Katarina Sforca

O autoru: Džojs de Vrajs je naučnica i profesorka na Univerzitetu Auburn u Sjedinjenim Američkim Državama. Bavi se umetnošću baroka i renesanse. Dekan je na katedri Ženskih studija na Aubrun univerzitetu i predaje na kursu Uvod u ženske studije. Najviše se bavi vizuelnom i materijalnom kulturom ranog modernog doba (od 14. do 17. veka) kao i problemom reprezentovanja zavisno od pola. Napisala je knjigu čiji je originalni naslov „Caterina Sforza and the Art of Appearances: Gender, Art , and Culture in Early Modern Italy“ (Ashagate, 2010). U toj knjizi bavi se patronažom plemića kao i pojavama, načinima prikazivanja i ponašanja koja su uslovljena polom. Objavila je nekoliko članaka o Sforci. Džojs de Vrajs se trenutno bavi materijalnom kulturom i enterijerom u 16. veku u Bolonji. Radila je u raznim muzejima i arhivima širom Italije (Milano, Venecija, Bolonja, Modena, Napulj, Firenca, Rim).

Interpretacija teksta:

Katarina Sforca zapamćena je kao jedna od najznačajnijih žena, možemo čak reći i ličnosti renesansne Italije. Rođena je 1463. godine kao vanbračna ćerka Lukrecie Landriani i Galeca Marije Sforce, milanskog vojvode. Odrastala je na jednom od najraskošnijih dvorova tadašnje Evrope, gde se učila lepom ponašanju, predstavljanju u društvu, politici. Jako mlada, godine 1477. postala je žena Đirolama Riaria, omiljenog rođaka pape Siksa IV. Papa je Riariu omogućio da vlada Imolom i Forlijem. Zahvaljujući njemu Đirolamo i Katarina postali su deo evropske elite. Riario je izgradio palatu u Rimu, i pomogao izgradnju nekoliko građevina u Imoli. Papa Siks IV umire 1484. godine, i tada se sudbina porodice Riari menja. Đirolamo je stekao brojne neprijatelje u Rimu, i bez podrške pape bio je primoran da napusti grad. Novi papa Inoćentije VIII dozvolio je Đirolamu da zadrži Imolu i Forli, gde se porodica preselila. Riario je prebrodio nekoliko zavera, ali je u aprilu 1488. ubijen. Katarina i njihova deca uzeti su kao taoci. Ona je pokazala izuzetno diplomatsko umeće u danima

nakon ubistva. Ubedila je otmičare da je spremna na saradnju, međutim, čim je našla uporište, odlučila je da se bori da zadrži porodičnu teritoriju. Borba se isplatila, pa je postala regent svog sina Otavijana. Njen položaj kao udovice Đirolama Riaria, i majke njegovog naslednika, postali su temelj njene moći. Dobijala je podršku dvojice moćnih vladara,od svog ujaka, Ludovika Sforce (milanskog vojvode) , i Đirolamovog rođaka Rafaela Riaria ( kardinala) , čija je pomoć bila od velikog značaja za njenu vladavinu, ali ne smeju se zanemariti ni njene diplomatske veštine. Katarina je sklopila saveze sa susednim teritorijama – Ferarom i Firencom. U više navrata zaštitila je vladavinu, prebrodila je čak i invaziju francuskog kralja Filipa IV na Italiju. Uprkos mudroj vladavini, nije uspela da se odbrani od Ćesara Bordžije, ambicioznog sina pape Aleksandra VI. Nakon oslobođenja 1501. godine, pokušala je zajedno sa sinovima da povrati bogatstvo Riarevih, ali nije uspela. Uprkos mnogim nesrećama koje su je zadesile, Sforca je uspela veoma dugo da opstane u svetu u kome vladaju muškarci. U renesansnom periodu, rodila se ideja da ljudi stvaraju sliku o sebi kroz sopstvene reči i dela. Katarina je bila izuzetan poznavalac te ‘ umetnosti’ , pa je tako uspela da izgradi veličanstvenu sliku o sebi. Mnogi veliki vladari tog doba izgradili su raskošne palate, pomogli izgradnju crkava i ostalih građevina, i tako uzdizali sebe u očima naroda. Ni kod Katarine nije bilo drugačije. Iako su njeni rersusi bili ograničeni, ona je podržala mnoge izgradnje, i podsticala ključne promene u Forliju i Imoli. Bila je poznata i kao lepotica, žena sa ukusom, pisala je recepte za lepotu. Na sve ove načine ona je gradila pozitivnu sliku o sebi u javnosti. Portreti su oduvek imali važnu ulogu u građenju predstave moćnog vladara. Po ugledu na antičke novčiće, medalje su se pojavile u renesansi kao poklon u plemićkom društvu. Praktične, razmenjivale su se prilikom susreta, sklapanja saveza. Medalje su bile i jako pogodne za reprezentovanje vladara. Njihovi portreti na medaljama obično nisu bili verni subjektu, već su imali za cilj da predstave karakter vladara. Vladari su predstavljani kao snažni, sposobni, autoritativni. Stoga su se na medaljama predstavljali sa mačem, oklopom, na konju, kao ratnici, odnosno zaštitnici. Sa antičkih novčića preuzete su personifikacije pobede – Viktorije.

Žene su retko vladale, mogle su biti na vlasti samo kao regenti. Imale su moć ali su se morale izboriti za nju. Jedna od takvih bila je Katarina Sforca. Neophodne osobine kod žena bile su lepota, čednost, skromnost, odanost. Tako su se i prikazivale na slikama, medaljama. Na medaljama Sforce, kojima se de Vrajsova bavi u svom radu, možemo pratiti njen razvoj, od mlade supruge do moćnog vladara. Na njenom primeru možemo uočiti kako se način reprezentovanja menja sa promenom situacije. Najranija medalja nam Katarinu ( na aversu) predstavlja mladu i dostojanstvenu. Ona je u to vreme bila posvećena svojoj ulozi pratioca moćnog čoveka u Italiji. Njena kosa je prikladno uvezana ukrasnim vezama koji signaliziraju lepotu i usaglašenost. Ova klasična frizura podseća na tip rimske dame, kao i njena odeća, jer ona ne nosi raskošne haljine već draperiju. Portret je na obodu upotpunjen natpisom - Katarina Sforca Viskonti de Riario, gospođa Imole i Forlija. Ponosno ističe elitni status dobijen rođenjem i udajom. Amblem na reversu medalje predstavlja Fortunu, prikazana je kao polu naga žena koja desnom nogom stoji na lopti koja predstavlja Zemlju. U levoj ruci drži globus, a u desnoj kormilo. Njena kosa i draperija uvijaju se od hipotetičkih vetrova vremena, povetarac utiče takođe na ravnotežu planete i tok njenog kormila. Ovde se simbolički ukazuje na moć žene. Na ovoj strani takođe postoji natpis, koji se može različito tumačiti. Džojs de Vrajs nam za natpis ‘TIBI ET VIRTVTI ‘ daje više tumačenja : u doslovnom prevodu znači ‘ za tebe i vrlinu’ . To može biti pohvala Katarini za vrline, moguće je i da se tiče Fortune, pa bi se prevelo ‘ za sreću i vrlinu’. Kada je njen muž ubijen 1488. , Katarina postaje regent svoga sina, i tada ona od uzorne plemkinje, postaje moćan vladar. U tom periodu ona se borila sa mnogim teškoćama, iz kojih je izlazila uspešnija i jača. Ona je obeležila uspešne pregovore nakon kojih je postal regent medaljom kojom je istakla novi status. Ovde se takođe pojavljuje iz profila, crne lica su oštrije, ovde se naglašava njen status udovice ( i pravom na bogatstvo) velom. Ovde takođe postoji natpis, međutim prezime Sforca je napisano skraćenicom SF, dok je Riario ispisano celo. Skraćeno devojačko prezime naglašava njenu poziciju u Riario porodici, na čijem je sada čelu. Katarina je pokazala svoju moć o trijumf na poleđini medalje – krilata personifikacija pobede u kočiji sa

konjima. Na kočijama se nalazi grb porodice Sforca – zmija koja proždire bebu. Sve ovo prati natpis VICTORIAM FAMA SEQVETVR , što znači slava prati pobedu. Ovo nam ukazuje na želju porodice Sforca za moći, i ističe njen trijumf nad neprijateljima. Za razliku od prethodne medalje, ženski ideal vrline je izostao, prikazuju se tipično muške osobine. Sforca se ovakvim prikazivanjem na neki način izjednačila sa muškim vladarima. Ovaj motiv preuzeli su mnogi vladari kasnije, jedan od njih je francuski kralj Šarl VIII, sa malim varijacijama. On ima natpis ‘ mir prati pobedu’. 1498. godine Katarinin sin Otavijano postaje punoletan. On je međutim bio ratnik pa je ona nastavila da vlada kao regent. Kao vladar u odsustvu sina, nije se više mogla identifikovati kao Riareva udovica. Zato na trećoj medalji skida veo, i ponovo ističe žensku lepotu, u kosi ima ukrasne perle, nosi raskošnu haljinu. Ona ipak zadržava Viktorije u kočijama, kao pokazatelj da je i dalje moćna. Otavijano je takođe naručio medalju, na njoj je prikazan kao ratnik – na konju,u oklopu, sa mačem. Na aversu je njegovo puno ime, a na reversu skraćeno. On time podseća da je i vladar i ratnik. Sandro Botičeli je prikazao Katarinu kao jednu od tri gracije u svojoj kompoziciji ‘Proleće’ . One su simbol lepote, radosti, zadovoljstva. Njena lepota je ovde izražena, može nas asocirati na prvu medalju gde je Sforca jako mlada i gde su istaknute upravo ove osobine koje se vezuju za gracije. O njenoj lepoti pisao je Filipo Bergamo, u svojoj knjizi ‘ Životi slavnih žena’. Divio se njenom duhu, očaravala ga je njena lepota. Tvrdio je da je ona najlepša žena svog doba. Pravilnim tumačenjem medalja Katarine Sforze, možemo mnogo toga o njoj saznati, i pratiti njen život. Njen put od veoma mlade devojke do poštovanog, moćnog vladara ukazuje nam o kakvoj se jakoj ličnosti radi.Prilagođivanjem medalja transformiše sliku o sebi u javnosti. Znala je da upotrebi svoju lepotu u svoju korist, ali umela je i da prevaziđe svoje ženske osobine i bori se kao pravi vladar, bez milosti. Prihvatala je uloge koje su joj dodeljene i umela je da ih preokrene u svoju korist.

Medalje Katarine Sforce nam takođe dokumentuju odnose reprezentovanja u zavisnosti od pola. U to doba, a i do dan danas važi pravilo da žene, da bi uspešno vladale, moraju preuzeti neke ‘muške osobine’. Sforca nije bila prva žena koja je na taj način vladala, ali je ostala upamćena po svojoj izuzetnoj mudrosti, lepoti i duhu.

Literatura :

Joyce de Vrice : Caterina Sforca’s Portrait Medals – Power, Gender and Representation in the Italian Renaissance Court

http://www.womenwholead.org/caterina_sforza.htm http://theborgias.wikifoundry.com/page/Caterina+Sforza+Historical+Profile