Kad Ljubav Pozove

Dastijn Kejter je zadivljeno gledala prizor pred sobom, a zatim je zatvorila oči i duboko udahnula mirisni vazduh.

Zato je uporno ignorisala muškarca koji je sedeo nedaleko do nje netremice je posmatrajući.

Topla noć na najromantičnijem ostrvu na svetu polako se, ali sigurno, uvlačila pod njenu koţu.

Nije bilo prvi put da je neki muškarac zainteresovano gleda i time nije bila preterano uznemirena.

Noć je bila vedra, a modro, gotovo crno nebo bilo je prekriveno zvezdama. Mogao je to da bude lep početak za nekoga ko bi to ţeleo i umeo da iskoristi. Međutim, ona je ovde došla s određenim ciljem i bila je odlučna da ga ispuni.

Sklonila je dugu, kovrdţavu, vatrenocrvenu kosu s lica i zagledala se u grotlo vulkana. Dastin je već dvadeset četiri sata bila na Santoriniju, ostrvskom raju u Egejskom moru, i ţelela je da iskoristi svaki trenutak.

Već je uspela da obiđe Iu, prelepo seoce na severu ostrva, i Akrotiri, veliko arheološko nalazište. Iskoristila je priliku i da se okupa u toplom Egejskom moru, na poznatoj crvenoj plaţi u blizini Akrotirija. Dastin je volela da putuje i koristila je svaku priliku za to. Mada je na Santorini došla poslom, nije nameravala da propusti sve ono što ostrvo nudi. Pogotovo zato što je tek sutradan trebalo da se sretne s Damianosom Eleusiniotisom, poznatim grčkim tajkunom.

A došla je na Santorini na njegov poziv da bi restaurirala jednu Rembrantovu sliku, koju je taj bogati Grk nedavno kupio. Iako joj je tek dvadeset i devet godina, Dastin je poznati restaurator i konzervator, specijalizovan za barokne umetnike. Prijatno se izneadila kada je Damianos stupio u kontakt s njom pre tri nedelje ponudivši joj da restaurira najnoviju sliku u njegovoj kolekciji. Bio je to veliki pomak u njenoj karijeri jer su joj se na taj način otvarala vrata velikih privatnih kolekcija.

Pored toga, dotični gospodin dao joj je na raspolaganje apartman u svom luksuznom hotelu u Firi. Ona nikada ne bi mogla sebi priuštiti čak ni noćenje u takvom hotelu. Zato je odlučila da iskoristi sve prednosti ovog posla i da spoji rad i zadovoljstvo. Deset dana u ostrvskom raju bilo je više nego što je mogla da zamisli u najluđim snovima. Bez obzira na to što ju je čekao ozbiljan posao, znala je da će imati vremena i za uţivanje. Već je obišla dve najveće znamenitosti ostrva i te večeri uţivala

je u boţanstvenom zalasku sunca s terase hotela. Pogled na vulakn Palia i Nea Kameni bio je veličanstven. Bio je to prizor koji se viđa jednom u ţivotu. I protiv njene volje pogled joj je pao na neznanca koji je sedeo nekoliko stolova dalje na polupraznoj hotelskoj terasi. Otkrila je da je on i dalje posmatra i zato je iskoristila priliku da i ona njega krišom osmotri. Delovao je preterano markantno i muţevno. Ten mu je potamneo od sunca, dok su se crne oči isticale na njegovom pomalo grubom licu dajući mu oštrinu. Bio je visok i vitak, koţe

preplanule od sunca i vetra. Ostavljao je utisak čoveka koji vreme uglavnom provodi na otvorenom. Bio je veoma visok, lepo građen, širokih ramena, uskih kukova i dugih nogu. Dastin je prvi put u ţivotu tako odmerila muškarca. Čak ni svog bivšeg verenika nikada nije tako gledala. Njegove crne oči posmatrale su je prodorno i zainteresovano. Dastin mu mirno uzvrati pogled dok joj je srce tuklo pod grlom. Čovek koji je sedeo nedaleko od nje imao je u sebi nešto što ju je na neobičan način privlačilo.

Njegova široka ramena zatezala su sako elegantnog odela, a mišići su mu se ocrtavali ispod tanke košulje i savršeno skrojenih pantalona. Crna kosa bila mu je uredno podšišana i začešljana, a kratka fazonirana brada donekle je ublaţavala oštru, četvrtastu donju vilicu. Sve je na njemu odavalo njegov status i visok poloţaj u društvu: po meri šiveno tamno odelo klasičnog kroja, kao sneg bela košulja sa zlatnim manţetnama, diskretna kravata, cipele od krokodilske koţe i zlatni sat.

Neočekivano su se njeni bledi obrazi blago zarumeneli i ona zbunjeno spusti pogled. Osetila je da joj telo podrhtava pod njegovim upornim pogledom. Udahnula je duboko i polako podigla glavu, spremna da se ponovo suoči s tim očima. Srela je njegov ispitivački pogled koj i je prodirao kroz nju poput rendgenskih zraka. U trenu je izgubila samopouzdanje koga je uvek imala u izobilju. Taj muškarac bio joj je veoma čudan i zagonetan.

Brzo je skrenula pogled i ponovo se zagledala u vulkan u daljini pokušavajući da kupi vreme koje joj je trebalo da se pribere. Kada ga je ponovo krišom pogledala, otkrila je da on više ne gleda u njenom pravcu već u panoramu pred sobom. I pre nego što je shvatila šta radi, izvadila je iz torbe blok za skiciranje i olovku, i brzim, veštim potezima počela je da skicira njegov lik. Na taj način ostaće joj trajno sećanje na prelepog muškarca koji je očigledeno bio iz sveta u koji oni nije imala pristup.

I tek što je nabacila nekoliko kroki po teza na papir, krupna senka pala je m njen blok i ona zbunjeno podiţe pogled Ugledala je dvojicu krupnih ljudi bezizraţajnih izraza lica. Jedan joj je istrgnuo blok iz ruke, a drugi ju je uhvatio za mišicu prisilivši je da ustane. Pustite me! - ljutito je viknula pokušavajući da se oslobodi čeličnog stiska. -

Iz njenih sivih očiju izbijale su varnice dok ju je grmalj vukao za sobom. Na njeno iznenađenje, zaustavio se ispred stola za kojim je

sedeo čovek čiji je lik skicirala i koji ju je mirno gledao ledenim očima. Objasnite ovo - rekao je na engleskom s jakim stranim akcentom. -

Da objasnim?! - ponovila je zapanjeno ga gledajući kako polako ustaje. Kako se usuđujete da pošaljete ove gorile na mene?! -

A kako se vi usuđujete da narušavate moju privatnost? - upitao je podiţući njen blok za skiciranje. -

-

To je najobičnija skica za...

Dovedite je - rekao je neznanac, okrenuo se i ušao u hotel. -

Dastin je pokušala da se oslobodi stiska neznančevog telohranitelja, ali bez uspeha. Da sve bude gore, drugi telohranitelj ju je uhvatio za slobodnu ruku i ona nije imala izbora nego da im dozvoli da je odvuku u hotel. Shvatila je da nema svrhe da se otima pa je strpljivo čekala priliku da se razračuna s neotesanim neznancem. Na njeno zaprepašćenje, telohranitelji su je ugurali u lift koji dotad nije primetila. Hotel u kojem je odsela nije bio preterano veliki pa lift nije bio potreban, ali joj je sve postalo jasno

istog trenutka kada su se vrata lifta posle nekoliko sekundi otvorila. Pred njom se pojavio potpuno novi svet. lako je hotel bio luksuzan, apartman u koji su je uveli učinio je da ono što je dotad videla liči na najobičniji motel. Taj apartman mogao je da pripada samo jednom čoveku, a on ju je čekao nasred ogromnog salona. Dastin je počela da se trese, a nije mogla to da spreči. Mada je znala da je nevina, shvatila je u tom trenutku da je sasvim slučajno uvredila upravo Damianosa Eleusiniotisa, čoveka na čiji je poziv došla na Santorini.

Ni u najluđim snovima nije mogla da zamisli da će se njen uspešni posao završiti na ovakav način. Ona je bila jedan od najboljih konzervatora u Americi i nadala se da će ostvariti karijeru i u Evropi, ali su šanse za to sada bile gotovo nikave. Profesionalno je mogla da bude uništena, reputacija joj je u tom trenutku bila veoma ugroţena. Duboko je uzdahnula i hrabro presrela pogled crnih očiju koje su je netremice gledale. Ponovo je zadrhtala, ali ovoga puta iz sasvim drugačijeg razloga.

U prostoriji je zavladala tišina dok su se njih dvoje odmeravali kao protivnici u ringu pred borbu. Instinkt je upozoravao Dastin na to da pobegne što dalje dok još ima vremena. Bila joj je potrebna sva snaga volje da ne odvoji pogled od njegovog prodornog pogleda. Trebalo joj je i nekoliko trenutaka da se sabere i povrati potpunu kontrolu nad svojim emocijama. Tada je prvi put zaista pogledala Damianosa Eleusiniotisa. Ponašala se veoma čudno, nije mogla sebi da objasni zašto tako reaguje na tog

muškarca iako je bio najzgodniji i najlepši koga je u ţivotu videla. Dastin je tek tada zaključila koliko je on u stvari visok. Primetila je i nekoliko sedih vlasi u njegovoj kosi mada to nije umanjilo njegovu muţevnost. Lice mu je bilo mladoliko. Zaključila je da nema više od trideset osam godina. Pod njegovim pogledom činilo joj se da se ruši njen zaštitni zid koje je godinama briţljivo gradila. Iznenada se osetila veoma ranjivom. Bila je uplašena kao zarobljena i bespomoćna ţivotinja.

U svetu u kojem se ona kretala muškarci poput Damianosa Eleusiniotisa nisu postojali. U njegovom pogledu naslutila je iskreno interesovanje skriveno iza ljutnje. Nadala se da će njegova znatiţelja prevagnuti. Duboko je uzdahnula shvativši da s njegovog lica ništa neće pročitati. Jedan pogled bio joj je dovoljan da shvati da je on muškarac koji voli da zavodi i osvaja ţene. Stresla se kada je videla da mu iz očiju izbiju varnice.

Ja sam Damianos Eleusiniotis a ovo je moj hotel - trgnula se na zvuk njegovog dubokog glasa. -

Dastin je to znala od onog trenutka kada je zakoračila u njegov apartman, tačnije, kada su je njegovi telohranitelji dovukli. Niko drugi ne bi dozvolio sebi da se tako ponaša prema ţeni, pogotovo zato što je njen "zločin” bio smešan. Bila je ubeđena da niko drugi na svetu nije toliko arogantan i hladan. Ponovo je osetila neodoljivu ţelju da pobegne što dalje od tog čoveka koji ju je uznemiravao.

2. poglavlje

Damianos je zainteresovano posmatrao devojku. Morao je da prizna da je hrabra i puna duha jer se niko drugi na svetu ne bi usudio da uradi to što je ona učinila bez njegove dozvole. Svi koje je poznavao nazivali su ga bezobzirnim, hladnim, proračunatim i opasnim. Ţene, kojih je bilo previše u njegovom ţivotu, koristile su iste

prideve kada su ga opisivale, ali one su dodavale i to da je zgodan i basnosnovno bogat Dobro je znao da je dovoljan njegov osmeh ili lepa reč da zavrti mozak najlepšim ţenama na svetu. I svaka od tih ţena pristajala je da bude s njim pod njegovim uslovima i onoliko koliko je on ţeleo. Neke su pokušale da ga uvuku u duţu i ozbiljniju vezu, pa čak i u brak, ali on je uspešno odolevao njihovim dobro smišljenim igricama. Bio im je paţljiv pratilac i strastan ljubavnik dok su ga privlačile.

Damianos još uvek nije sreo ţenu kojoj je više stalo do njega nego do njegovog poloţaja i ogromnog bogatstva. Godine druţenja s gramzivim i proračunatim lepoticama ostavile su na njemu dubok trag pretvorivši ga u cinika. Međutim, u poslednje vreme uhvatio je sebe da sa sve manje entuzijazma troši vreme i trud na započinjane nove veze. Nije mogao da natera sebe da uţiva u nečemu za šta je znao kako će se i kada završiti. Nikada nije voleo uobičajene neprijatnosti koje su pratile kraj

ljubavne veze. Neprimetno se stresao prisetivši se nedavnog burnog raskida s popularnom holivudskom starletom Sarom Vitaker. Damianos je netremice gledao devojku pred sobom uţivajući u onome što je video, pogled mu je lagano prelazio po njenoj vitkoj figuri. Imala je ten beo kao alabaster, a njene krupne sive oči gledale su ga prkosno i ljutito. Njena vatrenocrvena kovrdţava kosa uokvirivala joj je lice čineći ga još uţim. Pogled mu se zaustavio na punim usnama koje su bile stisnute i

shvatio je da bi dao sve na svetu da je mogao da je poljubi u tom trenutku. Nikada u ţivotu nije toliko ţeleo da poljubi neku ţenu. U stvari, ta devojka mu se, i protiv njegove volje, sve više sviđala. A to je bilo čudno jer je poznavao malo ljudi za koje je mogao da kaţe da mu se sviđaju. Damianos je duboko uzdahnuo priznavši sebi da ga je ta devojka očarala i da ne shvata šta mu se dešava. Dozvolio je svojoj mašti da na trenutak zamisli čak i stan u Atini koji bi njoj kupio.

Zamišljao je kako je obasipa dijamantima, smaragdima i svime što ona voli, obezbedio bi joj neograničeno izdrţavanje. Naravno, dok mu je interesantna. Još uvek nije pomišljao na ţenidbu ali i da je oţenjen, to ne bi bila prepreka da ima ljubavnicu. Dobro je znao kakve ga glasine prate, a bio je svestan činjenice da ih je devojka koja je pred njim stajala sigurno čula. Primetio je to po njenom trzaju kada je čula njegovo ime, i to ga je još više zaintrigiralo. U početku mu se dopalo to što je primetio da joj je neprijatno i da drhti

pod njegovim pogledom. Tako joj i treba, pomislio je, kada je dozvolila sebi da bez pitanja crta njegov lik. Verovatno je planirala da dobro unovči taj crteţ. Svi svetski časopisi jedva bi dočekali da objave tako nešto, a on je vodio računa o tome da se njegovo ime ne povlači po ţutoj štampi. Pre nego što odluči kako da je kazni zbog drskosti, hteo je da sazna nešto više o njoj. U njemu se bes borio s primitivnom muškom potrebom, koja mu do tog trenutka nije bila poznata,

da štiti i brani slabiji pol. Navikao je na bezobzirne ţene koje su se kretale u njegovom svetu poput ajkula koje traţe sledeći obrok.

joj je tridesetak godina, a pogled na njene bujne grudi koje su se ubrzano podizale i spuštale bio je dovoljan da probudi ţelju u njemu.

Devojka pred njim je, nasuprot tim ţenama, izgledala kao naivno dete u izbledelim farmerkama i jednostavnoj majici. Bio je spreman da malo ublaţi mišljenje o njoj, naročito zato što su njen prkosni pogled i pomalo divlja kosa obećavali vatromet u intimnijoj atmosferi.

U tom trenutku odlučio je da će ta devojka postati njegova ljubavnica i uţivao je u činjenici daje na početku nove tajne ljubavne veze. Zbunjivalo ga je jedino to što je bio ispunjen nestrpljenjem i osećanjem da sledi nešto lepo i posebno.

Osim toga, nije bila onoliko mlada kako mu se učinilo dok ju je posmatrao na terasi. Sada, izbliza, procenio je da

Međutim, ono što ga je u ovom trenutku najviše čudilo bila je činjenica da se nije uţasavao truda u vezi sa zavođenjem. Naprotiv, prvi put posle

dugo vremena uhvatio je sebe da unapred uţiva u tome. Osećao je da će s tom prelepom riđokosom sve biti drugačije, za početak nije mogao da predvidi ni koliko će njihova veza potrajati. I već je ta činjenica bila dovoljna da je poţeli kao nijednu ţenu pre. -

Sedite - rekao je oporo.

Ispruţio je negovanu šaku s dugim prstima, a drugom rukom pokazao je fotelju. Ţeleo je da što pre završe neprijatni deo razgovora da bi mogao da je odvede u krevet. Bio je uveren da će tamo njen prkos odmah nestati.

Recite mi kako vam je ime umekšao je ton pripremajući sebi teren. -

-

Dastin - odgovorila je namrštivši

se. Dastin? - pogledao ju je iskosa stavljajući joj do znanja da to nije dovoljno. -

Dastin Kejter - procedila je kroz stisnute usne. - Nemate pravo da se ovako ponašate prema meni! Ţelim da pozovem svoju ambasadu da... -

-

tro.

Šta ste rekli?! - prekinuo ju je oš-

Ne moţete me drţati ovde protiv... -

-

Ne to odmahnuo je rukom. Vaše

ime? -

-

Čuli ste ga - prkosno je isturila

bradu. Je li ovo neka šala? - upitao je zapanjen njenim stavom. -

Nije šala, gospodine Eleusiniotis - odmahnula je glavom.- Ovde sam došla na vaš poziv. Moje ime je Dastin Kejter i radim kao konzervator ii... -

Ne budite smešni nestrpljivo ju je prekinuo. Vi ne moţete biti Dastin Kejter! To je nemoguće! -

Uveravam vas da jesam...

Dastin Kejter je iskusan konzervator baroknih dela podsmehnuo se. -

Vi ste previše mladi da biste ostvarili tako imponzatnu karijeru. -

Već ste proverili moje kvalifikacije, gospodine Eleusiniotis... -

Glupost! - progunđao je. Pogledajte se! -

Damianos nije mogao da poveruje u to da je ova devojka poznati restaurator koga je pozvao da konzervira sliku koju je nedavno kupio i koju je planirao da izloţi u svom hotelu. S obzirom na njenu reputaciju, očekivao je dvostruko stariju ţenu. Vi ste beznačajni slikar koji je planirao da zaradi skicirajući me rekao je podiţući njen blok za skiciranje. -

Slobodno pozovite recepciju i zatraţite da vam pokaţu moj pasoš odbrusila mu je. -

Damianos zapravo nije mogao da zamisli da ţena moţe biti stručnjak u bilo kojoj oblasti, osim u onoj koja je vezana za spavaću sobu. A on je upravo nameravao da proveri njenu stručnost na tom polju. Imam bolju ideju - značajno se osmehnuo da testiram vašu stručnost. -

Pomno ju je posmatrao u ţelji da vidi njenu reakciju na svoj izazov. Pošto je prečula njegovu ponudu da sedne, prišao joj je nekoliko koraka osetivši istog trenutka snaţan naboj koji je prostrujao između njihovih tela. Pitao se da li ga je i ona osetila.

Zašto oklevate? - prišao joj je još bliţe. - Da li se bojite da ću otkriti da ste varalica? -

Za to nema ni najmanje šanse trgnula se uvređeno. -

Moţda sam ja problem, gospođice Kejter? - zagledao joj se u oči. -

Nemojte laskati sebi, gospodine Eleusiniotis - hrabro mu je uzvratila pogled. -

Jedina svrha mog dolaska u Firu jeste prilika da radim na slici koju ste kupili. Vi me uopšte ne interesujete. -

Zaista? - podigao je obrvu i sklonio nemirni pramen s njenog čela. -

Uzeo ju je za ruku i čvrsto stegnuo. Osetio je da se iznenađeno trgnula, ali nije povukla ruku. Osmehnuo se znajući da mu je pobeda nadohvat ruke, osećajući da je zbunjena i da glumi samopouzdanje. Diskretno je dao znak svojim telohraniteljima da se povuku, a oni su to učinili toliko neprimetno da devojka toga nije bila svesna. Dokazaće da ona nije ta ţena čijim se imenom predstavlja i uţivaće u svom trijumfu.

Tačnije, oboje će uţivati, bio je uveren u to. Svi znaci bili su tu: njen ubrzani puls koji je osetio pod prstima, širom otvorene oči i način na koji su se njene zanosne grudi podizale i spuštale. Dok je paţljivo, iskusnim okom, odmeravao njenu krhku pojavu, zaţalio je što ga je iskustvo riaučilo da bude ciničan. Ovaj susret mogao je da bude drugačiji da ga nisu uništile brojne ţene pre nje. Varalica ili ne, njen blagi cvetni miris uvukao mu se u nozdrve, kao i dašak nevinosti i neutoljive ţelje. Mada

su njena odlučno isturena brada i pogled govorili jedno, njeno telo pričalo je sasvim drugu priču. Nestrpljiv u iščekivanju onoga što će uslediti, poveo ju je kroz hodnik do svoje spavaće sobe. Bio je zadovoljan što je Rembrantovu sliku odloţio baš tamo jer je tako jednim udarcem mogao da ubije dve muve. Kuda me vodite? - upitala je ukopavši se u mestu i oslobodivši se njegovog stiska. -

U svoju spavaću sobu - mirno je odgovorio odmerivši je od glave do pete. -

-

Ne dolazi u obzir! - uzviknula

je. Uradićeš onako kako ti kaţem! namerno je prestao da joj persira. Ako ţeliš da dokaţeš svoju stručnost, počećeš odatle. -

Ne! - odmahnula je glavom ustuknuvši korak unazad. -

Ali slika zbog koje si došla upravo je tamo - osmehnuo se. -

Damianos je bio prijatno iznenađen njenom hrabrošću da mu se suprotstavi, prošlo je previše vremena od kada je neko to poslednji put

pokušao. Njegovo interesovanje je naglo poraslo, ali odlučio je da igraju po njegovim pravilima. Njegova nadaleko čuvena samokontrola popuštala je pred slikama koje su iznenada počele da mu se pojavljuju u mislima. Primetio je da je pobledela kao daje u tom trenutku na neki način uspela da pročita njegove misli. Zaţalićeš ako napraviš neprijatelja od mene - preteći je zakoračio prema njoj. -

Ne nameravam da od vas pravim ni prijatelja ni neprijatelja, -

gospodine Eleusiniotis - ponovo je uzmaknula. - Mene što se tiče, ovo moţe biti isključivo poslovni odnos. Ili donesite sliku u salon da je pogledam ili odlazim iz ovih stopa. Damianos ju je netremice gledao. Bila je tako mlada, tako naivna i poţeljna da je odjednom dobio ţelju da je zarobi između svog tela i zida. Sve ostalo moglo je da čeka, pomislio je ţeleći da zavuče prste u njenu nemirnu kosu. U tom trenutku bio je spreman da joj oprosti sve, čak i njenu prevaru i to što je pokušala da ga skicira bez

dozvole. Ispruţio je ruke sprečivši je da ponovo uzmakne i zadovoljno je primetio da su njene oči potamnele. Bilo mu je jasno da je i ona njega ţeli isto koliko i on nju, i da više nema potrebe da zauzdava svoju ţelju. Shvatio je da više ne moţe da se bori protiv toga i da to ne ţeli. Kada je pokušala da pobegne, uhvatio ju je i privukao sebi. Ideš nekuda? - tiho je upitao naginjući se prema njoj. Čini mi se da zapravo ne ţeliš da pobegneš od mene, zar ne? -

Pustite me! - počela je da se otima. Samo pokušajte da me poljubite! -

U redu- promrmljao je prelazeći rukom niz njena leđa i privlačeći je bliţe. -

-

Prihvatam izazov.

Sledećeg trenutka njegove usne spustile su se na njene gladno i poţudno, a rukama ju je stisnuo oko struka toliko da ju je zabolelo. Dastin se opirala samo tren pre nego što se prepustila njegovim zahtevnim usnama.

Osetio je kako se topi u njegovom zagrljaju dok ga je ljubila istom strašću kao i on nju. Bilo je lakše nego što je očekivao, pomislio je odmaknuvši lice od njenog da bi mogao da je pogleda u oči. Da li ţeliš više? - upitao je šapatom. -

Video je da je devojka previše uzbuđena da bi mogla da mu odgovori i to je veoma imponovalo njegovom egu. Nije mogao da se seti kada se poslednji put osećao tako ţivim pored neke ţene.

Izgledaš tako nevino promrmljao je milujući njen obraz. - I naivno. -

Sledećeg trenutka sagnuo se i podigao je u naručje, a zatim je krupnim koracima pošao u spavaću sobu. Paţljivo ju je spustio na crnu satensku posteljinu i spustio se pored nje ponovo je privlačeći u zagrljaj. Da li ti se ovo dopada? - upitao je prelazeći usnama po njenom vratu. -

-

Da - uzvratila je jedva čujno.

Nadneo se nad nju pritisnuvši je svojim telom pa je osetila njegovo

uzbuđenje. Bila je upravo tamo gde je on ţeleo da bude, pod njim, ranjiva i spremna na sve što je mogao da joj pruţi. Onda mi reci šta misliš o mojoj slici - rekao je hladno. -

Jasno je video kako joj se ţenice šire u neverici i šoku kada su njegove reči prodrle u njenu svest. Skrenula je pogled s njegovog lica zaustavivši ga na slici koja je visila na zidu iznad uzglavlja kreveta. Prevario si me! - viknula je besno dok su joj se obrazi crveneli. -

Kao što sam rekao, naivna si podsmehnuo se. - A sada mi reci šta znaš o ovoj slici ili se gubi odavde!

Kako očekuješ da se koncentrišem kada mi dišeš za vratom?

Ti si bezosećajan čovek optuţila ga je pokušavajući da se oslobodi pritiska njegovog tela.

U redu - klimnuo je glavom i skinuo sako. - Daću ti i prostor i vreme koji su ti potrebni.

Samo polako - ustao je iz kreveta. - Nemoj da ţuriš, dobro pogledaj.

Prebacio je sako preko naslona fotelje i zavrnuo rukave košulje pre nego što je seo. Nastavio je da je posmatra kako zagleda sliku sa svih strana, koliko joj je krevet omogućavao.

-

-

-

Gledao ju je netremice kako se uspravlja i pokušava da što dostojanstvenije ustane. Duboko je uzdahnula i zagledala se u sliku nekoliko trenutaka, a onda ga je pogledala preko ramena.

-

-

Da li si spremna da proceniš moju sliku? - upitao je posle nekog vremena. -

Zaista si teţak čovek uzdahnula je. -

-

A ti si...

U redu - prekinula ga je i okrenula se njemu. - Na prvi pogled je jasno da slika pripada epohi baroka i holandskoj školi. Dominantan je kjaroskuro, kontrast svetlog i tamnog. Takođe je karakterističan i subjektivni tretman svetlosti koja ne dolazi iz određenog izvora već zrači iz boja. Pored toga, jasno su uočljivi nanosi boje u različitim slojevima, na jednom mestu su debeli, a na drugom veoma tanki Naravno, ova mitološka tema -

karakteristična je za ovog slikara. Čestitam, gospodine Eleusiniotis, kupili ste originalnu sliku Rembranta Harmensona van Rejna. Nije mu promakao njen trijumfalni pogled, ali je on imao previše prakse i iskustva da bi pokazao da je iznenađen. Zaista nije očekivao da će s toliko stručnih detalja opisati sliku, bilo mu je jasno i da je njena reputacija potpuno opravdana. On se konsultovao sa stručnjacima i pre nego što je kupio sliku, i svi oni rekli su mu isto što je sad čuo. I svi su mu preporučili upravo Dastin Kejter

kao najbolju osobu za restauraciju i konzervaciju te slike. Unapred se radovao tome što će narednih nekoljko dana, dok bude radila svoj posao, uţivati u njenom društvu. Naravno, nameravao je da maksimalno iskoristi priliku koja mu se pruţila. Odavno je naučio da dobre prilike u ţivotu ne treba propuštati. Znao je da njegovo lice ne odaje zadovoljstvo, a još manje oduševljenje onim što je upravo čuo. Osmehnuo se kada je video kako se trijumfalni sjaj polako gasi u njenim prelepim sivim očima.

Za trenutak je razmišljao o tome da je ponovo prikuje za svoj krevet, a onda je odlučio da podigne svoju igru zavođenja na viši nivo. Odavno je ta standardna igra prestala da mu bude zanimljiva i privlačna. Otpratiću te do apartmana rekao je ustajući. -

Nemojte se toliko truditi, molim vas - sarkastično je uzvratila. -

Ţelim da znam da li ti se dopada smeštaj - osmehnuo se njenoj uvređenosti. -

Veoma je lep - odgovorila je stisnuvši usne. - I zaista nema potrebe da me pratite, gospodine Eleusiniotis, umem da vodim računa o sebi. -

Da, primetio sam - brzo je smanjio rastojanje između njih. -

Osetio je kako je zadrhtala kada ju je ponovo privukao u zagrljaj. Rukama je obuhvatio njen uzani struk privlačeći je bliţe sebi, dok su njegove usne počele da se spuštaju prema njenim. I opet je bila omamljena i uzdrhtala, čvrsto se pripijala uz njega reagujući na svaki njegov dodir. Bila

mu je potrebna ogromna snaga volje da se odmakne od nje. Uskoro, rekao je sebi. Dao joj je vremena da se smiri i da shvati da od njega te večeri neće dobiti ništa više osim poljubca. Kada joj se pogled razbistrio, očima je ljutito sevnula pa se istrgnula iz njegovog zagrljaja i gotovo potrčala. Mene niko ne ostavlja - rekao je ledenim glasom sustigavši je u hodniku. -

-

Krenula sam u svoj apartman.

Rekao sam ti da ću te otpratiti uhvatio ju je za ruku i poveo prema liftu. -

Nisu progovorili ni reč u liftu, kao ni dok su išli hodnikom do njenog apartmana. Mada je ţeleo da je ponovo privuče u zagrljaj, uzdrţao se razmišljajući o svemu onome što će uslediti. Budi spremna ujutro u devet, odvešću te u Megalohori rekao je kada je otvorila vrata. Tamo je sve spremno i moţeš odmah početi da radiš. -

3. poglavlje

Dastin se probudila pre svitanja i u prvi mah nije mogla da se seti gde se nalazi. Bacila je pogled na prozor i videla da je napolju još uvek mrak. Pokušala je ponovo da zaspi, ali joj san nije dolazio na oči. Leţala je u krevetu netremice gledajući u jednu tačku na tavanici. Prozor je bio širom otvoren i noćni povetarac uneo je sveţinu u sobu. Zagrlila je meki jastuk i zaplakala je dajući oduška svojim osećanjima.

Ispala sam glupača, ponavljala je u sebi. Nije mogla da shvati kako je dopustila da joj se nešto tako desL Ona je bila stručnjak za konzervaciju, a Damianos Eleusiniotis je odbio da poveruje u to pa ju je proverio. Srce joj je tako snaţno udaralo da je poverovala da će iskočiti iz grudi. A postojao je još jedan razlog za njen bes i nemir. Njen ţivot je u tren oka okrenut naglavačke. Nikada pre nije bila u takvoj situaciji. U svom dosadašnjem ţivotu nikada nije bila toliko poniţena a istovremeno uzbuđena. Nikada pre

nije tako reagovala na nekog muškarca mada nije bila naivna. I umesto da se odupre njegovom smišljenom zavođenju, ona mu se prepustila. I to ne jednom, nego dva puta u kratkom roku. Dozvolila mu je da je uzbudi i daje ostavi da se sama izbori s tim. Zbog sopstvene nepromišljenosti misli su joj bile okupirane muškarcem koji je mogao da je uzbudi samo pogledom. Bila je uverena u to da neće biti u stanju da se koncentriše na rad u takvom stanju.

Pre nego što je došla u Grčku komunicirali su posredstvom interneta i ništa nije moglo da je pripremi za susret sa Damianosom Eleusiniotisem. U njegovom prisustvu srce joj je toliko snaţno tuklo da je bila uverena da on moţe da ga čuje. Iskreno, jedino je ţelela da vodi ljubav s tim zavodljivim Grkom. Ţelela ga je od kada ga je ugledala na terasi hotela. Počela je da skicira njegov portret zamišljajući kako bi to bilo kada bi je on zagrlio i poljubio. Zamišljala je kakav bi osećaj bio dodirnuti njegovo snaţno telo, ali je

stvarnost bila mnogo lepša. Instinktivno je osetila da on ume da zadovolji ţenu, a njegove tamne oči obećavale su još više. U poslednje vreme u njenom ţivotu nije bilo strasti i bio je dovoljan jedan njegov dodir i pogled njegovih crnih očiju da se izgubi. Bila je spremna da poveruje u sve dok joj šaputao nerazumljive rečenice na uho. Ljutila se na sebe što je bila spremna da zaobiđe svoje principe zbog njega, što se tako lako predala, što je htela da mu dozvoli da vodi

ljubav s njom. Mada je to bilo sve samo ne ljubav.

apartmanima. Sve se desilo toliko brzo da nije uspela da se snađe.

U mislima joj je vladao potpuni meteţ dok je traţila logična objašnjena za svoje ponašanje. Ni pretpostavila nije da na svetu postoji muškarac koji toliko zrači seksualnošću i nadala sa je on prvi i poslednji koga će sresti u ţivotu.

A onda se našla u spavaćoj sobi Damianosa Eleusiniotisa, upravo tamo gde je on ţeleo, ah ne da bi vodio ljubav s njom već da bi joj dokazao da je prevarant. On je zaista verovao da je pokušala da se na ; prevaru domogne njegove neprocenjive slike.

Njen svet bio je tih i miran a ljudi koje je poznavala ponašah su se pristojno. Nisu kiđnapovali jedni druge i nisu pokušavali da se međusobno zavedu u luksuznim

Znala je da je očekivao da ona neće proći njegov test ali, na sreću, zadatak je bio lak. Na prevaru ju je namamio u spavaću sobu i još uvek nije mogla da , poveruje da je bila spremna da rizikuje

, sve što je postigla u ţivotu zbog nekoliko ) trenutaka zadovoljstva. Za trenutak je pomislila da će joj se otvoreno nasmejati u lice, ali on je netremice zurio u nju. Bilo joj je potrebno sve dosadašnje iskustvo da bi potisnula misli koje se nisu odnosile na zadatak pred njom. I kao da joj to nije bilo dovoljno, ponovo mu je dozvolila da raspali strast u njoj dok se ona borila između ţelje da ga zagrli i da ga odgurne od sebe. Trebalo je da pretpostavi da je tako uspešan čovek hladan i proračunat.

Dastin je ustala čim je svanulo jer ioj nako nije spavala. Poručila je da joj donesu kafu u sobu i polako ju je ispijala na jterasi. Uskoro će sve biti gotovo, pomislila je, brzo će završiti posao radi kojeg je došla u Grčku i onda će se vratiti kući. Istuširala se na brzinu i osušila kosu peškirom. Ubeđivala je sebe da će sve biti u redu i da samo treba da sledi svoja čula i instinkte. Naravno, moraće da se ponaša krajnje profesionalno i da se drţi na distanci. Kada je Damianos pokucao na njena vrata tačno u devet sati, ona je bila

spremna. Voţnja do Megalohorija protekla je u potpunoj tišini, nisu progovorili ni reč čak ni kada se Damianos zaustavio i obišao kola da joj otvori vrata. Dastin je kruto klimnula glavom, zahvalna za maio manira u njegovom ophođenju. Srce joj je snaţno udaralo kao da ţeli da iskoči iz grudi dok je išla za njim prema prelepoj beloj vili. Umesto da potpuno isključi intimnu atmosferu koja je vladala u njegovim sportskim kolima tokom relativno kratke voţnje, ona je uţivala. Kada je otključao ulazna vrata širom ih

otvorivši da je propusti, u prvom trenutku pomislila je da se nalazi u nekom muzeju. Svuda oko nje na zidovima visile su prelepe i basnósnovno vredne slike. Dastin nikada nije videla tako imponzantnu privatnu kolekciju na jednom mestu. Zastala je zadivljeno gledajući oko sebe. Jednu sobu opremio sam tako da imaš sve što ti je potrebno i da moţeš neometano da radiš- rekao je pokazujući vrata u dnu hodnika. Ovde te niko neće uznemiravati. -

Odlično - klimnula je glavom izbegavajući da ga pogleda.

Zašto da ne? - prihvatila je nadajući se da će joj rad skrenuti misli.

Dođi, pokazaću ti uhvatio ju je za ruku.

Kada se umoriš, soba pored pripremljena je za tebe - pokazao je rukom vrata levo od sebe. - Osećaj se kao u svojoj kući.

-

-

Kada je otvorio vrata sobe, Dastin je iznenađeno zastala otkrivši da tu ima sve što moţe da joj zatreba. Prostorija je bila bolje opremljena od njene laboratorije. Kada joj se pogled zaustavio na slici koju je trebalo da restaurira, osetila je kako joj rumenilo obliva obraze. Ako ţeliš, moţeš odmah da počneš da radiš - rekao je Damianos stojeći još uvek u vratima. -

-

-

Hvala - promrmljala je znajući da se to nikada neće dogoditi i da neće moći da se potpuno opusti. -

Doću ću po tebe da zajedno ručamo - dodao je naslonivši se na dovratak. -

Ne - odmahnula je glavom počevši da priprema ono što joj je -

potrebno. - Kada počnem da radim, ne prestajem dok ne završim bez obzira koliko to traje. -

Ali moraš da jedeš - pobunio se.

Ako budem gladna, poješću nešto na brzinu- odgovorila je ne pogledavši ga. -

Kako hoćeš - zalupio je vrata za sobom. -

Dastin je zbunjeno gledala za njim nekoliko trenutaka, a onda je odmahnula glavom i posvetila se slici. Zadovoljno se osmehnula kada je

otkrila spektrometar na jednoj polici jer će joj to umnogome olakšati posao. Narednih nekoliko sati potpuno se posvetila radu, prvo je paţljivo izvadila sliku iz rama i postavila je na štafleraj koji je stajao pored prozora. Onda je prinela stalak sa svim potrebnim stvarima i stolicu. Nije znala koliko je vremena prošlo kada je osetila poznato grčenje mišića u vratu od umora i otkrila da se svetio naglo promenilo. Protegnula se i snaţno protrljala ukočeni vrat shvativši da je počeo da se spušta sumrak.

U sobi je bilo veoma toplo i zagušljivo pa je ustala i otvorila prozor nadajući se da će to rashladiti vazduh. Oduševljeno je uzviknula kada je ugledala bazen nepravilnog oblika, plivanje je bilo upravo ono što joj je trebalo. Bilo joj je krivo što nije ponela kupaći kostim, a onda joj je nešto palo na pamet. Izašla je u hodnik i oslušnula, ništa se nije čulo, u kući je vladala potpuna tišina. Brzo, da se ne bi predomislila, izašla je napolje i poţurila do bazena.

Nije joj bilo svejedno, ali odlučila je da uradi ono što je naumila. Voda u bazenu bila je mirna kao ogledalo. Dastin je svukla farmerke i košulju pa je skočila u vodu. Snaţnim i sigurnim zamasima sekla je vodu uţivajući u osećaju da je naga. Nije imala običaj da se kupa bez krpice na sebi, a bilo je u tome nečeg tajanstvenog i izazovnog. Kada se umorila, zastala je uhvativši se za ivicu bazena. Sledećeg trenutka jedna snaţna ruka povukla ju je napolje. Našla se licem u lice s

Damianosom Eleusiniotisom. Gledao ju je Ijutito, ozbiljnog lica. Zar ti niko nije rekao da noćno kupanje moţe biti opasno? - upitao je oštro. -

Šta radiš ovde? - promucala je zapanjeno. -

Pravo je pitanje šta ti radiš ovde rekao je prekomo. Video sam te s prozora. Palo mi je na pamet da odmah skočim u vodu za tobom, ali nisam hteo da te preplašim. -

Dastin je bila bolno svesna činjenice da je potpuno naga. Iako je

veće bilo sveţe a voda prijatna, njeno telo je gorelo. Plašila se onoga što je moglo da se dogodi, a istovremeno je bila uzbuđena zbog toga. Pogledom je uspaničeno traţila svoju odeću ugledavši je na drugom kraju bazena. Naglo se oslobodilaa njegovog stiska i ponovo skočila u vodu. Preplivala je bazen i iskočila iz vode na drugoj strani. Tanka košulja nije bila najbolje rešenfejer se tkanina zalepila za njeno mokro telo, ali osetila se malo sigurnijom. Dastin je sve više bila

svesna neprijatnosti u kojoj se našla svojom krivicom. Ne moţeš da zamisliš koliko sam se iznenadio kada sam te ugledao pored bazena - rekao je Damianos prilazeći joj. - Izgledala si kao sirena koja se posle dana provedenog na zemlji vraća u vodu. -

Ne preteruj - nervozno je odmahnula rukom. - Postaje hladno, bolje da se vratim u kuću. -

Nisu joj se dopale njegove reči, tačnije, nije joj se dopalo ono što su te reči izazvale u njoj. Ponovo. Brzo se odmaknula od njega i ţurnim

koracima krenula u kuću. Bila je puna emocija koje nije mogla da obuzda niti da razume. Čim je odmakla dovoljno daleko da on ne moţe da je vidi, potrčala je. Odahnula je tek kada je zatvorila vrata laboratorije za sobom i naslonila se svom teţinom na njih. Kada se pribrala, brzo je navukla farmerke proklinjući svoju nepromišljenost. I protiv svoje volje ponovo je razmišljala o Damianosu. Od njihovog prvog susreta bila je zaslepljena njegovom ličnošću. Sve je na njemu

bilo privlačno, njegov izgled, drţanje, samouverenost Zaista nije bila spremna za tako snaţnu ličnost koja u svakom trenutku zna šta hoće, a istovremeno je tako hladna i proračunata. Trgnula se kada su se vrata otvorila, i ukočila se pripremajući se za novi susret s njim. Niko ne odlazi od mene procedio je kroz stisnute zube. -

Ne! Ne moţeš da uđeš... promucala je uzmičući pred njim. -

Ovo je moja kuća - podsetio ju je. - Mogu da radim šta hoću. Mogu i da te izbacim ako to ţelim. -

Da li mi pretiš?! - pogledala ga je ljutito. - Odlazi! Nemam šta da ti kaţem. -

Ali ja imam tebi mnogo toga da kaţem - rekao je ulazeći u sobu. -

Zvaću policiju! - čim je izgovorila te reči, shvatila je koliko glupo zvuče. -

I šta ćeš da im kaţeš? osmehnuo se. - Da je čovek u čijoj si -

kući, a koji je ujedno tvoj poslodavac, došao da vidi kako napreduje tvoj rad? Oboje znamo da to nije tačno ustuknula je još dva koraka. -

Hajde da preskočimo ove gluposti - naglo se uozbiljio. - Već sam ti rekao da niko ne odlazi iz mog društva, naročito ako taj neko radi za mene. -

Ne dodiruj me! - ponovo je uzmaknula kada je pokušao da je uhvati. -

Moţda nije trebalo da vičem na tebe malopre - rekao je pomirljivo. -

Dastin je nastavila da uzmiče pred njim sve dok nije osetila hladan zid iza sebe shvativši da nema više kud da pobegne. Damianos Eleusiniotis ju je ponovo lako saterao u ugao. Podigao je ruku do njenog lica, ali ga je ona brzo okrenula u stranu. Ne! - pobunila se kada joj je prstima uhvatio bradu nateravši je da ga pogleda. -

Sigurna si? - upitao je osmehnuvši se. -

Ostavi me na miru! - činilo joj se da se više bori protiv sebe nego protiv njega. Dosta mi je... -

Čega? - upitao je tiho, naginjući se prema njenom licu. -

Dastin je osetila da počinje da se topi pod njegovim dodirom i bila je ljuta na svoje telo što ju je još jednom izneverilo. Još uvek je bila slomljena, slaba i ranjiva zbog onoga što se desilo prethodne večeri a ovo se prebrzo dešavalo. Bilo joj je jasno da je taj zavodnik veoma voleo seks i da mu je ljubav potpuna nepoznanica. A ona je odlučila da ne bude još jedna u nizu, koju će odbaciti kada je se zasiti. Samo je još trebalo da u to ubedi i svoje telo.

Iznad svega joj je u tom trenutku bilo potrebno vreme da se oporavi. Bila je besna na sebe, na svoje telo što ju je izdalo i na tog zavodljivog Grka od čijeg su je glasa podilazili ţmarci. Molim te, idi - prošaputala je slomljeno. - Oboje znamo da je ovo za tebe igra u kojoj ne ţeliš da izgubiš. -

-

Da li je to zamerka? — upitao je

meko. Obećavam ti da se nećeš pokajati ako dođeš u moj krevet. -

Ostavi me na miru - rekla je malo odlučnije. - Ovde nema ničega što ţeliš.

Ne! - odmahnula je glavom i oduprla se snaţno o njegove moćne grudi.

Osim tebe- promrmljao je sklanjajući joj mokar pramen sa čela.

Grešiš ako misliš da sam slaba! Moţda ne pripadam tvom svetu glamura i bogatstva, ali nisam budala i neću dozvoliti da me tako tretiraš.

-

-

Prošle večeri Dastin je otkrila da je Damianos iskusan ljubavnik i da je svestan činjenice da nijedna ţena nije u stanju da mu se odupre. Ali je znala i to da je došao trenutak da podvuče crtu u njihovom odnosu i da ga podseti na činjenicu da ona radi za njega. U protivnom, izaći će iz svega ovoga slomljenog srca.

-

-

Nijednog trenutka nisam pomislio da si budala, Dastin - zvučao je uvređeno. -

Molim te, idi - iskoristila je priliku da se odmakne od njega. Završiću posao radi kojeg sam došla i vratiću se kući u Njujork. Nikada me više nećeš videti. -

Radićeš za mene dok ne kaţem da je tvoj posao završen - procedio je kroz stisnute zube. - Seti se da si potpisala ugovor. -

Ugovor se moţe raskinuti trudila se da zvuči staloţeno. -

Tvoja profesionalna reputacija nalaţe ti da ostaneš i završiš posao podsetio ju je ledenim glasom. -

Moja čast to zahteva rekla je ponosno ga pogledavši pravo u oči. Ali pretpostavljam da ti ne znaš mnogo o tome. -

Ostaćeš dok ne završiš rad na ovoj slici - iz njegovih očiju izbijale su varnice. -

Dastin je jasno videla da je, u pokušaju da se kontroliše, stegnuo pesnicu toliko jako da je pobelela. Znala je da je preterala, ali više nije mogla da povuče ono što je rekla. I pored svega, iskreno se radovala radu na slici jer je iznad svega volela svoj posao. Ako ćeš raditi za mene, moţemo bar da razgovaramo kao ljudi - rekao je mirnije. -

U redu - klimnula je glavom i okrenula leđa dajući mu do znanja da je vreme da ode. -

4. poglavlje

Dastin se odmaknula zadovoljno pogledalavši sliku pred sobom. Ostalo je još nekoliko sitnica da uradi, ali njen posao uglavnom je bio završen. Kada konačno završi sliku, moraće još da napiše izveštaj o svom radu i moći će da se vrati kući. Koliko god je ţelela da još malo uţiva u tom ostrvskom raju, toliko je, s

druge strane, ţelela što pre da pobegne iz njega. Tačnije, ţelela je da pobegne od izvesnog stanovnika tog raja. Duboko je uzdahnula i protrljala ukočene mišiće na vratu, a zatim se protegnula. Poslednjih nekoliko dana provela je radeći i odmor i relaksacija bili su joj neophodni To je značilo da bi morala da moli Damianosa za uslugu, a to nikako nije ţelela. Kao da je osetio da ona razmišlja o njemu, Damianos se pojavio pred vratim improvizovane laboratorije baš u tom i trenutku. Dastin se neprimetno

trgnuj. Ishvativši da on izgleda još bolje nego pre.

Odlično - zadovoljno se osmehnuo.

Poslednjih dana su se izbegavali, kao po prećutnom dogovoru. Ona je znala da je on u kući jer ga je često čula kako razgovara telefonom, a u nekoliko navrata dolazili su mu neki ljudi. Ipak, uporno se drţala po strani.

To znači da si slobodna za večeru.

-

Završila si? - upitao je prilazeći

Skoro - klimnula je glavom i skrei nula pogled na sliku. - Ostale su neke sitnice i da napišem izveštaj ali, sve u svemu, to je dva sata posla. -

-

-

Večeru? - zbunjeno ga je pogledala, -

-

Mora da se šališ?

Uveravam te da mi to nije ni na kraj pameti - uozbiljio se. - Tvoj posao je završen, što znači da od večeras ne radiš za mene. Naravno, ako ne ţeliš da prihvatiš moje izvinjenje... -

Nije završio misao netremice je gledajući, Dastin je ponovo stekla

utisak da je izaziva i to joj se nimalo nije dopala Setila se kako mu se lako predala, kao da je bila spremna da izgubi kontrolu u njegovom zagrljaju. Mada je neko vreme proteklo od one noći, seksualna tenzija još uvek je bila jaka između njih i ona nije bila sigurna daje večera dobra ideja. Međutim, otkrila je da joj je veoma teško da se odupre njegovom osmehu. Osim toga, Damianos Eleusiniotis je bio strasni kolekcionar, a ona konzervator, i moţda je postojala mogućnost da ponovo u budućnosti sarađuju. To bi svakako mnogo

značilo za njenu karijeru. A tu je bila i činjenica, koju je on već istakao, da od večeras više ne radi za njega, pa prema tome nije postojao razlog da ne dozvoli sebi malo opuštanja. Bio bi to lep način da se on iskupi za to što je sumnjao u nju. Još uvek je oklevala iako je bila sigurna u to da Damianos Eleusiniotis nije čovek naviknut na odbijanje. Znala je da je dovoljno da se on osmehne i pucne prstima pa da ţene padnu pred njegove noge. I to ţene mnogo lepše i sofisticiranije od nje.

Mislim da sam se zaljubio u ovu sliku na prvi pogled - široko se osmehnuo kada je ugledao njen zapanjeni pogled. -

Šta je bilo, Dastin? Ne veruješ da mogu da budem romantičan? -

Moguće je slegnula je ramenima prikrivajući zbunjenost. -

Zašto ne bismo raspravili o pojmu ljubavi na prvi pogled tokom večere? - upitao je vrativši se na prethodnu temu. -

Nemam šta da obučem rezignirano je rekla, svesna toga da je kapitulirala. -

Traţiću da ti pošalju stvari iz hotela - ponudio je. -

Nema svrhe - osmehnula se. Radi se o tome da nisam ponela ništa za večernji izlazak. Iskreno, nisam očekivala da će mi se ukazati prilika. -

U centru sela je odlično snabdeven butik - pogledao je na sat i klimnuo glavom. - Javiću im da dolaziš da bi te sačekali pošto uskoro zatvaraju. -

-

Ali...

Nema svrhe da se buniš odmahnuo je glavom i prevukao prstom po njenom obrazu. - Zar nisi dosad otkrila da sam u stanju da pobijem svaki tvoj argument? -

Dastin ga je netremice posmatrala nekoliko trenutaka, a onda je bez reči klimnula glavom znajući da je izgubila još jednu bitku. Darnianos se zadovoljno osmehnuo da bi se već sledećeg trenutka okrenuo i izašao. Dastin je poţurila u svoju sobu da se istušira, a zatim je na brzinu obukla farmerke i čistu majicu. Prošetala je do

centra sela i krenula u potragu za prodavnicom. Srećom, mesto je bilo malo i brzo ju je pronašla. Pregledala je sve haljine koje su joj ponudili pre nego što je pronašla ono što je htela. Bila je prezadovoljna kako joj pristaje, naročito zato što tako nešto do pre koji dan ni u snu ne bi obukla, ali sada je prilika bila drugačija. Haljina je bila uska, s visokim šlicem na butini. Ocrtavala je njeno telo od grudi do članaka na nogama. To je ono što je htela, pomislila je zadovoljno. Večeras će zavodljivi Grk za pramenu biti zaveden.

Istuširala se čim se vratila u Damianosovu vilu. Oprala je kosu i pustila je da se osuši, a zatim je počela da se sprema. Provokativna crna haljina, neobavezna frizura i malo jača šminka potpuno su promenili njen izgled. Obula je sandale s visokim potpeticama koje je, takođe, kupila tog popodneva. Bila je veoma zadovoljna učinkom, morala je sebi da prizna da izgleda lepo. Jednostavan zlatan lančić koji je uvek nosila i male zlatne minđuše dovele su njenu pojavu do savršenstva.

Nešto pre osam čula je kucanje po vratima i ostala je bez daha kada ih je otvorila, shvativši da joj neće biti lako da sprovede svoj plan u delo. Nije računala na to da će on, kao i uvek, izgledati savršeno. Darnianos je bio u belom odelu i crnoj košulji bez kravate. Njegova crna kosa i taman ten činili su divan kontrast beloj odeći. Nije joj promakao blesak divljenja u njegovim očima kada ju je odmerio od glave do pete. To joj je trenutno donelo zadovoljstvo, ali je i dalje bila uverena da je prenaglila u odluci da mu vrati

milo za drago. Kada joj se pogled zaustavio na njegovim usnama, prisetila se kako se osećala dok su je te usne ljubile. Duboko je uzdahnula. Znala je da je pred njom teško veće i, verovatno, još duţa noć. Verovala je u ljubav, ali su muškarci poput Damianosa verovali u moć i zato se uvek drţala podalje od njih. Sve do sada. Mislio sam da prošetamo - rekao je uhvativši je za ruku. - Veče je prijatno, a restoran nije daleko. -

Nemam ništa protiv izbegavala je da ga pogleda. -

Neko vreme išli su jedno pored drugog bez reći i Dastin je počela da se opušta i uţiva u svojoj poslednjoj večeri na ostrvskom raju. Trgnula se kada je Damianos zastao zagledavši se u nju. Dakle, da li veruješ u ljubav na prvi pogled? - upitao je tiho. -

Dastin je prisilila sebe da mu uzvrati pogled, ali je sve vreme ponavljala u mislima da je to čovek koji je odbio da joj poveruje i koji se prema njoj ponašao kao prema kriminalcu. On nije bio običan

muškarac s kojim je mogla da se upusti u flertovanje.

bi primetio strast u njenim očima. Dok drugi nisu toliko srećni.

Treba li da ponovim pitanje? podigao je obrvu. - Ljubav na prvi pogled?

A šta je s nama? - upitao je iznenadivši je.

-

Lica su im bila toliko blizu da je osećala njegovim miris, zbog čega je osetila blagu vrtoglavicu. Čak i na ulici je njeno telo reagovalo na njegovu blizinu i bila joj je potrebna sva snaga da se otrgne iz transa. Verujem da su neki ljudi dovoljno srećni da upoznaju ţivotnog partnera i da odmah znaju da je on pravi - pogledala je u stranu da on ne -

-

S nama? - ponovila je zaprepašćeno -

Gledala ga je u neverici, svesna činjenice da je ona niko dok je Damianos Eleusiniotis lav među muškarcima. Njegovo prisustvo bilo je dovoljno da svi drugi izblede u očima suprotnog pola. -

meko.

Ţeliš me, zar ne? - upitao je

Znala je da toliko toga moţe da kaţe u tom trenutku, ali ostala je nema. Njegovo lice bilo je blizu njenom tako da su im se usne gotovo dodirivale. Znala je da bi trebalo da mu kaţe ne, ali znala je i da to ne ţeli. Gladna sam - promrmljala je pokušavajući da dobije na vremenu. -

Moţemo da večeramo u krevetu - predloţio je zavodljivo. -

Ma koliko primamljivo taj predlog zvučao, Dastin je uspela da se otrgne magiji njegovog pogleda. Ako pristane, to biti pod njenim uslovima, ona će ovoga puta voditi igru.

Ovde sam nedelju dana, a nisam videla ništa od ovog prelepog mesta rekla je osmehnuvši se. Ako nemaš ništa protiv, volela bih da odemo u taj restoran na večeru. -

Ako je to ono što ţeliš - rekao je gledajući je netremice. -

To je ono što ţelim - klimnula je glavom. -

Ostatak puta prešli su u tišini i Dastin više nije znala šta moţe da očekuje od Damianosa. Na putu do restorana uspela je da umiri svoje nerve i da zakorači u nešto što bi moglo da bude njena propast.

Damianos je bio previše zgodan i previše zavodljiv da bi iz svega mogla da izađe nepovređena. Bila je izgubljena mislima i nije se mnogo bunila kada joj je predloţio da proba lokalni specijalitet mada nije volela da eksperimentiše s hranom.

Damianos ju je doveo u ekskluzivni restoran koji je bio pun gostiju. Međutim, njihov sto je bio u uglu prostrane terase i delimično zaklonjen bogatom krošnjom drveta buganvilije s jarkocrvenim cvetovima, što je stvaralo osećaj intimnosti.

Vodili su neobavezan razgovor dok su polako ispijali aperitiv i čekali da im bude servirana večera. Zahvaljujući njegovoj neposrednosti koja ju je iznenadila, Dastin je uspela da se opusti.

Nadao sam se da će biti tako odgovorio je smešeći se. - Večeras ţelim da se opustiš i da uţivaš.

Dopada mi se ovde - rekla je prelazeći pogledom po sali. -

-

On se savršeno uklapao u okruţenje i kao da nije primećivao luksuzni ambijent u kojem su sedeli. Dastin je bila uverena da večera u tom

restoranu košta gotovo toliko koliki je iznos njene mesečne plate.

Obećavam da će biti mnogo više nego dobro - rekao je tiho.

A to je samo naglasilo razliku između njih i učvrstilo ju je u odluci da dopusti sebi malo ludosti i uţivanja. Naravno, pod uslovom da je on spreman da igra po njenim pravilima.

A šta ako ţelim da budem glavna? - osetila je nervozu.

Dobro - promrmljala je zbunjeno. -

Nije joj promakao blesak u njegovim očima i bilo joj je jasno da će biti teško da sprovede svoju zamisao u delo. Damianos se nagnuo preko stola i neţno je prstom dodirnuo njen obraz.

-

-

Sve što ţeliš - sklonio joj je pramen kose iza uha. -

Sve? - pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice. -

Ţelim da uţivaš sa mnom prineo je njene prste svojim usnama. -

Dastin je osetila da se prijatna jeza širi njenim telom. Naglo se uspravila u stolici podsećajući sebe na to da ne sme da mu dozvoli da preuzme kontrolu

nad situacijom. Ona je imala cilj pred sobom i ţelela je da ga ostvari.

pojavio se strah da neće biti u stanju da zaštiti svoje srce od njegovog uticaja.

Bila je iskrena prema sebi pa je priznala da je Damianos veoma privlači, kao nijedan muškarac koga je upoznala. A iz iskustva, pomalo neprijatnog po nju, doduše, znala je da on moţe mnogo da pruţi ţeni.

Postalo joj je jasno da je s njim u potpuno novom svetu u kojem se na trenutke nije osećala baš najprijatnije. Ipak, nikada ne bi oprostila sebi da ode iz ovog ostrvskog raja a da ne doţivi bar jednu uzbudljivu avanturu.

Mislim da imamo isti ciljosmehnula se i povukla ruku - ali različite ideje kako da ga ostvarimo.

Dastin je oduvek bila avanturističkog duha i koristila je svaku priliku da zadovolji svoju ţelju za uzbuđenjem. Na poslednjem odmoru plivala je s ajkulama na Novom Zelandu, ali joj se to nije činilo

-

Nesvesno je protrljala ruku jer je stekla utisak da joj je hladno na onim mestima gde su je do malopre dodirivali njegovi prsti. Duboko u njoj

ni pribliţno opasno kao avantura u koju se upuštala.

toga kaje, ali znala je da bi se kajala i da propusti ovu priliku.

Bez obzira na to, garantujem da ćeš uţivati - rekao je samouvereno.

Sve dok njega nije srela, nije verovala da takvi muškarci postoje. Način na koji ju je gledao činio je da se oseća kao najlepša ţena na svetu, bar u tom trenutku.

-

Dastin mu je verovala, kao što nikada nikome nije. Njegove reci milovale su je isto kao njegovi neţni prsti paleći vatru u njoj. Prijatni povetarac koji je donosio miris mora doprinosio je njenom uzbuđenju. U tom trenutku nestale su sve njene sumnje i shvatila je da ţeli strasnu avanturu, makar za jednu noć, s muškarcem koji je bio san svake ţene. Pred njom je bio čitav ţivot da se posle

Nijedan drugi muškarac koga je poznavala nije mogao jednim pogledom da postigne da se oseća toliko posebnom. Međutim, duboko u njoj još uvek je vrebala sumnja da će iz ove igre zavođenja izaći povređena. Damianos Eleusiniotis nije bio čovek koji se lako zaboravlja i plašila

se da joj jedna noć neće biti dovoljna. Ali je istovremeno znala i to da je kasno za povlačenje jer je on uspeo da probudi sva njena čula.

nije dobro. Ţelja i strast bile su u redu, ali dopadanje je moglo da izazove dublja osećanja, a ona su, gotovo uvek, vodila u bol.

Izvini, da li si nešto rekao? trgnula se shvativši da je on netremice posmatra.

Nije bila naivna da poveruje u to da bi između njih moglo da bude nešto više od kratke avanture, nešto trajno. Nadala se jedino da je i njeno srce svesno toga i da je spremno da posluša razum.

-

Nisam - odmahnuo je glavom smešeći se. - Bio sam previše zauzet gledajući te. -

Nemoj da mi govoriš takve stvari - promrmljala je zbunjeno. -

Damianos joj se već dopadao više nego što je ţelela sebi da prizna, a to

-

Zašto? - upitao je meko.

Zato što me teraš da ponovo poverujem u bajke - gledala gaje pravo u oči. -

Koje? - oči su mu za tren blesnule.

A ako ţelim da me se tiče? nagnuo se ka njoj.

U one sa srećnim završetkom skrenula je pogled. - Zauvek.

Dastin ga je pogledala preko ruba čaše zamislivši se. Ona dosad nije imala gorko iskustvo, sve njene veze završavale su se zajedničkom odlukom o raskidu kada bi oboje osetili da je kraj blizu. To je bio slučaj i s njenom veridbom.

-

Mislio sam da sve devojke veruju i njih. -

Devojke, da - prinela je čašu usnanm i otpila gutljaj vina. - Ţene znaju bolje -

Ko te je naučio tu lekciju? upitao je zainteresovano. -

Ne tiče te se - zvučalo je oštrije nego što je ţelela. -

-

Međutim, nije nameravala da to kaţe Damianosu jer je osetila da je u svojim vezama uvek on donosio odluku o raskidu. Isto tako osećala je da on ţene uglavnom smatra ukrasom u svom ţivotu.

Ona je bila spremna da bude ukras za jednu noć, pod njenim uslovima, ali nije bila spremna da deli svoj privatni ţivot s njim. Takva intimnost podrazumevala je nešto više, na prvom mestu obostrana osećanja. U tom slučaju poţeleću ti laku noć čim se vratimo u tvoju vilu, i spavaću u svojoj sobi - mirno je rekla gledajući ga pravo u oči. Sama. -

Toliko ti znači ta... traţio je pravu, reč tajna? -

-

Da klimnula je glavom.

5. poglavlje

Neka zadrţi svoje tajne za sebe, pomislio je Damianos znajući da će mu biti dovoljno da otkrije tajne njenog telo. Od prvog trenutka kada ju je ugledao na terasi svog hotela, zaokupila je njegove misli. Postala je iskušenje koje nije ni mogao ni ţeleo da ignoriše, naročito ne noćas kada više nije postojalo ništa što bi ga sprečilo da uţiva u njoj. Posle zajedno provedene noći izbaciće je iz misli i nastaviće dalje.

Previše je bio zaokupljen tom cmokosom lepoticom koja je sedela preko puta njega, a čekali su ga poslovi... i otac koji ga je već duţe vreme pritiskao da se oţeni Grkinjom iz dobre porodice i da obezbedi sebi naslednika. Slika je bila tek jedan od razloga zbog kojih je boravio na Santoriniju, između ostalog, došao je ovde da razmisli o svojoj budućnosti i da se odmori od brojnih poslovnih obaveza. A umesto svega, pronašao je Dastin Kejter.

Mada su ga čekali hitni poslovi, nije mogao da natera sebe da se vrati u At inu. Nešto ga je nezaustavljivo vuklo prema Dastin i nadao se da će mu jedna ili dve noći s njom biti dovoljne. Ţeleo je da istraţi senzualnost koja se krila u dubini njenih sivih očiju i večeras je bila poslednja prilika za to. Ţeleo je da otkrije da li je zaista onoliko strasna kao što je osetio one prve večeri. Najkasnije prekosutra morao je da bude u kancelariji jer su ga čekali neodloţni poslovi. Nije mogao da se

seti kada ga je poslednji put neka ţena toliko privukla. Trudio se da je izbegava jer u njenoj blizini nije bio siguran u svoju samokontrolu, kojom se inače ponosio. Večeras je čekanju konačno došao kraj jer nije nameravao da se vrati u Atinu a da ne udovolji svojoj ţelji. Prešao je pogledom po njenim ramenima i zadovoljno se osmehnuo za sebe. Njena pojava zaista je oduzimala dah, pogotovo zato što je navikao da je vida u farmerkama i širokim majicama ili košuljama.

Osetio je da njegovo uzbuđenje raste kada se setio njenog zanosnog tela koje je video one prve večeri u Megalohoriju. Isto uzbuđenje osetio je i kada ju je ugledao kako se svlači i naga skače u bazen i jedva se odupro ţelji da joj se pridruţi. Bio je uveren da na svetu ne postoji muškarac koji bi ostao imun na njene pune grudi, uzan struk, oble kukove i savršeno izvajane duge noge. Njena kovrđţava, crna kosa i krupne, sive oči samo su upotpunjavale sliku savršenstva.

Hvala što si me izveo na večeru - rekla je prelomivši tok njegovih misli. -

To je najmanje što sam mogao da uradim za tebe jer si profesionalno obavila svoj posao - bio je iskren. -

Zar si ti drugačiji u svom poslu? - upitala je osmehnuvši se. -

Nasmejao se. Hajde da zaboravimo posao večeras. -

Dobro - prihvatila je sugestiju igrajući se hranom na svom tanjim. -

Da li ti se dopada madakia? upitao je primetivši da je malo jela. -

Da - odgovorila je pomalo odsutno. -

Hvala ti što si mi je preporučio. Zašto se odjednom ponašaš prema meni kao prema strancu? pogledao ju je namrštivši se. -

Iskreno, nisam navikla na ovakav luksuz - pokazala je rukom oko sebe. -

Stekla sam utisak da se ne uklapam -

-

sloţio.

U pravu si - neočekivano se

Baš ti hvala - suvo je uzvratila skrenuvši pogled u stranu.

A zašto? - upitao je meko. - To je istina.

Ovde nikada ne bi mogla da se uklopiš - uhvatio ju je za bradu nateravši je da ga pogleda. - Ističeš se poput egzotične orhideje, puna si ţivota i senzualnosti. Siguran sam da svaki muškarac u restona terasi svog hotela, zaokupila je ranu ţeli da bude s tobom, a da svaka ţena ţeli da bude na tvom mestu.

Damianois je zaista mislio sve što je rekao, ţeleo ju je od trenutka kada je privukla njegov pogled. Dao joj je vremena da završi posao, ali vise nije mogao da čeka. Noćas je bila poslednja šansa da se prepuste strasti koja je među njima lebdela od početka.

-

-

Već sam ti rekla da bih volela da mi ne govoriš takve stvari obrazi su joj se oblili rumenilom. -

-

Zbog tebe poţelim da budem nešto što nisam - promrmljala je. -

Da li sam to traţio? - on zaista nije ţeleo da je menja. - Dovoljno je to što me ţeliš. -

Kako moţeš da budeš siguran u to? - prkosno je isturila bradu.

svojom rukom njenu i zagledao joj se u oči. - Sa mnom.

Zato što sam muškarac osmehnuo se značajno. - A nama je bilo suđeno da se sretnemo.

Ako pristanem na to, neću ti dozvoliti da ponovo preuzmeš kontrolu - mirno mu je uzvratila pogled.

-

-

Ne verujem u sudbinu - rekla je iskreno. -

Ne traţim da veruješ u sudbinu - odmahnuo je glavom. - Ţelim da veruješ svojim instinktima. -

Kojim instinktima? - pogledala ga je iskosa. -

Onima koji ti govore da se upustiš u ovu avanturu - poklopio je -

-

Šta ţeliš od mene, Dastin? konačno je postavio pravo pitanje. -

Ţelim tebe - prošaputala je naginjući se prema njemu. - Ţelim jednu noć s tobom. -

Onda ţelimo isto - zadovoljno je zaključio prevlačeći prstom po njenoj -

nadlarjici. zaţaliti. -

Obećavam ti da nećeš

Nadam se da si u pravu.

Noć je tek počela - rekao je zavodljivo. - Da li si spremna za uţivanje? -

Video je da se malčice namrštila i mo gao je da pretpostavi kakve joj se misli motaju po glavi u tom trenutku. Video i trag sumnje duboko u njenom pogledu a to nije smeo da dozvoli. Ne sada. Ustao je i uzeo rukom vrhove njenih prstiju povlačeći je neţno da

ustane. Ponovo se u njemu javio onaj nepoznati osećaj nečeg posebnog, koji ga je nezadrţivo vukao njoj. Kao da se u tom trenutku među njima događalo nešto vaţno. Sledećeg trenutka mali trag nemira koji se javio duboko u njemu pomutio je osećanje trijumfa koje ga je obuzelo. Ali brzo je oterao sve misli koje nisu bile u vezi sa Dastin Kejter i onim što je trebalo da se dogodi. Lagano joj je podigao bradu i zagledao se u njene oči pitajući se o čemu razmišlja. A onda ju je privukao sebi i potraţio njene spremne usne.

Obavila je ruke oko njegovog vrata odgovorivši mu na poljubac. Privukao ju je još bliţe sebi. Osetio je da se opušta u njegovom zagrljaju, kao i neobično treperenje svog srca prvi put u ţivotu.

Damianos je odjednom zastao privukavši je u zagrljaj. Ona mu se prepustila uţivajući, a on se izgubio u mekoti njene koţe i blagom cvetnom mirisu. Polako je prešao s usana na vrat klizeći naniţe do njenih grudi.

Hajdemo kući - povukao ju je za sobom.

Sa sve više ţara privlačio ju je sebi, ljubio ju je strasno slamajući svaki otpor u njenim mislima. Njeno telo mu se bez pogovora predavalo, ali osećao je da se njen razum još uvek opire. A on je bio spreman da je potpuno osvoji.

-

Bez reci je klimnula glavom i on ju je poveo do izlaza iz restorana, a zatim uzanom ulicom prema svojoj vili. Hodali su jedno pored drugog ćutke, kao da su se plašili da bi nešto moglo da prekine magiju koja se stvorila između njih.

Ţelim te, Dastin - prošaputao je promuklo. -

Osetio je da se nesvesno ukočila u njegovom naručju. Znao je da ţeli da vodi ljubav s njim, ali kao da ju je nešto sprečavalo da to učini. A ţelja koja je besnela u njegovom telu traţila je zadovoljenje, traţila je baš nju. -

Dastin - tiho ju je pozvao.

Nije mu odgovorila, ali nije se ni pobunila kada je ponovo spustio usne na njen vrat. Nekoliko trenutaka kao da se borila sa sobom, a onda mu je zavukla prste u kosu i potraţila njegove usne. Dastin, ne ovde - prošaputao je odvajajući se od nje. - Bilo bi lepo jer -

ne mogu više da čekam, ali neko moţe da naiđe. Bio je zadovoljan što njeno telo reaguje na njegovu blizinu uprkos brojnim pitanjima, uprkos razumu. Razdvojili su se i on je zaţalio zbog toga. Uzeo ju je za ruku i poveo stazom prema vili. Previše se toga dogodilo da bi moglo da se završi na nekoliko strasnih poljubaca, znao je da je i ona svesna toga. Iznenada, Dastin je zastala odbijajući da ide dalje, a on ju je zbunjeno pogledao.

Dastin... - sviđalo mu se kako njeno ime zvuči. - Ovo je početak, veruj mi. -

Ponovo ju je čvrsto zagrlio i privukao sebi u ţelji da iz njene svesti izbriše sve misli koje se nisu odnosile na njega i na ono što se upravo dešavalo između njih. Nije mu promaklo blago podrhtavanje njenog tela, ali mu ovoga puta nije odgovorila na poljubac. Šta nije u redu? - zagledao se u njeno lice obasjano mesečinom. -

Damianose... - pročistila je grlo. - Ţelim da raspravimo nešto pre nego što nastavimo. -

-

Šta? - upitao je tiho.

Ovog puta ţelim da obrnemo uloge - rekla je brzo. -

Kako to misliš? - zbunjeno se namrštio. -

Ţelim da ja vodim glavnu reč isturila je bradu na onaj svoj, karakterističan način i pogledala ga je pravo u oči. -

Nije mu se dopalo to što su taj razgovor vodili nasred ulice gde je u

svakom trenutku mogao neko da naiđe. Ţeleo je da ostane što pre nasamo s njom da bi ponovo mogao da preuzme kontrolu nad situacijom koja mu je polako, ali sigurno, izmicala iz ruku. Znao je da je Dastin, bez obzira na njenu snagu, tvrdoglavost i hrabrost, neţna i krhka, i bio je poprilično zatečen njenim zahtevom. Nije verovao da je spreman da zbog bilo koga i bilo čega prihvati podređenu ulogu. Čak ni zbog strasti koju je osećao da ona nosi u sebi i koja je obećavala nezaboravnu noć ispunjenu uţivanjem.

Oslobodila se njegovog zagrljaja i on je shvatio da mu nedostaje njena meka koţa pod prstima. Bilo mu je jasno da neće biti lako da je ostavi kao što je mislio. Doduše, uvek je teško ostaviti za sobom dobre stvari u ţivotu. Ipak, kada bi uspeo da je skloni s ulice, moţda bi uspeo da je ubedi u to da odustane od svoje sulude ideje. Trudio se da je ne gleda pravo u oči jer je znao da bi u tom slučaju vodio ljubav s njom tu, na ulici, i ne bi ga bilo briga da li će ih neko videti.

Njegova samokontrola bila je u tom trenutku na veoma klimavim nogama. -

U redu - rekao je konačno.

Nisam sigurna da si me razumeo - izmaknula se van njegovog domašaja. -

Veruj mi, Dastin, razumeo sam procedio je kroz stisnute zube. -

Video je da su joj se usne iskrivile u nešto nalik osmehu i znao je da se sprema da kaţe nešto Što mu se neće dopasti. Duboko je udahnuo sveţ večernji vazduh pripremajući se za to.

Bilo je kasno da se povuče, odavno je prešao granicu s koje povratka nema. -

Siguran si? - upitala je tiho.

Nisam siguran da ću moći priznao je iskreno. -

Ţeliš li noćas da spavaš sam? pogledala ga je iskosa. -

Ne ličiš mi na ţenu koja bi mogla da uradi tako nešto - podigao je jednu obrvu. -

-

Zašto?

Predloţio si mi da pristanem na kratku avanturu s tobom - mirno je odgovorila. - I ja to zaista ţelim, ali -

isto tako ţelim da ta avantura bude nezaboravna. Ţelim da isprobam nešto novo s tobom. Već znam da si ti u stanju da probudiš neverovatnu strast u meni. Još prve večeri uspeo si da me nateraš da zaboravim svoje principe, video si me ranjivu i... I sada ţeliš da vidiš mene u takvoj situaciji - iznenada je shvatio. -

-

Da - klimnula je glavom.

Toliko te ţelim, Dastin, da sam spreman da kaţem bilo šta što će te dovesti u moju sobu noćas zagledao se u njene sjajne oči. Ali nisam siguran da -

ću biti u stanju da ti prepustim kontrolu. Da li ti je to toliko vaţno? upitala je proučavajući njegovo lice. -

Vaţnije nego što moţeš da pretpostaviš - nervozno provukao prste kroz kosu. -

-

Onda mi objasni - zamolila je

tiho. Pobogu, ţeno, ne ţelim sada da pri čam - bio je iznerviran. - Ovo je jedina noć koju imamo za sebe. -

Znam - prošaputala je i skrenula pogled u stranu. - Moţda mi je zato to toliko vaţno.

A zašto to mora da bude samo ova noć? - podigla je lice. - Zar se nikako ne uklapam u tvoj svet?

Damianos se zagledao u nju pitajući se da li ima dovoljno snage da ovo završi ovde i sada. Nijednoj ţeni nije bio speman da dozvoli da vidi njegovu ranjivu stranu. Duboko je udahnuo vazduh pokušavajući da razbistri svoje konfuzne misli.

Ne - odmahnuo je glavom. - Ne uklapaš se.

-

Uh - progunđao je privukavši je u zagrljaj. - Zašto toliko komplikuješ kada imamo samo ovu noć? -

-

-

I to je istina, pomislio je, ali nije naglas izgovorio. Ona se zaista nije uklapala u njegov svet, ona ga je okrenula naglavačke. Da nije bio siguran u to da imaju samo jednu noć pred sobom, nikada se u ovo ne bi upustio. -

meko.

Onda moraš da odlučiš - rekla je

Već sam odlučio- naterao je sebe da pocedi kroz stisnute usne. -

Saznanje da mu neće dozvoliti da ove noći vodi ljubav s njom ako ne prihvati njen neočekivani zahtev, nateralo ga je da donese odluku. Za tu jednu jedinu noć bio je spreman da joj prepusti kontrolu i da uţiva. Primetio je vragolasti sjaj u njenim očima, ali i duboko skrivenu tugu. Ţeleo je da je razuveri i da je uteši, ali ništa nije učinio. -

čujno.

Tvoj sam - prošaputao je jedva

Dastin se propela na prste i obavila mu je ruke oko vrata a zatim je potraţila njegove usne. Nikada pre u ţivotu nije osetio toliko uzbuđenje od jednog poljupca i pomislio je da to, moţda, neće ispasti sasvim loše. Imam planove s tobom značajno se osmehnula odmičući se od njega. - Velike planove. -

Priznajem da sam zaintrigiran prigušeno se nasmejao. -

Kada završim s tobom, nećeš moći ni da se pomeriš - rekla je -

6. poglavlje

zavodljivo kruţeći otvorenim dlanom po njegovim snaţnim grudima. Nadam se da to nije prazno obećanje - gledao ju je netremice. -

Nikada u ţivotu nije poţeleo da poloţi oruţje pred jednom ţenom i da joj dozvoli da ga vodi, ali sada jeste. Ta ţelja postala je toliko snaţna da više nije mogao da čeka ni trenutak i zato ju je uhvatio za ruku i poveo u vilu.

Dastin nije znala gotovo ništa o zavođenju, ali je bila odlučna da svoju zamisao sprovede do kraja. Kada su ušli u vilu, povela ga je pravo u svoju sobu jer se plašila da neće imati snage da ga ostavi posle vođenja ljubavi. Zatvori oči - rekla je čim je zatvorila vrata za njima. -

Zadovoljno se osmehnula kada je videla da ju je odmah poslušao, a onda ga je uzela za ruku i povela do kreveta. Kada joj se tog popodneva plan

iskristalisao u glavi, kupila je neke sitnice u prodavnici suvenira.

kajanja, bez obzira na ono šta je izgovorio.

Pre nego što je večeras izašla, postavila je nekoliko mirisnih sveća po sobi koje je sada zapalila. Primetila je daje Damianos raširio nozdrve udišući opojni miris, ali su mu oči i dalje bile zatvorene.

Videla je da se udobnije namešta na krevetu i u tom trenutku podsetio ju je na istočnjačkog vladara u haremu. Pomislila je da neće biti u stanju da ostvari svoj naum, da neće moći da preuzme kontrolu.

Znala je da on neće biti spreman da joj pruţi više od ove noći i zato je ţelela da je učini nezaboravnom. Damianos Eleusiniotis nije čovek koji će se pretvarati da oseća nešto prema ţeni koju će ostaviti sledećeg jutra bez

Hajde da odmah postavimo neka pravila - trudila se da u glasu ne oda ono što je osećala. -

Pretvorio sam se u uvo promrmljao je osmehnuvši se. -

Reći ću ti šta da radiš a ti ćeš me bez pogovora poslušati - poţurila je da izgovori pre nego što se predomisli.

Molim? - upitao je zaustaviviši se na korak od nje.

Veruj mi, to sam već shvatio klimnuo je glavom mada je njegovo telo govorilo nešto sasvim drugo.

Sve ovo... - duboko je uzdahnula i odmahnula glavom. - Ne mogu da uradim ono što sam planirala.

Otvori oči i ustani - prošaputala je svesna činjenice da joj glas podrhtava.

Ţelim te - rekao je spustivšu ruke na njena ramena.

-

-

-

Poslušao ju je i uspravio se u svoj svojoj snazi. Dastin iznenada shvati da neće uspeti. Ţelela je da ga vidi bez odeće, ali nije mogla da prisili sebe da mu naredi da se svuče. Osetila je da joj se grlo steţe dok joj je polako prilazio.

-

Damianose...

-

-

-

Mogu li da ti naredim da vodiš ljubav sa mnom? - progutala je knedlu koja joj se stvorila u grlu. -

Da li je to ono što ţeliš? zagledao joj se u oči. -

Nije imala snage da mu odgovori jer je strast ponovo zagospodarila njome. Osećala je jedino njegove ruke na sebi, njegovo telo uza svoje. I ništa više. Uspela je da prikupi samo onoliko snage koliko joj je bilo potrebno da klimne glavom. - Moram da te upozorim na to da nemam snage za dugu predigru rekao je promuklim glasom. - Previše te ţelim. Jedino mogu da ti obećam da ćeš uţivati kao nikada dosad.

Ispruţila je ruke prema njemu i privukla ga u zagrljaj. Njena haljina skliznula je na pod, odmah pored njegovog sakoa i košulje, a onda ju je

Damianos lako podigao u naručje i poneo u krevet. Spustio se pored nje i počeo strasno da je ljubi dok su njegove ruke polako istraţivale njeno telo, deo po deo. Njene ruke šetale su po njegovim leđima, osećala je snaţan splet napetih mišića pod svojim prstima. Zatvorila je oči i izvila se prema njemu kada je osetila njegove usne na svojim grudima. Činilo joj se da lebdi na oblacima. Polako je otvorila oči zagledala se u njega dok se nadnosio nad njom. Osetila je njegovo telo sasvim uza svoje, prvi put bez ikakve prepreke. To osećanje nateralo ju je da uzdrhti.

Vrtelo joj se u glavi od siline osećanja koja su buknula u njoj. Ţelja da ga oseti u sebi postajala je neizdrţljiva. Ţeljno ga je zagrlila osećajući snagu njegove ţelje na butinama. Ispruţila je ruku poseţući za njim, nije se stidela ničega kada je bila u njegovom zagrljaju. Milovala ga je po grudima, ramenima, napetom stomaku. Traţila je njegove poljupce, ali ih je i spremno davala. Njegove snaţne ruke privlačile su je sve bliţe i sve strasnije su prelazile po njenom telu znalački paleći vatru u njoj. Srce joj je luđački tuklo i za

trenutak joj se učinilo da će se uguši« 1 siline osećanja. Dastin se privila uz njega potpuno tečena silinom strasti koju je probudii njoj. Zagrlila ga je nameštajući se prem njegovom telu. Osetila je njegove usn i na grudima dok je rukama kruţio D njenom stomaku. Iznenada se Damianos odmaknuo sagledavši se u nju. U tom trenutku bio ini je zagonetniji nego ikad, nekako dalek i zatvoren u sebe. Ali i pored toga ona se osećala divno, potpuno se izgubila u ţelji koja je buktala u njoj. Šta ţeliš, Dastin? - upitao ju je glasom napuklim od emocija. -

Sve! - zavukla mu je prste u kosu privlačeći ga sebi. -

-

Baš sve? - osmehnuo se.

Zašto se smeješ? - zbunjeno ga je pogledala. -

Zbog tebe - rekao je spuštajući usne na koren njenog vrata. -

-

Da li je to dobro? - ţelela je da

zna. Ne znam - promrmljao je uz njenu ţilu kucavicu. - Moraćeš da mi pomogneš da otkrijem. -

Ţelim te - promrmljala je. - To je jedino što znam. -

I ja ţelim tebe - podigao je lice do njenog, - Prelepa si. Ne ţelim da te povredim. Neću da te povredim. -

Dastin je bila dovoljno iskusna da zna da ne treba da veruje u svaku reč koju izgovori muškarac kada strast vlada njim- Ipak, prijalo joj je to što čuje i, nemoćni! da bilo šta kaţe, potraţila je njegove usne. Damianos ju je čvrsto zagrlio i stegnuo, a ona je mogla samo duboko da uzdahne. Sve oko nje nestalo je u izmaglici, ostali su opipljivi samo njegovi dodiri. Sva njena čula stopila su se s tom ţeljom. Tog trenutka bila je samo ţena koja ţeli ljubav, ţena koja -

ţeli muškarca u čijem je zagrljaju bila. Gledali su se očima zamućenim od strasti dok se smeštao između je uzeo neţno, kao da je ţeleo da Dastin oseti svu lepotu spajanja. Ljubio ju je neţno, polako, lebdela je u nepoznatom svetu i osećala se zaštićenom. Povijala se u njegovom zagrljaju dok ju je on vodio prema nečemu za šta je znala da će biti lepše i jače od svega što je dotad doţivela. Osećala je bolnu potrebu za njim. Ljubila ga je strasno i divlje, kao nikoga pre. Zavukla mu je prste u kosu i počela da je mrsi. Osetila je njegov

vreli dah na svom licu i vrelinu njegovog tela koje je bilo sasvim priljubljeno uz njeno. Ţelela je potpuno da pripadne tom čoveku. Damianos se odjednom odmaknuo od nje zagledavši joj se u oči, i Dastin je osetila da joj srce tuče kao ludo. Znala je da će pristati na sve što je bio spraman da joj ponudi. Osvajao ju je u početku polako, kao da ţeli da se ti trenuci nikada ne završe. Ni ona nije ţelela da se završe. Osećala je da nestaje pod njim, da gubi svest i ponovo dolazi sebi. Osećala je svaki njegov pokret duboko u sebi.

Privila se uz njega vatreno ga milujući po snaţnim leđima i bedrima. Uspeo je, kao niko pre njega, da izazove pravu bujicu strasti u njenom telu ţeljnom ljubavi. Uzimao ju je i ostavljao kao da proverava koliko joj znači. Prihvatala gaje odgovarajući na njegovu strast, još više se privijajući uz njega. Neţnost je izbijala iz svakog njegovog pokreta, a onda se sve promenilo. Oboje su istovremeno osetili da se bliţi ekstaza. Damianos ju je ispunio nazaustavljivo je vodeći ka vrhuncu.

Počeli su grčevito da traţe jedno drugo u ţelji da ga što pre doţive. Oboje su bili u grču, u jednom zamrznutom deliću vremena kada su zaista bili jedno. Sve drugo prestalo je da postoji. Dastin se potpuno predala zatečena snagom tek doţivljene ekstaze. Bila je začuđena reakcijom svog tela, a pre svega potpunom izdajom svog razuma. Damianos je još uvekbio nad njom ne prestajući da se lagano pokreće, produţavajući taj trenutak. Činilo se da nijedno od njih nije bilo spremno za kraj koji se primicao. Ipak, svaki njihov dodir, svaki

poljubac i svaki njegov pokret u njoj izazivao je poţudu. Damianos ju je strasno ljubio budeći u njoj ţelju za produţenjem ljubavne igre.

bar u tom trenutku, samo njen. Kada je i drugi put doţivela blaţenstvo, bilo je još stvarnije, još jače.

Dastin mu je odgovorila spremno, neţnim dodirima, strasnim poljupcima i svojim ponovnim predavanjem. Ubrzo su ponovo bili izgubljeni u vreloj reci strasti, ponovo su se kretali onim istim putem koji ih je vodio do još jednog vrhunca.

Srećno se osmehnula zagledavši se duboko u njegove oči, bio joj je još lepši posle tek doţivljene ljubavi. Zagrlila ga je i privila se uz njega traţeći opet njegove usne. U tom trenutku poţelela je da večnost zaista postoji i da ona moţe zauvek da ostane u njegovom zagrljaju.

Dastin je stekla utisak da je sve to zapravo san i da će se svakog trenutka probuditi. Smelo gaje dodirivala uveravajući sebe u to da je on stvaran i,

Dopadala joj se teţina njegovog tela koja ju je pritiskala, ali je on ubrzo shvatio da joj je preteţak. Strovalio se na leđa povlačeći je za sobom u

zagrljaj, i spustivši neţno njenu glavu na svoje grudi. Duboko je uzdahnula boreći se sa sobom a na kraju se ugrizla za donju usnu da ga ne bi pitala da li je ta noć sve što moţe da dobije od njega. Postalo joj je jasno daje Damianos Eleusiniotis muškarac njenih snova.

***

Damianos je polako ustao i obukao pantalone, a zatim je prišao otvorenom prozoru i zagledao se u noć. Čuo je

kako se Dastin pomera u krevetu, ali se nije okrenuo daje pogleda. Nije morao, njena slika bila mu je jasno urezana u mislima. Bio je svestan činjenice da je vreme da donese neke odluke. Mada je znao da se ona ne uklapa u njegov svet, znao je i to da Dastin nikada neće shvatiti da će on zbog ove noći pune strasti čitavog ţivota ţudeti za nečim što neće moći da ima. Za trenutak je poţeleo da pošalje sve dođavola i da pobegne s njom daleko od svega, daleko od civilizacije. Međutim, nije bio siguran da moţe da

veruje u nešto što se desilo tako brzo. Činilo mu se da se nikada neće zasititi Dastin. Nikada dosad nije iskusio toliko duboka osećanja i tako snaţnu strast, tako savršenu usklađenost. I to ga je silno uplašilo. Shvatio je da je pogrešio kada se upustio u ovu kratku avanturu. Veze za jednu noć mogle su da budu zadovoljavajuće, ali samo sa ţenama koje mu se nisu previše dopadale i koje nije preterano cenio. A to nije bio slučaj sa Dastin Kejter.

Damianos nije bio spreman da prihvati odgovornost za njenu povređenost i razočarenje kada bude otkrila da je ova noć sve što će ikada deliti, pogotovo zato što su i njegova osećanja bila ovako uskomešana. Damianose? - čuo je njen tihi, pospani glas. -

Ovde sam - polako se okrenuo prema njoj. -

-

Vrati se u krevet - pruţila mu je

ruke. Mislim da to nije dobra ideja odmahnuo je glavom. -

Obećao si mi ovu noć - rekla je posle kraćeg ćutanja i on ugleda tugu u njenim očima. -

Duboko je uzdahnuo, svestan toga da nema snage da je odbije, ali i da ne ţeli da je odbije. Ove noći vodiče ljubav s njom poput čoveka koji zna da mu je to poslednji put u ţivotu jer će ujutro umreti. Prišao je krevetu bez reći, skinuo pantalone gledajući je netremice, a onda je legao pored nje. Zagrlio ju je tako da je shvatila da njegova ţelja nije ništa manja od njene. Milovao joj je

neţno bokove stomak i sva osetljiva mesta. Prigušeno je vrisnula kada je osetila njegove usne na svojim grudima. Zavukla mu je prste u kosu privlačeći ga bliţe sebi. Njegovi prsti vesto su palili vatru u njenom telu dovodeći je do usijanja. Dastin je zabacila glavu i izvila telo da bi mu bila što bliţe. Poţudno je ljubio njene usne, njen vrat, zatim joj je ljubio grudi pa glatku koţu njenog zategnutog stomaka. Nikada nije mogao da zamisli da će biti u stanju da vodi ljubav s jednom

ţenom iznova i da će svaki put biti sve lepše. U tom trenutku zaista je vodio ljubav s njom i znao je da nikada neće biti u stanju da zaboravi sjaj u njenim očima. Izluđivao ju je puštajući je da čeka i igrajući se njenom strašću, drţeći je potpuno u svojoj vlasti. Prepustila mu se ţeljno kao da je čitavog ţivota čekala taj trenutak i kao da je se ništa više ne tiče na ćelom svetu. Kretali su se u savršenoj harmoniji, kao jedno, a u sledećem trenutku podelili su zadovoljstvo. Osetio je vrelu reku kako se izliva iz njegovog

tela i kao kroz san čuo njen prigušeni krik, a onda je svet prestao da postoji. Kada se njihovo disanje počelo smirivati, Damianos se srušio pored nje. I dalje ju je drţao u čvrstom zagrljaju ne ţeleći da prekine magiju trenutka. Nije mogao da pronađe reči kojima bi opisao zadovoljstvo koje je osećao. Iznenada se oslobodio njenog zagrljaja i ustao počevši da se oblači, da ne bi podlegao trenutku i ostao. Moţda čak zauvek. Znao je da Dastin prati svaki njegov pokret, ali se nije obazirao na to.

Videćemo se sutra - rekao je i , ne pogledavši je, izašao je iz sobe. -

Polako je zatvorio vrata za sobom. Duboko je uzdahnuo, zaista je verovao da će mu sve ovo pasti mnogo lakše. Odjednom mu je bilo teško da kaţe zbogom toj ţeni, a to mu se nikada pre nije desilo. Dosad mu nijednom nije bilo ovoliko stalo do neke ţene, nijednu nije iskreno voleo. Čak nije mogao da se seti da li je ikada nekoga voleo. Bilo mu je stalo do roditelja, ali je uvek bio previše okrenut sebi i svom uspehu.

Samo je Dastin, i to za kratko vreme, uspela da probije visoke zidove koje je podigao oko sebe i sada više nije znao šta da radi. Ona je bila ţena koju je ţeleo najviše na svetu, ali nije mogao da ih vidi zajedno. Kada je ušao u svoju sobu, umesto da se skine i legne, seo je u fotelju i zagledao se u tačku pred sobom. Koliko god razmišljao, nije mogao da spoji njihova dva sveta, a znao je da Dastin nikada ne bi pristala da mu bude povremena ljubavnica. Ma koliko izgledala čvrsto i samouvereno, večeras je otkrio da je

ranjiva i krhka i da bi lako mogao da je povredi. A to nikako nije ţeleo, kao što nije ţeleo da vidi razočarenje u njenim očima kada otkrije kakav je on hladan čovek u stvari. Dastin Kejter je bila nešto najlepše što mu se dogodilo u ţivotu i jedino zadovoljstvo kojeg će morati da se odrekne. Ona je zasluţila dom, porodicu i muţa koji će biti uz nju, a on je mogao da joj ponudi samo duge, hladne noći u praznom krevetu. Njegov ţivot bio je ispunjen beskrajnim sastancima i riđom do

ponoći. Poslednjih nekoliko dana bili su najveći luksuz koji je dozvolio sebi u poslednjoj deceniji. Osim toga, on je bio muškarac koji nije u stanju da iskaţe svoja osećanja. Pogledao je kroz prozor shvativši da je odavno svanulo. Protrljao je ukočeni vrati i polako ustao proteţući se, a zatim je poţurio u kupatilo da se istušira. Čekale su ga mnoge obaveze, između ostalog, morao je da organizuje Dastinin povratak u Ameriku sada kada je završila rad na slici.

Na pomisao da će ona uskoro otići i da je nikada više neće videti, nešto ga je štrecnulo u grudima. Nije pokušao da definiše taj osećaj pripisavši ga umoru i neprospavanoj noći. Kada je nešto kasnije izašao iz kupatila, zastao je za trenutak zagledavši se u ogroman, nerazmešten krevet Istog trena setio se toplote Dastinog tela i načina na koji se privijala uz njega. Morao je da je ima još jedan, poslednji put. Brzo je izašao u hodnik i u samo nekoliko koraka našao se pred vratima njene sobe, ali je zastao s rukom

podignutom u vazduh, spreman da pokuca. Primetio je da su vrata improvizovane laboratorije odškrinuta i znao je da će je tamo zateći. Nije se prevario. Čim je otvorio vrata, ugledao ju je kako stoji ispred slike s rukama obavijenim oko tela. Ponovo se u njemu javila potreba da je zaštiti i čuva, ali je brzo odbacio takve misli jer su one podrazumevale nešto što nije mogao sebi da dopusti. Neprocenjiva je - prošaputao je zastavši iza nje. -

U pravu si - klimnula je glavom ne pogledavši ga. -

I ti si neprocenjiva - zagrlio ju je s leđa i privukao sebi. -

-

Ţelim te - spustio je usne na njen

vrat.

Znao je da je ta bliskost opasna po njega, ali nije mogao da je se odrekne, bar ne još. Na neki način Dastin ga je promenila, više nije bio onaj čovek koji nije poznavao prave emocije.

I ja tebe ţelim - polako se okrenula prema njemu. - Ali isto tako ţelim i nešto više.

Na tome će joj uvek biti zahvalan, pokazala mu je da je i on samo običan čovek. To saznanje grejaće ga kada ona bude daleko od njega, moţda čak i u zagrljaju drugog muškarca. Iznenada je, prvi put u ţivotu, osetio snaţan ubod ljubomore.

Reci mi da ne misliš tako prošaputala je sa suzama u očima.

-

Misliš na ljubav? - zagledao se u njene oči. - Nemoguće. -

-

Naţaliost, mislim baš tako uzdahnuo je, svestan činjenice da je magičan trenutak nestao u nepovrat. Ti si prelepa ţena i odličan -

konzervator. Svoj posao uradila si besprekorno...

Mogu da ti pruţim samo toliko rekao je suvo.

Znači, za tebe sam samo to? primetio je da joj je usna zadrhtala.

Mora da postoji više, Damianose - pogledala ga je sjajnim očima.

Ovo je bio kompliment - bio je više besan na sebe nego na nju.

Naţalost, to je to - odmahnuo je glavom i osmehnuo se. - Trideset osam mi je godina i kasno je da se menjam. Osim toga, imam obaveze koje me čekaju.

-

-

-

Ali prošle noći vodili smo ljubav

kao... To je bio seks ispravio ju je. Fantastičan seks, priznajem, ali samo seks. I oboje smo ţeleli samo tu jednu noć. -

A ako sam ja promenila mišljenje? -

-

-

-

Shvatam - klimnula je glavom i i skrenula pogled. -

Damianos je iskreno sumnjao u to da ga je ona zaista razumela, ali nije bilo svrhe da joj objašnjava. Njihova

kratka veza završila se tu i tada, a rečeno je sve što je trebalo da se kaţe. . Moram do hotela - odmaknuo se od nje i prošao rukama kroz kosu. - Ti imaš let za Atinu u podne, na aerodromu će te čekati avionska karta za Njujork za danas posle podne. Ako ne budem stigao da se vratim na vreme da te odvezem na aerodrom, poslaću vozača s tvojim stvarima iz hotela. -

Ne moraš da se trudiš, na ostrvu postoji taksi sluţba - video je da se borila sa suzama. - Ţalim te, Damianose, zaista te ţalim. Provešćeš -

ţivot u samoći, okruţen basnosnovno vrednom kolekcijom umetničkih dela, ali nisam sigurna da će ona moći da ti ugreje dušu. Dastin, vraćaj se ovamo - viknuo je za njom. -

Znao je da ju je povredio mada to nije ţeleo, ali nije mogao da vrati vreme i unazad. Ipak, njen prkos ga je razljutio k mada je dosad trebalo da se navikne na njega. Njena tiha, skrivena snaga opet ga je iznenadila. On nije bio navikao na ovakva osećnja i nije znao kako da se izbori s njima. Ta ţena će mu definitivno doći

glave, pomislio je pre nego što je krenuo za njom.

jednom nagradiš tako što ćeš me ponovo odvesti u krevet?!

Ššta ovo treba da znači?! - ljutito je uzviknuo uletevši u njenu sobu. Vrati se svom blagu, Damianose, ili idi da brojiš novac! ratoborno je prekrstila ruke na grudima. - Umorna sam i dosta mi je...

Ne bih te ni taknuo na taj način! - duboko je uzdahnuo pokušavajući da se smiri. - Mislio sam da razgovaram sa sebi ravnom ali sada shvatam da imam posla s uplašenim detetom koje...

-

Čega ti je dosta?! - prišao je pokušavajući da je uhvati. - Nisam planirao da jutros bude ovako... -

Kako?! - pogledala ga je ljutito. - Da nisi moţda planirao da me još -

-

Imaš posla? Razgovaraš? ponovila je njegove reči odmahujući glavom. - Ovo što se desilo među nama tebi je sve samo ne ljubav, zar ne, Damianose? -

Trgnuo se kao da ga je ošamarila shvativši da je u pravu. On nije voleo,

on je uţivao, udovoljavao svojim strastima i izdavao naredbe, oduvek je tako bilo. Navikao je da ga poštuju, nikako da ga kritikuju, naročito ne ţene. Nemoj da se rastanemo u svađi, Dastin - rekao je meko iznenadivši i sebe.

Vraćam se kući! - nije ga ni pogledala. - Ovde više nema ničeg za mene, moj posao je završen. -

7. poglavlje

-

-

Postoji mnogo lepši način.

Ne! - izmaknula se van njegovog domašaja. -

Kuda ćeš?! - gledao ju je dok je bez ikakvog reda bacala stvari u torbu. -

Izašla je na terasu, sela u pletenu fotelju i zagledala se u prelepi pejzaţ pred sobom. Nebo je bilo tmurno, bez sunca, prekriveno teškim i sumornim oblacima. Činilo joj se da je priroda ogledalo njene duše. Više nije imala šta da traţi u tom ostrvskom raju, pomislila je. Ona je

izbačena iz njega i mora da ode što dalje. Tek kada bude uspela da postavi pola sveta između sebe i Damianosa, moći će da se smiri. Dastin je obrisala suze duboko uzdahnuvši, imala je utisak da je otupela. Ponovo je bila u hotelu u Fari, gde je sve počelo, ali sada je jedva čekala da ode odavde. Pogledala je na sat i shvatila da ima vremena da se istušira dok čeka vozača da dođe po nju. Ustala je još jednom pogledavši divni vulkan u daljini, i vratila se u sobu. Ušla je u kupatilo i zatvorila

vrata za sobom naslonivši se na njih. Gotovo se uplašila kada je videla svoj odraz u ogledalu. Oči su joj bile crvene od isplakanih suza, oivičene velikim, tamnim podočnjacima, bez sjaja i ţelje. Sela je na ivicu kade u pokušaju da se osveţi mlazevima hladne vode. Boleo ju je svaki delić tela, osećala se kao da je preţivela nervni šok. Ništa nije ostalo od njene jučerašnje sreće, sada je u njoj bila samo praznina. Osećanje da je naišla na pravog čoveka povuklo se pred saznanjem daje on pogrešan. Čovek

koji ne ţeli da bude osvojen i koji nije u stanju da voli.

kada je upoznala punu snagu ljubavi, shvatila je šta joj je pre nedostajalo.

Osušila je kosu, a zatim je obukla farmerke i belu košulju kojoj je podvrnula rukave. Uzela je šminku i pokušala da prikrije tragove neprospavane noći, ali je delimično uspela u tome. Ako ništa drugo, pomislila je, bar nema kome da objašnjava.

Na tome će mu uvek biti zahvalna. Sa svima pre njega bila je zapravo zaljubljena u ljubav, sada je to znala. Stvarala je iluzije, a iluzije su bile opasne jer nisu imale mane. Ono što je osećala prema Damianosu bilo je snaţnije od svega što je ikada osetila.

Od kada je upoznala Damianosa Eleusiniotisa, u vremenu provedenom s njim otkrila je sebe i svoje pravo unutrašnje zadovoljstvo. Tek sada

Rastali su se tog jutra bez reči, on se okrenuo i otišao, ali ona je znala da će ga se uvek sećati. Bila je u pravu kada je pomislila da njih dvoje potiču iz različitih svetova, a sada je znala i da se njihovi svetovi nikada neće spojiti.

Na putu do aerodroma Dastin je utonula u sedište izgubivši se u mislima. Zato nije primetila kada je stigla na atinski aerodrom na kojem je vladala neopisiva guţva. Kretala se mehanički, poput marionete koju je neko pomerao. Ipak, bila je dovoljno prisebna da proveri rezervaciju i svoja dokumenta, a zatim je sela u prepunu čekaonicu. Nije primećivala ništa oko sebe, čak joj je bilo svejedno i to što avion kasni u polasku. Nesvesna guţve koja je vladala svuda oko nje, išla je polako do izlaza na čijem je kraju stajao avion

koji će je vratiti u Ameriku. Više instinktivno nego svesno kretala se prema terminalu. Već je počelo da se spušta veče kada je konačno sela na svoje sedište. Dastin je vezala sigurnosni pojas i naslonila se sklopivši oči. Pitala se gde je u tom trenutku Damianos i da li misli na nju. Čak i ako nikada više ne bude videla Damianosa Eleusiniotisa, biće mu večno zahvalna za to što joj je pokazao kako da postane prava ţena. Bila je srećna što mu je pripadala,

makar nakratko, a on joj je zauzvrat pruţio najsrećnije trenutke u ţivotu. Čula je metalni glas sa zvučnika, ali ni na to nije obratila paţnju. Nije se plašila ničega osim ţivota bez njega, ali s tim će morati da se pomiri. Utonula je dublje u sedište i obavila ruke oko svog tela. Let do Njujorka trajao je beskrajno dugo, nekoliko puta su sleteli, ali i pored toga što je prva klasa bila izuzetno udobna, Dastin oka nije sklopila. Sat vremena pred sletanje naterala je sebe da uđe u malo kupatilo da se umije i ponovo našminka.

Kada je avion konačno sleteo, Dastin je duboko uzdahnula i krenula do izlaza svesna činjenice da će ta priča biti završena onog trenutka kada kroči na njujorški terminal. Vratila se kući osnaţena za jedno veliko ţivotno iskustvo. Čeznula je za mirom ostrvskog raja koji je napustila i činilo joj se da bi bila spremna da ostavi sve za sobom i da bude pokorna i samo njegova do kraja ţivota ukoliko bi je Damianos pozvao da se vrati. Ali znala je da se to neće desiti, on je bio zavodnik visokog stila, a ona

samo još jedna u nizu njegovih ljubavnica. Nije znala šta su osećale ţene koje su prošle kroz njegov ţivot, ali znala je da će vreme provedeno s njim pamtiti zauvek. Kada je ušla u svoj stan, odmah je otvorila prozore i pustila sveţ jutarnji vazduh unutra. Zatim je raspakovala stvari i bacila se na krevet umorno masirajući slepoočnice. Podigla je ruku i obrisala suze koje su joj se nakupile u očima. Nikada nije mnogo plakala, čak ni kao dete. Gotovo čitav dan provela je zureći u plafon i razmišljajući o svemu što joj se desilo.

Dani su prolazili jedan za drugim, svaki je ličio na onaj prethodni i svaki je bio jednoličan. Nije mogla da se koncentriše na rad koji ju je nekada opuštalo, nije više mogla ni da leškari na sofi uz knjigu ili uz tihu muziku. Nastavila je tamo gde je stala pre nego što je otputovala u Evropu, ali je u svakom trenutku čeznula za vremenom koje je provela na Santoriniju. Tačnije, čeznula je za određenim čovekom i njegovim poljupcima, dodirima i snaţnim telom. Svi muškarci koje je sretala bili su tek bleda senka Damianosa

Eleusiniotisa. Sve ove godine dok nije upoznala njega, beţala je od muškaraca plašeći se neuspele ljubavi. S Damianosom je sve bilo nekako spontano, prirodno. Posle brojnih neprospavanih noći zaključila je da nema svrhe da o njemu više razmišlja. Izašao je iz njenog ţivota kao i ona iz njegovog, zauvek. Jedino što je mogla da uradi bilo je da sve to ostavi iza sebe i da nastavi dalje. Loše je spavala, noću se okretala po krevetu traţeći udobniji poloţaj, a da sve bude još gore, dobila je i neki virus. Povremeno joj se činilo da

nikakvu hranu ne moţe da zadrţi u ţelucu i uvek je bila ţedna. Danima je sedela pored prozora odsutno zureći u olovnosivo nebo, bez sjaja i svetlosti. Svakodnevne poslove po kući obavljala je kao automat, ni u čemu nije pronalazila radost. Jedina sveda ta'čka bio je rad na novoj slici. Mada joj je teško padalo da radi, znala je da je samo rad moţe odrţati. Nije smela da odustane od dnevne rutine. Hvatala se za obaveze kao davljenik za slamku. I svaki dan bio joj je isti.

Svakog jutra teško je ustajala iz kreveta, bila je bezvoljna, a onda su na red dolazile uobičajene obaveze. Ipak, i dok je radila, misli su joj bile daleko. Damianosov lik često joj je iskrsavao pred očima, osmehivao se gledajući je onim lepim crnim očima. Posao joj više nije zaokupljao paţnju kao pre, jednostavno nije mogala da se koncentriše ni na šta i ni na koga. Njeno telo se budilo svaki put kada bi pomislila na čoveka koga je ostavila na Santoriniju prisećajući se s koliko mu se strasti i ţelje predavala.

Istog trenutka osetila bi kako joj naviru suze, ali bi ih brzo obrisala, ljuta na sebe što toliko misli na nekoga ko to ne zasluţuje. Nikako nije mogla da shvati šta je razlog takvih naglih promena raspoloţenja. Sve ju je nerviralo. Odmahnula je snaţno glavom terajući takve misli što dalje od sebe. Bila joj je potrebna bistra glava da pregura dan. Pokušala je da se koncentriše na posao, ali je odustala posle desetak minuta. Prošlo je nekoliko nedelja od kada se vratila iz Grčke, a u međuvremenu je otkrila da vreme i nije tako dobar lek

za ljubavne jade. Pitala se koliko će još vremena proći pre nego što uspe da izbaci iz glave misli na zavodljivog Grka. Poslednjih nekoliko dana osećala se još gore nego pre i nije imala snage ni za šta. Pri metila da je koleginica Sara Dţonson iskosa posmatra i prisilila je sebe da se osmehne. Polako je ustala i prišla malom friţideru koji je stajao u uglu laboratorije traţeći bočicu vode. Da li si dobro? - upitala ju je Sara zabrinuto. -

Umorna sam, vruće mi je i ţedna sam - odgovorila je Dastin otpivši potom veliki gutljaj vode. -

Tačno - ţena odloţi četkicu i zagleda se u nju. - Takva si od kada si se vratila iz Grčke. Šta se dešava? -

Pokupila sam neki virus, to je sve nemarno je odmahnula rukom. -

Nijedan virus ne traje toliko, draga moja Sara - odmahnu glavom. Sigurno je u pitanju neki muškarac, zato pričaj.

Nema šta da se priča - Dastin sleţe ramenima i vrati se za svoj sto. Nema nikakvog muškarca. -

Molim te, takvim izgledom privlačiš muškarce kao svetlo leptirove - Sara se glasno nasmejala. - Nemoj mi reći da ti se baš nijedan nije svideo i da moţeš baš svakome da odoliš. -

Recimo da vodim računa o sebi zagledala se u sliku pred sobom nadajući se da će i njena koleginica uraditi isto. -

Hoćeš da kaţeš da još uvek nisi srela nekoga ko je u stanju da ti -

uskomeša krv? - Sara odmahnu glavom u neverici. Dastin je zaustila da joj odgovori ali nijedna reč nije prešla preko njenih usana. Oblio ju je hladan znoj i sledećeg trenutka osetila je jaku mučninu. Uspela je da stigne do toaleta u poslednjem trenutku. Kada joj se stomak smirio, isprskala je lice hladnom vodom i isprala usta, a zatim se zagledala u svoj odraz u ogledalu. Njeno, inače bledo, lice imalo je avetinjsku boju, a tamni kolutovi ispod očiju svedočili su o neprospavanim noćima.

Danima je bila u ovom čudnom stanju, pomislila je duboko uzdahnuvši. Uvek je bila umorna i počela je da mrzi jutra jer joj je gotovo svako počinjalao trčanjem u kupatilo. Iznenada, jedna misao joj je prošla kroz glavu i Dastin se trţe. Tupim pogledom zurila je u svoj odraz u ogledalu, nesposobna da o bilo čemu razmišlja. Osetila je daje hvata nešto nalik panici. Grozničavo je počela da prebira po sećanju, ali je sve više bila uverena da zna razlog svakodnevnih mučnina. Duboko je uzdahnula i još jednom se

umila hladnom vodom pre nego što se vratila u laboratoriju. Šta se dogodilo? - zabrinuto je uzviknula Sara čim ju je ugledala. -

O, Boţe - Dastin se sruči u stolicu. - Mislim da sam trudna. -

Da li si sigurna? - starija ţena joj je brzo prišla. -

Nedeljama se osećam premorenom i stalno mi je muka duboko je uzdahnula. -

Ništa ne mogu da zadrţim u ţelucu. -

Ipak, moţda bi bilo dobro da uradiš brzi test - predloţila je Sara osmehnuvši se. -

Zašto ne uzmeš ostatak dana slobodno? -

-

Ali...

Nema ”ali” dodala joj je torbu poguravši je do vrata. Sigurna sam da ti i tvoj dragi imate o mnogo čemu da razgovarate ako si u pravu. -

Nemam nikakvog dragog pobunila se. -

Dobro, ljubavnika - ispravila se Sara značajno se smešeći. - U svakom -

slučaju, on mora da sazna, zar ne? Ako je pošten, oţeniće se tobom ili će bar priznati dete i prihvatiće obavezu da vas izdrţava. Verovatno si u pravu - Dastin je zamišljeno pogleda. - Sigurno bi ponudio da uradi pravu stvar, ali ja neću da ga uvučem u brak koji ne ţeli niti u vezu koja će beskonačno trajati. Previše ga volim da bih ga prisilila na bilo šta. -

Ti si budala, devojko - Sara duboko uzdahnu. - Kako ćeš sama? Nije lako podizati dete, veruj mi, znam o čemu pričam. -

Snaći ću se - Dastin se samouvereno osmehnula. - Biću dobro. -

Sat kasnije Dastin je gledala u brzi terst za trudnoću i duboko je uzdahnula. Bila je u pravu, trudna je i rodice Damianosovu bebu. Sama će je podizati, nijedna druga solucija nije dolazila u obzir. Naravno, za nju nije bilo mesta u njegovom ţivotu ni onda ni sada. On nije brinuo ni o kome i nije morao nikome da daje, on je samo uzimao. Bio ie zadovoljan povremenim,

neobaveznim avanturama i lako je zaboravljao ţene s kojima je bio. A ona mu je bila samo trenutni hir, način da prekrati vreme na ostrvu. Duboko je uzdahnula i zatresla glavom kao da će joj to pomoći da rastera neţeljene misli. Bila je besna na sebe što je razmišljala o njemu, bila je besna na ceo svet. Ipak, nije mogla da se otrgne osećanju ljubomore pri pomisli na to da on sada razmišlja o drugoj ţeni. Zašto je od svih muškaraca na svetu morala da se zaljubi baš u njega, pitala se po ko zna koji put.

Znala je da su mnoge ţene spremne da mu padnu u zagrljaj, a ona je bila samo jedna među njima. Razum joj je govorio da neće biti poslednja u tom nizu i to joj je najviše smetalo. Znala je i to da je sama dobrim delom kriva za sve što joj se dogodilo. Da mu to nije dozvolila, Damianos Eleusiniotis nikada ne bi mogao da je povredi. Ipak, iz svega toga izrodilo se nešto lepo, nešto što će joj ispuniti budućnost.

8. poglavlje

Damianos se probudio pre zore i pogledao je praznu polovinu kreveta pored sebe. Ponovo je sanjao da drţi Dastin u naručju, za trenutak je čak osetio teţinu njene glave na svom ramenu i njenu ruku na svom stomaku. Duboko je uzdahnuo i protrljao rukama lice osetivši jednodnevnu bradu pod prstima. Pogledao je na sat i shvatio da će sunce ubrzo izaći i da nema svrhe da pokuša ponovo da

zaspi. Ionako su mu svi snovi u poslednje vreme bili isti. Razum mu je govorio da treba da uštape i da se pripremi za naporan dan, ali je on odbijao da ga posluša. Čekalo ga je nekoliko veoma vaţnih poslovnih sastanaka koje nije mogao da odloţi sve i da je hteo. Srce mu je govorilo nešto sasvim drugo, i to uporno, danima. Ono je ţelelo da je pronađe, da vodi ljubav s njom i da čitavom svetu kaţe da ona pripada samo njemu. Naglo se uspravio u krevetu pitajući se otkud mu ta misao.

Dastin Kejter mu nije pripadala niti je on pripadao njoj. Nije mu se dopao takav način razmišljanja, ona je otišla jer je kao i on znala da je njihovoj vezi kraj. Pre ili kasnije to bi se završilo, kao i uvek. Zatvorio je oči i duboko uzdahnuo, a zatim je neosetno utonuo u san. Kada se ponovo probudio, sunce je već bilo izašlo, pa je brzo ustao i krenuo u kupatilo. Mada je uspeo još malo da odspava, nije se osećao odmornijim. Opet je sanjao ţenu vatrenocrvene kose i njegovo telo burno je reagovalo na taj san pa mu je bio neophodan

ledeni tuš. Imao je utisak da mu je telo napetije nego posle čitavog dana provedenog u kancelariji. Očigledno je Dastin Kejter opasnija nego što je mogao da pretpostavi u najluđim snovima. Nijedna druga ţena nije ga privlačila kao ona, činilo mu se da ga je začarala pa mora da misli samo o njoj. Sve što je ţeleo bilo je daje drţi u naručju i da je ljubi dok oboje ne izgube glavu. Pokušao je da je zaboravi uz stari, oprobani recept, ali bezuspešno. Za proteklih mesec dana izašao je nekoliko puta s različitim

ţenama, ali je svaki put bio potpuno ravnodušan. Dva sata kasnije sedeo je u svojoj kancelariji u centru Atine odsutno zureći u ekran laptopa. Pre nego što je postao svestan onoga što radi, podigao je slušalicu i naredio da pripreme njegov aviona za poletanje. Ovako više ne moţe, pomislio je spuštajući slušalicu, mora da je vidi još jednom. Ako je to značilo da će morati da preleti pola sveta da bi je zauvek izbacio iz misli, onda neka bude tako. Damianos je oduvek ţivot posmatrao kao partiju karata u kojoj su

karte unapred podcijene a o ishodu je odlučivala samo veţtina. A on je bio vešt, moţda čak i previše u nekim trenucima. Kad god bi osetio da je nešto dobro za njega, posegnuo bi za tim, bilo da se radi o privatnom ţivotu, bilo o poslu. Zato je njegova poslovna imperija bila jedna od najjačih na svetu, a lepe ţene čekale su u redu da mu zagreju krevet. Tačnije, bilo je tako sve dok se Dastin nije pojavila u njegovom ţivotu i poremetila dobro ustaljenu ravnoteţu. Njegov posao je i dalje

besprekorno funkcionisao, ţena je bilo u izobilju, ali ih on više nije ţeleo. Dastin Kejter je bila prva i jedina ţena koja je izašla iz njegovog ţivota pre nego što je se zasitio. I to je bilo upravo ono što je iz korena uzdrmalo njegov privatni ţivot. Tu nije u pitanju njegov muški ego niti to da je ţeleo da mu se ona vrati. Njihova veza bi se završila pre ili kasnije, jer nijedna njegova veza nije trajala duţe od nekoliko meseci, ali ne na način na koji se to desilo. Smetalo mu je to što je otišla u ljutnji, bez reči, bez pozdrava.

Pozvao ju je nedelju dana pošto je otišla samo da bi se uverio da je dobro, ali ga je automat obavestio da njen broj više nije u funkciji Pokušao je i da joj pošalje poruku preko interneta, ali je otkrio da je blokirala njegovu adresu. Bilo je više nego očigledno da Dastin ne ţeli ništa da ima s njim i zato mu nije bilo jasno zašto je insistirao na tome. Duboko je uzdahnuo i izašao iz kancelarije ne obazirući se na zapanjeno lice svoje sekretarice kada ju je obavesti da će biti odsutan nekoliko dana.

Zadovoljno se osmehnuo kada je malo kasnije ugledao svoju cesnu spremnu u poletanje. Uskoro će razrešiti ovu zbrku koja je nastala kada je Dastin otišla sa Santorinija. Verovao je da će mu biti dovoljno da još jednom vodi ljubav s njom pa da je potpuno istisne iz svojih misli. Doduše, verovao je i da će za to biti dovoljan samo jedan put, ali očigledno je pogrešio. Dastin nije bila poput drugih ţena na koje je navikao i zato je njihova afera bila toliko zbunjujuća. Ako ona nije ţelela da ga vidi, to je njen

problem, pomislio je, on je navikao da uzima ono što ţeli. Ovoga puta ţeleo je još jednu noć s njom i znao je da će je dobiti jer njei gov juţnjački šarm nikada nije zakazao. Udobnije se namestio u sedištu dok se avion podizao. Zatvorio je oči i opustio se odlučan da , prespava veći deo puta jer u Njujorku neI će imati vremena za odmor. Činilo mu se da je spavao tek nekoliko trenutaka kada j ga je probudilo diskretno nakašljavanje. Polako je otvorio oči i ugledao svog pilota.

Izvinite što vas budim - čovek se osmehnuo - ali rekli ste da ţelite da preuzmete letelicu kada se pribliţimo Njujorku. -

-

Tako je - klimnuo je glavom i

ustao. -

Hvala.

Malo se sagnuo da bi prošao kroz vrata kokpita i seo na pilotovo sedište zakopčavajući sigurnosni pojas. Voleo je da sam upravlja avionom kad god je imao priliku za to jer je voleo osećaj slobode i kontrole, koje mu je to pruţalo.

To je uvek bio lep način da započne poslovni put, a ovo je bilo baš to. U Njujork je išao da bi video Dastin, a usputje odlučio da pogleda i sliku koju mu je galerija ’’Portman” ponudila pre nekoliko dana. Kova slika bila je odličan izgovor da ponovo potraţi Dastin, na taj način ona neće otkriti pravi razlog njegovog dolaska. Brzo je završio formalnosti na aerodromu i seo je u limuzinu koja ga je čekala. Rekao je šoferu da ga vozi pravo u muzej i udobno se zavalio u sedište. Na sreću, saobraćaj nije bio preterano

gust i stigli su na odredište relativno brzo. Uzdahnuo je pre nego što je izašao iz kola. Ustrčao je uza stepenice i potraţio obezbeđenje. Uspeo je da nagovori momka da ne obavesti Dastin o njegovom dolasku tutnuvši mu krupnu novčanicu u ruku. Zadovoljno se smešio dok je išao hodnikom prema njenoj laboratoriji. Tiho je otvorio vrata i zagledao se u prizor pred sobom. Dastin je bila nagnuta nad velikim stolom na kojem je bila ogromna slika na kojoj je radila.

Ni ona ni starija ţena koja je sedela za stolom nedaleko od nje, nisu ga čule. Zdravo, Dastin - rekao je ulazeći u prostoriju.

Šta radiš ovde, Damianose? upitala je stisnutih usana. -

-

Primetio je kako se ukočila na zvuk njegovog glasa pre nego što se uspravila i okrenula. Primetio je da se pitanja roje u njenim očima pre nego što je njen pogled postao hladan i dalek. Rekao bih da ti nije drago što me vidiš - promrmljao je nezadovoljan njenom reakcijom. -

-

Direktna kao i uvek - nasmejao

se. Pitala sam te nešto - prekrstila je ruke na grudima. - Zašto si došao? -

Zbog tebe prišao joj je toliko blizu da je mogao da oseti toplotu koje je zračila iz njenog tela. -

Ne, Damianose - odmahnula je glavom. - Ako imaš još jednu sliku za restauraciju, mogu odmah da ti kaţem da nisam zainteresovana. -

Pre nego što je shvatio šta radi, pruţio je ruku, privukao ju je u zagrljaj i potraţio njene meke usne. Istog trenutka osetio je da se ona bori sama sa sobom, ali to je kratko trajalo i ubrzo je počela da mu uzvraća poljubac. Privukao ju je jače osećajući da joj srce ubrzano lupa. Činilo mu se da se nikada neće zasititi njenih usana. Trgnuo se na tu pomisao istovremeno osetivši da Dastin pokušava da se oslobodi njegovog zagrljaja. Nije ţeleo da je pusti i zato joj je obuhvatio lice dlanovima onemogućivši je da prekine poljubac.

Bila mu je potrebna jer još uvek nije mogao da shvati kako vrši toliki uticaj na njega. Nemoj - prošaputala je. - Rekli smo da je gotovo... -

Zašto se ţene toliko drţe za reč? - promrmljao je duboko uzdahnuvši. -

Ţene - suvo je rekla iskrivivši usne u nešto što je trebalo da predstavlja osmeh. -

Da li to misliš o meni, gospodine Eleusiniotis? Da sam tek jedna od tih tvojih ţena? -

Ne - odmahnuo je glavom. - To je fraza, draga moja. -

Muškarci obično koriste termin "draga moja” da ne bi morali da pamte ime ţene s kojom su rekla je oštro. -

Prokletstvo! - pogledao ju je Ijutito. - Kakve su to gluposti? Zar moraš da analiziraš baš svaku moju reč? U ovom trenutku jedino je vaţno to da me još uvek ţeliš. -

Još uvek te ţelim?! - zapanjeno ga je pogledala. -

Da - uzvratio je mirno. - Šta moţe biti vaţnije od toga? -

Samo zahvaljujući svojim odličnim refleksima, uspeo je da izbegne šamar uhvativši je za ručni zglob i gledajući u nju u neverici. Nikada nijedna ţena nije pokušala ništa slično i on je bio zapanjen tim postupkom. Zar si zaista pomislila da će ti to poći za rukom? - upitao je kroz stisnute zube. -

Odlazi! - viknula je pokušavajući da se oslobodi njegovog stiska. -

Idemo oboje nekud gde ćemo na miru porazgovarati - rekao je mirnije. -

Nas dvoje nemamo o čemu da razgovaramo, gospodine Eleusiniotise! - ljutito ga je pogledala. - Ili ti izađi ili ću ja! -

Da li je to, po tvom mišljenju, rešenje za sve? - zagledao se u njene oči. -

Povlačenje? Bekstvo?

Ja ne beţim prkosno je isturila bradu. Ali zahtevam da odeš iz mog ţivota. -

Moramo da razgovaramo, Dasdn pustio joj je ruku, ali joj je preprečio put. ffj't Šta god da je u -

pitanju, nisam zainteresovana obrecnula se. Za šta nisi zainteresovana? upitao je osmehnuvši se. Ne sećam se da sam ti bilo šta ponudio. Misliš da sam došao zbog tebe? -

Nisam to rekla - promrmljala je pocrvenevši. -

Nisi ni morala - opet se osmehnuo. -

Vidi ti se u očima, ali ţao mi je što moram da te razočaram. Nisam došao da bih te vratio. -

Odlično - klimnula je glavom jer ne nameravam da se vratim.

I ja sam to mislio... do pre nekoliko minuta.

Neverovatno koliko si samouverena.

Ponovo ju je uhvatio za ruku i poveo do vrata ne obazirući se na njeno protivljenje. Otvorio ih je širom, a zatim ju je čvrsto stegnuo oko struka da ne bi mogla da mu pobegne. Uspeo je da je izgura u hodnik.

-

-

Hoćeš li me, molim te, ostaviti na miru i vratiti se tamo odakle si došao? - prekrstila je ruke na grudima i skrenula pogled u stranu. -

Naravno, ali tek nakon što raspravimo neke stvari. -

Sve smo raspravili pogledala ga je zbunjeno. Mislim da smo oboje bili razloţni poslednji put... -

-

Saro, pomozi mi! - uzalud je pokušavala da se oslobodi njegovog stiska. -

Dušo, i ja smatram da treba da razgovarate! - doviknula je starija ţena za njom. -

Izdajice! - Dastin baci ljutiti pogled na nju ne prestajući da se otima.

Ne moţeš ovo da mi uradiš! pobunila se.

Damianos je shvatio da na taj način neće stići daleko i zato se brzo sagnuo, obuhvatio je njena kolena i vešto ju je prebacio preko svog ramena. Nasmejao se jer ju je uhvatio potpuno nespremnu.

Već sam uradio - nasmejao se. A sada prestani da se ponašaš kao dete.

-

Pusti me! - počela je da ga udara pesnicama po leđima kada se pribrala od šoka. -

Pustiću te kada završim s tobom - mirno je rekao ţureći niz hodnik. - Ne pre toga. -

-

-

-

Dođavola, Damianose...

Hej! - prekinuo ju je smejući se.Lepo vaspitanoj dami ne priliče takve reči. -

Niko me neće sprečiti da kaţem ono što hoću! - prkosno je izjavila. -

-

Ne kada si sa mnom, Dastin!

Nisam s tobom! V- iknula je udarajući ga pesnicama. - Nosiš me kao dţak i to mi se nimalo ne dopada! -

Smiri se ako ne ţeliš da svima skreneš paţnju na nas bilo je očito da se on zabavlja. -

Ja?! - planula je. - Ti si taj koji skreće paţnju na nas! -

Spustiću te ako mi obećaš da ćeš sniziti ton i da ćeš ići polako pored mene kao svaka civiliziovana ţena zastao je dajući joj priliku da odluči. -

Ja jesam civilizovana! - udarila ga je iz sve snage po leđima. - Ti si taj koji se ponaša kao divljak! -

-

Prestani da me udaraš.

A ko je kriv za to? - mimo je upitao. - Da se ponašaš kako treba:..

A ti prestani da mi govoriš šta da radim! - ponovo ga je udarila.

Misliš, da ti dozvolim da mi naređuješ?! - ljutito ga je prekinula. Ili moţda da poslušno idem tri koraka iza tebe?!

Dastin, upozoravam te - rekao je opasno tihim glasom.

-

-

-

-

A ja upozoravam tebe, Damianose! Kako se usuđuješ?! Odmah da si me spustio! -

Gospodine, da li vam je potrebna pomoć? - upitao je momak iz obezbeđenja prilazeći im. -

Ko je to? - Dastin je pokušala da vidi preko njegovog ramena. - Jesi li to ti Stive? Reci ovom idiotu da me spusti! -

Sve je u najboljem redu - Damianos se značajno osmehnuo i namignuo momku. - Nije mi potrebna nikakva pomoć. Gospođica Kejter je malo umorna, vodim je kući da se odmori. -

Ništa nije u redu! - vrisnula je Dastin. Ovaj idiot pokušava da me kidnapuje, a ti mu očigledno pomaţeš u tome! -

Čekajte da vam otvorim vrata, gospodine - rekao je Stiv kroz smeh. -

Hvala na pomoći - Damianos mu klimnu glavom i brzo izađe napolje. -

Nije se zaustavio sve dok nije stigao do limuzine i, ne sačekavši vozača, otvorio je vrata i spustio Dastin na sedište. Pre nego što je uspela da se iskobelja, seo je pored nje i naredio šoferu da vozi do hotela u kojem je

rezervisao sobu pre nego što je podigao pregradu između njih. Šta hoćeš od mene, Damianose? - upitala je ljutito zabacivši kosu preko ramena. - Zašto si me vukao kroz muzej kao da sam dţak? -

U pravu si - klimnuo je glavom. - O ovome će se sigurno pričati neko vreme, ah nije me briga šta ljudi misle. -

Tipično! - oči su joj sevnule. Znaš li koliko je teško steći poštovanje u mojoj branši? -

Vukao sam te - osmehnuo se kako ti kaţeš, kao dţak jer je to bio jedini način da ti skrenem paţnju.

Imaće posla sa mnom svako ko ti ne bude ukazao duţno poštovanje rekao je ledenim tonom.

Uspelo ti je, to je sigurno obrecnula se. I to ne samo moju! Mogu da pretpostavim šta će ljudi pomisliti. Moţda tebi nije vaţno to što ću biti glavna tema ogovaranja narednih mesec dana, ali meni jeste!

Podigao je ruku do njenog lica i prozrevši njenu nameru da se izmakne, nimalo neţno uhvatio ju je za bradu. Gledao je netremice u njene oči nekoliko trenutaka, a onda je ponovo spustio

-

-

-

usne na njene. Ovo mu je nedostajalo poslednjih mesec dana, pomislio je. Nemoj to da radiš - prošaputala je kada se odmaknuo od nje. - Rekli smo da je među nama sve gotovo. -

Tačno - klimnuo je glavom. Ali mislim da je i tebi sada jasno da naša veza još uvek nije završena. To nije bila veza već kratka afera. -

Samo to? - osmehnuo se naginjući se prema njenom licu.

Dastin nije stigla da mu odgovori jer se limuzina zaustavila a Damianos je shvatio da su stigli. Uhvatio ju je za ruku oštro je pogledavši, čime joj je dao do znanja da neće trpeti njeno protivljenje pre nego što je otvorio vrata kola.

9. poglavlje

-

Prekini! - pokušala je da izbegne njegove usne. -

-

Zašto? - upitao je meko.

Dastin je bila ljuta kao nikada u ţivotu, ali bila je ljuta na sebe što nije mogla da mu se odupre. Čim je

ponovo osetila njegove usne na svojima, bila je potpuno izgubljena. U prvom trenutku bila je besna na njega jer je rekao da ga ona još uvek ţeli, a to nije bilo istina, uveravala je sebe. Damianos je znao na koji način da je poljubi da bi izazvao voljnu reakciju njenog tela. Za jedan kratak trenutak predala se vatri i uzbuđenju njegovog poljupca, ali već sledećeg pokušala je da ga se oslobodi. Bila je ljuta na njega što je još uvek imao toliku moć nad njom, a onda je shvatila da je ljuta na sebe što mu to dozvoljava.

Od prvog trenutka bilo je tako među njima, bilo je dovoljno samo da je pogleda svojim tamnim očima i da ona zaboravi sve drugo. Jednostavno nije bila u stanju da mu se odupre. Tačnije, nije ţelela da mu se odupre jer se u njegovom zagrljaju osećala ţivom kao nikada pre. To je i bila prava opasnost koja joj je pretila od tog zavodljivog Grka. Ona nije ţelela da bude tek jedna u nizu ţena u njegovom ţivotu. I baš je počela da se oporavlja od njihovog susreta i da se privikava na činjenicu da nikada neće biti njen kada

se ponovo pojavio. Nije bila sigurna da će ovoga puta moći da preboli njegov odlazak. S druge strane, nije mogla ni da uskrati sebi zadovoljstvo da provede još jednu noć u njegovom krevetu. Bilo joj je jasno daje Damianos upravo to imao na umu kada ju je danas potraţio. Verovatno ga je posao doveo u Njujork i odlučio je da malo prekrati vreme s njom. Dok se borila protiv njegovih poljubaca, bila je svesna činjenice da je to više borba protiv same i da polako gubi bitku.

Ipak, ponos joj nije dozvoljavao da se lako preda i zato je nastavila da se bori Opirala se i kada ju je bez imalo neţnosti uveo u predvorje luksuznog hotela, a zatim ugurao u lift. Čim je zatvorio vrata svoje hotelske sobe za njima, počela je da uzmiče u uzaludnom pokušaju da pobegne van njegovog domašaja. Međutim, ubrzo je osetila zid iza svojih leđa i ugledala ogromnu prepreku u vidu njegovog snaţnog tela. Zadrhtala je od njegove blizine i sledećeg trenutka osetila je njegove prste u svojoj kosi. Zaustavila je dah

dok je Damianos polako spuštao lice ka njenom pripremajući se za još jedan poljubac. Zatvorila je oči iščekujući da oseti njegove usne na svojima, ovoga puta nije se protivila. Sve vreme pitala se šta joj se to dešava. Ako je zaljubljena, ne treba zato da izgubi ponos. Naglo se uspravila i otvorila oči susrevši njegov pogled taman od ţeljePonovo je osetila da ne ţeli da mu se odupre, ali se setila da je ovo za njega prolazna strast i snaga joj se vratila.

Ne ţelim da me ljubiš - promrmljala je odupirući se o njegove snaţne grudi. -

-

Ne više.

Laţljivice - rekao je meko, osmehnuvši se. -

Imala je utisak da je njegov vatreni pogled skida, da postaje ranjiva i da je spremna da mu se preda. Znala je da je, za razliku od nje, Damianos bio previše iskusan u toj igri zavođenja i da je ona bila lak plen za njega. Bila je svesna samo njegove blizine i osećala je njegovu magnetnu

privlačnost. Kada su im se usne spojile, Dastin je osetila da tone i da sve više potpada pod njegovu vlast. Dodir njegovih usana udario je poput struje njeno srce, a odatle jurnuo u celo telo. Uskoro je svaka druga misao nestala iz nje, mogla je da razmišlja samo o njegovim poljupcima. Bespomoćno je uzdahnula kada je osetila njegove usne na korenu svog vrata. Njegovi prsti neţno su prelazili preko njenih grudi. Bilo je divno naći se ponovo u njegovom zagrljaju i osetiti njegovo snaţno telo uza svoje. Sve ove nedelje

bez njega, bez njegovih dodira i poljubaca bile su prazne i beskrajno duge. Koliko se puta probudila usred noći puna čeţnje... Koliko ga je volela, pomislila je i istog trenutka se ukočila. Naglo se otreznila, pa je pokušala da ga odgurne od sebe. -

Ne! - uzviknula je uspaničeno.

Šta nije u redu? - upitao je sklanjajući joj pramen kose iza uva. -

Ti! - besno ga je pogledala. - Zar zbilja misliš da posle svega moţeš tek -

tako da se pojaviš i da pokušaš da... da me tretiraš kao... Kao šta? - zbunjeno ju je pogledao. - Samo ţelim da vodim ljubav s tobom. -

Ovo nije ljubav - odmahnula je glavom u pokušaju da se oslobodi njegovog zagrljaja. - Ovo je još jedan tvoj pokušaj da me zavedeš. -

Pobogu, Dastin! - ponovo ju je privukao u zagrljaj. -

Kada su vodili ljubav na Santoriniju, ona je osećala da se Damianos nije sasvim prepustio

osećanjima. Zahvaljujući tome, uspela je da drţi svoje emocije pod kontrolom, ali sada je sve bilo drugačije. Osetila je da je on spreman da joj pruţi sve, ali da će isto tako traţiti sve zauzvrat a ona je bila spremna da to dopusti. Za trenutak se uplašila shvativši da u njoj nema ni trunke otpora, a onda se prepustila. Rekao si da treba da razgovaramo - uhvatila se za poslednje trunke svog razuma. -

Između muškarca i ţene priča ništa ne rešava prigušeno se nasmejao. -

Mi uvek razmišljamo glavom, a vi srcem. Ţene su veoma emotivna bića. -

Damianose...

Nije uspela da završi rečenicu jer je on nastavio poţudno da je ljubi. Shvatila je da je svaki njen otpor uzaludan i prepustila mu se, odlučna da uţiva u svakoj sekundi. Ogromna ţelja pomešala se sa strahom koji joj je govorio da treba da spreči sve ovo. Ali znala je da bi bila očajana kada bi je Damianos ispustio iz naručja. Duboko je uzdahnula, a onda ga je zagrila i privila se uz njegovo snaţno telo.

Damianos je polako podigao njeno lice i počeo da je ljubi dugo i beskrajno neţno. Dastin je osetila da gubi do pod nogama. Uplela mu je prste u kosu privlačeći bliţe njegovu glavu. Dastin, reci mi da ţeliš ovo prošaputao je isprekidano, zagledavši se u njene oči. -

-

Reci da me ţeliš.

Ţelim te - promrmljala je slomljeno, svesna činjenice da je zauvek izgubljena. -

Damianos ih je oboje oslobodio odeće sve vreme nerazumljivo

mrmljajući između poljubaca. Dastin se stresla od . siline sopstvene ţelje kada je osetila njegovo nago telo uza svoje, svesna snage njegove ţelje. Nesvesno je izvila telo ka njemu kada je prstima počeo da prati liniju njenih bokova. Njegove usne i jezik pekli su joj koţu dok su se polako spuštali niz njen vrat i dalje prema grudima. Njegove ruke milovale su je u početku neţno, a zatim sve smelije, iskusno ju je dodirivao budeći u njoj strast. Damianosove usne bile su svuda

po njenom telu i strast je potpuno ovladala njom. Doticala ga je bez ustručavanja istraţujući njegovo telo u vrtoglavom zanosu. Očekivala je da će je podići u naručje i odneti do kreveta, ali umesto toga on ju je pritisnuo uza zid i obavio njene noge oko svojih bokova. Dastin nikada u ţivotu nije osetila tako snaţno i potpuno zadovoljstvo. Kada je poljubio vrhove njenih grudi, oboje su već bili u bunilu i strast im je mutila razum. Sve je u njoj odjednom bilo u potpunom skladu, usmereno samo na njega.

Dastin je osećala njegovo snaţno, napeto i toplo telo i bila je nestrpljiva da se ponovo spoje. Zadrhtala je kada je osetila da je spreman dok su je njegove ruke privlačile sve bliţe. Iznenada je osetila blagu vrtoglavicu pa je zaţmurila. Damianos je lagano prešao palcem po konturama njenih mekih i poluotvorenih usana pre nego što ih je poklopio svojima. Dastin je ostala bez daha kada je osetila njegove snaţne ruke na svojim bokovima i sledećeg trenutka bili su čvrsto spojeni. Polako je otvorila oči i

susret njegov taman i tajanstven pogled. Nudila mu je svoje grudi oslanjajući J na njegova ramena dok ih je on neţn milovao usnama. Kada je glasno zastenjala, stegnuo joj je struk i jezikom prešao naviše po njenom vratu da bi joj kraju oblizao vlaţne usne. Stresla se od divlje muške snage koja je zračila iz njega i uplašeno je skrenula pogled. Obuhvatio je prstima njenu bradu prisilivši je da ga pogleda. Polako je prstima prevukao preko njenih poluotvorenih usana pre nego što je spustio neţan poljubac na njih.

Prelepa si - prošaputao je glasom oteţalim od strasti. -

Kada su im se pogledi ponovo sreli, Dastin se izgubila u dubinama njegovih crnih očiju u kojima je besnela strast. Poljubio ju je strasno paleći joj nepca jezikom i vodeći je dobro poznatom stazom ka vrhuncu. Gledao ju je čudno. Njegove oštre crte lica delovale su još oštrije u polumraku hotelske sobe. Snaţnim rukama potpuno je kontrolisao njeno telo a ona mu se predala bez ostatka. Kada je osetila da

se bliţi vrhunac, zarila mu je nokte u leda i prigušeno kriknula zabacujući glavu unazad. Pridruţio joj se sledećeg trenutka i ona je stekla utisak da joj je oduzeo svu snagu. Dastin je nastavila da se mazno meškolji u njegovom zagrljaju, privijala se uz njega traţeći njegove usne. Damianos ju je gladno ljubio i posednički stezao, kao da ne ţeli da se odvoji od nje, a zatim ju je odneo do velikog kreveta. Njegove usne započele su novu zavodljivu igru milujući joj lice, vrat i ramena.

Mazio je njeno telo sve dok nije zatvorila oči u iščekivanju. Ţelela ga je opet. Njegovi poljupci i milovanja dovodili su je do ludila. Nije razumela ono što joj šapuće jer mu je glas bio prigušen dok je usnama istraţivao svaki centimetar njene koţe. Njegove usne klizile su niz njen vrat, raustavljale tu se na njenim grudima i stomaka i onda K vraćale na njene usne. Njeni dlanovi klizili su niz njegova leda, a onda ga je grčevito zagrlila privlačeći ga još vile sebi. Kada su ponovo podelili zadovoljstvo, snaţno kao nikada pre, usne su

im se silovito spojile, a zatim su zajedno klonuli. Vreroe je prolazilo, nepokretno su leţali dok im se dah mešao a mišići polako opuštali Laganao su se vraćali u stvarnost i Dastin se čvrsto privila uz njega sklopljenih očiju. Uţasno se plašila da će, ako ih otvori, shvatiti da je sve bio san. Pripremivši se za razočarenje, polako je otvorila oči, ali on je bio tu. Damianos je leţao pored nje na leđima, zatvorenih očiju, ali znala je da ne spava. Okrenula se na bok i neţno je prevukla prstom po liniji njegove

brade. Iznenađeno se trgnula kada se on izmaknuo od njenog dodira i ustao.

onda se bez reći okrenuo i izašao na terasu obukavši samo pantalone.

Misao koja joj je u sledećem trenutku i prošla kroz glavu učinila je da zadrhti.

Jednom je prisustvovala ovakvoj sceni, prisetila se osećajtići kako joj se srce steţe. Posle svega što se upravo dogodilo pitala se kako će ţhreti bez njega.

Već mu je dosadila, dobio je ono što je ţeleo. Damianosu ţena postaje nezanimljiva čim je odvede u krevet. Jesam li ti već dosadila? - upitala je napregnuto. -

Okrenuo se prema njoj a u njegovim očima blesnula je tamna svetlost koja ju je uplašila. Fosmatrao ju je netremice nekoliko trenutaka, a

Nije ţelela da mu se nameće, a bilo je pitanje trenutka kada će je zamoliti da ode. Dastin je znala da nema snage da skrštenih ruku čeka da je on onovo odbaci. Ovoga puta to ne bi preţivda. Nikada neće dozvoliti sebi da prosi njegovu Ijubov. Nije ţelelia prazan seks bez emocija, ţelela je ljubav,

pravu i potpunu! Sve ili ništa! Moţda je mogla da očekuje još neki trenutak uţivanja, još koji lep dan kao što je bio danainji, ali... Odmahnula je glavom duboko uzdahnuvši, a zatim je ustala i počela da se oblači. Jedini način da sačuva svoja osećanja bio je da odmah ode. Znala je da bi popustila i ostala ukoliko bi on to zatraţio od nje. Ali nije znala kako da obuzda oštar bol u srcu koji joj je presecao dah. Njena osećanja bda su jaka, postala je zavisna od svoje Ijubavi, a Damianos joj je značio sve. Morala je da pobegne

što dalje od njega pre nego što podlegne iskušenju. Trudila se da ga ne gleda jer se plašila da će sve pročitati iz njenog pogleda. Osećala je da se guši, da joj do polako izmiče pod nogama. Nije imala snage da mu kaţe da ne ţeli više da ga vidi jer je to bila laţ. Znala je da ratru. koju je Damianos upalio u njenom srcu. niko neće moći da ugasi A, ne! - trgnula se jer ju je uhvatio za nadlakticu. - Nećeš još otići -

Nemoj, molim te - izmaknula se i za trenutak je izgubila ravnoteţu. -

Damianos ju je uhvatio za ruku i oko struka da ne bi pala, a tela su im se dodirnula. Dastin oseti blagi miris poznatog losiona koji je bio pomešan s mirisom njegove koţe. Zavrtelo joj se u glavi. Nešto nije u redu? - zbunjeno ju je upitao. -

Damianos ju je uhvatio za ramena i okrenuo sebi, a pogled mu se ukrstio s njenim. Nije mogla da mu kaţe istinu. Zato je sve vreme zurila u jednu tačku, negde u visini njegove brade, jer nije smela da ga pogleda u oči.

Osetila je da boja polako nestaje iz njenog lica dok je čvrsto stiskala usne da ne bi progovorila. Plašila se da ne bi mogla da se zaustavi ako počne da priča, a onda bi rekla i ono što nije htela da on zna i što on ne bi ţeleo da čuje opet Ne mogu - promucala je odmahnuvši glavom. -

-

Šta ne moţeš? - namrštio se.

Ovo... oblizala je suve usne. Ti i ja... mi... -

Dastin, trebalo mi je nekoliko dana nakon što si otišla da shvatim da -

nisam spreman da okončam ovo između nas - rekao je neţno.

što sam otkrila da smatraš da me je lako zameniti.

A sada znam da ni ti to ne ţeliš. Vrati se sa mnom u Grčku.

Da je to tačno, zar bih sada bio ovde? - upitao je osmehnuvši se.

To nije jednostavno promrmljala je zbunjeno kada se povratila od šoka koji su izazvale njegove reči. - Moj posao je ovde i...

Nemoguće - odmahnula je glavom.

-

-

Moraće da se snađu bez tebe prekinuo ju je. - Sigurno postoji neko ko moţe da te zameni. -

Hvala ti - odgurnula ga je i ustuknula nekoliko koraka. - Baš lepo -

-

-

Ništa nije nemoguće, draga moja - u dva koraka prešao je rastojanje između njih. -

Ne, Damianose - ispruţila je ruke kao da se brani. - Neću se vratiti s tobom u Grčku jer ne nameravam da nastavim tamo gde smo stali. -

Mogu li da znam zašto? - gledao ju je netremice. -

Ne vidim svrhu u tome - obavila je ruke oko svog tela. - Priznajem da sam se izgubila malopre, ali to je samo zato što smo bili razdvojeni neko vreme. Oboje znamo da ćemo se, pre ili kasnije, naći tamo gde smo bili onog jutra u tvojoj vili na Santoriniju. Ponovo ćemo poţeleti da budemo slobodni. -

Slobodni? - ponovio je namrštivši se. - Da li to ţeliš? Da me se oslobodiš? -

Dastin oseti da se suze skupljaju u njenim očima i teškom mukom uspela je da ih zaustavi. Ponovo je bila ljuta na sebe što nije u stanju da kontroliše emocije. U pravu si - duboko je uzdahnula. - Bolje da završimo sada nego da čekamo nekoliko nedelja ili čak meseci da bi... -

Kao što sam jednom rekao, ti si laţljivica - prekinuo ju je gotovo ljutito. -

Dastin je opomenula sebe da ne sme da mu uzvrati poljubac kada je videla da se njegovo lice primiče njenom. Naţalost, njeno srce nije

slušalo razum i ona se opustila u njegovom zagrljaju. Ne ţeliš da me ostaviš - rekao je trijumfalno kada se odmakao od nje. -

-

Ţelim - pobunila se neuverljivo.

Reci mi istinu, Dastin. Ne ţeliš da me napustiš, zar ne? -

-

Ja...

Šta? - obuhvatio joj je lice rukama. -

-

Reci.

Dastin gaje netremice gledala nekoliko trenutaka, a onda je

odmahnula glavom. Morala je da sačuva ponos i da ga ostavi pre nego što Damianos otkrije njena prava osećanja. U redu - duboko je uzdahnuo i uspravio se. - Onda ću ja prvi. -

Dastin se namrštila i skupila kao da očekuje udarac. Sada će joj reći da je vreme da se ona pokupi i ode, da je promenio mišljenje i da je više ne ţeli. Pobogu! - prošao je rukama kroz kosu. - Nisam očekivao da će ovo biti toliko teško.Dastin ga zbunjeno gledala i otvorila je usta da nešto kaţe, ali je on -

spustio prst na njene usne sprečivši je u tome. Neţno ju je pomilovao vrhovima prstiju po obrazu i privukao u zagrljaj. Poslednjih mesec i po dana bez tebe bili su najduţi u mom ţivotu rekao je tiho. Ne vraćam se u Grčku bez tebe. -

Damianose... - pogledala ga je pravo u oči. - Ţelim bajku. -

Viteza u sjajnom oklopu i sve što ide uz to? - upitao je zamišljeno. -

-

Da - klimnula je glavom.

Nisam siguran da mogu to da ti pruţim - namrštio se. - Nije mi lako da pričam o svojim osećanjima, veruj mi da je i ovo mnogo od mene. Znam da je i tebi stalo do mene i siguran sam da ćemo uspeti da nađemo rešenje za ovu situaciju. -

Situaciju? - pogledala gaje zapanjeno. - Uz sebe ţelim čoveka kome je stalo do mene i koji je u stanju da iskaţe svoja osećanja. -

Zar ti je to baš toliko vaţno? zagledao se u njene oči. - Ovde sam, došao sam za tobom i spreman sam da ti se posvetim. -

To mi nije dovoljno- istrgnula se iz njegovog zagrljaja. -

Morala je što pre da izađe iz te sobe jer nije ţelela da je Damianos vidi kako plače. Za trenutak se u njoj javila nada da će sve biti onako kako je zamišljala u svojim snovima, a onda je nestala. Međutim, kada je stigla do vrata, otkrila je da su zaključana i počela je očajnički da cima kvaku. Nemoćno je opustila ruke niz telo, a već sledećeg trenutka osetila je Damianosove ruke na svojim ramenima.

Znala je da bi trebalo da mu kaţe za bebu, ali nije mogla da prisili sebe da prevali te reči preko usana. Nije ţelela da podiţe dete s čovekom koji nije bio u stanju da otvori svoje srce. Ne moţeš da odeš - rekao je privlačeći je sebi. -

Daj mi bar jedan dobar razlog da ostanem - okrenula se prema njemu brišući suze. -

Nekoliko trenutaka gledao ju je netremice, a onda je, na njeno iznenađenje, pao na kolena pred njom. Dastin je uhvatila sebe kako zadrţava dah iščekujući šta će on reći. Osetila je

da joj srce tuče kao da će iskočiti iz grudi. Dastin uhvatio ju je za ruku. Preko noći si naglavačke okrenula sav moj svet. Naterala si me da preispitam gotovo sve u svom ţivotu, a naročito ono što sam prihvatao zdravo za gotovo. Ţao mi je što mi je trebalo toliko vremena, ali moraš da znaš koliko mi je stalo do tebe. -

Da li bi vremenom mogao da naučiš da izgovoriš te reči? - upitala je kleknuvši pored njega. - Moţda... ako bi veţbao? -

Za tebe, Dastin, spreman sam da pokušam - osmehnuo se neţno. Siguran sam da ću uz tvoju pomoć naučiti. -

-

Volim te - prošaputala je jedva

čujno. Obećavaš da me nikada nećeš napustiti? - upitao je privlačeći je u zagrljaj. -

-

Znaš da neću - rekla je meko.

Neka sve ide dođavola, ne mogu više da zamislim ţivot bez tebe rekao je kao da se plaši da će mu nestati hrabrosti. Volim te, oboţavam -

te i poći ćeš sa mnom u Grčku jer je tvoje mesto uz mene i baš me briga šta drugi o tome misle.

Da li to znači ”da”? - upitao je nervozno.

Koliko znam, nikada te nije bilo briga za to šta drugi misle - privila se uz njega.

Neću te pustiti iz kreveta čitave nedelje - povukao ju je za sobom da ustane.

-

Pretpostavljam da je ovo najgora prosidba u istoriji, ali ovo mi je prvi put - nasmejao se prigušeno. - Nikada pre nisam pitao nijednu ţenu da se uda za mene. -

Oh, Damianose! - snaţno ga je zagrlila. -

-

-

Da! - oči su joj sijale od sreće.

-

Treba mnogo toga da nadoknadimo. -

Slaţem se - osmehnula se kada ju je podigao u naručje. -

Reci mi da ţeliš mnogo dece, Dastin. -

Koliko ih brzo ţeliš? — upitala gaje kada ju je spustio na krevet. -

Zašto? - spustio se pored nje privlačeći je u zagrljaj. - Da nisi trudna? -

Otkud znaš? pogledala ga je zbunjeno. -

Koliko se sećam, poslednji put na Santoriniju nisam koristio zaštitu osmehnuo se. - Mislim da sam već tada podsvesno pokušao da te veţem za sebe. Čini se da je moje telo znalo da te volim pre nego što je to moj razum shvatio. -

Ne bi trebalo da se smeješ u ovakvom trenutku - napućila je usne toboţe uvređeno. -

Šta ću kada sam srećan - nadneo se nad njom. - Promenila si me, zbog tebe sam postao ono što nikada nisam verovao da ću biti. -

A šta to? - mazno se promeškoljila. -

Zaljubljen čovek - spustio je usne na njene. -

Epilog

Dastin je otvorila oči i otkrila da oko nje, u potpunoj tišini, vlada mrak. Ispruţila je ruku i naglo se uspravila u

sedeći poloţaj otkrivši da je druga polovina kreveta prazna. Damianose? - pozvala ga je tiho, a kada nije bilo odgovora, ponovila je glasnije: -

-

Damianose?

Brzo je zbacila pokrivač sa sebe. Napipala je u mraku ogrtač, a zatim poţurila do zatvorenih vrata spavaće sobe. Baš kada je stigla do njih, ona su se otvorila odbacivši je unazad. Da li si dobro? - zabrinuto upita Damianos uhvativši je u poslednjem trenutku da ne padne. -

Jesam. Samo sam pospana i zabrinula sam se kada sam otkrila da te nema. -

-

Gde si bio? Ništa nisam čula...

Čudi me - rekao je podiţući je u naručje. - Mladi gospodin je plakao iz petnih ţila. -

Nikolas? - pogledala ga je iskosa. - Da li te je probudio? Moţda treba da... ! -

Ništa ne brini, nahranjen je i presvučen - zadovoljno se osmehnuo spuštajući je na krevetu! - Opet je zaspao. -

Skoro sam završila restauraciju nove slike - rekla je privlačeći ga sebi. -

Ipak ti je potreban odmor prešao je neţno prstom po njenom obrazu. -

Pored rada na slici moraš da se izboriš sa mnom i s našim sinom. A to je ogroman posao, Dastin. -

To mi nije teško - osmehnula se srećno. - Volim te, Damianose. - Da li si sigurna? - zagledao se u njene oči. - Prošlo je gotovo dve godine. Da li si još uvek sigurna u to da me voliš? -

Sigurnija nego ikada odgovorila mu je. -

-

Volim te - rekao je tiho.

Dastin je kao hipnotisana gledala njegovo lice koje se sve više primicalo njenom dok joj je srce tuklo kao ludo. Poljupci su postali strasniji. Tiho je zaječala. Zatvorila je oči prepuštajući mu se kada je osetila njegove usne na svojim grudima. Sledećeg trenutka bio je nad njom i ona se osmehnula, spremna za strast koja se brzo u njoj budila.

Mislila sam da sutra moraš rano u kancelariju rekla je zavlačeći mu prste u kosu. -

Snaći će se jedan dan bez mene. Osim toga, jutro je još uvek daleko. -

Damianos je smaknuo bretele njene spavaćice milujući joj vrat. Dastin se predala osećanju radosti u njegovom zagrljaju. Pre nego što je njega srela ni sanjala nije da postoji ovakva ljubav. Činilo joj se da ga je oduvek poznavala i da je vođenje ljubavi s njim nešto najprirodnije na svetu. Samo tada se osećala potpunom, a znala je da

i on oseća isto jer su je njegove ruke i usne uvek iznova traţile. Volim te - prošaputao je glasom oteţalim od strasti. -

Dastin se osmehnula jer je on te dve reči izgovarao lako i često. Njegove ruke klizile su po njenom telu znalački paleći vatru u njoj, a ona se izvila prema njemu u ţelji da mu bude bliţa. Oboje su se uz uzdah prepustili strasnom zanosu koji ih je obuzeo. Volim te - rekla je pre nego što je svet prestao da postoji za nju. -