Khalil Gibran - Prorok i Prorokov Vrt

www.balkandownload.org

1

www.balkandownload.org

HALIL DŽUBRAN

S ABRANA

DELA

& PROROK. PROROKOV VRT POBUNJENI DUHOVI PESAK I PENA NIMFE IZ DOLINE BEZUMNIK BOGOVI ZEMLJE PLAVI PLAMEN GLAS UČITELJA SLOMLJENA KRILA LUTALICA ISUS, SIN ČOVEČJI PRETHODNIK

2

www.balkandownload.org

H ALIL D ŽUBRAN

PROROK

PROROKOV VRT Naslov originala: Kahlil Gibran The Prophet, 1923 The Garden of the Prophet, 1933 Preveo s engleskog: RAŠA SEKULOVIĆ Ilustrovala: JAGODA ŽIVADINOVIĆ

3

www.balkandownload.org

PREDGOVOR Prorok, kultna knjiga mnogih generacija XX veka i „najčitanije delo posle Biblije”, objavljena je prvi put na engleskom jeziku 1923. godine. Istorija njenog nastajanja je veoma neobična. Džubran je od rane mladosti imao u glavi skicu ovog remek-dela. Ali kada je svojoj majci pomenuo da sprema knjigu „koja će izmeniti lice sveta”, ona mu je odgovorila: „Da, napisaćeš takvu knjigu kada budeš imao trideset i pet godina (1918); tek tada ćeš početi da je pišeš. Svet će uvek voleti tvoje spise, kao što i ja volim sve što ti napišeš. Istina je da si ti danas pronašao samog sebe, ali treba da živiš duže da bi pronašao Drugog. Kada to postigneš, napisaćeš ono što će ti On diktirati.” Interesantno je da je Džubran čak četiri puta menjao naslov knjige, a u pismu Mej Zijadi iz 1918. godine precizira: „Što se tiče Proroka, to je knjiga koju već hiljadu godina sanjam da napišem, ali do kraja prošle godine nisam napisao nijedno poglavlje.” U pismu Meri Haskel, godinu dana kasnije, naglašava: „Prorok je najveći izazov moga života. Svih ovih 36 godina je proteklo da bi ugledao svetlost dana.” Ili, nešto kasnije, izražava istu misao na drukčiji način: „U sadašnjosti celo moje biće je u Proroku. On mora biti moj život do trenutka kada bude objavljen. Sve što sam ranije činio bilo je samo period učenja”. Koliku je važnost pridavao ovom delu svedoče i reči koje je izgovorio pred samu smrt: „Čuvao sam rukopis četiri godine pre nego što sam ga uručio izdavaču. Želeo sam da budem sasvim siguran da je svaka reč odista najbolja koju mogu da ponudim.” Stoga nije nimalo čudno što je Prorok, koji je predstavljao za Džubrana najsvetiju stvar njegovog života, od samog objavljivanja upoređivan sa biblijskim tekstovima, ali i sa delom Tako je govorio Zaratustra Fridriha Ničea. Doduše, u pismu Meri Haskel (31. avgust 1913. godine) Džubran piše: „Niče je preuzeo svoje reči iz moga duha. On je ubrao plodove sa drveta kome sam ja težio.” Pa, i pored svega navedenog, razlike među 4

www.balkandownload.org njima su ogromne pre svega u pogledu učenja koja propovedaju. Dok Niče objavljuje da je Bog mrtav i najavljuje dolazak Natčoveka, Džubran propoveda religiju punu nade i optimizma, otvara naša srca za ljubav i traži da stremimo Bogu. Od svog prvog engleskog izdanja 1923. godine do danas, Prorok je objavljen je na preko četrdeset jezika u milionskim dražima. Nema nikakve sumnje da je Džubran duhovnu misiju koju mu je sudbina predodredila da izvrši, predosećao jasno već 1914. godine kada je u delu Osmeh i suza napisao: „To što ja danas dovršavam u samoći, u dušama mnogih će sutra odjekivati.” P.L.

5

www.balkandownload.org

PROROK Almustafa, izabrani i voljeni, koji beše osvit svoga doba, čekao je dvanaest godina u gradu Orfalezu na svoju lađu, da se vrati i odnese ga nazad, na njegovo rodno ostrvo. A dvanaeste godine, sedmoga dana ejlula, žetvenog meseca, popeo se na brdo izvan bedema gradskih, i pogledao put mora: i ugledao je svoju lađu kako dolazi sa izmaglicom. Tad mu se dveri srca raskriliše silno i radost njegova polete daleko nad morem. I on sklopi oči i pomoli se u tišinama svoje duše. Ali, kad je krenuo niz brdo, preplavi ga neka tuga i on pomisli: „Kako da odem mirna srca, bez i trunke žalosti? Ne, neću napustiti ovaj grad bez rane u duši”. Dugi bejahu dani patnje koje provedoh međ’ zidinama njegovim, duge i noći osame; a ko je kadar rastati se od svoje patnje i osame svoje bez žaljenja? Duh svoj razasuo sam po ovim ulicama u delićima nebrojenim i nebrojena su deca moje čežnje koja hodaju obnažena med’ brdima ovim i ja im ne mogu uzmaći bez teskobe i bola. Ne zbacujem ja to danas odeću, već kožu sa sebe zdirem rukama ovim. I ne ostavljam za sobom brigu, već srce razneženo od gladi i žeđi. Ali, ne mogu da oklevam više. More što sebi priziva sve zove i mene, ukrcati se moram. Jer ostati, iako sati plamte u noći, značilo bi smrznuti se i skvrčiti i u kalup okovati. Rado bih poveo sa sobom sve odavde, ali kako ću? Glas ne može da ponese jezik i usne što mu podariše krila. On sam mora da potraži nebo. I orao će se, sam i bez gnezda, vinuti put sunca. Kada je stigao u podnožje brda, okrenu se ponovo ka moru i ugleda lađu gde uplovljava u luku, a na pramcu joj mornari, njegovi zemljaci. 6

www.balkandownload.org I duša njegova uskliknu im, te reče:

Sinovi moje drevne majke, vi što jašete na talasima, Kako ste samo često o plovili u snovima mojim. A sad mi prispevate najavi, koja je moj dublji san. Spreman sam za polazak, i žudnju moju sa jedrima spremnim iščekuje vetar. Još jednom samo udahnuću ovaj ov vazduh zduh ustajali, jednom još s ljubavlju ću se osvrnuli za sobom, A onda ću vam se pridružiti, vi moreplovci nad moreplovcima. A ti, more bezmerno, majko usnula. Što donosiš mir i slobodu reci i potoku. po Još jednom samo zaviće potok ovaj, samo još jednom zažuboriće na proplanku ovom, A onda ću se uliti u tebe, beskrajna kap u beskrajni okean. I dok je tako hodao, ugleda iz daleka muškarce i žene kako ostavljaju polja svoja i vinograde i žurno hitaju put kapija gradskih. I začu glasove njihove kako ga dozivaju po imenu, dovikujući se iz polja u polje i poručujući jedni drugima da je pristigla njegova lađa. A on reče u sebi: Hoće li dan rastanka biti dan okupljanja? 7

www.balkandownload.org I treba li reći da je smiraj dana mog bio, u stvari, moj osvit? I šta da dam onome što ostavi brazdu svoju sred oranja, iil’ onome što ustavi točak svoje vinske preše? Hoće li srce moje postati postati drvo bremenito plodovima, pa da ih skupim i podarim njima? I hoće li želje moje poteći kao izvor, pa da im napunim čaše? Jesam li ja harfa pa da me dotakne ruka moćnoga, ili sam frula pa da dah njegov prostruji kroz mene?

Onaj sam što traga za tišinom, a kakvo blago pronađoh u tišinama koje bih podelio bez premišljanja? Ako je ovo dan žetve moje, na kojim sam to poljima zasejao seme i u koja godišnja doba nezapamćena? Ako mi je sada zaista dopala čast da podignem fenjer svoj, u njemu se neće razgoreti goreti moj plamen. Prazan i mračan, podići ću fenjer, A noćni čuvar usuće u njega ulje i zapaliće ga. Sve to izrekao je rečima. Al’ mnogo toga u srcu njegovom ostade neizrečeno. Jer ni on sam ne beše kadar da izusti svoju najdublju tajnu. Kada je ušao u gr grad, ad, sav narod mu izađe u susret i dozivaše ga povicima, kao uglas. 8

www.balkandownload.org A starine gradske istupiše i rekoše: Ne napuštaj nas još. Ti si bio zenit podnevni u sumraku našem, a mladost tvoja obdarila nas je snovima. Nisi ti tuđin među nama, a ni gost, ti si nam sin i miljenik dragi. Ne dopusti još da oči naše žude za tvojim likom.

A sveštenici i sveštenice mu rekoše: Ne daj da nas talasi mora razdvoje sad, a godine koje si proveo među nama postanu sećanje. Kretao si se među nama kao duh, a tvoja senka bila je svetlost na licima našim. Zavolesmo te mnogo. Al’ ljubav naša beše nema, i koprenama prepokrivena. Sada ti, pak, kliče na sav glas i pred tobom stoji obelodanjena. Oduvek beše tako da ljubav ne spoznaje dubine svoje sve do časa rastanka. Dođoše i drugi i stadoše da ga preklinju. Ali, on nije odgovarao. Samo je pognuo glavu, a oni koji stajaše u njegovoj blizini videše kako mu suze padaju na prsa. Potom sa narodom produži ka velikom trgu ispred hrama. Tamo iz svetilišta izađe žena po imenu Almitra. I beše vidovita. 9

www.balkandownload.org A on je pogleda s nežnošću neizmernom, jer ona mu se prva priklonila i u njega poverovala kad tek beše prispeo u njihov grad. I ona ga pozdravi rečima ovim: Proroče Božiji, ti što tragaš za najvišim, dugo si pretraživao daljine nadajući se svojoj lađi. A sada je tvoja lađa prispela i valja ti poći. Duboka je čežnja tvoja za zemljom tvojih uspomena i boravištem tvojih viših želja; naša te ljubav sputavati neće, niti će te potrebe naše zadržavati. Al’ pre no što odeš tražimo ovo: progovori nam i podari nam istinu svoju. A mi ćemo je podariti svojoj deci, a oni deci svojoj, te neće iščeznuti. U osami svojoj motrio si na naše dane, a u svome bdenju osluškivao si jecaje i smeh naš usnuli. Zato nam se sad obznani i reci nam sve što ti se ukazalo između rođenja i smrti. A on odgovori: Narode orfaleski, o čemu da vam govorim osim o onome što vam i sada u dušama promiče? Na to će Almitra: Pričaj nam o ljubavi. I on podiže glavu i pogleda ljude, a po njima polegnu tišina. I on progovori glasom silnim: Kad vas ljubav prizove, pođite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme.

10

www.balkandownload.org

A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen može uništiti snove, k’o što severac opustoši vrt. *** Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, tako će vas i okresati. Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, Tako ko će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u prijanjanju njegovom za zemlju. Poput snoplja pšeničnog eničnog sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki; A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu. Sve će vam to ljubav učiniti, ne bi li spoznali tajne svoga srca i u 11

www.balkandownload.org spoznaji toj postali deo srca Života. Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju i odete sa gumna ljubavi U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, al’ ne punoćom smeha svog i plakati, al’ ne do poslednje suze svoje. *** Ljubav ne daje ništa, osim sebe i ništa ne uzima, osim od sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Kad volite, ne treba da kažete: „Bog mi je u srcu”, već: „Ja sam u srcu Božijem”. I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve. Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete razigrani kao potok što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; Da otpočinete u podnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama.

12

www.balkandownload.org

Tad Almitra progovori ponovo, te kaza: A šta je sa Brakom, učitelju? A on odgovori ovim rečim rečima: Rođeni ste zajedno i zajedno ćete biti za sva vremena. Bićete zajedno kada vam bela krila smrti rasprše dane. Da, bićete zajedno čak i u nemom pamćenju Božijem. Ali, neka u vašem zajedništvu bude prostora. I neka vetrovi nebeski igraju među vama. Volite se, ali ne namičite okov ljubavi: Nek’ ona radije bude more što se talasa međ’ obalama vaših duša. Punite čaše jedno drugome, ali nemojte piti iz jedne čaše. Podajte jedno drugome hleba, ali ne jedite od istog somuna. Pevajte i igrajte zajedno i radujte sse, e, ali neka svako od vas bude za sebe, Kao što su strune leutove za sebe, iako trepte muzikom istom. Dajte svoja srca, ali ne jedno drugom u vlasništvo. Jer, samo ruka Života može da drži vaša srca. I budite zajedno, ali ne odveć blizu: Jer, i stubovi u hramu razdvojeni stoje, A hrast i čempres ne rastu u senci onog drugog. 13

www.balkandownload.org

A jedna žena, koja je privijala svoje čedo uz prsa, reče: Pričaj nam o Deci. A on reče: Vaša deca nisu vaša. Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom. Oni nastaju preko v vas, ali ne od vas, I, premda su sa vama, ona vam ne pripadaju. Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli, Jer ona imaju misli sopstvene. Možete im skućiti tela, ali ne i duše, Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice, koju vi ne možete pohoditi, oditi, čak ni u snovima svojim. Možete težiti da budete kao oni, ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi. Jer, život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti. Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela odapinju napred. Strelac vidi metu tu na stazi beskraja i On vas savija snagom svojom, kako bi strele Njegove letele hitro i daleko. Neka vas sreća ispuni što vas Strelac savija u ruci svojoj; Jer, bašš kao što voli strelu što leti, 14

www.balkandownload.org On voli i postojani luk.

Tad reče jedan bogataš: Pričaj nam o Davanju. A on odgovori: Kada dajete od imetka svoga, vi dajete samo malo. Kada dajete sebe, istinski dajete. Jer, šta je imetak vaš do stvari koje držite i čuvate iz straha da će vam ustrebati sutra? A sutra, šta će sutra doneti psu odveć čuvarnom, koji koji zakopava koske u bespuću peščanom dok prati hodočasnike ka svetom gradu? I šta je strah od potrebe do potreba sama? Nije li strah od žeđi pored punog zdenca, žeđ neutaživa? Ima onih koji daju malo od obilja koje imaju a daju radi priznanja i zbog tih želja elja potajnih darovi su njihovi kužni. A ima onih koji malo imaju, a daju sve. To su oni koji veruju u život i darežljivost životnu, a škrinja njihova nikada nije prazna. Ima onih što daju s radošću i ta radost im je nagrada. A ima onih koji daju s bolom i bol taj je njihovo krštenje. A ima i onih koji daju i ne znaju za bol, ne traže radost, niti daju uz svest o dobrom delu; Oni daju kao što u dolini onoj mirta svoj opoj širi kroz vazduh. Kroz ruke takvih kao što su oni progovara Bog, a za očima njihovim 15

www.balkandownload.org On se smeši na zemlju. Dobro je davati kada vam traže, ali je bolje davati kada se ne traži, kroz poimanje svoje. A potraga za onim koji će primiti širokogrudom je radost veća od davanja. A ima li nečeg što vam valja zadržati? Sve što imate treba kad-tad da date; Zato podajte sada, da doba davanja pripadne vama, a ne vašim naslednicima”. Često kažete: „Daćemo, ali samo onima koji zaslužuju”. Stabla u voćnjaku vašem ne kažu to, ni stada na pašnjaku vašem. Oni daju da bi živeli, jer bi zadržati značilo nestati. Onaj ko zavređuje svoje dane i noći začelo zaslužuje i sve drugo od vas. I onaj ko je zaslužio da se napaja iz okeana života zaslužuje da napuni svoju čašu sa vašeg potočića. I ima li veće pustinje od one što leži u hrabrosti i uverenosti, a nikako milosrđu, primanja? A ko ste vi da ljudi razdrlje prsa svoja i razotkriju svoj ponos, da biste vi videli ogoljenu njihovu zaslugu i ponos nepostiđen? Postarajte se najpre da sami zaslužite da budete davalac, i sredstvo davanja. Jer, u suštini, život daje životu - dok ste vi, što sebe smatrate davaocima, svedoci samo. A vi što primate - a primate svi - ne prihvatajte breme zahvalnosti, inače namičete jaram i sebi i onome što daje. Radije se uzvisite zajedno sa davaocem na darovima njegovim, kao na krilima; Jer, ako preterano brinete o svome dugu znači da sumnjate u njegovu darežljivost kojoj je širokogruda zemlja majka, a Bog otac. Tad starac jedan, gostioničar, reče: Pričaj nam o Jelu i Piću. A on reče: Kamo sreće da možete da živite od miomirisa zemljinog i da se, poput biljke na vazduhu, održavate svetlošću. 16

www.balkandownload.org Ali, pošto morate da ubijate da biste jeli i otimate novorođenima majčino mleko ne biste li ugasili žeđ, neka to onda bude čin poštovanja, I neka trpeza vaša postane oltar na kojem se čisti i nedužni iz šume i doline prinose na žrtvu onome što je čistije i još nedužnije u čoveku. Kad ubijate zver, recite joj u svom srcu: „Ista sila kojom ja pogubih tebe, pogubljuje i mene; i mene će, takođe, proždrati. Jer, zakon koji tebe izruči u moje ruke izručiće i mene moćnijim rukama. Tvoja i moja krv nisu ništa drugo do životni sok što hrani nebesko drvo”. A kad zagrizete jabuku zubima, recite joj u svom srcu: „Tvoje će seme živeti u mom telu, A pupoljci tvoga sutra procvetaće u mom srcu, Tvoj opoj biće moj dah, I zajedno ćemo se radovati kroz sva godišnja doba”. A s jeseni, dok berete grožđe iz svoga vinograda za vinsku prešu, recite u svom srcu: ,,I ja sam vinograd, i moj plod biće ubran za vinsku prešu, I, poput mladog vina, držaće me u večnome sudu”. A zimi, kad točite vino, neka vam u srcu bude po jedna pesma za svaku čašu; A u pesmi nek’ bude sećanje na dane jesenje, na vinograd i na vinsku prešu. Tad jedan ratar reče: Pričaj nam o Radu. A on odgovori rečima ovim: Vi radite da biste održali korak sa zemljom i duhom zemlje. Jer, biti jalov znači otuđiti se od godišnjih doba i iskoračiti iz litanije života što kroči u sjaju i ponosnom povinovanju put beskraja. Dok radite, vi ste frula kroz čije se srce šapat sati promeće u muziku. Ko će od vas da bude trska, nema i zamukla, kada sve druge pevaju zajedno i uglas? 17

www.balkandownload.org Stalno vam govore da je rad prokletstvo, a trud nesreća. Ali, ja vam kažem da radeći ispunjavate deo zemljinog najdaljeg sna, vama namenjenog kada je taj san rođen, I držeći se truda, vi istinski volite život, A voleti život kroz trud znači biti najprisniji sa najskrovitijom tajnom života. Ali, ako u patnji svojoj nazivate rođenje nedaćom, a izdržavanje tela kletvom koja vam je ispisana na čelu, onda vam ja odgovaram da ništa osim znoja sa čela neće izbrisati to što je napisano. Kazali su vam i da je život pomrčina, a u umoru svome u vama odzvanjaju reči umornih. A ja velim da je život zaista pomrčina, osim kad postoji nagon, A svaki nagon je slep, osim kad ide uz znanje. A svako znanje je uzaludno, osim kad ide uz rad, A svaki rad je prazan, osim kad ide uz ljubav; A kada radite sa ljubavlju vezujete se za sebe, i jedni za druge, i za Boga. A šta to znači raditi s ljubavlju? To znači tkati platno s nitima isukanim iz vašeg srca, kao da će to platno da nosi vaš voljeni. To znači graditi kuću s ljubavlju, baš kao da će vaš voljeni da živi u toj kući. To znači sejati seme s nežnošću i ubirati žetvu s radošću, baš kao da će vaš voljeni da jede njene plodove. To znači prožimati sve ono što stvorite dahom svoga duha, I znati da svi blaženi mrtvi stoje oko vas i gledaju. Često sam vas čuo kako kažete, kao da govorite u snu: „Onaj ko radi u mermeru i pronađe oblik svoje duše u kamenu, plemenitiji je od onoga ko ore zemlju. A onaj što uhvati dugu i utka je u platno po volji čovekovoj, veći je od onoga što nam pravi sandale za noge”. Ali ja kažem, i to ne u snu, već najavi najbudnijoj u zenitu podnevnom, 18

www.balkandownload.org da vetar ne govori umilnije gorostasnim hrastovima, nego i najmanjoj od svih vlati trave; I samo je onaj veliki ko pretvara glas vetra u pesmu koja postade još umilnija od njegove ljubavi. Rad je ljubav što izlazi na videlo. A ako ne možete da radite s ljubavlju, već samo uz gnušanje, bolje vam je da ostavite svoj posao i sedite uz kapiju hrama, primajući milodare od onih nih što rade s radošću. Jer, ako pečete hleb ravnodušni, ispeći ćete gorak hleb što utoljuje tek polovinu u čovekove gladi. A ako gunđate dok muljate grožđe, gunđanje vaše pretače otrov u vino. A ako pevate kao anđeli, a ne volite pevanje, zaglušujete uši ljudske lj za glasove dana i za glasove noći.

Tad jedna žena reče: Pričaj nam o Radosti i Tugovanju. 19

www.balkandownload.org A on odgovori: Vaša radost je vaša tuga neprerušena. I isto ono vrelo iz kojeg izvire vaš smeh često je bilo ispunjeno suzama vašim. Kako drugačije i da bude? bud Što dublje se ta tuga urezuje u vaše biće, više ćete radosti biti kadri da iznedrite. Nije li vrč što drži vaše vino isti onaj vrč koji se pekao u grnčarevoj peći? I nije li leut što vam blaži duh baš ono drvo koje izdubiše noževima? Kada ste radosni, zagledajte se dublje u svoje srce i shvatićete da vam ono isto što vam dade tugu daruje i radost. Kada ste tužni, zagledajte se opet u svoje srce i videćete da zapravo plačete zbog onog što vas ispunjava veseljem.

Neki od vas kažu: „Radost je veća od tuge,” a drugi: 20

www.balkandownload.org „Ne, tuga je veća”. A ja vam kažem: one su nerazdvojne. Zajedno dolaze, a kad jedna od njih sedi sa vama sama za trpezom, upamtite da vam ona druga spava pod krevetom. Vi uistinu poigravate poput terazija između vaše tuge i radosti vaše. Samo kad ste prazni mirujete i dostižete ravnotežu. Kada vas rizničar podigne da mu odvagate zlato i srebro, vaša radost il’ tuga neminovno će se popeti ili pasti. Tad zidar neki kroči napred i reče: Pričaj nam o Kućama. A on odgovori, te reče: Podignite od maštanja svojih senicu u bespuću, radije nego da sagradite kuću unutar bedema gradskih. Jer, baš kao što se vraćate domu svom u sumrak, to čini i lutalica u vama, uvek dalek i samotan. Vaša kuća je vaše veće telo. Ona raste na suncu i spi u tišini noćnoj; i nije bez snova. Zar kuća vaša ne sanja? I u snovima svojim odlazi iz grada, u šumarak il’ na vrh planine. Kad bih mogao, sakupio bih kuće vaše u šaku i poput sejača razasuo ih po šumi i livadi. Kad bi vam samo doline ulice bile, a zelene staze sokaci vaši, pa da možete da potražite jedni druge kroz vinograde i da dolazite s opojem zemlje u haljinama svojim. Ali, to još neće da se desi. U strahu svom, praoci vas sabraše preblizu jedne drugima. A strah taj istrajaće još malo. Još malo će gradski bedemi ovi razdvajati ognjišta vaša od vaših polja. I recite mi, Orfaležani, šta to imate u ovim kućama? I šta to čuvate za vratima zabravljenim? Imate li mir, taj tihi poriv što obelodanjuje vašu snagu? Imate li sećanja, te svetlucave lukove koji premošćuju vrhove uma? Imate li lepotu koja odvodi srce od stvari, od drveta i kamena do svete 21

www.balkandownload.org planine? Recite mi, imate li sve ovo u kućama svojim? Ili imate samo udobnost i pomamu za udobnošću, što vam se krišom uvlači u dom kao gost, potom postaje domaćin, zatim gospodar? I postaje, zaista, krotitelj, te kukom i kamdžijom promeće vaše veće želje u lutke. Iako su joj ruke od svile, srce joj je gvozdeno. Ona vas uljuljkuje u san samo da bi stajala uz postelju vašu i ismevala dostojanstvo puti. Ona se izruguje vašim čulima zdravim i polaže ih u pamuk poput posuda krhkih. Upravo pomama za udobnošću usmrćuje zanos duše, a potom odlazi kezeći se na pogreb. Ali vi, deco vaseljene, vi što nemate počinka ni kad počivate, vi nećete upasti u zamku niti će vas ukrotiti. Kuća vaša neće biti sidro, već jarbol. I neće biti pokorica što se presijava pokrivajući ranu, već kapak što čuva oko. Nećete savijati krila da biste mogli da prođete kroz vrata, ni poginjati glave da ne bi udarali o tavanicu, niti ćete zazirati da dišete da zidovi ne bi popucali i srušili se. Vi nećete obitavati u grobnicama koje načiniše mrtvi za žive. I premda veličanstvena i divotna, vaša kuća neće čuvati vašu tajnu niti će utočište biti čežnji vašoj. Jer, ono što je bezmerno u vama obitava u nebeskoj palati, čija su vrata jutarnja izmaglica, a prozori pesme i tišina noći. A tkač reče, Pričaj nam o Odeći. A on odgovori: Odeća vaša prikriva toliko od vaše lepote, ali ne skriva ono nelepo. I premda u haljinama svojim tražite slobodu ličnu, u njima možete naći amove i lance. 22

www.balkandownload.org Kad biste samo mogli da primate sunce i vetar više svojom kožom, a manje ruhom svojim! Jer, dah života je u sunčevoj svetlosti, a ruka života je u vetru. Neki od vas kažu: „Vetar severac je satkao odeću koju nosimo”. A ja kažem: Da, be beše to severac, Ali mu je stid bio razboj, a omekšale žile njegova nit. A kad je obavio svoj posao, smejao se u šumi. Ne zaboravite da je skromnost za štit protiv očiju nečistih. A kada nečistih ne bude više, šta će biti skromnost do okov i okorelost uma? I ne zaboravite boravite da zemlja uživa kada oseti vaše bose noge, a vetrovi čeznu da se poigraju kosama vašim.

A jedan trgovac reče: Pričaj nam o Kupovini i Prodaji. A on odgovori, te kaza: Zemlja vam daje plodove, a vi nećete oskudevati budete li samo znali kako da napunite ruke. U razmeni poklona sa zemljom treba da pronađete obilje i budete zadovoljni. Ali, ako se ta razmena ne obavlja u ljubavi i dobrodušnoj pravičnosti, 23

www.balkandownload.org ona će odvesti jedne u pohlepu a druge u glad. Kada se na tržnici vi trudbenici sa mora, polj poljaa i iz vinograda sretnete sa tkalcima, grnčarima čarima i skupljačima začina, Prizovite tad vrhovni duh zemlje, da stupi među vas i posveti kantar i računicu što odmerava vrednost za vrednost. I ne dopustite onima praznih ruku da uzmu učešća u vašem trgovanju, koji ji bi utrapili svoje reči za vaš trud.

Takvima treba reći: „Pođite s nama u polje, ili isplovite s braćom našom na more i bacite svoju mrežu; Jer će zemlja i more biti izobilna za vas, jednako kao što je nama”. *** A ako dođu pevači, igrači i frulaš - kupite i od njihovih darova. Jer, i oni ubiru plodove i tamjan, a ono što oni donose, premda je sazdano od snova, ruho je i hrana vašoj duši. A pre no što odete sa tržnice, pobrinite se da niko ne ode svojim putem praznih ruku. 24

www.balkandownload.org Jer, vrhovni duh zemlje neće usnuti mirno na vetru sve dok se ne podmire potrebe i najmanjeg među vama. Tad jedan od sudija gradskih istupi i reče: Pričaj nam o Zločinu i Kazni. A on odgovori rečima ovim: Onda kad vaš duh odluta na vetru, Vi, sami i bez čuvara, nanesete zlo zlo drugima, a samim tim i sebi. I zbog tog zla počinjenog morate da kucate i pričekate malo zanemareni pred dverima blaženog. Vaše je božansko sopstvo poput okeana; Ono ostaje neukaljano za sva vremena. I poput vazduha ono se diže i bez krila. Vaše božansko sopstvo isto je kao sunce; Ono ne poznaje staze krtičje niti se zavlači u rupe zmijske. Ali vaše božansko sopstvo nije samo u biću vašem. Mnogo je toga u vama još uvek ljudsko, a mnogo toga u vama još nije ljudsko,

Već patuljak bezoblični što hoda u snu kroz maglu tragajući za sopstvenim probuđenjem. A sada bih da progovorim o onome što je ljudsko u vama. 25

www.balkandownload.org Jer ono je to, a ne vaše božansko sopstvo niti patuljak u magli, koje poznaje zločin i kaznu za zlodelo. *** Često sam vas čuo kako razgovarate o nekome ko je počinio kakvo nedelo kao da taj nije jedan od vas, već tuđin međ’ vama i uljez u vašem svetu. Ali ja kažem da isto tako kao svetac, i pravednik ne može da se uzdigne iznad onog najvišeg što je u svakome u vas, Tako ni zao i slab ne može pasti niže od onog najnižeg, koje je takođe u vama. I kao što nijedan list ne požuti bez prećutnog znanja drveta celog, Tako ni zlotvor ne može počiniti nedelo bez skrivene volje svih vas. Kao u litaniji, vi koračate zajedno prema svom božanskom sopstvu. Vi ste i put i putnici. I kada jedan od vas padne, on pada za one iza sebe, opomena protiv odronjenog kamena. Da, pada on i za one ispred sebe koji, premda brži i koraka čvršćeg, još nisu uklonili kamen odronjeni. A počujte i ovo, premda će vam teško pasti te reči: Ubica nije neodgovoran za sopstveno ubistvo, A pljačkaš nije bez krivice kada ga opljačkaju. Pravednik nije nedužan za dela nevaljalaca, Niti je neokaljan čist od radnji gnusnika. Zaista, krivac je često žrtva postradalog. A još češće će optuženi poneti breme za nedužnoga i neokrivljenoga. Ne možete razdvajati pravedne od nepravednih i dobre od rđavih; Jer, oni stoje skupa pred licem sunca, baš kao što se crna i bela nit upliću zajedno. A kad se pokida crna nit, tkač će pretražiti celo platno, a pregledaće i razboj. 26

www.balkandownload.org Ako iko od vas krene da osudi nevernu ženu, Neka odvaga na tasovima i srce njenog muža i premeri dušu njegovu uzduž i popreko. I neka onaj što se sprema da izbičuje prestupnika zaviri u dušu žrtve. A ako bi iko od vas rešio da kažnjava u ime pravičnosti i zasekao sekirom u loše drvo, neka najpre pogleda korene njegove; I svakako će naći korenje dobrih i rđavih, plodnih i jalovih isprepletano među sobom u bezglasnom srcu zemlje. Pa vi sudije budite pravični. Kakvu ćete osudu izreći onome koji je, premda pošten telom, lopov u duši? Koju ćete kaznu dosuditi onome koji pogubljuje telom, ali je pogubljen duhom? I kako ćete optužiti onoga ko na delu obmanjuje i ugnjetava, Ali je pritom i sam povređen i unižen? I kako ćete kazniti one čije je kajanje već veće od nedela njihovih? Nije li kajanje pravda kojom rukovodi onaj isti zakon kojem bi i vi da služite? Vi, pak, ne možete da nametnete kajanje nedužnom, niti da ga uklonite iz srca krivčevog. Ono će se samo od sebe oglasiti u noći, da bi se ljudi probudili i pogledali se. A vi, što biste da razumete pravdu, kako ćete ako ne sagledate sva dela u punom svetlu? Tek ćete tada spoznati da su uspravni i pali jedan te isti čovek koji stoji u sumraku između noći njegovog patuljastog ja i dana njegovog božanskog sopstva, I da ugaoni kamen hrama nije viši od najnižeg kamena u temelju njegovom.

27

www.balkandownload.org

Tad pravnik reče: A šta je sa našim Zakonima, učitelju? A on odgovori: Vi uživate u određivanju zakona, Ali još više uživate u njihovom kršenju. Poput dece koja se igraju kraj mora, praveći kule od peska s revnošću, da bi ih, potom, porušili uz smeh. Ali, dok vi gradite kule od peska, more nanosi još peska na obalu. A kad ih rušite, more se smeje sa vama. Okean se, doista, uvek smeje sa nedužnima. Ali, šta ta sa onima kojima život nije more, a zakoni koje postavi čovek nisu kule od peska, Već im je život kamen, a zakon dleto kojim će klesati po sopstvenom nahođenju? Šta sa bogaljima koji mrze plesače? Šta sa volom koji voli jaram svoj i smatra losa i jelena šumskog lutalicama i protuvama? Šta je sa starom zmijom koja ne može da zbaci kožu, pa sve ostale naziva golaćima i bestidnicima? I sa onim ko rano dolazi na svadbeni pir, a kad se prejede i umori krene svojim putem i kaže da su svi pirovi prekršaji, a svi svečari 28

www.balkandownload.org prestupnici? Šta da kažem o ovima osim da i oni stoje na suncu, ali mu okreću leđa? Oni vide samo svoje senke, a senke njihove su im zakoni. A šta je sunce za njih osim nešto što baca senke? A šta znači priznati zakone nego pogrbiti se i pratiti trag njihovih senki po zemlji? A vi što hodite licem ka suncu, koji vas likovi nacrtani na zemlji mogu zadržati? Vi što putujete s vetrom, koji će to vetrokaz usmeriti putanju vašu? Koji će vas to zakon privezati ako polomite jaram, ali ne o vrata nečije tamnice? Kojih ćete se zakona bojati ako igrate, ali se ne sapletete o nečije gvozdene okove? I ko je taj koji će vas dovesti pred sud ako poderete svoje ruho, ali ga ne ostavite na nečijem putu? Orfaležani, vi možete da prigušite bubanj i da olabavite strune stru na liri, ali ko će zapovediti ševi da ne peva?

A jedan besednik dnik reče: Pričaj nam o Slobodi. A on odgovori: Kraj gradske kapije i pored ognjišta vaših video sam vas gde 29

www.balkandownload.org metanišete i klanjate se slobodi sopstvenoj, Baš k’o što se robovi unižavaju pred tiraninom i veličaju ga, iako će ih pogubiti. Da, u lugu hramskom i u senci tvrđave videh najslobodnije među vama, kako nose slobodu svoju poput jarma i lisičina. I srce moje prokrvarilo je u meni; jer, vi možete da budete slobodni kada vam čak i želja da tragate za slobodom postane uzda i kad prestanete da govorite o slobodi kao o cilju i ispunjenju. Bićete istinski slobodni ne onda kada vam dani ne budu bez brige, a noći bez požude i teskobe, Već onda kada sve to opaše vaš život, a vi se ipak uzdignete iznad i toga nagi i nesputani.

A kako ćete se uzdići iznad svojih dana i noći ako ne pokidate lance koje ste u osvit svoga poimanja privezali oko svog podnevnog časa? Ono što vi nazivate slobodom zapravo je najjači od tih lanaca, iako mu se karike sjaje na suncu i zaslepljuju vam oči.

30

www.balkandownload.org *** A šta vam drugo valja odbaciti nego sopstvene delove da biste postali slobodni? Ako biste da ukinete zakon neki nepravedan, taj zakon bio je napisan vašom vlastitom rukom na vašem vlastitom čelu. Ne možete ga zbrisati ako spalite knjige zakona svojih ili operete čela svojih sudija, iako ih polivate morem. A ako želite da svrgnete despota nekog, postarajte se najpre da uništite taj presto njegov koji je podignut u vama. Jer, kako može tiranin da vlada slobodnim i ponosnim ljudima, osim tiranijom u njihovoj slobodi i stidom u ponosu njihovom? A ako biste da odbacite brigu, tu brigu ste više izabrali vi sami nego što vam je nametnuta. A ako biste da raspršite strah, leglo tog straha je u vašem srcu, a ne u ruci onoga što seje strah. Uistinu, sve se kreće u vašem biću, stalno se prigrljujući, ono što se želi i od čega se zazire, ono što vam je odbojno i ono što volite, ono za čim težite i ono čemu biste da umaknete. Sve to kreće se u vama poput svetala i senki, čvrsto priljubljenih u parovima. A kad neka senka izbledi i nestane, svetio što čili postaje senka nekom drugom svetlu. I kad tako sloboda vaša izgubi okove svoje i sama postaje okov jedne veće slobode. A sveštenica progovori ponovo, te kaza: Pričaj nam o Razumu i o Strasti. A on odgovori rečima ovim: Vaša je duša često bojno polje na kojem vaš razum i prosuđivanje vode rat protiv vaših strasti i prohteva. Da mi je da uspostavim mir u vašoj duši, pa da preokrenem razdor i 31

www.balkandownload.org suparništvo suštinskih sastojaka vaših u jedinstvo i milozvučje. Ali kako ću, ako i vi sami ne uspostavite mir, ne, ako ne zavolite sve svoje sastojke? Vaš razum i strasti vaše kormilo su i jedra vašoj duši koja morima brodi. Ako vam se skrše jedra il’ kormilo, bacače vas talasi ili će vas odneti struja, ili ćete ostati zarobljeni usred mora. Jer, kad vlada sam, razum je sila sputavajuća; a strast, bez nadzora, plamen je što bukti proždirući sebe. I zato pustite dušu svoju da vam uzdigne razum do visina strasti, pa da zapeva; I neka upravlja vašom strašću razumno, pa da strast vaša doživi vaskrsenje svoje svakoga dana i da se, poput feniksa, digne iz pepela svoga. *** Voleo bih da mislite o svom prosuđivanju i prohtevu kao o dva draga gosta u domu vašem. Zasigurno ne biste ugostili jednog gosta više nego drugog; jer, onaj koje brižljiviji prema jednom gubi ljubav i odanost obojice. Dok među brdima sedite u svežini hlada belih topola, uživajući u miru i spokoju polja i livada u daljini - nek’ srce vaše tad progovori u tišini: „Bog počiva u razumu”. A kad se stušti oluja, a vetar silni zatrese šumu i grom i munja objave veličanstvo nebesko - nek’ srce vaše tad progovori u strahopoštovanju: „Bog se kreće sa strašću“. A pošto ste i vi dah na nebu Božijem i list u Božijoj šumi, i vi treba da počivate u razumu i da se krećete sa strašću. A jedna Žena progovori, te reče: Pričaj nam o Bolu. A on reče: Vaš bol je slamanje ljušture koja okružuje vaše poimanje. 32

*

www.balkandownload.org Isto kao što koštica ploda mora da se razbije kako bi srce njeno ugledalo sunce, tako i vi morate spoznati bol. I ako biste bili kadri da u srcu svom gajite čuđenje nad svagdanjim čudestvima u životu vašem, bol vaš vam ne bi izgledao manje čudesan od vaše radosti; I prihvatili biste doba godišnja svoga srca, baš kao što ste oduvek prihvatali godišnja doba koja se smenjuju nad vašim poljima. I posmatrali biste spokojno zime vašega jada. Mnogo od vašeg bola odabrali ste sami. Gorki je to napitak kojim lekar u vama leči ono vaše bolesno ja. Stoga verujte lekaru i ispijte lek njegov ćutke i u miru: miru: Jer ruka njegova, iako teška i tvrda, vođena je nežnom rukom Nevidljivog, A vrč koji vam prinosi, premda vam prži usne, načinjen je od gline koju je Grnčar ovlažio svojim svetim suzama.

A neki čovek reče: Pričaj nam o Samospoznaji. A on odgovori, rekavši: Srca vaša u tišini znaju tajne dana i noći. 33

www.balkandownload.org Ali vaše uši žedne su da čuju glas znanja vašeg srca. Vi biste da saznate preko reči ono što ste oduvek znali u mislima. Vi biste da dotaknete prstima svojim obnaženo telo svojih snova. I dobro je da tako bude. Skriveno vrelo vaše duše mora da izbije na površinu i poteče žuboreći ka moru; I blago vaših beskrajnih dubina razotkriće se očima vašim. Ali, neka se nepoznato blago vaše ne odmerava na vagi; I ne pretražujte dubine svoga znanja štapom iil’ kanapom. pom. Jer, sopstvo je more bezmerno i nesamerljivo. Nemojte reći: „Pronašao sam istinu,” već kažite: „Sreo sam dušu kako hodi na mojoj stazi”. Jer duša hodi svim stazama. Duša ne hoda po konopcu, niti raste poput divlje trske. Duša se otvara, poput lotosa s laticama bezbrojnim.

Tad reče jedan učitelj: Pričaj nam o Učenju. A on reče: Niko vam ne može otkriti bilo šta osim onoga što već leži napola usnulo u praskozorju vašega znanja. Učitelj koji hoda u senci hrama, među sledbenicima svojim, ne daje od mudrosti rosti svoje već pre od svoje vere i blagosti. 34

www.balkandownload.org Ako je istinski mudar, neće vas pozvati da kročite u kuću mudrosti svoje, već će vas odvesti do praga vašega uma. Zvezdoslovac vam može kazivati o svom poimanju svemira, ali vam ne može podariti svoje poimanje. Muzičar može da vam peva o ritmu što prožima svekoliki prostor, ali vam ne može dati uho koje zarobljuje ritam, niti glas u kojem on odjekuje. I onaj ko je vičan nauku brojki može da vam priča o oblastima težine i mere, ali vas tamo ne može povesti. Jer, vizija čoveka jednog ne pozajmljuje krila čoveku drugom. I baš kao što svako od vas stoji zasebno u Božijem znanju, tako svi morate biti za sebe u svom spoznavanju Boga i poimanju zemlje.

A jedan mladić reče: Pričaj nam o Prijateljstvu. A on odgovori, rekavši: U vašem prijatelju su vaše potrebe udovoljene. On je vaše polje na kojem sejete s ljubavlju i žanjete sa zahvalnošću. I on je trpeza vaša i ognjište. Jer, njemu dolazite sa svojom gladi i njega tražite kad poželite mir. Kada vam prijatelj kazuje misli misli svoje, ne bojte se da mu uzvratite sa ,ne‘, ne‘, niti se ustežite da izgovorite ,da‘. A kada ćuti, vaše srce ne prestaje da osluškuje njegovo srce; 35

www.balkandownload.org Jer, bez reči, u prijateljstvu, sve misli, sve želje, sva očekivanja se rađaju i dele, s radošću kojoj se ne kliče. Kada se rastajete od svog prijatelja, ne tugujte; Jer, ono što najviše volite kod njega biće još jasnije u odsustvu njegovom, kao što se gora planinaru jasnije ukazuje iz ravnice. I neka prijateljstvo nema nijednu drugu svrhu, osim da produbi duh. Jer, ljubav koja traži bilo šta drugo osim razotkrivanja sopstvenog tajanstva nije ljubav, već mreža bačena preda se: a u nju se hvataju samo beskorisni. *** I sačuvajte ono najbolje u sebi za prijatelja. Ako mora da sazna za oseku vašu, dopustite mu da pozna i plimu. Jer, šta je vaš prijatelj da biste ga tražili ne bi li ubili vreme? Tražite ga uvek da biste s njim vreme proživeli. Jer, on će ispuniti potrebu vašu, a ne vašu prazninu. I nek’ u blaženstvu prijateljstva bude smeha i zajedničkih zadovoljstava. Jer, u rosi malenkosti srce pronalazi svoje jutro i osveženje. Uto jedan učenjak reče: Pričaj nam o Govoru. A on odgovori rečima ovim: Vi progovarate kad više niste u miru sa mislima svojim: I kad više ne možete da prebivate u osami svoga srca, vi živite na usnama svojim, a zvuk je zabava i razonoda. A u većini govora vašeg, mišljenje je napola usmrćeno. Jer, misao je ptica prostranstva, koja u kavezu reči doista može da raširi krila, al’ ne i da poleti. Ima među vama onih koji traže društvo razgovornih iz straha da ne budu sami. Tišina osame obelodanjuje njihovim očima sopstva njihova ogoljena i oni bi da pobegnu. 36

www.balkandownload.org A ima i onih koji govore i, ne znajući i bez razmišljanja, otkriju istinu neku, koju ni sami ne shvataju. A ima i onih koji nose istinu u sebi, ali je ne izgovaraju recima. U grudima takvih ljudi duh boravi u tišini odmerenoj. Kad sretnete svog prijatelja ukraj puta ili na tržnici, neka vam duh unutrašnji pokrene usne i usmeri jezik. Neka glas u vašem glasu progovori uhu uha njegovog; Jer, njegova će duša čuvati istinu vašeg srca, k’o što se pamti ukus vina, Kad mu se boja zaboravi, a krčaga nema više.

A jedan zvezdoslovac reče: Učitelju, šta je s Vremenom? A on uzvrati: Vi biste da izmerite vreme bezmerno bezme i nesamerljivo. Vi biste da uskladite držanje svoje, pa čak i da usmerite pravac svog duha prema satima i dobima godišnjim. Od vremena biste da načinite potok, na čijoj ijoj ćete obali sedeti i gledati ga kako teče. Ali ono bezvremeno u vama svesno je bezvremenosti života, I zna da je jučee samo današnja uspomena, a sutra današnji san, I da ono što peva i razmišlja u vama još uvek prebiva u granicama onog prvog trenutka u kojem su se zvezde raspršile po svemiru. Ko od vas ne oseća da je njegova moć ljubavi bez granica? Ako, pak, ne oseća da je upravo ta ljubav, premda bezgranična, 37

www.balkandownload.org okružena u središtu bića i ne miče se od jedne do druge misli ljubavne, niti od jednog do drugog čina ljubavi? I nije li vreme isto kao i ljubav, nepodeljeno i nepokretno? *** Ali, ako u sebi bi morate da premerite vreme godišnjim dobima, nek’ svako doba okružuje ostala doba. I neka današnjica zagrli prošlost uz sećanje, a budućnost sa čežnjom.

A jedan od starina gradskih prozbori: Pričaj nam o Dobru i Zlu. A on odgovori: Mogu vam govoriti o dobru u vama, ali ne i o zlu. Jer, šta je zlo nego dobro izmučeno glađu i žeđu? Kad ogladni, dobro traži hranu čak i u mračnim špiljama, a kad je žedno pije i sa voda ustajalih. Dobri ste kada ste sjedinjeni sa sobom. Ali, kad niste sjedinjeni sa sobom, vi niste zli. Jer, kuća podeljena nije jazbina lopovska: ona je samo podeljena kuća. Tako i lađa bez kormila može da luta med’ ostrvljem opasnim, a da ipak ne potone na dno. Dobri ste kada težite da se dajete. 38

www.balkandownload.org Ali niste zli kada težite da nešto dobijete. Jer, kad težite dobitku, vi ste samo koren što prijanja uza zemlju i sisa na njenim prsima. Zaista plod ne može reći korenu: „Budi kao ja, zreo i pun i uvek daruj od izobilja svoga”. Za plod davanje je potreba, a primanje je potreba korenu. Dobri ste kada ste potpuno budni u govorenju svome. Ali niste zli kad spavate, a jezik vam zamuckuje besmisleno. Čak i govor pun spoticanja može da ojača slab jezik. Dobri ste kada idete prema svom cilju čvrsto i koracima neustrašivim. Ali niste zli kada se prema njemu uputite hramljući. Čak i oni što hramlju ne idu unazad. Ali vi, koji ste jaki i hitri, pobrinite se da ne hramljete pred kljastim, smatrajući to dobrostivim. Dobri ste na načine nebrojene, a niste zli kada niste dobri, Samo dangubite i lenčarite. Šteta je što jeleni ne mogu da nauče kornjače brzini. U čežnji vašoj za vašim gorostasnim sopstvom leži vaša dobrota; a ta čežnja je u svima vama. Ali, u nekima od vas čežnja je ta bujica što hita silovito ka moru, noseći sobom tajne obronaka i šumske pesme, A u drugima je miran potok koji se gubi po ćoškovima i krivinama, oklevajući pre no što stigne do obale morske. Ali neka onaj koji čezne silno ne kaže onome čija je čežnja mlaka: „Zašto si tako spor i zastajkuješ?“ Jer onaj što je istinski dobar ne pita golog: „Gde ti je odeća?”, nit’ beskućnika: „Šta bi s kućom tvojom?“ Tad Sveštenica reče: Pričaj nam o Molitvi. A on odgovori, rekavši: Vi se molite u pometenosti svojoj i u nuždi; što se ne molite takođe i u punoći radovanja svog i u danima izobilja? 39

www.balkandownload.org Jer, šta je molitva nego širenje vašeg sopstva u živi etar? A ako vam je na utehu da izlijete svoj mrak u prostor, onda vam je i na ushićenje da izlijete i osvit svoga srca. A ako ne možete da se uzdržite od plača kada vas duša vaša poziva na molitvu, onda treba da vas podbode opet i iznova, kroz plač, sve dok se ne nasmejete. Kad se molite, uzdižete se u etar i srećete one koji se mole u tom istom trenu, a koje, izuzev u molitvi, možda ne biste sreli. Zato dozvolite da poseta vaša tom hramu nevidljivom bude samo za zanos i slatko druženje. Jer ako uđete u hram, a na umu vam je samo da zatražite nešto, nećete primiti: A ako uđete unutra da biste se ponizili, nećete se uzdignuti; Ili ako uđete tamo da biste se pomolili za dobro drugih ljudi, nećete biti uslišeni. Dovoljno je da uđete u hram nevidljivi. *** Ne mogu vas naučiti kako da se molite rečima. Bog ne sluša vaše reči, osim kada ih On sam izgovara kroz vaše usne. I ne mogu vas naučiti da se molite kao mora, šume i planine. Nego ćete vi, što vas rodiše planine, šume i mora moći da pronađete njihovu molitvu u svom srcu, A ako samo oslušnete u miru, noćnom, čućete ih kako progovaraju kroz tišinu: „Bože naš, koji si naše krilato ja, tvoja je volja u nama koja pokreće volju. Tvoja je želja koja želi. Tvoj je poriv u nama koji će prometnuti naše noći, koje su tvoje, u dane, koji su isto tako tvoji. Ne možemo te moliti ni za šta, jer ti znaš potrebe naše pre no što se 40

www.balkandownload.org one u nama i rode: Ti si potreba naša; i dajući nam još više od sebe, ti nam daješ sve”.

Tad jedan isposnik, koji je dolazio u grad jednom u godini, istupi i reče: Pričaj nam o Zadovoljstvu. A on odvrati rečima ovim: Zadovoljstvo je pesma o slobodi, Ali nije sloboda. Ono je cvast vaših želja, Ali nije njihov plod. Ono je dubina koja priziva visinu, Ali nije ni duboko, ni visoko. Kavez je što čuva krilo, Ali nije prostor obuhvaćeni. Da, za celu istinu, zadovoljstvo je pesma o slobodi. A ja bih želeo žarko da je pevate punim srcem; ali ne bih voleo da izgubite glavu pevajući. Neki od mladeži vaše traže zadovoljstvo zad kao da je u njemu sve, pa ih osuđujete i prekorevate. Ja ih ne bih osuđivao ni prekorevao. Pustio bih ih da traže. Jer će naći zadovoljstvo, ali ne samo njega; Sedam sestara ono ima, a i najmanja među njima lepša je od 41

www.balkandownload.org zadovoljstva. Zar niste čuli za čoveka koji je kopao u zemlji tražeći korenje, a pronašao je blago? *** A neki među starcima vašim prisećaju se zadovoljstava s kajanjem, poput prestupa počinjenih u pijanstvu. Ali kajanje samo oblacima zastire um vaš, ne kažnjavajući ga. Oni treba da se sećaju svojih zadovoljstava sa zahvalnošću, baš kao i žetve letošnje. Ali, ako im je uteha da se kaju, neka se uteše. A ima među vama i onih koji nisu ni mladi da bi tražili, a ni stari da bi se sećali; I u strahu svom od traganja i prisećanja oni se klone svih zadovoljstava, da ne bi zapostavili duh ili se ogrešili o njega. Ali, čak i u odricanju njihovom ima zadovoljstva. I tako i oni pronalaze blago, iako kopaju u potrazi za korenjem drhtavih ruku. Ali, recite mi, ko je taj ko može da se ogreši o duh? Može li se slavuj ogrešiti o tišinu noćnu, il’ svitac o zvezde? I može li vaš plamen il’ dim da optereti vetar? Zar mislite da je duh bara nepomična koju može da uzburka prut? Vi često uskraćujući sebi zadovoljstvo samo gomilate želju u zabitima svoga bića. Ko zna da ono što izgleda propušteno danas, ne čeka na sutra? I samo telo vaše poznaje baštinu svoju i svoju pravičnu potrebu i neće dozvoliti obmanu. A vaše telo je harfa vaše duše, A na vama je da izmamite zanosnu muziku iz nje ili da ispuštate zvuke zbrkane. A sad se pitate: „Kako da razlikujemo ono dobro u zadovoljstvu od 42

www.balkandownload.org onoga što nije dobro?” Pođite u svoja polja i vrtove i naučićete da je zadovoljstvo pčelino da sakuplja med sa cveta, Ali je i cvetu zadovoljstvo da daje med pčeli. Jer, pčeli je cvet zdenac života, A cvetu pčela vesnik ljubavi, A za oboje, i pčelu i cvet, davanje i primanje zadovoljstva potreba je i ushit. Orfaležani, budite u zadovoljstvima svojim poput cveća veća i pčela.

A jedan pesnik reče: Pričaj nam o Lepoti. A on odgovori: Gde čete tražiti lepotu i kako ćete je naći ako vam ona sama ne bude put i vodič? I kako da pričate o njoj ako vam ona ne tka govor? Uniženi i povređeni kažu: „Lepota je dobra i blaga. Poput mlade majke, ovlaš postiđene svojim sjajem, ona hoda među nama”. A oni obuzeti strastima kažu: „Ne, lepota je nešto moćno i strahotno. 43

www.balkandownload.org Poput oluje, ona potresa zemlju pod nama i nebo nad nama”. Iskusni i premoreni kažu: „Lepota je sva od šaptaja tihih. Ona progovara u našem duhu. Njen glas predaje se našoj tišini poput bledog svetla što drhti od straha pred senkom”. Ali oni što nemaju mira kažu: „Čuli smo je kako viče po planinama, A s uzvicima njenim dopirali su i topot kopita, udaranje krila i rika lavova”. Noću gradski čuvar kaže: „Lepota će u zoru ustati sa istoka”. A u podne trudbenici i putnici kažu: „Videli smo je kako se naginje nad zemlju sa prozora zalaska sunčevog.“ U zimu kažu zavejani: „Doći će na proleće skakućući po bregovima.“ A po žezi letnjoj žeteoci kažu: „Videli smo je kako pleše s jesenjim lišćem, a videli smo i snežni smet u njenoj kosi.“ Sve ste ovo izrekli o lepoti, Ali, zapravo, niste govorili o njoj, već o potrebama nezadovoljenim, A lepota nije potreba, već ushićenje. To nisu usta ožednela, ni prazna ruka ispružena, Već pre srce usplamsalo i duša začarana. Nije to ni slika koju vidite, nit’ pesma koju čujete, Već pre slika koju vidite iza zatvorenih očiju i pesma koju čujete iako ste pokrili uši. To nije sok u kori izbrazdanoj, niti krilo za kandžu uhvaćeno, Već pre vrt u cvatu neprestanom i jato anđela u večnome letu. Orfaležani, lepota je život kada život skine koprenu sa svoga svetog lica. A vi ste i život i koprena. Lepota je večnost što se ogleda u ogledalu. A vi ste i večnost i ogledalo.

44

www.balkandownload.org

A jedan stari sveštenik reče: Pričaj nam o Religiji. A on reče: Jesam li danas pričao o nečem drugom? Nije li religija skup svih dela i svih razmišljanja, I ono što nije ni delo ni razmišljanje, već čuđenje i iznenađenje, što neprestano izvire u duši, čak i kad ruke kamen klešu il’ i ’ za razbojem rade? Ko može da razdvoji svoju veru od postupaka svojih, ili svoje verovanje od onog čime se bavi? Ko može da raširi sate svoje preda se i kaže: „Ovo je za Boga, a ovo za mene. Ovo je za moju dušu, a ovo drugo za telo?” Svi vaši sati su krila što lepeću kroz prostor od jednoga do drugoga. Onaj koji nosi svoj moral kao svoje najbolje ruho, bolje da je go. Vetar i sunce neće mu napraviti rupe u koži. A onaj ko određuje ponašanje svoje moralnim načelima zatvara svoju ptičju pesmu u kavez. Pesma najvećma ćma slobodna ne dopire kroz rešetke iil’’ iza žice. A onaj kome je bogosluženje prozor, da ga zatvara ali i otvara, još nije pohodio kuću svoje duše čiji su prozori od zore do zore raskriljeni. Vaš život svagdanji je hram vaš i vaša religija. Kad god kročite u njega, ponesite sve svoje sa sobom. 45

www.balkandownload.org Ponesite ralo i nakovanj, malj i leut, Ono što napraviste iz nužde ili za uživanje. Jer u sanjarenju se ne možete uzdići nad svojim uspesima, niti pasti niže od propusta svojih. I povedite sa sobom sve ljude: Jer u molitvi litvi svojoj ne možete da uzletite više od njihovih nadanja, ni da se ponizite dublje od njihovog očaja. A ako biste da spoznate Boga, nemojte se zato baviti odgonetanjem zagonetaka. Radije se osvrnite oko sebe i videćete ga kako se igra sa vašom decom. I pogledajte u nebo: videćete ga gde hoda po oblaku, pruža ruke kad seva i spušta se s kišom. Videćete ga kako se osmehuje u cveću, a potom ustaje i maše rukama iz drveća.

Tad Almitra progovori, te reče: Sad bismo da te pitamo o Smrti. A on reče: Vi biste da saznate tajnu smrti. Ali kako ćete je dokučiti ako je ne potražite u srcu života? Sova, čije su oči slepe danju a sviknute jedino na noć, ne može 46

www.balkandownload.org razotkriti misteriju svetlosti. Ako biste zaista da ugledate duh smrti, otvorite svoje srce širom ka telu života. Jer, život i smrt su jedno, kao što su jedno reka i more. U dubini vaših nadanja i želja leži vaše bezglasno saznanje o onostranom; I, kao što semenje sanja pod snegom, tako i vaše srce sanja o proleću. Verujte snovima, jer su u njima skrivene dveri večnosti. Vaš strah od smrti je samo drhtanje pastira kad stane pred kralja koji hoće da ga počastvuje položivši mu ruku na rame. Zar nije pastir radostan ispod svog drhtanja, što će poneti kraljev beleg? A ne brine li se još više zbog drhtanja svoga? Jer, šta znači umreti do izaći nag na vetar i otopiti se na suncu? I šta znači prestati s disanjem do osloboditi dah njegovog talasanja bez počinka, da može da se vine uvis na sve strane i potraži Boga neometano? Samo kad se napijete sa reke tišine, istinski ćete zapevati. A kad stignete do vrha planine, tada ćete početi da se penjete. I kad zemlja zatraži udove vaše, tad ćete istinski zaigrati. U to se spustilo veče. I vidovita Almitra reče, Blagosloven bio ovaj dan i ovo mesto i duh tvoj koji je govorio. A on će na to: Zar sam ja govorio? Nisam li ja i slušao? Potom je sišao niz stepenice Hrama, a sav narod gaje sledio. I stiže do svoje lađe, te kroči na palubu. I okrenuvši se još jednom ka ljudima, podiže glas te reče: Orfaležani, vetar mi nalaže da vas napustim. Iako mi se žuri manje no vetru, moram poći. Mi, lutalice, što povazda tražimo put samotniji, ne počinjemo nijedan dan tamo gde smo okončali drugi dan; i nijedno svitanje ne zatiče nas tamo 47

www.balkandownload.org gde nas je ostavio zalazak sunčev. Čak i dok zemlja ja spava, mi putujemo. Mi smo semenje žilave biljke, i u zrelosti našoj i punoći srca predaju nas vetru da nas rasprši.

Kratki bejahu moji dani među vama, a još kraće kra e reči koje izgovorih. Ali, ako moj glas iščili iz ušiju vaših, a moja ljubav iščezne iz i vašeg sećanja, tada ću doći ponovo, I srcem bogatijim i usnama još privrženijim duhu progovoriću. Da, vratiću se s plimom, I premda će me smrt možda sakriti, a jedna veća tišina obgrliti, ipak ću ponovo potražiti vaše razumevanje. I neću govoriti uzalud. Ako je išta što rekoh istina, ta će se istina obznaniti u još jasnijem glasu, i rečima još srodnijim mislima vašim. 48

www.balkandownload.org Odlazim s vetrom, Orfaležani, ali ne dole, u prazninu; A ako dan ovaj nije ispunjenje vaših potreba i moje ljubavi, neka onda bude obećanje do nekog drugog dana. Potrebe čoveka se menjaju, ali ne i njegova ljubav, niti želja njegova da mu ljubav zadovolji potrebe. Znajte, stoga, da ću se vratiti iz jedne veće tišine. Izmaglica što se povlači sa praskozorjem, ostavljajući samo rosu u poljima, podići će se i skupiti u oblak, a potom pasti sa kišom. I ja bejah izmaglici nalik. U tišini noći koračao sam vašim ulicama i duh moj kročio je u vaše kuće, A otkucaji srdaca vaših bili su u mom srcu, a vaš dah bio je na mom licu i ja sam vas upoznao sve. Da, upoznao sam vašu radost i vaš bol i, dok ste spavali, vaši su snovi bili moji. I često bejah među vama kao jezero među planinama. Vaši su se vrhovi ogledali u meni, i obronci zavojiti, pa čak i stada vaših misli i želja vaših u prolazu. A moju tišinu pohodio je smeh dece vaše u potocima i čežnja vaših mladih u rekama. A kada su stigli do mojih dubina, potoci i reke nisu još prestale da pevaju. Ali, ono još slađe od smeha i veće od čežnje me je pohodilo: Beše to ono bezgranično u vama; Čovek bezmeran u kome ste svi vi tek ćelije i žile; Onaj, u čijem je pojanju sva vaša pesma tek bezglasni damar. U čoveku bezmernom ste i vi neizmerni,

49

www.balkandownload.org

A gledajući njega, gledao sam i voleo vas. Jer, koje to daljine ljubav može dosegnuti a da nisu u tom području bezmernom? Koje vizije, koja očekivanja i pretpostavke su kadre da natkrile taj let? Nalik džinovskom hrastu prekrivenom cvatom jabuke je taj bezmerni čovek u vama. Njegova snaga vezuje vas za zemlju, njegov opoj diže vas u svemir, a u njegovoj postojanosti vi ste besmrtni. Rekli su vam da ste, baš kao i lanac, slabi kao vaša karika najslabija. To je, pak, tek pola istine. Vi ste, takođe, i najjači kao vaša najjača karika. Meriti vas prema najsitnijem delu isto je što i procenjivati snagu okeana prema krhskosti pene njegove. Osuđivati vas zbog propusta vaših značilo bi bacati krivicu na godišnja doba zbog nepostojanosti njihove. Uistinu, vi ste poput okeana, I premda teško brodovlje iščekuje plimu na obalama vašim, vi, ipak, baš kao ni okean, ne možete požuriti s plimom. Vi ste i kao doba godišnja, I premda u svoju zimu poričete proleće prole svoje, Proleće, što počiva u vama, osmehuje se onako pospano i nije uvređeno. 50

www.balkandownload.org Nemojte mislite da sam izrekao sve ovo kako biste mogli da kažete jedni drugima: „Lepo nas je nahvalio. Video je samo dobro u nama”. Ja vam kazujem rečima samo ono što već i sami znate u mislima. I šta je reč saznanje do senka saznanja bez reči? Vaše misli i moje reči talasi su iz zapečaćenog pamćenja koje beleži šta se zbivalo u prošlosti našoj, I u vremena drevna kada zemlja nije poznavala ni nas ni sebe samu, I u noćima kada je zemlja bila sva u pometnji sva. Mudraci su vam dolazili da vam daju od svoje mudrosti. Ja sam došao da uzmem od vaše mudrosti: I, gle, pronašao sam ono što je veće od mudrosti. To je vatreni duh u vama koji stalno nadrasta sebe, Dok vi, nesvesni širenja svog, oplakujete svoje dane što venu. Život koji traga za životom u telima onaj je što strahuje od groba. A ovde nema grobova. Ove planine i nizije kolevka su i stepenik. Kadgod prođete kraj polja gde ste položili pretke svoje pogledajte ih dobro i ugledaćete sebe i decu svoju, kako igrate držeći se za ruke. Vi se zaista veselite često, a da to i ne znate. Drugi su vam dolazili kojima, zbog zlatnih obećanja datih svojoj veri, podariste sušta bogatstva, moć i slavu. Ja sam vam dao i manje od obećanja, a vi ste prema meni bili još darežljiviji. Dali ste mi moju dublju žudnju za životom. Začelo nema većeg dara čoveku od toga, koji sve ciljeve njegove pretvara u usne isušene, a svekoliki život u izvor. I u tome leži moja čast i nagrada Kad god dođem na izvor da se napijem zateknem žednu i samu živu vodu; I ona me pije dok se ja napajam njom. Neki od vas smatrahu me ponosnim i odveć stidljivim da bih primio poklone. 51

www.balkandownload.org Suviše sam ponosan da bih primao platu, ali ne i poklone. I premda sam jeo bobice po brdima dok ste vi hteli da me posadite za vašu trpezu, I spavao u predvorju hrama kad biste me vi rado primili na konak, Zar ipak nije briga vaša ljubavlju prožeta za moje dane i noći zaslad zasladila hranu ustima mojim i opasala san moj vizijama? Zbog ovoga vas blagoslovim ponajviše: Vi dajete mnogo, a ne znate uopšte da dajete. Zaista, dobrota što se ogleda u ogledalu pretvara se u kamen, A dobro delo što tepa sebi imenima umilnim porađa prokletst prokletstvo. A neki od vas nazivali su me uznositim, i opijenim sopstvenom samoćom, I govorili ste: „On drži sabor s drvećem šumskim, a ne s ljudima”. „On sedi na vrhovima brda i gleda dole na naš grad”. Istina je da sam se peo na brda i odlazio na mesta zabačena. Kako sam mogao da vas vidim osim sa silne visine i velike daljine?

52

www.balkandownload.org

Kako neko da bude zaista blizu dok ne ode daleko? A drugi među vama dozivali su me, ali ne recima, govoreći: „Stranče, stranče, ti što voliš nedostižne visine, zašto obitavaš među vrhovima gde orlovi svijaju gnezda? Zašto tragaš za nedostižnim? Koje bi to oluje da uhvatiš u svoju mrežu, I koje ptice prozračne loviš po nebu? Dođi i budi jedan od nas. Siđi odozgo, utoli glad našim hlebom i ugasi žeđ našim vinom”. U osami svojih duša govorili su ovakve stvari; Ali, da su osame njihove bile dublje, znali bi da sam ja tragao za tajnom vaše radosti i vašeg bola, I lovio sam samo vaše veće sopstvo što nebom hodi. Ali, i na lovca se podigao lov. Jer, mnoge strele moje odapete behu iz luka tek da bi pronašle moja prsa. A onaj što je leteo, isto tako je i puzio; Jer, kad sam raširio svoja krila na suncu, njihova senka na zemlji beše kornjača. I ja, vernik, bejah i sumnjalo; Jer, često sam stavljao prst u ranu vlastitu da bih više verovao u vas i bolje vas upoznao. I u tom verovanju i tom saznanju vam kažem, Vi niste ograđeni u telima svojim, niti ste omeđeni na svoje kuće i polja. Ono što ste vi boravi iznad planina i tumara s vetrom. To nije nešto što izmili na sunce toplote, radi ili kopa rupe u mraku zbog sigurnosti, Već nešto slobodno, duh što obavija zemlju i kreće se kroz vazduh. Ako su vam nejasne reči ove, ne nastojte da ih pojasnite. Nejasan i maglovit je početak svih stvari, ali ne i njihov kraj, 53

www.balkandownload.org A ja bih želeo da me upamtite kao početak. Život, kao i sve što živi, začet je u izmaglici, a ne u kristalu. A ko zna da kristal nije izmaglica koja se raspršuje? *** Voleo bih da se setite ovog u sećanju na mene: Ono što u vama izgleda najslabašnije i najvećma pometeno, najjače je i najodlučnije. Zar nije dah vaš podigao i učvrstio sklop kostiju vaših? I nije li san, kojeg se niko od vas ne seća, sagradio vaš grad i uobličio sve što se u njemu nalazi? Kad biste samo bili kadri da vidite promene tog daha ne biste više videli ništa drugo, I ako biste mogli da čujete šapat sna, ne biste čuli nijedan drugi zvuk. Ali, vi ne vidite, niti čujete i to je dobro. Koprenu što vam zamagljuje vid podićiće ruke koje su je satkale, A glinu što vam puni uši probušiće ruke koje su je izgnječile. I progledaćete I začućete. Ali, ne treba da jadikujete što ste spoznali slepilo, ni da žalite što bejaste gluvi. Jer, toga dana saznaćete tajnu svrhu u stvarima svim. I blagoslovićete tamu kao što biste blagoslovili svetlost. *** Pošto je izrekao sve ovo, on pogleda oko sebe i vide zapovednika broda kako stoji uz krmu i gleda čas u puna jedra, čas u daljinu. I reče: Strpljiv je, vazda strpljiv, zapovednik broda mog. Vetar duva i nemirna su jedra, 54

www.balkandownload.org Čak i kormilo preklinje da usmereno bude; Ali moj zapovednik tiho iščekuje moju tišinu. A i ovi moji mornari, koji su čuli hor najvećeg mora, slušahu me strpljivo. A sada više neće da čekaju. Spreman sam. Potok je stigao do mora i ponovo velika majka privija sina svog uz prsa. Zbogom ostajte, Orfaležani. Dan ovaj okončao se. Zatvara se nad nama kao i lokvanj nad svojim sutra. Ono što nam bi dato ovde čuvaćemo, A ako nam ne bude dovoljno, tada ćemo morati ponovo da se sakupimo i zajedno ispužimo ruke davaocu. Ne zaboravite da ću vam se ponovo vratiti. Još malo, i čežnja će moja skupiti prah i penu za drugo telo. Još malo, otpočinuću časak jedan na vetru, i neka druga žena će me roditi. Zbogom vama i mladosti koju sa vama provedoh. Tek juče smo se susreli u snu. Pevali ste mi u osami mojoj, a ja sam od čežnji vaših podigao kulu na nebu. Ali, naše snevanje sada je uteklo, a san je okončan, i više nije svitanje. Stiglo nam je podne i naše razbuđivanje prešlo je u pun dan, i moramo se rastati. Ako se u sumrak sećanja ponovo sretnemo, opet ćemo razgovarati i vi ćete mi otpevati pesmu dubine veće. A ako nam se ruke susretnu u nekom drugom snu, izgradićemo drugu kulu na nebu. I rekavši to dade znak moreplovcima, a oni smesta digoše sidro i odrešiše brod užadi, te se otisnuše put istoka. A krik dopre iz naroda kao iz jednog srca i podiže se u suton, pa se 55

www.balkandownload.org razleže preko mora kao glas trublji silnih. Samo je Almitra ćutala, gledajuć’ netremice za lađom dok nije iščezla u izmaglici. I kad se svi ljudi raziđoše, razi oše, ona je i dalje stajala sama iznad bedema morskog, sećajući ajući se u sebi njegovih reči: *** „Još malo, otpočinuću časak jedan na vetru, i neka druga žena će me roditi”.

56

www.balkandownload.org

PROROKOV VRT Almustafa, izabrani i voljeni, koji beše podne svoga doba, vratio se na rodno ostrvo meseca tišrina, koji je mesec sećanja. I dok se lađa primicala luci, stajao je na pramcu, okružen svojim mornarima. A srce mu bi preplavljeno povratkom. I on progovori, a more mu beše be e u glasu, te reče: „Pogledajte, naše rodno ostrvo. Ovde baš zemlja nas je podigla, pesma i zagonetka: pesma nebu, zagonetka onetka zemlji. A šta je to između zemlja i neba što će proneti pesmu i resiti zagonetku do li naše izgaranje? More nas ponovo donosi na obale ove. Mi smo samo još jedan talas među njegovim talasima. Ono nas odašilje da razglasimo njegov govor, ali kako to da učinimo ako ne razmrskamo sklad našeg srca o hridi i pesak? Jer, ovo je zakon mornara i mora: želite li slobodu, morate se pretvoriti u izmaglicu. Bezoblično vazda traga za oblikom, baš kao što se bezbrojne

57

www.balkandownload.org magline promeću u sunca i mesece; a mi, koji smo tragali izobilno i sada se vraćamo na ovo ostrvo, poput okoštalih kalupova, moramo ponovo da postanemo izmaglica i da učimo o početku. A šta će to da živi i uzdigne se u visine ako se ne razmrska o izgaranje i slobodu? Zauvek ćemo tragati za obalama, da bismo pevali i da bi nas čuli. Ali, šta je sa talasom koji se obrušava tamo gde nijedno uho ne može da ga čuje? Upravo ono nečujno u nama neguje našu najdublju tugu. Ali, to nečujno takođe kleše našu dušu i podaruje joj oblik, oblikujući našu sudbu”. Jedan od mornara istupi, te reče: „Učitelju, ti si upravljao našu čežnju ka ovoj luci i gle, evo stigosmo. A ipak govoriš o tuzi i srcima koja će prepući”. A on mu odgovori ovim rečima: „Zar nisam govorio o slobodi i o izmaglici, koja je naša najveća sloboda? Al’ ipak s bolom hodočastim na ostrvo ovo gde se rodih, baš kao da pohodim avet nekoga kog pogubiše koja pada na kolena pred dželatima sopstvenim”. A drugi mornar progovori, te kaza: „Pogledaj mnoštvo na morskom bedemu. Predvideli su ćutke čak i dan i čas tvog dolaska, te su se okupili sa polja i iz vinograda u potrebi svojoj ljubavlju prožetoj, da te dočekaju”. I Almustafa pogleda izdaleka na mnoštvo, shvativši u svom srcu njihovu čežnju, pa utonu u ćutnju. Tada se uzvik podiže među ljudima, a beše to uzvik ispunjen sećanjem i preklinjanjem. I on pogleda na svoje mornare, te reče: ,,A šta sam im doneo? Bio sam lovac u dalekoj zemlji. S ciljem i snagom utrošio sam zlatne strele koje su mi dali, al’ nisam oborio nijednu pticu. Nisam sledio strele. Možda se sada šire na suncu sa sve krilima ranjenih orlova koji neće pasti na zemlju. A možda su vrhovi strela dopali ruku onima kojima su potrebni za hleb i vino. Ne znam kuda su odletele, al’ ovo znam: skrenule su negde na nebu. I pored toga, ruka ljubavi još uvek počiva na meni a vi, mornari moji, još uvek plovite za mojom vizijom i ja neću zanemeti. Uzviknuću kad mi se ruka vremena nađe na grlu i zapevaću svoje reči kad mi se plamen 58

www.balkandownload.org raspali na usnama”. A oni behu uznemireni u duši ovim njegovim rečima. I jedan kaza: „Učitelju, pouči nas sve i možda, pošto nam tvoja krv teče u venama, a naš dah je tvoj opoj, možda ćemo shvatiti”. Tada im on odgovori, a vetar mu beše u glasu, te reče: „Zar ste me doveli na moje rodno ostrvo da bih bio učitelj? Još uvek nisam u kavez zasužnjio svoju mudrost. Premlad sam i odveć nezreo da bih pričao o bilo čemu osim o sopstvu, koje je za sva vremena duboki poziv dubinama. Neka ga onaj ko ima mudrost potraži u ljutiću il’ pregršti crvene ilovače. Ja sam još uvek pevač. I dalje ću pevati zemlji i pevaću vašim izgubljenim snovima što hodaju danju između dva snevanja. Ali, biću zagledan u more”. A sada je lađa prispela u luku i stigla do morskog bedema i tako je on došao na svoje rodno ostrvo i ponovo se našao među svojim narodom. I silan povik se diže iz njihovih srca, a u njemu uzdrhta usamljenost njegovog povratka. Oni se ućutaše iščekujući njegove reči, ali im on ne odgovori, jer ga je ophrvala tuga od sećanja, te reče u sebi: „Jesam li rekao da ću pevati? Ne, mogu samo da otvorim usta pa da glas života izađe i ode u vetar, na radost i bodrenje”. Tad Karima, koja se igrala s njim kao dete u Vrtu njegove majke, progovori: „Dvanaest godina skrivao si svoje lice od nas i dvanaest godina bejasmo gladni i žedni tvoga glasa”. A on je pogleda s neizmernom nežnošću, jer je upravo ona zaklopila oči njegovoj majci kad su je odnela bela krila smrti. I on odgovori, te reče: „Dvanaest godina? Jesi li to rekla dvanaest godina, Karima? Nisam merio svoju čežnju zvezdanim aršinom, niti sam premeravao njenu dubinu. Jer ljubav, kada žudi za domom, iscrpljuje vremenske mere i premeravanja. Ima trenutaka koji u sebi nose čitave večnosti razdvojenosti. Ali, rastanak je samo duhovna iscrpljenost. Možda se nismo ni rastajali”. I Almustafa pogleda ljude i vide ih sve, mlade i stare, snažne i nejake, 59

www.balkandownload.org rumene od dodira vetra i sunca kao i one bledog lika: i na njihovim licima svetlost čežnje i pitanja. A jedan progovori, te reče: „Učitelju, život se okrutno poneo s našim nadanjima i željama. Srca su nam puna nemira i ne shvatamo. Zaklinjem te, uteši nas i otvori nam značenja naših tugovanja”. A njegovo srce se smili, te reče: “Život je stariji od svega što živi: baš kao što se lepota raskrilila pre no što je lepo rođeno na zemlji, isto kao što je istina bila istina i pre no što je izrečena. Život peva u našim ćutnjama i sneva u našem dremežu. Čak i kad smo potišteni i ojađeni, život je na tronu i u naponu. A kada plačemo, Život se osme- huje danu i slobodan je čak i kad mi vučemo svoje okove. Često nadevamo Životu imena jetka, ali samo kad smo i sami jetki i mračni. I smatramo ga praznim i bezvrednim, ali samo kad duša odluta na pustopoljine, a srce je opijeno preteranom brigom za sebe. Život je dubok, visok i dalek; i premda samo vaše neizmerno viđenje može dosegnuti tek do njegovih nogu, on je tu, blizu; i premda tek dah vašeg daha dopire do njegovog srca, senka vaše senke pada mu preko lica, a odjek vašeg najtišeg plača postaje proleće i jesen u njegovim grudima. A Život je zastrt koprenom i skriven, baš kao što je i ono vaše veće ja skriveno i pod koprenom. Ali, kad Život progovori, svi vetrovi postaju reči; a kad se oglasi ponovo, osmesi na vašim usnama i suze u očima takođe se prometnu u reči. Kad zapeva, gluvi začuju i ne miču se; a kad se došeta, slepi ga ugledaju i opčinjeni su, te ga slede u čudu i zaprepašćenju”. I on stade s pričom, a bezmerna tišina obgrli ljude i u tišini beše nečujna pesma, te behu utešeni u svojoj samoći i bolu.

60

www.balkandownload.org

I on ih odmah ostavi, te se uputi stazom koja vodi prema njegovom Vrtu, koji je bio Vrt njegove majke i oca, u kojem su počivali usnuli, oni i njihovi preci. A bilo je i onih koji krenuše za njim, videvši da se zaputio svom domu, a bešee sam, jer nikoga nije ostalo od svog njegovog roda da ga dočeka gozbom, po običaju njegovog naroda. Ali zapovednik njegove lađe ih posavetova recima ovim: „Pustite ga da ide svojim putem. Jer, njegov hleb je hleb samotnosti, a u njegovom vrču je vino sećanja, koje će ispiti sam”. I njegovi mornari zastadoše jer su znali da bešee onako kako im je kazao zapovednik lađe. I svi oni koji se iskupiše na morskom bedemu suzdržaše korake svoje želje. Samo Karima krenu za njim delić deli puta, žudeći za njegovom samoćom i uspomenama. I nije progovorila, već se okrenula i otišla svojoj kući, pa u 61

www.balkandownload.org bašti pod bademom zaplakala, iako nije znala zašto. A Almustafa dođe i pronađe Vrt svoje majke i oca i uđe u njega, te zatvori kapiju da niko ne bi ušao za njim. I četrdeset dana prebivao je sam u toj kući i tom Vrtu i niko nije dolazio, čak ni na kapiju, jer beše zatvorena, a svi su ljudi znali da želi da bude sam. A kad se okončaše četrdeset dana i noći, Almustafa otvori kapiju da mogu da uđu. I dođoše devetorica da budu s njim u Vrtu: trojica mornara sa njegove lađe, trojica koji su služili u Hramu i trojica drugova s kojima se igrao još dok bejahu deca. I oni su mu bili učenici. A jednog jutra njegovi učenici posedaše oko njega, a njemu u očima behu daljine i sećanja. I onaj učenik koji se zvao Hafiz mu reče: „Učitelju, pričaj nam o gradu Orfalezu i o toj zemlji u kojoj si proboravio dvanaest godina”. A Almustafa zaćuta i zagleda se u brda i u bezgranični etar, a u njegovoj ćutnji vodila se bitka. Tad reče: „Prijatelji moji i saputnici, jadanje onaj narod koji je pun verovanja, a vera mu je prazna. Jadan je narod koji nosi ruho a sam ga ne tka, jede hleb a ne žanje ga i pije vino što ne teče iz njegove preše. Jadan je narod koji siledžiji kliče kao junaku, a blistavog zavojevača smatra darežljivim. Jadan je narod koji prezire strast dok sanja, a pokorava se najavi. Jadanje narod koji ne podiže glas, sem kad krene na sahranu, ne diči se, osim među svojim ruševinama i neće se pobuniti dok mu se vrat ne nađe između mača i panja. Jadan je narod čiji je državnik lisica, čiji je filozof opsenar i čija umetnost je umetnost krpljenja i podražavanja. Jadan je onaj narod koji svog vladara dočekuje fanfarama, a prati ga vikom i drekom, samo da bi ponovo fanfarama dočekao drugog. Jadan je narod čiji su mudraci otupeli od godina, a snažni muškarci 62

www.balkandownload.org tek u kolevci. Jadan je narod podeljen u deliće, a svaki delić sebe smatra narodom. A jedan reče: „Pričaj nam o onome što ti još i sada promiče srcem”. A on ga pogledaa i glas mu prože zvuk zvezdanoj pesmi nalik, te reče: ,,U vašem snevanju najavi, kada utihnete i oslušnete svoje dublje ja, vaše misli, poput pahulja snežnih, padaju i lepršaju se i zaogrću sve zvuke vaših prostranstava belom tišinom. A šta su vaši sni najavi najavi do oblaci što pupe i cvetaju na nebeskom drvetu vašeg srca? I šta su vaše misli do latice koje vetar vašeg srca raspršuje po brdima i poljima? I baš kao što iščekujete mir dok ono bezoblično u vama poprima oblik, tako se i oblak skuplja i plovi dok Bl Blaženi aženi Prsti ne uobliče njegovu sivu želju u kristalna sunašca, mesece i zvezde”. Tad Sarkis, onaj što je donekle sumnjao, progo progovori vori i reče: „Ali, doći će proleće i svi snegovi naših snova i naših misli istopiće se i više ih neće biti”.

A on odgovori, rekavši: „Kad Proleće dođe da potraži svoju voljenu među dremljivim šumarcima i vinogradima, snegovi će se zaista istopiti i poteći će potocima tražeći reku u dolini, da budu peharnici stablima mirte 63

www.balkandownload.org i lovora. Tako će se otopiti i sneg vašeg srca kad vam dođe Proleće i tako će poteći vaša tajna u potocima da potraži reku života u dolini. A reka će prigrliti vašu tajnu i odneti je u veliko more. Sve će se otopiti i pretvoriti u pesmu kada dođe Proleće. Čak i zvezde, ogromne pahulje što padaju lagano po velikim poljima, istopiće se u potoke raspevane. Kada se sunce Njegovog lica podigne na onom širem obzorju, koja se onda smrznuta ukrućenost neće pretvoriti u žuboravu melodiju? I ko od vas neće biti peharnik mirti i lovoru? Još koliko juče kretali ste se s morem u pokretu, i niste imali obale ni sebe. Tad vam je vetar, dah Života, utkao, veo svetlosti na svom licu; tad vas je njegova ruka pobrala i podarila vam obličje i vi ste, visoko uzdignutih čela, potražili visine. Ali, more vas je pratilo, i njegova pesma je još uvek s vama. I, premda ste zaboravili svoje pretke, ono će uvek isticati da vam je majka i stalno će vas prizivati sebi. Na svojim lutanjima po gorama i pustinji uvek ćete se sećati dubine njegovog spokojnog srca. I premda često nećete znati za čim to čeznete, čeznućete za njenim bezmernim i ujednačenim mirom. A kako drugačije i da bude? U lugu i u gaju, kad kiša igra po lišću na brdu, kad sneg pada, kao blagoslov i zavet, u dolini, kad vodite svoja stada na reku, na vašim poljima gde brzaci, poput srebrnih potočića, spajaju zelenu odeždu, u vašim vrtovima kad se u ranoj rosi ogledaju nebesa, na vašim livadama, kad vam večernja izmaglica svojim velom donekle zakrili put: u svemu tome more je sa vama, svedok vašeg nasleđa i željno vaše ljubavi. Ono je pahulja u vašem oticanju ka moru”. A jednog jutra, dok su šetali Vrtom, na kapiji se obrela jedna žena i beše to Karima, ona koju je Almustafa u detinjstvu voleo kao sestru. I stajala je tako, napolju, ne tražeći ništa, niti je zakucala rukom na kapiji, već se samo zagledala sa čežnjom i tugom put Vrta. I Almustafa spazi želju na njenim kapcima očnim, te hitrim koracima priđe zidu i kapiji i otvori joj, a ona uđe i bi lepo primljena. 64

www.balkandownload.org I progovori, te reče: „Zbog čega si se sasvim povukao od nas, pa da ne možemo da živimo u svetlu tvoga lika? Jer, znaj, svih ovih godina mnogih voleli smo te i čekali sa čežnjom na tvoj bezbedni povratak. I sada ljudi vape za tobom i radi bi da s tobom govore; a ja sam njihov glasnik i dođoh da te zamolim usrdno da se pojaviš pred ljudima i progovoriš im svojom mudrošću, pa da utešiš skrhana srca i poučiš nas, maloumne”. I pogledav je, on reče: „Ne zovi me mudrim ako mudrim ne zoveš sve ljude. Zelena sam ja voćka, što se još uvek pripija uz granu, a još koliko juče bejah samo cvet. I ne nazivaj nikoga među vama maloumnim, jer mi uistinu nismo ni mudri, ni maloumni. Mi smo zeleno lišće na drvetu života, a život sam je izvan strane mudrosti, a sasvim izvesno izvan maloumlja. A jesam li se ja zaista povukao od vas? Zar ne znaš da nema razdaljine koju duša ne može da premosti u mašti? A kad duša premosti tu razdaljinu, ona postaje mera u duši. Prostor što se proteže između tebe i tvog prvog suseda koji nema prijatelja uistinu je veći od onog što se pruža između tebe i tvog voljenog koji živi iza sedam mora i sedam gora. Jer, u sećanju nema razdaljina; a samo u zaboravu otvara se ponor koji ni tvoj glas ni oko ne mogu da premoste. Između obala okeana i vrha najviše planine pruža se tajni put koji moraš da prevališ pre no što postaneš jedno sa sinovima zemlje. A između tvog znanja i razumevanja pruža se tajna staza koju moraš da otkriješ pre no što postaneš jedno sa čovekom, a otuda i sa sobom. Između tvoje desnice koja daje i levice koja prima ogroman je prostor. Samo ako smatraš da obe i daju i primaju, možeš ih odvesti van prostora, jer samo u saznanju da nemaš ništa da daš i ništa da primiš možeš da prevaziđeš prostor. Najveća razdaljina je upravo ona koja se prostire između tvoje vizije u snu i tvoje jave - i između onoga što je samo delo i onoga što je želja. A postoji još jedan put kojim moraš da putuješ pre no što postaneš jedno sa Životom. Ali, o tom putu neću govoriti sada, jer vidim da si već 65

www.balkandownload.org umorna od putovanja”.

Potom ode sa ženom, on i ona devetorica, pravo na tržnicu i progovori ljudima, svojim prijateljima i susedima, a radost im se pojavila u srcima i na kapcima. A on reče: „Vi rastete u snu i živite punijim životom dok snevate. Jer, svi vaši dani prolaze u blagodarnosti za ono što primiste u spokoju noći. Često mislite ite i govorite o noći kao vremenu za počinak, ali je noć zapravo doba za traganje i pronalaženje. Dan vam pruža moć saznanja i uči vaše prste da budu vični umeću primanja; ali vas noć odvodi u riznicu Života. Sunce uči sve stvari da gaje čežnju za svetlošć svetlošću. u. Ali ih noć podiže do zvezda. Upravo noćni spokoj tka svadbeni veo nad drvećem u šumi i cvećem u bašti, a zatim priprema gozbu raskošnu i priprema svadbenu ložnicu; i u toj svetoj tišini sutrašnjica se začinje u utrobi Vremena. Tako je sa vama i tako, tražeći, pronalazite slast i ispunjenje. I premda vam u praskozorje buđenje izbriše pamćenje, trpeza snova postavljena je za sva vremena, a svadbena ložnica čeka”. I zaćutao je na časak, asak, a i oni, iščekujući njegovu reč. Tad progovori opet, rekavši: „Vi ste duhovi, premda se krećete u telima; i, poput ulja što gori u tmini, vi ste plamenovi, mada smešteni u svetiljkama. Da niste ništa drugo do tela, onda bi ovo što stojim pred vama i 66

www.balkandownload.org govorim vam bila puka praznina, baš kao da mrtvac doziva mrtvace. Ali, nije tako. Sve ono što je besmrtno u vama slobodno je i danju i noću i ne može da se smesti pod krov ni da se sputa, jer je to volja Najvišega. Vi ste njegov dah, jednako kao i vetar koji se ne može ni uhvatiti, ni zatočiti. I ja sam, takođe, dah Njegovog daha”. daha I on ode od njih hitrim korakom, te opet uđe u Vrt. A Sarkis, onaj što je donekle sumnjao, progovori i reče: ,,A šta je sa ružnoćom, Učitelju? Ti nikada ne govoriš o ružnoći”. I Almustafa mu odgovori, a bič beše u njegovim rečima, i kaza: „Prijatelju moj, koji će te to čovek nazvati negostoljubivim ako prođe kraj tvoje kude, a ne pokuca ti na vrata? I ko može da te smatra gluvim i bezumnim ako ti govori na jeziku stranom, od kojeg ne razumeš ništa? Nije li ono što nikada nisi stremio da dosegneš, u čije čije srce nikada nisi poželeo da uđeš, to što smatraš ružnoćom? Ako je ružnoća išta, onda je, zaista, tek povez preko naših očiju i vosak što nam puni uši. Ne nazivaj ništa ružnim, prijatelju moj, osim strah duše u prisustvu sopstvenih sećanja”.

A jednog dana, dok su svi sedeli u dugim senkama belih topola, neko progovori, te reče: „Učitelju, plašim se vremena. Ono nas gazi i otima nam mladost, a šta nam daje zauzvrat?” 67

www.balkandownload.org A on odgovori i kaza: „Uzmite sada šaku plodne zemlje. Nalazite li u njoj pokoje seme, a možda i crva? Da su vam ruke dovoljno prostrane i izdržljive, seme bi moglo postati šuma, a crv jato anđela. I ne zaboravite da godine, koje pretvaraju semenke u šume, a crve u anđele, pripadaju ovome Sada, sve godine, baš ovom Sada. A šta su godišnja doba osim vaše rođene misli koje se menjaju? Proleće je buđenje u vašim prsima, a leto tek priznanje vaše plodnosti. Nije li jesen ono drevno u vama što peva uspavanku onome u vašem biću što je još uvek dete? A šta je, pitam vas, zima do li počinak bremenit snovima svih ostalih doba”. I tad Manus, znatiželjni učenik, pogleda oko sebe i vide biljke u cvatu gde prianjaju uz drvo egipatske smokve. „Pogledaj gotovane, Učitelju. Šta kažeš na njih? To su lopovi teških kapaka što kradu svetio od postojane dece sunca i goste se životnim sokom što struji njihovim granama i lišćem“. A on mu odgovori, rekavši: „Prijatelju moj, svi smo mi gotovani. Mi koji se mučimo da pretvorimo ledinu u treperavi život nismo iznad onih što primaju život pravo iz ledina, i ne znajući je. Zar majka treba da kaže svom detetu: ,Vraćam te natrag šumi, koja ti je veća majka, jer si me izmorilo zdušno?’ Ili da pevač prekori sopstvenu pesmu i da joj kaže: ,Vrati se sad u pećinu odjeka odakle si došla, jer mi tvoj glas troši dah?‘ I treba li pastir da kaže svom grlu jednogodišnjem: ,Nemam pašnjak na koji bih te poveo; zato ćeš platiti glavom i postati žrtva za ovu stvar’? Nikako, prijatelju moj, odgovori na sve ovo su tu pre no što smo i postavili pitanja i, poput tvojih snova, ispunjeni su pre no što si zaspao. Mi živimo oslanjajući se uzajamno, u skladu sa zakonom, drevnim i bezvremenim. Hajde onda da živimo u ljubavi i dobroti. Mi tražimo jedni druge u našoj usamljenosti i hodamo drumom kad nemamo ognjište uz koje bismo seli. Prijatelji moji i braćo, širi drum je vaš bližnji. Te biljke koje žive na drvetu crpu zemljino mleko u slatkoj tišini noći, 68

www.balkandownload.org a zemlja u svom spokojnom snevanju napaja se na prsima sunca. A sunce, baš kao ja i vi i sve što postoji, sedi s jednakom čašću na gozbi kod Princa čija su vrata vazda otvorena, a trpeza uvek postavljena. Manuse, prijatelju moj, sve što postoji uvek živi oslanjajući se na sve što postoji; a sve što postoji živi s verom, bezgraničnom, u darežljivost Najvišeg”.

A jednog jutra, dok se nebo još bledelo od svitanja, svi su se zajedno šetali vrtom, zagledani u Istok i utihnuli u prisustvu sunčevog rađanja. Ubrzo potom, Almustafa pokaza rukom, te reče: „Prizor jutarnjeg sunca u kapi rose nije ništa manji od sunca. Odraz života u vašoj duši nije ništa manji od života. U kapi rose ogleda se svetlost jer je ona jedno sa svetlošću, a vi odražavate život jer ste vi i život jedno. Kad vas školi mrak, recite: ,Ovaj mrak je svetlost još nerođena; i premda me je noćni čemer skolio sasvim, zora će mi ipak svan svanuti, baš kao i brdima.’ Kap rose koja upotpunjuje svoj krug u seni ljiljana ne razlikuje se mnogo od vas, koji skupljate svoju dušu u Božijem srcu. Kaže li kap: ,Ali, jednom u hiljadu godina ja sam samo i kap rose, rose,’ oglasite se i odgovorite: ,Zar ne znaš da da svetlost svih godina sija u tvom 69

www.balkandownload.org krugu?’“ A jedne večeri silna oluja sručila se na to mesto, te Almustafa i njegovi učenici, njih devetorica, uđoše unutra i posedaše oko vatre, pritajeni i utihnuli. Jedan od učenika reče: „Sam sam, Učitelju, i kopita sati žestoko me tuku po prsima”. A Almustafa ustade i stade sred njih, pa reče glasom nalik hučanju grdnog vetra: „Sam! I šta s tim? Došao si sam, i sam ćeš otići u izmaglicu. Zato pij svoj pehar sam i u tišini. Jesenji dani pružili su drugim usnama druge pehare i napunili ih vinom gorkim i slatkim, baš kao što napuniše i tvoj pehar. Pij svoj pehar sam, iako osećaš ukus sopstvene krvi i suza i slavi život što ti je podario žeđ. Jer, bez žeđi tvoje je srce tek obala presahlog mora, bez pesme i plime. Pij svoj pehar sam i pij ga nazdravljajući. Podigni ga visoko iznad glave i pij obilno za one koji piju sami. Nekada sam tražio društvo ljudi i sedeo sa njima za njihovim svečarskim trpezama, pijući izobilno sa njima; ali, njihovo vino nije mi se popelo u glavu, niti mi je prostrujalo prsima. Samo mi se spustilo u noge. Moja mudrost ostala je suva, a srce zaključano i zapečaćeno. Samo su mi noge bile s njima u njihovoj magli. I više nisam tražio društvo ljudi, niti sam sa njima pio vino za njihovom trpezom. Stoga ti kažem, iako ti kopita sati žestoko tuku po prsima, šta s tim? Za tebe je dobro da ispiješ svoj pehar tuge sam, a i pehar radosti popićeš jednako sam”.

70

www.balkandownload.org

A jednoga dana, dok je Grk Fardrus šetao Vrtom, spotakao se o neki kamen i razgnevio. Okrenuo se i dohvatio kamen, procedivši kroza zube: „Ti, mrtva stvari, na mojoj stazi!” i bacio kamen daleko. A Almustafa, izabrani i voljeni, reče: „Zašto kažeš: ,Ti, mrtva stvari? stvari?’ Zar si tako dugo u ovom Vrtu, a ne znaš da ovde nema ničeg mrtvog? Sve stvari žive i plamte lamte u znanju dana i uzvišenosti noći. Ti i kamen ste jedno. Jedina razlika su otkucaji srca. Tvoje srce kuca nešto brže, zar ne, prijatelju moj? Da, ali nije tako spokojno. Njegov ritam je možda neki drugi ritam, ali ti kažem da ćeš, odmeriš li dubinu svoje oje duše i visine svemira, čuti jednu jedinu melodiju, a u toj melodiji kamen i zvezda pevaju, jedno s drugim, u savršenom skladu. Ako moje reči ne dopiru do tvog shvatanja, onda pričekaj do novog svitanja. Ako si prokleo ovaj kamen jer si se u svom slepilu slepi spotakao o njega, bi li onda prokleo i zvezdu ako bi se tvoja glava slučajno susrela s njom na nebu? Ali, doći će dan kada ćeš skupljati kamenje i zvezde kao što deca beru đurđevak i tada ćeš znati da su sve te stvari žive i mirisne“. mirisne

71

www.balkandownload.org

A prvog dana u nedelji, kada su zvuci zvona iz hrama potražili njihove uši, jedan progovori i reče: „Učitelju, mi ovde slušamo mnoge priče o Bogu. Šta ta ti imaš da kažeš o Bogu i ko je On uistinu?” A on je stajao pred njima kao mlado drvo, bez straha od vetra i oluje, te odgovori rekavši: „Zamislite sad, drugovi moji i ljudi voljeni, jedno srce u kojem su sva vaša srca, ljubav koja obuhvata sve vaše ljubavi, duh koji pokriva sve vaše duhove, glas koji obgrljuje sve vaše glasove i tišinu dublju od svih vaših tišina, i bezvr bezvremenu. Pokušajte sada da pojmite u punoći svog sopstva jednu lepotu zanosniju od svega lepog, pesmu bezmerniju od pesama mora i šume, veličanstvo što sedi na prestolu za koje je Orion tek klupica u podnožju, držeći skiptar na kojem su Plejade tek odsjaj kapljica rose. Vi ste uvek tražili samo hranu i krov nad glavom, odeću i štap; potražite sad Onog koji nije ni meta vašim strelama, niti kamenita špilja da vas zaštiti od sila prirodnih. A ako su moje reči stena i zagonetka, onda nastojte, iako vam srca mogu gu prepući, da vas vaša pitanja odvedu do ljubavi i mudrosti Najvišeg, kog ljudi zovu Bogom”. 72

www.balkandownload.org I oni ćutaše, svi do jednog, a u duši behu pometeni; i Almustafu obuze samilost prema njima i gledao ih je s blagošću, pa reče: „Da ne pričamo više sada o Bogu Ocu. u. Bolje da pričamo o bogovima, vašim susedima, i o vašoj braći, o prirodnim silama što vam se kreću po kućama i poljima. U mašti ćete se popeti na oblak, i smatraćete ga visokim; preći ćete more ogromni i tvrdićete da ste prevalili razdaljinu. Ali, ja vam kažem da dok sejete seme u zemlju dosežete veću visinu; i dok nazivate dobro jutro svom susedu, prelazite veće more. Prečesto pevate Bogu, Beskrajnom, a zapravo ne čujete pesmu. Kad biste samo oslušnuli pesmu ptica i lišće koje se oprašta od grane pod naletom vetra, i ne zaboravite, prijatelji moji, da ono peva samo kada se razdvaja od grane! Ponovo vas zaklinjem da ne govorite tako slobodno o Bogu, koji vam je Sve, već radije razgovarajte i shvatite jedni druge, sused suseda, bog boga. Jer, ko će hraniti ti ptića u gnezdu ako mu majka odleti u nebo? I koja će šumarica u polju biti ispunje ispunjena na ako je ne ovenča pčela sa druge šumarice? Samo onda kada se izgubite u svojim manjim sopstvima, vi tražite nebo koje nazivate Bogom. Kad biste samo pronašli staze koje vode do vaših bezmernih sopstva; kad biste bili manje jalovi i popločali drumove! Mornari moji i prijatelji, bilo bi mudrije pričati manje o Bogu, kog ne možemo da razumemo, a više jedni o drugima, koje možemo da razumemo. Pa, ipak, želim da znate da smo mi dah i miomiris Božiji. Mi smo Bog, u listu, u cvetu, a često i u plodu”.

73

www.balkandownload.org

A jednog jutra, kad sunce već beše visoko, jedan učenik, jedan od one trojice koji su se igrali s njim u detinjstvu, priđe mu i reče: „Učitelju, odeća mi je iznošena, a nemam drugu. Dozvoli mi da odem na tržnicu i pogodim se, te možda i kupim novo ruho”. A Almustafa pogleda ovog mladića, te reče: „Daj mi tvoju odeću”. I on mu je dade i stajaše nag sred bela dana. A Almustafa reče glasom koji beše nalik mladom atu što juri drumom: „Samo nagi žive na suncu. Samo bezazleni jašu na vetru. I samo onaj ko izgubi put hiljadu puta doživeće da se vrati kući. Anđeli su umorni od mudrijaša. Juče baš, reče mi jedan anđeo: ,Mi smo stvorili pakao za one što se presijavaju. Šta drugo osim vatre može da izbriše sjajnu površinu i istopi stvar do njene srži?’ A ja rekoh: ,Ali, stvarajući pakao vi ste stvorili i đavole da vladaju paklom.’ Ali anđeo odgovori:,Nikako, paklom vladaju oni koji ne uzmiču pred vatrom.’ Mudrog li anđela! On poznaje puteve ljudi i puteve poluljudi. On je jedan od serafima koji dolaze da služe prorocima kada ih iskušavaju mudrijaši. I on se, nesumnjivo, smeši kada se proroci nasmeše i plače kad oni plaču. Prijatelji moji i mornari, samo nagi žive na suncu. Samo onaj što kormila nema može da oplovi najveće more. Samo onaj ko je mračan sa noći probudiće se sa svitanjem i samo onaj ko spava sa korenjem, pod snegom dočekaće proleće. Jer vi ste upravo kao korenje i poput korenja ste jednostavni, a ipak posedujete mudrost zemlje. I ćutite, a u svojim granama još nerođenim nosite hor od četiri krila. Krhki ste i bezoblični, pa ipak ste začetak džinovskih hrastova i donekle iscrtane šare vrba spram neba. Još jednom vam kažem, vi niste ništa drugo do korenje između mračne ledine i nebesa u kovitlanju. I često sam vas viđao kako ustajete da zaigrate sa svetlošću, ali sam vas viđao i stidljive. Sve korenje je stidljivo. 74

www.balkandownload.org Ono je skrivalo svoja srca toliko dugo da ne zna šta sa njima da učini. Ali, doći će maj, a maj je neumorna devica, koja će se kao majka brinuti o brdima i poljanama”. A jedan koji je služio u Hramu zamoli ga usrdno, govoreći: „Nauči nas, Učitelju, da naše reči budu iste kao tvoje reči, pojanje i tamjan za ljude”. A Almustafa odgovori, te reče: „Vi ćete se uzneti nad svojim rečima, ali će vaša staza ostati, ritam i opoj; ritam za ljubavnike i sve koji su voljeni, a opoj za one koji bi proveli život u vrtu. Ali, vi ćete se uzneti nad svojim rečima, na vrh po kojem pada zvezdani prah, i otvorićete ruke sve dok se ne napune; tada ćete leći i zaspati kao belo ptiče u belom gnezdu, i sanjaćete o svojoj sutrašnjici kao što bele ljubičice sanjaju o proleću. Da, i spustićete se još dublje od svojih reči. Tragaćete za izgubljenim praizvorima potoka i bićete skrivena pećina u kojoj odjekuju slabašni glasovi dubina koje sada ni ne čujete. Spustićete se dublje od svojih reči, da, dublje od svakog zvuka, u samo srce zemlje, i tamo ćete biti sami sa Njim koji hoda i po Mlečnom Putu”. Trenutak kasnije, jedan od učenika ga upita rekavši: „Učitelju, pričaj nam o biću. Staje to biti? A Almustafa gaje dugo gledao s ljubavlju. I ustao je, te se udaljio od njih; potom se vratio i rekao: ,,U ovom Vrtu počivaju moj otac i mati, pokopani rukama živih; i u ovom Vrtu leži pokopano semenje minulih vremena, koje je tu dospelo na krilima vetra. Hiljadu puta će moj otac i moja mati ovde biti pokopani i hiljadu puta će vetar pokopati seme; i za hiljadu godina od sada vi i ovo cveće ćete se sastati u ovom Vrtu baš kao i sada, i mi ćemo biti, voleći život, i mi ćemo biti, dižući se put sunca. Ali sada, danas, biti znači biti mudar, mada ne stranac maloumnima; to znači biti jak, ali ne na nesreću slabih; igrati se sa decom, ne kao očevi, već kao drugari u igri koji bi da nauče njihove igre; Biti jednostavan i bezazlen sa starcima i staricama i sedeti s njima u hladu prastarih hrastova, premda sami još hodate ruku pod ruku sa Prolećem; 75

www.balkandownload.org Tragati za pesnikom, iako možda živi iza sedam reka i biti spokojan u njegovom prisustvu, ne tražeći ništa, ne sumnjajući ni u šta, šta, i bez pitanja na usnama; Znati da su svetac i grešnik braća blizanci, čiji je otac naš Milostivi Kralj, i da je jedan od njih rođen tek tren pre onog drugog, a mi ga smatramo za Princa Krunisanog;

Slediti Lepotu čak i kada vas odvodi na rub ponora; i premda ona ima krila a vi ih nemate i premda će ona zakoračiti preko ruba, sledite je, jer tamo gde nema Lepote, nema ničega; Biti vrt bez zidova, vinograd bez čuvara, riznica vazda otvorena namernicima; Biti poharan, prevaren, izneveren, da, zaveden i uhvaćen u klopku, a zatim ismejan i uz sve to ipak gledati dole sa visine svoga većeg ja i smeškati se, znajući da postoji proleće koje će doći u vaš vrt da vam zaigra u lišću i jesen u kojoj će sazreti vaše grožđe; znajući da ako vam je samo jedan prozor otvoren ka Istoku nikada nećete biti prazni; znajući da su svi oni koje smatraju za zlotvore i razbojnike, varalice i prevarante vaša braća 76

www.balkandownload.org u nuždi i da ste i vi možda sve to u očima blaženih stanovnika onog Nevidljivog Grada iznad ovoga grada. A sada, svima vama čije ruke oblikuju i pronalaze sve ono što nam je potrebno za okrepljenje u našim danima i noćima Biti znači biti tkač s prstima koji vide, neimar svestan svetlosti i prostora; biti ratar i osećati da skrivate blago sa svakim semenom koje posejete; biti ribar i lovac sa samilošću za ribe i za zveri, ali još većom samilošću za glad i nuždu čovekovu. I, iznad svega, reći ću ovo: želeo bih da svako od vas izađe u susret svrsi svakoga čoveka, jer samo tako možete da se nadate da ćete ispuniti i svoju opravdanu svrhu. Drugovi moji voljeni, budite odvažni, a ne krotki; budite prostrani, a ne ograničeni; i dok ne kucne poslednji čas i meni i vama, budite ono vaše veće ja”. I on prestade da govori, a onu devetoricu obuze duboka potištenost i u srcu se okrenuše od njega, jer ne behu razumeli njegove reči. I gle, ona trojica koji behu mornari stadoše da žude za morem; oni koji su služili u Hramu čeznuli su za utehom njegovog oltara; a oni koji mu bejahu drugovi u igri uželeše se tržnice. Svi oni bejahu gluvi za njegove reči, tako da mu se njihov zvuk vratio poput premorenih ptica beskućnica što traže utočište. I Almustafa se udalji od njih u Vrtu, bez ijedne reči i ne pogledavši ih. A oni počeše da premišljaju između sebe i da traže izgovor za njihovu čežnju kako bi otišli. I gle, okrenuše se i svaki od njih ode na svoju stranu, a Almustafa, izabrani i voljeni, ostade sam. A kad je noć već sasvim pala, on se odšeta do majčinog groba i sede pod kedar koji je rastao nad njim. A na nebu se pojavi senka velike svetlosti i Vrt zablista kao čisti dragulj na prsima zemlje. A Almustafa zavapi u samotnosti svoga duha, te reče: „Silno mi je duša otežala od sopstvenog ploda sazreloga. Ima li nekog ko će doći, uzeti od njega i biti zadovoljan? Zar nema nikog ko je postio i 77

www.balkandownload.org ko je dobar i velikodušan u srcu, da dođe i prekine svoj post mojim prvim plodovima sunca i tako mi olakša teret mog preobilja? Duša mi se preliva od vina vekovnog. Zar nema žednih da dođu i napiju se? Zamislite, čovek neki stajao je na raskršću ruku ispruženih spram prolaznika, a ruke mu behu pune dragulja. I dovikivao je prolaznicima, govoreći: ,Sažalite mi se, i uzmite od mene. Za ime Božije, uzmite iz mojih ruku i utešite me.‘ Ali, prolaznici bi ga smo pogledali i niko nije uzimao iz njegove ruke. Bolje bi bilo da je prosjak što pruža ruku da primi - da, drhtavu ruku, koju prinosi grudima praznu - nego da je ispruži punu bogatih darova i vidi da niko neće da ih primi. I zamislite, neki milostivi princ podigao je svoje svilene čadore između gora i pustinje i zamolio svoje sluge da upale vatru, kao znak tuđincu i lutalici i koji je poslao svoje robove da osmatraju put ne bi li doveli gosta. Ali, putevi i staze pustinjske behu puste i ne nađoše nikoga. Bolje bi bilo da je taj princ bio niko i niotkuda, čovek što traži hranu i zaklon. Bolje bi bilo da je lutalica koji nema ništa do svoga štapa i zemljanog suda. Jer tada bi, kad padne noć, sreo sebi slične i pesnike niotkuda, te bi podelili ono što su isprosili, svoje uspomene i snove. I zamislite, kći velikog kralja probudila se iz sna i odenula svoje svilene haljine, stavila na sebe bisere i rubine, poprskala kosu mošusom a prste umočila u ambru. Tad je sišla sa svoje kule u vrt, gde je noćna rosa dočekala njene zlatne sandale. U tišini noći kći velikog kralja tragala je za ljubavlju u vrtu, ali u čitavom ogromnom kraljevstvu njenog oca ne beše nikoga ko bi joj bio dragan.

78

www.balkandownload.org

Bolje bi joj bilo da je kći ratara i da mu čuva ovce na livadi, te da se vraća s večeri očevoj kući s prašinom zavojitih drumova na stopalima i mirisom vinograda u naborima njenih haljina. A kad bi pala noć, a anđeo noći natkrilio se nad svet, iskrala bi se u dolinu kojom teče reka, gde je dragan čeka. Bolje bi bilo da je monahinja u manastiru i da sažiže srce za tamjan, da bi joj see srce uzdiglo sa vetrom i iscrpljuje duh, tu sveću, za svetlost što se uzdiže ka svetlosti većoj, zajedno sa svima onima koji slave i koji vole i voljeni su. Bolje bi bilo da je žena u dubokoj starosti, koja sedi na suncu i priseća se s kim je podelila svoju mladost”. A noć je zagazila duboko i Almustafa beše mračan zajedno s noći, a duh mu je bio kao oblak bremenit. I zavapi ponovo:

79

www.balkandownload.org „Silno mi je duša otežala od sopstvenog Ploda sazreloga; Silno mi je duša otežala od sopstvenog ploda. Ko će sad doći, jesti i zasititi se? Duša mi se preliva od sopstvenog vina. Ko će sad da natoči i popije i osveži se od žege pustinjske? Voleo bih da sam drvo bez cveta i ploda, Jer je bol preobilja gorča od jalovosti, A tuga bogataša od kog niko neće da uzme Veća je od patnje prosjakove kome niko ne daje. Voleo bih da sam izvor, presahao i sasušen, Pa da ljudi u mene bacaju kamenje, Jer to bi bilo bolje i lakše bi se podnelo Nego da sam izvor žive vode Kraj kojeg ljudi prolaze, a neće da piju. Voleo bih da sam svirala zgažena pod nogama, Jer to bi bilo bolje nego biti lira srebrnih struna U kući čiji gospodar nema prstiju A deca su mu gluva”. I tako sedam dana i sedam noći niko nije ni blizu prišao Vrtu, a on beše sam sa svojim sećanjima i bolom; jer, čak i oni koji su saslušali njegove reči sa ljubavlju i strpljenjem okrenuli su se i otišli za svojim poslovima. Samo je Karima došla, s ćutnjom na licu kao velom prebačenom; i sa vrčem i tanjirom u ruci, s pićem i okrepljenjem za njegovu samoću i glad. I pošto bi ih položila preda nj, otišla bi svojim putem. A Almustafa je ponovo potražio društvo belih topola na kapiji i sedeo je, gledajući na drum. I posle nekog vremena ugleda kao nekakav oblak prašine koji se diže iznad druma i primiče se ka njemu. A iz oblaka se pojaviše devetorica, a pred njima, na čelu, Karima. I Almustafa krenu napred i dočeka ih na drumu, a oni prođoše kroz kapiju i sve je bilo na mestu, kao da su otišli po svome pre jednog sata. Oni uđoše i založiše se s njim za njegovom skromnom trpezom, pošto je Karima na nju iznela hleb i ribu i natočila poslednje vino u vrčeve. I dok 80

www.balkandownload.org je točila, zamolila je Učitelja usrdno, rekavši: „Dopusti mi da odem do grada i donesem vina, pa da vam do dopunim punim vrčeve, jer ovog nema više”. A on je pogleda, i u očima mu behu putovanje putovanje i zemlja daleka, te reče: „Ne, jer za sada je dovoljno”. I tako su jeli i pili i zasitili se. A kad su završili, Almustafa progovori gromkim glasom, dubokim kao more i punim kao plima nadošla pod Mesecom, pa reče: „Drugovi moji i saputnici, moramo se rastati danas. Dugo smo brodili morima pogibeljnim, uspinjali se na najstrmije planine i hvatali u koštac sa olu olujama. jama. Iskusili smo glad, ali smo i sedeli na svadbenim pirovima. Često smo bili goli, ali smo nosili i kraljevsko kra ruho. Putovali smo zaista da daleko, leko, ali se sada rastajemo. Vi ćete zajedno krenuti svojim putem, a ja moram poći svojim sam. I, premda će nas mora i prostrane zemlje razdva razdvajati, jati, još uvek ćemo biti saputnici na našem putovanju ka Svetoj Gori. Ali, pre no što pođemo odvojenim putevima, darovaću vam žetvu i berbu srca svog: Krenite svojim putem pevajući, ali neka vam svaka pesma bude kratka, jer samo će one pesme koje umru mlade na vašim usnama živeti u ljudskim srcima.

81

www.balkandownload.org Izrecite lepu istinu sa malo reči, ali ružnu istinu nikada i nijednom rečju. Recite devojci čija se kosa sija na suncu da je kćer jutra. Ali, ako ugledate slepoga, ne recite mu da je sjedinjen sa noći. Slušajte frulaša kao da slušate april, ali ako začujete govor zakerala i zanovetala, budite gluvi kao sopstvene kosti i daleki kao vaša mašta. Drugovi moji voljeni, na svome putu srešćete ljude sa kopitima: podajte im od svojih krila. I ljude sa rogovima: dajte im lovorove vence. I ljude sa kandžama: dajte im latice za prste. I ljude sa račvastim jezicima: dajte im meda za reči. Da, srešćete sve ove i još njih; srešćete hrome kako prodaju štake i slepe gde trguju ogledalima. I srešćete bogataša kako prosi na kapiji Hrama. Podajte hromome od svoje hitrosti, slepome od svog vida; i postarajte se da date sebe bogatim prosjacima; oni su u najvećoj nuždi od svih, jer nijedan čovek nipošto ne bi ispružio ruku za milostinju da zaista nije siromašan, i pored velikog imetka. Drugovi moji i prijatelji, zaklinjem vas našom ljubavlju da budete bezbrojne staze koje se prepliću u pustinji, kud hode lavovi i zečevi, kao i vukovi i ovce. I zapamtite ovo od mene: ja vas ne učim davanju, već primanju; ne odricanju, već ispunjenosti; i ne popustljivosti, već razumevanju, s osmehom na usnama. Ne učim vas ćutnji, nego pesmi ne odveć glasnoj. Učim vas vašem većem sopstvu, koje sadrži sve ljude”. I on ustade od trpeze i izađe pravo u Vrt, te krenu pod senkom čempresa dok je dan čileo. A oni hodaše za njim, malo dalje, jer im beše teško u srcu, a jezik im se prilepio uz nepce. Samo mu je Karima, pošto je pospravila ostatke, prišla i rekla: „Učitelju, želela bih da mi dozvoliš da ti pripremim hranu za sutra i za tvoj put”. A on je pogleda očima koje su videle druge svetove pored ovoga, te reče: „Sestro moja voljena, to je gotovo, još od kad je sveta i veka. Hrana i 82

www.balkandownload.org piće su spremni, za sutra, kao i za naše juče i danas. Odlazim, ali ako krenem s nekom istinom neizgovorenom, ista ta istina će me ponovo potražiti i naći, čak iako mi delovi budu razasuti kroz tišine večnosti i ponovo ću doći pred vas da bih mogao da progovorim glasom nanovo rođenim iz srca tih bezgraničnih tišina. A ako ima imalo lepote koju vam nisam predočio, onda ću ponovo biti pozvan, da, baš mojim imenom, Almustafa, i daću vam znak, tako da znate da sam se vratio da kažem sve ono što nedostaje, jer Bog neće dozvoliti sebi da bude sakriven od ljudi, ni da Njegova reč leži zatajena u ambisu čovekovog srca. Živeću s one strane smrti, i pevaću za vaše uši, Čak i kad me bezmeran morski talas odnese nazad, U bezmernu dubinu mora. Sedeću za vašom trpezom, iako bestelesan, I ići ću s vama na vaša polja, duh nevidljivi. Doći ću vam dok sedite kraj vatre, gost nesagledivi. Smrt ne menja ništa osim maski koje nam pokrivaju lica. Šumar će još uvek biti šumar, Ratar - ratar, A onaj što peva svoju pesmu u vetar pevaće je i sferama u pokretu”. A učenici behu nepomični kao kamenje i tugovali su u duši zato što je rekao: ,Odlazim.’ Ali nijedan ne podiže ruku da zadrži Učitelja, niti krenu za njim njegovim tragom. A Almustafa izađe iz Vrta svoje majke, a koraci mu behu hitri i nečujni; i u trenu, poput lista oduvanog vetrom, bio je daleko od njih i oni videše kao neko bledo svetio kako se kreće put visija. A devetorica odoše svojim putem niz drum. Ali je žena još uvek stajala dok je padala noć, spazivši kako ono svetio i suton postaju jedno; i ona se uteši u svojoj ucveljenosti njegovim rečima: „Odlazim, ali ako krenem sa nekom istinom neizgovorenom, ta ista istina će me potražiti i 83

www.balkandownload.org naći, i ponovo ću doći”. I spustilo se veče. I on je stigao na brda. brda. Koraci su ga vodili u izmaglicu i stajao je među stenama i belim čempresima skriven od svega živog, te progovori i reče: „O,, Izmaglice, sestro moja, dahu beli Još neuhvaćeni u stegu, Vraćam se tebi, dahu belom i bezglasnom, Reči još neizrečenoj. O, Izmaglice, krilata sestro moja, izmaglice, Zajedno smo sada, I zajedno ćemo biti do drugog dana života, Čije će svitanje položiti tebe kao kapi rose u vrtu, A mene kao novorođenog na prsa neke žene,

I setićemo se. 84

www.balkandownload.org O, Izmaglice, sestro moja, vraćam se, srca što osluškuje u svojim dubinama, Baš kao i tvoje srce, Želja što damarima bije i besciljna je baš kao tvoja želja, Misao još neosmišljena, baš kao tvoja misao. O, Izmaglice, sestro moja, prvorođeno čedo majke moje, U rukama još nosim zeleno semenje koje si me molila da razaspem, I usne su mi još obeležene pesmom koju si me molila da pevam; I ne donosim ti plod, ne donosim ti nikakav odjek Jer mi ruke behu slepe, a usne ukočene. O, Izmaglice, sestro moja, mnogo sam voleo svet, i svet je voleo mene, Jer svi moji osmesi behu na njegovim usnama, i sve njegove suze behu u mojim očima. Al’ među nama je ipak bio ponor tišine koji nije mogao da premosti A ja ne mogah da ga prekoračim. O, Izmaglice, sestro moja, besmrtna moja sestro, Izmaglice, Pevao sam drevne pesme svojoj maloj deci, A ona su slušala, i na njihovom licu beše čuđenje; 85

www.balkandownload.org Al’ sutra će, možda, zaboraviti pesmu, A ja ne znam kome će vetar tu pesmu odneti. I premda nije moja, ipak je dospela u moje srce I počivala na tren na mojim usnama. O, Izmaglice, sestro moja, premda se sve ovo zbilo i desilo, U meni vlada spokoj. Bilo je dovoljno pevati onima već rođenim. I premda pesma zaista ne beše moja, Ipak je ponikla iz najdublje želje srca moga. O, Izmaglice, sestro moja, sestro moja Izmaglice, Jedno sam sa tobom. Nisam više svoje ja. Zidovi su pali, I lanci su pokidani; Penjem se tebi, izmaglici, I zajedno ćemo lebdeti nad morem do drugog dana života, Čije će svitanje položiti tebe kao kapi rose u vrtu, A mene kao novorođenog, na prsa neke žene”

86

www.balkandownload.org

BIOBIBLIOGRAFIJA HALILA DŽUBRANA 1883. Rođenje Halila Džubrana 6. januara, u selu B’šare u Libanu, u maronitskoj porodici. 1895. Odlazak porodice u Boston; otac ostaje u Libanu. Američki umetnik F. H. Dej ohrabruje ga da crta. Stupa u vezu sa bostonskim umetničkim krugovima. 1898. Povratak Džubrana u Bejrut, gde se upisuje na Koledž Mudrosti, na kom izučava Bibliju i arapski jezik. 1902. Novi odlazak u Boston. Poznanstvo sa Zozefinom Pibodi. Sestra Sultana umire; majka boluje od raka. Džubran slika i piše, potvrđujujući svoj umetnički talenat. 1903. Smrt Džubranove majke i Džubranovog polubrata. 1904. Džubran upoznaje Meri Haskel. Ona mu pruža materijalnu pomoć i ohrabruje da piše na engleskom. Počinje da objavljuje u novinama arapske emigracije. 1905. Objavljena je Muzika, prva Džubranova knjiga. 1906. Objavljene su Nimfe iz doline. Raskida vezu sa Žozefinom. Zbližava se sa deset godina starijom Meri Haskel. 1908. Objavljivanje Pobunjenih duhova. Maronitska crkva osuđuje delo kao jeretičko, a otomanska vlast odlučuje da ga spali na javnom trgu. Džubran odlazi u Pariz gde studira slikarstvo. 1910. Povratak u Boston, a potom trajno nastanjivanje u Njujorku. 1912. Početak prepiske između Džubrana i libanske spisateljice Mej Zijade, koja živi u Egiptu. Objavljivanje Slomljenih krila. 1918. Objavljivanje Bezumnika, prvog Džubranovog dela na engleskom jeziku. Zamisao o knjizi u čijem središtu je lik Al Mustafe, budućeg Proroka. 87

www.balkandownload.org 1919. Objavljivanje na arapskom jeziku knjige Povorke. 1920. Objavljivanje Prethodnika i Oluja. Džubran osniva, sa drugim arapskim piscima, Kružok Pera, koji sebi postavlja zadatak da objavljuje autore koji mu pripadaju, da «razdrma» jezik i da prevodi na arapski dela i autore koji to zaslužuju.

Sken: nela012 Obrada: nela012 i gstanic

www.balkandownload.org

88