Jovo Tosevski-Sex i Materija

Dr Jovo Toševski SEX MATERIA Knjiga o razumevanju humanih polova l ŽIVOTNE TEŠKOĆE POLOVA II SEKSUALNI USPEH IP Teovid Beograd, 1995. SEXMATERIA Dr Jovo Toševski Izdavač IP Teovid, Glavni i odgovorni urednik Željko Katarić Adresa izdavača: Lenjinov bulevar 159, Novi Beograd, Copyright © 1995 Jovo Toševski. Sva prava zadržava autor. Ova knjiga ne može biti reprodukovana u celini ili u dolovima bez pismene saglasnosti autora, osim u kratkim citatima prilikom prikazivanja u časopisima, novinama, radiju i televiziji. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.922.1 TOŠEVSKI, Jovo Sex Materia: knjiga o razumevanju humanih polova / Jovo Toševski. - Beograd: Teovid, 1995 (Beograd: Služba za zajedničke poslove saveznih organa). -195 str.; 21 cm Tiraž 1000. - Sadržaj sa naši. str.: I Životne teškoće polova; II Sqksualni uspeh. - Bibliografija: str. 191-195. 176 a) Medupolni odnosi ID=39393804 Knjiga je složena na 12 punkta u Tajms Roman pismu. Slog Predrag Živković. Dizajn i grafička oprema knjige D® S11E Akvarel na naslovnoj strani Aleksandar Palavestra Fotografija Slavko Matejić Knjiga je objavljena u Srbiji, Jugoslaviji, jula meseca 1995. godine Štampa: Služba za zajedničke poslove saveznih organa, Omladinskih brigada l, Novi Beograd SADRŽAJ I ŽIVOTNE TEŠKOĆE POLOVA........................9 1. Ženski i muški bazični nagoni.........................13 2. Glavni prirodni psihički sukob zajednički za oba pola: sukob primatskih osobina i ljudske seksualnosti..........................................21 3. Primatski i humani pol ličnosti.........................27 4. Glavni psihički nadsukob kod žene.................37 5. Glavni psihički nadsukob kod muškarca.........43 6. Preobraćanje muške isključivosti.....................51 7. Uticaj ženske dominacije na širenje homoseksualnosti, side, formiranja medijskih manira i javnog mnjenja.................55 8. Odbrana zajednice i teritorije..........................63 II SEKSUALNI USPEH......................................71 Ha MUŠKA PREDSTAVA O ŽENSKIM POLNIM ORGANIMA SEKSUALNI USPEH MUŠKARCA -REALNOST I ZABLUDE.............................75 V 9: Ženski polni organi...........................................81 Šta se vidi na spoljnim ženskim polnim organima?................................................82 Kako stoji vagina - Unutašnji oblik i pravac pružanja osovine vagine.............84 Unutrašnj i nabori vagine.............................85 Pravac pružanja vagine................................86 Stezači vagine...............................................87 Unutrašnji polni organi žene i put * spermatozoida.........................................88

Dužina vagine - značaj za muškarca...........90 10. Osetljivost vagine.............................................95 11. Ženska manipulacija muškom seksualnom moći..........................................103 12. Ženska manipulacija veličinom muških polnih organa - Muški i ženski odnos prema veličini muških polnih organa..........109 13. Ženska kontrola muškarca u seksualnom činu - muška mogućnost kontrole žene u seksualnom činu................115 lib ŽENSKA PREDSTAVA O MUŠKIM POLNIM ORGANIMA PRIČA O EREKCIJI....................................123 14. Muški polni organi........................................129 15. Priča o erekciji - mehanizam erekcije..........135 16. Nervni uticaji na erekciju i orgazam kod žene i muškarca - Orgastičko zadovoljstvo žene i muškarca.......................141 17. Autonomija i dihotomija erekcije, posedovanje partnera....................................149 18. Ejakulacija - orgazam....................................159 19. Emocionalnost i orgazam.............................165 Hipotalamus - glavni kreator emocija..................................................168 Amigdala - centar za neprijatne " agresivne emocije - bes, ljutnja, averzija...................................................170 Septum - centar za moždani orgazam i prijatne emocije...................171 Nesvesno i hipotalamus.............................174 20. Unapređena humana emocionalnost, seksualnost i orgazam...................................179 LITERATURA.....................................................191 deol ŽIVOTNE TEŠKOĆE POLOVA l ŽIVOTNE TEŠKOĆE POLOVA Ženski i muški bazični nagoni Ženski i muški bazični nagoni Ш uškarac ima dva biološka bazična nago-I na, dok žena ima samo jedan, a da pri-I tom ni muškarac ni žena nemaju zajedničke bazične nagone. Neobičan prizvuk ovakve tvrdnje potiče od jedinstvenog modusa opstanka čoveka u kojem je sva ženska i muška energija do sada stečena u evoluciji, usmerena jedna na drugu, praveći neviđenu interpolnu tenziju u okviru koje funkcioniše naša vrsta. Unikatnost modela potiče od uspravljene žene koja zbog toga ima skrivene genitalije, pa je jaka muška seksualna motivacija uz dograđen veliki mozak došla u zavisnost od ženskog pristanka na parenje 25'26'27> 28. Ovakvo stanje je siguran i neprekidni izvor muške aktivnosti u spoljnjoj sredini koja (aktivnost) uvek ostaje vezana za primarni nesvesni i svesni cilj -seksualno spajanje sa ženom. Nagoni po definiciji predstavljaju urođene potrebe organizma. Klasična podela obuhvata vitalne i socijalne nagone. Vitalni nagoni su: nagon Jovo Toševski za samoodržanjem i nagon za održanjem vrste. Nagon samoodržanja se deli na nagon za ishranom i nagon za življenjem, a nagon za održanjem vrste ima u sebi podelu na seksualni nagon i roditeljski nagon. Socijalna grupa nagona sadrži na primer težnju za isticanjem, zavist, osećanje dužnosti itd.31 Navedena podela nagona je ispravna, klinički upotrebljiva i uglavnom zadovoljava kriteriju-me za lečenje psihijatrisjkih i somatskih bolesnika. Ona razlikuje

animalne (vitalne) nagone koje imaju i druge životinje, dok je humani deo nagona podveden pod socijalne nagone. Međutim postojeće podele nagona su nedovoljne da objasne sve aspekte muškoženskih relacija, kao i mnoge pojave u međupolnim odnosima koje se čine nejasnim i ženama i muškarcima. Brojne primere za ovakvu tvrdnju nalazimo među nerazumljivim ženskim i muškim reakcijama pre-ml suprotnom ili istom polu, koje se ne mogu objasniti racionalnim razlozima kroz tumačenja klasičnih shvatanja o nagonima. Kako je moguće da postoji ženska ili muška reakcija sa jakim dejstvom na okolinu za koju se ne zna zbog čega nastaje. Nemogućnost objašnjenja takvih reakcija i postupaka dolazi otuda što se smatra da su muškarac i žena isto, jer su pripadnici iste vrste, a razlike se traže samo u polnim osobinama koje imaju i druge vrste. U tome je greška pristupa humanim polovima, koji su samo naiz14 ŽENSKII MUŠKI BAZIČNI NAGONI gled slični, a u stvari su nepomirljivo različiti jer ih pokreću potpuno drugi nagoni, što je slučaj samo u našoj vrsti. Muškarac i žena su bazično različiti, iako tako ne izgledaju, dok su druge vrste bazično iste, osim što pripadaju različitim polovima. Čini se da je potreban radikalan pristup u podeli nagona rukovođen oštrom granicom između čoveka i svih ostalih. Postojeće podele su ispravne, ali mislim da ne dopiru do uzroka odvajanja čoveka od drugih primata, pa se zato više odnose na kolektivnu i fenotipsku nadgradnju nagona, a da pritom nisu do kraja utemeljene kardinalne razlike između čoveka i drugih vrsta. Osnovu razlika između čoveka i drugih životinja čini specifična ljudska seksualnost, Kao što je na samom početku rečeno po mom viđenju žena ima samo jedan bazični nagon, jak, pouzdan i univerzalan, a muškarac ima dva bazična nagona, jedan stariji nasleđen od primata, dobro izražen, utemeljen i jedan mlađi koji drugi mužjaci nemaju, nestalniji i podložniji pre svega ženskim uticajima. Žena ima samo jedan bazični nagon: bio-vlast-seksualnost. To je ženski humani nagon, nijedna druga ženka ga nema, a izlazi iz modusa skrivenih genitalija (vulvokriptizam) . Biovlast-seksualnost je psihička vlast koja se ostvaruje upotrebom seksualnosti. Za svoje dej15 Jovo Toševski stvo ona koristi seksualno primamljivanje, obećavanje i seksualno spajanje. Muškarac ima dva nagona: nagon zaštitni-štva (koji je evolutivno stariji) i težnju za seksualnim spajanjem sa ženom (nagon koji je evolutive mladi i kojeg od svih mužjaka ima samo muškarac). Zaštitništvo je stariji nagon i ono bi kao takvo trebalo da ima prednost nad mlađim nagonom, jer je snažno utemeljeno u evoluciji čoveko-vih predaka. Zato je neophodno da muškarac zadovoljava nagon zaštitništva i da ga stalno ostvaruje. Mlađi nagon je težnja za seksualnim spaja-njerna sa ženom, ali takav da se odnosi na sve žene koje mu se sviđaju. Trebalo bi da sve žene koje se dopadaju muškarcu budu njegove potencijalne partnerke. On treba da gleda druge žene, a njegova aktuelna partnerka bi trebalo da smiruje i neutralise žensku konkurenciju. Muškarac ne bi smeo da ugrozi zaštitništvo zbog mlađeg nagona, mada se ta situacija vrlo često dešava u svakodnevnom životu. Stariji nagon je biblijski, paternalistički, stamen, a mlađi je beskompromisan, koncentrovan, brz, aprioran, zahtevan, diabolično tvrdoglav, neposlušan, hronično pesnički, boemski. Sa njim je muškarac na staklenim nogama u poređenju sa ženom, dok stariji nagon u odnosu na ženu ima 16 ŽENSKI I MUŠKI BAZIČNI NAGONI e

sve prednosti, koje se ogledaju u fizičkoj snazi, brzini i dobrom snalaženju u vremenu i prostoru. Stariji nagon više poštuju starije žene, mlađi nagon je draži mlađim ženama, jer on podstiče muškarca na rizike i neizvesnost što mladim ženama više odgovara. Igrajući na mlađi muški nagon mlade žene odlično konkurišu ustaljenom snažnom establi-šmentu starijih žena koje manipulišu muškarcem preko moralnih normi, jer mlade manipulišu muškarcem direktnim ekvivalentima biovlasti - seksualno primamljivanje, obećavanje i kopulacija (seksualno spajanje). Muškarac mora stalno da ima uvid u svoje nagone, da ih bez prestanka kontroliše, usmera-va i dograđuje. On mora da postigne skladnu harmoniju u dvojstvu svojih nagona, da bi učinak muškosti bio totalan. Uzgred, reč kontrola spada u najomraženije reci kod žena, jer kontrola, kao i emocionalni red od muškarca stvaraju osobu nepodobnu za psiho-seksualnu manipulaciju. Kada je ostvarivanje ženske dominacije otežano potrebno je veće angažo-vanje žene, što ona čini samo kada mora. Ali neka to ne brine muške čitaoce jer najbolje žene vole izazove muškosti, a kroz izazov muškosti žena preko noći postaje lepša i privlačnija. U složenoj kombinatorici ostvarivanja svoja dva bazična nagona muškarac mora da nađe meru koja zadovoljava nesmetano odvijanje njegovih 17 Jovo Toševski osnovnih poriva. Tako na primer, muškarac ne srne da ostavi porodicu, a samim tim i ženu, nezbrinutu u odnosu na okolinu i drage jedinke, jer ako tako uradi ugroziće i svoj mlađi nagon posle izvesnog vremena. On stalno treba da traži part-nerku, ali da pritom ispoljava zaštitništvo. Drugo je pitanje kako se postaje stalna partnerka. To može, ali ne mora biti ista žena. 18 2 ŽIVOTNE TEŠKOĆE POLOVA Glavni prirodni psihički sukob zajednički za oba pola; sukob primatskih osobina i ljudske seksualnosti Glavni prirodni psihički sukob zajednički za oba pola: sukob primatskih osobina i ljudske seksualnosti N lije lako čoveku, razumnom Primatu sa l najrazvijenijim mozgom da prođe ni kroz Ijedan period svoga života i razvoja. Nije mu lako u detinjstvu, takođe u odraslom dobu kao ni u starosti. Različite teškoće prate kroz život našu razumnu vrstu. To je pre svega veliki broj bolesti, jer mi smo vrsta koja više oboljeva od drugih životinja, a predviđa se da će mentalno zdravlje u budućnosti postati glavni problem humane medicine. Čovek je sa jedne strane uslovno rečeno svemoguć u odnosu na drugi živi svet, ali se njegova duhovna ranjivost povećava sa rastom mogućnosti da deluje na prirodu. Njegova primat -ska nezasitost u svemu, od znanja, tehnologije, sticanju para do svega drugog, poboljšava mu način života, ali i postaju glavni uzrok drastičnog otuđenja od fizičke prirode kojom je okružen. Kada bi sve kategorije uzrasta iznele svoje teškoće ne bi mogli da se odlučimo kome je teže. Da li detetu koje u gladi za saznanjem stalno nailazi na čudne zagonetke, ili starcu koji zna više o životu, ali nije siguran da je ispravno postupao prema sebi i drugima. Postavlja se pitanje zbog čega i pored ogromnih mogućnosti ljudskog mozga postoje teškoće u savlađivanju odnosa sa spoljnom sredinom i unutrašnjih

ličnih doživljaja. Zbog čega ne-jasnoća ne prepusti mesto jasnoći duha, zašto depresivni doživljaj ne zameni stalni optimizam, i kako to da se spoljni i unutrašnji problemi teško rešavaju. Konačno čime se hrani i odakle bi mogla da dolazi energija koja uslovljava glavne životne teškoće kod oba pola. Nedoumica oko zauzimanja unutrašnjeg sta-vaf kao i dilema oko načina na koji treba resiti problem u eksternom svetu, je u stvari iskonska ljudska sudbina. Ona u sebi sadrži nameru za reša-vanje nekog problema, ali u tom pozitivnom impulsu postoji izbor između više mogućnosti. Nedoumica je večiti pristup u stavu prema događajima i odlukama. Iako se odnosi na mogućnost i jednog i drugog ovde je shvatamo kao nedoumicu između svih stavova i rešenja koje situacija nalaže. Dakle ona je pre polivalentna jer postoji mogućnost više izbora. Kao što ćemo dalje 22 GLAVNI PRIRODNI PSIHIČKI SUKOB videti glavni psihološki sukobi u našoj vrsti, od onih koji nisu polno specifični, već važe i za ženu i za muškarca, odvijaju se između dva pola ljudske ličnosti - primatskog i humanog. Iz glavnog sukoba u sudaru primatskog i humanog pola ličnosti, često se stvara ambivalentnost što znači da u stavu jedinke istovremeno postoji i ljubav i mržnja. Dilema je verni ljudski pratilac jer prožima javu i snove, ona se nalazi u mislima, postupcima, gladovanju, ratovanju, izobilju, prisutna je čak i u radosti. Otkuda stalni sukob onoga što mislimo da možemo i izbora načina da ostvarimo zamisao? 23 GLAVNI PRIRODNI PSIHIČKI SUKOB videti glavni psihološki sukobi u našoj vrsti, od onih koji nisu polno specifični, već važe i za ženu i za muškarca, odvijaju se između dva pola ljudske ličnosti - primatskog i humanog. Iz glavnog sukoba u sudaru primatskog i humanog pola ličnosti, često se stvara ambivalentnost što znači da u stavu jedinke istovremeno postoji i ljubav i mržnja. Dilema je verni ljudski pratilac jer prožima javu i snove, ona se nalazi u mislima, postupcima, gladovanju, ratovanju, izobilju, prisutna je čak i u radosti. Otkuda stalni sukob onoga što mislimo da možemo i izbora načina da ostvarimo zamisao? 23 ŽIVOTNE TEŠKOĆE POLOVA Primatski i humani pol ličnosti Primatski i humani pol ličnosti ШОС1 ćemo od moguće pretpostavke da u čoveku postoje dva psihološka jezgra pri-matsko i humano. Hipoteza oko postojanja jake evolutivne pri-matske baze je prilično čvrsta. Pored očigledne spoljne sličnosti čoveka i šimpanze, a u građi tele-snih sistema bez malo identičnosti, ona se može podržati neverovatnom genetskom sličnošću čoveka i šimpanze. Identičnost aminokiselina u genima čoveka i šimpanze je 99%, po Čemu su oni sličniji nego na primer miš i pacov 12> 13. Da nesporni humani individuum, koji bi bio nosilac humanog psihološkog jezgra postoji, retka je istina oko koje se sve ljudske jedinke slažu i o čijoj predstavi nemaju teškoća. Bavićemo se odnosom primatskog i humanog ne razdvajajući žene od muškaraca jer je ovo možda jedina tačka u kojoj se paralele muškog i ženskog nalaze blizu jedna drugoj. Ali ne zadugo, jer će se muškarac i žena zbog razlika u svojim baJovo Toševsld zičnim nagonima uvek ispoljavati kao paralelna bića, dajući svojoj spoljnoj psihološkoj ekspresiji toliku različitost kao da nisu polovi jednog istog specijesa.

Glavni intrapersonalni sukob zajednički za oba pola odvija se između primatskog jezgra ličnosti, sastavljenog od dobro razvijenih, jasnih, starih primatskih osobina na jednoj strani i potpuno novog humanog jezgra nepostojećeg u dotadašnjoj evoluciji na drugoj. Primatsko jezgro se sastoji od primatskih osobina. To su: najrazvijeniji mozak, radoznalost, nedoslednost, površnost, koristoljubivost, sugesti-bilnost, potreba za oponašanjem, brzo pristajanje, brzo odustajanje, vigilna pažnja, nepouzdanost u sebe i druge, brzo stvaranje navika, sumnjičavost, brzo učenje, osetljivost prema hladnoći (sa izuzetkom čoveka kada je adekvatno obučen), potreba za čestim uzimanjem hrane, koja uz to mora biti s^ža, druželjubivost, socijalna hijerarhija, stvaranje većih i manjih zajednica koje im služe kao poligon za ličnu afirmaciju, dnevna aktivnost koja se noću pomera po potrebi, dugo i redovno spavanje, najviša inteligencija, podložnost velikom broju bolesti, itd. Šta je sa humanim jezgrom. Humano jezgro čini unikatna pojava u prirodi ljudska seksualnost. To znači da humanost i seksualnost možete potpuno da izjednačite i da sve što je humano shvatate kao seksualno i obrnuto. 28 Ф __________________PRIMATSKII HUMANI POL LIČNOSTI Neseksualno je primatsko - sve drugo u čo-vekuje humano odnosno seksualno. Neseksualne su stare osobine, ali njima kod čoveka vlada i kon-troliše ih nova seksualnost, od koje potiče sva dramatika i jedinstvenost čovekovog psihičkog bića. Dakle i kod muškarca i kod žene seksualnost je pokretač, primarni impuls, primum movens i da bi se bilo koja akcija započela neophodna je pre-dominacija seksualnog nad primatskim osobinama, tako da seksualnost aktivira i modulira pri-matske odlike, pa se i motivacija hrani seksualnošću. Seksualnost u menjanju primatskih osobina može da pojača na primer nedoslednost, smanji uzimanje hrane, poveća bahatost, da više ispolji radoznalost, ili iskoreni stvorenu naviku. Već u drugoj situaciji, osobine mogu da dobiju drukčiji predznak, ali je seksualnost ta koja ih angažuje ili odbacuje, što čoveku daje ogromne prednosti nad životinjama kada je u pitanju brza obrada problema. Seksualnost aktivira snagu primatskih osobina izbacuje ih na površinu, čini snažnijim, radikalnijim, ili ih sabija u primatsko jezgro ne dajući im da zazive. Ona je nosilac odluka za pokretanje starih primatskih mehanizama ili pak za njihovu supresiju. To praktično znači da umešno vođena seksualnost predstavlja najveći humani dar i bla-godet, a loše upotrebljena seksualnost donosi najveće opasnosti po zdravlje i ukupnu egzistenciju 29 Jovo Toševski čoveka. Seksualnost je poput sonde koja lako do-speva do milionima godina sticanih osobina reda Primata, specijalno do osobina najsavršenije porodice Hominida ili Ljudi, od kojih je danas ostao samo jedan jedini predstavnik čovek. Poznata je psihologija mase u kojoj se gubi pojedinačni identitet, a pojavljuju se osobine grupe koje su u tom momentu dominantne. To je odličan primer kada gubitak pojedinačnog identiteta, čiji osnovni pečat daje seksualnost, biva u masi u datim okolnostima potisnut i pretvoren u grupni identitet kojeg odlikuju primatske osobine. U velikoj grupi ljudi individualno (seksualno) je smanjeno, a primatsko (neseksualno) pojačano u negativnom smislu. Zbog toga se masi ne može verovati, niti možete računati na njenu do-slednost, uviđavnost, temeljitost itd., jer se sve primatske odlike ispoljavaju ogoljene i sa negativni^] predznacima. Sa druge strane seksualnost u normalnim uslovima pokreće i kontroliše primatske osobine, vršeći njihovo doziranje vrlo precizno, što daje određene karakterne odlike nosiocu.

Znači nije teško seksualnosti da pokrene primatske osobine. Ona je u stanju da to učini brzo. Ali problemi nastaju kada primatske osobine budu pokrenute a iz nekih životnih razloga dođu u sukob sa seksualnošću. Time je pokretač - seksualnost došla u sukob sa onim što je pokrenula, a 30 __________________PRIMATSKII HUMANI POL LIČNOSTI što je neophodno da bi se sprovela seksualna ili njoj ekvivalentna akcija. Evo jednog primera u kojem seksualnost de-vojke aktivira primatsku odliku radoznalost. Kada se pod uticajem seksualnosti pokrene radoznalost devojke za okolinu koja okružuje njenog momka (radoznalost u smislu ko su mu drugovi, roditelji, u koju školu ide itd), radoznalost toliko može da postane dominantna, da se događa da napravi otpor kod njenog izabranika prema celoj situaciji. Sasvim je moguće da zbog preterane radoznalosti koja je devojci neophodna u procesu pridobijanja partnera, a koju nije adekvano ispoljila, ona izgubi svog izabranika zbog toga što će muškarac potražiti drugu partnerku koja mu se čini manje radoznalom. Čest je primer ljubomornog momka. Spolja gledano možemo da primetimo samo ljubomoru. Međutim ono što se ne vidi izgleda ovako: aktivirana seksualnost najpre pokreće radoznalost koja tragajući naiđe na stvarni ili pretpostavljeni događaj značajan za ponašanje njegove devojke u smislu neverstva. Kada nađe razlog svoje ljubomore, stvara se nedoslednost i bahatost prema izabranom objektu i ćela veza dolazi u pitanje, jer je seksualnost pokrenula stare primatske odlike koje kada se učvrste nanose štetu pokretaču - specifičnoj seksualnosti, praveći suprotan efekat od željenog. Tako nastaje unutrašnji konflikt koji ima vrlo štetan uticaj na svog nosioca. 31 Jovo Toševski 3S5SŠ3 PRIMATSKII HUMANI POL LIČNOSTI 32 postiže najbolje rezultate u uticaju na suprotni pol, a za to vreme stare primatske osobine postaju poslušne i ispoljavaju se u potrebnoj meri bez stvaranja unutrašnjih konflikata, koji bi se naravno odigrali na mentalnom polju njihovih nosilaca - muškarca i žene. Seksualnost u stvari zahteva brzi rezultat i zadovoljavanje, a pritom je beskompromisna. Stare osobine su tvrdokorne, stamene, sporije, sigurnije u ostvarivanju i imaju bogatu genetsku i psihološku zastupljenost u mozgu čoveka. Međutim seksualnost najčešće pobuđuje više primatskih osobina odjednom. Tako na primer budu aktivirane druželjubi-vost i socijalna hijerarhija, zajedno sa koristoljubi-vošću i površnošću, uz vigilnu pažnju. Interakcija svih ovih osobina i vreme oko njihovog ostvarivanja toliko opterećuje oba pola, da se u tom naporu mogu da izgube uslovi za seksualno spajanje, na kraće ili duže vreme, što je primer ugrožavanja ostvarivanja direktne seksualne veze kao važnog nosioca seksualnosti jedinke. Talentovane jedinke se bolje snalaze u takvim složenim situacijama, održavajući koncentraciju mogućnosti i potreba na nivou koji će dati rezultate. Oni muškarci i žene kojima kontrola zapaljive smeše psiholoških mogućnosti i potreba izmaknu iz ruku, postaju nosači ostatka zgarišta od neuspelog zahvata čiju težinu naravno moraju da osete. 33 Jovo Toševski SEX MATERIA U poslednje vreme sve više se oseća velika pojedinačna angažovanost oba partnera u spolja-šnjim aktivnostima (škola, posao,itd.) onih koji žive porodično, kao i

veoma mladih parova. Zbog povećane angažovanosti žene i muškarca u spolja-šnjoj sredini, postoji veliki broj obaveza, što stvarajući neprestanu uzburkanost seksualnosti i pri-matskih odlika ne ostavlja dovoljno prostora da se polovi okrenu jedan drugome u muško-ženskom smislu. Muškarac i žena su svesni da uspeh u poslu traži socijalne kontakte koji podležu ustaljenim normama. Poznata primatska odlika - druželjubivost ima dokoličarski prizvuk, ali poslovni kontakti i veze nemaju sa njom mnogo zajedničkog. Poslovni kontakti samo u manjem obimu zadovoljavaju elementarnu sklonost ka druženju i oni su više zasnovani na obavezama bez kojih se ne može. Zato inte|personalno komuniciranje kad god je moguće treba uz poslovni deo prilagoditi na simpatičnu komunikaciju kao što ona izgleda kod drugih primata. Ima se utisak da sposobnost biznismena da u svoj poslovni odnos unesu neobaveznu primat-sku crtu druželjubivosti odlikuje njihov nivo uspe-šnosti. Nadsukobima su ovde označeni psihički sukobi bazičnih nagona žene i muškarca. Oni su specifični za pol, individualni, lični i različiti kod oba pola. 34 ŽIVOTNE TEŠKOĆE POLOVA Glavni psihički nadsukob kod žene i Glavni psihički nadsukob kod žene l ena nema bazični unutrašnji nadsukob jer poseduje samo jedan bazični nagon. Njen l nadsukob se odvija između dobro definisa-nog nagona biovlast-seksualnosti i spoljnih uticaja. (ženski nadsukob) biovlast-seksualnost •