Joga Za Zene - Swami Muktananda Saraswati

SWAMI MUKTANANDA SARASWATI (po uputstvima Swami Satjanande Saraswatija)

NAWA YOGINI TANTRA Joga za žene za žene koje žele zdravlje, sreću i samorealizaciju

Naslov originala “Nawa yogini tantra” by Swami Muktananda Saraswati Bihar school of Yoga, Munger, India

Prevela sa engleskog, priredila i izdala: Dr Dušica Lečić Toševski Recenzent: Prim, dr Časlav Hadžinikolić Fotografije: Nikola Đurić

Beograd, 1989. godine

S

A D R Ž A J

ŽENE I DUHOVNOST Žene i duhovnost - Gurudev, Svami Satjananda Sarasvati – 6. Telo žene – 10. Jogičko telo – 16. Menstrualni ciklus – 23. Menarha i menopauza – 30. Izrastanje u ženu – 38. Primalna energija – 44. Brak – 50. Drugi izbori – 55. Božanska suština – 61.

PRIMENA JOGE U NEKIM STANJIMA I POREMEĆAJIMA Bol u leđima – 68. Depresija – 74. Glavobolja – 83. Leukoreja (vaginalni sekret) – 90. Poremećaji menstruacije – 95. Gojaznost – 99. Trudnoća – 104. Prolaps – 117. Poremećaji urinarnog sistema – 119. Cistitis – 120. Proširene vene – 123.

JOGA SADHANA ZA ŽENE Uputstvo za sadhanu – 127. Sadana za početnice – 127. Srednji kurs – 128. Klasična sadana – 128. Rečnik asana – 129. Tumač pojmova – 186. Biharska škola joge – 190.

2

PRIKRIVENA DUHOVNOST Predgovor jugoslovenskom izdanju NAWA YOGINI TANTRA je knjiga o lepoti ženskog principa u svim aspektima ženskog postojanja i svakom dobu kroz koje žena prolazi. To je knjiga za svaku ženu koja želi da nauči više o sebi samoj i svom fizičkom, mentalnom, emocionalnom i duhovnom biću, raste i razvija se u svemu što radi. Ženska priroda je visoko intuitivna i bliska duhovnosti. NAWA YOGINI TANTRA govori o osvešćivanju te, najčešće prikrivene duhovnosti i kretanju prema centru našeg bića. Knjigu je inspirisao Swami Satjananda, jedan od retkih živih gurua koji je razumeo ulogu žene, i svojim dubokim uvidom u njenu psihu ponudio rešenje za mnoge probleme sa kojima se ona susreće. Kao otelovljenje roditelja na kosmičkoj ravni, on neprekidno inspiriše žene, sada već u svim delovima sveta, da pronađu svoje mesto u shemi evolucije, i onda kada izaberu da slede tradicionalni porodični život, kao i kada žele da se kreću stazom slobode. NAWA YOGINI TANTRA je knjiga za žene, ali i za njihove očeve, braću, muževe, sinove i ljubavi. Swami Šivamurti Saraswati Biharska škola joge, Atina

3

ŽENSKA I MUŠKA ENERGIJA Žena je jedinstvena kreacija prirode, zasebna planeta u svemiru. Žena je stvorena da bude umetnik življenja i da svojom intuicijom oseti najviše tajne i istine o životu. Kako probuditi boginju u ženi. Budite produhovljena žena i imajte hrabrosti da ispoljite sopstvenu ličnost i veru u sebe. Ova knjiga će vam pomoći da spoznate, ako to već niste, da je zadovoljstvo biti žena. “Kada bi žene napustile ovaj svet, on bi se pretvorio u pustinju” poručuje nam Svami Satjananda Sarasvati. U knjizi je data specijalna praksa ovog velikog duhovnog učitelja za sve žene sveta koje traže zdravlje, sreću, samorealizaciju, duhovnost. Bezbroj korisnih saveta iz Biharske škole joge o tajni dugog i srećnog života.O harmoniji duha i tela, bliskosti, ljubavi, braku, trudnoći, bolestima, vaspitanju dece, kreativnosti, muškarcu, seksualnosti. Kako zaobići “hladni rat” među polovima. Nikad od muškarca, ili bilo čega drugog, ne pravite središte svog života, jer centar sveta je u vama. Moć je u vama. Snaga u sprezi sa nežnošću predstavlja magičnu kombinaciju ličnosti, novi pogled na “ženstvenost” i “muževnost”. Oslobodite se seksualnih stereotipa, najsrećnije su one osobe koje su razvile i žensku i mušku energiju u sebi. Svako od nas ima i muške i ženske energije u sebi. Verujem da je jedan od najznačajnijih izazova u ovom vremenu kako da razvijemo u potpunosti te energije. Nepoznavajući ove energije, mi kao deca zapadne kulture ne retko doživljavamo razne teskobe, duhovna i druga iskušenja, a za ženin imidž u ovom vremenu je jako bitno da spozna i ove dimenzije svoje ličnosti. Osobe koje su mi otvorile jedan nedotaknuti svet, pomogle mi da spoznam i žensko i muško u sebi su prevodilac i izdavač ove knjige, neuropsihijatar Dr Dušica Lečić Toševski, Svami Šivamurti i Šakti Gouin, autorka prekrasne knjige: “Živeti u svetlosti”, i ja sam im zahvalna na tome. Istočne filozofije uvek - su uključivale pojam jin (žensko/receptivno) i jang (muško/aktivno), i govorile su da je sve u univerzumu sačinjeno od te dve sile. Na zapadu je Karl Jung dao pionirski i uzbudljiv doprinos svojim pojmom anime i animusa. Objasnio je da muškarci imaju žensku stranu (animu), a žene imaju mušku stranu (animus), i da većina nas jako potiskuje te aspekte u sebi, i moramo naučiti da se uskladimo sa njima. Jung i njegovi sledbenici uradili su divnu stvar koristeći snove, mitove i simbole, i time pomogli muškarcima i ženama da ponovo zadobiju svoje izgubljene, poricane delove. Mnogi drugi filozofi, psiholozi, pesnici, pisci i umetnici izražavali su ideje muških i ženskih energija u sebi i u svemu ostalom.

4

O našem ženskom aspektu Šakti Ganin misli kao o “intuitivnom sopstvu. To je najdublji, najmudriji deo nas samih. To je ženska energija, i kod muškaraca i kod žena. To je receptivni aspekt, otvorena vrata kroz koja može da teče viša inteligencija univerzuma, receptivni kraj kanala. Žensko u nama komunicira sa nama putem intuicije - unutrašnjim podsticajima, osećajima utrobe, ili slikama koje dolaze iz dubokog mesta u nama. Ako u budnom stanju ne obraćamo svesnu pažnju na nju, ona pokušava da nas dotakne kroz snove, emocije, i fizičko telo. Ona je izvor više mudrosti u nama, i ako naučimo da je pažljivo slušamo, svakog trenutka, ona će nas savršeno voditi.« “Muški aspekt je akcija - naša sposobnost da radimo stvari u fizičkom svetu - da mislimo, govorimo, da pokrećemo telo. Da ponovim, bilo da ste muško ili žensko, muška energija je vaša sposobnost delovanja. To je izlazni kraj kanala. Žensko prima univerzalnu stvaralačku energiju, a muško je izražava u svetu, putem akcije; tako imamo stvaralački proces.” Na primer, umetnik može da se probudi nadahnut idejom da slika (to je slika koju mu saopštava žensko), i odmah odlazi u atelje, uzima četkicu i počinje da slika (akcija muškog). Majka može odjednom da oseti brigu prema detetu (upozorenje od unutrašnje žene), i otrči u drugu sobu da bi dete odvukla od vrelog šporeta (akcija njenog muškog principa). “Biznismen može da oseti impuls da kontaktira izvesnog saradnika (to je vođstvo njegovog ženskog), pozove ga (akcija njegovog muškog), i da napravi novi dogovor. U svakom od ovih slučajeva muško i žensko unutra bili su u stvaralačkom jedinstvu, i doveli do stvaralačkog rezultata - slike, spasavanja deteta, poslovnog poduhvata. Čak i jednostavna sekvenca osećanja gladi, odlaska u kuhinju, spremanja ručka, takođe ilustruje isti taj proces.” Nažalost, nismo naučili kako da pustimo svoje muške i ženske energije da prirodno funkcionišu, u pravilnom međusobnom odnosu. Naše žensko inspirisano je stvaralačkim impulsom, i saopštava nam ga putem osećanja, a naše muško na osnovu toga deluje govorom, kretanjem, ili činjenjem bilo koje odgovarajuće delatnosti. Da bismo živeli skladan i stvaralački život, potrebno je da imamo unutrašnju žensku i mušku energiju potpuno razvijenu i da obe energije zajedno pravilno funkcionišu. Da biste u potpunosti integrisali unutrašnje žensko i muško, treba žensko da stavite u vodeći položaj. To je njena prirodna funkcija. Ona je vaša intuicija, to su vrata vaše više inteligencije. Jedinstvo ženskih i muških energija u pojedincu je osnova sveg stvaranja. Ženska intuicija plus muška akcija jednako stvaralaštvo. Svako treba da pusti svoju intuiciju da ga vodi, treba da bude spreman da to vođstvo sledi direktno i neustrašivo. Priroda ženskog je mudrost, ljubav i jasna vizija, izražena kroz osećanje i želju. Muška priroda je spoljašnja akcija koja prihvata rizik, u službi ženskog, nalik vitezu i njegovoj dami. Nataša Marković, urednik izdanja 5

ŽENE I DUHOVNOST Svami Satjananda Sarasvati Po tantri, postoje dva važna pola energije, poznata kao Šiva i Šakti, koji imaju različite načine ispoljavanja u kosmosu i u individualnoj egzistenciji. U ljudskom drušvu, muškarac i žena predstavljaju Šivu i Šakti. U univerzalnom umu, vreme i prostor su aspekti ove dve energije, dok su to um i prana u duhovnom životu. U hata jogičkim tekstovima, dve šakti su poznate kao ida i pingala - ida predstavija svesnost a pingala životnu snagu ili pranu. Ove dve šakti su suprotni polovi energije, koji su obično razdvojeni, osim u vreme kreacije kada se susreću i sjedinjuju. U univerzalnom umu, vreme i prostor čine jezgro, a njihovo sjedinjenje predstavija eksploziju materije. Ovde, vreme predstavija plus a prostor minus energiju.

Aspekti buđenja U običnom ljudskom društvu, muškarac i žena su dva različita pola energije. O ovim energetskim polovima detaljno se govori u drevnoj tantričkoj tradiciji. Možda ste videli fotografiju Kali koja stoji, skoro naga, sa jednim stopalom na Šivi koji leži na zemlji. Ona ima divlji izraz, kvav jezik i malu (ogrlicu) od 108 ljudskih lobanja oko vrata – to je Kali u probuđenom stanju. Možda ste, takođe, videli slike, (iako su one retke) Šive koji sedi u položaju lotosa - pola njegovog tela je Šiva, polovina je Šakti. Zatim, možda su vam poznate slike Šive i Parvati koji sede u položaju gurua i učenika - Šiva sedi u lotosu, a Parvati nešto niže, ispod njega - Šiva svojoj Parvati otkriva tajne tantre. Četvrti primer, nalazi se oko 110 milja od Mungera u veoma važnom centru tantre poznatom kao Tarapeetha. Tamo možete da vidite Šivu kako u ustima drži dojku Šakti. Sve su ovo veze između Šive i Šakti na različitim nivoima evolucije i probuđenja. Jednom je Šakti učenik, a Šiva guru: ili, žena je učenik, muškarac je guru. Na drugom nivou, oni uopšte nisu različiti - Šiva i Šakti su isprepletani u jednom telu, jednoj ravni, jednoj ideji. Na drugoj ravni evolucije, Šakti je superiorna, a Šiva potčinjen. Ovakvi aspekti energije su simbolička, filosofska interpretacija stadijuma probuđenja šakti koja je inherentna svim jedinkama.

Duhovna svesnost žene U tantričkoj tradiciji, smatra se da je žena iznad muškarca, što se inicijacije tiče. Ovo, naravno, ne treba da se shvati kao socijalni fenomen, nego kao duhovni stav u vezi sa evolucijom više svesti. Žena, njene emocije i psihička evolucija su na višem nivou od muškarca. Buđenje duhovne snage, kundalini, je mnogo lakše u telu žene nego u telu muškarca.

6

Osim toga, potrebno je da se razume još nešto što je od izuzetne važnosti najčešće, muškarac koji uđe u dublje slojeve uma i iz njih izađe, nije u stanju da iskustva koja stekne ponese sa sobom, dok žena to može. Meni se čini da su samo male razlike između ženine unutrašnje i spoljašnje svesnosti. Kada duboko uđete u svoj um, doživljavate razna iskustva, ali, kada se vratite u grubu svesnost, između tih iskustava i svesnog uma pada veo - kod žene se to ne događa. Osim toga, psihičko biće žene je prožeto duhovnošću. Spoljašnja ispoljavanja žene - ljubav prema lepoti, nežnost, simpatija, razumevanje, su izrazi njenog unutrašnjeg stanja. Ja se često šalim govoreći da, kada bi sve žene napustile ovaj svet, on bi postao pustinja. Ne bi bilo boja, mirisa, osmeha ni lepote. Unutrašnja svesnost žene je zaista veoma receptivna i spremna za duhovnu eksploziju. U kundalini jogi žena, takođe, ima izvesnu prednost. Muladhara čakra kod muškarca je smestena u oblasti tela (u međici, perineumu) koja se ne lokalizuje lako muskarci rade mula bandhu i ništa se ne događa. Međutim, u telu žene, muladhara može čak, i prstima da se dodirne. Prema tome, buđenje kundalini u telu žene može da se dogodi mnogo brže nego u telu muškarca. Žena je uvek bila glavni prenosilac energije, a muškarac medijum. Žena ne mora da bude vaša supruga - može da bude vaša majka, ćerka ili učenik. Marija je bila Hristova majka, Majka Aurobindo Ašrama je bila učenik. U tantričkoj tradiciji postoji priča o šesdeset četiri jogine, koje se slave u celoj Indiji, u šezdeset četiri hrama posvećena aspektima ženske energije kojih ima šezdeset četiri. Jedan od hramova je u Asamu, drugi u Kalkuti u Kali Ghatu.

Uloga žene u tantri U tantričkoj tradiciji, Šakti je kreator, a Šiva instrument. Šiva se nikada nije smatrao stvaraocem. U vama margi, Šakti je ta koja je važna, ne samo u seksualnom životu nego i u duhovnoj praksi, ona izvodi procese kreacije i vodi većinu duhovnih rituala. Kod Hindusa, sve rituale, religijske i druge, uglavnom vode žene: muškarci su tihi i pasivni. Žena je vođa, muškarac je učenik. Bilo da se radi o običnoj socijalnoj ceremonji, religijskom obredu, obožavanju nekog božanstva, ili o danu posta, žena je ta koja vodi rituale, muškarac je samo prati. Ova tradicija u Indiji je poznata kao inicijacija od žene ka muškarcu. Vama marga je duhovna praksa koja može da se izvodi sa vašim partnerom. Kalačakra predstavija inicijaciju sina od strane majke. U Indiji, severno od Bihara, nalaze se centri za ovakvu praksu. Sve do granice Nepala na severu, Asama na istoku, i Utar Pradeša na zapadu, širi se oblast u kojoj dominira kalačakra inicijacija, čak i danas. Prema ovoj tradiciji, sin svoju majku smatra boginjom. Svako jutro, kao što hrišćani idu u crkvu nedeljom ili hindusi idu u hram i klanjaju se božanstvu, sin se približava svojoj majci. To nije samo socijalno poštovanje koje on pokazuje starijem u porodici, nego duhovno obožavanje koje se izvodi, ne zato što je žena majka, nego njegov guru.

7

Isto se događa i u vama margi, all ovde se partner klanja ženi, koja mu stavlja duhovni znak ili znak blaženstva na čelo. Tako, žena ima dve važne uloge u tantri, i tužna je greška smatrati ženu samo seksualnim partnerom. Seksualni život je važan, ali nije jedina veza koja može da postoji izmedu muškarca i žene. Uostalom, vaša majka je takođe žena, kao što su to i vaša ćerka i supruga.

Žena je na prvom mestu U tantri, uloga inicijatora se prenosi sa muškarca na ženu. Ramakrišna Paramahansa je uvek svoju suprugu Saradu smatrao boginjom ili Devi. U sanskritu, Devi znači osvetljen, slavan. Kada se Ramakrišna oženio, bio je veoma mlad, njegova žena je bila još dete, ali on je nju smatrao boginjom majkom, i tako se ponašao prema njoj. U shemi evolucije, žena je na prvom mestu, Šiva na drugom. Sa ovakvim stavom, ako idete duhovnim putem, bilo sa svojom ženom, ćerkom ili učenicom, treba da ste svesni da je ona pokretač, a vi učesnik u svemu što se događa. Čak i ako je muškarac realizovao višu svesnost, on će imati teškoća da je prenese drugima ako ne uključi i ženu u taj proces.

Hipoteza hatha joge U tantri postoji i i drugi put koji se zove dakšina marga ili Vedička tantra. Ovde žena nije neophodna, kao ćerka, majka ili supruga, jer se smatra da aspirant ima oba principa u sebi samom - ida je ženski, pingala muški princip. Sjedinjenje između mentalnih i praničnih snaga je isto što i sjedinjenje između muškarca i žene. To je stav hatha joge. Ida je Šakti, pingala je Šiva. Kada se dva nadija sjedine u ađna čakri, događa se pravo jedinstvo. Sedište Šakti je u muladhari, Šiva se nalazi u sahasrari, u večnoj joga nidri, neaktivan, nekoncentrisan, bezimen i bezobličan. Ovde on nije ni u kakvoj vezi sa destrukcijom i kreacijom, i njegova svesnost je homogena i totalna. Nema vibracija u sahasrari. Praksom joge budi se Šakti koja je smeštena u muladhari, šakti se podiže, i kreće uz sušumnu ka ađni, u kojoj se odvija njihov susret.

Šivin ples Sjedinjenje se događa kada se spoje dva pola energije. Kada ukjučite prekidač, pojavi se svetlo, jer se spajaju žice prekidača. Tako, u ađna čakri, kada se dogodi spajanje, dogodi se i eksplozija. Tada se energija, stvorena u ađna čakri, kreće u sahasraru, u kojoj se Šiva i Šakti sjedinjuju, a kada se sjedinjenje dogodi, Šiva započinje svoj ples. Ples Natarađe koji se vidi u Indiji je simbolički izraz probuđenog Šive. Kada se Šiva probudi iz svoje duboke joga nidre, počinje svoj ples. Naravno, ne govorim o čoveku, nego o snazi, energiji, čije je buđenje u čoveku simbolizovano plesom Šive u obliku Natarađe. Tada se Šakti i Šiva zajedno spuštaju 8

do muladhare, i oboje dolaze do svetovnog nivoa, do materijalne ravni. Ovo je staza svetaca koji silaze i dolaze do nas, s vremena na vreme. Ako pročitate filosofiju Šri Aurobinda, razumećete buđenje energije i njeno sjedinjenje sa Šivom, koji igraju zajedno i zatim silaze na našu ravan postojanja. Zbog toga u krija jogi postoje uzlazni i silazni putevi - arohan i awarohan.

Novo društvo Uloga žene u duhovnom životu je definisana, ali njen položaj u modernim kulturama je veoma daleko od takve uloge. Ljudi u celom svetu se bore sa svojom krivicom i grehom. Ako želite da obnovite prastari viši položaj žene, moderni stavovi treba da se promene. U stvari, socijalna struktura će morati da bude zasnovana na novom konceptu religijskih realnosti, u kojima se uloga žene u duhovnoj evoluciji čovečanstva razume i prihvata. Ovo je apsolutno neophodno za razvoj društva novog oblika.

9

TELO ŽENE Ženski pol je biološka oznaka koja se daje članovima bilo koje vrste koji rađaju mlade. U opštoj upotrebi, reč ima mnogo više značenja i odnosi se na karakteristike, koje nisu strogo biološke. Danas, rođenje u ženskom obliku ne znači samo sposobnost za materinstvo, nego i mogućnost izražavanja izvesnih psiholoških i bihejvioralnih odlika. Naravno, osobine i ponašanje žene se razlikuju od kulture do kulture i kroz vreme koje prolazi. Žena nije samo proizvod biologije, nego i socijalnog procesa. Reč žena nije samo oznaka za žensko telo, to su i sve psihološke karakteristike celovite zrele osobe. I pored različitih kulturalnih predstava i ideala žene, postoji ono što je izgleda slično i što traje, a da bismo to otkrili, prvo ćemo ispitati ženski pol u strogo biološkom smislu.

Ključ Ključ različitom razvoju muškarca i žene može da se pronađe u najjednostavnijoj jedinici živih bića - ćeliji. Hromozomi nose gene sa šifriranom informacijom koja određuje pol ljudskog organizma. U svim ćelijama čoveka ima dvadeset dva para hromozoma koji određuju neseksualne karakteristike i jedan par koji određuje pol i odlike povezane sa polom, što ukupno čini dvadeset tri para, ili četrdeset šest hromozoma. Sve ćelije ljudskog tela imaju po dvadeset tri para hromozoma osim jajne ćelije i spermatozoida – jedan od svakih je neophodan da se stvori kompletna ćelija. Ćelija koja se stvara u vreme koncepcije je osnovna jedinica iz koje nastaju sve ćelije budućeg ljudskog bića. Svaka jajna ćelija ima polovinu hromozoma novog organizma, a ženski deo hromozomskog para koji određuje pol, zove se X-hromozom. Spermatozoid nosi drugi polni hromozom koji može da bude X (ženski) ili Y (muški), a pol deteta je determinisan spermatozoidom, jer, ako on nosi X-hromozom, sjedinjavanje sa jajnom ćelijom će stvoriti 2X (XX) hromozomski par, ili ženski pol, odnosno XY, muški pol, ako spermatozoid nosi Y hromozom. Tako, 45 hromozoma je zajedničko za oba pola i samo jedan par, 46 je različit. Varijacije koje iz ovoga izlaze učinile su da mnogi ljudi preuveličavaju razlike među polovima, zaboravljajući da polovi imaju toliko mnogo zajedničkog.

Žena i muškarac Osim reproduktivnih organa, muško i žensko telo imaju iste sistema organa sa veoma malo zanemarljivih razlika. Žene imaju manji kapacitet pluća, i skoro isti 10

cirkulatorni sistem, iako je ženski sistem na neki način jači jer je manje podložan srčanom udaru i bolestima cirkulacije. Žene i muškarci imaju identičan nervni sistem, iako se za muškarce kaže da imaju veći mozak. Medutim, u poređenju sa ukupnom težinom tela, ženski mozak je, u stvari, veći. Žene imaju lakše i delikatnije kosti nego muškarci. Većina muškaraca ima kukove uže od ramena, kukovi većine žena su ili malo širi ili iste širine kao grudni koš i ramena. Obično su noge žena kraće u odnosu na ukupnu visinu nego kod muškaraca, što, međutim, može da bude posledica uticaja dijete i fizičke aktivnosti u detinjstvu. Žene nisu tako mišićave kao muškarci, naročito u oblasti grudnog koša, i imaju više masnog tkiva. Iako su im mišići slabiji, moguće je da se ženska muskulatura razvije kao muška, ako žene obavljaju istu fizičku aktivnost, kontinuirano. Opšte je stanovište da su muškarci jači, a žene «slabiji pol», i pored dokaza da je žena konstitucijski jača nego muškarac. Žene žive duže, i u svakoj starosnoj grupi smrtnost muškaraca je viša nego smrtnost žena. Žene ređe imaju ulkusnu bolest, i infarkt srca, a misli se da je sklonost srčanim poremećajima posledica dejstva muških polnih hormona. Statistika, takođe, pokazuje da su žene spremnije da podnesu napore i da nisu tako delikatne kao muškarci. Kaže se «muškarci su jači, ali žene su izdržljivije«.

Hormonski sistem Endokrini sistem je vrsta sistema posrednika, koji koordiniše različite unutrašnje funkcije. Sastoji se od različitih hemikalija koje se zovu hormoni, koje luče specijalne žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Hormoni se raznose u sve delove tela, i imaju veliki uticaj na rast tela, njegovu veličinu i oblik, na ženski temperament, mentalnu snagu, stav prema životu, energiju i ličnost. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem su hipofiza, pinealna žlezda (epifiza), tiroidna, paratiroidna žlezda, pankreas, timus, nadbubrežna žlezda i gonade (reproduktivni organi). Skoro sve postoje u parovima, tako da ako se jedna žlezda ošteti ill oboli, druga može da nastavi da zadovoljava potrebe tela. Akcija svake žlezde je blisko povezana sa svim drugim žlezdama, a interakcija različitih hormona su važni aspekti ovog sistema. Tako, svaki poremećaj, čak i u jednoj žlezdi, imaće značajne reperkusije na telo žene i na njene emocije. Hipofiza (pituitarna žlezda) je mala žlezda veličine zrna graška, smeštena na bazi mozga. Ona je vrhunska žlezda koja kontroliše sve druge preko nekoliko specijalizovanih hormona, uključujući i one koji upravljaju reproduktivnim ciklusom. Hipofiza, takođe, reguliše telesnu vodu i količinu soli, i utiče na periodičino zadržavanje tečnosti koje mnoge žene doživljavaju u vezi sa menstrualnim ciklusom. Smeštena na bazi mozga, hipofiza je vrlo osetljiva na stres u nervnom i hormonskom sistemu. Poremećaj hipofize može da se doživi u mnogim delovima tela, a kod žene, naročito u vezi sa mesečnim ciklusom. 11

Pinealna žlezda (epifiza) je odgovorna za blagi prelazak između različitih stanja svesti - od budnosti ka spavanju, sna ka budnosti, kao i za psihičku aktivnost. Ova žlezda ima ulogu u fizičkom sazrevanju dečaka i devojčica, i povezana je sa emocionalnom stabilnošću odraslih. Deficit serotonina, jednog od pinealnih hormona, je činilac koji utiče na pojavu depresije - problem mnogih žena svih uzrasta. Glavna funkcija tiroidne žlezde (štitasta žlezda) je regulacija metabolizma, rast tela, i uticaj na sastav krvi. Štitasta žlezda utiče na naš unutrašnji časovnik aktivacijom ili inhibicijom različitih organa i sistema. Oblikovana kao leptir, nalazi se u vratu, ispred i sa obe strane dušnika. Hiperaktivna tiroidea dovodi do gubitka telesne težine, nervoze, razdražljivosti i ljutnje. Neaktivna tiroidea može da poveća težinu, i osobu učini letargičnom, plačljivom i pesimističnom. Druge funkcije mogu, takođe, da budu poremećene. Paratiroidne žlezde su veoma male, dve na svakoj strani dušnika. Iako smeštene unutar štitaste žlezde, one deluju nezavisno, i regulišu rast kostiju i distribuciju kalcijuma i fosfora. Timus se nalazi u centru grudnog koša i naročito je važan kod dece, u regulaciji rasta. Iako ima manji značaj kod odraslih, smatra se da timus igra važnu ulogu u imunološkim reakcijama. Poremećaj timusa dovodi do snižene otpornosti organizma i poremećene emocionalnosti. Nadbubrežne žlezde se nalaze iznad bubrega. Njihov centralni deo (medula, srž) proizvodi adrenalin i noradrenalin koji utiču na krvni pritisak, disanje, potrošnju kiseonika i brojne druge aspekte refleksne reakcije »borba ili bekstvo«. Previše ovih hormona dovodi do povišenog krvnog pritiska i cirkulatornih problema, poremećaja varenja, i anksioznosti. Kora nadbubrega proizvodi steroide koji utiču na jetru, bubrege, reproduktivne organe, krvni pritisak, varenje belančevina i mobilizaciju šećera i masti. Neodgovarauća proizvodnja kortizona se pojavljuje u bolesti bilo kojeg od ovih sistema. Pankreas (gušterača) sadrži Langerhansova ostrvca, koja proizvode enzime za varenje i hormon insulin koji reguliše šećer u krvi. Deficit insulina uzrokuje dijabetes (šećernu bolest) sa komplikacijama. Gonade su žlezde reproduktivnog sistema, testisi i prostata muškarca, jajnici žena, koji proizvode hormone neophodne za seksualnu diferencijaciju i zrelost. U žena, jajnici stvaraju estrogen i progestereon, koji utiču na menstruacioni ciklus. Neravnoteža ovih hormona uzrokuje sve vrste poremećaja reproduktivnog sistema, emocionalne poremaćaje, anksioznost i depresiju. U žena, proizvodnju ovih hormona reguliše mehanizam povratne sprege iz nekoliko drugih žlezda, naročito hipofize, koja je posebno osetljiva na nervnu napetost ili emocionalni stres. Svi hormoni, uključujući i seksualne, prisutni su u muškarca i žene, ali, njihova ravnoteža je različita. Muški hormoni, među njima i testosteron, zovu se androgeni, ženki su estrogeni. Nadbubrežne žlezde oba pola proizvode velike količine androgena i estrogena. Estrogeni muškarca nemaju specificnu funkciju, bar

12

što se tiče sadašnjih stavova i znanja. Androgeni su okidači, pokretači fizičkih stanja koja se osećaju kao seksualna napetost. Pod uticajem hipofize, ceo endokrini sistem i interakcije različitih hormona, menjaju se u pubertetu. Sa zrelim funkcionisanjem testisa, odnos androgena prema estrogenima u telu muskarca je pedeset četri prema četrdeset šest procenata. S obzirom na ovu činjenicu, velika sličnost među polovima je zapanjujuća, baš kao i razlike između njih. Međutim, promena hormonske ravnoteže u pubertetu dovodi do razvoja reproduktivnog sistema i naglašava razlikovanje muškaraca i žena. U telu muškarca, veća proizvodnja testosterona dovodi do sazrevanja seksualnih organa, dubljeg glasa i pojave maljavosti. U telu žene, predominacija estrogena dovodi do rasta dojki i širenja karlice. Masno tkivo se taloži na raznim delovima tela, dajući tipičnu zaobljenu konturu zrele žene, a glas ostaje i dalje visok. Hormon progesteron utiče na ovulaciju i menstrualni ciklus koji traje u reproduktivnom dobu žene. Ovaj ciklus je, možda, najdramatičniji aspekt ženske fiziologije, čineći da žensko telo ima ritam različit od muškarčevog. Ženska tela aktiviraju iste žlezde i hormoni kao i muškarca, osim žlezda povezanih sa reprodukcijom. Međutim, telo žene je kompleksnije od tela muškarca. Ne samo da se endokrina ravnoteža stalno menja zbog menstrulanog ciklusa, već zbog bliske povezanosti svih žlezda, stalna promena ove ravnoteže utiče na telo žene i njene emocije.

Reproduktivni sistem Žena i muškarac se fizički razlikuju po primarnim (polni organi) i sekundarnim polnim karakteristikama, kao što su dojke žena, i veća maljavost i dublji glas muskarca, proporcija kostiju i raspored masnog tkiva. Najočiglednije razlike su u polnim i reproduktivnim organima koje kod žena čine klitoris, vagina, materica, jajovodi i jajnici. Vulva: Spoljašnje genitalije žene su poznate kao vulva i sastoje se od klitorisa i velikih i malih usana koje okružuju ulaz u vaginu. Klitoris je sićušni erektilni organ na samom vrhu vulve, odgovara penisu muškarca, izuzetno je osetljiv i povećava se sa nadražajem. Važan je za seksualno uzbuđenje i zadovoljstvo žene, inače nema funkcionalnu ulogu u reprodukciji. Vagina: Ako se razdvoje male usne, vide se dva otvora: manji, iznad, (otvor mokraćnog kanala) i veći, niže, za vaginu. Vagina je cevasta tvorevina koja vodi ka materici. Mesto na kojem se susreću vagina i materica je poznato kao grlić materice. Vagina je dugačka oko 7,5 centimetara, ali se može značajno povećati. Funkcija vagine je primanje penisa muškarca i semene tečnosti. Za vreme seksualnog kontakta, grlić se podiže, a vagina produžava prema unazad, formirajući šupljinu u kojoj se deponuje semena tečnost kao u malom bazenu. Posle kontakta, grlić se

13

spušta u ovaj bazen, uranjajući se u semenu tečnost koja onda može da teče ka materici i jajovodima. U većine devojaka koje nisu imale seksualne kontakte postoji tanka membrana koja prekriva otvor vagine. To je himen ili devičnjak koji mora da se pocepa u toku seksualnog kontakta. Cepanje himena se obično događa za vreme prvog seksualnog odnosa ali može da se dogodi i pre toga. Odsustvo himena ne znači da devojka nije devica, iako je njegovo prisustvo skoro sigurni znak devičanstva. Materica: Materica je kruškast organ dugačak oko 7 cm, povezan sa spoljašnjim svetom preko vagine. Njeni zidovi su sačinjeni od mišića koji su najjači u ženskom telu, prekriveni su spolja membranom i unutra sluznicom. Materica je obično nagnuta napred sa otvorom (grlićem) prema unazad. Ako se jajna ćelija oplodi, ona se usadi u zid materice koja može mnogo puta da se poveća da bi obezbedila rast deteta (fetusa). Jajovodi: Na svakoj strani materice u trbuhu, nalaze se jajovodi, fine tube koje se završavaju slobodno, krajem koji ima oblik trube. Završetak tuba se nalazi blizu jajnika a jajna ćelija prolazi kroz tube posle izlaska iz jajnika. Tube su duge oko 10 cm i veoma su tanke na ulasku u matericu. Jajnoj celiji je potrebno tri do četiri dana da prođe kroz jajovode, ali ona ostaje živa samo dan ili dan i po. Ako nije oplođena, ona se dezintegriše pre ulaska u matericu. Oplođena jajna ćelija zaustavlja se u zidu materice. Jajnici: Jajnik je sfernog oblika, širok oko 2,5 cm a težak oko tri grama. Po jedan jajnik je smešten sa svake strane materice, i u njima se proizvode jajne ćelije koje su sićušne, mikroskopske ćelije. Jajna ćelija sazreva i izlazi iz jednog ili drugog jajnika u svakom ciklusu od oko četiri nedelje. Misli se da se jajnici naizmenično smenjuju u proizvodnji jajnika ali to nije sasvim sigurno. Ponekad može da se dogodi da se oslobodi više od jedne jajne ćelije, i ako se obe oplode, rodiće se blizanci. Proces oslobađanja jajne ćelije naziva se ovulacijom. Jajnici proizvode estrogen i progesteron koji upravljaju menstrualnim ciklusom, pod uticajem hipofize. Široki ligament: Falopijeve tube, jajnik, krvni sudovi materice i nervi, leže zajedno u širokom tkivnom omotaču koji ide od materice do zidova karlice, poznatom kao široki ligament. Dojke: Dojke nisu direktno u vezi sa reprodukcijom ali obezbeđuju hranu za novorođenče i deluju kao pokazatelji ritma tela. Dojke su parne žlezde, smeštene na obe strane grudnog koša, i sadrže specijalno žlezdano tkivo koje proizvodi i izlučuje mleko. Mleko se serijom kanala odvodi do bradavice, koja se sastoji od erektilnog tkiva i sadrži otvore kroz koje beba sisa mleko. Mleko majke, pored ishrane, prenosi i imunitet na dete. Dojke su veoma osetljive i bradavice reaguju na uzbuđenje učvršćivanjem i erekcijom. Nije neobično da dojke reflektuju faze menstrualnog ciklusa, mnoge žene primećuju da su njihove dojke veće i teže neposredno pre menstruacije, i da se vraćaju na uobičajenu veličinu ubrzo posle toga. 14

Menstruacioni ciklus Svaki sistem je više od zbira svojih delova, što posebno važi za ženski reproduktivni sistem. Pod vođstvom hipofize, organi za reprodukciju imaju hormonski ritam koji dovodi do ovulacije i menstruacije, i koji suptilno utiče na zdravlje žene i njene emocije. * * * Žena treba da se upozna sa funkcionisanjem svog organizma kao celine, naročito sa reproduktivnim sistemom koji je primarna karakteristika njene biološke polnosti. Prema jogičkom stanovištu, ova oblast je pod uticajem muladhara čakre koja je sedište primalne energije i jedan od najvažnijih psihičkih centara. Senzitivnost na lokalizaciju muladhara čakre je preduslov mnogih vežbi joge. Unutrašnji položaj reproduktivnih organa ne dozvoljava njihovu laku eksploraciju (istraživanje), i mnoge žene, čak i danas, ne znaju razloge periodičnih telesnih promena koje doživljavaju, što je sve praćeno i tajnovitošću, stidom i sujeverjem koji tako često prate žensku seksualnost. U knjigu smo uključili ovu jednostavnu diskusiju da bismo pomogli ženama da imaju osetljiviju objektivnu svesnost svojih tela. Međutim, standardna fiziologija je samo okvir za razjašnjavanje ličnih percepcija koje su stvarna osnova ženinog poznavanja sopstvenog tela. Razumevanje znakova funkcionisanja tela pomaže otklanjanju straha i doprinosi sigurnosti svake žene. Šta više, poznavanje ritmova zdravlja je osnova ranog otkrivanja poremećaja i bolesti. Ova vrsta telesne svesnosti je pristupačna svim ženama od kojih su mnoge razvile svoju senzitivnost do te mere da ne samo da osećaju fizičke promene, nego, takođe, i tok suptilne energije. Znanje je moć, a moć senzitivne kontrole tela je pravo po rođenju svake žene.

15

JOGIČKO TELO Jogička fiziologija predstavlja fiziologiju psihičkog ili suptilnog tela, dimenzije naše egzistencije koje fizičko oko ne vidi. Ona dodaje novo shvatanje aforizmu »biologija je sudbina«, upoznavanjem psihičke biologije sa ciljem postizanja transendentalne svesnosti. Znanje o suptilnim energijama omogućuje svim ženama da razumeju svoja fizička tela kao instrumente evolucije svesti.

Pančakoša Ezoterična fiziologija govori o postojanju pet dimenzija unutar ljudskog okvira, koji su poznati kao pančakoše, omotači Atmana. Koša je sanskritska reč sa značenjem »omotač«. Ako stavite rukavicu na šaku, ona je jedan omotač. Po jogičkom stanovištu, ima pet takvih omotača koji pokrivaju atman, iskru beskrajne svesnosti koja je uzrok i jezgro našeg bića. Krećući se spolja od atmana, od nevidljivog ka vidljivom, od suptilnog prema grubom, ovi omotači su: anandamaya, vidjnamaya, manomaya, pranamaya i anamaya. U ovom kontekstu maya znači »sastavljen od« a omotači ili dimenzije egzistencije su sastavljeni od blaženstva, intuicije, intelekta, energije i hrane. Anandamaya koša je dimenzija čistog blaženstva. Vidjnamaya koša je omotač višeg znanja koje se doživi u blesku intuicije genija, na primer. Manomaya koša je dimenzija uma - intelekt, memorija, koncept i razum. Pranamaya koša se sastoji od prane, vitalne energije koja aktivira telo i motiviše um. Annamaya koša je fizičko telo, tako nazivano jer zavisi od »anne«, ili grube hrane. Svi ovi omotači ili dimenzije bića se prepliću i deluju jedni na druge. Oni su različiti izrazi jedne zračeće svesnosti, i ni na koji način nisu izolovani. Naša svesnost je ograničena na grublje dimenzije, kreirajući veštačku podelu između »prirodnih« i »nadprirodnih« percepcija i sposobnosti. Cilj ukupne sadhane je osvešćivanje ovih pet omotača tela i slavnog atmana ispod njih. Razlike između ovih dimenzija su varijacije rafinovanosti i ekspanzije, jer su ista supstanca. Svaki omotač je sastavljen od energije, koja vibrira različitim frekvencijama. U fizičkom omotaču energetska vibracija je najsporija. Kako se krećemo preko koša, vibracije postaju brže i finije dok se ponovo ne vrate u čistu svest. Energija je samo dinamički oblik svesti, a svest je potencijalni oblik energije. Zbog ovoga svaki nivo naše egzistencije ima karakteristični kvalitet percepcije, osećanja, misli i svesnosti. Vibracija energije, prane, je refleksija jasnoće, finoće i ekspanzije svesti. Da bismo ovo bolje razumeli, poslužićemo se analogijom: za različite vibracije prane uzećemo različita stanja vode. Voda, kako je doživljavamo uopšteno 16

je tečnost, koja zamrznuta postaje čvrsta, led. Led je čvrsta voda. Na isti način možemo da razumemo fizičko telo kao imobilizovanu, »zamrznutu energiju«, stanje u kojem se energija kreće tako sporo da je čak i ne percipiramo kao energiju. Kada zagrevamo led, pokrećemo u njemu energiju i on se pretvara uvodu. Karakterističan izraz vode je njen tok. Na isti način, u pranamaja koši, prana teče u talasima energije. Kao što se voda kreće brže od leda, tako se i para kreće brže od vode. Misli se, takođe, kreću neverovatnom brzinom a dimenzija našeg bića koja odgovara mislima je manomaya koša. Para ne samo da je brža, već i moćnija od vode - mala količina pare može da uradi mnogo više posla od iste količine vode. Primeri za to su ekspres lonac, ili parna mašina. Slično, manomaya koša je moćnija od nižih dimenzija. Izvan pare, nalazi se etar, veoma fini gas, proređena atmosfera. Ideju o osobini etra možemo da dobijemo ako se setimo doživljaja mirisa. Kada u sobu uđe neko ko je stavio parfem, odmah osetimo miris jer se etar veoma brzo kreće u svim pravcima. Slično, vidjnamaya koša je svuda prisutna, sveprožimajuća. Analogiju ne možemo da napravimo sa anandamaya košom, jer nema ničega u čisto fizičkoj sferi čime može da se poredi ovo stanje postojanja bića. Ipak, tako neizreciva, trenscendentalna dimenzija egzistencije je deo našeg nasleđa koji čeka da bude osvešćen i oživljen od svih nas. Na jogičkom putu često čujemo izraz »podizanje nivoa svesti«, pri čemu se misli na ekspanziju svesti koja onda obuhvata svih pet koša. Kada praktikujemo sadhanu, povećavamo vibracije i finoću energije, prane, koja je osnova postojanja. Naše percepcije i osećanja, misli i preokupacije, takođe postaju finije i sveobuhvatnije. Kada je energetski nivo nizak a vibracije grube, svesni smo skoro isključivo fizičkog tela. Sva naša osećanja i misli vezani su za telo, njegove želje i nesreće. Kako pojačavamo energiju, podižemo svesnost na više nivoe - postajemo svesni prane i psihičke osnove uma, i učimo da kontrolišemo misli i usmerimo svoju kreativnost. Na još višem nivou, otvaramo se za intuiciju i iskustva »izvan uma«, kao i rast duhovnosti.

Tokovi energije Glavni tokovi prane drže zajedno multidimenzionalni energetski obrazac koša. Ovi tokovi, putevi pranične struje u telu i umu poznati su kao »nadiji«. U prevodima šastri sa sanskrita, nadiji su pogrešno nazivani nervima. Nadiji nisu nervni sistem - oni znače »tok«, (u sanskritu sve što teče zove se nadi). Tok struje je ono što se zove nadi - u reci to je voda, u nadijima tela protiče prana, energija. Nadiji čine energetsku mrežu puteva ili struju energije koja se nalazi preko nervnog sistema. U jogičkoj psihičkoj fiziologiji govori se da ima 72.000 nadija u telu, od kojih su važna četrnaest, a od najveće važnosti tri nadija - ida, pingala i sušumna. Kako treba pronaći i razumeti ove nadije? Nijedan doktor nije pronašao nadi u toku operacije, nadi ne možemo da zatvorimo u bocu. Ako mislimo o nadijima kao krvnim sudovima, venama ili arterijama ili čak nervima, nikada ih nećemo 17

pronaći. Ipak, iako nadije ne možemo da otkrijemo disekcijom tela, ne znači da oni ne postoje. Upotrebiću grubu analogiju: Ako presečete moje grlo dok govorim, nećete pronaći nijednu reč u njemu. Reč ne možete da disecirate, ne možete da je stavite u bocu kao uzorak, ne možete da izvedete operaciju da biste popravili svoj izgovor. Pa pak, nema sumnje da reči postoje i vi imate sigurnost u voju sposobnost da ih upotrebljavate. Slično, niko ne može da nam pokaže misao, da je lokalizuje u poseban deo mogza - i pored toga mi mislimo, i imamo misljenje o svemu šta radimo. Govor i mišljenje su struje, tokovi. Reči se proizvode tokovima daha koji stvaraju vibracije u glasnim žicama, tok vibracije, jednu vrstu »nadija«. Misao je, takođe, tok. Na najmaterijalnjem nivou, za misao se zna da je tok hemikalija, transmitera i električnih impulsa od jedne ćelije mozga u drugu. Iako ne možemo tačno da odredimo poreklo i završetak ovakvog toka, uvereni smo da mišljenje postoji. Kako postižemo senzitivnost i uvide i iskustvo joge, postajemo svesni tokova energije koji čine nadije. Kada se u sobi otvori prozor, struja vazduha će ulaziti unutra. Na isti način možemo da postanemo osetljivi i da osetimo struje prane u telu - tokove energije. Kada elektricitet prolazi kroz žice, ne vidimo ga. Izgleda kao da nema nikakve promene u žici, u provodniku, ali ako stavite prst u električnu utičnicu, struju ćete sigurno osetiti. Tako je i sa nadijima, čakrama i drugim »organima« suptilnog tela. Kako povećavamo senzitivnost sadhanom, kada naučimo kako da uključimo struju, postaćemo svesni prirode i funkcije tokova praničke energije u telu. Razumećemo nadije kao puteve ili struju suptilne energije – mnogo suptilnije od toka vazduha u prostoriji, mnogo snažnije od protoka elektriciteta.

Ida i pingala Tri glavna kanala u našem suptilnom telu su ida, pingala i sušumna. Ponekad se ovi tokovi, reke energije, nazivaju po svetim rekama - Ganga, Jamuna i Sarasvati. Sa početkom nešto ispod baze kičme, ida nadi teče naviše levom stranom kičmenog stuba do samog centra glave. Pingala, koja počinje na istom mestu kao ida, teče duž desne strane kičme da bi se sjedinila sa idom u visini srednjeg mozga. Sušumna nadi protiče najsuptilnijim jezgrom kičme. U hata jogičkim tekstovima, ida se opisuje kao čandra (mesec) nadi, pingala kao surja (sunce) nadi, što ukazuje na njihovu komplementarnu prirodu. Ova dva nadija imaju sfere uticaja koje su istovremeno fizičke, psihološke i duhovne, jer zrače u svim košama iz fizičkog tela, preko uma ka suptilnom Sopstvu. Na fizičkom nivou, tok prane u idi i pingali može da se uporedi sa funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema. Dominacija ide odgovara dominaciji parasimpatičkog, (relaksirajućeg) nervnog sistema, dominacija pingale simpatičkom (aktivirajućem) nervnom sistemu. Kada je pingala aktivna, dah protiče kroz desnu nozdrvu, kroz levu nozdrvu dah protiče kada je aktivna ida.

18

Na psihološkom nivou, tok ida nadija povezan je sa funkcionisanjem desne hemisfere mozga - aktivira se holističko mišljenje u simbolima i slikama pre nego u rečima, kao i intuicija, receptivnost i usmeravanje prema unutrašnjem svetu. Pingala je povezana sa levom hemisferom mozga, odgovornom za logiku, analizu, verbalno mišljenje, inicijativu, usmerenost ka spoljašnjem svetu. Moglo bi da se kaže da ida obezbeđuje inspiraciju za akciju, a pingala sposobnost da se akcija u svetu i ostvari. Ida nadi se često naziva manovahini, kanal manas šakti, mentalne energije ili svesnosti. Pingala se zove pranavahini, kanal prana šakti, vitalnosti i životne snage. Pingala je povezana sa dinamičkom energijom a ida sa mentalnom i psihičkom svesnošću. Tok prane kroz ova dva glavna puta prenosi se kroz sve koše, uključujući i fizičko telo, preko mreže malih kanala, koji se takođe zovu nadiji. U Upanišadama, govori se da ima 72.000 nadija u ljudskom organizmu koji su odgovorni za vitalnost tela, jasnoću uma i suptilnost svesti.

Poreklo bolesti Jogini razumeju bolest kao poremećaj slobodnog toka energije kroz nadije. Ako je prana na bilo kojem mestu blokirana, pojaviće se bolest, kao i ako postoji višak energije ili energetski deficit. Zdravlje i dobro osećanje tela su posledica slobodne distribucije prane i njene ravnoteže u svim dimenzijama našeg bića. Joga je efikasna u održavanju i obnavljanju optimuma zdravlja, jer su jogičke vežbe usmerene baš na redistribuciju i harmonizaciju prane. Blokade i neravnoteža toka energije koji se manifestuju kao bolest u fizičkom telu, mogu da vode poreklo iz bilo koje koše. Prema tome, uzrok bolesti može da bude fizički, emocionalni, mentalni, psihički ili duhovni. Simptomi bolesti zavisiće od toga koji nadiji su blokirani. Ako razumemo ovo, razumećemo kako naše različite bolesti i nelagodnosti tela mogu da imaju svoje poreklo u mentalnom ili emocionalnom nemiru, zanemarivanju ili frustraciji unutrašnjeg života.

Sušumna nadi Kada se ida, pingala i svi mali nadiji sasvim pročiste - odnosno, kada se otklone svi blokovi i otpori - a tok prane je u savršenoj ravnoteži, budi se treći nadi, sušumna, kanal spiritualne energije. Cilj joga sadhane je uravnoteženje ide i pingale, mentalnih i vitalnih snaga, receptivnih i kreativnih energija - bukvalno, razvijanje uravnotežene ličnosti. Kada se to postigne, sušumna nadi postaje aktivna a mi možemo da koristimo finiju i mnogo snažniju energiju, istinski kreativnu duhovnost. Kada transcendentalna svesnost pod imenom kundalini šakti protiče kroz sušumnu, doživljavamo ekspanzivna stanja svesti koja omogućuju spiritualne uvide i iluminaciju.

19

Vrtlozi moći Kako sve više energije počinje da protiče sušumnom, različiti aspekti naše ličnosti počinju da se otkrivaju većom aktivacijom psihičkih energetskih centara koji se zovu čakre. Po psihičkoj fiziologiji joge, dok sušumna nadi teče uspravno prema samom vrhu glave, ida i pingala imaju drugačiji tok. Njih možemo da shvatimo kao dodatke glavnom toku sušumne, koji imaju krivudav tok, spiralni, sleva udesno, zatim sdesna u ulevo, duž kičmenog stuba. Ida i pingala se na svom spiralnom putu susreću u nekoliko važnih tačaka. Tačke susreta su tačno na mestu njihovog ukrštanja u kičmi, gde se kratko spajaju sa sušumnom. Razumevanje spajanja nadija, susreta tokova prane, omogućuje nam da razumemo prirodu čakri. Uvek kada se dve reke susretnu, kada mala struja uđe u veliku, kada se pritoka ulije u veću reku, stvori se vrtlog. Isto tako, na mestima u telu na kojima se struje energije susretnu, postoje vrtlozi. Na svakom spoju ide, pingale i sušumne, postoji vrtlog, kružni pokret energije. Kružne formacije u kojima suptilna energija protiče u koncetričnim krugovima, velikom brzinom i fantastičnom snagom čine točkove energije koji se zovu čakre. Ako shvatimo nadije kao reke energije, onda ćemo misteriozne čakre kundalini joge da razumemo takođe kao vrtloge u kojima se spajaju fizička, mentalna i duhovna energija.

Čakre Tokovi ide, pingale i sušumne se susreću na četiri mesta: na repnoj kosti, iza pupka, iza srca i iza grla. Ako se ovome doda izvorna tačka nadija, u međici (perineum), i njihov završetak u sredini mozga, ukupno ćemo imati šest spojeva u kojima se nadiji ulivaju jedan u drugi. Na svakom od ovih spojeva postoji vrtlog energije, koji se zove čakra. Postoji hiljadu malih čakri u telu, ali šest su najvaznije: muladhara u međici muškarca i grliću materice žene, svadhisthana u visini repne kosti, manipura iza pupka, anahata iza srca, višudhi iza grla i ađna u visini srednjeg mozga. Svaka čakra ima tačku aktivacije u telu. Ako se na tu tačku koncentrišemo, možemo da postanemo svesni i same čakre. Čakre utiču na nervni i endokrini sistem fizičkog tela, povezanošću svake od njih sa specifičnim nervnim pleksusima i žlezdama. Preko pvih fizičkih centara, čakre energizuju sve organe tela. Čakre su, takođe, odgovorne za izvesne psihološke stavove, delujući tako kao most između tela i uma. Primarno, ovi vrtlozi koncentrisane energije deluju kao rezervoari, i centri distribucije prane, a njihovo ispravno funkcionisanje je neophodno za naše fizičko zdravlje kao i za osnovni rast. Muladhara čakra je sedište primalne energije, izvor senzualnosti i spiritualnosti. Muladhara je tačka ishodišta ide, pingale i sušumne, a tačka njene aktivacije kod žena je grlić materice. Ona predstavlja instiktivni um i sa svadhistanom upravlja reproduktivnim sistemom.

20

Svadistana čakra ima svoju tačku aktivacije u visini pubične kosti. Ona upravlja ženskim reproduktivnim i urinarnim sistemom preko sakralnog pleksusa i jajnika. Svadistana je centar nesvesnog uma i sadrži želje i inhibicije, talente i intuicije, demone i božanstva. Manipura čakra je centar vitalnosti i aktivira se svesnošću u visini pupka. Ona odgovara solarnom pleksusu i povezana je sa nadbubrežnim žlezdama. Manipura upravlja sistemom za varenje i glavni je distributor fizičke energije. Inicijativa, harizma i herojstvo su atributi ove čakre. Anahata ima tačku aktivacije u centru grudnog koša, a reguliše rad srca i sistema za disanje. Preko srčanog pleksusa, njoj odgovara timus koji ima ulogu u otpornosti organizma. Ova čakra je emocionalno srce, zaduženo za prihvatanje nas samih i drugih, za emocionalno izražavanje. Kada se potpuno probudi, daje univerzalnu ljubav i samilost. Višudhi čakra je centar za čišćenje u grlu. U vezi je sa vratnim pleksusom i štitastom žlezdom, omogućuje uvide i razlikovanje. Ađna čakra, treće oko Šive, budi se svesnošću u centru između obrva. Njen fizički medijum je epifiza, koja reguliše promenu svesti od budnosti ka spavanju, od spavanja ka snovima, depresije ka optimizmu. Buđenje ađne otkriva više moći uma i psihičku receptivnost preko koje se ostvaruje vođstvo gurua i višeg Sopstva.

Veza tela i uma Čakre formiraju energetsku vezu koja obavija telo i um praničkom energijom. Ako postoji bilo kakav poremećaj fizičkog tela zbog pogrešne ishrane ili haotičnog životnog stila, on će dovesti do nelagodnosti uma. Na primer, kada je ženin menstruacioni ciklus neredovan, ona će osetiti emocionalne promene u obliku strepnje ili depresije. Sa druge strane, kada strah, frustracija ili krivica uzrokuju emocionalni nemir, ovo će poremetiti prane uma. Takav poremećaj se odražava preko svadistana čakre i njenih nervnih i emocionalnih veza, a ove disharmonije uma postaju vidljive kao nepravilnosti u fizičkom telu. Čakre se ponekad zovu padme, ill lotosi, od kojih svaki ima određen broj latica. »Latice« su, u stvari, pomoćni nadiji koji se odvajaju od ide i pingale preko posebne čakre. Ako postoji bilo kakva blokada ili neravnoteža u ovim nadijima, to će se manifestovati kao neki fizički poremećaj u organima kojima upravlja određena čakra. Na primer, svadistana čakra ima šest latica. Ovo znači da ima šest nadija koji izlaze iz svadistane u različite organe pod njenim uticajem. Ako postoji višak ili deficit praničke energije u ovim nadijima, žena će imati neki poremećaj u urinarnom ili reproduktivnom sistemu. Suprotno tome, svaki problem u urinarnom ili reproduktivnom sistemu može da se prevaziđe pročišćavanjem ovih nadija asanama, pranajamom i drugom praksom koja aktivira svadistana čakru. Praksa joge nikada

21

nije samo fizička niti samo mentalna, ona je višedimenzionalna i vodi nas u svoj našoj kompleksnosti prema celovitosti i harmoniji.

Procvat spiritualnosti U većine ljudi, čakre deluju samo delimično. Kako se nadiji čiste od opstrukcija i više energije počinje da protiče sušumnom, čakre postaju sve aktivnije. Ovi suptilni lotosi cvetaju, a mi doživljavamo zračeće fizičko zdravlje i ogromnu energiju. Još važnije, kako se čakre otvaraju, njihovi kvaliteti počinju da deluju u našoj ličnosti. Mogućnosti i talenti koji su ranije bili uspavani, i samo potencijalni, sada počinju da se pokazuju u svim našim radnjama i interakcijama. Ličnost se postepeno transformiše, kako se tamne uspavane oblasti uma i duše pune energijom i svetlošću. Potpuno razvijena transcendentalna ličnost je simbolizovana sahasrara čakrom, na vrhu glave. Procvat ovog lotosa sa hiljadu latica predstavlja prosvetljenu dušu, kada bezbrojni načini kreativne duhovnosti osvetljuju naše živote. Procvat svih naših sposobnosti preko progresivnog buđenja čakri je konačni cilj joge, koji dovodi do zdravlja, sreće i samorealizacije svake žene. Iskustvo ovog supersvesnog stanja zove se samadhi, događa se kada se kundalini penje iz muladhare kroz čakre duž susumne do sahasrare. Ovo sjedinjenje Šive i Šakti, muškarca i žene u jednom telu, smatraju jogini, je najviše stanje našeg postojanja: transcendencija beznačajnosti razlika u ekstatičnom stanju istinske ljudskosti.

22

MENSTRUACIONI CIKLUS Igra univerzuma je igra sa mnogo ritmova - izvijuganost i nepredvidljivost planine; stakato promena dana i no'i; kružna «putanja» sunca; pojava i povlačenje meseca. Život u telu žene, predstavija učestvovanje u promenama i tokovima kosmosa, jer ženska svesnost je stalno usmerena na obrazac plodnosti prirode koji se ogleda u njenom menstruacionom ciklusu. Ova povišena svesnost je tiho prihvatanje naših veza sa beskrajem, i ne bismo smeli da dozvolimo da degeneriše morbidnom preokupacijom telesnim događajima. Mnoge žene dozvoljavaju da njihova svest bude ograničena na njihova tela. Svesno ili nesvesno, one vide sebe kao bolesne, sa strepnjom posmatrajući najmanje varijacije sopstvenog ciklusa, brinući se zbog najblažeg bola, stvarnog ili imaginarnog. Stav posmatrača prema telu je doprinos zdravlju, ali on mora da bude zasnovan na pravom znanju i sigurnosti. Moramo da naučimo da imamo poverenje u svoje telo. Naš fizički okvir je majstorsko delo prirode, začuđujuće jako i graciozno integrisano. On harmonično funkcioniše pod mnogim uslovima, čak i veoma teškim, bez našeg svesnog učešća. Ljudsko telo je samoregulišući mehanizam koji se konstantno prilagođava svojim potrebama i kapacitetima.

Menstruacioni ciklus Menstruacioni ciklus je sekvenca događaja koji se pojavljuje jedanput mesečno u seksualno zrele žene. Od menarhe (prve menstruacije) do menopauze (prestanka menstruacije u odmaklim godinama), ovaj ciklus se ponavlja, u stalnom ritmu. Početak svakog ciklusa se inicira folikulostimulativnim hormonom (FSH) koji proizvodi prituitarna žlezda (hipofiza) smeštena na bazi mozga. Ovo stimuliše jajnik da proizvede folikul (mešak) koji sadrži jajnu ćeliju. Kako folikul sazreva, počinje da izlučuje estrogen koji priprema sluznicu materice da primi oplođeno jajašce. Estrogen, takođe, utiče na hipofizu tako da ona počinje da luči luteinizujući hormon (LH). Kada ova dva hormona dostignu određeni nivo u telu (oko četrnaestog dana ciklusa) zreli folikul oslobađa razvijenu jajnu ćeliju u jednu od Falopijevih tuba (jajovoda). Pošto se izbaci jajna ćelija, folikul postaje corpus luteum (žuto telo) koje proizvodi progesteron. Progesteron inhibira dalju ovulaciju i održava sluznicu materice spremnom za oplođeno jaje. Ako se jajna ćelija oplodi, ona putuje duž jajovoda i implantira se u unutrašnji zid materice. Žuto telo nastavlja da luči progesteron do oko dvanaeste nedelje trudnoće, kada placenta preuzima ovaj zadatak. Ako se jajna ćelija ne oplodi, žuto telo nestaje oko dvadeset četvrtog dana. Sekrecija 23

estrogena i progesterona veoma brzo opada između dvadeset četvrtog i dvadeset osmog dana, dovodeći do ljuštenja sluznice materice i menstruacije. FSH iz hipofize ponovo postaje dominantan a novi folikul i jajna ćelija počinju da se stvaraju.

Menstruacija Menstruacija je samo proces kojim se nepotrebna sluznica materice izbacuje iz tela. Menstruaciona tečnost izlazi kroz vaginu i sastoji se od otpadaka tkiva i krvi, slične ostaloj krvi organizma, osim što se ne zgrušava. To su isto tkivo i krv koji bi čuvali jajnu ćeliju da je bila oplođena. Nema ničeg nečistog u ovoj tečnosti, iako ona može da razvije lako neprijatan miris zbog daljeg raspadanja posle izlaska iz tela. Menstruacija traje od tri do sedam dana mesečno, najčešće četiri do pet dana, i obično se gubi šolja tečnosti u jednom periodu. Prva menstruacija obično počinje između desete i četrnaeste godine, iako može da se ne pojavi do sedamnaest ili osamnaest godina. Njoj obično predhodi povećanje dojki i pojava pubične maljavosti. Menstruacioni ciklus traje oko trideset - do trideset pet godina, za koje vreme može da se prekida trudnoćom ili bolešću. Prestanak ciklusa dolazi kao deo procesa starenja. Telo koje stari obično proizvodi manje količine hormona koji kontrolišu ciklus, koji, na kraju sasvim prestaje, dolazi do menopauze, ili »prelaznog doba«. Ovulacija može da se ne pojavljuje u prvoj godini posle pojave menstruacije. Slično, prekid menstruacije u menopauzi ne mora da znači prekid postojanja ovulacije - neke žene ostaju plodne godinu ili dve posle poslednje menstruacije. Pošto nema strogih pravila, naglašavamo da je fiziologija samo okvir unutar kojeg treba razviti telesnu svesnost.

Bolna menstruacija Roditi se kao žena, znači biti predodređen za patnju, ili, to bar tako izgleda onim ženama koje imaju bolne periode. Ovaj problem je postao tako raširen poslednjih nekoliko generacija da se sada smatra »normalnim« da menstruacija bude praćena različitim fizičkim i emocionalnim nelagodnostima. Postoje priče o ženama za koje menstruacija nije teret, možda čak i poznajemo jednu od tih žena, ali one su tako retke da ih smatramo srećnima jer su uspele da nekako budu pošteđene agonija svoje polnosti. Ipak, »normalno« ne znači idealno - to je samo pokazatelj onoga što se događa većini ljudi, i prilagođavajući se normi, zaboravljamo da stvari mogu da izgledaju i drukčije. Bol pri periodu, kao i svaki drugi bol, je znak da nešto nije u redu sa telom, i nije dobro da se ovo mučenje koje se ciklično vraća, neznalački ignoriše. Pomoću joge moguće je izvesti pozitivnu akciju za eliminisanje bola pri menstruaciji i ponovo otkrivanje ženskog nasleđa zdravlja. Menstrualne teškoće su neprijatne kao što je to kijavica, a medicinsko znanje o ovom problemu je ograničeno. Jedan od retkih istraživača ovog područja, dr 24

Katherina Dalton (SAD) utvrdila je da »ženski bol« nije jedan, već dva odvojena problema. Spazmodična (grčevita) menstruacija se karakteriše grčevima i akutnim bolom u donjem trbuhu, ponekad sa mučninom ili drhtavicom na početku perioda. Obično se pojavljuje u žena ispod dvadeset pet godina i nastaje posle rođenja prvog deteta. Kongestivna dismenoreja je povezana sa napetosću koju doktori zovu »premenstrualni sindrom«. Težak, dosadan bol u trbuhu i donjem delu leđa može da počne tri ili četiri dana pre krvavljenja. Neke žene primećuju oticanje i osetljivost grudi, otečen trbuh i opšti doživljaj nadutosti. Zadržavanje tečnosti može da se pokaže u privremenom povećanju težine do tri kilograma, a može da postoji i mučnina. Glavobolja, opšta napetost i ostipacija su česti. Najgori aspekti sindroma su razdražljivost, depresija i letargija koji čine ovaj deo meseca emocionalno teškim. Fizička i psihička »prepunjenost« smanjuju intenzitet kada počne krvavljenje, i nestaju kada je gubitak krvi najobilniji. Ova vrsta menstrualnih problema je česta u žena svih uzrasta, od puberteta do menopauze, i izgleda da se pogoršava sa svakom trudnoćom. Iako medicinska nauka nije uspela da u potpunosti objasni uzrok bola, dr Dalton, kao i dr Carey i Pinkerton iz Australije, tvrde da su obe, spazmodična i kongestivna dismenoreja, posledice hormonske neravnoteže. Pri spazmodičnom bolu ima previše progesterona u telu dok su kongestivni problemi posledica viška estrogena. Drugi istraživač, dr Elizabeth Connel, smatra da su grčevi materice uzrokovani visokim nivoima prostaglandina. Ovo su hormonima slične supstance koje proizvodi sluznica materice u velikim količinama, neposredno pre ljuštenja. Manjak progesterona, (odnosno, višak estrogena) takođe dovodi do toga da ćelije organizma zadržavaju natrijum, a gube kalijum. Ovo ima svoje posledice, jer transmisija impulsa u nervnom sistemu i mozgu zavisi upravo od pravilnog odnosa ova dva elektrolita. Izgleda, prema tome, da je hormonski disbalans fiziološka osnova naše emocionalne preosetljivosti za vreme menstruacije.

Jogički pristup Doktori obično tretiraju menstruacione teškoće analgeticima (lekovima protiv bolova) i hormonskom supstitucijom - kontraceptivnim pilulama (žene na oralnim kontraceptivima imaju bezbolne periode). Međutim, pilula je, u najboljem slučaju, rizična stvar, i sve veći broj žena odbija da je uzima. Joga, sa druge strane nudi prirodne i efikasne metode bez toksičnih nusefekata, sa koristima koje prevazilaze fizički aspekt. Mnoge žene pitaju da li je bezopasno da se izvode asane za vreme menstruacije. Neophodno je da se nikako ne napreže, i pored ove uobičajene predostrožnosti, nema nikakvog razloga da se prekine sa vežbama. Većina doktora sada veruje da žene ne samo da mogu da učestvuju u bilo kakvoj napornoj aktivnosti u bilo koje doba ciklusa, nego da od toga imaju i koristi. Studija izvedena još 1965. 25

godine, uporedila je 65 žena plivačica sa 138 studentkinja nesportistkinja i pokazala da su plivačice imale mnogo manje menstruacionih teškoća. Siršasana (stoj na glavi) i sarvangasana (sveća) se ne preporučuju za vreme menstruacije, alo vađrasana, šašankasana, marđariasana i trbušno disanje u šavasana pomažu da se smanje bolni grčevi. Kongestivni menstrualni bol se gubi kada je menstruaciono krvavljenje na vrhuncu, a ovo krvavljenje se ubrzava kontrakcijama materice sličnim onima za vreme orgazma. Mula bandha je, zato, naročito efikasna, iako ovu vezbu morate da prekinete pri naznaci nesvestice ili drugih neprijatnosti. U ostalom delu ciklusa, uravnotežen programa asana će harmonizovati proizvodnju hormona suptilnom manipulacijom žlezda. Asane masiraju i komprimuju žlezde i unutrašnje organe ubrzavajući cirkulaciju i metaboličke promene - žlezde i ceo reproduktivni sistem jačaju i tonizuju se. Dobar program vežbi treba da uključi sledeće: surija namaskar, sarvangasana, halasana, kandharasana, matsyasana, bhudjangasana, šalabhasana, dhanurasana, pašimotanasana, mula bandha i vađroli mudra. Meditativna praksa, narocito joga nidra i antar mouna, su idealne za popuštanje napetosti koja remeti našu fizičku i emocionalnu harmoniju.

Ishrana Čista ishrana sa zrnevljem i povrćem čini čuda za mnoge bolesti, uključujući i bolnu menstruaciju. Visoko proteinska dijeta, naročito ona zasnovana na mesu, sasvim sigurno otežava problem, i zanimljivo je da pojava dismenoreje raste uporedo sa porastom potrošnje mesa u nekim zemljama. Sa povratkom na jednostavnu, vegeterijansku hranu, mnoge žene su postigle znatno poboljšanje menstrualnih teškoća i smanjile gubitak krvi. Čak i žene koje i dalje jedu meso, imaju mnogo koristi ako smanje količinu dnevnih kafa i prerađene hrane sa konzervansima, naročito šećer, glazirani pirinač i proizvode od belog brašna. Treba da jedemo i veoma zrele banane i sveže narandže, kao i sok od limuna s vremena na vreme, da bismo nadoknadili privremeni gubitak kalijuma koji remeti funkcionisanje nervnog sistema.

Negativni pristup Bolna menstruacija nije imaginacija, bol je stvaran, i ponekad za njega postoji fizički uzrok. Ipak, često je on uveličan negativnim i nejasnim emocionalnim stavovima o seksualnim osećanjima i seksualnim aktivnostima uopšte. Veoma često postoji kompleks krivice, kao da osećamo (možda nesvesno) da je bol nekakva kazna za grehe, stvarne ili imaginarne, u našem seksualnom životu. Pogrešno shvatanje se iako pojavljuje u pubertetu kada pojava menstruacije koincidira sa budenjem seksualnih želja. Zanimljiva je studija izvedena u Australiji, rađena na mladim ženama koje su imale veoma jake bolove i provodile po nekoliko dana u krevetu svakog meseca zbog toga. Posle individualnih intervjua, imale su seanse sa relaksacijom, pomoću 26

tehnike slične joga nidri. Terapeut ih je vodio kroz nekoliko kruženja telesne svesti a zatim budio seriju odgovarajućih slika da bi desenzitizovao njihovu reakciju na bol i samu menstruaciju. Rezultati su bili izvanredni, i većina žena je doživela smanjenje napetosti, bola i vremena provedenog u krevetu. Posle šest meseci, više od polovine je i dalje imalo bezbolne periode kao i promenjen, pozitivniji stav prema menstruaciji uopšte. U nekim primitivnim društvima, prva menstruacija devojke se smatra znakom seksualne zrelosti i slavi se kao trenutak postajanja ženom. Međutim, u većini kultura, ovo je obavijeno stidom i tajnovitošću, ako ne i tabuom. Čak i na »oslobođenom« Zapadu, žene se jos smatraju nekako nečistim, a ovakav stav je naročito tipičan za muslimane. Hindu i jevrejske žene moraju ritualno da se pročiste posle svakog perioda. Sve ovo je uglavnom zasnovano na neznanju i praznoverju, i otežava ženama, naročito mladim devojkama, da prihvate prirodno funkcionisanje svojih tela. Biološke činjenice su često nepoznate i opšti tabu u vezi sa diskusijama o periodu produbljuje misteriju, što je glavni doprinoseći faktor »ženskom bolu« i napetosti koji tako često (i sasvim nepotrebno) prate menstruaciju. Veliki svetac Ramakrišna je bio vrlo strog u vezi sa svojom hranom, i pridržavao se pravila da ne uzme hranu koju je pripremao ili poslužio neko ko nije iz kaste brahmina. Uzimao je prasad samo iz hramova, ili hranu koju je kuvala njegova žena, Šarada Devi. Međutim, prema hindu običaju, žene ne mogu da pripremaju hranu dok imaju menstruaciju. U biografiji Šarade Devi, Svami Gambhirananda je zapisao sledeći dogadaj: »Slušaj, moja draga, moje nevolje sa jetrom su se povećale, jer mi ovih dana nisi kuvala hranu. Zašto to nisi radila?« Majka je objasnila: »Žene ne mogu da kuvaju nikome u dane svoje nečistoće«. »Ko kaže da ne mogu?« - pitao je Majstor. »Uradi to za mene, nećeš učiniti nikakav greh na taj način. Da li bi mogla da objasniš koji deo tvog tela je nečist koža, meso, kosti, srž? Znaj da se čistoća i nečistoća nalaze u umu; nema ničeg prljavog van uma.« Posle toga, majka je uvek kuvala za njega. Zadovoljan ovim, majstor je rekao: »Vidiš, draga moja, kako je zdravo moje telo jer uzima tvoju hranu«. Značaj pvog može da se shvati, ako znamo da je, Ramakrišna želeo da njegova žena bude primer za druge žene, poštujući sva ograničenja u vezi sa ženama brahmina, i sve do smrti nije, po pravilima kaste, uzeo čak ni kuvan pirinač od nekog ko nije bio brahmin. Menstruacija se često smatra hendikepom, za vreme kojeg žena ne može da obavlja poslove van kuće. Veruje se da su žene nekompetentne u to vreme, i sklonije nezgodama i psihičkim poremećajima. U skladu sa tako raširenim stavovima, nije čudo da neke žene smatraju menstruaciju i bolove pri njoj kao proklestvo ženskosti. 27

Takođe se govori da premenstrualne promene raspoloženja mogu ozbiljno da utiču na ženine intelektualne sposobnosti. Da bi ovo ispitala, Sharon Golub, sa koledža u New Rochelle (SAD), dala je različite testove grupi od pedeset sredovečnih majki u nedelji pre njihovog perioda. Žene su odgovarale da su bile anskioznije i depresivnije nego normalno i da su imale teškoće u koncentraciji i radnoj efikasnosti. Međutim, njihova realna radna sposobnost nije pokazivala nikakve znake intelektualnog hendikepa u ovom razdoblju. Rezultati istraživanja pokazuju da su žene pre žrtve sopstvenih negativnih stavova o sebi samima i svojim telima, nego žrtve bioloških zbivanja.

Nagoveštaj iz prošlosti U Indiji je postojao običaj, koji još uvek važi u ortodoksnim porodicama brahmina, da se žene izoluju za vreme mesečnog perioda. One ne ulaze u kuhinju, u sobu za puđu, niti dodiruju članove porodice. Tradicionalno, jedna soba se izdvaja za njih, i one se u nju povlače najmanje tri dana. Za vreme izolacije, žena koja menstruira se sama pere i čisti, i spava na vunenoj prostirci na podu. Ona sklanja u stranu svoj sari i pokriva se jednom tkaninom, a ako deca moraju da dođu do nje, čine to gola. Četvrtog dana kuća se čisti prskanjem svetom vodom iz Ganga, ili neke druge svete reke, žena se kupa, pere kosu i izlazi iz »zatočeništva«. Sledeći dan moli se u hramu, i posle toga se vraća porodici i mužu. Nažalost, poreklo ovog običaja je zaboravljeno i pogrešno se tumači, kao da su žene nečiste i zagađene za vreme menstruacije. Ustvari, običaj se izvodi ne da bi se porodica zaštitila od žene koja menstruira, nego da se žena zaštiti od svoje porodice. Ovaj period izolacije omogućavao je ženi da se odmori od kućnih obaveza, koje su, u tradicionalnoj porodici do pedeset članova, bile veoma velike. (Mnoge moderne majke požele da imaju vremena za sebe, i da se odmore od poslova u kuci i dece, nekoliko dana u mesecu). Ovakvo povlačenje je bila psihološka zaštita u vreme povišene emocionalne senzitivnosti. Umesto da pogorša svoju razdražljivost ili depresiju, koji se tako lako pretvaraju u scene besa ili ružne reči, žena se povlačila u smirujuću tišinu svoje sobe, čuvajuci mir svog uma i harmoniju porodice. Danas žene ne preduzimaju takve predostrožnosti, a stari običaji su napušteni kao nepraktični. Uprkos hendikepa nelagodnosti i napetosti, žene su pokazale da su sasvim sposobne da nastave sa svojim uobičajenim aktivnostima i karijerom, što im daje zadovoljstvo koje potpuno negira bol. U svakom slučaju, žene nisu hendikepiranije od muškaraca koji češće od njih imaju tegobe visokog krvnog pritiska ili čir. Ipak, razumevanje cilja starih navika razbija mit o ženskoj nečistoći, što nas samo po sebi oslobađa stida i emocionalne nelagodnosti. Iako je period povlačenja luksuz koji malo njih može sebi da priušti, možemo da organizujemo svoje obaveze tako da imamo više odmora i privatnosti, ako to poželimo. Slobodan sat za vreme kojeg se praktikuje antar mouna, daje priliku da se opustimo, i dobijemo novi pogled na stvari oko sebe. 28

Moramo da se setimo da su problemi koje imamo u vreme perioda oni isti koji su sa nama, ali ih mi obično sklanjamo u stranu. Naša povišena senzitivnost za vreme menstruacije čini nas svesnijim, i ako odvojimo vreme da se istinski suočimo sa problemima, možda ćemo pronaći njihovo pravo rešenje. U antar mouni samo mirno sedimo i posmatramo svoje misli i osećanja kako prolaze preko fizičkog ekrana iza naših zatvorenih očiju. Ako zadržimo objektivni stav svedoka, a ne prosuđujemo, ova vežba je veoma osvežavajuća. Na ekranu čidakaše, nema ničeg dobrog i ničeg lošeg. Ono što tamo vidimo je naš nesvesni um, koji se manifestuje u svetlucavim bojama i slikama koje nas zabavljaju kao nadrealistički film, ali sa otkrivanjem istinskog značenja života. Antar mouna nam daje psihološki čisti prostor, i dozvoljava da budemo u kontaktu sa sobom, upoznavajući i prihvatajući delove našeg bića koje često ignorišemo. Baš kao što naše telo odstranjuje supstance koje mu više nisu potrebne, tako i mi možemo da odbacimo istrošene ideje i predstave i iskoristimo ovu priliku za rast Sopstva. Zemlja ima svoje sezone kada crveno i žuto lišće opada, a vitalni sok se povlači pre snažnog ponovnog izbijanja u proleće. Prihvatanjem pozitivnog stava prema ovom, najprirodnijem od ženskih procesa, možemo da koristimo punu svesnost menstruacije da bismo doživeli vezu sa Majkom Zemljom i pridružili se ritmovima kosmosa.

29

MENARHA I MENOPAUZA Kada neki prirodni događaj koincidira sa zrelošću naše svesnosti, mi se otvaramo za nove dimenzije iskustva, spontane inicijacije prirode, nove početke koji su osnova naše zrelosti i mudrosti. Sve kulture prepoznaju početak fizičke zrelosti kao vreme promene svesnosti. U mnogim tradicijama, pubertet se označava posebnim ceremonijama koje posvećuju fizičko odrastanje i bude život duše. Ovo je pravo vreme za uvođenje devojčica u jogu, sa ciljem održavanja zdravlja i emocionalne stabilnosti, i postavljanja kamena temeljca duhovnoga iskustva.

Menarha Pubertet je vreme u kojem devojčica postaje seksualno zrela, odnosno žena sposobna da rađa decu. To je, takođe, proces rasta koji traje nekoliko godina, koji, međutim, u subjektivnom prostoru liči na iznenadni događaj. Jedan od takvih znakova približavanja puberteta je porast dojki, kojem može da prethodi pojava maljavosti stidnog predela. Manarha, ili prva menstruacija, je značajan događaj ovog procesa, koji označava fizičku zrelost devojčice, i početak njenog ulaska u socijalno doba odraslog.

Svečanost U mnogim tradicionalnim kulturama, pubertet devojčica i dečaka obeležava se simboličkim ritualima. Kod nekih starosedelaca Australije, mladu devojku su stavljali u topao pesak do pojasa, da bi potpomogli prvu menstruaciju, a majka ju je hranila i brinula o njoj na svetom mestu. Kasnije, ona se vraćala u plemensko obitavalište da bi proslavila obeležje ulaska u zrelo doba žene. U nekim delovima Indije, slavila se kumaripuđa, (i još uvek se slavi), u vreme pojave prve menstruacije. Prvog dana, pošto je postala žena, devojku slave porodica i prijatelji, kao inkarnaciju devičanskog aspekta Šakti - Kumari, simbol čistoće i nade. Kumari kasnije izrasta u Parvati, koja postaje pratilja Šive. Ona se obasipa poklonima i cvećem, i pojavljuje se u svom prvom sariju. Ponekad se izvodi festivalska procesija u to vreme. Četvrtog dana, posle ritualnog kupanja, devojka odlazi u hram da izvede puđu i od tada počinje da posti i učestvuje u religijskim običajima kao sve predane Hindu žene.

Vreme stvaranja Takvi rituali olakšavaju nešto što bi mogao da bude težak prelazak, i javno prihvataju novi status mladog odraslog bića. Međutim, mnoge kulture više nemaju posebne ceremonije za taj period, i mnoge devojke dobijaju prvu menstruaciju 30

potpuno nepripremljene. Naravno, mnogo je bolje da devojčice porazgovaraju sa svojim majkama o onome što se događa u njihovim telima, jer treba da postanu svesne ovih procesa kao normalnih a ne štetnih. Ovo je, takođe, vreme izazova za majku i ćerku, i prilika da se ostvari topao odnos dve žene koji će takav ostati i u kasnijim godinama. Iako majka ponekad oseća stid da o ovakvim događajima govori, senzitivnost i iskren razgovor će biti nešto što će njena ćerka poštovati. Zbog svega toga, potrebno je da se poznaju biološke činjenice. Ovo vreme je takođe, vreme preispitivanja stavova majke, jer, negativnost, ne samo da je štetna za nju samu, nego i nešto što njena ćerka lako nasluti, i što će njenom iskustvu žene dati negativna obeležja.

Metamorfoza Adolescenciju karakterišu stresovi i napetosti koji prate period brzog razvoja ličnosti. Fizičke promene započete u pubertetu se nastavljaju, i potrebno je nekoliko godina da se uspostavi hormonska ravnoteža. Prvih godina, menstruacije su često neredovne i bolne. Devojke često imaju probleme sa telesnom težinom i sa izgledom kože lica, što ih čini nesigurnim i još više im otežava prilagođavanje na njihova nova tela. Ne samo da joj novo telo predstavlja stranca, već adolescentna devojka postaje svesna novih uloga i odgovornosti koje često kreiraju emocionalni konflikt. Ona se suočava sa svojim seksualnim nagonom i uči kako da manipuliše njim, i primećuje da muškarci imaju seksualnu svesnost njenog tela. Nekim devojkama je sve ovo prirodno i čak odgovara njihovom egu, ali mnoge se doživljavaju kao »stvar« a ne ličnost, i potrebno im je vreme da razviju načine za prevazilaženje ovakve depersonalizacije. U ortodoksnim društvima, devojke se »štite« i upozoravaju da se ne druže sa mladićima, tako da se ispunjavaju neprirodnim strahom koji samo povećava njihovu otuđenost. Za vreme adolescencije devojka je pod pritiskom pripreme za udaju i materinstvo i ona otkriva da mora da se odrekne mnogih sloboda svog detinjstva. Ponašanje koje je bilo dozvoljeno maloj devojčici više ne priliči mladoj dami koja mora da kanališe svoje energije na skroman način. Devojke postaju svesne masovne slike ženstvenosti - slatke, poželjne, predane i, pre svega, lepe. Mnoge prihvataju ovakav model i pokušavaju da mu se prilagode, da bi bile nesrećne ako im to ne uspe. Adolescentne devojke tipično provode mnogo vremena brinući o svom izgledu i ne snalazeći se sa svojim zbunjujućim emocijama. Ovo je vreme kada devojka mora da napravi kompromis sa svojim ambivalentnim željama, i razvije veštine neophodne da bi postala član društva odraslih. Zbog toga, vedra devojčica često postaje ćudljiva, ljutita, razdražljiva, ili se povlači od ljudi. Ponekad može da se ponaša na način koji je ili antisocijalan ili samodestruktivan. Problemi koje je možda imala od ranog detinjstva postaju ozbiljniji, i njeni konflikti mogu da se manifestuju kao razdražljivost, košmarni snovi, 31

noćno mokrenje, grickanje noktiju, lažljivost, stidljivost, ćutljivo posvećivanje fantazijama, preosetljivost ili plačljivost. Ponekad se ponašanje devojke toliko menja, da njeni roditelji misle da je ona mentalno bolesna. Često njena okolina ne razume ono što joj se događa, jer nije svesna veze između promena u njenom telu i onih u njenom umu. U takvim slučajevima, mladu ženu ponekad odvode psihijatru koji može da joj da sedative – ovi pak, možda blokiraju simptome, ali devojci ne pomažu da razvije samoprihvatanje i samopoznavanje. U Indiji, u takvim slučajevima izvode se puđe, magijski rituali i izgovaraju mantre, sve bez mnogo uspeha. Situacija, međutim, ne mora da bude tako ozbiljna za sve, iako će mnoge devojke primetiti neke oscilacije u svom raspoloženju i ponašanju u godinama ulaska u život žene.

Dar majke Ne treba posebno naglašavati da majke adolescentnih devojaka takođe prolaze kroz teško vreme. I otac i majka mogu mnogo da pomognu svom detetu u ovom periodu, dajući stalnu podršku. Neophodno je da se ima stav neposedovanja i dozvoli sloboda za eksperimentisanje i istraživanje, brižljivim posmatranjem sa distance. Divno je o tome govorio pesnik Džubran u »Proroku«: »Vaša deca nisu vaša deca, ona su sinovi i kćeri života koji čezne za samim sobom. Oni dolaze kroz vas, ali ne od vas, i iako su sa vama, vama ne pripadaju.« Upoznavajući svoju ćerku sa jogom, majka joj daje dragocen dar hrabrosti i optimizma koji su joj potrebni na putu njene jedinstvene sudbine.

Dikša U Indiji je postojao običaj, sada ukinut, da se devojčice šalju u ašram zbog gurukul obrazovanja, što se još uvek čini se dečacima. Sankritsko klasično delo, Abhigyana Shakuntalam, govori o ašramskom obrazovanju devojčica koje je trajalo punih dvanaest godina. Devojčice su, takođe, bile inicirane u upanayam. Nekada su devojčice i dečaci dobijale ovu dikšu, zajedno sa uputstvima o surjanamaskara, pranajami i gajatri mantri. U drugim religijama, ovoj dikši odgovara pričest među hrišćanima, navzote kod Parsija, i mizvah Jevreja - sve je bilo posvećeno i devojčicama i dečacima. U naše vreme, kada se život devojke otvara i predstoje joj nove mogućnosti, senzitivna majka ovaj proces može da olakša uvođenjem svoje kćeri u jogu. Praksa joge je korisna za fizičko telo, jer reguliše organske funkcije i uravnotežuje hormone. 32

Asane, naročito suria namaskara, deluju povoljno na menstruacioni ciklus, kontrolišu telesnu težinu, čiste lice i oslobađaju agresivnu energiju na siguran način. Pranajama i đapa dovode do relaksacije, smiruju emocije i pomažu razvoju pozitivne samosvesnosti, nasuprot morbidnoj preokupiranosti sobom. Joga omogućuje da se razvije emocionalna stabilnost i sigurnost mlade devojke. Još važnije, praksa joge čuva specijalnu vezu koju deca imaju sa svojim unutrašnjim svetom, tako da se svesnost koja već postoji, ne gubi za vreme prelaska u svet odraslih, već transformiše u zrelu duhovnost.

Promena života U Vedama se govori o četiri ašrame ili stadijuma života, koji prate uobičajeni tok socijalnog i duhovnog postojanja. Prvi stadijum je brahmacharya ašrama, koji upravlja ponašanjem mladih ljudi pre braka. Za to vreme, deca su napuštala svoje domove da bi živela sa guruom koga su služili. Njihovo obrazovanje je imalo poseban naglasak na duhovnom razvoju koji ih je pripremao za buduće dužnosti. Brak je označavao početak grihastha asrame u kojem se duhovni rast stimuliše podizanjem porodice i preuzimanjem aktivne uloge u društvu. Kada se deca odgaje, i roditeljski par obavi svoje dužnosti, ulazilo se u vanaprastha asramu, odnosno povlačenje iz društva i posvećivanje duhovnoj praksi. Posle takvih iskustava, odricali su se sveta i ulazili u sanyasa asramu. Inicijacija u upanayanam u pubertetu označava početak brahmačarya asrama, a vanaprastha dikša u srednjim godinama, prelazak iz porodičnog života u period intenzivnije sadhane. Mnogim ženama fizička činjenica menopauze, ili gubitka menstruacije, kristališe »promenu života« koja je više od biološke promene. Dok vanaprastha ašrama ne zavisi od menopauze, ovo prirodno sazrevanje stimuliše ženu da preispita svoju socijalnu ulogu i posveti se duhovnom životu koji označava novi period rasta i razvoja duše.

Menopauza Kao deo prirodnog procesa starenja, telo proizvodi sve manje količine reproduktivnih hormona. Jajnici i materica se smanjuju, i konačno, menstruacioni ciklus prestaje. Ovaj fiziološki događaj se naziva menopauza ili klimakterijum. Kao i pubertet, menopauza je postepen proces koji može da traje nekoliko godina. Obično se događa između četrdeset pete i pedeset pet godina života, iako ima slučajeva kada počinje ranije. U hladnijem klimatu, žene koje ranije dobiju menstruaciju obično doživljavaju menopauzu kasnije. U toplijim zemljama, menarha i menopauza često počinju ranije. Drugi činioci koji utiču na početak klimakterijuma su opšti standard ishrane, gojaznost i rađanje. Rana menopauza može da bude posledica bolesti ili hirurškog uklanjanja jajnika. Operacija materice (hysterectomia) ne utiče na menopauzu ako se ne uklone i oba jajnika. Često se ostavlja jedan jajnik (ako je zdrav) koji nastavlja da proizvodi dovoljnu količinu estrogena i odlaže menopauzu do uobičajenih godina. 33

Pad estrogena i progesterona u klimakterijumu uzrokuju male promene u kostima, koži i cirkulaciji, ali u suštini najveći značaj menopauze je da žena više ne može da zatrudni. Sve druge funkcije i sposobnosti ostaju iste i nema nikakvih smetnji ličnom razvoju.

Fizički simptomi Postepeno opadanje proizvodnje hormona počinje nekoliko godina pre prestanka menstruacije, i kako se smanjivanje nastavlja, menstruacije postaju oskudnije, kraće traju i ređe se pojavljuju. U nekih žena, posle dugih pauza, menstruacije mogu povremeno da budu obilne, a u nekih ciklus prestaje naglije. U oko 15 procenata žena, ciklus ponovo počinje posle jednogodišnje ili nešto duže pauze, i onda sasvim prestaje. Kako se telo prilagođava brzoj promeni hemijske ravnoteže, obično se doživljavaju fizičke nelagodnosti. Ovo nije samo psihološko, jer postoji i jasna fizička osnova, i događa se i ženama koje su inače sasvim zdrave, aktivne i pozitivnog stava. Vrući talasi su iznenadni naleti vrućine u grudima, gornjem delu leđa, grlu i glavi, a ponekad ih prati i tačkasto crvenilo kože. Žena može za to vreme da se obilno znoji, da bi se zatim osećala slabom i imala drhtavicu. Ovakvi vrući talasi traju kratko, a mogu da se produže i do petnaest minuta. Nepredvidljivi su, i mogu da se javljaju nekoliko puta u toku dana. Neke žene ove talase doživljavaju u vreme uobičajene pojave njihovih perioda. Oni se najčešće javljaju noću (»noćno znojenje«) i pošto mogu da poremete spavanje, jedan su od glavnih uzroka umora i razdražljivosti koji se osećaju u toku dana. Iako nisu sasvim jasni, izgleda da su vrući talasi pokušaj hipotalamusa da se prilagodi iznenadnim hormonskim promenama. Kada se telo sasvim privikne na niži nivo estrogena, ovi talasi se gube. Atrofija vagine je medicinski termin za gubitak fiziološke vlažnosti i elastičnosti vagine, što je posledica smanjenja sekrecije vaginalnih zidova. Suvoća vagine može da bude uzrok bolnog seksualnog kontakta, i predispozicije za infekcije. Obično se javlja u kasnijem delu menopauze i ne razvija se značajnije do pet ili deset godina posle potpunog prestanka menstruacionog ciklusa. Povećavanje telesne težine nije neophodno posledica menopauze, ala apetit može da se poveća u ovom periodu. Sa starošćću, potrebe tela za hranom se ustvari smanjuju, i regularna jogička dijeta i poštovanje unutrašnje mudrosti tela, sprečiće gojaznost. Sindrom menopauze je termin lekara kojim se pokrivaju ne samo pomenuti problemi, već i drugi simptomi kao što su glavobolja, poremećaj varenja, omaglice, lupanje srca, nepravilnosti krvnog pritiska, nesanica, letargija, razdražljivost i depresija. Sve ovo nije direktno u vezi sa padom nivoa estrogena. Ipak, hormonske fluktuacije definitivno utiču na raspoloženje žene i mogu da uzrokuju neprijatna događanja, fizička i psihička, u osetljivijih žena. Fizičke i emocionalne teškoće se menjaju iz dana u dan, i neke žene ih uopšte ne doživljavaju. Studije izvedene u Engleskoj i Americi, pokazale su da su 34

samo vrući talasi, noćno znojenje i vaginalna atrofija u direktnoj vezi sa klimakterijumom. Uopšte, izgleda da će većina žena (devet od deset) doživeti neku vrstu nelagodnosti, ali obično ne do stepena koji će poremetiti njihovo življenje i zahtevati medicinski tretman. Samo mali broj žena (dve od deset) imaju veći broj problema koji remete njihov uobičajen ritam života.

Neke od terapija Hormonska supstitucija je terapija koju daju neki lekari u teškim slučajevima klimakteričnih tegoba, i predstavlja ponavljano uzimanje sintetičkog estrogena. Iako je često efikasan, ovakav tretman je kontroverzan jer povećava rizik za karcionom materice, hipertenziju, trombozu i bolesti srca. Homeopatija je odlična pomoć naročito primenjena uz jogičku sadhanu. Sepia je veoma efikasna za depresiju a pulsatilla za valunge. Pravilna dijeta može da pomogne da se umanje klimakterične i postklimakterične tegobe. Ponekad dolazi do deficita kalcijuma zbog nedostatka hormona ovarijuma, i treba da se nadoknadi ekstra kalcijumom (mleko i zeleno povrće) i vitaminom D (sunčanje). Ovo će održati kosti jakim i sprečiti osteoporozu. Deficit nekih proteina (naročito triptofana) se javlja u depresiji, i može da se pojača smanjenjem nivoa estrogena. Neznatno povećanje proteina u dijeti sprečiće depresiju ovog uzroka, tako da hrana treba da sadrži mleko, sočivo, soju, bademe, pšenicu, pirinač i drugo zrnevlje. Redovna praksa joge od dvadesetih i tridesetih godina, obezbediće zdravlje svih sistema, i učiniti da kada se menopauza pojavi, bubrezi, stomak i creva budu adekvatno pripremljeni da podnesu hemijske promene organizma.

Negativni stavovi U ranijim vremenima promena života je bila mnogo teža zbog vela praznoverja i konfuzije, i verovalo se da predstavlja potpuni gubitak ženstvenosti: ženini sokovi su presušivali i ostavljali joj samo smežuranu starost. Iako je povećano znanje današnjeg vremena u mnogome promenilo ovakav stav, ovaj period je još uvek osnova strahova mnogih žena. Međutim, žene koje su uvek sledile disciplinu samokulture pored toga što su bile predane porodici, u celini imaju manje sumnji i nesrećnih trenutaka. Žene sa mudrim i pozitivnim pristupom promeni, ređe doživljavaju psihički stres i depresiju. Studije Pauline Bert i Bernice Neugarten iz Bostonskog medicinskog centra, pokazale su da mnoge teškoće menopauze ne moraju da doživljavaju sve žene. Ovi istraživači su pokazali da direktni znaci menopauze (vrući talasi, atrofija vagine) postoje kod većine žena u menopauzi, čak i onih koje su optimistične i aktivne. Međutim, depresiju, nesanicu, glavobolju i druge simptome »sindroma menopauze«, češće doživljavaju žene u grupi od dvadeset pet do četrdeset godina. 35

Izgleda da ovi problemi nisu specifični za menopauzu, nego su refleksija nezadovoljstva odraslih ljudi.

Pogrešni strahovi Uopšteno govoreći, mlade žene su one koje imaju više negativnih stavova prema promeni života. Sa iskustvom koje tek treba da se dogodi, one imaju iskrivljene ideje i teže očekivanjima da će promene biti mnogo gore nego što uistinu jesu. Žene koje su prošle menopauzu, imaju mnogo manje negativnih stavova. Njima je menopauza od mnogo manjeg značaja u celokupnom kontekstu ličnog rasta i ispunjenja. Jedan od glavnih strahova žena je da će njihov senzualni život da se promeni menopauzom. Mežutim, nije neobično da starije žene nastave da žive aktivan seksualni život i posle tog perioda, i mnoge od njih, nasuprot starom mitu, doživljavaju procvat intimnosti sa partnerima, i pojavu novih interesovanja sa mogućnošću izražavanja nepokazane talentovanosti. Drugi strah je da je menopauza početak brzog ulaska u senilnost. U ranijim vekovima, život naših baki i prabaki je bio mnogo kraći nego što je to danas. U Africi, na primer, oko 1900. godine, žena je u proseku živela oko pedeset godina, i ulazila u menopauzu u četrdesetoj. U modernim vremenima, menopauza se pojavljuje u isto vreme ili nešto kasnije, a dužina života je oko sedamdeset godina ili više. Slično produženje života događa se u celom svetu. Prema tome, menopauza nije završetak aktivnog življenja. Posle nje, ostaje nam još oko trećina života, godine u kojima imamo prednost iskustva kao i manje obaveza i problema.

Stav joge Ženama koje su praktikovale jogu u mladim godinama, fizičke nelagodnosti u menopauzi su manje intenzivne a emocionalni poremećaj skoro da ne postoji. Kao i u svim hormonskim neravnotežama, joga asane imaju izvanredan stabilizujući efekt. Izvesna količina estrogena nastavlja da se stvara u jetri i bubrezima čak i posle prestanka funkcionisanja jajnika, i jogička praksa može da stimuliše ove dodatne izvore da parcijalno kompenzuju gubitak hormona. Čak i ako niste ranije radili jogu, nikada nije kasno da to počnete, a operacije kao što je hysterectomia ili neke druge, nisu nikakva prepreka. Praktikovanje »obrnutih« asana kao što su viparita karani mudra, sarvangasana, siršasana, su veoma korisne, naročito ako se izvode zajedno sa asanama u kojima se leđni deo savija unazad (na primer bhudjangasana, skakavac). Pranajama, izvanredan način kontrole disanja, može da pomogne kod razdražljivosti i nesanice. Od najveće koristi su mudre i bandhe, mula, đalandhara i udijana bande, zajedno sa praksom meditacije. S druge strane, meditativne vežbe omogućuju lakše suprotstavljanje strahu koji može da pojača fizički stres. One, takođe, daju inspiraciju za plodnu upotrebu godina koje dolaze. Mnoge stare žene su veoma senzitivne na meditativne vezbe 36

one su proživele mnoge svoje ambicije, i mnoga njihova vezivanja polako, prirodno opadaju, tako da za vreme meditacije imaju manje smetnji.

Karma sanjasa U vedička vremena, žena i muž su se povlačili (i bukvalno tako) u šumu, i dostojanstveno ulazili u stadijum života koji se zove vanaprastha ašrama. U ovo vreme to nije sasvim praktično, niti moguće, za većinu ljudi, ali, mnoge žene izlaze iz perioda promene života sa novim osećanjem za vrednosti i novim značenjima života. Inicijacija koja osnažuje i potkrepljuje novu svesnost zove se vanaprastha dikša ili karma sanjasa. Ova dikša i naša joga sadhana ne traže da se povučemo iz sveta, već da živimo sa različitom filosofijom, i proširenom svesnošću. Da bismo kompletirali svoje živote, zatvorili krug jednog ciklusa i ispunili svoj suštinski cilj, neophodno je da doživimo buđenje svesnosti, što je moguće ostvariti vičarom, dijanom i drugom sadhanom. Bez višeg iskustva, bez atma anubhuti, naši životi dolaze do kraja nezavšreni, još uvek tražeći svrhu onoga što je proživljeno. Karma sanjasa nam daje okvir koji nas približava ranijem iskustvu i omogućuje sadhanu za sazrevanje duhovnog života u dostojanstvenoj i istinskoj mudrosti.

37

IZRASTANJE U ŽENU Svaka kultura pripisuje različite oblike ličnosti ženama i muškarcima. Muškarci treba da budu muževni, žene ženstvene, i suprotnost jedan drugom. Misli se (uglavnom nesvesno) da je muško i žensko ponašanje urođeno, i da reproduktivna uloga determiniše ličnost. Žene se tradicionalno smatraju osećajnim, nežnim, osetljivim na potrebe drugih, one su neagresivne i misli se, padaju pod uticaj drugih. Žene se doživljavaju kao osobe koje se lako prilagođavaju na druge, pre nego što njima dominiraju, kao nekompetetivne i skromne. One su pre osećajna bića nego bića koja misle, okrenute unutra, a ne ka spoljašnjim uspesima. Žene se ne doživljavaju kao snažne, nezavisne, ambiciozne i samopouzdane - svi ovi kvaliteti se povezuju sa ličnošću muškarca. Ovakva slika, ili idealni model žene je veoma raširen, uprkos dokazima o suprotnom, i postao je stereotip prema kojem se procenjuju sve žene.

Toliko mnogo zajedničkog Studije endokrinologa o efektima hormona na ličnost, pokazuju da muški i ženski hormoni imaju suptilan uticaj na ličnost. Visok nivo testosterona, muškog hormona, povezuje se sa agresivnijim ličnostima, i mogao bi da bude biološka osnova za opštu veću agresivnost muškaraca od žena. S druge strane, ženski hormon estrogen, izgleda ima »feminizirajući uticaj«. Ipak, ova istraživanja insistiraju na tome, da nivo hormona nije više od osnove za razvoj izvesnih potencijalnih odlika ličnosti, odnosno predstavlja predispoziciju, koja je veoma mnogo pod uticajem sredine u kojoj jedinka raste. Razlike među ženama mogu da budu veće nego razlike izmedu žene i muškarca. Izvesne razlike između muškarca i žene su nesumnjive; one su praktično beznačajne u odnosu na široke mogućnosti otvorene za oba pola. Da muškarac deluje kao muškarac (grub, nezavistan, pouzdan), a žena kao što zena treba da se ponaša (nežna, topla, prihvatajuća), dugo se mislilo da je nepromenljiva biološka činjenica, stalni izraz najdublje prirode čoveka. To, međutim, nije biološka, već socijalna činjenica. Muževan muškarac i ženstvena žena su proizvodi dugog procesa socijalizacije tog suptilnog edukativnog procesa koji oblikuje novorodenu jedinku u humano, socijalno biće. Ovaj značajan zadatak izvode detetova porodica, prijatelji, vršnjaci i šira zajednica (koja je, danas, zajednica sveta s obzirom na mogućnost komunikacije). Ne samo da se dete razvija kao jedinka, nego se oblikuje tako da se uskladi sa društvom. Ovakva sveobuhvatna edukacija izvodi se na milion raznih načina, noću i danju, u toku niza godina. Ona prodire u svako vlakno koje čini obrazac i teksturu žlvota.

38

Socijalni proces Dok se raste u telu žene, jedinka se tretira kao žensko, uvek različito od muškarca. Skoro neprimetno osoba uči šta to znači da se bude žena među ženama i žena među muškarcima. Različito tretiranje muškaraca i žena počinje u detinjstvu. Majke i bolničarke podižu devojčice nežnijim pokretima; ne pokreću ih tako brzo i koriste više intoniran glas nego kada govore dečacima. One nežnije dodiruju devojčice. Sa druge strane, bebe - dečaci se podižu grubljim pokretima i dodiruju manje nežno, ljudi im govore glasnije. Sve ovo je zasnovano na pretpostavci da su dečaci snažniji i da je devojčicama potrebna veća zaštita, pretpostavci koja se prenosi na dete ovim i mnogim drugim, na izgled beznačajnim iskustvima. Ljudi ne reaguju samo na mušku ili žensku bebu - lutku, oni komuniciraju sa potencijalnim muškarcem i ženom, i manja-više nesvesno učestvuju u formiranju detetove buduće ličnosti. Kako deca odrastaju, njihove seksualne odlike se dalje podkrepljuju. Trčanje, skakanje, penjanje i grube igre su zabava malih dečaka u celom svetu, zabava od koje se devojčice obično odvraćaju da se ne bi povredile ili razvile nepoželjnu grubost. Devojčice se upućuju na kuću i uključivanje u nežnije, tiše igre, često verbalnog tipa. Igranje sa lutkama i mladom decom je univerzalno za njih i obično ih vuče poslovima budućih žena, kao što je pletenje ili kuvanje malih ručkova, na primer. Kasnije u životu, veština ženskih ruku, obraćanje pažnje na sitne detalje aktivnosti i slične crte se smatraju urođenim, a na rani trening se zaboravlja ili se on otpisuje kao «samo igra». Devojčicama se obezbeđuje nešto zaštitničkiji odgoj, odnosno, one se, najčešće brižljivije nadgledaju, i provode više vremena sa odraslima, što je verovatno u vezi sa opservacijom da su devojčice »zrelije« nego dečaci istog uzrasta. Pohvala ove zrelosti je često mera njihove pasivnosti. Dok se izvesna samostalnost i neposlušnost tolerišu kod dečaka kao znak njihove nezavisnosti, kod devojčica se ne voli, da bi se kod njih cenila »senzibilnost« odnosno, prepuštanje roditeljskim (socijalnim) zahtevima i očekivanjima. Razumljivo je, ako se ima u vidu ovakav trening, da psiholozi nalaze da devojčice imaju razvijeniju pažnju od dečaka, i da ranije nauče da sede mirno. Do puberteta, njima je, takođe, lakše da se izražavaju rečima nego dečaci. Iako ih dečaci sustignu, devojčice i dalje imaju sklonost da koriste reči više od njih. Dok dečaci češće izržavaju ljutnju na fizički način, devojčice to radije čine rečima. Tako, žene stiču reputaciju neagresivnosti, što, ustvari nije prava istina. One su samo naučile različiti način izražavanja - i mogu da budu isto agresivne, samostalne, nezavisne, beskrupulozne i jake kao i muškarci. Efikasnost ovog treninga dece, i njegovog ranog započinjanja, pokazale su studije školske dece u Sjedinjenim Državama. Iako deca Zapada možda postaju ranije socijalizovana zbog uticaja mas-medija, u svim modernim društvima, događaju se slične stvari. Istraživači su posmatrali tri grupe školske dece, od pet, devet i četrnaest godina, i procenjivali njihove stavove prema ženskim i muškim ulogama u porodici, društvu i njihovim emocionalnim karakteristikama. Deca zaposlenih majki, kao i deca različitih socijalnih slojeva i 39

rasnog porekla, imala su slične stavove u svim ispitivanim grupama. Čak i pet godina stara deca imala su visoko stereotipne poglede, bez obzira na poreklo. Devetogodišnjaci su bili najotvoreniji, ali i oni su na isti način shvatali socijalne i emocionalne uloge muškarca i žene, prema važećem socijalnom doživljaju muževnosti i ženstvenosti. Četrnaestogodišnjaci su bili najstereotipniji, verujući da su interpersonalni i emocionalni kvaliteti neophodni ženama a ne i muškarcima. Studija je pokazala do kojeg stepena deca usvajaju socijalne stavove o odgovarajućem ponašanju i aktivnostima polova. Nekritično prihvatanje ograničenja stereotipova ograničava samo doživljaj dece i verovanja o mogućnostima koje im život pred njima nudi. Ovakvo shvatanje polova se smatra sasvim normalnim i skoro da se zanemaruje. Zaboravlja se da su »ženska« i »muška« ličnost, vrsta (neophodne) socijalne igre - konvencije i ograničenja. Međutim, to nisu ograničenja prirode nego društva, kulture, i prema tome, moguće ih je menjati u skladu sa potrebama i društva i jedinke od koje to društvo u krajnjoj liniji zavisi.

Kulturološki aspekti Devojke zapadnih zemalja imaju mnogo više slobode od svojih vršnjakinja Južne Evrope ili Orijenta. U sedamnaest godina one mogu da rade samostalno i žive odvojeno od roditelja, dok u Indiji, na primer, one mogu da napuste kuću tek posle udaje. One su, nezavisnije, samostalnije i sigurnije, i mogu da se osete nežestvenim u susretu sa restriktivnijim društvima. Sa druge strane, devojke iz tradicionalnijih društava mogu da izgledaju strašljivije, povučenije i bezbojnije, u poređenju sa njima. Ovo, naravno, nije biološka odlika raznih geografskih prostora, već posledica vaspitanja u kulturama različitih vrednosnih sistema. Antropolozi, posle istraživanja primitivnih društava, tvrde da nema urođenih muških i ženskih karakteristika. Društva koja su ispitivali nazivaju se »primitivnim« jer su načini njihovog življenja bliski prirodi, svemu što je urođeno čoveku, u njegovom prirodnom stanju. Kako se ljudi civilizuju modeli življenja se menjaju, filtrirajući svoje prirodne odlike kroz razne slojeve učenja i zahteve kulture. Primitivna društva imaju nepromenjen način života hiljadama godina, i idealni su za istraživanje urođenih svojstava naše vrste. Istraživanja kao što su ona koje je sprovela Margaret Mid (»Pol i temperament"), pokazala su da ne postoje urođeni muški i ženski temperamenti. Proučavajući tri društva Nove Gvineje, ona je otkrila da u jednom, društvu Arapeša, žene zaista imaju temperamentne odlike pasivnosti, nežnosti i neagresivnosti, koje su povezane sa urođenom ženskošću. Sa druge strane, isti su bili i muškarci tog plemena. U susednom plemenu Mundugumor, muškarci su imali egoistične i agresivne crte koje su se uvek povezivale sa muškošću. Isto je međutim bilo i sa ženama. U trećem društvu, Tchambuli, »muske« crte imale su žene, a »ženske« muškarci. Dr Mid je zaključila: »standardne razlike ličnosti polova su kulturalne kreacije na kojoj se svaka generacija, ženska i muška, vaspitavaju i prilagođavaju.«

40

Sinteza Stereotipovi retko kome sasvim odgovaraju. Ipak, oni postoje i imaju značajan uticaj, jer u njih većina ljudi veruje. Socijalne slike o muževnosti i ženstvenosti su standard u odnosu na koje se jedinke procenjuju, i na koje su stimulisani da se prilagode. Ispitivanje ovih stereotipova ne znači i ulazak u »borbu polova« i besmislene argumente oko toga ko je »bolji«, već sagledavanje onoga šta jesmo i onoga šta nismo, kao i onoga šta možemo da postanemo. Postoje psihološki testovi čiji je cilj da mere stepen »muškosti« i »ženstvenosti« u nekoj ličnosti, odnosno, koliko ličnost prihvata stereotip polova. Studije izvedene pomoću ovakvih testova su pokazale da optimalno mentalno zdravlje ne zavisi od prilagođavanja obrascima polova. Na primer, žene koje imaju visok feminini rezultat, (odnosno, u skladu su sa masovnim ženskim idealom), takođe imaju anksioznost, nisko samopoštovanje i samoprihvatanje, i nezadovoljne su sobom. Muskarci koji su bliski maskulinom idealu imaju manje teškoća u adolescenciji, ali kasnije mogu da imaju iste neurotične simptome. Zatim, više intelektualno postignuće se, uobičajeno, povezuje sa višim maskulinim rezultatom devojčica i višim femininim rezultatom dečaka. Istraživači upotrebljavaju termin androgini (andro - muški, gini - ženski) za osobe koje ne odgovaraju sasvim stereotipu pola, već pokazuju mešavinu ženskih i muških karakteristika. Oni su otkrili da androgini ljudi nisu ograničeni u osećanjima i ponašanju. Nasuprot snažno polno determinisanim ljudima, androgini muškarci i žene su bili jednako dobri u muškim i ženskim aktivnostima. Oni su bili nezavisni i samostalni kada je to potrebno, i topli i davajući u odgovarajućim situacijama. Otklanjanje tereta stereotipa dozvoljava jedinkama da slobodno pokazuju crte muškarca i žene. Oslobađanje ljudi od polnih uloga i dozvola da budu androgini, činilo bi ih fleksibilnijim u susretu sa novim situacijama, i manje ograničenim u ponašanju i izražavanju ličnosti. Androginija dozvoljava svakoj osobi da bude nezavisna i nežna, samostalna i pokorna, maskulina i feminina kako situacija zahteva. Sloboda od stereotipova obogaćuje ponašanje, i omogućuje efikasnije snalaženje u raznim situacijama. Najefikasnije i najsrećnije osobe su one koje su razvile obe strane sebe, mušku i žensku. Joga naglašava da moramo da ukinemo dominaciju ega i smanjimo njegov uticaj. Jedan od načina manifestacije ega je polni stereotip. Prepoznavanjem ovog stereotipa, možemo da uvidimo koliko je naše ponašanje socijalno determinisano, a kolika je naša sopstvena priroda. Kada jednom upoznamo socijalna ograničenja, možemo da preispitamo i možda transcendiramo ona koja su ograničenja ličnosti. Popularni ideali muževnosti i ženstvenosti su korisni u pokazivanju naših nedostataka, otkrivajući nam snagu koju treba da razvijemo da bismo postali celoviti.

Transcendencija U meditaciji otkrivamo nesvesne simbole koji utiču na naše stavove prema nama samima i drugima. U ovakvim simbolima žena će pronaći dominantnu sliku 41

svog idealnog muškarca. Na jednoj ravni ova slika je samo personifikacija erotske želje, ali je, takođe, i veza između svesnog i nesvesnog. Ovaj maskulini ideal je komplementaran ličnosti žene, manifestacija njenog muškog principa. Prepoznavanjem i prihvatanjem ovog simbola, ona može da obogati svoja osećanja i način na koji doživljava svet, što je dovodi u direktniju vezu sa njenom unutrašnjom prirodom, koju zatim može da integriše u svoju svest, i približi se cilju celovitosti. Integracija muških i ženskih elemenata ličnosti, simbolizovana je u Indiji androginim božanstvom Ardhanarišvara. Statue ovog božanstva su pola muške, pola ženske: Šiva je sa desne strane, Šakti sa leve. Ovo božanstvo pokazuje drevnu istinu da bog nije ni musko ni žensko, već transcendentalna fuzija jednog i drugog. U svakom od nas, Ardhanarišvara je predstavljen nadijima idom i pingalom, dvema glavnim strujama prane koje teku sa svake strane kičmenog stuba, ida sa leve, pingala sa desne strane. Ovi nadiji određuju konstituciju tela kao i karakter uma i emocija. U tradicionalnim opisima, ida se smatra ženskim, a pingala muskim potencijalom, i oba su prisutna u svakom ljudskom biću, ženi i muškarcu na isti način. Opisi »žensko« i »muško« su u drevna vremena korišćeni u svom najširem i pozitivnom smislu, kao ključne reči ili skraćenice za mnoge druge kvalitete i asocijacije. Kada više naše energije cirkuliše u jednom od ovih kanala, aktivira se poseban način percepcije i delovanja, način bivstvovanja u svetu. aspekti ide mesec noć plavo hladno negativno um manas subjektivno celovito umetnost boja, prostor, zvuk inutrašnje sagledavanje intuicija

aspekti pingale sunce an crveno vruće pozitivno vitalnost prana objektivno parcijalno praksa reči spoljašnje sagledavanje logika

Sve drevne kulture su poznavale ovo dejstvo duha. U alhemiji, ida i pingala se označavaju kao mesec i sunce, ili lav i jelen. U Tarot kartama oni se pojavljuju na nekoliko karata kao dva stuba na desnoj i levoj ivici. U kineskoj filosofiji ida i pingala odgovaraju jin i jangu. Moderna nauka sve više obraća pažnju na ovo dvojstvo i njegove potencijale istraživanjem leve i desne hemisfere mozga. Umesto da mislimo na muški i ženski princip, možemo da govorimo o načinu receptivnosti i inicijative. Ida predstavlja receptivnost koja nas čini otvorenim 42

za mnoge nove mogućnosti, spolja i unutra. Pingala predstavlja inicijativu, kreativnu akciju, našu sposobnost da izrazimo i oblikujemo svoje mogućnosti u svetu. Pod dejstvom ide doživljavamo inspiraciju za akciju, pod dejstvom pingale otvara se naš kapacitet za kreativnu ekspresiju. Dužnost svakog joga sadhake je razumevanje ovih sila, njihovog naizmeničnog delovanja, preplitanja, komplementarnosti i kompenzovanja. Kada su ida i pingala u savršenoj ravnoteži, kada otkrijemo i prihvatimo uticaje obe energije, budi se sušumna nadi - put i potencijal za transcendenciju. Hata jogički tekstovi nas upućuju da idemo dalje, izvan sunca (pingale) i meseca (ide), prema ravni transcendentalne ličnosti, naše istinske ljudske prirode.

43

PRIMALNA ENERGIJA Po učenju joge, sve je energija, a igra energije je kosmički zakon. Ceo univerzum je realnost nastala od međuigre energije i svesnosti, ljubavne lile, igre Šive i Šakti. U jogi nije fizičko telo važno, već kvalitet i kvantitet energije koja mobiliše telo, motiviše um i podiže nivo svesti.

Primalna energija Kundalini je aspekt univerzalne životne snage (prane) koja nadahnjuje ljudska bića. Čovekova primalna energija je kundalini šakti, koja svoj najviši izraz ima u duhovnom prosvetljenju, ali nalazi svoje grube i neposredne manifestacije u seksualnoj energiji. Ova energija je eksplozivna snaga u čoveku - sve što zovemo ličnim magnetizmom, harizmom. Većina ljudi još ne prepoznaje ono što su ponovo otkrili zapadni psiholozi a u tantri je poznato oduvek - da je primalna energija motivaciona snaga svih ljudskih emocija i aktivnosti. Energija je polarizovana, ona može da privlači ili odbija, pozitivna je ili negativna. To najlakše možemo da vidimo na magnetu sa severnim i južnim polom, ili elektricitetom sa pozitivnim i negativnim krajevima. Ovo je obrazac egzistencije, spontana igra Šive i Šakti, svesti i energije. Kreacija života, energije i materije nije moguća, dok se ne sjedine pozitivna i negativna snaga. Ljudski ekvivalent univerzalnoj evoluciji Šive/Šakti je igra muškarca i žene u različitim socijalnim i ličnim odnosima. Frojd, koji je imao najznačajniji uticaj na psihologiju Zapada, tvrdio je da se ova energija nalazi u nesvesnom umu i da traži svesno ispoljavanje u obliku instinktivnih želja. On je ove instinktivne impulse nazvao nagonima (obuhvata njihove dinamičke i motivacione aspekte). Jogini ih zovu vasane. Naše emocije koje utiču iz nagona zavise od njihovog zadovoljenja ili frustracije. Zahtevi preživljavanja i socijalnog življenja, da ne pominjemo duhovnu emociju, ne dozvoljavaju slobodno ispoljavanje i ispunjenje naših želja. Ipak, ova primalna energija je imperativna i ne toleriše lako frustraciju. Ako se želji iz bilo kojeg razloga ne dozvoli izražavanje energije, ona se povlači u nesvesni um u kojem se ponovo kanališe za ispoljavanje, na drugi način. Žena može konstruktivno da preusmeri ovu energiju u rad, kreativna i duhovna razumevanja. S druge strane, ova primalna energija može da pronađe negativan izlaz kroz agresiju, anksioznost ili neki drugi oblik unutrašnje napetosti. Ako je frustracija želje praćena posebno bolnim iskustvom, onda se i želja i sećanje na iskustvo potiskuju u nesvesno, u kojem se troši velika količina energije da bi se sprečilo njihovo ponovno pojavljivanje u svesti. Takav ožiljak uma u jogi je 44

poznat kao samskara, i smatra se najvećom smetnjom punoj duhovnoj realizaciji. Iako u budnom stanju nismo svesni svojih samskara, one se ipak pojavljuju, na primer u obliku strahova ili opsesivnih misli. Primalna energija ne može tek tako da se negira, utiša. Ako pronađe neposredni izlaz u fizičkom sjedinjenju, ona mora da se preusmeri, pronađe drugi kanali za svoje ispoljavanje, ili će doći do pojave neuroze i drugih oblika mentalnih bolesti. Zbog takvog preusmeravanja, mnogi aspekti naših života su pod uticajem primalne energije. Frojd je tvrdio da raznolikost izražavanja libida dovodi do razvoja bogato artikulisanog mentalnog života i kreativnosti. Stvaralac psihoanalitičke teorije, nije bio jedini istraživač koji je naglašavao univerzalnu prirodu primalne energije. Jung je, takođe, koristio libido kao glavnu motivacionu energiju čoveka, iako ju je kasnije proširio izvan seksualnog aspekta. Wilhelm Reich, Marcuse i Norman O. Brown su pridavali veliki značaj zdravoj seksualnosti i njenoj ulozi u svim aktivnostima čoveka. Psihološke teorije su u skladu sa tantričkim viđenjem da primalna energija predstavlja osnovu ljudskih emocija i ne može da se negira a da se pri tom ne poremeti proces prirodnog življenja i umanji vitalnost. Nema sumnje da su naše emocije manifestacija i ove primalne energije, koja je ponekad duhovna, ponekad seksualna. Negirati našu seksualnost značilo bi iskrivljavanje onoga što mnogi ljudi smatraju esencijalno ljudskim - emocionalnu senzitivnost. Međutim, zbog naših spiritualnih ciljeva, nije dovoljno da se samo dozvoli neograničeno pokazivanje ove energije da bi se izbegla devijacija ličnosti. Potreban nam je metod za usmeravanje ove velike snage u više energetske centre našeg bića. U modernom društvu rašireni su krivica, frustracije i psihološki poremećaji, kao posledica nerazumevanja više svrhe seksualnog života, u vezi sa spiritualnim buđenjem. Tantra joga nam omogućuje razumevanje prirode i svrhe primalne energije i daje konkretan sistem prakse za njenu sublimaciju. Tantra nije uzana staza askeze niti staza nedisciplinovanog zadovoljavanja. To je staza višeg iskustva i pooštrene svesnosti, koji nastaju iz inteligentnog razumevanja i prihvatanja naše ljudske prirode. Tantra je put ka slobodi kroz ostvarivanje zdravog i duhovnog načina izražavanja naših instinkata. Ona ne traži da se odreknemo svojih tela i funkcija, nego da se odreknemo konflikata i krivice, koji stoje između nas i proširene svesti. Ono što je neophodno je da na pravi način koristimo svoju vitalnost, i primalnu energiju upotrebimo u svrhe duhovne transformacije.

Brahmačarija Pravilno usmeravanje primalne energije za spiritualnu evoluciju, predstavlja brahmačariju. Ona se obično prevodi kao celibat, i, iako celibat nema veze sa ukupnošću ovog koncepta, on predstavlja jedan od elemenata seksualne sublimacije. Celibat je totalna apstinencija od seksualne interakcije, i u Šastrama opisano je osam stepena strogosti - (izbegavanja): krija nivritti (bračni odnosi), adhvavasaya (želja), sankalpa (razmisljanje o voljenom, voljenoj), guhyabashana (privatni razgovori), kirtana (hvaljenje njenih/njegovih kvaliteta drugima) keli (igra), sparshana (dodirivanje), darshana (gledanje u nju/njega). Kada se ostvaruje celibat zbog 45

duhovnog uvida, odricanje se proširuje i na autoeroticizam, i čak na nesvesno izražavanje u snovima. U Indiji, ako žena ostane udovica, očekuje se da vodi život potpunog povlačenja iz društva, a posebno od druženja sa muškarcima. Tradicionalno, udovice oblače samo jednostavne bele sarije, bez ikakvog nakita i ukusa; one briju glavu; jedu samo jedanput dnevno; spavaju na tankoj prostirci postavljenoj direktno na tvrd pod; izbegavaju nepotrebne razgovore u bilo kojem društvu. One ustaju u četiri sata ujutro za puđu ili sadhanu, i provode dan u služenju porodici ili zajednici. Iako je ova tradicija danas manje stroga, omogućuje nam da upoznamo način održavanja celibata, bilo zbog više sile življenja, ili zbog sopstvenog izbora. Neke žene se odriču seksualnog života da bi sve svoje vreme i energiju upotrebile za ostvarivanje kreativnih ciljeva. Druge osobe mogu privremeno odricanje da koriste da bi razumele sopstvenu emocionalnu dinamiku i potrebe; da ispitaju svoje talente i potencijale koji su bili zanemareni zbog zahteva veze; da razviju svoju sposobnost za davanje i primanje ljubavi sa manje vezivanja, dubljim uvidom i slobodom. Ostvarivanje celibata u fiksiranom periodu vremena, naziva se nastika brahmačarija. Trajanje celibata - mesec dana, šest meseci, ili nekoliko godina, zavisi od saveta gurua. Odricanje od seksualnog života ima dve svrhe - čuvanje energije i olakšavanje izvesnih sadhana; postizanje uvida u seksualnu konstituciju što je osnova za konzervaciju i pravilno izražavanje primalne energije. U periodu nastika brahmačarije, mogu da se opserviraju i najsuptilnije manifestacije primalne energije u odnosu na fizičku želju, socijalne interakcije, ličnu emocionalnu stabilnost i kreativnost. Na taj način postaje se senzitivniji na uticaj seksualnosti u svim oblastima življenja i svestan posledica njenog potiskivanja ili ispoljavanja. Veoma je važno ako sadhaka sazna koliko vasana (latentnih želja) ima u ovom pravcu. Neke žene otkrivaju da je veliki deo njihove primalne energije već preokrenut u intelektualne i kreativne ciljeve, i da njihova želja za fizičkim izražavanjima nije tako jaka niti trajna. Kod drugih žena, bez obzira na kreativna postignuća, ovaj nagon je mnogo jači i trajniji. Praksom nastika brahmačarije, može da se shvati da li je partnerski odnos samo navika, ili snažna sila ličnosti. Ako on predstavlja samo naviku, posle ovakve sadhane, postepeno će nestati. Ako zahtevi primalne energije nisu tako jaki, ili su već delimično sublimisani, onda je to stanje »pasivne« seksualne energije. Kada ima manje primalne energije, ona mora da se čuva, a kada je seksualna konstitucija pasivne prirode (isto važi za muškarce kao i za žene), onda je celibat veoma koristan za olakšavanje staze sadhane. Ostvarivanje celibata u toku celog života zove se akhanda brahmačarija, kao u životu Bheeshma Mahapite i Hanumanjija. Patanđali nas uči, da se kroz ovakvu brahmačariju dobija značajna virya - hrabrost, i izdržljivost, za čuvanje snage i optimizma za duhovnu avanturu.

46

Grihasta brahmačarija Hata joga može da utiče na hormone tela tako da potpuno zaustavi procese reproduktivnog sistema. Tako agitacija koja se prenosi nervnim sistemom ka umu preko shukra i vajra nadija, može potpuno da se blokira. Cilj joge nije, međutim, potiskivanje, nego sublimacija. Joga insistira na neophodnosti sublimacije, a u isto vreme prihvata neophodnost i značaj supružanskog odnosa, za zdravu eliminaciju samskara i kao instrument u procesu evolucije. Dok neke žene imaju pasivnu seksualnu konstituciju, kod drugih je primalna energija dinamičnija. Ove druge nikada neće postici duhovnu realizaciju kroz privremeni ili isforsirani celibat - one moraju svoju energiju da regulišu kroz iskustvo. Takve žene (i muškarci) će, u slučaju da se odreknu seksualne interakcije na silu ili impulsivno, uvek biti pod uticajem potisnutih nagona. Zato je, pored tradicije odricanja, uvek postojala i tradicija progresa kroz bračni život. Još od vedičkih vremena grihastha ašrama se smatrala neophodnim stadijumom u ličnoj evoluciji, u kojem se duhovni život stimuliše brigom o porodici i aktivnom ulogom u društvu. Fizičko sjedinjavanje služi održavanju braka. Drugi način sjedinjenja je joga ili usavršavanje (siddhi), da bi se uzdiglo do najvišeg, - do susreta i sjedinjenja Šive i Šakti u sahasrara čakri, na »kruni« glave. Bračni odnosi su izraz iste primalne energije koja manifestuje univerzum i pokreće nas ka duhovnom prosvetljenju. Duhovna evolucija zavisi od uklanjanja blokova koji sprečavaju slobodan tok ove energije. U nekim stadijumima ovo uključuje otklanjanje inhibicija, kompleksa i frustracija kroz zadovoljavajući supružanski odnos. Možemo da rastemo kroz zadovoljstvo, kao i kroz patnju, a dobri bračni odnosi omogućuju nam da postignemo ličnu integraciju. Tako, ulazak u grihastha ašramu ne znači samo korak ka ispunjenju čula, već i ka evolutivnom rastu, ispunjenju duhovnosti života. Celibat je samo deo definicije brahmačarije, i primenjiv je samo za neke ljude, u posebno vreme. Prava definicija ovog kontroverznog koncepta ne uključuje i negaciju supružanskih odnosa. Brahma je vrhunska svest, čarja je pokret, ili ponašanje. Brahmačarija je pokret ili ponašanje koje se ostvaruje u vrhunskoj svesti ili ka njoj vodi. Brahmačarija je ponašanje onoga čije misli, emocije i celo biće su usmereni prema ekspanziji svesti. Grihastha brahmačarija je način seksualnog ponašanja za one koji su u braku, opisan u Manusmriti, Yagnavalkya Smriti i sličnim šastrama. Grihastha ašrama nije odricanje, apstinencija od bračnih odnosa, već praksa fizičkog sjedinjenja zajedno sa nekim jogičkim krijama za zadržavanje orgazma. Velika količina energije koja se tako oslobađa se čuva zadržavanjem bindu-a, telesnih tečnosti koje se luče u vreme klimaksa. Ova energija se zatim usmerava iz muladhare u više energetske centre pomoću vađroli mudre, sahađoli mudre, udijana bandhe i mulabandhe, što dovodi do eksplozije samskara i ekspanzije svesti.

47

Koncept zadržavanja bindua i produžavanja vrhunskog doživljaja (rađas) je neophodan za pravilno razumevanje brahmačarije, kao što je napisano u Hatha Yoga Pradipici: »Onaj ko kontroliše bindu i čuva svoj rađas pomoću vađroli mudre, zove se jogin. Njegov rađas nikada ne može da se uništi, i u njegovom telu, nada (zvuk) se spaja sa binduom. Ako u vađroli mudri bindu i rađas mogu da se drže odvojeno u telu, onda praksom joge mogu da se postignu sve vrste sidhija.« Sve ovo važi i za iskustvo žene.

Maituna Prema tantri, interakcija između žene i muškarca može da ima tri svrhe stvaranje potomstva, zadovoljstvo ili samadhi. Sadhake doživljavaju ovaj odnos bez ikakvih inhibicija, koflikata ili krivice, kao deo sadhane za samadhi. Obično se vrhunac ovog iskustva gubi pre nego što se produbi, ali, za duhovne svrhe, vrhunac mora da se produži, da bi se probudili uspavani centri svesti i počeli da funkcionišu u svakodnevnom životu. Maituna prema tome, nije samo fizičko jedinstvo, nego jedinstvo sa pogledom na samadhi - njena svrha je podizanje kundalini energije iz muladhara čakre i osvešćivanje nesvesnih centara mozga. Praksa maitune zahteva strogu pripremu oba partnera, i usavršavanje nekih jogičkih vežbi. Na početku, žena razvija kontrolu nizih centara preko pašimotanasane, šalabhasane, vađrasane, suptavađrasane, i sidha joni asane. Siršasana je, takođe, važna za regulaciju reproduktivnih hormona i harmonizovanje mozga. Mulabandha, udijana bandha, Sambhavi mudra, sahađoli mudra, i kumbhak (zadržavanje daha) treba da postanu tako spontani da nema nikakvih teskoća u upotrebi ovih tehnika na vrhuncu maitune. Na emocionalnom nivou, muškarac i žena treba da budu očišćeni od zavisnosti i posedovanja. Oni, takođe, treba da transcendiraju uobičajeno stereotipno muško i žensko ponašanje, do nivoa na kojem su oboje u stanju da postignu ispunjenje iskrenim prihvatanjem žene u ulozi gurua. Maituna se odvija pod inicijativom i vođstvom žene. Ona je ta koja izvodi sve neophodne pripreme i stavlja oznaku na čelo svog partnera, govoreći mu kako da meditira. U običnom odnosu, muškarac ima agresivnu ulogu a žena se podčinjava. U maituni žena preuzima vođstvo, a muškarac postaje njen medijum. Žena mora da bude u stanju da uzbudi muža, i da mu pri tom pomogne da zadrži svoj bindu. Ako muž izgubi kontrolu, verovatno žena nije dobro vodila ritual. U tantri se kaže da je Šiva bez Šakti samo šava, nepokretno telo. Na rođenju kosmosa, Šakti je kreatorka a Šiva je svedok, tako da u tantri žena ima status gurua, a muškarac status učenika. Tantrička tradicija se prenosi od žene ka muškarcu, žena je ta koja muškarca inicira u praksu. »Žena koja je u stanju da sačuva njen rađas zadržavanjem orgazma, prava je jogina... Vađroli praksom stiču se sidhiji tela koje postaje lepo, meko, sjajno i

48

privlačno. Ova božanska praksa joge omogućuje oslobođenje kroz uživanje i zadovoljstvo«. (Hatha Joga Pradipika).

49

BRAK U vedička vremena, brak i duhovnost su išli ruku pod ruku. U ta drevna vremena, rišiji su bili grihaste, oženjeni ljudi sa porodicama, a imena Vashishte i Arundati, Atri i Anusuya, Yagynavalkya i Maitreyi su vekovima predstavlja najvišu bračnu radost i vernost, i najviša spiritualna dostignuća. U današnja vremena, međutim, bračno blaženstvo je više nada nego činjenica za muškarca i ženu, unutrašnja stagnacija više nego unutrašnji rast.

Opsena U celom svetu je rasprostranjena pojava da su udate žene prijemčivije za mentalna oboljenja nego bilo koja druga podgrupa ljudi. Švedski izveštaji pokazuju da se mentalni poremećaji sa većom verovatnoćom javljaju kod udatih nego kod neudatih žena. Američki rezultati pokazuju internacionalni trend da, što više dece neka žena ima, veće su šanse da će imati psihičke probleme nego njen muž, žene sa manjim brojem dece i neudate devojke. Najviša incidencija zloupotrebe sedativnih lekova nije među mladima, nego među domaćicama, naročito u »razvijenim zemljama«. Da bi se izvukle iz stanja dosade i letargije, žene se sve više okreću raznim tonizirajućim supstancama koje im obećavaju polet i vitalnost. Depresivna domaćica sa nejasnim bolovima uzima veliku količinu lekova koji ni na koji način ne utiču na njeno bazično nezadovoljstvo. Alarmantan broj žena je zavisan od sedativa i antidepresiva, i ne može da započne dan bez njih. Sve ovo, kao i porast razvoda, čine da srećan brak predstavlja samo opsenu.

Sredstvo a ne cilj Ove tužne činjenice pokazuju da smo izgubili uvid u značaj braka u kontekstu duhovnog razvitka. Muškarci, a naročito žene, doživljavaju da je blizak odnos cilj za sebe, a ne sredstvo za dalji rast. Žene su uslovljene da veruju kako udaja automatski donosi sigurnost, svrhu i trajnu ljubav. One ignorišu činjenicu da, bez obzira da li su udate ill ne, ovakva postignuća zahtevaju neprekidan rad na sebi u obliku nepokolebljive sankalpe i stalnog samodavanja. Odnos između muškarca i žene može da donese izuzetnu vitalnost, sjaj i inspiraciju, pod uslovom da razumemo da takav odnos nije postignut cilj, već stalna težnja ka savršenstvu.

Sigurnost Mnogi odnosi bi bill uspešni da od njih nismo tražili ono šta je za taj odnos nemoguće. Brak nam ne može garantovati sigurnost. Unutrašnja sigurnost ne može da 50

se obezbedi nikakvim spoljašnjim aranžmanom, niti zaslugom nekog drugog, ona je isključivo lično dostignuće. To je harmonija i uverenost u sopstvenu unutrašnju suštinu, koja je posledica samospoznaje sa darom pribranosti koja ne može da se poremeti životnim problemima. Materijalna sigurnost je efemerna. Kuće mogu da se zapale, posed ukrade, novac može da postane bezvredan; nema osiguranja protiv rata, bolesti, katastrofe. Isto tako, ne možemo da pronađemo potpunu emocionalnu sigurnost u odnosima sa drugima. Niko ne može da nas voli dovoljno da ispuni našu unutrašnju prazninu, a posesivna ljubav samo stvara strah koji ovu prazninu pojačava. Nesigurnost, a ne sigurnost je osnovna činjenica života koju treba da prepoznamo. Umesto da jurimo za nečim što ne postoji, treba da prihvatimo nesigurnu prirodu naše egzistencije. Joga nas uči da se ne identifikujemo sa spoljašnjim, i da se ne vezujemo za stvari koje posedujemo, kao ni za ljude. Unutrašnja usamljenost može da se prevaziđe samo iskustvom večnog i nepromenjljivog u nama samima, a joga nam obezbeđuje praktične načine da negujemo takvo iskustvo.

Romansa i otuđenost Brak se univerzalno povezuje sa ljubavlju, ali većina muškaraca i žena ne uspeva da napravi razliku između ljubavi i romanse, što dovodi do toga da se mnogi brakovi zasnivaju na iluziji a završavaju razočarenjem. Ljubav vidi jasno - ona može da prihvati greške ali nije slepa za njih. Sa druge strane, romansa je zanos, u kojem se postaje slep za pravu prirodu druge osobe. Ljudi se privlače nekim doživljajem afiniteta, većim ili manjim slaganjem ideja i osećanja, što je sve uvećano i fizičkom privlačnošću. U početku vidimo samo pozitivne stvari u drugome, naglašavajući sve prijatno u drugoj licnosti. Umesto da vidi potencijalnog muža kakav jeste, zaljubljena žena često vidi projektovani ideal svojih želja i potreba. A njena potreba je takva da ona postaje slepa za njegove mane, i ubeđuje sebe da on poseduje kvalitete koji ne postoje. Kasnije, njegova slika se menja pod teretom porodične svakodnevnice - a kada počne da vidi svog muža realističnije, žena postaje razočarana. Kako otkrivamo aspekte ličnosti koji nam se ne dopadaju, težimo da preuveličavamo greške muža, kao i da mu pripisujemo mane koje ne postoje. Romansa se lako pretvara u rezigniranost i otuđenost. U zemljama u kojima se brakovi sklapaju po dogovoru roditelja a ne budućih supružnika, nema čak ni početne privlačnosti. Žena počinje život sa muškarcem koji joj je pravi stranac, pod pritiskom prilagođavanja porodici koja očekuje od nje da je služi ljubavlju i odanošću.

Možemo da volimo svakoga Nema nade niti duhovne dobiti ako se predamo nezadovoljstvu. Treba zapamtiti da možemo da naučimo da volimo svakoga, jer svako ima neke kvalitete zbog kojih možemo da ga poštujemo i volimo. Umesto da usmeravamo pažnju na neprijatne aspekte nečije ličnosti, moramo da naučimo da pronalazimo i volimo njegove vrline. 51

U svim baštama nalazimo mnoge lepe cvetove - neki imaju divan oblik, neobičnu boju, ali su bez mirisa. Drugi imaju jednostavan i neugledan izgled, ali nas opijaju svojim mirisom. Neki cvetovi se otvaraju na suncu, drugima treba zaštita senke. Ipak, prihvatamo svaki cvet onakav kakav jeste, i ne tražimo da bude drukčiji. Iako našem ukusu neki cvet možda više odgovara, ako izbliza pogledamo bilo koji cvet, pronaćićemo neku njegovu odliku koja će nas šarmirati. Joga nas ohrabruje da razvijemo istu vrstu prihvatanja i poštovanja u svim odnosima, i daje nam praktične načine da od toga napravimo živu realnost a ne pobožnu frazu. Naravno, nije lako naučiti da se voli neko ko je prestao da nam se dopada, jer to zahteva stalnu budnost i odricanje od sitnih i neracionalnih stvari u svima nama. Ali, ovo možemo da prihvatimo kao duhovnu neophodnost ili ćemo da nastavimo da podnosimo frustracije i usamljenost naših života. Kako naša sadhana počinje da ostvaruje vezu sa božanskim u nama samima, postepeno se otvaramo za prave aspekte ličnosti i istinsku radost u jedinstvenom čudu svake osobe sa kojom imamo kontakt u toku života.

Brak je sadhana Depresija i nezadovoljstvo mnogih udatih žena su posledica nepoznavanja ideje da brak može da bude sadhana. Transformacija spoljašnje ličnosti i upotpunjavanje unutrašnje prirode nije jednostavan proces, i ne treba da očekujemo da brak bude uvek lak. Ali, kada jednom naučimo kako da upotrebimo naša iskustva braka i porodice u takve svrhe, naši životi dobijaju novi cilj i značenje, nalazimo novu snagu i novu radost. »Sjediniti vaše fizičke egzistencije i vaše materijalne interese, udružiti se tako da se zajedno suočavate sa teškoćama i uspesima, porazima i pobedama života je osnova braka - ali, sve to nije dovoljno. Da budete jedno u težnjama i usponu, da napredujete istim korakom na duhovnom putu - tajna je trajnog jedinstva«. (Majka, Aurobindo Ašram) U Indiji, žena tradicionalno poštuje i voli svog muža kao svog gurua, a on nju voli i poštuje kao devi, boginju. To ne znači da je bilo ko duhovno superioran, već da je čin ljubavi put ka transformaciji, i da je svrha braka da se partneru pomogne da bude veći nego što bi to bio sam. Ono što ne volimo u drugim ljudima može da nam bude učitelj, jer nam pokazuje sopstvene otpore, predrasude i emocionalne blokove. Ono što ne volimo u drugima je često osobina koja postoji neprepoznata u nama samima, ili koja dodiruje našu slabost i osetljivost. Naš otpor i vezanost čini neke situacije neprijatnim i frustrirajućim, a kada se u takvim situacijama često nalazimo, treba da se zapitamo: »Šta mogu da naučim iz ovoga?« Ako smo iskreni i otvoreni za svoj unutrašnji glas, takva situacija će nam omogućiti da steknemo uvide i oslobodimo se nekih ograničenja. Muž može mnogo da nauči iz ponašanja svoje žene, žena, takođe, može da usvoji snagu i vrline svog muža. Sa inspiracijom i podrškom odnosa ljubavi, imamo 52

više volje i sposobnosti da se prepustimo snazi transformacije. Mnogo je lakše da se bude otvoren prema nekome ko nam je blizak, koga volimo i poštujemo, nego da se predamo idealu koji je udaljen i apstraktan. »Kao snopove žita ona vas prikuplja sebi. Kao vršilica žito čini vas golim, Prosejava vas da vas oslobodi Vaših ljuski. Ona vas melje do belila. Gnječi vas dok ne postanete gipki. Onda vas predaje svetoj vatri Da postanete sveti hleb za sveti pir Boga. Sve ovo će vam učiniti ljubav Da znate tajne svog srca, i u tom znanju Postanete deo srca života.« Kahlil Džubran

Karma sanijasa Govor Gurudeva, Svami Satjanande Sarasvatija: «Za vreme grihasta ašrama upleteni ste u karmu, a ove karme stvaraju još više karme, i samskare za koje ste vezani zbog anasaktija ili uključivanja. Moguće je da se ima porodica i deca, dužnosti i obaveze, sa totalnim vezivanjem ili nevezivanjem. Međutim, nas su učili da sve to zasnivamo na vezivanju. Niko nam nikada nije pokazao kako da živimo sa rođacima, obavljamo svoje dužnosti, rešavamo probleme i kako da kontaktiramo sa članovima porodice, prijateljima, novcem i imovinom, sa stavom nevezivanja. Veština življenja bez vezivanja naziva se karma sanijasa. Nevezivanje nije nešto šta može da se razvije samo razmišljanjem ili intelektualnim procesom. Ako ne doživite neko iskustvo koje menja kvalitet vašeg uma, ne možete da razumete značenje nevezivanja. Da biste razumeli anasakti, vairagju, sanijasu ili nevezivanje, potrebno vam je nešto više od intelektualnog procesa, treba da imate drugačiji kvalitet uma. Intelektom vi znate da vam ništa ne pripada i da je sve prolazno. Možete to da govorite svaki dan, ali, pošto postoji toliko mnogo mamate, »mojega« i vezivanja, većina stvari koje se dogode drugima, pogađaju i vas. Možete da pročitate celu »Yoga Vashishtu«, ali, ako se dogodi neka nezgoda u vašoj porodici, vi ćete je sigurno osetiti, jer, »Joga Vashishta« nije načinila fundamentalnu transformaciju u strukturi vaše svesnosti. Ona je samo proširila vaš intelekt. U najboljem slučaju, možete da kažete, »život je prolazan« - ipak će vas pogoditi nesreća. Ono što je neophodno je preobražaj svesnosti, anubhuti ili iskustvo, što može da se dogodi praksom djana joge, samointrospekcije, mantrom i drugim tehnikama joge. 53

Većina ljudi živi porodični život, ne zbog poštovanja niti zato što misli da ovaj život ima dostojanstvo, već zato što su pod psihološkim ili socijalnim pritiskom. Da nema takvih prisila mislim da nikada ne bismo vodili takav život. Retko je razumevanje za pravu ulogu grihasta ašrama u našoj evoluciji. Da li je svrha porodičnog života samo trošenje uma na senzualne stvari? Zar to nije put ka realizaciji? Zašto je red grihasta ašrama stvoren u Vedama? Šta je bio njegov cilj? Da li je to samo reprodukcija? Da li zadovoljstvo? Ili možda samorealizacija? Grihasta ašram je put, ne cilj za sebe. Iz grihasta ašrama treba da pređete u vanaprasta ašram ili u fazu koju zovem karma sanijasa. Kada treba da započnete vanaprasta ašram? U 56. godini, kada dobijete prvi srčani napad? Ili možda u 76.oj, kada ste potpuno isceđeni od života? Ne, čim shvatite da grihasta ašram nije cilj nego put, i da u toku života morate da razvijete dublju i višu, večitu, trajnu i sveprožimajuću svesnost, odmah krenite dalje! Tražite od svog gurua geru dhoti, spiritualno ime, filosofiju življenja i cilj. Karma sanijasin ima cilj, Grihasta ga nema, on samo živi. Imovina, novac, obrazovana deca, - to ne može da bude cilj naše sudbine. Karma sanijasin ima jedan cilj, ne dva, i jedno opredeljenje. Ne mogu da postoje dva odredišta kada je u pitanju totalna kosmička egzistencija. Svako biće, pokretno i nepokretno, biljka, mineral, sisar, leptir, čovek, rakšasa ili deva, kreće se prerna jednom odredištu koje se zove savršenost ili purna, odnosno paramatna tatva. Možete to da nazovete nirvanom, Bogom, vaikunthom ili kaivaluom, sve ima isto značenje. Odredište je samo jedno, a kada od gurua dobijete svoj cilj, postajete karma sanijasin. Jedanput godišnje idite u neki ašram, sami, bez porodice. Obrijte glavu, obucite geru, spavajte na podu, jedite samo jednom dnevno, praktikujte kompletnu brahmačariju (mislima, rečima i delom), i živite kao purna sanjasin - ne pušite, ne slušajte radio, ne čitajte novine, ne mislite na politiku, posao, tržište, radite samo jednu stvar - vašu sadhanu. Vaš guru će vam reći šta treba da radite - đapu, likhit đapu, asane ili čitanje »Joga Vashisthe« ili »Bhagavad Gite«. Ako vam ne kaže nista, radite u vrtu ili kuhinji. Čak i kratko življenje sanijase od petnaest dana, obogatiće vas dubokim i trajnim iskustvima, stvoriće novi um i ličnost. Kada se zatim vratite u grihasta ašram, videćete stvari drugim očima. Mogu se događati rođenja i smrti, venčanja, konflikti i prepirke, ali vi ćete biti u stanju da im prilazite kao druga ličnost. Ne morate da oblačite geru kada idete na posao, to nije neophodno. Kada ste karma sanijasin, morate da igrate ulogu savršenog porodičnog čoveka sa unutrašnjim stavom sanijasina. Karma sanijasa treba da postane red vašeg dana, i osvesti vanaprastu. Nemojte da čekate dan vaše penzije. Čak i kao udati i oženjeni ljudi, u grihasta ašramu, možete da budete karma sanijasini.

54

NOVI IZBORI Ženski ideal je oblikovan u skladu sa podelom rada u svim društvima. Obično su muškarci ti koji su angažovani u spoljašnjem svetu (bilo u lovu ili poslu) da bi obezbedili porodicu materijalnim stvarima, a ženina odgovornost je nega dece i održavanje doma u kojem se deca čuvaju i podižu. Ženama je potrebna pomoć u poslednjim mesecima trudnoće i ranom životu bebe, što je dovodi u zavisan položaj od muškarca, bar u toku nekoliko godina života. U tom periodu, horizont života žene je ograničen skoro samo na kuću. Žene treba da budu visoko svesne emocionalnog tona unutar porodice i susednih grupa. Učenjem da bude u porodici, žena postaje pasivna, popustljiva i neagresivna, ohrabrena da razvija intuiciju koja informiše njen privatni svet emocija i senzacija. Da žena mora da rađa decu je biološka činjenica, da ona mora da podnosi najveći teret njihovog vaspitavanja nije biološka neophodnost. Tako nešto je pogodno, ali pogodnost i nije neophodna. Ima još manje razloga da žene održavaju domaćinstvo samo zato sto su žene. Među Todama u juznoj Indiji, muškarci smatraju da je njihova sveta dužnost da se brinu o domaćinstvu. Da bi se opravdala polna podela svetskog rada, davno je pretpostavljeno da je ženama dodeljena domaćinska uloga zbog njihove nesposobnosti da rade nesto drugo. Još uvek je rasprostranjeno verovanje da muškarci imaju višu inteligenciju od žena, i da tu inteligenciju mogu bolje da upotrebe. Ženama se priznaje da su intuitivnije, ali, u novom tehnološkom veku intuicija se obezvređuje i smatra kompenzacijom racionalnosti koja se ceni. Dečaci se uče ne da upotrebljavaju intuiciju nego glavu, što se ne očekuje od devojčica. Svet današnjice traži logički racio za svaku akciju i ne prihvata intuiciju kao zadovoljavajuću osnovu za odluke, tako da se žensko razmišljanje i zaključivanje odbacuje kao nepouzdano i varljivo. Isto tako, rasprostranjeno je verovanje da žene imaju manje sposobnosti da misle, deluju, stvaraju. Ipak, nema dokaza, biološkog ili psihološkog, za takvu nesposobnost ženskog pola. Studije polnih razlika u postignućima dece ne daju nikakve objektivne dokaze za takve stavove. Dečaci i devojčice su testirani u čitanju, računanju, matematičkom rezonovanju, prostornoj kogniciji, apstraktnom mišljenju, perceptualnoj brzini, manualnim i naučnim vestinama. Nije bilo značajnih razlika u ovakvim istraživanjima, odnosno, nema pouzdanih, dokazanih polnih razlika u mentalnoj sposobnosti koja bi potvrdila ograničenost delovanja žena, i njihovu jedinu sposobnost za domaće dužnosti. Ako žene treba da se drže u kući jer su fizički slabije od muškaraca, onda se treba setiti da ima malo dostignuća čoveka za koje je potrebna velika mišićna snaga.

55

Nema materinskog instinkta Veruje se da postoji prirodna veza između majki i njihove dece, a o materinskom instinktu govorimo kao da je osnovni biološki nagon koji određuje ulogu žene u porodici. Skoro univerzalno se veruje da je materinstvo neophodno i zadovoljavajuće stanje za ispunjenje žene, stanje koje je dovoljno da obezbedi konačno zadovoljstvo svakoj ženi i jedini način da se doživi celovitost. Pored nagona samoodržavanja, seksualni nagon je najjači čovekov biološki impuls koji uslovljava reprodukciju. Ali, impuls materinstva nije sam za sebe biološka motivaciona snaga i nije neophodna odlika svih žena. »Materinski instinkt« je rezultat generacijskih socijalnih treninga kombinovanih sa potrebom da se neizbežna situacija materinstva doživi lepom i obogaćujućom. Muškarci imaju sve što je neophodno da budu očevi, pa ipak ne govorimo o »očinskom instinktu«. Nijedan muškarac ne bi prihvatio činjenicu da je rođen pre svega da bude otac, i da je očinstvo jedina uloga koja će mu doneti lično ispunjenje. Muškarci su postizali zadovoljstvo, oduvek, iz velikog broja aktivnosti, a očinstvo često igra malu ulogu u njihovom životu. Ipak, ne govorimo za muškarce koji nemaju decu da su neprirodni, kako često opisujemo žene koje ne žele da imaju decu. Takođe, rasprostranjeno je tolerisanje neučestvovanja biološkog oca u odgajanju dece, dok se žena koja napusti dete i ostavi nekom drugom da ga neguje, smatra zlom i bolesnom, ili, u najboljem slučaju, nesrećnom žrtvom sudbine. Nesreća mnogih žena koje žele da rode decu ali su fizički nesposobne da to učine, bi bila dokaz postojanja materinskog instinkta mnogima, koji, ako se ne ispuni, dovodi do frustracije. Pre svega, nisu sve sterilne žene nesrećne. Osim toga, takve žene nisu izabrale da budu bez dece, i veliki deo njihove nesreće je posledica osećanja lišavanja. Štaviše, u svetu u kojem se materinstvo smatra osnovnim razlogom i svrhom ženske egzistencije, žene bez dece se doživljavaju kao nekompletne i upućuju im se saučešće i sažaljenje koji im ne olakšavaju situacijii. Žene koje su uspešno prihvatile nedostatak dece mogu da se okrenu drugim aktivnostima, a mnoge od njih su upoznale radost materinstva usvajanjem dece. Antropološki dokazi ne podržavaju stav da je doživljaj ispunjenja koji nastaje negovanjem dece zasnovan na zadovoljenju instinktivne potrebe. Postoje studije koje su jedva pokazale tragove materinskog nagona – u Novogvinejskom plemenu koje je proučavala dr Mid, žene su sa neprikrivenom odvratnošću gledale na svoju ulogu majke; retke žene koje su se ponašale majčinski prema svojoj deci, bile su ismejavane. Još čudniji je običaj Mbaja, koje je proučavao Klod Levi-Stros - oni sa takvim nezadovoljstvom doživljavaju materinstvo, da zarobljavaju mlade iz susednih plemena, usvajaju ih i odgajaju kao svoju decu, čineći na taj način supstituciju reprodukcije. Značajnija od ovakvih izolovanih primera, međutim, je univerzalna činjenica: malo ljudskih društava gleda na vezu između majki i njihovog potomstva kao na tako prirodnu, tako ispunjujuću, da bi učili žene da je materinstvo njihova dužnost i sudbina. I zaista, ovakva edukacija je sve ozbiljnija, kako ljudsko društvo postaje civilizovanije - jer, kako svet postaje bogatiji po raznovrsnim mogućnostima, veće su životne mogućnosti žene i izvan materinstva i porodice. 56

Izbor Bilo bi glupo reći da žene u budućnosti neće više želeti da se udaju i rađaju decu. Porodični način života je put koji mnogim ljudima odgovara u zadovoljavanju njihovih želja i potreba, a zadovoljstvo življenja uz decu i brigu o njima je ogromno. Mnogi ljudi biraju zanimanja u kojima će moći da neguju ili uče decu jer ih to obogaćuje i stimuliše (kako je veliki broj muškaraca među njima, ne bi bilo tačno tvrđenje da je takav izbor sublimacija materinskog instinkta). Široko rasprostranjena upotreba kontracepcije omogućuje slobodan izbor materinstva. Žena koja aktivno odabere ulogu majke će biti zadovoljnija nego ona koja to učini nevoljno, biće pozitivnija, kompetentnija i sa više ljubavi, kreativnija prema sebi i porodici. Shvatanje prave uloge materinstva i porodičnog života oslobodiće žene krivice i omogućiće nove izbore i zadovoljavanje individualne potrebe za integracijom.

Neudate žene Uvek su postojale žene koje su aktivno i svesno odabrale način života koji je alternativan bračnom. Jogine, sveštenice drevne Grčke, kaluđerice, svetice, i religiozni aspiranti svih vremena su u svojim redovima imale žene koje su pronašle ispunjenje izvan braka i materinstva. U svim prostorima su postojale žene koje nisu bile udate a bile su voljene kao ćerke, sestre i tetke, ako nisu uspele da to budu kao supruge i majke. Sve više žena modernog vremena traži mogućnost za puni izraz svojih potencijala izvan tradicionalnih ženskih uloga. Kao što su nekada postojale moćne kraljice, žene ponovo imaju važne uloge u političkom životu svojih zemalja, čak i na najvišem nivou. Žene su ušle u sudnice i hirurške sale, one su inženjeri i arhitekte, naučnice i profesori, umetnice, psiholozi i socijalne radnice. Žene sve više imaju šansu da vode konstruktivan i ispunjujući život u svetu koji je nekada bio rezervisan za muškarce.

Predrasuda Uprkos očiglednoj emancipaciji žena, još uvek ima suptilne diskriminacije koja je protiv njih. Manji broj žena je u profesijama najvišeg nivoa, veći u onim drugim. Mnogi misle da su žene nekako manje kompetentne i radije zapošljavaju muškarce. Istina je, takođe, da se većina muškaraca, zbog svoje uslovljenosti, oseća loše ako mora da radi pod rukovodstvom žene, i očekuje da će se svaka žena konačno udati i imati decu, tako da se obrazovanje žena za više položaje smatra trošenjem vremena i novca. Veoma je teško neudatim ženama da ubede svoju okolinu da svoj rad ozbiljno shvataju i da im on ne predstavlja kompenzaciju za bračni život. Socijalna sredina još uvek smatra da žene moraju da se udaju, a porodica i prijatelji troše energiju da žene u to ubede. Žena koja se ne uda, ne samo da izdaje svoju porodicu, vec se smatra da je pod rizikom siromaštva, moralne opasnosti i pre svega, usamljena u starosti, kao da je brak zaštita od takvih stvari. Situacija je još teža za ženu koja bi volela da se uda, ali to ne uspeva - ona je rascepljena jer njeno stanje 57

nije njen izbor, i osetljivija zbog sumnje u sebe, koja je posledica stalnog kriticizma drugih. U svim jezicima postoje ružne šale i nadimci koji se upućuju ovakvim osobama, što se, naravno ne događa i sa neoženjenim muškarcima. Ovakve žene se smatraju osobama lišenim vitalnosti i topline. Sa druge strane, žena »karijerista« se smatra bezobzirnom i hladnom, a njena posvećenost poslu se ne poštuje nego tumači negativno. Sve eventualne greške neudatih žena se pripisuju njihovom stanju i često se govori da je sve što je potrebno takvim ženama muškarac. Ipak, sve više žena se odlučuje da ne vodi bračni život, uz rizik da uđu u nepriznatu bitku za socijalno prihvatanje.

Više vremena za jogu Neudate žene nalaze u jogi oslobađanje od napetosti i inspiraciju za življenje. Praksa joge omogućuje razvijanje stava nevezivanja, mogućnost da se uzdigne izvan nedobronamernog kriticizma i održi mirnoća. Sa stavom - savršen rad sa savršenim nevezivanjem, joga transformiše karijeru žene u put ka postizanju više svesnosti. Bez obzira na vrstu rada, ovakav stav prethodi shvatanju da rad nije samo način zarade i uspeha, već duhovna praksa. Sa manje obaveza i zahteva okoline, žene koje su neudate imaju više vremena da se posvete sebi jogom, koja će im obezbediti snagu, sigurnost i lični magnetizam, koji će, ako je to uopšte potrebno, opravdati izabrani životni stil.

Sanijasa Ne moramo da promenimo svoj socijalni status da bismo se duhovno razvijali. Ako smo udati, nije neophodno da se odreknemo bračnog života niti menjamo način življenja. Sadhana u bračnom životu sigurno može da nas odvede u duhovne visine. Sa druge strane, postoje žene, koje po svom izboru nikada neće biti udate, koje su orijentisane na drugi način života. Za žene koje uz sve to traže najviša duhovna postignuća, za one koje žele jednostavno da budu korisne, joga nudi sanijasu, put koji vodi ka spontanosti, harmoniji i mudrosti. Odricanjem od drukčijeg načina života, žena ništa ne gubi. Ako ima materinska osećanja, ta osećanja mogu da pronađu univerzalni izraz i stotine dece će imati koristi od toga. Umesto da služi muža i decu kod kuće, žena će proširiti svoju sferu služeći celo čovečanstvo. Sanijasin se odriče površnosti sveta da bi taj svet upoznao i doživeo potpunije. Sanijasa je kreativan životni stil koji progresivno eliminiše komplekse i poremećaje, i u kojem nema mesta za neuroze i depresiju. Aktivni i stimulativni način sanijase transformiše um u savršeni instrument koji zrači mudrost a ne konfuziju, blaženstvo a ne nesreću. Kada jednom postane sanijasin, žena je izvan seksualnih razlika i oslobođena pritiska da se veže za neku ulogu samo zbog sopstvene biologije. Žena sanijasin nema ulogu, ona je slobodna da prihvati svaku akciju koja će joj omogućiti da služi. Kroz sanijasu, žena najviše može da pomogne sebi, pomažući druge; ona je uključena u život koji će joj svakako omogućiti da dostigne duhovni cilj. Sanijasa je konačno stanje oslobođenja žena.

58

Žene i sanijasa (izvod iz govora Gurudeva, Swami Satjanande Sarasvatija) «U istoriji joge, žene su uvek bile u većini - prisustvujte bilo kojem času joge, satsangu ili ašramskom životu - naćićete više žena nego muškaraca. Više žena u duhovnim pokretima današnjice nije nešto što je novo, već samo obnavljanje onoga što je u davnoj prošlosti postojalo. Poslednjih nekoliko vekova žene su bile lišene osnovnih prava jednakosti, kao i duhovnog života. Razlog za to je možda naša želja da ih eksploatišemo kao objekte putenosti. Siguran sam da je moja sumnja ispravna. Da je ženama bilo dozvoljeno da idu duhovnim putem i podignu nivo svoje svesnosti, kako bi mogle da budu žrtve putenosti? Do nedavno žene su bile ohrabrivane samo da budu supruge i majke i ništa više, i uslovljavane da to prihvataju. U poslednje vreme, žene se sve viđe oslobađaju stare tradicije. Međutim, u zemljama Zapada, one su uvek bile ekskomunicirane iz duhovnih centara. U jogi je to sasvim različito - muškarci i žene mogu da žive, kreću se i komuniciraju, sasvim slobodno zajedno. Od početka istorije joge, žene su imale važnu ulogu i mnoge od njih su bile svetice i gurui. Šiva je, veruje se, prvi učitelj i osnivač tantre i joge. Prvi učenik bila mu je Parvati, njegova partnerka, žena ili Šakti. Ako čitate tantrički tekst, videćete da se on završava sa »pitala je Parvati«. Prema tome, znanje tantre i joge je prvo preneto ženi, a u jogičkoj kulturi, kada se govori o nekom odnosu, žena se uvek pominje prva. Govorimo »Sita Ram«, »Rada Krišna«, ne »Krišna Rada« i »Gauri Šankara« ne »Šankara Gauri«. U tibetanskoj i hinduistifčkoj tradiciji tantre, bilo je osamdeset četiri sidhe, od kojih su šezdeset četiri bile jogine. U Kašmiru je živela čuvena svetica Lala, koja se uvek kretala potpuno naga. Često su je njeni sledbenici pitali »Lala, zašto ne nosiš nikakvu odeću?«. Ona bi odgovarala »Da li vi vidite moje telo ili moju dušu?« U Upanišadama se pominju mnoge svete žene i filosofske diskusije između muških i ženskih jogina. Posebno lepa je priča o mudroj ženi Gargi koja je bila poznata po svom obrazovanju i kao sanijasin. Kada je Šankaračarija napisao čuveni tekst o tantri, »Ananda Lahari», završio ga je rečima - »Da li bi bez Šakti Šiva bilo šta stvorio?« Šiva je samo tihi svedok, Šakti je stvaralac. Zbog toga se u tantričkoj tradiciji žena smatra inicijatorom. U svetu postoje dve tradicije - matrijarhalna i patrijarhalna. Judaizam, Hrišćanstvo i Islam su patrijarhalni. Hinduizam, Budizam, Zoroastrianizam, Šintoizam, Taoizam i Konfučijanizam su matrijarhalne tradicije. Matrijarhalne religije su sa mnogo razumevanja i milosrđa prema drugima, što odslikava žensku prirodu. One su odgovorne za lepe stvari žvota, kao što su lepe umetnosti, joga, tantra, igra, muzika, slikarstvo. Patrijarhalne religije su nekompromisne, proizvele su moćne ratnike i razvile jaku administraciju. One su, takođe, sprečile da žene napreduju. Međutim, u prošlom i sadašnjem veku, žene Zapada su postale otvorenije, a promena se polako događa i na Istoku. U skorašnje vreme dogodilo se i obnavljanje tradicije ženske sanijase. U ranim šezdesetim i sedamdesetim godinama 20. veka, kada sam počeo da iniciram žene u sanijasu, ortodoksni ljudi su pravili raznovrsne 59

komentare. Kako su godine prolazile, oni nisu imali drugi izbor već da slede moj trag, i svi gurui sada imaju mnogo žena učenika. Moja filosofija je: žene su vrlo iskrene i poslušne. One su predane i vredne, i kada radite sa njima, čine vas opuštenim. Rekao bih da je jedan od najvažnijih razloga za uspeh mog rada uvođenje žena u pokret joge. Ne mislim da su muškarci beskorisni - oni, takođe, imaju svoje mesto, ali, u shemi kreacije, verujem da su žene superiorne. Žena je najfinija kreacija kreatora i nema razloga da bude lišena duhovnog života. Unutrašnja priroda žena je duhovna, i treba im dozvoliti da podignu svest i razviju taj deo njihove prirode. Zašto one ne bi postale vidovite, proroci, naučnice i sanijasini?»

60

BOŽANSKI SADRŽAJ Astarte, Velika Majka, nežno je volela svog sina Tamuza, Zelenog vegetaciju koja je prekrila Zemlju. Oduševljena njegovom lepotom i želeci ga za sebe, Kraljica Podzemnog sveta kidnapovala je jednog dana Tamuza. Astarte je bila u žalosti. Neutešna, lutala je po svetu tražeći svog sina ali nije nigde mogla da ga nađe. Posle nekog vremena, Sunce se sažalilo nad Astartom, i otkrilo joj je tajnu nestanka njenog sina. Velika Boginja je u besu poslala prokletstvo na celu zemlju: »Neka svi ljudi nestanu! Neka ne bude kiše, ni toplote, ni plodova ako mi se ne vrati sin.« Pošto je bila tako moćna boginja, njene želje su bile komanda i zemlja je postala hladna i pusta. Dok je zemlja drhtala, Astarte je pošla na naporan put. Kucala je odlučno na kapiju ulaska u podzemni svet, a zlobni čuvar je tražio njenu krunu kao zalog za prolazak. Dala mu je krunu. Kroz tamu i zadah, prolazeći pored uvrnutih i grotesknih figura, silazila je ka centru tog sveta. Šest preostalih kapija stajale su između nje i njenog cilja, a svaki vratar je od nje tražio zalog koji ona nije žalila. Prolazeći kroz poslednju kapiju, ostala je naga. Takva se srela sa Kraljicom Podzemlja i pregovarala za život svog sina. Zemlja se utišala kada su se sile svetlosti i tame, života i smrti, susrele u borbi snaga. Na kraju, Astarte je pobedila i sin joj je vraćen. Tamuz je ponovo rođen u svetu svetlosti, donoseći radost zemlji i slavu proleća.

Mit... U simboličkom jeziku mita nalazimo događaje za koje intuitivno znamo da su istinita iskustva, previše duboka da bi se logički prihvatila. Mit o Astarte može da inicira mnoge interpretacije, ali on je priča svakog duhovnog tragaoca. Astartina želja da se ponovo sretne sa Tamuzom je duboki impuls u svima nama za ponovnim spajanjem sa višom svešću. Njen put u Podzemni svet je istraživanje dubina našeg bića koja svi moramo da preduzmemo da bismo dostigli cilj. Borba između sila svetlosti i tame je ono što se događa u svakoj duši. Kraljica Podzemlja predstavlja snažan ego koji bi nas zauvek zatvorio u neznanje. Sedam čuvara kapija su problemi svakodnevnog života koji, ako im se priđe ispravnog stava, pomažu da uklonimo vezanosti i negativnosti. Sedam kapija su sedam čakri, a ponovni izlazak Astarte i Tamuza u svet svetlosti je naše sopstveno ponovno rođenje u ravni više svesti. Mitovi izlaze iz kolektivnog nesvesnog, koje je skladište celokupnog iskustva rase, i u kojem se nalazi prava priroda žena. Ovaj nivo našeg bića se suprotstavlja intelektualnom objašnjenju, sa simbolima koji utiču na nas izvan domena budne svesti. Mitovi podstiču ljude i služe kao vodiči ličnom rastu. Tako, mit o Astarte ima značaj za sve žene. Iako »žena nad ženama«, Astarte personifikuje hrabrost, određenost i ličnu moć. Ona žali zbog gubitka sina ali ne dozvoljava da je 61

žalost preplavi. Ona ne sedi pasivno u patnji, već čini sve šta može da popravi situaciju. Astarte je nezastrašena teškoćama puta, i duž njega pokazuje hrabrost i određenost, potrebnu svima nama da bismo sebe jasno sagledali. Velika boginja je nadprirodno otelovljenje kreativnih snaga univerzuma, koja inspiriše čovečanstvo od samih njegovih početaka.

...i simboli Poslednjih decenija arheolozi su prikupili veliku količinu dokaza da je obožavanje Majke Boginje imalo važnu ulogu u životima naših predhodnika iz kamenog doba, i da je to još uvek tako u Indiji, Africi i nekim drugim delovima sveta. Ovo se vidi ne samo na pećinskim crtežima, već i na brojnim statuama i figurinama žena, izvajanim iz kamena, kostiju, mamutskih kljova. Neke od njih su stare oko 25.000 godina, i ima ih deset puta više nego sličnih figura muškaraca. Iako većina figurina pokazuje nage žene, one se obično ne smatraju erotičnim, niti «umetnošću radi umetnosti». Antropolozi su, na osnovu mnogih dokaza, zaključili da te figure predstavljaju deo magijske ili religijske tradicije. Većina figurina su visoko stilizovane ili simbolične, sa posebnim naglaskom na grudi, zadnjicu i genitalije, što pokazuje da se Boginja smatrala beskrajno plodnom, vrhunskom kreatorkom. Ne samo da je ova tradicija stara koliko i svet sam, nego se ona i univerzalno primenjivala. Figure boginja su pronađene u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Čehoslovačkoj i Rusiji. Nađene su, takođe, na Bliskom istoku u Turskoj, duž Tigra i Eufrata, u Egiptu, i, naravno, u Indiji. Na drugoj strani sveta, među australijskim urođenicima čija je kulturna baština skoro nepromenjena od kamenog doba, božanstvo Vremena Sna, bila je žena. Kao i drugi primitivni ljudi, urođenici nisu razumevali biološko roditeljstvo niti prihvatali neophodnost veze između seksualnog akta i začeća. Žena je slavljena kao davalac života, uloga muškarca nije povezivana sa početkom života. Žena je zato bila svemoćna. Ona, i samo ona, je imala dar da svetu donese novi život. Čak i u oblasti koja je sad poznata kao Biblijska zemlja, zemija Hebreja, najčešći ritualni objekti iz kasnog bronzanog doba (oko 1.500 – 1.300 pre nove ere) su ploče koje prikazuju boginju Astarte. Isti ili slični objekti postojali su i u biblijsko vreme. Obožavana u mnogim zemljama, Boginja je bila poznata pod mnogim imenima. Ona je bila Izida u Egiptu, Nana u Sumeriji, Ištar u Vavilonu, Astoret ili Astarte u Asiriji, Afrodita u Grčkoj, Venera u Rimu. U Kini ona je Teh koja manifestuje Tao, a u tantričkoj tradiciji Indije Šakti ili Devi. Bez obzira na korišćeno ime, ljudi svih oblasti obožavali su Vrhunsko, kao Boginju i Majku. Ne smemo da napravimo grešku i pripišemo obožavanje Velike Boginje samo primitivnoj infantilnosti čovečanstva. Uporište Boginje je bilo u zajednicama duž Mediterana, na Bliskom i Srednjem istoku, i u Indiji, u oblasti koja je postala poznata kao »kolevka civilizacije«. Ovde se čovečanstvo pomerilo od prostog lova i prikupljanja plodova do poljoprivrede, ovde se razvila pismenost, sve pod pokroviteljstvom Velike Boginje.

62

Sumerija je bila prethodnik Vavilona, velikog kulturnog centra, a postoje dokazi od pre 3.000 godina da je Boginja obožavana u hramu u kojem su skoro isključivo služile sveštenice. Hram je bio ključna institucija rane civilizacije. U Sumeriji su nađeni prvi primerci pisanih zapisa posvećenih Boginji u hramu Kraljice Neba u Erehu. Minojska civilizacija Krita bila je jedna od najnaprednijih u preistoriji, materijalno i kulturno, i uticala je na razvoj kasne grčke kulture. Minojci su obožavali boginju čiji struk je bio obavijen osama a obnažene grudi zmijama. Niko ne može da ospori istaknutost egipatske civilizacije u kojoj se verovalo da je Boginja postojala kada ništa drugo nije bilo stvoreno. Ona je bila ta koja je na nebo postavila Boga Sunca, Ra, božanstvo faraona. Civilizacija je nastala i cvetala u kulturama koje su obožavale Boginju kao Vrhunskog stvaraoca. Mitovi i rituali oko Boginje, proizlaze iz kolektivnog nesvesnog i pokazuju intuitivno razumevanje cele ljudske rase o poreklu kreacije i sila koje deluju u kosmosu. Izvestan svesni uvid u ovo intuitivno znanje može da se postigne proučavanjem spisa i simbola koji su preživeli prošlost. Ima bezbroj pisanih dokaza na kamenim i glinenim pločama raznih drevnih društava Egipta, Srednjeg istoka, Kine i Afrike, o verovanju u moć Boginje, koja je smatrana nadljudskim otelovljenjem kreativne energije univerzuma. Na ploči iz Tebe u Egiptu (oko 1.400. godine pre Hrista), zapisano je: »Na početku je postojala Izida, najstarija među drevnima, Boginja od koje su sva bića nastala. Ona je bila Velika Gospa - vladarka dveju zemalja Egipta, Vladarka Skloništa, Neba, Kuće života Božanske reci. Ona je bila jedinstvena. U svojim velikim i izvanrednim delima bila je ona mudra čarobnica i izuzetnija od svih božanstava«. Za Vavilonce, (1.800 - 700. godine pre Hrista) Izida je bila »Ona koja je prošla kroz užasni Haos i donela život zakonom Ljubavi, i od Haosa napravila Harmoniju«. Molitva iz Durgashatanamastotram koja se izgovara u Indiji, sastoji se iz tipičnih epiteta koji se pripisuju Boginji, svuda gde se ona obožava: »Čista - suština svega - Znanje - akcija - vrhunska - izvori mudrosti - čija ljubav je beskrajna - postojanje - čuvar mnogih oružja - devica - mladolika - asketa starica majka - izvor snage«. Vizuelni simboli Boginje su isto tako rečiti u potvrđivanju njene mnogostrane kreativne snage. Na zlatnom medaljonu, nađenom na Bliskom istoku, prikazana je lepa žena koja drži lotos, simbol kosmičke životne snage među Feničanima, Egipćanima i Indusima. Ovaj prikaz je sličan mnogim pločama bronzanog doba koje prikazuju Astarte kao nagu ženu koja drži ljiljan i ponekad zmiju. Čuvena statua Venere iz Vilendorfa, ima ogroman gravidan trbuh i nabrekle grudi, što je tipično za mnoge figurine Venere koje se nalaze po Evropi i simbolizuju kreativnu plodnost. Dijana iz Efesa, paganska Boginja koju je potkazao Sveti Pavle u poslanici Efesijancima, predstavljena je krupnom ženom sa hiljadu dojki, kao simbol ljubavi i obilja. Sve ovo su manifestacije Velike Boginje u njenom aspektu Majke Zemlje - ona rađa i hrani ono šta je rodila. Sve majke bilja, kao Demetra i Izida, 63

imaju ovu vrstu energije. Njihov simbol je virtuozna spirala oblika školjke, cornucopia (Rog Obilja).

Snaga evolucije Kosmos nije ni jednostavan ni nepromenljiv, i svaka njegova refleksija na kraju pokaže drugi oblik. Isto tako, intuicija otelovljena Velikom Boginjom nije tako obična, da bi predstavljala samo ona božanstva koja se uklapaju u model »dobrih vila«. Prepoznavanjem destruktivne snage univerzuma, mogućnostima nestajanja i nastajanja, čovečanstvo odaje poštu Boginji kao univerzalnom deliocu smrti. U ovom njenom aspektu ona se prikazuje kao strašna figura, obično sa velikim jezikom izbačenim iz usta. Takva je bila Meduza koja je ljude pretvarala u kamen, ako bi se usudili da je pogledaju direktno u oči, a strašna koncentracija njene moći simbolizovana je njenom frizurom od zmija. Slična je i meksička Coatlicue, spremna da ubija, obučena u haljinu izvijuganih zmija. Druge Majke Smrti su Lilit i Hekate, koje personifikuju zlu vešticu koja se bavi crnom magijom. Ipak, ni priroda ni nadpriroda nisu kategorično crne niti bele, i postoje i druge dimenzije snage koje predstavljaju razne boginje. Jedan srednjoistočni kameni reljef prikazuje ženu sa četiri ruke, koja sedi pored tigra, simbolizujući njenu kontrolu snažnih strasti niže prirode. Ovaj oblik je veoma sličan portretu indijske Durge, koja, takođe, ima četiri ruke, krvavu odeću i golih leđa jaše lava. Ovakvi simboli govore da Boginja nije samo stvarala, već je delovala i kao snaga duhovne evolucije. Ovo je potkrepljeno obredima drugih božanstava kao što su Artemida, Diotima i Sofija, koje su bile otelovljenje mudrosti. U Grčkoj, muzu su prizivali svi muzičari, igrači i pesnici. U Indiji to je Sarasvati, muza finih umetnosti, učenja i znanja, privremenog i duhovnog. Takve boginje su često povezane sa otvorenim prostorom, za razliku od Majke Zemlje koja je uvek blizu ognjišta. One predstavljaju snagu koja utiče na mentalni i duhovni život dok on ne dostigne tačku ekstaze, i često su predstavljene kako igraju. Devica Marija, Hristova majka, ima ovu moć – «devica» pri tome znači »neuslovljen, slobodan«, što znači da njena funkcija nije da rađa decu svetu već da čovečanstvo dovede u stanje ekstaze. Moći boginje su snažne manifestacije koje transcendiraju sva razlikovanja. Tantrička Kali je takav primer koji istovremeno predstavlja snagu kreacije, destrukcije i evolucije. Kali Ma, Majka Kali, božanstvo koje je obožavao Šri Ramakrišna je, krupna žena, crna kao noć, ukrašena ogrlicom od lobanja i vencem od odsečenih ruku. Jedna od njene dve ruke je podignuta, spremna na udarac, drži mač, dok se u drugoj nalazi odsečena glava demona. Jedna desna ruka je u vara mudri, položaju davanja blagoslova, a druga u abhaya mudri da odagna strah. Kali se divlje smeje, njen jezik viri iz usta punih krvi, dok ona razuzdano igra na lešu vremena. Kali je u isto vreme stvaralac, čuvar i uništavalac univerzuma. Ona je beskrajno blaženstvo koje gazi vreme u igri večnog stvaranja i surovo uništava demone naše niže prirode i štiti svoje podanike od duhovnog neznanja. Ona štiti sve koji joj priđu, ispunjava njihove želje i poklanja im krajnje blaženstvo božanske ekstaze i 64

oslobođenja. Kali obuhvata sve aspekte Velike Boginje - davanje života, oslobađanje u smrti i igri sa nama, ka ekstazi izvan i života i smrti, sve dimenzije moći koje čine kosmos. U tantri ova kosmička moć se zove Šakti (u bukvalnom značenju »biti sposoban«) koja ima različite oblike imena u skladu sa specifičnom funkcijom i sferom delovanja. Šakti je kreativni impuls koji manifestuje univerzum u odgovoru na inspirisanu svesnost. Stvaranje je igra energije pred svešću, igra Šakti pred Šivom. U univerzumu koji nauka sve više smatra matriksom isprepletanih energetskih polja, Šakti je sve. U Mahanirvana Tantri, Šiva se obraća Šakti: »Ti si vrhunska manifestacija Brahmana, vrhunska svest, i iz tebe potiče celi univerzum. Ti si Majka. Ti si poreklo svih oblika. Ti si oblik svega. Tvoj koren je u Brahmanu, koji je bez akcije. Ti, pokrenuta njegovom željom, stvaraš, štitiš i uklanjaš ovaj svet sa svim što se kreće i ne kreće. Obožavanjem Tebe, Tvoji sledbenici će sigurno dostići Vrhunsko.« Šakti ima dvojnu prirodu. Ona je Maya koja nas obavija u ovom svetu senzualnog iskustva i zablude. Ipak, direktna percepcija Kundalini Šakti, vodi nas ka prosvetljenju. Po tantri, Vrhunsko je jedno, izvan polarnosti, ali ono se manifestuje kao Šiva (muško) - svest i Šakti (žensko) - energija. Rituali posvećeni boginji Šakti sastoje se iz praktičnog puta (joga sadhana) za buđenje i sjedinjenje energija koje su neophodne da nas odvedu ka vrhuncu proširene svesti.

Renesansa Obožavanie Boginje Majke je još uvek živa tradicija u Indiji gde se Šakti slavi u njenom najpopularnijem obliku, kao Kali. Prestanak obožavanja Boginje u ostalom delu sveta ne umanjuje vrednost prakse u ovim ritualima i realizaciju kroz njih, već samo pokazuje promenu ravnoteže energije čovečanstva. Ova promena se, izgleda, dogodila oko 3.000 godina pre nove ere i povezana je sa invazijom novih ljudi sa severa. Talasi te invazije trajali su nekoliko hiljada godina. Novi ljudi su poznati kao Indoevropljani, ili samo, Arijci. Njihovo poreklo je nepoznato, verovatno potiču iz zajednica kamenog doba sa dalekog severa Evrope. Dok su sledbenici Boginje bili u zajednicama koje su se bavile zemljoradnjom, Arijci su bili plemena koja su se bavila stočarstvom i obožavala muškog Boga Sunca. Ovo božanstvo je slalo kišu njihovim pašnjacima u zalog za životinjsku, ponekad ljudsku, žrtvu. Zajednice su bile patrijarhalne i borile se sa susednim plemenima, zbog čega su poznati kao »kultura borbe sekirama«. Sve što su osvajali, potčinjavali su svojim običajima, što je podrazumevalo i slavljenje muških bogova oluje i vatre (Indra i Agni). Arijci su došli do Pendžaba u zapadnoj Indiji, gde su se sreli sa starosedeocima Dravidima, koji su imali naprednu kulturu sličnu Haldejskoj. Dravidi su napustili krvno žrtvovanje i korišćenje mesa, i odavali su nenasilnu poštu silama prirode koje su predstavljali lingam, i Boginje Kali i Durga. Dravidska kultura je bila tantrička. Arijci su doneli elemente koji će se razviti u Hindu kulturu, Sanskrit, kastinski sistem i nove muške bogove koje je predvodio Indra. Međutim, možda zato 65

što su slavili nekoliko božanstava a ne jedno, bili su tolerantniji prema Dravidskim božanstvima tako da se slavljenje Boginje nastavilo. Centri slavljenja su ostali u Biharu, Orisi i Asamu - mestima najudaljenijim od Arijskog uticaja. Tako su moćne misterije koje su se izgubile kod Eleuzijanaca i u zapadnoj kulturi sačuvali, potpune i nepromenjene, tantrici Indije, koji su revnosno prenosili svoja znanja preko gurua ka učenicima, hiljadama godina. Od 500. godine nove ere, ova usmena tradicija je zamenjena pisanim spisima, tako da se danas slede obe tradicije i predstavljaju osnovu tantra jogičke renesanse koja se danas događa.

Inspiracija Posle mnogo vekova uspavanosti, Velika Majka je ponovo budna u ljudskoj psihi. Simbol Boginje ima uticaja na modernu ženu, obnavljajući zaboravljenju primalnu energiju koja integriše i aktivira ženine duboke potencijale. Današnja žena treba da bude u stanju da otkloni sve nevažne zastarele koncepte koji usporavaju njen razvoj. Hraneći sopstvenu unutrašnju svetlost, ona ne zanemaruje druge, i trudi se da sačuva sve što je dobro u njenom sadašnjem načinu života. Takva žena je otvorena i perceptivna, i u stanju je da kreira novi i radosniji način življenja. Buđenjem uspavanih potencijala, svaka žena može da probudi Boginju u sebi i započne igru večnog blaženstva, oslobađajući se nižih delova svog Sopstva.

66

PRIMENA JOGE U NEKIM STANJIMA I POREMEĆAJIMA KOD ŽENA

Ako vam je potrebna pomoć u vezi sa bilo kojim stanjem opisanim u ovoj knjizi, potrebno je da posetite lekara i obavite neophodne preglede. Tek tada se obratite kompetentnom joga učitelju za lična uputstva. Ne pokušavajte da jogu učite iz knjiga ili od neveštih joga praktičara. Koristite se ovom knjigom kao vodičem i referencom, imajući uvek na umu da nijedna knjiga ne može da zameni znanje iskusnog učitelja. 67

BOL U LEĐIMA Svake godine preko dva miliona ljudi u Sjedinjenim Državama obrati se lekaru zbog bolova u leđima. U celom svetu, lekari tvrde da će više od trideset posto ljudi kad-tad doživeti nelagodnosti zbog ovakvih bolova, koji postaju česti kao kijavica. Ozbiljne organske bolesti kostiju i kičmenog stuba, kakve su tuberkuloza, karcinom i osteomijelitis su retki uzroci leđnog bola. Čak i prolaps diskusa, frakture i dislokacije, predstavljaju samo mali procenat uzroka. Ima mnogo drugih čestih uzročnika bola u leđima koji mogu uspešno da se savladaju jogom.

Razne vrste bola Prolaps diskusa nastaje rupturom fibroznog jastučeta između kičmenih pršljenova. Gusta tečnost središnjeg dela diskusa, nucleus pulposus, izlazi kroz fibrozni prsten i vrši pritisak na kičmene nerve. Bol se oseća u leđima, i često je praćen jakim bolom i utrnulošću u jednoj nozi, i pojačava se dubokim disanjem. Išijas predstavlja jak, oštar bol u zadnjici i na zadnjoj strani noge, zbog pritiska prolabiranog diskusa na ishiadični nerv. Bol može da bude stalan, a najjači je u stojećem stavu, pri hodanju i dizanju tereta. Spondilitis je zapaljenje pršljenova koje pritiska na nerve koji izlaze iz kičmene moždine. Degeneracija pršljenova (spondiloza) sa stvaranjem kljunastih nastavaka na pršljenovima, takođe može da pritiska nervna vlakna. Spondiloza vrata se karakteriše bolom u vratu i ramenima, koji se ponekad širi niz ruke. Bol u gornjem delu leđa se pojačava dubokim disanjem, a bol može da se pojavi i pri okretanju leđa. Lumbalna spondiloza pogađa donji deo leda. Ankilozirajući spondilitis (spondylitis ankylopetica) dovodi do spajanja pršljenova što lišava kičmeni stub pokretljivosti, koji na rentgenskom snimku ima izgled bambusa (Bechterewljeva bolest).

Bol u donjem delu leđa (lumbalgia) Ovo je najčešća vrsta bola u leđima koja nije povezana sa specifienim organskim uzrokom kakvi su prolabirani diskus, artritis, tumor ili tuberkuloza (koji, po skorašnjim istrazivanjima, uz bol posle frakture i iščašenja, čine samo 20 procenata bolesti kičme). Četiri petine čine bolovi zbog slabosti leđnih mišića, i neelastičnosti mišića i tetiva - što sasvim uspešno može da se popravi jogom.

Uzroci Loš stav je najčešći uzrok bola u donjem delu leđa. Naše sedenje, stajanje, spavanje i savijanje tela je nekorektno zbog slabosti mišića, nedostatka vežbanja i sedećeg načina života. Loš položaj tela uzrokuje bol, koji se pojačava postojanjem 68

ravnih tabana, i nošenjem neodgovarajuće obuće i visokih potpetica. Sve ovo čini mišiće sklonim istegnućima zbog naglih pokreta ili istezanja pri podizanju tereta, savijanju tela ili vožnji. Preneseni bol u leđima nema uzrok u leđima ili kičmenom stubu, već u trbušnim ili reproduktivnim organima. Zatvor dovodi do tupog bola ili pojačava već postojeći bol. Kod žena, zavaljenost ili prolaps (ispadanje) materice takođe mogu da uzrokuju bol u leđima. Kod žena, vaginalne infekcije ili infekcije mokraćne bešike, mogu da budu povezane sa leđnim bolom. Prepunjenost reproduktivnog sistema povezana je sa hormonskom neravnotežom i uzrok je tupog bola koji neke žene doživljavaju pred menstruaciju. Ovo može da se reguliše asanama, i potpuno prevaziđe postizanjem hormonske ravnoteže. Trbušna slabost je još jedan uzročnik leđnog bola, naročito posle trudnoće i porođaja. Svi trbušni organi se drže na mestu različitim mišićima, koji čine čvrstu ali elastičnu podršku. Ako trbušni mišići postanu slabi i opušteni, unutrašnji organi se isturaju napred što vuće kičmeni stub. Slično se događa i kada je trbuh težak ili istegnut zbog gojaznosti ili problema varenja, te leđni mišići trpe pritisak. Štaviše, kada su trbušni mišići slabi, stav tela se menja, što vrši dalji pritisak na leđa.

Emocionalni faktori Stalna ili preterana emocionalna napetost se uvek odražava negde u telu, i, ako su leđa vaša slaba tačka, tada će ova napetost dovesti do hronične mišićne napetosti i bola u donjem delu leđa. U uobičajenom žargonu, kokcigealna kost se naziva »repna kost«, ukazujući ne samo na poslednje kosti, nego one koje bi nosile rep da ga imamo. Ako je čovek nekada imao rep, onda je kokcigealna kost trag, poslednji ostatak tog repa. Kod nižih životinja, rep se koristi za otklanjanje insekata, za ravnotežu, i za pokazivanje emocija kao što su ljutnja i strah. Čovek nema potrebu za postojanjem repa i razvio je druge načine izražavanja emocija. Ipak, u svim kulturama, ima mnogo izražajnih gestova koji pokazuju instinktivnu, možda nesvesnu vezu između negativnih emocija i ovog dela tela. Kada doživljavamo nezadovoljstvo, seksualne i emocionalne napetosti, drevna veza se reaktivira, a napetost se pretvara u ukočenost i bolnost leđnih mišića.

Akutni i hronični bol Akutni leđni bol je jak, iznenadan bol koji se pojačava sa svakim pokretom, ili sasvim sprečava pokret. On zahteva ležanje u krevetu, na tvrdoj podlozi. Ležanje na trbuhu u položaju makarasana i advasana se, takođe, preporučuju. Relaksacija masažom, vrućim i hladnim oblogama i joga nidrom će, isto tako, smanjiti bol. Kada jednom akutni bol prođe, najbolje je da se potraži kompetentna profesionalna pomoć, i zatim započne jednostavni program joge. Prolaps diskusa se doživljava kao akutni i imobilišući bol, oštar i dobro lokalizovan na početku, a zatim stalan, kako zapaljenje napreduje. Pritisak na 69

ishijadični nerv (akutni »išijas«) će onemogućiti stajanje i hodanje. Išijas može da bude blaži ali hroničan, sa bolom koji se javlja ujutro posle buđenja. Hronični leđni bol je manje intenzivan ali dužeg trajanja, i predstavlja stalnu nelagodnost. Često bol u donjem delu leđa spada u ovu kategoriju, sa akutnim bolom koji se pojavljuje pod fizičkim i emocionalnim stresom. U oba slučaja, neophodno je detaljno medicinsko ispitivanje, posle kojeg mogu da se započnu joga vežba, ali samo pod supervizijom iskusnog jogičkog terapeuta.

Terapija jogom Joga pomaže da se prevaziđe leđni bol, pomoću sistematskih vežbi koje ojačavaju leđa kao i oslobađanjem napetosti pre nego što se ona manifestuje kao fizički bol. Asane su glavni deo jogičke terapije u ovom slučaju, jačanjem i opuštanjem mišića sa obe strane kičmenog stuba, i održavanjem zdravlja kičmenih diskusa i okolnih ligamenata. Ukočenost kičmenog stuba može da se izleči odgovarajućim asanama, i kičma vrati u pravilan položaj. Ovo oslobađa pritiska nerve koji izlaze između pršljenova i dovodi do elastičnosti i mogućnosti izvođenja punih pokreta. Asane, takođe, doprinose zatezanju i jačanju trbušnih mišića koji tada vrše svoju ulogu u održavanju pravilnog stava tela i karlice. Kada problemi varenja pogoršavaju bol, lago šankhaprakšalana je od velike pomoći. Ova tehnika joge reguliše zatvor i nagomilavanje gasova, tonizuje creva i smanjuje njihovu prepunjenost. Položaji savijanja i uvrtanja u stranu koji se koriste u ovoj vežbi, su korisni i za leđni bol. Asane sa savijanjem leđa unazad smanjuju sve vrste bola u leđima, i utiču na stvaranje hormonske ravnoteže i smanjenje prepunjenosti reproduktivnih organa. Obe nelagodnosti će nestati posle jednodnevnog programa joge ako se praktikuje pravilno. Joga nidra: Dok su asane korisne za odstranjivanje leđnog bola, neophodno je da se preduzmu koraci za sprečavanje nagomilavanja emocionalne napetosti koja može da uzrokuje taj bol. Neki oblici jogičke relaksacije i meditacije su osnovni elementi svake sadhane. U slučaju leđnog bola, meditativne tehnike koje zahtevaju sedeći položaj nisu u početku pogodne. Iako su ovi klasični stavovi najuravnoteženiji i najmučniji položaji za držanje leđa, mišići obično nisu dovoljno snažni da održavaju asanu više od nekoliko minuta. Joga nidra je, prema tome, tehnika izbora jer se izvodi u ležećem položaju, u šavasani. Kada je potrebno, može da se potpomogne i tankim jastučetom ispod leđa. Joga nidra je, takođe, pogodna i za početnike, njeno trajanje može da se prilagođava, i ne zahteva dijetu i mnogo vremena. Iako je telo ujutro, posle spavanja, ukočeno, asane su baš u ovo vreme najkorisnije. Da bi se prevazišla jutarnja ukočenost i izbeglo suvišno istezanje mišića, radite svoje vežbe posle kupanja i lakog kretanja. Žene koje vreme provode kod kuće će možda smatrati da im je pogodnije da vežbe rade u prepodnevnim časovima, pre ručka. Drugo, kratko vežbanje može da se izvede uveče da bi se uklonile napetosti i bolovi koji su se nagomilali u toku dana. Mnogim ljudima je veće zadovoljstvo da uveče rade joga nidru, da bi otklonili dnevni stres i umor. 70

Značenje Sve joga asane imaju uticaj na kičmeni stub, a klasični meditativni položaj kakvi su sidhasana, podmasana i svastikasana su najpogodniji za kičmu, i kada se satima sedi u njima. Joga je uvek pridavala veliki značaj kičmenom zdravlju kao preduslovu za nesmetan duhovni život. Duž kičmenog stuba protiču ida i pingala nadiji – tokovi naše svesnosti i vitalnosti. Da bi kundalini šakti mogla da se kreće naviše kroz sušumnu, ne sme da postoji poremećaj suptilnih unutrašnjih kanala. Prema tome, vežbe koje eliminišu probleme leđa i kičme, ne treba da se posmatraju samo kao obična terapija, koja se napušta kada se ozdravi. Vežbe su jezgro sadhane za one koji imaju leđni bol, ali njih može da izvodi svaki sadhaka koji želi da održava kičmu, instrument tela, u idealnom stanju za duhovno napredovanje.

71

PROGRAM VEŽBI Bol donjeg dela leđa Tadasana deset puta Tirjaka tadasana deset puta Kati dakrasana deset puta Šavasana tri Pavanmuktasana Utan vakrasana dvadeset puta Nauka sančalana deset puta Čaki čalana deset puta Ardha bhuđangasana ili ili bhuđangasana 7 – 21 udaha Šalabhasana tri puta sa zadržavanjem daha Dhanurasana 7 - 10 udaha Makarasana za opštu relaksaciju Joga nidra trideset minuta

Jednostavan program (za veče ili neposrednu pomoć) Tirjaka tadasana Kati čakrasana Utan vakrasana Čaki čalana Ustrasana Marđariasana Šašankasana Joga nidra

deset puta deset puta 20 - 30 puta deset puta 7 – 10 udaha petnaest puta petnaest puta koliko dugo želite

Prolaps diskusa (početni stadijumi) Utan tadasana tri / tri / tri Pavanmuktasana tri / tri / tri Kandharasana jednom, zadržati dah do 7 Ardha bhuđangasana tri puta, zdaržite dah do 7 tri puta svaka noga, držite koliko vam je ugodno Saral dhanurasana tri puta, koliko vam je ugodno Makarasana za opštu relaksaciju Advasana ili matsijakrija za spavanje Izbegavajte sve asane sa savijanjem napred, kao i one sa ukrštenim nogama (koristite umesto njih vađrasanu). Posle nekoliko meseci započnite program za bol u donjem delu leđa. 72

Išijas Na početku isto kao za prolaps diksusa, potom kao za bol u donjem delu leđa, sa dodatkom viaghrasane, posle marđariasane. Izbegavajte: - asane sa ukrštenim nogama (koristite vađrasanu); - sarvangasanu i halasanu; - asane sa ekstremnim savijanjem napred, npr. pašimotanasanu;

Spondiloza vrata Kandhačakrasana 10 / 10 puta (ponoviti uveče) 10 puta svaka strana, ponovite uveče Tadasana 10 puta Kati čakrasana 10 puta Utan vakrasana 20 puta Uštrasana 7 udaha Marđariasana 15 udaha Pranamasana 25 – 50 udaha Đala neti krija svakodnevno Joga nidra 30 minuta

73

DEPRESIJA Depresija je veoma česta bolest današnjice, naročito žena. Dok su muškarci skloniji agresivnim ispadima ili upotrebi alkohola, žene češće imaju neki depresivni poremećaj.

Simptomi Kao klinička dijagnoza, depresija se postavlja samo u težim slučajevima, iako se ona pojavljuje u raznim stepenima i mnogobrojnim oblicima. Takvi banalni znaci kao što su negativna pričljivost, gojaznost i prevremeno starenje su spoljašnji znaci nečega što nije samo odsustvo sreće, a što se pokazuje i kroz hroničnu razdražljivosti, nervozu i umor do iscrpljenosti. Depresija je poremećaj celog bića, ali žene je nerado prepoznaju, a možda zbog straha da ih ne proglase mentalnim bolesnicima ili mogućnosti da se njihovi problemi otpišu kao imaginarini, što se ponekad čini sa psihičkim poremećajima. Da bi ih shvatili ozbiljno, žene nesvesno dobijaju neku fizičku bolest koja onda predstavlja govore tela, vidljivi izraz unutrašnje napetosti. Depresivna žena tada traži pomoć za veliki broj simptoma, uključujući glavobolju, bol u leđima, nesvesticu, ubrzan rad srca, drhtanje ruku, preterano znojenje, gubitak apetita, reumatizam, zatvor, nesanicu, noćne košmare i bolnu menstruaciju. Iako su ove tegobe sasvim stvarne onome ko ih doživljava, medicinski pregledi ne mogu da otkriju njihovo poreklo, i upotreba lekova je obično bez efekta. Ova stanja mogu da predstavljaju maskiranu (prikrivenu) depresiju. Depresivne žene su sklone brigama, strahu, one su stidljive, introvertovane, nedostaje im samopouzdanje. One su često »na ivici«, tako da ih čak i trivijalne stvari uvode u krizu. Žena u ovoj situaciji oseća da je život za nju pretežak, i da se ne snalazi u njemu. Sve ovo je praćeno gubitkom energije i osećanjem krivice zbog lične neuspešnosti. Karakterističan znak ovog stanja uma je iscrpljenost i zamor koji se ne popravlja odmorom. Žena je preplavljena fizičkom, emocionalnom i mentalnom iscrpljenošću i tone u osećanje bezvrednosti i beživotnosti.

Uzroci Depresija može da bude posledica emocionalnog šoka ili gubitka, unutrašnje biološke neravnoteže, ili se javlja kao sporedni efekt lekova propisanih zbog drugih bolesti. Pošto su um i telo jedno, u većini slučajeva prva dva faktora su udružena, pogoršavaju jedan drugog i produžavaju «periode beznađa». Depresija izazvana lekovima: Poznato je da depresija može da nastane posle uzimanja amfetamina, ili preterane količine alkohola (»kajanje alkoholičara«). Međutim, mnogi lekovi, legalno propisani za česte bolesti, mogu, takođe, da dovedu do depresije, na primer lekovi za upalu zglobova, infekciju mokraćne bešike, kao i većina lekova koja se uzima protiv povišenog krvnog pritiska. Depresivna bolest je i česta posledica uzimanja oralnih kotraceptivnih pilula, i tableta protiv apetita. 74

Reaktivna depresija: predstavlja produženi poremećaj koji nastaje posle emocionalnog šoka ili u žalosti, zbog gubitka bliske osobe. Žalost zbog gubitka drage osobe je normalna pojava, tzv. »rad tuge«, ali, produžena intenzivna žalost, očaj i apatija koji traju više od nekoliko meseci su znaci ozbiljnog poremećaja. Ponekad iznenada, neočekivan neuspeh, kao što su akademski neuspeh, poslovni kolaps, prekid bračne veze, može da nas poremeti mesecima. Oboleli od teške fizičke bolesti, mogu da postanu depresivni pod teretom bespomoćnosti i zavisnosti. Iako se ovakve depresije smatraju prirodnim, dubina tuge je mera jačine našeg vezivanja, a izlazak iz krize zavisi od uvida koji potkrepljuje vairagiju. Endogena depresija: posledica unutrašnjih, a ne spoljašnjih uzroka, i često ima biološku komponentu. Depresija može da bude simptom elektrolitne neravnoteže, i može da prati druge bolesti, grip, hepatitis, anemiju, i često se javlja posle porođaja (»puerperalne tuge«). Neravnoteža endokrinog sistema, takođe, može da dovede do depresije, naročito u vezi sa hipofizom, štitastom žlezdom i reproduktivnim organima. Preterano aktivna štitasta žlezda, na primer, uzrokuje teškoce u spavanju, razdražljivost i sklonost besu. Manje aktivna štitasta žlezda smanjuje energiju, i dovodi do letargije, razdražljivosti i veće osetljivosti. Mnoge žene doživljavaju »premenstrualnu tugu« pre mesečnog perioda, kao rezultat neravnoteže hormona reproduktivnog ciklusa. Sklonost depresiji u vreme menopauze, može, takođe, da bude posledica promena nivoa hormona. Praksa hata joge i asana je veoma efikasna kod svih depresija koje imaju biološku komponentu. Međutim, situacija nije tako jednostavna, kako može da izgleda iz ove analize. Telo utiče na um, ali um utiče na prane koje održavaju telo. Hormonska neravnoteža može da nas učini sklonim depresivnom reagovanju na sumorne dane godišnjih doba, ali, isto tako, dugotrajno nezadovoljstvo življenjem, godine stalne frustracije, mogu da utiču na telo i dovedu do fizičkog poremećaja. Depresija nije uvek slučaj biologije koja utiče na um. Emocionalne smetnje, ograničenja koja niti mogu da se prihvate niti prevaziđu, mogu da budu uzrok hroničnog mentalnog nemira koji remeti prirodno funkcionisanje prane i konačno dovodi do poremećaja tela. Ovo, zauzvrat, pogoršava i održava negativno stanje uma, pokrećući tako začarani krug događaja.

Devijacija energije Naučna maksima je da se energija niti stvara niti uništava, već se samo transformiše ili preusmerava. Jogini znaju da je ceo univerzum vibrirajuća energija različitih oblika. Destrukcija i kreacija se događaju kada se energija pretvara iz jedne forme u drugu. Materija i svest, na primer, su ishodi usmeravanja energije kroz dva različita kanala. Energija, kao prana, je osnova svega. Po učenju joge, ljudsko biće zrači pranu koja protiče kroz bezbroj psihičkih puteva koji prožimaju ceo organizam. Kirlijanove fotografije ljudskih bioenergijskih polja, pokazuju sićušne plamičke koji izlaze iz pora tela sa plimom i osekom pranične životne snage. 75

Za jogine, um je takođe energija. Manomaja koša i viđnanamaja koša, koji čine mentalne omotače čoveka, su prožete suptilnom energijom. Mi smo materijalizovani energijom, a kada energija napusti telo, ono umire. Kada neko ko pati od depresije tvrdi da je beživotan, problem je stvarno u vezi sa stvaranjem i izražavanjem energije koja čini naše biće. Depresija nije toliko stanje u kojem nema energije, već vrsta psihičkog zatvora koji blokira tok energije. Normalni putevi postaju zapušeni, blokirani, tako da depresivna osoba nije u stanju da koristi energiju, iako ona postoji. Odvojena od bliskih osoba i od rada, žena okreće energiju prema sebi, što dovodi do osećanja praznine i haosa.

Psihološki stav Mnogi psiholozi prihvataju dinamički energetski model uma. Za Frojda, motivaciona snaga svih ljudskih aktivnosti je libido, ili seksualna energija. Za velikog psihoanalitičara, um se manifestovao na dva osnovna nivoa - svesnom i nesvesnom. Svesni um je racionalan, objektivno stanje koje upravlja budnim životima, i reguliše ispunjenje naših potreba i želja. Nesvesni um je rezervoar nagomilane energije koja traži izraz u formi instinktivnih nagona ili želja. Ako je bilo koji od ovih nagona frustriran, energija se vraća u nesvesni um u kojem može da se preusmeri za izražavanje na različit način. Na primer, seksualna energija može da se transformiše u kreativnu ili duhovnu energiju. Međutim, ako se ne pronađe mogućnost za alternativni način izražavanja, ova energija postaje destruktivna. Nesvesni um sadrži pamćenje svih prošlih iskustava. Sva iskustva koja su posebno bolna, potisnuta su duboko u nesvesno gde se veliki deo energije troši za sprečavanje tih sećanja da prodru u svesni um. Ovakvo potiskivanje je gubitak energije, jer, potisnuta iskustva se ipak doživljavaju na neki način, na primer u obliku strahova i prisila. Ovaj metež u nesvesnom postaje uzrok naših unutrašnjih napetosti. Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) je naglasio da se kontrole i ravnoteža energije uma odražavaju u telu, i da se potiskivanje izražava u psihofiziološkim čvorovima koje je on nazvao »mišićni oklop« a koje jogini nazivaju granthiji. Iako su stvoreni kao odbrambeni instrument koji štiti oblasti uma od daljeg povređivanja, ovi čvorovi su oklop koji onemogućuje zdrav tok energije, umanjuju energetske potencijale i kreativnost. Frojd je smatrao da je osnovna energija čovečanstva primarno seksualna, i da je potisnuta seksualnost osnova depresije i neuroze. Rajh je bio svestan da naša vitalnost potiče od ekspanzivne bioenergije, i smatrao je da je nesposobnost da se prepusti ovoj energiji kroz radosnu seksualnu aktivnost, glavni uzrok unutrašnjih blokova i napetosti. Po učenju joge, kundalini šakti koja donosi transcendentalno blaženstvo izražava se u grubom obliku kao seksualna energija. Iako jogini menjaju i koriste ovu energiju za duhovne ciljeve, oni znaju da ona ne može da se sublimiše iz potisnutog stanja. Moramo da budemo u stanju da pronađemo zadovoljstvo u seksualnom izražavanju, pre nego što postanemo sposobni da preusmerino ovu izvanrednu energiju. Drevni tekstovi zato preporučuju da se celibat praktikuje posle življenja 76

porodičnog života. Ako se seksualnost prerano odbaci, ona postaje jaka destruktivna snaga. Nije iznenađujuće što veliki broj žena koje pate od depresije imaju i seksualne probleme. Bilo šta da je izvor tih problema, ostaje da otpisivanje ili poremaćaj ženske seksualnosti uzrokuje potiskivanje energije u nesvesno, i nekorišćenje te iste energije u druge svrhe. Kada se seksualna energija pravilno i sistematski preusmerava u druge načine izražavanja, ona povećava vitalnost i kreativnost. Međutim, ako se ona samo ukloni iz svesnog uma, ako ostane nerešeni konflikt, onda postaje stalna smetnja. Prihvatanje sebe kao seksualnog bića je neophodan korak koji žena mora da preduzme da bi se oslobodila depresije.

Bezvrednost Depresija je posledica gubitka smisla u životu i ne smemo da napravimo grešku definisanjem životnog cilja žene u terminima seksualnosti. Takva greška, i nepriznavanje kompleksnosti ženskog bića mnogo je doprinela patnji žene. Žene koje traže psihijatrijsku pomoć zbog depresije, u većini slučajeva su između dvadesete i četrdesete godine, odnosno u najboljim godinama života. U ovim godinama kreativna energija žene treba da je na vrhuncu, život treba da vibrira radošću postignuća i ličnog rasta. Devojke rastu u žene sa slikom srećne supruge i majke pred njima, većina se udaje i ima decu, i očekuje da u periodu takvog života pronađe ispunjenje životnog cilja. Dom i deca se predstavljaju, ako ne kao jedini doprinos, onda kao ženin najvažniji doprinos životu, pravi izraz njene kreativnosti i životnog dela. U vreme kada bi životna energija bila na vrhuncu, i njene aktivnosti najviše zadovoljavajuće, depresivna žena okreće energiju protiv sebe u agoniji beživotnosti. Ovo je još više poražava, jer prema popularnom ženskom idealu, takva žena ima sve što može da se poželi. Ipak, depresivna žena oseća da joj nešto nedostaje, da život, posle svega, nema smisao.

Frustrirana kreativnost Restriktivna definicija uloge žene u životu samo u terminima biologije, kao partnera i majke, za mnoge žene nije dovoljna, naročito kada deca pođu u školu, i kada atmosfera porodice nije sasvim dovoljna za samoispunjenje. Ženska depresija je kreativnost koja je konstantno frustrirana. Energija onemogućava da se izrazi, postaje destruktivna. Žene su u konfliktogenoj situaciji, jer su naučene da njihov um i emocije treba da se izražavaju u okviru porodice, a ne u odnosu na izazove spoljašnjeg sveta. Ono što je potrebno je srednji put koji bi omogućio ženi da kombinuje svoj porodični život sa razvojem njenih kreativnih potencijala. Žene koje postaju depresivne u srednjim godinama, obično su one koje su najpotpunije prihvatile tradicionalnu žensku ulogu. Posvećujući se potpuno idealu savršene supruge i majke, one dolaze u godine kada ova uloga više nije potrebna. Deca neizbežno odrastaju i postaju nezavisna, odnos sa mužem posle niza godina posvećenosti deci, postaje manje radostan. Posle mnogo godina života posvećenih samo služenju porodici, ove žene se sada osećaju suvišnim. Pošto je ženska osobina 77

da zadrži konflikte, pre nego da ih agresivno isprazni, žene blokiraju neispoljenu energiju i tonu u depresiju, koja može da vodi ka samoubistvu u najtežim oblicima, ne tako retkim. Preko dve trećine pokušaja samoubistva u zapadnim zemljama čine žene. Na sreću, većina ovih pokušaja se ne završava fatalno, i predstavlja želju za životom i poziv za pomoć.

Terapija jogom U tantričkoj kosmologiji postoji sedam tela ili nižih svetova koji su simboli depresivnih stanja svesti. Joga je način da se spasimo od ove žive smrti i postignemo sedam loka ili neba, koji su stanja više svesti, moguća u svakoj osobi. Joga nudi ne samo oslobađanje od napetosti i obnavljanje energije već, takođe, i cilj življenja u podizanje raspoloženja iz stanja utučenosti i omogućavanje prirodnim energijama da ponovo slobodno teku. Praksa hata joge je veoma efikasna i počinje da deluje brzo. Šatkarme: Kunđal krija deluje kao vrlo blaga »šok terapija« tako što šalje navalu energije u glavu i stimuliše čitav organizam. Tupost i težina u glavi se otklanjaju pomoću tehnike đala neti, koja, u teškoj depresiji treba da se praktikuje hladnom vodom (na temperaturi prostorije). Težina oko srca, i osećanje težine u telu, se popravljaju šankhaprakšalanom. Ove tri krije (kunđal, neti, šankhaprakšalana) otklanjaju tamas, fizičku mlitavost, i energetske blokove i donose prijatno osećanje lakoće u telu i umu. Asane: Asane, uz krije, regulišu hormonsku neravnotežu, ponovo povezuju um i telo i olabavljuju psihofiziološki oklop koji sprečava slobodno kretanje energije. Program vežbi uključuje dinamičke asane kao što su naukasančalana, čaki čalana i surija namaskar, kao i asane koje utiču na svaku endokrinu žlezdu i čakru. Od posebnog značaja su asane sa savijanjem unazad, kao i sa obrnutim položajem tela treba da se praktikuje sarvangasana, i, ako ne sama siršasana (stoj na glavi), onda njeni jednostavniji oblici - pranamasana, bhumi pada mastakasana, siršasana stadijum jedan. Neke žene sa depresijom se mnogo lošije osećaju ujutro a bolje uveće. One će naročito imati koristi od celog programa krija i asana izvedenih ujutro. Žene koje se bolje osećaju ujutro a lošije uveče, treba, takođe, da izvode krije ujutro, a asane u kasno poslepodne ili rano veče. Pranajame i bandhe: pomažu da se uravnoteže ciklične promene raspoloženja, i mogu da se izvode posle asana, ili nezavisno od njih. Kapalabhati, bhastrika i nadi šodhan pranajama se posebno preporučuju. Mula bandha treba da se radi dugo, u jednostavnom obliku (brže kontrakcije) i sa zadržavanjem daha. Kako se stiče umešnost u izvođenju, treba izvoditi do dvanaest ciklusa maha bandhe (mula, udijana i đalandhara zajedno), ujutro i uveče. Bandhe uspevaju da probiju energetsku barijeru i obezbede strujanje blokirane vitalnosti, kao i pravilnu distribuciju prane kroz čakre. Meditacija: Kada smo istinski depresivni - ne samo tužni i neraspoloženi, onda nismo u dobrom stanju za meditaciju. U početku, pokušaji da se meditira su 78

pokušaji da se pobegne od teškoća a ne da se suoči sa njima. Kada je spoljašnji život besciljan i konfuzan, onda besciljnost i konfuzija remete naše pokušaje da se suočimo sa sobom unutra. Kako nema jasnoće uma, mi ili zaspimo, ili postajemo žrtve uobičajenog ciklusa frustriranog razmišljanja. Ovako se gubi mnogo vremena, i ne postiže ništa konstruktivno. Međutim, kada asane, krije i bandhe postignu svoje efekte, um se pročišćava, hrabrost i jasnoća misli počinju da deluju. Postepeno, meditacija postaje neophodna da bi otklonila duboke samskare koje su koreni negativnih obrazaca reagovanja, i razvila razumevanje naše prave prirode koja će biti naš unutrašnji vodič i inspiracija za življenje života ispunjenosti i zadovoljstva. Meditacija je i psihoterapija, koja nam daje periode mirnoće koji nam omogućuju da steknemo realniji stav prema životu. Svoje okolnosti življenja vidimo u novoj svetlosti, što nam pomaže da promenimo život. Jasnije vidimo elemente koji su doveli do poremećaja, i počinjemo da koristimo nove načine rešavanja svojih ograničenja. Sa novim uvidima i proširenom svesnošću, život dobija svežinu a nova značenja počinju da cvetaju pred nama. Direktan metod oslobađanja od mentalne napetosti je antar mouna, praksa unutrašnje tišine. Antar mouna prvo povećava otvorenost za spoljašnje smetnje, potom se svesnost postepeno okreće unutra, a nesvesne misli i nagomilane emocije polako ulaze u svesnu percepciju. U stanju opuštenosti, postajemo svesni misli, osećanja, želja i frustracija koje su bile otpisivane ili sakrivene godinama. Njih postepeno prihvata budan um a energija koja je korišćena za njihovo potiskivanje je slobodna za druge svrhe. Na kraju, dostiže se stadijum u kojem misli i emocije iz dubokih slojeva uma gube moć nad nama, a proces mišljenja može da se kontroliše da bi se postiglo stanje bez misli. Ovo spontano vodi u stanje meditacije i kontakt sa jezgrom našeg bića, stvarnim Sopstvom. Ovaj kontakt, više od svega drugog u životu, transformiše razumevanje egzistencije i daje našem životu snagu, značenje i smisao.

Jogička rutina Jogini žive tako da preko spavanja, ishrane, rada i meditacije dobijaju maksimum od prirodnih energetskih ciklusa uma i tela. Slična rutina povoljno utiče na praksu joge i ubrzava trijumf nad depresijom. Spavanje: Depresivna žena oseća da je bez vitalnosti i da mora više puta da se odmara da bi održala malu količinu energije koju ima. Ona često nalazi zaborav u spavanju i oslobađanje od problema, i počinje sve više da spava, ne zbog fizičke potrebe, već u bekstvu od sumorne realnosti. Osam sati spavanja u toku dana je dovoljno za većinu osoba, šest je optimalno, a manje je potrebno kada pređemo srednje godine. Previše spavanja je zamorno, usporava telesne procese i otupljuje um, dovodi do nagomilavanja tamasa sa udruženim osećanjima negativnosti. U depresivnim stanjima, potrebno je manje, a ne više spavanja. Pokušajte da se oduprete preteranoj želji za spavanjem i nemojte da spavate u toku dana. Ako ste 79

pospani, istuširajte se hladnom vodom - to će vas učiniti energičnijom i pozitivnijom. Spavanje od šest do osam sati osvežiće telo i um, i ostaviti više vremena za sadhanu i druge aktivnosti. »Rani odlazak na spavanje i rano buđenje, ženu čini zdravom i mudrom«. Ovaj savet je i važna maksima jogičkog života. Najosvežavajuće spavanje je spavanje pre ponoći, tako da ranim odlaskom na spavanje dobijamo više koristi od svakog sata sna. Ovo nam daje i šansu da upotrebimo i prednosti brahmamuhurte, perioda povišene svesnosti, »brahminog sata«, izmedu četiri i šest ujutro. Budnost u ovo vreme dana omogućuje korišćenje hormonske promene koja se događa oko 4 sata. Ovo je, takođe, vreme kada su sile univerzuma u satvičkoj harmoniji, omogućujući nam da se lakše uskladimo sa unutrašnjim sopstvom i snagom kosmosa. Ako steknete naviku da se budite rano ujutro, videćete kako to ima veoma pozitivne efekte na vaš život. Uslov je da strogo sledite pomenutu jogičku rutinu. Na početku će vam biti potreban napor i organizacija, a kasnije će postati pravo zadovoljstvo. Počnite dan kupanjem ili tuširanjem, najbolje hladnom vodom, zatim se bavite nekom lakom fizičkom aktivnošću da protresete pospanost. Surija namaskar je idealna, ili nekoliko drugih asana, ali, ako ovo ne možete da izvedete, obavljajte neki kućni posao. Sedite tada u meditaciju i otkrićete da je um prirodno mirniji, i introvertniji. Nije čudno da jogini ovo vreme preporučuju kao idealno za duhovnu praksu. Mnogi poznati mislioci, pisci, slikari i drugi kreativni ljudi su govorili da je ovo vreme dana (4:00 – 6:00 h) njihovo najproduktivnije vreme, kada im ideje i inspiracija slobodno teku. Ako želite da razvijete neki talent, da razvijate načine kreativnog istrazivanja, onda je ovo vreme najbolje za praksu. Sama ova rutina je dovoljna da probudi u vama kreativne potencijale i može da se praktikuje kao sadhana. Osim toga, to je vredna terapija, i otkrićete da ćete imati više energije i optimizma da se uzdignete iznad depresije. Hrana: Čest način da se kompenzuje nezadovoljstvo je uzimanje više hrane. Iako neke osobe gube apetit kada su u depresiji, mnoge žene u tom stanju previše jedu, naročito slatkiše. Slatkiši u velikoj količini ne samo da povećavaju telesnu težinu i remete fizički metabolizam, već omogućuju prevladavanje tamasa i tuposti. Nikada nećete popuniti unutrašnju prazninu hranom, samo ćete nadalje smanjiti količinu svoje energije dodatnom krivicom. Jedite uredno, ne jedite između obroka, i izbegavajte previše slatkiša.

Karma joga Energija se ne gubi radom. Štaviše, aktivnost koja ima smisla stvara energiju i snagu. Da bismo se suprotstavili depresiji, treba da prestanemo da razmišljamo, i pronađemo nešto da radimo, umesto toga. Kao što treba da razvijemo atrofične mišiće posle dugotrajne bolesti, tako treba ponovo da otvorimo energetske puteve blokirane depresijom. Energija mora na neki način da se preusmeri spolja, nekom aktivnošću na primer, da bi se prekinuo krug potiskivanja. U jogi se smatra da satvička energija može da nastane tek kada se inercija ili tamoguna prevaziđu 80

rađastičkom aktivnošću. Da bi se pobedila depresija, energija mora da se koristi u kretanju i stvaranju. Na početku, to je teže nego što zvuči, ali, počnite postavljanjem nekog cilja sebi, i krećite se prema njemu malim koracima. Na primer, možete da počnete sa praktikovanjem asana samo pet minuta dnevno, možda samo sa jednom asanom. Posle nekoliko dana, dodajte još neku asanu i produžite trajanje vežbi. Postavljanjem malih ciljeva, manje je verovatno da ćete se razočarati, a svaki uspeh, bez obzira koliko je mali, činiće vas jačim. Svaki korak približava vas vašem cilju, a svaki postignuti cilj doprinosi samosigurnosti i dobrom samodoživljaju. Da bismo se odvojili od obeshrabrenosti, moramo da napustimo prošlost i da odolevamo očekivanjima budućnosti. Čak i najsvetovnije aktivnosti dobijaju veći značaj kada im posvetimo našu punu pažnju u sadašnjosti - ovde i sada. Kada bilo šta radite, jedete, čistite pod, hranite bebu - pokušajte da ne mislite ni o čemu drugom, naročito ne o onome šta sledi posle vašeg završenog posla. Opustite se u akciji kao da ne postoji nista na svetu šta biste radije činili, i doživećete radost i uživanje kao i saznanje da je svako posvećeno delovanje kreativni izraz vaše individualne egzistencije. Takav stav, delovanje bez očekivanja plodova svog dejstva, osnovni je princip karma joge.

Prihvatite pomoć Kada je depresivna, žena je sklona da izjavi da nema vremena za dodatne aktivnosti - naročito za joga sadhanu. Kada je neko utopljen u apatiju nema motivacije da bilo šta radi, ništa nije privlačno. Štaviše, teško je da se upotrebi snaga volje, kada su unutrašnje rezerve rasute. Ne stidite se da zatražite od porodice ili prijatelja da podele sa vama njihovu energiju i volju, da vas pozovu ujutro, da povremeno rade sa vama, da vas podsete na program vaše sadhane. Vaša osećanja će često biti mešovita, nekad ćete se odupirati stalnom podsticanju, i možda biti ljuti na one koji pokušavaju da vam pomognu. Ako su oni koji vas podržavaju mudri, ohrabriće vas da nastavite, a ako istrajete, uskoro ćete imati dovoljno energije da se oslonite sami na sebe. Boravak u ašamu je idealan, i može da bude od velike koristi naročito za ozbiljne depresije. Ašramski život će vam pomoći da pravilno izvodite svoju sadhanu, ustajete rano, hranite se zdravo, i posvetite karma jogi. To će biti promena u odnosu na uslove koji su uticali na vašu depresiju, i šansa da pronađete novu perspektivu svog života, dok učite preporučene joga vežbe.

Razuslovljavanje Najteži aspekt depresije je osećanje bespomoćnosti i bezvrednosti. Najveći doprinos joge je što shvatamo da možemo da pomognemo sebi, i ne treba više da budemo pasivne žrtve. Ako ste skloni depresiji, morate da se suočite sa činjenicom da će vaše raspoloženje povremeno biti loše i da će se vaša energija smanjivati, ali, ako joga postane deo vašeg života, bićete u stanju da preduzmete konkretne korake da smanjite uticaj «mračnih dana» i brzo povratite ravnotežu. Redovna praksa joge

81

učiniće da se održava vaša unutrašnja stabilnost, obezbediće iskustva iz kojih možete da razvijete konstruktivnu filosofiju za rešavanje svojih problema. Depresija će biti prevaziđena tek kada razvijemo pravo znanje emocionalne dinamike, i prekinemo uslovljenost koja određuje naše reakcije na stvari oko nas. Praksa joge biće osnova za posmatranje naših misli i akcija sa stavom svedoka, bez bolnog udubljivanja u njih. Sakši bhava, stav nepristrasne svesnosti o svemu što radimo, nije bolna otuđenost depresije. To je stanje u kojem nema procenjivanja, nema emocionalne identifikacije sa našim mislima i osećanjima - stanje znanja sa nevezivanjem. Takav stav dovodi do samospoznaje, mira i ravnoteže. Umesto da se poistovetimo sa našim slabostima, mi počinjemo da delujemo sa pozicije snage, iz našeg suštinskog Sopstva. Žene treba da se preispitaju i otkriju svoje najvažnije potrebe, želje i talente, bez obzira da li su ovi tradicionalno »ženski«. Potom, one treba da postanu svesne svojih naučenih stavova prema sebi samima, i kako ovi stavovi ograničavaju njihovu sreću i efikasnost u svetu. Stav življenja prema spoljašnjem standardu mora da se zameni samoregulativnim principom zasnovanim na samospoznaji. Joga omogućuje ženama postizanje esencijalnog znanja njih samih, i integrisanje tog znanja u uravnoteženo samoprihvatanje. Joga sjedinjuje um, stvarajući novu snagu volje. Ona oslobađa energije pomoću kojih žena dobija novu vitalnost, i načine realizovanja svojih viših vizija.

82

GLAVOBOLJA Glavobolja je jedna od najčešćih žalbi žena. Ovaj simptom (a ne bolest) može da ima različite oblike i da bude posledica organskih bolesti, kakvi su sinusitis, visok krvni pritisak, očni poremećaji, problemi varenja, tumori... Ipak, glavobolja je najčešće posledica napetosti.

Hormonska neravnoteža Dve trećine osoba koje imaju migrenu, kao i velika većina onih koji se žale na glavobolju su žene, što sugeriše da možda postoji fizička osnova u ženskoj konstituciji koja deluje kao predisponujući faktor. Neke žene imaju glavobolju kao deo sindroma premenstrualne napetosti ili za vreme menopauze. Kod mnogih žena koje se žale na česte glavobolje, takođe postoji veza sa menstrualnim ciklusom glavobolje se najčešće javljaju u sredini ciklusa (oko vremena ovulacije) i/ili na kraju ciklusa (neposredno pre menstruacije). Možda je glavobolja direktna posledica promene hemijske ravnoteže tela. Promene hormonskih nivoa mnoge žene čine neotpornim na fizički i emocionalni stres, a poznato je da je emocionalni poremećaj glavni uzročnik svih glavobolja.

Tenziona glavobolja Stres i napetost, u mnogim svojim oblicima, predstavljaju glavni uzrok glavobolje. Sa postojedom fizičkom predispozicijom, glavobolja obično nastaje posle nekog emocionalnog konflikta. Depresija, zabrinutost, napetost na poslu, hronične frustracije i nezadovoljstvo, glavni su uzročnici tenzionih glavobolja (glavobolje koje se javljaju zbog dugotrajne napetosti mišića u potiljačnom delu vrata i mogu da budu veoma neprijatne). Mnoge žene primećuju rane znake preteče glavobolje kada postaju razdražljive, druge su plačljive pre početka bola. Ovakve glavobolje, sa pridruženom letargijom i netolerantnošću, često su konkretan izraz nezadovoljstva žene njenim životom i njom samom. Lekovi teško otklanjaju ovu vrstu glavobolje, a žene treba da pronađu novu perspektivu življenja koja će ih više zadovoljavati, možda kroz praksu joge.

83

MIGRENOZNA GLAVOBOLJA Migrena je najteža vrsta glavobolje i smatra se posledicom specificnog reagovanja krvnih sudova, odnosno njihovog širenja i sužavanja, što je pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Takve promene promera krvnih sudova su pokušaji nervnog sistema da kompenzuje emocionalnu napetost. Migrenozna glavobolja se karakteriše bolom jedne polovine glave i traje do tri dana. Često je praćena mučninom i povraćanjem, svetlacima ili crnim tačkama ispred očiju i nepodnošenjem jake svetlosti i buke. Konstitucionalni faktori Postoje dokazi da je sklonost ka migreni nasledna, i da su mnogi među obolelima od ove vrste glavobolje u detinjstvu imali mučninu pri putovanju i povremeni neobjašnjivi bol u trbuhu. Migrena najčešće počinje u pubertetu. Pošto mnogo više žena nego muškaraca pati od ovog poremećaja, verovatno varijacije ženskog hormonskog ciklusa doprinose njegovom nastajanju. Redovno praktikovanje asana, od kojih se preporučuju surija namaskara, bhuđangasana, dhanurasana, pranamasana i sarvangasana, omogućuje uravnotežavanje organizma i regulisanje pomenutih fizičkih problema.

Ishrana Neki ljudi su konstitucijski senzitivni na neke hemikalije i hranu koji mogu da budu uzroci alergijske glavobolje. Dokazano je da izvesnu hranu moraju da izbegavaju oni koji su skloni migreni: čokoladu, kakao, koka kolu, jaja, morsku hranu (ribu i školjke iz vrste ostriga), i alkohol, naročito pivo. Za neke ljude pržena hrana, buter, mleko i kafa treba da se dodaju ovoj listi, za druge čak limun, pomorandže i paradajz. Terapija jogom sa kombinacijom šankhaprakšalane (ispiranje creva) i jednostavna vegetarijanska dijeta, sa mnogo zrnevlja (pšenica, pirinač, heljda, proso), sočivom i raznom vrstom voća i povrća, je veoma efikasna za sprečavanje nastajanja migrene.

Emocionalni faktori Opservacije pokazuju da su ljudi koji pate od migrene inteligentni i ambiciozni, ali i sa opsesivnim crtama ličnosti. Oni su često sitničavi, imaju visoke zahteve i teško tolerišu svoje i tuđe slabosti. Sve ovo se često pojačava preteranom brigom i strahovima ili stalnim doživljajem frustriranosti. Sistematska relaksacija joga nidrom oslobodiće nagomilanu napetost pre nego ona dovede do glavobolje, a obavljanje posla u duhu karma joge razvija opušteniji i tolerantniji stav prema životu.

84

Terapija jogom Jogička terapija migrene uključuje đala neti, kunđal kriju i joga nidru, uz program asana. Ove vežbe treba da se primene posle konsultacije sa kompetentnim joga terapeutom. Đala neti i joga nidra na samom početku mogu da budu dovoljni da spreče puni razvoj glavobolje. Neti ne samo da ispira nos već ima i smirujući uticaj na nerve lica i glave. Kada glavobolja već počne, obično se smiruje povraćanjem, tako da kunđal krija treba da se izvede što pre. Krija treba da se uradi neko vreme posle obroka (vyaghra krija), a mnogo bolje je da se uradi kunđal nego da se suvišno podnose sati mučnine. Produžena glavobolja uzrokuje veliki deo slabosti povezan sa glavoboljom usled napetosti.

85

DRUGE GLAVOBOLJE Sve što je rečeno o emocionalnim faktorima u migrenoznoj glavobolji važi i za ostale glavobolje, uključujući one koje su posledica poremećaja vida, sinuzitisa i visokog krvnog pritiska. Joga nidra ili neka druga vrsta meditacije bi trebalo da bude osnovni deo svakog terapijskog programa koji ne treba da se shvati samo kao terapija i prekine posle delovanja, već da bude i uvod u konstruktivnu jogičku filosofiju.

Sinusna glavobolja Uz zapušen nos ili kijavicu, često postoji i doživljaj težine u glavi zbog zapaljenja sinusnih šupljina iznad i ispod očiju. Ponekad se ovo stanje pretvara u intenzivan bol koji se pojačava kijanjem, kašljanjem, ili savijanjem glave. Da bi se smanjila glavobolja, neophodno je da se očisti sluzava blokada nosa, isprazni sekret iz sinusa i smire membrane nazalnih i sinusnih puteva. Neti: Najvažnija vežba čišćenja nosa, đela neti je proces ispiranja nosa toplom, slanom vodom koja se ubacuje u jednu nozdrvu i izbacuje na drugu. Sve se izvodi pomoću posude koja ima posebni dodatak za nozdrvu (neti lota, može da je zameni i mali čajnik). Posle ispiranja, nos se potpuno prosušuje vežbama disanja. Kada se đala neti izvodi zbog sinuzitisa, naročita pažnja treba da se posveti drenaži (najmanje jedan minut). Djala neti treba da se izvodi svakodnevno, ponekad i dva – tri puta dnevno, kada je prepunjenost sinusa velika. Posle nekoliko dana, jedanput dnevno će biti dovoljno da se nos održava čistim. Prisustvo infekcije može da se odredi na osnovu mirisa i boje nosne sluzi. Ako postoji infekcija (sekret je zućkast ili zelenkast), praktikuje se svamutra neti. Proces je isti kao i za đala neti, ali, umesto obične slane vode, koristi se sopstveni urin, sakupljen pri prvom jutarnjem mokrenju. Hronična i trajna blokada nosa zahteva i primenu sutra neti krije. U ovom obliku, voskast konac ili gumeni kateter se stavlja u jednu nozdrvu, prolazi je i izbacuje na usta. Sve ove vežbe treba da se uče pod supervizijom iskusnog učitelja, koji će odrediti kada i koliko često treba da ih izvodite, u skladu sa vašim individualnim potrebama. Asane i pranajame: Neti treba da bude udružen sa kratkim programom asana i pranajama. Nekoliko ciklusa surija namsakara, otvoriće blokiran nos a asane sa savijanjem unazad će pojačati ovo dejstvo. Izbegavajte obrnute asane dok se ne očisti prepunjenost sinusa. Najvažnije pranajama tehnike su u ovom slučaju bhastrika sa obema nozdrvama otvorenim, kao i nadi šodhan. Dijeta: Uzimanje obroka u rano veče (pre 7 sati) je od velike pomoći za smanjenje prepunjenosti sekretom. Uveče treba izbegavati jaku hranu, prženu ili masnu, kao i mlečne proizvode (sir, mleko, jogurt). Izbegavajte konzervisanu hranu i proizvode od belog brašna. Pri drugim obrocima, uzmite svoju uobičajenu dijetu, ali

86

smanjite na minimum mlečne proizvode (povećavaju stvaranje sluzi) i uzimajte mnogo voća i povrća.

Glavobolja zbog poremećaja varenja Glavobolja koja počinje jedan sat posle obroka može da bude posledica pogrešnog varenja. Takve glavobolje su obično praćene osećajem punoće ili nelagodnosti u stomaku ili trbuhu, a ponekad otečenošću lica ili očiju. Prevelika količina kiseline i zatvor su prethodnici ovakve vrste glavobolje. Dijeta: Jednostavna, bez mnogo ulja i butera. Mnogo voća i povrća i velike kolicine obične vode. Vegetarijanska dijeta se smatra najpogodnijom. Terapija jogom: Praktikujte kunđal kriju i šankhaprakšalanu svaki drugi dan u toku dve nedelje, zatim postepeno smanjite izvođenje obe šatkrije na jedanput nedeljno (ne istog dana obe). Đala neti treba da se radi svakodnevno, zajedno sa asanama koje popravljaju varenje. Izbegavajte obrnute asane prvih nekoliko nedelja.

Naprezanje očiju Ako sumnjate na naprezanje očiju, kao uzrok vaše glavobolje, prvo konsultujte lekara. Pored njegovih preporuka, svaki dan praktikujte đala neti i vežbe za oči. Nadi šodhan i obrnute asane su takođe veoma efikasne. Učenje upotrebe očiju bez naprezanja, postiže se dnevnim upražnjavanjem trataka. Tratak je mirno, opušteno, koncentrisano posmatranje bilo kojeg objekta, a u ovom slučaju preporučuje se plamen sveće ili plamen ricinusovog ulja. Tratak takođe razvija koncentraciju i uzrokuje opušteno stanje celog bića.

Vežbe između glavobolja Ne odlažite praktikovanje joge dok vam se ne razvije glavobolja. Iako su đala neti i joga nidra često dovoljne da se suzbije prateća glavobolja, redovno dnevno vežbanje joge, pomoći će da se prevaziđe glavobolja na dva načina: prvo, ublažavanje jačine glavobolje, zatim produžavanjem vremenskog intervala između napada dok oni sasvim ne nestanu. Joga će kompenzovati konstitucijske i emocionalne faktore koji uzrokuju glavobolju, osim toga, joga može da transformiše vaše biće i vaš život.

Program vežbi za migrenu Kunđal krija Đala neti Surija namaskar Vađrasana Suptavađrasana Marđariasana .

2 X nedeljno mesec dana, zatim jednom nedeljno svakodnevno nedelju dana, zatim 2 X nedeljno svaki dan tri do šest ciklusa jedan minut jedan minut petnaest puta 87

Šašankasana Pranamasana Šavasana Nadi šodhan pranajama Joga nidra Brižljiva dijeta

dva do tri minuta tri minuta deset ciklusa 30 – 45 minuta

Za akutnu glavobolju Kunđal krija Đala neti Pranamasana Joga nidra Lago šankhaprakšalana

čak i ako stomak nije prazan tri do pet minuta sledeće jutro

Programi vežbi: sinuzitis Đala neti Sutra neti Surija namaskar Šavasana Kandharasana Bhuđangasana Dhanurasana Pašimotanasana Bhastrika pranajama Nadi šodhan pranajama Joga nidra Brižljiva dijeta

svaki dan dva puta nedeljno šest ciklusa jedan minut jedan minut trideset sekundi dva minuta pet ciklusa deset do dvadeset ciklusa trideset minuta

Glavobolje zbog poremećaja varenja Đala neti Kunđal krija Lagho šankhaprakšalana naizmenično sa kunđal krijom Naukasana Pavanmuktasana Utan vakrasana Čaki čalana

svaki dan svaki 2. dan tokom 2 nedelje, zatim 1 X nedeljno svaki 2. dan tokom 2 nedelje, zatim svaki 2. dan, pet puta pet puta na svakoj strani dvadeset puta deset puta na svaku stranu 88

Uštrasana Marđariasana Agnisar krija Bhastrika pranajama Jiga nidra Vađrasana Brižljiva dijeta

jedan minut petnaest puta pedeset ciklusa pet ciklusa trideset minuta posel jela

89

LEUKOREJA (VAGINALNI SEKRET) Skromnost se tradicionalno i univerzalno slavila kao vrlina žene. Ipak, lažna skromnost ima korene u strahu i neznanju. Dugo su žene bile žrtve mita, neznanja i konfuzije u vezi sa njihovim telima. Nema konflikta između skromnosti i otvorenosti a otvorenost je ono šta nam je potrebno da otklonimo mrežu praznoverja i obnovimo sigurnost u naše fizičko Ja koje je osnova istinske ženstvenosti. Niko ovo više neće poštovati od mnogih žena koje su nekada tražile savet u vezi sa specifičnim ženskim problemom leukoreje ili preteranog stvaranja vaginalnog sekreta. Zbog prostog nedostatka informacija i otvorenosti, mnoge od njih su bile zabrinute, postiđene i uplašene zbog ovog, u suštini, jednostavnog i izlečivog poremećaja.

Šta je prirodno? Izvesna količina vaginalne sekrecije je prirodna i zdrava. Zidovi vagine sadrže mnogo sićušnih žlezda, čija je specifična funkcija stvaranje pročišćavajućeg sloja vlažnosti. Ovaj sekret deluje kao zaštita osetljivih tkiva vagine, koje čuva od sušenja i sa njih otklanja mikrobe. Vagina se, kao i oko, sama čisti. Kao što se oko kupa u svojoj tečnosti pri svakom treptaju, vagina se održava svežom stalnim protokom unutrašnjeg sekreta. Zdrav vaginalni sekret je obično providan ili mlečast i lepljiv. Međutim, njegov sastav varira u zavisnosti od faza menstrualnog ciklusa. Ponekad je vodenast, veoma beo, sasvim gust ili lepljiv kao gel. Količina sekreta je promenljiva, a sekret može da se pojavi već u pubertetu. Ako je vagina zdrava, sekret je bez mirisa i nema nadražaja niti crvenila vagine i okolne oblasti.

Infekcija Preterana vaginalna sekrecija je znak neravnoteže, a ne uvek znak infekcije. Ipak, ovo stvara stanje vlažnosti koje je idealno za razvoj infekcije. Kao što je to slučaj sa kožom, usnom šupljinom i crevima, postoje mnoge bakterije u normalnoj, zdravoj vagini. Neke od njih predstavljaju normalnu floru koja vaginalnu sredinu čini blago kiselom, i sprečavaju preteran rast potencijalno štetnih organizama. Povremeno, međutim, ova prirodna ravnoteža se remeti i razvija se infekcija, koja ne treba da se meša sa leukorejom. U slučaju infekcije, ne samo da postoji velika količina sekreta, nego i blag ili jak svrab, pečenje okoline vagine (vulve), svrab i povremeno učestalo mokrenje. Prvi znaci infekcije su bol u donjem delu leđa, i otoci žlezda u preponskom predelu, a glavni dokaz infekcije je priroda samog sekreta. Najčešći uzroci su monilia (Candida albicans, vrsta gljivične infekcije) i trihomonas vaginalis (trihominijaza), VI i V grupa vaginalnog sekreta. Obe vrste izazivača su normalno prisutne u zdravom telu. 90

Kod gljivične infekcije, sekret je gust i beo, i može da ima sirast izgled. Ima miris pečenog hleba, što zbog neprijatnih asocijacija može da učini da žena ima gađenje na hranu. Gljivična infekcija izaziva svrab i nadražaj vagine. Trihomonas je prisutan u telima žena i muškaraca, i oko pedeset procenata žena ima ovaj mikroorganizam u vagini, bez ikakvih simptoma. Kada je populacija trihomonasa prevelika, ona stvara penast sekret zućkasto-zelenkaste ili sive boje, i prepoznaje se po veoma neprijatnom mirisu. Često se razbuktava posle seksualnog kontakta, zbog nadražaja vagine, a može da se prenese i preko vlažnih ubrusa, donjeg veša i nečiste daske na WC šolji. Vaginalne infekcije su veoma česte, retko koja žena ih bar nekad nije imala. Ovi poremećaji nisu ni na koji način u vezi sa bolestima kakvi su sifilis i gonoreja, i nema apsolutno nikakvih razloga za osećanje stida. Tajnovitost i praznoverje vezani za žensku seksualnost, sprečavali su žene da traže pomoć u slučaju infekcije, što je bilo uzrok posledica. Ako se tretiraju na vreme, vaginalni poremećaji su bezazleni, ako se zanemare, teško se leče, uzrokuju komplikovanije bolesti i organska oštećenja kao i neplodnost. Zanemarivanje u toku trudnoće može, takođe, da utiče na plod. Nepreduzimanje pravilnih mera lečenja je znak nedovoljne hrabrosti i može da bude opasno. Ne treba da se igrate svojim zdravljem zbog predrasuda. Vaginalni i drugi poremećaji reproduktivnog sistema predstavljaju stanja zbog kojih treba uvek tražiti kompetentnu medicinsku pomoć, koja će, uz preventivne joga vežbe, dovesti do brzog oporavka i izlečenja.

Leukoreja Između dva pola - normalne zaštitne sekrecije i vaginalne infekcije, nalazi se neinfektivan, bezbolan ali pojačan sekret, poznat kao leukoreja (»belo pranje« u žargonu). Leukoreja liči na normalnu sekreciju vagine, samo je mnogo obilnija. Prva može da ostavlja beličaste ili žućkaste mrlje na rublju, obično se brzo suši i ne uzrokuje nelagodnost. Međutim, ako se odeća mnogo prlja, ako se stalno osećate vlažnim ili morate da menjate rublje nekoliko puta u toku dana, onda nema sumnje da je sekrecija pojačana. Iako ponekad mogu da se jave laki bolovi ili osećaj punoće u trbuhu, to još uvek ne znači da je prisutna infekcija. Leukoreja predstavlja veliku količinu sekreta, ali čistog, bez znakova zapaljenja vaginalne oblasti i bez svraba.

Predisponujući faktori Leukoreja može da bude prvi znak erozije grlića (ranice grlića materice). Smatra se da oko 95 procenata žena u reproduktivnom periodu razvije ovakvu ranicu, koja zahteva medicinski pregled, Papanikolau testom. Najčešće, međutim, leukoreja je samo signal tela da postoji pad otpornosti, zbog nedovoljnog spavanja, loše ishrane ili nervne napetosti. Žene koje imaju šećernu bolest ili tuberkulozu, naročito su joj sklone. Sledeći čest uzrok je hormonska neravnoteža, zatim kontracepcija (pilule ili spirala). Sekrecija može da postane

91

problem neposredno pre ili za vreme menstruacije, u trudnoći ili menopauzi, zbog prirodne promene nivoa hormona. Dijeta je važan faktor leukoreje. Povećana količina sluzi zbog previše mleka, belog brašna i glaziranog pirinča, izbacuje se u obliku telesnih sekreta, uključujući i one iz vagine. Začinjena i masna hrana i velike kolićine šećera, takođe pogoršavaju ovaj problem. Dijeta sa mnogo prerađevina šećera i ugljenih hidrata, stvara idealno stanje za vaginalne infekcije, jer one menjaju nivo kiselosti vagine i omogućuju rast štetnih bakterija. Mnoge žene tvrde da je prilagođavanje dijete drastično smanjilo vaginalnu sekreciju. Leukoreja se često javlja zajedno sa zatvorom, koji nije samo posledica pogrešne dijete nego i stresa i napetosti. Telo registruje svaku napetost koja aktivira simpatički nervni sistem, odvodeći energiju iz sistema za varenje. U ovim uslovima, lako se razvija zatvor. Stresne reakcije utiču i na nadbubrežne žlezde, a varijacije hormona koje stvara nadbubreg takođe mogu da uzrokuju leukoreju, i predstavljaju vezu između zatvora i pojačanog sekreta. Drugi emocionalni faktori mogu da budu nesvesni. Neke žene imaju negativna osećanja u vezi sa fizičkim telom, koje nerado priznaju. Ovo naročito važi za reproduktivne organe koji se još uvek smatraju tajnovitim i retko pominju. Takvi nesvesni stavovi mogu da nađu izraz u leukoreji, pri čemu je pojačan sekret simbolički pokušaj čišćenja.

Lična higijena Stroga lična higijena je prvi korak u regulaciji leukoreje. Ona ne samo da sprečava infekciju i smanjuje nelagodnost, nego omogućuje i opuštanje. Čmar i vulva treba da se redovno peru, i održavaju suvim. Mnoge vaginalne infekcije su posledica prelaska mikroorganizama iz čmara u vaginu, koji zato uvek treba da se pere i briše od napred prema pozadi. Izbegavajte sintetičko rublje, čarape i odeću, koji održavaju vlažnost i toplotu, veoma pogodne za razvoj bakterija. Rublje treba da je komotno i pamučno, a kada nema prevelike količine sekreta, treba ići i bez njega. Mnogi nepoželjni organizmi se uništavaju samo izlaganjem vazduhu, što, takođe, hladi i osvežava vaginalnu oblast.

Joni prakšalana Irigacija ili ispiranje unutrašnjosti vagine može da pomogne u prevenciji infekcije ako se izbegava preterivanje. Zdrava vagina je kisela, a kiselost predstavlja barijeru za infekciju. Pošto je krv bazna, nivo kiselosti (pH) opada za vreme menstruacije, što čini pogodnu osnovu za infekciju. Ispiranje blago kiselim rastvorom, reguliše normalan pH i ima preventivno dejstvo. Pogodni rastvori su kašičica sode bikarbone na pola litra tople vode, ili kašičica sirćeta na litar vode. Oblaganje unutrašnjosti vagine i vulve gruševinom sira je takođe veoma korisno, ako se izvodi u ranim stadijumima, dok su simptomi još uvek blagi.

92

Međutim, čak i najegzotičniji rastvor za ispiranje ne pomaže mnogo, osim psihološki. Treba zapamtiti da se vagina sama čisti, i da je leukoreja vrsta kontinuiranog ispiranja. Stalnim ispiranjem vagine bilo čime što nije obična voda, rizikujemo poremećaj prirodnih zaštitnih mehanizama. Preterano ispiranje stimuliše već hiperaktivne žlezde, i povećava koncentrisanost na problem, koji tako može samo da se pogorša.

Uspostavljanje ravnoteže Činjenica je da je najčešći uzrok leukoreje opšta niska otpornost i hormonska neravnoteža. Kod žena ove dve stvari su tako blisko povezane, da mogu da se posmatraju kao dva načina objašnjenja istog problema. Zbog toga, vežbe joge su od veoma velike koristi. Joga asane su od neprocenjive važnosti za jačanje i uravnotežavanje aktivnosti celog reproduktivnog sistema žene, zbog njihovog direktnog uticaja na trbušne karlične organe, i regulatornog efekta na sistem žlezda. Program za leukoreju treba da uključuje surija namaskar, vađrasanu, šašankasanu, mardariasanu i uštrasanu. Sarvangasana i viparita karana mudra takođe, imaju pozitivan uticaj, a napredniji učenici mogu da rade i bhuđangasanu, šalabhasanu, dhanurasanu, čakrasanu i pašimotananasanu. Ni jedna vežba joge nije samo fizička, ona ima suptilne efekte na vitalne energije koje mobilišu telo i motivišu um. Joga je nauka vitalne energije, prane šakti, a pravilno izvedene jogičke tehnike povećavaju otpornost i vitalnost organizma. Asane zato treba da se izvode sa punom svesnošću, usmerenom na odgovarajuću čakru ili psihički energetski centar. Za obnavljanje vitalnosti posebno se preporučuju bandhe, psihičke energetske manipulacije, od kojih su za leukoreju najvažnije mulabandha i udijana bandha. Pranajama - nadi šodhan, bhastrika i uđaji, eliminišu toksine, dok meditativna praksa joga nidre ili antar moune, prekida spiralnu napetost koja remeti hormonsku ravnotežu i smanjuje prana šakti. Ove vežbe harmonizuju telo i um, otklanjajući osnovni uzrok poremećaja.

Program vežbi Lago šankhaprakšalana Surija namaskar Šavasana Vađrasana Suptavađrasana Uštrasana Marđariasana Šašankasana

jedamput nedeljno 6 – 12 ciklusa petnaest dana petnaest dana petnaest dana petnaest dana trideset udaha 93

Viparita karani mudra Uđaji pranajama Joga nidra

21 udah 54 ciklusa pola sata

94

MENSTRUALNI POREMEĆAJI Menstrualni ciklus nikada nije savršeno redovan, jer nema dve pojave u prirodi koje su identične. Male varijacije mesečnog ciklusa ne treba da predstavljaju problem, niti su dokaz bolesti; jedino trajna neredovnost može da znači poremećaj hormonske ravnoteže. U vezi sa tim, stalno se postavljaju neka pitanja, i diskusija koja sledi sastavljena je od najtipičnijih pitanja i nedoumica - pokušali smo da na njih odgovorimo tako da što više žena može da uživa u fizičkom zdravlju i slobodi duha koji se postižu jogom.

Joga za vreme mesečnog perioda Žene koje imaju obilno krvavljenje, ne treba da rade asane, a siršasana i sarvangasana ne treba da se praktikuje čak i kada je period normalan. Međutim, pranajama, meditacija i druge vežbe mogu da se rade bez ograničenja. Joga ovo vreme smatra veoma pogodnim za sadhanu, jer su žene senzitivnije i sa više psihičke snage, što im daje mogućnost višeg duhovnog iskustva. Više pažnje treba da posvetimo đapi i dhijani, da bismo iskoristili prednost prirodnog širenja unutrašnje svesnosti.

Problemi mesečnog ciklusa Kada se žena obrati učitelju zbog nepravilnosti ciklusa - koji je proređen, učestao ili obilan, najvažniji savet koji treba da joj se da je da se odmah javi lekaru. Detaljno medicinsko ispitivanje, razjasniće prirodu problema koji može da ima različite uzroke. Nepravilnosti perioda su često samo znak nekog drugog poremećaja koji mogu da imaju ozbiljne posledice ako se pogrešno leče. Kada lekar otkloni takve mogućnosti, učitelj joge može da odluči koje su najbolje vežbe za uspostavljanje ravnoteže, fizičke i duhovne.

O dobu prve menstruacije Većina devojaka dobijaju menarhu (prvu menstruaciju) oko jedanaeste ili dvanaeste godina, ali ona može da se pojavi u svako vreme između devete i osamnaeste godine. Ako je devojka inače zdrava, a prva menstruacija zakasni, onda je možda u grupi onih koji kasno dobijaju ciklus. Međutim, amenoreja (odsustvo menstruacije) može da bude posledica defekta u strukturi reproduktivnog sistema, ciste ili tumora, hormonske neravnoteže ili emocionalnih faktora povezanih sa izrastanjem u ulogu žene. Ako lekari ne pronađu patološke razloge, treba ujutro raditi dvanaest ciklusa surjanamaskar.

O menopauzi 95

Prosečne godine u kojima dolazi do prestanka ciklusa su četrdeset osama ili četrdeset deveta, ali, žena može da dođe u ovu fazu životnog ciklusa izmedu 40. i 55. godine. Grub pokazatelj može da bude nalaz medicinara da žene koje počinju da menstruiraju rano, kasnije uđu u menopauzu. Međutim, nepravilno tačkasto krvavljenje ili krvavljenje između perioda može da bude posledica infekcije reproduktivnog sistema (zapaljensko oboljenje karlice) i mioma ili polipa (benignog tumora). Detaljnim medicinskim ispitivanjem treba pronaći uzrok takvog krvavljenja, i isključiti tumorozne tvorevine. Ako je medicinski izveštaj dobar, počnite sa vežbama joge da biste uravnotežili hormone i smanjili fizičku nelagodnost koja može da prati menopauzu. Obrnute asane su naročito korisne, među njima siršasana (stoj na glavi), sarvangasana (sveća) i halasana (plug).

O prestanku ciklusa (amenoreji) Najčešći uzrok prestanka ciklusa je trudnoća, koja je često praćena i drugim znacima, jutarnjom mučninom, na primer. Neke žene mogu da imaju periode i posle začeća, iako se to ređe događa. Kontraceptivne pilule, takođe, mogu da uzrokuju prestanak perioda, ako kombinacija hormona ne odgovara vašem endokrinom sistemu. Menstruacija najčešće počinje posle šest nedelja, osim ako dojite bebu. Posle prestanka uzimanja pilula, takođe može da dođe do odlaganja menstruacionog ciklusa. Ako ste trudni, onda je vreme da počnete da se pripremate za prirodno i harmonično rođenje deteta pranajamom i joga nidrom.

Poremećaji perioda zbog životnih događaja Retke su žene koje imaju apsolutno redovne periode, jer mnoge situacije u životu utiču na hormone koji upravljaju ciklusom. Napuštanje kuće, zahtevi studentskog ili poslovnog života, su izazovi koji dovode do emocionalne napetosti, što može da utiče na prekid ciklusa. Neke žene su osetljivije od drugih, ali moguće je da svaka velika promena rutinskog života privremeno utiče na ciklus. Takvi dogažaji mogu da budu dugačka putovanja, prelazak u veliki grad, ili u selo iz grada, značajna promena dijete ili klime, započinjanje novog posla, početak ili kraj romanse, žalost zbog gubitka bliske osobe, početak bračnog života, kao i svako intenzivno emocionalno iskustvo. Bolesti, groznice, poremećaj varenja, gojaznost, čak i ozbiljan zatvor mogu da prekinu menstruaciju za neko vreme. Posle medicinskog pregleda, započnite redovno praktikovanje joga nidre, koja će dovesti do fizičke i psihičke opuštenosti. Moguće je da vam je potrebno više fizičkog vežbanja, tako da je dobro da svom programu dodate dinamičke asane, kakve su nauka sančalana, čaki čalana, šašankasana, marđariasana, šašankbhuđangasana i halasana.

96

Česti ciklusi (polumenoreja) Prosečan ciklus traje dvadeset osam dana, ali može da bude dug dvadeset ili trideset šest dana i da još uvek bude normalan. Redovno praktikovanje asana, panajame i meditacije, produžice ciklus.

Obilan period, sa dužim trajanjem Normalni period traje od dva do osam dana, u proseku četiri do šest dana. Uobičajen gubitak krvi je 4 do 6 kašika ili 60 do 90 g. Ako imate obilnu menstruaciju, sa osećajem preplavljivanja i ugrušcima, onda verovatno postoji neki poremećaj. Preterano krvavljenje može da bude simptom endometrioze, koja nastaje kada tkivo sluznice uterusa raste na drugom mestu, često u mokraćnoj bešici ili crevima. Ovaj poremedaj nije tako redak kod žena između tridesete i četrdesete godine, i zahteva lečenje. Ako medicinsko ispitivanje pokaže da je vaš problem posledica hormonske neravnoteže, naučite antar mounu ili joga nidru od učitelja joge, kao i sledeće asane: sarvangasanu, halasanu, kandharasanu, ardha matsiedrasanu, bhuđangasanu, šalabhasanu, dhanurasanu i pašimotanasanu.

Vegetarijanstvo i menstrualni ciklus Dijeta utiče na svaki aspekt našeg fizičkog zdravlja, uključujući i menstruaciju. Dokazano je da proteinska dijeta sa mnogo mesa može da uzrokuje bolniju i obilniju menstruaciju. Često period privremeno prestaje posle prelaska na vegetarijansku dljetu, a kada se ponovo pojavi, obično je bez problema. Žene na veganskoj dijeti (zrnevlje i povrće, bez mleka i drugih životinjskih proizvoda), neretko sasvim gube ciklus. Međutim, ispitivanje njihovog vaginalnog sekreta pokazuje da im hormoni i dalje pravilno funkcionišu, i da se ženstvenost ne gubi. Takve žene mogu i dalje da vode aktivan seksualni život i rode zdrave, srećne bebe. Međutim, stroga dijeta redukuje menstruaciju, najlakše kada je udružena sa celibatom. Ciklus ponovo počinje sa započinjanjem seksualnog života.

Menstrualni ciklus i duhovnost Duhovne vežbe mogu da smanje menstruaciju i čak da je sasvim eliminišu neko vreme. Neke od njih deluju direktno na hipofizu (siršasana), druge skreću pranu sa puta naniže na put naviše (maha bandha), ostale dovode do koncentracije uma i totalne sublimacije senzualne želje (dharana, dhiana, samadhi). Međutim, ovo se događa samo kada se praksa intenzivno izvodi (na primer siršasana do dva sata) u kombinaciji sa posvećenom jogičkom rutinom, pod vođstvom gurua. Lekari se pitaju da li je ovakav prestanak ciklusa znak bolesti, ili »superzdravlja«. Period nikako ne može sam za sebe da bude znak duhovnog razvoja. Ćešće je on znak fizičke ili emocionalne neravnoteže koja najbolje može da se reguliše kombinacijom medicinskih saveta i uravnoteženim programom vežbi joge. 97

Istinska duhovnost nastaje dominacijom satve, čištote i svetlosti, na svakoj ravni našeg bića. Satva na fizičkoj ravni predstavlja harmonično funkcionisanje tela u skladu sa zakonima prirode. Gita kaže: »Joga je ravnoteža. Ona nije za onoga ko jede previše, niti za onoga ko jede premalo, nije za onoga koji spava premalo, niti onog ko spava previše.« (6:16) Ovo važi za svaki aspekt života uključujući i menstrualni ciklus. Osim u retkim slučajevima, to ne znači eliminaciju menstruacije, već prirodan, redovan i bezbolan mesečni ciklus. Vežbe joge su najkorisnije za razvijanje satvičkog tela, koje stvara satvički okvir uma. Jogom ne eliminišemo prirodne funkcije tela, već delujemo na njih tako da ne predstavljaju smetnje uma.

98

GOJAZNOST Regulisanje telesne težine nije cilj joge, koja je, ipak, stekla reputaciju efikasnog načina rešavanja problema gojaznosti. Joga nudi odgovarajuću »dijetu« u originalnom grčkom značenju reči: način života. Ona harmonizuje življenje u skladu sa našim potrebama i našom prirodom. Joga se ne koncentriše na masno tkivo, nego na vas same. Gledajući na vas kao na ličnost, ne samo kao na telo, joga daje praktične tehnike koje ne samo da omogućuju slobodu od gojaznosti i «zatvora» dijeta za mršavljenje, već razvija zdravlje i ravnotežu u svakom aspektu vašeg života.

Terapija jogom Prvi korak je da se nađe vreme za integrativnu jogičku sadhanu - sve ostalo će slediti iz toga. Asane: Mnogi smatraju da gubitak težine zahteva intenzivno fizičko vežbanje, i da su asane isuviše lake. Medicinska istraživanja, međutim, pokazuju da asane redukuju količinu holesterola i drugih masti u krvi, i na ovaj, kao i na druge načine, uravnotežuju metabolizam tela. Povećana težina, naročito kod žena, može da bude povezana sa hormonima reproduktivnog sistema. Asane ne samo da tonizuju opuštene mišiće, već deluju i na sve telesne sisteme, uspostavljaju hormonsku ravnotežu i masiraju unutrašnje organe. Gubitak težine je ravnomeran, a telo se pravilno oblikuje. Praktikovanje asana nas čini svesnijim unutrašnjeg glasa koji nas vodi ka maksimalnom zdravlju. Telo ima sopstvenu inteligenciju, a pomoću asana učimo da obraćamo pažnju na mnoge male znake i suptilne poruke tela. Učimo, takođe, kada i šta treba da jedemo, kada da radimo više, kada nam je potreban odmor, i mnogo drugih stvari koje nam pomažu da održimo zdravlje i vitalnost. Obraćanjem pažnje na ovaj unutrašnji glas, pomoću joge, ponekad ćete biti iznenađeni kada otkrijete da hrana nije uopšte ono što želite. Možda je ono što ustvari želite spavanje, šetnja, opuštanje. Hrana kao zamena neće zadovoljiti vaše potrebe, a samo će povećati vašu telesnu težinu. Asane ne smanjuju našu energiju, kao što to čine mnogi oblici vežbanja i sporta. One čuvaju i obnavljaju energiju koja pomaže da se prevaziđe težina i letargija koju doživljavaju žene sa prevelikom telesnom težinom. Na početku, praktikovanje asana bi trebalo da uključuje dinamičke vežbe kao što su tirjaka tadasana, surijanamskar, kati čakrasana, i jednostavne klasične položaje kao što su vađrasana, šuptavađrasana, pranamasana ili bhumi siršasana. Kasnije, trajanje izvodenja asana treba da se skrati, da biste imali više vremena za pranajamu, naročito bhastriku i nadi šodhan.

99

Šatkarme: Za efikasniji gubitak telesne težine, asanama treba dodati kunđal kriju i šankhaprakšalanu. Kako se vaša težina povećava, i što duže imate višak težine, unutrašnji časovnik vašeg tela postaje spor i netačan. Šatkarme pojačavaju efekte asana, i tonizuju poremećeni metabolizam. Lago šankhaprakšalana dovodi do brzog pada šećera u krvi i stimuliše telo da se osloni na svoje rezerve masti da bi se nadoknadio gubitak. Kunđal krija je, takođe, korisna, ona povećava efikasnost probavnog sistema i eliminiše »lažnu glad« koja nastaje zbog prevelike kiselosti. Kako se masti smanjuju, mnoge neželjene supstance koje se talože u masnim ćelijama ulaze u cirkulaciju. Obe ove krije ubrzavaju uklanjanje toksina i stvaraju doživljaj lakoće tela. Relaksacija: Pravilna relaksacija joga nidrom ili čak dubljim meditativnim tehnikama, neophodan je deo vašeg programa. Uobičajeno je mišljenje da će vas previše napetosti učiniti vitkim, i da će vas opuštanje učiniti još gojaznijim. Za žene (posebno) ovo nije uvek tačno. Neki ljudi reaguju na napetost smanjenjem uzimanja hrane, ali veliki broj i većina žena među njima, u takvoj situaciji jedu mnogo više, a ne manje. Vrlo često, kada postanemo umorni i razdražljivi, ono, što stvarno želimo je neko vreme za sebe, vreme za opuštanje. Telu tada ne treba hrana, već opuštanje, i ne treba mu hranu davati. Napetost nas sprečava da istinski uživamo u hrani - pošto je um nekoncentrisan, ne možemo da posvetimo punu pažnju ukusu hrane i posle obroka se osećamo nezadovoljnim. Da bismo to prevazišli, jedemo više - često ukusnu prženu hranu i slatkiše koji samo dodaju težinu. Štaviše, stalna napetost remeti delikatne telesne mehanizme, što omogućuje dalje gomilanje težine. Relaksacija je, prema tome, neophodna za oslobađanje od napetosti koja iskrivljuje naš odnos prema hrani, ona nas čini osetljivijim na unutrašnje znake. U vezi sa razvojem ličnosti, smanjenje napetosti je mnogo važnije nego smanjenje hrane i označava put ka pravom cilju joge.

Psihološki faktori Gojaznost je najčešće posledica preteranog unošenja hrane, a ne drugih uzroka kao što su nasleđe, hormonski deficit i drugo. Gojazni ljudi su gojazni zato što imaju naviku da previše jedu - naviku sa dubokim emocionalnim korenima. Gojaznost je često reakcija na nesigurnost, seksualne frustracije, strepnju i ljutnju. Mnogi ljudi sa dubokim osećanjem nesigurnosti doživljavaju sebe kao svesnost »stvarno ja« - sakriveno unutra u šupljini tela. Oni pokušavaju da otklone strahove i nesigurnost ispunjavanjem ovog praznog prostora hranom, što ih čini potpunijim masno tkivo im daje osećanje identiteta i postojanja. Sa druge strane, gojazna žena možda oseća da je njena debljina zaštita od pretećeg spoljašnjeg sveta. Ljutnja i bes su neprihvatljiva osećanja za mnoge, naročito žene, i često se ne izražavaju direktno. Ova osećanja, međutim, stvaraju unutrašnji nemir koji čini da žudimo za hranom. Za druge, usamljenost, gubitak i bol se za trenutak prekrivaju za vreme jela, a hrana postaje bekstvo, uteha, trenutni zaborav.

100

Hronično gojazni ljudi koriste hranu kao narkotičku drogu, ali kao i svi zavisnici, zavisnik od hrane oseća se veoma krivim, od čega se brani dijetama i postom. Prisilni unosilac hrane doživljava rascep između »dobre« osobe koja gladuje, i »loše« koja se puni hranom. Nažalost, iako jede do tačke bola, zavisnik od hrane oseća se tako krivim da ne može da oseti ni jedan zalogaj. On jede brdo hrane ali u tome ne uživa, i tako uvek ostaje nezadovoljan.

Dijete u modi Dijete najčešće ne deluju jer ne razrešavaju emocionalne konflikte. Način da se obezbedi unutrašnja popunjenost koju tražimo u hrani, može da se ostvari praktikovanjem joge, ne zbog smanjenja težine, već zbog otkrića svog Ja, svog Sopstva. Osoba koja neurotićno jede nije u kontaktu sa pravom gladi, stomačnom gladi. Ona jede zbog nervoze, anticipacije kasnije gladi, i zbog »gladi usta« (»Ne osećam glad u stomaku, ali moram nešto da imam u ustima«). Dijete ovo dalje komplikuju. Gubi se kontakt sa iskustvom gladi i sposobnošću da se ona zadovolji, jer jedete prema veštačkom standardu odnosno kalorijama, a ne prema zahtevima tela. Rezultat je prekid dijete i unošenje u telo svega šta može da se vidi, jer ne može da se podnese lišavanje. Stalna klackalica telesne težine zbog smenjivanja dijete i povlađivanja hrani može da poremeti energetsku ravnotežu tela na fizičkoj i praničkoj ravni. Ovo utiče na nerve, žlezde i enzime, i može da dovede do pogrešnog funkcionisanja centra gladi u mozgu, koji nas obaveštava da prekinemo uzimanje hrane kada smo je uzeli dovoljno.

Jedite normalnu hranu Vi niste postali gojazni preko noći, i isto tako nećete brzo postati vitki. Bilo koju dijetu da izaberete, to treba da bude dijeta koju možete da sledite nekoliko meseci, i ona koja polako menja vaš ukus. Modne dijete često nisu zdrave, i mogu da poremete telesni metabolizam. Dijeta sa jednom vrstom hrane i niskokalorične dijete su samo privremena mera i ne dovode do uspostavljanja stalnih, zdravih navika ishrane. Normalna, uravnotežena dijeta prirodnom hranom, što manje prerađenom, obezbeđuje telu sve važne sastojke. Neprerađena hrana - zrnevlje, povrće, voće bogata je vlaknima, zadovoljava glad brže od prerađene, održava zdravo varenje i ima manje kalorija. Jedite ono šta volite, ali naučite da uzimate jednostavnu hranu. Jedite pomalo od svega - čak i takozvano »zabranjeno voće« kao što su čokolade, slatkiši, kolači. Ključ je u tome da se jede malo, i da se ove stvari ne jedu svaki dan. Odredite jedan dan nedeljno kada ćete dozvoliti sebi ovakva zadovoljstva, da biste se oslobodili osećanja da ste uvek na dijeti - kada počnete više da volite jednostavnu, prirodnu hranu, ovakva zadovoljstva će vas manje oduševljavati. Povremene gozbe 101

ne dovode do porasta težine, već svakodnevno preterivanje u uzimanju hrane. Na uravnoteženoj dijeti, otkrićete da jedete manje i uživate više.

Korisne navike - Pijte veliku količinu vode između obroka. - Počnite jelo salatom ili supom. - Jedite mnogo povrća - ono je puno hranljivih materija i ima malo kalorija. - Izbegavajte suviše butera. Redukujte prženu hranu na minimum i nemojte da uzimate slatkiše svaki dan. Naučite da pijete sokove, čaj i kafu sa manje šećera. - Nemojte da jedete između obroka - uzimajte samo vodu, čaj, kafu ili jogurt, bez dodataka i slatkiša. - Jedite polako. Od trenutka uzimanja prvog zalogaja, do signala centra sitosti u mozgu da je dovoljno hrane, prolazi najmanje dvadeset minuta. - Sedite u vađrasanu pre i posle obroka. Vađrasana posle jela pomaže varenje. Pre jela, daje vam mogućnost da se opustite, usporite i postanete svesni čina uzimanja hrane. Takođe, daje vam vreme da se setite svoje sankalpe.

Ritam ishrane Jogička ishrana pridaje važnosti ritmu uzimanja hrane, više nego egzotičnim dijetama. Uzimajte svoje obroke u isto vreme svaki dan, ova redovnost stabilizuje metabolizam. Vaše telo tako uspeva da nauči koliko hrane može da očekuje, a temperatura tela i nivo aktivnosti se automatski prilagođavaju da svare svu uzetu hranu. Pored toga, imaćete manju potrebu da uzimate hranu između obroka, jer će se ritam tela i osećaj gladi uskladiti sa vremenom obroka. Sve senzacije između će se prepoznati kao napetost a ne glad, i smiriti relaksacijom ili joga nidrom, a ne otvaranjem frižidera. Poslednji obrok treba da se uzme tri do četiri sata pre odlaska na spavanje, tako da se varenje završi. Kako spavanje ne zahteva mnogo energije, hrana koja se uzme pre toga, pretvara se u masno tkivo, i remeti snove. Spavanje je manje efikasno, i ujutro se osećamo umorni i tromi. Sa druge strane iako se varenje ne zaustavlja, ono je usporeno i sa više sporednih proizvoda - kiseline, gasova, sluzi, masti. Rano uzimanje poslednjeg dnevnog obroka, znači i rani ručak. U ašramima, svamiji jedu u 10 sati ujutro i 5 posle podne, sa vrućim napitkom u 6:30 i 13:30, što uspeva da obezbedi potrebnu količinu hrane sa dva obroka dnevno, a ne stvara preveliku glad između obroka. Uzimanje hrane na ovaj način je u skladu sa ritmovima tela, što omogućuje maksimalnu upotrebu hranljivih sastojaka. Energija se stvara onda kada je najpotrebnija, u toku radnog dela dana, a telo je spremno za sadhanu u rano jutro i noć. Prihvatanje ovakvog ritma, doneće vam mnoge prednosti, a uskoro ćete otkriti da se vaša telesna težina uravnotežuje, bez napora. U vreme prelaska na njega, 102

možda ćete osetiti potrebu da jedete u vaše staro vreme, naročito noću - ovo osećanje će nestati posle desetak dana, a u međuvremenu ćete se zadovoljiti vrućim napitkom.

Ne osećajte krivicu Najvažniji aspekt jogičkog življenja je da prestanete da procenjujete šta jedete i da se fokusirate na to da držite dijetu. Umesto toga, posmatrajte način na koji jedete i postanite svesniji onog šta uzimate. Svesno pronađite količinu hrane koja vas fizički i emocionalno zadovoljava, i jedite tačno toliko, ni više ni manje. Ako se prejedete, izbegavajte iskušenje krivice da preskočite sledeći obrok - ovo će vas samo dalje izvesti iz ravnoteže. Joga nam omogućuje da doživimo pozitivnu svesnost tela, ona neguje samoprihvatanje i oslanjanje na sopstveni unutrašnji glas. Pomoću joge počinjete da doživljavate sami sebe kao sigurnu, normalnu osobu, i tako se i hranite bez osećanja krivice. Cilj joge nije smanjivanje težine tela, nego smanjivanje duhovnog neznanja i svih vrsta patnje. Njena svrha nije vitko telo, nego svestan, prosvetljen um. Ako ovo uvek imate na umu, vaše telo će prestati da vam bude teret i postaće vaše blaženstvo.

Program vežbi Obroci u 10 ujutro i 5 – 6 sati posle podne. Lago šankhaprakšalana Kunđal krija

1 X nedeljno u toku 3 meseca 2 X nedeljno 1 mesec, zatim 1 X

Kati čakrasana Tirjaka tadasana Surija namaksara Šavasana Utan vakrasana Naukasančalana Čaki čalana Šupta vađrasana ili uštrasana Mardjariasana Pranamasana Bhastrika paranajama Joga nidra Vađrasana

dvadeset puta dvadeset puta 6 – 12 ciklusa

nedeljno

dvadeset puta deset puta 10 X na svaku stranu najmanje sedam udaha deset udaha 30 – 50 udaha 3 – 5 ciklusa pola sata svaki dan 5 min. pre jela i 10 min. posle jela

103

TRUDNOĆA Večita majka koja je trudna je arhetip plodnosti i obilja a stanje trudnoće je primarni simbol kreativne svesti i optimizma. Trudnoća je totalno iskustvo, posebno stanje, snažan primer bliske veze između tela i uma. To je period života za koji je neobično važno da su različite dimenzije bića žene u ravnoteži. Praksa joga omogućuje optimalno zdravlje tela i uma, ona sjedinjuje fizički, emocionalni i duhovni rast majke sa rastom deteta.

Kontemplacija začeća Redovno praktikovanje joge pre začeća, je idealna priprema za trudnoću. Buduća majka postiže elastičnost i gipkost pomoću asana, kao i dobru koordinaciju tela. Pranajamom se postiže vitalnost za dvoje, a meditacijom mirnoća, tradicionalno povezana sa približavajućim materinstvom. Još važnije, kada oba roditelja rade jogu, oni će se razviti u sposobne roditelje detetu, sa duhovnim kapacitetima koji su viši od običnih. Moguće je da se dete rodi sa delimično ili totalno probuđenom kundalini energijom. Takve osobe su duhovno razvijene od rođenja i čine velike doprinose čovečanstvu. Deca koja se tako rađaju su retka, kao što su retki i roditelji koji su u stanju da ih donesu na svet, ipak, ne treba zaboraviti da takva mogućnost postoji. Duhovna spremnost roditelja preplavljuje svako dete a svesnost deteta se oblikuje i hrani duhovnošću roditelja.

Pripremne vežbe Joga je veoma korisna u trudnoći, čak i za poćetnice. Za uspešnu trudnoću i porođaj, naglasak treba da se stavi na razvijanje sledećih oblasti: Trbušni mišići: Jaki trbušni mišići omogućiće da se beba lepo nosi, što pomaže njen pravilan razvoj. Za vreme porođaja ovi mišići su najvažniji u fazi izbacivanja deteta iz materice. Asane korisne za ovu oblast su šuptavađrasana, šašankasana, uštrasana, hamsasana, matsiasana i šakti bandha serija. Kičmeni stub: Zdrava kičma je neophodna za ispravno funkcionisanje nervnog sistema i opštu fleksibilnost, i ne dozvoljava poremećaje kojima su sklone trudnice zbog dodatne težine koju nose, a koja opterećuje leđni deo i skelet. Vežbe koje se najviše preporučuju su suptavađrasana, marđariasana, viagrasana, ardha matsiendrasana, pašimotanasana, bhuđangasana, i surijanamaskar. Mišići leđa: Težina deteta će opteretiti i leđne mišiće koji zato treba da budu snažni. Bhuđangasana, pašimotanasana, halasana, sarvangasana, šašankasana i suptavađrasana su veoma korisne asane za ovaj predeo. 104

Karlica: Opuštena, fleksibilna karlična oblast olakšava porođaj. Marđariasana, šašankasana, viagrasana, matsiasana, svi polozaji čučenja, sidha joni asana i drugi položaji sa ukrštenim nogama su najkorisniji. Uravnotežen program jogičkih asana je idealan za sistematski razvoj ovih vitalnih oblasti buduće majke.

Asane u trudnoći U prva tri meseca, pripremne asane mogu da se nastave na uobičajeni način - posle ovog perioda potrebno je izvesno prilagođavanje. Početak četvrtog meseca predstavlja vreme kada treba prekinuti izvođenje asana koji uključuju istezanje i trbušne kontrakcije. Siršana i sarvangasana se prekidaju, ali mogu da se zamene pranamasanom i đalandhara bandhom. Od šestog meseca, asane sa savijanjem tela napred (kao papšimotanasana) i ekstremnim savijanjem unazad (čakrasana, uštrasana) postaju teđke. Suptavađrasana i položaji čučenja treba da se izbegavaju ako postoji bilo kakva tendencija preranom porođaju ili prolapsu. Za ovaj period veliku vrednost ima pavanmuktasana serija. Mišići i zglobovi postaju maksimalno fleksibini i stimuliše se cirkulacija sa minimalnom potrošnjom energije. Položaji čučanja treba još da se izvode, za opuštanje kukova i tonizovanje poda karlice. Kali asana je jedan od takvih položja, koji se koristi za prirodni porođaj. Da bi ovu asanu žena mogla da izvede, ona mora da bude u stanju da čuči sa obema petama na podu, deset do pet petnaest minuta, kao i da može lako da se podigne iz ovog položaja, kada se pojavi glava deteta. Kali asana pri porođaju ima mnoge fizičke i emocionalne prednosti, a različiti položaji čučanja predstavljaju idealnu pripremu za nju. Među ovakvim asanama su »hod vrane«, namaskarasana i utarasana. Sve one mogu da se rade u toku trudnoće zajedno sa marđariasanom, kandharasanom i pranamasanom.

Pranajama Razni vidovi pranajame su veoma korisni u trudnoći jer omogućuju efikasno uklanjanje štetnih proizvoda i dobro snabdevanje kiseonikom majke i deteta. Pranajama pročišćava i smiruje nervni sistem i stvara mirnoću i zadovoljstvo. Prema šastrama, u prva tri meseca dete u razvoju nema sopstveno praničko snabdevanje, i u potpunosti zavisi od prane majke, zbog čega je važno da se u ranim mesecima trudnoće što više praktikuje pranajama. Program treba da uključi duboko jogičko disanje, šitali i šitkari, kapalabhati, bhastriku i nadi šodhan. Ako je moguće, sve ove vežbe treba da se ponove uveče. Na kraju trećeg meseca, pančaprane počinju da deluju u detetovom telu, koje od onda ima svoje izvore prane. Ipak, majka treba da nastavi sa svojom pranajamom, da bi obezbedila dosta energije za oboje, za postizanje lakoće tela i uma, kao i zbog pripreme za porođaj. 105

Oko sredine trudnoće, rast bebe povećava matericu do takvog stepena da se dijafragma podiže naviše, što dovodi do kratkoće daha. Od velike je koristi vežbanje dubokog jogičkog disanja. Kapalabhati može da se prekine, a samavriti pranajama, sa kraćim ciklusima, može da je zameni. Izvođenje bhastrike je otežano u ovom periodu, ali treba da se nastavi čak i u modifikovanom obliku. Nadi šodhan je najlakša i najefikasnija pranajama za ovaj deo trudnoće. Posebni problemi Jutarnja mučnina: U ranim danima trudnoće, mnoge žene imaju jaku mučninu, ponekad sa povraćanjem, obično u jutarnjim satima. Nelagodnost je praćena tromošću i letargijom, a gubitak apetita može da se razvija u gađenje prema nekoj vrsti hrane i mirisa. Jutarnja mučnina može da traje i nekoliko meseci, ali najčešće prestaje pri kraju trećeg meseca. Ovaj problem može da se smanji pažljivom dijetom i kunđal krijom. Izbegavajte masnu i jaku hranu, naročito uveče, i pokušajte da poslednji obrok uzmete izmedu pet i sedam sati posle podne. Ujutro, umesto da nepotrebno satima trpite, uradite kunđal kriju (ispiranje stomaka slanom vodom). Kunđal čisti stomak i zaustavlja mučninu, stimuliše apetit i probavne enzime. Posle ove krije osećaćete se sveži i mentalno bistri, sa velikom količinom energije i optimizmom za započinjanje dana. Pošto se mučnina često spontano javlja u ranoj trudnoći, svesno povraćanje pomoću kunđala, ne može da se smatra štetnim, naročito ako kriju izvodite opušteno, bez naprezanja. Zatvor: Sa porastom težine deteta i promenama položaja, mnoge žene u trudnoći dobijaju zatvor, koji ne samo da je neprijatan već povećava bolove u leđima i letargiju. Uzimanje hrane sa celulozom i velike količine vode će pomoći ali ne sasvim. Zato se preporučuje lago šankhapraškalana, metod čišćenja celog sistema za varenje, naročito debelog creva. Ova vežba ne zahteva stomačne kontrakcije, a asane koje se preporučuju su sve sigurne i moguće ih je izvoditi u kasnijoj trudnoći. Lago šankhapraškalana će definitivno ukloniti zatvor, i stvoriti osećanje lakoće u telu. Trebalo bi da se praktikuje jedanput ili dva puta nedeljno, do šestog meseca. Ako majka ima tendenciju da zadržava vodu, ovo može da se smanji uzimanjem čaše heljdine, ili kokosove vode, pirinčane tečnosti za prvi obrok posle vežbe, i ako je potrebno, ručka bez soli. Edem (otok) - je zadržavanje preterane količine tečnosti u telu, i manifestuje se otocima lica, šaka, članaka nogu, ruku i stopala, koji se pojačavaju pri kraju dana. Izvesna količina otoka je normalna u trudnoći, naročito u kasnijim mesecima, i oni mogu da se smanje praktikovanjem pavanmkutasane. Prva serija ove asane (antireumatička) treba da se izvodi u kasno posle podne ili rano veče, sa posebnim naglaskom na vežbe stopala i nogu. Ovo će istisnuti vodu iz tkivnih prostora, poboljšati cirkulaciju krvi i transport tečnosti kroz cirkulatorne sisteme. Kandharasana, ili jednostavni oblik matsiasane, stimulisaće bubrege da otklone višak tečnosti iz tela. Treba izbegavati uzimanje prevelike količine soli, ali, drastično

106

ukidanje soli je štetno - može da uzrokuje mišićne grčeve i smanji proizvodnju mleka. Bolje je, umesto toga, da se uzmu prirodni diuretici, kao što su voda od kokosa, heljde ili pirinča. Toksemija (eklampsija): Dok je izvesno zadržavanje vode normalno u trudnoći, naglo povećavanje otoka posle petog meseca, može da bude znak toksemije. Metabolička toksemija trudnoće je ozbiljno stanje koje može da se pojavi u kasnoj trudnoci – od 7% do 19 % zena u prvoj trudnoci i 5 - 6 % drugorotki. Pored velikih otoka, simptomi su još i visok krvni pritisak i belančevine u mokraći. Mogu da se jave i jaka glavobolja, poremećaj vida, bol u trbuhu. Toksemija se retko razvija do krajnjeg stadijuma (koji može da bude fatalan), kada je žena pod stalnim lekarskim nadzorom. Toksemija je primarno problem loše ishrane, naročito nedostatka belančevina i vitamina B. Ona ne pogađa samo žene siromašnih zemalja, već i razvijenih, kada one uzimaju mnogo prerađene, instant hrane, a zanemaruju žitarice, zrnevlje, voće i povrće. Toksemija može da se izbegne uravnoteženom jogičkom dijetom, koja uključuje sve vrste povrća, voća, mleko ili jogurt, i dosta žitarica pšenicu, heljdu, proso, kukuruz, soju.

Duhovna hrana U ranoj trudnoći, embrion u razvoju je skup ćelija koji nema individualnu egzistenciju odvojenu od majke. Sa inspiracijom pančaprana u trećem mesecu, rastuća beba dobija sopstveni izvor vitalne energije i postiže fizičku individualnost. U četvrtom mesecu điva ulazi u fizički točak pripremljen za njega, i od tog vremena nerođeno dete ima svoju svesnost, sopstveni atman. Majka tada nosi individuu sa jedinstvenim duhovnim sklopom i duhovnim potencijalom. Ona tada treba da hrani dete ne samo fizički, već i duhovno, deleći čistotu i snagu svoje svesti. Mudraci su uvek verovali da je osnovni sastav detetove duhovne ličnosti utkan u utrobu majke, a ovo znanje se prenosilo šastrama, i pričama kao što je ona o Prahladu i Pariksit. Otac Prahlada, Hiranjakašipu, bio je demonski tiranin koji nije dozvoljavao prirodne slobode svojim ljudima, naročito slobodu verovanja. Dok je bila trudna sa Prahladom, njegova majka je napustila dom svog zlog supruga i živela u ašramu sveca Narade koji ju je podučavao duhovnim istinama i slavi boga Višnua. Prahlad, iako još u utrobi, delio je ovu inicijaciju, i čak u susretu sa besom svog oca, bio odan Višnuu od ranog detinjstva. Prahladova odanost šri Hariju, obdarila ga je takvom unutrašnjom snagom da je ušestvovao je u svrgavanju očeve tiranije a kasnije postigao i najvišu realizaciju. Život Pariksita je, takođe, bio vođen iskustvima u majčinoj utrobi. Posle rata na Kurukšetri, Asvatama je naredio da se uništi Pandavino potomstvo, rođeno i nerođeno, naročito Utarino. Utara je nosila Arđuninog unuka. U održanju obećanja datog Kuntiji, Šri Krišna je uzeo oblik tačke svetlosti i ušao u utrobu Utare. Beba koja je osećala približavanje velike toplote, odjednom je osetila hladnoću. Videla je 107

svetlost kako kruži i štiti ga od napada projektila. Ovo dete je izraslo u pravednog kralja, omiljenog od svih, i postalo je instrument za prenošenje Šrivad Bhagavatama. Dobio je ime Parikšit - onaj koji traži – jer je u toku celog života tražio svetlost koja ga je zaštitila još pre rođenja, svetlost koju je na kraju upoznao kao Šri Krišnu, personifikaciju ljubavi i svetlosti. Ovakvi motivi su podsetnici važnosti davanja blagoslova i milosti našoj deci čak i pre nego što dođu na svet. Savremeni pedijatri i psihijatri, istrazivači prenatalne psihologije, sve više veruju da neki kvaliteti ličnosti mogu da budu posledica specifične sredine u kojoj dete raste pre rođenja. Hemijski aspekt materične sredine, naročito odgovarajući odnosi neophodnih hormona, zavise od zdravlja i emocionalnog živoga majke. Za sada nije moguće, i možda to nikada neće ni biti moguće, da se razlikuju uticaji prenatalnog iskustva od genetskog nasleđa. Ipak, činjenica je da zdravlje i mentalni stavovi majke, utiču na razvoj deteta. Bolesti i nervna napetost majki sigurno mogu negativno da deluju na bebe, kako posle, tako i pre rođenja. Zbog svega pomenutog, jogička relaksacija i meditacija su od velike važnosti. Zbog mnogih suptilnih promena tela, trudnoća za mnoge žene može da bude vreme emocionalne preosetljivosti, koja dovodi do košmarnih snova, razdražljivosti i depresivnih stanja. Takva stanja su ne samo neprijatna, već mogu da budu takvog intenziteta da poremete ravnotežu tela. Jogičke tehnike relaksacije smanjuju emocionalni stres i stvaraju harmoničnu sredinu za buduće dete. Dete u utrobi majke je zaštićeno od spoljnog sveta, ali ne i nepristupačno za njega, i posebno je osetljivo na zvuke. Bebini udarci srca će se ubrzati, kao reakcija na neočekivanu glasnu buku, a registrovaće zvuk zvona kao i melodiju uspavanke. Jedan od najstalnijih i najdominantnijih faktora u materičnoj sredini bebe, je smirujući ritam rada majčinog srca. Kada majka praktikuje mantra đapu (ponavljanje mantre) ona dodaje još jednu dimeniju bebinoj osetljivosti na zvuk - duhovnu dimenziju koja rezonuje u samom jezgru detetove svesti. Mantra đapa i dhiana, omogućuju ženi da prodre u dubine svog bića u kojoj se njena svest spaja sa svešću deteta, na koju može pozitivno da utiče.

Joga nidra Joga nidra je jedna od najfleksibilnijih meditativnih tehnika joge, koja može da se praktikuje u bilo koje doba dana, kao i da njeno trajanje bude prilagođavano od dvadeset minuta do jednog sata. Izvodi se u ležećem položaju, što je uz prethodne karakteristike čini veoma pogodnom za upražnjavanje u trudnoći. Joga nidra se izvodi u šavasani (položaj ležanja na leđima), ali, pošto u ovom položaju mnoge žene imaju teškoće sa disanjem (kratkoću daha) naročito u kasnijoj trudnoći, njima se preporučuje matsiakridasana kao alternativa. U ovoj asani leži se na strani sa jednom nogom ispruženom, a drugom (gornjom) savijenom u kolenu i naslonjenom na jastuk, tako da nema pritiska na trbuh. Ovo je i položaj koji 108

neki lekari koriste pri porođaju, spontani stav tela mnogih pri spavanju, i vrlo udoban položaj za buduće majke. U vreme kada su žene posebno osetljive na svoja tela, ova tehnika koristi opuštenu svesnost tela za opuštanje uma. Kada se to postigne, vizualizuju se simboli i slike, koji se posmatraju sa neprianjajućom svesnošću svedoka. Ovakva svesnost je suštinska za jogički rast, i kako ona povećava snagu i sposobnosti, pozitivne emocije ljubavi, mirnoće i harmonije počeće da prožimaju vaše biće. Sve ovo će obezbediti idealnu emocionalnu klimu za razvoj bebe i predstavlja savršenu zaštitu kada se dete rodi. Stav svedoka koji se razvija, važan je i za vreme samog porođaja, jer prekida identifikaciju majke sa telesnim bolom i pomaže joj da bude potpuno svesna događaja. Sekvence vizualizacije u Joga nidri su korisne za razvoj majčine suptilne percepcije rasta deteta u njenoj utrobi. U supersenzitivnom i ekspanzivnom stanju joga nidre, majka ne samo da je više u kontaktu sama sa soborn, već i sa svojim detetom. Svesna realizacije jedinstva, transformiđe vreme trudnoće u priliku za duhovni rast i ponovno rađanje majke.

Život u stomaku Medicinska nauka je, u velikoj meri, proučila razvoj embriona čoveka, njegov prelazak u formu fetusa i konačno rođenje u obliku deteta. Oko šestog ili sedmog dana posle začeća, novi organizam se naseli u sluznicu materice. Od tada on predstavlja embrion sve do sedme nedelje, kada se prepoznaju odlike vrste. Posle toga, organizam se naziva fetus sve do vremena rođenja. Ekstremiteti se pojavljuju kao sićušni pupoljci kod embriona starog manje od mesec dana. Embrion je tada sasvim formiran, iako je njegova veličina nešto veća od santimetra. Srce počinje da kuca nekoliko dana pre kraja prvog meseca. U ovo vreme beba je okružena amnionskom kesom, ispunjenom tečnošću, i u njoj će ostati sve do njenog prskanja pri rođenju i izlaska u spoljašnju sredinu. Oko sedme nedelje, embrion se prepoznaje kao čovekov. Mozak je formiran tako da može da šalje električne impulse i već u ovom ranom stadijumu on je koordinator drugih organa. Rast je veoma brz – embrion raste oko jedan milimetar dnevno. Skelet počinje da se razvija kada je embrion star četrdeset šest do četrdeset osam dana. Fetus može da se pokreće i da bude vrlo aktivan u trećem mesecu. Razvijaju mu se mišići, može da pokreće ruke i noge a uskoro počinje da hvata. Mišićne kontrakcije, koje će kasnije postati mimični izrazi, mogu i da se snime. U većini slučajeva majka ne oseća pokrete deteta dok ono dovoljno ne poraste, a materica se širi izvan prirodne granice karlice, obično oko četvrtog i petog meseca. Nervni sistem se, takođe, razvija - fetus može da reaguje na pritisak i glasnu buku. Osetljivost na spoljašnje stimuluse je veoma važna u razvoju fetusa. Uticaj prenatalne sredine je neobično značajan u određivanju budućih individualnih reakcija. Ne znamo mnogo o prirodi prenatalne sredine i njenom uticaju na fizičko i 109

mentalno zdravlje budućeg odraslog. Ono šta znamo je, da rentgenski zraci, mnogi lekovi, uključujući i nikotin - kao i druge supstance, imaju negativne efekte na formiranje i rast fetusa. Veruje se da su usta prvi deo tela koji postaje osetljiv, a oči, šake i drugi delovi tela dobijaju nervne završetke i kasnije postaju osetljivi na dodir. Do kraja devete nedelje fetalnog života, jedini osetljivi delovi ostaju leđa i vrh glave, koji će takvi ostati do rođenja. Do kraja četvrtog meseca, beba dobija polovinu visine koju će imati pri rođenju. U petom mesecu majka sa sigurnošću može da oseti njene pokrete. Beba spava i budi se, i već zauzima omiljene fizičke položaje. U šestom mesecu, dete počinje da dobija masno tkivo i pupoljke stalnih zuba ispod mlečnih, koji se sada razvijaju. Tada je dugačko oko 35 cm, i teško oko pola kilograma. Nokti počinju da rastu i beba je vrlo aktivna. Poslednja tri meseca života u materici predstavljaju završavanje rasta mnogih delova tela, koji su već formirani. U ovom krajnjem periodu, dete primarno raste, dobija na težini i postiže mišićnu kontrolu. U vreme kada je spremno da se rodi, ono je toliko veliko da su njegovi pokreti ograničeni veličinom materice u kojoj raste, a njegovi zahtevi su takvi da posteljica više nije u stanju da ih ispuni. Ovaj spektakularni rast dogada se u telu majke, bez njenog svesnog učestvovanja. Uz pomoć raznih vežbi joge, međutim, buduća majka može da postane svesnija fetusa u njenoj utrobi, i da potpuno doživi ovu, najbliskiju od svih veza.

Porođaj Porođaj počinje kada se izluči više oksitocina iz zadnjeg režnja hipofize (odnosno, materica postaje osetljivija na njegove normalne količine), prska amnionska kesa (vodenjak) i oslobađa se tečnost koja je štitila dete od trauma. Povremene kontrakcije materice koje se doživljavaju u celoj trudnoci, pojačavaju učestalost i jačinu, i počinju porođajni bolovi. U prvom stadijumu porođaja, ove kontrakcije traju 15 sekundi do jedan minut, počinju sa postepenim zatezanjem materice, idu ka jakom vrhuncu, i zatim postepeno prestaju. Ovaj stadijum može da traje 2-24 sata, u zavisnosti od veličine i položaja bebe, veličine karlične oblasti majke i reagovanja materice. Uzdužni mišići materice se nevoljno kontrahuju da bi otvorili kružne mišiće grlića. Kada se grlić otvori, kontrakcije postaju snažnije i češće, do njihovog potpunog širenja. Prelazna faza porođaja nastaje neposredno pre nego se grlić potpuno otvori (do punih 10 santimetara) da bi se u njega uglavila detetova glavica i ušla u porođajni kanal. Ova faza je najbolnija, i može da bude praćena mučninom, grčevima u nogama, drhtavicom, bolovima u leđima, i rastućom razdražljivošću i strahom. Drugi stadijum porođaja počinje jakom željom da se beba izgura napolje (faza ekspulzije, izbacivanja). Sada žena može da zauzme aktivan stav u bebinom putovanju ka spoljašnjem svetu, a bolovi su prekriveni osećanjem uzbuđenosti. Iako se često daju anestetici, pravilan trening i priprema omogućuju da se oni izbegnu. 110

»Prirodno rođenje« deteta, ostaviće vas budnim u času rođenja, koje se doživljava kao radost a ne kao bol. Treći stadijum porođaja je porođaj posteljice koja se izbacuje posle rođenja deteta. Ova faza obično traje 5-10 minuta.

Joga pri porođaju Porođaj nije bolest za koju su potrebni lekovi i anestetici. Iako zaista postoje situacije u kojima je takva pomoć potrebna, većina porođaja su normalni i mogu da se obave bez lekova. Porođaj ne mora da bude nepodnošljivo bolno iskustvo (kako ga opisuju) - on takvim postaje zbog strahova i neodgovarajuće pripreme. Potrebno je da se napravi razlika između bola, i prirodnog, jakog napora koji može da bude nelagodan, ali i uzbuđujući. Korišćenjem tehnika joge mnoge žene su postigle porođaj bez bolova. Čak iako se bol ne eliminiše u potpunosti, on može da se smanji. Još važnije je da nam joga omogućuje da postanemo potpuno svesni za vreme porođaja, odgovarajući spontano na unutrašnju mudrost tela, koja se duboko ispoljava u ovo vreme. Uz redovno vežbanje joge, žena će biti u stanju da prevede svoje iskustvo u praktičan metod bezbolnog, svesnog porođaja. Kali asana je položaj čučanja koje koriste za porođaj žene u tradicionalnim kulturama. Ova asana je najefikasniji položaj za kasnije stadijume porođaja. Decenijama su se moderne žene porađale ležanjem na leđima, sa podignutim nogama i razdvojenim kolenima, što je i danas uobičajeno u većini bolnica. U ovom položaju, porođajni kanal je horizontalan i usmeren naviše, što od žene zahteva da se porađa nasuprot sili gravitacije. Ovo zahteva mnogo više mišićnog napora od položaja čučanja, energija se usmerava na pogrešnu stranu i troši u leđima i mišićima nogu pasivno položene žene. U Kali asani porođajni kanal i karlični pod su okrenuti naniže, koristi se prednost gravitacije i apane šakti, nishodnog toka energije karlice. Položaj čučanja omogućuje ženi da obavlja izbacivanje i rađanje deteta sa većom efikasnošću, snagom i kontrolom svake kontrakcije materice. Pripremom pomoću joge, žena može da se porodi lako i brzo iz Kali asane, prateći samo opšta uputstva i uz asistiranje lekara ili babice. Kali asana, osim toga, pojačava fizičko i duhovno učešće majke u porođaju. Ona deli sigurnost i snagu boginje Kali, a rađanje postaje čin samoizražaja, ritual svesnog postignuća. Pranajama: Primarna važnost u toku porođaja se pridaje pranajami. Kako trudnoća napreduje, naglašavaju se opuštajući i osvežavajući aspekti pranajame, učenjem usklađivanja daha sa osećanjima i pokretima tela, da bi se um održavao jasnim. Pri samom porođaju, ovo usklađivanje disanja, tela i uma, omogućuje ženi da poveže ritam svog disanja sa kontrakcijama materice, kontroliše porođaj i sve vreme održava radosnu svesnost. Ritmično disanje smanjuje napor i uklanja strah i bol.

111

Možda mislite da ćete zaboraviti na pranajamu u drami porađanja, naročito ako dobijate prvu bebu. Od velike pomoći je da vas vaš muž, prijatelj ili neka uvežbana osoba pored vas, drži za ruku i daje vam uputstva za disanje i opuštanje. Međutim, ove tehnike mogu da se probaju za vreme vašeg dnevnog vežbanja pranajame i vizuelizuju u joga nidri, tako da ih automatski izvodite u vreme porođaja. Za vreme porođaja koriste se četiri vrste disanja: - duboko jogičko disanje na početku kontrakcija; - bhastrika na vrhuncu kontrakcija; - normalno disanje između kontrakcija; - Antar kumbhak (unutrašnje zadržavanje, zadržavanje posle udaha) dok istiskujete bebu u drugom stadijumu; Kada porođaj počne, započnite duboko jogičko disanje, koje se pokazuje dizanjem i spuštanjem pupka. Zatim, kada se kontrakcija pojača, počnite bhastrika pranajamu (brzo disanje). Ovde činimo modifikaciju klasične bhastrike, i umesto da dišemo na nos, to činimo na otvorena usta. Kada kontrakcija prođe, dozvolite disanju da se odvija normaino - dugo, mirno udahnite - a izdah koristite da iz tela izbacite sav napor. Neka tada prirodno disanje bude spontano, bez kontrole, sa svesnošću usmerenom na pupak. Sa prvim doživljajem dolazeće kontrakcije, probudite dah, uspostavite potpuno jogičko disanje i ponovite ceo ciklus. Ovaj obrazac disanja se nastavlja u prelaznoj fazi u kojoj mora da se odupre nagonu da se gura naniže pre vremena. Ovo može da se postigne prenošenjem svesnosti sa pupka na centar grudi, i fokusiranjem uma na osećanje lakoće postignuto bhastrikom. U drugom stadijumu porođaja, treba da se koristi disanje u vidu dahtanja. U ovo vreme treba pomoći izlazak bebe, svesnim »guranjem«, čemu pomaže i zadržavanje daha, koje sledi brz dubok izdisaj, i potom ponovo bhastrika. Veoma je važno da se u toku porođaja potpuno opustite između kontrakcija, sa posebnim naglaskom na opuštanje mišića karličnog poda i međice. Precizna kontrola ovih mišića biće laka ako ste za vreme trudnoće upražnjavali mulabandhu, i brzo kruženje kroz celo telo joga nidrom, šta će vas trenutno opustiti. Ako je majka dovoljno zdrava i jaka, može mnogo da dobije u porođaju bez anestetika, koji se sve više upotrebljavaju poslednjih godina, i onemogućuju svesno učestvovanje žene u rođenju deteta, lišavajući je prilike za duhovno buđenje.

Posle porođaja Za vreme trudnoće telo doživljava stalne promene što se događa i neko vreme posle porođaja, ali u obrnutom smislu. Već nekoliko sati posle porođaja, telo će početi da se vraća u normalno stanje. Kako materica počne da postiže prethodni oblik i veličinu, osećaće se blage kontrakcije. Oko šest nedelja postoji stalna sekrecija iz materice, lohije, a menstruacija, ako se dete ne doji, počinje posle toga. Majke koje doje decu, imaće prvu ovulaciju oko dvadesete nedelje (petog meseca) posle porođaja 112

a normalnu menstruaciju dvadeset četvrte nedelje. Prvih dana mogu da postoje teškoće sa stolicom i mokrenjem, ponekad čak i nevoljno mokrenje pri kašljanju i smehu, zbog istezanja i mlitavosti mišića karličnog poda, šta može lako da se prevaziđe ako majka počne da ustaje i šeta, i posveti neko vreme blagim vežbama joge.

Depresija posle porođaja Prvih dana posle porođaja, dojke luče tečnost koja se zove klaustrum. Oko trećeg i četvrtog dana počinju hormonske promene koje dovode do sekrecije mleka. Posledica ovih promena je neraspoloženje od nekoliko dana. Majka može da bude plačljiva, nesigurna, uplašena, i da sumnja u svoje sposobnosti i želju za detetom. Najčešće sve prolazi za nekoliko dana, međutim, kod nekih žena može da traje i više meseci. Depresija posle porođaja se obično pripisuje hormonskoj neravnoteži, i u takvim slučajevima mnogo pomaže redovno upražnjavanje asani i meditacije. Međutim, ponekad i žene koje usvajaju decu mogu da imaju isti problem, što ukazuje na to da je osnovni uzrok nesigurnost i osećanje neadekvatnosti. Žene koje ovako reaguju, sumnjaju u svoju sposobnost da budu kompetetne, predane majke. U ovoj situaciji razgovor o problemima pomaže a kako su negativna osećanja pojačana zamorom, potrebno je da se praktikuje meditacija koja nadoknađuje manjak spavanja i omogućuje majci da se suoči sa svojim strahovima, umesto da ih potisne. Svakodnevno, bar kratko posvećivanje meditaciji, pomoći će ženi da pronađe oazu mira u sebi samoj, mesto u kojem je uvek jaka i odakle voli. Ovakva dnevna potvrda nje same, pomoći će joj da prevaziđe strahove.

Joga posle porođaja Žene koje su redovno upražnjavale jogu, veoma brzo će se oporavljati posle porođaja, i biti manje prijemčive za »posleporođajnu tugu«. Već dan-dva posle porođaja preporučuje se jogičko disanje i nadi šodhan pranajama, čak i u krevetu. Ako nema komplikacija, može da se izvodi antireumatska serija pavanmuktasane. Mulabandha je, takođe, dragocena u ovom periodu, za uspostavljanje mišićnog tonusa poda karlice. Većina promena u telu žene događaju se u prve dve nedelje posle porođaja, od kada nova majka može bez opasnosti da izvodi asane koje je upražnjavala pre porođaja. Ovo treba da bude postepeno na početku, sa drugom (antigastričkom) serijom pavanmuktasane, zatim šakti banhda treba da se upražnjavaju svakodnevno, da bi se zategli trbušni mišići i obnovio tonus reproduktivnih organa.

Vreme slušanja Za vreme trudnoće i u prvim mesecima sa bebom, nova majka mnogo može da nauči od drugih žena koje su već majke - to je vreme kada bake i »stariji« dele

113

svoja iskustva i mudrost. U svakoj kulturi postoje tradicije i rituali nege deteta koje ne treba tek tako odbaciti kao praznoverje. U Indiji, običaj je da se žena vrati u dom svoje majke u poslednja tri meseca trudnoće i da tamo ostane najmanje šest nedelja posle porođaja. Običaj možda izgleda suvišan, ali se još održava, i ima mnoge prednosti. Oslobođena dodatnog kućnog posla, u kući svoje majke, žena može da se odmara, uzima razne biljne preparate (kasaya i lehas) koji se u Indiji koriste za zdravlje majke i deteta. U atmosferi podraške, buduća majka ima vremena za kontemplaciju i meditaciju koji čine dobro njoj a utiču i na duhovnu negu deteta. Posle porođaja koriste se stare, proverene stvari koje su preživele teret vremena a omogućuju majci da povrati svoju ravnotežu, fizičku i emocionalnu. Upotrebljavaju se masaže, kupke i biljke za majku i dete. Rane nedelje u domu majke, omogućuju ženi da stekne sigurnost u sebe kao majku, oslobodi se strahova i sumnji, i prepusti stvarnom zadovoljstvu življenja sa detetom. Običaji Indije u sličnom obliku postoje u svim kulturama. Iako se vremena menjaju, i nije moguće niti potrebno da se svi saveti starih u potpunosti slede, ipak, možemo mnogo da dobijemo ako zadržimo njihovu suštinu. Na primer, običaj je u Indiji da se posle kupanja zapali sićušna vatra na uglju i prelije mešavinom biljaka i začina (samrani) da bi se dobio aromatični dim. Novonastala majka stoji pored te vatre da bi osušila svoju kosu, koja se dalje pročišćava dimom, a istovremeno, topao vazduh se diže i utiče na matericu da se kontrakuje, tako da brzo dobija pređašnji oblik i veličinu. Umesto ovakvog običaja, isti efekt možemo da postignemo upražnjavanjem mulabandhe, sa čim treba početi nekoliko dana posle porođaja. Drevni običaji su možda zastareli, ali je njihova suština mudra i nalazi se u vežbama joge, koje zadovoljavaju ne samo fizičke potrebe trudnice već i duhovne težnje žene.

Inicijacija Svaki put kada se žena porodi pomoću joge, ona sjedinjuje telo, um i duh sa primarnim silama života i svesti koje su istovremeno univerzalne i individualne. Rođenje je primarna inicijacija deteta, a šansa za duhovnu obnovu majke, jer, prirodno izoštravanje duhovnih sposobnosti za vreme takvog krunskog događaja u prirodi, otvara vrata kosmičkom jedinstvu. ________________________ »Posle bola, sa sinom na grudima, došao je mir - lebdela sam na bistrom jezeru tamno plave mirnoće. I, dok se somotna, tiha noć nežno spuštala, dolazilo je moje razumevanje bola i svrhe, i znala sam zašto se rađamo. Moj je život od tada blagosloven«.

114

PROGRAM VEŽBI Prva tri meseca Nastavite sa sadhanom koju ste do sada radili. Ako tek sada počinjete, praktikujte sadhanu »za početnice«, opisanu na kraju ove knjige. U svakom slučaju, dodajte sledeće vežbe: Kunđal krija Sahađa pranajama Jednostavni oblik bhastrika pranajame

najmanje dva puta nedeljno 54 ciklusa 5 ciklusa (odmor) 5 ciklusa

Početkom četvrtog meseca Prekinite dotadašnju sadhanu i započnite sledeće vežbe: Lago šankhaprakšalana Šavasana Titali asana Namaskarasana Čaki čalana Kandharasana Marđariasana Kandha čakrasana Siršasamuktasana Bhastrika pranajama (kompletna) Nadi šodhan (1:1:1 odnos) Joga nidra Mantra đapa Matsiakridasana

1 x ili 2 x nedeljno 100 puta 10 puta 10 / 10 puta zadržite što duže možete jednom 10 / 10 x, u šakhasani ili sidhajoni asani svaki pokret 10 puta 7 ciklusa 10 ciklusa (odmor) 10 ciklusa pre ručka ili u podne ujutro i uveče za spavanje i opuštanje

Posle porođaja Pavanmuktasana (prva serija) Mulabandha (jednostavna) Mulabandha (sa disanjem) Sahađa pranajama Nadi šodhan pranajama

10 x na svaku stranu 100 puta 10 puta 54 ciklusa 10 ciklusa (odnos 1:1:1)

115

Kasnije Pavanmuktasana (druga serija) Čaki čalana Udijana bandha Mulabandha (sa disanjem) Joga nidra

5 x svaka strana, povećavati do 10 10 / 10 5 ciklusa 10 puta

116

PROLAPS Prolaps predstavlja pomeranje, ili ispadanje jednog od organa tela iz osnovnog položaja. To može da se dogodi sa mokraćnom bešikom, debelim crevom; najčešći kod žene je, međutim, prolaps materice. Ovaj organ, kao i drugi organi karlične oblasti, drže se u osnovnom položaju mrežom mišića i ligamenata koji su povezani sa centrom poda karlice između čmara i vagine (međica). Ako se ovi mišići i ligamenti pokidaju ili istegnu, ili izgube tonus, postaju previše slabi da bi držali matericu, koja, pod uticajem gravitacije propada u vaginu. U najtežim slučajevima, ona može i sasvim da viri iz tela.

Simptomi Prolaps materice je praćen trajnim tupim bolom u donjem delu leđa, i obično vaginalnim sekretom. Mokrenje je poremećeno zbog pritiska na mokraćnu bešiku, učestalo je i otežano, a ponekad se dogodi i gubitak kontrole sfinktera, tako da se izmokri nekoliko kapi pri smehu ili kašljanju. Ako materica preko vagine vrši pritisak na zadnje crevo, može da se javi i zatvor. U težim slučajevima postoji i nelagodni osećaj da nešto izlazi iz vagine. Značajan znak polapsa je i nestajanje svih simptoma u ležećem položaju, kada prestaje i dejstvo gravitacije.

Uzroci Glavni uzročnik slabljenja mišića koji drže matericu je naprezanje. 99% žena sa prolapsom su imale bar jedan porođaj. Hroničan zatvor ili česti prolivi takođe mogu da dovedu do prolapsa zbog naprezanja, međutim, to je mnogo ređe. Starenje i težak fizički napor mogu da pojačaju problem tako da se simptomi javljaju posle menopauze, kada mišići inače gube tonus a ligamenti slabe.

Korekcija Kada se jednom ligamenti pokidaju, teško ih je obnoviti bez hirurškog zahvata, a ekstremno slabim mišićima potrebno je uporno svakodnevno vežbanje u toku nekoliko meseci da bi povratili punu snagu. Ipak, čak i u slučajevima teškog prolapsa, terapija jogom može da bude od velike koristi i spreči potrebu za operacijom. Blag ili skorašnji prolaps može sasvim da se koriguje za nekoliko meseci, uz pomoc odgovarajućih vežbi joge. Najvažnija vežba za ovu svrhu je viparita karani asana koja se često naziva i «polusveća» Ova asana izvrće telo do takvog ugla da ne samo da se smanji nishodni uticaj gravitacije, već materica dolazi u ispravan položaj unutar šupljine karlice. Za terapijske svrhe, ova asana mora da se upražnjava po nekoliko minuta, tri puta dnevno. Na početku možete asanu da izvodite uz pomoć jastuka ispod donjeg dela leđa i kukova, odmarajući noge na zidu. Redovnim vežbanjem, ovakva podrška vam neće više biti potrebna. Kada ste sigurni u asani, održavajte je pet minuta, a ako vam to nije moguće, budite u njoj onoliko koliko vam je udobno, odmorite se u šavasani i ponovite asanu. 117

Druga veoma važna vežba za jačanje materice je naukasana, u prevodu »čamac«. Za vreme izvođenja naukasane postoji automatska kontrakcija ka unutra, koja podiže matericu u ispravan položaj i drži je tamo neko vreme. Mišići karličnog poda postaju tako sve jači. Vežbanje naukasane razvija sposobnost za izvođenje mulabhandhe, kontrakciju grlića i okolne oblasti. Kada se savlada viparita karani asana, mulabandhu treba izvoditi u toku asane. U sedećem položaju, oba oblika mulabandhe – jednostavni (brze kontrakcije) i kompletni (produžena kontrakcija sa kumbhakom) treba da se praktikuju za efikasnu terapiju i stimulaciju prane isceljujuće energije prirodno prisutne u telu. Bar jedanput dnevno treba izvoditi i druge mudre i bandhe koje će, ne samo uspostaviti izgubljeni tonus mišića, već i vitalnost koja je tako često smanjena prolapsom. Udijana bandha, u stojećem ili sedećem položaju, automatski utiče na čvrstinu mulablandhe. Ove dve bandhe se sjedinjuju sa đalandharom pri izdisaju, i tako sačinjavaju maha bandhu, koju treba izvoditi devet puta dnevno. Posle toga, treba uraditi 100 brzih kontrakcija ašvini mudre. Siršasana, sarvangasana i halasana su takođe korisne, a sve asane sa jakim nishodnim pritiskom na donji deo trbuha treba izbegavati - hod vrane, uthanasana, »cepanje drva«, namaskarasana i suptavajrasana. Utanpadasana, sa obe noge ispravljene ispred tela je korisna asana za sedenje u toku dana, jer pomaže da se napravi povlačeci pritisak karličnih organa naviše. Korigovanje prolapsa jogom, zahteva uporno i brižljivo vežbanje u toku nekoliko meseci, ponekad i duže ako postoji strukturalno oštećenje. Međutim, treba imati na umu da ni jedna vežba joge nije samo za telo, tako da ćete doživeti pozitivne efekte sadhane i za vaše emocionalno i duhovno biće. Nervoza i depresija koji često prate prolaps biće zamenjeni novom mirnoćom i emocionalnom stabilnošću, a porast praničke vitalnosti doneće vam novi entuzijazam, i radost življenja. Nije retko da žena koja je započela vežbe zbog terapije, otkrije da su te vežbe otvorile prozor u nove dimenzije postojanja koje daju novo značenje životu.

Program vežbi Jutro Udijana bandha (u stojećem stavu sa mulabandhom 9 ciklusa Šavasana Naukasana 5 x (što duže zadržati) Mulabandha (osnovni oblik) 100 ciklusa Mulabandha (sa zadržavanjem daha) 11 ciklusa, počnite sa 1 minut, produžite do 5 min, šavasana između ako je potrebno Pred ručak Viparita karani asana

do 5 minuta

Uveče: Ponovite jutarnji program. 118

POREMEĆAJI URINARNOG SISTEMA Skoro svaka žena ima ponekad neki urinarni poremećaj od kojih su najčešći inkontinencija (nemogućnost zadržavanja mokraće) i zapaljenje mokraćne bešike.

INKONTINENCIJA Nesposobnost zadržava mokraće predstavlja inkontinenciju, koja može da bude delimična ili potpuna. Potpuni gubitak kontrole je mnogo ređi, i predstavlja poremećaj nervnog sistema. Delimična inkontinencija se često javlja u žena posle menopauze, ali može da se javi u svakom uzrastu. Ispoljava se na dva načina: Hitna inkontinencija: postoji vrto kratko vreme između poziva na mokrenje i osećaja da mora brzo da se mokri, i to ne može da se odlaže. Stres inkontinencija: Mala količina urina se izmokri kada se žena smeje, kašlje ili napreže (pri podizanju tereta, na primer). Ovo se događa čak i kada je rnokraćna bešika prazna.

Uzroci Postoji nekoliko uzroka ovakve slabosti - poremećaj nerava zbog povrede ili oštećenja, kongenitalni defekti, poremećaji bešike, hronična emocionalna napetost. Međutim, glavni uzrok je slabost mišića zatezača (sfinkter). U toku porođaja, mišići donjeg dela karlice se istežu i i olabavljuju, a mogu i da se oštete operacijom, osim ako se ne preduzme svesni napor da se ovo kompenzuje. Mišići nikada ne povrate prethodni tonus. Ponavljane infekcije mokraćne bešike mogu da imaju slične efekte. Osetljivost ove oblasti se postepeno smanjuje, a mišići sve sporije i sporije reaguju na nervnu kontrolu.

Terapija jogom Osim hirurškog zahvata, ne postoji konzervativan medicinski tretman ovog problema, koji lako može da se izleči odgovarajućim vežbama joge. Najvažnije vežbe su mulabandha, vađroli mudra, naukasana i udijana bandha. Mulabandha i vađroli mudra treba da se praktikuju u jednostavnom obliku (brze kontrakcije) i sa zadržavanjem daha. Vežbanje dva puta dnevno dovešće do primetnih pozitivnih rezultata za nekoliko nedelja. Program vežbi: Naukasana Udijana bandha Mulabandha (brze kontrakcije) Mulabandha (sa zadržavanjem daha) Vađroli mudra (brze kontrakcije) Vađroli mudra (sa zadržavanjem daha)

5 x, zadržati što duže možete 7 x, (u stojećem ili sedećem stavu) 100 x / odmor / 100 x 10 x 100 x / odmor / 100 x 10 x

Ponovite ceo program uveče. 119

CISTITIS Simptomi i znaci Glavna karakteristika je osećaj da mora da se mokri svakih nekoliko minuta, iako nema dovoljno mokraće, ili postoji samo nekoliko kapi. Sa prolaskom mokraće, postoji veoma jak bol u vidu pečenja. Ponekad se oseća i tup bol u donjem trbuhu neposredno iznad stidne kosti, ili osećaj nagnječenosti otvora mokraćnog kanala. Ponekad mokraća ima neprijatan miris, i sadrži krv ili gnoj.

Uzroci Simptomi se pojavljuju kada postoji zapaljenje mokraćne bešike, koje je obično reakcija na infekciju. To se često događa kada se bakterije koje su normalno prisutne u crevima (enterobakterije) preliju u mokraćne puteve, a odatle pređu u bešiku. Vaginalne infekcije na sličan način mogu da uzrokuju zapaljenje mokraćnog sistema. I ako retko, moguće je da infekcija bude silazna, iz bubrega, kao što se to događa kod tuberkuloze. Polipi i prolabirana materica mogu da pritiskuju mokraćnu bešiku, što može da se dogodi i u toku trudnoće. Nadražaj ili oštećenje mokraćnog kanala zbog obližnjeg hirurškog zahvata ili porođaja mogu da dovedu do prijemčivosti na infekciju. Nadražaj tkiva može da bude i posledica suviše čestog seksualnog kontakta, vaginalnih dezodoransa i nekih kontraceptivnih kremova. Kontraceptivne pilule neke žene čine podložnim infekciji, kao i šećerna bolest. Neka vrsta hrane, može da prouzrokuje alergijsku reakciju urinarnog sistema.

Medicinski tretman Važno je da se obratite lekaru ako razvijete cistitis, jer hronične infekcije mogu da oštete bubrege i dovedu do drugih ozbiljnih komplikacija. Tretman se obično sastoji od sulfonamida i antibiotika, ponekad je potreban i hirurški zahvat (u slučaju prolapsa, na primer). Simptomi obično nestanu za dandva, ali lečenje, koje treba izvesti do kraja, može da traje oko dve nedelje. Nažalost, lekovi koji otklanjaju urinarnu infekciju, često deluju na druge organe. Skoro uvek postoji neka vrsta poremećaja creva, ponekad mučnina; česte su gljivične infekcije vagine, što ponekad uzrokuje ponovnu infekciju, jer se vaginalna infekcija preseli u mokraćnu bešiku. Recidivi ovakvih infekcija su, takođe, česti, i pored izlečenja.

Sklonost žena Cistitis je veoma čest među ženama, i smatra se da oko 50% žena ponekad ima ovu infekciju. Žene su prijemčivije za ovaj poremećaj jer je njihov mokraćni kanal vrlo kratak (nekoliko santimetara) i omogućuje bakterijama da lakše dođu u više delove urinarnog trakta. Osim toga, blizina vagine, čmara i urinarnog puta, čini 120

da se bakterije prenose iz jednog organa u drugi. Bakterije koje su neophodne i pozitivne u crevima, uzrokuju mnogo problema u urinarnom sistemu. Kako se one često nalaze na koži između čmara i genitalija, nebrižljiva higijena, lična ili partnerova, može da bude instrument u prenošenju bakterija ka spoljašnjim genitalijama ili urinarnom traktu. Zbog toga se partnerima (i jednom i drugom) preporučuje da posle seksualnog kontakta očiste urinarne puteve izbacivanjem urina. Cistitis se veoma teško leči zbog mogućnosti unakrsne infekcije iz drugih sistema i opasnosti ponovne infekcije posle završetka medicinskog tretmana. Hronični cistitis neretko vodi ka infekcijama bubrega jer se bakterije penju naviše iz bešike. U ovom slučaju, pored učestalog mokrenja, postojaće bol u leđima i povišena temperatura. Hronični cistitis često stvara hroničnu emocionalnu napetost. Kada su infekcije česte, mogu da dovedu do depresivnog reagovanja, i da poremete partnerske odnose. Ono što je vazno je da se infekcije ovog tipa javljaju kada dođe do pada otpornosti organizma, kada se remeti ravnoteža mnogih sistema tela. Opšta slabost osećanje stalnog umora i iscrpljenost je podloga za mnoge infekcije, pa i urinarnu. Da bi se frustrirajući ciklus infekcije i reinfekcije prekinuo, potrebno je da se obnovi fizička i emocionalna otpornost.

Terapija jogom Vežbe jogom su idealne za uspostavljanje ravnoteže tela, hormona u njemu, kao i slobodnog toka fizičkih energija i visokog optimizma. Prevencija urinarnih infekcija jogom zasniva se na brižljivoj dijeti i uravnoteženom vežbanju asana, pranajame i meditacije.

Dijeta i prevencija Ako bolujete od cistitisa, hranite se uravnoteženom dijetom, sa mnogo žitarica i povrća. Bolja je vegeterijanska dijeta, jer pomaže da se izbegne preterana kiselost mesne dijete, pročišćava telo i čuva energiju. - Pijte veliku količinu vode, jer to podstiče čišćenje i izbacivanje toksina. - Izbegavajte čaj, kafu, alkohol, mnogo začina. Oni nadražuju mokraćnu bešiku i kod nekih uzrokuju alergijsku reakciju urinarnog trakta. - Ako je količina mokraće smanjena, i pored odgovarajućeg unošenja tečnosti, popijte čašu vode od ječma i limuna dva puta dnevno. - Uzimajte veliku količinu vitamina C - on je dobar za infekcije. Ovaj vitamin se nalazi u svim vrstama zelenog povrća i paradajzu, koje ne treba kuvati (osetljiv je na visoku temperaturu). Voće sa visokom količinom vitamina C je limun, narandža, ribizla, grejpfrut, ananas, malina, kupina.

Dnevna sadhana

121

Određeno vreme koje ćete posvetiti sami sebi svakog dana, učiniće mnogo u obnavljanju energije i porastu otpornosti. Ne morate da radite mnogo vežbi, neophodno je da vežbe radite redovno. Lago šankhaprakšalana: u kraćem obliku treba da se izvodi jedanput nedeljno dva ili tri meseca, da bi se smanjilo svako naprezanje bubrega, i omogućilo čišćenje urinarnog sistema. Asane: Asane sa savijanjem tela unazad, stimulisaće bubrege a sa savijanjem unapred, masiraće bešiku i izbaciti nagomilane toksine u ostacima mokraće. Surijanamaskar je idealna, jer kombinuje važne asane obe vrste, i obnavlja ravnotežu napregnutog nervnog sistema. Druge korisne asane su suptavajrasana, uštrasana, marđariasana, bhuđangasana, dhanurasana. Matsiasana, ustrasana i dhanurasana utiču i na timus koji je žlezda značajna za odbranu tela od infekcije. Većina žena oseća da asane stimulišu mokrenje, i da moraju da isprazne bešiku posle vežbi, čak i ako su to učinile pre toga. Ovaj efekat je pojačan kada praktikujete sarvangasanu. Pranajama nije samo metod kontrole disanja, već je primarno i način revitalizacije, do koje dolazi buđenjem izvora suptilne energije. Od posebne važnosti su šitkari i nadi šodhan pranajama. Meditacija: Kada ste iscrpljeni, telo i um traže odmor - ne samo preko knjiga, filmova i izlazaka, već istinski odmor i mirnoću. Meditacija oslobađa sve vrste blokada, i dovodi nas u dodir sa prirodnim isceljujućim energijama tela. Ona nas vodi ka tom mirnom mestu na kojem možemo da budemo slobodni, sami sa sobom.

Program vežbi: Lago šankaprakšalana Surijanamaskar Šavasana Uštrasana Marđariasana Pašimotansana Sarvangasana Šavasana Šitkari pranajama Nadi šodhana pranajama Ađapa đapa meditacija

jednom nedeljno šest ciklusa petnaest udaha petnaest puta trideset udaha tri do pet minuta devet ciklusa deset ciklusa

122

PROŠIRENE VENE Prvi znak ovakvog stanja su umor i bol u nogama, koji se javljaju svaki dan, ne samo posle teškog rada i dugog stajanja. Vrlo često otiču stopala i postaju crvena, a plavičasti krvni sudovi se vide pod kožom nogu. Kako vene degenerišu, postaju proširene i otečene, što može da dovede do jakog bola u stopalima i člancima nogu, ispod kolena i u preponama.

Uzroci Proširene vene mogu da se jave zbog nekoliko znakova: - Zalisci vena nogu postaju slabi, tako da krv ne može da teče slobodno prema srcu. Postepeno, oblast oko zalistaka se povećava, pokazujući bolne otoke venskih sudova. - Otoci trbuha mogu da vrše pritisak na vene, što širi vene u nogama i slabi zaliske. Ovo je često u gojaznosti, hroničnom zatvoru i trudnoći. - U dubokim venama mogu da se stvore krvni ugrušci (tromb). Ovo je ređi uzrok, praćen jakim bolom pri istezanju listova, ali česta posledica proširenih vena. U svim slučajevima, postoji umor nogu pri kraju dana, ponekad uz oštre, dobro lokalizovane bolove na mestima slabosti. Članci su često otečeni, i postoji opšti svrab kože nogu. Oštećene vene su sklone stvaranju tromba i oštećenju kože.

Predispozicija Proširene vene su češće u srednjim i starijim godinama, kao i u trudnoći (kada je problem samo privremen). Tendencija ka njihovom stvaranju može da se nasledi. Varikozne vene se, takođe, češće javljaju kod osoba koje moraju dugo da stoje zbog svoje profesije – kod prodavaca, frizera, konobara, hirurga.

Medicinski tretman U teškim slučajevima, proširene vene se tretiraju injekcijama i hirurškim zahvatom. Uklanjanje površinskih vena skreće tok krvi kroz duboki venski sistem. Iako ovaj metod smanjuje bol i uklanja estetske defekte, on ne može da reši osnovnu sklonost prema stvaranju proširenih vena. Neophodno je da se usvoji preventivni program da bi se popravila cirkulacija, tako da vene koje nisu oštećene ne postanu proširene.

Opšte preporuke - Ako je moguće, izbegavajte nepotrebno stajanje, naročito bez pokreta, u toku dužeg vremena. Ako morate mirno da stojite, svesno kontrahujte i opuštajte mišiće nogu u čestim intervalima (tako aktivirate mišić kao pumpu i pomažete cirkulaciju krvi naviše).

123

- Elastične carape (elastični zavoji) koji se stave odmah posle buđenja i skinu uveče, mogu da budu od koristi. - Masaža je efikasna za uklanjanje bola i obnavljanje cirkulacije. Može da pomogne da se problem sasvim ukloni ako se primenjuje sistematično i redovno. - Odmarajte se sa nogama iznad glave. Ovo može da se izvede ležanjem na leđima dok se noge oslanjaju na zid.

Terapija jogom Pre svega izbegavajte sedenje na stolicama, sa stopalima na podu. Umesto toga, sedite sa nogama ugodno savijenim (sukhasana ili svastikasana), čak i ako sedite na stolici ili na krevetu. Za vreme trudnoće, odmarajte se u položaju matsiakridasana - lezite na stranu sa donjom nogom ispruženom i donjom rukom savijenom da se na nju nasloni glava kao na jastuk. Gornja noga se savija u kolenu i odmara na jastuku ispred trbuha. Ovo će prebaciti težinu deteta sa glavnih trbušnih vena, i omogućiti slobodan protok krvi u nogama. Kada su proširene vene povezane sa hroničnim istezanjem trbuha zbog lošeg varenja, zatvora ili gojaznosti, treba upražnjavati lago šankaprakšalanu i kunđal kriju, uz preporučene asane. Pumpanje krvi iz stopala i nogu prema srcu, postiže se mišićima listova i butina. Kada se ovi mišići kontrahuju pri hodanju, trčanju ili vežbanju, pritisak na mišiće pumpa krv naviše prema srcu. Prema tome, problemi koje stvaraju proširene vene mogu da se umanje redovnom aktivnošću i sistematskim upražnjavanjem asana. Asane imaju dodatnu prednost jer one ne samo da kontrahuju mišiće da bi ovi pumpali krv, već pri zadržavanju položaja istežu mišiće što ih čini elastičnijim i istiskuje nagomilanu krv iz njih. Pavanmuktasana: Obe serije, prva i druga, su korisne za proširene vene, naročito kod starijih ljudi ili u trudnoći. Sistematsko istezanje članaka i mišića listova stimuliše «mišićnu pumpu« da pokreće krv prema srcu. Prednost ovih asana je što se izvode iz sedećeg položaja, tako da ne zahtevaju posebnu elastičnost. Iz prve serije (antireumatičke) treba posebnu pažnju obratiti na savijanje prstiju stopala, istezanje članaka i savijanje kolena. Iz druge serije, podizanje nogu i vožnja bicikla su najkorisnije. Pored toga, korisne su sve asane koje istežu mišiće nogu i tonizuju mišiće buta i listova, naročito tadasana, pada hastasana, đanusiršasana, pašimotanasana, sumeru (panvat) asana, i surijanamsakar. Obrnute asane: Najvažnije vežbe su obrnute asane - siršasana, stoj na glavi), sarvangasana (sveća), viparita karani asana, i halasana (plug). Ove asane deluju obrnuto od sile gravitacije i omogućuju krvi da nesmetano teče ka srcu, što dozvoljava oštećenim venama da ponovo zauzmu normalnu veličinu i predstavlja odmor napregnutim zaliscima. Siršasana je najsnaznija, ili najteža od pomenutih asana. Sarvangasana i viparita karani asana, dostupne su većini ljudi. One treba da se zadržavaju pet do deset minuta, i posle njih treba izvesti halasanu istog trajanja. Na kraju, odmara se u šavasani. 124

Izbegavajte dugo ostajanje u padmasani, jer ona preseca tok krvi u preponama. Umesto nje, koristite sidhasanu ili sidhajoni asanu, kao i sukhasanu ili svastikasanu. Izbegavajte vađrasanu. Najveća korist postiže se ako se preporučene asane upražnjavaju dva puta dnevno. Ako vežbe izvodite samo jedanput, činite to rano uveče.

Program vežbi Jutro Tadasana Pada hastasana Surijanamaskar Šavasana Siršasana ili sarvagasana Halasana Šavasana

deset puta petnaest udaha tri do šest ciklusa pet minuta pet minuta

Uveče Pavanmuktasana (prva serija) Šavasana Đanusiršasana ili pašimotanasana Šavasana Siršasana ili sarvagasana Halasana Šavasana

10 x svaka strana petnaest udaha 5 – 10 minuta 5 – 10 minuta

Za starije osobe ili u trudnoći Asane iz prve serije pavan muktasane 20 x svaka strana Podizanje nogu pet puta Vožnja bicikla deset puta Odmarajte se sa nogama naslonjenim na zid petnaest minuta Ponovite sve uveče.

125

Joga sadhana za žene

126

UPUTSTVA ZA SADHANU Knjige o jogi su, u najboljem slučaju, vodič i inspiracija. Da bi se postigla najveća lična korist, sve vežbe joge treba da se nauče od kompetentnog učitelja. Kada jednom dobijete uputstva za pravilne položaje svake asane, pranajame ili meditativne krije, nema potrebe za pisanim uputstvima niti beleškama. Ovde preporučujemo postepenu sadhana rutinu. Ono što je predloženo ne predstavlja jedine mogućnosti - iskustvo pokazuje da sadhana koja sledi posebno odgovara ženama. Opisani su program za početnice, kao i naprednije vežbe, za telo koje je postalo fleksibilnije. Program je dizajniran tako da najbolje deluje na nervni sistem i hormone i sistematski utiče na čakre. U torn smislu, predstavlja kompletnu sadhanu koja može stalno da se sledi. Međutim, kada savladate početnu rutinu, možda ćete poželeti da prihvatite izazov kompleksnijih i intenzivnijih vežbi. »Klasična sadhana« je sastavljena od asana i pranajame koji se tradicionalno smatraju najvažnijim i najsnažnijim za duhovno buđenje. Fotografije pored opisa vežbi će vam olakšati proces učenja, i sadhanu kod kuće. Opisana su, takođe, mesta koncentracije u svakoj vežbi, sa ciljem pojačavanja svesnosti za vreme sahdane, kao i koristi specifične za svaku tehniku. Postepeno, vi ćete biti u stanju da ovo potvrdite kroz sopstveno iskustvo na putu samospoznaje.

SADHANA ZA POČETNICE Đala neti Šavasana Titali asana Kandhačakrasana Siršamuktasana Pavanmuktasana Utan vakrasana Čaki Čalana Vađrasana Suptavajrasana Uštrasana Marđariasana Šašankasana Pranamasana Brahmari pranajama Nadi šodhan pranajama Joga nidra

svaki dan za opuštanje 100 puta 10 / 10 10 puta svaka strana 3/3/3 30 puta 10 / 10 15 – 21 udah 15 udaha 7 – 15 udaha 15 puta 15 – 30 udaha 15 – 30 udaha 11 ciklusa 10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa

127

DRUGOSTEPENA SADHANA Tadasana 5 puta Tirjaka tadasana 10 puta Kati čakrasana 20 puta Udijana bandha 7 puta (u stojećem stavu) Surijanamsakara 3 – 12 ciklusa Šavasana Purva haiasana 3 puta Kandharasana zadržite 7 – 15 udaha i izdaha Ardha šalabhasana 3 x sa svakom nogom Saral dhanurasana zadržite 7 – 15 udaha i izdaha Đanusiršasana zadržite do 7 udaha i izdaha na svakoj nozi Meru vakrasana zadržite do 7 udaha i izdaha na svakoj nozi Viparita karani asana zadržite 7 – 15 udaha i izdaha Siršasana, stadijum 1 i 2 zadržite 15 – 30 udaha i izdaha Bhastrika pranajama, stadijum 1 5 ciklusa Nadi šodhan pranajama (1 : 2) 10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa Antar mouna

KLASIČNA SADHANA Šavasana Čakrasana Bhuđangasana Šalabhasana Dhanurasana Pašimotanasana Ardha matisiendrasana Sarvangasana Siršasana Halasana Bhastrika pranajama Nadi šodhan Maha bandha Ađapa đapa

15 udaha i izdaha 15 udaha i izdaha zadržite disanje što duže 15 udaha i izdaha 30 udaha i izdaha 15 udaha i izdaha na svakoj strani 30 – 50 udaha i izdaha 30 – 50 udaha i izdaha 30 udaha i izdaha 5 ciklusa 10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa 5 ciklusa

128

REČNIK ASANA ASANE

ADVASANA - (položaj obrnutog mrtvog tela) Lezite na trbuh. Ispružite obe ruke napred, sa obe strane glave. Opustite celo telo, onako kako je opisano za šavasanu. Disanje - prirodno i ritmično. Trajanje - za lečenje bolesti, treba da traje što je duže moguće. Pre ili posle izvođenja asana, dovoljno je nekoliko minuta. Koncentracija - na disanje i broj respiracija Koristi Preporučuje se ljudima obolelim od išijasa, kod ukočenog vrata, kao i pogurenosti (njima će ova asana biti pogodna i za spavanje).

ADVASANA

129

AGNISAR KRIJA - ili agnisar dhauti (vežba vatre) Jednostavna forma Sedite u vađrasanu. Palčevi na stopalima treba da su zajedno, a kolena što više razdvojena. Stavite šake na kolena, ruke neka budu ispružene, i lako se nagnite napred. Otvorite usta i izbacite jezik napolje. Udišite i izdišite brzo, dok istovremeno opuštate i kontrahujete trbuh. Disanje treba da bude u skladu sa pokretom trbuha, i treba da liči na dahtanje psa. Udahnite i izdahnite 25 puta. Naprednija forma Zauzmite isti položaj kao i za jednostavnu formu. Izdahnite što dublje možete. Uradite đalandhara bandhu. Brzo kontrahujte i opuštajte trbušne mišiće, onoliko dugo koliko možete da zadržite dah. Upozorenje - ne treba da se radi najmanje četiri sata posle jela. Ograničenje - ne treba da se radi kod postojanja visokog krvnog pritiska, bolesti srca, kao ni čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Koristi Uklanja poremećaje stomaka i trbuha, kao što su gasovi i zatvor, stimuliše funkcionisanje jetre, tonizuje sve trbušne organe i stimuliše apetit. Služi i kao priprema za udijana bandhu i nauli kriju.

AGNISAR KRIJA

130

ARDHA BHUĐANGASANA (polukobra) Položaj poznat kao sfinga, na koju zapravo liči. Lezite na pod, sa licem okrenutim naniže. Razdvojte stopala, tako da pete i tabani budu okrenuti naviše. Čelo naslonite na pod. Savijte ruke tako da se podlaktice naslone na pod. Stavite dlanove na pod sa obe strane glave, tako da vrhovi prstiju budu u liniji sa potiljkom. Opustite celo telo, naročito leđa i mišiće nogu. Dišite duboko. Zatim, dok izdišete, polako podižite glavu i ramena, dovodeci nadlaktice u vertikalan položaj Laktovi treba da ostanu na podu. Izvedite pokret samo pomoću ruku; mišići leđa treba sve vreme da budu opušteni. Ostanite u kranjem položaju, onoliko dugo koliko vam je ugodno, i dišite polako i duboko. Budite svesni disanja i opustanja leđnih mišića. Zatim izdahnite dok spuštate gornji deo tela. Opustite celo telo. Potom ponovite pokret. Radite asanu onoliko dugo koliko imate vremena; tri ili četiri minuta je dovoljno. Koristi Naročito korisna asana za ljude sa ukočenim leđima.

ARDHA BHUDJANGASANA

131

ARDHA MATSIENDRASANA (položaj poluuvrnute kičme)

Sedite sa ispruženim nogama ispred tela. Postavite desno stopalo na pod sa spoljašnje strane levog kolena. Savijte levu nogu udesno i stavite levu petu ispod desnog dela zadnjice. Stavite levu ruku sa spoljašnje strane desne noge, a levom rukom držite desno stopalo ili članak. Desno koleno treba da bude što bliže levom pazuhu. Okrenite telo udesno, stavljajući desnu ruku iza leđa. Uvrnite leđa i zatim vrat što više možete, ali bez naprezanja. Ostanite u kranjem položaju kraće vreme, i zatim se polako vratite u početni položaj. Promenite noge i ponovite isto na drugoj strani. Disanje: Izdišite dok uvrćete leđa. Dišite što dublje možete, bez naprezanja u kranjem položaju. Udahnite dok se vraćate u početni položaj. Trajanje: Kada su mišići leđa dovoljno fleksibilni, pokušajte da zadrđite položaj bar jedan minut na svakoj strani tela. Koncentracija duhovna: na ađna čakru. Koncentracija fizička: na disanje u kranjem položaju. Koristi Tonizuje kičmene nerve, čini mišiće leđa elastičnim. Masira trbušne organe, tako otklanjajući probleme varenja. Reguliše sekreciju adrenlina iz nadbubrežnih žlezda. Aktivira pankreas, i zato je asana korisna kod dijabetesa. Pomaže kod lumbaga i mišićnog reumatizma. Tonizuje veliki broj nerava koji izlaze iz regiona vrata. Veoma korisna asana za lečenje blažih oblika išijasa.

ARDHA ŠALABHASANA (poluskakavac) Lezite na trbuh sa šakama ispod butina, i dlanovima okrenutim naniže. Držite obe noge ispružene za vreme asane. Podignite jednu nogu što više možete, dok druga noga leži prava na podu. Zadržite položaj neko vreme, i zatim spustite nogu na pod. Dozvolite disanju da postane normalno. Ponovite isti poket sa drugom nogom. Disanje Udahnite dok ste u ležećem položaju. Zadržite dah dok podižete nogu, kao i u kranjem položaju. Izdahnite dok se vraćate u početni položaj. Normalno dišite u ležećem položaju. Ovo je pojednostavljena šalabhasana (skakavac) za početnike i za one koji ne mogu da izvedu položaj.

ARDHA ŠALABHASANA

133

ARDHA PADMASANA (polulotos) Sedite sa nogama ispruženim ispred tela. Savijte levu nogu i postavite levo stopalo pored desne butine. Savijte desnu nogu i postavite desno stopalo na vrh leve butine. Leđa, vrat i glava neka budu uspravni. Ovaj položaj je bolji od šukhasane. Alternativnim postavljanjem svakog stopala u podignut položaj, polako ćete se pripremiti za padmasanu (lotos) i druge klasične meditativne položaje. Ograničenja: Asanu ne treba da rade oboleli od išijasa. Koristi Kao kod padmasane, ali manje.

ARDHA PADMASANA

134

BHUĐANGASANA (kobra)

Lezite na trbuh sa ispruženim nogama i stopalima. Dlanove stavite na pod ispod ramena. Celo je na podu. Opustite celo telo. Polako podižite čelo sa poda kao i ramena, savijajući glavu unazad, što više možete. Pokušajte da podignete ramena bez upotrebe ruku, koristeći samo mišiće leđa. Sada koristite i ruke, i polako se nagnite unazad, sto više možete, bez naprezanja, sve dok ruke ne budu sasvim ispružene. Pupak treba da bude što bliži podu. Zadržite položaj onoliko dugo koliko vam je ugodno. Ponovite vežbu do pet puta. Disanje: Udahnite dok podižete telo sa poda. Ograničenja: Osobe sa čirom, kilom, tuberkulozom creva i hipertiroidizmom, ne treba da rade ovu asanu. Koristi Pomaže kod ženskih seksualnih poremećaja kao što su leukoreja, dismenoreja i amenoreja. Tonizuje jajnike i matericu, stimuliše apetit i otklanja opstipaciju. Korisna je za sve trbušne organe, naročito jetru i bubrege. Vraća na mesto prolabirani diskus, otklanja bol u leđima i kičmu održava elastičnom i zdravom.

135

BHUMI PADA MASTAKASANA (polu-stoj na glavi) Zauzmite položaj marđariasanu (mačku). Stavite potiljak glave na pod, između šaka. Podignite kolena i zadnjicu i odrđavajte ravnotežu na glavi i stopalima. Podignite ruke i obuhvatite šake na leđima. Zadržite onoliko dugo koliko vam je ugodno. Vratite šake na pod, spustite kolena i vratite se u položaj mačke. Podloga ispod glave treba da je dovoljno mekana.

Koncentracija duhovna: na sahasrara čakru. Koncentracija fizička: na disanje, mozak ili ravnotežu. Posle ove asane treba uraditi tadasanu, suprotni polozaj. Ogranifienje: Nije za osobe sa visokim krvnim pritiskom ili vrtoglavicom. Koristi Pomaže kod niskog krvnog pritiska. Razvija nervnu ravnotežu, jača mišiće glave i vrata i poboljšava cirkulaciju u mozgu.

136

ČAKI ČALANA (okretanje mlina) Radi se iz sedećeg položaja, sa ispruženim nogama. Pravite horizontalne kružne pokrete rukama, koje treba da su ispružene, a prsti isprepleteni. Zamisljajte da mrvite pšenicu između dva kamena. Uradite vežbu 10 puta u pravcu kazaljki na satu, 10 puta obrnuto. Koristi Vežba je dobra za trudnice jer masira trbušne mišiće.

ČAKI ČALANA 1

ČAKI ČALANA 2

ČAKI KALANA 3

137

ČAKRASANA (položaj točka) Dovodi do snažnog pritiska na probavni i disajni sistem. Vrši pritisak na donji deo leđa i oblast između lopatica, što ublažuje bol u leđima. Utiče na štitastu žlezdu, jajnike, nadbubrežne žlezde i bubrege, i uspostavlja ravnotežu hormonskog sistema; Posebno važna asana za žene. Stvara osećanje lakoće i vitalnosti tela. Koncentracija: manipura čakra.

ČAKRASANA

138

DHANURASANA (luk)

Lezite na stomak i udahnite duboko. Savijte kolena i držite članke šakama. Zategnite mišiće nogu i savijte leđa u luk. Simultano podignite glavu, grudi i butine što više možete. Ruke neka budu ispružene. Zadržite onoliko dugo koliko vam je ugodno. Uradite asanu do pet puta. U krajnjem položaju možete da se ljuljate napred - nazad. Ne ponavljajte dok se disanje ne normalizuje. Disanje: U krajnjem položaju, možete da zadržite dah posle udaha, ili dišite polako, duboko. Koncentracija duhovna: na višudhi čakru. Koncentracija fizička: na trbušni region ili leđa. Ograničenja: Ne treba da je rade osobe sa kilom, ulkusom, ili tuberkulozom creva. Koristi Snažno masira trbušne organe i mišiće. Otklanja gastrointestinalne poremećaje, dispepsiju, hronični zatvor i stimuliše jetru. Brzo otklanja višak masnog tkiva sa trbuha.

139

DANU SIRŠASANA (položaj glave na kolenima)

Sedite sa nogama ispruženim ispred tela. Savijte jednu nogu i postavite petu na međicu (perineum), tako da taban dodiruje suprotnu butinu. Koleno sve vreme treba da stoji na podu. Nagnite se napred. Uhvatite prste ispružene noge obema rukama. Ne savijajte koleno. Koristeći se samo rukama, a ne leđnim mišićima, povucite grudni koš polako napred tako da se glava postavi na ispruženo koleno. Ponovite proces sa drugom nogom savijenom. Oba kolena treba da su u kontaktu sa podom. Ne naprezite mišiće, već ih nežno istežite. Disanje Izdahnite dok savijate grudi napred. Zadržite dah dok ste u krajnjem položaju, kraće vreme. Udahnite dok se vraćate u sedeći položaj. Koristi Iste kao za pašimotanasanu.

140

NADI ŠODHAN PRANAJAMA (naizmenično nosno disanje) (odnos 1 : 1 : 2) Dalje razvijanje ove najvažnije pranajame, sa uključivanjem antar kumbhaka (zadržavanje daha posle udaha). Neophodna za pročišćavanje praničke mreže, za fizičko zdravlje i psihološku stabilnost. Ublažava anksioznost, stvara mirnoću i optimizam. Indukuje pratiaharu, izoštrava svesnost čidakaša kao pripremu za meditativne vežbe.

141

HALASANA (plug) Lezite na leđa sa rukama ispruženim pored tela, dlanovima okrenutim naviše. Držeći noge ispružene, polako ih podignite do vertikalnog položaja iznad tela. Ne upotrebljavajte ruke. Istovremeno podignite trup naviše, prvo kukove. Polako spustite noge iznad glave i dodirnite pod prstima oba stopala. Noge držite ispruženim, savijte ruke i dlanove stavite na leđa, kao u sarvangasani (sveći). Opustite telo. Ostanite u krajnjem položaju onoliko dugo koliko vam je ugodno. Vratite se u početni položaj. Disanje: Zadržite dah posle udaha dok ulazite u položaj i kada se iz njega vraćate. U krajnjem položaju dišite duboko i polako. Trajanje: Napredniji praktikanti mogu da zadrže položaj više od 10 minuta. Početnici treba da zadrže položaj 15 sekundi u prvoj nedelji vežbanja, dodajući svake nedelje po 15 sekundi, sve do jednog minuta. Uradite asanu do 4 puta. Koncentracija duhovna: na višudhi ili manipura čakru. Koncentracija fizička i mentalna: na trbuh, opuštanje mišića leđa, disanje ili štitastu žlezdu. Ako je moguće, uradite halasanu odmah posle sarvangasane. Posle halasane uradite matsiasanu, uštrasanu ili supta vađrasanu, u polovini trajanja halasane i sarvangasane. Ograničenja: Asana nije za stare ljude, obolele od išijasa i drugih bolesti leđa, ili visokog krvnog pritiska. Koristi Popravlja funkcionisanje trbušnih organa, naročito bubrega, jetre i pankreasa. Aktivira varenje, uklanja opstipaciju, i masno tkivo sa struka. Reguliše funkciju štitaste žlezde, uravnotežavajući metabolizam tela. Pomaže u lečenju šećerne bolesti, uklanja hemoroide, tonizuje kičmene nerve, i utiče na postizanje optimalnog zdravlja.

142

HALASANA 1

HALASANA 2

143

KATI ČAKRASANA (rotiranje struka) Stanite uspravno sa razmaknutim stopalima. Isprepletite prste ispred pupka. Podignite ruke iznad glave i okrenite zglobove šake, tako da dlanovi budu okrenuti naviše. Savijte se napred iz kukova tako da napravite prav ugao između leđa i nogu. Gledajte šake i držite leđa pravim. Polako okrenite trup do kraja desno, zatim ekstremno levo, onda se vratite udesno. Posle petog pokreta udesno, stavite trup u centar i vratite se u uspravni položaj. Spustite ruke. Uradite vežbu pet puta. Disanje: Udahnite dok podižete ruke, okrećete se udesno i vraćate u uspravan položaj. Izdahnite dok savijate telo, okrećete se ulevo i spuštate ruke. Koristi Ova asana tonizuje struk, leđa i zglobove kuka. Korisna je za korigovanje ukočenosti kičme i lošeg stava tela. Pomaže u uklanjanju masnog tkiva sa struka.

KATI ČAKRASANA

KATI ČAKRASANA (varijacije) 144

KANDHARASANA (položaj na ramenima) Lezite na leđa sa nogama savijenim u kolenima tako da pete dodiruju zadnjicu. Podignite zadnjicu i napravite luk leđima, a stopala držite na podu. Telo treba da ima podršku stopala, vrata, ramena i ruku. Disanje: Zadržite dah posle uzdaha dok izvodite položaj. Trajanje: Uradite do 10 puta za opšte zdravlje ili ostanite u asani duže uz normalno disanje, u svrhu lečenja. Koncentracija spiritualna: na višudhi čakru. Koncentracija fizička: na trbušni region ili štitastu žlezdu. Koristite kao suprotni položaj asanama sa savijanjem napred.

KANDHARASANA Ograničenja: Ne treba raditi u trudnoći. Koristi Ova asana može da se koristi kod prolapsa diskusa. Isteže i masira debelo crevo i druge trbušne organe. Takođe jača ramena i ublažava bol u leđima. Posebno se preporučuje ženama koje imaju tendenciju ka spontanim pobačajima jer tonizuje ženske seksualne organe. Dobra pripremna vežba za čakrasanu. 145

MAKARASANA (krokodil) Lezite na stomak. Podignite glavu i ramena i naslonite glavu na šake sa laktovima na podu. Opustite celo telo i zatvorite oči. Disanje: prirodno i ritmično. Trajanje: što duže. Koncentracija: na disanje ili brojanje daha.

MAKARASANA Koristi Vrlo efikasna asana za osobe koje boluju od prolabiranog diskusa ili nekog drugog poremećaja kičme. Oni treba da ostanu u ovoj asani duže. Pomaže kod astme i drugih oboljenja pluća.

146

MARĐARIASANA (mačka) Sedite u vađrasanu. Podignite zadnjicu i oslonite se na kolena. Istovremeno postavite obe šake na pod ispred tela, ispod ramena. Udahnite, spustite kičmu, i podignite glavu. Izdahnite, spustite glavu i izvijte kičmu u luk. Ponovo spustite kičmu i podignite glavu. Držite ruke ispružene i vertikalne. Uradite 10 ciklusa.

MARĐARIASANA 1

MARĐARIASANA 2

Koristi Ova asana čini vrat, ramena i kičmu vrlo elastičnim. Nežno tonizuje ženski reproduktivni sistem i odlična je za trudnice do trećeg meseca. Korisna za poremećaje menstruacije i leukoreju. Može da se praktikuje i za vreme menstruacije da ublaži bolne grčeve. Koristi su veće ako se stomak kontrahuje za vreme izdaha.

147

MATSIASANA (riba)

MATSIASANA Lezite na leđa, i ispružite obe noge ispred tela. Nagnite se unazad, savijajući leđa, tako da naslonite potiljak glave na pod. Obe šake stavite na butine. Posle izvesnog vremena, vratite se u početni položaj. Dišite duboko i polako u krajnjem položaju. Koristi Masira trbušne organe. Da bi se otklonila zatvor, popijte tri čaše vode i zatim izvedite asanu. Vrlo je dobra za bolesti pluća kao što su astma ili bronhitis, jer stimuliše disanje. Reguliše funkciju štitaste žlezde.

148

MATSIAKRIDASANA (riba koja leprša) Lezite na stomak sa prstima isprepletenim ispod glave. Savijte levu nogu u stranu, i koleno savijene noge približite rebrima. Okrenite ruke u levu stranu i stavite levi lakat na levo koleno. Odmarajte desnu stranu glave na pregibu desne ruke. Položaj liči na ribu koja leprša.

MATSIAKRIDASANA Disanje: Normalno i opušteno u statičnom položaju. Trajanje: Radite ovu asanu što duže možete na obe strane tela. Može da se koristi i za spavanje. Koncentracija: Na disanje. Koristi Uklanja masno tkivo sa struka. Stimuliše peristaltiku creva istezanjem creva i uklanja zatvor. Ublažava bol kod išijasa relaksiranjem nerava u nogama. Odličan položaj za odmor.

149

MERU VAKRASANA (jednostavno uvrtanje kičme) Kičmu čini fleksibilnom. Jača mišiće leđa i ublažava bol u gornjem i donjem delu leđa. Pomaže kod išijasa i spondiloze. Stimuliše cirkulaciju i tonizuje nerve u karlici, što pomaže kod svih vrsta »ženskih« problema. Koncentracija: na uvrtanje kičme, manipura čakru.

MERU VAKRASANA

150

NAUKASANA (čamac) Lezite na leđa, ruke stavite sa strane tela, sa dlanovima okrenutim naniže. Udahnite i podignite noge, ruke, glavu i trup. Glava i stopala ne treba da se podignu više od 30 cm od poda. Ruke treba da se drže u liniji sa prstima stopala. Zadržite podignut položaj onoliko dugo koliko vam je ugodno, zatim izdahnite i polako se vratite u početni položaj. Opustite celo telo. Asanu uradite pet puta. Podignut položaj bi trebalo da se održava dok trbušni mišići ne počnu da vibriraju. Koristi Veoma dobra asana za opuštanje svih mišića i zglobova. Treba da se radi na kraju pavanmuktasana serije i kada se probudite ujutro. Korisna je za napete, nervozne osobe jer dovodi do trenutne relaksacije. Pomaže u otklanjanju crevnih parazita i poboljšava proces varenja stimulisanjem peristaltike creva.

NAUKASANA

151

NAUKA SANČALANA (vožnja čamca)

Zauzmite sedeći položaj sa nogama ispruženim ispred tela. Pravite pokrete tela kao da veslate, držeći noge zajedno. Pokreti treba da budu kružni, savijajući telo napred i nazad što više možete. Ponovite 10 puta. Obrnite smer pokreta, kao da se kredete u suprotnom pravcu. Ponovite 10 puta. Koristi Ovo je odlična vežba za trudnice, do trećeg meseca trudnoće. Masira trbušne organe i mišiće.

152

DJALA NETI (ispiranje nosa) Čisti sluznu blokadu iz nosnih prolaza. Pomaže kod kijavice i infekcije uha, grla i nosa. Smanjuje naprezanje očiju, poboljšava vid. Pomaže kod zapaljenja sinusa i migrenoznih glavobolja. Tonizuje ceo autonomni nervni sistem, naročito nerve povezane sa očima, disajnim i reproduktivnim sistemom. Korisna tehnika u slučaju epilepsije i depresije. Stimuliše ađna čakru - treće oko jogina.

153

GIAN MUDRA I ĆIN MUDRA Gian mudra (psihički gest znanja) Zauzmite meditativnu asanu. Savijte kažiprste obeju ruku tako da oni dodirnu koren palca. Ispružite ostala tri prsta svake ruke i držite ih lako razdvojene. Postavite šake na kolena sa dlanovima okrenutim naniže. Ćin mudra (psihčki gest svesnosti) Ćin mudra se izvodi na isti način kao gian mudra, osim što su dlanovi koji stoje na kolenima okrenuti naviše. Jedna od ove dve mudre su jednostavni ali važni prihoneuralni stavovi prstiju koji čine meditativne i druge asane kompletnim i snažnijim. Preusmeravanje nervnih impulsa iz šaka pomaže praktikantu da veoma dugo održava opušten i stabilan položaj asana koje praktikuje.

GIAN MUDRA

154

NAMASKARASANA (pozdrav)

Čučnite sa stopalima na podu i kolenima široko razdvojenim. Šake stavite ispred tela u gest pozdrava. Pritisnite laktove na unutrašnju stranu kolena. Udahnite, podignite glavu i gurnite kolena u stranu što više možete. Zadržite položaj nekoliko sekundi. Izdahnite, ispružite ruke tako da budu sasvim horizontalne, okrenute ih napred. Približite kolena i sagnite se napred i naniže. Vratite se u početni položaj. Ponovite 10 puta. Koristi: Vežba ima snažno dejstvo na butine, kolena, ramena i ruke. 155

PADMASANA (lotos)

Sedite sa nogama ispruženim ispred tela. Savijte jednu nogu i postavite stopalo na suprotnu butinu. Taban stopala mora da bude okrenut naviše, a peta treba da dodiruje karličnu kost. Savijte drugu nogu i postavite stopalo na drugu butinu. Padmasana može da se izvodi sa gian ili čin mudrom (opisane ranije). Kada radite ovu asanu, kičma mora da bude mirna i sasvim uspravna, kao da je fiksirana za zemlju. Mnogima, naročito početnicima je lakše da asanu izvedu ako postave malo jastuče ispod zadnjice. Upozorenje: Ovu asanu ne treba izvoditi dok se ne razvije savitljivost nogu pomoću premeditativnih asana. Ograničenja: Ne treba da je izvode osobe koje boluju od išijasa. Koristi: Kada se savlada, padmasana omogućava da se telo održava potpuno mirnim veoma dugo. Kako su telo i um povezani i kontrolišu jedno drugo, mirnoća tela dovodi do mirnoće uma. Ova mirnoća je prvi korak ka produktivnoj meditaciji. Asana usmerava tok prane iz muladhara čakre (najniža) ka sahasrari (najviša). Padmasana tonizuje kokcigealne i sakralne nerve, dovodeći im ekstra količinu krvi (krv koja normalno teče u noge, preusmerava se u trbušnu oblast). Podmasana pomaže da se očiste mnogi fizički, nervni i emocionalni problemi. Takode stimuliše i proces varenja. 156

PAŠIMOTANASANA Sedite na pod sa nogama ispruženim ispred tela, sa rukama na butinama. Opustite celo telo, naročito mišiće leđa. Polako nagnite telo napred, pokušavajući da dohvatite palčeve stopala prstima šaka. Ako to nije moguće, uhvatite onda pete, zglobove nogu ili noge što bliže stopalima. Ponovo svesno opustite leđa i mišiće nogu. Držeći noge ispružene, koristeći samo ruke, povucite trup još malo prema nogama. Ovo treba da je nežan postupak bez iznenadnih pokreta ili preteranog naprezanja u bilo kojem delu tela. Ako je moguće, dodirnite kolena čelom. Početnici treba da se saviju napred onoliko koliko mogu bez naprezanja. Ostanite u krajnjem položaju onoliko dugo koliko vam je ugodno, pokušavajući da dalje opustite telo, i zatim se polako vratite u početni položaj.

Primedba: Ne savijajte noge čak i ako ne možete da savijete telo napred. Deo cilja ove asane je istezanje mišića zadnje strane nogu. Ne prenagljujte, oni će se vremenom izdužiti. Posle nekoliko nedelja ili meseci redovnog vežbanja, bićete u stanju da dodirnete koleno čelom, možda čak i bradom. Disanje: Dišite normalno u sedećem položaju. Izdahnite polako dok se savijate napred. Udahnite dok držite telo nepokretnim. Izdahnite dok telo gurate dalje napred pomoću ruku. Dišite polako i duboko u krajnjem položaju. Udahnite dok se vraćate u početni položaj. Trajanje: Napredni praktikanti mogu da ostanu u krajnjem položaju do pet minuta, ako im je ugodno. Početnici treba da ponove asanu nekoliko puta, ostajući u krajnjem položaju kratko. 157

Koncentracija spiritualna: na svadistana čakru. Koncentracija fizička i mentalna: na trbuh, opuštanje mišića leđa ili spor proces disanja. Ograničenja: Ne treba da je rade osobe koje boluju od išijasa i hroničnog artritisa. Koristi Isteže mišiće nogu i čini elastičnim zglobove kuka. Efikasno uklanja višak masnog tkiva sa trbuha. Tonizuje sve trbušne organe i otklanja bolesti ove oblasti, (pomaze kod šećerne bolesti). Aktivira bubrege, jetru, pankreas i nadbubrežne žlezde. Tonizuje karlične organe i veoma je korisna za eliminisanje seksualnih problema žena. Ovo je vrlo snažna asana za spiritualno buđenje i veoma se ceni u drevnim tekstovima joge.

158

PADAHASTASANA (položaj savijanja napred) Stanite uspravno i sa rukama pored tela. Polako savijte glavu napred, zatim gornji i donji deo trupa. Telo treba da se savije napred kao da nema mišića u leđima. Stavite prste šaka ispod prstiju stopala ili dodirnite pod dlanovima. Ako to nije moguće, dodirnite pod prstima ili ih bar približavajte podu. Pokušajte da stavite glavu na koleno. Zadržite položaj do 1 minut i onda se polako vratite u početni položaj. Noge sve vreme treba da budu ispružene. Ne naprežite mišiće listova ili leđa, prisiljavajući telo da se isuviše savije napred.

Disanje: Izdahnite dok se savijate napred. Dišite polako i duboko u krajnjem položaju. Udahanite dok se vraćate u početni položaj. Koncentracija: isto kao za pašimotanasanu Koristi Korisna asana, verzija pašimotanasane u stojećem položaju, može da se praktikuje u svako doba dana. Otklanja suvišno masno tkivo, naročito ako se izvodi dinamično. Eliminiše gasove, zatvor i poremećaje varenja. Čini mišiće leđa i kičmeni stub elastičnim. Stimuliše i tonizuje spinalne nerve i ubrzava metabolizam tela. Utiče na seksualne organe, otklanjajući seksualne poremećaje i priprema za porođaj. Usmerava krv u glavu i lice. 159

PAVANMUKTASANA (položaj savijanja nogu) Smanjuje sve probleme varenja, naročito stvaranje gasova, zatvor, istezanje trbuha. Isteže i tonizuje mišiće donjeg dela leđa i kukova. Korisna za smanjivanje masnog tkiva na trbuhu i zadnjici, smanjuje bol u donjem delu leđa. Masira sve organe u trbuhu, uključujući creva, mokraćnu bešiku i matericu. Koncentracija: na vibracije trbuha.

PAVANMUKTASANA, OSNOVNI POLOŽAJ

Vežba 1: Savijanje nožnih prstiju Zauzmite osnovni položaj sa nogama ispruženim ispred tela. Usredsredite svesnost na prste stopala. Pokrećite prste oba stopala polako napred i nazad. Stopala miruju.

Ponovite deset puta. 160

Vežba 2: Savijanje skočnog zgloba Ostanite u osnovnom položaju. Istegnite što više oba stopala iz skočnog zgloba napred, prema podu, zatim nazad, prema potkolenici. Ponovite deset puta.

Vežba 3: Kruženje stopalom iz skočnog zgloba I dalje ostanite u osnovnom položaju. Razdvojite malo noge koje ostaju opružene. Sa petama na podu, kružite prvo desnim stopalom u pravcu kazaljke na satu, pa u suprotnom smeru, deset puta. Ponovite isto sa levim stopalom. Istu vežbu uradite sa oba stopala zajedno.

Vežba 4: Okretanje stopala pomoću ruke Položite desni skočni zglob na levu butinu. Pomoću leve ruke okrećite stopalo u smeru kazaljke na satu deset puta, a onda u suprotnom smeru, deset puta.

Isto to uradite sa levom nogom.

161

Vežba 5: Savijanje i opružanje kolena Zauzmite osnovni položaj. Podignite malo desnu nogu sa poda, savijte je u kolenu i uhvatite šakama ispod kolena. Zatim ispružite nogu, ne dozvoljavajući da peta dodirne pod, i dalje držeći šake ispod kolena. Savijte desnu nogu što je moguće više u kolenu, približavajući petu što više desnoj butini. Ponovite deset puta sa svakom nogom.

Vežba 6: Dinamičko uvrtanje kičme Iz osnovnog položaja razmaknite noge onoliko koliko vam je udobno. Sa izdisajem okrenite gornji deo tela ulevo, tako da prsti desne ruke dodirnu prste leve noge, a leva ruka bude opružena nazad i gore, u kosoj ravni sa desnom rukom.

Pogled sledi levu ruku. Noge ostaju opružene. Sa udisajem se vratite u početni položaj. Uradite isto i na suprotnu stranu. To je jedan ciklus. Uradite najmanje pet ciklusa. Na početku vežbu radite polako, zatim postepeno povećavajte brzinu. 162

Vežba 7: Poluleptir Iz početnog položaja postavite desno stopalo na levu butinu. Držite levo koleno levom rukom a desnu ruku stavite na savijeno desno koleno. Pažljivo pokrećite desnom rukom savijetnu nogu gore-dole, (kao krila leptira), omogućavajući nozi da se opusti i istegne što je više moguće. Cilj vežbe je da koleno dodirne pod. Ponovite isto i sa levim kolenom. Posle nekoliko dana ili nedelja vežbe, koleno će sa lakoćom da dodiruje pod.

Vežba 8: Kruženje kolenom Iz istog položaja kružite desnim kolenom u smeru kazaljke na satu deset puta i deset puta u suprotnom smeru.

Ponovite isto sa levim kolenom.

163

Vežba 9: Pun leptir Sedite pravo. Savijte noge u kolenu i sastavite stopala u tabanima. Pokušajte da privučete pete što bliže telu. Leđa prava. Ruke sa isprepletenim prstima postavite ispod stopala i obuhvatite ih. Pažljivo gurajte kolena prema podu, pomažući se pritiskom laktovima na butine. Dok pritiskujete kolena, naniže, pokušajte da savijete telo napred i da dodirnete pod glavom. Varijanta: Stavite šake na kolena. Pritiskajte kolena prema podu i pustite da se sami vrate u prvobitni položaj. Ponovite dvadeset puta i vise.

164

Vežba 10: Hod vrane Čučnite na pod. Stavite dlanove na kolena i počnite da hodate u čučećem položaju. Možete da hodate na prstima ili stopalima, izaberite ono šta vam je teže. Dodirnite kolenom pod sa svakim korakom.

Ovo je veoma dobra vežba za pripremu nogu za meditativne položaje. Korisna vežba za one koji pate od zatvora – takve osobe treba da popiju dve čaše vode i zatim izvedu hod vrane jedan minut. Popijte još dve čaše vode i nastavite hod. Ovo ponovite tri ili četiri puta, tako ćete ukloniti zatvor.

165

Vežba 11: Savijanje i opružanje prstiju šake Zauzmite početni položaj. Držite ruke ispružene ispred tela, tako da budu u liniji ramena. Ispružite i zategnite prste obe ruke. Zatim zatvorite šaku preko palca tako da je stegnete u čvrstu pesnicu.

Ponovite deset puta sa punom pažnjom i svesnošću.

Vežba 12: Savijanje iz zgloba šake Šake savijte kao da dlanovima želite da pritisnete zid; prsti su pritom ispruženi. Iz ovog položaja spustite šaku iz ručnog zgloba i upravite prste nanize. Ponovite deset puta.

Vežba 13: Kruženje iz zgloba šake Ispružite desnu ruku. Stegnite desnu šaku zatvorenu preko palca u pesnicu i kružite pesnicom u smeru kazaljke na satu, zatim u suprotnom smeru deset puta.

Ponovite isto sa levom šakom, zatim sa obe šake zajedno. 166

Vežba 14: Pružanje i savijanje podlaktica Ispružite ruke sa dlanovima okrenutim naviše. Savijte obe ruke u laktovima i dodirnite ramena prstima. Ponovo ispružite ruke. Ponovite deset puta.

Isti pokret ponovite sa rukama ispruženim u stranu, takođe deset puta.

Vežba 15: Bočno kruženje iz ramenog zgloba Početni položaj je isti kao završni u prethodnoj vežbi (ruke u stranu, savijene u laktovima, prsti na ramenima). Pravite u širokom luku bočne kružne pokrete rukom iz ramenog zgloba, držeći stalno prste na ramenima. Kada se laktovi nađu ispred grudnog koša, pokušajte da ih približite tako da se dodiruju. Napravite kružni pokret deset puta u jednom smeru, zatim u suprotnom smeru.

167

Vežba 16: Pokreti glave i vrata (Siršamuktasana) a) Zauzmite osnovni položaj pavanmuktasane. Najpre izvucite vrat, zatim polako savijajte glavu napred, ka grudima, a onda polako, u širokom luku, što više nazad. Ponovite deset puta. b) Polako nagnite glavu prema levom, pa onda prema desnom ramenu, pogled upravljen prema napred. Sledeća vežba je kruženje glavom u laganom tempu sleva u desno - napred, na dole, desno, nazad levo, i vratiti je u početni položaj, licem napred. Svaku varijantu uradite deset puta.

Koncentracija: na istezanje pojedinih mišićnih grupa aktiviranih svakom asanom. Koristi Vežba opušta nerve koji izlaze iz vratnog dela kičmene moždine (vratni pleksus). Pozitivno utiče na nerve povezane sa očima i glavom, kao i sistemom za disanje. Vrlo korisna asana za sve vrste glavobolja i spondilozu. Stimuliše pravilno funkcionisanje štitaste žlezde. Utiče na buđenje višudhi čakre.

168

PRANAMASANA (položaj klanjanja) Sedite u vađrasanu, sa pravom kičmom i šakama na kolenima. Obuhvatite donji deo listova odozdo. Sagnite se napred i stavite potiljak glave na pod. Podignite zadnjicu tako da butine budu vertikalne. Vratite se u vađrasanu. Ponovite to 10 puta. Disanje: Udahnite u vađrasani, i dok se podižete. Izdahnite dok se saginjete. Normalno disite u pranama polozaju. Ograničenja: Nije za osobe sa visokim krvnim pritiskom ili vrtoglavicom. Ovu asanu ne treba raditi na početku vežbanja.

Koristi Omogućava bolju cirkulaciju u glavi. Kao pripremna vežba za stoj na glavi, omogućava mozgu da se adaptira na povećanu količinu krvi i pritisak u glavi. Na sličan način je korisna kao siršasana, ali naravno u mnogo manjem stepenu.

169

PURVA HALASANA (položaj lakog pluga) Koncentracija: na ravnotežu i disanje, manipura čakru.

Koristi Jača trbušne mišiće, oslobađa gasove iz sistema za varenje. Isteže mišiće donjeg dela leđa i kukova, i zadnji deo nogu. Tonizuje karlicu i bubrege, smanjuje masno tkivo oko bedara Priprema za halasanu.

170

SARAL DHANURASANA (položaj lakog luka) Zauzmite početni položaj kao za dhanurasanu, ležeci na stomaku i držite savijene noge u člancima pomoću ruku. Opustite celo telo. Zategnite noge i pokušajte da gurnete stopala unazad dok podižete glavu i grudi. Ne pokušavajte da podignete butine sa poda. Zadržite konačni položaj onoliko dugo koliko vam je ugodno i polako se vratite u početni položaj.

Disanje: Udahnite dok ležite na podu. Dok dižete telo zadržite dah posle udaha. Dišite duboko i polako u krajnjem položaju. Izdahnite vraćajući se na pod. Ovo je dobra asana za početnike i one koji imaju ukočena leđa, tako da ne mogu da izvedu dhanurasanu. Koristi Iste kao za dhanurasanu, nešto manje efikasne.

171

SARVANGASANA (sveća) Lezite na leđa sa stopalima zajedno, rukama pored tela i dlanovima okrenutim naniže. Pomoću ruku podignite noge i leđa do vertikalnog položaja. Savijte laktove i naslonite ruke na leđa, pritiskajući leđa dlanovima. Trup i noge treba da se ispruže naviše, formirajući prav ugao sa vratom, grudi treba da pritiskaju bradu.

SARVANGASANA

SARVANGASANA - VARIJACIJA

Disanje: Zadržite dah posle udaha kada ulazite u položaj i kada se iz njega vraćate. Dišite normalno dok ste u položaju. Trajanje: Napredni praktikanti mogu da ostanu 15 minuta u položaju. Početnici treba da rade nekoliko sekundi i da svaki dan dodaju po nekoliko sledećih sekundi. Za opšte zdravlje, dovoljno je 3 do 5 minuta. Koncentracija spiritualna: na višudhi čakru. Koncentracija fizička: na štitastu žlezdu ili disanje. Sarvangasanu treba raditi odmah posle halasane. Suprotni položaj je matsiasana, uštrasana ili suptavađarasana. 172

Ograničenja: Nije za one koji boluju od strume štitaste žlezde, uvećanja jetre ili slezine, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca. Koristi Ova asana stimuliše štitastu žlezdu i tako poboljšava ravnotežu cirkulatornog, digestitivnog, reproduktivnog, nervnog i endokrinog sistema. Poboljšava funkcionisanje mozga, dovodeći mu veću količinu krvi. Ublažava tegobe astme, bronhitisa i elefantijaze. Oslobađa od uobičajenog gravitacionog pritiska mišiće čmara, poboljšava stanje hemoroida. Tonizuje noge, trbuh, ženski reproduktivni sistem, kičmu i vrat. Pomaže kod šećerne bolesti i leukoreje. Uklanja masno tkivo sa struka.

ŠAVASANA (položaj totalnog opuštanja) Opuštanje celog tela i nervnog sistema. Koncentracija: na sve delove tela, jedan za drugim, zatim celo telo zajedno.

Koristi se pre i između asana, za joga nidru, i u svako doba kada želite da brzo uklonite umor.

173

SIDHA JONI ASANA Sedite sa nogama ispruženim ispred vas. Savijte desnu nogu i stavite taban nasuprot unutrašnje strane leve butine. Postavite petu unutar velikih usana vagine. Savijte levu nogu i postavite stopala na vrh desnog lista butine, a prste desnog stopala ugurajte u prostor između butine i lista. Kičma neka je sasvim prava, kao da je fiksirana za pod. Sidha joni asana je ženski oblik sidhasane. Može da se praktikuje sa bilo kojom nogom na gornjoj strani. Uvek se radi sa gian ili čin mudrom. Početnicima je ponekad lakše ako stave malo jastuče ispod zadnjice na pod. Sidha joni asanu ne treba da izvode žene koje boluju od išijasa.

Koristi Ovo je odličan meditativni položaj, koji dozvoljava ženskom aspirantu da održava fizičku mirnoću i nepokretnost, neophodne za produktivnu meditaciju. Direktno utiče na nervne pleksuse koji kontrolišu ženski reproduktivni sistem. Kontroliše nervne impulse koje jogin koristi za spiritualno i meditativno postignuće, a drugi ljudi za seksualno uživanje.

174

SUPTA VAĐRASANA (položaj uspavane munje) Sedite u vađrasanu. Savijete se nazad, pomocu ruku i laktova, dok glava ne dodirne pod, sa leđima izvijenim u luk. Stavite šake na butine i proverite da li su kolena sasvim na podu. Disanje: Sporo i duboko. Trajanje: Za fizičke koristi dovoljno je nekoliko minuta. Za spiritualne koristi treba raditi duže.

SUPTA VAĐRASANA 1 I 2 Koncentracija fizička: na leđa, trbuh ili disanje. Koncentracija spiritualna: na svadistana čakru. Koristi Ova asana je dobra za trbušne poremećaje, naročito zatvor. Tonizuje spinalne nerve.

175

ŠALABHASANA (skakavac) Koncentracija: svadhistana čakra.

Koristi Jača donji deo leđa i opušta nerve te oblasti, ublažavajući išijas i bol u leđima. Stimuliše srce i cirkulaciju krvi i ublažava probleme varenja.

ŠAŠANKASANA (položaj meseca) Sedite u vađrasanu, sa šakama na kolenima. Dok udišete, podignite ruke tako da budu postavljene vertikalno iznad glave. Izdahnite dok savijate trup unapred, održavajući ruke u liniji sa trupom. Na kraju pokreta, šake i ćelo treba da se odmaraju na podu ispred tela. Zadržite dah kraće vreme u krajnjem položaju, a dok udišete, vratite se polako u položaj u kojem su ruke i trup vertikalni. Polako se vratite u početni položaj sa izdahom. Da biste produžili asanu, možete da dišete normalno ili nešto sporije u krajnjem položaju. Koncentracija: Na muladhara ili manipura čakru, ili disanje.

Koristi Ova asana tonizuje karlične mišiće, relaksira ishijadični nerv i reguliše funkcionisanje nadbubrežne žlezde, ublažavajući zatvor, išijas i bes kao i astmatične napade. Korisna je za žene koje imaju nerazvijenu karlicu, kao i za otklanjanje seksualnih poremećaja uopšte. 176

SIRŠASANA (stoj na glavi, stadijum 1 i 2) Dovodi veću količinu krvi u lice i glavu, čisti ten i oči čini bistrim. Utice na hipofizu - glavnu endokrinu žlezdu koja kontroliše ceo sistem hormona. Jača vrat, ramena, i mišiće ruku pripremajući ih za punu siršasanu, i razvija osećaj ravnoteže dok je telo obrnuto, što je neophodno za siršasanu.

SIRŠASANA (stoj na glavi) Smatra se najvažnijom od svih asana, jer utiče na sve aspekte fizickog i emocionalnog funkcionisanja. Povećava dotok krvi u mozak, stvara jasnoću uma i uklanja umor. Smanjuje zadržavanje tečnosti i premenstrualnu karličnu prepunjenost. Tonizuje sve unutrašnje organe, i uzrokuje duboko opušteno disanje. Reguliše aktivnost štitaste žlezde, epifize i hipofize i ostalih žlezda tela. Od velike važnosti za psihološko i fizičko zdravlje žena. Koncentracija: na čidakašu.

SIRŠASANA 177

SURIJANAMASKAR (pozdrav suncu) Surijanamaskar je integralna veŽba koja se sastoji iz asana, pranajame i mantri, i služi integraciji tela, uma i duha. Koristi od nje su mnogobrojne, naročito za žene. Ova asana može da se izvodi bez ograničenja, čak i za vreme menstruacije i u trudnoći. Samo žene koje imaju obilne menstruacije ne bi trebalo da je rade za vreme mesečnog perioda. Ova vežba isteže i jača sve mišiće tela i uklanja ukočenost zglobova. Utiče na kičmeni stub na mnoge načine, i tonizuje sve kičmene nerve. Stimuliše duboko disanje i otvara blokirane disajne puteve. Nežno stimuliše srce i poboljšava cirkulaciju, čisti kožu i greje telo. Višak masnog tkiva nestaje. Najvažnija korist je, međutim, da surijanamaskar stimuliše sve endokrine žlezde tela, i dovodi do ravnoteže hormonskog sistema. Izvan fizičke ravni, surijanamaskar brzo uspostavlja ravnotežu između ida i pingala nadija, tj. tela i uma, služeći tako kao odlična priprema za duboko opustanje i meditaciju. 1. Pranamasana: Koncentracija: na anahata čakru. Montra: Om mitraja namaha Biđa: Om hraam

2. Hasta utanasana Koncentracija: na manipura čakru. Mantra: Om ravaje namaha Biđa: Om hrim

178

3. Pada hastasana Koncentracija: na svadhistana čakru. Mantra: Om surjaja namaha Biđa: Om hrum

4. Ašva sančalanasana Koncentracija: na ađna čakru. Mantra: Om bhanave namahs Biđa: Om hraim

5. Parvatasana Koncentracija: na svadhistana čakru. Mantra: Om Khagaja Namaha Biđa: Om hraum 6. Aštanga namasakara Koncentracija: na manipura čakru. Mantra: Om pušne namaha Biđa: Om hrah 7. Bhuđangasana Koncentracija: na višudhi čakru. Mantra: Om hirjanagarbhaja namaha Biđa: Hraam 8. Parvatanasana Koncentracija: na svadhistana čakru. Mantra: Om Maričaja Namaha

Biđa: Om hrim 179

9. Ašva sanlalasana Koncentracija: na ađna čakru. Mantra: Om aditjaja namaha Biđa: Om hrum 10. Padahastasana Koncentracija: na svadhistana čakru. Mantra: Om savitre namaha Biđa: Om hraim

11. Hasta utanasana Koncentracija: na manipura čakru. Mantra: Om arkaja namaha Biđa: Om hraum

12. Pranamasana Koncentracija: na anahata čakru. Mantra: Om Bhaskaraja Namaha Bidja: Om hrah

ŠUKHASANA (lak položaj) Sedite sa nogama ispruženim ispred tela. Savijte desno stopalo ispod leve butine. Savijte levo stopalo ispod desne butine. Postavite šake na kolena. Držite glavu, vrat i leda pravo. Varijacija: Šukhasana može da se radi veoma dugo ako vežete tkaninu oko leđa i kolena. Ovo je idealan meditacijski položaj za početnike koji imaju teškoće sa sedenjem u klasičnim meditacijskim položajima. Šukhasanu treba zameniti bilo kojom drugom meditacijskom asanom, čim to bude moguće.

TITALI ASANA (leptir-krija) Razgibava zglobove kuka, kolena i članke nogu. Isteže unutrašnje mišiće natkolenice i tonizuje mišiće poda karlice, šot je naročito važno za žene. Ova asana je korisna kod reumatizma i o artritisa nogu i kukova, za porođaj, i kao priprema za klasične meditacione položaje. Koncentracija: na senzacije u zglobovima kukova, kolena i članaka. 181

TADASANA (istezanje) Isteže sve mišiće nogu, trbuha i leđa. Otvara grudni koš, stimuliše duboko disanje. Tonizuje trbuh i sistem za varenje. Stimuliše cirkulaciju, uklanja ukočenost. Koristi se u šankaprakšalana kriji. Koncentracija: na disanje i senzaciju istezanja

TIRJAKA TADASANA (istezanje u stranu) Isteže mišiće bočne strane tela, struk i kukove koji se retko koriste u drugim aktivnostima. Smanjuje masno tkivo u ovim oblastima. Jača stomačne mišiće, tonizuje sistem za varenje, otklanja gasove i nadutost. Ublažava ukočenost i bol leđa. Koristi se u šankaprakšalanu kriji. Koncentracija: na senzacije istezanja.

182

UŠTRASANA (položaj kamile) Doprinosi uspostavljanju hormonske ravnoteže, korisna kod menstrualnih problema. Važna vežba za obolele od astme i kod drugih disajnih problema. Stimuliše prirodno snabdevanje tela kortizonom. Uklanja bol u donjem delu leđa, nastao zbog napetosti, prolapsa diskusa ili bolne menstruacije. Koncentracija: na pritisak u donjem delu leđa, ili centar grudnog koša, višudhi ili anahata čakru.

UTAN VAKRASANA (kotrljanje) Pomaže kod problema varenja, naročito kod zatvora i gasova. Tonizuje jetru i pomaže kod diabetesa. Smanjuje masno tkivo sa struka i kukova. Pomaže kod bola donjeg dela leđa. Koncentracija: na senzaciju istezanja trbuha ili uvijanja kičme.

183

VAĐRASANA (položaj munje) Drži leđa pravim i pomaže kod bola u donjem delu leđa. Alternativni položaj za meditaciju i pranajamu za one koji boluju od išijasa. Stimuliše varenje i pomaže kod svih problema probave, naročito čira, kiseline i stvaranja gasova. Poreporučuje se 10 minuta ovog položaju posle svakog obroka. Stimuliše pingala nadi. Koncentracija: na tok daha u pupku ili duž kičmenog stuba .

VIAGRASANA (položaj tigra) Zauzmite položaj vađrasana. Iz nje uđite u mardariasanu i gledajte napred. Istegnite desnu nogu unazad, paralelno sa podom. Savijte desno koleno i usmerite prste prema glavi. Pogledajte navise. Zamahnite savijenu nogu ispod kukova i pritisnite koleno na grudi. Ne dozvolite prstima da dodirnu pod. Pogledajte nadole i dodirnite nosom koleno. Kicma će se saviti. Ponovo pokrenite stopalo i istegnite nogu unazad. Ponovite ove pokrete nekoliko puta. Disanje: Udahnite dok istezete nogu unazad. Zadrzite dah dok savijate koleno. Izdahnite dok koleno priblizavate grudima. Trajanje: 5 puta svakom nogom.

184

VIPARITA KARANI ASANA (polusveća) Asana važna za zene jer omogućava materici da zauzme pravilan položaj u karlici. Neophodna za one sa prolapsom, korisna kod bolne menstruaciju i nepravilnih ciklusa. Dovodi više krvi u lice i glavu, čisti ten i otklanja umor. Pomaže kod proširenih vena i hemoroida. Isteže vrat i gornji deo leđa, ublažava bol u leđima i glavobolju. Brzo dovodi do opuštanja i mirnoće. Koncentracija: na disanje u visini pupka, višudhi čakru.

TUMAČ POJMOVA AĐNA - psihički komandni centar, gura čakra, sedište intuicije; čakra koja se manifestuje u oblasti srednjeg mozga; biđa mantra Om; odgovara centru između obrva (bhrumađa). ANAHATA - četvrta čakra, odnosi se na fizičku oblast srca, biđa mantra jam, psihički centar koje je izvorište svih emocija i koji je povezan sa psihičkim zvucima doživljenim u meditaciji. ANANDA - dobrobit, radost, sreća, blaženstvo. ANTAR MOUNA - unutrašnja tišina, premeditativna tehnika kojom se postiže svesnost unutrašnje tišine i unutrašnjeg »zvuka«, sadhana čiji je cilj da aspiranta učini svesnim unutrašnje tišine i uzburkanosti. ASANA - stabilan, udoban položaj tela, prvobitno asana označava »sedište«, a potom sedenje. U jogičkoj tradiciji pak, pod asanom se podrazumeva položaj, odnosno situacija u kojoj se zbiva joga. AŠRAM - doslovo: šumsko boravište. Sanskritska reč koja označava mesto na kojem se odvija duhovni i fizički rad. Sistem ašrama stvoren je još u davnašnja vremena da bi se učenicima i drugim žiteljima pružila mogućnost da žive u zajednici sa svojim učiteljem i da u obliku rada i raznovrsne delatnosti izraze svoju mentalnu i fizičku energiju, omogućujući, na taj način, oslobađanje od napetosti, konfuzije i pritiska sopstvene karme. ATMA - sopstvo, svojstvo, individualnost, suština. Na strane jezike često prevođeno aproksimativno kao »duša«, transcendentalni subjekt, svest, duh; označava individualnu manifestaciju apsoluta iako na nju nije ograničen. BANDHA - psihomišićna kontrakcija koja zadržava pranu u izvesnim delovima tela tako da njena snaga može da se preusmeri i koristi; mišićna i psihička kontrakcija međice - perineuma - mula bandha, trbuha - udijana bandha i/ili grla - đalandhara bandha. BIĐA MANTRA - osnovni vid mantre, njena klica ili seme; svaka čakra ima svoju mantru. BINDU - kap ili tačka, čakra koja se nalazi u zadnjem delu glave, psihički centar povezan sa mesecom i psihičkim zvucima, veoma važna u praksi kundalini joge, kroz ovu čakru prolazi Om, kosmički zvuk, prelazeći u manifestnu egzistenciju. BRAHMA - stvaralac, kreator. Ima četiri glave koje pokazuju njegovu inteligenciju. Vrhovni apstraktni Bog koji vlada nad brahma-lokom - Brahminim 186

svetom ili svetom brahmana. U hinduizmu je, uz Šivu i Višnua, objedinjujući član trojstva. ČAKRA - sanskritski - točak; psihički centar astralnog tela koji vlada grupom funkcija. Simbolički se predstavlja u obliku lotosovih cvetova; svaka od sedam čakri ima određen broj latica i karakterističnu boju. Latice predstavljaju različite manifestacije psihičke energije u čakrama i tokove psihičke energije koji vode ka njima ili od njih. DHYANA - meditacija, kontemplativna zadubljenost. ĐAPA - rotacija; vrsta meditativne prakse koja se izvodi ponavljanjem mantre. GURU - duhovni učitelj, duhovni vodič; otelovljenje božanskog znanja i viđenja. HIPOFIZA - endokrina žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem) sa mnogostrukom ulogom, smeštena na bazi mozga u tzv. turskom sedlu (sella turciea). HIPOTALAMUS - donji deo međumozg u kojem se nalaze viši vegetativni moždani centri, povezan peteljkom sa hipofizom. JOGA - »upregnuće«, sjedinje, metod i praksa koji vode ka svesnom sjedinjenju ljudske svesnosti sa božanskim principom. Prema Patanđjaliju, joga je metodski napor da se postigne savršenstvo pomoću kontrole raznih elemenata ljudske prirode, telesnih i psihičkih. KARMA - doslovno znači »delo«. Od vremena Upanišada, karma je uzročnost po kojoj se bezlično nasleđuju dela iz jedne egzistencije u drugu. KARMA JOGA - nesebično delovanje. Podrazumeva obavljanje svakodnevnih životnih obaveza uz prisustvo pune svesnosti, ali bez vezivanja za plodove i dobit od svog rada, za dobro drugih i za ispunjenje dharme (dužnosti). KOŠA - omotač tela. KRIJA - zadržavanje daha - posle udisaja (antar kumbhaka) i posle izdisaja (bahiranga kumbhaka). LILA - božanska igra. KUNDALINI - vitalna snaga ili moć koja počiva na osnovi kičme (simbolično se predstavlja kao zmija savijena tri i po puta u trouglu u muladhara čakri); ovu energiju koristi čovek seksualno ili je kontroliše za duhovne ciljeve. MAJA - iluzija, varka (u vedanti) po kojoj nam se pojavno čini kao konačna istina, po kojoj nam se ono što je apsolutno i nedeljivo čini relativnim i deljivim. Maja otežava naš uvid u najvišu istinu. 187

MANIPURA - čakra ili psihički centar povezan sa vitalnošću i energijom; fizičko sedište u kičmenoj moždini u visini pupka, biđa mantra Ram. MANTRA - zvuk ili serija zvukova koji imaju fizičku, psihičku ili duhovnu moć kada se izgovaraju na odgovarajući, propisan način. Izgovaranje mantre treba da bude pravilno jer se njena svrsishodnost sastoji u vibracionom dejstvu koje pojačava delovanje koordinisanog položaja tela, disanja, svesnosti tela i opuštanja. MULADHARA - čakra ili psihički centar, sedište seksualne i duhovne energije u čoveku (kundalini šakti). Smeštena u kičmenoj moždini u visini međice (kod muškarca) i grlića materice kod žene. Biđa mantra Lam. MUDRA - psihički stav, često praćen fizičkim gestom, pokretom ili položajem, koji utiče na tok psihičke energije u telu. NADI - psihički kanal i u astralnom, suptilnom telu. Ima ih 72.000, a od najvećeg značaja su tri: Ida (kanal mentalne energije), pingala (kanal vitalne, praničke) i Sušumna nadi (kanal duhovne energije). NIDRA - san. PARIVRAĐAKA - lutanje, prvi stadijum tradicionalnog puta povlačenja iz materijalnog sveta. PRANA - vitalna sila, univerzalna energija koja se manifestuje u svim živim bićima. SADHANA - duhovna disciplina koja se sprovodi u svakodnevnoj praksi, čiji cilj je samospoznaja božanskog znanja. SADHAKA - učenik. SAHASRARA - Najviša čakra ili psihički centar koji simbolizuje prag između psihičke i spiritualne ravni. SAMADHI - stanje sabranosti u kojem se svest pojedinca spaja sa kosmičkom, tj. atman sa brahmanom. SAMSKARE - akumulisane mentalne impresije i sklonosti koje predstavljaju ostatke ranijih iskustava. SANJASA - odricanje od svetovnih iskustava kao ciljeva života. SANJASIN - onaj ko se opredelio za nesebično služenje na putu svog usavršavanja, odbacivši mentalnu privrženost za bilo šta nižeg reda; onaj ko je usvojio uprošćen način života u težnji za sticanjem najviše mudrosti. Ideal sanjasina je unutrašnje odricanje od plodova svih akcija. Sanjasa je u biti unutrašnji stav. SIDHI - savršenstvo, duhovna moć, jedna od 80 okultnih moći. 188

SARASVATI - ženski princip, pratilac Brahme, boginja umetnosti ponekad poznata kao Vagdevi, boginja govora. SVABHGAVA - bit, sopstvena priroda bića, samosvojstvo, nezavisno bivstvo. SVAMI - svoj gospodar. Onaj ko se na putu svog duhovnog razvoja ne vezuje za bilo koju religiju ili verovanje. ŠAKTI - snaga; ženski aspekti ili partneri tri velike deve - Brahme, Višnua i Šive, inkarnisani u Kali, Lakšmi i Durgi; primalna energija, manifestovana svesnost. ŠAVASANA - osnovni položaj za opuštanje, zove se i »mrtvo telo«. Izvodi se tako što se legne na leđa na čvrstu podlogu, sa rukama pored tela, dlanovima okrenutim naviše i nogama lako razmaknutim. Prepusti se podlozi i kasnije obrati pažnja na trbušno disanje. ŠIVA - prvi aspekt Brahmana koji je uništavalac i ponovni stvaralac, povezan sa obnavljanjem života. TAMAS - tama, inertnost, jedna od tri gune prakriti. TANTRA - etimološka struktura reči tantra označava ideje o dva velika procesa - prvi od njih podrazumeva tan - širenje, a drugi tra - oslobađanje ili razrešenje. Kada se govori o tantra jogi imaju se u vidu prakse usmerene na širenje individualne svesti i, u krajnoj liniji, njeno oslobađanje od stega prakriti, ili prirode i materije. Tantre ili tantrički spisi: različiti tekstovi i spisi posvećeni duhovnim tehnikama izraženim u obliku dijaloga izmedu Šive i Šakti (Parvati). TRATAK - vežba joge u kojoj su oči fiksirane na jednu fiksnu tačku, metod razvijanja snage koncentracije. VAIRAGIA - bezstrasnost, svesnost o vlasti koju ima onaj ko se oslobodio žedi za predmetima viđenja ili otkrovenja. Na najvišem stepenu vairagia-e, kada se javlja prepoznavanje sebe (svesti o sebi), nema opasnosti od podložnosti željama za predmetima i njihovim kvalitetima. VASANE - latentne želje koje se nalaze iza svake misli i delovanja života. VEDANTA - završetak Veda, konačna i sažeta filozofska misao Veda, izražena u Upanišadama. VIŠUDHI - grlena čakra, psihički centar pročišćenja; biđa mantra Ham. VIČARA - produžena misao.

189

BIHARSKA ŠKOLA JOGE Biharska škola joge u Mungeru u Indiji je dom Svami Satjanande Sarasvatija. Škola je osnovana 1964. godine sa ciljem prenošenja joge običnim ljudima i sanjasinima. Ova jedinstvena institucija je od tada postala značajno mesto za masovni povratak drevnim pravilima jogičke nauke. 1968. godine održan je prvi kurs za učitelje joge iz Evrope. Od tada, škola je prerasla u veoma poznat internacionalni trening centar, sa velikim brojem sledbenika i mnogobrojnim pridruženim centrima širom sveta. Biharska škola joge se danas sastoji od Šivananda ašrama, originalnog centra, i ašramskog kompleksa »Ganga Daršan«, izgrađenog na brdu sa pogledom na Gang. Ovde, u lepotom obdarenoj prirodi, u mestu sa prekrasnim vrtovima, zelenim pirinčanim poljima i prostranim panoramskim pogledom na Gang, inspiriše se nova vizija jogičkog života. Tehnike integralne joge koja se podučava u ovoj školi, sinteza su svih pristupa ka razvoju ličnosti. Stalno se izvode kratki i dugi kursevi za stanovnike ašrama i posetioce, kao i kursevi krija joge. Časove jogičke terapije drže svamiji koji imaju znanja iz medicinskih nauka. Kursevi za učitelje joge su važan deo kurikuluma. Izvode se i jednomesečni kursevi za ljude koji vode svakodnevni život, koji tako postaju sposobni da podučavaju svoju porodicu kao i članove zajednice jednostavnim vežbama joge. Postoje i dugotrajniji kursevi za naprednije aspirante. Biharska škola joge je poznata po odličnom sanjasa treningu, i jedna je od prvih institucija koja je masovnije inicirala i trenirala sanjasine. Gurukul trening za decu, omogućava specijalno vođenje dečaka i devojčica između 8 i 18 godina. U ovoj školi postoji istraživački koordinacioni centar sa velikom zbirkom knjiga i publikacija o jogi i rezultatima istraživanja primene joge u lečenju. “Ashram Graphics”, moderna štamparija, štampa sve publikacije škole. Sve poslove oko izdavanja knjiga i časopisa, izvode sanjasini i stanovnici ašrama, kao deo karma joge. Skupovi, seminari i predavanja koji se održavaju u ašramu u celom svetu, pomažu širenju joge od vrata do vrata, od obale do obale. Svake godine, Biharska škola je sponzor velikog broja nacionalnih i internacionalnih skupova, koje vodi Svami Satjananda. Osim toga, trenirani sanjasini su sposobni da vode organizovane seminare i predavanja u svim oblastima Indije i sveta. Pod vođstvom Svami Satjanande, obučeni sanjasini u ašramima Indije i sveta se specijalizuju za terapiju jogom i vođenje redovnih kurseva. Većina tih ašrama imaju uslove za življenje u njima i prihvataju studente na duže ili kraće 190

boravke. Oni, takođe, distribuišu jogičku literaturu koju izdaje Biharska škola joge. Sanjasini koji vode ove ašrame, stalno putuju i drže seminare i kurseve na zahtev poslovnih korporacija, fabrika, klubova, zatvora, univerziteta, škola i vlada, kao i privatnih institucija. Mnogi ašrami sarađuju sa bolnicama, medicinskim fakultetima i privatnim grupama i istraživačkim projektima čiji je cilj sistematizovanje tehnika jogičke terapije, kako bi njena primena imala naučnu zasnovanost.

SVAMI SATJANANDA SARASVATI Svami Satjananda Sarasvati je roden 26. jula 1923. godine u malom mestu blizu Almore, u podnožju Himalaja. Još kao dete je ispoljavao neobične osobine, a prvo duhovno iskustvo je imao u šestoj godini. Mnogi sadhui koji su prolazili pored njegove kuće na putu ka višim himalajskim oblastima, blagoslovili su ga kada je bio dečak, i inspirisali u njemu intenzivnu želju da dostigne duhovne visine i vairagya-u. U osamnaestoj godini, kada je završio formalno obrazovanje, Svami Satjananda je napustio dom svojih roditelja u potrazi za guruom. U Rišikešu je sreo Svami Šivanandu koga je prepoznao kao svog duhovnog učitelja. U toku dvanaest godina koje je proveo u guruovom ašramu, Satjananda se do te mere posvetio karma jogi, da je Svami Šivananda govorio da on radi za četvoricu ljudi. Kao idealan učenik, Svami Satjananda je radio od svitanja do kasne noći, obavljajući sve vrste poslova, od donošenja vode do organizacije ašrama. Služenje guruu bilo je njegova radost i strast. Iako je imao izuzetan intelekt (od Svami Šivanande opisivan kao mnogostrani genije), učenje Svami Satjanande nije bilo posledica uputstava ili studija u guruovom ašramu. Sa verom, on je sledio naredbu svog gurua: »Radi mnogo i bićeš pročišćen. Ne moraš da tražiš Svetlost, ona će se razviti iz tebe 191

samog«. I to se, zaista, i dogodilo. Svami Satjananda je postigao prosvetljeno razumevanje tajni duhovnog života i postao veliki autoritet za tantru, hata jogu, kundalini i krija jogu. Posle dvanaest godina boravka u guruovom ašramu, Svami Satjananda je započeo parivrađaka život - osam godina je lutao kroz Indiju, Avganistan, Burmu, Nepal i Cejlon. Za to vreme sreo je mnoge velike jogine i svete ljude i razmišljao o usavršavanju tehnika joge koje bi mogle da umanje patnju čovečanstva. Širenje joge je bio zadatak koji je dobio od svog gurua, Svami Šivanande. 1963. godine, njegova misija je postala očigledna, i on je osnovao Biharsku školu joge, da bi pomogao ljudima da se kreću duhovnim putem. U Bihar su ubrzo počeli da dolaze studenti iz cele Indije i svih zemlja sveta. 1968. godine, Svami Satjananda je putovao po svetu sa namerom da prenese drevnu jogičku praksu ljudima svih vera, kasti, religija i nacionalnosti. Od tada, on je poznat na svim kontinentima i smatra se vodećim učiteljem joge i tantre, vodi veliki broj duhovnih tragalaca i inspiriše mnoge ašrame i joga centre širom sveta. Iako mnoge prosvetljene osobe nisu u stanju da efikasno funkcionišu na materijalnoj ravni, Svami Satjananda ne doživljava sebe izvan karma joge. Njegova misija, kojoj je cilj da se seme duhovne kulture sveta razvija i širi, glavna je motivacija njegovog života i on ima dinamičku ulogu u vođenju ašrama i treningu učenika mnogih rasa i jezičkih područja. Iako je dostigao kosmičku realizaciju, Svami Satjananda je u stanju da govori o svim stvarima kao običan čovek. Svamiđi poseduje znanje drevnih tekstova, živo interesovanje za moderne nauke kao i njihovo razumevanje, ali on nije učenik koji svoje učenike podučava formalnim učenjima i uputstvima, već transmisijom i kontaktom. Kao što i sam ispunjava mudrosti svog gurua, Svami Satjananda prenosi univerzalno znanje učenicima koji imaju otvoren um i spremni su za duhovni rast.

SVAMI MUKTANANDA SARASWATI • Rođena u Australiji, počela da se bavi jogom kao studentkinja univerziteta. • 1974. godine dobila sanjasa dikšu od Svami Satjanande u Biharskoj školi joge. • Pod ličnim vođstvom Svamiđija, Svami Muktananda je postala stručni jogički terapeut, autoritativni predavač i inspirativni učitelj joge. • Od 1979. vodi ašram u Bangaloru, u Južnoj Indiji, odakle putuje i pomaže ispunjavanju misije svog gurua. 192