Karl Gustav Jung - AION.pdf

ODBRANA DELA K. G. ruNGA 1-5

Karl Gustav Jung

Napomena izdavala Osetam duboku obavezu da povodom prvog izdanja dela "Aion" K. G. Junga u nas izrazim najvecu zahvalnost liinostima koie su pomogle da do objavljivanja ove knjige dode. Najveiu zahvalnost dugujem g-di Zazi Stefanovic-Camenzind,analitiiaru jungovske orii entacije iz Ciriha, koia mi je u vezi sa predvodenjem kljuinih pojmova Jungove dubinskepsihologije pruZala bezrezervnu podriku kako svojim savetima tako i upuiivanjem na bitne knjige Jungovih sledbenika; istu vrstu zakvalnosti dugujem i g-nu Renosu Papadopulosu,jungovskom analitiiaru iz Londona. Posebno se zahvaljujem g-nu Vladeti Jeroti1u na nesebiinoi podrfici ovomprevodilaikom i izdavaikom poduhvatu. Last but not least - izuzetnu zahvalnost dugujem mome suprugu Zvonimiru Kostiiu, bez iije se moralne podrike i iztnetne struine pomoti ova knjiga ne bi pojavila niti bi ogromna erudiciia K. G. Junga bila adekvatnoprenesena. Dubravka Opaiic - Kostii

AION Preveo s originala Zlatko Krasni

Redaktura teksta Dubravka Opaiit - Kostii Slika na naslovnoj strani: Mitraistiiki bog vremenaAion (Rimskiperiod, 2 - 3. vek n. e.) Izdaje SPIA "ATOS" Leklura i korektura Lektorsko-korektorsko odelj enje SPIA "ATOS" Kompjuterska priprema Radiia Tadii Stampa

s.z. R. Zuhra Simii

"ATOS" Beograd 1996.

!r

;l

SADRZAJ

Predgovor I

Ja

II

senka

ru

Sizigija: Anima i Animus Sopstvo

tV

............. 7 . . . . . . . . . . . . . .I. I. . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . .1. .6. . . . . . .

V

. . . . . . . . 3. .l l l r i s t o s , s i m b o l S o p s t v a . . . . . . . . . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. . . . . .4.4. .

VL

Znakibe

VII

Nostradamusovo prorodanstv

.......73 ............g9

VIII O istorijskomznadenju ribe ............................... 95 IX Ambivatrentnost simbolaribe ...........107 X

R i b au a l h e m i j i 1 .M e d u z a . 2. Riba

................1l4 .....114 ..........123

3 . K a t a r s ksi i m b o rl i b e . . . . . . . . . .

...........130 Alhemistidkotumadenjeribe ............I37 XII Op5teo psihologiji hri5iansko- alhemistidke XI

simbolike

.......t52

XIII" GnostidkisimboliSopstva..

...............163

XIV Strukturai dinamikaSopstva XV Zavr5nared ........

...........1g4 ..............233

PREDGOVOR U ovom tomu VIII Psiholo5kih razmatraila objavljujem dva rada koji uprkos unutraSnjoji spolja5njoj razliditosti idu zajedno u meri u kojoj obraduju veliku temu ove knjige, i to ideju eona (grd. aion). Dok prilog moje saradnicedr phil. Mari-Luiz fon Franc (Marie-Louise von Franz) analizom Passio Perpetuae prikazuje psiholo5ki prelaz antike u hri5ianstvo, moje istraZivanje nastoji da na osnovu hri5ianskih, gnostidkih i alhemijskih simbola Sopstva osvetli promenu psihidke situacije unutar "hri3ianskog eona". Hri5ianska tradicija nije od svog podetka najpre proLeta samo persijsko-judejskom mi$lju o ogranidenosti vremena, vei je ispunjenai slutnjomjednog, u izvesnom smislu enantiodromskog, preokretanja dominanti. Mislim time na dilemu Ilristos - Antihrist. Veiina istorijskih spekulacija o vremenskim prilikama i odredivanju vlemena bila je, kako pokazuje sama Apokalipsa, oduvek pod uticajem astrolo5kihpredstava.Otuda je sasvim prirodno Sto teZi5temog razmatranja stavljam na sirnbol Ribd, buduii da eon piscesaobrazuje sinhronistidkupropratnu pojavu hri5ianskograzvojaduha tokom dve hiljade godina.U ovom razdoblju lik antroposa("Sina dovedijeg")nije samosve viSe simbolidki amplifikovan i time prihvaien u psiholo5kom smislu, vei je sa sobom doneo i promene ljudskog shvatanjakoje su anticipirane vei odekivanjem Antihrista u starim rukopisima. Sme5tajuii, naime, Antihristovo pojavljivanje u poslednje vreme ti rukopisi nam daju zL pravo da govorimo o "hri5ianskom eonu" za koji se pretpostavlja da ie zavrsiti parusijom. kgleda da se ovo odekivanje podudara s astrolo5kom predstavom o velikom mesecu

Ribe"

9

8

Povod za moju nameru da pokrenem ova istorijska pitanja predstavljalaje okolnost sto arhetipskapredstavacelovitosti koja r" tako desto javlja u proizvodima ne,svesnogima svoje predznakeu istoriji. Oni su vei rano poistoveienisa likom Hrista, icao 5to sam na primer op5irnopokazaou mojoj knjizi "Psihologija i alhemija". Zahtev da se bavim razmatranjemodnosa.izmedu iridicionalnog lika Hrista i prirodnih simbola celovitosti to jest Sopstva,toliko destomi je predodavanod stranemoje publike da sam napokondoneo odluku da se latim tog zadatka.S obzirom na neobidneteskoie koje prate takav jedan poduhvat,ta odluka mi nije pala lako, jer bi za ovladavanjesvim preprekaml i-moguinostima zabluda bilo potrebno znanje i promisljenosti kakvim ja, naZalost,raspolaZemtek u ogranidenomobimu. Kadaje red o mojim posmatranjima empirijskog, iskustvenog materijala, tu sam -manje-visesiguran, ali vodim, kako verujem, dovoljno radunao smeiosti da svedodenjeistorije uvrstim u svoja posmatranja.Osim toga, verujem da znam i kakvu odgovornost preuzimam na sebe time sto, nastavljajuii u izvesnoj meri istorijski procesrecepcije, mnogim simbolidkim amplifikacijama lika Hrista dodajem jo5 jednu, psiholo5ku, ili Sto,kako bi moglo daizgleda, dak redukuJem simbol Hrista na psihidku sliku celovitosti. Ali neka moj litulu" nikada ne zaboravida ja ovde ne ispovedamnikakvu veru, niti pi5em ikakve tendencioznespise, nego razmi5ljam o tome tato Ui se neke stvari mogle shvatiti sa stanovistamoderne svesti; i to stvari koje po mom sudu zavreduju da budu shvaiene, a koje se odigledno nalnze u opasnosti da ih proguta ponor nerazumevanja i zaborava;napokon, stvari, dije bi razumevanje mnogo doprinelo da se na5oj dezorijentisanosti u mzumevanju sveti pomogne otkrivanjem psihidkih pozadinai osnova.Sustina ovog rada obrazovala se postepeno tokom mnogih godina provedenih u bezbrojnim razgovorima sa ljudima svih starosnih doba i stepenaobrazovanja;ljudima kojima je pretila opasnostda u konfuziji i iskorenjenosti naseg drustva izgube svaku vezu sa smislom evropskog duhovnog razvoia i tako zapadnuu ono stanje subjektibilnosti koje dini osnovu i uzrok za utopijske masovne psihozena5egvremena.

Pi5em kao lekar i sa stanovi5talekarskeodgovornosti, a ne kao ispovednik"Osim toga ne pi5em ni kao naudnik,jer bih se inade mudro u3andioiza sigurnih zidina svoje specijalnostii ne bih se zbog svog nedovoljnog istorijskog znanja izlagao kritici i time ugroZavaosvoju naudnu reputaciju. Trudio sam se, istina, u meri u kojoj su mi to dozvoljavale staro5iu i boleSiu ogranidene radne sposobnosti, da moj dokazni materijal izlaLim Sto pouzdanije i da navodenjemizvora pomognem naknadnuprovenr mojih rczultata. Sprovodenjemoje namere te3ko bi bilo moguie da mi u napornom bibliotekarskom radu nisu znatno pomogle gospodadr phil. L. Fraj-Ron (Frey-Rohn),gospodicadr phil. M. L. fon Franc (von Franz) i gospodicadr phil. R. Serf (Sch?irf). Svima njima Zeleo bih da ovde izrazim moju zahvalnost i priznanje za pomoi punu razumevanja. Narodito sam zahvalan gospodi Leni Hurvic - Ajzner (Lena Hurwitz - Eisner) za savesnu obradu indeksaovog toma, kao i svima koji su mi savetomi delom pomogli prilikom kritidkog ditanja rukopisa i korektura, pri demune bih Zeleoda zaboravimposebnezaslugemoje verne sekretaricegospodiceMari - Zan Smid (Marie - JeanneSchmid). Maja 1950.

K. G. Jung

I

EGO I Bavljenje psihologijo- o".n.roog suodilome je sa stanjom stvari koje zahtevauvodenje novih pojmova. Jedan od tih jeste pojam Sopstva.Time se misli na velidinu koja ne p