Kacudzo Nisi Sistem Zdravlja

Kacudzo Nisi

PRVO PRAVILO ZA ZDRAVLJE: TVRD I RAVAN LEŽAJ Krevet na kome spavate treba da bude tvrd i ravan onoliko, koliko je to za vas podnošljivo. Pokrivač treba da bude tanak i lagan, tek da ne zebete. Trudite se da u postelji ležite ravno. Ležanjem na taj način, težina tela se ravnomerno raspoređuje, mišići se maksimalno opuštaju a savijenost ili iskrivijenje kičme koje je izazvano vertikalnim položajem tokom dana, lako se ispravlja. Sem toga, tvrdoća ležaja važna je za očuvanje aktivnosti kože i zaštitu jetre. Pored toga, vene koje se nalaze na površini tela, lakše vraćaju krv prema srcu. To dovodi do poboljšanja aktivnosti jetre i nepotrebne materije koje su se skupile u toku dana, izbacuju se iz organizma a motorni nervi se čuvaju od nepo,željnog pritiska i naprezanja. Creva se oslobađaju od zatvora. Možete biti sigurni da ćete imati dobar san i da ćete se ujutru probuditi sveži kako psihički, tako i fizički. Kada sam počela da primenjujem savete K. Nišija, počela sam da spavam na podu, i moja, tada još mala, ćerka htela je da spava isto tako. A deca izuzetno zapažaju! Jednom mi je samo rekla: "Mama, dok spavaš na podu ti mršaviš!" I stvarno, metabolizam se pri tom znatno ubrzava. Međutim, uopšte vas ne pozivam da spavate na podu. Nadam se da ćete naći rešenje iako imate moderan mekani nameštaj-ležaj. Na primer, moguće je staviti dasku ili komad furnira na svoj ležaj. Važno je izbegavati madrac sa oprugama i pokrivajte se laganim pokrivačem! Zbog čega je korisno spavati na tvrdom i ravnom, kada je tako prijatno uživati na mekanom ležaju? Nekada je čovek bio četvoronožna životinja. Njegova kičma je, kao i kičme drugih životinja bila u horizontalnom položaju i služila je da održava ravnotežu celog tela. Takva kičma je ostajala očuvana u idealnom stanju, mogla je da izdrži bilo kakav stres, napor i uzajamno dejstvo raznih neprijatnih faktora: hladnoće, gladi, psihičkih i fizičkih trauma, zračenja, gubitka krvi, infekcija itd. Međutim, otkako je čovek zauzeo vertikalan položaj, kičma je počela da služi kao oslonac ili kao stub. Tada su se pojavili različiti dinamički problemi. Kičma se pretvorila u deo tela koji je veoma osetljiv. Čovekova kičma se sastoji od 33 pršijena koji su raspoređeni jedan za drugim i obrazuju vertikalan stub: 7 gornjih pršijenova su vratni pršijenovi, sledećih 12 su grudni (ili torakalni), zatim ide sledećih 5 spojnih ili, pojasnih pršljenova, zatim 5 pršijenova koji su srasli u trougaoni oblik - zovemo ih krsta, i poslednja 4 - čine trtičnu kost.

Prvi i drugi vratni pršijenovi se zovu okretni, a pršijenovi od 2. vratnog do 5. pojasnog se zovu savijajući i ispravljajući. Između pršijenova se nalazi hrskavica i žile koje amortizuju udarce, trenje, rastezanje, štiteći kičmu od preopterećenja i neželjenih uticaja. Cev koju obrazuju određeni pršijenovi formira kanal u kome se nalazi kičmena moždina. U sredini svakog pršljena, nalazi se izraslina koja sa svih strana ima bočne izrasline koje su neophodne za zaštitu kičmenog stuba od neočekivanih spoljašnjih udaraca. Na svakoj od strana kičmenog pršijena, nalazi se mali otvor ili međupršljenski kanal, iz koga izlaze nervi i krvni sudovi koji se nalaze u opni. Desno i levo od prednjeg dela stuba nalaze se nervni. Oni se nazivaju prednjim korenima, ili pokretačkim nervima, jer kontrolišu funkcije mišića u organizmu. Nervi koji izlaze sa suprotne strane stuba nazivaju se zadnjim korenima. To su nervi za osete. Oni se nalaze u koži i opnama, i kontrolišu čula (čulo ukusa, dodira, mirisa, sluha i vida). Na taj način se svi nervi i krvni sudovi usmeravaju od kičme prema određenim delovima tela. Čim je čovek zauzeo vertikalan položaj gordo uzdignuvši glavu, njegovi pršijenovi su se postepeno parabolično krivili i zabijali da bi amortizovali udare koji su bili naneseni mozgu. Svaki pršijen, lagano se pomičući, savijajući ili klizeći u stranu pri kretanju, lako izlazi iz svog ležišta. Savijenost ili iskrivljenost pršijenova naziva se subluksacija. Kada kost ispadne iz ležišta, to nazivamo iščašenjem. Sa pršljenovima to nije tako. Svako pomeranje pršijena stiska nerve i krvne sudove koji kreću iz tog pršijena i krajevi nerava prestaju normalno da funkcionišu. Upravo se tu i krije jedan od uzoraka pojavljivanja bolesti kod čoveka. Naši organi i vratni pršijenovi, najviše treći i četvrti, naročito su u neugodnom položaju onda kada smo u vertikalnom položaju tj. kada hodamo, sedimo ili stojimo. Prilikom iskliznuća prvih vratnih pršijenova stradaju oči, lice, vrat, pluća, dijafragma, stomak, bubrezi, nadbubrežna žlezda, srce, slezina i creva. K. Niši piše: Ako je iskliznuo četvrti pršijen, najverovatnije će stradati oči, lice, vrat, pluća, dijaftagma, jetra, srce, slezina, nadbubrežna žlezda, zubi, grlo, nos, uši itd. Među grudnim pršIjenovima najugroženiji su 2, 5, 4. i 10. Znači, ako kod vas nešto nije

u redu sa plućima i plućnom maramicom, znajte daje to zato što niste svakodnevno vodili računa o ispravljanju 2. grudnog pršijena. Ako imate problema sa vidom ili vas često boli grlo, stomak, ako je poremećen rad štitne žlezde, vi imate deformitet 5. grudnog pršljena. Srce, bubrezi, creva, nos, vid verovatno stradaju zbog iste pojave na 10. grudnom pršijenu. Od pojasnih pršijenova, delimičnom iščašenju su najviše podložni 2. i 5. pršljen. Malo ko zna da zapaljenje bešike, slepog creva, impotencija, patološke promene prostate kod muškaraca i ginekološki problemi kod žena, javljaju kao rezultat iskliznuća 2. pojasnog pršijena. Ako je isti slučaj sa 5. pojasnim pršljenom, mogući su problemi sa hemoroidima, pucanje anainog otvora, rak debelog creva. Istraživanja i praksa, K. Nišija su doveli do zaključka da su najpodložniji iskliznuću 1. i 4. vratni pršljenovi; 2, 5. i 10. grudni; 2. i 5. pojasni. Naravno, razume se da kod različitih ljudi iz različitih razloga (način života, traume, stres, itd.) može stradati bilo koji pršljen. Otuda se nameće zaključak da se sve bolesti i oštećenja u organizmu mogu javiti kao posledica pomeranja pojedinih pršijenova koji čine kičmeni stub. Naravno, treba imati na umu i direktnu vezu izmedu svih unutrašnjih organa u organizmu, i stanje čitavog organizma. Narušenje funkcije u bilo kog organa, izaziva poremećaje kičmenog stuba. Čovekovo telo je najsloženiji mehanizam, koji se razlikuje od jedne mašine po tome, što je on određen da ostvaruje ne samo stvaralački, fizički i umni rad, nego i duhovni. Ljudski organizam tako funkcioniše i u budnom stanju i u snu. Sem toga, on se podvrgava neprekidnim promenama situacija, i da bi obezbedili vitalnost organizmu, moramo da poznajemo njegove najslabije i njegove najjače strane. S anatomske tačke gledišta, poznato je da su svi delovi tela u vezi jedan s drugim. Kako se uspostavlja ova uzajamna veza? Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, treba se prisetiti, šta je pravilno držanje. Evo šta se smatra pravilnim držanjem: glava se drži uspravno, ramena i grudi su ispravljeni, brada je između raširenih ramena, stomak je uvučen, kičma je pomaknuta unazad, prilikom hodanja, noge idu jedna za drugom sa ispruženim kolenima i pomerajući bedra napred. Pritom, centar težine je na osnovnom krugu koji se obrazuje uz pomoć osa nogu i pravo držanje može biti postignuto postepeno, bez ikakvog napora mišića. Ovakav položaj je najkomforniji za bilo koji rad, jer se svi delovi tela čuvaju u savršenoj ravnoteži. K. Niši savetuje: "Da biste sačuvali naviku idealnog držanja,

nema ničeg boljeg od neprekidnog otklanjanja nepravilnosti kičmenog stuba uz pomoć sna na ravnom tvrdom ležaju". Zbog čega je štetno spavati na mekanom ležaju? K. Niši i to objašnjava. Prilikom čovekovog nastanka, kada se jajna ćelija spoji sa spermatozoidom, dešava se nih fizioloških promena, i formiranjem sličnih ćelija, ona izgrađuje telo. Jedan broj ćelija koje su uz jajnu ćeliju, obrazuje dve šupljine od kojih je jedna vodena (kasnije ona u sebi sadrži embrion), a druga je jajčana folikula. Neke ćelije u ovim dvema šupljinama obrazuju unutrašnje i spoljašnje embrionalne slojeve koji su razdvojeni žilama. Između spoljašnjeg i unutrašnjeg embrionalnog sloja se pojavljuje još jedan sloj - srednji sloj. Ova tri sloja obrazuju embrionalne ćelije iz kojih se kasnije razvijaju respiratorni i drugi organ. Iz spoljašnjeg embrionalnog sloja se formira površina kože i njeni prateći elementi (kosa, znojne žlezde, pore, čula i nervni sistem), iz srednjeg embrionalnog sloja se razvijaju kosti, krvotok i polni organi, iz unutrašnjeg embrionalnog sloja se formiraju organi za varenje, pluća, jetra, štitna žlezda, slezina, itd. Znači, unutrašnji sloj se razvija u organe za varenje, srednji u motorni sistem i sistem za reprodukciju, a spoljašnji prerasta u nervni sistem. Kod ljudi koji su navikli da spavaju na mekanoj podlozi pršijenovi sa delimičnim iščašenjem iako miruju, njihova funkcija ipak je ograničena. Kao rezultat, stradaju nervni sistem i krvni sudovi, što znači da se narušava čitava cirkulacija krvi i stvara se osnov za buduće bolesti. "Ako ljubitelj spavanja u mekoj postelji dozvoli svojim nervima da atrofiraju i da se paralizu ju u tom slučaju, bolest će se pojaviti bez poziva" - piše K. Niši. Bolesnici koji su duže vreme prikovani za postelju obično zadobijaju rane od ležanja. Mekan dušek greje međupršljenske diskove i čini pršijenove lako pokretljivim a to ometa pravilnu cirkulaciju krvi. Tako se stvaraju rane. K. Niši predlaže tim bolesnicima da leže na ravnoj i tvrdoj postelji, a za lečenje rana im preporučuje lečenje uz pomoć metode "dimnjaka": u ravnom ležaju treba napraviti otvor dimenzije oko 10 cm i staviti cev u njega da bi rane dolazile u dodir sa svežim vazduhom koji ulazi kroz cev. Lečenje rana od ležanja ovim metodom je vrlo efikasno. Međutim, K. Niši upozorava: "Tvrd i ravan ležaj može da izazove bol u predelu bedara i krsta, i ona će biti jača što su pršIjenovi više iskrivljeni. Takvom čoveku se preporučuje da, ležeći na leđima, radi vežbu "zlatna

ribica" (pogledajte "Treće pravilo zdravlja") ili da pomera noge s leva na desno sa savijenim kolenima. Tako može da postepeno prevaziđe bolove i posle kraćeg vremena će mu biti prijatno da leži na tvrdom ležaju. Bilo koja bolest koja se teško leči, čak i poliomielitis kičme, može biti izlečena na tvrdom ravnom ležaju". Tvrd ležaj i rad jetre. Kada organizam ne bi imao unutrašnju laboratoriju koja prečišćava krv, onda bi inficirana i bolesna krv otrovala organizam, izazvala bi nezdrave misli i osećaj zlobe. Na sreću, čovek ima jetru koja reguliše protok krvi, čisti je od otrova, kontroliše namirnice koje su unete u organizam, i obavlja razne druge važne funkcije. Ukoliko bi jedna od tih funkcija bila nepotpuna, bilo bi narušeno zdravlje celog organizma. Naučnici su dokazali da postoji tesna veza između srca i jetre s jedne strane, i anemije i svih drugih bolesti sa druge strane. Poznato je da jetra ima veze sa bolestima nogu. Ako se noga nalazi u nenormalnom položaju, funkcija jetre se remeti zbog promene centra težine. Tada se u organizmu skuplja kiselina koja izaziva bolesti srca i anemiju, a zatim otvara put i drugim bolestima. Sem toga, jetra je blizu "frontne linije" organa za varenje. I zbog toga, ako ona zakaže, sve funkcije organizma se remete. Dokazano je, da kada je grupa pršijenova od 3. do 10. ravnomerno raspoređena u horizontalnom položaju, jetra radi efikasno. Međutim, kod čoveka koji leži na mekanom madracu, pršljenovi prave mali pregib, od kojeg jetra ozbiljno strada. Osim toga, obamiru nervi koji izlaze iz pršijenova, a u različitim organima se pojavljuju inervacije (početak patološkog lanca: inervacija, draženje, upala, gnojenje, stvrdnuće, pojava otoka) koje na kraju dovode do teških oboljenja. Kada se priklješte nervi koji su priključeni jetri, (nervi 4. i 8. grudnog pršljena), sekrecija jetre se narušava a što utiče na kvalitet čišćenja krvi. Krv se inficira, i tako inficirana cirkuliše po celom organizmu, ulazeći u organe koji rade normalno i izaziva njihovo oboljevanje. Zatim sledi niz neprijatnosti: čovek trči kod lekara, doktor leči bolesni organ, gurajući u bolesnu jetru otrove, a rezultati se ne mogu predvideti. Tvrd ležaj i koža. Pogledajte svoju kožu. Da li je čista, ili osuta tamnim mrljama, bubuljicama, mladežima, pegama, bradavicama, aknama. Od čega je sve to? U vašem nastajanju, priroda se potrudila da dobijete čist "građevinski materijal" za vaše ćelije. Ni jedna beba se ne rađa sa pegama. Ako plodu nešto nedostaje za razvoj, on će "rasturiti" majku ili će je naterati da traži "hranu" za njega. Pretpostavimo da je vaša koža prestala da funkcioniše, tj. prestala je da propušta kiseonik i azot u organizam i prestala je da ispušta ureu. Šta će se desiti? Pre svega će

se poremetiti rad jetre, a i sami znamo šta to znači. Zato je naš prvi zadatak da nateramo kožu da funkcioniše. Prvi saveznik za to je kontrasno izlaganje vazduhu i vodi. Veoma je važno izbeći sakupljanje izmeta u crevima. Većina ljudi čuva 2-3 litre fekalija i mokraće u organizmu. Zbog njihovog nedovoljnog sagorevanja, obrazuje se ugljenikov oksid koji sprečava dotok kiseonika u ćelije i izaziva glavobolju, vrtoglavicu, slabost. Zapamtite: za pravilnu funkciju creva važna je tvrda postelja. Na taj način, prvo pravilo Sistema zdravlja "Niši" omogućava nam ne samo da ne obolimo nego i da izlečimo mnoge bolesti, da očistimo krvne sudove glave, da uspostavimo rad nervnog sistema, da učvrstimo funkciju čula, da izgradimo pravilno držanje, poboljšamo položaj unutrašnjih organa sprečavajući njihove omaške, da poboljšamo rad pluća, creva, respiratomih organa, jetre, bubrega.

DRUGO PRAVILO ZDRAVLJA: TVRD JASTUK Umesto velikih jastuka, K. Niši preporučuje da se koriste tvrdi valjkasti jastuci. On piše: "... lezite ravno i namestite vrat na jastuk tako da 3. i 4. vratni pršijenovi bukvalno čvrsto prijanjaju na njega. Onaj, ko nije navikao na ovakav jastuk, osetiće bol. U tom slučaju, možete staviti na njega ili peškir ili parče mekane tkanine. Još je neophodno zapamtiti: treba s vremena na vreme sklanjati tu tkaninu i postepeno se privikavati na tvrd jastuk. Na taj način ćete posle nekog vremena spavati udobno bez bilo kakvog mekanog pomagača. " "Šta će mi to mučenje? - pomisliće neko. Ali nemojte se odreći ovog čudesnog pravila. U njemu ima, kao i u prvom, mnogo toga razložnog. Naučno je dokazano da je nosna pregrada izvor stimulacije reflesnog delovanja unutrašnjih organa. U njoj se nalaze centri različitih refleksa. Delujući na određene tačke pregrade u nosnoj šupljini, moguće je izlečiti mnoge bolesti. Prisetimo se samo: kod nesvestice, jakog pijanstva, daje se da se pomiriše parče vate natopljeno tečnim amonijakom, i čovek dolazi do svesti. Do toga dolazi jer su periferni završeci nervusa trigeminusa i simpatičkih nerava dobili neophodan impuls. Ustanovljeno je da nosna pregrada kontroliše fiziološku ravnotežu u svakom unutrašnjem organu. Bolesti kao što su polenska kijavica, astma, miomi, napregnutost srčane arterije, bolesti polnih i endokrinih organa, štitne žlezde, nezadržavanje mokraće, bol u toku menstrualnog ciklusa, zatvor, slabljenje dijafragme, bolesti bubrega, želuca, jetre, uha, kao i razdraženost, nespokojstvo, vrtoglavica, zavise od stanja i položaja nosne pregrade.

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

Kako tvrdi doktor K. Niši, metoda lečenja stimulacijom refleksnih centara unosnoj šupljini nije potrebna ukoliko čovek primenjuje lečenje metodom "tvrdog jastuka", koja se smatra drugom od šest pravila. "Može se reći, piše on, da je evolucija mozga rezultat razvitka čula mirisa jer su svi organi povezani sa nosnom pregradom". K. Niši smatra da je lečenje upale nosne pregrade uz pomoć paljenja (kauterizacije) dela koji je pod upalom i koji pokazuje simulišuće refleksno dejstvo, najbolji način lečenja. Ako se koristi tvrd jastuk, svaka upala nosne pregrade se leči, što znači, da se sprečava i svako narušenje funkcije onog dela tela koji je nervnim završecima spojen sa nosnom pregradom. Upotreba tvrdog jastuka pomaže normalno stanje nosne pregrade sprečavajući razvoj bolesti. Već smo govorili o značenju

pravilnog držanja koja predviđa ispravljen vrat. Postoji jedna japanska izreka: "Iskrivljen vrat je znak kratkog života". Vratni pršljenovi su najviše vezani za kretanje napred, nazad, u stranu. Delimično iščašenje vratnih pršijenova izaziva upalu njihovih zglobova, što dovodi do teškog pokretanja vrata, uslovljava razvoj oštrih i tupih bolova ne samo vrata nego i potiljka. Za ispravljanje vratnih pršijenova nema boljeg načina od upotrebe tvrdog jastuka. Nemojte se plašiti bola. Ako se usled korišćenja tvrdog jastuka pojavi bol u vratu, to znači da su se vratni pršijenovi pomerili. U tom slučaju tražite bolji položaj. Ako nema bola, onda su vratni pršijenovi u pravilnom položaju i glava se pravilno oslanja na vrat. Nemački zubar Parma je primetio da njegovi pacijenti koji imaju zubobolju, po pravilu, imaju iskliznuće 3. i 4. vratnog pršljena. On smatra daje taj bol uzrok bola gornjih i donjih sekutića, kutnjaka, kao i kosti slepoočnica. Tvrd jastuk leči arterosklerozu moždanih sudova. Poznajem mnogo tvrdoglavih ljudi koji pate od gubitka pamćenja arteroskleroze, ali ne žele da spavaju na tvrdom jastuku. Idu od lekara do lekara, od jednog načina do drugog. Medutim, tvrd jastuk, bez obzira na trenutne neprijatnosti u početku, stimuliše krvotok u mozgu, prilagođava pršijenove jedan drugom; postepeno se sprečava kristalizacija naslaga u sudovima u mozgu. Tajna dugovečnosti se od davnina krije u izreci: "Drži glavu u hladu, noge na toplom, a želudac gladnim". "Hladnu glavu" je moguće imati samo uz pomoć primene čvrstog valjkastog jastuka. Takav jastuk treba namestiti rukama ispod glave tako, da se 3. i 4. vratni pršijenovi naslone na njega. Treba ležati na leđima. Prvo regulišite položaj vrata rukama, i ležeći tako 5 minuta, nađite pogodan položaj. To će biti vaš pravilan položaj. Bol ili utrnuće potiljka javljaće se tokom prvih 5 dana, ili čak prve 3 nedelje, od početka korišćenja tvrdog jastuka. Moguće je da ćete češće sanjati, međutim, to stanje ne treba da vas obeshrabruje. Veoma je važno da koristite valjkasti jastuk sve dok te neprijatnosti ne prestanu. Ukočenost može da nestane brzo ukoliko radite vežbu "zlatna ribica" (pogledajte "Treće pravilo zdravlja"). Ako vam je teško da se naviknete na takav jastuk, stavite na njega peškir ili komad tkanine i skidajte ih s vremena na vreme. Postepeno ćete se navići i osetićete lekovito dejstvo ovog metoda. Koje veličine treba da bude jastuk? Visina treba da bude udobna za vas ali tako da popuni prostor između potiljka i lopatica. Poenta je u tome da kičmeni stub bude prav od 3. vratnog pršijena do repnog dela i da miruje na

ravnoj i tvrdoj površini. Možete spavati na stomaku, ponekad na boku, ali pre samog sna trebalo bi da budete uvek na leđima. Kada spavamo na mekom jastuku, krivimo vrat i tako otežavamo disanje i navikavamo se da živimo sa otvorenim ustima. To izaziva bolesti krajnika, grla, dušnika, bronhija. Spavanjem na isuviše mekoj postelji sa vazdušastim jastukom, postepeno se greje kičmeni stub, a jastuk se zbog neudobnosti nekada sklanja, i glava ostaje da visi na postelji. To dovodi do pogubnih rezultata. Ljudi često pitaju od kakvog materijala mogu da naprave tvrd jastuk. K. Niši tvrdi da je najbolji materijal za to - drvo. Moj jastuk je od vate. To je valjak u čijoj se sredini nalazi, vata, odozgo je obložen slojem od konjske dlake. U svakom slučaju, treba izbegavati vlakna od drveta čiji miris vam je nepoznat, da ne biste izazvali alergijsku reakciju, ili astmu. Još je bolja kombinacija ako je tvrd jastuk napunjen sitnim kamenčićima, jer će temperatura biti konstantna zbog slabe ventilacije.

TREĆE PRAVILO ZDRAVLJA: VEŽBA "ZLATNA RIBICA" U jednoj japanskoj provinciji se primenjuje neobičan način oživljavanja ribe koji deca koriste u svojim igrama. Srebrnog karaša ili neku drugu slatkovodnu ribu drže za rep i njišu njome levo-desno podižući je i spuštajući je u vodu. Dok to rade oni pevuše: "Oživi! Oživi! Ako oživiš, pustićemo te u potok!" Dugo niko nije mogao da razume značenje te igre, sve dok ta igra nije postala jedno od pravila Sistema zdravlja Niši koje je poznato kao najkorisnija metoda očuvanja vitalnosti ljudskog organizma. Vežba "Zlatna ribica" se radi na sledeći način. Početni položaj: lezite na leđa licem na gore na ravan ležaj ili na pod; ruke istegnite što više možete i stavite ih iza glave; noge su potpuno ispravljene a stopala su pod pravim uglom u odnosu na trup; nožnim prstima sve vreme težite ka licu. Pete i bedra su oslonjeni na pod (naročito potkoleni deo). Prethodno: u početku se istegnite nekoliko puta za redom dok brojite do ,,7" i to oprezno istežući kičmu na razne strane: petu desne noge vucite po podu napred, a obema ispruženim rukama istovremeno se istegnite u suprotnu stranu; zatim, isto to uradite ali na levu stranu (leva peta se kreće po podu unapred a obe

ruke istovremeno rastežu kičmu u suprotnu stranu na ,,7"). Ponovite to 5-7 puta sa svakom petom i obema rukama. Stavite dlanove ispod vratnih pršijenova (savijte laktove, celim telom težite ka podu, skupite noge, nožni prsti teže ka licu i sve "izbočine" (tj. potiljak, ramena, karlicu, listove, pete) treba ugibati ka podu. Vežba: u tom položaju otpočeti sa brzim mrdanjem (vibriranjem) tela s desna u levo kao riba koja brzo pliva. Ovu vežbu treba raditi 1-2 minuta (ili brojati do 120 ili 240). Pritom, kičma treba da je nepomična a pokreću se s desna u levo samo tabani koji su pod pravim uglom u odnosu na telo i kreće se potiljak. Cilj vežbe ,,zlatna ribica". Prilikom rođenja, krsta i repni deo kičme, kod čoveka se savija unapred, a ostali deo kičme ostaje skoro prav. Kada dete počinje da sedi, kičma počinje da se savija unapred u predelu vrata, a kada uči da hoda, kičma se savija unapred u predelu struka. Tako se kod odraslog čoveka javlja niz ispupčenja i ulegnuća, koja se ustaljuju i imaju direktan uticaj na držanje i zdravlje. Krivljenje kičmenog stuba može biti dvojako: kifolordoza i skolioza. Kifolordoza je najopasnija za zdravlje. Skolioza je iskrivijenje 3, 4. i 5. grudnog pršljena sa krivljenjem ulevo sa gornje i donje strane. Obično se takva iskrivljenja dešavaju zbog upotrebe samo desne ruke, ali su poznati i drugi razlozi. Naravno, deformacija kičme treba da se otkrije i ispravi u ranim stadijumirna, da se ne bi pretvorila u neizlečive bolesti. Već smo govorili o tome, da se na poslu naše telo postepeno savija, saginje, okreće na razne strane. Medutim, ako je telo konstantno u neprirodnom položaju, iskrivljenja pršijenova se ustaljuju, a nepravilan položaj tela se pretvara u skoliozu. Ukoliko su pršijenovi podložni promenama, kičma će, ukoliko je konstantno podvrgnuta neprijatnom pritisku, dobiti klinast oblik, koji se naziva strukturnom skoliozom. Drugi je slučaj sa posturalnom skoliozom. Njeno izlečenje zavisi od pravilnog držanja. Medutim, potrebno je prvo odrediti njene uzroke. Loše držanje može biti posledica ravnih tabana, deformacije kolena ili posledica kratkih nogu. U tim slučajevima, držanje se može korigovati. Ako je jedna noga kraća od druge, potrebna je ortoptedska obuća. Ponekad je dovoljno na potpeticu kraće noge dodati dopunsku potpeticu kako bi obe noge bile u istoj ravni. Veoma je važno ispitati ima li nepravilnosti u jedinstvu struka i karlično-butnih zglobova. Da bi se ispravile posledice nepravilnog držanja, potrebno je raditi specijalne vežbe. Među njima su najvažnije, 1,2. i 3. pravilo sistema zdravlja "Niši". Podsetimo ih se: prvo pravilo je spavanje na tvrdoj postelji, drugo je korišćenje tvrdog jastuka ispod vrata, a treće je vežba "Zlatna

ribica". Ova vežba daje najbolji efekat kod ispravljanja držanja ako se vežba redovno, a pomaže i kod uspostavljanja balansa izmedu čišćenja ishrane i nervne ravnoteže u organizmu. Kako se uspostavlja nervna ravnoteža organizmu? Već znamo da nervi kičmene moždine prolaze kroz pršljenove i povezuju mozak sa nervima različitih organa. Nervi kičmene moždine se sastoje iz nekoliko pari nerava: 7 pari vratnih, 12 grudnih, 5 pojasnih, 5 pari oko krsta, i 1 para oko trtične kosti. Ovi nervi se pržaju sa prednje ili sa zadnje strane kičmenog stuba. Kada radimo vežbu "Zlatna ribica", nepravilnosti kičmenog stuba: se otklanjaju. Na taj način se sprečava nepotrebno pritiskanje, atrofija, oticanje krvnih sudova i nervnih završetaka. Na taj način se obezbeđuje bolja cirklacija krvi do ćelija organizma i perifernih nerava.

Vežba "Zlatna ribica" dovodi u red nerve koji izlaze iz kičmenog stuba i oslobađa ih pritiska. Balans između tih nerava mnogome zavisi od načina života, navike sedenja, stajanja ili hodanja, profesije, sporta kojim se bavi. Npr. Oni koji igraju golf, treba da su na oprezu zbog pomeranja pršijenova u jednu stranu. Pomeranja ulevo često dovode do pritiskanja krvnih sudova koji su povezani sa bubrezima. Da bi se sprečile ove nepravilnosti, potrebno je istezati se naizmenično levodesno, ili svakodnevno, ujutru i uveče primenjivati svih 6 pravila zdravlja.

Kada se bavite sportom rekreativno, to je korisno. Profesionalno bavljenje sportom, intenzivni treninzi sa velikim naporima, neosporno ne poboljšavaju zdravlje. Obično je kod sportista profesionalaca leva strana srca uvećana, tako da srce radi kao pumpa samo levom stranom. Sve dok sportista ili balerina treniraju, neće biti ozbiljnih narušenja zdravlja, ali ako zbog nekog razloga prekinu da treniraju, uvećani deo srca postaje labav, koordinacija između srca i epikarda (untrašnja srčana kesa) se narušava, pokreti pluća u odnosu na srce vremenom bivaju u disbalansu a kao rezultat, sportista oboljeva od pleuritisa a balerina od bolova nogama. K. Niši primećuje: "Kako igrači golfa stradaju od bolesti bubrega, tako igrači bejzbola pate od upale zglobova vratnih i grdnih pršljenova. Jahanje, kao po pravilu izaziva deformaciju pojasnih prš1jenova, što dovodi do impotencije, bolova u bubrezima, pojave hemoroida itd. Streličarstvo oštećuje sluh jer slabi 4. grudni pršijen. Tenis remeti funkciju mišića, izaziva pleuritis a džudo čini čoveka pogrbljenim i on iznenadno oboljeva. Svojim istraživanjima, K. Niši je dokazao da opasnosti nisu izloženi samo oni koji se bave sportom, već i oni koji stalno sede za pisaćim stolom (na poslu, u školskoj klupi), jer je telo savijeno na jednu stranu. Oni obično pate od bubrega. Daktilografi ili tehnički crtač i imaju predispozicije da obole od ušiju, grla, nosa, polnih organa i želuca. Ovo se tiče naročito žena, kojima se kao pravilo deformišu 1,2,3,5,6, 7, 11. i 12. grudni pršijenovi. Obućari i fizički radnici oboljevaju od bubrega, srca, pluća, zbog deformacije 10. grudnog pršijena, kao i zbog tereta i lošeg uticaja posla na ostale grudne pršljenove. Oni koji godinama sede za pisaćim stolom, ponekad pate od reumatizma ili spazma. Žrtve spazma su obično muzičari, krojači, daktilografi, frizeri, časovničari, stenografi. Ljudi koji rade u bučnim fabrikama, u metrou i na drugim bučnim mestima, slabo čuju i često pate od zvonjave u ušima. Smatra se da ovo oboljenje počinju zbog pogoršanja stanja nerava u ušnoj školjci ali, po mišljenju K. Niši, ovo oboljenje može nastati i zbog viška kiseline u bubrezima, što dovodi do nagomilavanja otrova. Kad se nađu u krvi, toksini narušavaju funkciju bubne opne i slušnih nerava, i zbog preteranog opterećenja nervi atrofiraju. Da bi se sprečile ovakve bolesti, neophodno je pridržavati se saveta Nišija, i za početak, dva puta dnevno raditi vežbu "Zlatna ribica". Kada smo ceo dan na nogama, zglobovi koji spajaju pršijenove su prinuđeni da se sabiju zbog težine tela i mi .postajemo malo niži. To se posebno primećuje kod dece koja idu često peške u prirodu ili ceo dan provode u polju. Ponekad, oni u toku dana mogu biti niži za 23 cm. Kada dete legne da spava, treba mu dosta vremena i napora da

dostigne svoju prethodnu visinu i da bi se obnovili nervi i krvni sudovi. U tome može da pomogne vežba ,,zlatna ribica" ako se radi pre spavanja. Ova vežba pomaže pulsaciji vena koje su rasporedene po čitavom telu i nalaze se bliže koži. Vene imaju funkciju i za vraćanje krvi u srce od organa preko kože, vraćajući proizvode raspada (ureu). Zbog toga je vežba "Zlatna ribica" namenjena za olakšanje rada srca i čišćenje kože. Vežba "Zlatna ribica" je korisna i kod lečenja nekih nervnih i psihičkih oboljenja čiji broj svakodnevno raste. K. Niši zaključuje da neuspeh lečenja psihičkih oboljenja leži u nepoznavanju njihovih uzroka. Osnovni uzrok on vidi u sledećem: psihičko oboljenje čoveka nastaje zbog začepljenja ili zavrtanja creva. Kod zatvora se pojavljuju otrovi, zatim oni dospevaju u krv i ulaze u opšti krvotok; kad stigne do mozga, oni truju njegove ćelije. To dovodi do širenja i upale kapilara dok na kraju ne dode do poremećaja misaone funkcije. Ukoliko je skupljanje otpada u crevima razlog krivIjenja, suženja ili začepljenja istih, treba preduzeti sve da bi se sadržaj u crevima razblažio i da se creva od njega oslobode. Čak iako nema mnogo fekalija u organizmu, one, skupljajući se na jednom mestu, ometaju protok u crevima i blokiraju krvne sudove i nervne završetke u ćelijama creva. Za čišćenje creva se preporučuje vežba "Zlatna ribica" dva puta dnevno. U čemu je tajna vežbe ,,zlatna ribica" - trećeg pravila zdravlja Nišija? Kada ležimo sa ispravljenom kičmom na ravnom i tvrdom ležaju ili na podu, istežući maksimalno vrhove prstiju na nogama i vibrirajući celim telom čas u jednu čas u drugu stranu u dužini od 1 do 2 minuta (ili od 120 do 240 puta, pumpanje krvi u vene se pojačava jer se naprežu mišići u svim delovima tela, naročito u venama donjih udova što tera krv nazad ka srcu. Pri tom se krvotok ubrzava. Ova vežba omogućava ne samo ispravljanje kičme, već i regulisanje fizioloških funkcija svih sistema i organa, koordinira se rad spoljašnjeg i unutrašnjeg nervnog sistema, poboljšava se snabdevanje krvlju svake ćelije u organizmu, ispravlja se držanje, pojačava se cirkulacija krvi. Sem toga, poboljšava se funkcija creva, jetre, bubrega, kože, srca, mozga. Jednom prilikom sam dobila pismo iz Sevastopolja u kome sam pročitala o kursu Sistem zdravlja "Niši". Pisci pisma koji su bili biolozi, pisali su mi o izlečenju i poboljšanju opšteg stanja. Pisali su još i o tome, da su, prateći život svoja dva psa, primetili da oni žive po sistemu zdravlja "Niši": spavaju na tvrdoj podlozi, glavu naslanjaju na šape, pre svakog ustajanja ujutru, psi se prvo "tegle" (što preporučuje K. Niši u vežbi "Zlatna ribica"), vrte se, zatresu glavom, protresu celo telo.

Stoka i domaće ptice obično pate od bolesti čiji se uzrok krije u tome što, za razliku od divljih životinja, oni vode neprirodni način života. Možda ste primetili u zoološkom vrtu, da životinja koja je u kavezu, pravi time čudne pokrete okrećući glavu čas na jednu, čas na drugu stranu. Ona samo pokušava da ispravi nezdrav položaj svoje kičme koji je izazvan boravkom u kavezu. Ponekad možemo vratiti u život srebrnog karaša koji samo što nije uginuo tako što ćemo vibrirati njegovim repom, ali ako ga budemo držali vertika1no glavom nagore, ubićemo ga momentalno. To još jednom pokazuje koliko su za život važne kičma i noge.

ČETVRTO PRAVILO ZDRAVLJA: VEŽBA ZA KAPILARE Da biste radili vežbu za kapilare, potrebno je leći na leđa na pod ili na tvrd, ravan krevet, ispod vratnih pršijenova potrebno je staviti tvrd jastuk ili valjak, podići visoko obe noge i ruke tako da stopala budu paralelna sa podom ili plafonom (tj. horizontalno u odnosu na trup). U tom položaju počnite da vibrirate (tresete) obema rukama i nogama istovremeno. Vežbu radite 1-3 minuta ujutru a uveče vežba nek traje dok izbrojite do 240 ili 360. U čemu je tajna ove vežbe? Zašto raditi ove čudne pokrete u još čudnijem položaju? Sećate se da je Sistem zdravlja "Niši" zasnovan na teoriji koja kaže da se pokretačka snaga cirkulacije nalazi u kapilarima a ne u srcu, kako to smatra tradicionalna medicina. Ali bolesnog čoveka ne zanima teorija, nego kako da ozdravi. Sigurno se sećate saveta K. Nišija da povređenu ruku treba podići što više iznad glave i protresti je. To je zaista efikasan metod lečenja. Krv u venama teče nadole i postepeno se obrazuje vakuum, koji će sprečiti mogućnost zagnojavanja i pomoći će zarastanju ruke. Napomenuti pokreti (podizanje ruku i nogu i vibriranje njima) su upravo to, što K. Niši naziva kapilamim lečenjem.

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

Primenom ove vrste lečenja, aktivira se cirkulacija krvi ne samo u udovima nego i u celom telu. Razlog je jednostavan: krvni sudovi obrazuju jedinstveni sistem cirkulacije krvi i zbog toga da poboljšanje u lokalnom delu vodi do poboljšanja u čitavom organizmu. Drugi razlog je taj, da gornji i donji ekstremiteti imaju veliki broj kapilara i pokreti u sudovima ekstremiteta stimulišu aktivnost sudova u celom telu. U prošlosti se smatralo da su bolesti povezane sa stanjem ekstremiteta. Sistem zdravlja "Niši" ima specijalnu granu dijagnostike bolesti po držanju i dijagnostiku po načinu hoda. Zato, ako imate bolest srca, počnite da lečite noge. Ako, na primer, imate oštećenje desne strane srca, lezite na leđa, podižite desnu nogu na 30 stepeni i pružajte je napred tako je istežući, da se vrhovi prstiju okreću za još 30 stepeni.

K. Niši je lako određivao, koja noga je bolesna kod pacijenta. Smatrao je da na to ukazuje fizionomička linija od nosa prema usnama. Ako je na jednoj strani linija dublje urezana, sa te strane boli i noga. Sistem zdravlja "Niši" objašnjava da je korisno raditi vežbu za kapilare jer ona ne opterećuje srce i zglobove, pa je pogodna i za one koji su vezani za postelju, i za slabe, stare, bolesne, koji pate od srčanih oboljenja. Ako budete radili ovu sa što manje odeće, to će vam trojako koristiti: za kožu, srce, lečenje svih organa a time i nogu.

PETO PRAVILO ZDRAVLJA: VEŽBA "SASTAVLJANJE STOPALA I DLANOVA" Ova vežba se radi na sledeći način: Početni položaj: lezite ledima okrenutim ka podu, ispod vrata stavite tvrd jastuk u obliku valjka, sastavite stopala i dlanove i raširite kolena. Prethodno: 1) spojite dlanove i pritisnite ih upredelu jastučića 10 puta; 2) spojite i pritiskajte prvo jastučićima a zatim i celim dlanovima levom pa desnom rukom 10 puta; 3) pritiskajte obema spojenim rukama 10 puta; 4) ruke sa čvrsto stisnutim dlanovima ispružite do kraja, stavite ih iza glave, zatim predite njima polako, preko lica prema struku, prsti su okrenuti napred, prema glavi, kao da hoćete telo da prerežete na pola. Vežbu uradite 10 puta napred-nazad; 5) prste spojenih dlanova okrenite prema nogama i pokrećite ruke kao da hoćete da presečete telo odozdo na gore, do pupka 10 puta; 6) sastavljenim dlanovima prodite kroz vazduh kao da ga sečete sekirom a ruke istegnite što više možete, vežbu uradite 10 puta; 7) istežite ruke do kraja gore-dole sa spojenim dlanovima (10 puta); 8) čvrsto stegnute dlanove stavite na grudi iznad solarnog pleksusa a pomerajte samo spojenim stopalima napred-nazad ne dozvoljavajući stopalima da se razmaknu (10 puta); 9) pokrećite istovremeno spojenim dlanovima i spojenim stopalima kao da želite da istegnete pršijenove (10-61 puta).

Vežba: posle pripremnih vežbi, spojene dlanove stavite na grudi (da stoje kao antena) pa pređite na glavni deo vežbe. Glavni deo: zatvorite oči i mirujte u tom položaju 5-10 minuta. Položaj tela podseća na položaj "Lotosa" u jogi, samo u ležećem položaju. Stopala su spojena akolena su raširena što više. U čemu je tajna ove vežbe? | Znate li da je dijafragma drugo srce? U pripremnom delu vežbe "Spajanje stopala i dlanova" pokrećemo spojene ruke i noge naprednazad. Zašto? Zalmanov u knjizi "Tajna mudrost organizma" to objašnjava ovako: "U zdravom organizmu dijafragma u 1 minutu ima 18 vibracija, pomera se 4 cm gore i 4 cm dole. Amplitudaje 18 cm i 18 vibracija u minuti, 1.000 u jednom satu, 24.000 za 24 časa. Zamislite samo rad koji obavlja ovaj najsnažniji mišić u organizmu, zamislite kako radi kao pumpa koja steže jetru, slezinu, creva, oživljava krvotok u celom trbuhu. Stežući sve krvne i limfne sudove stomaka, dijafragma prazni krvne sudove i tera krv napred, prema grudnom košu. Broj pokreta dijafragme je jedna četvrtina rada srca ali je njena hemodinamička snaga mnogo veća jer je površina ove pumpe veća i snažnije transportuje krv nego srce. Na taj način, radeći pripremni deo za vežbu "Spajanja stopala i dlanova" pomažemo dijafragmi da efikasnije čisti i hrani naš organizam. Često se postavlja pitanje: kako treba disati dok se rade vežbe? Vežbe iz Sistema za zdravlje K. Nišija forsiraju "duboko" disanje ili "disanje svake ćelije". Zato je najbolje disati celim telom. Odeća koju nosimo sprečava kožu da diše i to dovodi do raznih bolesti. Vežbe Sistema za zdravlje K. Nišija teraju svaku ćeliju da diše. Vežbe će biti još delotvomije ako ih radite sa što manje odeće. Kakvu ulogu igra 5-10 minuta mirovanja u položaju sa spojeniim dlanovima i stopalima? 1923. godine, moskovski bakteriolog A. Gurvič je objavio rezultate interesantnog eksperimenta: dve lukovice su bile posađene jedna do druge, a deoba ćelija je u svakoj od njih počela da se odvija velikom brzinom, pri čemu je brzina deobe kod najudaljenijih krajeva lukovice 50% i povećava se kod najbližih krajeva na 75%. Nastavljajući seriju eksperimenata, A. Gurvič je zaključio da se deoba ćelija odvija pod uticajem talasa sa površine luka, i to od 190 do 230 milimikrona. Ova istraživanja su produžili naučnici u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj. Otkriveno je da je deobu ćelija luka stimulisalo ako se glava punoglavca stavi zajedno sa lukom. Istraživanja su navela naučnike da luk koriste u lečenju nekih bolesti, naročito raka.

Ti nevidljivi "zraci" počeli su da se posmatraju kao neka vrsta životne snage. Postalo je jasno da je čovek, kao i sav živi svet, obdaren takvom energijom. K. Niši je ocenio: "... kada majka doji svoje dete s nežnošću i ljubavlju, može se videti svetlucanje oko njenih grudi. Međutim, ako hrani dete nepažljivo, ovakvu pojavu nije moguće videti. Kada sveštenik produhovijeno peva svete pesme, iznad njegove glave je moguće videti svetlost. Ona se može menjati u zavisnosti od duhovnog stanja čoveka." Potvrđeno je da su izvor ove svetlosti (koja ne može da se vidi golim okom) enzimi, tj. fermenti ili biokatalizatori koji postoje u svim živim ćelijama životinja, biljaka, mikroorganizama. Ovi enzimi upravljaju, regulišu, i višestruko ubrzavaju životne procese u organizmu. Potpuno je nebitno da li ćemo ih nazivati "životnim zracima" ili "enzimnim zracima". Najvažnije je da od njih zavisi život svakog čoveka, i uvek kada su ti enzimi aktivni, vide se izraci. Ne može se uopšte govoriti o životu a ne dotaći se teme enzima. Nelkuer je govorio: "Postoje tri faktora od kojih se sastoji Vasiona: prva je materija, druga je etar u vazduhu i treći je život. Jedinica za merenje materije je element, za merenje etra u vazduhu je elektron, a za život, to su enzimi". Enzimi su proizvodi živih ćelija, i čak najmanja količina enzima izaziva hemijsku prornenu u velikom broju stroma (stroma je osnova životinjskih organa koje se sastoji od neoformljenog sastavnog tkiva u kome se nalaze ćelije koje su spremne za razmnožavanje i razvoj). Kad se poremeti funkcija nekog organa to znači da je u njemu narušen balans enzima ili drugim rečima, nastaje bolest. Ćim čovek spoji dlanove i stopala, dva nepomirljiva protivnika, konstruktivni i destruktivni, stvaralački i rušilački enzimi, ili životni nervi ili nervi rasta i razvoja, arterijski i venski, kiseline i bazni, odmor i rad, i sve što je vezano sa različitim enzimima, počinju suparničku borbu za prevlast, a na kraju, između njih se stvara željena ravnoteža. Takav položaj, u kome su snaga duše i tela dostigle ravnotežu, naziva se uravnoteženost. Ako radite vežbu "Sastavljena stopala i dlanovi" 40 minuta, kao prvo, uspostavlja se ravnoteža između parasimpatičkog i simpatičkog nervnog sistema, a kao drugo, postiže se harmonija vode u organizmu. Na taj način nestaju nepravilnosti koje su nastale kao rezultat disbalansa između nerava i vede. Ova vežba je izuzetno korisna za koordinaciju funkcija mišića, nerava, sudova desne i leve polovine tela, a naročito za ekstremitete. Ima značaj u poboljšanju funkcija

nadbubrežne žlezde, polnih organa, debelog creva, bubrega. U trudnoći vežba pomaže normalnom razvoju deteta u majčinoj utrobi, ispravlja njegov nepravilan položaj i olakšava porođaj. Kakva je to sila koja se javlja kada se spoje dlanovi? Da li je to prirodni elektricitet, ili su to joni, tj. naelektrisane čestice koje se stvaraju prilikom gubljenja ili stvaranja viška elektrona. Ili su to možda tzv. "zraci koji stvaraju život"? K. Niši će upotrebiti termin "enzimski zraci". Značenje ovog termina nije moguće objasniti iz ugla fizike jer su u osnovi ove pojave duševni faktori. Treba da shvatimo da lečenje dodirom, tj. lečenje rukama podstiče rad "enzima koji stvaraju" i pomažu konkurenciju protiv destruktivnih, tj. rušilačkih enzima. Na taj način oni uništavaju sve prepreke na putu ka ozdravljenju. Lekari i istoričari iz Engleske, Francuske i drugih evropskih zemalja pričaju o čudesnim izlečenjima dodirom. Po predanju, u 3. veku p. n. e. car Epirije Pir je lečio slezinu dodirom velikog prsta desne noge, a bolesnik je ležao na leđima na zemlji. Rimski imperator Vespasian je vratio vid slepom čoveku dodirnuvši njegove oči, drugi je bio hrom i izlečio ga je dodirom ruke. Kako se širilo hrišćanstvo, moć da izleče koju su imali kraljevi, prešla je na trenutak na sveštenike, pa se ponovo vratila kraljevima, koji su na krunisanju bivali obdarivani ovom milošću božijom. U ranoj istoriji hrišćanstva bili su pronađeni zapisi o slučajevima čudotvornog izlečenja uz pomoć ruku. U Bibliji se piše: "I tada on sazva svojih 12 učenika i dade im moć da isteraju nečiste sile i da izleče sve bolesti". Dalje "... ruke apostola su ljudima davale znake i čudesa". K. Niši kaže: "Jedan apotekar iz Osake imao je dva sina. Njihove žene su skoro u isto vreme zatrudnele. Na nesreću, ženi mlađeg sina je rekao da ima bolesnu karlicu i da mora da uradi carski rez. U to vreme sam bio u Osaki i pozvali su me da pokušam da nađem neki drugi izlaz iz te situacije. Predložio sam joj da spoji dlanove i stopala i da tako ostane 40 minuta i da radi vežbu "Zlatna ribica". Nesrećna žena je te noći radila sve kako sam joj rekao i sledećeg dana, na opšte čuđenje njenog muža, inače lekara, ona je rodila dete bez problema. Kod žene starijeg sina, dete je bilo pogrešno okrenuto, ali se ona takođe pridržavala mojih uputstava, i nije imala problema na porođaju. Razlog je sledeći: suženje karlice i nepravilan položaj deteta uzrokuju rastrojstvo nerava i narušavaju ravnotežu ostalih faktora koji su značajni za život. To uzrokuje da plod bude u nepravilnom položaju, i

čim sve sa majčinim telom bude u redu, plod će zauzeti normalan položaj.". Svako od nas može da osposobi svoje ruke da leče. Za to je potrebno sesti, podići ruke u nivou grudi spojiti ih u laktovima i sastaviti dlanove tako da prsti dodiruju jedni druge i sedeti tako 40 minuta, koncentrišući prema dlanovima svoju umnu energiju. Pokušajte ovo da uradite makar jedanput, i čak i ako vam se učini zamornim, energija će se aktivirati u dlanovima. Ako vam ovo uspe, nećete više morati nikad u životu da ponavljate ovu proceduru. Tehnika lečenja dlanovima je prilično jednostavna: dovoljno je neko vreme držati dlan na mestu gde boli i bol će se ublažiti. Da bi se dobili pozitivni rezultati u lečenju prvo uradite "Vežbe za kapilare" i vežbu "Zlatna ribica" a zatim pomozite bolesniku da to uradi. U svim religijama postoji jedan gest pri molitvi. Istražujući šta se dešava u organizmu tom prilikom, K. Niši je utvrdio da se prilikom spajanja dlanova na grudima, kretanje tečnosti u organizmu uravnotežuje (misli se na krv i limfu). To je moguće utvrditi tako što se izmeri gornji i donji pritisak, zabeleži se razlika, a zatim se sklope dlanovi na 3-4 minuta i ponovo se izmeri pritisak. "Bićete začuđeni rezultatima. Otkrićete da je pritisak mnogo bolje izbalansiran nego kada ste ga prvi put izmerili". Spajati dlanove pre jela u trajanju od 1,5 minuta je dobra navika, jer se tako uspostavlja ravnoteža između kiselog i baznog u orgamzmu. Ako spojite dlanove i stopala ležeći na leđima pre ustajanja i pred spavanje, onda ne morate to da radite pred sam obrok (sem doručka). Oni koji boluju od paralize jedne polovine tela i ne mogu da spoje stopala, uz pomoć svojih bliskih treba da pokušaju da, ležeći u postelji, naprave taj pokret sve dok ne osete umor.

ŠESTO PRAVILO ZDRAVLJA: VEŽBA ZA KIČMU I STOMAK Početni položaj: sedite na kolena, butine su na petama (može i "turski sed"). Kičma treba da bude potpuno prava ("kao strela"). Oslanjajte se celom težinom na noge bez pomeranja levo-desno ili napred-nazad. Uši su direktno iznad ramena, jezikom dodirujte nepce, usne čvrsto stisnite, oči širom otvorite, dišite lagano. Kada ustalite ovaj položaj, duboko udahnite i pristupite pripremnom delu vežbe.

Pripremni deo vežbe za kičmu i stomak. 1. Podignite ramena što više, a zatim ih spustite (uradite to 10 puta). U međuvremenu: a) ispružite paralelno ruke ispred grudi i brzo pogledajte preko levog ramena u pravcu završetka kičme, zatim u mislima pređite put od repa do vrha kičme, tj. do vratnih pršljenova, ispravite glavu i isto tako uradite, samo preko desnog ramena. Neka vas ne čudi što u početku nećete u mislima moći da vidite kičmu (kraj i početak). Potrebno je to uraditi u mašti (jedanputa u jednu i drugu stranu). b) podignite ruke visoko, paralelno jednu u odnosu na drugu, istegnite se i brzo uradite isto ono što ste uradili u međuvežbi pod "a" (po jedanputa preko svakog ramena). Vežbe "u međuvremenu" podsećaju na položaj zmije koja sedi (u jogi), ona izgraduje pršijenove i čuva ih od povreda i bolesti krvi, organa, tkiva i ćelija. Vežbe "u međuvremenu" treba ponavljati po jednom posle svake od 6 vežbi i to u obe strane. 2. Okrenite glavu na desno i vratite je u početni položaj. Uradite to 10 puta, a zatim 10 puta u levo. Međuvežba: vežbe "a" i "b" uradite po jedanputa. 3. Sagnite glavu unapred 10 puta i unazad 10 puta i to do kraja. Međuvežba: uradite vežbe pod "a" i "b" po jedanputa. 4. Savijajte glavu desno 10 puta, a zatim levo 10 puta. Međuvežba: uradite vežbe pod "a" i "b" po jedanputa. 5. Okrenite glavu udesno tako što se desnim uvetom trudite da dotaknete rame, zatim polako okrećite glavu pozadi, prema kičmi (po 10 puta prema svakom ramenu). 6. Podignite u vis ruke tako da stoje paralelno, zatim ih savijte u laktovima pod pravim uglom, stegnite pesnice, savij te glavu unazad "do kraja" tako da brada gleda u plafon. U tom položaju, dok brojite do 7, gurajte laktovima unazad držeći ruke u nivou ramena, kao kad leptir sleti na cvet i sastavlja krila. Brada treba da je okrenuta nagore, kao da njome hoćete da dotaknete plafon. Vežbu uradite 10 puta. Međuvežba: uradite vežbe pod "a" i "b" po jedanputa. Glavna vežba. Posle pripremnih vežbi potrebno je da se malo odmorite i pređete na glavni deo. Ispravite telo i počnite da se njišete levo-desno, a istovremeno pokrećite trbušni deo napred-nazad, 10 minuta svako jutro i svako veče. Dok to radite glasno izgovarajte: "Dobro mi je, svakim danom će mi biti sve bolje i bolje. Svaka ćelija u mom telu se obnavlja, krv je sve svežija, čistija, zdravija; žlezde sa unutrašnjim lučenjem odlično funkcionišu; mišići, koža i krvni sudovi postaju elastičniji, zdraviji,

čistiji, regenerisani; kosti su čvrste, zglobovi su gipki, pokretljivi; svi organi i sistemi su podređeni mozgu; mozak mi funkcioniše izuzetno, mozak odlično upravlja radom svih organa i sistema; svi organi rade perfektno. Postajem sve zdraviji, pametniji, bolji, mudriji, sposoban za velika dela, koristan sebi i drugima. Dobro mi je i svaki dan će mi biti sve bolje i bolje.". Autosugestija će pomoći da se loše pretvori u dobro a dobro u još bolje. U čemu je tajna? Naša svest čuva organizam od suvišnih infomacija jer se informacije na njega obrušavaju iz makro- i mikrokosmosa. Da bi organizam opstao u toj burnoj reci, sve ono što je novo, svest prihvata sa izvesnom dozom skepse, i vrši svoju dužnost kao činovnik, koji ima zadatak da sagleda norme i da ne dopusti ništa što je van tih normi. Ako su potrebe organizma veće, čovek traži mogućnosti da prevaziđe te norme i tera organizam da primi novu informaciju. Tako, ako iz dana u dan" uporno ubacujete u svest određene misli, kao što bi odgovoran činovnik to uradio, "stavlja u ladicu na neodređeno vreme" (u ovom slučaju, to je podsvest). Dok vi spavate, tj. kada je svesna funkcija oslabljena, počinje sa radom podsvest. Zamislite da spavate, a podsvest vam šapuće: "Svakoga dana mi je sve bolje i bolje...". Dobivši ovu infonnaciju, vaše ćelije počinju bolje da funkcionišu. Ako ste pre spavanja ponavljali preporučene vežbe (3, 4, 5 i 6) i spavate na tvrdoj podlozi i sa valjak-jastukom, vama će vrlo brzo biti bolje iz dana u dan. U šestom pravilu zdravlja krije se mnogo tajni. Kao prvo, njime se uspostavlja kiselo-bazna ravnoteža. Kada se prilikom vežbanja akcenat stavi na kičmu, to izaziva padanje pritiska tečnosti u organizmu. Da do toga ne bi došlo, K. Niši uvodi "trbušno" disanje, da bi disanje stornakom povećalo baznu reakciju u organizmu. Kad se vežbe za kičmu i stomak rade zajedno, uspostavlja se ravnoteža između kisele i bazne reakcije. Ovo bi trebalo da se poštuje kako u svakodnevnom životu, tako i prilikom bavljenja sportom. U svakodnevnom životu pokrećemo istovremeno i kičmu i trbušni deo, čuvajući pri tom ravnotežu između kisele i bazne reakcije. Koordinacija i dovodenje u red nervnog sistema, je još jedna velika uloga šestog pravila zdravlja. Mnogi unutrašnji organi (za disanje i varenje), upijaju i hemijski prerađuju mikroelemente i vitamine. Međutim, mišići i nervi su odlika samo životinja. Zbog toga, Niši predlaže da naše unutrašnje organe posmatramo kao životinjske i biljne. Mišiće i nerve poredi sa životinjskim, a organe za disanje i varenje poredi sa biljnim. Ceo nervni sistem na taj način možemo podeliti na dva dela, u zavisnosti od toga da li opslužuje biljne ili životinjske organe.

Životinjski tip nervnog sistema obuhvata spoljašnji nervni sistem, a biljni tip, ili vegetativni, odnosi se na unutrašnji. Životinjski nervi se nalaze u mišićima ruku, lica, nogu, vrata, grudi, trbuhu, a biljni se nalaze u mišićima unutrašnjih organa, krvnim sudovima i žlezdama. Npr. možemo da podignemo ruke i da ih protrljamo ili izmasiramo ili počešemo na željenom mestu (tj. svesno), ali ne možemo da smanjimo želudac ili creva po svojoj želji jer nervi koji ih kontrolišu spadaju u nesvesne. Sistem zdravlja Niši takav organizam, koji će biti sposoban da kontroliše nesvesne (biljne) mišiće. Kako je to moguće postići? Treba znati da se biljni nervi sastoje od dva različita sistema: spoljnog (parasimpatičkog) i unutrašnjeg (simpatičkog). Parasimpatički nervi upravljaju i kontrolišu površinu kože, mišiće ruku, nogu, glave, čine da koža postane osetljiva na toplotu i hladnoću, na povrede. Postoje dve vrste parasimpatičkih nerava: lobanjski i karlični. U lobanjske parasimpatičke nerve spadaju tzv. lutajući, tj. pokretni nervi (nervus vagus) kao što su: treći, sedmi i deveti vratni nerv. Ovi pokretni nervi za osete, nalaze se u velikom broju na vratu i u unutrašnjim organima grudi i stomaka. Oni kontrolišu funkcije organa za varenje, tankog creva, bubrega, pankreasa, slezine, srca i organa za disanje. Početak karličnih parasimpatičkih nerava je u krstima, a široko su rasprostranjeni u debelom crevu, bešici i polnim organima, i njihovi pokretni nervi obezbeđuju fiziološke funkcije parasimpatičkog nervnog sistema. Simpatički nervni sistem upravlja radom unutrašnjih organa. On ima 3 velika spleta: 1) srčani, koji spaja grane pokretnih nerava sa granama nervnih čvorova; 2) sunčani, koji se nalazi po sredini želuca, dijafragme i aorte, i 3) karlični,koji se nalazi kod krsta i u svim unutrašnjim organima. Gore navedena informacija je važna za pravilno razumevanje odnosa između fizičkog i duhovnog života. Istovremeno pomeranje kičme i stomaka koje se preporučuje u šestom pravilu, pozitivno utiče na sklad između simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema i oni se usklađuju i postaju harmonični. Vidi se da pored ozdravljenja, Sistem zdravlja "Niši" pred sobom ima i moralni zadatak - da učini ljude harmoničnijim, talentovanijim, i visokomoralnim.

Drevni rimljani su govorili: "U zdravom telu - zdrav duh" a filozofi sa Istoka su uzvratili: "U zdravom duhu - zdravo telo". K. Niši kaže, da zdrav nervni sistem može da se suprotstavi svim burama i nezgodama kojima je čovek izložen tokom života, a visokomoralni uticaji formiraju duhovni razvoj. "Osećam se onako kako o sebi razmišljam", - upravo ovakva istina je osnov lečenja sugestijom. Zbog toga se u šestom pravilu preporučuje istovremeno pokretanje stomaka i kičme uz sugestiju. Time se postiže sledeće: uspostavlja se ravnoteža između kiselih i baznih reakcija u organizmu; poboljšava se cirkulacija krvi, očuvava se funkcija fermenata; postiže se fiziološko regulisanje fizičkog stanja; uspostavlja se koordinacija rada mozga i spoljašnjeg i unutrašnjeg nervnog sistema; obrazuje se duhovna snaga, poboljšava se rad nerava, mišića, krvnih sudova u ce lom organizmu. Izgovarajući reči naglas ili "u sebi", neophodno je verovati da će sigurno biti bolje i da ćete postati talentovaniji i savršeniji. Tako se uspostavlja jedinstvo duha i tela, izgradnja idealnog zdravlja, koje neće biti narušeno, ako upražnjavate redovno svih 6 pravila zdravlja. ,,Ako uzmete dve harfe, koje su napravljene istovremeno i razmeštene u različite prostorije sa istom temperaturom i vlažnošću, one će zvučati isto ako svirate na bilo kojoj od njih. K. Niši piše da je ,,radio" princip stvoren upravo na tom principu rezonance. Ako se lečenje sugestijom odvija preko radija, potrebno je da ga obavlja jedna ista osoba. Vaše uši, glas, svest i podsvest su podešeni da primaju odredenu talasnu dužinu. Vi svesno iskazujete glasom ili primete u uši samo pravu melodiju". Ako verujete da ćete biti zdravi i srećni, da ćete pobediti bolesti i živeti dugo i srećno, tako će i biti. Ali ako mislite da ste "nesrećni", "slabi", "da ćete živeti malo", upravo će se to i desiti. K. Niši piše: "Uspesi i porazi ne dolaze odmah. Čovekje sazdan od onoga o čemu je razmišljao i štaje radio u prošlosti, u šta veruje i kako radi sada. Sve ovo će se odraziti na ono što će se desiti u budućnosti. Drugim rečima, prošle misli i vera će odrediti šta će biti u budućnosti. Da li ste zdravi ili niste, to zavisi od toga u šta ste verovali i šta ste radili u prošlosti. Da li ćete biti jaki ili slabi, zavisi od toga verujete li sada i kako se ponašate sada. Kako voda menja svoj oblik, tako i molekuli u vašim ćelijama menjaju svoj položaj u zavisnosti od toga koliko verujete. Gde ima vere, tu je i istina."

Tako izgleda "Šest pravila za zdravlje" K. Nišija. U naizgled jednostavnim pravilima, akumulirana su sva dostignuća svetskih iskustava i naučnih saznanja u tako ozbiljnoj oblasti, kao što su život i zdravlje čoveka. Onaj ko počne da primenjuje ova pravila, brzo će osetiti da je pun snage, radosti, energije, da je zaštićen od bolesti i lošeg raspoloženja. Zdravlje će samo ućj u ćelije organizma. Treba da počnete da se krećete putanjom od stanice "Bolest" do stanice ,,zdravlje" prolazeći kroz posledice vaših ranijih grešaka. Nemojte se bojati ako se neki put pojavi i bol, ili dobijete iznenada temperaturu koja traje nekoliko sati ili dana, mučnina, dijareja, povraćanje. Nemojte se odmah vraćati starim metodama -lekovima i hitnoj pomoći. Setite se da ste obrazovan čovek i da znate da je to početak izlečenja vašeg organizma. Nemojte to ometati tako što ćete se nervirati, bojati, iscrpljivati. Umirite se misleći na to da ste sada pod zaštitom prirode koja vas je i načinila, da je sistem zdravlja "Niši" pomogao mnogima i da će pomoći vama jer je usmerena na korišćenje zakona prirode i života putem razuma. Popijte malo vode. Sačekajte neko vreme da prođu prvi neprijatni simptomi. Oni će nestati vrlo brzo a za uzvrat ćete se osloboditi od mnogih bolesti. Vežbe koje preporučuje Sistem zdravlja K. Nišija, mogu u početku da budu teške za vežbanje a i namenjene su za one koji su najnespremniji. Međutim, svako može da ih savlada i da ih radi svakodnevno. Ove vežbe obuhvataju sve što predviđaju razna učenja o disanju, kretanju, fizičkoj kulturi, gimnastici, masaži, is hrani. Ovde je sve spojeno u jedan, dobro osmišljen sistem koji normalizuje rad svake ćelije i svakog organa s jednim jedinim ciljem podići koeficijent korisnog delovanja sila koje ozdravljuju ceo organizam. Neophodno je raditi vežbe u provetrenim prostorijama ili na svežem vazduhu. Najbolje će biti ako imate što manje odeće, da bi cela koža učestvovala u procesima razmene i da bi uspešnije obavljala svoju funkciju organa za disanje. Koža preko otkrivene kože prima kiseonik i azot a izbacuje otpadne materije kao što je mokraćna kiselina. Kiseonik je neophodan organizmu ne samo za čišćenje organizma već i za celokupnu razmenu materije i ishranu ćelija.