karl gustav jung / duh i život

DUH I ZIVOT

Veza duha i života spada u one probleme, čija obrada mora da računa sa komplikovanim faktorima u tolikoj meri da se moramo čuvati da se i sami ne upletemo u verbalne mreže, sa kojima bi hteli ria odgonetnemo veliku zagonetku. Kako smo drugačije u stanj u da uključimo u kretanje misaonog toka one skoro bezgranične komplekse činjenica, koje označa­ vamo kao »duh« ili »život", nego da ih dramski pri­ kažemo pomoću verbalnih pojmova, tih žetona inte­ lekta? Ova nedoumica u odnosu na verbalni pojam izgleda mi teška, ipak čini mi se da je posebno na mestu onda kada se neko sprema da govori o funda­ mentalnim stvarima. Sigurno da su nam reči duh i život vrlo prisne, čak prastari poznanici, figure koje se već hiljadama godina pomeraju tamo-amo na ša­ hovskoj tabli mišljenja. Problem je, izgleda, započeo u prastaro doba kada je neko došao do otkrića koje zbunjuje da životni dah, koji u poslednjem ropcu na­ pušta telo samrtnika, znači nešto više od strujanja vazduha. Stoga j edva da je slučajno da onomatopei­ ske reči kao ruah, ruh, roho (hebrejski, arapski, sva­ hili) označavaju i duh, ništa manje jasno od grčkog 1tVEV(.LO: i latinskog spiritus. Da li stvarno znamo - pri svom poznavaju ver­ balnog poj ma - šta je zapravo duh? Ili, da li smo (1] Predavanje održano 29. oktobra 1926. u Literarnom dru§tvu Augsburg u okviru ciklusa predavanja .Priroda i dru§tvo«. 7

sigurni da kada upotrebimo ovu reč svi mislimo na Jednu te istu stvar? Da nije reč »duh« mnogoznačna l neizvesna, pa čak sumnjivo mnogoznačna? Ista reč - duh - upotrebljava se za nepredstavljivu, trans­ cendentnu ideju sveopšteg značenj a ; banalno, kao po­ jam koji odgovara engleskom » mind«; nadalje, kao sinonim za intelektualistički »vic« , onda za avet, za­ tim za nesvesni kompleks, spiritističke pojave koje prouzrokuju pomeranje stolova, automatsko pisanj e, lupu itd., i zatim u prenosnom smislu za dominantni stav izvesne socijalne grupe - »duh koji tamo vla­ da« - i najzad u materijalnoj otelotvorenosti - kao recimo u alkoholnim pićima špiritus. Ovo nije rđava šala, već, s j edrie strane, poštovanja dostojn a starina nemačkog jezika, s druge, međutim, parališuča spu­ tanost misli, tragična kočnica za sve one koji se na­ daju da na lestvicama reči dopru do nadzemaljskih visina čistih ideja. Jer, čim se izgovori reč duh, nisu dovoljna sva ograničenja trenutno naglašenog smisla da potpuno spreče mnogoznačno prelivanje te reči. Zbog toga moramo postaviti fundamentalno pi­ tanje, šta zapravo treba označiti sa rečju duh kada se koristi u vezi sa pojmom život? Ni u kom slučaju ne srne se ćutke pretpostaviti da, u osnovi uzev, sva­ ko tačno zna šta se misli pod rečima »duh« i »život«.

Nisam filozof, već samo empiričar, tako da sam u svim težim slučajevima sklon da odlučujem na osnovu iskustva. Gde, medutim, ne postoji opiplji va iskustvena podloga, tu radije ostavljam nabačena pi­ tanja bez odgovora. Stoga ću uvek nastojati da apstraktne veličine svedem na njihov 'iskustveni sa­ držaj, da bih donekle bio siguran da i sam znam o čemu govorim. Moram priznati da u stvari ne znam šta je duh, a isto tako malo znam šta je život. »2ivot« poznajem samo u obličju živog tela; čak ni nejasno ne naslućujem šta bi život po sebi i za sebe u ap­ straktnom stanju mogao j oš da znači izvan te obične reči. Stoga moram, za sada, da umesto o životu go­ vorim o životu tela, a umesto o duhu, o pSl lčkom. Ovo ni u kom s u ju ne činim stoga da bih u}:RJ­ stavljenom pitanju izbegao razmatranj e odnosa tela

8

i duše; naprotiv, nadam se da ću upravo pomoću iskustvene podloge omogućiti duhu stvarno posto­ j anje - a ovo ne na račun života.

Pojam živoga tela zadaje objašnjenju, potreb­ nom za naše svrhe, svakako manje teškoća od opšti­ Jeg pojma života, pošto je telo stvar koja se može predočiti i iskusiti, što je od izvanredne pomoći čo­ vekovoj mogućnosti predstavljanja. Stoga ćemo se lako složiti u tome da j e telo interno povezani sistem materijalnih j edinica prilagođen potrebama života i, kao takav, čulima shvatljiva pojava živog bića, ili, jednostavnij e rečeno, svrhovno ra poređena mate­ rija koja omogućava život biću. Da bi se izbegle ne­ jasnosti, želeo bih da skrenem pažnj u na to da u de­ finiciji tela nisam uveo i izvesno »nešto« , naime ono što j a nejasno označavam kao živo biće. Sa OVIm raz­ dvajanjem, koje za sada neću ni zastupati ni kriti­ kovati, telo ne treba shvatiti samo kao mrtvo gomi­ lanJe matenje, već kao materijalni sistem koji pri­ prema i omogućuje življenje, ipak uz uslov da ono bez pnsustva živog bića ne bi moglo živeti, uprkos sve spremnosti. Jer, sasvim nezavisno od mogućeg značenja ŽIVOg bivstva, samom telu nedostaje nešto neophodno za život, naime psihičko. To znamo, naj­ pre, iz neposrednog iskustva na nama samima, po­ sredno IZ iskustva sa bližnjima, zatim iz posrednih naučnih zaklj učaka na višim kičmenjacima i, pošto nema razloga koji bi govorili protiv, na nižim živo­ tinjama J biljkama.

Tr ba li sada »živo biće«, o kome sam govorio prethodno, da izjednačim sa p ihičkim koje nam j e tako reći n posredno opipljivo u čovekovoj sve§ti i da ponova postavim prastaro dvojstvo duše i tela? Ili, da li bilo gde postoji razlog koji bi opravdao od­ vajanje živog od duše? Time bi i dušu shvatili kao svrhovni sistem, kao ustrojstvo ne samo materij e pripremne za život, već žive materije, ili, tačnije, ustrojs v životnih zbivanj a. Uopšte nisam siguran da će ovo mišljenje naići na opšte odobravanje, po­ �to e toliko naviklo na gledište da su duša i telo živo dvojstvo, tako da je čovek j edva bez daljnjega sklon

da dušu smatra samo ustrojstvom koji se odigravaju u telu.

životnih

procesa

Koliko naše iskustvo uopšte omogućava zaključ­ ke o bivstvu duše, pokazuje nam psihičke procese kao pojavu zavisnu od nervnog sistema. Poznato j� sa dovoljnom sigurnošću da uništavanje izvesnih de­ lova mozga uslovljava odgovarajuće psihičke ispa­ de. Kičmena moždina i mozak sadrže najbitnije spoj­ nice senzornih i motornih puteva, takozvane reflek­ sne lukove. Sta se pod tim misli najbolje ću pokazati na j ednom jednostavnom primeru. Prstom se dodir­ nuo vreo predmet - vrelina je odmah dovela u sta­ nje razdraženja nervne završetke koji prenose dodir. Razdraženje menja stanje celog sprovodnog puta sve do kičmene moždine a odatle do mozga. Ali već a kičmenoj moždini, koja prima dodirnu draž, dalje se prenosi promena stanja na susedne motorne ganglij­ ske ćelije, koje sa svoje strane šalju draži u mišiće ruke, što uslovljava iznenadnu kontrakciju i povla­ čenje šake. Sve ovo se dešava takvom brzinom, da svesni opažaj bola često nastupa tek onda kada .le ruka već povučena. Reakcija j e, dakle, usledila auto­ matski i postala je svesna tek naknadno. Ali ono što se dešava u kičmenoj moždini biće opažaj nom Ja privedeno u obliku slike dopunjene pojmovima i na­ zivima. Na osnovu ovakvog refleksnog luka, dakle, od draži koja se kreće od spolja ka unutra i podstre­ ka koji sledi od iznutra ka spolja, može se stvoriti. slika procesa koji leže u osnovi psihičkog. Uzmimo sada manje j ednostavan primer: čujemo nejasan ton koji u početku nema nikakvog drugog uticaja do da nam daje povoda da ga slušamo da bismo saznali šta znači. U ovom slučaju zvučna draž izaziva ti mozgu čitav niz predstava, slika, koje �e spajaju sa zvučnom draži. To su delom tonske slike, delom vidne slike, delom osećaj ne slike. Pri tom reč slika koristim naprosto u smislu predstave. Psihičko nešto, naravno, može postati sadržaj svesti, to j est postati predstava tek onda ako je predstavljivo, upravo ako se sliva u sliku. Stoga sve sadržaje svest.i 10

nazivam slikama, pošto, u stvari, predstavljaju od­ slikavanje procesa u mozgu. Nizu slika, pokrenutom zvučnom draži, iznena­ da se pridružuje tonska slika sećanja, skopčana .� vidnom slikom, naime kloparanje zmije zvečarke. Neposredno skopčano sa tim, usledio je alarmni sig­ nal celoj telesnoj muskulaturi. Refleksni luk je pot­ pun ; ali u ovom slučaju razlikuje se od prethodnih činj enicom što je izm�u senzorne draži i motornog podstreka ubačen moždani proces, psihički niz slika. Iznenadna napetost tela retrogradno izaziva pojave na srcu i krvnim sudovima, koji se psihički izraža­ vaju kao strah. Na ovaj način može se načiniti predstava o vrsti psihičkog. Ono se sastoji od odraza jednostavnih pro­ cesa u mozgu i ·od odražavanja takvih odraza u skoro beskrajnom nizu. Ovako stvorene slike imaju svoj­ stvo svesnosti. Bivstvo svesti je zagonetka čije reše­ nje ne znam. Ali, čisto formalno, može se reći da psihičko nešto postaje svesno tek kada stupa u odnos sa Ja. Ako ove veze nema, onda je ono nesvesno. Za­ borav pokazuje kako često i kako lako sadržaji gube svoju vezu sa Ja. Stoga svest rado upoređujemo sa svetlošću reflektora. Samo predmeti na koje pada svetlosni snop stupaju u polje opažanja. Međutim, predmet koji je slučajno u tami nije prestao da po­ stoji, on se samo ne vidi. Tako se i nama nesvesno psihičko nalazi negde i to najverovatnije u ništa drugačijem stanju do kada ga J a opaža. Ovo čini dovoljno razumljivim svest kao vezu prema Ja. Ali kritička tačka je Ja. Sta treba razu­ meti pod Ja? Očigledno, i pri svoj j edinstvenosti Ja radi se o vrlo raznovrsno sastavljenoj veličini. .Ta počiva na odrazu čulnih funkcija, koje prenose draži od spolja i iznutra, dalje počiva na ogromnoj zbirci slika prošlih zbivanja. Svim ovim izvanredno razno­ likim delovima potrebna je čvrsta veza koju čini svest. Cini se da je svest neophodni preduslov čove­ kovog Ja'. Ali bez Ja ne može se zamisliti ni svest. Ova na izgled protivurečnost rešava se, možda, na taj način što J a shvatamo kao odraz, svakako ne j ednog II

jedinog već mnogih zbivanja i njihove skladne igre, naime s.vih onih zbivanja i sadržaja od kojih se sa­ stoji svest sopstvenoga Ja. Njihovo m noštvo stvarno čini j edinstvo, pri čemu veze svesti, kao neka vrsta teže, privlače pojedine delove u pravcu verovatno fiktivnog centra. Stoga ne govorim samo o Ja, već o kompleksu Ja, sa osnovanom pretpostavkom da je Ja promenijivog sastava i stoga nestalno, pa prema tome ne može biti jednostavno Ja. Na ovom mestu se na žalost ne mogu osvrnuti na klasične promene Ja koje se susreću kod duševnih bolesnika ili u snovima. Pomoću ovog shvatanja Ja kao sastava psihič­ kih elemenata logično smo dovedeni do pitanja : da li je Ja centralna slika, isključivi predstavnik celog čovekovog bića? Da li je ono u vezi sa svim sadržaji­ ma i funkcijama i da li se izražava kroz njih? Na ovo pitanje moramo odgovoriti odrečno. Ja­ -svest j e kompleks koji ne obuhvata celinu čoveko­ vog bića - ona je pre svega beskrajno više zabora­ vila nego što zna. Ona je beskrajno mnogo čula i vi­ dela a toga nikada nije postala svesna. Misli se raz­ vijaju s one strane njene svesti, štaviše one čekaj u spremne a da ona ništa o tome ne zna. Ja j edva da ima maglovitu predstavu o neverovatno važnoj re­ gulaciji unutrašnjih telesnih zbivanja kojoj slu!li simpatički nervni sistem. Ono što Ja u sebi obuhva­ ta, to je možda najmanji delić od onog što bi u sebi morala da obuhvata jedna potpuna svest.

Zbog toga Ja može biti samo delimičan kom­ pleks. Možda je Ja onaj jedinstveni kompleks, čije unutrašnje jedinstvo znači svest? Ali nije li možda svako jedinstvo psihičkih delova upravo svest? Nije j asno zašto bi samo jedinstvo izvesnog dela čulnih funkcija i izvesnog dela sećajnog materijala trebalo da predstavlja svest a ne i j edinstvo drugih psihič­ kih delova. Kompleks viđenja, slušanja, itd. ima j aku i dobro organizovanu unutrašnju povezanost. Nema razloga da se ne pretpostavi da bi i ovo moglo biti svest. Kao što pokazuje slučaj gluve i slepe Helen Keler, da bi se uspostavila ili omogućila svest do­ voljni su čulo pipanja i osećanj e sopstvenog tela. 12

Stoga svest sopstvenog Ja zamišljam kao sastav raz­ ličitih »čulnih svesti«, pri čemu se samostalnost po­ j edinačne svesti gubi u j edinstvu nadređenog Ja. Kako Ja ni u kom slučaju ne obuhvata sve PSl­ hičke delatnosti i pojave, to J a u sebi ne sadrži sve odražaje, 11 i volji uz sve napore ne uspeva da pro­ dre u izvesne njoj zatvorene regione, naravno da se postavlja pitanje da li postoji j edinstvo svih psihič­ kih aktivnosti koje bi bilo slično svesti sopstvenog J a, neka vrsta više ili šire svesti. u kojoj bi naše J a bilo opažaj ni sadržaj , kao što je na primer u mojoj svesti akt viđenja, i koja bi kao i ovaj bila stoplje­ na u višoj povezanosti sa meni nesvesni m aktivno­ stima. Naša svest o sopstvenom Ja mogla bi da bude uključena u jednu potpunu svest, kao manji krug u većem. Kao što akt viđenja, slušanja itd. proizvodi od­ raz, koji se, vezan za Ja, pokazuje u svesnosti dotič­ ne radnje, tako se i Ja, kao što je već pomenuto, može razumeti kao odraz svih svojih obuhvatnih delatno­ sti. Skoro bi se smelo očekivati da sve psihičke de­ latnosti ostavljaju odraz i da je to čak njihova su­ štinska priroda, inače ih uopšte ne bismo mogli naz­ vati »psihičkim«. Zbog toga nisu jasni razlozi zašto nesvesne psihičke delatnosti ne bi trebale da imaju svojstva slikovnosti kao i one koje su predočive mo­ j oj svesti. A kako je čovek, kako nam izgleda, j edna u sebi zatvorena životna j edinica, onda nam je vrlo blizak zaključak da bi odrazi svih psihičkih delatno­ sti bili sažeti u opštu sliku celog čoveka koj u on sa­ gledava i saznaje kao Ja.

Protiv ove pretpostavke ne bih mogao da nave­ dem neke bitnije razloge, ali ono će ostati dokono sanjarenje sve dok ne nastane potreba da se time nešto objasni. I kada bi nam za objašnjenje izvesnih psihičkih činjenica bila potrebna mogućnost posto­ janja neke više svesti, ipak bi to sve ostalo na čistoj pretpostavci, pošto dokazivanje neke više svesti od one nama poznate daleko prevazilazi mogućnosti na­ šeg razuma. Uvek postoj i mog\1ćnost da u tami s one strane naše svesti stvari mogu izgledati sasvim dru-

13

gačije nego što možemo da zamislimo, čak i uz naj· smeliju pronicljivost. U daljem toku mog izlaganja još ću se vratiti l1a ovo pitanje. Stoga ćemo ga ostaviti po strani i po­ novo se posvetiti prvobitnom pitanju duše i tela. Iz prethodno rečenog mogao se steći utisak o odražaj­ nom bivstvu duše. Duša je sled, niz slika u najširem smislu, ali ne slučajna uporednost ili uzastopnost, već iznad svih mera smisaon i svrhovan sastav, u slika­ ma izražena očiglednost životnih delatnosti. I isto kao što je životno spremnoj materiji tela potrebno psi­ hičko da bi bila sposobna za život, tako i duša mora pretpostaviti živo telo, da bi njene slike mogle da žive. DuŠfl i telo su par suprotnosti i kao takvi izraz j e dn og bića, čija priroda se ne može spoznati ni jz materijalnih pojava ni iz unutrašnjeg neposrednog opažaja. Zna se da po prastarom shva�nju čovek nastaje iz susreta duše sa telom. Ali tačnije je reći da se jedno nesaznajno živo biće - o čijoj prirodi se naprosto ne može ništa reći do da time nejasno označavamo zbirni pojam života - od spolja pojav­ ljuje kao materijalno telo, iznutra sagledano, među­ tim, kao niz slika životnih delatnosti koje se odVijaju u telu. Jedno je isto što i drugo, tako da nas spopada sumnja da na kraju krajeva to čitavo odvajanje duše. i tela nije ništa drugo do svesna razumna mera raz­ dvajanja jednog te istog činjeničnog stanja u dva vida, kojima smo nepravično pripisivali čak i samo­ stalno postojanje. Naučnom postupku nije uspelo da odgonetne za­ gonetku života, ni u organskoj materiji niti u tajan­ stvenom nizu slika duše, zbog čega smo još uvek u potrazi za živim bićem, čije postojanje moramo transponirati s one strane iskustvenoga. Ko poznaje ponore fiziologije, njemu će se od toga zavrteti u gla­ vi, a ko nešto zna o duši, on će biti ohjan zbog po­ misli da bi ovo čudnovato ogledaino blće ikada tre­ balo da bilo šta makar i približno »sazna«. Sa ovog stanovišta čovek lako može da izgubi SVI? nade da se bilo šta može otpočeti sa onom nejasnom,

14

tajanstvenom stvari koju nazivaju duh. Samo jedno mY izgleda jasno, naime: kao što je "živo biće« zbirni pojam života u telu, tako je i »duh« zbirni pojam psihičkog bića, zbog čega se pojam duh često meša i upotrebljava umesto pojma duša. Kao takav »duh" spada u isti »onaj svet« kao i "živo biće«, to jest u iste maglovite neizdvojenosti. I sumnja da duša i telo na kraju krajeva nisu jedna te ista stvar važi i �a prividnu suprotnost duha i živog bića. Oni su naime isto tako j edna te ista stvar. Da li su ovakvi zbirni pojmovi uopšte potrebni? Zar ne bismo mogli da se zadovoljimo sa već i tako dovoljno tajanstvenom suprotnošću duševnog i te­ lesnog? Sa prirodno-naučnog stanovišta ovde bismo morali da se zaustavimo. Ali postoji i stanovište spo­ znajnog morala, koje ne samo da nam omogućuje već nas i tera da idemo dalje i da preskočimo tu na izgled neprelaznu granicu. To stanovište je psihološko. U dosadašnjem izlaganju oslonac mi je bilo rea­ lističko stanovište prirodno-naučne misli, ne dovode­ ći pri tom u su njtrosnuvu-na kojoj stojim. Da bih ukratko mogao da objasnim šta podrazumevam pod psihološkim stanovištem, moram da pokažem da su isključiva opravdanja realističkog stanovišta pod­ ložna ozbiljnoj sumnji. Uzmimo, na primer, ono što jednostavni razum smatra nečim najrealnijim, naime materiju : o prirodi materije imamo samo nejasne teo­ rijske pretpostavke, slike, koje je stvorila naša psiha. Talasno kretanj e ili sunčeva emanacija koji pogađa­ j u u oko, preko opažanja prevode se u svetlost. Psiha prepuna slika j e ono što svetu dodeljuje boje i zvu­ ke, a što se tiče one najrealnije, racionalne sigur­ nosti - iskustva, ono je i u svom najjednostavnijem obliku još uvek preko svake mere komplikovani sklop psihičkih slika. Tako, u neku ruku, od nepo­ srednog iskustva nema ništa do zapravo samo psihič­ kog. Psihičko sve posreduje, prevodi, filtrira, alego­ nse, rastače, pa čak i falsifikuje. Mi smo uvijeni u oblak promenljivih slika beskrajnih preliva u toli­ koj meri da čovek prosto zaželi da, zajedpo sa onim poznatim sumnjivcem, uzvikne: »Ništa nije sasvim 15

istinito - a i to nije sasvim istinito. « Ta magla oko nas je tako gusta i tako varljiva, da smo morali da iznađemo egzaktne nauke da bismo mogli da ugrabi­ mo bar zračak takozvane »stvarne« prirode stvar!. Svakako da jednostavnijem razumu ovaj jasan svet neće izgledati maglovit, ali ako ga uronimo u dušu primitivnog čoveka i njegovu sliku sveta posmatramo sa svešću kulturnog čoveka naslutićemo svu gustinu sutona u kome se još nalazimo. Sve što znamo o svetu i šta neposredno doživlja­ vamo su sadržaji svesti, koji pritiču iz dalekih, tam­ nih izvora. Ne bih želeo da osporavam ni relatiVl1u vrednost realističkog esse in re, niti idealističkog esse in inteHectu solo stanovišta, već mi je namera da ove krajnje suprotnosti sjedinim pomoću esse in anima, zapravo pomoću psihološkog stanovišta. Mi

živimo neposredno samo u svetu slika.

Ako ovo stanovište uzmemo ozbiljno, onda i.!: toga proističu naročite posledice, naime, pri tom se vrednost psihičkih činjenica ne može podvesti ni pod kritiku saznanja ni pod prirodno-naučno iskustvo. Jedino pitanje biće: da li sadržaj svesti postoj i ili ne? Ako postoj i, onda je on važeći već samim tim postojanjem. Prirodna nauka mooe se prizvati samo onda, ukoliko sadržaj pr�tenduje da bude iskaz o od­ ređenoj stvari koja se može sresti u spoljnjem isku­ stvu; kritika saznanja samo onda ako se nešto što se ne može saznati postavi kao da je saznato. Uzmimo , primer koji svako zna: prirodna nauka nije nigde otkrila Boga, kritika saznanja dokazuje nemogućnost spoznaje Boga, međutim, duša odudara od svega svo­ jim tvrđenjem o iskustvu Boga. Bog je psihička či­ njenica neposredne iskustvenosti. Kada ne bi bil tako, o Bogu nikada ne bi bilo ni reči. Cinjenica je punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban bilo kakav nepsihološki dokaz a nepristupačna je sva­ kom obliku nepsihološke kritike. Ona može biti čak naj neposrednije a time i najrealnije iskustvo, koje se ne može ni ismejati niti dokazivanjima osporiti. Samo ljudi sa nerazvijenim čulom za činjenice ili su­ jeverna zatucanost mogu se boriti protiv ove isti16

ne. Sve dok iskustveno saznanje Boga ne zahteva opštu važnost ili apsolutno postojanje Boga, nemo­ guća je svaka kritika, jer se iracionalan fakat, kao na primer činjenica da postoje slonovi, ne može kri­ tikovati. Ipak saznanje Boga spada u relativno opšte važeća iskustva, tako da svako otprilike zna šta se misli pod izrazom » iskustveno saznanje Boga«. Nauč­ na psihologija mora to priznati kao činjenicu koja se relativno često susreće. Takođe ne smerno tako jednostavno preći ni preko onoga što je ozloglašeno kao sujeverje. Ako neko tvrdi da je video duhove ili da je omađijan, i da mu to znači više od obične pri­ če, onda se opet radi o činjenici koja je opšte po­ znata u toj meri da svako zna šta se misli pod »duh'( ili »omađijavanje«. Stoga možemo biti sigurni da lj ovakvom slučaju imamo posla sa određenim psihič­ kim kompleksom činjenica, koje su u ovom smislu isto tako »realne« kao i svetlost koju vidim. Doduse ja ne znam kako bih u spoljnem iskustvu mogao do­ kazati duh umrl9g, niti mogu predstaviti logična sredstva pomoću kojih bih bio u stanju da nužno nešto zaklj učim o nastavku života posle smrti, pa ipak moram da se pomirim sa činjenicom da duša u svim vremenima i svim mestima iznosi svoje isku­ stveno saznanje o duhovima, kao što isto moram uze­ ti u obzir i činjenicu da mnogi ljudi poriču ovo sub­ jektivno iskustvo. Posle ovih više-manje opštih razlaganja vratio bih se pojmu duha, koji nigde nismo mogli da obu­ hvatimo sa našim ranijim realističkim stanovištem. »Duh« označava (isto kao i »Bog«) predmet psihič­ kog iskustva, koji se ne može nigde dokazati u spolj­ nem svetu i racionalno se ne može raspoznati. Ako se j ednom oslobodimo predrasude da svaki pojam moramo svesti ili na predmete spoljneg iskustva ili na apriorističke kategorije razuma, onda našu pažnja i radoznalost možemo posvetiti onom čudnom i još nepoznatom biću, koje se označava rečju duh. U jed­ nom ovakvom slučaju uvek je korisno baciti pogled na verovatnu etimologiju naziva, pošto vrlo često Z

JunI;. Odabrana dela. IlJ

Kn!lžnica

17 TRAVNO

upravo istorijat reči baca začuđujuće svetlo na pri­ rodu psihičkog predmeta koji joj je u osnovi. »Duh«, nemačka reč »Geist « je od davnina, ioš u staronemačkom a zatim u anglosaksonskom reč »gast«, označavala nadzemaljsko biće, nasuprot telu. Po Klugeu (Kluge) osnovno značenje reči nije sa­ svim sigurno, ipak izgleda da postoje veze sa staro­ nordijskim geisa, besneti, sa gotskim us-gaisyan, razjariti nekog, sa švajcarskonemačkim uf-gaista, biti van sebe i sa engleskim aghast, uzbuđen, ljutit. Ovu vezu najbolje ilustruju drugi govorni obrti. ))Spopao ga bes« znači da je nešto palo na njega, sedi na nje­ mu, zajašilo ga, uzjašio ga đavo, on je opsednut, nešto je ušlo u njega itd. Na prepsihološkom stupnju a i danas u pesničkom jeziku, koji svoje dejstvo ima da zahvali svom još živom primitivizmu, afekti .>e rado personifikuju kao demoni. Zaljubiti se znači: pogodila ga Amorova strela. Erida je bacila jabuku razdora među ljude itd. Kada dođemo »izvan sebe od besa«, onda očigledno da više nismo identični sa samim sobom, već da smo u posedu nekog demo­ na, duha. Praatmosfera iz koje je nekada proistekla reč duh živi još u nama, svakako na psihičkom stupnju koji se nalazi nešto ispod svesti. Ali kako pokazuje moderan spiritizam, potrebno je vrlo malo da bi sc ponovo izneo na površinu onaj komad primitivne vrste duha. Ako bi se etimološko poreklo pokazalo kao ispravno (što je vrlo verovatno), tada bi »duh« u ovom smislu bio odraz personifikovanog afekta. Ako se neko upusti u neobazrive komentare i priče, onda se kaže da nije držao jezik za zubima već da mu je, zajedno sa njim, jezik odlutao, čim se očigled­ no izražava da je njegov govor postao samostalno biće koje ga je povuklo i odbeglo zajedno s njim. Psihološki bismo rekli : svaki afekat je sklon da po­ stane autonomni kompleks, da se odvoji od hijerar­ hije svesti i da, kad god je to moguće, povuče za so­ bom i Ja. Stoga nije nikakvo čudo što primitivni ra­ zum u tome vidi udeo stranog, nevidljivog bića, duha. U ovom slučaju duh je odraz samostalnog afekta, 18

zbog čega su stari duhove podesno nazivali i ima­ gines, slike. Obratimo sad pažnju drugim načinima upotrebe pojma duh! Fraza »on je radio u duhu njegovog po­ kojnog oca«, još je dvosmislena, jer reč duh u ovom slučaju označava i duha nekog mrtvog i način shva­ tanja. Drugi govorni obrti su : »U njega se uselio novi duh«, »iz njega zrači novi duh«, čime treba da se izrazi obnavljanje stava. Osnovna predstava je opet uzimanje u posed od strane duha, koji je, na primer, u nekoj kući postao spiritus rector. Međutim, isto tako se zabrinuto može reći: » U toj porodici za­ vladao je zao duh.« Ovde se više ne radi o personifikaciji afekata, već o predočavanju celokupnog raspoloženja ili izraženo psihološki - stava. Rđav stav, izražen kao »zao duh«, shodno naivnom shvatanj u ima otprilike istu psihološku funkciju kao i personifikovani afe­ kat. Ovo bi moglo da bude mnogima čudno pošto se pod stavom obično zamišlja » postaviti se prema ne­ čemu«, dakle delatnost sopstvenog Ja a samim tim i namera. Stav i raspolo'Ženje ni izdaleka nisu uvek produkti volje, već za svoju svojstvenost mnogo češće imaju da zahvale psihičkom inficiranju, pri­ meru i uticaju okoline. Kao što je poznato ima ljudi čiji loš stav truje atmosferu, njihov zao primer de­ luje zarazno, zbog njihove odvratnosti drugi ljudi postaj u nervozni. U školama može samo jedan napa­ san učenik da pokvari duh celog razreda, i obrnuto, vedro i bezbrižno raspoloženje deteta može da obasja i razvedri inače mučnu porodičnu atmosferu, što je, naravno, moguće samo onda kada se stav svakog po­ jedinca poboljšava pomoću dobrog primera. Tako se stav može probiti i protiv svesne volje - » loše dru­ štvo upropašćava dobre običaje.« Ovo se najjasnije vidi u masovnoj sugestiji. Stoga se stav ili način shvatanja mogu, kao i afekat, nametnuti od spolja ili da potiču iznutra i zbog toga se i izražavaju istim govornim metafora­ ma. Na prvi pogled stav izgleda znatno kompliko­ vaniji od afekta. Pri bližem istraživanju ovo, medu19

tim, nije slučaj , pošto je većina stavova svesno ili ne­ svesno sagrađena na nekoj sentenci, koja često ima karakter poslovice. Ima stavova čija se duboka sen­ tenca odmah oseća ili čak i primećuje, odakle potič� mudra izreka. Cesto se stav može okarakterisati jed­ nom jedinom rečju, po pravilu, idealom. Ne retko suština stava nije ni sentenca ni ideal, već poštova­ na i podražavana osoba. Vaspitanje koristi psihološke činjenice i poku­ šava da pomoću sentenca i ideala sugeriše prigodne stavove, od kojih u stvari mnogi ostaju aktivni celog života kao trajna nad-predstava. One su, kao i du­ hovi, uzeli u posed nekog čoveka. Na primitivnom stupnju je čak vizija učitelja - majstora, pastira. Pojmena ili Poj mandra ona koja personificira vode­ ću nadpredstavu i konkretizuje je do slikovne pojave. Ovde se približavamo pojmu »duh«, koji daleko prevazilazi animistički oblik reči. Poučna sentenca ili mudra izreka je po pravilu rezultat velikog iskustva pojedinca, zbir pogleda i zaključaka, zgusnutih u par značajnih reči. Kada se, na primer, reč jevanđelja »Imajte, kao da nemate ništa«, podvrgne podrobnoj analizi, uz pokušaj da se rekonstruišu svi oni doživ­ ljaji i reakcije koji su doveli do ovakve suštine ži­ votne mudrosti, onda čovek mora da se divi obilju i zrelosti životnog iskustva, koji se nalaze iza svega ovoga. To je »impozantna« reč koj a se snažno uti­ skuje u najintimnije težnje i ove, ponekad, trajno zauzima. One sentence ili ideali, koji u sebi sadrže obimna životna iskustva i duboka razmišlj anja, čine ono što označavamo kao »duh« u najboljem značenju te reči. Ako nadpredstava ove vrste zadobije neogra­ ničenu prevlast, onda život proživljen pod ovim vođ­ stvom nazivamo duhovno uslovljen ili duhovni život. Sto je bezuslovniji i što je prinudniji uticaj nadpred­ stave, tim više ova ima prirodu autonomnog kom­ pleksa, koj i se svesti o sopstvenom Ja suprotstavlja kao nepobitna činjenica. Ne treba međutim prevideti da ovakve sentence ili ideali - ne izuzimajući ni najbolje - nisu čarob­ ne reči bezusl �vnog dejstva, već da mogu zagospoda20

riti samo pod izvesnim uslovima, n"aime onda kada im od samog subjekta nešto izlazi u susret - afekat koji je spreman da prihvati ponuđeni oblik. Samo pomoću reakcije osećanja može ideja, ili već šta je nadpredstava, postati autonomni kompleks; bez ovog ideja ostaje zamisao, pojam podređen svesti, samo intelektualni žeton, bez određuju će snage. Ideja samo kao intelektualni pojam nema nikakvog uticaja na život, pošto u ovom stanju ne znači ništa više od či­ ste reči. Obrnuto, kada ideja dostigne značaj auto­ nomnog kompleksa, onda preko raspoloženja deluje na život ličnosti. Ovakvi autonomni stavovi ne smeju se smatrati nečim što se ostvaruje pomoću naše svesne volje i našeg svesnog izbora. Kao što sam prethodno rekao da je svemu tome potrebna pripomoć osećanja, isto tako sam mogao reći da mora postojati nesvesna spremnost s one strane svesne volje da bi se oformio autonomni stav. Covek tako reći ne može hteti da bude duhovan. J er kojegod principe mi izabrali i prema njima stremili, sve je uvek podređeno našem mišljenju i našoj svesti i zbog toga nikada ne može postati nešto sto bi bilo nezavisno od svesne samovo­ lje. Stoga je pre pitanje sudbine koji će princip vla­ dati našim stavom. Neko će sigurno postaviti pitanje da li onda uopšte ima čoveka kome bi sopstvena slobodna volja bila vrhovni princip, tako da mu je svaki stav oda­ bran namerno. Ne verujem da je bilo ko dostigao, ili da će dostići, ovu božansku sličnost, ali znam da mnogi teže ovom idealu, pošto su opsednuti heroj­ skom idejom apsolutne slobode. Negde sn svi ljudi'" zavisni, svi su nekako odredljivi, jer nisu bogovi. Naša svest ne izražava čovekovu totalnost, već jeste i ostaje deo. Već sam u uvodnom izlaganju na­ značio mogućnost da naša svest o sopstvenom Ja nije neophodno i jedina svesnost u našem sistemu, već je možda nesvesno podređeno široj svesti, isto kao što su jednostavniji kompleksi podređeni Ja-kompleksu. Uopšte ne znam kako bih mogao da dokažem da u nama postoji svest viša ili dalja od svesti sopstve21

nog Ja, ali ako takva postoj i, onda bi morala znatno da ometa svest sopstvenog Ja. Sta time mislim želeo bih da razjasnim na jednostavnom primeru : pretpo­ stavimo da naš optički sistem ima sopstvenu svest i da je stoga jedna vrsta ličnosti koju bismo mogli da označimo kao »očna ličnost« . Recimo, sada je očna ličnost otkrila izvanredno lep pogled i utonula di­ veći se ovom otkriću. Iznenada akustički sistem čuj� signal automobila. Optički sistem je nesvestan ovog opažanja. Od Ja slede sad naređenja mišićima, koja su optičkom sistemu nesvesna, da telo premeste na drugo mesto u prostoru. Pokret iznenada oduzima objekt očnoj svesti . Da oči mogu da misle, one hi došle do zaključka da je svet svetlosti izložen svim mogućim tamnim smetnjama. Nešto slično moralo bi da se desi našoj svesti kada bi šira svest postojala, svest koja bi, kako sam prethodno naveo, bila odraz celog čoveka. Postoje li zaista takve tamne smetnje, koje se ne pokoravaju volji i koje ne može odstraniti nikakva namera? I da li postoji negde u nama nešto nedodirljivo, u šta bi mogli sumnjati da je izvor ovakvih smetnji? Na prvo pitanje bez dalnjega možemo odgovoriti potvrdno. Na stranu neurotičari, već kod normalnih ljudi bez teškoća možemo posmatrati svakojaka zadiranja i smetnje iz druge sfere - iznenadna promena raspo­ loženja, nalet glavobolje, nekud je.odletelo ime po­ znanika koga upravo treba predstaviti, neka melodi­ ja proganja nas ceo dan, čovek bi želeo nešto da ura­ di ali volja za tim je neobj ašnjivo iščezla, čovek za­ boravlja ono što ni po koju cenu nije želeo da zabo­ ravi, unapred se raduje kako će se ispavati a sall nikako ne nailazi, ili spava a fantastični, neprijatni snovi ometaju spavanje, traže se naočare koje su na nosu, novi kišobran se ostavlja neznano gde. Ovaj spisak lako bi mogao da se produži u beskonačnost. A ako čak ispitujemo psihologiju neurotičara, onda se krećemo usred tih najparadoksalnijih smetnji. Na­ staju neverovatni simptomi oboljenja a da ipak ni­ jedan organ nije bolestan. Bez i najmanjeg telesno g poremećaja temperatura skače na preko 40°C, bez 22

ikakvog razloga nailaze stanja straha praćena guše­ njem, prisilne predstave čiju besmislenost uviđa i sam pacijent, promene na koži koje nailaze i nestaju ne hajući ni za uzrok ni za terapiju I ovde je spisak beskraj an. Naravno, za svaki slučaj postoj i pogodno ili nepogodno objašnjenje koje, međutim, već slede­ ći slučaj ne razjašnjava. Ali postoj anje smetnji Je više nego sigurno. S to se tiče drugog pitanja, porekla smetnj i, tre­ ba obratiti pažnju na to da je medicinska psihologija uvela pojam nesvesnog i podnela dokaze da te smet­ nje počivaju na nesvesnim procesima. To je dakle isto kao kada bi naša očna ličnost otkrila da pored vidljivih moraju postojati još i nevidljivi odredni faktori. Ako sve niJe obmana, onda izgleda da su ne­ svesni procesi sve drugo ali ne i neinteligentni. Nji­ ma naročito nedostaje automatski i mehanički ka­ rakter. Oni stoga po finoći ni na koji način nisu manje vredni od svesnih proce a, naprotiv, ne tako retko oni znatno nadmašuju svesni uvid Naša zamišljena optička ličnost može u to da sumnja, da li iznenadni poremećaji njenog svetlo­ snog sveta potiču iz neke svesti. Pa tako i mi mo­ žemo da sumnjamo u jednu širu svest a da pri tom nemamo više razloga za sumnju nego optička lič­ nost. Međutim, kako nam neće uspeti da se prene­ semo u stanje šire svesti, što bi bilo i njeno poima­ nje, onda bi bilo sasvim umesno da te tamne sfere sa našeg stanovišta nazovemo nesvesno. Na ovom mestu izlaganja opet sam se vratio na ranije već načeto pitanje više svesti, pošto je pro­ blem životno određujuće snage duha, kojim se ovde bavimo, povezan sa procesima s one strane svesti sopstvenog Ja. Prethodno sam više uz put primetio da ideja bez a.fekta nikada ne može postati životno određujuća veličina. Nastaj anje izvesnog duha na­ zvao sam i sudbinskim pitanjem, da bih time izrazio da naša svest nije u stanju da voljno stvori autono­ man kompleks. On nije autonoman dok se ne sudari­ mo sa njim, kada nam očevidno pokaže svoj u nad­ moćnost nad svesnom voljom. On je, naime, i jedan 23

.

· od onih poremećaja koji potiču iz tamne sfere. Kada sam prethodno rekao da ideju mora susresti reakcija osećanja, pod tim sam mislio na nesvesnu spremnost koja preko svoje afektivne strane dopire do dubina koje više nisu pristupačne našoj svesti. Tako naš svesni razum nikada ne može razoriti korene neurot­ skih simptoma; za ovo su potrebni emocionalni pro­ cesi, koji izgleda da mogu uplivisati i na simpatički nervni sistem. Isto tako bismo mogli reći da, kada to široj svesti izgleda pogodno, svesti sopstvenog J zi prisilna ideja se postavlja kao naređenje. Onaj ko je svestan svog vodećeg principa zna sa kakvim nepo­ recivim autoritetom ovaj raspolaže našim životom. Ali po pravilu svest je isuviše zaokupljena dostiza­ vanjem postavlfenih ciljeva, taK.o da nikada ne po­ laže računa o prirodi duha koji određuje njen život. Posmatrano psihološki, fenomen duha izgleda, kao i svaki autonomni kompleks, kao Ja-svesti nad­ ređena ili bar dodeljena namera nesvesnog. Ako bi­ smo bili pravedni prema suštini onog što nazivamo duh, onda bi umesto nesvesnog pre morali govoriti o višoj svesti, pošto nas pojam duha navodi da s njim povezujemo i misao o njegovoj nadređenosti nad Ja-svešću. Nadređenost nije duhu pripisana kao plod svesnog mudrovanja, već se ovo u njegovoj pojavi ocrtava kao bitno svojstvo, kao što se može videti iz svedočanstava svih vremena, počev od Svetog pisma do Ničeovog Zaratustre. Duh psihološki nastupa kao lično biće katkad vizionarski razgovetno. U hriŠĆan­ skoj nauci on je treće lice trojstva. Ove činjenice do­ kazuju da duh nije uvek samo oblikovana ideja ili sentenca, već u svom najjačem i najneposrednijem očitom prikazivanju čak razvija svojstven samostal­ ni život, koji se oseća kao život bića nezavisnog od nas. Sve dok se duh može označiti i opisati pomoću shvatljivog principa ili izražajne ideje, on se ne ose­ ća kao samostalno biće. Ali kada njegova ideja ili njegov princip postanu nesagledivi, kada poreklo i cilj njegovih namera postane mračan a ipak se silom probijaju, tada se nužno doživljava kao samostalno biće, kao neka vrsta više svesti, i tada njegova nesa24

glediva, nadmoćna priroda više ne može da se izrazi pojmovima ljudskog razuma. Tada se naša izražajna sposobnost maša drugih sredstava - ona stvara

simbol. Pod simbolom ni u kom slučaju ne podrazum�­ vam alegoriju ili samo znak, već upravo sliku koja treba da najbolje. označi nejasno naslućenu priroau duha. SimbOl ne obuhvata i objasnjava, već ukazuje na daleki, neshvatljivi, nejasno naslućeni smisao koji se nalazi izvan njega a koji se ne može zadovoljava­ juće izraziti nijedno� rečju našeg današnjeg jezika. Duh, koji se može prevesti u pojam, je psihički kom­ pleks još unutar dohvatnog područja naše svesti. On neće produkovati niti činiti išta više od onoga što smo uložili u njega. Ali duh, kome je za izraz potre­ ban simbol, predstavlja psihički kompleks koji sadrži stvaralačku klicu nesagledivih mogućnosti. Najbolji primer je istorijski utvrđena i pregledna delotvor­ nost hrišćanskih simbola. Ako se bez predrasuda sa­ gleda efekat ranohrišćanskog duha na um skromnih, prosečnih ljudi drugog veka, onda čovek može samo da se čudi i divi. Ali ovaj duh je bio stvaralački kao retko koji. Stoga nije čudo što je taj duh smatran božjom promisli. Upravo je nadmoćnost ove promisli, koja se ja­ sno osećala, ono što je pojavi duha dodeljivalo ka­ rakter otkrovenja i bezuslovni autoritet - opasno svojstvo; jer ono što bismo eventua�no smeli da na­ zovemo viša svest, ni u kom slučaju nije uvek »više/( u smislu naših svesnih vrednosti, već je često u naj­ oštrijoj suprotnosti sa našim prihvaćenim idealima. Ova hipotetična svest zapravo bi trebalo da se ozna­ či kao »šix:a«, da ne bi došlo do zablude da je ova uvek viša u intelektualnom ili moralnom smislu. Du­ hova ima mnogo, vedrih i tmurnih. Stoga se ne sme izvesti zaključak da je duh nešto apsolutno, već je to nešto relativno, čemu je potrebna dopuna i popuna, a to se ostvaruje kroz život. Postoji isuviše mnogo primera gde je duh zaposeo čoveka -u tolikoj meri, da čovek više nije ni živeo već samo duh, i to ne u smislu života koji bi za čoveka bio bogatiji i potpu25

niji, već na po život štetan način. Ovim ni u kom slu­ čaju ne smatram da je smrt hrišćanskih mučenika besmisleno i nepotrebno uništenje - naprotiv, jedna takva smrt može značiti potpuniji život nego nešto drugo - pod tim mislim na duh izvesnih sekti koje potpuno negiraju život. C emu duh ako je ovaj istre­ bio ljude? Strogo montanističko ·shvatanje sigurno da je odgovaralo najvišim moralnim zahtevima tog vre­ mena, ali je uništavalo život. Stoga erl,!jem da i duh koji odgovara našim najvišim idea ima nalazi svoja ograničenja u životu. Sigurno je on neophodan ži­ votu, jer je čist Ja-život, kao što nam je isuviše do­ bro poznato, krajnje nedovoljna i nezadovoljavajuća stvar. Samo je život, koji se živi u izvesnom duhu, vredan života. Cudno je da život, koji se živi samo iz sopstvenog--.Ja J?o . pravilu ne samo toj osobi već i drugima deluje tupo. Obilje života zahteva više od sopstvenog Ja otreban mu je duh, to jest nezavi­ stan i nadređen kompleks, koji je očigledno u sta­ nju da oživi sve one psihičke mogućnosti do kojih ne može dopreti svest sopstvenog Ja. Ali, kao što strasti koje streme slepom, nespu­ tanom životu, tako ima i strasti koje bi duhu, zbog njegove stvaralačke nadmoći žrtvovale sav život. Ova strast od duha stvara zloćudni tumor koji besmisle­ no razara ljudski život. Zivot . e kriterijum istine duha. Duh koji čo­ veka izvlači iznad svih životm mogućnosti a ispu­ njenje traži samo u sebi je zabludan duh - ne bez čovekove krivice, kome je ostavljena mogućnost da se poda ili ne. Zivot i duh su dve sile, ili neophodnosti, između kojih je postavljen čovek. DUh daje njegovom životu smisao i mogućnost naj većeg razvitka. Ali život je neophodan duhu, jer njegova istma nije ništa ako ne može da živi.

{

OSNOVNI PROBLEM DANAS NJE PSI HOLOGIJE Pošto je srednji vek kao i antika, pa čak i celo čovečanstvo od svojih prvih početaka, polazilo od ubeđenja u postojanje supstancijalne duše, u drugoj polovini devetnaestog veka nastala je psihologija »bez duše «. Pod uticajem naučnog materijalizma sve ono što se nije moglo videti očima niti opipati ru­ kama, postalo je sumnjivo, pa čak i više od toga, ozlo­ glašeno, jer je bilo sumnjivo da je metafizičko. Kao »naučno« a time i uopšte dopušteno važilo je samo ono što je ili priznato kao materijalno ili se moglo izvesti iz čulno opažaj nih uzroka. Ovaj preokret se dugo pripremao, on nije počeo tek sa materija1izmom. Kada je gotsko doba sa svojim visokim stremljenji­ ma, koje se podizalo na osnovi usko ograničenoj kako geografski tako i po gledanju na svet, sa duhovnom katastrofom reformacije dospelo do svog kraja, tada je i vertikala evropskog duha unakrst precrtana sa horizontalom moderne svesti. Svest više nije rasla u visinu, već u širinu, geografski i po svom gledanj u na svet. Vera u supstancijalhost duhovnog polako je uzmicala pred rastućim ubeđenjem u osnovnu sup­ stancijalnost psihičkog, sve dok najzad - tokom sko­ ro četiri stoleća - vrhunska svest evropskih misli­ laca i istraživača nije duh sagledala u potpunoj za­ visnosti od materije i materijalnih uzroka. [I] Predavanje

održano

1931.

u Beču,

objavljeno

u:

EUTOpiiische Revue. VII (1931) pod naslovom: Die EntscJttei­ eTung der Seele.

29

Sigurno bi bilo pogrešno reći da su filozofija ili prirodne nauke prouzrokovali ceo ovaj preokret. Uvek je bilo dovoljno filozofa i dovoljno inteligent­ nih naučnika u oblasti prirodnih nauka, koji su, zbog višeg uvida i dubljih razmišljanja, u svemu tome učestvovali ne bez protesta pa se čak i opirali, ali njima je nedostajala popularnost a njihov otpor na­ spram velikog talasa opšteg, emocionalnog povlašći­ vanja fizičkog pokazao se nemoćnim. Ne treba vero­ vati da je takav snažni preokret gledanja na svet potekao iz racionalnih razmišljanja, pošto uopšte nema racionalne misli koja bi mogla da dokaže ili ne­ gira duh ili materiju. Oba pojma su, kao što to da­ nas zna svaki inteligentan čovek, ništa drugo do sim­ boli, postavljeni za nepoznate faktore, čije postoj a­ nje je potvrđivano ili osporavano zavisno od ćudi individualnih temperamenata ili od duha vremena. Intelektualne špekulacije ništa nije ometalo da psihu smatraju komplikovanim biohemijskim fenomenom a samim tim da je smatra, u krajnjoj liniji, igrom elektrona ili, s druge strane da bezakonje koje vlada u atomskom jezgru oglasi za duhovni život. Da je metafizika duha u devetnaestom veku za­ menjena metafizikom materije, intelektualno uzevši je čista opsena, međutim, psihološki to je nečuvena revolucija pogleda na svet. » Onaj svet« preobraća se u ovaj svet, svako obrazlaganje i svaka svrhovnost, pa čak i svaki smisao nalaze se samo u empirijskim granicama - na izgled, tako smatra naivni razum, sve nevidljivo unutrašnje postaje vidljivo spoljno dok se sve vrednosti temelje na takozvanim činje­ nicama. Upravo je beznadežno pokušati da se filozofski obradi ovaj iracionalni preokret. Bolje je ne činiti ovaj pokušaj, pošto, ako neko danas duhovni ili du­ ševni fenomen svede na funkciju žlezda, može doži­ veti pobožno poštovanje od strane sugrađana, među­ tim ako neko pokuša da raspad atoma zvezdane ma­ terije objasni kao emanaciju stvaralačkog duha sve­ ta, ti isti sugrađani će ga žaliti kao duševno nenor­ malnog. A ipak su oba objašnjenja podjednako logič30

na, podjednako metafizička, podjednako voljna i podjednako simbolična. Saznajno teorijski je isto do­ pustljivo čovekovo poreklo izvoditi iz životinjskog stabla, kao i životinjska stabla iz čoveka. Ali, kao što je poznato, Dakueu (Dacque) je sagrešenje u odnosu na duh vremena akademski uzeto za zlo. Sa duhom.. �emena se nije šaliti, pošto je on religija. bolje re­ čeno ve.x:oispovest ili »vjeruj u « , čija iracionalno t ne ostavlja nijednu prekobrojnu želju ali koji istovre­ meno ima neprijatno svojstvo da za sebe zadržava apsolutno merilo svih istina, polažući pravo da su sve vrline na njegovoj strani. Duh vremena se ne može obuhvatiti kategorija­ ma ljudskoga razuma. On je » penchant« , osećajn a sklonost koja, iz nesvesnih razloga, sa nadmoćnom sugestijom deluje i povlači sa sobom sve slabije du­ hove. Drugačiie misliti nego što se danas misli, uvek una pnmesu nečeg protivzakonitog i stetnog, pa čak nepristojnog, patološkog ili bogohulnog i zbog toga je socijalno opasno za pojedinca. Besmisleno on pliva protiv matice. Kao što je ranije bila sama po sebi razumljiva pretpostavka da je sve što j este j ednom rođeno i stvoreno stvaralačkom voljom duhovnog Boga, tako je i devetnaesti vek otkrio samu po sebi razumljivu istin u da sve potiče iz materijalnih uzro­ ka. Danas duševna snaga ne izgrađuje telo, već obr­ nuto, iz svog hemizrna materija stvara dušu. Ovaj preokrd bi bio smejurija da nije j edna od najvećih istina duha vremena. Popularno je i stoga pristojno, razumno, naučno i normalno tako misliti. Duh treba zamisliti kao epifenomen materije. Sve se svodi na ovaj zaključak i kad� se ne kaže baš »duh« već » psi­ ha mater'ja« već » mozak« , » hormon i « ili instinkti i nagoni. Duši dati sops venu supstanciju suprotno je duhu vremena, pošto bi to bila j eres. Sada smo otkrili da je voljno, intelektualno na­ silje naših praotaca bila pretpostavka da čovek ima supstancijalnu dušu, da je ona božanske prirode i stoga besmrtna, da postoji opstvena duševna snaga koja izgrađu ' e telo, održava njegov život, leči nje­ gove bolesti i da je duša sposobna da živi nezavisno 31

od tela, da postoje bestelesni duhovi sa kojima opšti duša i duhovni svet s one strane našeg empirijskog ovog sveta, iz koga duši pritiče nauka o duhovnim stvarima čije se poreklo n� može naći u ovom vidlji­ vom svetu. Međutim, opšta svest još nij e otkrila da je isto tako nadmena i fantastična naša pretpostav­ ka da je prirodno da materija proizvodi dušu, da su majmuni stvorili čoveka, da je Kantova » Kritika či­ stoga uma nastala iz harmoničnog sadejstva gladi. ljubavi i energije, da ćelije mozga fabrikuju misli i da sve to drugačij e ne može biti. Ko je zapravo ova svemoguća materija? Opet je to stvaralački Bog, koji je samo sada odbacio svoj antropomorfizam i za to poprimio obličja univerzal­ nog pojma, o kome svi uobražavaj u da znaju šta se pod njim zamišlja. Naša opšta svest je, doduše, ne­ čuveno narasla u šitinu i daljinu, ali na žalost samo prostorno a ne i vremenski, inače bismo imali znat­ no življe istorijsko osećanje. Kada naša opšta sve!>t ne bi bila samo efemerna, već istorijska, znali bismo za slične preobražaj e bogova još iz vremena grčk� filozofije, što bi nam moglo dati povoda za malo kri­ tike naše sadašnje filozofij e. Ali duh vremena vrlo efikasno sprečava ovakva razmišljanja. Tom duhu istorija znači samo arsenal pogodnih argumenata, tako da se, na primer, može reći, još je stari Aristo­ tel znao . . . itd. Pred ovakvim stanjem stvari čovek se stvarno mora zapitati odakle duh vremena . crpi ovu strahovitu snagu. On je bez sumnje vrlo važan psihički fenomen, prejudicijum, koji je u svakom slu:' čaju tako bitan da uopšte ne možemo dospeti do na­ šeg problema duše dok prethodno njemu ne udovo·­ ljimo. Kao što sam prethodno pomenuo, neodoljiva sklonost da se prvenstveno sve objasni iz fizičkog odgovara horizontalnom razvitku svesti poslednjih četiri stoleća. Horizontalna tendencija proističe kao reakcija na isključivu vertikalu gotskog doba. To je etnopsihološka pojava, koja se kao takva uvek nalazi s one strane individualne svesti. Tačno kao primitivci tako i mi najpre postupamo sasvim nesvesno, da bi

32

tek posle duga vrem na otkrili zašto smo tako po­ stupali. U međuvremenu zadovoljavamo se svakoja­ kim neprikladnim racionalizacijama. Kad bismo bili svesni duha vremena, znali bismo da smo s kloni da prvenstveno objašnjavamo iz fizič­ kog zato što je ranije isuviše mnogo objašnjavano i� duhovnog. Ovo saznanje odmah bi nas kritički usa­ glasilo u odnosu na naš »penchant« . Samima sebi bismo rekli: najverovatnije sada radimo obrnuto i zbog toga činimo istu grešku. Mi precenjujemo ma­ terijalne uzroke i mislimo da je tek sada nađeno tačno objašnjenje, pošto uobražavamo da nam j materija poznatija od »metafizičkog« duha. Ali materija nam je isto tako nepoznata kao i duh. O njoj ne znamo ništa. Tek sa ovim saznanjem vraćamo se u " stanje ravnoteže. Ovim nikako ne osporavamo usku povezanost psihičkog sa fiziologijom mozga, žlezda i tela uopšte, mi smo duboko uvereni u činjenicu da su naši sadržaji svesti u velikoj meri determinisani čulnim opažanjima, da nam nesvesni hereditet uti­ _'kuje neprom nljiva fizička i psihička karakt rna svojstva, na nas ostavlja najdublji utisak ila nagona koja može da sputa, podstakne ili modifikuje du­ hovne sadržaje. Moramo priznati da je ljudska duša, bilo gde došli sa njom u dodir, najpre i pre sve a '\lerni odraz svega što nazivamo materijalnim, empi­ rijskim, ovostranim u uzroku, svrsi i smislu. I najzad, hodno priznanjima, čovek se pita da duša na kraju krajeva nije pojava drugog reda, takozvani l'pifenomen i sasvim. zavi sna od fizičkog supstrata. Naš praktični razum i ovostranost se slažu sa ovim, a samo naša sumnja u svemoć materije je ono što nam može dati povoda da kritički osmotrimo ovu naučnu sliku duše. Ovakvom posmatranju duše već je zamereno da sve duševno čini nekom vrstom izlučevine žlezda misli kao sekret mozga - i da je to psihologija bez duše. U ovakvom sagledavanju duša svakako da nije nikakav ens per se, nikakva pa i za sebe postojeća stvar, već samo izraz fizičkih materijalnih procesa. Da ovi procesi imaju svojstvo svesti to je najzad tako,

_

j

J u n g . Odabrana dela. ITI

33

�

a kada ne bi bilo tako onda ne bi bilo ni gO\'ora ( )

psi hi, pošto tada ni o čemu ne bi bilo govora, pošt.) ovo, naime, uopšte i ne postoji . Dakle. svest je con­ ditio sine qua non psihičkog, to jest i sama duša. Zbog toga su sve moderne » psihologi j e bez duše psihologije svesti. u kojima psihički nesvesno m' postoj i. Naime, ne postoj i jedna moderna psihologija, vec više njih. To je čudnovato, pošto postoji samo jedna matematika, jedna geologija, jedna zoologij a, jedna botanika itd. Ali postoji tako mnogo psihologija, dd američki univerzitet može svake godine da publiku­ je debelu svesku pod naslovom Psychologies of 1 930 itd. Verujem da psihologija ima toliko mnogo kao filozofija . Naime, isto tako nema samo jedne filozo­ fije, već mnogih. Ovo stanje pominjem zbog toga što između filozofije i psihologije postoji neraskidiv:l veza, veza koja j e zajamčena povezanošću njihovih predmeta - kratko rečeno objekt psihologije je duša. objekt filozofije je svet. Do nedavno psihologija j t! bi la posebni deo filozofije, a l i se sada približava, kako je prorekao N iče, uspon psihologije, koji preti da proguta filozofiju. Unutrašnja sličnost obe disciplin!' sastoj i se u tome što su obe sistematsko formiranje mišljenja o predmetima koji su izvan potpunog isk u ­ stva i zbog toga ne mogu biti dovolj no obuhvaćeni empirijskim razumom. Zbog toga ovi draže speku­ lativni razum na formiranje mišljenja, koje onda sle­ di u takvom obimu i takvoj raznorodnosti, da je filo ­ zofiji, kao i psihologiji potrebno mnogo debelih sve­ zaka da bi obuhvatila sva različita mišljenja. Obe discipline ne mogu da izađu na kraj j edna bez dru­ ge, a stalno j edna drugoj liferuje neizgovorene i obič­ no lleBvesne pretpostavke. Moderno ubeđenje u primat fizičkog u krajnjoj l i niji vodi u » psihologiju bez duše«, to jest psihičko u tome ne može biti ništa drugo do biohemijski efe­ kat. Moderna, naučna psihologija, koja objašnjava sa stanovišta duha, uopšte ne postoji. Danas se niko ne bi mogao da usudi da naučnu psihologiju zasniva na pretpostavci samostalne, od tela nezavisne duše. Ide-

34

ja duha po sebi, jednog u samom sebi postoJ�ćeg du­ hovnog svetskog sistema koji bi bio neophodna pret­ postavka postojanja autonomne individualne duše. kod nas je u naj manju ruku krajnje nepopUlarna. Svakako moram dodati da sam još godine 1 9 1 4 . prt takozvanoj Joint Session Aristotelian Society. Mind Association i British Psychological Society prisu­ stvovao simpozij umu u Bedford Collegeu u Londonu. koji je postavio pitanje : Are individual minds con­ tained in God or not? Da li su individualne duš obuhvaćene u Bogu ili ne? Da je neko u Englesko] pokušao da ospori naučni karakter ovih društava. kojima pripada »creme« engleske inteligencije. ne bl našao naklonjenog slušaoca. Stvarno, ja sam izgleda bio jedini koji se čudio ovoj diskusiji koja je omo­ gućila da se ponovo čuju argumenti XIII veka. O\'aJ slučaj je znak da ideja autonomnog duha, čije posto­ janje e pretpostavlja kao samo po sebi razumljivo. još nije izumrla svuda u evropskom duhovnom svetu . niti da je postala srednjovekovni fosil . Sećanje na ovu činjenicu može nam, možda, datI hrabrosti da se uoči i » psihologija sa dušom rn� svest i . Covek čiji k osrn o: ', Isi II e m pi rell mll je d rugačij i od onog č i j i je duh pros\'ećen Keplero" om vizijom. Onaj kome j e još problem šta bi mogao b i t i rezultat od dva puta dva, rugačiji j e od on og za koga nema n išta nesu m n j i v i ­ l e g o d matem a t i č k i h aprioristi čk i h istina. D r u g i m rc­ pogled na sv t po.t i m a, nije 'v jedno da li i kaka seduj neki čovek. po -·to mi n tvaramo lik " ć nas ova menja u svom po\,ratnom.. dejslvu.

et

Shvatanje koj stvuramo o sv tu j slika onog ,;to nazi vamo :>\'ct. I ta :-, I i ka je ono, prema či.j i m oso­ bi nama onjen t i šemo naŠt' pri lagođavanje. Kao što je rečeno, o v o se ne dešava svesno. Pros t i voj n ik u rovu nema uvida u pos lo v e genera lštaba. Svakako da smo ml g neralštab a isto tako i g l av nokoman duj ući ar­ mije. Ali skoro u v e k j e potrebna nasilna odluka da SE:' svest odvoji od t re n u t ne. možda h i t ne angazova­ nosti da bi se stav usmerio opšt i m prob lemi ma. Ak" lO n č i n i mo, onda ostaj emo nes\'(�sn i svog stava i t ada nemamo pogled na sv t. već samo n svesno za­ uzeti stav. Ako

se

o tom

n

vodi računa, ne obraća

pa:lnja na to. onda ,'od ć i razlozi j namere ost aju ne­

da j� sve , rio jedno tavno i samo t ako l.biva. U stva rnost i . medu tim, dolazi do kom­ plika 'anih pOl.ad l n �k i h .,bi \l;mj� , ::;'" l azlol.i l l la i n�­ merama, čijoj sc s\l pti l nlJsti n i štd ne može l.amt:l i h . svesni i i l.gleda ka

"E.'

fak o i ma mnogo naučn i ka koji izb >ga\'aj pogled n a svet, pošto

ovo,

navodno,

Ovi m lj u d i ma očigled l IO n ij

l

d a ofullne

n ije

n aučno.

j asno šta zapravO, t i me

čine. Ono štu se stvarno deša a

je da oni sa m i sebl ostavljaju vodeće ideje u tam i . d rugim re­ čima sebe drže na stu p n j u svest i koj i j e dublji i pri­ m i t iv n i j i nego što odgovara njihovoj svesnoj sposob­ namerno

nosti . Izvesna kritičnos i skepsa ni u kom slučaj u nisu uvek izraz inteligencije, već o b rn u t o naročito .

korist i d a se prekrije nedosta­ t ak pogleda n a svet. N retko više nedostaje moralne hrabrosti nego i ntelig nc i je Covek ne mož da sa­ gleda sv('t a da sebe ne sagleda, onako kako neko

onda kada se skepsa

.

55

vidi svet vid'i i seQe""," a �toJ ..potreb o ..mnogo..llra­ brosti. Stoga je uvek fatalno nemati pogled, na svet. Imati pogled na svet znači : stvoriti sliku o svetu i o sebi, znati šta je svet i šta sam ja. Verbalno uzev to bi bilo suviše mnogo. Niko ne može znati šta j e svet, isto tako malo šta j e o n sam. Ali cum grana satis može da glasi : najbolje moguće saznanje. Najbolje moguće saznanje zahteva znanje a gnuša se od ne­ osnovanih pretpostavki, samovoljnih tvrđenja, auto­ ritativnih mišljenja. Ono traži dobro obrazložene hi­ poteze, ne zaboravljajući da je svo znanje ograničeno i podložno zabludama. Ako slika o svetu koju smo stvorili nema po­ vratnog dejstva na nas same, onda se čovek može za­ dovoljiti sa bilo kakvim lepim ili inače ugodnim pri ­ vidom. .-Samoobmana, medutim, obratIlO -delu� na nas, čini nas nest.varnim, budalastim i nesposobnim. Pošto se borimo sa varljivom slikom SYeta.. -POdleže­ mo nadmoći stvarnosti. N a ovaj način saznajemo kako je važno i bitno imati brižno zasnovani i izgra­ đeni pogled na svet. Pogled na svet je hipoteza a ne verska dogma. Svet menja svoj lik - tempora mutantur et nos in illis - a pošto nam je svet shvatljiv samo kao psi­ hička slika u nama, kada se promeni slika, neće uvek biti lako da se utvrdi da li se promenio svet, ili mi, ili oboje. Slika o svetu može se promeniti u svako doba, kao što se i u svako doba može promeniti naSe shvatanje o nama samima. Svako novo otkriće, sva­ ka nova misao može svetu promeniti izgled. To treba uzeti u obzir, inače ćemo odjednom živeti u zastare­ lom svetu, sa staromodnim relikvijama dubljih stup­ njeva svesti. Svako će jednom dočekati svoj kraj, ali u interesu življenja je da se ovaj trenutak pomeri što je moguće dalje, a to može uspeti samo onda kada se ne dopušta da se slika sveta zaledi i fiksira, već se svaka nova zamisao oprobava da li nešto dodaje na­ šoj slici sveta ili ne. Kada sam prihvatio diskusiju oko problema veze između analitičke psihologije i pogleda na svet, onda. iz ugla gore pomenutog stanovišta nameće se pitanje : 56

da li saznanja analitičke psihologije dodaj u našem pogledu na svet nešto novo ili ne? Da bismo ovo pi­ tanje mogli pozitivno da tretiramo, moramo prvo ob­ j asniti suštinu analitičke psihologije. Ono šta obele­ žavam ovim nazivom je poseban pravac psihologije, koji se bavi takozvanim kompleksnim psihičkim fe­ nomenima, nasuprot fiziološkoj ili eksperimentalnoj psihologiji, koja pokušava da kompleksne fenomene po mogućstvu razloži u njihove elemente. Oznaka » analitički« potiče od činjenice što se ovaj pravac psi­ hologije razvio iz prvobitne Frojdove »psihoanalize " . Frojd je psihoanalizu identifikovao sa svojom sek­ sualnom teorijom i teorijom potiskivanja i time je doktrinarno fiksirao. Stoga izbegavam izraz »psiho­ analiza« kada diskutujem o drugim a ne samo tehnič­ kim stvarima. Sto se tiče Frojdove psihoanalize, ova se sastoj i od tehnike koja nam dozvoljava da takozvane poti­ snute, nesvesno postale sadržaje ponovo privedemo svesti. Ova tehnika je terapijska metoda, određena za tretiranje i lečenje neuroza. U svetlu ove metode izgleda kao da neuroze nastaju tako što se neprijatna sećanja i tendencije, takozvani inkompatibilni sadr­ žaji potiskuju iz svesti i postaju nesvesni pomoću neke vrste moralnog resantimana, koji počiva na va­ spitnim uticaj ima. Tako posmatrano, nesvesna psi­ hička delatnost, takozvano nesvesno, izgleda uglav­ nom kao receptaculum svih sadržaja koji su nepri­ jatni svesti kao i svih zaboravljenih utisaka. Ali s druge strane ne mogu se zatvoriti oči pred činjeni­ com da upravo inkompatibilni sadržaji potiču iz ne­ svesnih nagona, dakle da nesvesno nije samo recep­ taculum, već upravo majka onih stvari kojih svest , želi da se oslobodi. Međutim, mi smerno da pođemo korak dalje: nesvesno stvaralački produkuje nove sadržaje. Sve što je ikada stvorio čovekov duh pote­ klo je iz sadržaja, koji su u krajnjoj liniji bili nesve­ sne klice. Dok Frojd posebno naglašava prvi aspekt, Ja ističem ovaj poslednji, a da ne osporavam prvi. Iako nije nebitno da čovek obilazi sve neprijatnosti i trudi se da ih, po mogućstvu, izbegne � zbog toga 57

rado :laboravija sv uno što mu n ' odgovara, I pak ml .lg) da znatno važnij ut\'rditi u čem u s , .tapravo, sastoji pozi t i t'lla delatnost nesvesnog. Posmatrano sa I ove strane 11eSl'esno se poja 'ljuje Icao cel,okllpnost !irih sadrža ja kojt se nalaze in sta t n nascen d i . Ova neosporna funkcija nesvesnog uglavnom Je ometana ledino potiskivanjima iz područja svesti i ovi pore­ mećaji prirodne d latnosti n svesnog su svakako osno\-ni izvor takozvanih psihogenih oboljenja. Nevesno se možda može najbolje razumeti ako se shva­ tI kao prirodni organ sa njemu specifičnom, produk­ t i v nom energijom. Ako zbog potiski\'anja njegovi produkti ne naiđu na prijem u svesti, onda nastaje neka vrsta povratnog zastoja, ustave, neprirodna i n ­ hIbiciJa korisne funkcije, isto kao kada j žuč, nor­ malni produk funkcije jetre. ometena u isticanju u crevo. Zbog potiskivanja nastaju pogrešni psihički odvodi. Kao što žuč prelazi u krv, tako i potisnutI d ržaj ir dira u druga psihička i fil.iološka područja. U histerijI su naročito ometen fiziološke a u drugim n E' u rozama, kao opsesivnim l pri ilnim neurozama, uglavnom psihičke funkcije uklj učujućI i snove. Kao .. to se u somatskim simptomima h isterije i u psihič­ K i m 'I mptomima ostalih neuroza (takođe l psihoza) može dokazah dejstvo potisnutih sadržaja, to se isto moi u('in iti i za snovE'. San je, po sebi, normalna funkCija koj u može omestI s aza, usta 'a isto kao j drugt> funkcije. Fl ojdo\'a teOrija SflO\ a u.lima u vb­ Lli pa č!lk objašnjava nuve samo pod o im uglom n ; P f!.e kao da oni ni u lJ lsta d l UgO do simptomi. Kao �t'J je poznato 1 sa dlugim duhov n i m područji ma psi­ hoanal i 7a po 'hIpa na sličan način , na primer sa umet­ nički m delima, gde međuti m na bolan način dolazi na 'Idelo da umetničko delo nije simptom, \ eć genuino :tvaralašt\'o. Stvaralačko delo mO;le se razumeti samo 1.t njega samvg, Ah ako se shvati kao patološki ne­ porazum, koji neko želi da objasni kao neurozu, tada

IL. ovog pokušaja objašnjenja na�t�.ie kuriozum dosto­

Jan žaljenja. Isto važi i za snove. San j e svojstven i produkt nesvesnog, koji je pomoću potiskivanja samo izopa-

58

't-n

l

l .lobli (' n . Z bog toga se uvek .la basa na stranpu­

hell ako se pokuša da .

san obj asni samo kao simp­

tom potiskivanja. Ograničimo s .la trenutak na rezultate Frojdo\ (.> psihoanalize. U njenoj teoriji čovek s pojavljuje kao nagonsko biće. koje s u različitim odnosima sudara sa zakonskim ograničenj i ma ili moralnim normama kao i sopstv ·nim uvidom i zbog toga j prinuden da potiskuje izvesn nagon sasvim ili nj iho delimičm udeo. Cilj metod je da se ovi nagonski sadržaji pri­ vedu svesti i da 'e otkloni njihovo potiskivanje po­ moću svesne korekture. Opasnosti, koja potiče od nji­ hovog oslobddanja, suprotstavlja SP objašnJenj da ovi nisu ništa drugo do infantilne maštane želje, koje pristojan čovek jedino može da potisne. Takode pretpostavlja da se on mogu sublimira h « , kako glasi tehnički izraz, pod čim se podrazu meva neka vrsta preokreta u korisni oblik pri lagođavanj a . Ako neko veruje da se ovo može načiniti voljno. on e sva­ kako vara. Ali tamo gd ne postoji ova n užnost i l i neumolj iva potreba, » sublimacija« nije ništa drugo do samoobmana. novo. ovaj put ne':to suptil n ij e po­ t iskivanje, Da II se u ovoj teoriji i u ovom l:hvatanJ u čoveka nalazi nesto što bl bilo korisno za naš pogled na svet? Smatram

jedva d a ima nesto, Dobropoznati raciona­

l i stički materijalizam .1lIU

kraja

devetnae tog

'ck a

j

što kao vodeća ideia stoj i iznad psihologije tuma­

( ",r' j a lt'roj dove pSihoanalize. OdatlE! r,e proističe ni­ kakva drugačija slika sveta i L.bog toga ni neki gačiji čo v ekov stav prema s\.etu. Ali ne slile s

dl u­ zabo­

raviti da je samu u malom broj u slucaje "a stav u p li ­ \ isan teorijom . Daleko efika.;;n iji put ide preko fak­ tora os('ćanja.

U svakom slučaju n isam u stanju da

sagledam kako suvo teorij sko izlaganje treba da do­ prp do osećanja nu

statistiku

.

•

Ja bih mogao da iznesem vrlo

kaznenih

zavoda

a

pri

tom

iscrp­

će mOJ

čitalac zaspati. Ali ako ga provedem kroz zatvur i h

duševnu bol nicu. o n n će zaspati , \'eć će biti p od d u ­ bokim ut iskom doživl .knog. D' l i .k Buda pr ouča\'a

neku nauku? Ne, susret i viđenje starosti, bolesti smrti bili su ono što je zažeglo njegovu dušu.

l

Tako nam zapravo ništa ne kazuju delom jedno­ strana, delom pogrešna shvatanja Frojdove psihoana­ lize. Ali, ako bacimo pogled u psihoanallzt.. stvarnih slučajeva neuroza i tamo sagledamo kakva }o'ustoše­ nja mogu da načine takozvana potiskivanja, kakva razaranja donosi neobraćanje pažnje na elementarna nagonska zbivanja, tada stičerno - blago rečeno snažan utisak. Nema oblika ljudske tragedije koja u danom slučaju ne proističe iz ove borbe čovekovog Ja protiv nesvesnog. Ko je ikada video užase tamnica, azila za duševne bolesti i bolnica, taj će, zahvaljujući utisku koji će načiniti ove stvari, znatno obogatiti svoj pogled na svet. Sa istim će se sudariti kada baci pogled u ponor ljudskih patnji koje se otvaraju iza neuroze. Koliko puta sam čuo uzvik: »Pa to je uža­ sno ! Ko bi tako nešto pomislio ! « Covek stvarno ne .može osporiti da je to snažan utisak koji se prima sadejstvom nesvesnog kada se pokuša da se, sa neop­ hOdnom savesnošću i temeljno istraži struktura neu­ roze. Takođe je zasluga nekome pokazati sirotinjske četvrti Londona, a ko je video slums, više je sagle­ dao nego onaj ko ih nije video. Ali to j e samo pod­ sticaj, a j oš ostaje neoclgovoreno pitanje : šta treba time da se postigne? Psihoanaliza je zderala odoru sa činjenica koje

su bile vrlo malo poznate i čak načinila pokušaj da

se njima pozabavi. Ali kakav stav ima za tako nešto? Dt.! li je njen zauzeti stav nov, drugim rečima da li je veliki utisak bio plodon osan ? Da li j e on promenio sliku sveta a time i unapredio naš pogled na svet? Pogled na svet psihoanalize je racionalistički materi­ jalizam, pogled na svet u suštini praktične prirodne nauke. A ovakav pogled osećamo nedovoljnim. Kada za jednu Geteovu srnu smatramo da. jenJegovog kompleksa prema majci. kada se Napoleon objašnjava kao s1učaj protest uš.karea a.. FIanjQ Asiški potisnutom seksualnošću onda nas obuzim duboko nezadovoljstvo. Nedovoljan je ovakav pogled i nije pogodan u odnosu na najznačajniju stvarnost

prooukt

60

stvari. Gde ostaju le ta, ve1ičin . svetost! Ove su ipak žive s vamos i DeZ kojih bi ljudski život bio tu­ ' poglav pr ko svake mere. Gde osta ' e .PraY. odgovor na pitanje nečuvenih patnji i onflikata? U ovom od­ govoru moralo i aa zazvuči 1:) r nešto što bi pcw.e­ ćalo na veličinu patnji. Ali ma koliko da je poželjan ko ovaj pre1.W čisto razumni stav racionalizma preko smisla patnje. Ova se gura u stranu i oglašava n važnom Bila je velika larma ni oko čega. Mnogo štošta spada u ovu kategoriju, ali ne sve. Greška leži, kao što je pomenuto, u činjenici da takozvana psihoanaliza ima, doduše, naučno ali samo racionalno shvat . "Znamo da neko potiskuje nepodesnu želju i da na taj način može da prisili njenu energiju da se pr'druži nekoj drugoj funkciji, znamo isto tako da neko ne može privesti u svest njemu daleko doseća­ nje, zbog čega njegova en ergija ometajući otiče u drugu funkciju. Cesto sam video slučajeve kod kojih nenormalne seksualne fantazije iznenada potpuno trenutku kada se u svesti pojavi nova mi­ nestaju sao ili sadržaj , ili gde migrena trenutno prestaje kada neka nesvesna pesma postane svesna, Kao što se

seksualnost može nesvojstvena izraziti tL fantaziji� tako se isto stvaTalačka. fantazija može nesvojstvena 61

':I

I z raz i t ! tl seks u a l nost i . Kao .što Jt' jt-' dnom rek ao V o l er: » gn H i m olo gI e n i mport\:' quoi pt> n t dt! 'lg11\ I

n ' i m po r te quo i , to isto moramo reći i za ne ve�no U sva kom slučaj u n ikada ne znamo u n apred šta J l' šta.

U od n osu

na nesve no i mamo samo dar nak nad ­

nog znanja, a i zvan o\'oga je a priori nemoguće da b i l o šta sazna o stanj u stvari

tl

nesve nom. Svaki

s..

za­

k l j uča k u ovom pogledu je priznato i prih\'aćelhJ ,· kao da . Pri ova kvom sta n j u stvari nes ' es n o nam i zgledtl k ao vel i ko X, od koga, što je jedino n sum n jivo, po­ t iču znatni u t icaji . Jedan p og led n a rel i gij u i svetskt. istorij u moze nam pokazati kako su istorijski z n ačaj ­ na ova dejstva. Jedan pogled na patnje današnjeg čoveka pokazuje to isto. Mi se izražavamo samo ne­ što d rugačije. Pre pet stoti n a godina se govorilo nju j opseo đavo " . sada ona i ma h isterij u ; ranije se go­ vor i l o on j omadijan, sada se to naziva n eu roza že­ l u ca . Cinj n ice su iste, samo je ranije obj a š nj e n j . psihološki uzev, skoro egzaktno. Da n a ' i mamo racio­ na1ističk oz na k e . · i m ptoma. koje su, zapravo, besadr­ ža j n e. Jer kada kažem da jc nekoga opseo zao d u h t i m e opi su j em činjenicu da opsed nuti zapravo n i j t l egi t i m no bole ·tan, već d a pati zbog nevidl j i vog d u ­ hovnog u ticaja, kojeg se n može oslobod iti ni na kOJ I nači n . Ovo nev id lj i vo n što j e takozvani autono m n I ko mpLeks, n e 've n i sadržaj koj i j e izmakao dohvatu 'vesne volje. N a i me. ada St' analizira psihologija rll'­ u roze, o t k r i va 'C takozvani kompleks koji .t.' ne po­ naša kao sadržaj i svc ·ti, nai me da odlaz i nestaj L po našoj želj i, već o n prati sop 't vene zakone: d r ugifl . rečima je nezavistan, a u tonoman, kako g lasi teh n ički izraz. On se ponaša kao davolak koj i 't,' !ll' mOŽe u hvat i t i . A kada se - što odgovara n a merama pS1h()­ analize - kompleks priv de u 've ·t, onda . uzv i k l l sens du reel« ) i na intuiciju (kao opažanje uglavnom određeno pomoću subliminalnih sadržaja). I Ging, ova - srne se reći eksperimentalna - osnova klasič­ ne kineske filozofije, je metoda od davnina određena za to da se celovito shvati situacija a time i da se in­ dividualni problem postavi u okvire velike igre su­ protnosti Jang i Jin-a. Obuhvatanje celovitosti j e, samo po sebi razum­ ljivo, i cilj prirodnih nauka. Ali ovaj cilj je, nužno, vrlo daleko, pošto prirodne nauke, kad je ikako mo­ guće, daju prednost eksperimentu i u svakom slučaju statistici. Eksperimenat se, međutim, sastoji od od­ ređenog upitnika koji po mogućstvu isključuje sve­ ono što smeta ili što mu ne pripada. On postavlj a uslove, ove nameće prirodi i na ovaj način daje po­ voda da se daju odgovori koji su u skladu sa čoveko­ vim pitanjem. Pri tom se prirodi uskraćuje da odgo­ vara iz obilja svojih mogućnosti, pošto su ove, ako j e ikako moguće, ograničene. U ovu svrhu u laborato­ rijama se stvaraj u situacije ograničene na pitanja, koja prisiljavaju prirodu da pruži što je moguće jed-

1 5�

noznačniji odgovor. Pri tom je potpuno isklj učeno delovanje prirode u njenoj neograničenoj celovitosti. Medutim, da bi upoznali ovu celovitost, potreban nam je takav upitnik koji po mogućstvu malo ili čak uopšte ne postavlja uslove, prepuštajući na taj način prirodi da odgovara iz svog obilja. Poznati, određeni, utvrđeni poredak u eksperI­ mentu formira nepromenljiv faktor rezultata upo­ redne i sabirne statistike. Nasuprot tome, intuitiv­ nom ili mantičkom celovitom eksperimentu nisu po­ trebna nikakva pitanja koja postavljaj u bilo kakve uslove i time ograničavaj u celovitost prirodnih zbi­ vanja. Ova zbivanja imaju sve šanse, koje uopšte mogu imati. Kod I Ginga padaju i kotrljaju se nov­ čići onako kako im upravo odgovara.� Na nepoznato pitanje sledi nerazumljivi odgovor. Utoliko su, dakle. upravo idealni uslovi za reakciju celovitosti . Ali, pada u oči nedostatak i, nasuprot prirodno-naučnom eksperimentu, ne zna se šta se zbilo. Ovu nezgodu u već u 1 2 . stoleću pre naše ere pokušavali da ublaže dva kineska mudraca tim što su, oslanjajući se na hipotezu j edinstvenosti celokupne prirode, pokušali da istovremenost nekog psihičkog stanja sa fizičkim zbivanjem objasne kao istoznačnost. Drugim rečima oni su pretpostavljali da se isto bivstvo izražava kako u psihičkom tako i u fizičkom stanj u . Da bi se veri­ fikovala ova hipoteza u ovom na izgled neograniča­ vajućem eksperimentu, ipak je potreban jedan uslov, naime određena forma fizičkog zbivanja, metoda ih tehnika koja prisiljava prirodu da odgovara u par­ nim ili neparnim brojevima. Ovi su kao reprezentanti j in i janga svojstveni nesvesnom kao i prirodi u obličj u suprotnosti, naime maj ke i oca sveg zbivanja i stoga formiraju tertium comparationis između psi­ hičkog unutrašnjeg i fizičkog spolj njeg veta. Tako su ova dva starca pronašli metodu koja bi se mogla predstaviti kako kao unutrašnje stanje tako i kao spoljašnje i vice versa. Torne je pripadalo i (intui44 Ako se eksperiment sprovodi sa klasičmm tablJika­ hajdučice, onda podela 49 stabljika predsta\!Ja faktor slučaj nosti

ma

156

th'no) poznavanje značenj a svagdašnjih proročkih figura. Stoga se I Ging sastoji od zbirke sastavljene od 64 tumačenj a, u kojoj je razjašnjen smisao svake od 64 moguće j ang-jin kombinacije. Ova tumačenja formulišu unutrašnje, nesvesno znanje, koje se po­ klapa sa aktuelnim stanjem svesti. Sa ovom psihič­ kom pretpostavkom koincidira slučajni rezultat me­ tode, naime parni i neparni brojevi, koji proističu iz pada novčića ili slučajne podele stabljika hajdučice.u Metoda je, kao i sve divmacijske, to jest intui­ tivne tehnike, zasnovana na principu inhronicitetne povezanosti.4 Pri praktičnom izvodenju eksperimen­ ta stvarno dolazi do mnogobrojnih i očevidno predu­ beđenja lišenih slučajeva, koji bi se racionalno i pri­ lično na silu mogli objasniti kao projekcija. Ah, ako se pretpostavi da su stvarni, što uistinu i izgledaju, onda se radi o smisaonim koincidencijama, za koje, prema našem znanju, nema kauzalnog objašnjenja. Metoda se sastoji u tome da se ili 49 stabljika hajduč­ ke trave arbitrarno podeli u dve polOVine i da se po­ tom odbroji po tri i pet, ili da se bacaju tri novčića, pri čemu aktuelna dominacija lika (glave) ili naličja nOVČIća, odnosno slike (tri) i vrednosti (dva) odluču j e o obliku heksagrama.41 Eksperiment se temelji n a principu trijade (dva trijagrama) i sastoji s e o d 64 mutacije, koje odgovaraju isto tolikom broju psihič­ kih situacIja. Ove su iscrpno opisane u tekstu i odgo­ varajućim komen arima. Ali postoji i zapadna me­ toda. poreklom iz antike,· koja uglavnom počiva na �

Vidi dalje. Ovu oznaku am prv1 put objavio u mojoj besedi u �pomen Riharda Vilhelma (Richard Wilhelm, 10. maj 1 930, u Minht;nu). �vor jt' objavljen u drugom i sledećim izda­ njim Das Geheimms der Goldenen Bltite (1929. izdato za­ Jedno sa Vilhelmom). Tamo stoji ovako. p. Xl : "Nauka I Ginga II počiva na kauzalnom principu već na do sada hezimenom -- po�to e kod nas ne sreCe - principu, koji �"m ja ogledimice (\značio kao smhronishčki pTinClp.« (Ges. W(>rke XIII). 4i pu('uJem na Richard Wilh lm, I GlOg, das Buch der u

11.

�andlung 48

V

.

SI;;

pomlOJP u

Llber

SE' l l i :; L l h V I I I . ('ap. I X . 1 3.

etllmoloqi a T u m ,

ISidor von

157

istom principu kao i I Ging. Samo na Zapadu ovaj princip nije trijadni, već, što je značajno, tetradni, tako da rezultat nije heksagram sastavljen od jang i jin linija, već šesnaest kvaterniona, koji se sastoje od parnih i neparnih brojeva. Dvanaest od ovih po izve­ snim pravilima ređaj u se u dvanaest kuća astrološkog neba. Osnovu eksperimenta čine četiri puta četiri znaka, kc..j i se sastoj e od slučajnog broja tačaka. Ove se od strane ispitivane osobe markiraju zdesna na levo u pesku.4t Sadejstvo različitih faktora odvija se na čisto zapadnjački način više u pojedinostima nego I Ging. I ovde dolazi do bogatih smisaonih koinciden­ cija, koje se uglavnom mogu teže obuhvatiti i zbog toga su manje j asne od rezultata I Ginga. U zapadnoj metodi, koja je od 13. veka poznata i daleko se pro­ širila kao ars geomantica ili veština punkture:;O, nema obuhvatnih komentara, pošto je njena upotreba bila samo man tička, ali ne i filozofska kao ona I Ginga. Rezultati oba postupka, I Ginga kao i oni od ars geomantica, nalaze se, doduše, u traženom pravcu, ali ne daju nikakvog povoda za neko egzaktno shvatanje. Zbog toga sam potražio neku drugu intuitivnu tehni­ ku i pri tom sam se sudario sa astrologijom, koja bar u svom modernom obliku - polaže pravo da omogućuje relativno celovite slike karaktera. U pod­ ručju ovog postupka, doduše, ne nedostaj e komenta­ ra. Postoji ih čak i previše, što je samo znak da tuma­ čenje nij e jednostavna a j oš manje sigurna stvar. Smisaona koincidencija koju tražimo u ovom slučaju je očigledna bez daljnjega, pošto sUf još od najdavni­ j ih vremena prisutna stalna planetska značenja, za­ tim značenja sazvežđa, onda zodijakalna i gledišna značenja, na kojima se može zasnovati neko činje­ ničko stanje. Doduše još uvek se može prigovoriti da se rezultat ne slaže sa psihološkim poznavanjem situ­ acije, odnosno sa karakterom koji je u pitanj u, uz 4. Za ovo se mogu koristiti zrna bilo koje vrste ili od­ ređeni broj kuglica. 60 Najbolji prikaz kod Robert Fludd (1574-1637). De 4Tte geomantica. Videti i : A History of Magic and Experi­ mental Science, II, p. 1 10. 1 58

postavljanje tvrđenja, koje je teško opovrgnuti, da je upoznavanje karaktera nešto krajnj e subjektivno, pošto na području karakterologije ne postoje nesum­ njive, pouzdane, merljive ili broj ive oznake; zamerka koja se, kao što je poznato, upućuje i grafologiji, iako je njena primena praktički opšte priznata. Ova kritika i odsustvo sigurnih kriterij uma za utvrđivanje karakternih svojstava daju povoda mi­ šljenju da su smisaona koincidencija horoskopske strukture i karaktera neupotrebljivi u svrhu o kojoj j e ovde reč. Stoga, ako se želi da se astrologija kori­ sti kao iskaz o akauzalnim spojevima događaja, onda se na mesto nesigurne dijagnostike karaktera mora postaviti određeno i nesumnjivo činj enično stanje. Jedno ovakvo je, na primer, bračna veza između dve osobe.51 Mitološko i tradicionalno astrološko i alhemi­ stičko slaganje je odvajkada coiunctio Solis ( O ) i Lunae ( « ), ljubavni odnos Marsa ( ci' ) sa Venerom ( 9 ) , kao i odnosi ovih sazvežđa prema ascendentima odnosno descendentima. Ovaj drugi odnos mora se uzeti u obzir, pošto je ascendentna osa od davnina važila kao posebno važna za bivstvo ličnosti.5! Zbog toga treba ispitati da li se u horoskopima oženjenih i udatih sreće veći broj koincidentnih disponuntur. Tertius, si cum hoc alter alterum recipitat.« Na istoj stvari citira Cardanus den Ftolomaeus (De astTorum indiciis): ,.Omnino vero constantes et diurni convictus per­ manent, quando in utriusque coniugis genitura luminaria contigerit configurata esse concorditer. « Kao neobično po­ goono za brak on smatra konjunkeiju muškog meseca sa ženskim suncem. Hieronymus Cardanus, Opera omnia: Com­ mentaria in Ptolomae'um De as t r oru m illdiciis, Jib. IV, p. 332.

1 60

�'vojstvo objekta je njegova jedinost i njegova mno­ gobrojnost. U sređivanju haotičnog mnoštva pojava u prvoj liniji pomaže broj. On je dati instrument za uspostavljanje reda ili za shvatanje već postojeće, ali još nepoznate pravilnosti, to jest određenosti. On je najprimitivniji elemenat reda čovekovog duha, pri čemu najveća učestalost i opšta rasprostranjenost pripada brojevima od j edan do četiri, pošto su pri­ mitivni šematski redovi trijade i tetrade. Da broj poeduje arhetipsku pozadinu nije moja pretpostavka, već onih izvesnih matematičara o kojima će j oš biti reči. Zbog toga nije isuviše odvažan zaključak ako broj psihološki definiše mo kao svesno postali arhetip reda.54 Vredno napomene je da spontano produkova­ ne psihičke celovite slike, odnosno simboli čovekovog bivstva u mandala formi, sadrže matematičku struk­ turu. Po pravilu to su kvaterniteti (ili njihovi množi­ telji).M Ove slike ne izražavaju amo red, već i pro­ uzrokuju takav red. Zbog toga se ove najčešće jav­ ljaju u stanjima psihičke dezorijentacije kao kom­ penzacija haotičnog stanja, ili ove formulišu numi­ nozna iskustva. Pri tom se mora naglasiti da ove trukture nisu nikakve izmišljotine svesti , već spon­ tani produkti nesvesnog, što je dovoljno pokazalo Jskustvo. Naravno da i svest može i mitirati ove slike sređivanja, ali ovakve imitacije uopšte ne dokazuju da su i originali bili svesni pronalazak. Iz ovih činje­ nica neosporno proističe da nesvesno koristi broj kao faktor reda.

�4 Symbolik des Geiste-, S. 569 (Ges. Werke XI). Up. Gestaltullpen des Unbewussten (Zur Empirie des lndividuatio nsp1'ozesses i O ber Mall dalasymbol i k . oboje u Ges. Werke lXII deo). M

II

Jung, Odabrana dela, I I I

161

B. PRETHODNICE IDEJE SI NHRON ICITETA

Kauzalni princip nam kazuje da je veza causa i effectus nešto neophodno. Princip sinhroniciteta nam kazuje da su karike smisaone koincidencije spojene pomoću jednovremenosti i pomoću smisla. Dakle, ako pretpostavimo da ESP eksperimenti kao i mnoga pojedinačna posmatranja utvrđuju činjenice, onda iz toga proizilazi zaključak da, pored povezanosti uzro­ ka i dejstva, u prirodi postoj i još jedan faktor koji se izražava u početku događaja, a koji nam se po­ javljuje kao smisao. Smisao j e pridodato antropo­ morfno značenje, ali formira neophodni kriterijum fenomena sinhroniciteta. U čemu onaj faktor, koji nam izgleda kao smisao, postoji po sebi, izmiče mo­ gućnostima spoznaj e. Ali kao hipoteza on ne pred­ stavlja takvu nemogućnost kao što bi se pomislilo u prvom trenutku. Naime, mora se uzeti u obzir da naše zapadnjačko shvatanje i stav nije j edino mogu­ će i najobuhvatnije, već da ono u izvesnom smislu predstavlja predubeđenje i jednostranost, koje bi možda trebalo podvrgnuti korekcij i. Vrlo stari kul­ turni narod Kineza od davnina je u izvesnom smisl u mislio drugačije od nas, a ako slično hoćemo da pro­ nađemo i u našoj kulturi - bar što se tiče filozofije - onda bi trebalo da se vratimo sve do Heraklita. Samo na nivou astrologije, alhemije i mantičkih pro­ cedura nema principijelnih razlika između našeg i kineskog stava. Zbog toga je i razvit1t< alhemije te­ kao paralelnim putevima. kako na zapadu tako i na 162

istoku, ka istom cilju i sa delom identičnim formira­ njem pojmova.56 U kineskoj filozofiji od davnina postoji central­ ni pojam, čiju su oznaku Tao j ezuiti preveli sa » Bog« . Ovo j e, međutim, tačno samo u zapadnom smislu. D rugačiji prevod, kao proviđenje i slično samo su po­ magala za nuždu. R. Vilhelm (Wilhelm) je na geni­ j alni način Tao protumačio kao smisao.D7 Pojam Tao vlada nad celokupnim mišljenjem i pogledom na svet Kine. Ovu ulogu igra kod nas kauzalnost, ali ona je ovo dostigla tek tokom dva poslednja stoleća, zahva­ ljujući nivelisanom uticaju statističke metode s j ed­ ne i besprimernom uspehu prirodnih nauka s druge strane, pri čemu je izgubljena metafizički zasnovana slika sveta. O Tao Lao-Ce daje sledeći opis u čuvenom Tao

Te

King: Postoji nešto što je bez razlike potpuno, Sto pr�thodi nastanku neba i zemlje. Kako tiho! Kako prazno! Samostalno i nepromenjeno, Neometano grede u krug. Može se smatrati maj kom sveta. Ne znam njegovo ime. Označavam ga kao Tao (Vilheim : »smisao« ) po potrebi zovem to : veličina.

Tao »odeva i hrani sva bića a nije njihov gospo­ dar « . Lao-Ce to označava kao ništa/i8 čime, kako kaže Vilhelm, samo dovodi do izražaja njegovu »suprot­ nost prema svetu stvarnosti«. Lao Ce ovako opisuje njegovo biće: 56 Up. Psychologie und Atchem�, S. 486 (Ges. Werke · XII), i Symbolik des Geistes, S. 1 1 5 (Ges. Werke XI) ; dalje učenje chen-jen kod Wei Po-Yang, lsis XVIII (1932) i kod Ch'uang-tse (Dschuang-dsi).

57 Vidi Wilhelm i Jung,

Btiite, S. 90 (Ges. Werke XIII).

Das Geheimnis der GoLdenen

58 Tao j e kontigent, po rečima A. Spaj zera (Speiser), on j e ,.čisto ništa« (aber die Freiheit). U'

1 63

Trideset paoca obuhvataju glavčmu : Na ničemu počiva dejstvo kola (doslovce : upotrebljivost). Covek pravi člllije 1 lonce za posude : Na ničemu onda počiva dejstvo suda. Covek otvara vrata i prozore na sobi. Na ničemu onda počiva dejstvo sobe. Stoga : nešto stvara stvarno t, NiAta stvara dejstvo.

» N išta« j€ očevidno ) smisao« lli >, svrha « i zbog toga nazvano ništa, pošto se po sebi i za sebe ništa ne dešava u smisaonom svetu, već samo u njegovom poretku.St Tako Lao Ce kaže: Covek gleda za njim i ne vidi ga. to se zove imenom : vazdušnost Covek oslu kuje za njim i ne čuje ga, to se zove imenom : razređenost. Covek grabi za njim i ne hvata ništa, to se zove imenom : bestelesno To znači bezobl ično obličje, Nestvarna slika, To znači magličastu nejasnost, Susrevši ga ne vidiš mu lik, Prateći ga ne vidiš mu leđa.

» Radi se dakle « , tako piše Vilhelm, ' o koncep­

CIJI koja leži na granici sveta pojava. « Suprotnosti

u njoj su » postavljene u nerazličnostima«, ali poten­ cijalno prisutne. »Ove klice« nastavlja on » ukazuju na nešto što prvo odgovara nekakvoj vidljivosti, ne­ drugo odgovara nekoj čujnosti, čem slikovitom nečemu rečitom, treće odgovara nekom širenju, ne­ čemu uobličenom. Ali ovo trostruko nije jasno odvo­ jeno i definisano, već je besprostorno (nema gore i dole) i bezvremensko (nema napred i nazad) jedin­ stvo. Tako Tao Te King kaže: -

u Wilhelm, Chinesische Lebensweishetl : _Odnos smisla (Tao) i stvarnosti ne može se obuhvatiti kategorijom uzroka l dejstva . . 1( .

1 64

Tao ( .smisao«) prouzrokuje stvan Sasvim maglovito, sasvim nejasno Tako nejasne, tako maglovite su u njemu slike, Tako maglovite, tako nejasne su u njer/lU stvari . . .

Stvarnost, smatra Vilhelrn, je pojmovno sazna]­ na, pošto se po kineskom shvatanju u samim stvan­ ma krije nešto »racionalno« .eo Ovo Je osnovna za­ misao smisaone koincidencije ; ona je moguća zbog toga što obe strane spaja isti smisao. Tamo gde pre­ valira smisao, tu proizilazi red : Smisao (Tao) kao najviši je bezimenog pro'tora Kada bi ga plemići i kraljevi mogli sačuvati Sve bi stvari najmili kao goste. Narod bi bez naredbi, sam oo sebe našao ravnotežu On ne dela. A ipak sve dolazi samo od sebe. On je opU§ten

A ipak zna da planira. Nebeska mreža je tako velika, tako velika. Sirokih okaea a ipak ništa ne gubl

Cang-Ce (platonov savremenik) kaže o pSlholo­ škoj pretpostavci Taoa : »Stanje, gde Ja l ne-Ja vi" ne stvaraj u suprotnost zove se stožer Taoa (smisla) . « 6 ' Ovo zvuči kao kritika našeg prirodnonaučnog pogl da na svet, kada kaže: »Smisao (Tao) tamni kada s sagleda aju samo mali gotovi isečci postojanja«,u ili: » Ograničenja nisu prvenstveno zasnovana u mi­ slu postojanja. Postavljena značenja nisu prvobitno svojstvena rečima. Razlikovanja potiču tek od subjek­ tivnog načina posmatranj a.«6S Majstor starog veka, Cang Ce kaže na drugom mestu, pretpostavljajućI _

Wilhelm, 1. e., S 1 9 . D chuang Ds!, Das wah N! Bu.ch tenland. Buch I I , S. 1 4 6� BUl.:h I I , S . 1 3 6s Buch U, S . 1 7 SI

t'ont

S1ld L . h e n BL'L

1 65

kao ishodnu tačku » stanje u kome još nije započelo postojanje stvari. Time je, u stvari, dostignuta kraj­ nja tačka, preko koje se ne može preći. Najbliža pret­ postavka bila je da, doduše, ima stvari, ali da još nije započela njihova deljivost. Sledeća pretpostav­ ka bila je da doduše u izvesnom smislu postoje iz­ dvojenosti, ali još nije zapo�elo potvrđivanje i odri­ canje. Kroz razvitak potvrđivanja i odricanj a bledi smisao (Tao) . «M » Spoljnje slušanje ne sme prodreti dublje od uva; razum ne sme da zaželi nekakvo van­ redno postojanje, inače će duša postati prazna i u sebe upiti svet. A smisao (Tao) je ono što oseća ovu prazninu. « Ko ima uvida, kaže Cang-Ce, taj »koristi svoje unutrašnje oko, svoje unutrašnje uvo da prodre u stvari i nije mu potrebna umna spoznaj a.«&5 Ovim se očigledno ukazuje na apsolutno znanje nesvesnog, to j est na mikrokosmičko postojanje makrokQsmič­

ltih događaja. Ovaj taoistički pogled je tipičan za kinesko mi­ šljenje uopšte. Ono j e, ako je ikako moguće, celovito, kako ističe Granet (Granet), izvanredni poznavalac 'kineske psihologije." Ova svojstvenost može se za­

,pazi ti

i u ebičnom razgovoru sa Kinezima nama na izgled j ednostavno, precizno pitanje o nekoj pojedi­ -

nosti daje povoda kineskom misliocu za neočekivano obuhvatan odgovor, upravo tako kao da se od njega tražio vlat trave on kao odgovor pruža čitavu -

'livadu. Za nas pojedinosti vrede za sebe ; istočnjač­ kom duhu uvek dopunjuju celokupnu sliku. U ovoj celovitosti su obuhvaćene, kao II primitivnoj ili u naroj (delom još postojećoj) srednjovekovnoj , pred­ naučnoj psihologiji i stvari čiju vezu sa ostalima mo­ žemo shvatiti samo još kao »slučajnu« , to jest kao koincidenciju, čiji smisao izgleda arbitraran. Tu spa­ da i srednjovekovno prirodnofilozofsko učenje corre" Buch II, S. 1 5. 65 Buch IV, S. 29. 6 anders.

1 66

La Pensee chinoise, Takođe i Abegg, Ost asien denkt

s pondentia,e7 a posebno već antičko shvatanje o sim­ patiji svih stvari (ov }1mx&tIIXT6>vOhWV). Hipokrat kaže: aUppollX tJ.IIX, 0\)T17t\lOIIX tJ. IIX , 7tcXVTOt CNtJ.7tIX.3iIX, XIXTa tJ.t... OUh0!Lth(TjV 7tClVTIX, XIXTIX f-ltpo� 8& Ta &V txciaTl l1 ltng. H. Geil Wer ke. �

1 72

itd .. ) PSihološki usmereno na lekara, kaže se u » Pa­ 2 ragranumu « ;t » Zbog toga ne četiri već j edan arca­ num, a1i postavljen četvorougaono (kao kula na če­ tiri vetra . . . ) « ta Sta znači upravo ova izjava za alhemiju iscrpno sam pokazao na drugim primeri­ ma u mojoj knjIZi Psychotogie und A lchemie (Psiho­

logija

t

alhemija, 1 944).

Sl ično J e razmišljao i Johan Kepler (Johann Kepler). Tako on u svom Tertius interveniens ( 1 6 1 0)94 kaže: (Donji svet j e vezan za nebo l nj egoVlm silama upravlja e odozgd) » prema Aristotelovom učenj u ; naime da u ovom donjem . vetu i l i z malj skoJ kugli postoji duhovna priroda, geom trija, koja e Javlja u geometrij ski m i harmoničnim spoj evima nebeskih svetlosnih zrakova ex instinetu creatoris. sme ratio­ cinatione erquicket . . . " vs O astrološkom » karaktE:-ru « , to Jest astrološkom

sinhronicitetu, kaže sledeće ; » Ovaj karakter se n e prima telom, jer J e ovo isuviše nespr t n o z a to, već prirodom same duše koja e ponaša kao tačka i zbog toga se može transformirati u svim tačkama con­ fluxus radiorum . . . 96 i Za treće j ovo isto tako čud­ novata stvar da priroda, koja prima ove karaktere, isto tako prinuđava svoje pripadnike na nešto isto­ vetno i n constellationibu coelestibus . . . 97 » Cetvr tom, ne zna svaka priroda voj karakt r coel ­ stem . . . « '8 Kepler pretpostavlja d a j e tajna čudesnog od­ govora zasnovana u zemlji, pošto j e ova nadahnuta pomoću anima telluris, za čije postoj anje navodi niz dokaza, između ostalih stalnu podzemnu toplotu, zemalj skoj duši svojstveno stvaranj e metala, rnine-

91 P. 35, slično u: Labyrinthus m edicoTum, XI. p. 204. 92 L. C., p. 34.

93 Slične predstave sreću se j kod Jacob BOhrne, De signat ura rerum, I , 7. Covek ima u sebi sva obličja sva tri !iveta, pošto je on slika Božja !li biće svih bića . . . � 94 Opera omnia, I. 95 L. C., p. 605, Thesis 64. 96 L. c., Thesis 65. 97 L. c., Thesis 67. 98 L. c., Thesis 68.

173

rala i fosila, facultas formatrix, koja je slična mate­ rinskoj utrobi i može da stvori obličja u unutrašnjo­ sti zemlje koja se inače sreću samo spolja, naime obličja brodova, riba, kraljeva, papa, monaha, voj­ nika, itd.," nadalje, bavlj enje geometrijom, pošto ona stvara pet tela i šestougle figure u kristalima. Ani­ ma telluris sve ovo ima zbog prvobitnog podsticaja a ne zbog čovekovog prosuđivanja i zaključivanj a.tOO Sedište astrološkog sinhroniciteta nije u plane­ tarna, već naprotiv u zemlji,101 ali ne u materiji već upravo u anima telluris. Stoga svaka vrsta prirodne ili žive snage u telu ima izvesnu božansku sličnost.10! Iz ove duhovne pozadine ističe se Gotfrid Vil­ heIm Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz ( 1 6461 7 16) sa svojom idejom prestabilirane harmonije , naime apsolutnog sinhronizma psihičkih i fizičkih do­ gađaja. Ovo učenje našlo je odjeka u » psihofizičkom paralelizmu« . Prestabilirana harmonija kao i ranije pomenuta Sopenhauerova ideja o j edinstvu primae causae izazvane j ednovremenosti i srodnosti kauzal­ no ne neposredno vezanih događaja, u osnovi uzev nisu ništa drugo do ponavljanje peripatetičkog gle­ dišta, svakako sa modernijim determinističkim obra­ zloženjem u Sopenhauerovom slučaju i delimičnoj zameni kauzalnosti pomoću precediranog reda u Lajbnicovom. Za njega je Bog tvorac reda. Tako on poredi dušu i telo sa dva sinhronizovana časovnika;ln� " Uporediti već opisani san moje pacijentkinje. 1 00 lt formatrix facultas est in visceribus Terrae, quae feminae praegnantis more occursantes foris res humanas, veluti eas videret, in fissilibus lapidibus exprimit, ut militum, monarchorum, pontificum, regum et quicquid in ore homi­ num est . . . « (Kepler, Opera omnia, V, p. 254; kao II, p. 270 i VI, p. 178). 1 01 ». . . quod scI. princlpatus .::ausae in terra sedeat, non in planetis ipsis . . . « (l. c., II, p. 642). lO! lt ut omne genus naturalium vel animalium fa­ cultatum in corporibus Dei quandam gerat similitudinem« (l. c. II, p. 643). 103 G. W. Leibniz, Kteinere phHosophische Schriften, VI : • • •

• • •

Zweite Erlauterung des Systems iLber den VerkeM zwischen -den Substanzen, S. 68. Na istoj strani Lajbnic kaže: »Odmah na početku Bog je svaku od ovih dveju supstancija (duša I

telo) tako stvorio, da ove slede samo svoje sopstvene zakone

1 74

i sa istim poređenjem izražava i međusobnu vezu monada ili entelehija. Iako monade ne mogu imati međusobnog dejstva (relativno odbacivanje kauzal­ nosti !) pošto nemaju »prozore«,tD4 ipak su tako stvo­ rene da se uvek slažu a da jedna o drugoj ne znaju. On svaku monadu shvata kao » mali svet« ili kao »ostvareno nedeljivo ogledalo.« 105 Covek, dakle, nije samo celina u svom zatvorenom mikrokosmosu, već svaka entelehija odnosno monada uopšte je približno j edan takav mikrokosrnos. Svaka »prosta supstanci­ ja« ima veze » koje istiskuje sve ostale«. Stoga je ona »stalno, živo ogledalo univerzuma« .I06 On naziva mokoje su primile istovremeno sa svojim postoj anjem, a da se ipak međusobno slažu kao da među njima postoji naizmenič­ no dejstvo ili kao da je Bog, pored svog opšteg dejstva, još j ednom posebno položio svoju ruku na njih.« Ovde treba primetiti, na šta mi je ukazao profesor Pauli, da je Lajbnic svoju ideju o sinhronizovanim časovnicima verovatno pre­ uzeo od flamanskog filozofa Arnolda Guelincxa (1625-- 1 699). U Metaphysica vera III, u odnosu na octava scientia (Arno�di GeuUncx Antverpiensis opera philosophica II, p. 1 94) nalazi se primedba (p. 296) koja glasi: » quod non amplius bOTo­ logium voluntatis nostrae quadret cum hOTOtogio motus in corpore.« Dalja primedba (p. 297) precizira: ,.Voluntas nostra nullum habet influxum, causalitatem, determinationem, aut efficaciam quamcunque . in motum . . . cum cogitationes nostras bene excutimus, nullam apud nos invenimus ideam seu notionem determinationis . . . Restat igitur Deus solus primus motor et solus motor, qui et ita motum ordinat atque disponit et ita simul voluntati nostrae licet libere moderatur. ut eodem temporis momento conspiret et voluntas nostra ad projiciendum v.g. pedes inter ambulandum, et simul ipsa illa pedum projectio seu ambulatio.« U odnosu na nona sci­ entia (p. 298) se primećuje : ,.Mens nostra . . . penitus inde­ pendens est ab illo (scI. corpore) . . . omniaque quae de corpore scimus jam praevie quasi et ante nostram cognitionem esse in corpore. Ut illa quodammodo nos in corpore legamus, non vero inscribamus, quod Deo proprium est.« Ovo gledište u izvesnom smislu anticipira Lajbnicovo poređenje sa b­ sovnikom. 1 04 L. c. XV: Die Monado�ogie, Par. 7, S. 151 : » Monade nemaju prozore kroz koje bi nešto izašlo ili ušlo . . . Zbog toga u dušu ne može da uđe ni supstancija ni akcidencij a.« 105 L. c. X I : Odgovor na primedbe u Bayleschen Worter­ buch, S. 105. 106 Monadologie, Par. 56, p. 163: ,. Posledica ovog spaja­ nja ili prilagođavanja svih stvorenih stvari za svaku poje• • •

1 75

nadska živa tela » dušama « . , Duša sledi nJene sop­ stvene zakone a telo isto tako svoje, ali oni se sureću zahvaljujući harmoniji koja vlada izmedu svih supstancija, pošto su sve ove predstava istog uni­ verzuma. « I07 Ovim je j asno izgovorena misao da čo­ vek predstavlja mikrokosmos. Duše su, kako kaž Lajbnic » uopšte živo ogledalo ili slikf> univerzuma stvorenih stvari. « On ih s jedne stra lle razlikuje od duhova koje su » slike božanstva« i koje su » sposob­ ne da spoznaju sistem univerzuma - da jedan nje­ gov deo oponašaju stvarajući uzorke, pošto j e svaki duh u svome području istovremeno malo božan­ stvO« 1 08 S druge strane razlikuje ih od tela koje se upravlja »prema zakonima dejstvenog uzroka ili I'b­ kreta« dok duše »prema svrhovnom uzroku pomoću požudnih nagona, svr.he l sredstava. « I09 U monadi, odnosno duši dolazi do promena čiji je uzrok » po­ zudni nagon« . 1 1 0 » Stanje podređeno promeni, koje obuhvata i predstavlja mnoštvo jedinstvene ili pro­ ste supstancije, nije ništa drugo do ono što ja nazi­ vam predstava « , kaže Lajbnic. 1 1 1 Predstava je unu­ trašnje, spoljnjem svetu prikazano stanj e monade « , koje treba razlikovati od vesnog sagledavanja. Predtava je naim nesvesn a . 1 I 2 Ovd su grešili kart zi­ janci, smatra on, pošto nisu računali ni u šta pred­ stavu koju čovek nE: opaža . I I S Predstava manade od­ govara znanju a njen požudni nagon Božjoj volji.'1'f I z ov-og izlaganja vidi da Lajbnic, pored kauzalnog spoja, pretpostavlja i prestabilirani paraleli­ zam događaja unutar j izvan monade. Na ovaj način dinačnu i svake pOjed inačne za sve ostal je da svaka prosta supstancija ima veze koj izražavaju sve ostale, tako da je ova posledično stalno živo ogledalo univerzuma.� 1 07 M07Iadologie, Par. 78, p. 169. 108 Monadotogie, Par. 83, p. 1 70, i Th eod ic ee B. Par. 1 47. 1 09 Monadologie, Par. 79, p. 1 69. 1 1 0 M07Iadologie, Par. 15, p. 153. 1 1 1 Monadologie, Par. 14, S. 1 52. I I ! L. c. XIV : U razumu zasnovani princip! prirode i miLost, Par. 4, p. 140. 1 13 Monadologie, Par. 14, p. 152. Up. raspravu M . L.v. Franz, Tratim des Descartes. 1 1 4 Monadologie, Par. 48, p. 161 i TheOprivatne ljude da izbrišemo iz vidnog polja našeg interesovanja. Ali na nesreću, te ličnosti su po pravilu legendarni ju­ naci čovečanstva, obožavani, voljeni, slavljeni, pravi sinovi božji, čije ime »ni u eonima ne zalazi " Oni su pravi cvetovi i plodovi, plodonosno seme drveta čo­ večanstva. Pogled na istorijske ličnosti dovoljno objašnjava zašto je razvitak ličnosti ideal i zašto je prekor individualizma pogrda. Veličina istorijskih ličnosti nikada se nije sastoj ala od n jihovog bezuslov­ nog pokoravanja konvencijama, već naprotiv od nji­ hovog oslobađanj a od konvencija. Kao planinska liti­ ca oni štrče iz mase koja se grčevito drži kolektivnih strahova, ubeđenja, zakona i metoda i biraju sopstve­ ni put. I uvek je običnom čoveku izgledalo čudno­ vato da čvrsto utabanim putevima sa poznatim cilje­ vima treba da pretpostavi vrletni i uski puteljak koj i ' vodi u nepoznato. Zbog toga se uvek smatralo da je jedan takav, ako ne sumanut a ono bar opsednut ne­ kim demonom ili bogom; pošto bi se takvo čudo, da pojedinac može činiti drugačije nego što je čovečan­ stvo činilo, odvajkada jedino moglo objasniti nada­ renošću demonskom snagom ili božanskim duhom. N a kraju krajeva ko bi drugi mogao da se opre celome čovečanstvu i večitoj navici do Bog? Stoga su oduvek junaci imali demonske atribute. Prema nordijskom shvatanju imali su zmijske oči; njihovo rođenje i po­ reklo bili su naročiti. Izvesni stari grčki junaci imali su zmijsku dušu, drugi su imali ličnog demona, bili su čarobnjaci ili božji izabranici. Svi ovi atributi, koji se lako mogu višestruko umnožiti, pokazuj u da je za običnog čoveka izvanredna ličnost tako reći natprirodna pojava, koja se može objasniti jedino po­ moću dodavanja demonskog faktora . �6 3

Sta konačno daJe povoda nekom da bira sopstve­ ni put i da se na taj način kao iz magle izdig ne iz nesvesnog id ntiteta sa masom? Nužda ne može biti, Jer nevo lja naila zi na mno ge l svi om se spasavaj u pomoću konv ncije . Ne može biti ni moralna odlu ka, pošto se čove k po prav ilu odlu čuje za konv encij e. Sta je to, dakl e, što neum oljiv o odlu čuje u korist

n eobičnog?

To J e ono što se naziv a unut arn je opre delje nJe; . irac iona lni faktor ko.ii s i ura_ CIlI �ada i nje ovih utabanih g pute va. Prava lič­ nos t uvek Ima opredelje nje i veruj e u njega, ima veru u njeg a kao u Boga , iako je to, kako bi rekao obič ni čovek, samo indiv idua lno osećanje opre delje ­ nja. Ovo opre delje nje, međ utim , delu je kao zakon božji , od koga nem a odstu panj a. Ova činje mca, da mno gi strad aj u na svom sopstven om putu , onome ko Ima opredelje nje ne znači ništa . On mora da se 0vinuje sopstvenom zakonu, kao da j e to demon koji mu šapa tom poverava nove, retke puteve. Ko ima orpre delje nje, čuje unut rašnji glas, on je opre delje n. Z bog toga legenda I veru je da on Ima privatnog de­ mona, koji ga savetuje i čij e zada tke ima da izvrša­ va. Najp Ozna tIjI primer ove vrste je Faust, a lstorij­ ski slučaj J e daim omo n Sokratov . Prim itivn i vrač i su imal i svog zmij skog duha , kao što je i Esku lap, zaštitm patr on lekar a, predstav ljan. pom oću epid au­ rijsk e zmij e. Ovaj je OSIm toga imao priva tnog dem o­ na Kablra Telesfora, kOjI mu je izgle da čitao ili da­ vao recepte.

kaemancrpa:-

Imat

i unutarnJe opre delje nje znači u praznače ­ n j u : biti oslov ljen od nekog glasa . Naj lepše primere ovog a nalaz imo u ispov estim a staro zave tnih proroka. Da ovo nije samo starodrevni fa�on de parle r, doka­ zuju ispovesti istorijskih ličnosti, kao Getea I Napo ­ leona - da pomenerno samo dva blisk a prim era koji od svog osećanj a opredeljenosti nisu prav ili nikakvu tajnu . Opredelje nje ili osećanje opredelje nja nije samo prerogativ velik ih lično sti, već i mali h sve do naj­ man jeg formata, sam o sa sma njen jem velič ine ovo 264

postaje sve maglovitije i nesvesnIJe. Izgleda kao da .. glas unutrašnjeg ,demona ve više udaljuj i da go­ vori rede i nejasnije. Naime, što je l ičnost manja, hm \'iš postaj e neodređena i nesvesna i konačno s ne­ različita stapa sa zajednicom, predajući na taj načll1 svoju C 10Vltost dok se za to ra 'plinjuje u celini gru­ pe. Na mesto unutrašnjeg gla a stupa glas socijalne grupe i njenih konvencija, a na mesto opredeljenja kolektivne potrebe. Ali ne malom brOJU se dešava, ta­ kođe i u ovom nesvesnom socijalnom stanju, da ih pozove individualni glas, usled čega se ovi odmah razlikuj u od drugih osećaj ući da su suočeni sa pro­ blemom o kome drugi ništa ne znaju. Najčešće je ne­ moguće drugima objasniti šta se desilo, pošto je ra­ zumevanje zacementirano pomoću najjačih predra­ suda. ,> Covek je kao svi ostali « , » tako nešto ne po­ "toji , a ako se j avilo, onda je naravno » bolesna po­ java « , osim toga kraj nje je nekorisno » misliti da takva preterana uobraženost može imati nekog zna­ čaj a « , već da je to » ništa drugo do psihologija « . Upra­ vo ova poslednja zamerka Je danas izvanredno popu­ larna. Ona proističe iz neobičnog potcenjivanja PSI­ hičkog, koje se smatra kao nešto lično hotimično sa­ mIm tim i beznačajno, što je paradoksalno i pri svem psihološkom oduševljenJ U . Nesvesno nije » ništa dru­ go do fantazija ! « Sve u svemu samo se 1> nešto izmi­ šlj a« itd. Covek sebi izgleda kao mag koji opčinjava psihički život uobličavajući ga po svojoj volj i. Ne­ e gira e neugodno a sublimuje neželjeno, strah ,> objašnj ava« , zablude ispravljaju i na kraju se sma­ tra da je sve vrlo spretno aranžirano. Pri tom se za­ boravilo najvažnije - naime, da je psihičko samo �vojim najsićušnijim delom identično sa svešću i nje­ nIm čarobnj ačkim veštinama, dok j e nesravnj ivo veći deo nesvesno, koje se nepokretno i nepristupač­ no, čvrsto i teško kao granit isprečava između nas i stvarnosti, spremno da se uvek, shodno nepoznatim zakonima, sruči na nas. Gigantske katastrofe koje nam prete nisu elementarna zbivanja fizičke ili bio­ loške prirode, već psihička zbivanja. U užasnim raz­ merama nama prete ratovi i revolucije, koji nisu 265

ništa drugo do psihičke epidemije. U svako doba ne­ koliko miliona ljudi može podlegnuti nekoj sumanu­ tosti, i tada će ponovo izbiti svetski rat ili neka ra­ zorna revolucija. Umesto da je izložen divljim živo- \ tinjama, strmim liticama, nabujalim vodama, dana­ šnji čovek je prepušten svojim psihičkim elementar­ nim silama. Psihičko je velika sila, koja mnogostruko prevazilazi sve zemaljske sile. Prosvećivanje, koje je obezbožilo prirodu i čovekove institucije, previdelo je boga užasa, čije je sedište u duši. Ako je igde na me­ stu strah od Boga, onda je to strah od prevlasti psi­ hičkog. Ovo je sve ipak čista apstrakcija. Svako zna da »sveznajući« intelekt sve ovo može reći ovako a ipak i sasvim drugačije. Međutim, nešto je sasvim drugo kada ovo objektivno, kao granit čvrsto i kao olovo teško psihičko pristupi pojedincu kao unutrašnje iskustvo i saopšti mu razgovetnim glasom : » Tako mora biti « . Tada se on oseća opredeljen, upravo ona­ ko kao socijalne grupe kada ih pozove rat, revolucija ili bilo kakvo drugo ludilo. Nije uzalud baš naše doba ono koje vapi za spasilačkom ličnošću, to jest za onim ko se razlikuje od neizbežne kolektivne sile i time se bar psihički oslobađa i drugima pali svetionik pun nadanja, koji najavlj uje da je bar jednom uspelo da umakne zlokobnom identitetu sa grupnom psihorn. Zbog svoje nesvesnosti grupa, naime, nema slobod­ nog odlučivanja, zbog čega u njoj psihičko deluje kao nesputani prirodni zakon. Dolazi do kauzalno povezanog toka, koji se smiruje tek sa katastrofom. Kada oseća opasnost od psihičkog, narod uvek čezne za junakom koji ubija aždaju, zbog toga vapaj i krik za ličnošću. Ali kakva posla ima pojedinačna ličnost sa ne­ voljom mnogih? Ona je u prvom redu deo celine na­ roda, i isto kao svi drugi prepuštena sili koj a pokreće celinu. Jedino što jednog čoveka razlikuje od svih drugih jeste njegovo opredeljenje. Njemu je ono ne­ savladivo, svuda prisutno psihičko doviknulo da je njegova nevolja i nevolja naroda. Ako posluša glas, onda postaje različit i izolovan, pošto se rešio da se 266

povinuje zakonu kOJl mu pristupa iz sopstvene unu­ tarnjosti. »Njegovom sopstvenom zakonu«, svi će uz­ \ iknuti. Ali on sam bolje zna, on mora bolje znati : to je sam zakon, samo opredeljenje, tako malo » nj ego'o kao lav koji ga ubija, iako je to nesumnjivo lav koji ga ubija, a ne nekakav drugi lav. Samo u ovom smislu može se govoIiti o » njegovom « opredeljenju, ) nj egovom« zakonu . Već sa odlukom da svoj put postavi iznad svih puteva, on je najvećim delom ispunio svoje spasilač­ ko opredeljenje. Sebi je on poništio važnost svih ostalih puteva. On je iznad svih konvencija postavio svoj zakon i na taj način se sasvim izdvojio, što ne samo da ne sprečava veliku opasnost već čak i do­ vodi do opasnosti. Konvencije su, naime, po sebi bez­ dušm mehanizmi, koji nisu u stanju da učine ništa više od onop'a što obuhvata rutina života. Stvaralački život j e, međutim, uvek s one strane konvencija. Zbog toga dolazi do toga da, kada dominira čista ru­ tina života u obliku starinskih konvencija. mora uslediti destruktivna provala stvaralačkih snaga. Ovaj prodor je katastrofalan samo kao masovna po­ java, međutim, nikada u pojedincu koji se svesno potčinjava ovim višim silama, stavljajući im na ra­ spolaganje svo ' e moći. Mehanizam konvencija drži ljude nesvesno, pošto taaa kao dlvlJač moau ći f!:: tem naVI nutih romen2rbez neaphoonos l svesne od. a-jOO1}ih KOnvencljQ luke. O je neizbežno. p � l:IŽ85llil opasnost, po. što, kao kod životinja.. tako ko liudi koji kroz rutinu os i\i Jle.s.vesn · d lazi. d anik vim njenim... nesagledi im posledicama, kada naiđu novi uslovi, nepredviđeni starim konvencijama. Ličnost, međutim, ne ozvoljava da je obuzme panika odra 'lih, pošto su strahovi i užasi ostali iza nje. Ona je dorasla promeni epohe i neznano i nevolj­ no postala vođa. Sigurno da su svi ljudi međusobno slični, jer mače ne bi mogli da podlegnu istom ludilu, i sigur­ no da je psihička osnova na kojoj počiva individual­ na svest univerzalno istovetna, jer se inače ljudi me.

267

đusobno nikada ne bi mogli razumeti. Tako u ovom smislu i ličnost sa njenim jedinstvenim psihičkim svojstvima nije nešto apsolutno j ednokratno l J edin ­ stveno. Jedinstvenost važi samo za individualnost lič­ nosti. kao što važl i za svaku individualnost. Postali ličnost nij e apsolutni pr rogativ genijalnog čoveka. On može čak biti genijalan a da nema ili da nije ličnost. Ukoliko svaka individua ima nJoJ urođeni ži­ votni zakon, onda svaka ima teorijsku mogućnost da pre svega sledi ovaj zakon i na taj" način da postane ličnost, to j est da dostigne celovitost. Ali kako živa bića egzistiraju samo u obliku živih jedinki, to jest individua, životni zakon u krajnjoj liniji uvek j e usmeren n a individualno proživljen život. Dakle, iako objektivno psihičko, koje se u osnovi ne može zami­ sliti drugačije do kao univerzalna i istovetna datost, znači isti psihlčkl preduslov za sve ljude, ono se ipak, čim hoć da s 'pojavi, mora individualizovati, pošto nema drugog izbora do da se odrazl kroz j edinku. Može 'e međutim desiti da obuhvati čitavu grupu kada ono, shodno prirodi vodi do katastrofe, i to jed­ nostavno stoga što deluje samo nesvesno, što ga m­ J edna svest ne asimiluje i što se uvršcuje u sve druge već postojeće životne uslove. Samo onaj ko sili naišlog unutrašnj g imperati­ va svesno može reći da, postaje ličnost; ko JOJ, među­ tim, podlegne, upada u slepi tok zbivanja i biva uni­ šten. Veličina i s asenje ..svake prave lienosti---jeII . e svom tome s o se sa slobodnom odlukom žrt Oprede!-e - vu vesne l:lre.VGdi-u EW$ indivi nu stvarnos� ..što doživljeno- nesvesno- u-grupi dovodi samo do ,l!ropastL Jedan od najblistavijih primera života i smisla ličnosti, koji nam le sačuvala istorija, j este Hristov život. Prema rimskom ludilu veličine, od koga nije patio samo Cezar već i svaki Rimljanin - civis Ro­ manus sum -, pojavio se protivnik u hrišćanstvu, koje j e, usput primećeno, bilo Jedina religija koju su Rimljani stvarno progonili. Suprotnost se pokazivala uvek tamo gde su se sukobljavah kult Cezara i hri­ šćanstvo. Ali kako saznajemo iz nagoveštaj a evange268

l ista o duševnom razvitku Hristove ličnosti, ova su­ protnost j e igrala odlučuJUću ulogu i U duši tvorca hrišćanske religije. Priča o iskušenjima jasno nam po­ kazuje sa kakvom se psihičkom silom sukobio Hn­ stos - to je bila đavolska sila tadašnje p ihologije. kOJa ga je u pustinji dovodila u ozbiljna iskušenj a . Ovaj đavo je bio objekbvno psihičko koje je u svojoj stezi držalo sve narode Rimske imperije ; zbog toga je i đavo obećavao Hristu sva zemalj ka carstva, kao da je od nj ega hteo da stvori Cezdra. Sledeći svoJ unutrašnji glas, svoje opredeljenje i poziv, Isus se dobrovoljno izložio napadu imperijalističke sumanu ­ tosti, koja j sve ispunjavala - i pobednike i pobe­ dene. Na taj način je spoznao prirodu objektivno psi­ hičkog, koje je ceo svet guralo u patnje i negovalo čežnju za spasenjem, koja je našla svog izraza i kod mnogobožačkih pesnika. Ovaj psihički napad, kome se svesno izložio, on nije potisnuo niti je dozvolio da ga ovaj potisne, već ga je asimilovao. I tako je od svemoćnog Cezara postalo duhovno kraljevstvo a od imperium Romanum univerzalno, vansvetsko božJe carstvo. I dok je ceo j evrejski narod kao Mesij u oče­ kivao kako imperijalistički tako i politički delotvor­ nog junaka, H ristos je svoju mesijansku opredelj2Bog nije dobar, jer bi inače J!logao biti bolj� Zato postoje razdoblja u svetskoj istoriji (naše bi moglo tu da spada), gde dobro mora da uzmiče i zbog toga izgleda ono što je određeno da postaje bo­ lje, u početku kao zlo. Kako je opasno ove probleme makar i dodirnuti pokazuj e upravo izrečena rečeni­ ca; jer kako se lako može prokrijumčariti zlo kada se jednostavno izjavi da je to potencijalno bolje! Problematika unutrašnjeg glasa je puna tajnih zam­ ki i klopki. To je najopasnij e, najklizavije područje, isto tako opasno i besputno kao sam život, ako se od­ rekne ograda. Ali onaj ko neće da izgubi svoj život, neće ga ni dobiti. Rađanje j unaka i život j unaka uvek je ugrožen. Tipični primeri su Herine zmije koje --

274

ugrožavajw odojče Ht'!rkula, piton koji hoće da uništi rođenj� boga svetlosti Apolona, vitlejemski pokolj dece. Postajanje ličnosti je smelost, i tragično je da upravo demon unutrašnjeg glasa istovremeno znači i najveću opasnost i nezamenljivu pomoć. Tragično je, ali logično . Prirodno je da je tako. Da li se zbog toga čovek može ljutiti na čovečan­ stvo i na sve one dobronamerne pastire stada i za­ brinute očeve, kada podižu zaštitne zidove, postavlja­ j u delotvorne slike i preporučuju prohodne puteve koji zaobilaze ponore? Na kraju krajeva heroj , vođa i spasitel] je onaj ko otkrije novi put ka višoj sigurnosti. Moglo bi se ostaviti sve po starom da ovaj novi put bezuslovno ne zahteva da bude otkriven i da čovečanstvo ne pati pod svim patnjama Egipta, sve dok novi put nije pro­ nađen. Neotkriveni put u nama je kao nešto psihički živo, što klasična kineska filozofij a naziva » Tao« i upoređuje sa vodenim tokom koji neumoljivo teče svome cilju. Biti u Taou znači potpunost, celovitost, ispunjeno opredelj enje, početak i cilj i potpuno ostva­ renje smisla egzistencije koji je urođen stvarima. Ličnost je Tao.

18"

PROBLEMI MODERNE PSIHOTERAPIJE Psihoterapija, naime terapija duše i psihička te­ rapija, danas je za popularno shvatanje identična sa psihoanalizom. Reč »psihoanaliza« je postala opšte dobro u to­ likoj meri da svakome ko koristi ovu reč izgleda i da razume šta se pod time misli. Ali šta ova reč zapra­ vo označava, laiku je naj češće nepoznato: ona tačno označava - prema želji njenog tvorca - samo me­ todu koju je inaugurisao Frojd, kojom psihičke kom­ plekse simptoma redukuje na izvesna potisnuta na­ gonska zbivanja i pošto ova procedura nije moguća bez odgovarajućih shvatanja i znanja, pojam psiho­ analize uključuje i izvesne teorijske pretpostavke, naime Frojdovu seksualnu teoriju, i to onako kako je izričito postavio njen autor. Međutim, nasuprot tome laik upotrebljava pojam psihoanalize naprosto za sve one modeme pokušaje kojima se pokušava da se pri­ bliži psihi naučno-metodološkim putem. Tako i Adle­ rova škola mora sebi da dozvoli da se uvrsti u ru­ briku sa oznakom »psihoanaliza«, iako su Adlerova shvatanja i metode na izgled nepomirljivo suprotni Frojdovim. Zbog toga i Adler sam svoju psihologiju ne označava kao »psihoanaliza« već kao »individual­ nu psihologiju « , dok ja za moje shvatanje dajem pre­ vagu izrazu »analitička psihologija« oi pod time mi­ slim na nešto kao opšti- pojam koji u sebi obuhvata (1) Objavljeno u : Schw eizerisc/tes Medizinisches Jahr­ buch (Basel, 1 929). (Ges. Werke XVI, 1958).

279

psi hoanalizu i lOdlvldualnu psihologij U i druga nastojanja U području kompleksn e psihologije. Kako i pak postoji samo jedna lj udska duša, laiku će I zg I dat i da postoji i samo j edna psihologija, z bog čega ć razlik smatrati i l i subjektivnim cepidlače­ njem i l i poznatim pokušajem malog čoveka da i sebi obezb di malo slave. Lako sam mogao da prod užim l istu » pslhologa' samo da sam pomenuo druga na­ stoJanja kOJ a nisu obuhvaćena pod » anal it t čkom psi­ hologijom « . Stvarno postoje mnogobrojn metode, g l ed išta. shvatanja i ubeđenja, koja s međusobno bore, uglavnom zato što se medusobno ne razumej u 1 zbog toga se ni međusobno ne uvažavaj u . Mnogo­ -trukost i različnost psihološkog mišljenja našeg vre­ mena tvarno je začuduj uća i za laika nepregledna i zamršena. Ako čovek U udžb niku patologije nad da su za neku bolest dati broj n i lekovi naj različitije prirode, onda odatle mož izvuć i zaklj učak da n ijedno od tih sredstava nije delotvorno. I , dakle, ako je naznače­ no mnogo raz l ičitIh put va koj i bi trebalo da vode do naše duše, onda čovek mirno može pretpostaviti da n i j edan od tih mnogih puteva apsolutno sigurno neće postići svoj cilj, a svakako naj manje onaj koj i se fa­ natično hvali. Stvarno je mnoštvo savremeni h psiho­ logija izraz nedoumice. Pristup duši pa čak i sama duša pokaZUJU postepeno kao velika teškoća, » ru­ gobatan problem « da upotrebimo N ičeov izraz - i -toga nikakvo čudo što se gomilaju pokušaji da se neu hvatlj iVOj zagonetki priđe stalno s novog i novog k raja. Iz toga neophodno proističe mnoštvo gledišta i m išljenja. Svakako ste saglasni sa mnom da se, kada je reć o psihoanalizi n ograničavamo na njenu užu defini­ ciju. već da j e reč uopšte o uspesima i neuspesima :vih onih nastojanja koji se danas preduzi maj u u cilju r šenja problema d u · evnog života a koje saži­ mamo i pod poj mom analitičke psi hologije. Uostalom, zašto j e čovekova duša kao iskustvena činjenica danas odj ednom postala tako int resantn a ! Tokom milenij uma t o n i j e b i l o . 0\'0 n a izgled suvi280

" no pitanje samo bih nabacio, ah ne bih davao odgo­ vor na njega. N aime, ono spada ovde, pošto su po_ slednje namere današnjeg psihološkog interesovanja nekako podzemno povezane sa ovim pitanjem. Sve ono što danas ide pod laičkim pojmom :o psi­ noanaliza« ima svog porekla u lekarskoj praksi, zbog čega je najveći deo u tom poj mu medicinska psiho­ logija. Soba za konsultacije lekara utisla je ovoj psi­ hologiji svoj očigledni pečat, što se ne odražava samo u terminologij i, već i u teorijskom shvatanj u . Svuda na prvom mestu srećemo naučno-biološke pretpostav­ ke lekara. Iz toga je najvećim delom nastalo otuđi­ vanj e između akademskih duhovnih nauka i moder­ ne psihologije, jer psihologija u osnovi objašnjava iz I racionalne prirode, dok se, nasuprot tome, one prve zasnivaju na duhu. Ovo nastoj anje, koje se već i ona­ ko teško može premostiti, povećava se kroz medi­ cinsko biološku nomenklaturu, koja često del uje pri­ lično " prestručno« i obično postavlja isuviše velike zahteve u odnosu na blagonaklono razumevanje. Pošto sam izrazio mišljenje da prethodno pome­ nute opšte primedbe u odnosu na pojmovnu pomet­ nju na ovom područj u j oš nisu sređene, hteo bih da se posvetim našem pravom zadatku, naime, da se pozabavimo rezultatima analitičke psihologije. Pri izvanrednoj raznolikosti nastojanja naše psi­ hologije moguće je samo uz naj veće napore da se po­ stave rezimirajuća gledišta. Stoga, ako bih pokušao da namere i rezultate razvrstam u klase, ili bolje re­ ćeno u stupnjeve, onda bi se to odvijalo uz izričitu \)gradu privremenog poduhvata, kome se možda može prebaciti ista proizvoljnost

kao

i

trigonometrijsko,]

mreži rasprostrtoj iznad neke zemlje. U vakom slu­ čaju usudio sam se da opšti rezultat osmotrim sa ugla

ispo1.'esti, razjašnjavanja. va . 'ipitavanja i preobražavanja.

od četiri stupnja, naime

Prapočetak sveg analitičkog psihičkog postupka leži u prauzoru ispovedanja. Kako ovo poreklo nema uzročn u vezu, već samo iracionalnu. psihičku dubm­ "ku povezanost, čoveku sa strane mje bez dalj njega 28 1

moguće da osnove psihoanalize dovede u vezu sa re­ ligioznom institucijom ispovedanja. Cim je lj udskom duhu uspelo da pronađe ideju greha, nastalo je psihički skriveno, u analitičkom go­ voru - potisnuto. Skriveno je tajna. Posedovanje tajni deluje kao psihički otrov, koji nosioca tajne otu­ đuje od zajednice. Doduše, ovaj otrov u malim doza­ ma mo�.� biti neprocenjiv lek, čak nezamenljivi pred­ uslov za individualnu diferencijaciju, toliko da čovek već na primitivnom stupnju oseća neodoljivu potrebu čak da iznalazi tajne, da bi se pomoću njih sačuvao od stapanja u nesvesnost zajednice kao od smrtne ugroženosti duše. Ovom instinktu diferenciranja, kao što je poznato, služe toliko raširena i prastara posve­ ćenja sa svojim kultskim tajnama. Cak su i hrišćan­ ske svete tajne još u pracrkvi važile kao mysteria i, kao i krštenje, praznovane su u izdvojenim prostori­ jama i pominjane samo alegorijskim jezikom. Koliko god je korisna tajna koja je podeljena sa mnogima, toliko je destruktivna samo lična tajna. Ona deluje kao krivica, koja nesrećnog posednika od­ seca od zajednice sa drugim ljudima. Ako je čovek svestan onoga što krije, šteta je znatno manja nego ako ne zna da i šta krije. U ovom poslednjem slučaju skrivani sadržaj se više ne skriva svesno, već ga čo­ vek taji čak i od samoga sebe ; on se cepa kao samo­ stalni kompleks i izdvaja od svesti i u području ne­ svesne psihe počinje da vodi neku vrstu vanrednog postojanja, neometanog od strane svesnog mešanja ili korektura. Kompleks tako reći formira malu za­ tvorenu psihu, koja, kako je pokazalo istustvo, samo­ stalno razvija svojstvenu delatnost fantazije. Fanta­ zija je uopšte samodelatnost psihe koja probij a svu­ da gde. svesne inhibicije popuste ili sasvim nestanu, kao recimo u snu. Tokom spavanj a fantazija izgle­ da kao san. Ali i na · j avi mi i dalje sanjamo ispod praga svesti, a ovo naročito zahvaljujući potisnutim ili inače nesvesnim kompleksima. Usput rečeno, ne sastoje se nesvesni sadržaji samo od prvobitno sve­ snih i naknadno, preko potiskivanja, nesvesno posta­ lih kompleksa, već i nesvesno ima svojstvene sadrža282

je koji izrastaju iz nepoznatih dubina da bi postupno doprli do svesti. Nesvesna psiha ni u kom slučaju se ne srne predstaviti samo kao rezervoar sadržaja koje je odgurnula svest. Svi nesvesni sadržaji koji se ili odozdo približa­ vaju pragu svesti ili su se samo nešto malo spustili, obično deluju na svest. Ova dejstva su - pošto se sadržaj kao takav ne ppj avljuje u svesti - nužnim načinom posredna. Najveći broj takozvanih omaški svesti dovode se u vezu sa ovim poremećajima, isto tako svi takozvani neuTotski simptomi, koji su sve u svemu - kako to medicina kaže - psihogene pri­ rode. (Izuzeci su takozvano dejstvo šoka, kao kod eksplozij a itd.). Najblaži oblici su omaške svest' na primer govofrre omašKe, trenutna nemogućnost sećanja imena ili podataka� neocekivana nespretnost oJa dovodi do ozlede ili slično, nesporazumi ili ta­ kozvane halucinacije sećanja - čovek misli da je tako nešto rekao ili učinio, netačno shvatanje proči­ tanog ili onoga što se čulo itd. U svim ovim slučajevima pomoću temeljnog istraživanja može se dokazati postojanje sadržaja, koji je posrednim i nesvesnim putem poremetio funk./ cionisanje svesti. Opšte uzev oštećenj a zbog nesvesne tajne su sto­ ga veća nego zbog svesne. Video sam mnoge paci­ jente koji su, zbog teških životnih prilika u ·kojima su se slabije prirode teško mogle odbraniti od suici­ dalnih podsticaja, razvijali samoubilačke sklonosti, ali ove putem racionalne obrade sprečavali da posta­ nu svesne i na taj način dovodili do stvaranj a ne­ svesnog samoubilačkog kompleksa. Nesvesni samo­ ubilački podstrek sa svoje strane dovodio je do sva­ kojakih opasnih slučajnosti, npr. do iznenadnog na­ pada nesvestice na nekom opasnom mestu, do okle­ vanja pred automobilom, zamenjivanje sirupa za ka­ šalj sublimatom, iznenadne želje za opasnim akrobat­ skim zahvatima i slično. Ako u ovim slučajevima dođe do toga da samoubilački podstrek dopre u svest, .... onda svesna razboritost može delovati inhibitorno i 283

na taj način pomoći pošto s

tim putem svesno mogu

prepoznati i izbegnuti suicidogene mogućnosti. Svaka lična taj na delu] kao greh i krivica, b z obzlra da li je to i l i n posmatrano sa gledišta opst prihvaćenog morala. •

Drugi oblik skrivanJa j e uzdržlji vost, smerno t. Ono što se obično suzbija su afekti. r ovde e mora istaći da je uzdržlji vost kori na i spasonosna vrli na. zbog čega se samodisciplina sreće k ao jedna od naj­ ranij i h moralnih veština j oš kod primitivnih naroda gde predstavlja deo rituala posvećivanja, uglavnom u obl i k u stoičkog podnošenja bola i traha i asketske uzdržljivosti. Ali ovde se uzdržlj ivost uči u okvirima tajnog skupa, kao poduhvat koji se deli sa drugima. Ali ako j e uzdržavanje samo l ično - i bez povezano ­ sti sa religioznim shvatanjem - onda ono može kao lična taj na da deluje štetno. Zbog toga se kod onih sa isuviše vrlina sreću poznata tanja oseg raspolozenja l raz ražI · ivosti. Suzb i 'em af �to... nešto jto.. se skriva, nešto što rn&ž skriti i-pred samim sobom, veština kojom uglavnom bolje vladaj u ju....pr i m u karci Ao žene os.in:w: .llu rodn u odvratnost da afekat muče suzbijanjem. Suzbi­ j en i afeka t eluje isto tako izoliraJuce l neprijatno kao i nesvesna taj na, i isto tako podstiče osećanje krivice. Isto kao što nam priroda donekle zamera ako pred čovečanstvom imamo neku taj nu, tako nam isto uzima za zlo ako naše emocije uskraćujemo bližnji ­ m a . U ovom pogledu priroda ima izraziti horror vacui i zbog toga na duže vreme nije ništa toli ko nepodno­ �

I

šlj ivo kao mlaka harmonija

na

temelj u suzdržanih

afekata. Potisnute emocije su često isto što i tajna. Međ u ti m, često uopšte ne postoj i neka taj na vredna pomena. već samo nesvesno zadržani afekti, koj i ima­ j u svoje poreklo u nekoj sasvim svesnoj situacij i . Aktuelna dominacija tajne ili afekta uslovljava najverovatnije

različite

obli ke

neuroza. U svakom

slučaj u je sa afektima vrlo štedra histerija uglavnom zasnovana na tajni, dok okoreli psihasteničar pati od poremećene probave afekata.

2 84

Tajna i uzd ržlji vost su o 'tecenJa n a kOJa priroda shvaćeno samo onda kao t 3'gtlj na k raj u oštećenje ukoliko su taj n a i uzdržlj ivost isključi\'o lične prirode. Međutim. ako su podeljeni sa nek i m pri roda zadovoljna, ča k onda 0\'0 drugim, o n d a j mogu biti kOrisne vrlin . Nepod nošljivo je samo l ično uskraćivanje. To J e kao kada bi čovečanstvo i malo neugasivo pravo na 'V ' ono što .ll tamno, n potpunI). glupo i krivo kod bližnj ih. Jer ovo su stvari kOJ se Izgleda da J pri ­ potajno čuvaju u cilj U samozaštlt rodn i gr h pri krivati svoJe 'labo ti, l to kao I i klJ u ­ ČiVO iživljavati S\'oJu manju vr d n o t . I zg led a kao d a postoj i neka vrst a savesti čov čano va, kOJa znatno oJ i h v r ­ kažnjava s \ akog onog ku 1 1 ' dbacI pono l i na i vrednosti u korist ispove ti s .i g reš n ča č­ ćanja no tl. B z o o nJt.'ga d l i n proooJ nl zid od da j čovek m du lJudima -

Ovi m . (> obJasn.la\'a II blCT l 1 znacaJ I timt l nl'­ klauzulisane lspove. ti, istl Ila k J ' l ( ;va kako bila po­ znata 'Vl m i n i c i j ac l j a m a I l' l l t m m kultovima loboo l :tarog veka, što potvrduJ I a n i J t'ka 1 /. 1' ka : onog što imaš l biće· P r l m l .l ' n . s

moto O u izreku lako mož ' m p r i d d a b ka at me. prvom tupnju pSIhoterapij 'kt: problemallk poče('l psihoanaliz u osnovI tU u m'\ a drugo do po­ no 'no na učno otkrIć stan' IstIll čak J i im kOJ či ć nj , do­ je dato pr OJ m tod i . nal m(,' ka tarza bro poznab poj am antičkih I spovest i. Prvobltn ka­ ta rtlčka metoda u suštim s(,' sa tOJ I U t m ·to s bo­ lesn t k po mogućstvu premesti II pozadinu njegove sta­ II !Ive ti, sa ih bez pomoćI h t plloze, dak l Istemu smatra se u Istočnjačkom Joga kOJ nj ·tanJem m dl aCIJe ili kontemplaciJe. Ali za razliku od J oga predmet p smatranja Je sporIldično lzranjan]e neja nih t ra ova predstava. slika i l i U ' a n J . koji s II tamnoJ pozad l ll l d vaJ a.1 u i7, n VidlJIVO tl nesv('vraća poti nul I iz·nog. Na o\'aj nači ponovo pon ka� n eprI ­ l' gub!J no Vf!Ć J t I to dobi tak po - to manje redno. ptt čak I odb če'n prt ­ Jatar. pada m 111 i dajt' ml bi vstvo 1 telo, lo .1