Karl Manhajm

KULTURE I UMETNOSTI KARLA MANHAIMA Karl Mannheim (Karl Manhajm) je, nema sumnje, jedan od onih mislilaca koji je iz opSte-metodoloSkog dualizma postavljenog od strane Wilhelma Diltheya (Vilhelm Diltaj) 1 neokantovske Skole, razvio logiEke konsekvencije za sferu nauke o kulturi. Ukratko, ranu fazu svoga intelektualnog razvitka proSao je, zajedno s a Georg LukAcsem (Derd LukaE), oslonjen na filozofiju Zivota Diltheya, koji pak, kategoriju ,,objektivnog duha" ne izvodi viSe iz racionalnog, umnog principa, kako je to Einio Hegel, nego iz ,,Zivota", kao totaliteta duSevno strukturiranog odnosa. Na metodoloSkom planu Dilthey je odluEno razdvojio sferu prirodnih i sferu duhovnih, istorijskih nauka. 1. U ranom delu: Du3a i kultuta (Seele und Kultur), koje je objavljeno u BudimpeSti 1918. godine, Mannheim se bavi problemom objektivne i subjektivne strane kulture, ili - odnosom ,,objektivnog duha" i ,,individue0, oEekujuCi pri tome svojevrsnu pomof psiholoSke nauke. Ostajufi vezan za prethodnu tradisiju, i to za onaj njen deo koji se i s l m idejno aslanja na svoju tradiciju, na filozofiju srednjega veka, Mannheim je panenutu distinkciju zasnovao poSav od razlike duBevnog i duhovnog u kulturi. Du3a (Seele) je subjektivna, a duh (Geist) objektivna komponenta kulturnih tvorevina.

Da bi se bolje shvatio problem o kome je reE, korisno je analizirati dva Mannheimova stava iz pomenutog rada. Pod ,,objektivnom kulturom", *) Deo iz obimnijeg, neobjavljenog rada: ESTETIKA

1 SOCIOLOGIJA UMETNOSTI.

SRETEN PETROVIC

r&i C.e Mannheim, razummo ,,we objektivacije duha (Geist)" koje su u svom istoriskom razvitku postale neka vrsta oliPenja ljudskoga. Ovde spadaju ,,religija, nauka, umetnost, driava i Eivotni oblici"'). U drugom stavu s e tvrdi da ,,individualno delo postaje f i n j d c o m kulture na taj naEin Bto prima socijalno-istorijski karakter, iako je delo, prema svom izvornom odredenju, izraz duBe (Seele), koja s e Eeli da ispuni radi sebe same"9. Lako s e moEe zapaziti da religija, uxnetnost i nauka postaiu finjenicama kulture na taj naPin Sto se u njima objektivira duh - kao ono opste, nadindividualno i intersubjektivno (po Hegelu je to apsolutni duh). Isto tako se moEe primetiti da individualno delo, kao objektivacija samo indiz'idualnog subjekta (duie), nije uvek i bezuslovno kulturna Pinjenica. Ono to postaje tek po8to u sebe primi i socijalno-istorijsku bit, kada individualno - kao izraz duie. subjekta. svoju teinju da bude .,radi sebe same", a;tonomno,-otvori-,,prema drugom", opJtem i duhovnom. Da su Mannheimove kategorije ,,objektivnog duha", ,,duieW,natopljene znaPenjima koje im se pridaje u tradicionalnoj filozofiji duha, po sebi se razume. Daljnja distinkcija koju Mannheim Pini odnosi se na odluPno ,,suprotstavljanje duie i tela", kao subjektivnog i objektivnog u kulturnim tvorevinama. Razume se, autoru nije teBko d a iz toga zakljufi kako je ,,delo u jednom smislu viie, u drugom manje od svoga t v o r ~ a " ~ )Kada . Mannheim naglaiava da je ,,delo viSe nego dusa". tj. viie od svoga tvorca, od subjektivnog, on pri tome misli da delo, osim teinji tvorca koje nuino izratava, sledi i ,,svoj vlastiti zakon". Tako je ,,pesrna potPinjena zakonima ritma i pesnifkom rodu", dok se zakonitost skulpture sastoji u njenom ,,materijalu, prostornoj osobini i perspektivin4). Medutim, delo je i ,,manje od tvorca", budubi da ono stalno u p u h j e na stvaraoca, koji je kljur za njegovo konafno razumevanje, na autora koji ga je zamislio. Tako nam, prema Mannheimu, ,,poslednji smisao stvaranja izmife", jer ,,gubimo pristup njegovom subjektivnom izvor~"~). Pored ,,vlastite zakonitosti dela" - estetskog, i subjektivno-psiholofie, umetnifka tvorevina ima i svoje ,,istorijsko-socijalno utemeljenje", kojim se ona odvaja ,,od stvaraoca" i time postaje ,,inte1) Karl Mannheim, Seele und Kultut. In: ,,Wissensso-

ziologie". Auswahl aus dem Werk. Eingeleitet und Herausgegeben von Kurt H. Wolff. Berlin und Neuwied, 1984, S. 69.

3 Ibidem,

S . 70.

J) Ibidem,

S. 71.

3 Ibtd., S.

71-72. ') Ibtd., S. 71.

SRETEN PETROVIC -

- -

gralnim delom istorijskog oblikovanja", kao jedinstvena celina naspram odredenih delova. U realistiEkom, filozofskom smislu te reti, Mannheim zakljutuje da ,.literatma nije suma napisanih dela, niti je urnetnost zbir umetniekih predmetaw'). Prema tome, za ,,zakonitost u pojavama" nije ,,merodavan samo stvaralaeki individuum". Isto t a b , ovde deluje moL koju Mannheim odreduje kao ,,Zivotni konlinuitet kulture", koji je fak od ,,odlutujuCeg uticaja". KonaEno, ,,postajuti predmetom kulture i samostalnom realnosh, delo se otuduje od duSe"'), od subjektivnog. IStifuCi da se autonomno znatenje i razvoj ove umetnitke realnosti ne moZe sasvim da objasni iz sfere psihiEkoga, subjektivnoga, Mannheim time odluho razgranirava kompetencije psihologije i sociologtje umetnostt. Psihologija se k r d e linijom objasnjavanja dela kao i n d s dualne tvorevine, dok se sociologija bavi otkrivanjem njegovog socijalno-istorijskog karaktera. Ona prilazi delu kao objektivaciji nadindividualnog (u Hegela i nadistorijskog) socijalnog duha. Time su ocrtane gotovo sve bitne pretpostavke koje be u narednom Mannheimovom radu: Prilozi teoriji interpretacija pogleda TW svet biti dalje razvijene. Karakteristika rada Duja i ku2tura je u tome Sto Mannheim veL ovde izlaZe osnovu svoga realistirkog koncepta, pokugavajubi da smisao kulture, njenih tvorevina, izvede iz kategorije duha, koji ovde ima obeleZje supstancije, biti (Wesen), sadrZaja. Time se, dakako, dovodi u sumnju koncepcija o autonomiji, specifiEnosti posebnih kulturnih tvorevina. Ovim gledigtem Mannheim se znatno razlikuje od Marxa, mislioca revolucije, prema kome se inaEe i slm Mannheim odlutno odreduje. DoduSe, on priznaje LI radu D d a i kultura da je ,,Marx medu prvima uvideo odnos izmedu objektivacije kulture i strukture druStva, pa se zbog toga njegova ishodigna taEka ne sme re vide ti"^). Pa ipak, svestan osobenosti vlastitfh pretpostavki Mannheim primebuje da njegovo ,,shvatanje ovoga odnosa nije identifno Marxovom".3 U drugom Mannheimovom radu zapaziCemo evoluciju u pogledu znatenja koja se pridaju terminima: duh - . duSa, objektivno - subjektivno. Prirodno, Mannheim je morao precizirati znafenje pojedinih termina kako bi mogao celovito izloZiti kategoriju ,,pogleda na svet", koja odsad postaje kljufna za tumatenje tvorevina kulture i u tome redu umetnosti. 9 Ibid, S . 7 2 . I)

Ibid., S . 72--73.

3 Ibid.,

S . 81.

9 Ibid., S. 81.

SRETEN PETROVIC

2. Zadatak koji je Mannheim pestavio u radu

Beitrage zur Theorie der Weltanschauungs-Interpretation - koji je nastao izmedu 1921. i 1922. godine, sastojao se u odredenju .,metodoloSke strukture i logifkog mesta pojma pogleda na svet unutar istorijske nauke o k~lturi"~?.Prostije: koja je to vrsta zadataka ,,kada naufni istraZivaE kulture (istorifar umetnosti, istorifar religije ili sociolog itd.) postavi sebi problem da odredi pogled na svet jedne epohe ili da objasni parcijalne pojave njegove oblasti iz ovoga totaliteta"ll). Umesno je primetiti da se u ovome radu tri t e d n a pojavljuju sa manje-vise istim znafenjem: Zeitgeist, Weltanschauung i Totalitiit1q. Ili, prema tvrdenju Kurta Wolffa (K.Volf), u interpretadji ,,pogleda na svet" Mannheim ne cilja ni na 9ta drugo nego na iznalasenje metoda za razumevanje ,,duha jedne epohe"lT.

PNf problem u razjaSnjavanju pojma ,,pogleda na svet" predstavlja Einjenica Sto ovaj pojam, Anschauung, koji se razlikuje od pojnwr pogled - Begriff, smisaono ved ,,podrazumeva negto ateorijsko ili, kako se Dilthey, medu pwima izrazio: ,pogledi na svet nisu tvorevine mililjenja"'l4). Mannheim odbacuje racionalistifku ,interpretaciju ove kljuEne kategorije, prerna kojoj se ,,pogled na svet" jedne epohe ili stvaraoca izraiava u obliku ,,filozofsko-teorijskih sudova", koji se, potom, sreduju, sistematizuju i tako pastaju ,,pogled na svet". Iz toga se, pored ostalog, izvodi stav da su znaEajna literarna imena, Goethe (Gete), na primer, stvarala pod uticajem velikih filowfskih sistema. U konkretnom slubaju, Goethe je stvarao pod uticajem Spinoze. Ali, Mannheim je odbacio i antiracionalistiEko shvatanje, koje je pofelo da se u NemaEkoj probija unutar duhovnih nauka, i posebno od Diltheya. Zelirno da ovde primetimo, da pomenutom distinkcijom Mannheim unekoliko nagovestava odvajanje od Diltheya na raEun prihvatanja interpretacije ,,pogleda na svet" na osnovi Hegelovih filozofskih pretpostavki. Mada nije prihvatio, po sebi se razurne, i Hegelov ekstremni logizam. Sto se antiracionalistitke interpretacije ,,pogleda na svet" ti&, Mannheim primetuje da u ovoj perspektivi ,,teorijska filozofija nikako nije zafetnica i najozbiljniji nosilac pogleda na svet jedne epohe ili jednog doba, nego je upravo i sama filozofija, samo jedan od

-

K. Mannheim, Beitrdlge zur Theode dm Weltanschauungs-Interpretation. In: ,,Wissenssoziologie", Ibidem. Berlin und Neuwied, 1B84, S. 91. 11) 13 la)

Ibid., S. 91. Ibid., S. 95.

Kurt H. Wolff. Einleitung. In: ,,K.Mannheim, Wissenssoziologie". Ibidem, S. 17.

' 3 Mannheim, Beitrdge. Ibidem, S. 97.

-SRETEN PETROVIC nosilaca onog jedinstva, koje mora postojatf pre svake objektivacije kulture ,i kao njeno i6ijavanje"16). Zavisno od toga da li je ,,pogled na svet" shvaben racionalistifki ili iraciomlistifki, Mannheim zakljufuje, da i same tvorevine kulture, s obzirom na osobenost vlastitih struktura, zauzimaju u hijerarhiji vise ili niZe mesh s obzirom na veCe ili manje prisustvo racionalnog ili iracionalnog u njima. Kada je ref o racionalistifkoj interpretaciji, na primer, filozofija je na najvigem, odnosno, ona je na najniZoj lestvici kada je u pitanju iracionalistifka interpretacija. Isti je slufaj i sa umetnoSku, samo sa obratnim vrednosnim odrednicama. Stoga se i dogada da u tzv. racionalistifkoj, teorijskoj interpretaciji ,,pogleda na svet", veoma znafajne ,,oblasti kulturnog doZivljaja ostaju nepristupafne za istorijsku sintezu jedin~tva"~9. Ostaju, tako, literatura, religija i moralne nonne izvan promigljanja. U ovom srnislu Mannheim se kritifiki odreduje i prema Diltheyu, koji je, mada ,,inaugurator antiracionalistifkog shvatanja problema pogleda na svet", jog ,,du& bio povezan sa onim (racionalistifkim - S.P.) shvatanjem, i likovnu umetnost smatrao oblaSh koja nije pristupafna da se u njoj istraZuje pogled na svet"17). Mannheim polazi od stanovigta da je pogled na svet, ili duh, totalitet - ateorijskog karaktera. Ovim progrenjem znafenja ,,pogleda na svet" otvara se mogubnost interpretiranja ne samo ..tmrijskiw strukturiranih tvorevina neno i onih u k o j k a ono subjektivno - Forma, ima prevagu nad racionalnim. Iz tako shvacenog pojma ,,pogleda na svet", kao ateorijskog, moie se tek osmotriti fitava oblast kulture, ,,ne samo tam0 gde se ispoljava teorijski sadrhj, nego i likovna umetnost, muzika, . .. obifaji, kultovi"18) postaju teorijski zanimljivi. Preimukstvo ateorijskog poimanja ,,pogleda na svet" nije u mogubnosti samo da nas smisleno uvede u problem razumevanja svih tvorevina kulture, nego i da omoguki dublje prodiranje u s9m problem. Ref je o ekstenzivnom i intenzivnom promiiljanju. Ili, kako Mannheim primebuje, na ovaj nafin Cemo biti u stanju da pomenute ,,oblasti kulture" uporedujemo ne samo u pogledu sadrZaja, nego i s obzirom na formu. ImaCemo pri tome osekanje ,,da mnogo dublje prodiremo u on0 bitno-nezahtevan0 spontano jedinstvo", time se prevladava njihovo izolovano, apstraktno razmatranje, Sto je bila funkcija ,,fist0 teorijske svesti" koja se '9 Ibid., S. 97. '9 Ibi& 5. 97-98. '7 Ibid., s. 98. lo)

IbM.,

S. 98.

SRETEN PETROVIC

bavila onim ,ydrZajnimWi ,,predmetnim", 1 Bto je dovodilo do isticanja razlike medu tvorevinamaf9 Osnovni teorijski problem koji se Mannheimu postavlja, sastoji se u finjenici da se ,,naufno istraiivanje kulture nuino odigrava, stalno u teorijskoj sferi", dok se ,,onaj totalitet, ili jedinstvo", pogled na svet, poima u ,,ateorijskornfl smislu. Javlja se, prema tome, nerazreSivi problem, pukotina izmedu ,,predmeta i sredstava istrai&anjaW. Ponovo se- ovde nalazimo pred problemom racionalizma i iracionalizma. ,,t&nije, pred problemom 'prevodivosti' ateorijskog u teorijskoWm).Paradoks je u tome Sto naSe miBljenje, jednom oblikovano u umetnosti, religiji itd., hoke ,,da posreduje i u teorijsko-logifkim f ~ r m a m a " ~ Mannheim ~). vidi reSenje jedin0 u stavu koji nam je poznat veC iz njegova rada DuSa i kultura: da i sama bit estetskih i religijskih tvorevina ,,nije slobdna od bilo kakve forme, samo Sto su ove forme sui generis, bilno razlifite od teorijsko-logifkih""). Kao da se time ieli da kaie kako je i u ovim kulturnim tvorevinatma, u umetnosti i religiji, uz ateor~jsko prisutno i ono teorijsko. Zadatak je teorijskog rada da se ove osobene forme prevedu na teorijski plan u obliku logifkih iskaza, ali bez Stete po njihovu osobenost. U tom smislu Mannheim postavlja znaPajno teorijsko pitanje opSte estetike i sociologije umetnosti. Naime, ,,Sta nas to goni da 'znamo' da 'saznamo' ono Sto smo bez ostatka, bez teorijske upravljenosti na to veC posedovali.. .? ZaSto nam nije dovoljno da ono 'videno' 'pomisli' u jednoj njemu bitno stranoj formi", odnosno, ,,zbog fega treba da upravo miSljenje postane onaj univerzalni medijumWP3)? Razumc se, u traienju razloga teorijskom promiBljanju kulturnih tvorevina Mannheim se suofio sa idejom da mora u teorijskom neSto ,,pozitivno, plodno leiati, fime teorijsko ne deluje na 'fisti doiivljaj' tako da se on samo umrtvljuje, reflektira i time paraliSe, nego, iako sa potpuno drukfijeg stanovigta, ono u njega unosi novo raSflanjavanje, novo ~svetljenje"~~). Kada je o umetnosti ref, to onda znafi da, uprkos Einjenici Sto njen krajnji smisao leii u fistoj Sichtbarkeit (u vizuelnosti), ona za osnovu vecinom koristi ,,on0 sadriajno, dakle teorijsko pr~iimanje'"~).

'9 Ibid.. S.

98.

Ibid.. S. 98-99.

")

")

Ibid., S . 99.

n,

Ibid., S . 99.

Ibid.. S . 99-100. ")

Ibid., S . 100.

=)

Ibid., S . 100.

SRETEN PETROVIC

Lako se m o k primetiti kako Mannheim u tvorevinama kulture i umetncrsti, posebno, pronalazi jedan osobeni sloj, odredujuki ga terminom ,,sadrtajno", koji je kao takav zanimljiv za teorijsko razmatranje, buduki da i Sam pojam (saddajno) intendira teorijsko. Osirn, dakle, Eisto formalnog, specifilnog, ,,tiste vizueln~ti" koja se preko duge tvorca objektivira u skladu sa imanentnim zakonom gradenja, postoji i sadrfajd plan u doiivljajnoj sferi koji je pogodan za dublje teorijske zahvate, u prvom redu za anallzu prisustva obuhvatnijeg totaliteta, ,,pogleda na svet", Eiji je tvorac ,,Duhl', ili ,,duh vremena", kolektiv, a ne ,,Dugan, niti pojedinac, individuum ili bezimeni subjekt koji deluje prema forrnalnom zakonu gradenja. Ali ako je svuda, pa i u svakodnevnom dofivljaju, prisutno meganje teorijskog i ateorijskog, onda i u ,,originalnom 'dotivljeju', u ateorijskom podruEju teorijsko ima svoju funkciju, opravdanje, smisao i mog~Cnost'~). Ako ,,pogled na svet" leti u d e r i ateorijskoga, pa se ne mofe shvatiti sn fisto logiEko-teorijskog stanovi8ta, cnda je razumljivo da se on i ne iscrpljuje u sferi filozofije, kao Sto se ni u bilo kojoj ,,teorijskl smislenoj tvorevini ne izratava bez ostatka". Nasuprot tome, ,,sve ostale tvorevine, kao Sto su umetnost, moral i religija, jo8 su smisleno-racionalno oblikovane, jednom r&i, one su smisaone t~orevine'~').To je razlog za odluEan Mannheimw stav da se ,,tvorevine umetnasti, religije" moraju, docluge, posmatrati kao ,pegto alogifno, ateorijsko, ali nikako kao iracionalno (Sto ovde treba odlufno razgranieiti ad atearij~kog)"~).Jedinstvo, pogled na svet, koji daje s d s a o svim tvorevinama, ne nalazi se ,,ni u jednoj oblasti, ni u teorijskoj niti u bilo kojoj pojedinarnoj sferi ostalih smisaonih tvorevina, nego u neku ruku u svima, i upravo stoga nije moguCno potpuno i bez ostatka da se shvati poSav od njih. Jedinstvo i totalitet pogleda na svet pretpostavljaju neSto Bto zahteva od nas ne samo da prodremo iza teorijskog nego i iza ukupne objektivacije kulture'?. Da b3 se dospelo do pogleda na svet mora se ,,transcendirati svaka objektivacija kao neSto ,po sebi"'. Na taj naEin se pmdire do bireg smisla objektivacije nego 6to je to samo delo, time Hto se ono transcendira i uvida, ne kao ,,po sebi" zatvorena, samodovoljna celina, nego kao delo jedne Sire ,,cellnewkoja nije, na primer, umetnifka, ili, pak, nije samo takva. To je i omova realistieke, heteronomne pozicije koja ni umetnost, ni bilo koju posebnu tvorevinu kulture ne sagldava po ono9 Ibid., 9. 100. 3 3 '3

IbW., S. 101. IbW., 8. 101. Ibid., S. 101.

SRETEN PETROVIC

me njoj osobenom, specififnom, nego po onome po femu je ona lsto sa drugim tvorevinama kulture. ,,Objektivacije kulture, po i za sebe, kako ih zatifemo na ovorne putu, jesu smisaone tvorevine i kao takve one pripadaju racionalnoj (ne teorijskoj !) sfer?"'). Do sada smo u analizi Mannheimovih radova festo nailazili na termin ,,smisaoW.Sta, dakle, znafi ,,smisao" i na kojim vrstama smisla Mannheim insistira? -4ko je neki predmet dat newsredno ili posredno -naime, neposredno kada je sPm prisutan, prezentan, a posredno, kada je neSto drugo prisutno umesto njega samoga, Sto ga re-prezentuje, onda Mannheim, s obzirom na ontiLko pokazivanje Weltanschauunga, koje je uvek posredovano, kaZe da se njegovo objektiviranje u formi kulturnih tvorevina pokazuje bar na dva opsta naEina: kao izraz i kao dokumentacija. Ili, tvorevine kulture posreduju pojavljivanje pogleda na svet, pa se, shodno tome, njihova uloga u prenosenju, reprezentovanju smisla, ,,pogleda na svet", zbiva na dva opBta nafina u svim tvorevinama: kao izraZajni smisao i kao dokumentacijski smisao. SuStina je kulturnih tvorevina u tome Sto ove tvorevine, pored toga Sto mogu egzistirati za sebe, autonomno, egzistiraju i kao negto ,,za drugoga", Sto objektiviraju sadrZaj koji je ,,iz drugoga". Smisao se, u stvari, javlja u ovoj relaciji: ,,iz drugoga" ra druge, fime nastaje kategorija ,,opbtenjaW komunikacije, u fijoj je osnovi ,,opjten kao funkcija misli, otuda i s-misao.

-

Mannheim razlikuje tri ,,sloja smisla" na svakoj celovitoj ,,tvorevini kulture", i to: objektivni smisao, intendirami smisao iskaza i dokumentacijski smisaoal). Tvorevina kulture se ,,ne moZe saznati u svom vlastitom smislu, ako se ude samo u onaj 'sloj smisla' koji nam se pokazuje kao 'po sebi', kao objektivni smisao. Mi moramo, osim toga, shvatiti tvorevinu kao izraz i kao dokument ukoliko hderno da je potpuno shvatimo u svim njenim n a m f e n i m linijama."? Dakle, objektivni smisao je ona ravan u strukturi dela, po kojoj je delo ,,svoj vlastiti izraz", autonomno i neposredno, i koji je, kao takav, naavisan od tvorca, od njegovb subjektivnih osobina. Upravo stoga o ovoj dimenziji smisla kao jto, Mannheim uopjte ne govori iscrpno, da podsetimo, ni Hegel ne uzima u obzir ispitivanje onoga St0 je ,peposredno dab", d b Eini arnovu specififno estetske objektivacije u Eulnoj formi. Umetnifko delo i za Mannheima kao i za

-

'9 Ibkl.,

8. la.

3 Ibkl.,

S. 104.

I) Ibkl., 8. 104.

--

-

SRETEN

PETROVIC

Hegela postaje predmet teorijskog razmatranja samo utoliko ukoliko objektivira neke opBte, transcendentne sadriaje, po kojima postaje ,,vredno0 i za druge. IzraZajni smisao, nasuprot tome, otkriva ono Bto je stvaralac s5m hteo da postigne za druge SVUjim delom. Sto se, pak, dokumentacijskog smisla tiEe, stvaralac ga nije bio stvestan kao Bto ga nije bio svestan ni u slutaju ,,objektivnog smisla". Pa ipak, preko dokumentacijskog maEenjskog sloja u delu, izraiava se ,,pogled na svet" autora koji objedinjuje sve forme njegovog doiivljajnog sveta. Prema tome, izratajni i dokumentacijski srnisao ne predstavljaju neposrednost sampga dela, kao objektivni smisao, na osnovu koga se i dedukuje razlikovanje medu tvorevinama kulture. Prostije, ove dve grupe smisla, objektivni, na jednoj - kao specifitna zakonitost gradenja osoienih- formi: umetnosti i religije, nauke i filozofije, i izratajni i dokumentacijski sndsao, na drugoj strani, treba tako shvatiti, da se u prvom ne uspostavlja nikakav odnos, nikakva relacija prema psihologkoj, ili psiho-socioloBkoj sferi, prema subjektu, a to znar;i ni prema sferi ateorijskog, prema ,,vizijamaMi sl., dok se u drugom sluEaju upravo radi o takvom odnosu prema subjektu, prema njegovom ,,pogleduU, koji se svesno ili nesvesno ispoljava u delima. Sto se umetnitkog dela tiEe, Mannheim uoEava da je ,,uobiEajeno da se za svrhu estetiEko-teorijske analize umetniekog dela uEini jedna apstrakcija, koja se svodi na to da se tvorevina umetnosti razloZi na formalne i sadrZajne elernente". Tada se postavlja pitanje: kako se odnosi naHe ,,razlikovanje triju slojeva srnisla prema onom dualizmu forme i sadriaja?" Da li, moida, pita se Mannheim, ,,sadriajnom elementu" u umetniEkom delu ,,odgovara objektivni sloj smisla" a ,,izraiajni i dokumentacijski momenti se pripisuju fbrmalnoj strani dela?"ss) I odmah odgovara da je neprihvatljivo da se tako nest0 pretpostavi. Objektivni smisao u sebi veC sadrii formirani ~ a d r i a j . ~ ' Na ovaj naEin Mannheim je samo pokuSao da izbegne opasnost razdvajan~asubjektknog i objektivnog aspekta dela, kao sadriajnog i forinalnog, heteronomnog i autonomnog. ~ a n n h e i m tvrdi da se ,,tvoreviria kulture u svome originalnom obliku ne pokazdje u slojevima: slze, 'forma prikaza', izraz i sadriaj dokumenta neke dike iznenadno su i istovremeno tuHS5). ") Ibid., S. 109-110. ") 85)

Ibid., S. 110.

Ibid., S.

129-130.

SRETEN PETROVIC

Problem koji je Mannheim podrobnije ispitivao odnosi se na izraiajni smisao, kojim delo m r e duje transcendentni, ateorijski zasnovan pogled na svet. UopSte, valja Primetiti, da je Mannheim ,,izraiajni imisao" sh;atio, kako &m priznaje, u duhu Weberovog (Veber) ,,subjektivno shvaCenog smisla". ReP je sada o tome, kako mi uopSte primamo sadriaj izraza? Da li se izraiajni smisao, budvCi da je r d o ,,subjektivno shvaCenom smislu", poima oseeanjem i je li ovde re6 o sferi koja se u delu pojavljuje u nekonceptualizovanom obliku? On se odmah ograduje i precizira svoje stanovigte: ,,Ako smo u nemarnoj jeziPkoj upotrebi sve ono Sto nikako nije adekvatno predstavljanju oznarili kao oseCanje", pogreSno je iz toga zakljuPiti da ,,bi umetnost i kulturne tvorevine" imale za cilj da ,,izraze samo difuzno oseCanje. U stvari, mi imamo, nasuprot tome, mnogo bogatije nijansirani senzorijum za razliPite diferencijacije izraiajnog i dokumentacijskog smisla, nego Sto posedujemo teorijske pojmove da bismo ih oznaliili." Kao primer Mannheim navodi Pinjenicu da sa ,,izvesnoSCu" moiemo razlikovati to po Pemu se izraieno ,,iivotno osekanje" jednog Mozartovog (Mocart) dela razlikuje od Beethovenovog (Betoven), mada joS nismo u stanju da to i pojmovno analiziramo. ,,Tam0 gde joS nedostaju pojmovi, joS uvek mogu biti prisutne ateorijske diferencije smisla.. ."=) Kao da Mannheim ovim ieli da kaie, da sam pojam Anschauung, koji se sadrii u kategoriji ,,Weltanschauungn - koji implicira gledanje, intelektualno sagledavanje u neposrednom, sliPno Schellingovom (Seling) ,,intelektualnom opaiaju", dopuSta da se i ,,pogled na svet", kao i naSa sposobnost komuniciranja sa takvim ,,pogledom", sastoji i od teorijskog i ateorijskog, i da je upravo umetnost, po strukturi slitna ,,pogledu na svet", a to znaPi da poseduje n d t o niii stepen logiPke koherencije u odnosu na neku Pisto teorijsku strukturu. Od ovoga je samo jedan korak do teze o proglaSenju umetnosti kao medijuma prikaza istine na logiPki niiem nivou. A takva ideja veC je nuino sadriana u Mannheimovoj koncepciji, koja se dobrim delom naslanja na Hegela, kod koga pomenuti (Baumgartenov) stav o umetnosti kao gnoseologia inferior dobija pregnantnu formu. ITv0deC.i razlikovanje teorijskog i ateorijskog Mannheim ateorijsko interpretira preteino u racionalistiEkom duhu, tako da se ateorijsko ne identifikuje sa iracionalnim, kao sa bes-mis!enim. Ono sadrii pre elemente Schellingove ,,intelektualne intuicije" nego Sto izraiava ,,mistit!ko oseCanje". Drugim retima, ,,smisao" poseduje i sfera ateorijskog, samo Sto se u sferi ateorijskog smisao pokazuje u formi ,,nasluCivanjaW,:,pred-

SRETEN PETROVIC

stavljanja", a ne u ,,logiEkoj", pojmovnoj formi. Pojmovnom Daru: smisao - besmisao odgovara suprotni par racionalno - iracionalno, odncwno suprotnost: duh - duSa. Sa socioloBko~!stanoviBta on je sfem racionalnog, duho60g, dalje interpretirao u smislu ateorijskog, koje sadrii i teorijsko u Eistom i teorijsko u Eulnom vidu, kako bi time ,,pogled na svet" - u osnovi Bir ~ k oteorijski shvaCen (kao ateorijski) - mogao konkretno da provede, uobliri i objektivira u formama razlitite vrste i nivoa teorijske izraiajnosti kulturnih tvorevina. Ne samo u filozofiji i nauci, gde dominira Eisto teorijska komponenta, nego i u religiji i umetnusti - gde se nivo teorijske artikulacije znatno dovodi u pitanje.") Uostalom, bez obzira na to kakvog je karaktera ,,pogled na svet", on se objektivira u svetu kulturnih tvorevina i, najBire uzev, jeste njihov sadrZaj, on im daje smisao, smisao izraza i dokumentacijski smisao. PolazeCi od dualizma metoda prirodnih i duhovnih nauka, Mannheim je, prirodno, prihvatio suprotnost nominalizma ipozitivizma) i -realizma (esencijalizma), kao razumevanja i objagnjenja, analize i smisaonoa saaledavania tvorevina. Drugim rerima, kritikiju& kehaZ&i metod k i i je i e d-i zabavljen analitiEkim raJElanjavaniem ~ o -. natnog, Mannheim tvrdi da se- namesto " . ..rovovekovnog nominalizma pojavljuje realizam, koji univerzaliju (kao, na primer, 'duh') priznaje kao metodoloBki opravdano postavljanje. Pojam supstance, koji je tako reCi odbaEen od strane funkcionalnog pojma, iznova se javlja u p r v m planu i, kada je reE o pojavama, ne pita samo o tome kako jesu, nego pita o tome 9ta jesu pojave."*) '

OdbacujuCi nominalistiEko stanoviite, a to znaEi i metodologiju koja ,,radi" samo na osnovi Etnjenica i iz njih tek prodire do totaliteta, Mannheim prjhvata suprotnu metodologiju koja polazi od totaliteta, ,,pogleda na svet", da bi iz toga tek razjasnila ono pojedinaEno i elemente njegove strukture, kojima, pak, poriEe ontiEku samostalnost. Isto tako, sa realistirkom metodologijom koju, kako nam izgleda, Mannheim prihvata, on preuzima i njenu ontologiju, koja prvobitno ne pita o tome kako jesu tvorevine - kreCuCi se, u smislu pozitivistiEkog zahteva, na povrSini datoga; upravo obratno, ona pit= o biinom na pojavama, o supstanciji koja leii iza pojavnoga, $9 Prema tome Mannheim i dnlje polazi od realistieke teorije saznanja, samo 6to unekoligo relativira staru tezu tradicionalne tecrije saznanja koja je pretpostavllala nuZni identitet saznanja i pojmovnog, teorijskog oblikovanja. - Upor. i: Vojina Mili6a. Predgouor knjizi K. Manhajm, Ideologtja i utopija. Beograd, ,,Nolit", 1968, str. LXIV. w,

Mannheim, Beltrage. Ibidem, S. 153-154.

SRETEN PETROVIC iza fonne date tvorevine, o supstancijl kao njenorn ,,po sebi", Sto se ,,mora postaviti s one strane objektivacije" fonne. Upravo stoga Sto supstancija leii iza pojava i formi, u dubljem zasnivajukem sloju, u svakoj posebnoj f o m i kulture, supstancija se ,,iskljuEivo ne izraZava"9. 3. Cetiri eodine kasnije, 1926. u radu IdeoloSka i sociolofka tnterpre&ija duhovnih tvorevina

(,.Ideologische und soziologische Interpretation der geisiige Gebilde") ManGeim nastoji-da svoje gledigte metodiEki struZe zasnuje i ujedno dopuni svoj opSti teorijski pogled metodoloSkom raspravom u pogledu moguknosti interpretiranja duhovnih tvorevina. Odbacujuki tradicionalni intelektualizam, ali i ekstremni pozitivizam, Mannheirn je pokuiao da svoje stanoviite izvede polazeki od rezultata koji su mtvareni u ovim teorijsko-samajnim usmerenjima. Najpre Eini distinkciju izmedu unutraSnjeg ili imanentnog ispitivanja ideja i spoljnjeg ispitivanja koje ih povezuje sa uslovima koji postoje izvan ideja, pri femu je sclcioloSko posmatranje odredeno kao svojevrsno spoljaSnje ispitivanje, koje analizira odnos ideja prema socijalno-istorijskim uslovima. MoZda bi se jednostavnije moglo kazati da se ,,unutraSnjim" posmatranjem dovode u bliZu vezu ideje ili ,,pogledi na svet" sa iz~afajnimi dokumentacijskim planom u strukturi dela, planom koji je tako bitno uslovljen duhovnim, subjektivnim ulicajem, dok se ,,spoljnje" ispitivanje usmerava na analizu sadriaja dela, tj. ono izraiajni i dokumentacijski smisao interpretira kao funkciju spoljnjih, ne subjektivnih, unutrainjih okolnosti. Dakle, ova dva plana smisla dovode se u vezu sa nekim spoljnim, pozitivnim uslovima nastajanja, koji, dakalro, nisu prema Mannheimu presudno uticali na samu ,,formum strukturu dela, - koja zavisi od ,,pogleda na svet", a ovaj je subjektivne, duhovne prirode Pineti unutrasnju, bitnu stranu strukture dela. Dualizam ,,forme" i ,,sadrZajaWpostaje aktuelan tek u teorijskoj, interpretativnoj sferi, kada se pojavni slojevi dela (izraiajni i dokumentacijski smisao) interpretiraju sa stanovigta unutraSnjeg posmatranja - imanentno, kao objektivacije duha, i sa stanoviSta spoljnjeg posmatranja, kao objektivaci je spoljnjih okolnosti. Sto se socioloSkog metoda tire, a njega Mannheim odreduje u grupi ,gpoljnjeg posmatranja", ima se utisak da se Mannheim bitno ne udaljava od pretpostavki tradicionalne pozitivistiliki usmerene sociologije, koja je razmatranje duhovnih oblika sve viSe pomerala ka onoj ,,stvarnojn ravni, tj. ka realnosti polititkih i ekonomskih 3 Ibtd., 6.

14.

SRETEN PETROVIC

odnosa, na kojoj se, prema Mannheimovoj refi, ideje funkcionaliziraju, pojavljuju na ,,spoljnjemW planu dela. Pozitivizam je u tome Bto je .,ekonomska ravan" odnosa uvaZena kao pbstojeka, pozitivna i od foveka i njegova duha samostalna i nezavisna realnost. ~ a n n h e i m nastoji, medutim, da dopuni ovaj pozitivizam uvodeti, osim ekonomskog jog i bioloBki faktor, kao ,,volju za mot" itd., koji sluii razjaSnjenju duhovnih tvorevina iz tzv. ,,spoljnjeg ugla". Osnovna Mannheimova ideja sastoji se u tome da pokaie da se unutar ,,pozitivistiPkog spoljnjeg posmatranja" pored sociolo3kog nalazi i psiholoSko, kao i to, da, osim pozitivistifkog, u grupi ,,spoljnjeg posmatranja" postoji jog i idealistifko spoljalinje posmatranje. Interesantan je, pri tome, primer koji Mannheim navodi radi ilustracije idealistilikog spoljnjeg posmatranja. ,,Hegelovo reSenje" je taj primer, ,,paradigma jednog takvog ,idealistifkog spoljaSnjeg posmatranja', buduki da ono zahteva da transcendiramo misaone tvorevine, ,predstave' foveka, da bismo ih razumeli iz jednog ,duha' koji je postavljen izvan njih, koji se razvija bez obzira na njihm40.Ofigledno, Mannheimu kod Hegela srneta njegovo apsolutistifko, nadindividualno shvatanje ,,duhaW.U tome su saglasni i Mannheim i njegov ufitelj Dilthey. ,,Dub", koji je i njima pretpostavka objaSnjenja duhovnih tvorevina, nije neBto transcendentno, strogo racionalistifki pojmljeno. Duh se izvodi iz ,,Zivotam, u kome su u jedinstvu subjektivno i objektivno, teorijsko i ateorijsko, umno i ne-umno. Buduti da je tako shvateni duh iznutra prisutan u delu - iman,entno, to se i forme ispitivanja njegovih planova objektivacija, tzv. ,,smislova", izvode u formi , , h a nentnih", ,,unutraSnjih" posmatranja. Razlika izmedu Mannheimovog metcda interpretacija duhovnih tvorevina, s obzirom na pogled na svet koji je prisutan u njima, metoda koji on odreduje terminom ,,unutraSn]eg posmatranja", i Hegelovog tzv. ,,idealistiekogn spoljnjeg . . - -posmatranja samo je u shvatanju razumevanja ,,duhan i u naPinu na koji se on objektivira. Bitne, medutim, teorijske razlike, kao i metodoloSki koncept koji je u oba slufaja isti, normativistigki i deduktivistiliki, ostaju iste. Specififnost umetnosti se svakako zanemaruje i u Mannheimovom kao i u Hegelovom slufaju. Centralne kategorije na kojima Mannheim zasniva svoju metodoloSku koncepciju ,,unutraSnjeg" i ,,spo1jnjegw posmatranja duhovnih tvorevina, ukljufujuki tu, prirodno, i umetnost, pojavljuju se u formi razlika izmedu ideje i ide'9 K . Mannheim, Ideologische und sozfologische Interpretation der geistige Gebilde. In: Jahrbuch lilr Soziologie. Zweiter Band. 19'26, Verlag 6 . Braun in Karlsruhe. S . 246-249.

-

SRETEN PETROVIC

ologije. ,,Suprotnost ideje i ideologije moZe se shvatiti kao suprotnost nalina posmatranja jednog istog duhovnog sadriaja. U ovom smislu, dakle, duhovni sadriaj s e pojavljuje kao ideja ukoliko se posmatra ,imutra' (von innen), a kao ideologija - ukoliko s e posmatra ,spolja' (von aussen her) i shvati kao funkcija nekog ,bitka' koji je postavljen izvan njega ~ a m o g a . " ~ ~ Tek na osnovu ove distinkcije moguCno je dalje smisaono razmatranje osnova ,,s?ljnjegn .POsmatranja i u tom okviru pozitivistillkog ili idealistilkog - vei: ,,prema tome da li se duhovni ili ,pozitivni' odnos stavlja na mesto onog poslednjeg bitka na kome treba da se ideje funkcionali~uju"~ kao ~ ~ i osnova ,,unutraHnjegH posmatranja.

-

Za nas je zanimljivo da se bit ,,spoljnjeg" POsmatranja, a to znaEi i socioloSkog, usko povezuje sa pojmom ,,funkcionaliziranjan ideja, i kategorijom objagnjenja dela iz osnova nekog ,,biCaw koje je delu spoljagnje. PokazaCemo kasnije i sami da su to uistinu bile pretpostavke ernpirijske sociologije, i u tom okviru njena dva osnovna usmerenja: fenomenalizma i funkcionalizma. Sto se Mannheimovog stava tife, potrebno je da osmotrimo njegovu kljuEnu kategoriju, koju on stalno uvodi radi zasnivanja ,,spoljnle~" DOsmatranja. ReE je o ,,funkcionaliwvanju". ~ a k o je on odreduje? .,Funkcionaliziranje u prvom redu znaEi otkrivanje svih onih egzistencijalno (smisaono) uslovljenih odnosa koji tek omoguCavaju pojavljivanje i postojanje (Einsetzen) one duhovne t v o r e ~ i n e . "Prostije ~~ refeno, funkcionaliziranje pretpostavlja otkrivanje svih onih slojeva u delu, koji egzistencijalno, pozitivno i pojavno, Einjenifki i neposredno postoje, i koji se objaHnjavaju kao direktne funkcije nekih spoljnih okolnosti, ekonmskih, na primer, ili duhovnih, kakav je sluEaj sa hegelijanski shvaCenim ,,duhom", koji Mannheim kritiEki prevladava.

U postavljanju osnova svoga dvostranog prilaza duhovnim tvorevinama Mannheim polazi od uoCene suprotnosti, koju je, kako sPm kaie, naHao u Marxa - iako odbija da svoje glediSte odredi kao marksistifko. koia se odreduje kao ,,suprotnost ideoloSkog' i s6ciolo~kog pos-matranja kulturnih tvorevina i koju smo. u Sirem smislu, oznaEili unutrasnjim spolja~njim tvorevinama!'lq ")

Ibid., pp. 4-30,

3 Ibid., ")

Ibid..

S. 430. S. 430.

Ibid., S. 434--435.

SRETENPETROVIC

-

-

Pod .unutra#njim posmattanjem autor razume ,,onu vrstu poimanja duhovnog oblika koji u svome cilju ne napuSta sferu ,ideoloSkog' "'=.Da bi to objasnio on navodi onaj tip unutraSnje inprema pojmu Sto ga je terpretacije koji cilja uveo Max Weber na ,,subjektiv gemeinten Sinn", a Eiji je ,,cilj da s e shvati ,smisao' jednog dela u tom smislu, da se izloZeno uEenje prikaie onako kako ga je s l m autor zamislio i razumeo"49 Ili, u smislu tenninolo8kih odredbi iz Ptiloga, ovaj tip unutrdnjeg pwmatranja ispituje tzv. izraZajni smisao, koji je povezan sa nemerama tvorca. Za razliku od subjektivistifkog tipa unutragnjeg posmatranja, druga vrsta se moZe nazvati ,,objektivnom interpretacijom". ,, Kao i sva ostala unutraSnja posmatranja i ovo ne zanemaruje ravan ideologkog, ali kod nje se ne radi o tome da izloii smisao kako ga je Sam autor zamislio i odredio; ova upravo teii da, golazeei od istih premisa kao i autor, izvuEe iz njih taEne konsekvencije (na primer: Kanta bolje razumemo mi nego kada on samoga sebe tumaCi)."47 Ovo posmatranje se, na osnovu slojeva smisla koje je Mannheirn odredio u Prilozima, vezuje za dokumentacijski smisao i ne treba ga megati sa ,,objektivnim smislom" iz Priloga. KonaEno, kao treCu vrstu unutragnjeg posmatranja Mannheim navodi interpretaciju nekog autora ,,iz nekog njemu sttanog sistema", iz jedne njemu strane a k ~ i o l o g i j e Za . ~ ~primer navodi Platona, kada ga tumatimo u perspektivi nekog novijeg filozofskog sistema. Ovoj vrsti interpretacije teSko bi bilo nabi ontologki pandan u navedenoj strukturi smisla u Prilozima.

-

-

Sve tri vrste tzv. ,,unutraSnjih interpretacija", koje se t i h sfere ideoloHkoga u duhovnim tvorevinama, Mannheim bliie oznaEava kao sistematske. Razume se, da se u slojevitoj strukturi smisla, kako ju je Mannheim odredio: kao objektivni, izraEajni i dokumentacijski smisao, objektivira odreden ,,pogled na svet", koji sada Mannheim bliie odroduje terminom ,,ideologije", pri Eemu se, ne bez razloga, poziva na Marxa i njegovo razlikovanje ideoloSkog i sociolo#kog, ali ovu drugu kategoriju: socioloiko, progiruje tenninom pozitivnog, u Eijem je znaeenjskom srediItu kategorija ideja. Marx, dakako, pod ideologijom, posebno u Ranim radovima, razabire "iskrivljenu svest" ili svest koja je pod snainim uticajem grupnih, klasnih interesa i upravo zbog toga iskrivljena i subjektivna. Man=) Ibid., S. 435. 4')

Ibtd., S. 435.

43 Ibtd.,

3

S. 435.

Ibtd.. S. 435.

SRETEN PETROVIC

nheim je poSao od ove Marxove teze u analizi duhovnih tvorevina, ali je, nema surnnje, pojam duhovne tvorevine, kao i metod prilaza tvorevinama, polazdi cd jedne druktije orijentacije, razvio pre u Hegelovom nego u Marxovom duhu. Bez obzira na to, u ovome naporu on Ce imati sledbenike medu neomarksistima: Lukacs, Goldmann, Adorno i drugi, koji su, krivo razumevajuCi Marxa, sledili hegelijansku poziciju. Ako zanemarimo niz prelaznih vrsta interpretacija, izmedu unutraSnjih i spoljagnjih, medu kojima se nalaze da samo naznaEimo - smisaono genetifka, idejno-istorijsko-genetifka i interpretacija iz imanentnog totaliteta, valja navesti bar Mannheimovo odredenje opStih karaktc-ristika ,,unutrabnjih interpretacija". OpSte obeleije unutraSnjih interpretacija je u tome St0 one ,,pokuSavaju da to Sto se u tvorevini interpretira, shvate samo iz ideoloSke ~ f e r e " ~i ~ , Sto ,,one duhovni sadriaj interpretiraju iz jednog biea koje je postavljeno izvan njihove imanentne sfere smisla"", taEnije, izvan ,,objektivnog smisla". Jednom reEi, one objdnjavaju delo kao heteronomnu tvorevinu. Zanimljivo je da medu pomenutim trima vrstama ,,unutraSnjih interpretacija" ni jedna ne doseie do onog prvog, neposrednog sloja duhovnog smisla koji je Mannheim odredio kao ,,objektivni smisao". A taj smisao je nosilac oiioga specifiEno umetnifkog. Stoga se sve dosadaSnje vrste interpretacija odnose, u stvari, na objaSnjenje onog Sire pojmljenog subjektivnog, ateorijskog ,,pogleda na svet", bez obzira na to da li ga je tvorac dela svestan ili nije. U svakom slufaju, tamo gde je subjekt u centru ispitivanja, kao uzrok dela, on nuino biva promigljen sa glediSta unoSenja u delo ,,POgleda na svet", koji nije niSta drugo nego ideologija. Ako je ideologija sfera koja je zbog prisustva subjektivnog uvek vet i ,,iskrivljenaW, ,,subjektiviranaV,onda je razumljivo Sto je plan tzv. ,,objektivnog smisla", po kome je delo ,,svoj vlastiti izraz", autonomno i neposredno, morao biti izostavljen u tumaEenju sa pozicija metodl ,.unutraSnjeg posmatranja", koji tendiraju ka ideoloSkom, ,,iskrivljenom" u delu. Svaka je iskrivljenost uvek vet posredovana subjektom. Objektivni smisao, medutim, dat je neposredno, dakle i bez pcsredovanja, i bez mogutnosti da na nekoj subjektivnoj ravni pretrpi iskrivljavanje i postane ideologija.

-

U grupi interpretacija koje je Mannheim nazvao ,,spoljnjim posmatranjem", razlikuju se dve opSte grupe: (a) prava kauzalna interpretacija, 13 Ibtd., S . 3 Ibtd.. S .

438.

438.

SRETEN PETROVIC koja sferu duhovnog sadrZaja objagnjava iz njoj smisaono stranog bida, i (b) koja sferu duhovnog sadriaja objaSnjava iz njoj smisaonog biCa. Dok se u g r u ~ ipravih kauzalnih interpretacija nalaze Giholoika, bioloSka itd., u gr;pi kauzalnih intemretacija. koje duhovni sadriaj objagnjavaju-iz sm&lbnog-bifa, nalaze se ve6 pomenuta dva tipa: idealistiEka i pozitivistiEka interpretacija, a razlika je u tome da li se ,,funkcionaliSuCe razumevanje tvorevina" vrSi (a) ,,na idealistitkom ili (b) na pozitivistitki shvaeenom biCuWsi.Jedna posebna vrsta ovih poslednjih jeste ,,socioloSko tumatenje". ,,Ako smo pri analizi dodaje Mannheim unutraSnjeg posmatranja razlikovali jednu grupu interpretacija iz imanentnog ideoloikog totaliteta, onda su i ove poslednje (socioldka S.P.) vrste interpretacije, interpretacije iz totaliteta, ali iz totaliteta bitka."52

-

-

-

Kako Mannheim odreduje suStinu ,,interpretscije iz imanentnog (ideoloSkog) totaliteta"? On smatra da ovaj natin intzrpretacije ,,. ne zaboravlja na ideoloSku ravan, ali ni na posebnu sferu u kojoj bi trebalo da se tumaEena tvorevina shvati s obzirom na svoju osobenost. Dakle, odredena filozofija se ne tumati samo iz filozofije, niti odredena umetnost samo iz umetnosti, nego iz ideoloSkog totaliteta jedne epohe. Radi se o onim vrstama interpretacija koje nastoje da iz odredenog totaliteta pogleda na svet shvate posebnu t v o r e v i n ~ . " ~ ~ )

..

Iz ovoga se lako moie zapaziti kako Mannheim i prilikom odredenja unutraSnjeg i spoljnjeg socioloSkog tumaEenja umetnosti svagda zapostavlja ,,objektivni smisao". Ovaj plan smisla, koji se, doduge, ne previda, nife cilj ispittoanja. Nije, prema tome, zadatak u tome da se odredi ,,filozofija iz nje same", iz vlastitog kontinuiteta logitkog razvoja misli, niti je cilj da se umetnost shvati samo iz umetnosti, iz osnovnog toka uoblitavanja koji sledi zakone ,,Eiste Sichtbarkeit", tiste vizuelnosti, nego je potreba i onda kada ie reE o sono u oba sluEaja cioloSkoj interpretaciji duhovn;! tvorevine razumeti iz totaliteta koji ie umetnitkom i. Hire, kulturnoj tvorevini s k a i , i to: u prvom sluEaju razumeti delo iz ,,ideoloHkog totaliteta jedne epohe", a u drugom, shvatiti ga iz totaliteta bttka koji se, iako izvan dela, pojavljuje samo na spoljaSnjem planu kao pozitivitet, a ne na planu ideologije, kao subjektivitet. Kao totalitet bitka on ima za polaznu csnovu materijalni bitak, koji, socioloSki interpretiran, znati ekonomsku bazu.

-

-

")

-

Ibid., S. 43-39.

' 3 Ibid., S. U,

439.

Ibid., S. 437.

SRETEN PETROVIC

KRITIKA Moie se zapaziti da je u tretem radu Mannheim unekoliko proSirio svoj koncept iz Priloga time Sto je kulturnu tvorevinu pokuSao da strukturira na osnovi objektivaclje u delu sadrtaja iz sfere ideologija i funkcionalizovanja ideja, Sto je potom doveo u bliii odnos sa metodirkim dvojstvom: unutragnjim i spoljnjim posmatranjem. Drugim reEima, Mannheim je slojevitu strukturu, planove smisla pribliino odredio kao plan pojavnog ili manifestnog smisla, koji Eini prvi opaiajni sloj strukture, i plan pozadinskog, latentnog ili posrednog smisla. Sfera ideologije, a time i metod unutraSnjeg posmatranja tiEu se upravo ovog pozadinskog plana smisla. Njegova egzistencijalna smislenost dovodi se u tesnu vezu sa subjektivnim faktorom. Sfera ideja, a time i metod spoljnjeg posmatranja, odnose se na pojavni, manifestni plan smisla, koji je funkcija bifa lroje egzistira u sferi spoljnjeg, objektivnog bitka. IdeoloSki plan je-izraz i dokumentacija subjektivnog bitka. Idejni plan je izraz i dokumentacija objektivnog bitka. Kauzalni, objektivni odnos moguCno je, prirodno, uspostaviti samo u sferi ideja, izmedu spoljnjeg bifa i pojavnog plana, koji je njegova funkcija. Problem tumaEenja se, pak, striktno vezuje za sferu ideologije i on se odvija na relaciji izmedu pozadinskog plana (izraiajnog i dokumentacijskog smisla) i unutragnjeg, subjektivnog biCa, pri Eemu se do utvrdivanja njihovog odnosa ne moie prodreti kauzalnim metodima, nego svojevrsnim metodima hermeneutike. Za nas je, razume se, znaEajno Sto je Mannheim socioloiki metod odredio u pozitivistiEkom smislu. Medutim, iz Einjenice da je i samo njegovo razmatranje duhovnih tvorevina Sto ga je ovde suieno razvio - koje je u n d e m znaEenju povezano sa filozofskim, istorijskim metodom u biti socioloSko razumevanje (u birem smislu toga pojma), Mannheimov ukupan koncept poiavljuje se kao svojevrsno uvodenje u kompleks11u problematiku socioloSkog razumevanja duhovnih pojava uopSte i umetnosti posebno. Dualizam metoda prirodnih i duhovnih nauka ostavio je vidnog traga na ukupan Mannheimov doprinos. Osobenost je njegovog stanovibta bila u tome Sto je pokubao da Sam duhovni fenomen ispita u perspektivama jednog i drugog metoda. On je pokuSao da primeni i pmtupak razumevanja (tipiran za interpretaciju prirodnih fenomena) i postupak objainjenja (tipiean za sferu istorijskih pojava). OpSta pretpostavka koja mu je, bar je tako verovao, omogufavala da odrt i ovo nepornirljivo dvojstvo, sadriana je u shvatanju ,,pogleda na svet" kao sadrZaja, biti

SRETEN PETROVIC dela, u kojoj je istovremeno prisutno i neSto iz sfere istorijskog, racionalnog fenomena (subjekta), u vidu teorijskog, ali i iz sfere prirodnog, iracionalnog fenomena (objekta), u vidu ateorijskog. Medutim, onoga Pasa kada je Mannheim u igru uveo i pojam ,,idejeW,a ne samo ,,ideologiju" u smislu pogleda na svet, Pime je, konaCno, distingvirao podrufja, slojeve smisla u dedelirna kulture, jednog, koji je kauzalno, idejno uslovljen, i drugog, koji je duhovno, ideoloiki (pogled na svet) uslovljen, time je i dualizam metoda u njegovom radu postao isto onoliko orevidan koliko i pukotina u sferi pojavnog i pozadinskog u delima kulture, objektivnog i subjektivnog nanosa, medu kojima je teSkim naDorom pokuSao da uspostavi most tako St0 je u igru uveo dodatne, prelazne interpretacije. Sa stanovigta metoda proizlazi ova konsekvencija: lnetod ~ r i r o d n i hnauka wkazuje se u fonni pozitivisti'i;kog tumaeenja '(biolo&og, psiholo~kog, socioloSkog ~ r i l a z atvorevinama). metod duhovnih nauka ;formi realistifk~.~, esencijalistifkog (filozofskog) tumafenja tvorevina, izvodenjem smisla konkretnog dela iz ,,jednog bifa koje je postavljeno izvan njihove imanentne sfere smisla". Time je upravo imanentna sfera smisla, ono specificno, ostalo izvan domaSaja i jednog i drugog metoda. Tako se suprotnost socioloSkog i ideoloSkog pokazuje kao suprotnost pozitivistifkog i realistifkog, socioloikog i filozofskog zasnivanja tumaEenja kulturnih tvorevina, i dalje, kao ontoloSko suprotstavljanje pojavnog i pozadinskog u strukturi dela kao sfere idejnog i sfere ideologkog, i najzad, kao gnoseoloSko suprotstavljanje teorijskog i ateorijskog, razumevanja i analize, na jednoj, i objahjenja i intuicije, na dmgoj strani. Dva pomenuta sloja u stmkturi dela: izra2ajni i dokumentacijski smisao, koji se u vidokmgu ,,unutraSnjeg posmatranja" pokazuju kao svofivrsni izrazi individualnog i objektivnog duha (subjekta), u biti su izrazi dveju ideologija, pogleda na svet, na osnovu Pega Ce Mannheim docnije preciznije razviti ovu ideju u pojmovnom paru: partikularne i totalne ideologije. Ravan socioloSkog ispitivanja pomerena je sasvim ka prednjem planu, na kome se ideje funkcionaliziraju. Otuda su fenomenalizam, funkcionalizam i nominalizam bitno pozitivistiCki zasnovane orijentacije, a to znaPi da i sama sociologija umetnosti koja stavlja u zagrade svaki interes, individualno ili objektivno-subjektivno, stavlja u zagrade ,,ideoloSkoW,a time i svako mogufno prisustvo ateorijskoga, subjektivnoga. S druge strane, svaki realizam u sociologiji umetnosti, koji traga za objaSnjenjem unutraS-

-

SRETEN PETROVIC

njeg smisla na osnovi obuhvatnijeg, ideoloSkog totaliteta, u osnovi zapostavlja ono specifiEno. Mannheim je tako u oba slufaja Einio ozbiljne previde u pogledu onoga ,,specififnogaW.