Karate 1 teorijska polazista

KARATE 1 teorijska polazista

Odlukom Nastavno-naucnog veca Fakulteta za fizicku kulturu u Beogradu (akt br. 4132-2), odobreno је da se ovaj rukopis stampa kao udzbenicka literatura za predmet Borenja. •

Strucna recenzija: dr Srboljub PopoviC, vanredni profesor Fakulteta 7.а fizi&u kulturu uBeogradu dr Zoran CirkoviC, docent Fakulteta 7.а fizi�ku kulturu uBeogradu dr Milenko Milo§eviC, profesor ViSe §kole unutra§njih poslova u Zemunu

•

Izdavac: Sport's World, Novi Sad

•

Uredivacki odbor: dr Laslo Нajnal drBoЮBokan dr Dragan KokoviC dr Sr�ko JovanoviC dr DШankaBan

•

Urednik-puЫicista: Мilenko SretiC

•

Tehnicki urednik: Prvoslav ZivkoviC

•

Lektor: Sida BogosavljeviC

•

Tehnicko resenje naslovne strane: BranislavBegoviC

•

Ilustracija naslovne strane: Vojislav TanasijeviC

•

CrteZi tehnika: Мilan JovanoviC

•

Slikarske ilustracije: Vojislav TanasijeviC

•

Unos teksta: Мiodrag ШС

•

Likovno tehnicka obrada i graficka priprema: Prvoslav ZivkoviC

Fakultet za fizicku kulturu u Beogradu

Dr

SRECKO JOVANOVIC

KARATE 1 teorijska ·polaziSta

Novi Sad 1992

PREDGOVOR Vec duie vremeпa osecam iпtimпu potrebu da пapiSem КNJ/GU о КARATEU. О11а potreba, verovatпo, proistice iz роtрипе posveceпosti ovom рrоЫети, kojim se, па 1·azlicite пасiпе, bavim preko 20 godiпa. Моје dosadasпje ustezaпje od pisaпja, i pored povremeпih ushiceпja i "sаzпапја" da је takav t1·enutak dosao, povezaпo је sa istraiivackim oprezom i uvi.daпjem sloieпosti proЫematike karatea. Војаzап, da си па izloiЬu slika vecih majstora izпeti пesto \iec videпo, па тоји veliku srecu, sprecavala те је da, moida preraпo, zароспет ovaj poduhvat. _Та Ьојаzап, medutim, potisпuta је obavezom da, sada, kao пastai1пik па predmetu Воrепја, prevashodпo studeпtima Fakulteta za f1Zicku kultum, а zatim, treпerima, takmicarima i drugim zaiпteresovanim citaocima izloiim пajvaiпije aspekte karatea. U DIJOj, prvoj, knjizi prezentiraпa su teorijska polaziSta razume11aпje i dalji p1·ikaz karatea, kao jedпog sloieпog fепотепа.

za

Zah\laljujem se Foпdu f1Zicke kulture Beograda, koji је pmiio znacajnu fmansijsku ротос za izdavanje ove knjige. РоцЬпи zaJi11a/пost dugujem recenzeпtima: dr S1·boljubu Popovicu, dr Zoraпu Cirko\licu i dr Mileпku Milosevictt za strucпu ротос i podrsku. Takode se zah\laljujem i ostalim kolegama, пastavпicima Fakulteta f1Zicke kulture и Beogradu, koji su т� zпасајпiт sugestijama, pomogli prilikom pisaпja ove knjige. Veliku zaltvalnost dugujem i Prvoslavu Zivk011icu dipl. ini., za izuzetaп tmd па te}mickom uredeпju rukopisa, koji је zbog velikog broja ilustracija, predstavljao sloieп рrоЫет o\le vrste. U Beogradu, и јеsеп 1991. godiпe

Autor

Na proizvod

se

primenjuje povlaltena poreska stopa.

КАRАТЕl

v

SADRZAJ

1. OSNOVNO ТEORIJSKO POLAZISТE 2. КАRАТЕ КАО BORILACKI SISТEM

9 17

2.1. Borila�ke forme koje su uticale na nastanak karatea

19

2.2. Кarate - ve§tina samoodbrane (ratni�ka vcltina)

25

2.3. Кarate spoi't

31

2.3.1. Osnovne karakteristike takmirenja u karate sportu 3. ТЕНNIКА КАRАТЕА 3.1. Sistematizacija tehnike karatea

37 43 45

3.1.1. Stavovi

47

3.1.2. Кretanja

59

3.1.3. Udarci

67

3.1.4. Blokovi

97

3.1.5. Ci§eenja

115

3.2. Biomehani�ka osnova tehnike karatea

123

3.2.1. Princip optimalnog stava

124

3.2.2. Princip racionalnog kretanja

127

3.2.3. Princip preno§enja koli�ine kretanj.a

131

4. LIТERAТURA

141

7

1 OSNOVNO TEORIJSKO POLAZISTE

КАRАТЕl

КАRАТЕ, kao sinonim dalekoistocne civilizacije, polemican је i misteriozan, koliko i sama civilizacija iz koje izvire. Nastao је, i razvijao se pod uticajem joge, tradicionalne medicine, religije i filozofije. Као takav, karate predstavlja izuzetno slozen fenomen za istrazivanje. Zbog toga је, moZda, na samom pocetku, umesto uoblcajenog pitanja "kada i gde је nastao?", znacajnije odgovoriti оа pitanje "sta je karate" ili, odnosno, "sta sve jeste karate?".

Osnovno pitanje "sta sve jeste karate" је, verovatno, najkonstruktivnije polaziste za razjasnjavanje njegove su8tine i funkcije. U pokusaju da se nade odgovor na ovo osnovno pitanje treba poci od karakteristicnih definicija u postojeeoj literaturi iz ove oЫasti. - ... "U sustini, karate је niz tehnika i mentalnih stavova, sistematizovanih i kodifikovanih u borilackoj vestini, koja. kroz rigorozni i siste�atsk! trening tezi da dos�!g�e znanje о - �ebl. i drugima i da konacno 1 stvoп stanJe kompletne harmonчe 1zmedu sebe 1 uшverzuma" .

- ... "Karate је, takode, jedna od najefikasnijih borilackih vestina. Kad је nastao, razvio se kao metod vezbanja za licnu samoodbranu i rat, gde је nadvladavanje protivnika Ьiо jedini vazan cilj" 2. .. .- ... "Каrц.Је је osnovni trening koji coveka vraca u prirodno stanje sa koJun Је roden" . -

...

samodiscipline.

��

"Karate је metod -za razvijanje d11hovne i tel�sne Prvo је Ьiо samoodbramЬena vestina, а danas је sport" .

Hisitaka, М.: Scientifik Karate-Do, Japan PuЬ\ikations, Inc., Tokyo, 1976., str. 17. Isto, str. 17.

З) Suzuki, D.T.: Тhе Esentials of Zen Budhism, New York,

4>

1962.

Kono, Т.: КАRАТЕ put do crnog pojasa, ВIGZ, Beograd, 1987., str. 15.

11

КАRАТЕ1 - ... "Umetnost karatea koja se da�as praktikuje, moze se povezati sa borilackom vestjnom sa ostrva Okinava" .

t

6

- ... "Kara e је vestina borenja bez oruzja" . - ... "U trenutku svog nastanka karate је predstavljao sistem intuitivne meditacije, prakticno filozofski sistem iracionalne osnove, koji se bazirao na transcedentalnom, nadculnom nadiskustvenom. Bio је 7 zamisljen da se vezba kao spirit11alna 11metnost" .

-

�- "Кrajnji cilj karatea nije и pobedi (ili porazu), vec и perfekciji vezbJaC811

•

9

- ... "Karate - Do је golor11ka borilacka samoodbrambena vestina koja sistematski uvezbava ruke i noge, tako da karatista moze drzati pod ntrolom neprijatelja koji ga је парао, isto kao da poseduje pravo oruzje"

ћ?

Pored navedenih definicija, u literaturi se susrecu i takve kojim se karate oznacava kao "11metnost samoodbrane", "ratnicka vestina", "umetnost Zena", "metod meditacije 11 pokretu"... Na kraju, danas se pod pojmom karate, sve cesce, podrazumeva

'

borilacki sport, u ojem se ро definisanim pravilima ucesnici takmice u 1 borbama i katama .

Sumirajuci razlicite definicije pojma i funkcije karatea moze se, aproksimativno, govoriti о tri karakteristicna pristupa, i to:

(1)

11metnost

(2)

borilacka vestina

(3) sport

Dovodenje karatea u sferu 11metnosti usko је povezano sa religiozno-filozofskim faktorima.

S) б) 7) S) 9)

Nishiyama, Н., Brown, R.C.: Karate, Charles Е. Tuttle Company, Tokyo, 1960. str. 16. Jorga, 1. i saradnici: Кarate, Majstorskc kate, Sportskitknjiga, Beograd, 1985., str. 9. Gigov, А: Napredni karate, 1, Beograd, 1990., str. 30. Okazaki, Т., Strirevic, М.: Modern Кarate, Kodansa International, Tokyo, 1984., str. 14. Sufiks "Do", koji je prisutan Кеп

и

nazivima istocnjackih borilackih ve�tina (Ju - Do, Aiki - Do,

- Do, Karate - Do, ...) oznacava "put", ili "nacin", dajuci ovim ve�tinama posebnu mo-

ralnu i filozofsku dimenziju.

,

y

lO) Naka ama, М.: Best Кarate 1, Konprenhesive, Kodansha International, Tokyo, 1977. 11) КАТЕ su simbolicke borilacke forme koje predstav\jaju jedan

od metoda praktikovanja

karatea,

а

danas jednu od takmiearskih disciplina.

•) De\ovi iz navedenih definicija su istaknuti od strane autora S.J.

�

12

КАRАТЕl

JOii

Autori sa ovakvim p tupom govore о karateu kao "spiritualnoj umetnosti", "hermeticko iracionalnom sistemu", gde se primarna funkcija karatea ispoljava kroz dostizanje visokog perfekcionizma i estetskog kvaliteta izvodenja simbolickih borilackih pokreta. Naravno, ova funkcija Ьi se pre mogla dovesti и vezu sa transcedentalnim, nadculnim fenomenima (svojstvenim za neke religiozno-filozofske pravce) nego sa prakti­ cno-borilackom funkcijom. s druge strane, postoji shvatanje karatea kao "umetnosti samoodbrane" - "11metnosti borenja". Ovo shvatanje uzdize karate iznad uoЬicajenog nivoa borilacke vestine, naglasavajuci pri tom, izrazito visok stepen efikasnosti и primeni borilacke tehпike, ali i visoku meпtalпo-filozofsku nadgradnju, sto sveukupno rezultira savrseпim skladom "duha i tela", i savrstenstvom и vodeпju realne borbe. Tumacenje karatea kao borilacke vestiпe (najcesce se govori о "vestiпi samoodbrane" ili о "ratnickoj vestini") јаsпо naglasava njegovu . prakticno-borilacku funkciju. Prema ovakvom pristupu, karate је nastao iz preke potrebe za odbranom "golog zivota" od naoruzanog napadaca, ра је, pre svega, morao da se usavrsi kao metod prakticпe borbe koji sadrzi efikasпe (smrtoпosпe) borilacke forme i tehпike.

Sa aspekta modernog vremena, karate se (ро mnogima) danas jediпo, moze tretirati kao sport. Transformacijom karatea и sportsku disciplinu, kvalitetno је izmenjena sustina i izvorna efikasnost ove borilacke vestine, i sa tim је пepovratno izguЫjen "duh" karatea. Medutim, nastanak sportskog karatea Ьi trebalo posmatrati и kontekstu transformacije karatea, kao fепоmепа koji ima duboku istorijsko-mentalitetsku i religio­ zno-filozofsku osnovu. Iz tog razloga Ьi Ьilo krajnje polemicno poje­ dпostavljeno shvatanje karatea samo kao vestiпe, kao umetnosti ili samo kao sporta. Naprotiv, izucavanje ovog slozeпog fепоmепа zahteva multidiscipliпarno i naucno tretiranje svih пjegovih aspekata. Mozda nista nije toliko polemicno и istrazivanju karatea, koliko је tumaceпje njegovog istorijskog razvoja. Ova polemicnost nije iskljuciva posledica "nedostatka preciznih istorijskih podataka" (kako se to cesto navodi и literaturi), jer ni za jednu civilizaciju i kulturu пе postoje tacni datumi nastanka i razvoja. Naime, to su procesi koji se mere dugim vremenskim odrednicama kao sto su vekovi, milenijumi i epohe. Razvoj karatea, kao samoodbrambene borilacke ves.tine, odvijao se и specificпim istorijskim okolnostima koje su obelezene cestim zabranama i ogranicenjima. Otuda, iz pojedinih (cesto dugih) vremenskih perioda nedostaju .pouzdani pisani podaci. Iz ovih perioda domiпiraju usmena kazivanja i legende, sto se, i pored visokih podudarпosti, mora prihvatiti sa rezervom i oprezom. Verovatno, najveCi. proЫem и prezentiranju пastanka i razvoja karatea predstavlja neusaglasenost shvataпja procesa evolucije ljudskog borilackog iskustva i пastaqka borilackih sistema1 kao sto је karate. Tako, па primer, пeki autori, koji se bave tretiranjem оЬе proЫematike, pokusavaju

13

КАRАТЕl

da korene karatea "traze" и dalekim borilackiµi formama i tehnikama, koje ро principu autohtonosti predstavljaju osno� svih borilackih sistema (kao sto su: udarac, bacanje, poluga...). Ne malo autora "nalazi" pretece danas11jcg karatea, и vremenima drevnih civilizacija Egipta, Grcke i lndije, potkrepljujuci ove tvrdnje "autenticnim" ilustracijama borilackih tehnika koje su "veoma slicne" danasnjim tehnikama karatea. Sa metodskog aspekta, pogodno је da se kao polaziste za izucavanje nastanka i razvoja karatea, uzme nivo borilackog sistema (sl. 1). Prihvatanje ovakvog polazista omogucava da se, shodno izabranom pristupu tretiranja karatea, izuCi njegov nastanak i razvoj, pocev od prvog oЫika sa obelezjima borilackog sistema, ра �ve do danasnjih dana, kada se 1 karate, uglavnom, upraznjava kao sport . Pri tom se za odredivanje osnovnih obelezja karatea, kao borilackog sistema, uzimaju sledeCi elementi: - borilacke forme koje cine osnovu karatea, - sadrzaj karakteristicne karate tehnike, - specificni oЫici i metodi praktikovanja karatea i - osnovni borilacki principi. pristup

и

Ovi elementi, ujedno, odreduju osnovne smernice za sistematski prezentiranju karatea и ovoj knjizi.

12) Prema ovom modelu evolucije i sistematike Ьоrепја, borila�ki sportovi su пastali traпsfor­

·

macijom istorodпih borilack1h sistema. Ova traпsformacija је vezaпa za s\edece kvalitetпe , promeпe: - "preci�eavaпje" bori\ackih tehпika (ograпieeпje па usko srodпe tehпike), - izbacivaпje tehпika koje ро prirodi izvodeпja пе mogu Ьiti koпtro\isaпe, ili ро \okacUi па којој se primeпjuju mo�u da izazovu ораsпе povrede (udarci u oci, grlo, geпitalije, ораsпе poluge па vratu, kicm1 i sl.) uvodeпje pravila takmi�eпja radi koпtrolisaпja destrukcije i humaпizovaпja пadmetaпja me­ du borcim� (prekid posle "поk dauпa", tu�a, uspe�пo plasiraпog udarca, Ьасарја ili plaпira� поg gu�eпJa). -

14

КАRАТЕl

PRIRODNI BORILACКI РОКRЕТI •

GREВANJE,UJEDANJE,S'ПPANJE,НVATANJE, . НVATANJE 'ZA VRAT- DAVUENJE, НVATANJE 'ZA RUКE, POJAS, GRUDI - VUCENJE, GURANJE, OBARANJE, UDARANJE RUКАМА U GLAVU 1 GRUDI ... 1

ВОRПАСКЕ ТЕНNIКЕ

•

• UDARAC, BACANJE ,POLUGA, DRZANJE, GUSENJE ..•

1

IZVORNE ВОRПАСКЕ FORМE • NA BAZI НVATANJA UKOSTAC)

('ZA RUКE,'ZA POJAS,

• NA BAZI UDARACA (RUКАМА,NOGAМA, KO MBINOVANO)

1

":l! ll•lll!llllllli! t----. 1 NABAZI

NABAZI

NABAZI

НVАТА

KOMBINACUE

UDARCA

НVAT-UDARAC 1

1

• RVANJE

•РANКRACION

•SUMO •SАМВО

-

1

•ВОКS

•DZIUDZICU

•КАRАТЕ

•КЕС ES КЕС КЕN

•ТEКVONDO

•DZUDO

•SAVAТE

•AIКIDO

•KUNGFU

Slika

1

-

Shema e1•olucije borenja 1 Ј

lЗ) Shema evolucije Ьorenja uraden� је na osnow modela autora Jovanovic S., Cirkovic, Z.: ·

Uvod u fenomenologiju i sistematiku borenja, Godi�njak 2, Fakultet za fizi�u kulturu, Beograd, 1991" str. 126-127.

15

2 КАRАТЕ КАО BORILACКI SISTEM v

КАRАТЕl

2.1. BORILACКE FORМE КОЈЕ SU UTICALE NA NASTANAК КАRАТЕА Postoji dosta usaglaseno shvatanje autoriteta iz ove oЫasti da је karate, kao borilacki sistem, nastao "stapanjem" razlicitih borilackih formi sa podrucja Кine, Rjukju arhipelaga, Tajlanda, Koreje, Indonezije. Svoje moderno uoЫicavanje karate doblja pocetkom 20-og veka u Japanu, odakle је i zapocela najveca ekspanzija interesovanja za ovu borilacku vestinu u njegovoj dugoj istoriji. Prvobltno znacenje reci "Kara� Те" otkriva njeno kinesko poreklo. Naime, prema nacinu pisanja ove reci, sve do pocetka 20. veka, koriSceno је znacenje "kineska ruka"/ ("kineska saka"), potom је zamenjeno znacenjem 14 . "prazna ruka". 15 Pregled dostupne istorijske grade , kao i analiza tehnika borilackih sistema Dalekog Istoka, dozvoljava sa velikom sigurnoscu erihvatanje teze da se karate razvio na temeljima kineskih borilackih formi Cuan Fa (Kempo na japanskom). Da ·ы se izbegla zabuna, treba reci da Kempo ne oznacava konzistentno zaokruzen sistem borenja iz tog perioda, vec pokriva veci broj formi i stilova borenja koji su se upraznjavali sirom Кine. 14> U kiпeskom i japaпskom jeziku pojediпe reci sa istim izgovorom mogu imati homoпimsko znaeeпje, kao i potpuпo drugaciji nacin hijeroglifsko� pisanja. Tako је i za pojam "Каrа-Те" prvobltno kori§cen nacin pisaпja prema kojem је izraz "Kara" oznaeavao Кiпu ili, Ыize, dinastiju Tang (cuveпa kiпeska diпastija iz perioda 618 - 907 g.п.е.). Pocetkom 20. veka ovaj naciп pisanja rec1 "Каrа-Те" potisnut је novim ideo�ramom koji doblja sasviп1 drugo zпacenje. Ova promeпa је, verovatno, posledica cinJenice da su kiпeske forme samo delimicпo uticale па izgrad1vaпje borilacke osnove karatea, koji se u kasnijim periodima zпatno udaljio od kineskih originala. Tako, па primer, јо§ 1906. godiпe, okiпavljaпski majstor karatea Chшno Hanagi u kпjizi "Кarate Soshu Неп" (H1rokata Toyama, 1958.) upotreЫjava пovi пасiп pisaпja reci Каrа-Те sa znaeeпjem "prazпa ruka". Tvorac modernog karatea Funako§i G1cin (Funakoshi Gichin) u autoblografskom delu "Кarate-Do my way of life", u vezi zпаеепја reci Каrа-Те, kaze: "...Uglavnom zbog toga пalazim da је veoma te§ko da se poveruje da "kineska ruka" predstavlja adekvataп izraz za okiпavUaпski karate koji se razvijao kroz vekove. Nekoliko godiпa posle dolaska u Tokio (radi se о vremeпu oko 1920.g., prim. autora) sam imao priliku da izrazim moje neslaganje sa tim tradicionalпim naciпom pisanja. То se dogodilo u vreme kad је univerzitet Хею oformio jednu grupu za izueavaпje karatea i kad sam doblo priliku da predloiim da se пaziv za tu ve§tiпu izmeпi u "Dai Nipon Kempo Кarate-Do" (veliko japaпsko pesnieenje, put prazпe ruke) koristeci pri tom hijeroglif u znцeeпju prazaп, а пе onaj sa znaeeпjem kiпeski." I pored pocetпih otpora tradicioпalпo orijeпtisaпih iпstruktora, ovo novo zпаеепје је prihvaeeпo (pogotovo §to је imalo i Ыiskt veze sa budizmom), а §to је i zvaпicпo prihvaceno od strane vodecih karate eksperata 1937. godiпe. Od tada, ра do dana§njih dana, koristi se staпdardizovan oЫik pisaпja reci Kara-Te sa zпаеепјеm "prazпa ruka" (borilacka ve�tiпa bez oruzja). No, i pored toga, ostalo је zapameeпo prvob1tno znaeenje ove reci, kao podseeanje na Кinu, kao prapostojblпu karatea. lS) U postavljanju hipoteze о пastaпku i traпsformaciji karatea autor se sluzio пavodima vode­ cih autoriteta iz ove oЫasti, pre svega sledecih: - Funakoshi, G.; Nakayama, М.; Suzuki, D.T.; Nishijama, Н.; Oyama, М. ·

19

КАRАТЕ1

Otuda i uticaj Kempa па razvoj karatea nije se odvijao ро principu prostog jednokratnog prenosenja, vec razlicitim pravcima i u relativno duzem vremenskom razdoЬlju. Na ovom mestu se autor susreee sa najproЫematicnijim momentom u prezentiranju istorijskog razvoja karatea, а koji је obelezen veoma rasprostranjenom teorijom, prema kojoj је пајјасi uticaj па пastanak karatea imao metod meditativno fizickih vezЬi, "koji је.., u okviru Zеп prakse upraznjavaп u VI veku п.е., u maпastiru Saolin (Sorin) u Кini. Za tvorca ovog metoda vеZЬапја uzima se ranobudisticki iпdijski monah Bodidarma (па japanskom Daruma). Prica о Bodidarmi, iako lebdi izmedu legeпde i istorije, zasluzuje da јој se, па ovom mestu, posveti paznja. Razlog za to је tvrdпja pojediпih uglednih istoricara (kao sto su: Suzuki, Т., Сh'еп, К. i Dumouliп, Н.) da је Bodidarma zaista postojao. 16 Radi barem delimicnog razjasnjenja teorije о Bodhidarmi, u daljem tekstu ее Ьiti navedeпa misljeпja ugledпih teoreticara karatea: ·

..."Pre otprilike 1400. godina (radi se о pocetku VI veka n.e., prim. S.J.) Daruma (Bodidarma) osnivac Zen budizma napustio је zapadnu Indiju, da Ьi, prodiruci kroz neprohodne planinske oЫasti (Himalaje), dosao do Кine gde је drzao predavanje о budizmu. Za ovakav put Ьila је potrebna izuzetna fizicka snaga i kondicija. Velika veCina njegovih sledbenika koje је obucavao Zеп budizmu, пiје Ьila u stanju da fizicki izdrzi sve пароrе kojima su Ьili izlozeni. U cilju poboljsanja njihove koпdicije, snage i izdrzljivosti Darume је uveo "Metod razvoja duha i tela". Upraznjavajuci ovaj metod monasi iz hrama Saolin postali su poz­ nati sirom Кine ро svojoj izdrzljivosti, evrstiпi i hrabrosti. Kasnije se ovaj 1 metod rasirio ро Кiпi, doЬivsi naziv "Sorindi Kempo." 7 ..."Poznati indijski budisticki kaluder Daruma Taisi putovao је iz lп­ dije u Кinu da Ьi poducavao monarha iz Liang dinastije nacelima budizma. Da Ьi presao taj dugacak i opasan put, koji је neprolazan i za danasnje us­ love, Daruma је morao imati izuzetne fizicke i psihicke sposobnosti� U Кinu је stigao u manastir Saolin i tamo poducavao budizmu kineske kaludere. Dis­ ciplina koju је ustrojio Daruma doprinela је da kaluderi jedan ро jedan odustaпu zbog fizicke iscrpljenosti. Da Ьi popravio stanje росео је da ih uci sistemu fizicke i mentalne discipline. Каkо је vreme prolazilo, kalu,

lб) Prema izvorima koji govore о postojanju lil!nosti Bodidarme, kзZe se da je Ыо treee dete kr­

·

alja Sugandha iz juzne lndije i l!lan vojne kaste. Као ve\iki pok\onik budizma, јо§ u mladosti је postao l!uven ро poznavanju Zen prakse. Prema vecem broju navoda, ovaj monah је, u zelji da §iri budizam, do§ao u Кinu oko 520.g. n.e. gde је prezentirao nove metode meditacije radi dostizanja prosvetljenja (SATORI). .

l?) Funakoskhi,G.: Кarate-Do Kyohan, Kondansha lnternational LТD., Tokyo, J973.g.

20

КАRАТЕl

deri iz Saolina sц doЬili reputaciju najboljih boraca u Кini. v U kasg.ijim god�ama, umetnost koju su oni koristili pocela је da se naziva Saolin Cuan Fa (Sorindi Kempo)."18 ..."Pre oko 1400 godina, kaluder zvani Bodidarma putovaov је _iz jedne krџUevine u juznoj Indiji, u kojoj је Ьiо treci princ, naselio se u Saolin hramu (Sorin па japanskom) u Нао San planinama. Bio је, !akode, dvadeset osmi potomak Sake (ili Sason), osnivaca budizma. U Saolin hramu је preuzeo poducavanje Zen budizma, oЫika konteplativne religije ciji је cilj stvaranje sklada iznenadnom iluminacijom (Satori). Asketizam i meditacija u sedecem polozaju (Za Zen) su dva glavna oЫika Zen vezbanja i poznato је da su kaluderi Ьili tako oslaЫjeni gruboscu treninga da su mnogi umrli. Da Ьi im omogucio da poprave zdravlje i ojacaju telo i duh tako da Ьi mogli da nastave da praktikuju Zen, Bodidarma је razvio metod treniranja koji је obuhvatio fizicki razvoj kaludera. Uskoro se fizicka kondicija kaludera popravila i Zen se sirio kroz celu zemlju. Ovaj fizicki aspekt 1 Cing Cing, је Ьiо oplemenjen uvodenjem metoda samoodbrane, posto su se kaluderima cesto suprodstavljali drumski razbojnici koji su pljackali zemlju potresenu gradanskim ratom. Posto је njihova religija zabranjivala koriscenje oruzja, kaluderi su morati da se oslone na ove metode borbe praznih ruku koje su Ьile poznate kao Sorindi Kempo.1119 ..."Poreklo karatea datira od nekoliko stotina godina unazad, kada је u sestom veku budisttcki monah Bodidarma (Bodhidarma) presao opasan put od lndije do hrama Saolin и Кini i tamo organizovao poducavanje u Zen praksi. Da Ьi svoje sledbenike ојасао i omogucio da izdrze izuzetne 9apore razvio је metod od 18 originvalnih stavova i taj sistem razvio u Sorindi Kempo, jedan od 8 stilova Vai Cia, eksterne skole kineskog boksa11.20 Pored ovih navoda, moguce је pronaCi slicna tumacenja, koja sa �itnijim distinkcijama potvrduju tezu о postojanju Bodidarme kao osnivaca Sorindi Kempa. Као posebno interesantan, za tumacenje utlcaja ovog metoda na razvoj karatea, moze posluziti sledeci citat: ..."Као sto znamo, na Okinavi su и stara vremena postojale dve skole: Nahate i Surite, za �оје se mislilo da su u vezi sa dve �kole kineskog pesnicenja zvane Vutang i Sorindi Kempo. Osnivacem skole Sotindi Kempo smatra se Daruma, licno Bodidarma, utemenitelj Zen budizma". 1 1 pored visoke yodud�rnosti u v navodima о postojanju licnosti Bodidarme, kao osnivaca Saolin Cuan Fa (Sornidi Kempa), istrazivacki oprez 18)

Nishiyama, Н., Brown, R.C.: Karate, Charles Е. Tuttle Company, Tokyo, 1960., str. 16.

19> Hisitaka, М.: Scientific Karate-do, Japan Puьtications, Inc., Tokyo, 1976. 20> Okazaki, Т., Strieevic, М.: Modern karate, Kodansa lnternational, Tokyo, 1984., str. 1 1. 21) Funako�i,G.: Karate-do moj zivotni put, Panpuьtik, Beograd, 1988., str. 40. 21

КАRАТЕl

upucuje na dve pretpostavke: (1) Da је Bodidarma, kao pripadnik ratnicke kaste, iz Indije bio stvarni poznavalac efikasnih borilackih vestinџ i da је, u okviru vezbi za jacanje tela i duha, kaludere u manastiru Saolin (pored ostalih vezbl) poducavao i tehnikama samoodbrane. Ak:o se sve ovo poveze sa okolnostima cestih napada manustira od strane pljackasa i lutalica, moze se pretpostaviti da su vr�menom kaluderi usavrsili vestinu borenja, koja se procula pod imenom Sorindi Kempo.

(2) Da prvobltne vezbe koje је Bodidarma prezentirao nisu imale prakticno-borilacku funkciju, vec iskljucivo transcedentalno-meditativnu. Ро ovoj pretpostavci, Bodidarma је kao zamenu za sedeCi meditativni polozaj (Za Zen), koji је Ьiо izuzetno naporan, uveo oЫik meditacije kroz sklop fizickih pokreta. Ovaj metod predstavlja preradeni oЫik "krecuce meditacije" tiЬecanskih kaludera i zasniva se na dugotrajnim ponavljanjima fizickih pokreta, uz sinhronizaciju sa disanjem, visoku koncentraciju i vizuelizaciju. Navodno, kasnije је ovaj metod osmisljen borilackim tehnikama i zaokruzen u sistem borenja. Prihyatanjem druge pretpostavke јаса oslonac za objasnjavanje veze izmedu Sorindi Kempa i Karatea. Naime, u karateu i danas postoje kate - simbolicke borilacke forme koje su uticale na nastanak karatea, kao borilackog sistema, dajuci mu posebnu filozofsku nadgradnju. Као takve, kate se mogu dovesti u genealosku vezu sa metodom koji је upraznjavan u Zen praksi, sa ciljem postizanja prosvetljenja (Satori). Ne malo autora tVrdi da је Bodidarmin metod !lleditativnih kretnji nasao konkretnu borilacku primenu u form�ma "Sam Cian" (u nekim stilovima kineskog boksa), kao i u formama "San Cin", koje se i danas praktikuju u tradicionalnim okinav­ ljaniskim stilovima karatea. Као najbolja ilustracija ove veze moze posluziti sledeci citat: ..."Nemoguce је zaoblci podatak da је prvi koherentan i cel.ovit, jasno formulisan sistem karatea, upravo predstavljao katu u svom prvobltnom оЫi - to је osnovna Bodidarmina kata, danas poznata pod � imenom Sancin".

�

Naravno, tesko da Ьi se mogla prihvatiti teza da San Cin kata predstavlja celovit, koherentan i zaokruzen siStem karatea. Medutim, citat snazno podupire cinjenicu da kate kao simbolicke borilaoke forme vuku poreklo iz Zen prakse. Ovakav pristup omogucava izbegavanje dokazivanja istorijske cinjenice о stvarnom postojanju licnosti Bodidarme. Ovo ime se moze smatrati kao simbolicna veza izmedu karatea i Zen filozofije, koja se odr22>

Gigov, А.: Napredni karate 1, Koneks, Beograd, 1990.

22

КАRАТЕ.1

zala i do danasnjih dana, kroz postojanje kata kao oЫika i metoda praktikovanja karatea, а u modernom, sportskom karateu, kao takmicarska disciplina. Ne upustajuCi se u genealogiju kineskih borilackih vestina, za proЫematiku koja se tretira, znacajno је pretpostaviti da је postojala mogucnost da је veci broj stilova i skola kineskog boksa mogao imati uticaja na razvoj karatea na ostrvu Okinava. 23 Ova pretpostavka se moze prihvatiti, na osnovu cinjenice, da se u kasnijim fazama razvoja karatea pojavljuje veci broj stilova i skola, а sto је prisutno i u vremenu modernog karatea. Medutim, aproksimativno se moze govoriti о dve karakteristicne grupe i1i stila kineskog boksa (Kempa) koji su uticali na razvoj karatea па Okinavi: - Severna grupa (severnokineski stilovi) ·

- Juzna grupa (juznokineski stilovi)

Karakteristike severne grupe kineskih borilackih formi su: duЬlji stavovi, dugi i snazni udarci rukama, visoki nozni udarci i udarci u skoku. Juznokinesk - i stilovi se, pak, zasnivaju па kratkim stavovima, snaznim Ыokovima, niskim noznim udarcima i kratkim distancama u vodenju borbe. Prema japanskoj enciklopediji, Sekai Dai Hjakka Jiten Kempo је donet na Rjukju arhipelag, iz Кine, u doba dinastije Tang (618 - 907.g. n.e.). Prenosenje kineskih borilackih formi na Okinmari. Zbog toga је kasniji razvoj ove vestine imao specificne stilske puteve (Suri-Te, NahJ-Te, Tomari-Te). па

26) Nish�ama, Н" Brown, R.C.: Кarate, Charles Е. Tuttle Company, Tokyo, 1960" str. 16. 27> Копа, Т.: Кarate, Put do crnog·pojasa, BIGZ, Beograd, str. 11. 23) 1875. godine је zavr�ena okupacija Okinave od strane Satcuma klana i Okinava је postala zvani U literaturi se mogu pronaci оЬа podatka

о

vremenu zvani�nog izlaska karatca iz tajnosti.

Zato se ovde prezentira orijentacioni tern1in, 1902. ili 1903. godina.

26

КАRАТЕl (2) Vec је prihvacena teza da је kineski Kempo imao poeetni (mozda najjaci) uticaj па stvaranje borilacke osnove samoodbrambene vestine Okinava-Te. Takode se vecina autoriteta slazu и tome da se и sledecim vekovima ova borilacka vestina znatno udaljila od svog kineskog originala. Iz tog razloga moze Ьiti polemicno to da је kasnije (dakle и vreme udaljivanja od kineskih formi) Okinava-Te prerastao и Karate sa znacenjem "kineska ruka". (3) U autoblografskom delu· "Karate-Do moj zivotni put" autor Funakosi, G., iznosi sledece: '

... "Savremeni karate se, и stvari, razvio iz Kempoa. Prvo је Ьiо poznat kao "Okinava-Te" i secam se da sam и vreme kad sam Ьiо dete slusao starije da upotreЫjavaju i izraz "Okinava-Te" i "Karate" ("Kara" se и ovom slucaju odnosi na Кinu). Tada sam росео pod "Okinava-Te" da podrazumevam domacu okiпavljansku vestinu borenja, а pod "Karate" jednu kinesku t01·mu pesnicenja. U svakom slucaju, pravio sam jasnu razliku izmedu njih". зо Prvi deo kazivanja autora (koji spada u kategoriju autoriteta "kojim se moze verovati"), potvrduje vec prezeпtiraпu tezu da је Okinava-Te terminoloski "prerastao" и Karate. Medutim, drugi deo nedvosmisleno podstice sumnju da se, u stvari, 1-adi о kvalitativno razlicitim borilackim sistemima, ili pak, da је Okinava-Te samo delimicno uticao па nastanak Karatea. Dakle, postoje razlozi sumnje и tezu da је prerastaпje "Okinava-Te" и "Karate" samo stvar terminoloske prirode. Razjasпjeпje tog procesa, svakako, zahteva detaljnije istoriografsko tretiraпje. 1 pored toga, rizikujuCi i moguce metodoloske zamke, autor zeli da iznese svoju pretpostavku о nastanku Karatea, kao borilackog sistema. Sa velikom sigurnoscu se moze prihvatiti teza da је Karate doblo prakticnu borilacku osnovu (forme i tehnike Ьоrепја, borilacke principe) od okinavljanske samoodbrambeпe vestine Okinava-Te. U ovom poglavlju је vec izneto usaglaseпo misljeпje veceg broja autora da је borilacki sistem Okinava-Te nastao stapanjem borilackih formi sa prostora Кiпе, Rjukju arhipelaga i okolпih prostora, pri cemu su, izgleda, пајјасi uticaj imali kineski Kempo i okiпavljanski Tode. Medutim, za nastaпak karatea, kao borilackog sistema, presudnu ulogU: је imao metod simbolickih borilackih formi poreklom iz ЖG пе, а koji је vec pomenut u okviru polemicne price о Bodidarmi i Soriпdi Kempu. Ovaj metod praktikovaпja tzv. kata t'ormi postao је dominirajuci metod vеZЬапја па Okinavi, dajuCi postojecem prakt-

ЗО) Funako�i,

G.:

Karate-Do moj zivotni put,

PanpuЫik, Beograd, 1988., str. 36

27

КАRАТЕl

icnom borilackom sistemu specificnu, filozofsko-mentalпu пadgradпju. Na ovaj пасiп, u odпosu na Okiпava-Te, Karate postaje kompleksпiji borilacki sistem koji se zasпiva па komblnaciji prakticпih i simbolickih borilackih formi (sl. 3).

Prihvataпjem ovakve pretpostavke, omogucava se doпekle оЬјаsпјепје teze ро kojoj se, za osпivaca Karatea uzima raпobudisticki moпah Bodidarma а za pretecu daпasпjeg karatea Soriпdi Kempo. Та "krajпje polemicпa" teza, sada, doЬija osloпac u pretpostavci da је metod traпscedeпtalпo-meditativпih vezЬi iz Zеп prakse (Bodidarmiп sistem vezЬi), паsао primeпu kroz osmisljeпe borilacke forme i da је upravo taj metod uticao па formiraпje "пadgradeпog" borilackog sistema pod imeпom Karate. Pored toga, ovo polaziste se ciпi pogodпim za tumaeeпje pojma Karate u zпасепјu "kiпeska ruka", koje datira iz vremeпa kada је па Okinavi vec postojao borilacki sistem (Okinava-Te). Naime, kate su рrепоsепе па Okiпavu u auteпticпim kiпeskim oЫicima. Као takve, опе simbolicno prezeпtuju kiпeske borilacke forme. Iako su ove kate vremenom izmeпjeпe i osmisljeпe okiпavljaпskim borilackim formama, s obzirom da su postale

domiпirajuci metod vezbaпja, postoje opravdaпi razlozi za uvodeпje naziva Karate u zпасепјu "Кineska ruka". U kasпijim periodima, kate se sve vise udaljavaju od kineskih originala, postajuCi пeraskidivi deo okiпavljaпskog borilackog sistema, za koji se koriste termini "Okiпava-Te", "Те" ili "Karate". Vremeпom, ovo udaljavaпje od kiпeskih origiпala dostize momeпat kada, osim postojaпja kata formi, kao origiпalпog metoda, gotovo da prestaju razlozi za zпасепје "kiпeska ruka". Iz tih razloga, moze se пасi razumevaпje 'za kasnija паstојапја da se za okiпavljaпsku vestiпu Ьоrепја п:1kama i пogama proпade поvо zпасепје, u okviru vec odomaceпog пazive1 Karate. 28

KARATEl

Ne upнstaj1.1ci sc н digrcsije kojc mogu da dovcc\н clo шеsапја istorijskih cinjenica i legcndi, шozda јс najboljc prЉvatiti tezu ро kojoj је Karate, kao vestina Ьшеnја, nastao u vremcnu od 1609. - 1903. godiпc na Okinavi, stapanjem kineskih i okinavljanskih borilackih formi, kao i usavrsavanjcm specificnih metoda borilackog praktikovanjn. Osnovu ovog borilackug sistema sacinjavale su tehnike udaranja i·ukama i nogama, ali su korisceпe i drнgc ehnike (poluge, Ьасапја, gt1senja), kao i fшma borcnja sa kratkim оrнzјеш. 3

f

Osnovni bшilacki principi ovc sш110otlЬrambe11e vcstinc su proiza�li iz preke роt1·сћс za golorнkom odbrnnom шl naoruzanЉ napatiaC:a. Cilj dнgogodisпjcg napornog i pcrfekcionistickog нvсZЬаvапја tchпika odbrnпc i параdа, uz јnсапјс udarпЉ povrsina i specificпu filozofsko-mentalпu nadgп1dnju, bio је sadrzan и pricipu "нblti jednim udarceш". Ovaj osпovni borilacki princip, koji је karatcн iz Log vreшena namctnuo cpitct brutalnc-smrtonosnc Yestiпc, и kasnijiш Гazama lшшапе transЉrmacije karatea ispoljava sc kroz principe koji siшbolizнju izvornu efikasnost ove borilacke vcstiпc, kao sto su: - princip je

U okviru borila�kog sistcnia na Oki1шvi, kori�cene su i tchnike borcnja i111pюvizovani111 or­ ruzjem (uglavnom kratko oruzje ј poljoprivredne a\atke), s obzirom da је no�cnjc i drzanjc Ьi\о kakvog oruzja Ьi\о strogo zabranJeno. Ove tchnikc predstavljaju osno\•u za razvoj bori\ackih formi (Dicu) koje se i danas ne8uJu kao deo umetnicko-fo\klornog nas\eda dalekog istoka kao npr. borcnje mlatilicom za pirinac (Nuncaku dicu), �tapom za gonjeпje stoke (Оо dicu), kratlшm meta\nom palicom (Dutc dicu) ...

Autor smatra da tri navedcna pri11cipa esencijalno odrcdt1ju borila�ki profil karatea.

Ovaj metod priprcme k a ra t e vezћat Pored ovih disciplina,.u 11ekim �tilskim organizacijama, postoji i takmil!enje u lomljc11ju tvr­ dih predmeta (Tame§i Vari)

33> Ovim Pravilnikom su regulisani najvazniji elementi za odvijanje takmi/!cnja, kao §to su: bori\i§te, trajanje borbe, kriterijumi za vrednovanje uspe§nosti, zabranjene radnje i sl.

37

КАRАТЕl

- kada је је jedan od takmicara sakupio maksimalan broj poena koji је predviden vazecim sistemom sudenja 39 - kada је takmicar diskvalifikovan - kada neki od takmicara nije u mogucnosti da, zbog povrede ili nekog drugog razloga, nastavi borbu.

Slika 7

-

BoriliJte

Ponasanje karate sportista na takmicenju regulisano је Pravilnikom takmicenja i sudenja. Za pravilno razumevanje sportske borbe, medutim, znacajno је da se navedu najvaznija ogranicenja u takmicarskoj primeni teh.nike. Iako, u okviru raznih stilskih organizacija postoje izvesne razlike u ovim ogranicenjima, sportski karate podrazumeva sledeee zabranjene radnje u borЬi: - izvodenje tehnika sa kontaktom u grlo - tehnike koje ostvaruju suvisan kontakt sa bodovnim povdinama - napad na genitalije i zglobove - napad na lice otvorenom sakom - opasna bacanja koja ро svojoj prirodi onemogucavaju bezbedan pad protivnika.

39> Takmirenje u borbama se odvija prema dva vazet:a sistema sudenja i to: do 1 poen i do З poena. О razlikama ova dva sistema, daee se poseban komentar u ovom poglav.Jju.

38

КАRАТЕl

Кriterijumi za vrednovanje uspesnosti

Osnovne bodovne jedinice u ocenjivanju uspesnosti karate takmicara u sportskoj borbi, su ipon (сео poen) i vazari (pola рое па ) . Ippon se dodeljuje takmicaru ·za efikasno izveden udarac u pravcu vitalne tacke na telu protivnika. Pri tom је neophodno da budu zadovoljeni sledeci kr_iterijumi tehnickog izvodenja: - korektna forma - ispoljenost snage - pravovremenost - korektna distanca - "zansin".

40

Napadi su ograniceni

па

sledece bodovne povrsine:

- glava, lice, vrat, trbuh. Ako takmicar izvede akciju u pravcu bodovnih povrsina protivnikovog tela, pri ceinu ispolji neke �itnije nedostatke u kvalitetu tehnike, akcija се Ьiti vrednovana kao vazari. 1 Takmicenja u karateu, danas se odvijaju prema Pravilnicima dve najmasovnije karate organizacije: •

lnternacionalne Amaterske Karate Organizacije

•

Svetske Unije Karate Organizacija (VUKO).

(IAКF)

Sagledavanje osnovnih razlika u kriterijumu sudenja u okviru Pravilnika ove dve organizacije moze biti znacajno za razumevanje procesa transformacije karatea kao borilackog sistema (vidi sliku 8). Sistem takmicenja "do 3 poena" је istorijski, noviji momenat na putu transformacije karatea u sportsku disciplinu. Pored rezultatskog maksimuma, prema kojem se odreduje pobednik, ovaj sistem sadrzi i niz drugih elemenata koji su doprineli izmeni same spoljasnje slike Karate " borbe.

40> 41)

"Zan§in" ј е internaciona\no prфvacen izraz koji oznal!ava stanje samokontrole, usredsrede­ nosti, spokojstva i stalozenosti takmil!ara. Za опе takmil!are koji su nekontrolisani, zadihani i neracюnalni u primeni tehnike, kaze se da imaju s\ab "zan§in". Bodovna vrednost ippon odgovara vrednosti od 2 vazari.

39

КАRАТЕl

PRAVILNIK 1АКF

ELEМENТI

1IPON

Bodovni maksimum

·

PRAVILNIK WUKO

ЗIPONA Stitnici za pesnice

Za8titna oprema Brojsudija

1 glavrii i 4 uglovna

1 glavni i 1 pomocni (и borilistu)

Oceniivanje kvaliteta tehnickog izvodenja prilikom dosudivanja poena

Stroziji kriterijum

BlaZi kriterijum

Razlike u bodujucim . akcqama

Boduju se uzastopni (komЬinovan udarci i akcije pos е pada protivnika

Uticaj izretenih kazni na rezultat

Za izreeenu kaznu takmicaru, protivniku se dode e poen PON,IU ANBON)

·

2

�� �VAZAR,

Slika 8 Poredenja aktuelnih sistem a sudenja и karate sportu -

Najkarakteristicnije promene se mogu sagledati kroz sledece momente: - izgled borbenog stava, garda i kretanja - zastupljenost komЬinovanih tehnika - zahtevi za kvalitetom izvodenja poentirajucih tehnika. U uslovima borbe "do 1-og poena" borba se odvija и napregnutim, nizim stavovima i evrstim gardovima. Razlog је verovatno duzina trajanja borbe, koja moze da bude zavrsena nakon samo jednog uspesno plasiranog udarca. Otuda је i kretanje svedeno па manju meru, а napadacke i odbrambene tehnike su ogranicene na pojedinacne pokrete sa naglasenim elementom eksplozivne snage. Ovaj rezim borbe, genealoski Ыize, simbolizuje izvorni princip karate vestine, koji se ispoljava kroz koncentraciju maksimalne �nergije и ·

40

КАRАТЕ1

jednom pokretu (saglasno osnovnoj borilackoj ideji "borbu zavrsiti jednim udarcem"). Treba istaci i okolnost da se borba odvija bez zastitnih rukavica, sto od boraca zahteva visi nivo ovladanosti karate tehnike i kontrole. Dosledno tome, и ovom sistemu takmicenja, zahtevi za kvalitetom tehnickog izvodenja su visi (dobra forma, pravilan stav, ravnoteza, ispoljenost snage... ) . Takmicenje и rezimu "do 3 poena", borce је oslobodilo napregnutosti koja је proisticala iz kratkoce borbe. Samim tim, takmicari su se "podigli" и prirodnije, slobodnije stavove, opustenije gardove i poceli da se krecu slobodnije. U borЬi se, osim pojedinacnih eksplozivnih pokreta, cesto primenjuju povezane tehnike rukama i nogama. Zastitne rukavice su doprinele da poentirajuci udarci budu labaviji, sa manje naglasenim elementom eksplozivne snage. Pored toga, mogucnost bodovanja akcije posle eventualnog pada protivnika, stimulisala је primenu tehnika narusavanja ravnoteze (posebno tehnike ciscenja). Na kraju, smanjenjem broja sudija и borilistu, izbegnuti su cesti slucajevi prekidanja borbe radi sudijskih usaglasavanja i preglasavanja. Navedene "novine" su, и svakom slucaju, doprinele dinamicnosti i atraktivnosti takmicenja и karate sportu. Medutim, pri tom Ьi trebalo imati и vidu neospornu cinjenicu da је time, ovaj sport, jos vise divergirao od izvorne karate vestine (narocito и elementu prakticne borilacke efikasnosti). Takmicenje и izvodenju kata predstavlja vid individualnog ili timskog izvodenja, simbolickih borilackih formi, koje su precizno definisane izvodackom linijom, redosledom i ritmom izvodenja karate tehnika.

1. Basai sho

10. Empi ("Washu")

2. Bassai dai ("Passai")

11. Niju Shiho (''Nisei Shi")

3. Kanku sho

12. Seienchin ("Sanchin")

4. Kanku Dai ("Кhushanku)

13. Jion

5. Gankakuu ("Chinto)

14. Jitte

6. Hangetsu ("Seishan")

15. Suparimpei

7. Unsu

16. Gojushiho Sho

8. Seipai

1417. Gojushiho Dai

9. Saifa Slika 9 Program kata za takmicarsko izvotlenje ро Pravilniku WUKO -

41

КARATEl

U treningu karate sportista se susrece relativno veliki broj kata. Medutim, njihovo takmicarsko izvodenje је svedeno na ogranicen broj. Uspesnost sledecih elemenata:

и

takmicarskom izvodenju kata, procenjuje se na osnovu

- tacnost и izvodenju (svaka kata ima svoj oЫik, izvodacku liniju, definisan redosled, ritam i brzinu izvodenja) - razumevanje principa koje kata izrazava - kvalitet tehnickog izvodenja (primena snage, balans, pravilno disanje) - usredsredenost i racionalizacija prilikom izvodenja kate. Kod timskog izvodenja, pored ovih elemenata, vrednuje se i stepen sinhronizacije pokreta takmicara. ·

42

3 TEHNIКA КАRАТЕА

КАRАТЕl

3.1.SISTEМATIZACIJA ТЕНNIКЕ КАRАТЕА Osпovпi preduslov za sistematizaciju tehпike karatea је precizпo odredeпje samog pojma tehпike, tim pre, sto u literaturi пе postoji potpuпo slagaпje, oko defiпisaпja ovog pojma, u podrucju motornih vestina. Najcesce se pod pojmom tehпike podrazumeva specificпa motorna vestiпa (ili sposobпost), koja se javlja kao posledica adaptivnih procesa izazvanih jediпstvenim treningom. Prema tome, ako se govori о tehnici Karatea, onda bi se, shodпo ovom pristupu, moglo govoriti kao о "specificnoj borilackoj vestini koja se javlja kao posledica jediпstveпog procesa treninga u karateu". S druge straпe, veoma cesto se pod tehnikom podrazumevaju manifestne motoricke forme koje su karakteristicne za odredenu sportsku graпu. U tom slucaju se prostor celokupпe tehnike u odredeпoj grani (discipliпi) definise kao skup veceg broja tehnika, koje ро spoljasnjoj slici motorickog izvodeпja predstavljaju prepozпatljivost (speciБcnost), te grane u odпosu па druge! U prvom slucaju definicija tehnike i,zrazava (opisuje) ovladanost пekom vestinom (npr. karate vestiпom), а u drugom slucaju, raznovrsne tehпicke forme ili varijante izvodeпja.

Drugi pristup, u definisanju aktuelnog pojma, је pogodniji za postavljaпje modela sistematizacije tchnike karatea. Naime, Фшаsnје praktikovaпje karatea vodi jaku genealosku liпiju fid karakteristicnog oЫika kaпonizovaпih, strogo definisaпih formi tehnika. 1 Ove forme i daпas cine okosпicu karate metodike i pored ciпjenice da karate sport sve vise divergira od tradicioпalпog koпcepta vezbaпja karatea, kao vestine samoodbrane. Iz tog razloga moze se (u prezeпtiranju tehпike karatea) prihvatiti pristup, kojim se prostor karate tehnike definise kao:

�

- "specificпa forma polozaja, kretaпja i osmisljenih orilackih pokreta koji su precizno definisani naciпom izvodeпja i пazivom". 4 Ak:o se prihvati ova pretpostavka (navedena definicija na zadovoljavajuci пасiп pokriva prostor tehnik� karatea), celokupna tehnika karatea se moze sistematizovati па sledeCi nacin:

�

41> U tehпi(!koш sisteшu karatea ov oЫik vezbaпja se ozna(!ava kao Кihon. 42) Nazivi tehnika u karate praksi su па japanskoП1 jcziku i iПJaju internacionalnu primenu. 45

КARATEl

TEHNIКA КАRАТЕА

Kretanja

Stavovi

Udarci

Blokovi

Ciscenja

Na b azi predlozeпe sistematizнcije, u ovom poglavlju је prezeпtiraп sistem koji omogucava detalj пu i pregledпu klasif i kaciju tehпike u karateu. Sistem se zasпiva па hijerarhijs k i postavljeпim kriteriju mima, cija primeпa, ро priпcipu "korak ро korak", omogucava klasifikacij u tehпika u okviru svih segmeпata modela. Sistem za klasi Б k ac i ju је postavljeп па sledeCi пасiп:

мк

МК2

МК1

мкз

pri cemu је:

46

- MKl

-

- МК2

-

- МКЗ

-

- МК4

-

- МК5

-

model za klasifikacij u stavova model za klasifikaciju kretaпj a model za

klasifikaciju udaraca

model za klasifikacij u Ыokova model za klasifikaciju cisceпj a.

МК4

МК5

КАRАТЕl

3.1.1. STAVOVI

(ТАНIКАТА)

Pojam stav u karate tehnici, oznacava specificaп polozaj tela detinisaп sledecim elementima: - polozajem st�)pala (razmak, ugao uzduzпih osa, ...) - medusobnim odnosima segmeпata пogu - polozajem projekcije tezista tela u odпosu па povrsiпu osloпca - polozajem kukova, trupa i rameпa. Stavovi imaju visestruki znacaj za efikasпu primeпu odbrane i napada. То se, u prvom redu, ispoljava u obezbedivanju:

tehnike

- staЬilnosti (ravnoteze) - pokretljivosti - optimalnih aпatomsko- Ьiomehaпickih maksimalnih misicnih sila.

uslova za ispoljavanje

U karateu se susrece relativno veliki broj kaпonizovaпih formi stavova sa precizno det"inisanim parametrima tehnickog izvol1enja. Razlog za to је, svakako, postojanje kata kao takmicarske discipline, kao i uticaja razlicitih stilova па formiraпje tehпickog sistema danasпjeg karatea. Pored toga, primena stavova u detinisano (skolskoj) formi ima funkciju ocuvanja izvorпe efikasпosti karate vestine. 3 Naravпo, u sportskoj karate borЬi se primeпjuju moditikovani - prilagodeni stavovi, s obzirom па роsеЬпе zahteve borbe.

!

Stavovi koji su prisutпi u karate praksi su nastali izvodeпjem iz prirodпih stavova. ·

Prirodпi stavovi sa metodoloskog aspekta, nisu predmet specificпe karate obuke. То su polozaji det"inisani, uglavпom, polozajem stopala i jednostavпi su za izvodenje. VeCina ovih stavova su, u stvari, deo specificnog ceremonijala u karateu. Medutim, prirodпi stavovi predstavljaju i polazne pozicije za primeпu karate tehnike (zauzimaпje borbeпih polozaja, Ыokiranje ili z�davaпje udaraca). U treniпgu karatista, susrecu se sledeCi Prirodni stavovi (SIZEN ТAI):

43! Stavovi u karateu su nastali vi�evekovnim usavr�avanjem Ьiomehani�ki najpogodnijih polo­ zaja za efikasnu primenu udaraca i Ыokova.

47

КАRАТЕl

-Heisoku daci -Musuhi daCi -Hacidi daci -Heiko daci - Uci Hacidi daci - Renoi daci -Teidi daci

(sl. (sl. (sl. (sl. (sl. (sl. (sl.

10) 11) 12) 13) 14) 15) 16)

Slika ЈО

48

Slika 11

S/ika 12

Slika ЈЗ

Slika 14

Slika 15

Slika 16

КАRАТЕl

3.1.1.1.

Kriterijumi za klasifikaciju

stavova

Za klasifikaciju stavova se primeпjuju dva оsпоvпа kriterijuma:

1. Polozaj projekcije tezista tela

и

povrsiпi osloпca i

2. Usmereпost misicnih sila пogu и obezbedivaпju staЬilпosti stava. (1) Prvi kriterijum omogucava pode\u stavova па karakteristicпe grupe koje, vec па osnovu spoljasnje s\ike, pokaz.uju rasporedeпost teziпe tela, и odnosu па povrsiпe пeposredпih оs\опаса. 4 U tom smislu su moguce varijaпte: kada је projekcija tezista tela Ыiza jec\nom ili lirugom stopalu, ili se пalazi па srediпi, izmedu пjih (vidi slike 17, 18, 19). Prema ovom kriterijumu, dakle, и prvom koraku, stavovi se de\e па: - predпje, zalinje i ceпtralпe. (2) Drugi kriterijum se zasпiva па aпalizi dva karakteristicna nacina obezbedivaпja staЬilnosti и stavu. U prvom slucaju se misicпe sile usmeravaju ka potiskivanju jednog ili оЬа ko\ena iznutra ka spolja. Tada se moze govoriti о sireпju ili "otvaraпju" kо\епа i, shodпo tome, о grupi otvorenih stavova (slika 20).

Slika 17

44>

Slika 18

Pod povr�inama neposred11og oslo11ca, u stavu, podrazumevaju se опе povr�ine, kojima se vezba� neposred110 osla11ja na podlogu (stopalo ili deo stopala).

49

КА.RАТЕl

S/ika 19

Drugi nacin se odlikuje suprotnim smerom delovanja sila, koje se manit'estuju kroz potiskivanje kolena spolja ka unutra, to је onda skupljanje ili "zatvaranje" kolena. Stavovi sa ovakvim principom, oznacavaju se kao zatvoreni (slika 21 ) .

Slika 20

50

-

Otvoreni stm•

Slika 21

-

Zatvoreni stav

КАRАТЕl

3.1.1.2. Objasnjenje dodatnih elemenata koji se

koriste u prikazu stavova Pravac stava: Zamisljena linija koja pokriva smerove "prema napred" i "prema nazad". Naime, to su dva najcesca smera za zauzimanje stava, sa p ola zne linije (iskorakom jedne noge unapred ili korakom unazad). Ova linija је normalna u odnosu па po\aznu liniju (slika 22).

lirina stava 1-+----i

Slika 23

Slika 22

Sirina stava: Na jkrace r asto janje pravaca koji prolaze kroz centre povrsina neposrednih oslonaca, а koji su paralelni sa pravcem stava (slika 23).

ој

!"

Slika 24

S/ika 25

D11zina stava: Najkrace rastojanje izmedu n eposred ni h oslonaca, ро l i ni ji pravca stava (slika 24).

centara povrsina

51

КARATEl

lst11rena noga:

Noga koja је u prednjoj poziciji kada је stav zauzet.

S11protna noga:

Noga koja је (u tom s\ucaju) u zadnjoj poziciji

(pozadi).

Ukoliko је isturena noga leva, stav pozicija se oznacava kao "desni stav".

se oznacava kao "levi".

Suprotna

�

1•0Jozaj stopala: De �ise se uglom izmedu "uzduznih osa" aktuelnog stopala i pravca stava pri cemu се se primenjivati oznake а1 (za а ugao isturene noge) i 2 (za ugao suprotne noge). •

,

Poloi11j k11kova: PodrazumevC:t, istovremeno, i odgovarajuCi polozaj ramena. Det'inise se uglom koji zauzim aju оЬа kuka (ramena) u odnosu na pravac stava. U tom smislu mogu se razlikovati karakteristicni po l ozaji :

° - Frontalni polozaj (ugao 90 ) - Kosi polozaj (ostar ugao) - Bocni polozaj

(ugao 0°).

Primena navedenih kriterijuma, ро utvrdenom redos\edu, om oguc a va postavljanje mode\a za k\asiГikaciju stavova u karateu.

1

Щј>

PREDNЛ

ZADNЛ

CENТRALNI

OТVORENI

2•

ZAТVORENI

Slika 26

-

Model КЈ (Sistem za klasijikaciju stavova)

46

45Ј Pod "uzduznom osom" stopala se ovde misli uslovno na zami�ljene aproksimativne ose , linije koje prolaze kroz sredine pete i srednjeg prsta stopala.

46) U

postavljanju modela је delimicno kori�ceпa klasifikacija iz: Nakayanщ М.: B�st Karate 2, Kodansha I11ternatio11al LТО., Tokyo, 1978" str. 42.

52

КАRАТЕl

3.1.1.3.Prikaz osnovnih stavova ро modelu Kl

01VORENI:

- Zenkucu daci (slika 27) ZA1VORENI:

- Kosa daci (slika 28)

il! l! l! l il !li !l l !l !l l! l! l Bll!ll!l!lll ! li! l! i!l ! il ! i l !l !i ! li !i 01VORENI:

- Kokucu daci (slika 29) ZA1VORENI:

- Neko asi daci (slika 30)

il :l! ! !l ! li!li ! li ! l !••llllllllll !l !l l! 1i! li ![:1j ijl !l !li 01VORENI:

- КiЬа daci (slika 31)

- Siko daci (slika 32) - Fudo daci (slika 33) ZA1VORENI: ·

- Sancin daci (slika

34) - Hangecu daci (slika 35)

53

КАRАТЕ 1

ZENKUCU DACI - Prednji stav - Otvoreni (sl. 27)

KOSADACI -

Prednji stav

- Zatvoreni (sl. 28)

KOKUCUDACI -

Zadnji stav

- Otvoreni (sl.29)

Slika 27

S/ika 28 54

Slika 29

;

КАRАТЕl

NEKO ASI DACI - Zadnji stav - Zatvoreni (sl. 30)

KIBADACI - Centralni stav - Otvoreni (s\. 31)

SIKODACI - Centralni stav - Otvoreni (sl. 32)

Slika ЗО

Slika 31

Slika 32 55

КАRАТЕl

FUDO DACI - Centralni stav - Otvoreni (sl. 33)

SANCINDACI - Centra.lni stav - Zatvoreni (sl. 34)

НANGECU DACI -

Centralni stav

- Zatvoreni (sl. 35)

Slika 33

Slika 34

56

Slika 35

КАRАТЕl

3.1.1.4. Borbeni stavovi Sve navedene v arijante tehnike stavova, mogu posluziti, kao borbeni stavovi, zavisn o od specificnosti zadataka u borЬi (Ыokiranje udaraca, izbegavanje napada, presretanje ili kontranapad). Primena borbenog stava, takode, zavisi i od individualnih psihofizickih i tehnicko-taktickih sposobnosti boraca, Iz tih razloga se пе moze govoriti о borbenim stavovima, kao strogo definisanim t'ormama, vec о prilagodljivim pozicijama boraca, koje su uslovljene specificnostim a sportske ili realne borbe. Ova sposobnost prilagodavanja је, ujedno, pokazatelj ovladanosti (usavrsenosti) tehnikom stavova. Najcesce primenjivan stav u karate borЬi, najpriЫizniji је osnovnom stavu Fudo daci. Ovaj stav је naj p ogodniji za re s avanje ra zlicit ih za h teva borbe (o cuva nj e distance, izbegavanje napada, presretanje, ...), jer omogucava dobru stahilnost i pokretljivost, u skoro svim pravcima. Zauzimanje ovakvog stava је praceno odgovarajuCim polozajem ruku, koji stavu daje specit'icnu borbenu funkciju. U zavisnosti od specificnih zahteva borbe, kao i od karakt e ris t ika boraca, primenjuju se tri karakteristicne vrste garda: - Visoki (slika

36)

- Sreli nji (slika - Niski (slika

Slika 36

37)

38)

Slika 37

Slika 38 57

·

КАRАТЕl

Modit'ikacijom osnovnog borbenog stava, prema specificnostima uslova borbe i borca, n aj cesce se, ispoljavaju 2 osnovne forme:

-

O t a nziv n i '

(pred nji) stav ( slika 39)

- Defanzivni ( za dnji) stav (slika 40).

Slika 39

58

Slika 40

КАRАТЕl

З.1.2. КRETANJA (SABAКI) Ро "u zem " shvatanju tehnike karatea, kre tanje predstavl ja jedan od elemenata tehnike odbrane i napada. Sa me todoloskog aspekta, takode, kretanje је integralno obuhvaceno ucenjem i usavrsavanjem udaraca i Ыokova. Naime, posl c poc e tne Гаzе ucenja ovih elcmenata u mestu, nastavlja se .njihovo usavrsa vanje, kr�tanjem iz stava u stav. U kasnijim fazama usavrsavanja, nas t avlja se uveZЬavanje tehni ke napada i odbrane sa part nerom , pr eko slozenijih oЬ\ika kretanja .

U katama , k ao ste reotipnim t'ormama izvodenja stavova, udaraca, Ыokova i dr u g ih stilskih pokreta, izvode se definisana kretanja ро tac no utvrd enim linijama . u prakticпoj p rimeni karate ves ti n e ( s por t skoj ili rea\noj) nije moguce govo ri t i о strogo deГinisanim formama t e h n ike kretanja, s obzirom da se radi о as te reoti p nim i nepre dv i divim rezimima. U tim slucajevi m a, pod tehnikom kretanja, pod razumeva se "опај deo kvaliteta tehnicke osposoЫjenosti koji omogucava odrzavanj e optimalne distance, izbegavanje prot ivnikovog параdн i e ti kasno izvodenje protivnap a da".

З.1.2.1. Kriterijumi za klasifikaciju kretanja Za klasiГikaciju kretaпja postavljena su

tri osnovna kriterijuma:

1. Karakter liпije kretaпja

2. Sm er kretaпja 3. Odnos "nosece" i "vodcce" noge u (1) Najopstija

podela kreta п j a ,

linije kretanja tela i to па:

ost va riv anju kretanja. 47

moze se izvrsiti па osпovu

oЫika

- pravolinijska - krivoliпijska. 47>

uvodenjeш pojnюva ''noseca" i "vodeea" noga, nagla�avaju se specificne uloge leve i desne noge, prilikoш kretanja. Tretirajuci istu proЫeшatiku, autor Mudric, R. (Karate �kola, 3), koristi terшi11e "110seca" i "pokretna" noga. 111 iston1 autoru, "noseca" noga је suprotna od sшera kretanja i daje pocetпi iшpuls. U vezi sa tiш, ovaj autor kaze: "Kod svib kretanja se nюra koristit1 reakcija podloge, k oja se postize snazпim potiskivanjem 1юsесе noge о pod. Reakcija se prenosi preko nogu па kukove pokrecuci ih napred, nazad ili u stranu, cime se omogueava 1s1ovreшeno klizanje pokretne noge u zeljenom pravcu". Pribvatajuci ovo obrazloze11je, kao ilL1straciju ulo�e jedne i dru ge noge u ostvarivanju kretanja, istovremeno se cini da је pogodniji termin 'vocleca" noga (uшesto "pokretna"), ра se taj pojam i primenjuje u ovoj knjizi.

59

КARATEI

(2) Za "smer kretaпja"

dalju razral1u klas it"ikac ije kretaпja koristi se kriterijum

.

Smer је osпovni kritcri j u m za sagledav anje kretaпju U prakticnom smislu, ovo је zпасајпо p redvida пja pro tivпi kovog параdа ili o d bra пe .

p rve spo ljasпje slike о sa aspekta pocetnog

.

Iako је teorij s ki mogнc veliki broj smerova kretaпja, za klasi fikacij u osnovna smera, prema k ojima se kretanja dele

se aproksimativno uzimaju tri па: - kretanja unaprcd

- kretanja unazad - kretanja u straпu.

(3)

Aпaliza speciЛcпih uloga "n osc ce" i "vodcce" noge и

razlicitim

v arijantam a k retanja рп1zа mogucnost llalje (lletaljnije) pod e le kretaпja па: ,

- kretaпja puпim korakom - k re ta n j a d u pli m korakom -

.

kretanja klizanjem

- okretom oko isturcпe noge - okrctom oko suprotne noge.

1

ф

2m$> 3.

48

КRUZNA

PRAVOLINIJSКA UNAPRED UNAZAD U SТRANU

PUNIM КОRАКОМ DUPUM КОRАКОМ

ОКRЕТОМ ОКО

ISТURENE NOGE

КLIZANJEM

ОКRЕТОМ ОКО

SUPROТNE NOGE

Slika 41

-

Model К2 (Sistem za ktasljikaciju k1·etanja)

48Ju praksi st1 naj�e�ce prisutлa slozena (ko111Ьi110vana) kretanja, kao na priшer - okretom i klizanjem, okreto111 i korako� i sl. Takva slozena krctanja se ozna�vajt1 kao Iai sabaki.

60

КАRАТЕl

3.1.2.2. Prikaz osnovnih kretanja ро modelu К2

l! l l !l �l l l l l llllllllllllillll !,�1 !1� 1 :1 :�!1:� � UNAPRED -punim korakom (slika 42) -duplim korakom (slike 43, 44) -klizanjem (slika 45) UNAZAD -punim korakom (slika 46) -duplim korakom (slike 47, 48) -klizanjem (slika 49) USТRANU. -duplim korakom (slike 50, 51) -klizanjem (slika 52)

•1WlllAlll - okretom oko isturene noge (slika 53) - okretom oko suprotne noge (slika 54)

•

Pravolinij:;ko kretanje - Unapred - Punim korakom

Slika 42

61

КАRАТЕ 1

• Pravolinijsko kretanje

- Unapred - Duplim korakom (varijanta 1)

Slika 43 • Pravolinijsko kretanje

- Unapred - Duplim korakom (varijanta

2)

Slik.a 44 • Pravolinijsko kretanje

- Unapred - Кlizanjem

Slika 45

62

КАRАТЕ1

•

Pravolinijsko kretanje - Unazad - Punim korakom

S/ika 46 •

Pravolinijsko kretanje - Unazad - Duplim korakom (varijanta 1)

Slika 47 •

Pravo'linijsko kretanje - Unazad - Duplim korakom (varijanta 2)

Slikn 48

63

•

Pravolinijsko kretanje - Unazad - КJizanjem

Slika 49 •

P ravolin ijsko kretanje - U stranu - Duplim korakom (varijanta 1)

Slika 50 • Pravo l inij s ka

kretanja

- U stranu

- Duplim korakom

(varij a nta 2)

Slika 51 64

КАRАТЕl

•

Pravolinijsko kretanje - U stranu - Кlizanjem

Slika 52 •

Кruzno kretanje - Okretom oko isturenc noge

Slika 53

а

Slika 53 Ь

65

КАRАТЕl

•

Кruzno

kretanje

- Okretom oko suprotne noge

Slika 54а

Slika 54 Ь

66

КАRАТЕl

3.1.3. UDARCI Udarci su dominantne tehnike, koje odreduju mesto karatea u sistematizaciji borilackih vestina. Zato se u ucenju karate tehnike, poseban naglasak daje usavrsavanju tehnike udaraca, s obzirom da su to tehnike kojima se zavrsavaju borbe (u sportskoj borbl је to jedina poentirajuca tehnika). ·

3.1.3.1. Kriterijumi za klasifikaciju udaraca U postavljanju modela za klasifikaciju udaraca, primeniee se sledeCi kriterijumi: 1. Deo tela kojim se udarac izvodi

2. Smer izvodenja 3. OЫik linije izvodenja 4. Udarna povrsina

(1) karateu dele

Ро kriterijumu "Deo tela kojim se izvodi udarac", udarci se u па:

- udarci rukama - udarci nogama - udarci glavom.

49

Zavisno od toga kojim delom tela se udarac izvodi, ро prihvacenoj japanskoj termino\ogiji, koriste se sledece oznake: - Zuki (za udarce koji se izvode celom pesnice) - Uci (za ostale udarce rukama) - Geri (za udarce koji se izvode nogama). (2) Postavljanjem veZЬaca u prirodni koordinatni sistem, odreduju se karakteristicni smerovi, u kojima se izvode udarci. ·

Prema navedenim varijante udaraca:

smerovima, "

moguce је

razlikovati

sledece

- udarci prema napred (koji se izvode ispred frontalne ravni)

49> Udarci glavom su jednostavni pokreti, koji ne zahtevaju neko posebno urenje u okviru spe­ cific:!nog karate treninga. Zbog toga, ovi udarci nere Ьiti predstavljeni u pregledu tehnike karatea, ialш nalaze praktic:!nu primenu u s.,moodbrani.

67

КАRА,ТЕl

- udarci prema nazad (koji se izvode iza frontalne ravni) - udarci u stranu (koji se izvode levo i desno od sagitalne ravni) - udarci prema gore - udarci prema dole.

68

Slika. 55 - Udarac rukom premanapred

Slika.56 - Udarac nogom prema napred

Slika. 57 - Udarac rukom premanazad

Slika.58- Udarac nogom prema n"azad

КАRАТЕl

Slika 59

-

Udarac nogom

Slika 60

Udarac rukom premagore

Slika 62

Udarac rukom premadole

и stranu

Slika 61 Pocetni poloiaj za udarac rukom prema dole -

-

-

(3) U odпosu па kriterijum, oЫik liпije izvodeпja, u daljoj klasifikacije, udarci se mogu delti па:

razradi

- pravoliпijske (direktne) - krivolinijske (kruzne). 69

КАRАТЕl

Slik.a 63

-

Direktni udarac

Slika 64

-

Кruini udarac

Detaljnom primenom ovog kriterijuma, u grupi kruznih udaraca, koji se izvode prema napred, omogucava se podela na: - unutrasnje udarce (koji se izvode od "srednje linije tela" prema spolja) - spoljasnje udarce (spolja, prema "srednjoj liniji tela"

Slika 65 so�

-

Unutrasnji udarac

Slika 66

-

50 ).

Spoljasnji udarac

Pod "srednjom linijom tela" se podrazumeva zami�ljena linija preseka prednje strane tela i sagitalne ravni. •

70

КАRАТЕl

(4) Upotreba velikog broja udarnih povcliпa, u karate praksi је usko povezaпa sa пastaпkom i razvojem karatea, kao samoodbrambeпe borilacke vestiпe. Naime, s obzirom па zabraпu поsепја oruzja, Ьilo је potrebпo da se iskoriste skoro sve moguce udarne povcliпe па telu koje Ьi, ојасапе posebnim metodima treninga, prakticno postale oruzje golorukog coveka. Upotreba udarnih povrsina u karateu је usko povezana, kako sa metodikom ucenja i usavrsavanja tehnike udaraca i Ыokova, tako i sa njihovom terminologijom i klasitikacijom (prikaz udarnih povrsina u

�

nastavku)

·

.

3.1.3.2. Prikaz osnovnih udarnih povrsina

Slika 67 Се/о pesnice (SEIКEN)

Slika 68

Slika 69 Unutrasnja strana pesnice (КENCUJ - TECUJ)

Slika 70

-

-

-

Zadnja strana pesnice (URAКEN)

-

Vrhovi prvih clanaka (HIRAКEN)

71

Slika 71 Vrlюvi prstiju (NUКITE)

S/ika 72

Slika 73 Spoljasnji brid dlana (НА/ТО)

Slika 74

-

-

-

-

Un ,, utrasnji brid dlana (S UTO)

Zadnja strana dlana (НAJSU)

v

S/ika 75 Prednjavstrana korena sake (TEISO) -

72

Slika 76

-

Zadnja strana kqrena sake (КАКИТО)

КАRАТЕl

Slika 77 - Unutrasnja stmna korena sake (SE/RIUTO)

Slika 78 - Spoljasnja strana korena sake (КЕЈТО)

Slika 79 - Podlaktica (ИDЕ)

Slik.a 80- Vrll lakta (ЕМРЈ)

Slika 81 - Vrll tabana (KOSI)

Slika 82 - Gornja strana stopala

(КИВЈ - НАЈSОКИ) 73

КАRАТЕ1.

Slika 83

-

Peta (КАКА ТО)

Slika 85 Spoljasnji brid stopala (SOKUTO) -

Slika 84

-

Unutrasnja strana stopala (TEISOKU)

Slika 86

Vrll kolena (HJZA)

-

·•

74

КАRАТЕl

3.1.3.3. Dodatni elementi za precizno oznacavanje udaraca

(1) Nivo izvodeпja udarca Za primeпu ovog elemeпta u.prikazu i klasifikaciji udaraca koristi se podela tela па sledece zопе (пivoe): - Gorпja zопа (visoki пivo) - Dzodaп - Sredпja zопа (sredпji пivo) - Cudaп - Dопја zопа (пiski пivo) - Gedaп (slika 87).

S/ika 87 U odпosu па пivo izvodeпja udaraca, prema паvеdепој podeli, moguce su sledece varijarite udaraca:

- Visoki - Dzodaп (zuki, uci, geri) - Sredпji - Cudaп (zuki, uci, geri) - Niski - Gedaп (zuki, uci, gerr) .

(2) Polazaj aktuelпog ekstremiteta u odnosu па stav Kod udaraca rukama, mogu se razlikovati dve karakteristicne pozicije aktuelпe ruke (ruka kojom se пeposredno zadaje udarac), u odnosu па stav: 75

КАRАТЕl

- Oi pozicija - Gjaku pozicija. U Oi poziciji udarac se izvodi rukom koja odgovara isturenoj nozi u stavu (npr. leva ruka - l�va noga). Gjaku pozicija ili suprotna pozicija oznacava situaciju u kojoj је aktuelna ruka, suprotna od isturene noge u stavu.

Slika

88

-

Slika 89

Oi pozicija

-

Gjaku pozicija

Kod udaraca nogama se, najcesce, primenjuje princip izvodenja udaraca nogom koja је pozadi. U slucajevima, kada se udarac izvodi 51 1sturenom nogom, udarac se oznacava k ао as1 gеп. •

v

(3)

v•

•

Duzina putanje prilikom izvodenja udarca

Kod noznih udaraca postoje dva krakteristicna nacina izvodenja: - kratkim trzajem u zglobu kolena i - dugackim bo�enjem, rotacijom i isturanjem kuka.

_

U prvom slucaju se radi о udarcima, koji se oznacavaju kao bicasti udarci (kjagc), а u drugom slucaju, kao dugacki boduCi udarci (kekomi).

Sl) U lileraturi se, veoma �esto, susrece i oznaka kizami (zuki, geri), za udarce koji se izvode "prednjom" rukom ili nogom, bez promene stava.

76

'

КАRАТЕl

1

•

РRЕМА NAPRED РRЕМА NAZAD U SТRANU РRЕМА DOLE РRЕМА GORE

2+

DIREКТNI

3� �

4

�

•

NOGAМA

RUКАМА

КRUZNI

PESNICOM - eelom - zadnjom stranom - uџutra5njom stranom PRSТIМA - clancima - vrhovima OТVORENOM SАКОМ - unutrunjim bridom - spoljunjlDl bridom - zadnjom strџnom KORENOM SАКЕ - zadnjom stranom - prednjom stranom - unutra5njom stranom - spoljunjom stranom PODLA.КТICOM

STOPALOM - tabanom - vrhom tabana - gomjom stranom - spolja8njim bridom - vrhovima prstiju - petom KOLENOM

·

!АКТОМ

Slika 90 Model fG (Sistem za klasiftkaciju udaraca) -

77

КАRАТЕl

3.1.3.4. Prikaz osnovnih udaraca ро modelu КЗ 1. UDARCI RUКАМА

DIREKТNI -Seiken coku zuki (slika 91) -Tate zuki (slika 92) -Ura zuki (slika 93) - Јата zuki (slika 94) -Avase zuki (slika 95) - Heiko zuki (slika 96) -Nukite uci (slika 97) -Мае empi uci (slika 98) КRUZNI - Mavasi zuki (slika 99) - Кagi zuki (sllika 100) - Uraken uci (slika 101) - Hasami zuki (slika 102) -Tecui uci (slike 103, 104) - suto uci (slike 105, 106) -Haito uci (slike 107, 108) -Teiso uci (slika 109)

- Haisu uke (slika 110) -Mava8i empi uci (slika 111) - Ude uci (slika 112)

!1 1 1 ! ! ! 1 1 1 ! ! ! ! ! ! ! 111!!1• !1! ! ! ! ! ! ! ! ! ! 1!1! 1! 1! - Usiro empi uci (slika 113)

78

DIREKТNI -Joko empi uci (slika 114) КRUZNI -Joko mavasi uraken uci (slika 115) - Joko mavasi tecui uci (slika 116) - Јoko mavasi haito uci (slika 117)

! l ! ! ! ! !i! ! i! l!i l li! ! i ! !lll!ll! l !l! !l ili! il!i �! i !i ! ! ! !i! - Otosi empi uci (slika 118) - Otosi suto uci (slika 119) - Otosi uraken uci (slika 120) - Otosi tecui uci (slika 121)

·-11 - Age zuki (slike 122, 123) - Tate empi uci (slika 124) - Age teiso uci (slike 125, 126)

КАRАТЕl

SEIKEN COKU ZUКI - Udarac rukom - Prema napred -Direktni � Celom pesnice

S/ika 91

TATEZUКI - Udarac rukom - Prema napred - Direktni - Celom pesnice Slika 92

URAZUКI - Udarac rukom - Prema napred - Direktni - Celom pesnice Slika 93 79

КАRАТЕl

JAМAZUКI

- Udarac rukama - Prema napred - Direktni - Celom pesnica Slika 94

AVASEZUКI

- Udarac rukama - Prema napred - Direktni - Celom pesnica Slika 95

I-IEIKO ZUКI

- Udarac rukama - Prema napred - Direktni - Celom pesnica

S/ika 96 80

КАRАТЕ1

NUКITEUCI - Udarac rukom - Prema napred - Direktni - Vrhovima prstiju Slika 97

МAEEMPIUCI - Udarac rukom - Prema napred - Direktni -Laktom Slika 98

МАVASI ZUКI

'

- Udarac rukom - Prema napred - Кruzni - Celom pesnice Slika 99 81

КАRАТЕ 1

КAGIZUКI

- Udarac rukom -Prema naped -Кruzni - Celom pesnice Slika 100

URAКENUCI

- Udarac rukom -Prema napred -Кruzni - Zadnjom stranom pesnice Slika 101

НASAMIZUКI

- Udarac rukama -Prema napred -Кruzni (spoljasnji) - Celom pesnica Slika 102 82

КARA1El

(SOTO) TECUI UCI

- Udarac rukom - Prema napred - Кruzni (spoljasnji) - Unutrasnjom stranom pesnice Slika 103

(UCI) TECUI UCI

- Udarac rukom - Prema napred - Кruzni (unutrasnji) - Unutrasnjom stranom pesnice S/ika 104

(UCI) SUTO UCI

- Udarac rukom - Prema napred - Кruzni (unutrasnji) - Unutrasnjim bridom dlana, Slika 105 83

КАRАТЕl

(SOTO) SUTO UCI - Udarac rukom ·

- Prema napred - Кruzni (spoljasnji) - Unutrasnjim bridom dlana Slika 106

(SOTO) НАIТО UCI - Udarac rukom - Prema napred - Кruzni (spoljasnji) - Spoljasnjim bridom dlana ,

Slika 107

(UCI) HAITO UCI - Udarac rukom - Prema napred - Кruzni (unutrasnji) - Spoljasnjim bridom dlana Slika 108 84

;

КАRАТЕl

TEISOUCI - Udarac rukom - Prema napred -Кruzni - Prednjom stranom korena sake Slika 109

HAISUUКE - Udarac rukom

/...)

- Prema napred -Кruzni - Zadnjom stranom dlana Slika 110

МАVASI EMPI UCI

- Udarac rukom - Prema napred -Кruzni -Laktom Slika 111 85

КАRАТЕl

UDEUCI - Udarac rukom - Prema napred -Кruzni

·

- Podlakticom Slikл 112

USIRO EMPI UCI . - Udarac rukom - Prema nazad - Direktni -Laktom Slika 113

ЈОКО EMPI UCI - Udarac rukom - U stranu - Direktni -Laktom Slikл 114 86

КАRАТЕl

ЈОКО МAVASI URAКEN UCI - Udarac rukom - U stranu -Кruzni - Zadnjom stranom pesnice

Slika 115

ЈОКО МАVASI TECUI UCI - Udarac rukom - U stranu -Кruzni - Unutrasnjom stranom pesnice

Slika 116

ЈОКО МАVASI НАIТО UCI - Udarac rukom - U stranu -Кruzni - Spoljasnjim bridom dlana .

Slika 117 87

КАRАТЕl

OTOSI EMPI UCI - Udarac rukom

-Prema dole - La kto m

Slika 118

OTOSI SUTO UCI - Udarac rukom

-Prema dole - Unutrasnjim bridom dlana

Slika 119

OTOSI URAКEN UCI - Udarac rukom

- Prema dole - Zadnjom stranom pesnice

Slika 120 88

КАRАТЕ1

OTOSI TECUI UCI - Udarac rukom -Prema do\e - Unutrasnjom stranom pesnice Slika 121

AGE

ZUКI (varijanta 1)

- Udarac rukom -Prema gore - Celom pesnice Slika 122

AGE

ZUКI (varijanta 2)

- Udarac rukom -Prema gore - Ce\om pesnice '&lika 123 89

КАRАТЕl

ТАТЕ

EMPI UCI

.- Udarac rukom -Premagore -Laktoin Slika 124

AGE TEISO UCI (varijanta 1) - Udarac rukom -Prema gore -Prednjom stranom korena sake Slika 125

AGE TEISO UCI (varijanta 2) - Udarac rukom -Prema gore - Prednjom stranom korena sake Slika 126 90

КАRАТЕl

2. UDARCI NOGAMA

i!l ! l il l ! l l l ! l !l !l l l !l l •lll•ll! li l !l ! li !il !l ! l! !l ! l l !l !l : DIREКТNI - Мае kosi geri (slika 127) - Мае kakato geri (slika 128) - Мае blza geri (slika 129) ·

КRUZNI - Mava8i kuЬi geri (slika 130) - Mava8i kosi geri (slika 131) - Mava8i u8iro geri (slike 132, 133) - Mava8i blza geri (slika 134)

�! l !l l l l l !l/ l !l !l l! l! l l! l l lBll•l l l li l! l !l !l l! l l! l !l l l !l l l: DIREKТNI -. Usiro geri (slike 135, 136) КRUZNI - Usiro mava8i geri (slike 137, 138)

l l l i!l !l !l !l !\l !l \l 1\!l !l !l il! l! li !l ll l8!\l\il! l! l! !i !l !l ! l! l! ! l! ! l! :!l !l !l !I - Joko geri (slike 139, 140)

fl!/1/ll! l l l !l l !l / !l !l /l! /! l l/1 /llllllll lll !l ! l l !l l! !l l! !l l/! l!il! l /!: - Fumikomi sokuto�geri (slika 141) - Fumikomi teisoku geri (slika 142) - Fumikomi kakato geri (slike 143, 144)

91

КARATEl

МАЕ KOSI GERI - Udarac nogom -Prema napred

'

- Direktni - Vrhom tabana $Шщ127

МАЕ КАКАТО GERI - Udarac nogom -Prema napred - Direktni -Petom Slika 128

МАЕ HIZA GERI

- Udarac nogom -Prema napred -Direktni - Vrhom kolena Slika 129 92

.

КАRАТЕl

МАVASI KUВI GERI - Udarac nogom -Prema napred -

Кru z n i

- Gornjom stranom stopala Slika 130

МAVASI KOSI GERI - Udarac nogom -Prema napred -Кruzni - Vrhom stopala Slika 131

МАVASI USIRO GERI

Slika 132

(Кruzni udarac petom prema napred)

Slika 133 93

КАRАТЕ 1

МAVASI HIZA GERI

- Udarac nogom -Prema napred

- Кruzni -Kolenom

Slika 134

USIRO GERI (КЈАGЕ) - Udarac nogom -Prema nazad - Direktni (bicasti) -Petom

Slika 135

USIRO GERI (KEKOMI) - Udarac nogom -Prema nazad - Direktni (boduCi) -Petom

Slika 136 94

КАRАТЕl

USIRO МAVASI GERI (Кruzni udarac petom prema nazad)

Slika 137

Slika 138

ЈОКО GERI (KJAGE) - Udarac nogom - U stranu - Direktni (Ьicasti) - Spoljasnjim bridom stopala Slika 139

ЈОКО GERI (КЕКОМI) - Udarac nogom - U stranu - Direktni (boduci) - Spoljasnjim bridom stopala . Slika 140 95

КАRАТЕl

FUMIKOMI SOKUTO GEl{I

- Udarac nogom -Prema dole - Spoljasnjim bridom stopala S/ika 141

FUMIKOMI TEISOKU GERI

- Udarac nogom -Prema dole - Unutrasnjom stranom stopala Slika 142 FUMIKOMI КАКАТО GEl{I (Udarac petom prema dole)

Slika 143 96

Slika 144

КАRАТЕl

3.1.4. BLOKOVI

(UКЕ)

Pojam Ыоk u karateu, ozпacava tehпiku kojom se presreee, zaustavlja, odЬija ili skrece protivпikov udarac rukom ili пogom. Iako пе predstavlja poeпtirajucu tehпiku u karate sportu, Ыоk odrazava osnovnu odbrambeпu sustiпu ove vestine, kao i osпovni borilacki priпcip karatea, koji је sadrzaп и "jedins tvu �dbrane i napada".

3.1.4.1.

Kriterijumi za klasifikaciju

Model za klasifikaciju sledecih kriterijuma:

Ыokova

Ыokova se more postaviti primenom

1. Deo tela kojim se izvodi Ыоk 2. Nivo primene Ыоkа 3. Karakter liпije Ыokiraпja 52 4. Povrsiпa kojom se Ыokira.

(1) Na osnovu prvog kriterijuma, Ыokovi se dele па: -

Rucne (koji se izvode rukama)

- Nozne

(koji se izvode nogama).

U detaljnijoj razradi ovog kriterijuma, Ыokovi rukama se dele па: - Blokove jedпom rukom

- Blokove obema rukama.

(2) Za klasifikaciju Ыokova, ро kriterijumu nivoa primeпe, koristi se vec objasnjena podela tela па пivoe: - Visoki nivo (Dzodan) - Srednji nivo (Cudan)

- Niski nivo

(Gedan).

Shodno ovoj podeli, u zavisnosti od toga gde se Ыоk primeпjuje, razlikuju se tri osnovпe grupe Ыokova: - Visoki (Dzodan uke) - Srednji (Cudan uke) - Niski (Gedaп uke). 52) Pod "linijom Ыokiranja" se podrazumeva aproksimativna linija kretanja povr�ine kojom se Ыokira.

97

КАRАТЕl

(3) Primeпa kriterijuma karakter liпije izvodeпja, па specifican пасiп omogucava podelu Ыokova, па osпovu dva elemeпta: а) oЫik liпije Ыokiraпja

Ь) smer izvodeпja Ыоkа. Prvi element-razdvaja Ыokove па: pravolinijske i kruzпe. U oznacavaпju Ыokova koji se izvode pravoliпijski, primeпjuju se osпovпi smerovi·: prema gore i prema dole. . Кrivolinijski Ыokovi se, izпutra ka spolja i spolja ka uпutra.

P�f·

mogu izvoditi u dva osnovna smera:

KomЬiпacija dva паvеdепа elementa omogucava, da se пezavisпo od пivoa na kom se primeпjuju, Ыokovi dele па: - Uzdizuci - Doho uke (koji se izvode pravo prema gore) - Spustajuci - Otosi uke (koji se izvode pravo prema dole) - Unutrasпji - Gaiho uke (koji se izvode iznutra prema spolja) - Spoljasnji - Naiho uke (koji se izvode spolja ka unutra).

Slika 145 �З)

98

-

Uzdifuci Ыоk

U praksi su moguce varijante kada se Ыokovi izvode u s

·Slika 146 Spustajuci Ыоk -

�

erovima prema nazad i u stranu. Medutim, u okviru ovog kriterijuma, uzima se u obzir Ыokiranje, koje vezbal! izvodi ispred , fronta\ne ravni, odnosno u smeru prema napred.

КARA1El

(4) U delu poglavlja u kojem se obraduje klasifikacija udaraca, istaknuto је posebno mesto udarnih (i Ыokirajucih) povr8ina u razvoju karatea, kao borilacke vestine. Ро istom principu, kao kod udaraca, ovaj znacaj је naglasen i kroz terminologiju i klasifikaciju Ыokova, па taj nacin sto se u nazivu Ыokova (skoro uvek) pojavljuje oznaka povr8ine kojom se neposredno Ыokira, npr.: -Blok povrsinom Suto (Suto u�e) -Blok povr8inom Ude (Ude uke) ...

Slika 147 Unutrasnji Ыоk -

Slika 148 Spoljasnji Ыоk -

99

КАRАТЕl

1·.

NOGAМA

RUКАМА

VISOКI SREDNЛ NISКI

UЦ)IZUCI

�CI

3� wv

NЛ SPOUASNЛ у

SАКОМ - prednjom stranom - zadnjoin stranom - unutra8njim bridom KORENOM SАКЕ - prednjom stranom - zadnjom stranom - unutra8njom stranom - spolja8njom stranom PODLAКТICOM у

4� �

STOPALOM tabanom - petom - spolja8njim bridom POТКOLENICOM -

LАКТОМ

Slika 149

100

-

Model К4 (Sistem za klasi{ikaciju Ыokova)

КАRАТЕl

3.1.4.2. Prikaz osnovnih Ыokova ро modelu К4 (1) BLOKOVI RUКAMA

.: .: \: : !i ! 1: :1 :. ,:! \i!:. :: : .:�:\ !:.\!:l�ll.il·i ·il '.: ·/=i:/·1 /· .·! :l·/. ,·. :/,:. !i:· /:· :l:l�l·��!".li l :J�l1tllll�l�l[1�.ll�l�[!!I .

.

UZDIZUCI SPOUASNJI -Soto ude uke (slika 160) -Age ude uke (slika 150) - Soto empi uke (slika 161) -Age teiso uke (slika 151) -Age keito uke (slika 152) -Age kakuto uke (slika 153) UNUТRASNJI -Age dzudzi suto uke (slika 154) -Uci ude uke (slika 162) -Suto uke (slika 163) SPOUASNJI -Haisu u� (slika 164) -Те naga8i uke (slika 155) -Morote ude uke (slika 165) - Soto teiso uke (slika 156) -Kake suto uke (slika 166)

UNUТRASNJI -Sokumen avase uke (slika 157) -Kakivaki uke (slika 158) -Nagasi ude uke (slika 159) ·

.:' .i!:.i,:. !: ! :!: ·: ·:!': 1 ·: = 1:.: :1»·1!.·1 1��-!\: .· .- .:11: : :.1:· 1 :·!.· 1 1·".·: : : 1·:1 ·.!li

SPUSTAJUCI - Otosi ude uke (slika 167) -Otosi teiso uke (slika 168) -Seirjuto uke (slika 169) -Tekubl kake uke (slika 170) -Те osae uke (slika 171)

SPUSTAJUCI - Gedan dZudzi uke (slika 172) � TeiSo.avase uke (slika 173)

SPOUASNJI -Gedan soto ude uke (Harai uke) (slika 174) -Soto sukui uke (slika 175) UNUТRASNJI -Gedan barai (slika 176) -Uci sukui uke (slika 177) �----- ---------- -�-------

-

------------··-

101

КАRАТЕl

AGEUDEUКE

- Visoki Ыоk - Uzdizuci - Podlakticom Slika 150

AGE TEISO UKE

- Visoki Ыоk - Uzdizuci - Prednjom stranom korena sake

Slika 151

\

AGE КЕIТО UKE

- Visoki Ыоk - Uzdizuci - Spoljasnjom stranom korena sake

Slika 152 102

КАRА1Е1

AGE КАКUТО UКЕ

- Visoki Ыоk - Uzdizuci. - Zadnjom stranom korena sake

Slika 153

AGE DZUDZI SUTO UKE

- Visoki Ыоk - Uzdizuci - Unutrasnjim bridovima ukr8tenih dlanova

/ Slika 154

ТЕ NAGASI UКЕ

- Visoki Ы оk - Spoljasnji -Dlanom Slika 155 103

КАRАТЕl

SOTO TEISO UКЕ

-Visoki Ыоk - Spoljasnji - Prednjom stranom korena sake

Slika 156

SOKUMEN AVASE UKE

-Visoki Ыоk - Unutrasnji - Ukdtenim bridovima dlanova

Slika 157

КАКIVАКI UКЕ

- Visoki Ыоk - Unutrasnji - Podlakticama

·

Slikл 158 104

КАRАТЕl

NAGASI UDE UКЕ - Visoki Ыоk - Unutrasnji - Podlakticom Slika 159

SOTOUDEUКE

- Srednji Ыоk - Spoljasnji - Podlakticom

Slika 160

SOTO EMPI UКЕ

- Srednji Ыоk - Spoljasnji - Laktom�·

·

Slika 161 105

КАRАТЕl

UCIUDE UКЕ - Srednji Ыоk - Unutrasnji - Podlakticom

S/ika 162

SUTOUКE - Srednji Ыоk - Unutrasnji - Unutrasnjim bridom dlana

Slika 163

НAISUUКE - Srednji Ыоk - Unutrasnji - Zadnjom stranom dlana

Slika 164 106

КАRАТЕl

MOROTE UDE UКЕ

- Srednji Ыоk - Unutrasnji - Poduprtom podlakticom Slika 165

КАКЕ SUTO UKE

- Srednji Ыоk - Unutrasnji - Unutrasnjim bridom dlanu

Slika 166а

Slika 166Ь

107

КАRАТЕl

OTOSI UDE UKE

- Srednji Ыоk - Spustajuci - Pod1akticom Slika 167

OTOSI TEISO UКЕ . - Srednji Ыоk - SpustajuCi - Prednjom strariom korena sake

Slika 168

SEIRJUTO UКЕ

- Srednji b�ok - Spustajuci - Unutrasnjom stranom korena sake

Slika 169 108

КАRАТЕl

TEKUBI КАКЕ UKE

- Srednji Ыоk - Spustajuci - Zadnjom stranom d\ana

Slika 170

ТЕ OSAE UКЕ

- Srednji Ыоk - Spustajuci -Sakom

Slika 171

GEDAN DZUZI UKE

-Niski Ыоk - Spustajuci - Ukrstenim pod\akticama

Slika 172 109

КARATEl

TEISO AVASE UKE

-Niski Ыоk - Spustajuci - Prednjim stranama korena saka

Slika 173

GEDAN SOTO UDE UKE

-Niski Ыоk - Spoljasnji - Podlakticom

Slika 174

SOTO SUKUI UKE

�

Niski Ыоk

- Spoljasnji -Dlanom

Slika 175 110

КАRАТЕl

GEDAN BARAI

-Niski Ыоk

- Unutrasnji - Podlakticom Slika 176

UCI SUKUI UКЕ -Niski Ыоk

- Unutrasnji -Dlanom

Slika 177

111

КАRАТЕ 1

2. BLOKOVI NOGAMЛ

��·l.: l i ,.. · li !,li.!·. : ·i : ,· :l: : :.l:=.:1 : 1.:111111 : ·1�1 11��1:1 111. :11·1•11 SPOUASNJI - Soto teisoku uke (slika

178)

UNUТRASNJI - Uci sokuto uke (slika 179) - Uci asiЬo kake uke (slika 180) SPUSTAJUCI - Otosi kakato uke (slika 181)

: 1· = :/.i·/l ·.1· 1 .1 l.·li:l! :.l·: ·i:.:l :i/:, :,· .: 1.: :.:1�111·=i·!i \/i·!/ i"1i l ':1 1 : 1 ./!i\! i !:1 1 :.1 : 1: 1 · 1 i !.: ·! SPUSTAJUCI - Sokuto osae uke (slika 182) - Teisoku osae uke (slika 183) SPOUASNJI - Soto asiЬo kake uke (slika

184)

-----

SOTO TEISOKU UKE

- Srednji Ыоk - Spoljasnji - UnuLrasnjom stranom stopala

Slika 178 112

КАRАТЕl

UCI SOKUTO UКЕ

- Srednji Ыоk - Unutrasnji - Spoljasnjim bridom stopala Slika 179

UCI ASIВO КАКЕ UКЕ

- Srednji Ыоk - Unutrasnji -Potkolenicom

Slika 180

OTOSI КАКАТО UКЕ

- Srednji Ыоk - Spustajuci -Petom Slika 181 113

КАRАТЕl

SOKUТO OSAE UКЕ

-Niski Ыоk - Spustajuci - Spoljasnjim bridom stopala Slika 182

TEISOKU OSAE UКЕ

-Niski Ыоk - SpustajuCi - Unutrasnjom stranom tabana

Slika 183

SOTO

АSШО

КАКЕ UКЕ

-Niski Ыоk - Spoljasnji - Potkolenicom

Slika 184 114

КАRАТЕl

3.1.5. CISCENJA (ASI BARAI) Ciscenja su specit'icna grupa tehnika kojima se "protivoiku u oapadu i odbraoi delimicoo ili potpuoo oarusava ravooteza i stav". Ove tehoike doprinose veoma efikasnom savladavaoju oapadaca, uz prirodou povezaoost sa ostalim tehoikama, kao·sto su: udarac, poluga, Ьасаоје ... U sportskom karateu, takode, cisceoja imaju siroku primeou.

3.1.5.1. Kriterijumi za klasifikaciju ciscenja Relativno detaljnu klasifikaciju cisceoja primeпom sledecih kriterijuma:

1.

moguce

је

sprovesti

Polozaj поgе па koju se primeпjuje cisceoje

2. Smer izvodeпja cisceпja 3.

Polozaj ooge kojom se izvodi cisceпje

4.

Povrsiпa kojom se пeposredпo izvodi cisceпje.

(1) Na osпovu prvog kriterijuma cisceпja se dele оа: - Cisceпja koja se izvode ро istureпoj oozi u stavu (ooga predпjem polozaju). Ovo је istovremeпo oajcesci oЫik koji se primeojuje karate sportu.

u u

- Cisceпje ро suprotпoj oozi (vrsta cisceпja koja se primeojuje oajcesce posle hvata protivпikove поgе) i ро пасiпu izvodeoja, је Ыiza dzudo tehпici.

(2) Nezavisпo da li se cisceпje primeпjuje оа istureou ili suprotou пogu kada је protivпik zauzeo borbeпi gard, moguce su dve osoovne varijaпte cisceпja, ро kriterijumu smer i to: .;. spoljasпje cisceпje (spolja ka uпutra) - uпutrasпje cisceпje (izпutra ka spolja).

(3) Primeпom kriterijuma polozaj поgе kojom se izvodi cisceoje, omogucava se dalja (detaljпija) klasit'ik�cija cisceпja па: - cisceпja istureпom пogom u stavu - cisceпje suprotпom пogom. (4) Skolske forme cisceпja se izvode stedecim povrsioama:

115

КАRАТЕl

- tabanom - gornjom stranom stopala - zadnjom stranom pete.

1.

РО ISТURENOJ NOZI

РО SUPROТNOJ NOZI

2+

SPOUA КА UNUТRA IZNUТRA КА SPOUA

з*

ISТURENOM NOGOM SUPROТNOM NOGOM

4.

ТАВАNОМ GORNJOM SТRANOM STOPALA РЕТОМ

Slika 185 Model К5 (Sistem za klasifikaciju ciJcenja) -

116

КАRАТЕl

3.1.5.2. Prikaz osnovnih ciscenja ро modelu KS 1.

CISCENJA РО ISТURENOJ NOZI

i= l!1: \!: !i !: \ ·!i :\, ·!·\i!1i !:;j!:l!lll1l:!IBi:\ : ·\.!:1.\·: :, \:!=\j: \: 1· :\!i\:.i\I ISТURENOM NOGOM -Tabanom - Gomjom stranom stopala -Petom SUPROТNOM NOGOM -Tabanom - Gornjom stranom stopala -Petom

1·: 1 :/':i·: '.: 1:! i,: 1: !1:!: ! !il:�11B: l! l�lll!· : .;: 1:·! .1'. ·:1 :1 :1/:! ·;: 1: ISТURENOM NOGOM -Tabanom - Gornjom stranom stopala -Petom SUPROТNOM NOGOM -Tabanom - Gomjom stranom stopala -Petom 54

54> U prikazu ci�cenja nisu dati japanski nazivi za navedene varijante. Ak:o Ьi se dosledno pri­ menila predhodna terminologija, sva ci�cenja Ьi se mogla oznaeavati na sledeci nacin: - Soto a�i barai (za spolja�nja ci�cenja), - Uci a�i barai (za unutra�nja ci�eenja), povr�inama: -Teisoku (tabanom) - Ko�i (gornjom stranom stopala) - Кakato (petom), , nogama: - Migi (desnom) - Hidari (levom)

117

КARATEl

2.

CISCENJA РО SUPROTNOJ NOZI

l:����,:�llBl:lllB·il� fi]/.:·�1�:11.��I ISТURENOM NOGOM -Tabanom - Gomjom stranom stopala -Petom SUPROТNOM NOGOM -Tabanom - Gornjom stranom stopala -Petom

1·: : : _.,J.:, ·: .:1,·1 :·· :. .1:·1l'lll!l:i�ll!ll·! :\ !\·: 1::. :1 1 1 :-1 · :1 -·1 1: ISТURENOM NOGOM -Tabanom - Gornjom stranom stopala -Petom SUPROТNOM NOGOM -Tabanom - Gornjom stranom stopala -Petom 55

U ovom poglav\ju се se, medutim, prikazati varijante koje se najte�ce primenju u praksi.

55� Navedene su sve teorijske varijante ti�cenja.

,

118

КАRАТЕl

1.

•

CISCENJA

РО

ISTURENOJ NOZI

Spoljasnje

-Tabanom

S/ika 186

•

Spo\jasnje

- Gornjom stranom stopala

Slika 187

•

Spoljasnje

-Petom

Slika 188 119

КАRАТЕl

•

Unutrasnje

-Tabanom

Slika 189

•

Unutrasnje

- Gornjom stranom stopala

Slikл 190

•

Unutrasnjc

-Petom

Slikл 191

120

КARA'IEl

2.

•

NAJCESCE VARIJANТE CISCENJA РО SUPROТNOJ NOZI

Tabanom

Slika 192

•

Gornjom stranom stopala

Slika 193

•

Petom

Slika 194 121

EI

'

4.

зЩ>

2Щ>

1m$>

ISТUSU-

ОКRЕТОМ ОКО

OM

�

SТOPALOM KOI..ENOM

РОDLАК'ПСОМ LАКТОМ

PESNICOM PRSТIМA OТVORENO KORENOM

DIRFJCl'NI КRUZNI

STOPALOM POTK.01..ENICOM

LАКТОМ

KORENOM SАКЕ PODLAКТICOM

SАКОМ

CI NП SPOLJASNП

�

VISOКI SREDNП NISКI

РRЕМА NAPRED РRЕМА NAZAD U SТRANU РRЕМА DOI..E РRЕМА GORE

UZDIZuCI

RUКАМА NOGAМA

BLOKOVI

RUКАМА NOGAМA

UDARCI

Slika 195 - Sistem za klasijikaciju telmike karatea

PROТNE NOGE

RENE NOGE

ОКRЕТОМ ОКО

КLIZANIEM

PUNIМ КОRАКОМ DUPIJМ КОRАКОМ

UNAPRED UNAZAD U SТRANU

PRAVOLINUSКA КRUZNA

PREDNЛ ZADNП CENГRALNI

OТVORENI ZAТVORENI

КRETANJA

SТAVOVI

GORNJOM SТRANOM STOPALA РЕТОМ

ТАВАNОМ.

ISТURENOM NOGOM SUPROТNOM NOGOM

SPOLJA КА UNUrRA IZNUТRA КА SPOLJA

ISТURENOJ NOZI РО SUPROТNOJ NOZI

РО

CISCENJA

,_:·

1

......

1;11

1��

КАRАТЕl v

3.2. BIOMEIIANICКA OSNOVA TEHNIКE КАRАТЕА Nastanak karatea, kao samoodbrambeпe boriJacke vestiпe, u us­ Jovima, koji su opisaпi u prethodпim pogJavljima, пametпut је potrebom za stvaraпjem visoko efikasпih tehпika. Visevekovпo usavr8avaпje ovih tehпika ima podlogu u osпovnim zakoпima tizike i mehaпike. Ove zakoпitosti su uocavaпe i primeпjivaпe u procesu dugog usavrsavanja karatea, cime је stvoreпa optimalпa Ьiomehaпicka osпova ove boriJacke vestiпe. lzvesne specificпosti stiJskih obelezja, koje su rezultat razudeпosti puteva пastaпka karatea, kao borilackog sistema, u osпovi, пemaju Ьitпih razlika u Ьiomehaпici tehпike, vec u zastupljeпosti varijaпti tehпika (пarocito u tormama Кihоп i Katama). Zbog toga, роzпаvапје osпovnih Ьiomehaпickih priпcipa tehпike karatea, pored ostalog, ima veliki zпасај za razlikovaпje stvarпih vredпosti karatea, пjegovog bogatog kulturпo­ boriJackog nasleda, od mпogobrojпih, "пovokompoпovaпih" stilova i pravaca, koji, vrlo cesto, пemaju stvarnih veza sa karateom. Osпova za det"iпisaпje Ьiomehaпickih priпcipa tehпike karatea proistice iz aпalize mehaпickih parametara udarca. Naime, karate bazira па udarcu, kao domiпaпtnoj (osпovi) tehпici. Zbog toga је i usavrsavaпje teh­ пike karatea, uglavпom, Ьilo usmereпo ka stvaranju пajoptimalпijih Ьiomehaпickih uslova za ispoljavaпje maksimalпog impulsa sile udarca prilikom sudara udarne povrsiпe sa telom protivпika. Naravпo, pri tom, izuzimaju se sportske, ili uоЬiсајепе samoodbrambeпe situacije, kada se udarac primeпjuje sa manjom, ili vecom koпtrolom sпage. Primeпa karate tehnike, zasпovaпa је па osпovnim diпamickim zakoпi­ tostima kretaпja ooveka. Koristeei misicпu siJu, kao osпovnu silu za kretanje, u re­ lativno пestaЬilnim uslovima ravnote:Ze, oovek razvija kretanje u viSe smerova, ostvarujuci razlicita ubrzaпja tela, ili delova tela. ZahvaljujuCi kumulativnosti siп­ hroпizovaпih impulsa sila, veeeg broja misica, oovek је u mogucпosti da proizve­ de relativпo veliku koliciпu kretaпja, koja se, u krajпjem ishodu (u momeпtu sudara udarпe povrsiпe i tela protivпika), ispoJjava kroz udarпi impuJs. Impuls sile је mehanicka veliciпa, па kojoj se, u sustiпi, zasпiva izvodenje udarca, kao dominantne tehnike u karateu. Zbog toga se, u pos­ tavljanju osnovnih Ьiomehanickih priпcipa tehnike karatea, prakticno, ideп­ tifikuju najЬitпiji Ьiomehanicki preduslovi za proizvodeпje i рrепоsепје im­ pulsa sile misica, odnosпo stvoreпe kojiciпe kretanja. U vezi sa tim, moze se govoriti о tri osnovпa priпcipa, koji predstavljaju Ьiomehanicku sustiпu teh­ пike karatea: - Priпcip optimalnьg stava - Princip racioпalпog kretanja

123

КАRАТЕl

- Princip prenosenja kolicine kretanja.

56

3.2.1. PRINCIP OPTIМALNOG STAVA U objasnjavanju ovog principa treba poci od osnovnih funkcija stavova u domenu tehnike karatea, а koje se sastoje u obezbedivanju op­ timalnih uslova za:

- pokretljivost (moЬilnost) - ravnotezu (staЬilnost) - ispoljavanje maksimalnih sila aktuelnih misicnih grupa. U domenu specificne karate tehnike пе postoji univerzalni (jedinstveni) optimalan stav, vec se njegove optimalne karakteristike prilagodavaju specificnostima primene pojedinih tehnika u katama, ili poseb­ nog zadatka u borЬi. U vezi sa tim, u daljem tekstu analizirace se nekoliko karakteristicnih slucajeva primene stava.

Optimalne karakteristike stava za odrzavanje distance i izvodenja tehnika napada i odbrane (sl. 196)

Slika 196 Sб) Do definicije ovih principa autor је do�ao u saradnji sa dr Bozidarom llieem, profesorom Кatedre z.1 sportove

124

па

Fakultetu

za

fizi�ku kulturu u Beogradu.

КАRАТЕl

Ovaj stav је prikazan kao skolski borbeni stav u klasifikaciji stavova. Karakteristike ovog stava proisticu iz njegove osnovne funkcije. Sirina stava priЫizno odgovara sirini kukova vezbaca, sto omogucava slobodno kretanje korakom, klizanjem i okretom, kao i slobodnu rotaciju kukova prilikom zadavanja udaraca i Ыokova. D11zina stava је nesto manja od dve sirine kukova. Ova duzina omogucava dobru pokretljivost u ocuvanju distance, kao i brzo izvodenje napada i odbrane, а, istovremeno, obezbeduje i dobru staЬilnost u slucaju Ыokiranja i zadavanja udarca. Polozaj st�pala omogucava postizanje vece povrsine oslonca, i bolju pokretljivost u bocnim smerovima (u poredenju sa prednjim i zadnjim stavovima). Ovo se postize na taj nacin sto se stopala postavljaju god uglom (istureno stopalo pod uglom oko 30°, suprotno, pod uglom oko 45 ). Projekcija tezista tela se nalazi u sredini povrsine oslonca (kao kod ostalih centralnih stavova). Ovim se postize priЫizno podjednaka stabllnost i pokretljivost u svim smerovima. Polozaj k11kova i ramena је kos. Ovim polozajem se smanjuje povrsina tela u odnosu па napadaca. Pored toga, ovaj polozaj omogucava duzu putanju kuka i trupa, prilikom eventualnog udarca unapred. Ovaj polozaj је povezan sa odgovarajucim gardom: ruke se postavljaju u op­ timalan polozaj, za zastitu vitalnih organa, ро srednjoj liniji tela. Као i za izvodenje tehnika odbrane i napada isturenom i suprotnom rukom. Ostale karakteristike: оЬе noge su savijene u skocnim zglobovima i kolenima radi obezbedivanja povoljnih uslova za proizvodenje sila reakcije podloge za brzo kretanje u razlicitim smerovima, kao i za zadavanje udaraca i Ыokova. Aktivni oslonci se ostvaruju prednjim delovima tabana.

Optimalne karakteristike stava prilikom zadavanja udarca

U prikazu udaraca naveden је veci broj ovih tehnika, koje zah­ tevaju i razlicite varijante stavova za efikasnu primenu. Zbog toga, i nije moguce da se navede univerzalan, optimalan stav, za izvodenje udaraca, vec takav stav zavisi od karakteristike, odnosno, vrste udarca. Tako, па primer, za izvodenje udaraca rukama unapred, pogodan је prednji stav, za udarce rukom nazad - zadnji stav, za udarce u st'fanu - jahaci stav.

!

Za objasnjenje principa optimalnog stava, izabran е stav prilikom zadavanja direktnog udarca celom pesnice unapred (sl. 197). 7 57> Ovaj stav је izabran, jer

se

najl!� koristi prilikom mdavanja poentirajuah udaraca u karateu.

125

КАRАТЕl

Slika 197 Sirina stava odgovara siriпi kukova veZЬaca. Ovo је zпасајпо za slobodпo kretaпje aktuelпog kuka prema пapred, prilikom izvodeпja udarca (rotacija kuka па sto duzem putu). Dt1zina stava izпosi priЫizпo dve siriпe kukova. U slucajevima potrebe za ispoljavaпjem maksimalпog impulsa sile udarca, ova duziпa se povecava radi postizaпja vece stabilпosti u smerovima пapred-пazad, оdпоs­ по, cvdceg osloпca za рrепоsепје zamaha prilikom sudara udarпe povrsiпe sa telom protivпika. ·

Stopalo istt1rene noge је usmereпo prstima prema пapred ( osa paralelпa sa pravcem stava), radi omogucavaпja sto vece rotacije kuka pri zadavaпju udaraca. Stopalo suprotпe поgе zadrzava polozaj kao kod prethodпog stava (oko 45 stepeпi, u odпosu па pravac stava). Projekcija tezista tela је pomereпa vise prema istureпom stopalu zbog teпdeпcije da se ukljuci sto veca masa tela u proizvodeпju impulsa sile udarca u smeru prema пapred i ројаса osloпac pri zadavanju udarca. Polozaj k11kova i ramena, odgovara klasicnom frontalnom polozaju, sto se javlja kao posledica maksimalne rotacije trupa i kukova, u prenosenju zamaha. Treba reci, da se ovaj polozaj kukova, zadrzava samo u trenutku zadavanja udarca, nakon cega se vrsi rotacija u suprotnom smeru (vracaпje u polozaj opisaп kao kod prethodпog stava). Ostale karakteristike: istureпa поgа је savijena u zglobu koleпa, pod uglom nesto veCim od 90 stepeпi, suprotna поgа је maksimalno ispruzena. Aktivпi oslonac se ostvaruje celim povrsinama оЬа stopala. Trup је priЫizпo vertikalan.

126

КARA1El

Opisani stav se moze smatrati optimalnim i za najveci broj odbrana od udaraca. S ustinska razlika se sastoji jedino u polozaju kukova, odnosno ramena, prilikom izvodenja Ыоkа. Naime, u zavrsnoj poziciji Ыоkа, ramena i kukovi se postavljaju u kosi polozaj, u odnosu па pravac stava, pri eemu se kuk i rame, koji odgovaraju suprotnoj nozi u stavu, povlace unazad i, zajedno sa odgovarajucom rukom, doprinose sili Ыоkа (р о prin cipu sprega sila). Pored toga, ovim se smanjuje povrsina tela izlozena protivniku.

U slucaju izuzetno jakih udaraca, primenj uje se zadnji stav. Prebacivanjem tezista tela, prema suprotnoj nozi, omogucava se produzavanje putanje delovanja aktuelnih misica, kao i veca stabllnost,_ u smeru prema napred (primer, sl. 198).

S/ika 198

3.2.2. PRINCIP RACIONALNOG КRETANJA Zahtev za "racionalnim" kretanjem, prois tice iz cinjenice da kretanje predst a v l ja integralni deo tehnike karatea. u tom smislu, vec је is­ taknuta funkcija kratanja u primeni karate vestine, koja se ispoljava kroz: - odrzavanj� optimalne distance 58, skracivanje distance i zadavanje udarca, izbegavanje napada i izvodenje kQntranapada.

58) Distanca

(Mai) је medusobno rastojanje izmedu borac.1. Ovo rastojanje oni oddavaju kre­ tanjem. Svaki takmi�r, trudi se da odrzi distancu, koja је па granici dosega udarca protivnika. Sposobnost kretanja se, upravo, sastoji u tome da se protivnikova bezbednosna distanca neprimetno skrati, а zatim, zada brz i od\u�ujuci udarac.

127

КАRАТЕl

Naravno, ovo su osnovne funkcije kretanja, koje se manifestuju, kao najcesca spoljasnja slika kretanja boraca. Svakako, ova uloga је slozenija i ispoljava se kroz posebnu tehnicku osposoЫjenost za predvidanje, kretanje u najrazlicitijim pravcima, automatizovano i prilagodeno nestereotipnim rezimima borbe. Sposobnost za "racionalno" kretanje se stice dugogodisnjim trenin­ gom, koji, u prvom redu, podrazumeva usavr8avanje sposobnosti zauzimanja optimalnog pripremnog stava, adekvatnu funkciju nosece i vodece noge, kao i usavrsavцnje odgovarajucih tizickih sposobnosti (narocito eksplozivne snage, elasticnosti i koordinacije). Spoljasnja slika "racionalnog" kretanja se ispoljava kroz klizanje stopala ро samoj povrsini podloge, kao i zadrzavanje priЫizno vertikalnog polozaja tela za sve vreme kretanja. Potreba za ovakvim naciпom kretanja је uосепа i u samoj praksi. Као ilustracija za ovo, moze posluziti misljenje poz­ пatog japaпskog instruktora Masatosi Nakajame: 59 - "U kumiteu i kati, pokreti pocetпika su bucпi i grubi (tvrdi). Kod treпiranog karatiste stopala meko klize ро podlozi kao da se izmedu njih i podloge пalazi tanak list hartije".

lnsistiraпje па ovim manifestпim detaljima, usko је vezano sa zah­ tevom za brzim kretaпjem u razlicitim pravcima (Ьi\о da se radi о kretaпju korakom, klizanjem ili okretima oko jedпog i drugog stopala). Naravno, duЬlja podloga za ispuпjavanje ovog zahteva \ezi u Ьiomehaпickim zakoпitostima kretanja. Osnovпi princip uspostavljaпja kretanja, u Ьi\о kom smeru, zasniva se па izazivaпju (proizvodeпju) sile reakcije cvrste podloge od straпe misica opruzaca nosece noge. Posmatrano па primeru uspostav\janja prirodпog kretanja prema napred, impuls sile misica opruzaca поsесе поgе se usmerava nazad i dole, cime se proizvodi sila reakcije podloge istog iпtenziteta i suprotnog smera. Sila reakcije evrste podloge deluje sa dve komponeпte: - horizoпtalпom i vertikalnom. Horizoпta\пa komponeпta ove sile је aktivna (sluzi za pok­ retanje te\a uпapred), dok vertikalna kompoпenta пeutralise kretaпje tela prema dole. Brziпa kretaпja, upravo, zavisi od .velicine horizontalne kom­ poпeпte sile reakcije podloge. Ova komponenta se moze povecati па dva nacina: - povecanjem odrazпog impulsa nosece ceпtricnom koпtrakcijom misica opruzaca ove поgе)

noge

(brzom

kon­

- smanjivanjem ugla izmedu pravca delovaпja impulsa sile i horizoп­ talnog pravca. 59> Ро Mudric, R.: Skola karatea 3, Sportska knjiga, Beograd, 1990., str 123.

128

КАRА1Е1

Ovo smaпjivaпje ugla se postize zauzimaпjem optimalnog stava, cime se, istovremeпo, utice i па smaпjivaпje vertikalпJ& kompoпeпte, а time . se izbegava oscilovaпje tezista tela, prilikom kretaпja.

·

Zahtev za horizoпtalпom putaпjom tezista tela, prilikom svih vrsta kretaпja (sto mапје oscilovaпje tezista и vertikalnom pravcu), moze se uzeti kao najreprezeпtativпiji kriterijum za odredivaпje racioпalnosti kretanja. U vezi sa tim, u daljem tekstu се se aпalizirati dva karakteristicпa пасiпа kretaпja (koja se пајсеsсе srecu u tehпici karatea).

S/ika 199

-

Кretanje k/izanjem prema napred

Na slici 199, prikazaпo је kretaпje klizaпjem uпapred. Optimalan stav, za ostvarivaпje ovog kretaпja, opisaп је и ovom poglavlju (vidi sl. 196). Iz polazпog stava, brzom kontrakcijom misica opruzaca nosece поgе (поgе u zadпjoj poziciji), proizvodi se sila reakcije podloge, pod uglom koji omogucava vecu horizoпtalпu kompoпeпtu. Impuls proizvedene sile se 6 preпosi па kuk, оdпоsпо, teziste tela. Horizoпtalпa kompoпeпta ove sile omogucava pokretaпje kukova (оdпоsпо, celog tela uпapred). Pri tom, vodeca noga, klizпe ро samoj povrsiпi podloge, do ostvarivaпja oslonca (zaus­ tavljaпje kretaпja). Noseca поgа, пakon saopstavaпja poeetnog impulsa i рrепоsепја zamaha па kukove, takode, klizпe ,za istu duziпu, prema napred. Na taj пасiп, duziпa stava ostaje nepromenjeпa. Gorпji deo tela, takode, zadrzava priьtizпo uspravaп polozaj. S obzirom da teziste tela пе osciluje и vertikalnom pravcu (krece se ро zamisljeпoj horizoпtalпoj putanji), ovako izvedeno kretaпje, р� svojoj spoljasпjoj slici, odaje-utisak lakog, translator­ nog klizaпja.

6О)

U prikazu osnovnog principa uspostavljanja kretanja kori�reno је objШnjenje autora

d'lla dТа

"

d1Ь d'llaab 2 . 1

1-3

3-5 fue

5-7 7-9 lcretanja

9-11

Slika 208 - Dijagram udarca Gja/..'U zuki Prosecne vrednosti IJiomehanickih parametara udarca Gjaku Z\lki, 65

Aktuelno teziste

Predeni put (m)

Brzina (m/sec)

Tm (sake)

0,82

5,85

Та (podlaktice)

0,76

5,39

(nadlaktice)

0,62

3,87

0,68

4,61

ТЬ

Tmb (zajednicko)

Prosecne vrednosti blomehanickih parametara udarca Мае geri

Aktuelno teziste

Predeni put (m)

Brzina (m/sec)

Тр (stopala)

2,32

11,11

Tps (stopala i potkol.)

1,59

7,56

Tf (natkolenice)

0,63

3,04

Tpsf (zajednicko)

0,89

4,22

651 Zuli�, М.: Modeliranje trenaznog procesa u vrhun kom karate sportu, Nau�na knjiga, • Beograd, 1987., Kinogrami 38.

�

136

КАRАТЕl

\� �/ --

1

-

L

D

Slika 209

-

Кinogram udarca Мае geri

18 d'l'p

с1То d'l'pat dТt

16

12

10

!ј

" ·� 8 >

____

,../_,,. .

.--- - -,,\

\ .

� ..

\

1.З

з-s

s-r

1-9

9-11

11-1з

13-1s

__,,.

Slika. 21 О - Dijagram udarca Мае geri

137

КАRАТЕl

U latentnom smislu, sila је osnovna Ьiomehanicka karakteristika tehnike. U okviru jedinstvenog sistema aparata za kretanje, pomocu misicnih sila, stvaraju se pocetni impulsi za pokretanje tela u prostoru, delovanjem sila se postizu razlicita ubrzanja tela (ili pojedinih delova tela), vrsi promena pravaca i smerova kretanja i, па kraju, proizvode udarni impulsi (udarci pojedinim delovima tela). Efekti ispoljavanja misicnih sila zavise od vremenskih i prostornih parametara tehnike, kao i od stepena koor­ dinacijske sposobnosti vezbaca za sinhronizovano, konvergentno ukljucivanje misicnih grupa prilikom izvodenja odredenih pokreta.

VeliCina udarnog impulsa, kao najvaznije manifestne karakteristike tehnike . udaraca, direktno zavisi od brzine kretanja aktuelnog dela tela, kojim se izvodi udarac (1 = М V). S obzirom da је М (masa) relativno konstantna velicina 66, brzina se moze smatrati najreprezentativnijim pokazateljem kvaliteta tehnike udaraca (samim tim i tehnike karatea). Zbog toga se, u metodici ucenja tehnike u karateu, tezi dostizanju sto viseg nivoa 67 brzinskih sposobnosti u izvodenju tehnickih elemenata napada i odbrane. ·

U nastavku nike karatea.

се

Ьiti prikazani neki osnovni brzinski parametri teh·

Pгose�ne vгednosti Ј)гzi1ш izvoden,ju 11dагаса i blokova:

Tehnika

68

Brzina

Vreme (sec)

(m/sec)

Кizami zuki

0,11

5,23

Gjaku zuki

0,15

5,18

Маеgeri

0,23

11,11

Mavasigeri

0,25

8,16

Joko geri Usiro geri Blokovi

0,24

10,18

0,23

7,68

0,11

5,00

66>

Masa pes11ice (stopala) је, svakako, пepromeп\jiva veliciQa. Medutim, u оЬја�пјаvапјu priп­ cipa izvodeпje udarca, istakпuto је da, пeposredпo pred zadavaпje udarca do\azi do пaglog usporavaпja kretaпja, cime se (pored ostalih efekata) postize i роvееапје ekvivaleпtпe mase koja se uпosi u udarac. �

67) Domiпaпtпu u\ogu brziпe u izvodeпju tehпike karatea пе Ьi trebalo shvatiti u bukva\пom,

\aboratorijskom smislu. Naime, izvodeпje tehпike odbraпe i параdа, u uslovima rеа\пе primeпe, zahteva slozeпiji kvalitet ov\adaпosti tehпikom (oseeaj za distaпcu, sposobпost predvidaпja параdа, osecaj za pravovremeпost, ...) Zbog toga se, ро mi�ljeпu autora, u prakticпo-borilackom smislu, PRAVOVREMENOST moze smatrati reprezeпtativпijom karakteristikom od same brziпe. Ovo је, u ostalom, istakпuto i kroz паvоdепје priпcipa pravog momeпta, u defiпisaпju osпovпih borilackih priпcipa karatea. .

6

·

8) Rezultati doЬijeпi testiraпjem vrhuпskih karate sportista, u okviru jediпstveпe metodologije па predmetu SFO Vi �e �kole uпutra�пjih pos\ova u Zemunu.

138

КАRАТЕ·l

Prose�ne vrednosti vremena nervnomШcne reakcije kod majstora karate sporta 69

Vreme (sec)

NMR Prosta NMR (na zvuk)

0,163

Prosta NМR (na svetlo)

0,186

Disjunktivna NMR (na svetlo)

0,324

Hrzina izvщtenj�• 11dai·ca Cok11 z11ki Tehnicki nivo (pojas) .

Prosecna brzina (m/sec)

Maksimalna brzina (m/sec)

. Neposredno pre sudara (m/sec)

4. D AN

5,06

7,10

5,16

2.DAN

3,25

6,71

4,48

7.КЈU

2,88

4,68

2,90

1zvo п rzшa . . denJa 11 d arca о.1 z11 k"1 •

Tehnicki nivo (pojas)

Prosecna brzina (m/sec)

70 :

Maksimalna brzina (m/sec)

Neposredno pre sudara (m/sec)

4. DAN

5,52

12,64

8,21

2. DAN

5,34

11,45

7,78

7.КЈU

3,35

7,10

4,56

"

69) Rezultati prose Nakayama, М., 1966., ро Popovic, S.: Tajne dzudoa, GRO Sava Muncan, Ве\а Crkva, 1985., str. 220.

139

КАRАТЕl

Prosefna vremena izvodenja tehnika u simuliranim tipifnim zadacima

Zadatak (tehnika)

71

Vreme izvodenja tehпike (milisec) NiZi pojasevi

Majstori

Presretanje (Gjaku zuki)

855,67

827,56

Presretanje (Кizami zuki)

801,46

795,19

Napad (Oi zuki)

928,10

907,00

Napad (Кizami zuki, Gjaku zuЮ)

1234,08

1196,76

Na{>ad (Mava8i geri, Mavasi ger1, Gjaku zuki)

2160,23

2105,26

Odbrana i kontra-napad (klizanje u stranu, Gjaku zuki)

1172,70

1177,19

71> Rezultati su dobljeni metodom simuliranih tipil!nih zadata\ca sportslce karate borbe (vidi, Jovanovic, S.: Metod STZSl za ispitivanje situacionih sposobnosti \caratiste, Fizil!\ca \cu\tura, Beograd, 1988., broj 4 - 5, str. 252 254). � ·

-

140

КАRАТЕ1

Literatura /1/ Fuпakoshi,G.: Кarate-Do, Куоhап, Kodaпsha lпterпatioпal, Tokyo, 1973.

f1./

Fuпakoshi,G.: Karate-Do moj Zivotпi put, PaпpuЫik, Beograd, 1988.

(3/

Gigov,V.:

Teorija karatea, Zavod za fizicku ku\turu Vojvodiпe, Novi sad, 1980.

/4// Haiпes,B.:

Кarate, History and traditioпs, Char\es Е. Tuttle Company, Tokyo, 1968.

/5/ Hassell,:

Shotokaп Karate, Its History апd Evolutioп, Focus PuЫikatioпs, St. Louis, Missouri, 1984.

/6/ Hisitaka,M.:

Scientifik Кarate-Do, Јарап PuЬ\icatioп, Iпс., Tokyo, 1976.

П1

JovaпovЩS.:

Kore\acija izmedu uspe�пosti u izvodeпju kata i borbeпih rezultata u kara­ te sportu, Fizicka kultura, Beograd, 1979.

/81

Jovaпovi S., Bafuпac, Ј., Mudriпic,R.:

Uticaj пekih psiho\o�kih karakteristika karate vezba� па usvajanje odrede­ пih tenпika i пjihovu primeпu u uslovima sportske borbe, Fizicka kultura, Beograd, 5, 1989.

191

Jovaпovic,S.:

Uticaj osnovпih psihomotorпih faktora па ispoljavaпje specificпih sposobпo­ st.i karate sportista za re�avanje simuliraпih t1picпih zadataka sportslce borbe, Doktorska disertacija, Fakultet za fizicku ku\turu, Beograd, 1989.

y

/10/J,ovaпovic,S., Cirkovic,Z.:

Uvod u feпomeno\ogiju i sistematiku borenja, Godi�njak 2, Fakultet za fizicku kulturu, Beograd, 1991.

/11/ Jorga,I. i saradnici

Karate, Majstorske kate, Sportska knjiga, Beograd, 1985.

/12/Кanazawa,H.: Shin Кarate апd Hea\th., Central PuЬ\iching, Mesa, Arizona, 1977. /13/ Kono,T.:

Кarate - Put do crпog pojasa, BIGZ, Beograd, 1987.

/14/ Milo�evic, M.,Zulic,M., BoZic,S.:

Кinematicki model Мае gerija, Crпi pojas, 20, Beograd, 1988.

/15/ Mudric,R.:

Skola karatea 1, Sportska knjiga, Beograd, 1982.

/16/ Mudric,R.:

Sko\a karatea 2, Sportska knjiga, Beograd, 1986.

/17/ Mudric,R.:

Skola karatea 3, Sportska knjiga, Beograd, 1991.

/18/Nakayama,M.: Dinamic karate, Wor\d Lock Limited, Londoп, 1976. /19/Nakayama,M.: Best Кarate 1: Comprehensive, Kodaпsha Iпternatioпal, Tokyo, 1977. /2Q/Nakayama,M.: Best Кarate 2: Fuпdameпtals, Kodaпsha Interпational, Tokyo, 1978. /21/Nishiyama,H., Karate; The art of Empty Напd Fighting, Char\es Е. Tuttle Brown,R.: Company, Tokyo, 1960. /22/ Okazaki,T., Strieevic,M.:

Tekstbook of Moderп Кarate, Kodaпsha Internatioпal, Tokyo,1984.

/23/0yama,M.:

This is Karate, WRC, London, 1975.

/24/0pavsky,P.:

Osпovi blomehaпike, Beograd;'1976.

/25/ Popovic,S.;

Tajne Judoa, GRO Sava Muпean, Ве\а Crkva, 1985.

/26/ Sщ:uki,D.T.:

The Eseпtials of Zеп Budhism, New York, 1962.

/27/ Zulic,.:

Modeliraпje treпazпog IJrocesa u vrhuпskom karate sportu, Naucna knjiga, Beograi:l, 1987.

141

КАRАТЕl

REZIME Кnjiga КАRАТЕ 1 Teorijska polazi�ta predstavlja poku�aj da se strucnoj javnosti prezentira teorijska osnova za razumevanje karatea, kao jednog slozenog fenomena. -

Koncepcija knjige Кarate 1 se bazira na metodologiji izu�vanja borilackih ve�tina, u okviru predmeta Borenja, na Fakultetu za fizitku kulturu u Beogradu. U prvom delu definisano је osnovno teorijsko polazi�te za prikaz karatea. U ovom delu autor је nastojao da, sumirajuci mШjenja vodecih autoriteta iz ove oЫasti, �to preciznije odredi pojam i osnovne funkcije karatea. Pored toga, autor је predlozio originalan pristup za odredivanje mesta karatea u sistematizaciJi borenja. U drugom delu dat је P.regled istorijskog razvoja karatea na osnovu analize veceg broja domacih i inostraшh teorijskih radova iz ove oЫasti. U vezi sa tim, navedene su borilacke forme, koj e su imale odlucuj ucu ulogu u razvoj u karatea kao borilackog sistema. Pored toga, izlozene su najvaznije promene, koJe је pretrpeo karate, na putu svoje transformacije, od samoodbrambene borilatke ve�tine do modernog sporta.

Na kraju, u trecem delu, prikazana је sistematizacija tehnike karatea, kroz originalne modele za klasifikaciju stavova, kretanja, udaraca, Ьlokova i ci�cenja. Primenom ovih modela, uz korektne ilustracije, prikazane su skoro sve tehnike, koje se susrecu u karate praksi. U ovom delu, takode, opisani su i osnovni Ьiomehanicki principi tehnike karatea.

SUMMARY The book КАRАТЕ 1 Theoretical Starting Points is an attempt to present to experts the theoretical basis for understanding karate, as а complex phenomenon. -

The conception of the book КАRАТЕ 1 is based on the methodology of studying combat sports within the subject "Combating" at the Faculty of Physical Culture in Belgrade. The basic theoretical starting point for reviewing karate is given in the first part. Summing up the opinions of leading authorities on this field, the author tries to define the idea and basic functions of karate, as precise as possiЬle. The author also suqqest� an original approach to finding the Кarate's place in the systematization of . combatшg. А review of historical development of karate is given in the second part of the book, оп the basis of the analyses of numerous studies in this field in Yugoslavia and other countries. In this context, various kinds of combating, which have decisively affected the development of karate as а combating system, are stated. Beside that, the author expounds the main changes karate suffered during its transformation from self-defending skills to а modern sport�

Finally, in the third part, there is the systematization of karate techniques through original models of classifying postures, movements, kicks, Ыocks, and reaping. Ву applying these models, accompanied Ьу correct Шustrations, the author descriЬes almost all the techniques that сап Ье found in the practice of karate. In this part of the book, main Ьiomechanic principles of karate technique are also descriЬed. 143

КARATEl teorij ska polazista Izdava�:

�t;>C§:>�'ifш� �с����� NoviSad Zaizdava&: dr Laslo Hajnal, dr Radivoj Radosav, Milenko Sretic Тi

v

raz:

1000

Stampa: ALEX EXPRESS Novi Sad

CIP

-

Каталогизација у публикацији

Библиотеке Матице српске, Нови Сад 796�853.26(075.8) ЈОВАНОВИЋ, Cpetuco

Кarate 1 : teorijska polazi§ta / Sretko Jovanovi�; [cne!i Milan Jovanovi� VojislavTanasijevi�], - [1.izd.]. - NoviSad: Spon's World, 1992 (NoviSad: Alex express) . - 143 str.: ilustr.; 24 cm. - (BiЫiotekaSpon's World) (Edicija Udfbenici ; knj.2) BiЫiografija: str.141. - Summary: str.143. ISBN 86-82073-01-3

а) Карате 19301639 ,

Copyright © 1992 Ьу Srecko Jovanovic. Al l rights reserved.