Kako Postiti - pravoslavni post

Sa blagoslovom Episkopa @i~kog G. Stefana izdaje: Svetosavska omladinska zajednica pri hramu Svetog Ahilija u Ariqu Kwiga 7 KAKO POSTITI

SADR@AJ: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

POST UZDR@AWE U HRANI RASU\IVAWE U POSTU POST I DECA POST I TELEVIZIJA POST U BRA^NOM @IVOTU ZAKQU^AK

Naslovna strana: Sveti Teodor Tiron

POST

Kad postiste... eda li meni postiste Zah. 7, 5 “A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom” (Mt. 17, 21). Ovim re~ima je Sam Gospod ukazao na dve vrste oru`ja u borbi protiv demona – mra~nih i lukavih duhova. Time je On i Svojim u~enicima ukazao da je i za wih post neophodan onda “kada }e biti otet od wih `enik” (Mt. 9, 15). Blagodat Duha Svetoga odlazi od nas kroz na{e grehe. A vra}a se k nama, pre svega kroz pokajawe pra}eno molitvom i postom. No ako je neophodnost molitve za spasewe du{e poznata svim hri{}anima u neophodnost posta mnogi su nedovoqno upu}eni. I to je jedna od lukavih zamki mra~nih duhova u koju padaju neki od savremenih hri{}ana. Nekada, ne tako davno, ispovedati Hrista je podrazumevalo ispuwavawe svega onoga {to je ustanovila i zapovedila Crkva. Zato se u svakodnevnom `ivotu stara ruska porodica strogo 1|преузето са SVETIJAKOV. org

pridr`avala posnih dana – srede i petka i Crkvom propisana ~etiri vi{ednevna posta. Blago~estivi mirjani drevne Rusije, malo su se razlikovali u postu od monaha. Vreme posta je vreme od izuzetne va`nosti za duhovni `ivot, to je: “najpogodnije vrijeme, to je dan spasewa” (2. Kor. 6, 2). Ako du{a hri{}anina ~ezne za ~istotom, tra`i du{evno zdravqe, neophodno je da se postara da iskoristi najboqe {to mo`e to za du{u korisno vreme posta. Eto za{to je me|u istinskim bogoiskateqima uobi~ajeno me|usobno pozdravqawe sa otpo~iwawem posta. No {ta je su{tina posta? Nisu li u zabludi oni koji smatraju da je potrebno ispuwavati post samo formalno, ali ga ne vole i do`ivqavaju ga kao teret u svome srcu? I da li se mo`e nazvati postom pridr`avawe samo onih pravila koja se odnose na uzimawe odre|ene vrste hrane u posne dane? Da li }e post biti post ako, osim nekih izmena u vrsti hrane mi ne budemo mislili ni o pokajawu, ni o uzdr`awu, ni o o~i{}ewu srca kroz poja~anu molitvu? Treba re}i, da to nije post, ako sva pravila i obi~aji posta nisu ispuweni. Prepodobni Varsanufije Veliki govori: “Post telesni ni{ta ne zna~i bez duhovnog posta unutra{weg ~oveka, koji se sastoji iz ~uvawa sebe od strasti. Ovaj post unutra{weg ~oveka ugodan je Bogu i vi{estruko }e nadomestiti kod tebe nedostatak telesnog posta” (ako nisi u mogu}nosti da dr`i{ telesni post onako kako bi `eleo). O tome govori i sv. Jovan Zlatousti: “Ko svodi post samo na uzdr`avawe od hrane, taj sramoti post. Nisu samo usta du`na da poste – ne, neka posti i oko, i uho, i ruke, i noge, i svo na{e telo.” Kako pi{e o. Aleksandar Eq~aninov: “Post nije gladovawe. Gladuje i fakir i jogin, zatvorenik u tamnici, i prosjak. Nigde se u slu`bama Velikog Posta ne govori o postu ograni~enom u smislu nejedewa mesa i sli~no. Svuda je slede}i priziv: “Postimo bra}o telesno, postimo i duhovno.” Prema tome, post ima hri{}anski smisao samo kada je sjediwen s duhovnim naporom.” Po re~ima episkopa Germana (Rja{enceva), “post je naro~ito uzdr`awe da bi se povratila izgubqena ravnote`a izme|u tela i duha, da bi se povratila na{em duhu prednost nad telom i wegovim strastima.” Gospod nam je Sam dao primer posta – postiv{i 40 dana u pustiwi odakle se “vratio u sili duha” (Lk. 4, 14). Kako govori prepodobni Isak Sirin: “Post je oru`je, dato nam od Boga... Ako je postio Sam Zakonodavac kako da ne poste oni koji su obavezni da izvr{avaju zakon. Do posta rod qudski

2|преузето са SVETIJAKOV. org

nije znao za pobedu i |avo nikada nije do`iveo poraz... Gospod na{ je bio vo|a i prvenac u toj pobedi... I ~im bi |avo video to oru`je (post) kod nekog od qudi, tog neprijateqa i mu~iteqa odmah bi hvatao strah, setiv{i se svoga poraza u pustiwi od Spasiteqa i sila bi wegova i{~ezla... Ko prebiva u postu, wegov um je nepokolebqiv” (Slovo 30). O~igledno je da podvig pokajawa i molitve u postu smo du`ni sprovoditi razmi{qaju}i o svojim gresima i, naravno, uzdr`avawem od svake vrste zabave – odlazaka u pozori{te, u bioskop, na `urke, ~itawa neprimerene literature (novina, ~asopisa), slu{awa vesele muzike, gledawa televizije i sli~no. Ako sve ovo privla~i i mami srce hri{}anina, to neka on u~ini dodatni napor, da bi otrgnuo svoje srce od ovoga, makar u dane posta. Ovde treba napomenuti, da je petkom prepodobni Serafim Sarovski ne samo postio ve} je provodio taj dan u strogom mol~aniju. Kako pi{e o. Aleksandar Eq~aninov: “Post je period duhovnog podviga. Ako mi ne mo`emo predati Bogu sav svoj `ivot, to posvetimo Wemu potpuno makar vreme posta – osna`imo molitvu, umno`imo milosr|e, ukrotimo strasti, pomirimo se s neprijateqima.” Osim projave svoga ose}awa pokajawa i mr`we ka grehu, post ima i druge strane. Za vreme posta nisu odre|eni slu~ajni dani. Sreda – tog dana je izdan Spasiteq – najupe~atqiviji momenat pada i sramote (poruge) qudske du{e, koja je u liku Jude predala za 30 srebrenika Sina Bo`ijeg. Petak – toga dana je bilo strpqivo podno{ewe rugawa, mu~eni~kog stradawa i krsna smrt Iskupiteqa ~ove~anstva. Se}aju}i se toga, kako mo`e hri{}anin da ne pazi na sebe putem uzdr`awa? Veliki Post – to je put Bogo~oveka ka Golgotskoj `rtvi i tako daqe. ^ovekova du{a nema prava, ne sme ako je ona zaista hri{}anska, da pro|e ravnodu{no kroz te veli~anstvene dane – zna~ajne za sva vremena. Kako se ona mo`e usuditi posle toga – da stane uspravno pred Gospoda na Stra{nom sudu, ako je bila ravnodu{na prema Wegovim skorbima, krvi, i stradawu u te dane, kada Vaseqenska Crkva – zemaqska i Nebeska – se}a ih se. Po svojoj su{tini post je podvig i povezan je sa verom i hrabro{}u. Post je ugodan i prijatan Gospodu kao zanos du{e, ~e`wa ka ~istoti, stremqewe da se oslobodi okova greha i da oslobodi duh od ropstva telu. Crkva ga smatra jednim od najdelotvornijih sredstava, pomo}u kojih mo`emo obratiti gnev Bo`ji na milost ili

3|преузето са SVETIJAKOV. org

prikloniti voqu Gospodwu ka ispuwewu molitvenog pro{ewa. Tako se u Delima apostolskim opisuje kako su antiohijski hri{}ani pred vr{ewe ispovesti kod svetih apostola Pavla i Varnave “upra`wavali post i molitvu” (Dap. 13, 3). Zbog toga se post praktikuje u crkvi kao sredstvo pripreme sebe za otpo~iwawe bilo kakvog dela. Imaju}i bilo kakve probleme, pojedini hri{}ani, monasi, manastiri ili crkve uzimali su na sebe post sa poja~anom molitvom. UZDR@AWE U HRANI Za fizi~ki zdrave qude osnovu posta predstavqa uzdr`awe od hrane. Ovde mo`emo razlikovati 5 stupweva fizi~kog posta: 1) odricawe od mesa, 2) odricawe od mle~nih proizvoda, 3) odricawe od ribe, 4) odricawe od biqne masno}e, 5) li{avawe sebe hrane uop{te na odre|eni period. Prirodno je da zadwe stepene posta mogu upra`wavati samo zdravi qudi. Za bolesne i stare boqe je da primewuju prve stepene posta, o ~emu }e vi{e biti re~i kasnije. Snaga i delotvornost posta mo`e se ocewivati po stepenu li{avawa i `rtve. I prirodno je da se istinski post ne sastoji samo u formalnoj promeni mrsne trpeze posnom: mogu}e je spremati takva jela i od posne hrane da ona zadovoqavaju slastoqubqe i halapqivost ka woj. Treba pamtiti, da nije primereno onome koji se kaje i tuguje zbog svojih grehova jesti slastoqubivo i obilno ~ak i ako su jela formalno posna. Mo`emo re}i da i nije post ako ~ovek sedne za sto sa ukusnim posnim jelima i uz to jo{ prepuni `eludac. Ovde je malo `rtve i uzdr`awa a bez wih i nema istinskog posta. “Za{to mi postismo, a Ti ne pogleda{?” – kli~e prorok Isaija, razobli~avaju}i judeje koji licemerno pristupaju obredu, a srcem su daleko od Boga i Wegovih zapovesti (Is. 58, 3). U nekim slu~ajevima bolesni hri{}ani sami zamewuju uobi~ajeni post u hrani postom “duhovnim”. Pod duhovnim postom uglavnom podrazumevaju stro`ije pa`ewe na sebe: ~uvawe sebe od greha – uzdr`avawem od razdra`qivosti, osu|ivawa, mr`we i tome sli~no. Sve je to naravno dobro, no da li van posta hri{}anin mo`e sebi da dozvoli da gre{i ili da se razdra`uje, ili osu|uje i tome sli~no? O~igledno je da je hri{}anin du`an da uvek bude “trezven” i pa`qiv, ~uvaju}i sebe od greha i svega {to mo`e rastu`iti Duha Svetoga. Ako on ne ula`e napor da stra`i nad sobom to verovatno ne}e postojati neka posebna razlika izme|u obi~nih dana i dana posta. Otuda zamena posta u hrani odgovaraju}im postom “duhovnim” – pre svega je samoobmana.

4|преузето са SVETIJAKOV. org

Zato u tim slu~ajevima, kada zbog bolesti ili nedostatka hranqivih materija hri{}anin ne mo`e da ispuni uobi~ajene norme posta, to treba da u tom pogledu u~ini sve {to mo`e. Naprimer da se uzdr`i od slastnih i ukusnih jela, da posti strogo makar u sredu i petak, da odabira hranu tako {to bi najukusniju hranu pripremali samo prazni~nim danima i tome sli~no. Ako hri{}anin zbog starosti ili bolesti ne mo`e bez odre|ene vrste mrsne hrane, to on mo`e da poku{a da je unekoliko ograni~i u posne dane. Na primer ne jesti ni{ta od mesa. Re~ju, na ovaj ili onaj na~in treba se prikqu~iti postu. Neki ne upra`wavaju post iz bojazni da }e oslabiti svoje zdravqe, ispoqavaju}i pri tom bolesnu sumwi~avost i maloverje, - i te`e}i da se uvek nasite mrsnom hranom da bi dostigli dobro zdravqe i da bi odr`ali telesnu te`inu. I upravo, ba{ oni ~esto obolevaju od raznih bolesti i poreme}aja u radu unutra{wih organa. Gospod zapoveda da sakrijemo svoj post od okoline (Mt. 6, 18). No mo`e biti da je hri{}aninu nemogu}e sakriti od bli`wih svoj post. Tada se mo`e dogoditi da bli`wi i rodbina ustanu na onoga koji posti: “sa`ali se na sebe, ne mu~i sebe, ne ubijaj sebe” i tome sli~no. Blagi u po~etku razgovori sa rodbinom zatim mogu pre}i u netrpeqivost i sva|u. Duh tame, kroz bli`we, ustaje protiv onoga koji posti, ve{to smi{qaju}i razloge protiv posta i {aqu}i sablazni kao {to je to nekada poku{ao da u~ini sa Gospodom kada je postio u pustiwi. Neka hri{}anin sve to unapred predvidi. Neka on tako|e ne o~ekuje da, ~im pristupi postu, odmah dobije neku blagodatnu utehu, toplotu u srcu, suze umilewa i plamenost u molitvi. To ne dolazi odmah, to se zadobija borbom, podvigom i `rtvama: “slu`i me pa poslije ti jedi i pij” govori se u pri~i o sluzi (Lk. 17, 8). Oni koji su pro{li put strogog posta, navode svoje iskustvo da u po~etku posta ~ak ponekad oslabi `ar za molitvu i ~itawe duhovne literature i tome sli~no. Post – to je le~ewe, a ono ~esto nije lako. I kako tek na kraju procesa le~ewa mo`emo o~ekivati zdravqe, tako i od posta ne mo`emo odmah o~ekivati plodove Duha Svetoga – mir, radost i tome sli~no. RASU\ RASU\IVAWE U POSTU

- Milost ho}u, a ne `rtveni prinos. (Mt. 9, 13) - Projavite u vjeri va{oj vrlinu, a u vrlini znawe. (2 Pet. 1, 5) 5|преузето са SVETIJAKOV. org

- Svako na{e dobro ima neku granicu koju, ako pre|emo, neprimetno se obra}a u zlo. (Prot. Valentin Svencickij)

Kao za svaku vrlinu, i za post je tako|e potrebno rasu|ivawe. Kako pi{e prepodobni Kasijan Rimqanin: “Krajnosti (preterivawa), kako govore sveti oci, bilo na jednu ili drugu stranu podjednako su opasne – i preterani post i prejedawe. Znamo nekoliko wih kojima je bilo strano ~revougodije, a upra`wavaju}i post koji prevazilazi wihovu snagu, pali su upravo u strast ~revougodija jer su se raslabili prestrogim postom. Pritom, neumereno uzdr`awe je ~ak lo{ije od prejedawa zato {to od posledwega, kroz pokajawe je mogu}e uspostaviti pravilan post, a od prvoga to nije mogu}e”. Op{te pravilo umerenosti u uzdr`awu sastoji se u tom, da svaki prema svojoj snazi, telesnom stawu i uzrastu uzima toliko hrane, koliko je neophodno za o~uvawe telesnog zdravqa a ne koliko to zahteva `eqa za hranom. Monah treba da posti sa rasu|ivawem kao da }e prebivati u telu 100 godina i da tako obuzdava nemire du{e – da zaboravqa uvrede, da se osloba|a tuge, da ne prime}uje `alosti kako bi mogao umirati svaki dan. Treba se setiti kako je apostol Pavle upozoravao one koji su nerazumno (samovoqno i nezakonito) postili: “Ovo je samo na izgled mudrost u samovoqnom slu`ewu i poniznosti i mu~ewu tijela, a nije od nekog zna~aja za zadovoqewe tijela” (Kol. 2, 23). S tim u vezi, post nije obred ve} tajna du{e ~ove~ije za koju Gospod zapoveda da je skrivamo od drugih. Gospod govori: “A kad postite, ne budite sumorni kao licemjeri, jer oni natmure lica svoja da se poka`u qudima kako poste. Zaista vam ka`em da su primili platu svoju. A ti kad posti{ nama`i glavu svoju, i lice svoje umij. Da te ne vide qudi gdje posti{, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvrati}e tebi javno” (Mt. 6, 16 – 18). Iz ovoga sledi da hri{}anin treba da skriva, kako svoje pokajawe – molitvu i unutra{we suze, tako i svoj post i uzdr`awe od hrane. Ovde se treba bojati svakog ispoqavawa svojih razlika od okru`ewa i umeti od wih skrivati svoj podvig i svoja li{avawa. Evo nekoliko primera o tome iz `ivota svetih podvi`nika. Prepodobni Makarije Veliki nikada nije pio vino. Jednom, kada je bio u gostima kod drugih monaha, on nije odbijao ponu|eno vino da bi sakrio svoje uzdr`awe. Ali, wegovi u~enici su preduhitrili doma}ine rekav{i im: “Ako mu date

6|преузето са SVETIJAKOV. org

vina on }e piti, ali znajte: vrativ{i se ku}i on }e li{iti sebe ~ak i vode.” Jednom je optinski starac Leonid proveo nekoliko dana kod eparhijskog arhijereja. Arhijerejska trpeza je obilovala ribom i raznim ukusnim jelima ~ime je bila su{ta suprotnost skromnoj skitskoj trpezi Optine pustiwe. Starac nije odbijao da jede ukusna jela, no kada se vratio u Optinu nekoliko dana je sebi potpuno uskratio hranu kako bi ispravio, u gostima, naru{eno uzdr`awe. U svim takvim slu~ajevima, kada onaj koji posti mora da jede zajedno sa drugima koji nisu toliko jaki da bi mogli strogo postiti, on ne treba, po savetima svetih otaca, svojim uzdr`awem da ih prekoreva. Tako sveti avva Isaija pi{e: “Ako ho}e{ da se uvek podvizava{ vi{e od drugih, ti se usami u posebnu keliju da ne bi o`alostio nemo}nog brata tvoga.” Ne samo radi ~uvawa sebe od sujete ve} i iz drugih razloga treba te`iti da se sakrije svoj post. Ako post zbog bilo ~ega uznemiruje okolinu, izaziva kod wih prekor, ili mo`e biti podsmeh, licemernu optu`bu i tome sli~no, zbog svih tih slu~ajeva, treba se starati da se posti u tajnosti, ~uvaju}i duh posta a kada je neophodno samo formalno odstupaju}i od wega. Ovde imate primewenu zapovest Gospoda: “ne bacajte bisera pred sviwe” (Mt. 7, 6). Post }e biti nerazuman i tada, kada on predstavqa prepreku gostoprimstvu onima koji nas `ele ugostiti; mi }emo time ukoriti bli`we koji zanemaruju post. Za moskovskog mitropolita, svetiteqa Filareta, pri~aju upravo takav slu~aj. Jednom je on do{ao svojoj duhovnoj deci u vreme obeda. Po obi~aju gostoprimstva oni su ga pozvali za sto. Na sto su izneli mrsnu hranu a dan je bio posni. Mitropolit je ne iznenadiv{i se i ne dovode}i u neprijatnu situaciju doma}ine seo i jeo mrsno. Tako je on snisho|ewe duhovnoj slabosti svojih bli`wih i qubav pretpostavio postu. Prema crkvenim pravilima ne treba se odnositi formalno, i i}i na wihovo slepo ispuwewe ne ~ine}i nikakav izuzetak. Treba pomenuti i re~i Gospoda, da je: “subota radi ~oveka a ne ~ovek radi subote” (Mk. 2, 27). Kako pi{e sveti Inokentije moskovski: “Postoje primeri, da su ~ak i monasi, kao na primer, sveti Jovan Lestvi~nik, upotrebqavali u svako vreme svaku hranu pa ~ak i meso. Ali, koliko? Toliko kako bi mogao samo da pre`ivi i to mu nije smetalo da se dostojno pri~e{}uje Svetim Tajnama i na kraju nije mu smetalo da postane svetiteq... Naravno, ne blagorazumno je bez potrebe naru{avati post uzimawem mrsne hrane. Onaj ko mo`e da posti uzimaju}i posnu hranu, neka posti; no najva`nije je: sprovodi i ne naru{avaj post duhovni, i tada }e i tvoj telesni post biti ugodan Bogu.

7|преузето са SVETIJAKOV. org

No ko nema mogu}nosti da koristi posnu hranu, taj upotrebqava ono {to ima, {to je Bog dao, samo bez preterivawa. Ali, zato }e daleko stro`ije postiti du{om, umom i mislima i tada }e wegov post tako|e biti ugodan Bogu, kao post kakvog strogog isposnika. Ciq posta je da olak{a i umiri telo, obuzda `eqe i razoru`a strasti. Zato Crkva, pitaju}i te o hrani, ne pita te toliko o tome kakvu hranu upotrebqava{, koliko o tome, zbog ~ega je upotrebqava{. Sam Gospod je odobrio postupak cara Davida kada je on bio prinu|en da naru{i pravilo i pojede “hlebove predlo`ewa koje ni on ni oni sa wim nisu smeli jesti” (Mt. 12, 4). Zato je neophodno uzeti u obzir mogu}nost da pri telesnoj bolesti i slabosti kao i dubokoj starosti, ubla`imo i delimi~no razre{imo post. Sveti apostol Pavle tako pi{e svome u~eniku Timoteju: “Vi{e ne pij samo vodu, nego pij po malo vina, zbog svoga `eludca i ~estih bolesti svojih” (1. Tim. 5, 23). Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan govore: “Tako post nije kazna tela za bilo {ta, ve} treba da umiri zdravo telo i u~ini ga nemo}nim za strasti po re~i apostola: “Kada sam slab, onda sam silan” (2 Kor. 12. 10). A bolest je vi{e od svake kazne i ura~unava se umesto posta – ceni se ~ak vi{e nego on. Ko je podnosi sa trpqewem, blagodare}i Bogu, taj kroz trpqewe zadobija plodove svoga spasewa. Umesto toga da se slabi telesna pohota postom, ona biva ve} oslabqena bole{}u. Blagodari pak Bogu, {to te je oslobodio napora da posti{. Ako i 10 puta u toku dana bude{ jeo – ne `alosti se: ne}e{ biti osu|en za to jer time ti nimalo ne popu{ta{ sebi”. Govore}i o pravilnosti normi posta prepodobni Varsanufije Veliki daje slede}e uputstvo: “U vezi posta ka`u: pazi na srce tvoje, da li je opusto{eno gordo{}u, i ako nije pazi ponovo, ne ~ini li te post nemo}nim u ispuwavawu radnih obaveza, jer nemo}i ne bi smelo biti i ako ti ne {teti u tome, tvoj post je pravilan.” Kako je govorio pustiwak Nikifor u kwizi prot. V. Svencickog “@iteqi neba”: “Gospod ne tra`i gladovawe ve} podvig. Podvig – to je ono {to ~ovek ~ini koriste}i u najve}oj meri sopstvene sile a uz pomo} blagodati. U sada{we doba su na{e snage slabe i ve}e podvige Gospod od nas ne tra`i. Ja sam probao sa strogim postom i video sam da ne mogu. Iznurio sam se da nisam imao snage ni da se molim kako treba. Jednom sam toliko oslabio od posta da ni pravilo stoje}i nisam mogao pro~itati.” Ovde je primer nepravilnog posta. Episkop German pi{e: “Iznemoglost jeste obele`je nepravilnog posta; takav post je po vrednosti jednak prejedawu. I veliki starci su u bolesti jeli

8|преузето са SVETIJAKOV. org

mrsnu ~orbu prve nedeqe Velikog Posta. Bolesno telo ne treba raspiwati ve} oja~ati.” I tako, svako slabqewe zdravqa i radne sposobnosti pri postu govori o wegovoj nepravilnosti i prevelikoj strogosti. “Vi{e mi se dopada da se iznurim od rada nego od posta,” – govorio je jedan duhovnik svojoj duhovnoj deci. Najboqe od svega je kada se oni koji poste rukovode savetima opitnih duhovnih rukovoditeqa. Treba zapamtiti slede}i slu~aj iz `ivota svetog Pahomija Velikog. U jednom od wegovih manastira, u manastirskoj bolnici, le`ao je monah iscrpqen bole{}u. On je molio brata koji ga je slu`io da mu da mesa. Ovaj je odbio da ispuni wegovu molbu jer bi time prekr{io manastirski tipik. Bolesnik je onda zamolio da ga odnesu k prepodobnom Pahomiju. Prepodobni je bio pora`en krajwom iscrpqeno{}u monaha, zaplakao je, pomilovao ga i po~eo je ukorevati monahe bolni~are za wihovu okrutnost. On je zapovedio da smesta ispune molbu bolesnika, kako bi oja~alo wegovo raslabqeno telo i osokolilo utu~enu du{u. Mudra podvi`nica, blago~estiva igumanija Arsenija je pisala veoma starom i bolesnom bratu episkopa Igwatija Brjan~aninova, u dane Velikog Posta slede}e: “Bojim se da vi obremewujete sebe koriste}i strogo posnu hranu; molim vas da zaboravite da je sada post i jedite skromnu hranu, ukusnu i laku. Razli~ite dane (posne i mrsne) je ustanovila Crkva za obuzdavawe zdravog tela, a vama je data bolest i nemo} starosti.” Zaista, za qude u dubokoj starosti biva veoma te{ko da postom mewaju svoj uobi~ajeni re`im ishrane. Takva promena ~esto izaziva oboqewa `eludca i gubitak u ve}oj ili mawoj meri radnih sposobnosti. Posledwe pak, po re~ima svetog Varsanufija Velikog ve} ukazuje na nepravilnost posta. Me|utim, oni koji ubla`avaju post zbog bolesti i starosti treba da imaju u vidu da u tome mo`e da ima udela i wihovo maloverje i neuzdr`awe. Zato, kada su duhovna deca o. Alekseja Zosimovskog morala po preporuci lekara da ubla`e post, starac im je nalagao da se mole ovako: “Gospode, oprosti mi {to sam po savetu lekara, a po svojoj nemo}i naru{io sveti post;” i nisu se posle toga optere}ivali sumwom da li je tako trebalo postupiti.

POST I DECA U kom uzrastu deca treba da po~nu da poste? Po u~ewu drevnih svetih otaca, zdravo dete ne posti samo onda dok se jo{ hrani maj~inim mlekom, to jest otprilike do tri godine. 9|преузето са SVETIJAKOV. org

(Nekada su `ene u Evropi hranile decu svojim mlekom do tre}e godine.) Umesto da roditeqi previ{e brinu o pridr`avawu ovih ili onih pravila posta, va`nije je da sa~uvaju dete da ne stekne naviku prejedawa ili suvi{e ~estoga uzimawa hrane van vremena odre|enog za obrok. Na to se odnosi i savet svetog Teofana Zatvornika dat roditeqima: “Potrebno je tako hraniti dete kako bi se telo normalno razvijalo, ja~ala snaga i odr`avalo se zdravqe, a da se ne raspali u du{i slastoqubqe. Ne treba misliti da su deca mala, ve} treba u prvim godinama, sa rasu|ivawem spre~avati naklonost ka gruboj telesnosti i nau~iti dete da ovlada wome, kako bi i u detiwstvu i u mladosti a i kasnije lako i slobodno moglo da kontroli{e telesne potrebe.” Kada deca odrastu i formiraju se karakteri i sklonosti, roditeqi treba da ispoqe veliku opreznost u odre|ivawu pravila wihovog posta. Ne treba ih, na primer, li{iti slatki{a protiv wihove voqe, ili izvr{iti u posne dane tako smawewe kalorijskog sastava hrane da ~ak izlazi iz oblasti uobi~ajenih crkvenih normi. Za slabu i bolesnu decu, prirodno, dopu{teno je i ubla`ewe i odstupawe od posta. Decu starijeg uzrasta (mladi}e i devojke) ne treba prisiqavati na ispuwavawe svih pravila posta ukoliko ona to do`ivqavaju kao veliki teret i muku. U tom slu~aju post nije na korist du{i i mo`e je ogor~iti. Gospod je rekao: “Milost ho}u, a ne `rtveni prinos” (Mt. 9, 13). I sav smisao posta je u dobrovoqnom uzdr`awu i ograni~ewu sebe. I kako odrasloj deci ne bi te{ko padala uobi~ajena pravila posta, treba ih upu}ivati i u~iti postu od najranijeg uzrasta.

POST I TELEVIZIJA Telesni post podrazumeva: 1) ograni~ewe u koli~ini hrane; 2) upotrebu posebne vrste hrane; 3) retko uzimawe hrane. Isto tako post du{e treba da sadr`i u sebi: 1) ograni~ewe spoqa{wih utisaka – hrane du{e, informacija, koje je ~ovek navikao da prima u ogromnim koli~inama nalik “bogatoj trpezi”; 2) kontrolu informacije, odnosno kvaliteta hrane, koju prima du{a, iskqu~uju}i ono {to razdra`uje strasti; 3) retko uzimawe hrane, odnosno periode usamqenosti, }utawa, bezmolvija, boravka sa samim sobom, koji daju mogu}nost ~oveku da spozna svoje grehe i oseti glavni ciq posta – pokajawe... Na{e strasti su tesno povezane sa na{om telesnom prirodom. Strast se pojavquje u svesti u obliku slike greha; i

10 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g

obratno, slika greha, primqena sa strane, pobu|uje strast u na{em srcu (prepodobna Sinklitikija nazivala je o~i “prozorima smrti”). Mesto gde se neprestano prikazuju qudske strasti u svoj wihovoj raznovrsnosti, efektnosti i izo{trenosti, u na{e vreme je televizor. On je sli~an izvoru stalne radijacije koji zra~i smrtonosnim stroncijem du{e qudi. Televizor dr`i ~oveka u strastnoj napetosti, kao da je u prostoru wegovog ekrana sadr`an ugru{ak svih telesnih emocija, strasti, pohote, surovosti, prestupa. To, sa ~ime je ~ovek do skoro mogao - i to slu~ajno - da do|e u dodir nekoliko puta u `ivotu (recimo, slika ubistva), sada on vidi svaki dan... Televizor povla|uje najni`im strastima ~oveka; ~esto su ~ak i u moralisti~kim prilozima uba~ene seksualne scene, mo`da iz bojazni da se gledalac ne uspava od preteranih moralnih pridika, a nekada su te scene (seksualne) same sobom glavni sadr`aj cele emisije. Ukqu~uju}i televizor, ~ovek dobrovoqno ukqu~uje sebe u poqe du{evne grozote. Neki govore, da oni savr{eno bestrastno gledaju erotske filmove. To je samoobmana: da su bestrasni oni ne bi gubili vreme na sli~no “zabavqawe”; naprotiv, ba{ ih du{a zaplewena strastima prikiva za televizor, i oni odlaze nezadovoqni, ako slu~ajno ne dobiju uobi~ajeni za wih “doping”. U staro vreme Crkva je odlu~ivala od Pri~e{}a bludnike na vi{e godina, jer taj greh natapa smradnim otrovom sve pore du{e i tela, i potrebno je dugo vremena, da bi se ~ovek o~istio i otreznio, stao ponovo na noge, kao posle te{ke bolesti. Bludnik je duhovno mrtav dok se iskreno ne pokaje i ne izdr`i epitimiju. Posle erotskih emisija na televizoru ~ovek dolazi u crkvu tako, kao {to mrtvoga donose da ga opevaju; stoji u hramu, ali ga nema. Tamo je wegovo telo, kao grob, a du{a gluva i slepa, kao trup, ona ne ose}a blagodat, ne mo`e iskreno da se moli. Pokajawe podrazumeva jaku voqu, `equ i re{enost da se greh vi{e ne ~ini, a ovde ~ovek obi~no, vrativ{i se iz crkve ku}i, nekada ~ak posle Pri~e{}a, prvo {to uradi – ukqu~i televizor. Ne samo da je on duhovno opusto{en, ve} u wemu postepeno odumire sama sposobnost da se iskreno kaje, odnosno mogu}nost da vrati izgubqenu blagodat. Druga “injekcija zla”, koju ~ovek dobija od televizora, - to je serija ubistava i nasiqa, na koje se on navikava. U starom Rimu borbe gladijatora u cirkusu, borbe qudi s divqim zverima i druga sli~na “zabavqawa” privla~ila su desetine hiqada gledalaca. Deviza rimskih masa je bila: “hleba i igara”, kao da se u tim re~ima sadr`ao sav wihov `ivot. A

11 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g

prizor koji najvi{e privla~i i uzbu|uje mase je krv koja se lije i predsmrtna agonija. Televizor stvara od qudi sadiste, koji spokojno i sa potajnim nasla|ivawem posmatraju scene ubistva. Kada bi se u wima na{lo ~ove~anske qubavi i sastradawa, oni bi se u`asnuti otrgli od tog ko{mara. Televizor zlo~ine i okrutnost ~ini svakida{wim. Neka neko poku{a da ka`e, da mu je odvratno i stra{no da gleda scene nasiqa i ubistava, wega }e smatrati za histeri~nog i nervno obolelog. Ako ~ovek ka`e da smatra nedostojnim za hri{}anina da gleda seksualne slike, wemu }e otvoreno izjaviti, da je on “licemer”, koji ima zastarela, staromodna shvatawa. Du{a ima tri sposobnosti: razum, emocije (ose}awa) i voqu. Od nerazdvojnog dru`ewa s televizorom ~ovekova voqa slabi, kao kod onih, koji ~esto primaju seanse hipnoze; ose}awe otupquje i potrebno je novih, o{trih ose}awa i “dopinga”, a razum postaje pot~iwen slikama koje jedna drugu smewuju, koje ga primoravaju da `ivi u nekakvom fantasti~nom svetu, u neprekidnoj dugotrajnoj fantazmagoriji. Razum ima dve sile: slikovito i slovesno mi{qewe. Suvi{e obimna, uop{tena informacija razvija ni`e mehani~ko pam}ewe, ali suzbija stvarala~ku silu i energiju. ^ovek koji neprestano prima obilnu hranu postaje bezobli~na gomila sala, koja se te{ko kre}e i di{e, koja jedva kora~a pod sopstvenom te`inom. Suvi{e obimna, uop{tena informacija li~i na hroni~no prejedawe pri kome se mi{qewe pretvara u salo. Um postaje mlitav i pasivan, hrane}i se tu|im mi{qewima i idejama. Slike, koje ~ovek vidi na ekranu televizora, vra}aju se u wegovoj podsvesti, isplivavaju u se}awu, promi~u u snovi|ewima kao odblesci. Mi{qewe postaje povr{no, a jezik – govorqiv. Za{titne sile du{e se iscrpquju postaju}i nesposobne da iza|u na kraj sa lavinom utisaka. Gde je mesto za bezmolvije, za srda~nu molitvu? ^ovek ne vidi samoga sebe, on kao da ne `ivi u domu, ve} u pozori{tu sa neprekidnim predstavama. Sveti oci govore o tome, da postoje tri vida delatnosti uma: to su sozercawe, koje nastaje u bezmolvnoj molitvi, rasu|ivawe i imaginacija; pri tome je imaginacija – najni`i vid mi{qewa, sjediwen s ~ulnim strastima i ma{tom. Sveti oci su zapovedili da prebivamo u molitvi, dopu{taju}i kada je to potrebno u prakti~nom `ivotu, mesto razboritom razmi{qawu (pri tome znati wegovu meru i oblasti) i boriti se s ma{tom kao sa svojim protivnikom. A televizor doprinosi suprotnom: razvijawu ma{te, suzbijawu stvarala~ke snage uma i gubitku molitve. ^ovek, koji provodi vreme posta kod televizora, li~i na izjelicu i pijanicu koji guta sve bez birawa, ~ak ne `va}u}i zalogaje, i pri tome smatra da posti po svim propisima Crkve. 12 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g

arhimandrita Post i Iz teksta arhimand rita Rafaila (Karelina) “Post televizija”” televizija

POST U BRA^NOM @IVOTU Supru`nici treba da se strogo pridr`avaju obi~aja i zapovesti Crkve u me|usobnim odnosima, ~uvaju}i sebe u ~istoti o praznicima, nedeqama, posnim danima (sredom i petkom), imaju}i u vidu re~i prepodobnog Serafima i starca Amvrosija da }e ukoliko budu kr{ili te zapovesti Crkve, postati podlo`ni bolestima, naro~ito `ene i deca. Pri tom treba povesti ra~una o tome da crkveni dan po~iwe uve~e od {est ~asova, iz ~ega proizilazi da ~uvawe sebe po~iwe uo~i prazni~nog ili posnog dana, zavr{avaju}i se u ve~erwim ~asovima pred slede}i dan. Postoje slu~ajevi kada kod hri{}anskih porodica biva naru{ena sloga i jedno od supru`nika pada u o~ajawe zbog odbijawa drugoga da izvr{ava bra~ne odnose, izazvano zbog revnosti u uzdr`awu. To se naj~e{}e odnosi na periode vi{ednevnog posta. Ovde je, saglasno preporuci apostola Pavla uzdr`awe mogu}e ostvariti samo pri jednodu{noj saglasnosti za to oboje supru`nika: ono ne mo`e imati mesta, ako je jednome od wih to optere}ewe, da uzdr`avaju}i se gubi svoj du{evni mir. No {ta biva u tom slu~aju kada jedno od supru`nika ne}e da prihvati uzdr`awe ni kod jednodnevnog posta ili praznika? Ovde se susre}emo sa jednom od opasnosti koju nosi brak kod qudi razli~itih pogleda i `ivotnih shvatawa. Ovde su neizbe`ne du{evne drame i duboke traume. Po zapovesti apostola Pavla supru`nici ne treba da odbijaju jedan drugog, ali pri tom }e biti naru{ena svetost praznika ili posta. Ovde mi dolazimo do zakqu~ka o tome koliko je va`na obazrivost pri izboru supru`nika, to je preduslov za sre}an brak. Brak koji po svojoj su{tini jeste dobrovoqno pod~iwavawe, lak i sre}an je samo tada, kada se du{a predaje blago~estivom i dobrodeteqnom suprugu, i nije mogu}e izbe}i nesre}u ako se suprug nalazi u vlasti strasti i greha. Ne bez razloga tuguje apostol Pavle za onim koji `ive u braku: “Ali }e imati takvi nevoqe tjelesne; a ja vas `alim” (1. Kor. 7, 28). ZAKQU^AK

13 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g

Po svojoj va`nosti odnos prema postu jeste probni kamen du{e svakog hri{}anina za wegov odnos prema Crkvi Hristovoj, a kroz wu prema Hristu. Du{a koja `ivi `ivom verom u Hrista ne mo`e zanemarivati post. Ina~e }e ona izjedna~iti sebe sa onima koji su ravnodu{ni prema Hristu i religiji, sa onima kojima je, po re~ima prot. Valentina Svencickog, “sve isto i Veliki ^etvrtak kada se doga|a Tajna Ve~era i predaje se Sin ^ove~iji, i Veliki Petak kada slu{amo pla~ Bogomatere kod groba Raspetog Sina u Dan Wegovog pogreba. Za wih ne zna~i ni{ta ni Hristos, ni Bogomajka, ni Tajna Ve~era, ni Golgota. Kakvog u wih mo`e biti posta?” Obra}aju}i se hri{}anima, o. Valentin pi{e: “Dr`i i ispuwavaj post kao veliku crkvenu svetiwu. Svaki put kada se uzdr`ava{ od zabrawenoga u dane posta ti si u zajednici sa celom Crkvom. Ti ~ini{, u punom jedinomisliju i jedino~uvstvu ono {to ~ini sva Crkva i svi sveti ugodnici Bo`iji od samog po~etka postojawa Crkve. I to }e ti davati snage da istraje{ u svom duhovnom `ivotu. Jedan protivnik posta rekao je slede}e prepodobnom Amvrosiju Optinskom: “Zar nije Bogu svejedno kakva je hrana?” Na to je starac odgovorio: “Nema hrana zna~aja, ve} zapovest; Adam je izgnan iz Raja ne zato {to je jeo ili probao hranu, ve} samo zato {to je probao zabraweno. Za{to i sada u ~etvrtak ili utorak mo`emo da jedemo {ta ho}emo i ne ka`wava se za to, a za sredu i petak se ka`wava, zato {to kroz poslu{awe izra`avamo pokornost.” S tim u vezi, govore}i o postu kao o smawewu i promeni vrste hrane, treba primetiti da takav podvig Gospod niza{ta ne ra~una, ako hri{}anin za to vreme ne bude izvr{avao Bo`ije zapovesti o qubavi, milosr|u, samo`rtvenom slu`ewu bli`wem, re~ju sve ono za {ta }e nas pitati na dan Stra{noga suda (Mt. 25, 31 – 46). O tome se do u detaqe govori u kwizi proroka Isaije. Jevreji vi~u ka Bogu: “Za{to mi postismo, a Ti ne pogleda?

Mu~ismo du{e svoje a Ti ne htje znati?” Gospod im ustima proroka Isaije, odgovara: “Gle, kad postite ~inite svoju voqu i izgonite sve {to vam je ko du`an. Eto, postite da se prepirete i sva|ate i da bezbo`no pesnicom bijete druge. Nemojte postiti tako kao danas da bi se gore ~uo glas va{. Takav li je post koji izabrah da ~ovjek mu~i du{u svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao trska i da prostire poda se kostrijet i pepeo. To li }e{ zvati post i dan ugodan Gospodu? A nije li ovo post {to izabrah: da razre{i{ okove nepravde, da razve`e{ sveze bezbo`nosti, da otpusti{ potla~ene, i da izlomite svaki jaram. Nije li da podeli{ sa gladnim hleb svoj i siromahe prognane da uvede{ u ku}u, kad vidi{ gola da ga odjene{ i da se ne krije{ od svoga tijela?

14 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g

Tada }e zasijati kao zora svetlost tvoja i zdravqe }e tvoje brzo procvasti i pred tobom }e i}i pravda tvoja, i slova Gospodwa bi}e ti zadwa stra`a. Tada }e{ prizivati i Gospod }e te ~uti; vika}e{ i re}i }e: evo Me!” (Is. 58, 3 – 9). Ovo poznato mesto iz kwige proroka Isaije razobli~ava sve koji misle da se mogu spasti ispuwavaju}i samo formu posta a zaboravqaju}i zapovesti milosr|a, qubavi prema bli`wima i slu`ewa im. Zna~aj i ciq istinskog posta u `ivotu hri{}anina mo`emo rezimirati slede}im re~ima prepodobnog Isaaka Sirina: “Post ~uvawe svake dobrodeteqi, po~etak borbe, venac onih koji se uzdr`avaju, krasota devstvenika, isto~nik celomudrenosti i blagorazumnosti, u~iteq bezmolvija, prethodnik svih dobrih dela.... Od posta i uzdr`awa ra|a se u du{i plod – poznawe tajni Bo`ijih.

храм светог апостола Јакова, брата Господњег; Дубока код Јагодине; тел/факс 035/267-160; интернет адреса SVETIJAKOV.org

15 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g