatiŠ 1. fiz. uvijawe, usukivawe ~vrstog tela kada je jednim krajem pri~vr{}eno za podlogu. 2. upredawe niti, konca. 3. med. uvrtawe kraja prese~enog krvnog suda da bi se zaustavilo krvarewe. torzimetar i torzimetar, -tra m ‰v. torzija, -metarŠ tehn. instrument za merewe torzije. torzioni, -a, -o ‰v. torzijaŠ fiz. koji se odnosi na torziju. y torziona vaga tehn. vaga za merewe elektri~nih i magnetskih sila i vrlo malih masa na osnovu uvijawa zategnute niti. torzo, -a m (re|e s), mn. torzi (torza) ‰ital. torso od lat. thyrsus od gr~. thyrsos Dionisov {tapŠ 1. anat. gorwi deo tela ~oveka, trup bez udova. 2. um. a. vajarsko delo ili umetni~ka slika koji predstavqaju taj deo tela. b. statua bez glave i udova. 3. fig. bilo {ta {to je ostalo nedovr{eno. tori, -a m ‰engl. Tory od ir. toruidhe razbojnikŠ 1. ist. politi~ka stranka u Engleskoj, delovala od XVII do XIX veka, iz koje se razvila dana{wa Konzervativna stranka. 2. v. torijevac. torizam, -zma m ‰v. toriŠ politi~ki, socijalni stav i ideje torijevaca. torij v. torijum. torijevac, -vca m ‰v. toriŠ pristalica, pobornik Konzervativne stranke u Engleskoj, konzervativac. x torijevski. torijum, -a i torij, -ija m ‰nlat. thorium od norv. Thor Tor, skandinavski bog grmqavineŠ

1258

torpiqirati radioaktivni hemijski element, atomski broj 90, simbol Th; u smesi s uranom koristi se kao nuklearno gorivo. torlak, -a m, mn. torlaci, gen. mn. torlaka ‰tur. torlak neiskusan, neve{t mladi}Š 1. pokr. raz. hvalisavac, razmetqivac. 2. (Torlak) onaj koji govori torla~kim dijalektom. torla~ki i torla~ki, -a, -o ‰v. torlakŠ lingv. ju`nosrbijanski govori sa izrazitim balkanisti~kim crtama (odsustvo infinitiva, gubqewe padeà, analiti~ka komparacije prideva i dr.). tornado, -a m ‰amer. engl. tornado od {p. tronada oluja s grmqavinom od tronar grmetiŠ meteor. olujni vetar razorne snage koji stvara vrtloge {iroke do nekoliko stotina metara, javqa se u delu Severne Amerike i na zapadnoj obali Afrike; uragan. toroid, -ida m ‰v. torusŠ geom. telo prstenastog oblika koje nastaje rotirawem elipse oko prave koja je ne se~e i koja leì u istoj ravni s wom. toroidan, -dna, -dno i toroidalan, -lna, -lno ‰engl. toroidal, v. toroidŠ geom. 1. koji ima oblik torusa. 2. koji ima oblik toroida. torpedni, -a, -o ‰v. torpedoŠ koji se odnosi na torpedo, koji je naoruàn torpedima (‹ ~amac). torpedwa~a, -e i torpedwa~a, -e = torpiqer, -era m, torpiqerka, -e ‰v. torpedoŠ voj. pom. brod naoruàn podvodnim raketama, torpedima. torpedo, -a m i s, mn. torpeda ‰lat. torpedo uko~enost, utrnulost, prema torpere uko~iti seŠ 1. voj. podvodna mina sa sopstvenim pogonom, napuwena eksplozivom, koja eksplodira udariv{i u trup broda. 2. zool. morska riba drhtuqa, elektri~na jeguqa, Torpedo marmorata. torpedovati, -dujem svr{. i nesvr{. ‰v. torpedoŠ voj. potopiti, potapati, uni{titi, uni{tavati brodove torpedom. torpidan, -dna, -dno ‰lat. torpidusŠ neosetqiv; neaktivan, pasivan. torpiqer, -a m = torpiqerka, -e ` ‰fr. torpilleur prema torpille torpedoŠ = torpedwa~a (v.). torpiqirati v. torpedovati. hem.

torpor torpor, -a m ‰lat. torporŠ 1. a. med. stawe umawene telesne aktivnosti i osetqivosti. b. psih. stawe usporene intelektualne aktivnosti. 2. fig. otupelost, obamrlost, pasivnost, neaktivnost, u~malost. torta, -e `, gen. mn. torta i torti ‰ital. torta od lat. torta okrugli hlebŠ kulin. ve}i kola~ okruglog, re|e ~etvrtastog oblika, iz vi{e slojeva sjediwenih nadevom, ~esto i s prelivom. tortelini, tortelina m mn. ‰ital. tortelliniŠ kulin. koluti}i od testa puweni mlevenim mesom, sirom, zeqem i sl. tortikolis, -a m ‰nlat. torticollis, prema tortus savijen, collum vratŠ med. gr~ vratnih mi{i}a koji izaziva deformaciju vrata, torziju, tako da je glava nagnuta na stranu koja je zahva}ena gr~em; krivovratost. tortura, -e ` ‰srlat. tortura, prema torquere savijati, uvrtatiŠ 1. fizi~ko i psihi~ko nasiqe radi iznu|ivawa priznawa od optuènog. 2. mu~ewe, muka; ne{to veoma naporno, krajwe dosadno, te{ko podno{qivo. torus, -a m ‰lat. torusŠ 1. arhit. element polukru`nog preseka u osnovi jonskog stuba. 2. arhit. ukrasni ispup~eni element na gra|evini ili nekom wenom delu. 3. geom. telo prstenastog oblika, koje nastaje kada krug rotira oko prave koja ga ne se~e a leì u wegovoj ravni. 4. anat. izbo~ina ko{tanih ili mekih delova tela. torcida, -e ` ‰port. torcidaŠ sp. 1. organizovani navija~i na fudbalskim stadionima u Brazilu. 2. organizovani navija~i splitskog fudbalskog kluba œHajdukŒ. tost, -a m, mn. tostovi ‰engl. toastŠ kulin. hleb ise~en u tanke komade koji se jede prepe~en, ob. za pravqewe sendvi~a. toster, -a m, mn. tostera ‰engl. toasterŠ tehn. elektri~ni aparat u kome se priprema prepe~eni hleb, tost. tostirati, tostiram, 3. l. mn. tostiraju svr{. i nesvr{. ‰v. tosterŠ kulin. pripremati tost ili prepe}i hleb u tosteru. total, -ala m ‰nem. Total, v. totalanŠ 1. sveukupnost, celokupnost; ukupan zbir. 2. filmski ili televizijski kadar koji prikazuje ambijent ve}i od ~oveka (planinu, dvoranu, ku}u i sl.).

totem totalan, -lna, -lno ‰srlat. totalis od lat. totus ceoŠ celovit, potpun; sveobuhvatan, kompletan. y totalni rat voj. rat koji se vodi svim mogu}im sredstvima i kome su izloèni i civilno stanovni{tvo i pozadina; totalna rasprodaja prodaja celokupne robe po minimalnim cenama, ob. kada se trgovina gasi ili pada pod ste~aj; totalna {teta o{te}ewe (ob. vozila) koje se procewuje kao potpuno uni{tewe, {to se koristi pri odre|ivawu naknade, osigurawa i sl.; totalni fudbal sp. taktika u igrawu fudbala 70-ih i 80-ih godina XX veka koja je podrazumevala snaàn tempo, naizmeni~nu igru u odbrani i napadu svih igra~a, brzo dodavawe ili oduzimawe lopte i sl. totalizator, -a m ‰fr. totaliseuor, v. totalanŠ 1. ma{ina koja mehani~ki sabira pojedina~ne sume. 2. vrsta kla|ewa na kowskim trkama kad se najpre izra~una ukupna suma opklada, a potom podeli dobitak koji zavisi od rezultata. totalizacija, -e ` ‰v. totalanŠ sumirawe, sabirawe, zbrajawe. totalitaran, -rna, -rno ‰fr. totalitaire, v. totalanŠ pol. koji funkcioni{e po na~elima totalitarizma, koji vr{i potpunu politi~ku kontrolu. totalitarizam, zma m ‰v. totalitaran, -izamŠ pol. sistem vladavine u kojem dràva pod vla{}u jedne stranke ili jedne osobe (diktatora) kontroli{e i ograni~ava li~ne i gra|anske slobode. x totalitaristi~ki. totalitet, -eta m ‰fr. totalite od lat. totus ceoŠ 1. osobina, svojstvo ne~ega {to je totalno. 2. celina, sveukupnost; kona~ni ishod ~ega. 3. filoz. osnovni termin Hegelove filozofije: apsolutna ideja, potpunost univerzuma; apsolutnost. totalskop, -a m ‰v. total, -skopŠ film jedan od sistema pro{irene filmske slike, koji se dobija snimawem kroz poseban sistem so~iva koja se montiraju na filmsku kameru normalnog formata slike. totem, -ema m ‰amer. engl. totem iz algonkinskogŠ etnol. 1. ìvotiwa ili biqka kojom neka plemena predstavqaju praoca roda ili klana, s kojom ose}aju veliku povezanost i iskazuju joj veliko po{tovawe. 2. izra|ena figura takve ìvotiwe, biqke ili nekog drugog simbola.

1259

totemizam totemizam, -zma m ‰v. totemŠ etnol. skup verovawa i obi~aja vezanih za toteme. totemist(a), -e m, mn. totemisti ‰v. totemŠ onaj koji praktikuje totemizam. totemisti~ki, -a, -o ‰v. totem, totemizamŠ koji se odnosi na totemizam i totemiste. toto i toto, -a m ‰skr. od fr. totalisateur, v. totalizatorŠ igra na sre}u u kojoj se poga|aju rezultati nekog sportskog takmi~ewa, kowskih trka i dr. totokal~o, -a m ‰v. toto, kal~oŠ italijanska nacionalna fudbalska kladionica. tofu, -ua m ‰jap. tofuŠ japansko jelo od zgru{anog ekstrakta soje, sli~no siru, bogato proteinima. tra-, trans- ‰lat. transŠ kao prvi deo re~i zna~i: preko, nad. trabakul i trabakul, -a m = trabakula i trabakula, -e ` ‰ital. trabaccoloŠ pom. teretni jedrewak sa zaobqenim pramcem i o{trom krmom. trabakula = trabakul (v.). trabant, -a m, gen. mn. trabanata ‰nem. TrabantŠ astron. 1. pratilac, satelit. 2. fig. koji pokazuje preteranu odanost, poslu{nost; ulizica. 3. zast. marka vrlo jeftinog isto~nonema~kog automobila. trabeata, -e ` ‰lat. trabeata od trabeaŠ kwi`. poz. starorimska komedija s motivima iz visokog rimskog dru{tva, koja je tako nazvana po trabei, sve~anoj gorwoj haqini rimskih vitezova; up. togata. trabeacija, -e ` ‰nlat. trabeatio od lat. trabes gredaŠ arhit. sistem horizontalnih greda koje se postavqaju preko vertikalnih stubova kako bi ih u~vrstile i spojile (npr. u anti~kim hramovima). traber, -a m ‰nem. Traber prema traben kasatiŠ kow kasa~. trabolos, traboloz, -a m ‰tur. Tarabulus od gr~. Tripolis, grad u dana{woj SirijiŠ zast. 1. svileni pojas ukra{en {arama i resama. 2. turban. trabuko, -a m ‰{p. trabucoŠ vrsta cigare. traveler(s)-~ek, ~eka m, mn. traveler(s)-~ekovi ‰engl. traveller’s cheque, prema traveller putnik, v. ~ekŠ bank. ~ek namewen turistima,

1260

traged koji se moè unov~iti u svakoj banci u inostranstvu. traverza i traverza, -e `, gen. mn. traverza i traverza ‰fr. traverse, od lat. transversus popre~anŠ 1. gra|. metalna ili drvena greda, ob. popre~no postavqena; popre~ni prag. 2. voj. zaklon od paqbe koja dolazi s boka. traverzirati, traverziram, 3. l. mn. traverziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. traverser, v. traverzaŠ 1. pro}i, prolaziti kroz ne{to ili preko ne~ega. 2. i}i, kretati se u popre~nom smeru (npr. u planinarstvu, da bi uspon bio mawe strm). travertin, -ina m ‰ital. travertino od lat. (lapis) Tiburtinus, prema podru~ju Tibura, dana{weg TivolijaŠ miner. vrsta kamena kre~waka koji nastaje taloèwem u vodama kra{kih predela; sedra, tuf. x travertinski. travestija, -e ` ‰nem. Travestie, v. travestiratiŠ 1. kwi`. kwièvno delo kojim se drugo delo ozbiqnog sadràja izvrgava ruglu i obesmi{qava, ismeva; parodija. 2. fig. svaka imitacija kojoj je ciq da nekoga ili ne{to ismeje. travestirati, travestiram, 3. l. mn. travestiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. travestire, v. trans-, lat. vestire obla~iti seŠ (na)praviti travestiju (~ega); parodirati; izobli~iti, unakaziti. travestit v. transvestit. travl, -a m ‰engl. trawlŠ 1. àrg. vrsta ribarske mreè. 2. naprava za istraìvawe dna mora i sakupqawe ìvotiwa i biqaka koje tamo ìve, kao i predmeta sa dna mora. 3. voj. naprava za otkrivawe i deaktivirawe mina na dnu mora. travler, -a m ‰engl. trawler, v. travlŠ 1. a. pom. brod sa koga se lovi riba pomo}u travla (1). b. voj. brod koji otkriva i onesposobqava morske mine pomo}u travla (3). 2. ribar koji lovi pomo}u travla (1). tragakant = tragant (v.). tragant, -a m, gen. mn. traganata = tragakant, -a m, mn. tragakanata ‰lat. tragacantha od gr~. tragakantha, prema tragos jarac, akantha trnŠ bot. sluzava materija od raznih vrsta biqke kozinca, Astragalus, koristi se za apreturu i lepila, kao i u farmaciji i poslasti~arstvu. traged, -eda m ‰v. tragedijaŠ 1. pozor. glumac koji igra u tragediji. 2. kwi`. pisac tragedija.

tragedija tragedija, -e ` ‰lat. tragoedia od gr~. tragoidia jar~eva pesma, prema tragos jarac, oide pesma: mo`da po jare}em kostimu glumaca koji su tuma~ili satireŠ poz. dramska ili kwièvna forma koja prikazuje ili oslikava duboke qudske strasti, moralne sukobe me|u qudima, a obi~no se zavr{ava smr}u glavnog lika ili likova. 2. razg. dramati~an, nesre}an doga|aj u kome obi~no ima qudskih `rtava. tragedijant, -a m, mn. tragedijanti, gen. mn. tragedijanata ‰ital. tragediante, v. tragedijaŠ 1. kwi`. lo{, r|av pisac tragedija. 2. pozor. glumac koji lo{e, r|avo tuma~i ulogu u tragediji. tragema, -e ` ‰gr~. tragema poslasticaŠ 1. poslastica koja se jede posle ru~ka. 2. pra{kasto sredstvo od za~ina i {e}era koje se upotrebqava za ja~awe èluca. kulin.

tragizam v. tragika. tragik v. tragi~ar. tragika, -e `, dat. i lok. tragici ‰nem. Tragik, tragi~anŠ ono {to je tragi~no; ose}awe tragi~nog; ono {to izaziva veliku àlost, nesre}u. v.

tragikomedija, -e ` ‰v. tragikomi~an, komedijaŠ 1. kwi`. dramsko delo u kome su pome{ani elementi tragedije i komedije. 2. raz. svaka ìvotna situacija s tragikomi~nim elementima. tragikomi~an, -~na, -~no ‰fr. tragicomique, skra}ewem od tragico-comiqueŠ 1. koji ima istovremeno elemente i tragedije i komedije. 2. koji izaziva i smeh i saàqewe u isti mah. tragi~an, -~na, -~no ‰gr~. tragikos, v. tragedijaŠ 1. koji se odnosi na tragediju, koji je s elementima tragedije. 2. koji svojim dramati~nim obele`jima izaziva saàqewe. 3. koji se tu`no zavr{ava, koban, sudbonosan. tragi~ar, -a m (` tragi~arka, dat. i lok. tragi~arki) ‰v. tragedija, tragi~anŠ 1. kwi`. pisac tragedija. 2. pozor. glumac koji tuma~i tragi~ne uloge. 3. razg. onaj kome se doga|aju tragi~ne stvari; sportista koji na~ini tragi~nu gre{ku, koji je odgovoran za poraz svog tima. tragus, -a m ‰lat. tragus od gr~. tragos dosl. jaracŠ anat. ispup~eni deo na predwoj ivici u{ne {koqke.

trajektorija tradicija, -e ` ‰lat. traditio preno{ewe, predawe od tradere prenositiŠ antrop. 1. preno{ewe znawa, obi~aja, verovawa, legendi i sl. s generacije na generaciju, predawe. 2. ustaqeni obi~aji nasle|eni iz ranijih perioda. 3. prav. dokument o prenetom pravu ili vlasni{tvu. tradicionalan, -lna, -lno ‰srlat. traditionalis, v. tradicijaŠ 1. koji po~iva na tradiciji, koji je svojstven ili pripada tradiciji. 2. koji se uobi~ajio, postao tradicija. tradicionalizam, -zma m ‰v. tradicionalanŠ 1. o~uvawe tradicije, sklonost prema tradiciji i tradicionalnim vrednostima. 2. teol. u~ewe nekih katoli~kih teologa i filozofa da se neke religiozne i moralne istine mogu spoznati samo boànskim objavqewem i prenositi putem tradicije. tradicionalist(a), -e m, mn. tradicionalisti (` tradicionalistkiwa) pristalica, pobornik tradicionalizma. tradicionalisti~ki, -a, -o ‰v. tradicionalizamŠ koji se odnosi na tradicionalizam i na tradicionaliste. traduktionim, -ima m ‰lat. traducere prevesti, v. -onimŠ lingv. pseudonim nastao prevo|ewem imena autora na neki strani jezik. trajber, -a m ‰nem. Treiber goni~Š pokr. àrg. 1. koji u~estvuje u hajci, lovu na nekoga. 2. koji goni, tera stoku. trajekt, -a m, mn. trajekti, gen. mn. trajekata ‰nem. Trajekt, lat. traiectus preba~en od traicere prebacitiŠ pom. specijalni brod ili motorna skela za prevoz robe i putnika preko reka, morskih kanala, jezera i sl.; feribot. trajektni, -a, -o ‰v. trajektŠ koji se odnosi, koji pripada trajektu. y trajektna luka luka u koju pristaju trajekti; trajektne veze saobra}ajne linije na kojima se prevoz putnika i robe obavqa trajektima. trajektorija, -e ` ‰nlat. traiectoria od lat. traiectus preba~enŠ 1. mat. kriva linija koju neka ta~ka opisuje u prostoru ili ravni tokom kretawa. 2. fiz. putawa kretawa nekog tela u prostoru, npr. putawa topovskog ili pu{~anog zrna od otvora cevi do udara o prepreku; putawa nebeskog tela u svemiru.

1261

trakbol trakbol v. trekbol. traking, -a m ‰engl. trackingŠ ra~. 1. pode{avawe magnetne glave na ure|aju za reprodukciju radi o~itavawa informacija s magnetnog medija (kompjuterske audiokasete ili videotrake). 2. pomerawe kursora po ekranu pomo}u elektronskog pera, mi{a ili kugle. trakt, -a m, mn. traktovi ‰lat. tractusŠ 1. arhit. deo gra|evine koji je u okviru ve}e celine (dvorac, studentski blok i dr.) izdvojen kao posebno krilo. 2. fiziol. sistem organa sa zajedni~kom funkcijom kod qudi i ìvotiwa (probavni ‹, urinarni ‹). traktat, -ata m ‰lat. tractatus od tractareŠ 1. teorijska rasprava ili spis o nekom pitawu, problemu; studija. 2. prav. me|unarodni ugovor. traktirati, traktiram, 3. l. mn. traktiraju nesvr{. ‰nem. traktieren, v. traktatŠ 1. raspravqati, izlagati na neku temu. 2. ugo{}avati. traktor, -a m ‰lat. tractor od trahere vu}iŠ tehn. motorno vozilo za vu~u poqoprivrednih alatki i tereta. x traktorski. traktorist(a), -e m, mn. traktoristi ‰v. traktorŠ onaj koji upravqa traktorom, koji vozi traktor. tram, -a m, mn. tramovi i tramovi ‰nem. TramŠ pokr. raz. greda na tavanici, drvena greda, stub, balvan. trambulin v. trambulina. trambulina, -e ` ‰ital. trampolinoŠ sp. 1. odsko~na daska za skokove u vodu. 2. sportski rekvizit, jako platno razapeto na metalnom okviru, sluì za izvo|ewe visokih, akrobatskih skokova i figura. tramvaj, -aja i tramvaj, -a m ‰engl. tramwayŠ gradsko {insko vozilo na elektri~ni pogon. x tramvajski i tramvajski. tramvajxija, -e m (` tramvajxi(j)ka, dat. i lok. tramvajxi(j)ki) ‰v. tramvajŠ 1. voza~ tramvaja. 2. radnik u tramvajskom preduze}u. traminac, -nca m ‰nem. Traminer, prema imenu mesta Tramin u TiroluŠ 1. sorta vinove loze. 2. vino od takvoga gro`|a. tramontana i tramontana, -e ` ‰ital. tramontanaŠ meteor. severni vetar u severnom Sredozemqu, Italiji i na Jadranu.

1262

tranzit trampa, -e ` ‰tur. trampa od ital. tramutaŠ 1. oblik trgovine koji se zasniva na na~elu zamene, razmene robe za robu. 2. prav. ugovor o zameni. tramper, -a m ‰engl. tramp steamerŠ pom. trg. teretni brod koji plovi na osnovu sklopqenog prevoznog ugovora. tramping, -a m ‰engl. trampingŠ pom. trg. slobodna plovidba, plovidba koja se upravqa prema potra`wi za brodskim prostorom. trampiti, -im i trampiti, -im svr{. i nesvr{. ‰v. trampaŠ (iz)vr{iti trampu, razmewivati stvari; trgovati razmenom dobara. trampolin v. trambulina. trampolining, -a m ‰v. trambulina (2)Š sp. vrsta sporta u kojoj takmi~ari, pojedina~no, u parovima ili grupno, izvode razli~ite skokove sa trambulina. tramuntana v. tramontana. tran, -a m ‰nem. Tran od dan.Š biol. masno}e dobijene iz masnog tkiva morskih ìvotiwa. trange-frange s indekl. ‰poreklo nejasnoŠ zast. vrsta kockarske, hazardne igre. tranìrati v. tran{irati. tranzistor, -a m ‰engl. transistor skr. od trans(fer) (res)istor prenosni otpornikŠ elektron. 1. fiz. elektronski element za poja~avawe signala, na~iwen od poluprovodnika (germanijum, silicijum), koji je zamenio nekada{we elektronske cevi. 2. mali prenosivi radioaparat. tranzistorizacija, -e ` ‰v. tranzistorizovatiŠ opremawe nekog ure|aja tranzistorima, ugra|ivawe tranzistora. tranzistorizovati, -ujem ‰engl. transistorize, v. tranzistorŠ opremiti tranzistorima. tranzistorski, -a, -o ‰v. tranzistorŠ koji se odnosi na tranzistor; koji sadrì tranzistore. y tranzistorski aparat radio-aparat koji funkcioni{e uz pomo} tranzistora i zahteva vrlo mali napon, ob. iz baterija. tranzit, -ita m ‰nem. Transit od ital. transito od lat. transitus prelaèwe, prevozŠ saobr. 1. prevoz robe ili putnika iz jedne dràve u drugu, prolaèwem kroz dràvu koja ih razdvaja. 2. direktan prevoz robe od mesta utovara do mesta istovara. trg.

tranzitivan tranzitivan, -vna, -vno ‰lat. transitivusŠ 1. gram. prelazni (ob. o glagolu), ~ija se radwa vr{i na nekom objektu. 2. mat. koji ima osobinu tranzitivnosti (2) (v.). tranzitivnost, -i ` ‰v. tranzitivanŠ 1. gram. prelaznost glagolske radwe na objekat. 2. mat. izvo|ewe tre}eg odnosa jednakosti na osnovu prethodna dva koja imaju po jedan identi~an ~lan: ako je a = b a b =c, onda je i a =c. tranzitivum, -a m ‰lat. transitivum, v. tranzitivanŠ gram. prelazni glagol. tranzitirati, tranzitiram, 3. l. mn. tranzitiraju svr{. ‰v. tranzitŠ putovati kroz neku zemqu s tranzitnom vizom. tranzitni, -a, -o ‰v. tranzitŠ koji se odnosi na tranzit, koji se obavqa tranzitom. y tranzitna viza viza kojom se stranom dràvqaninu dozvoqava samo prolazak kroz tu dràvu; tranzitna trgovina ekon. posredni~ka delatnost neke zemqe prilikom uvoza u drugu zemqu, odnosno izvoza iz druge zemqe; tranzitna carina finans. taksa koja se pla}a za prolaz kroz carinsko podru~je neke zemqe. tranzitoran, -rna, -rno ‰lat. transitorius prema transire pro}iŠ 1. kratkotrajan, prolazan. 2. koji sluì u tranziciji, u prelasku iz jednog stawa u drugo (npr. ekonomije, sistema vlasti i sl.); prelazni, privremen. tranzicija, -e ` ‰lat. transitio od transire prelazitiŠ 1. proces ili stadijum promena iz jednog stawa, oblika ili mesta u drugo; me|ustawe. 2. muz. prelazni element, deo kompozicije koji sluì za prelazak s jedne teme na drugu. 3. astrol. prolaz planete kroz odre|enu ku}u horoskopa neke osobe. 4. fiz. prelaz atoma, jezgra ili molekula na druga~iji energetski nivo. 5. pol. prelazni period nakon raspada socijalisti~kog sistema u zemqama isto~ne i jugoisto~ne Evrope i SSSR-u, obeleèn prelaskom na trì{nu ekonomiju i po~etkom razvoja demokratije. x tranzicioni i tranzicijski. trankvilajzer ‰engl. tranquilizer od tranquilize umiritiŠ farm. sredstvo za umirewe, sedativ. trankvilamente pril. ‰ital. tranquillamenteŠ v. trankvilo. trankvilitet, -eta m ‰lat. tranquillitasŠ spokojstvo, mirno}a.

transverza trankvilo ‰ital. tranquilloŠ muz. mirno, spokojno. trans- ‰lat. transŠ kao prvi deo sloènice zna~i: preko, iza, s one strane. trans, -a m ‰fr. transe, prvobitno prelazak (od ìvota ka smrti), prema lat. transire prelazitiŠ 1. psih. stawe svesti sli~no spavawu, izazvano hipnozom ili upotrebom droge. 2. razg. ushi}ewe, zanos. transavangarda, -e ` ‰v. trans-, avangardaŠ lik. pravac u slikarstvu krajem sedamdesetih godina XX veka koji se odlikuje eklekti~kim preuzimawem razli~itih figurativnih i apstraktnih motiva iz prethodnih decenija. transaktor, -a m ‰nlat. transactorŠ 1. posrednik u pregovorima. 2. izabrani sudija. transakcija, -e ` ‰lat. transactio od transigere provoditiŠ 1. ekon. trgova~ka operacija zasnovana na sporazumu dveju strana; bankarski posao zakqu~en bez vi|ewa osobe ili gotovog novca. 2. prav. ugovor kojim strane re{avaju spor ili spre~avaju da do wega do|e, davawem me|usobnih ustupaka u celini ili delimi~no. 3. ra~. nedeqiva akcija u bazi podataka ili datoteci. 4. psih. jedinica komunikacije koja se sastoji od stimulusa i odgovora. transakcioni, -a, -o ‰v. transakcijaŠ koji se odnosi na transakciju. y transakciona analiza psih. psihoterapijska metoda (ustanovio je Erik Bern) zasnovana na pretpostavci da u svakom ~oveku postoje tri stawa li~nosti (dete, odrasla osoba, roditeq); transakciona datoteka ra~. baza podataka o transakcijama unutar kompjuterske mreè, koja se koristi za obnavqawe glavne baze podataka. transalpinski, -a, -o ‰v. trans-, lat. alpinus alpskiŠ koji je s druge strane Alpa, prekoalpski; severni (u odnosu na Italiju i Rimsko carstvo). transatlantik, -a m, mn. transatlantici ‰v. transatlantskiŠ pom. prekookeanski brod koji saobra}a preko Atlantika. transatlantski, -a, -o ‰v. trans-, AtlantikŠ 1. koji prelazi preko Atlantskog okeana. 2. koji se nalazi na drugoj obali Atlantika; koji postoji na obe strane Atlantika. transverza v. traverza.

1263

transverzala transverzala, -e ` (nepr. transferzala) ‰v. transverzalanŠ mat. linija ili povr{ina koja preseca sistem linija ili povr{ina, popre~nica. transverzalan, -lna, -lno (nepr. transferzalan) ‰srlat. transversalis, prema lat. transversus popre~anŠ koji se kre}e popre~no, po preseku; popre~an. transvestija, -e ` ‰v. trans-, lat. vestire obu}iŠ 1. preobla~ewe osobe jednog pola u ode}u drugog pola. 2. posao transvestita kao izvor zarade. transvestit, -ita m ‰v. transvestijaŠ osoba mu{kog ili ènskog pola koja se preobla~ewem i {minkom maskira u osobu suprotnog pola. x transvestitski. transvest(it)izam, -zma m ‰v. transvestijaŠ 1. psih. patolo{ki, bolestan nagon mu{karaca za obla~ewem ènske ode}e ili {minkawem poput èna, radi izazivawa erotskog uzbu|ewa. 2. posao transvestita kao izvor zarade. transgresija, -e ` ‰lat. transgressio, prema transgredi prekora~itiŠ geol. plavqewe kopna morem prouzrokovano spu{tawem Zemqine kore. transdanubijanski, -a, -o ‰v. trans-, lat. Danubius DunavŠ ist. koji se nalazi preko Dunava, odnosno austrijski, ma|arski ili up{te severni. transdjuser, -a m ‰engl. transducer od lat. transducere preneti, prevoditiŠ tehn. ure|aj koji pretvara jednu vrstu energije u drugu, npr. elektri~ne signale u neelektri~ne i obrnuto. transdukcija, -e ` ‰v. trans-, drugi deo analogijom prema (in)dukcija, (pro)dukcijaŠ 1. a. fiziol. pretvarawe fizi~ke energije nadraàja u nervnu aktivnost. b. psih. pretvarawe informacija iz jednog oblika u drugi. 2. biol. preno{ewe genetskih informacija s jedne }elije na drugu. transept, -a m, gen. mn. transepata ‰lat. transaeptum, v. trans-, saeptum zabran, ogra|eni prostorŠ arhit. popre~ni brod u crkvi; levi i desni krak, pod pravim uglom prema glavnoj crkvenoj la|i. transeuntan, -tna, -tno ‰lat. transiens, gen. transeuntis, prema transire prelazitiŠ 1. koji prelazi iz jedne oblasti, sfere u drugu, koji

1264

translacija argumentima iz jedne oblasti poku{ava da dokaè ne{to {to je u domenu druge oblasti. 2. prolazan, kratkovek. transkodovawe, -a s ‰v. trans-, kod, kodiratiŠ ra~. prevo|ewe informacija s jednog koda na drugi. transkontinentalan, -lna, -lno ‰v. trans-, kontinentalanŠ koji prelazi preko ~itavog kontinenta (transkontinentalna pruga). transkribovati, -bujem svr{. i nesvr{. ‰lat. transcribere, v. trans-, scribere pisatiŠ obaviti, obavqati transkripciju. transkript, -a m ‰engl. transcriptŠ doslovni zapis ne~ijih re~i (govora, intervjua, tajni snimak telefonskog razgovora i sl.). transkripcija, -e ` ‰lat. transcriptioŠ 1. preno{ewe glasova u grafemski sistem za fonetsko beleèwe glasova; prilago|avawe na~ina pisawa re~i u jednom jeziku izgovoru u drugom jeziku (Shakespeare: [ekspir); up. transliteracija. 2. muz. prerada muzi~kog dela za drugi instrument. 3. biol. preno{ewe geneti~ke poruke iz lanca DNK u lanac RNK mehanizmom komplementarnog udruìvawa baza. lingv.

transkulturacija, -e ` ‰v. trans-, kulturaŠ promena u nekoj kulturi nastala uno{ewem elemenata druge kulture. soc.

transkutan, -tna, -tno ‰v. trans-, lat. cutaneus ko`ni, prema cutis koàŠ koji prolazi kroz koù (o injekcijama i sl.). translator, -a m ‰lat. translator prema transferre prenositiŠ tehn. ure|aj koji prirodne signale pretvara u oblik prikladan za daqe kori{}ewe. translatoran, -rna, -rno ‰nlat. translatorius, translatorŠ koji predstavqa translaciju, koji je u vezi s translacijom. v.

translacija, -e ` ‰lat. translatio prenosŠ 1. paralelni pomak, preslikavawe neke ravni ili nekog prostora pri kome je razlika izme|u svake ta~ke i wene slike konstantna. 2. meh. kretawe tela pri kome se sve wegove ta~ke kre}u jednakom brzinom i ubrzawem. 3. crkv. a. preno{ewe relikvija mu~enika s jednog mesta na drugo. b. preno{ewe datuma svetkovawa jednog sveca na drugi datum. mat.

translacioni translacioni, -a, -o ‰v. translacijaŠ koji se odnosi na translaciju, translatoran (v.). transliteracija, -e ` ‰v. trans-, lat. littera slovoŠ lingv. preno{ewe znakova jednog pisma znakovima drugog pisma (npr. gr~ke re~i u ovom re~niku date su u latini~koj transliteraciji); up. transkripcija. transliterirati, transliteriram, 3. l. mn. transliteriraju i transliterisati, -{em svr{. i nesvr{. ‰v. transliteracijaŠ obaviti, obavqati transliteraciju. transliterisati v. transliterirati. translokalan, -lna, -lno ‰v. trans-, lokacija, lokalanŠ ob. u: y translokalni glagol gram. glagol koji pokazuje smer ili pravac kretawa; glagol kretawa. translokacija, -e ` ‰nlat. translocatio, v. trans-, lokacijaŠ zamena mesta; preme{tawe. translunaran, -rna, -rno ‰v. trans-, luna, lunaranŠ koji je s druge strane Meseca. transmigracija, -e ` ‰lat. transmigratio, v. trans-, migracijaŠ preseqewe iz jednog mesta, kraja, dràve u drugo mesto, kraj, dràvu radi stalnog boravka. y transmigracija du{a rel. verovawe da se qudska du{a posle smrti inkarnira u drugom telu. transmigrirati, transmigriram, 3. l. mn. transmigriraju svr{. i nesvr{. ‰v. trans-, migriratiŠ preseliti se, preseqavati se iz jednog mesta, kraja, dràve u drugo mesto, kraj, dràvu radi stalnog boravka. transmisija, -e ` ‰lat. transmissio, prema transmittere transmitovati, v. trans-, mittere slatiŠ 1. preno{ewe, prenos. 2. tehn. a. prenos snage s motora ili s glavne pogonske ma{ine na druge ma{ine, pomo}u zup~anika, prenosnih kai{eva i sl. b. ure|aj pomo}u koga se obavqa takav prenos snage. 3. prenos informacija od po{iqaoca do primaoca posredstvom nekog medija. 4. fiziol. a. preno{ewe gena s roditeqa na decu. b. prenos nervnog impulsa s jedne nervne }elije na drugu. 5. soc. preno{ewe obi~aja, verovawa, tradicije s jedne generacije na drugu. x transmisioni. transmiter, -a m ‰engl. transmitter od lat. transmittere, v. transmitovatiŠ tehn. ure|aj za slawe elektronskih signala; oda{iqa~.

transpirisati transmitovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰lat. transmittere, v. trans-, mittere slatiŠ obaviti, obavqati transmisiju (v.), preneti, prenositi. transmutacija, -e ` ‰lat. transmutatio, prema transmutare, v. trans-, mutare mewati seŠ 1. promena, preobraàj. 2. hem. pretvarawe jednog hemijskog elementa u drugi. transnacionalan, -lna, -lno ‰v. trans-, nacionalanŠ koji prevazilazi okvire jedne dràve ili nacije. transobjektivan, -vna, -vno ‰v. trans-, objektivanŠ filoz. koji prelazi granice objekta spoznaje; koji se ispoqava vi{e u relaciji subjekat–objekat nego u objektu samom. transokeanski, -a, -o ‰v. trans-, okeanŠ 1. koji prelazi, kre}e se preko okeana. 2. koji se nalazi na drugoj obali okeana. transparent, -a m ‰nem. Transparent od lat. transparens, v. transparentanŠ 1. natpis koji se na mitinzima, paradama i sli~nim masovnim okupqawima nosi na razapetom platnu ili ~vrstoj podlozi. 2. papir s debelo iscrtanim linijama koji se prilikom pisawa podme}e ispod papira bez linija. 3. tkanina koja sluì kao ekran pri snimawu filmova, tako {to se slika projektuje otpozadi na taj ekran, ~ime se sti~e utisak da je kadar snimqen u prirodi. transparentan i transparentan, -tna, -tno ‰lat. transparens od transparere, v. trans-, parere pojaviti seŠ 1. providan, proziran. 2. fiz. koji je na odre|enim frekvencijama propustqiv za elektromagnetnu radijaciju. 3. a. otvoren prema javnosti; neskriven, vidqiv, o~igledan. b. lako shvatqiv; jasan. transparentnost, -osti i transparentnost, -osti ` ‰v. transparentanŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je transparentno; prozirnost, jasno}a. transpersonalan, -lna, -lno ‰v. trans-, personalanŠ psih. koji nadilazi individualnost. transpiracija, -e ` ‰v. trans-, lat. spiratio disaweŠ 1. biol. izlu~ivawe vode iz biqaka. 2. fiziol. izlu~ivawe te~nosti preko koè; znojewe. x transpiracioni. transpirisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. trans-, lat. spirare disatiŠ 1. izlu~i(va)ti vodu, isparavati. 2. znojiti se.

1265

transpjuter transpjuter, -a m ‰v. trans-, (kom)pjuterŠ ra~. kompjuter za paralelnu obradu. transplantant, -a m, gen. mn. transplantanata ‰v. transplantiratiŠ med. onaj na kome se vr{i transplantacija. transplantat, -ata m ‰v. transplantiratiŠ organ ili deo organa koji se presa|uje iz jednog organizma u drugi.

med.

transplantacija, -e ` ‰nlat. transplantatio, transplantiratiŠ 1. bot. presa|ivawe biqke s jednog mesta na drugo. 2. med. hirur{ki zahvat kojim se tkivo ili organ presa|uje s jednog mesta na drugo kod jednog pacijenta, odnosno s jednog pacijenta na drugog. v.

transplantirati, transplantiram, 3. l. transplantiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. transplantare, v. trans-, plantare saditiŠ obaviti, obavqati transplantaciju, presaditi, presa|ivati tkivo, organ ili biqku. mn.

transpozicija, -e ` ‰srlat. transpositio, prema transponere, v. transponovatiŠ 1. preme{tawe, prebacivawe. 2. muz. prevo|ewe nekog muzi~kog dela iz izvornog tonaliteta u drugi tonalitet. 3. med. uro|ena anomalija pri kojoj veliki krvni sudovi izlaze iz sr~anih pretkomora, umesto iz komora. 4. mat. preme{tawe ~lanova jedna~ine s jedne na drugu stranu znaka jednakosti, uz promenu predznaka. transpolaran, -rna, -rno ‰v. trans-, polarniŠ koji ide preko Severnog ili Ju`nog pola. transponder ‰engl. skr. od trans(mitter), (res)ponderŠ tehn. deo komunikacionog satelita koji oda{iqe primqene signale po{to ih je poja~ao i promenio im frekvenciju. transponovati, -nujem svr{. i nesvr{. ‰lat. transponere, v. trans-, ponere smestitiŠ 1. prebaciti, premestiti; mewati, promeniti raspored, redosled ne~ega. 2. muz. prevesti, prevoditi muzi~ko delo s jednog tonaliteta na drugi. transport, -a m ‰fr. transport od lat. transportare, v. trans-, portare nositiŠ 1. prevoz, prevoèwe putnika i robe. 2. prevozna sredstva za putnike i robu. 3. ve}a koli~ina robe koja se prevozi. transportacija, -e ` ‰lat. transportatioŠ 1. prevoèwe, prebacivawe putnika i robe.

1266

transsubjektivan transporter, -era m ‰fr. transporteur, v. transportŠ 1. pokretna traka za kontinuirano preno{ewe materijala, sirovina, poluproizvoda i sl. 2. vozilo za prevoz tereta. 3. preduze}e koje se bavi transportom. y vojni transporter veliki oklopni automobil za prevoz trupa i vojne opreme; pneumatski transporter tehn. limena cev koja funkcioni{e na principu kompresovanog vazduha, a sluì za kontinuirano preno{ewe zrnastog ili bra{nastog materijala. transportni, -a, -o ‰v. transportŠ koji se odnosi na transport, koji sluì za transport; prevozni, saobra}ajni. transportovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰lat. transportareŠ prevesti, prevoziti, otpremati, otpremiti ve}e koli~ine tereta prevoznim sredstvima. transregionalan, -lna, lno ‰v. trans-, regija, regionalanŠ koji prelazi okvire pokrajine, regije; koji se odnosi na saradwu me|u regijama. transregionalizam, -zma m ‰v. transregionalanŠ ekon. pol. oblici saradwe i cirkulisawa robe i ideja me|u regijama raznih dràva. transseksualac, -lca m (` transseksualka, dat. i lok. transseksualki) ‰v. transseksualizamŠ 1. osoba koja ima èqu da bude drugog pola, {to pokazuje i u obla~ewu, pona{awu itd. 2. onaj koji je hirur{kim putem promenio primarna polna obele`ja. transseksualizam, -zma m ‰v. trans-, seksualan, v. -izamŠ te`wa za promenom pola. transsibirski, -a, -o ‰v. trans-, SibirŠ koji ide preko Sibira, kroz Sibir. y transsibirska èleznica najduà èlezni~ka pruga u Rusiji (6.440 km), izgra|ena u periodu 1891–1904, koja spaja êqabinsk (ispod Urala) s Vladivostokom (na obali Japanskog mora). transsoni~an, -~na, -~no ‰v. trans-, soni~anŠ neob. v. supersoni~an. transsubjektivan, -vna, -vno ‰v. trans-, subjektivanŠ filoz. koji se odnosi na ono {to prelazi podru~je subjekta, na ono {to je iznad procesa svesti.

transsupstancijacija

transsupstancijacija, -e ` ‰v. trans-, supstancaŠ rel. po hri{}anskom verovawu, pretvarawe hleba i vina u telo i krv Isusa Hrista. transtermija, -e ` ‰v. trans-, gr~. thermos topaoŠ med. metod le~ewa nekih bolesti, npr. reumatizma, i{ijasa, krvnog pritiska i sl., elektri~nom strujom visoke frekvencije a niskog napona. transudat, -ata m ‰v. trans-, lat. sudare znojiti seŠ fiziol. voda, te~nost koja se izlu~uje iz organizma procesom transudacije. transudacija, -e ` ‰nlat. transudatio, v. trans-, lat. sudare znojiti seŠ fiziol. 1. gubqewe vode iz organizma; znojewe, preznojavawe. 2. prelazak limfe iz krvnih sudova u me|u}elijski prostor. transumpt, -a m ‰srlat. transumptum, v. trans-, lat. sumere uzetiŠ zast. overen prepis nekog dokumenta. transurani, transurana m mn. ‰v. trans-, uran(ijum)Š hem. ve{ta~ki dobijeni radioaktivni hemijski elementi s atomskim brojem ve}im od 92 (neptunijum, plutonijum itd.). transuranski, -a, -o ‰v. transuraniŠ hem. koji ima atomski broj ve}i od 92. transfer, -a m ‰engl. transfer od lat. transferre preneti, v. trans-, ferre nositiŠ 1. preno{ewe predmeta, pojava i dr. s jednog mesta na drugo. 2. bank. a. preno{ewe, prebacivawe novca iz jedne finansijske ustanove u drugu, odnosno iz jedne zemqe u drugu. b. prenos vrednosnih papira s jednog vlasnika na drugog. 3. prav. dokument kojim se pravo vlasni{tva prenosi na drugu osobu. 4. sp. u profesionalnom sportu, prelazak sportiste iz jednog kluba u drugi. 5. psih. u psihoanaliti~koj terapiji, nesvesno projektovawe ose}awa i èqa pacijenta na psihoterapeuta. 6. fiziol. a. pojava svojstvena qudima i ìvotiwama da gubitak jednog ~ula kompenzuju ve}om aktivno{}u drugog ~ula. b. adaptacija defektnog uha da zvukove prebacuje u frekventno podru~je s najve}im ose}ajem za registrovawe zvuka. y transfer-lista sp. lista profesionalnih sportista koji su u prelaznom roku slobodni da promene klub.

transformacija transferaze, -a ` mn. ‰v. transfer, -azaŠ biol. grupa enzima koji pomaù preno{ewe hemijskih radikala s jednog molekula na drugi. transferzala, transferzalan nepr. v. transverzala, transverzalan. transferisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰lat. transferreŠ (iz)vr{iti transfer, prebaci(va)ti, preneti, prenositi. transferni, -a, -o ‰v. transferŠ koji pripada, koji se odnosi na transfer. y transferne cene ekon. cene proizvoda ili usluga koje vaè samo u pojedinim delovima preduze}a. transfiguracija, -e ` ‰lat. transfiguratio, v. transfigurisatiŠ 1. izmena oblika; preoblikovawe. 2. rel. preobraèwe ìvota Isusa Hrista, kada na brdu Tabor biva obasjan boànskom svetlo{}u, po{to mu se ukaù Mojsije i Ilija (Jevan|eqe po Mateju, 17); ìvotni preobraàj, preporod. transfigurisati (se), -ri{em (se) svr{. i nesvr{. ‰lat. transfigurare, v. trans-, figuraŠ mewati, izmeniti oblik; preoblikovati (se); preobraziti se, doìveti preobraàj. transfinitan, -tna, -tno ‰v. trans-, lat. finitus kona~anŠ mat. koji se prostire iza skupa realnih brojeva; koji je ve}i od svakog poznatog celog broja. transformator, -a m ‰nlat. transformator, v. transformisatiŠ 1. tehn. ure|aj koji mewa napon i ja~inu elektri~ne energije pomo}u elektromagnetne indukcije. 2. osoba koja vr{i transformaciju. transformatorski, -a, -o ‰v. transformatorŠ koji se odnosi na transformator. y transformatorska stanica elektr. zgrada s transformatorima za pretvarawe napona elektri~ne struje iz mreè u napon potreban ure|ajima potro{a~a. transformacija, -e ` ‰lat. transformatio, v. transformisatiŠ 1. su{tinska promena izgleda, oblika, stawa, osobina; preobraàj, metamorfoza. 2. fiz. pretvarawe jednog oblika energije u drugi; pretvarawe elektri~ne energije visokog napona u elektri~nu energiju niskog napona i obratno. 3. mat. prera~unavawe koordinata geometrijskog elementa iz jednog koordinatnog sistema u drugi. 4. gram. preo-

1267

transformacionalizam blikovawe apstraktnih sintaksi~kih struktura u re~enice koje odgovaraju pravilima gramatike datog jezika. transformacionalizam, -izma m ‰v. transformacioniŠ lingv. transformaciona gramatika (v.), kori{}ewe metoda transformacione gramatike. transformacionalist(a), -e m, mn. transformacionalisti ‰v. transformacionalizamŠ lingv. sledbenik transformacione gramatike. transformacionalisti~ki, -a, -o ‰v. transformacionalizamŠ lingv. koji se odnosi na transformacionu gramatiku. transformacioni, -a, -o ‰engl. transformational, v. transformacijaŠ koji se odnosi na transformacije, koji obuhvata transformacije; y transformaciona gramatika lingv. deo generativne gramatike Noama ômskog koji se u izvo|ewu re~enica sluì transformacijama (4). transformizam, -zma m ‰v. transformisati, -izamŠ biol. u~ewe o promenama ìvog sveta tokom istorijskog razvitka. x transformisti~ki. transformisati, -mi{em svr{. i nesvr{. ‰lat. transformare, v. trans-, formaŠ mewati, izmeniti, preoblikovati, preobraziti. transfuzija, -e ` ‰lat. transfusio prema transfundere, v. transfundiratiŠ 1. prenos te~nih materija; pretakawe. 2. med. preno{ewe krvi ili krvnih derivata jedne osobe (davaoca) odgovaraju}e krvne grupe u krvotok druge osobe (primaoca). x transfuzioni. transfuzor, -a m ‰nlat. transfusor, v. transfuzijaŠ med. sprava koja se koristi za obavqawe transfuzije (2). transfundirati, transfundiram, 3. l. mn. transfundiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. transfundere, v. trans-, fundere sipati, to~itiŠ 1. preto~iti, pretakati te~nost iz jedne posude u drugu. 2. med. obaviti, obavqati transfuziju krvi. transcedentan nepr. v. transcendentan. transcedirati nepr. v. transcendirati. transcendentalan, -lna, -lno ‰srlat. transcendentalis, v. transcendentanŠ 1. filoz. koji prevazilazi svako iskustvo, apstraktan, metafizi~ki. 2. koji je izvan materijalnog sveta i

1268

tran~irati nezavisan od wega; natprirodan. 3. u Kantovoj filozofiji, koji nije zasnovan na opaàjima ~ula nego na inherentnim svojstvima qudskog uma. y transcendentalna meditacija metoda meditacije utemeqena na indijskoj filozofiji koja teì da postigne stawe potpune fizi~ke i psihi~ke relaksacije; transcendentalna filozofija u~ewe po kome se œstvar po sebiŒ nikada ne moè spoznati jer je transcendentna. transcendentalizam, -zma m ‰v. transcendentalan, -izamŠ filoz. 1. na~in mi{qewa koji se, shodno Kantovoj filozofiji, bavi na~inima spoznavawa predmeta. 2. svaki teorijsko-kriti~ki idealizam koji osnovu spoznavawa i jedinstva sveta nalazi u svesti. 3. filozofski i kwièvni pokret u SAD koji je teìo da preko duhovne intuicije stigne do stvarnosti: glavni predstavnik Ralf Voldo Emerson (1803–1882). transcendentalije, transcendentalija `, mn. ‰srlat. transcendentalia, v. transcendentalanŠ filoz. transcendentalni pojmovi; po sholasti~kom u~ewu, najvi{e kategorije bez kojih je nemogu}e bilo kakvo spoznajno odre|ewe. transcendentan, -tna, -tno ‰lat. transcendens, prema transcendere prelaziti, prevazilazitiŠ 1. koji prevazilazi, prekora~uje neko mesto, podru~je, granicu; prekograni~ni. 2. filoz. koji prelazi granice iskustva i podru~je ~ovekove svesti. 3. filoz. koji nadilazi ~ovekova shvatawa, natprirodan, nat~ulan, nedoku~iv. 4. mat. koji nije izraèn algebarski. y transcendentne jedna~ine mat. jedna~ine koje nisu algebarske (npr. logaritamske, trigonometrijske); transcendentan broj mat. realni broj koji nije algebarski (npr. e, pi). transcendencija, -e ` ‰srlat. transcendentia, prema transcendens transcendentanŠ filoz. prekora~ewe granica mogu}eg iskustva, prelazak iz œovostranostiŒ u œonostranostŒ. transcendirati, transcendiram, 3. l. mn. transcendiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. transcendereŠ 1. prelaziti, pre}i iz jednog podru~ja u drugo. filoz. 2. prelaziti granicu iskustva. 3. u metafizici, pre}i iz prirodnog u natprirodno, iz kona~nog u beskona~no. tran~irati v. tran{irati.

tran{a tran{a, -e ` ‰fr. tranche kri{ka, reàwŠ 1. bank. deo emisije hartija od vrednosti. 2. num. venac na kovanom novcu s natpisom ili ukrasom. tran{eja, -e ` ‰fr. trancheeŠ voj. duga~ak rov kojim su povezani poloàji na frontu. tran{irati, tran{iram, 3. l. mn. tran{iraju svr{. i nesvr{. ‰fr. trancherŠ (i)se}i na komade, komadati, rezati (meso, pe~ewe). trap1, -a m ‰nem. TrappŠ 1. etnol. dowi deo, osnova kola. 2. deo posude ili kakvog drugog predmeta koji spre~ava oticawe vode, gasa i sl.; poklopac. y stajni trap tehn. mehanizam na kome avion stoji i na koji sle}e. trap2, trapa m ‰gr~. traphos?Š 1. iskopana rupa u zemqi koja u zimskim uslovima sluì za skladi{tewe povr}a i vo}a. 2. mladi vinograd. 3. pokr. mesto na kome su zasa|ene diwe i lubenice, bostan. trapez, -eza m ‰nlat. trapezium od gr~. trapezion sto~i}Š 1. mat. ~etvorougao sa dve paralelne strane. 2. sp. pre~ka obe{ena o dva konopca; vise}e vratilo za izvo|ewe ve`be u gimnastici i akrobacija u cirkusu. 3. sp. ure|aj od ~eli~nog uèta koje je pri~vr{}eno za okov jarbola na jedrilici. 4. naprava iznad bolesni~kog kreveta o koju se bolesnik odupire da bi lak{e ustao. trapezoedar, -dra m ‰v. trapez, v. -edarŠ miner. kristal sa 24 jednake, neravnostrane ~etvorougaone povr{ine. trapezoid, -ida m ‰nlat. trapezoides od gr~. trapezoeides, v. trapez, -idŠ mat. ~etvorougao bez paralelnih stranica. traper1, -a m ‰engl. trapper prema trap zamkaŠ severnoameri~ki lovac na divqa~ vrednog krzna. x traperski. traper2, -a m ‰v. traperŠ vrsta grubog pamu~nog platna od koga se prave traperice (v.); xins. traperice, traperica `, mn. ‰v. traperŠ (ob. hrv.) pantalone od grubog pamu~nog platna, farmerke (v.). trapist, -a m ‰v. trapist(a)Š vrsta francuskog tvrdog sira, koji su najpre proizvodili trapisti (v.). trapist(a), -e m, mn. trapisti ‰fr. trappiste, prema manastiru La Trappe u NormandijiŠ rel.

traumatizirati pripadnik katoli~kog reda (osnovanog 1122, reformisanog 1667), karakteristi~nog po strogim pravilima koja obavezuju na rad i }utawe. trapula, -e ` ‰ital. trappolaŠ pokr. 1. klopka za hvatawe divqa~i, razli~ite izrade. 2. mi{olovka. 3. fig. smi{qeno lukavstvo da bi se neko doveo u nepovoqan poloàj; mamac, zamka. trasa, -e ` ‰fr. trace tragŠ projektovan pravac drumskog puta ili èleznice. trasant, -a m ‰nem. Trassant, v. trasatŠ ekon. onaj koji izdaje prenosnu menicu na drugo pravno lice. trasat, -ata m ‰nem. Trassat od ital. trassato od trarre (izdati) menicu od lat. trahere vu}iŠ ekon. onaj na koga je trasirana prenosna menica. traser, trasera m ‰fr. traceur, engl. tracer ozna~iva~Š med. radioaktivni izotop koji se ubacuje da bi se ispitao metabolizam ili drugi biolo{ki procesi pacijenta. trasirati1, trasiram, 3. l. mn. trasiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. tracerŠ projektovati trasu. trasirati2, trasiram, 3. l. mn. trasiraju svr{. i nesvr{. ‰v. trasatŠ bank. izdati prenosnu menicu. trasirka, -e `, dat. i lok. trasirci, gen. mn. trasirki ‰v. trasiratiŠ naizmeni~no crveno i belo obojena motka, sluì za obeleàvawe mesta pri geodetskim merewima. trata, -e ` ‰ital. tratta, prema trarre izdati (menicu) od lat. trahere vu}iŠ ekon. prenosna menica kojom izdavalac zahteva (trasant) nalaè licu kojem je menica trasirana (trasatu) bezuslovnu isplatu nazna~ene svote poveriocu. tratorija, -e ` ‰ital. trattoria, prema trattare ugostitiŠ gostionica, kr~ma. trauma i trauma, -e ` ‰gr~. trauma ranaŠ 1. med. povreda, ob. nastala dejstvom fizi~ke sile. 2. a. psih. du{evni {ok koji kra}e ili duè vreme onemogu}ava normalne psihi~ke aktivnosti. b. ono {to predstavqa te{ko optere}ewe za pam}ewe i emocije. traumatizam, -zma m ‰v. trauma, -izamŠ med. rezultat, dejstvo traume; poreme}aj organizma izazvan teòm povredom. traumatizirati = traumatizovati (v.).

1269

traumatizovati traumatizovati, -zujem = traumatizirati, traumatiziram, 3. l. mn. traumatiziraju svr{. i nesvr{. ‰gr~. traumatizein, v. traumaŠ (pro)uzrokovati traumu; du{evno povrediti. traumati~an, -~na, -~no ‰gr~. traumatikos, v. traumaŠ koji izaziva traumu; koji ostavqa trajne posledice na telo i du{u. traumatolog, -a m, mn. traumatolozi ‰v. trauma, -logŠ med. lekar specijalizovan za traumatologiju. traumatologija, -e ` ‰v. trauma, -logijaŠ grana hirurgije koja se bavi prou~avawem i le~ewem trauma, ozleda, povreda.

med.

traumatolo{ki, -a, -o ‰v. traumatologijaŠ koji se odnosi na traumatologiju i traumatologe. y traumatolo{ka klinika med. klinika na kojoj se le~e pacijenti od telesnih povreda. traumatski, -a, -o ‰v. traumaŠ koji se odnosi na traumu; koji je izazvan traumom. y traumatske neuroze psih. reakcije na povredu, naro~ito glave, koje se manifestuju uverewem da je povreda te{ka i pripisivawem svih tegoba toj povredi. trauma-centar, -tra m ‰v. trauma, centarŠ medicinska ustanova ili odeqewe u sastavu bolnice za pruàwe pomo}i osobama koje su doìvele psihi~ku traumu. trautonijum, -a m i trautonij, -ija m ‰prema konstruktoru F. Trautvajnu (F. Trautwein)Š muz. elektronski muzi~ki instrument s velikim opsegom tonova i mogu}no{}u promene boje tona, koristi se za postizawe zvu~nih efekata u filmovima ili pozori{nim predstavama. trafika, -e `, dat. i lok. trafici ‰austr. nem. Trafik od ital. traffico trgovaweŠ kiosk ili mala prodavnica u kojoj se prodaju novine, cigarete i sl. trafikant, -a m, gen. mn. trafikanata (` trafikantkiwa) ‰austr. nem. Trafikant, v. trafikaŠ vlasnik trafike; prodavac u trafici. trafo-stanica, -e ` ‰nem. Trafo, skr. od TransformatorŠ transformatorska stanica (v.). trahealan, -lna, -lno ‰v. trahejaŠ med. koji se odnosi na traheje, koji pripada trahejama, du{ni~ki.

1270

treger traheitis, -a m ‰v. traheja, -itisŠ med. zapaqewe, upala du{nika. traheja, -e ` ‰srlat. trachea od gr~. tracheia skr. od arteria tracheia hrapava arterijaŠ 1. anat. organ za disawe od `drela do plu}a, gde se ra~va na desnu i levu bronhiju, du{nik. 2. zool. cev~ica sistema za disawe kod insekata. 3. bot. deo biqke kojim se sprovode hranqive materije i voda. traheotomija, -e ` ‰v. traheja, -tomijaŠ med. rasecawe du{nika pacijentu koji se gu{i da bi se uvela cev~ica kroz koju }e mo}i da di{e. trahit, -ita m ‰gr~. trachys hrapav, neravan, v. -itŠ miner. povr{inska eruptivna stena koja sadrì sanidin, upotrebqava se u gra|evinarstvu. trahifonija, -e ` ‰gr~. trachys hrapav, -fonijaŠ hrapavost glasa, promuklost. trahoma, -e ` i trahom, -oma m ‰gr~. trachoma, prema trachys hrapav, v. -omŠ med. infekcija ro`wa~e oka izazvana hlamidijom (v.), ra{irena u nekim tropskim zemqama. tra~, -a m, mn. tra~evi ‰nem. TratschŠ 1. ogovarawe, preno{ewe glasina. 2. brbqawe o bezazlenim temama iz svakodnevnog ìvota. tra~ara, -e ` ‰v. tra~Š èna koja {iri tra~eve, tra~erka. tra~ariti, -im i tra~ati, -am nesvr{. ‰nem. tratschen, v. tra~Š 1. prenositi, {iriti tra~eve. 2. ogovarati; brbqati o zbivawima iz svakodnevnog ìvota. tra~er, -a m (` tra~erka, dat. i lok. tra~erki) ‰v. tra~Š àrg. osoba koja se bavi tra~evima, tra~arewem. x tra~erski. trebnik, -a m ‰stsl.Š pravosl. liturgijska kwiga koja sadrì pravila za obrede i molitve vezane za ven~awe, kr{tewe, sahrane i dr. treveler-~ek v. traveler(s)-~ek. trevira, -e ` ‰fabri~ko ime proizvodaŠ 1. sinteti~ko poliestersko vlakno. 2. tkanina od takvih vlakana. treger, -a m ‰nem. Trager nosilacŠ 1. fam. traka koja se pri~vr{}uje za pojas pantalona i prebacuje preko ramena, hozntreger, naramenica. 2. arhit. potporna greda; nosa~. 3. zast. pokr. koji ìvi od no{ewa, preno{ewa tereta; nosa~.

trezor trezor, -ora m ‰fr. tresor od lat. thesaurus od thesauros blago, riznicaŠ 1. bank. posebno mesto u banci gde se, dobro obezbe|eni, ~uvaju novac i dragocenosti. 2. dobro obezbe|eno mesto u raznim institucijama gde se ~uvaju retke, stare i dragocene kwige, slike, zna~ajni istorijski dokumenti i sl. trejd, -a m ‰engl. tradeŠ àrg. 1. zanat, trgovina, promet. 2. sp. razmena igra~a izme|u profesionalnih sportskih klubova. y trejd-mark za{titni znak, za{titna marka nekog proizvoda. trejdjunion, -a (uob. tredjunion, -a) m ‰engl. trade unionŠ radni~ko profesionalno udruèwe u Engleskoj, SAD i dr.; radni~ki sindikat. trejdjunionizam, -zma (uob. tredjunionizam, -zma) m ‰v. trejdjunionŠ ist. sindikalni radni~ki pokret u zemqama engleskog jezika. trejdjunionist(a), -e m, trejdjunionisti (uob. tredjunionista, -e) m ‰v. trejdjunionŠ pobornik, pristalica trejdjunionizma (v.). trejdmark, -a m ‰engl. trademarkŠ za{titni znak, za{titna marka nekog proizvoda. trejdovati, -dujem svr{. i nesvr{. ‰prema engl. tradeŠ razmeniti/razmewivati igra~e izme|u profesionalnih sportskih klubova. trek, -a m ‰engl. trackŠ àrg. staza za trke (naj~e{}e biciklisti~ke). trekbol, -a m ‰engl. trackballŠ ra~. kompjuterski ure|aj u obliku kuglice koji se koristi umesto mi{a za pomerawe kursora po ekranu. treking, -a m, mn. trekinzi ‰engl. trekking iz afrikansaŠ turisti~ko planinarewe po ozna~enim stazama. trema, -e ` ‰nem. Trema od lat. tremere drhtatiŠ psih. nervoza, strah koji se javqa pre nekog va`nog doga|aja ili javnog nastupa. tremando pril. ‰ital. tremando od tremare drhtati, treperetiŠ muz. drhte}i, podrhtavaju}i, trepere}i. tremaro{, -a m ‰v. tremaŠ fam. onaj koji je podloàn tremi. trema{ v. tremaro{. tremolo, -la m ‰ital. tremolo od lat. tremulus drhtavŠ muz. brzo ponavqawe istog tona; treperewe, podrhtavawe. gr~.

trening tremor, -a m ‰lat. tremor prema tremere drhtatiŠ 1. kratak pokret, drhtaj. 2. med. nevoqno drhtawe pojedinih delova tela ili ~itavog tela, ob. kao znak nekog fizi~kog ili psihi~kog poreme}aja. tremulacija, -e ` ‰lat. tremulare podrhtavati, v. tremorŠ drhtawe, podrhtavawe. tren, -a m, trenos, -a m ‰gr~. threnosŠ ist. muz. starogr~ka horska tu`balica koja je u po~etku imala magijsko zna~ewe, kasnije je postala deo obreda na pogrebu. trenaà, -e ` ‰nem. Trainage, v. treniratiŠ neob. trening, trenirawe. trenaèr, -a m ‰v. trenaàŠ tehn. 1. bilo koji od sloènih tehni~kih ure|aja za trenirawe. 2. simulator aviona za obuku pilota (u vazduhoplovstvu i brodarstvu), padobranaca ili astronauta. trena`ni, -a, -o ‰v. trenaàŠ koji se odnosi na trening. y trena`na jedrilica jedrilica ~vrste gra|e s jednim ili dva sedi{ta za obuku pri izvo|ewu raznih akrobacija. trend, -a m, mn. trendovi ‰engl. trendŠ preovla|uju}a te`wa, op{ta sklonost ka ne~emu; smer razvoja. z biti u trendu biti u toku, biti moderan, pratiti modu, tehni~ka i druga dostignu}a. trenda{, -a{a m ‰v. trendŠ onaj koji prati modne trendove. trendi prid. indekl. ‰engl. trendyŠ koji je u trendu, u modi, trenutno popularan; pomodarski. trendovski, -a, -o ‰v. trendŠ koji spada u trend, koji se odnosi na trend; pomodni. trendseter, -a m ‰engl. trendsetter, v. trend, set postavitiŠ àrg. osoba koja svojim primerom pokre}e ili populari{e neki novi trend, modu. trener, -a m ‰engl. trainerŠ sp. stru~wak koji priprema, obu~ava sportiste. x trenerski. trenerka, -e ` ‰v. treniratiŠ dvodelna ode}a (pantalone i jakna ili majica) za sportske treninge i rekreativne ve`be. trening i trening, -a, mn. treninzi i treninzi ‰engl. trainingŠ 1. ve`bawe s ciqem da se steknu odre|ene sposobnosti. 2. sp. sportsko-pedago{ki proces u kome se sportisti,

1271

trenirati

triangl

pod nadzorom trenera, odgovaraju}im fizi~kim ve`bama osposobqavaju za postizawe boqih sportskih rezultata. y autogeni trening psih. skup psihi~kih ve`bi pojedinca koje wegovu svest dovode u stawe kontrolisanog psihofizi~kog pona{awa. z biti u treningu sp. àrg. biti u dobroj fizi~koj kondiciji koja se postiè stalnim trenirawem.

tretman, -ana m ‰fr. traitementŠ 1. na~in postupawa u nekoj situaciji, prilikom re{avawa nekog problema; postupawe, rukovawe. 2. med. upotreba lekova ili drugih postupaka pri le~ewu; terapija.

trenirati, treniram, 3. l. mn. treniraju nesvr{. ‰engl. trainŠ 1. a. podu~avati, uve`bavati

trefer, -a m ‰nem. TrefferŠ 1. dobar pogodak, pogodak u ciq. 2. fam. zast. koji dobro ga|a, dobar strelac.

koga u nekoj sportskoj disciplini. b. privikavati koga odre|enom pona{awu, navikama i sl. 2. svakodnevno raditi ve`be, ve`bati, pripremati se za sportsko takmi~ewe; razvijati snagu i ve{tinu. z trenirati strogo}u àrg. pridavati sebi va`nost prikazuju}i se strogim, iìvqavati se nad drugim (o policiji ili vlastima). trenkvilajzer v. trankvilajzer. trenodija, -e ` ‰gr~. threnoidia, prema threnos v. tren, oide pesmaŠ kwi`. posmrtna pesma, naricaqka; tu`balica u staroj Gr~koj. tren~kot, -a m ‰engl. trench-coat prema trench rov, coat kaputŠ ki{na kabanica, ob. s dvorednim zakop~avawem i epoletama nalik na vojne. trepak, -a m, mn. trepaci ‰rus. trepakŠ muz. etnol. ruski narodni ples u dvo~etvrtinskom taktu koji je kasnije u{ao u umetni~ku muziku. trepan, -a m ‰fr. trepan od srlat. trepanum od trypanon svrdloŠ med. tehn. instrument kojim se bu{e kosti, ob. kosti lobawe. gr~.

trepanacija, -e ` ‰v. trepaniratiŠ med. hirur{ka intervencija otvarawa neke {upqine koja je zatvorena ko{tanim zidom, ob. lobawe, radi uspostavqawa dijagnoze ili u terapijske svrhe. trepanirati, trepaniram, 3. l. mn. trepaniraju svr{. i nesvr{. ‰v. trepanŠ med. (iz)vr{iti, obavqati, obaviti trepanaciju (v.). trepidacija, -e ` ‰lat. trepidatioŠ treperewe, podrhtavawe. tretirati, tretiram, 3. l. mn. tretiraju ‰fr. traiterŠ 1. postupati s kim, pona{ati se, ophoditi se prema nekome. 2. voditi raspravu (o ~emu); razmatrati (neki problem). 3. podvrgnuti nekom procesu, promeni i sl.; obra|ivati.

1272

tref, -a m, mn. trefovi ‰nem. Treff od fr. trefle od lat. trifolium trolistŠ u kartama za igrawe, znak u obliku deteline s tri lista crne boje.

trefiti, -im svr{. ‰nem. treffenŠ 1. pogoditi nekoga ili ne{to. 2. slu~ajno na}i, nai}i, potrefiti. 3. trefiti se a. na}i se, zadesiti se. b. dogoditi se, desiti se. tre~entist(a), -e m, mn. tre~entisti ‰ital. trecentista, v. tre~entoŠ umetnik iz vremena tre~enta. tre~entisti~ki, -a, -o ‰v. tre~entoŠ koji pripada tre~entu, XIV veku. tre~ento, -a m ‰ital. (mille)trecento (hiqadu) tristaŠ ist. um. naziv za XIV vek u italijanskoj umetnosti i kulturi. tre{, -a m ‰engl. trash sme}eŠ 1. umetni~ko (kwièvno, filmsko itd.) delo vrlo lo{eg kvaliteta; {und, ki~. 2. namerna orijentacija ka jeftinoj, komercijalnoj umetnosti; ~esto i kao prid. indekl. (‹ estetika, ‹ filmovi). tre{ete, tre{eta ` mn. ‰ital. tressette od tre tri, sette sedamŠ pokr. dru{tvena igra italijanskim kartama. tre{metal, -ala m ‰engl. trash metalŠ muz. podànr hevimetala nastao 80-ih godina HH veka, koji se odlikuje veoma brzim, furioznim ritmom i buntovni~kim tekstovima. tri- ‰lat. tres, tria, gr~. treis, triaŠ kao prvi deo sloènice zna~i tri, tro-, trodelni. triangl, -a m ‰lat. triangulum, v. tri-, angulus ugaoŠ 1. trougao, trokut. 2. tehn. instrument za merewe visinskih kota. 3. muz. mali orkestarski instrument, metalna {ipka u obliku trougla koji proizvodi zvuk kad se po wemu udari {tapi}em od istog metala. 4. sp. nepravilan kas u kasa~koj trci kada kow predwim nogama kasa, a zadwim galopira.

triangularan triangularan, -rna, -rno ‰srlat. triangularisŠ koji je u obliku trougla; trougaoni, trouglast. triangulator, -a m ‰nlat. triangulator, v. triangulacijaŠ onaj koji se bavi triangulacijom (inèwer, tehni~ar). triangulacija, -e ` ‰srlat. triangulatioŠ 1. geod. odre|ivawe poloàja glavnih ta~aka pri geodetskom merewu trouglom kada su poznati duìna jedne strane i sva tri ugla. 2. {ah potezi kraqem po stranicama zami{qenog trougla kako bi se postigao tempo u pe{a~koj zavr{nici. triangulisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰lat. triangulare, v. trianglŠ 1. (iz)vr{iti triangulaciju. 2. a. podeliti na trouglove. b. meriti povr{inu pomo}u trigonometrije. 3. agr. kalemiti mladicu na~iniv{i na kori trouglasti urez. triarhija, -e ` ‰gr~. triarchia, v. tri-, -archia vlastŠ ist. vladavina trojice. triatlon, -a m ‰v. tri-, gr~. athlon takmi~ewe, borba; nagradaŠ sp. 1. savremeni sport u kome se u~esnici naizmeni~no takmi~e najpre u plivawu, pa u biciklizmu i tr~awu. 2. u skijawu: kombinovano takmi~ewe u tr~awu na 15 km, ga|awu iz vojni~ke pu{ke i veleslalomu. triatlonac, -nca m ‰v. triatlonŠ takmi~ar u triatlonu. tribada, -e ` ‰gr~. tribas gen. tribados, prema tribein trqatiŠ èna homoseksualac, lezbijka. tribadizam, -zma m ‰v. tribada, -izamŠ homoseksualni odnos izme|u èna, lezbijstvo. tribalizam, -zma m ‰engl. tribalism od lat. tribus pleme, v. -izamŠ soc. 1. u primitivnim dru{tvima, organizacija dru{tva na nivou plemena. 2. u savremenom politi~kom sistemu, organizacija zasnovana na solidarnosti qudi koji poti~u iz istog kraja, iste etni~ke grupe i sl. tribalist(a), -e m, mn. tribalisti (` tribalistkiwa) ‰v. tribalizamŠ onaj koji se pona{a po na~elima tribalizma; pristalica tribalizma. tribina, -e ` ‰fr. tribune od srlat. tribunaŠ 1. a. mesto s koga se posmatra neka manifestacija na kome su sedi{ta postavqena stepeni~asto kao u amfiteatru; deo gledali{ta na stadionu (severna, ju`na, isto~na, zapadna ‹). b. mon-

trivijalizovati ta`ni objekat na otvorenom prostoru koji je postavqen privremeno za posmatrawe priredbe. 2. svako javno mesto za obra}awe govornika okupqenim slu{aocima. 3. meton. javna rasprava o nekom problemu u kojoj u~estvuje vi{e govornika. tribrah, -a m ‰gr~. tribrachys, v. tri-, brachys kratakŠ kwi`. klasi~na metri~ka stopa od tri kratka sloga. tribun, -una m ‰lat. tribunus, prema tribus plemeŠ 1. ist. u starom Rimu, izabrani predstavnik plebejaca (tribunus plebis) koji je {titio wihove interese. 2. ist. u Francuskoj krajem XVIII i po~etkom XIX veka, ~lan Tribunata. 3. meton. ve{t govornik ~iji govor dobija {iroku podr{ku. tribunal, -ala m ‰lat. tribunal mesto na kojem sedi sudijaŠ 1. ist. u starom Rimu, uzvi{eno mesto na rimskom forumu na kome je sedeo pretor koji sudi. 2. prav. visoki me|unarodni sud; sudsko ve}e. tribunat, -ata m ‰lat. tribunatusŠ ist. 1. u starom Rimu, zvawe, poloàj i vreme slu`be jednog tribuna. 2. u Francuskoj posle revolucije, skup{tina koja je raspravqala o nacrtima zakona. tribus, -a m ‰lat. tribusŠ ist. 1. naziv za svako od tri plemena na koja su bili podeqeni punopravni gra|ani u prvobitnom Rimu. 2. teritorija jednog tribusa u prvobitnom Rimu, kasnije upravna jedinica u gradu Rimu. tribut, -ata m ‰lat. tributumŠ ist. 1. danak koji je pokoreni narod pla}ao osvaja~u. 2. poklon ili ~in kojim se izraàva zahvalnost ili divqewe. 3. uop{te danak, porez, doprinos. tributar, -ara m ‰lat. tributarius, v. tributŠ poreski obveznik. trivijalan, -lna, -lno ‰lat. trivialisŠ 1. nevaàn, bezna~ajan. 2. obi~an, banalan, povr{an. y trivijalna kwièvnost {ablonska, zabavna kwièvnost, tematski i stilski prihvatqiva naj{irem krugu ~italaca. trivijalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. trivijalanŠ (u)~initi ne{to trivijalnim, bezna~ajnim.

1273

trivijalnost trivijalnost, -i ` ‰v. trivijalanŠ osobina, svojstvo onoga {to je trivijalno, banalno, bezna~ajno. trivijum, -a m ‰srlat. trivium dosl. raskr{}e tri putaŠ ist. naziv za niì stepen obuke u starom {kolstvu (gramatika, dijalektika i retorika); up. kvadrivijum, logika (4). trigamija, -e ` ‰v. tri-, -gamijaŠ bra~na zajednica u kojoj mu{karac ima tri ène istovremeno, troènstvo. trigeminus, -a m ‰nlat. trigeminus, v. tri-, lat. geminus dvostrukŠ anat. peti mo`dani nerv, koji se ra~va u tri kraka; ~est izvor neuralgi~nih bolova. triger, -a m ‰engl. trigger okida~Š ra~. 1. pokreta~ nekog procesa ili mehanizma. 2. programska naredba koja prekida izvr{avawe jedne procedure i aktivira drugu. 3. elektron. elektronsko kolo koje na izlazu daje signal kada ulazni signal pre|e odre|enu vrednost. triglif, -a m ‰lat. triglyphus od gr~. triglyphos, v. tri-, glyphe rezbareweŠ ist. arhit. ukras na glavnoj gredi gr~kog hrama u dorskom stilu, sa tri vertikalna `leba (glifa (v.)). trigon, -ona m ‰gr~. trigonon, v. tri-, -gon1Š trougao, trokut. trigonalan, -lna, -lno ‰v. trigonŠ trouglast, trougaoni. trigonometrija, -e ` ‰v. trigon, -metrijaŠ mat. deo geometrije u kome se metri~ki odnosi strana i uglova trougla izra~unavaju trigonometrijskim funkcijama (v.). trigonometrijski, -a, -o ‰v. trigonometrijaŠ koji se odnosi na trigonometriju. y trigonometrijske jedna~ine mat. jedna~ine s trigonometrijskim funkcijama nepoznate; trigonometrijske tabele mat. tablice u kojima su ozna~ene vrednosti trigonometrijskih funkcija; trigonometrijske funkcije mat. elementarne funkcije zasnovane na odnosu strana i uglova u trouglu: sinus, kosinus, tangens, kotangens, sekans i kosekans. trigram, -a m ‰v. tri-, -gramŠ 1. gram. grupa od tri slova za jedan glas, npr. nem. sch izgovoreno {. 2. stenografski znak u kome su spojena tri slova. trigraf v. trigram.

1274

trijalist(a) tridens v. trident. trident, -a m ‰lat. tridens, v. tri-, lat. dens zubŠ trozubac. tridi, -ija m ‰fr. tridi, v. tri-, lat. dies danŠ ist. u nekada{wem republikanskom francuskom kalendaru, tre}i dan dekade. triduum, -a m ‰lat. triduum tri dana zaredom, v. tri-, dies danŠ kat. tri dana zaredom posve}ena molitvi, trodnevnica. triedar, -dra m ‰fr. triedre, v. tri-, -edarŠ mat. presek triju ravni, rogaq. triedri~an, -~na, -~no ‰v. triedarŠ koji se sastoji od tri strane; trostrani. trizis i trizam v. trizmus. trizmus, -a m ‰nlat. trismus od gr~. trismos {krgutaweŠ med. gr~ mi{i}a za `vakawe koji prouzrokuje oteàno otvarawe usta. trijada, -e ` ‰gr~. trias gen. triados trojkaŠ 1. jedinstvo tri pojma, osobe, predmeta; trojstvo. 2. kwi`. u starogr~koj poeziji, celina sa~iwena od strofe, antistrofe i epode. 3. rel. tri boànstva povezana zajedni~kim kultom, trojstvo. 4. filoz. tuma~ewe sveta kroz tri faze (npr. teza, antiteza i sinteza). 5. hem. grupa koju ~ine tri srodna hemijska elementa (npr. litijum, natrijum i kalijum). trijaà, -e ` ‰fr. triage prema trier odabirati, probiratiŠ 1. med. razvrstavawe bolesnika prema prirodi bolesti i hitnosti medicinske pomo}i. 2. a. odabirawe, selekcija proizvoda, uz odvajawe onih koji su boqeg kvaliteta. b. sitniji ili lo{iji delovi robe koji ostanu posle trijaè. trijaìrati, trijaìram, 3. l. mn. trijaìraju svr{. i nesvr{. ‰v. trijaàŠ obaviti, obavqati trijaù (2) (v.). trijal, -ala m ‰lat. tria triŠ gram. oblik koji se upotrebqava uz broj tri, trojina. trijalizam, -zma m ‰v. trijal, -izamŠ 1. ist. politi~ko nastojawe dvojne monarhije Austrougarske uo~i Prvog svetskog rata da sebi prikqu~i i tre}u jedinicu koju bi predstavqale slovenske zemqe. 2. podela natroje, trihotomija. trijalist(a), -e m, mn. trijalisti ‰v. trijalizamŠ pristalica, pobornik trijalizma.

trijas trijas, -a m ‰gr~. trias, v. trijadaŠ geol. prvi od tri geolo{ka perioda u okviru mezozoika. x trijasni. trijenalan, -lna, -lno ‰v. trijenaleŠ koji se odràva jednom u tri godine. trijenale, -a s ‰ital. triennale od lat. triennium period od tri godine, v. tri-, annus godinaŠ ve}a umetni~ka manifestacija, s ve}im brojem u~esnika, koja se odràva svake tre}e godine; up. anale. trijenijum, -a m ‰lat. triennium, v. tri-, annus godinaŠ vremenski period od tri godine, trogodi{wica. trijer, -a m ‰fr. trieur, v. trijaàŠ tehn. ma{ina za odvajawe zrna p{enice od pleve i drugih ne~isto}a i za sortirawe po veli~ini. trijera, -e ` ‰gr~. trieres, v. tri-, eretes vesla~Š pom. ist. starogr~ki ratni brod s tri reda vesala i o{trim kqunom za probijawe neprijateqskih brodova. trijerarh, -a m ‰gr~. trierarchos, v. trijera, -arhŠ pom. ist. zapovednik trijere. trijumvir, -ira m ‰lat. triumvir dosl. jedan od trojiceŠ ~lan trijumvirata. x trijumvirski. trijumvirat, -ata m ‰lat. triumviratusŠ 1. ist. tro~lana kolegijalna uprava u starom Rimu. 2. tro~lano telo na vlasti; vladavina trojice. trijumf, -a m ‰lat. triumphus od gr~. thriambos himna DionisuŠ 1. ist. u starom Rimu, sve~ani do~ek pobednika u ratu, sve~anost prire|ena pobedniku. 2. ubedqiva, sjajna pobeda; slavqe u ~ast pobede. trijumfalan, -lna, -lno ‰lat. triumphalis, v. trijumfŠ 1. pobedni~ki, pobedonosan. 2. radostan, ushi}en. trijumfalizam, -zma m ‰v. trijumfalan, -izamŠ 1. stawe (ose}awa, pona{awe) onoga koji je trijumfovao. 2. psiholo{ko stawe smawene sposobnosti za dijalog i razumevawe okruèwa posle doìvqenog trijumfa. trijumfalnost, -i ` ‰v. trijumfalanŠ osobina, svojstvo onoga {to je trijumfalno. trijumfator, -a m (` trijumfatorka, dat. i lok. trijumfatorki) ‰lat. triumphator, v. trijumfŠ onaj koji trijumfuje, koji slavi trijumf, pobedu.

triktrak trijumfovati, -fujem svr{. i nesvr{. ‰lat. triumphare, v. trijumfŠ 1. ostvariti pobedu nad nekim; pobediti. 2. a. (pro)slaviti pobedu. b. pobedni~ki likovati nad nekim. trik, trika, mn. trikovi ‰engl. trickŠ 1. opsena, obmana, varka; ve{to izvedena prevara. 2. film postupci kojima se do~aravaju vizuelni efekti. 3. smicalica, podvala. y trik-kamera filmska kamera za snimawe crtanih filmova i naro~itih filmskih efekata; trik-skije lake skije za izvo|ewe raznih figura na vodi. trikirija, -e ` i trikirije, -a ` mn. v. trikirion. trikirion, -ona m ‰gr~. trikyrionŠ crkv. sve}wak sa tri ukr{tene sve}e kojima episkop blagosiqa.; up. dikirion. triklinijum, -a i triklinij, -ija m ‰lat. triclinium od gr~. triklinion, v. tri-, kline leàjŠ ist. 1. starorimska trpezarija oko koje su bile postavqene tri leàqke. 2. leàj u trpezariji. triklinski, -a, -o ‰v. tri-, gr~. klinein nagiwatiŠ geom. koji ima tri nejednake ose. y triklinski sistem miner. kristalna struktura od tri nejednake ose koje se seku pod kosim uglovima. triko, -oa m ‰fr. tricotŠ 1. fino, ma{inski pletena rastegqiva tkanina. 2. jednodelni gimnasti~ki dres od takve tkanine. trikolora, -e ` ‰fr. tricolore, v. tri-, kolorŠ zastava u tri boje (ob. crvena, plava, bela); trobojka. trikoloran, -rna, -rno ‰v. trikoloraŠ koji je u tri boje, trobojan. trikonhos, -a m ‰v. tri-, gr~. konche {koqkaŠ crkv. arhit. gra|evina od tri polukru`ne apside sa lu~nim svodovima, polukalotama. trikord, -a m, gen. mn. trikorda i trikorada ‰v. tri-, (a)kordŠ muz. neob. troglas, trozvuk. trikotaà, -e ` ‰fr. tricotage, v. trikoŠ 1. pletena vuna; ode}a od pletene vune. 2. fabrika takve ode}e. 2. prodavnica ode}e od pletene vune. trikota`ni, -a, -o ‰v. trikotaàŠ koji se odnosi na trikotaù; koji je na~iwen od pletene vune. triktrak, -a m ‰fr. trictracŠ 1. igra kockama. 2. igra~ka od dve plasti~ne ili drvene kugli-

1275

trilateralan ce ~ijim se udarawem dobija karakteristi~an zvuk. trilateralan, -lna, -lno ‰klat. trilaterus trostran, v. tri-, latus stranaŠ 1. koji ima tri strane, trostran. 2. u kome u~estvuju tri zainteresovane strane. trilema, -e ` ‰v. tri-, (di)lemaŠ nedoumica pri izboru jedne od tri mogu}nosti. triler1, -a m ‰nem. Triller od ital. trilloŠ muz. 1. melodijski ukras dobijen brzim, vi{e puta izvedenim smewivawem osnovnog tona i najblièg vi{eg tona u jednakom trajawu. 2. titrawe glasa, sli~no pti~jem cvrkutawu. triler2, -a m ‰engl. thriller prema thrill uzbuditiŠ roman ili film s temom kriminala ~ija radwa obiluje napeto{}u i iznena|ewima. triling, -a m, mn. trilinzi ‰nem. DrillingŠ 1. tri iste karte u pokeru. 2. fig. grupa od tri ~oveka, trojka. trilingvalan, -lna, -lno ‰lat. trilinguis, v. tri-, lingua jezikŠ lingv. 1. koji je napisan, ispisan na tri jezika; trojezi~an. 2. koji se jednako sluì sa tri jezika; up. bilingvalan. trilion, -ona m ‰fr. trillion, v. tri-, (mi)lionŠ hiqadu biliona, milijarda milijardi, 1018. trilirati, triliram, 3. l. mn. triliraju = trilovati, -lujem nesvr{. ‰v. triler1, nem. trillernŠ izvoditi trilere1 (v.) u pevawu; treperiti glasom ili zvukom; }urlikati. trilit ‰v. tri-, -lit(i)1Š ist. trodelni preistorijski spomenik od dva uspravna kamena i tre}eg koji je na wih poloèn. trilobiti ‰nlat. trilobites od gr~. trilobos koji ima tri re`wa, v. tri-, lobos reàwŠ paleont. grupa izumrlih morskih zglavkara iz paleozoika s telom podeqenim u tri re`wa. trilovati = trilirati (v.). trilogija, -e ` ‰gr~. trilogia, v. tri-, gr~. logos govorŠ tri istorodna kwièvna dela istog pisca koja predstavqaju jednu tematsku celinu; up. tetralogija. triloni, trilona m mn. ‰nem. TrillonŠ hem. te{ki, smrtonosni, bojni nervni otrovi (sarin, tabun, soman). trim, trima m ‰engl. trimŠ 1. pom. uzdu`ni nagib plovila pod optere}ewem, odstupawe od horizontalne osovine na pramcu ili na krmi.

1276

trimurti 2. sp. masovni pokret fizi~ke kulture koji podrazumeva razli~ite oblike ve`bawa. 3. àrg. dobra fizi~ka izdr`qivost, dobra kondicija. y trim-kabinet zasebna prostorija u nekom sportskom objektu, hotelu i sl. u kojoj se na razli~itim spravama rade ve`be za sticawe i odràvawe kondicije; trim-staza utabana staza u prirodi koja sluì za {etwu, tr~awe i sl., naj~e{}e s postavqenim spravama za ve`bawe. trimaran, -a na m ‰v. tri-, (kata)maranŠ pom. jedrilica s tri uska trupa koja povezuje paluba. trimer1, -a m ‰engl. trimmerŠ 1. fiz. elektri~ni kondenzator s malim promenqivim kapacitetom. 2. tehn. ure|aj za aerodinami~ko uravnoteèwe koji se postavqa na krila i rep aviona i usmerava bo~ne sile kroz teì{te aviona. 3. jednostavna sprava u obliku ~e{qa za skra}ivawe i doterivawe kose. trimer2, -a m ‰gr~. trimeres trodelni; up. polimerŠ hem. molekul koji se sastoji od tri istovetna, jednostavnija molekula. trimestar, -tra m ‰fr. trimestre od lat. trime(n)stris tromese~niŠ vremenski period od tri meseca, tromese~je. trimetar i trimetar, -tra m ‰gr~. trimetros, tri-, -metarŠ lingv. kwi`. stih od tri stope u klasi~noj poeziji, naj~e{}e tri jamba (jampski ‹). v.

trimo, -oa m ‰fr. trumeauŠ 1. arhit. zid izme|u dva prozora ili dvoja vrata. 2. visoko ogledalo izme|u dva prozora ili iznad kamina. trimovati, -mujem svr{. i nesvr{. ‰engl. trimŠ pom. name{tati, namestiti, rasporediti teret na brodu tako da odràva neophodnu ravnoteù. trimorfan, -fna, -fno ‰gr~. trimorphos, v. tri-, -morfanŠ 1. koji se javqa u tri oblika. 2. miner. koji ima mogu}nost kristalizacije u tri razli~ita oblika. trimorfizam, -zma m ‰v. tri-, -morfizamŠ kristalizacija u tri razli~ita oblika.

miner.

trim-tank, -a m ‰engl. trim-tankŠ pom. tank za trimovawe. trimurti, -ija m ‰sanskr. trimurti, prema tri tri, murti oblikŠ rel. trojstvo u hinduisti~koj religiji, tri glavna boànstva (stvoriteq

trinaran Brama, Vi{nu, koji odràva ìvot, i [iva, koji razara ìvot). trinaran, -rna, -rno ‰lat. trinarius trovrstanŠ 1. koji sadrì tri elementa, trojan. 2. mat. koji u broj~anom sistemu ima bazu 3, a brojevi se ozna~avaju ciframa 0, 1 i 2. trinacija, -e ` ‰nlat. trinatus, prema trini po triŠ kat. sluèwe tri mise o velikim praznicima. tringelt, -a m ‰nem. Trinkgeld od trinken piti, Geld novacŠ fam. zast. napojnica, bak{i{. trinitarizam, -zma m ‰lat. trinitarius trojni prema trinitas trojstvo, v. -izamŠ rel. u~ewe iz III veka, obnovqeno u XII veku, koje u~i da se apsolutno Trojstvo Bo`je raspada na tri boga; triteizam. trinitarist(a), -e m, mn. trinitaristi ‰v. trinitarizamŠ sledbenik trinitarizma. trinitrotoluen v. trinitrotoluol. trinitrotoluol, -ola m = trotil, -ila m ‰v. tri-, nitro-, toluolŠ hem. veoma jak eksploziv, trotil, TNT; upotrebqava se u artiqerijskim zrnima ili za minirawe. trinkgeld v. tringelt. trinom, -oma m ‰nlat. trinomius, v. tri-, -nomŠ mat. polinom s tri ~lana. trio, -ija m ‰ital. trioŠ muz. 1. muzi~ko delo napisano za tri razli~ita instrumenta ili tri glasa. 2. grupa od tri muzi~ara ili tri peva~a koji izvode takvo muzi~ko delo. 3. dru{tvo od tri osobe, trojica, troje; trojka. 4. tehn. ma{ina za vaqawe koja ima tri cilindra. triod, -oda m ‰gr~. triodos, v. tri-, hodos putŠ pravosl. liturgijska kwiga s pesmama koje se izvode o pokretnim praznicima. trioda, -e ` ‰v. tri-, (elektr)odaŠ fiz. elektronska cev s tri elektrode: anodom, katodom i re{etkom koja reguli{e tok elektrona; up. dioda (1). triola, -e ` ‰nem. TrioleŠ muz. grupa od tri note ~ija vrednost odgovara trajawu dve note iste ritmi~ke vrednosti; up. duola. triolet, -a m ‰fr. triolet mali trioŠ kwi`. pesma od osam stihova u kojoj se posle tre}eg stiha ponavqa prvi, a posle {estog prvi i drugi stih.

triplet trio-sonata, -e ` ‰v. trio, sonataŠ muz. ist. barokna sonata za tri instrumenta, naj~e{}e guda~ka. trip, -a m, mn. tripovi ‰engl. trip izlet, putovaweŠ 1. àrg. o{amu}enost i halucinirawe kao posledica uzimawa psihoaktivnih supstanci, posebno LSD-a. 2. plo~ica halucinogene droge LSD. 3. àrg. bilo koje opsesivno stawe. tripanoza v. tripanosomijaza. tripanosome, tripanosoma i tripanozome, tripanozoma ` mn. ‰gr~. trypanon svrdlo, v. -somŠ biol. jedno}elijski organizmi iz reda bi~ara koji parazitiraju u krvi i tkivima i izazivaju te{ke tropske bolesti poput tripanosomijaze. tripanosomijaza, -e i tripanozomijaza, -e ` ‰v. tripanosome, -ijazaŠ med. naziv za svako oboqewe izazvano tripanosomama, posebno za tzv. bolest spavawa (afri~ka ‹ ). tripartitan, -tna, -tno ‰lat. tripartitus, v. tri-, partitus podeqenŠ koji se sastoji od tri dela; trodelni, trostruki. triparticija i triparticija, -e ` ‰nlat. tripartitio, v. tri-, particijaŠ podela, deqewe na tri dela. tripe v. tripice. triper, -a m ‰nem. TripperŠ med. àrg. polna bolest, zapaqewe mokra}ne cevi koje izaziva bakterija gonokok; kapavac, gonoreja. tripera{, -a{a m ‰v. triperŠ àrg.onaj koji boluje od tripera. tripetalan, -lna, -lno ‰v. tri-, gr~. petalon laticaŠ bot. koji ima tri latice, trolist. triping, -a m, mn. tripinzi ‰engl. tripping saplitaweŠ sp. namerno obarawe protivnika u hokeju na ledu. tripice, tripica ` mn. ‰ital. trippa trbu{inaŠ kulin. pokr. jelo od gove|eg èluca, {kembi}i (v.). triplan, -a m ‰v. tri-, v. (aero)planŠ avion s tri para krila (jedna iznad drugih). tripleks, -a m ‰lat. triplex trostrukŠ tehn. staklo koje se pri razbijawu ne rasipa jer se sastoji od slojeva slepqenih plasti~nom masom. triplet, -eta m ‰fr. triplet, prema lat. triplex trostrukŠ tehn. objektiv s tri so~iva.

1277

tripleta tripleta, -e ` ‰v. tripletŠ 1. tri predmeta, tri osobe, tri pojma i sl. koji pripadaju istoj vrsti; trojica, troje, trio. 2. gram. re~ s tri paralelna pravilna oblika; up. dublet. triplikat, -ata m ‰lat. triplicatus utrostru~enŠ svaki od tri primerka nekog kopiranog dokumenta. z u triplikatu u tri kopije. triplikacija, -e ` ‰nlat. triplicatioŠ 1. utrostru~avawe. 2. gram. trostruko ponavqawe jedne re~i ili skupa re~i. triplirati, tripliram, 3. l. mn. tripliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. triplerŠ uve}a(va)ti ne{to tri puta, utrostru~iti. triplicirati ‰lat. triplicareŠ v. triplirati. triplicitet, -eta m ‰lat. triplicitasŠ osobina ne~ega {to ima tri dela, trostrukost. tripl-takt, -a m ‰fr. triple od lat. triplex trostruk, v. taktŠ muz. trodelni takt. tripovati, -pujem nesvr{. ‰v. tripŠ àrg. umi{qati, uobraàvati ne{to, ob. pod uticajem droga; buncati, trabuwati. tripod, -oda m ‰lat. tripus od gr~. tripous gen. tripodos tronog, v. tri-, gr~. pous, gen. podos nogaŠ ist. tronoàc, trono`ni stalak za dràwe razli~itih predmeta, u antici ob. izra|en od bronze. tripodija, -e ` ‰gr~. tripodia, v. tri-, pous, gen. podos noga, stopaŠ metr. stih od tri stope. tripsin, -ina m ‰gr~. tripsis trqawe; mrvqewe, v. -inŠ fiziol. enzim pankreasa koji razlaè proteine u aminokiseline. tripteran, -rna, -rno ‰v. tri-, gr~. pteron kriloŠ zool. koji ima tri krila, trokrilan. triptih, -a m, mn. triptisi ‰gr~. triptychos troslojan, v. tri-, ptyche slojŠ 1. ist. starorimska bele`nica koja se sastojala od tri spojene plo~ice. 2. lik. crkv. celina od tri slike na oltaru koje su tako spojene da se krajwe dve slike mogu preklopiti preko dvaput {ire sredwe slike; up. diptih, poliptih. 3. umetni~ko delo sastavqeno od tri posebna dela koja ~ine tematsku ili idejnu celinu; trilogija. 4. pom. trg. carinski dokument, sastavqen od tri lista, kojim se dopu{ta privremeni uvoz nekog predmeta (naj~e{}e vozila). triptihon v. triptih.

1278

triteizam triptofan ‰gr~. triptos istrqan, gr~. phainein pojaviti seŠ aromatska aminokiselina, prisutna u ìvotiwskim proteinima, neophodna za funkcionisawe organizma. tripudijum, -a m ‰lat. tripudiumŠ ist. 1. kod Rimqana, sve~ani ples salijskih sve{tenika u tri koraka. 2. ples pod oru`jem ratnika divqih naroda pri polasku u boj. triregnum, -a m ‰v. tri-, lat. regnum vladavinaŠ kat. papska trostruka kruna koja simbolizuje jedinstvo sve{teni~ke, pastirske i u~iteqske vlasti. trirema, -e ` ‰lat. triremis, v. tri-, remus vesloŠ pom. ist. rimski ratni brod sa tri reda vesala jedan iznad drugog. trisagion, -ona m ‰gr~. trishagion, v. tri-, gr~. hagios svetŠ pravosl. trokratno zazivawe boga u napevu tokom euharistije. trisekcija, -e ` ‰nlat. trisectio, v. tri-, sekcijaŠ podela, deqewe na tri jednaka dela. y trisekcija ugla mat. podela ugla na tri jednaka dela. trisilabi~an, -~na, -~no ‰v. tri-, lat. syllaba od gr~. syllabe slogŠ gram. koji ima tri sloga, trosloàn. trisilabum, -a m ‰lat. trisyllabum, v. trisilabi~anŠ gram. troslo`na re~. triste, -a m ‰{p. triste tuànŠ muz. {panska melanholi~na qubavna pesma. tristije, tristija ` mn. ‰lat. tristia sr. mn. od tristis tuàn, nesre}anŠ kwi`. 1. elegije koje je rimski pesnik Ovidije spevao u progonstvu. 2. pesme u kojima se opeva tuga uop{te. tristih, -a m, mn. tristisi ‰gr~. tristichos, v. tri-, stichos red, stihŠ ling. kwi`. strofa od tri stiha. tritagonist(a), -e m, mn. tritagonisti ‰gr~. tritagonistes, prema tritos tre}i, agonistes suparnikŠ poz. tre}i glumac u gr~koj drami; up. protagonist(a), deuteragonist(a). tritanopija, -e ` ‰nlat. tritanopia, gr~. tritos tre}i, v. an-, -opijaŠ med. delimi~no slepilo za tre}inu spektra, tj. za tri boje, ob. svetloplavu, tamnoplavu i qubi~astu. triteizam, -zma m ‰v. tri-, teizamŠ v. trinitarizam.

triteist(a) triteist(a), -e m, mn. triteisti ‰v. triteizamŠ v. trinitarist(a). tritemimeres, -a m ‰gr~. tritos tre}i, v. hemi-1, -merŠ metr. pauza posle tre}e polustope u heksametru. tritijum, -a i tritij, -ija m v. tricijum i tricij. Triton1, -ona m ‰gr~. TritonŠ mit. morsko boànstvo, sin Posejdona i Amfitrite. triton2, -ona m ‰v. Triton1Š zool. repati vodozemac iz porodice da`devwaka. triton3, -ona m ‰v. tricijum, -onŠ fiz. jezgro atoma tricijuma. triton4 v. tritonus. tritonus, -a m ‰gr~. tritonos troglasan, v. tri-, -tonŠ muz. interval od tri uzastopna cela tona; uve}ana kvarta. trifa ‰fr. truffeŠ v. tartuf. trifibijski, -a, -o ` ‰engl. triphibian, v. tri-, (amfi)bijaŠ voj. koji moè da se kre}e po zemqi, po moru i po vazduhu. trifla, -e ` ‰nem. TruffelŠ v. tartuf. trifozgen, -ena m ‰v. tri-, fozgenŠ hem. vrsta bojnog otrova. trifolijum, -a m ‰lat. trifolium, v. tri-, folium listŠ 1. bot. rod detelina, Trifolium. 2. fig. trolist, dru{tvo od tri osobe, trojica, troje. trifora, -e ` ‰srlat. triforium, v. tri-, lat. foris otvorŠ arhit. otvor (ob. prozor) lu~nog oblika koji je s dva uspravna stubi}a podeqen u tri dela, u arhitekturi romanike i gotike; up. bifora. triforijum, -a i triforij, -ija m ‰v. triforaŠ arhit. uzdu`na galerija sredwovekovnih crkava u gorwem delu zida koja se nizom trifora otvara prema unutra{wosti crkve. triftong, -a m, mn. triftonzi ‰gr~. triphthongos, v. tri-, phthongos glas, zvukŠ fon. spoj tri samoglasnika koji ~ine samo jedan slog, jer su dva pretvorena u poluvokale; up. diftong. trifurkacija, -e ` ‰nlat. trifurcatio, up. bifurkacijaŠ hidr. deqewe re~nog toka na tri rukavca; up. bifurkacija. trihizam, -zma m ‰v. triho-, -izamŠ med. tanak rascep kosti debqine dlake. trihijaza, -e ` ‰gr~. trichiasis, v. triho-Š med. anomalija u rastu trepavica koja se manife-

trihomonijaza stuje okrenuto{}u trepavica prema o~noj jabu~ici. trihina, -e ` ‰nlat. trichina od gr~. trichinos dlakavŠ zool. obla glista, Trichinella spiralis, koja parazitira u crevima ìvotiwa, a wene larve u mi{i}ima. trihineloza v. trihinoza. trihinijaza v. trihinoza. trihinoza, -e ` = trihineloza, -e ` ‰v. trihina, -ozaŠ med. bolest koju izaziva trihina iz zaraènog sviwskog mesa, s mu~ninom, temperaturom, bolovima u mi{i}ima i sl. trihinozan, -zna, -zno ‰v. trihinozaŠ med. koji se odnosi na trihinozu; koji je zahva}en trihinozom. trihinoskop, -a m ‰v. trihina, -skopŠ med. instrument za otkrivawe trihina. trihiti, trihita m mn. (jd. trihit, -i ta) ‰ v. triho-, v. -it(i)Š miner. mali, si}u{ni, fini kristali nekog minerala koji se javqaju u vulkanskim stenama. triho- ‰gr~. thrix, gen. trichos vlas, dlakaŠ kao prvi deo sloènica zna~i dlaku, dlakavost ili ne{to {to je po obliku nalik na dlaku. trihoza, -e ` ‰v. triho-, v. -ozaŠ med. 1. proces rasta maqa; maqavost. 2. (ob. mn.) bolesti koè izazvane rastom dlaka na mestima na kojima ne bi trebalo da se pojave. trihologija, -e ` ‰v. triho-, -logijaŠ nau~na disciplina koja se bavi prou~avawem kose i dlaka. x triholo{ki. trihom, -oma m i trihoma, -e ` ‰v. triho-, -omŠ 1. med. a. splet zamr{enih dlaka, izazvan seborejom ili ne~isto}om. b. hroni~no oboqewe kose usled ne~isto}e. 2. bot. dla~ice na biqkama. trihomikoza, -e ` ‰v. triho-, mikozaŠ med. zarazna bolest dlaka, izazvana gqivicama. trihomonas, -a m ‰nlat. trichomonas, v. triho-, monas jedinstvoŠ zool. parazit koji obi~no ìvi u crevima, vagini i mokra}noj be{ici, Trichomonas vaginalis, izaziva prolive i vaginitis (v.). trihomonijaza, -e ` ‰v. trihomonas, -ijazaŠ med. upala vagine ili uretre koju izaziva trihomonas.

1279

trihopteri trihopteri, trihoptera m mn. ‰v. triho-, -pter(i)Š zool. red malih insekata s opnastim krilima, vodeni moqci, Trichoptera. trihord, -a m ‰gr~. trichordos troì~ni, v. tri-, chorde ìcaŠ muz. 1. mala lauta ili mandolina s tri ìce. 2. interval od tri tona dijatonske skale. trihotomija, -e ` ‰nlat. trichotomia, prema gr~. tricha na tri dela, v. -tomijaŠ ra{~lawivawe celine na tri osnovna dela; up. dihotomija. trihotomi~an, -~na, -~no ‰v. trihotomijaŠ koji je podeqen na tri dela. trihocefal(us), -a m ‰v. triho-, gr~. kephale glavaŠ zool. vrsta crva koji katkad ìvi kao parazit u qudskim crevima, Trichocephalus dispar. trihurijaza, -e ` ‰nlat. Trichuris, v. triho-, gr~. oura rep, v. -ijazaŠ med. parazitska crevna bolest koju izaziva trihocefalus. triceps i triceps, -a m ‰lat. triceps, v. tri-, caput glavaŠ anat. troglavi mi{i} na nadlaktici i potkolenici; up. biceps. triceratops, -a m ‰nlat. triceratops, v. tri-, gr~. keras rog, ops liceŠ paleont. dinosaurus iz perioda krede s ko{tanom ogrlicom na zadwem delu glave, dva roga na ~elu i jednim na wu{ci. tricijum, -a i tricij, -ija m ‰nlat. tritium, prema gr~. tritos tre}iŠ hem. najteì radioaktivni izotop vodonika, koji u prirodi postoji u veoma malim koli~inama; nastaje i u nuklearnom reaktoru raspadom litijuma; jezgro se sastoji od jednog protona i dva neutrona, otuda je teì od vodonika; up. deuterijum. tricikl, -a m, gen. mn. tricikla ‰fr. tricycle, v. tri-, -ciklŠ 1. vozilo na no`ni ili motorni pogon s jednim predwim i dva zadwa to~ka koje uglavnom sluì za prevoz tereta; trokolica. 2. de~ji bicikl s jednim predwim i dva zadwa to~ka. troglobionti, troglobionta m, mn. ‰gr~. trogle pe}ina, v. -biont(i)Š biol. organizmi koji ìve u pe}inama. troglodit, -ita m ‰gr~. troglodytes od trogle pe}ina, dyein uvla~iti seŠ 1. onaj koji ìvi u pe}inama; pe}inski ~ovek, pra~ovek. 2. fig. neugla|en, neobrazovan ~ovek, divqak, primiti-

1280

tromb vac. 3. zool. ptica cari}, Troglodytes troglodytes. x trogloditski. Troil, -ila m ‰gr~. TroilosŠ mit. najmla|i sin kraqa Prijama i Hekabe, ubijen po naredbi Ahilovoj; wegovi qubavni doìvqaji sa Hriseidom (Kresidom), }erkom Apolonovog sve{tenika Hrisa, bili su omiqena tema u sredwovekovnoj kwièvnosti. trojanski, -a, -o ‰gr~. Troia TrojaŠ ist. koji se odnosi na Troju, koji pripada Troji. y trojanski rat desetogodi{wi rat izme|u Trojanaca i gr~kih snaga pod vo|stvom Agamemnona, prema Homeru (Ilijada) vo|en zbog toga {to je Paris, sin trojanskog kraqa Prijama, oteo lepu Jelenu, ènu spartanskog kraqa Menelaja. z trojanski kow 1. mitol. kow u kome su Grci na prevaru u{li u Troju i savladali Trojance. 2. fig. lukava, podla prevara. trojka, -e ` ‰rus. troèkaŠ u Rusiji, saonice sa zapregom od tri kowa. trokar, -a m ‰fr. trois-quarts tro~etvrtinskiŠ 1. med. cevasti instrument u obliku luka kojim se izvla~i te~nost iz telesnih {upqina obolelih od vodene bolesti, ili ispu{ta vazduh iz buraga preìvara. 2. kaput duga~ak œtri ~etvrtineŒ. 3. ne{to ve}a ko~ija. 4. de~ja violina. troking, -a m ‰engl. trucking od truck muvati seŠ moderni ples, nastao 40-ih godina HH veka. trokirati, trokiram, 3. l. mn. trokiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. trocken suvŠ posustajati, zastajkivati (o motoru automobila). trol, -a m, mn. trolovi ‰norv. trollŠ 1. mit. natprirodno bi}e iz skandinavske mitologije u obliku patuqka, diva, ~arobwaka i sl. 2. naziv za lutku simpati~nog lica i ra{~upane kose. trola, -e ` ‰engl. trolleyŠ tehn. {ipka s kliza~em na kraju kojom se elektri~na struja dovodi s kontaktnog voda u trolejbus ili tramvaj. trolejbus, trolejbus i trolejbus, -a m ‰engl. trolley busŠ vozilo javnog gradskog saobra}aja na elektri~ni pogon, sli~no autobusu. x trolejbuski. tromb, -a m, mn. trombi i trombovi ‰gr~. thrombosŠ fiziol. krvni ugru{ak od trombocita i leukocita.

tromba tromba, -e `, gen. mn. tromba i trombi ‰ital. trombaŠ meteor. jak vazdu{ni vrtlog, vihor koji se formira iznad veoma ugrejanog povr{inskog sloja Zemqe i mora. tromba marina, -e ` ‰ital. tromba marinaŠ muz. guda~ki instrument zvuka sli~nog trubi, koji se upotrebqavao od XVI do XIX veka. trombin, -ina m ‰v. tromb, -inŠ biol. enzim koji dovodi do zgru{avawa krvi. tromblon, -ona m ‰fr. tromblonŠ voj. ~eli~ni levak koji se stavqa na pu{ku iz koje se specijalnim metkom izbacuje pu{~ana bomba. tromblonski, -a, -o ‰v. tromblonŠ koji se odnosi na tromblon. y tromblonska bomba voj. bomba koja se specijalnim metkom izbacuje iz tromblona. tromboza, -e ` ‰gr~. thrombosis, v. tromb, -ozaŠ med. za~epqewe krvnih sudova trombom. trombon, -ona m ‰lat. trombone augm. od tromba trubaŠ muz. limeni duva~ki instrument kod kojeg se promena tona postiè pomerawem pokretnog dela cevi (cuga, kliza~a). x trombonski. trombonist(a), -e m, mn. trombonisti ‰v. trombonŠ muz. onaj koji svira u trombon. trombopoeza, -e ` ‰v. tromb, gr~. poiesis stvaraweŠ med. stvarawe trombocita. tromboflebitis, -a m ‰v. tromb, flebitisŠ med. upala vena s trombozom. trombociti, trombocita m, mn. ‰v. tromb, -cit(i)Š fiziol. sitni, }elijski, plo~asti elementi krvi koji imaju va`nu ulogu u zgru{avawu krvi; krvne plo~ice. trombocitopenija, -e ` ‰v. trombociti, gr~. penia siroma{tvoŠ nedovoqna koli~ina trombocita u krvi. tromelfajer, -a m ‰nem. Trommelfeuer od Trommel dobo{, Feuer vatraŠ voj. àrg. istovremena paqba iz ve}eg broja topova, obi~no pred juri{. tromofonija, -e ` ‰gr~. tromos drhtawe, v. -fonijaŠ drhtawe glasa pri govoru. trompeta v. trumbeta. trompetist(a) v. trumbeta{. tromp-lej, -a m ‰fr. trompe-l’oeil koji vara o~iŠ 1. slik. postupak u slikarstvu kojim se na dvodimenzionalnoj povr{ini slike stvara

tropikalizacija prividan utisak dubine i stvarnosti. 2. varka, privid, iluzija. -tron ‰izdvojeno iz re~i (elek)tronŠ fiz. kao drugi deo re~i ozna~ava aparate za ubrzavawe atomskih ~estica. tron, -a m, lok. tronu ‰gr~. thronosŠ 1. stolica vladara, presto. 2. fig. a. ~ast i mo} jednog vladara. b. ~ast, mo}, ugled neke osobe, ob. ironi~no. trop, -a m ‰lat. tropus od gr~. tropos okret, obrtŠ 1. ling. kwi`. pesni~ki i retori~ki ukras, stilsko sredstvo. 2. muz. a. tekst i melodija umetnuti u sredwovekovni liturgijski napev. b. u trubadurskoj pesmi, umetnut tekst izme|u jedne i druge polovine pripeva. -trop, -tropan, -tropija, -tropski, -tropizam ‰gr~. tropos okret, smer, na~inŠ kao drugi deo nau~nih termina ozna~ava razne vrste kretawa, promene pravca ili preobraàja. tropa, -e m ‰nem. Tropf glupan?Š koji je izgubio igru, koji je propao; gubitnik. tropar, -ara m ‰srgr. troparion od tropos, v. tropŠ 1. muz. pravosl. sredwovekovna zbirka crkvenih napeva. 2. himna od jedne strofe u slavu nekog sveca, ukra{ena melizmima. z prema svecu i tropar svakome prema zasluzi. tropi, tropa m mn. ‰gr~. tropos okret, obrtŠ geogr. 1. pojas Zemqe izme|u uporednika koji se nalaze na 23¿ 27’ severne odnosno ju`ne geografske {irine (severna Rakova obratnica, ju`na Jar~eva obratnica). 2. zemqe i podru~ja unutar ovih geografskih {irina, s izrazito visokim temperaturama vazduha. tropizam, -zma m ‰gr~. tropos okret, obrt, v. -izamŠ 1. bot. okretawe biqnih organa prema izvoru nadràja (hidrotropizam, fototropizam, geotropizam). 2. biol. refleksna reakcija bilo koje jedinke. tropika1, -e `, dat. i lok. tropici ‰fr. tropique, v. tropskiŠ med. tropska groznica, malarija. tropika2, -e `, dat. i lok. tropici ‰gr~. hydropikos prema hydrops od hydor voda, ops izgledŠ zast. vodena bolest, hidropsija. tropikal, -ala m ‰fr. tropical, v. tropskiŠ vrlo lagana tkanina za izradu odevnih predmeta. tropikalizacija, -e ` ‰v. tropskiŠ 1. prilago|avawe nekog materijala ili opreme trop-

1281

tropologija skim uslovima. 2. tehn. za{tita metalnih predmeta od korozije, primenom lakova koji sadrè dezinfekcijska sredstva. tropologija, -e ` ‰v. tropi, -logijaŠ nauka o tropima. tropopauza, -e ` ‰gr~. tropos okret, obrt, v. pauzaŠ meteor. vazdu{ni sloj, debqine oko jednog kilometra, izme|u troposfere i stratosfere. troposfera, -e ` ‰gr~. tropos okret, obrt, v. -sferaŠ meteor. najniì sloj atmosfere koji se nalazi izme|u tla Zemqe i tropopauze, visok izme|u 8 i 18 km. tropofite, tropofita ` mn., jd. tropofit, gen. tropofita ‰gr~. tropos okret, obrtŠ bot. biqke koje u vreme vegetacije pokazuju osobine mezofita, a u mirovawu osobine kserofita. tropski, -a, -o ‰gr~. tropikos, v. tropiŠ koji se nalazi u tropima, koji je svojstven tropima; koji se naj~e{}e koristi u tropima. trotil, -ila m = trinitrotoluol (v.). trotinet, -eta m ‰fr. trottinetteŠ de~je vozilo od daske, dva to~ka i upravqa~a, pokre}e se odupirawem jednom nogom o tlo, dok druga noga stoji na dasci. trotoar, -ara m ‰fr. trottoirŠ plo~nik, deo ulice kojim se kre}u pe{aci. -trof, -trofan, -trofizam, -trofija ‰gr~. trophe hranaŠ u nau~nim terminima ozna~ava ishranu, uhrawenost, nedovoqnu (atrofija) ili preteranu razvijenost (hipertrofija). trofazan, -zna, -zno ‰v. fazaŠ koji ima tri faze, sastavqen od tri faze. y trofazna struja naizmeni~na struja s tri faze; trofazno brojilo mera~ utro{ene trofazne struje koji je pode{en tako da registruje utro{ak struje po niòj i vi{oj ceni, u zavisnosti od doba dana kada se struja koristi. trofanda, -e ` ‰tur. turfanda od pers. turfendeŠ rano vo}e, vo}e koje prvo sazri. trofej, -eja m ‰fr. trophee od lat. trophaeum od gr~. tropaion spomenik u ~ast pobede nad neprijateqemŠ 1. predmet zaplewen u ratu koji sluì kao uspomena i dokaz o pobedi. 2. lov. predmet (koà, rogovi i sl.) koji se ~uva kao uspomena na uspeh u lovu. 3. sp. predmet koji se

1282

trockist(a) dobija kao nagrada za postignute rezultate u sportu (obi~no pehar). trofejni, -a, -o ‰v. trofejŠ koji se odnosi na trofej. y trofejni primerak primerak divqa~i koji ima vrednost trofeja; trofejno oru`je oru`je koje vi{e nije u upotrebi, koje se ~uva kao trofej. trofi~an, -~na, -~no = trofi~ki, -a, -o ‰gr~. trophikos, prema trophe hranaŠ koji se odnosi na hranu i prehranu. y trofi~ki lanac biol. uzastopni redosled ìvih organizama koji se hrane jedni drugima, lanac ishrane. trofo- ‰gr~. trophe hranaŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se termin odnosi na ishranu. trofologija, -e ` ‰v. trofo-, -logijaŠ nauka o ishrani. trofoneuroza, -e ` ‰v. trofo-, neurozaŠ med. poreme}aj u snabdevawu nekih delova tela hranqivim materijama kao posledica oboqewa nerava. trofoplazma, -e `, gen. mn. trofoplazma i trofoplazmi ‰v. trofo-, plazmaŠ biol. deo citoplazme koji ima iskqu~ivo prehrambenu funkciju. trofoterapija, -e ` ‰v. trofo-, terapijaŠ med. na~in le~ewa uzimawem propisane hrane. trofocit, -ita m ‰v. trofo-, -citŠ biol. razgranata }elija koja ulazi u drugu }eliju i vr{i prehrambenu funkciju. trohej, -eja m ‰lat. trochaeus od gr~. trochaios, prema trechein tr~atiŠ ling. kwi`. metri~ka stopa od jednog dugog i jednog kratkog, odn. jednog nagla{enog i jednog nenagla{enog sloga. trockizam, -zma m ‰prema ruskom revolucionaru, politi~aru i teoreti~aru Lavu Trockom (Lev Davidovi~ Trockiè, 1879–1940)Š ist. struja koja se izdvojila iz Komunisti~ke partije SSSR-a dvadesetih godina XX veka, nasuprot Staqinovoj koncepciji zastupala je ideju svetske revolucije; tridesetih godina dovela je do rascepa i u drugim komunisti~kim partijama, npr. u [paniji. trockist(a), -e m, mn. trockisti (` trockistkiwa) ‰v. trockizamŠ ist. 1. onaj koji zastupa i sprovodi ideje trockizma. 2. optuùju}i naziv za one ~lanove komunisti~kih partija u SSSR-u i drugim komunisti~kim ze-

trockisti~ki mqama koji nisu dosledno sledili ideje staqinizma pa su bili podvrgavani ~istkama. trockisti~ki, -a, -o ‰v. trockizamŠ koji se odnosi na trockizam i na trockiste. trpeza, -e ` ‰gr~. trapezaŠ 1. sto za kojim se uzimaju glavni obroci. 2. fig. jelo i pi}e koji se nude na stolu. trpezarija, -e ` ‰v. trpezaŠ prostorija u kojoj se uzimaju glavni obroci. truba, -e ` ‰ital. trombaŠ 1. muz. limeni duva~ki instrument koji ima savijenu cev i pisak. 2. naprava na vozilima pomo}u koje voza~ daje zvu~ne signale, sirena. 3. àrg. nestru~an ~ovek, nesposobwakovi}, neznalica. trubadur, -ura m ‰fr. troubadour od prov. trobador, prema trobar na}i, sastavitiŠ 1. ist. putuju}i provansalski peva~ u sredwem veku, pesnik vite{ke qubavi. 2. fig. pesnik koji hvali ènu i wenu lepotu. x trubadurski. truba~, -a~a m ‰v. trubaŠ 1. onaj koji svira trubu. 2. vojnik koji zvukom trube ogla{ava odre|ene vojni~ke radwe. trubiti, -im nesvr{. ‰v. trubaŠ 1. svirati u trubu. 2. davati zvu~ne signale pritiskom na trubu u vozilu. 3. fig. raznositi, {iriti glasine, senzacionalne vesti. 4. fig. dosa|ivati pri~awem, zanovetati. truver, -era m ‰fr. trouvere prema trouver na}i, sastaviti, up. trubadurŠ ist. sredwovekovni pesnik i muzi~ar na dvorovima severne Francuske. trudodan, -a m ‰rus. trudodenâŠ ist. radni, teà~ki dan; mera uloènog rada u zadrugama. truizam, -zma m ‰engl. truism od true istinitŠ ono {to je o~igledno, {to ne treba dokazivati. trukovati, -ujem nesvr{. ‰nem. druckenŠ zast. 1. {tampati. 2. pisati {tampanim slovima. trumbeta, -e ` ‰nem. TrompeteŠ zast. truba. trumbeta{, -a{a m = trumbetist(a), -e m, trumbetisti ‰v. trumbetaŠ zast. onaj koji svira u trubu, truba~. mn.

trumbetist(a) v. trumbeta{. trumpeta, trumpetist(a) v. trumbeta, trumbeta{.

tuberkuloza trupa, -e `, gen. mn. trupa ‰fr. troupeŠ 1. voj. ve}a vojna jedinica. 2. poz. pozori{ni ansambl, ob. putuju}i. trust, -a m, mn. trustovi ‰engl. trustŠ ekon. oblik udruìvawa velikih preduze}a, banaka i sl. radi zajedni~kog nastupa na trì{tu. truc, -a m ‰nem. Trutz, TrotzŠ zast. prkos, inat, tvrdoglavost. trucirati, truciram, 3. l. mn. truciraju trutzen = trotzenŠ zast. prkositi, inatiti se, ispoqavati tvrdoglavost. nesvr{. ‰nem.

tuatara, -e ` ‰maorski tuataraŠ zool. primitivni gu{ter na obalama jugoisto~nog Pacifika, Sphenodon punctatum, s nizom bodqi na le|ima, koji je ostao nepromewen tokom 200 miliona godina. tuba1, -e ` ‰lat. tubus cevŠ ambalaà za kreme, paste i sl. u obliku cevi koja je s dowe strane zatvorena, a s gorwe ima poklopac na zavrtaw. y Eustahijeva tuba anat. unutra{wi deo uha. tuba2, -e ` ‰lat. tubaŠ muz. a. vrsta uspravne vojne trube kod starih Rimqana. b. duva~ki limeni instrument iz porodice rogova, veoma dubokog zvuka. v. jedan od orguqskih registara s jezi~kom. tuberan, -ana m (` tuberanka, dat. i lok. tuberanki) ‰v. tuberkulozaŠ àrg. bolesnik od tuberkuloze. x tuberanski. tuberkula, -e ` ‰lat. tuberculumŠ anat. ~vori}, kvrìca od vezivnog tkiva, naj~e{}e u plu}ima obolelih od tuberkuloze (v.). tuberkulizacija, -e ` ‰nlat. tuberculisatio, v. tuberkulozaŠ med. stvarawe tuberkula u organizmu; zaraènost tuberkulozom. tuberkulin, -ina m ‰nem. Tuberkulin, v. tuberkul(oza), -inŠ farm. pre~i{}ena kultura bacila tuberkuloze koja se koristi u ko`nim probama za dijagnozu zaraènosti tuberkulozom. tuberkuloza, -e ` ‰nlat. tuberculosis, v. tuberkula, -ozaŠ med. zarazna, lako prenosiva bolest ~oveka i ìvotiwa koju izaziva Kohov bacil, napada plu}a i druge organe, su{ica, jektika. y galopiraju}a tuberkuloza tuberkuloza koja se naglo razvija.

1283

tuberkulozan tuberkulozan, -zna, -zno ‰v. tuberkulozaŠ koji je oboleo od tuberkuloze, koji ispoqava simptome tuberkuloze, su{i~av, jekti~av. tuberkulostatici, tuberkulostatika m mn. ‰v. tuberkulo(za), -statikŠ farm. lekovi koji se primewuju u le~ewu tuberkuloze i koji mogu da suzbiju razvoj Kohovog bacila. tuberkulotik v. tuberkuloti~ar. tuberkuloti~ar, -ara m (` tuberkuloti~arka, dat. i lok. tuberkuloti~arki) ‰v. tuberkulozaŠ med. bolesnik od tuberkuloze. tuberoza, -e ` ‰nlat. tuberosa, prema tuberosus ~vornovatŠ bot. biqka iz porodice sunovrata, Poluanthes tuberosa, koja se upotrebqava za spravqawe parfema. tubularan, -rna, -rno ‰nlat. tubularis, prema lat. tubulus dem. od tubus cevŠ koji ima oblik cevi, cevast. tubulozan v. tubularan. tubus, -a m ‰lat. tubusŠ cev, ob. opti~kih instrumenata. tug, tuga m, mn. tugovi i tuzi, gen. tugova ‰tur. tug od pers. tugŠ ist. kowski rep pri~vr{}en na vrhu kopqa kao zastava, {to je ozna~avalo dostojanstvo pa{e (prema broju tugova). tugjan, -ana m ‰tur. tugyan obest, preteranost od ar. tugyan osilitiŠ pokr. rasko{an ìvot; uìvawe. tugla, -e ` ‰tur. tugla od lat. tegulaŠ pokr. 1. opeka, cigla. 2. crep. tuglija, -e ` ‰tur. tuglu, v. tugŠ ist. pa{a s jednim ili vi{e tugova kojima se merilo wegovo dostojanstvo. tugrik, -a m, mn. tugrici ‰mong. togrog krugŠ nov~ana jedinica u Mongoliji, sadrì 100 monga. bank.

Tude{ak, -{ka m (` Tude{kiwa) ‰ital. TedescoŠ pokr. zast. Nemac. tukan, -ana i tukan, -a m ‰fr. toucan od port. tucano iz jezika tupiŠ zool. ptica koja ìvi u Sredwoj i Ju`noj Americi, Rhamphastos toco, odlikuje se izrazito velikim kqunom. tukul, -a m ‰egz. tukulŠ etnol. koliba u nekim afri~kim zemqama (Senegal, Sudan), kru`nog oblika, s krovom od slame.

1284

tumbas tularemija, -e ` ‰prema Tularskom okrugu (Tulare County) u Kaliforniji, v. -emijaŠ med. zarazna bolest koju kod glodara, nekih ptica, doma}ih ìvotiwa i qudi izaziva bakterija Francisella tularensis; ze~ja kuga. tula-srebro, -a s ‰TulaŠ srebro, srebrnina ukra{ena finim {arama, kakva se izra|uje u ruskom gradu Tuli. tulban v. turban. tulbe v. turbe. tulbent, -a m ‰tur. tulbent od pers. dulbendŠ tanko platno fine izrade koje se koristi za ~alme, zavoje i sl. tulbenta, -e ` ‰v. tulbentŠ etnol. vrsta ènske kape. tulek, -a m, mn. tuleci ‰tur. dolek, v. dulekŠ pokr. ~ovek niskog rasta. tulijum, -a i tulij, -ija m ‰nlat. thulium, prema lat. Thule anti~ko ime zemaqa na severu EvropeŠ hem. hemijski element iz grupe retkih zemaqa, atomski broj 69, simbol Tm. tulipan, -ana m ‰ital. tulipano od tur. tulbent turban od pers. dulbendŠ 1. bot. ukrasna biqka, lala, Tulipa gesneriana. 2. pokr. àrg. glupan. tulum i tulum, -a m ‰tur. tulumŠ 1. etnol. me{ina za vino. 2. praznoglav ~ovek, glupan. 3. àrg. (ob. hrv.) zabava organizovana u ku}i, ùrka; bu~na zabava, pijanka, lumperajka. tulumba i tulumba, -e ` ‰tur. tulumba od ital. trombaŠ pokr. 1. crevo za polivawe, {mrk, pumpa. 2. kulin. mali okrugli slatki{, kola~ orijentalnog porekla. tulumina i tulumina, -e ` ‰v. tulumŠ 1. etnol. velika me{ina. 2. ist. porez koji su spahije uzimale od vinogradara. tumanlije, tumanlija ` mn. ‰tur. tuman od pers. tunban ga}eŠ etnol. {iroke ga}e, {alvare, dimije. tumba, -e ` ‰lat. tumba od gr~. tymbosŠ ist. nadgrobni spomenik koji je po obliku sli~an anti~kom sarkofagu, ali telo pokojnika ne po~iva u wemu, ve} u kripti ispod wega. tumban, -a m i tumbanac, -nca m ‰verovatno var. od turbanŠ ist. 1. v. turban. 2. ènska marama za glavu ukra{ena vezom. tumbas i tumbas, -a m ‰tur. tombaz od pers. dum rep, krma, pers. baz koji se igraŠ ist. 1. ma-

tumbati li ~amac plitkog dna. 2. ponton; pontonski most. tumbati, -am nesvr{. ‰v. tumbeŠ ekspr. prevrtati, kopati po sanduku, {kriwi i sl. traè}i ne{to, tako da se ono {to je bilo na dnu na|e na povr{ini i obratno. tumbe i tumbe pril. ‰tur. tumbeŠ ekspr. àrg. izvrnuto, obrnuto; naglava~ke. tumbe}ija, -e ` ‰tur. tombeki od pers. tenbaku od ital. tabacco duvanŠ pokr. vrsta navlaènog duvana koji se pu{i na nargilu. tumescencija, -e ` = tumefakcija (v.). tumefakcija, -e ` ‰nlat. tumefactio prema tumefacere ote}iŠ naduvenost, ote~enost. tumor, -a m ‰lat. tumor otokŠ med. izra{taj kod ~oveka ili ìvotiwe, nastaje nekontrolisanim bujawem }elija koje potiskuju zdravo tkivo. y benigni tumor dobro}udni tumor, tumor koji ostaje na mestu prvobitnog nastanka; maligni tumor zlo}udni tumor koji moè da metastazira; karcinom, rak. tumoralni, -a, -o i tumorni, -a, -o ‰v. tumorŠ koji je u vezi s tumorom; koji je izazvan tumorom. tumult, -a m ‰lat. tumultusŠ buka, vika, galama; nemir. tumulus, -a m ‰lat. tumulusŠ ist. humka od zemqe ispod koje se nalazi jedan ili vi{e grobova; mogila. tuna, -e ` ‰dalmat. tuna od gr~. thynnosŠ zool. krupna morska riba iz porodice sku{a, Thunnus thunnus, vrlo ukusnog mesa. y tuna-kliper brod s kojeg se lovi tuna pomo}u udica. tungsten, -a m ‰{ved. tungsten od tung teàk, sten kamenŠ v. volfram. tunguzija, -e ` ‰rus. Tunguzià, oblast u SibiruŠ àrg. daleka, zaba~ena zemqa, nedosti`no mesto, zabit. z oti}i u tunguziju oti}i bestraga, oti}i bogu iza le|a. tundra, -e ` ‰rus. tundra od lap. tundarŠ 1. bot. biqne zajednice u arkti~koj zoni Azije i Amerike (li{ajevi, mahovine, nisko grmqe). 2. geogr. ogoqeno podru~je bez rastiwa u arkti~koj regiji, na kome je zemqi{te stalno zamrznuto. tunel, -ela m ‰engl. tunnel od stfr. tonnel bureŠ prolaz prokopan ispod zemqe, probijen kroz breg ili ispod reke; podzemni put (naro-

tura2 ~ito èlezni~ki), podzemni prolaz, podzemni hodnik. tunika, -e `, dat. i lok. tunici ‰lat. tunicaŠ 1. ist. u starom Rimu, mu{ka i ènska ode}a bez rukava, koja se nosila neposredno uz telo. 2. duga~ka i uzana ènska haqina. 3. anat. a. opna u zidu {upqeg organa. b. beowa~a i ro`wa~a oka. 4. zool. jednoslojni }elijski omota~ na telu pla{ta{a (tunikata). tunikati, tunikata m mn. ‰lat. tunicata, v. tunikaŠ zool. grupa sitnih morskih ìvotiwica ~ije je telo prekriveno posebnim za{titnim slojem, tunikom ili pla{tom, pla{ta{i. tunicela, -e ` ‰lat. tunicella dem. od tunica, v. tunikaŠ kat. gorwa ode}a katoli~kih sve{tenika koju nose preko albe za vreme sve~ane mise. tuw v. tuna. tupamaro(s) i tupamaro(s), -a m, mn. tupamarosi i tupamarosi ‰prema Tupak Amaru, pseudonimu jednog peruanskog Indijanca koji se u XVIII veku pobunio protiv {panske vladavineŠ ist. pripadnik levi~arske gerile u Urugvaju koja se borila protiv diktature od 1963. do 1984. godine. tupan, -a m ‰v. timpanŠ muz. etnol. veliki bubaw, tapan (v.). tupe, -ea m ‰fr. toupetŠ àrg. 1. umetak za kosu koji podiè frizuru. 2. mawa perika koja pokriva jedan deo vlasi{ta. tupfer, -a m ‰austr. nem. Tupfer od tupfen dodirivatiŠ kuglica vate ili gaze koja upija krv ili drugu te~nost. tur1, -a m, mn. turovi ‰prema tur. oturmak sesti?Š 1. zadwi deo pantalona; zadwi deo ~ak{ira ili {alvara. 2. stra`wica. z pasti na tur doìveti veliko iznena|ewe. tur2, -a m ‰rus. turŠ zool. 1. izumrlo divqe gove~e, Bos primigenius, od koga poti~u dana{wa goveda. 2. kavkaski divqi jarac. tura1, -e ` ‰fr. tourŠ 1. unapred planirana, obi~no vi{ednevna ili vi{esatna mar{ruta; obilazak mesta u prirodi. 2. krug u ispijawu pi}a i sl. (daj jo{ jednu turu). tura2, -e ` ‰tur. tura, tugra od staroturskog tugrul vrsta sokolaŠ 1. ist. slu`beni monogram sultana koji je utisnut na novcu, fermanu i dr. 2. pokr. svitak, sveàw; pletenica. 3. pokr. stra-

1285

turaà na kovanog novca na kojoj se nalazi lik vladara, œglavaŒ, za razliku od druge strane, œpismaŒ. y tura-jazija de~ja igra bacawa kovanog nov~i}a uvis i poga|awe da li }e pasti na turu ili na jaziju (v.). turaà, -e ` ‰fr. tour obrtŠ tehn. broj obrtaja motora u odre|enom vremenu. turban, -ana m ‰nem. Turban od tur. tulbent od pers. dulbendŠ 1. pokr. povez za glavu od naro~ito umotane lake tkanine, ob. u Indiji; ~alma. 2. zool. morski je`, Cidaris cidaris. turbe, -eta s ‰tur. turbe od ar. turbaŠ etnol. islamski nadgrobni spomenik koji se obi~no nalazi uz xamiju. turbedar, -a ra m ‰tur. turbedar, v. turbe, pers. -dar od dasten imati, dràtiŠ ist. ~uvar turbeta. turbelarije, turbelarija `, mn. ‰nlat. turbellariaŠ zool. pqosnate gliste koje nastawuju slatke ili slane vode i vla`no zemqi{te. turbiditet, -e ta m ‰nlat. turbiditas prema lat. turbidus mutanŠ znatno smawena bistrina voda usled prisustva ~estica organskog ili neorganskog porekla. turbina, -e ` ‰fr. turbine od lat. turbo vrtlog, vitloŠ tehn. energetsko postrojewe kojim se kineti~ka energija nekog strujawa pretvara u mehani~ki rad preko rotora s lopaticama (vodena ‹, parna ‹). x turbinski. turbo- ‰lat. turbo vrtlog, vitloŠ kao prvi deo sloène re~i ozna~ava ono {to radi na turbinski pogon. turbogenerator, -a m ‰v. turbo-, generatorŠ tehn. elektri~ni generator koji radi na pogon parnom ili gasnom turbinom. x turbogeneratorski. turbodizel, -a m ‰v. turbo-, dizelŠ tehn. 1. dizel-motor i vozilo koje radi na turbinski pogon. 2. prid. indekl. koji radi na turbinski dizelski pogon (o motoru ili vozilu). turbodinamo, -a m, mn. turbodinama ‰v. turbo-, dinamoŠ tehn. dinamo na turbinski pogon. turbokompresor, -a m ‰v. turbo-, kompresorŠ tehn. kompresor u kome se vazduh, gas ili para sabijaju pomo}u rotora s lopaticama. turbomlazni, -a, -o ‰v. turbo-Š tehn. koji se pokre}e i leti na motorni i mlazni pogon. y turbomlazni motor v. turbomotor.

1286

turirati turbomotor, -ora m ‰v. turbo-, motorŠ tehn. vrsta proto~nog mlaznog motora koji vazduh neophodan za sagorevawe usisava i potiskuje pomo}u centrifugalnog kompresora. turbopumpa, -e ` ‰v. turbo-, pumpaŠ tehn. centrifugalna pumpa u kojoj se odvija proces suprotan onome u turbinama, tj. okretawe lopatica rotora pokre}e okolnu te~nost ili gas. turboreaktor, -a m ‰v. turbo-, reaktorŠ tehn. motor na mlazni pogon. turbo-folk, -a m ‰v. turbo-, folkŠ ànr popularne muzike nastao u Srbiji krajem XX veka, koji kombinuje elektronski pop i rok s orijentalnim melosom. turbulentan, -tna, -tno ‰lat. turbulentusŠ 1. nemiran, uzburkan, buntovan, neobuzdan. 2. koji nastaje, koji je zahva}en turbulencijom. turbulentnost, -osti ` ‰v. turbulentanŠ osobina, svojstvo onoga {to je turbulentno. turbulencija, -e ` ‰lat. turbulentiaŠ 1. meteor. vrtlo`no, uskovitlano kretawe vazduha u atmosferi koje nastupa usled promena vazdu{nih slojeva i koje moè uticati na let aviona. 2. nemir, preokret, ob. u dru{tvenim doga|ajima. turgor, -a m ‰lat. turgor nabreklostŠ 1. bot. napetost u biqnim }elijama kao posledica delovawa unutra{weg osmotskog pritiska. 2. fiziol. napetost tkiva kao posledica optimalne ispuwenosti organizma vodom i elektrolitima. turizam, -zma m ‰fr. tourisme, prema tour obilazak, putovaweŠ privredna delatnost koja organizuje putovawe, sme{taj i razonodu u mestima privremenog boravka. turizmologija, -e ` ‰v. turizam, -logijaŠ nau~no ispitivawe turizma. turing, -a m, mn. turinzi ‰engl. touring od fr. tour putovaweŠ turisti~ko putovawe; obilazak zanimqivih lokaliteta. Turingova ma{ina, -e ` ‰po imenu engleskog matemati~ara Alena Turinga (Turing)Š ra~. i mat. grupa apstraktnih ma{ina za vr{ewe logi~kih operacija na niskama, pogodnih za modelovawe ra~unarskih procesa. turirati, turiram, 3. l. mn. turiraju nesvr{. ‰nem. tourieren prema fr. tour obrtŠ àrg. zagrevati motor automobila davawem gasa.

turist(a) turist(a), -e m, mn. turisti (`. turistkiwa) ‰fr. touriste, up. turizamŠ putnik koji putuje radi odmora i razonode. turisti~ki, -a, -o ‰v. turist(a)Š koji se odnosi na turizam i turiste. y turisti~ko-rekreativni centar kompleks objekata za boravak, sport i zabavu u jednom turisti~kom mestu. turkesati, -am nesvr{. ‰tur. Turk Tur~in od ar. TurkŠ govoriti turski. turkolog, -a m, mn. turkolozi ‰srlat. Turcus, gr~. Tourkos turski, v. -logŠ nau~nik, stru~wak za turkologiju. turkologija, -e ` ‰srlat. Turcus, gr~. Tourkos turski, v. -logijaŠ 1. nau~na disciplina koja se bavi prou~avawem turskog jezika, kwièvnosti, kulture i istorije. 2. lingv. prou~avawe tursko-tatarskih jezika. turkolo{ki, -a, -o ‰v. turkologŠ koji se odnosi na turkologe i turkologiju. turkofil, -a i turkofil, -ila m ‰srlat. Turcus, gr~. Tourkos turski, v. -filŠ koji voli Turke i sve {to je tursko. x turkofilski i turkofilski. turkofob, -a i turkofob, -oba m ‰srlat. Turcus, gr~. Tourkos turski, v. -fobŠ koji mrzi Turke i sve {to je tursko. turma, -e ` ‰lat. turmaŠ 1. ist. voj. odred koji su u starorimskoj vojsci ~inila 32 kowanika. 2. grupa qudi. 3. karavan. turmalin, -ina m ‰fr. tourmaline od sinhaleskog toramalliŠ miner. borosilikat aluminijuma koji se javqa u raznobojnim oblicima, brusi se kao dragi kamen. turmar, -ara m ‰v. turmaŠ zast. goni~ u karavanu. turnaxija, -e m ‰tur. turnac› dosl. lovac sa `dralovima, prema turna `dralŠ ist. pripadnik jednog roda jani~arske vojske. turneja, -e ` ‰fr. tourneeŠ 1. kru`no putovawe. 2. putovawe umetnika, sportista, politi~ara i sl., s gostovawem u vi{e raznih mesta. turniket, -eta i turnike, -ea m ‰fr. tourniquetŠ 1. obrtna rampa na ulazu u prodavnicu, stadion i sl. koja primorava qude da ulaze jedan po jedan. 2. med. instrument za stezawe krvnih sudova radi zaustavqawa krvarewa.

turunxi turnir1, -ira m ‰nem. TurnierŠ a. ist. takmi~ewe vitezova u ratnim ve{tinama na dvorovima vladara. b. sportsko ili {ahovsko takmi~ewe izme|u ve}eg broja u~esnika u vi{e nastupa. turnir2, -ira m ‰nem. T(o)urnure od fr. tournureŠ zast. jastu~e koje se, po modi prve polovine XIX veka, podmetalo pod gorwi deo sukwe pozadi radi nagla{avawa oblina. turnirski, -a, -o ‰v. turnir1Š koji se odnosi na turnir. y turnirski na~in takmi~ewa takmi~ewe u kome igra~i odigraju ve}i broj susreta radi brze selekcije. turnus i turnus, -a m ‰srlat. turnus od lat. tornus od gr~. tornos tocilo, {estarŠ 1. redosled po kome vi{e osoba uzastopno obavqa neki posao; raspored nastave u {kolama i na fakultetima. 2. rasporedom odre|eno vreme za rad, smena. 3. pom. redosled pristajawa brodova uz obalu za ukrcavawe ili iskrcavawe tereta. tur-operator, -a m ‰engl. tour operator, v. turizam, operatorŠ 1. turisti~ka agencija koja organizuje turisti~ka putovawa. 2. organizator turisti~kog putovawa. turpija, -e ` ‰tur. torpuŠ ~eli~ni ru~ni alat sa koso urezanim zupcima za strugawe povr{inskog sloja metala ili drveta prilikom obrade. turpijati, -am nesvr{. ‰v. turpijaŠ obra|ivati (obi~no metal) strugawem pomo}u turpije. turpituda, -e ` ‰lat. turpitudo prema turpis gadan, sramanŠ lo{ glas koji prati neku osobu zbog nemoralnog pona{awa; javna sramota. tur-retur, -a m ‰austr. nem. tour-retour prema fr. tour obilazak, retour povratakŠ 1. odlazak i povratak; povratno putovawe. 2. (kao prid. indekl.) povratni, koji ukqu~uje povratak. 3. (kao pril.) u oba smera. tur}ija, -e ` ‰tur. Turkiye TurskaŠ turska izvorna narodna pesma. tur}ijat, -ata m ‰tur. mn. turkiyat od ar. mn. turkiyyat, prema Turk Tur~inŠ 1. turski na~in ìvota. 2. v. turkologija. turunxa, -e ` ‰tur. turunc od ar. turung ili pers. turungŠ vrsta pomoranxe. turunxi prid. indekl. ‰tur. turuncu, v. turunxaŠ pokr. koji je boje turunxe, naranxast.

1287

turcizam turcizam, -zma m ‰lat. turcus turski, -izamŠ re~ ili izraz iz turskog jezika upotrebqen u drugom jeziku.

lingv.

tur{ija, -e ` ‰tur. tursu od pers. tur{, turu{ kiseloŠ pokr. kulin. ukiseqeno povr}e koje se ~uva za zimu. tusikulacija, -e ` ‰lat. tussiculatio, prema tussiculare ka{qucatiŠ med. suvi ka{aq. tusis, -a m ‰lat. tussisŠ med. ka{aq. Tuskulanum, -a m ‰lat. TusculanumŠ 1. ist. Ciceronova vila u blizini Tuskuluma (danas Fraskati), u starom Lacijumu, gde je on proveo svoje najsre}nije dane. 2. fig. mirno seosko boravi{te nekog nau~nika ili dràvnika. tutela i tutela, -e ` ‰lat. tutela, up. tutorŠ starateqstvo nad maloletnicima ili du{evnim bolesnicima. zast.

tutelarni, -a, -o ‰lat. tutelaris, v. tutelaŠ starateqski, za{titni~ki; pokroviteqski. tuti ‰ital. tutti sviŠ muz. a. oznaka koja pokazuje da svira ceo orkestar, za razliku od solista. 2. na orguqama, oznaka za ukqu~ivawe svih registara. tuti kvanti indekl. ‰ital. tutti quantiŠ (ob. svi odreda, svi mogu}i, i poznati i nepoznati.

pej.)

tuti-fruti, -ija m ‰ital. tutti i frutti svi plodoviŠ 1. kulin. jelo, slatki{, `vaka}a guma sa ukusom me{avine razli~itog vo}a. 2. fig. me{avina, smesa. tutkalo i tutkalo, -a m ‰tur. tutkalŠ lepak dobijen iskuvavawem kostiju i koè ìvotiwa. tutor, -a m (` tutorka, dat. i lok. tutorki) ‰lat. tutor prema tueri {tititiŠ 1. kome su na starawe slu`beno poverene maloletne, bolesne, onemo}ale i sl. osobe, starateq, staralac. 2. fig. onaj koji upravqa ne~ijim postupcima; samozvani pokroviteq. x tutorski. tutorijal, -ala m ‰engl. tutorial prema lat. tutoriusŠ oblik nastave na fakultetu u kome nastavnik radi s jednim studentom; mentorstvo. tutorstvo, -stva s ‰v. tutorŠ starateqski, za{titni~ki odnos tutora prema osobama koje su mu poverene; starateqstvo; pokroviteqstvo. tutun, -a m ‰tur. tutunŠ pokr. etnol. duvan.

1288

tu{4 tutunxija, -e m ‰tur. tutuncu, v. tutunŠ 1. onaj koji gaji i prodaje duvan. 2. osoba koja posluùje goste duvanom. tuf, -a m ‰ital. tufo od lat. tofusŠ miner. kamen koji je nastao slepqivawem ~estica vulkanskog pepela i drugog materijala. tufahija, -e i tufahija, -e ` ‰tur. tuffahiye od ar. tuffahiyya, prema tuffah jabukaŠ pokr. kulin. slatko orijentalno jelo, cele jabuke ukuvane u {e}eru i nadevene orasima. tufegxija, -e m = tufek~ija (v.). tufek, -a m, mn. tufeci ‰tur. tufek, tufenk pu{ka od pers. tufenk oru`je kojim se ga|aŠ pokr. zast. 1. kratka pu{ka; kubura. 2. pu{kar. tufek~ija, -e m = tufegxija, -e m ‰tur. tufekci, v. tufekŠ 1. pokr. zast. onaj koji izra|uje i prodaje oru`je, pu{kar. 2. pokr. zast. vojnik naoruàn pu{kom. 3. ist. pripadnik sultanove garde u Turskom carstvu. tufna, -e `, gen. mn. tufni ‰nem. TupfŠ ta~kica (ob. na tkaninama). tucak, -a m, mn. tucaci ‰tur. tutsak zarobqenik od tutmak dràti, prihvatiti; uhvatitiŠ zast. onaj koji skupqa novac za sopstveni otkup. tuce, -eta s ‰nem. DutzendŠ skup od dvanaest istorodnih predmeta. tu~, tu~a m ‰tur. tuc, tuncŠ bronza. tu~ani, -a, -o ‰v. tu~Š koji od tu~a, bronzani. tu{1, tu{a m, mn. tu{evi ‰fr. doucheŠ 1. ure|aj u kupatilu za prawe pod jakim mlazevima vode. z hladan tu{ doga|aj suprotan o~ekivanom; iznenadno razo~arawe. tu{2, tu{a m, mn. tu{evi ‰nem. Tusche od fr. toucherŠ 1. vrsta vodene boje, na~iwena od ~a|i i pigmenata. 2. a. tehnika crtawa pomo}u takve boje. b. crte` u toj tehnici. tu{3, tu{a m, mn. tu{evi ‰nem. TuschŠ muz. kratko i sna`no ogla{avawe orkestra (uglavnom duva~kih instrumenata i udaraqki) u znak obra}awa pa`we na govornika ili kao sve~ani pozdrav. tu{4, tu{a m, mn. tu{evi ‰fr. touche dodirŠ sp. trenutak kada rva~ koji je na zemqi dodirne obema ple}kama zemqu, {to zna~i da je pobe|en.

tu{e tu{e, -ea m ‰fr. touche dotaknutŠ 1. muz. razlika u ja~ini udara u dirke klavira. 2. v. tu{4. 3. (indekl.) a. uzvik kojim ma~evalac priznaje da je pogo|en protivnikovim ma~em. b. priznawe protivniku u polemici da je rekao ne{to ta~no ili duhovito. tu{irati1 (se), tu{iram (se), 3. l. mn. tu{iraju (se) nesvr{. ‰fr. doucher, v. tu{1Š 1. pr-

theta skati tu{em; kvasiti. 2. prati se, kupati se ispod tu{a. tu{irati2, tu{iram ‰v. tu{2Š crtati tu{em, prekrivati, izvla~iti linije tu{em. tu{irati3, tu{iram ‰v. tu{4Š sp. oboriti protivnika na tlo (u rvawu). theta v. teta.

1289

] ]aba, -e ` ‰tur. Kabe od ar. ka’ba kockaŠ 1. muslimansko svetili{te, gra|evina kockastog oblika u Meki. 2. }aba, -e ` hodo~a{}e do ]abe. y i}i na }abu i}i na haxiluk do ]abe. z spremati se kao na }abu sporo se spremati. }age, -eta s, mn. }ageta, gen. mn. }ageta ‰tur. kagit od pers. kagazŠ 1. hartija. 2. pismo; spis, potvrda. 3. papirni omot. }aja, }ajo v. }ehaja. }akulati, -am nesvr{. (gl. im. }akulawe, -a chiacolarŠ 1. brbqati, ~avrqati, }askati. 2. ogovarati. s) ‰venec.

}akule, -ula ` mn. ‰venec. chiacolaŠ 1. brbqawe, ~avrqawe, }askawe. 2. govorkawe, glasine. }ao ‰ital. ciao od venec. s-ciavo rob, u smislu œsluga sam pokoranŒŠ zdravo! }ar, }ara i }ara m ‰tur. kar od pers. karŠ zarada, dobit; korist. }ariti, }arim svr{. i nesvr{. (gl. im. }arewe, -a s) ‰v. }arŠ zaraditi, profitirati. }arxija, -e m ‰v. }arŠ 1. onaj koji zara|uje trguju}i, trgovac. 2. onaj koji u svemu traì sopstvenu korist i interes. }asa, -e `, gen. mn. }asa ‰tur. kase od pers. kaseŠ zdela, ~inija, posuda. }ata, -e, }ato, }ate/}ata ‰hip. od }atib (v.)Š 1. pisar. 2. ~inovnik, kancelarijski slu`benik. x }atin/}atov, }atinski. }atib, -a m, mn. -i ‰tur. katib od pers. katib pisarŠ 1. pisar. 2. pisac. 3. mudrac, u~ewak. }atica, -e m ‰v. }ataŠ dem. pej. pisar~i}, piskaralo. x }ati~in.

1290

}afir, -a m, mn. -i ‰tur. kafir od ar. kafirŠ nevernik, ateist; nemusliman. }afirluk, -a m, mn. }afirluci, gen. mn. }afirluka ‰v. }afirŠ neverni{tvo, ateizam; nemuslimanstvo. }ebe, -eta s, mn. }ebeta, gen. mn. }ebeta; zb. }ebad ‰tur. kebeŠ pokriva~ bez postave, ob. od vune. }ebexija, -e m ‰v. }ebeŠ onaj koji pravi, izra|uje }ebad. x }ebexijski. }evabxija, -e m ‰v. }evapŠ onaj koji pe~e i prodaje }evape i druga jela od mesa koja se peku na ro{tiqu. x }evabxijski. }evabxinica, -e ` ‰v. }evabxijaŠ ugostiteqski objekat u kome se peku i prodaju }evapi i sli~na jela s ro{tiqa. }evap, -apa m, mn. }evapi, gen. mn. }evapa ‰tur. kebap od ar. kababŠ komad mesa ispe~enog na ra`wu ili na ro{tiqu. }evap~i}i, -i}a m mn. ‰v. }evapŠ vaqu{ci od mlevenog mesa koji se peku na ro{tiqu. }ezap, -apa m ‰tur. kezzap od pers. tiz ab o{tra vodaŠ azotna kiselina; vodeni rastvor azotne kiseline. }eif, -a m, mn. -i, gen. mn. }eifa = }ef, }efa m, mn. }efovi, gen. mn. }efova = }ef, -a i }ef, }efa, mn. }efovi, gen. mn. }efova m ‰tur. keyif od ar. kayfŠ 1. voqa, prohtev. 2. dobra voqa, dobro raspoloèwe, veseqe, uìvawe. }eifiti, -im nesvr{. ‰v. }eifŠ 1. imati }eif, prohtev. 2. biti veseo, dobro raspoloèn. }eifli = }efli prid. indekl. ‰tur. keyfli, v. }eifŠ veseo, dobro raspoloèn; pripit. }eifsuz, -a m, mn. -i ‰v. }eif, tur. -siz bezŠ neraspoloèn, bezvoqan; bolestan.

}ejf }ejf itd. v. }eif itd. }ela, -e `, mn. }ele, gen. mn. }ela ‰tur. kel od kel glavaŠ 1. deo glave na kome kosa vi{e ne raste. 2. kraste na glavi. pers.

}elav, -a, -o ‰v. }elaŠ koji nema kose na glavi. }elavac, -avca m, vok. }elav~e, mn. }elavci, gen. mn. }elavaca (`. }elavica, -e) ‰v. }elavŠ onaj koji je }elav, koji nema kosu. }elaviti, -im i }elaviti, }elavim nesvr{. (gl. im. }elavqewe, -a s) ‰v. }elaŠ postajati }elav. }elavost, -osti ` ‰v. }elaŠ osobina, svojstvo onoga koji je }elav, koji nema kosu. ]ele-kula ‰tur., v. }ela, kulaŠ jezivi spomenik blizu Ni{a, koji su Turci sagradili od lobawa Srba poginulih u bici na êgru 1809. }elepir, -a m, mn. -i, gen. mn. }elepira i }elepir, -ira m, mn. }elepiri, gen. mn. }elepira ‰tur. kelepirŠ 1. laka zarada, dobit. 2. plen; pqa~ka. }elepo{, -a m, mn. -i i }elepo{, -o{a m, mn. }elepo{i, gen. mn. }elepo{a = }elepu{, -a m, mn. -i }elepu{, -u{a m, mn. }elepu{i, gen. mn. }elepu{a ‰tur. kellepus od pers. kellepu{ pokrivalo za glavuŠ 1. plitka pletena kapica koja se nosila ispod ve}e kape oko koje se omotavalo platno. 2. kapica koju sve{tena lica nose ispod neke druge kape, {e{ira. }elija, -e `, gen. mn. }elija ‰ngr~. kelli od ital. cella, od lat. cellaŠ 1. biol. osnovni element, osnovna jedinica gra|e ìvih bi}a. 2. soba, samica (obi~no u manastiru ili zatvoru). 3. osnovna jedinica nekih politi~kih organizacija, naj~e{}e komunisti~kih partija. 4. okce u sa}u koje prave p~ele i ose. x }elijski. }elo, }ele i }ela m ‰v. }elaŠ hip. i {aq. onaj koji je }elav, }elavac. }elowa, -e m ‰v. }elaŠ pej. onaj koji je }elav, }elavac. }emal, -ala m ‰tur. kemal od ar. kamalŠ 1. savr{enstvo, potpunost; vrhunac mo}i, slave, bogatstva. 2. fizi~ka i umna zrelost, doraslost. }emane, -eta s ‰tur. keman gusle, violina od pers. kemanŠ violina.

}esam }emer1, -a m, mn. -i, gen. mn. }emera ‰tur. kemerŠ 1. mu{ki ko`ni pojas s pregradama za novac. 2. bogato ukra{en ènski pojas. }emer2, -a m, mn. -i, gen. mn. }emera ‰tur. kemerŠ svod, luk. }emerli prid. indekl. ‰v. }emer2Š koji je gra|en na svod. }enar, -ara m ‰tur. kenarŠ 1. kraj, ivica. 2. vrsta tankog platna; ode}a od takvog platna. 3. vrsta veza na pe{kiru. }enevir, -a m ‰tur. kenevir od lat. canabisŠ 1. konopqa. 2. konopac, uè. }enifa, -e ` ‰tur. kenef, kenif od ar. kanf za{tititi (od pogleda)Š nu`nik, klozet. }epenak, -enka m, mn. }epenci, gen. mn. }epenaka ‰tur. kepenkŠ drveno pro~eqe du}ana ili radionice koje ~ine tri kapka, pri ~emu se dva podiù, a dowi spu{ta i podupire radi izlagawa robe i sedewa kupaca. x }epena~ki. }eramida, -e ` ‰ngr~. keramida od gr~. keramos glina, up. keramikaŠ crep; opeka. }erana = }erhana (v.). }erviz v. }ervi{. }ervi{, -a m, mn. -i, gen. mn. }ervi{a ‰tur. cervis iz pers.Š sos, umak. }eremit, }eremida ‰tur. keremit iz gr~.Š v. }eramida. }eresta, -e ` ‰tur. kereste iz pers.Š 1. drvena gra|a. 2. materijal, gra|a, pribor. }ere}a, -e ` i }ere}e, -eta s ‰tur. kerekeŠ 1. platno protkano svilenim nitima. 2. vrsta ogrta~a. }erpi~, -a m, mn. -i, gen. mn. }erpi~a ‰tur. kerpicŠ sirova, nepe~ena cigla. }erpi~ara, -e ` ‰v. }erpi~Š ku}a od }erpi~a. }ert, -a m (ob. u mn. }ertovi) ‰tur. kertikŠ urez, usek na gredi; ugao dobijen ukr{tawem greda na zabatu brvnare. }erhana, -e `, gen. mn. }erhana ‰tur. kerhane od pers. karhhaneŠ 1. radionica. 2. javna ku}a, bordel. }er~ivo, -a s ‰tur. cercive od pers. ~ar~ubeŠ prozorski okvir. }esam, -sma m. ‰tur. kesimŠ sre}a (ob. u izrazu kupiti na }esam kupiti na sre}u).

1291

}esar }esar, -a m, mn. -i ‰ngr~. kaisar od lat. caesar, prema Gaju Juliju CezaruŠ car. x }esarski. }esatluk, -a i }esatluk, -a m, mn. }esatluci i }esatluci, gen. mn. }esatluka i }esatluka ‰tur. kesatlik od ar. kasadŠ kriza; oskudica, nema{tina. }esma, -e `, gen. mn. }esmi ‰tur. kesmeŠ 1. se~a, se~ewe; ise~ak. 2. vrsta veza na {upqike. 3. vrsta zlatarskog pribora. }esmati, -am nesvr{. ‰v. }esmaŠ vesti na {upqike, {upqikati. }eten, -a m ‰tur. keten od ar. katanŠ lan. x }etenov. }eten-(h)alva, -e ` ‰v. }eten, alvaŠ vrsta sipke (h)alve, nalik na lanenu pre|u. }ef = }eif (v.). }efil, -ila m, mn. }efili, gen. mn. }efila ‰tur. kefil od ar. kafilŠ svedok, jemac. }efin, -a m ‰tur. kefen od ar. kafanŠ belo platno u koje muslimani uvijaju pokojnika. }efli prid. indekl. v. }eifli. }ehaja, -e m ‰tur. kahya, kehaya od pers. kedhhuda gospodar ku}eŠ ist. 1. nadzornik, upraviteq imawa. 2. zastupnik visokog slu`benika. 3. stare{ina ~obana, katunar. 4. stare{ina esnafa, cehmajstor. 5. seoski prvak, stare{ina sela. }ibra, -e `, gen. mn. }ibri = }ibrit, -a m, mn. -i, gen. mn. }ibrita ‰tur. kibrit od ar. kibrit sumporŠ palidrvce, {ibica. }ibur, -a m, mn. -i ‰tur. kibir od ar. kibrŠ oholost, gordost; samoqubqe. }iverica, -e ` ‰rus. kiverâŠ 1. vrsta kape. 2. pej. i {aq. glava. }ivot, -a m, mn. -i ‰gr~. kibotosŠ 1. u pravoslavnoj crkvi kov~eg sa mo{tima svetiteqa. 2. kutija u kojoj se ~uva evharistija. }iler (i kiler, kiqer), -a m, mn. -i, gen mn. }ilera (kilera, kiqera) ‰tur. kiler, kilar od lat. cellariumŠ ostava, smo~nica. }ilibar, -ara m ‰tur. kehruba od pers. kehrubaŠ 1. vrsta smole dobijene od ~etinara, jantar; v. ambra. 2. vrsta belog gro`|a. x }ilibarski. }ilim, a i }ilim, -a m, mn. -i, gen. mn. }ilima ‰tur. kilim od pers. kilimŠ debqa prostirka, obi~no vunena, tepih. y lete}i }ilim ~arobni }ilim iz pri~e iz œHiqadu i jedne no}iŒ;

1292

}opa persijski }ilim }ilim posebnog stila i na~ina tkawa. x }ilimski i }ilimski. }ilimar, -ara m, mn. }ilimari, gen. mn. }ilimara (`. }ilimarka, -e `, dat. i lok. }ilimarki, gen. mn. }ilimarki) ‰v. }ilimŠ zanatlija koji izra|uje }ilime. x }ilimarov/}ilimarev, }ilimarski. }ilimara, -e ` ‰v. }ilimŠ radionica u kojoj se prave }ilimi. }ilimarstvo, -a s ‰v. }ilimŠ izra|ivawe }ilima kao zanat, ve{tina i privredna grana. }ilit, -a i kilit, -a m, mn. -i, gen. mn. }ilita (kilita) ‰tur. kilit brava od gr~. kleidosŠ katanac, lokot. }imlija, -e `, gen. mn. }imlija ‰tur. kimetliŠ ukras u obliku igle. }ir v. kir. }iriz v. }iri{. }iri{, -a i }iri{, -i{a m, mn. }iri{i i }iri{i, gen. mn. }iri{a i }iri{a ‰tur. cirisŠ obu}arski lepak. }ispet, -a m, mn. -i, gen. mn. }ispeta ‰tur. kispet, kisva od ar. kiswaŠ 1. odelo, ode}a. 2. gizdawe. }itab, -a m, mn. }itabi, gen. mn. }itaba ‰tur. kitap od ar. kitabŠ 1. kwiga. 2. kwiga koja sadrì versku objavu i propise. 2. zakon, naredba. }itaba, -e ` ‰v. }itabŠ potvrda, uverewe; ceduqa, listi}. }itap v. }itab. }ifta, -e m, vok. }ifto (`. }iftinica, -e) ‰tur. c›f›t, c›fut JevrejinŠ 1. {krtac, tvrdica; zelena{, lihvar. 2. trgov~i}, sitni~ar. 3. filistar, malogra|anin. x }iftin, }iftinski. }iftinstvo, -a s ‰v. }iftaŠ malogra|an{tina, filistarstvo. }ojlija, -e i }ojlija, -e m, gen. mn. }ojlija i }ojlija ‰tur. koylu od pers. kuyŠ seqak. }ojluk, -a m, mn. }ojluci, gen. mn. }ojluka ‰tur. koylukŠ selo, zaselak. }ok, }oka m, mn. }okovi, }okova ‰tur. kokŠ 1. koren. 2. poreklo, loza; predak. }oksuz, -a m, mn. -i, gen. mn. }oksuza ‰v. }ok, tur. -siz bezŠ onaj koji nema tradicije, nikogovi}, tikva bez korena. }opa, -e = }opo, }ope i }opa m ‰v. }opavŠ hip. onaj koji }opa, }opavac.

}opav }opav, -a, -o ‰tur. colpa od pers. ~ul kriv, pa nogaŠ koji }opa, hrom. }opavac, -avca m, mn. }opavci, gen. mn. }opavaca (`. }opavica, -e) ‰v. }opavŠ onaj koji }opa, hramqe. }opavko, -a m ‰v. }opavŠ v. }opavac. }opati, }opam, 3. l. mn. }opaju nesvr{. ‰v. }opavŠ hramati. }opek, -a m, mn. }opeci, gen. mn. }opeka ‰tur. kopekŠ 1. pej. pas. 2. mangup; budala. }opekluk, -a m, mn. }opekluci, gen. mn. }opekluka ‰tur. kopeklik, v. }opekŠ obest, pasjaluk. }or prid. indekl. ‰tur. kor od pers. kurŠ v. }orav. }ora, -e = }oro, }ore i }ora m, vok. }oro ‰v. }orŠ hip. }orav ~ovek, }oravac. x }orin i }orov. }orav, -a, -o ‰v. }orŠ 1. slep na jedno oko; koji ne vidi dobro, koji slabo vidi. 2. fig. nepa`qiv. }oravac, -avca m (`. }oravica, -e) ‰v. }oravŠ onaj koji je }orav; onaj koji slabo vidi. }oraviti, -im nesvr{. ‰v. }oravŠ postajati }or. }oravko, -a m ‰v. }oravŠ v. }oravac. }orak, -rka m, mn. }orci, gen. mn. }oraka ‰v. }orŠ 1. metak bez pravog naboja, manevarski metak. 2. fig. neuspeo poku{aj; proma{aj u poslu. }orda, -e `, gen. mn. }ordi ‰tur. gorda, prema kurde veliki no` od pers. kard no`Š vrsta sabqe. }orka, -e `, gen. mn. }orki ‰v. }orŠ tamnica, zatvor. }orluk, -a m, mn. }orluci, gen. mn. }orluka ‰tur. korluk zaslepqenostŠ prkos, inat, tvrdoglavost. }orlu~iti, -im nesvr{. ‰v. }orlukŠ prkositi, inatiti se. }orota, -e `, gen. mn. }orota ‰tur. kerata od gr~. keras gen. keratos rogŠ 1. ka{ika za obuvawe cipela. 2. mangup, pokvarewak. }orpazar, -a m ‰v. }or, pazarŠ trgovawe naslepo; kupovina no}u. }orsokak, -a i }orsokak, -aka m, mn. }orsokaci i }orsokaci, gen. mn. }orsokaka i }orsokaka ‰v. }or, sokakŠ 1. ulica bez izlaza na kraju,

}umurana slepa ulica. 2. fig. bezizlazan poloàj, kriti~na situacija. }osa, -e = }oso, }ose i }osa, vok. }oso ‰tur. kose od pers. kuseŠ 1. onaj koji je }osav, kome ne rastu brada i brkovi ili ima retku bradu i retke brkove. 2. dovitqiv, lukav ~ovek. x }osin i }osov. }osav, -a, -o ‰v. }osaŠ koji je bez brade i brkova; koji je bez dlaka. }osavost, -osti ` ‰v. }osavŠ svojstvo onoga koji je }osav, nedostatak brade i brkova. }otek v. }utek. }otija, -e m, gen. mn. }otija ‰tur. kotuŠ nevaqalac, ne~ovek. }o{ak, -a m, mn. }o{kovi, gen. mn. }o{kova ‰tur. kosk od pers. ku{k palata, zamak; up. kioskŠ 1. ugao; buxak. 2. balkon, doksat, ~ardak. }o{e, }o{eta i }o{eta s ‰tur. kose od pers. ku{eŠ v. }o{ak (1). z okruglo pa na }o{e ni ovako ni onako, nejasno, neodre|eno. }o{kast, -a, -o ‰v. }o{akŠ 1. koji je pun }o{kova, uglast. 2. nezgodan, nastran; prgav. }uvik, -ika m, mn. }uvici, gen. mn. }uvika ‰tur. kuh od pers. kuhŠ 1. vr{ak brda. 2. strm breùqak, glavica. }uza, -e ` ‰venec. chiusa prema ital. chiuso zatvorenŠ {atr. zatvor. }ul, -a m ‰tur. kulŠ pepeo. }ulav, -ava m, mn. }ulavi, gen. mn. }ulava i }ulaf, -afa m, mn. }ulafi, gen. mn. }ulafa = }ulah, -aha m, mn. }ulasi, gen. mn. }ulaha ‰tur. kulah od pers. kulahŠ vunena kapa koja se nosi ispod ~alme. }ulbastija, -e i }ulbastija, -e = |ulbastija, -e i |ulbastija, -e ` ‰tur. kulbast› od kul pepeo i bast› prema basmak pritisnutiŠ odrezak mesa pe~en na àru. }ulum, -a m, mn. }ulumi, gen. mn. }uluma ‰tur. kulunk - }ulumak, shva}eno kao dem., odakle naknadno }ulumŠ topuz, buzdovan. }umez, -a m, mn. }umezi, gen. mn. }umeza ‰tur. kumesŠ 1. koko{iwac. 2. mala, neugledna ku}a, uxerica. }umur, -a m ‰tur. komurŠ drveni ugaq. }umurana, -e `, gen. mn. }umurana ‰v. }umurŠ 1. jama ili primitivna pe} u kojoj se pali drvo

1293

}umurxija radi dobijawa }umura. 2. mesto gde se prodaje }umur. }umurxija, -e m ‰v. }umurŠ onaj koji se bavi proizvodwom i prodajom }umura. x }umurxijski. }up, }upa, mn. }upovi, gen. mn. }upova ‰tur. kup od ar. kubŠ zemqani duboki sud s uìm grlom, kr~ag, vr~. }uprija, -e `, gen. mn. }uprija ‰tur. kopru od gr~. gephyraŠ most. x }uprijski. }urak, -rka m, mn. }urci, gen. mn. }uraka ‰tur. kurk krznoŠ mu{ki kaput postavqen i op{iven krznom, koùh. }urdija, -e `, gen. mn. }urdija ‰tur. kurde od pers. kurteŠ vrsta kaputa postavqenog krznom. }urs, -a m ‰tur. kursu od ar. kursiyyŠ govornica s koje se drì propoved u xamiji. }urta, -e `, gen. mn. }urti ‰tur. kurdi, jer je poreklom iz KurdistanaŠ vrsta bundeve. }ur~ija, -e m, gen. mn. }ur~ija ‰tur. kurkcu, up. }urakŠ zanatlija koji pravi predmete od krzna, krznar. x }ur~ijski. }ur~iluk, -a m, mn. }ur~iluci, gen. mn. }ur~iluka ‰v. }ur~ijaŠ }ur~ijski, krznarski zanat. }usegija, -e ` ‰tur. kosegiŠ lopatica za ugaq, àra~. }uskija, -e `, gen. mn. }uskija ‰tur. kuskuŠ gvozdena poluga koja sluì za bu{ewe rupa u

1294

}ufurluk zemqi, za obijawe i dr. z glup kao }uskija veoma glup; pijan kao }uskija potpuno pijan. }ustek, -a m, mn. }usteci, gen. mn. }usteka ‰tur. kostekŠ spona kojom se sapiwu noge kowu; okovi, lanci, negve. }uste~iti, -im nesvr{. ‰v. }ustekŠ sapiwati kowu noge }ustekom. }utek, -a m, mn. }uteci, gen. mn. }uteka ‰tur. kotekŠ batina, {iba, {tap; udarac. }utuk, -a m, mn. }utuci, gen. mn. }utuka ‰tur. kutukŠ 1. paw, klada. 2. glupan, smetewak. y }or-}utuk, }utuk-pijan potpuno pijan. }ufta, -e `, gen. mn. }ufti = }ufte, }ufteta s, mn. }ufteta, gen. mn. }ufteta ‰tur. kofte od pers. kufteŠ loptica od seckanog ili mlevenog mesa, prèna ili prelivena sosom. z (h)alal ti (mu, joj) }ufte svaka ~ast. }ufte = }ufta (v.) }afir. }ufter, -a, mn. }ufteri, gen. mn. }uftera ‰tur. kofterŠ pokr. 1. slatko od gro`|anog soka ({ire). 2. slatko ili pekmez od duwa. }ufur, -a i }ufur, -a m, mn. -i, gen. mn. }ufura ‰tur. kufur od ar. kufrŠ bezverje, otpadni{tvo od islama; ateizam. }ufurluk, -a m, mn. }ufurluci, gen. mn. }ufurluka ‰v. }ufurŠ 1. neverovawe u boga, ateizam (v.). 2. delo, postupak koji zna~i napu{tawe islamske vere.

U uagditi, uagdim, prid. uag|en svr{. ‰tur. agda sirupŠ pokr. ukuvati {e}er, u{pinovati. uan-men-{ou, -a m ‰engl. one-man show, v. {ouŠ 1. predstava ili emisija koju izvodi samo jedan izvo|a~. 2. fig. a. sp. utakmica u kojoj jedan igra~ baca u zasenak sve svoje saigra~e. b. politi~ki program ili akcija u kojoj vo|a stranke odlu~uje o svemu; izbori na kojima jedan kandidat nadmo}no pobe|uje. ubajatiti se, ubajatim se, prid. ubaja}en bajatŠ stvrdnuti se, pokvariti se od predugog stajawa, izgubiti sveìnu. svr{. ‰v.

ubajbo~iti, ubajbo~im svr{. ‰v. bajbokŠ pokr. smestiti u zatvor, uhapsiti, utamni~iti. ubikacija, -e ` ‰v. ubiciratiŠ poloàj, sme{taj, lokacija. ubikvist(a), -e m, mn. ubikvisti ‰lat. ubique svudaŠ 1. biol. biqka ili ìvotiwa koja se moè prilagoditi najrazli~itijim ekolo{kim uslovima. 2. v. ubikvitarist(a). ubikvitarist(a), -e m. mn. ubikvitaristi ‰nlat. ubiquitarius, v. ubikvitetŠ rel. pripadnik luteranske sekte koja veruje u sveprisutnost tela Isusova, posebno u wegovu prisutnost u euharistiji (v.). ubikvitet, -eta m ‰nlat. ubiquitas, prema lat. ubique svudaŠ postojawe na svakom mestu, sveprisutnost. ubicirati, ubiciram, 3. l. mn. ubiciraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. ubicare, prema lat. ubi gdeŠ1. imati trajno prebivali{te. 2. utvrditi, utvr|ivati mesto, poloàj (nekoga ili ne~ega); locirati.

uvea, -ee ` ‰srlat. uvea, prema lat. uva grozdŠ sredwi o~ni omota~, sastavqen od irisa, horoida i ro`natog tkiva; grozdwa~a. uveitis, -a m ‰v. uvea, v. -itisŠ upala sredweg o~nog omota~a, upala grozdwa~e. uvertira, -e ` ‰fr. ouverture otvor; otvarawe, po~iwaweŠ muz. 1. orkestarski uvod u ve}e muzi~ko delo, pre svega operu. 2. posebna orkestarska kompozicija u stilu operske uvertire. uvula, -e ` ‰lat. uvula grozdi}, prema uva grozdŠ anat. resica na zadwem delu gorweg nepca. uvularan, -rna, -rno ‰v. uvulaŠ anat. koji se ti~e resice na gorwem nepcu. uvulitis, -a m ‰v. uvula, v. -itisŠ med. zapaqewe resice. uvulotomija, -e ` ‰v. uvula, v. -tomijaŠ med. odsecawe resice gorweg nepca. ugursuz, -a m ‰tur. ugursuz nesre}anŠ 1. nevaqalac, pokvarewak, nitkov. 2. spadalo, mangup, lola. ugursuzluk, -a m, mn. ugursuzluci, gen. mn. ugursuzluka ‰v. ugursuzŠ 1. nevaqal{tina, pokvarewa{tvo; nemoralan postupak. 2. mangupluk, nesta{luk. udometar, -tra m, mn. udometri, gen. mn. udometara ‰lat. udus mokar, v. -metarŠ meteor. sprava za merewe koli~ine padavina. udometrija, -e ` ‰lat. udus mokar, v. -metrijaŠ meteor. merewe koli~ine padavina. UEFA ‰skr. od engl. Union of European Football AssociationsŠ Evropski fudbalski savez, osn. 1954. god. uzansa, -e `, gen. mn. uzansi ‰fr. usance, prema lat. ususŠ 1. obi~aj, uobi~ajeni postupak. 2. anat.

1295

uzanca ekon. skupqeni i sistematizovani trgova~ki, poslovni obi~aji objavqeni od nadle`nih organa. uzanca ‰ital. usanza, prema lat. ususŠ v. uzansa. uzengija, -e ` ‰tur. uzengiŠ deo jaha~ke opreme, metalna papu~ica koja visi s obe strane sedla i u koju jaha~ stavqa nogu, stremen. uzo, -a m ‰ngr~. ouzoŠ gr~ko alkoholno pi}e, vrsta rakije. uzuelan, -lna, -lno ‰fr. usuel, v. uzusŠ 1. uobi~ajen, obi~an, redovan, koji se ni~im ne isti~e, koji nema posebnog obele`ja. 2. lingv. zasnovan na obi~aju, na svakodnevnoj upotrebi; up. normativan. uzukapija, -e ` ‰lat. usucapio, prema usus obi~aj, capere primitiŠ prav. sticawe prava na neku stvar dugim posedovawem, dobijawe neke stvari zastarevawem prava nekog drugog na wu. uzun ‰tur. uzunŠ duga~ak, visok (ob. uz li~no ime, kao kod Uzun Mirka, junaka iz Prvog srpskog ustanka). uzur, -ura m, mn. uzuri ‰tur. huzur od arap. huzur prisutnostŠ ìvot bez rada, odmor, dokolica. uzur, -ura m, mn. uzuri, gen. mn. uzura = huzur, -ura m, mn. huzuri, gen. mn. huzura ‰tur. ozur od arap. ’udrŠ smetwa, nedostatak, telesna mana. uzura, -e ` ‰lat. usuraŠ 1. dobit; kamata. 2. zelena{ewe, lihvarstvo. uzura{, -a{a m, vok. uzura{u, mn. uzura{i, gen. mn. uzura{a ‰v. uzuraŠ lihvar, zelena{. uzurlija, -e m ‰v. uzurŠ onaj koji lagodno ìvi, dokoli~ar, besposlen ~ovek. uzurpator, -a m ‰lat. usurpator, v. uzurpiratiŠ nasilnik, prisvaja~, otmi~ar (vlasti, prestola). uzurpacija, -e ` ‰lat. usurpatio, v. uzurpiratiŠ protivpravno i samovoqno prisvajawe, otimawe, prigrabqivawe. uzurpirati, uzurpiram, 3. l. mn. uzurpiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. usurpareŠ oteti, bespravno, nasilno prisvojiti, prisvajati neko pravo, vlast, presto i sl. (pri)grabiti, oteti, otimati. uzus, -a m, mn. uzusi ‰lat. ususŠ upotreba, obi~aj, navika. uzusfruktuar v. uzufruktuar.

1296

ukulele uzusfruktuirati v. uzufruktuirati. uzusfruktus v. uzufruktus. uzufruktuar, -ara m ‰v. uzufruktusŠ prav. uìvalac (tu|e svojine). uzufruktuirati, uzufruktuiram, 3. l. mn. uzufruktuiraju svr{. i nesvr{. ‰v. uzufruktusŠ prav. imati uzufruktus, (is)koristiti (tu|u svojinu) pod odre|enim uslovima. uzufruktus, a m ‰lat. usus upotreba, fructus plodŠ prav. pravo na upotrebu, uìvawe tu|e svojine pod odre|enim uslovima. uisati, ui{em nesvr{. ‰tur. uymakŠ prili~iti, odgovarati, pristajati. ujagmiti, ujagmim svr{. ‰v. jagmaŠ 1. do~epati se (~ega), oteti, ugrabiti (ne{to). 2. sti}i {to pre. ujgun, -a m, mn. -i, gen. mn. ujguna ‰tur. uygunŠ prikladan, koji prili~i. ujdisati, ujdi{em v. uisati. ujdurisati, ujduri{em svr{. ‰v. ujdurmaŠ napraviti ujdurmu, podvalu, smicalicu. ujdurma, -e `, gen. mn. ujdurmi ‰tur. uydurmaŠ smicalica, podvala, spletka. ujisati v. uisati. ujmaz pril. ‰tur. uymazŠ nedoli~no, neprikladno. ukai{ariti, ukai{arim svr{. ‰v. kai{aritiŠ zaraditi kai{arewem; dobiti na nepo{ten na~in, zakinuti. ukalkulisati, ukalkuli{em svr{. ‰v. kalkulisatiŠ ura~unati, ubrojiti, uzeti u obzir. ukalupiti, ukalupim svr{. ‰v. kalupŠ 1. dati (ne~emu) ta~no odre|eni oblik. 2. uobli~iti prema datom obrascu. 3. ukalupiti se prilagoditi se uslovima izgubiv{i originalnost, kreativnost, svesti se pod {ablon. ukalupqenost, -osti ` ‰v. kalupŠ osobina onoga {to je ukalupqeno. uksoricid, -ida m ‰nlat. uxoricidium od lat. uxor èna, supruga, v. -cidŠ ubistvo supruge, ènoubistvo. uksoricida, -e m ‰nlat. uxoricida, v. uksoricidŠ ènoubica, ubica supruge. UKT v. ultrakratki. ukulele, -ea m ‰engl. ukulele, iz havajskogŠ muz. mala havajska gitara sa ~etiri ìce.

ulak

ultrazvu~ni

ulak, -a m, mn. ulaci, gen. mn. ulaka ‰tur. ulakŠ zast. glasnik, glasono{a, skorote~a. ulalgija, -e ` ‰gr~. med. bol u desnima.

oulon desni, v. -algijaŠ

ulama, -e ` ‰tur. ulamaŠ zast. vrsta zlatnog veza na ènskoj ode}i. ulan, -ana m, mn. ulani, gen. mn. ulana ‰poq. ulan od tur. oglan momakŠ pripadnik lake kowice tatarskog porekla, najpre uvedene u Poqskoj, kowanik naoruàn kopqem i sabqom, kasnije vatrenim oru`jem. ulanka, -e `, dat. ulanci, gen. mn. ulanki ‰v. ulanŠ ulanska bluza, mundir. ulema, -e ` ‰tur. ulema od ar. ulama u~eni qudiŠ 1. poznavalac vere i zakona, muslimanski teolog. 2. muslimansko sve{tenstvo, klasa turskih pravnika koji su ujedno i poznavaoci i tuma~i Korana. y ulema-mexlis skup, ve}e ulema; upravni i nadzorni organ islamske verske zajednice. ulefa, -e `, gen. mn. ulefa ‰tur. ulufe od ar. ulufaŠ vojni~ka plata ili dohodak. ulkus, -a m, mn. -i, gen. mn. ulkusa ‰lat. ulcusŠ med. lokalna ozleda povr{ine tkiva, ~ir (naj~e{}e u èlucu); v. ulcus ventriculi, ulcus duodeni, ulcus durum. ulkusni, -a, -o ‰v. ulkusŠ med. koji se odnosi na ulkus, ~ir. y ulkusna bolest op{te oboqewe organizma koje nastaje usled lokalnog o{te}ewa sluznice èluca ili dvanaestopala~nog creva. ulna, -e `, gen. mn. ulni ‰lat. ulnaŠ anat. lakatna kost, duga cevasta kost podlaktice. ulogovati se, -ujem se svr{. ‰engl. log onŠ ra~. pristupiti nekom kompjuterskom sistemu unose}i traène podatke o korisniku; ukqu~iti se na Internet. uloragija, -e ` ‰gr~. oulon desni, v. -ragijaŠ med. krvarewe iz desni. ulster, -a m, mn. -i ‰engl. ulster po nazivu pokrajine Ulster, na severu IrskeŠ zast. mu{ki ogrta~ {irokog kroja. ultima, -e ` ‰lat. ultima (syllaba)Š fon. posledwi slog re~i; up. penultima, antepenultima. ultimativan, -vna, -vno ‰lat. ultimus posledwiŠ koji sadrì, koji predstavqa ultimatum.

ultimatum, -a m ‰nlat. ultimatum od lat. ultimus posledwiŠ posledwi zahtev, pra}en pretwom, koji obi~no jedna dràva upu}uje drugoj, posle koga, ako se ne prihvati, sledi objava rata; u op{tem smislu: odlu~an, bespogovoran zahtev. ultimatfajt v. ultimetfajt. ultimatfajter v. ultimetfajter. ultimetfajt, -a m ‰od engl. ultimate fightingŠ sp. borila~ki sport koji kombinuje razli~ite stilove borbe (boks, rvawe, xudo, karate i dr.), s malim brojem pravila. ultimetfajter, -a m ‰v. ultimetfajtŠ sp. onaj koji se bavi ultimetfajtom, koji se takmi~i u ultimetfajtu. ultimo, -a m ‰lat. ultimo od ultimus posledwiŠ posledwi dan u mesecu, posledwi dan meseca. y ultimo-menica menica koja dospeva posledwi dan u mesecu; ultimo-novac novac koji se pozajmquje do ultima, dakle za mesec dana. ultimogenitura, -e ` ‰lat. ultimus posledwi, genitura ro|eweŠ prav. kasnije ro|ewe; prava koja pripadaju mla|em ili najmla|em detetu. ultimum, -a m ‰lat. ultimumŠ posledwe, krajwe, krajnost, krajwi ciq. ultra- ‰lat. ultraŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da ono {to je iskazano u drugom delu prelazi okvire, granice ne~ega; krajwi, ekstremni, radikalan. ultravioletan v. ultraqubi~ast. ultragama ‰v. ultra-, gama1Š ob. u y ultragama-zraci zraci koji dolaze iz kosmosa. ultradesni~ar, -a m ‰v. ultra-Š ekstremni desni~ar, pripadnik krajwe desnice. ultrazvuk, -a m, mn. ultrazvuci/ultrazvukovi ‰v. ultra-Š mehani~ka treperewa te~nih i gasovitih tela, u~estalosti iznad slu{nog opsega, preko 20 000 herca; koristi se u medicini za pregled unutra{wih organa. ultrazvu~ni, -~na, -~no ‰v. ultra-, ultrazvukŠ koji se odnosi na ultrazvuk, koji se zasniva na dejstvu ultrazvuka. y ultrazvu~na dijagnostika utvr|ivawe bolesti pomo}u ultrazvu~nog aparata; ultrazvu~na terapija metod le~ewa gde se bolest podvrgava delovawu ultrazvuka; ultrazvu~ni lokator pom.

1297

ultraizam ure|aj za podvodno pra}ewe zvuka talasa u ne~ujnom spektru frekvencija, sonar. ultraizam, -zma m ‰od lat. ultra, v. (futur)izamŠ 1. mi{qewa i na~ela onih koji vole da preteruju. 2. kwi`. neobuzdan na~in pisawa, pravac sli~an futurizmu, nekada popularan u hispanoameri~koj kwièvnosti. ultrakonzervativan, -vna, -vno ‰v. ultra-, konzervativanŠ krajwe konzervativan. ultrakratki, -a, -o ‰v. ultra-Š fiz. u y ultrakratki talasi elektromagnetni talasi s duìnom mawom od 10 m; skr. UKT. ultralevi~ar, -a m ‰v. ultra-Š ekstremni levi~ar, pripadnik krajwe levice. ultraliberalan, -lna, -lno ‰v. ultra-, liberalanŠ koji je krajwe slobodnih shvatawa, do krajnosti liberalan. ultraliberalizam, -zma m ‰v. ultra-, liberalanŠ ekon. ekonomska doktrina po kojoj uticaj dràve na ekonomiju treba svesti na minimum ili potpuno iskqu~iti i privredni ìvot prepustiti slobodnoj konkurenciji i trì{tu. ultraqubi~ast, -a, -o ‰v. ultra-Š (o zra~ewu) koji je po duìni iza svetlosnih zraka qubi~aste boje. y ultraqubi~asti zraci elektromagnetni talasi s talasnom duìnom izme|u 380 nm i 10 nm, spadaju u interval izme|u vidqive svetlosti i iks-zraka. ultramarin, -ina m ‰sr. lat. ultramarinus, v. ultra-, lat. marinus morskiŠ 1. mineral plave, zelene ili qubi~aste boje, lapislazuli (v.). 2. tamnoplava boja. x ultramarinski. ultramikroskop, -a m ‰v. ultra-, mikroskopŠ mikroskop kojim se posmatraju najsitnije ~estice, osvetqene zrakom svetlosti, tako da usled difrakcije postaju vidqive. ultramoderan, -rna, -rno ‰v. ultra, moderanŠ krajwe moderan, koji je u skladu s najnovijim postignu}ima. ultramontanac, -nca m ‰v. ultramontanizamŠ pristalica ultramontanizma; pristalica neograni~ene crkvene vlasti pape, kurijalist. ultramontanizam, -zma m ‰fr. ultramontanisme, v. ultramontanskiŠ rel. shvatawe kod katolika (posebno u Francuskoj) po kome je Rim, tj. papa, duhovno sredi{te hri{}anstva, nasu-

1298

ul}e prot te`wama ka stvarawu nacionalne crkve. x ultramontanisti~ki. ultramontanski, -a, -o ‰nlat. ultramontanus, v. ultra-, lat. montanus brdskiŠ 1. koji je iza brda; koji je s druge strane Alpa. 2. rel. koji pripada ultramontanizmu, ultramontanisti~ki. ultramundan, -a, -o ‰v. ultra-, lat. mundus svetŠ koji je s onog sveta, nadzemaqski, duhovni. ultrapas, -a m ‰fabri~ki nazivŠ trgova~ki naziv za ve{ta~ki proizveden materijal iz grupe aminoplasta, otporan na grebawe, kiseline, razne rastvore itd. ultrarojalist(a), -e m, mn. ultrarojalisti ‰v. ultra-, rojalist(a)Š ekstremni rojalista; pripadnik stranke desnih monarhista u Francuskoj u doba Restauracije (1817–1830). ultrasoni~an, -~na, -~no ‰v. ultra-, lat. sonus zvukŠ v. ultrazvu~ni. ultrasonografija, -e ` ‰v. ultra-, lat. sonus zvuk, v. -grafijaŠ med. dijagnosti~ka metoda za registrovawe ultrazvu~nih talasa na monitoru ili fotopapiru, snimawe unutra{wih organa putem ultrazvuka. ultrasonoforeza, -e ` ‰v. ultra-, lat. sonus zvuk, v. -forezaŠ med. metoda utiskivawa rastvorenog leka u koù pomo}u ultrazvu~nih talasa. ultrastruktura, -e ` ‰v. ultra-, strukturaŠ skup svih pojedinosti u gra|i }elija odnosno tkiva vidqivih samo elektronskim mikroskopom. ultracentrifuga, -e `, dat. ultracentrifugi ‰v. ultra-, centrifugaŠ centrifuga sa preko 150.000 obrtaja u minutu, upotrebqava se za odre|ivawe molekularne teìne hemijskih jediwewa, za analizu koloida i za razdvajawe izotopa. ultracrven v. infracrven. ultra{, -a{a m, mn.ultra{i, gen. mn. ultra{a ‰fr. ultrasŠ 1. onaj koji postavqa ekstremne zahteve, ekstremist. 2. ist. onaj koji se oko 1950–1965. èstoko protivio politici napu{tawa francuskih kolonija (Vijetnama, Alìra i dr.). x ultra{ki. ul}e, -eta s ‰tur. ulkeŠ pokr. dràva, teritorija dràve.

ulus ulus, -a m, mn. -i ‰tur. ulusŠ 1. nomadsko naseqe, horda, rodovski savez u Aziji i Sibiru. 2. administrativno-vojna jedinica. ulcerativan, -vna, -vno (odr. ulcerativni, -a, -o) ‰v. ulceracijaŠ med. koji je pra}en ~irevima, ulceracijama. z ulcerativni kolitis vrsta te{kog zapaqewa debelog creva. ulceracija, -e ` ‰nlat. ulceratio, prema lat. ulcus gen. ulceris ~irŠ med. 1. izbijawe ~ira, obrazovawe ~ira. 2. ozleda na koì sa svojstvima ~ira. ulcerozan, -zna, -zno ‰lat. ulcerosus, v. ulceracijaŠ med. pun ~ireva; sli~an ~iru. ul~ek, -a m, mn. ul~eci, gen. mn. ul~eka ‰tur. olcekŠ zapreminska mera za ìto, razli~itih veli~ina prema oblastima. uqum, -a m ‰tur. olumŠ smrt. y uqum-hasta bolestan na smrt, smrtno bolestan; uqum-hastaluk te{ko, smrtonosno oboqewe. uma, -e ` ‰ar. ’umma narodŠ zajednica qudi istog porekla; zajedni{tvo muslimana u svetu. umbelifere, -a ` mn. ‰nlat. umbelliferaeŠ bot. {titare, {titono{e (porodica biqaka sa {titastim cvastima). umbra, -e `, gen. mn. umbri ‰lat. umbra senkaŠ 1. astron. a. sredi{wi, najtamniji deo senke prilikom pomra~ewa. b. jezgro Sun~eve pege. 2. hem. mineral koji sadrì okside mangana i gvo`|a, mrkoùte boje, grejawem postaje crvenosme|. 3. mrkoùta ili ùtocrvena boja. umet, -a m ‰tur. ummet od ar. umma narodŠ narod, vernici, sledbenici proroka. umid, -ida m ‰tur. umit od per. umidŠ nada, uzdawe. umjak, -a m, mn. umjaci, gen. mn. umjaka ‰inuit umiaq ènski ~amacŠ eskimski ~amac od koè zategnute preko drvenog okvira. umlaut, -a m ‰nem. UmlautŠ fon. preglas, metafonija (v.); pregla{eni vokal (npr. u, o u nema~kom). umur, -a m, mn. -i ‰tur. umur od ar. ËumrŠ qudski vek, ~ove~iji ìvot. unanimizam, -zma m ‰fr. unanimisme od lat. unanimus jednodu{an, sloànŠ ist. kwièvni pokret u Francuskoj po~etkom HH veka, po kome pisac treba da izraàva raspoloèwe grupe a ne li~na ose}awa.

univerzalije unanimist(a), -e m, mn. unanimisti ‰v. unanimizamŠ pristalica unanimizma. ungulati, -ata m mn. ‰lat. ungulata od ungula kopitoŠ zool. kopitari. undulatoran, -rna, -rno ‰lat. undulatorius prema unda talasŠ fiz. koji se kre}e u vidu talasa, talasni, vijugav. undulacija, -e ` ‰lat. undulatio prema unda talasŠ talasasto kretawe, talasawe, lelujawe. undulacioni v. undulatoran. Unesko, Uneska m ‰skr. od engl. United Nations Educational, Scientific and Cultural OrganizationŠ Organizacija Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu; up. UNESCO. uni- ‰lat. unus jedanŠ kao prvi deo sloènice zna~i jedno, jedan, jedini, jedinstven, jednostran. univerzal, -ala m ‰v. univerzalanŠ prenosni istrument za merewe uglova. univerzalan, -lna, -lno ‰srlat. universalis, prema lat. universus op{ti, svekolikiŠ op{ti, sveop{ti, sveobuhvatan. y univerzalna gramatika lingv. skup op{tih na~ela na kojima se zasnivaju gramati~ka pravila, bez ograni~ewa na bilo koji konkretni jezik; univerzalni jezik jezik zasnovan na filozofskim principima, koji bi bio razumqiv svim narodima (ideja koja poti~e s kraja sredweg veka); univerzalna decimalna klasifikacija sistem za stru~no raspore|ivawe bibliote~ke i sli~ne gra|e; univerzalna sukcesija prav. prelazak svih prava i obaveza jednog lica na drugo; univerzalni skup mat. sveop{ti skup, skup kome su svi skupovi u okviru datog problema podskupovi. univerzalizam, -zma m ‰v. univerzalanŠ filoz. te`wa za obuhvatawem svega; u etici shvatawe da predmet eti~kog delawa nije u pojedincu, nego u nekoj celini ili zajednici (porodici, dràvi); u teologiji, u~ewe po kome se milost bo`ja prostire na ceo qudski rod. univerzalizovati, univerzalizujem svr{. i nesvr{. ‰v. univerzalanŠ (u)~initi univerzalnim, (ra){iriti; posmatrati iz univerzalnog aspekta; generalizovati, uop{tavati. univerzalije, -lija ` mn. ‰lat. universalia, v. univerzalanŠ a. filoz. op{te stvari, op{ti

1299

univerzalist(a) pojmovi, ono {to je zajedni~ko svima. b. lingv. jezi~ke pojave koje se javqaju u svim ili u velikoj ve}ini jezika (imenice, glagoli, jednina i mnoìna i sl.). univerzalist(a), -e, mn. -i ‰v. univerzalanŠ sledbenik univerzalizma. univerzalisti~ki, -a, -o ‰v. univerzalanŠ koji se odnosi na univerzalizam i univerzaliste. univerzalnost, -i ` ‰v. univerzalanŠ op{tost, ukupnost, osobina onoga {to je univerzalno. univerzijada, -e ` ‰v. univerzitet, (olimpijadaŠ me|unarodna takmi~ewa studenata u raznim sportskim disciplinama. univerzitet, -eta m, mn. univerziteti, gen. mn. univerziteta ‰nem. Universitat od lat. universitas (studiorum)Š ustanova za najvi{e {kolsko obrazovawe, u svom sastavu ima vi{e fakulteta. univerzum, -a m ‰lat. universum, s od universus svekolikiŠ svemir, vasiona, kosmos; skup svega {to postoji. unija, -e ` ‰lat. unio, prema unus jedanŠ 1. savez, zajednica, udruèwe, zadruga; zajednica dràva ili nacija; udruèwe crkava. 2. mat. skup koji sadrì sve ~lanove dvaju ili vi{e datih skupova i ni{ta osim wih; operacija kojom se dobija takav skup. y Evropska unija nadnacionalna organizacija koju je osnovalo 15 evropskih dràva u Mastrihtu 1991. god. kao naslednicu Evropske ekonomske zajednice; carinska unija ugovor o ukidawu carine izme|u pojedinih dràva i odre|ivawe zajedni~kih carinskih propisa u odnosu na druge zemqe; personalna unija odnos dveju ili vi{e samostalnih dràva koje imaju zajedni~kog vladara. unijat, -a m, mn. unijati ‰v. unijaŠ pravoslavni (u isto~nom delu Ukrajine, Hrvatskoj i Vojvodini) koji su se, pod politi~kim pritiskom, ponovo sjedinili sa rimokatoli~kom crkvom, zadràvaju}i svoje ranije crkveno ustrojstvo, crkveni jezik i pri~e{}ivawe u oba vida (i hlebom i vinom), grkokatolici. x unijatski. unijatizacija, -e ` ‰v. unijat, unijatitiŠ unija}ewe, {irewe uticaja katoli~ke crkve me|u pravoslavcima.

1300

unison unijatiti, unijatim nesvr{. ‰v. unijatŠ prevoditi u unijate, prikqu~ivati unijatskoj crkvi. unikameralan, -lna, -lno ‰v. uni-, lat. camera komoraŠ koji ima samo jednu komoru, jedan predstavni~ki dom, jednodoman. unikat, -ata m, mn. unikati, gen. mn. unikata ‰nem. Unikat od lat. unicus jediniŠ 1. jedini izra|eni ili jedini sa~uvani primerak ~ega (kwige, rukopisa, proizvoda); original. 2. onaj koji je po svemu jedinstven, izuzetan, neponovqiv. unikatni, -a, -o ‰v. unikatŠ koji predstavqa unikat, jedini, jedinstven; supr. serijski, masovan (v.). unikum, -a m ‰lat. unicus jediniŠ ne{to jedinstveno u svojoj vrsti, retkost, nevi|enost, ~ega nema nigde. unilateralan, -lna, -lno ‰srlat. unilateralis, v. uni-, lat. latus stranaŠ jednostran, onaj koji ukqu~uje ili poga|a samo jednu stranu. unionizam, -zma m ‰nlat. unionismus, prema lat. unio zajednicaŠ 1. pol. te`wa za jedinstvom, za ujediwewem. 2. ist. u Hrvatskoj u XIX veku, politika koja je teìla uniji s Ma|arskom nasuprot Be~u. 3. te`wa ka sindikalnoj uniji, sindikalizam. unionist(a), -e m, mn. unionisti ‰v. unionizamŠ pristalica unionizma. unionisti~ki, -a, -o ‰v. unionizamŠ koji se odnosi na unionizam i unioniste. unipara, -e ` ‰nlat. unipara, v. uni-, lat. pario, parere roditiŠ èna koja je rodila samo jedno dete, jednorotkiwa. unipetalan, -lna, -lno ‰v. uni-, gr~. petalon laticaŠ bot. koji se sastoji od jedne jedine latice, jednolistan. unipolaran, -rna, -rno ‰nlat. unipolaris, v. uni-, -polaranŠ jednopolan, koji ima samo jedan pol. uniseks, -a m ‰engl. unisex, v. uni-, seksŠ izjedna~avawe polova u radu, izgledu, na~inu obla~ewa; ode}a ili frizura koju podjednako nose mu{karci i ène. unison, -a, -o ‰v. uni-, lat. sonus zvukŠ jednoglasan, koji se javqa i koji govori istovremeno sa nekim drugim; sloèn, saglasan.

unisono unisono pril. ‰ital. unisono, v. unisonŠ muz. istovremeno zvu~awe tonova jednake visine, a razli~ite boje, jednoglasno; istovremeno izvo|ewe tonova u razmaku oktave. 2. fig. slo`no, uglas, kao jedan. unitaran, -rna, -rno ‰nlat. unitarius od lat. unitas jedinstvoŠ jedinstven, sjediwen; kojim se upravqa iz jednog centra. unitarizam, -zma m ‰nlat. unitarismus, v. unitaranŠ te`wa za jedinstvenom i centralizovanom vla{}u; ograni~avawe ili odricawe autonomije i prava delova ili subjekata koji ~ine dràvu. unitarijanac, -nca m ‰engl. Unitarian, v. unitaranŠ rel. pripadnik protestantske struje koja veruje u jedinstvenog Boga, odbacuju}i sveto Trojstvo. unitarist(a), e m, mn. unitaristi ‰nlat. unitarius od lat. unitas jedinstvoŠ pristalica unitarizma (v.). unitaristi~ki, -a, -o ‰v. unitaranŠ koji se odnosi na unitarizam i unitariste. unitet, eta m ‰lat. unitas jedinstvoŠ jedinstvo, zajedni{tvo, jedinstvenost. unifikacija, -e ` ‰nlat. unificatio, v. unificiratiŠ svo|ewe na jedinstveni tip, normu, propis; ujedna~avawe, ujedna~ewe. unificirati, unificiram, 3. l. mn. unificiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. unificareŠ svesti, svoditi na jedinstvenu normu ili oblik, izjedna~i(va)ti, ujedna~i(va)ti. uniforma, -e `, gen. mn. uniformi ‰v. uniformanŠ slu`bena ode}a, obavezna za pripadnike odre|ene profesije ili organizacije (npr. za vojnike, policajce, èlezni~are). uniforman, -mna, -mno ‰kasnolat. uniformis, v. uni-, formaŠ jednoobrazan, nepromenqiv, uskla|en prema standardima, pravilima ili obrascima. uniformizam, -zma m ‰v. uniformanŠ te`wa da sve dràve ili crkve budu jednako ure|ene. uniformisati, uniformi{em svr{. i ‰nlat. uniformare, v. uniformanŠ 1. da(va)ti isti oblik, standardizovati. 2. obu}i, obla~iti u uniformu. nesvr{.

unca uniformist(a), -e m, mn. uniformisti ‰v. uniforman, uniformizamŠ pristalica ili sledbenik uniformizma. uniformnost, -i ` ‰v. uniformanŠ svojstvo onoga {to je uniformno, jednoobrazno, jednoliko. Unicef, -a m ‰skr. od engl. United Nations International Children’s Emergency FundŠ Me|unarodni fond Ujediwenih nacija za pomo} deci; up. UNICEF. unka{, -a m ‰tur. onkasŠ predwi uzdignuti deo sedla, predwe oblu~je, jabuka; up. arka{. Unktad, -a m ‰skr. od engl. United Nations Conference on Trade and DevelopmentŠ Konferencija Ujediwenih nacija za trgovinu i razvoj; up. UNCTAD. unkcija, -e ` ‰lat. unctio od unguere mazatiŠ 1. rel. pomazivawe, posve}ivawe; pomazawe kao obred posve}ewa ili le~ewa. 2. neob. preterana iskrenost ili èqa da se nekome ugodi; neiskrena qubaznost. UNMIK, -a m ‰skr. od engl. United Nations Mission in KosovoŠ voj. Me|unarodne snage za odràvawe mira na Kosovu i Metohiji. UNPROFOR, -a m ‰skr. od engl. United Nations Protection ForceŠ voj. Me|unarodne snage za suzbijawe rata i odràvawe mira u Bosni i Hercegovini (devedesetih godina HH veka). UNRA i Unra, -e ` ‰skr. od engl. United Nations Relief and Rehabilitation AdministrationŠ Uprava Ujediwenih nacija za pomo} i obnovu (1943–1949); up. UNRRA. unterok, -a m, mn. unteroci, gen. mn. unteroka ‰nem. UnterrockŠ deo ènske ode}e, podsukwa, dowa sukwa. unteroficir, -a m ‰nem. UnteroffizierŠ zast. podoficir. unterhaltovati (se), unterhaltujem (se) nesvr{. ‰v. unterhaltungŠ zast. zabavqati se. unterhaltung, -a m, mn. unterhaltunzi, gen. mn. unterhaltunga ‰nem. UnterhaltungŠ zast. zabava, razonoda. unterciger, -a m, gen. mn. untercigera ‰nem. Unterzeug, dijal. UnterzieherŠ zast. dowe toplo rubqe; mu{ke duga~ke ga}e. unca, -e, gen. mn. unci ‰lat. unciaŠ mera za teìnu; u SAD i Velikoj Britaniji iznosi 28,349 g (za droge i plemenite metale 31,103 g).

1301

uncija uncija v. unca. uncijala, -e ` ‰srlat. unciales (litterae), v. uncijalanŠ 1. starorimsko i starogr~ko pismo sa krupnim, zaobqenim slovima (na kamenim spomenicima). 2. zaobqeno pismo u latinskim rukopisima, u upotrebi od IV do VIII veka. uncijalan, -lna, -lno ‰lat., uncialis, od uncia u zna~ewu mere za duìnuŠ visok jedan palac (2,5 cm). y uncijalno pismo v. uncijala. uorta~iti se, uorta~im se svr{. ‰v. ortakŠ postati ortak, stupiti u ortakluk s nekim; udruìti se radi nekog posla. upani{ada, -e ` ‰sanskr. upani{adŠ ime mnogobrojnih indijskih rasprava o filozofskim i ritualnim temama, dodaci vedama koji obja{wavaju wihov smisao; najstarije poti~u iz IX pre n. e. uparkirati, uparkiram, 3. l. mn. uparkiraju svr{.. ‰v. parkiratiŠ 1. smestiti (automobil ili kakvo drugo vozilo) u odre|eni prostor, na odre|eno mesto. 2. uparkirati se voze}i automobil ili kakvo drugo vozilo smestiti se na odre|eno mesto. uparloìti se, uparloìm se svr{. ‰v. parlogŠ 1. postati zapu{ten, nekultivisan, neobra|en (o zemqi). 2. prepustiti se stagnaciji (v.), prestati se razvijati (o ~oveku). uperizacija, -e ` ‰poreklo nejasno: od u(ltra)- i p(ast)erizacijaŠ postupak sterilizacije (pasterizacije) mleka, kratkotrajnim grejawem na visokoj temperaturi. upumpavati, upumpavam, 3. l. mn. upumpavaju nesvr{. 1. ubacivati pumpaju}i (vazduh ili kakav drugi gas). 2. fam. ubacivati (nov~ana sredstva) u neki posao, obi~no nerentabilan. upumpati, upumpam svr{. ‰v. pumpaŠ 1. pumpaju}i ubaciti (vazduh ili kakav drugi gas). 2. fam. obi~no nerentabilan. fam. ubaciti (nov~ana sredstva) u neki posao, obi~no nerentabilan. ur, -a m ‰lat. urusŠ zool. prastari tur, divqe govedo (Bos primigenius). ura = hura (v.). uravnilovka, -e `, dat. uravnilovci ‰rus. uravnilovkaŠ sistem ujedna~enih plata, nezavisno od koli~ine i kvaliteta obavqenog posla. uragan, -a i uragan, -ana m, mn. uragani i uragani, gen. mn. uragana i uragana ‰fr. ouragan

1302

uranolit od {p. huracan, iz nekog od antilskih jezikaŠ vetar razorne snage, orkan, tropski ciklon. x uraganski. uralit, -a i uralit, -ita m, mn. uraliti i uraliti, gen. mn. uralita i uralita ‰Ural, planinski masiv u RusijiŠ 1. miner. vrsta sjajnog, crnozelenog amfibola. 2. kamena masa od azbesta, krede, stipse i silikona, sluì za oblagawe zidova ili pokrivawe krovova. uramiti, uramim svr{. ‰v. ramŠ staviti u ram, uokviriti. uramqivati, uramqujem nesvr{. ‰v. ramŠ stavqati u ram, uokviravati. uran v. uranijum. Uran, -ana m ‰gr~. ouranos neboŠ 1. mitol. Bog neba kod starih Grka, sin i mu` Geje, s kojom je izrodio Titane. 2. astron. sedma planeta, otkrivena 1781. god., po daqini od Sunca dolazi posle Saturna, po masi 14,6 puta ve}a od Zemqe. uranizam, -zma m ‰v. UranŠ psih. zast. pasivni oblik mu{ke homoseksualnosti. Uranija, -e ` ‰gr~. Urania, prema ouranos neboŠ mitol. jedna od devet muza, za{titnica astronomije, prikazuje se s globusom u ruci. uranijum, -a (i uranij, -a) m ‰nlat. uranium, prema gr~. ouranos neboŠ hem. hemijski element, redni broj 92, znak U: radioaktivan metal, sluì za izradu nuklearnog goriva; javqa se u dva izotopa, kao uranijum 238 i znatno re|i uranijum 235. uraninit, -a i uraninit, -ita m ‰nem. Uranin, v. uranijumŠ najva`nija uranska ruda, prete`no oksid urana; up. pehblenda. uranist(a), -e m, mn. uranisti ‰v. Uran, uranizamŠ zast. homoseksualac, pederast. urano- ‰gr~. ouranos neboŠ kao prvi deo re~i ozna~ava da se re~ odnosi na (a) nebo ili (b) nepce. uranografija, -e ` ‰v. urano-, -grafijaŠ astron. zast. nekada{wi naziv za opisivawe neba, sazve`|a. uranolatrija, -e ` ‰v. urano-, gr~. latreia oboàvaweŠ oboàvawe neba i zvezda. uranolit, -a i uranolit, -ita m ‰v. urano-, gr~. lithos kamenŠ kamen meteorskog porekla, meteorit.

uranologija uranologija, -e ` ‰v. urano-, -logijaŠ nauka o nebu i nebeskim telima uranomanija, -e ` ‰v. urano-, manijaŠ bolesno uverewe o sopstvenom boànskom, nebeskom poreklu. uranometrija, -e ` ‰v. urano- -metrijaŠ ‰v. urano-, -metrijaŠ merewe, premeravawe neba. uranoplastika, -e `, dat. uranoplastici ‰v. urano-, plastikaŠ med. ispravqawe anomalija na nepcu putem plasti~ne operacije. uranorafija, -e ` ‰v. urano-, gr~. rhaphia u{ivaweŠ med. hirur{ko za{ivawe nepca. uranoskop, -a m ‰v. urano-, -skopŠ dvogled za posmatrawe neba, nebeskog svoda. uranoshiza, -e ` ‰v. urano-, gr~. schisis rascepŠ med. uro|eni rascep gorweg nepca. urat, -ata m mn. urati, gen. mn. urata ‰gr~. ouron mokra}aŠ hem. so mokra}ne kiseline. uracil, -a m ‰gr~. ouron mokra}a, lat. acetum sir}eŠ hem. pirimidinska baza, sastavni deo ribonukleinske kiseline. urban, -a, -o ‰lat. urbanus gradski, prema urbs gradŠ koji sadrì svojstva kulturnog, socijalnog i organizovanog ìvota grada. y urbana legenda anegdota koja se prepri~ava po gradu o nekom neobi~nom ili sme{nom doga|aju koji se verovatno nikada nije dogodio. urbanizam, -zma m ‰v. urbanŠ 1. organizovani rad na ure|ivawu gradova i wihovom planskom razvoju. 2. lingv. re~, oblik ili konstrukcija tipi~na za govor gradskog stanovni{tva. urbanizacija, -e ` ‰v. urbanŠ proces stvarawa i {irewa gradova i pretvarawe seoskih podru~ja u grad; doseqavawe seoskog stanovni{tva u grad. urbanizovati, urbanizujem i urbanizovati, urbanizujem svr{. i nesvr{. ‰v. urbanŠ sprovesti, sprovoditi urbanizaciju, da(va)ti (~emu) gradske osobine. urbanist(a), -e m, mn. urbanisti (`. urbanistkiwa, -e) ‰v. urbanŠ stru~wak za urbanizam (1) (v.). urbanistika, -e `, dat. urbanistici ‰v. urbanŠ nauka koja se bavi planskim ure|ewem grada, u odnosu na wegove prakti~ne, higijenske, estetske i druge potrebe; up. urbanizam (1).

uremija urbanisti~ki, -a, -o ‰v. urbanŠ koji se odnosi na urbaniste i urbanizam. y urbanisti~ki plan ta~no predvi|en i osmi{qen proces urbanizacije. urbanost, -osti ` ‰v. urbanŠ svojstvo onoga {to je urbano. urbar, -ara m, mn. urbari, gen. mn. urbara ‰srlat. urbarium od nem. urbar obradivŠ ist. zbirka propisa kojima su u Hrvatskoj, Sloveniji i Vojvodini ure|ivani odnosi izme|u vlastelina i zavisnog seqaka. urbi et orbi v. urbi et orbi. urbicid, -a i urbicid, -ida m ‰lat. urbs grad, v. -cidŠ uni{tavawe materijalnog i duhovnog bogatstva i ìvota grada (ratnim dejstvima, prenaseqavawem, zaga|ivawem itd.). urbs eterna v. urbs aeterna. urgentan, -tna, -tno i urgentan, -tna, -tno ‰lat. urgens, v. urgiratiŠ koji ne trpi odlagawe, hitan, neodloàn. y urgentna medicina grana medicine specijalizovana za hitnu medicinsku pomo}. urgencija, -e ` ‰nlat. urgentia, v. urgiratiŠ upozoravawe na hitan slu~aj, poùrivawe, opomiwawe. urgirati, urgiram, 3. l. mn. urgiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. urgere navaqivati, silitiŠ (u)~initi da se ne{to hitno izvr{i, podsetiti, podse}ati na hitnost, poùri(va)ti. urdu, urdua m ‰hindu urdu, skr. od zaban-i-urdu jezik tabora, od pers. urdu tabor, logor, od tur. orduŠ jezik kojim se govori i pi{e u Pakistanu i severnoj Indiji, u osnovi isti kao hindi (v.), ali sa mnogo re~i arapskog i persijskog porekla, pisan arapskim slovima. urea, -ee i urea, -ee ` ‰nlat. urea od gr~. ouron mokra}aŠ hem. organsko jediwewe, nalazi se u mokra}i i drugim telesnim te~nostima, upotrebqava se kao ve{ta~ko |ubrivo i za proizvodwu sinteti~kih smola. ureziliti, urezilim svr{. ‰v. rezilitiŠ uvrediti, poniziti; osramotiti, obrukati. uremija, -e ` ‰nlat. uraemia, prema gr~. ouron mokra}a, v. -emijaŠ med. visoka koncentracija toksina u krvi, do koje dolazi usled nemo}i bubrega da putem mokra}e odstrane produkte metabolizma belan~evina.

1303

uretan uretan, -ana m ‰fr. urethaneŠ hem. ester karbaminske kiseline (farm. sredstvo protiv malignih oboqewa, citostatik). ureter, -a m ‰nlat. ureter od gr~. oureter od ourein mokritiŠ anat. mokra}ni kanal, mokra}ovod, koji sprovodi mokra}u od bubrega do be{ike. ureteralgija, -e ` ‰v. ureter, gr~. algos bolŠ med. bol u mokra}ovodu. ureteritis, -a m ‰nlat. ureteritis, prema v. ureter, -itisŠ upala uretera, mokra}ovoda. ureterolit, -ita m, mn. ureteroliti, gen. mn. ureterolita ‰v. ureter, gr~. lithos kamenŠ med. kamen u mokra}nom kanalu. ureterolitotomija, -e ` ‰v. ureter, gr~. lithos kamen, v. -tomijaŠ med. hirur{ko odstrawivawe kamenca iz mokra}nog kanala. ureterostenoza, -e ` ‰v. ureter, v. stenozaŠ med. suèwe mokra}nog kanala, ~e{}e se javqa kod mu{karaca, kao posledica zapaqewa ili veneri~nih bolesti. ureterostomija, -e ` ‰v. ureter, gr~. stoma ustaŠ med. hirur{ko stvarawe ve{ta~kog otvora kojim se mokra}a izbacuje direktno iz mokra}ovoda. ureterotomija, -e ` ‰v. ureter, v. -tomijaŠ med. rasecawe mokra}ovoda radi va|ewa kamen~i}a. uretra, -e i uretra, -e ` ‰gr~. ourethra od ourein mokritiŠ anat. mokra}na cev, kojom mokra}a oti~e iz be{ike. uretralgija, -e ` ‰v. uretra, gr~. algos bolŠ med. bol u mokra}noj cevi. uretralni, -lna, -lno ‰nlat. urethralis, v. uretraŠ med. koji pripada uretri, mokra}noj cevi. uretritis, -a m ‰v. uretra, -itisŠ med. zapaqewe uretre, mokra}ne cevi. uretrografija, -e ` ‰v. uretra, grafijaŠ med. rendgenska metoda prikazivawa uretre uz primenu kontrastnih sredstava. uretroskopija, -e ` ‰v. uretra, -skopijaŠ med. pregledawe uretre pomo}u endoskopa. ureus, -a m ‰gr~. ouraios repniŠ ist. um. kobra, egipatska sveta zmija; utisnuta na dijademu ili krunu boànstava i faraona, kao simbol vrhovne vlasti.

1304

urnebes -urija ‰lat. urina, gr~. ouron mokra}aŠ u medicini se odnosi na na~in i koli~inu mokrewa, odnosno na hemijski sastav mokra}e. Urija, -a m ‰hebr. UrijjahŠ mu` Vitsaveje (Batsebe), vojskovo|a cara Davida, koji ga je namerno poslao da pogine u bici da bi se potom oènio Vitsavejom (ÇÇ Sam. 11). urija, -e ` ‰tur. oruŠ pokr. ledina, pa{wak, livada uz reku. Urijel, -a m ‰hebr. Uriel, œsvetlost BogaŒŠ ime jednog od arhan|ela. urin, -ina m ‰lat. urinaŠ med. mokra}a. urinal, -ala m ‰nlat. urinale, v. urinŠ posuda od stakla, porcelana ili lima u koju nepokretni bolesnici mokre leè}i u krevetu, guska. urinarni, -a, -o ‰nlat. urinarius, v. urinŠ med. koji se odnosi na urin, mokra}ni. urinirati, uriniram, 3. l. mn. uriniraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. urinare, v. urinŠ mokriti, pomokriti se. urinometar, -tra m, mn. urinometri, gen. mn. urinometara ‰v. urin, -metarŠ med. sprava za merewe koli~ine mokra}e. urlap v. urlaub. urlator, -a m (` urlatorka, -e, dat. -ki) ‰ital. urlatore prema urlare vikati, galamitiŠ zast. peva~ koji urla umesto da peva, u stilu zabavne muzike 60-ih godina HH veka. urlaub, -a (uob. i urlap, -a) m pokr. zast. ‰nem. UrlaubŠ godi{wi odmor, odsustvo; vojni~ki dopust. urlauber, -a i urlauber, -a m ‰nem. UrlauberŠ voj. zast. vojnik na odsustvu. urma, -e `, gen. mn. urmi ‰tur. hurma od pers. hurmaŠ plod jedne vrste palme, datula (Phoenix dactylifera). urma{ica, -e ` ‰v. urmaŠ vrsta orijentalnog kola~a od testa s jajima i buterom, po obliku sli~an urmi, preliven ukuvanim {e}erom. urmet, -a m ‰tur. hurmet od ar. hurmaŠ pokr. ~ast, po{tovawe. urna, -e `, gen. mn. urni ‰lat. urnaŠ 1. posuda u obliku vaze, od mermera ili metala, u kojoj se drì pepeo pokojnika. 2. kr~ag za vodu, }up. urnebes, -a m ‰poreklo nejasnoŠ galama, buka, graja; nered, lom, uzbuna.

urnebesan urnebesan ‰v. urnebesŠ 1. veoma bu~an, gromoglasan. 2. zapawuju}i, senzacionalan. urnebesati, -am nesvr{. ‰v. urnebesŠ pokr. praviti urnebes, galamiti. urnebesnik, -a m, mn. urnebesnici, gen. mn. urnebesnika ‰v. urnebesŠ galamxija; onaj koji pravi nered. urnek, -a m, mn. urneci, gen. mn. urneka ‰tur. ornekŠ zast. 1. uzorak, mustra, obrazac; {ablon. 2. uzor; remek-delo. urnisati, urni{em svr{. ‰poreklo nejasnoŠ pokvariti; upropastiti, uni{titi, rasturiti. uro- ‰gr~. ouron mokra}aŠ kao prvi deo sloènice re~ koja je u vezi s mokra}om. urobilin, -ina m ‰nlat. urobilinum, v. uro-, bilis ù~Š fiziol. crvenomrka bojena materija u mokra}i. urobilinurija, -e ` ‰v. urobilin, gr~. ourein mokritiŠ med. pove}ano lu~ewe urobilina u mokra}i. uroboros, -a m ‰gr~. oura rep, boros pro`drqivŠ figura iz gr~ke mitologije koja prikazuje zmiju koja jede sopstveni rep i tako se pretvara u kolut; simbol ve~nosti. urogenitalan, -lna, -lna ‰v. uro-, v. genitalijeŠ med. koji se odnosi na mokra}ne i genitalne organe i wihovu funkciju. y urogenitalni trakt svi organi u slu`bi mokrewa i razmnoàvawa. urodinamika, -e `, dat. urodinamici ‰v. uro-, v. dinamikaŠ med. brzina i u~estalost isticawa urina kroz mokra}ni trakt. urolagnija, -e ` ‰v. uro-, lagneia telesno zadovoqstvoŠ psih. doìvqavawe seksualnog zadovoqstva u dodiru s mokra}om. urolit, -a i urolit, -ita m, mn. uroliti i uroliti, gen. mn. urolita i urolita ‰v. uro-, lithos kamenŠ med. mokra}ni kamen, kamenac u urinarnim organima. urolitijaza, -e ` ‰v. urolitŠ med. oboqewe od mokra}nog kamena. urolog, -a m, mn. urolozi, gen. mn. urologa ‰v. uro-, v. -logŠ lekar specijalista za urologiju. urologija, -e ` ‰v. uro-, v. -logijaŠ grana medicine koja prou~ava i le~i bolesti mokra}nih organa.

utamaniti urolo{ki, -a, -o ‰v. urologijaŠ koji se odnosi na urologe i urologiju. uropatija, -e ` ‰v. uro-, v. -patijaŠ med. svaka bolest urogenitalnog sistema. y opstrukcijska uropatija bolest mokra}nih kanala, nastaje zbog smetwe u isticawu mokra}e. uroskopija, -e ` ‰v. uro-, v. -skopijaŠ med. metod pregleda i ispitivawa mokra}e. urtikarija, -e ` ‰nlat. urticaria, prema lat. urtica koprivaŠ med. koprivwa~a, reakcija koè sa osipom i svrabom, usled alergije, preosetqivosti na lekove, hranu, fizi~ke faktore (hladno}a, toplota, pritisak) ili emocionalni stres. usta, -e m ‰tur. usta od pers. ustadŠ majstor, umetnik. ustaba{a, -e m ‰tur. usta bas›, v. usta, tur. bas glava, glavarŠ glavni majstor, stare{ina esnafa. ustilaginizam, -zma m ‰lat. ustilago snetŠ med. bolest koja nastaje kad deca jedu hleb i ka~amak od kukuruznog bra{na koji sadrì spore parazitske gqive Ustilago maidis. ustra, -e `, gen. mn. ustri ‰tur. ustraŠ britva. ustun, -a m, mn. -i ‰tur. ustunŠ dijakriti~ki znak u arapskom pismu koji ozna~ava kratko œeŒ. usul, -ula m, mn. usuli, gen. mn. usula ‰tur. usul od ar. asl (mn. usul) temeq, izvor, korenŠ pravilo, na~elo, red. usulane pril. ‰tur. asilane od ar. asil plemenita rodaŠ po pravilu, prema redu, pristojno, uqudno; razborito, razumno. ut m indekl. ‰po~etak latinskih stihova Ut queant laxis..., v. solmizacijaŠ muz. naziv prvog tona dijatonske lestvice, uobi~ajen u Italiji i Francuskoj: kod nas do. uta, -e ` ‰jap. utaŠ popularni oblik kratke pesme u Japanu. utabanati, utabanam svr{. ‰v. tabanŠ ugaziti, nabiti, poravniti tabanaju}i. utaboriti se podi}i {ator(e) za no}ewe, smestiti se na nekom mestu pod vedrim nebom, ulogoriti se. utaboriti, utaborim svr{. ‰v. taborŠ smestiti u tabor, ulogoriti. utamaniti, utamanim svr{. ‰v. tamanitiŠ potpuno uni{titi, istrebiti, zatrti.

1305

utana~iti utana~iti, utana~im i utana~iti, utana~im svr{. ‰u-, ma|. tanacs savetŠ ugovoriti pojedinosti, ta~no se dogovoriti. utenzilije, -ija ` mn. ‰lat. utensilia, prema uti koristiti seŠ stvari za upotrebu, pribor; sprave, oru|a, pomo}na sredstva; medicinski istrumenti. uterini, uterina m mn. ‰lat. uterini, v. uterusŠ polubra}a, polusestre, deca jedne majke a razli~itih o~eva. uterinski, -a, -o anat. koji se odnosi na uterus, uterusni. uterus, -a m ‰lat. uterusŠ anat. materica, unutra{wi organ ène u kojem se razvija plod. x uterusni. utija, e ` ‰tur. utuŠ pokr. pegla, zagrejano glatko gvo`|e za peglawe rubqa. utilizacija, -e ` ‰nlat. utilisatio, v. utilitaranŠ iskori{}avawe, kori{}ewe, upotreba. utilitaran, -rna, -rno ‰nlat. utilitarius prema lat. utilitas korist, utilis koristanŠ usmeren ka upotrebi, prakti~no koristan. utilitarac, -rca m, mn. utilitarci, gen. mn. utilitaraca ‰v. utilitaranŠ v. utilitarist(a). utilitarizam, -zma m ‰v. utilitaranŠ 1. te`wa za svrsishodno{}u, prete`no usmerewe na ostvarivawe prakti~ne koristi. 2. filoz. eti~ki pravac koji smatra da je svrha ~ove~jeg delawa korist i blagostawe, bilo pojedinca ili celine: osnovao ga je Xeremi Bentam (1748–1832). utilitarist(a), -e m, mn. utilitaristi ‰v. utilitaranŠ 1. onaj koji u svemu traì korist, koji je usmeren ka prakti~nim ciqevima. 2. filoz. sledbenik utilitarizma. utilitaristi~ki, -a, -o ‰v. utilitarizamŠ koji se odnosi na utilitarizam ili utilitariste. utilitarnost, -i ` ‰v. utilitaranŠ korisnost, probita~nost, upotrebqivost, svrsishodnost. utleisati, utlei{em svr{. i nesvr{. ‰tur. utlemekŠ pokr. (iz)gla~ati, (is)peglati. utopija, -e ` ‰Utopia, naslov fantasti~nog romana koji je 1516. napisao engleski dràvnik i humanist Tomas Mor, prema gr~. ou ne, to-

1306

ufurati pos mestoŠ 1. idealna zami{qena zemqa, zajednica u kojoj vladaju savr{eni dru{tveni odnosi, blagostawe i sre}a. 2. kwi`. roman ili poema koji opisuju idealnu dràvu ili idealno stawe. 3. svaki idealan, neostvarqiv vizionarski plan ili zamisao. utopijski, -a, -o ‰v. utopijaŠ koji je svojstven, koji pripada utopiji. y utopijski socijalizam marksisti~ki naziv za najranija socijalisti~ka u~ewa u XVIII i ranom XIX veku (Sen-Simon, Furije, Robert Oven). utopist(a), -e m, mn. utopisti ‰v. utopijaŠ stvaralac utopije, onaj koji se zanosi utopijom. y utopisti~ki. utrakvizam, -zma m ‰od lat. sub utraque specie, œu oba likaŒŠ rel. u~ewe i pokret unutar husitizma koje je zahtevalo da se i laicima daje euharistija u oba lika, kao hleb i kao vino. utrakvist(a), -e m, mn. utrakvisti ‰v. utrakvizamŠ pripadnik umerenog krila husitskog pokreta, pristalica utrakvizma. utrikulus, -a (utrikul, -a) m ‰lat. utriculusŠ 1. bot. me{~i}, mali meh (sa biqnim sokom). 2. anat. tanka kesica od membrana koja deluje s polukru`nim kanalima uha. u}ariti, u}arim svr{. ‰v. }arŠ izvu}i korist, ostvariti }ar; zaraditi. ufajditi (se), ufajdim se (se) svr{. ‰v. fajda, vajdaŠ okoristiti se, imati korist od ~ega. ufa~lovati, ufa~lujem svr{. ‰austr. nem. Fasche, Fatsche od ital. fascia povojŠ omotati, uviti, obaviti zavojem. ufiksati se, -am se svr{. ‰v. fiksati seŠ àrg. uzeti drogu, drogirati se. ufitiqiti, ufitiqim svr{. ‰u-, v. fitiqŠ 1. uvrnuti, usukati. 2. smr{ati, oslabiti, klonuti. UFO ‰v. UFOŠ neidentifikovani lete}i objekti, NLO. ufolog, -a m, mn. ufolozi, gen. mn. ufologa ‰v. UFO, -logŠ onaj koji se bavi prou~avawem neidentifikovanih lete}ih objekata. ufologija, -e ` ‰v. UFO, -logijaŠ izu~avawe neidentifikovanih lete}ih objekata. ufurati, ufuram, 3. l. mn. ufuraju svr{. ‰u-, v. furatiŠ 1. uvesti, ugurati. 2. ufurati se, ufuram se uvu}i se, neopaèno u}i, ugurati se.

u~i u~i, u~ija m ‰jap. uchi iznutraŠ u karateu, udarac otvorenom {akom koji samo tangencijalno dodiruje ciq, prete`no u glavu ili vrat protivnika; blokada koja se izvodi iznutra prema napoqe. U^K skr. ‰od alb. Ushtria Clirimtare e Kosoves Oslobodila~ka vojska KosovaŠ naziv paravojne oraganizacije kosmetskih Albanaca, koja se krajem XX i po~etkom XXI veka, teroristi~kim metodama i proterivawem nealbanskog stanovni{tva, borila za otcepqewe Kosova i Metohije od Srbije. u~kat prid. indekl. ‰tur. uckat od uc tri, kat spratŠ 1. trostruk, troredan. 2. trospratan. u~katica, -e, ` trospratna zgrada, trospratnica. u~kur, -a m, mn. -i, gen. mn. u~kura ‰tur. uckurŠ uzica, svitwak, traka, tanki pojas od platna kojim se na struku vezuju ga}e ili {alvare. u~tuglija, -e m ‰tur. uctuglu, prema uc tri, v. tugŠ ist. u Osmanlijskom carstvu pa{a sa tri tuga. u~urisati, u~uri{em svr{.‰tur. ucurmak pustiti u vazduh, odnetiŠ 1. sakriti, neprimetno odneti; ukrasti. 2. upropastiti. 3. izlagati, izvarati. u~urum, -a m mn. -i ‰tur. ucurumŠ ponor, strmina, strm i opasan put. uxera v. uxerica. uxerica, -e ` ‰tur. hucre od ar. hugra sobaŠ mala, niska tro{na ku}ica. u{altovati (se), -ujem (se) svr{. ‰nem. (ein)schaltenŠ uklopiti, ukqu~iti, spojiti, ukop~ati; uklopiti se u neku sredinu; prilagoditi se nekoj situaciji. u{an~iti (se), -im (se) svr{. ‰v. {anacŠ osigurati se {an~evima, utvrditi se; fig. zauzeti poziciju, slu`beni poloàj. u{i}ariti, u{i}arim svr{. ‰v. {i}ar, {i}aritiŠ izvu}i korist, okoristiti se (~ime).

u{ur u{nirati, u{niram, 3. l. mn. u{niraju svr{. ‰v. {niratiŠ {niraju}i uvezati; stegnuti. u{oriti, u{orim svr{. ‰v. {orŠ svrstati u red, planski izgraditi (naseqe, ku}e), prave}i ulice. u{parati, u{param, 3. l. mn. u{paraju svr{. ‰v. {paratiŠ u{tedeti. u{piciti, u{picim svr{. ‰v. {picŠ 1. napraviti {pic, u{iqiti. 2. u{piciti se omr{ati. u{pricati, u{pricam svr{. ‰v. {pricŠ ubrizgati, u{trcati; dati (putem injekcije). u{rafiti, u{rafim svr{. ‰v. {rafitiŠ zavrnuti {raf; u~vrstiti {rafom, zavrtwem. u{tekati, u{tekam svr{. ‰nem. (ein)steckenŠ hrv. 1. ukqu~iti (elektri~ni ure|aj), ukop~ati. 2. fig. fam. shvatiti, ukapirati. u{timovati, -ujem svr{. ‰v. {timovatiŠ 1. uskladiti, podesiti, usaglasiti. 2. v. na{timovati. u{tirkan, -a, -o ‰v. u{tirkatiŠ fig. krut, uko~en, u{togqen. u{tirkati, u{tirkam svr{. ‰v. {tirkatiŠ potopiti u rastvor {tirka. u{topati1, -am i u{topovati, u{topujem svr{. ‰v. {topati1Š sp. zaustaviti, smiriti loptu pod nogom. u{topati2, u{topam i u{topovati, u{topujem svr{. ‰v. {topati2Š zakrpiti. u{trb, -a m ‰rus. u{~erb {tetaŠ {teta, gubitak. y na u{topati na {tetu, na ra~un (~ega). u{trikati, u{trikam svr{. ‰v. {trikatiŠ uplesti, uneti {trikaju}i. u{ur, -a m, mn. u{uri, gen. mn. u{ura ‰tur. osur od pers. ’u{r desetinaŠ 1. deo bra{na koji se ostavqa mlinaru kao naknada za mlevewe, ujam. 2. vrsta poreza, desetak. y uzeo Bog u{ur od wega zast. Bog ga obeleìo manom, tj. nije pri ~istoj pameti.

1307

F fa s indekl. ‰v. solmizacijaŠ muz. ~etvrti ton solmizacije, nota F. fabijanac v. fabijevac. fabijanizam, -zma m ‰engl. Fabian Society, prema Kvintu Fabiju Maksimu, rimskom konzulu iz III veka pre n. e., nazvanom Cunctator (Oklevalo) zbog oprezne taktike kojom je pobedio HanibalaŠ soc. teorija o mirnom preobraàju kapitalizma u socijalizam koju su zastupale pristalice Fabijanskog dru{tva, britanske reformisti~ke organizacije osnovane 1884. godine. x fabijanski. fabijevac, -vca m = fabijanac, -nca m ‰v. fabijanizamŠ pristalica, sledbenik fabijanizma. fablio, -oa m ‰fr. fabliauŠ kwi`. pri~a u stihovima s po~etka francuske sredwovekovne wièvnosti. fabrika, -e `, dat. i lok. fabrici ‰fr. fabrique od lat. fabrica, prema fabricare izraditi, spravqatiŠ preduze}e s ve}im brojem radnika u kome se proizvodwa odnosno prerada sirovina obavqa serijski, uz primenu moderne tehnike. fabrikant, -a m, gen. mn. fabrikanata (`. fabrikantkiwa, -e) ‰nem. Fabrikant, v. fabrikaŠ 1. vlasnik fabrike. 2. proizvo|a~ fabri~ke robe. x fabrikantski. fabrikat, -ata m ‰nem. Fabrikat od lat. fabricatum, v. fabrikovatiŠ dovr{en, gotov industrijski proizvod (za razliku od polufabrikata). fabrikacija, -e ` ‰lat. fabricatioŠ 1. fabri~ka proizvodwa, proizvodwa robe u velikim koli~inama. 2. ve{ta~ka proizvodwa onoga

1308

{to bi trebalo da bude prirodno (npr. rakije). 3. fig. izmi{qawe, krivotvorewe ~iwenica. fabrikovati, fabrikujem svr{. i nesvr{. ‰lat. fabricareŠ 1. proizvesti, proizvoditi industrijskim putem; proizvoditi u velikoj koli~ini. 2. ve{ta~ki proizvesti, proizvoditi ne{to {to bi moralo biti prirodno. 3. izmi{qati, krivotvoriti (~iwenice). fabri~ki, -a, -o ‰v. fabrikaŠ koji se odnosi na fabriku; koji pripada fabrici; izra|en, proizveden u fabrici. fabula, -e ` ‰lat. fabula pri~aŠ 1. kwi`. sadràj radwe u kwièvnom delu. 2. kwi`. basna. 3. izmi{qena pri~a o nekom doga|aju. fabulativan, -vna, -vno ‰v. fabulaŠ kwi`. koji se odnosi na fabulu; koji predstavqa izmi{qenu pri~u. fabulator, -a m ‰lat. fabulator, v. fabulisatiŠ onaj koji izmi{qa qude i doga|aje; pripoveda~. fabulisati, fabuli{em svr{. i nesvr{. ‰lat. fabulari pri~atiŠ 1. (iz)graditi, razvi(ja)ti fabulu kwièvnog dela. 2. izmisliti, izmi{qati. fabulist(a), -e m, mn. fabulisti ‰nlat. fabulista, v. fabulaŠ 1. basnopisac. 2. v. fabulator. fabulozan, -zna, -zno ‰lat. fabulosus v. fabulaŠ koji je kao u bajci, basnoslovan; ~udan, neobi~an, neverovatan. favela, -e ` ‰port. favelaŠ sirotiwski kvart u velikim gradovima Latinske Amerike, pre svega u Brazilu. favorizovati, favorizujem svr{. i nesvr{. ‰fr. favoriser, prema lat. favor dobra voqa, sklonostŠ 1. da(va)ti kome prednost stavqaju}i ga u

favorit povoqniji poloàj u odnosu na druge. 2. biti sklon kome ili ~emu odobravaju}i, ~esto nekriti~no, wegove postupke, misli, ideje i sl. 3. (za){tititi (nekoga, ne{to), olak{a(va)ti (kome, ~emu). favorit, -ita i favorit, -a m ‰ital. favorito od favorire prema lat. favor dobra voqa, sklonostŠ 1. miqenik, {ti}enik neke uticajne ili mo}ne osobe. 2. onaj koji ima najve}e izglede za pobedu (u sportu, na izborima, u raznim vrstama takmi~ewa); supr. autsajder. favoritizam, -zma m ‰v. favoritŠ 1. proteìrawe favorita (1); sistem zasnovan na favoritima (1). 2. pristrasnost, naklowenost. favoritkiwa, -e ` ‰v. favoritŠ 1. ènska osoba favorit (1, 2). 2. ist. miqenica (neke mo}ne osobe). favus, -a m ‰lat. favus sa}eŠ med. gqivi~no oboqewe, kraste na koì glave, strup. -fag, -fagija ‰gr~. -phagos koji jede; -phagia jedeweŠ kao drugi deo sloènice zna~i da se re~ odnosi na jedewe, gutawe, pro`dirawe. fagedena, -e ` ‰gr~. phagedaina rak-rana, prema phagein izjestiŠ med. te{ko oboqewe pra}eno razjedawem tkiva; grizlica. fagedeni~an, -~na, -~no ‰gr~. phagedainikos, v. fagedenaŠ koji razjeda, nagriza. fago- ‰gr~. phagein jestiŠ kao prvi deo re~i zna~i koji jede, koji pro`dire. fagot, -a m ‰nem. Fagott, ital. fagottoŠ muz. drveni duva~ki instrument dubokog tona, s dvostrukim jezi~kom na kraju povijene metalne cev~ice. fagotist(a), -e m, mn. fagotisti ‰ital. fagottista, v. fagotŠ muz. onaj koji svira u fagot. fagociti, fagocita m mn. ‰v. fago-, -cit(i)Š biol. }elije koje uni{tavaju bakterije i druge strane ~estice u organizmu, npr. leukociti. fagocitoza, -e ` ‰v. fagociti, -ozaŠ biol. proces pri kome fagociti razaraju i uni{tavaju bakterije i druga strana tela u organizmu. fad prid. indekl. ‰fr. fadeŠ dosadan, jednoli~an, bqutav. fado, -a m ‰port. fado, prvobitno œsudbinaŒŠ muz. portugalska narodna pesma setnog sadràja, ob. uz pratwu dveju ili vi{e gitara.

fazilet faeton, -ona m ‰fr. phaeton od gr~. PhaethonŠ 1. visoka, laka ko~ija bez krova. 2. starinski automobil bez krova. 3. zool. tropska ptica pliva~ica s dugim kqunom (Phaethon). Faeton, -ona m ‰gr~. PhaethonŠ mitol. sin Helija, starogr~kog boga sunca, koji je poku{ao da leti po nebu kolima svoga oca, zbog ~ega ga je Zevs ubio muwom. faòl, -ola m ‰venec. fasolo, ital. fagiolo pasuqŠ pokr. pasuq, grah. faza, -e ` ‰gr~. phasis pojavqivaweŠ 1. deo razvojnog ciklusa, razvojni stepen, stadijum, etapa. 2. fiz. stawe oscilacije u odre|enom trenutku iskazano odre|enom veli~inom. 3. elektr. vod kroz koji te~e naizmeni~na struja. 4. astr. mena Meseca ili planeta najbliìh Suncu uslovqena wihovim poloàjem. 5. biol. stadijum u procesu deobe }elija. y prelazna faza stawe ili vreme izme|u dva razdobqa, me|ustawe. -faza, -fazan ‰gr~. phasis pojavqivaweŠ kao drugi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na fazu, razvojni stepen, razdobqe. fazan, -ana m ‰nem. Fasan od lat. phasianus od gr~. phasianos (ornis) ptica s reke Fazis u KolhidiŠ zool. svaka od ptica iz porodice Phasianidae, obi~no s dugim repom i rasko{nim perjem. x fazanov i fazanski. fazanerija, -e ` ‰v. fazanŠ mesto, obi~no ogra|eni prostor, na kome se uzgajaju fazani i druga srodna divqa~ (jarebice, prepelice). fazenda, -e ` ‰port. fazenda od lat. faciendaŠ naziv za veliko imawe u Brazilu; up. hacijenda. fazer, -era m ‰fr. phaseur, v. fazaŠ onaj koji crta pojedine faze pokreta u izradi animiranog filma. fazi prid. indekl. ‰engl. fuzzy zamagqen, mutanŠ u: y fazi logika vrsta logike u kojoj se, umesto iskqu~ivog suprotstavqawa ta~nog i neta~nog, uzimaju i prelazne vrednosti; koristi se prvenstveno u kompjuterskim istraìvawima i simulacijama. -fazija, -fazi~an ‰gr~. phasis govorŠ kao drugi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na govor. fazilet, -a m ‰tur. fazilet od ar. fadilaŠ pokr. pozitivna osobina, odlika, vrlina.

1309

faks2

fazla fazla, -e ` ‰tur. fazla od ar. fadlaŠ pokr. koli~ina koja pretekne, vi{ak. fazni, -a, -o ‰v. fazaŠ koji se odnosi na fazu. fazometar, -tra m ‰v. faza, -metarŠ 1. elektr. naprava za merewe razlike u fazi dveju elektri~nih periodi~nih pojava. 2. tehn. prijemnik na brodu za odre|ivawe linije kretawa. fazon, -ona m ‰fr. facon na~inŠ 1. kroj (odevnog predmeta); oblik, forma. 2. àrg. dosetka, {tos, trik (dobar ti je ovaj ‹). fazonirati, fazoniram, 3. l. mn. fazoniraju svr{. i nesvr{. ‰fr. faconnerŠ da(va)ti (naro~ito odevnim predmetima) oblik, formu, uobli~iti, uobli~avati. fazotron, -a m ‰v. faza, -tronŠ fiz. akcelerator koji koristi vremenski nepromenqivo magnetsko poqe. fajans, -a m ‰fr. faience od Faenza, grad u severnoj ItalijiŠ vrsta porozne keramike, s prirodnom bojom od ùte do crvene, pokrivene slojem emajla. fajberglas v. fiberglas. fajda, -e (vajda, -e) ` ‰tur. fayda od ar. fa’idaŠ korist, dobit. z (od toga) nema fajde (vajde) slaba korist (od toga), uzaludno je. fajdeli prid. indekl. ‰tur. faydal›, v. fajdaŠ pokr. koji dobro sluì za odre|enu svrhu, koristan. fajdisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰v. fajdaŠ biti koristan, probita~an; doneti, donositi dobitak. fajer ‰nem. Feuer vatraŠ zast. 1. voj. naredba œpali!Œ. 2. vrsta igre kartama. x di}i fajer, sasuti fajer po~eti grditi (koga); izvikati se (na koga). fajercajg, -a m ‰nem. Feuerzeug od Feuer vatra, Zeug priborŠ xepni upaqa~. fajercange, fajercangi ` mn. ‰nem. Feuerzange od Feuer vatra, Zange kle{taŠ 1. zan. kova~ka kle{ta za va|ewe uàrenog gvo`|a iz vatre. 2. ma{ice; vatraq. fajl, -a m, mn. fajlovi ‰engl. file dosjeŠ ra~. skup podataka o odre|enoj temi sa~uvanih u kompjuteru pod zajedni~kim imenom, datoteka. fajlovati, fajlujem svr{. i nesvr{. ‰v. fajlŠ ra~. 1. uneti u fajl. 2. otvoriti, otvarati novi fajl.

1310

fajn prid. indekl. i pril. ‰nem. feinŠ àrg. 1. prid. fin, dobar (‹ obrada, ‹ vino). 2. (kao pril.) dobro, fino, precizno, kako vaqa (bilo je ‹, ura|eno ‹). fajnal-for, -a m ‰engl. final four posledwa ~etiriŠ sp. zavr{ni turnir ~etiri tima (u ko{arci, odbojci, vaterpolu i dr.) koji se igra po sistemu eliminacija. fajn{meker, -a m ‰nem. FeinschmeckerŠ 1. sladokusac, gurman. 2. onaj koji uìva u lepom odevawu, dobrom dru{tvu i sl. fajront, -a m ‰nem. FeierabendŠ kraj radnog vremena u kafani, bifeu itd. fajtati, fajtam = fajhtati, fajhtam (i fajhtovati, fajhtujem) nesvr{. ‰nem. feuchtenŠ vlaìti rubqe pre peglawa. fajter, -a m ‰engl. fighterŠ 1. sp. onaj koji je izrazito borben, ofanzivan u borbi, npr. bokser. 2. onaj koji je borben u ìvotu. fajhtati (i fajhtovati) = fajtati (v.). fakat, -kta m, mn. fakti i fakta, gen. mn. fakata ‰lat. factum u~iweno, od facere ~initiŠ ~iwenica, istinit doga|aj, ta~an podatak. fakin, -ina m ‰ital. facchinoŠ mangup, deran. x fakinov, fakinski. fakir, -ira m ‰tur. fakir od ar. faqir siromahŠ 1. indijski ili islamski asketa koji, usavr{avaju}i odre|enu ve{tinu, predaju}i se odre|enom u~ewu, ovladava svojim telom i wegovim pokretima. 2. onaj koji izvodi razne ve{tine po va{arima i cirkusima. x fakirov, fakirski. fakirizam, -zma m ‰v. fakirŠ 1. skup fakirskih ve{tina. 2. bolesno stawe uìvawa u samomu~ewu, vrsta mazohizma. fakoidan, -dna, -dno ‰gr~. phakos so~ivo, v. -oidanŠ koji ima oblik so~iva. fakopatija, -e ` ‰gr~. phakos so~ivo, v. -patijaŠ med. upala o~nog so~iva. fakoskop, -a m ‰gr~. phakos so~ivo, v. -skopŠ sprava pomo}u koje se meri prilagodqivost o~nog so~iva.

med.

faks1, -a m, mn. faksovi ‰engl. fax od facsimile, v. faksimilŠ 1. skr. telefaks. 2. dopis ili pisani dokument koji se {aqe telefaksom. faks2, -a m ‰v. fakultetŠ àrg. fakultet.

faksimil faksimil, -a i faksimil, -ila m ‰lat. fac simile u~ini sli~noŠ 1. verna kopija rukopisa, slike, crteà i sl. 2. pe~at na kome je ugraviran ne~iji potpis. x faksimilski. faksirati, faksiram, 3. l. mn. faksiraju svr{. i nesvr{. ‰v. faks1Š (po)slati faksom. fakt v. fakat. faktitivan, -vna, -vno ‰fr. factitif, v. fakatŠ koji uzrokuje, proizvodi neku radwu, neko delawe. y faktitivni glagoli gram. glagoli kojima se iskazuje radwa ~ije vr{ewe ne{to prouzrokuje (npr. zasmejati, rastuìti). fakticitet, -eta m ‰nem. Faktizitat, v. fakatŠ zbir, ukupnost fakata, ~iweni~no stawe. fakti~an, -~na, -~no i fakti~ki, -a, -o ‰v. fakatŠ zasnovan na faktima, ~iwenicama, ~iweni~ni, stvarni. fakti~nost, -osti ` ‰v. fakatŠ svojstvo ne~ega {to je fakti~no, zasnovanost na faktima, ~iwenicama. faktograf, -a m ‰v. fakat, -grafŠ onaj koji se bavi faktografijom. faktografija, -e ` ‰v. fakat, -grafijaŠ pisawe ili izlagawe koje se zasniva iskqu~ivo na ~iwenicama, bez wihove analize, povezivawa, izvo|ewa odre|enih zakqu~aka i sl. x faktografski. faktor, -a m ‰lat. factor odŠ 1. ~inilac, pokreta~ka snaga, uzrok (~ega). 2. mat. broj koji se mnoì s drugim brojem. 3. va`na li~nost koja o ne~emu odlu~uje. 4. zast. posrednik, zastupnik, agent u finansijskom poslovawu. 5. zast. poslovo|a u grafi~kom ili {tamparskom pogonu. faktorija i faktorija, -e ` ‰srlat. factoria prema facere ~initiŠ trg. ist. 1. trgova~ko naseqe koje su formirali evropski trgovci u kolonijalnim zemqama. 2. mesto robne razmene. faktorijel, -a m ‰fr. factoriel, v. faktorŠ mat. proizvod svih uzastopnih prirodnih brojeva od 1 do n (npr. faktorijel 5 iznosi 1 × 2 × 3 × 4 × 5 = 120). faktoring, -a m, mn. faktorinzi ‰engl. factoringŠ trg. prav. ugovor u spoqnoj trgovini izme|u prodavca, kupca i tre}eg lica koje se obavezuje da prodavcu, izvozniku robe isplati po-

-fakcija traìvawa od kupca, kao oblik kratkoro~nog finansirawa kupaca u spoqnoj trgovini. faktorski, -a, -o ‰v. faktorŠ ob. u: y faktorski tro{ak ekon. ukupna vrednost svih elemenata koji moraju biti ura~unati u cenu jednog proizvoda (plate, zemqi{na renta, kamate za utro{eni kapital, preduzima~ki profit i sl.). faktotum, -a m ‰lat. fac totum u~ini sveŠ osoba koja u dru{tvu, preduze}u i sl. obavqa najrazli~itije mogu}e poslove, stru~wak za sve. faktura, -e ` ‰lat. factura prema facere ~initiŠ 1. trg. ra~un s podacima o prodatoj robi ili pruènoj usluzi. 2. um. na~in izrade nekog umetni~kog dela; skup tehni~kih pojedinosti o izgledu, sastavu, materijalu i sl. fakturisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. fakturaŠ trg. izda(va)ti fakturu (1); (na)platiti, (na)pla}ivati putem fakture (1). fakturni, -a, -o ‰v. fakturaŠ koji se odnosi na fakturu (1). y fakturna cena cena robe ili usluge data u fakturi (1), ra~unu. fakule, fakula ` mn. ‰lat. facula bakqa, lu~Š astr. svetla mesta oko Sun~evih pega. fakultativan, -vna, -vno ‰nlat. facultativusŠ koji se moè birati, izborni; neobavezan. fakultativnost, -i ` ‰v. fakultativanŠ svojstvo onoga {to je fakultativno, mogu}nost slobodnog izbora; neobaveznost. fakultet, -eta m ‰nem. Fakultat od lat. facultas sposobnost, mo}Š visoko{kolska obrazovna institucija odre|ene struke, deo univerziteta. fakultetlija, -e ` ‰v. fakultetŠ fam. onaj koji je zavr{io fakultet, koji ima fakultetsko obrazovawe. fakultetski, -a, -o ‰v. fakultetŠ 1. koji se odnosi na fakultet, koji pripada fakultetu. 2. koji se sti~e na fakultetu (diploma, obrazovawe). fakcija, -e `, gen. mn. fakcija ‰engl. faction, ukr{tawem od fact i fiction, v. fikcijaŠ kwi`. narativna proza zasnovana na stvarnim doga|ajima, dokumentarna kwièvnost. -fakcija ‰lat. -factio od facere ~initiŠ kao drugi deo re~i upu}uje na ne{to {to nastaje, {to postaje, {to sti~e osobinu iskazanu prvim delom.

1311

fal fal, -a m ‰tur. fal od ar. f’al slutwa, znameweŠ pokr. proricawe, vra~awe, gatawe. falake, falaka `, mn. ‰tur. falaka od ar. falaq kladaŠ ist. balvani za koje se privezuju noge krivca kojeg za kaznu {ibaju po tabanima. falanga, -e `, dat. i lok. falangi ‰gr~. phalanx bojni redŠ 1. ist. tesno zbijena pe{adijska formacija, naoruàna dugim kopqima, u staroj Gr~koj. 2. radni~ko udruèwe zasnovano na utopisti~kom u~ewu [arla Furijea iz prve polovine HÇH veka koje se temeqi na ukidawu socijalnih razlika izme|u sela i grada. 3. ist. fa{isti~ki pokret u [paniji, osnovao ga je Primo de Rivera 1933. god. a reorganizovao ga general Franko 1937. 4. anat. ~lanci prstiju, kosti od kojih se sastoje prsti na rukama i nogama. falangist(a), -e m, mn. falangisti ‰v. falangaŠ ~lan falange (3). x falangisti~ki. falanster, -a m ‰fr. phalanstere, prema phalan(ge) i (mona)stereŠ ist. u furijerizmu, gra|evina za kolektivni ìvot pripadnika falange (2) (v.), u kojoj je trebalo da stanuje do 1.600 qudi. falat, -a m ‰ma|. falatŠ pokr. komad, zalogaj. falatati, falatam nesvr{. ‰v. falatŠ pokr. 1. pohlepno jesti, gutati (velike zalogaje). 2. se}i, rezati na velike komade. 3. mnogo govoriti, brbqati, torokati. falafel, -a m ‰ar. filfil biberŠ kulin. mala prènica od mlevenog nauta i boba, ili pirin~a, s dodatkom za~ina, œbiberwa~aŒ. falacija, -e ` ‰lat. fallacia prevaraŠ 1. log. gre{ka u zakqu~ivawu do koje je do{lo slu~ajno ili namerno. 2. med. halucinacija (v.), iluzija (v.). falda v. falta. faldistorijum, -a (i faldistorij, -ija) m ‰srlat. faldistorium od frana~kog faldistolŠ ist. stolica na sklapawe. faletarka, -e `, gen. mn. faletarki ‰v. faletatiŠ pokr. ènska osoba koja faleta, predskazuje budu}nost, gatara, vra~ara. faletati, faletam nesvr{. ‰tur. fal atmakŠ pokr. predskazivati budu}nost, gatati, vra~ati. falexija, -e m ‰tur. falyac›, v. faqaŠ zast. majstor koji izra|uje pu{ke, pu{kar. falzet v. falset.

1312

falocentrizam falzifikat, falzifikovati v. falsifikat, falsifikovati. faliment, -a m ‰ital. fallimentoŠ pokr. bankrot, ste~aj. falinga v. falinka. falinka, -e (falinga, -e) ` ‰v. faliti1Š 1. gre{ka, nedostatak, feler (u robi). 2. telesni nedostatak, mana. falirati, faliram, 3. l. mn. faliraju svr{. i nesvr{. ‰ital. fallireŠ zast. bankrotirati, pasti, padati pod ste~aj. faliti1, falim nesvr{. ‰nem. dijal. fahlen, stand. fehlenŠ 1. nedostajati, mawkati. 2. ne biti prisutan. z fali mu daska u glavi kaè se za onoga s kojim ne{to nije u redu, koji je blesast, {a{av, }aknut. faliti2, falim svr{. ‰ital. fallireŠ pokr. pogre{iti, proma{iti. fali~an, -~na, -~no ‰nem. falschŠ 1. koji se izdaje za ono {to nije, koji se la`no predstavqa. 2. neiskren, dvoli~an. 3. nepotpun. 4. koji se lako kvari; koji je sa gre{kom (o robi). 5. koji ima neku telesnu manu. fali~ki, -a, -o ‰nlat. phallicus, v. falusŠ koji se odnosi na falus, falusni. fali~nost, -osti ` ‰v. fali~anŠ osobina, svojstvo onoga koji je fali~an, onoga {to je fali~no. fali{an v. fali~an. falkon, -ona m ‰ital. falcone sokoŠ voj. ist. vrsta malog topa na |ulad. falokrat, -a i falokrata, -e m, mn. falokrati ‰v. falokratijaŠ pripadnik falokratije. falokratija, -e ` ‰gr~. phallos falus, v. -kratijaŠ u feministi~kom pokretu, u govoru feministkiwa, prevlast, nadmo} mu{karaca u javnom ìvotu. x falokratski. falos i falos v. falus. falot, -a m ‰austr. nem. FallottŠ lakomislena, nestalna osoba; nevaqalac, huqa; danguba, besposli~ar. falocentrizam, -zma m ‰v. falus, centarŠ sklonost da se qudsko dru{tvo i kultura posmatraju iskqu~ivo s mu{kog stanovi{ta. x falocentri~an.

falset falset, -a m ‰ital. falsettoŠ muz. visoki ton mu{kog glasa koji bojom i visinom opona{a ènski glas, a dobija se naro~itom tehnikom pevawa pri ~emu glas ide iznad prirodnog registra tonova za mu{ki glas. falsetirati, falsetiram, 3. l. mn. falsetiraju nesvr{. ‰v. falsetŠ muz. pevati u falsetu. falsetist(a), -e m, mn. falsetisti ‰v. falsetŠ muz. peva~ koji peva, izvodi falset. falsifikat, -a ta m ‰lat. falsificatum, v. falsifikovatiŠ 1. la`ni proizvod, kopija nekog vrednog predmeta, krivotvorina. 2. dokument, isprava i sl. s la`nim podacima. falsifikator, -a m ‰nlat. falsificator, v. falsifikovatiŠ onaj koji izra|uje falsifikate, krivotvoriteq. x falsifikatorski. falsifikacija, -e ` ‰nlat. falsificatio, v. falsifikovatiŠ 1. davawe la`nog, neistinitog iskaza o nekom doga|aju. 2. izrada falsifikata, krivotvorewe. 3. log. dokazivawe neistinitosti neke tvrdwe. falsifikovati, falsifikujem svr{. i nesvr{. ‰lat. falsificare od falsus laàn, -ficare = facere ~initiŠ 1. (na)praviti falsifikat, krivotvoriti. 2. da(va)ti laàn, neistinit iskaz o nekom doga|aju. 3. log. dokaz(iv)ati neistinitost neke tvrdwe, navode}i primere za koje ona ne vaì. falso bordone ‰ital. falso bordone, fr. faux bourdon, v. burdonŠ muz. vrsta vi{eglasja, uglavnom u XV i XVI veku, u kome su melodiju pratila dva glasa na odstojawu kvarte i sekste. Falstaf, -a m ‰engl. FalstaffŠ debeli pro`drqivac, pijanica i hvalisavac iz [ekspirovih komada Henri IV i Vesele ène vindzorske. falta, -e ` ‰nem. FalteŠ nabor na ode}i. faltati, faltam nesvr{. ‰nem. falten, v. faltaŠ praviti nabore, falte na ode}i; plisirati. falun gong, -a m ‰kin. falun gongŠ masovni duhovni pokret, kult koji je u Kini 1992. godine osnovao Li Hong|i, zasnovan na budizmu, taoizmu, konfucijanizmu i kineskoj tradiciji, a koji su vlasti vi{e puta zabrawivale. falus, -a i falus, -a m ‰gr~. phallosŠ 1. mu{ki polni organ, ob. u erekciji. 2. simbol

famulus plodnosti u staroj Gr~koj i u primitivnim religijama. x falusni i falusni. falc, -a m, mn. falcovi ‰nem. FalzŠ tehn. spoj metalnih ili papirnih (u {tamparstvu) povr{ina wihovim preklapawem i presavijawem, preklopni spoj, pregib. falcovati, -ujem ‰nem. falzenŠ tehn. ma{inski presavijati i preklapati na odre|enim mestima (npr. papir u kwigoveznici ili metalne delove automobila i sl.). fal{ prid. indekl. ‰nem. falschŠ 1. laàn, krivotvoren. 2. nepravilan, pogre{an. 3. muz. vi{i ili niì od propisane visine tona. fal{irati, fal{iram, 3. l. mn. fal{iraju svr{. i nesvr{. ‰v. fal{Š muz. (ot)pevati ili (od)svirati na pogre{an na~in, fal{. fal{-{piler, -a m ‰nem. Falschspieler, v. fal{, Spieler igra~Š onaj koji vara u kartawu. faqa, -e ` ‰tur. falya od ital. fagliaŠ otvor na starinskoj pu{ci kroz koji se sipao barut. fama, -e ` ‰lat. famaŠ govorkawe, glasina; mi{qewe na osnovu glasina; reputacija. familija, -e ` ‰lat. familiaŠ 1. zajednica roditeqa i wihove dece, porodica. 2. sva rodbina (babe, dede, stri~evi, tetke, ujaci i sl.), {ira porodica. familijaran, -rna, -rno ‰lat. familiaris, v. familijaŠ 1. koji voli familiju, porodicu, koji polaè na familiju. 2. neusiqen u opho|ewu, prisan, blizak. 3. lingv. koji se upotrebqava u obi~nom govoru, razgovorni, kolokvijalan. familijarizovati, familijarizujem svr{. i nesvr{. ‰fr. familiariser, v. familijaŠ 1. (u)~initi familijarnim, ro|a~kim. 2. familijarizovati se upoznati se, zbliìti se, sroditi se (s kim ili ~im). familijarnost, -i ` ‰v. familijaranŠ 1. svojstvo, osobina onoga koji je familijaran, onoga {to je familijarno. 2. prisno, familijarno opho|ewe (npr. s kolegama na poslu). famozan, -zna, -zno ‰lat. famosus, v. famaŠ 1. o kome se mnogo govori, ~uven, slavan, op{tepoznat. 2. izvikan, notoran; ozlogla{en. famulus, -a m ‰lat. famulusŠ 1. ku}ni sluga. 2. {kolski posluìteq.

1313

fan fan, -a m = fen3, -a m ‰kin.Š kineska mera za duìnu (0,358 m). fan, -a m, mn. fanovi ‰amer. engl. fan, skr. od fanaticŠ 1. strastveni, fanati~ni navija~ (sportskog kluba); oboàvalac (slavne li~nosti); pobornik (sportske discipline, vrste muzike, vrste zabave i sl.). -fan, -fanija ‰gr~. -phanes, -phania, prema phainein pojavqivati (se), pokazivati (se)Š kao drugi deo re~i zna~i javqawe, pojavqivawe, pokazivawe. fanal, -ala m ‰ital. fanaleŠ pokr. 1. svetionik za orijentaciju brodova i regulisawe plovidbe. 2. svetlo, fewer na brodu. 3. signal vatrom, dimom ili svetlo{}u uop{te. fanariot, -a m ‰ngr~. mn. phanariotes, prema carigradskom kvartu FanarŠ ist. uticajan i bogat Grk iz Fanara koji je u vreme Turskog carstva obavqao visoke crkvene i svetovne du`nosti me|u pravoslavnim stanovni{tvom. x fanariotski. fanatizam, -zma m ‰v. fanatikŠ zanesenost, zalu|enost nekom idejom ili osobom; zadrtost, zatucanost. fanatizovati, fanatizujem svr{. i nesvr{. ‰v. fanatikŠ (u)~initi fanati~nim, podsta}i, podsticati na fanatizam. fanatik, -a m, mn. fanatici ‰lat. fanaticus koji pripada hramu, prema fanum hramŠ 1. onaj koji je zanesen, zalu|en nekom idejom ili osobom. 2. onaj koji se izuzetno predano bavi nekim poslom. fanati~an, -~na, -~no = fanati~ki, -a, -o ‰v. fanatikŠ koji je obuzet fanatizmom, koji je zanesen, zalu|en ne~im ili nekim; odu{evqen, strastven; koji je nastao iz fanatizma. fanati~ki = fanati~an (v.). fandango, -a m ‰{p. fandangoŠ muz. brzi {panski narodni ples u parovima pra}en kastawetama. fanerogame, fanerogama ` mn. ‰nlat. phanerogamus od gr~. phaneros vidqiv, o~igledan, gamos svadba, brakŠ bot. biqke cvetono{e s vidqivim polnim organima. fanzin, -ina m ‰engl. fanzine od fan + (maga)zineŠ ~asopis posve}en nekoj temi (nau~na fantastika, neka muzi~ka grupa i sl.) koji pri-

1314

fantastika premaju fanovi ili je wima namewen, obi~no umnoèn u malom tiraù fotokopirawem, {apirografisawem i sl. fank, -a i fanki, -ija m ‰engl. funk, funkyŠ muz. ànr popularne muzike, u po~etku crna~ke, nagla{enog ritma i s elementima xeza, bluza i soula, koji se pojavio u Americi krajem 60-ih godina HH veka. fanon, -ona m ‰srlat. fano iz frana~kogŠ 1. crkv. naziv za razli~ite delove ode`de katoli~kih sve{tenika. 2. rel. platno u kome vernici prinose darove na oltar. 3. zool. ro`nata plo~a u ~equstima kita, us. fant, -a m ‰nem. PfandŠ zast. predmet koji se daje kao zalog u igri, fota (v.). fantazija, -e ` ‰gr~. phantasia od phantazein u~initi vidqivimŠ 1. ma{ta, uobraziqa, imaginacija; sawarewe, ma{tarija. 2. proizvod ma{te, doga|aj koji postoji samo u ma{ti. 3. fam. osoba sklona ma{tawu, fantazirawu. 4. muz. instrumentalna kompozicija slobodnog oblika, ~esto zasnovana na temama iz neke opere ili drugog dela. fantazirati, fantaziram, 3. l. mn. fantaziraju nesvr{. ‰nem. phantasieren, v. fantazijaŠ 1. zanositi se (ne~im nerealnim), ma{tati, sawariti (o kome, ~emu). 2. govoriti gluposti, buncati, bulazniti. 3. muz. improvizovati (obi~no melodiju na kakvom instrumentu). fantazma, -e ` ‰gr~. phantasmaŠ 1. privi|ewe, utvara, sablast. 2. slika stvorena u mozgu; apsurdna ili nelogi~na ideja; zabluda. fantazmagorija, -e ` ‰fr. fantasmagorie, v. fantazma, gr~. agoreuein govoritiŠ 1. opsena, obmana, varka. 2. neobi~ne slike koje se javqaju u prenadraènoj umetni~koj ma{ti, ili kod du{evno obolelih. fantazmagori~an, -~na, -~no ‰v. fantazmagorijaŠ koji nastaje fantazmagorijom, koji je posledica fantazmagorije; ma{tovit, bajkolik, neverovatan. fantast(a), -e m ‰gr~. phantastes hvalisavac, v. fantazijaŠ ma{tar, sawar, zanesewak. fantastika, -e `, dat. i lok. fantastici ‰v. fantasti~anŠ ono {to je proiza{lo iz fantazije, {to je plod ma{te, fantazirawa. y nau~na fantastika fantasti~na kwièvnost

fantasti~an zasnovana na nau~nim idejama, prvenstveno vezana za osvajawe svemira i postojawe vanzemaqaca. fantasti~an, -~na, -~no ‰gr~. phantastikos pogodan za stvarawe predstavaŠ 1. koji je plod fantazije, nestvaran, ~udesan; ma{tovit, sawarski. 2. razg. sjajan, divan, izvanredan. fantasti~nost, -osti ` ‰v. fantasti~anŠ osobina, svojstvo onoga {to je fantasti~no, onoga koji je fantasti~an. fantom, -oma m ‰fr. fantome od gr~. phantasma privi|eweŠ 1. utvara, avet, sablast. 2. slika stvorena u glavi, fantazma. 3. manijak koji se neo~ekivano pojavquje, ob. maskiran. 4. med. lutka na kojoj porodiqe ve`baju poro|ajne operacije. y fantom-pisac pisac koji pi{e i objavquje pod imenom naru~ioca pisawa. fantomka, -e ` ‰v. fantomŠ razg. kapa s prorezima za o~i i usta koju kriminalci navla~e na lice kako ne bi bili prepoznati. fantomski, -a, -o ‰v. fantomŠ 1. koji ima osobine fantoma, koji se pojavquje kao fantom. 2. izmi{qen, nepostoje}i. y fantomski bol bol ~ije postojawe ~ovek umi{qa jer ga ose}a na mestu na kome je on fiziolo{ki nemogu}; fantomski ud pojava kada ~ovek ose}a onaj deo tela koji mu je odstrawen. fanfara i fanfara, -e ` ‰fr. fanfareŠ muz. kratka vojni~ka melodija koju izvode trube; pozdrav trubama. z udariti u fanfare bu~no, glasno proslavqati. fanfaronada, -e ` ‰fr. fanfaronnadeŠ velika reklama, bu~na propaganda kojom se javno hvali neko ili ne{to; preterano hvalisawe. fanfuqa, -e ` ‰poreklo nejasnoŠ prostitutka, bludnica, razvratnica. FAO, -a m ‰skr. od engl. F(ood and) A(griculture) O(rganization)Š Organizacija Ujediwenih nacija za ishranu i poqoprivredu (osnovana 1945. g., sedi{te u Rimu). far1, -a m, lok. faru ‰nem. fahren i}i, vozitiŠ kolica na {inama u kojima se vozi kamera pri filmskom snimawu. y far-majstor radnik koji vozi kolica po {inama. far2, -a m, lok. faru, mn. farovi ‰fr. phare, prema svetioniku na ostrvu Farosu (Pharos) kod AleksandrijeŠ 1. saobr. velika svetiqka na

farvater predwem delu automobila s razli~itim ja~inama svetla. 2. reflektor (v.). 3. v. radiofar. 4. àrg. oko. farad i farad, -a m ‰prema engleskom fizi~aru i hemi~aru M. Faradeju (M. Faraday, 1791–1867)Š fiz. jedinica elektri~nog kapaciteta, jednaka naboju od jednog kulona pri naponu od jednog volta, simbol F. faradizam, -zma m ‰v. faradŠ fiz. indukcioni elektricitet. faradizacija, -e ` ‰v. faradŠ med. primena niskofrekventne naizmeni~ne struje u dijagnosti~ke i terapeutske svrhe. farandola, -e ` ‰fr. farandole od prov. faranduoloŠ muz. provansalski ples u taktu 6/8, izvode ga mu{karci i ène u parovima. faraon, -ona m ‰gr~. Pharao od egip. per’o uzvi{ena ku}aŠ ist. titula egipatskih vladara. faraonski, -a, -o ‰v. faraonŠ 1. ist. koji se odnosi na faraona, koji pripada faraonu. 2. koji preterano veli~a sebe, prepotentan, neskroman. 3. preveliki, ogroman, gigantski. farba, -e ` ‰nem. FarbeŠ boja, ob. masna ili ona koja sluì za molerske radove. farbar, -ara m (`. farbarka, dat. i lok. farbarki) ‰v. farbaŠ onaj koji farba, bojadi{e, bojaxija; onaj koji prodaje farbe. x farbarov i farbarev. farbara, -e ` = farbarnica, -e ` ‰v. farbaŠ 1. radionica u kojoj se farba, bojadi{e ne{to, bojaxinica. 2. prodavnica boja i pribora za farbawe, kre~ewe, molovawe i sl. farbarnica = farbara (v.). farbarski, -a, -o ‰v. farbarŠ koji se odnosi na farbe, farbare ili farbaru. farbati, farbam nesvr{. ‰nem. farbenŠ 1. premazivati farbom, bojom, bojiti. 2. àrg. varati, zavaravati, lagati. farbenblind prid. indekl. ‰nem. farbenblind, v. farba, nem. blind slepŠ koji ne razlikuje boje, daltonista (v.). farbl, -a = ferbl, -a m ‰prema farba?Š vrsta igre karata. farvater, -a m, mn. farvateri ‰hol. vaarwaterŠ uzak plovni put (u kanalima i rekama) koji je i u vreme niskog vodostaja dovoqno dubok za plovila odre|enog gaza.

1315

farenhajt farenhajt, -a m ‰prema nema~kom fizi~aru G. D. Farenhajtu (G. D. Fahrenheit, 1686–1736)Š fiz. stepen na Farenhajtovoj lestvici, simbol F; y Farenhajtova lestvica skala na kojoj je ta~ka mr`wewa vode ozna~ena sa 32 a ta~ka kqu~awa sa 212 stepeni; 1 stepen Celzijusa iznosi 5/9(F — 32). farz, -a m ‰tur. farz od ar. fardŠ rel. verska obaveza u islamu. farizej, farizejski, farizejstvo v. farisej, farisejski, farisejstvo. faring- ‰gr~. pharynx (gen. pharingos)Š prvi deo sloènih re~i sa zna~ewem grlo, `drelo. faringektomija, -e ` ‰v. faring-, ektomijaŠ med. odstrawivawe delova `drela hirur{kim putem u ciqu le~ewa. faringizam, -zma m ‰nlat. pharyngismus, v. faring-, -izamŠ fiziol. stezawe, gr~ mi{i}a `drela kao posledica nekog stranog tela ili povreda nerava. faringitis, -a m ‰v. faring-, -itisŠ med. bakterijska ili virusna upala sluzokoè `drela. faringoskopija, -e ` ‰v. faring-, -skopijaŠ med. pregled `drela posebnim ure|ajem sa ogledalima. farinks, -a m ‰gr~. pharynxŠ anat. {upqina iznad grkqana i jedwaka, iza usne i nosne dupqe, `drelo. farinograf, -a m = farinometar (v.). farinometar, -tra m ‰lat. farina bra{no, v. -metarŠ aparat za merewe kvaliteta bra{na. farisej, -eja m ‰gr~. Pharisaios od hebr. peru{im odvojeniŠ 1. rel. u staroj Judeji, ~lan sekte koja se isticala po{tovawem svih obreda. 2. fig. neiskren ~ovek, licemer. farisejski, -a, -o ‰v. farisejŠ 1. koji se odnosi na fariseje, koji pripada farisejima. 2. licemeran, neiskren. farisejstvo, -a m ‰v. farisejŠ 1. svojstvo, osobina fariseja (1). 2. neiskrenost, licemerstvo. Fariseovac, -ovca m ‰v. farisejŠ crkv. pravoslavna bogoslu`bena kwiga koja sadrì celokupna bogosluèwa za sve dane od Nedeqe mitara i fariseja do Lazareve subote (ceo uskr{wi post).

1316

farmakotehnika farma, -e ` ‰engl. farmŠ poqoprivredno dobro, poqoprivredno imawe. farmako- ‰gr~. pharmakon lekovita biqkaŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da se re~ odnosi na lekove, na proizvodwu lekova. farmakogenetika, -e `, dat. i lok. farmakogenetici ‰v. farmako-, genetikaŠ med. disciplina farmakologije koja se bavi prou~avawem uticaja genetskih osobina organizma na delovawe lekova. farmakognozija, -e ` ‰v. farmako-, -gnozijaŠ prou~avawe lekova, fizi~kih osobina sirovina za proizvodwu lekova. farmakografija, -e ` ‰v. farmako-, -grafijaŠ 1. opis leka. 2. prepisivawe lekova, receptura. farmakodinamika, -e `, dat. i lok. farmakodinamici ‰v. farmako-, dinamikaŠ farm. farmakolo{ka disciplina koja prou~ava mehanizam delovawa lekova i vezu izme|u u~inka leka i wegovog hemijskog sastava. farmakolog, -a m, mn. farmakolozi ‰v. farmako-, -logŠ stru~wak za farmakologiju. farmakologija, -e ` ‰v. farmako-, -logijaŠ med. nauka koja prou~ava delovawe lekova na organizam. farmakolo{ki, -a, -o ‰v. farmakologijaŠ koji se odnosi na farmakologiju ili farmakologe. y farmakolo{ki stimulatori razni hemijski preparati koji deluju stimulativno na centralni nervni sistem; ~esto se zloupotrebqavaju u sportu. farmakomanija, -e ` ‰v. farmako-, -manijaŠ med. patolo{ka sklonost ka uzimawu lekova nezavisno od stvarnih potreba, tabletomanija. farmakon, -ona m ‰gr~. pharmakonŠ farm. sredstvo za le~ewe, lek. farmakopeja, -e ` ‰gr~. pharmakopoia, v. farmakon, poiein ~initiŠ farm. skup propisa za pripremawe lekova, sa opisom wihovog sastava i uputstava za postupawe s lekovima. farmakoteka, -e ` ‰v. farmako-, -tekaŠ ku}na ili putni~ka apoteka. farmakoterapija, -e ` ‰v. farmako-, terapijaŠ med. le~ewe, terapija lekovima. farmakotehnika, -e ` ‰v. farmako-, tehnikaŠ farmaceutska grana koja se bavi razli~itim procesima u industrijskoj proizvodwi lekova.

farmakotimija farmakotimija, -e ` ‰v. farmako-, gr~. thymos sklonost, èqaŠ med. patolo{ka sklonost ka nekontrolisanom uzimawu lekova, farmakomanija. farmason nepr. v. framason. farmaceut, -a m (`. farmaceutkiwa, -e) ‰gr~. pharmakeutesŠ 1. stru~wak za farmaciju, onaj koji je zavr{io farmaceutsku {kolu ili farmaceutski fakultet. 2. onaj koji radi u farmaceutskoj industriji. 3. student, studentkiwa farmacije. farmaceutski, -a, -o ‰v. farmaceutŠ koji se odnosi na farmaciju i farmaceute, koji pripada farmaciji i farmaceutima. farmacija, -e ` ‰gr~. pharmakeia od pharmakon lekŠ 1. sistem znawa o poznavawu, pripremawu, ispitivawu i ~uvawu lekova. 2. studije farmacije na fakultetu. farmer, -a i farmer, -era m ‰engl. farmer, v. farmaŠ poqopr. vlasnik farme; radnik na farmi; poqoprivrednik. x farmerski i farmerski. farmerice v. farmerke. farmerke, farmerki ` mn. ‰v. farmerŠ pantalone od xinsa, obi~no plave boje, koje su najpre nosili farmeri; danas popularne {irom sveta, naro~ito me|u mladima. fars v. farz. farsa, -e ` ‰fr. farceŠ 1. pozor. pozori{ni komad s grubim {alama; lakrdija. 2. doga|aj u kome se u~esnici neozbiqno pona{aju ili preteruju i time ga pretvaraju u ruglo, u lakrdiju. farseskan (pril. farseskno) v. farsi~an. farsi, -ija m ‰od Fars PersijaŠ lingv. naziv za moderni persijski jezik, u upotrebi u Iranu i severnom Avganistanu. farsi~an, -~na, -~no ‰v. farsaŠ koji je sa osobinama farse, koji odaje utisak farse. FAS ‰skr. od engl. f(ree) a(longside) s(hip)Š trg. termin u me|unarodnom trgova~kom prometu kojim se ozna~ava obaveza prodavca da snosi tro{kove i rizik za robu do wenog stavqawa uz bok broda. fasada, -e ` ‰fr. facade od ital. facciata, prema faccia liceŠ 1. arhit. predwa strana zgrade. 2. gra|. povr{inski sloj na spoqnim zidovima

fasces ku}e. 3. fig. lep, dobar spoqa{wi izgled iza koga se krije ne{to drugo, ob. mawe privla~no; privid. fasader, -era m ‰v. fasadaŠ gra|. onaj koji radi fasade. x fasaderski. fasadni, -a, -o ‰v. fasadaŠ arhit. gra|. koji se odnosi na fasadu, koji pripada fasadi. faseta, -e ` ‰fr. facette malo liceŠ 1. strana bru{enog dijamanta ili nekog drugog dragog kamena. 2. zool. jedan od malih delova oka kod insekata koji ~ini sloèni organ ~ula vida. 3. anat. glatka povr{ina kostiju ruke ili stopala. fasetirati, fasetiram, 3. l. mn. fasetiraju nesvr{. ‰fr. facetter, v. fasetaŠ rezati ili brusiti na fasete. fasetni, -a, -o ‰v. fasetaŠ koji se odnosi na fasete. y fasetno oko zool. ~ulo vida kod insekata i rakova, sastavqeno od vi{e jednostavnih o~iju. fasik, -a m, mn. fasici ‰tur. fasik od ar. fasiqŠ pokr. 1. onaj koji se ne pridràva verskih propisa, gre{nik. 2. nemoralan ~ovek; pokvarewak, razvratnik. fasovati, fasujem svr{. i nesvr{. ‰v. fasungŠ 1. voj. dobi(ja)ti vojni~ko sledovawe (hranu, vojnu opremu, oru`je). 2. fam. biti ka`wen (batinama). z fasovati svoje dobi(ja)ti zasluèno (obi~no batine). fast fud, -a m ‰engl. fast foodŠ kulin. 1. doslovno: brza hrana (obi~no sendvi~, pqeskavica u lepiwi i sl., koja se brzo priprema i koja se prodaje u posebnim, obi~no uli~nim prodavnicama i odmah jede, u hodu ili stoje}i). 2. prodavnica takve hrane. fasung, -a m, mn. fasunzi ‰nem. FassungŠ 1. grlo u koje se uvr}e elektri~na sijalica. 2. okvir u koji je sme{ten dragi kamen; na~in uokviravawa dragog kamewa. 3. sledovawe; koli~ina hrane koja se dobija za potro{a~ke bonove, ta~kice i sl. elektr.

fasces, -a m ‰lat. fasces, mn. od fascis sveàw, snopŠ ist. 1. snop brezovog ili brestovog pru}a u ~ijoj je sredini uvezana sekira, kao simbol vlasti, koje su u starom Rimu nosili liktori (v.) ispred visokih dostojanstvenika. 2. simbol italijanskih fa{ista.

1317

fascija fascija, -e ` ‰lat. fasciaŠ anat. vezivna ovojnica pojedinih mi{i}a ili organa. fascijacija, -e ` ‰nlat. fasciatioŠ 1. bot. biqna stabqika koja se razvila u spqo{tenom obliku. 2. anat. pojava sra{}ivawa vi{e organa koji nisu u istoj ravni. fascikla, -e ` (fascikl, -a m) ‰nem. Faszikel od lat. fasciculus dem. od fascis snop, sveàwŠ kartonski, plasti~ni ili od drugog materijala izra|en omot u koji se odlaù dokumenti, papiri i sl. fascinantan, -tna, -tno ‰lat. fascinans od fascinare odu{evitiŠ koji izaziva odu{evqewe, zanosan, neodoqiv. fascinantnost, -osti ` ‰v. fascinantanŠ osobina onoga koji je fascinantan, onoga {to je fascinantno. fascinacija, -e ` ‰lat. fascinatio od fascinare odu{evitiŠ 1. snaàn i neodoqiv utisak koji izaziva neka pojava, predstava, li~nost i sl. 2. odu{evqenost, op~iwenost, o~aranost, zanesenost. fascinirati, fasciniram, 3. l. mn. fasciniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. fascinareŠ proizvesti, proizvoditi snaàn utisak (na nekoga), op~initi, op~iwavati, o~ara(va)ti; odu{eviti, odu{evqavati. fascioloza, -e ` ‰lat. fasciola, v. -ozaŠ vet. bolest jetre ovaca i goveda koju izaziva parazitski crv Fasciola hepatica, metiqavost. fascioplastika, -e `, dat. i lok. fascioplastici ‰v. fascija, -plastikaŠ med. plasti~na operacija fascije. fascitis, -a m ‰v. fascija, -itisŠ med. upala fascije. fata nepr. v. vata. fatalan, -lna, -lno ‰lat. fatalis od fatum sudbinaŠ 1. koji je sa smrtonosnim ishodom, smrtonosan, koban. 2. koji donosi nesre}u, katastrofalan. 3. koji uti~e na sudbinu, sudbonosan. y fatalna èna neodoqiva èna, zavodnica. fatalizam, -zma m ‰v. fatalanŠ shvatawe po kome su pojave i zbivawa sudbinski predodre|eni i neizbe`ni. fatalist(a), -e m, mn. fatalisti (`. fatalistkiwa) ‰v. fatalanŠ onaj koji veruje u sudbinsku predodre|enost zbivawa i pojava.

1318

fau-efek(a)t fatalitet v. fatalnost. fatalnost, -i ` ‰v. fatalanŠ ono {to je sudbinom odre|eno; neizbe`nost; kobnost. fatamorgana, -e ` ‰ital. fata Morgana, prevod imena Morgan le Fay (vila Morgana, u keltskoj legendi sestra kraqa Artura)Š opti~ka pojava u atmosferi koja se javqa u pustiwskim i tropskim predelima kad se usled prelamawa svetlosti u vazdu{nim slojevima nejednake temperature predmeti i pojave doìvqavaju kao privi|ewa. 2. varka, iluzija, opsena. x fatamorganski. Fatah, -a m ‰obrnuti akronim od ar. Harakatu-l-tahiri (al-wataniyyi) al-Filastiyyi Palestinski (nacionalni) oslobodila~ki pokretŠ pol. najve}a organizacija u okviru PLO (v.), koja se bori za osnivawe samostalne palestinske dràve, a protiv prevlasti Izraela. fatva, -e ` ‰ar. fatwaŠ tuma~ewe iz oblasti sudstva ili religije koje na osnovu Kurana daje vrhovni muslimanski verski poglavar. fatelin v. vatelin. fatidi~ki, -a, -o ‰lat. fatidicus, v. fatum, dicere kazivatiŠ koji ima sposobnost predvi|awa budu}nosti; vidovit, proro~anski. fatirati, fatiram, 3. l. mn. fatiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. wattierenŠ 1. v. vatirati. 2. fatirati se fig. snabde(va)ti se materijalnim dobrima u ve}oj koli~ini. fatiha, -e ` ‰tur. fatiha od ar. al-FatihaŠ rel. prva sura, prvi odeqak u Kuranu (govori se kao molitva za du{e umrlih). fatum, -a m ‰lat. fatumŠ sudbina, usud, kob; personifikacija sudbine, usuda. fau m indekl. ‰nem. V, izg. fau, skr. od Vergeltungswaffe oru`je za odmazduŠ voj. raketno oru`je (fau-1, fau-2) koje je Nema~ka proizvodila u Drugom svetskom ratu i kojim je napadala Englesku. fau-efek(a)t, -kta m ‰nem. V, izg. fau, skr. od Verfremdung otu|ewe, v. efek(a)tŠ pozor. stil pozori{ne igre koji je uveo Bertolt Breht, (B. Brecht, 1898–1956) i u kome se glumci postavqaju u otu|eni odnos prema likovima koje tuma~e, da bi gledalac dubqe i intelektualnije doìveo predstavu. nem.

faul faul i faul, -a m, mn. fauli/fauli i faulovi/faulovi ‰engl. foulŠ sp. prekr{aj pravila igre u fudbalu i drugim sportovima (nedozvoqen udarac, namerna grubost i sl.). faulencer, -a m ‰nem. Faulenzer prema faul lewŠ 1. neradnik, len{tina. 2. list papira sa ozna~enim linijama radi ravnog pisawa. faulirati, fauliram, 3. l. mn. fauliraju svr{. i nesvr{. ‰v. faulŠ sp. (na)~initi faul, (pre)kr{iti pravila sportske igre primenom nedozvoqenih zahvata, udaraca, namernih grubosti nad protivni~kim igra~em i sl. faun i faun, -a m ‰lat. FaunusŠ 1. mitol. Faun, u starorimskoj mitologiji jedno od niìh boànstava, za{titnik stada koji ìvi u {umama i planinama, dlakav, s kozjim nogama, repom i rogovima. 2. sladostrasnik, razvratnik, pohotqivac. 3. zool. vrsta ameri~kog majmuna. fauna, -e ` ‰lat. Fauna, ime bogiweŠ zool. sveukupnost ìvotiwskog sveta na jednom lokalitetu ili u jednom razdobqu ìvota na Zemqi. faustbal, -a m ‰nem. Faustball od Faust pesnica, Ball loptaŠ sp. igra loptom izme|u dveju ekipa u kojoj se lopta udara {akom ili nadlakticom. faustovski, -a, -o ‰prema Geteovom junaku FaustuŠ koji se odnosi na Fausta, glavnog junaka istoimene tragedije; koji je u Faustovom duhu. y faustovski ugovor ugovor s |avolom, savez sa zlim i opakim qudima, {to je u narodu poznato kao prodaja du{e |avolu. fah, faha m, mn. fahovi ‰nem. FachŠ 1. pregrada, sandu~i} u po{ti; raf u radwi. 2. uà struka, specijalnost. y po{tanski fah pregradak u po{ti za pisma koja stiù s brojem pregratka umesto adrese. fah-idiot, -a m ‰v. fah, idiotŠ osoba koja je upu}ena u samo jednu oblast znawa, dok je za druge potpuna neznalica. fahi{a, -e ` ‰tur. fahise od ar. fahi{aŠ pokr. 1. prostitutka. 2. nevaqala, lo{a èna. fahman, -a m ‰nem. FachmannŠ onaj koji dobro poznaje oblast kojom se bavi, stru~wak. faca, -e ` ‰venec. fazza, ital. faccia liceŠ àrg. 1. lice, izgled. 2. va`na osoba, dasa, buxovan. faceta, facetirati, facetni v. faseta, fasetirati, fasetni.

fa{izam facijalan, -lna, -lno ‰lat. facialis, prema facies liceŠ anat. koji se odnosi na facijes, na lice; koji pripada licu. facijalis, -a m ‰lat. (nervus) facialis, prema facies liceŠ anat. sedmi mo`dani ìvac koji pokre}e mi{i}e lica i podsti~e lu~ewe pquva~nih `lezda. facijes, -a m ‰lat. facies liceŠ anat. predwa strana glave, lice. facilitacija, -e ` ‰nlat. facilitatio prema facilis lakŠ 1. fiziol. olak{avawe prenosa impulsa nervnim sistemom. 2. biol. olak{avawe preno{ewa hranqivih materija kroz }elijsku membranu. facilitet, -eta m ‰lat. facilitas, prema facilis lakŠ lako}a u pokretima, okretnost. facinus, -a m ‰lat. facinusŠ prav. zlo~in, nedelo. facit, -a m ‰nem. Fazit od lat. facit ~ini od facere ~initiŠ rezultat, zakqu~ak. facitis, -a m ‰gr~. phakos so~ivo, v. -itisŠ med. upala o~nog so~iva. facol, -ola m ‰ital. fazz(u)oloŠ etnol. marama koja se vezuje oko glave, kao deo no{we u nekim seoskim i gradskim sredinama. facolet, -a m ‰ital. fazzoletto, v. facolŠ pokr. xepna maramica. fa~la, -e ` ‰austr. nem. Fatsche, nem. FascheŠ zavoj za previjawe rana. fa~lovati, fa~lujem = fa~lati, -am nesvr{. ‰austr. nem. fatschen, nem. faschenŠ previjati (ranu) fa~lom, obmotavati zavoj oko povre|enog mesta. fa{a, -e ` ‰ital. fasciaŠ pokr. tanko platno, gaza, zavoj za previjawe rana; povoj. fa{anke, fa{anki ` mn. = fa{nik (v.). fa{e prid. indekl. ‰fr. facheŠ u: y biti fa{e fam. biti u zategnutim, lo{im odnosima, biti u sva|i s nekim. fa{izam, -zma m ‰ital. fascismo, v. fascesŠ 1. ist. pol. ideolo{ko-politi~ki pokret s nacionalisti~kim i imperijalisti~kim obele`jima i sistem vladavine sa diktatorskim reìmom (nastao 20-tih godina HH veka u Italiji da bi se docnije pro{irio na Nema~ku i Japan; doveo do Drugog svetskog rata). 2. pol. dikta-

1319

fa{izacija torska vlast, pokret uop{te; partija s radikalno nacionalisti~kim te`wama. fa{izacija, -e ` ‰v. fa{izamŠ 1. proces uvo|ewa fa{izma. 2. proces u kome neke dru{tvene pojave dobijaju obele`ja fa{izma. fa{izoidan nepr. v. fa{istoidan. fa{ina, -e ` ‰ital. fascinaŠ pokr. snop pru}a, kao gra|evinski materijal (za u~vr{}ivawe nasipa, za zemqane radove uop{te). fa{ing, -a m = fa{nik (v.). fa{irati, fa{iram, 3. l. mn. fa{iraju svr{. i nesvr{. ‰austr. nem. faschieren, nem. haschieren od fr. hacherŠ (i)sitniti, (i)seckati na sitne komade odnosno samleti (meso). fa{isoidan nepr. v. fa{istoidan. fa{ist(a), -e m, mn. fa{isti (`. fa{istkiwa) ‰ital. fascista, v. fa{izamŠ pol. 1. pristalica, sledbenik fa{izma. 2. pripadnik fa{isti~kog pokreta u Italiji. fa{isti~ki, -a, -o ‰v. fa{izamŠ koji se odnosi na fa{izam i fa{iste, svojstven fa{izmu i fa{istima; ekstremno desni~arski. fa{istoidan i fa{istoidan, -dna, -dno ‰v. fa{ist(a)Š koji ima neke odlike fa{izma, koji je blizak fa{izmu. fa{istoidnost, -i ` ‰v. fa{ist(a), -oidanŠ svojstvo, osobina onoga koji je fa{istoidan, onoga {to je fa{istoidno. fa{nik i fa{nik, -a m, mn. fa{nici i fa{nici ‰nem. FaschingŠ etnol. zast. 1. vreme mesoje|a, poklada; poklade, karneval. 2. posledwi dan poklada, mesopust. 3. ma{kara koja je toga dana izabrana kao najuspe{nija. FBI v. FBI. F-dur v. ef. Feb, -a m ‰gr~. Phoibos sjajan, svetaoŠ 1. mitol. jedan od nadimaka boga Apolona. 2. poet. Sunce. febl, -a m ‰fr. faibleŠ slabost, popustqivost prema nekome ili ne~emu. febra, -e `, gen. mn. febara i febri ‰ital. febbreŠ pokr. visoka telesna temperatura, vru}ica, vatra. febrilan, -lna, -lno ‰lat. febrilis, v. febraŠ med. koji ima povi{enu telesnu temperaturu; grozni~av.

1320

federacija febrilnost, -i ` ‰v. febrilanŠ stawe onoga koji je febrilan, obuzetost visokom temperaturom, grozni~avost. februa, -e ` ‰lat. februa, prema februare ~istitiŠ ist. ~i{}ewe, spremawe kao rimska svetkovina posve}ena kultu mrtvih. februar, -a m ‰lat. februarius, v. februaŠ drugi mesec u godini. februarski, -a, -o ‰v. februarŠ koji se odnosi na februar, koji pripada februaru. y Februarska revolucija ist. 1. u Francuskoj: pariska buròaska revolucija krajem februara 1848. u kojoj je sru{ena Julska monarhija Luja Filipa (od 1830) i progla{ena Druga republika, koju }e kasnije (1852) dràvnim udarom sru{iti Luj Napoleon Bonaparta. 2. u Rusiji: buròasko-demokratska revolucija zapo~eta u februaru 1917. pobunom radnika i vojnika koja je dovela do formirawa tzv. Privremene vlade s kojom je uporedo postojao i Sovjet radni~kih i vojnih deputata; dvovla{}e je trajalo do 7. oktobra 1917, kada je sva vlast nasilnim putem pre{la u ruke Sovjeta. feda, -e ` ‰ital. fedeŠ pokr. dokument o ste~enom znawu; uverewe, svedo~anstvo. fedajin, -ina m ‰ar. fidai, mn. fidaiyinŠ borac za stvarawe palestinske dràve, palestinski gerilac. feder, -a m ‰nem. FederŠ opruga. federalizam, -zma m ‰amer. engl. federalism, v. federacijaŠ dràvno ure|ewe u kome vi{e posebnih jedinica deo svoje vlasti prenose na centralnu, zajedni~ku vladu. federalist(a), -e m, mn. federalisti ‰engl. federalist, v. federalizamŠ pristalica, pobornik federalizma. federalisti~ki, -a, -o ‰v. federalizamŠ koji se odnosi na federalizam i federaliste. federalni, -a, -o ‰nlat. foederalis, v. federacijaŠ koji se odnosi na federaciju, savezni. federativni, -a, -o ‰nlat. foederativus, v. federacijaŠ koji ulazi u sastav federacije; zasnovan na federalizmu. federacija, -e ` ‰lat. foederatio, prema foedus savezŠ 1. dràva zasnovana na zajednici vi{e saveznih (federalnih) jedinica koje zadràvaju politi~ku i kulturnu samostalnost, a

federzic deo svojih prava (vojska, me|unarodna politika, novac, po{ta, èleznice i sl.) prenose na savezni parlament i saveznu vladu. 2. sp. savez sportskih organizacija u istoj dràvi; me|unarodni savez organizacija u datom sportu. federzic, -a m ‰nem. FedersitzŠ elasti~no, mekano sedi{te s ugra|enim oprugama (u automobilu, ko~iji, na biciklu i sl.). federirati, federiram, 3. l. mn. federiraju nesvr{. ‰v. federŠ stezati se i rastezati se odska~u}i, kao opruga; biti elasti~an. federmadrac, -a m ‰nem. FedermatratzeŠ elasti~ni uloàk za krevet sa ugra|enim oprugama. federmeser ‰nem. Federmesser od Feder pero, Messer no`Š zast. noì} na sklapawe, perorez. feding, -a m ‰engl. fadingŠ povremeno slabqewe ili potpuni prestanak prijema zvuka u radio-tehnici. feerija, -e ` ‰fr. feerie ~arolijaŠ um. pozori{ni komad bajkovitog sadràja s duhovima, ve{ticama, vilama, vilewacima i sl., s rasko{nom dekoracijom i scenskim trikovima. fejdaut, -a m ‰engl. fade-outŠ a. postepeno slabqewe ja~ine zvuka do potpunog nestanka. b. postepeno gubqewe o{trine slike na filmu ili televiziji sve dok ne postane potpuno mutna; postepeno nestajawe slike. fejdin, -a m ‰engl. fade-inŠ a. postepeno pove}awe ja~ine zvuka. b. postepeno izo{travawe slike na filmu ili televiziji. fejs-lift, -a = fejs-lifting, -a m, mn. fejs-liftinzi, gen. mn. fejs-liftinga ‰engl. face lift od face lice, lift dizatiŠ med. plasti~na operacija lica kojom se zateè koà i smawuju bore. fekalan, -lna, -lno ‰v. fekalijeŠ koji se odnosi na fekalije, izmet. fekalije, fekalija ` mn. ‰nlat. faecalis od lat. faecesŠ izmet qudi i ìvotiwa. fekundacija, -e ` ‰nlat. fecundatio, prema fecundus plodanŠ biol. spajawe mu{kih i ènskih polnih }elija, oplo|ewe, oplodwa. fela, -e ` ‰ma|. felŠ vrsta, sorta, soj, pasmina. felaga, -e ` zb. ‰alìrsko ar. fellag(h)a mn. od fallaq buntovnikŠ ist. zajedni~ki naziv tuniskih i alìrskih partizana u borbi protiv francuskog kolonijalizma.

felon fela}et, -a m ‰tur. felaket od ar. falak kosmos, neboŠ pokr. zla kob, nesre}a, propast. felah, -aha m ‰tur. fellah od ar. fallahŠ zemqoradnik u arapskim zemqama, naro~ito sa obala Nila. felacija, -e ` ‰lat. fellatio od fellare sisatiŠ seksualno zadovoqavawe lizawem i sisawem penisa; up. kunilingus. felacio, -ija m v. felacija. felga v. felna. feldbebl, -a m v. feldvebel. feldbet, -a m ‰nem. Feldbett od Feld poqe, Bett krevetŠ zast. vojni~ki krevet na sklapawe; poqski krevet. feldvebel, -a (feldvebl, -a) m ‰nem. FeldwebelŠ voj. ~in narednika u nekim vojskama, naro~ito u austrougarskoj vojsci. feldkomandantura, -e ` ‰nem. Feldkommandantur, prema Feld poqeŠ voj. vojna komanda u vreme ratnih operacija. feldmar{al, -a m ‰nem. FeldmarschallŠ voj. najvi{i vojni ~in u nekim vojskama. feldspat, -a m ‰nem. FeldspatŠ miner. najrasprostraweniji silikatni mineral koji se delovawem atmosferskih padavina pretvara u glinu i koji se koristi u kerami~koj industriji, glinenac. feldcajgmajster, -a m ‰nem. FeldzeugmeisterŠ voj. ist. artiqerijski general u nema~koj i austrougarskoj vojsci. feler, -a m ‰nem. FehlerŠ gre{ka, nedostatak; y roba s felerom roba s gre{kom. feleri~an, -~na, -~no ‰v. felerŠ 1. koji je s gre{kom, koji nije sasvim ispravan. 2. koji ima neku manu, nedostatak, telesni ili duhovni (o ~oveku). felibri`, -a m ‰fr. felibrigeŠ kwièvni pokret u Francuskoj u HÇH veku koji se zalagao za o~uvawe provansalskog govora u kwièvnim delima. felna v. felga. felna, -e `, gen. mn. felni ‰nem. FelgeŠ to~ak automobila bez gume, oplata, naplatak. felon, -ona m ‰srgr~. phainoles, phelones ogrta~Š crkv. gorwi ogrta~ bez rukava, kao deo ode}e pravoslavnih sve{tenika.

1321

felonija felonija, -e ` ‰fr. felonie od srlat. fel(l)oniaŠ 1. prav. teàk zlo~in (ubistvo, silovawe, provala i sl.). 2. izdajstvo, izdaja; povreda vernosti uop{te. feluka, -e `, dat. i lok. feluci ‰ital. feluca od {p. falucaŠ ist. 1. brzi brod s veslima i jedrima. 2. dvorogi {e{ir, deo uniforme mornari~kih oficira, diplomata ili akademika. fel~er, -a m ‰nem. FeldscherŠ zast. vojni vidar rana. fel{ prid. indekl. i pril. ‰v. fel{iratiŠ koji ide zakrivqenom putawom; ukrivo. fel{irati, fel{iram, 3. l. mn. fel{iraju svr{. i nesvr{. ‰nem. falschen prema falsch pogre{anŠ 1. sp. a. imati krivu putawu (o lopti). b. udariti (loptu) tako da leti krivom linijom. 2. po}i, i}i krivudavo, (za)krivudati. 3. po}i, i}i krivudavo, (za)krivudati. biti krivo postavqen (o automobilskoj gumi). feqbaba i feqbaba v. feldvebl (feldvebel). feqton, -ona m ‰fr. feuilleton, prema feuillet listi}Š novin. 1. podlistak u novinama s lakim popularno-informativnim tekstovima, obi~no u nastavcima. 2. novinski popularno-informativni tekst, pisan za {iru publiku. feqtonist(a), -e m, mn. feqtonisti (`. feqtonistkiwa, -e) ‰fr. feuilletoniste, v. feqtonŠ novin. onaj koji pi{e feqtone. feqtonisti~ki, -a, -o ‰v. feqtonist(a)Š 1. koji se odnosi na feqtone i feqtoniste, svojstven feqtonima i feqtonistima. 2. v. feqtonski. feqtonski, -a, -o ‰v. feqtonŠ napisan kao feqton, odnosno lak, zabavan, povr{an. fema, -e ` ‰nem. Feme, Femgericht tajni narodni sudŠ ist. 1. tajni sud u Nema~koj od HÇç do HÇH veka. 2. teroristi~ka organizacija u Nema~koj koja je posle Prvog svetskog rata likvidirala politi~ke protivnike. feminizam, -zma m ‰fr. feminisme od lat. femina ènaŠ 1. soc. zagovarawe dru{tvene, politi~ke i ekonomske ravnopravnosti èna i mu{karaca. 2. pol. organizovan pokret koji se zalaè za takvu ravnopravnost me|u polovima.

1322

fen2 feminizacija, -e ‰v. feminizamŠ stawe mu{karca kod koga su u mawoj ili ve}oj meri izraène ènske polne karakteristike. feminizovan, -a, -o i feminiziran, -a, -o ‰v. feminizovatiŠ koji ima ènskih osobina, ènskast, meku{an, nedovoqno muèvan. feminizovati, feminizujem i feminizirati, feminiziram, 3. l. mn. feminiziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. feminiser od lat. femina ènaŠ 1. (u)~initi da mu{karac dobije ènska obele`ja, da postane sli~an èni. 2. feminizovati se, feminizirati se, dobi(ja)ti ènske osobine (o mu{karcu). feminin v. femininum. femininum, -a m ‰lat. femininum prema femina ènaŠ 1. ènski rod. 2. gram. (mn. feminina s, prema lat.) imenica ènskog roda. feminist(a), -e m, mn. feministi ‰v. feminizamŠ pristalica, sledbenik feminizma. feministi~ki, -a, -o ‰v. feminizamŠ koji se odnosi na feminizam, svojstven feminizmu. feministkiwa, -e ` ‰v. feminizamŠ ènska osoba feminist. femicid, -a m ‰lat. femina èna, v. -cidŠ 1. ubistvo ène. 2. nasiqe nad ènom. femoralan, -lna, -lno ‰nlat. femoralis od lat. femur, gen. femorisŠ anat. koji se odnosi na femur, bedreni, butni. femtometar, -tra m ‰dan. femten petnaest, v. -metarŠ fiz. jedinica za duìnu, 10–15 deo metra, trilioniti deo metra. femtosekunda, -e ` ‰dan. femten petnaest, v. sekundaŠ fiz. jedinica vremena, 10–15 sekunde, trilioniti deo sekunde. femur, -ura m ‰lat. femur (gen. femoris) butina, bedroŠ anat. najduà kost na telu ~oveka, koja ide od kuka do kolena, bedrena kost. fen, -a m ‰nem. Fohn od lat. favonius zapadni vetarŠ 1. meteor. topao vetar koji duva na podru~ju Alpa. 2. elektri~ni aparat za su{ewe kose. fen1, -a m ‰tur. fen od ar. fannŠ pokr. nau~na disciplina, struka. fen2, -a m ‰kin.Š kineska mera za duìnu (0,358 m).

fen3 fen3, -a m = fan (v.). fenantren, -ena m ‰fabri~ko ime proizvoda, prema phenyl-anthracenŠ hem. kondenzovani aromati~ni ugqovodonik. fenacetin, -ina m ‰v. feno-, lat. acetum kiselinaŠ farm. sinteti~ki lek protiv bolova, derivat fenola. fen d sjekl v. fin de siecle. fenestracija, -e ` ‰lat. fenestra prozorŠ 1. biol. otvor u strukturi tkiva. 2. zubni koren koji nije sasvim pokriven. 3. med. hirur{ka intervencija stvarawa otvora u unutra{wem uhu (npr. radi le~ewa gluvo}e). 4. arhit. otvor za prozor. fenijanac, -nca m ‰engl. Fenian, prema ir. sinn fein mi samiŠ ist. ~lan tajne irske revolucionarne organizacije [in Fejn, koja se bori za politi~ku i kulturnu nezavisnost Irske od Velike Britanije. fenijanizam, -zma m ‰v. fenijanacŠ ist. pokret za nasilno uklawawe engleske vlasti u Irskoj. fenijanski, -a, -o ‰v. fenijanacŠ koji se odnosi na fenijanizam i fenijance. feniks, -a m ‰gr~. phoinixŠ 1. mitol. mitska ptica starih Egip}ana koja, predose}aju}i blisku smrt, izgori u svom gnezdu, a zatim ponovo oìvi iz pepela; simbol onoga {to je ve~no, besmrtno. 2. fig. osoba koja se nakon mnogih patwi i stradawa ponovo oporavi, uzdigne. 3. zool. vrsta japanskog ukrasnog petla koji se odlikuje neobi~no dugim repom i raznobojnim perjem. fenirati, feniram, 3. l. mn. feniraju nesvr{. ‰v. fenŠ su{iti kosu pomo}u fena. fen-kare, -ea m ‰fr. fin carreeŠ vrsta mu{ke frizure. feno- ‰gr~. phainein pojaviti seŠ kao prvi deo sloènica zna~i koji se zbiva, koji se pojavquje, vidqiv; moè biti i skra}enica od fenol (v.) ili od fenomen (v.), oba od istog gr~kog korena. fenobarbiton, -ona m ‰v. feno-, barbituratŠ farm. lek koji se koristi protiv nesanice, epilepsije i za umirewe. fenogenetika, -e `, dat. i lok. fenogenetici ‰v. feno-, genetikaŠ biol. grana genetike koja se

fensi bavi istraìvawem razvoja naslednih osobina u ìvotu jedinke. fenol, -ola m ‰gr~. phainein pojaviti se, sijati, v. -olŠ hem. farm. karbolna kiselina, koristi se kao sirovina u farmaceutskoj i kozmeti~koj industriji, a zbog izrazitog antisepti~kog svojstva primewuje se u le~ewu ko`nih bolesti. fenologija, -e ` ‰v. feno-, -logijaŠ ekol. grana ekologije koja prou~ava promene u godi{wem ciklusu ìve prirode i wihovu povezanost s okolinom i klimatskim uslovima. fenomen, -e na m ‰gr~. phainomenon pojava od phainesthai pojaviti seŠ 1. prirodna pojava; zbivawe koje se zapaà ~ulima. 2. retka, neobi~na, te{ko obja{wiva pojava; ~udo. 3. onaj koji se odlikuje nekim posebnim, neuobi~ajenim svojstvima. 4. filoz. neposredno iskustvo svesti. 5. v. fenomenon. fenomenalan, -lna, -lno ‰v. fenomenŠ 1. filoz. koji se odnosi na fenomen, svojstven fenomenu. 2. redak, poseban, izuzetan; sjajan, izvanredan. fenomenalizam, -zma m ‰v. fenomenalanŠ shvatawe po kome ne postoji ni{ta drugo osim fenomena, pojava, doga|aja ili ~iwenica koji se pojavquju u vremenu i prostoru i koji su mogu}i objekti iskustva. filoz.

fenomenologija, -e ` ‰v. fenomen, -logijaŠ nauka o pojavama, opisivawe i analiza pojava u nekoj nau~noj oblasti s obzirom na wihov razvitak i me|usobnu vezu. x fenomenolo{ki. filoz.

fenomenon, -ona m ‰v. fenomenŠ filoz. po Kantu, predmet iskustva, stvar po sebi; up. noumenon. fenotip, -a m ‰v. feno-, -tipŠ biol. izgled nekog organizma nastao kao rezultat delovawa spoqnih uslova (temperatura, vlaga, vrsta ishrane i sl.) na wegove genetske osobine; up. genotip. fenofaza, -e ` ‰v. feno-, -fazaŠ biol. razdobqe u godi{wem ciklusu organizma. fensi prid. indekl. ‰engl. fancy od ranijeg fantasie, v. fantazijaŠ àrg. ukra{en, kitwast, rasko{an; kvalitetan, otmen, skup.

1323

fenster-promenada fenster-promenada, -e ` ‰nem. Fensterpromenade od nem. Fenster prozor, v. promenadaŠ zast. {etwa mladi}a ispod prozora devojke u koju je zaqubqen. fenster-serenada, -e ` ‰nem. Fenster prozor, v. serenadaŠ zast. serenada koju mladi} peva ispod prozora devojke u koju je zaqubqen. fewer, -a m ‰tur. vulg. fener od ngr~. phanari od gr~. phanarionŠ prenosna svetiqka u kutiji sa staklenim zidovima, sa sve}om ili fitiqem na petrolej; uli~na svetiqka. fewera{, -a{a m ‰v. fewerŠ sp. àrg. pojedinac ili ekipa koja je zauzela posledwe mesto u nekom takmi~ewu. fewerxija, -e ` ‰v. fewerŠ zast. onaj koji pali uli~nu rasvetu. fer prid. indekl. ‰engl. fairŠ koji je po pravdi, pravedan; ~astan, po{ten; ispravan. -fer, -ferencija, -feran, -feri~an, -feri~ki ‰lat. ferre nositiŠ kao drugi deo re~i ozna~ava: no{ewe, nosa~, prenosni i sl. feragosto, -a m ‰ital. ferragosto od lat. feriae Augusti avgustovski prazniciŠ 1. katoli~ki praznik Velike Gospojine, 15. avgusta. 2. vreme masovnih godi{wih odmora u Italiji, koje po~iwe sredinom avgusta. feral, -ala m ‰ven. feral od gr~. phanarionŠ 1. svetiqka na ribarskom brodu kojom se no}u privla~i riba. 2. svetiqka uop{te, lampa, fewer. ferata, -e ` ‰ital. (strada) ferrataŠ pokr. 1. èleznica. 2. voz. 3. lokomotiva. ferbl v. farbl. fergazer, -a m ‰nem. VergaserŠ autom. fam. karburator. fergismajniht, -a m ‰nem. Vergissmeinnicht ne zaboravi meŠ pokr. zast. biqka nezaboravak, spomenak, poto~nica (Muosotis palustris). ferexa ‰tur. ferace od ar. faragiyya od ar. farag utehaŠ ogrta~ koji prekriva lice, deo muslimanske ènske tradicionalne no{we. ferzenk, -a m ‰nem. Versenkung prema versenken spu{tatiŠ poz. deo poda pozornice koji moè da se spu{ta, propadali{te. feribot, -a m ‰engl. ferry boatŠ saobr. poseban brod, trajekt za prevoz putnika, vozila, tereta.

1324

fermentirati ferijalan, -lna, -lno ‰v. ferijeŠ koji se odnosi na ferije; koji sluì za organizovawe i sprovo|ewe odmora (ferijalni savez). ferijalac, -lca m (`. ferijalka, -e) ‰v. ferijeŠ ~lan ferijalne organizacije, ferijalnog saveza. ferije, ferija ` mn. ‰lat. feriae prazniciŠ zimski i letwi {kolski raspust; raspust uop{te. ferit, -ita m ‰lat. ferrum gvo`|e, v. -itŠ 1. hem. feromagnetski materijal koji sadrì oksid gvo`|a i druge metale. 2. u metalurgiji, naziv za ~isto gvo`|e. ferkert i ferkert, -a m ‰nem. verkehrt obrnutŠ vrsta boda u pletewu: obratno; up. klot2. ferman, -ana m ‰tur. ferman od pers. ferman od fermuden nareditiŠ ist. pismeni ukaz ili naredba sultana. fermata, -e ` ‰ital. fermata prema fermare zaustavitiŠ muz. znak da ozna~enu notu ili pauzu treba izdràti duè od wene obi~ne vrednosti, korona (2) (v.). fermati1, fermam svr{. i nesvr{. ‰ital. fermareŠ pokr. 1. zaustaviti, zaustavqati, zadrà(va)ti. 2. poloàjem tela ukazati, ukazivati gde je divqa~; markirati (o lova~kom psu). fermati2, fermam nesvr{. ‰tur. vermekŠ 1. po{tovati, ceniti, uvaàvati; dràti do nekoga ili ne~ega. 2. obra}ati pa`wu, obazirati se (na nekoga, na ne{to), voditi ra~una (o kome, o ~emu): on nikoga ne ferma. fermen i fermen, -a m ‰tur. fermenŠ etnol. mu{ki prsluk izvezen gajtanom, deo turske no{we. ferment, -a m, gen. mn. fermenata ‰lat. fermentum kvasacŠ hem. supstanca koja izaziva ili ubrzava hemijske procese u ìvim organizmima, enzim (v.). fermentativan, -vna, -vno ‰nlat. fermentativus, v. fermentŠ koji izaziva ili potpomaè vrewe, previrawe, uski{wavawe. fermentacija, -e ` ‰lat. fermentatioŠ hem. proces koji nastaje delovawem fermenata; vrewe, previrawe, uski{wavawe. fermentirati, fermentiram, 3. l. mn. fermentiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. fermentareŠ 1. promeniti se, mewati se pod dejstvom ferme-

fermentovati nata; vreti, previrati. 2. fig. sazre(va)ti; biti u pripremi. fermentovati v. fermentirati. fermi, -ija m ‰prema italijanskom fizi~aru E. Fermiju (Enrico Fermi, 1901–1954)Š 1. fiz. ranija jedinica za merewe razdaqina u atomskom jezgru, simbol fm (1fm = 10–13 m). 2. femtometar (v.). fermijum, -a i fermij, -ija m ‰nlat. fermium, prema italijanskom fizi~aru E. Fermiju (Enrico Fermi, 1901–1954)Š hemijski element, atomski broj 100, simbol Fm. fermion, -ona m ‰prema italijanskom fizi~aru E. Fermiju (Enrico Fermi, 1901–1954)Š fiz. naziv za svaku subatomsku ~esticu s polovi~nim kvantnim brojem spina. fernihtungslager, -a m ‰nem. Vernichtungslager, prema Vernichtung uni{tewe, Lager logorŠ ist. nacisti~ki logor za istrebqivawe u Drugom svetskom ratu. fero- ‰lat. ferrum gvo`|eŠ hem. prvi deo sloènica u zna~ewu: koji sadrì gvo`|e. ferolegure, ferolegura `, mn. ‰v. fero-, leguraŠ legure gvo`|a. feromagnetizam, -zma m ‰v. fero-, magnetizamŠ fiz. pojava sna`nog namagnetisavawa pojedinih materija, posebno ferolegura. feromagnetski, -a, -o ‰v. feromagnetizamŠ koji se odnosi na feromagnetizam. y feromagnetska tela gvo`|e, ~elik, nikl, kobalt i drugi metali koji imaju izraèna elektromagnetna svojstva, zbog ~ega se primewuju u elektrotehnici. feromon, -ona m ‰gr~. pherein nositi, (hor)mon(i)Š zool. svaka supstanca koju lu~i neka ìvotiwa i koja uti~e na pona{awe, razvoj ili razmnoàvawe drugih jedinki iste vrste. ferooksid, -ida m ‰v. fero-, oksidŠ oksid gvo`|a. ferotipija, -e ` ‰v. fero-, -tipijaŠ fotografski otisak na limu. ferofluid, -ida m ‰lat. ferrum gvo`|e, v. fluidŠ hem. koloidni rastvor veoma sitnih magnetskih ~estica u te~nosti, magnetni koloid. fer-plej, -a m ‰engl. fair playŠ 1. sp. korektna, po{tena igra. 2. na~in poslovawa u kome se

fest1 partneri u poslu pridràvaju pravnih i eti~kih na~ela, kao i zakona trì{ta. fertajler, -a m, mn. -i (nepr. frtajler) ‰nem. Verteiler raspodeqiva~Š automeh. zast. deo vi{ecilindri~nih motora za razvo|ewe struje na sve}ice, razvodnik paqewa. fertig prid. indekl. ‰nem. fertigŠ fam. 1. gotov, zavr{en, obavqen. 2. spreman, pripravan. fertilan, -lna, -lno ‰lat. fertilisŠ 1. biol. sposoban za reprodukciju, plodan. 2. sposoban da podstakne i podrì reprodukciju, plodonosan; bogat materijama potrebnim za rast i odràvawe biqnih kultura (o zemqi{tu). fertilizacija, -e ` ‰v. fertilanŠ 1. biol. oplo|ewe. 2. poqopr. dodavawe neophodnih mineralnih i organskih sastojaka zemqi{tu radi odràvawa ili poboq{avawa wegove plodnosti; |ubrewe. fertilitet, -eta m ‰lat. fertilitasŠ 1. sposobnost ène da ra|a; plodnost. 2. broj ìvoro|ene dece u odnosu na broj èna sposobnih da ra|aju. fertirigacija, -e ` ‰v. fertilan, irigacijaŠ poqopr. dodavawe mineralnih i organskih sastojaka tlu tokom navodwavawa. fertof, -a (fertuh, -a) m v. fertun. fertun, -una m ‰nem. Vertuch, VertuchenŠ pokr. keceqa od koè kojom se kova~i {tite od vatre; keceqa, prega~a uop{te. fertutma, -e ` = frtutma (v.). ferula, -e ` ‰lat. ferulaŠ {iba, prut kojim su bili ka`wavani u~enici zbog kr{ewa {kolske discipline. ferum, -a m ‰lat. ferrumŠ hemijski element, gvo`|e, atomski broj 26, simbol Fe. fer{ter, -a m ‰nem. ForsterŠ pokr. zast. stru~wak za {ume; {umar, lugar. fes1 muz. ton F snièn za pola tona (po visini jednak tonu E). fes2, fesa m, mn. fesovi ‰tur. fes od ar. Fas, grad u MarokuŠ tradicionalna kapa bez oboda koja je obi~no crvene boje, s ki}ankom ili bez we. fesad, -ada m ‰tur. fesat od ar. fasadŠ pokr. sva|a, smutwa; intriga. fest1, -a m ‰nem. FestŠ svetkovina, sve~anost, festival.

1325

fest2 fest2 pril. ‰nem. festŠ pokr. jako, ~vrsto; dobro; ozbiqno. festival, -ala m ‰engl. festival od stfr. festival od lat. festivus prema festum praznikŠ 1. sve~ana priredba pra}ena odre|enim ceremonijalom; svetkovina, sve~anost. 2. periodi~na smotra filmske, muzi~ke ili koje druge umetnosti. x festivalski. festina lente v. festina lente. festung, -a m, mn. festunzi ‰nem. FestungŠ tvr|ava, utvr|ewe, kula. festungskomandant, -a m ‰v. festung, komandantŠ voj. zapovednik utvr|ewa. fet1, -a m ‰nem. fettŠ tipogr. masno {tampano slovo, bold. fet2, -a m = feth, -a m ‰tur. fetih od ar. fathŠ 1. uspeh, pobeda u ratu. 2. ist. osmanlijsko osvajawe Bosne. feta1, -e ` ‰ital. fettaŠ pokr. kri{ka, komad. feta2, -e ` ‰ngr~. pheta od ital. fetta, v. feta1Š vrsta belog, masnog sira poreklom iz Gr~ke. fet akompli v. fait accompli. fetalan, -lna, -lno ‰lat. fetalis, v. fetusŠ koji se odnosi na fetus, embrion, plod. fetva, -e ` ‰tur. fetva od ar. fatwaŠ mi{qewe, uputstvo, savet muftije za re{avawe nekog problema u {erijatskom pravu. fetivi, -a, -o ‰ital. effettivo stvarni, istinskiŠ pokr. zast. koji je od starine, pravi, istinski, izvorni. feti{ i feti{, -a m ‰fr. fetiche od port. feitico ~arolijaŠ 1. rel. predmet koji se u nekim plemenima i narodima smatra nosiocem vi{ih, ~arobnih mo}i. 2. psih. a. osoba ili predmet kao objekat opsesivnog divqewa. b. predmet koji pobu|uje seksualni nagon. feti{izam, -zma m ‰v. feti{Š 1. rel. oboàvawe, po{tovawe feti{a (1). 2. slepo oboàvawe (vo|e, lidera, neke ideje i sl.). 3. seksualno zadovoqewe koje se postiè usredsre|ivawem na odre|ene delove tela ili predmete. feti{ist(a), -e m, mn. feti{isti ‰v. feti{Š onaj koji je sklon feti{izmu, koji oboàva neki feti{. feti{isti~ki, -a, -o ‰v. feti{ist(a)Š koji se odnosi na feti{iste i feti{izam.

1326

fe{n-vik fetotomija, -e ` ‰lat. fetus, v. -tomijaŠ med. komadawe novoro|en~eta prilikom te{kog poro|aja. fetus, -a m ‰lat. fetusŠ biol. zametak u kasnijem stadijumu razvoja (kod ~oveka ob. od osme nedeqe posle za~e}a pa do ro|ewa); up. embrion. feth v. fet2. feud, -a m ‰srlat. feudum od feum od germ. *fehu- stoka, imetakŠ ist. u feudalnom poretku, zemqi{ni posed koji vazal dobija od spahije pod uslovom da izvr{ava odre|ene obaveze (davawe dela letine, vojna slu`ba i sl.). feudalan, -lna, -lno ‰srlat. feudalis, v. feudŠ koji se odnosi na feud; koji se odnosi na feudalce i wihova prava. feudalac, -lca m ‰v. feudalanŠ onaj koji drì feud, koji ima veliki zemqi{ni posed. feudalizam, -zma m ‰v. feudalanŠ ist. oblik dru{tvenog ure|ewa u sredwovekovnoj Evropi (u pojedinim zemqama i do HÇH veka), u kome je feudalac imao neograni~enu vlast na svom posedu, a seqaci bili zavisni od wega i vezani za zemqu. feudalizacija, -e ` ‰v. feudalanŠ ist. 1. proces nastajawa feudalizma i feuda. 2. u novije vreme, uvo|ewe dru{tvenih odnosa koji podse}aju na feudalizam. feferon, -ona m ‰venec. peverone od lat. piper biberŠ mala, veoma quta paprika. feces, -a m ‰lat. faecesŠ izmetine, fekalije. fecijali, fecijala m mn. ‰lat. fetialesŠ ist. u starome Rimu, skup od dvadeset sve{tenika s velikim uticajem i ovla{}ewima, naro~ito u objavqivawu rata i sklapawu mira. fecit ‰lat. fecit na~inio je, od facere ~initiŠ stavqa se na umetni~ka dela u obliku skra}enice œfec.Œ u zna~ewu: izradio, izveo, na~inio. fe{ prid. indekl. ‰nem. feschŠ koji je lepog izgleda, s lepom fizionomijom; nao~it, skladan, elegantan. fe{n, -a m ‰engl. fashionŠ moda, naro~ito visoka. fe{n-vik, -a m ‰engl. fashion week od fashion moda, week sedmicaŠ vi{ednevna manifestacija posve}ena modnim revijama, nedeqa mode.

fe{n-{ou fe{n-{ou, -ua m ‰engl. fashion-show od fashion moda, v. {ouŠ modna revija pra}ena muzikom i drugim vrstama zabave, ob. na televiziji. fe{ta, -e ` ‰ital. festaŠ 1. sve~anost na dan sveca, (verski) praznik. 2. sve~anost, veseqe; zabava. fi s ‰gr~. phiŠ dvadeset prvo slovo gr~kog alfabeta, odgovara na{em F. FIA ` ‰skr. od fr. Federation Internationale de l’automobileŠ skra}enica: Me|unarodna federacija za automobilizam. FIBA, -e ` ‰skr. od fr. Federation internationale de basketball amateurŠ Me|unarodna ko{arka{ka amaterska federacija. fiber, -a m ‰nem. Fiber od lat. fibra vlaknoŠ vrsta plasti~nog materijala dobijenog me{awem hartije, krpa i strugotine sa sumpornom kiselinom i cink-hloridom; koristi se kao izolator u elektrotehnici. fiberglas, -a m ‰nem. Fiberglas, v. fiber, Glas stakloŠ tehnol. sinteti~ko vlakno koje ima {iroku primenu kao termoizolator; staklena vuna. fibra i fibra, -e ` ‰lat. fibraŠ 1. anat. mi{i}no ili nervno vlakno. 2. tanka nit za tkawe. fibrila, -e ` ‰nlat. fibrilla dem. od fibraŠ anat. fino mi{i}no i nervno vlakance. fibrilacija, -e ` ‰v. fibrilaŠ med. niz kratkih, nekontrolisanih drhtaja sr~anog mi{i}a, koji mogu dovesti do aritmije i nepravilnog snabdevawa organizma krvqu. fibrilizacija, -e ` ‰v. fibrilaŠ med. proces stvarawa fibrila, vlakana. fibrin, -ina m ‰v. fibraŠ fiziol. proteinska vlaknasta materija u krvi koja je neophodna pri zgru{avawu. fibrinogen, -ena m ‰v. fibrin, -genŠ fiziol. sastavni deo krvi koji se delovawem posebnog enzima pretvara u fibrin. fibrinozan, -zna, -zno ‰v. fibrinŠ fiziol. koji sadrì fibrin. fibrozan, -zna, -zno ‰nlat. fibrosus, v. fibraŠ koji sadrì vlakna, koji je sli~an vlaknima, vlaknast. fibroin, -ina m ‰v. fibraŠ hem. osnovni sastojak vlaknastih izlu~evina insekata (npr. svila svilenih buba).

figuralan

fibrom, -oma m ‰v. fibra, -omŠ med. dobro}udni tumor vezivnog tkiva. fibrosarkom, -oma m ‰v. fibra, sarkomŠ med. zlo}udni tumor vezivnog tkiva. fibula, -e ` ‰lat. fibulaŠ 1. arheol. dvokraka igla za spajawe delova ode}e; kop~a. 2. anat. lisna kost, li{wa~a. figa, -e `, dat. i lok. figi ‰venec. figa od lat. ficusŠ pokr. 1. smokva. 2. palac stavqen izme|u kaìprsta i sredweg prsta kao znak izrugivawa, {ipak (pokazati figu). z evo ti figa (hrv.; u srp. prete`no: {ipak tebi) nema ni{ta, ne}e biti po tvome; dràti fige (kome) (hrv.; u srpskom dràti pal~eve) kao èqa da neko ostvari uspeh u ~emu, da mu se ostvari èqa. figaw, -awa m ‰tur. figan od pers. figanŠ pokr. pla~, kukwava, vriska. figaro, -a m ‰prema glavnom junaku Bomar{eove (Beaumarchais) drame Figarova ènidbaŠ 1. kwi`. berberin (obi~no lukav, prepreden, dovitqiv). 2. v. bren{er. figura, -e ` ‰lat. figura oblik, slika prema fingere oblikovatiŠ 1. um. slika, crte` ili skulptura ~oveka ili ìvotiwe. 2. oblik tela, stas, prilika; obris, kontura. 3. odre|en pokret, poloàj ili stav u plesu, umetni~kom klizawu i sl. 4. predmet koji se pomera prema pravilima igre (npr. u {ahu). 5. li~nost, osoba iz javnog ìvota. 6. onaj koji samo formalno obavqa neku du`nost. 7. mat. lik, crte`, slika; povr{ina ograni~ena sa svih strana pravim ili krivim linijama (geometrijska ‹ ). 8. kwi`. ret. upotreba re~i u stilske svrhe; slikovita, izraàjna re~ ili grupa re~i u prenesenom zna~ewu. 9. muz. karakteristi~an niz tonova ili akorda koji se ponavqa; motiv. y lake figure {ah. kow i lovac; te{ke figure {ah. top i kraqica. z mra~na figura onaj ko igra potajne i opasne igre u dru{tvenom, javnom i politi~kom ìvotu, koji je sklon da drugima nanosi zlo. figuralan, -lna, -lno ‰srlat. figuralis, v. figuraŠ 1. koji se odnosi na figuru; koji je sa~iwen od figura. 2. iskazan u prenesenom zna~ewu, figurativan.

1327

figuralist(a) figuralist(a), -e m, mn. figuralisti ‰v. figuralanŠ um. onaj koji se bavi figurativnim slikarstvom ili vajarstvom, figurativac. figurant, -a m, mn. figuranata ‰nem. Figurant, v. figuriratiŠ 1. pozor. statista u pozori{nom komadu. 2. bezna~ajna osoba, li~nost bez uticaja. figurativan, -vna, -vno ‰srlat. figurativusŠ 1. koji je predstavqen figurama, likovima, konkretnim oblicima. 2. izraèn re~ima u prenesenom zna~ewu. y figurativno slikarstvo likovni na~in prikazivawa realnog sveta podraàvawem vidqivih oblika; supr. apstraktno slikarstvo (v. apstraktan). figurativac, -vca m, mn. figurativci, gen. mn. figurativaca ‰v. figurativanŠ onaj koji se bavi figurativnim slikarstvom ili vajarstvom, figuralist(a) (v.). figurativnost, -i ` ‰v. figurativanŠ osobina onoga {to je figurativno. figuracija, -e ` ‰lat. figuratio oblikovaweŠ 1. uobli~avawe, oblikovawe figura. 2. slikovito predstavqawe, izraàvawe u slikama. 3. muz. ukra{avawe muzi~kog komada pretvarawem odlomka u niz tonova jednakih ritmi~kih vrednosti ili ra{~lawivawem akorda na tonove. figurina, -e ` ‰ital. figurina, dem. od figuraŠ lik. mala figura; porcelanska statueta de~aka, balerine i dr. koja se drì kao ukras u vitrinama. figurirati, figuriram, 3. l. mn. figuriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. figurare, v. figuraŠ 1. oblikovati, (na)praviti figuru. 2. u~estvovati formalno u ~emu, pojaviti se, pojavqivati; imati neku, obi~no bezna~ajnu ulogu. figurist(a), -e m, mn. figuristi ‰v. figuraŠ 1. um. slikar ili vajar koji prikazuje likove; figurativac. 2. livac kipova u gipsu. 3. plesa~ koji ulep{ava igru figurama. fida, -e ` ‰up. fideliniŠ kulin. tanki rezanci za supu. fidalgo, -a m ‰port. fidalgoŠ portugalski oblik za ({panski) hidalgo (v.). fidahija, -e ` i m ‰tur. fedai od ar. fida’Š pokr. onaj koji se `rtvuje za neki ideal. fidbek, -a m ‰engl. feedback od feed hraniti, back nazadŠ 1. tehn. ure|aj za ujedna~avawe ra-

1328

fizijatrija dio-signala, vra}awem jednog dela emitovane energije u oda{iqa~. 2. povratna sprega; dvosmerna veza u komunikaciji. 3. u elektronskim medijima: situacija kad gledaoci ili slu{aoci u toku emisije postavqaju pitawa i dobijaju odgovore od voditeqa ili gosta. FIDE ` ‰skr. od fr. Federation Internationale des EchecsŠ Me|unarodna {ahovska organizacija. fideizam, -zma m ‰lat. fides veraŠ teol. teolo{ko shvatawe prema kome je vera najvi{i oblik saznawa. fideikomis, -a m ‰lat. fideicommissum ono {to je dato na povereweŠ prav. odredba iz rimskog prava: nasledno pravo uìvawa neke imovine bez prava otu|ivawa. fideist(a), -e m, mn. fideisti ‰v. fideizamŠ teol. pristalica, pobornik fideizma. fidelizam, -zma m ‰prema Fidel (Castro)Š revolucionarni komunisti~ki pokret u Latinskoj Americi koji se temeqi na ideologiji kubanskog predsednika Fidela Kastra. fidelini, fidelina m mn. ‰ital. fideliniŠ kulin. vrsta vrlo tankih rezanaca. fidelist(a), -e m, mn. fidelisti ‰v. fidelizamŠ pristalica, pobornik fidelizma. fider, -a m ‰engl. feeder prema feed hranitiŠ elektr. vod za prenos elektri~ne energije. fiducijalan, -lna, -lno ‰klat. fiducialis prema fiducia povereweŠ koji se zasniva na poverewu. y fiducijalna vera u protestantskoj teologiji, uverewe da Bog pra{ta uprkos gresima koje ~ovek ~ini. fiducijar, -ara m ‰klat. fiduciarius prema fiducia povereweŠ prav. osoba od poverewa; opunomo}enik, poverenik. fiducijaran, -rna, -rno ‰v. fiducijarŠ koji se odnosi na fiducijara, koji pripada fiducijaru. y fiducijarna emisija ekon. novac u opticaju za koji ne postoji pokri}e u zlatu ili ~emu drugom. fiòl v. faòl. fizijatar, -tra m ‰gr~. physis priroda, iatros lekarŠ med. lekar specijalista za fizijatriju. fizijatrija, -e ` ‰gr~. physis priroda, v. -ijatrijaŠ med. medicinska specijalnost koja bolesti le~i fizi~kim sredstvima (strujom,

fizik toplotom, masaòm i dr.) i ve`bama; fizikalna medicina. fizik v. fizikus. fizika, -e `, dat. i lok. fizici ‰gr~. physike nauka o prirodi od physis prirodaŠ 1. prirodna nauka koja prou~ava materiju, wenu gra|u, wena svojstva, kretawe materije, kao i zakonitosti po kojima se zbivaju pojave u prirodi. 2. uticaji, procesi i zakonitosti me|u prirodnim pojavama. fizikalan, -lna, -lno ‰v. fizikaŠ 1. koji se odnosi na fiziku, fizi~ki. 2. koji se vr{i snagom mi{i}a. y fizikalna veli~ina merqiva i uporediva osobina tela, stawa, pojava; fizikalna medicina v. fizijatrija; fizikalna terapija le~ewe masaòm, kupkama, toplotom i sl., fizioterapija. fizikalac, -lca m ‰v. fizi~kiŠ fam. fizi~ki radnik. fizikus, -a m ‰lat. physicus od gr~. physikos, fizi~kiŠ zast. 1. lekar imenovan, postavqen od vlasti za nadzornog lekara na nekoj administrativnoj teritoriji (grad, okrug i sl.). 2. osoba koja po du`nosti konstatuje smrt. v.

fizio- ‰gr~. physio-; physis prirodaŠ kao prvi deo sloène re~i zna~i prirodu ili povezanost sa prirodom. fiziogeneza i fiziogeneza, -e ` ‰v. fizio-, -genezaŠ biol. razvoj ìvotnih funkcija i navika u organizmu pod uticajem okolne prirode. fiziogenija v. fiziogeneza. fiziognozija, -e ` ‰v. fizio-, gr~. gnosis saznaweŠ poznavawe, prou~avawe prirode. fiziognom v. fiziognomist(a). fiziognomija v. fizionomija. fiziognomika, -e `, dat. i lok. fiziognomici ‰v. physiognom(on)ikos, v. fiziognomist(a)Š tuma~ewe du{evnih osobina pojedinca na osnovu wegovog telesnog izgleda, pogotovu na osnovu crta lica. fiziognomist(a), -e m, mn. fiziognomisti = fiziognomi~ar, -a m ‰gr~. physiognomon, v. fizionomijaŠ onaj koji se bavi fiziognomikom; onaj koji dobro pamti lica; onaj koji na osnovu lica moè da oceni ne~iji karakter.

fizi~ki fiziokrat, -a m i fiziokrata, -e m ‰v. fizio-, -kratŠ pristalica, pobornik fiziokratizma. x fiziokratski. fiziokratizam, -zma m ‰v. fiziokrat, -izamŠ u~ewe francuske politi~ko-ekonomske {kole iz HçÇÇÇ veka po kome je poqoprivreda jedini izvor blagostawa. fiziolog, -a m, mn. fiziolozi ‰v. fizio-, -logŠ 1. onaj koji se bavi fiziologijom. 2. (Fiziolog) ist. zbirka pou~nih pri~a o ìvotiwama i biqkama, nastala u Aleksandriji, preko Vizantije preneta i u srpskoslovensku kwièvnost. fiziologija, -e ` ‰gr~. physiologia, v. fizio-, -logijaŠ 1. nauka o procesima i funkcijama organizama. 2. vitalni procesi i funkcije organizma. fiziolo{ki, -a, -o ‰v. fiziologijaŠ koji se odnosi na fiziologiju i fiziologe; koji pripada organizmu i wegovom na~inu funkcionisawa. y fiziolo{ki rastvor med. rastvor natrijum-hlorida i drugih soli koji je izotoni~an (jednake koncentracije) s telesnim te~nostima, tako da se moè unositi putem intravenske infuzije; fiziolo{ka smrt kona~ni prestanak svih ìvotnih funkcija; primarne fiziolo{ke potrebe prirodne potrebe za jelom, vodom, pra`wewem i sl., kao nagon ~oveka za o~uvawem egzistencije; fiziolo{ki sat sistem prirodnog odre|ivawa vremena vr{ewa fiziolo{kih funkcija, biolo{ki sat. fizionomija, -e ` ‰srlat. physiognomia, prema gr~. physiognomonia, v. fizio-, gr~. gnome saznaweŠ 1. op{ti izgled i skup crta lica. 2. osobenost nekog predmeta ili pojave; ono {to ~ini karakter ~ega. fizioterapeut, -a m ‰v. fizio-, terapeutŠ med. onaj koji se bavi fizioterapijom, koji le~i fizioterapijom. x fizioterapeutski. fizioterapija, -e ` ‰v. fizio-, terapijaŠ le~ewe metodama fizijatrije, fizikalna terapija. x fizioterapijski. fizi~ar, -a m ‰v. fizikaŠ nau~nik koji se bavi fizikom. fizi~ki, -a, -o ‰gr~. physikos, v. fizikaŠ 1. koji se odnosi na fiziku. 2. koji se obavqa kori{}ewem mi{i}ne snage; koji radi snagom

1329

fijaker mi{i}a (‹ rad, ‹ radnik). y fizi~ka hemija nauka koja prou~ava hemijske pojave putem fizi~kih metoda; fizi~ka geografija deo geografije koji prou~ava fizi~ke, klimatske i biolo{ke pojave na Zemqi, za razliku od politi~ke geografije; fizi~ka kultura skup metoda za postizawe ili odràvawe fizi~kog i psihi~kog zdravqa (u prvom redu telesne ve`be); fizi~ko lice prav. osoba koja je nosilac prava i obaveza u pravnom smislu, za razliku od pravnog lica (ustanove). fijaker i fijaker, -a m ‰fr. fiacre, prema pariskom hotelu St. Fiacre, gde su se takva kola iznajmqivalaŠ saobr. putni~ka zapre`na kola s pokretnim krovom; ko~ija. z uredila se, doterala se kao stari fijaker kaè se za ènu koja se preterano nakitila, nakin|urila {to ne prili~i wenim godinama; (i}i) fijakerom kroz ìvot provoditi lagodan ìvot, bez posebne ìvotne borbe. fijakerist(a), -e m, mn. fijakeristi ‰v. fijakerŠ 1. onaj koji upravqa fijakerom, ko~ija{ fijakera. 2. vlasnik fijakera. fijakerski i fijakerski, -a, -o ‰v. fijakerŠ koji se odnosi na fijaker, koji pripada fijakeru. z kao fijakersko kquse kaè se za onoga ko dangubi, ko je uvek na ulici. fijala, -e ` ‰gr~. phialeŠ 1. ist. kod starih Grka, ~a{a s uzanim grlom, poput boce. 2. crkv. arhit. mala otvorena, mermerna ili kamena gra|evina na stubovima i s kupolastim baldahinom u ~ijem je sredi{tu bazen~i} s vodom za osve}ewe (npr. u Hilandaru). 3. arhit. mali {iqast toraw kao zavr{etak stuba na gra|evinama gotskog stila. 4. farm. staklena bo~ica, ampula. fijasko, -a m ‰ital. fare fiasco propastiŠ totalni neuspeh, propast, proma{aj (na nastupu, u javnom istupawu). fijat justicija v. fiat iustitia. fijerant, -nta m ‰austr. nem. Fierant, prema ital. fiera sajmi{teŠ trgovac koji prodaje robu na sajmovima, na va{arima, va{arxija. fijoka v. fioka. -fikat, -fikator, -fikacija, -ficirati, ‰lat. -ficatio ~iwewe, -ficare = facere ~initiŠ drugi deo re~i sa zna~ewem nastajawe, ~iwewe.

1330

fiks-ideja fikologija, -e ` ‰gr~. phykos alga, v. -logijaŠ biol. nauka o algama. fikomicete, fikomiceta ` mn. ‰gr~. phykos alga, mykes gqivaŠ bot. grupa niìh saprofitnih gqiva srodnih algama i plesnima. fiks1, -a m ‰engl. fix, v. fiksati seŠ àrg. jedna injekcija heroina ili drugog narkotika. fiks2 v. viks. fiksan, -sna, -sno (odr. fiksni, -a, -o) ‰lat. fixus utvr|enŠ 1. koji se ne pomera; fiksiran, pri~vr{}en za neku povr{inu. 2. stalan, konstantan, nepromenqiv. y fiksna ideja med. psih. opsesivna misao koja nema upori{te u realnom svetu, fiks-ideja; fiksna sredstva ekon. osnovna raspoloìva sredstva, imovina ~iji je vek trajawa duì od godine; fiksna cena ekon. cena koja se ne mewa; fiksni tro{kovi finans. tro{kovi ~iji je iznos stalan i nezavisan od stepena iskori{}enosti kapaciteta (amortizacije, zagarantovane plate, najamnine i dr.). fiksativ, -iva i fiksativ, -a m ‰v. fiksativanŠ 1. slik. te~nost kojom se premazuje crte` na~iwen ugqem, pastelom ili kredom da bi se za{titio od brisawa. 2. v. fiksir. fiksativan, -vna, -vno ‰nlat. fixativusŠ koji utvr|uje, u~vr{}uje, odre|uje. fiksati se, fiksam se nesvr{. ‰v. fiks1Š drogirati se intravenoznim uno{ewem droge.

àrg.

fiksator, -a m ‰nlat. fixatorŠ 1. med. metalna udlaga koja se hirur{kim putem ugra|uje posle komplikovanih preloma kostiju. 2. v. fiksir. fiksacija, -e ` ‰srlat. fixatio, v. fiksiratiŠ 1. fiksirawe, utvr|ivawe, u~vr{}ivawe; povezivawe, spoj. 2. psih. bolesna, opsesivna preokupacija ~ime; opsesivna radwa. 3. fot. postupak (uklawawa srebrnog bromida) kojim se fotografija ili film u~vr{}uje, za{ti}uje od dejstva svetlosti. fikser, -a m ‰v. fiksati seŠ àrg. 1. diler, prodavac droge. 2. onaj koji se drogira, koji uzima drogu (putem injekcije). fiks-ideja, -e ` ‰nem. fixe IdeeŠ fiksna ideja, stalna misao, opsesija.

fiksin fiksin, -ina m ‰v. fiksiratiŠ sredstvo kojim se posipa predmet da bi otisak prsta na predmetu bio vidqiv. fiksing, -a m, mn. fiksinzi ‰engl. fixingŠ svakodnevno odre|ivawe kursa doma}e valute po kome centralna banka obavqa kupovinu ili prodaju deviznih sredstava s poslovnim bankama. finans.

fiksir, -ira m ‰nem. Fixier prema fixieren, v. fiksiratiŠ fot. rastvor natrijum-tiosulfata u koji se stavqa negativ ili pozitiv posle razvijawa, kako svetlost vi{e ne bi delovala na emulziju. fiksirati, fiksiram, 3. l. mn. fiksiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. fixare u~vrstiti, prema fixus utvr|enŠ 1. pri~vrstiti, pri~vr{}ivati; u~vrstiti, u~vr{}ivati. 2. dogovoriti, dogovarati, utvrditi, precizirati (obi~no vreme odràvawa, de{avawa i sl.). 3. usredsrediti, usredsre|ivati pogled (na nekoga ili ne{to), (u)piqiti (se) u nekoga ili u ne{to. 4. fot. odstraniti, odstrawivati srebrni bromid s negativa ili pozitiva, stavqawem u fiksir. 5. slik. staviti, stavqati fiksativ na crte`. fiktivan, -vna, -vno ‰srlat. fictivus, v. fikcijaŠ 1. koji je plod ma{te, prividan, nestvaran. 2. koji je namerno izmi{qen, nepostoje}i, laàn. y fiktivna dobit ekon. nepostoje}i kapital predstavqen u finansijskom izve{taju; fiktivna prodaja prividna prodaja nepostoje}e robe ili usluga izdavawem la`nih ra~una s ciqem da se obmane tre}e lice ili da se izbegnu poreske obaveze. fiktilan, -lna, -lno ‰lat. fictilis prema fingere oblikovatiŠ koji je od zemqe, gline, zemqani. fikus i fikus, -a m ‰lat. ficus smokvaŠ sobna ukrasna biqka poreklom iz Indokine, Ficus elastica. fikh, -a, fikuh, -a m ‰tur. f›k›h od ar. fiqhŠ {erijatsko pravo. fikcija, -e ` ‰lat. fictio, prema fictus izmi{qenŠ ono {to je izmi{qeno, ono {to ne postoji; la`na pretpostavka. fikcionalan, -lna, -lno ‰engl. fictional, v. fikcijaŠ v. fiktivan.

filaletija fikcionalizovati, fikcionalizujem i fikcionalizirati, fikcionaliziram, 3. l. mn. fikcionaliziraju svr{. i nesvr{. ‰engl. fictionalize, v. fikcijaŠ (na)pisati (kwièvno delo) o istinitom doga|aju prikazuju}i ga kao da je izmi{qen, sa izmi{qenim detaqima i imenima. fik{n, -a m ‰engl. fiction, prema lat. fictio izmi{qotinaŠ kwi`. vrsta kwièvnog teksta koji je proizvod ma{te; narativna proza; beletristika. -fil, -filija, -filan ‰gr~. philos qubiteq; philein voletiŠ kao drugi deo sloènica sa zna~ewem: prijateq, qubiteq, pristalica. fil-, filo- ‰gr~. philo-; philos qubiteq; philein voletiŠ kao prvi deo re~i zna~i sklonost ili qubav prema onome {to zna~i drugi deo re~i. fil1, -a m ‰v. filovatiŠ kulin. nadev, puwewe. fil2, -a i fil, -a m ‰tur. fil od ar. filŠ pokr. zast. slon. fila1, -e ` ‰gr~. phyle plemeŠ u anti~koj Gr~koj, rodovska, plemenska zajednica, pleme, rod. fila2, -e ` ‰ital. filaŠ pokr. red qudi koji ~ekaju da kupe ne{to ili obave neki drugi posao. filagram, -a m ‰lat. filum nit, konac, v. -gramŠ vodeni ìg na papiru (kao oznaka za kvalitet ili oznaka proizvo|a~a). filadelfija, -e ` ‰gr~. phyladelphia, v. fil-, gr~. adelphos bratŠ 1. bratska qubav, qubav prema bli`wima. 2. fam. prepreden, snala`qiv ~ovek. filadendron nepr. v. filodendron. fila`, -aà m ‰fr. filage predivoŠ nejasni, zamu}eni filmski kadrovi ili televizijska slika. filaksa, -e ` ‰gr~. phylaxis ~uvaweŠ med. za{ti}enost od infekcija. filakterijum (i filakterij, -a) m ‰klat. phylacterium od gr~. phylakterion od phylassein ~uvatiŠ rel. svaki od dva ko`na omota~a sa zapisima iz Starog zaveta koje ortodoksni Jevreji nose prilikom molitve, jedan pri~vr{}en za ~elo a drugi za levu ruku. filaletija, -e ` ‰v. fil-, gr~. aletheia istinaŠ dràwe do istine, istinoqubivost; pravdoqubivost.

1331

filantrop filantrop, -a m ‰v. filantropijaŠ ~ovekoqubiva osoba, ~ovekoqubac; dobrotvor. filantropizam v. filantropija. filantropija, -e ` ‰gr~. philanthropia, v. fil-, gr~. anthropos ~ovekŠ 1. ~ovekoqubqe, ~ovekoqubivost kao ìvotno na~elo. 2. postupawe prema tom na~elu; dobrotvorna delatnost. filantropski, -a, -o ‰v. filantropŠ koji se odnosi na filantropiju i filantrope, dobrotvorni, humanitaran (v.). filareta, -e ` ‰venec. filareto?Š pokr. ograda od èleznih {ipki ili drvenih letava. filarija, -e ` ‰nlat. filaria od lat. filum nitŠ zool. vrsta parazitskih glista koje izazivaju filarijazu kod qudi i ìvotiwa. filarijaza, -e ` ‰nlat. filariasis, v. filarija, -ijazaŠ med. tropska bolest koju izazivaju filarije, krvne gliste, a manifestuje se smetwama u krvotoku i oteklinama. filarh, -a m ‰v. fila1, -arhŠ ist. 1. (po)glavar jedne file. 2. u Atini, potkomandant kowice. filatelizam, -zma m ‰v. filatelijaŠ strast prema prikupqawu po{tanskih maraka. filatelija, -e ` ‰v. fil-, gr~. ateleia oslobo|ewe od dràvnih nametaŠ sistematsko prikupqawe i poznavawe po{tanskih maraka, koverata s markama i pe~atima, stvarawe takvih zbirki. filatelist(a), -e m, mn. filatelisti (`. filatelistkiwa, -e) ‰v. filatelijaŠ onaj koji se bavi filatelijom. filatelisti~ki, -a, -o ‰v. filatelist(a), filatelijaŠ koji se odnosi na filateliju i filateliste, svojstven filateliji i filatelistima. filautija, -e ` ‰gr~. philautia, v. fil-, autos samŠ qubav prema sebi samom, samoqubqe, narcisoidnost. fildi{, -a m ‰tur. fildisi od fil slon, tur. dis zubŠ 1. slonova kost, slonova~a. 2. predmet izra|en od slonova~e. file, -ea m ‰fr. filetŠ 1. mesnati deo na ki~mi ìvotiwe, pe~enica; jelo od tog mesa. 2. mreàsto pletivo. 3. ukras na pole|ini kwige. fileki v. fileci.

1332

filiponi filer v. filir. fileti, fileta m, mn. ‰ital. filetto kon~i}, nitŠ tanko ise~eni komadi ribe, o~i{}eni od kostiju; druge vrste mesa tanko ise~enog. fileci, fileka m mn. ‰nem. FleckŠ gove|i èludac; jelo od gove|eg èluca, {kembi}i; up. tripice. filigran, -a i filigran, -ana m ‰ital. filigrana od lat. filum nit, granum zrnoŠ 1. um. zan. fini mreàsti rad srebrnom ili zlatnom niti; ukrasni predmet ili deo nakita izra|en na taj na~in. 2. za{titni vodeni znak odre|ene fabrike papira. filigranologija, -e ` ‰v. filigran, -logijaŠ istorijska disciplina koja prou~ava filigrane (2) i proizvodwu papira. filigranski, -a, -o ‰v. filigranŠ 1. um. zan. izra|en tehnikom filigrana. 2. vrlo precizno, fino izra|en. 3. koji je krhke, ne`ne gra|e. y filigransko staklo raznobojno staklo koje se dobija preplitawem mnogobrojnih staklenih niti. filijala, -e ` ‰fr. filiale od lat. filialis prema filius sin, filia }erkaŠ poslovnica, ispostava nekog preduze}a, neke institucije; up. afilijacija. z biti ne~ija filijala pol. raditi za ne~ije interese. filijacija, -e ` ‰klat. filiatio prema lat. filius sinŠ odnos roditeqa i dece, poreklo od koga; rodbinska povezanost. filing, -a m ‰engl. feeling ose}aweŠ 1. izrazit smisao, sklonost za ne{to. 2. uzajamna simpatija, du{evna bliskost. 3. muz. sposobnost da se muzikom izrazi odre|ena, iskrena emocija. filiokve, -a m ‰lat. filioque i od sinaŠ teol. dogma Rimokatoli~ke crkve po kojoj Duh Sveti poti~e i od Sina, a ne samo od Boga Oca, kako je prema u~ewu Pravoslavne crkve, {to je u HÇ veku dovelo do raskola i podele hri{}ana na katolike i pravoslavce. filipika, -e `, dat. i lok. filipici ‰lat. Philippica (oratio) od gr~. PhilippikosŠ èstok govor kojim se neko napada (prema o{trom politi~kom govoru Demostena protiv Filipa Makedonskog). filiponi, filipona m mn., jd. filipon, gen. filipona ‰prema monahu FilipuŠ rel. pripad-

filir nici rigoristi~ke sekte u Rusiji u HçÇÇÇ veku, koji su odbijali molitve za cara. filir, -ira (i filer, -era) m ‰ma|. filler od nem. Vierer ~etvrtinaŠ ist. stoti deo austrougarske krune; stoti deo ma|arske forinte. filirati, filiram, 3. l. mn. filiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. filerŠ 1. (is)plesti mreù. 2. muz. izdrà(va)ti pevawe jednog tona koliko dah podnosi. 3. u igri kartama: podvaliti, podvaqivati; polako otkri(va)ti svoje karte. filistar, -tra m ‰nem. Philister od hebr. pili{tim FilistejciŠ ~ovek uskih, ograni~enih pogleda; malogra|anin, }ifta. filistarski, -a, -o ‰v. filistarŠ koji se odnosi na filistre, svojstven filistrima; malogra|anski. filistarstvo, -a s ‰v. filistarŠ malogra|anstvo, }iftinstvo. film, -a m, mn. filmovi ‰engl. film opna, membranaŠ 1. celuloidna traka za fotografsko i kinematografsko snimawe. 2. um. dokumentarno ili igrano delo snimqeno na takvoj traci ili u kakvoj drugoj tehnici. 3. delatnost (umetnost, industrija) snimawa filmskih dela, kinematografija. 4. tanki sloj naslagane pra{ine, uqa i sl. na kakvoj ravnoj povr{ini. z pukao mu (joj) je film kaè se kad neko izgubi strpqewe, ìvce. filmaxija, -e m ‰v. filmŠ fam. filmski radnik. filma{, -a{a m ‰v. filmŠ filmski radnik, filmaxija. filmi~an, -~na, -~no ‰v. filmŠ koji dobro ispada na filmu; pogodan za filmsko snimawe. filmi~nost, -osti ` ‰v. filmŠ svojstvo onoga ko je filmi~an, onoga {to je filmi~no. filmovati, filmujem svr{. i nesvr{. ‰v. filmŠ prirediti, prire|ivati za film, ekranizovati (npr. kwièvno delo); snimiti, snimati film (prema nekom predlo{ku). filmogeni~an, -~na, -~no ‰v. film, fotogeni~anŠ koji dobro izgleda na filmu, filmi~an. filmografija, -e ` ‰v. film, -grafijaŠ popis filmova prema datumima premijere, autorima, producentskim ku}ama ili prema ~emu drugom.

filogin filmolog, -a m, mn. filmolozi ‰v. film, -logŠ onaj koji se stru~no bavi filmologijom. filmologija, -e ` ‰v. film, -logijaŠ nauka o filmu. filmolo{ki, -a, -o ‰v. filmologijaŠ koji se odnosi na filmologiju i filmologe. filmomanija, -e ` ‰v. film, -manijaŠ prekomerna zainteresovanost za filmove ili filmsku umetnost. filmoteka, -e ` ‰v. film, -tekaŠ 1. institucija u kojoj se ~uvaju zbirke filmova; kinoteka. 2. odeqewe neke institucije (npr. kulturnog centra) koje prikupqa, ~uva i ponekad prikazuje filmove. 3. zbirka filmova. filmofil, -a i filmofil, -ila m ‰v. film, -filŠ onaj koji voli film, zaqubqenik u filmsku umetnost. filmofob, -a i filmofob, -oba m ‰v. film, -fobŠ onaj koji ne voli film. filmski, -a, -o ‰v. filmŠ koji se odnosi na film, svojstven filmu. y filmska brzina vrlo velika brzina (odvijawa neke situacije, doga|aja i sl.); filmska tehnika 1. sredstva, oprema, tehnika za snimawe filma. 2. na~in snimawa filma, za razliku od snimawa TV emisija; filmski zapisiva~ ra~. ure|aj za snimawe slika s kompjuterskog ekrana na 35-milimetarski film. filo-1 v. fil-. filo-2 ‰gr~. phylon rod, plemeŠ kao prvi deo re~i zna~i rod, pleme, koji se odnosi na rod, na postanak (npr. filogeneza). filo-3 ‰gr~. phyllon listŠ kao prvi deo re~i ozna~ava list, lisni (npr. filofag, filoksera). filovati, filujem nesvr{. kulin. puniti filom, nadevati.

‰nem. fullenŠ

filogeneza i filogeneza, -e ` ‰v. filo-2, -genezaŠ biol. evolucija ìvotiwskih i biqnih vrsta na Zemqi; nauka koja se time bavi. filogenetski, -a, -o ‰v. filogenezaŠ koji se odnosi na filogenezu, svojstven filogenezi. filogenija v. filogeneza. filogin, -ina m ‰v. filo-1, gr~. gyne ènaŠ mu{karac koji voli ènsko dru{tvo, oboàvalac èna.

1333

filoginija

filosemit

filoginija, -e ` ‰gr~. philogynia, v. filo-1, gr~. gyne ènaŠ naklonost mu{karca prema è-

pametovati. 3. iron. ili pej. samo govoriti, ne rade}i ni{ta.

nama, oboàvawe èna.

filozofski, -a, -o ‰v. filozofŠ koji se odnosi na filozofiju i filozofe, svojstven filozofiji i filozofima. y filozofski mir stawe du{evnog mira, spokojstva koje proizlazi iz dobre ìvotne filozofije; filozofski fakultet fakultet na kome se studiraju dru{tvene i humanisti~ke nauke.

filogram, -a m ‰v. filo-2, -gramŠ grafi~ki prikaz porodi~nog stabla (rodoslova). filodendron, -ona m ‰v. filo-3, gr~. dendron drvoŠ bot. ukrasna sobna biqka sa {irokim, rupi~astim listovima, Monstera deliciosa; nepr. filadendron. filodijum, -a (i filodij, -ija) m ‰nlat. phyllodium od gr~. phyllodes nalik listu, v. filo-3Š bot. pro{irena peteqka lista koja ima ulogu glavnog, mesnatog, povr{inskog dela lista. filozof, -a m (`. filozofkiwa, -e) ‰gr~. philosophos, v. filo-1, sophia mudrostŠ 1. onaj koji se bavi filozofijom. 2. onaj koji studira filozofiju. 3. iron. onaj koji pametuje, mudruje, pametwakovi}, mudrija{. filozofaster, -a m ‰v. filozof, lat. pej. sufiks -asterŠ onaj koji tek povr{no poznaje filozofiju; onaj koji se pretvara da poseduje znawe, ali ga nema; nadrifilozof, mudrija{. filozofem, -ema m = filozofema, -e ` ‰gr~. philosophema, v. filozofŠ odre|eno filozofsko stanovi{te, tvrdwa u filozofiji. filozofema = filozofem (v.). filozofizam, -zma m ‰fr. philosophisme, v. filozofijaŠ 1. preterano nagla{avawe filozofskih na~ela, uz te`wu da se oni primene i tamo gde im nije mesto. 2. tobo`wa filozofija, nadrifilozofija. filozofija, -e ` ‰gr~. philosophia, v. filozofŠ 1. nauka o op{tim zakonitostima razvitka prirode, dru{tva, mi{qewa; logi~ko i kriti~ko prou~avawe izvora i prirode ~ovekove misli i znawa. 2. promi{qawe i problematizovawe op{teg i posebnog u prirodi, dru{tvu i mi{qewu. 3. osnovna teorija, osnovna hipoteza kakvog prou~avawa, kakve nau~ne, dru{tvene i sl. aktivnosti. 4. niz vrednosti, ideja i mi{qewa pojedinca ili dru{tvene grupe. filozofirati, filozofiram, 3. l. mn. filozofiraju nesvr{. ‰gr~. philosophein, v. filozofŠ 1. baviti se filozofijom, razmi{qati o filozofskim pitawima, razmi{qati na filozofski na~in. 2. (ponekad iron.) mudrovati,

1334

Filokalija, -e ` ‰v. filo-1, gr~. kalos lep, dobarŠ crkv. (kod Slovena i pod naslovom œDobroqubqeŒ) zbirka tekstova o kontemplativnom i asketskom ìvotu, nastala pre ÇH veka iz pera velikih otaca isto~nopravoslavne duhovnosti. filokalijski, -a, -o ‰v. filokalijaŠ teol. koji je vezan za qubav prema lepoti kao atributu ili manifestovawu Bo`jeg ìvota (filokalijska mistika, filokalijska duhovnost). filoksenija, -e ` ‰gr~. philoxenia, v. filo-1, gr~. xenos stranacŠ qubav prema strancima; gostoqubivost, gostoqubqe. filoksera i filoksera, -e ` ‰v. filo-3, gr~. xeros suvŠ 1. zool. insekt, Phullohera vastatrih, koji ìvi u zemqi i napada koren vinove loze. 2. bolest vinove loze koju izaziva taj insekt. Filoktet, -eta m ‰gr~. PhiloktetesŠ mitol. u starogr~koj mitologiji, prijateq Herakla, koji je, na wegove molbe, pristao da ubije Parisa otrovnom strelom. filolog, -a m, mn. filolozi ‰gr~. philologos, filo-1, -logŠ onaj koji se bavi filologijom, stru~wak za filologiju. v.

filologija, -e ` ‰gr~. philologia, v. filo-1, -logijaŠ 1. nauka o kwièvnim delima, starim pisanim spomenicima, posebno sa gledi{ta stila i jezika (klasi~na ‹, slovenska ‹). 2. nekada{wi naziv za lingvistiku. filolo{ki, -a, -o ‰v. filologŠ koji se odnosi na filologiju i filologe, koji pripada filologiji i filolozima. y filolo{ki fakultet fakultet na kome se izu~avaju jezici i kwièvnost. filosemit, -ita m ‰v. filo-1, SemitŠ onaj koji je naklowen Jevrejima. x filosemitski.

filosof filosof, filosofija, filosofirati, filosofski v. filozof, filozofija, filozofirati, filozofski. filotaksija, -e ` ‰v. filo-3, -taksijaŠ bot. deo morfologije biqaka koji se bavi izu~avawem rasporeda listova na biqci. filofag, -a m ‰v. filo-3, -fagŠ zool. organizam, ìvotiwa koja se hrani li{}em. filtar, -tra m v. filter. filter, filtera m ‰srlat. filtrum (feltrum) filc (v.), par~e filca za proce|ivawe te~nostiŠ 1. cediqka, komad hartije, tkanine ili {upqikav pribor za pro~i{}avawe te~nosti. 2. pribor za zadràvawe {tetnih materija iz gasova (cigarete s filterom). 3. naprava koja u potpunosti ili delimi~no zadràva zvu~ne, elektri~ne i sl. uticaje. 4. naprava koja se prilikom snimawa stavqa pred objektiv foto-aparata, filmske kamere i sl. kako bi zadràla svetlosne zrake odre|enih boja. 5. fig. selekcija, odabir, trijaà. 6. ra~. program za ~itawe ulaza, promenu ulaza i sl. u kompjuterski sistem (mreù). y filter-papir hem. papir od ~iste celuloze kroz koji se vr{i filtrirawe. z pro}i (kroz) sve filtere pro}i sve selekcije prema kvalitetu (na kakvom konkursu, izboru). filtrat, -ata m ‰v. filtriratiŠ filtrirana, proce|ena te~nost. filtracija, -e ` ‰srlat. filtratio, v. filtriratiŠ 1. pro~i{}avawe pomo}u filtera. 2. odabir, selekcija (osoba, predmeta). filtrirati, filtriram, 3. l. mn. filtriraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. filtrare, v. filterŠ 1. (pro)~istiti (te~nost) propu{tawem kroz filter; (pro)cediti. 2. (iz)vr{iti odabir, selekciju (osoba, predmeta). filtrirni, -a, -o ‰v. filtriratiŠ koji sluì za filtrirawe. filtrirnica, -e ` ‰v. filtracijaŠ pogon za filtraciju. filum, -a m ‰nlat. phylum prema gr~. phylon, up. filo-2Š biol. kategorija ìvotiwa ili biqaka ve}a od klase (v. klasa 1, b), kolo, razdeo. filumenist(a), -e m, mn. filumenisti ‰v. fil-, lat. lumen svetlostŠ kolekcionar kutija za {ibice, etiketa sa wih ili kartonskih {ibica.

finale filfeder, -a m ‰nem. Fullfeder od fullen puniti, Feder peroŠ zast. nalivpero. filharmonija, -e ` ‰v. fil-, harmonijaŠ muz. 1. simfonijski orkestar. 2. ustanova koja neguje simfonijsku muziku i koja prire|uje koncerte takve muzike. 3. dru{tvo onih koji vole orkestarsku muziku. x filharmonijski. filharmoni~ar, -a m ‰v. filharmonijaŠ ~lan filharmonijskog orkestra. filhelenizam, -zma m ‰v. fil-, Helen, helenizamŠ ist. pokret prijateqa Gr~ke u Evropi, u HÇH veku, koji je pomagao borbu gr~kog naroda za slobodu. filc, -a m, mn. filcevi ‰nem. FilzŠ uvaqano sukno od ze~je dlake koje se koristi za izradu {e{ira i drugih odevnih predmeta, pust. filcan, -a, -o ‰v. filcŠ koji je od filca. filc{ue, filc{ua ` mn. ‰nem. Filzschuhe, v. filc, nem. Schuh cipelaŠ papu~e od filca. filxan, -ana m ‰tur. fincan od ar. fingan od pers. pingan plitka zdelaŠ {oqica bez dr{ke, obi~no za crnu kafu. fima, -e ` ‰gr~. phyma izra{tajŠ med. otok, oteklina na koì. fimoza, -e ` ‰gr~. phimosis prema phimos brwicaŠ med. suèwe koìce penisa i nemogu}nost wenog prevla~ewa preko glavi}a. fin, fina, fino ‰ital. fino, fine od lat. finis kraj, granicaŠ 1. tanan, neàn. 2. mali, sitan; tanak. 3. ugla|en, pristojan. 4. istan~an, iznijansiran, precizan. 5. ukusan (o jelu, pi}u); prijatan, ugodan. finalan, -lna, -lno ‰lat. finalis od finis svr{etakŠ 1. zavr{ni, krajwi; kona~ni, definitivan. 2. namerni. y finalna potro{wa krajwa potro{wa svih dobara radi zadovoqavawa potreba pojedinca ili zajednice; finalni proizvod proizvod koji ne zahteva daqu doradu ve} je u tom stepenu gotov za upotrebu; finalno takmi~ewe takmi~ewe koje u nizu prethodnih takmi~ewa ima u rezultatu kona~nog pobednika. finale, -a s (u muzici i m) ‰ital. finale od lat. finalis, v. finalanŠ 1. muz. posledwi stav u izvo|ewu instrumentalnih kompozicija (sonate, simfonije i sl.). 2. muz. zavr{na scena pojedinog ~ina u klasi~noj operi. 3. kona~ni momenat jednog doga|aja, rasplet. 4. kod etap-

1335

finalizam nih takmi~ewa (u sportu, znawu, zabavnim igrama i dr.), utakmica ili susret dva (ponekad vi{e od dva) protivnika ili protivni~ka tima ~iji ishod odlu~uje o pobedniku, o najboqem. finalizam, -zma m ‰v. finaleŠ filoz. idealisti~ko filozofsko u~ewe o ciqu i svrsishodnosti svih de{avawa u prirodi, u ~oveku, u vasioni. finalist(a), -e m, mn. finalisti (`. finalistkiwa) ‰v. finaleŠ onaj koji je u takmi~ewu u{ao u finale. finans, -a m, gen. mn. finansa ‰fr. finance, prema lat. finis svr{etakŠ 1. poreski slu`benik. 2. poresko-carinski kontrolor, inspektor. finansije, finansija ` mn. ‰fr. finances, prema srlat. finis isplata od lat. finis svr{etakŠ 1. nov~ana sredstva, novac; prihodi. 2. poslovawe s nov~anim sredstvima u skladu sa zakonima. 2. jedna od oblasti ekonomije. 3. organ dràvne uprave koji je nadleàn za razrezivawe i naplatu poreza. finansijer, -era m ‰fr. financierŠ 1. onaj koji finansira neki posao, koji ulaè u neki posao. 2. onaj koji se stru~no bavi ure|ivawem finansijskih poslova. finansijski, -a, -o ‰v. finansijeŠ koji se odnosi na finansije, koji pripada finansijama. y finansijska matematika ekon. grana matematike koja se bavi ekonomskim problemima poslovawa; finansijska analiza ekon. metode i tehnika za pretvarawe ra~unovodstvenih i finansijskih podataka u podatke koji su relevantni za upravqawe; finansijska godina ekon. razdobqe od jedne kalendarske godine za koju se pravi obra~un; finansijska injekcija ekon. nov~ana sredstva koja se daju dràvi, preduze}u i sl. koji su u nov~anim te{ko}ama, kao podsticaj za oìvqavawe privrede; finansijska policija ekon. dràvna slu`ba koja, po poreskoj prijavi, proverava preko poslovnih kwiga finansijsko poslovawe preduze}a, privatnog preduzetnika, institucije i dr; finansijski plan ekon. nov~ani iskaz proizvodnog plana preduze}a koji sadrì predvi|ene rashode i prihode, izvore finansirawa, raspodelu planiranog dobitka, pokri}e eventualnog planiranog gubitka i odnose sa buxetom.

1336

fino finansirati, finansiram, 3. l. mn. finansiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. financerŠ 1. uloìti, ulagati (novac) u neki posao. 2. nov~ano pomo}i, pomagati (nekoga). fingiran, -a, -o ‰v. fingiratiŠ 1. la`no predstavqen, izmi{qen; name{ten. 2. koji simulira, izigrava (ne{to). y fingirana menica menica sa potpisima osoba koje stvarno ne postoje. fingirati, fingiram, 3. l. mn. fingiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. fingereŠ 1. la`no predstaviti, predstavqati, neistinito prikaz(iv)ati. 2. (na)~initi la`no (kakvu situaciju), simulirati (v.). finesa, -e ` ‰fr. finesse prema fin fin, tananŠ 1. mala razlika, nijansa. 2. fino}a u izradi. finestra ‰ital. finestraŠ pokr. prozor; up. ponistra. finis, -a m ‰lat. finisŠ ciq, svrha. finitivan, -vna, -vno ‰nlat. finitivus prema lat. finire zavr{itiŠ sasvim gotov. y finitivni glagoli gram. zavr{no-svr{eni glagoli. fini{, -a i fini{, -i{a m ‰engl. finish od lat. finis svr{etakŠ 1. sp. odlu~uju}i deo takmi~ewa u tr~awu, u plivawu i sl.; zavr{nica. 2. kraj, svr{etak. fini{er, -era m ‰v. fini{Š 1. onaj koji obavqa zavr{nu, posledwu fazu nekog posla. 2. ma{ina koja obavqa zavr{nu, posledwu fazu nekog posla (npr. ma{ina koja na prethodno pripremqenu podlogu na putu postavqa sloj asfalta). 3. sp. trka~ koji na takmi~ewu do|e do fini{a, ciqa; takmi~ar koji u fini{u postiè dobre rezultate. fini{irati, fini{iram, 3. l. mn. fini{iraju svr{. i nesvr{. ‰v. fini{Š 1. u}i, ulaziti u fini{. 2. obaviti, obavqati zavr{nu, posledwu fazu u nekom poslu. finlandizacija, -e ` ‰prema Finlandia FinskaŠ politika, stav jedne zemqe iznu|en pritiskom koji na wu vr{i neka ja~a sila (prema stavu Finske, koja pod pritiskom Sovjetskog Saveza nije smela da se vezuje za zapadni blok posle 1945. godine). fino pril. ‰v. finŠ 1. tanano, ne`no. 2. pristojno, ugla|eno. 3. istan~ano; iznijansirano, precizno, detaqno. 4. ukusno.

fino}a fino}a, -e ` ‰v. finŠ svojstvo, osobina onoga koji je fin, onoga {to je fino. finta, -e ` ‰ital. finta, v. fingiratiŠ 1. lukavstvo; trik. 2. sp. pokret izveden s namerom da zavara protivni~kog igra~a. finxan v. filxan. fioka, -e ` ‰ma|. fiokŠ pregradak u kakvom delu name{taja (stolu, ormanu i sl.) koji se moè uvla~iti i izvla~iti, ladica. fiola, -e ` ‰fr. fiole, v. fijalaŠ bo~ica sa uskim grlom; tuba s tabletama. fioritura v. fjoritura. fira, -e ` ‰ngr~. phyraŠ trg. 1. otpadak, ostatak od robe, rastur. 2. odbitak od ìve vage, kalo. firanga, -e `, dat. i lok. firangi ‰nem. VorhangŠ zavesa, zastor. firanija, -e m ‰v. firaunŠ pokr. pej. 1. osoba lo{eg pona{awa. 2. nedostojan postupak u trgovini; ciganija. firaun, -una m (`. firaunka, -e) ‰tur. firavun od ar. Fira'wn faraonŠ zast. Ciganin, Rom. firaunluk, -a m, mn. firaunluci ‰tur. firavunluk, v. firaunŠ zast. zajednica Cigana, Roma; kraj gde oni ìve; ciganluk. firaunski, -a, -o ‰v. firaunŠ zast. koji se odnosi na Firaune, koji pripada Firaunima, ciganski, romski. firga, -e m ‰prema firaun?Š tamnoput ~ovek. firer, -a m ‰nem. Fuhrer vo|aŠ 1. ist. naziv za A. Hitlera, vo|u nema~kog Rajha. 2. fig. osoba s bolesnom potrebom za vla{}u; diktator, tiranin. x firerski. firma, -e ` ‰ital. firma potpis od lat. firmare u~vrstiti, potvrditiŠ 1. privr. naziv kakvog preduze}a, kakve ustanove; natpis, tabla s takvim nazivom. 2. preduze}e, ustanova. 3. iron. zast. osoba koja je poznata po lo{im osobinama. 4. rel. kod katolika, konfirmacija, krizma. firmati, firmam svr{. i nesvr{. ‰v. firmaŠ rel. kod katolika: utvrditi, utvr|ivati u veri, konfirmirati, krizmati. firmver, -a m ‰engl. firmwareŠ ra~. mikroprogram koji se pohrawuje u memoriju kompjutera i upravqa radom unetog softvera.

fisk firn, -a m ‰nem. FirnŠ vi{egodi{wi nataloèni sneg u visokim planinama, zrnaste ledene strukture, od kojeg vremenom nastaju lednici. firnajz v. firnajs. firnajs, -a m ‰nem. FirnisŠ prera|eno laneno uqe koje se koristi za za{titu i bojewe drvenih i metalnih predmeta. firnis, -a m v. firnajs. firhendig prid. indekl. i pril. ‰nem. vierhandig od vier ~etiri, Hand rukaŠ muz. u ~etiri ruke, ~etvororu~no: o istovremenom svirawu dvoje izvo|a~a na istom klaviru. firc, -a m ‰ma|. ferczŠ konac kojim se ru~no sastavqaju, prihvataju, pro{ivaju delovi odevnog predmeta pre ma{inskog {ivewa. fircati, fircam i fircovati, fircujem fircŠ koncem ru~no sastaviti, pro{ivati. nesvr{. ‰v.

firciger, -a m ‰nem. Vierziger ~etrdesetak, prema vierzig ~etrdesetŠ 1. osip na licu odoj~eta ili malog deteta koji traje oko ~etrdeset dana. 2. àrg. (ob. `. fircigerka, -e) osoba starosti oko 40 godina. fis1, -a s ‰nem. FisŠ muz. ton ef (F) povi{en za pola stepena. y fis-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton fis; fis-mol molski tonalitet ~iji je osnovni ton fis, a koji odgovara A-duru. fis2, -a m ‰alb. fisŠ soc. dru{tvena zajednica albanskog patrijarhalnog dru{tva; pleme, rod. fisija, -e ` ‰lat. fissio od findere cepatiŠ fiz. cepawe atomskog jezgra, pra}eno osloba|awem ogromne koli~ine energije. fisijski, -a, -o ‰v. fisijaŠ koji se odnosi na fisiju. y fisijsko oru`je oru`je razaraju}e snage koja dolazi od oslobo|ene nuklearne energije; atomsko oru`je. fisilan, -lna, -lno ‰lat. fissilis od findere cepatiŠ koji se moè cepati; razdvojiv. fisilitet, -eta m ‰nlat. fissilitas, v. fisijaŠ razdvojivost, deqivost. fisioni, -a, -o ‰v. fisijaŠ koji se odnosi na fisiju. fisk v. fiskus.

1337

fiskal

fitoaleksin

fiskal, -ala m ‰nem. Fiskal, prema lat. fiscalis blagajni~ki, v. fiskusŠ 1. prav. pravni zastupnik dràvne blagajne. 2. advokat; up. fi{kal.

fit prid. indekl. ‰engl. fit sposobanŠ koji je u dobroj kondiciji, koji moè da podnese fizi~ke napore.

fiskalni, -a, -o ‰lat. fiscalis, v. fiskusŠ 1. koji se odnosi na dràvu kao vlasnika imovinskih prava. 2. razg. koji se odnosi na poreze, poreski. y fiskalna godina rok od godinu dana za koji se obra~unavaju prihodi i rashodi dràve; fiskalna politika dràvna politika prikupqawa novca za finansirawe dru{tvene potro{we i kontrola dràvne potro{we koju vr{i vlada.

-fit, -fitski, -fitija ‰gr~. phyto-, phyton biqkaŠ kao drugi deo re~i u zna~ewu biqka, biqni.

fiskija, -e ` ‰tur. f›sk›ye od ar. fisqiyya od lat. piscinaŠ pokr. prskalica za vodu; slavina. fiskultura, -e ` ‰rus. fizkulâtura od fizi~eskaà kulâturaŠ 1. ist. pokret op{teg, masovnog bavqewa fizi~kom kulturom (posle II svetskog rata). 2. popularni naziv za {kolski predmet namewen pravilnom razvoju tela uz fizi~ke ve`be i sport. 3. ve`be za razgibavawe tela, gimnastika. fiskulturni, -a, -o ‰v. fiskulturaŠ koji se odnosi na fiskulturu (fiskulturna sala, fiskulturna smotra). fiskulturnik, -a m, mn. fiskulturnici ‰rus. fizkulâturnik, v. fiskulturaŠ onaj koji se bavi fiskulturom. fiskus, -a m ‰lat. fiscusŠ ekon. dràvna blagajna; dràvna imovina. fistan, -ana m ‰tur. f›stan od pers. fistanŠ 1. ènska sukwa. 2. mu{ka narodna no{wa u obliku sukwe. etnol.

fistula, -e ` ‰lat. fistula cevŠ 1. med. kanal koji se usled povrede ili oboqewa stvara izme|u dva organa ili izme|u sredi{ta gnojnog procesa i povr{ine koè. 2. muz. u sredwem veku, naziv za sviralu na orguqama; naziv za flautu. fistulektomija, -e ` ‰v. fistula, ektomijaŠ med. operativni zahvat kojim se odstrawuje fistula.

fit1, -a m ‰ital. fittoŠ pokr. stanarina, kirija. fit2, -a m ‰engl. foot, mn. feet stopa, stopaloŠ engleska mera za duìnu, stopa, tre}ina jarde, 30,48 cm. fitiq, -iqa m ‰tur. fitil od ar. fatilŠ 1. upredene pamu~ne niti u sve}i; platnena traka natopqena uqem u svetiqci. 2. ist. voj. upaqa~ starinskih topova i pu{aka. 3. gajtan, vrpca puwena zapaqivim materijalom koja sluì za potpalu mina i drugih eksplozivnih naprava. 4. fig. uzrok, povod (nekog sukoba, borbe i sl.). fitiqa~a, -e ` ‰v. fitiqŠ svetiqka s fitiqem. fitiqiti, fitiqim nesvr{. ‰v. fitiqŠ uvijati ne{to u obliku fitiqa; {iqiti. fitmija, -e ` i fitnija, -e ` ‰prema tur. fitne od ar. fitna zavo|ewe; isku{avaweŠ pokr. spletka{ica, smutqivica. fitneluk, -a m, mn. fitneluci ‰tur. v. fitmijaŠ pokr. spletka, intriga (v.).

fitnelik,

fitnes, -a i fitnes, -a m ‰engl. fitness, v. fitŠ 1. fizi~ka izdr`qivost, kondicija. 2. fizi~ke ve`be za oblikovawe tela. y fitnes-salon sala ili skup prostorija sa spravama (ponekad i bazenom za plivawe) koje omogu}uju individualne ve`be za sticawe i odràvawe fizi~ke kondicije; fitnes-centar posebno preduze}e, ili deo turisti~kog objekta ili neke ustanove gde se moè ve`bati u ciqu sticawa i odràvawa fizi~ke kondicije. fitnexija, -e ` ‰tur. fitnecu, v. pokr. spletkaro{, smutqivac.

fitmijaŠ

fitnija v. fitmija.

fistulizacija, -e ` ‰v. fistulaŠ med. proces nastajawa fistule.

fito- ‰gr~. phyto-; phyton biqkaŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na biqku ili biqni svet.

fisura, -e ` ‰lat. fissura pukotina, rascepŠ 1. pukotina, raseklina, brazda. 2. med. pukotina na nekom organu (naj~e{}e na kori mozga).

fitoaleksin, -ina m ‰v. fito-, gr~. alexein branitiŠ bot. sluzava materija koju biqka lu~i za za{titu od parazita.

1338

fitobentos fitobentos, -a m ‰v. fito-, bentosŠ bot. biqna zajednica koja ìvi na dnu mora ili reka; up. fitoplankton. fitobiologija, -e ` ‰v. fito-, biologijaŠ grana biologije koja prou~ava ìve materije u biqkama i wihove funkcije. fitogen i fitogen, -a, -o ‰v. fito-, -genŠ koji je biqnog porekla; biqni. fitogeografija, -e ` ‰v. fito-, geografijaŠ grana botanike koja se bavi prou~avawem rasprostrawenosti biqnih vrsta na povr{ini Zemqe. fitoekologija, -e ` ‰v. fito-, ekologijaŠ ekol. oblast koja izu~ava odnos okoline (klimatskih uslova, tla, ìvih bi}a i sl.) prema biqkama. fitolit, -ita m ‰v. fito-, gr~. lithos kamenŠ okameweni ostatak biqke, biqni fosil. fitologija, -e ` ‰v. fito-, -logijaŠ bot. nauka o biqnom svetu; botanika (v.). fitomorfan, -fna, -fno ‰v. fito-, -morfanŠ koji ima oblik biqke, koji nalikuje biqci. fitonim, -ima m ‰v. fito-, -onimŠ ime, naziv biqke. fitonimija, -e ` ‰v. fito-, -onimijaŠ nauka o imenima biqaka. fitoncidi, -a m mn. ‰rus. fitoncid od gr~. phyton biqka, v. -cidŠ bot. biolo{ki aktivne supstance u biqkama koje spre~avaju razvoj bakterija, plesni, gqivica i drugih parazita; koriste se u alternativnoj medicini i u veterinarstvu. fitopaleografija, -e ` ‰v. fito-, paleografijaŠ opis starih biqaka. fitopaleontologija v. paleobotanika, paleofitologija. fitoparazit, -i ta m ‰v. fito-, parazitŠ bot. biqka ili ìvotiwa koja parazitira na biqci. fitopatologija, -e ` ‰v. fito-, patologijaŠ bot. nauka o bolestima biqaka. fitoplankton, -ona m ‰v. fito-, planktonŠ biol. si}u{ni biqni organizmi koje nose vodene struje (sluè kao hrana ribama i drugim vodenim ìvotiwama); up. zooplankton. fitoterapija, -e ` ‰v. fito-, terapijaŠ med. farm. terapija, le~ewe biqem.

fifti-fifti fitotron, -a m, mn. fitotroni ‰engl. phytotron, v. fito-, (ciklo)tronŠ laboratorija u kojoj se ispituju fizi~ki i hemijski uslovi u kojima se biqka razvija, ~ime se procewuje mogu}nost wene aklimatizacije u druk~ijim klimatskim uslovima. fitofag, -aga m ‰v. fito-, -fagŠ zool. ìvotiwa koja se hrani biqem, biqo`der. fitofarmacija, -e ` ‰v. fito-, farmacijaŠ disciplina koja se bavi prou~avawem proizvodwe sredstava za za{titu biqaka i wihovom primenom u suzbijawu biqnih bolesti. fitohemija, -e ` ‰v. fito-, hemijaŠ hem. prou~avawe hemijskih materija u biqkama i mogu}nostima wihove ekstrakcije. fitocenoza, -e ` ‰v. fito-, gr~. koinosis zajednicaŠ bot. skup biqnih vrsta koje nastawuju jedan deo Zemqine povr{ine; up. vegetacija. y prirodna fitocenoza biqna zajednica koja se stvara bez uticaja ~oveka. fitocenolog, -a m, mn. fitocenolozi ‰v. fitocenologijaŠ stru~wak za fitocenologiju. fitocenologija, -e ` ‰v. fito-, ceno-, -logijaŠ bot. nau~na oblast koja se bavi prou~avawem ìvota i rasprostrawenosti biqnih zajednica. fi}a, -e = fi}o, -e m ‰prema imenu italijanske fabrike automobila œFijatŒ (Fiat)Š popularni naziv za male automobile tipa fijat 650, fijat 750 i druge verzije iz ranije proizvodwe fabrike œZastavaŒ u Kragujevcu. fi}er, -a m ‰tur. f›k›r od ar. fikr misao, mi{qeweŠ pokr. misao, pomisao; voqa za ne~im. fi}firi}, -i}a m ‰ma|. fity-firityŠ lakomislen mladi}, vetropir; gizdavac, kico{. FIFA, -e ` ‰fr. skr. od Federation Internationale de Football AssociationŠ Me|unarodna fudbalska federacija, osnovana 1904. u Cirihu. fifikus, -a m ‰nem. pfiffigŠ fam. zast. lukavko, prepredewak. fiftin, -ina m ‰engl. fifteenŠ sp. jedna faza u igri tenisa, petnaest bodova. y fiftin ol (engl. fifteen all) petnaest : petnaest. fifti-fifti pril. ‰engl. fifty-fiftyŠ s podjednakim izgledima za ne{to, pola-pola.

1339

fi{a fi{a i fi{a, -e ` ‰fr. ficheŠ ceduqa, listi} u koji se unose podaci po nekom sistemu; listi} iz kartoteke. fi{bajn, -a m ‰nem. FischbeinŠ 1. ribqa kost. 2. tvrdi obru~ koji u~vr{}uje podsukwu. 3. uzana plasti~na traka ili jedan od dva {tapi}a koji se uvla~e u okovratnik ko{uqe da bi se izbeglo wegovo krivqewe. fi{burger, -a m ‰engl. fishburger od fish riba i (ham)burgerŠ pecivo sa umetnutim prènim ribqim filetom, s majonezom i drugim dodacima. fi{gret, -a m ‰nem. Fisch riba, Grate ribqa kostŠ tkanina izatkana u vidu paralelnih kosih pruga, dezen œribqa kostŒ. fi{ek, -a m, mn. fi{eci ‰tur. fisek, fisenkŠ 1. metak za pu{ku, patrona. 2. papirnata vre}ica levkastog oblika, napravqena ru~no uvijawem papira. 3. kornet za sladoled. fi{eklija, -e ` ‰tur. fisekli, v. fi{ekŠ ist. ko`ni pojas sa pregradama za fi{eke (1). fi{end~ips (fi{-end-~ips), -a m ‰engl. fish and chipsŠ kulin. komadi}i prène bele ribe s pomfritom, popularno englesko jelo koje se prodaje na ulici. fi{kal, -ala m ‰nem. FiskalŠ 1. zast. advokat; up. fiskal (2). 2. onaj koji neprestano dokazuje da je u pravu, koji se pravda; mudrija{, dovitqivac, prepredewak. x fi{kalski. fi{paprika{, -a m ‰nem. Fisch riba, v. paprika{Š kulin. ribqi paprika{ pripremqen od raznih vrsta slatkovodnih riba. fi{tran, -a m ‰nem. FischtranŠ uqe koje se dobija preradom jetre kita, tuqana, morà, bogato vitaminima A i D. fjaka, -e ` ‰ital. fiaccaŠ pokr. pospanost, dreme`; tromost, bezvoqnost; umor. fjasko v. fijasko. fjeld, -a m, mn. fjeldovi ‰dan. fjeldŠ geogr. zaravan koja nastaje delovawem gle~era. fjord, -a m, mn. fjordovi ‰norv. fjordŠ geogr. duboki, uzani morski zaliv sa strmim obalama, prete`no u Norve{koj. fjoritura, -e ` ‰ital. fioritura prema fiorire cvetatiŠ 1. muz. pisani ili improvizovani melodijski ukras od nekoliko nota, naro~ito u pevawu. 2. pozor. efekt na sceni u okviru ve}eg

1340

flaòlet teksta koji se postiè iznenadnom grimasom, dosetkom i sl. fju`n, -a m ‰engl. fusion fuzija, stapaweŠ muz. muzi~ki stil iz {ezdesetih godina HH veka, nastao objediwavawem pojedinih elemenata xeza i roka. flavon, -ona m ‰nem. Flavon od lat. flavus ùtŠ hem. biol. organsko jediwewe koje se javqa kao pigment u cvetovima i plodovima mnogih biqaka. flavonoidi, -a m mn. ‰v. flavon, -oidŠ hem. biol. grupa jediwewa zasnovanih na flavonu (v.) koja zahvaquju}i svom antioksidantnom dejstvu ja~aju otpornost organizma na alergiju, tumore i sr~ana oboqewa; nalaze se u zelenom ~aju, crnom vinu, ~okoladi i pojedinim jestivim biqkama. flagelant, -a m, gen. mn. flagelanata ‰lat. flagellans od flagellare bi~evatiŠ 1. rel. pripadnik sekte u Evropi u HÇÇÇ i HÇç veku ~iji su se ~lanovi javno bi~evali kako bi okajali svoje i tu|e grehe. 2. fig. onaj koji je preterano samokriti~an. flagelantizam, -zma m ‰v. flagelantŠ seksualna perverzija u kojoj se uìtak podsti~e i postiè {ibawem samog sebe ili seksualnog partnera. flagelantski, -a, -o ‰v. flagelantŠ koji se odnosi na flagelante i flagelantizam. flagelati, -ata m mn. (jd. flagelat) ‰lat. flagellatum, prema lat. flagellum bi~Š zool. red praìvotiwa opremqenih trepetqikama, bi~ari (Flagellata). flagelacija, -e ` ‰lat. flagellatio od flagellum bi~Š 1. ~in bi~evawa ili samobi~evawa kao izraz fanati~ke vere, telesno ka`wavawe, seksualna perverzija i sl. 2. med. terapeutska masaà kojom se aktiviraju nervni zavr{eci i periferni krvotok. flagrantan, -tna, -tno ‰lat. flagrans od flagrare goretiŠ 1. koji je za svakoga vidqiv, o~it, o~igledan. 2. otvoren, nesumwiv. flagrantnost v. flagrancija. flagrancija, -e ` ‰lat. flagrantia, v. flagrantanŠ o~itost, o~iglednost, o~evidnost. flaòlet, -a m ‰fr. flageoletŠ muz. 1. mala flauta sa {est rupica. 2. na guda~kim instru-

flajer mentima, poseban na~in svirawa pri kome se ìce blago dodiruju prstima, da bi se dobio svetliji i mek{i ton. flajer, -a m ‰engl. flierŠ {tampani listi}, letak. flajsig prid. indekl. ‰nem. fleissigŠ pokr. zast. radan, vredan, marqiv. flaj{ma{ina, -e ` ‰nem. Fleischmaschine, prema Fleisch meso, v. ma{inaŠ ma{ina za mlevewe mesa. flak, -a m, mn. flakovi ‰skr. od nem. Fl(ugzeug)-A(bwehr)k(anone)Š voj. 1. protivavionsko oru|e s jednom ili vi{e cevi na istom postoqu. 2. protivavionska vatra. flakon, -ona m ‰fr. flaconŠ staklena bo~ica u kojoj se drì parfem. flam, -a m ‰nem. FlaumŠ masni deo gove|eg mesa uz rebra. flambirati, flambiram, 3. l. mn. flambiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. flamber palitiŠ kulin. preliti vru}e jelo kowakom ili drugim èstokim pi}em, zapaliti ga i servirati u plamenu (npr. pala~inke). flamboajan, -ana m ‰fr. flamboyantŠ arhit. koji se odnosi na posledwu fazu u gotskom stilu, okarakterisanu kitwastim elementima u obliku plamenih jezika. flamboajantan, -tna, -tno ‰fr. flamboyantŠ 1. vatren, plameni; sjajan, blistav. 2. rasko{an; nametqiv; ekstravagantan. flamen, -a m (mn. po latinskom flamines) ‰lat. flamenŠ ist. rel. sve{tenik u starom Rimu posve}en kultu odre|enog boànstva. flamenko, -a m ‰{p. flamencoŠ muz. narodni ples iz Andaluzije koji se izvodi uz pratwu gitare i kastaweta. flamingo, -a m, mn. flaminzi ili flamingosi ‰{p. flamingo, prema lat. flamma plamenŠ 1. zool. vrsta ptica plamene boje s dugim nogama i vratom, plamenac, Phoenicopterus roseus. 2. sp. figura u umetni~kom plivawu. flamines v. flamen. flamirati, flamiram, 3. l. mn. flamiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. flammareŠ urezivati plamenaste ukrase u finoj stolariji.

flautino flandra, -e `, gen. mn. flandri ‰nem. dijal. Flanderlein?Š raskala{na, nemoralna èna, bludnica, uli~arka. flandrati se, -am se nesvr{. ‰v. flandraŠ ìveti u bludu, bludni~iti. flandrovati, -ujem nesvr{. ‰v. flandraŠ besposli~iti, bazati, skitati. flanel, -ela m ‰engl. flannelŠ mekana, laka pamu~na ili platnena tkanina. flanelast, -a, -o ‰v. flanelŠ koji nalikuje flanelu. flanelski, -a, -o ‰v. flanelŠ koji je izra|en od flanela. flanka, -e `, gen. mn. flanki ‰nem. Flanke od fr. flancŠ voj. zast. bok, krilo. flanker, -a m ‰fr. flanqueur prema flanquer, v. flankiratiŠ vojnik koji uznemirava neprijateqe, koji napada s boka. flankirati, flankiram, 3. l. mn. flankiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. flanquerŠ voj. 1. napadati neprijateqa s boka. 2. obezbediti se od napada s boka. flankonada, -e ` ‰fr. flanconnade, v. flankiratiŠ sp. bo~ni udarac u ma~evawu. flaster i flaster, -a m ‰nem. Pflaster od gr~. emplastron sredstvo za premazivaweŠ 1. med. lepqivi omot koji {titi ozle|eno mesto na telu. 2. sp. fig. igra~ ~iji je zadatak da sve vreme pokriva i markira protivni~kog igra~a. z staviti flaster na usta prestati javno govoriti zbog straha od posledica. flatulencija, -e ` ‰nlat. flatulentus naduvan, prema lat. flatus vetarŠ med. preterano stvarawe gasova u crevima, nadimawe, meteorizam; ispu{tawe tih gasova, vetrovi. flauer-pauer, -a m ‰engl. flower powerŠ œvladavina cve}aŒ, naziv za miroqubivu ideologiju hipi-pokreta {ezdesetih godina HH veka. flauta, -e ` ‰ital. flautoŠ muz. drveni duva~ki instrument visokog tona (danas se ~esto pravi i od srebra) koji se drì postrance, a svira~ duva u otvor blizu po~etka cevi. flautando, -a m ‰ital. flautando, premaŠ muz. 1. ton koji po boji podse}a na zvuk flaute (v.) ili klarineta. 2. v. flaòlet (2). flautino, -a m ‰ital. flautino, dem. od flauto flautaŠ muz. mala flauta; vrsta blok-flaute.

1341

flautist(a) flautist(a), -e m, mn. flautisti (`. flautistkiwa) ‰v. flautaŠ muzi~ar koji svira u flautu. flautisti~ki, -a, -o ‰v. flautist(a)Š koji se odnosi na flautu ili na flautiste. flah ‰nem. flachŠ 1. ravan, pqosnat. 2. sp. udarac loptice bez rotacije u tenisu, stonom tenisu i sl. flahdruk, -a m ‰nem. Flachdruck, prema Druck {tampaŠ tipogr. tehnika {tampawa pisanog materijala u jednoj ravni, za razliku od {tampawa vaqkom. flahcange, flahcangi ` mn. ‰nem. Flachzange, prema flach pqosnat, Zange kle{taŠ ravna kle{ta. fla{a, -e ` ‰nem. FlascheŠ boca (v.). fla{encug, -a m ‰nem. FlaschenzugŠ zast. kotura~a, kolotur. fla{iran, -a, -o ‰v. fla{iratiŠ koji se prodaje u za~epqenim i etiketiranim fla{ama (fla{irana pi}a). fla{irati, fla{iram, 3. l. mn. fla{iraju svr{. i nesvr{. ‰v. fla{aŠ puniti boce te~nim sadràjem (ob. u industriji). fleb-, flebo- ‰gr~. phleps ìla, venaŠ kao prvi deo re~i pokazuje da se izraz odnosi na ìle, vene. flebektazija, -e ` ‰v. fleb-, gr~. ektasis pro{ireweŠ med. pro{irewe vena. flebektomija, -e ` ‰v. fleb-, gr~. ektome isecaweŠ med. operacija vena (hirur{ko isecawe cele vene ili obolelih delova). flebile pril. ‰ital. flebile od lat. flere plakatiŠ muz. tu`no, pla~no, bole}ivo. flebitis, -a m ‰v. fleb-, -itisŠ med. upala zidova vene i stvarawe tromba u wenoj unutra{wosti. flebografija, -e ` ‰v. flebo-, -grafijaŠ med. rendgensko snimawe vena nakon ubrizgavawa kontrastivnog sredstva. flebolit, -ita m ‰v. flebo-, -lit2Š med. kalcifikovani tromb u veni. flebologija, -e ` ‰v. flebo-, -logijaŠ med. deo medicine koji se bavi venama. fleboskleroza, -e ` ‰v. flebo-, sklerozaŠ med. oboqewe vena nastalo usled zadebqawa

1342

flekice venskih zidova, kao posledica povrede ili visokog krvnog pritiska. flebotom, -oma m ‰v. flebo-, -tomŠ 1. med. instrument za pu{tawe krvi iz vena. 2. med. ist. stru~wak za pu{tawe krvi i za mawe hirur{ke zahvate. 3. (ob. mn.) sitni dvokrilni insekti sli~ni komarcima, koji sisaju krv. flebotomija, -e ` ‰v. flebo-, -tomijaŠ med. rasecawe vene radi pu{tawa krvi. fleg, -a m, mn. flegovi ‰engl. flag zastavaŠ ra~. ure|aj u ra~unarskoj tehnici koji pokazuje da su se stekli uslovi za obavqawe neke radwe. flegma, -e ` ‰gr~. phlegma sluz (jedna od te~nosti za koju se u starogr~koj medicini verovalo da odre|uje temperament)Š 1. biol. sluzava materija, sluz; pquva~ka. 2. psih. ist. jedan od ~etiri osnovna tipa temperamenta u sredwovekovnoj psihologiji (v. flegmati~an). 3. ravnodu{nost, hladnokrvnost, flegmati~nost. flegmatizator, -a m ‰v. flegmaŠ sredstvo kojim se usporava brzina detonacije. flegmatizacija, -e ` ‰v. flegmaŠ smawivawe osetqivosti eksploziva na spoqne uslove, dodavawem odre|enih sredstava. flegmatik, -a m, mn. flegmatici ‰gr~. phlegmatikos, v. flegmaŠ psih. osoba flegmati~ne naravi; up. kolerik, melanholik, sangvinik. flegmati~an, -~na, -~no ‰gr~. phlegmatikos, v. flegmaŠ 1. psih. koji nema emocija, koji ne ispoqava emocije; ravnodu{an, hladnokrvan. 2. med. zast. koji u sebi ima dosta sluzi (v. flegma, 1). flegmati~nost, -osti ` ‰v. flegmati~anŠ stawe, osobina onoga koji je flegmati~an. flegmona, -e ` ‰gr~. phlegmone, prema phlegein goretiŠ med. gnojna upala mi{i}nog ili vezivnog tkiva. fleka, -e ` ‰nem. FleckŠ isprqano mesto (ob. na ode}i), mrqa. z vaditi fleke raz. nastojati da se ispravi ne{to {to je lo{e re~eno, u~iweno. flekav, -a m ‰v. flekaŠ na kome ima puno fleka, zamrqan. flekati, -am nesvr{. ‰v. flekaŠ mrqati, prqati. flekice, flekica ` mn. ‰nem. Fleckchen, v. flekaŠ kulin. sitno izrezano testo u obliku

fleksa plo~ica, kao dodatak supi ili kao posebno jelo (‹ s kupusom, ‹ sa {unkom). fleksa, -e `, gen. mn. fleksa i fleksi ‰lat. flexa savijenaŠ muz. ist. 1. jednostavna neuma od dve silazne note. 2. melodijski pomak za sekundu niè od glavnog tona pri recitovawu liturgijskih tekstova. fleksibilan, -lna, -lno ‰lat. flexibilis savitqivŠ 1. savitqiv, elasti~an, gibak. 2. (o qudima) koji nije krut u opho|ewu, prilagodqiv, koji se lako moè prilagoditi stavovima suprotne strane. fleksibilitet, -eta m ‰lat. flexibilitas, v. fleksibilanŠ v. fleksibilnost. fleksibilnost, -i ` ‰v. fleksibilanŠ osobina, svojstvo onoga koji je fleksibilan, onoga {to je fleksibilno. fleksivan, -vna, -vno ‰v. fleksijaŠ lingv. koji se odnosi na fleksiju; ob. u: y fleksivni jezici jezici u kojima se gramati~ko zna~ewe izraàva fleksijom, promenom oblika re~i. fleksija, -e ` ‰lat. flexio savijawe, prema flexibilis savitqivŠ 1. lingv. mewawe oblika re~i dodavawem na osnovu razli~itih nastavaka (za pade`, rod, mnoìnu, lica i dr.). 2. anat. a. pregibawe, pribliàvawe dva dela tela odgovaraju}om fizi~kom radwom. b. pokret koji nastaje radom fleksora (v.). fleksimetar, -tra m ‰lat. flectere saviti, kriviti, v. -metarŠ naprava kojom se meri stepen savijawa. fleksor, -a m ‰lat. flexor prema flectere savitiŠ anat. mi{i} savija~, koji pregiba jedan deo tela prema drugom. fleksura, -e ` ‰lat. flexuraŠ 1. nabor na geolo{kom sloju koji daqe prelazi u rased. 2. pregib, ugao. flektivan, -vna, -vno ‰nlat. flectivus prema flectere, v. flektiratiŠ v. fleksivan. flektirati, flektiram, 3. l. mn. flektiraju nesvr{. ‰lat. flectereŠ gram. mewati imeni~ke re~i po broju i padeù, glagolske po licima. flek-tifus, -a m ‰nem. Flecktyphus, v. fleka, tifusŠ neob. pegavi tifus, pegavac. flert, -a m, mn. flertovi ‰engl. flirt od stfr. fleureter leteti s cveta na cvetŠ 1. udvarawe davawem komplimenata, romanti~nih izjava,

flint seksualnih ponuda; a{ikovawe. 2. kratkotrajna, povr{na qubavna veza. flertovati, -tujem nesvr{. ‰v. flertŠ 1. baviti se flertom. 2. koketirati, o~ijukati. 3. fig. ~initi ustupke u nastojawu da se pribliì nekome koji ima uticaj, snagu ili va`nost politi~ke ili druge prirode. flesibile pril. ‰ital. flessibileŠ muz. te~no, gipko, savitqivo. fle{1, -a m ‰engl. flash muwa, blesakŠ 1. a. magnezijumova svetlost pri fotografisawu; blic. b. elektronski ure|aj za izazivawe bleska pri fotografisawu. 2. sasvim kratko saop{tena vest ili najava na prvoj strani novina, ili na televiziji. fle{2, -a m ‰engl. flushŠ figura u nekim karta{kim igrama, npr. brixu, kad igra~ sloì sve karte jedne boje. fle{bek, -a m ‰engl. flashbackŠ u kwièvnosti ili na filmu, vra}awe radwe u pro{lost, pri~awe prethodnih doga|aja. fle{-rojal, -ala m ‰fr. flush royal prema engl. royal flush, v. fle{2Š fle{ od desetke, puba, dame, kraqa i keca iste boje, najvrednija od svih kombinacija u pokeru. fligl, -a m ‰nem. Flugel kriloŠ 1. arhit. krilo zgrade. 2. u fudbalu, igra~ koji igra na krilu. 3. muz. koncertni klavir (za razliku od pijanina). fligltir, -a m ‰nem. Flugeltur, prema Flugel krilo, Tur vrataŠ pokr. fam. dvokrilna vrata. fliglhorn, -a m ‰nem. FlugelhornŠ muz. duva~ki instrument sli~an trubi, ali sa {irom cevi i dubqim tonom nalik na rog (hornu). flijak, -aka m, mn. flijaci ‰gr~. phlyakesŠ pozor. glumac u starogr~kim lakrdijama. flik, -a m, mn. flikovi ‰engl. flickŠ sp. brzi potez iz zgloba u badmintonu ili stonom tenisu. fliktena, -e ` ‰gr~. phlyktainaŠ med. vrsta male bubuqice ispuwene te~no{}u, ob. alergijskog porekla. flik-flak, -a m ‰engl. flick-flackŠ sp. uzastopni premeti unazad u gimnastici. flint, -a m ‰nem. FlinteŠ 1. pu{ka kremewa~a. 2. ènska osoba lakog morala, prostitutka, uli~arka.

1343

flip flip, -a m ‰engl. flipŠ 1. koktel od alkoholnog pi}a i ùmanca. 2. sp. udarac u napadu iz zgloba iznad stola u stonom tenisu. fliper, -a m ‰ital. flipper iz engl., prema natpisu na polugama za odbacivawe lopte; engleski naziv automata je pinball gameŠ elektri~ni automat za igru s kuglicom koju igra~ preme}e kroz razne prepreke. flip-flop, -a m, mn. flip-flopovi ‰engl. flip-flop circuit preklopno koloŠ vrsta elektronskog kola sa dva stabilna stawa od kojih svako odgovara jednom od dva alternativna ulazna signala. flip~art, -a m ‰engl. flip chartŠ veliki papir pri~vr{}en za zid, tablu i sl. na kojem se pi{e krupnim slovima kako bi napisano bilo vidqivo s daqine od nekoliko metara na seminarima, prezentacijama i sl. flipxamp, -a m ‰engl. flip jumpŠ sp. vrsta skoka u umetni~kom klizawu. flis-papir, -ira m ‰nem. FliesspapierŠ tanak, prozirni papir, sluì za uvijawe predmeta ili za precrtavawe. flit, -a m, mn. flitovi ‰fabri~ki naziv, skr. od ranijeg Fly-toxŠ zast. 1. aparat s klipom kojim se potiskuje i raspr{ava te~nost za uni{tavawe insekata. 2. àrg. ono {to za nekoga opasno, nesavladivo, {to ga uni{tava (pravi je ‹ za protivni~ku odbranu). fli~ka, -e ` ‰nem. FlitscheŠ pokr. bludnica, droqa. fli{, -a m ‰{vajc. nem. FlyschŠ geol. stena od naizmeni~no naslaganog lapora, glinenih {kriqaca i kre~waka. flobert, -a m = flobertica, -e ` ‰nem. Flobert-GewehrŠ zast. de~ja pu{ka nazvana po pronalaza~u Flobertu. flobertica = flobert (v.). flogistik, -a m, mn. flogistici ‰v. flogisti~anŠ med. sredstvo koje izaziva ili pogor{ava zapaqewe. flogistika, -e `, dat. flogistici ‰v. flogisti~anŠ nauka o zapaqivim materijama. flogisti~an, -~na, -~no ‰gr~. phlogistos zapaqenŠ koji se odnosi na vatru; koji moè da se zapali, sagorqiv.

1344

flora flogiston, -ona m ‰nlat. phlogiston od gr~. phlogistos zapaqenŠ hem. ist. hipoteti~ki sastojak ili princip za koji se do XVIII veka, pre otkri}a kiseonika, verovalo da ga sadrè sve zapaqive materije. floem, -ema m ‰nlat. phloema, prema gr~. phloos koraŠ bot. biqni organi koji produkte asimilacije sprovode iz listova u ostale delove biqke. flok-buk, -a m ‰engl. flock stado, book kwigaŠ poqopr. kwiga s podacima o poreklu, teìni i sl. ovaca, rodoslovnik ovaca. floki prid. indekl. ‰engl. flockyŠ koji ima kovrxavu dlaku, kudrav (o psu); ~esto kao ime psa. floks, -a m ‰gr~. phlox plamenŠ bot. rod biqaka s cvetovima bele, ruì~aste ili plavi~aste boje, poreklom iz Severne Amerike (Phlox). flokulacija, -e ` ‰lat. flocculus pahuqicaŠ 1. stvarawe pahuqica. 2. taloèwe rastvora u obliku pahuqica. 3. proces pro~i{}avawa otpadnih voda vezivawem ne~isto}e. flokus, -a m ‰lat. floccus prami~akŠ meteor. oblak u obliku pramenova. flomaster i flomaster, -a m ‰engl. Flow-Master, fabri~ki nazivŠ pisaqka s filcanim vrhom i hemijskim puwewem raznih boja za ozna~avawe, pisawe natpisa i sl.; up. marker1. flonflon, -ona m ‰fr. flonflonŠ muz. laka, zabavna melodija ili pesmica koja se lako pamti. flopi v. flopi-disk. flopi-disk, -a m, mn. flopi diskovi ‰engl. floppy discŠ ra~. plasti~ni disk, prekriven magnetski osetqivom materijom, koji sluì za pohrawivawe podataka; disketa. flor, -a m, mn. florovi ‰nem. FlorŠ 1. tanka svilena tkanina, koprena, veo. 2. tanka traka crne boje koja se kao znak àlosti za umrlom osobom nosi oko nadlaktice. 3. crna satenska traka podvu~ena ispod mornarske bluze. flora, -e ` ‰lat. Flora prema flos cvetŠ 1. sveukupnost biqnog sveta na odre|enom geografskom podru~ju ili na Zemqinoj povr{ini. 2. (Flora) mitol. staroitalska bogiwa cve}a, plodnosti i prole}a.

floreal floreal, -ala m ‰fr. floreal prema lat. florealis cvetniŠ ist. osmi mesec francuskog republikanskog kalendara, od 20. aprila do 19. maja. florescentan nepr. v. fluorescentan. florescencija1, -e ` ‰nlat. florescentia, prema lat. florescens od florescere cvetatiŠ bot. vreme procvetavawa, cvetawa biqki. florescencija2 nepr. v. fluorescencija. floret, -a m ‰fr. fleuretŠ 1. tanak sportski ma~ koji na vrhu ima kuglicu, danas s lampicom koja se pali pri svakom dodiru protivnika. 2. sp. disciplina u ma~evawu. florijada, -e ` ‰lat. flos, floris cvet, v. (olimp)ijadaŠ izlo`ba cve}a i sve~anost koja se svake godine prire|uje u Roterdamu u Holandiji. florilegijum, -a (i florilegij, -ija) m ‰nlat. florilegium, prema flos cvet, legere skupqatiŠ kwi`. zbirka odabranih stihova, izreka, proznih tekstova i sl., antologija (v.). florin, -ina m ‰nem. Florin, od srlat. florinus od flos cvet, prema qiqanu koji je bio uklesan na prvim zlatnicimaŠ 1. zlatnik koji je prvi put iskovan u Firenci 1252. 2. engleski srebrni novac. 3. nekada{wa holandska nov~ana jedinica, gulden. floristika, -e `, dat. floristici ‰prema lat. flos, floris cvetŠ bot. nauka koja se bavi prou~avawem biqnog sveta pojedinih podru~ja i ra{irenosti biqnih vrsta. floritura v. fjoritura. floriferan, -rna, -rno ‰lat. florifer od flos cvet, ferre nositiŠ koji je bogat cve}em, cvetni. florograf, florografija, florografski nepr. v. fluorograf, fluorografija, fluorografski. floroskop, floroskopija nepr. v. fluoroskop, fluoroskopija. flos1, -a m ‰engl. (dental) flossŠ svileni konac koji se koristi za ~i{}ewe zuba. flos2, -a m ‰nem. FlossŠ saobr. vi{e me|usobno povezanih trupaca za plovidbu po reci; splav ili skela na reci. floskula, -e ` ‰lat. flosculus dem. od flos cvetŠ ret. 1. figura ili ukras govornika u rimskom govorni{tvu. 2. otrcana, prazna fraza.

fluidan flota i flota, -e ` ‰fr. flotteŠ 1. skup ratnih, trgova~kih ili putni~kih morskih i re~nih brodova jedne kompanije ili dràve; brodovqe, mornarica. 2. svi brodovi dràve ili vlasnika u jednom moru. 3. voj. formacija vojnih pomorskih snaga sastavqena od ratnih brodova, nosa~a aviona i helikoptera i sl. 4. skup vazdu{nih plovila sa istom namenom. y vazdu{na flota vojni~ka ili gra|anska avijacija jedne dràve. flotaà, -e ` ‰fr. flottage prema flotter plovitiŠ transport drveta za preradu vodenim tokovima. flotantan, -tna, -tno ‰fr. flottant koji te~eŠ nomadski, pokretni (o tipu stanovni{tva). flotacija, -e ` ‰fr. flottation od engl. flotationŠ 1. proces izdvajawa korisne rude od raznih primesa putem ispirawa vodom. 2. mesto na kome se obavqa ispirawe rude. flotel, -ela m ‰engl. floa(ting ho)tel, plove}i hotelŠ hotel na brodu, uz obalu mora ili reke. floter, -a m ‰fr. flotteur, v. flotacijaŠ radnik koji upravqa postrojewem za flotaciju. flotila, -e ` ‰fr. flotille od {p. flotilla mala flotaŠ 1. voj. jedinica sastavqena od mawih ratnih brodova ili podmornica. 2. grupa mawih vojnih, ribarskih, sportskih brodova. flotirati, flotiram, 3. l. mn. flotiraju nesvr{. ‰fr. flotterŠ 1. plivati, plutati, ploviti. 2. v. fluktuirati. fluat, -ata m ‰skr. od flu(orosilik)atŠ so silikofluorovodoni~ne kiseline koja se u gra|evinarstvu koristi za o~vr{}avawe betona, katkad i kao sredstvo protiv {teto~ina. fluvijalan, -lna, -lno ‰lat. fluvialis od fluvius rekaŠ geol. koji je nastao od nanosa re~ne vode. fluvioglacijalan, -lna, -lno ‰v. fluvijalan, glacijalanŠ geol. koji je nastao delovawem leda na stene, kamewe ili zemqu. fluviograf, -a m ‰lat. fluvius reka, v. -grafŠ sprava za merewe vodostaja. fluid, -ida m ‰v. fluidanŠ 1. v. fluidi. 2. ono {to struji oko koga ili iz ~ega; neobja{wiva privla~nost. fluidan, -dna, -dno ‰lat. fluidus teku}i, prema fluere te}iŠ 1. koji te~e, teku}i. 2. pro-

1345

fluidi menqiv, nestabilan. 3. koji se te{ko moè odrediti, utvrditi, neodrediv, nejasan. fluidi, fluida m mn., jd. fluid, gen. fluida ‰v. fluidanŠ fiz. teku}e, pokretne materije; zajedni~ki naziv za te~nosti i gasove. fluidizacija, -e ` = fluidifikacija, -e ` ‰nlat. fluidificatio, v. fluidŠ tehnolo{ki postupak pretvarawa ~vrstih materija u te~no stawe. fluidifikacija = fluidizacija (v.). fluks, -a = fluksus, -a m ‰lat. fluxus od fluctus, prema fluere te}iŠ 1. fiz. mera brzine kojom se energija ili neka druga materija prenosi kroz neku povr{inu. 2. fiz. mera ja~ine magnetskog poqa po jedinici povr{ine. 3. hem. cinkov hlorid koji odràva ~istom povr{inu metala prilikom lemqewa. fluksija, -e ` ‰lat. fluxioŠ med. navala arterijske krvi. fluksmetar, -tra m ‰v. fluks, -metarŠ instrument za merewe magnetnog fluksa kroz namotaj ìce. fluksus = fluks (v.). fluktuacija, -e ` ‰lat. fluctuatio od fluctuare talasatiŠ 1. promena u vodenom toku, priticawe i oticawe. 2. ekon. nepostojanost radne snage; pojava ~estih otpu{tawa i ponovnog zapo{qavawa. 3. nepostojanost, kolebawe uop{te. fluktuirati, fluktuiram, 3. l. mn. fluktuiraju nesvr{. ‰nem. fluktuieren od lat. fluctuare talasatiŠ biti u stawu fluktuacije, kolebati se, varirati, mewati stawe ili broj. y fluktuiraju}i kurs finans. devizni kurs koji se formira promenom ponude i potra`we na deviznom trì{tu; fluktuiraju}a pa`wa psih. pa`wa koja brzo prelazi s objekta na objekat. flundra v. flandra. flundrati v. flandrati. fluor, -a m ‰lat. fluor, prema fluere te}iŠ hem. halogeni element, atomski broj 9, simbol F, ùtozeleni gas o{trog mirisa koji se u prirodi javqa samo u sastavu fluorida; sastavni je deo kostiju i zuba. fluorescentan, -tna, -tno (nepr. florescentan) ‰v. fluorescencijaŠ koji je zasnovan na izbijawu elektri~ne energije kroz gasove i metalne pare s niskim pritiskom. y fluore-

1346

f-mol scentna svetiqka elektri~na svetiqka u obliku vaqka, ispuwena gasom, koji svetli kada kroz wu prolazi snop elektrona; fluorescentna folija plasti~ni ili kartonski listovi premazani koji isijavaju svetlost. fluorescencija, -e ` ‰v. fluor, (lumini)scencijaŠ pojava da materija svetli dok je izloèna svetlosnim, rendgenskim ili drugim zracima; up. fosforescencija. fluorescirati, fluoresciram, 3. l. mn. fluoresciraju nesvr{. ‰v. fluorescencijaŠ odlikovati se sposobno{}u fluorescencije. fluorid, -ida m ‰v. fluor, -idŠ hem. so fluorovodoni~ne kiseline; jediwewe fluora s metalom ili drugim elementom. fluoridacija, -e ` ‰v. fluoridŠ dodavawe fluorida vodi za pi}e u ciqu za{tite zuba. fluorit, -ita m ‰v. fluor, -itŠ fluorid kalcijuma koji ima svojstvo fluorescencije, a koristi se u optici, za izradu ukrasa i dobijawe fluorovodonika. fluorograf, -a m (nepr. florograf) ‰v. fluor, -grafŠ rendgenski aparat za serijsko snimawe na filmskoj traci. fluorografija, -e ` (nepr. florografija) ‰v. fluor, -grafijaŠ kolektivno sistematsko snimawe plu}a pomo}u rendgenskog aparata. fluorografski, -a, -o ‰v. fluorografijaŠ koji se obavqa pomo}u fluorografa; koji se odnosi na fluorografiju. fluoroskop, -a m (nepr. floroskop) ‰v. fluor, -skopŠ radioskopski ure|aj za ispitivawe qudi, prtqaga, materijala itd., ~ija se unutra{wost prikazuje u vidu svetlijih i tamnijih senki na ekranu. fluoroskopija, -e ` (nepr. floroskopija) ‰v. fluor, -skopijaŠ snimawe pomo}u fluoroskopa. fluoroskopski, -a, -o ‰v. fluoroskopijaŠ koji se odnosi na fluoroskop ili fluoroskopiju. FM /ef-em/ m indekl. ‰engl. FM, skr. od frequency modulationŠ elektron. sistem radio-emisije u kome trenutna frekvencija nose}eg talasa varira u skladu sa signalom koji treba preneti; up. AM. f-mol v. ef.

foaje foaje, -ea m ‰fr. foyer ogwi{teŠ 1. prostorija u pozori{tu u kojoj se zadràva publika izme|u ~inova. 2. salon u hotelu ili nekoj drugoj reprezentativnoj zgradi. fob, -a m ‰skr. od engl. f(ree) o(n) b(oard) besplatno na palubu, franko brodŠ u trgova~koj terminologiji ozna~ava da prodavac snosi rizik i tro{kove do otpremawa robe na palubu broda. -fob, -fobija, -foban ‰gr~. phobos strahŠ kao drugi deo sloène re~i pokazuje da neko mrzi ono ili da strahuje od onoga {to je iskazano prvim delom. fobija i fobija, -e ` ‰gr~. phobos strahŠ psih. patolo{ki strah. fobofobija, -e ` ‰gr~. phobos strah, v. -fobijaŠ psih. strah od straha. fov, -a m ‰skr. od engl. f(ree) o(n) w(agon) franko vagonŠ trg. u me|unarodnom trgova~kom prometu, pojam koji ozna~ava da prodavac snosi tro{kove i rizik do utovara robe u vagon. fovizam, -zma m ‰fr. fauvisme od fauve divqa zverŠ um. pokret u francuskom slikarstvu s po~etka HH veka, u kome dominiraju ìve, kontrastne boje, s te`wom ka svojevrsnoj primitivnosti u izrazu. fovist(a), -e m, mn. fovisti ‰v. fovizamŠ um. pristalica, sledbenik fovizma. fovisti~ki, -a, -o ‰v. fovizamŠ koji se odnosi na fovizam ili na foviste. fogin, -ina m ‰venec. fogo vatraŠ pokr. onaj koji vr{i minirawe; miner. foginara, -e ` ‰v. foginŠ pokr. prostorija za skladi{tewe i ~uvawe zapaqivih i eksplozivnih stvari. foglfraj prid. indekl. ‰nem. vogelfrei od Vogel ptica, frei slobodanŠ zast. onaj koji je bez ikakvih obaveza; koji je van zakona, odmetnik. fogo{, -a m ‰ma|. fogasŠ pokr. slatkovodna riba Stizostedion lucioperca, smu|. fogun, -una m ‰venec. fogon prema fogo, ital. fuoco vatraŠ pokr. ogwi{te, loì{te. fozgen, -ena m ‰gr~. phos svetlo, v. -genŠ hem. voj. vrsta bojnog otrova, jediwewe hlora s ugqenmonoksidom ~ija isparewa jako deluju na sluznice ~oveka i ìvotiwa; upotrebqava

fokus se i u industriji boja, rastvara~a, plasti~nih materija i dr. foizam, -zma m ‰kin. Fo BudaŠ rel. naziv za kineski budizam. fojba, -e `, gen. mn. fojbi ‰ital. pokr. foiba od foveaŠ kra{ka jama (italijanizam u istarskim govorima). U op{tu upotrebu ova re~ u{la je nakon Drugog svetskog rata, a naro~ito u posledwe vreme, zbog sporova Hrvatske i Italije oko likvidirawa 15.000 italijanskih vojnika, koje su pobili jugoslovenski partizani, baciv{i ih potom u kra{ke jame (fojbe). lat.

foka, -e `, dat. foki ‰gr~. phokeŠ zool. sisar iz reda perajara, s predwim i zadwim udovima pretvorenim u peraja, Phoca vitulina. fokalan, -lna, -lno (odr. fokalni, -a, -o) ‰nlat. focalis od lat. focus ogwi{te, àri{teŠ koji je u fokusu, àri{tu; koji se {iri iz àri{ta; àri{ni, ì`ni. y fokalna infekcija med. delovawe bakterija iz jednog àri{ta na udaqene organe. fokozo pril. ‰ital. focoso prema fuoco vatraŠ muz. sa àrom, vatreno, strasno. fokomelija, -e ` ‰gr~. phoke foka, melos udŠ nakaznost izazvana lekovima, dete ro|eno s nerazvijenim rukama i nogama, nalik na peraja foke. med.

fokometar, -tra m ‰lat. focus ìà, àri{te, v. -metarŠ sprava kojom se meri ì`na daqina. foks, -a m ‰engl. fox lisicaŠ skr. fam. 1. v. foksterijer. 2. v. fokstrot. foksterijer, -era i foksterijer, -a m ‰engl. fox terrier, v. terijerŠ zool. vrsta lova~kog psa sa izduènom glavom, belog krzna sa tamnim mrqama, prvobitno odgajivan za lov na lisice. fokstrot, -a m ‰engl. foxtrotŠ muz. ìvahan salonski ples u 4/4 taktu, nastao u Americi, popularan naro~ito u godinama pred Drugi svetski rat. fokus, -a m ‰lat. focus ogwi{te, àri{teŠ 1. fiz. ta~ka u kojoj se sustiù ili iz koje polaze svetlosni i drugi zraci, àri{te, ìà. 2. àri{te zapaqewskog procesa. 3. centar, sredi{te (interesa, aktivnosti, potresa i sl.). z biti (nalaziti se) u fokusu nalaziti med.

1347

fokusirati se u sredi{tu de{avawa; staviti u fokus staviti u sredi{te, u ìù. fokusirati, fokusiram, 3. l. mn. fokusiraju ‰v. fokusŠ 1. fiz. usmeriti zrake prema fokusu, ìì; izo{triti (sliku, projekciju). 2. fig. staviti u ìù, u centar pa`we; usredsrediti (se) na ne{to. fol, -a m, mn. folovi ‰venec. fola pri~a, bajka?Š àrg. 1. la`, prevara, obmana. 2. (kao r~c.) kao, toboè, bajagi. folbart, -a m ‰nem. VollbartŠ puna, {iroka brada. folder, -a m ‰engl. folderŠ ra~. skup datoteka (fajlova (v.)) ozna~en zajedni~kom ikonom, direktorijum. folija, -e ` ‰nem. Folie od lat. folium listŠ 1. list dobijen istawivawem aluminijuma, srebra, plastike i sl. 2. filol. oznaka za listove, kwige ili registre u staroj rukopisnoj gra|i. folija, -e ` ‰port. folia veseqe, zabavaŠ muz. ples {panskog ili portugalskog porekla, prvobitno brzog ritma, kasnije spor, omiqen naro~ito u XVIII veku. folijant, -a m, gen. mn. folijanata ‰nem. Foliant, v. folioŠ 1. kwiga folio veli~ine. 2. stara kwiga velikog formata. folijaran, -rna, -rno ‰nlat. foliaris prema folium listŠ biol. koji se odnosi na list, lisni. y folijarna prihrana (biqaka) agr. prskawe li{}a poqoprivrednih kultura rastvorom mineralnih |ubriva. lat.

folijacija, -e ` ‰nlat. foliatio prema lat. folium listŠ 1. ozna~avawe listova brojevima; up. paginacija. 2. broj~ana oznaka lista u {tampanoj kwizi ili rukopisu. 3. bot. izbijawe li{}a, listawe biqaka. folijirati, folijiram, 3. l. mn. folijiraju i nesvr{. ‰v. folijaŠ 1. obeleàvati brojkama listove rukopisa, paginirati folije. 2. oblagati staklo ogledala staniolom. svr{.

folikul, -a m i folikula, -e ‰lat. folliculus dem. od follis mehŠ anat. kesica, mali mehur; mala `lezda vre}astog oblika; kesica iz koje raste dlaka. folikula v. folikul.

1348

folksdoj~er folikulitis, -a m ‰nlat. folliculitis, v. folikul, -itisŠ med. upala folikula (npr. u korenu dlake). folio, -ija m ‰lat. (in) folio od folium listŠ 1. {tamp. najve}i uobi~ajeni format kwige, veli~ine tabaka presavijenog samo jednom, tako da obrazuje dva lista odnosno ~etiri strane. 2. kwiga tog formata. folirant, -a m, gen. mn. foliranata ‰v. foliratiŠ àrg. onaj koji folira, prevarant, varalica, simulant. x folirantski. folirancija, -e ` ‰v. foliratiŠ àrg. folirawe, pretvarawe, zavaravawe; obmana. folirati (se), foliram (se), 3. l. mn. foliraju nesvr{. ‰v. folŠ àrg. izmi{qati, lagati; pretvarati se; varati, zavaravati. folk, -a m ‰engl. folkŠ 1. muz. pop-muzika inspirisana narodnom muzikom. 2. (kao prid. indekl.) folklorni, u narodnom duhu; koji ima elemenata narodne umetnosti. folker, -a m (`. folkerka, dat. i lok. folkerki, gen. mn. folkerki) ‰v. folkŠ fam. izvo|a~ folk muzike. folklor, -ora m ‰engl. folklore od folk narod, lore znawe, predaweŠ etnol. narodni obi~aji, narodna tradicija; kulturna ba{tina jednog naroda, sa~uvana u usmenom predawu, obi~ajima, no{wi, rukotvorinama, muzici i dr. folklorizovati, -zujem nesvr{. ‰v. folklorŠ uneti folklorni duh u ne{to; nadahnuti folklorom. folklorist(a), -e m, mn. folkloristi ‰v. folklorŠ etnol. onaj koji se bavi prou~avawem folklora. folkloristika, -e `, dat. folkloristici ‰v. folklorŠ etnol. nauka koja se bavi prou~avawem kulture naroda na osnovu folklorne gra|e. x folkloristi~ki. folklorni, -a, -o ‰v. folklorŠ koji je zasnovan na folkloru; narodni, u narodnom duhu. folkoteka, -e `, dat. i lok. folkoteci ‰v. folk, (disko)tekaŠ diskoteka u kojoj se slu{a folk muzika. folksdoj~er i folksdoj~er, -a m (`. folksdoj~erka i folksdoj~erka, dat. i lok. folksdoj~erki i folksdoj~erki) ‰nem. Volksdeutscher prema Volk narodŠ 1. Nemac ro|en iz-

folk-song van Nema~ke, u nekoj drugoj dràvi. 2. ist. pripadnik nema~ke mawine u Jugoslaviji u vreme II svetskog rata, sklon saradwi s nacistima. x folksdoj~erski i folksdoj~erski. folk-song, -a m, mn. folk-songovi ‰engl. folk songŠ narodna ili popularna pesma sa odlikama narodne muzike iz Velike Britanije ili SAD. folks{turm, -a m ‰nem. Volkssturm, prema Volk narod, Sturm napad, juri{Š nema~ke jedinice sastavqene od mu{karaca starosti izme|u 16 i 60 godina, mobilisanih pri kraju Drugog svetskog rata (oktobra 1944) za œposledwu odbranuŒ. folt, -a m, mn. foltovi ‰engl. faultŠ sp. prekr{aj, gre{ka u tenisu. foltrefer, -a m ‰nem. Volltreffer od voll pun, Treffer pogodakŠ pun pogodak (pri ga|awu), pogodak u sam centar. fomen(a)t, -a m = fomentacija, -e ` ‰lat. fomentumŠ med. topao oblog; utopqavawe (bolnog mesta). fomentativan, -vna, -vno ‰nlat. fomentativusŠ koji izaziva zagrevawe, koji zagreva. fomentacija, -e ` ‰v. fomen(a)tŠ med. stavqawe toplih, vla`nih obloga. -fon, -fonija ‰gr~. phone glasŠ kao drugi deo re~i odnosi se na glas ili zvuk. fon-, fono- ‰gr~. phone glas, zvukŠ kao prvi deo re~i zna~i zvuk, glas. fon1, -a m ‰gr~. phone glas, zvukŠ 1. fiz. jedinica za merewe ja~ine zvuka, glasa, {uma. 2. lingv. glas kao jedinica fonetskog, glasovnog sistema, bez obzira na wegovu ulogu u zna~ewu re~i; up. fonema. fon2, -a m ‰fr. fond od lat. fundus temeq, osnovaŠ 1. osnova; jezgro, su{tina. 2. um. pozadina, dubina (slike, pozornice); sredina, miqe, ambijent (npr. radwe u kwièvnom delu); z na fonu (~ega) na osnovi, na podlozi (~ega). fonastenija, -e ` ‰v. fon-, astenijaŠ slabqewe ja~ine glasa. fonacija, -e ` ‰fr. phonation prema gr~. phone glas, zvukŠ fiziol. lingv. stvarawe, proizvodwa qudskog glasa titrawem glasnih ìca. fond, -a m, mn. fondovi ‰fr. fonds od lat. fundus temeq, osnovaŠ finans. 1. ukupni potenci-

fonetski jal materijalnih dobara. 2. deo materijalnih ili nov~anih sredstava koji je namewen za posebne svrhe. 3. dràvna ustanova koja namenski raspore|uje nov~ana sredstva kojima raspolaè. y leksi~ki fond lingv. skup svih re~i datog jezika, vokabular; ukupni inventar re~i kod nekog pisca, u odre|enom delu i sl. fondan, -ana m ‰fr. fondant prema fondre topiti seŠ vrsta bombone koja se topi u ustima, koja je so~na. fondacija, -e ` ‰fr. fondation, prema lat. fundatio od fundare osnovatiŠ 1. osnivawe, utemeqewe ne~eg novog. 2. ustanova koja je osnovana radi dugoro~nih ciqeva kao javno dobro, zadu`bina. fondi, -ija m ‰fr. fondue prema fondre topiti seŠ kulin. omiqeno jelo u alpskim krajevima, rastopqeni sir sa mlekom i jajima koji se drì na plamenu i u koji se uma~u komadi mesa ili pe~enog hleba. fonem = fonema (v.). fonema, -e ` = fonem, -ema m ‰gr~. phonema glasŠ lingv. najmawa jedinica fonolo{kog sistema, glas kao jedinica koja uti~e na zna~ewe re~i (mA~ka ¢ mE~ka; razBiti ¢ razViti). fonemski, -a, -o i fonematski, -a, -o ‰v. fonemaŠ koji se odnosi na fonem, fonemu; fonolo{ki (v.). fonendoskop, -a m ‰v. fon-, endoskopŠ med. lekarski instrument za slu{awe {umova na srcu i plu}ima; stetoskop sa akusti~kim poja~iva~em. fonetika, -e `, dat. fonetici ‰gr~. phonetikos glasovniŠ lingv. jezi~ka disciplina koja prou~ava glasove jednog jezika i wihov izgovor; up. fonologija. foneti~ar, -a m ‰v. fonetikaŠ stru~wak za fonetiku. foneti~ki v. fonetski. fonetski, -a, -o ‰v. fonetikaŠ lingv. koji se odnosi na glasove jednog jezika; koji spada u fonetiku. y fonetski zakoni pravilnost glasovnih promena u razvoju datog jezika; fonetski pravopis pravila pisawa koja se zasnivaju na izgovoru glasova, za razliku od etimolo{kog ili morfemskog pravopisa.

1349

fonijatar fonijatar, -tra m ‰v. fonijatrijaŠ med. lekar specijalista za mane govora i glasa. fonijatrija, -e ` ‰v. fon-, -ijatrijaŠ grana medicine koja izu~ava fiziologiju i patologiju glasa i govora. foni~an, -~na, -~no i foni~ki, -a, -o ‰gr~. phonikos od gr~. phone glas, zvukŠ koji se odnosi na zvuk, zvu~ni. fono- ‰gr~. phone glas, zvukŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: glas, zvuk. fon obn pril. ‰nem. von obenŠ fam. s visine (tretirati, gledati na nekog), nadmeno, pokazuju}i svoju va`nost u na~inu opho|ewa. fonovizija, -e ` ‰v. fono-, vizijaŠ tehn. ure|aj kojim se prenosi slika putem telefonskih linija. fonogeni~an, -~na, -~no ‰v. fono-, (foto)geni~anŠ koji lepo zvu~i, koji je pogodan za snimawe (na filmu, na radiju, na televiziji). fonognomika, -e `, dat. fonognomici ‰v. fono-, gr~. gnome saznavawe, uvi|aweŠ ve{tina otkrivawa na~ina mi{qewa nekog ~oveka po glasu ili govoru. fonogoniometar, -tra m ‰v. fono-, goniometarŠ tehn. aparat kojim se utvr|uje izvor zvuka, konstruisan i kori{}en u Drugom svetskom ratu. fonogram, -a m ‰v. fono-, -gramŠ 1. ono {to je zabeleèno fonografom. 2. zvu~ni zapis uop{te. fonograf, -a m ‰v. fono-, -grafŠ tehn. sprava koja upisuje zvuk na nosa~ (vaqak, kasnije plo~u) i potom ga moè reprodukovati, prete~a gramofona, pronalazak T. A. Edisona. fonografija, -e ` ‰v. fono-, -grafijaŠ tehn. snimawe zvuka mehani~kim ili elektri~no-opti~kim putem u svrhu reprodukcije. fonografski, -a, -o ‰v. fonografŠ koji se odnosi na fonograf; koji je snimqen pomo}u fonografa. fonodokumentacija, -e ` ‰v. fono-, dokumentacijaŠ zbirka zvu~nih zapisa, dokumenata koji su snimqeni na nosa~e zvuka (plo~e, trake, diskove). fonoenciklopedija, -e ` ‰v. fono-, enciklopedijaŠ enciklopedijska gra|a snimqena na nosa~e zvuka (traku, kasetu, disk).

1350

fonoteka fonokardiograf, -a m ‰v. fono-, kardio-, -grafŠ med. aparat za beleèwe tonova i {umova srca. fonokardiografija, -e ` ‰v. fono-, kardio-, -grafijaŠ med. beleèwe tonova i {umova srca. fonola, -e ` ‰nem. Phonola, prema gr~. phone glas, zvukŠ muz. mehani~ki instrument sli~an klaviru koji izvodi kompozicije za klavir snimqene na kartonsku traku. fonolog, -a m, mn. fonolozi ‰v. fonologijaŠ onaj koji se bavi fonologijom. fonologija, -e ` ‰v. fono-, -logijaŠ grana lingvistike koja prou~ava foneme (v.), glasove ~ija je funkcija uno{ewe razlike u zna~ewu unutar re~i; up. fonetika. fonolo{ki, -a, -o ‰v. fonologijaŠ koji se odnosi na fonologiju i fonologe, koji pripada fonologiji i fonolozima. y fonolo{ka opozicija lingv. svaka razlika u glasovima koja u datom jeziku moè promeniti smisao re~i (npr. razlika u akcentu izme|u luk i luk). fonometar, -tra m ‰v. fono-, -metarŠ tehn. sprava kojom se meri ja~ina zvuka. fonometrija, -e ` ‰v. fono-, -metrijaŠ 1. tehn. merewe ja~ine zvuka. 2. ispitivawe rezonancije (v.) pojedinih delova tela pomo}u zvu~ne viqu{ke. fonomimetika v. fonomimika. fonomimika, -e `, dat. fonomimici ‰v. fono-, mimikaŠ muz. predo~avawe visinske razlike me|u tonovima pokretima ruke. fonomontaà, -e ` ‰v. fono-, montaàŠ presnimavawe raznih zvu~nih zapisa i wihovo uobli~avawe u novu celinu (npr. radio-emisiju). fonon, -ona m ‰v. fono-, (fot)onŠ fiz. koli~ina akusti~ke energije zvu~nih talasa. fonoskop, -a m ‰v. fono-, -skopŠ tehn. aparat sa skalom koja pokazuje broj vibracija jednog tona. fonoteka, -e `, dat. i lok. fonoteci ‰v. fono-, -tekaŠ 1. zbirka nosa~a zvuka (magnetofonskih traka, plo~a, kaseta sa sa~uvanim dokumentima, razgovorima, muzikom i sl.). 2. odeqewe neke ustanove (npr. radio-stanice, kul-

fonotelemetar turnog centra) koje ~uva takve zvu~ne zapise. x fonote~ki. fonotelemetar, -tra m ‰v. fono-, telemetarŠ sprava kojom se utvr|uje postojawe nekog predmeta ili odre|ivawe wegove udaqenosti pomo}u zvu~nih talasa.

tehn.

fonotelemetrija, -e ` ‰v. fono-, telemetrijaŠ merewe, ispitivawe pomo}u fonotelemetra. fonofobija, -e ` ‰v. fono-, -fobijaŠ strah od glasnog govora ili sna`nih zvukova. font, -a m, mn. fontovi ‰engl. fontŠ tipogr. ra~. tip slova; potpuni komplet, garnitura slova i brojeva iste veli~ine i istog stila koja se koristi za {tampawe ili za pisawe pomo}u kompjutera. fontana, -e ` ‰ital. fontana od lat. (aqua) fontana izvorska vodaŠ ~esma, izvor, vodoskok, arhitektonski oblikovan, ~esto ukra{en skulpturama. fontanela, -e ` ‰ital. fontanella mala fontanaŠ 1. mala fontana. 2. med. ve{ta~ki kanal za odvo|ewe {tetnih izlu~evina (gnoja). 3. anat. mekano mesto na temenu novoro|en~eta na kome kosti jo{ nisu srasle, nego su vezane hrskavicom.

forma forband, -a m ‰nem. VorbandŠ slu{awe snimka s malim vremenskim pomakom unapred radi kontrole zvuka za vreme snimawa. forverd, -a m ‰engl. forward predwiŠ sp. igra~ navale u fudbalu ili hokeju. fordizam, -zma m ‰engl. fordism, prema imenu ameri~kog industrijalca Henrija Forda (Henry Ford)Š ekon. industrijska politika koja se temeqi na podeli rada i serijskoj proizvodwi. forela, -e ` ‰nem. ForelleŠ pastrmka. forenzi~ar, -a m ‰v. forenzi~kiŠ med. stru~wak za sudsku medicinu; nau~nik koji pomaè policiji u istrazi. forenzi~ki, -a, -o ‰lat. forensis koji pripada forumu, javniŠ 1. koji se odnosi na dokazni postupak; sudski. 2. koji se odnosi na primenu nauke, posebno medicine, u istraìvawu krivi~nih dela. forzac, -a m ‰nem. VorsatzŠ dvostruki list na po~etku ili na kraju kwige, jednim delom zalepqen za unutra{wu stranu korica, dok na drugom mogu biti podaci o izdawu, grafi~ki simbol izdava~a i sl.

-for, -foreza, -forija ‰gr~. -phoros koji nosi, od pherein nositiŠ u drugom delu nau~nih sloènica zna~i œkoji nosiŒ, œkoji sadrìŒ ili œkoji izazivaŒ.

forinta, -e ` ‰ma|. forint od ital. fiorino, v. florinŠ 1. nov~ana jedinica u ugarskom delu Austrougarske (imala je 100 krajcera). 2. osnovna nov~ana jedinica u Ma|arskoj, podeqena na 100 filera.

for1, -a m ‰nem. vor pre, (is)predŠ sp. u fudbalu, slawe loptom u prazan prostor ispred saigra~a (dati kome ‹).

forland, -a m ‰nem. VorlandŠ geogr. zemqi{te izme|u nasipa i reke, obi~no obraslo gustim `buwem, u kome se mreste ribe.

for2, -a m ‰engl. skr. F(ree) O(n) R(ail)Š trg. skra}enica: u me|unarodnoj trgovini uslov prema kome tro{kovi i rizik prodavca prestaju dopremawem robe do èleznice.

-form, -forman, -formizam, -formnost ‰lat. forma oblikŠ kao drugi deo re~i ima zna~ewe oblik, izgled.

fora, -e ` ‰v. for1Š 1. postignuta prednost u nekoj igri (imamo dva gola fore); namerno ustupawe prednosti slabijem partneru (dajem ti pe{aka fore). 2. àrg. bezazlen na~in skretawa pa`we na sebe; dosetka, smicalica. 3. àrg. va`na osoba. foraminifere, foraminifera `, mn. ‰nlat. foraminifera od lat. foramen otvor, ferre nositiŠ zool. jedno}elijske praìvotiwe sli~ne amebama koje prete`no ìve u moru.

forma, -e ` ‰lat. forma oblikŠ 1. spoqa{wa strana nekog predmeta ili umetni~kog dela; oblik, izgled. 2. procedura ustanovqena obi~ajima ili propisima. 3. vid opho|ewa, pona{awa. 4. fizi~ka ili psihi~ka kondicija; trenutna pripremqenost sportiste za takmi~ewe. 5. zast. kalup, model, modla. z biti u formi biti dobro raspoloèn za ne{to; ispasti iz forme izgubiti voqu, fizi~ku sposobnost za ne{to; forme radi tek da se udovoqi obi~aju, o~ekivawu i sl.

1351

formalan formalan, -lna, -lno ‰lat. formalis, v. formaŠ 1. koji se ti~e forme, oblika, izgleda, spoqa{wi. 2. besadràjan, koji nema prave su{tine; koji se obavqa tek reda radi. 3. pravi, zvani~ni, zvani~no priznat; propisan. y formalna istina prav. sudski zakqu~ak koji se zasniva samo na osnovu primene procesnih pravila o dokaznim sredstvima; formalna logika grana logike koja se bavi prou~avawem logi~kih izjava, re~enica i logi~ki zasnovanih argumenata, nezavisno od wihove istinitosti. formaldehid, -ida m ‰nem. Formaldehyd od lat. (acidum) form(icum) mravqa kiselina, nlat. al(cohol) dehyd(rogenatum)Š hem. tehnol. produkt oksidacije metilalkohola, bezbojan gas o{trog mirisa, nalazi primenu u farmaceutskoj industriji, u izradi plasti~nih masa i {tavqewu koè. formalizam, -zma m ‰v. formalanŠ 1. davawe zna~aja spoqa{wem izgledu, nasuprot su{tini; prekomerno uvaàvawe forme i konvencionalnih oblika opho|ewa. 2. um. pravac u umetnosti koji pridaje va`nost samo obliku, ali ne i sadràju i ideji. 3. svaki pravac u filozofiji i matematici koji se pridràva ~isto formalnih kriterija, zapostavqaju}i intuiciju. formalizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰fr. formaliser, v. formaŠ davati formu, oblikovati; u~initi da ne{to bude formalno, zvani~no, po propisu. formalin, -ina m ‰engl. formalin prema formaldehid (v.)Š hem. vodeni rastvor formaldehida koji sluì za konzervisawe anatomskih, botani~kih i zoolo{kih preparata, kao i za dezinfekciju prostorija. formalist(a), -e m, mn. formalisti ‰v. formalizamŠ 1. pristalica formalizma. 2. onaj koji se strogo drì pravila, zanemaruju}i sadràj i smisao svojih postupaka. formalisti~ki, -a, -o ‰v. formalist(a)Š koji se odnosi na formalizam i formaliste; koji se zasniva iskqu~ivo na formi. formalno pril. ‰v. forma, formalanŠ 1. po formi, po spoqa{wem izgledu (mada ne i u su{tini); reda radi. 2. zvani~no, po propisima; odre|eno, naro~ito. 3. razg. potpuno, na~isto (to dete me ‹ izlu|uje).

1352

formula formalnost, -i ` ‰v. formalanŠ 1. propisani postupak; zadovoqavawe utvr|enih pravila. 2. ono {to je uobi~ajeno, ali {to ne mewa su{tinu stvari (prijavqivawe je puka ‹). formamid, -ida m ‰lat. formica mrav, v. amidŠ hem. amid mravqe kiseline, bezbojna uqasta te~nost koja sluì kao rastvara~. formant, -a m, gen. mn. formanata ‰lat. formans od formare oblikovatiŠ lingv. tvorbeni deo re~i koji se dodaje na osnovu ili koren tvore}i odre|enu vrstu re~i s posebnim zna~ewem. format, -a ta m ‰nem. Format od lat. (liber) formatus oblikovana (kwiga)Š 1. veli~ina, oblik kwige, papira, fotografije i dr. (hartija formata A4). 2. ra~. izgled jedinice podataka, datoteke. z ~ovek od formata natprose~na li~nost, osoba koja ne{to zna~i; veli~ina, autoritet. formativan, -vna, -vno ‰nlat. formativus, v. formacijaŠ 1. koji formira, odnosno ima sposobnost formirawa. 2. koji se odnosi na formaciju ili razvoj. formatirati, formatiram, 3. l. mn. formatiraju svr{. i nesvr{. ‰engl. format, v. formatŠ 1. vizuelno oblikovati pisani tekst, posebno na kompjuteru; odrediti, odre|ivati margine, razmak, veli~inu slova, kurziv, podvla~ewe i dr. 2. ra~. pripremiti kompjuterski disk za prihvat informacija. formacija, -e ` ‰lat. formatio, v. formaŠ 1. voj. sastav i organizacija vojnih jedinica; vojna jedinica uop{te. 2. uobli~avawe, formirawe, stvarawe, izgra|ivawe. 3. geol. redosled slojeva tla sa utvr|enim poreklom po starosti ili na~inu postanka. 4. oblik postojawa, razvojni stepen ~ega (dru{tveno-ekonomska ‹). formacijski, -a, -o ‰v. formacijaŠ koji se odnosi na formaciju (1), na organizaciju vojnih jedinica. formirati, formiram, 3. l. mn. formiraju ‰nem. formieren od lat. formareŠ 1. dati formu ne~emu; oblikovati. 2. osnovati, stvoriti, ustanoviti. formula, -e ` ‰lat. formula, dem. od forma, v. formaŠ 1. mat. zapis matemati~kih ~iwenica pomo}u matemati~kih znakova. 2. hem. simboli-

formular ma prikazan sastav ili struktura nekog hemijskog jediwewa. 3. uobi~ajeni na~in izraàvawa, obra}awa ili pona{awa, obrazac, kli{e. 4. sp. kategorija trka~kih automobila po ja~ini motora. y formula jedan najja~a, najbrà kategorija (3.000 cm2, ili 1.500 cm2 s turbokompresorom). formular, -ara m ‰klat. formularium, v. formulaŠ {tampani obrazac s rubrikama za popuwavawe. formulacija, -e ` ‰v. formulisatiŠ na~in na koji je napisan ili izre~en sud, stav, mi{qewe o ~emu. formulisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰nlat. formulare, v. formulaŠ 1. iskazati, izre}i, predstaviti re~ima; uobli~iti (misao). 2. izumeti, prona}i. fornikacija, -e ` ‰lat. fornicatioŠ polni odnos izme|u mu{karca i ène koji nisu ven~ani, {to se shvata kao greh; blud, bludni~ewe. forsiran, -a, -o ‰v. forsiratiŠ 1. izazvan okolnostima, prinudan, nametnut. 2. namerno poja~an, ubrzan, usiqen (forsirani mar{). forsirati, forsiram, 3. l. mn. forsiraju ‰fr. forcer prema force snagaŠ 1. uporno teìti da se ne{to sprovede; poùrivati, terati na ne{to. 2. nastojati da neko uspe, da postigne odre|eni ciq; proteìrati koga. 3. voj. savladati neku prepreku u borbi (‹ reku). forte pril. ‰ital. forteŠ muz. jako, glasno (oznaka f). forte pijano pril. ‰ital. fortepiano, v. forte, piano tihoŠ muz. glasno, a odmah zatim tiho (oznaka fp). fortepijano, -pijana m ‰ital. fortepiano, danas pianoforteŠ ist. muzi~ki instrument iz XVIII veka na kome se proizvode ja~i i ti{i tonovi pomo}u dirki i ~eki}a koji udaraju po ìcama, prete~a dana{weg klavira. forte pjano, fortepjano v. forte pijano, fortepijano. forteca, -e ` ‰ital. fortezzaŠ samostalno malo utvr|ewe, tvr|avica. forti, -ija m ‰engl. forty ~etrdesetŠ sp. u tenisu, stawe kada igra~ postigne 40 bodova. fortisimo pril. ‰ital. fortissimo apsolutni superlativ od forteŠ muz. veoma glasno (oznaka

for{pajz ff). y forte fortisimo najglasnije mogu}e (oznaka fff). fortifikacija, -e ` ‰lat. fortificatio, prema fortificare utvrditiŠ 1. nauka o utvr|ivawu (vojnog) poloàja. 2. arhit. utvr|eno mesto, utvr|ewe. 3. gra|. podizawe utvr|ewa; utvr|ivawe. fortifikacijski, -a, -o ‰v. fortifikacijaŠ koji se odnosi na fortifikaciju; koji je deo fortifikacije (‹ objekt). fortran, fortrana m ‰engl. FORTRAN, skr. od For(mula) Tran(slation) prevo|ewe formulaŠ ra~. programski jezik vi{eg reda koji se koristi za re{avawe problema u egzaktnim naukama i inèwerstvu. fortuna, -e ` ‰lat. fortunaŠ 1. sudbina, kob, usud, udes; slu~aj, slepa sre}a. 2. pokr. nevreme, vihor, oluja (u Primorju). Fortuna, -e ` ‰lat. FortunaŠ u starorimskoj mitologiji, bogiwa sre}e i nesre}e. fortunal, -ala m ‰ital. fortunaleŠ pokr. iznenadno nevreme na moru pra}eno jakim vetrom. forum, -a m ‰lat. forum trgŠ 1. ist. trg u anti~kom gradu, posebno u Rimu. 2. skup, telo koje odlu~uje, raspravqa i sl. o nekom problemu. 3. stru~na i kvalifikovana javnost; publika. forhanga v. firanga. forhend, -a m, gen. mn. forhenda ‰engl. forehand od fore- predwi, hand rukaŠ sp. u tenisu i stonom tenisu, udarac s dlanom okrenutim napred; supr. bekhend. forcando pril. ‰ital. forzandoŠ muz. poja~avaju}i, nagla{avaju}i. forcato pril. ‰ital. forzatoŠ muz. poja~ano, sna`no, nagla{eno. forceps, -a m ‰lat. forcepsŠ med. kle{ta kojima se pri te{kom poro|aju izvla~i dete. forcimer, -a m ‰nem. Vorzimmer od vor pred, Zimmer sobaŠ pokr. zast. predsobqe; ~ekaonica. for{ibovati, -bujem svr{. i nesvr{. ‰nem. vorschieben gurnuti napredŠ 1. zan. popravqati cipele tako da se mewaju |on i predwi gorwi deo. 2. pomaknuti, krenuti (o lokomotivi koja po stani~nom koloseku manevri{e vagonima). for{pajz, -a m ‰nem. Vorspeise od vor pred, Speise jeloŠ pokr. fam. predjelo.

1353

for{pan for{pan, -a m ‰nem. VorspannŠ 1. najzanimqiviji delovi filma koji sluè kao reklama pre wegovog prikazivawa. 2. zast. kowska zaprega. for{pil, -a m ‰nem. Vorspiel od vor pred, Spiel igraŠ pozor. uvodni deo predstave, predigra. for{ub, -a m ‰nem. Vorschub prema vorschiebenŠ deo koji se stavqa for{ibovawem (1) (v.). for{us, -a m ‰nem. VorschussŠ pokr. zast. 1. trg. kapara, predujam. 2. {aq. za~e}e deteta pre stupawa u brak. fosa, -e ` ‰lat. fossa rupa, jamaŠ anat. dupqa, jamica, ~a{ica, udubqewe. fosil, -ila m ‰nem. FossilŠ 1. okamewena biqka ili ìvotiwa iz starih geolo{kih perioda, okamina, okamenotina. 2. fig. osoba zastarelih shvatawa, onaj ~ije je vreme pro{lo. fosilan, -lna, -lno (odr. fosilni, -a, -o) ‰lat. fossilis iskopanŠ koji se odnosi na fosile; okamewen, skamewen. 2. fig. zastareo, starovremski. fosilizacija, -e ` ‰v. fosilizovatiŠ proces pretvarawa organizama u fosile. fosilizovati, -ujem i fosilizirati, fosiliziram, 3. l. mn. fosiliziraju ‰fr. fossiliser, v. fosilŠ 1. pretvoriti u fosil, okameniti. 2. fosilizovati se a. okameniti se, sa~uvati se u vidu fosila. b. lingv. (o re~i, gramati~kom obliku) sa~uvati se u obliku koji pripada starijim fazama jezi~kog razvoja. fosna, -e ` ‰nem. PfostenŠ zan. duga, debqa daska koja se koristi u gra|evinarstvu. fostna v. fosna. fosfat, -ata m ‰v. fosforŠ 1. hem. so fosforne kiseline (HPO3). 2. tehnol. ve{ta~ko |ubrivo koje sadrì fosfate. fosfid, -ida m mn. ‰v. fosforŠ hem. jediwewe fosfora s nekim metalom. fosfin, -ina m mn. ‰v. fosforŠ hem. otrovan gas, fosforovodonik. fosfit, -ita m mn. ‰v. fosforŠ hem. so fosforaste kiseline (HPO2). fosfor, -a m ‰gr~. phosphoros koji donosi svetloŠ hemijski element, atomski broj 15, simbol P, na vazduhu lako oksidi{e zbog ~ega u mraku svetli, veoma jak otrov; upotrebqava se najvi{e za pravqewe {ibica.

1354

foto-amater fosforescentan, -tna, -tno ‰v. fosforescencijaŠ koji ima osobinu fosforescencije, koji svetli u mraku. fosforescencija, -e ` ‰v. fosfor, (lumin)iscencijaŠ pojava da neka materija svetli i nakon ga{ewa izvora energije; up. fluorescencija. fosforescirati, fosforesciram, 3. l. mn. fosforesciraju nesvr{. ‰v. fosforescencijaŠ svetleti u mraku. fosforit, -ita m ‰v. fosforŠ miner. organogeni mineral raznolike strukture koji se koristi u proizvodwi fosfatnih |ubriva. fosforni, -a, -o ‰v. fosforŠ hem. 1. koji je od fosfora. 2. koji sadrì fosfor. y fosforna |ubriva mineralna |ubriva kojima su osnovni sastojak jediwewa fosfora; fosforna bronza legura bakra, kalaja i fosfora koja se koristi za izradu delova vatrenog oru`ja, nakita, otpornih ma{inskih delova i sl. fot, -a m ‰gr~. phos gen. photos svetlostŠ prakti~na jedinica svetlosti u fotografiji; uticaj koji svetlost jedne Hefnerove sve}e (fotometrijska osnovna jedinica za ja~inu svetla) na rastojawu od jednog metra vr{i na emulziju osetqivu na svetlost. fota, -e ` ‰nem. Pfand zalogŠ dru{tvena igra u kojoj se daje zalog, a da bi se zalog otkupio potrebno je obaviti neki zadatak, obi~no poqubiti nekoga. foteqa, -e i foteqa, -e ` ‰fr. fauteuilŠ 1. udobna, tapecirana stolica s naslonom za ruke i le|a. 2. fig. visoki poloàj, obi~no u politici. foteqa{, -a{a m ‰v. foteqaŠ pol. pej. funkcioner kome je stalo samo do vlasti, do pozicije na kojoj se nalazi. foto v. fotos. foto-1 ‰gr~. phos gen. photos svetlostŠ kao prvi deo re~i upu}uje na vezu sa svetlo{}u (fotosinteza). foto-2 ‰v. fotografijaŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na fotografiju. foto-amater, -era m ‰v. foto-2, amaterŠ onaj koji nije profesionalni fotograf, ve} se fotografijom bavi iz hobija.

foto-aparat foto-aparat, -ata m ‰v. foto-2, aparatŠ tehn. aparat za snimawe fotografija, fotografski aparat. fotobiologija, -e ` ‰v. foto-1, biologijaŠ grana biologije koja prou~ava delovawe svetlosti na bi}a. fotogalvanografija, -e ` ‰v. foto-2, galvanografijaŠ izrada sloga pomo}u fotografije i galvanoplastike. fotogen i fotogen, -a, -o ‰v. foto-1, -genŠ 1. koji je proizveden svetlo{}u. 2. koji proizvodi svetlo. fotogeneza i fotogeneza, -e ` ‰v. foto-1, genezaŠ 1. biol. proizvodwa svetlosti u fotogenim organima. 2. fosforescencija. fotogeni~an, -~na, -~no ‰v. foto-2, -genŠ koji dobro izgleda na fotografiji. fotogeni~nost, -osti ` ‰v. fotogeni~anŠ svojstvo onoga koji je fotogeni~an. fotograver, -era m ‰v. foto-2, graverŠ onaj koji izra|uje fotogravire. fotogravira, -e i fotogravura, -e ` ‰v. foto-2, graviraŠ zan. fotomehani~ko slikawe i izra|ivawe slika u bakru; heliogravira (v.). fotogram, -a m ‰v. foto-2, -gramŠ 1. fotografska slika, fotografski zapis. 2. pojedina~ni snimak na kinematografskom filmu, slika, kvadrat. fotogrametrija, -e ` ‰v. fotogram, -metrijaŠ ve{tina odre|ivawa stvarne veli~ine fotografisanih predmeta na osnovu fotografije, naro~ito u topografiji. fotograf, -a m ‰v. fotografijaŠ um. zan. onaj koji se profesionalno bavi fotografijom. fotografija, -e ` ‰v. foto-2, -grafijaŠ 1. postupak izrade slike na osetqivoj povr{ini filma ili plo~e pomo}u svetla. 2. tim postupkom dobijena slika. 3. slik. pej. slikarsko delo koje suvi{e verno reprodukuje vi|eno. fotografisati, -fi{em svr{. i nesvr{. ‰v. fotografijaŠ slikati, snimati fotografskim aparatom. fotografski, -a, -o ‰v. fotografijaŠ koji se odnosi na fotografiju i fotografe, koji pripada fotografiji i fotografima. y fotografska plo~a staklena plo~a koja je presvu~ena emulzijom osetqivom na svetlo, a sluì

fotokineza za dobijawe negativa; fotografski aparat sprava za snimawe slika; fotografsko pam}ewe fig. vrlo dobro pam}ewe, kao da se gleda ili ~ita sa fotografije. fotodezintegracija, -e ` ‰v. foto-1, dezintegracijaŠ fiz. raspadawe atomskog jezgra delovawem zra~ewa fotona. fotodermatoza, -e ` ‰v. foto-1, dermatozeŠ med. promena na koì ili oboqewe koè izazvano dejstvom ultraqubi~astih zraka. fotodioda, -e ` ‰v. foto-1, diodaŠ fiz. dioda kod koje se svetlosni zrak odre|uje promenom snage elektri~ne energije. foto-dokumentacija, -e ` ‰v. foto-2, dokumentacijaŠ 1. zbirka fotografija koje se koriste kao dokumenti; dokumentacija. 2. odeqewe neke ustanove u kojem se prikupqa i ~uva takva zbirka. fotoelektricitet, -eta m ‰v. foto-1, elektricitetŠ fiz. elektricitet koji je nastao fotoelektri~nim efektom. fotoelektri~ni, -a, -o ‰v. fotoelektricitetŠ koji se odnosi na nastajawe elektriciteta pod dejstvom svetlosti. y fotoelektri~ni efek(a)t fiz. osloba|awe elektrona iz atoma neke materije koja je izloèna dejstvu fotona odre|ene frekvencije; fotoelektri~ni element v. fotoelemen(a)t. fotoelektron, -ona m ‰v. foto-1, elektronŠ fiz. elektron koji neka materija emituje pod uticajem svetlosti. fotoelemen(a)t, -a m ‰v. foto-1, elemen(a)tŠ elektronski element u kome se primewuje neki fotoelektri~ni efekat. fotoefek(a)t v. fotoelektri~ni efek(a)t. fotojonizacija, -e ` ‰v. foto-1, jonizacijaŠ fiz. jonizacija atoma ili molekula delovawem svetlosti. fotokataliza, -e ` ‰v. foto-1, katalizaŠ hem. kataliti~ko dejstvo svetlosti. fotokatoda, -e ` ‰v. foto-1, katodaŠ fiz. katoda fotoelektri~ne }elije koja emituje elektrone pod uticajem infracrvenih, ultraqubi~astih, vidqivih ili elektromagnetnih talasa. fotokineza, -e ` ‰v. foto-1, -kinezaŠ biol. pokretawe tela primitivnih organizama pod uticajem kretawa svetla.

1355

fotokoagulacija fotokoagulacija, -e ` ‰v. foto-1, koagulacijaŠ 1. fiziol. svojstvo oka da na svetlost reaguje skupqawem. 2. med. stvarawe oìqaka putem svetlosne energije iz lasera. fotokolorimetar, -tra m ‰v. foto-1, kolorimetarŠ sprava pomo}u koje se meri temperatura boje iz svetlosnog izvora. fotokompozicija, -e ` ‰v. foto-2, kompozicijaŠ {tamparska tehnika iz {ezdesetih godina HH, veka u kojoj se ve} montirani tekstovi lepe direktno na film. fotokopija, -e ` ‰v. foto-2, kopijaŠ kopija rukopisa, kwige i sl. izra|ena fotografskom tehnikom. fotokopirati, fotokopiram, 3. l. mn. fotokopiraju svr{. i nesvr{. ‰v. fotokopijaŠ izraditi, izra|ivati fotokopije. fotokopirni, -a, -o ‰v. fotokopiratiŠ koji se koristi za fotokopirawe. y fotokopirni aparat ma{ina za fotokopirawe, za izradu fotokopija. fotokopirnica, -e ` ‰v. fotokopiratiŠ radwa ili prostorija u kojoj se prave fotokopije. fotoksilografija, -e ` ‰v. foto-2, ksilografijaŠ preno{ewe slike na drvenu povr{inu koja je preparirana slojem osetqivim na svetlost. fotoliza, -e ` ‰v. foto-1, -lizaŠ hem. razlagawe hemijskih jediwewa ili materija pod uticajem svetlosti. fotolitografija, -e ` ‰v. foto-2, litografijaŠ tehnol. 1. fotomehani~ki postupak za izradu oblika, za {tampawe u litografiji, ofsetnoj tehnici. 2. tehnika u proizvodwi ~ipova. fotoluminiscencija, -e ` ‰v. foto-1, luminiscencijaŠ fiz. svojstvo nekih materija da pod dejstvom svetlosnih zrakova emituju sopstvenu svetlost. fotomagnetizam, -zma m ‰v. foto-1, magnetizamŠ fiz. svaka magnetska pojava izazvana svetlo{}u. fotometar, -tra m ‰v. fotometrijaŠ aparat za merewe ja~ine svetlosti ili stepena osvetqenosti neke povr{ine. fotometeor, -ora m ‰v. foto-1, meteorŠ astron. opti~ka pojava u atmosferi nastala prelama-

1356

fotoradar wem, apsorpcijom ili polarizacijom Sun~eve ili Mese~eve svetlosti (duga, korona, jutarwe ili ve~erwe rumenilo). fotometrija, -e ` ‰v. foto-1, -metrijaŠ merewe intenziteta vidqive svetlosti, naro~ito ja~ine izvora svetlosti. fotometrijski, -a, -o ‰v. fotometrijaŠ koji se odnosi na fotometriju, koji pripada fotometriji. fotomitraqez, -eza m ‰v. foto-2, mitraqezŠ voj. tehn. fotografski aparat koji se u avionima koristi pri uve`bavawu ga|awa. fotomodel, -ela m ‰v. foto-2, modelŠ osoba koja pozira pri snimawu modnih, reklamnih i propagandnih fotografija. fotomontaà, -e ` ‰fr. photomontage, v. foto-2, montaàŠ fotografija koja nastaje spajawem dva ili vi{e snimaka raznih motiva, detaqa i sl., nastalih u razli~ito vreme i na razli~itim mestima, tako da prikazuje nepostoje}i prizor. x fotomonta`ni. fotomorfoza, -e ` ‰v. foto-1, -morfozaŠ dejstvo svetlosne energije na razvoj bi}a. fotomultiplikator, -a m ‰v. foto-1, multiplikatorŠ ure|aj kojim se poja~avaju svetlosni signali. foton, -ona m ‰v. foto-1, -onŠ fiz. kvant elektromagnetskog zra~ewa; elementarna ~estica svetlosne energije. fotootpornik, -a m, mn. fotootpornici ‰v. foto-1Š vrsta otpornika ~ija se otpornost mewa u zavisnosti od intenziteta i talasne duìne svetlosti koja pada na wega. fotopatija, -e ` ‰v. foto-1, -patijaŠ biol. ve}a ili mawa tolerancija nekih ìvotiwa na razli~itu koli~inu svetlosnog zra~ewa. fotoplan, -a m ‰v. foto-2, planŠ snimak zemqi{ta u horizontalno-ortogonalnoj projekciji. fotopsija, -e ` ‰v. foto-1, -opsijaŠ med. pojava svetlucavih iskrica, ~ulni ose}aj u zdravom ili bolesnom oku. fotoradar, -ara m ‰v. foto-2, radarŠ saobr. tehn. ure|aj koji fotografski registruje saobra}ajni prekr{aj, posebno prekora~ewe brzine.

fotorama fotorama, -e ` ‰v. foto-2, gr~. horama prizorŠ tehn. foto-aparat koji moè da slika tako da se stvara iluzija panoramskog pogleda. fotorealizam, -zma m ‰v. foto-2, realizamŠ ra~. postupak kompjuterskog stvarawa slika vrlo sli~nih fotografiji. fotoreportaà, -e ` ‰v. foto-2, reportaàŠ novin. skup fotografija o nekom doga|aju ili osobi, objavqenih u novinama. fotoreporter, -era m (`. fotoreporterka, dat. i lok. fotoreporterki) ‰v. foto-2, reporterŠ novin. onaj koji pravi reportaè pra}ene fotografijom. fotoreporterski, -a, -o ‰v. fotoreporterŠ koji se odnosi na fotoreportere, koji pripada fotoreporterima. fotorobot, -a m ‰v. foto-2, robotŠ 1. aparat koji na osnovu iskaza svedoka izra|uje sliku traène osobe (obi~no u kriminalistici). 2. slika dobijena na takav na~in; up. identikit. fotoroman, -ana m ‰v. foto-2, romanŠ vrsta stripa u kojem je slikovni deo sa~iwen od fotografija. fotos, -a m ‰nem. Photos mn. od Photo, skr. od PhotographieŠ fotografska slika, fotografija. foto-safari, -ija m ‰v. foto-2, safariŠ razgledawe prirode (obi~no u afri~kim zemqama) koje iskqu~uje lov na divqe ìvotiwe i podrazumeva samo wihovo fotografisawe. fotosenzibilan, -lna, -lno ‰v. foto-1, senzibilanŠ koji mewa hemijski sastav pod uticajem svetlosti ili drugih zra~ewa. fotosenzibilizator, -a m ‰v. foto-1, senzibilizovatiŠ materija koja koù ili ceo organizam ~ini preosetqivim na Sun~eve, osobito ultraqubi~aste zrake. fotosenzibilitet, -eta m ‰v. foto-1, senzibilanŠ svojstvo mewawa nekih materija pod uticajem zra~ewa (npr. fotografskog materijala pod uticajem svetlosti). fotosenzibilnost, -i ` ‰v. fotosenzibilanŠ 1. fiziol. normalna osetqivost koè na svetlosne zrake. 2. v. fotosenzibilitet. foto-senzor, -a m ‰v. foto-1, senzorŠ foto}elija koja se koristi da otkrije svetlost. fotoseter, -a m ‰engl. photosetter, v. foto-, engl. setter slaga~Š tipogr. {tamparska ma{ina s

fototelegraf matricama na filmovima, projektorom i filmskom trakom na kojoj se posle razvijawa dobija {tampani slog. foto-se{n, -a m ‰engl. photo sessionŠ seansa, ugovoreni sastanak radi snimawa nekog foto-modela ili manekena. fotosinteza, -e ` ‰v. foto-1, sintezaŠ 1. biol. proces pri kome se u zelenim delovima biqke, pod dejstvom svetlosti i uz pomo} hlorofila, ugqen-dioksid i voda pretvaraju u organske molekule, pre svega {e}ere. 2. hem. svaka hemijska sinteza koja se vr{i pod dejstvom svetlosti. fotoskop, -a m ‰v. foto-1, -skopŠ sprava pomo}u koje se posmatraju svetlosni efekti. foto-skulptura, -e ` ‰v. foto-2, skulpturaŠ lik. mehani~ka primena fotografskih snimaka u plastici (npr. za izradu poprsja, kipova i dr.), tako {to se neki predmet snimi fotografski sa {to vi{e raznih strana (obi~no 24), pa se tako dobijene konture prenesu na glinu. fotoslog v. fotoseter. fotostat, -ata m ‰prvobitno fabri~ko ime, v. foto-2, -statŠ 1. tip starijeg aparata za kopirawe, na papiru s fotografskom emulzijom. 2. kopija nekog dokumenta dobijena na taj na~in. fotostatski, -a, -o ‰v. fotostatŠ koji je dobijen fotostatom; y fotostatska kopija v. fotokopija. fotostrip, -a m ‰v. foto-2, stripŠ strip u kome se likovi i ostali detaqi ne crtaju, ve} se slaù fotografije ispod kojih se ispisuje odgovaraju}i tekst. fotosfera, -e ` ‰v. foto-1, sferaŠ astron. vidqivi deo povr{ine Sunca. fototaksija, -e ` ‰v. foto-1, gr~. taxis redŠ biol. kretawe primitivnih organizama ka svetlosti ili daqe od we; povijawe niìh biqaka uzrokovano svetlo{}u. fototeka, -e ` ‰v. foto-2, -tekaŠ slu`ba koja slaè, obra|uje, ~uva i izdaje na kori{}ewe fotografije i fotografske dokumente. fototelegraf, -a m ‰v. foto-2, telegrafŠ tehn. aparat za prenos vesti putem radijske ili ì~ne veze; sluì za predaju i prijem rukopisa, {tampanog teksta, crteà, shema, grafikona i fotografija, koje se u prijemniku regi-

1357

fototelegrafija struju na fotografskom papiru; isto i telefoto (v.). fototelegrafija, -e ` ‰v. foto-2, telegrafijaŠ tehn. prenos fotografija i slika na daqinu putem ì~nih ili beì~nih ure|aja. fototeodolit, -ita m ‰v. foto-2, teodolitŠ instrument s ugra|enom kamerom za snimawe zemqi{ta. fototerapija, -e ` ‰v. foto-1, terapijaŠ med. metoda fizikalne terapije pomo}u ultraqubi~astog zra~ewa. fototehnika, -e ` ‰v. foto-2, tehnikaŠ 1. ve{tina osvetqavawa. 2. aparati, filmovi i drugi materijali neophodni za fotografisawe. fototipija, -e ` ‰v. foto-2, -tipijaŠ litografski postupak izrade reqefnih plo~a pomo}u fotografije i nagrizawa; umnoàvawe fotografija pomo}u {tampe. x fototipski. fototopografija, -e ` ‰v. foto-2, topografijaŠ primena fotogrametrije u izradi topografskih karata. fototropizam, -zma m ‰v. foto-1, tropizamŠ biol. povijawe listova biqke u zavisnosti od kretawa sun~eve svetlosti. foto}elija, -e ` ‰v. foto-1, }elijaŠ tehn. fotoelektri~na }elija, ure|aj koji varijacije ja~ine svetlosti pretvara u ja~u odnosno slabiju elektri~nu struju; koristi se naro~ito za automatska vrata, alarmne ure|aje i sl. fotofaza, -e ` ‰v. foto-1, fazaŠ bot. jedna od faza u godi{wem razvoju pojedinih biqaka, pri ~emu duìna dana odnosno no}i uti~e na wihov rast. fotofil, -ila m ‰v. foto-1, -filijaŠ biol. organizam (biqka ili ìvotiwa) kome je za ìvot neophodno jako osvetqewe. fotofilija, -e ` ‰v. foto-1, -filŠ biol. potreba organizma za ja~om svetlo{}u. foto-fini{, -a m ‰v. foto-2, fini{Š ure|aj za snimawe kojim se u trka~kim sportovima (npr. u atletici, kowskim ili automobilskim trkama) ta~no moè ustanoviti poredak takmi~ara u fini{u, na ciqu. fotofobija, -e ` ‰v. foto-1, fobijaŠ 1. med. neugodan ose}aj koji svetlost izaziva kod nekih bolesti. 2. psih. strah od svetlosti.

1358

fragment fotofor, -a m ‰v. foto-1, -forŠ 1. nosa~ svetiqke na raznim vrstama opreme. 2. biol. organ za osvetqavawe kod pojedinih vrsta rakova, glavonoàca ili riba koji ìve u velikim morskim dubinama. fotoforeza, -e ` ‰v. foto-1, -forezaŠ fiz. pojava pomerawa sitnih ~estica u vazduhu pod uticajem intenzivne svetlosti. fotohemija, -e ` ‰v. foto-1, hemijaŠ nauka o hemijskom delovawu svetlosti. x fotohemijski. fotohromatski, -a, -o ‰v. foto-1, gr~. chroma bojaŠ 1. koji se odnosi na svetlost i boje. 2. koji se odnosi na fotohromiju. 3. (o providnom materijalu, ob. plasti~noj masi) koji se zatamwuje ili postaje prozirniji u zavisnosti od ja~ine svetlosti (fotohromatska so~iva). y fotohromatska terapija med. terapija pojedinih du{evnih bolesti svetlo{}u raznih boja. fotohromija, -e ` ‰v. foto-2, gr~. chroma bojaŠ 1. fotografisawe u prirodnim bojama. 2. v. fotolitografija (1). foto-hronika, -e ` ‰v. foto-2, hronikaŠ novin. snimawe aktuelnih doga|aja, osoba i sl. radi objavqivawa u novinama i ~asopisima. foto-hronograf, -a m ‰v. foto-2, gr~. chronos vreme, v. -grafŠ fotografski aparat za snimawe slika u kretawu. foto-cinkografija, -e ` ‰v. foto-2, cinkografijaŠ izrada kli{ea preno{ewem fotografije na plo~u od cinka. fo{a, -e ` ‰ital. fossaŠ pokr. rov, jarak. fra indekl. ‰ital. fra, skr. od frate fratar od lat. fraterŠ kat. brat, fratar; dodatak pred imenom pripadnika crkvenih redova (npr. Bakowa ‹ Brne). fragilan, -lna, -lno ‰lat. fragilis, prema frangere lomitiŠ 1. lako lomqiv, krhak. 2. a. koji se lako povredi, neàn. b. veoma osetqiv, hipersenzibilan (v.). fragilitet, -eta m = fragilnost, -i ` ‰lat. fragilitas, prema frangere lomitiŠ svojstvo nekoga koji je fragilan ili ne~ega {to je fragilno. fragilnost = fragilitet (v.). fragment, -a m, gen. mn. fragmenata ‰lat. fragmentum, prema frangere lomitiŠ 1. odlomak,

fragmentaran odlomqen, razbijen ili otkinut deo neke celine. 2. um. deo kwièvnog ili muzi~kog dela, slike ili skulpture posmatran kao izdvojena celina. 3. ono {to nije dovr{eno, kompletno. fragmentaran, -rna, -rno ‰nlat. fragmentarius, v. fragmentŠ 1. nedovr{en, nepotpun. 2. koji je sa~uvan samo u delovima, u fragmentima. fragmentarnost, -i ` ‰v. fragmentaranŠ osobina, svojstvo ne~ega {to je fragmentarno. fragmentacija, -e ` ‰nlat. fragmentatio, v. fragmentŠ komadawe, raspar~avawe. fragrantan, -tna, -tno ‰lat. fragrans od fragrare lepo mirisatiŠ koji ima prijatan miris, miomirisan. fraza, -e ` ‰gr~. phrasis govor, na~in kazivawa; izreka, izrazŠ 1. lingv. jezi~ka jedinica koja ima ustaqen oblik usled duge upotrebe; up. frazem. 2. lingv. zast. re~enica. 3. lep, zvu~an iskaz bez stvarnog sadràja, re~enica koja ni{ta ne kazuje (uobi~ajene fraze politi~ara). 4. muz. najmawa dovr{ena muzi~ka misao. frazalni v. frazni. frazarijum, -a i frazarij, -ija m ‰nlat. phrasarium, v. frazaŠ 1. skup fraza uobi~ajenih kod datog pisca, u datoj epohi, u struci i sl. 2. re~nik fraza. frazem, -ema m = frazeologizam, -zma m ‰v. fraza, (fon)em(a)Š lingv. frazeolo{ka jedinica, ustaqen izraz od dveju ili vi{e re~i, ~ije zna~ewe obi~no ne proizlazi iz zna~ewa sastavnih delova. frazeologizam, -zma m ‰v. frazeologijaŠ = frazem (v.). frazeologija, -e ` ‰v. fraza, -logijaŠ lingv. 1. zbir ustaqenih govornih obrta, karakteristi~nih za neki jezik. 2. na~in i tehnika izraàvawa svojstveni nekom piscu, kwièvnom pravcu i sl. 3. zbir besadràjnih fraza, praznoslovqe, isprazno brbqawe. frazeolo{ki, -a, -o ‰v. frazeologijaŠ koji se odnosi na frazeologiju, koji pripada frazeologiji. frazer, -e ra m ‰fr. fraseur, v. frazaŠ onaj koji je sklon frazirawu, koji frazama, uop{tenim tvrdwama i poluistinama prikriva stvarne probleme.

frajt frazerstvo, -a s ‰v. fraza, frazerŠ osobina onoga koji je frazer; blebetawe, praznoslovqe. frazirati, fraziram, 3. l. mn. fraziraju nesvr{. ‰nem. phrasieren, v. frazaŠ 1. koristiti fraze, govoriti u frazama. 2. muz. spajati melodijske intervale u osmi{qene celine prilikom svirawa odnosno pevawa. frazni, -a, -o ‰v. frazaŠ gram. koji se odnosi na frazu; x frazni glagoli engleski glagoli sa obaveznim dodatkom priloga ili druge funkcionalne re~i koja im mewa zna~ewe (npr. come in, give up). fraj prid. indekl. ‰nem. freiŠ 1. koji je slobodan; koji je na raspolagawu, bez obaveza. 2. besplatan. frajgut, -a m ‰nem. Freigut od frei besplatan, Gut dobroŠ roba koja ne podleè carini, cariwewu. frajer, -a m ‰nem. FreierŠ ekspr. 1. onaj koji pomodnim obla~ewem nastoji da se istakne u svojoj sredini, da skrene pa`wu na sebe; kico{. 2. povr{an, bahat, uobraèn ~ovek. 3. neupu}en ~ovek, nestru~wak, neznalica. frajerisati, -ri{em nesvr{. ‰v. frajerŠ pona{ati se kao frajer, biti frajer, ìveti frajerski, dangubiti, parazitirati. frajerski, -a, -o ‰v. frajerŠ koji pripada frajerima, koji se odnosi na frajere. frajkarta, -e ` ‰nem. Freikarte prema frei besplatanŠ besplatna karta za prevoz; povla{}ena karta, besplatna ulaznica. frajkor, -a i frajkor, -ora m ‰nem. Freikorps prema frei slobodan, Korps korpusŠ ist. voj. dobrovoqa~ki odred Srba u Habzbur{koj monarhiji za borbu protiv Osmanlijskog carstva. x frajkorski i frajkorski. frajla, -e ` ‰nem. FrauleinŠ gospo|ica, devojka. z stara frajla zast. devojka koja je pre{la godine u kojima se, po nekada{wim obi~ajima, morala udati, stara devojka, usedelica. frajlauf, -a m ‰nem. Freilauf prema frei slobodan, Lauf tokŠ tehn. slobodan hod u motoru ili mehanizmu. frajt, -a m = frajter, -a m ‰nem. GefreiterŠ ist. voj. najniì vojni~ki ~in u nekada{woj austrougarskoj vojsci.

1359

frajter frajter = frajt (v.). frak, fraka m, mn. frakovi ‰nem. Frack, prema engl. frock (coat)Š sve~ano crno ve~erwe odelo, kaput spreda izrezan, s dugim pe{evima sa stra`we strane. frakl, -a m ‰nem. dijal. FrackeleŠ bo~ica od pola decilitra kojom se sluì rakija ili drugo èstoko pi}e, ~okaw. frakli}, -a m dem. ‰v. fraklŠ ~okaw~i}. fraktal, -ala m ‰nlat. fractalis od lat. fractus izlomqenŠ mat. geometrijska figura sastavqena od niza krivih linija me|u kojima se odràvaju unutra{we simetrije ma koliko da se uve}avaju pojedini delovi fraktala. fraktura, -e ` ‰lat. fractura od frangere lomiti; nem. FrakturŠ 1. med. prelom (kosti, lobawe). 2. tipogr. {tampana slova gotice. fraktus, -a m ‰lat. fractus od frangere lomitiŠ meteor. oblak koji ima oblik nepravilno zup~astih krpa. frakcija, -e ` ‰lat. fractio razbijawe, deqewe od frangere lomitiŠ 1. krilo jedne politi~ke stranke koje ima druga~ije stavove od stavova rukovodstva ili strana~ke ve}ine. 2. hem. proizvod nastao razlagawem neke smese, naj~e{}e dobijen destilacijom; up. krekovawe. y parlamentarna frakcija mawinska poslani~ka grupa u parlamentu koja se zalaè za neki politi~ki ciq, program i sl. frakcija{ v. frakciona{. frakcijski, -a, -o ‰v. frakcijaŠ koji se odnosi na frakciju, koji pripada frakciji. frakciona{, -a{a m ‰nem. Fraktion, v. frakcijaŠ pol. pej. onaj koji pripada frakciji. frakciona{ki, -a, -o ‰v. frakciona{Š pej. koji se odnosi na frakciona{e, koji pripada frakciona{ima. frakciona{tvo, -a s ‰v. frakciona{Š pol. stvarawe frakcija unutar politi~ke partije ili organizacije. frakcioni, -a, -o ‰v. frakcijaŠ koji se odnosi na frakciju (2). y frakciona destilacija ist. destilacija kod koje se iz smese dveju ili vi{e te~nosti izdvaja jedna po jedna. framason, framasonerija v. mason, masonerija.

1360

franko frambezija, -e ` ‰nlat. framboesia od fr. framboise malina, po crvenim ~vori}ima koji se javqaju na koìŠ med. hroni~na infektivna tropska bolest, sli~na sifilisu, koja se ne prenosi polnim putem. franak, -nka m, mn. franci ‰fr. franc od lat. Rex Francorum kraq Franaka, prvobitni natpis na kovanicamaŠ osnovna nov~ana jedinica u [vajcarskoj (= 100 rapena), kao i u Francuskoj i Belgiji (oba sadràla 100 santima) pre uvo|ewa evra. frangle, -ea m ‰fr. franglais od fr(ancais) + anglais, kovanica kwièvnog kriti~ara R. EtjamblaŠ lingv. preteran uticaj engleskog jezika u francuskom; francuski jezik iskvaren anglicizmima, frangleski. fran|a, -e `, gen. mn. fran|a i fran|i ‰ital. frangiaŠ pokr. ki}anka, rojta, resa na }ilimima, zastorima i sl. frank, -a m ‰prema imenu zagreba~kog proizvo|a~a Franka (Franck)Š fam. zast. nekada uobi~ajen naziv za ciguru, cikoriju. frankatura, -e ` ‰nlat. francaturaŠ pla}ena po{tarina. frankizam, -zma m ‰prema {panskom generalu F. Franku (Francisco Franco Bahamonde, 1892–1975)Š ist. oblik fa{isti~ke diktature generala Franka u [paniji, od zavr{etka gra|anskog rata do wegove smrti. frankirati, frankiram, 3. l. mn. frankiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. (af)francareŠ 1. ozna~iti vrednost po{tarine na po{iqci. 2. staviti marke u odgovaraju}em iznosu, platiti po{tarinu. frankist(a), -e m ‰v. frankizamŠ ist. pristalica, sledbenik generala Franka. frankisti~ki, -a, -o ‰v. frankizamŠ koji se odnosi na frankizam ili na frankiste. franko- ‰srlat. Francus Franak, FrancuzŠ kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na Francuze i Francusku. franko pril. ‰ital. franco slobodanŠ trgova~ki termin koji ozna~ava obavezu prodavca da na sopstveni rizik i o svom tro{ku doveze robu do odredi{ta za utovar robe. y franko-vagon prodavac treba o svom tro{ku da utovari robu u vagon, nakon ~ega rizik i tro-

frankoman {kove za kupqenu robu preuzima kupac; franko-valuta fakturna klauzula prema kojoj se ra~unski iznos moè platiti u bilo kojoj zlatnoj valuti; franko-kamate ugovor prema kome se fakturisani iznos kreditira bez pla}awa kamata; franko-carina u cenu su ura~unati i tro{kovi cariwewa. frankoman, -a m (`. frankomanka, dat. i lok. frankomanki) ‰v. franko-, -manŠ v. galoman. frankomanija ‰v. franko-, manijaŠ v. galomanija. frankomanski, -a, -o ‰v. frankomanŠ koji se odnosi na frankomane, koji pripada frankomanima. frankofil, -ila m ‰v. franko-, -filŠ onaj koji voli sve {to je u vezi sa Francuzima i Francuskom. frankofilija, -e ` = frankofilstvo, -a s ‰v. frankofilŠ sklonost da se voli sve {to je u vezi sa Francuzima i Francuskom. frankofilski, -a, -o ‰v. frankofilŠ koji se odnosi na frankofile i frankofiliju. frankofob, -oba m ‰v. franko-, -fobŠ onaj koji mrzi sve {to je francusko. frankofobija, -e ‰v. franko-, fobijaŠ mr`wa prema svemu {to je francusko. frankofon, -ona m ‰v. franko-, -fonŠ onaj koji izvorno govori ili se sluì francuskim jezikom. frankofonski, -a, -o ‰v. frankofonŠ koji se odnosi na frankofone, koji pripada frankofonima. y frankofonske zemqe dràve u kojima je francuski jezik zvani~ni ili u slu`benoj upotrebi (posebno u biv{im francuskim kolonijama u Africi). frankofopski, -a, -o ‰v. frankofobŠ koji se odnosi na frankofobe, koji pripada frankofobima. fransijada, -e ` ‰fr. franciade, prema France FrancuskaŠ ist. ~etvorogodi{wi period u francuskom republikanskom kalendaru. frantirer, -era m ‰fr. franc-tireur slobodni strelacŠ ist. dobrovoqac, partizan, borac protiv nema~kog okupatora u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata. francizacija, -e ` ‰fr. francisation prema franciser pofrancuzitiŠ {irewe francuskog

frawevac uticaja; delovawe s ciqem da ne{to poprimi francusko obele`je. francijum, -a i francij, -ija m ‰nlat. francium, prema Francuskoj gde je otkrivenŠ hem. radioaktivan element, atomski broj 87, simbol Fr. franciskan, -ana = franciskanac, -nca m ‰srlat. Franciscanus od Franciscus sv. Frawa Asi{kiŠ crkv. pripadnik fraweva~kog katoli~kog reda, frawevac. franciskanac = franciskan (v.). franciskanski, -a, -o ‰v. franciskanŠ koji se odnosi na franciskan(c)e, fraweva~ki (v.). francjozefinizam, -zma m ‰prema austrijskom caru Frawi Josifu (Franz Joseph, 1830–1916)Š ist. razdobqe, stil ìvota i na~in vladavine u doba cara Frawe Josifa; isto i jozefinizam. francla v. froncla. francuz, -uza m ‰skr. od francuski kqu~Š fam. alatka za odvijawe koja se moè pode{avati prema veli~ini matice, francuski kqu~. fran{iza, -e ` ‰fr. franchise prema franc slobodanŠ 1. osloba|awe od obaveze pla}awa; povlastica, privilegija. 2. prav. ugovor kojim proizvo|a~ ili vlasnik nekog proizvoda ustupa drugoj osobi pravo da ga prodaje. 3. finans. deo {tete koji prema polisi osigurawa pada na teret osiguranika. 4. v. fran{izing. fran{izant, -a m, mn. fran{izanti, gen. mn. fran{izanata ‰v. fran{izaŠ davalac fran{ize, preduze}e koje iznajmquje drugom preduze}u ili pojedincu pravo da trguje wegovim proizvodom ili uslugom. fran{izat, -ata m ‰v. fran{izaŠ primalac fran{ize, preduze}e ili pojedinac kome drugo preduze}e iznajmquje pravo da trguje wegovim proizvodom ili uslugom. fran{izer, -era m v. fran{izant. fran{izing, -a m ‰engl. franchizingŠ ekon. oblik kooperativnog odnosa u kojem mati~no preduze}e, obi~no poznato i afirmisano, iznajmquje drugom preduze}u ili pojedincu pravo da trguje wegovim proizvodom ili uslugom na novim trì{tima. frawevac, -vca m ‰prema sv. Frawi Asi{komŠ crkv. katoli~ki kalu|er reda koji je 1210.

1361

frapantan godine osnovao sv. Frawa Asi{ki, sa obavezama siroma{tva, skromnog ìvota i qubavi prema svim ìvim bi}ima. x fraweva~ki. frapantan, -tna, -tno ‰fr. frappant, prema frapper udaritiŠ 1. koji frapira, koji ostavqa utisak, upadqiv. 2. neo~ekivan, neuobi~ajen, iznena|uju}i. frape, -ea m ‰fr. frappe rashla|en pomo}u tucanog leda (prvobitno o vinu), od frapper lupatiŠ osveàvaju}i mle~ni napitak sa umu}enim vo}em; up. milk{ejk. frapirati, frapiram, 3. l. mn. frapiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. frapperŠ 1. jako iznenaditi, zapawiti, zabezeknuti. 2. ostaviti snaàn utisak. fras, -a m ‰austr. nem. Fraiss, FraisenŠ med. gr~ izazvan sna`nim spoqnim uticajem ili jakim pla~em, uz nemogu}nost dolaèwa do daha (kod male dece); z pasti u fras dobiti napad; onesvestiti se od straha. fratar, -tra m ‰lat. frater bratŠ katoli~ki kalu|er, redovnik. x fratarski koji se odnosi na fratre, koji pripada fratrima. fraternizacija, -e ` ‰fr. fraternisation, prema lat. frater bratŠ neodràvawe potrebne distance izme|u pretpostavqenog i pot~iwenog, izme|u vojnika okupacione vojske i doma}eg stanovni{tva, ili izme|u vojnika dveju vojski; dopu{tawe familijarnog odnosa; bratimqewe. fraternizirati, fraterniziram, 3. l. mn. fraterniziraju svr{. i nesvr{. ‰v. fraternizacijaŠ uspostaviti, uspostavqati previ{e bliske, familijarne odnose (me|u pretpostavqenima i pot~iwenima, sa doma}im stanovni{tvom, s neprijateqem); (po)bratimiti se. fratrija, -e `, zb. ‰gr~. phratria prema phrater bratŠ vi{e porodica u srodni~kim odnosima, rod, bratstvo. fratricid, -ida m ‰lat. fratricidium, prema frater brat, v. -cidŠ bratoubistvo. fratricidan ‰v. fratricidŠ bratoubila~ki. frau ` indekl. ‰nem. FrauŠ gospo|a (u obra}awu uz ime ili prezime). fraudator, -a m ‰lat. fraudator prema fraus, fraudis obmanaŠ prevarant, varalica.

1362

frekvencija fraudacija, -e ` ‰lat. fraudatioŠ prevara, varawe. fraudulentan, -tna, -tno ‰lat. fraudulentusŠ koji vara, varqiv, lupe{ki; lukav. fraht, -a m ‰nem. FrachtŠ pokr. zast. 1. tovar, teret na prevoznom sredstvu. 2. nadoknada za prevoz tereta; vozarina. frahtbrif, -a m ‰nem. FrachtbriefŠ zast. tovarni list, teretni list. frahtgut pril. ‰nem. FrachtgutŠ zast. sporovozno. freatologija, -e ` ‰gr~. phrear gen. phreatos bunar, v. -logijaŠ nauka koja izu~ava podzemne vode i prirodne bunare. freatofita, -e ` ‰gr~. phrear gen. phreatos bunar, phyton biqkaŠ bot. biqka s dugim korenovima, koja je u stawu da se napaja podzemnim vodama. fregata, -e ` ‰ital. fregataŠ pom. 1. ratni brod na jedra sa tri katarke, u upotrebi izme|u HçÇI i HÇH veka. 2. danas, ratni brod nosivosti do 7.800 bruto registarskih tona, opremqen protivvazdu{nim i protivpodmorni~kim oru`jem. y kapetan fregate oficirski ~in u ratnoj mornarici koji odgovara ~inu potpukovnika. freza, -e `, gen. mn. freza ‰nem. die Frase glodalicaŠ tehn. ma{ina za obradu metala ili drveta glodawem, glodalica, frez-ma{ina, frezer. frezovati, -ujem (gl. im. frezovawe, -a s) svr{. i nesvr{. ‰v. frezaŠ tehn. mehani~ki obra|ivati drvo ili metal glodawem pomo}u freze (v.). Frej, -a m ‰FreyŠ mitol. skandinavski bog mira, napretka i bra~ne qubavi, brat Frejin. Freja, -e ` ‰FreyaŠ mitol. skandinavska bogiwa qubavi i plodnosti, sestra boga Freja. frekventan, -tna, -tno ‰lat. frequensŠ ~est, u~estao, uobi~ajen. frekventativan, -vna, -vno ‰nlat. frequentativus prema lat. frequens, v. frekventanŠ koji se odnosi na u~estalost. y frekventativan glagol gram. glagol koji izraàva u~estalu, vi{e puta ponovqenu radwu (npr. ka{qucati, {etkati). frekvencija, -e ` ‰lat. frequentia, v. frekventanŠ 1. fiz. broj kompletnih oscilacija nekog osciliraju}eg sistema u sekundi, u~e-

fremdencimer stalost; jedinica: herc (Hz). 2. (ob. o radiju) talasna duìna. z biti na istoj frekvenciji fig. dobro se razumeti, slagati s kim. x frekvencijski. fremdencimer, -a m ‰nem. Fremdenzimmer od fremd tu|, Zimmer sobaŠ pokr. zast. gostinska soba. fremt, -a m ‰nem. Fremde tu|inaŠ zast. 1. tu|ina, inostranstvo. 2. a. putovawe mladog kalfe u druge zemqe kako bi stekao iskustvo i usavr{io zanat. b. lutawe po svetu, stranstvovawe. fremtovati, -tujem svr{. i nesvr{. ‰v. fremtŠ zast. i}i u fremt, putovati po svetu. -fren, -frenija, -freni~an, -freni~ki ‰gr~. phrenŠ kao drugi deo re~i zna~i: um, svest, du{a. frenga, -e `, dat. frengi ‰tur. firenk illeti francuska bolestŠ zast. sifilis (v.), lues (v.). frend, -a m, mn. frendovi (`. frendica) ‰engl. friendŠ àrg. drug, prijateq. frenezija i frenezija, -e ` ‰srlat. phrenesia od gr~. phrenesis, prema phrenetikos pomaman, mahnitŠ do krajnosti uzbu|eno du{evno stawe, pomahnitalost, pomama, delirijum. freneti~an, -~na, -~no ‰gr~. phrenetikos pomaman, mahnit od phren du{a, duh, svestŠ 1. pomaman, besan. 2. mahnit, lud od odu{evqewa, buran (‹ aplauz). frenijatrija, -e ` ‰v. fren(o)-, -ijatrijaŠ neob. psihijatrija (v.). frenolog, -a m, mn. frenolozi ‰gr~. phren du{a, duh, svest, -logŠ onaj koji se bavi frenologijom. frenologija, -e ` ‰gr~. phren du{a, duh, svest, -logijaŠ pseudonau~na oblast koja se bavi prou~avawem oblika glave i ispup~ewa na lobawi kao pokazateqa ~ovekovih du{evnih i karakternih osobina; up. kraniognomika. x frenolo{ki. frent v. fremt. freon, -ona m ‰engl. freon, skr. od f(luorine) re(frigerant), v. -onŠ hem. naziv za ma koje od niza gasovitih ili lako isparqivih jediwewa fluora koja se koriste u friìderima i koja su {tetna za atmosferu jer uni{tavaju ozon.

friz1 freska, -e `, dat. i lok. fresci, gen. mn. fresaka ‰nem. Freske od ital. a fresco na sveèm (zidu)Š um. slika ura|ena vodenim bojama na sveèm malteru zida. fresko, -a m ‰ital. frescoŠ lagani tekstil mreàstog tkawa. y a fresko slik. na~in oslikavawa zida na sveèm malteru. friver, -a m ‰engl. freeware, od free (soft)ware besplatan softverŠ softver koji korisnici mogu da koriste besplatno i bez ograni~ewa. frivolan, -lna, -lno ‰lat. frivolusŠ 1. banalan, otrcan, bezna~ajan, povr{an. 2. nepristojan, prosta~ki. frivolnost, -i ` ‰v. frivolanŠ osobina, svojstvo onoga koji je frivolan ili onoga {to je frivolno. friganica, -e ` ‰v. frigatiŠ pokr. kri{ka hleba umo~ena u jaje i isprèna, prènica. frigati, -am nesvr{. ‰lat. frigere, preko dalmatskogŠ kulin. prìti. frigidan, -dna, -dno ‰lat. frigidus hladanŠ 1. seksualno neosetqiv (o èni); nezainteresovan za suprotni pol. 2. koji nema emocionalne topline; hladan. frigidarijum, -a m ‰lat. frigidariumŠ bazen s hladnom vodom u rimskim kupatilima. frigiditet, -eta m = frigidnost, -i ` ‰nlat. frigiditas, v. frigidanŠ seksualna hladno}a, ravnodu{nost prema erotskoj privla~nosti mu{karaca. frigidnost = frigiditet (v.). frigobar, -a ‰ital. frigobar prema frigo(rifero) friìder, v. bar1Š mali friìder s pi}em, ob. u hotelskoj sobi, minibar. frigorifikacija, -e ` ‰lat. frigorificus koji hladi prema frigor hladno}aŠ stalno rashla|ivawe, zamrzavawe; ~uvawe na niskoj temperaturi. friàk nepr. v. fri{ak. friìder, -era m ‰fr. Frigidaire fabri~ko ime, od lat. frigidus hladanŠ elektri~ni hladwak. friz1, -a m ‰nem. FriesŠ arhit. 1. (reqefni) venac, pervaz na zgradi; u anti~ko doba, pojas izme|u arhitrava (v.) i krovnog venca ispuwen ukrasima; up. atula, gesims, sims. 2. vajarski

1363

friz2 (re|e slikarski) rad u obliku vodoravne trake sa ukrasima, likovima ili prizorima. friz2, -a m ‰v. frizuraŠ àrg. frizirawe; frizura. z udariti friz pod{i{ati se, frizirati se. friz3, -a m ‰od engl. freezer zamrziva~Š friìder ili deo friìdera namewen zamrzavawu hrane, frizer, dip-frizer; up. dip-friz. frizatik, -a m, mn. frizatici ‰srlat. frisaticusŠ ist. sredwovekovni srebrni novac u Sloveniji i Hrvatskoj, prvobitno kovan u gradu Frizahu (Friesach) u Krawskoj. frizbi i frizbi, -ija m ‰engl. Frisbee, fabri~ko ime proizvodaŠ plasti~na pqosnata igra~ka okruglog oblika, nalik tawiru, koja se baca kroz vazduh. frizer1, -a i frizer, -era m (`. frizerka, dat. i lok. frizerki) ‰nem. Friseur, Frisor od fr. friser kovr~atiŠ onaj koji {i{a kosu i oblikuje frizure; berberin. frizer2 v. dip-friz. frizerski i frizerski, -a, -o ‰v. frizer1Š zan. koji se odnosi na frizera, koji pripada frizeru. y frizerski salon uslu`na radwa za frizirawe. frizirati, friziram, 3. l. mn. friziraju (gl. im. frizirawe, -a) s svr{. i nesvr{. ‰nem. frisieren, v. frizer 1Š 1. urediti kosu i odràvati frizuru (v.). 2. automeh. preurediti motor vozila radi poboq{awa wegovih performansi, doterati. 3. fig. preurediti za javnost. 4. fig. promeniti (podatke, izve{taj i sl.), krivotvoriti, falsifikovati. frizura, -e ` ‰nem. Frisur, v. frizerŠ na~in ~e{qawa i {i{awa kose; kosa oblikovana ~e{qawem i {i{awem. friz-frejm, -a m ‰engl. freeze-frame od freeze zamrznuti, frame slika, kvadratŠ zaustavqawe slike na filmu ili televiziji, nepomi~an snimak, radi posebnog efekta. frik, -a m, mn. frikovi ‰engl. freakŠ socijalno neprilago|ena osoba; osobewak, ~udak. frikadele, frikadela ` mn. ‰austr. nem. Frikadelle od ital. frittatella prema fritto prènŠ kulin. }ufte od mesa. frikando, -oa m ‰fr. fricandeauŠ kulin. pe~ewe od tele}eg, jagwe}eg ili srne}eg buta.

1364

frinx frikase, -ea m ‰fr. fricasseŠ kulin. vrsta paprika{a s prelivom u kome ima jaja, limuna i vi{e za~ina. frikativ, -a m ‰nlat. fricativus, prema lat. fricare trqatiŠ fon. strujni suglasnik, glas koji nastaje prolaskom vazduha kroz suèni kanal (u srpskom: f, v, s, z, {, `, h). frikativan, -vna, -vno ‰v. frikativŠ fon. koji se izgovara kao frikativ, strujni. fri-klajming, -a m ‰engl. free climbing slobodno pewaweŠ sp. vrsta alpinizma, pewawe po strmim stenama ili po posebno izra|enim vertikalnim zidovima, bez posebne opreme; nepr. fri-klajmbing. friktidor, -ora m ‰fr. fructidor od lat. fructus vo}e, gr~. doron darŠ ist. dvanaesti mesec francuskog republikanskog kalendara, od 18. avgusta do 16. septembra. frikcija, -e ` ‰lat. frictio prema fricare trti, trqatiŠ 1. fiz. trewe. 2. fig. trvewe, nesloga, razdor. frikcioni, -a, -o ‰v. frikcijaŠ koji se tare, koji deluje pod uticajem trewa, koji se odnosi na trewe. y frikcioni prenos meh. prenos obrtnog kretawa izme|u dva vaqka pomo}u trewa koje nastaje me|u plo~ama koje su pritisnute jedna uz drugu (kao u automobilskom kva~ilu). frilans v. frilens. frilanser i frilenser, -a m ‰engl. freelancerŠ onaj koji nije u stalnom radnom odnosu, koji radi honorarno za vi{e poslodavaca, koji radi samostalno, obi~no novinar, pisac ili umetnik. frilens prid. indekl. ‰engl. freelanceŠ koji nije u stalnom radnom odnosu, koji radi honorarno za vi{e poslodavaca, koji radi samostalno. frilenser (frilenser), -a m ‰engl. freelancer prema free slobodan, lance lansiratiŠ novinar, pisac, i sl. bez stalnog zaposlewa, koji ìvi od honorara; slobodan umetnik. frimer, -era m ‰fr. frimaire od frimas maglaŠ ist. tre}i mesec francuskog republikanskog kalendara, od 21. novembra do 20. decembra. frinx, -a m i frinx-pozori{te, -a s ‰engl. fringe rub, marginaŠ 1. eksperimentalno, nekomercijalno pozori{te, koje ne prati glavne

friteza tokove. 2. grupa qudi, doga|aja ili aktivnosti koji nisu deo glavne grupe, doga|aja ili aktivnosti. friteza, -e ` ‰fr. friteuse prema frire prìtiŠ kulin. 1. posuda sa mreìcom za prèwe hrane u ve}oj koli~ini uqa. 2. mali ku}ni elektri~ni aparat za prèwe hrane. fri-trejd, -a m ‰engl. free tradeŠ ekon. slobodna trgovina. fritule, fritula ` mn. ‰venec. fritola prema frito, ital. fritto prènŠ kulin. u{tipci od kiselog testa s dodatkom suvog gro`|a, suvih oraha i {qiva. fri-xez, -a m ‰engl. free jazzŠ muz. vrsta xeza (v.) u kome se sasvim slobodno improvizuje, bez zadate teme; lansirali su ga 1958. godine Ornet Koulmen i Xon Koltrejn. fri{ak, -{ka, -{ko ‰nem. frischŠ sve`, nedavno pripremqen; nov; nepr. friàk. fri{ling, -a m, mn. fri{linzi ‰nem. FrischlingŠ pokr. zast. prase koje jo{ sisa, odojak. fri-{op, -a m, mn. fri-{opovi ‰od engl. duty-free shopŠ prodavnica, obi~no na aerodromima, lukama i drumskim grani~nim prelazima, u kojoj se prodaje roba bez carine, djutifri-{op. frka, -e `, dat. frci ‰tur. f›rka od ar. firqaŠ 1. pol. stranka, grupa, frakcija. 2. voj. divizija u osmanlijskoj vojsci. 3. àrg. vika, buka, galama, sva|a; problemati~na situacija; uzbuna, uzbu|ewe. z nema frke nema problema, sve je u redu. frket pril. ‰nem. verkehrtŠ v. ferkert. frqiti, -im i frqnuti, -em svr{., frqati, -am nesvr{. ‰tur. firlatmakŠ fam. ekspr. baciti, bacati ne{to s ve}e daqine, zavitlati. frogmen, -a m, mn. frogmeni, gen. mn. frogmena ‰engl. frogmanŠ voj. ~ovek-àba, izvi|a~ koji roni u neprijateqskoj pozadini (uz obalu ili ispod brodova). frojdizam, -zma m ‰prema S. Frojdu (S. Freud, 1856–1939)Š psih. smer u psihologiji ~iji je osniva~ Sigmund Frojd; klasi~na psihoanaliza. frojdist(a), -e m, mn. frojdisti ‰v. frojdizamŠ pristalica i sledbenik Frojdove psihoanaliti~ke metode.

frontispis frojdisti~ki, -a, -o ‰v. frojdizamŠ koji se odnosi na frojdizam i frojdiste. frojdovski, -a, -o ‰v. frojdizamŠ koji je u Frojdovom duhu, koji je u skladu s Frojdovim u~ewem. y frojdovska oma{ka psih. lapsus, pogre{ka u govoru kojom se otkrivaju govornikove podsvesne èqe ili strahovawa. fronda, -e ` ‰fr. fronde pra}kaŠ pol. 1. ist. pokret francuskog vi{eg plemstva u HçÇÇ veku protiv kraqeve namesnice Ane Austrijske i kardinala Mazarena. 2. jaka, sna`na opozicija. fronder, -era m (`. fronderka, -e) ‰fr. frondeur, v. frondaŠ 1. ist. pripadnik fronde. 2. politi~ki buntovnik. frondirati, frondiram, 3. l. mn. frondiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. fronderŠ buntovni~ki se pona{ati, kritikovati, {iriti nezadovoqstvo. front, -a m, mn. frontovi ‰fr. front od lat. frons, gen. frontis ~elo; predwa stranaŠ 1. a. arhit. predwi deo gra|evine. b. voj. predwa strana borbenog rasporeda vojske. 2. voj. podru~je na kome se vodi borba (za razliku od pozadine); boji{te, rati{te. 3. voj. najvi{a operativna jedinica u ratu kojom komanduje jedan glavnokomanduju}i. 4. savez vi{e stranaka ili masovna politi~ka organizacija osnovana radi ostvarewa zajedni~kih ciqeva. y narodni front ist. savez levi~arskih snaga u zemqama gde je postojala komunisti~ka partija. 5. meteor. grani~no podru~je izme|u hladne i tople vazdu{ne struje. frontalan, -lna, -lno ‰lat. frontalisŠ 1. koji je spreda, predwi. 2. koji se vr{i celom duìnom fronta. 3. neposredan, direktan, koji nije zaobilazan (‹ napad). y frontalni sudar direktan, ~eoni sudar, ob. iz velike brzine. fronta{, -a{a m ‰v. frontŠ vojnik na frontu (2). front-gerla, -e ` ‰engl. front girl prema front predwiŠ fam. 1. glavna igra~ica u nekom grupnom sportu. 2. vode}a peva~ica u muzi~kom sastavu. 3. osoba koja daje informacije o preduze}u. frontispis, -a m ‰fr. frontispice od srlat. frontispiciumŠ 1. arhit. pro~eqe zgrade. 2. naslovni list kwige. 3. ilustracija nasuprot naslovnog lista kwige.

1365

frontmen frontmen i frontmen, -a m ‰engl. frontman, prema front predwiŠ 1. istaknuta li~nost koja istupa u ime kakve grupe, stranke, organizacije i sl. 2. muz. glavni peva~ pop-rok sastava, koji na pozornici stoji ispred ostalih ~lanova. frontovac, -ovca m (`. frontovka, dat. i lok. frontovki) ‰v. frontŠ pol. ~lan ili aktivista Narodnog fronta (u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata). frontovski, -a, -o ‰v. frontŠ 1. voj. koji se nalazi na frontu (2); koji se odnosi na front (2). 2. ist. koji pripada Narodnom frontu.

ftiziologija frugiferan, -rna, -rno ‰lat. frux, frugis plod, vo}e, v. -ferŠ koji daje plod; plodan, plodonosan. fruktifikacija, -e ` ‰lat. fructificatio, prema fructus plodŠ davawe ploda, ra|awe; plod. fruktifikovati, -kujem i fruktificirati, fruktificiram, 3. l. mn. fruktificiraju svr{. i nesvr{. ‰v. fruktifikacijaŠ davati plod, ra|ati.

fronton, -ona m ‰fr. frontonŠ arhit. trouglasti reqefni ukras iznad vrata ili prozora.

fruktoza, -e ` ‰nem. Fruktose od lat. fructus vo}eŠ hem. vrsta {e}era koji se nalazi u raznim vrstama plodova i u medu, vo}ni {e}er; koristi se kao konzervans i u ishrani dijabeti~ara.

froncla, -e ` ‰nem. Franse, ital. frangiaŠ ki}anka, resa, rojta.

fruktuarije, fruktuarija ` mn. ‰lat. fructuarius plodonosanŠ biqke koje donose plod.

froterizam, -zma m ‰fr. frotter trqatiŠ nastranost u kojoj se seksualno zadovoqstvo postiè telesnim dodirom (u tramvaju, trolejbusu i sl.).

fruktuozan, -zna, -zno ‰lat. fructuosus prema fructus plodŠ plodan, rodan; koristan.

frotir, -ira m ‰nem. Frottier(tuch) od fr. frotter trqatiŠ 1. ~upava pamu~na tkanina od koje se prave pe{kiri, ogrta~i, prostirke za plaù i sl. 2. pe{kir od takve tkanine. frotirati, frotiram, 3. l. mn. frotiraju nesvr{. ‰fr. frotterŠ trqati, masirati. frotoar, -ara m ‰fr. frottoir od frotter trqatiŠ krpa, rukavica, ~etka za trqawe. frt, -a s ‰stsl.Š naziv slova œfŒ u staroslovenskoj }irilici i glagoqici. frtajler nepr. v. fertajler.

frustracija, -e ` ‰lat. frustratio, prema frustra uzaludŠ psih. ose}awe osuje}enosti, nezadovoqstvo zbog neostvarenih èqa; nemogu}nost (samo)dokazivawa i (samo)ostvarivawa. frustriran, -a, -o ‰v. frustriratiŠ psih. koji pati od frustracije (v.). frustriranost, -osti ` ‰v. frustriratiŠ stawe onoga koji je frustriran.

psih.

frustrirati, frustriram, 3. l. mn. frustriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. frustrari, prema frustra uzaludŠ 1. dovesti nekoga u stawe frustracije, izazvati kod nekoga frustraciju (v.). 2. onemogu}iti, osujetiti.

frtaq, -aqa m ‰nem. ViertelŠ ~etvrtina, ~etvrt.

fru-fru, -a m ‰fr. frou-frouŠ 1. onomatopeja {u{tawa tkanine ili svile; {u{tawe svilene haqine. 2. prebirawe po ìcama gitare.

frtutma, -e ` = fertutma, -e ` ‰verovatno tur. vur! udri, tut! drìŠ zbrka, mete`, gungula,

fru{tuk, -a m, mn. fru{tuci, gen. mn. fru{tuka ‰nem. FruhstuckŠ fam. zast. doru~ak.

gu`va, zabuna, pometwa.

fru{tukovati, -kujem svr{. i nesvr{. ‰v. fru{tukŠ fam. zast. doru~kovati.

frugalan, -lna, -lno ‰lat. frugalisŠ koji nema preterane zahteve, koji je malim zadovoqan; skroman; trezven. frugalnost, -i ` ‰v. frugalanŠ skromnost, umerenost, {tedqivost. frugivor, -ora m ‰lat. frux, frugis plod, vo}e, vorare `deratiŠ zool. biqojed, prvenstveno onaj koji se hrani vo}em.

1366

ftiza, -e ` ‰gr~. phthisis propadawe, su{eweŠ med. 1. progresivno propadawe organizma ili nekog organa. 2. tuberkuloza plu}a. ftiziolog, -a m, mn. ftiziolozi ‰v. ftiza, -logŠ med. specijalista za tuberkulozu. ftiziologija, -e ` ‰v. ftiza, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi tuberkulozom.

ftiziolo{ki ftiziolo{ki, -a, -o ‰v. ftiziologijaŠ koji se odnosi na ftiziologiju i na ftiziologe (v.). ftiziofobija, -e ` ‰v. ftiza, -fobijaŠ psih. patolo{ki strah od zaraze tuberkuloznim bacilom. ftizis v. ftiza. -fuga, -fugalan, -fugalni ‰lat. fuga beg, trkŠ kao drugi deo re~i zna~i ono {to beì, {to se udaqava, beàwe. fuga1, -e `, dat. i lok. fugi ‰ital. fuga od lat. fuga beg, trkŠ muz. kompozicija u kojoj se naizmeni~no javqaju vi{e raznih glasova, ponavqaju}i zadatu temu, odgovaraju}i na wu i razvijaju}i je po pravilima kontrapunkta. y dvostruka fuga fuga sa dve teme i dva odgovora. fuga2 v. fugna. fugasa, -e ` ‰fr. fougasseŠ voj. nagazna mina. fugato, -a m ‰ital. fugatoŠ muz. odlomak muzi~kog dela komponovan na na~in fuge. fugeta, -e ` ‰ital. fughetta dem. od fugaŠ muz. mala fuga lakog sadràja. fugirati = fugovati (v.). fugna, -e ` ‰nem. FugeŠ 1. gra|. mesto spoja, razmak izme|u konstrukcionih elemenata. 2. pukotina, urez, `leb. fugovati, -ujem (gl. im. fugovawe) = fugirati, fugiram, 3. l. mn. fugiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. fugierenŠ popuwavati, zaptivati fugne odgovaraju}im materijalom. fudbal, -a m ‰engl. footballŠ 1. sp. najpopularnija igra loptom, nogomet. 2. fudbalska lopta. y ameri~ki fudbal vrsta ragbija, popularna u SAD i u Kanadi. x fudbalski. fudbaler, -era m ‰v. fudbalŠ igra~ fudbala. x fudbalerski. fudroajantan, -tna, -tno ‰fr. foudroyant prema foudre muwaŠ koji udara poput groma, koji seva kao muwa; porazan, uàsan, ubita~an. fuza, -e ` ‰lat. fusa od fundere stopitiŠ muz. ist. u menzuralnoj notaciji, nota koja odgovara dana{woj osmini. fuzbal ‰nem. FussballŠ nepr. v. fudbal. fuzija, -e ` ‰lat. fusio prema fundere stapati, sjediwavatiŠ 1. stapawe, udruìvawe, sjediwavawe. 2. spajawe, ujediwewe dveju organizacija, stranaka, preduze}a i sl. u jednu. 3. fiz.

fulgencija reakcija izme|u atomskih jezgara u kojoj nastaju teà jezgra, pri ~emu se osloba|a velika koli~ina energije. fuzionisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰fr. fusionner, v. fuzijaŠ sprovesti v. fuziju (2); udruìti, sjediniti. fuzionist(a), -e m, mn. fuzionisti ‰v. fuzijaŠ pristalica fuzije (1); ~lan fuzionisanih stranaka, banaka, kompanija i dr. fuzionisti~ki, -a, -o ‰v. fuzijaŠ koji se odnosi na fuziju ili na fuzioniste. fuj i fuj uzv. ‰nem. pfuiŠ uzvik kojim se izraàva ga|ewe, odvratnost, odbojnost. fukara i fukara, -e ` ‰tur. fukara od ar. fuqara’ od faqir siromahŠ 1. siroma{an svet, sirotiwa. 2. propalica, ni{tarija, nikogovi}. x fukarski i fukarski. fukaraluk, -a i fukareluk, -a m ‰v. fukaraŠ pokr. zast. siroma{tvo, beda, nema{tina. fukare{tina, -e ` ‰v. fukaraŠ pokr. zast. siroma{tina, nema{tina. fuksa, -e `, gen. mn. fuksi ‰poreklo nejasnoŠ kurva, prostitutka. fuksija, -e ` ‰nlat. Fuchsia, prema nema~kom botani~aru L. Fuksu (L. Fuchs)Š bot. rod ukrasnih biqaka ameri~kog porekla s vise}im crvenim, ruì~astim ili qubi~astim cvetovima. fuksin, -ina m ‰nem. Fuchsin, v. fuksijaŠ hem. vrsta crvene anilinske boje. ful, fula m, mn. fulovi ‰engl. full hand puna rukaŠ triling (v.) i par, jedna od najja~ih kombinacija karata u pokeru. fular, -ara m ‰fr. foulardŠ 1. tanko svileno platno. 2. marama od takvog platna ili od svile, nosi se obi~no oko vrata. ful-blad, -a m ‰engl. full-bloodŠ ~istokrvni, punokrvni kow. fulbrajtovac, -ovca m ‰prema ameri~kom senatoru X. V. Fulbrajtu (J. W. Fulbright, 1905–1995)Š korisnik ameri~ke dràvne stipendije za me|unarodnu nau~nu razmenu, u skladu sa zakonom koji je predloìo senator Fulbrajt. fulgentan, -tna, -tno ‰lat. fulgensŠ blistav, sjajan. fulgencija, -e ` ‰lat. fulgentiaŠ blesak, sjaj.

1367

fulguracija fulguracija, -e ` ‰lat. fulguratio, prema fulgur muwaŠ 1. udar groma. 2. elektr. iskri~ewe iz elektrode. 3. med. elektrokoagulacija tumora pomo}u visokofrekventne struje. 4. fig. ono {to poga|a kao udar groma; naglo prosvetqewe, otkrovewe. fulgurit, -ita m ‰lat. fulgur muwaŠ cevasta formacija od zastakqenog peska, nastala pod dejstvom visoke temperature muwe. ful-dres, -a m ‰engl. full-dressŠ voj. paradna uniforma; odelo za sve~ane, zvani~ne prilike. ful-kontakt, -a m ‰engl. full contactŠ borila~ka ve{tina, varijanta karatea, nastala u SAD. fulminantan, -tna, -tno ‰lat. fulminans od fulminare sevatiŠ èstok, o{tar, iznenadan, muwevit. fulminati, fulminata m mn. ‰v. fulminskiŠ hem. soli fulminske kiseline. fulminski, -a, -o ‰prema lat. fulminare sevatiŠ u: y fulminska kiselina hem. nestabilni izomer cijanske kiseline koji se koristi za detonatore, praskava kiselina. ful-tajm, -a m ‰engl. full-timeŠ 1. sp. isteklo vreme utakmice, zavr{ena utakmica. 2. (kao pril.) s punim radnim vremenom. fultajmer, -a m ‰engl. fulltimer, v. ful-tajm xobŠ onaj koji radi puno radno vreme. ful-tajm xob, -a m ‰engl. full-time jobŠ posao s punim radnim vremenom. fumarole, fumarola `, mn. ‰ital. fumarola od fumare pu{iti se, dimitiŠ geol. mesto na kome iz stvrdnute vulkanske lave izbijaju iz zemqe vru}i gasovi i vodena para. fumigacija, -e ` ‰nlat. fumigatioŠ 1. dimqewe radi spre~avawa zaraze, ubijawa gamadi ili le~ewa. 2. rel. ka|ewe kao deo verskog obreda. funambulist(a), -e m, mn. funambulisti ‰lat. funambulus od funis uè, ambulare {etatiŠ cirkuski igra~ na konopcu ili ìci. fungibilan, -lna, -lno ‰lat. fungibilis, v. fungiratiŠ ekon. koji moè da zameni (neko drugo dobro ili sredstvo), iskoristiv. fungibilnost, -i ` ‰v. fungibilanŠ ekon. osobina onoga {to je fungibilno, zamenqivost (o robi, devizama, vrednosnim papirima).

1368

fundacija fungirati, fungiram, 3. l. mn. fungiraju i nesvr{. ‰nem. fungieren od lat. fungiŠ obavqati funkciju; delovati, raditi. svr{.

fungiforman, -mna, -mno ‰nlat. fungiformis, prema lat. fungus gqiva, forma oblikŠ u obliku gqive, gqivast, pe~urkast. fungicid, -a m ‰lat. fungus gqiva, v. -cidŠ preparat za uni{tavawe {tetnih gqivica (u medicini i u poqoprivredi). fungicidan, -dna, -dno ‰v. fungicidŠ koji uni{tava {tetne gqivice. fungozan, -zna, -zno ‰lat. fungosus prema fungus gqivaŠ koji je po sastavu sli~an gqivi, sun|erast. fungus, -a m ‰lat. fungusŠ 1. bot. biqni organizam bez hlorofila, gqiva, pe~urka. 2. med. gqivica, mikroorganizam koji izaziva razna oboqewa kod qudi, ìvotiwa i biqaka. 3. izraslina na telu u obliku gqive. 4. med. tuberkuloza zglobova s oteklinom upaqenog tkiva u zglobnoj ~auri. fundament, -a m, gen. mn. fundamenata ‰lat. fundamentumŠ temeq, osnova. fundamentalan, -lna, -lno ‰lat. fundamentalisŠ 1. osnovni, temeqan. 2. koji ima veliku va`nost. 3. koji sluì kao izvor. fundamentalizam, -zma m ‰engl. fundamentalism, v. fundamentŠ 1. te`wa da se u okviru nekog u~ewa, politike, vere ili ideologije postigne povratak navodnim prvobitnim osnovama. 2. rel. u hri{}anstvu, pre svega me|u protestantima, verovawe zasnovano na doslovnom tuma~ewu Biblije. 3. muslimanski ekstremizam, pra}en neprijateqstvom prema pripadnicima svih drugih vera. fundamentalist(a), -e m, mn. fundamentalisti ‰v. fundamentalizamŠ sledbenik, pristalica fundamentalizma. fundamentalisti~ki, -a, -o ‰v. fundamentalizamŠ koji se odnosi na fundamentalizam i na fundamentaliste. fundator, -a m ‰lat. fundatorŠ osniva~, utemeqiva~. fundacija, -e ` ‰lat. fundatioŠ 1. udarawe temeqa, utemeqewe, osnivawe. 2. v. fondacija.

fundiran fundiran, -a, -o ‰v. fundiratiŠ u~vr{}en, ~vrst; osnovan, zasnovan, potkrepqen (~iwenicama, dokazima). fundirati, fundiram, 3. l. mn. fundiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. fundareŠ 1. udariti temeq ~emu, utemeqiti, zasnovati. 2. potvrditi, potkrepiti dokazima; dokumentovati. funduk, -a m, mn. funduci ‰tur. f›nd›k od ar. funduqŠ pokr. le{nik. fundus, -a m ‰lat. fundus dno, temeqŠ 1. temeq. 2. kulturno blago, kulturno dobro; fond. 3. pozor. svi kostimi i elementi scenografije u nekom pozori{tu. 4. anat. dno neke telesne {upqine, posebno oka. funikul, -a m ‰lat. funiculus dem. od funis uèŠ 1. biol. deo organa ili organ u obliku vrpce. funikularan i funikularan, -rna, -rno ‰v. funikulŠ koji ima oblik trake, vrpce. funikuler, -era m ‰fr. funiculaire od lat. funiculus, v. funikulŠ saobr. 1. ì~ana èleznica, uspiwa~a koja se gradi na vrlo o{trim strminama, a vagoni vise na kablu pri~vr{}enom za stubove. 2. zup~ana èleznica sa ì~anim pogonom, niz vagona koje pomo}u kabla povla~i motor sme{ten na vrhu uspona. funkcija, -e ` ‰lat. functio prema fungi vr{iti, sluìtiŠ 1. a. delatnost, zadatak, obaveza, du`nost; posao, rad. b. slu`ba, zvawe, poloàj. 2. biol. specifi~ni rad organa, rad organizma uop{te. 3. svrha, namena, ciq. 4. mat. zavisna promenqiva veli~ina koja se mewa zavisno od mewawa druge veli~ine, tzv. argumenta. z biti u funkciji raditi, funkcionisati, sluìti svojoj svrsi; biti na funkciji biti na poloàju, u~estvovati u (dràvnoj) upravi. funkcijski, -a, -o ‰v. funkcijaŠ koji se odnosi na funkciju, koji pripada funkciji. y funkcijska tipka ra~. bilo koja od deset ili vi{e tipki na kompjuterskoj tastaturi obeleèna slovima F1, F2 itd. koja sluì za pozivawe neke funkcije. funkcional, -ala m ‰v. funkcionalanŠ mat. funkcija ~iji je argument i sam funkcija. funkcionalan, -lna, -lno ‰nlat. functionalis, v. funkcijaŠ 1. koji se odnosi na funkciju, koji pripada funkciji. 2. koji odgovara svojoj nameni; prakti~an. 3. sposoban da deluje, is-

furati pravan, operativan. 4. med. (o poreme}aju, oboqewu) koji ugroàva funkciju nekog organa, ali ne uti~e na wegovu strukturu. y funkcionalna lingvistika lingvistika koja zastupa stanovi{te da je u jeziku primarna komunikativna funkcija; funkcionalni dizajn dizajnirawe prostorija, name{taja, poku}stva i sl. koje je usmereno ka prakti~noj upotrebi pre nego ka estetskim kriterijumima. funkcionalnost, -i ` ‰v. funkcijaŠ osobina onoga {to je funkcionalno; sluèwe odre|enoj svrsi; prakti~nost, upotrebqivost. funkcioner, -era m ‰nem. Funktionar prema fr. fonctionnaire, v. funkcijaŠ 1. slu`benik dràvnih organa s posebnim ovla{}ewima. 2. lice kome je poverena posebna, rukovode}a du`nost u nekom dru{tvu, ustanovi itd. (partijski ‹, sportski ‹). funkcionisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰nem. funktionieren, v. funkcijaŠ 1. raditi ispravno (o stvarima, ure|ajima), sluìti svojoj nameni. 2. (o qudima) biti sposoban za rad, za obavqawe svojih zadataka. funta, -e ` ‰nem. Pfund, engl. pound od lat. pondus teìnaŠ 1. osnovna nov~ana jedinica u Velikoj Britaniji, Irskoj (do uvo|ewa evra), Egiptu, Sudanu, na Kipru. y funta sterlinga v. sterling. 2. jedinica za teìnu u SAD, Vel. Britaniji i jo{ nekim zemqama (= 0,454 kg, simbol lb; sadrì 16 unci). fuwara, -e ` i m ‰tur. funun?Š pokvarewak, ni{tarija. fuokozo v. fokozo. fura, -e ` ‰nem. FuhreŠ pokr. zast. prevoz putnika ili tereta uz nov~anu nadoknadu. fura`, -aà m ‰fr. fourrageŠ sto~na hrana, krma; (u vojsci) hrana za kowe. furaèr, -era m ‰fr. fourrageurŠ nabavqa~ sto~ne hrane. furaìrati, furaìram, 3. l. mn. furaìraju svr{. i nesvr{. ‰fr. fourragerŠ nabavqati, pribavqati kowsku odnosno sto~nu hranu. furati, furam, 3. l. mn. furaju nesvr{. ‰od fura?Š àrg. 1. voziti se, prevoziti se nekim prevoznim sredstvom. 2. nositi; gurati. 3. biti pristalica koga ili ~ega; proturati, name-

1369

fura{ka tati, podsticati. 5. (prete`no hrv.) œi}iŒ s devojkom ili de~kom, zabavqati se. fura{ka, -e ` ‰rus. fura`kaŠ ruska kapa uz uniformu. furgon, -ona m ‰fr. fourgonŠ 1. zatvoreno teretno vozilo; èlezni~ki vagon za prevoz stoke i robe. 2. kola za prevoz mrtvaca. furda i furda, -e ` ‰tur. hurde, hurda od pers. hurde sitnica, deli}Š pokr. 1. utroba zaklane ìvotiwe. 2. ono {to otpadne, {kart. fure{t, -a m ‰venec. foresto, ital. forestieroŠ pokr. onaj koji nije odavde, koji nije me{tanin, stranac; (danas) turista. furija, -e ` ‰lat. furiaŠ 1. (mn.) mitol. tri stra{ne bogiwe sa zmijskom kosom, osvetnice, u Gr~koj i starom Rimu. 2. svadqiva, histeri~na ènska osoba, besnuqa. 3. bes, pomama, pomahnitalost. y crvena furija sp. àrg. naziv za {pansku reprezentaciju ({p. Furia Roja). furijant, -a m ‰~e{. furiantŠ muz. ~e{ki narodni ples brzog ritma, pra}en pevawem. furijerizam, -zma m ‰prema [. Furijeu (F. M. Ch. Fourier, 1772–1837)Š u~ewe [arla Furijea, najpoznatijeg predstavnika utopijskog socijalizma u Francuskoj, prema kome bi dru{tvo bilo podeqeno u falange (v.). x furijeristi~ki. furiozan, -zna, -zno ‰lat. furiosus, v. furijaŠ koji je kao furija, besan, pomaman. furiozo pril. ‰ital. furiosoŠ muz. burno, besno, pomamno. furiti, -im nesvr{. ‰poreklo nejasnoŠ prelivati vrelom vodom zaklanu ìvinu da se lak{e o~erupa, ili povr}e da omek{a. furlana, -e ` ‰prema italijanskoj pokrajini FurlanijiŠ muz. stari ples iz Furlanije, veselog karaktera. furnir, -ira m ‰nem. Furnier, v. furniratiŠ tanka da{~ica debqine 0,6–3,5 mm od finog drveta, obi~no za oblagawe name{taja. furnirati, furniram, 3. l. mn. furniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. furnieren od fr. fournirŠ oblagati furnirom, ob. name{taj. furnitura, -e ` ‰fr. fournitureŠ pomo}ni materijal; pribor. furor, -a m ‰lat. furorŠ pomama, bes, razjarenost.

1370

fut fursat, -a m ‰tur. fursat od ar. fursa prilika, povoqan trenutakŠ pokr. 1. prilika da se ne{to neometano izvr{i; povoqan trenutak. 2. samovoqa. furtim pril. ‰lat. furtimŠ kradom, kri{om. furtima{, -a{a m ‰v. furtimŠ 1. onaj koji se sluì potajnim metodama. 2. ist. u Hrvatskoj, naziv za klerikalce posle distancirawa biskupa [trosmajera od wihove politike, po~etkom HH veka. x furtima{ki. furtutma v. frtutma. furuna i furuna, -e ` ‰tur. furun, firin ngr~. phournos od lat. furnus pe}nicaŠ pe}.

od

furunkul, -a m ‰lat. furunculusŠ med. potko`ni ~ir. furunkuloza, -e ` ‰nlat. furunculosis, v. furunkul, -ozaŠ med. pojavqivawe furunkula, ~iri}a po ~itavom telu. furunxija, -e m ‰tur. furuncu, f›r›nc›, v. furunaŠ 1. onaj koji izra|uje furune, pe}i. 2. onaj koji pe~e u furuni; pekar. x furunxijski. furfuracija, -e ` ‰nlat. furfuratioŠ med. perutawe. furfurol, -ola m ‰lat. furfur opiqci, mekiwe, perutŠ tehnol. organsko jediwewe od poqoprivrednih otpadaka koje sluì za dobijawe ve{ta~ke smole, plasti~ne mase i sinteti~kih vlakana; plasti~ni proizvod koji se dobija od furfurola. fusnota i fusnota, -e ` ‰nem. FuŸnote prema FuŸ noga, podno`je, Note bele{kaŠ primedba obeleèna brojem ili zvezdicom, {tampana sitnijim slogom kao poja{wewe ili dodatak u dnu strane, podbele{ka. fusta, -e ` ‰ital. fustaŠ ist. gusarski brod na vesla. fustan v. fistan. fustanela, -e ` ‰ngr~. phoustanella, v. fistanŠ etnol. deo mu{ke no{we u dana{woj Gr~koj, tzv. bela albanska ko{uqa (ide od struka do ispod kolena u {irokim naborima). fustuk, -a m ‰tur. f›st›k, vulg. fustuk od ar. fustuq od pers. piste od gr~. pistachionŠ pokr. vrsta badema. fut v. fit2.

futa futa i futa, -e ` ‰tur. futa od ar. futaŠ pokr. prega~a, keceqa. futbal nepr. v. fudbal. futer, -a m ‰nem. FutterŠ tanka tkanina za postavqawe odela, postava. futilan, -lna, -lno ‰lat. futilisŠ ni{tavan, beskoristan, uzaludan; neznatan, nesposoban. futilitet, -eta m ‰lat. futilitas, v. futilanŠ ni{tavnost, beskorisnost, uzaludnost; neva`nost; nesposobnost. futing, -a m, mn. futinzi ‰engl. footing, sa zna~ewem koje je steklo u fr.Š tr~awe i pe{a~ewe na ~istom vazduhu kao trening. futon, -ona m ‰engl. futon iz jap.Š vrsta tankog japanskog du{eka koji se za spavawe postavqa na pod, a dawu se sklawa. futrati, -am i futrovati, -ujem nesvr{. ‰nem. futternŠ (prete`no hrv.) 1. stavqati postavu na ode}i. 2. dobro hraniti, kqukati. 3. podbadati, nagovarati. 4. davati nekome ve}u svotu nezara|enog novca. futrola, -e ` ‰nem. FutteralŠ navlaka, korice, kutija i sl. za no{ewe ili ~uvawe instrumenata, pribora, oru`ja i sl. futur, -ura m ‰lat. futurum (tempus) budu}e (vreme)Š gram. glagolsko vreme kojim se iskazuje budu}a radwa. x futurski. futurizam, -zma m ‰ital. futurismo od futuro budu}iŠ um. pravac u likovnoj umetnosti i u poeziji nastao po~etkom HH veka u Italiji, predvo|en pesnikom F. T. Marinetijem (1876–1944); futurizam negira tradiciju, veli~a industriju i mehanizaciju, propagira rat, agresiju i militarizam; u poeziji se sluì slobodnim, nerimovanim stihom i prezire gramati~ka pravila. futurist(a), -e m, mn. futuristi ‰ital. futurista, prema lat. futurus budu}iŠ pristalica, sledbenik futurizma.

fu{kija futuristi~ki, -a, -o ‰v. futurist(a)Š 1. koji se odnosi na futurizam (v.) i na futuriste. 2. koji izgleda kao ne{to iz budu}nosti; nau~nofantasti~ni. futurolog, -a m, mn. futurolozi ‰v. futur, -logŠ onaj koji se bavi futurologijom. futurologija, -e ` ‰v. futur, -logijaŠ 1. projektovawe budu}e slike dru{tva, dru{tvenih odnosa, razvoja tehnike i stawa prirode na osnovu postoje}ih znawa i iskustava. 2. fig. èqe koje se ne zasnivaju na objektivnom stawu; lepe èqe, pusti snovi. futurolo{ki, -a, -o ‰v. futurologijaŠ koji se odnosi na futurologiju i na futurologe (v.). fut-folt, -a m ‰eng. footfault, prema foot stopalo, fault gre{kaŠ sp. u tenisu: prekr{aj, prestup igra~a koji servira, ukoliko mu obe noge nisu iza osnovne linije ili ukoliko udari loptu a da mu bar jedna noga nije na tlu. fuhu{, -a m ‰tur. fuhus od ar. fuh{Š pokr. 1. bezobrazne, sramotne re~i, nepristojnost. 2. prostitucija. fu~ija, -e ` ‰tur. f›c› od ngr~. boutsiŠ pokr. drvena kaca. fu{, -a m ‰nem. PfuschŠ 1. nestru~no, lo{e, r|avo obavqen posao; fu{eraj. 2. (prete`no hrv.) bespravno obavqawe posla izvan redovnog radnog odnosa; tezgarewe. fu{er i fu{er, -a m ‰nem. Pfuscher, v. fu{eritiŠ 1. ~ovek koji lo{e radi, {eprtqa, neznalica. 2. (prete`no hrv.) onaj koji radi u fu{u, tezgaro{. fu{eraj, -aja m ‰nem. Pfuscherei, v. fu{eritiŠ povr{no, nestru~no, r|avo obavqen posao. fu{eriti, -im nesvr{. ‰nem. pfuschenŠ raditi kao fu{er. fu{erski, -a, -o ‰v. fu{erŠ koji se odnosi na fu{ere; lo{e ura|en, nestru~an, r|av. fu{kija, -e ` ‰tur. f›sk› od pers. hu{kiŠ pokr. kowski izmet, balega.

1371

H ha s indekl. ‰nem. HŠ muz. naziv za sedmi ton dijatonske lestvice, si. y ha-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton ha; ha-mol molski tonalitet ~iji je osnovni ton ha, a koji odgovara de-duru. habab nepr. v. ahbab. hababluk nepr. v. ahbabluk. habad, -a m ‰hebr. prema po~etnim slovima triju re~i sa zna~ewem: mudrost, razumevawe, znaweŠ jevrejsko teolo{ko u~ewe, intelektualniji i racionalniji deo hasidskog pokreta. habanera, -e ` ‰{p. habanera, prema HavaniŠ muz. narodni ples kubanskog porekla, u umerenom dvo~etvrtinskom taktu, sli~an tangu; muzika za taj ples. habemus papam v. habemus papam. haber,-a m (i habar, -bra m, mn. habrovi) ‰tur. haber od ar. habarŠ 1. glas, glasina, vest; poruka, izve{taj. 2. saznawe, spoznaja; ose}aj. y u~initi haber obavestiti, izvestiti, poru~iti; nemati habera nemati pojma o ~emu. haberdar, -ara m ‰tur. haberdar od ar. habar vest, glas, pers. -dar od da{ten imati, dràtiŠ 1. glasnik, glasono{a, vesnik. 2. top, pu{ka, zvono ili bilo koje drugo sredstvo koje ogla{ava po~etak (uzbune, bitke, svadbe i dr.). 3. fig. vika~, buka~, agitator. habernik, -ika m ‰v. haberŠ v. haberdar. haberxija, -e m ‰tur. haberci, v. haberŠ v. haberdar. habib, -iba m ‰tur. habib od ar. habibŠ pokr. zast. dragan, voqeni, mezimac, miqenik. habilitacija, -e ` ‰srlat. habilitatio, v. habilitiratiŠ 1. sticawe prava na izvo|ewe nasta-

1372

ve na univerzitetu na osnovu pisanog rada koji se javno brani ili pristupne besede. 2. sudsko priznawe pravne sposobnosti. x habilitacijski i habilitacioni. habilitet, -eta m ‰lat. habilitas prema lat. habilis sposobanŠ 1. sposobnost, spretnost, ume{nost, okretnost. 2. pravo dràwa nastave. habilitovati, -tujem = habilitirati, habilitiram, 3. l. mn. habilitiraju svr{. i nesvr{. ‰srlat. habilitare prema lat. habilis sposobanŠ 1. zvani~no priznati (kome) sposobnost nastave na univerzitetu. 2. habilitovati se dokazati, dokazivati svoju sposobnost za preuzimawe poloàja nastavnika univerziteta javnom odbranom nau~nog rada. habit, -a m ‰lat. habitus, v. habitusŠ 1. duga~ka mu{ka haqina do gle`wa sa {irokim rukavima. 2. mu{ko sve{teni~ko odelo (npr. odelo frawevaca), ode`da. 3. duga~ka mu{ka haqina posebnog kroja za odre|enu grupu qudi (sudije, advokati i dr.). habitat, -a m ‰lat. habitat 3. l. jd. od habitare boraviti, stanovatiŠ biol. ìvotna sredina pogodna za ìvot jedinke ili vrste; boravi{te, stani{te. habitacija, -e ` ‰lat. habitatio od habitare boraviti, stanovatiŠ 1. stanovawe, boravak. 2. mesto gde se stanuje; stan, stani{te, dom. habituacija, -e ` ‰srlat. habituatio, prema habituare privi}i, odevatiŠ 1. psih. smawena reakcija na nadraàj koji se ponavqa, a ne uti~e na promenu pona{awa. 2. med. navikavawe na redovnu upotrebu nekog opijata, ali uz lat.

habituelan mogu}nost odustajawa bez pojave krize; psihi~ka zavisnost. habituelan, -lna, -lno ‰fr. habituel od srlat. habitualis, v. habitusŠ uobi~ajen, stalan, koji je pre{ao u naviku. habitus, -a m ‰lat. habitus prema habere imatiŠ 1. med. dràwe tela, spoqa{wi izgled osobe, oznake wene telesne i du{evne konstitucije, pona{awe; spoqa{wost. 2. bot. spoqni izgled nekog organizma (kod biqaka stablo, kro{wa). 3. odelo, no{wa. 4. filoz. skup moralnih osobenosti, navika, obi~aja nekog ~oveka. 5. ugled ili poloàj proistekao iz ne~ijeg delovawa. habrono{a, -e m ‰v. haberŠ onaj koji prenosi glasine; glasnik, glasono{a, vesnik. habub, -a m ‰ar. habb zrno, zrnce (peska)Š meteor. jaka pe{~ana oluja u pustiwskim oblastima, pre svega u Sudanu i na Arapskom poluostrvu, koja nosi zrnca peska. hava, -e ` ‰tur. hava od ar. hawa‘Š pokr. 1. a. vazduh. b. klima, podnebqe. 2. fig. praznina, ni{tavilo. havan v. avan. havana, -e ` ‰prema kubanskom gradu HavaniŠ vrsta finih cigara od duvanskih listova sa ostrva Kube. havarija i havarija, -e ` ‰nem. Havarie od ital. avaria od ar. ’awarŠ 1. o{te}ewe, kvar broda, aviona, vagona i sl. 2. {teta, nezgoda, kvar uop{te. 3. fig. ìvotni brodolom, neuspeh. havarijski, -a -o ‰v. havarijaŠ koji se odnosi na havariju; koji je izazvan havarijom, ve}im kvarom (havarijska iskqu~ewa elektri~ne energije). havarisan, -a, -o ‰v. havarijaŠ koji je pretrpeo havariju, o{te}en u havariji; neupotrebqiv. havas, -asa m ‰tur. havas od ar. mn. hawassŠ pokr. nau~ni krugovi, vi{i krugovi; inteligencija. havelok, -a m, mn. haveloci ‰engl. havelock, prema engleskom generalu Hevloku (H. Havelock, 1795–1857)Š 1. vojni~ka kapa s malim zastorom koji {titi vrat od sunca. 2. mu{ki ili ènski poluogrta~ bez rukava, sli~an ki{noj kabanici.

Had havlija, -e ` ‰tur. havl›, havluŠ pokr. 1. mekan ~upav ru~nik, frotir, ubrus. 2. velika bela meka marama (havli-mahrama) kojom su se ogrtale ène oko ferexe. havra, -e ` ‰tur. havra od hebr. hebhra od habhurah dru{tvoŠ jevrejska crkva, sinagoga, templ. havranija, -e ` ‰tur. havrani, prema sirijskom gradu HavranuŠ pokr. vojni~ki ogrta~. hagada, -e ` ‰hebr. hagada proglas, poruka, kazivaweŠ ilustrovana zbirka jevrejskih obrednih molitava i pesama; ~ita se nave~e pre Pashe (poznata je sarajevska hagada). hagio- ‰gr~. hagiosŠ kao prvi deo re~i zna~i: svet, sveti, posve}en. hagioglipt, -a m, gen. mn. hagioglipata ‰v. hagio-, gr~. glyptos izrezbarenŠ kip svetiteqa, sveca. hagiograf, -a m ‰v. hagio-, -grafŠ 1. pisac ìvotopisa svetaca (ìtija). 2. fig. onaj koji veli~a ne~ije delo i zasluge u dru{tvu. hagiografija, -e ` ‰v. hagio-, -grafijaŠ 1. kwièvna vrsta u kojoj se opisuju ìvoti hri{}anskih svetaca. 2. fig. ulep{avawe ~ijeg ìvotopisa, idealizovana biografija. hagiografski, -a, -o ‰v. hagiografijaŠ 1. koji se odnosi na hagiografiju. 2. nekriti~ki, idealizovan. hagiolatrija, -e ` ‰v. hagio-, -latrijaŠ po{tovawe svetaca, slu`ba svecima. hagiolog, -a m, mn. hagiolozi ‰v. hagio-, -logŠ nau~nik koji prou~ava ìvot svetaca i wihova ~udesa. hagiologija, -e ` ‰v. hagio-, -logijaŠ u~ewe o svecima, o wihovom ìvotu, delovawu i ~udima. hagiomahija, -e ` ‰v. hagio-, gr~. mache borbaŠ borba protiv po{tovawa svetaca. hagionim, -a i hagionim, -ima m ‰v. hagio-, -onimŠ 1. sveta~ko ime. 2. ime sveca upotrebqeno kao pseudonim. had, -a = ad, -a m ‰gr~. HaidesŠ 1. podzemni svet kuda odlaze du{e umrlih nakon {to im je izre~ena presuda, zagrobni svet. 2. fig. pakao. Had, -a m ‰gr~. HaidesŠ 1. mitol. gr~ki bog podzemnog sveta, brat Zevsa i Posejdona. 2. v. had.

1373

hadis hadis, -isa m ‰tur. hadis od ar. haditŠ 1. a. podaci o Muhamedovom ìvotu i u~ewu. b. saveti, izreke, preporuke proroka Muhameda (uz Kuran, dogmatska i pravna osnova islama); suna, sunet. 2. pojedina~na izreka, savet ili preporuka koja se pripisuje Muhamedu ili wegovim najbliìma. hadna| = adna| (v.). hadron, -ona m ‰gr~. hadros debeoŠ fiz. subatomska ~estica, sastoji se od kvarkova ili antikvarkova, ima jake interakcione sile i sloènu unutra{wu strukturu; dele se na barione (protoni i neutroni) i mezone (leptoni i fotoni). hadski, -a, -o ‰v. hadŠ 1. koji se odnosi na had (v.). 2. fig. pakleni, mra~an, zlokoban. hadum, -a = hadumac, -mca m ‰tur. hadum od ar. hadim slugaŠ pokr. 1. evnuh, u{kopqenik. 2. fig. nesposoban ~ovek, li{en stvarala~ke energije. hazan, -ana m ‰hebr. hazzan pomo}nikŠ 1. peva~ u sinagogi; kantor. 2. pomo}nik u obavqawu raznih poslova u sinagogi i jevrejskoj op{tini. hazard, -a m ‰fr. hasard od ar. al-zahr kockaŠ 1. kocka, kockawe. 2. rizik, opasnost, smeo poku{aj. 3. slu~aj. 4. prepreka na igrali{tu za golf, npr. pe{~ani nanos ili bara. hazarder, -era m ‰v. hazardŠ onaj koji voli da rizikuje, koji stavqa sve na kocku. hazardirati, hazardiram, 3. l. mn. hazardiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. hasardieren, v. hazardŠ 1. staviti, stavqati sve na kocku, prepustiti, prepu{tati slu~aju; rizikovati. 2. kockati, kartati se na visoke sume novca. 3. izloìti, izlagati se opasnosti. hazardni, -a, -o ‰v. hazardŠ koji se odnosi na hazard; kockarski. y hazardne igre igre za novac (kartama, kockom, ruletom i sl.) u kojima odlu~uje sre}a. hazarski, -a, -o koji se odnosi na Hazare, koji je u vezi s Hazarima, sredwovekovnim nomadskim narodom oko doweg toka Volge i Dona. hazba{~a i hazba{~a, -e ` ‰tur. has-bahceŠ pokr. vrt posebne namene i lepote; perivoj (v.), park (v.).

1374

hain hazdur uzv. ‰tur. haz›r dur!, vulg. hasdur! od ar. hadir spreman, gotov, tur. dur od durmak stajatiŠ pokr. stoj! mirno! (vojna komanda). hazena, -e ` ‰~e{. hazena, prema hazeti bacatiŠ zast. sportska igra namewena devojkama, prete~a rukometa, igrala se na otvorenom terenu veli~ine fudbalskog. hazena{ica, -e ` ‰v. hazenaŠ zast. igra~ica hazene, rukometa{ica. hazjain, -a m ‰rus. hozàinŠ gazda, doma}in. hazma, -e ` ‰gr~. chasma ponorŠ 1. fon. susret dva vokala usred re~i ili na kraju prve i na po~etku slede}e, zev, hijat. 2. prekid veze, jaz. hazmodija, -e ` ‰gr~. chasmodes koji stalno zevaŠ med. bolest neprestanog zevawa. hazmofite, hazmofita ` mn. ‰gr~. chasma ponor, v. -fit(e)Š bot. biqke koje ìve u pukotinama stena. hazna, -e ` ‰tur. hazine, hazne od ar. hazinaŠ ist. a. blagajna, kasa, riznica. b. blago. haznadar, -ara m ‰tur. haznadar, v. hazna, pers. dar od da{ten imatiŠ blagajnik; rizni~ar. x haznadarov i haznadarev; haznadarski. hazreti prid. indekl. ‰tur. hazret od ar. hadra blizina, prisustvo nekogaŠ uzvi{eni, blaèni, veli~anstveni; titula koja se iz po{tovawa pridaje imenu Boga, proroka i slavnih qudi u islamu. hazretleri prid. indekl. ‰tur. hazretleri, mn. od hazret, v. hazretiŠ dodatak iza imena velikodostojnika, Wegova uzvi{enost, Wegova ekselencija. hazur, -a m ‰tur. haz›r od ar. hadirŠ pokr. koji je spreman na delo; pripravan, gotov. hazurala! = azurala! uzv. ‰tur. haz›r ola, v. hazur, olmak bitiŠ zast. budite spremni! spremajte se! haiku, -ua m ‰jap. haikai {ala, ku strofaŠ vrsta japanske lirske pesme, po pravilu ima tri stiha sa ukupno 17 slogova i opisuje sliku iz prirode ili neko raspoloèwe. hain prid. indekl. ‰v. hainŠ pokr. neveran; zloban; podmukao. hain, -a = hainin, -a m, mn. -i ‰tur. hain od ar. ha’inŠ pokr. neprijateq, odmetnik, izdajica; nepouzdan, opak ~ovek.

hair hair, -a m ‰tur. hay›r od ar. hayr dobar, dobrotaŠ pokr. 1. dobro, dobrota; sre}a; korist. 2. dobro delo pojedinca kao prilog zajednici, gra|evina za javnu dobrobit; zadu`bina. hair-dova, -e ` ‰tur. hay›r dua, v. hair, dovaŠ molitva za sre}u, blagostawe, napredak; blagoslov. hair-zeman, -ana m ‰v. hair, zemanŠ pokr. mirno, sretno doba. hairli prid. indekl. ‰tur. hay›rl›Š pokr. 1. ~estit, dobar, vaqan. 2. sre}an. hairlija, -e m ‰v. hairliŠ pokr. sre}an ~ovek, sre}nik. hairluk, -a m ‰v. hairŠ pokr. 1. dobrota, ~estitost. 2. radost, sre}a, zadovoqstvo. hairola = hajrola uzv. ‰tur. hay›rola v. hair, tur. olmak bitiŠ pokr. kojim dobrom? {ta ima novo? hairsuz, -a m ‰tur. hay›rs›z, v. hair, -s›z bezŠ pokr. nesre}nik; len{tina, besposli~ar, danguba; baksuz. hairxija, -e ` ‰tur. hay›rc›, v. hairŠ pokr. dobrotvor, osniva~ zadu`bine, ktitor (v.). haj1 uzv. ‰amer. engl. hiŠ zdravo! (u dolasku ili odlasku); hej!; halo! haj2 prid. indekl. ‰engl. high visokŠ àrg. 1. koji pripada visokom dru{tvu, otmen, elitni. 2. razdragan, raspoloèn, eufori~an, ob. pod uticajem droge ili alkohola. hajat v. vajat. hajati, hajem nesvr{. ‰ma|. hajtŠ mariti, brinuti se za ne{to, obra}ati pa`wu. hajvan, -ana m, vok. hajvane ‰tur. hayvan od ar. haywanŠ pokr. 1. a. ìvin~e, doma}a ìvotiwa. b. stoka, marva. 2. ekspr. onaj koji se pona{a kao ìvotiwa; beskoristan stvor, neradnik; glupak. x hajvanski. hajvan-he}im, -a m ‰tur. hayvan hekimi, v. hajvan, he}imŠ pokr. veterinar (v.). hajvar, -ara = ajvar, -ara m ‰tur. havyarŠ 1. kavijar, posoqena ikra (od pastrmke, ke~ige, morune i dr.). 2. ajvar, vrsta salate od paprike i plavih patlixana s lukom. hajvarovit, -a, -o ‰v. hajvarŠ pokr. pun ikre, bogat ikrom. hajgir v. ajgir.

haj-faj hajduk, -uka m, vok. hajdu~e, mn. hajduci ‰ma|. hajdu (mn. hajduk) pla}enik u ma|arskoj vojsci u XVI vekuŠ 1. ist. odmetnik od turske vlasti i borac za narodnu slobodu. 2. odmetnik uop{te, razbojnik, bandit. 3. ekspr. (u {ali) prevejanac, mangup. hajdukovati, hajdukujem nesvr{. ‰v. hajdukŠ biti hajduk, baviti se hajdu~kim poslom. hajdu~ija, -e ` ‰v. hajdukŠ 1. bavqewe hajdu~kim poslom, hajdukovawe, hajdu{tvo. 2. fig. ne~astan postupak u poslovnim odnosima, politici, javnom ìvotu; otima~ina, nasiqe. hajdu~ki, -a, -o ‰v. hajdukŠ koji se odnosi na hajduke. y hajdu~ka trava bot. stolisnik (Achillea millefolium), lekovita biqka. hajl uzv. ‰nem. heilŠ pozdrav ili ~estitawe: zdravo!, zdravo da si! ìveo!, neka ìvi! y hajl Hitler! ist. obavezni zvani~ni pozdrav u doba nacizma. hajlaz, -a i ajlaz, -a m ‰tur. haylazŠ pokr. besposli~ar, len{tina; skitnica. hajlaziti, hajlazim i ajlaziti, ajlazim nesvr{. ‰v. hajlazŠ pokr. besposli~iti, badavaxisati; skitati se. haj-lajf, -a m ‰engl. high lifeŠ 1. ìvot na visokoj nozi, rasko{an ìvot. 2. vi{i dru{tveni krugovi, otmen svet. hajo{, -o{a m ‰ma|. hajosŠ pokr. la|ar, brodar. hajrola = hairola (v.). haj-sosajeti, -ija m ‰engl. high societyŠ visoko dru{tvo, elita; xet set. haj-tek, -a m ‰engl. high tech, skr. od high technologyŠ 1. visoka tehnologija, posledwa re~ tehnike; ure|aji i ma{ine zasnovani na najnovijim tehni~kim dostignu}ima. 3. moderan, prakti~ni, utilitarni stil u dizajnu, bez ukrasa, sa dosta upotrebe metala. 3. (kao prid. indekl.) visokotehnolo{ki, supermoderan. haj-faj, -a m ‰engl. hi fi, skr. od high fidelity visoka vernostŠ 1. verna reprodukcija zvuka, sa {irokim opsegom frekvencija (od 20 do 20.000 herca otprilike). 2. kao prid. indekl. (o gramofonima, magnetofonima i drugim elektronskim ure|ajima) koji kvalitetno reprodukuje zvuk.

1375

haj-fideliti haj-fideliti, -ija m ‰engl. high fidelityŠ v. haj-faj (1). hajcati, -am i hajcovati, -cujem nesvr{. ‰nem. heizenŠ pokr. (prete`no hrv.) 1. a. loìti (pe}, kamin, ogwi{te), grejati. 2. àrg. podgrevati (atmosferu u dru{tvu i sl.). hajcer, -a m ‰nem. HeizerŠ pokr. 1. loà~. 2. àrg. onaj koji œdièŒ temperaturu u dru{tvu. hajcung, -a m ‰nem. HeizungŠ pokr. zast. grejawe, sistem grejawa. hajxek, -a m ‰engl. hijackŠ 1. otmica aviona (ili broda, autobusa i sl.). 2. preotimawe ukradene robe. hak, -a m ‰tur. hak od ar. haqq pravo, istinaŠ 1. ist. deo prihoda imawa koji su kmetovi davali spahiji u Osmanskom carstvu. 2. zasluga, plata, ra~un. 3. pravo, pravda. z do}i (kome ili ~emu) haka upropastiti koga, savladati; dosko~iti kome; u~initi ~emu kraj. hakare, -eta s = hakara, -e ` = hakaret, -a m ‰tur. hakaret od ar. hagara prezrenost, omalovaènost, poniènostŠ pokr. rugoba, nakaza. hakaret, -a m ‰v. hakareŠ pokr. 1. ponièwe, sramota, bruka. 2. v. hakare. hakenkrojc, -a m ‰nem. HakenkreuzŠ kukasti krst (obele`je nema~kog nacizma), svastika. haker, -a m (`. hakerka, dat. i lok. hakerki) ‰engl. hackerŠ ra~. 1. strastveni qubiteq kompjutera. 2. onaj koji potajno upada u tu|e kompjuterske sisteme, mewaju}i podatke, otkrivaju}i tajne, unose}i viruse i sl. x hakerski. hakerisati, -i{em ‰v. hakerŠ v. hakovati. hakik v. akik. hakikat, -a m i akikat ‰tur. hakikat od ar. haqiqaŠ 1. istina, istinitost. 2. su{tina, bit. haking v. heking. hakla, haklaja v. akla, aklaja. hakli prid. indekl. i pril. ‰tur. hakl›, v. hakŠ pokr. pravedan, po{ten. haklija, -e m ‰v. hakliŠ pokr. pravednik, po{tewak. haknkrojc v. hakenkrojc. hakovati, -ujem svr{. i nesvr{. = hakerisati, -i{em nesvr{. ‰engl. hack, v. hakerŠ ra~. neovla{}eno upasti u neki kompjuterski sistem; izmeniti podatke na tu|em ra~unaru.

1376

halas haksuz pril. ‰tur. haks›z, v. hak, -s›z bezŠ pokr. nepravedno, nepo{teno; bespravno. haksuzluk, -a m, mn. haksuzluci ‰tur. haks›zl›k, v. haksuzŠ pokr. nepravda, nepravednost. haktalah, -aha m ‰ar. haqq te ’ali, up. hakŠ rel. islm. istiniti, uzvi{eni Bog. hak{tok, -a m, mn. hak{tokovi ‰nem. Hackstock od hacken seckati, Stock pawŠ pokr. zast. 1. paw na kome se se~e meso u mesari, mesarski paw. 2. naprava s kukama za ve{awe zaklane stoke radi drawa koè i sl. hala ‰tur. hala od ar. hala’Š pokr. 1. nu`nik, klozet. 2. ne~isto}a, prqav{tina, smrad. hala1, -e ` ‰nem. Halle dvoranaŠ 1. velika prostorija sa odre|enom namenom (sportska ‹, sajamska ‹). 2. pokr. zast. velika sredi{wa soba za dnevni boravak. hala2, -e ` ‰tur. hala od ar. halaŠ pokr. tetka (o~eva ili maj~ina sestra). hala3 v. ala. halabuka, -e ` ‰mo`da od halakati, v. alakatiŠ velika buka, povika, galama; mete`, uzbuna. halaza, -e ` ‰gr~. chalaza zrno gradaŠ bot. mesto u semenu gde se omota~ semena spaja sa semenim zametkom. halazion, -ona m ‰gr~. chalazion zrnce gradaŠ med. je~mi~ak, ~mi~ak; up. hordeolum. halajka, -e `, dat. halajci ‰tur. halay›k od ar. hala’iq, mn. od haliqa stvoreweŠ reg. 1. brbqiva èna, alapa~a. 2. razvratna èna, bludnica. halakati, halaknuti v. alakati, alaknuti. halal, -ala m = alal, -ala m ‰tur. helal od ar. halalŠ 1. blagoslov, opro{taj. 2. a. imovina ste~ena po{tenim radom. b. ono {to je verom dopu{teno. 3. oprost (‹ ti vera). z alal ti bilo pra{tam ti; alal ti vera! alal ti }ufte! svaka ti ~ast! ~estitam! supr. haram. halaliti, halalim svr{. i nesvr{. = alaliti, alalim svr{. i nesvr{. ‰v. halalŠ 1. oprostiti, opra{tati. 2. èleti sre}u, blagosloviti. 3. darivati. halaliti se, halalim se svr{. ‰v. halalŠ rastati se, oprostiti se; pozdraviti se pri rastanku. halas i halas = alas i alas (v.).

halas halas, -asa m ‰tur. halas od ar. halas spasewe, izbavqeweŠ pokr. u: z halas u~initi osloboditi, rasteretiti (koga); halas biti, halas se u~initi osloboditi se, rasteretiti se; izbaviti se, spasti se. halas-le, halas-lea m ‰ma|. halasz-leŠ pokr. ribqa ~orba. halat nepr. v. alat. halaha, -e ` ‰hebr. halakha zakon, pravac putaŠ rel. pravni deo jevrejske rabinske tradicije; verski propisi i odredbe o porodi~nom ìvotu. halbcilinder nepr. v. halpcilindar. halva, -e i halva, -e ` = alva, -e ` ‰tur. helva od ar. halwa, halwa’Š orijentalna poslastica od bra{na, meda, masti i drugih dodataka, }eten-(h)alva (v.). y bela (h)alva (h)alva od {e}era i oraha. z ide kao (h)alva dobro se prodaje. halvaluk, -a i alvaluk, -a m, mn. (h)alvaluci ‰tur. helval›k, v. halvaŠ nov~ana nagrada za neku uslugu; bak{i{, napojnica (prvobitno: novac za halvu). halvat, -a i alvat, -a m ‰tur. halvet od ar. halwaŠ ist. 1. prostrana soba u prizemqu, namewena pre svega ènama. 2. (kao prid. indekl.) izdvojen, zaseban. halvaxija i halvaxija, -e = alvaxija i alvaxija, -e m ‰tur. helvac›, v. halvaŠ onaj koji proizvodi i prodaje (h)alve; polasti~ar. x halvaxijski i halvaxijski. halvaxinica i halvaxinica, -e = alvaxinica i alvaxinica, -e ` ‰v. halva, halvaxijaŠ prodavnica (h)alve. halebarda, -e ` ‰fr. hallebarde od srvn. helmbartŠ vrsta starog sredwovekovnog kopqa sa sekiricom pri vrhu ispod {iqka, ubojna sekira, o{troperac. halebardar, -ara m ‰v. halebardaŠ kopqanik naoruàn halebardom. haleluja v. aliluja. hali prid. indekl. ‰tur. hali od ar. haliŠ pokr. bez dece, bezqudan; prazan, pust, nenaseqen; neobra|en, zanemaren, zapu{ten. hali-gali, -ija m ‰hully-gullyŠ 1. vrsta plesa, u modi {ezdesetih godina HH veka. 2. vrte{ka, ringi{pil na kome se u neo~ekivanom ritmu podiù i spu{taju pojedina sedi{ta.

halkopirit haligrafija, -e ` ‰gr~. hals so, v. -grafijaŠ nauka o solima i dobijawu soli u solanama. halieutika, -e `, dat. i lok. halieutici ‰gr~. halieutike, prema halieus ribarŠ 1. ribolov, ribarstvo. 2. pesme o ribarewu. 3. ve{tina pridobijawa qudi. halija, -e ` ‰tur. hal› od pers. haliŠ pokr. fini ~upavi }ilim, persijski tepih. halikoza, -e ` ‰nlat. chalicosis, prema gr~. chalix {qunakŠ med. bolest plu}a i bronhija kod osoba koje su izloène delovawu kamene pra{ine. haliluk, -a m, mn. haliluci ‰tur. halilik, v. haliŠ pokr. pusto, nenaseqeno podru~je; pusto{, praznina. halis prid. indekl. ‰tur. halis od ar. halis iskrenŠ pokr. pravi, nepatvoren, ~ist, bez primese. halisane pril. ‰tur. halisane od ar. halis iskren, pers. -aneŠ pokr. otvoreno, iskreno, bez zadwih misli. halif i halif, -a m = halifa, -e m = kalif (v.). halka i halka = alka i alka (v.). halkantit, -ita m ‰gr~. chalkos bakar, anthos cvetŠ hem. sulfat bakra, plava galica, plavi kristal staklasta sjaja. halko- ‰gr~. chalkos bakarŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na bakar. halkogen, -a, -o ‰v. halko-, -genŠ hem. zajedni~ki naziv za podskup elemenata periodnog sistema koji su povezani odre|enim zajedni~kim karakteristikama (halkogeni elementi): kiseonik, sumpor, selen, telur i polonijum. halkograf, -a m ‰v. halko-, -grafŠ bakrorezac. halkografija, -e ` ‰v. halko-, -grafijaŠ 1. bakrorez; tehnika izrade bakroreza. 2. ustanova u kojoj se reprodukuju grafi~ki radovi. halkokserofiti, halkokserofita m mn. ‰v. halko-, ksero-, -fit(i)Š biqke koje su svojom gra|om prilago|ene uslovima slanih stani{ta. halkolit, -ita m ‰v. halko-, -lit1Š geol. bakarno doba u razvoju qudske civilizacije. halkopirit, -ita m ‰v. halko-, piritŠ hem. mineral, naj~e{}a ruda bakra, sulfid bakra i gvo`|a, sjajnoùte boje.

1377

halkotipija halkotipija, -e ` ‰v. halko-, -tipijaŠ hemijsko pretvarawe crteà izra|enog na bakarnoj plo~i u reqefni bakarni kalup od koga se prave otisci. halma, -e ` ‰za{ti}eno imeŠ japanska igra na tabli za 2 ili 4 igra~a. halmatogeneza i halmatogeneza, -e ` ‰nlat. halmatogenesis, prema gr~. halma skok, v. -genezaŠ biol. razvoj koji se odvija u skokovima. halo- ‰gr~. hals soŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na so, na soli. halo uzv. ‰engl. halloŠ 1. pozdrav pri uspostavqawu telefonske veze. 2. uzvik za dozivawe: hej, ej, pazi, do|i. halo, -oa m ‰gr~. halos krug, obru~Š 1. astron. svetao krug oko Sunca ili Meseca; nastaje prelamawem svetlosti u ~esticama leda u visokim slojevima atmosfere. 2. difuzni krug oko nekog izvora svetlosti. 3. fiz. {iroki prsten koji se javqa prilikom difrakcije elektrona, neutrona ili H-zraka. 4. krug oko bradavice na dojci. halobionti, halobionata m mn. ‰v. halo-, -biontŠ biol. sve biqne i ìvotiwske vrste koje ìve u slanim ili poluslanim vodama. halogen, -a, -o ‰v. halo-, -genŠ hem. koji stvara soli. y halogeni elementi zajedni~ki naziv za elemente fluor, brom, hlor, jod i astat, koji s metalima direktno daju soli; halogene sijalice elektri~ne sijalice ispuwene gasom nekog od halogenih elemenata, {to omogu}ava vlaknu da ja~e sija i duè traje. halo-efek(a)t, -kta m, mn. halo-efekti, gen. halo-efekata ‰gr~. halos krug, obru~, v. efek(a)tŠ 1. {irewe neke pojave u koncentri~nim krugovima, vremenski i prostorno. 2. psih. sklonost da se osobine nekog ~oveka procewuju u skladu s op{tim utiskom o wemu. mn.

haloidi, haloida m mn., jd. haloid, gen. haloida ‰v. halo-, -oidŠ hem. jediwewa sa halogenim elementima; halogenidi. haloksilin, -ina m ‰v. halo-, gr~. xylon drvoŠ pu{~ani i minski barut od drvene strugotine natopqene u feri-dicijankalijumu. halologija, -e ` ‰v. halo-, -logijaŠ hem. nauka o solima.

1378

halucinirati halometar, -tra m ‰v. halo-, -metarŠ instrument za odre|ivawe stepena slano}e vode, sona vaga. halometrija, -e ` ‰v. halo-, -metrijaŠ 1. merewe slanosti sonog rastvora. 2. odre|ivawe koli~ine alkohola u pivu pomo}u wegove sposobnosti da rastvara kuhiwsku so. halofite, halofita ` mn. ‰v. halo-, -fit(i)Š bot. biqke koje uspevaju na prirodnoj slanoj podlozi. halpcilindar, -dra m (nepr. halbcilinder) ‰nem. Halbzylinder od halb pola, v. cilindarŠ polucilindar, mu{ki tvrdi {e{ir poluokruglog oblika, obi~no sive ili crne boje, nekada se nosio u sve~anim prilikama. halt! uzv. ‰nem. halt od haltmachen zaustavitiŠ stoj!, stani! halter, -a m ‰nem. Halter od halten dràtiŠ 1. drà~ ~arapa; podvezica. 2. ve{alica za ode}u, aufhenger. haltere, haltera ` mn. ‰gr~. mn. halteres, prema hallesthai skakatiŠ 1. ist. metalni ili kameni tegovi koje su skaka~i u daq u anti~koj Gr~koj dràli u rukama kako bi dobili ve}i zamah pri odskoku. 2. {ipka s tegovima za dizawe. 3. gimnasti~ke motke za odràvawe ravnoteè. halurgija, -e ` ‰gr~. halourgia, v. halo-, gr~. ergon deloŠ tehnol. nauka o dobijawu i proizvodwi soli. halucinant, -a m, mn. halucinanata ‰lat. hallucinans, v. haluciniratiŠ onaj koji halucinira, onaj koji pati od halucinacija, halucinator. halucinantan, -tna, -tno ‰v. haluciniratiŠ 1. koji nastaje u halucinaciji, kome je uzrok halucinacija; koji se privi|a. 2. sablastan, nestvaran, zastra{uju}i. halucinator v. halucinant. halucinacija, -e ` ‰lat. hallucinatio trabuwawe, buncaweŠ psih. 1. obmana ~ula vida, sluha ili mirisa, izazvana poreme}ajem aktivnosti centralnog nervnog sistema; privi|ewe. 2. ono {to se pri~iwava tokom halucinacija, vizija, privid. halucinirati, haluciniram, 3. l. mn. haluciniraju nesvr{. ‰lat. hallucinari buncatiŠ 1.

halucinogen psih. imati halucinacije. 2. fig. pri~ati besmislice, izmi{qati, trabuwati. halucinogen, -a, -o ‰v. halucinacija, -genŠ koji izaziva halucinacije (o drogi, lekovima). halucinoza, -e ` ‰nlat. hallucinosis, v. halucinirati, -ozaŠ med. akutna psihi~ka bolest pra}ena ~estim halucinacijama, ali uz o~uvanu svest (alkoholna ‹). half, -a m, mn. halfovi ‰engl. half polovinaŠ u nekim sportskim igrama loptom (fudbal, hokej i sl.) igra~ koji istovremeno pomaè u odbrani i napadu, spre~ava protivni~ke napada~e u izvo|ewu napada i izvodi ofanzivne akcije u sopstvenom timu; pomaga~. half-linija, -e ` ‰v. half, linijaŠ sp. u fudbalu ili hokeju predwi odbrambeni red, sastavqen od desnog i levog halfa i centarhalfa. ham, -a m = am (nepr.), -a m ‰ma|. hamŠ kowska oprema za uprezawe u kola. hama, -e ` ‰v. hanumaŠ pokr. majka; baka; svekrva. hamada, -e ` ‰ar. hamadaŠ geogr. gola kamenita visoravan u Sahari, s koje vetar raznosi pesak i sav sitniji materijal. hamadrijade, -e ` ‰gr~. Hamadryades, prema hama zajedno, drys drvoŠ mitol. u gr~koj mitologiji {umske nimfe, koje ìve i umiru s drve}em. hamaza, -e ` ‰ar. hamazaŠ zbirka staroarapskih epskih juna~kih pesama. hamajlija v. amajlija. hamal, hamalin = amal (v.). hamam = amam (v.). hamamelis, -a m ‰nlat. hamamelis od gr~. hamamelis mu{mulaŠ ukrasno drvo u {umama Severne Amerike (Hamamelis virginiana), ~ija se kora i listovi koriste u medicini. hamamxija, -e m ‰tur. hamamc›, v. amamŠ upravnik hamama; poslovo|a u hamamu. hamamxik, -a m, mn. hamamxici ‰tur. hamamc›k, v. amamŠ etnol. ku}no kupatilo; kada za kupawe u muslimanskoj ku}i. haman = aman pril. ‰tur. hemen od pers. heman?Š skoro, maltene. Hamas, -a m ‰akronim od ar. Harakatu-l-muqawamati al islamiyya Islamski pokret otporaŠ

hamletizam palestinsko krilo œMuslimanske bra}eŒ, radikalna palestinska organizacija; u oruànom sukobu s Izraelom, a u opoziciji prema umerenijem Fatahu (v.). hamahromija, -e ` ‰gr~. hama zajedno, v. -hromijaŠ tehnika istovremenog {tampawa u nekoliko boja; vi{ebojni tabak. hambar v. ambar. hambir, -a m ‰tur. hember od pers. hember(ist. u Osmanskom carstvu povorka ìvotiwa ili grupa qudi (ratni zarobqenici, robovi) vezanih konopcem ili lancima. hamburger, -a m ‰nem. Hamburger, engl. hamburger, prema nema~kom gradu HamburguŠ 1. sorta vinove loze i gro`|a. 2. vrsta slanine. 3. prèno mleveno ili seckano meso u sendvi~u od okruglog peciva, s dodatkom salate, sosova, za~ina i dr. hamburgernica, -e ` ‰v. hamburgerŠ radwa ili kiosk u kome se prodaju hamburgeri. hamer, -a m ‰nem. Hammer, fabri~ko imeŠ vrsta belog tvrdog papira za crtawe (naro~ito tehni~kih crteà) ili za izlagawe crteà, fotografija i sl. hametice, hametom v. ametice, ametom. hamefite, hamefita m mn. ‰gr~. chamai na zemqi, phyton biqkaŠ vi{egodi{we biqke koje imaju podzemno stablo, a nadzemni delovi prezimqavaju blizu zemqe, prekriveni snegom. hamzab, -a m ‰hebr. ham, zab po~etna slova imena magarca i zebreŠ vrsta ìvotiwe dobijena ukr{tawem magarca i zebre. hamijet, -a m ‰tur. hamiyet od ar. hamiyyaŠ pokr. jaka voqa za ~iwewem dobrih dela; patriotizam. hamitski, -a, -o ‰prema Hamu, drugom sinu Nojevom, v. Postawe 6:10Š koji se odnosi na Hamite, stanovnike severne i isto~ne Afrike (Egip}ane, Berbere i dr.). y hamitski jezici lingv. u starijoj lingvisti~koj literaturi naziv za berberske i ku{itske jezike, kao i za staroegipatski. hamletizam, -zma m ‰prema [ekspirovom junaku HamletuŠ neodlu~nost, oklevawe, sporost ili nesposobnost da se odabere jedna od dveju mogu}nosti. pol.

1379

hamletovski hamletovski, -a, -o ‰prema [ekspirovom junaku HamletuŠ 1. koji se odnosi na Hamleta. 2. koji odlaè odluke, kolebqiv, neodlu~an. y hamletovska dilema situacija u kojoj se te{ko donosi odluka jer ishod nije bezopasan. hamli prid. indekl. ‰tur. haml› od pers. ham sirov, nezreo, nenau~enŠ pokr. koji nije navikao da radi, koji duè nije radio; neuve`ban, neve{t. hampa, -e ` ‰tur. vulg. hampa, kwi`. hempa pomaga~ od pers. hempa, hempay drug, kolega; saputnikŠ pokr. 1. pomaga~, pomo}nik. 2. pomo}. 3. ~opor, ergela, gomila. ham-pamuk, -a m ‰tur. hampamuk od pers. ham sirov, v. pamukŠ pokr. 1. fini pamuk, vata (v.). 2. fig. udobnost. hamsin, -a m ‰tur. hamsin od ar. hamsin pedesetŠ 1. drugi deo zime, od 31. januara do po~etka prole}a. 2. topli, suvi vetar u severnoj Africi, koji obi~no duva oko pedeset dana po~etkom prole}a. hamur, -a m ‰tur. hamur od ar. hamir kvasŠ pokr. 1. kvasac. 2. testo. hamurluk, -a m, mn. hamurluci ‰tur. hamurluk, v. hamurŠ pokr. odeqewe u pekari u kojem se mesi testo. han1, -a m ‰tur. han od pers. han, hane ku}aŠ svrati{te i preno}i{te za putnike i karavane; kr~ma, gostionica. x hanski. han2, -a m = kan, -a m ‰tur. han od pers. han, mongolskog ili turkmenskog poreklaŠ 1. ist. titula mongolskih vladara, kan (v.). 2. titula dostojanstvenika u Iranu, Avganistanu i drugim azijskim dràvama. x hanski. hangar, -a m ‰fr. hangarŠ velika natkrivena prostorija za sme{taj aviona ili vozila. handbal, -a m ‰nem. HandballŠ zast. rukomet. handler, -a m ‰nem. HandlerŠ onaj koji prodaje na sitno; preprodavac, uli~ni trgovac. handremi, -ija m ‰nem. Handremis od Hand ruka, v. remi1Š u remiju zavr{etak partije kad igra~ otkrije svih 14 karata sloènih po pravilima u nizu od tri ili vi{e (iste boje ili iste vrednosti). Hanza, -e ` ‰nem. HansaŠ ist. savez severnonema~kih slobodnih gradova (Hamburg, Bremen,

1380

hapaks legomenon Libek i dr.) radi za{tite poslovnih trgova~kih interesa, od XII do XVIII veka. hanzaplast, -a m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ samolepqivi flaster maweg formata s dodatkom gaze koja prekriva ranu. hanzeati, hanzeata m mn. ‰nem. HanseatenŠ ist. trgovci, ~lanovi Hanze; stanovnici nema~kih slobodnih gradova. hanzeatski, -a, -o ‰v. hanzeatiŠ koji se odnosi na Hanzu, koji je u vezi s Hanzom. Hanibal ante portas ‰lat. Hannibal ante portasŠ Hanibal je pred vratima, tj. opasnost je na pragu; izreka nastala u vreme kad je Hanibal pretio Rimu, 218. godine pre n.e. hanikah, -aha, mn. hanikasi ‰tur. hanikah od ar. haniqah od pers. hangahŠ rel. dervi{ki samostan, tekija sa internatom i u~ili{tem. hansom, -a m ‰engl. hansom (cab), prema konstruktoru, Englezu Hansomu (J. A. Hansom, 1803–1882)Š dvokolice sa ko~ija{evim sedi{tem pozadi i kabinom za nekoliko putnika. hantalast, -a, -o ‰tur. hantal od ar. hantalŠ pokr. grub, nezgrapan. Hanuka, -e `, dat. i lok. Hanuki ‰hebr. hanukkahŠ jevrejski osmodnevni praznik, kojim se slavi ustanak Makabejaca za oslobo|ewe jerusalimskog Hrama; praznik svetla i sve}a. hanukija, -e ` ‰v. HanukaŠ sve}wak s devet krakova koji se koristi pri proslavi Hanuke, svaki dan pali se po jedna sve}a; devetokraka menora (v.). hanuma i hanuma, -e ` ‰tur. han›m od han, v. han2Š gospo|a; èna, supruga. hanumica i hanumica, -e ` ‰v. hanumaŠ gospo|ica. hanxar, -ara m ‰tur. hancer, hancer od ar. hangar i pers. hangerŠ dug zakrivqen no` ili kratak ma~, sa dve o{trice. haos, -a m ‰gr~. chaos prvobitna praznina, neure|eni prostorŠ zbrka, nered, pometwa, darmar. haoti~an, -~na, -~no ‰v. haosŠ zbrkan, u neredu. hapaks = hapaks legomenon (v.). hapaks legomenon, -a m ‰gr~. hapax jednom, legomenon re~enoŠ filol. re~ ili izraz koji se

haplosvim zabeleènim tekstovima datog jezika javqa samo jednom. haplo- ‰gr~. haploos jednostruk, jednostavanŠ kao prvi deo re~i zna~i da se samo jednom javqa ono {to se o~ekuje dvaput, u paru. haplografija, -e ` ‰v. haplo-, grafijaŠ filol. oma{ka u pisawu pri kojoj se izostavqa jedna od dve uzastopne jednake ili sli~ne grupe slova (npr. filo{ki umesto filolo{ki); supr. ditografija; up. haplologija. haploza, -e ` ‰gr~. haplosis upro{}avawe, v. haplo-, -ozaŠ 1. filoz. odvajawe du{e od spoqnog sveta i svo|ewe na sopstvenu su{tinu. 2. biol. prepolovqavawe broja hromozoma prilikom deqewa polnih }elija (mejoze). haploidan, -dna, -dno ‰v. haplo-, -idŠ biol. koji ima broj hromozoma kao u zrelim polnim }elijama, tj. dvaput mawe nego u }elijama organa; up. diploidan. haplologija, -e ` ‰v. haplo-, -logijaŠ fon. izostavqawe jednog od dva srodna glasa ili sloga u re~i (morfofonologija ¢ morfonologija, Tankosi} ¢ Tankokosi}). haps, -a m ‰tur. hapis od ar. habsŠ zatvor, tamnica; kazna zatvora. hapsana, -e ` ‰tur. hapisane, v. haps, pers. hane ku}aŠ zatvorska zgrada, zatvor, tamnica. x hapsanski. hapsanxija, -e m ‰tur. hapishaneci, v. hapsanaŠ ~uvar zatvorenika,tamni~ar. hapsiti, -im nesvr{. ‰v. hapsŠ li{avati slobode, zatvarati. haptak uzv. ‰nem. habt AchtŠ komanda u nekada{woj austrougarskoj vojsci: pozor, mirno. haptika, -e `, dat. i lok. haptici ‰v. hapti~kiŠ deo psihologije koji ispituje podatke o osetqivosti koè na dodir, taktilne ose}aje. hapti~ki, -a, -o ‰gr~. haptikos prema haptein dodirivatiŠ koji se odnosi na ose}aj dodira, koji je u vezi sa ose}ajem dodira, opipni, dodirni. haptometar, -tra m ‰v. hapti~ki, -metarŠ med. instrument za merewe osetqivosti na dodir. haptotropizam, -zma m ‰v. hapti~ki, -trofizamŠ svojstvo nekih biqaka (npr. vinova loza) da se na dodir uvijaju.

harangirati hap{enik, -ika m (`. hap{enica i hap{enica, -e) ‰v. hapsitiŠ onaj koji je uhap{en, uhap{enik; zatvorenik. hara, -e ` ‰tur. hare od pers. hara mermerŠ pokr. vrsta svilene tkanine s prugama. harabatija, -e = arabatija, -e `. ‰tur. harabati od ar. mn. harabatŠ 1. onaj koji se odao pi}u i zato je zapu{ten; bekrija, rasipnik, boem. 2. u persijskoj poeziji stara kr~ma gde se okupqaju slobodoumni pesnici. 3. stara, zapu{tena ku}a, razvalina, ru{evina. harakiri, -ija m ‰jap. hara trbuh, kiri ubodŠ naziv za ritualno samoubistvo u Japanu uobi~ajeno kod klase samuraja (parawe utrobe vodoravnim rezom), sepuku. haram, -ama m ‰tur. haram od ar. haramŠ 1. zabrawena dela i postupci prema islamu. 2. greh, grehota, prokletstvo; supr. halal. haramba{a, -e m ‰tur. harami bas›, v. haramija, ba{aŠ 1. ist. vo|a hajduka, hajdu~ki stare{ina. 2. stare{ina op{tinskih pandura. 3. fig. nasilnik, tiranin; bezobziran ~ovek. 4. fig. èna o{tra na jeziku, energi~na u nastupima i postupcima prema drugome. haramzada, -e m i `, vok. haramzado ‰tur. haram zade v. haram, pers. -zadeŠ pokr. 1. kopile, bastard. 2. huqa, razbojnik, nitkov. haramija, -e m ‰tur. harami, v- haramŠ 1. zast. razbojnik, bandit, pqa~ka{. 2. fig. grubijan, nasilnik, silexija. x haramijski. haramiti, haramim svr{. i nesvr{. ‰v. haramŠ pokr. prokleti, prokliwati. haramosum uzv. ‰tur. haram olsun v. haram, olsun neka budeŠ pokr. neka je prokleto! haran1, -rna, -rno ‰tur. ar od ar. ’arŠ zast. 1. lepo vaspitan. 2. ~estit, vaqan, vredan. haran2, -rna, -rno ‰gr~. charis milost, zahvalnostŠ zast. zahvalan. haranga, -e ` ‰fr. harangue od got. hrings prstenŠ 1. ist. sve~ani govor odràn pred skupom qudi. 2. fig. vatreni hu{ka~ki govor, nagovarawe protiv koga, podstrekivawe, podbadawe. haranger, -era m ‰fr. harangueur, v. harangaŠ onaj koji harangira, hu{ka~, podbada~. x harangerski. harangirati, harangiram, 3. l. mn. harangiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. haranguer, v. harangaŠ 1.

1381

haranija ist. dràti sve~an govor pred skupom qudi. 2. pej. govoriti protiv koga, sprovoditi harangu;

podbadati, hu{kati. haranija, -e ` ‰tur. haran›Š pokr. veliki kotao od bakra. harar, -ara = arar, -ara m ‰tur. harar od ar. giraraŠ pokr. xak od kostreti, kozje dlake. hararet, -a = araret, -a m ‰tur. hararet od ar. hararaŠ pokr. groznica, vru}ica; èqa, ~e`wa, poùda, pohlepa. harati, -am nesvr{. [od haramija? od stvnem. harjon?Š 1. pqa~kati, krasti, otimati. 2. nanositi {tetu, satirati, pusto{iti. hara~, -a~a m ‰tur. harac od ar. haragŠ 1. ist. glavarina (porez koji su svake godine pla}ali nemuslimani u biv{oj Turskoj). 2. pej. pqa~ka, otima~ina; neopravdan porez. hara~iti, hara~im nesvr{. ‰v. hara~Š 1. skupqati hara~, uzimati porez. 2. fig. otimati, pqa~kati, pusto{iti. hara~lija, -e m ‰v. hara~Š ist. onaj koji uzima hara~; poreznik. harba, -e ` ‰tur. harbe od ar. harbaŠ zast. kratko kopqe koje se baca. harbija, -e = arbija, -e ` ‰tur. harbi od ar. harba, harbiŠ zast. {ipka kojom se nabija pu{ka (kremewa~a) odozdo. hard, -a m v. hard-rok. hardver, -a m ‰engl. hardware, izvorno zna~ewe œgvo`|arska robaŒŠ ra~. fizi~ki delovi kompjuterskog sistema, ukqu~uju}i sve spoqne ure|aje (tastatura, mi{, modem, {tampa~ i sl.); up. softver. hardverski, -a, -o ‰v. hardverŠ ra~. koji se odnosi na hardver. y hardverska kompatibilnost mogu}nost da se dva ili vi{e ure|aja uzajamno prikqu~uju bez prepravki za prilago|avawe; hardverska provera automatska provera koju obavqa sam kompjuter da bi ustanovio eventualne unutra{we pogre{ke; hardverski kqu~ poseban ure|aj koji osigurava kompjuterski sistem od neovla{}ene upotrebe. hard-disk, -a m, mn. hard-diskovi ‰engl. hard disk tvrdi diskŠ ra~. skup stalnih magnetskih diskova u unutra{wosti kompjutera, na kojima se beleè podaci koji trajno ostaju u memoriji; up. kompakt-disk, flopi-disk.

1382

haringa hardkor, -a m ‰engl. hard core tvrdo jezgroŠ 1. pornografski film u kojem je polni odnos detaqno i eksplicitno prikazan; supr. softkor. 2. bu~na rok-muzika ubrzanog ritma (s izvo|ewem na sintesajzeru); up. hard-rok. hardov, -ova = ardov, -ova m ‰ma|. hordoŠ veliko bure, ba~va. hard-rok, -a m ‰engl. hard rockŠ muz. jedan od najpostojanijih ànrova u rok muzici, nastao krajem {ezdesetih godina XX veka, na osnovama bluz-roka i psihodelije. harekali prid. indekl. ‰tur. harekeli od hareke od ar. harakaŠ koji ima dijakriti~ke znakove (o arapskom pismu). Hare Kri{na ‰engl. Hare Krishna od ind. Hari, jedno od Vi{nuovih imena, v. Kri{naŠ sekta, kult nastao u SAD 1966. godine, zasnovan na izvesnim verovawima iz bramanizma. harem i harem, -a m ‰tur. harem od ar. haram zabrawen prostorŠ 1. a. kod muslimana, ènski deo ku}e u koji je strogo zabrawen pristup mu{karcima. b. zajedni~ki naziv za ène u muslimanskoj ku}i (supruge, qubavnice, robiwe, posluga). 2. v. haremluk. 3. fig. naziv za vi{e qubavnica jednog mu{karca. x haremski i haremski. haremluk, -a m, mn. haremluci ‰tur. haremlik, v. haremŠ 1. ogra|eno dvori{te u xamiji, delom i grobqe. 2. v. harem (1). Haribda, -e v. Scila. harizma, -e ‰gr~. charisma milosni darŠ 1. u teologiji: boànski dar, nadahnu}e; mo} ste~ena bo`jom milo{}u (vidovwa{tvo, mo} op{tewa sa svecima i sl.). 2. dar za komunikaciju s drugima, za upravqawe masom; privla~nost, ubedqivost, {arm. harizmati~an, -~na, -~no i harizmatski, -a, -o ‰v. harizmaŠ koji ima harizmu, koji ume da osvaja mase. harijan, -a m ‰ind. hariyana Harijev (Vi{nin) ~ovekŠ bo`je dete, naziv kojim je Mahatma Gandi nazvao pripadnike najsiroma{nijih slojeva u Indiji. harikiri nepr. v. harakiri. haringa, -e, dat. i lok. haringi ‰stvnem. haringŠ zool. morska riba sli~na sardeli, sle|, Clupea harengus, ìvi u Severnom moru.

haringada haringada, -e ‰v. haringaŠ filet od haringe. harir, -ira m ‰tur. harir od ar. harirŠ svileno platno; pamu~no platno protkano svilom. haristija v. euharistija. haristikon, -ona m ‰gr~. charistikon od charis milost, zahvalnostŠ dar za dar, uzdarje. Harite, -a ` mn. ‰gr~. Charites od charis milost, qupkostŠ mitol. gr~ki naziv za gracije (v.). harixiti, harixita m mn. ‰ar. harigiyyaŠ najstarija sekta u islamu, koja je priznavala samo dvojicu kalifa posle Muhameda. harlekin, -ina m ‰nem. Harlekin od fr. (h)arlequinŠ 1. pozor. tip {aqivog junaka iz italijanske commedia dell’arte, lukav i domi{qat sluga-spletkaro{; prevrtqivac, vrdalama; arlekin (v.). 2. fig. a. lakrdija{, spadalo. b. ~ovek labilnog karaktera, oportunist. y harlekinov i harlekinski. harlekinada, -e ‰fr. (h)arlequinade, v. arlekinŠ 1. lakrdija, komedija, {ala. 2. fig. spletkarewe. harli i harli prid. indekl. ‰tur. arl› od ar. ’ar stid, up haran1Š pokr. zast. 1. lepo vaspitan, smeran. 2. fig. vredan; radan, voqan, ~estit. harluk, -a m ‰tur. arl›k, v. harliŠ pokr. vrednost, vaqanost, ~estitost. harman, -a m = arman, -a m ‰tur. harman od pers. hirmenŠ pokr. gumno. harmanxija, -e m = armanxija, -e m ‰tur. harmanc›, v. harmanŠ pokr. onaj koji radi na kva{ewu duvana. harmatan, -ana m ‰{p. harmatan od zapadnoafri~kog harmataŠ suvi i topli vetar koji duva iz Sahare ka Atlantiku od novembra do marta. harmica, -e ` ‰ma|. harmina tridesetŠ ist. 1. carina, mitarina koja iznosi trideseti deo vrednosti robe kod uvoza i izvoza; tridesetica. 2. mesto gde se napla}uje carina, carinarnica. harmonizacija, -e ` ‰v. harmonizovatiŠ muz. komponovawe muzi~ke pratwe uz datu melodiju. harmonizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nem. harmonisieren, v. harmonijaŠ 1. muz. dati muzi~ku pratwu jednoj melodiji. 2. a. dovoditi u sklad, uskladiti. b. miriti, ujediwavati. harmonija, -e ` ‰gr~. harmoniaŠ 1. sklad delova neke celine, uskla|enost. 2. muz. a. sklad-

harmonisati no zvu~awe istovremenih tonova, blagoglasje, blagozvu~nost. b. vertikalna akordska struktura muzi~kog dela, jedan od tri osnovna elementa muzike, uz melodiju i ritam. 3. sloga, saglasnost, podudarawe (ìveti u harmoniji). y vokalska harmonija lingv. asimilacija samoglasnika u gramati~kim nastavcima prema samoglasnicima korena (npr. u uralskim i turkijskim jezicima); harmonija sfera filoz. po starom verovawu, skladni tonovi koji nastaju kruèwem nebeskih tela oko nebeskog ogwa, ne~ujni za qudsko uho. harmonijski, -a, -o i harmonski, -a, -o ‰v. harmonijaŠ koji se odnosi na harmoniju. y harmonijska sredina mat. broj ~ija je recipro~na vrednost aritmeti~ka sredina recipro~nih vrednosti datih brojeva; harmonijski niz v. harmoni~ni niz; harmonijski simboli muz. u xezu i zabavnoj muzici znakovi kojima se beleì harmonijska pratwa melodije. harmonijum, -a i harmonij, -ija m ‰nlat. harmonium, prema gr~. harmonios skladanŠ instrument s dirkama sli~an orguqama, zvuk nastaje treperewem metalnih jezi~aka koje pokre}e vazdu{na struja iz meha; koristi se prete`no u crkvama. harmonika, -e `, dat. i lok. harmonici ‰nem. Harmonika od gr. harmonikos, v. harmoni~anŠ 1. muz. instrument s dirkama i dugmetima koji se drì u rukama, zvuk nastaje treperewem metalnih jezi~aka pod vazdu{nom strujom koja dolazi iz meha {to se rasteè; up. akordeon. 2. fig. presavijen, naboran ili rastegqiv predmet poput meha na harmonici (vrata, vertikalni spoj dvaju tramvajskih kola, autobusa i sl.). y usna harmonika muz. instrument u obliku pravougaone kutijice s nizom metalnih jezi~aka koji pri duvawu proizvode èqene tonove. harmonika{, -a {a m (`. harmonika{ica, -e) ‰v. harmonikaŠ onaj koji svira na harmonici. harmonika{ki, -a, -o ‰v. harmonika{Š koji se odnosi na harmonika{a i harmoniku. y harmonika{ki orkestar orkestar sastavqen samo od harmonika. harmonirati v. harmonisati. harmonisati, -ni{em i harmonirati, harmoniram, 3. l. mn. harmoniraju svr{. i nesvr{. ‰v.

1383

harmonist(a) harmonizovatiŠ biti saglasan s kim, slagati se, biti u skladu. harmonist(a), -e m, mn. harmonisti ‰v. harmonijaŠ muz. kompozitor koji u svojim delima pridaje najve}u va`nost harmoniji. harmonisti v. harmoniti. harmoniti, harmonita m mn. (jd. harmonit, -ita) ‰v. harmonijaŠ pripadnici sekte u SAD koji su se zalagali za ìvot u zajednici, bezbednosti i sveop{toj harmoniji. harmoni~an, -~na, -~no ‰gr. harmonikos, v. harmonijaŠ 1. koji se odlikuje saglasjem, skladan; kojem su delovi dobro uskla|eni. 2. prijatan za uho, milozvu~an, blagozvu~an. y harmoni~ni niz mat. niz ~lanova (npr. 1/2, 1/3, 1/4) ~ije recipro~ne vrednosti ~ine aritmeti~ku progresiju; harmoni~no treperewe fiz. najjednostavniji vid periodi~nog kretawa, ima frekvenciju koja ne zavisi od amplitude. harmonogram, -a m ‰v. harmoni~an, -gramŠ ekon. grafikon koji obezbe|uje optimalno iskori{}avawe radne snage i materijala. harmonski v. harmonijski. harmost, -a m ‰gr~. harmostesŠ ist. namesnik; upravnik koga su Lakedemowani postavqali na ostrvima i u Maloj Aziji. harnadla, -e `, gen. mn. harnadli ‰nem. Haarnadel od Haar kosa, Nadel iglaŠ ukosnica, igla za kosu, {nala. harnost, -i ` ‰v. haran2Š zahvalnost. Haron, -ona m ‰gr~. CharonŠ mitol. la|ar koji prevozi du{e umrlih preko reke Aheronta u podzemni svet. Harpagon, -ona m ‰Harpagon, junak Molijerove komedije Tvrdica, prema gr~. harpazein grabitiŠ 1. glavni lik Molijerove komedije Tvrdica. 2. fig. tvrdica, {krtac. harpije, harpija ` mn. ‰gr~. Harpyiai, prema harpazein grabitiŠ mitol. zla, brza, krilata ~udovi{ta sa telom ptice i qudskom glavom, simbol nezasite grabqivosti i pakosti. harpsihord, -a m, gen. mn. harpsihorda ‰engl. harpsichord od stfr. harpechorde, v. harfa, chorde ìcaŠ muz. engleski naziv za klavikord, klavi~embalo (v.). harpun, -una m ‰nem. Harpune od hol. harpoenŠ 1. motka ili kopqe privezano za uè, s gvozde-

1384

has nim {iqkom na vrhu, koristi se u lovu na krupne ribe i kitove; osti. 2. {iqak u obliku strelice koji se pri~vr{}uje na strelu podvodne pu{ke. harpunaà, -e ` ‰v. harpunŠ lovqewe ribe harpunom. harpunar, -ara i harpuner, -era m ‰v. harpunŠ onaj koji hvata ribe harpunom. harpunirati, harpuniram, 3. l. mn. harpuniraju svr{. i nesvr{. ‰v. harpunŠ pogoditi, poga|ati harpunom. hartomantija, hartofilija v. kartomantija, kartofilija. harun, -a m ‰tur. har›n od ar. harunŠ pokr. nepokoran, obestan, silovit. harunluk, -a m, mn. harunluci ‰tur. har›nl›k, v. harunŠ pokr. nepokornost, obest, tvrdoglavost. haruspeks, -a m ‰lat. haruspexŠ kod Etruraca i Rimqana, sve{tenik ili vra~ koji je proricao budu}nost gledaju}i u utrobu `rtvovane ìvotiwe. harf, -a m ‰tur. harf od ar. harfŠ slovo. harfa, -e `, gen. mn. harfa i harfi ‰nem. Harfe od germ. harpaŠ muz. ì~ani instrument trouglastog oblika, oslowen na pod, sa 30–40 ìca razli~ite duìne koje se okidaju prstima. harfist(a), -e m, mn. harfisti (`. harfistkiwa, -e) ‰v. harfaŠ muz. onaj koji svira na harfi. har~, -a m ‰tur. harc od ar. hargŠ pokr. zast. 1. tro{ak, izdatak. 2. materijal od ~ega se ne{to spravqa (npr. jelo). 3. gajtan, srma kao ukras. har~alija, -e ` ‰tur. harcal›, v. har~Š ist. starinska pu{ka velikog kalibra, kod koje je veliki utro{ak baruta i olova. har~iti, -i (boqe nego ar~iti, -i) nesvr{. ‰v. har~Š rasipati novac, nepromi{qeno tro{iti. z kad se har~i, nek se har~i kad se ve} uveliko tro{i, treba tako i nastaviti. har~lija, -e m ‰v. har~Š pokr. onaj koji nepromi{qeno tro{i, rasipnik. har~qiv, -a, -o ‰v. har~Š pokr. onaj ko je sklon har~ewu, rasipan. has, -a m ‰ma|. has stomakŠ pokr. àrg. jelo, hrana. has, hasa, mn. hasovi ‰tur. has od ar. hassŠ pokr. zast. 1. naro~it, poseban, odabran. 2. origina-

hased lan, pravi. 3. koji pripada sultanu, carski, dràvni. hased, -a m ‰tur. hased od ar. hasadŠ pokr. zavist, zavidqivost. hase}ije, hase}ija m mn. ‰tur. haseki, v. asakiŠ ist. odabrani deo vojske na slu`bi u dvoru u vreme Osmanskog carstva, garda. hasidi, hasida m mn., jd. hasid, gen. hasida ‰hebr. hasidh poboàn (~ovek)Š 1. Jevreji koji od IV do I veka pre nove ere nisu pali pod uticaj gr~ke kulture, nego su se pridràvali jevrejskih zakona. 2. pristalice hasidizma, pristalice hasidisti~kog pokreta. x hasidski. hasidizam, -zma m ‰v. hasidiŠ versko-socijalni pokret me|u Jevrejima, nekada ra{iren u Poqskoj, Litvaniji i Ukrajini, danas u Izraelu i SAD, nastao u XVIII veku; pripadnici slave Boga kroz pesmu, igru i veseqe. x hasidisti~ki. hasija, -e ` v. asi = asija. hasiluk, -a m, mn. hasiluci ‰tur. asilik, v. hasiti seŠ pokr. drskost, oholost, nadmenost. hasiti se, hasim se nesvr{. ‰tur. asi od ar. ’asi silnikŠ biti drzak, nadmen, uzoholiti se. hasler, -a m ‰engl. hustlerŠ prevarant, muvator; onaj koji se probija kroz ìvot sitnim prevarama. hasna, -e ` ‰tur. hasna od ar. hasanaŠ korist, profit, dobit. hasniti (se), -im (se) svr{. i nesvr{. ‰v. hasnaŠ 1. okoristiti se, ste}i korist ili dobit. 2. zaraditi, zasluìti. 3. pomo}i, koristiti. hasnovit, -a m ‰v. hasnaŠ koji koristi, pomaè, koji je od pomo}i. hasnovitost, -osti ` ‰v. hasnaŠ osobina onoga {to je hasnovito, korisnost. hasret, -a m ‰tur. hasret od ar. hasraŠ pokr. 1. àlost, tugovawe za ne~im izgubqenim. 2. ~e`wa, ùdwa. hasta prid. indekl. ‰tur. hasta od pers. hasteŠ pokr. bolestan. hastalenisati se, -leni{em se svr{. ‰tur. hastalanmakŠ pokr. razboleti se, oboleti, onemo}ati. hastaluk, -a m, mn. hastaluci ‰tur. hastal›k, v. hastaŠ pokr. bolest, nemo}.

hator1 hastahana, -e ` ‰tur. hastane, hastahane, v. hasta, tur. hane od pers. hane ku}aŠ pokr. bolnica. hasul, -a m ‰tur. has›l od ar. hasilŠ pokr. ukusan, dobro pripremqen. hasulat, -ata m ‰tur. hasilat od ar. hasilatŠ pokr. prihod, dohodak, primawe. hasuliti, -im nesvr{. ‰v. hasulŠ pokr. pripremati ne{to s nekim ciqem, ~initi u odre|enoj nameri. hasum, -a m ‰tur. has›m od ar. hasim, hasmŠ pokr. suparnik, protivnik, druga strana u parnici. hasura, -e ` = asura, -e ` ‰tur. has›r od ar. hasirŠ prostirka istkana od rogozine; pokrivka, }ilim~e. hasurxija, -e m = asurxija, -e m ‰tur. has›rc›, v. hasuraŠ onaj koji pravi ili prodaje (h)asure. hat1, hata m, mn. hatovi = at, ata, mn. atovi ‰tur. atŠ kow, naro~ito jaha}i. hat2, -a m ‰tur. hat od ar. hattŠ 1. pismo, rukopis. 2. vladarska isprava, naro~ito sultanova. hata, -e ` ‰rus. hataŠ maloruska seoska ku}a. hatar v. atar. hatar, -a m ‰tur. hat›r od ar. hatir pamet; pam}eweŠ pokr. 1. misao, pam}ewe, se}awe. 2. ùdwa, qubav, èqa. 3. pristrasnost. hatib, -iba m ‰tur. hatib od ar. hatibŠ islamski propovednik koji propoveda u xamiji petkom i na Bajram, u mawim xamijama zamewuje ga imam. hatihumajun, -a m ‰tur. hatt›humayun od ar. hatt pismo, rukopis, pers. humayun sretni, uzvi{eni, ~estitiŠ ist. sultanova sve~ana poveqa, ferman. hati{erif, -ifa i hati{erif, -a m ‰tur. hatt ›serif od ar. hatt pismo, rukopis, {arif ~asni, uzvi{eni, plemenitiŠ ist. svojeru~na naredba turskog sultana, ukaz, poveqa. hatma, -e ` ‰tur. hatim od ar. hatma svr{etak, krajŠ 1. jedno ~itawe (u~ewe) celog Kurana. 2. molitva posle ~itawa celog Kurana. 3. kraj, svr{etak. hator1, -a m ‰gr~. Hathor iz staroegipatskogŠ 1. tre}i mesec egipatskog kalendara. 2. (Hator) staroegipatska bogiwa qubavi i radosti, prikazana s kravqom glavom.

1385

hator2 hator2 v. atar. hauba, -e ` ‰nem. HaubeŠ 1. poklopac ispod kojeg se nalazi motor automobila. 2. naprava za su{ewe kose. 3. debelo postavqena ko`na kapa za za{titu glave od povreda, {lem. haubica, -e ` ‰nem. Haubitze od ~e{. houbniceŠ voj. kratkocevni top sredweg dometa za ga|awe ciqeva iza zaklona i za uni{tavawe prepreka. haubi~ki, -a, -o ‰v. haubicaŠ koji pripada haubici, koji se odnosi na haubicu. y haubi~ka baterija artiqerijska jedinica sastavqena od haubica. haug uzv. ‰amer. engl. zast. howgh od egz.Š rekao sam!, izraz u govoru severnoameri~kih Indijanaca kojim se ozna~ava da je izlagawe zavr{eno. hauzer, -a m ‰v. hauziratiŠ zast. onaj koji hauzira, prodaje robu po ku}ama, poku}ar. hauzirati, hauziram, 3. l. mn. hauziraju hausieren prema Haus ku}aŠ zast. prodavati robu po ku}ama, od vrata do vrata, poku}ariti. nesvr{. ‰nem.

hauzmajstor, -a m ‰nem. HausmeisterŠ paziku}a, nastojnik, domar. hauptman, -a m ‰nem. Hauptmann od Haupt glava, Mann ~ovekŠ voj. kapetan. hauptrefer, -a m ‰nem. Haupttreffer od hauptglavni, v. trefitiŠ premija, glavni zgoditak. haus, -a m ‰engl. house (music), po no}nom klubu Warehouse u îkagu, gde se prvo izvodilaŠ muz. vrsta muzike za igru izrazitog ritma, popularna u diskotekama od sredine osamdesetih godina pro{log veka. hausa, -e ` ‰prema narodu HausaŠ afri~ki jezik, spada u grupu afroazijskih (hamitskih) jezika, rasprostrawen u severnoj i severoisto~noj Africi. hausklajd, -a m ‰nem. HauskleidŠ ku}na haqina, naj~e{}e ènska. hausrok, -a m ‰nem. HausrockŠ ku}ni ogrta~, naj~e{}e mu{ki. haustor, -a m ‰nem. HaustorŠ glavni ulaz u ku}u, kolski ulaz; kapija. haus{ue, -ua ` mn. ‰nem. HausschuheŠ ku}na obu}a, laka obu}a koja se nosi po ku}i, papu~e.

1386

ha{a1 hafaf, -afa m ‰tur. haffaf od ar. haffafŠ pokr. zast. trgovac obu}om, onaj koji prodaje obu}u. haf-blad, -a m ‰engl. half-bloodŠ polukrvni kow, polukrvno grlo. hafiz, -a m ‰tur. haf›z od ar. hafizŠ 1. u~en, mudar ~ovek, u~ewak. 2. onaj koji zna ceo Kuran napamet. hafija, -e ` ‰tur. hafiye od ar. hafiyya biti sakriven, biti nepoznatŠ pokr. tajni agent, {pijun, wu{kalo. hafif, -ifa m ‰tur. hafif od ar. hafifŠ pokr. 1. ono {to je lako ili bezna~ajno. 2. onaj koji je slaba~ak, neàn. hafnijum, -a i hafnij, -ija m ‰nlat. hafnium, prema lat. Hafnia KopenhagenŠ hemijski element, atomski broj 72, simbol Hf, redak metal, koristi se za proizvodwu vlakana u sijalicama. haftajm, -a m ‰eng. half-timeŠ 1. poluvreme, polovina utakmice. 2. odmor izme|u prve i druge polovine utakmice, pauza izme|u dva poluvremena. haham, -a m ‰hebr. haham mudracŠ kod sefardskih Jevreja mudar ~ovek, naj~e{}e rabin. hahar, -a m ‰stvnem. hahaereŠ pokr. zast. 1. silexija, nasilnik. 2. skitnica, mangup. hacijenda, -e i hasijenda, -e ` ‰{p. hacienda od lat. facienda ono {to treba uraditiŠ 1. u Ju`noj Americi, veliko imawe, obi~no za gajewe stoke; up. fazenda. 2. glavna ku}a na takvom imawu. 3. rasko{na ku}a van grada okruèna velikim imawem, vila, vikendica. hax, haxa m ‰tur. hac od ar. haggŠ kod muslimana, hodo~a{}e u Meku. haxi v. haxija. haxija, -e m = haxi (uz vlastito ime: haxi Toma, haxi \era) ‰tur. hac› od ar. haggŠ 1. a. kod muslimana, onaj ko je i{ao na hodo~a{}e, hodo~astio u Meku. b. kod hri{}ana, onaj ko je i{ao na hodo~a{}e, hodo~astio u Jerusalim. 2. àrg. va`na osoba ili onaj ko se pravi vaàn, faca. x haxijski. haxiluk, -a m, mn. haxiluci ‰tur. hac›l›k, v. haxijaŠ hodo~a{}e, putovawe na sveto mesto u skladu s verskim propisima. ha{a1 uzv. ‰tur. hasa od ar. ha{aŠ pokr. nikako! taman posla! ne dao bog!

ha{a2 ha{a2, ha{a, -e ` ‰tur. hasa od ar. ga{iyaŠ ukra{en pokriva~ od ~oje ili vune koji se stavqa kowu preko sapi i sedla. ha{arija, -e m i ` ‰tur. hasar› od ar. ha{rŠ pokr. 1. nesta{ko, vragolan. 2. nemiran, razigran, neposlu{an kow. ha{arijast, -a, -o ‰v. ha{arijaŠ pokr. vragolast, nemiran, neposlu{an. ha{ariluk, -a m, mn. ha{ariluci ‰tur. hasar›l›k, v. ha{arijaŠ pokr. nesta{nost, neposlu{nost, nepokornost. ha{ati, -am nesvr{. ‰v. ha{a1Š pokr. poricati, odricati, ne priznavati, negirati ne{to. ha{e, -ea m ‰fr. hache od hacher seckatiŠ kulin. jelo od dinstanog mlevenog mesa sa lukom i za~inima. ha{i{, -a m ‰tur. hasis od ar. ha{i{ suva travaŠ opojna droga koja se dobija iz cveta indijske konopqe (Canabis sativa). ha{luk, -a m, mn. ha{luci ‰tur. harcl›k, v. har~Š pokr. novac koji se tro{i za zadovoqavawe osnovnih potreba, izdatak. hvan, -a m ‰korejski hwonŠ nov~ana jedinica u Ju`noj Koreji, sastoji se od 100 {ona. H-dur v. ha. heautognozija, -e ` ‰gr~. heautou samog sebe, v. -gnozijaŠ spoznavawe sebe, samospoznaja. heautonomija, -e ` ‰gr~. heautou samog sebe, v. -nomijaŠ filoz. samostalno dono{ewe zakona, teza koju je formulisao Protagora: ~ovek je mera svih stvari, ~ovek sam sebi postavqa zakone; supr. heteronomija. heautontimorumen, -ena m ‰gr~. heauton timoroumenos koji ka`wava sebeŠ onaj koji mu~i samog sebe, samomu~iteq (naslov jedne komedije Menandra i kasnije Terencija). heautontimorumenija, -e ` ‰v. heautontimorumenŠ mu~ewe samog sebe, samomu~ewe. heautoskopija, -e ` ‰gr~. heautou samog sebe, v. -skopijaŠ psih. patolo{ka pojava kod koje bolesnik posmatra samog sebe kao nepoznatu, stranu osobu. Heba, -e ` ‰gr~. HebeŠ 1. bogiwa mladosti kod starih Grka, sluìla je bogove pi}em pre dolaska Ganimeda na Olimp. 2. astron. asteroid otkriven 1847. godine.

hegbexija hebdomada, -e ` ‰gr~. hebdomasŠ period od sedam dana, sedmica. hebdomadalan, -lna, -lno ‰lat. hebdomadalis, v. hebdomadaŠ sedmi~ni, nedeqni. hebetirati, hebetiram, 3. l. mn. hebetiraju svr{. i nesvr{. ‰lat. hebetare od hebes tupŠ zaglupiti, zaglupqivati, otupiti, zatupiti. hebetudnost, -osti ` ‰lat. hebetudo od hebes tupŠ otupelost, ravnodu{nost, letargija. hebefrenija, -e ` ‰gr~. hebe mladost, v. shizofrenijaŠ oblik shizofrenije, mladala~ko ludilo, obi~no se javqa izme|u 16. i 30. godine ìvota. hebraizam, -zma m ‰lat. Hebraicus, gr~. Hebraikos hebrejskiŠ 1. lingv. hebrejska re~ ili izraz koji se koristi u nekom drugom jeziku. 2. v. judaizam. hebraist(a), -e m, mn. hebraisti ‰v. hebraizamŠ osoba koja se bavi hebraistikom (v.), stru~wak za hebraistiku. hebraistika, -e ` ‰v. hebraizamŠ prou~avawe hebrejskog jezika i kwièvnosti, kao i kulture jevrejskog naroda. hebraisti~ki, -a, -o ‰v. hebraizamŠ koji se odnosi na hebraiste i na hebraistiku. hebreizam, hebreist(a), hebreistika v. hebraizam, hebraist(a), hebraistika. hebrejski, -a, -o ‰lat. Hebraicus od gr~. Hebraikos hebrejskiŠ koji se odnosi na Jevreje, wihovu istoriju i kulturu. y hebrejski jezik jezik starih Jevreja, obnovqen u dana{wem Izraelu; jezik kojim je pisan Stari zavet. hevzexija, -e m ‰tur. eczac› od ar. ’agza’ lekoviŠ pokr. zast. onaj koji pravi lekove i prodaje ih, apotekar. hevi metal, -ala m ‰engl. heavy metal te{ki metalŠ jedan od oblika rok muzike, odlikuju ga rifovi na gitari, jaka ritam-sekcija i veoma glasno ozvu~ewe. hevimetalac, -lca m, mn. hevimetalci, gen. mn. hevimetalaca ‰v. hevi metalŠ fam. izvo|a~ hevi metal muzike. hegbe, -eta s = egbe, -eta s ‰tur. heybe od ar. ‘aybaŠ pokr. zast. dve spojene torbe koje se nose na ramenu ili prebacuju preko sedla, bisage. hegbexija = egbexija e m ‰v. hegbeŠ reg. torbar, putuju}i prodavac s torbom.

1387

hegelijanizam hegelijanizam, -zma m = hegelijanstvo, -a s ‰v. hegelijanskiŠ filozofija G. F. Hegela i wegovih sledbenika, u osnovi je panlogizam, shvatawe da su mi{qewe i postojawe (bi}e) istovetni. hegelijanski, -a, -o ‰prema nema~kom filozofu Hegelu (G. F. Hegel, 1770–1831)Š koji se odnosi na Hegela; koji je u skladu s Hegelovim u~ewem. hegelijanstvo = hegelijanizam (v.). hegelovac, -vca m ‰v. hegelijanskiŠ filoz. pristalica Hegelove filozofije. hegemon, -ona m ‰gr~. hegemon vo|aŠ onaj koji vr{i hegemonisti~ku vlast, koji ima mo} u ime jednog povla{}enog dru{tvenog sloja. hegemonizam, -zma m ‰v. hegemonija, -izamŠ 1. hegemonija. 2. doktrina hegemonije, te`wa za prevla{}u ili prevlast jedne nacije ili dru{tvenog sloja nad drugima. hegemonija i hegemonija, -e ` ‰gr~. hegemonia vrhovno zapovedni{tvoŠ vo|stvo, prevlast, nadmo}, naro~ito jedne dràve ili dru{tvenog sloja nad drugima. hegemonikon, -ona m ‰gr~. hegemonikonŠ filoz. kod stoika, najvi{a du{evna sila sa sedi{tem u srcu, a koja je izvor misli, htewa i predstava. hegemonist(a), -e m ‰v. hegemonŠ onaj koji sprovodi hegemoniju, pristalica hegemonije. hegemonisti~ki, -a, -o ‰v. hegemonist(a)Š koji se odnosi na hegemoniju ili na hegemonizam; koji ima nadmo}, hegemoniju nad drugima. hedija, -e ` ‰tur. hediye od ar. hadiyyaŠ pokr. poklon, dar. heding, -a m, mn. hedinzi ‰engl. headingŠ ra~. tekst na vrhu stranice, zaglavqe. hedonizam, -zma m ‰gr~. hedone zadovoqstvo, prijatnostŠ 1. filozofsko-eti~ki pravac koji smisao ìvota i postojawa traì u ~ulnim i duhovnim uìvawima. 2. sklonost ka uìvawu, ka lagodnom ìvotu. hedonist(a), -e m ‰v. hedonizamŠ 1. filoz. pristalica hedonizma. 2. osoba koja uìva u ìvotu, koja je sklona uìvawima. hedonisti~ki, -a, -o ‰v. hedonizam, hedonist(a)Š koji se odnosi na hedonizam, koji pri-

1388

heirospazam pada hedonizmu; koji je usmeren prvenstveno ka nasladama, uìvawu. Hezbolah, -a m ‰ar. hizb (dijal. hezb) partija, Allah Bog = Bo`ja partijaŠ pol. jedna od protivizraelskih islamskih organizacija, osnovana u ju`nom Libanu, gde uglavnom i deluje, odupiru}i se izraelskoj invazionoj politici na Bliskom istoku. hezitacija, -e ` ‰lat. haesitatioŠ 1. zapiwawe u govoru, mucawe. 2. neodlu~nost, ustezawe, kolebawe. hezihasti, hezihasta m mn. ‰gr~. hesychastes, prema hesychazein }utati, mirovatiŠ pripadnici misti~ne sekte me|u pravoslavnim monasima na Svetoj gori (HVI vek); provodili su ìvot u neprekidnoj molitvi i mirovawu. hei s indekl. ‰hebr. heiŠ peto slovo jevrejskog pisma. heil-, heilo- ‰gr~. cheilos usnaŠ kao prvi deo nau~nih sloènica pokazuje da se re~ odnosi na usnu. heilalgija, -e ` ‰nlat. cheilalgia od gr~. cheilos usna, v. -algijaŠ med. bol u usnama. heilitis, -a m ‰gr~. cheilos usna, v. -itisŠ upala, zapaqewe usana. heilokarcinom, -oma m ‰v. heilo-, v. karcinomŠ zlo}udni tumor usana, rak usana. heiloplastika, -e `, dat. i lok. heiloplastici ‰ v. heilo-, v. plastikaŠ hirur{ki zahvat kojim se ispravqa heiloshiza, ze~ja usna. heiloragija, -e ` ‰ v. heilo-, v. (hemo)ragijaŠ krvarewe usana. heiloshiza, -e ` ‰ v. heilo-, gr~. schisis cepaweŠ uro|ena deformacija kod koje je gorwa usna rascepqena, ze~ja usna. heimafobija, -e ` ‰gr~. cheima zimsko doba, v. -fobijaŠ psih. patolo{ki strah od hladno}e. heiro- v. hiro-. heironomija, -e ` ‰gr~. cheironomia, prema cheir ruka, nemein upravqatiŠ muz. ist. u starom i sredwem veku, pokreti ruku dirigenta kojima je ozna~avao podizawe i spu{tawe melodije (za razliku od dana{weg dirigovawa koje ozna~ava takt i tempo). heirospazam, -zma i heirospazmus, -a m ‰gr~. cheir ruka, spasmos gr~Š gr~ u prstima ili ce-

heirotonija loj ruci, spisateqski gr~, dobija se od dugog pisawa ili nepravilnog dràwa ruke. heirotonija, -e ` v. hirotonija. hejbet prid. indekl. ‰tur. heybet od ar. hayba koji izaziva strahopo{tovaweŠ pokr. 1. velik, krupan, impozantan, ogroman. 2. (kao pril.) mnogo, grdno, neverovatno. hejbetluk, -a m, mn. hejbetluci ‰tur. heybetlik, v. hejbetŠ pokr. veli~ina, ogromnost, impozantnost. hekatomba, -e ` ‰gr~. hekatombe od hekaton sto, bous vo, govedoŠ 1. u staroj Gr~koj `rtva bogovima od sto bikova ili volova. 2. masovno stradawe qudi, u ratu ili prirodnim katastrofama. hekatompedon, -ona m ‰gr~. hekatompedon od hekaton sto, pous stopaŠ 1. u staroj Gr~koj hram ili sveto mesto duga~ko sto stopa. 2. jedan od hramova na Akropoqu u Atini. hekatonheiri, hekatonheira m mn. ‰gr~. hekaton sto, cheir rukaŠ mitol. storuki xinovi, tri divovska sina Urana i Geje, pomagali su Zevsu u borbi protiv pobuwenih titana i kasnije su ih ~uvali zatvorene u Tartaru. hekatostilon, -ona m ‰gr~. hekaton sto, stylos stubŠ arhit. hodnik sa sto stubova. hekim v. he}im. heking, -a m ‰engl. hacking, v. hakerŠ nezakonito, neovla{}eno ulaèwe u velike kompjuterske sisteme (npr. banaka, velikih kompanija, vojske) pomo}u ku}nog ra~unara. heklati, -am nesvr{. ‰nem. hakelnŠ plesti ~ipke pomo}u igle s kukicom, kuki~ati. heklgarn, -a m ‰nem. HakelgarnŠ naro~it pamu~ni konac za heklawe. hekleraj, -aja m ‰austr. nem. HaklereiŠ 1. pravqewe ~ipki heklawem; bavqewe heklawem u vidu zanimawa. 2. zb. ~ipke napravqene heklawem. heknadla, -e ` ‰nem. HakelnadelŠ igla s kukicom koja se koristi pri heklawu. heks-, heksa- ‰gr~. hex {estŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na broj {est. heksagon, -a m ‰gr~. hexagonon, v. heksa-, -gon1Š geometrijska slika sa {est uglova, {estougao.

heksapod heksagonalan, -lna, -lno ‰v. heksagonŠ {estougaoni, koji ima {est uglova. y heksagonalni sistem jedan od sistema kristalizacije minerala, s tri ose u jednoj ravni koje se seku pod uglom od 120¿ i jednom glavnom osom koja stoji vertikalno u odnosu na wih. heksagram, -a m ‰v. heksa-, -gramŠ 1. {estokraka zvezda, geometrijska slika koja se sastoji od dva prepletena jednakostrani~na trougla. 2. Davidova zvezda, drevni jevrejski simbol. heksadecimalan, -lna, -lno ‰v. heksa-, decimalanŠ ra~. brojni sistem koji koristi 16 kao koren, predstavqa brojeve od 0 do 9 broj~ano, a brojeve iznad devet slovima od A do F. heksaedar, -dra m ‰gr~. hexaedron, v. heksa-, hedra osnovaŠ mat. geometrijsko telo ~ije su sve stranice jednaki kvadrati, kocka. heksakord, -a m ‰v. heksa-, akord; u zna~ewu 1 od gr~. chorde strunaŠ muz. 1. niz od {est dijatonskih tonova. 2. lira sa {est ìca. heksameron, -ona m ‰v. heks-, gr~. hemera danŠ vremenski period od {est dana. heksametar, -tra m ‰gr~. hexametron, v. heksa-, -metarŠ metr. stih od {est metri~kih jedinica, stopa. y daktilski heksametar najpoznatiji stih u klasi~noj poeziji, sa {est daktila, od kojih prva ~etiri mogu biti zameweni i spondejima, peta stopa je uvek daktil, a {esta spondej ili trohej. x heksametarski. heksan, -ana m ‰v. heks-, -anŠ hem. zasi}eni ugqovodonik, vaàn sastojak benzina, koristi se kao rastvara~. heksangularan, -rna, -rno ‰v. heks-, lat. angulus ugaoŠ mat. geom. koji ima {est uglova, {estougli. heksapetalan, -lna, -lno ‰v. heksa-, gr~. petalon listŠ bot. koji ima {est listi}a, latica, {estolistan. Heksapla, -e ` ‰gr~. hexapla, s mn. od hexaplous {estostrukŠ Origenovo uporedno izdawe hebrejskog Starog zaveta i wegovih gr~kih prevoda, u {est stubaca (III vek n. e.). heksapod, -a m, mn. heksapodi ‰gr~. hexapous, heksa-, pous gen. podos nogaŠ zool. insekt sa {est nogu, {estonoàc. v.

1389

heksastil heksastil, -a m ‰gr~. hexastylos, v. heksa-, -stilŠ arhit. zgrada ili dvorana sa {est stubova. Heksateuh, -uha m ‰v. heksa-, gr~. teuchos sveska, kwigaŠ naziv za prvih {est kwiga Staroga zaveta: pet kwiga Mojsijevih (Pentateuh, v.) i Kwiga Isusa Navina. heksafora, -e ` ‰v. heksa-, (bi)for(a)Š ist. arhit. 1. zid sa nizom od {est ni{a. 2. zidni otvor podeqen na {est stubi}a. heksahord, -a m ‰v. heksa-, gr~. chorde ìca, strunaŠ muz. ist. instrument sa {est ìca. heks(e)n{us, -a m ‰nem. Hexenschuss ve{ti~ji hitac, zbog verovawa da ga izazivaju ve{ticeŠ med. probadawe u krstima, krstoboqa, lumbago (v.). heksogen, -ena m ‰v. heks-, -genŠ voj. vrsta brizantnog (v.) eksploziva velike razorne snage. heksoza, -e ` ‰v. heks-, -ozaŠ hem. {e}er sa {est atoma ugqenika u jednom molekulu, npr. glukoza, fruktoza. hekt-, hekato-, hekto- ‰fr. hecto- prema gr~. hekaton stoŠ prvi deo sloènice, obi~no u nazivima za meru, sa zna~ewem sto, sto puta. hektar, -a m ‰v. hekt-, arŠ jedinica za merewe povr{ine zemqi{ta, sto ari, 10.000 m2 (oznaka ha). hektika, -e `, dat. hektici = jektika, -e ` ‰gr~. hektikos od hexis stawe telaŠ 1. med. tuberkuloza, su{ica. 2. àrg. jarost, uùrbanost, nervoza. hekto- v. hekt-. hektogram, -a m ‰v. hekto-, -gramŠ merna jedinica za teìnu, 100 grama (oznaka hg). hektograf, -a m ‰v. hekto-, -grafŠ graf. ma{ina za umnoàvawe spisa i crteà ra|enih hektografskom tehnikom. hektografija, -e ` ‰v. hekto-, -grafijaŠ graf. tehnika umnoàvawa otisaka u kojoj se papir premazan kredom stavqa na specijalno obojeni papir, pa kad se pi{e ili crta po gorwoj strani hartije na obojenom papiru ostaje negativ. x hektografski. hektografisati, -fi{em svr{. i nesvr{. ‰v. hektografijaŠ umnoìti, umnoàvati na hektografu. hektolitar, -tra m ‰v. hekto-, litarŠ merna jedinica za zapreminu, 100 litara (oznaka hl).

1390

helenizovati hektometar, -tra m ‰v. hekto-, metarŠ merna jedinica za duìnu, 100 metara (oznaka hm). Hela, -e ` ‰gr~. HelleŠ mitol. u starogrogr~koj mitologiji k}i beotskog kraqa Atamanta i Nefele koja je, beè}i od ma}ehe Inone na zlatorunom ovnu, dok je preletala Dardanele, pala u more koje je po woj nazvano Helespont, tj. Helino more (naziv za Dardanele). Helada, -e ` ‰gr~. Hellas Gr~kaŠ stari naziv za Gr~ku, stara Gr~ka, Jelada. helanke, i ` ‰nem. Helanca, fabri~ki naziv za rastegqivi najlonŠ ènske pantalone od rastegqivog materijala. hela}, -a}a m ‰tur. helak od ar. halak propastŠ pokr. nesre}a, propast, uni{tewe, {teta. z hela} u~initi upropastiti, satrti. helbet, helbetena v. elbet, elbetena. helvetski, -a, -o ‰v. HelvecijaŠ koji se odnosi na Helveciju, koji pripada Helveciji, {vajcarski. y helvetske konfesije kalvinisti~ke veroispovesti u [vajcarskoj. Helvecija, -e ` ‰lat. HelvetiaŠ staro ime za [vajcarsku. hele r~c. ‰tur. heleŠ pokr. 1. dakle, ukratko, elem. 2. (kao uzvik) gle, vidi. y hele nejse bilo kako bilo; kako mu drago. helebarda, -e ` ‰nem. HellebardeŠ halebarda (v.). Helen, -ena m ‰gr~. Hellen GrkŠ 1. stari Grk, Jelin. 2. mitol. Deukalionov, Zevsov ili Prometejev sin, praotac gr~kog naroda. 3. mitol. trojanski prorok, jedan od Prijamovih sinova, brat blizanac proro~ice Kasandre. helenizam, -zma m ‰v. HelenŠ 1. ist. razdobqe posle smrti Aleksandra Velikog (323. pre n. e.) u kojem cveta gr~ko-orijentalna kultura. 2. gr~ki jezik, obi~aji i kultura; ono {to karakteri{e Helene, skup osobina Helena. helenizacija, -e ` ‰v. helenizovatiŠ snaàn uticaj i upliv gr~kog jezika i kulture na druge kulturne zajednice, grecizacija, pogr~ewe. helenizirati v. helenizovati. helenizovati, -zujem i helenizirati, heleniziram, 3. l. mn. heleniziraju svr{. i nesvr{. ‰gr~. hellenizein, v. HelenŠ sprovesti, sprovoditi helenizaciju, (u)~initi koga Helenom,

helenist(a) da(va)ti kome ili ~emu osobine helenske kulture ili na~ina ìvota. helenist(a), -e m, mn. helenisti ‰gr~. Hellenistes, v. HelenŠ 1. stru~wak za starogr~ki jezik i kwièvnost. 2. pisac koji je stvarao u helenizmu (1), koji je ro|en na Istoku, a primio je od Grka jezik i kulturu. 3. gr~ki Jevrejin ili Grk koji je primio jevrejsku veru. helenistika, -e ` ‰v. HelenŠ 1. prou~avawe helenizma (v.). 2. studirawe, prou~avawe starogr~kog jezika i kwièvnosti. helenisti~ki, -a, -o ‰v. helenist(a)Š koji se odnosi na helenizam ili na helenistiku. helenofil, -ila i helenofil, -a m ‰v. Helen, v. -filŠ prijateq Helena, Grka, onaj koji je naklowen Grcima. helenski, -a, -o ‰v. HelenŠ koji se odnosi na Helene, starogr~ki. heler, -a m ‰nem. Heller, prema nema~kom gradu Halu (Hall)Š zast. sitan bakarni novac u nekada{woj Austrougarskoj, stoti deo krune. Helespont, -a m ‰gr~. Hellespontos, v. HelaŠ œHelino moreŒ, naziv za Dardanele, up. Hela. helibus, -a m ‰v. heli(kopter), -busŠ zast. ve}i helikopter (za prevoz dvadesetak qudi). helidonija, -e ` ‰gr~. chelidonion, prema chelidon lastavicaŠ bot. vi{egodi{wa biqka sa ùtim cvetovima, rosopas, zmijino mleko, Chelidonium maius. helidonijus, -a m ‰prema gr~. chelidon lastavicaŠ topao vetar po~etkom prole}a, œlastin vetarŒ. helidrom, -a m ‰v. heli(kopter), (auto)dromŠ plato za uzletawe i sletawe helikoptera, ~esto na krovu zgrade; nepr. heliodrom. helijazis, -a m ‰gr~. heliasis sijawe Sunca, sun~aweŠ med. sun~anica. helijantus, -a m ‰nlat. helianthus od gr~. helios sunce, anthos cvetŠ bot. suncokret. Helije, -a m ‰gr~. helios sunceŠ mitol. starogr~ki bog Sunca. helijeja, -e ` ‰gr~. heliaiaŠ ist. 1. najvi{i sud u staroj Atini, koji je re{avao najva`nije javne sporove. 2. zbor sudija. helijum, -a i helij, -ija m ‰nlat. helium prema gr~. helios sunce, jer je najpre otkriven u

heliogravira Sun~evom spektruŠ hem. hemijski element, plemeniti gas, atomski broj 2, simbol He. helikoida, -e ` geom. ‰v. helikoidanŠ povr{ina koja nastaje rotacijom ravni oko ose du` koje se ravan kre}e. helikoidan, -dna, -dno ‰gr~. helikoeides, v. heliksŠ koji ima oblik heliksa, navoja; spiralan. y helikoidna antena spiralna antena za prijem i slawe elektromagnetnih talasa. helikometrija, -e ` ‰v. heliks, -metrijaŠ deo geometrije koji se bavi spiralama. helikon, -ona m ‰engl. helicon od gr~. helix navoj, spiralaŠ muz. limeni duva~ki instrument s duga~kom savijenom cevi koji se drì na ramenu, bas-truba. Helikon, -ona m ‰gr~. HelikonŠ planina u Beotiji na kojoj je po predawu bilo sedi{te Apolona i muza. helikonide, helikonida ` mn. ‰gr~. Helikonides, po HelikonuŠ mitol. drugi naziv za muze, nadimak muza. helikoplan, -a m ‰v. heliko(pter), (aero)planŠ avij. letelica koja predstavqa kombinaciju helikoptera i aviona. helikopter, -a m ‰fr. helicoptere od gr~. helix navoj, spirala, elisa, pteron kriloŠ avij. letelica na motorni pogon, mawa od aviona, koja se pomo}u elisa pri~vr{}enih na vrhu i repu podiè vertikalno, ima sposobnost da leti horizontalno, stoji u mestu u vazduhu ili se spusti na èqenu ta~ku. x helikopterski. heliks, -a m ‰gr~. helix navoj, spiralaŠ 1. geom. spirala koja se prostire du` povr{ine vaqka ili kupe, kao rastegnuta opruga. 2. anat. spoqa{wi nabor u{ne {koqke kod ~oveka. helio- ‰gr~. helios SunceŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem Sunce, sun~ani, koji je u vezi sa Suncem. heliobiologija, -e ` ‰v. helio-, biologijaŠ nauka koja prou~ava delovawe Sunca na razne biolo{ke pojave. heliogabalizam, -zma m ‰prema rimskom caru Heliogabalu (204–222)Š ist. razvrat, razvratnost, moralna izopa~enost, bludni~ewe. heliogravira i heliogravura, -e ` ‰v. helio-, graviraŠ stari naziv za fotograviru (v.).

1391

heliograf heliograf, -a m ‰v. helio-, -grafŠ 1. sprava za snimawe, fotografisawe Sunca. 2. sprava koja meri trajawe sijawa Sunca. 3. sprava za slawe svetlosnih signala, sastoji se od pokretnog ogledala od kojeg se odbijaju Sun~evi zraci. heliografija, -e ` ‰v. helio-, -grafijaŠ nauka o Suncu, opisivawe Sunca. heliografski, -a, -o ‰v. heliografijaŠ koji se odnosi na heliografiju. y heliografske koordinate astron. veli~ine pomo}u kojih se na Sun~evoj povr{ini odre|uje poloàj neke ta~ke. heliodor, -a m ‰v. helio-, gr~. doron darŠ miner. vrsta dragog kamena ùto-zelenkaste boje, beril. heliodrom nepr. v. helidrom. heliolatrija, -e ` ‰v. helio-, -latrijaŠ oboàvawe Sunca, kult Sunca u nekim religijama. heliomarinoterapija, -e ` ‰v. helio-, lat. marinus morski, v. terapijaŠ med. kombinacija helioterapije (v.) s lekovitim delovawem mora i morske klime. heliometar, -tra m ‰v. helio-, -metarŠ astron. teleskop kojim se meri pre~nik Sunca i drugih nebeskih tela i wihova me|usobna ugaona rastojawa. heliometeorologija, -e ` ‰v. helio-, meteorologijaŠ meteor. deo meteorologije koji prou~ava odnos izme|u Sun~evog zra~ewa i atmosferskih pojava. Helios v. Helije. helioskop, -a m ‰v. helio-, -skopŠ fiz. astron. teleskop za posmatrawe Sunca. heliostat, -ata i heliostat, -a m ‰v. helio-, -statŠ fiz. sprava pomo}u koje se sun~ani zraci mogu usmeriti u jednu ta~ku, nezavisno od prividnog Sun~evog kretawa. helioterapeut, -a m ‰v. helio-, terapeutŠ med. stru~wak za le~ewe helioterapijom. helioterapija, -e ` ‰v. helio-, terapijaŠ med. le~ewe sun~awem. x helioterapijski. heliotrop, -a m ‰lat. heliotropium od gr~. heliotropionŠ 1. aparat za davawe svetlosnih signala na veliku daqinu. 2. miner. vrsta poludragog tamnozelenog kamena kalcedona sa izrazito crvenim mrqama. 3. bot. a. biqka s malim be-

1392

helkoti~an lim cvetovima, Heliotropium europaeum, koristi se kao lek. b. svaka biqka koja cvetove okre}e ka Suncu (suncokret, sun~ac i dr.). heliotropizam, -zma m ‰v. helio-, -tropizamŠ bot. osobina biqaka da se okre}u ka Suncu (pozitivan ‹) ili da se od wega odvra}aju (negativan ‹). heliofil, -ila i heliofil, -a m ‰v. helio-, -filŠ onaj koji voli Sunce, osun~ana mesta. heliofit, -ita i heliofit, -a m ‰gr~. heliophyton, v. helio-, -fitŠ bot. biqka kojoj za rast i razvoj treba puno svetlosti. heliofob, -oba i heliofob, -a m ‰v. helio-, -fobŠ med. onaj koji pati od heliofobije, koji se boji Sun~eve svetlosti. heliofobija, -e ` ‰v. helio-, -fobijaŠ med. preteran, bolestan strah od Sun~eve svetlosti. heliohromija, -e ` ‰v. helio-, gr~. chroma bojaŠ fotografija boja, reprodukcija boja fotografskim putem, up. fotohromija. heliocentrizam, -zma m ‰v. helio-, centarŠ astron. u~ewe Nikole Kopernika po kome je Sunce sredi{te oko koga se kre}u ostale planete; up. geocentrizam. heliocentri~an, -~na, -~no ‰v. heliocentrizamŠ kome je Sunce u sredi{tu, supr. geocentri~an. y heliocentri~ni sistem Kopernikov sistem, v. heliocentrizam. heliport, -a m ‰v. heli(kopter), engl. (air)port aerodromŠ v. helidrom. helisa nepr. v. elisa. heliferan ‰gr~. chele makaze, lat. ferre nositiŠ zool. koji ima makaze, {tipaqke (ob. o rakovima). helkidrion, -ona m ‰gr~. helkydrion, prema helkos rana, hydra zmijaŠ ~ir, pri{t; ~mi~ak. helkoza, -e ` ‰gr~. helkos ranaŠ med. nakupqawe gnoja, gnojewe. helkologija, -e ` ‰gr~. helkos rana, v. -logijaŠ med. oblast medicine koja se bavi ~irevima i gnojewem. helkom, -oma m ‰gr~. helkoma od helkos rana, v. -omŠ 1. pri{t, ~ir. 2. v. helkoza. helkoti~an, -~na, -~no ‰gr~. helkotikos, v. helkozaŠ med. koji ima helkome, ili im je sklon; ~irav, pri{tav.

helktika helktika, -e ` ‰gr~. helktikos privla~anŠ privla~nost, naro~ito seksualna, seksepil. helminti, helminta m mn. ‰gr~. helmins, gen. helminthos glistaŠ mn. zool. gliste, naro~ito crevne gliste. helmintijaza, -e ` ‰nlat. helminthiasis, v. helmintiŠ med. bolest izazvana parazitskim crevnim glistama. helmintologija, -e ` ‰v. helminti, v. -logijaŠ zool. nauka o glistama i wihovom odnosu prema doma}inu u kojem parazitiraju. heloderma, -e ` ‰nlat. heloderma, prema gr~. helos mo~varno tlo, v. -dermaŠ zool. vrsta otrovnog gu{tera, Heloderma suspectum, ìvi po pustiwama SAD. helot, -ota m ‰gr~. heilotesŠ 1. ist. a. rob zemqoradnik u staroj Sparti. b. voj. lako naoruàni vojnik. 2. fig. onaj koji je obespravqen; rob. helotizam, -zma m ‰v. helotŠ poredak u kome qudi ìve kao robovi; ugwetenost, porobqenost. helotija ‰gr~. heiloteiaŠ robovawe, ropstvo. helotski ‰v. helotŠ 1. koji pripada helotu, koji se odnosi na helota. 2. fig. obespravqen, ropski. helou uzv. ‰engl. helloŠ fam. zdravo! helofiti, helofita m mn. ‰gr~. helos mo~varno tlo, v. -fit(i)Š bot. biqke koje ìve u mo~varama, barske biqke. Hem, -a m ‰lat. Haemus, gr~. HaimosŠ mitol. sin boga Boreje i princeze Oritije, oèwen Rodopom: la`no su se predstavqali kao Zevs i Hera, pa su za kaznu pretvoreni u planine. hema-, hemo-, hemato- ‰gr~. haima, gen. haimatos krvŠ kao prvi deo sloènica zna~i krv, krvni, ono {to je u vezi s krvqu. hemangiom, -oma m ‰v. hema-, angiomŠ med. benigni tumor stvoren od novonastalih krvnih sudova. hemartroza, -e ` ‰v. hema-, artrozaŠ med. krvarewe u zglobu. hematemeza, -e ` ‰v. hemato-, gr~. emesis povra}aweŠ med. povra}awe krvi zbog krvarewa u gorwem delu sistema za varewe. hematidroza, -e ` ‰v. hema-, gr~. hydrosis znojeweŠ med. krvavo znojewe.

hematologija hematizam, -zma m ‰v. hema-Š med. krvarewe, naro~ito krvarewe iz nosa. hematik, -a m, mn. hematici ‰gr~. haimatikos v. hema-Š farm. sredstvo koje poboq{ava sastav krvi, pove}ava broj eritrocita ili krvnu boju. hematin, -ina m ‰gr~. haimatinos krvav, v. hema-Š hem. jediwewe plavocrne boje dobijeno iz hemoglobina, koristi se u sudskim istragama kao dokaz da se radi o krvi. hematit, -ita m ‰gr~. haimatites (lithos) kamen crven kao krv, v. hema-Š miner. gvozdena ruda crvene boje, crveni oker, koristi se za proizvodwu gvo`|a i boje. hemato- v. hema-. hematoblast, -a m ‰v. hemato-, -blastŠ fiziol. nezrelo krvno zrnce; krvna plo~ica, trombocit. hematogen, -ena m ‰v. hemato-, -genŠ med. koji stvara krv, krvotvoran; koji se odnosi na stvarawe crvenih krvnih zrnaca. hematoglobin zast. v. hemoglobin. hematoencefalni, -a, -o ‰v. hemato-, encefalonŠ med. koji se odnosi na krv i mozak, ob. u: y hematoencefalna barijera fiziolo{ka prepreka koja odre|enim otrovima ili lekovima onemogu}ava da iz krvi pre|u u centralni nervni sistem. hematoza, -e ` ‰gr~. haimatosis, v. hemato-, -ozaŠ med. 1. nastajawe, stvarawe krvi. 2. pretvarawe venske krvi u arterijsku krv. hematozoe, hematozoa ` mn. ‰v. hemato-, gr~. zoon ìvotiwa, ìvo bi}eŠ mn. zool. ìvotiwe koje ìve u krvi kao paraziti, krvni paraziti. hematokratija, -e ` ‰v. hemato-, -kratijaŠ ist. 1. vladavina koja se zasniva na nasle|ivawu prestola po pripadnosti aristokratiji, tj. na œplemstvu po krviŒ. 2. vladavina koja se odràva i po cenu prolivawa krvi. hematokrit, -ita m ‰v. hemato-, gr~. kritos odvojenŠ med. 1. sprava za izdvajawe krvnih zrnaca i merewe wihove zapremine. 2. zapremina eritrocita u 100 mililitara krvi. hematolog, -a m ‰v. hemato-, -logŠ med. stru~wak za hematologiju. hematologija, -e ` ‰v. hemato-, -logijaŠ med. nauka o krvi i bolestima krvi.

1393

hematom hematom, -oma m ‰v. hemato-, -omŠ med. izliv krvi pod koù (nakon udarca, modrica), u neki organ ili me|utkivni prostor (u mozak kod mo`danog udara). hematomijelija, -e ` ‰v. hemato-, gr~. myelos mo`dinaŠ med. krvarewe u ki~menoj mo`dini usled povrede ili bolesti. hematopoeza, -e ` ‰v. hemato-, gr~. poiesis stvaraweŠ fiziol. proces stvarawa krvnih }elija u ko{tanoj srì, stvarawe krvi. hematoptizija, -e ` ‰v. hemato-, gr~. ptysis pquvaweŠ med. iska{qavawe ispquvka s primesama krvi, pquvawe krvi. hematoskopija, -e ` ‰v. hemato-, -skopijaŠ med. pregled krvi, analiza i ispitivawe krvi. hematostatik v. hemostatik. hematoterapija, -e ` ‰v. hemato-, terapijaŠ med. le~ewe krvqu i krvnim serumom. x hematoterapijski. hematotoraks, -a m, gen. mn. hematotoraksa ‰v. hemato-, gr~. thorax grudna {upqinaŠ med. izliv krvi u grudnu {upqinu. hematofagija, -e ` ‰v. hemato-, gr~. phagein jestiŠ 1. zool. ishrana krvqu, kod ìvotiwa kao {to su stenice, va{ke, pijavice, neke vrste slepih mi{eva i dr. 2. pijewe krvi u ritualne svrhe (kod plemena kao {to su nekada{wi Skiti, Mongoli, Masai u Africi i dr.). hematofobija, -e ` ‰v. hemato-, -fobijaŠ psih. strah ili ga|ewe od pogleda na krv. hematohezija, -e ` ‰v. hemato-, gr~. chezein imati stolicuŠ med. krvava dijareja. hematohrom, -a m ‰v. hemato-, gr~. chroma bojaŠ krvna boja, krvno crvenilo. hematurija, -e ` ‰v. hemato-, -urijaŠ med. prisustvo krvi u mokra}i, mokrewe krvi. hemendegz, -a i hemendeks, -a m ‰engl. ham-and-eggsŠ kulin. prèna {unka s jajima. hemeralopija, -e ` ‰gr~. hemera dan, alaos slep, v. -opijaŠ med. o~na bolest, slab vid u sumrak, koko{ije slepilo, no}no slepilo. hemeroidi nepr. v. hemoroidi. hemerologija, -e ` ‰gr~. hemerologion kalendar, prema hemera dan, v. -logijaŠ izrada kalendara.

1394

hemija hemerologijum, -a m ‰gr~. hemerologion kalendar, prema hemera dan, v. -logijaŠ kalendar. hemeroteka, -e ` ‰gr~. hemera dan, v. -tekaŠ biblioteka, zbirka dnevnih izdawa novina i ~asopisa; vrsta novinske dokumentacije. hemi-1 ‰gr~. hemi-Š prvi deo sloènice sa zna~ewem pola, polovina. hemi-2 ‰v. hemijaŠ prvi deo sloènice sa zna~ewem hemija, hemijski. hemialgija, -e ` ‰v. hemi-1, gr~. algos bolŠ v. hemikranija. hemianalgezija, -e ` ‰v. hemi-1, analgezijaŠ med. neosetqivost na bol u polovini tela. hemianestezija, -e ` ‰v. hemi-1, anestezijaŠ med. neosetqivost jedne polovine tela. hemianopsija, -e ` ‰v. hemi-1, an-, gr~. opsis vidŠ v. hemiopsija. hemiantrop, -a m ‰gr~. hemianthropos, v. hemi-1, anthropos ~ovekŠ antrop. polu~ovek. hemiantropija, -e ` ‰v. hemiantropŠ med. bolesno stawe, ludilo u kome je ~ovek gotovo ravan ìvotiwi. hemigrafija, -e ` ‰v. hemi-2, -grafijaŠ {tamp. izrada {tamparskih plo~a za visoku {tampu nagrizawem ili gravirawem pomo}u reprodukcione fotografije. hemiedrija, -e ` ‰v. hemi-1, -edrijaŠ miner. simetrija kristala upola mawa u odnosu na maksimalnu simetriju za dati kristal. hemiep, -a m, mn. hemiepi ‰gr~. hemiepes, v. hemi-1, gr~. epos re~Š 1. metr. prva polovina daktilskog heksametra, do cezure iza pete polustope. 2. polufraza, polovina izraàjne celine. hemizam, -zma m ‰v. hemi-2Š 1. op{ti naziv za hemijske pojave u prirodi; sposobnost ne~ega da izazove hemijski proces. 2. filoz. shvatawe po kojem je priroda nastala hemijskim procesima. hemizacija, -e ` ‰v. hemijaŠ uvo|ewe i primena hemijskih sredstava i materijala u proizvodwi. hemija i hemija, -e ` ‰srlat. chymia alhemija, prema srgr~. chemeia, chymeia me{awe metala od ar. al-hami, prema Hami, Hemi EgipatŠ nauka koja se bavi prou~avawem promena u materiji i zakona po kojima se te promene vr{e.

hemijatrija hemijatrija, -e ` ‰v. hemi-2, gr~. iatreia le~eweŠ med. le~ewe po hemijskim principima. x hemijatrijski. hemijski i hemijski, -a, -o ‰v. hemijaŠ koji se odnosi na hemiju. y hemijska reakcija me|usobno delovawe hemijskih elemenata ili jediwewa; hemijski simbol skra}ena oznaka jednog atoma hemijskog elementa, od po~etnog (i po potrebi jo{ jednog) slova latinskog naziva; hemijska formula prikaz hemijske reakcije pomo}u simbola, pri ~emu su na levoj strani polazne materije, a na desnoj rezultat reakcije; hemijsko ~i{}ewe uklawawe masno}a i drugih te{ko odstrawivih mrqa sa odela pomo}u organskih rastvara~a; hemijska olovka pero napuweno gustim mastilom, s kuglicom na vrhu koja prenosi mastilo na hartiju. hemikalije, hemikalija ` mn. ‰nem. Chemikalien, v. hemijaŠ mn. hemijski proizvodi, hemijski preparati. hemikranija, -e ` ‰gr~. hemikrania, v. hemi-1, kranion lobawaŠ med. jaka glavoboqa koja zahvata jednu polovinu glave, migrena. hemiluminiscencija, -e ` ‰v. hemi-2, luminiscencijaŠ fiz. svetqewe izazvano hemijskim procesom. hemimetaboli~an, -~na, -~no ‰v. hemi-1, metaboli~anŠ biol. koji se preobraàva napola. y hemimetaboli~ni insekti zool. insekti kod kojih larve ìve u vodi, ne prolaze kroz stadijum lutke, a mlade jedinke se bitno razlikuju od odraslih. hemimorfizam v. hemimorfija. hemimorfija, -e ` ‰v. hemi-1, gr~. morphe oblikŠ miner. pojava da kristali nisu simetri~ni, tj. da im jedan i drugi kraj nisu jednakog oblika. hemiopija v. hemiopsija. hemiopsija, -e ` ‰v. hemi-, gr~. opsis vidŠ med. bolest o~iju: slepilo u polovini vidnog poqa u jednom ili u oba oka. hemioterapija, -e ` ‰v. hemija, terapijaŠ med. le~ewe bolesti hemijskim sredstvima. x hemioterapijski. hemiparaziti, hemiparazita m mn., jd. hemiparazit, gen. hemiparazita ‰v. hemi-1, parazitŠ bot. biqke poluparaziti koje od doma}ina

hemoglobinurija uzimaju vodu a fotosintezom same stvaraju organske materije. hemiplegija, -e ` ‰gr~. hemiplegia, v. hemi-1, gr~. plege udaracŠ med. oduzetost jedne strane tela, poluoduzetost; up. kvadriplegija, paraplegija. hemiplegi~ar, -a, -o ‰v. hemiplegijaŠ onaj koji boluje od hemiplegije. hemipleksija v. hemiplegija. hemipteri, hemiptera m mn. ‰v. hemi-1, gr~. pteron kriloŠ zool. polukrilci, rili~ari; insekti ~ija su usta prilago|ena sisawu, a predwa krila delimi~no pokrivaju zadak. hemisindrom, -o ma m ‰v. hemi-1, sindromŠ med. oboqewe koje zahvata samo jednu polovinu tela. hemistih, -a m, mn. hemistihovi ‰gr~. hemistichion, v. hemi-1, stihŠ metr. polustih, svaki od dva dela stiha podeqenog cezurom. hemisfera, -e ` ‰gr~. hemisphairion, v. hemi-1, sferaŠ 1. polulopta, polukugla. 2. astron. geogr. a. polovina Zemqine lopte; polovina Meseca. b. polovina nebeske sfere. 3. anat. polovina malog ili velikog mozga (leva ‹, desna ‹). hemisferi~an, -~na, -~no ‰v. hemisferaŠ koji ima oblik hemisfere, poluloptast. hemicikl, -a m ‰v. hemi-1, gr~. kyklos krugŠ 1. polukrug. 2. polukru`na prostorija; polukru`no udubqewe u zidu. hemi~ar, -a m (`. hemi~arka, dat. i lok. hemi~arki) ‰v. hemijaŠ stru~wak za hemiju. hemo- v. hema-. hemoblastoza, -e ` ‰v. hemo-, -blast, -ozaŠ med. bolest nastala usled malignog bujawa }elija krvotvornih tkiva. hemoglijaza, -e ` ‰v. hemo-, gr~. glia lepak, v. (ij)azaŠ med. promene koje nastaju u krvi kao prethodnici brojnih simptoma ateroskleroze ili ateroma. hemoglobin, -ina m ‰v. hemo-, lat. globus lopta, grudvaŠ fiziol. vrsta proteina, sastojak crvenih krvnih zrnaca koji im daje boju, vezuje kiseonik i wime snabdeva ceo organizam. x hemoglobinski. hemoglobinurija, -e ` ‰v. hemoglobin, -urijaŠ med. izlu~ivawe hemoglobina u mokra}i, simptom nekih bolesti.

1395

hemogram hemogram, -a m ‰v. hemo-, -gramŠ med. rezultat laboratorijske analize krvi sa podacima o koli~ini hemoglobina, leukocita, eritrocita i dr., krvna slika. hemodijaliza, -e ` ‰v. hemo-, dijalizaŠ med. postupak ve{ta~kog pre~i{}avawa krvi u slu~aju otkazivawa rada bubrega, trovawa i sl. hemodinamika, -e `, dat. hemodinamici ‰v. hemo-, dinamikaŠ med. deo fiziologije koji prou~ava fizi~ke principe cirkulacije krvi. hemodinamometar, -tra m ‰v. hemo-, dinamometarŠ med. aparat za merewe krvnog pritiska u krvotoku. hemoza, -e ` ‰gr~. cheme {koqka, v. -ozaŠ med. oticawe o~nih kapaka, obi~no znak drugih oboqewa. hemokatartik, -a m, mn. hemokatartici ‰v. hemo-, gr~. kathartikos koji sluì za ~i{}eweŠ med. sredstvo za ~i{}ewe krvi. hemoklazija, -e ` ‰v. hemo-, gr~. klasis prekidŠ med. patolo{ka promena fizi~ko-hemijskih svojstava krvne plazme. hemokultura, -e ` ‰v. hemo-, kulturaŠ med. ve{ta~ko uzgajawe bakterija u krvi. hemoliza, -e ` ‰v. hemo-, -lizaŠ med. razlagawe, raspadawe crvenih krvnih zrnaca pri kojem se osloba|a hemoglobin (usled pogre{ne transfuzije, zmijskog ujeda itd.). hemometar, -tra m ‰v. hemo-, -metarŠ med. sprava za odre|ivawe koli~ine hemoglobina u krvi i gustine krvi. hemopatija, -e ` ‰v. hemo-, -patijaŠ med. svaka bolest krvi. hemopatologija, -e ` ‰v. hemo-, patologijaŠ med. nauka o bolestima krvi. hemoptiza, -e ` ‰v. hemo-, gr~. ptysis pquvaweŠ med. iska{qavawe krvnog ispquvka ili krvi. hemoragija, -e ` ‰gr~. haimorhagia, v. hemo-, regnynai kidati, te}iŠ med. jako i obilno krvarewe, jak izliv krvi. hemoragijski, -a, -o i hemoragi~an, -~na, -~no ‰v. hemoragijaŠ koji se odnosi na hemoragiju. y hemoragijska groznica med. vrsta virusne infekcije pra}ene krvarewem. hemoragi~ar, -a m ‰v. hemoragijaŠ med. onaj koji krvari, koji ima hemoragije.

1396

hemp{ajr hemoroidi, hemoroida m mn., jd. hemoroid, hemoroida ‰lat. haemorrhoidae od gr~. haimorhoides, v. hemo-, rein te}iŠ med. ~vori}i na izlaznom delu debelog creva nastali usled pro{irewa vena na tom mestu, {uqevi; nepr. hemeroidi. hemosorpcija, -e ` ‰v. hemija, lat. sorbere upijatiŠ upijawe, usisavawe jednih materija (gasa, pare, dima, te~nosti) od drugih (obi~no ~vrstih tela), usled ~ega dolazi do hemijske reakcije me|u wima. hemostaza, -e ` ‰gr~. haimostasis, v. hemo-, -stazaŠ med. 1. zaustavqawe, spre~avawe krvarewa. 2. zastoj krvotoka. hemostatik, -a m, mn. hemostatici ‰v. hemo-, -statikŠ med. sredstvo za spre~avawe, zaustavqawe krvarewa. hemostati~an, -~na, -~no ‰v. hemostatikŠ med. koji zaustavqa krvarewe. y hemostati~na kle{ta med. hirur{ki instrument za blokirawe isticawa krvi na mestu gde je prese~en krvni sud. hemostiptik, -a m, mn. hemostiptici ‰v. hemo-, gr~. styptikos koji skupqa, koji steèŠ med. sredstvo za zaustavqawe krvarewa. hemoterapija, -e ` ‰v. hemo-, terapijaŠ med. 1. v. hematoterapija. 2. v. hemioterapija. x hemoterapijski. hemotoraks, -a m ‰v. hemato-, gr~. thorax grudni ko{Š v. hematotoraks. hemofilija, -e ` ‰v. hemo-, -filijaŠ med. sklonost velikim krvarewima usled slabe sposobnosti krvi da se zgru{a, nasledna bolest. hemofili~ar, -a m ‰v. hemofilijaŠ med. onaj koji boluje od hemofilije. hemofobija, -e ` v. hematofobija. hemoftalmija, -e ` ‰v. hemo-, gr~. ophthalmos okoŠ med. izliv krvi u oko, obi~no usled povrede. hemohromatoza, -e ` ‰v. hemo-, hrom(a)-, -ozaŠ med. poreme}aj metabolizma gvo`|a koji uzrokuje wegovo taloèwe u koì i drugim organima, pojava tamne pigmentacije koè (bronzani ten). hemociti, hemocita m mn. ‰v. hemo-, gr~. kytos {upqinaŠ fiziol. krvna zrnca. hemp{ajr v. hemp{ir. gen.

hemp{ir hemp{ir, -a m ‰engl. HampshireŠ zool. vrsta krupne ovce poreklom iz Engleske, daje kvalitetno meso. hemung, -a m, mn. hemunzi ‰nem. HemmungŠ pokr. zast. prepreka, smetwa, ose}aj sputanosti, naro~ito psihi~ke prirode. hemurgija, -e ` ‰v. hemija, gr~. -ourgia prema ergon radŠ agr. nauka o mogu}nostima hemijske prerade poqoprivrednih proizvoda u industrijske svrhe (npr. proizvodwa ve{ta~ke gume, platna, vune, boja, eksploziva itd.). hem{erija, -e m ‰tur. hemseri od pers. hem{ehriŠ pokr. zemqak, sugra|anin. henada, -e ` ‰gr~. henas, gen. henados jedinicaŠ v. monada. hendaut, -a m ‰engl. handout prema hand out pruìti, podelitiŠ umnoèni materijal koji se deli slu{aocima nekog predavawa, u~esnicima nau~nog skupa i sl., izru~ak. hendek v. jendek. hendekagon, -ona m ‰gr~. hendeka jedanaest, v. -gon1Š geom. jedanaestougaonik. hendekasilab, -a i hendekasilabus, -a m ‰gr~. hendekasyllabos, prema hendeka jedanaest, syllabe slogŠ metr. stih od jedanaest slogova, jedanaesterac. hendijada, -e ` i hendijadion, -a m ‰gr~. hen dia dyoin jedan kroz dvaŠ kwi`. stilska figura kada se jedan pojam (izraz) sastavqen od atributa i imenice, iskazuje pomo|u dve imenice povezane veznikom (npr. kita i svatovi = ki}eni svatovi). hendikep, -a m ‰engl. handicapŠ 1. smetwa, pote{ko}a, oteàvaju}a okolnost, nedostatak. 2. telesni ili mentalni nedostatak ili mana. 3. sp. davawe prednosti slabijim takmi~arima da bi se izjedna~ile snage i izgledi za uspeh (u biciklizmu, kowi~kom sportu, {ahu, jedrewu i dr.). hendikeper, -a m ‰engl. handicapperŠ sp. u kowi~kom sportu onaj koji boqim kowima odre|uje i dodequje teret, ~ime lo{ijim kowima daje prednost. hendikepiran, -a, -o ‰engl. handicapped, v. hendikepiratiŠ 1. koji je u ~emu uskra}en, koji nema iste izglede na uspeh kao ostali. 2. med. koji ima telesne ili mentalne nedostatke, koji nije normalno telesno ili mentalno razvijen.

hepatik hendikepirati, hendikepiram, 3. l. mn. hendikepiraju svr{. i nesvr{. ‰v. hendikepŠ dovesti, dovoditi nekoga u nepovoqan poloàj, oteàti nekome ne{to, sputati, sputavati. hends, -a m (sp. àrg. enac, enca) ‰engl. hands rukeŠ sp. prekr{aj u fudbalu kada igra~ rukom dotakne loptu. hen|ama, -e ` ‰tur. hengame od pers. hengameŠ pokr. gu`va, vreva; svetina, masa, mno{tvo. henker, -a m ‰nem. HenkerŠ onaj koji izvr{ava smrtnu presudu ve{awem, krvnik, xelat. henoteizam, -zma m ‰gr~. heis gen. henos jedan, theos bogŠ po{tovawe jednog boga kao glavnog u mnogoboà~kim religijama (prelazni oblik od politeizma ka monoteizmu). henoti~an, -~na, -~no ‰gr~. henoo ujediwujem, sjediwujemŠ koji ujediwava, sjediwuje, miri (naro~ito u pogledu vere). henri, -ija m ‰prema ameri~kom fizi~aru Xozefu Henriju (J. Henry, 1797–1878)Š fiz. jedinica za indukovanu elektri~nu struju (oznaka H). henc v. hends. heortologija, -e ` ‰gr~. heorte sve~anost, v. -logijaŠ teol. nauka o crkvenim praznicima, wihovom postanku i zna~ewu. hepar, -ara m ‰gr~. hepar jetraŠ 1. anat. jetra. 2. hem. svako u vodi rastvorqivo jediwewe nekog alkalnog metala sa sumporom (naziv po sumpor-kalijumu, koji je boje jetre). heparin, -ina m ‰gr~. hepar jetraŠ hem. supstanca dobijena iz jetre koja se koristi za spre~avawe zgru{avawa krvi. hepat-, hepato- ‰gr~. hepar, gen. hepatos jetraŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem jetra, koji se odnosi na jetru. hepatalgija, -e ` ‰v. hepat-, -algijaŠ med. bol u jetri. hepatektomija, -e ` ‰v. hepat-, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawewe jetre ili dela jetre. hepatizam, -zma m ‰v. hepat-, -izamŠ med. ukupnost simptoma karakteristi~nih za hroni~no oboqewe jetre. hepatik v. hepati~ar.

1397

hepatikostomija hepatikostomija, -e ` ‰v. hepati~ki, stoma usta, otvorŠ med. hirur{ko otvarawe jetrenog kanala radi drenaè. hepatikotomija, -e ` ‰v. hepati~ki, -tomijaŠ med. hirur{ki zahvat na jetrenom kanalu. hepatitis, -a m ‰v. hepat-, -itisŠ med. zapaqewe, upala jetre (virusni ‹). hepati~ar, -a m ‰v. hepati~kiŠ med. onaj koji boluje od jetre. hepati~ki, -a, -o ‰gr~. hepatikos prema hepar jetraŠ med. koji se odnosi na jetru, koji pripada jetri, jetreni. hepatogen, -a, -o ‰v. hepato-, -genŠ fiziol. koji poti~e iz jetre, koji proizvodi jetra. hepatografija, -e ` ‰v. hepato-, -grafijaŠ med. opisivawe, opis jetre; rendgenski snimak jetre. x hepatografski. hepatolit, -ita m ‰v. hepato-, gr~. lithos kamenŠ med. kamenac u jetri. hepatolog, -a m, mn. hepatolozi ‰v. hepato-, -logŠ med. lekar specijalista za hepatologiju. hepatologija, -e ` ‰v. hepato-, -logijaŠ med. grana interne medicine koja prou~ava jetru i bolesti jetre. hepatolo{ki, -a, -o ‰v. hepatologijaŠ koji se odnosi na hepatologe i hepatologiju. hepatomegalija i hepatomegalija, -e ` ‰nlat. hepatomegalia, v. hepato-, gr~. megas velikiŠ med. patolo{ko uve}awe, pove}awe jetre. hepatoskopija, -e ` ‰v. hepato-, -skopijaŠ proricawe sudbine, gatawe po jetri ìvotiwa. hepatotomija, -e ` ‰v. hepato-, -tomijaŠ med. se~ewe, operacija jetre. hepening, -a m, mn. hepeninzi ‰engl. happening doga|aweŠ 1. um. oblik likovnog, muzi~kog ili scenskog izraàvawa zasnovan na improvizaciji, iznena|ewu, obi~no se izvodi na javnom mestu (ulici), pri ~emu se o~ekuje da posmatra~i u~estvuju u doga|awu. 2. fig. veseo doga|aj razli~itih sadràja, obi~no sa pevawem i muzikom, priredba. hepi prid. indekl. ‰engl. happyŠ àrg. sre}an, zadovoqan. hepiend, -a m ‰skra}eno od engl. happy endingŠ neo~ekivan sre}an zavr{etak kwièvnog

1398

heraklit dela ili filma; uop{te sre}an rasplet doga|aja, sre}an kraj. hepta- ‰gr~. hepta sedamŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem: sedam. heptagon, -a m ‰gr~. heptagonos, v. hepta-, -gon1Š geom. sedmougao. heptaedar, -dra m ‰v. hepta-, -edarŠ geometrijsko telo sa sedam stranica. heptakord, -a m ‰v. hepta-, akord; u zna~ewu 2 od gr~. chorde strunaŠ muz. 1. niz od sedam dijatonskih tonova. 2. lira sa sedam ìca. heptalogija, -e ` ‰v. hepta-, (tri)logijaŠ kwi`. sedam romana ili sedam drama jednog autora povezanih u jedinstvenu celinu. heptameron, -ona m ‰v. hepta-, gr~. hemera danŠ vremenski period od sedam dana, sedmica, nedeqa. heptametar, -tra m ‰v. hepta-, -metarŠ metr. stih od sedam stopa, sedmerac. heptoda, -e ` ‰v. hepta-, gr~. hodos putŠ fiz. elektronska cev sa sedam elektroda. her, -a m ‰nem. HerrŠ gospodin, gospodar, gazda, vlasnik. Hera, -e ` ‰gr~. HeraŠ mitol. u gr~koj mitologiji Kronova i Rejina k}i, sestra i zakonita supruga vrhovnog boga Zevsa, bogiwa za{titnica braka, odgovara rimskoj Junoni. herav, -a, -o i herav, -a, -o = herlav i herlav, -a, -o ‰tur. egriŠ 1. nakrivqen, naheren. 2. razrok, zrikav. herajn uzv. ‰nem. herein unutraŠ zast. u|ite, slobodno (kao odgovor na kucawe). Herakle, -a m ‰gr~. Heraklees, HeraklesŠ mitol. najslavniji gr~ki junak, sin Zevsa i Alkmene, izvr{io je 12 te{kih zadataka koje mu je naloìo Euristej; nepr. Heraklo. herakleje, herakleja ` mn. ‰gr~. Herakleia, prema starogr~kom junaku HerakluŠ mn. 1. u staroj Gr~koj, sve~anosti u ~ast Herakla. 2. pesme o Heraklu, wegovom ìvotu i delu. Heraklijada, -e ` ‰prema starogr~kom junaku HerakluŠ pesma o Heraklu. heraklit, -ita m ‰fabri~ko ime proizvodaŠ gra|. lak gra|evinski materijal u vidu drvenih plo~a koji se koristi za pregradne zidove, a naro~ito za izolaciju.

heraklitizam heraklitizam, -zma m ‰prema gr~kom filozofu Heraklitu (oko 540 — oko 480. pre n. e.)Š filoz. u~ewe gr~kog filozofa Heraklita po kome se sve {to postoji neprestano mewa (panta rei: sve te~e). Heraklo nepr. v. Herakle. heraldika, -e `, dat. heraldici ‰fr. heraldique od stfr. heralt od germ. hariwald vojskovo|aŠ nauka koja prou~ava grbove, pravila za wihovo sastavqawe, wihov postanak i razvoj. heraldi~ar, -a m ‰nlat. heraldicus, v. heraldikaŠ onaj koji se bavi heraldikom. heraldi~ki, -a, -o ‰v. heraldikaŠ koji se odnosi na heraldiku, koji pripada heraldici. y heraldi~ka boja jedna od osnovnih boja koje se koriste u heraldici (plava, crvena, ùta, zelena, crna, srebrna i zlatna); heraldi~ki znak deo grba koji ima odre|eno zna~ewe (list, ma~, {tit, lav i dr.). herba, -e ` ‰lat. herbaŠ 1. biqka, trava. 2. farm. naziv za lekove spravqene od osu{ene cele zelene biqke s listovima, re|e cvetovima. herbal, -ala m ‰engl. herbal od lat. herba travaŠ sredwovekovni priru~nik sa opisima i crteìma lekovitih i za~inskih biqaka. herbar v. herbarijum. herbarizam, -zma m ‰nlat. herbarismus, v. herbaŠ le~ewe biqkama, v. fitoterapija. herbarizacija, -e ` ‰nlat. herbarisatio, v. herbaŠ skupqawe i pripremawe biqaka za herbarijum. herbarijum, -a m i herbarij, -ija m ‰lat. herbarium, v. herbaŠ zbirka osu{enih, presovanih biqaka; sveska u kojoj se ~uvaju takve biqke. herbivori, herbivora m mn. = herbivore, herbivora ` mn. ‰nlat. herbivorus od lat. herba biqka, vorare `deratiŠ mn. zool. ìvotiwe koje se hrane biqkama, biqojedi, biqo`deri. herbicid, -ida m ‰lat. herba biqka, trava, v. -cidŠ hem. sredstvo za uni{tavawe korova ili za ograni~avawe rasta divqih biqaka. hervakat pril. ‰tur. her vakit od pers. her svaki, v. vakatŠ pokr. zast. uvek, u svako doba. hergela v. ergela. herd-buk, -a m ‰engl. herd-book, prema herd stado, book kwigaŠ u sto~arstvu, kwiga s poda-

hermafrodit cima o poreklu, teìni, proizvodnoj sposobnosti i dr. goveda, rodoslov goveda; up. pedigre. herdoglija, -e m = erdoglija, -e ` ‰tur. ard oglu od ard pozadi, sin, ogul momakŠ pokr. pratilac. hereditaran, -rna, -rno ‰lat. hereditarius prema hereditas nasle|e od heres naslednikŠ koji se prenosi s predaka ili roditeqa na potomstvo, nasledan (o bolestima, osobinama, porocima i sl.). hereditarijanizam, -zma m ‰v. hereditaranŠ gledi{te koje isti~e va`nost i uticaj nasle|a na pona{awe. hereditarnost, -osti ` ‰v. hereditaranŠ genetsko nasle|ivawe osobina predaka, naslednost; niz nasle|enih fizi~kih osobina. hereza, herezija v. jeres. heres1, -a m ‰lat. heresŠ naslednik. heres2, -a m ‰po {panskom gradu Heres (Jerez), up. {eriŠ vrsta finog {panskog vina. heretik, hereti~ki v. jeretik, jereti~ki. herihter, -a m ‰nem. HerrichterŠ pokr. zast. zanatlija koji izra|uje, kroji i {ije gorwe delove obu}e. herihteraj, -aja m ‰austr. nem. HerrichtereiŠ pokr. zast. 1. posao herihtera. 2. radionica u kojoj herihter izra|uje gorwe delove obu}e. Herkul, -a m ‰lat. Hercules prema gr~., v. HerakleŠ 1. mitol. Herakle, gr~ki junak. 2. astron. jedno sazve`|e na severnoj hemisferi. 3. (herkul) ~ovek ogromne snage, div. herkules v. herkul (3). herkulski, -a, -o ‰v. herkulŠ 1. ~udesno jak, snaàn kao Herkul. 2. koji bi zahtevao Herkulovu snagu (‹ poduhvat). herma, -e `, gen. mn. herma i hermi ‰lat. Herma od gr~. Hermes HermesŠ um. u anti~koj Gr~koj, Hermesova bista ili bista uop{te (boànstva ili pokojnika) postavqena na stubu. hermafrodizam v. hermafroditizam. hermafrodit, -i ta m ‰gr~. Hermaphroditos ime sina Hermesa i AfroditeŠ 1. biol. organizam (ìvotiwski ili biqni) sa oba pola, dvopolac; osoba koja ima odlike oba pola. 2. um. skulptura koja istovremeno ima i mu{ka i ènska polna obele`ja. y hermafroditski.

1399

hermafroditizam hermafroditizam, -zma m ‰v. hermafroditŠ 1. biol. istovremeno postojawe mu{kih i ènskih polnih `lezda u jednom organizmu (kod mnogih biqaka, nekih ìvotiwa, naro~ito beski~mewaka). 2. kod ~oveka, patolo{ka pojava postojawa polnih odlika oba pola. herme v. herma. hermelin, -i na m ‰nem. HermelinŠ zool. velika lasica iz porodice kuna, Mustela erminea; skupoceno krzno te ìvotiwe. x hermelinski. hermenevtika v. hermeneutika. hermeneut ‰gr~. hermeneutes tuma~, v. hermeneutikaŠ stru~wak za hermeneutiku; tuma~ Svetog pisma u staroj hri{}anskoj crkvi. hermeneutika, -e `, dat. hermeneutici ‰gr~. hermeneutike ve{tina tuma~ewaŠ 1. ve{tina izlagawa i tuma~ewa teksta. 2. teol. nau~no tuma~ewe Biblije. hermeneuti~ki, -a, -o ‰v. hermeneutikaŠ koji pripada hermeneutici, koji se odnosi na hermeneutiku; koji je usmeren ka tuma~ewu, obja{wavawu. Hermes, -a m ‰gr~. HermesŠ mitol. u gr~koj mitologiji glasnik bogova, sin Zevsa i Maje, bog nauke, trgovine, govorni{tva i lukavstva, obi~no prikazan s krilima na cipelama i na kapi; odgovara rimskom Merkuru. hermetizam, -zma m ‰v. hermetika, -izamŠ 1. hermetika. 2. psih. zatvorenost u sebe, introvertnost. 3. kwi`. a. jedan od vidova subjektivizma, zatvarawe, povla~ewe u sebe, okretawe sebi i stvarawe sopstvenog sveta. b. pesni~ki pravac izme|u dva rata zasnovan na napu{tawu jasnog, racionalnog, logi~nog u jeziku i smislu, uz okretawe emotivnom i iracionalnom, ~ime su pesme postale te{ko razumqive, nepristupa~ne obi~nim ~itaocima. 4. u doba helenizma, religiozno-misti~na sekta koja je oboàvala Hermesa Trismegista, egipatskog boga znawa. v.

hermetika, -e `, dat. hermetici ‰srlat. hermeticus koji pripada HermesuŠ skup znawa o tajnim stvarima koje su dostupne malom broju qudi. hermeti~an, -~na, -~no i hermeti~ki, -a, -o ‰v. hermetikaŠ 1. zatvoren, nepropustqiv,

1400

heroinski koji ne propu{ta vazduh. 2. zatvoren po smislu, nepristupa~an, te{ko razumqiv. hermeti~ar, -a, -o ‰v. hermetikaŠ 1. pesnik koji stvara u duhu hermetizma (3b) (v.). 2. onaj koji poznaje hermetiku, koji je posve}en u tajna znawa. hernija, -e ` ‰lat. herniaŠ med. prodor, prosutost unutra{wih organa u neku telesnu {upqinu, naro~ito prodor creva kroz oslabqen zid trbuha, kila, bruh. herniologija, -e ` ‰v. hernija, -logijaŠ med. grana medicine koja se bavi vrstama i oblicima hernija. herniotomija, -e ` ‰v. hernija, -tomijaŠ med. operacija hernije, kile. herncimer, -a m ‰nem. Herrenzimmer, prema Herr gospodin, Zimmer sobaŠ zast. soba za gospodu, mu{ka soba (namewena samo mu{karcima za razgovor uz cigarete). heroida, -e ` ‰prema zbirci Heroides rimskog pesnika Ovidija, gr~. herois junakiwaŠ 1. kwi`. vrsta pesni~ke poslanice u kojoj neki junak ili poznata osoba iznosi svoje misli i ose}awa. 2. v. heroina (2a). heroizam, -zma m = herojstvo, -a s ‰fr. heroisme, v. heroj, -izamŠ odlika junaka, hrabrost, juna{tvo; herojsko delo; herojsko dràwe. heroika ‰gr~. heroikos juna~kiŠ 1. muz. kwi`. kompozicija ili poetsko delo koje slavi juna{tvo, himna, apoteoza juna{tvu, herojstvu. 2. v. heroizam. heroin, -ina m ‰nem. Heroin, prema gr~. heros junakŠ derivat morfijuma, prah bele boje, snaàn analgetik koji brzo izaziva jaku zavisnost, koristi se kao opojna droga. heroina, -e ` ‰gr~. heroineŠ 1. junakiwa. 2. a. glumica koja glumi ulogu junakiwe. b. glavni ènski lik u dramskim, kwièvnim i filmskim delima. heroinizam, -zma m ‰v. heroinŠ navika na heroin, zavisnost od heroina. heroinoman, -ana m ‰v. heroin, -manŠ zavisnik od heroina. heroinomanija, -e ` ‰v. heroin, -manijaŠ zavisnost od heroina. heroinski, -a, -o ‰v. heroinŠ koji se odnosi na heroin; koji sadrì heroin, u kojem ima he-

heroi~an roina; na kojem se nalazi heroin. y heroinska mafija mafija specijalizovana za trgovinu heroinom, narkomafija; heroinski koktel me{avina vi{e vrsta droga od kojih je glavni heroin; heroinski put podru~je kroz koje se krijum~ari heroin. heroi~an, -~na, -~no ‰gr~. heroikosŠ juna~ki, herojski. heroj, -oja m ‰gr~. herosŠ 1. mitol. u gr~koj mitologiji, ~ovek nadqudskih osobina, polubog. 2. ist. pobednik u atletskim takmi~ewima u staroj Gr~koj. 3. a. ~ovek velike hrabrosti, izuzetan, veliki junak. b. veliki ~ovek svoga vremena, veliki duh, izuzetan ~ovek; znamenita osoba (ratnik, dràvnik, vojskovo|a i dr.). 4. onaj koji je po nekoj osobini nadma{io druge, boqi od drugih: ‹ rada, ‹ voqe, ‹ znawa i sl. y narodni heroj ist. odlikovawe za hrabrost i herojske podvige u Narodnooslobodila~kom ratu 1941–1945; onaj koji je odlikovan takvim odlikovawem; heroj (socijalisti~kog) rada ist. najvi{e civilno odlikovawe u Sovjetskom Savezu; onaj koji je odlikovan takvim odlikovawem. herojski, -a, -o ‰v. herojŠ 1. koji se odnosi na heroje, koji pripada heroju ili herojima. 2. izuzetno hrabar, juna~ki. y herojska epika epska poezija koja peva o junacima, herojima i wihovim podvizima; herojski stih v. heksametar; herojsko doba ist. 1. doba u kojem su ìveli heroji (obi~no u anti~koj Gr~koj). 2. doba po~etaka nekih civilizacija, legendarno doba. herojstvo, -a s = heroizam (v.). herold, -a m ‰nem. Herold od germ. hariwald vojskovo|aŠ 1. glasnik, vesnik. 2. ist. onaj koji je rukovodio ceremonijom na vite{kom turniru. 3. onaj koji pri kraqevskoj kancelariji vodi rodoslovne kwige i registar grbova, koji smi{qa grbove za nove plemi}e, heraldi~ar. heromanija, -e ` ‰v. heroj, -manijaŠ strast za junacima i juna~kim delima, tragawe za pustolovinama. herostrat i herostrat, -a m ‰prema Grku Herostratu koji je zapalio Artemidin hram da bi u{ao u istorijuŠ onaj koji ùdi za slavom i ne preza ni od ~ega da bi je dostigao.

hercl herostratizam, -zma m ‰v. herostratŠ bezobzirno pona{awe radi sticawa slave, makar i slave ru{ioca; osobina onoga koji tako postupa. herostratski, -a, -o ‰v. herostratŠ koji se odnosi na herostratizam, koji je u duhu herostratizma. herpangina, -e ` ‰v. herpes, anginaŠ med. virusno zapaqewe usne {upqine s pojavom mehuri}a. herpes, -a m ‰gr~. herpes od herpein vu}i se, puzatiŠ med. virusno oboqewe koè, obi~no u vidu grupisanih mehuri}a, naj~e{}e na mestu gde sluzokoà prelazi u koù (oko usta ili nozdrva). y herpes zoster med. teì oblik virusnog oboqewa koè, obi~no se javqa na le|ima i stomaku, ali i na drugim delovima tela. herpetologija, -e ` ‰gr~. herpeton gmizavac, -logijaŠ zool. grana zoologije koja prou~ava gmizavce i vodozemce. v.

hertologija v. heortologija. heruvika, -e `, dat. heruvici ‰v. heruvimŠ crkv. pesma u pravoslavnom bogosluèwu koja se peva pri izno{ewu darova. heruvim, -ima m ‰srgr. cheroubin od hebr. kerubhim (mn. od kerubh)Š rel. an|eo vi{eg reda. herc1, -a m ‰prema nema~kom fizi~aru H. R. Hercu (H. R. Hertz, 1857–1894)Š fiz. jedinica za merewe frekvencije, titraja u sekundi (oznaka Hz). herc2, -a m, mn. her~evi ‰nem. HerzŠ boja u kartama, znak u obliku crvenog srca. herceg, -a m ‰ma|. herceg od nem. Herzog vojskovo|aŠ 1. najvi{a plemi}ka titula, odmah iza kraqa, vojvoda. 2. voj. predvodnik vojske, vojskovo|a, vojvoda. hercenbreher, -a m ‰nem. Herzenbrecher, prema Herz srce, brechen lomitiŠ pokr. iron. onaj koji slama ènska srca, srcolomac, zavodnik, donùan. hercig ‰nem. herzig prema Herz srceŠ fam. 1. prid. mio, umiqat, qubazan, lep. 2. pril. qupko, draèsno (obi~no o deci, o devojkama i wihovoj ode}i). hercl, -a m ‰austr. nem. HerzlŠ dowi deo obu}e, |on.

1401

herclovati herclovati, -lujem svr{. i nesvr{. ‰v. herclŠ popraviti, popravqati cipele tako da im se zameni hercl, ~itav dowi deo. hercog v. herceg (1). herc-roman, -ana m ‰nem. Herz srceŠ sentimentalni qubavni roman, namewen prete`no ènskom delu publike. hercfeler, -a m ‰nem. Herzfehler, prema Herz srce, Fehler gre{kaŠ pokr. zast. sr~ana mana, gre{ka na srcu. herc{lag, -a m ‰nem. Herzschlag, prema Herz srce, Schlag {log, kapŠ pokr. zast. sr~ani udar, sr~ana kap, infarkt (v.). hes ‰nem. HesŠ muz. glas N (ha) snièn za pola tona, ~e{}e nazvan V (be). hesab, -aba m = hesap, -apa m ‰tur. hesap od ar. hisabŠ pokr. zast. ra~un; broj; procena. hesabiti, hesabim nesvr{. = hesapiti, hesapim nesvr{. ‰v. hesabŠ pokr. zast. 1. ra~unati; misliti, smatrati. 2. ceniti, po{tovati. hesap = hesab (v.). hesapiti = hesabiti (v.). hesonit, -ita m ‰gr~. hesson mawe vredan, v. -itŠ miner. vrsta poludragog kamena, mineral mrkoùte ili crvene boje. hespap v. espap. Hesperide, Hesperida ` mn. ‰gr~. Hesperides od hesperos ve~e, zapadŠ mitol. nimfe, k}erke No}i koje ~uvaju zlatne jabuke u vrtu bogova (vrt Hesperida). hesperornis, -a m ‰nlat. Hesperornis od gr~. hesperos ve~e, ornis pticaŠ zool. geol. fosilni ostaci izumrlog roda ptica Hesperornis regalis iz doba krede u Severnoj Americi. Hestija, -e ` ‰gr~. HestiaŠ 1. mitol. kod Grka, bogiwa ogwi{ta, odgovara rimskoj Vesti. 2. astron. asteroid otkriven 1857. god. hetera, -e ` ‰gr~. hetairaŠ u staroj Gr~koj, obrazovana èna slobodnog pona{awa za zabavu i dru{tvo, kurtizana; fig. èna lakog morala, bludnica. heterarhija, -e ` ‰v. hetero-, -arhijaŠ vladavina tu|inca, tu|eg naroda u nekoj zemqi, tu|inska vlast.

1402

heterodoksan heteri, hetera m mn. ‰gr~. hetairoi drugoviŠ ist. 1. makedonsko rodovsko plemstvo. 2. kowica u staroj makedonskoj vojsci. heterizam, -zma m ‰gr~. hetairismos bludŠ 1. ist. prvi oblici braka koje karakteri{e puna sloboda polnih odnosa, ozakowen konkubinat (v.). 2. brojnost polnih odnosa prostitutke. Heterija, -e ` ‰gr~. hetairia bratstvo, druìnaŠ ist. 1. tajno gr~ko politi~ko udruèwe krajem XVIII i po~etkom XIX veka, osnovano s ciqem da se Grci i drugi balkanski narodi oslobode od Turaka. 2. naziv za tajna politi~ka ili vojna dru{tva u staroj Gr~koj, naro~ito u Atini. heteristi, heterista m mn. ‰v. heterijaŠ pripadnici, ~lanovi heterije. hetero- ‰gr~. heterosŠ prvi deo sloènica sa zna~ewem drugi, razli~it. heteroanamneza, -e ` ‰v. hetero-, anamnezaŠ med. anamneza koju umesto bolesnika daje neko wegov kada on nije u stawu da sam to u~ini. heterobiografija, -e ` ‰v. hetero-, biografijaŠ opis ìvota neke li~nosti koji ne pi{e ta li~nost ve} neko drugi, za razliku od autobiografije. heterogamija, -e ` ‰gr~. heterogamia drugi brak, v. hetero-, -gamijaŠ biol. 1. spajawe gameta, mu{ke i ènske polne }elije, kada se oni razlikuju i fiziolo{ki i po obliku i po veli~ini. 2. oplodwa kod koje mu{ki i ènski gameti poti~u od razli~itih jedinki; supr. izogamija. heterogen i heterogen, -a, -o ‰gr~. heterogenes, v. hetero-, -genŠ koji nije od iste vrste, sastavqen od raznorodnih elemenata, raznorodan; supr. homogen. heterogenea, heterogenea s mn. ‰nlat. heterogenea, v. heterogenŠ gram. imenice kojima se razlikuje rod u jednini i mnoìni (npr. oko — o~i). heterogenost, -osti i heterogenost, -osti ` ‰v. heterogenŠ osobina onoga {to je heterogeno, raznorodnost, raznovrsnost. heterogonija, -e ` ‰v. hetero-, -gonijaŠ bot. smena generacija, obi~no naizmeni~no polne i bespolne. heterodoksan, -sna, -sno ‰v. heterodoksijaŠ 1. koji odstupa od uobi~ajenog verovawa ili

heterodoksija u~ewa. 2. rel. koji pripada drugoj veri, inoveran, krivoveran; supr. ortodoksan. y heterodoksni problem u {ahu problem ~ije re{ewe zahteva odstupawe od {ahovskih pravila. heterodoksija, -e ` ‰gr~. heterodoxia, v. hetero-, doxa mi{qewe, verovaweŠ 1. verovawe ili mi{qewe koje je druga~ije od op{teprihva}enog ili slu`benog. 2. rel. pripadawe drugoj veri, krivoverje, jeres; supr. ortodoksija. heteroerotizam, -zma m ‰v. hetero-, erotizamŠ psih. seksualna sklonost prema suprotnom polu, normalna seksualna usmerenost, heteroseksualnost (v.). heteroza, -e ` ‰v. hetero-, -ozaŠ biol. pojava otpornijeg, sna`nijeg i naprednijeg potomstva kod biqaka i ìvotiwa usled ukr{tawa genetski razli~itih roditeqa. heterozeteza, -e ` ‰v. hetero-, gr~. zetezis traèwe, istraìvaweŠ log. 1. izvo|ewe pogre{nog zakqu~ka koji ne sledi iz postavqenih premisa. 2. lukavo postavqeno pitawe, formulisano kao usput i neva`no, a koje zapravo treba da dovede do èqenog odgovora. heterozigot, -a m ‰v. hetero-, v. zigotŠ biol. ìvotiwa ili biqka koja je nastala ukr{tawem roditeqa s razli~itim genetskim materijalom; hibrid. heterozigotan, -tna, -tno ‰v. heterozigotŠ biol. koji ima dva razli~ita oblika jednog istog gena; supr. homozigotan. heteroinseminacija, -e ` ‰v. hetero-, inseminacijaŠ ve{ta~ka oplodwa ìvotiwa ili ~oveka. heteroklizija, -e ` ‰gr~. heteroklisia, v. hetero-, klisis nagiwawe; promenaŠ lingv. nepravilna deklinacija imenskih re~i. heteroklit, -ita m ‰gr~. heteroklitos, v. hetero-, klinein naslawatiŠ gram. re~ (ob. imenica) koja ima nepravilnu promenu. heteroklitan, -tna, -tno ‰v. heteroklitŠ 1. neobi~an, ~udan; koji nije po propisima ili obi~ajima (u umetnosti i sl.). 2. gram. koji je heteroklit, koji ima nepravilnu promenu. heterokliti~an v. heteroklitan. heterokranija, -e ` ‰v. hetero-, gr~. kranion lobawa, glavaŠ v. hemikranija.

heteroplastika heterolagnija, -e ` ‰v. hetero-, gr~. lagneia bludŠ ve{ta~ka oplodwa ènke spermom mu`jaka s kojim ne ìvi u zajednici. heterologija, -e ` ‰v. hetero-, -logijaŠ filoz. teorija po kojoj se u spoznajnom procesu sukobqavaju dva suprotstavqena fenomena, npr. logi~no i nelogi~no. heterometrija, -e ` ‰gr~. heterometria, v. hetero-, -metrijaŠ kwi`. razli~ita metri~ka struktura stihova u jednoj pesmi. x heterometri~an. heteromorfan, -fna, -fno ‰v. hetero-, -morfanŠ koji je raznih oblika, raznoobli~an; supr. izomorfan. heteromorfizam, -zma m ‰v. heteromorfanŠ hem. pojava da se jedna supstanca javqa u vi{e razli~itih oblika (npr. ugqenik u obliku dijamanta, grafita, antracita); up. polimorfizam. heteromorfoza, -e ` ‰v. hetero-, -morfozaŠ 1. biol. oblik regeneracije organizma kod kojeg se umesto izgubqenog organa razvije neki drugi (npr. kod rakova, umesto izgubqenog oka moè se razviti nov pipak). 2. med. nenormalan razvoj i sastav tkiva. heteronim, -ima m ‰gr~. heteronimos, v. hetero-, -onimŠ lingv. razli~iti nazivi, izvedeni od razli~itih korena, za ozna~avawe srodnih odnosa. heteronimija, -e ` ‰v. heteronimŠ lingv. pojava u jeziku da se prirodni parovi ìvih bi}a ozna~avaju re~ima razli~itog korena (npr. brat — sestra, jarac — koza). heteronoman, -mna, -mno ‰v. hetero-, gr~. nomos zakonŠ 1. koji zavisi od drugoga, nesamostalan. 2. koji je ne~im uslovqen. 3. filoz. koji se pona{a po zakonitostima iz spoqa{weg sveta. heteronomija, -e ` ‰v. heteronomanŠ 1. zavisnost od tu|ih zakona, pokoravawe tu|im zakonima. 2. filoz. zavisnost ~ovekove voqe od spoqnih ~inilaca; supr. autonomija, heautonomija. heteroplastika, -e `, dat. heteroplastici ‰v. hetero-, -plastikaŠ med. a. plasti~na operacija pri kojoj se presa|uju tkiva druge jedinke; supr. autoplastika (v.). b. plasti~na operacija pri kojoj se presa|uju tkiva druge ìvotiwske vrste; supr. homoplastika.

1403

heteroplasti~an heteroplasti~an, -~na, -~no ‰v. heteroplastikaŠ 1. med. koji se odnosi na heteroplastiku. 2. biol. sastavqen od raznorodnih }elija. heteroseksualan, -lna, -lno ‰v. hetero-, seksualanŠ koji je seksualno naklowen suprotnom polu. heteroseksualitet v. heteroseksualnost. heteroseksualnost, -osti ` ‰v. heteroseksualanŠ seksualna privla~nost i odnosi izme|u osoba suprotnih polova, normalna seksualna usmerenost. heterosilabi~ki, -a, -o ‰v. hetero-, silabi~anŠ gram. glas ili grupa glasova koji pripadaju razli~itim slogovima; up. tautosilabi~ki. heterostilija, -e ` ‰v. hetero-, gr~. stylos stubŠ bot. pojava razli~itih tipova cvetova na istoj biqnoj vrsti. heterosugestija, -e ` ‰v. hetero-, sugestijaŠ psih. sugestija koju neko upu}uje drugome; supr. autosugestija. heteroterman, -mna, -mno ‰v. hetero-, gr~. therme toplotaŠ biol. koji ima promenqivu temperaturu tela, u zavisnosti od okoline; supr. homeoterman. heteroterme, heterotermi ` mn. ‰v. heterotermanŠ hladnokrvne ìvotiwe, kod kojih temperatura zavisi od okoline (ribe, vodozemci i gmizavci). heterotransplantacija, -e ` ‰v. hetero-, transplantacijaŠ med. presa|ivawe tkiva ili organa sa ìvotiwe na ~oveka (ili na ìvotiwu druge vrste). heterotrofan, -fna, -fno ‰v. hetero-, gr~. -trophos od trephein hranitiŠ biol. koji se hrani gotovim organskim materijama jer nema sposobnost da u svom organizmu proizvodi hranu (~ovek, ìvotiwe i neke biqke); supr. autotrofan. heterotrofija, -e ` ‰v. heterotrofanŠ biol. ishrana gotovim organskim materijama jer sam organizam nema sposobnost da proizvodi hranu. heterofilija, -e ` ‰v. hetero-, gr~. phyllon listŠ bot. pojava dva razli~ita oblika lista na jednoj biqci. heterofonija, -e ` ‰gr~. heterophonia, v. hetero-, -fonijaŠ 1. muz. najjednostavniji oblik polifonije (u staroj Gr~koj), pri kome prate-

1404

Hefest }i glasovi ili instrumenti izvode istu melodiju kao i osnovni glas, uz odre|ene varijacije. 2. med. promewen glas usled bolesti. heteroforman v. heteromorfan. heteroftalmija, -e ` ‰gr~. heterophthalmia, v. hetero-, gr~. ophthalmos okoŠ med. razli~ita boja o~iju kod neke osobe. heterohroman, -mna, -mno ‰v. heterohromijaŠ 1. koji je razli~itih boja, raznobojan, {aren. 2. fiz. koji upotrebqava dve ili vi{e razli~itih boja (heterohromna fotometrija). heterohromija, -e ` ‰gr~. heterochromos raznobojan, v. hetero-, chroma bojaŠ fiziol. razli~ita obojenost o~nih duìca, dlaka ili drugih delova tela koji su ina~e iste boje. hetman, -a m ‰poq. hetman od nem. HauptmannŠ 1. ist. vojni zapovednik u Poqskoj, Litvaniji i Ukrajini od XVI do XVIII veka. 2. koza~ki zapovednik, ataman. x hetmanski. het-trik, -a m ‰engl. hat-trick, prvobitno u kriketu, gde se za tri uzastopna pogotka dobijao nov {e{irŠ sp. 1. tri pogotka istog igra~a u toku jedne utakmice, obi~no u fudbalu. 2. tri uzastopne pobede iste ekipe u nekom takmi~ewu. he}im, -a m ‰tur. hekim od ar. hakim mudrac, filozofŠ pokr. zast. lekar. he}imba{a, -e m ‰tur. hekim bas›, v. he}im, ba{aŠ pokr. zast. glavni lekar. heureka, heureka i heureka v. eureka. heuristika, -e ` ‰v. heuristi~anŠ 1. nauka o metodima otkrivawa i utvr|ivawa novih spoznaja; ve{tina iznalaèwa, otkrivawa istine. 2. u istorijskoj nauci, utvr|ivawe autenti~nosti izvora. 3. u matemati~koj logici, put do pravog re{ewa, zamisao, dosetka. heuristi~an, -~na, -~no i heuristi~ki, -a, -o ‰nlat. heuristicus, prema gr~. heuriskein prona}i, otkritiŠ 1. koji se odnosi na heuristiku, koji pripada heuristici. 2. kojem je svojstveno otkrivawe, pronalaèwe; koji se usvaja, u~i putem ispitivawa, otkrivawa. Hefest, -a m ‰gr~. HephaistosŠ mitol. starogr~ki bog vatre, Zevsov i Herin sin, ruàn i hrom, u svojoj kova~nici pravi oru`je i ukrase za bogove; odgovara rimskom Vulkanu.

hefta hefta, -e `, gen. mn. hefta i hefti ‰tur. hafta, zast. hefta, hefte od pers. hefte od heft sedamŠ pokr. nedeqa dana, sedmica. heftalica, -e ` ‰v. heftatiŠ sprava kojom se ru~no spajaju listovi papira metalnom spajalicom. heftaluk, -a m, mn. heftaluci ‰tur. haftal›k, v. heftaŠ ono {to traje nedequ dana, {to se odnosi na nedequ dana; nedeqna plata; nedeqna zarada. heftati, -am nesvr{. = heftovati, -tujem nesvr{. ‰nem. heftenŠ 1. ovla{ pri~vrstiti {ivewem, ovla{ pro{ivati, fircati. 2. spajati listove papira heftalicom (v.). heftemimeres, -a m ‰gr~. hephthemimeres, prema hepta sedam, v. hemi-1, meros deoŠ metr. cezura u heksametru posle sedme polustope. heftma{ina, -e ` ‰v. heftati, ma{inaŠ = heftalica (v.). heftovati = heftati (v.). hec, heca m, mn. hecovi ‰austr. nem. HetzeŠ pokr. zast. {ala, dosetka, vic, glupost. hecati se, -am se nesvr{. ‰austr. nem. hetzenŠ pokr. zast. {aliti se, zavitlavati se, bockati. hecmaher, -a m = vicmaher, -a m ‰austr. nem. HetzmacherŠ pokr. zast. onaj koji ume dobro da zbija {ale, pri~a viceve i sl., {aqivxija, duhovit ~ovek. he~bek, -a m ‰engl. hatchback od hatch kapak, poklopac, back pozadinaŠ automobil ~ija se cela zadwa strana podiè, omogu}avaju}i ubacivawe krupnijih tereta. he~epe~, -a m ‰ma|. hecsepecs, prema nem. Hatscherl {ipakŠ pokr. pekmez od {ipaka. hexing, -a m, mn. hexinzi ‰engl. hedging, prema hedge pokrivati, obezbeditiŠ ekon. poslovno-finansijska strategija izbegavawa rizika odnosno gubitaka preduzimawem novih poslovnih akcija. hexra, hexira v. hixra. hi, s indekl. ‰gr~. chiŠ gr~ko slovo (C c) koje se izgovaralo pribli`no kao kh, a od koga je postalo na{e H. hibernator, -a m ‰nlat. hibernator, v. hibernacijaŠ med. aparat za hla|ewe zuba i drugih organa u ciqu postizawa lokalne anestezije.

HIV hibernacija, -e ` ‰lat. hibernatio prema hibernare od hibernus zimskiŠ 1. zool. stawe sniène telesne temperature za vreme zimskog zna kod nekih toplokrvnih ìvotiwa; up. estivacija. 2. med. v. hibernizacija (1). 3. a. zamrzavawe qudskog ili ìvotiwskog tela u ve~itom ledu. b. metoda dubokog hla|ewa te{ko obolelih s namerom ponovnog oìvqavawa u budu}nosti kad medicina bude sposobna da ih izle~i. 4. fig. neaktivnost, pasivnost, potpuni zastoj u razvitku. hibernizacija, -e ` ‰v. hibernacijaŠ 1. med. metoda hla|ewa pojedinih delova tela, naro~ito zuba, u ciqu postizawa lokalne anestezije radi hirur{kih zahvata. 2. v. hibernacija. hibiskus, -a m ‰nlat. Hibiscus od gr~. hibiskos slezŠ bot. mirisna biqka s velikim dekorativnim cvetovima, kineska ruà, Hibiscus rosa-sinensis; ostale biqke iz roda Hibiscus. hibrid, -ida m ‰lat. hibridaŠ 1. biol. biqka ili ìvotiwa nastala ukr{tawem roditeqa koji pripadaju dvema raznim vrstama, rasama ili varijetetima, bastard, me{anac, melez. 2. fig. ono {to je sastavqeno od elemenata razli~itog porekla. hibridan, -dna, -dno ‰v. hibridŠ 1. koji je nastao ukr{tawem, koji je me{ovitog porekla. 2. fig. raznorodan, me{an; prelazan. y hibridni kompjuter ra~. kompjuter koji ima ugra|en analogni i digitalni hardver; hibridni krug ra~. krug u kojem se za obavqawe sli~nih funkcija koriste bitno razli~iti tipovi komponenata. hibridizacija, -e ` ‰v. hibridŠ biol. stvarawe hibrida, ukr{tawe biqaka ili ìvotiwa razli~itih osobina. hibridizirati, hibridiziram, 3. l. mn. hibridiziraju svr{. i nesvr{. ‰v. hibridŠ stvarati, stvoriti hibride, meleze. hibris, -a m ‰gr~. Hybris bogiwa oholosti i prkosaŠ mitol. u anti~koj tragediji prestup ~oveka koji nastoji da iza|e iz okvira qudskog i pribliì se boànskom; preterana drskost, izazivawe sudbine. HIV, HIV-a m ‰skr. od engl. human immunodeficiency virusŠ med. naziv za virus qudske

1405

Higija imunodeficijencije (v.), koji se prenosi krvqu i izaziva sidu (v.) (ejds). Higija, -e ` ‰gr~. HygieiaŠ 1. mitol. starogr~ka bogiwa zdravqa. 2. astron. asteroid otkriven 1849. g. higijastika, -e ` ‰gr~. hygiastikos lekovit, prema hygieia zdravqeŠ ve{tina negovawa i odràvawa zdravqa. higijena, -e ` ‰gr~. hygieinos zdravŠ 1. deo medicine, nauka o ~uvawu i negovawu zdravqa. 2. postupci koji se sprovode da bi se negovalo i sa~uvalo zdravqe, odràvawe ~isto}e; propisi, pravila za odràvawe ~isto}e. y mentalna higijena skup pravila kojih se treba dràti da bi se o~uvalo psihi~ko zdravqe. higijeni~ar, -a m (`. higijeni~arka, dat. i lok. higijeni~arki) ‰v. higijenaŠ onaj koji se stara za odràvawe higijene; stru~wak za higijenu. higijenski, -a, -o ‰v. higijenaŠ koji se odnosi na higijenu; koji je u skladu s higijenom, koji odgovara zahtevima higijene; koji ne sadrì zarazne klice. higiokomija, -e ` ‰nlat. hygiocomia, prema gr~. hygieia zdravqe, komizo negujem, gajimŠ negovawe zdravqa. higro- ‰gr~. hygros vlaànŠ kao prvi deo re~i u sloènicama ozna~ava ono {to je vezano za vlagu, vla`nost. higrobarometar, -tra m ‰v. higro-, barometarŠ instrument za merewe pritiska i relativne vla`nosti vazduha. higrogram i higrogram, -a m ‰v. higro-, -gramŠ dijagram koji pokazuje promene relativne vla`nosti u toku 24 sata ili u toku jedne nedeqe. higrograf i higrograf, -a m ‰v. higro-, -grafŠ meteor. instrument koji beleì promene relativne vla`nosti vazduha; up. higrometar. higrologija, -e ` ‰v. higro-, -logijaŠ nauka o vla`nosti vazduha. higrom, -oma m ‰v. higro-, -omŠ med. 1. pro{irewe sluznih kesica i omota~a tetiva, na mestu pritiska ili trewa. 2. izraslina od limfati~nih prostora ispuwenih te~no{}u; javqa se kod dece, naj~e{}e na vratu.

1406

hidrhigrometar, -tra m ‰v. higro-, -metarŠ meteor. instrument za merewe relativne vla`nosti vazduha, hidrograf (v.). higrometrija, -e ` ‰v. higro-, -metrijaŠ meteor. merewe stepena vla`nosti neke materije, naj~e{}e vazduha. higroskop i higroskop, -a m ‰v. higro-, -skopŠ meteor. aparat koji kvalitativno prikazuje promene vla`nosti vazduha. higroskopan, -pna, -pno ‰v. higroskopŠ koji upija vlagu, koji uklawa vodu. y higroskopna vata vata iz koje je oduzeta mast, lako upija te~nost; koristi se najvi{e u medicini; higroskopni pokreti pokreti biqaka usled procesa bubrewa i isu{ivawa neìvih delova }elijske membrane. higroskopi~an v. higroskopan. higroskopnost, -osti ` ‰v. higroskopanŠ svojstvo materije da upija vlagu ili da druge materije li{ava vode. higrostat, -a m ‰v. higro-, -statŠ tehn. ure|aj koji automatski odràva neophodnu vla`nost vazduha u zatvorenim prostorijama. higrofil, -ila m ‰v. higro-, -filŠ biol. ìvo bi}e kojem je neophodna visoka vla`nost okoline. higrofilija, -e ` ‰v. higro-, -filijaŠ bot. opra{ivawe biqaka posredstvom vode. higrofit, -ita m ‰v. higro-, -fit(i)Š bot. biqka kojoj je neophodno vi{e vlage da bi se razvijala. higrofobija, -e ` ‰v. higro-, -fobijaŠ 1. psih. bolestan strah od vode, vlage ili te~nosti. 2. svojstvo neke materije da joj {kodi vlaga. hidalgo, -a m ‰{p. hidalgo od hijo de algo dosl. sin ne~ega; u zna~ewu 2 po prezimenu Migela Hidalga (Miguel Hidalgo, 1753–1811), vo|e ustanka za nezavisnost MeksikaŠ 1. titula nièg plemstva u [paniji; plemi}, vlastelin; up. fidalgo. 2. meksi~ki srebrwak vrednosti 20 pezosa. hidatode, hidatoda ` mn. ‰gr~. hydor gen. hydatos vodaŠ bot. otvori na rubu lista kroz koje se izlu~uje suvi{na te~nost u vidu kapqica. hidr-, hidro- ‰gr~. hydro- prema hydor vodaŠ kao prvi deo u sloènicama ozna~ava ono {to je vezano za vodu, vla`nost.

hidra hidra, -e ` ‰lat. hydra od gr~. hydra vodena zmijaŠ 1. mitol. devetoglava neman u jezeru Lerni na Peloponezu kojoj su umesto svake odse~ene glave rasle nove, ubio ju je Herakle (lernejska ‹). 2. zool. sitna vodena ìvotiwica iz roda dupqara, slatkovodni polip, s nekoliko pipaka oko usnog otvora. 3. fig. zlo koje se uve}ava {to se vi{e trudimo da ga otklonimo (bi}a, pojave). 3. astron. (Hidra) jedno od sazve`|a na ju`noj hemisferi. hidrazin, -ina m ‰v. hidr-, az(ot), -inŠ hem. jediwewe vodonika i azota, bezbojna uqana te~nost; sluì kao osnovna sirovina za sintezu mnogih jediwewa, kao jako redukciono sredstvo, kao raketno gorivo i dr. hidrangiologija, -e ` ‰v. hidr-, gr~. angeion sud, v. -logijaŠ deo medicine koji se bavi limfnim sudovima. hidrant, -a m ‰amer. engl. hydrant, prema gr~. hydor vodaŠ tehn. aparat za uzimawe vode iz uli~ne vodovodne cevi; koristi se za polivawe ulica i ga{ewe poàra. hidrantni, -a, -o ‰v. hidrantŠ 1. koji se odnosi na hidrant. 2. v. hidratantan. hidrargirizam, -zma m ‰gr~. hydrargyros ìva, v. hidr-, gr~. argyros srebroŠ med. trovawe ìvom. hidrargirija v. hidrargirizam. hidrargirum, -a m ‰nlat. hydrargyrum od gr~. hydrargyros ìva, v. hidr-, gr~. argyros srebroŠ hem. ìva. hidrat, -ata m ‰v. hidr-, -atŠ hem. jediwewa koja sadrè jedan ili vi{e molekula vode. y ugqeni hidrati organske materije koje se uglavnom sastoje od ugqenika, vodonika i kiseonika, predstavqaju bitan deo qudske i ìvotiwske ishrane; me|u wih spadaju {e}eri, skrob i celuloza. x hidratni i hidratski. hidratantan, -tna, -tno ‰fr. hydratant, v. hidr-, hidratŠ 1. hem. koji nekom jediwewu dodaje molekule vode. 2. u kozmetici, koji pomaè koì da odrì potrebnu vla`nost (hidratantni krem). hidratacija, -e ` ‰v. hidr-Š 1. hem. hemijska reakcija spajawa molekula vode s jonima ili molekulima u vodenim rastvorima. 2. vlaèwe (ob. koè).

hidrobus hidraulika, -e `, dat. i lok. hidraulici ‰v. hidrauli~anŠ 1. fiz. grana hidromehanike (v.) koja prou~ava prakti~nu primenu zakona o ravnoteì i kretawu te~nosti. 2. svi aparati koji funkcioni{u na na~elu hidraulike. hidrauli~an, -~na, -~no = hidrauli~ki, -a, -o ‰lat. hydraulicus od gr~. hydraulikos, v. hidr-, aulos cevŠ koji pokre}e neka te~nost, koji radi na vodeni pogon. hidrauli~ki = hidrauli~an (v.). hidrid, -ida m ‰v. hidr-, -idŠ hem. jediwewe nekog elementa s vodonikom. hidrija, -e `, gen. mn. hidrija ‰gr~. hydria, v. hidr-Š um. u staroj Gr~koj, posuda za vodu sa tri dr{ke. hidrirawe, -a s ‰nem. hydrieren, v. hidro-Š hem. proces spajawa atoma vodonika sa molekulima razli~itih hemijskih jediwewa, uglavnom organskih; hidrogenacija. hidro- ‰v. hidr-Š kao prvi deo re~i u sloènicama zna~i: voda, vodeni, vodo-. hidroavijacija, -e ` ‰v. hidro-, avijacijaŠ avijacija koja raspolaè hidroavionima. hidroavion, -ona m ‰v. hidro-, avionŠ tehn. avion osposobqen za poletawe s vode i spu{tawe na vodu (sa plovcima umesto to~kova), hidroplan. x hidroavionski. hidroakustika, -e `, dat. i lok. hidroakustici ‰v. hidro-, akustikaŠ fiz. grana akustike koja ispituje kretawe zvuka kroz vodu. hidroarheologija, -e ` ‰v. hidro-, arheologijaŠ arheol. oblast arheologije koja prou~ava ostatke materijalne kulture starih civilizacija potonulih u vodama. hidrobaza, -e ` ‰v. hidro-, bazaŠ baza za poletawe i sletawe hidroaviona. hidrobiologija, -e ` ‰v. hidro-, biologijaŠ biol. grana biologije koja prou~ava ìvot biqaka i ìvotiwa u vodi i vodu kao wihov prostor. x hidrobiolo{ki. hidrobiont, -a m ‰v. hidro-, biontŠ biol. organizam koji ìvi u vodi. hidrobus, -a m ‰v. hidro-, -busŠ pom. mawi motorni putni~ki brod ili ve}i ~amac za krstarewe po lukama i kanalima, sluì za prevoz ve}eg broja putnika.

1407

hidrogalvanoterapija hidrogalvanoterapija, -e ` ‰v. hidro-, galvanoterapijaŠ med. deo fizikalne terapije koji se zasniva na dejstvu galvanske struje u vodi. hidrogamija, -e ` ‰v. hidro-, -gamijaŠ bot. opra{ivawe biqaka pomo}u vode. hidrogen, -ena m ‰v. hidro-, -genŠ hem. 1. vodonik, hemijski element, atomskog broja 1, simbol H; najlak{i od svih gasova, lako zapaqiv. 2. lai~ki naziv za vodonik-peroksid; u medicini sluì za dezinfikovawe gnojnih rana, a u kozmetici za beqewe kose. hidrogenacija, -e ` ‰v. hidrogenŠ hem. hemijska reakcija neke materije sa vodonikom. hidrogenerator, -a m ‰v. hidro-, generatorŠ generator koji energiju kretawa vode pod vodenom turbinom pretvara u elektri~nu energiju. hidrogenski, -a, -o ‰v. hidrogenŠ koji se odnosi na vodonik, koji je u vezi sa vodonikom. y hidrogenska bomba vrsta nuklearnog oru`ja zasnovanog na fuziji izotopa vodonika (deuterijuma i tricijuma), znatno ja~eg razornog dejstva od atomske bombe. hidrogeografija, -e ` ‰v. hidro-, geografijaŠ grana hidrologije koja prou~ava povezanost voda s drugim delovima prirode: klimom, reqefom, biqnim svetom i dr. hidrogeologija, -e ` ‰v. hidro-, geologijaŠ nauka o uticaju vode na formirawe Zemqine povr{ine. hidrogeolo{ki, -a, -o ‰v. hidro-, geolo{kiŠ koji se odnosi na hidrogeologiju. y hidrogeolo{ka karta vrsta geolo{ke karte koja prikazuje poloàj, prostirawe, kvantitet i kvalitet podzemnih voda. hidrogliser, -a m ‰v. hidro-, gliserŠ 1. pom. motorni ~amac ili mawi brod s ugra|enim krilima hidrodinami~nog oblika koji se kre}e velikom brzinom, uglavnom iznad povr{ine vode, hidrokrilac. 2. fam. motorni ~amac sa ugra|enim motorom koji razvija veliku brzinu, gliser. hidrogram, -a m ‰v. hidro-, -gramŠ grafi~ka slika i hronolo{ki opis proticawa neke vode u prirodi. hidrografija, -e ` geogr. ‰v. hidro-, -grafijaŠ deo hidrologije koji prou~ava vode i wihove tokove na povr{ini Zemqe.

1408

hidrojedrilica hidrografski, -a, -o ‰v. hidrografijaŠ koji je u vezi sa hidrografijom, koji se odnosi na hidrografiju. y hidrografska mreà geogr. mreà prirodnih i staja}ih voda. hidrodinamika, -e `, dat. i lok. hidrodinamici ‰v. hidro-, dinamikaŠ fiz. deo hidromehanike koji prou~ava kretawe vode i drugih te~nosti; dinamika te~nosti. x hidrodinami~ki. hidrodrom, -a m ‰v. hidro-, (aero)dromŠ mesto na vodi odakle uzle}u i gde se spu{taju hidroavioni (v.). hidroelektrana, -e ‰v. hidro-, elektranaŠ postrojewe za proizvodwu elektri~ne energije sa pogonom na vodu, hidrocentrala. hidroelektri~an, -~na, -~no ‰v. hidro-, elektri~niŠ koji proizvodi elektri~nu energiju na vodeni pogon. hidroenergetika, -e `, dat. i lok. fiz. hidroenergetici ‰v. hidro-, energetikaŠ nauka o iskori{}avawu energije vode. hidroenergetski, -a, -o ‰v. hidro-, energijaŠ koji se odnosi na hidroenergiju ili na hidroenergetiku. hidroenergija, -e ` ‰v. hidro-, energijaŠ energija sadràna u vodi, u obliku kineti~ke ili potencijalne energije; vodena snaga. hidroza, -e ` ‰gr~. hidrosis prema hidroun znojiti seŠ med. znojewe. hidrozoe, -oa ` mn. ‰nlat. hydrozoa v. hidro-, -zoaŠ zool. najprostije gra|eni dupqari u vodi: meduze, polipi i dr. hidroid, -ida m ‰v. hidro-, -idŠ zool. vodeni polip. hidroizolator, -a m ‰v. hidro-, izolatorŠ materija ili smesa koja sluì za izolaciju od vlage, za hidroizolaciju. hidroizolacija, -e ` ‰v. hidro-, izolacijaŠ gra|. za{tita gra|evina od vlage, vode i smrzavawa zaptivawem svih otvora kroz koje bi mogla da u|e voda. hidroizoterma, -e ` ‰v. hidro-, izotermeŠ na mapi, linija koja povezuje ta~ke s jednakom temperaturom vode mora. hidrojedrilica, -e ` ‰v. hidro-, jedrilicaŠ avij. vrsta letelice, jedrilica koja moè da pole}e s kopna i sa vode i sleti na wih.

hidrokela hidrokela, -e = hidrocela, -e ` ‰gr~. hydrokele, v. hidro-, kele tumorŠ med. veliki otok u mo{nicama ili du` semenovoda koji nastaje zbog sakupqawa serozne te~nosti. hidrokefalan, -lna, -lno = hidrocefalan, -lna, -lno ‰v. hidrokefal(os)Š med. koji se odnosi na hidrokefal; koji pokazuje simptome hidrokefala. hidrokefalija, -e = hidrocefalija, -e ` ‰v. hidrokefal(os)Š med. stawe, simptomi izazvani pojavom hidrokefala. hidrokefal(os), -a = hidrocefal(os), -a m ‰gr~. hydrokephalos, v. hidro-, kephale glavaŠ med. pro{irewe mo`danih komora usled pove}ane koli~ine te~nosti (likvora), ~ije su posledice uve}an obim glave, pojava epilepsije i mentalno rastrojstvo, naro~ito kod male dece. hidrokineziterapija, -e ` ‰v. hidro-, -kineza, terapijaŠ med. kineziterapija u vodi, hidrogimnastika. hidrokinetika, -e `, dat. i lok. hidrokinetici ‰v. hidro-, kinetikaŠ fiz. grana hidromehanike koja prou~ava i opisuje kretawe te~nosti. x hidrokineti~ki. hidrokolon-terapija, -e ` ‰engl. hydrocolon therapy, v. hidro-, kolon2Š med. hidroterapija kolona, ispirawe debelog creva velikim koli~inama vode, radi ~i{}ewa organizma od toksina i {tetnih naslaga. hidrokrilac, -lca m ‰v. hidro-Š raz. motorni ~amac koji, izdignut iznad vode, postiè veliku brzinu, hidrogliser. hidroksid, -a m ‰v. hidr-, oksidŠ hem. svako jediwewe koje sadrì jednu ili vi{e hidroksilnih (–OH) grupa u molekulu; ima svojstva baza (boji crveni lakmus u plavo). hidroksil, -a m = hidroksilna grupa (v. hidroksilan). hidroksilamin, -ina m ‰v. hidroksilan, amin(i)Š neorgansko hemijsko jediwewe, NH5OH, bezbojni hidroskopni kristali; sluì kao jako redukciono sredstvo, naro~ito u hemijskoj analizi. hidroksilan, -lna, -lno ‰v. hidro-, gr~. oxys kiseoŠ hem. u: y hidroksilna grupa jednovalentna organska grupa –OH, svojstvena neor-

hidrometeorolog ganskim bazama i aromati~nim alkoholima, hidroksil. hidrokucija, -e ` ‰v. hidro-, (egze)kucijaŠ med. smrt koja nastupa ulaskom u hladnu vodu. hidrolaza, -e ` ‰v. hidro-, (alkoh)ol, -azaŠ biol. enzim koji u~estvuje u izdvajawu vode iz nekog hemijskog jediwewa. hidroliza, -e ` ‰v. hidro-, -lizaŠ hem. razlagawe neke supstance pod uticajem vode, uz pomo} neke kiseline, baze ili enzima. x hidroliti~ki. hidrolit, -ita m ‰v. hidro-, gr~. lytos rastvorqivŠ hem. telo rastvorqivo u vodi. hidrolog, -a m, mn. hidrolozi ‰v. hidro-, -logŠ stru~wak za hidrologiju. hidrologija, -e ` ‰v. hidro-, -logijaŠ nauka o vodama i wihovom kretawu na Zemqinoj povr{ini. hidrolo{ki, -a, -o ‰v. hidrologijaŠ koji se odnosi na hidrologe i hidrologiju. hidromantija, -e ` ‰gr~. hydromanteia, v. hidro-, -mantijaŠ proricawe sudbine gledawem u vodu. hidromasaà, -e ` ‰v. hidro-, masaàŠ masaà pomo}u mlazova tople vode, radi opu{tawa mi{i}a i podsticawa krvotoka. hidromeduza, -e ` ‰v. hidro-, meduzaŠ zool. vodena meduza; svaka meduza koja pripada grupi hidrozoa (v.). hidromel, -a m ‰klat. hydromeli, gr~. hydromeli, v. hidro-, meli medŠ alkoholno pi}e dobijeno fermentacijom meda rastvorenog u vodi, medovina. hidrometalurgija, -e ` ‰v. hidro-, metalurgijaŠ proizvodwa metala ekstrakcijom metala iz vodenog rastvora bez primene elektri~ne energije. hidrometar, -tra m ‰v. hidro-, -metarŠ instrument za merewe brzine proticawa te~nosti i gasova, vodomer. hidrometeori, hidrometeora m mn. ‰v. hidro-, meteorŠ meteor. proizvodi nastali zgu{wavawem vodene pare (u ~vrstom ili te~nom stawu) u atmosferi: magla, rosa, sneg, led i sl. hidrometeorolog, -a m, mn. hidrometeorolozi ‰v. hidro-, meteorologŠ meteor. stru~wak za hidrometeorologiju.

1409

hidrometeorologija hidrometeorologija, -e ` ‰v. hidro-, meteorologijaŠ meteor. 1. nauka o kretawu vode u atmosferi. 2. meteorologija u spoju s hidrologijom. hidrometeorolo{ki, -a, -o ‰v. hidrometeorologijaŠ koji se odnosi na hidrometeorologiju i hidrometeorologe. y hidrometeorolo{ka slu`ba delatnost koja se bavi meteorolo{kim i hidrolo{kim merewima, daje prognoze vremena i vodostaja, prou~ava klimu i dr. hidrometrija, -e ` ‰v. hidro-, -metrijaŠ grana hidrologije koja obuhvata sva merewa nadzemnih i podzemnih voda: koli~inu, teìnu, pritisak, brzinu i dr. hidromehanika, -e `, dat. i lok. hidromehanici ‰v. hidro-, mehanikaŠ fiz. nauka koja prou~ava zakone kretawa te~nosti (hidrodinamika) i zakone mirovawa (hidrostatika), kao i mirovawe i kretawe tela urowenih u te~nosti. x hidromehani~ki. hidronefroza, -e ` ‰v. hidro-, v. nefrozaŠ med. zastoj i nagomilavawe mokra}e u bubrezima zbog naslednih ili ste~enih anomalija (tumor, kamen, tuberkuloza). hidronim, -ima m ‰v. hidr-, -onimŠ lingv. ime reke ili drugih voda. hidronimija, -e ` ‰v. hidronimŠ lingv. deo onomastike koji prou~ava imena voda: potoka, reka, jezera, mora, okeana. hidropatija, -e ` ‰v. hidro-, -patijaŠ med. le~ewe vodom, hidroterapija. hidropizija, -e ` ‰fr. hydropisieŠ v. hidropsija. hidroplan, -a m ‰v. hidro-, (aero)planŠ tehn. letelica osposobqena za poletawe s vode i spu{tawe na vodu, hidroavion; up. amfibija (3). x hidroplanski. hidropneumonija, -e ` ‰v. hidro-, pneumonijaŠ med. vodena bolest plu}a, upalni proces s nakupqawem te~nosti u tkivu. hidropon v. hidroponika. hidroponika, -e `, dat. i lok. hidroponici ‰engl. hydroponics, v. hidro-, gr~. (geo)ponikos koji se ti~e obra|ivawa zemqeŠ agr. sistem gajewa kulturnih biqaka u stakleniku ili na otvorenom prostoru, s korenovima u vodi u kojoj su rastvorene soli neophodne za ishranu.

1410

hidroterapija hidroport, -a m ‰v. hidro-, engl. airport aerodromŠ v. hidrodrom. hidropsija, -e ` ‰gr~. hydrops, v. hidro-, ops vid, izgledŠ med. preterano skupqawe te~nosti u {upqinama tela, hidropizija, vodena bolest. hidroreja, -e ` ‰v. hidro-, -rejaŠ med. isticawe vodenaste te~nosti iz tela. hidroskop, -a m ‰gr~. hydroskopos, v. hidro-, -skopŠ 1. instrument sli~an periskopu koji omogu}ava da se vide predmeti ispod povr{ine vode. 2. ~ovek koji otkriva izvore vode. hidrospidometar, -tra m ‰v. hidro-, engl. speedometer brzinomerŠ v. hidrotahimetar. hidrostat, -a m ‰v. hidro-, -statŠ vrsta aparata za rowewe na velikoj dubini (do 600 m). hidrostatika, -e ` ‰v. hidro-, -statikaŠ fiz. grana hidromehanike koja prou~ava pritisak i ravnoteù vode i drugih te~nosti; statika te~nosti. hidrostati~ki, -a, -o ‰v. hidrostatikaŠ fiz. koji se odnosi na hidrostatiku; prouzrokovan, izazvan pritiskom vode. y hidrostati~ka vaga vaga koja odre|uje specifi~nu teìnu nekog tela pomo}u merewa istisnute vode; hidrostati~ki pritisak pritisak u mirnoj te~nosti koji deluje na zid posude u kojoj se te~nost nalazi; hidrostati~ki paradoks pojava da hidrostati~ki pritisak jedne te~nosti na dnu posude zavisi samo od povr{ine dna i visine te~nosti u sudu. hidrosfera, -e ` ‰v. hidro-, sferaŠ geogr. vodeni omota~ Zemqine kugle; skup staja}ih i teku}ih voda na povr{ini Zemqe. hidrotaksija, -e ` ‰v. hidro-, gr~. taxis poredakŠ v. hidrotropizam. hidrotahimetar, -tra m ‰v. hidro-, tahimetarŠ aparat za merewe brzine protoka vode. hidroterapeut, -a m ‰v. hidro-, terapeutŠ onaj koji le~i hidroterapijom. hidroterapeutski v. hidroterapijski. hidroterapija, -e ` ‰v. hidro-, terapijaŠ med. le~ewe prirodnom vodom razli~ite temperature, putem urawawa ili masaè, u bawi ili u posebnim ure|ajima.

hidroterapijski hidroterapijski, -a, -o ‰v. hidroterapijaŠ koji se odnosi na hidroterapiju, na le~ewe vodom. hidrotermalan, -lna, -lno ‰v. hidro-, termalanŠ koji se ti~e tople vode. y hidrotermalni izvori prirodni izvori tople vode; hidrotermalni minerali minerali nastali magmatskim aktivnostima iz prirodnih pregrejanih vodenih rastvora. hidrotehnika, -e `, dat. i lok. hidrotehnici ‰v. hidro-, tehnikaŠ tehn. grana gra|evinarstva, ve{tina izgradwe vodenih objekata: brana, kanala, luka, za{titnih nasipa, ure|aja za navodwavawe, za vodosnabdevawe itd. hidrotehni~ki, -a, -o ‰v. hidro-, tehni~kiŠ koji se odnosi na hidrotehniku. y hidrotehni~ka melioracija skup svih postupaka koji pomaù poboq{awu i iskori{}avawu zemqi{ta (isu{ivawe, odvodwavawe, navodwavawe). hidrotik, -a m, mn. hidrotici ‰v. hidroti~anŠ farm. sredstvo za znojewe. hidroti~an, -~na, -~no ‰gr~. hidrotikos, v. hidrozaŠ med. koji tera na znojewe. hidrotoraks, -a m ‰v. hidro-, gr~. thorax grudni ko{Š med. pojava te~nosti u grudnom ko{u (kod bubre`nih bolesti, tumorskih bolesti plu}a i dr.). hidrotropizam, -zma m ‰v. hidro-, -tropizamŠ biol. svojstvo biqaka da pokre}u svoje organe (koren, list) prema vodi ili vlazi, hidrotaksija. hidrofan, -ana m ‰v. hidro-, gr~. phainein izgledatiŠ miner. dragi kamen, vrsta opala mle~ne boje. hidrofizika, -e `, dat. i lok. hidrofizici ‰v. hidro-, fizikaŠ fiz. deo geofizike koji prou~ava fizi~ke osobine vode i pojave vezane za hidrosferu. x hidrofizi~ki. hidrofil, -ila m ‰v. hidro-, -filŠ 1. zool. vrsta insekta tvrdokrilca koji ìvi u mo~varama. 2. bot. naziv za biqke prilago|ene ìvotu u vodi, posebno cvetnice. hidrofilan, -lna, -lno ‰v. hidro-, -filanŠ 1. koji upija vodu (te~nost, vlagu), higroskopan (hidrofilna vata). 2. koji postaje naduven u dodiru sa te~nostima.

hizme}arluk hidrofilija, -e ` ‰v. hidro-, -filijaŠ 1. preterana potreba za vodom. 2. bot. opra{ivawe pomo}u vode, hidrogamija. hidrofite i hidrofite, hidrofita ` mn. ‰v. hidro-, -fit(e)Š bot. biqke koje delimi~no ili potpuno ìve u vodi (alge, gqive, neke vrste mahovina). hidrofoban, -bna, -bno ‰v. hidrofobijaŠ 1. hem. koji se ne me{a sa vodom. 2. med. koji ima strah od vode; zaraèn besnilom. hidrofobija, -e ` ‰gr~. hydrophobia, v. hidro-, fobijaŠ 1. med. a. bolestan strah od vode (jedan od simptoma besnila). b. besnilo, rabijes. 2. hem. svojstvo materijala i tela koji odbijaju vodu. hidrofon, -a m ‰v. hidro-, -fonŠ tehn. sprava koja akusti~ke oscilacije u te~nostima pretvara u elektri~ne; koristi se za komunikacije i merewa pod vodom (aparat za oslu{kivawe prisutnosti podmornica, podvodni telefon i sl.). hidrofor, -a m ‰gr~. hydrophoros vodono{a, v. hidro-, -forŠ tehn. elektri~ni ure|aj za dovod vode u ku}u iz bunara, cisterne, podzemnog izvora vode i dr. hidroftalmija, -e ` ‰v. hidr-, gr~. ophthalmos okoŠ med. bolest o~iju zbog uro|enog glaukoma. hidrohorija, -e ` ‰v. hidro-, gr~. chorein udaqiti seŠ bot. rasprostirawe plodova i semenki vodom. hidrocela v. hidrokela. hidrocentrala ‰v. hidro-, centralaŠ = hidroelektrana (v.). hidrocefal(os) v. hidrokefal(os). hizmet, -a i izmet, -a m ‰tur. hizmet od ar. hidmaŠ zast. slu`ba, dvorewe. y hizmet u~initi posluìti, podvoriti. hizme}ar, -ara i izme}ar, -ara m ‰v. hizmetŠ zast. sluga, sluìteq. hizme}ariti, hizme}arim i izme}ariti, izme}arim ‰v. hizme}arŠ zast. raditi kao sluga, sluìti. hizme}arka, -e i izme}arka `, dat. i lok. (h)izme}arki ‰v. hizme}arŠ zast. sluàvka, slu{kiwa. hizme}arluk, -a i izme}arluk, -a m ‰v. hizme}arŠ zast. sluèwe; sluìteqski posao. med.

1411

Hijade Hijade, Hijada ` mn. ‰gr~. HyadesŠ 1. mitol. k}eri Atlantove koje su odgajile Dionisa, Zevs ih je pretvorio u zvezde. 2. astron. ime sazve`|a Bika. hijazam, -zma m ‰gr~. chiasmos, prema gr~. chi slovo œhiŒ, u obliku krstaŠ 1. kwi`. pojava u pesni{tvu da se dva para re~i ili izraza ne ponavqaju istim redom, nego se drugi navodi u obrnutom redu prema prvome, AV–VA (npr. beli Mesec, zvezde sjajne). 2. biol. ukr{tawe hromozoma (v.) u toku deobe kojom nastaju polne }elije. 3. fiziol. ukr{tawe, npr. nervnih vlakana. hijal-, hijalo- ‰gr~. hyalos stakloŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi sa staklom. hijalit, -ita m ‰v. hijal-, -itŠ miner. 1. vrsta sjajnog minerala, bezbojan stakleni opal. 2. masa za izradu predmeta staklarske galanterije i umetni~kog posu|a. hijalitis, -a m ‰v. hijal-, -itisŠ med. upala staklastog tela u oku. hijalografija, -e ` ‰v. hijalo-, -grafijaŠ 1. ve{tina pravqewa gravira na staklu pomo}u fluorovodoni~ne kiseline. 2. v. hijalotipija. hijaloidan, -dna, -dno ‰gr~. hyaloeides, v. hijalo-, -id(an)Š fiziol. staklast, (polu)providan (o tkivu). hijalotipija, -e ` ‰v. hijalo-, -tipijaŠ {tampawe ili slikawe na staklu. hijalurgija, -e ` ‰v. hijal-, gr~. -ourgia prema ergon deloŠ ve{tina obra|ivawa stakla, staklarstvo. hijanet, -a m ‰tur. h›yanet od ar. hiyana izdajaŠ pokr. 1. izdaja, nevera. 2. nevernik, varalica. hijanetluk, -a m, mn. hijanetluci ‰tur. h›yanetlik, v. hijanetŠ pokr. izdajstvo, neverstvo. hijat, -a i hijat, -ata m ‰lat. hiatus, prema hiare zevatiŠ 1. lingv. susret dva susedna samoglasnika koji ne ~ine diftong; zev. 2. med. {upqina kroz koju prolazi neka anatomska struktura ili organ. hijatus v. hijat. hijacint, -a m ‰gr~. hyakinthosŠ 1. bot. vrsta ukrasne biqke iz porodice qiqana sa zvonastim cvetovima raznih boja, zumbul, Hyacinthus orientalis. 2. miner. vrsta ùtocrvenog cirkona koji se koristi kao dragi kamen. 3. (Hijacint) mitol. sin kraqa Amikla, Apolonov

1412

hijeroglifi {ti}enik, ubio ga je iz qubomore Zefir; iz wegove krvi nastao je cvet istog imena. hijena, -e ` ‰gr~. hyaina, prema hys sviwaŠ 1. krvolo~na ìvotiwa iz reda zveri, neprijatnog mirisa, Hyaena hyaena, hrani se strvinom. 2. fig. surov, podmukao ~ovek, onaj koji uìva u tu|oj nesre}i. z kao hijena podmuklo, bezobzirno, le{inarski; smejati se kao hijena neprijatno se smejati, podmuklo i pakosno.

zool.

hijer-, hijero- ‰gr~. hieros svetŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je sveto ili posve}eno. hijerarh, -a m ‰gr~. hierarches, v. hijer-, -arhŠ 1. vrhovni sve{tenik, prvosve{tenik. 2. ~lan hijerarhije, visoki rukovodilac.

teol.

hijerarhija, -e ` ‰gr~. hierarchia, v. hijer-, -arhijaŠ 1. stepenasta podeqenost ovla{}ewa, ~inova; stare{instvo. 2. podeqenost po funkcijama (sistem nadre|enosti i podre|enosti) u ustanovama i raznim organizacijama (crkvena ‹, vojna ‹, administrativna ‹). 3. teol. poredak koji vlada izme|u {est vrsta an|ela. hijerarhijski, -a, -o ‰v. hijerarhijaŠ koji je u vezi sa hijerarhijom; raspore|en po stare{instvu, po hijerarhiji. y hijerarhijska baza podataka ra~. baza podataka u kojoj veze izme|u zapisa ~ine stablo. hijerati~an, -~na, -~no ‰gr~. hieratikos prema hieros svetŠ koji je u duhu sve{tenstva, sve~an, krut; uzvi{en, dostojanstven. hijerati~ki, -a, -o i hijeratski, -a, -o ‰v. hijerati~anŠ koji se odnosi na sve{tenika i svete obrede, sve{teni~ki, posve}eni. y hijerati~ko pismo vrsta kurzivnog pisma starih Egip}ana kojim su se sluìli sve{tenici u rukopisima, pismima, poveqama, nastalo pojednostavqivawem i grafi~kom redukcijom hijeroglifa. hijeroglifi, hijeroglifa m mn., jd. hijeroglif, gen. hijeroglifa ‰gr~. hieroglyphikos, v. hijer(o)-, glyphein dupsti, urezivatiŠ 1. lingv. znakovi pojmovnog pisma, ideogrami (v.), nastali iz piktograma (v.). 2. ist. slikovno sakralno pismo starih Egip}ana, sa figurama koje su predstavqale re~, slog ili pojedini

hijeroglifika glas. 3. fig. ne~itqiva slova, te{ko razumqivo pismo, svrakopis. hijeroglifika, -e `, dat. i lok. hijeroglifici ‰v. hijeroglifiŠ 1. poznavawe tajnog pisma. 2. jezik u slikama. hijeroglifski, -a, -o ‰v. hijeroglifiŠ a. koji je u vezi sa hijeroglifima, slikovno prikazan, slikovit. b. koji je napisan hijeroglifima. hijerograf, -a m ‰v. hijero-, -grafŠ onaj koji opisuje svetiwe. hijerografija, -e ` ‰v. hijero-, -grafijaŠ 1. tajno pismo. 2. pisawe o svetim stvarima; opisivawe obreda ili svetih tajni. hijerodrama, -e ` ‰v. hijero-, dramaŠ pozor. drama s temom preuzetom iz Biblije. hijerodul, -a m ‰gr~. hierodoulos, v. hijero-, doulos robŠ ist. rob koji je ~istio hramove u staroj Gr~koj i u~estvovao u obredima obavqaju}i neke sporedne poslove. hijerokrat(a), -e m ‰v. hijero-, -krat(a)Š sve{tenik koji ima va`nu ulogu u upravqawu svetovnim zajednicama, pripadnik hijerokratije. hijerokratija, -e ` ‰v. hijero-, -kratijaŠ ist. vladavina sve{tenstva. hijeromantija, -e ` ‰v. hijero-, -mantijaŠ u staroj Gr~koj i Rimu, proricawe iz utrobe `rtvenih ìvotiwa. hijerofant, -a m ‰gr~. hierophantes, v. hijero-, phainein pokazivatiŠ ist. rel. sve{tenik bogoslu`benih obreda koji je vodio eleuzinske misterije (v. eleuzinije). hijetografija, -e ` ‰gr~. hietos ki{a, v. -grafijaŠ opisivawe ki{ovitosti neke zemqe, beleèwe podataka o ki{i. hijetometar, -tra m ‰gr~. hietos ki{a, v. -metarŠ tehn. instrument za merewe koli~ine ki{e, ki{omer. hijetometrija, -e ` ‰gr~. hietos ki{a, v. -metrijaŠ merewe koli~ine ki{e koja padne pomo}u hijetometra. hikaja, -e ` v. hi}aja. hikmet, -a m = hi}met, -a m ‰tur. hikmet od ar. hikmaŠ pokr. zast. 1. mudrost, filozofija. 2. tajna, zagonetnost.

hilijarh hikori, -ija m ‰amer. engl. hickory od egz.Š bot. vrsta tvrdog i elasti~nog severnoameri~kog drveta iz roda oraha, Carya alba; koristi se za izradu skija, vesla, saonica i dr. hila, -e = hinla, -e ` ‰tur. hile od ar. hilaŠ pokr. fam. podvala, varka, prevara; {pekulacija; nepravda. hilal, -ala m ‰tur. hilal od ar. hilalŠ pokr. ~a~kalica od kosti za ~i{}ewe zuba i u{iju. hilangiom, -oma m ‰gr~. chylos sok, angeion ìla, v. -omŠ med. dobro}udni tumor limfnih sudova creva. hilarotragedija, -e ` ‰gr~. hilarotragoidia, prema hilaros veseo, v. tragedijaŠ kwi`. u staroj Gr~koj, scenski komad koji parodira sadràj tragedije. hilat, -a m ‰tur. hil’at od ar. hila’Š pokr. odelo. hile ` indekl. ‰gr~. hyleŠ u gr~koj filozofiji, pramaterija, materija od koje nastaje kosmos; haos. hilemorfizam, -zma m ‰gr~. hyle materija, morphe oblikŠ filoz. u~ewe da je svemu telesnom bitna povezanost forme i materije (postavio ga Aristotel, dopunila sholastika). hiletika, -e `, dat. i lok. hiletici ‰gr~. hyle materijaŠ filoz. nauka o materiji, o supstanci sveta. hile}ar, -ara m ‰tur. hilekar od ar. hila v. hila, pers. suf. -karŠ pokr. prevarant, podvalayija, nepo{ten ~ovek. hile}arluk, -a m ‰tur. hilekarl›kŠ v. hila. hilza, -e ` ‰nem. HulseŠ zast. 1. ~aura metka ili granate. 2. cev~ica od papira koja se puni duvanom, cigaretni papir. hilizam, -zma m ‰gr~. hyle materijaŠ filoz. u~ewe o materiji kao supstanciji sveta, bez poricawa postojawa duha. hilijada, -e ` ‰gr~. chilias hiqadaŠ zbirka, niz ili broj od hiqadu ne~ega; hiqada godina. hilijazam, -zma m ‰gr~. chiliasmos prema chilias hiqadaŠ 1. rel. verovawe u hiqadugodi{we kraqevstvo Bo`je koje }e po~eti ponovnim dolaskom Hrista pre smaka sveta, milenarizam. 2. filoz. po Kantu, verovawe u milenijumsko trajawe ili vrednost ne~ega. hilijarh, -a m ‰gr~. chiliarchos prema chilioi hiqada, v. -arhŠ 1. voj. u starih Grka i Makedo-

1413

hilijast naca, zapovednik jedinice od hiqadu vojnika; kod Rimqana: tribun. 2. naziv za visoku li~nost na persijskom kraqevskom dvoru. hilijast, -a m ‰v. hilijazamŠ pristalica ili pobornik hilijazma (Ç i ÇÇ vek). hilijasti~ki, -a, -o ‰gr~. chiliastikos, v. hilijazamŠ koji je u vezi s hilijalizmom i hilijalistima, milenaristi~ki. y hilijasti~ki strah op{te uznemirewe zbog o~ekivawa Sudweg dana u hri{}anskoj Evropi godine 1000. i 1033. hilitis, -a m ‰gr~. chylos sok, v. -itisŠ med. upala mesta na organu kroz koje ulaze arterije, a izlaze vene; zapaqewe hilusa. hilogenija, -e ` ‰gr~. hyle materija, v. -genijaŠ postanak i razvoj materije. hilognozija, -e ` ‰gr~. hyle materija, gr~. gnosis saznaweŠ nauka o (pra)materiji. hilozoizam, -zma m ‰gr~. hyle materija, zoe ìvot, v. -izamŠ fil. starogr~ko filozofsko-kosmogonijsko u~ewe prema kome je sva materija proèta duhom jer sadrì razli~ite potencijalne oblike ìvota. hilologija, -e ` ‰gr~. hyle materija, v. -logijaŠ filoz. u~ewe o pramateriji. hilotoraks, -a m ‰gr~. chylos sok, thorax grudni ko{Š med. nakupqawe crevne limfe u grudnom ko{u. hilurija, -e ` ‰gr~. chylos sok, v. -urijaŠ med. zamu}enost mokra}e zbog masnih kapqica. hilus, -a m ‰gr~. chylos sokŠ 1. fiziol. mle~ni hranqivi sok koji nastaje tokom varewa, a kroz crevne resice prelazi u krv. 2. anat. sredi{wi, centralni deo organa kojim prolaze krvni sudovi, nervi i odvodni kanali (u plu}ima, jetri, bubregu). himantoza, -e m ‰gr~. himas, gen. himantos kai{, v. -ozaŠ med. zapaqewe resice. himantom, -oma m ‰gr~. himas, gen. himantos kai{, v. -omŠ med. 1. patolo{ko produèwe resice na nepcu. 2. v. himantoza. himation, -ona m ist. ‰gr~. himationŠ u starogr~koj no{wi: drapirani ogrta~, pla{t preba~en preko hitona ili na golom telu. himber, -a m ‰nem. Himbeere malinaŠ pokr. (prete`no hrv.) malina; sok od maline. himbersaft, -a m raz. ‰nem. HimbeersaftŠ pokr. (prete`no hrv.) sok od maline, malinovac.

1414

himnodija himen i himen, -a m ‰lat. hymen od gr~. hymen koìca, opnaŠ med. opna sluzokoè na ulazu u vaginu koja ga delimi~no zatvara i razdire se prilikom prvog polnog odnosa; devi~anska opna, devi~wak. himenej, -eja m ‰gr~. hymenaiosŠ muz. u staroj Gr~koj, pesma koju je pevala nevestina pratwa izvode}i mladu iz ku}e. himera, -e ` ‰lat. chimaera od gr~. chimaira kozaŠ 1. mitol. stra{na neman koja bquje vatru, s lavqom glavom, telom koze i repom zmaja; ubio ju je Belerofont uz pomo} Atene. 2. svaka sli~na neman iz ma{te, ~esto u dekorativnim umetnostima. 3. fig. fantazija, ma{ta, uobraziqa, neostvariva zamisao; iluzija. 4. vrsta morske ribe (Chimaera monstruosa), ìvi u Atlantiku i u Sredozemnom moru. 5. biol. organizam (biqke ili ìvotiwe) koji se sastoji od dva ili vi{e geneti~ki razli~itih tkiva; nastaje kao posledica nenormalnog razvoja. himeri~an, -~na, -~no ‰v. himeraŠ koji ima svojstvo himere (3); nestvaran, neizvodqiv, fantasti~an, iluzoran. himna, -e ` ‰lat. hymnus od gr~. hymnosŠ ist. 1. u anti~koj Gr~koj, sve~ana pesma u slavu bogova ili heroja, hvalospev. 2. pohvalna pesma u slavu Hristovu ili sveta~ku. 3. pesma nekog naroda, dràve, pokreta ili organizacije koja se peva ili svira u sve~anim prilikama (dràvna ‹, olimpijska ‹). himnarijum, -a i himnarij, -ija m ‰srlat. hymnarium, v. himnaŠ muz. rel. zbirka katoli~kih crkvenih himni. himnist(a), -e m ‰v. himnaŠ pisac himni; himnopevac. himni~an, -~na, -~no i himni~ki, -a, -o ‰gr~. hymnikosŠ 1. koji je poput himne. 2. sve~an, uzvi{en; hvalospevan. himnograf, -a m ‰gr~. hymnographos, v. himna, -grafŠ ist. u anti~koj Gr~koj, pesnik koji peva himne u slavu bogova, vladara ili pobednika u takmi~ewima. himnod, -oda m ‰gr~. hymnodos v. himna, odaŠ muz. rel. peva~ himni u staroj Gr~koj. himnodija, -e ` ‰gr~. hymnoidia, v. himna, oide pojŠ muz. svirawe himni; pevawe himni.

himnologija himnologija, -e ` ‰gr~. hymnologia pevawe himni, v. himna, -logijaŠ muz. prou~avawe himni; skup znawa o himnama, naro~ito o crkvenim pesmama i pesnicima. himus, -a m ‰lat. chymus od gr~. chymos sokŠ fiziol. ka{a od svarene hrane koja prolazi kroz tanko crevo. hindat v. indat. hindi, -ija m ‰hindiŠ 1. naziv za nare~ja {to se govore u sredwem delu severne Indije. 2. novoindijski jezik, slu`beni jezik u Indiji, indoevropskog porekla. hinduizam, -zma m ‰pers. Hindu IndijacŠ skup verovawa, vrednosti, obi~aja i obreda koji ~ine osnovu religije, mitologije i stare kwièvnosti u Indiji. hinduist(a), -e m ‰pers. Hindu IndijacŠ sledbenik hinduizma. hinduisti~ki, -a, -o ‰v. hinduizamŠ koji se odnosi na hinduizam i hinduiste. y hinduisti~ka religija savremena forma bramanizma u dana{woj Indiji, s primesama iz budizma, xainizma i drugih religija. hindustani, -ija m ‰pers. Hindustan podru~je Indijaca, prema Hindu IndijacŠ glavni jezik u severnoj Indiji i Pakistanu, sa dve kwièvne varijante: hindi (indijski) i urdu (urdski); prvim govore ve}inom Hindusi, pi{e se pismom devanagari, ima mnogo sanskritskih re~i; drugim govore ve}inom muslimani, pi{e se modifikovanim arapskim pismom, sa mnogo persijskih i arapskih elemenata. hinzir, -ira m ‰tur. h›nz ›r od ar. hinzirŠ pokr. sviwa, krmak. hinla, -e ` = hila (v.). hinsan v. insan. hintov, -ova m ‰ma|. hintoŠ kola na opruge sa kowskom zapregom za prevoz putnika; ko~ija, karuce. hioscijamin, -ina m ‰nlat. hyoscyamus od gr~. hyoskyamos bunika, v. -inŠ hem. alkaloid, otrovna materija, dobija se iz bunike, beladone i sli~nih biqaka; upotrebqava se u medicini kao sredstvo za umirewe i protiv gr~eva. hip-1, hipo-1 ‰gr~. hypo ispod, nièŠ kao prvi deo re~i ozna~ava umawewe, slabqewe, snièwe i sl.

hiperbaton hip-2, hipo-2 ‰gr~. hippos kowŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to se odnosi na kowa. hipalaga, -e `, dat. i lok. hipalagi i hipalazi ‰gr~. hypallage, v. hip-1, allage promenaŠ kwi`. stilska figura u kojoj se pridev stavqa uz neku drugu re~, a ne uz onu na koju se po smislu odnosi (npr. èdan kamen, crvena sloboda). hipalgezija, -e ` ‰v. hip-1, gr~. algesis bolŠ med. smawena osetqivost na bol, obi~no na pojedinim delovima povr{ine tela. hipantrop, -a m ‰gr~. hippanthropos, v. hip-2, anthropos ~ovekŠ mitol. ~ovek-kow; kentaur. hipantropija, -e ` ‰v. hipantropŠ psih. poreme}eno stawe uma kada bolesnik uobraàva da je kow. hiparh, -a m ‰gr~. hipparchos, v. hip-2, -arhŠ 1. ist. zapovednik kowice u anti~koj Gr~koj. 2. upravnik, namesnik, satrap. hiparhija, -e ` ‰gr~. hipparchia, v. hip-2, -arhijaŠ ist. naziv za kowi~ku jedinicu u anti~koj Gr~koj. hipat, -ata m ‰gr~. hypatosŠ 1. rel. uzvi{eni, vrhovni (epitet koji se vezuje za olimpske bogove). 2. a. uzvi{eni (naziv za konzula u isto~nom delu Rimskog carstva). b. visoka titula u Vizantijskom carstvu. hiper- ‰gr~. hyper iznad, gore, prekoŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ne{to vi{e, ve}e, ja~e; nad-, pre-, preko-. hiperaktivan, -vna, -vno ‰v. hiper-, aktivanŠ 1. aktivan vi{e nego {to je normalno. 2. med. (ob. o deci) koji se previ{e kre}e, koji ne moè da miruje. hiperaktivnost, -osti ` ‰v. hiper-, aktivnostŠ med. prekomerna motori~ka aktivnost. hiperakuzija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. akousis sluhŠ prekomerna osetqivost na buku i na zvuk. hiperalgezija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. algos bolŠ prekomerna osetqivost na bol. hiperaciditet, -eta m ‰v. hiper-, aciditetŠ med. prevelika koli~ina kiseline u èlucu (propratna pojava ~ira na èlucu i dvanaestopala~nom crevu). hiperbaton, -ona m ‰gr~. hyperbaton prekora~eno, v. hiper-, bainein kora~atiŠ kwi`. naru{avawe ustaqenog reda re~i u re~enici, obrtawem wihovog redosleda (inverzijom) ili

1415

hiperbola ubacivawem neke re~i me|u dve druge spojene po smislu. hiperbola, -e ` ‰gr~. hyperbole prebacivawe, preterivawe, v. hiper-, ballein bacatiŠ 1. mat. otvorena krivuqa u ravni sa svojstvom da je za svaku wenu ta~ku razlika odstojawa od dve stalne ta~ke (ìè) konstantna. 2. kwi`. stilska figura koju karakteri{e preuveli~avawe, preterivawe u izrazu (npr. ruke jake kao ~elik). hiperbolika, -e ` ‰v. hiperbolaŠ 1. upotreba hiperbola, gomilawe hiperbola. 2. uve}awe stvarne razmere neke pojave; preterivawe, preuveli~avawe. hiperbolisati, -li{em svr{. i nesvr{. ‰v. hiperbolaŠ preterati, preterivati, preuveli~avati (re~ju, izrazom); izraàvati se u hiperbolama, u superlativima. hiperboli~an, -~na, -~no ‰v. hiperbolaŠ 1. koji je u obliku hiperbole, koji pripada hiperboli. 2. preteran, preuveli~an (re~ju, izrazom). y hiperboli~ne funkcije mat. funkcije definisane pomo}u eksponencijalne funkcije, ~iji je grafik hiperbola (1). mat.

hiperboloid, -ida m ‰v. hiperbola, -oidŠ telo koje se dobija rotacijom hiperbole oko svoje ose; povr{ina takvog tela. mat.

hiperborejski, -a, -o ‰v. HiperborejciŠ 1. koji se odnosi na Hiperborejce. 2. koji se nalazi na severu; severni, severwa~ki. 3. fig. koji je na rubu sveta, krajwi. Hiperborejci, Hiperborejaca m mn. ‰gr~. gr~. hyperbore(i)os, v. hiper-, Boreas severŠ 1. mitol. u gr~koj mitologiji, narod na krajwem severu Evrope gde se ne moè dospeti ni kopnom ni morem, ìve u miru i izobiqu. 2. naziv u pesni{tvu za Skandinavce. hiperventilacija, -e ` ‰v. hiper-, ventilacijaŠ med. veoma ubrzano ili preduboko disawe, koje moè dovesti do vrtoglavice, nesvestice i sl. usled prevelikog gubitka ugqen-dioksida. hipervitaminoza, -e ` ‰v. hiper-, vitaminŠ med. pove}ana koli~ina vitamina u organizmu; poreme}aj do koga dolazi zbog preteranog uzimawa nekih vitamina. hipergeuzija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. geusis ukusŠ preterana osetqivost ukusa.

1416

hiperlipemija hiperglikemija, -e ` ‰v. hiper-, glik(o)-, -emijaŠ med. pove}ana koli~ina glukoze ({e}era) u krvi, glavno obele`je dijabetesa, {e}erne bolesti. hiperdulija, -e ` ‰srlat. hyperdulia, v. hiper-, douleia ropstvoŠ rel. po{tovawe Bogorodice. hiperemija, -e ` ‰v. hiper-, -emijaŠ med. pove}ana koli~ina krvi (arterijske ili venske) u nekim delovima organizma; navala krvi. hipererotizam, -zma m ‰v. hiper-, erotizamŠ med. preterana polna razdra`qivost i aktivnost, hiperseksualizam. hiperestezija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. aisthesis ose}ajŠ fiziol. preterana osetqivost (koè, ~ula i sl.). hiperinflacija, -e ` ‰v. hiper-, inflacijaŠ ekon. izuzetno visoka inflacija (vi{a od 100% na godi{wem nivou), koja se neprekidno pove}ava, prouzrokovana naj~e{}e ratnim, politi~kim ili privrednim poreme}ajima. Hiperion, -ona m ‰gr~. HyperionŠ 1. mitol. u mitologiji starih Grka, jedan od titana. 2. mitol. epitet koji se daje bogu Sunca, Heliju. 3. astron. jedan od Saturnovih satelita. hiperit, -ita m ‰v. hiper-, -itŠ miner. vrsta dubinske eruptivne stene. hiperkatalekti~ki, -a, -o i hiperkatalekti~an, -~na, -~no ‰gr~. hyperkatalektos, v. hiper-, katalegein dosti}i, prestatiŠ metr. (o stihu) koji ima jedan slog vi{e od uobi~ajenog broja slogova u datoj vrsti stiha; up. katalekti~ki. hiperkineza i hiperkineza, -e ` ‰v. hiper-, -kinezaŠ med. preterana aktivnost mi{i}a (drhtaji, trzaji, tikovi itd.). hiperkritika, -e ` ‰v. hiper-, kritikaŠ 1. preterano stroga kritika. 2. velika potreba za kritikovawem. hiperkriti~an, -~na, -~no ‰v. hiper-, kriti~anŠ preterano kriti~an; zajedqiv, sitni~av. hiperkriti~ar, -a m ‰v. hiper-, kriti~arŠ fam. onaj koji preterano o{tro kritikuje. hiperlipemija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. lipos mast, v. -emijaŠ med. pove}ana koli~ina neutralnih masti u krvi.

hiperlojalan hiperlojalan, -lna, -lno ‰v. hiper-, lojalanŠ 1. krajwe odan, privrèn. 2. meton. koji nema hrabrosti da se suprotstavi nekom autoritetu; udvori~ki, servilan. hipermangan, -ana m ‰nlat. kalium hypermanganicum, v. hiper-, manganŠ hem. kalijum-permanganat, KMnO4, tamnoqubi~asti kristali metalnog sjaja; vodeni rastvor se koristi kao sredstvo za dezinfekciju. hipermarket, -eta m ‰engl. hypermarket, v. hiper-, market (po analogiji sa supermarket)Š veliki prodajni prostor razli~ite vrste robe, ob. u predgra|u, s velikim parkirali{tem i drugim prate}im objektima. hipermetar, -tra m ‰gr~. hypermetros prekomeran, v. hiper-, -metarŠ metr. stih s jednim slogom vi{e na kraju, koji se obi~no spaja s prvim slogom slede}eg stiha. hipermetrija, -e ` ‰gr~. hypermetria prekomernost, v. hiper-, -metrijaŠ 1. med. nedostatak ose}aja za razdaqinu, usled koga dolazi do predugih koraka ili postojawe prejakih zamaha rukom. 2. metr. postojawe jednog sloga vi{e u stihu. hipermetri~an, -~na, -~no ‰v. hipermetrijaŠ 1. med. koji je u vezi sa hipermetrijom. 2. biol. koji je znatno ve}i od prose~nog, od uobi~ajenog. 3. metr. (o stihu) koji ima jedan slog vi{e. hipermetropija, -e ` ‰v. hiper-, metro-, -opijaŠ med. (uro|ena) dalekovidost, hiperopija. hipermnezija, -e ` ‰v. hiper-, -mnezijaŠ dobro pam}ewe, koje obuhvata i neva`ne pojedinosti i sitnice. 2. poboq{awe reprodukcije nau~enog s produèwem vremenskog razmaka izme|u u~ewa i reprodukcije. psih. 1. izuzetno

hipermoderan, -rna, -rno ‰v. hiper-, moderanŠ izrazito moderan, potpuno nov; pomodan; koji je sklon preteranom pomodarstvu (hipermoderno obla~ewe). hiperoksid v. superoksid. hiperoksidacija, -e ` ‰v. hiper-, oksidacijaŠ hem. prezasi}enost kiseonikom. hiperol, -ola m ‰fabri~ko imeŠ farm. naziv za tablete ili pra{ak na bazi vodonikovog peroksida; rastvoreni u vodi koriste se kao dez-

hiperrealizam infekciono sredstvo za ispirawe grla, usta i u{iju. hiperon, -ona m ‰v. hiper-, -onŠ fiz. vrsta kratkoìve}e elementarne nuklearne ~estice ~ija je masa ve}a od mase protona i neutrona, a spada u barione (v.). hiperonim, -ima m ‰v. hip-1, -onimŠ lingv. re~ {ireg zna~ewa, op{ti naziv u odnosu na neku drugu, specifi~niju (npr. vozilo naspram automobil). hiperonimija, -e ` ‰v. hiponimŠ lingv. odnos obuhvatawa, odnos izme|u re~i {ireg zna~ewa (hiperonima) i specifi~nije re~i (hiponima). hiperopija, -e ` ‰v. hiper-, -opijaŠ v. hipermetropija. hiperosmija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. osme mirisŠ med. preterana osetqivost na mirise. hiperostoza, -e ` ‰v. hiper-, gr~. osteon kost, v. -ozaŠ 1. med. zadebqawe cele kosti usled stvarawa novog ko{tanog tkiva. 2. anat. prevelika gustina jednog ili vi{e delova kostura. hiperpatija, -e ` ‰v. hiper-, -patijaŠ med. preterana osetqivost na bol. hiperpigmentacija, -e ` ‰v. hiper-, pigmentacijaŠ fiziol. pove}awe koli~ine pigmenata u koì. hiperpireksija, -e ` ‰v. hiper-, nlat. pyrexia temperatura od gr~. pyressein imati groznicuŠ med. visoka telesna temperatura (iznad 40 stepeni), posledica nekih bolesti ili postoperativnih stawa. hiperplazija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. plasis oblikovaweŠ fiziol. prekomerno uve}awe nekog organa ili tkiva usled stvarawa novih }elija. hiperpopulacija, -e ` ‰v. hiper-, populacijaŠ preterano brz rast stanovni{tva; prenaseqenost. hiperproduktivan, -vna, -vno ‰v. hiper-, produktivanŠ koji je izrazito produktivan, koji proizvodi vi{e od potrebnog. hiperprodukcija, -e ` ‰v. hiper-, produkcijaŠ 1. preterana proizvodwa. 2. ve}a proizvodwa od potro{we ili potra`we. 3. fig. pove}ana prisutnost bilo ~ega na odre|enom podru~ju. hiperrealizam, -zma m ‰v. hiper-, realizamŠ um. te`wa realnom (naturalisti~kom) prika-

1417

hiperseksualizam zivawu tema i motiva u likovnoj umetnosti (sedamdesetih godina XX veka u SAD), nasuprot apstraktnom slikarstvu. x hiperrealisti~ki. hiperseksualizam v. hipererotizam. hipersenzibilan, -lna, -lno ‰v. hiper-, senzibilanŠ koji je suvi{e osetqiv, preosetqiv, hipersenzitivan. hipersenzibilnost, -osti ` i hipersenzibilitet, -eta m ‰v. hiper-, senzibilitetŠ preterana osetqivost, prejako reagovawe na nadraàje. hipersenzitivan v. hipersenzibilan. hipersomnija, -e ` ‰nlat. hipersomnia, v. hiper-, lat. somnus spavaweŠ med. prevelika potreba za snom, iz fiziolo{kih ili psihi~kih uzroka. hipersoni~an, -~na, -~no ‰v. hiper-, soni~anŠ koji je brì od zvuka, nadzvu~an, supersoni~an (v.). hipertekst, -a m, mn. hipertekstovi, gen. mn. hipertekstova ‰v. hiper-, tekstŠ ra~. skup kompjuterizovanih dokumenata u kojima je pomo}u linkova (v.) i pretraìva~a mogu}e s jednog teksta prelaziti na drugi (kao i na ilustracije, zvu~ne ili video zapise itd.), na osnovu asocijacija koje odgovaraju qudskom na~inu razmi{qawa i pam}ewa. hipertekstualan, -lna, -lno ‰v. hiper-, tekstualanŠ koji se odnosi na hipertekst; koji ima osobine hiperteksta. hipertenzija, -e ` ‰v. hiper-, tenzijaŠ 1. med. povi{eni krvni pritisak, simptom mnogih oboqewa; up. hipotenzija. 2. fig. prevelika napetost, prenapeto duhovno stawe. hipertermija, -e ` ‰v. hiper-, -termijaŠ 1. med. povi{ena telesna temperatura (iznad 37¿S). 2. stawe ve{ta~ki izazvane povi{ene temperature u ciqu le~ewa. hipertimija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. thymos du{a, srce, strastŠ 1. med. du{evna bolest povezana sa neo~ekivanom hrabro{}u. 2. psih. preteran polni nagon. hipertireoza, -e ` = hipertiroidizam, -zma m ‰v. hiper-, v. tiroida, v. -ozaŠ med. poja~ano stvarawe hormona u {titnoj `lezdi, karakteristika Bazedovqeve bolesti.

1418

hipi hipertonija, -e ` ‰v. hiper-, gr~. tonos napetostŠ 1. fiziol. prenapregnutost, preterana napetost (tonus) mi{i}a. 2. biol. fiz. stawe neke te~nosti u kojoj je pritisak vi{i u odnosu na drugu te~nost odvojenu membranom. 3. med. povi{en krvni pritisak u arterijama, hipertenzija. hipertoni~an, -~na, -~no ‰v. hipertonijaŠ koji ima povi{en pritisak, koji pati od hipertonije; koji izaziva ve}u napetost. hipertoni~ar, -a, -o ‰v. hipertonijaŠ med. onaj koji boluje od hipertonije. hipertrihoza, -e ` ‰v. hiper-, gr~. thrix gen. trichos vlas, dlaka, v. -ozaŠ med. preterana obraslost dlakama po celom telu, dlakavost, kosmatost, rutavost, maqavost. hipertrofija, -e ` ‰v. hiper-, -trofijaŠ 1. a. preterano pove}awe obima i teìne nekog organa ili tkiva, posledica bolesti, prekomerne ishrane i dr. b. preterana uve}anost celog organizma. 2. fig. pove}awe ne~ega do nenormalno velikih razmera. hipertrofiran, -a, -o ‰v. hipertrofiratiŠ preterano uve}an, nenormalno veliki. hipertrofirati, hipertrofiram, 3. l. mn. hipertrofiraju svr{. i nesvr{. ‰v. hipertrofijaŠ 1. med. prekomerno uve}ati, uve}avati do nenormalnih razmera. 2. preterati, preterivati u opisu ne~ega, uve}a(va)ti, prenaglasiti, prenagla{avati. hiperfunkcija, -e ` ‰v. hiper-, funkcijaŠ med. poja~ana, nenormalna aktivnost pojedinih organa, koja moè dovesti do wihovog slabqewa. hiperhidroza, -e ` ‰v. hiper-, hidrozaŠ med. preterano znojewe (dlanova, stopala i sl.). hipestezija, -e ` ‰v. hip-1, gr~. aisthesis ose}aweŠ med. smawena osetqivost, nedovoqna osetqivost. hipi, -ija m, mn. hipiji = hipik, -a m, mn. hipici, gen. mn. hipika ‰engl. hippieŠ 1. ist. pripadnik pokreta mladih s kraja {ezdesetih godina HH veka, koji je odbacivao ustaqene dru{tvene norme, suprotstavqao se vrednostima zapadwa~kog ìvota, zalaù}i se za ìvot u komunama, kult prirode, qubavi, mira i seksualnu slobodu; zbog ukra{avawa kose i ode}e

hipijatar cve}em, a i miroqubivog karaktera, nazvani su œdeca cve}aŒ. 2. onaj koji se pona{a kao skitnica, koji je dugokos, neuredan, promiskuitetan i sl. x hipijevski. hipijatar, -tra m ‰gr~. hippiatros, v. hip-2, -ijatarŠ vet. lekar specijalista za bolesti kowa; veterinar. hipijatrija i hipijatrika, -e `, dat. i lok. hipijatrici ‰v. hip-2, -ijatrijaŠ deo veterinarske medicine, nauka o bolestima i le~ewu kowa. x hipijatrijski. hipik = hipi (v.). hipn-, hipno- ‰gr~. hypnos sanŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je vezano za san, spavawe. hipnagogi~ki, -a, -o ‰v. hipn-, gr~. agogos koji vodiŠ koji stimuli{e san i spavawe, uspavquju}i. y hipnagogi~ke halucinacije med. slike ili zvukovi koji se pojavquju u polusnu pre dubokog sna; vizuelne ili auditivne halucinacije. hipnapagogi~ki, -a, -o ‰v. hipn-, gr~. apagein odvoditiŠ koji spre~ava san, koji rasawuje. hipnoanaliza, -e ` ‰v. hipno-, analizaŠ psih. primena hipnoze u terapijske svrhe, u le~ewu psihoterapijom. hipnobat, -a m ‰v. hipno-, gr~. bainein i}iŠ psih. mese~ar, somnambulist. hipnoza, -e ` ‰v. hipn-, -ozaŠ psih. stawe sli~no snu izazvano sugestijom hipnotizera, ~ini osobu podlo`nom sugestijama usled smawene voqe i svesti. hipnoidan i hipnoidan, -dna, -dno ‰v. hipno-, -id(an)Š psih. koji deluje poput hipnotika, koji li{ava svesti, uspavquju}i. y hipnoidno stawe psihi~ko stawe sli~no snu (ali bez spavawa) kao posledica uzimawa nekih opojnih materija (meskalin, LSD) ili lekova. hipnolepsija ‰v. hipno-, gr~. -lepsis obuzimawe, napadŠ med. bolesna potreba za spavawem, stalna pospanost. hipnologija, -e ` ‰v. hipno-, -logijaŠ med. skup znawa o snovima, spavawu. hipnopatija, -e ` ‰v. hipno-, -patijaŠ med. bolest spavawa. hipnopedija, -e ` ‰v. hipno-, -pedijaŠ psih. tehnika u~ewa u snu, pri ~emu se gradivo koje treba nau~iti emituje preko slu{alica.

hipogenitalizam Hipnos, -a m ‰gr~. hypnos sanŠ mitol. starogr~ki bog sna, sin no}i, brat blizanac boga smrti Tanatosa. hipnotizam, -zma m ‰v. hipnotisatiŠ 1. skup pojava koje ~ine hipnozu. 2. na~in na koji neko uvodi drugoga u stawe sna; ve{tina hipnotisawa. 3. disciplina koja se bavi hipnozom. hipnotizer, -era m ‰fr. hypnotiseur, v. hipnotisatiŠ onaj koji hipnoti{e drugoga. x hipnotizerski. hipnotik, -a m, mn. hipnotici ‰gr~. hypnos sanŠ farm. sredstvo za uspavqivawe, uglavnom sinteti~ke prirode. hipnotisati, -ti{em svr{. i nesvr{. ‰fr. hypnotiser, prema gr~. hypnos sanŠ 1. podvrgnuti hipnozi; uspavati, uspavqivati. 2. fig. op~initi koga, odu{eviti za ne{to, ovladati potpuno nekim. hipnoti~an, -~na, -~no ‰v. hipnozaŠ koji izaziva hipnozu. hipnofobija, -e ` ‰v. hipno-, -fobijaŠ psih. patolo{ki strah od spavawa i sna. hipo-1 ‰v. hip-1Š kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je umaweno, nedovoqno, snièno, oslabqeno. hipo-2 ‰v. hip-2Š kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to je u vezi s kowem ili kowima. hipoaciditet, -eta m ‰v. hipo-1, aciditetŠ fiziol. nedovoqna koli~ina sone (hlorovodoni~ne) kiseline u èluda~nom soku. hipovitaminoza, -e ` ‰v. hipo-1, vitaminŠ med. poreme}aj u organizmu zbog delimi~nog nedostatka nekog vitamina, naj~e{}e posledica nedovoqne ili neprimerene ishrane. hipogastrijum, -a i hipogastrij, -ija m ‰gr~. hypogastrion, v. hipo-1 gr~. gaster trbuhŠ anat. dowi deo trbuha (ispod pupka do prepona), mali trbuh. hipogej, -eja m ‰lat. hypogeum od gr~. hypogeion, v. hipo-1, gr~. ge zemqaŠ 1. arh. grobnica ili svetili{te pod zemqom ili u stenama; kripta, katakomba (kod starih naroda). 2. uop{teno, svaka prostorija napravqena pod zemqom ili u stenama. hipogenitalizam, -zma m ‰v. hipo-1, lat. genitalis polni organiŠ med. nedovoqna razvijenost polnih organa.

1419

hipoglikemija hipoglikemija, -e ` ‰v. hipo-1, gliko-, -emijaŠ med. smawena koncentracija {e}era u krvi. hipoglikemijski, -a, -o ‰v. hipoglikemijaŠ med. koji se odnosi na hipoglikemiju; y hipoglikemijski {ok, hipoglikemijska koma stawe u koje moè zapasti dijabeti~ar usled nedostatka glikoze u krvi: ispoqava se znojewem, drhtavicom, gubitkom svesti, a moè biti i smrtonosno. hipoglikemik, -a m, mn. hipoglikemici, gen. mn. hipoglikemika ‰v. hipoglikemijaŠ farm. lek koji sniàva koncentraciju glikoze u krvi. hipogrif, -ifa m ‰v. hipo-2, klat. griphus od gr~. grypsŠ mitol. 1. fantasti~na ìvotiwa s telom kowa i glavom orla. 2. krilati kow pred Apolonovim sun~anim kolima. hipodam, -a m ‰gr~. hippodamos koji ukro}uje koweŠ ukrotiteq kowa. hipoderm, -a m ‰v. hipo-1, -dermŠ 1. a. bot. kod biqaka, za{titni sloj ispod epiderma; reguli{e otpu{tawe vode. 2. zool. anat. a. kod zglavkara, sloj epitelnog tkiva ispod hitinskog omota~a. b. kod sisara, masni sloj ispod koè. hipodermatitis v. hipodermitis. hipodermati~an, -~na, -~no ‰v. hipodermŠ potko`ni, koji se nalazi ispod koè, hipodermi~an. hipodermitis, -a m = hipodermatitis, -a m ‰v. hipo-1, derm-, -itisŠ med. upala dubinskog sloja koè. hipodermi~an, -~na, -~no v. hipodermati~an. hipodermoza, -e ` ‰v. hipo-1, derm-, -ozaŠ med. upala potko`nih skupina gnoja kod goveda; parazitska bolest goveda. hipodrom i hipodrom, -a m ‰gr~. hippodromos, v. hipo-2, -dromŠ sp. staza s gledali{tem na kojoj se odràvaju kowske trke. x hipodromski i hipodromski. hipoestezija, -e ` ‰v. hipo-1, gr~. aisthesis osetqivostŠ psih. nedovoqna osetqivost ~ula na dodir. hipokamp, -a m ‰lat. hippocampus od gr~. hippokampos, v. hipo-2, kampos morsko ~udovi{teŠ 1. (Hipokamp) mitol. u mitologiji starih Grka: morski kow s trupom kowa i ribqim repom umesto zadweg dela trupa, pratilac boga

1420

hipokrit Posejdona ili zaprega wegovih kola. 2. zool. morski kowi}. 3. anat. deo kore velikog mozga u unutra{wem delu re`wa slepoo~nice (u preseku ima oblik morskog kowi}a). hipokaust, -a m ‰lat. hypocaustum od gr~. hypokauston, v. hipo-1, kaustos zagrejan, zapaqenŠ ist. u anti~ko doba, ure|aj za grejawe prostorija toplim vazduhom kroz {upqine podova i zidova. hipokineza i hipokineza, -e ` ‰v. hipo-1, -kinezaŠ med. smawena sposobnost kretawa, usporenost u kretawu. hipokoristik, -a m, mn. hipokoristici ‰gr~. hypokoristikos umilan, v. hipo-1, korizesthai mazitiŠ lingv. ime koje se daje iz milo{te, ime odmila (Pera umesto Petar, seka od sestra). hipokoristi~an, -~na, -~no ‰v. hipokoristikŠ lingv. koji se daje iz milo{te, kojim se tepa. hipokrati~ari, hipokrati~ara m mn. ‰prema Hipokratu, gr~kom lekaru iz IV veka pre n. e.Š med. lekari pristalice na~ina le~ewa najpoznatijeg lekara starog veka Hipokrata, koji se sastoji u teoriji da priroda sama pomaè izle~ewu (œmedicus curat, natura sanatŒ — lekar se brine, priroda le~i). Hipokratova zakletva, -e ` ‰prema Hipokratu, gr~kom lekaru iz IV veka pre n. e.Š zakletva koju daju diplomirani studenti medicine, sadrì sva eti~ka na~ela lekarskog poziva. hipokratski, -a, -o ‰prema Hipokratu, gr~kom lekaru iz IV veka pre n. e.Š 1. koji se pridràva Hipokratove nauke. 2. medicinski ispravan, tradicionalan, po propisima klasi~ne medicine. y hipokratsko lice lice umiru}eg ~oveka. hipokrizija i hipokrizija, -e ` ‰gr~. hypokrisis gluma, v. hipokritŠ pretvarawe da neko ima osobine i uverewa kakva zapravo nema, glumqewe dobrih namera s ciqem da se neko prevari; licemernost, dvoli~nost. hipokrit, -a i hipokrita, -e m ‰gr~. hypokrites glumac, v. hipo-1, krinein suditiŠ onaj koji se predstavqa kao dobar i ispravan, ali je nepo{ten i dvoli~an, licemer.

hipokriti~an hipokriti~an, -~na, -~no i hipokritski, -a, -o ‰gr~. hypokritikos, v. hipokritŠ licemeran, dvoli~an. hipoksija, -e i hipooksija, -e ` ‰v. hipo-1, gr~. oxys o{tarŠ fiziol. nedovoqna koli~ina kiseonika u krvi i tkivima. hipoksi~an, -~na, -~no ‰v. hipoksijaŠ fiziol. koji nije snabdeven kiseonikom u dovoqnoj meri. hipologija, -e ` ‰v. hipo-2, -logijaŠ nauka o anatomiji, fiziologiji, rasama, uzgoju, nezi i upotrebi kowa; kowarstvo, kowogojstvo. hipomanija, -e ` ‰v. hipo-1, -manijaŠ med. blaì oblik manije, bez delirijuma (v.). hipomantija, -e ` ‰v. hipo-2, -mantijaŠ proricawe sudbine po rzawu kowa (poznato kod starih Persijanaca). hipomahija, -e ` ‰gr~. hippomachia, v. hipo-2, machia bitkaŠ voj. ist. kowi~ka bitka, bitka kowanika. hipomenoreja, -e ` ‰v. hipo-1, menorejaŠ med. oskudna, umawena menstruacija. hipomnezija, -e ` ‰gr~. hypomnesis podse}awe, v. hipo-1, -mnezijaŠ med. stawe slabijeg pam}ewa; zaboravnost. hiponim, -ima m ‰v. hip-1, -onimŠ lingv. re~ specifi~nog zna~ewa, uèg u odnosu na neku drugu (npr. muva naspram insekt). hiponimija, -e ` ‰v. hiponimŠ lingv. odnos ukqu~ivawa, odnos izme|u re~i uèg zna~ewa (hiponima) i {ireg pojma (hiperonima). hipooksija, hipoksi~an v. hipoksija, hipoksi~an. hipopatologija, -e ` ‰v. hipo-2, patologijaŠ vet. nauka o bolestima kowa. hipoplazija, -e ` ‰v. hipo-1, gr~. plassein oblikovatiŠ fiziol. nepotpun razvoj nekog organa ili celog organizma (zbog smawivawa broja i veli~ine }elija u wemu); zaostalost u razvoju, zakr`qalost. hipopleksija, -e ` ‰v. hipo-1, gr~. plexis udarac, udarŠ med. lak udarac kapi, apopleksije. X hipoplekti~an. hipopotam, -a i hipopotamus, -a m ‰nlat. Hippopotamus od gr~. hippopotamos, v. hipo-2, potamos rekaŠ zool. sisar masivnog tela iz reda

hipostil papkara, nilski kow, Hippopotamus amphibius, ìvi u rekama Afrike. hiporhema, -e ` ‰gr~. hyporchema, v. hip-1, orchema plesŠ 1. muz. starogr~ka horska pesma s plesom i pantomimom, uz pratwu kitare i frule. 2. pozor. u starogr~koj tragediji, naizmeni~ni ples dveju polovina horova. hiposeksualitet, -eta m ‰v. hipo-1, seksualnostŠ slabost, umawenost seksualnog nagona. hiposeksualnost v. hiposeksualitet. hiposkop, -a m ‰v. hipo-1, -skopŠ tehn. vrsta durbina sa dva duga~ka kraka, sluì za osmatrawe neprijateqa iz pritajenog poloàja. hipospadija, -e ` ‰gr~. hypospadias mu{karac s ovom manom, v. hipo-1, spadizein povla~iti koùŠ med. uro|ena anomalija mu{kog polnog organa kad je otvor mokra}ne cevi pri dnu ili na sredini dowe strane penisa. hipostaza, -e ` ‰gr~. hypostasis, v. hipo-1, -stazaŠ 1. filoz. osnova stvari (za razliku od promenqivih svojstava), su{tina, bit, sr`. 2. teol. a. jedinstvena Bo`ja priroda. b. li~nost, bi}e svakog od ~lanova Svete trojice. 3. fiziol. slivawe krvi u niè delove tela; usporen protok krvi, zastajawe krvi. 4. med. mokra}ni talog. hipostazirati, hipostaziram, 3. l. mn. hipostaziraju svr{. i nesvr{. ‰v. hipostazaŠ filoz. ne{to apstraktno ili pojmovno zami{qati kao postoje}e, kao supstanciju; opredmetiti, opredme}ivati. hipostati~an, -~na, -~no ‰gr~. hypostatikos, v. hipostazaŠ koji ima svojstva hipostaze; koji je bitan, predmetan, samostalan. hipostatski, -a, -o ‰v. hipostazaŠ koji je u vezi sa hipostazom. y hipostatsko sjediwewe (unija) teol. sjediwenost dve prirode, boànske i qudske, u Isusu Hristu. hipostenija, -e ` ‰v. hipo-1, gr~. sthenos snagaŠ med. 1. slabija telesna gra|a, nedovoqna mi{i}avost. 2. slabqewe funkcija u nekom tkivu ili organu. hiposteni~an, -~na, -~no ‰v. hipostenijaŠ med. slabije gra|en, nedovoqno razvijen; up. asteni~an. hipostil, -a i hipostilon, -ona m ‰gr~. hypostylos poduprt stubovima, v. hipo-1, -stilŠ arh. velika dvorana ~iju tavanicu nose stubovi

1421

hipotaksa

hipofiza

(u egipatskom ili gr~kom gra|evinarstvu, gde se ne premo{}uju prostori lukovima).

na hipotezu, koji se izvodi iz hipoteze; mogu}, uslovan, pretpostavqen, nedokazan.

hipotaksa, -e ` ‰gr~. hypotaxis, v. hipo-1, taxis red, poredakŠ lingv. podre|enost, zavisnost jedne sintaksi~ke celine od druge; supr. parataksa.

hipoteti~nost, -osti ` ‰v. hipoteti~anŠ osobina onoga {to je hipoteti~no, pretpostavqeno, {to nije dokazano.

hipotakti~an, -~na, -~no i hipotakti~ki, -a, -o ‰v. hipotaksaŠ koji se ti~e hipotakse; zavisan, pot~iwen, podre|en. y hipotakti~ne re~enice gram. zavisnosloène re~enice. hipotalamus i hipotalamus, -a m ‰nlat. hypothalamus, v. hipo-1, gr~. thalamos prostorijaŠ anat. deo mozga u kojem su centri vegetativnog nervnog sistema; reguli{e brojne vegetativne funkcije preko hipofize. hipoteza, -e ` ‰gr~. hypothesis pretpostavka, osnovica, v. hipo-1, tithenai stavqatiŠ 1. log. sud za koji se pretpostavqa da je istinit kako bi se wime proverile i dokazale odre|ene ~iwenice. 2. pretpostavka (naga|awe, domi{qawe) na temequ ~iwenica. hipoteka, -e ` ‰gr~. hypotheke zalog, v. hipo-1, -tekaŠ 1. finans. zalagawe nekretnina kojim se garantuje, jam~i naplata potraìvawa (ako ne bude izmirena, poverilac ima pravo na prodaju zaloène nekretnine). 2. fig. ono {to spre~ava ostvarewe nekog ciqa; ograni~ewe, optere}ewe. hipotekar, -ara m ‰v. hipotekaŠ onaj koji daje zajam na hipoteku. hipotekaran, -rna, -rno ‰v. hipotekaŠ koji se ti~e hipoteke, koji se temeqi na radu s hipotekama. y hipotekarna banka bank. banka koja daje zajam na nekretnine. hipotenzija, -e ` ‰v. hipo-1, tenzijaŠ med. pad pritiska ispod normale, slab, snièn krvni pritisak, hipotonija (v.); supr. hipertenzija. hipotenuza, -e ` ‰lat. hypotenusa od gr~. hypoteinousa (gramme) (linija) koja se proteè ispod, v. hipo-1, teinein napiwatiŠ mat. najduà stranica pravouglog trougla, leì nasuprot pravom uglu. hipoteti~an, -~na, -~no i hipoteti~ki, -a, -o ‰gr~. hypothetikos, v. hipotezaŠ koji se odnosi

1422

hipoteti~ki v. hipoteti~an.

hipotetski v. hipoteti~an. hipotipoza, -e ` ‰gr~. hypotyposisŠ kwi`. neposredno, o~igledno predstavqawe ~ega, ìvo, izrazito prikazivawe. hipotireoza, -e ` ‰v. hipo-1, gr~. thyreos {tit, v. -ozaŠ med. oboqewe usled umawene funkcije {titne `lezde i smawenog lu~ewa wenog hormona tiroksina; karakteri{u ga usporen metabolizam, pospanost, tromost i slabost mi{i}a. hipotonija, -e ` ‰v. hipo-1, -tonijaŠ med. 1. fiziol. slabqewe tonusa mi{i}a. 2. biol. stawe neke te~nosti u kojoj je pritisak niì u odnosu na drugu te~nost odvojenu membranom. 3. med. snièni krvni pritisak u arterijama, hipotenzija. hipotoni~an, -~na, -~no ‰v. hipotonijaŠ koji ima smawen pritisak ili napetost; oslabqen, snièn, smawen. hipotrofija, -e ` ‰v. hipo-1, -trofijaŠ med. 1. nedovoqna razvijenost nekog organa ili celog tela. 2. slaba uhrawenost, pothrawenost, mr{avost. hipotrofiran, -a, -o ‰v. hipotrofijaŠ nedovoqno razvijen; slabo uhrawen, izgladneo, nerazvijen. hipofagija, -e ` ‰v. hipo-2, -fagijaŠ jedewe kowskog mesa. hipofarinks, -a m, gen. mn. hipofarinksa ‰v. hipo-1, gr~. pharynx grkqan, `dreloŠ anat. dowi deo `drela. hipofiza, -e ` ‰gr~. hypophysis porast, prira{taj, v. hipo-1, gr~. phyein rastiŠ anat. `lezda sa unutra{wim lu~ewem koja je sme{tena u mozgu, povezana sa hipotalamusom, reguli{e rad drugih endokrinih `lezda; proizvodi hormone koji uti~u na lu~ewe hormona rasta, polnih hormona, hormona kore nadbubre`ne `lezde i drugih.

hipofizektomija

hiromant

hipofizektomija, -e ` ‰v. hipofiza, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawewe hipofize. hipofunkcija, -e ` ‰v. hipo-1, funkcijaŠ med. smawena sposobnost i kapacitet funkcionisawa pojedinih organa; slabqewe organa. hipohidroza, -e ` ‰v. hipo-1, hidrozaŠ smaweno znojewe, ~esto kod endokrinih oboqewa. hipohlorit, -ita m ‰v. hipo-1, hloritŠ hem. so hipohlorne kiseline (HClO). hipoholija, -e ` ‰v. hipo-1, gr~. med. smaweno lu~ewe ù~i.

chole ù~Š

hipohondar, -dra m ‰v. hipohondrijaŠ onaj koji pati od hipohondrije, uobraèni bolesnik. hipohondrija, -e ` ‰gr~. hypochondria gorwi deo utrobe ispod rebrene hrskavice (jer se verovalo da je u tom delu tela sedi{te melanholije), v. hipo-1, chondros hrskavicaŠ psih. sklonost ka umi{qawu bolesti, preteran strah od bolesti; up. nozomanija. hipohondri~an, -~na, -~no ‰v. hipohondrijaŠ 1. koji pati od hipohondrije. 2. koji ima svojstva hipohondrije; koji je izazvan hipohondrijom. hipocentar, -tra m ‰v. hipo-1, centarŠ geol. ta~ka iz koje polazi zemqotres, podzemno àri{te potresa, ispod epicentra (v.). hipocikloida, -e ` ‰v. hipo-1, cikloidaŠ mat. kriva linija koju opisuje ~vrsta ta~ka kru`nice kada se kre}e po zadatoj ve}oj kru`nici s unutra{we strane. hipso- ‰gr~. hypsos visinaŠ kao prvi deo sloènice upu}uje na pojam visine. hipsograf, -a m ‰v. hipso-, -grafŠ fiz. aparat koji pri govoru beleì vazdu{ne struje. hipsografija, -e ` ‰v. hipso-, -grafijaŠ 1. grana kartografije ~iji je predmet prou~avawe i grafi~ki prikaz visina na kartama. 2. prikaz reqefa na geografskoj karti, putem {rafirawa, razli~itih boja i sl. hipsografski, -a, -o ‰v. hipsografijaŠ koji se odnosi na hipsografiju. y hipsografska kriva grafi~ki prikaz prose~nih visina i dubina na povr{ini Zemqe.

hipsometar, -tra m ‰v. hipso-, -metarŠ fiz. instrument za merewe nadmorske visine i vazdu{nog pritiska. hipsometrija, -e ` ‰v. hipso-, -metrijaŠ fiz. merewe visine (od povr{ine mora), odre|ivawe nadmorske visine neke ta~ke na Zemqi. hipsometrijski, -a, -o ‰v. hipsometrijaŠ koji se odnosi na hipsometriju. y hipsometrijska skala geogr. niz tonova iste boje koji na geografskim kartama predstavqaju sve ve}u nadmorsku visinu ili morsku dubinu. hipsofobija, -e ` ‰v. hipso-, fobijaŠ psih. strah od visine. hiptan-kazuktan i hipten-kazukten pril. ‰tur. ipten kaz›ktan s koca i konopca, prema ip konopac, kaz›k kolacŠ pokr. mnogo ~ega, sva{ta. hip-hip-ura uzv. ‰engl. hip, hip, hurrahŠ ura! ìveo! (uzvik zadovoqstva zbog pobede na utakmici, takmi~ewu i sl. ili pozdrav pre po~etka takmi~ewa). hip-hop, -a m ‰amer. engl. hip-hopŠ popularna muzika s elektronskom pratwom, nastala me|u ameri~kim crncima, popularna na prelazu iz XX u XXI vek. hiragana, -e ` ‰jap. hiragana, prema hira obi~no, kana japansko slogovno pismoŠ jap. japansko kurzivno pismo koje je nastalo od kineskog pisma i prilago|eno je svakodnevnoj upotrebi; up. kana2, katakana. hiragra, -e ` ‰gr~. cheiragra, prema cheir ruka, agra plenŠ med. kostoboqa u ru~nim zglobovima. hiro- ‰gr~. cheir rukaŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to je u vezi s rukom ili dlanom. hirograf, -a m ‰gr~. cheirographos, v. hiro-, -grafŠ ist. 1. dokument sa svojeru~nim potpisom onoga koji ga je izdao. 2. papino pismo bez javnog objavqivawa. 3. filol. tekst koji se u nekoliko istih primeraka pi{e na jednom pergamentu, a zatim se~e na zasebne delove. hirologija, -e ` ‰v. hiro-, -logijaŠ 1. op{te znawe o znakovima pomo}u kojih se sporazumevaju gluvonemi. 2. v. hiromantija. hiromant, -a m, gen. mn. hiromanata ‰gr~. cheiromantis, v. hiro-, -mantŠ onaj koji se bavi hi-

1423

hiromantija romantijom, koji prori~e qudsku sudbinu iz linija na dlanu. hiromantija, -e ` ‰v. hiro-, -mantijaŠ proricawe qudske sudbine iz linija na dlanu. hiromantski, -a, -o ‰v. hiromantijaŠ koji se odnosi na hiromante i hiromantiju. Hiron, -ona m [gr~. CheironŠ mitol. sin Hronov i Filirin, kentaur, odli~an poznavalac lekarstva, muzike i proricawa. hironomija, -e ` ‰gr~. cheironomia, v. hiro-, -nomijaŠ nauka o pokretima ruku, o gestovima. hiropedija, -e ` ‰v. hiro-, -pedijaŠ ve`bawe radi sticawa spretnosti ruku. hiropodija, -e ` ‰v. hiro-, gr~. pous, gen. podos noga: prvobitno u zna~ewu le~ewa ruku i noguŠ med. naziv za podijatriju (v.), uobi~ajen uglavnom u anglosaksonskim zemqama. hiropraktika, -e `, dat. i lok. hiropraktici ‰v. hiro-, gr~. praktikos od praxis radwaŠ med. le~ewe masaòm i istezawem, najvi{e ki~menih zglobova. hiroprakti~ar, -a m ‰v. hiropraktikaŠ osoba koja rukama name{ta zglobove odnosno pr{qenove. hiroprakti~ki, -a, -o ‰v. hiropraktikaŠ koji se odnosi na hiropraktiku i hiroprakti~are. hirospazam, -zma m ‰v. hiro-, v. spazamŠ med. bolan gr~ u ruci kao posledica dugog pisawa, grafospazam. hiroteka, -e ` ‰v. hiro-, -tekaŠ 1. vrsta zavoja koji poput rukavice obuhvata ~itavu ruku. 2. lekarska gumena rukavica. hirotonija, -e ` ‰gr~. cheirotonia glasawe dizawem ruke, v. hiro-, -tonŠ pravosl. ~in dobijawa sve{teni~kog zvawa, rukopolagawe. hirotonisati, -ni{em svr{. i nesvr{. ‰v. hirotonijaŠ rukopoloìti, rukopolagati za pravoslavnog sve{tenika ili episkopa. hirurg, -a m, mn. hirurzi ‰gr~. cheirourgos koji radi rukom, v. hiro-, ergon radŠ med. lekar specijalista za hirurgiju. hirurgija, -e ` ‰gr~. cheirourgia rad rukom, v. hiro-, ergon radŠ 1. med. grana medicine koja primewuje operativne metode u le~ewu bolesti. 2. deo bolnice u kome se vr{e hirur{ki zahvati, operacije.

1424

histereza hirur{ki, -a, -o ‰v. hirurgijaŠ koji se odnosi na hirurge i hirurgiju. hir{leder, -a m ‰nem. Hirschleder od Hirsch jelen, Leder koàŠ jelenska koà, koristi se za izradu ode}e i obu}e, za rukavice, ili kao meka krpa za brisawe stakla. his m ‰nem. HisŠ muz. ton N (ha) povi{en za pola stepena, po visini jednak tonu S (ce). hisar, -a m ‰ar. hisarŠ zamak, tvr|ava; grad. hispanizam, -zma m ‰lat. Hispania [panijaŠ re~ ili izraz iz {panskog jezika u nekom drugom jeziku. hispanizirati v. hispanizovati hispanizovati, -zujem i hispanizirati, hispaniziram, 3. l. mn. hispaniziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. hispaniser od lat. Hispania [panijaŠ da(va)ti kome ili ~emu obele`ja {panske kulture i {panskog na~ina ìvota. hispanist(a), -e m, mn. hispanisti (`. hispanistkiwa) ‰lat. Hispania [panijaŠ nau~nik koji se bavi hispanistikom. hispanistika, -e `, dat. i lok. hispanistici ‰lat. Hispania [panijaŠ prou~avawe jezika, kwièvnosti i kulture naroda {panskog govornog podru~ja. hispanisti~ki, -a, -o ‰v. hispanistikaŠ koji se odnosi na hispaniste i hispanistiku. hispanofon ‰v. hispanski, -fonŠ koji govori {panski, koji se sluì {panskim jezikom. hispanski, -a,-o ‰lat. Hispanus {panskiŠ koji pripada zemqama i narodima {panskog jezika. histamin, -ina m ‰v. histo-, amin(i)Š fiziol. jediwewe koje izaziva kontrakciju glatkih mi{i}a i {irewe kapilara, nastaje razgradwom aminokiseline histidina kod raznih alergijskih oboqewa i povreda. x histaminski. histereza, -e ` ‰gr~. hysteresis nedostatak prema hysterein kasniti, zaostajatiŠ 1. pojava kad rezultati nekog delovawa traju i nakon uklawawa uzro~nika tog delovawa. 2. ra~. sklonost ure|aja, sklopa ili sistema da se pona{a razli~ito, u zavisnosti od smera promene ulaznog parametra. y magnetska histereza fiz. pojava da namagnetisanost nekog gvozdenog tela traje jo{ neko vreme posle prestanka delovawa magnetske sile.

histerektomija histerektomija, -e ` ‰gr~. hystera materica, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawewe materice. histerija i histerija, -e ` ‰nlat. hysteria od gr~. hystera materica, jer se verovalo da je uzrok ove bolesti poreme}aj u matericiŠ 1. med. vrsta du{evnog oboqewa koje karakteri{u izlivi sna`nih emocija i preterana razdra`qivost. 2. jak i nekontrolisan emocionalni ispad, preterano uzbu|ewe, mahnitawe. histerik, -a m, mn. histerici i histeri~ar, -a m (`. histeri~arka, dat. i lok. histeri~arki) ‰v. histeri~anŠ onaj koji je histeri~an, koji boluje od histerije; razdra`qiv ~ovek, osoba sklona napadima besa. histeri~an, -~na, -~no ‰gr~. hysterikos, v. histerijaŠ koji boluje od histerije; koji je sklon ispadima, bolesno razdra`qiv. histeri~ar v. histerik. histerologija, -e ` ‰gr~. hysteron kasnije, -logijaŠ pesni~ka figura koja se sastoji u tome da se ono {to dolazi kasnije kazuje prvo zato {to je va`nije od ranijeg. histeromanija, -e ` ‰gr~. hystera materica, v. -manijaŠ med. seksualna nezasitost èna, nimfomanija (v.). histeron-proteron, -ona m ‰gr~. hysteron kasnije, proteron preŠ 1. log. gre{ka u dokazivawu kad se jedan sud izvodi iz drugog koji tek treba dokazati. 2. lingv. kwi`. retori~ka figura: okretawe logi~kog ili hronolo{kog redosleda dva jezikom iskazana elementa. histo- ‰gr~. histos tkala~ki stan; konac na tkala~kom stanu, tkawuŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to se odnosi na tkivo. histogen, -ena m ‰v. histo-, -genŠ biol. materija koja je sposobna da podràva stvarawe i obnovu nekog tkiva. histogeneza i histogeneza v. histogenija. histogenija, -e ` ‰v. histo-, -genijaŠ biol. proces pravilnog razvijawa tkiva u telima ìvotiwa i biqaka. histogram, -a m ‰v. histo-, -gramŠ grafi~ki prikaz distribucije frekvencija u kome se frekvencije predstavqaju nizom pravougaonika (stubi}a).

hit histografija, -e ` ‰v. histo-, -grafijaŠ opisivawe tkiva. histoliza, -e ` ‰v. histo-, -lizaŠ fiziol. raspadawe, razgradwa tkiva pod dejstvom enzima, usled oboqewa ili posle smrti. histolog, -a m, mn. histolozi ‰v. histo-, -logŠ med. lekar specijalista za histologiju. histologija, -e ` ‰v. histo-, -logijaŠ med. nauka koja se bavi prou~avawem gra|e pojedinih tkiva organizma. histolo{ki, -a, -o ‰v. histologijaŠ koji se odnosi na histologe i histologiju, koji pripada histologiji; koji se odnosi na tkiva. histoni, histona m mn. ‰v. histo-, (prot)oniŠ fiziol. proteini koji ulaze u sastav hromozoma, vezani sa DNK. histopatologija, -e ` ‰v. histo-, patologijaŠ med. mikroskopsko prou~avawe promena na tkivima nastalih usled oboqewa. x histopatolo{ki. histoplazmoza, -e ` ‰nlat. histoplasmosis, v. histo-, plazma, -ozaŠ med. gqivi~no oboqewe koje najpre zahvata plu}a, a potom i ostale organe. histor- v. istor-. historizam, historija, historijat, historijski, historiograf, historiografija v. istorizam, istorija, istorijat, istorijski, istoriograf, istoriografija. historicizam, histori~ar, histori~nost v. istoricizam, istori~ar, istori~nost. histotomija, -e ` ‰v. histo-, -tomijaŠ med. rasecawe organskih tkiva. histrion, -ona m ‰lat. histrioŠ 1. pozor. glumac i plesa~ pantomimi~ar u starom Rimu. 2. glumac uop{te; onaj koji rado glumi, koji se prikazuje publici. 3. lakrdija{, cirkusant, zabavqa~. x histrionski. histrionika, -e `, dat. i lok. histrionici ‰lat. histrionicus gluma~ki, v. histrionŠ neiskreno, prenagla{eno pona{awe radi privla~ewa pa`we. histrioni~nost, -osti ` ‰v. histrionikaŠ psih. teatralno pona{awe, preterana mimika i gestikulacija; skretawe pa`we na sebe. hit, hita m, mn. hitovi ‰engl. hit pogodak; uspehŠ a. duhovni proizvod (pesma, film, kwiga i sl.) koji postaje popularan pod dejstvom

1425

hitin medijske propagande; {lager. b. trg. proizvod koji se odli~no prodaje. hitin, -ina m ‰gr~. chiton haqina, oklop, v. -inŠ biol. vrsta organske materije, beli polisaharid koji daje ~vrstinu spoqnom skeletu zglavkara i drugih beski~mewaka; nalazi se i u }elijskoj opni gqiva kao zamena za celulozu. hitinski, -a, -o ‰v. hitinŠ koji se sastoji od hitina. Hitlerjugend, -a m ‰nem. Hitlerjugend Hitlerova mlade`Š ist. organizacija nacisti~ke omladine u Nema~koj do kraja Drugog svetskog rata. hitlerovac, -ovca m ‰prema nema~kom vo|i Adolfu HitleruŠ pristalica hitlerovskog pokreta, nacist(a). hitlerovski, -a, -o ‰prema Adolfu HitleruŠ koji je u duhu hitlerovskog pokreta, nacisti~ki; koji se pona{a poput Hitlera, zlo~ina~ki. y hitlerovska Nema~ka Tre}i Rajh (1933–1945). hit-mejker, -a m ‰amer. engl. hit-makerŠ muz. kompozitor ~ija dela postaju hitovi. x hitmejkerski. hiton, -ona i hiton, -a m ‰gr~. chitonŠ ist. vrsta starogr~ke bele haqine od vune ili lana, bez rukava, koju su nosili i mu{karci i ène. hit-parada ‰engl. hit parade, v. hit, paradaŠ a. spisak pesama sastavqen prema popularnosti. b. radio ili televizijska emisija u kojoj se izvode hitovi rangirani prema listi popularnosti. hi}aja, -e = hikaja, -e ` ‰tur. hikaye od ar. hikayeŠ pokr. pri~a, pripovetka. hi}met = hikmet (v.). hifa, -e ` ‰gr~. hyphe tkaweŠ biol. duga~ka bezbojna nit koja ~ini micelijum kod gqiva. hifen, -ena m ‰gr~. hyphenŠ a. u prvobitnom zna~ewu: spajawe dve re~i u sloènicu. b. kasnije: crtica kojom se povezuju delovi polusloènice. hifereza, -e ` ‰gr~. hyphairesis oduzimaweŠ izostavqawe kratkog samoglasnika ispred nekog drugog kratkog samoglasnika. gram.

hi~ v. i~. hi~oglan v. i~oglan.

1426

hlorometar hi~hajker, -a m ‰engl. hitchiker, prema engl. hitch upregnuti, hike pe{a~itiŠ u Americi i Engleskoj naziv za autostopera. hi~hajking, -a m ‰engl. hitchiking, prema engl. hitch upregnuti, hike pe{a~itiŠ autostopirawe. hixra, -e ` ‰ar. higra seobaŠ ist. po~etak ra~unawa muslimanske ere, 16. jula 622. godine n. e. (te godine se Muhamed preselio iz Meke u Medinu). hlamida, -e ` ‰gr~. chlamysŠ ist. u staroj Gr~koj, kratki mu{ki ogrta~, kabanica. hlamidija, -e ` ‰gr~. chlamydyon od chlamys ogrta~Š 1. biol. naziv vi{e patogenih bakterija koje ulaze u unutra{wost }elija i izazivaju polne i urinarne bolesti. 2. med. polno oboqewe izazvano bakterijom Chlamydia trachomatis. hlena, -e ` ‰gr~. chlainaŠ ist. u staroj Gr~koj, {irok vuneni ogrta~ koji se nosio preko hitona pri~vr{}en kop~om na ramenu. hloazma, -e ` ‰gr~. chloazein izgledati zelenoùt kao mlade kliceŠ med. zelenoùte pege na koì, obi~no kod trudnica. hlor, -a m ‰gr~. chloros otvorenozelen, zelenoùtŠ hem. hemijski element, atomski broj 17, simbol Cl, otrovni gas ùtozelene boje i jakog mirisa. hlorat, -ata m ‰v. hlorŠ hem. so hlorne kiseline (HClO3). hlorid, -ida m ‰v. hlorŠ hem. so hlorovodoni~ne kiseline. hlorisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. hlorŠ hem. doda(va)ti hlor ~emu (naj~e{}e vodi), dezinfikovati hlorom. hlorit, -ita m ‰v. hlorŠ hem. so hloraste kiseline (HClO2). hlorni, -a, -o ‰v. hlorŠ koji se odnosi na hlor, koji sadrì hlor. y hlorni kre~ hem. jediwewe hlora i kalcijum-hipohlorita, beli prah o{trog mirisa, sluì za dezinfekciju i beqewe. hloro- ‰gr~. chlorosŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava da je drugi deo 1. u vezi s hlorom, 2. da je zelen. hlorometar, -tra m ‰v. hloro-, -metarŠ instrument za merewe koli~ine hlora u hlornom kre~u, hlornoj vodi i drugim jediwewima hlora.

hlorometrija hlorometrija, -e ` ‰v. hloro-, -metrijaŠ hem. merewe koli~ine hlora pomo}u hlorometra. hlorofil, -ila m ‰v. hloro-, gr~. phyllon listŠ bot. zelena materija u li{}u biqaka koja u~estvuje u procesu fotosinteze; u industriji se koristi kao boja ili kao dezodorans. hloroform i hloroform, -a m ‰fr. chloroforme, v. hloro-, lat. (acidum) form(icum) mravqa kiselinaŠ hem. bezbojna te~nost slatkastog ukusa i jakog mirisa koja sadrì hlor, CHCl3; ranije kori{}ena za uspavqivawe pacijenata. hlorcijan, -ana m ‰v. hlor, cijanŠ hem. bojni otrov upotrebqavan tokom Prvog svetskog rata cijanohlorid, CNCl. h-mol v. ha. hobi, -ija m ‰engl. hobbyŠ posao kojim se neko bavi iz zadovoqstva; omiqeno zanimawe, omiqena razonoda. hobist(a), -e m ‰v. hobiŠ onaj koji se ne~im bavi kao hobijem, onaj koji ima hobi. hobisti~ki, -a, -o ‰v. hobiŠ koji se odnosi na hobi, koji pripada hobiju. hobl, -a m ‰nem. HobelŠ stolarska alatka za strugawe drveta, strugalica, struga~a, rende. hoblati v. hoblovati. hoblbank, -a m, mn. hoblbanci ‰nem. HobelbankŠ sto za strugawe drveta. hoblovati, -blujem = hoblati, -am nesvr{. ‰nem. hobelnŠ strugati, rendisati. hobo, -oa m ‰amer. engl. hoboŠ putuju}i radnik, skitnica koja se seli iz grada u grad traè}i zaposlewe. hovarda, -e ` ‰tur. hovardaŠ pokr. besposli~ar, neradnik, propalica. hoverkraft, -a m ‰engl. hovercraft prema hover lebdeti, craft plovilo, letelicaŠ vozilo koje se kre}e ne dodiruju}i tlo, na vazdu{nom jastu~etu koje stvaraju wegovi motori. hodegetika, -e `, dat. i lok. hodegetici ‰gr~. hodegetikos, prema hodos put, hegeithai voditiŠ 1. metod vaspitavawa ~iji je ciq da dete postepeno dovede do moralne samostalnosti. 2. smernice za bavqewe nekom naukom. hodigitrija v. odigitrija. hodogram, -a m ‰gr~. hodos put, v. -gramŠ razra|eni plan, redosled radwi nekog organizo-

holding vanog procesa; redosled radwi svakog u~esnika u nekom radu ili organizaciji. hodograf, -a m ‰gr~. hodos put, v. -grafŠ mat. kriva linija koja spaja vrhove vektora brzine ili ubrzawa materijalne ta~ke na odre|enom nivou. hodometar, -tra m ‰gr~. hodometron, prema gr~. hodos put, v. -metarŠ sprava za merewe pre|enog puta, povezana s to~kom nekog vozila. hozentregeri v. hozntregeri. hozntregeri, hozntregera ‰nem. Hosentrager prema Hose pantalone, tragen nositiŠ naramenice, ~esto elasti~ne, za pridràvawe pantalona. hojrat, hojratin ‰tur. hoyrat, horyat od ngr~. choriates seqakŠ v. horjat, horjatin. hokej, -eja m ‰engl. hockeyŠ sp. sportska igra na ledu u kojoj igra~i nastoje da uz pomo} posebnih {tapova, povijenih na jednom kraju, uteraju plo~icu (pak) u protivni~ki gol. y hokej na travi ista takva igra na travnatom terenu, s lopticom umesto plo~ice. x hokejski. hokeja{, -a{a m ‰v. hokejŠ igra~ hokeja. x hokeja{ki. hokla v. hoklica. hoklica, -e ` ‰nem. Hocker, HockerlŠ vrsta niske stolice bez naslona. hokus-pokus (preparandus) ‰pseudolatinski, verovatno od lat. hoc est corpus ovo je telo (re~i sve{tenika prilikom pri~esti), preparandum ono {to treba pripremitiŠ 1. izraz pri bajawu, pri izvo|ewu ma|ioni~arskih i sl. trikova. 2. (kao imenica) fig. trik, opsena, varka, obmana. hol, -a m, mn. holovi ‰engl. hallŠ veliko predsobqe; prostran trem, predvorje. hol-, holo- ‰gr~. holos ~itav, ceoŠ kao prvi deo sloènice zna~i ~itavo, celo. holarktik, -a m ‰v. hol-, ArktikŠ geogr. biogeografsko podru~je kopnenog dela severne Zemqine polulopte ju`no od polarnog kruga. holarkti~ki, -a, -o ‰v. holarktikŠ koji pripada holarktiku, koji se odnosi na holarktik. holba i holba, -e ` ‰nem. halb polaŠ pokr. zast. stara mera za te~nost (oko ~etvrt litra). holding, -a m ‰engl. holding companyŠ ekon. poslovna organizacija zasnovana na posedova-

1427

holdin{ki wu deonica drugih kompanija, koje obi~no drì pod kontrolom. holdin{ki, -a, -o ‰v. holdingŠ koji pripada holdingu. hole- ‰gr~. chole ù~Š kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to se odnosi na ù~. holelit, -i ta m ‰v. hole-, -lit1Š med. ù~ni kamen. holelitijaza, -e ` ‰v. holelit, -ijazaŠ med. oboqewe prouzrokovano kamencima u ù~i. holelitotripsija, -e ` ‰v. holelit, gr~. tripsis treweŠ med. razbijawe ù~nog kamena. holemija, -e ` ‰v. hole-, gr~. haima krvŠ med. ùtica. holesterin v. holesterol. holesterol, -ola m ‰v. hole, gr~. stereos ~vrst, v. -olŠ fiziol. sterol koji se nalazi u ìvotiwskim masno}ama i uqu, u ù~i, krvi, mleku, bubrezima, jetri; kada je prisutan u prevelikim koli~inama u organizmu moè biti uzrok arterioskleroze. holecista, -e ` ‰v. hole-, gr~. kystis kesica, mehurŠ anat. ù~na kesica. holecistektomija, -e ` ‰v. holecista, gr~. ektome isecaweŠ med. hirur{ko odstrawivawe ù~ne kese. holecistitis, -a m ‰v. holecista, -itisŠ med. zapaqewe ù~ne kese. holizam, -zma m ‰engl. holism, v. holo-Š 1. biol. teorija prema kojoj je organizam ne{to vi{e od zbira svojih delova, tako da kao celina usmerava sve fizi~ko-hemijske ìvotne pojave. 2. psih. posmatrawe i prou~avawe pojedinih stawa psihe u okviru celine. holijamb, -a m ‰gr~. choliambos od cholos {epav, hrom, v. jambŠ kwi`. stih u anti~koj poeziji sastavqen od pet jambova i jednog troheja. holisti~ki, -a, -o ‰engl. holistic, v. holizamŠ koji se odnosi na holizam; koji se odnosi na celinu. y holisti~ka medicina metod le~ewa u kome se ne le~i pojedina bolest nego ceo organizam, a bolesnik aktivno u~estvuje u le~ewu. holmijum, -a i holmij, -ija m ‰nlat. holmium, prema Holmia, latinizovanom imenu StokholmaŠ hem. element iz grupe lantanida, veoma redak metal, simbol Ho, atomski broj 67.

1428

holoturija holo- v. hol-. hologamija, -e ` ‰v. holo-, -gamijaŠ biol. pojava kod nekih vrsta da se polne }elije po veli~ini ni po sastavu ne razlikuju od ostalih }elija. hologeneza i hologeneza, -e ` ‰v. holo-, -genezaŠ 1. biol. evoluciona teorija po kojoj se svaka biqna ili ìvotiwska vrsta preobraàva dok se ne podeli na dve nove vrste. 2. antrop. teorija po kojoj se ~ovek pojavio svuda na Zemqi, a ne samo na nekom odre|enom prostoru. hologram i hologram, -a m ‰v. holo-, -gramŠ fiz. snimak dobijen putem holografije, koji pod odgovaraju}im osvetqewem daje trodimenzionalnu sliku. holograf i holograf, -a m ‰gr~. holographos potpuno (svojeru~no) napisano, v. holo-, -grafŠ dokument koji je pisan i potpisan sopstvenom rukom, rukopis iz pera samog autora. holografija, -e ` ‰gr~. holographia, v. holo-, -grafijaŠ fiz. metod pravqewa trodimenzionalnih slika snimawem interferencije koja nastaje izme|u dva laserska zraka, jednog iz lasera na fotografsku emulziju a drugog koji se odbija sa snimqenog objekta. holografski i holografski, -a, -o ‰v. holograf, holografijaŠ 1. svojeru~no napisan. 2. koji se odnosi na holografiju. holoedrija, -e ` ‰v. holo-, -edrijaŠ miner. klasa nekog kristalnog sastava u kojoj su zastupqeni oblici s najve}im mogu}im stepenom simetrije tog sastava. holokaust, -a m ‰gr~. holokaustos potpuno spaqen, v. holo-, kaustos spaqenŠ 1. ist. u staroj Gr~koj i Rimu, `rtva koja je spaqivana u ~ast bogova ili za du{e pokojnika. 2. genocid nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata u nacisti~koj Nema~koj i zemqama pod wenom okupacijom; {oa (v.). holosterik, -a m, mn. holosterici ‰v. holo-, gr~. stereos ~vrstŠ fiz. barometar bez ìve, s elasti~nom metalnom kutijom u kojoj je vakuum (v.), aneroid (v.). holotonija, -e ` ‰v. holo-, -tonijaŠ med. ko~ewe mi{i}a usled gr~eva. holoturija, -e ` ‰nlat. holothurium od gr~. holothourionŠ zool. vrsta bodqoko{ca vaqka-

holocen stog tela, sa 20 pipaka oko usta, morski krastavac (Holothuria). holocen, -a m ‰v. holo-, -cenŠ geol. sada{we geolo{ko doba u razvoju Zemqe. holter, -a m ‰engl. Holter monitorŠ med. elektrokardiografski ure|aj koji se nosi oko grudnog ko{a kako bi se tokom celog dana snimao rad srca. holc{raf, -a m ‰nem. Holzschraube od Holz drvo, v. {rafŠ zavrtaw za drvo, za{iqen na kraju. homagijalan, -lna, -lno ‰srlat. homagialis, v. homagijumŠ koji izraàva odanost, smernost; podani~ki. homagijum, -a i homagij, -ija m ‰srlat. homagium, latinizovano od fr. hommage, v. oma`Š 1. prav. ist. zakletva vernosti, obavezivawe nièga na vernost vi{em. 2. iskazivawe du`nog po{tovawa; po{tovawe. homburg, -a m, mn. homburzi ‰prema gradu Homburgu u PruskojŠ vrsta ~vrstog {e{ira s obodom savijenim navi{e. homeo- ‰gr~. homoiosŠ kao prvi deo sloènice zna~i sli~an, isti, jednak. homeomerija, -e ` ‰gr~. homoiomereia jednakost delova, v. homeo-, meros deoŠ 1. filoz. u Anaksagorinoj filozofiji svaka od beskona~no deqivih ~estica me|u kojima postoje beskrajno sitne razlike, a od kojih se sastoji ~itav svemir. 2. istovetnost delova. homeopat, -a i homeopata, -e m ‰gr~. homoiopathes koji ima sli~ne ose}aje, v. homeo-, -patŠ med. lekar koji le~i homeopatskim postupcima. homeopatija, -e ` ‰gr~. homoiopatheia sli~nost ose}aja, v. homeo-, -patijaŠ med. vrsta alternativne medicine, le~ewe bolesti jako razblaènim sredstvom koje kod zdrave osobe izaziva simptome sli~ne simptomima bolesti od koje se le~i, po na~elu „sli~no se sli~nim le~iŒ. homeopatski, -a, -o ‰v. homeopatijaŠ koji pripada homeopatiji, koji se odnosi na homeopatiju. homeoptoton, -ona m ‰gr~. homoioptotos, v. homeo-, ptosis pade`Š lingv. kwi`. stilska figura koja se sastoji u ponavqawu razli~itih re~i s istim nastavkom.

homilitika homeostaza, -e ` ‰v. homeo-, -stazaŠ fiziol. ravnoteà fiziolo{kih funkcija u organizmu koja obezbe|uje normalno funkcionisawe }elija i tkiva. x homeostati~an, homeostati~ki i homeostatski. homeoterapija v. homeopatija. homeoterman, -mna, -mno ‰v. homeotermiŠ koji ima stalnu telesnu temperaturu u normalnim uslovima.

biol.

homeotermi, homeoterma m mn. ‰v. homeo-, gr~. therme toplotaŠ zool. ìvotiwe sa stalnom, nepromenqivom telesnom temperaturom. homeotermija, -e ` ‰v. homeotermiŠ 1. biol. ujedna~enost, stalnost temperature tela nekih ìvotiwa i ~oveka. 2. fiz. pojava da more ima istu temperaturu od povr{ine do dna. homeridi, homerida m mn., jd. homerid, gen. homerida ‰gr~. Homeridai, prema starogr~kom pesniku Homeru (IX vek pre n.e.)Š kwi`. 1. starogr~ki peva~i koji su negovali Homerov kult, recitovali wegove pesme i smatrali sebe wegovim potomcima. 2. rapsodi koji su pevali samo Ilijadu i Odiseju. homerski, -a, -o ‰prema starogr~kom pesniku Homeru (IX vek pre n.e.)Š 1. koji je u Homerovom duhu, u stilu Ilijade i Odiseje. 2. epski, herojski, uzvi{enog sadràja; obiman, veli~anstven. y homerski smeh neobuzdan, grohotan, gromoglasan smeh. homiletika, -e = homilitika, -e `, dat. i homiletici (homilitici) ‰gr~. homiletike ve{tina razgovarawa, prema homilein druìti se, op{titiŠ rel. pravila za sastavqawe crkvenih propovedi; nau~na i prakti~na disciplina koja se bavi ve{tinom hri{}anskog propovedawa. x homileti~ki. lok.

homilija, -e ` ‰lat. homilia od gr~. homilia druèwe, op{teweŠ rel. 1. u ranom hri{}anstvu, jednostavno izlagawe verskih istina nameweno pou~avawu vernika. 2. propoved kojom se tuma~i neko mesto iz Biblije. homilijar, -ara m ‰srlat. homiliarium, v. homilijaŠ teol. zbirka propovedi ~uvenih nekada{wih propovednika. homilitika v. homiletika.

1429

hominidi hominidi, hominida m mn. ‰nlat. hominidae, prema lat. homo ~ovekŠ zool. ~ovek i sve izumrle vrste primata s qudskim obele`jima. hominizam, -zma m ‰lat. homo ~ovek, v. -izamŠ filoz. filozofski pravac po kome su spoznaja i istina utemeqene na qudskim potrebama, iskustvima, ciqevima i interesima. hominizacija, -e ` ‰nlat. hominizatio, prema lat. homo ~ovekŠ fiziol. proces evolucije kojim jedna linija primata dobija qudska obele`ja. homicid, -a m ‰lat. homicidium, prema homo ~ovek, occidere ubitiŠ ubistvo ~oveka. homo v. homo. homo-1 ‰gr~. homos istiŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to je jednako, isto ili zajedni~ko s drugim delom. homo-2 ‰lat. homo ~ovekŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to se odnosi na ~oveka, {to pripada ~oveku. homogalakti, homogalakta m mn. ‰gr~. homogalaktes, v. homo-1, gala (gen. galaktos) mlekoŠ bra}a ili sestre po mleku: deca koja nisu u srodstvu, ali ih je dojila ista èna. homogamija, -e ` ‰v. homo-1, -gamijaŠ 1. bot. istovremeno postajawe mu{kih i ènskih cvetnih organa kod dvopolnih biqaka. 2. sklonost ~oveka i nekih ìvotiwa da biraju stalnog partnera iz sopstvene vrste. homogen i homogen, -a, -o ‰gr~. homogenes, v. homo-1, -genŠ koji je iste strukture ili istog porekla; ujedna~en u svim svojim delovima; istorodan, istovrstan, jednak, jedinstven; up. heterogen. homogenizator, -a m ‰v. homogenizovatiŠ tehn. sprava koja homogenizuje te~nosti. homogenizacija, -e ` ‰v. homogenizovatiŠ 1. homogenizovawe, ujedna~avawe, me{awe (te~nosti). 2. pol. okupqawe, ~vr{}e povezivawe pripadnika nekog pokreta, dru{tvenog sloja i sl. radi neke zajedni~ke akcije. homogenizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰nlat. homogenizare, v. homogenŠ 1. (u)~initi ne{to homogenim, (iz)vr{iti homogenizaciju; ujedna~iti; (u)~initi istovrsnim po sadràju. 2. tehnol. ravnomerno raspr{iti ~estice po nekoj te~nosti; raspodeliti masne ~estice u mleku tako da se iz wega ne izdvaja kajmak.

1430

homologacija homogenost, -osti i homogenost, -osti ` ‰v. homogenŠ svojstvo onoga {to je homogeno; ujedna~enost; istorodnost, istovrsnost, jedinstvenost. homograf, -a m ‰v. homo-1, -grafŠ lingv. 1. razli~iti glasovi (ili foneme) koji se ozna~avaju istom grafemom. 2. re~ koja se pi{e isto kao i re~ drugog zna~ewa. homo dupleks, -a m ‰lat. homo duplexŠ dvoli~an ~ovek, dvoli~wak; prepredewak. homo erektus, -a m ‰lat. homo erectusŠ antrop. ~ovek koji hoda na zadwim nogama, uspravan ~ovek; naziv izumrle vrste hominida. homoerotizam, -zma m = homoerotika, -e `, dat. i lok. homoerotici ‰v. homoseksualan, erotikaŠ v. homoseksualizam. homoerotika = homoerotizam (v.). homoerotski, -a, -o = homoseksualan (v.). homozigot, -a m ‰v. homo-1, zigotŠ biol. organizam koji od oba roditeqa nasle|uje isti alel (v.), istu naslednu osobinu. homozigotan, -tna, -tno ‰v. homo-1, zigotŠ biol. koji je nasledio istu grupu osobina od oba roditeqa; supr. heterozigotan. homoid, -ida m ‰v. homo-2, -idŠ zool. bi}e nalik na ~oveka, ~ovekoliko bi}e. homolateralan, -lna, -lno ‰v. homo-1, lat. lateralis prema latus stranaŠ koji pripada istoj strani. homolog, -a m, mn. homolozi ‰gr~. homologos sloàn, v. homologanŠ ~lan homolognog niza. homologan, -gna, -gno ‰v. homologijaŠ koji je sli~an i povezan po strukturi, funkciji ili postanku; istovrstan, odgovaraju}i; ekvivalentan. y homologni organi biol. organi kod razli~itih biqaka i ìvotiwa koji su isti ili sli~ni po poreklu i gra|i, ali su tokom razvoja izmenili oblik i funkciju; homologni niz (homologni red) hem. niz srodnih organskih jediwewa koja imaju istu op{tu formulu, a razlikuju se samo u jednoj atomskoj grupi. homologacija, -e ` ‰srlat. homologare pristati, dozvoliti, v. homologijaŠ 1. postupak kojim ovla{}ena ustanova potvr|uje da neki proizvod odgovara standardima, da zadovoqava sve propisane uslove, registracija. 2. usa-

homologija gla{avawe po sli~nosti onoga {to je povezano po strukturi, funkciji ili postanku. homologija, -e ` ‰gr~. homologia, v. homo-1, -logijaŠ 1. slagawe, podudarnost; sklad. 2. biol. sli~nost porekla organa razli~itih organizama. 3. mat. u geometriji, sli~nost likova. 4. filoz. kod stoika, sklad izme|u delovawa i razuma, izme|u ~oveka i prirode. homolografski, -a, -o ‰v. homologija, -grafŠ u: y homolografska projekcija geogr. vrsta kartografske projekcije u kojoj su paralele paralelni pravci, a meridijani elipse; takva projekcija najvernije predstavqa povr{inu Zemqe. homo ludens, -a m ‰lat. homo ludens prema ludere igrati seŠ ~ovek koji se igra, ima potrebu za igrom, kao sastavnim delom kulture svakog dru{tva. homomorfan, -fna, -fno ‰v. homo-1, gr~. morphe oblikŠ koji je istog oblika. homomorfizam, -zma m ‰v. homomorfanŠ biol. pojava da razli~iti organi dobiju isti oblik. homonim, -a i homonim, -ima m ‰gr~. homonymos, v. homo-1, -onimŠ lingv. re~ koja je s drugom re~i ista po obliku a razli~ita po zna~ewu (npr. lupa œlupaweŒ i lupa œuveli~avaju}e stakloŒ); up. antonim, sinonim. homoniman, -mna, -mno ‰v. homonimŠ lingv. koji je istog oblika; jednakozvu~an, istoimen. homonimija, -e ` ‰gr~. homonymia, v. homonimŠ pojava da re~ ili vi{e re~i istog glasovnog sklopa i istog grafi~kog oblika imaju razli~ito zna~ewe ili poreklo. homonimika, -e `, dat. i lok. homonimici ‰v. homonimŠ lingv. 1. op{te znawe o homonimima. 2. skup homonima u nekom jeziku. homo novus, -a m ‰lat. homo novus novi ~ovekŠ onaj koji je iznenada postao poznat, skorojevi}; up. parveni. homoplazija, -e ` ‰v. homo-1, gr~. plasis oblikovaweŠ biol. sli~nost pojedinih organa kod razli~itih ìvotiwskih vrsta koja nije rezultat postojawa zajedni~kih predaka. homoplastika, -e `, dat. i lok. homoplastici ‰v. homo-1, plastikaŠ med. hirur{ka zamena o{te}enog tkiva tkivom iste osobe; supr. heteroplastika.

homocentri~an homopteri, homoptera m mn. ‰gr~. homopteros, v. homo-1, -pter(i)Š zool. jednakokrilci (Homoptera), insekti sa dva para krila jednake debqine i rilicom sposobnom za sisawe i bodewe. homo sapijens, -a m ‰lat. homo sapiens razuman ~ovekŠ antrop. pripadnik qudske vrste, dana{wi ~ovek. homoseksualan, -lna, -lno ‰v. homo-1, seksualanŠ koji je seksualno naklowen osobama istog pola. homoseksualac, -lca m (`. homoseksualka, -e) ‰v. homoseksualanŠ onaj koji je seksualno naklowen osobama istog pola. homoseksualizam, -zma m ‰v. homoseksualanŠ skup osobina, sklonosti i pona{awa homoseksualaca; homoseksualnost. homoseksualnost, -osti ` ‰v. homoseksualanŠ seksualna naklonost prema istom polu, svojstvo homoseksualca. homosocijalan, -lna, -lno ‰v. homo-1, socijalanŠ koji pripada istoj dru{tvenoj sredini. homotermija v. homeotermija. homo faber, -a m ‰lat. homo faber prema faber kova~, zanatlijaŠ ~ovek-radnik, ~ovek kao stvaralac, kao aktivno bi}e, prakti~an ~ovek. homofobija, -e ` ‰v. homoseksualan, fobijaŠ mr`wa prema homoseksualcima (v.) ili iracionalni strah od homoseksualaca. homofon i homofon, -a, -o ‰gr~. homophonos, v. homo-1, -fonŠ 1. lingv. koji jednako zvu~i kao neka druga re~ (npr. engl. hair œkosaŒ i hare œdivqi zecŒ), jednakozvu~an. 2. muz. koji proizvodi isti ton kao i neki drugi glas odnosno instrument. homofonija, -e ` ‰v. homofonŠ muz. jednoglasnost, jednoglasno pevawe ili svirawe. homo homini lupus v. homo homini lupus. homohromija, -e ` ‰v. homo-1, -hromijaŠ biol. sposobnost nekih ìvotiwa da prilagode boju koè ili krzna svojoj okolini. homocentrizam, -zma m ‰v. homo-2, centarŠ u~ewe prema kome je ~ovek sredi{te svega, centar svemira. homocentri~an, -~na, -~no ‰v. homo-2, centarŠ koji je usredsre|en na ~oveka, koji u opisu celog svemira polazi od ~oveka.

1431

homunkul homunkul, -a (homunkulus, -a) m ‰lat. homunculus dem. od homo ~ovekŠ 1. prema verovawu alhemi~ara, malo bi}e nalik ~oveku dobijeno alhemijskim postupkom. 2. biol. nenau~na teorija po kojoj qudska polna }elija u embrionalnoj fazi ima sve organe budu}e razvijene individue. honved, -a m ‰ma|. honved, prema hon domovina, ved branitiŠ 1. ist. pripadnik dobrovoqa~kih jedinica u ma|arskoj revoluciji 1848–1849. godine. 2. ma|arski domobran od 1867. godine; vojnik ma|arske pe{adije. 3. pripadnik organizacije veterana Hortijeve vojske koja se zalaè za desni~arsku i velikoma|arsku politiku u Vojvodini. x honvedski. hondr-, hondro- ‰gr~. chondros hrskavicaŠ med. kao prvi deo sloènice pokazuje da se re~ odnosi na hrskavicu. hondralan, -lna, -lno ‰gr~. chondros hrskavicaŠ hrskavi~av, hrskavi~ast. hondrin, -ina m ‰v. hondr-, -inŠ tvrda ro`nata materija koja se dobija kuvawem hrskavice. hondritis, -a m ‰ v. hondr-, -itisŠ med. zapaqewe hrskavice, odnosno opne koja obavija hrskavicu. hondro- v. hondr-. hondrografija, -e ` ‰ v. hondro-, -grafijaŠ anat. opisivawe hrskavice. hondroza, -e ` ‰ v. hondr-, -ozaŠ med. degenerativno oboqewe hrskavice. hondrom, -oma m ‰ v. hondr-, -omŠ med. benigni tumor hrskavi~avog tkiva. hondromalacija, -e ` ‰v. hondro-, malakia mekanostŠ med. patolo{ka omek{anost hrskavice. hondrosarkom, -oma m ‰v. hondro-, v. sarkomŠ med. maligni tumor hrskavice. hondrotomija, -e ` ‰ v. hondro-, v. -tomijaŠ med. se~ewe, rasecawe hrskavice. honorar, -ara m ‰lat. honorarium prema honor ~astŠ nov~ana nadoknada po ugovoru za obavqen posao. honoraran, -rna, -rno ‰lat. honorarius prema honor ~astŠ 1. koji se odnosi na honorar (v.); koji se nagra|uje honorarom. 2. koji dobija hono-

1432

horda rar za svoj rad; koji nije stalno zaposlen. 3. zast. kome se iskazuje po~ast, po~asni.

honorarac, -rca m ‰v. honorarŠ fam. onaj koji radi za honorar. honorarisati, -ri{em i nesvr{. ‰v. honorarŠ fam. raditi za honorar, honorarno. honorar~iti, -im nesvr{. ‰v. honorarŠ fam. naporno raditi za honorar; posvetiti se neumerenom zara|ivawu na honorarima; tezgariti. honorat, -ata m ‰lat. honoratusŠ onaj kome pripada po~ast; ugledan ~ovek, uglednik, ~asnik. honoratski, -a, -o ‰v. honoratŠ koji se odnosi na honorate, koji pripada honoratima. y honoratsko dru{tvo dru{tvo u kome uticaj i mo} imaju samo ugledni qudi. honorisati, -ri{em svr{. i nesvr{. ‰v. honorarŠ nagraditi, nagra|ivati honorarom, platiti, pla}ati obavqen posao. honoris kauza v. honoris causa. hopak v. gopak. hopletika, -e `, dat. i lok. hopletici ‰gr~. hoplon oru`jeŠ skup znawa o oru`ju i naoruàwu. hoplit, -ita m ‰gr~. hoplites, prema hoplon oru`jeŠ ist. te{ko naoruàn borac pe{ak u staroj Gr~koj. hor, -a m, mn. horovi ‰gr~. choros koloŠ 1. muz. a. grupa peva~a koji zajedno pevaju. b. pesma, kompozicija napisana za peva~ku grupu; deo opere koji izvodi hor. 2. skup, grupa qudi ili drugih bi}a obdarenih glasom (an|eoski ‹, pti~ji ‹; za~uo se ‹ protesta). 3. crkv. mesto u crkvi, obi~no na galeriji, odre|eno za peva~e i orguqe. 4. pozor. a. u staroj Gr~koj, pesma sa igrom i muzi~kom pratwom koja je prekidala radwu tragedije, komentari{u}i je. b. mesto za hor u starogr~kom teatru. hora1, -e ` ‰lat. hora od gr~. horaŠ 1. pogodno vreme, pravi ~as. 2. crkv. molitva i ~itawe iz brevijara u odre|eno doba dana. hora2, -e ` ‰rum. horaŠ muz. rumunski narodni ples sli~an kolu. horan i horan v. oran. horda, -e ` ‰nem. Horde od tur. ordu vojskaŠ 1. ist. administrativno-vojni oblik organizacije tatarskih i mongolskih naroda. 2. fig. osvaja~i, pqa~ka{i; gomila qudi; ruqa. 3. soc.

hordati dru{tvena zajednica na veoma niskom stupwu razvoja. y Zlatna Horda ist. mongolska dràva u ju`noj Rusiji u XIII veku. hordati, -a m mn. ‰lat. chordata od gr~. chorde uèŠ zool. naziv za sve ìvotiwe (ukqu~uju}i i ki~mewake) koje tokom embrionalnog razvoja imaju notohordu (v.). hordeacee, hordeacea ` mn. ‰nlat. hordeaceae, prema lat. hordeum je~amŠ bot. porodica je~ma i sli~nih ìtarica. hordeolum, -a m ‰lat. hordeolum dem. od hordeum je~amŠ med. gnojni otok o~nog kapka, je~mi~ak, ~mi~ak; up. halazion. hordija nepr. v. ordija. horditis, -a m ‰gr~. chorde ìca, v. -itisŠ med. upala glasnih ìca. hordom, -oma m ‰gr~. chorde ìca, v. -omŠ med. maligni tumor koji nastaje iz embrionalnih ostataka notohorde (v.). hordotomija, -e ` ‰gr~. chorde ìca, v. -tomijaŠ med. hirur{ko presecawe nervnih vlakana na ki~menoj mo`dini kojima se prenosi ose}aj bola. horea, -e ` ‰gr~. choreia igrawe u koluŠ med. neurolo{ka bolest koju karakteri{u nekontrolisano trzawe udova, glave, mi{i}a lica. horeg, -a m, mn. horezi, gen. mn. horega = koreg, -a m, mn. korezi, gen. mn. korega ‰gr~. choregos, v. hor, agein voditiŠ ist. 1. kod starih Grka bogat gra|anin zaduèn za horegiju (v.). 2. horovo|a; up. korifej. horegija, -e ` = koregija, -e ` ‰gr~. choregia, v. horegŠ ist. upravqawe horom na zvani~nim sve~anostima u staroj Gr~koj; da`bina koja je prikupqana u tu svrhu. horej ‰gr~. choreios od choros horŠ v. trohej. horeja v. horea. horeograf, horeografija, horeografski v. koreograf, koreografija, koreografski. horeut, -a m ‰gr~. choreuo ple{emŠ pozor. ~lan hora u starogr~koj drami. horeutika, -e ` ‰gr~. choreuo ple{emŠ nauka o igrawu, plesawu; umetnost plesa. horizont, -a m, gen. mn. horizonata ‰lat. horizon od gr~. horizon (kyklos) (krug) koji deli, prema horizein ograni~avatiŠ 1. linija u kojoj se

horo-2 prividno spajaju nebo i povr{ina Zemqe. 2. prostor koji se vidi s mesta na kome se stoji, vidik, vidokrug. 3. mreà transportnih i ventilacionih hodnika na odre|enom nivou u rudniku. 4. fig. nivo ili granica znawa, iskustva ili interesa (~ovek {irokih horizonata). horizontala, -e ` ‰nem. Horizontale, v. horizontalanŠ 1. horizontalna, vodoravna linija. 2. horizontalan, vodoravan poloàj. z biti u horizontali leàti; odmarati se u krevetu, spavati. horizontalan, -lna, -lno ‰nlat. horisontalis, v. horizontŠ 1. koji je paralelan s linijom horizonta, vodoravan. 2. koji se odnosi na osobu ili stvar na istom nivou stare{instva, podele ili organizacije; up. vertikalan. horizontale v. izohipse. horizontalnost, -osti ` ‰v. horizontalanŠ stawe onoga {to je horizontalno, horizontalan poloàj. horijamb, -a i horijambus, -a m ‰lat. choriambus od gr~. choriambos od choreios i iambos jambŠ metr. vrsta stope u anti~koj metrici, sastoji se od horeja (troheja) i jamba. horjat, -a, horjatin, -a m, mn. horjati ‰gr~. choriates seqak prema chora oblastŠ zast. prostak, neotesanac. hormoni, hormona m mn., jd. hormon, gen. hormona ‰gr~. hormon koji draì, od horman pokretati, pobu|ivatiŠ fiziol. proizvod lu~ewa endokrinih `lezda koji prelazi u krv ili limfu i ima specifi~no fiziolo{ko dejstvo. hormonski, -a, -o ‰v. hormon(i)Š koji se odnosi na hormone, koji sadrì hormone. y hormonska terapija med. le~ewe hormonima. horna, -e ` ‰nem. HornŠ muz. vrsta limenog duva~kog instrumenta, dvaput ili triput savijenog u krug, s izrazitim pro{irewem na kraju; rog. hornist(a), -e m, mn. hornisti ‰v. hornaŠ muz. onaj koji svira rog. horo v. oro. horo-1 ‰gr~. chora oblastŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to se odnosi na mesto, kraj, prostor, zemqu. horo-2 ‰lat. hora od gr~. horaŠ kao prvi deo sloènice zna~i vreme, ~as, sat.

1433

horovo|a horovo|a, -e ` ‰v. hor, vo|aŠ muz. onaj koji upravqa horom, dirigent hora. horograf, -a m ‰gr~. chorographos, v. horo-1, -grafŠ geogr. opisiva~ neke zemqe ili kraja. horografija, -e ` ‰v. horo-1, -grafijaŠ geogr. opis neke zemqe ili kraja. x horografski. horoz v. oroz. horoid, -ida m ‰gr~. choreoeides od chorion opnaŠ anat. tamna membrana u zadwem delu oka, ispuwena krvnim sudovima. horologija1, -e ` ‰v. horo-1, -logijaŠ biol. deo biogeografije koji prou~ava pojave i zakonitosti rasprostirawa biqaka i ìvotiwa na Zemqi. horologija2, -e ` ‰v. horo-2, -logijaŠ op{te znawe o merewu vremena i izradi instrumenata za merewe vremena. horologijum, -a i horologij, -ija m ‰gr~. horologion sat, v. horo-2, logos re~Š 1. rel. u pravoslavnoj crkvi, zbirka molitava; ~aslovac. 2. sat, ~asovnik. horonim, -ima m ‰v. horo-1, -onimŠ lingv. ime zemqe, oblasti ili pokrajine. horonimija, -e ` ‰v. horonimŠ lingv. 1. onomasti~ka disciplina koja se bavi imenima zemaqa i pokrajina. 2. skup takvih imena. horor, -a i horor -ora m ‰lat. horror, engl. horrorŠ 1. strava, uàs, jeza. 2. jeziv, stra{an doga|aj. 3. film strave i uàsa. horoskop i horoskop, -a m ‰gr~. horoskopos koji posmatra vreme, v. horo-2, -skopŠ astrol. prikaz poloàja zvezda u trenutku ne~ijeg ro|ewa, prema kome se prori~e wegova sudbina, wegove osobine i karakter. x horoskopski i horoskopski. horoskopija, -e ` ‰gr~. horoskopia, v. horo-2, -skopijaŠ prou~avawe ta~nog poloàja zvezda u trenutku ro|ewa, pravqewe horoskopa. hortenzija, -e ` ‰prema Francuskiwi Hortenziji Lepot (Hortense Lepeaute)Š bot. rod ukrasnih biqaka belih, svetloplavih ili ruì~astih cvetova skupqenih u loptaste cvasti, Hydrangea hortensia. hortikultura, -e ` ‰lat. hortus vrt, v. kulturaŠ poqopr. ba{tovanstvo, vrtlarstvo. hortologija, -e ` ‰lat. hortus vrt, v. -logijaŠ poqopr. op{te znawe o ba{tovanstvu.

1434

hospicijum horugva, -e ` ‰avarski horongoŠ zast. zastava. hosa, -e `, gen. mn. hosa ‰fr. hausse povi{avaweŠ 1. ekon. rast cena vrednosnih papira na berzi. 2. bank. visoko stawe deonica i dràvnih papira. hosana, -e ` ‰hebr. hoshi’ah-nna spasi nas, molimoŠ 1. rel. hebr. jevrejska liturgijska pesma. 2. pobedni~ka pesma; pesma pohvalnica, hvalospev. 3. (kao uzv.) zdravo, dobro do{ao; ìveo. hosist, -e ` ‰v. hosaŠ finans. berzanski {pekulant koji sprovodi hosu; osoba koja riskantnom preprodajom vrednosnih papira poku{ava da ostvari brzu zaradu. hospitalac, -lca m ‰srlat. hospitalarius od hospitale kona~i{te, preno}i{teŠ 1. kat. ist. pripadnik katoli~kog vite{kog reda osnovanog po~etkom XII veka u Jerusalimu, kasnije preseqenog na Kipar i Maltu. 2. pripadnik svakog crkvenog reda koji se brine o bolesnicima, putnicima i hodo~asnicima. hospitalizacija, -e ` ‰v. hospitalizovatiŠ med. sme{tawe u bolnicu radi le~ewa. hospitalizirati = hospitalizovati (v.). hospitalizovati, -zujem = hospitalizirati, hospitaliziram, 3. l. mn. hospitaliziraju svr{. i nesvr{. ‰v. hospitalŠ smestiti, sme{tati koga u bolnicu, podvrgnuti, podvrgavati ga bolni~kom le~ewu ili ispitivawu. hospitant, -a m, gen. mn. hospitanata ‰v. hospitovatiŠ onaj koji hospituje; gost, posmatra~ na predavawima. hospitacija, -e ` ‰v. hospitovatiŠ 1. visoko{kolska prakti~na nastava iz pedago{kih predmeta koja se odràva u osnovnim i sredwim {kolama. 2. ~as koji student drì u okviru takve nastave. hospitovati, -tujem nesvr{. ‰lat. hospitari biti gost, gostovati, prema hospes gostŠ (o studentu) 1. prisustvovati predavawima koja drì iskusniji nastavnik. 2. dràti nastavu u osnovnoj ili sredwoj {koli radi ve`be i sticawa iskustva. hospicijum, -a i hospicij, -ija m ‰lat. hospitium prema hospes gostŠ 1. svrati{te, kona~i{te. 2. ustanova za sme{taj i negovawe te-

hostel {kih bolesnika, besku}nika, staraca i sl.; siroti{te. hostel, -a m ‰engl. hostel od srlat. hospitale gostionica, kona~i{teŠ vrsta hotela s jednostavnijom i jeftinijom ponudom, uglavnom za mlade. hostesa, -e ` ‰engl. hostess prema host doma}inŠ 1. doma}ica u vozu, autobusu, na brodu i sl., stjuardesa. 2. doma}ica grupi ili pojedincu tokom ve}ih sportskih takmi~ewa, kongresa i sl. hostija, -e ` ‰lat. hostia `rtvaŠ 1. ist. u starom Rimu, `rtvena ìvotiwa. 2. rel. kat. okrugli listi} od belog p{eni~nog bra{na koji sluì za pri~e{}ivawe; up. nafora. hostilan, -lna, -lno ‰lat. hostilis, prema hostis neprijateqŠ koji ispoqava neprijateqstvo, neprijateqski, nedobronameran; agresivan, napada~ki. hostilitet, -eta m ‰lat. hostis neprijateqŠ neprijateqstvo; neprijateqsko pona{awe. hosu lepe{, -a m ‰ma|. hosszu duga~ak, lepes korakŠ pokr. u Vojvodini, naziv za œtanakŒ {pricer, vrstu pi}a koje se pravi od tre}ine vina i dve tre}ine soda-vode. hot xez, -a m ‰engl. hot jazz vru}i xezŠ muz. yez (v.) ìvog, nagla{enog ritma, prvenstveno u izvo|ewu crna~kih svira~a. hota, -e ` ‰{p. jotaŠ muz. vrsta {panskog narodnog plesa poreklom iz Aragona, u tro~etvrtinskom taktu, uz pratwu gitara i kastaweta. hot-dog, -a m ‰engl. hot dog dosl. vreli pas, zbog {aqivih tvrdwi da se pravi i od pse}eg mesaŠ 1. kuvana vir{la u duga~kom pecivu, s prilogom ili bez wega. 2. sp. vrsta zimskog sporta u kome se na specijalnim kratkim skijama izvode figure i akrobacije. hotel, -a i hotel, -ela m ‰fr. hotel od stfr. hostel od srlat. hospitale gostionica, kona~i{teŠ ugostiteqski objekt u kojem se, uz naplatu, moè privremeno boraviti, hraniti, zabavqati se i sl. x hotelski. y garni hotel v. hotel garni. hotel garni ‰fr. hotel garni dosl. name{teni hotelŠ hotel bez restorana, koji nudi samo doru~ak.

hofme{tar hotelijer, -era m ‰fr. hotelierŠ 1. onaj koji upravqa hotelom. 2. vlasnik hotela. hotelijerski, -a, -o ‰v. hotelijerŠ koji se odnosi na hotel i hotelijere, koji pripada hotelu i hotelijerima. hotelijerstvo, -a s ‰v. hotelijerŠ 1. ve{tina vo|ewa hotela. 2. privredna grana koja se bavi hotelskim poslovawem. hotentotski, -a, -o ‰hol. Hottentot (dosl. mucavac)Š 1. koji pripada Hotentotima, koji se odnosi na Hotentote, domoroda~ki narod s juga Afrike. 2. fig. divqa~ki, zaostao, primitivan. hot-lajn, -a m ‰engl. hot line vru}a linijaŠ 1. direktna telefonska linija koju lideri velikih sila koriste u vreme kriza. 2. telefonska linija kojom se {aqu lascivne poruke. hot-mani, -ija m ‰engl. hot money dosl. vru}i novacŠ 1. novac koji se privremeno prenosi u inostranstvo da bi se izbegla devalvacija u sopstvenoj zemqi ili ostvarile kamate vi{e od doma}ih. 2. novac sumwivog porekla koji se ne moè upotrebiti u legalnim poslovima, ve} se prvo mora œopratiŒ kroz fiktivne firme. hot-pents, -a m ‰engl. hot pantsŠ veoma kratak, tesan ènski {orts, vru}e pantalonice. houmbenking, -a m ‰engl. home bankingŠ ra~. bank. obavqawe bankarskih transakcija od ku}e, kori{}ewem Interneta. houm pejx, -a (houm-pejx, -a) m ‰engl. home pageŠ ra~. po~etna, naslovna stranica datoteka dostupnih na Internetu. houm rul, -a m ‰engl. home rule doma}a upravaŠ 1. program nacionalnog pokreta za samoupravu Irske u drugoj polovini XIX veka. 2. samouprava koju ima neka pokrajina ili zemqa unutar ve}e zajednice. hofirant, -a m, gen. mn. hofiranata ‰nem. HofiererŠ zast. onaj koji se udvara, udvara~; onaj koji iskazuje qubav na staromodan na~in. hofirati, hofiram, 3. l. mn. hofiraju nesvr{. ‰nem. hofierenŠ 1. udvarati se, zavoditi. 2. dodvoravati se, koketirati. hofme{tar, -tra m ‰nem. Hofmeister od Hof dvor, Meister upravnikŠ zast. upraviteq dvora, imawa; majordom (v.).

1435

hofrat hofrat, -ata m ‰nem. Hofrat od Hof dvor, Rat savet, savetnikŠ dvorski savetnik (visok ~inovni~ki poloàj u Austrougarskoj). hohglanc ‰nem. HochglanzŠ visok sjaj lakirane povr{ine, ugla~anost do visokog sjaja. hohdaj~ v. hohdoj~. hohdoj~, -a m ‰nem. hochdeutschŠ visokonema~ki, nema~ki kwièvni jezik, zasnovan na dijalektima sredwe i ju`ne Nema~ke; up. platdoj~. hoh{tapler, -a m ‰nem. HochstaplerŠ 1. onaj koji spretnim nastupima i manirima obezbe|uje mesto u dru{tvu; varalica, prevarant ugla|enog pona{awa. 2. onaj koji ìvi rasko{nije nego {to ima sredstava, koji se predstavqa za ne{to vi{e nego {to jeste. x hoh{taplerski. hoh{tapleraj, -aja m ‰austr. nem. HochstaplereiŠ hoh{taplersko pona{awe; prevara, podvala. hoxa, -e ` ‰tur. hoca, hace od pers. hageŠ 1. muslimanski sve{tenik. 2. muslimanski verou~iteq; nastavnik, predava~ u medresi. ho{af, -a m ‰tur. hosaf od pers. ho{abŠ pokr. kuvano suvo vo}e; kompot. ho{ buldum uzv. ‰tur. hos buldum dobro sam na{ao, prema hos dobro, ugodno, buldum od bulmak na}iŠ pokr. odgovor na dobrodo{licu: boqe vas na{ao (na{li)! ho{|eldija, -e ` ‰tur. hos geldi dobro je do{ao, prema hos dobro, ugodno, geldi od gelmek do}iŠ dobrodo{lica. ho{ |eldun (ho{ geldun) uzv. ‰tur. hos geldin, prema hos dobro, ugodno, geldin od gelmek do}iŠ pokr. dobro do{ao (do{li)! hrezmolog, -a m, mn. hrezmolozi ‰gr~. chresmologos, prema chresmos proro~anstvo, v. -logŠ onaj koji prori~e sudbinu, vra~. hrezmologija, -e ` ‰gr~. chresmos proro~anstvo, v. -logijaŠ gatawe, proricawe. hrematistika, -e `, dat. i lok. hrematistici ‰gr~. chrematistike, prema chrema vrednost, novacŠ ekon. nauka o ve{tinama sticawa dobara putem razmene. hrematologija, -e ` ‰gr~. chrema vrednost, novac, v. -logijaŠ nauka o novcu, wegovom poreklu i upotrebi. hrematonomija, -e ` ‰gr~. chrema vrednost, novac, v. -nomijaŠ nauka o upotrebi novca.

1436

hrizot hrematopeja, -e ` ‰gr~. chrema vrednost, novac, poiein ~initiŠ sticawe novca. hrestomatija, -e ` ‰gr~. chrestomatheia, prema chrestos koristan, manthanein u~itiŠ zbirka odabranih tekstova iz kwièvnih ili nau~nih dela. hrizantema, -e ` ‰gr~. chrysos zlato, anthemon cvetŠ bot. biqka iz porodice glavo~ika krupnog, lepog i mirisnog cveta (Chrysanthemum). hrizelefantina, -e ` ‰gr~. chryselephantinos zlatom i slonova~om obloèn, prema chrysos zlato, elephas slonŠ um. starogr~ka tehnika izrade statua kombinovawem plo~ica od zlata i slonova~e. hrizo- (hriso-) ‰gr~. chrysos zlatoŠ kao prvi deo sloènice ozna~ava ono {to se odnosi na zlato. hrizoberil, -ila m ‰gr~. chrysoberyllos, v. hrizo-, berilŠ miner. oksid berilijuma i aluminijuma, maslinastozelene ili ù}kaste boje, koristi se kao ukrasni dragi kamen. hrizografija, -e ` ‰gr~. chrysographia, v. hrizo-, -grafijaŠ um. slikarska tehnika i ve{tina pisawa i slikawa zlatom. hrizolatrija, -e ` ‰v. hrizo-, -latrijaŠ oboàvawe zlata, bogatstva. hrizolit, -ita m ‰v. hrizo-, -lit1Š miner. vrsta dragog kamena zelene boje. hrizomanija, -e ` ‰gr~. chrysomania, v. hrizo-, -manijaŠ psih. pomama za zlatom ili novcem. hrizopeja, -e ` ‰gr~. chrysopoia, v. hrizo-, gr~. poiein ~initiŠ u alhemi~arskoj terminologiji, naziv za pravqewe zlata. hrizopras, -a m ‰gr~. chrysoprasos, v. hrizo-, prason prazilukŠ miner. vrsta kalcedona, ukrasni dragi kamen zelene boje. hrizostom, -a m ‰gr~. chrysostomos, v. hrizo-, stoma ustaŠ koji ima zlatna usta, zlatousti (naziv za ve{te govornike). y sv. Jovan Hrizostom sv. Jovan Zlatousti, jedan od crkvenih otaca iz IV veka nove ere. hrizot, -ota m ‰gr~. chrysotos prema chrysos zlatoŠ vrsta legure sli~ne zlatu.

hrizoterapija hrizoterapija i hrizoterapija, -e ` ‰v. hrizo-, terapijaŠ med. zast. le~ewe preparatima koji sadrè zlato. hrija, -e ` ‰lat. chria od gr~. chreia upotreba, koristŠ ist. u sredwovekovnoj {koli i kasnije, pismena obrada zadate teme po utvr|enom obrascu. hring, -a m ‰ger. hringaz prstenŠ ist. arhit. avarsko utvr|eno naseqe u Panonskoj niziji (VI–VIII vek), s karakteristi~nim koncentri~nim bedemima. hriso- v. hrizo-. hrisovuqa, -e ` ‰srgr~. chrysoboullon od gr~. chrysous zlatan, boule odlukaŠ ist. sve~ana sredwovekovna vladarska poveqa sa zlatnim pe~atom. hristijanizam, -zma m ‰lat. christianitas hri{}anstvo, prema Christus Hrist(os) od gr~. christos pomazanŠ rel. Hristova vera, hri{}anstvo. hristijanizacija, -e ` ‰v. hristijanizamŠ rel. obra}awe, prevo|ewe u hri{}anstvo, {irewe hri{}anstva. hristijanizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. hristijanizamŠ rel. prevesti, prevoditi u hri{}anstvo, pokrstiti, pokr{tavati. hristozofija, -e ` ‰v. Hristos, gr~. sophia mudrostŠ rel. hri{}anska mudrost, hri{}anska filozofija. hristologija, -e ` ‰v. Hristos, -logijaŠ rel. u~ewe o Hristu, deo hri{}anske dogmatike. x hristolo{ki. Hristos, Hrista m ‰gr~. Christos od christos pomazan, mesijaŠ rel. osniva~ hri{}anstva, sin boìji, Isus Nazare}anin. hri{}anstvo, -stva s ‰v. HristosŠ rel. monoteisti~ka religija zasnovana na u~ewu Isusa Hrista, podeqena na pravoslavqe, katoli~anstvo i protestantizam (s vi{e razli~itih frakcija). hrom, hroma m ‰nlat. chromium od gr~. chroma bojaŠ hem. sjajan, beo, veoma tvrd metal, atomski broj 52, simbol Cr. hrom(a)-, hromato-, hromo- ‰gr~. chroma bojaŠ kao prvi deo re~i zna~i boju ili odnos prema boji.

hromirati -hrom(a), -hromija, -hroman, -hromati~an ‰gr~. chroma, gen. chromatos bojaŠ kao drugi deo re~i ozna~ava boju (polihroman, polihromija). hroma, -e ` ‰gr~. chroma bojaŠ muz. stari naziv za osminu note. hromat, -ata m ‰v. hrom, -atŠ hem. so hromne kiseline. hromatizam, -zma m ‰gr~. chromatismos, v. hromato-, -izamŠ 1. fiz. svojstvo zraka bele svetlosti da se prelama na zrake razli~itih boja. 2. muz. v. hromatika (2). hromatika, -e `, dat. i lok. hromatici ‰v. hromati~anŠ 1. nauka o bojama. 2. muz. uzlazno i silazno kretawe glasa po polutonovima; up. dijatonija. hromatin, -ina m ‰v. hromato-, -inŠ biol. osnovni sastavni deo }elijskog jedra koji se boji osnovnim anilinskim bojama, sadrì genetski materijal u obliku DNK i RNK. hromati~an, -~na, -~no = hromatski, -a, -o ‰gr~. chromatikosŠ koji se odnosi na hromatizam i hromatiku; up. dijatonski. hromato- v. hrom(a)hromatografija, -e ` ‰v. hromato-, -grafijaŠ hem. postupak utvr|ivawa hemijskog sastava neke smese pri kome se wen rastvor propu{ta kroz ~vrsto telo u kome se pojedini sastojci razli~ito adsorbuju i pokazuju razli~ite boje. x hromatografski. hromatoza, -e ` ‰v. hromato-, -ozaŠ med. bolest koè koja se sastoji u nepravilnom stvarawu pigmenta. hromatotehnika, -e `, dat. i lok. hromatotehnici ‰v. hromato-, tehnikaŠ tehnol. primena hemije u spravqawu boja. hromatofori, -a m mn. ‰v. hromato-, -forŠ 1. zool. }elije vezivnog tkiva koje sadrè zrnca pigmenta. 2. bot. v. plastidi. hromatski, -a, -o ‰v. hromati~anŠ 1. koji se odnosi na hromatizam i hromatiku. 2. muz. koji sadrì polutonove; up. dijatonski. -hromija v. -hrom(a). hromirati, hromiram, 3. l. mn. hromiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. chromieren, v. hromŠ presvu}i, presvla~iti hromom neki metal da bi mu se dao sjaj i spre~ila oksidacija.

1437

hromit hromit, -ita m ‰v. hrom, -itŠ miner. zrnasti mineral, osnovni sastojak rude hroma. hromo- v. hrom(a)-. hromogen, -a i hromogen, -ena m ‰v. hromo-, -genŠ fiz. materija ili atomska grupa iz koje se dobija boja ili koja je uzrok neke obojenosti. hromozom, -oma m = hromosom, -oma m ‰v. hromo-, gr~. soma teloŠ svaki od {tapi}astih elemenata u jedru }elije koji sadrè gene, nosioce naslednih osobina. x hromozomski. hromoksilografija, -e ` ‰v. hromo-, ksilografijaŠ izrada bojenih plo~a u drvorezu. hromolitografija, -e ` ‰v. hromo-, litografijaŠ vi{ebojna {tampa u litografskoj tehnici; otisak dobijen na taj na~in.x hromolitografski. hromopsija, -e ` ‰v. hromo-, gr~. opsis vidŠ v. hrupsija. hromoskop i hromoskop, -a m ‰v. hromo-, -skopŠ tehn. aparat za reprodukciju prirodne boje tela me{avinom triju osnovnih boja. hromosom, -oma m v. hromozom. hromosfera, -e ` ‰v. hromo-, -sferaŠ astron. spoqa{wi tanak sloj Sun~eve atmosfere, crvenkaste boje, vidqiv za vreme pomra~ewa. hromoterapija i hromoterapija, -e ` ‰v. hromo-, terapijaŠ med. le~ewe pomo}u svetlosnih talasa razli~itih boja. hromotipija, -e ` ‰v. hromo-, gr~. typos otisak, slikaŠ fotomehani~ki postupak pri izra|ivawu reqefnih plo~a u cinku i pri {tampawu u raznim bojama. hromotipografija v. hromotipija. hromocinkografija, -e ` ‰v. hromo-, cinkografijaŠ {tampawe u vi{e boja. -hron, -hronija, -hronijski ‰gr~. chronos vremeŠ kao drugi deo re~i zna~i vreme. hron-, hrono- ‰gr~. chronos vremeŠ kao prvi deo re~i ozna~ava vreme, trajawe i sl. hronika, -e `, dat. i lok. hronici ‰lat. chronica od gr~. chronikaŠ 1. istoriografski rad u kojem su doga|aji zabeleèni po redu zbivawa, letopis. 2. kwi`. kwièvno delo koje opisuje dru{tvene, porodi~ne i dr. doga|aje prate}i wihov postepen razvoj. 3. rubrika u novinama i ~asopisima koja prati teku}e doga|aje.

1438

hronometrija hroni~an, -~na, -~no ‰lat. chronicus od gr~. chronikos vremenski, prema khronos vremeŠ koji dugo traje; dugotrajan; (o bolesti) koji se ne moè brzo izle~iti, ili ~ije izle~ewe nije predvidivo; up. akutan. hroni~ar, -a m (`. hroni~arka, dat. i lok. hroni~arki) ‰v. hronikaŠ pisac hronike, letopisac.x hroni~arski. hrono- v. hronhronogram i hronogram, -a m ‰nlat. chronogramma, v. hrono-, -gramŠ 1. tekst u kome se prema nekim slovima (ako upu}uju na rimske brojeve) moè odrediti godina izdawa, godina nekog va`nog doga|aja i sl. 2. uop{te: zapis godine. 3. zapis hronografa (2) (v.). hronograf i hronograf, -a m ‰gr~. chronographos, v. hrono-, -grafŠ 1. onaj koji pi{e hroniku; hroni~ar (v.). 2. tehn. ure|aj za merewe kratkih vremenskih intervala beleèwem impulsa na naro~itoj pokretnoj traci. hronografija, -e ` ‰v. hrono-, -grafijaŠ pisawe letopisa. hronoizoterme, hronoizotermi ` mn. ‰v. hrono-, izotermeŠ geogr. linije koje u dijagramu istovremeno prikazuju vrednosti temperature prema danima u godini i dobu dana. hronolog, -a m, mn. hronolozi ‰v. hrono-, -logŠ poznavalac nauke o vremenu. hronologija, -e ` ‰v. hrono-, -logijaŠ 1. vremenski redosled doga|aja; pregled doga|aja prema wihovom vremenskom redosledu. 2. prou~avawe podataka za odre|ivawe doga|aja u vremenu i wihovog me|usobnog vremenskog odnosa. 3. pomo}na istorijska nauka koja prou~ava na~ine ra~unawa vremena u pro{losti i datirawe doga|aja i istorijskih dokumenata. hronolo{ki, -a, -o ‰v. hronologijaŠ koji se odnosi na hronologiju; koji je pore|an po vremenskom redosledu, po redu doga|awa. hronometar, -tra m ‰v. hrono-, -metarŠ naro~ito izra|en ~asovnik za precizno merewe vremena. hronometarski, -a, -o ‰v. hronometarŠ 1. koji se odnosi na hronometar. 2. veoma precizan, u sekundu ta~an. hronometrija, -e ` ‰v. hrono-, -metrijaŠ merewe vremena.

hronoskop hronoskop i hronoskop, -a m ‰v. hrono-, -skopŠ tehn. elektri~ni sat za ta~no merewe veoma malih vremenskih intervala. hronostih v. hronogram. hrs, -a m, lok. hrsu, mn. hrsovi ‰tur. h›rs od ar. hirsŠ 1. nagon, strast, ùdwa. 2. bes, gnev. hrsuz, -a m, gen. mn. hrsuza (rsuz, -a) ‰tur. h›rs›zŠ 1. lopov, kradqivac, razbojnik. 2. ugursuz, spadalo. hrsuzluk, -a m, mn. hrsuzluci (rsuzluk, -a) ‰tur. h›rs›zl›kŠ kra|a, otima~ina. hrupsija, -e ` ‰gr~. chros boja, opsis vidŠ med. vrsta o~nog oboqewa kad oboleli na predmetima vidi razli~ite, nepostoje}e boje (dugine boje, boje spektra). htoni~an, -~na, -~no ‰gr~. chthonios prema chthon zemqaŠ 1. koji pripada zemqi, zemaqski; ~vrst, nepokretan. 2. mitol. koji pripada podzemnom svetu i wegovim boànstvima. hubertus, -a m ‰prema katoli~kom biskupu Hubertusu iz Lijeà (umro 728)Š vrsta nepromo~ivog ogrta~a, uglavnom ga koriste lovci. hugenot, -ota m ‰fr. Huguenot od nem. Eidgenosse saveznikŠ ist. naziv za pristalicu reformacije u Francuskoj (XVI–XVIII vek). x hugenotski. hudba, -e ` (hutba, -e `) ‰tur. hutbe od ar. hutbaŠ propoved koju imam drì petkom i o bajramima u xamiji pre klawawa. hudoèstven, -a, -o ‰rus. hudoèstvennáèŠ umetni~ki. hudoèstvenik, -a m ‰rus. hudoèstvenikŠ 1. umetnik; dramski umetnik, glumac. 2. ~lan Hudoèstvenog teatra u Moskvi, poznatog po reditequ Stanislavskom po~etkom HH veka. hudoèstvo, -a s ‰rus. hudoèstvoŠ umetnost. hudo`nik, -ika m ‰rus. hudo`nikŠ umetnik. huzur, -ura i uzur, -ura m ‰tur. huzur smirewe od ar. huzurŠ pokr. odmor, dokolica. huja i huja, -e ` ‰tur. huy od pers. huy }udŠ pokr. srxba, zla voqa; nervoza. hujali prid. indekl. = hujqiv, -a, -o ‰tur. huylu, v. hujaŠ pokr. }udqiv; prgav, svadqiv, qut. hujqiv = hujali (v.). hukumet v. hu}umet.

humanizovati hula, -e, hula-hula, -e ` ‰havajski hula(-hula)Š muz. havajski obredni i narodni ples. hula-hup, -a m, mn. hula-hupovi (uob. hula-hop) ‰engl. Hula Hoop, fabri~ko ime proizvodaŠ obru~ od plastike koji se okre}e oko struka pokretima tela, radi ve`be ili de~je igre. hulahupke, hulahupki ` mn. (uob. hulahopke) ‰v. hula-hupŠ ènske ~arape i ga}ice tkane kao celina. huligan, -ana m ‰engl. hooligan, po prezimenu jedne irske porodice u LondonuŠ nasilnik, silexija. x huliganski. huliganizam, -zma m = huliganstvo, -a s ‰v. huliganŠ huligansko pona{awe, nasilni{tvo. hulusikalbile pril. ‰tur. hulusikalbile, prema ar. hulus iskrenost, qalb srceŠ pokr. iz sveg srca, iskreno, s voqom. human i human, -a, -o ‰lat. humanusŠ 1. koji pripada qudskoj vrsti, koji se odnosi na qudsku vrstu. 2. koji je proèt ~ovekoqubqem, brigom o qudima, ~ove~an, plemenit. 3. dobrotvoran. y humana genetika med. deo genetike koji se bavi qudskim genima; humana ekologija deo ekologije koji se bavi re{avawem {tetnih uticaja ~oveka na okolinu u kojoj ìvi; humana medicina medicina koja se bavi le~ewem qudi (za razliku od veterinarske medicine). humanizam, -zma m ‰v. human, -izamŠ 1. svako u~ewe koje polazi od ~oveka, qudske prirode, interesa i potreba, bez pribegavawa natprirodnim silama. 2. a. ist. pokret u Evropi XIV i XV veka koji je teìo slobodnom razvijawu ~ovekove li~nosti u duhu klasi~ne prosve}enosti i svetovnog obrazovawa. b. bavqewe klasi~nom filologijom i srodnim disciplinama. 3. a. u~ewe ~iji je ciq razvoj pozitivnih osobina kod qudi. b. humanost, ~ove~nost, spremnost da se pomogne drugima. humanizacija, -e ` ‰v. humanŠ 1. davawe ~emu qudskog oblika, pribliàvawe ~oveku. 2. stvarawe ~ove~nih, humanih odnosa. humanizovati, -zujem svr{. i nesvr{. ‰v. humanŠ 1. (u)~initi qudskim, prilagoditi, prilago|avati qudskoj prirodi. 2. (u)~initi humanijim, ~ove~nijim, oplemeniti, oplemewivati.

1439

humaniora humaniora s mn. indekl. ‰lat. humaniora ono {to je bliè ~oveku, prema humanus, v. humanŠ 1. starogr~ke i starorimske lepe ve{tine i nauke. 2. humanisti~ke studije (v. humanisti~ki). 3. vi{i razredi klasi~nih {kola u kojima se izu~avala klasi~na starina; klasi~na gimnazija. humanist(a), -e m, mn. humanisti ‰v. humanŠ 1. sledbenik humanizma (2a) (v.). 2. onaj koji se bavi humanistikom. 3. human, plemenit ~ovek. humanistika, -e `, dat. i lok. humanistici ‰nem. Humanistik od srlat. humanista, v. humanŠ 1. ist. latini~no pismo nastalo u Firenci u doba renesanse kao reakcija na te{ko ~itqivu kurzivnu goticu. 2. op{ti naziv za nauke koje prou~avaju dru{tvene odnose i duhovnu aktivnost qudi. 3. prou~avawe klasi~nih jezika i kwièvnosti. humanisti~ki, -a, -o ‰v. humanŠ 1. koji se odnosi na humanizam i wegove pristalice. 2. koji se odnosi na humanistiku. y humanisti~ka gimnazija gimnazija u kojoj se u~e gr~ki i latinski jezik i u~enici se obrazuju u klasi~nom duhu; humanisti~ke studije prou~avawe kwièvnosti, jezika, filozofije i umetnosti. humanitaran, -rna, -rno ‰fr. humanitaire, v. humanŠ koji nastoji da pruì pomo} qudima u nevoqi, dobrotvoran. humanitarac, -rca m ‰v. humanitaranŠ 1. onaj koji u~estvuje u humanitarnom, dobrotvornom radu. 2. onaj koji ima humana na~ela. humanitarizam, -zma m ‰fr. humanitarisme, v. humanostŠ pol. ure|ewe dru{tva u duhu po{tovawa qudskih prava. humanitet, -eta m ‰lat. humanitasŠ 1. v. humanost. 2. v. humaniora. humanoid, -ida m ‰v. human, -oidŠ bi}e sli~no ~oveku; vanzemaqac koji je po izgledu sli~an ~oveku. humanoidan, -dna, -dno ‰v. humanoidŠ koji je po izgledu sli~an ~oveku (humanoidni robot). humanost i humanost, -i ` ‰v. humanŠ osobina onoga koji je human, onoga {to je humano; ~ove~nost, ~ovekoqubqe, plemenitost. humidan, -dna, -dno ‰lat. humidusŠ koji sadrì mnogo vlage.

1440

humorizam humiditet, -eta m ‰nlat. humiditas, v. humidanŠ vla`nost, vlaga. humidifikator, -a m ‰lat. humidus vlaàn, -ficare = facere ~initiŠ sprava koja reguli{e vla`nost vazduha u stambenim ili izlo`benim prostorijama. humizacija, -e ` ‰v. humusŠ oboga}ivawe zemqi{ta gotovim humusnim materijama ili materijama koje lako stvaraju humus. humilitet, -eta m ‰lat. humilitasŠ svojstvo, osobina onoga koji je ponizan, pokornost, smernost. humiferan, -rna, -rno ‰v. humus, lat. ferre nositiŠ koji je bogat humusom. humifikacija, -e ` ‰v. humus, -fikacijaŠ biol. stvarawe humusa, plodne zemqe. humor1, -a m ‰lat. humor vlaga, te~nostŠ med. 1. zast. telesna te~nost (pre svega krv, ù~ i pquva~ka, prema u~ewu anti~ke i sredwovekovne medicine). 2. gnoj na koì ili sluzokoì. humor2, -a m ‰engl. humor, prvobitno raspoloèwe, od lat. humor, prema teoriji o telesnim te~nostima koje odre|uju karakter ~ovekaŠ 1. sposobnost da se uo~i sme{na strana doga|aja i situacija, smisao za komi~no. 2. kwi`. {aqiv pristup predmetu opisivawa, vrsta ironije, oblikovawe doìvqaja u dosetke, {ale, humoreske i sl. humoralan, -lna, -lno ‰v. humor1Š koji se odnosi na humor1, na telesne te~nosti. y humoralna patologija med. zastarela teorija prema kojoj nepravilan odnos osnovnih telesnih te~nosti izaziva bolest; humoralna regulacija biol. regulacija fiziolo{kih procesa u organizmu pomo}u hormona (jer se ovi prenose putem krvi). humoran, -rna, -rno ‰v. humor2Š koji ima humora, koji sadrì humor; koji pristupa svetu sa {aqive strane; humoristi~an. humoreska, -e `, dat. i lok. humoresci ‰nem. HumoreskeŠ 1. kwi`. kra}a pripovetka koja se odlikuje humorom i vedrinom. 2. muz. kratka vesela instrumentalna kompozicija brzog ritma. humorizam, -zma m ‰v. humor1Š zastarelo medicinsko u~ewe po kojem poreme}en odnos me|u telesnim te~nostima dovodi do bolesti.

humorist(a) humorist(a), -e m, mn. humoristi (`. humoristkiwa, -e) ‰engl. humorist, v. humor2Š 1. pisac humoristi~kih dela. 2. onaj koji voli humor, koji je sklon humoru, {aqivxija. humoristika, -e `, dat. i lok. humoristici ‰v. humorist(a)Š kwi`. humoristi~ka literatura. humoristi~an, -~na, -~no ‰v. humorist(a)Š koji sadrì humor, proèt humorom. humoristi~ki, -a, -o ‰v. humor2Š koji se odnosi na humor i humoriste. humus, -a m ‰lat. humusŠ geol. veoma plodan povr{inski sloj zemqi{ta organskog porekla, crnica. hungarizam, -zma m ‰lat. Hungaria Ma|arska, v. -izamŠ lingv. ma|arska re~ ili izraz u nekom drugom jeziku. hungarika, -e `, dat. i lok. hungarici ‰lat. HungaricaŠ op{ti naziv za dela na ma|arskom jeziku ili o Ma|arima. hungarolog, -a m, mn. hungarolozi ‰lat. Hungaria Ma|arska, v. -logŠ nau~nik koji se bavi hungarologijom. hungarologija, -e ` ‰lat. Hungaria Ma|arska, v. -logijaŠ prou~avawe ma|arskog jezika, kwièvnosti i kulture. hungarolo{ki, -a, -o ‰v. hungarologijaŠ koji se odnosi na hungarologe i hungarologiju. hunta, -e ` ‰{p. juntaŠ grupa qudi, ob. oficira, koja drì vlast osvojenu vojnim udarom ili pu~em. huncut, -a m ‰ma|. huncut od nem. HundsfottŠ pokr. zast. nevaqalac, ugursuz, mangup. huncutarija, -e ` ‰v. huncutŠ pokr. zast. 1. zb. ugursuzi, mangupi. 2. nevaqalstvo, nesta{luk. huncutariti, huncutarim nesvr{. ‰v. huncutŠ pokr. zast. pona{ati se kao huncut, mangupirati se. hura = ura uzv. ‰nem. hurra, engl. hurrahŠ 1. poziv za utrkivawe u igri; vojni~ki poziv na juri{. 2. uzvik odu{evqewa, pozdrava i slavqa.

hu}umet hural, -ala m ‰mong.Š pol. izborni organ vrhovne i mesne vlasti u Narodnoj Republici Mongoliji. y Veliki narodni hural mongolski parlament. hurda, -e ` ‰tur. hurda, hurde od pers. hurde mala stvar; otpadŠ pokr. zgru{ano mleko prvih dana nakon {to se krava oteli. hurija, -e ` ‰tur. huri od ar. mn. hur od jd. hawra’ lepa krupnooka ènaŠ lepotica iz muslimanskog raja s kojom }e uìvati pravednici. hurijet, -a m ‰tur. hurriyet od ar. hurriyyaŠ sloboda. hurikan v. uragan. hurma, -e ` = urma (v.). hurma{ica, -e ` = urma{ica (v.). hurmet, -a m ‰tur. hurmet od ar. hurmaŠ pokr. po{tovawe, uvaàvawe. hur~, -a m ‰tur. hurc od ar. hurgŠ etnol. vrsta velike ko`ne torbe koja se ka~i o sedlo. husar, -a i husar, -ara m ‰ma|. huszarŠ voj. ist. lako naoruàni kowanik u vojskama raznih zemaqa. x husarski i husarski. husit, -ita m ‰prema Janu Husu (1370–1415)Š ist. pristalica u~ewa Jana Husa, ~e{kog verskog reformatora s po~etka XV veka. husitski, -a, -o ‰v. husitŠ koji se odnosi na husite. y husitski koral muz. ~e{ka narodna duhovna pesma iz prve polovine XV veka; husitski pokret socijalno-religiozni pokret u ê{koj po~etkom XV veka koji se zalagao za stvarawe ~e{ke nacionalne crkve i konfiskaciju crkvenih poseda. hutba, -e `, gen. mn. hutbi = hudba (v.). hutor, -a m ‰rus. hutorŠ 1. poqoprivredno dobro. 2. zaselak. hu}um, -a m ‰tur. hukum od ar. hukmŠ pokr. su|ewe; presuda. hu}umet, -a m ‰tur. hukumet od ar. hukumaŠ pokr. 1. dràvna vlast, uprava. 2. zgrada u kojoj se nalaze organi vlasti.

1441

C cagrije, cagrija `, mn. ‰tur. sagry kowski hrbat, koà s kowskog hrptaŠ ko`ne korice noà ili sabqe, kanije, no`nice. cadik, -a m ‰hebr. caddiqŠ 1. naziv sedmog slova hebrejskog alfabeta. 2. izuzetno poboàn i po{ten ~ovek; pravednik. 3. naziv predvodnika organizacija misti~nog jevrejskog pokreta hasida (v.), vo|a, u~iteq. cajg, a m ‰nem. ZeugŠ vrsta proste, jeftine pamu~ne tkanine za {ivewe pantalona, radnih odela i sl. cajgast, -a, -o = cajgen, -a, -o ‰v. cajgŠ koji je od cajga. cajgen = cajgast (v.). cajger, -a m, mn. cajgeri, gen. mn. cajgera ‰nem. ZeigerŠ varv. zast. kazaqka na satu. cajgnis, -a m, mn. cajgnisi, gen. mn. cajgnisa ‰nem. ZeugnisŠ varv. zast. pokr. slu`bena potvrda, dokument, isprava. cajzl, -a = cajzi}, -a m ‰nem. ZeiselŠ ptica peva~ica iz vrsta zeba; ~iàk, ~i`, zelen~ica. cajt, -a m ‰nem. ZeitŠ varv. àrg. vreme (neophodno za ostvarewe neke radwe). y nemati cajta nemati vremena. cajtnot, -a m i, re|e, cajtnot, -a m ‰nem. ZeitnotŠ 1. {ah. oskudica vremena, u kojoj je igra~ primoran da igra brzopotezno (po{to je ve}i deo propisanog vremena za igru potro{io na prethodne poteze). 2. nedostatak vremena (za normalno obavqawe ili dovr{avawe nekog posla), vremenski tesnac, {kripac. cajtung, -a m, mn. cajtunzi, gen. mn. cajtunga ‰nem. ZeitungŠ varv. pokr. zast. novine.

1442

caka, -e ` ‰nem. Zacke rog, {iqakŠ àrg. 1. zna~ajan, vaàn detaq (u tekstu zakona i sl.). 2. a. dosetka, smicalica, fora. b. komplikovana stvar; za~koqica. cakna, -e `, gen. mn. cakni ‰nem. Zackchen ro{~i}Š varv. pokr. uvojak, kovrxa, vitica. cakum-pak(um) pril. ‰nem. mit Sack und Pack s vre}om i omotomŠ potpuno, u potpunosti, sve zajedno; savr{eno, o~i{}eno, pedantno. calkelner, -a m, mn. -i ‰nem. zahlen platiti, Kellner konobarŠ varv. pokr. zast. kelner koji napla}uje ra~une, glavni konobar, ober kelner. cawak, -wka m, mn. cawci, gen. mn. cawaka ‰ma|. condra skitnicaŠ krpa, drowak, rita. capin, -a m ‰ital. zappone, prema zappa motikaŠ 1. alpinisti~ki {tap sa {iqkom na vrhu i sekiricom. 3. gvozdena kuka s dugom drvenom dr{kom ({umskim radnicima sluì za okretawe trupaca); cepin. capiner, -a = i capina{, -a{a m ‰v. capinŠ radnik u {umi koji, sluì}i se capinom, privla~i i sortira balvane na pogodno mesto za utovar. Car Kolokol, -a m ‰rus. Carâ Kolokol Car ZvonoŠ veliko zvono u moskovskom Kremqu. Car Pu{ka ‰rus. Carâ Pu{ka Car TopŠ veliki top koji se nalazi na otvorenom prostoru u moskovskom Kremqu. cvajakter, -a m ‰nem. ZweiakterŠ pozori{na igra u dva ~ina. cvaj glat, cvaj ferkert ‰nem. zwei glatt zwei verkehrtŠ na~in pletewa (u dijalektu umesto œglatŒ govore œklotŒ i umesto œferkertŒ kaè se œfrketŒ.

cvajtakt cvajtakt, -a m ‰nem. zweitaktŠ automeh. àrg. dvotaktni motor. cvaj{paltig prid. indekl. ‰nem. zwei dva, Spalte stubacŠ u dva stupca, dvostuba~an (~lanak u novinama, slog u re~niku i sl.). cvancig, -a m = cvancik, -a m i cvancika, -e ` ‰nem. Zwanzig dvadesetŠ 1. ist. srebrni novac u Habzbur{koj monarhiji (20 krajcara). 2. dvadeset (figura u karta{koj igri œ{napslŒ, igra~ sparuje kraqa i damu u boji koja nije adut). cvancik, cvancika v. cvancig. cvebe, cveba ` mn. ‰nem. Zibebe od arap. zibibaŠ 1. suvo gro`|e; gro`|ice, rozine, suvice, su{ak. 2. fig. zanimqiva pojedinost iz dru{tvenog ìvota; pikanterija. cvekla, -e ` ‰ma|. cekla od ngr~. seuklon od gr~. seutlonŠ repa, Beta vulgaris, iz porodice loboda ciklama boje; koren se priprema za salatu. cvibak, -a m ‰austr. nem. Zwieback od zwei mal gebacken dva puta pe~enŠ dva puta pe~eno pecivo; dvopek, prepe~enac, biskvit. cvik, -a m ‰nem. ZwickŠ 1. vrsta karta{ke igre. 2. igra œmlinŒ. cvikati v. cvikovati. cvikera{, -a{a m ‰v. cvikeriŠ onaj koji nosi nao~are. cvikeri, cvikera m mn. (retko u jednini cviker) ‰austr. nem. ZwickerŠ nao~ari koji se drè na nosu pomo}u posebne metalne {tipaqke (bez zau{waka). cvikovati, -ujem nesvr{. ‰nem. zwicken, prema Zwicke klinŠ 1. {tipati. 2. poni{tavati bu{ewem (kartu, ulaznicu); cvikati. cvikcange, cvikcangi ` mn. ‰nem. ZwickzangeŠ vrsta posebnih kle{ta sa {tipaqkama za se~ewe (ìce i sl.); burunlije, sivrije. cvilih, -a m ‰nem. ZwillichŠ grubo platno (laneno, pamu~no, vuneno). cvirnovawe, -a s ‰nem. Zwirn konacŠ predewe, upredawe, sukawe (konca). cvi~ek, cvi~eka m ‰sloven. cvi~ekŠ vrsta vinove loze i crveno vino od te loze. CGS-sistem, -ema m ‰skr. od c(entimetar), g(ram), s(ekunda)Š fiz. stari sistem mernih jedinica, zasnovan na nentimetru, gramu i se-

cezaromanija kundi, zamewen prvo MKS-sistemom (v.) a potom dana{wim SI (v.). CD v. ce-de. CD-ROM /ce-de rom/, -a m ‰engl. CD-ROM, v. ce-de, ROMŠ ra~. kompakt disk koji se moè reprodukovati na kompjuteru, ali mu se sadrìna ne moè mewati; up. CD-ROM. ce s indekl. ‰nem. CŠ muz. naziv za prvi ton dijatonske lestvice, do. y ce-dur muz. durski tonalitet ~iji je osnovni ton ce; ce-mol molski tonalitet ~iji je osnovni ton ce, a koji odgovara es-duru. ceger, -a = ceker, -a m ‰nem. Zoger od ziehen vu}iŠ torba s ru~kom za no{ewe namirnica; bor{a, zembiq. cedar v. kedar. ce-de, ce-dea m ‰skr. od engl. CD: compact discŠ kompakt disk (v.). cedent, -a m, mn. cedenti, gen. mn. cedenata ‰lat. cedens od cedere ustupitiŠ prav. onaj koji odstupa od svog prava u korist drugoga, onaj koji ustupa drugome svoje stvari; ustupilac. ce-de rom v. CD-ROM. cedirati, cediram, 3. l. mn. cediraju svr{. i nesvr{. ‰nem. zedieren od lat. cedere odstupatiŠ ustupiti/ustupati, prepustiti svoja prava drugome, odustati od ~ega. cedrat, -ata m ‰ital. cedratoŠ vrsta krupnih so~nih limunova. ceduqa, -e i ceduqa, -e m ‰venec. zedola, ital. cedola, ili stvnem. zedeleŠ 1. mawi list hartije na kome se zapisuje kakvo obave{tewe. 2. trg. privremena priznanica, nota. 3. {atr. dokument, paso{. cezarizam, -zma m, gen. mn. cezarizama ‰prema imenu rimskog imperatora Gaja Julija Cezara (Gaius Iulius Caesar)Š 1. Cezarov (demokratsko-autokratski) sistem vladawa. 2. apsolutna carska vlast. 3. vladavina diktatora; apsolutna vojni~ka vladavina s parlamentarnim formama. cezaromanija, -e ` ‰prema imenu rimskog imperatora Gaja Julija Cezara (Gaius Iulius Caesar), -manijaŠ 1. psih. ogromna, jaka èqa za carskom vla{}u. 2. med. du{evna bolest koja se ogleda u opona{awu carskog dràwa.

1443

cezaropapizam cezaropapizam, -zma m ‰prema imenu rimskog imperatora Gaja Julija Cezara (Gaius Iulius Caesar), v. papaŠ ujediwenost crkvene i svetovne vlasti u istoj osobi; svetovni vladar je ujedno i vrhovni poglavar crkve (primer carske Rusije, Engleske). cezijum, -a i cezij, -a m ‰lat. caesiumŠ hem. element iz grupe alkalnih metala (simbol Cs, atomski broj 55); primewuje se u proizvodwi elektronskih lampica i sl. cezura, -e ` ‰lat. caesura se~ewe, obarawe, prema caedere se}iŠ 1. kwi`. ritmi~ki odmor (pauza) u stihu od vi{e stopa. y trohejska cezura; jambska cezura; mu{ka cezura; ènska cezura; up. dijereza. ceker = ceger (v.). cekin, -ina m ‰ital. zecchino od zecca kovnica novca od ar. dar as-sikkaŠ 1. ist. (mleta~ki) dukat. 2. zlatnik. cekum, -a m ‰lat. caecus slepŠ med. slepo crevo. cela, -e ` ‰lat. cellaŠ 1. arhit. u anti~kom hramu prostorija bez prozora u kojoj se nalazi kip boànstva ili `rtvenik; svetili{te. 2. soba redovnika, }elija. celakant, -a m , gen. mn. ce lkana ta ‰lat. Coelacanthus od gr~. koilos {upaq, akantha trnŠ zool. vrsta ko{qoribe za koju se verovalo da je izumrla pre mnogo miliona godina, ali koja i danas ìvi u dubinama Indijskog okeana. celatura, -e ` ‰lat. caelaturaŠ ve{tina izra|ivawa polureqefa (posebno u metalu). celebrant, -a m ‰lat. celebrans, prema v. celebracijaŠ rel. kat. sve{tenik koji obavqa sve~anu misu u crkvi. celebracija, -e ` ‰lat. celebratioŠ proslavqawe, proslava, svetkovina. celebrirati, celebriram, 3. l. mn. celebriraju svr{. i nesvr{. ‰lat. celebrare, v. celebracijaŠ 1. slaviti, proslavqati. 2. rel. kat. (od)sluìti sve~anu misu. celebritet, -eta m ‰nem. Zelebritat, prema lat. celebritas, prema celeber slavanŠ 1. osobina poznatih qudi; ~uvenost, glasovitost. 2. onaj koji je poznat; slavna osoba, ~uveno ime. celer, -a m ‰austr. nem. Zeller od gr~. selinon per{unŠ bot. vrsta povr}a iz roda zeqastih biqaka, Apium, koristi se kao za~in u jelima.

1444

celuloza celeritet, -eta m ‰lat. celeritas, prema celer brzŠ brzina, ubrzawe. celestin, -ina m ‰nem. Zolestin od lat. caelestis rajski, nebeskiŠ hem. mineral, stroncijev sulfat, sedefaste boje SrS04, koristi se za dobijawe stroncijuma. Celzijus, -a m ‰prema {vedskom astronomu i fizi~aru Andersu Celzijusu (1701–1744)Š {vedski astonom i fizi~ar, izumeo je termometarsku skalu. y Celzijusovi stepeni merna jedinica temperature jednaka kelvinu. celibat, -ata m ‰lat. caelibatus od caelebsŠ rel. zavet rimokatoli~kih sve{tenika da se ne ène; bezbra~nost. celioskopija, -e ` ‰gr~. koilia trbuh, v. -skopijaŠ med. metoda pregleda unutra{wosti trbu{ne dupqe i male karlice. celit, -a i celit, -ita m ‰lat. cellaŠ 1. prozirna, elasti~na i te{ko zapaqiva vrsta acetilne celuloze; koristi se za proizvodwu filmskih traka. 2. kalu|er, monah. celozo pril. ‰ital. zelosoŠ muz. jako, èstoko. celon, -ona m ‰v. celulozaŠ plasti~na masa, derivat acetilceluloze, sli~na celuloidu; sluì kao materijal za filmove. celofan, -ana m ‰fabri~ko ime proizvoda, nem. Zellophan, Cellophan od fr. cellophane, cell(ulose) celuloza (v.), gr~. diaphanes providanŠ tanak, proziran, nepromo~iv celulozni list (sluì za pakovawe hrane i u {tamparskoj industriji). x celofanski. celularan, -rna, -rno ‰nlat. cellularisŠ koji se sastoji od }elija, }elijski; koji je u obliku }elija. y celularna patologija biol. u~ewe op{te teorija prema kojoj celokupno funkcionisawe i zdravog i bolesnog organizma zavisi od }elija. celulit, -a i celulit, -ita m ‰lat. cellula }elijaŠ fiziol. potko`ne masne naslage. celulitis, -a m ‰v. celulitŠ med. oboqewe celularnog tkiva koè (s udubinama i ~vori}ima). celuloza, -e ` ‰nlat. cellulasis, prema lat. cellula }elijaŠ hem. najra{irenije organsko jediwewe u prirodi (C6H10), glavni sastojak }elijske opne biqke; sastoji se od vodonika, ugqenika i kiseonika; u gotovo ~istom stawu

celulozni nalazi se u pamuku, koristi se u tehnici (u proizvodwi papira, eksploziva, lakova i dr.). celulozni, -a, -o ‰v. celulozaŠ koji je od celuloze, koji sadrì celulozu. y celulozna svila vrsta ve{ta~ke svile. celuloid, -ida m ‰engl. celluloid od fr., v. celulozaŠ 1. spoj samlevene nitroceluloze i kamfora, lako zapaqiva prozirna materija od koje su se pravile filmske trake i sl. 2. meton, celuloidna traka. celuloidni, -a, -o ‰v. celuloidŠ koji je od celuloida. y celuloidna traka filmska traka. cement, -a m (nepr. ciment) ‰fr. ciment od lat. caementum lomqeni, se~eni kamenŠ 1. gra|. vrsta kre~nog praha koji se u dodiru s vodom brzo otvrdne; vezivno sredstvo. y zubarski cement; beli cement. 2. anat. polubnica (sloj ko{tanog tkiva na zubnom korenu). cementirawe, -a s (nepr. cimentirawe) ‰v. cement, cementiratiŠ 1. postupak u metalurgiji po kome se jednom metalu, putem zagrevawa, dodaje izvesna supstanca u prahu (tako se od bakra i cinka zagrevawem dobija mesing, od gvo`|a i ugqenog pratka ~elik i sl.). 2. u~vr{}ivawe cementom. cementirati, cementiram, 3. l. mn. cementiraju svr{. i nesvr{. (nepr. cimentirati2) ‰v. cementŠ 1. (po)vezati, prevu}i/prevla~iti (do)puniti/(do)popuwavati cementom. 2. provesti cementirawe. 3. fig. a. postaviti jake osnove, ~vrsto vezati. b. u~initi da ne{to ostane trajno; zako~iti, zaustaviti. cementni, -a, -o (nepr. cimentni) ‰v. cementŠ 1. koji je od cementa, koji u sebi ima cementa. 2. koji je u vezi s cementom, koji sluì za izradu cementa (industrija). -cen ‰gr~. kainos novŠ kao drugi deo re~i zna~i nov (oligocen). cenakul(um), -a m ‰lat. cenaculumŠ 1. arhit. ist. kod starih Rimqana: a. odaja na prvom spratu. b. ~itav prvi sprat. 2. rel. prostorija u kojoj je Hristos posledwi put drào ve~eru. 3. trpezarija u katoli~kim manastirima. 4. fig. skup istomi{qenika. cener, -a m ‰nem. Zehner, prema zehn desetŠ àrg. 1. broj deset u kartama; cenerica. 2. ono

cenzus {to nosi broj 10 (npr. tramvaj). 3. telefon s jednom linijom za deset pretplatnika. cenera, -e ` ‰ital. cenere pepeoŠ 1. ono {to ostaje od sagorevawa u visokoj pe}i; {qaka, zgura. 2. pepeo. cenzor i cenzor, -a m, mn. -i ‰lat. censor, v. cenzuraŠ 1. a. onaj koji profesionalno, na osnovu zakona, obavqa cenzuru; pregleda~, procewiva~ javnih publikacija: kwiga, ~asopisa, filmova, {tampe i dr. b. fig. onaj koji uzima pravo cenzurisawa postupaka drugih qudi. 2. ist. jedan od dvojice rimskih slu`benika koji su vr{ili cenzuru i nadgledali politi~ku ispravnost gra|ana. 3. rel. osoba koja po nalogu crkve pregleda materijal za {tampu; ocewiva~. cenzorski i cenzorski, -a, -o ‰v. cenzorŠ koji je u vezi s cenzorima. z cenzorske makaze delovawe cenzora i cenzure u {tampanim tekstovima (skra}ivawe i/ili izbacivawa nepotrebnih delova). cenzualist(a), -e m, mn. cenzualisti ‰v. cenzusŠ 1. ist. u feudalizmu, slobodan ~ovek koji je ipak bio u podre|enom poloàju prema vlastelinu. 2. poreski obveznik. cenzura, -e ` ‰lat. censura, prema censere dati mi{qewe, proceniti, ocenitiŠ 1. procena, ocewivawe. 2. slu`beni pregled {tampe. 3. a. pol. zakonski odobreno delimi~no skra}ivawe, prerada ili potpuna zabrana {tampawa kwiga, tekstova u novinama i drugim medijima, iz eti~kih, verskih, politi~kih, ideolo{kih razloga i dr. b. kontrola koja se obavqa neformalno, uz pomo} ili u ime uticajnih pojedinaca ili politi~kih institucija na vlasti. 4. institucija koja vr{i cenzuru. y dràvna cenzura. 5. rel. kat. kazna kojom crkva ka`wava gre{nika oduzimawem odre|enih duhovnih vrednosti; teolo{ka cenzura. cenzura pisama tajno otvarawe i kontrolisawe privatnih pisama; smatra se protivzakonitim ~inom (izuzev u ratnim i sl. okolnostima). cenzurisati, -i{em svr{. i nesvr{. ‰lat. censere dati mi{qewe, proceniti, ocenitiŠ obaviti/obavqati cenzuru. cenzus, -a m, mn. cenzusi, gen. mn. cenzusa ‰lat. censusŠ 1. ist. u anti~kom Rimu a. procewivawe imovine gra|ana svake pete godine radi naplate poreza. b. tako popisana imovina. 2. ist. vi-

1445

cenosina poreske stope koju je gra|anin (u nekim zemqama u HÇH i HH veku) pla}ao kao uslov za sticawe izbornog prava glasa i drugih politi~kih prava. 3. uop{te, procena i popis imovine. 4. soc. popis stanovni{tva grada, regiona ili dràve radi utvr|ivawa brojnog stawa i drugih ~inilaca. ceno- ‰gr~. koinos zajedni~kiŠ kao prvi deo re~i zna~i: ukupno, zajedno, zajedni~ki; op{te. cenobijum, -a i cenobij, -a m ‰lat. coenobium od gr~. koinobionŠ 1. rel. ist. ranohri{}anska zajednica iz koje se kasnije razvio manastir. 2. qudska zajednica. 3. biol. zajednica jedno}elijskih organizama pojedine vrste biqaka. cenobit, -a i cenobit, -ita m ‰v. cenobijumŠ rel. u ranom hri{}anstvu, isposnik koji ìvi u cenobiju; kenobit. cenogeneza, -e ` ‰gr~. kainos nov, v. -genezaŠ biol. nastajawe prolaznih promena u embrionalnoj fazi razvoja neke jedinke. -cenoza ‰v. ceno-, -ozaŠ kao drugi deo re~i zna~i zajednica onoga {to je u prvom delu. cenozona, -e ` ‰v. ceno-, zonaŠ geol. biol. stene koje sadrè jasne tragove prirodne zajednice organizama koji su ìveli u pro{losti. cenofobija v. kenofobija. cent, -a m, mn. centi, gen. mn. centa ‰lat. centum stoŠ 1. stoti deo nekih valuta (naziv najniè nov~ane jedinice): evra, ameri~kog i kanadskog dolara, holandskog guldena, kineskog juanai dr. 2. jedinica za merewe teìne od 100 funti = 50 kg. 3. muz. u akustici, interval izme|u dvaju tonova; tonski interval. centa, -e ` ‰srlat. centaŠ 1. naziv za stare jedinice mase koje su sadràle 100 osnovnih jedinica. 2. mera za teìnu, 100 funti (50,80 kg u Engleskoj, 45,30 u SAD). y engleska centa; ameri~ka centa. metri~ka centa 100 kg, kvintal, znak q. centavo, -va m, mn. centavosi ‰{p. centavoŠ stoti deo nov~ane jedinice u ju`noameri~kim dràvama. -centar, -centri~an, -centrizam ‰v. centarŠ drugi deo re~i sa zna~ewem sredi{wi, koji se upravqa prema sredi{tu (egocentri~an).

1446

centenarijum centar, -tra m, mn. centri, gen. mn. centara ‰lat. centrum sredi{te od gr~. kentron sredi{wa ta~ka (prilikom crtawa kruga {estarom)Š 1. ono oko ~ega se sve okupqa (‹ pa`we). 2. sredi{wi deo grada oko koga gravitiraju ostali delovi. 3. sp. a. ta~ka na sredini terena odakle po~iwe igra. b. igra~ u sredini igrali{ta; centarfor. 4. {ah. a. naziv za ~etiri sredi{wa poqa {ahovske plo~e. b. igra koja se sastoji od zadobijawa pozicije u centru. 5. pol. a. u parlamentu poslanici koji sede u klupama u sredwem redu (izme|u levih i desnih). b. stranka umerene politi~ke orijentacije izme|u levice i desnice. 6. sredi{te velike koncentracije neke aktivnosti. y kulturni centar; nau~ni centar; sportski centar. 7. anat. skup nervnih }elija koje upravqaju funkcijama vitalnih organa; centar za ravnoteù; centar za govor. 8. ustanova u kojoj se obavqaju srodne delatnosti sa zajedni~kim ciqem; istraìva~ki centar. 9. geom. sredi{wa ta~ka; centar kru`nice ili sfere; centar simetrije. 10. uop{te, sredi{te, jezgro, sr`. centar kruga (kugle) ta~ka jednako udaqena od svih ta~aka kruga ili povr{ine kugle. centarfor, -a m, mn. -i ‰engl. centre forwardŠ sp. sredi{wi igra~ u timu koji vodi napad, sredwak. centarhalf, -a m, mn. centarhalfovi ‰engl. centre sp. (prvobitno) pomo}ni igra~ u timu koji povezuje napad i odbranu; (danas) sredi{wi odbrambeni igra~ u timu. centar{ut, -a m, mn. centar{utovi ‰v. centar, engl. shoot pucaw, hitacŠ doba~aj lopte s krilnog ruba igrali{ta prema sredini (u fudbalu i sli~nim igrama). Centaur v. Kentaur. centezimalan, -lna, -lno ‰lat. centesimus stotiŠ podeqen na sto delova, koji se zasniva na broju sto; stoti. y centezimalna vaga vaga koja uspostavqa ravnoteù tereta sa sto puta mawim tegom. centezimo, -a m ‰ital. centesimo ~entezimoŠ stoti deo nekih valuta; up. ~entezimo. centenarijum, -a i centenarij, -a m ‰lat. centennarius stogodi{wi, prema centum sto, annus godinaŠ sve~ano obeleàvawe 100 godina (od) ~ega; stogodi{wica.

centicenti- ‰lat. centi- od centum stoŠ kao prvi deo re~i zna~i stoti deo jedinice koja je drugi deo te re~i (centimetar). centibar, -a m, mn. -i ‰v. centi-, bar2Š stoti deo bara. centigrad, -a m, mn. -i ‰v. centi-, lat. gradus stepenŠ stepen Celzijusovog termometra koji je podeqen na sto. centigradan, -dna, -dno ‰v. centigradŠ podeqen na sto stepeni. centigram, -a m, mn. -i ‰v. centi-, -gramŠ stoti deo grama. centilitar, -tra m, centilitri, gen. mn. centilitara ‰v. centi-, litarŠ fiz. jedinica volumena (mera za te~nost), stoti deo litra. centimetar, -tra m, mn. centimetri, gen. mn. centimetara ‰v. centi-, -metarŠ 1. fiz. jedinica duìne, znak cm (stoti deo metra). 2. a. kroja~ki metar s nazna~enim centimetrima. b. pojam za iskazivawe odre|enih stavova neke apstraktne veli~ine. z ni centimetar na{e zemqe. y centimetar-gram-sekunda sistem mera koji se zasniva na centimetru, gramu i sekundi kao jedinicama duìne, mase i vremena. centimetarski pril. ‰v. centimetarŠ u centimetrima kao jedinici mere. y izraziti centimetarski; iskazati centimetarski. centimirati, centimiram, 3. l. mn. centimiraju svr{. i nesvr{. ‰v. centi-Š ubiti, ubijati svakog stotog ~oveka. centipedan, -dna, -dno ‰v. centi, lat. pes gen. pedis nogaŠ zool. onaj koji ima sto nogu, stonog. centisekunda, -e `, gen. mn. centisekundi ‰v. centi-, sekundaŠ fiz. jedinica vremena, simbol cs, stoti deo sekunde; stotinka (sekunde). centrala, -e ` ‰lat. centrum sredi{te od gr~. kentron {iqak {estaraŠ 1. sedi{te, glavna uprava radne, politi~ke i dr. organizacije koja ima svoje ispostave, filijale i sl.; matica. 2. mesto gde su glavna postrojewa tehnike nekog ve}eg preduze}a ili ustanove. y telefonska centrala; vodovodna centrala. 3. pogon za proizvodwu energije; elektri~na centrala; nuklearna centrala; atomska centrala. 4. geom. prava koja spaja sredi{ta dvaju krugova, sredi{nica.

-centrizam centralan, -lna, -lno (odr. centralni, -a, -o) ‰lat. centralis, prema v. centarŠ 1. koji se nalazi u centru, koji pripada centru, koji je u vezi s centrom; sredi{wi (centralna ta~ka). 2. koji ima sredi{wi poloàj; glavni centralna vlada; centralna banka. 3. fig. koji je glavni, vaàn; najve}i; centralna proslava. y Centralne sile ist. Nema~ka, Austro-Ugarska i wihovi saveznici u Prvom svetskom ratu (1914–1918); centralni nervni sistem anat. glavni deo nervnog sistema (veliki mozak, mali mozak i le|na mo`dina); centralno grejawe tehn. zagrejavawe prostorija preko radijatora provo|ewem vru}e vode ili pare iz centralnih kotlovnica u zgradi ili toplana. centralizam, -zma m ‰v. centar, centralaŠ sistem upravqawa ili vladawa pri kome su op{tinske, regionalne ili pokrajinske institucije vlasti pod upravom vlasti centra i funkcioni{u pod wenom direktivom. y demokratski centralizam ideol. œslobodnoŒ izno{ewe misli i stavova unutar komunisti~kih partija, ali kada se jednom donese odluka, ona se mora striktno po{tovati te druga~ija mi{qewa vi{e nisu dozvoqena. centralizacija, -e ` ‰v. centar, centralaŠ 1. okupqawe u jedan centar (qudi, kapitala, upravne vlasti, administracije itd.). 2. preno{ewe velikog dela dràvnih funkcija na centralne ustanove. y centralizacija kapitala objediwavawe ve} stvorenih mawih kapitala u jedan, zajedni~ki. centralizovati, -ujem i centralizovati, -ujem ‰v. centar, centralaŠ sjediniti u jednom centru, sakupqati u centru, sprovoditi centralizaciju. centralist(a), -e m, mn. centralisti ‰v. centar, centralizamŠ pol. pristalica centralizma; centra{, centrist. centri-, centro- ‰lat. centri-; centrum sredi{te, sredinaŠ kao prvi deo re~i zna~i sredi{wi, usmeren prema sredi{tu (centripetalan). -centrizam ‰lat. centrum sredi{te od gr~. kentron sredi{wa ta~ka (prilikom crtawa kruga {estarom)Š kao drugi deo re~i zna~i sredi{wi, usmeren prema sredi{tu (policentrizam).

1447

centrizam centrizam, -zma m ‰lat. centrum sredi{te od gr~. kentron sredi{wa ta~ka (prilikom crtawa kruga {estarom)Š pol. centralna orijentacija i oblik politi~kog delovawa usmeren prema centru (u odnosu na levicu i desnicu). centripetalan, -lna, -lno ‰nlat. centripetus, prema centri-, lat. petere traìtiŠ koji teì prema sredi{tu. y centripetalna sila sila koja je stalno upravqena prema sredi{tu, koja vu~e u sredi{te. centrirati, centriram, 3. l. mn. centriraju svr{. i nesvr{. ‰v. centarŠ 1. dovesti u sredi{te, imati sredi{te. 2. tehn. odrediti, odre|ivati sredi{wu ta~ku pomo}u instrumenata ili ma{ina za centrirawe. 3. sp. nabaciti loptu s krila igra~ima u napadu (u fudbalu). centrist(a), -e m, mn. centristi ‰v. centarŠ onaj koji je pristalica politike centra u odnosu na levo i desno orijentisane politi~ke stranke.

pol.

centrifuga, -e ` ‰nem. Zentrifuge, prema v. centri-, -fugaŠ tehn. ma{ina ili deo ma{ine koji ima vi{estruku namenu delovawem centrifugalne sile (od sredine prema spoqa): uklawawe vode iz tvrdih materijala (vuna, sitni ugqen itd.), odvajawe tvrdih delova ili kristala od te~nosti, za vrcawe meda, ~i{}ewe ìta i dr. centrifugalan, -lna, -lno ‰v. centrifugaŠ 1. koji deluje na udaqavawe od sredi{ta kretawa (centrifugalna sila) 2. koji radi na principu centrifuge. y centrifugalna ma{ina tehn. ma{ina koja delovawem centrifugalne sile obavqa razli~ite poslove u doma}instvu i proizvodwi; up. centrifuga. -centri~an v. -centar. centrobarika, -e `, dat. i lok. centrobarici ‰v. centro-, gr~. baros teìnaŠ fiz. nauka o teì{tu (teì). centrosom, -oma m, mn. -i ‰v. centro-, -somŠ tela{ce koje se nalazi oko jezgra }elije, u~estvuje u mitozi i drugim procesima u }eliji. biol. zrnasto

centrosfera, -e ` ‰v. centro-, sferaŠ geol. centralno jezgro Zemqine kugle (za razliku od litosfere, Zemqine kore).

1448

ceracija centrum, -a m, mn. centrumi, gen. mn. centruma ‰lat. centrum sredi{te od gr~. kentron sredi{wa ta~ka (prilikom crtawa kruga {estarom)Š 1. centar (v.). 2. pol. stranka umerene politi~ke orijentacije koja stoji izme|u levice i desnice. 3. sredina {ahovske daske. centruma{, -a{a m ‰v. centarŠ pol. pristalica politike centra u odnosu na levicu i desnicu. centumvir, -ira m ‰lat. centumvir, prema centum sto, vir mu`, ~ovekŠ ist. u starom Rimu, jedan od 105 sudija za gra|anske parnice (sudili su u posebnim slu~ajevima vezanim za ostav{tine i oporuke). centuplirati, centupliram, 3. l. mn. centupliraju svr{. i nesvr{. ‰prema lat. centuplum stostrukoŠ pove}a(va)ti sto puta, ustostru~iti. centurija, -e ` ‰lat. centuriaŠ 1. ist. voj. u starom Rimu, ~eta vojske od stotinak vojnika. 2. soc. podela stanovni{tva prema imovinskom cenzusu. 3. kwi`. strofa u pesmi, npr. centurije proroka Nostradamusa. 4. period od sto godina; vek, stole}e. centurijum, -a i centurij, -a m ‰lat. centuriumŠ radioaktivni element, transuran (v.), znak Ct. centurion, -ona m ‰lat. centurionŠ zapovednik centurije (v.) (kao danas ~in kapetana); up. dekurion. cenuroza, -e ` ‰prema uzro~niku Taenia coenurus, v. -ozaŠ hroni~na bolest mozga u ìvotiwa (posebno ovaca) izazvana larvom trakavice. cepelin, -a i cepelin, -ina m ‰nem. Zeppelin, prema nema~kom konstruktoru F. Cepelinu (F. Zeppelin, 1838–1917)Š veliki duguqasti vazdu{ni brod, puwen gasovima lak{im od vazduha, danas zamewen avionom; up. diriàbl, aerostat. cepin = capin (v.). cera, -e ` ‰lat. ceraŠ vosak. cerada, -e ` (nepr. cirada) ‰venec. cerada; ital. (tela) ceradaŠ nepromo~ivo vo{tano platno ili drugo sli~no tkawe za prekrivawe automobila, vagona, terena, za izradu {atora, ki{nih kabanica, nepromo~ivih odela i drugo. ceracija, -e ` ‰nlat. ceratio, prema v. ceraŠ premazivawe nekog tela voskom da bi se sa~uvalo od uticaja vazduha.

cervikalan cervikalan, -lna, -lno (odr. cervikalni, -a, -o) ‰v. cerviksŠ 1. koji se odnosi na vrat, vratni, zatiqni. y cervikalna migrena. 2. koji se ti~e u{}a grla materice. cervikografija, -e ` ‰v. cerviks, -grafijaŠ med. metoda pregleda kanala grla materice pomo}u rendgena. cerviks, -a m ‰lat. cervixŠ anat. 1. vrat, {ija. 2. anatomska struktura oblika vrata, npr. u{}e grli}a materice. cervicitis, -a m ‰v. cerviks, -itisŠ med. upala grli}a materice. cerealan ‰lat. cerealisŠ 1. koji se ti~e zemaqskih plodova, ìtarica svake vrste; ìtni, hlebni. cerealije, cerealija ` mn. ‰lat. Cerealia, prema Ceres rimska bogiwa plodnosti i zemqoradweŠ 1. ìtarice svake vrste (p{enica, kukuruz, zob, je~am, ra`). 2. Cerealije ist. svetkovine u starom Rimu u ~ast bogiwe Cerere (9–18. aprila). cerebelaran, -rna, -rno ‰v. cerebelumŠ koji pripada malom mozgu, koji se odnosi na mali mozak. cerebelum, -a m ‰lat. cerebellum mali mozakŠ mali mozak (ispod i pozadi velikog mozga). cerebralan, -lna, -lno (odr. cerebralni, -a, -o) ‰lat. cerebralis, prema cerebrum mozakŠ 1. koji se ti~e mozga, koji pripada mozgu; mo`dani, mozgovni. 2. koji je u vezi s intelektom, misaonim sadràjem; intelektualni, misaoni, racionalni. y cerebralna afekcija med. bolest mozga; cerebralni glasovi lingv. u fonetici staroindijskog jezika, glasovi koji nastaju pritiskom vrha jezika o tvrdo nepce; cerebralni sistem anat. deo nervog sistema koji obuhvata sistem mo`danih nerava i nerava ki~mene mo`dine. cerebrizacija, -e ` ‰lat. cerebrum mozakŠ razvoj mozga tokom ìvotnog ciklusa jedinke. cerebroza, -e ` ‰lat. cerebrum mozak, v. -ozaŠ med. zapaqewe, poreme}aj mozga s prate}im manifestacijama (besnilom). cerebrospinalan, -lna, -lno ‰nlat. cerebrospinalis, prema lat. cerebrum mozak, spina ki~ma, ki~meni stub; hrbat, le|aŠ koji se odnosi na mozak i ki~mu. y cerebrospinalni sistem

cerijum sistem nerava mozga i ki~mene mo`dine; cerebrospinala.

anat.

cerebrum, -a m ‰lat. cerebrumŠ veliki mozak. cerezin, -ina m ‰lat. cera vosakŠ ve{ta~ki vosak ù}kaste boje (sli~an parafinu), pre~i{}en sumpornom kiselinom; sluì za izradu sve}a, impregnisawe tkanine i hartije, premazivawe podova i dr. ceremonija, -e i ceremonija, -e ` ‰lat. caeremonia po{tovawe, obredŠ 1. sve~anost s utvr|enim pravilima i redosledom postupaka, kojima se nekom doga|aju pridaje naro~it zna~aj i simboli~nost. y ceremonija uvo|ewa u du`nost; ceremonija dodele nagrada. 2. fig. preterano izve{ta~eno izraàvawe pristojnosti, insistirawe na po{tovawu pravila pristojnosti. z izvoditi (praviti) ceremonije àrg. a. izmotavati se da bi se ne{to izbeglo. b. prenemagati se. ceremonijal, -ala m ‰fr. ceremonial, v. ceremonijaŠ 1. skup obi~aja koji su propisani na ceremonijama; zvani~no ustanovqen raspored sve~anosti. 2. crkv. kat. kwiga koja sadrì uputstva za izvo|ewe obreda; obrednik. ceremonijalan, -lna, -lno ‰lat. caerimonialis, v. ceremonijal, ceremonijaŠ 1. koji se odvija po ceremonijalu. 2. koji se pona{a suvi{e formalno u opho|ewu, u pona{awu itd. ceremonijalmajster, -a m ‰nem. Zeremonialmeister) = ceremonijar, -ara m ‰nlat. caerimoniarius, v. ceremonijaŠ osoba zaduèna za odvijawe propisanih pravila i obi~aja u sve~anim prilikama (na dvorovima), voditeq ceremonije. ceremonijar v. ceremonijalmajster. Cerera, -e ` ‰lat. CeresŠ 1. mitol. rimska bogiwa plodnosti, zemqoradwe (kod Grka Demetra). 2. ime planete, otkrivene 1801. godine. ceres-mast, -i ` ‰lat. cera, vosak, mastŠ biqna mast, dobijena iz kokosovog oraha; kunerol. ceriba{a, -e m ‰tur. ceribasiŠ 1. voj. ist. u Osmanskom carstvu a. stare{ina odreda neredovne vojske. b. obave{tajac u vojnom odredu akinxija. 2. etnol. poglavar ili stare{ina ciganskog tabora. 3. voj. juri{ni kowanik. cerijum, -a i cerij, -a m ‰lat. ceriumŠ hem. element (simbol Ce, atomski broj 58), metal iz

1449

cerkarije grupe lantanida; koristi se za izradu ranih vrsta kremena i kresiva. cerkarije, cerkarija ` mn. ‰nlat. cercaria, prema gr~. kerkos repŠ mn. zool. repate larve metiqa, razred Trematodes. cerkopitek, -a m, mn. cerkopiteci, gen. mn. cerkopiteka ‰gr~. kerkos rep, pithekos majmunŠ zool. vrsta repatog psetolikog majmuna, zamorac. cernirati, cerniram, 3. l. mn. cerniraju svr{. i nesvr{. ‰lat. cernere razdvojitiŠ voj. opkoliti, opkoqavati objekat sa svih strana, blokirati. cerografija v. kerografija. ceromantija v. keromantija. ceroplastika v. keroplastika. certifikat, -ata m (uob. prema fr. izgovoru i sertifikat) ‰lat. certificatum, od certus pouzdan, siguran, facere ~initiŠ 1. svedo~anstvo, potvrda (o ispravnosti robe i autenti~nosti proizvoda ili umetni~kog dela itd.); uop{te pismeno uverewe, potvrda. 2. zajamska finansijska obveznica. certifikacija, -e ` ‰lat. certificatioŠ potvr|ivawe, dokazivawe. cerumen, -a m ‰nlat. cerumen od lat. cera vosak, v. (alb)umenŠ fiziol. sekret lojnih `lezda u u{nom kanalu; u{na mast. ces, -a s ‰nem. CesŠ muz. ton ce (C) snièn za pola tona, po zvuku jednak tonu H (ha). cesar, -a m, mn. -i ‰lat. caesar, cezarŠ 1. vladar Habzbur{ke monarhije, austrijski car. 2. retor. car. x cesarski. cesija, -e ` ‰lat. cessio uzmicaweŠ 1. prav. prenos potraìvawa, zakonskim putem ili po ugovoru, s jedne osobe na drugu. 2. pol. ustupawe podru~ja jedne dràve drugoj, prenos suvereniteta. cesionar, -ara m ‰nlat. cessionarius, prema v. cesijaŠ onaj kome se ustupa potra`wa, kome se prenosi tra`bina u postupku cesije. cesna, -e `, gen. mn. cesni ‰prema imenu fabrike za proizvodwu lakih aviona u Vi~iti, SAD, engl. Cessna Aircraft CorporationŠ vrsta malih aviona za prevoz putnika. cestode, cestoda ` mn. ‰nlat. cestodaŠ zool. zajedni~ki naziv za trakuqe (trakavice).

1450

cecidija cesus, -a m ‰lat. cessusŠ prav. kod pravnog posla (cesije) (v.) onaj na ~iji se ra~un ne{to ustupa, koji treba da plati. cetan, -ana m ‰fr. cetaneŠ hem. zasi}eni ugqikovodonik, koji se dobija sinteti~kim putem. cetanski, -a, -o ‰v. cetanŠ koji se odnosi na cetan. y cetanski broj oznaka za kvalitet dizelskog goriva. cetaceje, cetaceja `, mn. ‰nlat. cetacea, prema gr~. ketos kitŠ zool. naziv za red morskih sisara (kitove i delfine). cetaceum, -a m ‰nlat. cetaceum, prema gr~. ketos kitŠ vosku sli~na masna materija iz lobawa kitova, upotrebqava se u kozmeti~koj industriji. cetera ‰lat. ceterus drugi, ostaliŠ y et cetera, et cetera ‰lat. et cetera, ceteraŠ i tako daqe, i tako daqe. ceteris paribus v. ceteris paribus. ceterum cenzeo v. ceterum censeo. cetologija, -e ` ‰lat. cetus kit od gr~. ketos, v. -logijaŠ zool. nauka koja se bavi prou~avawem kitova. -cefal ‰gr~. kephalos -glav, od glavaŠ kao drugi deo re~i ozna~ava glavu (hidrocefal). cefalo- v. kefalo-. cefeide, -a ` mn. ‰nlat. Cepheis od gr~. Kepheus CefejŠ astron. zvezde (prvi put otkrivene u sazve`|u Cefej blizu nebeskog pola) ~iji sjaj varira u pravilnim razmacima, {to omogu}ava da se utvrdi wihova udaqenost od Zemqe. ceh, -a m, mn. cehovi ‰nem. Zehe, ZecheŠ 1. ist. sredwovekovno stale{ko udruèwe jedne vrste zanatlija po strukama za me|usobnu pomo} i ostvarivawe boqe proizvodwe; imaju svoja posebna obele`ja i povlastice. y pekarski ceh; koàrski ceh; zadruga, esnaf, rufet. 2. fig. pej. grupa qudi koja ima zajedni~ke interese mimo op{tih interesa; klika, klan. 3. ra~un koji se pla}a za jelo i pi}e u kafani ili restoranu. z platiti ceh. a. platiti ra~un. b. fig. snositi posledice, gubitke; stradati. cece-muva, -e ` ‰engl. tsetse od egz.Š zool. vrsta muve iz tropske Afrike koja svojim ujedom prenosi bolest spavawa. cecidija, -e ` ‰gr~. kekidion mala izraslinaŠ bot. patolo{ka tvorevina na biqkama,

CIA uzrokovana biqnim (fitocecidije) ili ìvotiwskim (zoocecidije) parazitima; {i{aru{a, {i{arica, {i{ka, babu{ka. CIA ‰skr. za engl. Cental Intelligence Agency Centralna obave{tajna agencijaŠ obave{tajna slu`ba Sjediwenih Ameri~kih Dràva koja prikupqa razli~ite informacije u vezi s narodnom odbranom. cibarije, cibarija ` mn. ‰lat. cibus hrana, jeloŠ hrana, ishrana; obroci. cibetke, cibetki ` mn. ‰ital. zibetto cibet od srlat. zibethum od ar. zabadŠ zool. porodica malih zveri (Viverridae); neke od wih izlu~uju cibet, materiju o{trog mirisa, sli~nu mo{usu. cibozan, -zna, -zno ‰lat. cibosusŠ jestiv, hranqiv. ciborijum, -a i ciborij, -a m ‰srlat. ciborium od gr~. kiborionŠ 1. crkv. kat. posuda u kojoj se drì posve}ena hostija za pri~e{}ivawe vernika. 2. crkv. ist. arhit. nadgradwa nad oltarom na stubovima (u starohri{}anskim crkvama). civare, civara ` mn. ‰ital. civieraŠ gra|. nosiqka koja pri zidawu sluì za prenos materijala; civijera, tragqe. civil, -ila m, mn. -i ‰fr. civil od lat. civilis gradski, gra|anskiŠ 1. obi~an gra|anin, gra|ansko lice (za razliku od vojnika, sve{tenika i drugih uniformisanih osoba). 2. gra|anska ode}a (za razliku od uniforme). civilan, -lna, -lno (odr. civilni, -a, -o) ‰v. civilŠ 1. koji se odnosi na gra|ane, koji pripada gra|anima, gra|anski. 2. koji se ti~e ~itavog stanovni{tva (za razliku od vojske i sve{tenstva) 3. prav. koji se odnosi na prava fizi~kih lica (gra|ana). y civilna lista pol. deo dràvnog buxeta koji se svake godine u ustavnim monarhijama izdvaja za kraqa i kraqevski dvor; civilni brak prav. gra|anski brak, koji se sklapa pred predstavnicima organa dràvnih vlasti (supr. crkveni brak brak sklopqen po verskim obredima); civilno dru{tvo soc. demokratski orijentisano dru{tvo koje se zalaè za ravnopravnost svih gra|ana i po{tovawe pravnog poretka i zakona; civilno pravo prav. ukupnost zakona koji {tite gra|anska i qudska prava; civilno

Ciganin sluèwe vojnog roka sluèwe vojnog roka u gra|anstvu, bez no{ewa oru`ja. civilizacija, -e ` ‰fr. civilisation, v. civilŠ 1. stepen materijalnog, kulturnog i politi~kog razvoja dru{tva u pojedinim razdobqima. y primitivna civilizacija; anti~ka civilizacija; sredwovekovna civilizacija; moderna civilizacija. 2. ukupnost razli~itih materijalnih i duhovnih dostignu}a karakteristi~nih za pojedine narode ili skupine naroda u odre|enom vremenu i na odre|enom prostoru; civilizacija Inka; zapadna civilizacija; hri{}anska civilizacija; islamska civilizacija. 3. dru{tvo koje je steklo visok nivo ìvotnog standarda, ekonomske stabilnosti, kulture i politi~ke tolerancije (supr. varvarizam). 4. prosve}enost, obrazovanost, dru{tvena uskla|enost. x civilizacijski. civilizovati, -ujem i civilizirati, civiliziram, 3. l. mn. civiliziraju svr{. i nesvr{. ‰fr. civiliser, nlat. civilisare, v. civilizacijaŠ dovesti/dovoditi u stawe civilizacije, u~initi da {to bude civilizovano, u~initi koga prihvatqivim ~lanom qudskog dru{tva, prosvetiti/prosve}ivati, obrazovati, uquditi. civilist(a), -e m, mn. civilisti ‰v. civilŠ 1. zast. gra|anin (za razliku od vojnika). 2. zast. onaj koji je u civilu (za razliku od onoga koji nosi neku slu`benu ode}u); civil. 3. prav. onaj koji se bavi civilnim, gra|anskim pravom, stru~wak za gra|ansko pravo (za razliku od kanoniste i kriminaliste). 4. prav. sudija koji sudi gra|anske sporove. civrija, -e ` ‰tur. sivri {iqatŠ 1. ìvo bi}e nemirne i qutite prirode (~ovek, ìvotiwa). 2. mn. kle{ta sa za{iqenim hvataqkama; {picange, cvikcange. cigaja, -e ` ‰rum. cigajaŠ zool. vrsta ovce pramenke, poreklom iz Rumunije. Ciganin, -a m, mn. Cigani (`. Ciganka, -e, i lok. Ciganki, gen. mn. Ciganki) ‰prema imenu nomadskog naroda Cigana, poreklom iz IndijeŠ 1. Rom. 2. fig. pej. a. onaj koji se ~esto seli; skitnica, lutalica, besku}nik, nomad. b. onaj koji dram~i i ima potrebu da slaè, prevari. 3. med. ko`na bolest; dobija se od uticaja vatre s ogwi{ta. dat.

1451

ciganluk ciganluk, -a m, mn. ciganluci, gen. mn. ciganluka ‰v. Ciganin, -lukŠ 1. mesto, deo grada ili sela, mahala gde stanuju Cigani; cigansko naseqe. 2. fig. pej. a. nered, prqav{tina. b. ru`no, nedostojanstveno pona{awe (kakvo se pripisuje Ciganima). cigan~iti, -im nesvr{. ‰v. CiganinŠ pej. 1. prositi, iznu|ivati novac, naj~e{}e na ulici, po ku}ama. 2. varati na sitno, slagati, cenkati se. cigara, -e `, gen. mn. cigara ‰{p. cigarro od egz. (mujanski) siqarŠ 1. ru~no uvijeni listovi duvana s dosta nikotina, pripremqeni za pu{ewe; smotka, tompus. 2. pokr. cigareta. cigareta, -e `, gen. mn. cigareta ‰fr. cigarette, v. cigaraŠ isitwen duvan uvijen u fini, kvalitetni papir, u obliku tankog vaqka. y pu{iti cigaretu; zapaliti cigaretu. cigaretni, -a, -o ‰v. cigaretaŠ 1. koji se ti~e cigareta. 2. koji je od cigareta. y cigaretni papir (cigaret-papir) tanak papir koji sluì za uvijawe duvana u cigarete. cigarilo, -a m, mn. cigarilosi (= cigariqo) ‰{p. cigarillo, v. cigaraŠ ma{inski uvijen mawi list duvana za pu{ewe, mawa cigara. cigarluk v. cigar{pic. cigar{pic, -a m, mn. cigar{pici ‰nem. ZigarrenspitzeŠ cev~ica u koju se stavqa cigareta kako bi se omogu}ilo lak{e pridràvawe i ujedno smawili nikotinski sastojci, mu{tikla. cigla, -e `, gen. mn. cigala i cigli ‰nem. Ziegel od lat. tegulaŠ gra|. komad pe~ene gline u obliku kvadra, koji sluì za zidawe, opeka. ciglana, -e `, gen. mn. ciglana ‰v. ciglaŠ mesto gde se izra|uju cigle; fabrika ili pogon za proizvodwu cigala. ciglar, -a m, mn. -i ‰v. ciglaŠ zanatlija koji pe~e ciglu, koji se bavi proizvodwom cigala. x ciglarov/ciglarev. ciglarski, -a, -o ‰v. ciglaŠ koji se odnosi na ciglare. y ciglarski zanat. ciglast, -a, -o ‰v. ciglaŠ koji je boje cigle, koji podse}a na boju cigle. ciglen, -a, -o ‰v. ciglaŠ koji je od cigle cigovati, -ujem nesvr{. ‰nem. ziehenŠ ma{inski nabirati tkaninu.

1452

cijanovodonik -cid ‰lat. -cida ubica; -cidium ubistvoŠ kao drugi deo re~i ozna~ava da se ubija ili uni{tava ono {to je u prvom delu (genocid, insekticid, pesticid). cizeler, -era m, mn. -i ‰fr. ciseleur, v. cizeliratiŠ majstor koji obra|uje materijal (mermer, bronzu, metal i sl.) do odre|enog stepena glatko}e, koji se bavi finom obradom materijala. cizelirati, cizeliram, 3. l. mn. cizeliraju svr{. i nesvr{. ‰fr. ciseler, prema ciselet malo dletoŠ 1. obraditi/obra|ivati povr{inu umetni~kog dela do o~ekivane glatko}e; urezivati sitne {are u kovanu plo~u i sl. 2. fig. pa`qivo obraditi, obra|ivati, doter(iv)ati ne{to do savr{enstva. cijan, -ana m ‰gr~. kyanos tamnoplavŠ hem. otrovan bezbojan gas o{trog mirisa, spoj ugqenika i azota (CN); sjediwen s vodonikom daje cijanovodoni~nu kiselinu. x cijanov. cijanamid, -ida m ‰gr~. kyanos tamnoplav, nlat. am(onia) azotŠ hem. 1. bezbojna kristalasta materija. 2. kra}i naziv za kalcijumov cijanamid. cijanat, -ata m ‰v. cijanŠ hem. so cijanove kiseline. cijanid, -ida m ‰v. cijanŠ hem. so cijanovodoni~ne kiseline (otrov). cijanidizacija, -e = cijanizacija, -e ` ‰v. cijanŠ hem. 1. uni{tavawe gamadi dejstvom cijana. 2. jedan od na~ina izdvajawa zlata, srebra i drugih plemenitih metala iz ruda pomo}u rastvora natrijuma i cijanida (0,1%). cijanid soli m, mn. ‰v. cijanidŠ soli cijanidne (kiseline cijanovodoni~ne). cijankalijum, -a i cijankalij, -a m ‰v. cijan, kalijumŠ hem. kalcijumov cijanid, vrlo jak, smrtonosan otrov; s kiselinama razvija cijanovodoni~nu kiselinu. cijanobakterije, -a ` mn. ‰v. cijan, bakterijaŠ biol. mikroskopske plavozelene alge koje ìve u vla`nim sredinama, sadrè hlorofil i obavqaju fotosintezu. cijanovodonik, -ika m ‰v. cijanŠ hem. lako isparqiva te~nost mirisa na gorke bademe (ima ga u amigdalinu, ko{ticama tre{awa, badema i dr.), jedan od najja~ih poznatih otrova, HCN.

cijanoza cijanoza, -e ` ‰v. cijan, -ozaŠ med. usporen protok krvi u venama, izaziva plavi~astu boju koè i sluznice; siwavica, modrenica. cijanopatija, -e ` ‰v. cijan, -patijaŠ bolest usporenog protoka krvi u venama; cijanoza. cijanopsija ‰v. cijan, nlat. -opsia koji se ti~e vi|ewa od gr~.Š med. o~na bolest, bolesnik sve vidi u plavi~astoj boji. cijanotipija, -e ` ‰v. cijan, typos otisak, slikaŠ postupak pri fotografskom kopirawu kada osvetqena mesta na hartiji poprimaju plavi~astu boju. cijanohlorid v. hlorcijan. cikada, -e `, gen. mn. cikada ‰nem. Zikade od lat. cicadaŠ zool. cvr~ak. cikatrizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰lat. cicatrix oìqakŠ med. zale~iti, zarastati/zarasti (rana). -cikl ‰gr~. kyklos krugŠ kao drugi deo re~i upu}uje na krug, kruèwe i sl. (bicikl, monocikli~an). ciklama, -e `, gen. mn. ciklama ‰austr. nem. Zyklame od nem. Zyklamen od lat. cyclamen od gr~. kyklaminosŠ 1. bot. biqka iz roda Cyclamen s belim ili ruì~astim cvetovima prijatnog mirisa; gorska qubica. 2. nijansa qubi~aste boje (naziv po istoimenom cvetu). ciklitis, -a m ‰nlat. cyclitis, prema gr~. kyklos krug, v. -itisŠ med. o~na upala, koja obi~no zahvata i iris (iridociklitis). ciklici, ciklika m, mn. ‰v. ciklusŠ naziv za gr~ke epske pesnike posle Homera koji su pevali, uglavnom, o vladavini bogova i junaka. cikli~ki, -a, -o ‰v. ciklusŠ kru`ni, koji se ponavqa u odre|enim razmacima. y cikli~ka grupa mat. grupa ~iji se svi elementi mogu izraziti jednim elementom uz primenu binarne operacije u toj grupi; cikli~ki deficit ekon. razlika izme|u stvarnog i strukturnog deficita; cikli~ka jediwewa hem. organska jediwewa kod kojih se jezgra sastoje od atoma vezanih u prsten; cikli~ki princip muz. ponavqawe stavova u razli~itim muzi~kim oblicima koji su ra|eni po odre|enim pravilima, npr. simfonija, sonata i dr.; cikli~ko kretawe istorije filoz. ist. teza o ponavqawu istorijskih procesa i stawa.

ciklorama ciklo- ‰gr~. kyklos krugŠ kao prvi deo re~i upu}uje na krug i kruèwe. ciklobal, -a m ‰v. (bi)cikl, nem. Ball loptaŠ igra loptom sli~na fudbalu ili rukometu; igra~i (2–6 sa svake strane) kre}u se na biciklima i udaraju loptu to~kovima ili glavom. ciklograf, -a m, mn. -i ‰gr~. kyklos krug, v. -grafŠ tehn. aparat koji se pri~vr{}uje uz to~ak kola i automatski registruje na hartiji deo pre|enog puta. cikloida, -e ` ‰gr~. kyklos krug, v. -oid(a)Š mat. kriva linija koju opisuje neka ta~ka kru`nice kada se ona kotrqa po nekoj pravoj. ciklometar, -tra m, mn. ciklometri, gen. mn. ciklometara ‰gr~. kyklos krug, v. -metarŠ sprava za merewe pre|enog puta kod kopnenih vozila, prema registrovanom broju okretaja osovine to~ka; putomer. ciklometrija, -e ` ‰gr~. kyklos krug, v. -metrijaŠ 1. fiz. metoda merewa pre|enog puta vozila na kopnu. 2. geom. merewe kruga, tj. predstavqawe odnosa kru`nih lukova prema pravim linijama koje im pripadaju. ciklon, -ona m ‰engl. cyclone, prema gr~. kyklos krugŠ 1. meteor. vazdu{ni vrtlog koji se javqa u tropskim predelima; up. anticiklon. 2. meteor. podru~je niskog vazdu{nog pritiska, donosi ru`no vreme. 3. tehn. aparat za uklawawe pra{ine iz vazduha kori{}ewem centrifugalne sile. ciklona, -e ` v. ciklon (2). ciklonalan, -lna, -lno ‰v. ciklonaŠ koji ima odlike ciklone. y ciklonalna aktivnost. ciklonizacija, -e ` ‰v. ciklonŠ uni{tavawe gamadi plinom, me{avinom cijanovodonika i hlora. ciklonizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. ciklon (2)Š vr{iti dezinsekciju ciklonom, uni{tavati, uni{titi gamad plinom. ciklonit, -a i ciklonit, -ita m ‰v. ciklon, -itŠ hem. veoma jak eksploziv; heksogen. cikloparafini v. nafteni. ciklorama, -e ` ‰gr~. kyklos krug, horama pogled, prizor, izgledŠ film. tehn. jedna od tehnika u kinematografiji kojom se slika projek-

1453

cima1

cikloskop tuje na zidove kru`ne dvorane; gledalac je u sredini dvorane gde su i kino-projektori. cikloskop, -a m, mn. -i ‰gr~. kyklos krug, v. -skopŠ naprava za obeleàvawe krivina u èlezni~kom saobra}aju. ciklostil, -a m, mn. -i ‰gr~. kyklos krug, v. -stilŠ tehn. ma{ina za umnoàvawe raznih dopisa, pisama i dr. ciklostome, ciklostoma ` mn. ‰gr~. kyklos krug, stoma ustaŠ zool. kolouste (ribe, npr. zmijuqica i dr.). ciklotaksi, -ija m ‰v. (bi)cikl, taksiŠ bicikl s prikolicom, vlasnik sam sedi na sedalu i upravqa, a prikolicu iznajmquje (prvi put se pojavio u Parizu 1940). ciklotimija, -e ` ‰gr~. kyklos krug, gr~. thymos srce, du{aŠ psih. 1. te{ka du{evna bolest, koja se sastoji u smewivawu faza manije i depresije. 2. poreme}aj raspoloèwa koji karakteri{e smewivawe preterane vedrine i/ili tuge. ciklotron, -a m, mn. -i ‰gr~. kyklos krug, v. -tronŠ tehn. fiz. elektromagnetni aparat (kru`ni akcelerator) u kojem se naelektrisane ~estice pomo}u elektri~nog i magnetskog poqa ubrzavaju do velikih brzina; tako ubrzane ~estice mogu vr{iti hemijske transmutacije, tj. pretvarawe jednog hemijskog elementa u drugi, i razbijawe atomskih jezgara. ciklus, -a m, mn. -i ‰lat. cyclus od gr~. kyklos krugŠ 1. ukupnost pojava (biolo{kih, hemijskih, mehani~kih i dr.) koje se cikli~ki ponavqaju; kru`no kretawe. 2. a. umetni~ka dela povezana srodno{}u tema, motiva, kompozicionom, idejnom sli~no{}u, mestom ili vremenom nastanka itd. y ciklus pesama. b. jedna oblast sastavqena od srodnih elemenata; ciklus predavawa. 3. fiziol. period sazrevawa ènske jajne }elije, traje obi~no 28 dana; menstrualni ciklus. 4. ekon. smewivawa konjunkturnih perioda i depresija u privredi. cikorija, -e ` ‰nem. Zichorie od lat. cichorium od gr~. kikhorionŠ 1. bot. dvogodi{wa zeqasta biqka (Cichorium intybus), prire|uje se kuvana i sveà za salatu; vodopija, ù}enica. 2. dodatak za belu kafu od samlevena korena cikorije; cigura.

1454

cikcak ‰nem. zickzack vijugavoŠ 1. prid. indekl. izlomqen, o{trih i kratkih zavoja; vijugast, zavojit. y cikcak linija. 2. pril. krivudavo s o{trim zaokretima; i}i cikcak. cilijaran, -rna, -rno ‰nlat. ciliarisŠ koji ima trepqe, koji je s trepqama; trepavi~ni. cilije, cilija ` mn. ‰lat. cilia od cilium trepavicaŠ 1. anat. trepavice. 2. biol. kratki, pokretqivi izra{taji protoplazme u obliku dla~ice ili trepqe, karakteristi~ni za vi{e}elijske organizme. 3. pokretne polne }elije kod biqaka. cilindar, -dra m, mn. cilindri, gen. mn. cilindara ‰nem. Zylinder od lat. cylindrus od gr~. kylindros vaqak, oblicaŠ 1. mat. geometrijsko telo koje nastaje kretawem pravougaonika oko jedne wegove stranice koja se zove osa cilindra; vaqak. 2. tehn. a. vaqkasto telo ({upqe ili puno). b. u parnim ma{inama i motorima s unutra{wim sagorevawem komora u obliku vaqka u kojoj se kre}e klip 3. stakleni {titnik plamena vaqkastog oblika na petrolejskoj lampi. 4. visok mu{ki {e{ir u obliku vaqka, ob. napravqen od svilenog pli{a. x cilindarski. cilinder v. cilindar. cilindra{, -a{a m ‰v. cilindarŠ onaj koji nosi cilindar, œugledna li~nostŒ, œgospodinŒ. cilindri~an, -~na, -~no ‰lat. cylindricus, v. cilindarŠ koji ima oblik cilindra (vaqka); vaqkast. y cilindri~na stakla stakla koja sluè za ispravqawe astigmatizma. cilindrokoni~an, -~na, -~no ‰v. cilindar, konusŠ vaqkasto-kupast. ciq, -a m, lok. ciqu, mn. ciqevi, gen. mn. ciqeva ‰nem. ZielŠ 1. objekat koji se ga|a; meta. y ìvi ciq; nepokretni ciq; pogoditi ciq; proma{iti ciq. 2. a. ono {to se èli posti}i; svrha, te`wa, namera; dosegnuti ciq; posti}i ciq. b. teol. ono {to se prepoznaje kao transcendentalno poimawe kona~nog spasewa ~oveka. 3. sp. mesto do kojeg se tr~i, zavr{etak trke i sl.; pro}i kroz ciq; sti}i na ciq. cima1, -e `, gen. mn. cima ‰venec. sima od ital. cimaŠ 1. konopac, vezan u om~u, koji se prebacuje preko stuba kad se brod vezuje.

cima2 cima2, -e m, gen. mn. cima ‰ital. cima vrh, od cyma, gr~. kymaŠ li{}e krompira, luka, bundeve, repe i dr.; vreà. cimati, -am nesvr{. ‰v. cima1Š potezati, vu}i. cimbal, -a m ‰nem. Zymbal od lat. cymbalum od gr~. kymbalon, v. klavi~embaloŠ 1. muz. instrument trapezoidnog oblika s mnogo ìca o koje se udara s dva bati}a. 2. registar na orguqama sa zvoncima. cimbalist(a), -e m, mn. cimbalisti ‰v. cimbalŠ onaj koji svira cimbale i udara cimbale. cimelija ‰srlat. cimelium od gr~. keimelionŠ riznica dragocenih anti~kih ili sredwovekovnih predmeta (kwiga, posuda, rukopisa i sl.). cimentirati1, cimentiram, 3. l. mn. cimentiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. cimentareŠ ba`dariti, proveravati, proveriti ispravnost (mera i tegova). cimentirati2 nepr., v. cementirati. cimer1, -a m, mn. cimeri, gen. mn. cimera ‰nem. Zimier od fr. cimierŠ 1. drveni ili metalni znak, oznaka ili natpis postavqen pod pravim uglom na objektu uslu`ne delatnosti (npr. kqu~ za bravarski zanat i sl.), firma. 2. deo na plugu koji drì leme{ za gredeq. cimer2, -a m, mn. cimeri, gen. mn. cimera (`. cimerka, -e, dat. i lok. cimerki, gen. mn. cimerki) ‰nem. Zimmerkamerad, prema Zimmer sobaŠ osoba s kojom se deli soba (ob. u domu), sobni kolega (`. sobna koleginica). cimet, -a m ‰nem. Zimmet od srvnem. zinmen(t) od lat. cinnamum od gr~. kinnamonŠ 1. bot. tropska biqka (Cinnamomum zylanicum), cimetovo drvo, cimetwak. 2. kulin. ukusan za~in od kore cimetwaka, bogate eteri~nim uqem (za slatki{e i pecivo). 3. nijansa sme|eruì~aste boje. y obojiti u cimet. cinantropija, -e ` ‰gr~. kyon gen. kynos pas, anthropos ~ovekŠ med. psih. mentalni poreme}aj u kome ~ovek uobraàva da je pas. cinegetika v. kinegetika. cinerarijum, -a i cinerarij, -a m ‰lat. cinerarium, prema cinis pepeoŠ 1. glineni sud (urna) u kome se ~uva pepeo pokojnika. 2. ni{a, udubqewe u zidu gde se pohrawuju urne s pepelom pokojnika. lat.

cinkariti cinefakcija, -e ` ‰lat. cinis pepeo, facere ~initi, u~initiŠ spaqivawe, sagorevawe, pretvarawe u pepeo. cinizam, -zma m, mn. cinizmi, gen. mn. cinizama ‰lat. cynismusŠ 1. filoz. u~ewe cinika o suzdrànosti, jednostavnosti i povratku prirodi kao najve}em dobru; glavni predstavnici Diogen i Antisten. 2. fig. a. ube|enost i na~in pona{awa onoga ko je cinik. b. surov, ironi~an postupak prema kome. v. gruba otvorenost, prezir i odbacivawe svih ustanovqenih kulturnih, moralnih i dru{tvenih vrednosti, pravila i formi. cinija, -e ` ‰nlat. Zinnia, prema nema~kom botani~aru Gotfridu Zinu (Gottfried Zinna, 1727–1759)Š rod ukrasnih biqaka iz porodice Zinnia. cinik, -a m, mn. cinici, gen. mn. cinika ‰nem. Zyniker od lat. cynicus od gr~. kynikos, prema kyon pas (prvi cinici su ìveli œkao psiŒ, odbacuju}i tekovine civilizacije)Š 1. pripadnik filozofske {kole cinika (v.), kinik. 2. a. onaj koji otvoreno i hladno ispoqava nevericu u qudske i moralne vrednosti: iskrenost, po{tewe, pravdu i dr. b. onaj koji se pona{a i deluje drsko, bezo~no, podrugqivo, kome ni{ta nije sveto; drznik, bezo~nik. cinici, cinika m mn. ‰v. cinikŠ filoz. pristalice Sokratovog u~enika Antistena, koje su isticale potrebu za {to ve}om prirodno{}u, kasnije pobornici ru{ewa i zanemarivawa svih qudskih obi~aja i vrednosti; kinici. cini~an, -~na, -~no = cini~ki, -a, -o ‰v. cinikŠ koji je obuzet cinizmom; zajedqiv, drzak, bezobrazan, podrugqiv, bestidan; pril. cini~no, cini~ki na na~in cinika, kao cinik; bezobzirno, beskrupulozno, zajedqivo, drsko, ironi~no. cini~ki = cini~an (v.). cink, -a m ‰nem. ZinkŠ hem. element, plavi~astobele boje (atomska masa 65,38, redni broj 30, simbol Zn). x cinkov, cin~an. cinkara, -e `, gen. mn. cinkara = cinkarna, -e `, gen. mn. cinkarni ‰v. cinkŠ fabrika cinka. cinkariti, cinkarim nesvr{. ‰ma|. csengoŠ prislu{kivati i potkazivati (koga), optuìvati, denuncirati.

1455

cinkaro{ cinkaro{, -a m, mn. -i ‰v. cinkaritiŠ àrg. onaj koji dojavquje, odaje (vlastima); dou{nik, potkaziva~. cinkvajs, -a m ‰v. cink, nem. weiss beoŠ bela boja (u slikarstvu); po sastavu cinkov oksid. cinkograf, -a m, mn. -i ‰v. cink, -grafŠ tipogr. radnik u cinkografiji; stru~wak za cinkografiju. cinkografija, -e ` ‰v. cink, -grafijaŠ tehn. tipogr. 1. tehnika urezivawa slova ili slika najedawem plo~e cinka pomo}u kiseline. 2. radionica za izradu {tamparskih kli{ea u tehnici cinkografije. cinkotipija, -e ` ‰v. cink, -tipijaŠ urezivawe {ara i slika u cinku izjedawem povr{ine pomo}u kiseline. cinober, -a m, mn. -i ‰nem. Zinnober od lat. cinnabaris od gr~. kinnabaris zmajeva krvŠ 1. sulfid ìve, jarkocrvene boje, rumenica. 2. jedna od nijansi crvene boje s primesom ùte; ù}kastocrvena boja. Cincar, -a = Cincarin, -a m, mn. Cincari (`. Cincarka, -e, dat. i lok. Cincarki, gen. mn. Cincarki) ‰rum. cincar, prema izgovoru broja pet cincŠ 1. pripadnik etni~ke skupine na Balkanu, Aromun. 2. cincar, cincarin pej. a. trgovac na malo, sklon cenkawu, kam~ewu novca i zakidawu na meri. b. tvrdica, {krtac, cicija. cincarija, -e ` ‰v. cincar, cincarinŠ 1. skup cincara, sitnih trgovaca, sitni~ara, }ifti. 2. cincarski posao; {krtarewe, sitni~arewe, zakidawe, cenkawe. cincariti, cincarim nesvr{. ‰v. cincar, cincarinŠ pona{ati se kao cincar: trgovati malim koli~inama robe; cenkati se, zakidati; {krtariti, cicija{iti. cionizam, -zma m ‰nem. Zionismus; lat. Sion od gr~. Sion, Seion, prema hebr. cyyon Cion, najvi{i breg u Jerusalimu, na kojem se, prema predawu, nalazi grob kraqa DavidaŠ pol. nacionali pokret (nastao krajem HÇH veka) koji se zalaè za o~uvawe jevrejskog identiteta, povratak Jevreja u Palestinu i osnivawe (danas o~uvawe i pro{irewe) slobodne i samostalne jevrejske dràve. cionist(a), -e m, mn. cionisti ‰v. cionizamŠ pristalica cionizma.

1456

cirkularan cipal, cipla m, mn. cipli, gen. mn. cipala i cipal ‰dalmat. cipal od gr~. kephalosŠ zool. 1. morska riba (Mugil cephalus); pokr. sko~ac, skakavica (po tome {to ska~e preko mreè), butargan. cipela, -e ` ‰ma|. cipelloŠ obu}a (ob. ko`na) s tvrdim |onom. cipelar, -a m, mn. -i ‰v. cipelaŠ majstor koji pravi obu}u, obu}ar. x cipelarev i cipelarov. cipelcug, -a m ‰v. cipela, nem. Zug vozŠ àrg. hodawe, pe{a~ewe. ciprinide, ciprinida ` mn. ‰nlat. Cyprinidae od gr~. kyprinos {aranŠ zool. ribe nizinskih voda ({aran, som, {tuka, mrena, ke~iga, belica i dr.) x ciprinidski; up. salmonide. cirada nepr. v. cerada. cirk1 v. cirkus. cirk2, -a m, mn. cirkovi ‰fr. cirque od lat. circulus mali krugŠ geol. udubqewe u obliku levka u kr{u ledni~kog porekla; ponikva, vrta~a. cirka pril. ‰lat. circaŠ oko, otprilike, po prilici, skr. cca. cirkl, -a m, mn. cirklovi ‰nem. Zirkel od lat. circulus mali krugŠ 1. krug, kru`nica. 2. sprava za crtawe kruga i merewe odstojawa; {estar. 3. krug dru{tva. cirkon, -ona m, mn. -i ‰nem. Zirkon od pers. zargun zlatanŠ miner. jediwewe cirkonovog oksida i silicijeve kiseline, brusi se kao dragi kamen, dijamantnog do staklastog sjaja, boje ùte, zelene, sme|e ili crvenkaste. cirkonijum, -a i cirkonij, -a m ‰nlat. zirconium, v. cirkonŠ hem. element (simbol Zr, atomski broj 40, atomska teìna 91,22), u prirodi redak metal sli~an ~eliku, nalazi se u mineralu cirkonu, koristi se u nuklearnoj tehnici. cirkular, -ara m ‰nem. Zirkular, prema Zirkel, v. cirklŠ 1. zvani~no pismo (u vi{e primeraka) upu}eno ve}em broju qudi sa istim sadràjem; okru`nica. 2. kru`na testera. cirkularan, -rna, -rno ‰v. cirkularŠ koji cirkulira, koji se okre}e u krugu; koji je u obliku kruga, kru`ni. y cirkularna nota dipl. pismo aktuelne politi~ke sadrìne koje vlada jedne dràve upu|uje predstavnicima vlasti drugih dràva; cirkularna testera (pila)

cirkulacija pneumatska ma{ina sa sopstvenim pogonom za se~u i obradu drveta, cirkular (2) (v.); cirkularna psihoza med. psih. te{ko du{evno oboqewe kod koga se smewujuju mani~na i depresivna stawa. cirkulacija, -e ` ‰lat. circu(m)latio, prema circusŠ 1. kru`no kretawe; optok, krvotok. y cirkulacija jaka/slaba (krvi). 2. a. kretawe od mesta do mesta, od osobe do osobe; saobra}aj. b. opticaj; cirkulacija novca. v. velika distribucija; promet; cirkulacija robe. 3. soc. oblik prostorne migracijske pokretqivosti. 4. kolawe, {irewe, kruèwe (vesti, glasova i sl.). cirkulacioni, -a, -o ‰v. cirkulacijaŠ koji se odnosi na cirkulaciju, koji vr{i funkciju cirkulacije. y cirkulacioni organi anat. sistem krvnih sudova, krvni sudovi koji omogu}uju cirkulaciju (kolawe) krvi; cirkulacioni papiri trg. hartije od vrednosti koje sluè kao zamena za gotov novac i bez sigurne osnove koja bi garantovala wihovu isplatu (menice, kreditna pisma i sl.). cirkulisati, -i{em i cirkulirati, cirkuliram, 3. l. mn. cirkuliraju svr{. i nesvr{. ‰lat. circulus mali krugŠ 1. kretati se u krug ili na malom prostoru, kruìti, obi}i/obilaziti. 2. i}i od mesta do mesta, iz ruke u ruku, biti u opticaju. 3. prenositi se, {iriti, kolati (glasine, vesti). 4. hem. ponovo destilisati. cirkulus v. circulus. cirkulus viciozus ‰lat. circulus vitiosusŠ 1. log. gre{ka u zakqu~ivawu i dokazivawu, koja nastaje kada se stav koji treba dokazati uzme kao premisa tako da u dokazu nedostaje samo na~elo dokaza; œpogre{an krugŒ. 2. fig. bezizlazan poloàj. cirkum- ‰lat. circumŠ kao prvi deo re~i zna~i oko-, okolo-. cirkumdederunt, -a (re|e i cirkumdederum, -a) m ‰prema po~etnim re~ima Circumdederunt me dolores mortis jednog katoli~kog pogrebnog psalmaŠ opelo, sprovod, pogreb, ukop; cirkumdederum. cirkumlokucija, -e ` ‰lat. circumlocutio, prema v. cirkum-, lat. loqui govoritiŠ op{irno opisivawe, razvla~ewe naduga~ko i na{iroko; raspredawe.

cirkus cirkumpolaran, -rna, -rno ‰v. cirkum-, polarniŠ koji se nalazi u blizini jednog od polova ili oko wega. y cirkumpolarne zvezde astron. zvezde u blizini zvezde Severwa~e, koje, gledane s velikog dela severne polulopte, nikada ne zalaze. cirkumskripcija, -e ` ‰lat. circumscriptioŠ opisivawe; ograni~avawe, zatvarawe u odre|ene granice. cirkumskripcioni, -a, -o ‰v. cirkumskripcijaŠ y cirkumskripciona bula papska bula koja ima za ciq ure|ivawe prilika katoli~ke crkve u zemqama nekatoli~ke vere. cirkumspektivan, -vna, -vno ‰lat. circumspectus od circumspicere gledati oko sebeŠ koji se svestan okolnosti, koji vodi ra~una; oprezan. cirkumferencija, -e ` ‰lat. circumferentia od v. cirkum-, -ferencijaŠ opseg, obim, obuhvat, veli~ina, koli~ina. cirkumfleks, -a m, mn. -i ‰lat. circumflexus, prema v. cirkum-, lat. flexus od flectere savitiŠ 1. a. lingv. dugi silazni naglasak i znak kojim se on beleì. b. u gr~kom grafi~ki znak (¾), ozna~ava silazni naglasak. 2. jedna od ~estih abrevijatura u sredwem veku. cirkumcizija, -e ` ‰lat. circumcisio od circumcidere obrezatiŠ 1. med. rel. obrezivawe prepucija na penisu iz medicinskih ili verskih razloga (kod Jevreja i muslimana); sunet, sune}ewe, peritomija. 2. genitalna mutilacija èna (ob. zasecawe ili uklawawe klitorisa), stari plemenski obi~aj u delovima Afrike i Bliskog istoka. cirkus, -a m, mn. cirkusi, gen. mn. cirkusa ‰lat. circus krug; circus od circus maximus najve}i krug (naziv jednog od rimskih amfiteatara) od gr~. kirkos (soko) koji kruì u vazduhuŠ 1. ist. u starom Rimu kru`ni duguqasti prostor za razne takmi~arske igre (borbe gladijatora, kowske trke). 2. ogra|en kru`ni prostor, obi~no pod {atorom, s akrobatskim i gimnasti~kim predstavama, artisti~kim predstavqawem ve{tina qudi i ìvotiwa (akrobati, ma|ioni~ari, klovnovi). 3. fig. a. prizor koji je {aqiv, zabavan. b. nekontrolisana haoti~na situacija; pometwa, zbrka, kome{awe, buka, nered. x cirkuski.

1457

cirkusaner cirkusaner = cirkusant (v.). cirkusant, -a m, mn cirkusanti, gen. mn. cirkusanata = cirkusaner, -a m, mn. -i (`. cirkusantkiwa, cirkusanerka, -e) ‰v. cirkusŠ 1. artist (v.) u cirkusu. 2. fig. a. onaj koji je uvek spreman na {alu; komedija{, komedijant. b. neozbiqna i neodgovorna osoba; spadalo, lakrdija{. cirkusijada, -e ` ‰v. cirkusŠ 1. ono {to u javnom delovawu li~i na cirkus; arlekinada (2) (v.), bruka, cirkus, farsa (v.). 2. velika neozbiqnost, neozbiqan pothvat ili posao. cirkusirati, cirkusiram, 3. l. mn. cirkusiraju nesvr{. ‰v. cirkusŠ praviti gluposti, glupirati se, biti neozbiqan. cirkuski, -a, -o ‰v. cirkusŠ koji se odnosi na cirkus, koji je u vezi s cirkusom. y cirkuske atrakcije. ciroza, -e ` ‰nlat. cirrhosis od gr~. kirrhosis od kirrhos boje limuna, ùt, naranxastŠ med. upala koja dovodi do propadawa normalnih }elija, smeùravawa i otvrdlina unutar obolelog organa tako da gubi funkcionalnu sposobnost. y ciroza jetre hroni~no oboqewe jetre, pra}eno umnoàvawem vezivnog tkiva koje o~vrsne i dobija ùtu boju (uzroci su alkoholizam, lo{a ishrana, uzimawe nekih lekova, sr~ane, metaboli~ke, nasledne bolesti itd.). cirokumulusi, cirokumulusa m mn. ‰nlat. cirrocumulisŠ meteor. prozirni, beli~asti oblaci, nakupine zale|enih ~estica na velikim visinama (od pet do devet kilometara), ~esto najavquju ciklone, ali sami ne donose oborine. cirostratusi, cirostratusa m mn. ‰lat. cirrostratus, prema v. cirusi, stratusŠ meteor. duga~ki, prozirni kristalasti oblaci u obliku sloja ili koprene koja prekriva nebo na visini izme|u pet i devet kilometara, ne donose oborine. cirusi, cirusa m mn. -i ‰lat. cirrus kovr~a, uvojakŠ 1. meteor. visoki oblaci (od {est do deset kilometara) u vidu tankih belih pramenova, jagaw~i}i. 2. zool. organ za oplodwu kod crva. 3. duguqasti izra{taj na telima mnogih vodenih ìvotiwa. x ciruski. circenzijski, -a, -o ‰lat. circensis jahali{ni, trka}iŠ ist. koji se odnosi na jaha~ka i trka~ka takmi~ewa u cirkusu. y circenzijske

1458

cistitis igre ist. u anti~kom Rimu cirkuske igre: trke zapre`nim kolima, gladijatorske borbe, borbe sa ìvotiwama i sl. cis- ‰lat. cisŠ kao prvi deo re~i u sloènicama zna~i œs ove straneŒ. cis, -a s ‰nem. CisŠ muz. ton ce (C) povi{en za pola stepena. y cis-mol muz. molski tonalitet ~iji je osnovni ton cis, a koji odgovara E-duru. cisalpinski, -a, -o ‰lat. cisalpinus, prema v. cis-, AlpeŠ koji se nalazi s ove strane Alpa (ju`no). y cisalpinska Galija ist. u rimsko doba Galija s ovu stranu Alpa, podru~je dana{we severne Italije. cisjordanski, -a, -o ‰v. cis-, JordanŠ koji je s ove strane reke Jordana. cisoida = kisoida (v.). cista1, -e `, gen. mn. cista i cisti ‰lat. cista, od gr~. KisteŠ ist. anti~ka bronzana posuda cilindri~nog oblika (za ~uvawe novca, rukopisa, kozmetike i sl.). cista2, -e `, gen. mn. cista i cisti ‰gr~. kystis kesa, mehurŠ 1. med. {upqina u telu, ispuwena ka{astim ili teku}im sadràjem (gnojem, sukrvicom i sl.). 2. biol. period mirovawa u ìvotnom dobu parazitskih praìvotiwa. cistektomija, -e ` ‰v. cista2, ektomijaŠ med. odstrawivawe ciste operativnim putem. y obaviti cistektomiju. cisterna, -e ` ‰lat. cisternaŠ 1. bunar za sakupqawe ki{nice; rezervoar, nakapnica, ~atrwa, gustijerna, {terna (posebno u bezvodnim krajevima). 2. saobr. prevozno sredstvo (èlezni~ki vagon, avion, brod i sl.) nameweno za transport te~nosti (benzina, vode, nafte). 3. a. biol. spqo{ten ili pro{iren prostor u }elijskoj citomembrani. b. anat. pro{irewe izme|u malog mozga i produène mo`dine. y auto-cisterna motorno vozilo koje sluì za prevoz pija}e vode, benzina i sl.; brod-cisterna brod za prevoz pitke vode, nafte i drugih teku}ina; vagon-cisterna vagon za prevoz uqa, benzina, petroleja. cistitis, -a m ‰gr~. kystis kesa, mehur, v. -itisŠ med. upala mokra}nog mehura (akutna ili hroni~na).

cistocisto- ‰gr~. kystis kesa, mehurŠ kao prvi deo re~i upu}uje na mokra}ni mehur (cistoskop, cistoskopija, cistotomija). cistoskop, -a m, mn. -i ‰gr~. kystis kesa, mehur, -skopŠ med. instrument koji omogu}uje pregled mokra}nog mehura. cistoskopija, -e ` ‰gr~. kystis kesa, mehur, v. -skopijaŠ med. pregled unutra{wosti mokra}nog mehura uz pomo} cistoskopa. y obaviti cistoskopiju. cistotomija, -e ` ‰gr~. kystis kesa, mehur, v. -tomijaŠ med. otvarawe hirur{kim putem mokra}nog mehura ili koje druge ciste. -cit, -citoza ‰gr~. kytos {upqinaŠ kao drugi deo re~i upu}uje na }eliju. citadela, -e ` ‰ital. cittadellaŠ 1. ist. odbrambeni objekat opasan bedemima, sluì kao posledwe uto~i{te u vreme opsada; uop{te upori{te opasano bedemima, tvr|ava. 2. pom. sistem oklopne za{tite delova broda. citara, -e `, gen. mn. citara ‰srlat. cithara od gr~. kitharaŠ ist. stari muzi~ki instrument s vi{e metalnih ìca, svira se trzalicom; citra (v.). citat, -ata m, mn. citati, gen. mn. citata ‰lat. citatum od citare pozvati, sazvatiŠ 1. deo teksta koji se doslovno prenosi, navodi od re~i do re~i (sa znacima navoda i ta~no navedenim izvorima), navod. 2. prav. zast. ~ovek koji je pozvan pred sud. citatoman, -ana m ‰v. citat, -manŠ onaj koji u svojim izlagawima pretereno koristi citate, koji svoje izlagawe ne zasniva na izno{ewu vlastitih pogleda i argumenata nego na citirawu drugih autora. citatomanija, -e ` ‰v. citat, -manijaŠ preterana sklonost citirawu. citator, -a m ‰nlat. citator, prema v. citatŠ 1. onaj koji citira, navodilac citata. 2. prav. zast. onaj koji poziva na sud. citacija, -e ` ‰nlat. citatio, prema v. citatŠ 1. navo|ewe citata. 2. prav. pozivawe na sud. citirati, citiram, 3. l. mn. citiraju svr{. i nesvr{. ‰nlat. citare, prema v. citatŠ 1. usmeno ili pismeno navesti/navoditi od re~i do re~i, doslovno preneti/prenositi ~ije re~i ili deo teksta. 2. dati/davati ne{to kao dokaz. 3. zast. pozivati koga (na sud i sl.).

citra cito-, cita- ‰lat. cyto- od gr~. kytos {upqinaŠ kao prvi deo re~i ozna~ava ono {to pripada }eliji, koje se odnosi na }eliju. citogen, -a, -o ‰v. cito-, genezaŠ koji stvara }elije u organizmu. citogenetika, -e `, dat. i lok. citogenetici ‰v. cito-, genetikaŠ biol. grana biologije koja prou~ava gra|u i funkcije }elija u vezi s nasle|ivawem i naslednim faktorima. citogonija, -e ` ‰v. cito-, gr~. gone ra|aweŠ biol. jedan od na~ina razmnoàvawa putem pojedina~nih }elija. -citoza v. -cit. citoliza, -e ` ‰v. cito-, -lizaŠ biol. proces raspadawa }elija pod uticajem hemijskih, toplotnih, radioaktivnih ili dr. procesa. citologija, -e ` ‰v. cito-, -logijaŠ deo biologije koji prou~ava }elije ìvih organizama. citometar, -tra m, mn. citometri, gen. mn. citometara ‰lat. cito brzo, v. -metarŠ instrument za merewe brzine, brzinomer; up. tahometar. citopenija, -e ` ‰v. cito-, gr~. penia oskudicaŠ med. smawewe broja }elija u nekom organizmu, organu ili telesnoj te~nosti. citoplazma, -e `, gen. mn. citoplazmi ‰v. cito-, plazmaŠ biol. providna sluzava te~nost koja struji unutar }elije, zajedno s jedrom ~ini jednu od najva`nijih materija u prirodi; deo protoplazme ìvotiwskih i biqnih }elija. citostatik, -a m, mn. citostatici, gen. mn. citostatika ‰v. cito-, -statikŠ farm. sredstvo koje spre~ava ili usporava patolo{ko umnoàvawe }elija u organizmu, lek protiv raka. citostoma, -e `, gen. mn. citostoma ‰v. cito-, gr~. stoma ustaŠ biol. organ za uzimawe hrane kod nekih organizama, u{}e }elije. citotoksin, -ina m ‰v. cito-, toksinŠ biol. otrovna materija koju proizvodi }elija, otrov u cisti. citotoksi~an, -~na, -~no ‰v. cito-, toksi~anŠ koji uni{tava }elije (eritrocite, leukocite i dr.). citra, -e `, gen. mn. citara i citri ‰nem. Zither od srlat. cithara od gr~. kitharaŠ muz. stari instrument (vrsta lire) s vi{e metalnih ìca napetih po duìni (oko 40), svira se trzalicom; ra{iren u Austriji i Bavarskoj.

1459

citrat citrat, -ata m ‰lat. citrus limun od gr~. kitronŠ hem. so limunske kiseline. citra{, -a{a m ‰v. citraŠ svira~ citre. citron, -ona m = citrona, -e ` ‰lat. citrus limun od gr~. kitronŠ 1. bot. drvo limuna, limunov plod. 2. hem. ve{ta~ki na~iwena limunova kiselina koja zamewuje prirodni limunov sok. x citronski. citrona = citron (v.). citronat, -ata m ‰lat. citrus limun od gr~. kitronŠ u{e}erena, nezrela kora indijskog limuna zelene boje (Citrus medica). citrusi, citrusa m mn. ‰lat. citrus od gr~. kitron limunŠ mn. bot. zimzeleno drve}e i grmqe iz roda Citrus, ~iji plodovi imaju koru koja sadrì eteri~na uqa i so~nu kiselkastu jezgru (naranxe, limuni, mandarine, grejpfrut); up. agrumi. cifarnik, -a m, mn. cifarnici, gen. mn. cifarnika = ciferblat, -a m, mn. -i ‰nem. Zifferblatt, v. cifraŠ varv. zast. broj~anik (na ~asovniku i drugim instrumentima s brojkama). ciferblat = cifarnik (v.). cifer{lus, -a m, mn. -i ‰nem. Ziehverschluss, prema ziehen vu}i, Verschluss zatvara~Š metalni zatvara~ na ode}i; zaporak, zip. cifra, -e `, gen. mn. cifara i cifri ‰srlat. cifra od arap. sifrŠ 1. znak kojim se pi{e broj; brojka. 2. znak na broj~aniku ozna~en brojkom; broj~anik, cifranik. 3. ukras, pisan ili {aran. cifrast, -a, -o ‰ma|. cifra ukrasŠ koji se preterano ude{ava; doteran, nakin|uren. y cifrast rukopis; cifrast stil. cifrati, -am nesvr{. ‰v. cifrastŠ 1. preterano doterivati, ukra{avati, ure|ivati (enterijer, kola i dr.). 2. preterano hvaliti, uzdizati, isticati ne~ije vrline. 3. cifrati se, -am se a. preterano se ude{avati, kin|uriti se. b. ustru~avati se, ne}kati se, prenemagati se (kad se pruà kakva mogu}nost, kad treba ne{to zapo~eti). cic, cica m ‰nem. Zitz, Zits, engl. chintz hindu chintŠ tanka pamu~na tkanina sa {arama u boji, poreklom iz Indije; kreton. ciceraà, -e ` ‰v. ciceroŠ tipogr. veli~ina ob. slova u cicerima.

1460

cug cicero, -a m, mn. -i ‰prema CiceronuŠ 1. tipogr. slova, malo krupnija od garmonda (prvi put upotrebqena 1467. godine za {tampawe Ciceronovih pisama). 2. tipografska mera, stubac od 12 tipografskih ta~aka, oko 4,5 mm. cicerometar, -tra m, mn. cicerometri, gen. mn. cicerometara ‰v. cicero-, v. -metarŠ v. tipometar. ciceronijanizam, -zma m ‰v. ciceroŠ 1. te`wa da se pi{e latinskim jezikom (po ugledu na Cicerona). 2. opona{awe Ciceronove govorni~ke ve{tine. cokule, cokula m mn. (jd. cokula) ‰ital. zoccoloŠ 1. vrsta masivne drvene obu}e (za blato i zimu). 2. visoka, te{ka cipela, obi~no vojni~ka; bakanxe, kundure. col, -a m, mn. colovi ‰nem. ZollŠ 1. stara mera za teìnu (26 mm); palac (1/10 ili 1/12 stope). 2. merilo u stolariji. colerica, -e ` ‰v. colŠ daska debela jedan col. col{tok, -a m, mn. col{toci, gen. mn. col{toka ‰nem. ZollstockŠ 1. drveno merilo na kome su ozna~eni coli (palci); multimetar, sklopqeno merilo. 2. svako merilo na kome su podeqci po colovima. copo pril. ‰ital. zoppoŠ muz. nejednako. cota, -e m i `, gen. mn. cota = cotavac, -avca m, mn. cotavci, gen. mn. cotavaca ‰ven. zoto, prema ital. ciottoŠ hrom ~ovek; {epavac. cotav, -a, -o ‰v. cotaŠ koji cota; hrom, {epav. cotati, -am nesvr{. ‰v. cotaŠ {epati, hramati. crvenoarmejac, -jca m, mn. crvenoarmejci, gen. mn. crvenoarmejaca ‰rus. krasnoarmeecŠ vojnik Crvene armije. cubok, -a m, mn. cuboci, gen. mn. cuboka ‰nem. ZuwageŠ varv. àrg. dodatak odre|enoj koli~ini robe, npr. kosti ili lo{ije meso koje se stavqa na vagu uz meso koje kupac kupuje; privaga, otpadak. cuvaks, -a m ‰nem. ZuwachsŠ varv. pokr. zast. 1. prirast, prira{taj, prinova, priplod. 2. fig. dolazak u neku sredinu kao nova osoba (npr. dolazak vojnika u jedinicu). cug, -a m, mn. cugovi ‰nem. ZugŠ 1. saobr. voz, èleznica. 2. {ah. potez 3. voj. u nekada{woj austrougarskoj vojsci najmawa jedinica s ne-

cuga ma~kim slu`benim jezikom; vod. 4. promaja, propuh. 5. povorka, kolona. 6. a. pojedina~no povla~ewe ~ega u nekom radu ili poslu; potez. b. gutqaj. y imati dobar cug. 7. poz. mehanizam za podizawe dekora i zavesa na sceni. 8. vrsta velike udice za lov na somove. z iz cuga odjedanput, odjednom, odmah, iz prve. cuga, -e ` ‰prema nem. Zug vu~eweŠ àrg. pi}e, pijanka. cugaro{, -a m, mn. -i = cugo{, -a m, mn. -i ‰v. cuga, cugatiŠ àrg. ~ovek koji voli da cuga, koji mnogo pije, pijanica; up. cuger2. cugati, -am nesvr{. ‰v. cugaŠ àrg. odavati se alkoholnom pi}u; piti, pijan~iti. cuger1, -a m ‰v. cug (2)Š brzopotezni {ah. cuger2, -a m, mn. -i ‰v. cugaŠ àrg. onaj koji voli da cuga, koji se ~esto i mnogo opija; pijanac, alkoholi~ar, ispi~utura; up. cugaro{. cugeher, -a i cugeher, -a m ‰nem. Zubehor, austr. nem. ZugehorŠ ukupan pribor za {ivewe odela i kostima (dugmeta, podstava i sl.). cugo{ = cugaro{ (v.). cugcvang, -a m ‰nem. Zugzwang iznudicaŠ {ah. àrg. situacija kada igra~ pri svakom odigranom potezu objektivno oteàva svoj poloàj ili gubi partiju. cukar, -kra = cuker, -a m ‰nem. ZuckerŠ varv. pokr. zast. {e}er. cuker = cukar (v.). cukervaser, -a m ‰nem. Zuckerwasser, prema Zucker {e}er, Wasser vodaŠ 1. za{e}erena voda. 2. fig. ono {to je bezbojno, bezobli~no, bezizraàjno, bezna~ajno; sladuwavo.

cu{pajz cukerdoza, -e `, gen. mn. cukerdoza ‰nem. ZuckerdoseŠ stona posuda za {e}er. cuketo, -a m ‰ital. zuchettoŠ kardinalska kapica crvene boje. cukor, -a m ‰ma|. cukorŠ {e}er; up. cukar. cuksfirer, -a m, mn. -i ‰nem. ZugsfuhrerŠ niì podoficirski ~in u nekada{woj austrougarskoj vojsci; vodnik. cunami, -ija m ‰jap. tsunami od tsu luka, nami talasŠ visok morski talas izazvan zemqotresom, koji na obali dostiè najve}u visinu i moè izazvati katastrofalnu poplavu. curik ‰nem. zuruckŠ 1. uzv. zapoved da se krene nazad (izraz uobi~ajen kod ko~ija{a). 2. pril. nazad, natrag (kao odustajawe ili ublaàvawe tvrdog stava u nastupu, u raspravi i sl.). curikati, -am nesvr{. ‰v. curikŠ 1. povla~e}i se unazad, i}i natrag. 2. fig. povla~iti se sa svojim mi{qewem, odstupati, odustajati. curihtati, -am svr{. i nesvr{. ‰nem. zurichtenŠ udesiti, ude{avati, doterivati, prepravqati. curihter, -a m, mn. -i (`. curihterica, -e) ‰nem. ZurichterŠ pokr. àrg. zast. kroja~ki ili obu}arski pomo}nik (pomo}nica). cucla, -e `, gen. mn. cucli ‰austr. nem. zuzeln sisatiŠ anatomski oblikovana gumena sisaqka pomo}u koje dete sisa iz bo~ice; duda. cuclati, -am nesvr{. ‰v. cuclaŠ sisati na cuclu. cu{pajz, -a m ‰austr. nem. ZuspeiseŠ jelo od skuvanog povr}a; sluì kao prilog glavnom jelu; varivo.

1461

^ ~abuk pril. ‰tur. cabukŠ brzo. ~avao, ~avla m, mn. ~avli, gen. mn. ~avala ‰venec. chiavello od lat. clavisŠ hrv. ekser, klin. ~avkun v. ~apkun. ~agaq, -gqa m ‰tur. cak›l, cag›lŠ smrznut komad zemqe, smrznuto blato. ~agaq, -gqa m, mn. ~agqevi ‰tur. cakal od pers. {egalŠ pokr. v. {akal. ~ador, -a, mn. -i i ~ador, -a m, gen. mn. ~adora ‰tur. cad›r od pers. ~aderŠ 1. {ator. (v.) 2. ènska ode}a u nekim islamskim zemqama, koja obavija ~itavo telo osim dela lica, ponekad i ~itavo lice. x ~adorski i ~adorski. ~air, -a i ~air, -a m, mn. ~airi i ~airi, gen. mn. ~aira ‰tur. cay›rŠ pa{wak, livada, poqana. ~aj, -a m, mn. ~ajevi, gen. mn. ~ajeva ‰tur. cay od pers. ~ay od kin. chaŠ 1. v. ~ajevac. 2. napitak od te biqke. y indijski ~aj ; zeleni ~aj. 3. napitak od osu{enih cvetova, listova, korena ili plodova razli~itih biqaka ~aj od nane, ~aj od kamilice, ~aj od {ipka. ~ajanka, -e `, dat. ~ajanci, gen. mn. ~ajanki ‰v. ~ajŠ mawi skup dru{tva na kojem se posluùje ~aj. ~ajevac, -vca m ‰v. ~ajŠ bot. azijska biqka iz koje se dobija ~aj, Thea sinensis. ~ajni, -a, -o ‰v. ~ajŠ 1. koji je u vezi s ~ajem. 2. koji se jede ili posluùje uz ~aj. y ~ajni keks; ~ajna kuhiwa mala kuhiwa, ~esto u uglu ve}e prostorije. ~ajnik, -a m, mn. ~ajnici, gen. mn. ~ajnika ‰v. ~ajŠ posuda u kojoj se priprema ili iz koje se posluùje ~aj.

1462

~ajxija, -e m ‰v. ~ajŠ zast. ~ovek koji to~i ~aj; vlasnik ~ajxinice. ~ajxinica, -e ` ‰v. ~ajŠ lokal u kome se sluì ~aj. ~akanac, -nca m, mn. ~akanci, gen. mn. ~akanaca ‰tur. cakan od cakmak udarati, v. ~akmakŠ ~eki} koji sluì za klepawe (otkivawe) kose; ~eki} uop{te. ~akar prid. indekl. v. ~akarast. ~akar, ~akra m, mn. ~akri, gen. mn. ~akara ‰tur. cak›rŠ vrsta sokola pripitomqenog za lov. ~akarast, -a, -o ‰tur. cak›r plavo-zelenkastŠ 1. koji ima o~i razli~ite boje. 2. razrok, zrikav. ~ake, -a ` mn. v. nun~aku. ~akija, -e `, gen. mn. ~akija ‰tur. cak›Š pokr. xepni no` s o{tricom koja se sklapa, perorez. ~akqa, -e `, gen. mn. ~akqi ‰ma|. csaklyaŠ 1. drvena motka s gvozdenom kukom na vrhu kojom se privla~i ~amac, izvla~i ne{to iz vode. 2. kolac uz koji se veè loza u vinogradu, trkqa. ~akmak, -a m, mn. ~akmaci, gen. mn. ~akmaka ‰tur. cakmakŠ 1. kresivo (kojim se udara o kremen), ogwilo, ocilo. 2. pom. uè kojim se jarbol vezuje za brod. ~akov, -a m, mn. -i ‰ma|. csakoŠ visoka ko`na vojni~ka kapa s kai{em ispod brade, u modi u XIX veku. ~akona, -e `, gen. mn. ~akona ‰{p. chaconaŠ muz. igra {panskog porekla, omiqena u muzici XVII i XVIII veka, s ponavqawem istog motiva u basu. ~akra, -e `, gen. mn. ~akri ‰sanskr. cakra to~akŠ u jogi, jedna od ta~aka na ~ovekovom telu posebno osetqivih i va`nih za telesno i duhovno zdravqe ~oveka.

~ak{ire ~ak{ire, ~ak{ira ` mn. ‰tur. caks›rŠ pantalone od doma}e vune, {iroke u gorwem delu, uske od kolena do gleàwa (preko toga dela nose se ~arape). ~ak{irlija, -e m ‰tur. caks›rl›Š onaj koji nosi ~ak{ire (v.). ~ala! uzv. ‰tur. cala, cal (imp. od calmak svirati, udarati, kucati)Š udri! lupaj! (u bubaw), sviraj! (u tamburu i sl.). ~alabrknuti = ~alabrcnuti (v.). ~alabrcnuti, ~alabrcnem svr{. ‰tur. cala (v. ~ala) i na{e brknuti, brcnutiŠ pojesti ne{to malo na brzinu, prezalogajiti, pregristi. ~alabr~ak, -~ka m, mn. ~alabr~ci, gen. mn. ~alabr~aka ‰v. ~alabrcnutiŠ mala koli~ina hrane; zalogaj~i}. ~alaran, -rna, -rno ‰ma|. csalardŠ varqiv, nesiguran. ~algija, -e ` ‰tur. calg›Š etnol. zast. 1. muzi~ki instrument. 2. svirka, svirawe. 3. ansambl od tri svira~a (dva melodijska instrumenta i udaraqke). ~algixija, -e i ~algixija, -e m ‰v. ~algijaŠ svira~, muzikant. ~alija, -e `, gen. mn. ~alija ‰tur. cal›Š grmqe, trwe, {ikara. ~ali{an, -{na, -{no v. ~ali{kin. ~ali{kin (~ali{kan) prid. indekl. ‰tur. cal›skan od cal›smak truditi seŠ radin, marqiv, trudoqubiv. ~alma, -e `, gen. mn. ~almi ‰tur. calmaŠ etnol. platneni povez oko fesa ili ke~eta kod muslimana, turban, saruk, ahmedija. ~aluk, -a m, mn. ~aluci, gen. mn. ~aluka ‰tur. cal›kŠ 1. ist. onaj koji je otpu{ten iz jani~arske vojske. 2. pla{qivac, smetewak. 3. sluga. ~am, -a m ‰tur. camŠ jela, jelka. ~amac, -mca m ‰v. ~amŠ mali plovni objekat, ~un. ~ama{ir, -ira m ‰tur. camas›r od pers. game{uy, game{ur onaj koji pere rubqeŠ rubqe, ve{, preobuka, presvlaka. ~amov, -a, -o ‰v. ~amŠ na~iwen od jele, jelov. ~amovina, -e ` ‰v. ~amŠ jelovo drvo, jelovina. ~ampara, -e i ~ampara, -e ` ‰tur. calpara od pers. ~arpareŠ 1. lan~i} ili uzica ispod dowe

~arak vilice kowa. 2. vrsta muzi~kog instrumenta za zveckawe; up. kastawete. ~amxija, -e m, gen. mn. ~amxija ‰tur. camc› prema cam, v. ~amŠ onaj koji prevozi ~amcem preko reke i sl. ~anak, -nka, mn. ~anci, gen. mn. ~anaka i ~anak, -nka, m mn. ~anci, gen. mn. ~anaka ‰tur. canakŠ plitka drvena ili zemqana posuda za jelo. ~angalast, -a, -o ‰tur. cangall› ono {to je razgranato poput rogova u jelenaŠ dugonog, {trkqast. ~andrqiv v. xandrqiv. ~ankir v. {ankr. ~ankoliz, -a m i ~ankolizac, -sca, mn. ~ankolisci, gen. mn. ~ankolizaca ‰v. ~anakŠ ulizica, laskavac, poltron, liìsahan. ~anta, -e = ~antra, -e `, gen. mn. ~ant(r)i ‰tur. cantaŠ ko`na torba. ~apetoni, ~apetona m mn. ‰{p. chapetonesŠ podrugqiv naziv za evropske doseqenike u zemqama Latinske Amerike. ~apka, -e `, gen. mn. ~apki ‰poq. czapkaŠ poqska narodna kapa; up. {apka. ~apkun, -a, mn. ~apkuni, gen. mn. ~apkuna i ~apkun, -una m, mn. ~apkuni, gen. mn. ~apkuna ‰tur. capk›nŠ 1. vragolan, obe{ewak, lola. 2. kow sitnog ali brzog kasa. ~aprage, -a ` mn. v. ~aprazi. ~apraz-divan, -ana m ‰tur. capraz-divan, v. ~aprazi, divanŠ ist. sve~ano ili slu`beno primawe koje je podrazumevalo stroga pravila pona{awa (u Osmanskom carstvu). z praviti kome ~apraz-divan ulagivati se kome; zabavqati razgovorom nekoga ko je dokon. ~aprazi, ~apraga m mn. i ~aprage, ~apraga `, mn. ‰tur. capraz od pers. ~epu-rast levo-desnoŠ ukrasni gajtani na mu{koj ode}i. ~apra{ik prid. indekl. ‰tur. capras›kŠ 1. zamr{en, zbrkan, ispremetan. 2. (kao pril.) zamr{eno, ispreturano. ~ara, -e ` = ~are, -eta s ‰tur. care od pers. ~areŠ pokr. 1. pomo}, potpora. 2. sredstvo, lek; spas (iz neugodne situacije). ~arak, -rka m, mn. ~arci, gen. mn. ~araka ‰tur. cark od pers. ~arh koloŠ zast. 1. to~ak, kotur (deo neke sprave); lon~arski to~ak. 2. ogwilo na

1463

~arda pu{ci kremewa~i. 3. kupica, rog za pu{tawe krvi. ~arda, -e `, gen. mn. ~ardi ‰ma|. csardaŠ kr~ma, gostionica na periferiji naseqa ili pored druma (ob. u panonskim krajevima). ~ardak, -a m, lok. ~ardaku i ~ardaku, mn. ~ardaci, gen. mn. ~ardaka ‰tur. cardak od pers. ~artaq zgrada na ~etiri svodaŠ 1. otmena, dvospratna ili vi{espratna ku}a, okruèna vrtom; letwikovac. 2. drvena zgrada na stubovima s izbo~enim gorwim spratom. 3. ve}a soba na spratu, isturena prema ulici; doksat. 4. kula straàra na dràvnoj granici; osmatra~nica. 5. ko{ na stubovima za su{ewe kukuruza. ~ardaklija1, -e ` ‰tur. cardakl›, v. ~ardakŠ 1. ku}a koja ima ~ardak (3). 2. vinova loza koja se pewe uz zgradu ili uz drvo. ~ardaklija2, -e m ‰tur. cardakl›, v. ~ardakŠ ist. straàr na ~ardaku, posebno grani~ar Vojne krajine. ~arda{, -a m ‰ma|. csardas, prema csarda gostionica, kr~maŠ ma|arski narodni ples brzih i ìvih pokreta; muzika uz koju se igra takav ples. ~are = ~ara (v.). ~arka, -e `, dat. ~arci, gen. mn. ~arki ‰tur. carka od pers. ~arha vojna prethodnicaŠ 1. voj. kra}i oruàni sukob mawih vojnih jedinica ili grupe vojnika; pu{karawe, pripucavawe. 2. fig. mawi sukob re~ima, sva|a, za|evica. ~arkar, -a m, mn. -i i ~arkar, -ara m, mn. ~arkari, gen. mn. ~arkara ‰v. ~arkaŠ 1. vojnik koji na predwoj liniji po~iwe s pu{karawem. 2. onaj koji ~arka, izaziva. 3. ist. vojnik u usta{koj vojsci u Drugom svetskom ratu. ~arka~, -a~a m, ~arkaxija, -e m, ~arka{, -a{a m v. ~arkar. ~arlama, -e `, gen. mn. ~arlama 1. podvala. 2. vrsta narodnog plesa; muzika koja prati taj ples. ~arlston, -a m ‰engl. charleston, po gradu ârlstonu u Ju`noj KaroliniŠ muz. vrsta ìvahnog plesa u xez ritmu, popularnog dvadesetih godina HH veka, s nagla{enim izbacivawem nogu i mahawem rukama. ~art, -a m ‰engl. chartsŠ lista najprodavanijih nosa~a zvuka (gramofonskih plo~a, diskova i kaseta) u odre|enom periodu.

1464

~atal ~arter, -a m, mn. ~arteri, gen. mn. ~artera ‰engl. charterŠ 1. dokument koji daje posebna prava ili povlastice pojedincu ili organizaciji, poveqa. 2. a. ugovor o najmu broda ili aviona. b. tako unajmqeni avion za prevoz putnika. y ~arter letovi. x ~arterski. ~artizam, -zma m ‰engl. Chartism prema chart(er) poveqaŠ ist. pokret engleskih radnika u prvoj polovini XIX veka za ostvarewe zahteva radni~ke poveqe kojom se traìlo op{te pravo glasa, tajno bira~ko glasawe, ukidawe cenzusa za ~lanove parlamenta itd. ~artirati, ~artiram, 3. l. mn. ~artiraju svr{. i nesvr{. ‰v. ~arterŠ zakupiti, zakupqivati avion ili brod za posebnu upotrebu. ~artist(a), -e m, mn. ~artisti ‰v. ~artizamŠ ist. pripadnik ~artisti~kog pokreta. ~artisti~ki, -a, -o ‰v. ~artizamŠ koji se odnosi na ~artizam ili na ~artiste. ~arug, -a mn. ~aruzi, gen. mn. ~aruga = ~aruk, -a m, mn. ~aruci, gen. mn. ~aruka ‰tur. carikŠ opanak. ~arugxija, -e m ‰tur. car›kc›Š onaj koji izra|uje ili prodaje opanke; opan~ar. x ~arugxijski. ~arugxinica, -e ` ‰v. ~arugŠ opan~arnica. ~ar{av, -a m, mn. ~ar{avi, gen. mn. ~ar{ava ‰tur. carsaf od pers. ~ader{ebŠ 1. platnena prostirka na krevetu, plahta. 2. stolwak. 3. pokr. prekriva~ za lice muslimanke prilikom izlaska iz ku}e, zar. x ~ar{avski. ~ar{af v. ~ar{av. ~ar{ija, -e `, gen. mn. ~ar{ija ‰tur. carsi od pers. ~arsu ~etvorostranŠ 1. poslovni, trgova~ki deo naseqa gde se odvija dru{tveni ìvot; trgova~ka ~etvrt. 2. fig. poslovni svet uticajnih qudi i wihovo delovawe na javnost (naro~ito u balkanskim zemqama). 3. fig. svet malogra|ana i wihovih shvatawa; javnost, mno{tvo, svetina. ~astu{ka, -e `, dat. ~astu{ki, gen. mn. ~astu{ki ‰rus. ~astu{kaŠ ruska narodna pesma kratkog stiha, vedrog karaktera, peva se uz balalajku, harmoniku, orkestar ili u horu. ~at v. ~et. ~atal, -a i ~atal, -ala m, mn. ~atali, gen. mn. ~atala ‰tur. catalŠ etnol. 1. ra~ve, ra{qe. 2. ograda od letava koje su povezane pru}em, {ibqem.

~atalast 3. dvostruki ular ili uzda s dva povoca, koja sluì za kro}ewe besnog kowa. ~atalast, -a, -o ‰v. ~atalŠ ra~vast. ~atale, -a ` mn. v. ~atal (1). ~atija v. ~atkija. ~atkija, -e, gen. mn. ~atkija = ~atkiwa, -e `, gen. mn. ~atkiwa ‰tur. catk›Š etnol. tanka svilena marama kojom devojka ili nevesta prekriva glavu. ~atkiwa = ~atkija (v.). ~atlaisati, -i{em ‰tur. catlamakŠ crknuti, puknuti (od besa, jada). ~atlov, -ova m ‰ma|. csatloŠ pokr. zast. popre~na motka preko bo~nih ograda zapre`nih kola. ~atma, -e `, gen. mn. ~atmi ‰tur. catmaŠ 1. zid od pru}a ili letava oblepqen ilova~om. 2. pletena ograda, pleter. 3. najvi{i sprat ku}e, s otvorima na sve ~etiri strane. ~atmara, -e `, gen. mn. ~atmara ‰v. ~atmaŠ ku}a od ~atme. ~atovawe v. ~et. ~atrqa, -e `, gen. mn. ~atrqa ‰tur. catmak sklopitiŠ neugledna sirotiwska ku}ica, ku}erak, uxerica. ~atrwa, -e `, gen. mn. ~atrwa ‰ma|. csatorna kanal, `leb, od lat. cisternaŠ 1. jama za skupqawe ki{nice s krova ili s posebne nakapne povr{ine. 2. jama iz koje se crpi pitka, podzemna voda; bunar. ~atrum, -a m ‰engl. chat roomŠ inform. mesto na Internetu gde se moè komunicirati s drugim korisnicima slawem tekstualnih poruka u realnom vremenu, pri~aonica. ~at-soba v. ~atrum. ~aturanga v. {atranx. ~au{, -a m, mn. ~au{i, gen. mn. ~au{a ‰tur. cavusŠ 1. ist. niì ~in u osmanskoj vojsci, vodnik. 2. vo|a svatova, onaj koji se brine za red i raspoloèwe. 3. ist. onaj koji uz bubaw ogla{ava obavesti i naredbe, telal, op{tinski pozivar. x ~au{ev, ~au{ki. ~a-~a-~a m indekl. ‰{p. cha-cha-chaŠ muz. moderna dru{tvena igra poreklom iz Latinske Amerike, umerenog tempa, sli~na mambu. ~evra, -e `, gen. mn. ~evri ` = ~evre, -eta s ‰tur. cevreŠ etnol. marama izvezena srebrnim nitima, ven~ani dar.

~ekrk ~evrntija, -e ` ‰tur. cevirinti, vulg. cevrinti od cevirmek vrteti, okretatiŠ 1. vrtlog, vir. 2. fig. kretawe u krugu, kretawe u mestu; vrzino kolo. ~edar, -a m ‰engl. Cheddar (cheese) po gradu êdar u pokrajini SomersetŠ vrsta tvrdog sira ùte boje. ~eze, ~eza ` mn. ‰ma|. cseza od fr. chaiseŠ laka zapre`na kola na dva to~ka. ~eiz, -a m ‰tur. vulg. ceyiz, cehiz od ar. gihazŠ devoja~ka sprema, miraz, pr}ija. ~ejnx, -a m ‰engl. changeŠ 1. promena (u nekim sportovima u poloàju igra~a, npr. promena servisa u tenisu i sl.). 2. àrg. razmena; trampa. ~ejrek v. ~erek. ~ek, ~eka m, mn. ~ekovi, gen. mn. ~ekova ‰engl. cheque, checkŠ dokument kojim se izdaje nalog banci da isplati ili prenese odre|enu svotu novca s teku}eg ra~una vlasnika ~eka; bankovni nalog, uputnica. y isplatiti ~ek; izdati ~ek. ~ek-in, -a m ‰engl. check-in, up. ~ekiratiŠ avij. prijava putnika na aerodromu. ~eking, -a m ‰engl. checking prema check, v. ~ekiratiŠ 1. provera, kontrola. 2. prijava putnika na aerodromu. ~ekirati, ~ekiram, 3. l. mn. ~ekiraju svr{. ‰engl. check inŠ prijaviti se slu`beniku na aerodromu i predati prtqag pre ulaska u avion. ~ekmexa, -e `, gen. mn. ~ekmexa = ~ekmexe, -eta s ‰tur. cekmece od cekmek vu}i, otvaratiŠ mawi sanduk s fiokom za ostavqawe novca i sl., {kriwa, kov~eg, kaseta; drvena kasa. ~ekmexe = ~ekmexa (v.). ~ekovni, -a, -o ‰v. ~ekŠ koji je u vezi s ~ekom, koji se ispla}uje ~ekom. ~ekpoint, -a m ‰engl. checkpointŠ 1. mesto na putu ili dràvnoj granici na kojem se vr{i kontrola putnika i robe, kontrolni punkt. 2. ra~. mesto u kompjuterskoj igri na kojem igra~ moè da snimi poziciju kako bi slede}i put nastavio igru odatle. ~ekrdak, -tka m, mn. ~ekrci, gen. mn. ~ekrdaka ‰tur. cekirdek ko{ticaŠ ogrizak vo}ke (s ko{ticama). ~ekrk, -a m, mn. ~ekrci, gen. mn. ~ekrka ‰tur. c›kr›kŠ 1. to~ak kojim se {to podiè kao teret; sluì i za izvla~ewe vode iz bunara itd.; vi-

1465

~ekrkli tlo, vitao, kolotur. 2. naprava za sukawe prediva. ~ekrkli prid. indekl. ‰tur. c›kr›kl›Š ono {to se okre}e na ~ekrk. ~ektisati, -i{em nesvr{. ‰tur. cekmekŠ trpeti, podnositi, patiti. ~elebija, -e m, gen. mn. ~elebija ‰tur. celebiŠ ist. 1. naziv za uglednog {kolovanog ~oveka, dodaje se uz vlastito ime. 2. naziv za mladog gospodina plemi}kog roda. ~elenka, -e `, dat. ~elenci, gen. mn. ~elenki ‰tur. celenk, uz uticaj na{e re~i ~eloŠ 1. srebrno (re|e zlatno) odlikovawe za juna{tvo u obliku perjanice, nosilo se kao nakit na kapi ili kalpaku. 2. ~eona kost s rogovima visoke divqa~i izra|ena kao trofej. 3. àrg. glava. ~elenxer, -a m, mn. -i ‰engl. challenger izaziva~Š sp. onaj koji izaziva prvaka (posebno u boksu); nepr. ~elinxer. ~elesta, -e ` ‰ital. celestaŠ muz. mali orkestarski instrument s nizom metalnih plo~ica i klavijaturom, proizvodi zvuke sli~ne zvoncetu. ~elinxer nepr. v. ~elenxer. ~elist(a), ~elo skr. v. violon~elist(a), violon~elo. ~elobitije, ~elobitija s ‰rus. ~elobitâeŠ ist. dubok naklon do zemqe (ruski carevi su zahtevali od svojih podanika da ~elom dotaknu tlo). ~embalist(a), ~embalo skr. v. klavi~embalist(a), klavi~embalo. ~ember, -a m ‰tur. cember od pers. ~enberŠ etnol. 1. belo fino platno, {ifon. 2. marama od tog platna, sluì muslimanskoj èni da pokrije glavu i deo lica (nosi se uz ferexu). ~emen, -a m ‰tur. cemen, cimen od pers. ~emenŠ travnata povr{ina s gustom i mladom kratkom travom, ledina; busewe. ~emin, -ina m, mn. ~emini, gen. mn. ~emina ‰ital. cimino, cuminoŠ bot. pokr. 1. kim, kumin. 2. v. ~esmin. ~empres, -a m. mn. ~empresi, gen. mn. ~empresa ‰dalmatinski od lat. cipressus, cyparissus od gr~. kyparissosŠ bot. 1. zimzeleno drvo iz mediteranskih krajeva, Cupressus sempervirens, kiparis. 2. mn. porodica zimzelenih drvenastih

1466

~ere~iti grmova, Cupresseae, igli~astih ili quskastih listova (~empres, borovnica, tuja i dr.). ~eng, -a m, mn. ~engovi, gen. mn. ~engova ‰kin.Š muz. stari kineski instrument s cevima u koje se duva, prete~a dana{we harmonike i harmonijuma. ~engele, ~engela ` mn. ‰tur. cengel, pers. ~engalŠ 1. dve gvozdene kuke o koje se ve{a zaklana ìvotiwa. 2. ist. kazna na koju su Turci osu|ivali zatvorenike (ve{awem o gvozdenu kuku). ~engija, -e `, gen. mn. ~engija ‰tur. cengi plesa~ica od pers. ~engiŠ (kafanska) plesa~ica i peva~ica. ~engijati, -am nesvr{. ‰v. ~engijaŠ izvoditi plesne pokrete trbuhom, uvijati se. ~entezimo, -a m ‰ital. centesimoŠ ist. stoti deo italijanske lire. ~enx v. ~ejnx. ~ervi{, -i{a m ‰tur. cervis od pers. ~erbi{Š etnol. 1. umak, sos; sok od mesa. 2. jelo od piletine ili drugog mesa s belim lukom. ~erga, -e `, gen. mn. ~ergi ‰tur. cergeŠ 1. improvizovani {ator Cigana (Roma). 2. krupno tkana powava. ~ergar, -ara mn. ~ergari, gen. mn. ~ergara (`. ~ergarka, -e) = ~erga{, -a{a m, mn. ~erga{i, gen. mn. ~erga{a (`. ~erga{ica, -e) ‰v. ~ergaŠ 1. onaj koji ìvi pod ~ergom; Ciganin, Rom. 2. fig. onaj koji se stalno seli, skitnica, nomad. x ~ergarov i ~ergarev, ~erga{ev; ~ergarski, ~erga{ki. ~ergariti, ~ergarim = ~erga{iti, ~erga{im nesvr{. ‰v. ~ergaŠ 1. ìveti pod ~ergom, ìveti nomadski. 2. fig. seqakati se, skitati se. ~erga{ = ~ergar (v.). ~erga{iti = ~ergariti (v.). ~erez, -a m ‰tur. cerez ono {to ne spada u glavno jeloŠ slatki{i, poslastice. ~erek, -a m, mn. ~ereci, gen. mn. ~ereka ‰tur. vulg. ceyrek od pers. ~aryek, ~eharyek ~etvrtinaŠ 1. a. ~etvrtina (~ega), ~etvrt. b. ~etvrtina zaklane ìvotiwe, zajedno s nogom. 2. odse~en komad (~ega), odrezak. ~ere~iti, -im nesvr{. ‰v. ~erekŠ a. deliti na ~etiri dela. b. komadati, se}i na delove, rastrzati; klati.

~eri-brendi ~eri-brendi, ~eri-brendija m ‰engl. cherry-brandyŠ vrsta rakije od tre{awa, tre{weva~a, {eri-brendi. ~ernozem, -a m ‰rus. ~ernozemŠ vrlo plodno zemqi{te nastalo pod povoqnim klimatskim uslovima; zemqa crnica, humus. ~erpi} nepr. v. }erpi~. ~erpi}ara nepr. v. }erpi~ara. ~er~ija, -e `, gen. mn. ~er~ija ‰tur. cerci trgovac sitnom robomŠ èna koja po ku}ama raznosi i prodaje sitnu robu. ~esma, -e `, gen. mn. ~esama ‰tur. cesme od pers. ~e{meŠ 1. cev kroz koju isti~e voda iz vodovoda, slavina. 2. ure|en i ogra|en izvor; bunar iz koga isti~e voda; fontana. ~esmin, -ina m ‰ital. gelsomino od pers. jasaminŠ v. jasmin. ~ester, -a m ‰engl. chester, prema engleskom gradu êsteruŠ vrsta tvrdog kravqeg sira. ~et, -a m ‰engl. chatŠ ra~. komunikacija posredstvom Interneta u realnom vremenu izme|u najmawe dve osobe koje naizmeni~no ispisuju poruke na tastaturi, elektronsko dopisivawe, ~etovawe. ~etovawe v. ~et. ~etrum v. ~atrum. ~ehizam, -zma m, mn. ~ehizmi, gen. mn. ~ehizama ‰êhŠ ~e{ki izraz u nekom drugom jeziku, bohemizam (v.). ~ehra, -e `, gen. mn. ~ehri ‰tur. cehre od pers. ~ehreŠ lice, izgled lica, fizionomija. ~ehreli prid. indekl. ‰tur. cehreli, v. ~ehraŠ koji lepo izgleda; koji je vedra lica. ~ehresuz prid. indekl. ‰tur. cehresiz, v. ~ehraŠ koji je ru`nog lica, neugledan. ~e{agija, -e `, gen. mn. ~e{agija ‰tur. kasag›, ukr{teno s na{im ~e{atiŠ metalna ~etka kojom se ~isti i neguje dlaka kowa ili goveda. ~e{it, -a m, gen. mn. ~e{ita ‰tur. cesitŠ sorta, vrsta. ~iba, -e `, gen. mn. ~iba ‰tur. ciban ~irŠ bubuqica, ~iri} na koì. ~ibugxija, -e (~ibuk~ija, -e) m ‰tur. cubukcu, v. ~ibukŠ 1. momak koji posluùje pu{a~e ~ibukom. 2. onaj koji izra|uje ~ibuke. 3. ist. ubira~ ~ibuka (poreza na ovce i koze).

~ik1 ~ibuk, -a m, mn. ~ibuci, gen. mn. ~ibuka ‰tur. cubukŠ 1. drvena tawa cev na koju se natakne lula kad se pu{i sede}i, kami{. 2. ist. danak na ovce i koze u nekada{woj Turskoj. ~ibukati, -am nesvr{. ‰v. ~ibukŠ 1. tu}i, udarati koga ~ibukom; udarawem istresati pra{inu iz ~ega. 2. v. ~ibu~iti. ~ibuqica v. ~iba. ~ibu~iti, -im nesvr{. ‰v. ~ibukŠ pu{iti na ~ibuk. ~ivava, -e `, gen. mn. ~ivava ‰{p. chihuahua, po meksi~koj saveznoj dràvi ChihuahuaŠ vrlo mala rasa psa, s velikim {iqastim u{ima; pas te rase. ~ivija, -e `, gen. mn. ~ivija ‰tur. civi ekserŠ 1. drveni ili gvozdeni klin koji drì to~ak zapre`nih kola. 2. muz. poluìca za zatezawe ìca na violini, gitari i drugim ì~anim instrumentima. 3. ekspr. podvala, lukavstvo. 4. v. ~ivija{. ~ivijati, -am nesvr{. ‰v. ~ivijaŠ zatvarati, zapiwati ~ivijom. ~ivija{, -a{a m, mn. ~ivija{i, gen. mn. ~ivija{a ‰v. ~ivijaŠ lukav, prepreden ~ovek; podvalaxija. ~iviluk, -a m, mn. ~iviluci, gen. mn. ~iviluka ‰tur. civilikŠ ve{alica za ode}u. ~ivit, -a m ‰tur. civitŠ vrsta zatvorene plave boje, indigo. îvut, -a i îvutin, -a m, mn. îvuti, gen. mn. îvuta (`. îvutka, -e, dat. îvutki i îvutkiwa, -e) ‰tur. C›f›t, C›fut od ar. Yahud od hebr.Š 1. a. ime kojim su Turci nazivali Jevreje. b. pogrdno ime za Jevreje. 2. tvrdica, {krtica. ~ivutski, -a, -o ‰v. îvutŠ pej. jevrejski. ~iv~ija v. ~if~ija. ~iza, -e `, gen. mn. ~iza ‰tur. cizgi, cizik crtaŠ 1. crta, me|a, grani~na crta. 2. fig. granica, mera. 3. de~ja igra (bacawe pqosnatog kamena do crte i preko crte). ~izburger, -a m, mn. -i ‰engl. cheeseburger prema cheese sir, (ham)burgerŠ kulin. hamburger s dodatkom topqenog sira. ~ik1 uzv. ‰tur. cik od cikmak iza}iŠ poziv na nadmetawe ili izlagawe neprijatnoj situaciji; hajde!

1467

~ik2 ~ik2, ~ika m, mn. ~ikovi, gen. mn. ~ikova ‰nem. od fr. chiqueŠ opu{ak. ~ikara, -e ` ‰venec. chicara, ital. chicchera od {p. chicaraŠ {oqica (za belu kafu). ~ikarma, -e `, gen. mn. ~ikarmi ‰tur. cikarma od cikarmak izvaditi, proizvestiŠ podvala, ujdurma; poruga. ~ikati, -am nesvr{. ‰v. ~ik1Š izazivati koga na nadmetawe u ~emu; prkositi (kome). ~ikma, -e `, gen. mn. ~ikmi ‰tur. cikmaz bez izlaza od cikmak iza}iŠ slepa ulica, }orsokak. ~ikov, ~ikova m ‰ma|. csikŠ vrsta re~ne jestive ribe, Misgurnus fossilis, poznata i kao pi{kor. ~iko{, -a m, mn. -i ‰ma|. csikosŠ ~uvar kowa, kowu{ar. ~ila{, -a{a m, mn. ~ila{i, gen. mn. ~ila{a ‰tur. cil at pegav kowŠ 1. kow sa {arenim pegama. 2. fig. ~ovek nestalne naravi, prevrtqivac. ~ili, ~ilija m ‰meksikansko {p. chili od nahuatl ~illiŠ 1. vrsta veoma qute paprike. 2. kulin. jelo od mlevene govedine za~iweno tom paprikom. ~imak, ~imka m, mn. ~imci, gen. mn. ~imaka ‰preko dalmatinskog od lat. cimexŠ pokr. stenica. ~imbur, -a m (nepr. }imbur) ‰tur. c›lb›r, c›rb›rŠ jelo od jaja, kajmaka i luka. ~imen, -a m v. ~emen. ~inele, ~inela ` mn. ‰ital. zast. cinelliŠ muz. vrsta udaraqke, dva mesingana diska pri~vr{}ena za ruke koja se na istaknutim mestima u muzi~kom komadu udaraju jedan o drugi, tasovi, cimbali. ~inija, -e `, gen. mn. ~inija ‰tur. cini od pers. ~ini kineskiŠ posuda za jelo, zdela. ~inkve~entist(a), -e m, mn. ~inkve~entisti ‰v. ~inkve~entoŠ italijanski pesnik ili umetnik iz doba ~inkve~enta, renesansnog doba. ~inkve~entisti~ki, -a -o ‰v. ~inkve~entoŠ koji se odnosi na ~inkve~ento ili ~inkve~entiste. ~inkve~ento, -a m ‰ital. cinquecentoŠ uobi~ajeni naziv za XVI vek u italijanskoj kwièvnosti i umetnosti, vreme procvata renesanse. dijal. Tschik

1468

~irlidersica ~ino, -a m, mn. ~inosi ‰{p. chino KinezŠ u Americi potomak me{anac od belca ili Indijanca i osobe neodre|ene rase. ~inodejstvo, -a m ‰csl.Š crkveni obred, bogosluèwe. ~inodejstvovati, -ujem nesvr{. ‰v. ~inodejstvoŠ crkv. pravosl. vr{iti ~inodejstvo, sluìti obred. ~in~ila, -e i ~in~ila, -e ` ‰{p. chinchillaŠ zool. vrsta ju`noameri~kog glodara sli~nog zecu, Chinchilla lanigera, gaji se zbog kvalitetnog krzna. ~in-~in uzv. ‰ital. cin-cin od kin. ~ing ~ing molim, molimŠ uzvik pri kucawu: nazdravqe, ìveli. ~in-~iplak prid. indekl. ‰tur. circiplakŠ go, golcat, fig. bez igde i~ega. ~iopa, -e i ~iopa, -e ` ‰gr~. kyphellaŠ zool. ptica iz primorskih krajeva sli~na lasti, Cypselus maritimus. ~ip, ~ipa m, mn. ~ipovi, gen. mn. ~ipova ‰engl. chip iver, odse~akŠ 1. ra~. komadi} kristala poluprovodnika (od bakra, aluminijuma) na koji se utiskuje jedan ili vi{e sklopova koji ~ine integrisano kolo. 2. ulog kod kartawa. ~ipendejl, -a m ‰engl. Chippendale, po Tomasu îpendejlu, engleskom umetni~kom stolaru iz XVIII vekaŠ 1. vrsta stilskog name{taja vitkih linija, u stilu rokokoa. 2. mu{karac koji izvodi striptiz, po popularnoj striptiz–trupi Chippendales. ~iplak prid. indekl. ‰tur. ciplakŠ go, nag; up. ~in-~iplak. ~ips, -a m ‰engl. potato chips, v. ~ipŠ prène i posoqene tanke kri{ke krompira. ~ip~ija v. ~if~ija. ~irak, -aka m, mn. ~iraci, gen. mn. ~iraka ‰tur. cirak od pers. ~irag sve}aŠ 1. stalak za sve}u; sve}wak. 2. sluga, kalfa, {egrt. ~iriz v. }iri{. ~irliderka v. ~irlidersica. ~irlidersica, -e ` ‰engl. cheerleaderŠ ~lanica grupe devojaka obu~enih u naro~ite uniforme koje pre i za vreme utakmice podsti~u publiku da glasno navija za odre|eni klub.

~istka ~istka, -e `, gen. mn. ~istki ‰rus. ~istkaŠ 1. akcija iskqu~ivawa politi~ki nepodobnih li~nosti iz javnog ìvota, ~esto uz masovna hap{ewa i osude na smrt; ~i{}ewe redova (stranke, organizacije itd.). 2. àrg. masovno otpu{tawe. ~it, -a m ‰tur. citŠ pokr. {areno pamu~no platno, cic. ~ita, -e (i ~ita, -e) ` ‰v. ~itŠ niska okrugla kapa pravoslavnih monaha. ~itluk, -a m, mn. ~itluci, gen. mn. ~itluka ‰tur. ciflikŠ seoski posed, poqsko dobro na spahijinom imawu za vreme Osmanskog carstva; ~ifluk. ~itluk-sahibija, -e m, gen. mn. ~itluk-sahibija ‰tur. ciflik sahibiŠ ist. gospodar, vlasnik ~itluka, zemqoposednik. ~itlu~ar v. ~itluk-sahibija. ~ifluk, ~ifluk-sahibija v. ~itluk, ~itluk-sahibija. ~ift, -a m, mn. ~iftovi, gen. mn. ~iftova ‰tur. cift od pers. gufteŠ pokr. 1. dvoje, par. 2. par volova za orawe. ~ifta, -e ` ‰tur. cifte zadwe noge, v. ~iftŠ udarac kowa, magarca ili mazge zadwom nogom. ~iftati se, -am se nesvr{. ‰v. ~iftŠ ritati se, bacati se zadwim nogama. ~ifte indekl. v. ~ift. ~iftek, -a m ‰tur. cift-tek, v. ~ift, tek neparŠ pokr. igra œpar-neparŒ. îfut, îfutin, ~ifutski v. îvut, îvutin, ~ivutski. ~if~ija, -e m, gen. mn. ~if~ija ‰tur. ciftci zemqoradnik od cift, v. ~iftŠ ist. seqak bezemqa{, kmet na ~itluku. ~i~ek, -a m, mn. ~i~eci, gen. mn. ~i~eka ‰tur. cicekŠ pokr. cvet. ~i~erone, ~i~erona m ‰ital. cicerone, prema rimskom govorniku CiceronuŠ turisti~ki vodi~ u Italiji. ~oban v. ~obanin. ~obanija, -e ` ‰v. ~obaninŠ 1. skup ~obana. 2. nagrada ~obaninu za rad 3. zb. ~obani, ~obansko dru{tvo. ~obanin, -a m, mn. ~obani, gen. mn. ~obana (`. ~obanica, -e i ~obanka, -e, dat. ~obanki) ‰tur. pol.

~orbaxija coban od pers. {ubanŠ 1. onaj koji vodi i ~uva stoku na pa{i, pastir. 2. fig. sirov, neotesan ~ovek, seqa~ina. x ~obanski. ~obawa, -e `, gen. mn. ~obawa ‰ma|. csobanyŠ drvena posuda za vodu. ~oja v. ~oha. ~ok1 pril. ‰tur. cokŠ mnogo. ~ok2, ~oka m, mn. ~okovi, gen. mn. ~okova ‰engl. chokeŠ 1. autom. ure|aj za brè paqewe motora, ventil na karburatoru, saug (v.). 2. suèwe na kraju cevi pu{ke sa~marke. ~okaw, -a m, mn. ~okawi i ~okawevi ‰tur. cokalŠ 1. staklena bo~ica za rakiju (oko 0,1 dl) s pro{irenim grli}em; merica, fi}ok. 2. a. stabqika kupusa, ko~aw. b. kukuruzni klip bez zrna, ono {to ostane kada se okruni. ~ok ja{a! uzv. ‰tur. cok jasaŠ ìveo mnogo godina! ~okolada, -e `, gen. mn. ~okolada ‰{pan. chocolate od nahuatl xocolatlŠ 1. poslastica od kakaove mase i raznih dodataka uz ve}u ili mawu koli~inu {e}era. 2. napitak od ~okolade. ~okoladni, -a, -o i ~okoladni, -a, -o ‰v. ~okoladaŠ koji se odnosi na ~okoladu; na~iwen od ~okolade; koji je nalik na ~okoladu. ~okot, -a m, mn. -i ‰tur. cotuk koren stabla na povr{ini zemqeŠ 1. struk vinove loze, grm loze na jednom korenu, trs. 2. klip kukuruza. ~olak, -a i ~olak, -a m, gen. mn. ~olaci i ~olaci, gen. mn. ~olaka ‰tur. colakŠ onaj koji je bez jedne ruke, jednoruk. ~op, -a m, mn. ~opovi = ~op-servis, -isa m, mn. ~op-servisi, gen. mn. ~op-servisa ‰engl. chopŠ vrsta udarca u tenisu, tzv. rezana lopta. ~opor, -a m, mn. -i ‰ma|. csoportŠ 1. skup ìvotiwa u zajednici, obi~no zveri. y ~opor pasa; ~opor vukova. 2. fig. veliki broj qudi, mno{tvo, gomila. ~op-servis = ~op (v.). ~orba, -e, gen. mn. ~orbi i ~orba, -e `, gen. mn. ~orbi ‰tur. corba, sorba od pers. {urba, {urbagŠ gusto pripremqena supa s komadima mesa ili ribe, pirin~em, povr}em i dr. y ribqa ~orba; kisela ~orba. ~orbaxija, -e m ‰tur. corbac›, v. ~orbaŠ 1. stare{ina jani~arske ~ete. 2. dobrostoje}i ~ovek, gazda, gospodar. x ~orbaxijski.

1469

~orda ~orda, -e `, gen. mn. ~ordi ‰ma|. csordaŠ krdo, stado. ~ordar, -ara, mn. ~ordari, gen. mn. ~ordara i ~orda{, -a{a m, mn. ~orda{i, gen. mn. ~orda{a ‰v. ~ordaŠ onaj koji ~uva ~ordu, pastir, govedar. ~ortan, -a i ~ortan, -ana m, mn. ~ortani, gen. mn. ~ortana ‰tur. cotraŠ pokr. mlad {aran. ~ot, ~ota m, mn. ~otovi, gen. mn. ~otova ‰poreklo nejasnoŠ vrh brega, kamenit vrh, glavica. ~ota, -e `, gen. mn. ~ota ‰ital. ciotto hromŠ sakato, zgr~eno stopalo. ~oha, -e i ~oha, -e ` ‰tur. cuha, cuka od pers. ~uhaŠ meko debelo sukno od vaqane vune za izradu ode}e, ~oja. ~ohadar, ~ohodar, -ara m, mn. ~ohadari/~ohodari, gen. mn. ~ohadara/~ohodara ‰tur. vulg. cokdar, cokadar, kwi`. cuhadar od pers. ~uhadarŠ onaj koji ~uva ode}u, garderober. ~ohali prid. indekl. ‰tur. cohal›, v. ~ohaŠ v. ~ohan. ~ohan, -a, -o ‰v. ~ohaŠ koji je od ~ohe, ~ojan. ~o~ek, -a m, mn. ~o~eci, gen. mn. ~o~eka ‰tur. kocekŠ orijentalni plesa~ (ili ~e{}e plesa~ica) koji izvodi pokrete trbuhom. ~tec, ~teca m ‰csl.Š 1. zast. ~italac, ~ita~. 2. crkv. pravosl. niì predsve{teni~ki ~in crkvenosluìteqa koji na bogosluèwima ~ita delove Svetog pisma (postoji od ÇÇÇ veka). ~uval, -ala m, mn. ~uvali, gen. mn. ~uvala ‰tur. cuval od pers. guwalŠ pokr. vre}a. ~uvalduz, -a m, mn. -i ‰tur. cuvaldiz od pers. guwalduz, v. ~uvalŠ pokr. velika, jaka igla za u{ivawe vre}a i samara. ~uvida, -e `, gen. mn. ~uvida ‰venec. zoveta, ital. ci(o)vettaŠ zast. 1. maska, obrazina, krinka. 2. osoba koja nosi masku na karnevalu, ma{kara.

1470

~u~uk ~uka, -e `, gen. mn. ~uka ‰poreklo nejasnoŠ 1. brda{ce ~ija je jedna strana izrazito strma, a druga strana blago nagnuta. 2. glavica, vrh brda. ~ukun- ‰tur. kokun koren, osnova, lat. secundusŠ kao prvi deo re~i ozna~ava pretka ili potomka u ~etvrtom kolenu. ~ukunbaba, -e (i ~ukunbaba) ` ‰v. ~ukun-Š prababina ili pradedina majka. ~ukunded, -a i ~ukunded m, ~ukundeda, -e i ~ukundeda m ‰v. ~ukun-Š prababin ili pradedin otac. ~ukununuk, -a m, mn. ~ukununuci ‰v. ~ukun-Š praunukov ili praunukin sin. ~ukununuka, -e ` ‰v. ~ukun-Š praunukova ili praunukina k}i. ~ukur, -a m. mn. ~ukuri, gen. mn. ~ukura ‰tur. cukurŠ jama, jarak, udubqewe. z ûkur-~esma ist. nekada{wa javna ~esma u Beogradu (danas spomenik u Dobra~inoj ulici) gde je 1862. godine turski vojnik ubio srpskog de~aka, {to je dovelo do krvavih sukoba. ~uma, -e i ~uma, -e `, gen. mn. ~uma ‰tur. cuma od gr~. kymaŠ kuga. ~urek, -a m, mn. ~ureci, gen. mn. ~ureka ‰tur. corekŠ vrsta kvalitetnijeg belog hleba, poluslatkog i premazanog jajetom. ~uruk prid. indekl. ‰tur. curukŠ 1. neispravan, pokvaren, truo; laàn, patvoren. 2. sulud, smeten; nastran. ~ust, -a, -o ‰tur. cust od pers. ~ustŠ brz, hitar; gibak, okretan. ~utura, -e `, gen. mn. ~utura ‰rum. ciutura od novogr~. koutalaŠ pqosnata boca za no{ewe pi}a, kru`nog oblika, u doma}oj izradi obi~no je drvena s duborezom; pqoska, buklija (v.). ~u~uk, -a m, mn. ~u~uci, gen. mn. ~u~uka ‰tur. cocukŠ de~ak, momak.

X xaba i xabe pril. ‰tur. cabaŠ 1. a. besplatno. b. vrlo jeftino, po neznatnoj ceni. 2. uzalud, badava. 3. (u funkciji imenice) v. xabica. z xaba ga bilo (xaba mu bilo) ne zanima me, neka ga, neka ide svojim putem. xabaisati, -i{em svr{. ‰v. xabaŠ 1. dati za xabe, pokloniti. 2. bataliti, ostaviti. xabaluk, -a m, mn. xabaluci, gen. mn. xabaluka ‰tur. cabal›k, v. xabaŠ 1. ono {to je ste~eno badava. 2. jeftino}a. 3. lagodan na~in zara|ivawa, ìvot bez rada. xabalu~iti, -im nesvr{. ‰v. xabalukŠ ìveti lagodno, bez rada. xabe v. xaba. xabija, -e ` ‰tur. cabi od ar. gabiŠ ist. onaj ko je za vreme turske uprave ubirao dràvni prihod, porez. xabica, -e ` ‰v. xabaŠ pokr. ono {to se daje ili prima besplatno, poklon. xab-xaba i xab-xabe pril. ‰v. xabaŠ pokr. ili zast. 1. sasvim besplatno; takore}i besplatno. 2. potpuno uzaludno, niza{ta. xada, -e `, gen. mn. xada ‰tur. cadde od ar. gaddaŠ pokr. ili fam. 1. put, drum. 2. putovawe, pokret. z uhvatiti xadu zbrisati, strugnuti, pobe}i. xadija, -e `, gen. mn. xadija i xadija, -e `, gen. mn. xadija ‰tur. cad› od pers. gaduŠ pokr. a. ve{tica, vra~ara. b. zla, opaka èna. xaiz pril. (nepr. |aiz) ‰tur. caiz od ar. gaiz dozvoqenŠ pokr. slobodno, dopu{teno. xainizam, -a m ‰engl. Jainism od ind. Jaina od sanskr. jina svetacŠ indijska religija, sli~na

budizmu, koja propoveda asketizam i po{tovawe prema svim ìvim bi}ima. xainist(a), -em, mn. xainisti ‰v. xainizamŠ sledbenik xainizma. xainisti~ki, -a, -o ‰v. xainizamŠ koji se odnosi na xainizam i xainiste. xajv, -a m ‰engl. jiveŠ brzi dru{tveni ples u paru izraènog ritma, popularan 50-ih godina HH veka. xajlan, -a m, mn. xajlani, gen. mn. xajlana i xajlan, -ana m, mn. xajlani, gen. mn. xajlana ‰turkm.Š pa{wak na visokoj planini u jugoisto~noj Aziji. xak, xaka m, mn. xakovi ‰ma|. zsak od nem. SackŠ vre}a. xakuzi v. |akuzi. xam, xama m, mn. xamovi ‰tur. cam od pers. gamŠ pokr. 1. staklo. 2. prozorsko okno. xamadan, -a i xemadan, -a m ‰tur. camadan od pers. gamedanŠ ist. 1. gorwi deo mu{ke narodne no{we, prsluk od ~oje ukra{en gajtanom i srmom. 2. ko`na torba. xamahirija, -e ` ‰ar., v. xumhur, od ~ega je preko tzv. unutra{weg ili slomqenog oblika plurala te re~i, koji glasi dàmahir, derivacijom s istim formantom kao i u dùmhurija, nastao taj oblikŠ pol. islamska dràva sa republikanskim ure|ewem posebnog tipa, s izuzetno velikim u~e{}em narodnih masa, kakvu je formirao pukovnik Muhamed el Gadafi u Libiji: Libijska Xamahirija. xambalaja, -e m ‰engl. jambalaya od egz.Š kulin. vrsta jako za~iwenog paprika{a od rako-

1471

xambas va, ostriga, piletine i {unke s pirin~om (u Lujzijani). xambas, -asa m, mn. xambasi, gen. mn. xambasa ‰tur. cambaz od pers. ganbazŠ 1. a. preprodavac kowa. b. poznavalac i qubiteq kowa. 2. prepredewak, lukavko. x xambaski. xambasiti, xambasim nesvr{. ‰v. xambasŠ trgovati kowima. xambasluk, -a m, mn. xambasluci, gen. mn. xambasluka ‰tur. cambazl›k, v. xambasŠ 1. trgovina kowima. 2. prepredenost, lukavstvo. xambo prid. indekl. ‰engl. Jumbo ime slona prema zapadnoafri~kom jamba slonŠ koji je vrlo velikih dimenzija, xinovski. xambo-skrin, -a m ‰v. xambo, engl. screen ekranŠ platno na stadionima i priredbama za projektovawe slike doga|aja koji se upravo zbiva. xambo-xet, -a m ‰engl. jumbo jet, v. xambo, xetŠ veliki mlazni avion za prevoz nekoliko stotina putnika. xamija, -e ` ‰tur. cami od ar. gamiŠ muslimanska bogomoqa s minaretom, mo{eja. x xamijski. xamli prid. indekl. ‰tur. caml›, v. xamŠ pokr. koji je od stakla, staklen: xamli-penxer stakleni prozor, xamli-tahta stakleno prozorsko okno i sl. xamlija, -e m, gen. mn. xamlija ‰v. xamliŠ pokr. 1. fewer sa staklom. 2. zastakqeni orman, vitrina, vrata i sl. xamluk, -a m, mn. xamluci, gen. mn. xamluka ‰tur. caml›k, v. xamŠ pokr. 1. zastakqeni orman, vitrina sa staklom. 2. zastakqena terasa. 3. svaka staklena pregrada. xamoglan, -a i xamioglan, -a m, mn. -i ‰tur. acami oglan strano deteŠ 1. ist. de~ak odveden u jani~are. 2. onaj koji je nametqiv, nasrtqiv. xamp-disk, -a m, mn. -diskovi ‰engl. jump disk dosl. ska~u}i diskŠ = xamp-drajv, -a m, mn. -drajvovi ‰engl. jump drive dosl. ska~u}i pogonŠ ra~. mawa jedinica spoqne memorije koja se na ra~unar povezuje pomo}u USB porta, memori stik (v.). xamp-drajv = xamp-disk (v.). xamxija, -e m, gen. mn. xamxija ‰tur. camc›, v. xamŠ pokr. staklorezac.

1472

Xebrail xan, xana i xan, -a m ‰tur. can od pers. ganŠ zast. du{a, ìvot.

xanabet v. xenabet. xanarika, -e `, dat. xanarici ‰tur. can erigi {qiva kao du{a, prema pers. gan du{a, tur. erik {qivaŠ bot. {qive sa okruglim ùtocrvenim plodovima, Prunus cerasifera. xandar-baklava, -e ` ‰tur. cendere od ar. gandara oklagija, v. baklavaŠ pokr. vrsta baklave u obliku cevi, sli~na {am-rolni. xandrqiv, -a, -o ‰tur. cang›rt› vika, bukaŠ grub, nabusit, naprasit. xanki, xankija m ‰engl. junkie, junkyŠ onaj koji se drogira, narkoman. xankoza, -e m/` ‰prema engl. junkieŠ àrg. onaj koji se drogira, koji je zavisan od opojnih droga, naj~e{}e od heroina. xan-teslim uzv. ‰v. xan, teslim(iti)Š pokr. predao je du{u (Alahu), umro je. xanum i xanum uzv. ‰tur. can›m moja du{a od pers. gan du{a, tur. -imŠ zast. uzre~ica: du{o moja, srce moje. xanfez, -a m ‰tur. canfes od pers. ganfeza koji razveseqava srceŠ etnol. vrsta svilene tkanine koja se preliva u raznim bojama, a koristi se za izradu dimija, {alova i sl. xaul zast. v. xul. xahil, -a m ‰tur. cahill iz ar.Š 1. neznalica. 2. neiskusan mladi}. xeb, -a m, mn. xebovi ‰engl. jabŠ snaàn i nagli udarac levicom u lice protivnika. xebana, -e `, gen. mn. xebana ‰tur. cebhane, cepane od pers. gebehaneŠ zast. 1. barut i olovo, municija. 2. mesto gde se skladi{ti municija. xebe, -eta s i xeba, -e ` ‰tur. cebe od pers. gebe od ar. gubbaŠ ist. 1. oklop od metalnih okruglih plo~ica; pancir, pancirna ko{uqa. 2. toka, metalna plo~ica na grudima. xebelija, -e i xebelija, -e m ‰tur. cebeli, v. xebeŠ ist. 1. vojnik pod oklopom. 2. zamenik na megdanu, onaj koji se bori umesto drugoga. 3. mn. rod vojske u staroj Turskoj za ~uvawe i transport oru`ja i municije. Xebrail, -a m ‰tur. Cebrail od ar. Gabra’il, Gibril od hebr. Gabhri’el bo`ji junakŠ muslimanski naziv za arhan|ela Gavrila.

xebrak xebrak, -a m, mn. xebraci, gen. mn. xebraka ‰~e{. èbrakŠ 1. siromah, bednik, prosjak. 2. {krtica, tvrdica. xebra~iti, xebra~im nesvr{. ‰v. xebrakŠ prositi, prosja~iti. xeva, -e ` ‰tur. cefa od ar. gafa’Š fam. sva|a, prepirka; galama, uzbuna. xevabiti = xevapiti (v.). xevap, -apa i xevab, -aba m ‰tur. cevab, cevap od ar. gawabŠ pokr. odgovor. xevapiti, xevapim = xevabiti, xevabim svr{. i nesvr{. ‰v. xevapŠ pokr. odgovoriti, odgovarati. xevahir, -a m, mn. -i ‰tur. cevahir od ar. gawahir jd. gawhar od pers. gewher dragi kamen, draguqŠ pokr. 1. dragi kamen, draguq, dijamant. 2. dragocenost. xevahirxija, -e m ‰tur. cevahirci, v. xevahirŠ pokr. juvelir, draguqar. xever, -a m ‰tur. cevher od ar. gawahir jd. gawhar od pers. gewher dragi kamen, draguqŠ zast. 1. ~elik kovan u Damasku. 2. v. xevahir. xeverdar, -ara i xeverdan, -ana v. xeferdar. xeviz, -a m ‰tur. ceviz od ar. gawz od pers. gawz orahŠ pokr. vrsta indijskog oraha koji se upotrebqava kao za~in i lek. xez, -a m ‰engl. jazzŠ 1. vrsta izrazito ritmi~ke, sinkopirane muzike koja se po~etkom HH veka na jugu SAD razvila iz regtajma (v.). 2. zast. xez orkestar. 3. (u funkciji atributa) koji se odnosi na xez; z xez orkestar orkestar koji svira xez, sastavqen prvenstveno od duva~kih instrumenata i udaraqki; xez muzi~ar xezista (v.). xeza, -e ` ‰tur. ceza od ar. gaza’Š pokr. zast. kazna, globa. xez-bend, -a m, mn. xez-bendovi, gen. mn. xez-bendova ‰engl. jazz bandŠ zast. xez orkestar (v.). xezva, -e `, gen. mn. xezvi (nepr. |ezva) ‰tur. cezve od ar. gadwa bakqaŠ metalna posuda s dr{kom u kojoj se kuva crna kafa. xezer v. xezist(a). xezersajz, -a m ‰engl. jazzercise od jazz xez, exercise ve`baŠ vrsta aerobika koji se ve`ba uz xez muziku.

xemat xezirati, xeziram, 3. l. mn. xeziraju svr{. i nesvr{. ‰v. xezŠ muz. 1. izvoditi, svirati xez muziku. 2. adaptirati u ritmu xeza, dati (nekoj kompoziciji) osobine xeza. xezist(a), -e m, mn. xezisti (`. xezistkiwa, -e) ‰v. xezŠ muz. izvo|a~, svira~ xeza. xezmen ‰engl. jazzman, v. xez, man ~ovekŠ v. xezist(a). xez-rok, -a m ‰engl. jazz rock, v. xez, rok1Š muz. stil u xezu sa elementima rokenrola, ~iji je za~etnik Majls Dejvis. xek, -a m ‰engl. jackŠ raz. prikqu~ak, konektor izme|u dva elektronska ure|aja. xekpot, -a m ‰engl. jackpotŠ 1. dobitak koji raste posle svakog kruga igre (u pokeru, na lutriji i sl.). 2. glavni zgoditak na ma{ini za kockawe. xelaba, -e ` ‰fr. djellaba, prema marokanskom izgovoru ar. galabi, v. galabijaŠ ogrta~ s dugim rukavima i kapuqa~om, deo no{we u zemqama Magreba. xelat, -ata m, mn. xelati, gen. mn. xelata ‰tur. cellat, cellad od ar. galladŠ 1. onaj koji izvr{ava smrtnu kaznu. 2. fig. bezdu{an, nemilosrdan ~ovek, zlotvor, krvopija. x xelatski. xelebxija, -e m ‰tur. celepci, v. xelepŠ pokr. 1. sto~ar. 2. trgovac stokom. xelep, -a, mn. xelepi, gen. mn. xelepa ‰tur. celep od ar. galabŠ pokr. 1. krdo, stado. 2. stoka predvi|ena za klawe. xelep~ija v. xelebxija. xele {anuhu! uzv. ‰ar. galla {anuhu! neka je slavno wegovo uzvi{eno bi}e!Š rel. islm. popratna izreka uz svako spomiwawe Alaha. xem, xema m, mn. xemovi, gen. mn. xemova ‰engl. jamŠ vo}e ukuvano sa {e}erom ili bez {e}era, pekmez, marmelada. xemadan, -a m v. xamadan. xemadba{a, -e m ‰tur. cemaatbasi, v. xemat, ba{Š ist. stare{ina xemata, seoski stare{ina. xemazijel-ahir v. xumadel-ahire. xemazijel-evel v. xumadel-ula. xemat, -ata m, mn. xemati, gen. mn. xemata ‰tur. cemaat od ar. gama’a zajednica, grupaŠ 1. osnovna organizaciona jedinica islamske verske za-

1473

xematile jednice. 2. grupa qudi koji zajedno klawaju. x xematski. xematile pril. ‰tur. cemaatile, v. xematŠ pokr. zajedno, u dru{tvu. xematlija, -e i xematlija, -e m ‰tur. cemaatli, v. xematŠ pokr. 1. ~lan, pripadnik xemata. 2. pojedinac iz grupe qudi koji zajedno klawaju. xembori, xemborija m ‰engl. jamboree od egz.Š 1. nacionalni ili me|unarodni slet skauta (izvidnika); skautsko logorovawe. 2. bu~na zabava, terevenka. xemijet, -a m, mn. -i ‰tur. cemiyet od ar. gam’iyyaŠ pokr. dru{tvo, udruèwe. xemijetlija, -e m ‰v. xemijetŠ pokr. ~lan xemijeta. xemper, -a m, mn. xemperi, gen. mn. xempera (nepr. |emper) ‰engl. jumperŠ gorwi deo ode}e, bluza s rukavima ispletena od vune ili pamuka koja se obla~i preko glave. xempera{, -a{a m, mn. xempera{i, gen. mn. xempera{a ‰v. xemperŠ fam. onaj koji stalno nosi xemper (~esto kao simbol odbacivawa konzervativnog gra|anskog stila odevawa). xem-se{n, -a m ‰engl. jam sessionŠ muz. kolektivna improvizacija xez muzi~ara koji ina~e ne sviraju zajedno; nepr. xem-sej{n. xenabet, -a m ‰tur. cenabet od ar. ganaba stawe ne~isto}e posle polnog ~ina, prema muslimanskoj veriŠ pokr. neodgovorna osoba, nevaqalac, prokletnik; prqavac. xenaza, -e `, gen. mn. xenaza (nepr. |enaza) ‰tur. cenaze od ar. ganazaŠ 1. islamska pogrebna molitva s klawawem. 2. pogreb, sprovod. 3. posmrtni ostaci ~oveka, mrtvac. y xenaza-namaz molitva za pokojnikom pred ukop. xenem v. xehenem. xenet, -a m ‰tur. cennet od ar. gannaŠ pokr. raj. x xenetski. xentlmen, -a m, mn. -i ‰engl. gentleman prema gentle od lat. gentilis rodovski, plemi}ki, man ~ovekŠ otmen ~ovek, lepo vaspitan ~ovek, gospodin. xentlmenski, -a, -o ‰v. xentlmenŠ koji se odnosi na xentlmena, koji pripada xentlmenu. y xentlmenski sporazum a. usmeni sporazum izme|u dve ili vi{e osoba u kome se daju me|u-

1474

xibra sobni ustupci. b. zakulisni sporazum na tu|i ra~un. xentri, xentrija m ‰engl. gentry, up. xentlmenŠ niè plemstvo, posednici bez titula; klasa izme|u sredweg staleà i vi{eg plemstva. xep-ha{luk, -a i xepa{luk, -a m ‰tur. cep harcligi, prema harcl›k, v. ha{lukŠ etnol. novac za sitne potrebe, xeparac. xer, -a m ‰tur. cer od ar. garrŠ verski poslovi koje obavqaju u~enici medrese o praznicima da bi se mogli izdràvati. xerah, -aha m, mn. xerasi, gen. mn. xeraha ‰tur. cerrah od ar. garrahŠ pokr. ist. a. onaj koji vida, iscequje rane, vidar, isceliteq. b. hirurg (naro~ito vojni). xera{, -a{a m, mn. xera{i, gen. mn. xeraha ‰v. xerŠ onaj koji ide na xer. xerida, -e ` (nepr. |erida) ‰tur. ceride od ar. garidaŠ pokr. novine. xerima, -e ` ‰tur. cerime od ar. garimaŠ pokr. globa, nov~ana kazna. xersej v. èrsej. xet, -a m ‰engl. jet mlazŠ avion na mlazni pogon, mlazwak. xet-leg, -a m ‰engl. jet-lag, prema jet leteti mlaznim avionom, lag zaostajaweŠ umor koji se ose}a posle dugog putovawa avionom, zbog promene ~asovne zone. xet-set, -a m ‰engl. jet setŠ sloj veoma bogatih qudi, visoko, mondensko dru{tvo. xetseter, -a m, mn. -i ‰v. xet-setŠ onaj koji pripada xet-setu. xet-strim, -a ‰engl. jet streamŠ meteor. brzi vetar koji duva na velikim visinama (12–16 km) od zapada ka istoku. xefa, -e ` v. xeva. xeferdar, -ara m, mn. xeferdari, gen. mn. xeferdara ‰tur. cevherdar od pers. gewherdar, up. xeverŠ ist. vrsta starinske pu{ke, ~esto ukra{ena sedefom i draguqima. xehenem, -a m ‰tur. cehennem od ar. gahannam od hebr. ge HinnomŠ pakao. xibra, -e ` ‰tur. cibreŠ 1. ostaci isce|enog gro`|a ili vo}a koji se koriste za pravqewe

Xibril rakije, kom, komina. 2. med zgwe~en zajedno s voskom. Xibril, -a m v. Xebrail. xivar, -ara m, mn. xivari, gen. mn. xivara ‰tur. civar od ar. giwarŠ pokr. okolina naseqa, predgra|e. xig, -a m, mn. xigovi ‰engl. jigŠ 1. vrsta ve{ta~ke varalice za ribolov koja u vodi kao da poskakuje. 2. ìvahan skakutavi narodni ples. xigerica, -e ` ‰tur. ciger od pers. gigerŠ jetra (ob. ìvotiwska). z bela xigerica zast. plu}a. xigeri~ast, -a, -o ‰v. xigericaŠ nalik na xigericu, koji je boje xigerice. xigeri~ni, -a, -o ‰v. xigericaŠ koji se odnosi na xigericu; (o jelu) koji je spravqen od xigerice. xigerwa~a, -e ` ‰v. xigericaŠ kobasica od xigerice. xiging, -a m ‰engl. jiggingŠ hvatawe ribe xigom, ve{ta~kom varalicom koja u vodi kao da poskakuje. xigit, -a m, mn. xigiti, gen. mn. xigita ‰tur. yigitŠ 1. junak, hrabar ~ovek. 2. ve{t jaha~. 3. izvr{ni organ esnafske lonxe. xigitovka, -e `, gen. mn. xigitovki ‰rus. dìgitovka, v. xigitŠ koza~ke jaha~ke igre; akrobacija na kowu. xigovawe, -a s v. xiging. xizija, -e `, gen. mn. xizija ‰tur. cizye od ar. gizyaŠ ist. porez koji su nemuslimanski podanici pla}ali u Turskom carstvu. -xija kao drugi deo re~i ozna~ava: 1. zanat, posao, bavqewe izradom, trgovinom onoga {to se iskazuje u prvom delu re~i. 2. sklonost ka onome {to je u prvom delu re~i. xiju-xicu, xiju-xica = xu-xicu, xu-xica m (nepr. |iju-|icu) ‰engl. jujitsu, jujutsu, jiujitsu od jap. ju ne`na, jutsu umetnost, ve{tinaŠ tradicionalna japanska ve{tina samoodbrane, iz koje se razvio xudo. xilbenta, -e `, gen. mn. xilbenti ‰tur. cilbent od pers. gildbend ko`ni povez od ar. gild koà, pers. bend od besten vezatiŠ ko`na torba s pregradama. xile pril. ‰v. xilitŠ pokr. odmah, trenutno, istog ~asa.

xin-fis xilit, -a, mn. xiliti, gen. mn. xilita i xilit, -ita m, mn. xiliti, gen. mn. xilita ‰tur. cilit, cilid i cirit, cirid od ar. garid oguqenŠ 1. ist. etnol. kratko kopqe bez {iqka, za ga|awe u igri. 2. orijentalna vite{ka kowi~ka igra. xilitati se, -am se nesvr{. ‰v. xilitŠ 1. takmi~iti se u ga|awu xilitom. 2. bacakati se, koprcati se, pra}akati se. xilitnuti se v. xilitati se. ximrija, -e m, mn. ximrije, gen. mn. ximrija (nepr. |imrija) ‰tur. cimri od pers. gimri {krtica, propalica, prostakŠ tvrdica, {krtica. x ximrijski. ximrijati, -am = ximrisati, -i{em nesvr{. ‰v. ximrijaŠ {krtariti, tvrdi~iti. ximrisati = ximrijati (v.). xin1, -a m, mn. xinovi ‰tur. cin od ar. ginnŠ 1. div, gorostas. 2. prema islamskom verovawu, natprirodno bi}e, demon. xin2, -a m ‰engl. gin od hol. genever od stfr. genevre klekaŠ rakija od ìta aromatizovana bobicama od kleke. xingl, -a m, mn. xinglovi ‰engl. jingleŠ zvu~ni signali izme|u blokova radio ili televizijske emisije. xingoizam, -zma m ‰engl. jingoismŠ agresivna nacionalisti~ka politika u Britaniji, britanski {ovinizam. xingoist(a), -e m, mn. xingoisti ‰engl. jingo, jingoistŠ pristalica nasilne nacionalne britanske politike, britanski {ovinista. xingoisti~ki, -a, -o ‰v. xingoist(a)Š koji se odnosi na xingoizam ili xingoiste. xinovski, -a, -o ‰v. xin1Š koji je kao xin, divovski, gorostasan. xins, -a m ‰engl. jeans od Gene (Genoese) fustian |enovsko tvrdo platnoŠ vrsta te{ke, pamu~ne, obi~no jednobojne (plave) tkanine, koja se najpre koristila za izradu radnih kombinezona, a potom za izradu mladala~ke ode}e; up. blu-xins. xin-tonik, -a m ‰engl. gin tonic, v. xin2, tonikŠ koktel od xina i tonika ili drugog penu{avog pi}a. xin-fis i xinfis, -a m ‰engl. gin fizz, v. xin2, fizz od fizzle {umetiŠ koktel od xina i penu{avog pi}a.

1475

xinxer-bir xinxer-bir, -a m ‰engl. ginger beer, prema ginger |umbir, beer pivoŠ bezalkoholno pivo s aromom |umbira. xinxer-ejl, -a m ‰engl. ginger ale, prema ginger |umbir, ale svetlo pivoŠ slatko pi}e od |umbira. xip, xipa m, mn. xipovi, gen. mn. xipova (nepr. |ip) ‰engl. jeepŠ otvoreno terensko i vojno vozilo. xi-pi-es, -a m ‰engl. G(lobal) P(ositioning) S(ystem)Š 1. globalni sistem satelita koji upu}uju radio-signal ka povr{ini Zemqe. 2. ure|aj koji, na osnovu tih signala, moè odrediti ta~an poloàj (geografsku {irinu, duìnu i nadmorsku visinu) na bilo kom mestu na planeti. xipsi-luk, -a m ‰engl. gypsy look, prema gipsy Ciganin, look izgledŠ moda obla~ewa u ciganskom stilu, sa bluzama ogoqenih ramena, {arenim maramama i {irokim sukwama. xihad, -a i xihad, -ada m ‰tur. cihad od ar. gihadŠ borba za odbranu islama; sveti rat, po muslimanskom verovawu. xixa, -e `, gen. mn. xixa ‰tur. ciciŠ 1. de~ja igra~ka; zve~ka. 2. jeftin nakit; sitan ukras, sitnica, drangulija. xob, -a m ‰engl. jobŠ rad za novac, posao, zaposlewe. xober, -a m, mn. -i ‰engl. jobberŠ 1. onaj koji od brokera kupuje i prodaje akcije za sopstveni ra~un. 2. nakupac, posrednik u trgovini na veliko. xoger, -a m, mn. -i ‰engl. joggerŠ 1. onaj koji tr~i radi rekreacije. 2. ~etka za prawe podova s duga~kom dr{kom i mekanim trakama koje dobro upijaju vodu. xoging, -a m, mn. xoginzi, gen. mn. xoginga ‰engl. jogging, prema jog tr~karatiŠ sp. rekreativno tr~awe radi odràvawa kondicije. xogirati, xogiram, 3. l. mn. xogiraju nesvr{. ‰v. xogingŠ tr~ati lagano radi odràvawa kondicije. xoint, -a m, mn. xointi, gen. mn. xointa ‰engl. jointŠ grubo savijena cigareta od marihuane koju narkomani dele me|usobno. xoint-ven~er, -a m, mn. -i ‰engl. joint ventureŠ ekon. zajedni~ko ulagawe; saradwa dveju kompa-

1476

xudogi nija, ~esto iz razli~itih zemaqa, radi ostvarewa odre|enog projekta. xojstik, -a m, mn. xojstici, gen. mn. xojstika ‰engl. joystickŠ 1. komandna palica u avionu. 2. ra~. ure|aj koji se prikqu~uje na kompjuter kako bi se wime operisalo pri igrawu video-igrica. xoka, -e `, dat. xoci, gen. mn. xoka ‰tur. cuka, cuha od pers. ~uhha, ~uhhaŠ etnol. ogrta~ od grubog sukna. xokej, -eja m, mn. xokeji, gen. mn. xokeja ‰engl. jockeyŠ profesionalni jaha~ na kowskim trkama. y xokej-klub klub qubiteqa kowskih trka. x xokejski. xoker, -a i xoker, -a m, mn. xokeri/xokeri, gen. mn. xokera ‰engl. joker luda (na kartama za igrawe)Š 1. a. karta koja u igri kartama moè zameniti bilo koju drugu kartu. 2. ono {to se moè iskoristiti kao zamena za neki odgovor ili propu{teni kupon (obi~no u nagradnim igrama). 3. argument koji se u nekoj diskusiji iznosi na samom kraju radi postizawa èqenog ciqa. xomba, -e, gen. mn. xombi i xomba, -e `, gen. mn. xombi ‰ar. gubb jama, bunar pers. gunbe pokretqiv, nestabilanŠ neravnina, rupa ili ispup~ewe na putu. xombast, -a, -o = xombav, -a, -o ‰v. xombaŠ neravan, kvrgav (o putu, terenu). xuba, -e, gen. mn. xombi, ` = xube, -eta s ‰tur. cubbe, cuppe od ar. gubbaŠ etnol. 1. ode}a muslimanskog sve{tenika, obi~no od crne ~ohe. 2. kratak seqa~ki kaput, zubun. xuboks, -a m, mn. xuboksi, gen. mn. xuboksa ‰engl. juke-boxŠ automat koji izvodi èqenu muziku po{to se u wega ubaci novac ili èton. xuda{, -a{a m ‰v. xudoŠ fam. v. xudist(a). xudist(a), -e m, mn. xudisti (`. xudistkiwa, -e) ‰v. xudoŠ sp. osoba koja se bori po pravilima xuda, koja se bavi xudom. xudo, -a m ‰engl. judo od jap. judo od ju meko, do put, na~inŠ sp. borila~ka ve{tina nastala od xiju-xicua, kao na~in odbrane bez upotrebe oru`ja. xudogi, xudogija m ‰v. xudoŠ ode}a takmi~ara u xudu, sastoji se od bele ko{uqe i belih pantalona s pojasom.

xudoka xudoka, -e (xudok, -a) m ‰jap. judoka, v. xudo, -ka stru~wakŠ = xudist(a) (v.). xukac, -kca m, mn. xukci, gen. mn. xukaca ‰v. xukelaŠ fam. = xukela (v.). xukela, -e `, mn. xukele, gen. mn. xukela ‰tur. cuhela od ar. guhala’Š 1. pas me{anac, xukac. 2. fig. r|av ~ovek, pokvarewak, gad. xuken-xucu, -a m ‰jap.Š japanska borila~ka ve{tina pomo}u bajoneta. xul, -a m, mn. xuli, gen. mn. xula ‰engl. joule, po prezimenu engleskog fizi~ara X. P. Xula (Joule, 1818–1889)Š fiz. jedinica za merewe rada, energije i koli~ine toplote, simbol J, jednaka radu koji izvr{i sila od jednog wutna pri kretawu od jednog metra; nepr. zast. xaul; up. kalorija xulus, -usa m ‰tur. culus od ar. gulusŠ ist. namet koji su crkve u Srbiji pla}ale prilikom stupawa novog sultana na presto. xuma, -e `, gen. mn. xuma ‰tur. cuma od ar. guma'Š 1. islamska molitva u xamiji petkom u podne. 2. pokr. peti dan u sedmici, petak. y xuma-namaz sve~ana molitva u xamiji petkom u podne; xuma-|un petak u podne, kada se odràva molitva u xamiji. xumadel-ahire, -eta s i xemazijel-ahir, -a m ‰tur. cemaziyelahir od ar. gumada-l-ahiraŠ {esti mesec muslimanskog verskog kalendara. xumadel-ula, -e i xemazijel-evel, -a m ‰tur. cemaziyelevvel od ar. gumada-l-ulaŠ peti mesec muslimanskog verskog kalendara. xumbus, -a i xumbus, -a m ‰tur. cumbus {ala, veseqe od pers. gunbi{ mahawe, gestikuliraweŠ nered, mete`, buka, galama. xumbusati, -am nesvr{. ‰tur. cumbuslu, v. xumbusŠ 1. praviti xumbus. 2. veseliti se, zabavqati se.

x. {. xumbusli pril. indekl. ‰tur. cumbuslu, v. xumbusŠ {aqiv, komi~an. xumbuslija, -e m ‰v. xumbusliŠ {aqivxija, veseqak. xumle pril. ‰tur. cumle od ar. gumla, gumlatanŠ pokr. ili zast. svi zajedno, skupa. xumhur, -ura m ‰tur. cumhur od ar. gumhurŠ 1. narod, masa qudi. 2. sastanak, zbor, skup{tina.

pokr.

xumhurija, -e ` = xumhurijet, -a m ‰tur. cumhuriyet od ar. gumhuriyyaŠ republika. xumhurijet = xumhurija (v.). xungla, -e i xungla, -e `, gen. mn. xungli ‰engl. jungle od ind. jangal {umaŠ 1. gusta tropska {uma, pra{uma. 2. fig. gomila predmeta; neprohodna masa; neprohodno mesto. 3. fig. gradska vreva, grad sa svim opasnostima koje u wemu vrebaju. xunka, -e `, dat. xunci, gen. mn. xunki ‰engl. junk od port. junco od malaj. adjongŠ pom. isto~noazijski jedrewak s ravnim dnom i visokim pramcem. xunup, -a, mn. xunupi, gen. mn. xunupa ‰tur. cunup od ar. gunubŠ pokr. 1. musliman ili muslimanka od momenta polnog odnosa dok se ne okupa. 2. onaj koji donosi nesre}u. xunupast, -a, -o ‰v. xunupŠ pokr. 1. koji je imao polni odnos a jo{ se nije okupao. 2. koji je ne~ist, koji donosi nesre}u. xunupluk, -a m, mn. xunupluci, gen. mn. xunupluka ‰tur. cunupluk, v. xunupŠ pokr. stawe ~oveka dok je xunup. xus ‰engl. juiceŠ v. |us. xu-xicu = xiju-xicu (v.). x. {. v. xele {anuhu.

1477

[ {abaka, -e `, dat. {abaci, gen. mn. {abaka ‰ital. sciabica od ar. {abbak mreàŠ pokr. 1. mreà potega~a za lov na malim dubinama. 2. barka za lov s takvom mreòm. {abakun, -una m, mn. {abakuni, gen. mn. {abakuna ‰ital. sciabicone, augm. od sciabica, v. {abakaŠ pokr. mreà za lov na ve}e ribe. {aban, -a m ‰tur. saban od ar. {a'banŠ osmi mesec u muslimanskom lunarnom kalendaru. {abat, -a (izv. {abat) m ‰hebr. {abbathŠ rel. sedmi dan u nedeqi, kada je ortodoksnim Jevrejima zabrawen svaki rad: traje od petka uve~e do subote uve~e. {abes, -a m ‰jidi{ schabbesŠ v. {abat. {abes-goj, -a m, mn. -i ‰v. {abat, gojŠ hri{}anin koji subotom radi za Jevrejina poslove koji ovome nisu dozvoqeni. {abeso v. kabeza. {ablon, -ona m., mn. {abloni, gen. mn. {ablona ‰nem. Schablone od hol.Š kalup, model, obrazac, za crtawe ili proizvodwu nekog predmeta. 2. fig. a. uobi~ajeni postupak, utvr|eni obrazac, navika u radu. b. banalnost, neoriginalnost. {ablonizam, -a m ‰v. {ablonŠ rad po {ablonu, mehani~ki, bez u~e{}a duha. {ablonizirati, {abloniziram, 3. l. mn. {abloniziraju svr{. i nesvr{. i {ablonizovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. {ablonŠ (na)praviti po {ablonu; uskladiti sa {ablonom, ukalupiti, oduzeti (~emu) osobenost. {ablonizovati v. {ablonizirati. {ablonski, -a, -o ‰v. {ablonŠ ra|en po {ablonu, stereotipan (v.), neoriginalan.

1478

{abraka, -e `, dat. {abraci, gen. mn. {abraka ‰tur. caprakŠ 1. ukra{en pokriva~ koji se me}e ispod kowskog sedla. 2. starudija, stare`; olupina, ru{evina. {agren, -ena m ‰fr. chagrin od tur. sagriŠ zrnasto obra|ena koà, za kori~ewe, uvezivawe kwiga, oblagawe kutija i sl. {agrenski, -a, -o ‰v. {agrenŠ 1. koji je od {agrena (v.). 2. koji ima reqefnu, zrnastu povr{inu. x {agrenska koà (po naslovu Balzakovog romana) ne{to {to se stalno skupqa, smawuje. {agrin v. {agren. {adrvan v. {edrvan. {adhan, a m, mn. {adhani, gen. mn. {adhana i {adhen, -a, mn. {adheni, gen. mn. {adhena ‰hebr. {addekhan od {iddekh(e) spojiti; ugovoriti ven~aweŠ provodaxija, bra~ni posrednik u jevrejskim zajednicama isto~ne Evrope. {ain v. {ahin. {ajak, {ajaka i {ajak, {ajka m ‰tur. sayakŠ vrsta grube ~ohe za izradu seoskih odela. {ajba, -e `, gen. mn. {ajbi ‰nem. ScheibeŠ pokr. prozorsko staklo, okno. {ajbna, -e ` ‰nem. ScheibeŠ 1. tehn. okrugla plo~ica koja se stavqa kao podloga ispod zavrtwa ili matice. 2. v. {ajba. {ajka, -e `, dat. {ajci, gen. mn. {ajki ‰tur. sajkaŠ 1. nekada{wi ratni brod na vesla, ob. na reci. 2. ve}i re~ni ~amac. {ajka~a, -e `, gen. mn. {ajka~a ‰v. {ajakŠ etnol. voj. kapa s dvostrukim stranama u biv{oj srpskoj i jugoslovenskoj vojsci, uobi~ajena i kao deo narodne no{we.

{ajka{ {ajka{, -a{a m, mn. {ajka{i, gen. mn. {ajka{a ‰v. {ajkaŠ 1. voza~ {ajke, la|ar. 2. ([ajka{) ist. a. stanovnik [ajka{ke, oblasti u ju`noj Ba~koj. b. straàr na {ajci, grani~ar koji je Turcima branio prelaz preko Dunava (od XV do XIX veka). {ajka{ki, -a, -o ‰v. {ajka{Š koji se odnosi na {ajka{e ([ajka{e). x [ajka{ki bataqon ist. vojna jedinica u oblasti izme|u Dunava i Tise, koja je posle Beogradskog mira 1739. ~uvala granicu izme|u Austrije i Turske, pod upravom komandanta u Petrovaradinu. [ajlok, -a m ‰engl. ShylockŠ Jevrejin zelena{ u [ekspirovoj drami Mleta~ki trgovac, koji je nemilosrdno zahtevao od svog du`nika po{tovawe ugovora; fig. nemilosrdan zelena{. {ajser, -a m, mn. {ajseri, gen. mn. {ajsera ‰nem. Scheisser, prema scheissen sratiŠ vulg. serowa; nesposobwakovi}; onemo}ali starac. {ajtov, {ajtova m, mn. {ajtovi, gen. mn. {ajtova ‰ma|. sojtoŠ 1. zavrtaw, {raf. 2. stega, mengele. 3. slavina. {akal, -ala m, mn. {akali, gen. mn. {akala ‰nem. Schakal, fr. chacal od tur. cakal, up. ~agaqŠ 1. zool. grabqiva, sli~na vuku ìvotiwa sive i zlatnoùte dlake, ìvi u Aziji i Africi, obi~no se hrani le{inama. 2. fig. le{inar, strvinar, onaj koji izvla~i korist iz tu|e nesre}e. {aklaban, -a m, mn. -i ‰tur. saklabanŠ pokr. {aqivxija. {akona, -e ` ‰fr. chaconneŠ v. ~akona. [akti, `, indekl. ‰sanskr. SaktiŠ rel. hinduisti~ka bogiwa, supruga [ive, oli~ewe boànske energije. {aktizam, zma m ‰v. [aktiŠ kult bogiwe [akti, naro~ito u Bengalu i Asamu. {akul, -a m, mn. -i ‰tur. sakul, savul od ar. {aqulŠ pokr. visak, sprava za odre|ivawe vertikale u zidarstvu. {al, -a m, mn. {alovi, gen. mn. {alova ‰engl. shawl od pers. {alŠ 1. {irok ~etvrtast komad vune ili svile, sluì ènama kao ogrta~. 2. traka od tkanine koja se zimi stavqa oko vrata za za{titu od hladno}e. {alabazati, {alabazam, 3. l. mn. {alabazaju nesvr{. ‰up. bazatiŠ lutati, luwati, {vrqati naokolo.

{althebl {alabajzer, -a m, mn. -i ‰up. {alabazatiŠ besposli~ar; neozbiqna, neodgovorna osoba. àrg.

{alabakter, -a m = {alabahter, -a m ‰nem. Scharteke od fr. charteŠ stara, raskupusana kwiga, kupusara. {alabahter = {alabakter (v.). {alvare, {alvara `, mn. ‰tur. salvar od pers. {alwarŠ duge i vrlo {iroke turske pantalone, nose ih ène, dimije. {ale, -ea m ‰fr. chaletŠ drvena ku}a, brvnara u alpskim predelima. {alitra, -e ` ‰lat. salnitrumŠ hem. kalijum nitrat, sastavni deo baruta; upotrebqava se i kao |ubrivo, za konzervirawe mesa, u medicini i dr. {almaj, -aja m = {almija, -e ` ‰nem. Schalmei od fr. chalumeau od lat. calamus trskaŠ muz. stari drveni duva~ki instrument s dvostrukim jezi~kom, prete~a dana{we oboe; kod nas je poznat kao zurle (v.) odnosno sopile. {alovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. {alungŠ (na)praviti oplatu od dasaka da bi se oblikovao cement.

gra|.

{alom (izv. akc. {alom) ‰hebr. {alom mirŠ uobi~ajeni jevrejski pozdrav, katkad i {alom alejhem, œMir s tobomŒ. {aloni m, mn. i {alone, `, mn., gen. mn. {alona prozorski kapci od popre~nih da{~ica, koje se mogu razmicati kako bi se dobilo vi{e svetlosti. {altati, -am v. {altovati. {alter, -a m, mn. {alteri, gen. mn. {altera ‰nem. SchalterŠ otvor, prozor kroz koji slu`benik saobra}a s klijentom u javnim ustanovama, bankama, na po{ti i sl. 2. elektr. prekida~. {alterski, -a, -o ‰v. {alterŠ koji pripada {alteru, koji radi na {alteru; {alterska slu`ba, {alterski slu`benici. {altovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. schaltenŠ 1. prebaci(va)ti, preklapati. 2. ukqu~i(va)ti, ukop~a(va)ti. {althebl, -a m, mn. {altheblovi ‰nem. Schalthebel mewa~ka polugaŠ automeh. zast. ru~ica mewa~a.

1479

{alung {alung, -a m, mn. {alunzi, gen. mn. {alunga ‰nem. SchalungŠ gra|. kalup, obloga od dasaka radi oblikovawa cementa; up. {alovati. {alupa, -e `, gen. mn. {alupa ‰fr. chaloupeŠ 1. pomo}ni ~amac na brodu. 2. ribarski brod, barka. 3. ist. mawi ratni jedrewak. pom.

[am, -a m ‰tur. Sam od ar. [am i [a'mŠ zast. 1. Sirija. 2. glavni grad Sirije, Damask. {amada, -e ` ‰fr. chamadeŠ voj. znak trubom ili bubwevima kojim je jedna zara}ena strana objavqivala da èli pregovore o obustavi vatre. {aman, -a i {aman, -ana m ‰rus. {aman od tunguskogŠ sve{tenik ili vra~ kod naroda severoisto~ne Azije, ujedno lekar, ~arobwak i priziva~ duhova. {amanizam, -zma m ‰v. {amanŠ religija zasnovana na kultu prirode, verovawu u zle duhove i du{e umrlih; u raznim oblicima prostire se od Laponije preko Sibira do Eskima i Indijanaca. {amar, -ara m, mn. {amari, gen. mn. {amara ‰tur. samarŠ udarac otvorenim dlanom po licu, pquska, }u{ka. {amarati, -am nesvr{. ‰v. {amarŠ udarati dlanom, }u{kati, pquskati. {ama{ (izv. akc. {ama{) ‰hebr. {amma{, jidi{ {amesŠ rel. 1. domar, pomo}nik u sinagogi. 2. deveta sve}a na menori (v.) kojom se pripaquju ostalih osam u vreme praznika Hanuke (v.). {ambek1, -a m, mn. {ambeci, gen. mn. {ambeka ‰tur. yanbeki, yanbegiŠ okuka, zavoj, krivina. {ambek2, -a m, mn. {ambeci, gen. mn. {ambeka ‰ital. sciabecco od ar. {abbakŠ pom. ist. jedrewak sa tri katarke, naro~ito gusarski, kori{}en od XVI do XVIII veka. {amberten, -ena m ‰fr. chambertinŠ ~uveno crveno vino, nazvano po istoimenom selu u Burgundiji. {amdud, -a m ‰tur. sam dudu, v. [am, dudŠ vrsta duda poreklom iz Sirije. {amidan, -ana m, mn. {amidani, gen. mn. {amidana i {emidan, -ana m, mn. {emidani, gen. mn. {emidana ‰tur. samdan sve}wak od pers. {em'dan od ar. {ame sve}aŠ sve}wak.

1480

{an {amija, -e ` ‰tur. same od pers. {ameŠ marama kojom muslimanske ène povezuju glavu, poveza~a. {amla, -e `, gen. mn. {amli ‰austr. nem. SchamerlŠ v. {amlica. {amlica, -e ` ‰v. {amlaŠ klupica, mala niska stolica bez naslona. {amoa `, indekl. ‰fr. chamois divokozaŠ 1. meka ìvotiwska koà koja sluì za gla~awe i ~i{}ewe, jelenska koà. 2. boja divokoze, mrkoùta boja. {amot, -a m ‰fr. chamotte, nem. SchamotteŠ vrsta gline od koje se prave vatrostalne opeke za oblagawe pe}i. x {amotni. {ampawac, -wca i {ampawac, -wca m ‰fr. champagne, vin de ChampagneŠ penu{avo vino iz francuske pokrajine [ampawe. {ampawski, -a, -o ‰v. {ampawacŠ koji se odnosi na {ampawac; koji ima boju {ampawca, bledoùt. {ampiwon, -ona m, mn. {ampiwoni, gen. mn. {ampiwona ‰fr. champignonŠ bot. vrsta jestive pe~urke, rudwa~a. {ampion, -ona m, mn. {ampioni, gen. mn. {ampiona (`. {ampionka, -e, dat. {ampionki) ‰fr. championŠ 1. pobednik u sportu ili nekom drugom takmi~ewu, prvak, as. 2. pobornik, branilac, za{titnik. x {ampionski. {ampionat, -ata m, mn. {ampionati, gen. mn. {ampionata ‰fr. championnat, v. {ampionŠ sp. takmi~ewe za titulu {ampiona, prvenstvo. {ampita, -e ‰nem. Schaum pena, v. pitaŠ kulin. kola~ od ulupanog belanceta sa {e}erom kuvanog na pari i stavqenog izme|u dva lista testa. {ampjer v. {anpjer. {ampon, -ona m, mn. {amponi, gen. mn. {ampona ‰engl. shampoo od ind. campna mesiti, masiratiŠ te~ni sapun za prawe kose. {amponirati, {amponiram, 3. l. mn. {amponiraju nesvr{. ‰v. {amponŠ prati kosu {amponom, sipati {ampon na kosu. {amrolna, -e ` ‰nem. Schaum pena, v. rolnaŠ kulin. cev od lisnatog testa puwena kremom od ulupanog i za{e}erenog belanceta. {an, {ana m ‰tur. san od ar. {an, {a'nŠ pokr. slava, dobar glas, ugled; dostojanstvo.

{an {an, -a m ‰ma|. samŠ pokr. kalup, model, uzorak. {anac, -nca m, mn. {an~evi, gen. mn. {an~eva ‰nem. SchanzeŠ 1. voj. dubok odbrambeni rov s nasipom. 2. rov ili jarak uop{te. {anàn, -ana m ‰fr. changeant promenqivŠ 1. vrsta tkanine koja se preliva u raznim bojama. 2. vrsta poludragog kamena. {ank, -a m, mn. {ankovi, gen. mn. {ankova ‰nem. SchankŠ tezga s koje se u restoranu, bifeu i sl. sluì pi}e. {anker, -a m (`. {ankerica) ‰v. {ankŠ onaj koji posluùje za {ankom, barmen. {ankr, -a m ‰fr. chancre od lat. cancerŠ med. ko`na bolest veneri~nog porekla. y meki {ankr ranica na genitalijama izazvana bakterijom Haemophilus ducreyi; tvrdi {ankr bezbolni ~ir koji predstavqa rani znak sifilisa. {anpjer ({ampjer), -a m ‰venec. sanpiero, ital. (pesce) San Pietro riba sv. PetraŠ pokr. vrsta jestive morske ribe, kova~, Zeus faber. {ansa, -e `, gen. mn. {ansi ‰fr. chanceŠ dobra prilika, mogu}an povoqan slu~aj, verovatno}a uspeha. {ansona, -e `, gen. mn. {ansona ‰fr. chanson pesmaŠ muz. popularna francuska pesma, qubavnog ili {aqivog sadràja. {ansonijer, -era m (`. {ansonijerka, -e, dat. {ansonijerki) ‰fr. chansonnier, v. {ansonaŠ muz. peva~ ili kompozitor {ansona; zbirka {ansona. {ansower v. {ansonijer. {ant, -a m ‰engl. shuntŠ 1. elektr. sporedni prikqu~ak, otpornik koji se paralelno ukqu~uje u strujno kolo, pri ~emu se u ovom drugom smawuje ja~ina struje. 2. med. spoj dva kanala u organizmu koji omogu}ava me{awe wihovih sadràja. {antav, -a, -o ‰ma|. santaŠ hrom, {epav. {antavac, {antavca m, mn. {antavci, gen. mn. {antavaca (`. {antavica, -e) ‰v. {antavŠ ~ovek koji hramqe, {epavac. {antaà, -e ` ‰fr. chantageŠ neob. ucena, ucewivawe, iznuda. {antaèr, -era m, mn. {antaèri, gen. mn. {antaèra ‰v. {antaàŠ neob. ucewiva~, iznu|a~.

{arà {antan ‰fr. chantantŠ v. kafe. {antati, -am nesvr{. ‰v. {antavŠ hramati, {epati. {antung, -a m ‰prema kineskoj pokrajini [angdongŠ vrsta tkanine od sirove svile; tkanina od sintetike s neravnom povr{inom. {ap1, {apa m ‰tur. sap od pers. {ab od ar. {abbŠ stipsa. {ap2, -a m ‰fr. chappeŠ upredena tkanina od otpadaka prirodne svile. {apirograf, -a m, mn. -i ‰rus. {apirograf, prema ruskom {tamparu A. [apiru, v. -grafŠ zast. sprava za umnoàvawe rukopisa pomo}u matrica. x {apirografski. {apirografisati, -i{em nesvr{. ‰v. {apirografŠ umnoàvati pomo}u {apirografa. {apka, -e `, dat. {apci, gen. mn. {apki ‰rus. {apkaŠ vrsta tvrde vojni~ke kape sa {titnikom; sve~ana oficirska kapa. {apo, -oa m ‰fr. chapeauŠ zast. {e{ir. {ar, -a m ‰rus. {ar kugla, loptaŠ (ob. u izrazima zemni ‹, zemaqski ‹) zemaqska kugla, Zemqa. {arage, {araga `, mn. ‰nem. SchragenŠ etnol. ograda na kolima s predwe i zadwe strane. {arada, -e ` ‰fr. charadeŠ zagonetka u kojoj se traèna re~ sastavqa od delova koji su i sami re~i (npr. œskrivatiŒ + œdra`Œ = kriti + ~ar = kriti~ar). {arampov, -ova m ‰ma|. sarampoŠ pokr. opkop, {anac. {araf, {arafiti v. {raf, {rafiti. {argija, -e `, gen. mn. {argija i {arkija ‰tur. sark› vrsta vesele pesme od ar. {arqiyy isto~niŠ vrsta velike tambure. {ardone, -ea m ‰fr. Chardonnay, mesto u [ampawiŠ vrsta kvalitetnog belog vina iz Francuske. {arà, -e `, gen. mn. {arì ‰fr. charge od charger napuniti, natovariti; zaduìtiŠ 1. voj. puwewe, naboj (vatrenog oru`ja). 2. tehn. puwewe pe}i, ma{ine i sl.; odre|ena koli~ina sirovina koja se obra|uje u jednoj radnoj operaciji. 3. visoko zvawe, poloàj (u vojsci, dràvnoj slu`bi i sl.). 4. pozor. karikaturalna,

1481

{arèr groteskno odigrana uloga, s ciqem da se doti~ni lik izvrgne podsmehu. {arèr, -era m, mn. {arèri, gen. mn. {arèra ‰fr. chargeur, v. {aràŠ voj. metalni okvir s vi{e metaka za revolver, automat i sl.; magazin (2) (v.). {arìrati, {arìram, 3. l. mn. {arìraju nesvr{. ‰fr. chargerŠ preterivati u prikazivawu ili opisu, preuveli~avati, karikirati. {arivari, -ija m ‰fr. charivariŠ zast. op{ti nered pra}en vikom i lupawem; graja, urnebes, rusvaj. {arija, -e ` ‰ar. {aria'Š v. {erijat. {arkaw, -a m ‰ma|. sarkanyŠ pokr. zmaj, a`daja. {arkija = {argija (v.). {arlagan, -a m, mn. -i ‰tur. s›rlagan od pers. {ir-i rewgan od pers. {ir mleko, rewgan masloŠ pokr. susamovo uqe. {arlatan, -ana m, mn. {arlatani, gen. mn. {arlatana ‰fr. charlatanŠ varalica, nadristru~wak, hvalisavac; onaj koji bez stvarnog znawa nastoji da se predstavi kao ve{tak. x {arlatanski. {arlatanizam, -zma m ‰fr. charlatanisme, v. {arlatanŠ v. {arlatanstvo. {arlatanstvo, {arlatanstva s ‰v. {arlatanŠ {arlatanski posao; nadriu~enost, nadriznawe, la`na ve{tina; obmana, prevara. {arlah, -a m ‰nem. Scharlach od srlat. scarlatina od scarlatum crvena bojaŠ opasna zarazna, uglavnom de~ja bolest kod koje se telo prekriva crvenim ospicama. {arlota, -e ` ‰fr. charlotteŠ slatki{ od pi{kota prelivenih kremom i vo}em. {arm, -a m ‰fr. charmeŠ dra`, qupkost, dopadqivost, privla~nost. {armantan, -tna, -tno ‰fr. charmant, v. {armŠ dopadqiv, privla~an, zavodqiv; o~aravaju}i. {armer, -era m, mn. {armeri, gen. mn. {armera ‰v. {armŠ mu{karac koji ima svojstvo da {armira, zavodnik. {armirati, {armiram, 3. l. mn. {armiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. charmer, v. {armŠ o~ara(va)ti, zadiviti, osvojiti, osvajati, pridobiti, pridobijati simpatiju.

1482

{ator {arnir, -ira m, mn. {arniri, gen. mn. -arnira ‰nem. Scharnier od fr. charniereŠ metalne {arke na prozorima ili vratima. {ar-pej ‰kin.Š rasa psa iz Kine, sa izrazito naboranom koòm. {arpeq, -a m, mn. {arpeqi, gen. mn. {arpeqa ‰fr. echarpeŠ 1. voj. par~e trake na ramenu koja spre~ava da pu{ka sklizne. 2. ko`na torba koja se nosi o ramenu. {arpija, -e `, gen. mn. {arpija ‰fr. charpieŠ ~isto platno ra{~e{qano na niti, koje se nekad upotrebqavalo za zavijawe rana. {art, -a m, mn. {artovi ‰tur. sart od ar. {artŠ pokr. uslov, bitni elemenat, polazna osnova. {artrez, -eza m ‰fr. chartreuse, prema manastiru Grande Chartreuse gde je najpre pravqenŠ vrsta biqnog likera, ùte ili zelene boje. {ase, -ea m ‰fr. chasse od chasser gonitiŠ korak u baletu koji prethodi skoku, pri kome jedna noga prati drugu. {ase-kroaze, -ea m ‰fr. chasse-croise, v. {ase, croiser ukr{tatiŠ baletska figura u kojoj igra~ i wegova partnerka naizmeni~no prolaze jedno ispred drugog. {asija, -e i {asija, -e ` ‰fr. chassisŠ 1. dowi, gvozdeni deo automobila, na kome po~iva karoserija. 2. metalna podloga elektri~nih i elektronskih ure|aja, za koju se pri~vr{}uju delovi i spojevi. {atirati, {atiram, 3. l. mn. {atiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. schattieren, prema Schatten senkaŠ slik. sen~iti, osen~iti, nijansirati. {atl, -a = spejs{atl, -a m ‰engl. (space) shuttle prema space kosmos, shuttle dvosmerno kretaweŠ letelica koja prevozi qude i materijal sa Zemqe na orbitalnu stanicu ili satelit i obrnuto. y {atl-diplomatija fig. me|unarodno diplomatsko posredovawe u kome posrednik stalno putuje izme|u dveju zemaqa u sukobu. {ato, -oa m ‰fr. chaudeauŠ v. {odo. {atobrijan, -ana m ‰fr. chateaubriand, mo`da po prezimenu kwièvnika F. R. [atobrijanaŠ kulin. debeo gove|i odrezak na àru. {ator, -a i {ator, -a m, mn. -i ‰stariji oblik od tur. cadir, up. ~adorŠ zaklon od impregni-

{atorski ranog platna za sme{taj (turista, vojnika i sl.) na otvorenom. {atorski, -a, -o ‰v. {atorŠ koji se odnosi na {ator, koji pripada {atoru. y {atorsko krilo veliki komad impregniranog platna koji sluì za sastavqawe {atora ili za pokrivawe vojnika. {atra, -e ‰tur. satra, v. {atorŠ 1. platneni zaklon pod kojim rade prodavci na sajmovima, va{arima i sl. 2. veliki, visoki {ator pod kojim se drè cirkuske predstave. {atranx, -a m ‰ar. {atrand` od pers. ~atrang od sanskr. caturangah, prema catur ~etiri, angah deoŠ najstarija verzija igre {aha, u Aziji i u arapskim zemqama. {atrovac, {atrovca m, mn. {atrovci, gen. mn. {atrovaca ‰v. {atraŠ 1. skitnica, besku}nik, ~ergar. 2. onaj koji ìvi od kra|e i prosja~ewa, sitan lopov. {atrova~ki, -a, -o ‰v. {atorŠ koji se odnosi na {atrovce. y {atrova~ki govor, {atrova~ki jezik skup izraza sa ulice, àrgon, sleng. {atula, -e ` ‰nem. SchatulleŠ kutija, kov~eì} za ~uvawe dragocenosti. {aum, -a m ‰nem. SchaumŠ pena dobijena od ulupanih belanaca na pari sa {e}erom. {aumrolna, -e ` ‰nem. SchaumrolleŠ v. {amrolna. {aum{nita, -e ` ‰nem. Schaumschnitte, v. {aum, nem. Schnitte kri{kaŠ v. {ampita. {au{piler, -a m, mn. -i ‰nem. SchauspielerŠ zast. glumac. {afoq, -a m, mn. -i ‰nem. SchaffelŠ pove}i drveni sud za prawe sudova, vedro. {afot, a m, mn. {afoti, gen. mn. {afota ‰nem. Schafott od fr. echafaudŠ podijum na kome se izvr{ava smrtna kazna, uzdignuto gubili{te. {afran, -a m, mn. {afrani, gen. mn. {afrana ‰tur. safran od ar. zafaranŠ bot. lukovi~asta biqka sa tri vlaknasta ìga u cvetu, koji se upotrebqavaju kao za~in, kao lek i za bojewe, veoma cewena kao za~in u kulinarstvu. x {afranov, {afranski. {ah, -a m, vok. {ahu ‰tur. sah od pers. {ahŠ 1. kraq, titula persijskog vladara i nekih orijentalskih vazalnih kneèva. 2. a. igra na dasci sa 64 poqa, sa po 16 crnih i belih figura.

{a{ijast b. {ahovska tabla s figurama. 3. upozorewe protivniku da je wegov kraq napadnut. z biti u {ahu fig. biti u poziciji iz koje je potrebno {to pre iza}i; dràti koga u {ahu imati ga u rukama, dràti u {kripcu. {ahada, -e `, gen. mn. {ahada ‰ar. {ahada svedo~eweŠ kod muslimana ispovedawe vere ponavqawem obrasca œNema Boga do Boga, a Muhamed je Bo`ji prorokŒ. {aharit, -a (izv. akc. {aharit, -a) m ‰hebr. {aharith jutroŠ jevrejska molitva, prva od tri u toku dana. {ahin, -a m, mn. -i ‰tur. sahin od pers. {ahinŠ soko dresiran za lov. {ahinaga, -e m = {ahinxiba{a, -e m ‰v. {ahinŠ zapovednik nad sokolarima; up. {ahinxija. {ahinxiba{a, -e m ‰v. {ahinxija, ba{aŠ = {ahinaga (v.). {ahinxija, -e m ‰v. {ahinŠ sokolar. {ahin{ah, -a m, mn. {ahin{asi, gen. mn. {ahin{aha ‰pers. {ah-in-{ah, v. {ahŠ ist. kraq nad kraqevima, titula persijskog {aha. {ahirati, {ahiram, 3. l. mn. {ahiraju {ahŠ stalno davati {ah, napadati stalno kraqa u {ahovskoj igri. nesvr{. ‰v.

{ahist(a), -e m, mn. {ahisti (` {ahistkiwa, -e) ‰v. {ahŠ igra~ {aha. {ahit = {ehit (v.). {ah-mat, {ah-mata m ‰tur. sahmat od pers. {ah mat kraq je mrtavŠ zavr{etak {ahovske igre, pozicija kada je kraq napadnut a nema kuda da se skloni, mat1 (v.). {ahovnica, -e ` ‰v. {ahŠ 1. hrv. {ahovska tabla. 2. a. hrvatski grb, sa crvenim i belim kvadratima. b. hrvatska zastava. {aht, -a m, mn. {ahtovi, gen. mn. {ahtova ‰nem. SchachtŠ 1. okno u rudniku. 2. otvor s poklopcem u visini tla, radi pristupa podzemnim instalacijama. {ahter, -a m v. {ehter. {acovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schatzenŠ fam. ocewivati, procewivati; merkati. {a{ijast, -a, -o ‰tur. sas›Š razrok, {kiqav.

1483

{a{ka {a{ka, -e `, dat. {a{ci, gen. mn. {a{ki ‰rus. {a{kaŠ ist. kriva kowi~ka sabqa (ob. kod Kozaka i êrkeza). {a{ke, {a{ki `, mn. i {a{ki, {a{ki m, mn. ‰rus. {a{kiŠ vrsta igre na {ahovskoj tabli, sli~na igri dame. {a{kin, -a m, mn. -i ‰tur. sask›n od sasmak zapawiti se, ~uditi seŠ pokr. 1. glupan, smetewak; onaj koji se svemu ~udi. 2. nevaqalac, mangup. {a{lik, -a m. mn. {a{lici, gen. mn. {a{lika ‰rus. {a{lák iz tat. prema {á{ kopqe, raàwŠ kulin. ra`wi}i od naizmeni~no nabodenih komada mesa i povr}a. {va s indekl. ‰hebr.Š fon. iz semitske gramatike preuzeto ime za mutni poluglas, nalik na francusko œnemo eŒ ili na glas koji se kod nas ~uje kad izgovaramo neki suglasnik sam za sebe; obeleàva se znakom koji izgleda kao obrnuto malo e. [vaba, -e = [vabo, -e m (`. [vabica) ‰nem. Schwabe stanovnik [vapske, pokrajine na jugu Nema~keŠ pogrdni ili podsme{qiv naziv za Nemca ili Austrijanca. {vadron, -ona m, mn. {vadroni, gen. mn. {vadrona ‰nem. SchwadronŠ voj. ist. eskadron, kowi~ka jedinica. {vajneraj ‰nem. Schweinerei prema Schwein sviwaŠ fam. pej. sviwarija, bezobrazluk. {vajsaparat, -ata m, mn. {vajsaparati, gen. mn. {vajsaparata ‰nem. schweiŸen zavarivati, v. aparatŠ aparat za zavarivawe. {vajsati v. {vajsovati. {vajser, -a m, mn. -i ‰nem. SchweiŸer, v. {vajsovatiŠ zanatlija koji zavaruje metale, zavariva~. {vajsovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schweiŸenŠ zavarivati. {valer, -a, mn. -i {valer, -era m, mn. {valeri, gen. mn. {valera ‰austr. nem. Schwalier od fr. chevalier vitez, kavaqerŠ fam. qubavnik, ènskaro{, lola. x {valerski i {valerski. {valeraj, -aja m, mn. {valeraji, gen. mn. {valeraja ‰v. {valerŠ fam. {valerisawe, qubavne avanture, donùanstvo. {valerati se v. {valerisati se.

1484

{vindler {valeracija, -e `. ‰v. {valerŠ fam. v. {valeraj. {valerisati se, -i{em se nesvr{. ‰v. {valerŠ fam. traìti qubavne veze, imati qubavnika odnosno qubavnicu. {valerka, -e, `, dat. i lok. {valerki, gen. mn. {valerki i {valerka, -e `, dat. {valerki, gen. mn. i lok. {valerki ‰v. {valerŠ fam. qubavnica. {vapski, -a, -o ‰v. [vabaŠ pej. nema~ki. {vargla, -e ` ‰nem. SchwartenmagenŠ vrsta debele kobasice od sviwskog èluca ispuwenog par~i}ima kuvanog mesa, koùricom i za~inima. {veleri, {velera m mn. ‰nem. Schwelle pragŠ pragovi na èlezni~kom koloseku, {liperi. {venk, -a m, mn. {venkovi, gen. mn. {venkova ‰nem. Schwenk, prema schwenken okretati, promeniti smerŠ filmski i televizijski izraz za pomerawe kamere iz jednog ugla u drugi. {venkati hrv. v. {venkovati. {venkovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schwenkenŠ okretati kameru prema potrebama snimawa. {veps, -a m ‰nem. Schweppes, fabri~ko imeŠ osveàvaju}e bezalkoholno gazirano pi}e. {vermovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schwarmenŠ zast. ~eznuti, uzdisati (za kim). {verc, -a m ‰austr. nem. Schwarz, Schwarze od schwarzen, prema schwarz crnŠ crna berza; trgovina na crno, krijum~arewe. z {verc-komerc ustaqeni tokovi nezakonite prodaje robe. {vercati hrv. v. {vercovati. {vercer, -a m, mn. -i (`. {vercerka, -e, dat. {vercerki) ‰austr. nem. Schwarzer, v. {vercŠ krijum~ar; onaj koji prodaje robu na crno, crnoberzijanac. {vercerski, -a, -o ‰v. {vercerŠ koji se odnosi na {verc ili {vercere. {vercovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schwarzenŠ 1. krijum~ariti, baviti se {vercom. 2. {vercovati se (fam.) voziti se bez karte; u}i (u pozori{te, bioskop i sl.) bez ulaznice. {vindl, -a m ‰nem. SchwindelŠ fam. prevara, varka, podvala. {vindlati hrv. v. {vindlovati. {vindler, -a m, mn. -i ‰nem. SchwindlerŠ fam. varalica, prevarant, mu}karo{.

{vindleraj {vindleraj, -aja m ‰v. {vindlŠ fam. prevarantsko, zabu{antsko pona{awe. {vindlovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schwindelnŠ fam. vr{iti prevare, podvaqivati, mu}kati. {vorc prid. indekl. ‰austr. nem. schwarz sein biti bez novca od schwarz crnŠ fam. koji je bez novaca, bez prebijene pare. {vorcer, -a m ‰v. {vorcŠ fam. onaj ko nikad nema para, ubogi siromah. {vung, -a m, mn. {vungovi, gen. mn. {vungova ‰nem. SchwungŠ fam. zalet, polet, zamah; skok. {ebat = {evat (izv. akc. {ebat, {evat), -a m ‰hebr. schebathŠ peti mesec u jevrejskom kalendaru, pribli`no odgovara januaru i februaru. {ebek, -a m, mn. {ebeci, gen. mn. {ebeka ‰tur. sebekŠ pokr. vrsta majmuna crvene stra`wice. {eboj, -a m ‰tur. sebboy od pers. {ebbuy od pers. {eb no}, buy mirisŠ bot. ukrasno cve}e iz porodice krsta{ica, Cheiranthus cheiri. {eval, -ala m ‰tur. sevval od ar. {awwalŠ deseti mesec u muslimanskom kalendaru, po~iwe 7. jula, ima 29 dana. {eviot, -a m ‰fr., engl. cheviot po mestu Cheviot Hills u EngleskojŠ 1. brdska ovca koja daje duga~ku, sjajnu i talasastu vunu. 2. tvid od takve vune. {evkuna! uzv. ‰tur. sevk›na od ar. {awq ~e`waŠ nazdravqe! ìveo! {evro, -oa m ‰fr. chevreau jareŠ kozja koà za obu}u i ko`nu galanteriju. {evron, -ona m ‰fr. chevronŠ v. {evro. {evroten, -ena m ‰fr. chevrotinŠ meka, ugla~ana jare}a koà. {egrt, -a m, mn. {egrti, gen. mn. {egrta ‰tur. sakirt od pers. {agirdŠ u~enik kod zanatlije ili trgovca. x {egrtski. {egrtovati, -ujem nesvr{. ‰v. {egrtŠ u~iti zanat ili trgovinu, biti {egrt. {edrvan, -ana m, mn. {edrvani, gen. mn. {edrvana ‰tur. sad›rvan od pers. {adirwan veselo te~eŠ vodoskok ili ~esma s bazenom, u vrtu ku}e bogatih muslimana ili uz xamiju za uzimawe avdesta. {ezlong, -a m, mn. {ezlonzi, gen. mn. {ezlonga ‰fr. chaise longue duga~ka stolicaŠ polusofa s naslonom, duga~ka leàqka; up. lige{tul.

{ekeri {eik, -a m, mn. {eici, gen. mn. {eika ‰engl. sheikh od ar. {ayhhŠ 1. poglavar arapskog plemena; vladar {eikata. 2. rel. ({eih) poglavar verske zajednice kod muslimana; stare{ina tekije. 3. titula u~enog ~oveka ili ~uvenog govornika. {eik-al-islam v. {ejh-ul-islam. {eikat, -ata m ‰v. {eikŠ 1. okrug ili op{tina pod upravom {eika. 2. arapska dràva kojom vlada {eik. {eih v. {eik. {ejk, -a m ‰engl. shakeŠ v. milk{ejk. {ejker1, -a m ‰engl. shaker od shake trestiŠ metalna posuda s poklopcem za pripremawe koktela. {ejker2 v. {ekeri. {ejkovati, -ujem nesvr{. ‰od engl. shakeŠ mu}kati, me{ati sastojke za koktel u {ejkeru. {ejtan, -a m, mn. -i ‰tur. seytan od ar. {aytan od hebr. satan, up. satanaŠ pokr. 1. |avo, sotona, vrag. 2. fig. vragolan, obe{ewak, spadalo. {ejtanbez, -a m ‰tur. seytan bezi |avolski vez, prema v. {ejtan, bezŠ pokr. vrsta grubog platna za ga}e. {ejtanluk, -a m, mn. {ejtanluci, gen. mn. {ejtanluka ‰tur. seytanl›k, v. {ejtanŠ pakost, zloba, podlost; vragolija, nesta{luk. {ejtanski, -a, -o ‰tur. seytanl›k, v. {ejtanŠ |avoqi, sotonski; ne~astiv. {ejh, -a m, mn. {ejhovi, gen. mn. {ejhova ‰tur. seyh od ar. {ayhhŠ v. {eik. {ejh-ul-islam ‰tur. seyhulislam, sehislam od ar. {ayhhu-l-islam poglavar islamaŠ vrhovni poglavar muslimanske verske zajednice u sultanskoj Turskoj. {ekaik, -a m, mn. {ekaici, gen. mn. {ekaika ‰tur. sekay›k, sakay›k od ar. {aqaiqu-n-nu'manŠ pokr. boùr. {ekel, -a m ‰hebr. shekkelŠ 1. mera za teìnu kod starih naroda na Bliskom istoku. 2. zlatnik ili srebrwak kod starih Jevreja. 3. nov~ana jedinica u dana{wem Izraelu. {ekeri, {ekera m, mn. ‰engl. shakers od shake tresti se, drhtatiŠ religiozna sekta u Engleskoj i Severnoj Americi, koja se 1774. otcepi-

1485

{ekspirovski la od kvekera; propoveda bezbra~nost i zajednicu dobara. {ekspirovski, -a, -o ‰engl. ShakespeareŠ nalik na [ekspira, u duhu [ekspirovih drama. {ekspirolog, -a m, mn. {ekspirolozi, gen. mn. {ekspirologa ‰v. {ekspirologijaŠ nau~nik koji se bavi prou~avawem [ekspira. {ekspirologija, e ` ‰engl. Shakespeare, v. -logijaŠ nauka o Vilijamu [ekspiru (1564–1616), wegovom dramskom stvarala{tvu i poeziji. x {ekspirolo{ki. {ekspiroman, -a m i {ekspiroman, -ana m, mn. {ekspiromani, gen. mn. {ekspiromana ‰engl. Shakespeare, v. -manŠ neobuzdani oboàvalac [ekspira. {elak, -lka m ‰engl. shellac(k) od shell quspica, v. lakŠ vrsta tvrde smole iz isto~noindijskog drve}a, nekad kori{}ena za izradu gramofonskih plo~a; rastvorena u alkoholu sluì kao za{titni lak ili sredstvo za politirawe. {elit, -a i {elit, -ita m ‰nem. Scheelit, prema {vedskom hemi~aru [eleu (K. W. Scheele, 1742–1786)Š miner. kalcijum volframat, sluì za dobijawe volframa (tungstena) (v.). {elna, -e ` , gen. mn. {e lni ‰nem. Schalchen posudica, ~inijica od Schale , {oqaŠ automeh. zast. 1. deo ~a{astog oblika, ~a{ica. 2. posuda za prawe delova. {elf, -a m, mn. {elfovi, gen. mn. {elfova ‰engl. shelfŠ geogr. podvodna platforma koja se od obale prostire prema moru. {ema, -e ` ‰nem. Schema, v. shemaŠ 1. tehni~ki nacrt; crte` koji prikazuje sastavne delove i spojeve ma{ine, elektri~nog ili elektronskog ure|aja. 2. v. shema. {emando pril. ‰ital. scemando prema scemare smawivatiŠ muz. postepeno slabe}i, gube}i se. {ematizam, {ematizovati, {emati~an, {emati~nost v. shema-. {emizet, -a (uob. {emizet, -a) m ‰fr. chemisetteŠ zast. 1. mala ko{uqa. 2. orman~e za rubqe. {emsija, -e ` ‰tur. semsiye od ar. {amsiyya, prema {ams sunceŠ pokr. ki{obran, suncobran. {eng v. ~eng. {engajst, -a i {engajst, -a m ‰nem. Schongeist od schon lep, Geist duhŠ qubiteq umetnosti i kwièvnosti; esteta.

1486

{eri-brendi {eniti, -im nesvr{. ‰nem. schon machenŠ 1. (o psu) sedeti na zadwim nogama, podigav{i predwe uvis. 2. fig. (o ~oveku) puziti pred kim, ponizno moqakati. {enluk, -a m, mn. {enluci, gen. mn. {enluka i {enluk, -a m, mn. {enluci, gen. mn. {enluka ‰tur. senlik prema sen veseoŠ svetkovawe, javno veseqe, slavqe. {enlu~iti, -im i {enlu~iti, -im nesvr{. ‰v. {enlukŠ veseliti se, zabavqati se, obi~no uz pucwavu iz pu{aka. {eol (izv. akc. {eol), -a m ‰hebr. {e’olŠ mitol. podzemno carstvo, boravi{te mrtvih po jevrejskom verovawu. {eping, -a m ‰engl. shaping oblikovaweŠ ma{ina za obra|ivawe metalnih predmeta, strug. {er, -a m ‰tur. ser od ar. {arrŠ 1. zlo, smutwa, pakost. 2. (kao prid. indekl.) zao, pakostan; lukav, prepreden. {erbet, -a m i {erbe, -eta s ‰tur. serbet od ar. {arba pi}eŠ 1. napitak od uprènog {e}era s vodom. 2. isto~wa~ko osveàvaju}e pi}e od vode s medom i za~inima. 3. uzavrela voda za kuvawe kafe. {erbetlija, -e ` ‰v. {erbetŠ vrsta slatke jabuke ili kru{ke. {erbetwak, -a m, mn. {erbetwaci, gen. mn. {erbetwaka ‰v. {erbetŠ sud u kome se greje voda za kafu. {erbexija, -e m ‰v. {erbetŠ onaj koji pravi i prodaje {erbet. {erver, -a m ‰engl. sharewareŠ ra~. program s besplatnim probnim periodom, nakon kojeg je kori{}ewe nemogu}e ukoliko se ne plati. {eret, -a i {eret, -a m, mn. -i ‰tur. serret, sirret nemiran, neposlu{an od ar. {arr, v. {erŠ 1. {aqiv~ina, vragolan, obe{ewak. 2. lukavac, prepredewak. x {eretski, {eretski. {eretluk, -a m, mn. {eretluci, gen. mn. {eretluka ‰tur. serretlik, v. {eretŠ 1. sklonost ka {ali, vragolija, nesta{luk. 2. lukavstvo, prepredenost; podvala. {eri, -ija m ‰engl. sherry od Jerez Heres, grad u [panijiŠ vrsta jakog belog vina poreklom iz [panije. {eri-brendi, {eri-brendija m ‰engl. cherry-brandy prema cherry tre{wa, v. brendiŠ vr-

{erijat sta likera, rakija od tre{awa ili vi{awa, ~eri-brendi. {erijat, -a m ‰tur. seriat od ar. {aria' pravi putŠ u~ewe islamske vere; zakon zasnovan na Kuranu, za razliku od adeta (v.), obi~ajnog prava. {erijatski, -a, -o ‰v. {erijatŠ koji se odnosi na {erijat. y {erijatsko pravo pravni sistem zasnovan na propisima islama, sa drasti~nim kaznama (odsecawe ruke za kra|u, kamenovawe prequbnika i sl.). {erif1, -a m, mn. -i ‰engl. sheriffŠ 1. ist. upravnik grofovije u Engleskoj. 2. u SAD, najvi{i administrativni i sudski ~inovnik u okrugu. {erif2, -a m, mn. -i ‰tur. serif od ar. {arif dostojanstvenikŠ titula potomaka Muhamedovih; vrhovni ~inovnik u Meki; arapski velika{. [erpa, -e m, mn. [erpe i [erpasi ‰engl. Sherpa od nepalskog {erpa narod IstokaŠ 1. pripadnik naroda koji ìvi na ju`noj strani Maunt Everesta, tibetanskog porekla. 2. ({erpa) vodi~ i nosa~ u planinarskim ekspedicijama na Himalaje. {erpa, -e `, gen. mn. {erpi ‰nem. ScherbeŠ niska okrugla posuda u kojoj se spremaju namirnice. {erpewa, -e `, gen. mn. {erpewa ‰ma|. serpenyo od nem. ScherbeŠ v. {erpa. {erting, -a m ‰engl. shirtingŠ jaka pamu~na tkanina od debqe istkanih ìca. {er{e la fam v. cherchez la femme. {etebandijere indekl. v. sette bandiere. {etland, -a m ‰engl. Shetland (wool), prema ostrvima na severu Velike BritanijeŠ vrsta engleske vunene melirane tkanine. {etlandski, -a, -o ‰v. {etlandŠ od {etlanda. {ef, -a i {ef, -a m, mn. {efovi i {efovi ‰fr. chefŠ stare{ina, rukovodilac, na~elnik. {efija, -e m, gen. mn. {efija ‰tur. sefi od ar. {afi'Š pokr. prvi kom{ija na imawu; onaj koji ima pravo prvokupovine. {efijski, -a, -o ‰v. {efijaŠ pokr. susedski, kom{ijski. y {efijsko pravo v. {efiluk. {efiluk, -a m ‰tur. sefilik, v. {efijaŠ prioritet prvog kom{ije na kupovinu susednog imawa. {efica, -e ` ‰v. {efŠ èna {ef; na~elnica.

{e{ana {efovati, -ujem i {efovati, {efujem {efŠ biti {ef, rukovoditi, upravqati. {efovica, -e i {efovica, -e ` ‰v. {efŠ 1. {efova èna. 2. v. {efica. {efovski, -a, -o ‰v. {efŠ koji pripada {efovima; koji se odnosi na {efa ili {eficu. {eftelija, -e ` ‰tur. seftal› od pers. {eftaluŠ pokr. breskva. {eh, {eha m ‰tur. seyh, v. {eikŠ 1. v. {eik (2). 2. izraz za napad na kraqicu u {ahovskoj igri. {ehadet, -a m ‰tur. sehadet od ar. {ahadaŠ pokr. 1. svedo~anstvo, uverewe, potvrda. 2. smrt na bojnom poqu u borbi protiv nevernika, koja muslimanu obezbe|uje odlazak u raj. {eher, -a m ‰tur. sehir od pers. {ehrŠ pokr. grad, velika varo{. x {eherski. {eherzada = {ehzada (v.). {eher-}ehaja, -e m ‰tur. sehir kahyas›, v. {eher, }ehajaŠ gradona~elnik, poglavar grada. {ehzada, -e = {eherzada, -e ` ‰tur. sehzade od pers. {ehzade i {ahzade od pers. {eh, {ah kraq, car, zade deteŠ princeza, careva k}i. {ehid v. {ehit. {ehit, -ita m, mn. {ehiti, gen. mn. {ehita i {ehid, -ida m, mn. {ehidi, gen. mn. {ehida ‰tur. sehit od ar. {ahidŠ 1. onaj koji je nevino pogubqen, mu~enik. 2. musliman koji pogine u borbi za islam. {ehitluk, -a m, mn. {ehitluci, gen. mn. {ehitluka ‰tur. sehitlik, prema v. {ehitŠ {ehitsko grobqe. {ehr, -a m ‰tur. sehr od ar. {ahrŠ mesec (kalendarski). {ehrija, -e ` ‰tur. sehriye, seriye od ar. {a'riyyaŠ pokr. tanki rezanci; supa s takvim rezancima. {ehter, -a m, mn. {ehteri, gen. mn. {ehtera ‰nem. Schachter od hebr. {ehitah klawe prema {ahat klatiŠ mesar koji koqe stoku i ìvinu po jevrejskom verskom obi~aju. {e{ana, -e `, gen. mn. {e{ana ‰tur. seshane, sisane od pers. {e{hhaneŠ ist. vrsta duga~ke pu{ke koja se punila spreda, {i{ana. nesvr{. ‰v.

1487

{iber1 {iber1, -a m, mn. -i ‰nem. SchieberŠ pokr. {pekulant, crnoberzijanac. {iber2, -a m, mn. -i ‰nem. Schieber, u zna~ewu 2 skr. od RechenschieberŠ 1. tehn. plo~asti zatvara~ na cevima i drugim ure|ajima. 2. zast. logaritmar. {ibolet, -a m ‰hebr. {ibboleth, v. Kwigu o sudijama 12:6Š re~ koja sluì za raspoznavawe, lozinka, parola. [iva, -e m ‰sanskr. SivaŠ u hinduizmu, jedno od tri boànstva u Trojstvu (Trimurti), uz Brahmu i Vi{nua; bog razarawa, smrti i prolaznosti vremena. [iva-[akti ‰v. [iva, [aktiŠ rel. u hinduizmu, Bo`ja glava, ~iji je mu{ki, pasivni, transcendentalni princip [iva, a ènski, aktivni, imanentni, vremenski princip [akti. {izika, -e `, dat. {iziki ‰v. shizofrenikŠ àrg. pej. luckasta, uvrnuta osoba. {iziti, -im nesvr{. ‰v. shizofrenijaŠ àrg. pej. luditi, mahnitati, biti van sebe. {izma, -e `, gen. mn. {izmi ‰nem. Schisma od gr~. schisma raskol prema schizein cepatiŠ rascep, raskol, odvajawe (naro~ito od crkve ili vere); fig. podvojenost, raskid. {izmatik, -a m, mn. {izmatici, gen. mn. {izmatika ‰v. {izmaŠ otpadnik, raskolnik (od vere ili crkve). {izmati~an, -~na, -~no, {izmati~ki, -a, o i {izmatski, -a, -o ‰gr~. schismatikos, v. {izmaŠ koji se odnosi na {izmu ili {izmatike, raskolni~ki. {izo-, {izoidan, {izoidnost, {izofrenija, {izofrenik, {izofreni~an v. shizo-. {iiti, {iita m ‰tur. sii od ar. {ii'yy pristalicaŠ rel. pripadnici jedne od dve najve}e verske grupacije u islamu, koji Muhamedovog zeta Aliju smatraju zakonitim duhovnim i svetovnim naslednikom Muhameda, imaju posebnu teologiju i versko-pravne norme; up. suniti. x {iitski. {iitizam, -zma m ‰v. {iitiŠ rel. versko u~ewe {iita. {ik, {ika m ‰fr. chicŠ 1. elegancija, otmenost, smisao za modu i ukusno odevawe. 2. prid. indekl. koji je po modi, dopadqiv, otmen, elegantan.

1488

{im{ir {ikana, e `, gen. mn. {ikana ‰fr. chicaneŠ stvarawe neprilika, zlonamerno ometawe, maltretirawe; neprijatnost, progon. {ikanacija, -e ` v. {ikana. {ikanirati, {ikaniram, 3. l. mn. {ikaniraju nesvr{. ‰fr. chicanerŠ stvarati kome te{ko}e, smetwe, pakostiti kome; progoniti, uznemiravati (posebno iz politi~kih razloga). {iler, -a m ‰nem. SchielerŠ vrsta bledocrvenog vina, komiwak. {iling, -a m, mn. {ilinzi, gen. mn. {ilinga ‰engl. shilling; nem. SchillingŠ 1. nekada{wa engleska nov~ana jedinica, pet penija tj. 1/20 funte sterlinga. 2. austrijska nov~ana jedinica do uvo|ewa evra. {ilok, -a m ‰ital. scirocco od ar. {uluq ju`ni vetarŠ pokr. v. {iroko. {ilt, -a m, mn. {iltovi, gen. mn. {iltova ‰nem. SchildŠ pokr. 1. {tit, {titnik (na kapi). 2. natpis, znak, firma. {iltkapa, -e `, gen. mn. {iltkapa ‰nem. SchildkappeŠ pokr. ka~ket, kapa sa {titnikom. {iqbok, -a m, mn. {iqboci, gen. mn. {iqboka ‰nem. SchildwacheŠ pokr. zast. straà; straàr. x {iqbo~ki. {iqbo~iti, -im nesvr{. ‰v. {iqbokŠ straàriti, ~uvati straù. {iqte, -eta s, mn. {iqteta ‰tur. silteŠ ~etvrtasto jastu~e za sedewe; tanak i duga~ak vuneni du{ek koji se prostire po se}iji (v.). {imera zast. v. himera. {imi, ija m ‰engl. shimmy (shake)Š vrsta ameri~kog plesa sli~nog fokstrotu, popularnog posle Prvog svetskog rata. y {imi-cipele duga~ke i uske cipele sa za{iqenim vrhom. {imike, -a `, mn. ‰v. {imiŠ fam. {imi-cipele. {impanza, -e m v. {impanzo. {impanzo, -a m, mn. {impanze ` ‰fr. chimpanze iz bantu jezikaŠ zool. vrsta afri~kog ~ovekolikog majmuna, po nekim osobinama ìvotiwa koja je najsli~nija ~oveku. {im{ir, -a m, mn. {im{iri, gen. mn. {im{ira ‰tur. simsir, cimsir od pers. {im{adŠ bot. zimzeleno ukrasno {ibqe, Boxus sempervirens, sa tvrdim drvetom pogodnim za rezbarewe.

{im{irika {im{irika, -e `, dat. {im{irici ‰v. {im{irŠ bot. divqi {im{ir, Ruscus aculeatus. {im{irov, -a, -o ‰v. {im{irŠ koji je od {im{ira. {im{irovina, -e, ` ‰v. {im{irŠ {im{irovo drvo. {ina, -e ` ‰nem. SchieneŠ pru`nica, èlezni~ka tra~nica. {ingeki, -ija m ‰jap. shingekiŠ poz. podvrsta kabukija (v.) u Japanu, nastala pod evropskim uticajima i sa socijalnom tematikom. {indelbraten, -a m ‰nem. SchindelbratenŠ pokr. prasetina pe~ena na ra`wu. {indra, -e `, gen. mn. {indri ‰nem. SchindelŠ da{~ice za pokrivawe ku}e, obi~no od jele ili bukve. {inik, -a m, mn. {inici, gen. mn. {inika ‰tur. sinik od ngr~. choinixŠ {upqa mera za ìto razli~ite teìne prema razli~itim krajevima (od 10 do 80 oka). {inobus i {inobus, -a m, mn. -i ‰nem. Schienenbus, v. {ina, (auto)busŠ kra}a èlezni~ka kompozicija na sopstveni motorni pogon, koristi se u putni~kom saobra}aju na kra}e relacije. x {inobuski. {inter, -a i {inter, -a m, mn. -i ‰nem. SchinderŠ 1. strvoder, ìvoder. 2. fig. gulikoà, lihvar. x {interski. {into, -oa m ‰jap. shinto prema shin duh, to putŠ v. {intoizam. {intoizam, -a m ‰v. {intoŠ japanska nacionalna religija, zasnovana na oboàvawu prirode, kultu predaka i verovawu u boànsko poreklo careva. {intoist(a), -e m, mn. {intoisti ‰v. {intoŠ sledbenik {intoizma. {intoisti~ki, -a, -o ‰v. {intoŠ koji se odnosi na {intoizam ili {intoiste. {iwel, -a i {iwel, -ela m, mn. {iweli, gen. {iwela ‰rus. {inelŠ zimski gorwi kaput vojnih lica.

mn.

{iwon, -ona m, mn. {iwoni, gen. mn. {iwona ‰fr. chignonŠ 1. pun|a. 2. umetak tu|e kose kojom ène dopuwuju frizuru.

{ifaluk [iptar, -a m (`. [iptarka, -e, dat. [iptarki) ‰alb. shqipetarŠ Albanac, Arbanas, Arnaut. x {iptarski. {ira, -e ` ‰tur. s›ra od pers. {ireŠ neprevrelo vino, slatki sok zrelog gro`|a koji jo{ nije po~eo da fermentira. {irden, -a m ‰tur. sirden od pers. {irdan, prema {ir mlekoŠ pokr. 1. ov~ija ili kozja iznutrica. 2. jelo od pirin~a i xigerice sa za~inima. {irit, -ita m ‰tur. sirk od ar. {irkŠ 1. voj. traka koja se pri{iva kao znak ~ina na uniformi. 2. ukrasna traka na narodnoj no{wi; obrub, pervaz. {irk, -a m ‰tur. sirk od ar. {irkŠ mnogobo{tvo, politeizam. {irm, -a m, mn. {irmovi, gen. mn. {irmova ‰nem. Schirm zaklonŠ 1. abaùr (v.). 2. obod na {e{iru. 3. ki{obran, suncobran. {iroko, {iroka m (izv. akc. {iroko) ‰ital. scirocco od ar. {uluq ju`ni vetarŠ vru} vetar koji iz severne Afrike duva ka Sredozemqu, jugo, jug, jugoisto~ni vetar, {ilok. {irting, -a m ‰engl. shirting, prema shirt ko{uqaŠ fina pamu~na tkanina za ko{uqe. {istosome, -a ` mn. ‰gr~. schistos podeqen, v. -somŠ zool. vrsta metiqa koji ìve kao paraziti u telu ~oveka ili ìvotiwa, izaziva~i te{kih oboqewa. {istosomijaza, -e ` ‰v. {istosomaŠ med. zarazna bolest u tropskim podru~jima, prenosi se gaèwem po vodi; stariji naziv bilharcioza (v.). {i}ar, -ara m ‰tur. sikar od pers. {ikarŠ laka zarada, plen; dobit, korist; blago, imetak. {i}ariti, {i}arim nesvr{. ‰v. {i}arŠ do}i do zarade, profitirati, okoristiti se; dobiti plen. {i}arxija, -e m ‰tur. sikarc›, v. {i}arŠ ~ovek lakom na dobit, profiter; pqa~ka{, gulikoà. {if, -a m, mn. {ifovi, gen. mn. {ifova ‰nem. (Setz)schiffŠ tipogr. 1. metalni okvir u koji se steù izlivena slova u {tampariji. 2. otisak strane radi korekture, na ~ijim marginama se rukom pi{u ispravke. {ifaluk, -a m ‰tur. sifal›k od ar. {ifa’ lekŠ pokr. isceqewe, ozdravqewe.

1489

{ifarnik

{kver

{ifarnik, -a m, mn. {ifarnici, gen. mn. {ifarnika ‰v. {ifraŠ spisak {ifara; kwiga s tuma~ewem {ifara.

{i{man, -a m, mn. {i{mani, gen. mn. {i{mana ‰tur. sismanŠ pokr. trbu{ast ~ovek, trbowa, debeqko.

{ifbodn, -a ‰nem. SchiffbodenŠ drvena oplata koja se stavqa na zidove, brodski pod.

{i{manluk, -a m ‰v. {i{manŠ pokr. gojaznost, korpulentnost, debqina.

{ifon, -ona m ‰fr. chiffonŠ a. vrsta meke vunene tkanine. b. vrsta tankog pamu~nog platna, upotrebqava se za rubqe i posteqinu. x {ifonski.

{i{-}evap, {i{-}evapa m, mn. {i{-}evapi, gen. mn. {i{-}evapa ‰tur. siskebap, v. {i{, }evapŠ pokr. naizmeni~no nanizano meso i povr}e na {tapi}, ra`wi}i.

{ifower, -era m, mn. {ifoweri, gen. mn. {ifowera ‰fr. chiffonnierŠ pokr. orman za ode}u i rubqe.

{jor, -a m ‰venec. pokr. gospodin.

sior, prema ital. signoreŠ

{jora, -e ` ‰venec. pokr. gospo|a.

siora, prema ital. signoraŠ

{ifra, -e `, gen. mn. {ifara i {ifri ‰fr. chiffre od srlat. cifra nula od ar. gifr, gafr prazninaŠ 1. sistem znakova za tajno pismo u obave{tajnoj slu`bi, diplomatiji i vojsci. 2. oznaka od slova i brojeva koja zamewuje ime proizvoda, autora, naslova i dr., da bi se sa~uvala tajnost ili radi lak{e identifikacije. {ifrant, -a m, mn. {ifranti, gen. mn. {ifranata ‰v. {ifraŠ onaj koji pi{e tajnim pismom i de{ifruje primqene poruke. {ifrirati, {ifriram, 3. l. mn. {ifriraju = {ifrovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰fr. chiffrer, v. {ifraŠ napisati {ifrom; preneti, prenositi neku poruku sa obi~nog jezika na tajni sistem znakova. {ifrovati = {ifrirati (v.). {ihta, -e `, gen. mn. {ihta i {ihti ‰nem. SchichtŠ 1. a. smena, vreme rada (kod rudara i radnika ~iji posao zahteva rad bez prekida). b. grupa radnika koji rade u istoj smeni. 2. tehn. skup materijala (rude, koksa i ostalih primesa) koji se u odgovaraju}im proporcijama prera|uju u metalurgijskoj industriji. {i{, -a m, mn. {i{evi, gen. mn. {i{eva ‰tur. sisŠ pokr. 1. a. gvozdeni raàw. b. limeni bubwi} za prèwe kafe koji se okre}e nad vatrom. 2. vrsta starinskog kopqa. 3. v. {i{e. {i{a1, -e, gen. mn. {i{a ‰tur. sise od pers. {i{eŠ pokr. boca, bo~ica, staklenka. {i{a2, -e ` ‰tur. sise pokr. tavanica, plafon.

od pers. {i{e letviceŠ

{i{ana v. {e{ana. {i{e, -eta s 1. v. {i{a1. 2. v. {i{a2.

1490

{kamp, -a, m, mn. {kampi ‰venec. scampo od (hippo)kamposŠ zool. mali jestivi ra~i} sa deset nogu, Nephrops norvegicus. gr~.

{kanicl, -a m, mn. -i ‰austr. nem. StanitzelŠ pokr. papirna kesica, vre}ica, fi{ek. {kare, {kara `, mn. ‰srvnem. skariŠ hrv. makaze. {karnicl v. {kanicl. {karpa, -e `, gen. mn. {karpi ‰ital. (muro a) scarpaŠ pokr. kosa podgradwa klizavog terena, za{titni nasip; up. eskarpa. {karpada, -e ` ‰ital. scarpataŠ pokr. 1. nagib, kosina na morskom dnu. 2. v. {karpa. {karpina, -e ` = {krpina, -e ` ‰dalmatski od lat. scorpaena od gr~. skorpainaŠ zool. vrsta morske ribe sa otrovnim bodqama, Scorpaena scrofa. {kart, -a m ‰ital. scartoŠ ono {to je o{te}eno, neupotrebqivo, za odbacivawe. {kartirati, {kartiram, 3. l. mn. {kartiraju svr{. i nesvr{. ‰ital. scartareŠ odbaciti, odbacivati ono {to je nepodesno, odstraniti pokvareno i neupotrebqivo; fig. iskqu~iti, ukloniti (koga). {katula, -e i {katula, -e ` ‰ital. scatolaŠ pokr. kutija.

{kaf, {kafa m, mn. {kafovi, gen. mn. {kafova ‰stvnem. scafŠ pokr. ~abar, kabao, korito. {kver, -a m, lok. {kveru, mn. {kverovi, gen. {kverova ‰venec. squero od gr~. escharion ogwi{te; radili{teŠ pom. mesto za popravku brodova; brodogradili{te. mn.

{kemba

{lajfer

{kemba, -e i {kembo, -e m, gen. mn. {kemba ‰v. {kembeŠ trbu{ast ~ovek, ~ovek s velikim stomakom.

{kuner, -a m, mn. {kuneri, gen. mn. {kunera ‰engl. schoonerŠ pom. jedrilica sa dva jarbola i dva jedra.

{kembav, -a, -o = {kembast, -a, -o ‰v. {kembeŠ trbu{ast.

{kur, -a, -o ‰ital. scuro od lat. obscurusŠ pokr. taman, mra~an; zagasit.

{kembe, -eta s ‰tur. iskembe od pers. {ikembeŠ 1. gove|i burag; iznutrice. 2. fig. {aq. trbuh; gojaznost.

{kura, -e `, gen. mn. {kura ‰venec. scuro, v. {kurŠ pokr. kapak na prozoru od punog drveta, kojim se potpuno zatamwuje prostorija.

{kembi}i, {kembi}a m, mn. ‰v. {kembeŠ paprika{ od èluca teleta ili juneta ise~enog na rezance, pravi se sa mnogo luka i za~ina uz dodatak paradajza; up. tripice, fileci.

{lag1, -a m ‰nem. SchlagŠ 1. zast. kov, soj, vrsta. 2. v. {log.

dodatak kafi ili slatki{ima. z dodati {lag na tortu fig. na ne{to lepo dodati jo{ lep{e.

{kembo = {kemba (v.). {kija v. e{kija. {kovacin, -ina m, mn. {kovacini, gen. mn. {kovacina ‰venec. scovazzino od lat. scopa metlaŠ pokr. ~ista~; smetlar, |ubretar. {koq, a i {koq, -a m, mn. -i ‰ital. scoglioŠ greben, hrid (u moru); morska stena. {kombar, -a m = {kombra, -e ` ‰ital. scombro od gr~. skombrosŠ sku{a. {kontirati, skonto.

{konto

{lag2, -a m ‰nem. Schlagsahne, Schlagrahm, austr. nem. SchlagobersŠ ulupana slatka pavlaka,

v.

skontirati,

{korpija, -e ‰v. {korpionŠ 1. zool. svaki zglavkar iz reda Scorpionidae, s dowim vilicama u obliku {tipaqki i sa otrovnom àokom, {tipavac, akrep. 2. astron. a. jedno od 12 sazve`|a koja pripadaju zodijaku. b. znak zodijaka (od 24. oktobra do 22. novembra). 3. fig. zla èna, krvopija, otrovnica. {korpion, -ona m, mn. {korpioni, gen. mn. {korpiona ‰ital. scorpione od lat. scorpio od gr~. skorpiosŠ 1. v. {korpija. 2. vrsta oru`ja. {kriwa, -e `, gen. mn. {kriwa ‰ital. scrignoŠ sanduk s poklopcem i bravom u kome se ~uvaju razne stvari, skriwa. {krofule v. skrofule. {krofuloza v. skrofuloza. {krpina v. {karpina. {kuda, -e `, gen. mn. {kuda ‰ital. scudo {tit, grbŠ ist. stari mleta~ki i dubrova~ki zlatnik ili srebrwak s grbom na nali~ju. {kuna, -e `, gen. mn. {kuna ‰ital. scuna prema engl. schoonerŠ v. {kuner.

{lagvort, -a m, mn. {lagvorti, gen. mn. {lagvorta ‰nem. SchlagwortŠ 1. pozor. posledwe re~i glumca, posle kojih govori drugi glumac. 2. krilatica, geslo, omiqen i ~esto ponavqan izraz. z dati kome {lagvort pruìti povoda za neku primedbu. {lager, -a m, mn. -i ‰nem. SchlagerŠ 1. muz. pesma koja je u modi, popularna melodija. 2. ono {to je trenutno zanimqivo, dopadqivo, privla~no, hit. {lagerski, -a, -o ‰v. {lagerŠ koji ima osobine {lagera; jeftin, sentimentalan, primeren ukusu {irokih masa. {lagirati se v. {logirati se. {lag-obrst, -a m ‰austr. nem. SchlagobersŠ v. {lag2. {lagfertig prid. indekl. ‰nem. schlagfertigŠ onaj koji ima odgovor na sve, uvek spreman, dovitqiv, snala`qiv. pokr. àrg.

{lajbok, -a m, mn. {lajboci, gen. mn. {lajboka ‰nem. SchreibbuchŠ pokr. zast. 1. tefter, bele`nica. 2. nov~anik. {lajer, -a m, mn. -i ‰nem. SchleierŠ veo, koprena; nevestinski veo. {lajm, -a m ‰nem. SchleimŠ med. sluz koja se sakupqa u plu}ima i bronhijama, sluzavi ispquvak. {lajpek, {lajpik v. {lajbok. {lajfer, -a m, mn. {lajferi, gen. mn. {lajfera ‰nem. Schleifer, v. {lajfovatiŠ zast. brusa~; o{tra~. x {lajferski.

1491

{lajferica {lajferica, -e ` ‰nem. Schleifmaschine, up. {lajfer, {lajfovatiŠ tehn. ma{ina za izravnavawe metalnih ili drvenih povr{ina. {lajfna, -e `, gen. mn. {lajfni ‰nem. SchleifeŠ kucana strana (na ma{ini ili kompjuteru). {lajfovati, -fujem nesvr{. ‰nem. schleifenŠ 1. klizati se, okretati se u mestu (o to~ku, vozilu). 2. o{triti, brusiti; gla~ati. {lampav, -a, -o = {lampast, -a, -o ‰nem. schlampigŠ aqkav, neuredan, nemaran. {lampavac, {lampavca m, mn. {lampavci, gen. mn. {lampavaca ‰v. {lampavŠ aqkavac, neuredan ~ovek. {lamperaj, -aja m ‰nem. Schlamperei, v. {lampavŠ aqkavost, neurednost, nemarnost. {lang nepr. v. {lank. {lank prid. indekl. ‰nem. schlankŠ vitak, tanak. {lapa, -e `, mn. {lape, gen. mn. {lapa ‰nem. SchlappeŠ mekana, plitka ku}na obu}a, papu~a, patika. {lauf nepr. v. {lauh. {lauh, -a m ‰nem. SchlauchŠ 1. gumeno crevo za zalivawe ba{te; gumena cev za izvla~ewe te~nosti. 2. a. unutra{wi, gumeni deo fudbalske lopte. b. unutra{wa guma na automobilu. v. gumeni pojas za nepliva~e. {lafkapa, -e ` ‰nem. SchlafkappeŠ zast. kapa za spavawe, no}na kapa. {lafrok, -a m, mn. {lafroci, gen. mn. {lafroka ‰nem. SchlafrockŠ mu{ka i ènska ku}na haqina u obliku ogrta~a. y jabuke u {lafroku kulin. pohovane i zasla|ene kri{ke od jabuka. {lafcimer, -a m, mn. -i ‰nem. Schlafzimmer od schlafen spavati, Zimmer sobaŠ spava}a soba, spavaonica. {lem, {lema m, mn. {lemovi, gen. mn. {lemova ‰stvnem. HelmŠ metalna kapa koja {titi glavu od udarca, kaciga. {lep1, {lepa m, mn. {lepovi, gen. mn. {lepova ‰nem. SchleppeŠ duga~ak skut ènske haqine koji se vu~e po podu. {lep2, {lepa m, mn. {lepovi, gen. mn. {lepova ‰nem. Schleppschiff, Schlepper, v. {lepovatiŠ pom. teretna la|a bez sopstvenog pogona, koju vu~e remorker; up. barà.

1492

{logirati se {leper, -a m ‰nem. SchlepperŠ kamion s prikolicom, tegqa~. {lepovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schleppen vu}i, teglitiŠ 1. tegliti, vu}i (vozilo). 2. fig. vu}i (koga) za sobom, voditi kroz ìvot. {lep-slu`ba, -e `, gen. mn. {lep-slu`bi ‰v. {lepovatiŠ slu`ba za prevoz neispravnih ili o{te}enih kola. {linga, -e `, dat. {lingi, gen. mn. {lingi ‰nem. Schlinge od schlingen plestiŠ pokr. petqa, om~a. {lingeraj, -aja m ‰austr. nem. SchlingereiŠ zast. ènski vez, ~ipka (na haqini, rubqu). {lingovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schlingenŠ zast. vesti; ukra{avati vezom ili ~ipkom. {liper, -a m, mn. {liperi, gen. mn. {lipera ‰engl. sleeperŠ èlezni~ki prag, drvena ili betonska greda kao podloga za {ine. {lit{ue `, mn. v. {li~uge. {lif, {lifa m ‰nem. Schliff, v. {lifovanŠ ugla|enost, otmenost. y imati {lifa imati stila, umeti se pona{ati u dru{tvu. {lifovan, -a, -o ‰nem. geschliffen, trpni pridev od schleifenŠ 1. ugla~an, sjajan. 2. koji ima otmene manire, ugla|en, vaspitan. {lifovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. {lif, {lifovanŠ 1. (iz)brusiti, (na)o{triti; (is)tesati, (u)gla~ati, doterivati gla~awem. 2. fig. vaspitavati (koga), u~iti lepom pona{awu. {lic, {lica m, mn. {licevi, gen. mn. {liceva ‰nem. SchlitzŠ 1. otvor (na zakop~avawe ili s rajsfer{lusom) na pantalonama. 2. prorez, razrez na sukwi ili haqini. {licuge, {licugati se v. {li~uge, {li~ugati se. {li~ugati se, -am se nesvr{. ‰v. {li~ugeŠ klizati se po ledu na {li~ugama. {li~uge, {li~uga m, mn. ‰nem. SchlittschuhŠ metalne klizaqke. {log, -a m ‰nem. Schlag udaracŠ fam. mo`dani udar, mo`dana kap, apopleksija. {logirati se, {logiram se, 3. l. mn. {logiraju se svr{. ‰v. {logŠ doìveti mo`danu kap, oduzeti se od kapi.

{loser {loser, -a m, mn. -i ‰nem. Schlosser, prema Schloss bravaŠ fam. bravar. x {loserski. {lus, -a i {lus, -a m ‰nem. SchlussŠ fam. svr{etak, kraj, zavr{etak. y i {lus ! i gotovo! i ta~ka! {qaga, -e ` ‰nem. SchlagŠ àrg. udarac; {amar. {qaka, -e ` ‰nem. SchlackeŠ otpaci koji nastaju pri topqewu ruda, zgura, troska. {qakati, -am nesvr{. ‰v. {qakaŠ àrg. raditi. {qaker, -a m, mn. -i ‰v. {qakaŠ àrg. onaj koji radi fizi~ki posao, obi~an radnik. {qam, -a i {qam, -a m ‰nem. SchlammŠ 1. blato, muq, glib. 2. olo{, bagra, qudi sa dna ìvota. {qahta, -e ` ‰poq. szlachta od nem. Geschlecht rod, kolenoŠ poqsko plemstvo. {qahti}, -a m, mn. -i ‰v. {qahtaŠ ~lan poqskog plemstva, poqski plemi}. {qupka, -e `, gen. mn. {qupki ‰engl. sloop od hol. sloepeŠ pom. ~amac sa 6–8 vesla~a za prevoz qudi i robe. {majser, -a m, mn. {majseri, gen. mn. {majsera ‰nem. schmeiŸen bacatiŠ kratka ma{inska pu{ka, deo naoruàwa nema~ke vojske u Drugom svetskom ratu. {majhlati, -am v. {majhlovati. {majhler, -a m, mn. -i ‰nem. SchmeichlerŠ zast. laskavac; udvara~. {majhlovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schmeichelnŠ zast. laskati, udvarati se, ulagivati se. {marn, -a m ‰nem. SchmarrenŠ hrv. 1. v. {marne. 2. fig. bezvredna stvar, tri~arija. {marne, -i `, mn. ‰nem. SchmarrenŠ kulin. poslastica od izdrobqenih pala~inki sa {e}erom ili xemom. {marocer, -a m ‰nem. SchmarotzerŠ pokr. zast. gotovan, mufta{. {mekati, -am = {mekovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. {mekerŠ 1. slatko jesti, degustirati, uìvati u jelu. 2. prijati, biti po voqi; pokazivati naklonost (prema kome). {meker, -a m, mn. -i ‰nem. Schmecker od schmecken prijatiŠ àrg. kico{; onaj ko traga za zadovoqstvima; sladokusac, bonvivan. x {mekerski.

{mirgl-{ajbna {mekovati = {mekati (v.). {mizla, -e `, gen. mn. {mizli ‰austr. nem. Schmisl od fr. chemisette ko{uqaŠ 1. èna koja voli da se prenemaè, ~epa, ka}iperka. 2. luckasta mlada devojka. {minka, -e `, gen. mn. {minki ‰nem. SchminkeŠ 1. a. kozmeti~ka sredstva za ulep{avawe lica kod èna. b. sredstvo za doterivawe izgleda glumca, prema ulozi koju igra. 2. fig. lepa spoqa{wost, privid; prikrivawe nedostataka. {minkati (se), -am (se) nesvr{. ‰nem. schminkenŠ 1. nanositi {minku na lice radi ulep{avawa. 2. fig. doterivati (se), ulep{avati (se), kititi (se). {minker, -a i {minker, -a, gen. mn. {minkera ‰v. {minkatiŠ 1. onaj koji se profesionalno bavi {minkawem. 2. fig. onaj koji voli da je doteran; obu~en u skupo, naki}en. {minkeraj, -aja m, mn. {minkeraji, gen. mn. {minkeraja ‰v. {minkaŠ 1. {minkawe, doterivawe, ulep{avawe. 2. prostorija za {minkawe (u pozori{tu i sl.). {mira, -e `, gen. mn. {mira ‰nem. Schmiere neugledno putuju}e pozori{teŠ gluma izvedena na rutinski na~in, la`na, nenadahnuta gluma. {mirant, -a m, mn. {miranti, gen. mn. {miranata ‰v. {miraŠ slab glumac. {mirati, {miram, 3. l. mn. {miraju nesvr{. ‰nem. schmieren podmazivati; v. {miraŠ 1. davati mito, podmi}ivati. 2. pozor. lo{e, amaterski glumiti. {mirgl, -a m = {mirgla, -e ` ‰nem. Schmirgel(papier)Š sitnozrni korund pome{an sa kvarcom i gvo`|em, upotrebqava se za ~i{}ewe i gla~awe metala. y {mirgl-papir ~vrsti papir sa {mirglom, stakleni papir, brusni papir. {mirglati, -am i {mirglati, -am nesvr{. ‰v. {mirglŠ ~istiti, brusiti, gla~ati {mirglom. z ko te {mirgla àrg. ko te {i{a, ba{ me briga za tebe. {mirgl-{ajba v. {mirgl-{ajbna. {mirgl-{ajbna (i {mirgl-{ajba), -e ` , mn. {mirgl-{a jb(n)i ‰nem. Schmirgelscheibe

1493

{mokqan

{ogunat

brusna plo~aŠ tehn. kru`na plo~ica za bru{ewe, brusni disk. {mokqan, -a m, mn. {mokqani, gen. mn. {mokqana ‰austr. nem. Schmock piskaraloŠ glupan, nespretwakovi}, smetewak. {muglati, -am nesvr{. ‰nem. pokr. krijum~ariti, {vercovati.

schmuggelnŠ

{mugler, -a m ‰nem. Schmuggler, v. {muglatiŠ pokr. krijum~ar, {vercer. {muk, -a m, mn. {mukovi, gen. mn. {mukova ‰nem. Schmuck ukrasŠ zast. nakit, ukras. {mucig prid. indekl. ‰nem. schmutzigŠ zast. prqav, ne~ist; fig. nepo{ten, sraman. {najder, -a mn. -i (`. {najderka, -e, dat. {najderki) ‰nem. SchneiderŠ kroja~. x {najderski. {nala, -e `, gen. mn. {nala ‰nem. SchnalleŠ kop~a, spona, pre|ica. {naps, -a m ‰nem. SchnapsŠ 1. rakija. 2. v. {napsl. {napsl, -a m ‰austr. nem. SchnapselŠ kartaro{ka igra za dve, tri i ~etiri osobe sa 20 karata. {naucer, -a m, mn. -i ‰nem. Schnauzer od Schnauze wu{kaŠ vrsta psa s crnim ili sivim krznom, sna`ne gra|e, s dlakavom wu{kom. {ne, -nea m ‰nem. Schnee snegŠ kulin. bela pena za kola~e od ulupanog belanceta. {nelcug, -a m ‰nem. SchnellzugŠ zast. brzi voz. {nenokle, {nenokli `, mn. ‰austr. nem. SchneenockerlŠ kulin. vrsta slatki{a, vaqu{ci od ulupanog belanceta u slatkom kremu od ùmanaca i mleka. {ne{ue, {ne{ua `, mn. ‰nem. SchneeshuhŠ gumene cipele, kaqa~e za sneg (nose se preko cipela). {nirati, {niram, 3. l. mn. {niraju nesvr{. ‰nem. schnurenŠ vezati, zavezati (cipele), stezati (provla~ewem pertle kroz rupice). {nit, -a m, mn. {nitovi, gen. mn. {nitova ‰nem. SchnittŠ 1. kri{ka, odrezak; komad, par~e, deo (torte, salame i dr.). 2. kroj (haqine, odela), model od papira. {nita, -e `, gen. mn. {nita ‰nem. SchnitteŠ hrv. v. {nit (1).

1494

{nicla, -e `, gen. mn. {nicli ‰nem. SchnitzelŠ tanak komad mesa spremqen na odre|eni na~in, odrezak. {nur, -a m, mn. {nurovi, gen. mn. {nurova ‰nem. SchnurŠ 1. vrpca, uzica, gajtan. 2. v. {wur. {nurbarthalter, -a m, mn. -i ‰nem. Schnurrbart brkovi, Halter drà~Š zast. brkovez; povez koji se stavqao na brkove u toku no}i i vezivao oko u{iju da bi sa~uvao èqenu formu brkova. {nuftikla, -e ` ‰nem. Schnupftuch, dem. SchnupftuchelŠ pokr. zast. xepna maramica, rup~i}. {wur, -a m, mn. {wurovi, gen. mn. {wurova ‰nem. SchnurŠ 1. v. {nur. 2. u kartawu: upla}eni novac (ulog) svih igra~a. z odneti {wur fig. dobiti, odneti sve; posti}i najve}i uspeh. {oa, -e ` ‰hebr. {o’ah istrebqeweŠ ist. masovno ubijawe Jevreja u Drugom svetskom ratu, holokaust (v.). {oven, -ena m, mn. {oveni, gen. mn. {ovena ‰fr. chauvin, po imenu Napoleonovog vojnika N. [ovena (Nicolas Chauvin) iz komedije La cocarde tricolore, izvedene 1831. u ParizuŠ zatucan rodoqub, zaslepqeni nacionalista. {ovinizam, -zma m ‰fr. chauvinisme, v. {ovenŠ ekstremni nacionalizam, raspaqivawe nacionalne mr`we; politika progawawa, istrebqivawa, ugwetavawa drugih naroda. {ovinist(a), -e m, mn. {ovinisti ‰fr. chauviniste, v. {ovenŠ ~ovek zaslepqen {ovinizmom, sledbenik {ovinizma. {ovinisti~ki, -a, -o ‰v. {ovinizamŠ koji se odnosi na {ovinizam i na {oviniste. {ogi, {ogija m ‰jap. shogiŠ japanska varijanta {aha u kojoj svaki igra~ ima po 20 figura. {ogor, -a i {ogor, -a m ‰ma|. sogor od nem. SchwagerŠ ènin brat, {urak; zet, ro|ak po èni; mu` ènine sestre, pa{enog. {ogorica, -e ` ‰v. {ogorŠ svastika; jetrva; zaova. x {ogori~in. {ogun, -una m, mn. {oguni, gen. mn. {oguna ‰jap. shogun od kin.Š ist. nasledna titula vrhovnog zapovednika japanske carske vojske, pod formalnom kontrolom cara. {ogunat, -ata m ‰v. {ogunŠ ist. vladavina {oguna (u Japanu 1192–1867).

{oder {oder, -a m ‰nem. SchotterŠ sitan kamen za gra|evinsku upotrebu, tucanik; {qunak. {odi, {odija m ‰engl. shoddy lo{, bezvredanŠ vrsta ve{ta~ke vune od otpadaka vunenih tkanina; tkanina od takve vune. {odo, -oa m ‰fr. chaudeauŠ kulin. preliv za kola~e od mleka, jaja, {e}era i vina, {ato. {odrati, -am = {odrovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰v. {oderŠ pokr. posipati {oderom, po{qun~iti, po{qun~avati. {ok1, {oka m, mn. {okovi, gen. mn. {okova ‰fr. choc, engl. shockŠ 1. med. op{ti poreme}aj u funkcijama organizma, usled povrede ili du{evnog potresa. 2. veliko uzbu|ewe, potresenost; preneraènost, zapawenost. 3. udar, potres; y elektri~ni {ok v. elektro{ok; insulinski {ok med. naglo smawewe koli~ine {e}era u krvi pod uticajem prevelike doze insulina, sa drhtavicom, gr~evima i hladnim znojem. {ok2, {oka m, mn. {okovi, gen. mn. {okova ‰alb.Š drug. {okantan, -tna, -tno ‰fr. choquant, v. {ok1Š koji izaziva {ok, zgraàwe; zapawuju}i; odbojan, neprijatan. {oking prid. indekl. ‰engl. shockingŠ v. {okantan. {okirati, {okiram, 3. l. mn. {okiraju svr{. i nesvr{. ‰fr. choquer, v. {ok1Š izazvati {ok, potresti; zgranuti, zapawiti; uàsnuti, uàsavati. {ok-soba ‰v. {ok1Š bolni~ka prostorija u koju se sme{taju najteì bolesnici posle operacije ili nesre}e, soba za intenzivnu negu. {ok-terapija, -e ` ‰v. {ok, terapijaŠ ekonomski model po kom se sve privredno-sistemske, tranzitorne promene sprovode radikalno, odmah i istovremeno. {ol, -a ‰nem. ScholleŠ zadwi deo gove|eg buta, ruà. {olto v. sciolto. {opati, -am nesvr{. ‰nem. schoppenŠ silom hraniti, kqukati (gusku, }urku i sl.). {oping, -a m, mn. {opinzi, gen. mn. {opinga ‰engl. shoppingŠ kupovawe raznih proizvoda po prodavnicama, za zabavu ili u okviru turisti~kih putovawa.

{oukejs {oping-mol, -a m ‰v. {oping, engl. mallŠ vrlo velika gra|evina ili pokriveni prostor s mno{tvom prodavnica, restorana i dr. {oping-tura, -e `, gen. mn. {oping-tura ‰v. {oping, tura1 (1)Š putovawe u inostranstvo iskqu~ivo radi kupovine. {oping-turizam, -zma m ‰v. {oping, turizamŠ turizam ~iji je glavni ciq kupovawe, pre nego odmor ili razgledawe znamenitosti. {oping-turist(a), -e m, mn. {oping-turisti ‰v. {oping, turist(a)Š turista koji putuje samo radi kupovawa. {oping-centar, -tra m, mn. {oping-centri, gen. mn. {oping-centara ‰v. {oping, centarŠ gra|evina u kojoj se nalazi niz prodavnica s raznim artiklima, trgova~ki centar. {or, {ora m, mn. {orovi, gen. mn. {orova ‰ma|. sor niz, redŠ pokr. ulica (ob. u Vojvodini). {orts, -a m, mn. {ortsevi i (retko) {ortsovi, gen. mn. {ortseva i (retko) {ortsova = {orc, -a m, mn. {orcevi, gen. mn. {orceva ‰engl. shorts od short kratakŠ kratke pantalone; ènske tesne kratke pantalonice, u modi od 70-ih godina HH veka. {ort stori, m, indekl. ‰engl. short storyŠ kwi`. pripovetka. {orc v. {orts. {ot, -a m, mn. {otovi, gen. mn. {otova ‰ar. {attŠ slano jezero ili bara u Alìru i Tunisu, koje nastaje u vreme ki{a, u pustiwskim udolinama. {ou, {oua m, mn. {ouovi ‰engl. showŠ popularna umetni~ko-zabavna priredba; zabavna televizijska emisija s muzikom, uz u~estvovawe voditeqa i gostiju. {ou-biz, -a m ‰engl. show biz , skr. od show business Š fam. skr. {ou-biznis (v.). {ou-biznis, -a m ‰engl. show businessŠ zabavqa~ka profesija; svet zabavne muzike, komercijalnog pozori{ta i filma. {ou-gerla, -e ` ‰engl. showgirlŠ 1. igra~ica ili zabavqa~ica u kabareu, mjuzik-holu i sli~nim predstavama. 2. v. {oumenka. {oukejs, -a m ‰engl. showcase izlog, vitrinaŠ pozor. smotra reprezentativnih predstava jedne sredine, namewena prete`no inostranim producentima i direktorima festivala.

1495

{oumen {oumen, -a m, mn. {oumeni, gen. mn. {omena ‰engl. showmanŠ 1. glumac, peva~ ili voditeq koji ume da zabavi publiku; svestrani izvo|a~. 2. onaj koji se rado pojavquje pred publikom, parader, pozer. x {oumenski. {oumenka, -e `, dat. {oumenki ‰v. {oumenŠ èna {oumen, svestrana izvo|a~ica. {ofar, -a m ‰hebr. {ofarŠ ovnujski rog koji je u biblijsko vreme sluìo umesto trube; u sinagogama se svira u vreme praznika Ro{ Ha{ane i Jom Kipura. {ofer, -era m, mn. {oferi, gen. mn. {ofera ‰fr. chauffeur, prvobitno loà~ (lokomotive)Š voza~ motornog vozila (ob. profesionalni). x {oferski. {ofer-{ajbna, -e ` ‰v. {ofer, {ajbaŠ autom. fam. predwe staklo, vetrobran. {ofirati, {ofiram, 3. l. mn. {ofiraju nesvr{. ‰fr. chauffer, v. {oferŠ upravqati motornim vozilom, automobilom. {paga, -e `, dat. {pagi, gen. mn. {paga ‰austr. nem. Spage od ital. spagoŠ 1. figura u gimnastici i baletu, s nogama potpuno ra{irenim i priqubqenim uz tlo. 2. hrv. {pagat (v.), kanap. {pagat, -ata m, mn. {pagati, gen. mn. {pagata ‰austr. nem. Spagat od ital. spagoŠ pokr. uzica, kanap. {pageti, {pageta m, mn. ‰ital. spaghetti od spaghetto kanap~i}Š kulin. tanki i duga~ki rezanci koji se jedu s prelivom. y {pageti bolowez kulin. {pageti na bolowski na~in; {pageti-vestern kaubojski filmovi italijanskih rediteqa, po~ev od filma Ser|a Leonea Za {aku dolara (1964). {pada, -e `, gen. mn. {pada ‰ital. spadaŠ pokr. ma~; jedna od ~etiri boje u italijanskim kartama za igrawe. {pajz, -a m, mn. {pajzovi, gen. mn. {pajzova = {pajza, -e, gen. mn. {pajza ‰austr. nem. SpeisŠ ostava, prostorija u kojoj se ~uva hrana, obi~no zimnica. {pajskarta, -e `, gen. mn. {pajskarti ‰nem. Speisekarte prema Speise jeloŠ pokr. zast. jelovnik, meni. {pajscimer, -a m, mn. -i ‰nem. Speisezimmer prema Speise jelo, Zimmer sobaŠ pokr. zast. trpezarija.

1496

{pahtla {palir, -ira m, mn. {paliri, gen. mn. {palira ‰nem. Spalier od ital. spallieraŠ 1. voj. kolona vojnika u dva reda, jedan prema drugom okrenutih licem, izme|u kojih prolazi neka li~nost kojoj se odaje po~ast. 2. red vo}aka pored zida ili ograde. x {palirski. {palta, -e ` ‰nem. SpalteŠ 1. novinski stubac. 2. v. {if (2). {pan v. i{pan. {panijel, -a m ‰nem. Spaniel od engl. spaniel od {p. espanol {panskiŠ vrsta psa duge dlake i dugih obe{enih u{iju. {panovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. spannenŠ pokr. 1. nategnuti, natezati, napeti, rastezati. 2. uprezati (kowe, volove). {panung, -a m, mn. {panunzi, gen. mn. {panunga ‰nem. SpannungŠ zast. napetost, nestrpqewe, radoznalost, uzrujanost. {pancir, {pancirati v. {pacir, {pacirati. {par, -a m, mn. {parovi, gen. mn. {parova ‰ital. sparoŠ zool. vrsta morske ribe, Sargus annularis. {parati, {param, 3. l. mn. {paraju nesvr{. ‰nem. sparenŠ {tedeti, ostavqati novac na stranu. {pargla, -e `, gen. mn. {pargli ‰nem. Spargel od gr~. asparagosŠ bot. biqka iz porodice qiqana, Asparagus officinalis, jede se kuvana kao povr}e. {paret i {paret v. {poret. {parkasa, -e `, gen. mn. {parkasa i {parkasa, -e `, gen. mn. {parkasa pokr. zast. ‰nem. Sparkasse, v. {paratiŠ {tedna kasica. {parmajstor, -a m, mn. -i ‰nem. SparmeisterŠ pokr. zast. {tedqivac, {tedi{a. {paroga, -e `, gen. mn. {paroga hrv. v. {pargla. {partati, -am nesvr{. ‰nem. Sparte odeqak, prema ital. spartire odeqivatiŠ 1. crtati linije na hartiji (vodoravne, re|e uspravne) radi lak{eg pisawa. 2. i}i tamo-amo, hodati u raznim pravcima; luwati, skitati se. {parherd, {parhert v. {poret. {pahtla, -e `, gen. mn. {pahtli ‰nem. SpachtelŠ ravna metalna lopatica za nano{ewe i

{pacionirati ravnawe boje u slikarstvu, za ravnawe maltera ili boje u zidarstvu. {pacionirati, {pacioniram, 3. l. mn. {pacioniraju svr{. i nesvr{. ‰nem. spationieren od lat. spatium prostorŠ tipogr. umetati beline izme|u slova, prorediti, prore|ivati slova u re~i. {pacir, -ira m, mn. {paciri, gen. mn. {pacira ‰nem. Spaziergang, v. {paciratiŠ {etwa. {pacirati (se), {paciram (se), 3. l. mn. {paciraju(se) nesvr{. ‰nem. spazieren od ital. spaziareŠ {etati (se), {etkati (se). {pediter, -era m, mn. {pediteri, gen. mn. {peditera ‰nem. Spediteur od fr. expediteurŠ 1. onaj koji otprema, oda{iqe robu, prevoznik. 2. onaj ko organizuje prevoz i reguli{e carinske i druge obaveze. {pediterski, -a, -o ‰v. {pediterŠ koji se odnosi na {peditera; koji pripada {pediteru. {pedicija, -e ` ‰nem. Spedition od ital. spedizione prema spedire slatiŠ trg. slawe, otpremawe, oda{iqawe robe. {pek, {peka m ‰nem. SpeckŠ 1. slanina. 2. {aq. potko`ni sloj masti kod ~oveka, salo. {pekulant, -nta m, mn. {pekulanti, gen. mn. {pekulanata (uob. {pekulant) ‰nem. Spekulant, od lat. speculari posmatrati, istraìvatiŠ onaj koji {pekuli{e, ra~unxija, {i}arxija, ve{t trgovac. z {pekulantski i {pekulantski. {pekulativan, -vna, -vno ‰nem. spekulativ, v. {pekulantŠ koji se odnosi na {pekulaciju; koji je usmeren ka lakoj zaradi. {pekulacija, -e ` ‰nem. Spekulation od lat. speculatio posmatrawe, istraìvaweŠ 1. trgovina koja ra~una na brzu i laku zaradu, ~esto uz kori{}ewe nezakonitih sredstava. 2. v. spekulacija. {pekulisati, -i{em nesvr{. ‰nem. spekulieren, v. {pekulantŠ baviti se {pekulacijama, voditi poslove ne biraju}i sredstva. 2. v. spekulisati. {pelunka, -e ` , dat. i lok. {pelunki i {pelunci, gen. mn. {pelunki ‰nem. Spelunke od lat. spelunca pe}inaŠ mra~na, neudobna prostorija, }umez, jazbina. {penadla, -e `, gen. mn. {penadli varv. ‰nem. StecknadelŠ ~ioda, pribada~a.

{pijunka {pengler, -a m ‰nem. SpenglerŠ limar; bravar. {pendirati, {pendiram, 3. l. mn. {pendiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. spendieren od lat. expendere tro{itiŠ pokr. 1. pokloniti, darovati, udeliti; ~astiti (koga ~ime). 2. (po)tro{iti, (pro)tra}iti. {pendlati = {pendlovati (v.). {pendlovati, -ujem = {pendlati, -am nesvr{. ‰nem. spendelnŠ pokr. raz. pri~vr{}ivati {penadlama (kod krojewa i {ivewa). {perplo~a, -e `, gen. mn. {perplo~a ‰nem. Sperrholz od sperren pregraditi i Holz drvoŠ drvena plo~a koja se dobija unakrsnim lepqewem tri ili vi{e slojeva furnira pod velikim pritiskom. {peceraj, -aja m ‰nem. Spezerei od ital. spezierie za~iniŠ pokr. 1. ìvotne namirnice, prehrambeni proizvodi. 2. prodavnica namirnica i me{ovite robe; bakalnica. {pigl, -a m ‰nem. Spiegel od lat. speculum ogledaloŠ 1. tipogr. nacrt za prelom novinske strane ili ve}e publikacije. 2. pokr. zast. ogledalo. {piglajer, -a m ‰nem. Spiegeleier, v. {pigl, Ei jajeŠ pokr. jaja na oko, jaja prèna cela. {piglajzen, -a m ‰nem. Spiegeleisen, v. {pigl, Eisen gvo`|eŠ tehn. sirovo gvo`|e koje sadrì 5% do 20% mangana. {piglmetal, -ala m ‰nem. Spiegel, v. {pigl, metalŠ tehn. ~vrsta, sjajna bronza, s dodatkom arsena, nikla, antimona i drugih metala. {pijun, -una m, mn. {pijuni, gen. mn. {pijuna ‰nem. Spion od fr. espion od ital. spioneŠ uhoda, dostavqa~, potkaziva~. x {pijunski. {pijunaà, -e ` ‰nem. Spionage od fr. espionnage, v. {pijunŠ uho|ewe, vrebawe; dostavqawe, potkazivawe. y industrijska {pijunaà dostavqawe va`nih podataka i industrijskih tajni konkurentskom preduze}u ili drugoj dràvi. {pijunirati, {pijuniram, 3. l. mn. {pijuniraju nesvr{. ‰nem. spionieren od fr. espionner, v. {pijunŠ baviti se {pijunaòm, uhoditi, potkazivati, dostavqati. {pijunka, -e `, dat. {pijunki i {pijunci, gen. mn. {pijunki ‰v. {pijunŠ 1. èna {pijun. 2.

1497

{pikovati a. otvor na ku}nim vratima kroz koji se moè videti ko zvoni ili kuca. b. prozor~e na zatvorskim vratima kroz koje se nadziru zatvorenici u }elijama. {pikovati, -ujem nesvr{. ‰nem. spickenŠ kulin. nadevati meso slaninom, ubacivati u meso komadi}e slanine da bi bilo so~nije. {pil, -a i {pil, -a m ‰nem. Spiel igraŠ sveàw karata za igrawe (obi~no 52). {pileraj, -aja m, mn. {pileraji, gen. mn. {pileraja ‰nem. Spielerei, prema Spiel igraŠ igra~ka, {ala; sitnica. {pilkarta, -e `, gen. mn. {pilkarata i {pilkarta, -e, `, gen. mn. {pilkarata ‰nem. SpielkarteŠ karta za igrawe (kartawe). {pilman, -a m, mn. {pilmani, gen. mn. {pilmana i {pilman, -a m, mn. {pilmani, gen. mn. {pilmana ‰nem. SpielmannŠ svira~, muzikant; u sredwovekovnoj Nema~koj; putuju}i pesnik-peva~ (sli~no srpskom guslaru). {pilhozne, {pilhozni `, mn. ‰nem. Spielhosen, prema Spiel igra, Hose pantaloneŠ de~je pantalonice s lasti{em oko nogu i naramenicama; pantalonice sa zatvorenim delom za stopala kao ~arape. {pil{ul, -a i {pil{ul, -a mn. -i ‰nem. zast. SpielschuleŠ zabavi{te, obdani{te; igrali{te za decu. {piqa ‰ngr~. spelia od gr~. spelaionŠ pe}ina. x {piqski. {pinat, -ata m ‰nem. Spinat od ital. spinacio od ar. isfinagŠ v. spana}. {pinovati, -ujem nesvr{. ‰nem. spinnen plestiŠ prìti {e}er dok ne porumeni, za pripremu raznih poslastica. {pirit, -a i {pirit, -a m v. {piritus. {piritus, -a i {piritus, -a ‰nem. Spiritus od lat. spiritus duh, dah, ispareweŠ denaturisani alkohol. {piritusni, -a, -o i {piritusni, -a, -o ‰v. {piritusŠ koji se odnosi na {piritus; koji radi na {piritus. y {piritusna lampa mala naprava za kuvawe pomo}u {piritusa. {piritu{a, -e ` ‰v. {piritusŠ fam. jaka ve{ta~ka rakija.

1498

{prajc {pitaq, -aqa m, mn. {pitaqi, gen. mn. {pitaqa ‰austr. nem. Spital od srlat. hospital(e)Š pokr. zast. bolnica. {pic, {pica m, mn. {picevi, gen. mn. {piceva ‰nem. SpitzŠ 1. vrh, {iqak. 2. stara rasa pasa male glave i {iqastih u{iju, s duga~kom dlakom. 3. vreme najgu{}eg saobra}aja u gradu. 4. sp. istureni igra~i fudbalskog tima, vrh napada. y {pic-igra~ fudbaler u vrhu napada. {pica, -e `, gen. mn. {pica ‰nem. SpitzeŠ 1. naslov, spisak glumaca i ostalih saradnika koji se emituje na po~etku filma ili televizijske emisije (najavna ‹) odnosno na kraju (odjavna ‹). 2. hrv. fam. {etali{te, glavno gradsko sastajali{te. {picast, -a, -o ‰v. {picŠ {iqast, za{iqen. {picbart, -a m, mn. -i ‰nem. Spitzbart, v. {pic, Bart bradaŠ pokr. zast. {iqasta brada, brada koja ide u {pic. {picl, -a m, mn. {piclovi ‰austr. nem. SpitzelŠ zast. 1. usnik za pu{ewe cigareta, mu{tikla. 2. v. {piclov. {piclov, {piclova m, mn. {piclovi, gen. mn. {piclova ‰austr. nem. SpitzelŠ 1. policijski agent, uhoda, wu{kalo. 2. fig. lukav ~ovek, prepredewak. {pic-cange, -i ` mn. ‰nem. Spitzenzange, v. {pic, Zange kle{taŠ kle{ta sa {iqastim kracima. {pic-cangle v. {pic- cange. {pliter, -a m, gen. mn. {plitera ‰nem. SplitterŠ pokr. iver, krhotina, geler (od granate, bombe). {porak, -rka, -rko ‰ital. sporcoŠ pokr. prqav, ne~ist, zapu{ten. {poret, -a = {parhet, -a m, mn. -i ‰nem. Sparherd od sparen {tedeti, Herd ogwi{teŠ {tedwak. {porkarija, -e `, gen. mn. {porkarija ‰venec. sporcaria, v. {porakŠ pokr. prqav{tina, ne~isto}a. {porkati, -am svr{. ‰ital. sporcare, v. {porakŠ pokr. prqati, uprqati. {prajc, -a m, mn. {prajcevi, gen. mn. {prajceva = {prajca, -e ` ‰nem. SpreizeŠ pokr. podupira~, potporaw.

{pric {pric, {prica m, mn. {pricevi, gen. mn. {priceva ‰nem. Spritze, prema spritzen prskati, ubrizgavatiŠ med. pribor za davawe lekova pod koù, sa staklenim cilindrom, klipom i iglom, brizgalica. {pricati, -am nesvr{. ‰nem. spritzen, v. {pricŠ prskati, {trcati.

fam.

{pricer, -a m, mn. {priceri, gen. mn. {picera i {pricer, -a m, mn. -i ‰nem. SpritzerŠ vino pome{ano sa soda-vodom ili mineralnom vodom. z hladan kao {pricer fam. potpuno miran, hladnokrvan, neuzbu|en. {pricnuti, -nem svr{. ‰v. {pricatiŠ poprskati, {trcnuti. {pula, -e `, gen. mn. {pula = {pulna, -e, gen. {pulni i {pulna, -e, gen. mn. {pulni ‰nem. SpuleŠ 1. kalem, cev od kartona, plastike ili metala na koju se namota konac. 2. elektr. namotaj ìce. mn.

{pur, -a m ‰nem. Spur tragŠ autom. àrg. poloàj automobilskih to~kova prilikom tehni~kog pregleda ispravnosti ko~ionog sistema. {pura = {pur (v.). {purijus, -a m, mn. -i ‰nem. àrg. Spurius od Spur, v. {purŠ predose}awe, slutwa; dobar wuh, œnosŒ (za ne{to). {rajbma{ina, -e ` ‰nem. Schreibmaschine prema schreiben pisatiŠ zast. pisa}a ma{ina. {rajpti{ -a m, mn. {rajpti{i, gen. mn. {rajpti{a ‰nem. SchreibtischŠ pokr. zast. pisa}i sto, radni sto. {raml, -a m, mn. {ramli ‰nem. Schrammel(musik) prema be~kim muzi~arima Johanu i Jozefu [ramelu, iz druge polovine XIX vekaŠ mali muzi~ki sastav koji ima dve violine, gitaru i klarinet ili harmoniku. {rapnel, {rapnela m, mn. {rapneli, gen. mn. {rapnela i {rapnel, -ela, mn. {rapneli, gen. mn. {rapnela ‰nem. Schrapnell od engl. shrapnel, prema engleskom generalu [rapnelu (Henry Shrapnel, 1761–1842)Š voj. 1. artiqerijski projektil ~ija je {upqina ispuwena metalnim kuglicama i koji se rasprskava u vazduhu. 2. a. kuglica iz takvog projektila. b. krhotina granate, geler.

{tajga {rauba, -e `, gen. mn. {rauba ‰nem. Schraube zavrtawŠ u rukometu i vaterpolu udarac igra~a naglim zaokretom ruke prema golu. {raf, -a, mn. {rafovi ‰nem. dijal. Schrauf od nem. SchraubeŠ zavrtaw. {rafa, -e ` ‰nem. SchraffeŠ svaka od tankih crtica kojima se na mapama ozna~ava reqef. {rafirati, {rafiram, 3. l. mn. {rafiraju nesvr{. ‰nem. schraffierenŠ u slikarstvu i gravirawu povla~iti fine paralelne linije perom; sen~iti delove crteà pomo}u paralelnih ili ukr{tenih linija; u kartografiji: crtati planine {rafama (v.). {rafiti, -im nesvr{. ‰v. {rafŠ pri~vr{}ivati {rafovima. {rafciger, -a m, mn. -i ‰nem. Schraubenzieher, v. {raf, ziehen vu}iŠ fam. alatka za zavijawe i odvijawe zavrtwa, odvija~, odvrtka. {raf{tok, -a m, mn. {raf{toci, gen. mn. {raf{toka ‰nem. SchraubstockŠ naprava na radnom stolu kojom se priteè deo koji treba obraditi, stezaqka, mengele. {reh pril. ‰nem. schrag kosŠ koso, nagnuto, pod uglom; ukrivo, nahero. {rot, {rota m ‰nem. SchrotŠ pokr. zast. 1. grubo mleven kukuruz, je~am i sl., krupica, prekrupa. 2. bezvredna roba, stvari za otpad, bofl, {kart. {rotovati, -ujem nesvr{. ‰nem. schroten drobiti, krupno mletiŠ pokr. zast. praviti prekrupu, mleti ukrupno (ob. ìtarice). {tab, -a m, lok. {tabu, mn. {tabovi, gen. mn. {tabova ‰nem. StabŠ 1. voj. oficiri dodeqeni kao pomo}nici i savetnici komandantu (puka, brigade, divizije, armije). 2. glavni rukovode}i organ neke ustanove ili udruèwa, vrhovno vo|stvo. y krizni {tab rukovode}i organ koji se formira u slu~aju neposredne opasnosti od napada agresora, prirodnih nepogoda i sl. x {tabni i {tapski. {tagaq, -gqa m, mn. {tagqevi, gen. mn. {tagqeva ‰austr. nem. StadelŠ ostava za sto~nu hranu; tavan na {tali. {tajga, -e `, dat. {tajgi ‰nem. Steige (strmi) putŠ àrg. prostor oko èlezni~ke stanice na kome se okupqaju prostitutke.

1499

{tala {tala, -e `, gen. mn. {tala ‰nem. StallŠ staja za goveda i kowe. {talmajstor, -a m i {talmajster, -a m, mn. -i ‰nem. Stallmeister, v. {tala, majstorŠ nadzornik {tale, kowu{ar. {talski, -a, -o ‰v. {talaŠ koji pripada staji, koji se odnosi na staju, stajski. {tambaum, -a m ‰nem. StammbaumŠ zast. rodoslovno stablo, rodoslov, genealogija. {tambiq, -iqa m, mn. {tambiqi, gen. mn. {tambiqa ‰ital. stampigliaŠ pe~at, ìg. x {tambiqni, {tambiqski. {tambiqati, -am nesvr{. ‰v. {tambiqŠ udarati pe~ate, pe~atirati. {tambuh, -a m ‰nem. StammbuchŠ zast. rodoslovna kwiga; album porodi~nih fotografija. {tampa, -e ` ‰ital. stampa, prema stampare {tampati, utisnutiŠ 1. {tamp. tehnika umnoàvawa tekstova ili slika pomo}u metalnih kli{ea, {tampawe, pe~atwa, tisak. y ofset {tampa tehnika umnoàvawa tekstova pomo}u ofsetnih plo~a, preslikavawem (danas naj~e{}e primewivana); flekso-{tampa posebna tehnika {tampawa nalepnica, omotnica, etiketa i sl. 2. zajedni~ki naziv za dnevne listove i ~asopise. y bulevarska {tampa, ùta {tampa jeftini senzacionalisti~ki listovi, radi ve}eg tiraà prete`no se bave skandalima i tra~evima. {tampar, -ara m, mn. {tampari, gen. mn. {tampara ‰v. {tampaŠ ~ovek koji radi u {tampariji, nadgleda proces {tampe. x {tamparev i {tamparov. {tamparija, -e `, gen. mn. {tamparija ‰v. {tampar; up. ital. stamperiaŠ radionica u kojoj se {tampaju kwige, ~asopisi, listovi, formulari i druge vrste tekstova. {tamparski, -a, -o ‰v. {tamparŠ koji se odnosi na {tampu i {tampare; koji sluì za {tampawe ({tamparska boja); koji se doga|a prilikom {tampawa ({tamparska gre{ka). {tampati, -am svr{. i nesvr{. ‰v. {tampaŠ otisnuti, umnoìti, umnoàvati pomo}u {tampe. {tampa~, -a~a m, mn. {tampa~i, gen. mn. {tampa~a ‰v. {tampatiŠ ure|aj za {tampawe tekstova sa kompjutera.

1500

{tafelaj {tampiq, -iqa m i {tampiqa, -e ` v. {tambiq. {tamti{, -a m ‰nem. StammtischŠ zast. sto u kafani za kojim odre|eni gost redovno sedi. {tanga, -e ` v. {tangla. {tangas nepr. v. {tandgas. {tangla, -e `, gen. mn. {tangli, dem. {tanglica ‰nem. StangeŠ 1. metalna poluga; {ipka, motka. 2. gimnasti~ka sprava, vratilo. 3. kulin. a. duguqasti komadi} hrane; rebro (~okolade). b. kola~i} u obliku {tapi}a; pruti} od slanog testa. {tand, -a m, mn. {tandovi, gen. mn. {tandova ‰nem. Stand od stehen stajatiŠ mesto na kojem se izlaè roba u reklamne i prodajne svrhe, ob. na sajmu. {tandgas, -a m ‰nem. Standgas stojni gasŠ automeh. ure|aj za kontrolu broja obrtaja tokom praznog hoda motora i poluga kojom se kontroli{e, gas praznog hoda, stojni gas. {tancati, -am v. {tancovati. {tancovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. stanzenŠ 1. a. utisnuti (slova, crte` i sl.) pomo}u metalnog kalupa. b. izraditi, izra|ivati predmete (od plastike, kartona i sl.) pomo}u matrice, kalupa. 2. fig. proizvesti, proizvoditi masovno, serijski; umnoàvati. z kao {tancovani svi isti, nalik jedan na drugi, kao iz kalupa. {tapin, -ina m, mn. {tapini, gen. mn. {tapina ‰ital. stoppinoŠ fitiq za potpaqivawe mina i eksploziva, vrpca ispuwena barutom. {taub, -a m, {taub-{e}er, -a m ‰nem. Staub prah, pra{inaŠ pokr. zast. fino samleven {e}er, {e}er u prahu. {taubmantil, -a m, mn. -i ‰nem. Staubmantel od Staub prah, pra{ina, Mantel ogrta~Š pokr. zast. ogrta~ za za{titu od pra{ine. {tafaà, -e ` ‰nem. StaffageŠ 1. a. sporedan ukras, umetak, dodatak. b. qudi koji sluè za podr{ku, potporu; statisti. 2. slik. oìvqavawe pejzaà dodavawem qudskih ili ìvotiwskih likova. {tafelaj, -aja m, mn. {tafelaji, gen. mn. {tafelaja ‰nem. StaffeleiŠ slik. postoqe, stalak na kome stoji slika tokom izrade, slikarski nogari.

{tafeta {tafeta, -e i {tafeta, -e ` ‰nem. Stafette od ital. staffetta kowanik-glasnikŠ 1. zast. vest, poruka koju prenose glasnici. sp. 2. a. trka u kojoj svaki trka~ predaje palicu narednom trka~u. b. ekipa koja u~estvuje u toj trci. v. atletska, pliva~ka, skija{ka i sl. disciplina 3. palica ili zastavica koja se predaje u takvom takmi~ewu. y [tafeta mladosti ist. {tafeta koju su omladinci iz svih krajeva Jugoslavije nosili da bi je predali Josipu Brozu Titu 25. maja, za wegov ro|endan. {tafetni, -a, -o i {tafetni, -a, -o ‰v. {tafetaŠ koji se odnosi na {tafetu ({tafetna palica; {tafetna trka). z preuzeti {tafetnu palicu fig. preuzeti ne~ije obaveze, zaduèwa; nastaviti ne~iji rad. {tafir, -ira m, mn. {tafiri, gen. mn. {tafira ‰nem. staffieren opremati, kititiŠ devoja~ka sprema, miraz. {tacija, -e ` ‰nem. StationŠ zast. 1. postaja, stajali{te, odmori{te. 2. a. stanica (èlezni~ka, policijska i sl.). b. poloàj, mesto u slu`bi. {tacionirati nepr. v. stacionirati. {teg v. {tek. {tek, -a m ‰nem. StegŠ mesto u luci gde pristaju brodovi, pristajali{te. {teka, -e `, dat. {teki, gen. mn. {teka (uob. {teka) ‰ital. steccaŠ 1. kutija sa 10 ili 20 paklica cigareta. 2. za~koqica, smetwa, kvaka. {tekdoza, -e `, gen. mn. {tekdoza ‰nem. SteckdoseŠ pokr. zast. uti~nica, prikqu~na kutija. {teker, -a m, mn. -i ‰nem. Stecker, prema stecken utaknuti, zabostiŠ utika~ za struju. {telampa, -e `, gen. mn. {telampi ‰nem. Stehlampe prema stehen stajatiŠ lampa koja stoji na podu, stoje}a lampa. {telovati, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. stellenŠ namestiti, postaviti, udesiti; doterati, doterivati. {telung, -a m, mn. {telunzi, gen. mn. {telunga ‰nem. StellungŠ zast. 1. poloàj, stav, dràwe. 2. mesto i raspored vojske u ratu. {telcne, {telcni `, mn. ‰nem. StelzenŠ {tule, gigaqe, drvene motke pomo}u kojih se mogu praviti krupni koraci.

{timovati {temajzl, -a m, mn. {temajzli, gen. mn. {temajzla ‰nem. StemmeisenŠ pokr. zast. dleto. {temovati, -ujem ‰nem. stemmenŠ dupsti dletom; obijati, razbijati (zid). {templ, -a m, mn. {templovi, gen. mn. {templova ‰nem. StempelŠ zast. 1. {tambiq (v.), pe~at, ìg. 2. taksena marka. {templirati, {templiram, 3. l. mn. {templiraju svr{. i nesvr{. ‰nem. stempelnŠ udariti, udarati pe~at, pe~atiti, ìgosati. {tender, -a m, mn. {tenderi, gen. mn. {tendera ‰nem. StanderŠ ono na ~emu ne{to stoji; stalak, pult, potporaw. {tep, {tepa m, mn. {tepovi, gen. mn. {tepova ‰v. {tepovatiŠ ono {to je pro{iveno; pro{iv, obrub. {tepovati, -ujem nesvr{. ‰nem. steppenŠ pro{ivati, prodevati konac (kroz ne{to). {terika, -e `, dat. {terici ‰ital. (candela) stearicaŠ pokr. (stearinska) sve}a. {tiglic, -ica m, mn. {tiglici, gen. mn. {tiglica ‰nem. StieglitzŠ zool. ~e{qugar, Carduelis carduelis. {tijati, -am v. {tihati. {tija~a, -e ` v. {tiha~a. {tikeraj, -aja m ‰nem. StieglitzŠ pokr. zast. vez, vezivo. {tikla, -e `, gen. mn. {tikala/{tikli i {tikla, -e `, gen. mn. {tikala/{tikli dem. {tiklica ‰nem. StockelŠ a. potpetica na cipelama (ob. tanka, visoka). {tikovati, -ujem nesvr{. ‰nem. stickenŠ pokr. zast. vesti, raditi vez. {tilet v. stilet. {timati1, -am nesvr{. ‰ital. stimareŠ 1. ceniti, po{tovati, uvaàvati. 2. procewivati. {timati2, -am ‰nem. stimmenŠ 1. slagati se, podudarati se. 2. v. {timovati. {timer, -a m, mn. -i ‰nem. StimmerŠ majstor koji ude{ava muzi~ke instrumente; up. klavir{timer. {timovati, ujem nesvr{. ‰nem. stimmenŠ 1. muz. udesiti, ude{avati tonove na instrumentu. 2. fig. àrg. ude{avati, prilago|avati, mewati (brojeve, podatke i sl.).

1501

{timung {timung, -a m, mn. {timunzi, gen. mn. {timunga ‰nem. StimmungŠ raspoloèwe, ugo|aj, atmosfera. {tirka, -e i {tirka, -e `, dat. -ci ‰nem. StakeŠ hem. sredstvo za ukru}ivawe rubqa nakon prawa (glavni sastojak skrob). {tirkati, -am i {tirkati, -am nesvr{. ‰v. {tirkaŠ potapati (platno ili rubqe) u rastvor {tirke; u~vr{}ivati. {tifle, {tifli `, mn. ‰nem. StiefelŠ pokr. zast. ~izme. {tiflete, {tifleta `, mn. ‰nem. Stiefelette, v. {tifleŠ pokr. zast. niske ènske ~izmice, polu~izme. {tift, -a m, mn. {tiftovi, gen. mn. {tiftova ‰nem. StiftŠ 1. elektr. jednopolni utika~; telefonski utika~ (za davawe veze govornicima preko telefonske centrale). 2. pokr. zast. {tapi}; poluìca; ekser bez glavice. {tih, {tiha m, mn. {tihovi, gen. mn. {tihova ‰nem. Stich bod, ubod od stechen bostiŠ bod, poen (u igri karata). {tihati, -am (uob. {tijati) nesvr{. ‰nem. stichenŠ poqopr. pripremati zemqu za sejawe naro~itom alatkom, rahliti. {tiha~a, -e `, gen. mn. {tiha~a (uob. {tija~a) ‰v. {tihatiŠ poqopr. alatka za {tihawe, vrsta lopate. {tihvort, -a m ‰nem. StichwortŠ 1. osnovna, posebno istaknuta re~; (u re~nicima) odrednica. 2. pozor. v. {lagvort. {tihproba, -e ` ‰nem. Stichprobe prema Stich ubodŠ provera napreskok, nadohvat, proba na osnovu nasumice odabranih uzoraka. {ticovati, -ujem nesvr{. ‰v. {ticungŠ finans. kupovati stranu valutu na slobodnom trì{tu, po cenama vi{im od zvani~nog kursa. {ticung, -a m, mn. {ticunzi, gen. mn. {ticunga ‰nem. Stutzung potpora, podr{kaŠ finans. trgovawe devizama pri kome se razlikom (uve}awem) nadokna|uje niska vrednost doma}e valute. {tok1 ‰engl. stockŠ v. stok. {tok2, {toka m, mn. {tokovi, gen. mn. {tokova ‰nem. StockŠ 1. okvir vrata ili prozora, ragastov. 2. gorwa greda ragastova, dovratnik, dovratak.

1502

{trajka~ {tokfi{, -a m, mn. {tokfi{i, gen. mn. {tokfi{a ‰nem. StockfishŠ kulin. suvi bakalar. {tolna, -e `, gen. mn. {tolni ‰nem. StollenŠ pokr. zast. prokop, potkop, tunel (u rudniku). {topati1, -am v. {topovati1. {topati2, -am v. {topovati2. {toper, -a m, mn. {toperi, gen. mn. {topera ‰nem. Stopper, v. {topovati2Š onaj koji {topuje, koji meri vreme {topericom. {toperica, -e ` ‰nem. Stopper, v. {topovati2Š ~asovnik za merewe ta~nog vremena, s mehanizmom za zaustavqawe, upotrebqava se u sportskim takmi~ewima. {topl, -a m, mn. {toplovi, gen. mn. {toplova ‰austr. nem. StoppelŠ pokr. zast. ~ep, zapu{a~. {toplciger, -a m, mn. -i ‰austr. nem. StoppelzieherŠ sprava za va|ewe ~epova, otpu{a~, vadi~ep. {topovati1, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. stopfenŠ krpiti, zakrpiti (~arape, rubqe, odelo i dr.). {topovati2, -ujem svr{. i nesvr{. ‰nem. stoppen od engl. stopŠ 1. pomo}u {toperice odmeriti ta~no trajawe neke radwe. 2. sp. zaustaviti, smiriti loptu u fudbalu. {tos, -a m, mn. {tosovi, gen. mn. {tosova ‰nem. Stoss udar, udaracŠ 1. dosetka, vic; podvala, smicalica, trik. 2. gomila, hrpa, naslaga (obi~no hartije, spisa). {tof, {tofa m, mn. {tofovi, gen. mn. {tofova ‰nem. StoffŠ 1. tkanina od prirodne vune za odelo. 2. zast. gra|a, materijal. 3. fig. prirodna sposobnost, nadarenost (za ne{to). {tofan, -a, -o ‰v. {tofŠ koji je od {tofa. {tofara, -e `, gen. mn. {tofara ‰v. {tofŠ fabrika {tofova. {trajk, -a m, mn. {trajkovi, gen. mn. {trajkova ‰nem. Streik od engl. strike udarŠ organizovana obustava rada u fabrikama i preduze}ima u svrhu postizawa nekih prava radnika u odnosu na poslodavca. y generalni {trajk totalna obustava rada u celoj zemqi; {trajk gla|u namerno odbijawe hrane tokom vi{e dana, u znak protesta. {trajka~, -a~a m, mn. {trajka~i, gen. mn. {trajka~a ‰v. {trajkŠ ~ovek koji {trajkuje, u~esnik u {trajku. x {trajka~ki.

{trajkbreher {trajkbreher, -a m, mn. -i ‰nem. StreikbrecherŠ osoba koja ne pristaje na {trajk, koja dolazi na posao iako je {trajk u toku. x {trajkbreherski. {trajkovati, -ujem nesvr{. ‰v. {trajkŠ biti u {trajku, obustaviti rad radi postizawa nekih prava. {trajfkor, -a m, mn. -i ‰nem. Streifkorps prema strreifen lutati, patroliratiŠ ist. vojni odred koji vr{i raciju; patrola (naro~ito u Austrougarskoj). {trajh, -a m, mn. {trajhovi, gen. mn. {trajhova ‰nem. Streich(instrument)Š muz. fam. skup guda~kih instrumenata, guda~i. {trajh-orkestar, -stra m, mn. {trajh-orkestri, gen. mn {trajh-orkestara ‰nem. StreichorchesterŠ muz. zast. guda~ki orkestar. {tram prid. indekl. ‰nem. strammŠ zast. utegnut, uspravan, krut (ob. o vojnicima). {trample, -i `, mn. v. {tramplice. {tramplice, -i `, mn. ‰nem. Strampelhoschen, prema strampeln koprcati se, Hoschen pantaloniceŠ de~je pantalonice spojene s ~arapama. {tranga, -e `, gen. mn. {trangi = {trawga, -e `, gen. mn. {trawgi ‰nem. StrangŠ pokr. ispleteno debelo uè. {trangov, {tangova m, mn. {trangovi, gen. mn. {trangova = {trawgov, {trawgova m, mn. {trawgovi, gen. mn. {trawgova ‰v. {trangaŠ pokr. obe{ewak, mangup, ugursuz. {trand, -a m, mn. {trandovi, gen. mn. {trandova ‰nem. StrandŠ pokr. peskovita obala pogodna za sun~awe i kupawe, plaà. {trandklajd, -a m ‰nem. Strandkleid, v. {trand, Kleid odeloŠ pokr. zast. laki ènski ogrta~ za plaù. {trawga = {tranga (v.). {trawgov = {trangov (v.). {trapac, {trapaca m, gen. mn. {trapaca ‰nem. Strapaze od ital. strapazzoŠ teàk, zamoran rad; naprezawe, napor, trud. {trapacirati, {trapaciram, 3. l. mn. {trapaciraju svr{. i nesvr{. ‰nem. strapazieren, v. {trapacŠ 1. prekomerno upotrebqavati neku stvar, tro{iti je. 2. zamarati, mu~iti (koga).

{trih 3. {trapacirati se umoriti se od velikog truda, premoriti se; mu~iti se (~ime). {tras, -a m ‰nem. Strass, prema nema~kom juveliru [traseru (J. Strasser)Š imitacija dijamanta, ve{ta~ki draguqi; staklene {qokice, ob. na haqini. {trafast, -a, -o v. {traftast. {trafta, -e `, gen. mn. {trafti ‰nem. StreifeŠ 1. pruga, traka; debela linija. 2. fam. {etali{te, glavno gradsko sastajali{te. {traftast, -a, -o ‰v. {traftaŠ koji ima {trafte, prugast. {traca, -e `, gen. mn. {traca ‰venec. strazza, ital. straccioŠ pokr. 1. krpa, drowak; prwa. 2. slabi}, beski~mewak. {trebati, {trebam, 3. l. mn. {trebaju nesvr{. ‰nem. streben teìti, truditi seŠ hrv. preterano u~iti, bubati. {treber, -a m, mn. -i (`. {treberka, dat. {treberki, gen. mn. {treberki) ‰nem. Streber, v. {trebatiŠ 1. onaj koji velikim naporom i dodvoravawem èli da dostigne boqi poloàj; lakta{, karijerista. 2. bubalica. x {treberski. {treka, -e `, dat. {treci/{treki ‰nem. StreckeŠ pokr. zast. èlezni~ka ili tramvajska pruga. {trik, {trika m, mn. {trikovi, gen. mn. {trikova ‰nem. Strick, prema stricken plestiŠ pokr. konopac, uè. {trikati, -am nesvr{. ‰nem. strickenŠ plesti, ob. vunu. {trikeraj, -aja, mn. {trikeraji, gen. mn. {trikeraja ‰nem. Strickerei, v. {trikatiŠ pokr. zast. 1. ono {to se {trika, pletivo. 2. {trikawe, pletewe. 3. radionica za {trikawe. {trikerka, -e ` ‰v. {trikatiŠ èna koja se bavi {trikawem, pletiqa. x {trikerkin. {trikla, -e `, gen. mn. {trikli ‰austr. nem. StrichelŠ crta; potez perom ili olovkom, kao znak da je ne{to pregledano ili da se poni{tava. {triklirati, {trikliram, 3. l. mn. {trikliraju svr{. ‰austr. nem. strichlierenŠ ozna~iti crtom; prevu}i crtu preko ne~ega, precrtati, brisati. {trih, -a m, mn. {trihovi, gen. mn. {trihova ‰nem. StrichŠ crta, potez, linija.

1503

{trihirati {trihirati, {trihiram = {trihovati, -ujem v. {triklirati. {trudla, -e `, gen. mn. {trudli ‰nem. StrudelŠ kulin. savija~a, gu`vara, pita od kora ili od kiselog testa, savijena i puwena slatkim ili slanim nadevom. {trukle, {trukli i {trukqe, {trukqi `, mn. ‰nem. dijal. StruckelŠ hrv. kulin. zagorski specijalitet, slatko ili slano jelo od testa nadevenog sirom. {trumpfbandla, -e `, gen. mn. {trumpfbandli i {trumpandla, -e `, gen. mn. {trumpandli ‰nem. Strumpfband prema Strumpf ~arapa, Band trakaŠ v. {trumpfhalter. {trumpfhalter, -a m, mn. -i ‰nem. Strumpfhalter od Strumpf ~arapa, Halter nosa~Š pokr. zast. drà~ ènskih ~arapa, podvezica, halter. {trupiran, -a, -o ‰nem. strupiert od fr. estropieŠ pokr. zast. sakat, osaka}en, kqast. {truca, -e `, gen. mn. {truca ‰nem. dijal. Strutz(en)Š hrv. vekna. {tuk, -a m ‰ital. stuccoŠ gips pome{an s lepkom koji sluì za oblagawe zidova i izradu ukrasa na wima. {tuka, -e `, dat. {tuci/{tuki, gen. mn. {tuka ‰nem. Stuka, skr. od Sturzkampfflugzeug borbeni avion za obru{avaweŠ ist. vrsta malog nema~kog bombardera u Drugom svetskom ratu. {tukatura, -e ` ‰ital. stuccatura prema stucco, v. {tukŠ arhit. reqefni gipsani ukrasi na zidovima i tavanicama. {tula, -e `, gen. mn. {tula ‰gr~. stylos ital. stolloŠ 1. drvena noga, pomagalo za invalide. 2. mn. drvene motke pomo}u kojih se mogu praviti krupni koraci, gigaqe, hoduqe. {turm, -a m, mn. {turmovi, gen. mn. {turmova ‰nem. SturmŠ voj. juri{, napad, navala. y {turm und drang (dosl. bura i prodor), kwièvni pokret u Nema~koj u drugoj polovini XVIII veka, koji se zalagao za ru{ewe svega starog i preìvelog. {tuc, {tuca m, mn. {tucevi, gen. mn. {tuceva ‰nem. StutzenŠ vrsta kratke pu{ke, karabin. {tucer, -a m, mn. -i ‰nem. Stutzer (prema {tucovanim bradama koje su bile u modi) od stutzen {tucovatiŠ zast. kico{, skorojevi}, nitkov. x {tucerski.

1504

{unegl {tucna, -e `, gen. mn. {tucni ‰nem. StutzenŠ 1. debela ~arapa do kolena; {titnik za noge. 2. v. {tuc. {tucovati, -ujem svr{. ‰nem. stutzenŠ podrezati, pod{i{ati (brkove, bradu i dr.); potkresati, sase}i. {}avet, -a m, mn. {}aveti, gen. mn. {}aveta ‰ital. schiavetto prema schiavo od lat. slavus SlovenŠ ist. 1. ~akavski dijalekat ikavskog izgovora, pre svega u Istri. 2. crkvena kwiga na tom dijalektu, s jevan|eqima i poslanicama (u upotrebi do sredine XVIII veka). {ub, -a i {ub, -a m ‰nem. SchubŠ pokr. zast. 1. potez, pokret. 2. proterivawe, izgon, progonstvo. z jednim {ubom, od {uba jednim mahom, odjednom; otprve. {uber, -a m, mn. -i ‰nem. dijal. SchuberŠ otvor izme|u dve prostorije, s pregradom na povla~ewe (u bankama, restoranima i sl.). {ubler, -a m, mn. -i ‰nem. SchublehreŠ sprava za merewe malih duìna, kqunasto merilo, nonijus1 (v.). {ubha, -e `, gen. mn. {ubhi = {uhva, -e `, mn. {uhvi ‰tur. suphe, subhe od ar. {ubhaŠ sumwa, neverica, nepoverewe. {ubheli = {uhveli prid. indekl. ‰tur. supheli, v. {ubhaŠ sumwiv, nepouzdan. {udra, -e ` ‰sanskr. sudraŠ pripadnik najniè kaste u Indiji. {ujta{, -a m, mn. -i ‰ma|. sujtasŠ pokr. traka, vrpca, gajtan. {uko, -oa m i {uko-utika~, -a~a ‰nem. Schuko, skr. od Schutzkontakt za{titni kontaktŠ elektr. utika~ sa uzemqewem, za elektri~ne ure|aje ve}e snage. {ukun- v. ~ukun-. {und, -a m ‰nem. Schund(literatur), prema Schund otpadak, {kartŠ 1. lo{a, bezvredna roba, bofl (v.). 2. um. dela bez pravih i trajnih umetni~kih vrednosti, nastala povla|ivawem jevtinom aktuelnom ukusu. y {und literatura kwige bez umetni~ke vrednosti, po sadrìni kriminalne, avanturisti~ke, pornografske i sl. {unegl, -a m, mn. -i i {unegla, -e, `, gen. mn. {unegli ‰nem. Schuhnagel od Schuh cipela, Nagel ekserŠ ekser koji pri~vr{}uje |on za cipelu.

{unka {unka, -e `, dat. {unki, gen. mn. {unki ‰austr. Schunke, nem. SchinkenŠ usoqeni i osu{eni sviwski but. {upa, -e `, gen. mn. {upa ‰nem. SchuppenŠ da{~ara, pokriveni prostor u koji se odlaù alat, kola, drva itd. {upirati, {upiram, 3. l. mn. {upiraju svr{. ‰nem. Schub, v. {ubŠ 1. sprovesti pod straòm, policijski proterati. 2. odbaciti, odstraniti, ukloniti. {us, -a m, mn. {usevi, gen. mn. {useva ‰nem. SchussŠ pokr. zast. 1. hitac, pucaw. 2. hir, }ef, bubica u glavi. z do{ao mu {us postao je }udqiv, ~udno se pona{a. {uster, -a i {uster, -a m, gen. mn. {ustera ‰nem. SchusterŠ obu}ar. x {usterski i {usterski. {usteraj, -aja m, mn. {usteraji, gen. mn. {usteraja ‰nem. SchustereiŠ obu}arska radionica. {uster-mat, -a i {uster-mat, -a m ‰v. {uster, mat1Š àrg. mat u prvim potezima, omogu}en neve{tom igrom protivnika. {ustikla, -e ` gen. mn. {u sti kla ‰austr. nem. Schutztuchel od Schutz za{tita, Tuch platno, krpaŠ platneni ili vezeni podmeta~ na name{taju; up. miqe (2). {ut1, {uta m, mn. {utovi, gen. mn. {utova ‰engl. shootŠ sp. udarac, bacawe lopte (nogom ili glavom u fudbalu, rukom u rukometu i vaterpolu itd.). nem.

{~i {ut2, -a m ‰nem. SchuttŠ otpaci posle ru{ewa i gra|ewa ku}e; svaki gra|evinski otpad. {uter, -a m ‰engl. shooter, v. {utiratiŠ sp. fudbaler koji dobro {utira, puca~, strelac. {utirati, {utiram, 3. l. mn. {utiraju nesvr{. ‰engl. shoot, v. {ut1Š 1. sp. pucati, udariti loptu. 2. a. udarati nogom. b. àrg. izbacivati, isterivati; grubo postupati (s kime). {utnuti, -tnem svr{. ‰v. {utiratiŠ 1. udariti, odbaciti nogom (loptu, kamen i sl.); ritnuti. 2. àrg. oterati, izbaciti (koga); smeniti. {u}ur i {u}ur m (ob. indekl.) ‰tur. sukur od ar. {ukrŠ pokr. hvala (Bogu). {uferice, {uferica `, mn. ‰nem. Schuh cipela, Fetzen krpaŠ obojci, komadi tkanine kojima se (ob. u vojsci) oblaù stopala. {uft, -a m, mn. {uftovi, gen. mn. {uftova ‰nem. SchuftŠ licemer, podlac, nitkov. {uhva, {uhveli v. {ubha, {ubheli. [ucbund, -a m ‰nem. SchutzbundŠ ist. borbena organizacija austrijskih socijalista, osnovana po~etkom 1918, raspu{tena 1933. g. {uckor, -a i {uckor, -a m, mn. -i ‰nem. Schutzkorps od Schutz za{tita, fr. corps korpusŠ ist. 1. neregularna milicija koju su u Bosnu i Hercegovinu uvele austrougarske okupacione vlasti 1908. g. 2. pripadnik te milicije. {~i, {~ija m ‰rus. æiŠ ruska ~orba od kupusa i drugog povr}a.

1505

DRUGI DEO 1. Izvorni izrazi i izreke

A ab abrupto /ab abrupto/ lat. iznenada, bez pripreme, bez nagove{taja. ab absurdo /ab apsurdo/ lat. besmisleno, ludo, protivno zdravom razumu. ab abuso /ab abuzo/ lat. zloupotrebom, po zloupotrebi. Ab abusu ad usum non valet consequentia /ab abuzu ad uzum non valet konsekvencija/ lat. Zloupotreba neke stvari nije dokaz da se ona ne moè upotrebiti; up. Abusus non tollit usum. a baculo ad angulum /a bakulo ad angulum/ lat. od {tapa na ugao (zakqu~ivati), {to zna~i: nedosledno, povezivawem razli~itih (nespojivih) pojmova. ab aerario /ab erario/ lat. na dràvni tro{ak. ab aeterno /ab eterno/ lat. oduvek, od pamtiveka, otkad je sveta i veka. Ab alio exspectes alteri quod feceris /ab alio ekspektes alteri kvod feceris/ lat. Od drugoga o~ekuj ono {to drugome u~ini{ (Publilije Siranin). Odgovara na{oj poslovici: Dobro ~ini i dobru se nadaj. ab anno... /ab ano/ lat. od godine... ab antiquo /ab antikvo/ lat. od starine, od davnine, odvajkada. A bas! /a ba!/ fr. Dole! (uzvik negodovawa protiv nekoga, u zna~ewu: dole s wim! i sl.). ab asinis ad boves /ab azinis ad boves/ lat. doslovno: od magaraca na volove, tj. s nièg na vi{i poloàj (suprotno na{em: s kowa na magarca).

Ab assuetis non fit passio /ab asuetis non fit pasio/ lat. Ono {to je ~esto ne uzbu|uje. a battuta /a batuta/ ital. muz. prema taktu, prema tempu. ab avo /ab avo/ lat. od deda, tj. od dedovskih vremena, starinski. abbassamento di mano /abasamento di mano/ ital. muz. spu{tawe ruke pri udarawu takta; stavqawe jedne ruke pod drugu (pri svirawu na klaviru). a beneplacito /a benepla~ito/ ital. muz. po voqi. ab equis ad asinos /ab ekvis ad azinos/ lat. doslovno: od kowa do magaraca, tj. pasti s vi{eg na niì poloàj, oti}i s boqeg na gore (na{ izraz: pasti s kowa na magarca). aberratio criminis /aberacio kriminis/ lat. prav. zabluda u izvr{ewu zlo~ina (npr. kad Edip ubija Laja ne znaju}i da mu je to otac). ab experto /ab eksperto/ lat. iz iskustva. ab hinc /ab hink/ lat. odavde, s ovog mesta (govoriti). ab hoc et ab hac /ab hok et ab hak/ lat. o ovome i o onome, tj. o svemu i sva~emu, zbrda-zdola (govoriti). ab hodierno (die) /ab hodijerno (dije)/ lat. od dana{wega (dana), od danas, odsad. Ab homine homini cotidianum periculum /ab homine homini kotidijanum perikulum/ lat. ôveku svakodnevno preti opasnost od ~oveka. (Seneka) Abiit ad plures /abiit ad plures/ lat. Pridruìo se ve}ini (tj. umro je). (Petronije)

1509

ab immemorabili ab immemorabili /ab imemorabili/ lat. od pamtiveka, odvajkada, oduvek. ab imo pectore /ab imo pektore/ lat. doslovno: iz najdubqih grudi (govoriti, mrzeti, prezirati); u nas: iz dubine du{e, iz dna du{e, iz sveg srca. ab incunabulis /ab inkunabulis/ lat. od kolevke, tj. od nastanka, od iskona. ab initio /ab inicio/ lat. od po~etka. ab intestato /ab intestato/ lat. bez testamenta; prav. naslediti (koga) ab intestato — naslediti bez testamenta, na osnovu naslednog prava, kao srodnik. Ab ipso Lare incipe /ab ipso lare incipe/ lat. doslovno: Od samoga Lara po~ni, tj. po~ni od svoje ku}e (Lar je ku}ni bog); na{a odgovaraju}a izreka: Pometi (prvo) ispred svojih vrata. Ab Iove principium /ab jove principijum/ lat. od Jupitera po~etak, {to zna~i: zapo~eti s Jupiterom, kao najva`nijim (bogom); u prenesenom smislu: odajmo pre svega po~ast prvom, najuglednijem. ab irato /ab irato/ lat. od gneva, tj. u qutwi, u srxbi (ne{to u~initi). ab officio /ab oficio/ lat. iz slu`be (udaqiti), suspendovati. ab ordine /ab ordine/ lat. doslovno: od reda, od zare|ewa (odbaciti), tj. li{iti koga sve{tenog ~ina (u katoli~koj crkvi). ab ore ad aurem /ab ore ad aurem/ lat. iz usta u uho, tj. strogo poverqivo. ab origine /ab origine/ lat. od (samog) po~etka, od nastanka, od iskona. A bove majori discit arare minor /a bove majori discit arare minor/ lat. od starijeg se vola u~i orati mla|i, tj. treba u~iti od starijih. ab ovo /ab ovo/ lat. doslovno: od jajeta, tj. od po~etka; deo {ireg izraza: ab ovo usque ad mala (ab ovo uskve ad mala) — od jajeta pa sve do jabuka, tj. od po~etka do samog kraja, celovito (Rimqani su ru~ak zapo~iwali jajetom a zavr{avali jabukom ili nekim drugim vo}em). Absentem qui rodit amicum, hic niger est /apsentem kvi rodit amikum, hik niger est/ lat. Ko kleve}e odsutnog prijateqa, zloban je. (Horacije)

1510

a condition Ab uno disce omnes /ab uno disce omnes/ lat. Po jednom doznaj (prosudi) sve, tj. kakav je jedan, takvi su i ostali. (Vergilije u Eneidi prema postupku Sinona, lukavog Grka koji je Trojance nagovorio da u grad uvedu kowa, zakqu~uje da su svi Grci neverni.) Izreka se upotrebqava kad se èli ista}i da se po jednom ~oveku moè suditi o celoj grupi kojoj pripada. A buon intenditor poche parole /a buon intenditor poke parole/ ital. doslovno: Dobrom poznavaocu malo re~i, tj. pametnom ~oveku ne treba mnogo obja{wavati. Up. Intelligenti pauca. ab urbe condita /ab urbe kondita/ lat. od osnivawa grada (Rima), tj. od 753. godine pre n. e., otkada su stari Rimqani ra~unali vreme; up. post urbem conditam. Abusus non tollit usum /abuzus non tolit uzum/ lat. Zloupotreba ne ukida (ispravnu) upotrebu. Abyssus abyssum invocat /abisus abisum invokat/ lat. doslovno: Ponor priziva ponor, tj. jedan proma{aj izaziva drugi, jedan greh izaziva drugi i sl. a capella /a kapela/ ital. muz. pevawe bez pratwe instrumenata. a capillis usque ad ungues /a kapilis uskve ad ungves/ lat. od kose do nokata (Petronije). Isto i a capite ad calcem (v.) a capite ad calcem /a kapite ad kalcem/ lat. od glave do pete, sav. Isto i a capillis usque ad ungues (v.) a capriccio /a kapri~o/ ital. muz. po (slobodnoj) voqi, tj. bez strogog dràwa tempa. accarezzevole /akarecevole/ ital. muz. umiqato, qupko. acciaccatura /a~akatura/ ital. muzi~ki ukras, jedan ili nekoliko tonova ispred glavnog, obeleènih sitnim notama; up. appoggiatura. Accipere praestat quam inferre iniuriam /akcipere prestat kvam infere injurijam/ lat. Boqe je nepravdu trpeti nego je naneti. a condition /a kondisjon/ fr. uz uslov, pod uslovom; trg. davawe i preuzimawe robe za prodaju uz uslov da se moè vratiti ako se ne proda.

a conto a conto /a konto/ ital. bank. na ra~un (ne~ega), tj. kao predujam, uplata unapred; adaptirano: akonto. acqua tofana /akva tofana/ ital. tofanska voda, otrovna te~nost sa arsenikom (prema vra~ari Tofani, koja ju je navodno spravqala po~etkom XVII veka). acta agere /akta agere/ lat. ura|eno raditi, tj. ponovo raditi ne{to {to je ve} ura|eno, baviti se jalovim poslom; up. actum agere. Acta est fabula /akta est fabula/ lat. Svr{ena je pri~a, igra je zavr{ena, gotovo je (uobi~ajena re~enica na zavr{etku predstava u starom Rimu; ~esto u prenesenom zna~ewu). Acta loquuntur /akta lokvuntur/ lat. Dela govore. acte final /akt final/ fr. zavr{ni prizor, svr{etak ~ina u drami. Acti labores iucundi /akti labores jukundi/ lat. Zavr{eni poslovi su prijatni, {to }e re}i da se ~ovek posle dovr{enog posla ose}a ugodno i prija mu odmor. Actions speak louder than words /ek{nz spik lauder den uerdz/ engl. Dela govore glasnije nego re~i (sli~na je na{a izreka: Ne zbori, nego tvori). actum agere /aktum agere/ lat. ura|eno (ponovo) raditi; up. acta agere. ad absurdum /ad apsurdum/ lat. do besmisla, do gluposti (dovesti). ad acta /ad akta/ lat. doslovno: k spisima, tj. me|u (ostale) spise; odatle na{ izraz: staviti ad akta — 1. odloìti me|u re{ene spise; 2. odbaciti predmet ne uzev{i u obzir izneseni zahtev. adagio /ada|o/ ital. muz. 1. oznaka tempa: polagano, sporo; 2. muzi~ki stav koji se izvodi polagano. ad altiora /ad alciora/ lat. ka vi{em, za vi{im (teìti, i}i). ad amussim /ad amusim/ lat. prema uputu, pa`qivo, ta~no. ad animum /ad animum/ lat. k du{i, tj. k srcu (uzeti). Ad arma! /ad arma/ lat. K oru|u! Na posao!

Adde parum parvo a dato /a dato/ lat. od danas, od (ovoga) datuma (oznaka dospe}a na menicama); skra}. a. d. Ad augusta per angusta /ad augusta per angusta/ lat. Do uzvi{enog (ciqa) preko te{ko}a; up. Per aspera ad astra. ad bene placitum /ad bene placitum/ lat. po voqi, po èqi, kako se kome svi|a. Ad bene vivendum, breve tempus satis est /ad bene vivendum, breve tempus satis est/ lat. Za dobar (ugodan) ìvot dovoqno je i kratko vreme. Ad bestias! /ad bestijas/ lat. ist. Pred zveri! (tim su re~ima u starom Rimu gladijatorima, zlo~incima, pa i prvim hri{}anima, nare|ivali da se bore sa zverima u areni). ad calendas Graecas /ad kalendas grekas/ lat. doslovno: na gr~ke kalende, tj. nikada (jer Grci nisu imali kalenda, kao Rimqani, kod kojih je to bio naziv prvoga dana u mesecu); isto zna~ewe kao u na{im izrazima: na kukovo leto, kad na vrbi rodi gro`|e i sl. ad captandam benevolentiam /ad kaptandam benevolencijam/ lat. za dobijawe naklonosti, tj. da se stvori raspoloèwe za ne{to (laskawem npr. slu{aocima na po~etku govora i sl.). ad captandum vulgus /ad kaptandum vulgus/ lat. za pridobijawe svetine (tj. govoriti tako kako godi prostom puku da bi se zaveo). ad captum vulgi /ad kaptum vulgi/ lat. prema shvatawu svetine (ravnati se), tj. prilago|avati se mi{qewu mase, okruèwa. ad circulandum /ad cirkulandum/ lat. doslovno: na kruèwe: oznaka za ne{to {to treba da ide od ruke do ruke; okru`nica, cirkular. ad concludendum /ad konkludendum/ lat. na zakqu~ak, da zakqu~imo. ad corpus /ad korpus/ lat. u celini, celo, ~itavo (prodati, kupiti, preuzeti i sl.). ad decretum /ad dekretum/ lat. prema odluci, po naredbi (postupiti). ad deliberandum /ad deliberandum/ na razmi{qawe, na posebno razmatrawe. addenda /adenda/ lat. ono {to treba dodati, dodatak. Adde parum parvo, modicum superadde pusillo, tempore sic parvo magnus acervus erit /ade parum parvo, modikum superade puzilo, tempore sik parvo magnus acervus erit/ lat.

1511

ad depositum Dodaj malo malom, malenom dodaj umereno, pa }e tako za kratko vreme biti velika gomila. (Ovidije) Odgovara na{oj poslovici: Zrno po zrno poga~a. ad depositum /ad depozitum/ lat. na ~uvawe. ad diem dictum /ad dijem diktum/ lat. do re~enog (odre|enog) dana (vaì i sl.). ad dies vitae /ad dijes vite/ lat. do kraja ìvota, doìvotno. a deux mains /a de men/ fr. dvema rukama, dvoru~no (svirati na klaviru). ad exemplum /ad egzemplum/ lat. na primer, primera radi. ad extremum /ad ekstremum/ lat. kona~no, na koncu, na kraju. ad gloriam /ad glorijam/ lat. na slavu, radi slave. ad gustum /ad gustum/ lat. po ukusu, po voqi, po èqi. ad hastam publicam /ad hastam publikam/ lat. na javnu prodaju (na licitaciju). ad hoc /ad hok/ lat. za to, za tu priliku, u tu svrhu, s odre|enom namenom; pol. ad hok komisija — posebno formirana komisija za re{avawe iskrslog problema. ad hominem /ad hominem/ lat. doslovno: k ~oveku, tj. ono {to odgovara ~oveku, wegovim osobinama i shvatawima, {to se wega li~no ti~e; up. argumentum ad hominem. ad honorem /ad honorem/ lat. u ~ast (koga ili ~ega); isto i in honorem (v.). Adhuc sub iudice lis est /adhuk sub judice lis est/ lat. Jo{ je pred sudijom, podleè raspravi; prav. dok se sudi, dok nije izre~ena presuda, ne moè se optuèni smatrati krivim. ad hunc locum /ad hunk lokum/ lat. na ovo mesto. a di /a di/ ital. istoga dana; bank. platiti menicu istoga dana, odmah, po vi|ewu = a vista (v.). ad infinitum /ad infinitum/ lat. u beskraj, u nedogled; isto i in infinitum (v.). ad interim /ad interim/ lat. u me|uvremenu; privremeno. ad libitum /ad libitum/ lat. po voqi, sasvim slobodno; up. pro libito.

1512

Ad paenitendum properat cito qui iudicat ad limina /ad limina/ lat. na pragove; {iri izraz: ad limina apostolorum /ad limina apostolorum/ na apostolske pragove. (Izraz poti~e iz utvr|ene procedure u Katoli~koj crkvi, po kojoj su svake pete godine biskupi du`ni da Papu obaveste, pismeno i usmeno, o stawu u svojim biskupijama, {to se onda naziva œreferat ad liminaŒ.) ad litem /ad litem/ lat. za sudsku raspravu. ad litteram /ad literam/ lat. doslovno, od slova do slova, tj. od re~i do re~i. Ad majorem Dei gloriam /ad majorem dei glorijam/ lat. Na ve}u slavu bo`ju (staro geslo jezuitskog reda u Katoli~koj crkvi). ad mandatum /ad mandatum/ lat. na zapovest. ad manus /ad manus/ lat. na ruke, u ruke; {iri izrazi: ad manus fideles /ad manus fideles/ u poverqive ruke; ad manus proprias /ad manus proprijas/ na vlastite ruke. ad marginem /ad marginem/ lat. Na rub kwige (zabeleìti). ad meliorem fortunam /ad meliorem fortunam/ lat. do boqe sudbine. ad mensuram /ad menzuram/ lat. po meri. ad metalla /ad metala/ lat. u okove!, u lance! (koga vezati). ad modum /ad modum/ lat. na na~in. Ad multos anos! /ad multos anos/ lat. Na mnogo godina! (u nas: Na mnogaja qeta!). ad nauseam /ad nauzeam/ lat. do ga|ewa, tj. dok ne dosadi, dok se ne smu~i. ad normam /ad normam/ lat. po propisu, prema propisu. ad notam /ad notam/ lat. na znawe; uzeti ne{to ad notam — primiti k znawu, na znawe, zapamtiti. ad nutum /ad nutum/ lat. na mig, odmah. ad oculos /ad okulos/ lat. pred o~i; pokazati ne{to ad oculos — jasno, o~igledno pokazati ili dokazati ne{to. ad ostentationem /ad ostentacionem/ lat. za pokazivawe, za ogled. Ad paenitendum properat cito qui iudicat /ad penitendum properat cito kvi judikat/ lat. @uri se kajawu onaj ko brzo sudi. (Publilije

ad partem Siranin) Odgovara na{em: Ko brzo sudi, brzo se i kaje. ad partem /ad partem/ lat. po delovima, pojedina~no. ad patres /ad patres/ lat. k praocima (oti}i), tj. umreti. ad perpetuam (rei) memoriam /ad perpetuam (rei) memorijam/ lat. za ve~nu uspomenu (na nekoga ili ne{to). ad personam /ad personam/ lat. samo za odre|eno lice ili slu~aj. ad pias causas /ad pijas kauzas/ lat. za pobo`ne ili dobrotvorne svrhe. ad primam materiam /ad primam materijam/ lat. u prvobitno stawe (vratiti). ad propositum /ad propozitum/ lat. u vezi (s tim), {to se ti~e (toga), povodom (toga); isto {to i fr. a propos (v.). ad proximam sessionem /ad proksimam sesionem/ lat. za slede}u sednicu, odgoditi do slede}e sednice. ad publicandum /ad publikandum/ lat. radi publikovawa, tj. objavqivawa, progla{ewa. ad ratificandum /ad ratifikandum/ lat. na ratifikaciju, tj. na potvrdu, na odobrewe. ad referendum /ad referendum/ lat. na mi{qewe, na izja{wavawe. ad rem (transire) /ad rem (transire)/ lat. na stvar (pre}i). ad summam /ad sumam/ lat. u celini, ukupno. ad superiorem judicem /ad superiorem judicem/ lat. na najvi{i (apelacioni) sud. Ad turpia nemo obligatur /ad turpija nemo obligatur/ lat. Niko se ne moè prisiliti da u~ini sramotnu stvar. a due /a due/ ital. udvoje; muz. a due corde /a due korde/ — na dve ìce (svirati); a due voci /a due vo~i/ — u dva glasa, dvoglasno (pevati). Adulatio vitiorum altrix (est) /adulacio viciorum altriks (est)/ lat. doslovno: Laskawe (je) hraniteqka mana (Laskawe pothrawuje mane.) Adulatores sunt patriae et virtutis inimici /adulatores sunt patrije et virtutis inimici/ lat. Laskavci su neprijateqi otaxbine i vrline. ad ultimum /ad ultimum/ lat. na kraju, na koncu, kona~no.

advocatus Dei ad unguem /ad ungvem/ lat. do nokta, tj. u detaqe, u tan~ine, savr{eno. ad unum /ad unum/ lat. do jednoga, tj. do posledweg, bez izuzetka; {iri izraz: ad unum omnes /ad unum omnes/ — svi do jednoga. ad usum /ad uzum/ lat. na upotrebu, za upotrebu. ad usum Delphini /ad uzum delfini/ lat. doslovno: za upotrebu dofena (prestolonaslednika), o izdawima klasika koja su {tampana specijalno za sina Luja XIV, a iz kojih je izba~eno sve {to se smatralo nedovoqno pristojnim; kasnije u op{tem zna~ewu cenzurisane ili skra}ene verzije kwièvnih dela. ad usum externum /ad uzum eksternum/ lat. farm. (samo) za spoqnu upotrebu (oznaka na lekovima); prav. neformalna oznaka zakona koji se donose forme radi, ili zato da ih se neko drugi drì, a ne donosilac. ad usum internum /ad uzum internum/ lat. za unutra{wu (internu) upotrebu. ad usum proprium /ad uzum proprijum/ lat. za vlastitu upotrebu. ad valorem /ad valorem/ lat. po vrednosti, prema vrednosti. ad verbum /ad verbum/ lat. do re~i, doslovno, od re~i do re~i. adversa fortuna /adversa fortuna/ lat. nesre}a. Adversae res admonent religionem /adverse res admonent religionem/ lat. Nesre}a podse}a na veru. (Livije) Ova izreka upu}uje na istinu da se ~ovek (tek) u nevoqi seti Boga i upu}uje mu molitve. Adversa magnos probant /adversa magnos probant/ lat. Nevoqa velike (qude) otkriva (Plinije); up. na{e: Na muci se poznaju junaci. adversa pars /adversa pars/ lat. protivna strana, tj. protivna stranka, protivnik. ad vitam aeternam /ad vitam eternam/ lat. za ve~ni ìvot, za ve~nost. ad vivum resecare /ad vivum resekare/ lat. bukvalno: do ìvoga izrezati (npr. nokte); u prenesenom smislu: ne{to suvi{e precizno shvatiti ili uraditi. advocatus Dei /advokatus dei/ lat. doslovno: Bo`ji advokat; u rimokatoli~koj crkvi osoba

1513

advocatus diaboli koja se u proceduri progla{ewa svetaca i blaènih suprotstavqa tzv. |avoqem advokatu (v. advocatus diaboli). advocatus diaboli /advokatus dijaboli/ lat. advokat |avola; osoba koja se suprotstavqa Bo`jem advokatu u procedurama beatifikacije; u prenesenom smislu osoba koja zastupa ne{to {to se protivi op{tem mi{qewu, {to je nepopularno. ad vocem /ad vocem/ lat. kod te re~i, {to se ti~e toga, pada mi na um i sl.; up. sub voce. ad votandum /ad votandum/ lat. na glasawe, na izja{wavawe. Aequam memento rebus in arduis servare mentem /ekvam memento rebus in arduis servare mentem/ lat. Seti se da u te{kim prilikama sa~uva{ duh, tj. da ne klone{ kad te sna|e nevoqa. (Horacije) Aequat omnes cinis; impares nascimur, pares morimur /ekvat omnes cinis; impares nascimur, pares morimur/ lat. Pepeo (tj. smrt) sve izjedna~uje; nejednaki se ra|amo, jednaki umiremo. (Seneka) aequo animo /ekvo animo/ lat. mirne du{e, spokojno; nepokolebqivo. Deo {ire izreke: Aequo animo audienda sunt /ekvo animo audijenda sunt/ Mirno, spokojno treba slu{ati. (Seneka) Aequo pulsat pede /ekvo pulsat pede/ lat. Ravnodu{nom udara nogom, {to zna~i da smrt jednako hladno obara i siromahe i bogate (Horacije). Deo {ire izreke istoga autora, koja glasi: Aequo mors pulsat pede pauperum tabernas regumque turres /ekvo mors pulsat pede pauperum tabernas regumkve tures/ Smrt ravnodu{nom nogom (tj. jednako, bez milosti) udara i kolibe siromaha i kraqevske palate. aere perennius /ere perenijus/ lat. doslovno: trajniji od bronze; v. Exegi monumentum aere perennius. Aetate rectius sapimus /etate rekcijus sapimus/ lat. S godinama postajemo mudriji. aeternum vale /eternum vale/ lat. zauvek zbogom, posledwi pozdrav. affabile /afabile/ ital. muz. umiqato, qubazno. affettuosissimo /afetuozisimo/ ital. muz. vrlo ose}ajno, strasno.

1514

A la guerre comme a la guerre affettuoso /afetuozo/ ital. muz. uzbudqivo, dirqivo, toplo; up. con affetto. Affirmanti occumbit probatio /afirmanti okumbit probacio/ lat. Ko ne{to tvrdi, mora i da dokaè. affresco /afresko/ v. al fresco. affrettando /afretando/ ital. muz. ubrzano, sve brè, ubrzavaju}i. a fortiori /a forciori/ lat. tim vi{e, utoliko vi{e, tim pre; up. a plus forte raison. A friend in need is a friend indeed /e frend in nid iz e frend indid/ engl. Prijateq u nevoqi je pravi prijateq. agenda /agenda/ lat. doslovno: ono {to treba da se uradi; danas ta re~ ozna~ava bele`nicu ili kalendar, tj. podsetnik. Age, quod agis /age, kvod agis/ lat. îni {to ~ini{, tj. ne oteì; zavr{i {to si po~eo, posveti se onome {to radi{. Agnosco veteris vestigia flammae /agnosko veteris vestigija flame/ lat. Prepoznajem tragove starog plamena (tj. nekada{we qubavi). (Vergilije) Agnus Dei /agnus dei/ lat. jagawac bo`ji (misli se na Isusa Hrista i wegovu nevinost); deo bogosluèwa kod katolika. air-mail /ermejl/ engl. vazdu{na po{ta (oznaka na po{iqkama koje se upu}uju avionskim transportom); up. par avion. Aiunt multum legendum esse, non multa /ajunt multum legendum ese, non multa/ lat. Kaù da treba ~itati mnogo (temeqito), a ne mnogo (po koli~ini) (Plinije); up. Non multa, sed multum. a la baisse /a la bes/ fr. doslovno: prema dole, na niè; trg. {pekulisati s padom kursnih vrednosti i cena. a la bonne heure /a la boner/ fr. u dobar ~as! ba{ dobro! ba{ kako vaqa! a la campagne /a la kampaw/ fr. v. alla campagna. a la carte /a la kart/ fr. po jelovniku, slobodan izbor jela. A la guerre comme a la guerre /a la ger kom a la ger/ fr. doslovno: U ratu kao u ratu; smisao

a la grecque je da su u svakom sukobu neizbe`ne `rtve i neprijatnosti. a la grecque /a la grek/ fr. na gr~ki na~in. a la minute /a la minit; uob. a la minut/ fr. za minutu, odmah (izraz u hotelijerstvu za brzo pripremawe jela). a la mode /a la mod/ fr, po modi; po najnovijem ukusu. a la wild /a la vild/ fr.-nem. kao divqa~; kulin. poseban na~in pripremawa mesa divqa~i, kao i mesa doma}ih ìvotiwa. albo lapillo notare diem /albo lapilo notare dijem/ lat. doslovno: belom pisaqkom zabeleìti dan; u nas: zlatnim slovima zabeleìti dan (kad se ne{to sretno dogodilo). al corso /al korso/ ital. trg. po kursu, po trenutnoj vrednosti novca. Alea iacta est /alea jakta est/ lat. Kocka je ba~ena, tj. odlu~eno je, doneta je presudna odluka (ove re~i pripisuju se Juliju Cezaru, koji je tako rekao odlu~iv{i da, uprkos zabrani Senata, sa svojim legijama pre|e reku Rubikon, ~ime je izazvao gra|anski rat; po nekima, Cezar je rekao Alea iacta esto /alea jakta esto/, tj. Neka padne kocka). al fine /al fine/ ital. muz. (sve) do kraja. al fresco /al fresko/ ital. slik. doslovno: na sveè; oznaka za nano{ewe boje na sveì malter (odakle i re~ freska); supr. al secco (v.) alias /alijas/ lat. u drugo vreme, na drugi na~in; druk~ije nazvan (upotrebqava se obi~no ispred pseudonima ili jednog od dva imena iste li~nosti). Aliena capella gerit distentius uber /alijena kapela gerit distencijus uber/ lat. Tu|a koza nosi punije vime (Horacije). Odgovara na{oj poslovici: Tu|a koza puna loja. Aliena negotia non curare! /alijena negocija non kurare/ lat. Ne brinuti o tu|im poslovima! (Horacije) Aliena nobis, nostra plus aliis placent /alijena nobis, nostra plus aliis placent/ lat. Nama se vi{e svi|aju tu|e stvari, a drugima na{e. (Publilije Siranin) a limine /a limine/ lat. s praga, tj. odmah, na po~etku, unapred.

allegramente A little knowledge is a dangerous thing /e litl nolix iz e dejnxres ting/ engl. Malo znawa opasna je stvar, tj. polovi~no znawe moè biti opasno. alla breve /ala breve/ ital. muz. oznaka ubrzanog tempa, pri kome se takt deli na dva dela umesto na ~etiri. alla campagna /ala kampawa/ ital. 1. na selu; 2. na seqa~ki na~in; 3. na ratni~ki na~in (kao na bojnom poqu); isto zna~ewe i fr. a la campagne /a la kampaw/. alla diritta /ala dirita/ ital. muz. direktno ili postepeno; prema skali. alla marcia /ala mar~a/ ital. muz. kao mar{; oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu mar{a. alla milanese /ala milaneze/ ital. na milanski na~in; kulin. {pageti ala milaneze: jelo od {pageta sa sosom od paradajza i komadi}ima {unke. alla militare /ala militare/ ital. muz. na vojni~ki na~in, po vojni~ki. alla Palestrina /ala palestrina/ ital. muz. poput Palestrine, kao Palestrina, tj. u visokom crkvenom stilu (prema imenu \ovanija Pjerlui|ija Palestrine, kompozitora crkvene muzike iz XVI stole}a). alla pezza /ala peca/ ital. muz. u odlomcima, deo po deo. alla polacca /ala polaka/ ital. muz. na poqski na~in. alla prima /ala prima/ ital. slik. doslovno: na prvu; na~in direktnog slikawa na podlogu, bez grundirawa, tj. nano{ewa osnovnog tona. alla rinfusa /ala rinfuza/ ital. u rasutom stawu, npr. p{enica ili koja druga materija. alla siciliana /ala si~ilijana/ ital. na sicilijanski na~in (pastirska no{wa i sl.). alla stretta /ala streta/ ital. saèto. alla tedesca /ala tedeska/ ital. na nema~ki na~in, po nema~koj modi. alla tempera /ala tempera/ ital. slik. vodenim bojama (slikati). allegramente /alegramente/ ital. muz. = allegro (v.)

1515

allegretto allegretto /alegreto/ ital. muz. 1. umereno brzo, umereno ìvahno; 2. kao imenica: stav u umereno brzom tempu. allegro /alegro/ ital. veselo, radosno; muz. 1. oznaka tempa: brzo, ìvahno, vedro; 2. kao imenica: stav u ubrzanom tempu; allegro moderato /alegro moderato/ umereno brzo; allegro con moto /alegro kon moto/ ìvahno, brzo; allegro con brio /alegro kon brio/ brzo i poletno; allegro con fuoco /alegro kon fuoko/ brzo i vatreno; allegro agitato /alegro a|itato/ uzbu|eno; allegro vivace /alegro viva~e/ ìvahno; allegro giocoso alegro |okozo/ radosno; allegro ma non troppo /alegro ma non tropo/ brzo ali ne prebrzo; allegro assai /alegro asai/ veoma ìvahno; allegro non tanto /alegro non tanto/ ne suvi{e brzo; allegro maestoso /alegro maestozo/ brzo ali sve~ano, dostojanstveno. Aller guten Dinge sind drei /aler gutn dinge zind draj/ nem. doslovno: Svih dobrih stvari ima po tri; odgovara na{im izrekama Triput Bog pomaè i Tre}a — sre}a. Alles gute kommt vom oben /ales gute komt fom obn/ nem. Sve dobro dolazi odozgo, s neba (upotrebqava se uglavnom u ironi~nom zna~ewu). Alles schon dagewesen /ales {on dagevezn/ nem. Svega je toga ve} bilo; up. lat. Nihil novi sub

sole. All is fair in love and war /ol iz fer in lav end uor/ engl. U qubavi i u ratu sve je pravedno (tj. dozvoqeno). All is well that ends well /ol iz uel det endz uel/ engl. Sve je dobro {to se dobro svr{i (poslovica koju je uzeo [ekspir za naslov jedne svoje komedije); up. nem. Ende gut, alles gut. Allons enfants de la patrie, le jour de gloire est arrive /alonz anfan de la patri, l ùr d gloar et arive/ fr. Napred, deco otaxbine, dan slave je stigao (prva dva stiha Marseqeze, francuske himne, koja je nastala u Francuskoj revoluciji). all’ ottava /al otava/ ital. muz. za oktavu vi{e ili niè. All things come to him who waits /ol tingz kam tu him hu uejts/ engl. Sve dolazi onome koji

1516

Alter schutzt vor Torheit nicht ~eka; sli~na je na{a poslovica Strpqen, spasen. alma mater /alma mater/ lat. doslovno: hraniteqica majka (danas uobi~ajeni naziv za univerzitet, dok su stari rimski pesnici tako nazivali domovinu). alma parens /alma parens/ lat. hraniteqica roditeqka = alma mater (v.) alpha et omega /alfa et omega/ lat. od po~etka do kraja; sve i svja (prema nazivima prvog i zadweg slova gr~kog alfabeta). alpha privativum /alfa privativum/ lat. privativno alfa, tj. prefiks a- sa zna~ewem poricawa, li{avawa, kao u simetri~an — asimetri~an; up. in privativum. al piacere /al pja~ere/ ital. muz. po voqi, prema naho|ewu. al piacimento /al pja~imento/ = al piacere (v.) al punto /al punto/ ital. doslovno: u ta~ku, tj. savr{eno ta~no. al rigore di tempo /al rigore di tempo/ ital. muz. strogo prema taktu, u odmerenom ritmu. al riverso /al riverso/ ital. muz. obrnutim redom. al secco /al seko/ ital. slik. doslovno: na suvo (slikawe po suvom zidu); supr. al fresco (v.) al segno /al sewo/ ital. muz. ponoviti od (posledweg) znaka. alta ottava /alta otava/ ital. muz. doslovno: visoka, vi{a oktava; oznaka za izvo|ewe za oktavu vi{e. Alte Liebe rostet nicht /alte libe rostet niht/ nem. Stara qubav ne r|a (tj. ne zaboravqa se). altera pars /altera pars/ lat. doslovno: drugi deo, tj. suprotna stranka (u sporu); up. audiatur et altera pars. alter ego /alter ego/ lat. drugo ja; u prenesenom smislu: prisan prijateq kome se sve poverava i koji govori isto. Alteri semper ignoscito, tibi nunquam! /alteri semper ignoscito, tibi nunkvam/ lat. Drugom uvek pra{taj, sebi nikad! (Seneka) Alter schutzt vor Torheit nicht /elter {ict for torhajt niht/ nem. Starost ne {titi od gluposti (tj. i zrelom ~oveku se desi da se budalasto pona{a).

alterum tantum alterum tantum /alterum tantum/ lat. doslovno: drugo takvo, tj. jo{ jednom toliko, dvaput toliko, dvostruko; bank. slu~aj kad se kamate popnu do visine glavnice, kad se glavnica udvostru~i. altum silentium /altum silencijum/ lat. duboka (grobna) ti{ina (Vergilije). alzamento di mano /alcamento di mano/ ital. muz. dizawe ruke pri udarawu takta (arza).

amabile /amabile/ ital. muz. qupko, ne`no, umilno; isto i amorevole. amabilmente /amabilmente/ ital. muz. = amabile (v.) a maiore ad minus /a majore ad minus/ lat. doslovno: s ve}ega na mawe, tj. od {ireg pojma na uì (zakqu~ivati), deduktivno. A man’s home is his castle /e menz houm iz hiz kasl/ engl. ~ovekov dom je wegov zamak (tj. nepovrediv; up. na{e: Moja ku}ica, moja slobodica). Tako|e: An Englishman’s home is his castle /en ingli{menz houm iz hiz kasl/ Englezova ku}a je wegov zamak. Amant alterna Camenae /amant alterna Kamene/ lat. Kamene (Muze) vole naizmeni~no (pevawe), {to }e re}i da u poeziji treba smewivati jedan na~in izraàvawa s drugim. amantes, amentes /amantes, amentes/ lat. zaqubqeni, zalu|eni (Terencije). Amantes de forma iudicare non possunt /amantes de forma judikare non posunt/ lat. Zaqubqeni ne mogu da sude o lepoti. (Kvintilijan) Amator caecus est /amator cekus est/ lat. Zaqubqen je slep. (Horacije) American way of life v. the American way of life. a meta /a meta/ ital. trg. na polovinu, tj. uz jednako u~e{}e u dobiti ili gubitku. Amici, diem perdidi! /amici, dijem perdidi/ lat. Prijateqi, izgubih dan! (Prema istori~aru Svetoniju, tako je govorio car Tit, poznat po plemenitosti i vredno}i, kad u toku dana ne bi ni{ta korisno uradio.) amicitiae causa /amicicije kauza/ lat. iz prijateqstva, iz naklonosti.

angosciosamente Amicum secreto mone, palam lauda /amikum sekreto mone, palam lauda/ lat. Prijateqa nasamo kori, javno hvali. (Seneka) Amicus animae dimidium /amikus anime dimidijum/ lat. Prijateq je polovina du{e. (Horacije) Amicus certus in re incerta cernitur /amikus certus in re incerta cernitur/ lat. Pravi se prijateq u nevoqi poznaje. Amicus cognoscitur amore, more, ore, re /amikus kognoscitur amore, more, ore, re/ lat. Prijateq se poznaje po qubavi, ~estitosti, licu, delu (u latinskom igra re~ima). Amicus est tamquam alter idem /amikus est tamkvam alter idem/ lat. Prijateq je kao drugo ja. (Ciceron) Amicus fidus rarus (est) /amikus fidus rarus (est)/ lat. Veran prijateq je redak. Amicus Plato, sed magis amica veritas /amikus plato, sed magis amika veritas/ lat. Drag mi je Platon, ali mi je draà istina (izreka Platonovog u~enika Aristotela, iznesena u delu Etika); tom se izrekom obi~no upu}uje na nepristrasnost i samostalnost u mi{qewu. a minore ad maius /a minore ad majus/ lat. doslovno: od mawega na ve}e, tj. od uèga pojma na {iri (zakqu~ivati), induktivno. amorevole /amorevole/ ital. muz. = amabile (v.) amor lesbicus /amor lezbikus/ lat. lezbijska qubav. Amor tussisque non celatur /amor tusiskve non celatur/ lat. Qubav i ka{aq se ne skrivaju. Amor vincit omnia /amor vincit omnija/ v. Omnia vincit amor. An apple a day keeps the doctor away /en epl e dej kips d doktor euej/ engl. Jedna jabuka na dan drì doktora daleko (tj. {titi od bolesti). ancilla /ancila/ lat. slu{kiwa; fil. ancilla theologiae /ancila teologije/ slu{kiwa teologije (oznaka za sredwovekovnu filozofiju). ancora /ankora/ ital. muz. jo{ jednom, ponovo. An Englishman’s home is his castle v. A man’s home is his castle. angosciosamente /ango{ozamente/ ital. muz. = angoscioso (v.)

1517

angoscioso angoscioso /ango{ozo/ ital. muz. bri`no, bolno, pe~alno. anni curentis /ani kurentis/ lat. teku}e godine. anni futuri /ani futuri/ lat. idu}e godine. animal consuetudinarium /animal konsuetudinarijum/ lat. ìvotiwa koja se na sve privikava; u prenesenom smislu: rob svojih navika. Animam debet /animam debet/ lat. doslovno: Du{u duguje (toliko je zaduèn da je i du{u svoju zaloìo). animato /animato/ ital. muz. oznaka tempa: ìvo, vatreno, nadahnuto. animi causa /animi kauza/ lat. zbog du{e, tj. radi du{evne naslade, zadovoqstva. animo deliberato /animo deliberato/ lat. prav. s predomi{qajem, namerno. animo iniurandi /animo injurandi/ lat. prav. s namerom da se nanese uvreda, uvreda s predomi{qajem. animo nocendi /animo nocendi/ lat. prav. s namerom da se na{kodi, da se nanese {teta. animus /animus/ lat. duh, du{a; prav. animus differendi /animus diferendi/ namera odbrane; animus furandi /animus furandi/ namera kra|e; animus occidendi /animus okcidendi/ namera ubistva, istrebqewa; animus possidendi /animus posidendi/ namera (za)posedawa; animus sibi habendi /animus sibi habendi) namera prisvajawa; up. i animo deliberato, animo injurandi, animo nocendi. Animus meminisse horret /animus meminise horet/ lat. Duh se uàsava se}aju}i se toga. (Vergilije) An nescis, mi fili, quantilla prudentia mundus regatur? /an nescis, mi fili, kvantila prudencija mundus regatur/ lat. Zar ne zna{, sine, s koliko se malo mudrosti upravqa svetom? (Odgovor pape Julija III na pitawe jednog portugalskog monaha; danas se s pravom moè pripisati silama koje vladaju savremenim svetom.) Isto i Quam parva sapientia regitur mundus! (v.) anno Domini /ano domini/ lat. leta Gospodweg (posle Hristova ro|ewa); skr. a. d. annus /anus/ lat. godina; annus ecclestiaticus /anus eklezijastikus/ crkvena godina; annus

1518

Apex est autem senectutis auctoritas intercalaris /anus interkalaris/ prestupna godina; annus communis /anus komunis/ prosta, neprestupna godina; annus solaris /anus solaris/ sun~ana godina. a novo /a novo/ lat. iznova, ponovo. ante Christum natum /ante kristum natum/ lat. pre Hristova ro|ewa; pre nove ere, pre na{e ere. ante elapsum terminum /ante elapsum terminum/ lat. pre isteka roka. ante factum /ante faktum/ lat. pre u~iwenog, tj. pre (zapo~etog) doga|aja; supr. post factum (v.) ante festum /ante festum/ lat. pre sve~anosti, tj. prerano; supr. post festum (v.) ante lineam /ante lineam/ lat. ispred linije. ante meridiem /ante meridijem/ lat. pre podne; supr. post meridiem (oba izraza upotrebqavaju se u engleskom jeziku kao oznaka vremena, obi~no skra}eno: A. M. i P. M.) Ante mortem ne laudes hominem quemquam /ante mortem ne laudes hominem kvemkvam/ lat. Pre smrti ne hvali nijednog ~oveka. (Vulgata) antemurale christianitatis /antemurale kristijanitatis/ lat. doslovno: predzi|e hri{}anstva (Hrvatska, Ma|arska i Poqska u vreme turske najezde u XVI stole}u). ante omnes /ante omnes/ lat. pre svega, ponajpre. anticipando /anticipando/ lat. unapred, kao predujam; pre vremena. an und fur sich /an und fir zih/ nem. po sebi i za sebe: termin iz filozofije Imanuela Kanta. Apage, satanas /apage, satanas/ gr~. Odlazi, Satano! (Isusove re~i, Jevan|eqe po Marku, 4:10, Jevan|eqe po Luci, 4:8); upotrebqava se kad se tera neko zlo ili odbija ne~iji nemoralan predlog; up. Vade retro, satana! a part /a par/ fr. zasebno, odeqeno. aperto libro /aperto libro/ lat. i ital. otvoriv{i kwigu; muz. odmah po notama, bez uve`bavawa (otpevati ili odsvirati). Apex est autem senectutis auctoritas /apeks est autem senektutis auktoritas/ lat. Ukras starosti je ugled (koji ima). (Ciceron)

a piacere a piacere /a pja~ere/ ital. muz. po voqi, prema naho|ewu. a plus forte raison /a pli fort rezon/ fr. utoliko pre, s jo{ vi{e razloga; up. a fortiori. a poco a poco /a poko a poko/ ital. muz. malo-pomalo. a posse ad esse /a pose ad ese/ lat. od mogu}eg do stvarnog. a posteriori /a posteriori/ lat. posle iskustva, na osnovu iskustva; supr. a priori (v.). a potiori /a pociori/ lat. od va`nijega (polaze}i). Apparet id etiam caeco /aparet id ecijam ceko/ lat. To je jasno i slepcu, to i slep vidi. appassionato /apasionato/ ital. muz. strastveno, strasno, zanosno. appellatio /apelacio/ lat. priziv, apelacija; prav. appellatio admissibilis /apelacio admisibilis/ prihvatqiv priziv, priziv koji se moè dopustiti; appellatio deserta /apelacio dezerta/ propu{ten, zadocneo priziv; appellatio frivola /apelacio frivola/ bezna~ajan, ni{tavan priziv; appellatio inadmissibilis /apelacio inadmisibilis/ neprihvatqiv, nedopustiv priziv; appellatio temeraria /apelacio temerarija/ neosnovan priziv. appoggiato /apo|ato/ ital. muz. vezano, sliveno. appoggiatura /apo|atura/ ital. muz. predudar, kratak ton (beleì se sitnom notom) kao ukras ispred glavnog; up. acciaccatura. Apres nous le deluge /apre nu l deli`/ fr. Posle nas potop, tj. posle na{e smrti svejedno je {ta }e se desiti, va`no je da nam je sad dobro (izreka koja se pripisuje madam Pompadur, miqenici francuskog kraqa Luja XV iz XVIII stole}a). a prima aetate /a prima etate/ lat. doslovno: od prve dobi, tj. od najranije mladosti, od malih nogu. a prima vista /a prima vista/ ital. na prvi pogled; 1. muz. svirati ili pevati bez pripreme, odmah (isto {to i aperto libro); 2. trg. (is)platiti odmah po vi|ewu ra~una, menice i sl. a priori /a priori/ lat. unapred, bez provere (ne{to tvrditi ili negirati, ili slagati se s ne~im); 2. fil. svojstven razumu pre iskustva,

arbor nezavisno od iskustva (prema idealisti~koj teoriji spoznaje). a prix fixe /a pri fiks/ fr. trg. po stalnim cenama. a propos /a propo/ fr. u pogledu (toga); s tim u vezi; to me podseti da kaèm. a proposito /a propozito/ lat. prema nakani, prema svrsi. a punta d’arco /a punta darko/ ital. muz. vrhom gudala. aqua destillata /akva destilata/ lat. farm. destilisana, ~ista voda. Aqua et igne interdictus /akva et igne interdiktus/ lat. doslovno: Pod zabranom vode i vatre (formula kojom se izricalo prokletstvo u Katoli~koj crkvi). aqua regia /akva regija/ lat. carska voda, te~nost u kojoj se otapa zlato (me{avina hlorovodoni~ne i azotne kiseline). aqua tofana /akva tofana/ v. acqua tofana. a quatre mains /a katr men/ fr. muz. u ~etiri ruke, za ~etvororu~no svirawe (na klaviru); isto i ital. a quattro mani /a kvatro mani/. a quattro voci /a kvatro vo~i/ ital. muz. u ~etiri glasa, za ~etvoroglasno pevawe. A quelque chose malheur est bon /a kelk {oz maler e bon/ fr. doslovno: za ne{to je nesre}a dobra. Po smislu odgovara na{oj izreci: Svako zlo ima svoje dobro. Aquila non capit muscas /akvila non kapit muskas/ lat. doslovno: Orao ne hvata muve ({to }e re}i da se veliki ~ovek ne bavi sitnicama). arbiter elegantiarum /arbiter elegancijarum/ lat. arbitar elegancije, tj. uzor otmenosti; danas fig. osoba koja svojim odevawem diktira modu. (Tacit u delu Annales kaè da je u starom Rimu arbiter elegantiarum bio Petronije, jer se smatralo otmenim ono {to je on odobrio.) arbitrium /arbitrijum/ lat. 1. presuda, sud, ocena; 2. neograni~ena vlast, mo}, samovoqa; arbitrium liberum v. liberum arbitrium. arbor /arbor/ lat. drvo, stablo; jarbol; arbor affinitatis /arbor afinitatis/ rodoslovno stablo ({ire: rodbina i svojta); arbor consanguinitatis /arbor konsangvinitatis/ rodoslovno stablo (uè, po krvnom srodstvu);

1519

arcato arbor genealogica /arbor genealogika/ rodoslovno stablo (uop{te); arbor vitae /arbor vite/ drvo ìvota. arcato /arkato/ ital. muz. povla~e}i gudalom. arco /arko/ ital. muz. gudalo, potez gudalom. ardente /ardente/ ital. muz. vatreno, àrko, plahovito. ardito /ardito/ ital. muz. sr~ano, smelo. Ardua prima via est /ardua prima vija est/ lat. Teàk je prvi put (Ovidije). Odgovara na{oj poslovici: Svaki po~etak je teàk. argentum /argentum/ lat. srebro; novac. Argumenta apud bonum iudicem plus valent quam testes /argumenta apud bonum judicem plus valent kvam testes/ lat. Kod dobrog sudije vi{e vrede dokazi nego svedoci. (Ciceron) argumentum /argumentum/ lat. dokaz; argumentum a contrario /argumentum a kontrario/ dokaz iz suprotnih pretpostavki; argumentum ad crumenam /argumentum ad krumenam/ dokaz nov~anikom, tj. mitom, podmi}ivawem; argumentum ad hominem /argumentum ad hominem/ dokazivawe (~ega) na osnovu li~nih stavova, a ne objektivnih ~iwenica; argumentum baculinum /argumentum bakulinum/ dokaz {tapom, tj. batinama, batinawem; isto i argumentum a baculo /argumentum a bakulo/; argumentum legis /argumentum legis/ osnov, smisao zakona; argumentum palmarium /argumentum palmarijum/ (po palmi kao simbolu pobede kod Rimqana) temeqit, uverqiv dokaz; sli~no i argumentum primarium /argumentum primarijum/ prvi argument, dokaz koji ima prednost. arioso /ariozo/ ital. muz. arijski, tj. pevaju}i; oznaka za pevni deo re~itativa. A rolling stone gathers no moss /e rouling stoun gederz nou mos/ engl. Na kamenu koji se kotrqa ne skupqa se mahovina (tj. onaj koji stalno luta ostaje bez dru{tva i prijateqa. Danas i u zna~ewu: onaj koji je uvek u pokretu izbegava obaveze i odgovornosti.) Up. fr. Pierre qui roule n’ammasse pas mousse. arpeggiato /arpe|ato/ ital. muz. v. arpeggio. arpeggiatura /arpe|atura/ ital. muz. niz razlomqenih akorda.

1520

asinus ad lyram arpeggio /arpe|o/ ital. muz. lomqewe akorda, svirawe akorda ton po ton kao na harfi. arriere-pensee /arjer-panse/ fr. zadwa misao; skrivena namera. ars /ars/ lat. umetnost; ars antiqua /ars antikva/ stara umetnost (oznaka za muziku XII i XIII stole}a u Francuskoj); ars gratia artis /ars gracija artis/ umetnost radi umetnosti (geslo ameri~ke filmske kompanije Metro Goldwyn Meyer); ars nova /ars nova/ nova umetnost (oznaka za renesansnu muziku XV stole}a u Francuskoj i Italiji, za koju je karakteristi~no sve ve}e prevladavawe svetovnih elemenata). Ars longa, vita brevis /ars longa, vita brevis/ lat. Umetnost (je) duga, ìvot (je) kratak, {to zna~i da ~ovek u ìvotu ne moè sve posti}i; tuma~i se i kao: nauka je obimna (ima mnogo {ta da se nau~i), a ìvot je kratak. Ars syllogistica /ars silogistika/ lat. raniji (sredwovekovni) naziv za Aristotelovu logiku. artes liberales /artes liberales/ lat. doslovno: slobodne umetnosti (ve{tine), one kojima su se u doba robovlasni{tva mogli baviti samo slobodni qudi, a ne i robovi; u sredwem veku bilo je sedam slobodnih ve{tina, lat. septem artes liberales (v.), u koje su se ubrajali {kolski predmeti: gramatika, retorika, dijalektika, aritmetika, geometrija, muzika i astronomija; up. artium liberalium magister. Arti musices /arti muzices/ lat. doslovno: Umetnosti muzike (nameweno), uobi~ajen natpis na zgradama muzi~kih zavoda. artium liberalium magister /artijum liberalijum magister/ lat. ist. u~iteq (majstor) slobodnih umetnosti; nekada{wa akademska titula na filozofskom fakultetu. art nouveau /ar nuvo/ fr. nova umetnost (na prelazu iz XIX u XX stole}e), u nas se obi~no naziva secesija. a salvo /a salvo/ ital. trg. o~uvano, neo{te}eno (oznaka na tovarnim listovima). asini in pelle leonis /azini in pele leonis/ lat. magarci u lavqoj koì. asinus ad lyram /azinus ad liram/ lat. doslovno magarac u liru, tj. razume se kao magarac u liru (u nas: Razume se kao magarac u kantar).

Asinus asinum fricat Asinus asinum fricat /azinus azinum frikat/ lat. Magarac magarca ~e{e (gladi, miluje); upotrebqava se kad dve osobe jedna drugu nezasluèno hvale; up. Similis simili gaudet. Asinus Buridani inter duo prata /azinus buridani inter duo prata/ lat. Buridanov magarac izme|u dve livade (prema sholasti~kom filozofu Buridanu primer nemogu}nosti slobodne voqe: gladan magarac izme|u dva potpuno jednaka plasta sena ne moè da se opredeli, pa ugine); u prenesenom smislu: ~ovek koji ne moè da se odlu~i izme|u dva ciqa i sl. Ask a silly question, get a silly answer /ask e sili kues~n, get e sili anser/ engl. Postavi (Ako postavi{) glupo pitawe, dobi}e{ glup odgovor. Ask me no questions, I’ll tell you no lies /ask mi nou kues~nz, ajl tel ju nou lajz/ engl. Ne pitaj me ni{ta, pa te ne}u slagati. Aspera nec terrent /aspera nek terent/ lat. Te{ko}e ne zastra{uju. assai /asai/ ital. muz. veoma, vrlo; up. allegro assai. A stitch in time saves nine /e sti~ in tajm sejvz najn/ engl. Jedan blagovremeni bod ({av) u{tedi devet, tj. boqe je odmah preduzeti mere da se ne{to ispravi: odgovara na{oj izreci Boqe je spre~iti nego le~iti. a tempo /a tempo/ ital. muz. na tempo, tj. vra}awe na prvobitni tempo, strogo po taktu, posle ubrzavawa ili usporavawa. ater dies /ater dijes/ lat. crni dan, dan nesre}e. a tergo /a tergo/ ital. doslovno: s le|a, tj. na stra`woj strani (menice i sl.), odostrag; a tergo re~nik — obratni re~nik, u kome su re~i pore|ane prema azbu~nom ili abecednom redu zavr{etka. a toute force /a tut fors/ fr. svom snagom. a tout hasard /a tu azar/ fr. na sre}u, nasumce. a tout prix /a tu pri/ fr. po svaku cenu. a tre /a tre/ ital. muz. utroje; oznaka za kompoziciju za tri instrumenta. Auctorem repetunt crimina quaeque suum /auktorem repetunt krimina kvekve suum/ lat. Po~inioca svoga zlo~ini natrag zovu (u nas obi~nije: Zlo~inac se vra}a na mesto zlo~ina).

Autos epha audace /auda~e/ ital. muz. sr~ano, hrabro, smelo. Audaces fortuna iuvat /audaces fortuna juvat/ lat. Hrabre sre}a sluì. Audiatur et altera pars /audijatur et altera pars/ lat. Neka se ~uje i druga strana, tj. neka se ~uje i protivna strana (u sporu). Audi, vide, tace, si vis vivere in pace /audi, vide, tace, si vis vivere in pace/ lat. Slu{aj, gledaj, }uti, ako ho}e{ da ìvi{ u miru. aura popularis /aura popularis/ lat. qubav (naklonost, podr{ka) puka ({irokih masa). aura vitalis /aura vitalis/ lat. ìvotna snaga (duh). aurea aetas /aurea etas/ lat. zlatno doba. aurea mediocritas /aurea mediokritas/ lat. zlatna osredwost. Aures habent et non audient /aures habent et non audijent/ lat. U{i imaju, a ne}e da ~uju. auri sacra fames /auri sakra fames/ lat. prokleta glad za zlatom (Vergilije). Aurora Musis amica /aurora muzis amika/ lat. Zora je muzama prijateqica (tj. u zoru je najpovoqnije vreme za umetni~ko stvarawe). a uso /a uzo/ ital. trg. po obi~aju: pla}awe menice u redovnom, uobi~ajenom roku. Aut amat aut odit mulier: nihil est tertium /aut amat aut odit mulijer: nihil est tercijum/ lat. @ena ili voli ili mrzi: tre}ega nema. (Publilije Siranin) aut aut /aut aut/ lat. ili ili. Aut bibas, aut abeas /aut bibas, aut abeas/ lat. Ili pij, ili odlazi (za one koji se u veselom dru{tvu suzdràvaju od pi}a; u prenesenom smislu: Ili radi, ili odustani, u nas: Ja kuj, ja ne mr~i ga}a); up. Pithi e apithi. Aut Caesar, aut nihil /aut cezar, aut nihil/ lat. Ili Cezar (ne{to veliko) ili ni{ta (geslo onih koji èle da postignu vrhunac u ne~emu). Autos epha /autos efa/ gr~. Sam je rekao (tako su govorili Pitagorini u~enici potkrepquju}i svoje tvrdwe wegovim; u sredwem veku sholasti~ari su se tim re~ima, samo na latinskom, pozivali na Aristotela; danas ustaqena fraza, obi~no u latinskom prevodu, kad

1521

Aut prodesse volunt aut delectare poetae se èli pozvati na neki autoritet); lat. ipse dixit; up. Magister dixit ipse. Aut prodesse volunt aut delectare poetae /aut prodese volunt aut delektare poete/ lat. Pesnici èle ili da koriste ili da zabavqaju. Aut vincere, aut mori /aut vincere, aut mori/ lat. Ili pobediti, ili umreti (u nas: Pobeda ili smrt). Avaritia est radix omnium malorum /avaricija est radiks omnijum malorum/ lat. [krtost je koren svakoga zla. Avarus etiam quod sibi superest non libenter dat /avarus ecijam kvod sibi superest non libenter dat/ lat. Tvrdica nerado daje i ono {to mu je suvi{no. (Fedar) Ave Caesar, morituri te salutant /ave cezar, morituri te salutant/ lat. Zdravo, Cezare (care), pozdravqaju te oni koji }e umreti (tim re~ima su rimski gladijatori pozdravqali cara ulaze}i u arenu). Ave Maria /ave marija/ lat. Zdravo, Marijo! (katoli~ka molitva na latinskom, izvodi se i

1522

A woman’s work is never done u razli~itim muzi~kim obradama); prema po~etnim re~ima koje glase: Ave Maria, gratia plena, Dominus tecum /ave marija, gracija plena, dominus tekum/ Zdravo Marijo, milosti puna, Gospod je s tobom. A verbis ad verbera! /a verbis ad verbera/ Sa re~i na batine! (tj. ako neko ne}e milom, mora silom!) lat.

a vista /a vista/ ital. po vi|ewu; bank. ~ekovi i menice plativi po vi|ewu (na pokaz). a voce sola /a vo~e sola/ ital. muz. za jedan glas, tj. za solo (pevawe). A watched pot never boils /e uo~t pot never bojlz/ engl. Lonac koji se posmatra nikada ne provri; smisao je da o~ekivani doga|aj brè dolazi ako ne razmi{qamo stalno o wemu. A woman’s work is never done /e vumenz uerk iz never dan/ engl. @enin posao nikad nije zavr{en (tj. ène, za razliku od mu{karaca, moraju da rade od jutra do mraka).

B Barba non facit philosophum /barba non facit filozofum/ lat. Brada ne ~ini filozofa. barbam vellere mortuo leoni /barbam velere mortuo leoni/ lat. mrtvom lavu ~upati bradu (tj. pokazivati hrabrost nad nemo}nim neprijateqem). Odgovara na{oj poslovici: Lasno je mrtvu vuku brojati zubove. U Vukovoj zbirci: Mrtvu se kurjaku rep mjeri. bassa ottava /basa otava/ ital. muz. oznaka mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niè. beatae memoriae /beate memorije/ lat. blaèn(a) u uspomeni; pokojnik (pokojnica). Beata simplicitas! /beata simplicitas/ lat. Blaèna prostoto! Up. Sancta simplicitas! Beatam vitam in animi securitate ponimus /beatam vitam in animi sekuritate ponimus/ lat. Sre}an ìvot nalazimo u du{evnom miru. (Ciceron) Beati pauperes spiritu /beati pauperes spiritu/ lat. Blaèni siroma{ni duhom; u nas se obi~no kaè: blago siroma{nima duhom (po~etak Hristove Propovedi na gori, Mat. 5:3); danas u ironi~nom zna~ewu: blago glupacima, jer ni{ta ne razumeju (a ipak uspevaju u ìvotu). Beati possidentes /beati posidentes/ lat. Blaèni oni koji imaju; blago onima koji imaju. (Horacije) Beatitudo non est virtutis praemium sed ipsa virtus /beatitudo non est virtutis premijum sed ipsa virtus/ lat. Blaènstvo nije nagrada za vrlinu, nego je (to) vrlina sama. (Spinoza) Beatius est dare quam accipere /beatijus est dare kvam akcipere/ lat. Prijatnije je davati nego uzimati (ili: boqe je deliti nego prositi).

Beatus ille qui procul negotiis paterna rura bobus exercet suis /beatus ile kvi prokul negociis paterna rura bobus egzercet suis/ lat. Blago onom koji, daleko od (gradskih) briga, sa svojim volovima obra|uje o~inske wive (Horacije): pohvala ìvota na selu. Beatus, non qui habet quae cupit, sed qui non cupit quae non habet /beatus, non kvi habet kve kupit, sed kvi non kupit kve non habet/ lat. Nije sre}an onaj koji ima {to èli, nego onaj ko ne èli ono {to nema. Beauty is in the eye of the beholder /bjuti iz in di aj ov d bihoulder/ engl. Lepota je u oku posmatra~a (tj. ne postoji apsolutno lepo). Beggars can’t be choosers /begarz kant bi ~uzerz/ engl. Prosjaci ne mogu da budu izbira~i (tj. ko je u nevoqi da mora da prihvati ono {to mu se nudi). bel esprit /bel espri/ fr. doslovno: lep duh, tj. profiwen duh; ~ovek izo{trenih estetskih kriterijuma, koji uìva u lepoti kwièvnog dela. Believe it or not /biliv it or not/ engl. Verovali ili ne: naslov rubrike Roberta Riplija, ameri~kog novinara, preno{ene u mnogim listovima {irom sveta, koja u crteìma s kratkim opisom donosi razne neobi~nosti i zanimqivosti. Bella matribus detestata /bela matribus detestata/ lat. Ratovi (su) majkama mrski. (Horacije) belle epoque /bel epok/ fr. doslovno: lepa epoha; doba lepote: vreme u evropskoj kulturi, posebno u Francuskoj, od posledwih godina

1523

bellum omnium in omnes XIX veka do 1914, kada se razvio pokret œumetnosti radi umetnostiŒ, larpurlartizam. bellum omnium in omnes /belum omnijum in omnes/ lat. rat sviju protiv svih; u {iroj verziji: Bellum omnium contra omnes est vita hominis /belum omnijum kontra omnes est vita hominis/ lat. Rat sviju protiv svih je ~ovekov ìvot. Up. Militia est vita hominis. Bellum senum consilia, iuvenum robur poscit /belum senum konsilija, juvenum robur poscit/ lat. Rat zahteva savete starijih i snagu mladi}a (tj. u ratu je potrebno imati i mudrosti i snage). Bene audire est optimum patrimonium /bene audire est optimum patrimonijum/ lat. Dobar glas je najboqe nasledstvo. benedictio apostolica /benedikcio apostolika/ lat. apostolski blagoslov koji papa, prave}i znak krsta, upu}uje triput godi{we svim katolicima sveta. Bene docet qui bene distinguit /bene docet kvi bene distingvit/ lat. Dobro u~i onaj ko dobro razlikuje (pojmove). Isto i Qui bene distinguit, bene docet (v.). Bene facit qui ex aliorum erroribus sibi exemplum sumat /bene facit kvi eks aliorum eroribus sibi egzemplum sumat/ lat. Dobro ~ini onaj koji iz tu|ih gre{aka primer uzima (tj. koji se u~i na tu|im gre{kama). bete noire /bet noar/ fr. doslovno: crna ìvotiwa, tj. antipati~an, omrznut stvor. Better safe than sorry /beter sejf den sori/ engl. Boqe je biti siguran nego se kajati; bezbednost je va`nija od svega. Biblia pauperum /biblija pauperum/ lat. Biblija siroma{nih (u sredwem veku naziv za prikaz biblijskih li~nosti i pri~a na freskama, crkvenim vitraìma ili pojedina~nim slikama, namewen siromasima koji nisu bili pismeni niti su mogli da kupuju kwige). bigger and better /biger end beter/ engl. ve}e i boqe: uobi~ajeni izraz u reklamirawu. Birds of a feather flock together /berdz ov e feder flok tugeder/ engl. doslovno: ptice istog perja jate se zajedno; odgovara na{im izrekama Svaka ptica svome jatu ili Na{la vre}a zakrpu. Up. Qui se ressemble, s’assemble.

1524

Bon appetit Bir tahta eksik /bir tahta eksik/ tur. doslovno: Nedostaje jedna daska (odatle na{ frazem nedostaje mu jedna daska u glavi, u zna~ewu œnije ~itavŒ, za onoga ko je poreme}en ili glup). Bis dat qui cito dat /bis dat kvi cito dat/ lat. Dvostruko daje ko brzo daje. [ira verzija ove izreke glasi: Bis dat qui cito dat, nil dat qui munera tardat /bis dat kvi cito dat, nil dat kvi munera tardat/ lat. Dvostruko daje ko brzo daje, ni{ta ne daje ko darove sporo daje. Bis miserum est fuisse felicem /bis mizerum est fuise felicem/ lat. Dvostruko je nesre}an onaj koji je bio sre}an. (Odgovara na{oj kletvi: Dabogda imao, pa nemao!) Bis repetita placent /bis repetita placent/ lat. Dvaput u~iweno svi|a se (tj. ugodno je ono {to se ponovi). Bis vincit qui se ipsum vincit /bis vincit kvi se ipsum vincit/ lat. Dvaput pobe|uje ko sebe samoga pobedi (mnogo je teè pobediti zlo u sebi, ali je zato takva pobeda dvostruko vrednija). Isto i Bis vincit qui se vincit in victoria /bis vincit kvi se vincit in viktorija/ lat. Dvaput pobe|uje onaj ko (i) samoga sebe pobe|uje u pobedi, tj. ko se zbog pobede ne uzoholi. (Publilije Siranin) blouson noir /bluzon noar/ fr. doslovno: crna bluza, crna majica; francuski naziv za mlade silexije, huligane (po crnim ko`nim vetrovkama koje obi~no nose). BlueTooth /blutut/ ‰engl. ime proizvoda vi{e firmi BlueTooth, plavi zubŠ 1. kratkotalasna tehnologija za internet i mobilne ure|aje koja omogu}ava beì}nu komunikaciju izme|u wih, 2. mobilni ure|aj koji koristi takvu tehnologiju. Blut und Boden /blut und bodn/ nem. krv i tlo, vezanost za rasu i teritoriju (ideologija nema~kog nacizma i nacionalizma). bona fide /bona fide/ lat. doslovno: u dobroj veri; po{teno, bez zadwih namera; up. bona mente; supr. mala fide (v.) bona mente /bona mente/ lat. u dobroj nameri, dobronamerno; up. bona fide. Bon appetit /bon apeti/ fr. Prijatno! (prilikom jela).

Bona opinio hominum tutior pecunia est Bona opinio hominum tutior pecunia est /bona opinio hominum tutior pekunija est/ lat. Dobro mi{qewe qudi sigurnije je od novca (Publilije Siranin). Bonis nocet quisque pepercit malis /bonis nocet kviskve pepercit malis/ lat. Ko zlima opra{ta, dobrima nanosi {tetu (Publilije Siranin). bon mot /bon mo/ fr. dosetka, duhovita primedba. bonne a tout faire /bon a tu fer/ fr. sluàvka za sve ku}ne poslove; devojka za sve. bono modo /bono modo/ lat. dobrim na~inom (tj. re{iti ne{to na lep, miran na~in). Bonum vinum laetificat cor hominis /bonum vinum letifikat kor hominis/ lat. Dobro vino veseli srce ~ovekovo (Izreka iz Biblije, po Psalmu 104:15). Bonus iudex damnat improbanda, non odit /bonus judeks damnat improbanda, non odit/ lat. Dobar sudija osu|uje ono {to je za osudu, a ne mrzi. (Seneka) bon voyage /bon voaja`/ fr. sre}an put. brain drain /brejn drejn/ engl. odliv mozgova (masovna seoba mladih stru~waka u ve}e i bogatije zemqe).

broadband brain trust /brejn trast/ engl. trust mozgova, tj. grupa stru~waka koji deluju kao nezvani~ni savetnici dràvne uprave. brevi manu /brevi manu/ lat. doslovno: brzom rukom, tj. na brzinu, po kratkom postupku. Brevis esse laboro, obscurus fio /brevis ese laboro, opskurus fio/ lat. Trudim se da budem kratak, a postajem nerazumqiv (Horacije): preterana te`wa za saètim izraàvawem moè da ugrozi razumqivost. Brevissima ad divitias per contemptum divitiarum via est /brevisima ad divicijas per kontemptum divicijarum vija est/ lat. Najkra}i je put do bogatstva prezirawe bogatstva. (Seneka) Brevity is the soul of wit /breviti iz d soul ov uit/ engl. Kratko}a je du{a duhovitosti ([ekspir, Hamlet, II, 2), tj. razvu~enost i preop{irnost uni{tavaju humor. Brevius omne tanto quanto felicius tempus /brevijus omne tanto kvanto felicijus tempus/ lat. Svako je vreme utoliko kra}e ukoliko je sre}nije. (Plinije) broadband /brodbend/ ‰engl. broadband {iroki pojasŠ {irokopojasna veza za primopredaju ra~unarskih podataka i usluga takve veze.

1525

C Cacatum non est pictum /kakatum non est piktum/ lat. doslovno: Uprqano nije naslikano (ili, druk~ije re~eno: Mazati ne zna~i slikati). Caecorum in patria luscus rex est /cekorum in patrija luskus reks est/ lat. U zemqi slepaca jednooki je kraq. (Odgovara na{em: Me|u slepcima }orav kraq.) Caelo tonantem credidimus Iovem regnare /celo tonantem kredidimus jovem regnare/ lat. Poverovali smo da Jupiter vlada nebom kad smo ga ~uli kako grmi. (Horacije) Caesar ad Rubiconem /cezar ad rubikonem/ lat. Cezar na Rubikonu. (Kaè se kad neko stoji pred sudbonosnom odlukom.) Up. Alea iacta est. Caesar non supra grammaticos v. Non Caesar supra grammaticos. Calamitas nulla sola /kalamitas nula sola/ lat. Nijedna nesre}a ne dolazi sama. Calamitas virtutis occasio est /kalamitas virtutis okazio est/ lat. Nesre}a je prilika za vrlinu (Seneka), {to }e re}i da se u nevoqi pokazuju vrline (up. na{e: Na muci se poznaju junaci). Calles antiquos serves veteres et amicos /kales antikvos serves veteres et amikos/ lat. Drì se starih puteva i starih prijateqa. camera obscura /kamera opskura/ lat. mra~na komora (glavni deo fotografskog aparata i filmske kamere). Canis timidus vehementius latrat quam mordet /kanis timidus vehemencijus latrat kvam mordet/ lat. Pla{qiv pas è{}e laje nego {to ujeda.

1526

cantare surdo /kantare surdo/ lat. pevati gluvom, tj. uzaludno se truditi. (Propercije) canto figurato /kanto figurato/ ital. muz. ki}eno pevawe, pevawe s melodijskim ukrasima. capitis deminutio /kapitis deminucio/ lat. prav. gubitak gra|anskih prava. Carere patria intolerabile est /karere patrija intolerabile est/ lat. Biti bez otaxbine nesno{qivo je, tj. te{ko je biti apatrid, ~ovek bez domovine. (Seneka) Carmina mortem carent /karmina mortem karent/ lat. Pesme su besmrtne. (Ovidije) Carpe diem! /karpe dijem/ lat. doslovno: Beri dan, tj. iskoristi dan, uìvaj, ne propu{taj vreme. (Horacije) Carpent tua poma nepotes /karpent tua poma nepotes/ lat. Tvoje }e plodove brati unuci. (Vergilije) carte blanche /kart blan{/ fr. beli (prazan) list (tj. punomo} koju primalac moè po svojoj voqi popuniti i iskoristiti; neograni~eno ovla{}ewe). Carum rarum /karum rarum/ lat. (ono {to je) skupo (to je i) retko. Casta ad virum matrona parendo imperat /kasta ad virum matrona parendo imperat/ lat. êstita èna zapoveda muù time {to ga slu{a. (Publilije Siranin) castigator morum /kastigator morum/ lat. ka`wavalac (r|avih) obi~aja, navika (obi~no o satiri~arima i komediografima). Za komediju se kaè da Castigat ridendo mores /kastigat ridendo mores/, ka`wava smehom obi~aje, tj. lo{e navike.

Castis omnia casta Castis omnia casta /kastis omnija kasta/ v. Omnia munda mundis. casus lat. 1. slu~aj, doga|aj. 2. gram. pade`. casus belli /kazus beli/ povod za rat; uzrok rata; casus dabilis /kazus dabilis/ dopustiv slu~aj; casus foederis /kazus federis/ prav. razlog stupawa na snagu ugovora o savezni{tvu, tj. slu~aj kad treba ispuniti obaveze po tom ugovoru; casus fortuitus (improvisus) /kazus fortuitus (improvizus)/ nepredvi|en slu~aj; casus inevitabilis /kazus inevitabilis/ neizbeàn slu~aj; casus insolitus /kazus insolitus/ neobi~an slu~aj; casus obliquus /kazus oblikvus/ gram. zavisni, kosi pade` (svi osim nominativa i vokativa); casus rectus /kazus rektus/ gram. upravni, direktni, nezavisni pade` (nominativ), za razliku od zavisnih, kosih padeà (v. casus obliquus). Cauda de vulpe testatur /kauda de vulpe testatur/ lat. Rep lisicu odaje, tj. neko ko je lisac ne moè se prikriti. (Ciceron) Causa aliqua subest /kauza alikva subest/ Uvek postoji neki razlog ({to zna~i da se iza svake pojave krije neki uzrok). (Ciceron) lat.

causa efficiens /kauza eficijens/ lat. uzrok koji deluje, neposredni uzrok. causa finalis /kauza finalis/ lat. krajwi uzrok. Causa morbi inventa medici curationem esse inventam putant /kauza morbi inventa medici kuracionem ese inventam putant/ lat. Lekari smatraju da je le~ewe na|eno ako je na|en uzrok bolesti (Ciceron), {to zna~i da uspeh le~ewa zavisi od dobre dijagnoze; u prenesenom smislu, i to da se neka deformacija moè ukloniti jedino otkrivawem wenih uzroka. cause celebre /koz s’lebr/ fr. doslovno: ~uveni spor, tj. neko zna~ajno politi~ko, ideolo{ko ili kulturno pitawe oko koga se vode sudski sporovi i javne polemike. Cave ab homine unius libri /kave ab homine unijus libri/ lat. ûvaj se ~oveka jedne kwige: v. Timeo hominem unius libri. Cave a falsis amicis... /kave a falsis amicis/ ûvaj se la`nih prijateqa... (deo natpisa na ma~u Jana Sobjeskog). lat.

Chi dorme non piglia pesci Cedant arma togae /cedant arma toge/ lat. Neka se oru`je ukloni pred togom (Ciceron), tj. vojna vlast treba da bude pot~iwena gra|anskoj. Centum revolutis annis Deo respondebitis et mihi /centum revolutis anis deo respondebitis et mihi/ lat. Za sto godina odgovara}ete Bogu i meni. (Posledwe re~i verskog reformatora Jana Husa pred mu~eni~ku smrt na loma~i 1415, kojima je najavio Luterov pokret reformacije.) Certa amittimus, dum incerta petimus /certa amitimus, dum incerta petimus/ lat. Ono {to je sigurno gubimo dok za nesigurnim teìmo (Plaut); up. na{u narodnu poslovicu: Ko ho}e ve}e, izgubi i ono iz vre}e. Cessante causa, cessat et effectus /cesante kauza, cesat et efektus/ lat. îm otpadne (nestane) uzrok, otpada i posledica. C’est la vie /se la vi/ fr. Takav je ìvot. ceteris paribus /ceteris paribus/ lat. uz iste uslove; pod neizmewenim okolnostima. ceterum censeo /ceterum censeo/ lat. uostalom mislim, ina~e mislim (re~i kojima je Katon Stariji, èstoki protivnik Kartagine, zavr{avao svaki svoj govor u rimskom Senatu): Ceterum censeo Carthaginem esse delendam /ceterum cenzeo kartaginem ese delendam/ Uostalom, ja mislim da Kartaginu treba razoriti; danas se ceterum censeo upotrebqava u smislu neke tvrdwe koju odre|eni govornik ponavqa svakom prilikom. CGS -sistem /ce-ge-es sistem/, -ema m ‰skr. od centimeter, gram, secunda, v. sistemŠ sistem mera u kome su osnovne jedinice centimetar, gram i sekunda. Chassez le naturel, il revient au galop /{ase l natirel, il r’vjen o galo/ fr. Proterajte ono {to je prirodno, vrati}e se u galopu (u smislu: uzaludno je potiskivati qudsku prirodu). Up. Naturam expellas furca, tamen usque recurret. Cherchez la femme /{er{e la fam/ fr. doslovno: traìte ènu (èna je obi~no uzrok raznih zapleta, sukoba ili nesre}e). Chi dorme non piglia pesci /ki dorme non piqa pe{i/ ital. Ko spava ne hvata ribe: poslo-

1527

Chi fa da se fa per tre vica koja hvali marqivost, sli~no na{oj Ko rano rani, dve sre}e grabi. Chi fa da se fa per tre /ki fa da se fa per tre/ Ko radi za sebe radi za trojicu; odgovara na{oj izreci U se i u svoje kquse.

ital.

Chi la dura la vince /ki la dura la vin~e/ Ko istraje taj pobe|uje; donekle sli~no na{oj izreci Strpqen spasen.

ital.

Chi la fa l’aspetti /ki la fa laspeti/ ital. doslovno: Ko to radi neka to i o~ekuje, tj. kako ~ini{ tako }e se i vratiti. Chi troppo abbraccia nulla stringe /ki tropo abracija nula strin|e/ ital. Ko mnogo obugvata, ni{ta ne stegne; odgovara na{oj izreci: Ko ho}e ve}e, izgubi i ono iz vre}e. Chi trova un amico, trova un tesoro /ki trova un amiko, trova un tezoro/ ital. Ko na|e prijateqa, nalazi blago: poslovica koja isti~e zna~aj prijateqstva. Chi va piano, va sano e va lontano /ki va pjano, va sano e va lontano/ ital. doslovno: Ko ide polako, ide zdrav i ide daleko; up. na{u izreku Ko polako ide, brè stiè. circulus vitiosus /cirkulus viciozus/ lat. pogre{an, zatvoren krug: u logici neispravno dokazivawe ili obja{wavawe nekog pojma wim samim; u prenesenom smislu: za~aran krug, bezizlazan poloàj. Citius, altius, fortius /citijus, altijus, fortijus/ lat. Brè, vi{e, hrabrije! (geslo savremenih olimpijskih igara). Clara pacta, boni amici /klara pakta, boni amici/ lat. doslovno: îsti ugovori, dobri prijateqi (u nas: îst ra~un, duga qubav). Cogito, ergo sum /kogito, ergo sum/ lat. Mislim, dakle postojim (aksioma francuskog filozofa Renea Dekarta). comme il faut /kom il fo/ fr. kao {to treba, tj. kao {to je red, pristojno, otmeno. Comparaison n’est pas raison /komparezon ne pa rezon/ fr. pore|ewe nije razlog (tj. Pore|ewe sa sli~nim primerima jo{ nije dokaz da je neka tvrdwa ta~na). con brio /kon brio/ ital. muz. poletno, s poletom.

1528

con passione Concordia civium murus urbium /konkordija civijum murus urbijum/ lat. Sloga gra|ana je gradski bedem. Concordia nutrit amorem /konkordija nutrit amorem/ lat. Sloga hrani qubav. (Katon) Concordia fratrum rara res est /konkordija fratrum rara res est/ lat. Sloga me|u bra}om retka je stvar. Concordia parvae res crescunt, discordia magnae et maximae dilabuntur /konkordija parve res kreskunt, diskordija magne et maksime dilabuntur/ lat. Slogom rastu male stvari, a neslogom i najve}e propadaju. (Salustije) Concordia respublicae parvae crescunt, discordia magnae concidunt /konkordija respublice parve kreskunt, diskordija magne koncidunt/ lat. Slogom rastu male dràve, a neslogom se velike razaraju. condicio sine qua non /kondicio sine kva non/ lat. uslov bez koga se ne moè, neophodan uslov. con discrezione /kon diskrecione/ ital. muz. diskretno, suzdràno. con dolcezza /kon dol~eca/ ital. muz. slatko, blago, ne`no. con dolore /kon dolore/ ital. muz. bolno. Confessio conscientiae vox est /konfesio konscijencije voks est/ lat. Priznawe je glas savesti. (Seneka) con forza /kon forca/ lat. muz. sna`no. con fuoco /kon fuoko/ ital. muz. vatreno. con gravita /kon gravita/ ital. muz. ozbiqno, dostojanstveno. con grazia /kon gracija/ ital. muz. graciozno, qupko, draèsno. con gusto /kon gusto/ ital. muz. sa ukusom; sa uìvawem. con impeto /kon impeto/ ital. muz. èstoko, silovito. con leggerezza /kon le|ereca/ ital. muz. lagano, leèrno. con moto /kon moto/ ital. muz. ìvahno, poletno. con passione /kon pasjone/ ital. muz. strastveno.

consensus omnium consensus omnium /konsenzus omnijum/ lat. slagawe svih; op{te odobravawe. consilium abeundi /konsilijum abeundi/ lat. savet (kome) da se udaqi, da ode (u starim {kolama najstroà kazna pred iskqu~ewe; pretwa iskqu~ewem iz {kole ako se prekr{aj ponovi). con sordino /kon sordino/ ital. muz. prigu{eno. Constitutiones tempore posteriores potiores prioribus /konstituciones tempore posteriores potiores prioribus/ lat. prav. Kasniji zakoni imaju prednost pred ranijim zakonima. Consuetudinis magna vis est /konsuetudinis magna vis est/ lat. Velika je snaga obi~aja (navike). Consuetudo quasi altera natura est /konsuetudo kvazi altera natura est/ lat. Navika je kao druga priroda. (Ciceron) Consultor homini tempus utilissimus /konsultor homini tempus utilisimus/ lat. Vreme je ~oveku najkorisniji savetnik. Contentum esse suis rebus maximae sunt certissimaeque divitiae /kontentum ese rebus suis maksime sunt certisimekve divicije/ lat. Biti zadovoqan onim {to se ima najve}e je i najsigurnije bogatstvo. (Ciceron) contra clara verba iuris et legis /kontra klara verba juris et legis/ lat. protiv jasnih re~i prava i zakona. contradictio in adjecto /kontradikcio in adjekto/ lat. doslovno: kontradikcija (suprotnost) u pridevu, tj. nesklad u odre|ivawu pojma, pridavawe ~emu svojstava suprotnih samoj su{tini pojma koji se odre|uje, npr. ~estita varalica (up. na{e: okruglo pa na }o{e). Contraria contrariis curantur /kontrarija kontrariis kurantur/ lat. Suprotno se le~i suprotnim; deviza alopatske metode le~ewa, za razliku od homeopatske, koja se zasniva na devizi Similia similibus curantur (v). coram populo /koram populo/ lat. pred narodom, pred svim qudima; up. coram publico. coram publico /koram publiko/ lat. pred svetom, svima nao~igled, javno; up. coram populo.

Crescentem sequitur cura pecuniam Cornix cornici oculos non effodiet /korniks kornici okulos non efodijet/ lat. Vrana vrani o~i ne vadi. (Makrobije) Corpora sicca durant /korpora sika durant/ lat. Mr{ava tela su izdr`qiva. corpus delicti /korpus delikti/ lat. doslovno: predmet zlo~ina, tj. materijalni dokaz o izvr{ewu zlo~ina ili oru|e kojim je izvr{en. corpus iuris /korpus juris/ lat. zbornik zakona, zakonik. corpus separatum /korpus separatum/ lat. posebno telo (obi~no naziv za neko podru~je izdvojeno iz {ire dràvne celine i nezavisno od we). Corruptissima civitate plurimae leges /koruptisima civitate plurime leges/ lat. [to je dràva pokvarenija, to je vi{e zakona. (Tacit) coup de foudre /ku d fudr/ fr. udarac groma, obi~no u smislu: qubav, zaqubqivawe na prvi pogled. coup de grace /ku d gras/ fr. zavr{ni udarac, udar kojim se iz samilosti ubija smrtno raweni protivnik. coup de theatre /ku d teatr/ fr. iznenadni preokret, neo~ekivani doga|aj (u pozori{nim komadima, metafori~no i o drugim doga|ajima). Credo quia absurdum (est) /kredo kvija apsurdum (est)/ lat. Verujem jer je besmisleno, tj. nemogu}e. (Izreka se pripisuje jednom od prvih zagovornika hri{}anstva, Tertulijanu, koji je ìveo krajem II i po~etkom III veka nove ere. Obi~no se tuma~i kao œVerujem jer ne mogu razumetiŒ, {to bi zna~ilo da je poimawe Boga nedostupno obi~nom qudskom razumu, pa stoga treba slepo verovati.) Credo, ut intelligam /kredo ut inteligam/ lat. Verujem da bih spoznao. (Izreka Anselma Kenterberijskog, jednog od osniva~a sholasti~ke filozofije.) Credula res amor est /kredula res amor est/ lat. Lakoverna je stvar qubav. (Ovidije) creme de la creme /krem d la krem/ fr. doslovno: krem krema, tj. sam vrh dru{tva, najotmeniji dru{tveni slojevi. Crescentem sequitur cura pecuniam /krescentem sekvitur kura pekunijam/ lat. Nagomilavawe novca prati briga. (Horacije)

1529

Crescunt anni, crescunt malanni Crescunt anni, crescunt malanni /kreskunt ani, kreskunt malani/ srlat. Rastu godine, rastu nevoqe (up. na{e: Ide vreme, nosi breme). Crudelius est, quam mori, semper timere mortem /krudelijus est, kvam mori, semper timere mortem/ lat. Stra{nije je uvek se bojati smrti nego umreti. (Seneka) Cucullus non facit monachum /kukulus non facit monahum/ lat. Kukuqica ne ~ini monaha; kod nas: Odelo ne ~ini ~oveka, up. Habitus non facit monachum i Vestis non facit virum. cui bono? /kui bono/ lat. doslovno: Za kakvo dobro? (tj. ~emu to?) Cuicumque defensio tribuenda /kuikumkve defensio tribuenda/ v. Cuique defensio tribuenda. Cui nasci contingit, mori restat /kui nasci kontingit, mori restat/ lat. Ko se rodio, mora umreti. (Seneka) Cui parum non sufficit, maiora non meruit /kui parum non suficit, majora non meruit/ lat. Ko se malim ne zadovoqava, ne zasluùje ve}e. Cui prodest scelus, is fecit /kui prodest scelus, is fecit/ lat. Onaj kome koristi zlo~in, taj ga je po~inio (uputstvo za istraìteqe: Seneka). Cuique defensio tribuenda /kuikve defensio tribuenda/ lat. Svakom treba dopustiti odbranu. (Tacit) Cuius regio, illius religio /kujus regio, ilijus religio/ ili Cuius regio, eius religio /kujus regio, ejus religio/ lat. îja je zemqa, toga je i vera (na~elo proklamovano Augzbur{kim mirom 1555, kojim su zavr{eni verski ratovi izme|u katolika i protestanata: verska pripadnost podanika odre|uje se prema veri vladara). Cuivis dolori remedium est patientia /kuivis dolori remedijum est pacijencija/ lat. Strpqivost je lek svakom bolu. (Publilije Siranin)

1530

custodia honesta Cuiusvis hominis est errare /kujusvis hominis est erare/ lat. Svaki ~ovek mora gre{iti; up. Errare humanum est. Ova izreka u celini glasi: Cuiusvis hominis est errare, nullius nisi insipientis in errore perseverare /...nulijus nisi insipijentis in erore perseverare/ lat. Svaki ~ovek gre{i, ali samo budala u zabludi moè ustrajati. cum grano salis /kum grano salis/ lat. doslovno: sa zrnom soli, tj. razumno, oprezno. cum laude /kum laude/ lat. s pohvalom (nekada{wa ocena na visokim {kolama); up. Summa cum laude. cum optima forma /kum optima forma/ lat. na najboqi na~in. cum perverso perverteris /kum perverso perverteris/ lat. S pokvarewakom pokvari}e{ se (i sam). Cupido dominandi cunctis affectibus flagrantior est /kupido dominandi kunktis afektibus flagrantior est/ lat. @udwa za vla{}u è{}a je od svih strasti. (Tacit) Curae leves loquuntur, ingentes tacent /kure leves lokvuntur, ingentes tacent/ lat. Male brige govore, one velike }ute. (Seneka) cura famis /kura famis/ lat. le~ewe gla|u. Curiosity killed the cat /kjuriositi kild d ket/ engl. Radoznalost je ubila ma~ku (poslovica koja upozorava na opasnost od preterane qubopitqivosti). currente calamo /kurente kalamo/ lat. doslovno: tr~e}im perom, tj. pi{u}i brzo i bez razmi{qawa. curriculum vitae /kurikulum vite/ lat. tok ìvota; kratak pregled ìvota i rada hronolo{kim redom, biografija; skr. CV. custodia honesta /kustodija honesta/ lat. ~asni zatvor, tj. zatvor s olak{icama (obi~no za politi~ke zatvorenike).

D da capo al fine /da kapo al fine/ ital. muz. od po~etka do kraja.

kvam nosmetipsos/ lat. Otaxbina treba da nam je draà od nas samih. (Ciceron)

Dagli amici mi guardi Dio, che dai nemici mi guardo io /daqi ami~i mi guardi dio, ke dai nemi~i mi guardo io/ ital. Od prijateqa nek me ~uva Bog, a od neprijateqa }u se ~uvati sam (od prividnih prijateqa ~esto nam preti ve}a opasnost nego od onih koji su otvoreno protiv nas).

de dato /de dato/ lat. od danas, od dana potpisa (oznaka na menici).

dal segno al fine /dal sewo al fine/ ital. muz. od znaka pa do kraja. Damned if you do, damned if you don’t /demd if ju du, demd if ju dount/ engl. Proklet si ako to u~ini{, proklet si ako ne u~ini{ (tj. nema izlaza); odgovara na{oj izreci iz narodne pri~e: Ko uzme kaja}e se, ko ne uzme kaja}e se. Da operam, ne quid umquam invitus facias /da operam ne kvid umkvam invitus facijas/ lat. Nastoj da nikad ni{ta protiv svoje voqe ne u~ini{. (Seneka) Das Ewig-Weibliche zieht uns hinan /das evih vajblihe cit uns hinan/ nem. Ve~no ènsko vu~e nas navi{e (posledwi stih Geteovog Fausta). Dat gloria vires /dat glorija vires/ lat. Slava daje snagu. (Propercije) Dato sed non concesso /dato sed non konceso/ v. Posito sed non concesso. Debemur morti nos nostraque /debemur morti nos nostrakve/ lat. Smrti dugujemo sebe i (sve) svoje. (Horacije) Decet patria nobis cariorem esse quam nosmetipsos /decet patrija nobis kariorem ese

De duobus malis minimum (est eligendum) /de duobus malis minimum (est eligendum)/ lat. Od dva zla treba birati mawe. (Ciceron) de facto /de fakto/ lat. prav. u stvari, stvarno, ~iweni~no; supr. de iure (v.) defensor fidei /defensor fidei/ lat. branilac vere (naziv koji je Henri VIII dobio od pape 1521. zbog zasluga za veru; otuda skra}enica D.F. na engleskim nov~anicama). defensor patriae /defensor patrije/ lat. branilac (za{titnik) otaxbine, {tit otaxbine (naziv koji se dodeqivao vojskovo|ama za izuzetne zasluge). Definitio fit per genus proximum et differentiam specificam /definicio fit per genus proksimum et diferencijam specifikam/ lat. log. Definicija se izri~e najbliìm srodnim pojmom i posebnim razlikama (u odnosu na pojmove iste vrste). Definitio ne sit negans /definicio ne sit negans/ lat. log. Definicija neka ne bude odri~na ({to zna~i da pojam ne treba odre|ivati onim {to nije, nego onim {to jeste). Deforme est de se ipso praedicare /deforme est de se ipso predikare/ lat. Ru`no je hvaliti samoga sebe. (Ciceron) De gustibus (et coloribus) non est disputandum /de gustibus (et koloribus) non est disputandum/ lat. O ukusima (i bojama) ne

1531

de integro treba raspravqati (jer svako ima svoj ukus); ukusi su razli~iti. de integro /de integro/ lat. iznova, ponovo. de iure /de jure/ lat. prav. po pravu, prema propisima, u skladu s pravnim normama; supr. de facto (v.) deja vu /deà vi/ fr. psih. ve} vi|eno; ose}aj poznatog, ose}aj pojedinca da je ve} ranije doìveo ono {to mu se upravo doga|a. de lana caprina rixari /de lana kaprina riksari/ lat. doslovno: boriti se za kozju kostret, tj. prepirati se o ne~em bezna~ajnom. de lege ferenda /de lege ferenda/ lat. prav. po zakonu koji bi trebalo doneti (kako bi se moglo presuditi u sporu). de lege lata /de lege lata/ lat. prav. po donesenom zakonu, po zakonu koji postoji, koji vaì. delenda Carthago /delenda Kartago/ lat. Kartagina koju treba razoriti: v. ceterum censeo. Deliberandum est saepe, statuendum semel /deliberandum est sepe, statuendum semel/ lat. Razmisliti treba vi{e puta, odlu~iti jednom. (Publilije Siranin) Odgovara na{em: Triput meri, a jednom seci. Delineavit (X Y) /delineavit/ lat. Nacrtao (oznaka ispred imena i prezimena autora grafi~kih listova i sl.); up. Pinxit. Del senno di poine son piene le fosse /del seno di poine son pjene le fose/ ital. Naknadne pameti pune su jame (ili: grobovi); smisao je kao u na{oj izreci Posle nesre}e svak je mudar. dementia praecox /demencija prekoks/ lat. med. mladala~ka slaboumnost, prerano gubqewe pam}ewa i mentalnih sposobnosti. dementia senilis /demencija senilis/ lat. med. stara~ka slaboumnost, izlapelost. De minimis non curat praetor /de minimis non kurat pretor/ lat. O sitnicama se ne stara pretor ({to zna~i da ~ovek na visokom poloàju ne sme gubiti vreme bave}i se sitnicama). Demnant, quod non intelligunt /demnant kvod non inteligunt/ lat. Osu|uju ono {to ne shvataju. (Kvintilijan) De mortuis nihil nisi bene /de mortuis nihil nisi bene/ lat. O mrtvima ni{ta osim dobro,

1532

Deus iudicat, cum nemo accusat tj. o mrtvima treba govoriti samo dobro. Up. De vivis nihil nisi verum. De nihilo nihil /de nihilo nihil/ lat. Iz ni~ega (ne}e biti) ni{ta; tako|e Ex nihilo nihil. Dente lupus, cornu taurus petit /dente lupus, kornu taurus petit/ lat. Vuk zubima, a bik rogovima napada (Horacije): svako se brani oru`jem koje ima i koje mu je priroda podarila. Deo gratias /deo gracijas/ lat. Bogu (nek je) hvala. Deo iuvante /deo juvante/ lat. uz bo`ju pomo}; ako Bog bude dao. De profundis /de profundis/ lat. Iz dubine (po~etak Psalma 130, deo katoli~ke pogrebne slu`be); izraz duboke tuge i molitva Bogu za pomo}. Der Appetit kommt beim Essen /der apetit komt bajm esn/ nem. Apetit dolazi tokom jela: v. L’appetit vient en mangeant. der Geist, der stets verneint v. Ich bin der Geist, der stets verneint. de rigore iuris /de rigore juris/ lat. po strogosti zakona. dernier cri /dernije kri/ fr. posledwi krik (mode). Des, ubi consistam, caelum terramque movebo /des, ubi konsistam, celum teramkve movebo/ lat. Daj gde da stanem i pokrenu}u nebo i zemqu, ili, druk~ije re~eno: Daj mi upori{te, pa }u podi}i nebo i zemqu. (Arhimed, u prevodu na latinski) Desunt inopiae multa, avaritiae omnia /desunt inopije multa, avaricija omnija/ lat. Sirotiwi mnogo nedostaje, a tvrdi~luku sve. (Seneka) deus ex machina /deus eks mahina/ lat. doslovno: bog iz ma{ine; u prenesenom smislu: neo~ekivana pojava ili doga|aj koji donose izlaz iz neke te{ko}e; prevod gr~kog theos apo (epi) mechanes. (Izraz je nastao u anti~kom pozori{tu, gde su zamr{ene dramske situacije razre{avali tako {to bi u posebnoj spravi spu{tali na pozornicu lik nekog boga, koji dovodi do raspleta.) Deus iudicat, cum nemo accusat /deus judikat, kum nemo akuzat/ lat. Bog sudi (i) kad niko ne tuì.

Deutschland, Deutschland uber alles / Deutschland, Deutschland uber alles /doj~land, doj~land iber ales/ nem. Nema~ka, Nema~ka iznad svega (prvi stih nema~ke himne); izraz nema~kog {ovinizma i velikonema~ke politike. De vivis nihil nisi verum /de vivis nihil nisi verum/ lat. O ìvima ni{ta osim istine (ne treba govoriti). Up. De mortuis nihil nisi bene. diabolus rotae /dijabolus rote/ lat. doslovno: |avo kruga (tj. komisije): v. advocatus diaboli. dial-up /dajel-ap/ indekl. ‰engl. dial up, pozvati telefonom, od dial, telefonski broj~anikŠ vrsta veze gde se ra~unar povezuje na mreù birawem telefonskog broja, sa prenosom informacija znatno sporijim od brodbenda (v.). dictum, factum /diktum, faktum/ lat. re~eno, u~iweno. Dictum sapienti sat /diktum sapijenti sat/ v. Sapienti sat. Die Liebe geht durch den Magen /di libe get durh den magn/ nem. Qubav ide kroz èludac. Up. Sine Cerere et Baccho friget Venus. Diem perdidi /dijem perdidi/ v. Amici, diem perdidi. Dies irae /dijes ire/ lat. Dan gneva, tj. Sudwi dan, kada }e se, nakon propasti sveta, suditi ìvima i mrtvima: crkvena pesma koja se kod katolika peva na Dan mrtvih. Dies diem docet /dijes dijem docet/ lat. doslovno: dan pou~ava dan, tj. jedan dan pou~ava drugi ({to zna~i da smo svaki dan sve iskusniji). Dieu le veut /dje l ve/ fr. Bog to ho}e (geslo krsta{a u prvom krsta{kom ratu). Difficile est satiram non scribere /dificile est satiram non skribere/ lat. Te{ko je ne pisati satiru (izreka rimskog satiri~ara Juvenala, kojom je hteo da kaè kako je te{ko ne narugati se qudskim glupostima). Diligentia maximum etiam mediocris ingenii subsidium /diligencija maksimum ecijam mediokris ingeniji supsidijum/ lat. Marqivost je najve}a pomo} i osredwem talentu. (Seneka) Diligentia omnibus in rebus plurimum valet /diligencija omnibus in rebus plurimum va-

Docendo discimus let/ lat. Marqivost u svim stvarima najvi{e vredi. (Ciceron) Dimidium facti, qui bene coepit, habet /dimidijum fakti, kvi bene cepit, habet/ lat. polovinu u~iwenog ima onaj ko dobro zapo~ne, tj. dobar po~etak je pola posla. Ding an sich /ding an zih/ nem. stvar po sebi (prema filozofiji Imanuela Kanta, su{tina stvari nedostupna qudskoj spoznaji, tj. stvar koja postoji nezavisno od na{e spoznaje), stvar kao takva, sama po sebi. Discas oportet, quamdiu est quod nescias /diskas oportet, kvamdiju est kvod nescijas/ lat. Treba da u~i{ dokle god postoji ne{to {to ne zna{. (Publilije Siranin) Discere non est vitiosum, sed ignorare /discere non est viciozum, sed ignorare/ lat. Nije sramota u~iti, nego ne znati. Discipulus est prioris posterior dies /discipulus est prioris posterior dijes/ lat. Naredni dan je u~enik prethodnog dana (Publilije Siranin). Up. Dies diem docet. divae memoriae /dive memorije/ lat. blage uspomene, tj. blagopo~iv{i, pokojnik. Dives rarus, qui non avarus /dives rarus, kvi non avarus/ lat. Redak je bogata{ koji nije tvrdica. Divide et impera /divide et impera/ lat. Podeli pa vladaj (princip starorimskih osvaja~a, kojim se sluè svi kasniji zavojeva~i). Up. Divide ut regnes. Divide in partes aequales /divide in partes ekvales/ lat. farm. Podeli na jednake delove (oznaka na lekarskim receptima). Divide ut regnes /divide ut regnes/ lat. Podeli da bi zavladao; up. Divide et impera. Dixi /diksi/ lat. ja rekoh; rekao sam {ta sam imao. Dixi et salvavi animam meam /diksi et salvavi animam meam/ lat. Rekoh i spasoh svoju du{u, tj. rekao sam {to mi je bila du`nost i time umirio svoju savest; isto zna~ewe ima i izreka Dixi et animam levavi /diksi et animam levavi/ lat. Rekoh i olak{ah du{u svoju. Docendo discimus /docendo discimus/ lat. Pou~avaju}i u~imo (Seneka): u~e}i druge, u~imo i sami.

1533

Doctors make the worst patients Doctors make the worst patients /dokterz mejk d uerst pej{nts/ engl. Lekari su najgori pacijenti (tj. ne slu{aju savete svojih kolega kad su bolesni). Dolce far niente /dol~e far nijente/ ital. Slatko je ne raditi ni{ta; slatko lenstvovawe. Up. Nihil agere delectat. Dolor animi morbus gravior est quam corporis /dolor animi morbus gravior est kvam korporis/ lat. Bol du{e teì je nego telesni bol. (Publilije Siranin) Dolorem dies consumit /dolorem dijes konsumit/ lat. Vreme le~i bol. (Seneka) dolores mortis /dolores mortis/ lat. smrtne muke. dolores partus /dolores partus/ lat. poro|ajne muke (u pravom i prenesenom smislu). Dominus vobiscum /dominus vobiskum/ lat. Gospod s vama (izraz u katoli~koj liturgiji): odgovara se Et cum spiritu tuo /et kum spiritu tuo/ lat. I s tvojim duhom. Donec eris felix, multos numerabis amicos /donek eris feliks, multos numerabis amikos/ lat. Dok bude{ sre}an, ima}e{ mnogo prijateqa (Ovidije); ~esto se citira i slede}i stih: Tempora si fuerint nubila, solus eris /tempora si fuerint nubila solus eris/ Ako se naobla~i (tj. ako te sna|u nevoqe), bi}e{ sam. Do ut des /do ut des/ lat. doslovno: dajem da bi mi ti dao, tj. usluga za uslugu, ni{ta se ne radi za xabe. Ducunt volentem fata, nolentem trahunt /dukunt volentem fata, nolentem trahunt/ lat. Sudbina vodi onoga koji ho}e, a vu~e onoga koji ne}e. (Seneka) Dulce et decorum est pro patria mori /dulce et dekorum est pro patrija mori/ lat. Slatko je i ~asno za otaxbinu umreti. Ovome se katkad dodaje: adhuc dulcius pro patria vivere /adhuk dulcijus pro patrija vivere/ lat. jo{ je sla|e za otaxbinu ìveti. (Horacije)

1534

Du sublime au ridicule il n’y a qu’un pas dulce cum utili /dulce kum utili/ lat. (spojiti) ugodno s korisnim. (Horacije) Dulcia non novit, qui non gustavit amara /dulcija non novit, kvi non gustavit amara/ lat. Ne zna {ta je slatko, ko nije okusio gor~inu. dulcis in fundo /dulcis in fundo/ lat. slatko}a (slast) je pri dnu; ono najboqe dolazi na kraju; up. Zucker kommt zuletzt. Dulcis post laborem quies /dulcis post laborem kvijes/ lat. Sladak je odmor posle rada. dummer August /dumer August/ nem. glupi Avgust; cirkuski lakrdija{, klovn. Dum spiro, spero /dum spiro, spero/ lat. Dok di{em (ìvim), nadam se; up. Finche c’e vita c’e speranza. Duobus litigantibus tertius gaudet /duobus litigantibus tercijus gaudet/ lat. Dvojica se sva|aju, tre}i se veseli (u nas: Gde se dvoje sva|aju, tre}i se koristi); up. tertius gaudens. Duo si faciunt idem, non est idem /duo si facijunt idem, non est idem/ lat. Kad dvojica rade isto, nije isto. Dura lex, sed lex /dura leks, sed leks/ lat. Surov zakon, ali je zakon ({to zna~i da svaki zakon, ma kakav bio, vaqa po{tovati). dura mater /dura mater/ lat. med. ~vrsti vlaknasti omota~ oko mozga i ki~mene mo`dine: up. pia mater. durch die Blume /durh di blume/ nem. doslovno: kroz cvet, preko cveta (izraz kojim se ozna~ava œuvijenŒ, blag na~in kazivawa neprijatnih primedbi). Du sublime au ridicule il n’y a qu’un pas /di siblim o ridikil il ni ja ken pa/ fr. Od uzvi{enog do sme{nog samo je jedan korak (izjava Napoleona posle povla~ewa iz Rusije 1812, u razgovoru sa De Pratom, francuskim poslanikom u Var{avi, koji }e to zabeleìti u svojim memoarima); up. Vom Erhabenen bis zum lacherlichen ist nur ein Schritt.

E eau de Cologne /o d kolow/ fr. kolowska voda (mirisna te~nost, nazvana tako prema francuskom imenu nema~koga grada Kelna, gde se prvi put po~ela proizvoditi).

Ein faules Ei verdirbt die ganze Brei /ajn faules aj ferdirpt di gance braj/ nem. Jedno pokvareno jaje upropasti ~itavu kajganu (ili, po na{em: Jedan mu}ak pokvari celi ru~ak).

Ecce homo! /ekce homo/ lat. Evo ~oveka! (Prema Jevan|equ po Jovanu, 19:5, re~i koje je Pilat uputio okupqenim Jevrejima pokazuju}i im bi~evanog Isusa, s trnovim vencem na glavi: jedan od naj~e{}ih motiva hri{}anske ikonografije. Danas se upotrebqava u prenesenom zna~ewu, kada se ukazivawem na neku li~nost èli izazvati snaàn utisak.)

Einmal ist keinmal /ajnmal ist kajnmal/ nem. doslovno: jedanput je nijedanput (kod nas: jednom ko nijednom).

Ede, bibe, dormi, sed valetudinem custodi /ede, bibe, dormi, sed valetudinem kustodi/ lat. Jedi, pij, spavaj, ali zdravqe ~uvaj. Ede, bibe, lude, post mortem nulla voluptas /ede, bibe, lude, post mortem nula voluptas/ lat. Jedi, pij, uìvaj, posle smrti nema nikakvog zadovoqstva. E duobus malis minimum eligendum /e duobus malis minimum eligendum/ v. De duobus malis... Eheu! fugaces labuntur anni /eheu, fugaces labuntur ani/ lat. Avaj! brze prolaze godine. (Horacije)

elan vital /elan vital/ fr. ìvotni polet, energija koja pokre}e ìvot, osnovni termin u u~ewu francuskog filozofa Anrija Bergsona (1859–1941). Eli, Eli, lama sabachthani /eli, eli, lama sabahtani/ (Jevan|eqe po Mateju, 27:46) ili Eloi, Eloi, lama sabachthani (Jevan|eqe po Marku, 15:34) Boè moj, Boè moj, za{to si me ostavio: Hristove posledwe re~i na krstu, u jevan|eqima citirane na izvornom aramejskom jeziku. Elthe kai labe /elthe kai labe/ gr~. do|i i uzmi; re~i kojima su, prema legendi, Grci odgovorili persijskom caru kad im je poru~io da bez borbe predaju oru`je. Up. Veni et sume. Elthon, eidon, enikesa v. Veni, vidi, vici. en bloc /an blok/ fr. odjednom, sve zajedno, |uture.

Eile mit Weile /ajle mit vajle/ nem. @uri strpqivo, tj. ne prenagquj: up. lat. Festina lente, gr~. Speude bradeos.

Ende gut, alles gut /ende gut, ales gut/ nem. Dobar svr{etak, sve dobro, ili, kako se u nas kaè: Sve je dobro {to se dobro svr{i. Up. All is well that ends well.

Einem geschenkten Gaul schaut man nicht ins Maul /ajnem ge{enktn gaul {aut man niht ins maul/ nem. Poklowenom kqusetu se ne gleda u usta (kod nas: Poklowenom se kowu zubi ne gledaju). Up. Equi donati dentes non inspiciuntur.

enfant terrible /anfan teribl/ fr. doslovno: œuàsno deteŒ (izraz koji je prvi upotrebio Viktor Igo u romanu Devedeset i tre}a), neobuzdana osoba, slobodna u iskazivawu neprijatnih istina.

1535

Enrichissez-vous Enrichissez-vous /anri{ise vu/ fr. Obogatite se: parola Fransoa Gizoa (1787–1874), francuskog ministra i predsednika vlade u godinama pre revolucije 1848, kojom je podsticao razvoj kapitalizma u Francuskoj. entre nous /antr nu/ fr. me|u nama, u poverewu; up. inter nos. eo ipso /eo ipso/ lat. samim tim, samo po sebi. E pluribus unum /e pluribus unum/ lat. Iz vi{e wih jedno: deviza na grbu SAD. Eppur si muove! /epur si muove/ ital. Ipak se kre}e! (re~i koje se pripisuju Galileu Galileju, izgovorene nakon rasprave pred sudom Inkvizicije, u kojoj je, pod pretwom smrti spaqivawem na loma~i, morao da se odrekne Kopernikove teze o kretawu Zemqe oko Sunca, ali je, kako pokazuje navedena izreka, ipak ostao pri svome uverewu). Equi donati dentes non inspiciuntur /ekvi donati dentes non inspicijuntur/ lat. Poklowenom se kowu zubi ne gledaju (izreka koja postoji i u na{em jeziku); up. Einem geschenkten Gaul schaut man nicht ins Maul. Eripuit caelo fulmen sceptrumque tyrannis /eripuit celo fulmen sceptrumkve tiranis/ lat. Oteo je nebu muwu, a tiranima èzlo (natpis na bisti Benxamina Franklina, jednog od osniva~a SAD, izumiteqa gromobrana). Errando discimus /erando discimus/ lat. Gre{e}i u~imo, tj. u~imo na gre{kama (svojim ili tu|im). Erranti via monstrato /eranti vija monstrato/ lat. Zalutalome pokaì put! Errare humanum est /erare humanum est/ lat. Gre{iti je qudski, {to zna~i da svako mo-

è pogre{iti, jer ~ovek nije bezgre{an. Postoji i {ira verzija: Errare humanum est, perseverare autem diabolicum /...perseverare autem dijabolikum/ — Qudski je gre{iti, ali istrajati u grehu je |avolski. (Parafraza izreke Seneke Starijeg) Up. Cuiusvis hominis est errare. Errata corrige /erata korige/ lat. Ispravi pogre{ke (obi~no u naslovu dodatka na kraju kwige, gde su navedene {tamparske gre{ke koje treba ispraviti).

1536

Est verus amicus tamquam alter idem Erst denken, dann lenken /erst denkn, dan lenkn/ nem. Prvo razmisliti, a zatim upravqati (kolima). Po smislu odgovara na{em: Triput meri, a jednom seci. Erst kommt das Fressen, dann die Moral /erst komt das fresn, dan di moral/ nem. Prvo se treba najesti, a onda dolazi moral (Bertolt Breht: smisao je u tome da gladnom ~oveku ne vredi deliti moralne savete). Erunt duo in carne una /erunt duo in karne una/ lat. Bi}e dvoje u jednom telu (o mu{karcu i èni: Prva kwiga Mojsijeva, 2:24). esprit de corps /espri d kor/ fr. duh organizacije, zajedni~ki duh; drugarska solidarnost. esprit de l’escalier /espri d leskalje/ fr. œduhovitost sa stepenicaŒ, tj. zakasnela duhovitost, dosetka koja nije izre~ena u pravo vreme. Es ist des Lernens kein Ende /es ist des lernens kajn ende/ nem. U~ewu nema kraja (izreka nema~kog kompozitora Roberta [umana); up. na{e: ôvek se u~i dok je ìv. Es ist noch kein Meister vom Himmel gefallen /es ist noh kajn majster fom himl gefaln/ nem. Jo{ nijedan majstor nije pao s neba. Odgovara na{em: Niko se nije nau~en rodio. Esse oportet ut vivas, non vivere ut edas /ese oportet ut vivas, non vivere ut edas/ lat. Treba jesti da bi ìveo, a ne ìveti da bi jeo. Est deus in nobis, agitante calescimus illo /est deus in nobis, agitante kalescimus ilo/ lat. Bog je u nama i kad se on pokrene, mi se ozarimo zanosom. (Ovidijevo obja{wewe ~ovekove stvarala~ke sposobnosti.) Est modus in rebus /est modus in rebus/ lat. Postoji mera u stvarima, tj. treba paziti da se ne pre|u odre|ene granice. (Horacije) Esto memor quam sis aevi brevi /esto memor kvam sis evi brevi/ lat. Seti se da si kratkog veka (Horacije); up. Memento mori. Estote sapientes sicut serpentes et taciti sicut columbae /estote sapijentes sikut serpentes et taciti sikut kolumbe/ lat. Budite mudri kao zmije i }utqivi kao golubice ({to zna~i da se treba vladati lukavo i suzdràno: Mat. 10:16). Est verus amicus tamquam alter idem /est verus amikus tamkvam alter idem/ lat. Pravi je prijateq kao drugo ja (Ciceron).

Et ab hoste doceri Et ab hoste doceri potest /et ab hoste doceri potest/ v. Fas est et ab hoste doceri. Et cetera /et cetera/ lat. i drugo, i ostalo, i tako daqe; skr. etc. Etiam celeritas in desiderio mora est /ecijam celeritas in deziderio mora est/ lat. I brzina je u ~e`wi zaka{wewe (Publilije Siranin). Etiam hosti fides servanda /ecijam hosti fides servanda/ lat. I neprijatequ treba ispuniti obe}awe. Etiam innocentes cogit mentiri dolor /ecijam inocentes kogit mentiri dolor/ lat. I nevine bol nagoni na la` (Publilije Siranin). Etiam sine magistro vitia discuntur /ecijam sine magistro vicija diskuntur/ lat. Poroci se u~e i bez u~iteqa (Seneka). Etiam tu, mi fili /ecijam tu, mi fili/ v. Et tu, mi fili. Et post malam segetem serendum /et post malam segetem serendum/ lat. I posle r|ave ètve treba sejati (Seneka). Et tu, mi fili /et tu, mi fili/ lat. I ti, moj sine (rekao je umiru}i Gaj Julije Cezar ugledav{i me|u ubicama svog miqenika Junija Bruta); u nas se obi~no kaè: Zar i ti, sine Brute (kad se èli iskazati iznena|ewe i zaprepa{tenost zbog postupka neke bliske osobe). Tako|e: Etiam tu, mi fili. Eunt anni more fluentis aquae /eunt ani more fluentis akve/ lat. Idu godine kao voda {to te~e. Every dog has his day /evri dog hez hiz dej/ engl. Svaki pas ima svoj dan (u smislu: Svako doìvi svojih pet minuta). Every cloud has a silver lining /evri klaud hez e silver lajning/ engl. Svaki oblak ima srebrnu ivicu (u smislu: u svakoj nevoqi postoji zra~ak nade). ex abrupto /eks abrupto/ lat. iznenada, naglo, bez pripreme. ex aequo /eks ekvo/ lat. podjednako; skr. od ex aequo loco /eks ekvo loko/ s istog mesta, tj. na istom mestu, jednako po vrednosti (govori se obi~no kad se dodequju nagrade ili priznawa dvojici jednakovrednih kandidata). ex capite /eks kapite/ lat. iz glave, napamet (govoriti).

ex nexu ex cathedra /eks katedra/ lat. doslovno: sa stolice, tj. s visine, s merodavnog mesta, autoritativno (govoriti). Exceptio firmat regulam /ekscepcio firmat regulam/ lat. Izuzetak potvr|uje pravilo. exceptis excipiendis /eksceptis ekscipijendis/ lat. izuzev{i {to treba izuzeti, tj. izostaviv{i nebitno, nepotrebno. ex compacto /eks kompakto/ lat. po dogovoru, dogovorno. Ex cupiditatibus odia, discidia, discordiae, seditiones, bella nascuntur /eks kupiditatibus odija, discidija, diskordije, sediciones, bela naskuntur/ lat. Iz vatrenih èqa ra|aju se mr`we, razdori, nesloge, bune, ratovi (Ciceron). Exegi monumentum aere perennius /eksegi monumentum ere perenijus/ lat. Podigao sam spomenik trajniji od bronze (Horacijev stih, koji govori o trajnoj vrednosti wegovog pesni~kog dela. Sli~an stih i pesmu napisao je i Aleksandar Pu{kin.) Exempla trahunt, verba docent /egzempla trahunt, verba docent/ lat. Primeri vuku, re~i pou~avaju ({to bi trebalo da zna~i da je primer ja~i od re~i). exempli causa /egzempli kauza/ lat. primera radi, kao primer, na primer; u istom zna~ewu i exempli gratia /egzempli gracija/. Exemplis discimus /egzemplis discimus/ lat. Primerima se u~imo (Fedar).

Exercitatio optimus magister est /egzercitacio optimus magister est/ lat. Ve`bawe je najboqi u~iteq. ex improviso /eks improvizo/ lat. nepredvi|eno, iznenada. ex lege /eks lege/ lat. po sili zakona. ex libris /eks libris/ lat. (doslovno: iz kwiga) nalepnica s unutra{we strane korica, na kojoj je ozna~eno kome kwiga pripada. Ex malis eligere minima oportet /eks malis eligere minima oportet/ lat. Od zala treba birati najmawe; up. De duobus malis minimum (est eligendum). ex more /eks more/ lat. po obi~aju. ex nexu /eks neksu/ lat. izvan obaveze.

1537

Ex nihilo nihil Ex nihilo nihil (fit) /eks nihilo nihil (fit)/ lat. Iz ni~ega ni{ta (ne moè nastati); tako|e

De nihilo nihil. ex novo /eks novo/ lat. nanovo, iz po~etka, od po~etka. ex nunc /eks nunk/ lat. od sada; prav. ugovor vredi ex nunc ugovor }e se primewivati od danas; up. ex tunc. ex officio /eks oficio/ lat. po slu`bi, zvani~no. Ex ore parvulorum veritas /eks ore parvulorum veritas/ lat. Iz de~jih usta istina (deca ne laù). Ex ossibus ultor /eks osibus ultor/ lat. Iz kostiju osvetnik ({to zna~i da smrt traì osvetu): prema stihu iz Vergilijeve Eneide (IV, 625) Exoriare aliquis nostris ex ossibus ultor /eksorijare alikvis nostris eks osibus ultor/ — Neka se iz mojih kostiju neki osvetnik rodi. Ex paupere factus dives magis superbus /eks paupere faktus dives magis superbus/ lat. Ko je od siromaha postao bogata{, taj je oholiji. Experientia est optima rerum magistra /eksperijencija est optima rerum magistra/ lat. Iskustvo je najboqi u~iteq; isto i Experientia docet /eksperijencija docet/ Iskustvo pou~ava. experimentum crucis /eksperimentum krucis/ lat. (doslovno: eksperiment krsta) presudna proba, ogled kojim se dokazuje ili pobija ispravnost neke pretpostavke. Ex Ponto /eks ponto/ lat. u punom obliku Epistulae Ex Ponto /epistule eks ponto/, Pisma s Crnog mora: naslov zbirke stihova koju je rimski pesnik Ovidije pisao iz mesta Tomi na obali Crnog mora, kuda je bio prognan po nare|ewu Avgusta i gde je i umro. Ivo Andri}

1538

ex voto je tako|e nazvao Ex Ponto svoju mladala~ku zbirku pesama, melanholi~nog sadràja kao i Ovidijeva pisma iz izgnanstva. expressis verbis /ekspresis verbis/ lat. izri~ito, doslovce. ex privata diligentia /eks privata diligencija/ lat. iz vlastite marqivosti (kaè se kad neko zna ili nau~i vi{e nego {to se od wega traì, npr. kad u~enik zna vi{e nego {to zahteva nastavni program; danas i u zna~ewu: po sopstvenoj inicijativi). ex professo /eks profeso/ lat. po profesiji, profesionalno, stru~no, u~eno. ex speciali gratia /eks specijali gracija/ lat. iz posebne naklonosti, blagonaklono. extra muros /ekstra muros/ lat. izvan zidina, tj. izvan grada. extra statum /ekstra statum/ lat. izvan statusa, koji je na raspolagawu. ex tempore /eks tempore/ lat. istog ~asa, bez pripreme, improvizovano. Extra ecclesiam nulla salus /ekstra eklezijam nula salus/ lat. crkv. Izvan crkve (tj. vere) nema spasewa. ex tunc /eks tunk/ lat. od onda, prav. ugovor vredi ex tunc ugovor }e se primewivati od odre|enog (pravno relevantnog) trenutka. Ex ungue leonem /eks ungve leonem/ lat. Po kanxi (se poznaje) lav; u prenesenom zna~ewu: po ve{tini ili snazi izraza poznaje se umetnik. ex usu /eks uzu/ lat. po obi~aju. Ex vitio sapiens alieno emendat suum /eks vicio sapijens alijeno emendat suum/ lat. Iz tu|e pogre{ke mudar (~ovek) ispravqa svoju (Publilije Siranin). ex voto /eks voto/ lat. na osnovu zaveta, kao zavet (oznaka zavetnih darova).

F Faber est quisque suae fortunae v. Suae quisque fortunae faber est. facies loci /facijes loci/ lat. lice mesta, mesto nekog doga|aja. Facile est imperium in bonos /facile est imperijum in bonos/ lat. Lako je zapovedati dobrima. (Plaut) Facit experientia cautus /facit eksperijencija kautus/ lat. Iskustvo ~ini ~oveka opreznim. Facit indignatio versum /facit indignacio versum/ lat. Ogor~ewe stvara stih (Juvenal: u punom obliku Si natura negat, facit indignatio versum — Ako priroda /tj. prirodni dar/ uskrati, ogor~ewe stvara stih). Up. Difficile est satiram non scribere. Facta, facta, non verba! /fakta, fakta, non verba/ lat. Dela, dela, ne re~i! (u nas: Ne govori, nego tvori!) Facta loquuntur /fakta lokvuntur/ lat. îwenice govore, odnosno dela govore (~ovek se ceni po onom {to u~ini). Fac tibi proponas mortem non esse timendam, quae bona si non est, finis tamen illa malorum est /fak tibi proponas mortem non ese timendam, kve bona si non est, finis tamen ila malorum est/ lat. Imaj na umu da se ne treba pla{iti smrti, jer ona, ako i nije dobra, ipak je kraj nevoqa. (Katon) Factum infectum fieri nequit /faktum infektum fijeri nekvit/ lat. U~iweno ne moè postati neu~iweno. (Plaut) fait accompli /fet akompli/ fr. svr{en ~in, gotova stvar.

Fama crescit eundo /fama krescit eundo/ lat. Glas raste idu}i; glasina raste {ire}i se

(po{to joj svako pone{to doda). Fama volat /fama volat/ lat. Glas (glasina) leti (brzo se {iri). Tu je istinu Vergilije obradio i u stihovima, koji glase: Fama vires acquirit eundo, parva metu primo, mox sese attollit in auras ingrediturque solo et caput inter nubila condit /fama vires akvirit eundo, parva metu primo, moks sese atolit in auras ingrediturkve solo et kaput inter nubila kondit/ Fama (glasina) dobija snagu hodom ({ire}i se), u po~etku je mala od straha, uskoro se diè u vazduh (visoko) i hoda po zemqi, a glavu krije u oblacima. fames canina /fames kanina/ lat. pasja glad; isto i fames lupina /fames lupina/ vu~ja glad i fames bovina /fames bovina/ gove|a, tj. volovska glad — izrazi za bolesnu, neobuzdanu glad. Familarity breeds contempt /femilijeriti bridz kontempt/ engl. Prisnost ra|a prezir (u smislu da ~esto gubimo po{tovawe prema onome koga suvi{e dobro poznajemo). Fas est et ab hoste doceri /fas est et ab hoste doceri/ lat. Dozvoqeno je (sme se) i od neprijateqa u~iti. (Ovidije) fashion week /fe{n uik/ engl. nedeqa mode; vi{ednevno prikazivawe modnih kreacija iz prole}ne odnosno jesewe kolekcije, pra}eno muzikom, zabavnim programima i sl., u tesnoj saradwi s televizijom i drugim medijima. fasti dies /fasti dijes/ lat. dobri, sretni, presudni dani.

1539

Fatta la legge, trovato l’inganno Fatta la legge, trovato l’inganno /fata la le|e, trovato lingano/ ital. îm se donese zakon, na|e se prevara (tj. œrupaŒ u zakonu). Fatti maschi, parole femmine /fati maski, parole femine/ ital. Dela su mu{karci, a re~i ène (imenica fatto u italijanskom je mu{kog, a imenica parola ènskog roda; smisao je kao u na{oj izreci: Lasno je zboriti, ali te{ko tvoriti). faux pas /fo pa/ fr. doslovno: pogre{an korak, tj. gre{ka u opho|ewu, netakti~nost, nediplomatski postupak. Felix est, qui non aliis, sed sibi videtur /feliks est kvi non aliis sed sibi videtur/ lat. Sre}an je onaj koji ne drugima, ve} sebi izgleda sre}an. Felix, quem faciunt aliena pericula cautum /feliks kvem facijunt alijena perikula kautum/ lat. Sre}an je onaj koga tu|e opasnosti ~ine obazrivim. (Horacije) Felix qui potuit rerum cognoscere causas /feliks kvi potuit rerum kognoscere kauzas/ lat. Sre}an je (onaj) ko moè upoznati uzroke stvarima. (Vergilije) feriae caniculares /ferije kanikulares/ lat. letwe ferije (odmor), tj. ferije kad zavladaju kanikule, letwe vru}ine. Feriuntque summos fulgura montes /ferijuntkve sumos fulgura montes/ lat. Muwe udaraju u vrhunce planina. (Horacije) Ferrum tuetur principem, melius fides /ferum tuetur principem, melijus fides/ lat. Oru`je ~uva vladara, ali ga boqe ~uva vernost. (Seneka) Festina lente! /festina lente/ lat. Poùri polako! (tj. ne prenagquj). Izreka kojom se sluìo Svetonije, a koja se pripisuje imperatoru Avgustu; up. gr~. Speude bradeos! i nem. Eile mit Weile! Festinatio improvida est et caeca /festinacio improvida est et ceka/ lat. @urba je neobazriva i slepa. (Livije) Festinationis comites sunt error et paenitentia /festinacionis komites sunt eror et penitencija/ lat. @urbu prate pogre{ke i kajawa.

1540

Fluctuat nec mergitur Fiat iustitia, et pereat mundus! /fijat justicija, et pereat mundus/ lat. Neka bude pravda, pa makar propao svet! To zna~i da je pravda iznad svega. Fiat panis /fijat panis/ lat. Neka bude hleba (geslo Organizacije UN za ishranu i poqoprivredu). Fide, sed cui, vide! /fide, sed kui, vide/ lat. Veruj, ali pazi kome (veruje{)! Finche c’e vita c’e speranza /finke ~e vita ~e speranca/ ital. Dok ima ìvota, ima i nade. fin de non-recevoir /fen d non r’s’voar/ fr. prav. odbijawe zahteva; zahtev da se odbaci predlog protivni~ke strane na sudu. fin de siecle /fen d sjekl/ fr. kraj veka (naziv za period u evropskoj umetnosti krajem XIX veka, karakteristi~an po sumornom, bole}ivom i dekadentnom izrazu). fine finaliter /fine finaliter/ lat. na kraju krajeva. Finis coronat opus /finis koronat opus/ lat. Kraj kruni{e delo. (Ovidije) (u nas: Konac delo krasi). Finis sanctificat media /finis sanktifikat medija/ lat. Ciq posve}uje sredstva (jezuitsko geslo). Druk~ije re~eno: Ciq opravdava sredstvo, tj. svako je sredstvo dobro ako sluì postizawu odre|enog ciqa. First come, first served /ferst kam, ferst servd/ engl. Ko prvi do|e, prvi biva posluèn. Odgovara na{oj izreci: Ko pre devojci, onoga i devojka. first lady /ferst lejdi/ engl. prva dama, supruga predsednika SAD (ili drugog {efa dràve). First things first /ferst tingz ferst/ engl. Prve stvari prvo (tj. najpre ono {to je najva`nije). Fit fabricando faber /fit fabrikando faber/ lat. Kovawem se postaje kova~. Fletus aerumnas levat /fletus erumnas levat/ lat. Pla~ olak{ava tegobe. (Seneka) Fluctuat nec mergitur /fluktuat nek mergitur/ lat. Quqa se (na valovima), ali ne tone (geslo grada Pariza, koji u svom grbu ima brod, po tome {to je prvobitno sagra|en na ostrvu sli~nom brodu).

foetor oris foetor oris /fetor oris/ ili foetor ex ore /fetor eks ore/ lat. med. zadah usta, smrad iz usta. foetor pedum /fetor pedum/ lat. med. smrad nogu. Foris Cato, intus Nero /foris kato, intus nero/ lat. Spoqa Katon, iznutra Neron, tj. spoqa po{ten (pun vrlina), iznutra nepo{ten i krvnik; up. Fronti nulla fides. (U {irem smislu u nas se upotrebqava izreka: spoqa gladac, iznutra jadac.) Forma bonum fragile est /forma bonum fragile est/ lat. Lepota je krhko (nepostojano) dobro. (Ovidije) formalitatis causa /formalitatis kauza/ lat. iz formalnih razloga; tek da se u~ini. Forsan et haec olim meminisse iuvabit /forsan et hek olim meminise juvabit/ lat. Mo`da }e nam jednom biti prijatno i ovoga da se setimo. (Vergilije) Fortes creantur fortibus /fortes kreantur fortibus/ lat. Hrabri stvaraju (ra|aju) hrabre. (Horacije) Fortes fortuna adiuvat /fortes fortuna adjuvat/ lat. Hrabrima sre}a pomaè. (Terencije). Isto i Audaces fortuna iuvat (v.) Fortior est, qui cupiditatem vincit, quam qui hostem domat /fortior est kvi kupiditatem vincit kvam kvi hostem domat/ lat. Ja~i je (onaj) ko strast pobedi, nego (onaj) ko neprijateqa ukroti (Publilije Siranin). Fortior est qui se, quam qui fortissima vincit moenia /fortior est kvi se kvam kvi fortisima vincit menija/ lat. Ja~i je (onaj) ko sebe pobedi nego (onaj) ko najtvr|e bedeme savlada. (Ovidije) Fortiter in re, suaviter in modo v. Suaviter in modo, fortiter in re. Fortuna caeca est /fortuna ceka est/ lat. Sre}a je slepa. (Ciceron) Fortuna favet fatuis /fortuna favet fatuis/ lat. Sre}a je naklowena budalama. (U nas se kaè: Ima vi{e sre}e nego pameti.)

futurum exactum forum domicilii /forum domiciliji/ lat. prav. sudska nadle`nost prema boravi{tu osobe protiv koje se vodi postupak. Fra il dire e il fare c’e di mezzo il mare /fra il dire e il fare ~e di medzo il mare/ ital. Izme|u re~i i dela stoji more, tj. daleko je od obe}awa do ostvarewa; up. na{u izreku: Lasno je zboriti, ali te{ko tvoriti. Frailty, thy name is woman /frejlti, daj nejm iz vumen/ engl. Slabosti, ime ti je èna ([ekspir: Hamlet). Frangar, non flectar /frangar, non flektar/ lat. Slomi}u se, ali se ne}u poviti (izraz nepopustqivosti). Fratrum concordia rara /fratrum konkordija rara/ lat. Bratska sloga je retka. freeware ‰engl. freeware, od free (soft)ware besplatan softverŠ softver koji korisnici mogu da koriste besplatno i bez ograni~ewa. Fronti nulla fides /fronti nula fides/ lat. Ne veruj spoqa{wosti (Juvenal); up. Foris Cato, intus Nero. Frustra habet, qui non utitur /frustra habet kvi non utitur/ lat. Uzalud ima (onaj) ko ne ume da uìva. Fugit irreparabile tempus v. Sed fugit interea, fugit irreparabile tempus. Fui quod es, eris quod sum /fui kvod es, eris kvod sum/ lat. Bio sam {to si ti, ti }e{ biti {to sam ja (natpis na grobu). furor poeticus /furor poetikus/ lat. pesni~ki zanos, stvarala~ki zanos. furor teutonicus /furor teutonikus/ lat. tevtonski zanos (bes), silovitost koju su u borbi ispoqavali Tevtonci (stari Germani). furor tragicus /furor tragikus/ lat. gluma~ki zanos, zanos dramskog stvarala{tva. furor uterinus /furor uterinus/ lat. ènski zanos, ènska pomama (za mu{karcima). futurum exactum /futurum egzaktum/ lat. gram. futur egzaktni, futur drugi, predbudu}e vreme.

1541

G gallicus morbus /galikus morbus/ lat. med. francuska bolest, lues, sifilis. Gallina vecchia fa buon brodo /galina vekja fa buon brodo/ ital. Stara koka, dobra ~orba (~ime se misli da starije osobe imaju iskustvo, znawe i druge dobre osobine; up. na{u izreku Bez starca nema udarca). Garbage in, garbage out /garbix in, garbix aut/ engl. doslovno: sme}e ulazi, sme}e izlazi. Popularna izreka ameri~kih kompjutera{a u smislu da se bez dobrih podataka (inputa) ne mogu dobiti dobri rezultati ispitivawa (autput). Gaudeamus /gaudeamus/ lat. Veselimo se, radujmo se. (Stara studentska pesma iz XIII veka, danas studentska himna, ~ija prva strofa glasi: Gaudeamus igitur / Iuvenes dum sumus. / Post iucundam iuventutem, / Post molestam senectutem / Nos habebit humus /Gaudeamus igitur juvenes dum sumus. Post jukundam juventutem, post molestam senektutem nos habebit humus/ lat. Radujmo se dakle dok smo mladi. Posle vesele mladosti, posle dosadne starosti ima}e nas zemqa (tj. dolazi smrt). Gegen die Dummheit kampfen selbst die Gotter vergebens /gegn di dumhajt kempfn zelbst di geter fergebns/ nem. Protiv gluposti i sami se bogovi bore uzalud (Gete). generis feminini /generis feminini/ lat. gram. ènskoga roda. generis masculini /generis maskulini/ lat. gram. mu{koga roda. generis neutri /generis neutri/ lat. gram. sredwega roda.

1542

Generosos animos labor nutrit /generozos animos labor nutrit/ lat. Plemenite duhove rad hrani (Seneka). genius loci /genijus loci/ lat. (dobri) duh nekoga mesta, ku}ni duh; an|eo ~uvar. genius patriae /genijus patrije/ lat. duh otaxbine. Gens una simus /gens una simus/ lat. Budimo jedan rod, tj. jedna zajednica (geslo {ahovske Olimpijade). giocondamente /|okondamente/, giocondo /|okondo/ = ital. muz. veselo, vedro. Giro d’Italia /|iro d’italija/ ital. (giro — obilazak) naziv me|unarodne biciklisti~ke trke oko Italije, odràva se svake godine; up. Tour de France. gladii ius et potestas /gladiji jus et potestas/ doslovno: pravo ma~a i sile, tj. pravo ìvota i smrti (najvi{a sudijska vlast).

lat.

gladii poena /gladiji pena/ lat. smrtna kazna (odrubqewe glave ma~em). glamour-girl /glamor-gerl/ engl. ~arobna, zanosna devojka, lepotica. glebae adscriptus /glebe adskriptus/ lat. pripisan grudi, tj. vezan za zemqu; kmet (izraz upu}uje na poloàj neslobodnih seqaka, kmetova, u sredwem veku, koji se nisu mogli seliti bez dozvole feudalnog gospodara). Gleich und gleich gesellt sich gern /glajh und glajh gezelt zih gern/ nem. Jednako s jednakim rado se druì. Up. Birds of a feather flock together; Qui se ressemble, s’assemble.

Gloria discipuli, gloria magistri Gloria discipuli, gloria magistri /glorija discipuli, glorija magistri/ lat. U~enikova slava, slava (je) u~iteqeva. Gloriam invidia sequitur /glorijam invidija sekvitur/ lat. Slavu zavist prati (Salustije). Gloria vanum et volubile quiddam est auraque mobilius /glorija vanum et volubile kvidam est aurakve mobilijus/ lat. Slava je ne{to prazno i prolazno i nestalnije od vazduha. (Seneka) gloriosae memoriae /glorioze memorije/ lat. slavan po uspomeni (blaènopo~iv{i, pokojnik). Gnothi seauton /gnothi seauton/ gr~. Spoznaj samoga sebe (izreka koja se pripisuje gr~kom filozofu Talesu, a bila je ispisana na Apolonovom hramu u Delfima). God save the queen /god sejv d kuin/ engl. Boè, ~uvaj kraqicu (naslov i prvi stih britanske himne; u godinama kad je na prestolu kraq glasi God save the king /god sejv d king/). Gotterdammerung /geterdemerung/ nem. sumrak bogova (naslov muzi~ke drame Riharda Vagnera i kwige Fridriha Ni~ea). Gott mit uns /got mit uns/ nem. Bog je s nama (geslo nema~kih nacista). gradus ad Parnassum /gradus ad parnasum/ lat. korak prema Parnasu, tj. uspon ka vrhovima umetni~kog stvarala{tva; nekada ~est naslov uxbenika pesni~ke umetnosti ili muzike. graeca et latina /greka et latina/ lat. gr~ki i latinski (jezik). Graeca fides — nulla fides /greka fides — nula fides/ lat. Gr~ka vera — nikakva vera

Gutta cavat lapidem ({to je zna~ilo da Grcima, u trgovini, ne treba verovati; ~esto upotrebqavano da izrazi negativan stav Rimokatoli~ke crkve prema pravoslavnom hri{}anstvu); up. punica fides. Graecia capta ferum victorem cepit et artes intulit agresti Latio /grecija kapta ferum viktorem cepit et artes intulit agresti lacio/ lat. Osvojena Gr~ka osvojila je divqeg pobednika i unela umetnosti u sirovi Lacij (Horacije). Smisao je da su Grci, po{to su ih pobedili Rimqani, svojom kulturom toliko osvojili Rim tako da su pobe|eni, zapravo, postali pobednici. grand-prix /gran-pri/ fr. velika nagrada, prva nagrada. Gratia gratiam parit /gracija gracijam parit/ lat. Milost ra|a milost (ili, druk~ije re~eno, Qubav izaziva qubav). Gratulentur sibi mortales tale tantumque generis humani exstitisse decus /gratulentur sibi mortales tale tantumkve generis humani ekstitise dekus/ lat. Neka ~estitaju sebi smrtni {to je takva i tolika dika roda qudskog na svetu bila (natpis na grobu Isaka Wutna). Great oaks from little acorns grow /grejt ouks from litl ejkornz grou/ engl. Veliki hrastovi rastu iz malih ìrova: iz malih po~etaka moè nastati ne{to veliko. grosso modo /groso modo/ lat. na grub, nezgrapan na~in; u glavnim crtama, povr{no. Gutta cavat lapidem /guta kavat lapidem/ lat. Kapqa kamen dubi (Ovidije). Odgovara na-

{em: Tiha voda breg roni.

1543

H Habeas corpus /habeas korpus/ lat. prav. Imaj (treba da ima{) telo (prvi ~lan zakona o nepovredivosti ~ovekove li~nosti, usvojen u engleskom parlamentu 1679, po kome vlast mora imati pred sobom optuènog kako bi se mogao izjasniti o krivici i braniti). Habemus Papam! /habemus papam/ lat. Imamo Papu! (ritualni uzvik nakon izbora novog poglavara Rimokatoli~ke crkve). Habent sua fata libelli /habent sua fata libeli/ lat. Kwige imaju svoju sudbinu. (Iako je pripisivana i Horaciju, Ovidiju ili Marcijalu, ova izreka pripada gramati~aru Terencijanu Mauru.) habitus apoplecticus /habitus apoplektikus/ lat. med. apoplekti~ki izgled (tj. izgled osobe koja je sklona apopleksiji, mo`danom udaru, {logu). Habitus non facit monachum /habitus non facit monahum/ lat. Habit (mantija) ne ~ini monaha. (Odgovara na{oj izreci: Odelo ne ~ini ~oveka.) Up. Cucullus non facit monachum i Vestis non facit virum. habitus phthisicus /habitus ftizikus/ lat. med. tuberkulozni izgled (tj. izgled osobe koji upu}uje na tuberkulozu, su{icu). Hac (via) itur ad astra /hak (vija) itur ad astra/ lat. Ovuda (ovim putem) ide se do zvezda ({to zna~i da se samo s mukom dolazi do slave); up. Per aspera ad astra. Hac urget lupus, hac canis /hak urget lupus, hak kanis/ lat. Ovuda (odavde) navaquje vuk, onuda (odande) pas (Horacije). Izreka upu}uje

1544

na teàk poloàj izme|u dve opasnosti; up. inter Scyllam et Charybdim. Hannibal ante portas! ili Hannibal ad portas! /hanibal ante (ad) portas/ lat. Hanibal pred vratima! (uzvik strave u Rimu, kad se 211. god. pre n. e. kartaginski vojskovo|a Hanibal sa svojim ~etama pribliìo œve~nom graduŒ, prete}i da ga zauzme; danas se upotrebqava u zna~ewu: pretwa velike opasnosti). Hasta la vista! /asta la vista/ {p. Do vi|ewa! Haste makes waste /hejst mejks uejst/ engl. doslovno: @urba ~ini pusto{. Odgovara na{oj izreci: [to je brzo, to je kuso. Haurit aquam cribro, qui discere vult sine libro /haurit akvam kribro, kvi discere vult sine libro/ lat. Zahvata vodu re{etom ko ho}e da u~i bez kwige. hebetudo dentium /hebetudo dencijum/ lat. med. utrnu}e zuba. hebetudo visus /hebetudo vizus/ lat. med. slabovidnost. Hectora quis nosset, si felix Troia fuisset /hektora kvis noset, si feliks troja fuiset/ lat. Ko bi znao za Hektora da je Troja bila sretna (Ovidije). Ovim se kazuje ve~na istina da veliki doga|aji stvaraju velike qude. herba theae /herba tee/ lat. farm. ~aj. He who dares wins /hi hu derz uinz/ engl. Ko se usudi, taj dobija. Up. No pain, no gain; Nothing ventured, nothing gained. hic et nunc /hik et nunk/ lat. ovde i sada, tj. odmah; u postoje}im okolnostima. hic et ubique /hik et ubikve/ lat. ovde i svuda (re~i koje izgovara [ekspirov Hamlet u po-

Hic iacet sledwoj sceni prvog ~ina, kada se glas duha wegovog oca ~uje i s neba i iz podzemqa). Hic iacet /hik jacet/ lat. Ovde po~iva (po~etne re~i natpisa na starim latinskim nadgrobnim spomenicima). Hic iacet lepus /hik jacet lepus/ lat. Ovde leì zec. (Upotrebqava se u zna~ewu: œtu se krije te{ko}aŒ; u nas: U tom grmu leì zec.) Hic liber est meus, testis est Deus, qui non vult credere, nomen potet legere: X sum natus, Y appellatus /hik liber est meus, testis est deus, kvi non vult kredere, nomen potet legere: iks sum natus, ipsilon apelatus/ lat. Ova kwiga je moja, svedok je Bog, ko ne}e da veruje, ime moè pro~itati: iks (s prezimenom tim i tim) sam ro|en, ipsilon (imenom tim i tim) sam nazvan. (Ovu staru latinsku frazu u stihovima zapisivali su nekad |aci na prvim stranicama svojih kwiga kao znak vlasni{tva.) Hic locus est, ubi mors gaudet succurrere vitae /hik lokus est ubi mors gaudet sukurere vite/ lat. Ovo je mesto gde se smrt raduje da pomogne ìvotu (natpis nad ulazom u Anatomski institut u Parizu). Hic mortui vivunt, hic muti loquuntur /hik mortui vivunt, hik muti lokvuntur/ lat. Ovde mrtvi ìve, ovde nemi govore. (Tako se slikovito ozna~avaju biblioteke.) Hic porci cocti ambulant /hik porci kokti ambulant/ lat. Ovde {etaju kuvani prasci (tj. ima svega u izobiqu; u nas se kaè: Lete pe~ene {eve, ili: Te~e med i mleko i sl.) Hic Rhodus, hic salta! /hik rodus, hik salta/ lat. doslovno: Ovde je Rodos, ovde ska~i! (Re~e-

no onome ko se hvali kako je negde u~inio neko veliko delo. Izreka je nastala prema Ezopovoj basni o ~oveku koji se hvalio da je na ostrvu Rodosu sko~io daqe od svih. Smisao je: Nemoj pri~ati, nego pokaì {ta zna{!) high-tech /haj tek/ engl. (skr. od high technology) posledwa re~ tehnike; (kao pridev) visokotehnolo{ki, supermoderan, usavr{en. Hinc illae lacrimae /hink ile lakrime/ lat. Odatle one suze. (Iz Terencijeve komedije Andrija.) Upotrebqava se u zna~ewu: To je, dakle, pravi razlog (ne~ije àlosti, negodovawa i sl.).

homicidium culposum Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis /historija est testis temporum, luks veritatis, vita memorije, magistra vite, nuncija vetustatis/ lat. Istorija je svedok vremena, svetlost istine, ìvot uspomene, u~iteqica ìvota, vesnica starine (Ciceron). Obi~no se govori samo: Historia est magistra vitae — Istorija je u~iteqica ìvota. Ho bios brachys he de techne makra /ho bios brahis he de tehne makra/ gr~. @ivot je kratak, a umetnost dugove~na; up. Ars longa, vita brevis. hoc anno /hok ano/ lat. ove godine. Hoc erat demonstrandum /hok erat demonstrandum/ lat. To je trebalo dokazati; up. Quod erat demonstrandum. Hoc erat in votis /hok erat in votis/ lat. To je bilo u èqama (to sam upravo èleo: Horacije). Upotrebqava se danas kad neko èli da istakne kako su mu sve èqe ostvarene. Hoc facias homini, quod cupis esse tibi /hok facijas homini kvod kupis ese tibi/ lat. îni ~oveku ono {to èli{ da tebi bude. Hochmut kommt vor dem Fall /hohmut komt for dem fal/ nem. Oholost dolazi pre pada (tj. onaj ko se uzoholi, brzo }e pasti; odgovara na{em: Ko visoko leti, nisko pada). hoc loco /hok loko/ lat. na ovom mestu. Hoc signo vinces v. In hoc signo vinces. hoc mense /hok menze/ lat. ovoga meseca. hoc sensu /hok sensu/ lat. u tom smislu. Hoc solum scio me nihil scire /hok solum scio me nihil scire/ lat. Samo to znam da ni{ta ne znam (Sokrat). Hodie mihi, cras tibi /hodije mihi, kras tibi/ lat. Danas meni, sutra tebi. Home, sweet home /houm suit houm/ engl. Dome, slatki dome (popularna pesma iz XIX veka, ~est natpis na zidovima stanova). homicidium casuale /homicidijum kazuale/ lat. prav. slu~ajno (nenamerno) ubistvo, ubistvo iz nehata. homicidium culposum /homicidijum kulpozum/ lat. prav. namerno (hotimi~no) ubistvo, ubistvo s predumi{qajem.

1545

homicidium dolosum homicidium dolosum /homicidijum dolozum/ lat. prav. ubistvo na lukav (prepreden) na~in, podlo ubistvo. homicidium necessarium /homicidijum necesarijum/ lat. prav. nu`no ubistvo, tj. ubistvo u samoodbrani. Hominem experiri multa paupertas iubet /hominem eksperiri paupertas jubet/ lat. Siroma{tvo nalaè ~oveku da mnogo {ta poku{a (Publilije Siranin). Hominem quaero! /hominem kvero/ lat. ôveka traìm! (Kada su filozofa Diogena, koji je usred dana hodao ulicama Atine nose}i svetiqku, zapitali za{to to radi, on je odgovorio: Traìm ~oveka! Time je hteo da kaè kako su pravi qudi retki.) Hominis tota vita nihil aliud, quam ad mortem iter est /hominis tota vita nihil alijud kvam ad mortem iter est/ lat. Ceo ~ovekov ìvot nije ni{ta drugo do put ka smrti. (Seneka) homo erectus /homo erektus/ lat. paleont. uspravan ~ovek: jedna od faza u razvoju primata u ~oveka. homo faber /homo faber/ lat. doslovno: ~ovek kova~ (tj. prakti~an ~ovek, spretan u radu, posebno u razli~itim majstorijama). homo habilis /homo habilis/ lat. paleont. spretan ~ovek: naziv jedne razvijenije vrste ~ovekovog pretka iz reda australopiteka. Homo homini lupus /homo homini lupus/ ôvek (je) ~oveku vuk (Plaut). Ovu izreku starorimskog komediografa preuzeo je kasnije engleski filozof Tomas Hobs u XVII stole}u kako bi ilustrovao svoju tezu da je ~ovek u su{tini samoìvo bi}e; otuda rat sviju protiv svih, ili lat.: bellum omnium in omnes (v.). lat.

homo Krapinensis /homo krapinensis/ lat. paleont. krapinski ~ovek (stru~ni naziv za pra~oveka neandertalskog tipa, ~iji su ostaci prona|eni 1899. u jednoj pe}ini blizu Krapine, u Hrvatskom zagorju). homo mensura /homo mensura/ lat. doslovno: ~ovek mera, tj. ~ovek je merilo svih stvari (princip starogr~kog filozofa Protagore); up. lat. Omnium rerum (mensura) homo i gr~. Panton chrematon metron ho anthropos.

1546

Homo sum: nihil (nil) humani a me alienum puto homo neandertalensis /homo neandertalensis/ lat. paleont. neandertalski ~ovek, neandertalac (stru~ni naziv za pra~oveka ~iji su ostaci na|eni 1856. u dolini Neandertal kod Diseldorfa, u Nema~koj). Homo non sibi soli natus sed patriae /homo non sibi soli natus sed patrije/ lat. ôvek nije ro|en samo sebi, ve} i otaxbini. homo novus /homo novus/ lat. novi ~ovek, novajlija; skorojevi}, ~ovek koji se iz niìh dru{tvenih slojeva domogao vi{eg poloàja. Homo ornat locum, non hominem locus /homo ornat lokum, non hominem lokus/ lat. ôvek krasi mesto, a ne mesto ~oveka. homo primigenius /homo primigenijus/ lat. prvobitni ~ovek (stariji antropolo{ki naziv za pra~oveka iz ledenog doba). homo priscus /homo priskus/ lat. paleont. doslovno: stari (drevni) ~ovek (stariji antropolo{ki naziv za pra~oveka iz doba paleolita, ~iji su ostaci na|eni u drugoj polovini XIX stole}a kod mesta Kro-Mawon u Francuskoj, po ~emu je popularno nazvan kromawonac). Homo proponit, sed Deus disponit /homo proponit, sed deus disponit/ lat. ôvek kaè, a Bog raspolaè (u nas obi~no: ôvek snuje, a Bog odlu~uje). Homo quantum scit, tantum potest /homo kvantum scit, tantum potest/ lat. ôvek koliko zna, toliko moè. (Tuma~i se i u zna~ewu: ôvek koliko zna, toliko i vredi.) Homo qui tacere nescit, nescit discere /homo kvi tacere nescit, nescit discere/ lat. ôvek koji ne zna da }uti, ne zna ni da govori (Publilije Siranin). homo rusticus /homo rustikus/ lat. seqak, fig. trapavac, primitivac, geak (v.). homo sapiens /homo sapijens/ lat. razuman ~ovek (stru~ni naziv za savremenog ~oveka). Homo sine pecunia imago mortis /homo sine pekunija imago mortis/ lat. ôvek bez novca slika (je) smrti. Homo solitarius aut bestia aut deus /homo solitarijus aut bestija aut deus/ lat. Usamqen ~ovek (samotwak) ili je zver ili bog. Homo sum: nihil (nil) humani a me alienum puto /homo sum, nihil (nil) humani a me alije-

Honesta mors turpi vita potior num puto/ lat. ôvek sam: ni{ta {to je qudsko ne smatram da mi je strano. (Terencije) Honesta mors turpi vita potior /honesta mors turpi vita potior/ lat. Boqa je ~asna smrt nego sraman ìvot. (Tacit) Honesta res est laeta paupertas /honesta res est leta paupertas/ lat. âsna je stvar veselo siroma{tvo. (Seneka) Honeste pauperem esse melius est, quam iniuste divitem /honeste pauperem ese melijus est kvam injuste divitem/ lat. âsno siromah biti boqe je nego nepravedno bogat. Honeste vive, neminem laede, suum cuique tribue /honeste vive, neminem lede, suum kuikve tribue/ lat. Po{teno ìvi, nikoga ne vre|aj, svakome daj wegovo; up. Tria sunt iuris praecepta... Honesty is the best policy /onesti iz d best polisi/ engl. Po{tewe je najboqa taktika. Hon(n)i soit qui mal y pense /oni soa ki mal i pans/ fr. Neka se stidi ko ne{to lo{e pomisli. Po legendi, ovu staru francusku izreku izrekao je engleski kraq Edvard III (1312–1377) kad je na jednom balu na{ao podvezicu koja je ispala lepoj grofici od Solzberija. Ona je i danas ispisana kao deviza na Ordenu podvezice (Order of the Garter), koji se dodequje kao znak vite{kog zvawa. Honores mutant mores, sed raro in meliores /honores mutant mores, sed raro in meliores/ lat. âsti mewaju obi~aje, ali retko naboqe. (Izreka se odnosi na one koji se uzohole do{av{i na vi{i poloàj, pa onda mewaju i narav.) honoris causa /honoris kauza/ lat. iz po~asti, po~asno (npr. doktor honoris causa po~asni doktor, tj. onaj kome je dodeqen doktorat bez odbrane disertacije i polagawa odgovaraju}ih ispita, kao priznawe za postignute rezultate u nauci ili nekoj drugoj oblasti dru{tvenog ìvota).

Humiles laborant, ubi potentes dissident Honos alit artes /honos alit artes/ lat. âst hrani umetnosti (Ciceron), tj. po~asti (nagrade) podsti~u umetni~ko stvarala{tvo. Honos habet onus /honos habet onus/ lat. doslovno: ~ast ima teret ({to zna~i da uz ~ast, tj. visok poloàj u dru{tvu, idu i velike obaveze); up. fr. Noblesse oblige. Hora ruit, venit mors /hora ruit, venit mors/ lat. Vreme te~e, ide smrt. horribile auditu /horibile auditu/ lat. Stra{no je ~uti. horribile dictu /horibile diktu/ lat. Stra{no je re}i. horribile visu /horibile vizu/ lat. Stra{no je videti. horror vacui /horor vakui/ lat. strah od praznine: fizi~ki princip kojim je Aristotel tuma~io za{to se voda pewe u cev iz koje se izvla~i vazduh. Danas i u zna~ewu: strah od pustog prostora i samo}e. hors d’oeuvre /ordevr/ fr. predjelo. hortus botanicus /hortus botanikus/ lat. botani~ka ba{ta. Hos dynamai, u bulomai, hos de bulomai, u dynamai /hos dinamaj, u bulomaj, hos de bulomaj, u dinamaj/ gr~. (Onako) kako bih mogao — ne}u, a kako bih hteo, ne mogu. Hospes hostis /hospes hostis/ lat. Stranac — neprijateq. (Ovom izrekom izraàva se predrasuda po kojoj je svaki stranac neprijateq.) hostia humanum /hostija humanum/ lat. qudska `rtva. Humanum errare est /humanum erare est/ v. Errare humanum est. Humiles laborant, ubi potentes dissident /humiles laborant, ubi potentes disident/ lat. Mali stradaju kad se mo}ni ne slaù.

1547

I Ibi deficit orbis /ibi deficit orbis/ lat. Tu se zavr{ava svet; ovde je kraj sveta. (Prema legendi, natpis na Herkulovim stubovima iznad Gibraltarskog moreuza, jer se smatralo da iza Gibraltara nema ìvoga sveta.) ibidem /ibidem/ lat. na istom mestu (tj. u istoj kwizi i na istoj stranici nazna~enoj u prethodnom citatu); obi~no se upotrebqava skra}enica ib. ili ibid. i to uvek latinicom (i u }irili~nom tekstu). Ibi potest valere populus, ubi leges populi valent /ibi potest valere populus, ubi leges populi valent/ lat. Tamo moè biti mo}an narod gde su zakoni naroda mo}ni (Publilije Siranin). Ibi semper est victoria, ubi concordia est /ibi semper viktorija est, ubi konkordija est/ lat. Tamo je uvek pobeda gde je sloga. (Publilije Siranin) Ibis redibis numquam peribis in bello /ibis redibis numkvam peribis in belo/ lat. Prema legendi, odgovor poznate delfske proro~ice Pitije na pitawe jednog vojskovo|e kako }e pro}i u ratu. Kao i svi weni odgovori, i ovaj se moè tuma~iti na dva na~ina. Ako se kaè (i napi{e sa zapetom iza druge re~i) Ibis redibis, numquam peribis in bello, onda to zna~i: I}i }e{, vrati}e{ se, nikada ne}e{ poginuti u ratu, a ako se kaè (i napi{e sa zapetom iza tre}e re~i) Ibis redibis numquam, peribis in bello, dobija se suprotno zna~ewe: I}i }e{, ne}e{ se nikada vratiti, poginu}e{ u ratu. Gramati~ari obi~no uzimaju ovaj primer da ukaù na zna~aj zapete u re~enici i wenu ulogu (kao i pauze u govoru) u iskazivawu zna~ewa.

1548

Ich bin der Geist, der stets verneint /ih bin der gajst der {tets fernajnt/ nem. Ja sam duh koji uvek pori~e (re~i kojima Mefistofel, oli~ewe |avola u Geteovom Faustu, opisuje sebe). idem per idem /idem per idem/ lat. isto istim (obja{wavawe nekog pojma wim samim); up. circulus vitiosus. If you can’t beat them, join them /if ju kant bit dem, xojn dem/ engl. Ako ne moè{ da ih potu~e{, pridruì im se. If you snooze, you lose /if ju snuz, ju luz/ engl. Ako zadrema{, izgubi}e{ (novija ameri~ka izreka ~iji je smisao da je za uspeh u poslovnoj konkurenciji neophodna stalna budnost). Ignavia corpus hebetat, labor firmat; illa maturam senectutem, hic longam adulescentiam reddit /ignavija korpus hebetat, labor firmat; ila maturam senektutem, hik longam adulescencijam redit/ lat. Lewost telo slabi, rad krepi; ona preranu starost, on dugu mladost daje. (Celzije) Ignavis semper feriae /ignavis semper ferije/ lat. Lewima su uvek praznici. (Teokrit) igni ferroque /igni ferokve/ lat. ogwem i ma~em. Igni probatur aurum, virtus miseria /igni probatur aurum, virtus mizerija/ lat. Zlato se u vatri prepoznaje, vrlina u nevoqi (ili, prema na{oj narodnoj poslovici, po Vuku: Zlato se u vatri probira, a ~oek u nesre}i). Ignoramus et ignorabimus /ignoramus et ignorabimus/ lat. Ne znamo niti }emo znati (re~i nema~kog prirodoslovca iz XIX veka

Ignorantia nocet Diboa-Remona, izre~ene na kraju jednog predavawa, kojima je èleo da kaè kako su neki problemi nedostupni qudskom razumu i da ih ne}e nikada doku~iti). Ignorantia nocet /ignorancija nocet/ lat. Neznawe {kodi; up. Ignorantia legis non excusat. Ignorantia legis non excusat /ignorancija legis non ekskuzat/ lat. prav. Nepoznavawe zakona ne opravdava (na~elo rimskog prava, vaè}e i danas, po kome se neki nezakonit postupak ne moè pravdati nepoznavawem pravnih odredbi, jer se svi, pa i oni koji ne znaju pravne norme, moraju podvrgavati vaè}im zakonima). Ignoscas semper alteri, numquam tibi /ignoskas semper alteri, numkvam tibi/ lat. Opra{taj uvek drugima, nikad sebi. (Publilije Siranin) Ignoti nulla cupio /ignoti nula kupio/ lat. ni{ta nepoznato ne èlim, tj. ono {to ne poznajemo ne moèmo ni èleti. Iliacos intra muros peccatur et extra /ilijakos intra muros pekatur et ekstra/ lat. doslovno: Gre{i se unutar trojanskih zidova i izvan wih (Horacije). Time je re~eno da se gre{i s obe strane, tj. da su gre{ili i Trojanci (unutar utvr|ewa) i Grci (koji su opsedali Troju). Danas se ta izreka upotrebqava u {irem zna~ewu: Gre{e i jedni i drugi, kriva je i jedna i druga strana. Ilias post Homerum /ilijas post homerum/ lat. Ilijada posle Homera (upotrebqava se ka-

da se èli ista}i kako je sve va`no re~eno ili u~iweno, pa nema vi{e {ta da se kaè ili u~ini, tj. da je sve daqe suvi{no). Ille dolet vere, qui sine teste dolet /ile dolet vere, kvi sine teste dolet/ lat. Onaj istinski tuguje ko tuguje bez svedoka. (Marcijal) illo tempore /ilo tempore/ lat. (u) ono vreme; vo vremja ono. Il mondo e fatto a scale, chi le scende e chi le sale /il mondo e fato a skale, ki le {ende e ki le sale/ ital. Svet je na~iwen od stepenica, neko se pewe po wima a neko silazi (poslovica o promenqivosti qudske sudbine; up. u Gunduli}evom Osmanu: Tko bi gori sad je doli, a tko doli gori ustaje).

in anima vili Il n’y a pas de sot metier /il ni a pa d so metje/ fr. Nema glupog zanata, tj. nijednog zanimawa ne treba se stideti. Imago animi sermo est /imago animi sermo est/ lat. Govor je slika du{e. (Seneka) Imago animi vultus est /imago animi vultus est/ lat. Lice je slika du{e. (Ciceron) Immodica ira gignit insaniam /imodika ira gignit insanijam/ lat. Neumeren gnev ra|a ludilo. (Seneka) Immodicis brevis est aetas et rara senectus /imodicis brevis est etas et rara senektus/ lat. Neumereni imaju kratak ìvot i retku starost. (Marcijal) Imperare sibi maximum imperium est /imperare sibi maksimum imperijum est/ lat. Zapovedati sebi najve}a je vlast (Seneka). imperium in imperio /imperijum in imperio/ lat. dràva u dràvi. Impossible n’est pas un mot francais /emposibl ne paz en mo franse/ fr. œNemogu}eŒ nije francuska re~, tj. za Francuza ni{ta nije nemogu}e: izreka koja se pripisuje Napoleonu. Imprimatur /imprimatur/ lat. Neka se {tampa (odobrewe da se kwiga moè {tampati). Improbus est homo, qui beneficium scit accipere et reddere nescit /improbus est homo kvi beneficijum scit akcipere et redere nescit/ lat. Nepo{ten je ~ovek onaj koji zna primiti dobro~instvo, a vratiti ne zna. in absentia /in apsencija/ lat. u odsutnosti. in abstracto /in apstrakto/ lat. uop{teno, bez obzira na konkretni slu~aj ili slu~ajeve; supr. in concreto (v.). in aeternum /in eternum/ lat. za ve~na vremena, ve~no, zauvek. in agone /in agone/ lat. u samrtnom gr~u, u agoniji. in ambiguo /in ambigvo/ lat. u nedoumici, u neizvesnosti. in angustiis /in angustiis/ lat. u nevoqi, u {kripcu. in anima vili /in anima vili/ lat. na niskoj du{i, tj. na bezvrednom bi}u (nekada{wi izraz za eksperimente na ìvotiwama, koje su smatrane mawe vrednim od ~oveka).

1549

in articulo mortis in articulo mortis /in artikulo mortis/ lat. u samrtnom ~asu. in Baccho et in Venere /in bakho et in venere/ lat. u Bakhu i Veneri, tj. u pi}u i u qubavi. in barbam /in barbam/ lat. u bradu (re}i), tj. otvoreno i o{tro nekome ne{to re}i (odgovara na{em: skresati u brk); up. in faciem. in brevi /in brevi/ lat. ukratko; supr. in extenso (v.). in brevi tempore /in brevi tempore/ lat. u kratko vreme, za kratko vreme; uskoro. in camera caritatis /in kamera karitatis/ lat. u poverewu, poverqivo (u nas: u ~etiri oka). in capite et in membris /in kapite et in membris/ lat. doslovno: u glavi i udovima, tj. u celini, potpuno, u svim detaqima; up. in corpore. in cauda venenum /in kauda venenum/ lat. u repu je otrov (kako se verovalo o {korpijama i drugim opasnim ìvotiwama): kaè se kad u ne~ijim re~ima najqu}a zamerka ili poruga dolazi na samom kraju. in Christi nomine /in kristi nomine/ lat. u ime Hrista; za ime Hrista. Incidit in Scyllam, qui vult vitare Charibdim /incidit in Scilam kvi vult vitare Haribdim/ lat. Upada u Scilu ko èli izbe}i Haribdu; up. inter Scyllam et Charibdim. in circa /in cirka/ lat. otprilike, oko, pribli`no. in commune bonum /in komune bonum/ lat. za op{te dobro; up. in communem utilitatem. in communem utilitatem /in komunem utilitatem/ lat. za op{tu korist, na op{tu korist. in communi /in komuni/ lat. u zajedni{tvu, zajedni~ki. in conclusione /in konkluzione/ lat. u zakqu~ku, sve u svemu, jednom re~ju. in concreto /in konkreto/ lat. stvarno, ~iweni~no; supr. in abstracto (v.) in continuo /in kontinuo/ lat. neprekidno, stalno. in contumaciam /in kontumacijam/ lat. prav. u odsustvu (presuda na osnovu dokazanih ~iwenica, bez prisustva optuènog). in corpore /in korpore/ lat. u celini; zajedni~ki.

1550

in effigie In cunctis domina pecunia est /in kunktis domina pekunija est/ lat. U svemu je gospodar novac. Inde datae leges, ne firmior omnia posset /inde date leges, ne firmior omnija poset/ lat. Zato postoje zakoni da mo}niji ne moè sve, tj. da ne moè ~initi sve {to ho}e (Ovidije). in deposito /in depozito/ lat. na ~uvawu: up. depozit. In der Kurze liegt die Wurze /in der kirce likt di virce/ nem. U kratko}i leì za~in (tj. privla~nost, zanimqivost). Up. Brevity is the soul of wit. Index librorum prohibitorum /indeks librorum prohibitorum/ lat. spisak zabrawenih kwiga, tj. onih ~ije ~itawe nije dozvoqeno katolicima. in diebus illis /in dijebus ilis/ lat. u onim danima (~est izraz u Bibliji): upotrebqava se u smislu œnekada davnoŒ, up. ruskoslov. œvo vremja onoŒ. Indocti discant et ament meminisse periti /indokti diskant et ament meminise periti/ lat. Neka u~e oni koji ne znaju, a oni koji znaju neka se podsete. in dorso /in dorso/ lat. na pole|ini (spisa ili kwige). in dosibus refractis /in dozibus refraktis/ lat. med. u mawim koli~inama (u smawenim dozama leka, npr. po pola tablete). in dubiis (ili in dubio) abstine /in dubiis (dubio) apstine/ lat. u sumwi odustani, tj. kad nismo sigurni {ta da radimo, najboqe je ne preduzimati ni{ta. Up. engl. When in doubt, stay out. in dubio /in dubio/ lat. u sumwi. In dubio pro reo /in dubio pro reo/ lat. prav. U sumwi za optuènog (maksima rimskog prava, vaè}a i danas, po kojoj se u slu~aju nedokazanog krivi~nog dela mora presuditi u korist optuènika). in dulci iubilo /in dulci jubilo/ lat. u slatkom slavqu; raskala{no. (Upotrebqava se i u zna~ewu: rasko{no ìveti.) in effigie /in efigije/ lat. prav. u slici, u liku, tj. simboli~no (izobi~ajeni na~in simboli~nog izvr{ewa smrtne presude u odsutnosti

in errore osu|enog tako {to se spaquje ili ve{a wegova slika ili kip). in errore /in erore/ lat. prav. u zabludi. in extenso /in ekstenso/ lat. u punoj {irini, op{irno (u nas: nadugo i na{iroko); supr. in brevi (v.). in extremis (momentis) /in ekstremis (momentis)/ lat. na kraju, u posledwem ~asu; na samrti (npr. zave{tati ne{to in extremis: napisati oporuku pred samu smrt). in facie loci /in facije loci/ lat. na licu mesta. in faciem /in facijem/ lat. u lice (re}i otvoreno; u nas: skresati nekome u lice ili u brk); up. in barbam. in facto /in fakto/ lat. u stvari, uistinu. in fieri /in fijeri/ lat. u nastajawu: o onome {to se planira, ali jo{ nije ostvareno. in figura /in figura/ lat. u slici, slikovito. in fine /in fine/ lat. na kraju, na koncu. in fine finali /in fine finali/ lat. na kraju krajeva, na koncu konaca; na samom kraju. Infinita est velocitas temporis /infinita est velocitas temporis/ lat. Neizmerna je brzina vremena. (Seneka) in flagranti /in flagranti/ lat. na delu (tj. zate~en u trenutku izvr{ewa krivi~nog dela ili moralnog prestupa). Inflati si rogentur, inflatiores fiunt /inflati si rogentur, inflatiores fijunt/ lat. Gordi, ako ih molite, postaju jo{ vi{e gordi. in folio /in folio/ lat. {tamp. doslovno: u listu ({tamparski tabak presavijen nadvoje, s ~etiri stranice, pripremqen za {tampawe: najve}i uobi~ajeni format kwige). Up. in quarto, in octavo. in foro conscientiae /in foro konscijencije/ lat. pred sudom savesti. In foveam cecidit quam foderat ipse /in foveam cecidit kvam foderat ipse/ lat. Pao je u jamu koju je sam iskopao ({to god ko ~ini u lo{oj nameri, ~ini sebi, ili, kao u na{oj poslovici: Ko drugome jamu kopa, sam u wu pada). in fraudem creditorum /in fraudem kreditorum/ lat. prav. na {tetu verovnika (postupak u rimskom pravu).

Iniquum est collapsis manum non porrigere in fraudem legis /in fraudem legis/ lat. na {tetu zakona, protiv zakona (tj. izigravawe ili zaobilaèwe odgovaraju}ih zakonskih normi i obaveza). In fuga foeda mors est, in victoria gloriosa /in fuga feda mors est, in viktorija glorioza/ lat. U bekstvu je smrt sramna, a u pobedi slavna. (Ciceron) in futurum /in futurum/ lat. u budu}nosti, ubudu}e. in genere /in genere/ lat. uop{teno; uop{te. in globo /in globo/ lat. sve zajedno, |uture, bez ulaèwa u pojedinosti. In God we trust /in god ui trast/ engl. U Boga se uzdamo (natpis na ameri~kim nov~anicama). Pro{irena {aqiva verzija glasi: In God we trust, all the rest pay cash /in god ui trast, ol d rest pej ke{/ U Boga imamo poverewa, svi ostali pla}aju u gotovom. in grosso /in groso/ lat. sveukupno. In hoc salus /in hok salus/ lat. U ovome je spas. In hoc signo vinces /in hok signo vinces/ lat. U ovom }e{ znaku pobediti (natpis iznad krsta koji se, prema legendi, ukazao Konstantinu Velikom 312. godine pred odlu~uju}u bitku za rimski carski presto protiv Maksencija; idu}e godine, 313, doneo je, zajedno s Licinijem, poznati Milanski edikt, kojim se hri{}anstvo priznaje kao ravnopravna vera u Rimskom carstvu). Inhonesta victoria est suos vincere /inhonesta viktorija est suos vincere/ lat. Nepo{tena je pobeda svoje pobediti. (Seneka) in honorem /in honorem/ lat. u ~ast (neke li~nosti); isto i ad honorem (v.). in infinitum /in infinitum/ lat. u beskraj, do beskona~nosti; isto i ad infinitum (v.). in integrum restituere /in integrum restituere/ lat. prav. Vratiti u pre|a{we stawe, ponovo uspostaviti stawe kakvo je bilo; sli~no i: in integrum restitutio /in integrum restitucio/ vra}awe u pre|a{we stawe. Iniquum est collapsis manum non porrigere /inikvum est kolapsis manum non porigere/ lat. nepravi~no je ne pruìti ruku onima koji su pali. (Seneka)

1551

Initium sapientiae timor Domini Initium sapientiae timor Domini /inicijum sapijencije timor domini/ lat. Po~etak mudrosti je strah pred Gospodom. (Pri~e Solomunove, 1:7) Iniuriam nec patitur fortis nec facit /injurijam nek patitur fortis nek facit/ lat. Junak niti trpi niti ~ini nepravdu. Iniuriam qui facturus est, iam fecit /injurijam kvi fakturus est, jam fecit/ lat. Ko namerava u~initi nepravdu, ve} ju je u~inio (samom namerom). Iniuriarum remedium est oblivio /injurijarum remedijum est oblivio/ lat. Zaborav je lek uvredama. (Publilije Siranin) In labore requies /in labore rekvijes/ lat. U radu je smirewe (ili, kako se jo{ kaè: u radu je spas). in loco /in loko/ lat. na mestu. In magnis et voluisse sat est /in magnis et voluise sat est/ lat. U velikim stvarima dovoqno je i hteti, tj. dovoqna je i dobra voqa, makar se i ne uspelo. (Propercije) in margine /in margine/ lat. na rubu (teksta), uz tekst; up. marginalije. In maxima fortuna minima licentia /in maksima fortuna minima licencija/ lat. doslovno: u najve}oj sre}i najmawa sloboda (u prenesenom smislu: uz najvi{i poloàj ili bogatstvo najmawe je slobode). in medias res /in medijas res/ lat. u sredinu stvari, tj. odmah na stvar, u sr` problema, bez uvoda i zaobilaèwa. (Horacije) In medio (stat) virtus /in medio (stat) virtus/ lat. U sredini je vrlina (sve {to je prekomerno je mana, a vrlina je odmerena i kloni se svake krajnosti). in melius /in melijus/ lat. na boqe, u dobrom pravcu; supr. in peius (v.). in memoriam /in memorijam/ lat. u spomen, za uspomenu, za se}awe (ob. o pokojnicima). in merito /in merito/ lat. u su{tini. in meritum /in meritum/ lat. u su{tinu (stvari ulaziti). in mora /in mora/ lat. u otezawu, u zaostajawu; up. periculum in mora.

1552

in originali in multiplicatione /in multiplikacione/ lat. u ve}oj meri, vi{estruko. In mundo non datur casus, fatum, hiatus, saltus /in mundo non datur kazus, fatum, hijatus, saltus/ lat. u svetu nema slu~aja, sudbine, praznina, skokova; up. Natura non facit saltus. in natura /in natura/ lat. u prirodi, u stvarnosti. in naturalibus /in naturalibus/ lat. u prirodnom stawu, ogoqeno. in nomine /in nomine/ lat. u ime. in nomine Dei /in nomine dei/ lat. u ime Boga. in nuce /in nuce/ lat. doslovno: u orahovoj jezgri, tj. u srì, u su{tini. In nullum avarus bonus est, in se pessimus /in nulum avarus bonus est, in se pesimus/ lat. Tvrdica ni prema kome nije dobar, a prema sebi je najgori (Seneka). in obs /in ops/, skra}eno od in observatione /in opservacione/ lat. med. u posmatrawu (bolesnika), {to zna~i da jo{ nije uspostavqena dijagnoza. in obscuro /in opskuro/ lat. u tami, skriveno, potajno. in octavo /in oktavo/ lat. {tamp. u osmini ({tamparskog tabaka), format izdawa kwige ili ~asopisa u toj veli~ini; up. in folio, in quarto. in omnem eventum /in omnem eventum/ lat. za svaki slu~aj. In omnibus aliquid, in toto nihil /in omnibus alikvid, in toto nihil/ lat. od sva~ega pone{to, u celini ni{ta (tj. povr{no). Inopes nos copia fecit /inopes nos kopija fecit/ lat. obiqe nas je u~inilo siroma{nima ({to bi zna~ilo da bogatstvo ~ini ~oveka sku~enim, tj. {krtim i oskudnim duhom). Inopiae desunt multa, avaritiae omnia /inopije desunt multa, avaricije omnija/ lat. Nema{tini nedostaje mnogo, a tvrdi~luku sve. (Publilije Siranin) in optima forma /in optima forma/ lat. u najboqem obliku, na najboqi na~in. in originali /in originali/ lat. u originalu, izvorno.

in pace in pace /in pace/ lat. u miru, u ti{ini; up. requiescat in pace. In pace leones, in proelio cervi /in pace leones, in prelio cervi/ lat. U miru lavovi, u boju jeleni (Tertulijan). Odnosi se na one koji se hvali{u svojom hrabro{}u. in parenthesi /in parentezi/ lat. u zagradi, uzgred re~eno. in partibus infidelium /in partibus infidelijum/ lat. doslovno: u krajevima nevernika (naziv davan titularnim biskupima u katoli~koj crkvi koji nisu imali svoje biskupije, u prenesenom smislu: svako ko ima neku titulu bez du`nosti). Upotrebqava se i {aqivo u zna~ewu œu zaba~enom krajuŒ, œbogu iza le|aŒ. In patria natus non est propheta vocatus /in patrija natus non est profeta vokatus/ lat. U svojoj otaxbini niko nije nazvan prorokom; up. Nemo propheta in patria. in peius /in pejus/ lat. na gore, u lo{em pravcu (u sudskoj praksi mogu}nost da se u drugostepenom postupku kazna preina~i na {tetu osu|enog); supr. in melius (v.). in pectore /in pektore/ lat. u grudima, u srcu, u du{i. in perpetuam rei memoriam /in perpetuam rei memorijam/ lat. na stalni spomen, na ve~no se}awe (u pravoslavaca: vje~naja pamjat). in perpetuum /in perpetuum/ lat. zauvek, ve~no. in persona /in persona/ lat. personalno, li~no. in pleno /in pleno/ lat. u punom broju, u punom sastavu, plenarno. in politicis /in politicis/ lat. u politici, u politi~kim poslovima. in praesenti /in prezenti/ lat. u sada{wosti, u ovo vreme, sada. in praxi /in praksi/ lat. u praksi, u stvarnosti, u primeni. in prima linea /in prima linea/ lat. u prvom redu, pre svega; supr. in ultima linea (v.). in privativum /in privativum/ lat. odre~no in-: latinski prefiks koji u sloènim re~ima upu}uje na suprotno zna~ewe (poput na{eg ne-), a u pridevskim i prilo{kim sloènicama li{ava osnovnu re~ wenoga zna~ewa, kao u

in scirpo nodum quaerere primerima: solventan i insolventan (v.), operabilno i inoperabilno (v.) i sl.; up. alpha privativum. in promptu /in promptu/ lat. hitno, naglo, iznenada; up. promptno. in publico politicis /in publiko politicis/ lat. u politi~koj javnosti, na javnom mestu. in puncto /in punkto/ lat. {to se (toga) ti~e, s obzirom na (to). in puncto puncti /in punkto punkti/ lat. doslovno: u ta~ki ta~ke, tj. usred srede, u sam ciq; najpreciznije. in quarto /in kvarto/ lat. {tamp. u ~etvrtini ({tamparskog tabaka), format izdawa kwige ili ~asopisa u toj veli~ini; up. in octavo, in folio. in re /in re/ lat. u stvari, stvarno. In rebus adversis meliora sperare memento /in rebus adversis meliora sperare memento/ lat. U nesre}i ne zaboravi da se nada{ (boqem). In rebus dubiis plurimi est audacia /in rebus dubiis plurimi est audacija/ lat. U opasnim stvarima najvi{e vredi smelost. (Publilije Siranin) in regula /in regula/ lat. u pravilu, redovno. in rerum natura /in rerum natura/ lat. u prirodi stvari. in sacris /in sakris/ lat. u svetim stvarima, u svetiwama. in saecula saeculorum /in sekula sekulorum/ lat. na veke vekova, ve~no. (U katoli~koj liturgiji na latinskom jeziku te re~i stoje na kraju mnogih obrednih pesama i molitava, isto kao i na vjeki vjekov u pravoslavnom ruskoslovenskom obredu; u svakodnevnom govoru izraz se upotrebqava kad se èli ista}i da ne{to traje, ili }e trajati, veoma dugo, beskona~no.) in salvo /in salvo/ lat. u sigurnosti. in sano sensu /in sano sensu/ lat. u zdravom razumu. in scirpo nodum quaerere /in scirpo nodum kverere/ lat. traìti ~vor u rogozu (Terencije), tj. traìti ono ~ega nema; odgovara na{em: traìti dlaku u jajetu.

1553

Inscitia mater arrogantiae Inscitia mater arrogantiae /inscicija mater arogancije/ lat. Neznawe je majka uobraènosti. In secundis nemo confidat, in adversis nemo deficiat /in sekundis nemo konfidat, in adversis nemo deficijat/ lat. Neka se niko ne ponese u sre}i, a u nesre}i neka niko ne klone. (Seneka) In secundis time, in adversis spera /in sekundis time, in adversis spera/ lat. U sre}i se boj, a u nesre}i se nadaj. in sedecimo /in sedecimo/ lat. {tamp. u {esnaestini ({tamparskog tabaka), najmawi uobi~ajeni format izdawa kwige; up. in octavo, in quarto, in folio. In silvam ligna ferre /in silvam ligna fere/ lat. u {umu nositi drva (tj. raditi nepotreban,

besmislen posao). in situ /in situ/ lat. u (prvobitnom) poloàju, na (istom) mestu (izraz u mineralogiji kojim se ozna~ava da je neki mineral na|en upravo na onom mestu gde je nastao, npr. dijamant in situ); tako|e se upotrebqava za nalaze u arheologiji i u anatomiji. in solidum /in solidum/ lat. svi zajedni~ki, solidarno; svi za jednoga, jedan za sve. in spe /in spe/ lat. u nadi, u izgledu, kao {to se o~ekuje. in specie /in specije/ lat. 1. posebno, naro~ito. 2. u gotovini, u gotovu. in spiritualibus /in spiritualibus/ lat. u duhovnim stvarima, u duhovnoj sferi. Instabilis et incerta felicitas est /instabilis et incerta felicitas est/ lat. Sre}a je nestalna i nepouzdana. (Seneka) in statu nascendi /in statu nascendi/ lat. doslovno: u stawu ra|awa, tj. u nastajawu, u po~etku. in statu quo ante /in statu kvo ante/ lat. u pre|a{wem stawu, u stawu bez promene; up. status quo ante bellum. in summa /in suma/ lat. u svemu, sveukupno, jednom re~ju. in summo gradu /in sumo gradu/ lat. u najvi{em stepenu, u najve}oj meri; up. in superlativo. in superlativo /in superlativo/ lat. u najve}em stepenu.

1554

inter praesentes in suspenso /in suspenso/ lat. u lebdewu, vise}i; tako|e u zna~ewu: jo{ nere{eno. Intelligenti pauca /inteligenti pauka/ lat. pametnome malo (treba obja{wavati). intelligentur per se /inteligentur per se/ lat. shvati}e se samo po sebi. in tempore opportuno /in tempore oportuno/ lat. u pogodno vreme, u zgodan ~as. Inter arma silent leges /inter arma silent leges/ lat. Me|u oru`jem }ute zakoni ({to zna~i da u ratu nema zakona, ne primewuju se). (Ciceron) Inter arma silent musae /inter arma silent muze/ lat. Me|u oru`jem }ute muze ({to zna~i da se u ratu ne razvija nauka i umetnost). inter canem et lupum /inter kanem et lupum/ lat. doslovno: izme|u psa i vuka (odnosi se na ve~erwe sate kad se psi pu{taju s lanca, a vukovi prikradaju svome plenu). Inter caecos regnat strabus /inter cekos regnat strabus/ lat. Me|u slepima kraquje razroki (ili, kako se kod nas kaè, me|u slepima }orav kraq). Inter dominum et servum nulla amicitia /inter dominum et servum nula amicicija/ lat. Izme|u gospodara i roba nema prijateqstva. inter duo mala /inter duo mala/ lat. izme|u dva zla. in tergo /in tergo/ lat. na pole|ini, otpozadi; up. a tergo. inter iocos et seria /inter jokos et serija/ lat. izme|u {aqivog i ozbiqnog ({to zna~i da se i u {ali moè dosta ozbiqnog re}i). in terminis /in terminis/ lat. na kraju. inter nos /inter nos/ lat. me|u nama, u poverewu; up. entre nous. inter partes /inter partes/ lat. prav. me|u strankama (izraz za pravni posao koji vaì samo za stranke koje su ga ugovorile i potpisale). inter pocula /inter pokula/ lat. doslovno me|u ~a{ama (peharima), tj. sa ~a{om u ruci. interposita persona /interpozita persona/ lat. li~nost za posredovawe. inter praesentes /inter prezentes/ lat. me|u prisutnima.

inter Scyllam et Charibdim inter Scyllam et Charibdim /inter Scilam et haribdim/ lat. izme|u Scile i Haribde, tj. izme|u dve opasnosti, u te{kom poloàju. inter spem et metum /inter spem et metum/ lat. izme|u nade i straha. inter vivos /inter vivos/ lat. me|u ìvima. Intolerabilius nihil est, quam femina dives /intolerabilijus nihil est kvam femina dives/ lat. Nema ni{ta nesnosnije od bogate ène. (Juvenal) in totum /in totum/ lat. u svemu. intra muros /intra muros/ lat. me|u zidovima, tj. skriveno, tajno. in triplo /in triplo/ lat. trostruko, u triplikatu (u tri primerka). in tyrannos /in tiranos/ lat. protiv tirana (tako glasi i naslov jedne pesme Silvija Strahimira Kraw~evi}a). in ultima analysi /in ultima analizi/ lat. na kraju razlagawa, na kraju krajeva; sve u svemu. in ultima linea /in ultima linea/ lat. u krajwoj liniji; naposletku. in universum /in universum/ lat. uop{te. in usu /in uzu/ lat. u upotrebi, uobi~ajen. in usum delphini v. ad usum delphini. invecta et illata /invekta et ilata/ lat. prav. doslovno: uvezeno i uneseno (odnosi se na stvari koje zakupac unosi u iznajmqeni objekat: poku}stvo, alat i dr.). In vestimentis non est sapientia mentis /in vestimentis non est sapijencija mentis/ lat. U haqinama se ne ogleda mudrost pameti (sli~no zna~ewe kao u na{oj poslovici Odelo ne ~ini ~oveka); up. Habitus non facit monachum. Invidia virtutis comes /invidija virtutis komes/ lat. Zavist prati vrlinu. (Kornelije Nepot) Invidus alterius macrescit rebus opimis /invidus alterijus makrescit rebus opimis/ lat. Zavidqivac mr{avi (izjeda se) ako drugome ide dobro. (Horacije) In vino veritas /in vino veritas/ lat. U vinu je istina (ili, kako se u nas kaè: [to trezan misli, to pijan govori). invita Minerva /invita minerva/ lat. uprkos Minervi, protiv Minervine voqe (Horacije),

Iratus cum ad se rediit, sibi tum irascitur bez znawa i sposobnosti. Izraz se odnosi na one koji nemaju znawa i nisu nadareni, a èle ne{to da stvore. Povezan je s Minervom, jer je ona bila starorimska bogiwa mudrosti, umetnosti i ve{tina (u starih Grka Atena). Invitis non dantur privilegia /invitis non dantur privilegija/ lat. Onima koji ne traè ne daju se povlastice. In vitium ducit culpae fuga /in vicijum ducit kulpe fuga/ lat. Boji{ se pogre{ke, a pada{ u porok. (Horacije) in vitro /in vitro/ lat. u staklu, tj. u epruveti (na~in ispitivawa). in vivo /in vivo/ lat. u ìvome, uìvo: u anatomiji izraz za rezawe ìvog organizma (vivisekciju). ioci causa /joci kauza/ lat. {ale radi. ioco remoto /joko remoto/ lat. bez {ale, {alu na stranu. Ipse dixit /ipse diksit/ lat. Sam on je rekao (pozivawe na neki autoritet); up. Autos epha. ipsissima verba /ipsisima verba/ lat. wegove vlastite re~i, tj. ta~no onako kako je rekao. ipso facto /ipso fakto/ lat. samim ~inom, samim tim. ipso iure /ipso jure/ lat. po samom pravu, automatski. Ipsum se laedit, alium qui laedere quaerit /ipsum se ledit alijum kvi ledere kverit/ lat. Ko nastoji da uvredi drugoga, samog sebe vre|a. (Erazmo Roterdamski) Ira brevis est insania /ira brevis est insanija/ v. Ira furor brevis est. Iracundiam qui vincit, hostem superat maximum /irakundijam kvi vincit, hostem superat maksimum/ lat. Ko pobedi srditost, taj savla|uje najve}eg neprijateqa. (Publilije Siranin) Ira furor brevis est /ira furor brevis est/ lat. Gnev je kratko bezumqe (Horacije). Ira initium insaniae /ira inicijum insanije/ lat. Gnev je po~etak ludila. (Ciceron) Iratus cum ad se rediit, sibi tum irascitur /iratus kum ad se rediit, sibi tum irascitur/ lat. Kad do|e k sebi onaj koji je qut, onda se na sebe quti. (Publilije Siranin) fig.

1555

Irritat avidum, non explet pecunia Irritat avidum, non explet pecunia /iritat avidum, non eksplet pekunija/ lat. Novac lakomca draì, a ne zasi}uje. (Publilije Siranin) Is pater est quem nuptiae demonstrant /is pater est kvem nupcije demonstrat/ v. Pater est is, quem nuptiae demonstrant. Ita diis placuit /ita diis plakuit/ lat. Tako su bogovi hteli. Ita est /ita est/ lat. Tako je. Ite et docete /ite et docete/ lat. Idite i pou~avajte (prema Jevan|equ po Mateju, Isusove re~i u~enicima, kojima ih upu}uje da idu po svetu i propovedaju wegovo u~ewe). Ite, missa est /ite, misa est/ lat. Idite, poslana je (`rtva bogu). Tim re~ima zavr{ava se jutarwe bogosluèwe (misa) kod katolika. It’s better to give than receive /its beter tu giv den tu risiv/ engl. Boqe je davati nego primati. It takes two to tango /it tejks tu tu tengou/ engl. Potrebno je dvoje da bi se igrao tango (u smislu: za ostvarewe nekog posla potreban je saradnik, ili: ne treba optuìvati samo jednu stranu u nekom sporu). Iucundi acti labores /jukundi akti labores/ lat. Prijatni su dovr{eni poslovi (Ciceron), tj. posle dovr{enog posla sledi ugodno opu{tawe. Iudex nemo potest esse in propria causa /judeks nemo potest ese in proprija kauza/ lat. prav. Niko ne moè biti sudija u vlastitoj parnici. Iudex non debet lege clementior esse /judeks non debet lege klementior ese/ lat. prav. Sudija ne treba da bude blaì od zakona. Iura novit curia /jura novit kurija/ lat. prav. Sud poznaje zakone (to zna~i da sud mora poznavati zakone, pravilno ih tuma~iti i dosledno primewivati). Iurare in verba magistri /jurare in verba magistri/ lat. Zakliwati se na re~i u~iteqa (tj. slepo slediti ne~iji autoritet). Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum quique tribuere v. Tria sunt iuris praecepta...

1556

ius primae noctis ius /jus/ lat. pravo; v. ius canonicum i druge izraze sa ius. ius aggratiandi /jus agracijandi/ lat. pravo pomilovawa na smrt osu|enog. ius belli et pacis /jus beli et pacis/ lat. pravo (objave) rata i (sklapawa) mira. ius canonicum /jus kanonikum/ lat. crkv. kanonsko pravo, tj. pisana crkvena pravila koja su u{la u Nomokanon od 14 naslova i ona uneta drugom redakcijom 883. godine. ius civile /jus civile/ lat. gra|ansko pravo (rimsko gra|ansko pravo, koje se odnosilo samo na punopravne rimske gra|ane; up. ius gentium). ius civitatis /jus civitatis/ lat. dràvno pravo. ius cogens /jus kogens/ lat. prinudno pravo, koje se ne moè oboriti (npr. ustavno). ius criminale /jus kriminale/ lat. krivi~no pravo. ius divinum /jus divinum/ lat. boànsko pravo. ius ecclesiasticum /jus eklezijastikum/ lat. crkveno pravo, tj. kanonsko pravo dopuweno pravilima crkvenog ìvota koja je propisala Pravoslavna crkva, a koja nisu u{la u ius canonicum (v.). Crkveno pravo je {iri pojam od kanonskog, ali je kanonsko pravo starije po snazi. ius feudale /jus feudale/ lat. feudalno pravo. ius gentium /jus gencijum/ lat. me|unarodno pravo (u starom Rimu pravo koje se odnosilo na strance). ius gladii /jus gladiji/ lat. pravo ma~a (u sredwem veku pravo gospodara da odlu~uje o ìvotu i smrti kmetova). ius gladii et aggratiandi /jus gladiji et agracijandi) lat. pravo ma~a i pomilovawa, tj. odlu~ivawa o ìvotu i smrti podanika (danas to pravo ima najvi{a dràvna vlast, a u feudalno doba mogli su ga posedovati vlastelini, gradovi i op{tine). ius humanum /jus humanum/ lat. qudsko pravo. ius militare /jus militare/ lat. vojno pravo. ius non scriptum /jus non skriptum/ lat. nepisano, obi~ajno pravo. ius primae noctis /jus prime noktis/ lat. pravo prve no}i (pravo gospodara da provede prvu

ius primogeniturae no} s devojkom koja se udaje za wegovog roba ili kmeta). ius primogeniturae /jus primogeniture/ lat. pravo prvorodstva, tj. prvoro|enog, najstarijeg sina. ius privatum /jus privatum/ lat. privatno pravo. ius publicum /jus publikum/ lat. javno pravo (pravo gra|ana u odnosu na dràvu). ius Romanum /jus romanum/ lat. rimsko pravo. ius sacrum /jus sakrum/ lat. versko pravo. ius sanguinis /jus sangvinis/ lat. pravo krvi (na~elo kojim se dràvqanstvo sti~e na osnovu dràvqanstva roditeqa). ius successionis /jus sukcesionis/ lat. pravo nasle|ivawa. ius trium liberorum /jus trijum liberorum/ lat. pravo troje dece, tj. posebno pravo i povlastice za roditeqe s najmawe tri deteta (uveo

Iuventus ventus starorimski car Avgust radi stimulisawa nataliteta). iusta causa /justa kauza/ lat. prav. opravdan uzrok (za odstupawe od propisa). Iustitia regnorum fundamentum /justicija regnorum fundamentum/ lat. Pravda je temeq kraqevstva (natpis na carskom dvoru u Be~u). Iustitia remota, quid sunt regna nisi magna latrocinia /justicija remota, kvid sunt regna nisi magna latrocinija/ lat. Ako je pravda uklowena, {ta su dràve drugo nego velika razbojni{tva. (sv. Avgustin) ius vitae necisque /jus vite neciskve/ lat. pravo ìvota i smrti (kao iskqu~ivo pravo vrhovnog vladara). Iuvat cibus post opus /juvat cibus post opus/ lat. Prija jelo posle rada. (Kvintilijan) Iuventus ventus /juventus ventus/ lat. Mladost je vetar (odgovara na{em: mladost ludost).

1557

J J’accuse /àkiz/ fr. Optuùjem (naslov otvorenog pisma koje je Emil Zola 1898. godine uputio predsedniku Francuske republike, optuùju}i krivce za antisemitsku Drajfusovu aferu). Je m’en vais chercher un grand peut-etre /` man ve {er{e en gran p’tetr/ fr. Odlazim da traìm jedno veliko œmo`daŒ: posledwe re~i Fransoa Rablea. Jenseits von Gut und Bose /jenzajts fon gut und beze/ nem. sa one strane dobra i zla (naslov dela Fridriha Ni~ea).

1558

jeunesse doree /`’nes dore/ fr. doslovno: zlatna mlade`; ironi~an naziv za omladinu iz aristokratskih krugova koja provodi dane u zabavama i tro{ewu novca. joie de vivre /òa d vivr/ fr. ìvotna radost, radost ìvqewa. J’y suis et j’y reste /ì sui e ì rest/ fr. Tu sam i tu ostajem. Tim re~ima odgovorio je francuski general P. Mak Maon, u Krimskom ratu 1855. godine, na naredbu vrhovne komande da napusti tvr|avu Malahov kurgan, jer se pro~ulo da }e je Rusi di}i u vazduh.

K Kampf um das Dasein /kampf um das dazajn/ pojam),

nem. borba za ìvot (kao filozofski engl. struggle for life (v.).

kat’exochen /kat eksohen/ gr~. osobito, u najve}oj meri, u pravom smislu re~i; up. par excellence i per excellentiam. Keine Antwort ist auch eine Antwort /kajne antvort ist auh ajne antvort/ nem. Nikakav odgovor tako|e je odgovor (po kome se moè zakqu~iti da neko ne{to ne zna ili ne}e). Keine Regel ohne Ausnahme /kajne regl one ausname/ nem. Nema pravila bez izuzetka; up. lat. Nulla regula sine exceptione. Keine Rose ohne Dornen /kajne roze one dornen/ nem. Nijedna ruà nije bez trwa (u nas: Nema ruè bez trwa).

Kennst du das Land, wo die Zitronen bluhn? /kenst du das lant vo di citronen blin/ nem. Poznaje{ li zemqu gde limun cveta? (tj. Italiju: prvi stih Geteove pesme Miwon, na koju su komponovali muziku Betoven, [ubert i drugi kompozitori). Kirche, Kuche, Kinder /kirhe, kihe, kinder/ nem. crkva, kuhiwa, deca (jedine tri stvari kojima je trebalo da se posveti nema~ka èna, prema nekada{wem gra|anskom idealu). know-how /nou hau/ engl. tehnolo{ko ume}e, ve{tina, stru~no znawe potrebno za obavqawe neke profesije. Knowledge is power /nolix iz pauer/ engl. Znawe je mo} (Frensis Bekon).

1559

L la belle epoque v. belle epoque. labium leoninum /labijum leoninum/ lat. med. lavqa usna (zadebqane usne kod ~oveka). labium leporinum /labijum leporinum/ lat. med. ze~ja usna (rase~ena usna, uro|ena deformacija usana). Labor callum obducit dolori /labor kalum obducit dolori/ lat. Rad otupquje bol. (Ciceron) Labor est etiam ipsa voluptas /labor est ecijam ipsa voluptas/ lat. Rad je ve} sam po sebi naslada. (Manilije) Labor improbus omnia vincit /labor improbus omnija vincit/ lat. Uporan rad sve pobe|uje (Vergilije); kra}e: Labor omnia vincit — Rad sve pobe|uje. (Odgovara na{em: U radu je spas.) La coupe etait pleine /la kup ete plen/ fr. â{a je bila puna (u nas obi~no: â{a je prepuna). laconica brevitas /lakonika brevitas/ lat. lakonska kratko}a; up. lakonizam. lacrima Christi /lakrima kristi/ lat. suza Hristova (naziv italijanskog slatkog vina). Lacrimae pondera vocis habent /lakrime pondera vocis habent/ lat. Suze imaju vrednost glasa (Ovidije), tj. suze o ne~emu govore. La donna e mobile /la dona e mobile/ ital. @ena je varqiva, nepostojana (prve re~i arije iz Verdijeve opere Rigoleto). Laedere qui potuit, prodesse aliquando valebit /ledere kvi potuit, prodese alikvando valebit/ lat. Ko je mogao {koditi, mo}i }e nekad i koristiti. (Katon) Laesus ab igne puer timet illum postea semper /lezus ab igne puer timet ilum postea

1560

semper/ lat. Dete koje se ope~e posle se uvek boji vatre (Ovidije); up. na{e: @eèn ka{u hladi. laeva manu /leva manu/ lat. levom rukom. Laissez faire, laissez passer /lese fer, lese pase/ fr. Pustite neka svako ~ini {to ho}e i neka sve ide svojim tokom (deviza ekonomskog liberalizma, kojom se izraàva te`wa za neme{awem dràve u privredu); ~esto i samo: laissez faire /lese fer/. La lingua batte dove il dente duole /la lingua bate dove il dente duole/ ital. Jezik udara tamo gde zub boli (tj. svako najradije govori o onome {to ga mu~i). L’Amor che move il sol e l’altre stelle /lamor ke move il sol e laltre stele/ ital. Qubav koja pokre}e Sunce i druge zvezde (posledwi stih Danteove Boànstvene komedije). lana caprina /lana kaprina/ lat. doslovno: kozja vuna (tj. bezvredna stvar; pitawe o kome ne vredi raspravqati). Up. De lana caprina rixari. Langsam aber sicher! /langzam aber ziher/ nem. Polako ali sigurno! (up. na{e: Ko polako ide, brè stiè); up. Festina lente i Speude bradeos. L’appetit vient en mangeant /lapeti vjen an manàn/ Apetit dolazi tokom jela (iz Rableovog Gargantue i Pantagruela); u prenesenom smislu: treba probati neku novu stvar da bismo je zavoleli. La propriete c’est le vol /la proprijete se l vol/ fr. Svojina je kra|a (zakqu~ak francuskog socijaliste Prudona, 1809–1865).

lapsus calami lapsus calami /lapsus kalami/ lat. oma{ka pera (slu~ajna gre{ka u pisawu). lapsus linguae /lapsus lingve/ lat. oma{ka jezika (slu~ajna gre{ka u govoru). lapsus memoriae /lapsus memorije/ lat. oma{ka pam}ewa (gre{ka u pam}ewu, zabluda zbog zaboravnosti). lares publici /lares publici/ lat. za{titnici dràve. larga manu /larga manu/ lat. {irokom rukom, {tedro, obilno. l’art pour l’art /lar pur lar/ fr. umetnost radi umetnosti: deviza umetni~kog pravca poznatog kao larpurlartizam, koji se javio u Evropi krajem XIX veka kao reakcija na dru{tveni uticaj i ideolo{ki, religijski i svaki drugi utilitarizam u umetnosti; up. belle epoque. Lascia le donne e studia la matematica /la{a le done e studija la matematika/ ital. Ostavi ène i studiraj matematiku (Ruso), tj. posveti se nauci. Lasciate ogni speranza voi ch’entrate /la{ate owi speranca voi k’entrate/ ital. Ostavite svaku nadu vi koji ulazite (deo natpisa iznad ulaza u pakao, stih u III pevawu Boànstvene komedije Dantea Aligijerija). last but not least /last bat not list/ engl. posledwe, ali ne mawe va`no; tako|e: last, not least /last, not list/. Latet anguis in herba /latet angvis in herba/ lat. skriva se zmija u travi (zna~i: tu vreba skrivena opasnost). latinitas argentata /latinitas argentata/ lat. doslovno: srebrni latinski (naziv za latinski jezik u prvom veku n. e., kojim se pisalo u tzv. srebrno doba rimske kwièvnosti). lato sensu /lato sensu/ lat. u {irem smislu. laudatio funebris /laudacio funebris/ lat. posmrtni govor (najstariji oblik proze u rimskoj kwièvnosti). laudator temporis acti /laudator temporis akti/ lat. hvalilac minulih vremena (ovom izrekom, kojom se zavr{ava jedan wegov stih, Horacije je ozna~io osobinu starih qudi da hvale pro{lost); supr. laudator temporis praesentis (v.).

lege et consuetudine laudator temporis praesentis /laudator temporis prezentis/ lat. hvalilac sada{weg vremena, tj. postoje}eg stawa; supr. laudator temporis acti (v.). Laudat venales, qui vult extrudere, merces /laudat venales, kvi vult ekstrudere, merces/ lat. Hvali izloènu robu onaj koji je èli prodati (u nas: Svaki Cigo svoga kowa hvali). Laughter is the best medicine /lafter iz d best medisin/ engl. Smeh je najboqi lek. La vengeance est un plat qui se mange froid /la vanàns et en pla ki s man` froa/ fr. Osveta je jelo koje se jede hladno. (Ovim se èli re}i da ne vaqa nagliti i srqati u osvetu.) Ista poslovica se javqa i u italijanskom obliku: La vendetta e un piatto che si mangia a freddo /la vendeta e un pjato ke si man|a a fredo/. Leben und leben lassen /lebn und lebn lasn/ @iveti i dati drugima da ìve; up. engl. Live and let live. nem.

Le coeur a ses raisons que la raison ne connait pas /l ker a se rezon k la rezon n kone pa/ fr. Srce ima svoje razloge za koje razum ne zna (Paskal: igra re~i zasnovana na dvostrukom zna~ewu francuskog raison — razlog i razum). lectio difficilior /lekcio dificilior/ lat. (doslovno: teè ~itawe); u filologiji, mawe uobi~ajen oblik nekog izraza, za koji se smatra da je bliì originalu, jer se pri prepisivawu obi~no re|i oblici zamewuju obi~nijim a ne obrnuto. lectori (benevolo) salutem /lektori (benevolo) salutem/ lat. ~itaocu (dobrostivom) pozdrav (izraz na po~etku starih spisa). Legalitas regnorum fundamentum /legalitas regnorum fundamentum/ lat. Zakonitost je osnova kraqevstava (tj. dràva). legato /legato/ ital. muz. sliveno (pevawe), bez prekida izme|u nota; supr. staccato (v.). lege artis /lege artis/ lat. doslovno: po zakonu umetnosti (ume}a), tj. kako treba, kako vaqa; obi~no se upotrebqava u {irem smislu: po pravilima struke, u skladu s normama, na propisan na~in. lege et consuetudine /lege et konsuetudine/ lat. po zakonu i obi~aju.

1561

Legem brevem esse oportet Legem brevem esse oportet, quo facilius ab imperitis teneatur /legem brevem ese oportet, kvo facilijus ab imperitis teneatur/ lat. Zakon treba da bude kratak da bi ga lak{e neuki shvatili. (Seneka) Legem nocens veretur, fortunam innocens /legem nocens veretur, fortunam inocens/ lat. Zakona se boji krivac, a nevin (~ovek) sudbine. (Publilije Siranin) lege necessitatis /lege necesitatis/ lat. po zakonu nu`de. Legis virtus haec est: imperare, vetare, permittere, punire /legis virtus hek est: imperare, vetare, permitere, punire/ lat. Vrlina zakona jeste: zapovedati, zabrawivati, dopu{tati, ka`wavati. Legum omnes servi sumus, ut liberi esse possimus /legum omnes servi sumus, ut liberi ese posimus/ lat. Svi smo robovi zakona — da bismo mogli biti slobodni. (Ciceron) Le mariage est le tombeau de l’amour /l marija` e l tombo d l’amur/ fr. Brak je grobnica qubavi. Le mieux est l’ennemi du bien /l mje e lenmi di bjen/ fr. Boqe je neprijateq dobrog (Volter). Smisao ove izreke da je boqe ne popravqati ono {to je dobro, jer moè ispasti gore. Lentescunt tempore curae /lenteskunt tempore kure/ lat. Vremenom se ublaùju brige. (Ovidije) leonina societas /leonina socijetas/ lat. doslovno: drugovawe s lavom (odnosi se na ugovor po kome jedna strana ima znatno ve}u korist, uzima œlavovski deoŒ, neravnopravan ugovor). Le roi est mort, vive le roi! /l roa e mor, viv l roa/ fr. Kraq je mrtav, ìveo kraq! (ustaqena fraza kojom se objavquje kraqeva smrt i istovremeno pozdravqa wegov naslednik). Le roi regne et ne gouverne pas /l roa rew e n guvern pa/ fr. Kraq kraquje, a ne vlada; lat. Rex regnat et non gubernat (v.). le roi soleil /l roa solej/ fr. Kraq sunce (naziv francuskog kraqa Luja XIV, nastao me|u dvorskim ulizicama za vreme wegove vladavine). Les absents ont toujours tort /lez absan on tuùr tor/ fr. Odsutni su uvek krivci (ili:

1562

L’exactitude est la politesse des rois Odsutni nikada nisu u pravu. Time se èli re}i da moramo u~estvovati u sporu ako èlimo da se na{e mi{qewe uvaì.) Les amis de nos amis sont nos amis /lez ami d noz ami son noz ami/ fr. Prijateqi na{ih prijateqa na{i su prijateqi. les Cent jours /le san ùr/ fr. stotinu dana (istorijski naziv za drugu vladavinu Napoleona Bonaparte u Francuskoj po povratku iz izgnanstva na Elbi, koja je trajala od 28. marta do 28. juna 1815, tj. do kona~nog poraza kod Vaterloa). Les dames en avant /le dam an avan/ fr. Dame napred (tj. damama prvenstvo; u nas: Dame imaju prednost). Le style c’est l’ame /l stil se lam/ fr. Stil je du{a (onoga koji pi{e). To zna~i da se u na~inu pisawa ogleda unutra{wi svet svakoga ~oveka, wegove misli i ose}awa. Le style c’est l’homme /l stil se lom/ fr. Stil je ~ovek, tj. u stilu (na~inu izraàvawa) ogleda se li~nost ~oveka u celini i sve wegove individualne osobine. Misao @orà Bifona, velikog francuskog prirodwaka i vrsnog stiliste, iz pristupne besede u Akademiji, 1753. godine, u originalu je glasila Le style c’est l’homme meme, tj. Stil je ~ovek sam. Up. Le style c’est l’ame. Le superflu, chose tres necessaire /l siperfli, {oz tre neseser/ fr. suvi{nost, veoma nu`na stvar (Volter); smisao je: ~ovek se ne moè zadovoqiti samo onim {to je neophodno za svakodnevni ìvot. L’etat c’est moi /l’eta se moa/ fr. Dràva — to sam ja. (Ove re~i pripisuju se francuskom kraqu apsolutisti Luju XIV.) Leve fit, quod bene fertur, onus /leve fit kvod bene fertur onus/ lat. Lak postaje teret koji se dobro (spretno) nosi. Levis est fortuna: cito reposcit, quod dedit /levis est fortuna: cito reposcit kvod dedit/ lat. Sre}a je nestalna: brzo traì natrag (ono) {to je dala. (Publilije Siranin) levis notae macula /levis note makula/ lat. prav. lak{i prestup, sitni prekr{aj. L’exactitude est la politesse des rois /legzaktitid e la polites de roa/ fr. Ta~nost je u~tivost kraqeva (re~enica Luja XVIII /1755–1824/,

Lex duodecim tabularum kojom se misli da qudi na poloàju ne bi smeli ostavqati pot~iwene da ih dugo ~ekaju). Lex duodecim tabularum /leks duodecim tabularum/ lat. prav. Zakon dvanaest plo~a (najstariji rimski pisani zakon, urezan sredinom V veka pre n. e. na dvanaest metalnih plo~a, po ~emu je i nazvan). lex ferenda /leks ferenda/ lat. prav. zakon koji treba da se donese, budu}i zakon. lex inertiae /leks inercije/ lat. fiz. zakon inercije (tromosti, nepokretnosti). lex lata /leks lata/ lat. prav. doneseni zakon, vaè}i propis. lex loci actus /leks loci aktus/ lat. prav. zakon mesta izvr{ewa (pravilo po kome se prekr{aj ili zlo~in sudi prema mestu gde je na~iwen, a ne prema poreklu, tj. domovini izvr{ioca); up. lex loci rei sitae i Locus regit actum. lex loci rei sitae /leks loci rei site/ lat. prav. zakon mesta gde se predmet nalazi (pa se po tome tamo i sudi). lex non scripta /leks non skripta/ lat. nepisani zakon, obi~ajno pravo. Lex posterior derogat priori /leks posterior derogat priori/ lat. prav. Kasnije (doneseni) zakon poni{tava pre|a{wi (ukoliko nije druk~ije ure|eno odredbama novoga zakona). Lex prospicit, non respicit /leks prospicit, non respicit/ lat. prav. Zakon gleda napred, a ne nazad ({to zna~i da zakon nema povratno dejstvo, ne moè se primewivati unazad). lex specialis /leks specijalis/ lat. prav. specijalni zakon, zakon za vanredne prilike. Lex specialis derogat generali /leks specijalis derogat generali/ lat. prav. Specijalni zakon poni{tava op{ti (pa se postupa po wemu ako protivre~i op{tem). Lex videt iratum, iratus legem non videt /leks videt iratum, iratus legem non videt/ lat. Zakon vidi srdita (~oveka), srdit ne vidi zakon. (Publilije Siranin) L’homme est ne libre, et partout il est dans les fers /lom e ne libr, e partu il e dan le fer/ fr. ôvek je ro|en slobodan, a posvuda je u okovima: re~enica s po~etka kwige Contrat social (Dru{tveni ugovor) @an-@aka Rusoa.

limbus patrum Libenter homines id, quod volunt credunt /libenter homines id kvod volunt kredunt/ lat. Qudi rado veruju u ono {to èle (Cezar); up. Quod volumus, libenter credimus. liberi legitimi /liberi legitimi/ lat. prav. zakonita deca (deca ro|ena u braku). liberi illegitimi /liberi ilegitimi/ lat. prav. nezakonita, vanbra~na deca. liberi per subsequens matrimonium legitimati /liberi per supsekvens matrimonijum legitimati/ lat. prav. deca zakonski priznata naknadnim brakom. liberte, fraternite, egalite /liberte, fraternite, egalite/ fr. sloboda, bratstvo, jednakost (geslo Francuske revolucije 1789). liberum arbitrium /liberum arbitrijum/ lat. slobodno rasu|ivawe (mi{qewe), slobodno uverewe; slobodno li~- no opredeqewe. liberum veto /liberum veto/ lat. slobodna zabrana, sloboda veta (re~i kojima je u nekada{woj poqskoj skup{tini, Sejmu, svaki poslanik imao pravo veta na bilo koju skup{tinsku odluku; na poqskom: Nie pozwalam /we pozvalam/ — Ne dopu{tam). licentia graphica v. licentia poetica. licentia poetica /licencija poetika/ lat. pesni~ka sloboda (pravo pesnika da odstupa od realnosti i jezi~kih normi); prema ovom je skovan izraz licentia graphica /licencija grafika/ lat. grafi~ka sloboda (pravo likovnog umetnika da kr{i pravopisne norme, npr. da u likovnom re{avawu naslovnih strana, plakata i sl. vlastita imena pi{e malim po~etnim slovima). Licet et decet /licet et decet/ lat. Dopu{teno je i dostojno. Like father, like son /lajk fader, lajk san/ engl. Kakav otac, takav sin. Up. Tel pere, tel fils. limbus infantum /limbus infantum/ lat. doslovno: ~istili{te dece (prema verovawu katolika, mesto u ~istili{tu za raj gde se nalaze nekr{tena deca). limbus patrum /limbus patrum/ lat. ~istili{te praotaca (prema verovawu katolika mesto u ~istili{tu za raj gde se nalaze pravednici iz vremena pre Hrista, dakle oni koji nisu mogli biti kr{teni).

1563

lingua franca

Longum iter est per praecepta, breve et efficax per exempla

lingua franca /lingua franka/ ital. (doslovno: frana~ki jezik) me{avina italijanskog, francuskog i {panskog jezika s gr~kim, arapskim i turskim, kojom su se kao sredstvom komunikacije stole}ima sluìli trgovci u sredozemnim lukama, posebno na afri~koj obali; u {irem smislu: svaki me{ani jezik. lingua geral /lingua èral/ port. (doslovno: sveop{ti jezik) naziv za me{avinu portugalskog i indijanskih govora kojom Brazilci komuniciraju s Indijancima, posebno s onima iz plemena Tupi. lingua Latina /lingva latina/ lat. latinski jezik. Lingua mentem non praecurrat /lingva mentem non prekurat/ lat. Jezik neka ne tr~i pred pame}u (odgovara na{em: Ispeci pa reci). lingua patria /lingva patrija/ lat. o~inski jezik (u nas: materwi jezik). lingua Romana /lingva romana/ lat. romanski jezik (naziv za narodni jezik u starom Rimu, dana{woj Italiji, za razliku od kwièvnog latinskog). lingua rustica /lingva rustika/ lat. seqa~ki jezik, govor prostoga puka. Lippis et tonsoribus notum /lipis et tonsoribus notum/ lat. poznato }oravcima i berberima (op{te poznato, ne{to {to svi znaju; u nas se kaè: O tome pevaju i vrapci na krovu). l’istesso tempo /l’isteso tempo/ ital. muz. u istom tempu (uputstvo za izvo|ewe). Littera docet, littera nocet /litera docet, litera nocet/ lat. Slovo pou~ava, slovo {kodi. (Ovim se htelo re}i da treba ~itati i pisati razumno, jer pro~itano i napisano ~oveku moè da bude od koristi, ali i da mu {kodi.) litterae armales /litere armales/ lat. heraldi~ke poveqe (dokumenti o pravu na grbove). Litterae non erubescunt /litere non erubeskunt/ lat. Pisma ne rumene, tj. ne mogu se zastideti ({to zna~i da je ~oveku lak{e da nekome ne{to osetqivo ili neprijatno napi{e nego da mu to direktno kaè). Littera scripta manet, verbum imbelle perit /litera skripta manet, verbum imbele perit/ lat. Pisano slovo ostaje, (izgovorena) re~ se

1564

netragom gubi; up. Verba volant, scripta manent. litteris et artibus /literis et artibus/ lat. za kwièvnost i umetnost (naziv starog austrijskog carskog odlikovawa u obliku medaqe, koja se dodeqivala za doprinos umetnosti; nosilac toga priznawa bio je pesnik Petar Preradovi}). Live and let live /liv end let liv/ engl. @ivi i daj drugom da ìvi. loci communes /loci komunes/ lat. op{ta mesta (izraz koji se upotrebqava u zna~ewu: op{tepoznate tvrdwe); up. locus communis. loco citato /loko citato/ lat. na navedenom mestu (u kwizi); skr. l. c. loco dolenti /loko dolenti/ lat. med. na bolno mesto. loco sigilli /loko sigili/ lat. mesto pe~ata. locus amoenus /lokus amenus/ lat. ugodno mesto. locus communis /lokus komunis/ lat. op{te mesto (ne{to {to je svakome poznato, op{tepoznate ~iwenice); up. loci communes. locus dexter /lokus dekster/ lat. doslovno: pogodno mesto (eufemisti~ki naziv za nu`nik). locus minoris resistentiae /lokus minoris rezistencije/ lat. mesto maweg otpora. Locus regit actum /lokus regit aktum/ lat. prav. Mesto odre|uje postupak (pravilo po kome se sudi u skladu sa zakonima mesta gde je ka`wivo delo po~iweno); up. Lex loci actus i Lex loci rei sitae. Loda il mar, tienti alla terra /loda il mar, tjenti ala tera/ ital. Hvali more, drì se kopna (u nas: Hvali more, dr`’ se kraja). Longa vita, longa calamitas /longa vita, longa kalamitas/ lat. Dug ìvot, duga beda. Longe fugit, quisque suos fugit /longe fugit kviskve suos fugit/ lat. Daleko beì ko od svojih beì. Long time no see /long tajm nou si/ engl. Odavno se nismo videli (prvobitno {aqivi oblik, s namerno pogre{nom gramatikom po ugledu na govor Kineza u engleskim kolonijama). Longum iter est per praecepta, breve et efficax per exempla /longum iter est per precepta, breve et efikaks per egzempla/ lat. Dug

Lontano dagli occhi, lontano dal cuore je put po zapovestima, kratak i uspe{an po primerima (Seneka). To zna~i da se brè (vi{e i lak{e) postiè dobrim primerom nego najstroìm zapovestima. Lontano dagli occhi, lontano dal cuore /lontano daqi oki, lontano dal kuore/ ital. Daleko od o~iju, daleko od srca. Look before you leap /luk bifor ju lip/ engl. Gledaj pre nego {to sko~i{ (po smislu blisko na{oj izreci: Triput meri a jednom seci). Loose lips sink ships /lus lips sink {ips/ engl. Neoprezne usne potapaju brodove (parola kojom se u vreme II svetskog rata ukazivalo na neophodnost ~uvawa tajne pred neprijateqskim {pijunima). Loqui ignorabit qui tacere nesciet /lokvi ignorabit kvi tacere nescijet/ lat. Ko ne ume da }uti, ne}e umeti ni da govori. (Auzonije) love story /lav stori/ engl. qubavna pri~a, qubavni roman. Luat in corpore, qui non habet in aere /luat in korpore kvi non habet in ere/ lat. prav. Neka plati telom ko nema da plati novcem (staro sudsko pravilo po kome se krivac koji nema novaca ka`wava fizi~ki: batinawem i sl.). lucida intervalla /lucida intervala/ lat. med. svetli trenuci (vreme kada je du{evni bolesnik pri svesti, kad moè da rasu|uje); u prenesenom smislu: trenuci nadahnu}a kod ina~e neinteligentnih qudi. Lucri bonus odor /lukri bonus odor/ lat. prijatan (je) miris dobitka (Juvenal), tj. sve je dobro (ugodno) {to donosi korist; up. Non olet. lucrum caessans /lukrum cesans/ lat. prav. izmakla dobit (prema rimskom pravu, {teta koja nastaje nedopu{tenim postupkom neke druge osobe). Lucrum sine damno alterius fieri non potest /lukrum sine damno alterijus fijeri non potest/ lat. Dobitak bez {tete drugoga ne moè nastati (Publilije Siranin); odgovara na{em: Dok jednom ne smrkne, ne moè drugome osvanuti; up. Lucrum unius est alterius damnum. Lucrum unius est alterius damnum /lukrus unijus est alterijus damnum/ lat. Dobitak jed-

lux veritatis noga {teta je drugoga (Publilije Siranin); up. Lucrum sine damno alterius fieri non potest. Lucus a non lucendo /lukus a non lucendo/ doslovno: {uma (nazvana) po tome {to u woj nema svetlosti; izraz za naopako rasu|ivawe etimologa koji izvode jednu re~ iz druge samo na osnovu sli~nosti u obliku, iako po zna~ewu nemaju veze.

lat.

Lugen haben kurze Beine /lign habn kurce bajne/ nem. Laì imaju kratke noge (u nas: U laì su kratke noge), {to }e re}i da se laìma ne moè daleko sti}i. lumen mundi /lumen mundi/ lat. svetlost sveta (kaè se, ~esto i ironi~no, za veoma pametnog ~oveka). L’union fait la force /linion fe la fors/ fr. U jedinstvu je snaga. Lupos apud oves linquere /lupos apud oves linkvere/ lat. Ostaviti vukove kod ovaca (Plaut); u nas: Dati vukovima da ~uvaju ovce. Lupus est homo homini, non homo /lupus est homo homini, non homo/ v. Homo homini lupus. Lupus in fabula /lupus in fabula/ lat. Vuk u pri~i (odgovara na{em: Mi o vuku, a vuk na vrata). Lupus non curat numerum (ovium) /lupus non kurat numerum (ovijum)/ lat. Vuk ne mari za broj (ovaca) (Vergilije): krvolok nema mere. Lupus pilum mutat, non mentem /lupus pilum mutat, non mentem/ lat. Vuk dlaku mewa, ne narav (u nas: Vuk dlaku mewa, a }ud nikada). lusus verborum /luzus verborum/ lat. igra re~ima. Lutetia non urbs, sed orbis /lutecija non urbs, sed orbis/ lat. Pariz nije grad, nego svet (Karlo V). lux in tenebris /luks in tenebris/ lat. svetlo u tami. lux veritatis /luks veritatis/ lat. svetlo istine (kaè se za istoriju); up. Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis.

1565

M ma chere /ma {er/ fr. draga moja (nekad uobi~ajeni izraz u obra}awu obrazovanim damama u gra|anskom dru{tvu, gde se negovao francuski jezik); up. mon cher.

Magis magnos clericos non scimus magnos sapientes /magis magnos klerikos non scimus magnos sapijentes/ lat. Ponajvi{e veliki u~iteqi nisu veliki mudraci.

Macte animo /makte animo/ lat. Ne kloni duhom, budi odvaàn (deo Stacijevog stiha, koji u celini glasi: Macte animo, generose puer, sic itur ad astra /makte animo, generoze puer, sik itur ad astra/ Ne kloni duhom, plemenito mom~e, tako se ide do zvezda; u Vergilijevoj Eneidi, iz koje ga je Stacije preuzeo i delimi~no preina~io, taj stih glasi: Macte nova virtute, puer, sic itur ad astra /makte nova virtute, puer, sik itur ad astra/ Skupi novu snagu, mom~e, tako se ide do zvezda).

magister artium liberalium v. artium liberalium magister.

Madchen fur alles /methen fir ales/ nem. devojka za sve (nekad naziv za slu{kiwe koje su obavqale sve ku}ne poslove, danas se upotrebqava za onoga ko je prinu|en da izvr{ava razli~ite zadatke prema potrebi). made in /mejd in/ engl. proizvedeno u (oznaka na proizvodima posle koje sledi ime dràve).

magister bibendi /magister bibendi/ lat. onaj ko upravqa gozbom, stoloravnateq; sli~no i magister pincernarum (v.). Magister dixit ipse /magister diksit ipse/ lat. U~iteq je sam rekao (ustaqena fraza kad se

u raspravama poziva na neosporni autoritet); ~esto samo Magister dixit — U~iteq je rekao; up. Ipse dixit. magister equitum /magister ekvitum/ lat. zapovednik kowice (u vojsci starih Rimqana). magister pincernarum /magister pincernarum/ lat. glavni peharnik; up. magister bibendi. magistra vitae /magistra vite/ lat. u~iteqica ìvota (odnosi se na istoriju); up. Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis.

lat.

Magis amica veritas /magis amika veritas/ Najboqi prijateq (mi je) istina; up. Amicus Plato, sed magis amica veritas.

Magis vident oculi quam oculus /magis vident okuli kvam okulus/ lat. vi{e vide o~i nego oko (tj. vi{e o~iju vi{e vidi).

Magis deos miseri quam beati colunt /magis deos mizeri kvam beati kolunt/ lat. Vi{e po{tuju bogove bedni (qudi) nego sre}ni. (Seneka)

Magna cena stomacho magna poena /magna cena stomaho magna pena/ lat. Veliki obrok èlucu velika kazna.

Magis illa iuvant, quae pluris emuntur /magis ila juvant kve pluris emuntur/ lat. Vi{e (~oveka) raduje (ono) {to skupqe pla}a (Juvenal). To zna~i da je ~oveku vrednije i draè ono {to teè stekne.

Magna charta libertatum /magna karta libertatum/ lat. Velika poveqa o slobodama (naziv dokumenta kojim je 1215. engleski kraq preneo deo svojih ovla{tewa na plemstvo i sve{tenstvo); ~esto samo Magna charta.

1566

magna cum laude magna cum laude /magna kum laude/ lat. s velikom pohvalom (nekada{wa ocena u {kolama, odgovara dana{wem œodli~anŒ); up. summa cum laude. Magna laus est, si homo mansuetus homini est /magna laus est si homo mansuetus homini est/ lat. Velika je pohvala ako je ~ovek (prema) ~oveku blag. (Seneka) Magna res est vocis et silentii tempora nosse /magna res est vocis et silenciis tempora nose/ lat. Velika je stvar znati pravo vreme govora i }utawa. (Seneka) Magni animi est iniurias dispicere /magni animi est injurijas dispicere/ lat. Prezirati uvrede osobina je velikog duha. (Seneka) Magnos homines virtute metimur, non fortuna /magnos homines virtute metimur, non fortuna/ lat. Velike qude merimo vrlinom, a ne sre}om (ili: bogatstvom). (Kornelije Nepot) Magnos supera virtute dolores /magnos supera virtute dolores/ lat. Velike bolove savladaj vrlinom. (Ovidije) Magnum vectigal parsimonia /magnum vektigal parsimonija/ lat. [tedwa je veliki dohodak. (Ciceron) mainstream /mejnstrim/ engl. glavni tok, preovla|uju}a, konvencionalna struja u nekoj vrsti stvarala{tva ili mi{qewa; (kao pridev) koji pripada takvoj struji. maior domus /major domus/ lat. upraviteq dvora; v. majordomo. Maior e longinquo reverentia /major e longinkvo reverencija/ lat. Udaqenost pove}ava dra` (Tacit). Ovim je veliki rimski istori~ar hteo da kaè kako je qudima ono {to je udaqeno, vremenski ili prostorno, vrednije od onoga {to im je blisko i poznato. Maiores pennas nido /majores penas nido/ lat. Krila ve}a od gnezda (Horacije). Tako se govori o onima koji su osredwih sposobnosti, a èle da se izdignu visoko. Mais ou sont les neiges d’antan? /mez u son le ne` dantan/ fr. Ali gde su lawski snegovi? (Stih Fransoa Vijona, francuskog liri~ara iz XV veka, kojim se izraàva prolaznost qudskog ìvota.)

malum omen maitre d’hotel /metr d’otel/ fr. direktor hotela; {ef sale. maitre de plaisir /metr d plezir/ fr. voditeq zabave; vo|a zabavqa~a; animator (v.). mala fide /mala fide/ lat. u zloj nameri, zlonamerno; supr. bona fide (v.). Mala herba cito crescit /mala herba cito krescit/ lat. Lo{a biqka (korov) brzo raste. mal-a-propos /malapropo/ fr. u nezgodan ~as. Mala sunt vicina bonis /mala sunt vicina bonis/ lat. Zla su sused dobru (Horacije). Mal comune mezzo gaudio /mal komune medzo gaudio/ ital. doslovno: zajedni~ka nevoqa pola veseqa, tj. nevoqa se lak{e podnosi kad se podeli s kime. mal du siecle /mal di sjekl/ fr. doslovno: bol stole}a (metafori~ki naziv za pravac u francuskoj romanti~arskoj kwièvnosti prve polovine XIX veka). Malesuada fames /malesuada fames/ lat. Glad je lo{ savetnik (Vergilije). Ovim re~ima pesnik kazuje istinu kako glad ~esto tera ~oveka na ne~asna dela. Mali corvi, malum ovum /mali korvi, malum ovum/ lat. Od zla gavrana, zlo jaje (u nas: R|a r|u ra|a). malinconico /malinkoniko/ ital. muz. tu`no, setno, melanholi~no. Malleus maleficarum /maleus malefikarum/ lat. doslovno: maq ve{tica (naslov inkvizitorskog priru~nika, sastavqenog 1487, u kome su data uputstva za otkrivawe i ka`wavawe ve{tica). Malum est mulier, sed necessarium malum /malum est mulijer, sed necesarijum malum/ lat. Zlo je èna, ali neophodno zlo. Malum malo aptissimum /malum malo aptisimum/ lat. Zlo najboqe pristaje zlu. (Livije) Malum malo proximum /malum malo proksimum/ lat. Zlo je zlu najbliè (ili, druk~ije re~eno: jedna nevoqa donosi drugu). malum necessarium /malum necesarijum/ lat. nu`no zlo. malum omen /malum omen/ lat. r|av znak.

1567

Malum nullum sine aliquo bono Malum nullum sine aliquo bono /malum nulum sine alikvo bono/ lat. Nijedno zlo (nije) bez nekakvog dobra (u nas: Svako zlo ima svoje dobro). mamma mia! /mama mija/ ital. majko moja! (uzvik koji izraàva uzbu|ewe, divqewe, strah i drugo). Man ist, was man isst /man ist vas man ist/ nem. ôvek je ono {to jede (tj. po na~inu ishrane vidi se kakav je ko; igra re~i izme|u ist — je i isst — jede). Man muss vieles wissen, um zu wissen, dass man nichts weis /man mus files visn um cu visn das man nihts vajs/ nem. Treba mnogo znati da se sazna kako se ni{ta ne zna; up. Oida hoti uden oida. mano destra (diritta, dritta) /mano destra (dirita, drita) / ital. muz. desnom rukom (svirati). mano sinistra (manca) /mano sinistra (manka)/ ital. muz. levom rukom (svirati). manu armata /manu armata/ lat. doslovno: (na)oruànom rukom, tj. snagom oru`ja, vojnom silom; isto i manu militari (v.). manu brevi /manu brevi/ v. brevi manu. manu forti /manu forti/ lat. silom nu`de, prisilno. manu intrepida /manu intrepida/ lat. smelom rukom, neustra{ivo. manu militari /manu militari/ lat. vojnom rukom, tj. vojnom silom; isto i manu armata (v.). manu propria /manu proprija/ lat. vlastitom rukom, svojeru~no; skr. m. p. Manus manum lavat /manus manum lavat/ lat. Ruka ruku pere (u nas: Ruka ruku mije). manus mortua /manus mortua/ lat. doslovno: mrtva ruka (izraz kojim se u feudalizmu ozna~avala neotu|ivost nepokretne imovine, posebno crkvene i javne). marcia funebre /mar~a funebre/ ital. muz. posmrtni mar{. mare nostrum /mare nostrum/ lat. na{e more: izraz kojim su Rimqani ozna~avali Sredozemno more. Margaritas ante porcos (iacere) /margaritas ante porkos (jacere)/ lat. Bisere pred sviwe (bacati). Kaè se kad neko o uzvi{enim stva-

1568

Maxima egestas avaritia rima govori prostacima (ujedno i pouka da ne treba neznalicama obja{wavati ne{to {to oni ne mogu razumeti). masculini generis /maskulini generis/ lat. gram. mu{kog roda. Mater certa, pater semper incertus /mater certa, pater semper incertus/ lat. prav. Majka je sigurna, otac je uvek nesiguran (stara rimska pravna izreka, kojom se kazuje kako je utvr|ivawe pravog o~instva problemati~no); up. Mater semper certa est, pater est is, quem nuptiae demonstrant. Mater dolorosa /mater doloroza/ lat. Tu`na majka (obi~no se misli na Bogorodicu, koja se, kao ~est motiv u slikarstvu, prikazuje ispod krsta s razapetim Isusom; u {irem smislu tim se izrazom ozna~ava èna koja je uvek tu`na). mater familias /mater familijas/ lat. doslovno: majka porodice (tj. doma}ica, gazdarica ku}e). Mater gloriosa /mater glorioza/ lat. Slavna majka (misli se na Bogorodicu u raju). mater natura /mater natura/ lat. majka priroda. Mater semper certa est, pater est is, quem nuptiae demonstrant /mater semper certa est, pater est is kvem nupcije demonstrant/ lat. prav. Majka je uvek sigurna, a otac je onaj na koga (ènidbene) isprave glase (odredba iz starog rimskog prava). Materiam superat opus /materijam superat opus/ lat. Delo je prevazi{lo gra|u (u Ovidijevom pesni~kom delu Metamorfoze ovim se re~ima opisuje hram Sunca, izgra|en tako uspe{no da je savr{enstvo izrade nadma{ilo vrednost gra|e; u op{tem smislu: umetni~ko delo koje je stilski savr{enije od same teme). mater verborum /mater verborum/ lat. majka re~i (nekada{wi naziv za re~nik latinskog jezika; u op{tem smislu moè se uzeti kao naziv svakoga re~nika). Maxima debetur puero reverentia /maksima debetur puero reverencija/ lat. Najve}e po{tovawe duguje se detetu. (Juvenal) Maxima egestas avaritia /maksima egestas avaricija/ lat. Tvrdi~luk je najve}e siroma{tvo.

Maxima enimst hominum semper patientia virtus Maxima enimst hominum semper patientia virtus /maksima enimst hominum semper pacijencija virtus/ lat. Strpqivost je zaista uvek najve}a vrlina qudi (u nas: Strpqen, spasen). Maximas habet divitias, qui nullas desiderat /maksimas habet divicijas kvi nulas deziderat/ lat. Najvi{e ima (onaj) ko ni{ta ne èli (Publilije Siranin). Maximum remedium irae est dilatio /maksimum remedijum ire est dilacio/ lat. Odga|awe je najboqi lek za qutwu. (Seneka) mea culpa /mea kulpa/ lat. moj greh, moja krivica; u imeni~kom zna~ewu: javno pokajawe, samokritika. Mea culpa, mea maxima culpa /mea kulpa, mea maksima kulpa/ lat. Moj greh, moj preveliki greh (deo pokajni~ke molitve). mea parvitas /mea parvitas/ lat. moja malenkost. Mea res agitur, paries cum proximi ardet /mea res agitur parijes kum proksimi ardet/ lat. O mojoj se stvari radi kad susedov zid gori. mea tenuitas /mea tenuitas/ lat. moja ni{tavnost; isto: mea parvitas (v.). Meden agan /meden agan/ gr~. Ni~ega previ{e (natpis koji je stajao na Apolonovom hramu u Delfima, uz Gnothi seauton (v.). Meden thaumazein /meden taumazein/ gr~. Ni~emu se ne treba ~uditi (Pitagorin odgovor na pitawe jednog znatièqnika {ta je on, ~uveni mudrac Pitagora, nau~io filozofiraju}i); u latinskom prevodu: Nil (nihil) admirari (v.). Media vita in morte sumus /medija vita in morte sumus/ lat. Usred ìvota mi smo u smrti (Luter). To zna~i da nam smrt stalno preti (ili, kako se u nas kaè: Smrt nam je uvek za vratom). Medice, cura te ipsum /medice, kura te ipsum/ lat. Lekaru, izle~i sam sebe (tj. pre nego {to drugima pomogne{, pomozi sebi i tako pokaì {ta zna{). (Jevan|eqe po Luki, 4:23) Medicina vinci fata non possunt /medicina vinci fata non posunt/ lat. Lekom se ne moè pobediti sudbina. Medico male est, si nemini male est /mediko male est si nemini male est/ lat. Lekaru je lo{e ako nikome nije lo{e.

Melius est nubere quam uri Medicus — amicus et servus insanorum /medikus — amikus et servus insanorum/ lat. Lekar je prijateq i sluga bolesnika. Medicus curat, natura sanat /medikus kurat, natura sanat/ lat. Lekar le~i, a priroda ozdravquje. Up. Natura sanat, non medicus. Medio flumine quaerere aquam /medio flumine kverere akvam/ lat. Usred reke traìti vodu (Propercije). Odnosi se na qude koji traè vi{e nego {to im treba (u nas: Traìti hleba preko poga~e). Medio tutissimus ibis /medio tutisimus ibis/ lat. Sredinom }e{ najsigurnije i}i (Ovidije). To zna~i da je sredwi put uvek najboqi; up. Medium tenuere beati. medium aevum /medijum evum/ lat. sredwi vek. Medium tenuere beati /medijum tenuere beati/ lat. Blaèni su se dràli sredine ({to zna~i da umerenost donosi blaènstvo, sre}u); up. Modum tenuere beati i Medio tutissimus ibis. medius terminus /medijus terminus/ lat. log. sredwi pojam (kojim se povezuju dva pojma da bi se izveo pravilan zakqu~ak). Mehr Licht /mer liht/ nem. vi{e svetlosti (posledwe re~i J. V. Getea, na samrtnoj posteqi). Mein Kampf /majn kampf/ nem. Moja borba (naslov zloglasne kwige Adolfa Hitlera, objavqene 1925, u kojoj je izneo svoj politi~ki program i nazna~io osnove nacionalsocijalisti~kog poretka u Nema~koj). me insciente /me inscijente/ lat. bez moga znawa. melancolico /melankoliko/ v. malinconico. Mel in ore, fel in corde /mel in ore, fel in korde/ lat. Med u ustima, ù~ u srcu (u nas: U ustima med, u srcu jed). Govori se za one koji zlo smi{qaju, a prikrivaju to umilnim govorom. Melius est nubere quam uri /melijus est nubere kvam uri/ lat. Boqe je oèniti se negoli goreti od èqe (re~i apostola Pavla, koji je bio pristalica neènstva, ali je smatrao da je ipak boqe oèniti se nego se mu~iti ~e`wom za voqenom osobom); supr. Melius nil caelibe vita (v.).

1569

Melius nil caelibe vita Melius nil caelibe vita /melijus nil celibe vita/ lat. Nema ni{ta boqe od ìvota neèwe (Horacije). Melius non incipient, quam desinunt /melijus non incipijent kvam dezinunt/ lat. Boqe je ne zapo~iwati nego stati na pola puta. (Seneka) melting pot /melting pot/ engl. lonac za pretapawe (mesto gde se me{aju i stapaju razli~iti elementi, obi~no verske i nacionalne skupine, kao npr. u SAD). Memento, homo, quia pulvis es et in pulverem reverteris /memento, homo, kvija pulvis es et in pulverem reverteris/ lat. Seti se, ~ove~e, da si prah i da }e{ se u prah pretvoriti (re~i koje se izgovaraju u katoli~kom obredu, posebno na Pepelnicu). Memento mori /memento mori/ lat. Seti se da }e{ umreti, tj. da je ìvot prolazan. memoria localis /memorija lokalis/ lat. lokalna memorija (pam}ewe teksta prema mestu u kwizi, tj. prema tome gde se nalazi); up. memoria verbalis. Memoria minuitur, nisi eam exerceas /memorija minuitur nisi eam egzerceas/ lat. Pam}ewe slabi ako ga ne ve`ba{. (Ciceron) Memoria nostri durabit, si vita meruimus /memorija nostri durabit, si vita meruimus/ lat. Uspomena na nas }e trajati ako smo to ìvotom zasluìli. (Plinije) memoria verbalis /memorija verbalis/ lat. verbalna memorija (pam}ewe teksta prema re~ima koje se u wemu nalaze); up. memoria localis. menage a trois /mena` a troa/ fr. brak utroje, tj. bra~ni trougao (mu`, èna i qubavnik odnosno qubavnica). Mendacem memorem esse oportet /mendacem memorem ese oportet/ lat. La`qivac treba da ima dobro pam}ewe. (Kvintilijan) Mendax est furax /mendaks est furaks/ lat. La`qivac je kradqivac (u nas: Ko laè, taj i krade). Mens agitat molem /mens agitat molem/ lat. Um pokre}e masu (u nas: Um caruje, snaga klade vaqa). mens divinior /mens divinior/ lat. boànski duh (Horacije). Ovim re~ima, obra}aju}i se pesnicima, Horacije isti~e da u poeziji

1570

Militia est vita hominis nije dovoqno poznavati tehniku sastavqawa stihova, nego treba imati i œboànski duhŒ, tj. uzvi{eno nadahnu}e. mense medio /mense medio/ lat. u sredini meseca. mens legis /mens legis/ lat. prav. duh zakona. Mens sana in corpore sano /mens sana in korpore sano/ lat. Zdrav duh u zdravom telu (Juvenal). Veliki rimski satiri~ar ovim je re~ima, koje su deo jednog wegovog stiha, hteo da naglasi kako je va`no biti zdrav du{om i telom, za {ta treba moliti bogove, a ne da je fizi~ko zdravqe uslov za du{evnu ravnoteù, kako se danas ta wegova izreka tuma~i. Mentiri noli, numquam mendacia prosunt /mentiri noli, numkvam mendacija prosunt/ lat. Nemoj lagati, nikada laì ne koriste. (Muretus) Me quoque fata regunt /me kvokve fata regunt/ lat. I ja sam podloàn sudbini (Ovidije). Pesnik prenosi Jupiterove re~i, ~ime èli re}i da ni bogovi ne mogu izbe}i sudbinu. Merry Christmas and a happy New Year! /meri krismas end e hepi nju jir/ engl. Sre}an Boì} i Nova godina! (sve ~e{}i tekst na ~estitkama za boì}ne i novogodi{we praznike {irom sveta, pa i kod nas). messa di voce /mesa di vo~e/ ital. muz. postepeno poja~avawe i slabqewe glasa, smewivawe kre{enda i dekre{enda. Method in his madness v. There is method in his madness. micare in tenebris /mikare in tenebris/ lat. svetlucawe u mraku (Ciceron), tj. prosjaji duha u mraku neznawa, iskre slobode u ropstvu i sl. miles gloriosus /miles gloriozus/ lat. hvalisavi vojnik (glavni junak istoimene Plautove komedije); u op{tem zna~ewu: razmetqivac koji se hvali svojim tobo`wim juna~kim delima. Military Police /militeri polis/ engl. Vojna policija; skr. M.P. (~esta oznaka na uniformama i vozilima me|unarodnih snaga). Militat omnis amans /militat omnis amans/ lat. Svaki zaqubqenik ratuje (Ovidije). Militia est vita hominis /milicija est vita hominis/ lat. @ivot qudi je borba. (Kwiga o Jovu, 7:1)

Mineralia sunt, vegetabilia vivunt et crescunt Mineralia sunt, vegetabilia vivunt et crescunt, animalia vivunt, crescunt et sentiunt /mineralija sunt, vegetabilija vivunt et kreskunt, animalija vivunt, kreskunt et sentijunt/ lat. Rude postoje, biqke ìve i rastu, ìvotiwe ìve, rastu i ose}aju. (Karl Line) minima de malis /minima de malis/ lat. najmawe od zala (stara latinska poslovica koja pou~ava da izme|u vi{e zala treba birati ono najmawe). Minime sibi quisque notus est /minime sibi kviskve notus est/ lat. Svako najmawe sebe poznaje (Ciceron). minus habens /minus habens/ lat. koji ima najmawe (misli se na ~oveka malih sposobnosti). Mirabile auditu /mirabile auditu/ lat. ûdno je ~uti (neverovatno je). Mirabile dictu /mirabile diktu/ lat. ûdno je re}i (ne}e se verovati). Mirabile visu /mirabile vizu/ lat. ûdno je i videti (tako ne{to). mir nichts, dir nichts /mir nihts dir nihts/ nem. doslovno: meni ni{ta — tebi ni{ta, tj. ne obaziru}i se ni na {ta, sasvim mirno, kao da ni{ta nije bilo. Miscere iocis seria /miscere jocis serija/ lat. Me{ati {aqivo s ozbiqnim. misera contribuens plebs /mizera kontribuens pleps/ lat. bedni narod koji pla}a porez (u sredwem veku plemi}i nisu pla}ali porez, pa su se po tome razlikovali od prostog puka). Miserere /mizerere/ lat. Smiluj se (po~etak i naziv pokajni~kog psalma kod katolika, koji se peva na misi u toku Velike nedeqe). Miser est qui amat /mizer est kvi amat/ lat. Nesre}an je ko voli. (Plaut) Misericordia est vitium animi /mizerikordija est vicijum animi/ lat. Milosr|e je bolest du{e. Miseris solus superest post omnia luctus /mizeris solus superest post omnija luktus/ lat. Bednima posle svega preostaje samo tuga. Miserrimum est arbitrio alterius vivere /mizerimum est arbitrio alterijus vivere/ lat. Najbednije je ìveti po voqi drugoga. (Publilije Siranin)

Moglie e buoi dai paesi tuoi Misery loves company /mizeri lavz kampeni/ engl. Beda voli dru{tvo (tj. nesre}nim qudima je lak{e kad mogu nekom da ispri~aju svoje muke). Missa solemnis /misa solemnis/ lat. Sve~ana misa (naziv ~uvene kompozicije Ludviga van Betovena). missing link /mising link/ engl. doslovno: nedostaju}a karika (neprona|eni prelazni oblik izme|u majmuna i ~oveka, kojim bi se dokazala teorija evolucije; uop{te svaki nedostaju}i prelazni oblik u razvoju ìvotiwa i biqaka). missio in partes infidelium /misio in partes infidelijum/ lat. {irewe hri{}anstva u neznaboà~kim krajevima; ~esto skra}eno: missio in partes. misterioso /misteriozo/ ital. muz. tajanstveno. mit allen Salben geschmiert /mit alen zalben ge{mirt/ nem. svim mastima namazan (lukav, prepreden). mixtum compositum /mikstum kompozitum/ lat. me{avina, zbrka. Modern Style /mode(r)n stajl/ engl. moderni stil (anglsaksonski naziv za moderne pravce u umetnosti: secesiju, Modernu, fin de siecle i dr.). Modicus cibi, medicus sibi /modikus cibi, medikus sibi/ lat. Umeren u jelu sebi je lekar. Modum tenuere beati /modum tenuere beati/ lat. Blaèni su se dràli mere; up. Medium tenuere beati. modus faciendi /modus facijendi/ v. modus operandi. modus operandi /modus operandi/ na~in postupawa, delovawa; u policijskoj istrazi: na~in izvr{ewa zlo~ina koji ukazuje na odre|enog kriminalca. modus procedendi /modus procedendi/ lat. v. modus operandi. modus vivendi /modus vivendi/ lat. na~in ìvqewa (u datim okolnostima); sporazum koji omogu}ava saradwu uprkos me|usobnom neslagawu. Moglie e buoi dai paesi tuoi /moqe e buoi dai paezi tuoi/ ital. @enu i volove (uzimaj) iz svo-

1571

molto agitato jih krajeva; patrijarhalna poslovica kojom se upozorava da nisu sre}ni brakovi sa osobom iz druge sredine. molto agitato /molto a|itato/ ital. muz. vrlo uzbu|eno. molto andante /molto andante/ ital. muz. vrlo sporo, polagano. molto espressivo /molto espresivo/ ital. muz. veoma izraàjno. molto sostenuto /molto sostenuto/ ital. muz. vrlo suzdràno, oteù}i. molto vivace /molto viva~e/ ital. muz. vrlo ìvahno. moment musical /moman mizikal/ fr. muz. doslovno: muzi~ki trenutak (naziv za malu muzi~ku kompoziciju, naj~e{}e za klavir). mon cher /mon {er/ fr. dragi moj (obra}awe u francuski obrazovanom gra|anskom dru{tvu); up. ma chere. Money makes the world go round /mani mejks d uerld gou raund/ engl. Oko novca se okre}e svet. mons Veneris /mons veneris/ lat. anat. Venerin breg (ispup~eni, maqavi deo ènskog tela iznad polnog organa). monumenta mundi /monumenta mundi/ lat. svetska ~uda (odnosi se na sedam monumentalnih starih gra|evina poznatih u celom svetu, tzv. sedam svetskih ~uda: Kolos na Rodosu, Artemidin hram u Efesu, Fidijin kip Zevsa u Olimpiji, piramide u Egiptu sa ~uvenom Sfingom, Faros, svetionik kod Aleksandrije, Mauzolej u Halikarnasu i Semiramidine vise}e vrtove u Vavilonu). morbus incurabile /morbus inkurabile/ lat. med. neizle~iva bolest. Morbus insanabilis senectus /morbus insanabilis senektus/ lat. Starost je neizle~iva bolest. (Seneka) morbus sacer /morbus sacer/ lat. med. sveta bolest (nekada{wi naziv za epilepsiju ili padavicu, po{to se smatralo da je izazivaju bogovi). more consueto /more konsueto/ lat. na uobi~ajen na~in, kako je uobi~ajeno. more maiorum /more majorum/ lat. po obi~aju predaka; up. more patrum.

1572

Mortem timere crudelius est quam mori more patrum /more patrum/ lat. po obi~aju (pra)otaca, tj. po starim obi~ajima. more solito /more solito/ lat. v. more consueto. Mores discenti persuadent, non oratio /mores discenti persuadent, non oracio/ lat. ret. vladawe govornikovo ube|uje, a ne govor. Morgen, morgen, nur nicht heute, sagen alle faulen Leute /morgn, morgn, nur niht hojte, zagn ale faulen lojte/ nem. Sutra, sutra, samo ne danas, govore svi lewi qudi. Morgenstund hat Gold im Mund /morgn{tund hat gold im mund/ nem. jutarwi ~as ima zlato u ustima. Smisao je da se rano ujutru najboqe radi, misli i govori. Mori est felicis antequam mortem invocet /mori est felicis antekvam mortem invocet/ lat. Sre}an je ~ovek koji umre pre nego {to sam pozove smrt. (Publilije Siranin) Morituri te salutant v. Ave, Caesar, morituri te salutant. Mors certa, hora incerta /mors certa, hora incerta/ lat. Smrt je izvesna, ~as (smrti) je neizvestan. mors liberatrix /mors liberatriks/ lat. smrt osloboditeqica. Mors omnia aequat /mors omnija ekvat/ lat. Smrt sve izjedna~uje. Isto i Omnia mors aequat (v.) Mors optima est perire lacrimandum /mors optima est perire lakrimandum/ lat. Najboqa je smrt umreti oplakan od svojih. (Seneka) Mors quid est: aut finis, aut transitus? /mors kvid est: aut finis, aut transitus/ lat. [ta je smrt: kraj ili prelazak (na drugi svet)? (Seneka) Mors tua, vita mea /mors tua, vita mea/ lat. doslovno: tvoja smrt, moj ìvot; kod nas: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Mors ultima ratio /mors ultima racio/ lat. Smrt je posledwi smisao (jer uklawa sve). Mortem effugere nemo potest /mortem efugere nemo potest/ lat. Niko ne moè izma}i smrti. (Ciceron) Mortem timere crudelius est quam mori /mortem timere krudelijus est kvam mori/ lat.

mosso Bojati se smrti stra{nije je nego umreti. (Seneka) mosso /moso/ ital. muz. ìvahno, pokretqivo. motu proprio /motu proprio/ lat. iz sopstvenih pobuda, bez i~ijeg uticaja, spontano. Mulier recte olet, ubi nihil olet /mulijer rekte olet ubi nihil olet/ lat. @ena lepo miri{e ako ni na {ta ne miri{e. (Plaut, komedija Mostelarija) Mulier taceat in ecclesia /mulijer taceat in eklezija/ lat. @ena neka }uti u skup{tini: starorimska izreka kojom se izraàva stav da ène ne treba da se me{aju u politiku. Multa desunt pauperi, avaro omnia /multa desunt pauperi, avaro omnija/ lat. Mnogo nedostaje siromahu, a tvrdici sve. (Seneka) Multa licet stultis, pictoribus atque poetis /multa licet stultis, piktoribus atkve poetis/ lat. Mnogo je toga dopu{teno ludacima, slikarima i pesnicima. (Tito Brezova~ki) Multa nocent /multa nocent/ lat. Mnogo (stvari) {kodi (tj. ne treba preterivati ni u ~emu). multa paucis /multa paucis/ lat. Mnogo u malo re~i (osobina dobrih pisaca i govornika); up. multum in parvo. Multa petentibus, desunt multa /multa petentibus, desunt multa/ lat. Koji mnogo èle, mnogo im nedostaje. (Horacije) Multa tulit fecitque puer, sudavit et alsit /multa tulit fecitkve puer, sudavit et alsit/ lat. Mnogo je radio i prepatio kao de~ak, znojio se i zebao (dok je postigao ono {to je èleo). (Horacije) Multi multa, nemo omnis novit /multi multa, nemo omnis novit/ lat. Mnogi (znaju) mnogo, a niko ne zna sve. Multi sunt vocati, pauci vero electi /multi sunt vokati, pauci vero elekti/ lat. Mnogo je zvanih, a malo odabranih. (Jevan|eqe po Mateju, 20:16) Multorum opera res turbantur /multorum opera res turbantur/ lat. Gde se mnogi me{aju,

My house is my castle zapetqa se posao (u nas: Mnogo babica, kilavo dete). multum in parvo /multum in parvo/ lat. mnogo u malom, tj. kratko, ali jasno (govoriti ili pisati); up. multa paucis. Multum, non multa v. Non multa, sed multum. Mundus vult decipi /mundus vult decipi/ lat. Svet èli da bude varan; katkad se dodaje: ergo decipiatur /ergo decipijatur/, pa neka bude prevaren. munus sine missione /munus sine misione/ lat. borba bez prestanka (gladijatorska borba u starom Rimu u kojoj se pobedniku stalno dovodi novi protivnik). Musa gloriam coronat, gloria Musam /muza glorijam koronat, glorija muzam/ lat. Muza oven~ava slavu, a slava Muzu (Pu{kin). mus in mutella /mus in mutela/ lat. mi{ u loncu (teàk poloàj iz koga se traì, ali ne nalazi izlaz); u nas: Vrti se kao pi{kor u loncu; up. mus in pice. mus in pice /mus in pice/ lat. doslovno: mi{ u smoli (velika nevoqa, bezizlazna situacija); u nas: Zaplesti se kao pile u ku~ine; up. mus in mutella. mutatis mutandis /mutatis mutandis/ lat. promeniv{i ono {to treba promeniti (tj. uz neophodne izmene, uzimaju}i u obzir razli~ite okolnosti). Mutato nomine de te fabula narratur /mutato nomine de te fabula naratur/ lat. Ako se (i) promeni ime, o tebi se govori (Horacije). Ovim je pesnik hteo re}i kako ~esto qudi ne shvataju da se pod drugim imenom u stvari govori o wima, da se to wih ti~e. mutuum adiutorium /mutuum adjutorijum/ lat. uzajamna pomo}. multum in parvo /multum in parvo/ lat. mnogo u malome (tj. u malom broju re~i moè se kriti mnogo mudrosti). My house is my castle /maj haus iz maj kasl/ engl. Moja ku}a je moja tvr|ava (u nas: Moja ku}ica, moja slobodica). Up. A man’s home is his castle.

1573

N Nam et ipsa scientia potestas est /nam et ipsa scijencija potestas est/ lat. Sama nauka je ve} sila. (Frensis Bekon) Narrata refero /narata refero/ v. Relata refero. Nascuntur poetae, fiunt oratores /naskuntur poete, fijunt oratores/ lat. Pesnici se ra|aju, govornici postaju ({to zna~i da je pesni~ki dar uro|en, a govorni~ka se ve{tina sti~e upornim u~ewem i ve`bawem). Naturae convenienter vive /nature konvenijenter vive/ lat. @ivi primereno prirodi (tj. vladaj se prema prirodnim zakonima). Natura in minimis maxima /natura in minimis maksima/ lat. Priroda je u najmawim stvarima najveli~anstvenija. Naturale praesumptur, donec probetur contrarium /naturale prezumptur, donek probetur kontrarijum/ lat. Smatra se istinom ono {to je prirodno, dok se ne dokaè suprotno. Naturalia non sunt turpia /naturalija non sunt turpija/ lat. Ono {to je prirodno, nije sramotno (ru`no). Natura metuebat ne vinceretur si diutius vixisses /natura metuebat ne vinceretur si dijucijus viksises/ lat. Priroda se pobojala da }e biti pobe|ena da si duè ìveo (natpis na Rafaelovom grobu u rimskom Panteonu). Naturam expellas furca, tamen usque recurret /naturam ekspelas furka, tamen uskve rekuret/ lat. Ako i vilama otera{ ono {to je prirodno (uro|eno), ono }e se ipak stalno vra}ati. (Horacije)

1574

natura naturans /natura naturans/ lat. stvarala~ka priroda (u nekim filozofskim delima sinonim za boga). natura naturata /natura naturata/ lat. stvorena priroda (u nekim filozofskim delima sinonim za svet). Natura non facit saltus /natura non facit saltus/ lat. Priroda ne ~ini skokove. (Istinu da se priroda razvija postepeno, ravnomerno i neprekidno iskazali su ovim re~ima mnogi umni qudi, me|u wima Aristotel, Line i Gete.) Natura sanat, non medicus /natura sanat, non medikus/ lat. Priroda le~i (ozdravquje), a ne lekar; up. Medicus curat, natura sanat. Navigare necesse est, vivere non est necesse /navigare necese est, vivere non est necese/ lat. Ploviti se mora, ìveti nije neophodno (geslo moreplovaca; prema Plutarhu, Pompejeve re~i upu}ene mornarima koji su zbog jake oluje oklevali da isplove s brodovima koji su prevozili ìto u Rim). Navita de ventis, de tauris narrat arator, enumerat miles vulnera, pastor oves /navita de ventis, de tauris narat arator, enumerat miles vulnera, pastor oves/ lat. Mornar o vetrovima, ora~ pri~a o bikovima, ratnik broji rane, a pastir ovce. (Propercije) Ne bis eadem re sit actio /ne bis eadem re sit akcio/ lat. prav. Neka se o istoj stvari ne vodi sudski postupak dvaput (staro pravno na~elo, po kome se dvaput ne moè odgovarati za isto delo); up. Non bis in idem. Ne bis in idem v. Non bis in idem.

Nec aspera terrent Nec aspera terrent /nek aspera terent/ lat. Niti (me) te{ko}e zastra{uju. Nec Caesar supra grammaticos v. Non Caesar supra grammaticos. Ne cede malis /ne cede malis/ lat. Ne pla{i se zla; up. Tu ne cede malis, sed contra audentior. Nec deus intersit, nisi dignus vindice nodus /nek deus intersit nisi dignus vindice nodus/ lat. Ne dozivajte boga ako spor nije dostojan wega (Horacije). Ovim je Horacije u delu Ars poetica savetovao piscima tragedija da se u dramskim raspletima ne koriste previ{e poznatim postupkom deus ex machina (v.). Danas se izreka upotrebqava u op{tem smislu, kad se èli re}i kako ne treba traìti pomo} kakvog visokog autoriteta u stvarima koje nisu dostojne da ih on re{ava. Necessitas non habet legem /necesitas non habet legem/ lat. doslovno: Nu`da nema zakona. To zna~i da se ~ovek u nu`di ne obazire na zakonska ograni~ewa (u nas: Nu`da zakon mewa). Nec Hercules contra duos /nek herkules kontra duos/ lat. Ni Herkul (se ne moè boriti) protiv dvojice. (U na{oj narodnoj poslovici: Dva lo{a ubi{e Milo{a.) Nec locus ubi Troia fuit /nek lokus ubi troja fuit/ lat. Ni mesto (se ne vidi) gde je bila Troja (tj. uni{teno je sve, nema mu ni traga). Nec maior poena quam culpa sit /nek major pena kvam kulpa sit/ lat. Neka kazna ne bude ve}a od krivice. (Ciceron) nec nominetur /nek nominetur/ lat. da se ne spomene. Ne cola /ne kola/ lat. farm. Ne cedi, tj. ne proce|uj propisanu te~nost (ranije napomena na lekarskim receptima). Nec plus ultra v. Non plus ultra. Ne dederis mulieribus substantiam tuam /ne dederis mulijeribus supstancijam tuam/ lat. Ne daj ènama svoju su{tinu, tj. celoga sebe. Nefas est nocere patriae /nefas est nocere patrije/ lat. Greh je {koditi otaxbini. (Seneka) Ne Iupiter quidem omnibus placet /ne jupiter kvidem omnibus placet/ lat. Ni Jupiter (bog) ne svi|a se uvek svima. nel mezzo del cammin di nostra vita /nel medzo del kamin di nostra vita/ ital. Na sredini

Nemo propheta in patria puta na{ega ìvota (prvi stih Boànstvene komedije Dantea Aligijerija: radwa po~iwe u vreme kad je pesnik imao oko 35 godina, dakle oko polovine prose~nog qudskog veka). nemine contradicente /nemine kontradicente/ lat. Niko nije protivan (nekada{wa konstatacija na sudu da se niko ne protivi odluci). nemine discrepante /nemine diskrepante/ lat. Svi se slaù (nekada{wa konstatacija na skup{tinama da je odluka usvojena jednoglasno). Neminem laede /neminem lede/ lat. Nikoga ne vre|aj. Neminem time /neminem time/ lat. Nikoga se ne boj. Nemo amat, quos timet /nemo amat kvos timet/ lat. Niko ne voli one kojih se boji. (Seneka) Nemo ante mortem beatus /nemo ante mortem beatus/ lat. Niko pre smrti nije sre}an (re~i koje je uputio gr~ki mudrac Solon kraqu Krezu, najbogatijem ~oveku staroga veka, a kojih se on setio kad ga je persijski osvaja~ Kir zarobio i stavio na loma~u da ga ìvoga spali; po{to je u tom ~asu uzvikivao Solonovo ime, Kir ga je upitao za{to to ~ini, pa mu je, ~uv{i za Solonovu izreku, oprostio ìvot, kako posle smrti ne bi bio blaèn). Nemo dat quod non habet /nemo dat kvod non habet/ lat. Niko ne daje ono ~ega nema. Nemo debet bis vexari (puniri) pro una et eadem causa /nemo debet bis veksari (puniri) pro una et eadem kauza/ lat. prav. Niko ne sme dvaput biti ka`wen za jednu te istu stvar. Up. Non bis in idem. Nemo iudex (aut testis) idoneus in propria causa /nemo judeks (aut testis) idoneus in proprija kauza/ lat. prav. Niko nije primeren sudija (ili svedok) u sopstvenom slu~aju. Nemo nascitur artifex /nemo nascitur artifeks/ lat. Niko nije ro|en kao ve{tak, tj. umetnik (u nas: Niko se nije nau~en rodio). Nemo patriam, quia magna est, amat, sed quia sua /nemo patrijam kvija magna est amat, sed kvija sua/ lat. Niko ne voli otaxbinu zato {to je velika, nego zato {to je wegova. (Seneka) Nemo propheta in patria /nemo profeta in patrija/ lat. Niko nije prorok u svojoj zemqi (u nas: Niko nije postao filozof u svome selu).

1575

Nemo umquam imperium Nemo umquam imperium flagitio quaesitum bonis artibus exercuit /nemo umkvam imperijum flagicio kvezitum bonis artibus egzerkuit/ lat. Zlo~instvom ste~enu vlast nije nikad niko po{tenim sredstvima vr{io. (Tacit) Nequam per verba, per odorem noscitur herba /nekvam per verba, per odorem noscitur herba/ lat. Nevaqalac se poznaje po re~ima, a biqka po mirisu. Ne quid nimis /ne kvid nimis/ lat. Ni{ta suvi{e, ni{ta preko mere (tj. treba biti umeren, ne treba preterivati ni u ~emu). (Terencije) Ne quidquam sapit, qui sibi non sapit /ne kvidkvam sapit kvi sibi non sapit/ lat. Nije pametan onaj koji sam za sebe nije pametan. nervus probandi /nervus probandi/ lat. doslovno: ìvac dokaza, tj. osnovna nit dokazivawa. nervus rerum (gerendarum) /nervus rerum (gerendarum)/ lat. doslovno: ìvac stvari koje treba posti}i, tj. sr`, su{tina stvari (po nekim tuma~ewima: pokreta~ svega — novac). Nescimus horam neque diem /nescimus horam nekve dijem/ lat. Ne znamo ni ~as ni dan (svoje smrti). Nescis quid vesper serus vehat /nescis kvid vesper serus vehat/ lat. Ne zna{ {ta kasno ve~e nosi (u nas: Ne zna{ {ta nosi no}, {ta dan).

Nihil est ab omni parte beatum Ne sus Minervam doceat /ne sus minervam doceat/ lat. Neka sviwa ne pou~ava Minervu (bogiwu mudrosti). Ne sutor ultra crepidam /ne sutor ultra krepidam/ lat. Neka obu}ar ne ide daqe od cipela. (Izreka starogr~kog slikara Apelesa, kome je jednom neki obu}ar stavio primedbu da cipela na slici nije dobro ura|ena, na ~emu mu je Apeles zahvalio i odmah popravio gre{ku. Ohrabren {to je veliki slikar prihvatio wegov savet, obu}ar do|e ponovo i po~ne zamerati drugim detaqima na slici. Na to mu Apeles doviknu: Obu}aru, ne daqe od cipela! Danas se upotrebqava u op{tem smislu kao poruka onima koji sude o ne~emu u {ta se ne razumeju.) neutri generis /neutri generis/ lat. gram. sredweg roda. neutrum /neutrum/ lat. gram. sredwi (rod). Ne varietur /ne varijetur/ lat. Neka se ne mewa (bele{ka u {tamparstvu da se tekst objavi bez izmena, a u diplomatiji da se ostaje dosledno pri datom dokumentu). Never say die /never sej daj/ engl. doslovno: Nikad ne reci œumretiŒ (tj. nikad se ne treba predavati). Never say never /never sej never/ engl. Nikad ne reci nikad. Nie pozwalam /we pozvalam/ poq. Ne dopu{tam; up. liberum veto.

Nescit vox missa reverti /nescit voks misa reverti/ lat. Ispu{tena re~ ne moè se vratiti (Horacije); savet piscima, u delu Ars poetica, da ne objavquju odmah svoja dela, nego da sa~ekaju neko vreme, jer kad se jednom objave, vi{e nema popravki.

Nihil agenti dies longus est /nihil agenti dijes longus est/ lat. Onome ko ni{ta ne radi dan je duga~ak; up. Nullus agenti dies longus est (v.).

Nessuna nuova, buona nuova /nesuna nuova, buona nuova/ ital. doslovno: Nikakva novost, dobra novost, tj. ako nema vesti zna~i da je sve u redu. Up. engl. No news is good news.

Dolce far niente.

Nessun maggior dolore che ricordarsi del tempo felice nella miseria /nesun ma|or dolore ke rikordarsi del tempo feli~e nela mizerija/ ital. Nema ve}e boli nego u nevoqi se}ati se sre}nog vremena (Dante, Boànstvena komedija, Pakao, V pevawe).

1576

Nihil agere delectat /nihil agere delektat/ lat. Prijatno je ne raditi ni{ta (Ciceron). Up.

Nihil aliud est ebrietas quam voluntaria insania /nihil alijud est ebrijetas kvam voluntarija insanija/ lat. Pijanstvo nije ni{ta drugo do dragovoqno bezumqe. (Seneka) Nihil contemnit esuriens /nihil kontemnit ezurijens/ lat Gladan ni{ta ne prezire. (Seneka) Nihil est ab omni parte beatum /nihil est ab omni parte beatum/ lat. Ni{ta nije u svemu blaèno, tj. ni{ta ne moè doneti potpunu sre}u.

Nihil est annis velocius Nihil est annis velocius /nihil est anis velocijus/ lat. Ni{ta nije brè od godina (vreme brzo prolazi). (Ovidije) Nihil est in intellectu quod non prius fuerit in sensu (nisi intellectus ipse) /nihil est in intelektu kvod non prijus fuerit in sensu (nisi intelektus ipse)/ lat. Ni{ta nije u razumu (svesti) {to prethodno nije bilo u ~ulima (osim razuma samog). Ovu Lajbnicovu misao citira Xon Lok u prilog tezi da se spoznaja zasniva na iskustvu. Nihil est tam difficile et arduum, quod non humana mens vincat /nihil est tam dificile et arduum kvod non humana mens vinkat/ lat. Ni{ta nije toliko te{ko i mu~no da ga qudski duh ne bi savladao. (Seneka) Nihil est tam munitum, quod non expugnari pecunia possit /nihil est tam munitum kvod non ekspugnari pekunija posit/ lat. Ni{ta nije toliko utvr|eno da se novcem ne bi moglo osvojiti (Ciceron). Odgovara na{oj narodnoj izreci: Para vrti gde burgija ne}e. Nihil est turpius, quam bellum gerere cum eo, cuicum familiariter vixeris /nihil est turpijus kvam belum gerere kum eo kuikum familijariter vikseris/ lat. Ni{ta nije odvratnije nego ratovati s onim s kojim si prijateqski ìveo (Ciceron). Nihil est virtute amabilius /nihil est virtute amabilijus/ lat. Ni{ta nije qupkije od vrline. (Ciceron) Nihil ex nihilo v. Ex nihilo nihil (fit). Nihil habenti nihil deest /nihil habenti nihil deest/ lat. Ko ni{ta nema, ni{ta mu ne nedostaje. Nihil habeo, nihil curo (timeo) /nihil habeo, nihil kuro (timeo)/ lat. Ni{ta nemam, ni{ta se ne brinem (ni~ega se ne bojim). Nihil humani a me alienum puto /nihil humani a me alijenum puto/ lat. Ni{ta {to je qudsko nije mi strano (Terencije); up. Homo sum: nihil (nil) humani a me alienum puto. Nihil sub sole novum /nihil sub sole novum/ Ni{ta novo pod suncem (Kwiga propovjednikova, 1:10), tako|e: Nihil novi sub sole /nihil novi sub sole/; u nas: Ni{ta novo pod kapom nebeskom; up. nem. Alles schon dagewesen.

Nil inultum remanebit Nihil obstat /nihil opstat/ lat. Ni{ta ne pre~i, ni{ta ne stoji na putu; dopu{ta se, moè i}i (cenzorska napomena, uobi~ajena kod katoli~kog sve{tenstva, da se neki spis moè objaviti). Nihil potest evenire nisi causa antecedente /nihil potest evenire nisi kauza antecedente/ lat. Ni{ta se ne moè dogoditi ako ne prethodi uzrok. (Ciceron) Nihil probat, qui nimium probat /nihil probat kvi nimijum probat/ lat. Ni{ta ne dokazuje ko previ{e dokazuje. Nihil rerum humanum tam instabile ac fluxum est, quam potentia non sua vi nixa /nihil rerum humanum tam instabile ak fluksum est kvam potencija non sua vi niksa/ lat. Ni{ta od qudskih stvari nije tako nepostojano i prolazno kao vlast koja se na tu|u snagu oslawa. (Tacit) Nihil sciri potest, ne id ipsum quidem /nihil sciri potest, ne id ipsum kvidem/ lat. Ni{ta se ne moè znati, pa ni to samo (tj. da se ne moè znati). Nihil virtuti invium /nihil virtuti invijum/ lat. Ni{ta vrlini nije nemogu}e. (Tacit) Nil (nihil) admirari /nil (nihil) admirari/ lat. Ni~emu se ne treba ~uditi (Pitagora); u gr~kom originalu: Meden thaumazein (v.). Nil ad rem /nil ad rem/ lat. To ne mewa ni{ta na stvari. Nil de nihilo fit /nil de nihilo fit/ lat. Ni{ta ne postaje od ni~ega (tj. sve ima svoj uzrok i po~etak); up. (u drugom zna~ewu) Nil fit ad nihilum. Nil fit ad nihilum /nil fit ad nihilum/ lat. Ni{ta ne postaje ni{ta (tj. ni{ta se ne moè izgubiti, ne moè se sasvim izgubiti). Spojene zajedno (Nil de nihilo fit et nil fit ad nihilum — Ni{ta ne postaje od ni~ega i ni{ta se ne moè pretvoriti u ni{ta), ove dve izreke mogu se uzeti kao tvrdwa o neuni{tivosti materije. Nil homine terra peius ingrato creat /nil homine tera pejus ingrato kreat/ lat. Ni{ta gore zemqa ne ra|a od nezahvalna ~oveka. (Auzonije) Nil inultum remanebit /nil inultum remanebit/ lat. Ni{ta ne}e ostati neosve}eno (tj. nijedno zlo~instvo ne}e ostati neka`weno).

1577

Nil medium est Nil medium est /nil medijum est/ lat. Nema sredine (treba se odlu~iti; ili jedno ili drugo). Nil mortalibus ardui /nil mortalibus ardui/ lat. Ni{ta smrtnicima nije te{ko, tj. ne postoji ni{ta {to qudi ne mogu savladati (Horacije). Nil novi sub sole v. Nihil novi sub sole. Nil posse creari nihilo /nil pose kreari nihilo/ lat. Ni{ta se ne moè stvoriti od ni~ega (Lukrecije Kar); up. Nil de nihilo fit. Nimium ne crede colori /nimijum ne krede kolori/ lat. Ne veruj mnogo boji (Vergilije). Misli se na boju lica, tj. spoqa{wi izgled, koji moè da vara (kako na{ narod kaè: @uti ùtuju, a crveni putuju). Nisi caste, saltem caute /nisi kaste, saltem kaute/ lat. Ako ne ~edno, barem oprezno (tj. ko ne ume da se pona{a moralno, neka bar pazi da se to ne sazna). Nitimur in vetitum semper cupimusque negata /nitimur in vetitum semper kupimuskve negata/ lat. Stalno se bavimo zabrawenim i èlimo ono {to nam nije dopu{teno (Ovidije). Noblesse oblige /nobles obli`/ fr. doslovno: plemstvo obavezuje, tj. ~ovek plemenitog roda je duàn da se otmeno pona{a. Nocere posse et nolle laus amplissima est /nocere pose et nole laus amplisima est/ lat. Mo}i {koditi, a ne hteti, najve}a je pohvala. (Publilije Siranin) No comment /nou koment/ engl. Nema(m) komentara (uobi~ajeni na~in odbijawa odgovora na neugodna pitawa). Nocturna versate manu, versate diurna /nokturna versate manu, versate dijurna/ lat. Prelistavajte no}u, prelistavajte dawu (Horacije). Tako pisac poznatog dela Ars poetica upu}uje na prou~avawe gr~kih uzora ({to se moè uzeti i uop{te kao savet za u~ewe). Nodum in scirpo quaerere v. In scirpo nodum quaerere. nodus Gordianus (Gordius) /nodus gordijanus (gordijus)/ lat. Gordijev ~vor. nolens-volens /nolens volens/ lat. ho}e{-ne}e{, hteo ne hteo, milom ili silom. Noli iurare in verba magistri /noli jurare in verba magistri/ lat. Ne treba se zakliwati na

1578

Nomen nescio re~i u~iteqeve (to }e re}i da treba biti samostalan i ne skrivati se iza autoriteta). Noli me tangere /noli me tangere/ lat. Ne doti~i me se (prema Jevan|equ po Jovanu, 20:17, tako je rekao Isus Mariji Magdaleni, kad joj se javio nakon uskrsnu}a); upotrebqava se i kao naziv za biqku œnedotikŒ, narcis, pa se u tom smislu pi{e sastavqeno: nolimetangere. Nolite iacere margaritas ante porcos /nolite jacere margaritas ante porkos/ lat. Nemojte bacati bisere pred sviwe (deo {ire izreke iz Jevan|eqa po Mateji, 7:6, koja u Vukovom prevodu glasi: œNe dajte svetiwe psima; niti me}ite bisera svojega pred sviwe, da ga ne pogaze nogama svojimaŒ; up. margaritas ante porcos. Noli turbare circulos meos /noli turbare cirkulos meos/ lat. Ne diraj moje krugove (rekao je, prema legendi, Arhimed, kad ga je prilikom osvajawa Sirakuze 212. godine pre n. e. napao ‰a potom i ubioŠ rimski vojnik, dok je ~uveni gr~ki matemati~ar crtao po pesku geometrijske likove). No man is an island /nou men iz en ajlend/ engl. Nijedan ~ovek nije ostrvo (u smislu da svako zavisi od drugih i treba da brine o drugima). nom de guerre /non d ger/ fr. doslovno: ratno ime, tj. pseudonim. nomen actionis /nomen akcionis/ (mn. nomina actionis /nomina akcionis/) lat. gram. doslovno: ime akcije; stru~ni naziv za imenice koje ozna~avaju radwu. nomen agentis /nomen agentis/ (mn. nomina agentis /nomina agentis/) lat. gram. doslovno: ime vr{ioca; stru~ni naziv za imenice koje ozna~avaju vr{ioca radwe. Nomen est omen /nomen est omen/ lat. Ime je znak. (Prema tom uverewu, roditeqi deci biraju imena: Sre}ko — da bude sre}an, Zdravko — da bi bio zdrav itd. Tako nastaju i tzv. za{titna imena, npr. Vuk — da se zapla{i bolest i sl.). nomen loci /nomen loci/ (mn. nomina loci /nomina loci/) lat. gram. ime mesta (prostorije, zgrade, dela grada, naseqa i dr.). Nomen nescio /nomen nescio/ lat. Ime ne znam (oznaka za nepoznatu osobu); obi~no skra}eno N. N.

Nomina stultorum scribuntur ubique locorum

Non licet omnibus adire Corinthum

Nomina stultorum scribuntur ubique locorum /nomina stultorum skribuntur ubikve lokorum/ lat. Imena ludaka pi{u se svugde (ili, kako se u nas kaè: Imena luda nalaze se svuda).

Non datur tertium v. Tertium non datur. Non decet /non decet/ lat. Ne prili~i, nije pristojno (upotrebqavati takve izraze). Non de solo pane vivit homo /non de solo pane vivit homo/ lat. Ne ìvi ~ovek samo od hleba. (Jevan|eqe po Mateju, 4:4) Non dubitandum est /non dubitandum est/ lat. Ne treba sumwati. Non entis nulla sunt praedicata /non entis nula sunt predikata/ lat. O onome ~ega nema ne moè se govoriti. Non est culpa vini, sed culpa bibentis /non est kulpa vini, sed kulpa bibentis/ lat. Nije krivo vino, nego onaj koji pije. Non est dubium /non est dubijum/ lat. Nema sumwe. Non est ira super iram mulieris /non est ira super iram mulijeris/ lat. Nema ve}eg gneva od èninoga; up. Notumque furens quid femina possit. No news is good news /nou njuz iz gud njuz/ engl. Ako nema vesti, to je dobra vest (jer zna~i da se nije dogodila nikakva velika nesre}a). Up. ital. Nessuna nuova, buona nuova. Non existentis nulla sunt iura /non egzistentis nula sunt jura/ lat. Koga nema, taj nema nikakvih prava. Non ex quovis ligno fit Mercurius /non eks kvovis ligno fit merkurijus/ lat. Ne moè se od svakog drveta istesati Merkur ({to zna~i da ne moè{ od svakoga ~oveka napraviti velikana; on mora ne{to nositi u sebi). Non fit saltus in natura /non fit saltus in natura/ lat. U prirodi nema skokova; up. Natura non facit saltus. Non fructificat autumno arbor, quae vere non floruit /non fruktifikat autumno arbor kve vere non floruit/ lat. Ne donosi u jesen plodove drvo koje u prole}e nije cvetalo (Petrarka). Ovim je pesnik hteo da kaè kako je svaki uspeh rezultat prethodne pripreme. Non iurare iu verba magistri v. Noli iurare in verba magistri. Non licet omnibus adire Corinthum /non licet omnibus adire korintum/ lat. Nije dopu{teno svima da idu u Korint. (Grad Korint bio je poznat po najlep{im i najskupqim kur-

Nomina sunt odiosa /nomina sunt odioza/ lat. Imena su omrznuta (tj. nezgodno ih je pomi-

wati): upotrebqava se kao opravdawe kad se neka pojava kritikuje, a ne imenuju se krivci. Non auro, sed ferro absolvitur patria /non auro, sed fero apsolvitur patrija/ lat. Ne zlatom, ve} gvo`|em (ma~em) otkupquje se otaxbina (re~i vojskovo|e Kamila, koji je sa svojim legijama stigao da oslobodi Rim od galske opsade, u trenutku kad su ugledni Rimqani ponudili napada~ima otkup u zlatu). Non bis in idem /non bis in idem/ lat. prav. Ne dvaput za isto (stara maksima po kojoj se ne moè dvaput traìti novac za istu stvar ili dvaput suditi za isto delo). Up. Nemo debet bis vexari (puniri) pro una et eadem causa. Non Caesar supra grammaticos /non cezar supra gramatikos/ lat. Nije car iznad gramati~ara, tj. vladari ne treba da se me{aju u posao jezikoslovaca. (Na saboru u Konstanci 1414, Sigismund, vladar Svetog rimskog carstva, pogre{no je upotrebio latinsku imenicu gr~kog porekla schisma (raskol) u ènskom rodu umesto u sredwem. Kad su mu skrenuli pa`wu na gre{ku, on je izjavio da }e po wegovoj carskoj odluci schisma odsad biti ènskog roda. Ne mogu}i to da otrpi, nadbiskup Placentin je odgovorio navedenom izrekom. Po nekima, izreka je nastala u I veku pre n. e., kad je Cezar uo~i odsudne bitke s Pompejem kod Farsala poslao glasnika u Rim s nalozima kako da se re{e otvorena pitawa latinskog jezika.) Non c’e due senza tre /non ~e due senca tre/ ital. Nema dva bez tri (odgovara na{em: Triput Bog pomaè ili Tre}a — sre}a); up. nem. Aller

guten Dinge sind drei. non compos mentis /non kompos mentis/ lat. du{evno nemo}an, mentalno zaostao (tj. neura~unqiv, pravno neodgovoran). prav.

Non cuivis (homini) contigit adire Corinthum /non kuivis (homini) kontigit adire korintum/ lat. Nije svakome (~oveku) dano da do|e u Korint. v. Non licet omnibus adire Corinthum.

1579

Non mortem timemus tizanama, za koje je trebalo imati mnogo novaca. Tako je nastala ova izreka, koja se danas upotrebqava u {irem zna~ewu: nije sve za svakoga.) Up. Non cuivis (homini) contigit adire Corinthum. Non mortem timemus, sed cogitationem mortis /non mortem timemus, sed kogitacionem mortis/ lat. Ne bojimo se smrti nego razmi{qawa o smrti. (Seneka) Non moritur quicumque sui monumenta reliquit /non moritur kvikumkve sui monumenta relikvit/ lat. Ne umire onaj ko je posle sebe spomen ostavio. Non multa, sed multum /non multa, sed multum/ lat. Mnogo, a ne mno{tvo (treba uraditi ili znati), tj. mnogo po sadrìni, a ne po broju, jer nije va`na koli~ina, nego kvalitet. To zna~i da je boqe dobro uraditi ili upoznati mawe stvari nego povr{no mnogo wih, kao {to je boqe s malo re~i mnogo re}i nego s mnogo re~i kazati malo. Non numeranda, sed ponderanda argumenta /non numeranda, sed ponderanda argumenta/ lat. Dokaze treba vagati, a ne brojiti. Non, nisi parendo, vincitur /non nisi parendo vincitur/ lat. Pobe|uje se, ali samo pokoravawem (re~i engleskog filozofa Frensisa Bekona, koji je tvrdio da prirodu moèmo pobediti, tj. podvrgnuti je svojim potrebama, samo ako se sami pokoravamo wenim zakonima). Non nova, sed nove /non nova, sed nove/ lat. Ne nove stvari, nego na nov na~in u~iwene. Non olet /non olet/ lat. Ne smrdi. (Prema legendi, rimski car Vespazijan uveo je porez na javne nu`nike, pa kad mu je sin Tit to prigovorio, on mu je gurnuo pod nos dobijeni novac i rekao: Ne smrdi.) Non omne licitum est honestum /non omne licitum est honestum/ lat. Nije sve ~asno {to je dopu{teno. Non omnia possumus omnes /non omnija posumus omnes/ lat. Ne moèmo svi sve. Non omnis moriar /non omnis morijar/ lat. Ne}u sav umreti (Horacije). To zna~i da pesnik ostavqa iza sebe delo po kome }e se pamtiti.

1580

Non timor, sed admiratio et gratitudo deos fecit Non plus ultra /non plus ultra/ lat. Daqe se ne moè (odnosi se na ne{to {to se ne moè nadma{iti, {to je nedosti`no, vrhunsko). Non procul a proprio stipite poma cadunt /non prokul a proprio stipite poma kadunt/ lat. Ne padaju jabuke daleko od vlastitoga stabla (u nas: Ne pada iver daleko od klade). Non progredi est regredi /non progredi est regredi/ lat. Ne napredovati zna~i nazadovati. (Gete) Non quaero intelligere ut credam, sed credo ut intelligam /non kvero inteligere ut kredam, sed kredo ut inteligam/ lat. Ne nastojim razumeti da bih verovao, nego verujem da bih razumeo (religijsko na~elo, suprotno nau~nim metodama spoznaje). Non quam diu, sed quam bene vixeris, refert /non kvam diju, sed kvam bene vikseris refert/ lat. Ne radi se o tome koliko si dugo, nego koliko si dobro ìveo. Non quantum, sed quid /non kvantum, sed kvid/ lat. Ne koliko, nego {ta (si u~inio), {to zna~i da nije va`na veli~ina dela, nego wegova vrednost. Non quis, sed quid /non kvis, sed kvid/ lat. Ne ko, nego {ta (tj. nije va`no ko je ne{to rekao ili u~inio, nego ono {to je u~inio). Non ragioniam di lor, ma guarda e passa /non ra|onjam di lor, ma guarda e pasa/ ital. Ne razgovarajmo o wima, nego pogledaj i pro|i daqe. (Dante, Boànstvena komedija, Pakao, III, 51) Non scholae, sed vitae discimus /non shole, sed vite discimus/ lat. Ne u~imo za {kolu, nego za ìvot. (Seneka) Non sicut ego volo, sed sicut tu /non sikut ego volo, sed sikut tu/ lat. Ne kako ja ho}u, nego kako ti (Isusove re~i upu}ene Bogu, Mat. 26:39). Non, si male nunc, et olim sic erit /non, si male nunk, et olim sik erit/ lat. Ako je sada zlo, ne}e uvek biti tako. Non sum qualis eram /non sum kvalis eram/ lat. Nisam vi{e ono {to sam bio. (Horacije) Non timor, sed admiratio et gratitudo deos fecit /non timor, sed admiracio et gratitudo deos fecit/ lat. Ne strah, nego divqewe i zahvalnost stvorili su bogove (Ciceron); supr. Primus in orbe deos fecit timor (v.).

Nonum prematur in annum Nonum prematur in annum /nonum prematur in anum/ lat. Neka se ~uva devet godina (tj. ne treba ùriti s objavqivawem napisanog dela) (Horacije); up. Nescit vox missa reverti. Non ut edam vivo, sed ut vivam edo /non ut edam vivo, sed ut vivam edo/ lat. Ne ìvim da bih jeo, nego jedem da bih ìveo. (Kvintilijan) Non videbis dies sancti Petri in sede apostolica /non videbis dijes sankti petri in sede apostolika/ lat. Ne}e{ videti dane svetoga Petra na apostolskoj stolici, tj. ne}e{ duè vladati od sv. Petra, koji je bio na ~elu Crkve 25 godina (fraza koja se nekad izgovarala prilikom ustoli~ewa novog pape, ali je kasnije izba~ena iz vatikanskog protokola, po{to je papa Pije IX vladao pune 32 godine; danas se upotrebqava u op{tem zna~ewu, kada se neko u poznim godinama domogne nekog dostojanstva, u kome ne}e dugo uìvati). Non volat in buccas tuas assa columba /non volat in bukas tuas asa kolumba/ lat. Ne}e ti uleteti u usta pe~ena golubica (tj. ni{ta ne pada s neba bez truda). No pain, no gain /nou pejn, nou gejn/ engl. doslovno: Nema muke, nema dobitka (tj. Nema dobitka bez rizika). Up. Nothing ventured, nothing gained. No pasaran /no pasaran/ {p. Ne}e pro}i (parola {panskih revolucionara, koju je lansirala La Pasionarija u vreme gra|anskog rata 1936–1939, kao poziv u borbu protiv nadirawa falangi generala Franka; otada se upotrebqava kao izraz ~vrstog uverewa da fa{izam ne}e pobediti). Nosce te ipsum /nosce te ipsum/ lat. (U)poznaj samoga sebe. up. Gnothi seauton. Noscitur ex socio, qui non cognoscitur ex se /noscitur eks socio kvi non kognoscitur eks se/ lat. Po drugovima }e se poznati onaj ko se ne}e poznati po sebi ({to zna~i da je ~ovek onakav kakvo mu je dru{tvo; u nas: S kim si, onakav si). nostro conto /nostro konto/ ital. trg. Na na{ ra~un. Nota bene /nota bene/ lat. Pamti dobro, ne zaboravi; obrati pa`wu; skr. N. B.

Nulla poena sine lege nota infidelitatis /nota infidelitatis/ lat. obele`je nevere. Nothing succeeds like success /nating saksidz lajk sakses/ engl. Ni{ta ne uspeva kao uspeh (u smislu da uspeh u konkurenciji obezbe|uje popularnost i obrnuto). Nothing ventured, nothing gained /nating ven~erd, nating gejnd/ engl. Ako se ni{ta ne rizikuje, ni{ta se ne dobija. Up. No pain, no gain. Notumque furens quid femina possit /notumkve furens kvid femina posit/ lat. Poznato je {ta èna u besu moè u~initi; up. Non est ira super iram mulieris. nuda proprietas /nuda proprijetas/ lat. prav. doslovno: golo vlasni{tvo (pravno vlasni{tvo bez posedovawa). nuda veritas /nuda veritas/ lat. gola istina. (Horacije) nudis verbis /nudis verbis/ lat. golim re~ima (tj. najprostije re~eno; upotrebqava se i u smislu: doslovno tako, od re~i do re~i). Nulla dies sine linea /nula dijes sine linea/ lat. Nijedan dan bez crte, tj. svaki dan treba bar ne{to uraditi. (Prema Pliniju Starijem, pripisuje se poznatom gr~kom slikaru Apelesu, koji nije propu{tao nijedan dan da ne povu~e makar i najmawi potez ki~icom na svojim slikama; danas se upotrebqava u op{tem smislu kao pouka da treba svaki dan pone{to uraditi ako se èli uspeh). Nulla discordia maior quam quae a religione fit /nula diskordija major kvam kve a religione fit/ lat. Nema ve}e nesloge od one koja nastaje zbog religije. Nulla fere causa est, in qua non femina litem moverit /nula fere kauza est, kva non femina litem moverit/ lat. Nema gotovo (nijednog) sukoba u kome èna ne bi pokrenula raspravu (Juvenal); up. Cherchez la femme. Nulla lex satis commoda omnibus /nula leks satis komoda omnibus/ lat. Nema zakona koji bi svima odgovarao. (Tit Livije) nulla nullissima /nula nulisima/ lat. najni{tavnija nula, tj. niko i ni{ta. Nulla poena sine lege /nula poena sine lege/ lat. prav. Nijedna kazna bez zakona (tj. svaka ka-

1581

Nulla regula sine exceptione zna mora biti na zakonu osnovana); up. Nullum crimen, nulla poena sine lege. Nulla regula sine exceptione /nula regula sine ekscepcione/ lat. Nema pravila bez izuzetka; up. nem. Keine Regel ohne Ausnahme. Nulla res consummata est dum incipit /nula res konsumata est dum incipit/ lat. Nijedna stvar nije svr{ena dok po~iwe. (Seneka) Nulla tempestas magna perdurat /nula tempestas magna perdurat/ lat. Nijedna jaka oluja ne traje dugo. (Seneka) Nullum crimen, nulla poena sine lege /nulum krimen, nula pena sine lege/ lat. prav. Nema krivice ni kazne bez zakona (staro rimsko pravno pravilo, po kome niko ne moè biti progla{en krivim i ka`wen za delo koje kao takvo nije navedeno u zakonu). Nullum est iam dictum, quod non sit dictum prius /nulum est jam diktum kvod non sit diktum prijus) lat. Ni{ta se vi{e ne moè re}i {to ve} pre nije re~eno. (Terencije) Nullum magnum ingenium sine quodam dementiae gradu /nulum magnum ingenijum sine kvodam demencije gradu/ lat. Nijedan veliki um nije bez nekog stepena ludosti. Nullus agenti dies longus est /nulus agenti dijes longus est/ lat. Marqivom (~oveku) nijedan dan nije dug (Seneka); up. Nihil agenti dies longus est. Nullus est liber tam malus, ut non aliqua parte prosit /nulus est liber tam malus ut non

1582

nuntius apostolicus alikva parte prosit/ lat. Nijedna kwiga nije tako lo{a da bar jednim delom ne bi koristila. (Plinije Stariji) numerus clausus /numerus klauzus/ lat. doslovno: zatvoren broj; odredba po kojoj je strogo ograni~en broj kandidata za upis u {kolu, za prijem u slu`bu i sl. numerus currens /numerus kurens/ lat. teku}i broj. Numquam prodest malum exemplum /numkvam prodest malum egzemplum/ lat. Lo{ primer nikad ne koristi. (Kvintilijan) Numquam retrorsum! /numkvam retrorsum/ lat. Nikad nazad! (Ciceron) nunc aut numquam /nunk aut numkvam/ lat. sad ili nikad. Nunc dimittis servum tuum, Domine /nunk dimitis servum tuum, domine/ lat. Sada otpu{ta{ slugu svojega, Gospode (Jevan|eqe po Luci 2:29: Simeun, kome je predskazano da ne}e umreti dok ne ugleda Hrista, izgovara te re~i nakon {to je drào na rukama maloga Isusa). Nunc est bibendum /nunk est bibendum/ lat. Sad je vreme da se pije (uzvik na gozbama: Horacije). nuncipata voluntas /nuncipata voluntas/ lat. prav. ta~no izraèna voqa (pri odre|ivawu naslednika). nuntius apostolicus /nuncijus apostolikus/ lat. apostolski nuncije (papski poslanik; vatikanski ambasador u nekoj zemqi).

O O beata solitudo, o sola beatitudo /O beata solitudo, o sola beatitudo/ lat. O blaèna samo}o, o jedino blaènstvo (izreka sv. Bernarda, katoli~kog sveca, u slavu pustiwa~kog ìvota). obiter dicta /obiter dikta/ lat. uzgredne napomene. Obliti privatorum publica curate /obliti privatorum publika kurate/ lat. Zaboraviv{i na privatne stvari, brinite se o javnim poslovima (natpis na staroj gradskoj ve}nici u Kneèvom dvoru u Dubrovniku). Obrepit non intellecta senectus /obrepit non intelekta senektus/ lat. Starost domili neopaèna. (Juvenal) obscurum per obscurius /opskurum per opskurijus/ lat. nejasno jo{ nejasnijim (obja{wavati). Obsequium amicos, veritas odium parit /opsekvijum amikos, veritas odijum parit/ lat. Uga|awe stvara prijateqe, a istina mr`wu. (Terencije) Occasio facit furem /okazio facit furem/ lat. Prilika ~ini (~oveka) lopovom. Oculis magis praebenda fides quam auribus /okulis magis prebenda fides kvam auribus/ lat. O~ima treba vi{e verovati nego u{ima. Oculos habent et non videbunt /okulos habent et non videbunt/ lat. O~i imaju, a ne vide (oni koji su zaneseni): iz Psalma 115. Oderint, dum metuant /oderint, dum metuant/ lat. Neka mrze, samo nek me se pla{e (rekao je okrutni Kaligula kad su ga upozorili da ga qudi mrze i da bi mu se mogli osvetiti).

Oderunt peccare boni virtutis amore /oderunt pekare boni virtutis amore/ lat. Dobri qudi mrze greh iz qubavi prema vrlini. Odi profanum vulgus et arceo /odi profanum vulgus et arceo/ lat. Mrzim prostu svetinu i i klonim je se. (Horacije) Odium est ira inveterata /odijum est ira inveterata/ lat. Mr`wa je zastareo gnev. (Ciceron) O, fallacem hominum spem! /o, falacem hominum spem/ lat. O, kako je varqiva qudska nada! (Ciceron) off-limits /of limits/ engl. doslovno: van granica, tj. zabrawen pristup (ob. za vojna lica). Ohne Fleiss kein Preis /one flajs kajn prajs/ nem. Bez vredno}e nema nagrade. Oida hoti meden oida /oida hoti meden oida/ gr~. Znam da ni{ta ne znam. (Sokrat) omen faustum /omen faustum/ lat. dobar predznak. Omne animal ex ovo /omne animal eks ovo/ lat. Sve ìvotiwe poti~u iz jajeta; up. Omne vivum ex ovo. Omne animal post coitum triste /omne animal post koitum triste/ lat. Svaka je ìvotiwa (tj. ìvi stvor) posle sno{aja tu`na; uz ovo se katkad dodaje: nisi mulier gallusque /nisi mulijer galuskve/ osim ène i petla. Omne initium difficile est /omne inicijum dificile est/ lat. Svaki po~etak je teàk; isto i Omne principium difficile (grave). Omne nimium nocet /omne nimijum nocet/ lat. Sve {to je preterano, {kodi.

1583

Omne principium difficile (grave) Omne principium difficile (grave) v. Omne initium difficile est. Omne trinum bonum /omne trinum bonum/ v. Omne trinum perfectum. Omne trinum perfectum /omne trinum perfektum/ lat. Sve {to je trostruko je savr{eno. Omne vivum e cellula /omne vivum e celula/ lat. Sve ìvo iz }elije. Omne vivum e nucleo /omne vivum e nukleo/ lat. Sve ìvo iz jezgra. Omne vivum ex ovo /omne vivum eks ovo/ lat. Sve ìvo je iz jajeta; up. Omne animal ex ovo. Omne vivum ex vivo /omne vivum eks vivo/ lat. Sve ìvo je (postalo) od ìvoga ({to zna~i da ni{ta ne nastaje samo od sebe, kako je jo{ u XVI veku tvrdio engleski lekar Harvi, ~ija je ovo izreka). Omnes manet una nox /omnes manet una noks/ lat. Sve o~ekuje jedna no} (Horacije); misli se na smrt, {to zna~i da smo svi smrtni. Omnia mea mecum porto /omnija mea mekum porto/ lat. Sve svoje sa sobom nosim: latinizirana izreka filozofa Bijasa (Bijanta), jednog od sedmorice starogr~kih mudraca. U vreme kad je persijski car Kir opsedao grad Prijenu, stanovnici su beàli vuku}i sa sobom imovinu, a jedino je Bijas i{ao bez i~ega. Kad su ga Kirovi vojnici upitali za{to on ni{ta ne nosi, odgovorio im je: Sve svoje sa sobom nosim, isti~u}i time da je znawe i mudrost wegovo najve}e bogatstvo. Omnia mors aequat /omnija mors ekvat/ v. Mors omnia aequat. Omnia munda mundis /omnija munda mundis/ lat. îstima je sve ~isto (Poslanica Titu apostola Pavla, 1:15); upotrebqava se i u smislu: onaj ko je ~edan (naro~ito dete) ne uvi|a tu|i greh. Tako|e: Omnia pura puris /omnija pura puris/; Castis omnia casta (v.). Omnia mutantur, nihil interit /omnija mutantur, nihil interit/ lat. Sve se mewa, ni{ta ne propada (Ovidije). Moè se tuma~iti kao princip neuni{tivosti materije. Omnia praeclara rara /omnija preklara rara/ lat. Sve {to je izvrsno, retko je. (Ciceron) Omnia pura puris v. Omnia munda mundis.

1584

One man’s meat is another poison Omnia vincit amor et nos cedamus amori /omnija vincit amor et nos cedamus amori/ lat. Qubav sve pobe|uje i mi treba da se pokorimo qubavi (Vergilije). Obi~no se citira samo prvi deo: Omnia vincit amor. omni modo /omni modo/ lat. na svaki na~in. Omnis amans amens /omnis amans amens/ lat. Svaki zaqubqenik je bezuman (Terencije). Up. Amantes, amentes. Omnis ars naturae imitatio est /omnis ars nature imitacio est/ lat. Svaka je umetnost opona{awe prirode. (Seneka) Omnis cellula e cellula /omnis celula e celula/ lat. Svaka }elija od }elije ({to zna~i da sve ìvo ima svoj za~etak). Omnis homo mendax /omnis homo mendaks/ lat. Svaki je ~ovek la`qiv (prevrtqiv). Omnis spes in ferro /omnis spes in fero/ lat. Sva je nada u ma~u (zna~i: jedino {to nam preostaje jeste borba). omni tempore /omni tempore/ lat. u svako doba. Omnium artium medicina nobilissima /omnijum arcijum medicina nobilisima/ lat. Od svih ve{tina medicina je najplemenitija. omnium consensu /omnijum konsensu/ lat. po pristanku (odobrewu) svih. Omnium rerum (mensura) homo /omnijum rerum (menzura) homo/ lat. Svim je stvarima (merilo) ~ovek (Pitagora); up. Panton chrematon metron ho anthropos. Omnium rerum mors est extremum /omnijum rerum mors est ekstremum/ lat. Smrt je kraj svemu. (Ciceron) Omnium rerum principia parva sunt /omnijum rerum principija parva sunt/ lat. Svemu su mali po~eci. (Ciceron) Omnium vitiorum fundamentum avaritia est /omnijum viciorum fundamentum avaricija est/ lat. Svim manama temeq je pohlepa. (Seneka) O my prophetic soul! /ou maj profetik soul/ engl. O, moja proro~ka du{o! ([ekspir, Hamlet, ~in I, scena V); u {ali se upotrebqava kad se ne~ija predvi|awa ostvare. One man’s meat is another poison /uan menz mit iz enader menz pojzn/ engl. Ono {to je jed-

On ne fait pas d’omelette sans casser des oeufs

O, sancta simplicitas!

nom ~oveku meso, drugom je otrov (u smislu: svako ima svoj ukus). On ne fait pas d’omelette sans casser des oeufs /on n fe pa domlet san kase deze/ fr. Ne moè se praviti omlet a da se ne razbiju jaja; upotrebqava se u smislu opravdawa za `rtve koje ostvarewe nekog zadatka povla~i za sobom. On ne prete qu’aux riches /on n pret ko ri{/ fr. Pozajmquje se samo bogatima. Pored osnovnog zna~ewa (radije pozajmqujemo novac onome ko ima mogu}nosti da ga vrati), u jeziku kwièvne i umetni~ke kritike zna~i da se talentovanom stvaraocu priznaje pravo da pozajmi i obradi tu|e motive. Onorate l’altissimo poeta /onorate laltisimo poeta/ ital. Odajte po~ast uzvi{enom pesniku (Dante, Boànstvena komedija, Pakao, IV, 80: odnosi se na Vergilija). On revient toujours a ses premieres amours /on r’vjen tuùr a se pr’mjerz amur/ fr. ôvek se uvek vra}a svojim prvim qubavima. on the rocks /on d roks/ engl. doslovno: na stenama, tj. s kockama leda, nerazblaèno (na~in posluìvawa pi}a ili koktela). onus probandi /onus probandi/ lat. prav. teret dokazivawa. ope et consilio /ope et konsilio/ lat. li~nim primerom i savetom. opera et studio /opera et studio/ lat. radom i predano{}u. opera omnia /opera omnija/ lat. celokupna dela. opera selecta /opera selekta/ lat. izabrana dela. Oportet est mala herba /oportet est mala herba/ lat. Re~ mora{ pogana je biqka. Oportet privatis utilitatibus publicas anteferre /oportet privatis utilitatibus publikas antefere/ lat. Li~nim koristima treba pretpostaviti javne (dràvne). optima fide /optima fide/ lat. u najboqoj nameri; up. bona fide. optima forma /optima forma/ lat. u najboqem obliku; na najboqi na~in. Optimum condimentum fames /optimum kondimentum fames/ lat. doslovno: najboqi je za~in glad (ko je gladan ne bira jelo).

Optimum medicamentum quies est /optimum medikamentum kvijes est/ lat. Najboqi lek je mirovawe. Optimus testis confitens reus /optimus testis konfitens reus/ lat. Najboqi svedok je optuèni koji priznaje. opus citatum /opus citatum/ lat. navedeno delo; skr. o. c. Opus Dei /opus dei/ lat. Delo Bo`je (naziv desni~arske politi~ke organizacije katoli~ke orijentacije u [paniji). opus Herculeum /opus herkuleum/ lat. herkulsko delo (delo za koje je potrebna divovska snaga). opus operatum /opus operatum/ lat. izvr{eno delo. Ora et labora! /ora et labora/ lat. Moli se (Bogu) i radi! (geslo vernika); u {iroj verziji: Ora et labora, dabit tibi Deus omnia bona /ora et labora, dabit tibi deus omnija bona/ lat. Moli se i radi, pa }e ti Bog dati sva dobra. Ora pro nobis /ora pro nobis/ lat. Moli se za nas (re~i iz katoli~ke molitve Bogorodici, Ave Maria /v./); u punom obliku: Ora pro nobis peccatoribus nunc et in hora mortis nostrae /ora pro nobis pekatoribus nunk et in hora mortis nostre/ Moli se za nas gre{nike i u ~asu smrti na{e. Orate, ne intretis in tentationem /orate, ne intretis in tentacionem/ lat. Molite se, da ne padnete u isku{ewe (Hristove re~i upu}ene apostolima na Maslinovoj gori). Orator fit, poeta nascitur /orator fit, poeta nascitur/ lat. Govornik se postaje, a pesnik se ra|a; up. Nascitur poetae, fiunt oratores. Orbis maior est urbe /orbis major est urbe/ lat. Ve}i je svet od grada (Rima). Orbis pictus /orbis piktus/ lat. naslikani svet, tj. svet u slikama (naslov dela Jana Komenskog za decu, 1657). orbis terrarum /orbis terarum/ lat. zemaqska kugla; svet. organo pleno /organo pleno/ lat. muz. iz svih registara, punom snagom (orguqa). O, sancta simplicitas! /o, sankta simplicitas/ lat. O sveta prostoto! (ta~nije: O, sveta gluposti!) — re~i verskog reformatora Jana

1585

Os habent, et non loquentur Husa, izgovorene pred spaqivawe, kad je video kako jedna prosta èna pobo`no stavqa cepanicu na wegovu loma~u. Os habent, et non loquentur /os habent, et non lokventur/ lat. Imaju usta, a ne govore (re~i iz jednog psalma). osculum pacis /oskulum pacis/ lat. poqubac mira (pomirewa). osculum reverentiae /oskulum reverencije/ lat. poqubac po{tovawa (kod katolika celiva-

we biskupa u prsten, a pape u papu~u). O, si sic omnia /o, si sik omnija/ lat. O, kad bi tako bilo sve! Ote-toi de la, que je m’y mette /ot-toa d la, k ` mi met/ fr. Skloni se odatle, da ja tu sednem; up. kod nas: Sja{i Kurta da uzja{i Murta. O tempora, o mores! /o tempora, o mores/ lat. O vremena, o obi~aji! (Ciceronove re~i iz

prvog govora protiv Katiline, kojima je izrazio zgraàwe nad pokvareno{}u sveta). Otia dant vitia /ocija dant vicija/ lat. Besposlice ra|aju poroke.

1586

Ovem lupo comittere Otium sine litteris mors est et hominis vivi sepultura /ocijum sine literis mors est et hominis vivi sepultura/ lat. Dokolica bez kwige je smrt i pogreb ìvog ~oveka. (Seneka) O urbem venalem et mature (brevi) perituram, si solum emptorem invenerit /o urbem venalem et mature (brevi) perituram, si solum emptorem invenerit/ lat. O podmitqivog li grada, koji }e uskoro propasti, samo ako se na|e kupac (re~i numidskog kraqa Jugurte, koje je, prema istori~aru Salustiju, izgovorio napu{taju}i Rim, gde je uspeo da podmiti mnoge ugledne i uticajne qude). Our country, right or wrong /aur kantri, rajt or rong/ engl. (Ovo je) na{a domovina, bilo da je u pravu ili ne (re~i koje je Stiven Dikejtur, ameri~ki pomorski oficir, izrekao u jednom govoru 1816. godine: izraz uskogrudog nacionalizma). Ovem lupo comittere /ovem lupo komitere/ lat. Ovcu vuku poveriti (Terencije). Odgovara na{oj narodnoj poslovici: Dati vuku da ~uva kozli}e (tj. poveriti opasnoj osobi ono {to èli da utamani).

P pace tua /pace tua/ lat. s tvojim dopu{tewem. Pacta conventa /pakta konventa/ lat. zakqu~eni sporazumi, sklopqeni ugovori (naziv sporazuma o personalnoj uniji sklopqenog izme|u ma|arskih i hrvatskih feudalaca 1102, kojim je Hrvatska izgubila dràvnu samostalnost). Pacta sunt servanda /pakta sunt servanda/ lat. Ugovori se moraju po{tovati i ispuwavati. Paese che vai, usanza che trovi /paeze ke vai, uzanca ke trovi/ ital. (U svako) selo u koje ode{, (nov) obi~aj na|e{; odgovara na{oj izreci: Tu|i qudi, tu|i obi~aji. Up. nasuprot tome Tutto il mondo e paese. Panem et circenses /panem et circenses/ lat. Hleba i igara (Juvenal). Prema ovom rimskom satiri~aru, bila je to jedina èqa gra|ana Rima u vreme propadawa Rimske imperije; danas se tom izrekom ozna~ava poku{aj vlasti da jeftinim hlebom i jeftinim zabavama odvrati pa`wu obi~nih qudi od bede i socijalnih nepravdi u dru{tvu. Pan metron ariston /pan metron ariston/ gr~. U svemu treba biti umeren (ili œsve sos meraŒ, kako govori Kir Jawa u istoimenoj komediji Jovana Sterije Popovi}a). Panta rei /panta rei/ gr~. sve te~e (izraz dinami~kog shvatawa vasione, koji se pripisuje Heraklitu). Panton chrematon metron ho anthropos /panton hrematon metron ho antropos/ gr~. Svim stvarima merilo je ~ovek (Pitagora); up. Omnium rerum (mensura) homo.

pappa in bocca /papa in boka/ ital. papica u usta (u prenesenom smislu: pitawe koje sadrì odgovor, npr. Koja reka proti~e ispod savskog mosta? Koliko je trajao tridesetogodi{wi rat? i sl.; uop{te direktna pomo}, koju moè svako shvatiti). papstlicher als der Papst /papstliher als der papst/ nem. doslovno: papskiji od pape (u nas: ve}i katolik od pape). paraphrasis poetica /parafrazis poetika/ pesni~ka parafraza (slobodan prepev pesme sa stranog jezika). lat.

par avion /par avion/ fr. avionom, avionskom po{tom (oznaka na po{iqkama); up. air-mail. Parcere subiectis et debellare superbos /parcere subjektis et debelare superbos/ lat. Pra{tati pokornima i ru{iti ohole (Vergilije): politi~ko geslo u starom Rimu. Parce tempori! /parce tempori/ lat. [tedi vreme! Parenti serpenti /parenti serpenti/ ital. doslovno: ro|aci — zmije, tj. niko ne moè ~oveku takvo zlo da nanese kao ro|aci. Pares cum paribus facillime congregantur /pares kum paribus facilime kongregantur/ lat. Jednaki s jednakima najlak{e se na|u (Ciceron). Up. Birds of a feather flock together; Gleich und gleich gesellt sich gern; Qui se ressemble, s’assemble. par excellence /par ekselans/ fr. osobito, u najve}oj meri, u pravom smislu re~i; up. per excellentiam i kat’exochen.

1587

par exemple par exemple /par egzampl/ fr. na primer (u mondenskim krugovima); up. per exemplum. Paris vaut bien une messe /pari vo bjen in mes/ fr. Pariz je vaqda vredan jedne mise: cini~na izjava francuskog kraqa Anrija IV kada je 1593. napustio hugenote, koje je dotad predvodio, i vratio se katolicizmu kako bi mogao da u|e u Pariz i osvoji presto. parole de honneur /parol doner/ fr. ~asna re~ (u starim mondenskim krugovima). par ordre /par ordr/ fr. po nalogu, po zapovesti. Par pari refertur /par pari refertur/ lat. Jednako se jednakim vra}a (u nas: vratiti milo za drago; vratiti ào za sramotu). Parsimonia est magnum vectigal /parsimonija est magnum vektigal/ lat. [tedwa je veliki dobitak. (Ciceron) pars pro toto /pars pro toto/ lat. deo mesto celine (stilska figura, npr. ogwi{te umesto ku}a, grlo umesto kow, gove~e i sl.); v. sinegdoha. partes aequales /partes ekvales/ lat. jednaki delovi. Parturiunt montes, nascetur ridiculus mus /parturijunt montes, nascetur ridikulus mus/ lat. Tresu se bregovi, rodi}e se sme{an mi{. (Horacije) Ovim stihom Horacije se podsmeva piscima koji bu~no najavquju svoja dela, a na kraju ne stvore ni{ta. Izreka odgovara na{em: Tresla se gora, rodio se mi{, ili: Mnogo vike ni oko ~ega. Parum fidei miseris est /parum fidei mizeris est/ lat. Malo se vere poklawa bednima. (Salustije) Parva necat morsu spatiosum vipera taurum /parva nekat morsu spaciozum vipera taurum/ lat. Mala zmija ubija ujedom golemog bika. (Ovidije) Parva, sed apta mihi /parva, sed apta mihi/ lat. Malena, ali meni prikladna (nekada{wi natpis na ku}ama skromnih doma}ina). Parvum parva decent /parvum parva decent/ lat. Malom malo prili~i. (Horacije) pas de deux /pa d de/ fr. balet u paru, s dva igra~a; pas de trois /pa d troa/ fr. baletska igra utroje; pas de quatre /pa d katr/ fr. baletska

1588

Pauca, sed bona igra u~etvoro; pas de cinq /pa d senk/ fr. baletska igra upetoro, s pet igra~a. pas de grace /pa d gras/ fr. graciozni ples. Passata la festa, gabbato lo santo /pasata la festa, gabato lo santo/ ital. Kad pro|e praznik, svetac biva prevaren (tj. obe}awa data u sve~anim prilikama obi~no se ne ispuwavaju). passim /pasim/ lat. na vi{e raznih mesta (pri citirawu nekog izraza ili oblika koji se ponavqa mnogo puta u citiranom tekstu).. Patere quam ipse fecisti legem /patere kvam ipse fecisti legem/ lat. Pokoravaj se zakonu koji si sam sa~inio (Pitak, jedan od sedam gr~kih mudraca). Pater est is, quem nuptiae demonstrant /pater est is kvem nupcije demonstrant/ lat. prav. Otac je onaj koga zakoniti brak pokazuje (kao takvog); up. Mater semper certa est... pater familias /pater familijas/ lat. otac porodice; glava ku}e. Pater, ignosce, peccavi /pater, ignosce, pekavi/ lat. O~e, oprosti, zgre{io sam (prema biblijskoj pri~i, re~i zabludelog sina). pater patriae /pater patrije/ lat. otac otaxbine (titula koja je dodeqivana pojedinim vladarima ili mo}nicima). patres apostolici /patres apostolici/ lat. apostolski oci (rani hri{}anski pisci, u~enici ili sledbenici apostola). patres conscripti /patres konskripti/ lat. sabrani oci (naziv rimskih senatora koji su uvr{teni u red plemi}a). patres ecclesiae /patres eklezije/ lat. crkveni oci (crkveni pisci do XIX veka). Patria o muerte /patrija o muerte/ {p. Domovina ili smrt. patria potestas /patrija potestas/ lat. prav. o~inska vlast: u starom Rimu, pravo oca da upravqa ìvotima svoje supruge i dece. Patriotism is the last refuge of a scoundrel /pejtriotizm iz d last refjux ov e skaundrel/ engl. Patriotizam je posledwe pribeì{te nitkova (izreka Samjuela Xonsona, kojom je hteo da kaè da mnogi nemoralni politi~ari kriju svoje prave namere pod maskom rodoqubqa). Pauca, sed bona /pauka, sed bona/ lat. Malo, ali dobro.

Paulatim longius itur Paulatim longius itur /paulatim longijus itur/ lat. Polako (idu}i) stigne se daqe, kod nas: Ko polako ide, brè stiè; up. Festina lente. Pauperibus date /pauperibus date/ lat. Udelite siromasima. Pauperitas non est probrum /pauperitas non est probrum/ lat. Siroma{tvo nije sramota (u nas: Siroma{tvo nije greh). pavor diurnus /pavor dijurnus/ lat. med. dnevni strah (nastup straha kod male dece za vreme dnevnog sna). pavor nocturnus /pavor nokturnus/ lat. med. no}ni strah (nastup straha kod male dece tokom no}i). pax aeterna /paks eterna/ lat. ve~ni mir; isto i pax sempiterna (v.). Pax Cererem nutrit /paks cererem nutrit/ lat. Mir hrani Cereru ({to zna~i da se u vreme mira zemqa obra|uje i donosi plodove; Cerera je bila starorimska bogiwa zemqoradwe). Pax hominibus bonae voluntatis! /paks hominibus bone voluntatis/ lat. Mir qudima dobre voqe! Pax huic domui et omnibus habitantibus in ea /paks huik domui et omnibus habitantibus in ea/ lat. Mir ovom domu i svima koji ìve u wemu. pax sempiterna /paks sempiterna/ lat. ve~ni mir; up. pax aeterna. Pax tecum /paks tekum/ lat. Mir s tobom (pozdrav prvih hri{}ana). Pax vobiscum /paks vobiskum/ lat. Mir s vama (pozdrav kojim se, prema jevrejskim obi~ajima, sluìo i Isus Hristos). pede presto /pede presto/ lat. doslovno: brzom nogom, hitro. Pecunia non olet /pekunija non olet/ lat. Novac ne smrdi; up. Non olet. Pedibus timor addidit alas /pedibus timor adidit alas/ lat. Strah dodaje nogama krila. per abusum /per abuzum/ lat. prav. po zloupotrebi, protivpravno. per accidens /per akcidens/ lat. slu~ajno. per acclamationem /per aklamacionem/ lat. aklamacijom, jednoglasno.

per excellentiam peractis peragendis /peraktis peragendis/ lat. po{to se obavi {to je trebalo obaviti.

per alvum /per alvum/ lat. med. preko stolice (izlu~ivawe sastojaka leka i sl.); up. per sedes. per ambages /per ambages/ lat. zaobilazno, okoli{avaju}i (govoriti). per amorem dei /per amorem dei/ lat. za bo`ju qubav, zaboga. per analogiam /per analogijam/ lat. po analogiji, po ugledu (na {to). Per angusta ad augusta /per angusta ad augusta/ lat. Kroz uske (puteve) do uzvi{enih (mesta), tj. preko te{ko}a do slave; up. Per aspera ad astra. per annum /per anum/ lat. na godinu, godi{we. per anum /per anum/ lat. med. kroz anus, izlazno crevo, ~mar (davawe lekova): isto i per rectum (v.). Per ardua ad astra v. Per aspera ad astra. Per aspera ad astra /per aspera ad astra/ lat. kroz trwe do zvezda, tj. preko te{ko}a do slave; isto i Per ardua ad astra /per ardua ad astra/ lat. Preko strmina do zvezda; up. Per angusta ad augusta. per aversionem /per aversionem/ lat. ne broje}i, otprilike. per capita /per kapita/ lat. po glavi, po osobi. per cassa /per kasa/ ital. za kasu, tj. isplata u gotovini. per casum obliquum /per kazum oblikvum/ lat. krivim putem, stranputicom. per consensum /per konsensum/ lat. po sporazumu, dogovorno; up. konsenzus. per conto /per konto/ ital. na ra~un. Per crucem ad lucem /per krucem ad lucem/ lat. Preko krsta do svetla (hri{}anska verzija izreke Per aspera ad astra). per directum /per direktum/ lat. direktno. Pereat mundus! v. Fiat iustitia, et pereat mundus! per excellentiam /per ekscelencijam/ lat. posebno, u najve}oj meri, izvanredno; up. par excellence.

1589

per exemplum per exemplum /per egzemplum/ lat. na primer; up. par exemple. Per fas et nefas /per fas et nefas/ lat. pravilnim i nepravilnim putem, pravi~no ili nepravi~no (tj. do}i do ne~ega svim dozvoqenim i nedozvoqenim sredstvima). Perfectum est /perfektum est/ lat. Svr{eno je, gotovo! Periculum in mora /perikulum in mora/ lat. Opasnost je u oklevawu (Livije); u nas se kaè: Ko razga|a, ne poga|a. perinde ac cadaver /perinde ak kadaver/ lat. doslovno œsasvim kao le{Œ, tj. bez sopstvene voqe: pravilo apsolutne poslu{nosti kod frawevaca i jezuita. per iocum /per jokum/ lat. radi smeha, iz {ale. per litteras /per literas/ lat. putem slova, pismeno. per longum et latum /per longum et latum/ lat. nadugo i na{iroko. per maiora vota /per majora vota/ lat. ve}inom glasova. per mandatarium /per mandatarijum/ lat. prav. po opunomo}eniku. per me /per me/ lat. za mene; {to se mene ti~e. Per me licet /per me licet/ lat. [to se mene ti~e, dopu{teno je (neka bude, ne protivim se). per mense /per mense/ lat. po mesecu, na mesec (mese~no). Per me si va nella citta dolente /per me si va nela ~ita dolente/ ital. Kroz mene se ide u grad jada (natpis na vratima pakla u Danteovoj Boànstvenoj komediji); up. Lasciate ogni speranza voi ch’entrate. per nefas /per nefas/ lat. na nedopu{ten na~in; up. per fas et nefas. per obliquum /per oblikvum/ lat. zaobilazno. per occasionem /per okazionem/ lat. prema prilici, prigodno. per omnes modos et casus /per omnes modos et kazus/ lat. na sve na~ine i mogu}nosti, na sve mogu}e na~ine; u svakom pogledu. Per omnes passus et instantias /per omnes pasus et instancijas/ lat. prav. Na svim putevima i ustanovama (kad se na sve na~ine nastoji posti}i neki ciq).

1590

persona grata Per omnia saecula saeculorum /per omnija sekula sekulorum/ lat. Na sve veke vekova, na vjeki vjekov. per os /per os/ lat. med. kroz usta (uzimati ili davati lek). per otium /per ocijum/ lat. za dokolicu, u len~arewu. per parenthesim /per parentezim/ lat. uzgred (re}i, napomenuti). per pedes apostolorum /per pedes apostolorum/ lat. 1. doslovno: nogama apostola, tj. onako kako su oni i{li, pe{ice; govori se i samo per pedes; 2. fig. apostolskim stopama (tj. i}i za apostolima, slediti apostole i wihova dela). perpetuum mobile /perpetuum mobile/ lat. stalno pokretno (neostvariva ideja o ma{ini koja bi stalno radila i pokretala se sama od sebe, {to je suprotno zakonima fizike, po kojima je za svaki rad potrebna energija); u {irem smislu upotrebqava se za svaki la`ni izum ili neostvarivu zamisao. per procuram /per prokuram/ lat. po opunomo}ewu; sli~no i per procuratorem /per prokuratorem/ preko opunomo}enika. per rectum /per rektum/ lat. med. kroz rektum, zadwe crevo (davawe leka); isto i per anum (v.). per representationem /per reprezentacionem/ lat. zbog ugleda. Per risum multum debes cognoscere stultum /per rizum multum debes kognoscere stultum/ lat. Po mnogom }e{ smehu prepoznati ludu (u nas: Lud se po smehu poznaje). per saldo /per saldo/ ital. bank. po saldu (razlika izme|u dugovne i potra`ne strane konta). per saltum /per saltum/ lat. skokom (tj. preko reda). per se /per se/ lat. po sebi, sam od sebe. per sedes /per sedes/ lat. med. putem stolice (izlu~ivawe sastojaka leka); isto i per alvum (v.). Persica, piscis, poma, suinum requirunt bonum vinum /persika, piscis, poma, suinum rekvirunt bonum vinum/ lat. Breskva, riba, jabuke, sviwetina traè dobro vino. persona grata /persona grata/ lat. uvaèna li~nost; osoba koja uìva poverewe; ponekad i u

persona ingrata superlativu: persona gratissima /persona gratisima/ lat. izuzetno uvaèna li~nost; osoba od najve}eg poverewa; supr. persona non grata (v.). persona ingrata /persona ingrata/ lat. nezahvalna, neugodna osoba. persona infamis /persona infamis/ lat. bestidna osoba. persona miserabilis /persona mizerabilis/ lat. bedna osoba, bednik koji zasluùje saàqewe. persona non grata /persona non grata/ lat. nepoèqna li~nost, nepodobna osoba; supr. persona grata (v.). persona publica /persona publika/ lat. javna li~nost. persona sacrosancta /persona sakrosankta/ lat. nepovrediva osoba; up. sakrosanktan. persona suspecta /persona suspekta/ lat. sumwiva osoba. persona turpis /persona turpis/ lat. sramotna, osramo}ena osoba. per sortem /per sortem/ lat. po sudbini; tako|e: bacawem kocke, na sre}u. per stirpes /per stirpes/ lat. prav. po ro|acima, po srodstvu (nasledstvo). per subreptionem et obreptionem /per subrepcionem et obrepcionem/ lat. lukavo{}u i prevarom. per syllogismus /per silogizmus/ lat. po logici, po logi~nom zakqu~ku. per tacitum consensum /per tacitum konsenzum/ lat. uz pre}utnu saglasnost (tj. prihvatiti bez glasawa). per tertium /per tercijum/ lat. po tre}em (posredstvom tre}eg lica). per testamentum /per testamentum/ lat. po testamentu, po oporuci. per traditionem /per tradicionem/ lat. po tradiciji, po usmenom predawu. per transennam /per transenam/ lat. doslovno: kroz re{etke (tj. povr{no gledati). per transito /per transito/ lat. u prolazu; uzgred, povr{no. per tu /per tu/ lat. na ti; biti s nekim per tu obra}ati se nekome sa ti, biti blizak s nekim. per ultimo /per ultimo/ lat. na kraju (meseca).

Pierre qui roule n’ammasse pas mousse per unanima (vota) /per unanima (vota)/ lat. jednodu{no. per varios casus, per tot discrimina rerum /per varios kazus, per tot diskrimina rerum/ lat. kroz razli~ite doga|aje, kroz tolike nevoqe. (Vergilije) per viam /per vijam/ posredstvom. per viam actionis /per vijam akcionis/ lat. prav. putem tu`be. per viam appellationis /per vijam apelacionis/ lat. prav. putem apelacije, prizivom na vi{i sud. per viam exceptionis /per vijam ekscepcionis/ lat. prav. izuze}em. per viam supplicationis /per vijam suplikacionis/ lat. prav. putem molbe. per vota maiora /per vota majora/ lat. ve}inom glasova. Petere licet /petere licet/ lat. Dozvoqeno je moliti (a druga je stvar ho}e li se dobiti). petitio principii /peticio principiji/ lat. log. doslovno: œtraèwe na~elaŒ; argument zasnovan na izvoru koji tek treba dokazati. piacevole /pja~evole/ ital. muz. milo, dopadqivo. pia desideria v. pium desiderium. piae memoriae /pije memorije/ lat. (~ovek) blaène uspomene, blaènopo~iv{i (upotrebqava se uz ime pokojnika). pia mater /pija mater/ lat. med. doslovno: blaèna, ne`na majka (meka ovojnica mozga); fig. um, razum; up. dura mater. pianissimo /pjanisimo/ ital. muz. vrlo tiho; skr. pp. piano pianissimo /pjano pjanisimo/ ital. muz. najti{e mogu}e; skr. ppp. Pictoribus atque poetis quidlibet audendi semper fuit aequa potestas /piktoribus atkve poetis kvidlibet audendi semper fuit ekva potestas/ lat. Slikari i pesnici uvek su se smeli upustiti u {ta im drago. (Horacije) pictus masculus /piktus maskulus/ lat. naslikani (nakin|ureni) ~ove~uqak; iron. lutka u tu|im rukama. Pierre qui roule n’ammasse pas mousse /pjer ki rul namas pa mus/ fr. Na kamenu koji se

1591

Pieta kotrqa ne skupqa se mahovina; up. A rolling stone gathers no moss. Pieta /pjeta/ ital. saàqewe, àqewe (naziv umetni~kog dela koje prikazuje Bogorodicu kako oplakuje mrtvoga sina). pigra massa /pigra masa/ lat. doslovno œlewa masaŒ: trom, nepokretan ~ovek, len{tina; fig. neprosve}ena svetina. Pigritia mater vitiorum /pigricija mater viciorum/ lat. lewost je majka porocima. piis manibus /pijis manibus/ lat. blaènim du{ama pokojnika (`rtvovati). Pinxit (X Y) /pinksit/ Naslikao (oznaka ispred imena i prezimena autora nekog crteà, ilustracije i sl.); up. Delineavit. Pithi e apithi /piti e apiti/ gr~. Pij ili odlazi; up. Aut bibas, aut abeas. piu forte /pju forte/ ital. muz. ja~e, glasnije. pium corpus /pijum korpus/ lat. zadu`bina (u dobrotvorne svrhe). pium desiderium /pijum deziderijum/, u mnoìni pia desideria /pija deziderija/, lat. pusta èqa, neostvariv san. piu piano /pju pjano/ ital. muz. ti{e. piu presto /pju presto/ ital. muz. brè. Plaudite, amici, comedia finita est /plaudite, amici, komedija finita est/ lat. Pqeskajte, prijateqi, komedija je zavr{ena (uobi~ajena formula na zavr{etku sredwovekovnih komedija; pripisivano nekolicini slavnih qudi kao posledwe re~i na samrti). Up. Acta est fabula. plein pouvoir /plen puvoar/ fr. puno ovla{tewe, neograni~ena punomo}. plena potestas /plena potestas/ lat. punomo}, puno ovla{tewe; up. plein pouvoir. plena proprietas /plena proprijetas/ lat. neograni~eno vlasni{tvo. pleno choro /pleno koro/ lat. muz. ~itav hor, iz svih grla. pleno iure /pleno jure/ lat. prav. s punim pravom, punopravno. pleno organo /pleno organo/ lat. muz. iz svih registara, punom snagom (na orguqama); up. organo pleno.

1592

poco adagio / pleno titulo /pleno titulo/ lat. punim naslovom; skr. p.t. (na adresama; danas obi~no p.n., punim naslovom, {to neki po prostonarodnoj etimologiji tuma~e kao po{tovani naslov). Plenus venter non studet libenter /plenus venter non studet libenter/ lat. Pun stomak ne u~i rado ({to zna~i da sitom ~oveku sporo radi mozak). Plerumque in calamitate ex amicis inimici existunt /plerumkve in kalamitate eks amicis inimici egzistunt/ lat. Naj~e{}e biva da u nesre}i od prijateqa postaju neprijateqi (Ciceron). plurale tantum /plurale tantum/ lat. gram. samo mnoìna (naziv za imenicu koja ima samo oblik mnoìne: makaze, jasle, Nikinci i sl.; sve takve imenice nazivaju se pluralia tantum /pluralija tantum/). pluralis maiestatis /pluralis majestatis/ lat. plural veli~anstva (ozna~ava obi~aj da carevi i kraqevi um. ja govore u mnoìni mi). pluralis modestiae /pluralis modestije/ lat. plural skromnosti (obi~aj da autori um. u prvom licu jednine pi{u u prvom licu mnoìne: zakqu~ili smo; po na{em mi{qewu i sl.). Plurima vota valent /plurima vota valent/ lat. Ve}ina glasova odlu~uje. Pluris est oculatus testis unus quam auriti decem /pluris est okulatus testis unus kvam auriti decem/ lat. Vi{e vredi jedan svedok koji je video nego deset koji su ~uli. (Plaut) plus aequo /plus ekvo/ lat. vi{e nego {to treba, prekomerno. Plus boni mores valent quam bonae leges /plus boni mores valent kvam bone leges/ lat. Vi{e vrede dobri obi~aji nego dobri zakoni. (Tacit) Plus ca change, plus c’est la meme chose /pli sa {an`, pli se la mem {oz/ fr. [to se vi{e mewa, sve vi{e ostaje isto (tj. promene su samo prividne). plus ultra /plus ultra/ lat. jo{ daqe, preko svih granica (deviza Karla V, nema~kog cara). poco a poco /poko a poko/ ital. muz. malo-pomalo. poco adagio /poko ada|o/, poco largo /poko largo/ ital. muz. malo laganije.

poculum caritatis poculum caritatis /pokulum karitatis/ lat. ~a{a qubavi, ~a{a milosr|a. poeta laureatus /poeta laureatus/ lat. doslovno: lovorom oven~ani pesnik, tj. proslavqeni pesnik; u Velikoj Britaniji dvorski pesnik, zaduèn da slavi vladara i dràvu. Poeta nascitur, orator fit /poeta nascitur, orator fit/ lat. Pesnik se ra|a, govornikom se postaje (upornim radom); up. Orator fit, poeta nascitur. Poetis omnia licet /poetis omnija licet/ lat. Pesnicima je sve dopu{teno. pollice verso /police verso/ lat. s palcem okrenutim nadole: figurativni izraz za osudu ili odbijawe (po obi~aju rimskih imperatora da okrenu palac nadole kao znak da pobe|eni gladijator treba da bude ubijen). pompa circensis /pompa circensis/ lat. cirkuske sve~anosti (sve~ane cirkuske predstave). pons asinorum /pons azinorum/ lat. magare}i most (naziv za nastavno sredstvo ili postupak koji slabim u~enicima pomaè da shvate ono {to normalni u~enici mogu nau~iti iz standardnih uxbenika; naziva se jo{ i Pitagorin magare}i most). Ponte dei sospiri /ponte dei sospiri/ ital. Most uzdisaja (u Veneciji, povezuje Du`devu palatu s tamnicom œI pjombiŒ). Ponte Rosso /ponte roso/ ital. Crveni most (naziv poznate pijace u Trstu). pontifex maximus /pontifeks maksimus/ lat. vrhovni sve{tenik u starom Rimu; danas titula pape: pontifex maximus romanus); up. pontifikat. Pontus euxinus /pontus euksinus/ lat. Crno more; up. Ex Ponto. portamento di voce /portamento di vo~e/ ital. muz. nosivost glasa; œno{eweŒ jednoga tona prema drugom. Posito sed non concesso /pozito sed non konceso/ lat. pretpostavqeno, ali ne i dopu{teno (pretpostavimo da je tako, iako ne verujem); tako|e Dato sed non concesso. post Christum natum /post hristum natum/ lat. posle Hristova ro|ewa (oznaka za brojawe godina u novoj eri, prema hri{}anskom kalen-

Post tenebras lux daru, koji je prihva}en u celom svetu kao me|unarodni). Post coenam iace et pausa, nec i nec sta sine causa /post cenam jace et pauza, nek i nek sta sine kauza/ lat. Posle jela lezi i po~ivaj, niti hodaj niti stoj bez razloga; supr. Post coenam stabis aut (seu) passus mille meabis (v.). Post coenam stabis aut (seu) passus mille meabis /post cenam stabis aut (seu) pasus mile meabis/ lat. Posle jela treba stajati ili hiqadu koraka pro{etati; supr. Post coenam iace et pausa, nec i nec sta sine causa (v.). post factum /post faktum/ lat. posle u~iwenog, posle svr{enog ~ina; supr. ante factum (v.). post festum /post festum/ lat. posle sve~anosti, tj. kasno, naknadno; up. ante festum. Post gaudium luctus /post gaudijum luktus/ Posle radosti àlost (u nas: Igra~ka — pla~ka). lat.

Post hoc, ergo propter hoc /post hok, ergo propter hok/ lat. Posle toga, dakle zbog toga (logi~ka gre{ka u zakqu~ivawu, jer ono {to prethodi ne mora biti i uzrok ne~emu); up. Post hoc non est propter hoc. Post hoc non est propter hoc /post hok non est propter hok/ lat. Posle toga nije (ne zna~i) zbog toga; up. Post hoc, ergo propter hoc. Post hominum memoriam /post hominum memorijam/ lat. posle qudskog pam}ewa, tj. otkad qudi pamte, od pamtiveka. post mortem /post mortem/ lat. posle smrti. Post mortem nihil est /post mortem nihil est/ lat. Posle smrti nema ni~ega (Seneka). Post nubila Phoebus /post nubila febus/ lat. Posle ki{e sunce (tj. posle muka dolazi radost); up. Post tenebras lux. post partum /post partum/ lat. med. posle poroda. post prandium /post prandijum/ lat. posle gozbe (jela), tj. puna èluca. Post scriptum /post skriptum/ lat. posle napisanog (dodatak posle potpisa, obi~no u pismu); skr. P.S. Post tenebras lux /post tenebras luks/ lat. Posle tame svetlo; up. Post nubila Phoebus.

1593

Post tot discrimina rerum Post tot discrimina rerum /post tot diskrimina rerum/ lat. Nakon toliko nevoqa (uspeti u ne~emu). (Vergilije) post urbem conditam /post urbem konditam/ v. Ab urbe condita. Potentes potenter tormenta patientur /potentes potenter tormenta pacijentur/ lat. Nasilnici }e nasilno pretrpeti mu~ewe, tj. ko pribegava sili, sila }e mu do}i glave (u nas: Ko se ma~a la}a, od ma~a }e i poginuti). Potior visa est periculosa libertas quieto servitio /pocior viza est perikuloza libertas kvijeto servicio/ lat. Boqa je opasna sloboda nego mirno robovawe. Potius mori quam foedari /pocijus mori kvam fedari/ lat. Boqe je umreti nego se osramotiti. Potius sero quam numquam /pocijus sero kvam numkvam/ lat. Boqe kasno nego nikad (u nas: Boqe ikad nego nikad); isto i Praestat sero quam numquam (v.). Practice makes perfect /prektis mejks perfekt/ engl. Ve`bawe donosi savr{enstvo (doslovno: ~ini savr{enim). Up. Ubung macht den Meister. Praesente medico nihil nocet /prezente mediko nihil nocet/ lat. U prisustvu lekara ni{ta ne {kodi. (Ova izreka ukazuje na ~iwenicu da se u prisustvu lekara bolesnici boqe ose}aju, tj. da nestaju simptomi bolesti.) Praestat sero quam numquam /prestat sero kvam numkvam/ lat. v. Potius sero quam numquam. Praeterita mutare non possumus /preterita mutare non posumus/ lat. Pro{lost ne moèmo mewati. (Ciceron) prestissimo /prestisimo/ ital. muz. vrlo brzo; up. presto. presto /presto/ ital. muz. brzo; up. prestissimo. prima elementa /prima elementa/ lat. prvi elementi, po~eci, osnove (neke nauke); up. prima principia. primae lineae /prime linee/ lat. prve linije, tj. po~eci, osnove; up. prima elementa. primae viae /prime vije/ lat. prvi (direktni) putevi (izlu~ivawa iz tela), crevni trakt. prima facie /prima facije/ lat. na prvi pogled.

1594

Prior tempore, potior iure prima furia /prima furija/ lat. u prvom besu, tj. naglo, nepromi{qeno. Prima lex historiae, ne quid falsi dicat /prima leks historije, ne kvid falsi dikat/ lat. Osnovni je zakon istorije da ne govori neistine. prima luce /prima luce/ lat. o prvom svetlu, u osvit. prima mensis /prima mensis/ lat. prvog u mesecu. prima primissima /prima primisima/ ital. boqa od najboqe (oznaka za robu ekstra klase, onu koja ne moè biti boqa). prima principia /prima principija/ lat. prva na~ela, osnove, temeqi; up. prima elementa. primo loco /primo loko/ lat. na prvom mestu. Primo mihi! /primo mihi/ lat. Prvo meni! (geslo silexija i sebi~nih qudi). Primo movens, ultimo moriens /primo movens, ultimo morijens/ lat. Prvo se pokre}e, prvo umire (srce). primum mobile /primum mobile/ lat. prvi pokreta~ (filozofski pojam). Primum vivere, deinde philosophari /primum vivere, deinde filozofari/ lat. Prvo ìveti a zatim filozofirati (tj. prvo se brinuti o ìvotnim potrebama, pa se tek onda baviti naukom i umetno{}u). Primus in orbe deos fecit timor /primus in orbe deos fecit timor/ lat. Strah je taj koji je prvi stvorio bogove (Stacije); supr. Non timor, sed admiratio et gratitudo deos fecit (v.). primus inter pares /primus inter pares/ lat. prvi me|u jednakima. primus omnium /primus omnijum/ lat. prvi izme|u svih. Principiis obsta /principijis opsta/ lat. U po~etku se odupri (zlu), tj. usprotivi se zlu ~im se pojavi, jer }e kasnije biti kasno (Ovidije). Principium dimidium totius /principijum dimidijum tocijus/ lat. Po~etak je polovina celine (u nas: Dobar po~etak je pola posla). Prior tempore, potior iure /prior tempore, pocior jure/ lat. Prvi po vremenu, ja~i po pravu ({to odgovara na{oj narodnoj poslovici: Ko prvi devojci, wegova je devojka).

pro anno pro anno /pro ano/ lat. za godinu (tu i tu). Probatum est /probatum est/ lat. Ispitano je, tj. preporu~uje se kao ispravno i dobro (oznaka odobrewa za upotrebu leka). pro bono publico /pro bono publiko/ lat. za op{te dobro. Procul a Iove, procul a fulmine /prokul a Jove, prokul a fulmine/ lat. Daleko od Jupitera (tj. boga), daleko od groma ({to zna~i da je onaj koji je na vi{em poloàju izloèn ve}oj opasnosti, kao {to kaè Ivan Gunduli} u Osmanu: U visocijeh gora vrhe najprije ogwen trijes udari). procul negotiis /prokul negocijis/ lat. daleko od poslova, tj. daleko od poslovnih briga (Horacije); deo stiha koji u celini glasi: Beatus ille, qui procul negotiis (v.). Procul, o procul este, profani /prokul, o prokul este, profani/ lat. Daleko, o daleko budite, neprosve}eni. (Vergilije) pro domo /pro domo/ lat. za svoju ku}u; sebi u prilog. Pro Ecclesia et Pontifice /pro eklezija et pontifice/ lat. Za Crkvu i Papu (naziv visokog odlikovawa koje dodequju pape). pro et contra /pro et kontra/ lat. za i protiv. pro forma /pro forma/ lat. forme radi; iz formalnih razloga (ne ulaze}i u su{tinu). pro forma externo /pro forma eksterno/ lat. za spoqa{nost, za javnost. pro forma interno /pro forma interno/ lat. za unutra{wu upotrebu, za doma}e potrebe. pro futuro /pro futuro/ lat. za budu}nost, ubudu}e. pro hospite /pro hospite/ lat. kao gost. Pro iuventute /pro juventute/ lat. Za omladinu (natpis na markama koje svake godine izdaje [vajcarska po{ta u korist istoimene organizacije za socijalnu pomo} i obrazovawe mladih). Pro libito /pro libito/ lat. Po voqi /vam/, kako èlite; up. ad libitum. pro memoria /pro memorija/ lat. za spomen, za podse}awe. Promissa cadunt in debitum /promisa kadunt in debitum/ lat. Obe}awa spadaju u dug ({to zna~i da se moraju izvr{avati).

Prosit! promotio per saltum /promocio per saltum/ doslovno: unapre|ewe skokom, vanredno unapre|ewe. Promoveatur ut amoveatur /promoveatur ut amoveatur/ lat. Neka se unapredi da bi bio uklowen (formula uobi~ajenog politi~kog postupka da se neka nepoèqna osoba skine s poloàja po{to se prethodno unapredi, kako bi se prikrili pravi razlozi smene). pro nihilo /pro nihilo/ lat. ni za {ta, uzalud. pro patria /pro patrija/ lat. za domovinu. pro persona /pro persona/ lat. po ~oveku, po glavi. pro praesenti /pro prezenti/ lat. za sada{wost. pro praeterito /pro preterito/ lat. za pro{lost. Propria laus sordet /proprija laus sordet/ lat. Samohvalisawe zaudara (odvratno je); odgovara na{oj poslovici: Ko se hvali sam se kvari. propria manu /proprija manu/ lat. vlastitom rukom, svojeru~no; obi~nije: manu propria (v.). pro primo /pro primo/ lat. kao prvo; u prvom redu, pre svega; up. pro secundo. proprio Marte /proprio marte/ lat. vlastitom borbom, sam, bez i~ije pomo}i. proprio motu /proprio motu/ v. motu proprio. Proprium humani ingenii est odisse quem laeseris /proprijum humani ingeniji est odise kvem lezeris/ lat. U qudskoj je prirodi mrzeti onoga koga si uvredio (Tacit). pro rata /pro rata/ lat. u srazmeri; ugovoreni deo. pro rata temporis /pro rata temporis/ lat. prav. ta~no na dan po ugovoru (izvr{iti obavezu). pro rato et grato /pro rato et grato/ lat. kao vredno i drago (uzeti, dràti). pro re nata /pro re nata/ lat. prema stawu stvari, prema prilikama. pro saldo /pro saldo/ lat.-ital. kao ostatak (od obra~una). pro secundo /pro sekundo/ lat. kao drugo; u drugom redu; up. pro primo. Prosit! /prosit/ lat. Sre}no! Nazdravqe! lat.

1595

Prout iacent acta Prout iacent acta /prout jacent akta/ lat. Kako pokazuju spisi, kako se vidi iz spisa. Proximus esto bonis, si non potes optimus esse /proksimus esto bonis, si non potes optimus ese/ lat. Budi najbliì dobrima, ako ne moè{ biti najboqi (Katon). Proximus est sibi quisque /proksimus est sibi kviskve/ lat. Svako je sebi najbliì. Proximus sum egomet mihi /proksimus sum egomet mihi/ lat. Ja sam sebi najbliì; up. Proximus est sibi quisque. public relations /pablik rilej{nz/ engl. odnosi s javno{}u. Pueri sunt pueri, pueri puerilia tractant /pueri sunt pueri, pueri puerilija traktant/ lat. Deca su deca, deca detiwasto postupaju. Pugnis et calcibus, unguibus et rostro /pugnis et kalcibus, ungvibus et rostra/ lat. Rukama i nogama, kanxama i kqunom, tj. svim sredstvima (boriti se, braniti se). Pulchra res est homo, si homo est /pulhra res est homo, si homo est/ lat. Lepa je stvar ~ovek, ako je ~ovek. Pulchre, bene, recte /pulhre, bene, rekte/ lat. Lepo, dobro, pravo (Horacije: Ars poetica). Odnosi se na uzvik blagonaklonog kriti~ara, kome ne treba poverovati, jer preteruje u pohvalama.

1596

pura veritas Pulchrum autem dicatur id, cuius ipsa apprehensio placet /pulhrum autem dikatur id kujus ipsa aprehensio placet/ lat. A lepim neka se nazove ono {to se pri samom zapaàwu svi|a. (Toma Akvinski) Pulsate et aperietur vobis /pulsate et aperijetur vobis/ lat. Kucajte i otvori}e vam se (Jevan|eqe po Mateju, 7:7, Jevan|eqe po Luci, 11:9). Pulvis et umbra sumus /pulvis et umbra sumus/ lat. Mi smo prah i senka. (Horacije) punctum fixum /punktum fiksum/ lat. ~vrsta ta~ka; upori{te. punctum litis /punktum litis/ lat. predmet spora. punctum puncti /punktum punkti/ lat. sredi{wa ta~ka, glavna stvar (obi~no se misli na novac). punctum quaestionis /punktum kvestionis/ lat. su{tina pitawa, sr` problema. punctum saliens /punktum salijens/ lat. glavna ta~ka, osovina (ne~ega). Punica fides /punika fides/ lat. punska vera, tj. nevera (Puwani ili Kartagiwani bili su poznati po tome {to ne drè zadatu re~ i {to se sluè prevarama); up. Graeca fides — nulla fides. Punitur, ne peccetur /punitur, ne pekcetur/ lat. Treba ka`wavati da bi se spre~ilo gre{ewe. pura veritas /pura veritas/ lat. ~ista istina.

Q quadrans academicus /kvadrans akademikus/ lat. akademska ~etvrt (uobi~ajenih petnaest minuta, koliko mogu kasnije po~eti univerzitetska predavawa, ili zakazani sastanak). Quae est domestica sede iucundior? /kve est domestika sede jukundior/ lat. [ta je prijatnije od doma}eg ogwi{ta? (Ciceron). Odgovara na{em: Svoja ku}ica, svoja slobodica. Quae lex non prohibet, debent permissa videri /kve leks non prohibet, debent permisa videri/ lat. prav. [to zakon ne zabrawuje, treba da se vidi da je dozvoqeno. Quae nocent, docent /kve nocent, docent/ lat. Stvari koje nanose {tetu, pou~avaju (zna~i: kad ~ovek trpi {tete, opameti se); isto i Quod nocet, saepe docet (v.). quae, qualis, quanta? /kve, kvalis, kvanta/ lat. {ta, kako, koliko? Quaerenda pecunia primum /kverenda pekunija primum/ lat. Najpre treba do}i do novaca. (Horacije) quaesitum ius /kvezitum jus/ lat. prav. ste~eno pravo. Quae volumus et credimus libenter /kve volumus et kredimus libenter/ lat. [to èlimo, (u to) rado i verujemo. (Cezar) Quale vinum, tale Latinum /kvale vinum, tale latinum/ lat. Kakvo vino, takav latinski. (Ova izreka deo je jedne stare pri~e. Doma}in donese gostu vino, a ovaj, znaju}i da to nije najboqe vino koje on ima, po{to malo otpije, re~e: bonus vinus (dobar vin). Doma}in mu onda iznese ~a{u ne{to boqeg vina, a gost }e na to:

bonus vinum (dobar vino). Kad mu je doma}in ponudio najboqe vino koje je imao, wegov prijateq zadovoqno re~e: bonum vinum (dobro vino). Na doma}inovo pitawe za{to je tako govorio, prvo sasvim pogre{no, zatim delimi~no pravilno i na kraju sasvim ispravno, gost mu odgovori navedenom izrekom.) qualibet ex re /kvalibet eks re/ lat. iz bilo kakvih razloga. Qualis artifex pereo /kvalis artifeks pereo/ lat. Kakav umetnik nestaje sa mnom (re~i rimskog cara Nerona pred samoubistvo). Qualis dominus, talis et servus /kvalis dominus, talis et servus/ lat. Kakav gospodar, takav je i sluga. (Petronije) Qualis homo ipse est, talis eius est oratio /kvalis homo ipse est, talis ejus oracio/ lat. Kakav je sam ~ovek, takav mu je i govor. (Odgovara na{oj narodnoj poslovici: ôvjek se po besjedi poznaje.) Qualis pater, talis filius /kvalis pater, talis filijus/ lat. Kakav otac, takav sin. Up. Like father, like son; Tel pere, tel fils. Qualis rex, talis grex /kvalis reks, talis greks/ lat. Kakav kraq, takav puk (narod). Qualis vir, talis oratio /kvalis vir, talis oracio/ v. Qualis homo ipse est, talis eius est oratio. Qualis vita, et mors ita /kvalis vita, et mors ita/ lat. Kakav ìvot, takva smrt; isto i Qualis vita, finis ita /kvalis vita, finis ita/ Kakav ìvot, takav kraj (kako je ìveo, tako je i skon~ao).

1597

qualite negligeable qualite negligeable /kalite negliàbl/ fr. zanemarqiva vrednost; up. quantite negligeable. qualiter, taliter /kvaliter, taliter/ lat. kako-tako, bilo kako. Quam parva sapientia regitur mundus! /kvam parva sapijencija regitur mundus/ lat. S koliko se malo mudrosti upravqa svetom! Isto i An nescis, mi fili, quantilla prudentia mundus regatur? (v.) Quandoque bonus dormitat Homerus /kvandokve bonus dormitat homerus/ lat. Katkad i dobri Homer zadrema ({to }e re}i da ponekad i najpametniji ~ovek, najve}i pesnik ili nau~nik, moè da pogre{i, ako nije dovoqno pa`qiv). quantite negligeable /kantite negliàbl/ fr. zanemarqiva veli~ina, malenkost; up. qualite negligeable. Quanto maior eris, tanto moderatior esto /kvanto major eris, tanto moderacior esto/ lat. Ukoliko bude{ ve}i, utoliko budi skromniji. Quantum est, quod nescimus! /kvantum est kvod nescimus/ lat. Koliko ima toga {to ne znamo! quantum in me /kvantum in me/ lat. koliko je do mene. quantum libet /kvantum libet/ lat. koliko te voqa; isto i quantum placet /kvantum placet/. Quantum mutatus ab illo! /kvantum mutatus ab ilo/ lat. Koliko se promenio (u odnosu na ono kakav je bio)! U Vergilijevoj Eneidi, Eneja uzvikuje te re~i kada u snu vidi poginulog Hektora, oblivenog krvqu. Quantum potes, tantum aude /kvantum potes, tantum aude/ lat. Koliko moè{, toliko se i usu|uj (tj. ne precewuj svoje sposobnosti). quantum satis /kvantum satis/ lat. koliko je dosta, koliko treba (napomena na lekarskim receptima, skr. q.s.); up. quantum sufficit i quantum vis. quantum sufficit /kvantum suficit/ lat. koliko je potrebno (uputstvo apotekaru da uskladi koli~inu nekog sastojka prema drugim sastojcima leka). quantum vis /kvantum vis/ lat. koliko ho}e{ (napomena na lekarskim receptima, prema

1598

Quid iuvat aspectus, si non conceditur usus kojoj apotekar ne mora voditi ra~una o koli~ini nekog sastojka leka). Quem deus perdere vult, primum dementat /kvem deus perdere vult, primum dementat/ lat. Koga bog èli uni{titi, najpre mu oduzme pamet (misli se obi~no na tirane); up. Quos vult Iupiter perdere, dementat prius. Quem di diligunt, adolescens moritur /kvem di diligunt, adolescens moritur/ lat. Koga bogovi vole, umire mlad. (Plaut) Quem di odere, paedagogum fecere /kvem di odere, pedagogum fecere/ lat. Koga bogovi mrze, u~ine ga nastavnikom. Qui bene amat, bene castigat /kvi bene amat, bene kastigat/ lat. Ko mnogo voli, mnogo i ka`wava. Qui bene bibit, bene dormit; Qui bene dormit, non peccat; Qui non peccat, venit in coelum; ergo: qui bene bibit, venit in coelum /kvi bene bibit, bene dormit; kvi bene dormit, non pekat; kvi non pekat, venit in celum; ergo: kvi bene bibit, venit in celum/ lat. Ko dobro pije, dobro spava; Ko dobro spava, ne gre{i; Ko ne gre{i, ide u nebo. Dakle: Ko dobro pije, ide u nebo, tj. u raj (primer pogre{nog logi~kog zakqu~ivawa iz tri premise). Qui bene distinguit, bene docet /kvi bene distingvit, bene docet/ v. Bene docet qui bene distinguit. quicquid sit /kvikvid sit/ lat. bilo {ta bilo. quid ad te /kvid ad te/ lat. {to se tebe ti~e. Quid agatur /kvid agatur/ lat. [ta da se radi; isto i Quid faciamus /kvid facijamus/ lat. [ta da radimo; Quid faciendum /kvid facijendum/ lat. [ta da se radi; Quid facturi /kvid fakturi/ lat. [ta da radimo? Qui desiderat pacem, praeparet bellum /kvi deziderat pacem, preparet belum/ lat. Ko èli mir, neka priprema rat; up. Si vis pacem, para bellum. Quid faciamus v. Quid agatur. Quid faciendum v. Quid agatur. Quid facturi v. Quid agatur. Quid iuvat aspectus, si non conceditur usus /kvid juvat aspektus, si non ceditur uzus/ lat. [ta vredi pogled, ako nije dozvoqen uìtak

Quid leges sine moribus proficiunt (to }e re}i da ne vredi ne{to gledati, npr. ènu, ako se u tome ne moè uìvati). Quid leges sine moribus proficiunt /kvid leges sine moribus proficijunt/ lat. [ta vrede zakoni bez po{tewa? (Horacije) Quid novi? /kvid novi/ lat. [ta je novo? [ta ima novo? Quid nunc? /kvid nunk/ lat. [ta sad? Qui donne aux pauvres prete a Dieu /ki don o povr pret a dje/ fr. Ko daje siromasima, pozajmquje Bogu (tj. Bog }e mu vratiti). Quid pluma levius? Pulvis. Quid pulvere? Ventus. Quid vento? Mulier. Quid muliere? Nihil. /kvid pluma levijus? pulvis. kvid pulvere? ventus. kvid vento? mulijer. kvid mulijere? nihil/ lat. [ta je lak{e od pera? Pra{ina. A od pra{ine? Vetar. A od vetra? @ena. A od ène? Ni{ta; up. La donna e mobile. Quid potui, feci /kvid potui, feci/ lat. [to sam mogao, u~inio sam. Quid prodest? /kvid prodest/ lat. êmu koristi? êmu to? quid pro quo v. qui pro quo. Quidquid agis, prudenter agas, et respice finem /kvidkvid agis, prudenter agas, et respice finem/ lat. [to god radi{, radi pametno i misli na svr{etak. Quidquid delirant reges, plectuntur Achivi /kvidkvid delirant reges, plektuntur ahivi/ lat. Kad god kraqevi prave gluposti, Ahejci (Grci) primaju udarce (Horacije). To, u {irem smislu, zna~i: Kad vo|e gre{e, ispa{ta narod. Quidquid discis, tibi discis /kvidkvid discis, tibi discis/ lat. [to god u~i{, sebi u~i{. Quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentes /kvidkvid id est, timeo danaos et dona ferentes/ lat. [ta god da je to, bojim se Danajaca (Grka) i kad darove nose (prema rimskom pesniku Vergiliju, te je re~i izgovorio trojanski sve{tenik Laokoont kao upozorewe Trojancima da budu oprezni s kowem koga su Grci ostavili, toboè kao dar; danas se izreka upotrebqava kad se èli ukazati na opasnost koja se krije iza ne~ije preterane qubaznosti i dare`qivosti).

Qui nescit dissimulare, nescit regnare Quidquid in buccam venit /kvidkvid in bukam venit/ lat. [to god mu do|e na usta (to i kaè); odgovara na{oj poslovici: [to na umu, to na drumu. Quidquid in occulto est, in apricum proferet aetas /kvidkvid in okulto est, in aprikum proferet etas/ lat. [to je god skriveno, na javu }e izneti vreme (odgovara na{em: Zaklela se zemqa raju da se tajne sve saznaju; ta je istina utkana i u narodnu pri~u: U cara Trojana kozje u{i); up. Quidquid latet, apparebit. Quidquid latet, apparebit /kvidkvid latet, aparebit/ lat. [to god je skriveno, objavi}e se; up. Quidquid in occulto est, in apricum proferet aetas. Quieta non movere /kvijeta non movere/ lat. Ono {to miruje, ne treba pokretati ({to zna~i da ne{to {to je ustaqeno, ne treba dirati; ne treba preterivati s novotarijama). qui ex Patre Filioque procedit /kvi eks patre filiokve procedit/ lat. koji od Oca i Sina ishodi (dogma Rimokatoli~ke crkve o Svetom Duhu, koju ne prihvata Pravoslavna crkva, koja je ostala pri shvatawu da Duh Sveti proizlazi samo od Oca, a ne i od Sina; na tom teolo{kom pitawu, poznatom pod nazivom filiokve, do{lo je do raskola, pa su se te dve crkve kona~no razi{le 1054. godine). Qui habet aures audiendi, audiat /kvi habet aures audijendi, audijat/ lat. Ko ima u{i da ~uje, neka ~uje (Jevan|eqe po Mateju, 11:15). Qui habet tempus, habet vitam /kvi habet tempus, habet vitam/ lat. Ko ima vremena, ima ìvot. Qui iure suo utitur, nemini facit iniuriam /kvi jure suo utitur, nemini facit injurijam/ lat. Ko koristi svoje pravo, nikome ne nanosi nepravdu; isto i Qui iure suo utitur, neminem laedit /neminem ledit/ lat. Ko koristi svoje pravo, nikoga ne vre|a. Qui multum habet, plus cupit /kvi multum habet, plus kupit/ lat. Ko mnogo ima, vi{e èli. (Seneka) Qui nescit dissimulare, nescit regnare /kvi nescit disimulare, nescit regnare/ lat. Ko se ne zna pretvarati, ne zna vladati.

1599

Qui nimium probat, nihil probat Qui nimium probat, nihil probat /kvi nimijum probat, nihil probat/ lat. Ko previ{e dokazuje, ni{ta ne dokazuje. Qui non est hodie, cras minus aptus erit /kvi non est hodije, kras minus aptus erit/ Ko danas nije spreman, jo{ mawe }e to biti sutra. (Ovidije) Qui non vult intelligi, non debet legi /kvi non vult inteligi, non debet legi/ lat. Ko ne}e da bude shva}en, ne treba ga ni ~itati (pouka da treba pisati jasno i razumqivo). Qui parcit virgae, odit filium suum /kvi parcit virge, odit filijum suum/ lat. Ko àli {ibu, mrzi sina svoga (nekada{we pedago{ko geslo, po kome se deca najboqe vaspitavaju batinama; u nas: Batina je iz raja iza{la). Up. Spare the rod, spoil the child. Qui perseveret usque ad finem, hic salvus erit /kvi perseveret uskve ad finem, hik salvus erit/ lat. Ko istraje do kraja, bi}e spasen. Qui potest capere, capiat /kvi potest kapere, kapijat/ lat. Ko moè da shvati, neka shvati (to zna~i da pametnome ne treba mnogo obja{wavati, a glup ionako ne}e ni{ta razumeti). Qui proficit in artibus et deficit in moribus, plus deficit quam proficit /kvi proficit in artibus et deficit in moribus, plus deficit kvam proficit/ lat. Ko napreduje u ve{tinama (tj. u u~ewu), a nazaduje u vladawu, vi{e nazaduje nego {to napreduje. Qui pro innocenti dicit, satis est eloquens /kvi pro inocenti dicit, satis est elokvens/ lat. Ko govori u korist nevinoga, dosta je re~it. qui pro quo /kvi pro kvo/ lat. ko za koga, tj. zamena li~nosti, zbrka (jedno od sredstava dramske tehnike, posebno u komedijama); isto i quid pro quo /kvid pro kvo/. Qui quae vult dicit, quae non vult audiet /kvi kve vult dicit, kve non vult audijet/ lat. Ko govori {to ho}e, ~u}e ono {to ne}e. Quis amicior quam frater fratri /kvis amicior kvam frater fratri/ lat. Ko je ve}i prijateq nego brat bratu. (Salustije) Quis custodiet ipsos custodes? /kvis kustodijet ipsos kustodes/ lat. Ko }e ~uvati same ~uvare? (Smisao izreke je da oni koji nadziru druge moraju i sami biti pod nadzorom.) (Juvenal)

1600

Quisquis amat ranam, ranam esse putat Dianam Qui scribit, bis legit /kvi skribit, bis legit/ lat. Ko pi{e, dvaput ~ita (staro latinsko geslo,

po kome onaj ko prepi{e neki tekst, zapamti vi{e, kao da ga je dvaput pro~itao). Druga verzija ove izreke glasi: Qui scribit, bis legat /kvi skribit, bis legat/, tj. Ko pi{e, neka dvaput pro~ita (da bi uo~io i ispravio gre{ke). Qui se ressemble, s’assemble /kis r’sambl sasambl/ fr. Oni koji su sli~ni okupqaju se (ili: Svaka ptica svome jatu). Up. Birds of a feather flock together; Gleich und gleich gesellt sich gern; Pares cum paribus facillime congregantur. Qui s’excuse, s’accuse /ki sekskiz sakiz/ fr. Ko se pravda, sam sebe optuùje. Qui sine peccato est, primum in illam lapidem mittat /kvi sine pekato est, primum in ilam lapidem mitat/ lat. Ko je (od vas) bez greha, neka se prvi baci kamenom na wu (prema Jevan|equ po Jovanu, 8:7, Isusove re~i upu}ene gomili koja se spremala da kamenuje prequbnicu; posle tih re~i svi su se razi{li, a nesre}nicu je Isus pustio na slobodu, uz savet da vi{e ne gre{i). Quisque (Quilibet) fortunae suae faber est /kviskve (kvilibet) fortune sue faber est/ v. Suae quisque fortunae faber est. Quisque (Quilibet) praesumitur bonus donec probetur contrarium /kviskve (kvilibet) prezumitur bonus donek probetur kontrarijum/ lat. Za svakoga se pretpostavqa da je dobar dok se ne dokaè suprotno (u postupku pred sudom: niko nije kriv dok se ne dokaè suprotno). Quisque suorum verborum optimum interpres /kviskve suorum verborum optimum interpres/ lat. Svako je najboqi tuma~ svojih re~i. Quis, quid, quibus auxiliis, cur, quomodo, quando? /kvis, kvid, kvibus augzilijis, kur, kvomodo, kvando/ lat. Ko, {ta, gde, kojim sredstvom (~ime), za{to, kako, kada? (pitawa koja traè odgovor u svakom sveobuhvatnom istraìvawu). Quisquis amat ranam, ranam esse putat Dianam /kviskvis amat ranam, ranam ese putat dijanam/ lat. Ko voli àbu, smatra da je i bogi-

Qui suo iure utitur... wa Dijana àba ({to }e re}i da je svakome ona u koju je zaqubqen najlep{a). Qui suo iure utitur... v. Qui iure suo utitur.... Qui tacet, consentire videtur /kvi tacet, konsentire videtur/ lat. Ko }uti, izgleda kao da se slaè (u nas se kaè: ]utawe je odobravawe); isto i: Qui tacet, consentit /kvi tacet, konsentit/ Ko }uti, taj se slaè. Qui ventum seminat, turbinem metet /kvi ventum seminat, turbinem metet/ lat. Ko seje vetar, po`we}e oluju. Qui vivra verra /ki vivra vera/ fr. Ko bude poìveo, vide}e (kod nas: @ivi bili pa videli). Quod bonum, faustum, felix, fortunatumque sit /kvod bonum, faustum, feliks fortunatumkve sit/ lat. Neka je dobro, sre}no, ~estito i blagosloveno: re~i koje su Rimqani izgovarali pred svaki va`niji poduhvat; kasnije (obi~no u skra}enom obliku Q. B. F. F. F. S.) u zaglavqu fakultetskih diploma. Quod cito fit, cito perit /kvod cito fit, cito perit/ lat. [to brzo nastane, brzo propadne. quod Deus avertat /kvod deus avertat/ lat. doslovno: {to neka Bog otkloni, tj. ne dao bog da se to desi, ne daj boè. Quod dixi, dixi /kvod diksi, diksi/ lat. [to rekoh, rekoh (ne}u pore}i). Quod dubitas, ne feceris /kvod dubitas, ne feceris/ lat. U {ta sumwa{, ne ~ini (Plinije); up. In dubiis abstine. quod erat demonstrandum /kvod erat demonstrandum/ lat. {to je trebalo dokazati (uobi~ajena formula na zavr{etku teoreme ili nau~nog dokaza, ~esto u skra}enom obliku Q. E. D.). Quod est violentum, non est durabile /kvod est violentum, non est durabile/ lat. [to je osiono, nije trajno. Quod factum est, infectum fieri nequit /kvod faktum est, infektum fijeri nekvit/ lat. [to je u~iweno ne moè postati neu~iweno (tj. ono {to je u~iweno ne moè se izbrisati). Tako|e: Factum infectum fieri nequit (v.). Quod hodie non est, cras erit /kvod hodije non est, kras erit/ lat. [to nije danas, bi}e sutra (Petronije). Quod licet Iovi, non licet bovi /kvod licet jovi, non licet bovi/ lat. [to je dozvoqeno Jupi-

Quod tibi fieri non vis, alteri ne feceris teru (bogu), nije dozvoqeno volu (tj. nije sve za svakoga, ne prili~i svakome sve). Quod medicamenta non sanant, ferrum sanat, quod ferrum non sanat, ignis sanat, quod ignis non sanat, mors sanat /kvod medikamenta non sanant, ferum sanat, kvod ferum non sanat, ignis sanat, kvod ignis non sanat, mors sanat/ lat. [to lekovi ne izle~e, le~i èlezo (tj. operacija), {to èlezo ne izle~i, le~i vatra, {to vatra ne izle~i, le~i smrt. Quod natura negat, reddere nemo potest /kvod natura negat, redere nemo potest/ lat. [to priroda uskrati, niko ne moè dati. Quod nocet, saepe docet /kvod nocet, sepe docet/ lat. [to {teti, ~esto pou~ava; kra}e: Quod nocet, docet /kvod nocet, docet/ lat. [to {kodi, pou~ava; up. Quae nocent, docent. Quod non est in actis, non est in mundo /kvod non est in aktis, non est in mundo/ lat. êga nema u spisima, toga nema u svetu, ne postoji (birokratska maksima). Quod non licet feminis, aeque non licet viris /kvod non licet feminis, ekve non licet viris/ lat. [to ne dolikuje ènama, jednako ne dolikuje ni mu{karcima. Quod non opus est, asse carum est /kvod non opus est, ase karum est/ lat. [to ~oveku nije potrebno, skupo je i za najmawi nov~i}. Quod periit, periit /kvod periit, periit/ lat. [to je propalo, propalo je (ne moè se vratiti). Quod rarum, carum /kvod rarum, karum/ lat. [to je retko, drago je. Quod scripsi, scripsi /kvod skripsi, skripsi/ lat. [to napisah, napisah (ne}u ni{ta mewati). Prema Jevan|equ po Jovanu, 19:22, tako je odgovorio Pilat jevrejskim glavarima kad su mu predloìli da izmeni natpis œIsus Nazare}anin car judejskiŒ na krstu gde je Isus raspet. Quod tibi fieri non vis, alteri ne feceris /kvod tibi fijeri non vis, alteri ne feceris/ lat. [to ne èli{ da se tebi dogodi, ne ~ini drugome; tako|e: Quod tibi non optas, alii ne feceris ulli /kvod tibi non optas, aliji ne feceris uli/ lat. [to ne èli{ sebi, ne ~ini ikome drugom.

1601

Quod tua nihil refert, ne cures Quod tua nihil refert, ne cures /kvod tua nihil refert, ne kures/ lat. O onome {to se tebe ne ti~e, ne brini se. Quod volumus, libenter credimus /kvod volumus, libenter kredimus/ lat. Ono {to volimo, u to rado verujemo; odgovara na{oj izreci: [to je babi milo, to joj se i snilo; up. Libenter homines id, quod volunt credunt. Quomodo vales? /kvomodo vales/ lat. Kako si? Kako zdravqe? (familijarni pozdrav u starom Rimu). Quo plus potestis, eo moderatius imperio uti debetis /kvo plus potestis, eo moderacijus imperio uti debetis/ lat. [to ste mo}niji, to se morate umerenije vla{}u koristiti. quorum pars magna fui /kvorum pars magna fui/ lat. doslovno: od kojih sam (stvari) bio veliki deo, tj. u ~emu sam bio vaàn u~esnik. (Vergilije, Eneida) Quos vult Iupiter perdere, dementat prius /kvos vult jupiter perdere, dementat prijus/ lat. Onima koje ho}e da upropasti, Jupiter prvo oduzme pamet (Euripid); up. Quem deus perdere vult, primum dementat. Quot capita, tot sensus /kvot kapita, tot sensus/ lat. Koliko glava (tj. qudi), toliko mi{qewa (odgovara na{em: Koliko qudi, toliko }udi); tako|e: Quot capita, tot sententiae /kvot kapita, tot sentencije/. Quotidiana vilescunt /kvotidijana vileskunt/ lat. Svakodnevne stvari gube na vrednosti.

1602

Quo vadis, Domine? Quot linguas calles, tot homines vales /kvot lingvas kales, tot homines vales/ lat. Koliko jezika zna{, toliko qudi vredi{. Quot servi, tot hostes /kvot servi, tot hostes/ lat. Koliko robova, toliko neprijateqa; tako|e: Quot servos habemus, totidem habemus hostes /kvot servos habemus, totidem habemus hostes/ Koliko imamo robova, isto toliko imamo i neprijateqa. (Seneka) Quot verba, tot pondera /kvot verba, tot pondera/ lat. Koliko re~i, toliko tegova. (To zna~i da svaka re~ ima teìnu i da stoga treba paziti {ta se govori.) Quousque tandem, Catilina, abutere patientia nostra? /kvouskve tandem, katilina, abutere pacijencija nostra/ lat. Pa dokle }e{, Katilino, zloupotrebqavati na{e strpqewe? (Ciceron, po~etak prvog govora protiv Katiline); upotrebqava se kao izraz negodovawa protiv ne~ije drskosti ili nametqivosti, ~esto u skra}enom obliku Quousque tandem? /kvouskve tandem?/ Pa dokle tako? Quo vadis, Domine? /kvo vadis, domine/ lat. Kuda ide{, Gospode? (Prema legendi, kada je sv. Petar pobegao iz rimske tamnice, sretne Isusa i upita ga: œKuda ide{, Gospode?Œ On mu odgovori: œIdem u Rim da me ponovo razapnu.Œ Posti|en {to beì, sv. Petar se vrati, tamo ga uhvate i pribiju na krst s glavom okrenutom nadole i tako mu~eni~ki umre. Ovaj doga|aj opisuje poqski pisac Henrik Sjenkjevi~ u romanu Quo vadis.)

R Radix omnium malorum avaritia /radiks omnijum malorum avaricija/ lat. Koren svih zala je lakomost. Radix studiorum amara /radiks studiorum amara/ lat. Po~etak nauke je gorak. rallentando /ralentando/ ital. muz. usporavaju}i (tempo); up. ritardando. rallentando ma non troppo /ralentando ma non tropo/ ital. muz. usporavaju}i ali ne previ{e. rana in fabula /rana in fabula/ lat. doslovno: àba u pri~i (odnosi se na àbu iz jedne basne, koja se, videv{i vola, naduvala èle}i da bude velika kao on, pa se na kraju raspukla); u prenesenom smislu: ~ovek koji se napiwe da u~ini vi{e nego {to moè, pa zbog toga propadne. rara avis /rara avis/ lat. retka ptica, tj. velika retkost (u nas: bela vrana). rari nantes /rari nantes/ lat. retki pliva~i, tj. malobrojni qudi koji se bore s opasnostima (deo zavr{etka jednog stiha iz Vergilijeve Enejide, koji glasi: rari nantes in gurgite vasto /rari nantes in gurgite vasto/ retki pliva~i (brodolomnici) po bezdanom morskom prostranstvu. raritas dentium /raritas dencijum/ lat. anat. retki zubi. Rarum est felix idemque senex /rarum est feliks idemkve seneks/ lat. Retko je ko sre}an i ujedno star. (Seneka) ratio legis /racio legis/ lat. prav. smisao zakona (ono {to se èli posti}i wegovim dono{ewem); svrha zakonskog akta.

ratio iuris /racio juris/ lat. smisao prava (i uop{te pravnog sistema). ratio ultima /racio ultima/ lat. posledwi dokaz (argument), posledwi razlog; up. ultima ratio regum. ratione officii /racione oficiji/ lat. po (slu`benoj) du`nosti. rationes decidendi /raciones decidendi/ lat. razlozi za odluku. rationes dubitandi /raciones dubitandi/ lat. razlozi za sumwu. rationes pro et contra /raciones pro et kontra/ lat. razlozi za i protiv. ratum et gratum /ratum et gratum/ lat. potkrepqeno i odobreno. re bene cognita /re bene kognita/ lat. dobro upoznav{i stvar. Read-Only /rid onli/ ‰engl. samo za ~itaweŠ ra~. vrsta memorije sa koje se moè ~itati ali se na wu ne moè zapisivati, ROM, suprotno od RAM-a. Rebus in excelsis decus est et gloria maior /rebus in ekscelsis dekus est et glorija major/ lat. U uzvi{enim su stvarima ponos i slava ve}i. rebus sic stantibus /rebus sik stantibus/ lat. ako tako stvari stoje, tj. pod tim okolnostima. Recipe /recipe/ lat. Uzmi! (oznaka na lekarskim receptima), ob. skr. Rp. recommande /r’komande/ fr. preporu~eno (oznaka na po{tanskim po{iqkama); ob. skr. R. recommended /rikomendid/ engl. preporu~en (natpis na ulazu luksuznijih hotela, obi~no uz zastave razli~itih dràva, ~ime se gostima daje

1603

recta via do znawa da taj hotel ima preporuke me|unarodnih turisti~kih organizacija). recta via /rekta vija/ lat. direktnim putem, neposredno. recte /rekte/ lat. ta~no, pravilno; ta~nije, zapravo (koristi se pri uno{ewu neke ispravke u citirani tekst). recte et stricte /rekte et strikte/ lat. ispravno i strogo (odnosi se na ne{to {to je precizno i jasno odre|eno). rector magnificus /rektor magnifikus/ lat. uzvi{eni upraviteq; veli~anstveni (nekada{wa zvani~na titula rektora univerziteta). Redde caesari quae sunt caesaris, e quae sunt Dei Deo /rede cezari kve sunt cezari, et kve sunt dei deo/ lat. Daj caru carevo a Bogu Boìje (Jevan|eqe po Mateju, 22:21, Jevan|eqe po Marku, 12:17, Jevan|eqe po Luci, 20,25). redde rationem /rede racionem/ lat. poloì ra~un (Jevan|eqe po Luci, 16:2); upotrebqava se i imeni~ki u zna~ewu: polagawe ra~una, odgovornost za u~iweno. Reden ist Silber, Schweigen ist Gold /redn ist zilber, {vajgn ist golt/ nem. Govor je srebro, }utawe je zlato (kod nas ob. samo: ]utawe je zlato). re et corpore /re et korpore/ lat. prav. imovinski i telesno (kazniti). reformatio in capite et in membris /reformacio in kapite et in membris/ lat. promena u glavi i u udovima, tj. na vrhu i u niìm organima (geslo pape Grgura VII iz XI veka); danas se tako ozna~avaju sveobuhvatne, duboke i korenite promene. reformatio in melius /reformacio in melijus/ lat. prav. promena na boqe (preina~ewe sudske odluke u korist osu|enika). reformatio in peius /reformacio in pejus/ lat. prav. promena na gore (preina~ewe sudske presude na {tetu osu|enika). refugium peccatorum /refugijum pekatorum/ lat. uto~i{te gre{nika (u katoli~koj molitvi naziv za Bogorodicu); danas se tako, uglavnom podrugqivo, ozna~ava mesto gde se jedino mogu skrasiti oni koji nigde drugde ne mogu na}i skloni{te.

1604

rent-a-scooter regens chori /regens kori/ lat. muz. dirigent crkvenog hora (kod katolika). Regina amat suum colorem /regina amat suum kolorem/ lat. Kraqica voli svoju boju (slikovito izraèno pravilo po kome se pri postavqawu figura na po~etku {ahovske igre bela kraqica postavqa na belo, crna na crno poqe): isto i Regina regit colorem /regina regit kolorem/ Kraqica odre|uje boju. regius morbus /regijus morbus/ lat. med. kraqevska bolest (popularni naziv za ùticu). regnum animale /regnum animale/ lat. ìvotiwsko carstvo. regnum minerale /regnum minerale/ lat. carstvo minerala (ruda). Regnum regno non praescribit leges /regnum regno non preskribit leges/ lat. Kraqevstvo kraqevstvu ne propisuje zakone (replika hrvatskog bana Ivana Erdedija na saboru u Budimu 1790. na zahtev Ma|ara da se Hrvatska podredi ma|arskim zakonima); danas geslo dràvne samostalnosti i suvereniteta. regnum vegetabile /regnum vegetabile/ lat. biqno carstvo. Relata refero /relata refero/ lat. Prenosim ono {to se pri~a (u smislu: ne odgovaram za istinitost onoga {to sam ~uo). Odgovara na{oj izreci: Po{to kupio po to i prodao. Reminiscere, Deus, misericordiae tuae /reminiscere, deus, mizerikordije tue/ lat. Seti se, Boè, milosr|a svojega (iz katoli~kog psalma); prema tome je izveden i naziv Reminiscere, kojim se ozna~ava druga nedeqa korizme (v.). remotis arbitris /remotis arbitris/ lat. ukloniv{i svedoke (u ~etiri oka). Rem tene, verba sequentur /rem tene, verba sekventur/ lat. Drì se stvari, re~i }e slediti (tj. drì se predmeta o kome govori{, a re~i }e te}i same od sebe). rent-a-boat /rentebout/ engl. iznajmqivawe ~amca (za turisti~ku plovidbu). rent-a-car /rentekar/ engl. iznajmqivawe automobila (za turisti~ki ili poslovni prevoz). rent-a-scooter /renteskuter/ engl. iznajmqivawe skutera (i uop{te motocikala za razgledawe turisti~kih mesta).

rent-a-yacht rent-a-yacht /rentejot/ engl. iznajmqivawe jahti (u nauti~kom turizmu). Reo negante, actori incumbuit probatio /reo negante, aktori inkumbuit probacio/ lat. prav. Ako optuèni odri~e krivicu, na tuìocu je da podnese dokaze. Repetitio est mater studiorum /repeticio est mater studiorum/ lat. Ponavqawe je majka u~ewa. Requiem aeternam dona ei, Domine, et lux perpetua luceat ei /rekvijem eternam dona ei, domine, et luks perpetua luceat ei/ lat. Pokoj ve~ni daruj mu, Gospode, i svetlost ve~na neka mu svetli (obredne re~i u Zadu{noj misi, katoli~koj slu`bi bo`joj za pokojnike). Requiescat in pace /rekvijeskat in pace/ lat. Po~ivao u miru (zavr{ne re~i u Zadu{noj misi; obi~no i natpis na katoli~kim spomenicima, ~esto skra}en u R. I. P.). Res adversae admonent religionum /res adverse admonent religionum/ lat. Nesre}a pobu|uje na pobo`nost (tj. u nevoqi se ~ovek najvi{e moli Bogu). res dubia /res dubija/ lat. sumwiva stvar. res ecclesiastica /res eklezijastika/ lat. crkvena stvar. reservatio mentalis /rezervacio mentalis/ lat. suzdrànost u mislima (pristajawe na ne{to s ~ime se su{tinski ne slaèmo, {to u sebi ne prihvatamo). res iudicata /res judikata/ lat. prav. presu|ena stvar (kona~na sudska odluka, o kojoj se vi{e ne moè raspravqati). Res iudicata pro veritate habetur /res judikata pro veritate habetur/ lat. prav. Presu|ena stvar uzima se za istinu. Res, non verba! /res, non verba/ lat. Dela, ne re~i! (Odgovara na{em: Tvori, ne govori!) res nullius /res nulijus/ lat. ni~ija stvar (koju svako sme prisvojiti). Res nullius cedit primo occupanti /res nulijus cedit primo okupanti/ lat. prav. Ni~ija stvar pripada onome ko je prvi prisvoji. Res perit domino /res perit domino/ lat. prav. doslovno: stvar propada gospodaru (pravno pravilo po kome {tetu na materijalnim dobrima trpi wihov vlasnik).

Risum teneatis? Respice finem! /respice finem/ lat. Pazi na svr{etak! (pouka da uvek treba misliti na krajwi ishod); up. Quidquid agis, prudenter agas, et respice finem. restitutio ad integrum /restitucio ad integrum/ lat. prav. povratak na ranije stawe, uspostava pre|a{weg stawa; isto i in integrum restitutio (v.). re vera /re vera/ lat. istinita stvar; uistinu, zaista. reverendus dominus /reverendus dominus/ ~asni gospodin (sve{tenik u katolika); obi~no: reverendissimus /reverendisimus/ pre~asni ili, ~e{}e, vele~asni (uobi~ajeno oslovqavawe katoli~kih sve{tenika). lat.

Rex regnat et non gubernat /reks regnat et non gubernat/ lat. Kraq kraquje, a ne upravqa (geslo parlamentarne monarhije, prvi put ga je izrekao poqski dràvnik Jan Zamojski u XVI veku; odgovara izreci: Na kruni je da sija, a na parlamentu da vlada). Up. fr. Le roi regne et ne gouverne pas. Ridendo castigare mores /ridendo kastigare mores/ lat. Ismejavaju}i ka`wavati (lo{e) obi~aje (zadatak komedije). Ridendo dicere verum /ridendo dicere verum/ lat. Smeju}i se (kroz smeh) re}i istinu (deo Horacijevog stiha iz Satira, koji u celini glasi: Ridendo dicere verum quid vetat? /ridendo dicere verum kvid vetat/ Ko spre~ava da se kaè istina smeju}i se?). Ridi, pagliaccio /ridi, paqa~o/ ital. Smej se, bajaco! (iz opere Pajaci italijanskog kompozitora Ru|era Leonkavala, u ~uvenoj ariji ~iji je smisao da su komedija{i, da bi zabavili publiku, prisiqeni da se smeju i kad im se srce kida od bola). Rira bien qui rira le dernier /rira bjen ki rira l dernije/ fr. Dobro }e se smejati ko se bude posledwi smejao (u nas: Ko se posledwi smeje, najsla|e se smeje). Risu inepto res ineptior nulla est /rizu inepto res inepcior nula est/ lat. Nema neumesnije stvari od neumesna smeha. Risum teneatis? /rizum teneatis/ lat. Moète li da se ne smejete, da se uzdrìte od smeha?

1605

Risus abundat in ore stultorum (Horacije o neobi~nim i sme{nim pojavama u ìvotu). Risus abundat in ore stultorum /rizus abundat in ore stultorum/ lat. Smeh je obilan u ustima budala (izreka kojom su nekad nastavnici opomiwali neozbiqne u~enike). risus sardonicus /rizus sardonikus/ lat. sardonski smeh (cini~an gr~evit smeh). risvegliando /rizveqando/ ital. muz. bude}i se, tj. sve ìvahnije. risvegliato /rizveqato/ ital. muz. opet ìvahno. ritardando /ritardando/ ital. muz. zaostaju}i, postepeno usporavaju}i (tempo); up. rallentando. ritenuto /ritenuto/ ital. muz. usporeno, sporije nego do tada. ritornando al tempo /ritornando al tempo/ ital. muz. vra}aju}i se na raniji tempo. ritornare al segno /ritornare al sewo/ ital. muz. doslovno: vratiti na znak, tj. ponoviti od posledweg znaka za ponavqawe. Rogate et dabitur vobis /rogate et dabitur vobis/ lat. Traìte i da}e vam se. (Jevan|eqe po Mateju, 7:7) Roma aeterna /roma eterna/ lat. ve~ni Rim (odatle i perifrasti~ni naziv za Rim ve~ni grad). Roma locuta, causa finita /roma lokuta, kauza finita/ lat. Rim je rekao, spor je zavr{en

1606

Rules are meant to be broken (re~i sv. Avgustina, kojima se isti~e svemo} Rima i nepogre{ivost pape); danas se upotrebqava u zna~ewu: Kad vrhovni autoritet presudi, nema pogovora. Rome wasn’t built in a day /roum uoznt bilt in e dej/ engl. Rim nije sagra|en za jedan dan (u smislu: svako veliko ostvarewe zahteva mnogo vremena). Rosso di sera, bel tempo si spera /roso di sera, bel tempo si spera/ ital. Crveno uve~e, nadamo se lepom vremenu (tj. rumeno nebo u predve~erje nagove{tava lepo vreme slede}eg jutra). Katkad se dodaje i: Rosso di mattina, maltempo si avvicina /roso di matina, maltempo si avi~ina/ Crveno ujutru, nevreme se bliì. Ruit hora /ruit hora/ lat. Vreme leti; katkad pro{ireno u: Ruit hora, labora /ruit hora, labora/ Vreme leti, (zato) radi. Rule, Britannia /rul, britenja/ engl. Vladaj, Britanijo (deviza nekada{weg britanskog imperijalizma); po~etak pesme kompozitora T. Arna, na stihove Xejmsa Tomsona (1740), koji glase: Rule, Britannia, Britannia rule the waves, / Britons never, never, never shall be slaves — Vladaj, Britanijo, Britanijo, vladaj morima, / Britanci nikad, nikad, nikad ne}e biti robovi. Rules are meant to be broken /rulz ar ment tu bi broukn/ engl. Pravila postoje zato da bi se kr{ila.

S sacro egoismo /sakro egoizmo/ ital. ist. sveta sebi~nost (geslo italijanskog imperijalizma). Saepe nihil inimicius homini quam ipse sibi /sepe nihil inimicijus homini kvam ipse sibi/ lat. ôvek je ~esto sam sebi najve}i neprijateq. (Ciceron) safety matches /sejfti me~iz/ engl. sigurnosne {ibice (natpis na kutijama {ibica, posebno onima za izvoz). Salus aegroti suprema lex medicorum /salus egroti suprema leks medikorum/ lat. Spas bolesnika najvi{i je zakon za lekare. salus publica /salus publika/ lat. javno dobro. Salus rei publicae suprema lex esto /salus rei publice suprema leks esto/ lat. Dobrobit (ili spas) dràve neka bude vrhovni zakon. Tako|e: Salus publica suprema lex /salus publika suprema leks/. salva venia /salva venija/ lat. s dopu{tewem, ako je dozvoqeno; up. Sit venia verbo. Salve! /salve/ lat. Zdravo! (jutarwi pozdrav u starom Rimu); u nas se ponekad ~uje me|u obrazovanim qudima Salve, amice! /salve, amice/ Zdravo, prijatequ!; u katoli~koj crkvenoj pesmi: Salve, regina! /salve, regina/ Zdravo, kraqice! (obra}awe Bogorodici). salve in aeternum /salve in eternum/ lat. zbogom zauvek (posledwi pozdrav). salvis omissis /salvis omisis/ lat. s mogu}im propustom (ranija uobi~ajena ograda od eventualnih gre{aka u tekstu); up. salvo errore calculi i salvo errore et omissione.

salvo errore calculi /salvo erore kalkuli/ lat. uz mogu}u gre{ku u ra~unawu (ranije uobi-

~ajena ograda od eventualnih gre{aka u izno{ewu brojeva, ra~unawu i sl.). salvo errore et omissione /salvo erore et omisione/ lat. s mogu}om gre{kom i propustom (u izno{ewu podataka). salvo honore /salvo honore/ lat. bez povrede ~asti (u nas: bez uvrede, oprostite i sl.). salvo recursu /salvo rekursu/ lat. prav. s pravom na àlbu. salvo respectu /salvo respektu/ lat. uz puni obzir, uz uvaàvawe. salvus conductus /salvus konduktus/ lat. (garantovan) nesmetan prolaz i za{tita; garantno pismo u tom smislu. Sancta Sedes /sankta sedes/ lat. Sveta Stolica (sedi{te papske vlasti, Vatikan); isto i Sedes Apostolica (v.). sancta simplicitas /sankta simplicitas/ lat. blaèna prostota (ograni~enost, glupost); up. O sancta simplicitas! Sanctitas /sanktitas/ lat. Svetost (papska titula na latinskom). sans facon /san fason/ fr. prirodno, jednostavno; bez ustru~avawa. Sapere aude! /sapere aude/ lat. Usudi se da bude{ mudar! (Horacije); prema nema~kom filozofu Imanuelu Kantu: Imaj hrabrosti da se posluì{ sopstvenim razumom ({to zna~i da treba samostalno misliti, bez obzira na mogu}e posledice).

1607

Sapiens nihil affirmat quod non probet

Senatores boni viri, senatus autem mala bestia

Sapiens nihil affirmat quod non probet /sapijens nihil afirmat kvod non probet/ lat. Mudrac ne tvrdi ni{ta {to ne moè dokazati.

Poznavati zakone ne zna~i dràti se wihovih re~i, nego smisla. Scripta manent /skripta manent/ lat. Napisano ostaje; up. Verba volant, scripta manent. sectio aurea /sekcio aurea/ lat. geom. zlatni rez (naziv za podelu duìne na dva dela tako da se ve}i deo odnosi prema mawem kao cela duìna prema ve}em delu). sectio caesarea /sekcio cezarea/ lat. med. carski rez (operativni zahvat va|ewa deteta iz maj~ine utrobe, u slu~ajevima kad je nemogu} normalan porod; naziv nastao prema verovawu da je na taj na~in ro|en Julije Cezar). secundum artem /sekundum artem/ lat. po umetnosti, tj. po svim umetni~kim pravilima, kako vaqa; up. lege artis; supr. secundum gratiam (v.). secundum gratiam /sekundum gracijam/ lat. po nadahnu}u, tj. bez strogih pravila (umetnosti). secundum ordinem /sekundum ordinem/ lat. po redu, tj. kako zahteva (ustaqeni) red, kako mora biti. secundum voluntatem /sekundum voluntatem/ lat. po (slobodnoj) voqi. Sedes Apostolica /sedes apostolika/ lat. Apostolska Stolica (sedi{te rimskih papa, Vatikan); isto i Sancta Sedes (v.). Sed fugit interea, fugit irreparabile tempus /sed fugit interea, fugit ireparabile tempus/ lat. Ali beì me|utim, beì nezaustavqivo vreme (Vergilije). sedia gestatoria /sedija gestatorija/ lat. doslovno: nose}a stolica (nosiqka u kojoj se, na ramenima pripadnika {vajcarske garde, pojavquje papa u sve~anim prilikama). Seid umschlungen, Milionen! /zajd um{lungen, milionen/ nem. Do|ite mi u zagrqaj, milioni (stih iz [ilerove Ode radosti, po kojoj je Betoven napisao hor u svojoj Devetoj simfoniji). self-service /self-servis/ engl. samoposluìvawe; samoposluga (prodavnica ili restoran u kome se kupci, odnosno gosti sami posluùju). Senatores boni viri, senatus autem mala bestia /senatores boni viri, senatus autem ma-

Sapiens omnia sua secum portat /sapijens omnija sua sekum portat/ lat. Mudrac sve svoje (imawe, tj. mudrost i znawe) sa sobom nosi; up. Omnia mea mecum porto. Sapientia vino obumbratur /sapijencija vino obumbratur/ lat. Um se vinom zamra~uje (Plinije). To zna~i da u pi}u i mudar pobudali. Sapienti sat /sapijenti sat/ lat. Pametnome dosta (Terencije). Ovim je iskazana istina da pametnima ne treba mnogo obja{wavati, jer lako shvataju, a budalama ionako ne vredi govoriti. Sator Arepo tenet opera rotas /sator arepo tenet opera rotas/ lat. Seja~ Arepo s mukom drì kola (poznati starorimski palindrom, tj. re~enica koja glasi isto i kad se ~ita s kraja prema po~etku; moè se napisati i kao magi~ni kvadrat od 5 › 5 poqa; nekada se smatralo da ima ~arobnu mo}, pa su je zvali sator-formulom). savoir-vivre /savoar vivr/ fr. (doslovno: znati ìveti) lepo pona{awe, snalaèwe u otmenom dru{tvu. Saxa loquuntur /saksa lokvuntur/ lat. Kamewe govori ({to zna~i da razni natpisi uklesani na starim kamenim plo~ama, spomenicima i sl. govore o mnogo ~emu, pa se iz wih moè dosta nau~iti). Scientia est potentia /scijencija est potencija/ lat. Znawe je mo}; isto i: Scientia potestas est (v.). Scientia potestas est /scijencija potestas est/ lat. Znawe je sila, mo} (Bekon); ista misao izraèna je u nas pou~nim stihovima: Znawe je sila, znawe je mo}, u~ite, deco, dan i no}. sciolto /{olto/ ital. muz. slobodno, opu{teno. Scio me nihil scire /scio me nihil scire/ lat. Znam da ni{ta ne znam (Sokrat); up. Oida hoti meden oida. Scire leges non hoc est verba earum tenere, sed vim ac potestatem /scire leges non hok est verba earum tenere, sed vim ak potestatem/ lat.

1608

prav.

senatus consultum la bestija/ lat. Senatori su dobri qudi (kao pojedinci), ali senat je opaka zver. senatus consultum /senatus konsultum/ lat. prav. zakqu~ak senata (koji je u starom Rimu imao snagu zakona). Senatus Populusque Romanus /senatus populuskve romanus/ lat. Senat i narod rimski (tj. rimska dràva). Senectus ipsa est morbus /senektus ipsa est morbus/ lat. Starost je sama po sebi bolest (Terencije). Senectutem ut adipiscantur omnes optant, eandem accusant adepti /senektutem ut adipiskantur omnes optant, eandem akuzant adepti/ lat. Svi èle da do~ekaju starost, a kad je do~ekaju, àle se na wu. (Ciceron) Senem ante tempus fieri miserum est /senem ante tempus fijeri mizerum est/ lat. Bedno je pre vremena postati starac. (Ciceron) senium praecox /senijum prekoks/ lat. med. prerana starost (javqawe stara~kih simptoma u mla|im godinama). Se non e vero, e ben trovato /se non e vero, e ben trovato/ ital. Ako nije istinito, a ono je dobro na|eno, tj. smi{qeno. (\ordano Bruno) senza fiori /senca fjori/ i senza ornamento /senca ornamento/ ital. muz. bez ukra{avawa. senza replica /senca replika/ ital. muz. bez ponavqawa. senza rigore di tempo /senca rigore di tempo/ ital. muz. bez stroge podele na taktove. septem artes liberales /septem artes liberales/ v. artes liberales. Sermo mollis frangit iram /sermo molis frangit iram/ lat. Tih govor slama gnev (Solomon). Ovim je mudrac hteo da kaè kako takav govor izraàva smirenost, ali i smiruje. sermo pedestris /sermo pedestris/ lat. doslovno: pe{a~ki govor, tj. govor u prozi. sermo plebeius /sermo plebejus/ lat. narodni, pu~ki govor (govor prostoga naroda). sermo rusticus /sermo rustikus/ lat. seqa~ki govor. sermo urbanus /sermo urbanus/ lat. gradski govor.

Sic eunt fata hominum sermo vulgaris /sermo vulgaris/ lat. prost, nekultivisan govor. Sero venientibus ossa /sero venijentibus osa/ lat. Onima koji do|u kasno, kosti (odnosi se na one koji zbog ka{wewa propuste kakvu dobru priliku, pa im, kao na gozbi, pripadnu samo kosti, tj. ostaci); isto i Tarde venientibus ossa. Servi pro nullis habentur /servi pro nulis habentur/ lat. Robovi se smatraju za ni{ta (prema anti~kom zakonodavstvu robovi se nisu smatrali qudima i s wima se moglo postupati kao s neìvim predmetima); up. Servus est res. Servus est res /servus est res/ lat. Rob je stvar; up. Servi pro nullis habentur. servus servorum Dei /servus servorum dei/ lat. Sluga slugu Bo`jih (izraz skromnosti kojim pape sebe nazivaju u slu`benim spisima). sette bandiere /sete bandijere/ ital. sedam zastava (pogrdan naziv za politi~ke prevrtqivce, koji su spremni da stalno isti~u drugu zastavu i tako prihvataju svaku smenu vlasti). Sex horas dormire sat est iuvenique senique, septem do pigris, nulli concedimus octo /seks horas dormire sat est juvenikve senikve, septem do pigris, nuli koncedimus okto/ lat. [est sati spavawa dosta je mladom i starom, sedam neka spava len{tina, nikome ne dopu{tamo osam. Sibi parat malum, qui alteri parat /sibi parat malum, kvi alteri parat/ lat. Sebi sprema zlo ko drugome (zlo) sprema (Aristotel); odgovara na{oj poslovici: Ko drugome jamu kopa, sam u wu pada. Si caecus caecum ducit, ambo in foveam cadunt /si cekus cekum ducit, ambo in foveam kadunt/ lat. Ako slepac slepca vodi, oba u jarak padaju. Sic est in fatis /sik est in fatis/ lat. Tako je su|eno. Sic et non /sik et non/ lat. tako je i nije tako; da i ne (naslov jednog spisa od Abelara, sholasti~kog filozofa iz XII veka, s me|usobno suprotstavqenim izrekama). Sic eunt fata hominum /sik eunt fata hominum/ lat. Tako idu qudske sudbine (tako je to na ovom svetu).

1609

Sic itur ad astra Sic itur ad astra /sik itur ad astra/ lat. Tako se ide do zvezda (tj. do ~asti i slave); up. Macte animo. Si componere magnis parva mihi fas est /si komponere magnis parva mihi fas est/ lat. Ako mi je dopu{teno da uporedim maleno s velikim; up. Si licet parva componere magnis. Sic satis /sik satis/ lat. Toliko je dosta. Sic transit gloria mundi /sik transit glorija mundi/ lat. Tako prolazi slava (ovoga) sveta, tj. sve je prolazno (ceremonijalna izreka i po~etak jedne pesme koja se upu}uje novoizabranom papi, uz simboli~no spaqivawe ku~ina). Sic volo, sic iubeo /sik volo, sik jubeo/ lat. Tako ho}u, tako nare|ujem (karakteristi~an stav samovoqnog ~oveka); up. Sit pro ratione voluntas. Si Dieu n’existait pas, il faudrait l’inventer /si dje n’egziste pa, il fodre l’envante/ fr. Kad Bog ne bi postojao, trebalo bi ga izmisliti (Volter). Si diis placet /si diis placet/ lat. Ako je bogovima po voqi. Si duo faciunt idem, non est idem /si duo facijunt idem, non est idem/ lat. Ako dvojica ~ine isto, nije isto. Si etiam omnes, ego non /si ecijam omnes, ego non/ lat. Ako i svi, ja ne (re~i kojima je apostol Petar uveravao Isusa Hrista da ga se ne}e odre}i: Jevan|eqe po Marku, 14:29). Si fabula vera /si fabula vera/ lat. Ako je pri~a istinita. Si fractus illabatur orbis, impavidum ferient ruinae /si fraktus ilabatur orbis, impavidum ferijent ruine/ lat. Kad bi se slomqen sru{io svet, ne bi me zastra{ile ru{evine (Horacije). signum exclamationis /signum eksklamacionis/ lat. znak uzvika, odobravawa; gram. uzvi~nik. signum interrogationis /signum interogacionis/ lat. gram. znak pitawa, upitnik. signum laudis /signum laudis/ lat. znak zahvalnosti (naziv odlikovawa u Austro-ugarskoj). signum temporis /signum temporis/ lat. znak vremena (pojava karakteristi~na za neko razdobqe).

1610

sincere et constanter Silentium videtur confessio /silencijum videtur konfesio/ lat. ]utawe izgleda kao odobravawe (ili priznawe) (Seneka). Silent leges inter arma v. Inter arma silent leges. Silent musae inter arma v. Inter arma silent musae. Si licet parva componere magnis /si licet parva komponere magnis/ lat. Ako je dopu{teno male stvari upore|ivati s velikima (Vergilije); sli~nog je zna~ewa i izreka: Si licet exemplis in parvis grandibus uti /si licet egzemplis in parvis grandibus uti/ lat. Ako je dopu{teno da se u malom sluìmo velikim primerima (Ovidije). S’il vous plait /silvuple/ fr. Molim! Izvolite! (doslovno: ako vam je po voqi; nekada ~est izraz u francuski obrazovanim gra|anskim krugovima). Si medicamenta non sanant, ignis sanat, si ignis non sanat, ferrum sanat /si medikamenta non sanant, ignis sanat, si ignis non sanat, ferum sanat/ v. Quod medicamenta non sanant... Similia similibus cognoscuntur /similija similibus kognoskuntur/ lat. Sli~no se po sli~nom poznaje. Similia similibus curantur /similija similibus kurantur/ lat. Sli~no se sli~nim le~i (homeopatski na~in le~ewa); odgovara na{em: Klin se klinom izbija. Similis similem appetit /similis similem apetit/ lat. Sli~an sli~noga traì; odgovara na{em: Na{la vre}a zakrpu. Similis simili gaudet /similis simili gaudet/ lat. sli~an se sli~nom raduje; odgovara na{im poslovicama: Svaka ptica svome jatu leti; Gde }e ~uma nego u svoj rod. Si natura negat, facit indignatio versum /si natura negat, facit indignacio versum/ lat. Ako priroda onemogu}ava, gnu{awe stvara stih (Juvenal). Ovim je veliki rimski satiri~ar hteo da kaè kako i ~ovek bez talenta u gnevu moè da propeva i napi{e podrugqive stihove. sincere et constanter /sincere et konstanter/ lat. iskreno i postojano (nastojati).

sine anno sine anno /sine ano/ lat. bez godine (u bibliografiji oznaka publikacije u kojoj nije navedena godina izdawa). sine anno et loco /sine ano et loko/ lat. bez godine i mesta (izdawa); up. sine anno. Sine Cerere et Baccho friget Venus /sine cerere et bakho friget venus/ lat. Bez Cerere (bogiwe zemqoradwe) i Bakha (boga vina) smrzava se Venera (bogiwa qubavi), tj. bez hrane i pi}a nema qubavi; u nas se kaè: Qubav kroz usta ulazi; up. nem. Die Liebe geht durch den Magen. sine die /sine dije/ lat. na neodre|eno vreme (kad je re~ o odlagawu). Sine furore magnus poeta non potest /sine furore magnus poeta non potest/ lat. Bez strasti (niko) ne moè biti veliki pesnik. sine ira et studio /sine ira et studio/ lat. bez mr`we i naklonosti, tj. nepristrasno, objektivno (treba suditi o ne~emu). (Tacit) sine loco, anno vel nomine /sine loko, ano vel nomine/ lat. bez mesta, godine pa ~ak i imena (bibliografska oznaka izdawa u kojima nisu navedeni ti podaci); up. sine anno. sine qua non v. conditio sine qua non. sine titulo /sine titulo/ lat. bez naslova. singulare tantum /singulare tantum/ lat. gram. samo jednina (imenica koja moè stajati samo u obliku jednine, kakve su npr. gradivne imenice: zlato, bra{no, ili vlastita imena: Beograd, Sava i sl.); sve takve imenice nazivaju se singularia tantum /singularija tantum/; supr. plurale tantum (v.). sinistra mano /sinistra mano/ ital. muz. levom rukom. Sinite parvulos venire ad me /sinite parvulos venire ad me/ lat. Pustite decu da do|u k meni (Isusove re~i u Jevan|equ po Marku, 10:14). Sint ut sunt, aut non sint /sint ut sunt, aut non sint/ lat. Neka budu kao {to jesu, ili neka ih ne bude (odgovor jezuitskog generala Ri~ija kad mu je papa Kliment XIV, u XVIII veku, predloìo da izmeni ustav Isusova~kog reda i tako ga reformi{e); danas se ta izreka upotrebqava kad se èli ista}i da se neke stvari ne mogu mewati i da moraju ostati onakve kakve jesu.

Solve senectutem Si parva licet componere magnis v. Si licet parva componere magnis. Si segue /si segve/ ital. muz. Nastavqa se; Nastavi! Si tace /si ta~e/ ital. muz. Ti{ina! (tj. ne sviraj i ne pevaj). Si tacuisses, philosophus mansisses /si takuises, filozofus mansises/ lat. Da si }utao, ostao bi filozof (ali ~im si progovorio, pokazao si da nisi pametan); odgovara na{oj poslovici: ôvek se po besedi poznaje. Sit pro ratione voluntas /sit pro racione voluntas/ lat. Umesto razloga neka bude voqa (geslo i karakteristika samovoqnih qudi); up. Sic volo, sic iubeo. Sit tibi terra levis! /sit tibi tera levis/ lat. Neka ti je laka zemqa! (natpis na nadgrobnim spomenicima). Sit venia deminutivo /sit venija deminutivo/ lat. Neka je slobodno upotrebiti deminutiv (tj. neka mi bude dozvoqeno da govorim ublaèno). Sit venia verbo /sit venija verbo/ lat. S dozvolom (govore}i); neka bude dopu{teno da se kaè; up. salva venia. Si vis amari, ama /si vis amari, ama/ lat. Ako èli{ biti voqen, voli. Si vis esse sanus, saepe lava manus /si vis ese sanus, sepe lava manus/ lat. Ako èli{ biti zdrav, ~esto peri ruke. Si vis pacem, para bellum /si vis pacem, para belum/ lat. Ako èli{ mir, spremaj se za rat. Societas Jesu /socijetas jezu/ lat. Dru{tvo Isusovo (slu`beni naziv Isusova~kog, jezuitskog reda). societas leonina /socijetas leonina/ lat. lavovsko (lavqe) dru{tvo (dru{tveni poredak u kome najja~i uzima sve za sebe, a drugima ne ostavqa ni{ta). solus cum sola /solus kum sola/ lat. sam sa samom, udvoje (osamqeno mu{ko i ènsko). Solve senectutem /solve senektutem/ lat. Ispregni staroga (Horacije). Odnosi se na kowe, a misli na ostarele qude, koji bi morali da shvate da im je vreme da se povuku, jer zbog zastarelih pogleda mogu postati sme{ni.

1611

Something is rotten in the state of Denmark Something is rotten in the state of Denmark /samting iz rotn in d stejt ov denmark/ engl. Ima ne{to trulo u dràvi Danskoj ([ekspir, Hamlet, I, 4). Souvent femme varie, bien fol est qui s’y fie /suvan fam vari, bjen fol e ki si fi/ fr. @ena ~esto mewa mi{qewe, lud je onaj ko se u wu pouzda. Up. La donna e mobile. Spare the rod, spoil the child /sper d rod, spojl d ~ajld/ engl. Ako {tedi{ {tap (batinu), pokvari}e{ dete. Up. lat. Qui parcit virgae, odit filium suum. Spes ultima dea /spes ultima dea/ lat. Nada je posledwa bogiwa (ili, kako mi kaèmo, nada umire posledwa. U rimskoj mitologiji postojala je bogiwa po imenu Spes — Nada). Speude bradeos! /speude bradeos/ gr~. Poùri polako!; up. Festina lente! i Eile mit Weile! spiritus agens /spiritus agens/ lat. duhovni pokreta~, za~etnik neke aktivnosti; u istom zna~ewu ~e{}e se upotrebqava izraz spiritus movens /spiritus movens/. spiritus movens v. spiritus agens. spiritus rector /spiritus rektor/ lat. upravqa~ka, ìvotvorna snaga; vode}a misao. Spiritus sanctus /spiritus sanktus/ lat. rel. Sveti duh. sponte sua /sponte sua/ v. sua sponte. staccato /stakato/ ital. muz. odse~an na~in izvo|ewa tonova, svaki za sebe, bez vezivawa; supr. legato. stante pede /stante pede/ lat. iz (ovih) stopa, tj. odmah, smesta. status in statu /status in statu/ lat. dràva u dràvi. status localis /status lokalis/ lat. med. stawe na (obolelom) mestu, tj. izgled rane. status nascendi /status nascendi/ lat. doslovno: stawe ra|awa, tj. po~etno stawe. status praesens /status prezens/ lat. med. sada{we stawe (bolesti). status quo /status kvo/ lat. stawe kao (pre); isto, nepromeweno stawe. status quo ante bellum /status kvo ante belum/ lat. stawe kao pre rata.

1612

sub condicione status rerum /status rerum/ lat. stawe stvari. stentando /stentando/ ital. muz. sporo, otegnuto; isto i stentato /stentato/. Sticks and stones may break my bones, but words will never hurt me /stiks end stounz mej brejk maj bounz, bat uerdz uil never hert mi/ engl. [tapovi i kamewe mogu mi slomiti kosti, ali re~i me ne}e povrediti. Smisao izreke je da se ne treba obazirati na uvrede i ogovarawa. strictissimo sensu /striktisimo sensu/ lat. u najstroèm smislu; up. stricto sensu. stricto iure /strikto jure/ lat. prav. strogo po zakonu. stricto sensu /strikto senzu/ lat. strogo gledano, u uèm smislu re~i. struggle for life /stragl for lajf/ engl. borba za ìvot (kao filozofski pojam); up. nem. Kampf um das Dasein. Stulti timent fortunam, sapientes ferunt /stulti timent fortunam, sapijentes ferunt/ lat. Budale se boje sudbine, a mudri je podnose. (Publilije Siranin) Stultorum infinitus est numerus /stultorum infinitus est numerus/ lat. Beskona~an je broj budala (jedan od mogu}ih prevoda izreke iz Kwige propovjednikove, 1:15). Sua cuique sunt vitia /sua kuikve sunt vicija/ lat. Svako ima svoje mane. (Kvintilijan) Suae quisque fortunae faber est /sue kviskve fortune faber est/ lat. Svako je svoje sre}e kova~ (Ciceron). sua sponte /sua sponte/ lat. svojom voqom, dobrovoqno, sam od sebe. Suaviter in modo, fortiter in re /suaviter in modo, fortiter in re/ lat. Blago po na~inu, a u su{tini nepopustqivo (jezuitska deviza). sub alia forma /sub alija forma/ lat. u drugom obliku. sub auspiciis /sub auspiciis/ lat. pod za{titom, pod pokroviteqstvom. sub auspiciis regis /sub auspiciis regis/ lat. pod kraqevim pokroviteqstvom. sub condicione /sub kondicione/ lat. pod uslovom.

sub dio (divo) sub dio (divo) /sub dio (divo)/ lat. doslovno: pod bogom, tj. pod nebeskim svodom; isto i sub Iove /sub jove/ pod Jupiterom. sub fide nobili /sub fide nobili/ lat. na ~asnu (plemi}ku) re~. sub hac voce /sub hak voce/ lat. pod ovom re~ju (potraìti u re~niku i sl.); ~esto samo sub voce (v.). sub Iove v. sub dio (divo). sub iudice /sub judice/ lat. prav. pod sudijom (oznaka da stvar jo{ nije presu|ena). sub iugum mittere /sub jugum mitere/ lat. poslati pod jaram (poniàvaju}a kazna u starom Rimu); u nas postoji sli~an frazem pod igom (pod jarmom). Sublata causa, tollitur effectus /sublata kauza, tolitur efektus/ lat. Kad se otkloni uzrok, nestane posledica. Sub lege libertas /sub lege libertas/ lat. Pod zakonom sloboda (tj. sloboda u granicama zakona). sub obligatione ad reciproca /sub obligacione ad reciproka/ lat. pod obavezom na protivuslugu; isto i sub offerto ad reciproca. Sub offerto ad reciproca /sub oferto ad reciproka/ v. Sub obligatione ad reciproca. sub poena /sub pena/ lat. prav. pod (zapre}enom) kaznom, pod pretwom ka`wavawa. sub rosa /sub roza/ lat. doslovno: pod ruòm, tj. u poverewu, tajno (ruà se smatrala simbolom }utqivosti). sub sigillo /sub sigilo/ lat. pod pe~atom. Sub sole nihil perfectum /sub sole nihil perfektum/ lat. Ni{ta pod suncem (pod kapom nebeskom) nije savr{eno. sub specie aeternitatis /sub specije eternitatis/ lat. sa stanovi{ta ve~nosti. sub spe rati /sub spe rati/ lat. dipl. u nadi naknadnog odobrewa. sub tecto coeli /sub tekto celi/ lat. doslovno: pod krovom neba, tj. pod kapom nebeskom; up. sub dio (divo) i sub Iove. sub utraque specie /sub utrakve specije/ lat. u oba oblika. sub voce /sub voce/ lat. pod re~ju (tom i tom) uobi~ajena leksikografska uputa, koja se

superis deorum grati et imis naj~e{}e ozna~ava skra}enicom s.v.; up. sub hac voce. succes d’estime /sikse d’estim/ fr. uspeh kod kritike (ali bez o~ekivane popularnosti). sui generis /sui generis/ lat. svoje vrste, svojevrstan, poseban. sui iuris /sui juris/ lat. prav. po svome pravu, svoj gospodar; u starom Rimu oznaka za onoga ko nije pod vla{}u oca ili starateqa. summa cum laude /suma kum laude/ lat. s najve}om pohvalom, odli~no (najvi{a ocena na ispitu, odbrani doktorske disertacije i sl.). summa cum pietate /suma kum pijetate/ lat. s najve}im po{tovawem; isto i summa observantia /suma opservancija/. summa observantia v. summa cum pietate. summa summarum /suma sumarum/ lat. sve u svemu; ukratko. Summum ius, summa iniuria /sumum jus, suma injurija/ lat. mnogo prava, najve}a nepravda (Ciceron). Ovom je izrekom veliki rimski filozof i orator hteo da kaè kako se suvi{e strogom primenom prava moè naneti velika nepravda. summus episcopus /sumus episkopus/ lat. vrhovni episkop (papa). sumptibus petentis /sumptibus petentis/ lat. prav. na tro{ak molioca. sumptibus publicis /sumptibus publicis/ lat. prav. na javni (dràvni) tro{ak. Sunt certi denique fines /sunt certi denikve fines/ lat. Sve napokon ima granice. (Horacije) Sunt verba et voces, praetereaque nihil /sunt verba et voces, pretereakve nihil/ lat. Re~i i (isprazni) zvukovi, ni{ta vi{e (misli se na besadràjna dela i besede). suo conto /suo konto/ ital. bank. na svoj ra~un. suo tempore /suo tempore/ lat. u svoje vreme, svojevremeno. superis deorum grati et imis /superis deorum grati et imis/ lat. prijatni nebeskim i podzemnim bogovima (misli se na laskavce); odgovara na{oj izreci: Dobar dan, ~ar{ijo, na sve ~etiri strane!

1613

Surdis auribus canere Surdis auribus canere /surdis auribus kanere/ lat. Pevati gluhim u{ima (Livije); up. Surdo fabulam narrare. surditas /surditas/ lat. gluvo}a; v. Surdo fabulam narrare. Surdo fabulam narrare /surdo fabulam narare/ lat. Gluvome pri~ati pri~u, tj. pri~ati u vetar; uzalud se truditi. (Horacije) Sursum corda! /sursum korda/ lat. Gore srca!, tj. Gore glave! Ne dajmo se! (obredne re~i u katoli~kom bogosluèwu). Sus Minervam docet /sus minervam docet/ lat. Sviwa u~i Minervu (bogiwu mudrosti), tj.

neznalica u~i mudraca. (Ciceron)

1614

Suum cuique tribuere Sutor, ne supra crepidam! /sutor, ne supra krepidam/ lat. Obu}aru, ne daqe od obu}e!; up. Ne sutor ultra crepidam. Suum cuique /suum kuikve/ lat. Svakom svoje (Ciceron). Suum cuique placet /suum kuikve placet/ lat. Svakome se svoje svi|a. (Plinije Stariji) Suum cuique pulchrum est /suum kuikve pulhrum est/ lat. Svakome je svoje lepo. (Ciceron) Suum cuique mos /suum kuikve mos/ lat. Svako (ima) svoj obi~aj. (Terencije) Suum cuique tribuere /suum kuikve tribuere/ lat. Svakome (treba) dati {to mu pripada; up. Honeste vive, neminem laede, suum cuique tribue.

T tabula rasa /tabula raza/ lat. izbrisana (prazna) plo~a (u prenesenom smislu: potpuno neznawe). Tabula Traiana /tabula trajana/ lat. ist. Trajanova plo~a (spomen-plo~a u \erdapskoj klisuri, postavqena za vlade rimskoga cara Trajana, na kojoj se nalazi zapis o izgradwi puta). tabulae ceratae /tabule cerate/ lat. ist. drvene plo~ice presvu~ene voskom po kojima se pisalo pomo}u {iqka (stilusa); posebno su se tim na~inom pisawa koristili Etrurci i Rimqani. Taceat mulier in ecclesia v. Mulier taceat in ecclesia. tacendo /ta~endo/ ital. muz. }ute}i. Tacere multis discuntur vitae malis /tacere multis diskuntur vite malis/ lat. U mnogim se ìvotnim nevoqama u~imo }utati. (Seneka) tacito consensu /tacito konsensu/ lat. s pre}utnim pristankom (bez pogovora). taedium vitae /tedijum vite/ lat. odvratnost prema ìvotu, umor od ìvota. Take it easy /tejk it izi/ engl. Polako, samo mirno, ne napreì se. tale quale /tale kvale/ lat. takvo kakvo je (u postoje}oj formi, bez izmena). Talis pater, talis filius v. Qualis pater, talis filius. Tamdiu discendum est, quamdiu nescias et quamdiu vivas /tamdiju discendum est, kvamdiju nescijas et kvamdiju vivas/ lat. Dotle treba u~iti, dokle god ne zna{ i dokle god ìvi{

(Seneka); odgovara na{oj poslovici: ôvek se u~i dok je ìv. Tanti est exercitus, quanti imperator /tanti est egzercitus, kvanti imperator/ lat. Onoliko vredi vojska koliko i vojskovo|a. (Flor) Tanto brevius omne, quanto felicius tempus /tanto brevijus omne, kvanto felicijus tempus/ lat. Bilo koje vreme ukoliko je kra}e, utoliko je sre}nije. (Plinije) Tantum possumus, quantum scimus /tantum posumus, kvantum scimus/ lat. Toliko moèmo, koliko znamo. Tantum scimus, quantum memoria tenemus /tantum scimus, kvantum memorija tenemus/ lat. Toliko znamo, koliko drìmo u pameti. tardando /tardando/ ital. muz. oteù}i. Tarde venientibus ossa v. Sero venientibus ossa. tardo /tardo/ ital. muz. sporo, lagano. Tardiora sunt remedia quam mala /tardiora sunt remedija kvam mala/ lat. Sporiji su lekovi nego zla. (Tacit) tecto nomine /tekto nomine/ lat. prikriv{i, ne spomenuv{i ime (tj. bez navo|ewa autora). Tel pere, tel fils /tel per tel fis/ fr. Kakav otac takav sin. Up. Like father, like son; Qualis pater, talis filius. tempi passati /tempi pasati/ ital. pro{la vremena, ono {to je pro{lo; upotrebqava se i {ira izreka: Tempi passati, non ricordati /tempi pasati, non rikordati/ ital. Pro{lost se ne vra}a (u nas: Bilo, pa pro{lo, ili: Nekad bilo, sad se spomiwalo).

1615

Tempora labuntur tacitisque senescimus annis

The customer is always right

Tempora labuntur tacitisque senescimus annis /tempora labuntur tacitiskve senescimus anis/ lat. Vremena prolaze i mi u tihim godinama starimo. (Ovidije) Tempora mutantur et nos mutantur in illis /tempora mutantur et nos mutamur in ilis/ lat. Vremena se mewaju i mi se mewamo u wima. tempore criminis /tempore kriminis/ lat. u vreme zlo~ina. Tempore qui longo steterit, male curret equus /tempore kvi longo steterit, male kuret ekvus/ lat. Kow koji je dugo vremena stajao lo{e }e tr~ati. (Ovidije) Tempori parce! /tempori parce/ lat. [tedi vreme! (Seneka) Tempori parendum /tempori parendum/ lat. Vremenu se treba pokoravati (tj. treba ìveti s vremenom, prihvataju}i promene). Tempus fugit /tempus fugit/ lat. Vreme beì (leti, brzo prolazi). (Vergilije) tempus lugendi /tempus lugendi/ lat. vreme tugovawa (propisano vreme javnog izraàvawa àlosti, npr. ène za umrlim muèm, dràvnih institucija i naroda za umrlim ili poginulim vladarom i sl.). Tempus omnia revelat /tempus omnija revelat/ lat. Vreme sve otkriva (Tertulijan), {to zna~i da se istina ipak na kraju sazna. Tenere lupum auribus /tenere lupum auribus/ lat. Dràti vuka za u{i (biti u opasnom, bezizlaznom poloàju). tenuto /tenuto/ ital. muz. otegnuto, sa zadràvawem glasa. Te probet facies, turpia cum facies /te probet facijes, turpija kum facijes/ lat. Oda}e te lice ako ne{to sramno u~ini{. terminus a quo /terminus a kvo/ lat. po~etni termin (dan od koga se ne{to ra~una, kada se mora ne{to zapo~eti). terminus ad quem /terminus ad kvem/ lat. kona~an termin (tj. rok do koga se ne{to mora izvr{iti). terminus ante quem /terminus ante kvem/ lat. vreme pre koga je ne{to nastalo i postojalo (npr. stvoreno neko umetni~ko delo i sl.); izraz upu}uje na slu~ajeve kad se ne moè ne-

{to ta~no vremenski odrediti; up. terminus post quem. terminus maior, terminus medius, terminus minor /terminus major, terminus medijus, terminus minor/ lat. vi{i, sredwi, niì pojam (u formalnologi~kom zakqu~ivawu). terminus post quem /terminus post kvem/ lat. vreme posle koga je ne{to nastalo (neko umetni~ko delo i sl.); izraz se odnosi na slu~ajeve kad se ne{to ne moè ta~no vremenski odrediti; up. terminus ante quem. terminus technicus /terminus tehnikus/ lat. stru~ni naziv; stru~no-nau~ni termin. terra firma /tera firma/ lat. doslovno: tvrda zemqa, ~vrsto tlo, tj. kopno. terrae firmi /tere firmi/ lat. vezani za zemqu (neslobodni seqaci, kmetovi); up. glebae adscriptus. terra incognita /tera inkognita/ lat. nepoznata zemqa (u prenesenom smislu: ne{to u {ta se ~ovek ne razume). tertium comparationis /tercijum komparacionis/ lat. doslovno: tre}e u pore|ewu (tre}a, zajedni~ka osobina u pore|ewu dve osobe, dva predmeta ili dve pojave). tertium non datur /tercijum non datur/ lat. tre}e mogu}nosti nema (tj. ili je ovako ili onako, druk~ije ne moè). tertium quid /tercijum kvid/ lat. ne{to tre}e. tertius gaudens /tercijus gaudens/ lat. tre}i koji se raduje; up. Duobus litigantibus tertius gaudet. tertius interveniens /tercijus intervenijens/ lat. tre}a strana u sporu, posrednik. Testis oculatus pluris est quam auditi decem /testis okulatus pluris est kvam auditi decem/ lat. prav. Svedok o~evidac vredi vi{e nego deset onih koji ne{to znaju po ~uvewu. Testis unus, testis nullus /testis unus, testis nulus/ lat. prav. Jedan svedok, nijedan svedok (na sudu su potrebna najmawe dva svedoka da bi se ne{to dokazalo). the American way of life /di emeriken uej ov lajf/ engl. ameri~ki na~in ìvota. The customer is always right /d kastomer iz oluejz rajt/ engl. Mu{terija je uvek u pravu.

1616

The pen is mightier than the sword

tranquillo

The pen is mightier than the sword /d pen iz majtijer den d sord/ engl. Pero je mo}nije od ma~a.

Tot capita, tot sensus v. Quot capita, tot sensus.

There is method in his madness /der iz metod in hiz mednes/ engl. Ima metoda u wegovom ludilu (tj. mada govori nepovezano, u tome se krije neki smisao). Izreka zasnovana na [ekspirovom Hamletu (II, 2), gde Polonije, slu{aju}i Hamleta koji se pretvara da je poludeo, kaè za sebe: Though this be madness, yet there is method in’t /dou dis bi mednes, jet der iz metod int/ — Iako je to ludilo, ipak ima metoda u wemu.

toto corpore /toto korpore/ lat. celim telom (celovito, potpuno, sasvim).

There’s no such thing as a free lunch /derz nou sa~ ting ez e fri lan~/ engl. Besplatan ru~ak ne postoji. (Smisao je: svaku uslugu koju nam nude mora}emo da platimo nekom protivuslugom.) theos apo (epi) mechanes /teos apo (epi) mehanes/ gr~. v. deus ex machina. The show must go on /d {ou mast gou on/ Predstava mora da se nastavi (deviza pozori{nih profesionalaca, koji ne prekidaju predstavu ma kakva se nezgoda dogodila).

engl.

Three’s a crowd up. Two’s company, three’s a crowd. Timeo Danaos et dona ferentes v. Quidquid est, timeo Danaos et dona ferentes. Timeo hominem unius libri /timeo hominem unijus libri/ lat. Bojim se ~oveka od jedne kwige (Toma Akvinski). To izvorno zna~i da je opasniji (protivnik) ~ovek koji je temeqito pro~itao jednu kwigu, pa mnogo zna, nego onaj koji je povr{no pro~itao mnogo kwiga, pa ni{ta ne zna; danas se ova izreka upotrebqava i u drugom smislu, kao upozorewe na opasnost od onih koji su pro~itali samo jednu kwigu, tj. koji su poluobrazovani. To be or not to be, that is the question /tu bi or not tu bi, det iz d kues~n/ engl. Biti ili ne biti, to je pitawe ([ekspir, Hamlet, I, 3): po~etne re~i Hamletovog monologa u kome se on pita da li ima smisla ìveti ili treba potraìti izlaz u samoubistvu; danas se upotrebqava i kao izraz nedoumice ili neizvesnosti u raznim drugim situacijama. top secret /top sikret/ engl. strogo poverqivo.

toto titulo /toto titulo/ lat. punim naslovom; up. pleno titulo. totum pro parte /totum pro parte/ lat. celina za deo (umesto dela); supr. pars pro toto (v.). Totus mundus agit histrionem /totus mundus agit histrionem/ lat. Sav svet glumi (natpis na pro~equ pozori{ta u kome je delovao [ekspir). Tour de France /tur d frans/ naziv me|unarodne biciklisti~ke trke oko Francuske, odràva se svake godine; up. Giro d’Italia. Tout est perdu fors l’honneur /tut e perdi for loner/ fr. Sve je izgubqeno osim ~asti: izjava Fransoa I, francuskog kraqa, posle poraza u bici kod Pavije 1525. Toute verite n’est pas bonne a dire /tut verite ne pa bon a dir/ fr. Nije svaka istina dobra da se kaè (katkad je boqe pre}utati istinu). tout Paris /tu pari/ fr. doslovno: ceo Pariz, tj. pariska elita, najvi|eniji qudi francuskog dru{tva. Tout passe, tout casse, tout lasse /tu pas, tu kas, tu las/ fr. Sve prolazi, sve se lomi, sve (vremenom) dosadi. Cinici katkad dodaju: et tout se remplace /e tu s ramplas/: i za sve se na|e zamena. trade-mark /trejd ma(r)k/ engl. fabri~ka marka; za{titni znak. Traduttore traditore /tradutore traditore/ doslovno: prevodilac izdajnik (tj. nestru~an, nesavestan prevodilac, koji izneverava original). ital.

Tra il dire e il fare c’e di mezzo il mare v. Fra il dire e il fare c’e di mezzo il mare. Tranquillas etiam naufragus horret aquas /trankvilas ecijam naufragus horet akvas/ lat. Brodolomnik se boji i mirnih voda (Ovidije); odgovara na{em: Koga su zmije ujedale, i gu{tera se boji. tranquillo /trankuilo/ ital. muz. mirno, bez ùrbe.

1617

Traume sind Schaume Traume sind Schaume /trojme zind {ojme/ nem. Snovi su pena (tj. snovima ne treba prida-

vati va`nosti). Tres faciunt collegium /tres facijunt kolegijum/ lat. trojica ~ine dru{tvo (tj. svako dru{tvo, komisija, lekarski konzilijum i sl. mora imati tri ~lana). Tria sunt iuris praecepta: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere /trija sunt juris precepta: honeste vivere, alterum non ledere, suum kuikve tribuere/ lat. Tri su pravna propisa: po{teno ìveti, drugoga ne vre|ati, svakome dati {to mu pripada. (Ulpijan) Trita via omnium tutissima /trita vija omnijum tutisima/ lat. Utrven put je od svih najsigurniji. Tua res agitur, paries cum proximus ardet /tua res agitur parijes kum proksimus ardet/ lat. O tvojoj se stvari radi, kad gori susedov zid (druk~ije re~eno: Tvoje se koè ti~e kad susedu gori ku}a). Tu ne cede malis, sed contra audentior ito /Tu ne cede malis, sed kontra audencior ito/ lat. Ne ustukni pred nevoqama, ve} im smelije u susret idi. (Vergilije) Tu quoque, fili (Brute)! /tu kvokve, fili (Brute)/ lat. (Zar) i ti sine (Brute)!? (Cezarov bolan uzvik kad je me|u ubicama vidio svoga

1618

Two’s company, three’s a crowd miqenika Bruta). Tako|e: Et tu, mi fili; Etiam tu, mi fili (v.). Turpe est aliud loqui, aliud sentire /turpe est alijud lokvi, alijud sentire/ lat. Sramno je jedno govoriti, a drugo misliti. (Seneka) Turpis est mos omnibus adversandi /turpis est mos omnibus adversandi/ lat. Ruàn je obi~aj svakome se protiviti. Tu si animo regeris, rex es, si corpore, servus /tu si animo regeris, reks es, si korpore, servus/ lat. Ako se rukovodi{ duhom, kraq si, a ako telom, rob si. Tu si animum vicisti potius quam animus te, est quod gaudens /tu si animum vicisti pocijus kvam animus te, est kvod gaudens/ lat. Ako si ti savladao gnev pre nego gnev tebe, ima{ se za{to radovati. (Plaut) Tutto il mondo e paese /tuto il mondo e paeze/ ital. Ceo svet je (kao rodno) selo, tj. qudi su svuda jednaki. Up. nasuprot tome Paese che vai, usanza che trovi. Two heads are better than one /tu hedz ar beter den uan/ engl. Doslovno: dve glave su boqe od jedne, tj. uvek je boqe posavetovati se jo{ sa nekim. Two’s company, three’s a crowd /tuz kampeni, triz e kraud/ engl. Dvoje su dru{tvo, troje su gomila (tj. tre}i je suvi{an).

U Ubi amici, ibi(dem) opes /ubi amici, ibi (ibidem) opes/ lat. Gde su prijateqi, tamo je bogatstvo. (Plaut) Ubi Bacchus, ibi Venus /ubi bakhus, ibi venus/ lat. Gde je Bahus, tu je Venera (u prenesenom smislu: Gde je pijan~ewe, tu je i bludni~ewe). Ubi bene, ibi patria /ubi bene, ibi patrija/ lat. Gde je dobro, tamo je i domovina. Ubi concordia, ibi victoria /ubi konkordija, ibi viktorija/ lat. Gde je sloga, tamo je i pobeda. Ubi iudicat, qui accusat, vis, non lex valet /ubi judikat, kvi akuzat, vis, non leks valet/ lat. Gde sudi onaj koji tuì, onde vlada sila, a ne zakon (Publilije Siranin); odgovara na{em: Kadija te tuì, kadija ti sudi. Ubi ius, ibi remedium /ubi jus, ibi remedijum/ lat. Gde je pravo, tamo je i za{tita. Ubi lex, ibi poena /ubi leks, ibi pena/ lat. Gde je zakon, tamo je i kazna. Ubi libertas populi cecidit, linguae libertas cadit /ubi libertas populi cecidit, lingve libertas kadit/ lat. Gde je pala sloboda naroda, pada i sloboda jezika (tj. govora). (Publilije Siranin) Ubi periculum, ibi lex /ubi perikulum, ibi leks/ lat. Gde je opasnost, tamo je i zakon. Ubi rerum testimonia adsunt, quid opus est verbis? /ubi rerum testimonija adsunt, kvid opus est verbis/ lat. Gde delo samo za sebe govori, {ta }e re~i? Ubi solitudinem faciunt, pacem appellant /ubi solitudinem facijunt, pacem apelant/ lat. Gde pusto{ naprave, nazivaju mirom (zavr-

{na re~enica iz govora kaledonskog junaka Galgaka o osvaja~koj politici Rimqana, koju navodi Tacit u delu Agrikolin ìvot: œNi Zapad ni Istok nije ih zasitio; jedino oni na ovome svetu nose sa sobom sjaj i bedu: ukrasti, ubiti, opqa~kati, to na wihovom la`nom jeziku zna~i vladati, jer gde pusto{ naprave, nazivaju miromŒ). Ubung macht den Meister /ibung maht den majster/ nem. Ve`ba stvara majstora; up. Practice makes perfect. ulcus durum /ulkus durum/ lat. med. tvrdi ~ankir (polna bolest). ulcus duodeni /ulkus duodeni/ lat. med. ~ir na duodenumu (dvanaestopala~nom crevu). ulcus ventriculi /ulkus ventrikuli/ lat. med. ~ir na èlucu. Ultima forsan /ultima forsan/ lat. Posledwi mo`da (~est natpis na crkvenim satovima, koji qude podse}a da im je to, mo`da, posledwi sat ìvota, tj. da se pribliàva smrt). ultima ratio /ultima racio/ lat. posledwe sredstvo; upotrebqava se kao {iri izraz u raznim zna~ewima: ultima ratio regum /ultima racio regum/ posledwe sredstvo kraqeva, tj. oru`je (takav je natpis bio urezan na topovima Luja XIV i Fridriha II); ultima ratio feminarum /ultima racio feminarum/ posledwe sredstvo èna (suze). ultimum refugium /ultimum refugijum/ lat. posledwe uto~i{te. ultra captum /ultra kaptum/ lat. iznad shvatqivog, tj. preko mo}i shvatawa, potpuno nerazumqivo.

1619

ultra duplum ultra duplum /ultra duplum/ lat. prav. vi{e od dvostruko (prema rimskom pravu, zabrana uzimawa kamata s kamatama na kamate vi{e od dvostruke vrednosti iznosa glavnice). Ultra posse nemo obligatur /ultra pose nemo obligatur/ lat. Niko nije duàn da ~ini ono {to ne moè. (Celzus) ultra vires /ultra vires/ lat. iznad (svih) sila. una corda /una korda/ ital. muz. jedna ìca, tj. svirati na jednoj ìci. Una hirundo non facit ver /una hirundo non facit ver/ lat. Jedna lasta ne ~ini prole}e ({to se kao izreka susre}e u mnogim jezicima, pa i kod nas). una voce /una vo~e/ ital. muz. jednoglasno. unicuique suum /unikuikve suum/ lat. svakom svoje. Union Jack /junjen xek/ engl. naziv za britansku dràvnu zastavu. universae medicinae /universe medicine/ lat. celokupnog lekarstva (dodatak uz titulu doctor /doktor/: doktor celokupnog lekarstva, danas: doktor ili specijalista op{te prakse). universi iuris /universi juris/ lat. op{teg prava (dodatak uz titulu doctor /doktor/: doktor sveukupnog prava). unum et idem /unum et idem/ lat. jedno te isto. unus pro multis /unus pro multis/ lat. jedan za mnoge. unus pro omnibus /unus pro omnibus/ lat. jedan za sve. Unusquisque suae fortune faber est /unuskviskve sue fortune faber est/ v. Suae quisque fortunae faber est. Urbi et orbi /urbi et orbi/ lat. doslovno: Gradu (Rimu) i svetu (naziv za papino obra}awe svim katolicima o Velikom ~etvrtku i Uskrsu); u prenesenom smislu: razglasiti na sva usta, tj. svima i svakome. Urbs aeterna /urbs eterna/ lat. Ve~ni grad (Rim). Ursa Maior /ursa major/ lat. astr. Veliki Medved (sazve`|e).

1620

ut supra Ursa Minor /ursa minor/ lat. astr. Mali Medved (sazve`|e). usque ad finem /uskve ad finem/ lat. sve do kraja. usque ad infinitum /uskve ad infinitum/ lat. u beskraj, u beskona~nost. Usus magister est optimus /uzus magister est optimus/ lat. Iskustvo je najboqi u~iteq (Ciceron). Usus tyrannus /uzus tiranus/ lat. Obi~aj (je) tiranin; druk~ije re~eno: obi~ajima se robuje. Usus magister egregius /uzus magister egregijus/ lat. Obi~aj je izvanredan u~iteq. Ut ager quamvis fertilis sine cultura fructuosus esse non potest, sic sine doctrina animus /ut ager kvamvis fertilis sine kultura fruktuozus ese non potest, sik sine doktrina animus/ lat. Kao {to wiva, premda je plodna, bez obrade ne moè biti rodna, tako isto i duh bez nastave. (Ciceron) Ut desint vires, tamen est laudanda voluntas /ut desint vires, tamen est laudanda voluntas/ lat. Ako i nedostaju snage, ipak treba pohvaliti voqu. (Ovidije) ut figura docet /ut figura docet/ lat. kao {to primer pokazuje. Ut flos et ventus, sic transit nostra iuventus /ut flos et ventus, sik transit nostra juventus/ lat. Kao cvet i vetar, tako prolazi na{a mladost. utile cum dulci /utile kum dulci/ lat. korisno sa slatkim (prijatnim). Uti, non abuti /uti, non abuti/ lat. Upotrebiti, a ne zloupotrebiti. Ut sementem feceris, ita metes /ut sementem feceris, ita metes/ lat. Kakvu setvu napravi{, tako }e{ i èti (odgovara na{em: Kakva setva, takva ètva). Ut somnus mortis, sic lectus imago sepulchri /ut somnus mortis, sik lektus imago sepulhri/ lat. Kao {to je san slika smrti, tako je posteqa (slika) groba. ut supra /ut supra/ lat. kao gore.

V vacante sede /vakante sede/ lat. u vreme dok je stolica upra`wena (ob. o periodu izme|u smrti pape i izbora novog, katkad i o smeni rukovodilaca, direktora i sl.). vacatio causaria /vakacio kauzarija/ lat. prav. oslobo|ewe (od vojne slu`be, izdràvawa kazne i sl.) zbog telesnog nedostatka. vacatio honesta /vakacio honesta/ lat. prav. oslobo|ewe (od izdràvawa kazne) zbog starosti iznad pedeset godina. vacatio legis /vakacio legis/ lat. prav. vreme nevaèwa zakona (od dono{ewa do stupawa na snagu, u nas najmawe osam dana). Vade in pace! /vade in pace/ lat. Idi s mirom! (re~i koje je Isus upu}ivao gre{nicima). Vade retro, satana! /vade retro, satana/ lat. Idi od mene, sotono! Odstupi, |avole! (Isusove re~i upu}ene ne~astivom, Matej 4:10, Marko 8:33); upotrebqava se i uop{te pri odbijawu kakvog ne~asnog predloga, terawu zla i sl.; up. Apage, satanas! vadimonii desertio /vadimoniji dezercio/ lat. prav. propu{tawe odre|enog roka. Vae mihi! /ve mihi/ lat. Jao meni! Te{ko meni! Vae soli /ve soli/ lat. Te{ko samome! (re~i iz Biblije, Kwiga Propovjednikova, 4:10). Vae victis! /ve viktis/ lat. Te{ko pobe|enima! (prema istori~aru Liviju, re~i galskog vojskovo|e Brena kada je 387. godine pre n. e. osvojio i opqa~kao Rim). Valetudo bonum optimum /valetudo bonum optimum/ lat. Zdravqe je najve}e dobro; u nas: Zdravqe je najve}e bogatstvo.

Vana sine viribus ira est /vana sine viribus ira est/ lat. Isprazan (uzaludan) je gnev bez mo}i. (Livije) Vanitas vanitatum et omnia vanitas /vanitas vanitatum et omnija vanitas/ lat. Ta{tina nad ta{tinama, sve je ta{tina (re~i iz Kwige Propovjednikove, 1:2, kojima se iskazuje saznawe da su sva bogatstva i sve èqe, u stvari, ni{tavne). Vare, legiones redde! /vare, legiones rede/ lat. Vare, vrati (moje) legije (prema Svetoniju,

uzvik rimskog imperatora Avgusta upu}en Publiju Kvintilijanu Varu, zapovedniku legija koje je u Teutobur{koj {umi 9. godine na{e ere porazio i poubijao zajedno s Varom germanski vojskovo|a Arminije). Variatio delectat /varijacio delektat/ lat. Promena je ugodna; isto i Varietas delectat /varijetas delektat/. Variety is the spice of life /verajeti iz d spajs ov lajf/ engl. Raznolikost je za~in ìvota (tj. ono {to ìvotu daje dra`). Vater werden ist nicht schwer, Vater sein dagegen sehr /fater verdn ist niht {ver, fater zajn dagegn zer/ nem. Postati otac nije te{ko, biti otac mnogo je teè (Vilhelm Bu{). Smisao ove izreke je da je mnogo lak{e postati otac nego odgovorno vaspitati svoju decu. Vedi Napoli e poi muori /vedi napoli e poi muori/ ital. Vidi Napuq pa umri (jer je to najvi{e i najlep{e {to se moè u ìvotu videti). velle et nolle /vele et nole/ lat. hteti i ne hteti (oklevati, premi{qati se).

1621

venia docendi venia docendi /venija docendi/ lat. dozvola predavawa (na univerzitetu); isto i venia legendi /venija legendi/. Veni et sume /veni et sume/ lat. Do|i i uzmi; up. gr~. Elthe kai labe. Veni, vidi, vici! /veni, vidi, vici/ lat. Do|oh, videh, pobedih (poznati lakonski izve{taj Gaja Julija Cezara Senatu nakon muwevite i lake pobede nad Farnakom u bici kod Zele 47. godine pre n. e. Poruka je zasnovana na gr~koj izreci koja u originalu glasi: Elthon, eidon, enikesa.) Venter caret auribus /venter karet auribus/ lat. Trbuh nema u{iju (Plutarh); u nas: Glad o~iju nema. Venter praecepta non audit /venter precepta non audit/ lat. Trbuh ne slu{a zapovesti (Seneka); up. Venter caret auribus. Verae amicitiae sempiternae sunt /vere amicicije sempiterne sunt/ lat. Prava prijateqstva su ve~na (Ciceron). verba dicendi /verba dicendi/ lat. gram. glagoli govorewa (npr. re}i, kazati, pri~ati, izjaviti i sl.). Verba ligant homines, taurorum cornua funes /verba ligant homines, taurorum kornua funes/ lat. Re~i veù qude, a uàd rogove bikova (odgovara na{em: Vo se vezuje za rogove, a ~ovek za re~). Verba movent, exempla trahunt /verba movent, egzempla trahunt/ lat. Re~i podsti~u, a primeri vuku. Verba non sunt verbera /verba non sunt verbera/ lat. Re~i nisu udarci. verba sentiendi /verba sencijendi/ lat. gram. glagoli ose}awa. Verba volant, exempla movent /verba volant, egzempla movent/ lat. Re~i lete, a primeri podsti~u. Verba volant, scripta manent /verba volant, skripta manent/ lat. Re~i lete, a zapisano ostaje. verbi causa /verbi kauza/ lat. primera radi, na primer; isto i verbi gratia /verbi gracija/. verbis expressis /verbis ekspresis/ lat. izri~ito, upravo tim re~ima; tako|e: expressis verbis.

1622

vice versa verbum /verbum/ lat. re~ (up. verbalan, verbalizam), gram. glagol; verbum activum /verbum aktivum/ gram. aktivni glagol, verbum anomalum /verbum anomalum/ gram. nepravilan glagol, verbum auxiliare /verbum augzilijare/ gram. pomo}ni glagol, verbum deponens /verbum deponens/ gram. deponentni glagol (pasivni glagolski oblik koji ima aktivno zna~ewe), verbum intransitivum /verbum intransitivum/ gram. neprelazni glagol, verbum transitivum /verbum transitivum/ gram. prelazni glagol. Veritas magis amicitiae /veritas magis amicicije/ lat. Istina je ja~a od prijateqstva; up. Amicus Plato, sed magis amica veritas. Veritas vincit /veritas vincit/ lat. Istina pobe|uje. Veritas temporis filia /veritas temporis filija/ lat. Istina je k}i vremena (Gelije), {to zna~i da se na kraju sve sazna. Veritatis simplex oratio est /veritatis simpleks oracio est/ lat. Govor istine je jednostavan. (Seneka) vers blanc /ver blan/ fr. beli stih (stih bez rime). vers libre /ver libr/ fr. slobodan stih (bez ograni~ewa i ujedna~enosti duìne). Vestis non facit virum /vestis non facit virum/ lat. Odelo ne ~ini ~oveka; up. Cucullus non facit monachum i Habitus non facit monachum; u Kvintilijana suprotno: Vestis virum reddit (v.) Vestis virum reddit /vestis virum redit/ lat. Odelo ~ini ~oveka (Kvintilijan); supr. Vestis non facit virum (v.). Vetus Latina /vetus latina/ lat. prevod Biblije sv. Jeronima, koji se u Katoli~koj crkvi smatra ispravnim, nazvan i Vulgata ili Itala. via crucis /vija krucis/ lat. kri`ni put (u katoli~kim crkvama niz od 14 slika koje prikazuju faze Isusovog puta na Golgotu; obred u kome vernici obilaze te slike mole}i se); fig. dug i mu~an put do uspeha. via facti /vija fakti/ lat. doslovno: putem ~iwenice, na osnovu ~iwenica. via iuris /vija juris/ lat. pravnim putem. vice versa /vice versa/ lat. obrnuto.

Vicisti, Galilaee! Vicisti, Galilaee! /vicisti, galilee/ lat. Pobedio si, Galilej~e!; re~i koje je rimski car Julijan, zvani Apostata (Otpadnik) jer je poku{ao da zabrani hri{}ansku veru, pred smrt 363. godine n. e. uputio Isusu (rodom iz Galileje). Victrix causa diis placuit, sed victa Catoni /viktriks kauza diis plakuit, sed vikta katoni/ lat. Bogovima su se svi|ali pobednici, a Katonu pobe|eni (jer je on ostao veran Pompeju, iako ga je, po milosti bogova, pobedio Cezar u bici kod Farsala 48. godine pre n.e.); tako se govori kad se èli ista}i ne~ija istrajnost u podr{ci pravednoj stvari, iako nema nikakve nade u uspeh. Video meliora proboque, deteriora sequor /video meliora probokve, deteriora sekvor/ lat. Vidim ono {to je boqe i odobravam ga, ali se drìm lo{ijega (Ovidije: priznawe ~oveka dobrih namera ali slabe voqe). Vigilando, agendo, bene consulendo prospere omnia cedunt /vigilando, agendo, bene konsulendo prospere omnija cedunt/ lat. Budno{}u, radom, dobrim savetovawem sve sre}no uspeva. (Salustije) Vigilantibus iura /vigilantibus jura/ lat. Budnima (pripadaju) prava. Vilius argentum est auro, virtutibus aurum /vilijus argentum est auro, virtutibus aurum/ lat. Lo{ije je srebro od zlata, a zlato od vrline. (Horacije) Vina bibunt homines, cetera animalia fontes /vina bibunt homines, cetera animalija fontes/ lat. Vina piju qudi, a ostale ìvotiwe vodu. Vincere aut mori /vincere aut mori/ lat. Pobediti ili poginuti (odgovara na{em: Pobeda ili smrt). Vincere scis, Hannibal, victoria uti nescis /vincere scis, hanibal, viktorija uti nescis/ lat. Ume{ da pobedi{, Hanibale, ali ne ume{ da iskoristi{ pobedu: po Titu Liviju, re~i koje je Hanibalu uputio jedan od wegovih vojskovo|a kada je ovaj porazio Rimqane u bici kod Kane (216. god. pre n. e.) ali se nije usudio da odmah zatim napadne Rim. Vincit malos pertinax bonitas /vincit malos pertinaks bonitas/ lat. Postojana dobrota pobe|uje zlo. (Seneka)

vis medicatrix naturae Vincuntur molli pectora dura prece /vinkuntur moli pektora dura prece/ lat. Tvrda srca pobe|uju se blagom molbom. Vinum lac senum, lac iuvenum vinum /vinum lak senum, lak juvenum vinum/ lat. Vino je mleko starcima, a mleko je mladi}ima vino. Vinum verba ministrat /vinum verba ministrat/ lat. Vino re~i pribavqa (tj. uz vino je ~ovek blagoglagoqiv). violon d’Ingres /violon dengr/ fr. sporedna aktivnost, omiqena zabava, hobi (doslovno: Engrova violina, po slikaru Dominiku Engru, 1780–1867, koji je vi{e voleo da svira violinu nego da slika). vir bonus dicendi peritus /vir bonus dicendi peritus/ lat. ~estit ~ovek koji zna da govori (obja{wewe re~i besednik, koje Katon Stariji upu}uje sinu, èle}i time da istakne kako besednik mora da poseduje i govornu sposobnost i vrlinu). virgo intacta /virgo intakta/ lat. netaknuta devica, nevina devojka. viribus unitis /viribus unitis/ lat. sjediwenim snagama, zajedni~kim naporima. Virtus et conciliat amicitias et conservat /virtus et konzilijat amicicijas et konservat/ lat. Vrlina i sti~e prijateqstva i ~uva ih (Ciceron). Virtus post nummos /virtus post numos/ lat. vrlina posle novca (Horacije: o qudima kojima je va`nija zarada nego ~ast). Virtus sudore paratur /virtus sudore paratur/ lat. Vrlina se znojem (tj. trudom) sti~e. (Ovidije) vis comica /vis komika/ lat. doslovno: komi~na sila (mo} da se kod drugih izazove smeh). Vis consilii expers mole ruit sua /vis konsiliji ekspers mole ruit sua/ lat. Snaga bez razuma ru{i se sama od sebe. (Horacije) vis inertiae /vis inercije/ lat. snaga tromosti, inercija. vis maior /vis major/ lat. vi{a sila. vis medicatrix naturae /vis medikatriks nature/ lat. lekovita sila prirode, tj. sposobnost organizma da se sam izle~i (stari izraz zasnovan na Hipokratovom u~ewu).

1623

Vis sapiens dici? Pauca et meditata loquare Vis sapiens dici? Pauca et meditata loquare /vis sapijens dici? pauka et meditata lokvare/ lat. Ho}e{ li da te zovu mudrim? Malo i promi{qeno govori. Vita brevis, ars longa /vita brevis, ars longa/ lat. v. Ars longa, vita brevis. Vitam impendere vero /vitam impendere vero/ lat. Posvetiti ìvot istini (Juvenal); moto @an-@aka Rusoa. Vita somnium breve /vita somnijum breve/ lat. @ivot je kratak san. Vitia erunt, donec homines /vicija erunt donek homines/ lat. Poroka }e biti dokle god ima i qudi. (Tacit) Vitiosum est ubique, quod nimium est /viciozum est ubikve kvod nimijum est/ lat. Poro~no je svuda ono {to je prekomerno. (Seneka) vitium cordis /vicijum kordis/ lat. med. sr~ana mana. vitium naturae /vicijum nature/ lat. uro|eni, prirodni nedostatak. Vivat, crescat, floreat /vivat, kreskat, floreat/ lat. Neka ìvi, raste i cveta! Vivere militare est /vivere militare est/ lat. @iveti zna~i boriti se (Seneka); odgovara na{em: @ivot je borba. volens-nolens /volens-nolens/ lat. ho}e{-ne}e{, hteo ne hteo (mora{). Volenti non fit iniuria /volenti non fit injurija/ lat. prav. Onome koji pristaje ne nanosi se nepravda (tj. po~inilac nije kriv za ka`wivo delo ako je o{te}eni na to pristao). Voluptati indulgere initium omnium malorum est /voluptati indulgere inicijum omnijum malorum est/ lat. Odavati se pohoti po~etak je svakoga zla (Seneka). Vom Erhabenen his zum lacherlichen ist nur ein Schritt /fom erhabnen bis cum leher-

1624

Vulpes pilum mutat, non mores lihn ist nur ajn {rit/ nem. Od uzvi{enoga do sme{nog samo je jedan korak. Up. Du sublime au ridicule il n’y a qu’un pas. votum consultativum /votum konsultativum/ lat. savetodavni glas. votum curiale (curiatum) /votum kurijale (kurijatum)/ lat. prav. pravo glasa u ime grupe (posredno glasawe). votum separatum /votum separatum/ lat. odvojeni glas, odvojeno mi{qewe. votum virile /votum virile/ lat. prav. pojedina~no pravo glasa (direktno glasawe). Vox clamantis in deserto /voks klamantis in dezerto/ lat. Glas vapiju}eg u pustiwi (proro~anstvo proroka Isaije kako }e Jovan Krstiteq u pustiwi pozivati narod na pokajawe, Isaija 40:3, Jovan 1:23; danas se odnosi na one koji propovedaju neke ideje, upozoravaju na opasnost ili pozivaju na akciju, ali ih niko ne slu{a). Vox populi, vox Dei /voks populi, voks dei/ lat. Glas naroda, glas Boga. Vulgus veritatis pessimus interpres /vulgus veritatis pesimus interpres/ lat. Svetina je najgori tuma~ istine. Vulgus vult decipi, ergo decipiatur /vulgus vult decipi, ergo decipijatur/ lat. Svetina èli da bude prevarena, pa neka i bude prevarena; up. Mundus vult decipi. Vulnerant omnes, ultima necat /vulnerant omnes, ultima nekat/ lat. Svi zadaju rane, a posledwi ubija (u sredwem veku natpis na torwevima s ~asovnikom, kao upozorewe qudima da su sa svakim satom bliì smrti). Vulpes pilum mutat, non mores /vulpes pilum mutat, non mores/ lat. Lisica dlaku mewa, ali ne }ud (odgovara na{em: Vuk dlaku mewa, ali }ud nikada).

Wasser unter der Brucke

When in doubt, stay out

W Wasser unter der Brucke /vaser unter der brike/ nem. doslovno: voda ispod mosta; upotrebqava se u smislu onoga {to je pro{lo, {to se ne}e vratiti. Waste not, want not /uejst not, uont not/ engl. Nemoj rasipati i ne}e{ osetiti oskudicu. Up. na{u izreku: Ko {tedi, taj vredi.

Wer die Wahl hat, hat die Qual /ver di val hat, hat di kval/ nem. Ko ima izbor, ima muku (odnosi se na situacije u kojima nije lako opredeliti se).

Windows /vindouz/, -a m ‰engl. Windows ime proizvoda, preneseno zna~ewe od prozori, oknaŠ popularni ra~unarski operativni sistem firme Majkrosoft; up. vindous

What goes up must come down /uot gouz ap mast kam daun/ engl. Sve {to se uzdigne mora i da padne. Sli~no je na{em: Ko visoko leti, nisko pada. When in doubt, stay out /uen in daut, stej aut/ engl. Kad si u sumwi (ako nisi siguran), odustani. Up. In dubiis abstine. Word /vord/ ‰engl. Word re~Š popularni procesor teksta firme Majkrosoft; up. vord.

1625

X

Z

X-Window /eks-vindou/, -a m ‰engl. X-Window Š radno okruèwe na ra~unarima sa platformom juniks.

Zucker kommt zuletzt /cuker komt culect/ [e}er (ono najsla|e) dolazi na kraju; konac delo krasi. Zukunftsmusik /cukunftsmuzik/ nem. muzika budu}nosti (naziv kojim je Rihard Vagner, 1813–1883, branio svoju muziku, neshva}enu u prvo vreme). Zu rechten Zeit sprechen ist Silber, zu rechten Zeit schweigen ist Gold /cu rehtn cajt {prehn ist zilber, cu rehtn cajt {vajgn ist golt/ nem. U pravi ~as govoriti je srebro, u pravi ~as }utati je zlato. Zwei Professoren, Vaterland verloren /cvaj profesorn, faterlant ferlorn/ nem. Dva profesora, propala domovina (aluzija na jalove profesorske rasprave).

Y You can’t eat your cake and have it too /ju kant it jor kejk end hev it tu/ engl. Ne moè{ pojesti kola~ a ipak ga imati (o situacijama gde se ~ovek mora odlu~iti za jednu od dve povoqne mogu}nosti). You can’t teach an old dog new tricks /ju kant ti~ en ould dog nju triks/ engl. Starog psa ne moè{ nau~iti novim ve{tinama (obi~no u smislu: Suvi{e sam star da bih mewao svoje navike). You can’t win them all /ju kant uin dem ol/ engl. Ne moè se uvek dobijati (tj. Ne moè svaki poduhvat da uspe). You snooze, you lose v. If you snooze, you lose.

1626

nem.

2. Me|unarodne (latini~ke) skra}enice

OP[TE SKRA]ENICE A A 1. starorimski znak za 5.000. 2. log. oznaka za afirmativan sud. 3. fiz. znak (simbol) za amper. A (ili A. J.) fiz. znak (simbol) za angstrem. A. ‰ital. altoŠ muz. visoko. a ar (jedinica mere za povr{inu, 100 m2). aa (i AA) ‰gr~.-lat. ana partes aequales /ana partes ekvales/ na jednake deloveŠ med. farm. oznaka na receptima kao uputa apotekaru da prilikom spravqawa leka uzme potpuno jednake delove propisanih sastojaka. a.a. ‰lat. ad acta /ad akta/ u akta, me|u spiseŠ adm. 1. oznaka na spisima koji se smatraju okon~anim. 2. predmet koji se odbija bez razmatrawa, v. ad akta i adaktirati. aaa hem. oznaka za amalgam. A.a.C. ‰lat. anno ante ChristumŠ ist. godine pre Hrista. AAL ‰engl. American AirlinesŠ saobr. Ameri~ki aerotransport. a.a.u.c. ‰lat. anno ab urbe condita /ano ab urbe kondita/Š ist. godine od izgradwe grada (tj. od utemeqewa grada Rima; tako su stari Rimqani ra~unali godine, smatraju}i da je Rim izgra|en 754. pre n. e.). Isto a. u. ili a. u. c. (v.). ABC ‰engl. Argentina, Brazil, Chile) ist. skra}eni naziv za savez ju`noameri~kih dràva Argentine, Brazila i îlea; isto i ABC-dràve.

A.B.C.D. ‰engl. America (USA), Britain (Great Britain), China, Dutch (Dutch Indies)Š ist. skra}eni naziv za ~etiri protivjapanske sile 1941: Ameriku, Britaniju, Kinu i Holandsku Indiju (danas Indonezija). AC /a-ce/ indekl. ‰engl. skr. za A(lternating) C(urrent) naizmeni~na strujaŠ koji se odnosi na naizmeni~nu struju. Ac ‰lat. actiniumŠ hem. znak (simbol) za aktinijum. a.c.1 ‰lat. anni currentis, anno currente /ani kurentis, ano kurente/Š ist. teku}e (ove) godine. a.c.2 ‰ital. a contoŠ finans. akonto. A. C. ili A. Chr. ‰lat. anno Christi /ano Hristi/Š ist. godine Hristove. acc. ‰lat. accepi /akcepi/Š finans. prihvatio sam, prihvatam, primam (oznaka na menicama). a. Chr. n. ‰lat. ante Christum natum /ante Hristum natum/Š ist. pre Hristova ro|ewa. ACI ‰engl. Adriatic Club InternationalŠ pom. Jadranski me|unarodni klub (naziv organizacije s lancem marina za jahte na Jadranu). ACP ‰fr. Agence Centrale de PresseŠ novin. Centralna novinska agencija (iz Pariza). a.d. ‰lat. a dato /a dato/Š finans. od datuma, tj. od danas, od (ovoga) dana (oznaka dospe}a na menicama). A. D. ‰lat. anno Domini /ano domini/Š ist. godine Gospodwe; u nas, ~e{}e, qeta gospodweg. Adg, Ad ‰ital. adagioŠ muz. ada|o.

1629

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice ADN ‰nem. Allgemener Deutscher NachrichtendienstŠ novin. ist. Op{ta nema~ka slu`ba vesti (novinska agencija biv{e Nema~ke Demokratske Republike). AEG ‰nem. Allgemeine Elekrizitat GesellschaftŠ privr. Op{te dru{vo za elektricitet (naziv poznatog nema~kog preduze}a u oblasti elektroindustrije). AF ‰fr. Air France /er frans/Š saobr. Francuski aerotranport (poznata aviokompanija). a. f. ‰lat. anni futuri /ani futuri/Š budu}e, tj. idu}e godine. A.F.L. ‰engl. American Federation of LabourŠ pol. Ameri~ka federacija rada (sindikat). AFP ‰fr. Agence France PresseŠ novin. Francuska novinska agencija. Ag ‰lat. argentumŠ hem. oznaka (simbol) za srebro. AG ‰nem. AktiengesellschaftŠ ekon. akcionarsko (deoni~ko) dru{tvo. Agfa ‰nem. Aktiengesellschaft fur AnilinerzeugungŠ privr. Akcionarsko (deoni~ko) dru{tvo za proizvodwu anilina (nema~ka firma, poznata po Agfakolor filmovima i dr. proizvodima). Ah ‰amper (v.), lat. hora — satŠ fiz. znak za amper-sat. AI /ej-aj/ indekl. ‰engl. skr. za A(rtificial) I(ntelligence) ve{ta~ka inteligencijaŠ koji se odnosi na ve{ta~ku inteligenciju, oblast ra~unarstva i kognitivnih nauka. AICA ‰fr. Association Internationale des Critiques d’ArtŠ um. Me|unarodno udruèwe kriti~ara umetnosti (engl. International Association of Art Critics — IAAC). AIPO ‰engl. American Institute of Public OpinionŠ soc. Ameri~ki institut za javno mi{qewe, poznat pod imenom Galupov institut (v.). A. J. v. A. al. ‰lat. a linea od linijeŠ {tamp. novi redak (u slogu), alineja. Al ‰lat. aluminiumŠ hem. znak (simbol) za aluminijum.

1630

Ala. ‰engl. AlabamaŠ geogr. skra}ena oznaka za Alabamu (dràvu u SAD). ALAI ‰fr. Association Litteraire et Artistique InternationaleŠ um. Me|unarodno kwièvno i umetni~ko udruèwe (engl. Internatinal Literary and Artistic Association). All. ‰ital. allegroŠ muz. alegro. Allgtt, Alltt. ‰ital. allegrettoŠ muz. alegreto. All’8va ‰ital. all’ottavaŠ muz. al otava. A.M.1 ‰lat. ante meridiem /ante meridijem/ pre podne (uobi~ajena skra}enica u ameri~kom i engleskom ra~unawu vremena, npr. 8 A. M. osam pre podne). A.M.2 ‰engl. Air MailŠ saobr. avionska po{ta; skra}ena oznaka za po{tanske po{iqke avionom. Am ‰lat. americiumŠ hem. znak (simbol) za americijum. a. m. c. ‰lat. a mundo condito /a mundo kondito/Š ist. od stvorewa, tj. nastanka sveta. AMG ‰engl. Allied Military Government /elajd militeri gavnment/Š voj. ist. Savezni~ka vojna uprava (u zoni A Slobodne teritorije Trsta posle Drugog svetskog rata). AMGOT ‰engl. Allied Military Government of the Occupied TerritoriesŠ voj. ist. Savezni~ka vojna uprava okupiranih podru~ja (nakon Drugog svetskog rata). AMUNCO ‰{p. Agencia Mundial de ColaboracionŠ novin. Svetska agencija za saradwu ({panska novinska agencija). a. n. ‰lat. ad notamŠ na znawe. ANA ‰engl. Athens News AgencyŠ novin. Atinska agencija novosti (gr~ka novinska agencija). ANI ‰port. Agencia de Noticias e InformaüoesŠ novin. Agencija za novosti i informacije (portugalska novinska agencija). ANP ‰hol. Algemeen Nederlandsk Press bureauŠ novin. Op{ti holandski pres biro (holandska novinska agencija).

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice ANSA ‰ital. Agenzia Nazionale Stampa AssociataŠ novin. Nacionalna agencija udruène {tampe (italijanska novinska agencija). ANSI /ansi/ indekl. ‰engl. skr. za A(merican) N(ational) S(tandards) I(nstitute), Ameri~ki dràvni zavod za standardeŠ ra~. koji se odnosi na standard Ameri~kog dràvnog zavoda za standardizaciju. ANTARA novin. indoneànska novinska agencija. AOA ‰engl. American Overseas AirlineŠ saobr. Ameri~ki prekookeanski aerotransp. API ‰engl. Associated Press of IndiaŠ novin. Udruèna {tampa Indije (indijska novinska agencija). Ar ‰gr~. argonŠ hem. znak (simbol) za argon. Arp. ‰ital. arpeggioŠ muz. arpe|o. As ‰gr~. arsenŠ hem. znak (simbol) za arsen. A.S. ‰ital. al segnoŠ muz. al sewo. ASCII /aski/ indekl. ‰engl. skr. za A(merican) S(tandard) C(ode for) I(nformation) I(nterchange), Ameri~ki standardni kod za razmenu informacijaŠ ra~. koji se odnosi na standard od 128 znakovnih mesta za razmenu informacija na ra~unarima.

a. v. ‰ital. a vistaŠ bank. po vi|ewu. Az ‰engl. ArizonaŠ Arizona (dràva u SAD).

B b 1. muz. oznaka za hromatski snièni ton h, hes. 2. oznaka za bala. 3. fiz. oznaka za bel. B ‰lat. borax od ar. burakh {alitraŠ hem. znak (simbol) za bor. Ba ‰gr~. barys teàkŠ hem. znak (simbol) za barijum. Basic English ‰engl. British, American, Scientific, International, Commercial britanski, ameri~ki, nau~ni, me|unarodni, trgova~kiŠ lingv. moderni ve{ta~ki engleski jezik s ograni~enim brojem re~i. BBC /bi-bi-si/ ‰engl. British Broadcasting CorporationŠ Britansko radio dru{tvo. BCG /be-se-è/ ‰engl. bacil Calmette-GuerinŠ med. vakcina protiv tuberkuloze, beseìrawe. Be ‰gr~. beryllosŠ hem. znak (simbol) za berilijum. Bé oznaka za stepene Bomeovih aerometri~kih skala.

at. ‰gr~. atmosferaŠ tehn. skra}enica za jedninicu mere pritiska, atmosfera.

BEAC ‰engl. British European Airways CorporationŠ saobr. Britansko-evropski aerotransport.

At ‰gr~. astatos nepostojanŠ hem. znak (simbol) za astat(in).

Bh ‰lat. bohriumŠ hem. znak (simbol) za borijum.

ATA ‰engl. Albanian Telegraphic AgencyŠ novin. Albanska telegrafska agencija. ATP /ej-ti-pi/ ‰engl. Association of Tennis ProfessionalsŠ sp. Udruèwe teniskih profesinalaca. ATS ‰fr. Agence Telegraphique SuisseŠ novin. [vajcarska telegrafska agencija. a. u. ili a. u. c ‰lat. anno Urbis ili anno Urbis condita, odnosno ab Urbe condita /ano urbis kondita, ab urbe kondita/Š ist. godine od grada, od utemeqewa grada (Rima). Au ‰lat. aurumŠ hem. znak (simbol) za zlato. AUA ‰engl. Austrian AirlinesŠ saobr. Austrijski avioprevoz (za me|unarodne letove).

Bi ‰nem. Wismut, po podru~ju WiesenŠ hem. znak (simbol) za bizmut. BIOS /bajos/, -a m ‰engl. skr. za B(asic) I(nput)/O(utput) S(system), temeqni ulazno-izlazni sistemŠ ra~. nepromewivi programi koji reguli{u osnovne funkcije, kakve su pokretawe ra~unara i kontrola tastature. Bk ‰engl. Berkeley po kalifornijskom gradu Berkliju gde je prona|enŠ hem. znak (simbol) za berkelijum. BMW /be-em-ve/ ‰nem. Bayerische MotorenwerkeŠ privr. Bavarska fabrika motora. BOAC ‰engl. British Overseas Airways CorporationŠ saobr. Britansko preduze}e za prekomorski aerotransport.

1631

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice Bq fiz. bekerel (jedinica za aktivnost radioaktivnog izvora). Br ‰lat. bromium, gr~. bromos smradŠ hem. znak (simbol) za brom. brt bruto-registar-tona BTA novin. Bugarska telegrafska agencija. btto bruto. bu ‰engl. bushelŠ bu{el. BUP ‰engl. British United PressŠ novin. Britanska novinska agencija.

C

(npr. cand. med. kandidat medicine, cand phil. kandidat filozofije, cand. iur. kandidat prava, itd.). CARE /ker/ ‰engl. Cooperative for American Remittances to Everywhere (ili: to Europe)Š udruèwe 25 ameri~kih humanitarnih organizacija koje je posle Drugog svetskog rata pomagalo obnovu Evrope i drugih krajeva. Cb ‰columbiumŠ hem. znak (simbol) za kolumbijum = niobijum, v. Nb. cb centibar. CBD ‰engl. cash before deliveryŠ plativo pre nabavke (uobi~ajeni izraz u me|unarodnoj trgovini); up. COD. cbm kubni metar, m3.

c 1. oznaka za ameri~ki cent (stoti deo dolara). 2. muz. najvi{i i najniì glas jedne muzi~ke lestvice (C-dur). 3. farm. ‰lat. cum /kum/Š s, sa. 4. fiz. znak za celeritas brzina. 5. znak za cikl (herc).

c/c 1. ‰lat. centum per centumŠ sto posto. 2. med. ‰lat. curae causa /kure kauza/ radi negovawaŠ bele{ka koja se stavqa na bolesni~ke liste radnika i ozna~ava stopostotnu nesposobnost za rad u odre|enom periodu.

C. hem. 1. ‰lat. carboneumŠ znak (simbol) za ugqenik. 2. znak za Celzijus (merewe toplote). 3. ‰fr. CoulombŠ fiz. znak za kulon (jedinica naelektrisawa, koli~ina elektriciteta). 4. rimski znak za broj 100 (centum).

CC ‰fr. corps consulaireŠ dipl. konzularni kor (svi pripadnici svih konzulata u nekom gradu).

ca = cca cirka, oko otprilike. Ca 1. hem. ‰lat. calx, calcis kre~Š znak (simbol) za kalcijum. 2. med. bolest raka (carcinoma).

cca = ca cirka, oko, otprilike CCE ‰fr. Conseil des Communes d’Europe; engl. Council of European MunicipalitiesŠ Ve}e evropskih op{tina. CCI = ICC.

CAD /ked/, -a m ‰engl. skr. od computer-aided designŠ ra~unarski potpomognuto projektovawe.

ccm kubni centimetar, cm3.

caf ‰fr. conte, assurance et fretŠ cif (v.).

CD ‰fr. corps diplomatiqueŠ dipl. oznaka na automobilima za diplomatski kor.

Caf-dràve ‰engl. Central American FederationŠ pol. Savez sredwoameri~kih dràva (Gvatemala, Honduras, San Salvador). cal fiz. oznaka za kaloriju. Calif geogr. Kalifornija, dràva u SAD. CAM /kem/, -a m ‰engl. skr. od computer-aided manufacturingŠ ra~unarski potpomognuta proizvodwa. cand. ‰lat. candidatus kandidatŠ stavqa se ispred imena studenta, uz oznaku fakulteta, koji se nalazi pred zavr{nim ispitima

1632

cd fiz. oznaka za kandel. Cd ‰cadmiumŠ hem. znak (simbol) za kadmijum.

CD /ce-de ili si-di/, -ja m ‰engl. skr. od compact diskŠ kompaktni disk, medijum za pohrawivawe podataka, audio i video sadràja. CD-ROM /ce-de-rom/, -a m ‰engl. skr. od compact-disc, read-only memoryŠ ra~. kompakt-disk koji se moè ~itati na kompjuteru, ali na koji se ne mogu upisivati podaci. cdm kubni decimetar, dm3. CDR ‰{p.Š pol. Komitet za odbranu revolucije, kubanska organizacija kojoj pripadaju svi

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice odrasli i za neku slu`bu sposobni stanovnici Kube. C.D.X. ‰ital. Consiglio dei DieciŠ ist. Ve}e desetorice (tajna slu`ba u staroj Veneciji). Ce ‰po imenu planete CerereŠ hem. znak (simbol) za cerijum. CEA ‰fr. Confederation Europeenne de l’AgricultureŠ Evropski poqoprivredni savez; up. EAC. CECA ‰fr. Communaute europeanne du chabron et de l’acierŠ ekon. ist. Evropska zajednica za ugaq i ~elik; ~lanovi zajednice bili su Nema~ka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. CENTO ‰engl. Central Treaty OrganizationŠ voj. ist. Centralni pakt; vojni pakt, sklopqen 1959. izme|u Turske, Irana, Pakistana i Velike Britanije, sa sedi{tem u Ankari. CERN ‰fr. Conseil Europeanne de Recherche Nucleaire; engl. European Council for Nuclear ResearchŠ Evropsko ve}e za nuklearna istraìvawa. cf., cfr. 1. ‰lat. confer /konfer/Š 1. uporedi! sravni!; 2. ‰engl. cost and freight /kost end freit/Š ugovor o prekomorskoj trgovini po kome su tro{kovi utovara i prevoza ura~unati u cenu robe. Cf ‰californiumŠ hem. znak (simbol) za kalifornijum. CFLN ‰fr. Comite Franüais de Liberation NationaleŠ ist. Francuski komitet narodnog oslobo|ewa (u Drugom svetskom ratu). cg centigram. C.G.I.L. ‰ital. Confederazione Generale Italiana di LavoroŠ pol. Italijanska generalna konfederacija rada. CGS centimetar–gram–sekunda (stari sistem mera). C. G. T. ‰fr. Confederation Generale du TravailŠ pol. Op{ti savez rada, francuski radni~ki sindikati. Ci fiz. zast. znak za kiri (nekada{wu jedinicu za merewe radioaktivnosti).

CIA ‰engl. Central Intelligence AgencyŠ voj. Centralna obave{tajna agencija (prikupqa informacija od interesa za nacionalnu bezbednost SAD). CIAPG ‰fr. Confederation Internationale des Anciens Prisonniers de GuerreŠ pol. Me|unarodni savez biv{ih ratnih zarobqenika; up. ICFPW. CIC ‰engl. Counter Intelligence CorpsŠ voj. ameri~ka vojna kontra{pijunaà. Cie ‰fr. CompagnieŠ trgova~ko dru{tvo. cif ‰engl. cost, insurance, freightŠ finans. prodavac je obavezan da plati ne samo vozarinu i tro{ak ukrcavawa i merewa, nego i osigurawe robe. C. I. L. ‰ital. Corpo Italiano di LiberazioneŠ ist. Italijanski korpus za oslobo|ewe. CIO ‰fr. Confederation internationale olimpiqueŠ sp. Me|unarodni olimpijski savez. CITI ‰fr. Confederation Internationale des Travailleurs Intellectuels; engl. International Confederation of Intellectual WorkersŠ Me|unarodni savez intelektualnih radnika. cl centilitar. Cl ‰gr~. chloros zelenŠ hem. znak (simbol) za hlor. C. L. N. ‰ital. Comitato di Liberazione NazionaleŠ ist. Komitet za narodno oslobo|ewe. cm centimetar. cm3 = ccm kubni centimetar. Cm ‰lat. curiumŠ hem. znak (simbol) za kirijum. cmm = mm3 kubni milimetar. CMI ‰fr. Comite Maritime InternationalŠ Me|unarodni pomorski odbor. CN hem. oznaka za cijan, otrovno jediwewe ugqenika i azota. c/o ‰engl. care ofŠ na ruke (oznaka na pismima). Co 1. hem. ‰lat. cobaltumŠ znak (simbol) za kobalt. 2. ‰fr. compagnie /kompawi/Š trgova~ko dru{tvo. COCOM ‰engl. Coordinating Comittee for East-West PolicyŠ trg. Koordinacioni odbor za trgovinsku politiku Istok–Zapad.

1633

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice cod ‰codexŠ kodeks. COD ‰engl. cash on deliveryŠ finans. plativo nakon dostave kupqene robe (uobi~ajen izraz u me|unarodnoj trgovini); up. CBD.

cto cte ‰ital. conto corrente /konto korente/Š bank. teku}i ra~un. Cu ‰lat. cuprum /kuprum/; tur. bakyrŠ hem. znak (simbol) za bakar.

COMES ‰ital. Communita europea degli scrittoriŠ Zajednica evropskih pisaca. COMSAT /komsat/ Me|unarodni konzorcijum za telekomunikacije pomo}u satelita. Conn. ‰engl. Connecticut /Konektikat/Š dràva u SAD. cos kosinus.

^ ^TK /~e-te-ka/ ‰~e{. êskoslovenska tiskova kancelarŠ ist. êhoslova~ka kancelarija za {tampu.

cosec kosekans. COSEC ‰engl. Coordination Secretariat of National Unions of Students; fr. Secretariat de Coordination des Unions Nationales d’EtudiantsŠ Koordinacioni sekretarijat nacionalnih saveza studenata. cotg = ctg (v.) C.P. ‰engl. Canadian PressŠ novin. Kanadska novinska agencija. CPA ‰engl. Canadian Pacific AirlinesŠ saobr. Kanadsko preduze}e za aerotransport na Tihom okeanu. CPU /si-pi-ju/, -a m ‰engl. skr. od central processing unitŠ ra~. centralna procesorska jedinica, CPJ, kqu~na hardverska komponenta kompjuterskih sistema koja sadrì integralne krugove neophodne za tuma~ewe i izvr{avawe programskih instrukcija, u razgovornom jeziku: procesor 2. (v.). CQD ‰engl. Come quick, dangerŠ Do|ite {to brè, opasnost; up. SOS. Cr ‰gr~. chroma, -atos bojaŠ hem. znak (simbol) za hrom. Cs ‰lat. caesius modrosivŠ hem. znak (simbol) za cezijum. c. t. ‰lat. cum tempore /kum tempore/Š s vremenom, uzev{i u obzir akademsku ~etvrt.

D d 1. ‰lat. denariusŠ peni ‰engl. pennyŠ. 2. farm. ‰lat. datur, deturŠ daj, daje se, neka se da. 3. ‰fr. departŠ odlazak (voza iz neke stanice, u redovima vo`we). D 1. rimski znak za broj 500. 2. oznaka za kraqicu (damu) u {ahu. Db ‰lat. dubniumŠ hem. znak (simbol) za dubnijum. dB decibel. D. D. ‰lat. de datoŠ na dan. D. D. D. ‰lat. dat, donat, dedicat /dat, donat, dedikat/Š daje, daruje, posve}uje (uobi~ajena pismena oznaka pri darivawu kwiga). DDSG ‰nem. Donau-Dampfschiffdahrts-GesellschaftŠ saobr. Dunavsko parobrodsko dru{tvo. DDT /di-di-ti/ ‰engl. skr. za dihlor-difenil-trihlormetil-metanŠ diditi, jak insekticid, ograni~ene upotrebe zbog {tetnog dejstva na okolinu.

ctg kotangens.

del. 1. ‰lat. deleatur neka se bri{eŠ korektorski znak za brisawe delova teksta (ob. se ozna~ava gr~kim slovom (ç). 2. ‰lat. delineavit nacrtaoŠ skra}enica ispred potpisa autora slike.

cto ‰ital. conto /konto/Š bank. ra~un.

dg decigram.

Ct ‰lat. centuriumŠ hem. znak (simbol) za centurijum = fermijum, v. Fm).

1634

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice DG ‰engl. distinguished guestŠ ugledan gost (u hotelijerstvu).

dr sc. ‰lat. doctor scientiarum /doktor scijencijarum/Š doktor nauka.

Di znak za hemijsku smesu didim, v. didijum

Ds ‰lat. darmstadtiumŠ hem. znak (simbol) za darm{tatijum.

D. I. ‰engl. drive in (drajv in) vozite unutraŠ oznaka za bioskope, restorane, banke na otvorenom prostoru, u koje se moè u}i automobilom. DIN ‰nem. Deutsche IndustrienormŠ nema~ka industrijska norma; drugo tuma~ewe ‰nem. Das ist NormŠ to je norma. dkg dekagram. dkl dekalitar.

d. u. s. ‰lat. datum ut supraŠ datum kao gore (na slu`benim spisima). dwt, DW ‰engl. deadweightŠ nosivost brodova i drugih plovila (izraèna u engleskoj tonaì). Dy ‰gr~. dysprositos te{ko pristupa~anŠ hem. znak (simbol) za disprozijum.

dkm dekametar. D. K. W. /de-ka-ve/ ‰nem. Deutsche Kraft-Werke /doj~e kraft-verke/Š poznata nema~ka tvornica motornih vozila. dl decilitar. DLH ‰nem. Deutsche LufthansaŠ nema~ko dru{tvo za aerotransport. dm decimetar. D. M. ‰lat. Dis (Diis) Manibus (sacrum)Š posve}eno blaènim duhovima pokojnika. DNA /de-en-a/ indekl. ‰engl. skr. deoxyribonucleic acidŠ dezoksiribonukleinska kiselina; up. DNK. DNB /de-en-be/ ‰nem. Deutsche NachrichtenburoŠ Nema~ki obave{tajna slu`ba. DOC /dok/ indekl. ‰engl. doc, skr. od document dokumentŠ ra~. ekstenzija (v.) formatiranih tekstovnih datoteka. DOS /dos/ indekl. ‰engl. skr. DOS, D(isk) O(perating) S(ystem) sistem koji funkcioni{e pomo}u diskovaŠ ra~. bilo koji od jednokorisni~kih operativnih sistema pogowenih naredbama, naro~ito takav sistem firme Majkrosoft. DP ‰engl. displaced personsŠ raseqena lica; up. IRO. dpi /di-pi-aj/ indekl. ‰engl. skr. dots per inch, ta~aka po coluŠ ra~. mera rezolucije izraèna brojem ta~aka u jednom kvadratnom colu. dr ‰lat. doctor u~iteqŠ 1. najvi{a akademska titula. 2. lekar.

E e 1. mat. simbol za bazu prirodnih (Neperovih) logaritama. 2. fiz. oznaka za energiju i za elementaran elektri~ni naboj. E 1. ‰engl. EastŠ istok. 2. fiz. oznaka za elektromotornu silu. EAC ‰engl. European Confederation of AgricultureŠ Evropski poqoprivredni savez; up. CEA. EAM ‰gr~. Ethnikon apeleutherotikon metoponŠ ist. Narodni oslobodila~ki pokret (najja~a grupa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu u Gr~koj); up. EDES. EBU = UER (v.) e. c. ‰lat. exempli causa /egzempli kauza/Š na primer (npr.), radi primera. ECA 1. ‰engl. Economic Cooperation AdministrationŠ ist. Uprava za ekonomsku saradwu, ukqu~ena u Program evropske obnove posle Drugog svetskog rata, up. ERP. 2. ‰engl. Economic Commission for AfricaŠ Ekonomska komisija (Ujediwenih nacija) za Afriku. ECAFE ‰engl. Economic Commission for Asia and the Far EastŠ Ekonomska komisija (UN) za Aziju i Daleki istok. ECE ‰engl. Economic Commission for Europe; fr. Commission economique pour l’EuropeŠ Ekonomska komisija (UN) za Evropu.

1635

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice ECLA ‰engl. Economic Commission for Latin AmericaŠ Ekonomska komisija (UN) za Latinsku Ameriku.

ERIC ‰engl. European Road Information CentreŠ Evropski centar za informacije o putevima.

ECOSOC /ekosok/ ‰engl. Economic and Social CouncilŠ Ekonomsko-socijalno ve}e UN.

E. R. P. ‰engl. European Recovery ProgramŠ ist. Program evropske rekonstrukcije posle Drugog svetskog rata.

ECSC ‰engl. European Coal and Steel CommunityŠ ist. Evropska zajednica za ugaq i ~elik.

Es ‰einsteiniumŠ hem. znak (simbol) za ajn{tajnijum.

ed. ‰lat. editioŠ izdawe kwige; ‰lat. ediditŠ izdao kwigu; edicija.

ESE ‰engl. East-South-EastŠ istok-jugoistok.

EDC ‰engl. European Defence CommunityŠ Evropska odbrambena zajednica. EDES ‰gr~. Ethnikos demokratikos ellenikos stratosŠ ist. Narodna demokratska gr~ka vojska, jedna od desni~arskih gr~kih grupa otpora u Drugom svetskom ratu; up. EAM. EEC ‰engl. European Economic CommunityŠ Evropska ekonomska zajednica. EEG med. elektrocefalografija (i -gram). eff. ‰tur.Š efendija. EFTA ‰engl. European Free Trade AssociationŠ Evropsko udruèwe za slobodnu trgovinu. EIU ‰engl. Economic Intelligence UnitŠ Organizacija za istraìvawe trì{ta (sa sedi{tem u Londonu).

Esq. ‰engl. Esquiere vitez, {titono{aŠ engleska titula (œblagorodni gospodinŒ). ESRO ‰engl. European Space Research OrganizationŠ Evropska organizacija za vasionska istraìvawa. etc. ‰lat. et ceteraŠ i tako daqe (itd.), i drugo, i ostalo. Eu ‰lat. europiumŠ hem. znak (simbol) za evropijum. eV oznaka za elektronvolt. EXE /i-eks-i/ indekl. ‰engl. exe, skr. od executive izvr{niŠ ra~. ekstenzija (v.) izvr{nih datoteka. EXIM eksport-import.

Ekg /e-ka-ge/ med. elektrokardiogram. ELAS ‰gr~. Ethnikos laikos apeleutherikos stratosŠ ist. Narodnooslobodila~ka vojska Gr~ke u Drugom svetskom ratu. ELDO ‰engl. European Space Vehicle Launcher Development OrganizationŠ Evropska organizacija za razvoj vasionskih raketa (istraìvawe vasione). em hem. oznaka za radijumovu emanaciju. ENE ‰engl. East-North-EastŠ istok-severoistok. EOKA ‰gr~. Ethniki Organosis Kyprion AgonistonŠ ist. Narodna organizacija kiparskih boraca. EPAS Eksperimentalni projekt Apolo ‰engl. ApolloŠ — Sojuz (polovina jula 1975). EPU ‰engl. European Payments UnionŠ Evropska platna unija. Er ‰lat. erbiumŠ hem. znak (simbol) za erbijum.

1636

F f 1. znak za folio. 2. mat. (i F) oznaka za funkciju. f ‰ital. forte jakoŠ muz. znak za dinamiku, forte. f. v. fec. F 1. ‰lat. fluere te}iŠ hem. znak (simbol) za fluor. 2. znak za Farenhajt ‰{ved. FahrenheitŠ. 3. fiz. farad (jedinica elektri~nog kapaciteta). FAI ‰fr. Federation Aeronautique InternationaleŠ Me|unarodni vazduhoplovni savez (sa sedi{tem u Parizu). FAO ‰engl. Food&Agriculture OrganizationŠ Organizacija Ujediwenih nacija za ishranu i poqoprivredu. FAT /fet/ indekl. ‰engl. FAT, skr. od F(ile) A(llocation) T(able) tabela raspodele datotekaŠ ra~. sektor tvrdog diska sa informacijom

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice gde se nalazi svaki deo svake datoteke na tom disku. FBI /ef-bi-aj/ ‰engl. Federal Bureau of InvestigationŠ kriminalisti~ka i politi~ka policija SAD. FDIF ‰fr. Federation Democratique Internationale des Femmes; engl. Women’s International Democratic FederationŠ Me|unarodni demokratski savez èna. Fe ‰lat. ferrumŠ hem. znak (simbol) za gvo`|e. fec. ‰lat. fecitŠ napravqeno, u~iweno. FEC ‰engl. Far Eastern CommissionŠ Komisija za Daleki istok. FEDAC ‰fr. Federation Europeenne des Associations des CombattantsŠ Evropski savez udruèwa ratnika. Fm ‰ime po Enriku Fermiju, italijanskom fizi~aruŠ hem. znak (simbol) za fermijum. ff ‰ital. finissimo najfinijeŠ muz. oznaka za finisimo. ff ‰ital. fortissimo vrlo jako, svom snagomŠ muz. znak za dinamiku, fortisimo. FFI ‰fr. Forces Franüaises de l’ InterieurŠ ist. snage Francuskog pokreta otpora u domovini za vreme Drugog svetskog rata. FIA ‰fr. Federation Internationale de l’AutomobileŠ Me|unarodni automobilisti~ki savez. FIAB = IFLA (v.) FIAF ‰fr. Fedération Internationale des archives de filmŠ Me|unarodni savez filmskih arhiva. FIAPF ‰fr. Federation Internationale des Associations de Producteurs de Films; engl. International Federation of Association of Film ProducersŠ Me|unarodni savez proizvo|a~a filmova.

FIDAC ‰fr. Federation Internationale des Associations des combattantsŠ Me|unarodni savez udruèwa ratnika. FIDE ‰fr. Federation Internationale des Echecs; engl. International Chess FederationŠ Me|unarodni {ahovski savez. FIEJ ‰fr. Federation Internationale des Editeurs des Journaux et Publications; engl. International Federation of Newspaper Publishers, Proprietors and EditorsŠ Me|unarodni savez izdava~a novina i ~asopisa. FIFA ‰fr. Federation Internationale de Football-AssociationsŠ Me|unarodni fudbalski savez. FIL ‰ital. Federazione Italiana del LavoroŠ Italijanska federacija rada. FILA ‰fr. Federation Internationale des Luttes Associes; engl. International Federation of Associated Wrestling StylesŠ Me|unarodna rva~ka federacija. FILDIR ‰fr. Federation Internationale Libre des Deportes et Internes de la ResistanceŠ Me|unarodni savez biv{ih deportiraca i interniraca. FIP ‰fr. Federation Internationale de PhilatelieŠ Me|unarodni filatelisti~ki savez. FIR ‰fr. Federation Internationales des Resistants, des Victimes et des Prisonniers du Fascime; engl. International Federation of Resistance Fighters and Victims of FascismŠ Me|unarodni savez pripadnika pokreta otpora i `rtava fa{izma. FIS ‰fr. Federation Internationale de SkiŠ Me|unarodni skija{ki savez. FIT ‰fr. Federation Internationale des Traducteurs; engl. International Federation of TranslatorsŠ Me|unarodni savez prevodilaca.

Fiat ‰ital. Fabrica Italiana automobili TorinoŠ italijanska fabrika automobila iz Torina.

Fla Florida (dràva u SAD).

FID ‰fr. Federation Internationale de Documentation; engl. International Federation for DocumentationŠ Me|unarodni savez za dokumentaciju, standardizaciju tehni~kih normativa.

FLN ‰fr. Front de liberation nationaleŠ ist. alìrski Front narodnog oslobo|ewa (u vreme borbe za ukidawe francuske kolonijalne vlasti, u drugoj polovini HH veka).

1637

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice FMAC ‰fr. Federation Mondiale des Anciens Combattants; engl. World Veterans FederationŠ Svetska federacija biv{ih boraca.

GOETO ‰engl. Grand Order of European Travel OrganizersŠ Udruèwe evropskih organizatora putovawa.

FNB ‰fin. Finska NotisbyrauŠ Finska novinska agencija.

Gr. ‰engl. GreenwichŠ Grini~.

FRELIMO Front za oslobo|ewe Mozambika.

GUI /gui/ indekl. ‰engl. GUI, skr. od G(raphical) U(ser) I(nterface) grafi~ko korisni~ko su~eqeŠ ra~. korisni~ko su~eqe koje za komunikaciju sa korisnikom, umesto teksta, upotrebqava grafi~ke elemente kakvi su ikone, meniji i sl. i obi~no prima naredbe putem mi{a.

ft ‰engl. feet /fit/Š stopa, anglosaksonska jedinica za duìnu.

Gy fiz. grej, jedinica za specifi~nu predatu energiju.

for. forint(a), ma|arska nov~ana jedinica. Fr ‰lat. Francia, ime u po~ast FrancuskeŠ hem. znak (simbol) za francijum. fra fratar (ispred imena frawevaca).

FTP /ef-te-pe/, -a m ‰engl. FTP, skr. od F(ile) T(ransfer) P(rotocol) protokol za prenos datotekaŠ softverski protokol za razmenu podataka me|u ra~unarima preko mreè. F. T. T. ‰engl. Free Trieste TerritoryŠ ist. Slobodna teritorija Trsta (prvih godina nakon Drugog svetskog rata). f. v. ‰lat. folio verso /f. verzo/ okrenuv{i listŠ na slede}oj strani u kwizi.

G g 1. gram. 2. ‰lat. gravitas gravitacijaŠ fiz. akceleracija Zemqine teè. G 1. gaus. 2. giga-. Ga 1.‰lat. galliumŠ hem. znak (simbol) za galijum. 2. ‰engl. GeorgiaŠ Xorxija, dràva u SAD. gal. oznaka za galon, jedinica zapremine.

GWh fiz. oznaka za 1.000.000 kilovat-~asova.

H h 1. ‰lat. horaŠ ~as, sat; 2. fiz. oznaka za Plankovu konstantu. H 1. ‰gr~. hydor od hydatos voda, genesis postanakŠ hem. znak (simbol) za vodonik. 2. fiz. znak za henri, jedinicu za induktivnost. 3. ‰fr. heure tren, trenutakŠ ponekad oznaka kod ponovqenih televizijskih snimaka. ha hektar, jedinica za povr{inu, 100 ari. HAWK ‰engl. Homing All the Way Killer ubica vo|en celim putemŠ navo|ena raketa. h. c. ‰lat. honoris causa /honoris kauza/ radi po~astiŠ oznaka uz titulu doktor koju univerziteti i akademije dodequju posebno zaslu`nim qudima, pa i ako nemaju kvalifikacije za redovno sticawe doktorske titule.

Gb gilbert, jedinica magnetskog napona u CGS sistemu.

HDTV /ha-de-te-ve/, -a m ‰engl. HDTV, skr. od H(igh)-D(efinition) T(ele)V(ision) televizija visoke definicijeŠ televizija sa brojem linija po kadru dvostruko ve}im od standardnog i sa adekvatno vi{im kvalitetom slike.

Gd ‰lat. gadoliniumŠ hem. znak (simbol) za gadolinijum.

He ‰lat. helium, gr~. helios sunceŠ hem. znak (simbol) za helijum.

Ge ‰lat. germaniumŠ hem. znak (simbol) za germanijum.

HE hidroelektrana.

GATT ‰engl. General Agreement on Tarifs and TradeŠ Op{ti sporazum o carinama i trgovini.

GeV fiz. gigaelektronvolt.

1638

Hf ‰lat. hafnium, prema Hafnija, starom imenu KopenhagenaŠ hem. znak (simbol) za hafnijum.

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice Hg ‰lat. hydrargyrum od gr~. hydor, prema hydatos voda, argyros srebroŠ hem. znak (simbol) za ìvu. hg hektogram. hl hektolitar. Ho ‰lat. holmium, prema Holmija, starom latinskom imenu StokholmaŠ hem. znak (simbol) za holmijum. HP ‰engl. horse-powerŠ fiz. kowska snaga. Hs ‰lat. hasiumŠ hem. znak (simbol) za hasijum. h. s. t. ‰lat. hora sine tempore ~as bez vremenaŠ bez akademske ~etvrti. HTML /ha-te-em-el/, -a m ‰engl. HTML, skr. od H(yper) T(ext) M(arkup) L(anguage) jezik za markirawe hipertekstualnih dokumenataŠ skup standarda za predstavqawe stranica na internetu koji odre|uje kako se obeleàvaju pojedini wihovi delovi i elementi. HTTP /ha-te-te-pe/, -ea m ‰engl. HTTP, skr. od H(yper)T(ext) T(ransfer) P(rotocol) protokol za prenos hipertekstualnih dokumenataŠ protokol za prenos stranica na internetu na pojedina~ne ra~unare. Hz fiz. herc, jedinica za frekvenciju.

I i mat. oznaka za imaginarnu jedinicu (kompleksni broj). I ‰lat. iodumŠ hem. znak (simbol) za jod. Ia ‰lat. primus prviŠ prima muz. 1.prvi, osnovni ton dijatonske skale. 2. unisono, jednoglasno. 3. prva ìca na instrumentu (violini i sl.). 4. prva violina (ili koji drugi instrument: flauta sl.), prim. 5. sp. udarac odozgo nadole (u ma~evawu). 6. trg. najkvalitetnija, odabrana, prvoklasna roba.

IAEA ‰engl. International Atomic Energy AgencyŠ Me|unarodna agencija za atomsku energiju. IAF ‰engl. International Astronautical FederationŠ Me|unarodna astronauti~ka federacija, sedi{te u Parizu. IAPA ‰engl. International Association of Plastic Arts; fr. Association Internationale des Arts PlastiquesŠ Me|unarodno udruèwe likovnih umetnika. IAPL ‰engl. International Association of University Professors and Lecturers; fr. Association Internationale des Professeurs et Maitres de Conférences des UniversitesŠ Me|unarodno udruèwe univerzitetskih profesora i predava~a. IATA ‰engl. International Air Transport Association; fr. Association du Transport Aerien InternationalŠ Me|unarodno udruèwe za aerotransport. IAU ‰engl. International Association of Universities; fr. Association Internationale des UniversitesŠ Me|unarodno udruèwe univerziteta. ib., ibid., ibidem, ‰lat.Š na istom mestu. IBRD ‰engl. International Bank for Reconstruction and DevelopmentŠ Me|unarodna banka za obnovu i razvoj. ICA ‰engl. International Cooperation AdministrationŠ Uprava za me|unarodnu saradwu. ICAO ‰engl. International Civil Aviation OrganizationŠ Me|unarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo. ICC ‰engl. International Chamber of Commerce; fr. Chambre de Commerce Internationale; nem. Internationale HandelskammerŠ Me|unarodna trgovinska komora. ICEM ‰engl. International Commitee for European MigrationŠ Me|unarodni komitet za evropsku migraciju. ICF1 = FIDE (v.)

Ia ‰engl. IowaŠ Ajova, dràva u SAD.

ICF2 ‰engl. International Canoe FederationŠ Me|unarodni kajaka{ki savez.

IAAF ‰engl. International Amateur Athletic FederationŠ Me|unarodna atletska federacija, sedi{te u Londonu.

ICFPW ‰engl. International Confederation of Former Prisoners of WarŠ Me|unarodni savez biv{ih ratnih zarobqenika; up. CIAPG.

1639

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice ICFTU ‰engl. International Confederation of Free Trade UnionsŠ Me|unarodna konfederacija slobodnih sindikata. ICOM ‰engl. International Council of Museums; fr. Conseil International des MuseesŠ Me|unarodno ve}e muzeja. ICPC ‰engl. International Criminal Police CommissionŠ Me|unarodna komisija kriminalisti~ke policije – Interpol. ICTY /ikti/, -ja m ‰ engl. skr. International Criminal Tribunal for the Former YugoslaviaŠ Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (sa sedi{tem u Hagu), kolokv. Ha{ki tribunal. id. ‰lat. idemŠ isti. Ida. ‰engl. IdahoŠ Ajdaho, dràva u SAD. i. e. ‰lat. id estŠ to jest, tj. IFA ‰engl. International Fiscal AssociationŠ Me|unarodno udruèwe za finansijsko i porezno pravo. IFAFP = FIAPF (v.) IFC ‰engl. International Finance CorporationŠ Me|unarodna finansijska korporacija.

Ill ‰engl. IllionisŠ Ilinois, dràva u SAD. ILO ‰engl. International Labour Organization; fr. Organisation Internationale du TravailŠ Me|unarodna organizacija rada. ILS ‰engl. Instrumental Landing SystemŠ radio-navigacioni ure|aj koji omogu}ava prizemqewe aviona i u nepovoqnim vremenskim uslovima. IMF ‰engl. International Monetary FundŠ Me|unarodni monetarni fond (u na{em prevodu MMF). In ‰ime prema re~i indigo, sagoreva plavim plamenomŠ hem. znak (simbol) za indijum. I. N. A. ‰engl. Indian National AirwaysŠ Indijsko dràvno preduze}e za aerotransport. inc. 1. ‰engl. incorporatedŠ trg. deoni~ko (akcionarsko) dru{tvo u ameri~kim nazivima trgova~kih firmi. 2. ‰lat. inciditŠ urezao, na grafi~kom listu uz signaturu autora. ing. ‰fr. ingenieurŠ inèwer. INRI ‰lat. Iesus Nasarenus rex JudaeorumŠ rel. Isus Nazare}anin kraq jevrejski, natpis na katoli~kom raspe}u.

IFI = FIT (v.)

INS ‰engl. International News ServiceŠ novin. Me|unarodna novinska agencija, sedi{te u Americi.

IFLA ‰engl. International Federation of Library Associations; fr. Federation Internationale des Associations de BibliothecairesŠ Me|unarodni savez bibliotekarskih udruèwa.

Intelsat ‰engl. International Telecommunications Satellite ConsortiumŠ Me|unarodni konzorcijum za telekomunikacije putem ve{ta~kih Zemqinih satelita.

IFNPPE = FIEJ (v.) IFRM ‰engl. International Federation for the Right of ManŠ Me|unarodna federacija za qudska prava.

Interpol ‰engl. International Police; fr. Organisation internationale de police criminelleŠ Me|unarodna organizacija kriminalisti~ke policije.

IHK = ICC (v.)

Io ‰engl. IowaŠ Ajova, dràva u SAD; up. Ia.

IIS ‰engl. Indian Information ServiceŠ novin. Indijska novinska agencija.

IOC ‰engl. International Olympic committeeŠ sp. Me|unarodni olimpijski komitet.

Il ‰po imenu ameri~ke dràve Illinois /Ilinois/Š hem. znak (simbol) za ilinijum, nekada{wi naziv za hemijski element prometijum; v. Pm.

IPA ‰engl. International Publisher’s Association; fr. Union Internationale des EditeursŠ Me|unarodno udruèwe izdava~a.

ILA ‰engl. International Law AssociationŠ Udruèwe za me|unarodno pravo sa sedi{tem u Londonu.

IPI ‰engl. International Press Institute; fr. Institut International de la PresseŠ novin. Me|unarodni novinski institut.

IFD = FID (v.)

1640

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice IQ ‰engl. intelligence quotientŠ koeficijent inteligencije. Ir ‰lat. iridiumŠ hem. znak (simbol) za iridijum. I. R. A. ‰engl. Irish Republican ArmyŠ Irska republikanska armija. IRO ‰engl. International Refugee OrganizationŠ Me|unarodna organizacija UN za izbeglice. ISA italijanski sistem TV emisija u boji (ni PAL, ni SECAM). ISO /aj-es-o/, -a m ‰engl. ISO, skr. od I(nternational) S(tandardization) O(rganization) Me|unarodna organizacija za standardizacijuŠ tehn. me|unarodna organizacija za standardizaciju i standardi koje ona propisuje. ISP /aj-es-pi/, -ja m ‰engl. ISP, skr. od I(nternet) S(ervice) P(rovider) pruà~ usluga internetaŠ firma koja zainteresovanim osobama omogu}uje pristup internetu, u kolokvijalnom izrazu: provajder (v.). ITI ‰engl. International Theatre Institute; fr. Institut International du TheatreŠ Me|unarodni pozori{ni institut. ITIM ‰hebr. Itonej Israel MenhadimŠ novin. Izraelska novinska (obave{tajna) agencija. ITU ‰engl. International Telecommunication UnionŠ Me|unarodna unija za telekomunikacije. IUS ‰engl. International Union of Students; fr. Union Internationale des etudiantsŠ Me|unarodna unija studenata. i. v. ‰lat. intra unutra, venaŠ intravenozno.

J J ‰engl. jouleŠ fiz. xul, jedinica za energiju, rad, koli~inu toplote. JAL ‰engl. Japan Air LinesŠ Japansko aerotransportno preduze}e. JEL ‰esperanto Jugoslavia esperanto ligoŠ ist. nekada{wi Savez esperantista Jugoslavije. jr ‰engl. junior, lat. iuniorŠ mla|i; sp. junior.

K k 1. mat. oznaka za konstantu 2. oznaka za karat. K 1. ‰lat. kaliumŠ hem. znak (simbol) za kalijum. 2. oznaka za kraqa u {ahu. 3. kruna, nov~ana jedinica u vi{e zemaqa. 4. fiz. oznaka za kelvin, jedinica za temperaturu. kat hem. katal, jedinica za kataliti~ku aktivnost. kcal fiz. kilokalorija. kg kilogram. KG ‰nem. KriegsgefangeneŠ ratni zarobqenik; up. PG, PW. kgm kilogrammetar. kHz fiz. kiloherc. k. k. ‰nem. kaiserlich-königlichŠ carski (i) kraqevski; up. k. u. k. kl kilolitar. KLM ‰hol.. Koninklijke Luchtvaart MaatschappyŠ saobr. Holandsko preduze}e za aerotransport. km kilometar. k. o. ‰engl. knock-outŠ sp. nokaut. kp fiz. kilopond. KPD ‰nem. Kommunistische Partei DeutschlandŠ ist. Komunisti~ka partija Nema~ke. kpm fiz. kilopondmetar. Kr ‰gr~. krypto sakrivam, pokrivamŠ hem. znak (simbol) za kripton. kr krajcar, sitan Austrougarski novac. k. u. k. /ka und ka/ ‰nem. kaiserlich und königlichŠ carski i kraqevski. kV fiz. kilovolt. kVA fiz. kilovolt-amper. kW fiz. kilovat. kWh fiz.kilovat-~as.

L l 1. litar. 2. mat. ‰lat. longitudoŠ oznaka za duìnu. 3. fiz. oznaka za lumen.

1641

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice L 1. rimski znak za broj 50. 2. ‰nem. LauferŠ oznaka za lovca u {ahu. 3. ‰fr. leüon /leson/ obuka, pouka, lekcijaŠ oznaka na automobilima za opbuku.

£ oznaka za englesku funtu sterlinga. L. ‰{ved. Linne (ime prirodoslovca Linea)Š uz imena ìvotiwa i biqaka, obavezno kurzivom, ozna~ava wihovu klasifikaciju i sistematizaciju, prema sistemu ovog nau~nika. La 1. ‰lat. lanthanum, gr~. lanthano sakrivamŠ hem. znak (simbol) za lantan. 2. ‰engl. LouisianaŠ Lujzijana, dràva u SAD.

LP /el-pi/ ‰engl. long play /long plej/, long duga~ak, play sviratiŠ naziv za gramofonske plo~e velikog formata. LPT /el-pe-te ili el-pi-ti/, -ja m ‰engl. LPT, skr. od L(ine) P(rinter) T(erminal) terminal linijskog {tampa~aŠ port kojim se {tampa~ prikqu~uje na ra~unar. Lr ‰lawrenciumŠ hem. znak (simbol) za lorencijum. L. S. ‰lat. locus sigiliŠ mesto pe~ata (u nas M. P.). LSD /el-es-di/ ‰lysergamidŠ jako halucinogeno sredstvo.

LAN /lan/, -a m ‰engl. LAN, skr. od L(ocal) A(rea) N(etwork) mreà lokalne oblastiŠ sistem umreènih ra~unara, posebno u jednoj ili vi{e kancelarija neke firme.

Ltd. ‰engl. limitedŠ akcionarsko (deoni~arsko) dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u.

lb libra, funta, jedinica za teìnu.

lx ‰lat. lux /luks/ svetloŠ fiz. luks, jedinica za osvetqenost.

l. c. ‰lat. loco citato /loko citato/Š na navedenom mestu (u kwizi). LCD /el-ce-de/, -a m ‰engl. LCD, skr. od L(iquid)-C(rystal) D(isplay) ekran od te~nog kristalaŠ ekran od te~nog kristala kao deo ra~unarske ili multimedijske opreme: LCD-ekran. LED /led/, -a m ‰engl. LED, skr. od L(ight)-E(mitting) D(iode) dioda koja isejava svetloŠ poluprovodni~ka dioda koja isijava svetlo kad kroz wu prolazi struja a koja se koristi za signalizaciju i prikazivawe podataka, npr. na digitalnim satovima i kalkulatorima. LEM ‰engl. Lunar Excursion ModelŠ posebna letelica za spu{tawe na povr{inu Meseca (Mese~evo vozilo). LF /el-ef/, -a m ‰engl. LF, skr. od L(ine)-F(eed) preno{ewe u novi redŠ ra~. naredba i operacija koja uzrokuje da slede}i znak bude prikazan u novom redu. Li ‰lat. lithium, gr~. lithos kamenŠ hem. znak (simbol) za litijum. lm fiz. lumen, jedinica za svetlosni fluks. LOT saobr. Poqski aerotransport.

1642

Lu ‰po latinskom imenu Pariza, LutetiaŠ hem. znak (simbol) za lutecijum = kasiopijum.

M m metar. m2 kvadratni metar. m3 kubni metar. M 1. ‰lat. milleŠ rimski znak za 1.000. 2. oznaka za mega. 3. oznaka za Mahov broj. M. ‰fr. monsieurŠ gospodin. Ma ‰prema Mazur – stanovnik poqske pokrajine MazovijeŠ hem. zast. znak (simbol) za raniji naziv mazurijum ili tehnecijum, danas renijum; v. Re. mA fiz. miliamper. Mac /mek/, -a m ‰engl. Mac, od Macintosh, ime proizvoda inspirisano nazivom jabuke, v. mekinto{2Š serija popularnih li~nih ra~unara firme Epl, mekinto{3 (v.). MAP ‰engl. Maghreb Arap PressŠ novinska agencija za Maroko, Tunis i druge zemqe Magreba. MAS ‰ital. motoscafo antisommergibileŠ protivpodmorni~ki plovni objekt.

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice Mass. ‰engl. MassachusettsŠ Masa~usets, dràva u SAD.

MIS ‰engl. Menagement Investigation ServiceŠ agencija za industrijsku {pijunaù.

M. A. V. ‰ma|. Magyar AllamvasutŠ saobr. Ma|arske (dràvne) èleznice.

Miss. ‰engl. MississippiŠ Misisipi, dràva u SAD.

mb fiz. milibar.

MKS metar-kilogram-sekunda.

MCS ‰Mercalli, Sancani-SiebergŠ Merkalijeva skala.

ml mililitar.

Md1 ‰lat. mendeleviumŠ hem. znak (simbol) za mendeqevijum.

mlrd ‰fr. milliardŠ milijarda.

Md2 ‰engl. MarylandŠ Merilend, dràva u SAD. Mena (MENA) novinska agencija severnoafri~kih arapskih dràva. Met ‰engl. Metropolitan-operaŠ Metropoliten-opera. MeV fiz. megaelektronvolt (milion elektronvolta). mf ‰ital. mezzoforteŠ muz. oznaka za dinamiku, polujako. mg miligram. Mg ‰lat. magnesium magnetŠ hem. znak (simbol) za magnezijum. M. G. M. ‰engl. Metro Goldwyn MayerŠ ime velikog ameri~kog filmskog preduze}a.

mkg metarkilogram.

mlle ‰fr. mademoiselle /madmoazel/Š gospo|ica. mm milimetar. mm2 kvadratni milimetar. mm3 = cmm kubni milimetar. Mm ‰gr~. myrioi 10.000Š mirijametar. mm milimikron. mme ‰fr. madame /madam/Š gospo|a. Mn ‰lat. magnesiumŠ hem. znak (simbol) za mangan. Mo 1. ‰lat. molybdenum, gr~. molybdos olovoŠ hem. znak (simbol) za molibden.; 2. ‰engl. MissouriŠ Misuri, dràva u SAD. Mw ‰gr~. megas, megale, mega velik, nem. Ohm po imenu fizi~ara OmaŠ fiz. megaom.

mgr. = msgr (v.)

MOL ‰engl. Manned Orbital LaboratoryŠ laboratorija ameri~kog programa za vasionske letove s qudskom posadom.

mgtsc. magnetoskop.

Mont. ‰engl. MontanaŠ Montana, dràva u SAD.

MHz fiz. megaherc.

mp ‰ital. mezzopianoŠ muz. polutiho; polutihim glasom.

Mich. ‰engl. MichiganŠ Mi~igen, dràva u SAD. MIDI /midi/ indekl. ‰engl. skr. za M(usical) I(nstrument) D(igital) I(nterface), digitalno su~eqe za muzi~ke instrumenteŠ ra~. standard za kodirawe muzi~kih informacija za wihovu razmenu me|u razli~itim ure|ajima, kakvi su ra~unari i sintetizatori.

m. p. ‰lat. manu propriaŠ svojom rukom, svojeru~no (na{a skr. S. R.).

MIME /majm/, -a m ‰engl. skr. od M(ultipurpose) I(nternet) M(ail) E(xtensions) vi{enamenska pro{irewa internetske po{teŠ ra~. protokol koji omogu}uje slawe elektronskom po{tom podataka razli~itog formata (audio, video itd.).

mr ‰lat. magisterŠ magistar, akademska titula nakon zavr{enog postdiplomskog studija.

min. minuta, vremenska jedinica, {ezdeseti deo sata.

MS ‰engl. motorshipŠ saobr. motorni brod.

MP ‰engl. Military PoliceŠ voj. engleska i ameri~ka vojna policija. M. P. ‰engl. member of ParliamentŠ ~lan parlamenta.

Mr. ‰engl. misterŠ gospodin. Mrs. /misiz/ ‰engl. mistress /mistris/Š gospo|a; gospodarica. m/s metar u sekundi.

1643

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice msgr. ‰ital. monsignore /monsiwor/Š kat. titula visokih crkvenih dostojanstvenika.

NEA ‰engl. Newspaper Enterprise AssociationŠ jedna od ameri~kih novinskih agencija.

MSI ‰ital. Movimento Sociale ItalianoŠ ist. nekada{wa neofa{isti~ka italijanska politi~ka organizacija.

Neb. ‰engl. NebraskaŠ Nebraska, dràva u SAD.

Mt ‰lat. meitneriumŠ hem. znak (simbol) za majtnerijum. Mt. ‰engl. mount /maunt/Š geogr. brdo, planina. mtc metri~ka centa. MV fiz. megavolt. MVA fiz. megavoltamper. MW fiz. megavat.

Nev. ‰engl. NevadaŠ Nevada, dràva u SAD. NFS /en-ef-es/, -a m ‰engl. skr. od N(etwork) F(ile) S(ystem) sistem mre`nih datotekaŠ ra~. protokol koji omogu}uje pristupawe datotekama na internetu kao da se nalaze na lokalnom disku. Ni ‰lat. niccolum, {ved.-nem. Nickel, po imenu gnoma iz {vedske mitologijeŠ hem. znak (simbol) za nik(a)l. NICAP ‰National Investigations Committee on Aerial PhenomenaŠ Nacionalna (ameri~ka) komisija za prou~avawe lete}ih tawira i sl.

Mx fiz. maksvel.

N n 1. nano. 2. fiz. neutron. 3. ‰lat. neutrumŠ gram. imenica sredweg roda. 4. mat. oznaka za red, klasu ili potenciju.

N. J. ‰engl. New JerseyŠ Wu Xersi, dràva u SAD. NLP /en-el-pe/, -a m ‰engl. skr. od N(atural) L(anguage) P(rocessing) obrada prirodnog jezikaŠ oblast ra~unarstva i primewene lingvistike koja se bavi prou~avawem i formalizacijom prirodnih jezika.

N 1. ‰lat. nitrogeniumŠ hem. znak (simbol) za azot. 2. fiz. wutn, jedinica za silu. 3. ‰North /nord/Š sever. 4. rimski broj 900.

Nm 1. pom. nauti~ka miqa. 2. fiz. wutnmetar.

Na ‰lat. natriumŠ hem. znak (simbol) za natrijum.

N. N. ‰lat. nomen nescio ne znam imena; ili non nominatus neimenovani; ili œNumerius NegidiusŒ (igra re~i lat. negat platiti, numerare svoj dug)Š oznaka za nepoznatu osobu na adresama i sl.

NASA ‰engl. National Aeronautics and Space AdministrationŠ ameri~ka uprava za astronautiku i vasionska istraìvawa. NATO ‰engl. North Atlantic Treaty Organization; fr. Organisation du Traite de l’Atlantic NordŠ Organizacija severnoatlantskog pakta (Atlantski pakt). Nb ‰lat. niobiumŠ hem. znak (simbol) za niobijum. N. B. ‰lat. nota beneŠ ne zaboravi, da se ne zaboravi. Nd ‰lat. neodymium, gr~. neos nov, didymos dvojni, dvostrukŠ hem. znak (simbol) za neodimijum.

N. M. (Mex) ‰engl. New MexicoŠ Wu Meksiko, dràva u SAD.

NNE ‰engl. North-North-EastŠ sever-severoistok. NNW ‰engl. North-North-WestŠ sever-severozapad. NO ‰nem. Nord-OstŠ severoistok. No 1. ‰lat. nobelium, po {vedskom fizi~aru NobeluŠ hem. znak (simbol) za nobelijum; 2. ‰lat. numeroŠ broj, brojka. Np ‰lat. neptuniumŠ hem. znak (simbol) za neptunijum.

Ne ‰gr~. neon novoŠ hem. znak (simbol) za neon.

Nr, Nro = & (v.)

NE ‰engl. North-EastŠ severoistok.

nrt neto-registar-tona.

1644

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice N. S. D. A. P. /en-es-de-a-pe/ ‰nem. Nationalsozialistische deutsche ArbeiterparteiŠ ist. Nema~ka nacionalsocijalisti~ka radni~ka partija (slu`beno ime zloglasne nacisti~ke stranke). NSU /en-es-u/ ‰nem. Vereinigte Fahrzeufwerke NeckarsulmŠ udruène fabrike vozila iz Ulma na reci Nekaru. Nt ‰lat. nitere sijati, svetliti seŠ hem. zast. raniji znak (simbol) za niton, danas radon, v. Rn. NW ‰engl. North-WestŠ severozapad. N. Y. ‰engl. New YorkŠ Wujork, dràva i grad u SAD.

OECD ‰engl. Organization for Economic Cooperation and DevelopmentŠ Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj. OECE = OEEC (v.) OEEC ‰engl. Organization of european Economic Cooperation; fr. Organisation Europeenne de Cooperation EconomiqueŠ Organizacija za evropsku privrednu saradwu. OHR /o-ha-er/, -a m ‰engl. skr. Office of the High Representative Ured visokog predstavnikaŠ v. OHR. OIT = ILO (v.) O. K. /o ke/ ‰engl. all correct /ol korekt/Š u redu.

O O 1. ‰oxygenium, gr~. oxys kiseo, o{tar, genesis postanakŠ hem. znak (simbol) za kiseonik. OAS1 ‰fr. Organisation de l’ Armée secreteŠ Tajna vojna organizacija. OAS2 ‰engl. Organisation of American States; fr. Organisation des Etats AmericainsŠ Organizacija ameri~kih dràva. OBB ‰nem. Osterreichische BundesbahnŠ Austrijske dràvne èleznice. o. c., op. cit. ‰lat. opus citatumŠ navedeno delo, navedena kwiga (u citatima, ob. u napomenama). oc ‰fr. langue d’oc /langdok/Š ju`nofrancuski govor. OCAS ‰engl. Organization of Central American StatesŠ pol. Organizacija dràva Sredwe Amerike. OCR /o-ce-er ili o-si-ar/, -a m ‰engl. skr. od O(ptical) C(haracter) R(ecognition) opti~ko prepoznavawe znakovaŠ proces prepoznavawa znakova i prevo|ewa {tampanog materijala iz slikovnog u tekstovni oblik.

OMM ‰fr. Organisation Meteorologique MondialeŠ Svetska meteorolo{ka organizacija. ONA ‰engl. Overseas New AgencyŠ novin. jedna od ameri~kih novinskih agencija. op. ‰lat. opusŠ delo (kwièvno, muzi~ko, slikarsko i sl.), proizvod. OPD ‰nem. Osterreichische PressedienstŠ novin. Austrijska novinska slu`ba. Or., Ore., Oreg. ‰engl. OregonŠ Oregon, dràva u SAD. OS /o-es/, -a m ‰engl. skr. od O(perating) S(ystem) operacijski sistemŠ skup ra~unarskih programa koji upravqaju wegovim osnovnim funkcijama i omogu}uju rad drugih aplikacija. Os ‰lat. osmium, gr~. osme miris, vowŠ hem. znak (simbol) za osmijum. OTAN = NATO (v.). OTC ‰engl. Organization for Trade CorporationŠ Organizacija za trgovinsku saradwu.

Oe ‰prema imenu danskog fizi~ara H. C. Oersteda (1777–1851)Š fiz. znak za ersted.

OVRA ‰ital. Opera volontaria per la Repressione dell’ AntifascismoŠ ist. dobrovoqni rad na suzbijawu antifa{izma, naziv organizacije koja je u fa{isti~koj Italiji obavqala iste poslove kao i Gestapo u nacisti~koj Nema~koj.

OEA = OAS2 (v.)

oz ‰engl. ounce /auns/Š unca.

oe ‰dan. oer /er/Š norve{ka i danska nov~ana jedinica

1645

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice

P p 1. ‰lat. paginaŠ strana u kwizi. 2. ‰tur. para od ar. bara srebroŠ sitan nov~i}. fiz. 3. ‰fr. poiseŠ zast. poaz, merna jedinica u CGS sistemu za merewe dinami~kog viskoziteta te~nosti. 4. ‰lat. pondus teretŠ pond. 5. piko. p ‰ital. pianoŠ muz. oznaka za dinamiku, tiho. P 1. ‰lat. phosphorus, gr~. fotos svetlo, foreus nosa~Š hem. znak (simbol) za fosfor. 2. rimski broj 4.000. 3. oznaka za pe{aka (piona) u {ahu. Pa 1, ‰lat. protactinium, gr~. protos prvi, aktis sun~ani zraka, svetlo, sjajŠ hem. znak (simbol) za protaktinijum. 2. fiz. paskal, jedinica za pritisak. 3. ‰engl. PensilvaniaŠ Pensilvanija, dràva u SAD. PAA ‰engl. Pan American AirwaysŠ Panameri~ki aerotransport. pag. ‰lat. paginaŠ strana u kwizi. PAP ‰poq. Polska agencia prassowaŠ novin. Poqska novinska agencija. Pb ‰lat. plumbumŠ hem. znak (simbol) za olovo. PC /pi-si/, -ja m ‰engl. skr. od P(ersonal) C(omputer) li~ni ra~unarŠ ra~unar koji je predvi|en za li~nu upotrebu. pc ‰gr~.-lat. parsecŠ parsek, paralaksa i sekunda. Pd ‰lat. paladium, ime prema planetoidu PalasŠ hem. znak (simbol) za paladijum. PDA /pi-di-ej/, -a m ‰engl. skr. od P(ersonal) D(igital) A(ssistant) li~ni digitalni asistentŠ xepni ure|aj sa mogu}no{}u pisawa po ekranu, organizacijskim softverom (kalendarom, adresarom i sl.) i mogu}no{}u komunikacije sa ra~unarom i/ili mreòm, digitalni rokovnik. PEN ‰engl. Poets, Playwrigths, Essayists, Editors, Novelists pesnici, dramski pisci, esejisti, urednici, romanopisciŠ Me|unarodni klub kulturnih radnika. pf ‰ital. piu forte /pju forte/Š muz. oznaka za dinamiku, malo ja~e, malo sna`nije. pF fiz. pikofarad. Pfd. St. ‰engl. Pfund SterlingŠ funta sterlinga.

1646

Pf P ‰engl. Partnership for PeaceŠ Partnerstvo za mir (jedan vid povezivawa sa NATO-om jo{ neukqu~enih zemaqa u ovu organizaciju). PG ‰fr. prisonnier de guerreŠ ratni zarobqenik; up. KG, PW. ph ‰gr~. fos od fotos svetloŠ fiz. znak za fot. Ph ‰gr~. fone glasŠ znak za fon. pH fiz. oznaka za koncentraciju vodonikovih jona, kiselost sredine. pl. ‰lat. pluralis od plures mnogi, vi{e wihŠ gram. mnoìna. p. m. 1. ‰lat. pro mille za hiqaduŠ promil, hiqaditi deo. 2. ‰lat. post meridiemŠ posle podne. 3. ‰lat. propria manuŠ svojeru~no. pm pondmetar. Pm ‰lat. promethiumŠ hem. znak (simbol) za prometijum. Po ‰lat. Polonia PoqskaŠ hem. znak (simbol) za polonijum. POS /pi-o-es ili pos/, -a m ‰engl. skr. od P(oint) O(f) S(ale) mesto prodajeŠ elektronski ure|aji koji ~itawem {tapi}astog koda centralnom ra~unaru prenose informacije o prodajnoj transakciji, na primer u robnoj ku}i. pp ‰ital. pianissimo /pijanisimo/Š muz. oznaka za dinamiku, vrlo tiho, vrlo slabo. pp ‰ital. prima primissima /prima primisima/Š trg. roba najboqeg kvaliteta, najvi{i stepen, savr{enstvo. p. p. ‰lat. per procuram /per prokuram/Š po opunomo}ewu. p. p. c. ‰fr. pour prendre conge za opro{taj, za pozdrav na rastankuŠ oznaka na posetnici ako posetilac prilikom opro{tajne posete nije doma}ina na{ao kod ku}e. ppp ‰ital. pianopianissimoŠ muz. oznaka za dinamiku, jo{ ti{e od pijanisima. Pr ‰lat. praseodymium, gr~. prasinos zelen kao praziluk, didymos dvostrukŠ hem. znak (simbol) za prazeodimijum. P. S. ‰lat. post scriptum /postskriptum/Š posle napisanoga. Pt ‰lat. platinum, {p. platinaŠ hem. znak (simbol) za platinu.

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice P. t. ‰lat. pleno tituloŠ punim naslovom; ‰lat. praemisso titulo /premiso titulo/Š pod pretpostavqenim naslovom (ob. na adresama). PTI novin. indijska novinska agencija. Pu ‰lat. plutoniumŠ hem. znak (simbol) za plutonijum. p. v. ‰nem. politisch verdachtig /politi{ ferdehtig/Š politi~ki sumwiva osoba. PVA hem. polivinilacetat. PVC hem. polivinilhlorid, plasti~na masa. PW ‰engl. Prisoner of WarŠ ratni zarobqenik; up. KG, PG.

Q qu 1. mat. znak za nepoznatu u nekim matemati~kim operacijama. 2. znak za kvintal. Q. B. F. F. F. Q. S. ‰lat. Quod bonum, faustum, felix, fortunatumque sit /Kvod bonum, faustum, feliks, fortunamkve sit/ Neka bude dobro, blagoslovqeno, sretno i ~estitoŠ zaglavqe doktorskih diploma (tim su re~ima stari Rimqani zapo~iwali svaki va`niji poduhvat). qm = m2 (v.) q. v. 1. ‰lat. quantum vis /kvantum vis/ koliko ho}e{Š med. farm. oznaka na lekarskim receptima za proizvoqnu koli~inu neke materije u leku. 2. ‰lat. quos vide /kvos vide/ {to vidiŠ uputa na odre|eno mesto u kwizi.

R r 1. geom. radijus. 2. rubqa. 3. rupija. 4. rizma. R 1. fiz. oznaka za Reomirove stepene. 2. ‰lat. recipe uzmiŠ med. farm. na lekarskim receptima. 3. geom. polupre~nik kugle. 4. fiz. oznaka za gasnu konstantu. 5. hem. radikal. 6. ‰fr. recommande preporu~enoŠ rekomandirano (preporu~eno) pismo. 7. ‰lat. rara retkostiŠ oznaka za retke kwige. 8. ‰engl. recommended preporu~ivati, savetovatiŠ oznaka na ulazima velikih hotela, koja ozna~ava da ga me|unarodne turisti~ke organizacije

preporu~uju gostima. 9. tel. repeticija, ponovqeni snimak. Ra ‰lat. radium od radiare sevati, sijati, zra~itiŠ hem. znak (simbol) za radijum. RAC ‰engl. rent-a-car /rentekar/ iznajmiti kolaŠ saobr. naziv za preduze}e koje se bavi iznajmqivawem automobila. RAD ‰engl. radiation absorbed doseŠ apsorbovana doza radijacije, jedinica doze joniziraju}eg zra~ewa. rad radijan, jedinica za ugao u ravni. RAF ‰engl. Royal Air ForceŠ voj. Kraqevske vazduhoplovne snage Velike Britanije. RAI ‰ital. Radiotelevisione ItalianaŠ Italijanska radio-televizija. Rb. ‰lat. rubidioum od rubidus tamnocrvenŠ hem. znak (simbol) za rubidijum. RB ‰dan. Ritzaus BureauŠ Danska obave{tajna agencija. Rc 1. ‰fr. recommandéŠ preporu~eno. 2. ‰lat. recipe uzmiŠ med. farm. na lekarskim receptima. Re ‰lat. rhenium od Rhenus RajnaŠ hem. znak (simbol) za renijum. resp. ‰lat. respective /respektive/Š odnosno, doti~no. Rf ‰lat. ruthefordiumŠ hem. znak (simbol) za radefordijum. R. F. ‰fr. Republique Franüaise /republik fransez/Š Republika Francuska. R. F. A. ‰fr. Republique Federale AllemandeŠ Savezna Republika Nema~ka. Rg ‰lat. roentgenium prema imenu nema~kog fizi~ara RoentgenaŠ hem. znak (simbol) za rendgenijum. RGB /er-ge-be/, -a m ‰engl. skr. od R(ed)-G(reen)-B(lue) crvena-zelena-plava, tri osnovne boje katodne cevi monitoraŠ vrsta najjednostavnijeg standarda za prikazivawe slike sa ra~unara na monitoru: RGB-ekran, RGB-monitor. Rh ‰lat. rhodium, gr~. rhodon ruàŠ hem. znak (simbol) za rodijum. R. I. P. ‰lat. requiescat in pace /rikveskat in pace/Š po~ivao u miru.

1647

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice Rn ‰lat. radonŠ hem. znak (simbol) za radon. R. P. 1. ‰fr. reponse payeeŠ odgovor pla}en, na telegramima. 2. registrovan privremeno (o automobilima). Rp ‰lat. recipe uzmiŠ med. farm. na lekarskim receptima. RPF ‰fr. Rassemblement du Peuple FranüaisŠ ist. Skup francuskog naroda (naziv De Golove politi~ke partije). RR ‰engl. Rolls-RoyceŠ Rols-Rojs, marka engleskih luksuznih automobila. R. S. V. P. ‰fr. repondez s’il vous plait molim vas odgovoriteŠ prihvatate li poziv (~esta formula na pozivnicama). r. t. registarska tona. RTF /er-te-ef/, -a m, ‰engl. skr. od R(ich) T(ext) F(ormat) format bogatog tekstaŠ format tekstualnih dokumenata firme Majkrosoft koji omogu}uje prenosivost me|u sistemima i aplikacijama sa zadràvawem formatirawa. rtg rendgen, rendgenski. Ru ‰lat. rutheniumŠ hem. znak (simbol) za rutenijum.

S s 1. fiz. sekunda. 2. ‰lat. sumatur neka se uzmeŠ med. i farm. oznaka na lekarskim receptima. 3. ‰engl. shillingŠ {iling. 4. ‰engl. slowerŠ polaganije (na satovima).

SABENA ‰fr. Societe Anonyme Belge d’Exploration de la Navigation AerienneŠ Belgijsko akcionarsko (deoni~ko) dru{tvo za aerotransport. SAIDE ‰fr. Services Aeriens Internationaux d’ EgypteŠ Egipatsko preduze}e za me|unarodni aerotransport. SALT ‰engl. Strategic Armament Limitatiomn TreatyŠ pregovori o ograni~avawu strate{kog naoruàwa. SANA novin. Sirijska novinska agencija. S. A. P. A. ‰engl. South African Press AssociationŠ novin. Ju`noafri~ka novinska agencija. SAS ‰engl. Scandinavian Airlines SystemŠ Skandinavsko preduze}e za aerotransport. sb ‰gr~. stilbein zasijatiŠ jedinica za merewe osvetqewa na nekoj povr{ini. Sb ‰lat. stibium, antimoniumŠ hem. znak (simbol) za antimon. sc. 1. ‰lat. scilicetŠ razume se, to jest, tj., naime. 2. ‰lat. sculpsit /skulpsit/ izvajao je, izradio jeŠ vaj. oznaka na kipu ili bakrorezu uz ime kipara ili bakroresca. Sc ‰lat. scandium /skandijum/ prema SkandinavijaŠ hem. znak (simbol) za skandijum. s. c. ‰ital. suo conto /suo konto/Š na svoj ra~un. SCSI /skazi/, -ja m ‰engl. skr. od s(mall) c(omputer) s(ystem) i(nterface) su~eqe za male ra~unarske sistemeŠ portovi za li~ne ra~unare sa brìm protokom informacija od standardnog.

S 1. ‰lat. sulphurŠ hem. znak (simbol) za sumpor. 2. fiz. simens, jedinica za elektri~nu provodqivost. 3. ‰engl. SouthŠ jug. 4. rimski broj 90. 5. San, Sant, Santa, Santo, Sao (u geografskim imenima) sveti. 6. oznaka za skaka~a (kowa) u {ahu.

SDA ‰nem. Schweizerosche DepeschenagenturŠ [vajcarska obave{tajna agencija.

$ oznaka za dolar.

SEATO, -a m ‰engl. skr. South-East Asia Treaty OrganizationŠ v. SEATO.

sa ‰lat. summaŠ mat. suma, zbir, iznos. s. a. 1. ‰lat. sine annoŠ hem. bez naznake godine. 2. ‰lat. sine acidoŠ bez kiselina. SA /es-a/ ‰nem. Sturmabteilungen juri{ni odredŠ poluvojni~ka udarna organizacija nema~kih fa{ista.

1648

Se ‰lat. sellenium, gr~. selene mesecŠ hem. znak (simbol) za selen. SE 1. ‰engl. South EastŠ 1. jugoistok. 2. med. oznaka za sedimentaciju eritrocita.

sec mat. sekans. S. E. e. O. ‰lat. salvo errore et omissione s pravom na gre{kuŠ bez odgovornosti za eventualnu pogre{ku (npr. za ta~nost izvu~enih brojeva lutrije u {tampi).

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice sen ‰lat. seniorŠ senior, stariji. sf ‰ital. sforzando /sforcando/, sforzato /sforcato/Š muz. poja~ano, nagla{eno.

S. P. D. ‰lat. salutem pluriman dicitŠ izraàva najsrda~niji pozdrav. SPQR ‰lat. Senatus Populusque Romanus /senatus populuskve romanusŠ Senat i narod rimski (naziv rimske dràve).

SGML /es-ge-em-el/, -a m ‰engl. skr. od S(tandard) G(eneralized) M(arkup) L(anguage) standardni generalizovani jezik za markiraweŠ ra~. niz standarda za markirawe elemenata elektronskih dokumenata.

Sr ‰lat. strontium, engl. Strontian; po predelu Stroncijan u [kotskojŠ hem. znak (simbol) za stroncijum.

sh ‰engl. shillingŠ {iling.

sr steradijan, jedinica za prostorni ugao.

SI /es-i/, -ja m ‰skr. od fr. Systeme InternationalŠ dana{wi me|unarodni sistem mernih jedinica u fizici, zasnovan na metru (duìna), kilogramu (masa), sekundi (vreme), amperu (ja~ina struje), molu (koli~ina supstance), kandeli (ja~ina svetlosti) i kelvinu (temperatura).

SS /es-es/ ‰nem. Schutzstaffel za{titni odredŠ voj. oznaka za nema~ke oruàne fa{isti~ke formacije.

Si ‰lat. silicium od silex, prema silicis kremenŠ hem. znak (simbol) za silicijum. SIMM /sim/, -a m ‰engl. skr. od S(ingle) I(n-line) M(emory) M(odule) pojedina~ni redni memorijskim modulŠ tehn. integralni krug malih razmera koji se lako montira i skida sa mati~ne plo~e. sin mat. sinus. Skylab /skajleb/ ‰engl. sky laboratoryŠ nebeska laboratorija, ameri~ka vasionska stanica za ispitivawe uslova ìvota u dugotrajnom besteìnskom stawu. S. L. ‰lat. sigilli loco /sigili loko/Š mesto pe~ata (u nas M. P.). Sm ‰lat. samarium, po ruskom mineralogu SamarskomŠ hem. znak (simbol) za samarijum.

S/S ‰engl. steamship /stim{ip/Š parobrod. SSE ‰engl. South-South-EastŠ jug–jugoistok. SSV ‰lat. sub signo veneni pod oznakom otrovaŠ farm. apoteka sme izdati lek samo s nalepnicom na kojoj pi{e œotrovŒ. SSW ‰engl. South-South-WestŠ jug–jugozapad. St. 1. sankt, sent i sl. sveti u geografskim imenima. 2. ‰engl. stokesŠ fiz. stoks, jedinica viskoziteta. s. t. ‰lat. sine tituloŠ bez naslova. STT ‰fin. Soumen TietotoimistoŠ Finska obave{tajna agencija. SUNFED ‰engl. Special United Nations Fund for Economic DevelopmentŠ Specijalni fond Ujediwenih nacija za ekonomski razvoj. Sv sivert, ekvivalentna doza. s. v. ‰lat. sub voce pod re~juŠ vidi tamo (u re~niku).

Sn ‰lat. stannum, gr~. kassiterosŠ hem. znak (simbol) za kalaj.

S. V. B. E. E. V. ‰lat. Si vales, bene est, ego valeo Ako si zdrav, dobro je, ja sam zdravŠ formula u starorimskim pismima.

SONNA novinska agencija Somalije.

SW ‰engl. South-WestŠ jugozapad.

SOS /es-o-es/ ‰engl. save our souls (ship) spasite na{e du{e (brod)Š znak za pomo}, u Morzeovoj azbuci: tri ta~ke, tri crte, tri ta~ke.

Swissair /sviser/ ‰fr. air vazduhŠ nekada{wa {vajcarska aviokompanija.

SQL /es-kju-el/, -a m ‰engl. SQL skr. od S(tructured) Q(uery) L(anguage) jezik strukturisanog ispitivawaŠ ra~. jezik i standard za rad sa relacionim bazama podataka. SPD ‰nem. Sozialdemokratische Partei DeutschlandŠ Socijaldemokratska partija Nema~ke.

T t 1. tona. 2. ‰lat. tempusŠ fiz. vreme. 3. muz. tempo. 4. kwi`. tom. 5. taksa na nedovoqno frankiranim pismima.

1649

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice T 1. hem. znak za tritijum, radioaktivni izotop vodonika. 2. fiz. tesla, jedinica za magnetsku indukciju. 3. oznaka za topa u {ahu.

TT ‰{ved. Tindingarnes TelegrambyraŠ novin. [vedska telegrafska agencija. Tu v. Tm.

T1, T2, T3 naziv za vi{e stotina kilometara velike ledene sante otkrivene 1949. i 1950. godine na Arktiku.

TU oznaka ruskog aviona tipa tupoqev.

ta ‰{p. tara od ar. tarh baciti, tarih ono {to se odbacuje, otpadakŠ a. omot robe; ambalaà. b. teìna omota robe.

TWA ‰engl. Trans World AirlinesŠ saobr. ameri~ko preduze}e za aviotransport.

TV televizija.

Ta ‰lat. tantaliumŠ hem. znak (simbol) za tantal.

U

Tb ‰lat. terbiumŠ hem. znak (simbol) za terbijum. tbc med. tuberkuloza.

U ‰lat. uraniumŠ hem. znak (simbol) za uran.

Tc ‰gr~-lat. technetiumŠ hem. znak (simbol) za tehnicijum.

UEA ‰Universale Esperanto-AsocioŠ Svetska udruèwe esperantista.

TCP /te-ce-pe/, -ea m ‰engl. TCP skr. od T(ransmission) C(ontrol) P(rotocol) protokol za kontrolu prenosaŠ ra~. protokol za prebacivawe informacija sa jednog na drugi mre`ni ure|aj.

UEFA ‰fr. Union Europeenne de footbal associationŠ Evropska fudbalska unija.

Te ‰lat. tellurium od tellus, prema telluris zemqa, tloŠ hem. znak (simbol) za telur. TE termoelektrana. Tenn. ‰engl. TennesseeŠ Tenesi, dràva u SAD. Tex. ‰engl. TexasŠ Teksas, dràva u SAD.

UER ‰fr. Union Europeenne de Radio-diffusion; engl. European Broadcasting UnionŠ Evropska radio-unija. Ufa ‰nem. Universum-Film-AktiengesellschaftŠ nema~ka filmska kompanija. UFI ‰fr. Union des Foires InternationalesŠ Unija me|unarodnih sajmova.

tg mat. tangens.

UFO ‰engl. unidentified flying objectsŠ neidentifikovani lete}i objekti (NLO)

Th ‰lat. thorium, po Toru, bogu rata i najve}em boànstvu u skandinavskoj mitologijiŠ hem. znak (simbol) za torijum.

UHF ‰engl. ultra high frequenciesŠ ultravisoke frekvencije; up. VHF.

Ti ‰lat. titanium, gr~. TitanŠ hem. znak (simbol) za titanijum. TIR ‰fr. transport international routierŠ saobr. znak za me|unarodni drumski prevoz. tit. ‰lat. titulo debitoŠ s naslovom koji kome pripada. Tl ‰lat. thalliumŠ hem. znak (simbol) za talijum. Tm ‰lat. thulium, prema Thule (Tule), nekada{wem imenu Skandinavskog poluostrvaŠ hem. znak (simbol) za tulijum. Tn hem. znak za toron, izotop radona. TNT hem. trinitrotoluol, eksploziv. tr. ‰ital. tremoloŠ muz. tremolo, podrhtavawe, titrawe, treperewe (tona).

1650

UIE = IUS (v.) UIT ‰fr. Union Internationale des TelecommunicationsŠ Me|unarodna unija za telekomunikacije. U. K. ‰engl. United KingdomŠ Ujediweno Kraqevstvo (Velika Britanija). UKV /u-ka-ve/ ‰nem. UltrakurzwellenŠ ultrakratki talasi. UN = UNO (v.). UNCA ‰engl. United Nations Correspondents AssociationŠ Udruèwe novinskih dopisnika pri Ujediwenim nacijama. UNCTAD ‰engl. United Nations Conference on Trade and DevelopmentŠ Konferencija Ujediwenih nacija za trgovinu i razvoj.

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice UNESCO ‰engl. United Nations Educational, Scientific and Cultural OrganizationŠ Organizacija Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu.

UTD ‰engl. UnitedŠ ujediwen, sjediwen (u nazivima dru{tava i ustanova).

V

ung. ‰lat. unguentumŠ mast, na lekarskim receptima. UNICEF ‰engl. United Nations International Children’s Emergency FundŠ Me|unarodni de~ji fond Ujediwenih nacija za hitne potrebe. UNO ‰engl. United Nations OrganizationŠ Organizacija ujediwenih nacija. UNRRA ‰engl. United Nations Relief and Rehabilitation AdministrationŠ ist. Uprava Ujediwenih nacija za pomo} i obnovu (posle Drugog svetskog rata). UP ‰engl. United PressŠ Ujediwena {tampa (ameri~kih novinskih agencija); usled fuzije sa INS ‰engl. International News ServiceŠ1958. preimenovan u UPI ‰engl. United Press InternationalŠ. UPI v. UP. UPS /ju-pi-es/, -a m ‰engl. UPS skr. od U(niterruptable) P(ower) S(upply) neprekidiva dostava energijeŠ ra~. ure|aj koji obezbe|uje struju za ra~unar neko vreme nakon nestanka struje. UPU ‰engl. Universal Postal UnionŠ Svetska po{tanska unija. URL /ju-ar- el/, -a m ‰engl. URL skr. od U(niform) R(esource) L(ocator) jednoobrazni lokator resursaŠ ra~. protokol za odre|ivawe adrese strana na internetu. US ‰engl. United StatesŠ v. USA. USA ‰engl. United States of AmericaŠ Sjediwene Ameri~ke Dràve. USB /ju-es-bi/, -ja m ‰engl. USB skr. od U(niversal) S(erial) B(us) univerzalna serijska sabirnicaŠ ra~. standard arhitekture povezivawa ra~unarskih periferala pomo}u kablova. USIA ‰engl. United States Information AgencyŠ Informaciona agencija SAD. USIS ‰engl. United States Information ServiceŠ Informaciona slu`ba SAD.

v fiz. ‰lat. velocitasŠ oznaka za brzinu. v. 1. ‰lat. valeŠ zdravo. 2. ‰lat. versusŠ kwi`. stih. 3. ‰lat. verteŠ okreni! 4. ‰lat. videŠ vidi. 5. ‰lat. vivusŠ ìv. 6. ‰lat. vixitŠ ìveo je. V 1. ‰lat. vanadium, po imenu skandinavske bogiwe qubavi i mladosti VanadisŠ hem. znak (simbol) za vanadijum. 2. geom. zapremina. 3. fiz. volt, jedinica za elektri~ni napon, elektromotornu silu. 4. rimski broj pet. 5. ‰engl. VictoriaŠ pobeda. V1, V2, V3 ‰/fau/ nem.Š naziv za nema~ko tajno razorno oru`je u Drugom svetskom ratu. VA fiz. voltamper. Va ‰engl. VirginiaŠ Virxinija (dràva u SAD). VAFA v. WAFA. VAh fiz. voltamper~as. var. varijetet, oznaka za podvrstu u botanici i zoologiji. VAs fiz. voltampersekunda. vcello ‰ital. violoncelloŠ muz. violon~elo. VHF ‰engl. very high frequenciesŠ fiz. elektromagnetski talasi vrlo visoke frekvencije (obuhvataju podru~je ultrakratkih talasa); up. UHF. vid. ‰lat. videaturŠ vaqa videti. VIP ‰engl. very important personŠ vrlo va`na osoba. vol. ‰lat. volumenŠ geom. obim. V. S. O. P. ‰engl. very superior old product pravi vrhunski stari proizvodŠ naznaka na fla{ama za obeleàvawe pi}a koje je odleàlo najmawe dvadeset godina. VW ‰nem. Volks /folks/ narod, wagen /vagen/ kolaŠ poznata nema~ka fabrika automobila i automobili te marke.

1651

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice

W W 1. ‰lat. wolframiumŠ hem. znak (simbol) za volfram. 2. fiz. vat, jedinica za snagu. 3. ‰engl. WestŠ zapad.

XX rimski broj 20. Xe /kse/ ‰lat. xenon, gr~. xenos stranacŠ hem. znak (simbol) za ksenon. xy nepoznata osoba.

WAFA Palestinska novinska agencija. WAPO ‰engl. World Association for Public OpinionŠ Svetska asocijacija za ispitivawe javnog mwewa. Wash. ‰engl. WashingtonŠ Va{ington, dràva u SAD. Wb fiz. veber, jedinica za magnetni fluks. W. C. /ve-ce/ ‰engl. water-closet /voterklozet/Š toalet s vodom za ispirawe. WDW ‰engl. Walt Disney WorldŠ Svet Volta Diznija, najve}i zabavni park na svetu, na Floridi u SAD. Wh fiz. vat~as. WIDF = FDIF (v.)

Y y mat. oznaka za drugu nepoznanicu u algebri, naj~e{}e u vezi sa x (v.). Y ‰lat. yttriumŠ hem. znak (simbol) za itrijum. Yb ‰lat. ytterbium, prema Ytterby (Iterbi), grad u [vedskoj gde je prona|enŠ hem. znak (simbol) za iterbijum. yd ‰engl. yardŠ jard. YMCA /imka/ ‰engl. Young Men’s Christian AssociationŠ Hri{}anska zajednica mladih, verski pokret protestantskih studenata za zblièwe svih hri{}anskih veroispovesti.

Wis. i Wisc. ‰engl. WisconsinŠ Viskonsin, dràva u SAD.

Yuc. ‰meks. YucatanŠ Jukatan, dràva u Meksiku.

WM ‰nem. Weltmeisterschaft /veltmajster{aft/Š svetsko prvenstvo.

YWCA /ivka/ ‰engl. Young Women’s Christian AssociationŠ ènska sekcija Hri{}anske zajednice mladih qudi; up. YMCA.

WNW ‰engl. West-North-WestŠ zapad–severozapad. Ws fiz. vatsekunda. WSW ‰engl. West-South-WestŠ zapad–jugozapad.

Z

WTO ‰engl. World Tourism OrganizationŠ Svetska turisti~ka organizacija.

z mat. oznaka za tre}u nepoznatu u algebri (obi~no uz x i y).

WVF. = FMAC (v.)

ZANA obave{tajna agencije Zambije.

Wy. ‰engl. WyomingŠ Vajoming, dràva u SAD.

Zn ‰zincum, nem. ZinkŠ hem. znak (simbol) za cink.

X x 1. mat. simbol nepoznate. 2. oznaka za neodre|eno veliku koli~inu. 3. oznaka za nepoznatu ili neimenovanu osobu. 4. op{ta oznaka za ne{to nepoznato. X rimski broj 10.

1652

Zr ‰lat. zirconium, pers. zirconŠ hem. znak (simbol) za cirkonijum.

W W fiz. om, jedinica za elektri~ni otpor.

OZNAKE ZEMAQA I REGIJA U SVETU* DVOSLOVNE SKRA]ENICE AD AE AF AG AI AL AM AN AO AQ AR AS AT AU AW AX AZ BA BB BD BE BF BG

Andora Ujediweni Arapski Emirati Avganistan Antigva i Barbuda Angvila Albanija Jermenija Holandski Antili Angola Antarktik (pod upravom organizacije Sistem Antarkti~ke poveqe — ATS) Argentina Ameri~ka Samoa Austrija Australija Aruba Alandska ostrva Azerbejxan Bosna i Hercegovina Barbados Banglade{ Belgija Burkina Faso Bugarska

BH BI BJ BM BN BO BR BS BT BV BW BY BZ CA CC CD CF CG CH CI CK CL CM CN

Bahrein Burundi Benin Bermuda Brunej Bolivija Brazil Bahama Butan Buveovo ostrvo Bocvana Belorusija Belize Kanada Kokosova ostrva Kongo, Demokratska Republika Centralnoafri~ka Republika Kongo, Republika [vajcarska Obala Slonova~e Kukova ostrva île Kamerun Kina

* Uz skra}enice po abecednom redu data su imena dràva, kao i teritorija koje imaju samoupravu ili su u uniji sa nekom dràvom.

1653

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice CO CR CU CV CX CY CZ DE DJ DK DM DO DZ EC EE EG EH ER ES ET FI FJ FK FM FO FR GA GB GD GE GF GG GH GI GL GM GN GP GQ GR

Kolumbija Kostarika Kuba Zelenortska ostrva Uskr{we ostrvo Kipar ê{ka, Republika Nema~ka Xibuti Danska Dominika Dominikanska Republika Alìr Ekvador Estonija Egipat Zapadna Sahara Eritreja [panija Etiopija Finska Fixi Foklandska ostrva (Malvini) Mikronezija, Savezna Dràva Farska ostrva Francuska Gabon Velika Britanija Grenada Gruzija Francuska Gvajana (Gijana) Gernzi Gana Gibraltar Grenland Gambija Gvineja Gvadelup Ekvatorijalna Gvineja Gr~ka

1654

GS Ju`na Xorxija i Ju`na Sendvi~ka ostrva GT Gvatemala GU Guam GW Gvineja-Bisao GY Gvajana (Gijana) HK Hong Kong HM Herdovo ostrvo i Mekdonaldova ostrva HN Honduras HR Hrvatska HT Haiti HU Ma|arska ID Indonezija IE Irska IL Izrael IM Ostrvo Man IN Indija IO Britanske Indijsko-okeanske Teritorije IQ Irak IR Iran, Islamska Republika IS Island IT Italija JE Xerzi JM Jamajka JO Jordan JP Japan KE Kenija KG Kirgizija (Kirgistan) KH Kamboxa KI Kiribati KM Komori KN Sveti Kits i Nevis KP Koreja, Demokratska Narodna Republika KR Koreja, Republika KW Kuvajt KY Kajmanska ostrva KZ Kazahstan LA Laos, Narodna Demokratska Republika LB Liban

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice LC LI LK LR LS LT LU LV LY MA MC MD ME MG MH MK ML MM MN MO MP MQ MR MS MT MU MV MW MX MY MZ NA NC NE NF NG NI NL NO

Sveta Lucija Lihten{ajn [ri Lanka Liberija Lesoto Litvanija Luksemburg Letonija Libija, Arapska Xamahirija Maroko Monako Moldavija Crna Gora Madagaskar Mar{alska ostrva Makedonija, biv{a jugoslovenska republika Mali Mijanmar Mongolija Makao Severna Marijanska ostrva Martinik Mauritanija Montserat Malta Mauricijus Maldivi Malavi Meksiko Malezija Mozambik Namibija Nova Kaledonija Niger Norfolk Nigerija Nikaragva Holandija Norve{ka

NP NR NU NZ OM PA PE PF PG PH PK PL PM PN PR PS PT PW PY QA RE RO RS RU RW SA SB SC SD SE SG SH SI SJ SK SL SM SN SO

Nepal Nauru Niue Novi Zeland Oman Panama Peru Francuska Polinezija Papua Nova Gvineja Filipini Pakistan Poqska Sveti Pjer i Miklon Pitkernova ostrva Portoriko Palestina (Palestinska Narodna Samouprava) Portugal Belau (Palau) Paragvaj Katar Reinion Rumunija Srbija Rusija (Ruska Federacija) Ruanda Saudijska Arabija Solomonova ostrva Sej[eli Sudan [vedska Singapur Sveta Helena Slovenija Svalbard i Jan Majen (ostrva) Slova~ka Sijera Leone San Marino Senegal Somalija

1655

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice SR ST SV SY SZ TC TD TF TG TH TJ TK TL TM TN TO TR TT TV TW TZ UA UG UM

Surinam Sao Tome i Principe Salvador Sirija, Arapska Republika Svazilend Ostrva Turks i Kaikos âd Francuske Ju`ne Teritorije Togo Tajland Taxikistan Tokelau Isto~ni Timor Turkmenistan Tunis Tonga Turska Trinidad i Tobago Tuvalu Tajvan Tanzanija, Ujediwena Republika Ukrajina Uganda Mala udaqena ostrva Sjediwenih Ameri~kih Dràva US Sjediwene Ameri~ke Dràve UY URUGVAJ UZ Uzbekistan

1656

VA Vatikan VC Sveti Vinsent i Grenadini VE Venecuela VG Devi~anska ostrva (Britanija) VI

Devi~anska ostrva (SAD)

VN Vijetnam VU Vanuatu WF Valis i Futuna (ostrva) WS Samoa YE Jemen YT Majot ZA Ju`noafri~ka Republika ZM Zambija ZW Zimbabve Dvoslo`ne skra}enice koje vi{e nisu u upotrebi BU Burma CS Srbija i Crna Gora NT Neutralna zona (izme|u Iraka i Saudijske Arabije) SF

Finska

SU SSSR TP

Isto~ni Timor

YU Jugoslavija ZR Zair

TROSLOVNE SKRA]ENICE ABW AFG AGO AIA ALA ALB AND ANT ARE ARG ARM ASM ATA

Aruba Avganistan Angola Angvila Alandska ostrva Albanija Andora Holandski Antili Ujediweni Arapski Emirati Argentina Jermenija Ameri~ka Samoa Antarktik (pod upravom organizacije Sistem Antarkti~ke poveqe — ATS) ATF Francuske Ju`ne Teritorije ATG Antigva i Barbuda AUS Australija AUT Austrija AZE Azerbejxan BDI Burundi BEL Belgija BEN Benin BFA Burkina Faso BGD Banglade{ BGR Bugarska BHR Bahrein BHS Bahami BIH Bosna i Hercegovina BLR Belorusija BLZ Belize BMU Bermuda BOL Bolivija BRA Brazil

BRB BRN BTN BVT BWA CAF CAN CCK CHE CHL CHN CIV CMR COD COG COK COL COM CPV CRI CUB CXR CYM CYP CZE DEU DJI DMA DNK DOM DZA ECU EGY

Barbados Brunej Butan Buveovo ostrvo Bocvana Centralnoafri~ka Republika Kanada Kokosova ostrva [vajcarska île Kina Obala Slonova~e Kamerun Kongo, Demokratska Republika Kongo Kukova ostrva Kolumbija Komori Zelenortska ostrva Kostarika Kuba USkr{we ostrvo Kajmanska ostrva Kipar ê{ka Republika Nema~ka Xibuti Dominika Danska Dominikanska Republika Alìr Ekvador Egipat

1657

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice ERI ESH ESP EST ETH FIN FJI FLK FRA FRO FSM GAB GBR GEO GGY GHA GIB GIN GLP GMB GNB GNQ GRC GRD GRL GTM GUF GUM GUY HKG HMD

Eritreja Zapadna Sahara [panija Estonija Etiopija Finska Fixi Foklandska ostrva (Malvini) Francuska Farska ostrva Mikronezija, Savezna Dràva Gabon Velika Britanija Gruzija Gernzi Gana Gibraltar Gvineja Gvadelup Gambija Gvineja-Bisao Ekvatorijalna Gvineja Gr~ka Grenada Grenland Gvatemala Francuska Gvajana (Gijana) Guam Gvajana (Gijana) Hong Kong Herdovo ostrvo i Mekdonaldova ostrva HND Honduras HRV Hrvatska HTI Haiti HUN Ma|arska IDN Indonezija IMN Ostrvo Man IND Indija

1658

IOT IRL IRN IRQ ISL ISR ITA JAM JEY JOR JPN KAZ KEN KGZ KHM KIR KNA KOR KWT LAO LBN LBR LBY LCA LIE LKA LSO LTU LUX LVA MAC MAR MCO MDA MDG MDV MEX MHL

Britanske Indijsko-okeanske Teritorije Irska Iran, Islamska Republika Irak Island Izrael Italija Jamajka Xerzi Jordan Japan Kazahstan Kenija Kirgizija (Kirgistan) Kamboxa Kiribati Sveti Kits i Nevis Koreja, Republika Kuvajt Laos, Narodna Demokratska Republika Liban Liberija Libija, Arapska Xamahirija Sveta Lucija Lihten{tajn [ri Lanka Lesoto Litvanija Luksemburg Letonija Makao Maroko Monako Moldavija, Republika Madagaskar Maldivi Meksiko Mar{alska ostrva

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice MKD Makedonija, biv{a jugoslovenska republika MLI

Mali

MLT

Malta

MMR Mijanmar MNE Crna Gora MNG Mongolija MNP Severna Marijanska ostrva MOZ Mozambik MRT Mauritanija MSR

Montserat

MTQ Martinik MUS Mauricijus MWI Malavi MYS Malezija MYT Majot NAM Namibija NCL

Nova Kaledonija

NER

Niger

NFK

Norfolk

NGA Nigerija NIC

Nikaragva

NIU

Niue

NLD

Holandija

NOR

Norve{ka

NPL

Nepal

NRU

Nauru

NZL

Novi Zeland

OMN Oman PAK

Pakistan

PAN

Panama

PCN

Pitkernova ostrva

PER

Peru

PHL

Filipini

PLW

Belau (Palau)

PNG

Papua Nova Gvineja

POL

Poqska

PRI

Portoriko

PRK

Koreja, Demokratska Narodna Republika PRT Portugalija PRY Paragvaj PSE Palestina (Palestinska Narodna Samouprava) PYF Francuska Polinezija QAT Katar REU Reinion ROU Rumunija RUS Rusija (Ruska Federacija) RWA Ruanda SAU Saudijska Arabija SDN Sudan SEN Senegal SGP Singapur SGS Ju`na Xorxija i Ju`na Sendvi~ka ostrva SHN Sveta Helena SJM Svalbard i Jan Majen (ostrva) SLB Solomonova ostrva SLE Sijera Leone SLV Salvador SMR San Marino SOM Somalija SPM Sveti Pjer i Miklon SRB Srbija STP Sao Tome i Principe SUR Surinam SVK Slova~ka SVN Slovenija SWE [vedska SWZ Svazilend SYC Sej{eli SYR Sirija, Arapska Republika TCA Ostrva Turks i Kaikos TCD âd TGO Togo THA Tajland

1659

Me|unarodne (latini~ke) skra}enice TJK TKL TKM TLS TON TTO TUN TUR TUV TWN TZA UGA UKR UMI URY USA UZB VAT VCT VEN VGB

1660

Taxikistan Tokelau Turkmenistan Isto~ni Timor Tonga Trinidad i Tobago Tunis Turska Tuvalu Tajvan Tanzanija, Ujediwena Republika Uganda Ukrajina Mala udaqena ostrva Sjediwenih Ameri~kih Dràva Urugvaj Sjediwene Ameri~ke Dràve Uzbekistan Vatikan Sveti Vinsent i Grenadini Venecuela Devi~anska ostrva (Britanija)

VIR

Devi~anska ostrva (SAD)

VNM Vijetnam VUT

Vanuatu

WLF

Valis i Futuna (ostrva)

WSM Samoa YEM Jemen ZAF

Ju`noafri~ka Republika

ZMB Zambija ZWE Zimbabve Troslo`ne skra}enice koje vi{e nisu u upotrebi BUR

Burma

NTZ

Neutralna zona (izme|u Iraka i Saudijske Arabije)

SCG

Srbija i Crna Gora

SUN

SSSR

TMP

Isto~ni Timor

YUG Jugoslavija ZRA Zair

ÇÇÇ PRILOZI

ZAKONSKE MERNE JEDINICE* 1

SI JEDINICE I WIHOVI DECIMALNI UMNO[CI I DELOVI

1.1 Osnovne jedinice SI Jedinica Veli~ina Naziv

Oznaka

duìna

metar

m

masa

kilogram

kg

vreme

sekund(a)

s

elektri~na struja

amper

A

termodinami~ka temperatura

kelvin

K

koli~ina gradiva (supstancije)

mol

svetlosna ja~ina (ja~ina svetlosti)

kandela

mol cd

Definicije osnovnih jedinica SI: Jedinica duìne Jedinica duìne je metar. Metar je duìna putawe koju u vakuumu pre|e svetlost za vreme od 1/299 792 458 sekunde. (17e CGPM (1983), Resolution 1) Jedinica mase Jedinica mase je kilogram; on je jednak masi me|unarodnog prototipa kilograma. (3e CGPM (1901), stranica 70 u izve{taju konferencije) Jedinica vremena Jedinica vremena je sekunda. Sekunda je trajawe od 9 192 631 770 perioda zra~ewa koje odgovara prelazu izme|u dva hiperfina nivoa osnovnog stawa atoma cezijuma 133. (13e CGPM (1967), Resolution 1) * Prema sajtu Zavoda za mere i dragocene metale Republike Srbije

1663

Zakonske merne jedinice

Jedinica elektri~ne struje Jedinica struje je amper. Amper je stalna elektri~na struja koja bi, kada bi se odràvala u dva prava paralelna provodnika, neograni~ene duìne i zanemarqivo malog kru`nog popre~nog preseka, koji se nalazi u vakuumu na me|usobnom rastojawu od jednog metra, prouzrokovala me|u tim provodnicima silu jednaku 2 @ 10–7 wutna po metru duìne. (CIPM (1946), Resolution 2 odobrena na 9e CGPM (1948)) Jedinica termodinami~ke temperature Jedinica termodinami~ke temperature je kelvin. Kelvin je termodinami~ka temperatura koja je jednaka 1/273,16 termodinami~ke temperature trojne ta~ke vode. (13e CGPM (1967), Resolution 4) Jedinica koli~ine gradiva (supstancije) (1) Jedinica koli~ine gradiva (supstancije) je mol. Mol je koli~ina gradiva (supstancije) sistema koji sadrì toliko elementarnih jedinica koliko ima atoma u 0,012 kilograma ugqenika 12. (2) Kada se upotrebqava mol, navode se elementarne jedinke koje mogu biti atomi, molekuli, joni, elektroni i druge ~estice ili odre|ene skupine tih ~estica. (14e CGPM (1971), Resolution 3) Jedinica svetlosne ja~ine (ja~ine svetlosti) Jedinica svetlosne ja~ine (ja~ine svetlosti) je kandela. Kandela je svetlosna ja~ina (ja~ina svetlosti), u odre|enom pravcu, izvora koji emituje monohromatsko zra~ewe frekvencije 540 @ 1012 herca i ~ija je ja~ina zra~ewa u tom pravcu 1/683 vata po steradijanu. (16e CGPM (1979), Resolution 3)

1.1.1 Posebno ime i oznaka jedinice SI za temperaturu za izraàvawe Celzijusove temperature Jedinica Veli~ina Celzijeva temperatura

Naziv

Oznaka

stepen Celzijusa

¿C

Celzijusova temperatura je definisana kao razlika dve termodinami~ke temperature T i To (t = T — To), gde je To = 273,15 K. Temperaturni interval ili razlika temperatura moè se izraziti u kelvinima ili stepenima Celzijusa.

1.2 Druge jedinice SI 1.2.1 Izvedene jedinice SI Jedinice koje su koherentno izvedene iz osnovnih jedinica SI, date su kao algebarski izrazi u obliku proizvoda stepenovanih osnovnih jedinica SI.

1664

Zakonske merne jedinice

1.2.2 Izvedene jedinice SI sa posebnim nazivima i oznakama Jedinica Veli~ina Naziv

Oznaka

frekvencija

herc

Hz

sila

wutn

N

Izraèno drugim jedinicama SI

osnovnim jedinicama SI s–1 m @ kg @ s–2 m–1 @ kg @ s–2

pritisak, naprezawe

paskal

Pa

N/m2

energija, rad, koli~ina toplote

xul

J

N@m

m2 @ kg @ s–2

snaga1, fluks zra~ewa

vat

W

J/s

m2 @ kg @ s–3

naelektrisawe, koli~ina elektriciteta

kulon

C

s@A

elektri~ni potencijal, razlika volt elektri~nog potencijala, napon, elektromotorna sila elektri~na otpornost om

V

W/A

m2 @ kg @ s–3 @ A–1

W

V/A

m2 @ kg @ s–3 @ A–2

elektri~na kapacitivnost

farad

F

C/V

m–2 @ kg–1 @ s4 @ A2

elektri~na provodnost

simens

S

A/V

m–2 @ kg–1 @ s3 @ A2

magnetski fluks

veber

Wb

V@s

m2 @ kg @ s–2 @ A–1

magnetska indukcija

tesla

T

Wb/m2

kg @ s–2 @ A–1

induktivnost

henri

H

Wb/A

m2 @ kg @ s–2 @ A–2

svetlosni fluks

lumen

lm

cd @ sr

m2 @ m–2 @ cd = cd

lx

lm/m2

m2 @ m–4 @ cd = m–2 @ cd

osvetqenost

luks

aktivnost radioaktivnog izvora bekerel

Bq

s–1

apsorbovana doza, specifi~na predata energija, kerma

grej

Gy

J/kg

m2 @ s–2

ekvivalentna doza

sivert

Sv

J/kg

m2 @ s–2

kataliti~ka aktivnost

katal

kat

s–1 @ mol

ugao u ravni2

radijan

rad

mm–1=1

prostorni ugao2

steradijan sr

m2 @ m–2 =1

1 Posebni nazivi za jedinicu snage su: volt-amper (oznaka VA) koja se koristi za izraàvawe prividne snage naizmeni~ne elektri~ne struje i œvarŒ (oznaka var) koja se koristi za izraàvawe reaktivne elektri~ne snage. 2 Jedinica ugla u ravni i jedinica prostornog ugla su izvedene jedinice sa dimenzijom jedan. Definicije ovih jedinica su: Jedinica ugla u ravni Jedinica ugla u ravni je radijan. Radijan je ugao u ravni izme|u dva polupre~nika kruga koji na wegovom obimu isecaju luk duìne jednake polupre~niku (1 rad = 1 m/m = 1). Jedinica prostornog ugla Jedinica prostornog ugla je steradijan. Steradijan je prostorni ugao s temenom u sredi{tu lopte, koji na povr{ini lopte zahvata povr{inu jednaku povr{ini kvadrata odre|enog polupre~nikom te lopte (1 sr =1 m2/m2 = 1).

1665

Zakonske merne jedinice

Jedinice koje su izvedene iz osnovnih jedinica SI mogu se izraziti u jedinicama navedenim u Prilogu. Izvedene jedinice SI, posebno se mogu izraziti posebnim nazivima i oznakama datim u tabeli u 1.2.2: na primer, SI jedinica za dinami~ku viskoznost moè se izraziti kao m–1 @ kg @ s–1 ili N @ s @ m–2 ili Pas.

1.3 Predmeci i wihove oznake koji se koriste za ozna~avawe odre|enih decimalnih umnoàka i delova Faktor

Predmetak

Oznaka

Faktor

Predmetak

Oznaka

1024

jota

Y

10–1

deci

d

1021

zeta

Z

10–2

centi

c

1018

eksa

E

10–3

mili

m

1015

peta

P

10–6

mikro

m

1012

tera

T

10–9

nano

n

giga

G

10–12

piko

p

109

mega

M

10–15

femto

f

103

kilo

k

10–18

ato

a

102

hekto

h

10–21

zepto

z

101

deka

da

10–24

jokto

y

106

Nazivi i oznake decimalnih umnoàka i delova jedinice mase obrazuju se stavqawem predmetaka ispred naziva œgramŒ i wihovih oznaka ispred oznake œgŒ. Ako je izvedena jedinica izraèna u obliku koli~nika, weni decimalni umno{ci ili delovi se mogu odrediti pridodavawem predmetka jedinici u brojiocu ili imeniocu, ili u oba. Upotreba kombinovanih predmetaka, odnosno predmetaka obrazovanih stavqawem jedno uz drugo nekoliko gore navedenih predmetaka, nije dozvoqena.

1.4 Posebno dozvoqeni nazivi i oznake decimalnih umnoàka i delova jedinica SI Jedinica Veli~ina Naziv

Oznaka

Vrednost 1 l = 1 dm3 =10–3 m3

zapremina

litar

l ili L*

masa

tona

t

pritisak

bar

bar

1 t = 1 Mg =103 kg 1 bar = 105 Pa

* Dve oznake œlŒ i œLŒ se ravnopravno mogu koristiti za jedinicu litar ([esnaesta CGPM (1979), odluka 6)

1666

Zakonske merne jedinice

Predmeci i wihove oznake, navedeni u tabeli u 1.3, mogu se upotrebqavati zajedno sa jedinicama i oznakama iz tabele u 1.4.

2

JEDINICE DEFINISANE NA OSNOVU JEDINICA SI ALI NISU NI WIHOVI DECIMALNI UMNO[CI NI DELOVI Jedinica Veli~ina Naziv

Oznaka

1 obrt = 2p rad

obrt* gon

grad, gon Ugao u ravni

Vreme

Vrednost

1 gon = (p/200) rad

stepen (ugaoni)

¿

1¿ = (p/180) rad

minuta (ugaoni)

N

1N = (p/10800) rad

sekunda (ugaona)

O

1O = (p/64800) rad

minuta

min

1 min = 60 s

sat, ~as

h

1 h = 3600 s

dan

d

1 d = 86400 s

* Me|unarodna oznaka ne postoji

Predmeci navedeni u tabeli u 1.3 jedino se mogu upotrebqavati uz nazive œgradŒ i œgonŒ i oznaku œgonŒ.

3

JEDINICE KOJE SE KORISTE SA JEDINICAMA SI, A ÎJE SU VREDNOSTI U JEDINICAMA SI DOBIJENE EKSPERIMENTALNO Jedinica Veli~ina Naziv

Oznaka

Definicija

energija

elektronvolt

eV

Elektronvolt je kineti~ka energija koju primi elektron pri prolazu kroz poqe potencijalne razlike od 1 V u vakuumu.

masa

unificirana jedinica atomske mase

u

Unificirana jedinica atomske mase jednaka je 1/12 mase atoma 12C.

Predmeci i wihove oznake, navedeni u tabeli u 1.3, mogu se upotrebqavati zajedno sa ovim dvema jedinicama i oznakama iz tabele navedene u 3.

1667

Zakonske merne jedinice

4

JEDINICE I NAZIVI ÎJA JE UPOTREBA DOZVOQENA SAMO U SPECIFI^NIM OBLASTIMA Jedinica Veli~ina Naziv

Oznaka

Vrednost

ja~ina opti~kih sistema

dioptrija

1 dioptrija = 1 m–1

masa dragog kamewa

karat

1 karat = 2 10–4 kg

povr{ina zemqi{ta

ar hektar

a ha

1 a = 100 m2 1 ha = 104 m2

duìnska masa tekstilnog vlakna i konca

teks

tex

1 tex = 10–6 kgm–1

krvni pritisak i pritisak drugih telesnih te~nosti

milimetar ìvinog stuba

povr{ina efektivnog preseka

barn

mm Hg b

1 mm Hg = 133,322 Pa 1 b = 10–28 m2

Predmeci i wihove oznake, navedeni u tabeli u 1.3, mogu se upotrebqavati zajedno sa jedinicama i oznakama iz tabele navedene u 4, izuzev jedinice milimetar ìvinog stuba i wene oznake.

5

KOMBINOVANE MERNE JEDINICE Kombinacijom mernih jedinica obrazuju se kombinovane merne jedinice. Jedinica Veli~ina Naziv brzina

kilometar na ~as

ugaona brzina

obrt u minuti

Oznaka km/h obrt/min

Jedinice koje se upotrebqavaju uz dodatna pokazivawa, a nisu navedene u Uredbi Upotreba dodatnih pokazivawa veli~ine u mernim jedinicama koje nisu navedene u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mernim jedinicama (œSlu`beni list SCGŒ, broj 10/2006), a koja su pridruèna pokazivawu veli~ine izraène zakonskom mernom jedinicom, dozvoqena je do 31. decembra 2009. godine.

1668

Zakonske merne jedinice

Prilog DRUGE IZVEDENE JEDINICE SI Neke izvedene jedinice SI navedene u standardu JUS-ISO 31:1998. Veli~ina naziv

Jedinica oznaka

oznaka

Izraèno osnovnim jedinicama SI

kvadratni metar

m2

m2

naziv

DEO 1: Prostor i vreme povr{ina

A, (S)

zapremina

V

kubni metar

m3

m3

brzina

v

metar u sekundi

m/s

m @ s–1

ubrzawe

a

metar u sekundi na kvadrat

m/s2

m @ s–2

ugaona brzina

w

radijan u sekundi

rad/s

s–1

ugaono ubrzawe

a

radijan u sekundi na kvadrat

rad/s2

s–2

r

kilogram po kubnom metru

kg/m3

m–3 @ kg

rA, (rS)

kilogram po kvadratnom metru

kg/m2

m–2 @ kg

podu`na masa

rl

kilogram po metru

kg/m

m–1 @ kg

specifi~na zapremina

n

kubni metar po kilogramu

m3/kg

m3 @ kg–1

I, J

kilogram kvadratni metar

kg @ m2

m2 @ kg

koli~ina kretawa

p

kilogram metar u sekundi

kg @ m/s

m @ kg @ s–1

moment sile

M

wutn metar

N@m

m2 @ kg @ s–2

paskal sekunda

Pa @ s

m–1 @ kg @ s–1

kvadratni metar u sekundi

m2/s

m2 @ s–1

wutn po metru

N/m

kg @ s–2

DEO 3: Mehanika gustina (zapreminska masa) povr{inska masa

moment inercije

dinami~ka viskoznost

h, (m )

kinemati~ka viskoznost

n

povr{inski napon

g, s

1669

Zakonske merne jedinice zapreminski protok

qV

kubni metar u sekundi

m3/s

m3 @ s–1

maseni protok

qm

kilogram u sekundi

kg/s

kg @ s–1

koeficijent podu`nog {irewa

al

recipro~ni kelvin

1/K

K–1

toplotna provodnost

l

vat po metar kelvinu

W/(m @ K)

m @ kg @ s–3 @ K–1

xul po kelvinu

J/K

m2 @ kg @ s–2 @ K–1

DEO 4: Toplota

entropija, toplotni kapacitet

S, C

specifi~na termodinami~ka energija

u

xul po kilogramu

J/kg

m2 @ s–2

specifi~na entropija, specifi~ni toplotni kapacitet

s, c

xul po kilogram kelvinu

J/(kg @ K)

m2 @ s–2 @ K–1

DEO 5: Elektricitet i magnetizam povr{insko naelektrisawe

s

kulon po kvadratnom metru

C/m2

m–2 @ s @ A

zapreminsko naelektrisawe

r, (h)

kulon po kubnom metru

C/m3

m–3 @ s @ A

ja~ina elektri~nog poqa

E

volt po metru

V/m

m @ kg @ s–3 @ A–1

permitivnost

e

farad po metru

F/m

m–3 @ kg–1 @ s4 @ A2

permeabilnost

m

henri po metru

H/m

m @ kg @ s–2 @ A–2

gustina elektri~ne struje

J, (S)

amper po kvadratnom metru

A/m2

m–2 @ A

podu`na gustina elektri~ne struje

A, (a)

amper po metru

A/m

m–1 @ A

ja~ina magnetskog poqa

H

amper po metru

A/m

m–1 @ A

magnetski momenat

m

amper kvadratni metar

A @ m2

m2 @ A

specifi~na otpornost

r

om metar

W@m

m3 @ kg @ s–3 @ A–2

1670

Zakonske merne jedinice specifi~na provodnost

g, s

kru`na frekvencija

w

aktivna energija

W

simens po metru

S/m

m–3 @ kg–1@ s3 @ A2

radijan u sekundi

rad/s

s–1

xul vat ~as

J W@h

m2 @ kg @ s–2 3600 @ m2 @ kg @ s–2

DEO 6: Svetlost i srodna elektromagnetska zra~ewa ja~ina zra~ewa

I

vat po steradijanu

W/sr

m2 @ kg @ s–3 @ sr–1

luminancija, sjaj (svetlosti)

L

kandela po kvadratnom metru

cd/m2

m–2 @ cd

ekzitancija zra~ewa

M

vat po kvadratnom metru

W/m2

kg @ s–3

iradijancija, ozra~enost

E

vat po kvadratnom metru

W/m2

kg @ s–3

koli~ina svetlosti

Q

lumen sekunda

lm @ s

s @ cd

svetlosna ekzitancija

M

lumen po kvadratnom metru

lm/m2

m–2 @ cd

svetlosna ekspozicija

H

luks sekunda

lx @ s

m–2 @ s @ cd

gustina energije zra~ewa

W

xul po kubnom metru

J/m3

m–1 @ kg @ s–2

DEO 8: Fizi~ka hemija i molekularna fizika molarna masa

M

kilogram po molu

kg/mol

kg @ mol–1

koncentracija komponente B

cB

mol po kubnom metru

mol/m3

m–3 @ mol

molarna entropija

Sm

xul po mol kelvinu

J/(mol @ K)

m2 @ kg @ s–2 @ K–1 @ mol–1

molarni toplotni kapacitet

Cm

xul po mol kelvinu

J/(mol @ K)

m2 @ kg @ s–2 @ K–1 @ mol–1

molarna termodinami~ka energija

Um

xul po molu

J/mol

m2 @ kg @ s–2 @ mol–1

DEO 10: Nuklearne reakcije i jonizuju}a zra~ewa ekspozicija

X

kulon po kilogramu

C/kg

kg–1 @ s @ A

ja~ina apsorbovane doze

D

grej u sekundi

Gy/s

m2 @ s–3

1671

Pravila upotrebe i pisawa mernih jedinica i fizi~kih veli~ina

PRAVILA UPOTREBE I PISAWA MERNIH JEDINICA I FIZI^KIH VELIÎNA Oznake mernih jedinica pi{u se iza numeri~kih vrednosti u izrazima za veli~inu, ostavqaju}i razmak izme|u numeri~ke vrednosti i oznake merne jedinice. Razmak se ne ostavqa ispred jedinica za ugao u ravni koje se pi{u kao eksponent: stepen, minuta i sekunda. U novi red se ne sme preneti samo oznaka merne jedinice. Oznake mernih jedinica mogu se upotrebiti i u zaglavqima tabela, i ako ne slede numeri~ku vrednost. Oznake mernih jedinica, po pravilu, pi{u se malim uspravnim slovima latinice i slovom gr~ke azbuke, ali ako je oznaka jedinice izvedena iz li~nog imena, prvo slovo pi{e se velikim slovom. Nazivi mernih jedinica pi{u se malim po~etnim slovom (osim na po~etku re~enice) ~ak i za jedinice koje su dobile naziv po prezimenima ~uvenih svetskih nau~nika. Nazivi mernih jedinica mogu se pisati i }irilicom ili bilo kojim drugim pismom kojim je pisan ostali deo teksta. Oznake mernih jedinica pi{u se bez ta~ke na kraju, izuzev pri normalnoj interpunkciji, tj. na kraju re~enice. Oznake mernih jedinica ne mewaju se u mnoìni ni po padeìma. Nazivi mernih jedinica podleù pravilima jezika — imaju i mnoìnu i pade`nu promenu. Naziv predmetka SI i naziv merne jedinice pi{u se zajedno kao jedna re~. Oznaka predmetka SI i oznaka merne jedinice pi{u se zajedno. Proizvod dve merne jedinice obeleàva se ta~kom kao simbolom mnoèwa. Ta~ka se moè izostaviti kad je oznaka merne jedinice takva da ne moè nastati zabuna. Kada jedna od dveju pomnoènih jedinica ima oznaku koja je ista kao i oznaka nekog predmetka, mora se upotrebiti razmak, pravilan redosled (jedinica koja ima istu oznaku kao i neki predmetak pi{e se na kraju), ili jo{ boqe, ta~ka kao simbol mnoèwa. Ako se merna jedinica obrazuje me|usobnim deqewem dveju mernih jedinica, kao simbol deqewa moè se upotrebiti horizontalna crta (–) ili kosa crta (/), ali samo jedanput, ili izloìlac s negativnim znakom. Iza kose crte u istom redu ne sme da se upotrebi znak mnoèwa ili deqewa, osim kad se postave zagrade da bi se izbegla dvosmislenost. Uz oznaku merne jedinice ne daju se posebne oznake u ciqu dodatnog podatka o prirodi veli~ine ili o merewu koje se razmatra. Na primer: ako izraz treba da zna~i da je duìna aluminijumske {ipke 30 cm: to se pravilno pi{e lAl = 30 cm, a pogre{no je l = 30 cmAI

1672

Merne jedinice koje nisu u SI sistemu

Opseg vrednosti, vi{e vrednosti, mere i tolerancije pi{u se prema slede}im primerima: Pravilno:

Pogre{no:

25 ¿C ± 5 ¿C ili (25 ± 5) ¿C

25 ± 5 ¿C

2 kg, 3 kg i 4 kg

2, 3 i 4 kg

80 mm @ 25 mm @ 50 mm

80x25x50 mm

20 kg do 30 kg

20 — 30 Izbegavati: 20 kg — 30 kg

Oznake veli~ina su, po pravilu, slova latinskog ili gr~kog alfabeta, koja ponekad mogu imati indeks. Ove oznake se pi{u kurzivom (kosa slova, œitalikŒ), bez obzira na tip slova upotrebqen u ostatku teksta. Iza oznake veli~ine ne stavqa se ta~ka, izuzev pri normalnoj interpunkciji, tj. na kraju re~enice. Indeks koji predstavqa oznaku veli~ine pi{e se kurzivom. Svi ostali indeksi pi{u se uspravnim slovima, odnosno brojevima. Primeri: podu`na elektri~na otpornost (Rl), minimalna elektri~na otpornost (Rmin), zapremina prve posude (V1).

MERNE JEDINICE KOJE NISU U SI SISTEMU Mere za duìnu 1 ar{in 0,7112 m 1 vrsta (Rus.) = 1066,8 m 1 dou (thou) (Engl.) = 0,001 in~a = 0,0254 mm 1 jard (yd) = 0,9144 m 1 mil (SAD) (mili in~)= 0,001 in~a = 0,0254 mm 1 miqa (irska) = 2048,256 m 1 miqa (kopnena) = 1609,344 m 1 miqa (me|unarodna morska) (int. n. mile) = 1852 m 1 miqa (metri~ka) = 1500 m 1 miqa (morska) (nmi, naut mi, n mile ili NM) = 1853,18 m 1 miqa ({kotska) = 1814,2 m 1 palac = 1 in~ (in) = 1O = 25,4 mm 1 stopa = 1 fit (ft) = 1N = 0,3048 m 1 fedom (fathom (fth ili fath)) = 2 yd = 6 ft = 1,8288 m 1 furlong (furlong) = 201,168 m 1 hvat (evropski) (6 stopa, 72 palca)= 1,896484 m 1 col = 25,4 mm

1673

Merne jedinice koje nisu u SI sistemu

Mere za povr{inu 1 dunum (dulum) = 1000 m2 1 eikr (acre) = 4046,86 m2 1 jard (kvadratni) (yd2) = 0,8361 m2 1 jutro (j.) = 5754,6424 m2 1 lanac = 7193 m2 1 mil (kru`ni) (circular mil) (CM) = 0,000506707 mm2 1 miqa (kvadratna) = 2,59 km2 1 palac (kvadratni) (in2) = 645,16 mm2 1 stopa (kvadratna) (ft2) = 0,0929 m2 1 hvat (kvadratni) = 3,5966515 m2 Mere za zapreminu 1 galon (SAD) = 3,785411784 dm3 1 galon (Engl.) = 4,546087 dm3 1 jard (kubni) = 0,764555 m3 1 palac (kubni) = 16,387064 cm3 1 pinta (Engl.) = 0,568261 dm3 1 pinta (SAD) = 0,4731764 dm3 1 stopa (kubna) = 28,3168 dm3 1 unca (za te~nost) (Engl.) (UK floz) = 0,0284130 dm3 1 unca (za te~nost) (SAD) (US floz) = 0,0295736 dm3 1 kap (cup) = 0,2366 dm3 Mere za zapreminu nafte 1 barel (petrol barrel) = 158,76 dm3 1 galon (Engl.) (UK petrol gallon) = 4,5339 dm3 1 galon (SAD) (US petrol gallon) = 3,7799 dm3 Brodske mere 1 tona (me|unarodna registarska) = 2,832 m3 1 tona (registarska) = 2,83168 m3 1 tona (utovarna) (Engl.) = 1,1893 m3 1 tona (utovarna) (SAD) = 1,13267 m3 Mere za masu 1 grain (gr) = 0,064799 g 1 dram (dr) = 1,771845 g 1 karat (drago kamewe) 0,2053 g 1 karat (me|unarodni za drago kamewe) = 0,2 g 1 karat zlata = 1/24 teìnskih delova legure = 41,667/1000

1674

Oznake u karatima:

22

20

18

16

14

12

10

8

Fino}a u 1/1000 (ìgosano):

917

833

750

666

583

500

416

333

Merne jedinice koje nisu u SI sistemu

1 ston (stone) = 6,35 kg 1 tona (metri~ka) (Engl.) = 1016,047 kg 1 tona (metri~ka) (SAD) = 907,185 kg 1 unca (oz) = 28,3495 g 1 funta (pound. lb) = 0,45359237 kg 1 centa (Engl.) = 50,8023 kg 1 centa (SAD) = 45,3592 kg

Mere za silu 1 funta sile (lbf) = 4,44822 N = 0,453592 kp 1 kilopond (kp) = 2,204623 lbf = 9,80665 N 1 wutn (N) = 0,101972 kp = 0,224809 lbf Mere za energiju i rad 1 Britanska topolotna jedinica (Btu) = 1055,056 J kWh 1 vat sat (Wh) = 3600 J 1 kalorija (cal) = 4,1868 J 1 kowska snaga na sat (hph) = 2684,52 kJ = 0,7457 Mere za snagu 1 kowska snaga (hp) = 0,745700 kW Mere za pritisak 1 bar = 100000 Pa (N/m2) = 0,1 N/mm2 = 1,019716 at (kp/cm2) 1 funta sile po kvadratnom in~u (pound per sqin = psi = lbf/in2) = 6894,76 Pa = 0,0703071 at (kp/cm2) 1 tehni~ka atmosfea (at) = 1 kp/cm2 = 98066,5 Pa (N/m2) 1 fizi~ka atmosfera (atm) = 101325 Pa = 1,01325 bar 1 Tor (Torr) = 1 mm Hg = 133,3234 Pa = 0,00135951 at Mere za temperaturu Faranhajt = x[°F] = 5/9 (x – 32) [°C] = 5/9 (x – 32) + 273,15 [K] Celzijus = y[°C] = 9/5 y + 32 [°F] Kelvin = z‰KŠ = 9/5 (z – 273,15) +32 [°F] Mere za vreme 1 vek = 100 godina 1 milenijum = 1000 godina 1 radarska miqa (radar statute mile) oko 10.8 ms 1 radarska nauti~ka miqa (radar nautical mile) oko 12.4 ms 1 radarski kilometar (radar kilometer) oko 6.7 ms

1675

Periodni sistem elemenata

PERIODNI SISTEM ELEMENATA TABELARNI PREGLED Naziv elementa Atomski broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

1676

srpski vodonik helijum litijum berilijum bor ugqenik azot kiseonik fluor neon natrijum magnezijum aluminijum silicijum fosfor sumpor hlor argon kalijum kalcijum skandijum titanijum vanadijum hrom mangan gvo`|e kobalt nikl bakar cink

me|unarodni hydrogenium helium lithium beryllium borum carboneum nitrogenium oxygenium fluor neon natrium magnesium aluminium silicium phosphorus sulphur chlorium argon kalium calcium scandium titanium vanadium chromium manganium ferrum cobaltum niccolum cuprum zincum

Simbol H He Li Be B C N O F Ne Na Mg Al Si P S Cl Ar K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn

Periodni sistem elemenata

31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67

galijum germanijum arsen selen brom kripton rubidijum stroncijum itrijum cirkonijum niobijum molibden tehnecijum rutenijum rodijum paladijum srebro kadmijum indijum kalaj antimon telur jod ksenon cezijum barijum lantan cerijum prazeodinijum neodinijum prometijum samarijum evropijum gadolinijum terbijum disprozijum holmijum

gallium germanium arsenium sellenium bromium krypton rubidium strontium ytrium zirconium niobium molybdenum technetium ruthenia rhodium palladium argentum cadmium indicum stannum stibium tellurium iodum xenon caesium barium lanthanum cerium praseodymium neodymium promethium samarium europium gadolinium terbium dysprosium holmium

Ga Ge As Se Br Kr Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe Cs Ba La Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho

1677

Periodni sistem elemenata

68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103

1678

erbijum tulijum iterbijum lutecijum hafnijum tantal volfram renijum osmijum iridijum platina zlato ìva talijum olovo bizmut polonijum astat radon francijum radijum aktinijum torijum proaktinijum uran neptunijum plutonijum americijum kirijum berklijum kalifornijum ajn{tajnijum fermijum mendeqevijum nobelijum lorencijum

erbium thulium ytterbium lutetium hafnium tantalium wolframium rhenium osmium iridium platinum aurum hydragyrum thallium plumbum bismutum polonium astatium radon francium radium actinium thorium proactinium uranium neptunium plutonium americium curium berkelium californium einsteinium fermium mendelevium nobelium lawrencium

Er Tm Yb Lu Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn Fr Ra Ac Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr

O AUTORIMA Akademik IVAN KLAJN ro|en je 1937. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Diplomirao italijanski jezik i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, juna 1961. Radio u NIP Politika kao novinar-prevodilac. U novembru 1964. izabran za asistenta na Odseku za italijanistiku Filolo{kog fakulteta u Beogardu. Istog meseca odbranio magistarski rad pod naslovom œRe~i stranog porekla u posleratnom italijanskom jezikuŒ. Doktorsku disertaciju œUticaj engleskog jezika u italijanskomŒ odbranio u februaru 1970. U zvawe redovnog profesora izabran 1984. U novembru 2000. izabran za dopisnog, a od oktobra 2003. i za redovnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti. Na Filolo{kom fakultetu, predavao vi{e predmeta, u prvom redu morfologiju i sintaksu savremenog italijanskog jezika, jezik italijanske poezije, istorijsku gramatiku {panskog jezika (na Katedri za {panski), uporednu gramatiku romanskih jezika (na postdiplomskim studijama) i primewenu lingvistiku (na Katedri za op{tu lingvistiku). Kao lektor za srpskohrvatski jezik boravio od 1968. do 1970. na Univerzitetu u Firenci, a {kolske 1983/1984. godine na Jelu (Wu Hejvn, SAD.) ^lan je Odbora za standardizaciju srpskog jezika od osnivawa (1997), a sada predsednik. Na predlog Matice srpske, 1996. godine izabran za urednika ~asopisa œJezik danasŒ. Pored nau~nog rada, u italijanistici, decenijama se bavi problemima savremenog srpskog jezika i wegove kulture, te se smatra ne samo vrhunskim italijanistom, nego i srbistom. Posebno podru~je wegovog interesovawa je popularizacija nauke o jeziku i u ovoj oblasti je wegov doprinos izuzetan. Po~ev od 1974. godine, vodio je i svojim zanimqivim tekstovima popuwavao jezikoslovne rubrike u vi{e listova, najpre u Borbi, potom u Ilustrovanoj politici i Politici, a posledwih godina u NIN-u. Godi{wu nagradu RTV Beograd za doprinos unapre|ewu kulture govora dobio je 1977. za kwigu Razgovori o jeziku i 1991. za Jezi~ki priru~nik u kome je bio jedan od koautora. Za italijansko-srpski re~nik dobio je œNolitovuŒ nagradu 1996, a u januaru 1997. Ministarstvo kulture Republike Srbije dodelilo mu je nagradu za doprinos srpskoj jezi~koj kulturi. Objavio je 24 kwige, 64 rada u stru~nim ~asopisima i preveo 12 kwiga. Osim toga, napisao je i objavio na stotine razli~itih stru~nih i popularnonau~nih ~lanaka o jeziku, namewenih {iroj ~itala~koj publici.

1679

Najva`nije wegove kwige: Influssi inglesi nella lingua italiana, Olschki, Firenze, 1972; Re~nik jezi~kih nedoumica, Beograd, (razni izdava~i), pet izdawa (1981, 1987, 1992, 1997, 2000); O funkciji i prirodi zamenica, Institut za srpskohrvatski jezik, Beograd, 1985; Jezi~ki priru~nik (c P. Ivi}em, M. Pe{ikanom i B. Brbori}em), RTV Beograd, Beograd, 1991; Re~nik novih re~i, Matica srpska, Novi Sad, 1992; Italijansko-srpski re~nik, Nolit, Beograd, (1996, 2000); Lingvisti~ke studije, Partenon, Beograd, 2000; Tvorba re~i u savremenom sriskom jeziku, Ç–ÇÇ, Zavod za uxbenike, Institut za srpski jezik, Matica srpska, Beograd — Novi Sad, 2002–2003; Gramatika srpskog jezika za strance, Zavod za ud`benike, Beograd 2005. Dr MILAN [IPKA ro|en 7. oktobra 1931. u Drageqima, B. Gradi{ka. Filozofski fakultet (grupa za narodni jezik i kwièvnost, s ruskim jezikom kao B predmetom), zavr{io u Zagrebu, gde je i doktorirao s temom Jezik Petra Ko~i}a. Radio kao profesor sh. jezika i filozofije u Gimnaziji B. Novi (sada Novi Grad) i U~iteqskoj {koli Bawaluka (1956–1961), zatim kao savetnik u Prosvjetno-pedago{kom zavodu Bawaluka (1961–1966), profesor Vi{e pedago{ke {kole, kasnije Pedago{ke akademije u Bawaluci (1966–1973), direktor Instituta za jezik i kwièvnost u Sarajevu (1973–1984), nau~ni savetnik u Institutu za prou~avawe nacionalnih odnosa u Sarajevu (1984–1990), redovni profesor Univerziteta u Sarajevu — na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedago{koj akademiji (1990–2002). Kao gostuju}i profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu (u nastavnoj 1994/1995. godini) drào predavawa iz jugoslavisti~ke sociolingvistike, a s temama iz te oblasti gostovao po pozivu i na univerzitetima u Be~u, Poznawu (Poqska) i Novom Sadu. Bavi se nau~noistraìva~kim, nau~nopopularizatorskim, organizatorskim, ure|iva~kim i predava~kim aktivnostima u okviru nacionalnih nau~nih disciplina: sociolingvistike, normativistike, leksikografije, leksikologije, semasiologije, frazeologije, onomastike i lingvodidaktike. Kao direktor i nau~ni saradnik Instituta za jezik i kwièvnost koncipirao i koordinirao realizaciju celokupnog istraìva~kog programa Instituta u oblasti jezika, a sam vodio makroprojekte: Pravopisna problematika, Rje~nik Ko~i}eva jezika, [kolska terminologija i dr. i tako stekao bogato iskustvo u organizaciji nau~noistraìva~kog rada u lingvistici. Organizator i u~esnik velikog broja doma}ih i me|unarodnih nau~nih skupova, me|u kojima su u wegovoj organizaciji najzna~ajniji: Kompjuterska obrada lingvisti~kih podataka (1977), Jezik i nacionalni odnosi (1984), Lingvistika i lingvisti~ke aktivnosti u Jugoslaviji (1985) i Jezik i kultura Roma (1986). Objavio preko 600 nau~nih i stru~nih radova, me|u kojima i vi{e od 20 kwiga (nau~nih monografija, jezi~kih savetnika, popularnonau~nih tekstova, uxbenika i priru~nika). Zna~ajnija su mu dela: kwige JEZI^KI SAVJETNIK (1975), JEZIK PETRA KOÎ]A (1987), KNJI@EVNOJEZI^KA POLITIKA I JEZI^KA KULTURA JEZI^KI SAVJETNIK 2, (1987), STANDARDNI JEZIK I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI (1850–2000) — Dokumenti (2001) /prethodno, elektronski

1680

prire|eno izdawe za Internet, pod naslovom: Standard Language in Bosnia and Herzegovina — in Standard Language Policy Documents, Virtus, Praha 1998: RSS Digital Library, Publisher: Open Society Institute, Center for Publishing Development. Identifier: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001051/, zatim KULTURA GOVORA (12005, 22006,32008), JEZIK I POLITIKA (2006), VELIKI RE^NIK STRANIH REÎ I IZRAZA, u koautorstvu s I. Klajnom (12006, 22007, 32008), STRANI IZRAZI I IZREKE, tako|e u koautorstvu s I. Klajnom (12007, 22008), STANDARDNOJEZI^KA PREISPITIVAWA I (2008), te popularnonau~na izdawa: PRIÊ O REÎMA (11977, 21979, 31981, 41982, 51989, 61998, 72007, 82008), ZANIMQIVA GRAMATIKA 11981, 21999, 32007, 42008), ZA[TO SE KA@E? (11998, 21998, 32007, 42008). Uz ovu seriju, ukqu~uju}i i Klajnovu kwigu ISPECI PA RECI, izradio je i metodi~ki priru~nik za nastavnike POPULARNA LINGVISTIKA U [KOLI (12000, 22007, 32008). Objavqene va`nije studije: METODOLO[KA OSNOVA ZA IZRADU UD@BENIKA NA[EG JEZIKA U OSNOVNIM [KOLAMA — u kwizi Savremeni ud`benik iproblemi rada na njemu, Stalna konferencija jugoslovenskih izdava~a ud`benika, Beograd, 1970: 211–226; UPOTREBA VELIKIH I MALIH SLOVA, Radovi Odjeqewa za jezik Instituta za jezik i kwièvnost u Sarajevu, kw. V, 1978: 9–76. Bio je glavni i odgovorni urednik ~asopisa Prilozi nastavi srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti (Bawaluka), Radovi Odjeqewa za jezik Instituta za jezik i kwièvnost u Sarajevu (kwige I–VII), Posebna izdawa Instituta (~etiri kwige), Monografije (jedna kwiga), Biblioteka Priru~nici (œ[kolski rje~nik terminolo{kih vi{estrukostiŒ) i dr. Sada je ~lan Uredni{tva ~asopisa Jezik danas MS Novi Sad. Angaòvan i u drugim vidovima nau~nih i stru~nih aktivnosti: bio je ~lan i nau~ni sekretar Me|uakademijskog odbora za prou~avawe ortografske i ortoepske problematike (pri ANUBiH), ~lan Onomasti~kog odbora ANUBiH i Komisije SANU za prou~avawe ìvota i obi~aja Roma. Sada je ~lan dveju komisija Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

1681

Klajn i Šipka_Veliki Rečnik Stranih Reči i Izraza

Short Description

Description

Comments

We need your help!