Jung

Карл Густав Јунг Из Википедије, слободне енциклопедије Скочи на: навигација, претрага Карл Густав Јунг

Карл Густав Јунг 1910. године

Датум рођења:

26. јул 1875.

Место рођења:

Кесвил (Швајцарска)

Датум смрти:

6. јун 1961.

Место смрти:

Кизнахт (Швајцарска)

Карл Густав Јунг (26. јул 1875 — 6. јун 1961), швајцарски психијатар, оснивач аналитичке или комплексне психологије у којој се разликују лично и колективно несвесно.

Садржај  

1 Живот 2 Јунгова психологија o 2.1 Колективно несвесно o 2.2 Комплекс моћи o 2.3 Комплексна психологија

  

o 2.4 Јунгова типологија личности 3 Књиге 4 Занимљивости 5 Види још

6 Спољашње везе

Живот Карл Густав Јунг је рођен 1875. године у Кесвилу, у Швајцарској, као син протестантског свештеника. У току гимназијског школовања прво је желео да студира археологију, а затим филологију, да би се на крају определио за медицину. Након завршених студија медицине у Базелу, определио се за специјализацију психијатрије. Већ у 25. години је постао асистент светски познатог психијатра Еугена Блојлера, на његовој клиници за менталне болести Бургхелцли у Цириху. У 27. години је докторирао, а у 30. је постао доцент на Циришком универзитету. Године 1903. оженио се Емом Раушенбах са којом је имао петоро деце и која му је била сарадница до краја живота. Година 1907. представља прекретницу у Јунговом животу. Те године је упознао Сигмунда Фројда у Бечу. Том приликом су разговарали пуних 13 сати. Дивљење је било обострано. Јунг је говорио да је Фројд први значајан човек којег је срео. Међутим, 1912. долази до разилажења услед сукоба на теоријском и личном плану. Након тога Јунг оснива сопствену, аналитичку или комплексну психологију, како би указао на разлику у односу на психоанализу. На теоријском плану, Јунг је критиковао Фројдово пренаглашавање сексуалности у животу човека. Карл Густав Јунг, један од најоригиналнијих мислилаца 20. века, умро је 1961. године у швајцарском месту Киснахту.

Јунгова психологија Колективно несвесно Јунг је развио појам колективно несвесно, као један од утицаја на настанак и развој личности. Под тим је подразумевао опште предиспозиције које су карактеристичне за све људе или одређене групе људи. У почетку је сматрао да је колективно несвесно карактеристично за сваки народ, али је у својим каснијим радовима одбацио то национално тумачење колективно несвесног. Током својих истраживања и путовања широм света, Јунг је утврдио постојање одређених симбола у свим културама и они по њему представљају колективно несвесно целокупног човечанства.

Као што сва људска бића имају две руке са пет прстију у физичком смислу, тако сва људска бића имају неку заједничку тежњу и у душевном смислу, односно колективно несвесно које сачињава више архетипова.

Комплекс моћи Јунг овим изразом означава свеукупност „оних представа и тежњи које имају тенденцију да Ја ставе изнад других утицаја и да ове подреде Ја“. Ови утицаји могу бити спољашњи (различите ситуације и индивидуе), али и унутрашњи (властити нагони, субјективне представе, мисли и осећања). Комплекс моћи, без обзира ο којим утицајима је реч, ствара у особи утисак да је Ја-комплекс њима надмоћан господар.

Комплексна психологија То је психолошки правац који је Карл Густав Јунг засновао 1914. године, када се одвојио од Сигмунд Фројда и психоанализе. Према Јунгу, човек је комплексно биће: сексуално и религијско, нагонско и духовно, несвесно и свесно, ирационално и рационално. Личност је одређена прошлим збивањима, као и планирањем будућности. Несвесно, за Јунга, није само депонија рђавих нагона, него је и извор мудрости. Поред личног несвесног, у чији састав улазе многи комплекси, у душевном животу посебно важну улогу има наслеђено и надлично, колективно несвесно. Његови елементи су архетипови (нпр. рођења, Бога, Велике мајке итд.), који су невидљиви корени нашег целокупног искуства и понашања. Либидо није само сексуална, већ је целокупна психичка, па и животна енергија. Ако је либидо усмерен на спољашњу стварност, то је став екстраверзије, а ако је окренут на унутрашњу, онда је то интроверзија (ово је теоријска основа Јунгове типологије личности, види доле). Личност се, по Јунгу, развија током целог живота, али је он посебну пажњу посветио процесу духовног развоја у другој половини живота, када се тежиште личности помера са Ја на Сопство. Овај пут спонтаног саморазвоја и самоупотпуњавања, на којем се личност сусреће са својом Персоном, Сенком, Анимом/Анимусом и Мана—личношћу, Јунг је назвао индивидуализацијом. Личност је саморегулативни систем који се развија помоћу механизма компензације, којим непрестано стреми све потпунијој равнотежи. За потпуно објашњење загонетног понашања људи неопходни су не само каузално и телеолошко објашњење, већ и акаузални принцип синхроније.

Јунгова типологија личности Веома је значајно учење Јунга ο типовима личности и његова класификација људи: према доминантом ставу или оријентацији либида на екстравертни и интровертни тип, као и према доминантној психичкој функцији на интуитивни, мисаони, осећајни и сензитивни (перцептивни) тип. Када се узме психичка функција као критеријум поделе, људи се могу поделити на рационални и ирационални тип. Најзад, када се укрсте ова два критеријума поделе (према функцији и према типу оријентације), добија се типологија која има осам

типова (нпр. екстравертни мисаони, интровертни мисаони, екстравертни интуитивни, интровертни интуитивни, екстравертни осећајни итд.).

Књиге Неке од књига које је написао Карл Густав Јунг:                

Сећања, снови, размишљања Симболи преображаја Архетипови и развој личности Цивилизација на преласку О развоју личности Лавиринт у човеку Алхемијске студије Аион Психологија и алхемија Човек и његови симболи Седам проповеди мртвима Психолошки типови Аналитичка психологија Архетипови и колективно несвесно Летећи тањири Преписка између Фројда и Јунга

Књиге о Јунгу и његовом раду:             

Мари Стајн, Јунгова мапа душе Ајра Прогоф, Јунг, синхроницитет и људска судбина Џејмс Хол, Тумачење снова по Јунгу Меги Хајд и Мајкл Макгинис, Јунг за почетнике Јоланда Јакоби, Психологија Карла Густава Јунга Мајкл Палмер, Фројд и Јунг о религији Сели Николс, Јунг и тарот Володимир Валтер Одајник, Јунг и политика Ендру Семјуелс, Јунг и његови следбеници Роберт Смит, Рањени Јунг Радмила Моачанин, Јунгова психологија и тибетански будизам Аниела Јафе, Из живота и дела К. Г. Јунга Меги Хајд, Јунг и астрологија

Занимљивости Јунгу се често приписује изрека: „Призван или не призван, Бог је увек ту.“

лат. Vocatus atque non vocatus, Deus aderit. Ова реченица је била исписана над улазом у Јунгову кућу и касније уклесана на његовом гробу, али је у питању латински превод спартанске изреке коју је он пронашао у списима Еразма Ротердамског. Занимљиво је и то да је Јунг дао психолошко објашњење феномена „летећих тањира“, које ову појаву везује за стања људске душе, искључујући могућност посете ванземаљаца.

Види још 

Сабина Шпилрајн

Спољашње везе Портал Биографија

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Карл Густав Јунг 

Јунгова типологија: соционика

Преглед досадашњих оцена Оцењивање чланака Шта је ово? Веродостојно Објективно Комплетно Добро написано Добро сам упознат/а са овом темом (необавезно) Категорије:     

Рођени 1875. Умрли 1961. Психијатри Психолози Аналитичка психологија

| [+]  

Направи налог Пријави ме

   

Чланак Разговор Ћирилица Latinica

  

Читај Уреди Историја

    

Главна страна Садржај Помоћ Актуелности Случајна страница

техничке    

Скорашње измене Трг Радионица Донације

штампање/извоз алати

Други језици            

Alemannisch ‫ال عرب ية‬ aragonés ‫م صرى‬ azərbaycanca Bahasa Indonesia български Bân-lâm-gú беларуская Беларуская (тарашкев ца) Boarisch bosanski

                                            

català česky dansk Deutsch eesti Ελληνικά English español Esperanto euskara ‫یف ارس‬ français Frysk Gaeilge galego ‫עברית‬ hrvatski Հայերեն Ido italiano 日本語 ქართული Қазақша Kiswahili 한국어 Kurdî Latina latviešu lietuvių Ligure lumbaart magyar македонски മലയാളം मराठी Nederlands norsk (bokm l) Piemontèis polski português română русский sicilianu Simple English slovenčina

         

slovenščina srpskohrvatski / српскохрватски suomi svenska Tagalog Taqbaylit Tiếng Việt Türkçe українська 中文

 

Ова страница је последњи пут измењена у 00:03, 27. јун 2012. Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported; могући су и додатни услови. За детаље види: Услови коришћења Задужбине Викимедија.

   

Политика приватности О пројекту Википедија Одрицање одговорности Мобилни приказ

 