Joga i Sport

SELVARADŽAN JESUDIJAN I ELIZABET HOJČ BIBLIOTEKA

SAZNANJA

JOGA I SPORT Kako steći i očuvati dobro zdravlje

MOTO: Snage uma su kao zraci svetlosti koja se rasipa; kada se usredsrede onda prosvetljuju. To je naš jedini način saznanja. Vivekananda

BEOGRAD

1982

Delo »Joga i sport« objavljeno je do sada u preko dva miliona primeraka u sledećim zemljama: Mađarska, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Holandija, Jtalija, Engleska, SAD, Argentina, Španija, Izrael, Norveška, Finska, Tur,ska, Japan i Jugoslavija. U pripremi: Rumunija i Čehoslovačka

S A D R Ž A J Pregled ilustraoija — — — — — — — — Predgovor Dr D. B. Desaja — — — — — Perdgovor autora — — — — — — — —

7 9 11

DEO PRVI UVOD U HATHA JOGU

Naslov

originala:

»SPORT UND YOGA« von Selvarajan Yesudian und Elisabeth Haich All Rights Reserved. Corpyright by the Author.

1. Istinita priča o jednom bolesnom 2 . š t a j e H a t h a Jbga? _ _ _ 3. Svaka bolest ima mentalne uzroke 4. Naša najveća greška: mi ne znamo 5 . Štaje "Prana"? _ _ _ _ 6. Potpuno disanje — — — — 7. Plivanje kao sredstvo za savršenu sanja — — — — — — — 8. Civilizovani apetit — — — — 9. Kundalini i sedam čakri — — DEO DRUGI

dečaku — _ _ _ — — — da dišemo! _ _ _ — — — regulaciju — — — — — — — — —

— _ — — _ — di— — —

17 22 30 49 54 59

— — — — — — — — — _ — — — — — — — —

103 109 116 119 119 121 121 121 124 125 126 127 127 128 129 129 130 130

73 83 96

PRAKTIČNA HATHA JOGA Autorizovan prevod i sva prava za Jugoslaviju: LJ. VULETIĆ, DipL PhiL, P. VULETIĆ, DipL PhiL i A. POPOVIĆ

Redaktor: N. PETROV, Dipl. PhiL Korektori: J. JURIĆ, DipL PhiL i S. ALEKSIĆ Teh. uređenje: S. CUCUREVIĆ

Štampa: „Napredak", Aranđelovac

10. Stvaralačka snaga svesti — — — — 11. Lekovito dejstvo drevnih asana — — 12. Pranajama i asane — tajna dugoga života 13. Vežbe disanja pranajama — — — — Trbušno disnje — — — — — — — Srednje disanje — — — — — — Gornje disanje — — — — — — 1. Potpuno jogi disanje — — — — 2. Kumbhaka — — — — — — — 3 . Udždžaji _ _ _ _ _ _ _ _ 4. Kapalabhati — — — — — — — 5. Sukh Purvak — Ugodna pranajama — 6. Bhastrika — — — — — — — 7. Pročišćavajuće disanje — — — — 8. Disanje za jačanje nerava — — — 9. »Ha« disanje u stojećem stavu — — 10. »Ha« disanje u ležećem položaju — 11. Sedam malih vežbi pranajame — —

— — — — — — — — — _ — — — — — — — —

14. Asane — stavovi tela — — — — — — 134 1. Padmasana — stav lotosa — — — — — 134 2. Sidhasana — stav za meditaciju — — — 136 3. Joga-Mudra — — — — — — — — 136 4. Supta-Vadžrasana — — — — — — — 138 5. Ardha-Matsjendrasana — — — — — 138 6. Vakrasana I i II — stav uvijanja — — — 142 7. Matsjasana — stav ribe — — — — — 142 8. Pasčimotana — — — — — — — — 144 9. Padahastasana — stav rode — — — — 145 10. Uddijana-Bandha — uvlačenje stomaka — — 145 11. Nauli — 147 12. Trikonasana — stav trougla — — — — 149 13. Bhudžangasana — stav kobre — — — — 151 14. Ardha-Bhudžangasana — — — — — -— 152 15. Salabhasana — stav skakavca — — — — 154 16. Ardha-Salabhasana — — — — — 156 17. Dhanurasana — stav luka — — — — — 156 18. Majurasana — stav pauna — — — — — 157 19. Sarvangasana — asana celog tela ili stav sveće 159 20. Viparita-Karani _______ 163 21. Siršasana — stoj na glavi — — — — — 164 22. Halasana — stav pluga — — — — — — 172 23. Bru-Madja-Drišti (Fiksiranje korena nosa) — Nasagra-Drišti (Fiksiranje vrha nosa) —Po-kretanje očiju — Kolutanje očima — — — 175 24. Simhasana — stav lava — — — — — 177 25. Savasana — stav potpunog mira — — — 178 15. Čudotvorno dejstvo vežbi sporih pokreta — — 190 16. Ništa bez svesti — — — — — — — — 202 17. Korisni saveti za učenike Joge — ----— 205 18. Plan praktičnih vežbi _______ 210 Objašnjenje sanskrtskih reči i izraza — — — 219 Literatura — — — — — — — — — — 221

PREGLED ILUSTRACIJA

Sl br.

Naziv

Str.

1. Selvaradžan Jesudijan u svojoj 16. godini posle jednogodišnjeg upražnjavanja pranajame i asana — — — — — — — la. Kundalini i sedam čakri — — — — — 2.,3. Potpuno jogi disanje: 2. Trbušno disanje i 4. (prva faza); 3. Srednje disanje (druga faza) i 4. Gornje disanje (treća faza) — — — 5. Padmasana — — — — — — — — 6. Padmasana, varijanta — — — — — — 7. Joga-Mudra _ _ _ _ _ _ _ _ 8. Joga-Mudra, nastavak — — — — — 9. Joga-Mudra, varijanta — — — — — 10. Supta-Vadžrasana — — — — — — 11. Supta-Vadžrasana, varijanta — — — — 12. Ardha-Matsjendrasana — — — — — 13. Ardha-Matsjendrasana, druga faza — — — 14. Vakrasana, sledeća varijanta — — — — 15. Vakrasana, I. Način — — — — — — 16. Matsjasana — — — — — — — — 17. Pasčimotana — — — — — — — — 18. Padahastasana — — — — — — — 20. Uddiiana-Bandha _ _ — _ — — _ 21. Uddijana-Bandha u sedećem stavu — — 22. Uddijana-Bandha u sedećem stavu — — 23. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 24. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 25. Dakšina-Nauli _______ 26. Vaman-Nauli _ __ _ _ __ 27. Trikonasana _ _ _ _ _ _ _ _ 28. Bhudžangasana __ _ __ __ 29. Ardha-Bhudžangasana — — — — — 30. Ardha-Bhudžangasana, varijanta — — — 31. Salabhasana — — — — — — — 32. Ardha-Salabhasana — — — — — — 33. Dhanurasana — — — — — — — — 34. Majurasana, početni stav — — — — —

20 98 120 135 135 137 137 137 139 139 140 140 143 143 143 143 146 146 146 146 148 148 148 148 150 150 153 153 155 155 155 158

Sl. br. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52.-53. 54.—57. 58.—61. 62.—63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71.

Naziv Majurasana, konačni stav — — — Sarvangasana — — — — — Sarvangasana, varijanta — — — Viparita-Karani — — — — — Siršasana, početni stav (I faza) — Siršasana, nastavak (II faza) — — Siršasana, nastavak (III faza) Siršasana,- završetak (izgled s boka) Siršasana, završetak (izgled spreda) Siršasana, varijanta I — — — Siršasana, varijanta II — — — Halasana, prva faza — _______ Halasana, druga faza — — __ — Halasana, treća faza (konačni stav) Pravilno i nepravilno držanje tela — Savasana __-_ _ — — — Vežbe za naprednije učenike — — Vežbe za naprednije učenike — — Vežbe za naprednije učenike — — Vežbe za naprednije učenike — — Vežbe za naprednije učenike — — Bacanje koplja — — — — __ Gađanje lukom i strelom — — — Bacanje kugle — — _______ Trčanje — — — — — — — Penjanje uz uže — — — — — Izvlačenje vode iz bunara — — — Potezanje užcta — — — — Rvanje — — _______

Str. — — — _ — — — — — — — — ____ — — — — — — — — __ — — — — —

— 158 160 — 160 — 159 — 165 — 165 __ 165 — 165 — 169 — 169 — 171 — 173 173 — 173 — 176 — 179 — 179 — 181 — 183 — 186 — 188 — 198 — 195 — 195 — 195 — 195 — 198 — 198 — 198

PREDGOVOR Dr D. B. Desaja, izvanrednog i opunomoćenog ambasado-ra Indije u Švajcarskoj U Evropi su već vladala mnoga pogrešna shvatanja o Jogi. To je pojam koji su povremeno koristili oni, koje je privlačila orijentalna mistika i koji su se zanosili misti-cizmom i spiritizmom. Samo mali broj ljudi shvatao je pravi smisao Joge. Joga je usko povezana sa drevnim mudracima Indije; oni su je razvili. To je jedna metoda, čijom primenom čovek može da postigne potpuno vladanje nad svojim duhom i telom, uz uverenje da će mu biti na kraju mo-guće da postigne potpunu harmoniju u životu. To je jedan od puteva da se postigne potpuno oslobođenj'e. Za ostvarenje ovog cilja mora se razviti sposobnost koncen-tracije do najvećeg stepena, što je jedino moguće uz pot-puno vladanje mislima. Međutim. vladanje mislima mogu-će je samo onome, koji poseduje punu kontrolu nad svo-jim telom. Potpuno ovladavanje svojim telom pretstavlja stoga prvi korak na ovom putu. Radi toga mora telo da bude sasvim razvijeno i školovano, što se može posti-ći samo putem čitavog niza vežbi. Ove vežbe se nazivaju Hatha Joga. Hatha Joga je, dakle, jedna metoda čijom primenom čovek može da ostvari vladanje nad svojim telom. Pri lom treba naglasiti, da prvi korak ka tom cilju predstav-lja pravilno disanje. Posle toga, prelazi se na niz »asana« (stavova tela), koje treba da usavrše pojedine organe i njihove funkcije. To je jedna nauka, i to potpuna. U naj-manju ruku pomaže stvaranju zdravog tela, koje sa svo-

je strane doprinosi postizanju zdravog duha. Nema nikakvih skrivenih tajni; Hatha Jogu mogu upražnjavati ljudi i na Istoku i na Zapadu, bez obzira na društveni položaj, uverenje i pogled na svet. Potrebna je samo želja da se poseduje zdravo telo, a za ispunjenje ove želje mora čovek biti spreman da učini izvesne napore. Joga je samo utoliko mistična, što su se njome bavili u našoj drevnoj zemlji, još od nezapamćenih vremena, između ostalih, i mističari. Međutim, u svojoj praktičnoj primeni ona je jedna nauka isto tako savremena, kao i svaka nauka za fizičko obrazovanje. Ja pozdravljam ovu knjigu, zato što će odagnati mnoge pogrešne pojmove koji su do sada postojali o Jogi i njenoj primeni. Svakako će biti od koristi svima onima, koji budu imali strpljenja da je prouče. Raduje me što su ovu knjigu objavile dve osobe, koje su za to pozvane. One su posvetile mnogo godina ovom radu i time postigle u Mađarskoj uspeh vredan pažnje. U Mađarskoj je objavljena slična knjiga, koja je naišla na ogroman prijem. Siguran sam, da će ova knjiga i u Švajcarskoj naići na brojnu čitalačku publiku; neka zdravi narod Švajcarske i dalje usavršava svoje zdravlje. Dr D. B. Desaj

PREDGOVOR AUTORA Potstican nekim unutarnjim nagonom, kome nisam mogao da se oduprem, napustio sam Indiju i došao u Evropu. Postupio sam kao oruđe u rukama sudbine i kao sud u koji se sipa voda primio sve sto mi je ona dala. Nisam mogao naći mira sve dok nisam dobio odgovor na svoje najveće, svoje jedino pitanje — čovek; jer sada znam: Man, thou art thy secret alone! Who can ope thy gates but thee? And none to enter in but thee!* čovek je tajanstveno čudo, koje se kreće između dva smrtonosna činioca vremena i prostora. Činjenica da su mu dani izbrojani zahteva od njega da se trgne iz sanjive učmalosti i spozna stvaralačku snagu svoga bića i neograničenost svoje suštine. U svom srcu čovek oseća svitanje uzvišene sreće u njenoj blistavoj slavi i besmrtnom veličanstvu i budi se radi spoznaje, da njegova prava priroda nije ništa drugo nego sreća. Prateći ovaj unutarnji glas, odlučio sam Ja napišem sve ono što sam video i naučio, u nadi da će moja iskustva moći da posluže kao koristan vodič onima koji se bave istim traženjem. Nemam nameru da propagiram orijentalizam ili bilo kakav kult. Međutim, prava i trajna sreća može se postiči samo sa zdravim telom. Iz tog razloga, ovde navodim davno ustanovljena pravila i propise koji mogu *) čoveče, ti si jedina tvoja tajna! Ko može otvoriti tvoja vrata osim tebe? I niko ne može da ude osim tebe! 11

koristiti u postizanju uspeha. Oni su izloženi na način koji odgovora potrebama onih Ijudi na Zapadu*) koji su voljni da od svoje često slepe i besciljne prezaposlenosti odvoje nekoliko minuta dnevno i posvete ih svome razvoju. Borba za zdravlje je teška, a pobednik mora da zavlada i telom i duhom. Tajne čekaju da budu otkrivene kada se i ova tajna o čoveku, poput pupoljka koji se razvija u cvet, reši i veličanstvenost čovekovog pravog bića postane očevidna. Ali za to je potrebno vreme i strpljiv rad. Poput vrtara, čovek može da nađe svoj put do uspe šnog ostvarenja jedino ako su mu telo i duh vaspitani da se u skladu pokoravaju nalozima neograničenog uma koji počiva u njemu. Sa razvojem mozga, koji liči na otvaranje nežnih latica, i razvojem tela ka fizičkoj savršenosti, prava suština čovekova dolazi do izražaja u obliku savršenog zdravlja, spoznaje i znanja. Budite svesni kao celina i vi ćete postići ovaj cilj. Svetu današnjice zdravlje je potrebnije od bilo čega drugog što bogatstvo može da pruži. Sprečiti uzroke bolesti i patnji je upravo istp toliko uzvišen zadatak, kao što je i omogućavanje ozdravljenja za kojim milioni tako očajnički žude. Pocnite, stoga, sa odlukom, da nećete podnositi nikakve negativne uticaje — bilo mentalne, bilo fizičke, jer bolest je pomanjkanje pozitivne životne snage, praznina u konstituciji, koja se može završiti kolabiranjem čitavog organizma. Drevna nauka o Jogi je isto toliko potpuna, koliko je i tačna, jer ukazuje na one mudre i pametne korake, koje treba preduzeti, radi postizanja telesnog i duhovnog savršenstva. U mom radu mi je predano i nesebično pomagala Elizabet Hojč (Elisabeth Haich), koja nije samo moja koleginica u našoj školi Joge, nego i usoba koja mi je takođe pomogla, da protumačim prave potrebe Zapada. Ovu knjigu napisali smo zajedno na osnovu iskustava stečenih tokom niza godina marljivog rada i bogate žetve ohrabrujućih rezultata. Ove stranice napisane su za one, koji nemaju mogućnosti da pohađaju neku školu Joge ili »aš*) „Zapad" — ovdc pojam sa Sirim značenjem: Evropa, Severna i Južna Amerika, Australija itd., za razliku od Indije, „Istoka". — p. p.

12

ram«*) i koji nemaju sreće da naiđu na ličnog učitelja. Iskreno se nadamo, da će ova knjiga omogućiti marljivom istraživaču da upražnjava vežbe i korača svesnom putanjom Hatha Joge. To see, open then thine eyes, And behold below the veil of blindness,'that mortal flesh covereth... MAN the DIVINE Selvarajan Yesudian**)

*) „Ašram" (hindi: ashrama) — obitavalište učitelja i učenika Joge. — p. p. **) Da bi video otvori_onda svoje oči, I pogledaj ispod vela slepila, Da trošno telo pokriva. .. VELIČANSTVENOG COVEKA. Selvaradžan Jesudijan

13

1. ISTINITA PRICA O JEDNOM BOLESNOM DEČAKU

DEO PRVI UVOD U HATHA JOGU

Jednom u sunčanoj Indiji, u gradu Madrasu, živeo je jedan mršav i bolešljiv dečak. Do svoje petnaeste godine bolovao je gotovo od svake velike bolesti — šarlaha, dizenterije, tifusa, kolere i drugih zaraznih bolesti koje su tako česte u tropskim predelima. Bilo je skoro čudo da je ostao u životu. Istina, preživeo je, ali u kakvom žalosnom stanju! Bio je sama kost i koža. Njegovo malo lice je pobledelo, oči upale i uvele, dok su mu grudi bile uske i ravne. A ipak, taj dečak nije nikada živeo u bedi. Naprotiv, otac mu je bio čuven i bogat lekar kome su bolesnici hrlili u neprekidnom nizu. Mati mu je bila najmilija, najnežinija. majka na svetu. I pored toga, ta kuća u Madrasu, sa svojim velikim, senovitim dvorištem, nije znala za sreću. Stalna briga i tuga bili su sudbina njenih stanovnika, jer pažljivo čuvani i razneženi mališan ličio je više na senku, nego li na dečaka. Njegov otac pokušao je svako sredstvo poznato u medicini, ali jedva je uspevao da održava svoga sina u životu. Jednoga dana dečak je pošao i u školu. Sada više nije morao ležati satima kao ranije. Od tog trenutka mogao je da živi kao i ostala deca njegovih godina. Naravno, bio je oslobođen gimnastike, a kod kuće su ga štitili, kao i do tada, i od najmanjeg povetarca. Kada mu je bilo četrnaest godina, dobio je zapaljenje pluća, ali, opet, kao nekim čudom, uspeo je da se izvuče. Beskrajne brige i nevolje počeše iznova. Nakon pola godine osećao se opet dosta dobro, ali bi se prehlađivao i pri najmanjoj promaji. Teško se može rečima opisati, koliko je ovaj jadni dečak zavideo svojim sretnim školskim drugovima 17

na njihovom dobrom zdravlju. Na časovima gimnastike u engleskoj gimnaziji povlačio bi se u ugao dvorišta, odakle bi ojađena srca žudnim pogledom pratio živahne pokrete drugih dečaka. Kad bi se čas završio, on bi i dalje ostajao u dvorištu i, čim bi ustanovio da ga neko ne posmatra, počeo bi da trči i skače unaokolo, da razmahuje rukama, upravo onako, kao što je video da su i drugi činili. U petnaestoj godini osećao se nešto bolje. Sada prehlade nisu nailazile tako često, ali neredovno i potajno vršene gimnastičke vežbe izazivale bi mu glavobolju i lupanje srca. Uprkos telesnoj slabosti, njegov preduzimljiv duh bio je nesalomiv. Često bi odlazio od kuće, tumarajući po šumama i poljima u potrazi za obitavalištima jogija*), tzv. ašramima, na udaljenim brdima. No napori mu behu besplodni, te se tako zadovoljavao posmatranjem putujućih fakira, koji su pored puta pokazivali svoje veštine. Dok je ove fakire malo cenio, bio je pun divljenja za prave jogije. Zahvaljujući urodenom instinktu, veoma ga je privlačila mistična nauka drevne Indije. Pročitao je svaku knjigu, koju je o tome predmetu mogao naći u očevoj biblioteci. Poznavao je i divio se teoriji psihičkih nauka: učenjima Radža Joge, Džnana Joge i Karma Joge, koje otkrivaju ushićujuće duhovne visine i svojim učenicima daruju zadovoljstvo, pouzdanje i snagu duha. Naišao je i na mnoge knjige o Hatha Jogi, koje su sadržavale tajanstvena pravila, jednostavna, iako mnogo hiljada godina stara, za sticanje fizičkog blagostanja, snage i zdravlja. Može se lako zamisliti oduševljenje deteta sa tako slabašnim telom. Gotovo u jednom nezadrživom naletu, od ranog popodneva pa do kasno u noć i onda opet sve do zore, progutao je sadržinu novootkrivenih knjiga. Klicao je od radosti dok je čitao o »asanama«, stavovima tela u Hatha Jogi, i vežbama disanja, koje donose snagu i zdravlje. Na licu mesta uspravio bi se u postelji, ukrstivši noge na način opisan u prvoj vežbi. Zatim bi pokušao da ponovi, jedan za drugim, sve važnije stavove, s rezultatom da je zamalo iščašio noge. U međuvremenu, *) Jogi (sanskrt: Yogi) — osoba koja se bavi proučavanjem i upražnjavanjem Joge. — p. p.

18

pročitavši da je duboko disanje od posebne važnosti u čovekovom životu, pokušao je vežbe disanja pranajama. Ispunivši svoja slabašna pluća, zadržavao je dah dok mu gotovo ne bi pukla. Onda bi dubio na glavi i uvijao noge i ruke, dok ne bi, na kraju krajeva, pao sa kreveta, dobro lupio glavom i probudio celu kuću iz dubokog sna. Posle dugih časova takvih prenaprezanja, njegova uzburkana pluća bila su gotova da prsnu. Sledećeg dana osećao se slabo i mizerno; svaki ga je zglob boleo. Posle napora tokom jedne sedmice odrinuo je knjige od sebe, lijući gorke suze. Pomisao, da je čak i ova poslednja mogućnost da se domogne fizičke snage propala, činila ga je neutešnim. Izgubio je nadu, smatrajući da nikada neće biti zdrav, da nikada neće moći da se slobodno igra i porve sa svojim drugovima... da nikada neće moći da uživa u sreći koju donosi zdrava, bezbrižna mladost. Od toga dana postao je ćutljiv. Prezirao je telo i zanimao se samo stvarima uma. Ali samo učenje lekcija i dugo čitanje nije ga moglo zadovoljiti. Pažnju su mu sve više i više privlačili problemi suviše ozbiljni i duboki za njegove godine. Jedne sparne jesenje večeri ponovo je otišao od kuće. U jednoj mango šumici, na nekoliko milja od grada, naišao je — najzad! — na dugo traženog učitelja Hatha Joge! Jogi je bio okružen grupom mladih ljudi koji su slulali njegovo izlaganje. Za vreme predavanja dečak je ostao u svom skrovištu, posmatrajući skup iz daljine. Zapazio je da mladići imaju divna tela sa izvanrednim mišićma i da vrše neke čude vežbe. Takođe je zapazio da su blistali od zdravlja. Kad se skup razišao, dečak, je prišao učitelju i skromno ga zamolio da ga primi za učenika. DVA meseca kasnije madraski lekar jedva je prepoznao svoga sina. Sada je dečak koračao prav kao strela. Grudi su mu se povećale, a ramena se širila svaki dan. Posle godinu dana grudi su mu se proširile za 10 cm., a ruke i noge skoro udvostručile svoj obim. Od tada više nikada nije bolovao. U školi, iako nikada nije pohađao ča19

sove engleske gimnastike, postao je najokretniji — preko noći! Kada mu je bilo dvadeset godina, posle smrti svoga oca, otputovao je ponovo u jedan daleki grad da poseti svog učitelja, kome je dobrim delom dugovao zdravlje,

snagu, pa čak i sam život. Rekao je svome učitelju, da je osetio neki unutarnji poziv da preduzme dugo putovavanje u Evropu. Nakon dirljivog oproštaja, učitelj mu je rekao: »Idi, mladiću moj, i upoznaj Zapad. Uporedi ljude Zapada sa ljudima Istoka — način života Zapada sa onim na Istoku — i vidi gde se ta dva puta sastaju. Nauči od ljudi na Zapadu ono o čemu su oni ispred nas i upoznaj ih sa stvarima u kojima je Istok već postigao cilj. Idi i doprinosi u svom životu ujedinjenju ta dva puta. Ali na Zapadu ćeš shvatiti, da nauka o Hatha Jogi nije samo put ka zdravlju, nego i jedini metod fizičke kulture na svetu zasnovan na uskoj vezi između tela i psihe. Iako je to nauka o izgrađivanju tela, ipak je ona zasnovana na umnim i duhovnim snagama.« Mladić je pogledao svoga učitelja blistavim očima i, sklopivši ruke, poklonio se. — »Učitelju, znao sam to još odavno kada sam nastojao da izgradim svoje telo. Kada sam upravljao svoju pažnju na razne delove tela... mišiće, nervne centre, zapazio sam da su se u meni razvile psihičke snage dotada meni nepoznate i to do te mere, da sam postao gospodar svoga tela, dok se snaga moje volje povećavala. Ti si me vratio u život; ti si uzeo jednog bolešljivog, kržljavog dečka i pretvorio ga u atletu. Ti si me izvukao iz fizičke oronulosti i vratio me samom sebi! Obećavam ti...« »Ništa ne obećavaj, dragi mladiću!... Na Zapadu je previranje i izgleda da Zapad ima malo vremena da se bavi Istokom. Ali pođi i vrši svoju dužnost. Sejač retko žanje. Ali ako uspeš da preneseš Jogu tela makar i nekolicini svojih prijatelja, onda si izvršio svoju dužnost prema svojoj braći na Zapadu. U svakom slučaju, ovo učenjc će slediti samo oni, čiji je um slobodan i čiji je misaoni svet otvoren za lepši i uzvišeniji stepen života... Ali zapamti, ovo je tvoja najsvetija dužnost: kada primiš moju poruku preko mora, znaćeš da je kucnuo tvoj čas da dođeš doma... da te tvoja rodna gruda zove... Pođi, mladiču moj, i neka te sreća prati!...« Eto, tako sam došao u Evropu...

20 21

2. ŠTA JE HATHA JOGA Najveće čudo na zemlji je čovek. Njegovo telo, koje se sastoji od kostiju, mesa i krvi, skriva tajne koje je on hiljadama godina pokušavao da otkrije, u potrazi za rešenjem velike enigme, velike misterije, velike sfinge. Mnogi su pokušavali da reše ovu tajnu koja se zove čovek, ali je samo malo njih uspelo da natera sfingu da progovori. Samo oni najređi među istraživačima, koji su neumorno sve dublje i dublje zalazili u svoje JA, konačno su uspeli da shvate najveću tajnu koja postoji: sebe same. U Indiji ljudi su proučavali tajne ljudske psihe još od nezapamćenih vremena i mnogi su posvetili ceo svoj život tom cilju da bi doznali: šta je čovek — i kakva je njegova sudbina ovde na zemlji? Povukli su se iz vreve ovoga sveta i usredsredili sve svoje misli i želje na jedno jedino pitanje: ko sam JA? Njihova neumorna upornost, čelična izdržljivost i žudnja sa kojom su tragali za istinom urodila je plodom: um im je postao prosvećen i raširena pred njema ležala je cela tajna POSTOJANJA. Oni su shvatili ŽIVOT. Mogli su da vide najdublje, najskrivenije uzroke, a pred sobom videli su otvoren PUT, koji je vodio iz patnje, naviše prema slobodi, sreći, zadovoljstvu... Znali su da ovakvo stanje može da postigne svako ljudsko biće i pošto su tako postali prosvećeni, iz sažaljenja prema čovečanstvu u patnjama, počeli su da ukazuju Ijudima na put izbavljenja i oslobođenja. Različiti putevi vode na vrh. Mnogi će poći udobnom, lakom, krivudavom stazom uzbrdo, jer im fizički sastav nije prilagođen za s t r m o penjanje. — Drugi će poći pre

22

čicom, penjući se pod strmijim uglom. — I konačno, ima takvih koji odabiraju najkraći put, penjući se preko stenja da bi brže dostigli svoj cilj. Slično tome, čovek može da dođe i do svog velikog unutarnjeg cilja različitim putevima, već p r e m a svojim psihičkim i fizičkim sposobnostima. Veliki učitelji izradili su nekoliko sistema kako bi omogučili svakome da postigne cilj koji je sebi postavio. Ovi sistemi skraćuju put i oni, koji ih primene, brže i lakše dolaze do svog postavljenog cilja. Zajedničko ime za ove sisteme je — Joga. Veliki učitelji i poznavaoci, koji su postigli svoj cilj idući putem Joge, zovu se Jogi. Razni sistemi Joge razlikuju se samo u svom početku. Njihova je suština i svrha uvek ista: savršeno samopoznavanje. Međutim, ovaj cilj se može postići samo putem bezuslovne samodiscipline. Otuda nas pojedini sistemi Joge prvo uče vladanju nad samim sobom. Međutim, postoje sistemi Joge, koji počinju sa ovladavanjem nad umom; ima sistema koji počinju sa vladanjem nad osećanjima, a postoje i drugi, koji uzimaju telo za polaznu tačku itd., već prema prirodnim sklonostima i sposobnostima učenika. Prema različitim putevima, kojima se može ići, pojedine Joge imaju i različite nazive. Ali, preporučljivo je, da se počne sa onom Jogom koja omogućuje vladanje nad sopstvenim telom. To je put savršenog zdravlja i on se zove — HATHA JOGA. Naziv H a t h a Joga potiče od istine na kojoj se ovaj sistem zasniva. Život našeg tela počiva na pozitivnim i negativnim strujanjima i kada su ova strujanja u potpunoj ravnoteži — mi uživamo savršeno zdravlje. Na drevnom jeziku Istoka, pozitivno strujanje je označeno slovom »HA«, što zapravo znači »SUNCE«. Negativno stru janje se zove »THA«, što znači »MESEC«. Sama reč JOGA ima dvostruko značenje. S jedne strane, ona znači »spajanje«, dok joj je drugo značenje »jaram«*). Tako, »HATHA JOGA« znači savršeno poznavanje ovih dveju

energija, pozitivne energije Sunca i negativne energije Meseca, njihovo spajanje u savršenom skladu i potpunoj ravnoteži i sposobnost potpunog vladanja ovim energijama, tj. njihovo stavljanje pod jaram našega »JA«. Ovaj sistem jedinstven je u celom svetu, jer se njime svesno usavršava telo, ispravlja svaki telesni poremećaj, a telo puni obilnom životnom snagom. Hatha Joga nas vraća prirodi, upoznaje nas sa isceljujućim snagama koje počivaju u bilju, drveću i korenju, uči nas o našem sopstvenom telu i silama koje deluju u njemu, i vodi nas ka čvrstoj harmoniji tela i psihe. Telo reaguje i na najmanji impuls psihe, a na stanje psihe moćno utiče stanje tela. Ovaj uzajamni odnos koristi Hatha Joga, tako da se i psiha i telo održavaju u zdravlju. Put koji treba slediti sastoji se u tome, da svoje telo i sve njegove funkcije učinimo svesnim. Čak i simpatični nervni sistem i svi oni organi, čije funkcionisanje obično ne zavisi od moje svesti, mogu se potčiniti mojoj volji. Neprocenjiva vrednost ovoga je u tome, što se svaki poremećaj može sprečiti, a telo se može poštedeti od bolesti, koje potiču iz funkcionalnih uzroka. Na primer, ja mogu da kontrolišem rad svog srca i da sprečim njegovo lupanje koje može da nastane zbog nekog spoljnjeg nadražaja, kao što su strah, loše vesti, ili iznenadna radost. Na taj način, ja mogu da zaštitim svoje srce od proširenja, degeneracije srčanog mišića i drugih obolenja. Ili, ako mogu da kontrolišem lučenje svog žlezdanog sistema, pnda mogu da vladam funkcijama gotovo svih organa svog tela, te na taj način i da regulišem svoje fizičko stanje. Hatha jogi, koji je dostigao najviši stepen, ima potpunu i apsolutnu kontrolu nad svojim telom. On može po volji da reguliše rad svog srca, svojih probavnih organa, kao i funkcionisanje bilo kog drugog organa u svom telu. Mnogobrojni putnici sa Zapada, koji su, posle velikih poteškoća, imali tu sreću da naiđu na pravog Hatha jogija tokom svoje posete Indiji, potvrdili su činjenicu, da jogi od 80 ili 90 godina daju utisak da im je 30 ili 40 godina, kao i da — prema zapadnim merilima — žive do neverovatno duboke starosti, jer mogu, po volji, da obnavljaju svoje telo novim životnim snagama. 24

Međutim, samo produžavanje života nije cilj jogija. Hatha Joga nije sama sebi cilj, već je pre priprema za višu, psihičku Jogu. U bolesnom telu veoma je teško razviti samosvest i uzdići um na jedan viši stupanj. Iz tog razloga, prvo treba da upoznamo sile koje dejstvuju u našem telu, kako bismo ih kasnije mogli korisno upotrebiti i njima vladati. Onda naše telo neće više pretstavljati prepreku našem usponu ka višem umnom i duhovnom razvitku. Neke osobe se zadovoljavaju sticanjem mađioničarskih sposobnosti pomoču kojih mogu da izvode stvari, koje neki nazivaju čudima. Takvi ljudi se nasuču na pola puta ka cilju i ne mogu dalje napredovati. Cilj,kome mi moramo težiti, može da bude samo ovaj: oslobođenje uma od diktata tela. Stoga, nemojmo zameniti cilj sa sredstvom. Poznavanje našeg tela i njegovih skrivenih moći, bez obzira na veliku važnost, još uvek je samo sredstvo ka cilju. Otuda, pravi Hatha jogi neće nikada prikazivati svoje znanje i sposobnost da bi tek zadovoljio nečiju puku radoznalost. Svaki koji bi to činio nije pravi Hatha jogi. Pravi Hatha jogi koristi svoje sposobnosti samo onda, kada može da pomogne drugima njihovom upotrebom. Moj učitelj, na primer, nikada nije rekao nama, učenicima, kakvim sve moćima raspolaže. Jednom je sedeo u svojoj maloj kolibi duboko u šumi. Mi, učenici, bili smo na jednom proplanku ispred kolibe zabavljeni razgovorom. Odjednom jedan mungos izađe iz čestara. Polumrtvo, jadno malo stvorenje vuklo se po zemlji i kada nam se približilo, videli smo da ga je ujela zmija. Njegov instinkt ga je gonio prema kolibi našeg učitelja. Jedva je uspeo da se dovuče do vrata, gde se zaustavio,~previjajući se u samrtnoj borbi. Naš učitelj položi svoju desnu ruku na životinjicu i pade u trans. Izvesno vreme ostao je u tom stanju. Iznenada mungos zadrhta, strese se i pobeže, zdrav i ojačan. Tada smo videli kakvim moćima je raspolagao naš učitelj. U poslednje vreme je medicinska nauka na Zapadu ozbiljno obratila pažnju na Hatha Jogu, a oni koji poznaju tajne Hatha Joge, tj. jogi, pružaju dragoceno znanje medicini za njene potrebe i ciljeve.

Niži stepen Hatha Joge je toliko zanimljiv i koristan, da je vredno truda upoznati se s njim i posvetiti mu pažnju. Čak i najveći učitelji morali su otpočeti svoje učenje sa ovim stepenom, j e r bez alfabeta nema ni čitanja. Prvi stepen Hatha Joge uči nas umetnosti da budemo zdravi! Prvo i pre svega m o r a m o upoznati svoje telo, ali ne teoretski, kao pri proučavanju anatomije. Anatomija nas uči šta ima u ljudskom telu i gde se nalazi. Stvarno poznavanje svog tela znači nešto sasvim drugo. Znači ustvari, pod pretpostavkom, na primer, da znam gde mi je srce, da mogu takođe da siđem sa svojom svešću u svoje srce, da mogu da osetim njegov oblik, komore, pretkomore, i zaliske — i to sve tako jasno i sigurno, da se to stanje možda najbolje može izraziti ovako: »Ja sam — moje srce.« Takođe m o r a m biti u stanju da učinim isto sa svojim želucem, crevima, jetrom, bubrezima, kao i sa svakim delićem svog tela. Ko nije nikada uradio ni jednu vežbu Joge, u najboljem slučaju može do ovog stepena da poznaje svoje nepce i unutrašnjost usne duplje. Međutim, ko želi da postane Hatha jogi, m o r a tako dugo vežbati dok ne bude u stanju da upravi svoju svest i u najmanji delić svoga tela. Kada se dostigne ovaj stupanj, sledeći korak se sastoji u upućivanju svoje svesti, ujedinjene sa snagom volje, do najsićušnijih čestica svoga tela. Da se vratimo prethodnom primeru: više nije dovoljno prodreti sa svešću u srce, već ga m o r a m potčinit svojoj volji. Moje srce se mora potčiniti mojoj volji, tako da može pumpati krv brže ili sporije, onako kako nađem za potrebno. Ovo nije nemoguće! Upravo kao što svako može naučiti da po volji pokreće svoj jezik, prste ili mnoge druge delove svoga tela, tako isto svako može naučiti sistematskim vežbanjem, da upravlja svakim delom svog tela. Čak i kod običnih ljudi postoje velike razlike u stepenu, do kojeg su njihova tela svesna. Takođe postoje razlike i s obzirom na zanimanje. Prsti jednog pijaniste mnogo su svesniji i nezavisniji od prstiju neke osobe koja nije nikada svirala klavir. Zašto? Zato što je pijanista stalnim vežbanjem učinio svoje prste svesnijim. Učenik Hatha Joge takođe vežba neprestano, iz dana u dan, iz

26

godine u godinu, sa strpljivošću i istrajnošću. Ali on vež ba, kako da odvede svoju svest u svaki deo tela. Vredi li to raditi? Vredi! Jer rezultat je vredan divljenja. On otkriva skrivene snage u sebi kojima, malo po malo, nauči da vlada. On saznaje, da postoje dva životna strujanja, koja deluju u njegovom telu, i da potpuna ravnoteža ovih dveju sila znači savršeno zdravlje. Istovremeno sa širenjem svoje svesti, učenik dolazi do spoznaje, da sve što živi u vremenu i prostoru je živo zato što nosi u sebi polaritet i ritam. On počinje da uviđa tajne stvaranja. U onom trenutku, kada stvaralački princip napusti apsolutno i razdvoji se na dva dela, stvara se negativan i pozitivan pol, tj. polaritet. Između njih nastaje pulzirajuća veza, rađa se ritam, i počinje da se javlja Život. Čak i kod kristala možemo otkriti postojanje pozitivnog i negativnog pola, a susrećemo ih i na svim stupnjevima manifestacije života. Polaritet i ritam daju život čitavom univerzumu. Kretanje neizmernih nebeskih tela u beskrajnom svemiru, sa njihovim planetama i satelitima — uključujući i sunčeve pege — pulizirajući rad srca živih bića, te naše disanje i postojanje, sve se to odigrava u jednom ritmu, koji potiče iz polariteta. Pozitivna i negativna strujanja smenjuju se ritmički, stvarajući pozitivna i negativna stanja u potpunoj ravnoteži. U indiskoj mitologiji, ritam koji deluje kroz ceo univerzum, simboliše figura boga Šive koji igra. Igra je oblik ispoljavanja ritma. Naša planeta Zemlja ima takođe dva pola i mi, ljudi na njoj, koji smo deca njene prirode, takođe nosimo u sebi polaritet u obliku negativnog i pozitivnog pola. Pozitivni pol se nalazi na vrhu glave, na mestu gde kosa lormira spiralu. Ta tačka se lako pronalazi na glavi deteta. Negativni pol je u najnižem kičmenom pršljenu. Između ova dva pola postoji strujanje krajnje visoke učestalosti i kratke talasne dužine. Ovaj napon je Život! Nosilac života je kičmeni stub. Kada Život postane svestan samoga sebe i to stanje svesti preko razuma vrati u svoje sopstveno Ja, onda se takvo stanje naziva Samosvest. 27

Naše Ja deluje u telu i pomoću nervnog sistema zrači samo sebe, odnosno 2ivot u svaki delić tela, ispunjavajući ga savršenom ravnotežom i skladnošću. Na taj način funkcionisanje tela je pravilno, odnosno zdravo. Čovek nosi u sebi osobine svoga bića, koje predaju pozitivno i, istovremeno, primaju negativno i pružaju otpor. Unutar svoje ličnosti, koja je izatkana od suprotnosti, on mora da održi potpunu ravnotežu, da spoji suprotnosti, međusobno ih dopunjavajući, te da ih u sebi izmiri. Tek onda i samo onda je on savršen. Tek onda je on potpun i zdrav i sposoban da ostvari svoj zadatak u životu, upravo kao što se komplementarne boje dopunjuju u sunčevoj svetlosti: crveno i zeleno — Ijubičasto i žuto — plavo i narandažsto. Ove boje su prave suprotnosti, a ipak, sa tog istog razloga idu zajedno. Rezultat njihovog jedinstva je savršenostvo. Zakoni duha i tela nalaze se u istoj direktnoj suprotnosti. Zakon duha je nesebičnost, dok je zakon tela sebičnosti. A ipak, čovek mora naučiti kako de spojiti ove dve suprotnosti u potpunoj harmoniji i u sebi ispoljiti. Ovoj istini učili su filozofi i veliki učitelji celoga sveta, jer su poznavali tajnu bitisanja: napon između pozitivnog i negativnog pola. Svest prosećnog čoveka je još uvek na veoma niskom stepenu razvitka. Iz tog razloga, zračenje životnog strujanja u njegovom telu je u veoma maloj meri svesno; u vedini slučajeva nesvesno, automatsko. Telo čoveka na nižem stepenu svesnosti nije ni izdaleka toliko prožeto životom, kao onog na višem stepenu. Ovaj drugi ima više moždanih vijuga, nervni sistem mu je mnogo gušće izatkan, odnosno svesniji je, prožetiji životom, a usled toga, njegovo telo je daleko voljniji i elastičniji istrument njegovog JA. Telesni pokreti samosvesne osobe, sa telom prožetim životom, razlikuju se od pokreta osobe na nižem stepenu razvitka svesti. Pokrete svesnije osobe označavamo kao »graciozne«, »fine« i »lepe«, dok »nezgrapanim« i »nespretnim« nazivamo onoga u čijem telu ispoljavanje života stoji na nižem stupnju. Uvek ćemo tamo naći nešto lepo i očaravajuće, gde se život zrelije razvio, odno28

sno gde prepoznajemo i nalazimo sveobuhvatno biće, naše sopstveno Ja! Jedina sreća koja postoji jeste: naći samoga sebe! To je ono što tražimo u svakoj radosti, u svakom osećanju sreće. Ako se naše Ja nalazi u tom stanju, ako počiva u sebi samom, onda postoji potpuna ravnoteža u životnim silama kojima zračimo. U tom slučaju, i naša psiha i naše telo su zdravi. Kod osoba na nižem stepenu razvitka, ravnoteža se može lako poremetiti usled neznanja, ili kao rezultat nedovoljne samosvesnosti. Takve osobe »ispadnu« iz svoga JA, zato što je nesvesni deo njihovog bića veći od svesnog. Ovo narušavanje njihove ravnoteže odražava se i u njihovom načinu mišljenja, kao i u duhovnom životu. Rezultat je poremećena ravnoteža između pozitivnih i negativnih strujanja. Međutim, ako ne postoji savršena ravnoteža između dveju životnih energija, kojima zračimo, nastaje stanje koje nazivamo — bolest Glavni preduslov za zdravlje je, prema tome, postepeno povećavanje samosvesti i njeno uvođenje u sve delove tela. Na taj način možemo izbeći narušavanje reda i sprečiti bolest. A ako je bolest već tu, onda ćemo svesno i namerno ponovo uspostaviti stanje reda. Eto čemu nas uči nauka i umetnost poznata pod imenom — HATHA JOGA.

3. SVAKA BOLEST IMA MENTALNE UZROKE Naše pravo biće u svojoj suštini je blistavo, savršeno i čisto. Činjenica da zavisi od vremena i materije ograničila mu je samosvest i bili su potrebni milioni godina razvoja da bi telo postalo ponovo samosvesno. Čak ni danas ovaj razvitak nije još završen, jer samosvest prosečnog čoveka još uvek je daleko od toga da se proširi i sjedini sa njegovom pravom, uzvišenom suštinom. Čovečanstvo, poput nekog velikog tela, išlo je ovim putem razvoja, te tako svako istorisko razdoblje pokazuje izvestan stepen napretka. Međutim, uvek ima pojedinaca koji su ispod prosečnog nivoa razvitka, kao i onih, koji stoje iznad njega. Ne postoje dva čoveka čiji bi stepen svesnosti bio potpuno jednak. Samo ljudi, koji su dostigli savršenstvo, mogu biti jednaki; samo oni, čija je samosvest dostigla i sjedinila se sa njihovim pravim bićem. Samo takve osobe misle potpuno isto. Ipak i one nose još uvek pečat svog ličnog filtera, svog tela. Samo su u biti, u psihi, jedno. Mnogobrojni događaji tokom života, beskrajno preplitanje ljudskih sudbina uzrokuje različita iskustva i uticaje. Shodno tome razvija se i ljudska samosvest na različite načine. Kod jedne osobe ta iskustva i utisci delovaće jače na razvitak samosvesti upravo u onom delu, gde ee kod druge neke osobe doprineti njenom opadanju. Ali takođe je moguće, da je u nekom drugom pravcu razvitka prva od ove dve osobe nazadovala, dok je druga učinila značajan napredak. Ove beskrajne varijacije u stepenu postignute svesti uzrok su činjenici, da koliko ima ljudi, toliko ima i individualnosti.

30

Naša prava suštna, taj večiti izvor Života, ravnomerno zrači životnu energiju u telo u potpunoj ravnoteži i savršenoj harmoniji. Ako je samosvest jednog čoveka razvijena ravnomerno u svakom pravcu — čak iako je na nižem stepenu — onda će životna energija ravnomerno priticati u njegovo telo. Pozitivna i negativna strujanja funkcionišu uravnoteženo i telo će biti zdravo. Stanje svesti kod čoveka deluje kao neki filter, koji raspodeljuje izračenu životnu energiju u razne umne i nervne centre, koje indiski jogi nazivaju čakre. Kada svest iz bilo kog razloga skrene sa puta ravnomernog, uravnoteženog razvoja, bilo zbog jednostranog razvoja u jednom pravcu, ili zbog nazadovanja u nekom drugom pravcu, onda i kod istrujavanja životne energije dolazi do poremećaja i opšta ravnoteža prestaje. Međutim, zračenje čovekove uzvišene suštine, sa svojom savršenom uravnoteženošću, uvek teži da ispravi nepravilnosti i sa ogromnom snagom probija sebi put kroz nepravilno raspoređenu energiju. Ovo ispravljanje, ova borba za ponovno uspostavljanje reda, je stanje, koje nazivamo — bolest. Za telo zdravlje je preduslov održanja i prirodno stanje. Životna snaga u čoveku ne deluje samo putem svesne volje za životom, nego i u zavisnosti od toga, kao potsvesni nagon za životom. Nagon za životom ispoljava se dvojako: kao nagon za samodržanjem i nagon za održanjem vrste. Oba nagona pretstavljaju moćne, praiskonske sile koje pokreću svet. Nagon za održanjem vrste obezbeđuje kontinuitet, kada se telo, kao sredstvo za ispoljavanje istroši; on se brine za obnavljanje kroz stvaranje potomstva. Međutim, nagon za samodržanjem nastoji da održi život jedinke u što je moguće duže neoštećenotn stanju. Priroda bezuslovno nastoji da postojeće zdravlje održi i ako se ne ogrešimo o njene zakone, možemo svoje zdravlje neometano sačuvati sve do same smrti. »Priroda nikada nije htela, da se čovek odvoji od svog tela pre duboke starosti,« — kaže čuveni Jogi Ramačaraka — »i kada bi se samo svako pridržavao zakona prirode još od svog detinjstva, umesto što stalno radi protiv njih, smrt uslcd bolesti u mladosti ili zrelom dobu bila bi isto tako retka, kao i smrt nastala nesretnim slučajem.« 31

Životna sila je neprestano aktivna u nama, ona obezbeđuje ravnotežu, ona ispravlja nepravilnosti i čuva naše zdravlje uprkos činjenici, da čovek bezobzirno gazi zlatna pravila zdravog življenja iz dana u dan. Nagon za samodržanjem ima samo jednu svrhu — i o tome ne može biti spora — on hoće život po svaku cenu, on hoce ŽIVOT i ZDRAVLJE! Ovaj nagon je toliko jak, da u trenucima opasnosti i najkrotkijeg čoveka pretvara u divlju zver. Mnogo puta smo čitali, kako su se ljudi, na brodu koji tone, gušali i jedan drugog gazili da bi ušli u čamac za spasavanje, dok su samo oni sa visoko razvijenim duhovnim životom, koji su već dostigli stepen nesebičnosti, imali snage da suzbiju nagon za samoodržanjem. Ova moćna sila neumorno radi u nama iz dana u dan, da bi nam sačuvala zdravlje i ispravila greške koje činimo. Ona nas čak često načini i bolesnim, kako bismo posle toga bili još zdraviji. Ona stavlja u pokret veliki proces čišćenja, da bi naš organizam oslobodila otrovnih otpadaka, koji su se nataložili usled naše nemarnosti. Životna sila stavlja nagon samoodržanja u službu našega zdravlja. Veliki Jogi Ramačarka o njoj kaže: »Ona deluje u nama nezavisno od naše volje, poput igle na kompasu, koja, bez obzira koliko mi pomerali instrument iz njegovog prirodnog položaja, uvek pokazuje prema severu, prema zdravlju.« Uzalud je mi ne slušamo, uzalud se okrećemo od nje, ona i pored toga živi u nama i dejstvuje bez prekida. Ista sila izvlači nežnu klicu iz semenke i često je tera kroz sloj zemlje, koji je i hiljadu puta tvrđi od nje, kako bi nežni izdanak dospeo do sunčeve svetlosti. Ista sila tera mladu biljku da raste naviše, prema nebu, a da joj se korenje širi u zemlju. Ako je otvorena rana naneta našem telu, životna sila će je isceliti sa zapanjujućom tačnošću i savršenstvom, koje čovek nikada neće dostići. Medicus curat, natura sanat,*) s pravom su govorili naši preci. Hirurg operiše nožem, zašiva ranu i stvara preduslove za ozdravljenje. Ostalo se prepušta prirodi. Ako čovek slomi nogu, lekar mu namešta kosti, ali sam proces izlečenja obezbeđuje životna sila. Ukoliko ne

32

može da razvije svoju punu snagu dejstva u našem interesu, ona je još uvek daleko od toga da napusti borbu. Naprotiv, prilagođava se okolnostima da bi mogla da nam pomogne u onom trenutku i na onom mestu, gde to ponovo postane moguće. Ako životnoj sili damo odrešene ruke, ona će nas održavati u savršenom zdravlju. čak i ako je sprečavamo glupim i neprirodnim načinom života, ona ne prestaje da dela u našu korist. Ona uvek nastoji da nam pomogne, čak i pod nepovoljnim uslovima, uprkos našoj nezahvalnosti i neznanju. Sve do smrti životna sila se bori da očuva zdravlje našeg tela. Njena sposobnost prilagođavanja je gotovo neograničena. Seme pada u usku pukotinu u steni, ali ipak kamen puca na dva dela; ili, ako je stena suviše jaka, izdanak se penje iz uske pukotine ka svetlosti. Život mora pobediti u svim okolnostima. Živ organizam se neće razboleti sve dok živi prema praiskonskim zakonima prirode. Zdravlje i nije ništa drugo do život pod prirodnim uslovima. S druge strane, bolest je posledica neprirodnog življenja. Na našu nesreću, moderna civilizacija nagoni nas na neprirodan način života, tako da životna sila može da štiti naše zdravlje samo u ograničenoj meri, jer mi niti jedemo, niti pijemo, niti spavamo, niti dišemo, niti se oblačimo pravilno i prirodno. Hatha Joga nas uči zakonitostima zdravlja radi što potpunijeg prikupljanja, povećanja i korišćenja slobodnog istrujavanja životne sile. Ko se bude pridržavao pravila Hatha Joge nikada neće biti bolestan i uživaće u potpunom zdravlju do duboke starosti. Ali jedan od najvažnijih preduslova je upoznati sve manifestacije životne sile i naučiti kako se one mogu razvijati i uobličavati; jednom rečju: kako možemo ove sile staviti u službu naše samosvesti. Čovek je um u telu. U njemu se odražavaju zakoni i duha i tela. Strujanje životne snage ispoljava se kod čoveka na svakoj ravni — od neograničenog uma, pa sve do materijalne ravni. do tela. Energija, koja se ispoljava na psihičkoj ravni najbližoj umu, pozitivna je. Energija najudaljenija od njega, koja oživljava telo, negativna je. Pozitivna energija daje život, dok negativna energij pri

ma i održava život. Sve dok su ove dve energije u ravnoteži, čovek je duhovno i telesno zdrav; ali čim upravi svoju samosvest jednostrano bilo duhovnoj, bilo telesnoj ravni, otvorio je vrata raznim poremećajima. Znamo iz iskustva za ljude, koji stalno i isključivo u m n o rade, da su uvek dosta slabog i nežnog fizičkog sastava. Pozitivne energije bujaju na račun negativnih i onda takvo telo raspolaže malom otpornošću. Međutim, ako takva osoba, svesno vršeći vežbe Hatha Joge, upravi svoju svest, b a r na nekoliko minuta dnevno, na one nervne centre, koji su pozvani da telo snabdevaju životnom silom, ravnoteža će se ponovo uspostaviti, telo će ojačati, a otpornost organizma će se povećati. Isto je tako nezdravo stanje, koje povećava prijemčivost prema mnogim vrstama bolesti, ako se ode u drugu krajnost i samosvest upravlja pretežno ka materijalnoj ravni, ispoljavajući interes samo za obilnim jelom i pićem. Prevaga fizičke strane, debljina i duhovna tromost posledica su takvog poremećaja ravnoteže. Ovo su jednostavni primeri koji pokazuju jednostrano pomeranje samosvesti iz jedne u drugu krajnost. U ovim slučajevima čovek pomera pojedine ravni iz njihovog određenog međusobnog odnosa — od duhovne ka materijalnoj ravni i obrnuto. Međutim, isto tako se može poremetiti ovaj pravilni odnos, ako se svaka ravan, uzeta po sebi, odvojeno posmatra. Čovek može da ispoljava stvaralačku snagu pojedinačno, u svakom stepenu, od duhovne do materijalne ravni, kao pozitivnu i negativnu energiju. On je uravnotežen, ako svoje snage pravilno primenjuje: unutra negativnu a spolja pozitivnu. Takvog čoveka nazvaćemo, prema njegovom spoljnjem izražaju, pozitivnim čovekom. Ove vodeće ličnosti, stvaraoci, koji su u stanju da iz ničega stvore nešto, oko kojih se širi život i plodotvornost, takve osobe koriste duhovne pozitivne i negativne energije u pravilnoj srazmeri i odnosu: unutra, u pravcu životvornog istrujavanja, oni su negativni, dakle primaju. Prihvataju intuiciju, veruju u sebe, imaju poverenja u sopstveno JA. Spolja, oni su pozitivni: oni daju, stvaraju, prozivode. Takođe na osećajnoj i psihičkoj ravni oni su uravnoteženi, zdravi: zrače radost, vedrinu, poverenje; daju Ijubav, dobrotu, top34

linu; dakle, ispoljavaju se pozitivno, ali na pravom mestu i negativno, jer prihvataju ljubav koja zrači prema njima. Takvi ljudi su i fizički zdravi, jer njihova životna energija — sagorevanje u telu — nalazi se u ravnoteži sa otporom, sa materijom koja sačinjava telo. Ko svoje snage koristi na suprotan način imaće ranije ili kasnije obolelo telo. Ljudi počinju da greše već na duhovnoj ravni. Ne veruju u svoje pravo, uzvišeno JA, koje daje život njihovoj ličnosti. Umesto da otvore nepresušne izvore snage, koji počivaju u njima, oni ih zatvaraju svojom malodušnošću, odvajaju se od svog sopstvenog pravog bića i pate od nedostatka samopouzdanja. Takav čovek uvek očekuje pomoć na nekoj drugoj strani, bez snage je i bespomoćan, plaši se svega i vidi zlo u svemu. Umesto da zrači stvaralačkom snagom i da razvije stvaralačku delatnost, on svojom nevericom upropašćuje ceo svoj život. On propada gde drugi uspevaju Ova vrsta ljudi je kao bezvazdušni prostor, kao vakuum, u koji sve propada i nestaje. To je negativna osoba! Mračna provalija, beznadni ponor u koji propada svaKo bolje ljudsko stremljenje, negativna sila, koja svaku pozitivnu snagu upija i bez traga guta. Budimo uvek na oprezu p r e m a takvoj sudbini! — Greška počinje već sa rečima: »Ništa mi ne polazi za rukom!« Teško nama, ako ikada izgovorimo ove reči! Time podižemo zid pred sopstvenim izvorima snage, koji se ponovo može ukloniti samo sa najvećom mukom. Nikada ne smemo biti negativni. Kada neko hoće da preduzme neku korisnu i dobru stvar, pazimo dobro da ga nikada ne obeshrabrimo, govoreći: »To i onako neće uspeti!« Naprotiv, uspeće, ako verujemo u pothvat i ako pravilno priđemo njegovom ostvarenju, ako imamo dovoljno samopouzdanja da ćemo savladati teškoće. Uzdajmo se u svoje JA, koje je izgradilo naše telo nezavisno od naše svesti, taj čudesni instrument, to divno oruđe koje odgovara svakoj svrsi; verujemo u to, da još uvek u dubinama našeg bića počiva ta raskošna stvaralačka snaga. A zašto da nc?! Pa mi živimo, dakle ona je tu, a kada joj svojom verom otvorimo vrata, ona nam pomaže da i svoju sudbinu izvajamo isto tako veličanstveno i svrsishodno, kao

35

i svoje telo; ona nam takođe pomaže da i promašene stvari popravimo. Negativna osoba očekuje pomoć spolja, a ne iznutra. Sebična je i nema razumevanja ni za sebe, ni za druge. Zlovoljna je, malodušna, osorna i stalno se žali. Za druge nema ljubavi, ali očekuje od drugih da je vole; čak je i u ovome negativna. Ne zna šta je prava ljubav, zna samo za strasti. Ono, što smatra da je Ijubav, nije ništa drugo do žudnja za nečim ili nekim. Tako naopako korišćene snage narušavaju joj psihičku ravnotežu. Kroz kolo nervnog sistema um neposredno utiče na telo. Narušavanje misaone ravnoteže prouzrokuje tako jake potrese i kolebanja, da dolazi do nervnog rastrojstva. A kako radom pojedinih organa upravljaju nervi, ispoljava se ovo štetno dejstvo po zdravlje svih organa u telu. Svako zna iz sopstvenog iskustva za usku vezu između funkcionisanja svog organizma i emocionalnih promena. Čak i najzdraviji čovek može bolno da doživi određene telesne promene posle prijema loših vesti, iako ga niko ni prstom taknuo nije. Gubi apetit, boli ga glava, ili se pojavljuju drugi nepoželjni simptomi. Od straha može da prebledi, da mu se krv povuče iz glave, može da nastupi nesvestica. Strah razvija, kao stanje svesti, jedan negativan višak strujanja, čime se remeti red u telesnim strujanjima i ishod je negativno stanje. Ako se čovek naljuti, krv mu j u r n e u glavu i on dobija lupanje srca. Ovo je upravo suprotno napred opisanom stanju; kada pozitivna strujanja preovladaju — nastaje pozitivno stanje. Svaki slični poremećaj povezan je sa neprijatnim simptomima, ali ipak uspeva prirodna samozaštita u čoveku da, uglavnom, ubrzo opet uspostavi red. Ali ako se loši uticaji ponavljaju u k r a t k i m razmacima, ili ako su stalni, onda dolazi ranije ili kasnije do ozbiljnog poremećaja u poretku strujanja i posledica toga je: BOLEST! Jednostrani razvitak samosvesti, ili zastoj u razvitku, takođe može da bude uzrok mnogim ozbiljnim obolenjima, nervnim poremećajima, pa čak i duševnim obolenjima. Naše telo i duh su zdravi, kada se pozitivno strujanje životne sile, koje se ispoljava na materijalnoj ravni -- u našem telu — nalazi u savršenoj ravnoteži sa ne36

gativnom silom: sa silom otpora samoga tela. Prema tome, jedna drugoj su suprotstavljene: životna sila i, kao njen nosilac samo telo. Kod osobe na nižem stupnju svesti nizak je i napon životne sile koja struji u telu, a njen nervni sistem je podešen da pruža o t p o r koji odgovara tom naponu. Sa proširenjem svesti povećava se i napon životne sile, te shodno tome m o r a se povećati i stepen otpornosti nervnog sistema. Ako se ovo odvija postepeno, u potpunoj ravnoteži, onda nervni sistem ima vremena da, držeći korak sa životnim strujanjima većeg napona, ojača i razvije odgovarajući stepen otpornosti. Međutim, ako se ovaj razvoj odvija nasumice, skokovito i na mahove, onda će nervni sistem oboleti zbog jakih strujanja i naglih promena, koje nisu prema njemu podešene, jer ne raspolaže potrebnim stepenom otpornosti. To je slično uključenju nekog provodnika u struju previsokog napona; posledica je — pregoreli otpornik! Otpor životnom strujanju je nervni sistem koji može da oboli od iznenadne, prejake s t r u j e . D o l a z i do funkcionalnih poremećaja, zapalenja, a moguće su čak i potpune paralize. Poremećaji nastali u svesti prouzrokuju razna duševna obolenja. Svrha je Joge, da našu ljudsku svest dovede u zavisnost od naše volje, da je sistematski, svesno, postepeno proširuje, a isto tako i otpornost nosioca životne energije, koja se stalno povećava, tj. nervnog sistema, da postepeno povećava i učvršćuje. Shodno tome, krajnji cilj je: do potpunosti razvijena savršena samosvest i njeno potpuno ispoljavanje u telu — Savršen Čovek! Ljude koji su dostigli ovaj stepen savršenstva Indusi nazivaju »Dživan Mukti«. To je smisao i svrha našeg života. Sudbina čovekova, sa svim svojim nevoljama i đoživljavanjima, isto je tako uzrok stalnog širenja samosvesti. Ipak, plaćamo, uvek pipajući po mraku, za naše neznanje, j e r nejednaka raspodela snaga omogućuje mnogim bolestima da nasrnu na nas.

Pošto bolesti uvek nastaju iz činjenice, da jedno od dva životna strujanja postane jače na račun drugoga, to i njih delimo na dve glavne grupe: na pozitivne i negativne bolesti. 37

Ako prenapregnemo životnu silu u telu, bilo preteranim polnim opštenjem, bilo prevelikim umnim radom, prouzrokovaćemo time povećano sagorevanje. Telo će se iscrpeti i pasti u negativno stanje. Njegova otpornost postaće suviše mala. Takve negativne bolesti su, na primer: tuberkuloza, hronična zapaljenja, alergična obolenja, čirevi na želucu i crevima itd. Rekonvalescencija, neurastenija i depresija takođe su negativna stanja. Suprotno se dešava kada se životna energija, iz bilo kog razloga, smanji ili povlači, tako da ćelije u telu, u nedostatku sile koja ih objedinjuje, počinju da divljaju, obrazujući tumore i kancerozne izrasline. Posledica toga je, isto tako, jedno negativno stanje tela, ali uzrok treba tražiti na suprotnoj strani, ne kao u slučaju tuberkuloze ili izazivača bolesti na bazi alergije. Ovo je, takođe, razlog, zašto su osobe naklonjene alergijama retko predisponirane za rak. Pozitivne bolesti su, u glavnom, ona akutna obolenja, povezana sa jakom groznicom, dakle upale, kao što su: zapalenje pluća, krajnika, bubrega ili živaca, kao i one vrste infektivnih obolenja, koja su isto tako povezana sa jakom groznicom, kao što su tifus i šarlah. Postoje i mešovite bolesti u kojima se pozitivna i negativna stanja smenjuju, kao na primer kod malarije ili prisustva gnoja u organizmu, kada se t e m p e r a t u r a u groznici od 40°C smenjuje sa temperaturom ispod normale. Organizam stalno teži da uspostavi ravnotežu. Ako, na primer, naše telo zapadne u negativno stanje usled jake prehlade i postane bespomoćno prema bakterijama, organizam počinje odmah da razvija pozitivna strujanja u velikim količinama u cilju samozaštite i u telu nastaje pozitivno stanje: imamo visoku temperaturu. Nagla prevaga pozitivnih strujanja izaziva navalu krvi i zapalenja, koja, sa svoje strane, uništavaju bacile, koji su se nakupili tokom trajanja negativnog stanja, i ravnoteža se ; malo po malo, ponovo uspostavlja. Tokom obolenja sa jakim upalama, pošto su bakterije uništene i stvaranje pozitivnih strujanja u prevelikim količinama postane nepotrebno, dolazi do nagle promene ka negativnom stanju, temperatura se spušta ispod

38

normale i bolesnik, m a d a je samu bolest prebrodio, dospeva u jedno kritično stanje, usled nagle promene strujanja. U takvim slučajevima izazivamo pozitivno stanje veštačkim sredstvima: bolesniku dajemo crnu kafu ili neko drugo podražajno sredstvo. Posle pozitivnih bolesti normalno nastaje jedno blago negativno stanje — period oporavka. Pošto je napravilo veliki otklon na desno, klatno sada pravi isti zamah na levo i tek, malo po malo, vraća se normalnom njihanju, koje odgovara njegovoj dužini: svom sopstvenom ritmu. Ovo podjednako važi i za ljude. Ako čovek primi suviše ma kakve energije, više nego što odgovara njegovoj ličnosti, onda dolazi do jake reakcije i ravnoteža se tek postepeno uspostavlja. Međutim, ako svesno sprečimo prvi nepravilni otklon klatna, do bolesti uopšte neće ni doći. Uzmimo jedan primer: pretpostavimo da se moje telo iznenada i neočekivano prehladi. Ako se slepim zakonima prirode dopusti da nesvesno deluju u meni, posledica će biti negativno stanje u telu; bakterije se množe, priroda se brani od njih i razvija više pozitivne snage, nastupa groznica i bolest se razvija svojim prirodnim tokom... Ali, ako ja, kada hladnoća prvi put zahvati moje telo, istovremeno svesno razvijem potreban višak pozitivne snage i ovu snagu sprovedem u svoje telo, ravnoteža se odmah uspostavlja, bakterije se ne povećavaju i, stoga groznica nije ni potrebna. Ja sam sprečio bolest! To je Joga! Već smo videli kakve fizičke promene može da prouzrokuje običan strah, ako bilo koja od dveju sila preovlada nad drugom, m a k a r samo i na kraće vreme. Bez obzira da li prevaga bilo koje sile proizilazi iz neke trajne duševne smetnje, ili stalnog duševnog stanja, ona izaziva ozbiljne telesne promene i teška obolenja. Ovu činjenicu već su potvrdila i istraživanja psihijatara na Zapadu. Ljutnja, strah, duševna bol, tuga, briga, ljubomora, malodušnost, pesimizam i slični negativni potsticaji potkopavaju zdravlje, razaraju nervni sistem i smanjuju otporrnost celog organizma; čine ga podložnijim bolestima i usporavaju proces ozdravljenja. 39

Već 1879 g. objavio je američki profesor medicine, Dr Gejts (Gates), rezultate svojih istraživanja na ovom polju. Sprovodeći dah svog pacijenta kroz jednu cev, hlađenu ledom, izazvao je taloženje njegovih sastojaka. Pri normalnom disanju, »rodopsin jodidi« nisu izazivali lučenje bilo kakvog pomena vrednog taloga. Međutim, nakon pet minuta, kada je pacijent bio iritiran, nastala je neka m r k a naslaga u cevi, koja je ukazivala na prisustvo izvesnog hemiskog proizvoda u dahu pacijenta, posle burno ustalasanih osećanja. Ako bi se ova supstanca izdvojila i ubrizgala čoveku ili životinji, izazvala bi veliko uzbuđenje. Duboka bol, prouzrokovana, na primer, gubitkom voljenog deteta, stvarala je sivu naslagu. »Tokom svojih opita i iskustava došao sam do uverenja,« piše Dr Gejts, »da emocionalna stanja, kao ozlojeđenost, Ijutnja i malodušnost, stvaraju škodljive, otrovne proizvode u organizmu, dok dobra osećanja — zadovoljstvo, sreća, veselost, dobro raspoloženje, ljubav — i dobre misli uopšte, mobilišu isceljujuće snage organizma. Od negativnih osećanja, strah i očajanje su, možda, najrazorniji za nervni sistem.« Prema Horaciju Flečeru (Horace Fletcher) strah nas ispunjava opasnim ugljen-dioksidom i truje nam atmosferu. On uzrokuje duhovno, u m n o i moralno gušenje, a veoma često i sporo umiranje. ^ U stvari, medicinska nauka beleži mnoge slučajeve ljudi sa osetljivim nervnim sistemom, koji su umrli od smrtnog straha, kao da ih je grom oborio. Jedan veoma interesantan izveštaj o tome daje jedan profesor medicine iz Australije: »Najveća opasnost, koja može da zapreti detetu u njegovom razvoju, jeste prenošenje nervoznih strahovanja njegove majke. Nervozne mlade majke pokušavaju da zaštite svoju decu od najmanjeg povetarca i zabranjuju im sve, što može da ih nauči hrabrosti, izdržljivosti i samopouzdanju; one ulevaju svojoj deci otrov usporenog dejstva, pričinjavajući im doživotno zlo. Svoju decu treba da podižemo tako, da ne znaju za strah. To je najlepše, najdragocenije nasledstvo koje možemo da im ostavimo...«

40

Umesto toga, deci uteruju strah sa bau-bau i đavolom. U svakom jeziku postoji za to odgovarajući izraz. U svim delovima sveta decu plaše njihovi roditelji i učitelji da ne čine ovo ili ono. Razaranje psihe, čiji je osnovni element sugestija, koju ljudi na Zapadu veoma malo poznaju i mnogo potcenjuju, zadaje detetu za čitav život udarac i kada odraste pritiskivaće ga strah, briga, kompleksi manje vrednosti i bezbroj moralnih, seksualnih i profesionalnih smetnji. Osamdeset posto Ijudi živi u strahu. Strah od bolesti, siromaštva, nesreće; strah od gubitka svojih najdražih, strah od smrti, i konačno, strah od samog straha. Koliko ljudi upropasti svoje živote i živote svojih najbližih, zbog straha pred sutrašnjicom i što zbog tog straha se ne usuđuju da pruže odmora svom telu i duhu. Boje se gladnih godina, koje će, možda, jednom doći, Većina ljudi stalno se priprema za zlo i prikuplja i štedi poput vrednih mrava. Njihova deca moraju da oskudevaju i pate kao i oni, samo da bi jednog dana, posle trideset ili četrdeset godina, »mali porodični krug« bio u svom domu na okupu. Nezdrav način života i nedostatak duhovnog i telesnog oporavka, koji traju decenijama, jednog dana nemilosrdno se svete. Sa nekim obolenjem stomaka, arteriosklerozom ili srčanom manom, čoveku onda malo vredi njegova vila i ušteda u banci. Za suzbijanje straha imaju vežbe Hatha Joge upravo čudesno dejstvo. One obezbeđuju osnov za telesno samosavlađivanje. Moramo znati da telo odgovara na svaki misaoni potsticaj. Prvenstveno to važi za nervni sistem i sistem žlezda sa unutrašnjim lućenjem, koji je veoma važan za održavanje života i, sa stanovišta nervnog sistema i obezbeđenja životnih funkcija, ima odlučujuću važnost. Dr Loran (Lorand) i Dr Sažu (Sajous) dokazali su da razne vegetativne funkcije prvenstveno zavise od stanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, koje nemaju nikakvih odvoda i svoje lučevme izlivaju neposredno u krv. Ako se njihovo delovanje smanji, ishod je bolest, prerana starost i, konačno, smrt. Prema tome, burna osećanja i strasti, zbog svog razornog dejstva na endokrine žlezde, naj ucmilosrdniji su neprijatelj našega zdravlja. 41

Najvažnije žlezde sa unutrašnjim lučenjem su štitnjača (tiroidna žlezda), šišarčasta žlezda (epifiza), moždani dodatak (hipofiza), nadbubrežne i polne žlezde. Nagla uzbuđenja utiću na povećanje krvnog pritiska prek'o organa za njegovu regulaciiu — nadbubrežne ž1ezde. Time se i objašnjava činjenica, da osobe plahovite prirode pate od prerane arterioskleroze i čestih poremećaja u krvotoku. Prema nalazima Instituta za ispitivanje Joge u Lonavli, Indija, kao i medicinske nauke na Zapadu, stalna potištenost i melanholija u tolikom stepenu deluju na štitnjaču, da može da nastane miksedem, bolest slična egzoftalmičnoj gušavosti (Bazedovljevoj bolesti). Tiroidne žlezde u vratu su zaštitni organi prvoga reda, koje je priroda tu postavila radi zaštite od raznih trovanja. Poremećene tiroidne žlezde izazivaju mnoga obolenja, preranu starost i smrt. S druge strane, ako tiroidne žlezde funkcionišu pravilno, a čovek je uvek u dobrom raspoloženju, moguće je očuvati telo bodrim i gipkim do duboke starosti! Duševna stanja najjače deluju na hipofizu mozga i epifizu, Kao što je to eksperimentalno dokazao Dr Sažu. Profesor Pel (Pel) uspeo je da ustanovi slučajeve akromegalije (nenormalnog rasta), kao posledicu prejakih duševnih uzbuđenja. Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem igra naročito važnu ulogu u Jogi, pošto su ove žlezde sedišta izvesnih centara sveti, koje jogi zovu »čakre«. Ove čakre su spona između psihe i tela. AKO znamo ulogu koju ove ćakre igraju u raspodeli snage i stvaranju rezervi, onda znamo i vrst'u reakcije, koiu će održavanje izvesnog psihičkog stanja prouzrokovati u telu delovanjerm na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Na taj način, možemo se upoznati sa bližim odnosom koji vlada između raznih psihičkih stanja i pojedinih organa tela i tako steći vlast nad svojim sopstvenim telom. Evo nekoliko primera: Iskustvo i psihološka istraživanja pokazali su da stvaranju kalkulusa, kamena u žuči, bubrezima itd., obično prethodi dug period brige i tuge. Nagli strah izaziva diareu (proliv), a strah i briga, koji duže traju, uzrokuju hronični k a t a r u crevima. Česta uzbuđenja utiru put srčanim manama i proširenim venama. Neispunjene nade i neza42

dovoljene težnje uzrok su prekomernom lučenju želudač ne kiseline i čine nas podložnim čiru u stomaku. Duži strah od smrti potpuno obustavlja rad polnih žlezda. Za ovo je karakteristična činjenica, da su za vreme progona Jevreja — p r e m a ličnom iskustvu mojih učenica — Jevrejke potpuno prestale da dobijaju menstruaciju. Verovalo se, da je to posledica potajnog stavljanja nekog sredstva sa sterilizirajućim dejstvom u njihovu hranu. Docnije, za vreme dugih opsada mnogih gradova, hrišćanke, koje su tada živele u samrtnom strahu, imale su iste simptome. Tako je strah od smrti delovao samo kao mudri ventil sigurnosti prirode. Priroda ne želi razmnožavanje sve dok traju veoma nepovoljni uslovi za život. Kod muškaraca, isti uzroci izazivali su impotenciju, ili veliko opadanje polnog nagona. Prema našem iskustvu, ovi opšti simptomi su nestali s prestankom straha od smrti. Kod muškaraca, posle toga, klatno je otišlo u drugu krajnost. — Na taj način, priroda uspostavlja ravnotežu kako za pojedince, tako i za celu vrstu. Preterana seksulanost pogoduje tuberkulozi. Zbog toga je podložnost tuberkulozi najveća u doba puberteta. Prenadraženo stanje polnih žlezda prelazi na ostale žlezde s unutrašnjim lučenjem, sa kojima one zajednički deluju, a zatim i na sve ostale žlezde, kao i do hilusnih limfnih čvorova u plućima, čije nadraženo stanje čini pluća preosetljivim i izaziva katar. Na taj način, otpornost pluća je jako smanjena, tako da ne može suzbiti infekciju. Da bi se zaštitio, organizam potstiče žlezdani sistem na još veću aktivnost, čovek postaje erotički još uzbuđeniji i njegovo se stanje dalje pogoršava. U školama H a t h a Joge došlo se do sledećeg iskustva: ako pacijentu uspe da ovlada svojim mislima, onda može i da bez prisilnog suzdržavanja istraje duže vreme u potpunoj uzdržanosti, istovremeno sa lečenjem, i tako dolazi do potpunog izlečenja u mnogim, na izgled beznadežnim i teškim slučajevima. — Lekari na Zapadu takođe su potvrdili postojanje veze između tuberkuloze i povećane seksulanosti. Međutim, oni pretpostavljaju da je erotično stanje posledica tuberkuloze, dok je, u stvari, suprotno — tačno. Tako su preterano senzualni Ijudi na-

43

klonjeniji tuberkulozi. — Ako bi lekari na Zapadu napravili statistiku duševnih stanja, koja su prethodila raznim obolenjima, ubrzo bi uvideli istinu, o kojoj uči Hatha Joga, da sva obolenja, čak i infektivne bolesti, su posledica psihičkih uzroka! Lekari na Zapadu često vrte glavom i pozivaju se na bakterije. Još pre 6000 godina znali su Hatha jogi u Indiji, da su bakterije neposredni uzrok raznim obolenjima. Valja primetiti, nisu imali mikroskop, ali su dobro znali šta su bakterije i da mogu uspešno napasti samo one, čija je otpornost smanjena, ili su naklonjeni dotičnoj bolesti. Međutim, oba ova stanja posledica su nepravilnog mentalnog stava. Hatha jogi, koji se pre mnogo hiljada godina stvorili indijsku medicinsku nauku, poznatu pod imenom Ajurveda, pisali su na osušenim, naročito za to pripremljenim listovima palme: »... Izazivači bolesti su bezbrojna, sitna i nevidljiva stvorenja, koja zajedno ne sačinjavaju ništa drugo, do telo zlog duha. Ona mogu napasti samo onoga, koji im sam napravi prolaz u svojoj duši.« — Zanimljivo je, da je veliki evropski naučnik Paracelzus učio nečemu veoma sličnom: »Najbolja zaštita protiv svake bolesti je plemenita duša.« — Osnovna misao je ista. Veoma sam bio iznenađen sledećim saznanjem: dok priznati internisti smatraju smešnim tvrđenje ljudi sa Istoka, da i infektivna obolenja imaju psihičke uzročnike, ili da se poremećaji u menstruaciji mogu dovesti u red psihičkim lečenjem, a ne injekcijama hormona, postoji, na drugoj strani, grupa lekara na Zapadu koji isto tako nastoje da dokažu, da su telo i psiha, usko povezani i da je stanje psihe od odlučujuće važnosti po zdravlje. To su psiholozi. U knjigama psihologa čuvenih širom sveta, naišao sam na shvatanja, koja se potpuno slažu sa shvatanjem Jogija. Navodim odlomak iz knjige pod nazivom: »Psiha je sve« u svetu poznatog specijaliste za nerve i hipnozu, Dr Franca Velđešija (Dr Franz Volgvesi): »šezdeset i osam slučajeva proučavanja hipnoze, koje su sakupili Dr Robert Hajlih (Dr Robert Heilig) i Hans Holf (Hans Holff), dokazuju, da se pomoću psihičkog uticaja u unutrašnjosti organizma mogu izazvati serološke, 44

samozaceljujuće i druge promene, koje pacijent ne može svesno »simulirati«, jer njihov tok i kontrola zahtevaju najveće stručno znanje i primenu instrumenata. Rezultati svih autora dokazuju zajedno, da svaka reakcija organizma, koji teži samozaštiti, dakle i spremnost za ovu samozaštitu prema bacilima i nosiocima infekcije, zavisi, koliko se može dokazati, od psihičke konstelacije. Kod ljudi, koji su patili od duševne potištenosti, a i kod svih ostalih koji su bili zdravi, ali koji su post-hipnotičkom sugestijom dovedeni u stanje duševne potištenosti, sposobnost krvi za samozaštitu (aglutinacija), protiv bacila tifusa, bila je vidno umanjena; ali isto tako se promenila i kod tzv. opsonin indeksa, kod kolibacila, streptokoka i stafilokoka. Posle davanja sugestija za vedro raspoloženje, kontrolni opiti su isto tako pokazali svuda povećane mogućnosti za samozaštitu. Drugim rečima: uticaji psihe, u okviru izvesnih Ijudskih granica, jači su od medicinskih, hemijskih i toksičnih delovanja.« Može li biti jačeg dokaza tvrđenju jogija sa Istoka? I na Zapadu je primećeno, da ima ljudi koji nisu podložni bolestima. Oni su imuni. To znači, da su kod tih osoba pozitivna i negativna strujanja u potpunoj ravnoteži i da je njihova otpornost dorasla svakom napadu. Ilatha jogi ne pobeđuju bakterije hemijskim sredstvima. Oni znaju da je beskorisno uništavati bakterije, ako otpornost organizma ostaje i dalje umanjena, jer bakterije će se ponovo namnožiti ili će se čak pojaviti neki drugi prenosnik obolenja i napasti organizam. Sve dok ovo traje bolest nikako ne prestaje. Jogi sprečavaju bolest održavajući ravnotežu između strujanja, ili, ako je ista narušena i bolest je već tu, oni ponovo uspostavljaju ravnotežu između dva strujanja. Na taj način, organizam savlađuje protivnika, koji je u njega prodro, svojom sopstvenom snagom, postaje ponovo zdrav i to zdravlje je trajno. Ravnoteža između dva strujanja je potpuna, kada je i naša psihička ravnoteža potpuna. Prema tome, sa stvaranjem reda moramo otpoćeti u sopstvenoj psihi. Ako zagrizem u tvrdu koricu hleba i slomim zub, da li i to ima svoj duhovni uzrok? — Ima! — Preko nervnog sistema psiha deluje u telu. Nervni sistem neposredno uti45

če na žlezdani sistem. Otuda lučenje hormona u sistemu žlezda sa unutrašnjim lučenjem upravo zavisi od duševnog stanja pojedinca. Vrlo dobro n a m je poznato, da sadržaj kalcijuma i vezivnog tkiva u našim kostima — a prema tome i tvrdoća i elastičnost naših zuba — zavisi od količine i kvaliteta hormona koji kruže u našoj krvi. Ako je, onda, zub oronuo i postao krt, to, takođe, ima svojih duhovnih uzroka! A nesrećni slučajevi? — Ako neko padne niz stepenice i zaustavi se na kraju izubijan i sa modricama, da li i to ima duhovne uzroke? — I m a ! Međutim, ovi uzroci leže duboko u potsvesti. Svaki nesrećni slučaj je jedno samokažnjavanje. Svaka odluka, svaki čin, svaki pokret ima svoju polaznu tačku u nama. Ako neko koji je po stotinu puta silazio i penjao se tim stepenicama, upravo tog puta napravi nespretan pokret i oklizne se, tu onda deluju unutrašnji uzroci. Jedna sila suprotstavljena našoj nameri, koja počiva u psihi, putem nervnog sistema izaziva jedan nespretan, refleksan pokret i — dolazi do nesreće. Samokažnjavanje! Ko postane svestan toga, da je svaki nesretni slučaj ili nezgoda jedna vrsta samokažnjavanja, zapitaće se, kada udari lakat ili se ugrize za jezik: »Zašto se ovo desilo?« — i odmah će čuti odgovor iz dubina svoje svesti... Ima ljudi koji se stalno sudaraju sa pojedinim predmetima, sapliću se gotovo na svakom koraku i naleću na uglove svakog ormara. Temeljno ispitivanje psihe takve osobe otkriva uzroke i kada u psihi uspostavimo red, dobro zdravstveno stanje se vraća i nezgode prestaju da se događaju. Ne zaboravimo da mi vršimo svaki svoj pokret; mi — i niko drugi — pravimo svaki svoj korak. — Ako stavim svoju nogu pored stepenika, umesto na njega, ako podignem svoju nogu više ili niže nego obično, ili, ako čineći neki pokret, zanesem se jače ili odem više u levo ili desno — sve to ima svoje uzroke koji počivaju u meni. Može da se dogodi, da prođe dosta vremena između uzroka i posledice. Moguće je, da sam pre više godina uradio ili rekao nešto loše, što je ostalo sačuvano u mojoj

46

svesti, čekajući priliku da se ispolji kao neželjen, negativarajućem trenutku. Ono kažnjava kroz nas same. Koristi našu neopreznost ili trenutak opasnosti, kada nemamo vremena za razmišljanje i moramo da postupamo instinktivno. Zapete, sebične, izolirajuće sile svete nam se u takvim trenucima; one ne čine onaj pokret koji bi nam koristio, nego onaj koji će nam nauditi. Još je primitivni čovek znao za ove odnose; ali nije znao, da on sam sebi sudi i da sam čini potez koji će ga kazniti, nego je d r h t a o pred pojavom nepoznate sile i govorio: »Božja kazna«! — Nasuprot tome, jogi je svestan samoga sebe — jer tajna njegovog Ja leži razastrta pred njim — i zna da je dejstvovao jedan moćni zakon, koji počiva u dubinama našeg sopstvenog bića. I savremena psihologija na Zapadu počela je da otkriva svet koji se nalazi iza svesnog, koji, dakle, počiva u nesvesnom, kao i da analizira njegove zakonitosti. Zakon naše'i Ja, koje deluje u nama, ne znači samo da ja lično izazivam sve svoje bolesti i nesretne slučajeve, nego u sebi sadrži i ohrabrujuću, utešnu i veličanstvenu činjenicu, da — ukoliko svoje snage pravilno primenim — svaki moj potez i odluka biće na moje najveće dobro. Osoba sa uravnoteženom psihom uvek će tačno povući onaj potez, koji je za nju najprikladniji, najbolji. Ona neće dozvoliti negativnim mislima i delima da stvore pregradni zid između njene ličnosti i njenog pravog Ja, a u trenucima opasnosti moći će da se uzdigne na najvišu ravan. Uvo joj je budno za unutarnja nadahnuća i, kao onaj koji je sveznajući ili prosvetljen, iskoristiće jedinu raspoloživu mogućnost, koja će ga izbaviti iz opasnosti. Šta podrazumevamo pod »pravilnom primenom svojih snaga»? Kada su moja dela rukovođena bezličnom, nesebičnom ljubavlju, koja počiva na sveopštem Ja, moja psiha će biti mirna, uravnotežena i zdrava. Medutim, ovo je preduslov, takode, da bih i telesno bio zdrav. 47

Sprečavanje i lečenje bolesti mora, p r e m a tome, početi u psihi. I ovde počinje važna uloga uzajamnog delovanja između psihe i tela. H a t h a Joga zasniva na ovome svoj sistem i razvija paralelno psihičke sposobnosti i zdravlje tela. Na samom početku ovaj sistem otklanja grešku, u koju je u najvećem stepenu zapala medicinska nauka na Zapadu, da leči bolesti umesto bolesnika! H a t h a Joga uči: pošto smo svoje bolesti sami prouzrokovali, m o r a m o takođe sami i izlečiti svoje zloupotrebljeno telo! Učitelj — koga indiski jogi zovu »Guru« — pomaže n a m da pronađemo uzrok, ali mi sami m o r a m o postati zdravi. Hatha Joga nas uči kako treba održavati red među silama, koje drže naše telo u životu i — u slučaju da smo se ogrešili o svoje zdravlje neprirodnim načinom života — kako možemo povratiti svoje zdravlje. Bolestan čovek je teret i sebi i svojim bližnjima i stoga je osnovna postavka Hatha Joge: DUŽNOST JE BITI ZDRAV!

48

4. NAŠA NAJVEĆA GREŠKA: MI NE ZNAMO DA DIŠEMO! Sedmog dana mog boravka u Šumi Čituri saznao sam za najveću istinu H a t h a Joge. Međutim, kada sam sedam godina kasnije posmatrao način života moje evropske sabraće, zapazio sam da im se disanje sastoji samo od lakih, površnih udisaja, koji odgovaraju najnižem stepenu življenja. Vedanta filozofija govori nam o istoj stvari, kada kaže: »Bez disanja n e m a života na Zemlji.« Život znači r i t a m ! — Sa svojim prvim dahom, novorođenče ulazi u r i t a m života i počinje sa udisanjem i izdisanjem da doživljava strujanje života u njegovoj naizmenično pozitivnoj i negativnoj fazi, koje u n a m a pulzira kao naizmenična struja. Život je taj neprekidni ritmički lanac udisaja i izdisaja, sve dok čovek svojim poslednjim dahom ne zatvori i poslednji beočug u lancu. Naše telo nosi u sebi najrazličitije pojavne oblike — agregatna stanja. Tome odgovara i naša ishrana. Naši preci izrazili su to ovako: »Nastali smo od zemlje i zato jedemo čvrstu h r a n u ; umešeni smo bili s vodom, zato pijemo tečnosti; duša daje smisao beživotnoj masi i stoga dišemo; a duh oživljava ceo ovaj sastav, da bi mogao postati čovekom.« Dok bez hrane možemo živeti nekoliko sedmica, a bez vode nekoliko dana, život bez vazduha moguć je samo nekoliko minuta. To znači da je veza između života i disanja najbliža i da je disanje, p r e m a tome, najvažnija biološka funkcija organizma. Sva ostala aktivnost tela je tesno povezana sa disanjem. Disanje je od najveće važnosti za naše zdravstveno stanje i ima odlučujući uticaj na naše psihičko stanje, a čak i na dužinu našeg života. 49

Prema indiskoj filozofiji, čovek ponese pri svakoj reinkarnaciji jedan određen broj udisaja i izdisaja. Ko diše brzo i užurbano, umire ranije, j e r ne može uzeti vise udisaja od propisanog broja. S druge strane, onaj koji živi mirno i diše polako, štedi svoju zalihu zdravlja i imaće dug život na zemlji. Ljudi na Istoku ne uzbuđuju se lako, jer žele — što je veoma m u d r o — iskoristiti svoj život na zemlji za duhovni napredak. Oni vrte glavama kada vide svoju sabraću na Zapadu, kako skraćuju božanski d a r života grozničavim radom i brzim, površnim disanjem, koje iz toga nužno sledi. Civilizovani čovek ne zna da diše! Naši neprirodni životni uslovi u stanovima modernih gradova, kao i radni uslovi u prenatrpanim farbrikama i kancelarijama, učinili su da zaboravimo ritam praiskonskog, prirodnog disanja. Naš prigušeni duhovni život, stalno kolebanje između strasti i straha, steže nam grlo i, u pravom smislu te reči, mi se ne usuđujemo da duboko dišemo. Način na koji deca dvadesetog veka dišu jedva je dovoljan za puko životarenje. Njihovo dahtanje jedva je dovoljno da ih održava u životu. Kako bi se sve ovo brzo izmenilo, kada bi ljudi shvatili drevnu istinu: samo svesnim regulisanjem svog načina disanja možemo postići otpornost, koja nam obezbeđuje dug život bez bolesti. Nemarno i povremeno disanje skraćuje nam život, umanjuje nam životnu snagu i čini nas podložnim najblažoj od svih bolesti — običnoj kijavici. Primitivni čovek, koji je živeo u prirodnim uslovima, nije morao da se uči disanju. Lov, ribolov, borba s prirodom, i vremenskim nepogodama, te stalno kretanje na čistom vazduhu, pružali su mu dovoljno mogućnosti za prirodno telesno vežbanje i nagnali ga da instinktivno dobro diše. Kada bismo živeli normalnim, prirodnim životom, naše telo i pluća bi ispoljili istu reakciju prema spoljnim uticajima, kao što je bio slučaj sa primitivnim čovekom ili afričkim urođenicima. Dovoljno je navesti samo jedan primer od nekoliko hiljada. Leti, kada se uklonimo od žege skočivši u vodu, ili kada nas iznenadi neočekivani pljusak na izletu, kak50

va je prva reakcija našega tela na spoljne nadražaje? Nagonski, čak i protiv svoje volje, počinjemo disati duboko! Ili, stanimo pod tuš u svom kupatilu rano ujutru! Voda ne mora biti hladna, dovoljno je da bude mlaka. Sta će se odmah dogoditi? Naše grudi, kao da se pokoravaju nekoj praiskonskoj zapovesti prirode, počinju naglo da se dižu i spuštaju, sve dok spoljni nadražaj deluje na našu kožu. Mudraci Indije spoznali su još pre nekoliko hiljada godina postavku savremene medicine, da je koža jedna vrsta drugih pluća, jer bez disanja kroz kožu nema života. Svaki spoljni nadražaj, koji deluje na našu kožu, kao što su hladnoća, toplota, mehanički dodir itd., automatski utiče na ritam našeg disanja plućima. Na taj način velika P r i r o d a vodi računa da primora čoveka nekoliko p u t a na dan na duboko disanje sa zadrškom, koje je neophodno sa gledišta očuvanja zdravlja i vitalnosti. Ali, na žalost, za civilizovanog čoveka, koji je otsečen od prirodnog načina života, postoji samo jedan način da ga priroda primora da misli na svoje zdravlje, a to je — bolest. Civilizovani čovek zatvara disajne pore svoje kože teškom i nepotrebnom odećom, sprečavajući time snažniju aktivnost kože i, u vezi sa plućima, blagotvorno dejstvo spoljnih nadražaja na vegetativni nervni sistem. Pošto se čovek na Zapadu, na taj način, sve vreme oglušivao o opomene mudre Prirode u pogledu zdravlja, snage i dugog života, za njega preostaje samo jedan način da neposredno utiče na svoja pluća, a to je sport. Kakvo je stanje na Zapadu u pogledu sporta i zdravlja? Stanovnik grada u XX veku primoran je da živi neprirodnim, takoreći zatvorskim životom. Čak i kada napusti svoju kancelariju uveče, u m o r a n od dnevnog posla, i popne se u tramvaj ili autobus da bi brže stigao svojima kući, on više nema ni vremena ni volje za nekim telesnim vežbanjem. Verovatno je taj isti čovek, dok je živeo blisko prirodi, u svom detinjstvu ili mladosti trčao, plivao ili igrao za neki školski tim sa velikim zadovoljstvom. Možda je čak imao i mnogo uspeha u jednom ili drugom sportu. Međutim, u zrelim godinama samo se veoma mali broj Evropljana i Amerikanaca sistematski bavi spor51

tom. Upravo u godinama, kada treba posvetiti najveću pažnju svom zdravlju i gipkosti mišića, 90% od nas nisu gospodari svog zdravlja, već robovi svog poziva. Način života sa dugotrajnim sedenjem ili stajanjem, koje dovodi i do ravnih tabana, ili naginjanje nad stolom, naterao je čoveka današnjice da zaboravi kako treba pravilno sedeti, stajati, hodati i disati. Posledice su upale grudi, uska ramena, astma, poremećaji u krvotoku, arterioskleroza, šećerna bolest i tuberkuloza, a jedno jedino pokolenje, koje bi pravilno disalo, bilo bi dovoljno da preporodi celu ljudsku vrstu! Jedna stara indiska poslovica kaže: »Nije svejedno, da li su počišćeni svi uglovi sobe ili samo sredina.« Međutim, da čovek današnjice »čisti samo sredinu svojih pluća« potvrđuje i sledeći primer:

velelepni institut za naučna istraživanja, gde se telesne Joga vežbe kontrolišu najmodernijim naučnim sredstvima i potvrđuju zapanjujući rezultati sa medicinskog stanovišta. Pre nego što se dotaknemo pitanja, u čemu se, zapravo, sastoji metod disanja po Jogi, hteli bismo objasniti, zašto je pravilno disanje od toliko velike važnosti i tako prelazimo na pitanje:

Prema nalazima medicinske nauke na Zapadu, čovek koji sedi mirno i obavlja svoj posao, obično udahne oko 15 puta u minutu. Ipak, pri svakom udisaju i izdisaju u plućima se izmeni samo pola litra vazduha. Pri nešto dubljem disanju izmeni se 1,5 litar tzv. »dodatnog vazduha«, a pri još dubljem disanju još 1,5 litar »rezervnog vazduha«. Pluća odraslog čoveka imaju, p r e m a tome, oko 3,5 litara »žive zapremine«, što potvrđuje i činjenica da je u plućima preminulih nađeno još 1,5 litar »preostalog vazduha«. Šta sve ovo skupa treba da znači? Ni manje, ni više, već da čovek na Zapadu, koji vodi sedeći način života, koristi samo deseti deo kapaciteta svojih pluća, koji iznosi ukupno 5 litara. U laganoj šetnji ova količina se povećava na 2,5 kapaciteta pluća, u planinarenju skače na 10, da bi se u plivanju popela i do 20 puta. Mudraci Indije i Istoka znali su pre nekoliko milenijuma za čudotvorno dejstvo regulisanog disanja u održavanju dobrog zdravlja i otklanjanju bolesti. Radi toga su meditativne stavove tela, povezane sa dubokim disanjem, uzdigli tako reći do religioznih ceremonija, kako bi ih ogromne mase upražnjavale svakodnevno i obavezno. Danas je, međutim, i Hatha Joga u Indiji izašla iz začaranog kruga misticizma. U gradu Lonavli, u Puni,zahvaljujući materijalnoj pomoći Sir Natawarsinhadži Bahadur Maharadže i Rana Sahiba od Porbandara podignut je 52

53

5. ŠTA JE »PRANA«? Nekoliko hiljada godina stara nauka prosvetljenih mudraca Istoka uči, da svaka snaga, svaka energija koja deluje u svemiru, ima neki unutarnji uzrok, jezgro, klicu — jedno prastanje iz kojeg proizilazi sav život, svaki pokret i svaka aktivnost. Ova potencijalna snaga, u svom prvobitnom stanju, zove se: prana. Prana počiva, pre početka ciklusa stvaranja, u apsolutnom kao um ili kao zamisao svih energija. Početak stvaranja znači, da se prana »budi«, da počinje delovati i da iz nje proizilaze sve vrste energija. Isto tako i sva materija se razvija iz prvobitne supstance. U svom potencijalnom, latentnom stanju ova pramaterija je ideja ili duh materije. U istočnjačkoj filozofiji ona se naziva »akaša«. U početku stvaranja, p r a n a počinje delovati na akašu, počinje da modelira i uobličava i tako nastaju bezbrojne vrste energije i materije. U svakom obliku života prana je prisutna kao životna sila i pomaže životu da se razvije na materijalnoj ravni. Svaka sila počiva na prani: sila zemljine teže, privlačenja ili odbijanja, elektriciteta, radioaktivnosti — bez prane nema života, jer je prana suština svake sile, svake energije. Ovaj praprincip nalazi se svuda na svetu. On je u vazduhu, ali nije vazduh; on je u hrani, ali nije hrana: on je snaga vitamina; takođe je i u vodi sadržan, ali ipak nije identičan sa hemiskim sastojcima vode — oni su samo nosioci p r a n e . Vazduh je ispunjen slobodnom pranom i ljudski organizam je može najlakše upijati iz svežeg vazduha kroz proces disanja. Pri normalnom disanju uvlačimo i p r a n u u normalnim količinama, ali pri dukom disanju, a još više regulisanim Joga disanjem, sa-

54

kuplja se, osim ovih, još jedna velika količina rezervne prane u našem mozgu i nervnim centrima, koju možemo koristiti u slučaju potrebe. Osobe, koje neki nepredviđeni telesni ili umni napor izbaci iz koloseka normalnog života i koje uprkos tome ne pokleknu, nego ostvare zadivljuće rezultate, poseduju, a da nisu svesne, sposobnost akumuliranja prane. Za njih se onda kaže, da poseduju »veliku vitalnost«. Ta »vitalnost« nije ništa drugo, nego dodatna količina prane. Što se tiče teorije o prani, dovoljno je da na ovom mestu kažemo samo još to, da ona ne stoji u suprotnosti sa shvatanjima prirodnih nauka na Zapadu. Savremena nauka na Zapadu takođe smatra, da je ceo svemir ispunjen »eterom«. Međutim, iz čega se taj eter sastoji — koji, u stvari, odgovara prani — na to ona ne daje zadovoljavajući odgovor. Setimo se samo kosmičkih zračenja i zraka, koji do nas dopiru sa udaljenosti od mnogo svetlosnih godina i neprestano struje ka našoj Zemlji. U njihovom sjaju beskrajno male talasne dužine, koji daje život, živimo mi i razvijamo se poput zelenog izdanka na prolećnom suncu. Naše telo, koje se sastoji iz mnoštva molekula i atoma, takođe je prožeto ovim eterom — pranom. Gdegod postoji život ili kretanje u svemiru, od najnižih životinja, pa do najvećih planetarnih sistema, sve bi to bez prane pretstavljalo samo beživotnu materiju. Ovaj čudesni princip života je majka i izvor svake duhovne, hemijske i fizičke snage. Prema Vedanta filozofiji, prana je najdublji smisao »prirodnih sila« i njihovog oblika ispoIjavanja. Nevidljiva, nemerljiva, neuništiva — kao svaka energija — a ipak nije isto, što i sila molekularnog privlačenja, već je mnogo tananija od nje. Prana je kosmička snaga života, čije delovanje utiče na svaki titraj na zemlji. Sićušna semenka klija u proleće; u molekulima ćelija, u protoplazmi, počinje život. Međutim, u živoj ćeliji ne ispoljava se samo životna snaga, nego i inteligencija. Prema Jogi, postoji duhovni afinitet između prane i uma, odnos sličan onome između konja i jahača. Živi organizam, u stvari, nije ništa drugo, nego izraženi oblik umne snage, njen mehanizam. Um koji hoće da se mani56

festuje na materijalnoj ravni, razvija odgovarajuće organe pomoću p r a n e i gradi živ organizam koji odgovara njegovoj svrsi na zemlji. Prana je, dakle, životna vibracija koja ispunjava svemir. Od celokupne prane što ispunjava svemir, najbliža nam je prana koja deluje u našoj psihi, mozgu i telu. Mi samo onda dolazimo u hramoniju sa okeanom prane što ispunjava svemir, kada smo u stanju upravljati talasom prane, koji daje život našem telu, i potčiniti ga svojoj volji. Usmerivač i neograničeni gospodar prane ie misao! Misao ie kliuč koiim možemo pred sobom otvoriti i zatvoriti vrata Života. Ako smo putem stvaranja pogrešnih misli sebe doveli u bolesno stanje, onda možemo ponovo ozdraviti pomoću svesno stvorenih ispravnih misli. (Vidi takođe poglavlje: »Stvaralačka snaga svesti«.)

prepusti jedino medikamentima i tuđim uticajima, nego ako se u samom bolesniku probude isceljujuće snage! Ako hoćemo da budemo zdravi, m o r a m o pre svega verovati u svoje zdravlje. Ako u n e š t o verujemo, onda se za to i borimo! Zamislimo sebe potpuno zdravim! negativna osoba sa bolesnom psihom uvek je hipohondar i čini upravo suprotno. Stalno veruje i uobražava da je bolesna. Nije nikakvo čudo, što se javljaju na stotine poremećaja, sve dok se, konačno, stvarno ne razboli. — Borimo se za svoje zdravlje! Potrudimo se da učinimo nešto za njega. Upravo kao što nađemo vremena da se umijemo svakog jutra, treba da nađemo malo vremena, desetak minuta ili pola sata, da bi svome telu pružili ono, što mu je bezuslovno potrebno da bi nesmetano moglo nastaviti svoj težak posao. Zajedno sa dnevnim obrokom hrane, pružimo svome telu dnevni obrok snage, da bi moglo probaviti tu hranu.

Na izgled čudesni rezultati hipnoze postaju lako razumljivi, ako shvatimo vezu između misli i prane. Hipnotizer sakuplja i usmerava pranu u medijumu snagom izgovorenih misli. Ali indiski jogi uopšte ne koriste ovu moć, koju poseduju, j e r smatraju, da niko nema prava da se meša u ličnost i slobodu delovanja druge osobe. Isto tako, oni ne koriste hipnotizam u svrhu lečenja, jer rezultati nisu trajne vrednosti. Ustraje li osoba, koju je neko drugi izlečio, na svojim mentalnim greškama, kao i pre i nastavi da misli na pogrešan način, bolest će ponovo izbiti sa obnovljenom snagom. H a t h a j o g i uče svoje ućenike, kako se prana usmerava i sakupija sopstvenom snagom — uče ih ; dakle. autosugestiji," kako ne bi zavisili od tuđe pomoći već naprotiv. da mogu pružiti otpor svakom s t r a n o m uticaju.

Ta snaga ie prana! Najupadljivije ispoljavanje prane u ljudskom telu je u tome, što nas primorava da dišemo. Posledica toga je pokretanje naših pluća. Ako želimo da bolje upoznamo p r a n u i naučimo da svesno sakupljamo više prane u svojim nervnim centrima, onda je naš prvi zadatak da ovladamo kretanjem svojih pluća, tj. svojim disanjem. To znači da prestanemo disati nasumice, neredovno i nesvesno i da naučimo svakl udisaj i izdisaj vršiti svesno. s koncentracijom misli, te da upijenu pranu usmeravamo u nervne centre. koii služe kao spremnici prane. Svesno upražnjavanje ovladavanja pranom, putem regulisanog disanja i koncentracije misli, nazivamo — pranajama. Pranajarna ie najvažniji deo i osnova sistema Hatha Joge. Prana je pogonsko sredstvo za pluća i ceo ljudski organizam. Ako telo postane nesposobno za unošenje prane, usled neke povrede ili obolenja, koje je nastalo neprirodnim načinom života, moćna struja života se onda isključuje upravo kao što i struja radio-stanice prestaje da

Cilj Joge je da u svakom ljudskom biću pobudi i razvije njegove sopstvene vrednosti, da bi se oslobodile i aktivirale moćne umne i duhovne sposobnosti, koje su svojstvene svakom ljudskom biću, ali koje su potisnute nepravilnim vaspitanjem, pogrešnim shvatanjima, malodušnošću i nedostatkom samopouzdanja i opterećene psihičkim smetnjama i osećanjem straha; na taj način, svako ljudsko biće postiglo bi psihičko olakšanje, poverenje u sebe samog i njihovu sigurnu posledicu: zdravlje svoga tela. Pravo ozdravljenje može se postići samo ako se ne 56

deluje u pokvarenom radio-prijemniku. Ona je još uvek prisutna svuda u svemiru, ali se više ne može ispoljavati.

i

57

Na osnovu gore iznetog, možemo s punim pravom reći, čak i u evropskom smislu reči, da bez prane — nazvali je mi eterom, kosmičkim zračenjem ili drugim imenom — ne može biti života na zemlji. Bolesti možemo najlakše obuzdati, kao i svoju životnu snagu povećati i u odgovarajućoj meri sačuvati, ako svom organizmu pružimo veće i svežije količine prane putem jogi disanja. Hatha Joga zaslužuje s punim pravom, da Evropa ne smatra pranajamu, koja dolazi sa Istoka, za nekakvu teoriju zakukuljenu u mistične tričarije, nego da joj ozbiljno posvete pažnju i lekari na Zapadu.

6. POTPUNO DISANJE Prvo i najvažnije pravilo za ispravno disanje glasi: »Dišite kroz nos!« Zapanjuje činjenica, da civilizovani čovek, koji provede polovinu života učeći, ne zna za ovo najosnovnije pravilo zdravlja. Kad bi samo znao, kakvim sve opasnostima može da izbegne disanjem kroz nos, ne bi se tako n e m a r n o odnosio prema ovom pitanju. Prema m o m ličnom saznanju, većina ljudi na Zapadu diše na usta, naročito pri govoru. Takođe se ni malo ne trude da pri spavanju dišu sa zatvorenim ustima. Ja sažaljevam malu dečicu kada ih vidim kako dišu na usta, dok se njihovi inače inteligentni i obrazovni roditelji ni malo ne trude, da odviknu svoju decu od ove loše navike. Posledica je pogoršanje funkcionisanja tiroidne žlezde. Dalje posledice su usporavanje duhovnog razvoja, a preti i opasnost od slaboumnosti. Istovremeno, detetu rastu krajnici i po sistemu na Zapadu otstranjuju se operacijom. Sa pravilnim disanjem sve bi se ovo moglo izbeći. Dete ne diše na usta zbog uvećanih krajnika, nego mu krajnici rastu zato što diše na usta. Ako naučimo dete da diše pravilno i, istovremeno, vrši jogi vežbe, povećani krajnici se mogu vratiti na normalnu veličinu. Ulaz vazduha u disajne organe je kroz nos! Priroda ga je opremila svim potrebnim odbrambenim organima, tako da ni nečistoća, ni suviše hladan vazduh, ni otrovna isparenja ne mogu ući u organizam. Na ulazu nosa jedan mali zastor od dlačica zatvara put prašini, sitnim insektima i svemu onome, što bi moglo ozlediti pluća. Zatim dolazi jedan vijugavi prolaz, postavljen sluzavom pokožicom, gde se suviše hladan vazduh zagreva i ostaju i one najfinije čestice prašine, koje su uspele da prođu

58

59

kroz zastor od dlačica. Ta prašina se može lako otkloniti snažnim izduvavanjem vazduha kroz nos, što nas odmah oslobađa i od mnoštva bacila. Zatim, u unutrašnjosti nosa imamo drugu grupu čuvara. Žlezde otstranjuju i poslednje bacile, koji su prodrli tako duboko, a u tome im pomaže i organ mirisa, onaj važni organ vredan divljenja, koji odmah zvoni na uzbunu, ako materije u stanju vrenja ili trulenja ugrožavaju naše zdravlje svojim otrovnim isparenjima. Najvažniji zadatak našeg organa mirisa — ovo je potpuno nepoznalo na Zapadu --jeste upjjanje prane iz vazduha. Organi mirisa i mirisna površina nisu samo signalni uređaji za prijatne i neprijatne mirise, nego su i aparat za usisavanje prane. Ako neko sumnja u tačnost ove tvrdnje, onda mu se preporučuje da izvrši sledeću probu, koju svako može sam izvršiti. Kada hodamo po planini ili pored neke velike vodene površine, gde prane ima u izobilju (obično se tada kaže, da je vazduh bogat »ozonom«), udahnimo duboko i odmah ćemo osetiti neki veoma osvežavajući uticaj, koji n a m povećava snagu. Zatim, napravimo isto takav dubok udisaj na usta i osvežavajućeg dejstva neće biti. Vazduh udahnut kroz usta je bez snage i ukusa — upravo mu nedostaje miris ozona, odnosno prana, iako smo udahnuli jedan te isti vazduh. Kada imamo jaku kijavicu i ne možemo disati kroz nos, kako brzo gubimo snagu i koliko nam mnogo nedostaje ona količina prane koju normalno upijamo kroz nos! Mnoge osobe pate od slabosti srca kada imaju jaku kijavicu. Razlog je pomanjkanje prane. U ustima ne postoji organ za upijanje prane. Unose se samo hemiski sastojci vazduha. Očigledno je, da će osobi, koja duže vreme diše na usta, ozbiljno nedostajati prana; ona gubi snagu, žlezde ne funkcionišu pravilno, životni procesi opadaju, celo telo dolazi u jedno negativno stanje, a otpornost toliko opadne, da je bespomoćna pred bolestima svake vrste. Pored toga, dišući na usta ne koristi filter za bacile, koji se nalazi u nosu, te se tako potpuno izlaže infektivnim obolenjima, čiji izazivači dospevaju u pluća iz vazduha. Nos nas štiti od bacila u vazduhu. 60

U ustima nema odbrambenih organa kao u nosu. Zadatak ustiju delimično se sastoji u zaštiti tela od drugih vrsta bakterija, ali njihov glavni zadatak je da štite jednjak, da nas opominju, da zadrže i izbace koštice, riblje kosti i otrovne materije neprijatnog ukusa, da ne bi dospele u želudac. Ali zadatak pročišćavanja vazduha pripada nosu. Svakako, usta su takođe sposobna da unesu hemijske sastojke vazduha. Međutim, ova m u d r a mera opreznosti prirode je samo radi naše zaštite, u slučaju da se otvori na nosu zapuše usled bolesti ili nesretnog slučaja, kako bi život mogao i dalje da teče bez prekida za vreme lečenja. Nos takođe može da delimično preuzme funkciju usta; kada je to neophodno, pacijent se može hraniti kroz nos. Ali zdravoj osobi nikada neće pasti na pamet, da gura h r a n u kroz nos. A zašto, onda, diše na usta? . Svaki organ treba da služi svrsi kojoj je namenjen. Osnovni uslov da sačuvamo svoje zdravlje je da svaki organ naviknemo da svoj zadatak izvršava savršeno. Dišimo kroz nos — uvek! To će nam pružiti najbolju zaštitu protiv infektivnih obolenja i obilno unošenje prane kroz nos i pluća, potpuno će snabdeti naš organizam potrebnom energijom. Prvenstveno, to će ojačati naše srce, koje pumpa krv i šalje p r a n u preko krvotoka u najmanje krvne sudove. Na taj način, disanje kroz nos utiče na rad našeg mozga. Time smo, takođe, zaštićeni od bolesti, jer se otpornost sluzokože i žlezda poboljšava povećanim unošenjem prane. Ovo objašnjava i slučaj bezbrojnih pacijenata, koji pate od opšte slabosti organizma; čim se naviknu na stalno disanje kroz nos, povrati im se snaga golovo na čudotvoran način, počnu više uživati u životu i brzo se izleče od svoje hronične nemoći i iscrpljenosti. Kad bi decu u školi učili da dišu na nos, mogla bi se stvoriti nova, j a č a i inteligentnija generacija! Osnova i početak svih vežbi disanja je tzv. potpuno jogi disanje. Ono se sastoji od tri načina disanja: 1. donjeg ili abdominalnog disanja, 2. srednjeg disanja i 3. gornjeg. disanja. Da bismo razumeli potpuno jogi disanje, inoraino se prethodno upoznati sa njegova tri sastavna dela. 61

Razmotrimo najpre gornje ili plitko disanje, koje se na Zapadu naziva klavikulamo disanje. Oko 90% svih žena u Evropi diše na ovaj način. Uskoro ćemo videti zašto. Pri ovoj vrsti disanja, gde se pokreću samo rebra, ramena i ključnjače, koristi se samo gornji deo pluća; obzirom da je to i najmanji deo pluća, dospeva samo veoma mala količina vazduha u njih. Pošto je dijafragma podignuta, pluća se ne mogu širiti nadole. Najosnovnije znanje iz anatomije dovoljno je da ubedi svakoga, da gornje disanje troši najviše energije, a daje najmanje rezultate. Većina obolenja organa za disanje i glasnih žica posledica su nepotpunog, manjkavog disanja. Ovo disa nje pretstavlja najlakši način da se nazebe ili poprimi navika disanja na usta. Činjenica da većina žena nesvesno diše plitko — a da, često, o tome nema pojma čitavog života — nije posledica neke anatomske razlike između muškarca i žene u građi grudnog koša. Pravi uzrok je u tome, što se žene, da bi bile vitkije, utežu raznim steznicima, miderima i pojasevima, koji su veoma štetni, jer sprečavaju donje, abdominalno disanje, ometaju cirkulaciju krvi i sokova i rad trbušnih organa. Ovo stanje se dalje pogoršava neprirodnim načinom života žena i činjenicom, da ih njihov način rada, tj. šivenje, ručni rad, igranje bridža, a da ne pominjemo kucanje na mašini, prisiljava da rade u pogrbljenom položaju. Ako ostanemo pognuti nad pisaćom mašinom, ili svojim ručnim radom jedan ili dva časa, uopšte nećemo moći disati nekim drugim načinom, osim gornjim disanjem. Donja rebra su pritisnuta u oštrom uglu iznad dijafragme i sprečavaju prodor vazduha nadole. Ali ne dišu samo žene nepravilno. Među pevačima, advokatima, sveštenicima i govornicima nalaze se mnogi, čije je disanje skroz pogrešno. Uzrok nije samo u civilizovanom načinu života, nego i u jednoj biološkoj zakonitosti po kojoj svaki stanovnik grada, koji živi neprirodnim načinom života, odmah počinje ponovo disati površno čim njegov poziv postavi veće zahteve njegovim plućima. Ako posle svega gore iznetog neko još gaji i najmanju sumnju u štetnost i nekorisnost gornjeg disanja, mo-

62

gu mu dati ovaj savet: stojeći uspravno, kao u stavu mirno sa rukama priljubljenim uz telo, neka podigne ramena i udahne duboko. Zatim, neka zabaci glavu unazad i opusti ramena i odmah će uvideti, da može udahnuti još vazduha, b a r onoliko, koliko i prvi put. Druga proba: sednimo za sto u pognutom položaju, upravo kao što sedimo pri radu. Disanje će nam opet biti površno, budući da su nam ramena u neprirodno visokom položaju! Sada možemo razumeti zašto Ijudi, koji žive u velikim gradovima, sve više prelaze sa donjeg na gornje disanje. Razmotrimo sada drugi neprirodni način disanja na Zapadu, tzv. srednje disanje, ili, kako ga evropski lekari nazivaju, interkostalno (= između rebara) disanje. Većina ljudi, koji ne vode sedeći način života, dišu na ovaj način. Srednje disanje je za jedan stepen bolje od gornjeg disanja, jer obuhvata bar jedan mali deo i donjeg disanja, dok se umesto samo gornjih delova ispunjavaju vazduhom i srednji delovi pluća. Ovim načinom diše većina muškaraca kada sede ili stoje, naročito u nekoj prostoriji sa lošim vazduhom, u bioskopu, pozorištu ili nekoj sobi sa zatvorenim prozorima. Priroda nam instinktivno ne dozvoljava da duboko udišemo ustajali vazduh i mi pribegavamo ubrzanom, interkostalnom disanju. Posmatrajmo sami sebe idući put kada se nalazimo u bioskopu. Priroda nikada potpuno ne napušta duboko disanje. Čak i čovek, koji živi najneprirodnijim načinom života U gradu, često udahne duboko, i to naglo i grčevito, naročitd kada se nađe na čistom vazduhu. To je oćajnički, refleksni trzaj, sličan zevanju, prigušenih pluća koja vapiju za vazduhom. Trbušno ili abdominalno disanje naziva se i duboko, donje ili dijafragmatično disanje. Većina muškaraca diše ovim načinom kada leži ili se odmara. To je način disanja koji zastupaju američki i evropski pobornici zdravl|ja, dok je ono, u stvari, samo jedan deo potpunog jogi disanja. Trbušnim i dijafragmatičnim disanjem koriste se jaki Evropljani i Amerikanci, koji su dobro građeni i imaju zdrav poziv. Većina muškaraca može disati abdo61

minalno, j e r ne nose steznike i sličnu odeću, tako da konvencionalnosti civilizovanog života manje zloupotrebljavaju njihova pluća. Potrebno je, međutim, naglasiti, da se najčistiji tip trbušnog disanja može naći samo kod jakih, zdravih muškaraca, vojnika, atleta, zemljoradnika i planinskih čobana. Postaje n a m odmah jasno, zašto se ovaj način disanja naziva abdominalnim ili dijafragmatičnim, ako pogledamo položaj dijafragme. Inače, dijafragma igra jednu veoma važnu ulogu u pranajami jogija i biće konjsno da upoznamo njenu funkciju. Dijafragma ili prečaga je jedna jaka mišićna opna, koja deli grudni koš od stomaka. U stanju mirovanja ispupčena je nagore, p r e m a grudnom košu. U radu se sve više izravnjava, pritiskujući probav ne organe nadole, te na taj način izaziva ispupčenje stomaka. Pri površnom, gornjem disanju ispunjava se vazduhom samo gornji deo pluća; pri srednjem disanju, samo srednji i mali deo gornjeg dela pluća; a pri dubokom, abdominalnom disanju — ceo donji i srednji deo pluća. Otuda je ovaj način disanja bolji od prethodna dva, koje smo upravo razmotrili. Očigledno je iz gore iznetog, da je najsavršeniji način disanja onaj, koji podjednako puni vazduhom donji, srednji i gornji deo pluća, dajući organizmu najveću moguću količinu kiseonika i prane. Taj način je drevno Joga disanje, koje ćemo sada detaljno opisati. Potpuno savršeno Joga disanje sadrži sve dobre osobine donjeg, srednjeg i gornjeg disanja, a nijednu od njihovih loših osobina. Ono nagoni na intenzivan rad sve organe za disanje, svaku ćeliju pluća i sve mišiće za disanje. Grudnom košu je, konačno, moguće da se širi sve do svoje normalne, prirodne zapremine, a sam učinak pluća se može, šta više, i povećati snažnijim korišćenjem zanemarenih kostalnih ili porebarnih mišića. Dijafragma radi takođe pravilno i obezbeđuje izvanredno povoljno biološko dejstvo nežnim masiranjem svih organa u trbušnoj duplji. Ovo ćemo potpunije razmotriti u jednom od narednih poglavlja.

64

Potpuno jogi disanje je najjednostavnija i najneophodnija osnova za svako jogi disanje. Nije potrebno posebno naglašavati. da m o r a m o početi sa strpljivošću i postepenošću, izbegavajuci svako naprezanje. Sve sto je preterano veoma je opasno PO zdravlie. a to važi i za nesistematsko i neredovno upražjiavanie pranajame. Čitalac će se setiti mog ličnog iskustva, kada sam u biblioteci svoga oca pročitao prvu knjigu o Hatha Jogi u preteranom oduševljenju počeo satima neprekidno izvoditi vežbe. »Neka učenik ide svojim putem strpljivo« — kaže jedna indiska poslovica — »inače će pod njim propasti temelj, a prebrzo sagrađena zgrada srušiće se nad njim.« Osnovna vežba potpunog jogi disanja izvodi se na sledeći način: Stoieći uspravno. u normalnom. prirodnom stavu (Sl. 2, 3, 4 i 49), napravimn snažan izdisaj. a zatim polako udiširno vazduh kroz sledeće tri. medusobno povezane faze: 1. Ispupčimo polako stomak, čime stavljamo u pok,ret i dijafragmu, t.j. mi isturamo stomak napred. a da pri tom svesno ne udišemo. Zapazićemo s iznenađenjem, da vazduh, samo isturanjem stomaka, sam od sebe ulazi u donje delove pluća. Preporučljivo je pre same vežbe, bar dok ste još početnik, staviti oba dlana na stomak, da bi kontrolisali njegovo pokretanje. Za muškarce, ova prva faza jogi disanja, tj. donje ili abdominalno disanje, nije teška, jer svaki zdravi muškarac koristi ovo disanje. Međutim, sa čuđenjem sam zapazio, da najmanje polovina Evropljanki, koje se ne bave sportom i vežbanjem, uopšte ne može disati trbuhom (dijafragmom). Posebno molim svoje čitateljke, da ne idu dalje sa vežbanjem sve dok ne nauče, angažujući svu svoju volju i moć koncentracije, da dišu abdominalno (trbuhom) bez napora i nekih poteškoća. Među svojim učenicima u Indiji i Evropi zapazio sam, da od tih 50% žena, koje mogu disati samo gornjim delovima pluća, te usled toga ne mogu obavljati i trbušno disanje pri prvom pokušaju, gotovo skoro bez izuzetaka, pate od poremećaja organa za probavu, stomačnih bolesti, hroničnog zatvora i raznih ginekoloških poremećaja. Trbuh im je potpuno beživotan, 65

tako nepokretan, kao da je neki strani predmet, a ne deo njihovog tela. 2. U drugoj fazi ovog disanja širimo donja rebra i srednji deo grudnog koša, tako da vazduh postepeno stru ji u srednji deo pluća. Ova faza odgovara srednjem disanju. 3 Treća faza udisanja sastoji se u potpunom širenju i ispupčavanju grudnog koša. Pri tome uvlačimo onoliko vazduha. koliko naša proširena pluća mogu primiti. U ' ovoj poslednjoj fazi uvlačimo trbuh, koji sada služi kao potpora plućima. a gornjim delovima pluća je istovremeno omogućeno da se potpuno ispune vazduhom. Prema tome, poslednja faza pretstavlja potpuno izvedeno gornje disanje. Na prvi pogled izgleda kao da se jogi disanje sastoji od tri ritmička pokreta. Međutim, to je samo teoretski tačno, j e r pri vršenju ovog disanja jedan pokret treba da se preliva u drugi bez prekida ili zastoja. Posmatrano sa bočne strane, savršeno potpuno jogi disanje izgleda kao neko lagano talasasto kretanje od abdomena naviše. Sa malo više vežbe moćićemo uvlačiti vazduh ravnomerno u glatkim prelazima iz jedne u drugu fazu. A sada poćinjemo polako izdisati kroz nos tako, da vazduh izlazi istim redosledom k o j i m je i ulazio. Prvo uvlačirno prednji zid stomaka, zatim skupljamo donja rebra i. konačno, spuštamo ključnjače i ramena. Pri izdisanju skupljamo trbušne i p o r e b a r n e mišiće do tog stepena. da ostane što jc moguče manja količina vazduha u plućima. Naravno, ovo ne smemo raditi forsirano. Na pola časa pre svakog od tri glavna obroka treba da upražnjavamo ovaj najjednostavniji oblik pranajame, i to najmanje jedan minut prvog dana. Od drugog dana, tokom sledećih pet dana, svakodnevno treba vežbu produžavati za po jedan minut. Tek nakon pet dana vežbanja možemo početi sa drugim vrstama jogi disanja, jer opisana osnovna vežba pretstavlja temelj za dalji napredak. Ispitajmo sada delovanje potpunog jogi disanja — prednosti savršeno spojenih faza donjeg, srednjeg i gor-

66

njeg disanja — p r e m a učenjima mudraca Indije i nalazima Instituta za istraživanje indiske Joge u Lonavli. Prema učenjima Joge, svakodnevno upražnjavanje najjednostavnijeg oblika jogi-pranajame čini čoveka gotovo i m u n i m prema tuberkulozi i ostalim plućnim bolestima. Ko sistematski upražnjava jogi disanje neće dobitl ni kijavicu, ni bronhijalni katar. Jer šta je, uopšte, tuberkuloza? — Smanjena vitalnost nastala usled nestašice vazduha, dakle usled nepravilnog disanja. Smanjena životna snaga izaziva i slabljenje otpornosti organizma i stvaranje povoljne sredine za razvoj zaraznih klica. Jaka, zdrava plućna tkiva mogu se odupreti bakterijama. A zdrava pluća možemo imati jedino putem njihove pravilne upotrebe. Tuberkulozne osobe su uglavnom uskih grudi. U većini slučajeva, nepotpuno razviće grudnog koša posledica je nepravilnog mentalnog stava. Ljudi sa kompleksima straha i manje vrednosti povlače svoja ramena prema napred i naviše, stešnjavajući time svoj grudni koš. Ova loša navika može se ćesto zapaziti i kod dece. Posledica toga je da stešnjena pluća jedva mogu disati. Kako grudni koš ne može pravilno da se širi, tako ni pluća ne mogu da se pravilno razviju. Priliv vazduha je nedovoljan, što izaziva trajnu nestašicu kiseonika i prane u krvi. A vcć nam je poznato, da je oslabljeno telo, koje je zapalo u negativno stanje, prava topla leja za bacile tuberkuloze. Pored toga, treba imati na umu i ovo: ljudi koji pate_od kompleksa niže vrednosti. nesrećni su i obićno tražc utehu u seksu. Dobro je poznato, da deca, koju i njihovi braća i sestre tlače i koja osećaju da ih njihovi roditelji dovoljne ne vole, pribegavaju opasnoj navici samozadovoljavanja. A preterana seksualnost prenadražuje celokupni žlezdanl sistem, dakle i plućne žlezde — hiluse; u plučima se stvara katar i bacilima tuberkuloze je otvoren put. — Vidimo, dakle, kakva je opasna lančana reakcija može da se izazove jednim negativnim mentalnim stavom i manjkavim disanjem. U mnogim slučajevima može se postići potpuno ozdravljenje za kratko vreme, ako se pacijent odvikne od površnog disanja i počne disati duboko i potpuno. Du 67

boko disanje mu menja i mentalni stav, jer kako može biti plašljiv čovek sa širokim, dobro razvijenim grudima, koji diše polako i duboko? Pluća, koja se dobro pune vazduhom daju telu više prane i kiseonika. cirkulaciia krvi postajc snažnija, celo telo oživi, ojača i bolest iščezava. U plućima, koja su potpuno prožeta vazduhom i krvlju, tuberkuloza ne može napredovati. (Vidi takođe 3. poglavlje). Prema učenju Joge kvalitet krvi zavisi najvećim delom od prane i kiseonika, koje su pluća upila. Ako sadrži samo malo prane i kiseonika njen kvalitet je slab. Tada se zasićuje otpadnim materijama i toksinima, koji se nepotpuno otstranjuju, i celo telo se puni otrovnim tvarima. Slab kvalitet krvi ne utiče samo na organizam, već i na svaki pojedini organ. Stomak i probavni organi uglavnom jako stradaju usled nedovoljnog disanja. Hrana izvlači iz krvi kiseonik, jer pre probave i upijanja (asimilacije) hrane, potrebno je da prethodno dođe do procesa oksidacije. Ali ako asimilacija nije normalna, organizam ne dobija dovoljno hrane, telesna snaga opada i naša energija i vitalnost se smanjuju. Sva se ova zla mogu sprečiti pravilnim disanjem. Nepravilno disanje ne utiče samo na stomak i pluća, nego na ceo nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu, nervne centre, čak i na same nerve, jer ne dobijaju dovoljno prane i svežeg kiseonika. Dijafragma, koja se prirodno pokreće pri jogi disanju, vrši blag pritisak na jetru, trbuh i njegove organe, a ovaj pritisak, u kombinaciji sa ritmičkim pokretima pluća, pretvara se u jednu nežnu masažu, koja poboljšava prirodno funkcionisanje unutarnjih organa. Usled toga, svaki pojedini udisaj posredno povoljno utiče na trbušne organe, potstičući u n j i m a krvotok i povećavajući metabolizam. Ova blagotvorna unutrašnja masaža izostaje kada dišemo samo gornjim ili srednjim delovima pluća. Oduševljeni pobornici sistema fizičkog vaspitanja na Zapadu ne treba da zaborave, da vežbanje spoljnih mišića nije sve. Unutrašnjim organima je takođe potrebno vežbanje. Priroda se za ovo pobrinula preko pravilnog di68

sanja. Gimnastika, rvanje, mačevanje i slični sportovi obezbeđuju povoljnije uslove unutrašnjim organima, nego što ih imaju u jednom mlitavom telu; ali bez vežbi disanja sportovi nikada ne mogu imati tako povoljno dejstvo na organizam, kao p r i r o d n a masaža usklađene ritmičke pranajame. Sada bi neko mogao da se zapita, zbog čega je duboko disanje toliko važno u životu. Zašto da vršimo vežbe disanja, kada isti rezultat možemo postići baveći se sportom? Kada trčimo, veslamo, igramo tenis, ili se mačujemo, pluća n a m rade punom snagom; automatski smo primorani da dišemo duboko i, na taj način, posredno dolazimo do blagotvornog dejstva jogi disanja! Međutim, to nije tako. Kod napornih sportova, pluca, zaista, rade punim kapacitetom, ali nesistematski u grčevitim i naglim pokretima mišića. U isto vreme, organizam razvija veliku energiju i povećano unošenje kiseonika u pluća odmah se troši usled stalnog gubitka energije. Bez ritma nema ž i v o t a ! Od kretanja atoma, pa do izlaska sunca, ili kucanja srca, sve na ovom svetu potčinjava se ritmu. Ovo objašnjava zašto istrajno ritmičko upražnjavanje jogi disanja, bilo kada telo miruje, ili se samo malo kreće, ima neuporedivo veće i blagotvornije dejstvo na sve naše organe, nego bavljenje nekim sportom l'art pour l'art.*) Treba još dodati, da su sportovi na Zapadu dinamični, aktivni, dok su telesne vežbe Hatha Joge pasivne. Kod aktivnih sportova trošimo snagu i onda m o r a m o umorni da odemo da se o d m a r a m o . A u pasivnosti Joga vežbi mi skupljamo ogromnu energiju i akumuliramo je u sebi. To je slično građenju neke brane preko r e k e . Moćna_energija se gomila, a u tome pociva jedna neizmerna rezerva snage. Pomoću vežbi Hatha Joge podižemo u svojoj pasivnosti jednu branu preko reke života i sakupljamo ukroćenu snagu. Upravo zbog toga, bez obzira koliko se umor*) L'art pour l'art (lar p u r lar) — francuski: ,,Umetnost radi umetnosti" U prcnosnom značenju: baviti se nečim radi njega samoga, bez cilja, tj. u ovom slučaju, baviti se sportom, radi samoga sporta

69

ni vratili sa posla, u stanju smo da lako radimo vežbe Hatha Joge, jer ne izazivaju nikakav dodatni umor, s obzirom da su pasivne vežbe. Šta više, posle njih osećamo se primetno osveženim. — Onaj, koji ih je makar jednom radio, zna to dobro! Čudesno dejstvo zadržavanje daha može se, takođe, delimično objasniti na taj način. Čitalac će zapaziti, da pri upražnjavanju vežbi disanja pranajama, koje su opisane u »Praktičnom delu« ove knjige, Indusi istovremeno vrše i zadržavanje daha na kraće ili duže vreme. To je svojevrsna regulacija disanja, koja ima izvanredno biološko dejstvo na organizam. Još u detinjstvu možda je svako od nas pokušao, iz radoznalosti ili zabave radi, da zadrži dah, možda radi takmičenja sa ostalim dečacima, da bi se ustanovilo ko može najduže da izdrži. Ali kada odraste, čovek na Zapadu nagonski se boji takvih stvari, s obzirom da je uveren, da mu takvi »besmisleni i nepotrebni« eksperimenti mogu samo naškoditi. Ko zna, možda će mu pući neki krvni sud u plućima, ili će doživeti šok, zato što nema više vazduha. Kako je ovo shvatanje zaista detinjasto! Dovoljno je da se samo setimo primitivnih Ijudi i divljih plemena, koja žive pod vedrim nebom u prirodi. Ne uzimajući za momenat u obzir prirodno disanje kroz kožu, koje smo ranije pomenuli, pri kojem svaki spoljni nadražaj izaziva pluća da refleksno reaguju dubokim udisajem i grčevitim, naglim zadržavanjem daha, posmatrajmo sada jednog sportistu ili čoveka koji radi teške telesne vežbe. Tokom tih vežbi on ne može da diše neprekidno, iako mu se grudni koš, usled rada mišića, snažno širi i skuplja. Za vreme napornog fizićkog rada organizam zahteva veće količine kiseonika i više energije iz prane i da bi organizam imao dovoijno vremena za upijanje i raspodelu povećanih kolićina kiseonika i energije iz prane, Majka P r i r o d a se pobrinula sama. za to, da telo, koje intenzivno radi i troši energiju, automatski, prema potrebi, pravi prekide u disanju. Posmatrajmo bacača koplja, diska, ili mačevaoca, tenisera, i zapazićemo kako on, neposredno p r e izvođenja svog glavnog pokreta, zadrži dah i često napravi još či-

70

tav niz drugih pokreta pre nego što izdahne vazduh. Što je veći rad mišića ili napor, koji treba učiniti, to će dnblji biti udisaj pre njega i duže će trajati zadržavanje daha. U trci na 100 m. trkač jedva ako udahne nekoliko puta do cilja. Kod trkača na duge staze važi pravilo, da samo onaj može računati na uspeh, koji »ume da ekonomiše sa disanjem«. — Jogi su znali za ovu istinu još pre nekoliko milenijuma i spoznali su činjenicu, da pranajama sa zadržavanjem daha sakuplja velike kolićine prane i da je zbog toga od izvanredno povoijnog dejstva ne samo na organe za disanje i probavu. nego i na krv i celokupni nervni sistem. Koliko se mnogo više sakupi prane u organizmu vežbama disanja, koje se rade u stanju mirovanja, ili veoma umerenog pokretanja tela, nego kad telo obavlja težak rad, pri kojem se dobijena energija odmah potroši! Kod jednostavnih vežbi jogi disanja. sakupljena energija prane ne jača i osvežava samo telo, kao kod sporta, nego ispoljava i terapeutsko delovanje na organizam. — Međutjm, regulisano disanje ima izvanredno dejstvo ne samo zato, što svesno štedimo kiseonik i pranu, nego i zato a _što.neke od ovih vežbi disanja regulišu, uspostavljaju red i ravnotežu između pozitivnih i negativnih strujanja koje vitaliziraju naše telo. Samo disanje je stalna izmena pozitivnog i negativnog stanja. Kada udišemo, nalazimo se u negativnom stanju; tada primamo, uvlačimo životvorni element. Kada izdišemo, mi smo pozitivni: tada raspodeljujemo snagu, koju smo udahnuli, u s v e delove tela -— tada dajemo, zračimo Ko misli logično već shvata, da ako svesno kontrolišemo Ravnomernost svog disanja, onda to samo po sebi Uspostavlja ravnotežu između p o z i t i v n i h i negativnih sila u nama. Zadržavanje daha primorava čoveka, da svoju svest usmeri u središte svoga Ja -- makar i na izvesno vreme i da sjedini ove dve sile. Usled toga on dospeva u stanje potpune psihićke i telesne ravnoteže. To je isto, kao kada biste zaustavili zaljuljanu vagu u trenutku kada je kazaljka u središtu, tj. kada je vaga u potpunoj ravnoteži.-Ako uzmem jednog bolesnika, koji je

izgubio ravnotežu, i na sličan način mu povratim izgubljenu ravnotežu, onda je mnogo učinjeno za njegovo oz-

dravljenje. Vežbe naizmeničnog disanja, kao što je, na primer, »bhastrika«, tj. naizmenično disanje kroz levu i desnu nozdrvu, omogućavaju da čovek u još većem stepenu dovede svoje telo u sklad sa ravnotežom između pozitivnih i negativnih sila. Na taj način održava telo svoje zdravlje; ali, ako je obolelo usled nepravilne raspodele ovih sila, ovim načinom mu se ponovo uspostavlja ravnoteža i dolazi do ozdravljenja. U ovome je sadržana celokupna tajna metoda pranajame. Fiksirajući stanje ravnoteže, odposno zadržavajući svoje disanje, mi u potpunosti pročišćavamo i najmanje vazdušne mehuriće u plućima (alveole) i potstičemo ih na još bolji rad. Tako se otpadne materije i toksini, koji se ^zadržavaju u krvi, veoma brzo izbacuju napolje. Zadržavanje daha ima slično dejstvo na pluća i krv, kao što neko sredstvo za pročišćavanje ima na probavne organe. Zbog toga, oni koji redovno upražnjavaju jogi disanje ne pate nikada od obolenja pluća, stomaka, jetre, žuči ili srca, niti među njima ima obolelih od astme ili skleroze. Kome je posle svega izloženog jasna suština pranajame, uvideće, da je sa gledišta biologije i medicine ne samo na Istoku, nego i na Zapadu, od životne važnosti za svakog da upražnjava pranajamu, ako želi da očuva svoje zdravlje i životnu snagu. Stvar je tako jednostavna, da je mnogi ljudi i ne uzimaju ozbiljno, nego, šta više, troše čitava bogatstva na komplikovana lečenja i medikamente. Zdravlje kuca na njihova vrata, ali oni neće da ih otvore. Oni čine neoprostivu grešku, neprihvatajući priznatu istinu.

7. PLIVANJE KAO SREDSTVO ZA SAVRŠENU REGULACIJU DISANJA Zaista, plivanje je jedini sport čiji se počeci gube u magli preistorijskih vremena i koje se, čak i danas, još uvek smatra za najprirodnije i najsavršenije telesno vežbanje od svih drugih vrsta starih i modernih sportova. Nijedan drugi sport nije toliko koristan po zdravlje. Odmah ćemo saznati i razloge zbog čega. Pre svega, plivanje nije neko izveštačeno, nego prirodno telesno vežbanje. Drugo, čak i danas, to je jedini sport na svetu, koji nas svojim savršeno ritmičkim pokretima i regulacijom disanja, primorava da dišemo duboko po metodi pranajame. Zahvaljujući ovim svojim osobinama, plivanje je izvanredno korisfno po zdravlje kada se upražnjava redovno i umereno. Da bi ovo delovanje bilo potpuno, potrebno je da celokupnu tehniku svog disanja saobrazimo pravilima pranajame. Oni koji upražnjavaju jogi disanje svakodnevno i savesno rade drevne asane (stavove tela) opisane u »Praktičnom delu« ove knjige, mogu dostići najviši stepen zdravIja i životne snage; nikada neće biti bolesni i, prema Hatha-Jogi-Pradipiki*), »senka njihovog života produžiće se kao zraci sunca, koje polako zalazi«. Takvi jogi nemaju potrebe za nekim posebnim sportom. To, što plivanju, i pored toga, posvećujem posebnu pažnju, ima, pored napred izloženog, i jedan naročit razlog. Iz iskustva mi je poznato, da većina osoba, koje vežbaju pranajamu, žele da postignu brz uspeh sa vežbama disanja i često nemaju dovoljno strpljenja, da marljivo *) Hatha-Joga-Pradipika (sanskrt: Hatha-yoga-pradipika) — Čuveni klasični udžbenik Hatha Jogc kojeg je napisao Svatmarama. — p. p.

72

73

vežbaju bar dva meseca neprekidno. A prerano prekinute vežbe pranajame nisu niodkakve trajne koristi. Druga česta greška početnika u Evropi je zanemarivanje vežbi, nakon što je prvi nalet oduševljenja prošao, zato što mu naporno disanje zaista zamara pluća u prvim danima vežbanja, ili mu, jednostavno, dosade, jer traju suviše dugo. Ali čovek mora imati jaku volju, da ne bi ponovo stekao lošu naviku površnog disanja. Plivanju sam posvetio toliku pažnju iz • razloga, što je to jedina vrsta prirodnog, praiskonskog kretanja tela, koje svakog primorava na regulisanje svog disanja. Čovek je prisiljen da izvesno vreme zadrži svoj dah, ako ne želi da se napije vode. Na taj način, nemarni učenik jogi disanja i skeptični početnik mogu se navesti pomoću plivanja da dišu na jedan način sličan pranajami. Ko bude upražnjavao jednostavne vežbe plivanja, najmanje dva meseca uzastopno, prema pravilima Hatha Joge, postićiće iste rezultate kao i sa pranajamom! Ako neko želi brze rezultate, a nije dovoljno jake volje da se od samog početka tačno pridržava pravila disanja, neka pliva mesec ili dva po pravilima Joge. U Madrasu sam imao jednu učenicu H a t h a Joge, koja je bila Engleskinja, jedna jako gojazna službenica, skoro četrdeset godina stara, i koja se uvek žalila kako ne može oslabiti. Do svoje dvadesete godine bavila se sportom, plivanjem i veslanjem, ali je prestala kada se udala i došla u Indiju. U Indiji je bila toliko zaposlena, da uopšte nije imala vremena za bilo kakvo telesno vežbanje, osim za kratke šetnje. Od tada je pokušavala sve moguće. Uzimala je organoterapeutske preparate i biljne čajeve za pročišćavanje, pokušala je sa raznim sportovima, čak i sa boksom, da bi oslabila, ali je sve bilo uzalud. Nije mogla oslabiti ni jedan jedini kilogram. Ćim bi malo izgubila na težini, odmah je to brzo nadoknadila. Čak i kure mršavljenja nisu mogle dati povoljne rezultate. Pokušao sam s njom vežbe pranajame, ali njena pluća i snaga volje bili su tako slabi, da je posle tri puna udisaja ostala bez daha i bila je sita svega. Takođe ni sa zadržavanjem daha nije nikako išlo, što je ukazivalo na izvanredno mali kapacitet pluća.

74

Pošto sam uvideo da je beskorisno propisivati joj vežbe disanja, koje ionako nije radila kod kuće, pribegao sam metodi, koju je moj stari učitelj Mohan Singh koristio za zaostale učenike. Zapitao sam gospođu Poter (Potter), da li zna plivati, jer je od toga sve zavisilo. Odgovorila mi je, da je bila dobra plivačica u svojim mlađim godinama i da, iako još uvek zna da pliva, ne vidi nikakvu nadu u plivanju, obzirom da je i to jednom pokušala bez uspeha. Uprkos činjenici, da je opšte uverenje da se plivanjem slabi, njeno iskustvo s plivanjem bilo je suprotno. Tog popodneva, ubrzo nakon zalaska sunca, otišli smo zajedno na obalu mora. U Madrasu temperatura se preko dana kreće između 35° i 40°C, tako da ljudi ne idu na plažu sve dok ugodna, blaga toplina ne zameni ubitačnu žegu. Odveo sam gospođu Poter na jedan manje bučan deo plaže, zaštićen od naleta talasa. Na drugoj strani valobrana »jahači na talasima« iz Madrasa uživali su u svojim igrama. Sa usklicima zdovoljstva otrčali bi u vodu sve dok im ne bi doprla do glave, pričekali bi sledeći veliki talas, legli bi na njega i pustili ih da ih nosi ka obali brzinom ekspresa. Moja je učenica žalosno dahtala — već se kupala u znoju. Kada smo došli do mirne vode, počeo je naš prvi »čas mršavljenja«. »Draga gospođo Poter«, rekao sam joj, »uđite, molim Vas, sada u vodu i pokažite mi kako plivate.« Nisam m o r a o da je zamolim dvaput. Još dok smo bili u autu, skinula je svoju haljinu za plažu i završila vožnju u kupaćem kostimu. Bućnula je u vodu poput tuljana, kao da je htela da se pohvali, da i pored svojih 80 kg nije zaboravila startni skok u vodu. Dostigla je do određenog cilja, dok sam ja sa divljenjem posmatrao savršenu pravilnost njenog prsnog plivanja. »Sada će već biti u redu«, pomislio sam. »Gospodine Jesudijane (Yesudian)«, uskliknu ona dahćući, »ako uspete sa Vašom Jogom da dokažete Arhimedov zakon, onda ću rado postati jedan od najrevnosnijih fakira!« »Kako to mislite?« — zapitao sam zapanjeno, jer nisam razumeo o čemu se radi.

75

»Pa, stari momak je tvrdio, da svako telo izgubi onoliko od svoje težine, koliko vode istisne... i žao mi je da kažem, da se u vodi ne osećam ni za gram lakša, nego na obali!« »Odlično!«, pomislio sam. »Gospođa Poter ima svakako smisla za h u m o r i zna da ga koristi.« Pri fizičkom vežbanju dobro raspoloženje je od neocenjive koristi. »Ja Vam garantujem, my dear Lady«,*) — doviknuo sam joj, »da iako sada ne gubite onoliko težine, koliko istisnete vode, u roku od dva meseca bićete b a r 10 kg lakši. A sada počnimo upravo onako, kao da uopšte nemate pojma o plivanju. Vi plivate sasvim dobro, ali sada treba da imate na umu da plivate radi svog zdravlja. Vi želite oslabiti, a to možete postići jedino kontrolisanim disanjem, odnosno terapeutskim plivanjem.« Mrs. Potter je bila toliko iznenađena, da je na trenutak potonula, da bi odmah ponovo izronila dahćući i duvajući. »Ali, valjda, me ne smatrate budalom?!« »Pazite sada, Mrs. Potter«, nastavio sam, dok sam joj prilazio sa strane u toploj vodi, »treba da znate, da mršavljenje ili gojenje zavisi od izvesnih organa sa unutrašnjim lučenjem. Ako ovi organi nisu u ravnoteži iz bilo kog razLoga, ili su se sokovi i stanje krvotoka promenili iz bilo kog razloga, onda i štitnjača ne funkcioniše više pravilno i gubi svoju sposobnost regulacije. Ako ste suviše mršavi, ili neprirodno debeli, te ako naglo gubite ili dobijate na težini, onda je to posledica nekog poremećaja. Takvo stanje se ne može izlečiti kurama za gojenje, odnosno mršavljenje, tj. čajevima, arsenom ili medikamentima. Preparati organoterapije deluju samo od danas do sutra. Vaš organizam, Mrs. Potter, mora postati zdrav; to je jedini način da se ponovo uspostavi izgubljena ravnoteža. Ako ste sa težinom iznad normale, morate se vratiti na normalu, a ako ste ispod, dobijate upravo onoliko, koliko Vam treba...« »I Vi verujete da će me plivanje izlečiti? Pre godinu dana plivala sam redovno i posle dva meseca popravila sam se za dva kilograma!« *) ,,My dear Lady", engleski: „Draga moja gospođo". — p. p.

76

»Neće Vam plivanje povratiti zdravlje«, odgovorio sam, »već vežbe disanja, koje ćete nesvesno vršiti dok plivate. Pošto ne mogu da Vas nagnam da radite vežbe pranajame, ja ću Vam dokazati jogi plivanjem da ćete izgubiti nekoliko kilograma za mesec dana. Za ljude, koji nemaju strpljenja da upražnjavaju pranajamu, jogi plivanje je jedini sport, koji može da normalizuje rad njihovih organa. Kao prirodna posledica potpuno uspostavljene ravnoteže, gojazna osoba mršavi, a mršava osoba se goji...« »Volela bih to da vidim!« »Onda počnimo, Mrs. Potter! Za sada ćemo ostati pri prsnom plivanju, kao najprirodnijem načinu plivanja. Niko ne može postati dobar i potpun plivač, ako ne nauči da pravilno štedi svoj dah. Izdržljivi plivači nesvesno primenjuju jogi plivanje. Ređe udišu, a izbacuju vazduh iz pluća još dok im se lice nalazi u vodi. Time sam sve rekao. Vidite, nije tako teško kao što izgleda!... Kada pliva prsnim stilom, čovek ne može disati kako mu se sviđa, već je primoran da postupa ovako: tokom prvog zamaha, udahnite duboko kroz nos i odmah zagnjurite lice u vodu, upravo kao što to čine takmičari kada plivaju prsnim stilom na trkama. Ali nemojte toliko žuriti! Cela tajna jogi plivanja sastoji se u povezanom, lakom, ritmičkom plivanju bez n a p o r a . . . Tako, pošto udahnete, spustite glavu u vodu. Time ste primorani da zadržite svoj d a h . . . Dobro, to ste sasvim lepo uradili!« »Na tako nešto nisam nikada pri plivanju pomišljala.« — reče gospođa Poter, izdignuvši glavu iz vode. »Uvek sam se više brinula za svoju frizuru...« »Da, dame imaju, na žalost, tu lošu naviku. Sada, dok Vam je lice u vodi, napravite rukama dva povezana, lagana zaveslaja, a kada Vam ruke dođu ponovo ispred grudi, radi drugog zaveslaja, počnite polako da pod vodom izdišete vazduh kroz nos, tako da pri kraju drugog zaveslaja, kada Vam se glava izdigne iz vode, ostatak vazduha bude taman dovoljan da preostale vodene kapljice izduva iz n o s a . . . U istom trenutku udahnite brzo i duboko, zaronite lice ponovo u vodu i napravite sledeća dva zaveslaja na isti n a č i n . . . Pomoću ovakvog ritmičkog, komotnog plivanja, koje u stvari nije ništa drugo do jedno-

77

stavna vežba pranajame u vodi, postaćete potpuno zdravi, pod uslovom da vežbate sistematski i svakodnevno...« Nesumnjivo, u početku je išlo malo teže. Mrs. Potter se nekoliko puta napila vode i često je morala zastati na trenutak da povrati dah. Ali redovno, iz dana u dan, odlazila je do svog mirnog zaliva i neumorno plivala prema mojim uputstvima. Za mesec i po dana oslabila je 5 kg, a do kraja drugog meseca, još za 4 kg. Tako sam izgubio opkladu samo za 1 kg. Međutim, gospođi Poter služi na čast, što mi to nije zamerila. NaprotiT, od tada je postala jedna od mojih najrevnosnijih učenica; rano je dolazila, pre početka mojih predavanja, da bi vežbala p r a n a j a m u . . . Preporučujem ovaj metod svakome ko može da pliva, a nije dovoljno jake volje da redovno upražnjava propisane vežbe disanja. Posle mesec ili dva svakodnevnog jogi plivanja telom će početi da struji neko čudesno dobro osećanje, a čovek će se osećati uvek svežim i zdravim; radni elan će mu porasti, a ako »propusti« jogi plivanje tri-četiri dana, njegova pluća će sama zahtevati plivanje, kao što pušač traži svoju cigaretu. To je trenutak, kada učenik treba postepeno da pređe sa jogi plivanja na redovne vežbe pranajame u svojoj sobi, ili, još bolje, u prirodi. Ovaj divni sistem primenio je na meni moj stari učitelj, jer mi je svakodnevno vežbanje disanja u početku teško padalo. Takođe je i izvestan broj mojih drugova prilično zaostao u početku učenja. Tada nas je Mohan Singh sve odveo na plažu i počeo učiti jogi plivanju. Nakon mesec dana mogli smo disati bolje od ostalih učesnika... Zaista, plivanje samo po sebe je najbolji sport za regulaciju disanja. Leti treba otići na more, neko jezero ili reku i plivati po metodu Joge što više, tj. koliko nam vreme dopušta; a ni zimi ne treba zanemarivati jogi plivanje. Ovaj drevni sport istovremeno jača našu kožu i usled spoljnih nadražaja nagoni nam pluća na tako snažan rad, da naprezanje volje nije uopšte potrebno; dovoljno je, da se ritam naših pokreta prenese na nerve. Još jedno jedino pravilo treba imati na umu kod jogi plivanja: u dane, 78

kada idemo na jogi plivanje, nikada ne ostati duže od pola časa u vodi, i tada izostaviti vežbe pranajame kod kuće. Zadržavanje daha tokom dva zaveslaja rukama u prsnom plivanju može se produžiti na više zaveslaja posle nekoliko meseci. Ako se zamorimo, ne treba prestati, nego se treba jednostavno odmarati, ležeći na vodi i dišući duboko. Najstarija, a istovremeno još uvek i najmodernija vrsta plivanja je kraul, koju je havajski princ Kahanamoku preneo na Zapad početkom ovog veka. Plivanje kraulom je izrazito povezano sa jogi disanjem. Snažno duboko udisanje, zatim tokom četiri zamaha kumbhaka (zadržavanje daha) u vodi i izdisanje, poput mehova, kroz nos, počinjući još dok je lice u vodi... Nema ničeg novog pod suncem! Ako proučimo pravila održanja zdravlja, počev od najranijih vremena, pa do najsavremenije higijene, moramo priznati, da pravila naših predaka još uvek važe u mnogim oblastima, čak i danas, i da ovo naše tvrđenje ne retko prevazilazi i naše najsmelije pretpostavke. U vezi sa plivanjem moram opisati još jedan neobičan slučaj, koji je isto toliko iznenadio mene, koliko i Mr. John Kennedy (g. Džona Kenedija), trgovačkog putnika Firme »Ford« u Kalkuti. On je bio mlad čovek, visok 1,80 m i neobično mršav. Svakog leta provodio je nekoliko sedmica kod svojih rođaka u Madrasu. Upoznao sam ga na plaži. Primetio sam, da je i pored svog mišićavog, iako veoma mršavog tela, provodio čitave sate u svom šatoru i odlazio u vodu tek posle zalaska sunca na četiri ili pet minuta, da bi zatim, odmah izašao napolje. To je bilo celokupno kretanje koje je vršio i pored činjenice da je bio odličan plivač! Moglo se primetiti, da se u vodi oseća kao kod kuće. Ronio bi, plivao leđno, prsno, kraul, a zatim bi izletao iz vode kao da ga je nešto ujelo. Kada sam ga zapitao za razlog njegovog čudnog ponašanja, dobio sam ovaj zapanjujući odgovor: »Dragi prijatelju, to je moja najveća nevolja! U mladosti sam bio pasionirani plivač i nije bilo dana da se Džon E. Kenedi nije mogao videti na bazenu za plivanje u Njuerku (Nevvark)... Ali ova trka za zaradom, dragi 79

gospodine, trka! Speed!*) Da li znate šta to tamo preko, u SAD, znači? Pošto sam morao da zarađujem, bio sam primoran da napustim sport. Deset godina je prošlo kako se ne bavim sportom. U svakodnevnoj jurnjavi i životnoj borbi toliko sam izmršavio, da bih se mogao rasplakati kad god se pogledam u odgledalo. Nekada sam imao 76 kg, a sada sam spao na 60 kg! Ma koliko jeo — moja telesna težina ostaje nepromenjena...« »Zašto se ne bavite sportom?«, zapitao sam začuđeno. »Kao što vidim imate dovoljno vremena, budući da ovde provedete svake godine po nekoliko meseci. Danima sam Vas posmatrao kako plivate samo na nekoliko trenutaka, a sve ostalo vreme provodite u svom šatoru. Predveče jedva ako plivate tri minuta, a zatim odmah iskačete iz vode!« »Upravo je u tome problem!« uzdahnu on sa gorčinom. »Svaki delić moga tela vapije za vodom, ali se ne usuđujem plivati onoliko, koliko bih želeo, jer se bojim da ću još više izgubiti u težini. Kažu, da je plivanje jedina stvar na svetu, koja smanjuje težinu brže od parnog kupatila.« Ovo naivno mišljenje nateralo me je da se osmehnem. Odlučio sam da stvar uzmem u svoje ruke i da svog prijatelja izvedem iz zablude. Jadan čovek, provodi dane na plaži, a željan je vode! Tu nešto, stvarno, nije u redu, jer upravo plivanjem mogao bi da popravi svoje stanje. Oprezno sam počeo da mu govorim o vežbama Joge i zapitao ga, da li je ikada čuo za pranajamu. Odgovorio je, da nije, ali kada sam mu podrobno objasnio u čemu je stvar, nasmejao se pokroviteljski i upitao: »Dragi gospodine, šta to sebi uobražavate? Zar mislite da me ugojite vazduhom? Don't pull my leg, boy!«**) Na to sam mu potanko objasnio prednosti jogi plivanja, uveravajući ga, da će dobiti na težini, ako vežba pola časa dnevno po mojim uputstvima. Nije hteo ni da me sasluša, sumnjičav kao i mnogi ljudi na Zapadu. Mesec dana kasnije još uvek je ležao na plaži po ceo dan, *) Speed (spi:d), engleski: brzina, žurba, hitnja. — p. p. **) ,,Don't pull my leg, boy!" — engleski: ,,Prestanite se šegačiti sa mnom, čoveče!" — p. p.

80

a u vodu bi išao tek pred veče, i to samo za trenutak, kao kada Finci j u r n u iz svojih sauna i skoče na čas u hladnu vodu. U septembru sledeće godine opet sam video Džona E. Kenedija na plaži. Na moje veliko iznenađenje, ovog puta nije toliko ležao na pesku, nego se nalazio u grupi mladih Indusa od šesnaest ili sedamnaest godina, koji su jahali na talasima. Posle nekoliko sedmica toliko se izvežbao, da je mogao zaći u vodu sve do grla, zatim da okrene leđa talasu koji je nailazio, da se opruži na vodi i prepusti talasu da ga ponese ka obali strelovitom brzinom. Kada bi dospeo u plićak, vratio bi se bučnoj skupini veselih mladića. Kada sam ga pitao za njegovu novu zabavu, sa osmehom me je uveravao, da je pronašao način kako će i on uživati u vodi, jer jahanje na talasima nije »zahtevalo napor«. Nije m o r a o uopšte plivati; dovoljno je bilo da polako ode u vodu, pričeka prvi veliki talas, legne na njega i da ga ovaj ponese kao dasku p r e m a obali. »Oh, boy, it's great fun!«*) uzviknuo je oduševljeno. »Divna zabava! Već sam postao vešt kao neki Kanak na Vajkiki Biču (Waikiki Beach). Svakako, ovo je daleko zanimljivije od mrzovoljnog izležavanja u šatoru. Takođe ne treba da se plašim daljeg gubitka težine, j e r uopšte ne m o r a m da plivam...« Ubrzo posle ovog razgovora morao sam otići iz Madrasa na mesec dana. Kada sam se vratio, otišao sam na plažu jednog sparnog oktobarskog dana. Kenedi se i dalje zabavljao sa mladićima. Tek što me je ugledao, počeo je divlje gestikulirati, izletevši iz vode pravo k meni. »Za ime sveta!« uzviknuo je gotovo bez daha. »Dogodilo se čudo! Svuda sam Vas t r a ž i o . . . Juče sam se izmerio u h o t e l u . . . nakon dva meseca i, sada se drž'te dobro, — okruglo četiri kilograma sam dobio!... Samo n e z n a m , k a k vim čudom se to dogodilo.« Ovaj događaj je izazvao moj najživlji interes. »Ovde nešto nije u redu.« rekao sam u sebi. »Ovaj čovek ne pliva, ne čini ni jedan jedini pokret; jednostavno dopušta *) ,,Oh, boy, no! . — p. p. 6 Joga i sport

it's great fun!" — engleski:

,,Ah, kako je to zabav-

81

da ga voda nosi i — goji se...« Odmah sam otišao sa njim da bih učestvovao u jahanju na talasima i sledećeg dana — rešio sam zagonetku: Očekujući talas, plivač duboko udahne, a zatim legne na vodu licem okrenutim u napred. Sve dok ga talas nosi ne može disati jedno kraće vreme i pored najbolje volje. Zatim ponovo udahne, ali je posle toga opet prinuđen da zadrži dah. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok ne dospe u plićak. Najmanje 30—40 sekundi primoran je zadržati svoj dah. Džon E. Kenedi nije uopšte plivao, a ipak je vršio potpunu vežbu pranajame pola časa dnevno tokom čitavog jednog meseca. Kada sam mu objasnio uzrok »čudesnog« dobitka u težini i biološko dejstvo vežbi disanja na regulisanje zdravlja, odmah je promenio svoje mišljenje o indiskoj Pranajami. »Jer disanje je život«, kaže jedna poslovica na sanskrtu,*) »i ako dobro dišeš, poživećeš dugo na zemlji.«

*) Sanskrt — (sanskrtski: samskrta), klasični jezik Indusa ili Brahmana, izumro kao narodni jezik u VI veku p. n. e., ali naučnici u Indiji i danas njime govore i pišu. — p. p.

82

8. CIVILIZOVANI APETIT Čovek je spoj materije i psihe. Njegov visoko razvijeni mozak omogućuje mu da svoje Ja ispolji i na materijalnoj ravni, a zato mu je potreban materijalan oblik, tj. telo, koje pripada materijalnom svetu, a njime vladaju prirodni zakoni. Životinje su oruđe prirode, koje žive u zatvorenom krugu prirodnih sila i, shodno tome, ne mogu grešiti protiv prirode. One ispoljavaju prirodne zakone potpuno automatski i neposredno; one nisu u stanju da primenjuju ove zakone po volji, pošto nemaju visoko razvijenu svest kao čovek. Znači, stalno žive u uravnoteženom, prirodnom stanju i iz njega ne mogu »ispasti«. Nasuprot tome, čovek je u mogućnosti, zahvaljujući upravo svom razumu, da upozna ove zakone. Sve dok zakone prirode samo upoznaje i zna, ustaljeni poredak se ne narušava i one može u prirodi da i dalje sretno živi. Međutim, on ne sme da poznavanje prirodnih zakona koristi tako, da ono samom sebi bude cilj. — Priroda vlada našim telom putem dve prirodne sile koje pokreću svet: pomoću nagona za samoodržanje i nagona za održanje vrste. Međutim, veliko iskušenje, odnosno mogućnost uvek postoji, da se ovi nagoni koriste kao cilj za sebe. Jer, ako čovek stavi svoj razum u službu svojih nagona, on odmah ispada iz svog prirodnog stanja i postaje nesrećan. Sve dok nije svestan svoje prave suštine, on koristi u stvari svoj razum za to, da od prirodnih zakona načini izvore zadovoljstva. Prirodni je zakon, da telo mora nadoknaditi utrošenu snagu; znači, potrebna mu je hrana. Priroda deluje u našem telu i, kada organizmu treba hrana, javlja nam se 83

ova potreba kroz osećaj, koji nazivamo glad. Pošto glad znači da nečega nema, naša je dužnost, svakako, da podmirimo taj nedostatak jelom. A kako u svojoj svesti ponovo uspostavljanje reda delovanjem prirode doživljavamo kao zadovoljstvo, isto je tako prirodno, da osećaj zadovoljstva prati zadovoljavanje osećaja gladi. Osetivši ovo zadovoljstvo, čovek je od njega napravio cilj za sebe, odnosno sredstvo za uživanje; znači, počeo je da uživa u plodovima svog saznanja. On ne uzima više hranu radi održavanja tela u životu, nego jelo s m a t r a za izvor zadovoljstva! Čovek je srozao svoj razum, koji treba da vlada telom i materijom, i potčinio se telu, načinivši od sebe slugu i roba svog sopstvenog tela. Nije mu bilo dovoljno da zadovolji zdravu glad, nego je otišao dalje, pronalazeći sve moguće načine da bi u jelu još dugo uživao, nakon što je već zadovoljio potrebe svog tela! Kulminaciju takvog pogrešnog stava nalazimo u izopačenosti rimskih patricija, koji su paunovim perom izazivali povraćanje i sa tako ispražnjenim stomakom nastavljali svoju gozbu. Čovekovo nepce izgubilo je svoje prirodne reakcije; ono više ne javlja mozgu da je h r a n a potrebna samo za i s h r a n u tela. Prenadraženo stanje nepca nagnalo je čoveka da traži zadovoljstvo u hrani čak i onda, kada uopšte nije gladan. Tako je stvoren civilizovan apetit, sladokustvo i oblapornost, čovekova stalna želja za h r a n o m i pićem. Glad je prirodna: ona je nagoveštaj prirode, da je telu potrebna hrana. Apetit je neprirodan, j e r on pretstavlja samo želju za zadovoljenjem prenadraženog nepca, a kako ova želja ne proizilazi iz zdrave potrebe za hranom, mi preopterećujemo svoje organe i dovodimo svoje telo u bolesno stanje. Ako pogledamo koliko ljudi greše p r e m a svome telu, stvarajući od jela i pića sredstvo za upropašćivanje svog zdravlja, onda ne treba uopšte da se čudimo, što na svetu ima toliko nesrećnih i bolesnih ljudi. Civilizovani čovek se već toliko privikao na ovaj neprirodan način jedenja i pijenja, on mu je postao drugom prirodom, da mu 84

nenormalno izgleda kao normalno i on više uopšte i ne primećuje, gde i koliko greši p r e m a prirodi i svom zdravlju. Kada uporedimo svoj način ishrane sa ishranom životinja, koje još uvek žive po prirodnim zakonima, odmah primećujemo zastrašujuću razliku između prirodnog jedenja i pijenja i »civilizovanog načina ishrane«, koji, u stvari, i nije ništa drugo do stalna želja za zadovoljstvom. Ko je ikada video žednu životinju da pije pivo, vino ili zaslađene sokove rastvorene i zasićene ugljen-dioksidom? Poznatc n a m je iz sopstvenog iskustva da posle fizičkog rada i dobrog znojenja, jedino čista voda može n a m potpuno ugasiti žeđ i u takvim prilikama nju jedino hoćemo i treba da pijemo. Ali kada gasimo ovu prirodnu žeđ, voda koju pijemo ima neki poseban, divan ukus — neku davno zaboravljenu aromu, što se potpuno razlikuje od čovekovog traženja čistog uživanja, kada iz puste navike sedi sa prijateljima u kafani, restoranu ili baru, da bi ćaskao i punio stomak kojekakvim za njegovo nepce ukusnim pićima, koja uopšte nisu potrebna njegovom telu. Od svih pića, piva, viskija, likera, konjaka i svih mogućih vrsta aperitiva, nijedno od njih ne prija tako, kao sveža voda posle višečasovnog rada u polju, penjanja na neki planinski vrh ili nekog drugog zdravog sporta. Isto tako je i sa jelom. Koliko velika razlika postoji između jednostavne i prirodne hrane, koju jedemo posle telesnog napora da bismo utolili zdravu glad i prefinjeno začinjenih »specijaliteta«, koje savremeni čovek samo zato jede, da bi zadovoljio prenadraženi civilizovani apetit. Deca i plemena, koja žive prirodnim načinom života, i nalaze se na nižem stepenu razvitka, još uvek jedu da bi utolili zdravu, prirodnu glad. Plemena, koja žive u prirodi, pripremaju svoju h r a n u veoma jednostavno. Takođe i voće jedu u sirovom stanju. Međutim, dete kvari njegova okolina još na početku njegovog života. Roditelji i ostali rođaci žele da zadobiju njegovu ljubav i daju mu slatkiše i čokoladu. Time kvare svoje dete telesno i duhovno kroz pogrešno ispoljenu ljubav. Telesno, što se ubija zdravi nagon deteta, j e r se navikava da jede kada nije gladno iz čiste već pro8S

buđene želje za uživanjem u hrani. Duhovno, što se u detetu već rano razvija nagon sebičnosti, kroz stalno očekivanje i traženje poklona i iskorišćavanje ljubavi svoje okoline. Nerazumni civilizovani čovek kvari i životinje koje žive sa njim. Siroti psi, mačke, ptice i ostale životinje, koje su imale nesreću da postanu ljubimci ljudi koji žive neprirodno, izgubili su svoje urođene nagone i dobile žeIju za slatkišima i prefinjenom hranom, koju jedu po ceo dan bez osećaja gladi, upravo kao što to čine njihovi gospodari. Pri tom, njihovi gospodari, da bi ih zadovoljili, daju im slaitkiše, koji im potkopavaju zdravlje i skraćuju život, kao i njihovim gospodarima. Celu ovu stvar će izvanderno ilustrovati sledeća anegdota o jednoj staroj usedelici i njenoj pudlici: Jedna stara usedelica odvela je svoju pudlicu veterinaru. Pudlica je bila debela kao prase i dobra gospođica se žalila, kako njena ljubimica pati od nedostatka apetita. »Dugo vremena je jela samo teletinu, kolače i pavlaku«, rekla je veterinaru, »ali sada neće da jede upravo nista.« Veterinar ju je tešio: »Ostavite je samo ovde. Ja Vam garantujem, da ću je za dve sedmice tako izlečiti od gubitka apetita, da će sa velikim zadovoljstvom jesti oskoruše.« Gospođica prosto ne može da poveruje, ali ipak poverava svoju Ijubimicu veterinaru i odlazi svojoj kući vrteći glavom. Nakon dve sedmice došla je ponovo sva uzbuđena da odvede kučence. Kada je veterinar doveo njenu ljubimicu, jedva ju je prepoznala: postala je vitka, živahna i po kretljiva. Veterinar joj baci dve oskoruše; ona se odmah baci na njih i halapljivo ih pojede. »Doktore«, uzviknu gospođica blistajući, »kako ste napravili ovo čudo?« — »Veoma jednostavno«, odgovori veterinar, »te dve oskoruše su joj prva hrana, koju je dobila otkako ste je doveli ovamo!« Zdravim postom pas je povratio svoju prirodnu glad. Njegovi probavni organi su se povratili od preoptereće nja, srce i krvotok su se rasteretili i pojačali zahvaljujući mršavljenju, a u celom njegovom telu došla je priroda ponovo do izražaja. 86

Želja civilizovanog čoveka za zadovoljstvom ne ispoljava se samo za vreme obeda, nego i u vozu, pozorištu, na, koncertu, u bioskopu. Ljudi stalno nešto žvaću ili grickaju. Uvek im je u džepu neka čokolada i u svakoj prilici uzmu po komadić. Kako onda može da im probava funkcioniše pravilno? Ovo nas dovodi do jedne od najvećih pogrešaka civilizovanog čoveka, koja mu veoma šteti, a odnosi se na temperaturu hrane i pića! Frižider! — Prava blagodet kada se pravilno koristi, ali ljudi su od njega napravili — zlo. Kada se upotrebljava za čuvanje lako pokvarljive hrane, frižider je blagodet, a kada se zloupotrebljava kao mogućnost za služenje jela i pića hladnih kao led, onda je zlo. Ledeno hladna jela i pića štetno deluju čim dospeju u usta. Zubna pokosnica puca i gubi sposobnost odbrane od bakterija, koje se nalaze u usnoj duplji. Posledica toga je krvarenje zuba. Sluzokoža jezika takođe strada: njena prefinjena osetljivost opada, a da mi to i ne opažamo. Jezik ima veoma važan zadatak i da raspozna najtananije razlike u ukusu, kako bismo mogli sprečiti unošenje bilo kakve pokvarene i otrovne hrane. Međutim, neosetljiv jezik ne može obavljati ovu dužnost kako treba! Sluzokoža u grlu i želucu takođe oboleva, dok su žuč i jetra ozbiljno ugroženi. Nije nikakvo čudo, što zastrasujuće veliki postotak ljudi u civilizovanom svetu pati od suviška želudačne kiseline, čira na želucu, upale žučne kesice, kamena u žuči i poremećaja jetre i gušterače. Ali najopasnije je ledeno hladno voće. Tečnosti se brže zagreju do telesne temperature od parčadi hladnog voća, narocito ako nisu dobro sažvakana. Takvi komadi loše sažvakanog, hladnog voća leže dugo u želucu i ne rashlađuju samo sluzokožu želuca, nego i sve susedne organe. Skoro isto se može reći i za vrelu h r a n u i pića. Da li sluzokožu napada toplota ili hladnoća — ne čini neku bitnu razliku. U svakom slučaju iskustvo je pokazalo, da otstupanje od normalne temperature jela i pića utire put pojavi raka u grlu, stomaku, jetri i gušterači. Uzmimo jedan primer iz životinjskog carstva! — Jeste li ikada videli mačku da pije suviše hladno ili vruće mle-

87

ko. U mnogim jezicima poslovični izraz za oklevanje je: »Obilazi kao mačak oko vrele kaše.« Čak i kada joj njen nepromišljeni gospodar da takvu hranu, mačka će m u d r o sačekati, ma kako bila gladna, dok se h r a n a ne ohladi, ili, ako je suviše hladna, dok se malo ne zagreje. Tek onda će početi da je j e d e . Često m o r a m o sa užasom posmatrati, kako dobronamerne, ali neupućene majke daju svojoj deci čitave komadiće leda da ih progutaju. Takve majke se, onda, iznenade, kad deca počnu da im povraćaju i dobiju proliv. Kroz ceo svoj život, ta deca mogu da pate od hroničnih obolenja stomaka i k a t a r a u crevima. Joga — to znači da živimo i delamo saglasno prlrodi, a ne protiv prirode. Prirodom možemo zagospodariti samo onda, kada njene zakone ne samo upoznamo, nego i priznamo. Vodeničar primorava ogromnu snagu reke da mu okreće točkove i kola vodenice. Ali on može zauzdati i koristiti tu snagu samo ako napravi vodenička kola po zakonima hidraulike, odnosno saobrazno sili prirode. Moglo bi se navesti j o š dosta takvih primera. Vratimo se prirodi! Živimo, dišimo, jedimo i pijmo prirodno, onda ćemo biti uvek zdravi. Ako smo već načeli svoje zdravlje, vraćanje prirodi pomoćiće nam čak i u prividno beznadežnim slučajevima. Za vreme Drugog svetskog rata imao sam prilike da vidim posle oslobođenja jednog velegrada, kako su ljudi, koji su ranije provodili po čitav dan sedeći u svojim loše provetrenim kancelarijama, morali da uklanjaju ruševine, nose grede, da vuku kolica, pa čak i da zidaju, ako su hteli da imaju krov nad glavom. Često su morali kilometrima da putuju da bi nabavili hranu. Posledica toga je bila, da su čak i oni, koji su do tada vodili život pun patnji i bola, usled obolenja probavnih organa, čira u stomaku, hroničnih obolenja želuca, ili katara u crevima, obolenja žuči i drugih bolesti, te koji su mogli živeti samo na strogoj dijeti, iznenada mogli da jedu najtežu hranu — pasulj, grašak i kupus — i da tu h r a n u odlično probavljuju. 88

Bili su potpuno lzlečem od svojih patnji! Izgubih su svoj civilizovani apetit i povratili su svoju prirodnu glad. Ne čekajmo da nas sudbina natera da živimo prirodno; počnimo svesno, od svoje volje, s dovođenjem svojih životnih funkcija u prirodno stanje. Jogi pobeđuje apetit i otvara put razvitku prirodne gladi. On jede samo onda, kada je stvarno gladan i žvaće svaki zalogaj deset puta duže od čoveka na Zapadu, sve dok se potpuno ne natopi salivom (pljuvačkom) i progutaće ga tek onda, kada se pretvori u kašu sličnu mleku, što je sa gledišta strujanja prane od izvanredne važnosti. Po učenju Joge, sva hrana, a naročito presno zeleno povrće, voće, mleko, mlečni proizvodi i med, ispunjeni su pranom, koja je neophodna za održavanje života, snage i zdravlja. Upravo kao što je nos namenjen upijanju prane iz vazduha za potrebe zdravlja tako su i usta organ za upijanje prane iz hrane. Svaki atom h r a n e sadrži veliku količinu p r a n e i pranu, oslobodenu temeljnim žvakanjem, koja prodire u meso i kosti, upiće organizam, da bi je rasporedio u nervne centre i tamo sačuvao da mu stoji na raspolaganju. Čitalac na Zapadu može s pravom da se zapita, zašto čoveku treba p r a n a iz hrane i zašto p r a n a iz vazduha, koja sve ispunjava i koju udišemo, nije dovoljna? Po ovom pitanju Joga kaže, da upravo kao što elektricitet ima razne oblike, koji na čoveka različito deluju, tako i prana u vazduhu, hrani i vodi — iako je u biti ista — pokreće razne funkcije u organizmu. U pogledu teorije prane, nauka o Jogi ispunila je mnogo knjiga, a s obzirom na opseg ove knjige, nisam u mogućnosti da ovde dublje zalazim u ovu oblast. Prihvatimo, stoga, da h r a n a sadrži pranu, kao što to uči drevna nauka Indije, i da se ta prana oslobađa pažljivim žvakanjem. I na Zapadu je živeo, u doba antike, jedan veliki mudrac — Epikur*). »Morate osetiti ukus i najmanjeg delića svakog zalogaja, ako želite da Vam stvarno koristi.« — učio je on, jer je sigurno znao, da prava vrednost hrane ne leži samo u nje*) Epikur — (grčki: Epikuros), starogrčki filozof, tvorac epikureizma, živeo 341 — 270 g. p. n. e. — p. p.

89

noj hranljivosti, nego i u onoj primarnoj energiji, koja počiva u njoj. Ukus je prana. Primitivni čovek dolazio je do hrane veoma neredovno, u znoju lica svog i po cenu velikih opasnosti. Pošto je do nje dolazio tako retko, on je uživao i naslađivaose svojom hranom, držeći je dugo u ustima. To je i zakon prirode, jer prema postavkama medicine na Zapadu, hrana mora prethodno biti dobro natopljena pljuvačkom, da bi želudac mogao lako da je probavi. Stanovnici gradova na Zapadu naklonjeni su raznim stomačnim obolenjima, jer jedu u žurbi i ne dozvoljavaju sebi dovoljno vremena za žvakanje, tako da im se želudac ne može boriti sa nedovoljno usitnjenom i žurao progutanom hranom. Usta su predvorje želuca i priroda je opremila ovaj organ sa najdivnijim uređajima za mlevanje — zubima. Ako ne koristimo ovaj uređaj za mlevenje hrane, kako možemo očekivati od želuca sa mekim zidovima da se bori sa tvrdom hranom? On je primoran da poveća svoje hemisko delovanje i da stvara probavne sokove i više želudačne kiseline. Preterano lučenje želudačnog soka i čirevi, koji usled toga nastaju, imaju svoj uzrok u našoj nestrpljivosti i loše sažvakanoj hrani! A sada nešto o zubima. Kao posledica velike prilagodljivosti prirode, ovaj organ, ako se ne koristi shodno svojoj nameni, degeneriše se i propada. Da bismo svoje zube snabdeli dovoljnom količinom krvi, moramo ih upotrebljavati onako, kako to najbolje odgovara njihovoj nameni. Kada snažno žvaćemo, naši zubi dobijaju obilan priliv krvi oko svojih korenova. Ne bi bilo krtih zuba, kada bi deca još u ranim godinama naučila da dobro žvaću. Kod životinja nema pokvarenih zuba i stomačnih obolenja, osim kod onih, koje je pokvarila čovekova kuvana i beživotna hrana, jer nisu bile u mogućnosti da koriste svoje zube prema njihovoj nameni. Potpuno sažvakati hranu je važno iz više razloga. Na Zapadu takode ima pobornika ove istine. U svojoj čuvenoj knjizi Horacije Flečer nam govori, da svaki zalogaj treba žvakati trideset puta, pre nego što ga progutamo, i to podeljeno na levoj i desnoj strani. To odlično deluje na probavu. Stalno upražnjavanje ovog metoda zaštitiće nas od brojnih stomačnih i crevnih obolenja, ili nas od 90

njih potpuno izlečiti, ako smo već oboleli. Flečer se zalaže za pravilan metod žvakanja, a da i ne shvata, da obilna salivacija (natapanje pljuvačkom) hrane istovremeno povećava upijanje prane. Godinama sam proučavao dela medicinske nauke na Zapadu i najnovije pravce razvoja terapeutike, da bih uporedio, koliko se razlikuju od načela Hatha Joge. Sa iznenađenjem sam primetio, da se najnovija otkrića najsavremenijih evropskih i američkih istraživača — svesno ili nesvesno — sve više približavaju pravilima drevne Hatha Joge. U pogledu uzimanja i žvakanja hrane, najnoviji pravci u savremenoj ishrani pokiapaju se gotovo potpuno u svim tačkama sa drevnim indiskim učenjem. Od švajcarskog lekara, Dr Birher-Benera (Dr Bircher-Benner), pa do istaknutih medicinskih stručnjaka širom sveta, možemo naći sve sama pravila Joge u njihovim objavljenim delima. Kada smo naučili šta znači pravilno žvakanje, samo od sebe se postavlja pitanje: »Kakvog jelovnika treba da se pridržava učenik Hatha Joge?« Pisci knjiga o savremenoj ishrani pune čitave tomove raspravama o sirovoj hrani, vegetarijanstvu, vitaminima. Želeo bih da Ijudima na Zapadu, koji hoće da se bave Jogom iz zdravstvenih razloga, ali joj se još nisu potpuno posvetili, dam sledeći savet: 1. Neka Vam h r a n a bude prirodna i jednostavna. L' početku možete jesti mešanu hranu. Indisko uzdržavanje od mesa nije opšte pravilo, jer potreba za mesom zavisi od klimatskih uslova. U tropskim predelima upotrebamesa je opasna, štetna i potpuno nepotrebna. Što je hladnija klima u kojoj živimo, to ima više opravdanja za ishranu mesom. Za narode koji žive u tropima, zabrana ishrane mesom postala je verski propis zato, sto je trebalo zaštititi ljude, koji nisu imali pojma o higijeni, od štetnosti ishrane mesom. A šta bi se dogodilo Eskimu, koji bi odlučio da se iz verskog ubeđenja odrekne mesa? Jednostavno bi u m r o od gladi! Na dalekom Severu nema kokosovih oraha, banana i ananasa, da sa svojom velikom hranijivom vrednošću zamene meso. Eskim je primoran da pije fokino ulje, da bi održao odgovarajuću temperaturu svog tela na okrutnoj arktićkoj hladnoći. Za čoveka, 91

koji živi u žarkim predelima, i sama pomisao na fokino ulje bila bi užasna. Ali, da kojim slučajem dospe na Arktik, uskoro bi osetio istu potrebu i jubrzo bi srkutao fokino ulje sa istim uživanjem kao i Eskim. Prema tome, ako bi neki Eskim odlučio da postane vegetarijanac — a u mnogim knjigama o vegetarijanstvu sam pročitao, da samo »biljojedi« mogu očekivati da će stići na nebo — on bi onda morao jednostavno emigrirati u toplije predele, gde uspeva voće i zeleno povrće. Izraz »mešana hrana« u Hatha Jogi znači, da meso ne treba da bude osnovna hrana, nego samo začin u svakodnevnoj ishrani. Pretežno treba jesti voće, povrće, presne salate, mleko, maslac, med. Ko može da obezbedi ovu h r a n u učiniće najbolje ako uopšte ne jede meso. A na višim, naprednijim stupnjevima Joge, to je čak i zahtev. Međutim, učenik Joge na Zapadu, koji živi n o n n a l n o i nalazi se na početku, može jesti meso, ali ređe. Takođe treba jesti više koštunjavih plodova, kao i dati počasno mesto crnom i belom luku u svom jelovniku. Prema drevnim učenjima Tibetanaca i Indusa, beli luk je najbolja zaštita od raka. Stanovnik grada na Zapadu često ne pojede ni jedan češanj ovog zdravog povrća u celom svom životu, iako se pravilna ishrana neda zamisliti bez njega! Radi toga preporučujem, da se beli luk fino istuca i pomeša sa limunovim sokom, ako se neko plaši, da će ga okolina osuditi što jede beli luk. Takođe m o r a m još spomenuti, da trljanje desni i zuba belim lukom, ili griženje belog i crnog luka, tako da njihovi sokovi prodru do samih zubnih korenova, predstavlja odličnu zaštitu protiv obolenja desni, kao što su krvarenje ili povlačenje (recesija) desni. U Indiji brahmani uče svoje učenike: »Ako želite dostići mudrost, jedite više luka«. Upotreba belog luka se preporučuje i za sprečavanje prevremenog starenja. Konačno m o r a m spomenuti još jedno univerzalno sredstvo: limun. Svako treba da pojede bar jedan limun dnevno, leti i zimi. Najbolji specijalisti za reumatizam prepisuju sok od dva do tri limuna da se popije, a zatim da se pojede jedna samlevena iimunova kora pomešana sa šoljicom meda. Na žalost, limun koji se može dobiti u severnim zemljama obično je ubran pre dozrevanja, 92

opor je i njegova vitaminska i terapeutska vrednost ne može se uporediti sa vanredno ukusnim, potpuno razvijenim limunom, koji je sazreo na drvetu. Zato je dobro pomešati limunov sok sa medom, da nam suviše jaka kiselina ne bi škodila. 2. Količina h r a n e mora biti u skladu sa potrebama organizma. Nepotrebno je ponavljati ono, što sam već istakao; naime, da se m o r a m o prilagoditi klimatskim i ličnim uslovima. Svakome je potrebna njegova posebna hrana: onome ko radi telesno i onome ko radi umno. Takođe nije svejedno, da li čovek radi napolju ili unutra, kao što postoji i razlika između jogija početnika i starijeg, naprednijeg jogija. 3. Obroke treba jesti polako, s pažnjom i usredsređeno na hranu. Ako dođemo kući umorni, treba da se odmorimo b a r deset minuta ili četvrt časa, jer je u umornom telu u m o r a n i želudac, koji ne može pravilno da probavljuje. Šta više, ne smetnimo s uma, da h r a n a daje snagu i da nikada ne treba jesti kada smo ljuti, ili kada je nama ovladalo neko drugo negativno osećanje. Ako jedemo u takvom, lošem raspoloženju, snaga koju daje hrana upotrebiće se za pojačanje ljutnje i naših nižih n a g o na. Nasuprot tome, treba uvek jesti sa lepim i vedrim mislima, ispunjenim skromnošću i zahvalnošću prema životu od koga dobijamo hranu; na taj način će se pojačati naše psihičke snage i plemenite osobine. Indijci se moraju pre obeda okupati i brižljivo oprati noge i ruke, a takođe je propis, da isperu i usta. Za njih je to verski propis, ali lekari znaju, da je zasnovan na higijeni i preporučuju ga i oni za očuvanje zdravlja. Savremena nauka o ishrani na Zapadu slaže se gotovo po svim pitanjima sa drevnim načinom ishrane u Indiji. Naravno, učenici Joge na višem stupnju obavezani su strogim pravilima. Oni žive kod svog učitelja i on ih podučava svim potrebnim pravilima. Za revnosne učenike Joge na Zapadu sasvim je dovoljno da slede ona pravila, koja pozivaju na umerenost. Čovek na Zapadu, kako sam lično zapazio, čini grešku, što jede suviše mnogo i brzo. Svaki mehaničar zna, da preterano zagrevanje i suviše goriva pre vremena istroše 93

mašinu i ostavljaju teške posledice. Nečistoće, koje se nakupe u telu usled nepravilne ishrane, otstranjuju se s vremena na vreme kroz razne bolesti. Tipična bolest za pročišćavanje je epidemija poznata u Evropi pod imenom influenca (gripa). Odvelo bi nas daleko i prešlo okvire ove knjige, ako bih detaljno naveo, koje sve procese pokreće influenca. Činjenica je da priroda putem jake groznice sagori štetne materije, koje su se nakupile u organizmu, ali tamo ne pripadaju, i izbacuje ih iz organizma delimično uz stvaranje sekreta i upalu sluzokože. Ta se bolest ovde naziva influenca (gripa) i njoj su naklonjeni samo oni ljudi, koji suviše mnogo jedu i to pretežno jela, koja stvaraju otpadne materije, kao što je meso.

ne da mu traje do kraja života. Ako tu hranu troši suviše brzo, pre će umreti. A što štedljivije jede, duže će živeti. U preporučivanju umerenosti i razumne suzdržanosti slažu se muhamedanska legenda, hrišćanska Biblija, lame Tibeta, drevna učenja indijskih maharišija*) i savremena nauka...

Karakteristično je da u tzv. »dobrim vremenima«, kada su stanovnici Evrope imali dobru ishranu, epidemije gripe su harale gotovo neprekidno, da bi za vreme gladnih godina tokom i posle rata skoro potpuno iščezle. U to vreme živeo sam u jednoj zemlji, gde je glad dostigla široke razmere i trajala je dugo. Sudeći prema zdravom razumu, moglo se očekivati izbijanje velikih epidemija tokom jeseni i zime kod iznurenog stanovništva. Umesto toga, influenca je gotovo sasvim prestala. Ljudi nisu trovali svoju krv mesom i preteranom ishranom, tako da njihova probava i otstranjenje otpadnih tvari iz organizma nisu prevazilazili snage orgainzma. Iako je skoro čitavo stanovništvo — s malo izuzetaka — provelo maglovitu, kišovitu i vetrovitu jesen i hladnu zimu sa 12—15° ispod nule u nezagrejanim sobama i kancelarijama, influence ipak nije bilo! Prema tome, nedovoljna ishrana je manjb opasna od prekomerne ishrane! Ljudski organizam zadovoljava se sa zapanjujuće malom količinom hrane i, kada je neizbežno, zamenjuje nedostatak hrane vodom i vazduhom. Sa prekomernom hranom organizam ne može izaći na kraj i zato nastoji da suviške ponovo izbaci iz sebe, te je prinuđen da putem groznice i zapalenja izvrši čišćenje. Prema jednoj indiskoj muhamedanskoj legendi, Alah odmeri svakom čoveku pri rođenju izvesnu količinu hra94

*) Mahariši (sanskritski maha — veliki, moćan, plemenit; rshi nadahnuti mudrac, filozof)-- najveći filozofi i mudraci Indije - p. p

9. KUNDALINI I SEDAM ČAKRI U prvom poglavlju smo već spomenuli, da je naša kičma, uključujući gornje pršljenove i lobanju, nosilac života. U najvišem svodu lobanje je pozitivan pol, dok je najniži pršljen sedište negativnog pola. Napon između njih je ono, što zovemo Život. Joga filozofija, stara nekoliko hiljada godina, prema indijskoj mitologiji, naziva pozitivan pol sedištem boga Višnu, dakle duha; negativni pol, međutim, je sedište Kundalini, simbolički personificirane boginje prirode. Višnu je plamen koji zrači i njegov sjaj stalno privlači Kundalini, koja, uvijena kao zmija u najnižem pršljenu, čeka na trenutak, kada će moći da se uzdigne kroz kičmeni stub i sjedini sa svojim gospodarem Višnu. Ime Kundalini znači »uvijena«. Ovo je pesnički i simbolički opis jedne fiziološke činjenice. Jezikom savremene nauke to bi, možda, mogli izraziti ovako: Između pozitivnog pola stacioniranog u glavi i negativnog pola, koji se nalazi u najnižem pršljenu, neprekidno pulzira struja veoma visoke napetosti. Može se dogoditi, da se negativni pol oslobodi iz najnižeg kičmenog pršljena da dospe do pozitivnog pola i da se sa njim sjedini. Bilo da se izražavamo simbolično ili jezikom nauke, ostaje činjenica, da ovo stanje u ljudskoj svesti označava najviše ispunjenje i povezano je sa najpotpunijim osećanjem sreće. Večita žudnja, koja postoji između polova, u t o m trenutku dolazi do najvišeg ispunjenja. Čovek doživljava u sebi najviši stepen savršenstva. Ovo stanje poznato je mističarima celog sveta; na Zapadu su ga zvali »mistično venčanje» ili »unio mystica«. Vežbe Joge sa pranajamom, koje vode stvaranju savrše96

ne ravnoteže, kada se vrše zajedno sa određenim asanama, koje su usmerene ka buđenju negativnog pola, pospešuju »spajanje Kundalini sa Višnu«. Kundalini i Višnu imaju svoja sedišta u po jednom važnom nervnom centru i između njih nalazi se još nekoliko glavnih sličnih nervnih centara, koji su usputne stanice za Kundalini koja teži nagore. Kada ova energija, nazvana Kundalini, dospe do ovih čakri, onda to uvek označava jedan novi stepen svesti na putu ka samospoznaji dotične osobe. Ove čakre su prosto transformatori, baterije i akumulatori za skupljanje i čuvanje energije, odnosno prane. Većina ovih akumulacionih centara nalazi se kod prosečnih ljudi u neprobuđenom (latentnom) stanju. Usmeravanje svesti budi ove centre strujanja — na sanskrtu »čakre« — od jednog do drugog stepena, da ne bi bili preopterećeni u trenutku ispunjenja, j e r bi moglo doći do oštećenja nervnog sistema. Ponekad, kod ljudi koji nisu ni čuli za Kundalini i čakre i koji žive na veoma niskom stupnju svesti, neki spoljni potsticaj, nastao usled kakvog udara ili nesretnog slučaja, može da oslobodi Kundalini i da je neočekivano izazove da pojuri uz kičmeni stub. Pošto svest prosečnog čoveka nije dovoljno razvijena za to, on dospeva u besvesno stanje. U medicini se to naziva »katalepsija«. — Ko ovo stanje postigne svesno, pomoču vežbi Joge, u zanosu će doživeti najviši stepen svesti. Za posmatrača sa strane izgledaće kao da je u nesvesti, pošto mu se svest pomerila na drugu ravan; ali on lično doživljava pri tom savršeno i potpuno budno stanje svesnosti. Ovo je jedna fiziološka i fizička činjenica. Ona ne označava ništa bolesno, već čovekovo savršeno stanje. Postoji sedam glavnih čakri i pet manjih centara, što ukupno čini dvanaest. Međutim, uglavnom se navode samo sedam glavnih čakri. Čakre se još nazivaju i padme (padma = lotos). Sedam glavnih čakri poređano je u sledećem poretku, jedna iznad druge: Sedište Kundalini je u trtičnoj kosti, u najnižem pršljenu, i zove se: 7 Joga i sport

97

Muladhara Ovo je lotos sa četiri lista. Iznad ove čakre se nalazi Svadhišthana u nervnom centru iznad polnih organa. Ovo je lotos sa šest listova. Zatim dolazi Manipura u nervnom centru u predelu pupka. — Lotos sa deset listova. Sahasrara Adžna

Višuda

Anahata

Manipura

Svadhišthana Muladhara Sl.1a Anahata Čakra srca. — Lotos sa dvanaest listova. Višuddha Čakra u blizini štitnjače. — Lotos sa šesnaest listova. Adžna u sredini čela, između obrva. Lotos sa dva lista. Sahasrara Višnu — sedište pozitivnog pola na vrhu glave. Lotos sa hiljadu cvetova.

Duž kičmenog stuba pružaju se tri glavna kanala, koja se na sanskrtu zovu »Nadi«. Na levoj strani — negativni: »Ida-Nadi«. Na desnoj strani je pozitivni: »PingalaNadi«; u sredini, u kičmenoj moždini: »Sušumna-Nadi«. Ovaj poslednji kanal je put za Kundalini. U najnižem pršljenu Kundalini počiva u jednoj trouglastoj čakri; jogi je vodi koncentrisanim vežbama iz jedne u drugu čakru, sve više, dok ne dospe u Sahasraru. Svaku novu čakru, koju dostigne, jogi doživljava kao daIje i nove stupnjeve svesnosti. On stiče sposobnost vidovitosti, veštinu čitanja misli, vizija višeg reda, sposobnost pregleda prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i druge psihičke sposobnosti, a prema čakri koju je aktivirao, sve dok ne dostigne stanje potpune prosvetljenosti, kada se Kundalini spoji sa Višnu. To je vrhunac, stupanj svesti o stapanju sa svojim pravim Ja, sa praprincipom. Osnova svake religije je tajna koja leži sakrivena u kičmenom stubu čoveka i ne počiva na imaginaciji, nego je i sama najsavršenija istina. Ovo ispunjenje jogi zovu Samadhi. Iako ovo već spada u Radža Jogu, krajnji cilj psihičke Joge, ipak je bilo potrebno da se ovde pomene, jer stanje prosvetljenosti nije samo psihička, nego i fiziološka činjenica. Dovođenje čakri do svesti, njihovo buđenje iz latentnog stanja, takođe je svrha vežbi Hatha Joge. Ako neko vežbe za čakre radi pogrešno, onda to može biti jako opasno; stoga, njihovo izvođenje bez odgovarajućeg stručnog učitelja nije dozvoljeno. Međutim, o ovome nećemo dalje govoriti, jer to je već stvar starijih učenika Joge, koji se zovu »čele«. Razni putevi Joge ne mogu se odvojiti jedan od drugog oštrom granicom, kao ni psiha od tela. Telo je građevina, omotač, okvir i nosilac psihe: njegovo potpuno poznavanje vodi nas ka psihi, a ona ka našoj suštini, našem Ja. Očigledno je, iz napred izloženog, da je dejstvo vežbi Hatha Joge toliko mnogostrano i obuhvatno, da je korisno za svakoga, ko želi napredovati, da posveti punu pažnju Hatha Jogi — bilo da se radi isključivo o zdravstvenim razlozima, bilo o postizanju psihičkih sposobnosti višeg reda — jer se ne kaže uzalud: »U zdravom telu — zdrav duh!« 99

10. STVARALAČKA SNAGA SVESTI

DRUGI DEO PRAKTIČNA HATHA JOGA

Vežbe Hatha Joge sastoje se iz tri dela: usmeravanje svesti (meditacija), regulisanje disanja (pranajama) i stavovi tela (asane). Sva tri dela moraju se vežbati zajedno, jer se ni jedan ne da zamisliti bez druga dva. Usmeravanje svesti ne može se upražnjavati bez određenog stava tela (asane) i disanja, a isto tako ne možemo disati, ili držati telo u nekom položaju, a da svest nije upravljena bar u glavu, ako ne u drugi neki deo tela. Vežbe H a t h a Joge tačno propisuju, kako treba spojiti ova tri dela, ako želim postići, da moj razvoj bude pravilan i sve uspešniji. Vežbe su shodno tome grupisane i svaka nosi naziv prema delu koji je prvenstveno naglašen između pomenuta tri dela. Naš glavni cilj je usmeravanje samosvesti ravnomerno u sve delove tela, ili, drugim rečima, potpuno »oživljavanje« našeg tela. To nam daje ključ u ruke za vladanje nad pozitivnim i negativnim snagama u nama. Kroz vežbanje ćemo upoznati moć samosvesti. Dospećemo tako daleko, da ćemo moći svesno stvarati strujanje snage na bilo kom delu našega tela jednostavnom koncentracijom misli. Stalno sedište naše samosvesti je siva moždana kora. Bilo bi dugotrajno i van okvira ove knjige da razmatramo, u čemu se sve ćelije sive moždane kore razlikuju od ostalih ćelija. To spada u stručne knjige o medicini. Bitna činjenica, od važnosti za nas, jeste, da su se usled stalnog uticaja našeg Ja ćelije sive moždane kore razvile u savršen instrument kakav je on upravo danas. Naše Ja je ušlo u moždane ćelije, počelo je uticati na njih i razvilo ih u poslušno oruđe. Ako upravimo svoju svest sna103

gom svoje volje u druge nervne ćelije, onda i one počinju da se razvijaju i mogu takođe postati potpuni nosioci svesti kao i najviše ćelije moždane kore. Šta me onda sprečava, da svoje Ja, svoju svest, uvedem u bilo koji deo tela, ako su tamo nervne ćelije sa istim osobinama, kao i u kori mozga? Može se dokazati bezbrojnim primerima, da funkcije jednog važnog nerva, ukoliko bude uništen nekim nesretnim slučajem, može da preuzme drugi nerv. Sposobnost prilagođavanja i elastičnost nerava često se potvrđuje na takav način, koji se graniči sa čudotvornim; Hatha Joga samo koristi ove mogućnosti. Svest može dugim vežbanjem razviti svaku nervnu ćeliju do višeg stepena sposobnosti i da je učini provodnikom strujanja višeg reda. Da bi se to postiglo, potrebno je, svakako, vreme. Ko ima d a r koncentracije može sam postići gore navedene rezultate; čim usmeri svoju svest u nervne ćelije jednog dela tela, odmah će izazvati određenu reakciju. Naravno, ova reakcija ne može još biti tako velika, da bi se dotični nervni splet mogao koristiti i za mišljenje; za prvo vreme moramo se zadovoljiti da nervi dođu samo u stanje nadraženosti, kada u njih usmerimo viša strujanja, i da reaguju kroz naše peckutavo osećanje razvijanja toplote i priliva krvi. Međutim, ako nekom nevrnom spletu svakodnevno, neprestano i godinama, upućujemo svoju svest, u njemu počinje jedan postepeni razvoj i on se osposobljava za prenos viših manifestacija našega Ja, koje se povećavaju od jednog do drugog stupnja. Tako, deo po deo, možemo oživeti svaki deo svoga tela i učiniti ga svesnim... Jogi na višem stepenu razvitka u stanju su da po volji ubrzaju ili potpuno zaustave proces svoje probave ili rad srca. U svetskoj literaturi nalazimo mnoge primere fakira, koji su dozvolili da ih žive zakopaju na nekoliko sedmica. Čuven je i slučaj onog jogija, koji se u čisto naučne svrhe podvrgao jednom opasnom eksperimentu, pod najstrožom lekarskom kontrolom, na medicinskom fakultetu u Madrasu. On je progutao jednu veliku dozu cijankalijuma i sproveo je taj otrov netaknut kroz svoje probavne organe, a 104

da njegov organizam nije upio ni najmanji delić otrova. Zatim je otrov izašao iz njegovog tela na prirodan način. Buđenje svesti, pored svoje ogromne važnosti za zdravlje, ima i jednu drugu veliku prednost. Pomaže nam da se uverimo u činjenicu, da svest postoji i nezavisno od mozga. Vežbe Joge omogućuju čoveku da doživi potpunu sreću, jer se kroz njih upoznaje sa gospodarem tela — svojim pravim, neuništivim Ja. Veliki deo čovečanstva muči svesni ili nesvesni strah od smrti. Koliko zdravih ljudi hronično parališe ova pomisao, koja uvek vreba u zasedi u dubinama svesti: »Kakva je korist od svega ovoga, ako na kraju postoji samo neizbežna propast i — smrt?...« — Joga nas potpuno leči od ovog straha. Onima, koji zahtevaju opipljiv dokaz, preporučujemo da se potrude i da vrše opite. Ako, na primer, neko ne može dubiti na glavi, može lično da se uveri, da drugi, koji su jači i bolje vladaju svojom ravnotežom, mogu lako izvesti tu vežbu. Međutim, unutarnja doživljavanja zbivaju se u dubinama psihe i nevidljiva su za druge. Naše Ja je nevidljivo i nema instrumenata na svetu kojim bi se njegovo postojanje dokazalo. Samo po njegovom spoljnjem delovanju možemo osetiti Ja neke druge osobe. A svoje sopstveno Ja upoznaćemo, kada razvijamo samosvest i postanemo svesni svoga Ja. Naše Ja, nevidljivo za svakog drugog, može se doživeti jedino u samom sebi. Jogi sedi nepomično dok doživljava više postavljena stanja svesti. Ako želimo saznati njegova dostignuća, koja je ostvario koncentracijom, onda moramo sami isto to doživeti. Jogi može učiniti samo jedno, da bi dokazao svoju istinu: on pokazuje put. Svakome, ko ne veruje u čudotvorno dejstvo svesti na telo, preporučujem da pokuša sledeći jednostavni opit: neka opruži desnu ruku sa stisnutom pesnicom i opruženim kažiprstom. Zatim, neka usmeri svoju svest u kažiprst, odnosno neka sa punom koncentracijom misli na vrh ispruženog prsta i pri tome neka ima osećaj, kao da odlazi u vrh svoga prsta. Posle kraćeg vremena osetiće jako peckanje i stvaranje toplote. Malo po malo kroz prst će početi da struji toplota i, ako mu je koncentra105

cija dovoljno jaka, onda će se ta toplota povećati do pulzirajuće vreline. Međutim, posledica nije samo toplota, nego i priliv krvi, jer će prst postepeno pocrveneti. Ko marljivim vežbanjem postane gospodar u usmera vanju svesti, taj će iz toga veoma brzo imati velike koristi. Tako se, na primer, može sprečiti prehlada, ako se jako koncentrišemo na svoja stopala pri kišovitom i vetrovitom vremenu. Na taj način može se stvoriti pozitivna energija, toplota, i sprečiti da nam se stopala toliko ohlade, da bacili mogu nadvladati. Isto tako, ako nam je hladno po leđima i na njih se koncentrišemo, a leđni mišići su nam već svesni, onda se skupljanjem mišića potpomaže razvijanju toplote i tako sprečava eventualno zapalenje pluća... S velikim zadovoljstvom sam primetio, da su moji učenici u Evropi veoma zainteresovani za usmeravanje svesti. U mnogobrojnim slučajevima, ovim veoma jednostavnim metodom, postizali su potpuno ozdravljenje, čak i u ozbiljnim slučajevima smrzavanja, smetnjama u krvotoku i probavi, pa čak i u, na izgled, neizlečivim slučajevima paralize. Živac, koji je dugotrajno zapalenje gotovo razorilo, više nije u stanju da prenosi životno strujanje i dotični deo tela postaje beživotan ili paralisan. Ali samosvest je najjača pobuđujuća i oživljavajuća snaga. Ona više vredi od elektriziranja i masaže. On probija izolaciju, ako je koncentracija dovoljno jaka, i nerv ponovo stiče sposobnost f u n k c i o n i s a n j a — nastaje iscelenje. Ko shvata smisao upravljanja svešću, takođe će shvatiti i prednosti, koje nastaju, ako može u bilo kom delu svog tela prouzrokovati pojačan, svestan priliv krvi. Ako neko pati od lenosti probavnih organa, neka se koncentriše na svoje probavne organe i neka oseća, kao da je istovetan sa njima. Već samo ovo je dovoljno da izazove pojačan dovod krvi i da se funkcionisanje probavnih organa stavi u pokret. Ovo se može još više pojačati, ako čovek sebi zamišlja, da je on sam utroba i da se pokreće. Svako, ko je ovo m a k a r i jedanput pokušao, mogao je osetiti, da je njegovo telo odmah poslušalo i da se prilagodilo onome, što je on zamislio (imaginatio). Ko ne može ovladati usmeravanjem svesti pri prvom pokušaju, ne treba 106

da će će Ja

klone. Ponovljeni pokušaji doneće svoje plodove, što imati za posledicu jačanje poverenja i volje. Nema veradosti od pobede nad samim sobom, od pobede našeg nad našim telom. Paralelno sa usmeravanjem svesti od velike su pomoći u buđenju i osvešćivanju tela i vežbe pranajame, kao i razni stavovi tela (na sanskrtu: asane). Važnost regulacije disanja, s fiziološke tačke gledišta, razmotrena je još u prvom delu ove knjige. Za usmeravanje svesti je regulisanje disanja takođe od velikog značaja. Kod udisanja moramo se na to koncentrisati, da u sebi prikupimo što više prane, dok pri izdisanju moramo misliti na to, da svesno vodimo tu količinu sveže prane i da je, ravnomerno raspoređenu, usmerimo u sve delove tela ili tamo, kuda se u dotičnoj vežbi preporučuje. Tako se, na primer, u vežbi Viparita-Karani koncentrišemo na štitastu žlezdu. To znači, da mi svoje Ja stalno šaljemo u štitastu žlezdu — neprekidno misleći na nju — i, istovremeno, pri svakom izdisaju, šaljemo udahnutu količinu prane u štitastu žlezdu, tako reći kao da je tamo »upumpavamo«. Isto tako možemo slati pranu u bilo koji željeni deo tela s čvrstom rešenošću da ga osnažimo ili izlečimo. Prana se skuplja tamo, gde se svest koncentriše. Gde sija svetlo, noćni leptiri se sakupljaju! Prirodno, najjači će biti onaj deo tela i najbolje će funkcionisati, na koji smo usredsredili svoju svest i koji na taj način prima najviše prane. Naučnik najviše zadržava svoju svest u mozgu i najveći deo prane skupljaće se tamo, te će se njegov mozak sve više razvijati i postati najsposobniji. Rvač ili bokser stalno usredsređuju svoju pažnju, tj. svoju svest, na zahvat svojih ruku odnosno na udarac svoje pesnice. Prirodno, njihovi mišići će moćno nabujati i narasti od prane koja se tamo sakupila. Isto to važi i za životinje u zavisnosti od stepena njihove svesti. Zec se uvek plašio napada jačih životinja i zato je uvek osluškivao i ćulio svoje uši na svaki zvuk. Posledica toga je, da je njegova pažnja, usredsređena na uši,.u njima i sakupila najviše prane, a kako je prana stvaralačka snaga, njegove uši i organ sluha, tokom miliona godina, 107

neszrazmemo su izrasle u postale beskrajno fini instrument. Po sličnim zakonima razvija se sve, životinja, biljka, pa i sam čovek i sve što živi. Prana izgrađuje gde je svest pošalje, tamo, gde se koncentriše pažnja. Tako se razvija surla kod slona, vrat kod žirafe, noge kod noja i bezbrojne druge razlike u životinjskom carstvu, a tako se razvio i čovek u biće kakav je danas. Međutim, čovek nije još postigao savršenstvo. On u sebi nosi još beskrajno velike i mnoge mogućnosti. Prana sledi automatski svest; koliko bismo mogli više postići, ako bismo ovaj zakon prirode koristili na odgovarajući način i svesno i sistematski upražnjavali usmeravanje prane! Ako ne poznajemo tajne i zakonitosti našeg bića, onda n a m uvek preti opasnost da zbog neznanja počinimo greške i da svoje telo, taj čudesni instrument, gurnemo u bolest. Zato m o r a m o proučiti zakone usmeravanja prane, a svoje telo ozračiti svojom svešću! Onda držimo u ruci ključ savršenog zdravlja i dugog života. Ko od svog disanja stvori jednu svesnu radnju i prati kretanje vazduha u plućima, razviće, korak po korak, svoju prijemljivost i sposobnost opažanja; malo po malo moći će da oseti fino strujanje prane. Zatim će se upoznati sa glavnim nervnim spletovima koji dalje sprovode pranu u centre za sakupljanje, raspodelu, pretvaranje i transformaciju — u čakre. Za nas više nije tajna, da čakre imaju svoja sedišta u glavnim nervnim centrima i u najvažnijim žlezdama sa unutarnjim lučenjem. Ako u njih dospe neko nedovoljno, pogrešno strujanje, onda će oni ranije ili kasnije oboleti. A kako normalno funkcionisanje ostalih organa zavisi od ovih centara, mogu bilo kakve smetnje da nam navuku najrazličitije bolesti. Shodno tome, od najveće je važnosti sačuvati ili povratiti zdravlje ovih glavnih centara.

108

11. LEKOVITO DEJSTVO DREVNIH ASANA Postanak jogi stavova tela, nazvanih »asane«, gubi se u magli staroindiskih legendi. Prema tim legendama, Šiva je isprobao 84000 načina sedenja i stavova tela, da bi ustanovio, koje su telesne vežbe pogodne za održavanje ljudskog zdravlja ili za razvijanje jednog višeg stepena samopoznavanja. Od ovih stavova danas su u upotrebi 84, dok broj asana, koje služe za očuvanje ili vraćanje zdravlja, iznosi 20 do 30. Čak i da nisu postale od Šive, ove asane su razvili veliki mudraci Indije — riši i mahariši — jogi višeg reda, koji su vladali čudesnim fiziološkim, fizičkim i takozvanim »natprirodnim« naukama, a kroz milenijume do današnjeg iskristaliziranog oblika. Pre sedamdeset, pa čak i pre pedeset godina, naučnici na Zapadu smatrali su ovu seriju asana za sujeverje. Danas, međutim, kako sam lično zapazio, i najnepoverljiviji Evropljanin, koji je zainteresovan za svoje telesno zdravlje, priznaje izvanrednu važnost ovih stavova naročito otkako su najpoznatiji pretstavnici medicinske nauke na Zapadu potvrdili eksperimentima njihovo dejstvo. Osim nekoliko stavova tela za razmišljanje, tzv. sedećih jogi stavova, koji se prvenstveno koriste za ugodho upražnjavanje pranajame i za mudre (vežbe izdržljivosti i koncentracije), takozvane asane za vežbanje tela imaju veoma blagotvorno delovanje na ceo organizam. Nijedna hvala nije preterana, ako treba da opišemo gotovo čudotvorno dejstvo stavova tela na ljudski organizam i njihovu ulogu u očuvanju životne snage i poboljšanju zdravlja. Tek nedavno rešili su tajnu indiskih asana istraživači Joge, na medicinskoj osnovi, uz saradnju najpoznatijih evropskih naučnika iz oblasti medicine. 109

Stara je teza fiziologije, da zdravstveno stanje ljudskog tela zavisi od stanja ćelija i kvaliteta ćelijičnog tkiva. Da bi tkiva bila zdrava, potrebni su sledeći preduslovi: 1. Redovno unošenje hrane i savršen rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrinih žlezda); 2. Brzo i potpuno otstranjivanje otpadnih materija iz organizma. 3. Zdravo i savršeno funkcionisanje nervnog sistema. Jasno je, prema tome, da probavni sistem i krvotok moraju biti u savršenom zdravstvenom stanju, da bi mogli ispravno snabdevati tkiva proteinima, šećerima, mastima, solima i drugim važnim sastojcima. Ispitajmo sada, kako asane deluju na probavne organe i organe krvotoka. Posmatrajmo, najpre, dejstvo asana na probavni sistem. Probavni organi, želudac, tanka .creva, gušterača, jetra itd., nalaze se u trbušnoj duplji, koju odozdo drži karlica, a sa svih ostalih strana jaki mišići. Majka Priroda se pobrinula za ove organe da imaju redovnu i nežnu masažu kroz dizanje i spuštanje prečage (dijafragme), što poboljšava njihov rad. U jednom minutu probavni organi prime 14 do 15 automatskih masaža, što je za održanje zdravlja neophodno. Kao što smo već izložili u poglavlju o regulisanju disanja, neprirodan, civilizovan čovek, sa svojim gradskim životom, ne zna disati pravilno. To znači da mu se disanje degenerisalo, a trbušni mišići toliko zakržljali, da nedovoljna masaža probavnih organa izaziva pomanjkanje želudačne kiseline, poremećaja u probavi i veoma često teške bolove u stomaku. Samo upražnjavanje pranajame nije dovoljno kod osobe sa lošim disanjem i degenerisanim stomačnim mišićima: ona mora pribeći asanama, da bi u potpunosti povratila zdravlje svojih probavnih organa. Asane ne obezbeđuju ovim organima samo spoljašnju masažu, već im omogućavaju i jedinstvenu unutrašnju »gimnastiku«, koju ne može zameniti nikakav drugi sistem sporta na svetu, nikakvo drugo telesno vežbanje. Priznata je postavka medicine, da rnišići mogu sačuvati svoju snagu i gipkost, samo ako su primorani da vrše pokrete skupljanja i opružanja. Od asana, Bhudžan110

gasana, Salabhasana, Dhanurasana spadaju u najbolje vežbe za rastezanje stomačnih mišića i skupljanje leđnih mišića. Joga-Mudra, Pasčimotana, Padahastasana i Halasana, nasuprot tome, skupljaju prednje trbušne mišiće i rastežu leđne mišiće. Vakrasana i Ardha-Matsjendrasana dovode u ispravno funkcionisanje bočne trbušne mišiće. Lepota vežbi Joge najbolje se vidi kod asana Uddijana i Nauli. Premda spadaju u najteže asane za izvođenje, ovladati njima vredno je uloženog truda, jer one ispoljavaju zapanjujuće dejstvo ne samo na trbušne mišiće, nego i na unutrašnje organe. Prva od njih masira spoljne i unutarnje mišiće vertikalno, a druga bočno, sa strane. Međutim, jačina trbušnih mišića nije važna samo radi pravilne masaže unutarnjih organa, nego i za držanje tih organa na njihovom odgovarajućem mestu u trbušnoj dupIji. Ti organi slobodno vise u trbušnoj duplji ili su labavo spojeni sa zadnjim zidom trbušne duplje. Otuda im je potrebna jedna jaka potpora s prednje strane u cilju izbegavanja pomeranja ovih organa sa svojih određenih mesta i izazivanja raznih poremećaja (spuštenost stomaka, creva, bubrega, materice itd.). Prema tome, stavovi tela u Jogi ne održavaju samo gipkost trbušnih mišića i organa u trbušnoj duplji putem njihove automatske masaže, nego i učvršćuju te organe na mestima koja su im određena. Budući da krvotok služi za prenos pripremljenih hranIjivih sokova od probavnih organa do tkiva, dobro zdravstveno stanje organa krvotoka je od odlučujuće važnosti. Najvažniji organ krvotoka je srce, koje, kao što je poznato, ima najjaću muskulaturu. Ali se čak i srčani mišić može učiniti otpornijim i jačim pomoću vežbi Joge. Asane Uddijana i Nauli masiraju srce odozdo preko titranja dijafragme. Ovde treba takođe imati na umu, da se mišić onda nalazi u savršenom stanju, kada je izložen naizmeničnim pritiscima. Pošto se srce nalazi u sredini grudnog koša (u mediastinumu), svako povećanje ili smanjenje pritiska nužno se odražava na srce. Asane Bhudžangasana, Salabhasana, te Dhanurasana, zatim Sarvangasana, Viparita-Karani i Halasana u svom prvom delu vrše na srce na111

izmenične pritiske i tako, na aktivan način, poboljšavaju zdravlje organa z a krvotok. ^* Od svih organa krvotoka, vene su najslabije, a ipak moraju sakupljati krv iz svih delova tela i, savlađujući silu teže, sprovoditi je ponovo u srce. Ovaj rad »uzbrdo« jako opterećuje slabe zidove vena i zbog toga čujemo ljude kako se žale na »proširene vene«. Krvnim sudovima je potrebnija spoljna pomoć, čak i više nego ostalim organima krvotoka. Još hiljadama godina ranije, mudraci i učitelji Indije znali su da se krvni sudovi mogu poštedeti i ojačati vežbama kao što su: Siršasana, Sarvangasana, i Viparita-Karani, koje zbog obrnutog položaja tela omogućuju lak povratak krvi u srce. Ovo svakodnevno smanjenje pritiska u venama, koje treba da traje nekoliko minuta, produžava trajnost venama u značajnoj meri. Dejstvo ovih asana je vredno divljenja. Kratak odmor, koji ovi krvni sudovi dobijaju prilikom upražnjavanja pomenutih asana, sasvim je dovoljan za regeneraciju vena. Svakodnevnim upražnjavanjem ovih asana u trajanju od nekoliko minuta mogu se izlečiti čak i proširene vene, što i ne zvuči tako neverovatno, ako pomislimo na sposobnost regeneracije ljudskog organizma, i to sa kakvom nezadrživom energijom, samo ako dospe u zdrave životne uslove. Pri tom ne treba ispuštati iz vida ni pravilnu ishranu ćelijičnog tkiva i unošenje kiseonika. U poglavljima o disanju već smo govorili o povećanju izmene kiseonika u organizmu i o delovanju gimnastike pluća na produženje života. Ovde treba samo još napomenuti, da sa vežbanjem asana mišići grudnog koša još više jačaju i delovanje pranajame, udruženo sa delovanjem asana, postaje još očiglednije. Vežba Salabhasana je pojam jedne savršene gimnastike pluća, tako da se može nazvati i »Pranajama-asana«. Pri izvođenju Salabhasane mora se vazduh duboko udahnuti i držati pod visokim plućnim pritiskom nekoliko sekundi do kraja vežbe. Sa dve do tri salabhasane dnevno ne može ni jedna jedina plućna ćelija, kao ni najmanja alveola u plućima, da izbegne moćnom ritmu disanja. Asane obezbeđuju pročišćavanje disajnih puteva, tako da izvesni stavovi tela mogu dopunjavati pranajamu. U mnogim slučajevima one nas štite od upale krajnika ili 1.12

kijavice. Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Dživabandha, te Simhasana su izvanredna preventiva za suzbijanje upale krajnika u početnom stadijumu, a leče i kijavicu. Zdravlje ćelijičnog tkiva, kao i čitavog ljudskog organizma ne zavisi samo od sistematskog i pravilnog uzimanja hrane, nego —kao što smo već na početku ovog poglavlja napomenuli — i od savršenog funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem ili endokrinih žlezda. Najvažnije endokrine žlezde u ljudskom organizmu su epifiza, hipofiza, štitnjača (tiroidna žlezda), nadbubrežne, polne žlezde itd. Nepravilno ili nedovoljno lučenje bilo koje od ovih žlezda može prouzrokovati najozbiljnija obolenja. Za održavanje štitnjače u dobrom zdravstvenom stanju posebno su pogodne sledeće asane: Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Dživabandha i Simhamudra. Na hipofizu i epifizu ima Saravangasana odlično dejstvo, a na polne žlezde, pored Sarvangasane, povoljno utiče Uddijana i Nauli. Drugi preduslov za zdravlje tkiva je potpuno otstranjenje otpadnih materija: ugljen-dioksid, mokraćne kiseline, urina (mokraće), ekskrementa (izmeta), znoja. Ako ove otrovne materije ostanu, iz bilo kog razloga, u organizmu duže nego što je potrebno, onda mogu izazvati ozbiljna obolenja. One se mogu uspešno otstranjivati samo kada organi za probavu, disanje i otstranjenje tečnosti besprekorno funkcionišu. Već sam spomenuo asane koje blagotvorno deluju na disanje i probavu. Za zdravlje bubrega brinu se: Uddijana, Nauli, Budžangasana i Dhanurasana. Treći preduslov za zdravlje ćelijičnog tkiva je savršeno funkcionisanje nervnog sistema. Najvažniji deo nervnog sistema je mozak, zatim moćni splet nerava u kičmenom stubu i dve linije nerava u simpatičnom nervnom sistemu. Od mozga i kičmene moždine nervi se granaju u sve delove tela. Ova mreža nerava je tako savršena, da nema ni jednog delića tkiva u organizmu, do kojeg ona ne bi dopirala. Ako se nervne veze poremete iz bilo kog razloga, .onda i ćelijična tkiva neće dobro funkcionisati; a ako nervne veze uopšte ne 8 Joga i sport

113

funkcionišu, ili budu uništene, onda i ceo nervni sistem neće dobro raditi. Ako se poremete nervi debelog creva, onda debelo crevo neće više pravilno funkcionisati i nastaje opstipacija (zatvor, tvrda stolica) ili hronični katar creva. Ako bi presekli jedan nerv lica, ili ako je isti već oštećen, mišići, koje je taj nerv pokretao, vise neće moći da se skupljaju. Sistem drevnih indiskih asana isto tako blagotvorno deluje na nervni sistem, kao i na probavne organe, endokrine žlezde i organe za otstranjivanje otpadnih materija. Siršasana i Viparita-Karani će u ovom smislu pružiti mozgu bogatiju krv i tako obezbediti više kiseonika za nerve, koji pokreću pojedine organe naših čula. U vezi s tim, pri vežbama Joge pažnja se prvenstveno poklanja trbušnim mišićima i kičmi. Jačanjem kičme i njenih mišića, mi istovremeno jačamo i nerve koji prolaze kroz kičmeni stub, zajedno sa nervima simpatičnog nervnog sistema. Isto tako, druge asane jačaju nerve grudnog koša, abdomena (donjeg dela tela), leđa i bokova. Snabdevajući glavu i mozak svežom krvlju, odgovarajuće asane povećavaju mentalne sposobnosti (pamćenje, radni elan, želju za stvaranjem) i pomažu u samosavlađivanju. Oni, koji žele upražnjavati psihičku Jogu, Radža Jogu, počeće shodno tome svoje vežbe sa Hatha Jogom. Potrebno je još naglasiti, da asane služe samo zato, da se telu i mišićima očuva snaga i zdravlje; za razvijanje jakih, atletskih mišića one nisu pogodne. Ko želi da, pored savrženog zdravlja, stekne i čelične muskule, može i ovaj cilj lako postići putem, sa evropskog stanovišta gledano, sasvim novih vežbi za mišiće, čiji je opis dat u jednom od narednih poglavlja. Potpuni opis asana i uputstvo za njihovo praktično izvođenje takođe su sadržani u jednom od narednih poglavlja. Međutim, ne zaboravimo, da upražnjavanje asana uvek zahteva smireno duševno stanje. Ako počnemo svoj rad u dobrom raspoloženju i smirena duha, onda lekovite snage oslobođene vežbanjem ne moramo trošiti na neutralisanje negativnih duševnih stanja, već mogu odmah razviti svoje čudesno umirujuće delovanje na naše nerve. U tu svrhu, pre vežbanja samih asana, zauzima se stav 114

za razmišljanje (meditaciju). Učenik treba uvek da nastoji, da zaboravi svoje probleme i sve teškoće života jednostavnim skretanjem svojih misli na viša moralna pravila Jame i Nijame*.) »Imaj poverenja u svoju pravu suštinu, pa ćeš moći da se onda osloniš na svoje snage. Postupaj pravilno, pa će i život biti pravičan prema tebi. — Budi umeren u svim vidovima svog života, pa ćeš onda imati dug i zdrav život. Budi smiren poput jutarnjeg mira, gledaj s poverenjem u budućnost, kao što veruješ u sutrašnji izlazak sunca, gledaj na svet sa vedrim mirom. Snaga, koja drži svet, drži i tebe, jer si ti njegov deo.« Sa ovakvim mislima stvaramo vedru atmosferu u nama i oko nas i onda možemo početi sa vežbanjem.

*) Jama i Nijama (sanskrt: Yama, Niyama) — Univerzalna moralna pravila ili etičke discipline koje su iznad svih vera, zemalja, doba ili vremena. — p. p.

115

da ima navalu krvi (kongestija, hyperaemia), ili pun želudac, onda neće upražnjavati Viparita-Karani ili Siršasanu, kao što neće kod akutno pokvarenog stomaka ili katara u crevima vežbati Uddijana-Bandha ili Nauli. — Nasuprot tome, kod cerebralne anemije (moždane malokrvnosti), hemoroida (šuljeva) ili proširenih vena pribeći će Sarvangasani, i t d . . . 12. PRANAJAMA I ASANE — TAJNA DUGOGA 2IVOTA Na osnovu praktičnih opisa asana Joge i njihovog upoređenja sa poglavljima o pranajami, nijednom jedinom učeniku Joge na Zapadu, koji je bez predrasuda, neće izgledati neverovatno, da svako može produžiti svoj život pomoću regulisanog disanja i drevnih vežbi Joge. U daljem izlaganju daćemo tačan opis najvažnijih vežbi disanja i asana, opisaćemo način njihovog izvođenja i ukazati čitaocu na koristi, koje iz njih proizilaze, po psihu i telo. Kao i sve ostale telesne vežbe, tako i vežbe Hatha Joge koriste samo onda, kada se pravilno primene. Upravo kao što plivanje, boks, trčanje, tenis i drugi sportovi mogu biti štetni, ako se prekomerno upražnjavaju, ili ako se ne pazi na pravila zdravlja — na primer, vežbanje na velikoj vrućini sa punim stomakom — na sličan način i nepravilno upražnjavanje Hatha Joge može biti veoma opasno, naročito zato, što vežbe Hatha Joge imaju jako dejstvo. Ali ako ih pravilno izvodimo, onda je njihovo blagotvorno dejstvo ogromno! S druge strane, ako vežbe Hatha Joge vršimo nepromišljeno i dozvolimo sebi da odemo u krajnosti nepravilnom procenom naših sadanjih mogućnosti, štetno dejstvo može biti isto tako veliko. Međutim, iskustvo je pokazalo, da ukoliko pratimo i najmanju reakciju svog organizma, uskoro ćemo steći instinktivno osećanje, koje nam vežbe koriste, a koje nam mogu škoditi; onda možemo odabrati one vežbe, koje nam najhitnije trebaju i koje će nam najviše koristiti. Svako, ko je oboleo od bubrega, pluća, srca, jetre i sličnih bolesti, ne bi trebalo da vežba bez uputstva odgovarajućeg stručnog učitelja! Zdrav učenik će bez sumnje moći proceniti, koje vežbe mu koriste, a koje treba da izbegava. U slučaju 116

Radi boljeg objašenjenja na kraju knjige se nalazi »Plan praktičnih vežbi« sastavljen na osnovu višegodišnjih iskustava. Ko se bude pridržavao ovog plana, imaće od toga sigurno koristi. Međutim, najozbiljnije skrećemo pažnju našim čitaocima, da se ne zavaravaju prividnom jednostavnošću početnih vežbi. Niko ne bi trebalo da, možda, pomisli: »Ah, da, ova mi je suviše laka, prećiću odmah na sledeće vežbe!«, jer bi to mogao zažaliti! Na primer, u istoj meri u kojoj vežbe sa postepenim produžavanjem zadržavanja daha mogu biti korisne, isto toliko mogu prouzrokovati, ako se preteruje, proširenje srca ili pluća. Tako je, na primer, jedan učenik Joge u Indiji za početak dobio od svog učitelja zadatak, da napravi sedam potpunih jogi udisaja, i to ujutru, u podne i uveče. »Samo sedam vežbi meni nije dovoljno«, pomisilio je učenik, »jedva da će imati uopšte neko dejstvo!« I radi toga, da bi odmah ostvario što veći napredak, izveo je vežbu pedeset puta. Kao posledica, izbio mu je neki crveni osip po telu sledećeg dana. Učitelj mu je objasnio, da je njegovo naporno disanje suviše brzo počelo isterivati iz krvi otpadne materije, koje su se u njoj nakupile, i da ih je u obliku osipa isteralo u kožu. Par dana imao je povišenu temperaturu i bolan svrab, a zatim je opet nastupilo normalno stanje. Od tada, suviše revnostan učenik bio je zadovoljanda napreduje onim tempom, koji bi mu učitelj propisao! Dakle, samo oprezno, strpljivo i prema mudrim uputstvima! Onda ne mogu nastati nikakvi poremećaji i mi ćemo uživati samo blagodeti Hatha Joge. U pomenutom planu vežbe su tako sastavljene, da nakon jedne okrepljujuće, uvek sledi neka vežba opuštanja ili jačanja, ali i smirivanja. Stoga se preporućuje 117

neupućenom početniku na Zapadu, da se tačno pridržava ovog plana. Najbolje je raditi vežbe rano ujutru ili uveče pre večere. Nikada sa punim stomakom! Takođe nije preporučljivo vežbati neposredno pre spavanja, pošto količine kiseonika i prane, koje se upiju tokom pranajame, i okrepljujuće asane imaju toliko osvežavajuće dejstvo, da je posle njih teško zaspati.

13. VEŽBE DISANJA PRANAJAMA Vežbe disanja Najvažniji preduslov za regulisanje disanja je kontrola ritma. Radi toga m o r a m o uvek paziti da stalno dišemo po taktu, tačno odbrojavajući propisani ritam. Za utvrđivanje ritma indiski jogi uzimaju za osnovu otkucaje srca. Najbolje je, pre početka vežbanja, opipati puls i ustanoviti ritam otkucaja svog srca. Tako određen ritam, ili takt, biće osnova našeg odbrojavanja. Svaku vežbu disanja počinjemo snažnim izdisanjem. Osnova svih vežbi disanja je potpuno jogi disanje, koje se sastoji iz tri dela: trbušnog, srednjeg i gornjeg disanja. Trbušno disanje Izvođenje (Sl. 2) — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svoju svest treba da usmerimo u predeo pupka. Sa izdisanjem uvlačimo istovremeno i prednji trbušni zid. Zatim, kroz nos polako udišemo, istovremeno opuštajući dijafragmu i trbuh dok se ne ispupči zbog čega se donji deo pluća ispunjava vazduhom. Izdisanje: Što više uvući stomak, čime se vazduh isteruje iz pluća kroz nos. Pri trbušnom disanju samo se donji delovi pluća ispunjavaju vazduhom, tako da samo stomak vrši talasasto kretanje, dok grudni koš ostaje nepokretan. Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakšanje za srce, smanjuje visok krvni pritisak, potpomaže probavu i reguliše rad creva. Trbušno disanje vrši izvanrednu unutrašnju masažu svih trbušnih organa.

118

119

Srednje disanje Izvođenje (Sl. 3) — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svest usmerimo na rebra. Posle izdisanja, polako udišemo kroz nos, šireći rebra na obe strane. Pri izdisanju skupljamo rebra, čime isterujemo vazduh kroz nos. Kod srednjeg disanja, srednji deo pluća nam se ispunjava vazduhom, dok stomak i ramena ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: — Smanjuje pritisak na srce, osvežava krv za jetru, žuč, želudac, slezinu i bubrege. Gornje disanje Izvođenje (Sl. 4) — U stojećem, sedećem i ležećem stavu. Upravimo svest na vrhove pluća. Posle izdisaja, udišemo polako izdižući ključnjače i ramena i puštajući da vazduh ulazi kroz nos i puni gornji deo pluća. Pri izdisanju polako spuštamo ramena i istiskujemo vazduh iz pluća kroz nos. Kod gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudi ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: — Jača plućne žlezde (hiluse) i potpuno pročišćava vrhove pluća. 1. Potpuno jogi disanje 0 lekovitom dejstvu potpunog jogi disanja mogli bi se napisati čitavi tomovi. Preko pluća i krvotoka ono ispunjava celo telo svežim kiseonikom i pranom. Ne bi bilo svrsishodno nabrajati sve organe našeg tela, od mozga pa do nožnih prstiju, i podrobno objašnjavati kako i zašto se svaki od ovih organa jača, podmlađuje i očvršćuje putem ovog disanja. Nema ni jednog jedinog, pa ni onog najmanjeg delića našeg tela, kome ovo disanje ne bi koristilo. To važi takođe i za našu psihu, jer se čitavo naše biće ispunjava novom snagom. Duh nam stiče mir, samopouzdanje i sigurnost. Jogi disanje otstranjuje nečistoće iz krvi, povećava nam otpornost, potstiče izmenu materija i regeneriše naročito sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem. To podmlađuje čitav organizam. Česta je pojava u 120

121

školama Joge, da učenici u poodmaklim godinama, posle vežbanja od mesec-dva dana, radosno saopštavaju o neočekivanom i naglom nestajanju izvesnih simptoma, koje su smatrali za znakove starenja i ranije ih nisu pominjali, jer nisu očekivali nikakvo poboljšanje, kao što su povlačenje (recesija) desni, početak dalekovidosti itd! U Indiji, kao i na nekoliko univerzitetskih klinika u Evropi, poznati lekari eksperimentišu sa ritmičkim, potpunim disanjem jogija. U svim oblastima istraživanja postigli su zapanjujuće rezultate, naročito u slučajevima visokog krvnog pritiska i obolenja srca. Lekari, koji su vodili ove opite, bili su krajnje zapanjeni neočekivanim rezultatima. U više slučajeva obolenja srca, koji su važili za neizlečive, nastupilo je potpuno ozdravljenje, a gde ovo nije bilo postignuto, došlo je bar do trajnog poboljšanja. Jednostavnim jogi disanjem je postignuto, da su bolesno proširena srca postepeno povratila svoj približno prvobitni oblik. U većini slučajeva, obolenja srca su samo posledica funkcionalnih poremećaja drugih organa. Tako, na primer, nepravilno funkcionisanje štitnjače i bubrega prouzrokuje većinu srčanih poremećaja. Postoje, doista odlični medikamenti za srce, kao na primer digitalis. Ovi lekovi deluju, doduše, na srce, ali ne otklanjaju i uzrok obolenju. Potpuno jogi disanje, primenjeno sa odgovarajućim tretmanom psihe i asanama tela, leči organske poremećaje koji su prouzrokovali dotično srčano obolenje i, kao posledica toga, i samo srce postaje ponovo zdravo. Prema tome, njegovo delovanje prevazilazi dejstvo bilo koje kure, koja i sa najboljim lekovima, obuhvata samo srce. Specijalizacija u medicinskoj nauci uslovila je njenu podelu i tako je terapeutika postala način lečenja simptoma. Zaboravilo se, da je čovečije telo jedna nedeljiva celina, tako da je neka mala žlezda često uzrok obolenju nekog organa u sasvim drugom delu tela. Ako neko oboli na žuči, plućima, ili na nekom drugom organu, onda se kod njega sve menja, od mozga pa sve do pigmentne ćelije u koži; znači, više nije isto kao kod zdrave osobe. Nikada ne oboli samo jedan organ, ali je moguće, da opšte bolesno stanje kulminira u jednom 122

organu. Prema tome, ceo organizam je bolestan, a ne samo jedan deo tela. Veoma me je iznenadio slučaj jednog pacijenta, koga su lečili od visokog krvnog pritiska i obolenja srca i koji se morao podvrći najrazličitijim kurama, kao što su puštanje krvi, razni hemiski medikamenti itd., ali bez uspeha, jer ni čuvenom profesoru nije padalo na pamet, da ispita stopala i hod bolesnika. On je, u stvari, patio od zapuštenog slučaja spuštenih članaka. Imao je ravne tabane i usled toga bila je statika čitavog njegovog tela toliko poremećena, da su oboleli nervni centri koji se granaju od kičme, a srce, potpuno nemoćno da podnese preopterećenje prouzrokovano neravnomernim rasporedom telesne težine, takođe je podleglo obolenju. Posledice su bile visok krvni pritisak i poremećaj srca. Vežbama Joge kosti stopala vraćene su ponovo u svoj normalan položaj, sistem kostiju u telu ponovo je počeo nositi njegovu težinu na normalan način, rasipanje snage je prestalo, kičma je ponovo zauzela svoje normalno mesto, nervi su ozdravili, prestao je visoki krvni pritisak i srce, oslobođeno preopterećenja, brzo se povratilo. Mogao bih navesti bezbroj sličnih slučajeva »ćudotvornog« iscelenja pomoću Hatha Joge. U stvari, ta iscelenja nisu uopšte »čudotvorna«, nego sasvim prirodna. Hatha Joga ne leči hemikalijama, nego snagom prirode. Priroda je sveobuhvatna, stvaralačka, a čovek je dete prirode, koje se ne može deliti i specijalizirati po delovima. Ko logično misli, može sada da shvati sledeću činjenicu: ako vežbe Joge, a prvenstveno jogi disanje, imaju tako veliku lekovitu moć, koliko tek veliko dejstvo moraju imati na ćoveka sa zdravom psihom i zdravim telom, ako uvek diše po pravilima jogi disanja! Svakako, takav čovek je potpuno zdrav, njega ne može nikakva bolest zadesiti, on će izaći na kraj sa svim životnim poteskoćama i biti prava sreća za sebe samog i svoju okolinu! »Potpuno jogi disanje je osnova svake dalje vežbe za regulisanje disanja. Vežbe disanja, koje slede, samo su dopune i varijacije ovog metoda disanja. Blagotvorno dejstvo potpunog jogi disanja je neocenjivo. Zato, ono ne treba da bude samo vežba, koju vršimo u određeno vreme, nego naš stalni metod disanja. Nedostatka uopšte ne123

ma, već samo dobrih strana, i zato dolazi u obzir podjednako za zdrave i bolesne kao stalan način disanja. Ako se na njega naviknemo, dolazimo u posed dubokog unutarnjeg mira i savršene samokontrole iz koje nas ništa ne može izbaciti. (Vidi teoretski deo.) Izvođenje — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Usmeravajući snagu svoje samosvesti, vitalizirajmo čitav trup, neprekidno prateći talasasto kretanje svog udisanja i izdisanja i tako doživljavamo potpunu ravnotežu. Posle izdisanja, polako udišemo kroz nos, brojeći do osam ritmičkih jedinica i skladno spajajući donje, srednje i gornje disanje u jedno povezano talasasto kretanje (Puraka).*) Najpre ispupčimo trbuh, zatim širimo rebra i konačno dižemo ključnjače. Samim tim, prednji zid trbuha će se već malo uvući i mi počinjemo izdisanje (Rečaka), kao kod udisanja, tj. najpre uvlačimo trbušni zid, zatim skupljamo rebra i na kraju spuštamo ramena i ključne kosti, dok polako ispuštamo vazduh kroz nos. Pri potpunom jogi disanju celokupni disajni mehanizam, odnosno donji, srednji i gornji delovi pluća, nalazi se ravnomerno u kretanju. Između udisanja i izdisanja možemo uvesti zadržavanje daha onoliko dugo, koliko nam prija. Terapeutsko dejstvo: — Doživljaj dubokog mira. Potpuno provetravanje pluća. Povećano snabdevanje krvotoka kiseonikom i pranom, uravnoteženje pozitivnih i negativnih strujanja, smirivanje celokupnog nervnog sistema, regulisanje i usporavanje rada srca, sniženje visokog krvnog pritiska i posticanje probave. Psihičko dejstvo: — Smirivanje celog nervnog sistema odražava se na naše psihičko stanje. Ispunjava nas osećanje mira, uravnoteženosti i sigurnosti. 2. Kumbhaka Izvođenje: — U stojećem, sedećem ili ležećem stavu. Svest koncentrišemo na srce. Kumbhaka**) u stvari nije *) Puraka (sanskrt: Puraka) — Udisanje, inhalacija. Rečaka (sanskrt: Rechaka) — izdisanje, pražnjenje pluća. — p. p. **) Kumbhaka (sanskrt: Kumbhaka) — zadržavanje daha posle udisaja ili izdisaja. — p. p.

124

ništa drugo do potpuno jogi disanje produženo samo za vreme zadržavanja daha. Udisanje kroz nos, dok izbrojimo 8 jedinica, kao kod potpunog jogi disanja (trbušno, srednje i gornje disanje), zadržavamo dah 8 do 32 jedinice (počinjemo sa 8 jedinica i svakog dana dodajemo po jednu jedinicu, dok ne dostignemo 32 jedinice bez napora). Niko ne treba da zadržava svoj dah tfuže od 32 jedinice, a samo onaj sme produžavati zadržavanje daha do 32 jedinice, čije je srce besprekorno. Ako pri povećvanju ritma osetimo bilo kakvo naprezanje srca, moramo ostati pri onom ritmu, koji možemo postići bez ikakvog naprezanja. — Izdisanje takođe kroz nos, za vreme 8 ritmičkih jedinica, kao kod potpunog jogi disanja. Terapeutsko dejstvo: — Uravnoteženje pozitivnih i negativnih strujanja, usporavanje rada srca i njegovo svesno regulisanje, ukoliko je isti neravnomeran, izVanredno smirivanje čitavog nervnog sistema. Najefikasnija vežba, kojom možemo disciplinovati nervni sistem i učiniti ga svesnim. Psihičko dejstvo: — Povećava snagu volje. 3. Udždžaji Izvođenje: — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svest usmeriti na štitastu žlezdu. Udišemo kroz nos za vreme od osam jedinica, kao i za potpuno jogi disanje; zatim zadržavamo dah (Kumbhaka) takođe za vreme od osam jedinica. Izdišemo kao i kod potpunog jogi disanja, ali za vreme od 16 jedinica, kroz usta, tako da stva ramo dug i otegnut glas »S«, slično vazdušnoj kočnici, svc dok vazduh potpuno ne istisnemo iz pluća. Zatim, odmah počinjemo s novim udisajem i nastavljamo ciklus. Terapeutsko dejstvo: — Indukcijom jakog pozitivnog strujanja endokrine žlezde se jako potstiču na rad. Ova vežba ima naročito veliko dejstvo na nedovoljno aktivnu štitnjaču i time povećava funkcionisanje uma. Povcćava nizak krvni pritisak. Razdražljive osobe, čija je štitnjača naklonjena prevelikoj aktivnosti, ili koje patc od povišenog krvnog pritiska, ne smeju upražnjavati ovu vežbu. Psihičko dejstvo: — Povcćanje duhovne svežine. 125

4. Kapalabhati Izvođenje: — U stojećem ili sedećem položaju. Svoju svest usredsredimo na unutrašnjost nosa, posebno pazeći na čistoću disajnih puteva. Kao i sve vežbe pranajame i ova počinje izdisanjem. Međutim, pošto čitav ritam vežbe dolazi do izražaja tokom izdisanja i njen glavni deo pretpostavlja Rečaka, ne izdišemo laganim skupljanjem trbušnih mišića, nego njihovim naglim i brzim stezanjem, tako da vazduh isteramo kroz nozdrve u kratkoj i snažnoj struji, kao iz mehova. Posle ovog brzog izdisaja ne zastajemo ni trenutak, već odmah opuštamo trbušne mišiće, što automatski polako ispunjava donji i srednji deo pluća vazduhom. Nije važno, da li se i gornji deo pluća puni vazduhom, pošto je ovo, zapravo, pranajama dijafragme. Ovi nagli izdisaji, slični radu mehova, treba da se vrše u brzom redosledu, snažnim stezanjem trbušnih mišića; udisanje treba da bude lagano. Terapeutsko dejstvo: — Kapalabhati je jedna od najboljih gimnastika za pluća, koja odlično čisti i jača prolaze za vazduh u nosu, jača žlezde u nosu, izbacuje pod pritiskom bacile koji se lako nakupe u nazalnim prolazima i očvršćuje gornje disajne puteve. Stalnim upražnjavanjem Kapalabhatija, ljudi, koji povremeno još uvek zapadnu u nezdravu i veoma opasnu naviku disanja na usta, počnu stalno disati kroz nos. Druga lekovita osobina Kapalabhatija je, da telo postane poletnije posle 3 do 5 serija, a nervni splet, nazvan plexus solaris*), ojača i ispuni se novom životnom snagom. Psihičko tracije.

dejstvo:

—

Povećanje

sposobnosti

koncen-

Varijanta: Kapalabhati kroz svaku nozdrvu Postavivši kažiprst desne ruke na sredinu čela i zatvorivši levu nozdrvu srednjim prstom, vršimo Kapalabhati naglim i snažnim izdisanjem kroz desnu nozdrvu. *) Pleksus solaris (latinski: plexus solaris) — „sunčani splet", t j . splet živaca u oblasti želuca. — p. p.

126

Udisanje se uvek vrši kroz obe nozdrve. Zatim, zatvarajući desnu nozdrvu palcem, vršimo Kapalabhati kroz levu nozdrvu. Znači, to je Kapalabhati kroz levu i desnu nozdrvu naizmenično. Ova vežba je od velike koristi kada disajni putevi u nozdrvama nisu podjednako čisti. 5. Sukh Purvak — Ugodna Pranajama Izvođenje: — U Padmasani (»Stav lotosa«). Desni kažiprst stavimo na sredinu čela, između obrva. Posle snažnog izdisanja, zatvaramo desnu nozdrvu desnim palcem i vršimo udisanje kroz levu nozdrvu za vreme od četiri jedinice. Posle zadržavanja daha tokom 16 jedinica, otpuštamo desnu nozdrvu, stavljamo srednji prst na levu nozdrvu i izdišemo kroz desnu nozdrvu za vreme od 8 ritmičkih jedinica (= otkucaja sopstvenog srca). Prsti ostaju u istom položaju. Posle udisanja kroz desnu nozdrvu tokom 4 jedinice i zadržavanja daha 16 jedinica, zatvaramo desnu nozdrvu i izdišemo kroz levu za vreme od 8 jedinica. Zatim, sa prstima u istom položaju, ponavljamo ceo ciklus: udisanje kroz levu nozdrvu tokom 4 jedinice, zadržavanje daha za vreme od 16 jedinica, izdisanje kroz desnu nozdrvu tokom 8 jedinica itd. Terapeutsko dejstvo: — Pozitivna i negativna strujanja se dovode u stabilnu ravnotežu. Ovu vežbu izvodite veoma oprezno i nikada je nemojte ponoviti više od tri puta! Osobe sa slabim plućima treba da vežbaju, umesto sa ritmom 4—16—8, u ritmu: 8—8—8, ili da broje samo do 8 jedinica bez zadržavanja daha. Psihičko dejstvo: — Izvanredno jako. Značajno povećanje mentalnih funkcija i duhovne bodrosti. Jedna od najvažnijih vežbi za olakšanje psihičke Joge (Radža Joge), u cilju postizanja stanja samospoznaje. 6. Bhastrika Bhastrika znači meh — rad pluća sc upoređuje sa radom kovačkih mehova. Izvođenje: — Sedeći u Padmasani ili Sidhasani, snažno i brzo udahnemo i izdahnemo deset puta, posle čega 127

udahnemo duboko, zadržavajući dah 7—14 jedinica. Polako izdahnemo. Sve ovo ponoviti tri puta. Ovu vežbu moramo izvoditi oprezno, instinktivno prekidajući s vežbanjem na najmanji znak naprezanja. Zapadanje u krajnosti može biti samo š t e t n o , ali ako se ne pretera, ovo je jedna od vežbi sa najvećim pročišćavajućim dejstvom. Postoji i varijanta Bhastrike u kojoj koristimo samo jednu nozdrvu. Terapeutsko dejstvo: — Budući da je vežba sa veoma jakim dejstvom, sa Bhastrikom se ne sme preterivati. Otklanja upale nosa i grla dok traje hronična kijavica, uklanja sluz i kada se blago primenjuje može izlečiti astmu. Dobra je za hladna stopala, naročito zimi, jer ne povećava toplotu samo želuca, nego i celog tela. Neke od ovih vežbi su modifikovane da bi odgovarale učenicima Joge u Evropi. 7. Pročišćavajuće disanje Izvođenje: — U stojećem stavu, sa raširenim nogama, polako udišemo kroz nos kao kod potpunog jogi disanja. Kada se pluća potpuno ispune vazduhom, odmah se počinje sa izdisanjem na sledeći način: usne se čvrsto pripiju za zube, ostavljajući između njih samo jedan mali, uzan otvor. Kroz taj uzani otvor istiskujemo vazduh kratkim, isprekidanim pokretima. Zamišljamo da nam usne uopšte nisu otvorene i da je potreban veliki napor naših trbušnih, dijafragmatičnih i porebarnih mišića za istiskivanje vazduha kroz taj uzani otvor. Ako samo izduvamo vazduh lako i bez napora, vežba neće imati nikakve koristi. Terapeutsko dejstvo: Toksini nakupljeni u krvi otstranjuju se, savlađuju se hronična obolenja i naš imunitet se povećava. Nečist vazduh, koji smo udahnuli u loše provetrenim prostorijama (bioskop, pozorište ili neko prevozno sredstvo), čisti se iz pluća i krvi. Glavobolja, kijavica i influenca( gripa) brzo se leče. U vreme epidemija ova vežba je nezamenjiva, jer sprečava infektivna obolenja. Preporučuje se, u takvim slučajevima, njeno upražnjavanje pet puta dnevno sa po tri ponavljanja. U slučaje128

vima trovanja plinom ili drugim otrovima ova vežba je pravi lek! Psihičko dejstvo: — Povećava samopouzdanje, otklanja hipohondriju. 8. Disanje za jačanje nerava Izvođenje: — U stojećem stavu, sa raširenim nogama, posle izdisanja, polako udišemo i istovremeno dižemo obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim nagore, do visine ramena. Zatim stisnemo pesnice i, još uvek zadržavajući dah, brzo ih privučemo k sebi do ramena, onda ponovo opružimo ruke, opet ih brzo vratimo nazad i istu radnju ponovimo još jednom. Pri izdisanju olabavimo ruke, puštajući ih da se spuste niz telo i odmaraju, dok smo mi pognuti napred. — Vežba koristi samo ako ruke pružamo napred kao da savlađujemo neki veliki otpor. Svaki put m o r a m o gurati ruke napred polako i s velikim naporom, tako da zaista podrhtavaju od naprezanja. Osobe, kojima je teško da tri puta pružaju ruke sa zadržanim disanjem, neka to učine samo dva puta. Terapeutsko dejstvo: — Povećava otpornost nervnog sistema; Dobro sredstvo za nervozno podrhtavanje ruku i glave. Psihičko dejstvo: — Povećava nam sigurnost u nastupu i psihičke sposobnosti. Osećamo se dorasli svakoj situaciji. 9 . »Ha« disanje u stojećem stavu Izvođenje: — U raskoračenom stavu udišemo kao i kod potpunog jogi disanja. Dok udišemo, polako podižemo ruke do iznad glave, zadržavamo dah nekoliko sekundi, a zatim, naglo se savijajući u napred, opuštamo ruke ispred sebe u viseći položaj i istovremeno snažno izdahnemo kroz usta stvarajući zvuk »Ha«. Kod izdisaja zvuk »Ha« ne stvara grlo s glasnim žicama, nego brza struja izdahnutog vazduha. Zatim, polako udišući, ispravljamo se ponovo u stav s rukama iznad glave, a onda opuštamo ruke polako izdišući kroz nos 9 Joga i sport

129

Terapeutsko dejstvo: — Osvežavanje krvotoka, lemeljpročišćavanje disajnih organa, suzbijanje zimljivosti. Psihičko dejstvo: — Osećanje pročišćenosti. — U nekoj mučnoj sredini kao da se lepi za nas ta prljava atmosfera i čak kada i napustimo takvu sredinu, ona izaziva kod nas depresiju i psihičko gađenje. U takvim slučajevima, »Ha« disanje nas uspesno oslobađa duhovne prljavštine i brzo uklanja mučni psihički pritisak. Za policajce, detektive, psihijatre ili lekare za umobolne, kao i za sve one, koji po službenoj dužnosti dolaze u dodir sa umno poremećenim ili delinkventnim osobama, ova vežba je prava blagodet, jer obezbeđuje njihovo duševno zdravlje i otpornost na negativne uticaje. no

10. »Ha« disanje u ležećem položaju Izvođenje: — Ležeći na leđima, udišemo kao kod potpunog jogi disanja i istovremeno polako dižemo ruke dok ne dođu do poda iznad glave. Nekoliko sekundi zadrža vamo dah, zatim brzo dižemo noge, hitro savijajući kolena, obuhvatamo ih rukama, pritisnemo bedra na trbuh i istovremeno izdahnemo naglo kroz usta sa »Ha« zvukom. Posle odmora od nekoliko sekundi počinjemo polako udisanje, dižući ruke preko glave. Istvoremeno opružamo noge nagore i polako ih spuštamo na pod. Zatim, posle pauze od nekoliko sekundi, polako izdišemo kroz nos, dok ruke spuštamo pored tela. Na kraju, odmorimo se uz potpunu relaksaciju. Terapeutsko dejstvo: — Slično kao i kod »Ha« disanja u stojećem stavu. 11. Sedam malih vežbi pranajame

Izvodenje: — U raskoračenom stavu, dok polako udišemo, dižemo ruke sve dok se dlanovi ne sastave iznad glave. Zadržimo dah 7—12 sekundi, a zatim, istovremeno sa izdisanjem, polako spuštamo ruke s dlanovima okrenutim na dole. Završimo vežbu sa pročišćavajućim disanjem. 130

2. Izvođenje: — U raskoračenom stavu udišemo kao kod potpunog jogi disanja, sa napred opruženim r u k a m a u visini ramena s dlanovima okrenutim nadole. Dok zadržavamo dah, zabacimo ruke brzim i ritmičkim pokretom unazad i što je više moguće, zatim ponovo napred, pa nazad ili sa strane, i tako 3—5 puta. Zatim snažno izdahnemo kroz usta, polako spuštajući ruke. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem. 3. Izvođenje: — U raskoračenom stavu dok polako udišemo kao kod potpunog jogi disanja, dižemo ruke ispred sebe u visinu ramena s dlanovima okrenutim unutra. Dok zadržavamo dah, hitro zabacimo ruke nagore poput krila vetrenjače, nazad i ponovo u krug tri puta; zatim, radimo isto u suprotnom pravcu, tj. dole, nazad i u krug. Izdisanje vršimo snažno kroz usta dok spuštamo ruke. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem. 4. Izvođenje: — Legnemo licem okrenuti prema podu i stavimo dlanove na pod tako, da nam dođu ispod ramena s prstima okrenutim prema napred. Posle punog udisaja zadržavamo dah i za to vreme polako se izdižemo, držeći telo pravo tako, da se oslanja samo na dlanove i palce nogu. Polako spustimo telo na pod i ponovimo ovu vežbu 3—5 puta. Izdisanje vršimo snažno kroz usta. Vežbu završavamo sa pročišćavajućim disanjem. 5. Izvođenje: — Stanemo uspravno licem okrenuti prema zidu i stavimo dlanove na zid u visini ramena, potpuno opruživši ruke. Posle potpunog jogi udisaja, zadržavamo dah i sa potpuno opruženim telom naginjemo se napred, savijanjem ruku u laktovima, sve dok čelom ne dodir131

nemo zid; potom, naprežući svu svoju snagu, sa potpuno opruženim telom, vraćamo se u početni položaj. Ovo ponovimo 3—5 puta, a zatim snažno izdahnemo na usta. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem. 6. Izvođenje: — Stanemo podbočeni u raskoračeni stav, pravi kao strela. Posle potpunog jogi udisaja, kratko zadržavamo dah, a zatim se polako savijemo u napred, izdišući kroz nos dok se saginjemo. Dok polako udišemo, ponovo se ispravimo; zatim, posle kratkog zadržavanja daha, izdišemo savijajući se unazad. Kada ponovo udišemo, uspravimo se u početni položaj. Zatim to isto radimo, savijajući se u desno i ponovo se uspravimo. Prilikom izdisaja savijamo se na levu stranu, a zatim se uspravimo dok vršimo udisaj. Potom, nakon kratkog zadržavanja daha, mirno izdišemo kroz nos, istovremeno opuštajući ruke niz telo. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem.

uslovno imati guru-a (učitelja), koji će ih savetovati i pomagati u njihovom stremljenju. U ovoj knjizi izneo sam vežbe koje mogu upražnjavati čak i početnici bez ikakve opasnosti. Oni, koji prevaziđu taj stepen, svakako će osetiti potrebu da potraže odgovarajućeg učitelja. Isto važi i za asane. Čak i za Hatha jogije, koji su dostigli najviši stupanj, ovde iznete vežbe su najvažnije, osnovne vežbe za svakodnevno upražnjavanje. Mnogobrojne ostale vežbe, koje ovde ne možemo izložiti zbog ograničenog prostora, koriste se za razvijanje sposobnosti za koje se ljudi na Zapadu uglavnom ne interesuju. Ako se, ipak, takav nađe, on će onda sigurno dospeti do učitelja posvećenog u ovu nauku; jer: »Ako je čela spreman guru je tu.«

7. Izvođenje: — U raskoračenom stavu, ili sedeći u stavu Padmasana, izvršimo potpuno jogi udisanje, ali umesto da uvučemo vazduh u jednom neprekidnom udisaju, uvlačimo ga u kratkim isprekidanim udisajima, kao da uvlačimo neki miris, sve dok se pluća potpuno ne ispune. Zadržavamo dah 7—12 sekundi, a onda polako i mirno izdišemo kroz nos. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem.

*

*

Vežbe disanja pranajame imaju bezbroj drugih varijanti, ali za one, koji žele upražnjavati Hatha Jogu radi održavanja svog zdravlja, potpuno je dovoljno da upražnjavaju vežbe koje su ovde navedene, menjajući ih prema planu vežbanja, koji se nalaze na kraju knjige. Ostale vežbe su samo za one, čiji je jedini cilj u životu da postanu Hatha Jogi. Međutim, takve osobe moraju bez132

133

14. ASANE — STAVOVI TELA Pravilno upražnjavanje asana Joge nerazdvojno je povezano sa saradnjom naše psihe — sa usmeravanjem svesti — i pravilno primenjenim vežbama disanja pranajame. Ako se tačno pridržavamo datih uputstava, postićićcmo odlićne rezultate. Međutim, ako vežbamo neredovno, dišemo nepravilno i psihički se ne uživljavamo u ono što radimo, ne možemo se nadati nikakvom uspehu. Ne zaboravimo: iako vežbe Hatha Joge imaju fiziološko dejstvo, ipak je njihova svrha korišćenje uzajamnog delovanja između psihe i tela. Da bi se povećalo psihičko dejstvo, preporučljivo je većinu vežbi upražnjavati sa zatvorenim očima. Vežbe H a t h a Joge treba vršiti na tvrdom podu, a ne na mekoj, elastičnoj sofi ili madracu. Indijci vežbaju na maloj prostirci ili tepihu, koje niko drugi ne sme upotrebljavati. Svoje vežbe počinju meditacijom i poniranjem u samog sebe. 1. Padmasana — stav lotosa (Sl. 5 i 6) Izvođenje: — Sednemo na pod, desno stopalo stavimo na levo bedro, a levo stopalo preko desnog na desno bedro. Ukoliko više približimo stopalo trbuhu, utoliko ćemo lakše izvesti ovu vežbu! Lotosov cvet je u Indiji simbol duhovne čistote i potpuno razvijene samosvesti. Upravo kao što lotosov cvet pliva na vodi u svojoj neokaljanoj, netaknutoj snežnoj belini, tako lebdi i čista psiha jogija, nedirnuta telesnim strastima, nad nasrtajima nižih telesnih instikta. Ovaj se stav može uporediti sa savršenom ravnotežom i izdvo134

jenošću lotosovog cveta. Potpuna simetrija našeg tela povećava harmoniju u raspoređivanju snaga. Ovaj stav tela čuva ravnotežu naših pozitivnih i negativnih strujanja i, uz sadejstvo vežbi disanja, povećava i usmerava njihovo delovanje. Padmasana je najpogodniji stav za vežbe disanja koje izvodimo u sedećem položaju. Svest usmerimo na srce, sedimo, ravnomerno dišući, nepomični, ne dopuštajući svojim mislima da slobodno lete, nego ih prisiljavamo da se povinuju našoj volji. Na taj način sakupljamo svesno ogromne količine stvaralačke energije. Delovanje se može uporediti sa neizmernom snagom neke reke, koja se odjednom zaustavi branom. U vodi koja se sakuplja, počiva ogromna snaga. Upravo svojom prividnom neaktivnošću i disciplinovanjem svojih misli jogi ukroćuje i zadržava stvaralačku energiju, koja istrujava napolje. Time što ne mislimo, ne govorimo i ne delamo skupljamo ogromnu pozitivnu snagu. Terapeutsko dejstvo: — Psihička i telesna stabilnost i opšte smirenje nervnog sistema. Inače delovanje je različito u zavisnosti od vežbi disanja koje upražnjavamo u stavu lotosa. 2. Sidhasana — stav za meditaciju Izvođenje: — Sednemo na pod, prekrstimo noge i, zatim, stavimo desno stopalo na levo bedro. Osobe, kojima je P a d m a s a n a suviše teška, treba da upražnjavaju Sidhasanu. Ovaj stav je pogodan za psihičko samoponiranje i samoudubljivanje (koncentraciju). Terapeutsko dejstvo: — Isto kao i kod Padmasane. 3. Joga-Mudra (Sl. 7, 8, 9) »Mudra« na sanskrtu znači »simbol«, »primer«. Ova vežba je simbol Joge! Vršeći je doživljavamo bezličnost. Izvođenje: — Sednemo u stav lotosa sa prekrštenim nogama, ili sednemo na pete. U stavu lotosa pritisnemo obe pete na donji deo trbuha i izvržimo jogi udisaj. Pri izdisanju polako se naginjemo napred dok čelom ne dotaknemo pod; ruke se nalaze nazad, na leđima tako, da 136

137

prstima leve ruke obuhvatimo zglob desne. U ovom položaju ostajemo toliko dugo, koliko možemo izdržati bez disanja. Zatim, dok polako udišemo, postepeno se uspravIjamo i završavamo vežbu laganim izdisanjem. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba ponovo dovodi na svoje mesto organe trbušne duplje, koji su se pomerili sa svog mesta usled lenosti creva i poremećaja u nervima želuca i creva, a što se postiže spoljnom i unutranjom mišićnom masažom i intraabdominalnim pritiskom. Joga-Mudra stvara snažne trbušne mišiće i jača nerve bokova. Psihičko dejstvo je veoma veliko. Ko je naklonjen gordosti, njemu ova vežba veoma koristi. Gordost nestaje u čoveku i on nauči da se okrene pravim vrednostima u sebi 4. Supta-Vadžrasana (SL 10, 11) Izvođenje: — Kleknuvši na pod sa rastavljenim stopalima, spuštamo telo dok ne sednemo na pod između peta. Zatim, pomoću ruku i laktova spuštamo trup dok nam potiljak ne dođe na pod. Stavimo ruke iza glave, dišemo bez napora i ostajemo u tom položaju dotle, dokle možemo izdržati bez većeg napora. Svest upućujemo u solar pleksus, tzv. sunčani splet. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba izaziva opštu napetost nogu, naročito kolena i bedara, a takođe okrepljujuće deluje na nerve pod kožom. Sitni krvni sudovi se osvežavaju, a rad pora se naročito pojačava. Oštrim savijanjem nogu i ruku, krvotok se u njima usporava, i krv je primorana da ide u trup do glavnih nervnih centara, tj. do glavnog centra snage, do pleksusa solarisa (»sunčanog spleta«). Ova vežba potstiče i obnavlja u velikoj meri i odlično deluje na osobe sa tromim živčanim sistemom i nedovoljno aktivnim žlezdama. Jako osetljive osobe treba da upražnjavaju ovu vežbu samo na veoma kratko vreme i to veoma oprezno. 5. Ardha-Matsjendrasana (Sl. 12, 13) Ova vežba je jedinstvena u svojoj vrsti. Vcrovatno je jcdina na svetu koja jača kičmu putem uvijanja ulevo i 138

10

11

udesno. Naziv je dobila po jogiju Bagavan Matsjendri (Bagawan Matsyendra). Međutim, pošto je originalna vežba veoma teška, u Hatha Jogu je uneta pod nazivom »Ardha« (polu-) — Matsjendrasana. Ova vežba pričinjava i po139

r

četnicima izvesne poteškoće. Radi toga, Srimat Kuvalajananda (Srimat Kuvalayananda), direktor Instituta za istraživanje Joge u Lonavli, dao je uprošćenu verziju pod imenom Vakrasana, »stav uvijanja«, koja ima gotovo isto dejstvo. Razmotrimo najpre vežbu Ardha-Matsjendrasana. Izvođenje: — Stavimo desnu petu pod levo bedro. Leva noga počiva vodoravno na podu. Zatim prebacujemo levo stopalo preko desnog bedra, stavljajući taban na pod. Grudi okrećemo u levu stranu, desnu ruku stavljamo ispred levog kolena, koje stoji uspravno, a desnom šakom obuhvatamo levi članak noge ili stopalo. Zatim polako uvijamo leđa ulevo, okrećući i glavu u istu stranu. Levu ruku stavimo što više u nazad i na leđa, a levom šakom obuhvatimo levo koleno. Svest usmeravamo u kičmeni stub punom snagom i mada su nam pluća dosta stisnuta dišemo ritmički. Ostajemo u ovom položaju dok nagonski ne osetimo da je dovoljno. Posle toga, menjamo položaj stopala i nogu i izvodimo celu vežbu u suprotnu stranu. Terapeutsko dejstvo: — Kao što je već napomenuto, savršeno zdravlje svoje kičme možemo očuvati samo ako je pokrećemo u svim mogućim pravcima. Kičmeni stub se može savijati u šest pravaca: napred, nazad, levo i desno i s uvijanjem u levu i desnu stranu. Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana i Joga-Mudra jačaju kičmu uvijanjem u napred, a Matsjendrasana, Bhudžangasana, Salabhasana i Dhanurasana jačaju je povijanjem u nazad. Ardha-Matsjendrasana ili Vakrasana je jedina vežba u kojoj se kičma uvrće u levo i desno. Ova asana otstranjuje krivljenje kičme i povoljno deluje na čitav nervni sistem, jetru, pankreas, slezinu, creva i bubrege. Zajedno sa Bhudžangasanom ova asana se može smatrati čuvarem bubrega. Priliv krvi u kičmene pršljenove i nerve, koji se granaju od kičme, povećava se do maksimuma i na taj način se vrši lekovito i podmlađujuće dejstvo na celokupni organizam. Jedna od najkorisnijih vežbi! Jedan još lakši oblik ove asane prikazan je na Sl. 12. U ovom stavu kičma se drži uspravno, bez ikakvog uvr-

140

141

tanja. Dišemo potpunim jogi disanjem. Svest usredsredimo na kičmeni stub. Terapeutsko dejstvo: — Samopouzdanje, odlučnost i istrajnost. 6. Vakrasana I i II — Stav uvijanja (Sl. 15) I. Način. — Izvođenje: — Sednemo na pod sa nogama ispruženim ispred sebe. Povlačeći desnu nogu k sebi tako, da bedro i koleno čvrsto pritiskuju t r b u h i grudi, prebacujemo desno stopalo preko levog i stavimo taban desnog stopala na pod uz levo bedro. Obe šake položimo ravno na pod s prstima okrenutim u stranu. Svest odvodimo u kičmu i nastojimo doživeti osećaj ravnoteže i samopouzdanja. Posle tri potpuna jogi disanja, menjamo stopala i ponavljamo vežbu. Terapeutsko dejstvo: — Uspostavlja se ravnoteža između pozitivnih i negativnih struja. II. Način. — Izvođenje: — Stav je isti kao i za prvi način, t j . desna noga povučena i prebačena preko leve. Čitava kičma zajedno sa glavom okreće se što je moguće više u desno. Desnu ruku opružimo iza leđa, a levu stavimo ispred desnog kolena tako da leva nadlaktica pritiska desno koleno u nazad. Koncentrišemo se na kičmu. Posle tri p o t p u n a jogi disanja, menjamo stopala i ponavljamo vežbu. Terapeutsko dejstvo: — Isto kao kod Ardha-Matsjendrasane ali blaže. Dalja varijanta prikazana je na Sl. 14. 7. Matsjasana — stav ribe (SI. 16) Izvođenje: — Iz Padmasane, pomoću laktova, spuštamo t r u p u nazad sve dok temenom ne dopremo do poda; grudi su isturene u luku na gore. Rukama obuhvatimo palce na nogama. Dišemo lako i izbegavamo i najmanju napregnutost. Svest usmeravamo u štitnjaču. Terapeutsko dejstvo: — Otstranjuje svaku ukočenost vrata, dok zatezanje u suprotnom pravcu izaziva rad svih vratnih mišića. Leđni mišići se stežu, a grudni i trbušni se rastežu, što omogućuje redovno disanje tokom vež142

be. Savijen položaj glave u nazad izaziva brz priliv krvi u sve delove vrata. Krv, koja dolazi iz srca, susrevši se sa jakom preprekom, sakuplja se u vratu i potpuno pročišćava štitnjaču, krajnike i adenoide. Ova vežba je odlično sredstvo protiv kijavice i gnojnih krajnika. 8. Pasčimotana (Sl. 17) Izvođenje: — Ležeći opruženi na podu, na leđima, dižemo ruke i istovremeno duboko udišemo sve dok nam ruke ne dođu do poda iza glave. Zatim, dok polako izdišemo, lagano se uspravljamo u sedeći položaj, savijajući se u napred sve dok pristima ne dotaknemo nožne palce ili obuhvatimo gležnjeve. Kolena moraju ostati potpuno opružena. Onda spuštamo glavu sve dok ne dodirne kolena, a laktovi pod. Tokom sledećeg dubokog udisaja uspravljamo se i lagano ponovo prelazimo u ležeći stav s rukama opuštenim uz telo. Izdahnemo polako i potpuno se opustimo. Svest je usredsređena na pleksus solaris (»Sunčani splet«). Terapeutsko dejstvo: — Ovo je odlična vežba za trbušne organe i po svome dejstvu sa njom se može uporediti samo Halasana. Psoas major i minor*) i oba recti**) neobično uspešno se jačaju ovom asanom, jer se potpuno skupljaju i tako ostaju tokom čitave asane. Na nerve u predelu krsne kosti ima ovaj stav takođe veoma jako dejstvo. Funkciju organa donjih ekstremiteta, bokova i karlice kontrolišu nervni splet lumbo sacralis***) i još dva manja plexi****.) Pasčimotana isteže i jača ove nerve. Istovremeno sprečava funkcionalne poremećaje stomaka, jetre, slezine, bubrega i creva. Kao predohrana protiv tvrde stolice i katara u crevima ova vežba je od ne pr ocenjive vrednosti. Leči gubitak apetita i nedovoljnu aktivnost jetre i bubrega. Prema nalazima lekara u Institutu za istraživanje Joge u Lonavli, Indija, razvoj šuljeva i šećerne *) Psoas major i minor (latinski: psoas musculus maior et minor) — manji i veći slabinski mišić. **) Recti (latinski pl. od: rectus abdominis) — pravi trbušni mišići, levi i desni. ***) Lumbo sacralis — latinski: slabinsko-krsni nervni splet. ****) Plexi (latinski pl. od: plexus) — nervni spletovi. — p. p.

144

bolesti (dijabetes) bio je zaustavljen i ove bolesti su čak i izlečene. Ova vežba, kada se ponavlja, veoma je efikasno sredstvo za skidanje sala sa trbuha. Naprezanja slabinskih, bočnih mišića razvijaju dobro građene, skladne i vitke kukove. Polni organi, r e k t u m ( d e b e l o crevo), prostata (predstojna žlezda), uterus (materica) i mokraćni mehur, zajedno sa svojim nervima, obilno se snabdevaju krvlju i stanje im se jako poboljšava. Kičmeni stub postaje gipkiji. — Početnicima, naročito muškarcima, ova vežba će izgledati teška. Ali marljivim vežbanjem čak i najkruća kičma postaje gipka i savitljiva. Zahvaljujući njenom višestrukom delovanju i besprimernoj gimnastici trbušnih mišića s pravom je nazvana »izvor životne snage« jogija. 9. Padahastasana — stav rode (Sl. 18) Izvođenje: — Isto kao i Pasčimotana, samo u stojećem stavu. Teraputsko dejstvo: — Isto kao kod Pasčimotane, ali u ovom položaju krv je primorana da struji u većim količinama u glavu i stoga je dejstvo na mozak povećano. 10. Uddijana-Bandha — uvlačenje stomaka (Sl. 20, 21, 22) Uddijana znači »uspon«, »uzlet«, a Bandha — »skupljanje«, »prepreka«. Izvođenje: — U raskoračnom stavu, lako pognuti napred, držimo ruke opružene sa šakama na lako savijenim bedrima. Posle potpunog jogi udisaja polako izdišemo i uvlačimo duboko trbušni. zid, podizanjem dijafragme što je moguće više, upravo kao da su n a m unutarnji organi nestali. Ovo »upijanje« stomaka može se još bolje postići, ako se savijemo malo u struku i obe šake pritisnemo na bedra. U tom položaju recti, pravi trbušni mišići, opuste se kao da je sabijeni vazduh ugurao čitav stomak. Marljivim vežbanjem postajemo sve veštiji u »uvlačenju« stomaka. To nije laka stvar, pošto su mišići koji rade u ovoj vežbi obično nezavisni od naše volje i mi ih moramo učiniti »svesnim« u njihovom funkcionisanju. Međutim, s odgovarajućom koncentracijom mi to možemo 10 Joga i sport

145

postići. Ovakvu vrstu asane treba uvek raditi isključivo sa praznim želucem. — Ovo je jedna od najboljih vežbi! Terapeutsko dejstvo: — Gotovo svaka asana je, manje ili više, i vežba za savlađivanje lenosti creva. Ne zaboravimo, da je lenost creva u većini slučajeva posledica hroničnog katara debelog creva. Dve asane, koje je Indija dala Zapadu kao nenadmašni lek protiv ove moderne bolesti civilizacije, jesu: Uddijana i Nauli. U ovim asanama podižu se debelo crevo i dijafragma, zajedno sa slepim crevom. Sadržaj creva izložen je pritisku, peristaltika creva otpočinje, a otpadne materije, sakupljene u vijugama debelog creva, stavljaju se u pokret. Nervi, koji upravljaju pokretima creva, takoreći se preporode posle vežbe Uddijane. Ova vežba je, takođe, odlično sredstvo protiv spuštenog želuca, creva, materice itd. Uddijana se može upražnjavati i u Padmasani (v. Sl. 21 i 22). 11. Nauli (Sl. 23, 24, 25, 26) Ova asana je upravo suprotna Uddijana-Bandhi. Mogla bi se nazvati i »središno izdvajanje rectusa abdominisa, pravih trbušnih mišića«. Ima četiri varijante: Nauli-Mad'jama, središno izdvajanje abdominisa; Dakšina-Nauli, izdvajanje rectusa na desnoj strani; Vaman-Nauli, izdvajanje rectusa na levoj strani i, konačno, Nauli-Krija, uvijanje rectusa abdominisa. Nauli je jedna od najtežih vežbi, zato što rectus abdominis (prave trbušne mišiće) i ostale mišiće potiskujemo napred dok ih skupljamo, tako da obrazuju neku vrstu grebena po sredini stomaka, a većina ovih mišića, uglavnom, ne zavisi od naše volje. Izvođenje: — U stojećem stavu, kao i za Uddijanu, snažno izdahnemo i napravimo Uddijanu. Istovremeno skupljamo trbušne mišiće — oba rectusa — i ispupčimo. ih jednim snažnim pokretom u napred. Kada izdvajamo levi ili desni rectus naginjemo se na levu ili desnu stranu. Pritiskanjem šaka na bedra možemo znatno potpomoći izdvajanje ovih mišića. Kao varijante, Dakšina-Nauli i Vaman-Nauli mogu se upražnjavati na isti način kao i 146

10*

147

Nauli-Madjama, samo što primenjujemo naizmeničan pritisak šakama na bedra. Kada mišić rectus treba povući na desno (Dakšina-Nauli), desnom šakom se odupremo jače o desno bedro, dok levu ruku opustimo; obratno ćemo postupiti za Vaman-Nauli. — Nauli se može naučiti za nekoliko sedmica, dok će u nekim slučajevima biti potrebno, možda, i nekoliko meseci. Marljivim i istrajnim vežbanjem, kao i pažljivim posmatranjem trbušnih mišića, možemo naučiti ovu asanu čak i bez učitelja. — četvrta varijanta Naulija, Nauli-Krija ili kruženje mišićima, je najteža. Postiže se laganim i dugim opisivanjem kruga kukovima, kao kod trbušnog plesa »Hula-Hula« na Havajima, prenoseći zatim taj ritmički kružni pokret na izdvojene prave trbušne mišiće. - Ova se vežba takođe vrši bez disanja, odnosno posle izdisanja, a kada je završimo, onda snažno udahnemo. Terapeutsko dejstvo: Slično kao kod Uddijana-Bandhe, ali duboko postavljeni mišići leđa, koji drže trbušne mišiće na svom mestu, jačaju se i regenerišu obilnim prilivom krvi. Svi organi u trbušnoj duplji dobijaju automatsku masažu, njihova delatnost se povećava i dovode se u stanje ravnoteže. Uddijana i Nauli, kada se upražnjavaju naizmenično, rastežu kičmeni stub naročito u predelu krsta. Pored svojih naročitih prednosti, obe asane pretstavljaju veliku pomoć onima, koji svoju celokupnu energiju usredsređuju na duhovni razvoj i, stoga, vode suzdržan način života, jer ove vežbe sprečavaju polucije u snu. 12. Trikonasana — stav trougla (Sl. 27) Izvođenje: — U raskoračnom stavu dižemo ruke po strani s dlanovima na gore do visine ramena. Tokom čitave vežbe držimo ruke tako opružene u visini ramena. Dok dižemo ruke u ovaj položaj, vršimo potpuno jogi udisanje. Prilikom izdisanja savijamo trup u desnu stranu, sve dok prstima desne ruke ne dotaknemo prste desne noge. U ovom položaju opružimo ruke vertikalno i okrenemo lice na gore. Dok se uspravljamo udišemo, a onda, posle vrlo kratke pauze, polako se savijamo u levu stranu i istovremeno izdišemo. Posle kraće stanke ponovo 148

149

se uspravljamo, udišući istovremeno, a zatim polako opustimo ruke niz telo dok izdišemo. Svest usmeravamo u kičmu. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba omogućuje bočno savijanje kičmenog stuba. Bočni mišići trupa se naizmenično skupljaju i opružaju. Telo se savija na levo i desno i svi leđni mišići, koji drže pršljenove, počinju da rade. Bočni mišići i kičma se vitaliziraju. Pršljenovi su izloženi bočnom stezanju i istezanju. Kičma postaje gipka, a njeni pršljenovi, kosti i mišići kukova dolaze na svoje pravo mesto. Posle zaraznih obolenja, ova asana ubrzava potpuno ozdravljenje, pošto potpomaže rastvaranje toksičnih naslaga u organizmu. Mnogobrojne latentne infekcije otstranjuju se iz organizma. 13. Bhudžangasana — stav kobre (Sl. 28) Bhudžanga znači »kobra«: ova asana je tako nazvana zato što telu daje stav sličan kobri sa uzdignutom glavom. Izvođenje: — Ležeći licem okrenuti prema podu, stavljamo obe šake s dlanovima na dole na pod ispod ramena. Sa punim jogi udisajem polako dižemo glavu što je moguće više. Zatim, zatežući leđne mišiće, podižemo ramena i trup sve više i unazad bez pomoći ruku. Ruke koristimo samo toliko da se ne bi ponovo vratili na pod. Dok izvodimo ovu vežbu, osećamo kako se pritisak na vratne pršljenove postepeno širi sve niže niz kičmu. U poslednjoj fazi možemo koristiti i ruke da bismo savili telo u nazad. Međutim, moramo paziti da nam trbuh ostane na podu. Pošto ostanemo u tom položaju i zadržimo disanje 7—12 sekundi, polako izdišemo i postepeno se vraćamo u prvobitni položaj. Tokom vežbe najpre usmeravamo svest na štitnjaču, a zatim, kako nam se kičma sve više uvija, svest pomeramo sve niže dok konačno ne dođe u donji deo kičme, u predelu bubrega. Kao varijanta, svest se može usmeravati i duž cele kičme. Teraputsko dejstvo: — Dok se nalazimo u stavu kobre, intraabdominalni*) pritisak se povećava, a obadva tr*) Intraabdominalnl (latinski: intra, unutra; abdominalis, — u trbuhu, unutar trbušne duplje. — p. p.

150

trbušni)

151

bušna mišića rectusa se zatežu. Usled obilnog priliva krvi u kičmeni stub i simpatični nervni sistem, regenerišu se gornji i donji deo tela. Postepeno, marljivim vežbanjem, savlađujemo krutost kičme i sve eventualne nepravilnosti. Ova asana takođe veoma povoljno deluje na trbušne i leđne mišiće, koji su smešteni dublje u telu. Svaki pršljen, žila ili tetiva zateže se i radi. Kada pomislimo, da se od kičmenog stuba grana trideset i jedan par nerava i da su dva glavna snopa simpatičnog nervnog sistema smeštena u mišićima sa obe strane kičme, onda možemo lako shvatiti, kakvo blagotvorno dejstvo ovaj stav ispoljava na celokupni nervni sistem. Bubrezi se, takođe, regenerišu i dobijaju obilan priliv krvi. U Indiji ova asana se uglavnom koristi za sprečavanje stvaranja kamena u bubregu. Prilikom vežbanja krv se istiskuje iz bubrega, ali čim se telo vrati u svoj prvobitni položaj, snažan priliv krvi ih puni i ispira sav talog iz njih. Štitasta žlezda se potstiče na rad, a funkcionalni poremecaji se otstranjuju. Osobe koje boluju od povećanja štitnjače, ne smeju raditi ovu vežbu! Bhudžangasana, kao i ostale asane Joge, razlikuju se od sportova na Zapadu u tome, što izvesno vreme ostajemo u napetom položaju, a upravo u tome leži tajna njenog blagotvornog delovanja. Ova vežba će koristiti i onima, koji žele da se oslobode »kompleksa manje vrednosti«, jer povoljno utiče na razvijanje samopouzdanja. 14. Ardha-Bhudžangasana (SL 29, 30) Izvođenje: — Kleknemo na levo koleno isturajući desno stopalo tako, da potkolenica stoji uspravno. Izvršimo potpuno jogi udisanje. Pri izdisanju prenesemo težinu tela sa levog kolena na desno stopalo, polako spuštajući trup sve dok na dole opuštenim šakama ne dotaknemo pod. Kičmu treba držati uspravno. U tom položaju ostanemo 3—7 sekundi, zadržavajući dah, a zatim se ponovo polako podižemo, dok vršimo potpuno jogi udisanje. Ovu vežbu ponovimo tri puta, a zatim promenimo stopala (Sl. 29). 152

Druga varijanta: upravo kao i u prvoj vežbi, ali tokom prenošenja težine tela na desno stopalo, uvrnemo telo u levo, okrećući i glavu u istu stranu; sa malo razmaknutim r u k a m a i dlanovima okrenutim napred dotaknemo pod prstima. Pošto ovu vežbu ponovimo tri puta, promenimo stopala i ponovimo istu vežbu u desnu stranu (Sl. 30). Terapeutsko dejstvo: — Povećava se savitljivost i gipkost čitavog sistema kostiju u telu. Sprečava se stvaranje masnih naslaga oko kukova, a povećava se i osećaj ravnoteže. 15. Salabhasana — stav skakavca (Sl. 31) Salabha na sanskrtu znači »skakavac«. U ovom stavu podižemo noge kao skakavac, te otuda i naziv. Izvođenje: — Legnemo licem okrenuti ka podu tako da nam čelo i nos dodiruju pod, a pesnice budu takođe na podu pored samih bedara. Izvršimo potpuno udisanje, zadržimo dah i opirući se pesnicama o pod, podignemo opružene i sastavljene noge što je moguće više nagore. Pošto ostanemo u tom položaju nekoliko trenutaka, vraćamo se u početni položaj i izvršimo izdisaj. Ova vežba zahteva veliki napor, ali je njeno delovanje zapanjujuće. Svest je koncentrisana na bubrežnu karlicu i donje kičmene pršljenove. Terapeutsko dejstvo: — Kao posledica neprirodnog načina života, veliki procenat današnjeg čovečanstva pati od konstipacije (zatvora). Naš sedeći način života slabi zidove creva, jer nedovoljno kretanje stvara slabu cirkulaciju krvi i ne dozvoljava nervima u crevima da vrše svoju potsticajnu funkciju. Većina asana Joge blagotvorno deluje na rad creva, a među njima Salabhasana je najefikasnija. Pošto veoma jako potstiče unutrašnje organe, ona leči i najupornije slučajeve zatvora. Koncentrično naprezanje mišića deluje na probavne žlezde koje se nalaze u raznim probavnim organima i povećava priliv krvi u sluzokožu. U ovom stavu zatežu se svi mišići opružači (ekstensori), dok se savijači (fleksori) opuštaju, pritisak u trbuš154

155

noj duplji se povećava, a nervi u predelu krsta i slabina, kao i oni u donjim kičmenim pršljenovima, jačaju. Ova asana pretstavlja jednu od najboljih vežbi za leđne mišiće. Ostali efekti su kao i kod Bhudžangasane, naročito u pogledu pročišćavanja i podmladivanja bubrega.

16. Ardha-Salabhasana (Sl. 32) Izvođenje: — Isto kao i kod Salabhasane, samo što ne podižemo obe noge istovremeno, nego prvo jednu, pa onda drugu. Terapeutsko dejstvo: — Nešto umanjeno, ali delovanje je iste vrste kao i kod Salabhasane. Ova asana zahteva mnogo manje napora. 17. Dhanurasana — stav luka (Sl. 33) Telo zauzima stav napetog luka. Na sanskrtu »Dhanur« znači »luk«. Izvođenje: — Legnemo na pod s licem okrenutim nadole, polako udahnemo, posegnemo r u k a m a u nazad i uhvatimo članke nogu; izvijemo se u struku i ostanemo u tom stavu što je moguće duže. Tokom vežbe dišemo polako i svest usmerevamo u predeo karlice. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba veoma j a k o potstiče žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Počev od štitaste žlezde ona deluje na grudnu žlezdu (thymus), hilus, jetru, bubrege i nadbubrežne žlezde, na pankreas, a naročito na polne žlezde, veoma ih jačajući i povećavajući njihovu aktivnost. Ova vežba je veoma korisna u slučajevima nedovoljne aktivnosti štitaste žlezde, kao i za ostale endokrine žlezde, odnosno kod dijabetesa (šećerne bolesti) i kod pojave simptoma nepravilnog rada polnih žlezda. Kako kod muškaraca, tako i kod žena u velikoj meri je usporeno javljanje simptoma prelaznog doba (klimakterijuma), te se tako mladost može sačuvati do duboke starosti. Deca koja teže shvataju i uče treba da upražnjavaju svakodnevno, jer stalno potsticanje štitnjače na rad pogoduje njenom razvitku, čime se i mentalna aktivnost znatno povećava. Na žene ova asana ima izvanredno dejstvo 156

kod menstruacionih poremećaja, naročito kod zakasnelih perioda. Cela kičma i svi nervni centri se jačaju, čime se održava njihova gipkost. Zahvaljujući potsticajnom delovanju na rad endokrinih žlezda, kao i opružanju i skupljanju mišića, ova vežba sprečava stvaranje masnih naslaga; znači, da je najbolje sredstvo protiv bolesne gojaznosti! Dejstvo ove asane se može još pojačati, ako se u tome stavu njišemo. U početku će Vam, možda, biti zamorna, dok kičma ne postane dovoljno savitljiva, ali nakon odgovarajućeg perioda vežbanja ugao savijanja će se sve više povećavati. Za ljude, koji žive sedećim načinom života, ova vežba je blagodet, jer otstranjuje bolove koji nastaju usled zamora. — Dhanurasana se ne sme upražnjavati u slučaju pojačane funkcije štitnjače ili preteranog rasta bilo koje druge žlezde s unutarnjim lučenjem. S vežbanjem treba početi veoma obazrivo i samo postepeno smemo povećavati dužinu trajanja asane. Pleksus solaris — »sunčani splet« — puni se novom životnom snagom. 18. Majurasana — stav pauna (Sl. 34, 35) Na sanskrtu reč »majura« znači »paun«. Ova se asana naziva »stav pauna« zato što nas potseća na pauna sa raširenim repom. Izvođenje: — Kleknemo na pod sa rastavljenim kolenima. Dlanovi su sastavljeni na podu sa prstima okrenutim prema stopalima; sedimo na svojim petama. Laktove nastojimo što više približiti i njima podbočiti trbuh. Naginjući se napred, dodirnemo pod čelom i time dolazimo u ravnotežu, oslonjeni na dlanove, dok istovremeno podižemo stopala i opružamo noge. Zatim podignemo i glavu, tako da su n a m samo ruke oslonac. Ova vežba spada u teže asane i zahteva dužu praksu. Terapeutsko dejstvo: — Odlična vežba za ravnotežu. Regulisanje pozitivnih i negativnih snaga mora se potpomoći unutarnjim doživljavanjem. Regenerišu se zakržljali nervi donjeg tela i trbušne duplje, rad probavnih organa se potstiče, a lenjost creva i opstipacija nestaju. Ova asana takođe povećava intraabdominalni pritisak. i zato je 157

njeno delovanje na organe trbušne duplje veoma blagotvorno. Usled pritiska laktova na abdomen, jako se usporava krvotok u trbušnoj aorti, a čim vežba prestane pri-

gušteraču (pankreas). Prema tome, ona je i sredstvo za sprečavanje i lečenje šećerne bolesti. 19. Sarvangasana — asana celog tela ili stav sveće (Sl. 36, 37) Na sanskrtu »sarva« = »ceo«, »anga« = »telo«, te je, stoga, Sarvangasana »asana celog tela«. Ovaj stav sastoji se iz četiri dela i spada među najvažnije asane. Ova vežba je toliko korisna po čitav organizam, da svako treba da je upražnjava nekoliko puta dnevno. Tajna njenog izvanredno povoljnog delovanja sastoji se, delom, u tome, što u ovom položaju primamo suprotna zračenja. Poznato je, da Zemlja emituje negativna zračenja, dok iz vasione primamo pozitivna zračenja. U normalnom, uspravnom položaju primamo, prema tome, negativna zračenja kroz stopala, dok pozitivna upijamo kroz glavu. U naredne tri vežbe — Sarvangasani, Viparita-Karani i Siršasani, delovanje je obrnuto, odakle i nastaje njeno veliko terapeutsko dejstvo, pošto je čitav organizam u obrnutom položaju. Dejstvo ove vežbe daleko prevazilazi kratke talase i ostala slična zračenja.

liv sveže krvi ispira i čisti probavne organe. Zbog toga, kao i usled povećanja pritiska unutar trbušne šupljine, probavni organi jačaju i postaju zdraviji. Još jedno važno lekovito delovanje ove asane je njen veliki uticaj na 158

Izvođenje: — Ležeći na leđima, sa rukama opruženim uz telo i dlanovima na podu, polako udišemo i podižemo opružene noge, ne savijajući kolena, sve dok nam noge ne dođu iznad nas. Čim dodemo u ovoj položaj, izdižemo trup rukama tako, da nam se kukovi oslanjaju na šake. Odatle potiskujemo t r u p dalje nagore, sve dok ne dođe u istu liniju s nogama vertikalno iznad nas. Brada je čvrsto pritisnuta o grudi. Dišemo trbuhom (donje disanje) i ostajemo u ovom položaju koliko nam je ugodno i bez napora. Početnici treba da ostanu u ovom stavu kraće vreme i da trajanje postepeno povećavaju. Vežbu završavamo laganim spuštanjem trupa, a zatim i nogu, na pod. Nipošto ne dozvolite da se spustite na pod kao neka vreća! — Zatim ostajemo nekoliko trenutka u ležećem stavu, dišući mirno i ravnomerno, kako bi se krvotok vratio u normalno stanje. Nemojte nikako naglo ustajati! To može biti veoma štetno po srce. Kao što vidimo, najvažnija asana, Sarvangasana, je tako jednostav159

na, da je može izvesti svako dete. Dvomesečno upražnjavanje ove asane daleko je korisnije za krvotok, metabolizam i duhovnu svežinu, od delovanja najskupljih lekova ili odlaska na oporavak, jer izaziva duboke pozitivne promene. Terapeutsko dejstvo: — U pogledu fiziološkog delovanja asana Joge, čitalac je već mogao steći mišljenje na osnovu rezultata, koje je postigao Institut za istraživanje Joge u Lonavli, tako da pri analizi Sarvangasane može i sam da shvati njeno odlično terapeutsko dejstvo. Da bismo pravilno shvatili neprocenjivo delovanje Sarvangasane, razmotrimo njen uticaj na samo telo. Kao što je već napomenuto, Sarvangasana n a m daje, u prvom redu, strujanja koja dolaze iz Zemlje i kosmosa u obrnutom položaju, ali u ovom položaju i sila gravitacije deluje obrnuto na naše telo. Oni organi, koji su u normalnom položaju tela u gornjem delu, te stoga imaju slabiji priliv krvi — j e r srce m o r a da savlađuje silu zemljine teže, da bi otpumpalo krv do glave i u ostale organe u predelu vrata — u ovom položaju nalaze se na najnižoj tački. To znači, da krv usled svoje težine sama pritiče u ove organe bez i najmanjeg napora srca. Usled toga, opterećenost srca se smanjuje i sve dok smo u Sarvangasani srce se odmara, u početku kraće, a kako produžavamo trajanje vežbe, kasnije sve duže, i to tako dobro, kako se nikada ne može odmoriti u ležećem položaju. Istovremeno, pluća i svi ostali organi u predelu vrata nalivaju se i čiste svežim prilivom krvi. Pošto je brada čvrsto pritisnuta na grudi, onemogućena je navala krvi u glavu, a p u t e m trbušnog disanja vene se stežu, čime se izbegava sakupljanje krvi na jednom mestu. Ali, i pored toga, vratne žile se pune krvlju, tako da štitnjača, krajnici, ušne žlezde, hilus, grudna žlezda i pluća dobijaju svežu hranu. Radi toga je Sarvangasana najdelotvornije sredstvo za lečenje i podmlađivanje ovih organa. Bhudžangasana i Dhanurasana jako potstiču štitastu žlezdu. Nasuprot tome, Sarvangasana, Viparita-Karani i Siršasana umiruju i jačaju ne samo štitastu žlezdu, nego i ostale gore pomenute organe. Prema tome, ove tri pomenute asane su dopuna asanama, koje služe za potsticanje.

160

11 Joga i sport

161

Štitnjača je organ od kojeg zavisi naš osećaj za vreme. Prema tome, štitnjača određuje da li govorimo, hodamo, opažamo i shvatamo brzo, ili sve ove funkcije vršimo polako. Osobe sa nedovoljno aktivnom štitastom žlezdom ne mogu držati korak sa ostalim ljudima, uvek su u zakašnjenju, pošto nemaju pravilan osećaj za vreme. Kucanje srca, probava, kao i sve ostale njihove životne funkcije su spore. S druge strane, osobe sa prekomerno aktivnom štitnjačom uvek žure, dišu ubrzano, rad srca im je ubrzan, probava takođe, a način njihovog govora je često nerazumljivo brbljanje. Ove nepravilnosti otstranjuju se upražnjavanjem ove tri asane, u kojima je telo u o b r n u t o m položaju, a koje blagotvorno deluje na ovaj neobično važan organ. Organi donjeg dela tela, koji usled zemljine teže imaju obilan priliv krvi, jer krv u svom toku nadole širi krvne sudove, nalaze se iznad ostalih organa kada upražnjavamo Sarvangasanu. Na taj način, svi ovi organi oslobađaju se suviška krvi. Krvni sudovi se ponovo skupljaju i stiču svoju gipkost. Medicinskim opitima je utvrđeno, da sistem krvnih sudova poseduje izvanrednu moć obnavljanja. Osobe, koje pate od proširenih vena, mogu se kroz sopstveno iskustvo uveriti, da upražnjavanje Sarvangasane, ili drugih dveju asana u obrnutom položaju — m a k a r i samo na nekoliko minuta dnevno — ima čudotvorno delovanje na šuljeve i teške slučajeve proširenih vena. Bolesno nabrekle vene splasnu, a njihovi se zidovi skupe do normalne veličine. Čak i najteži slučajevi proširenih vena se mogu izlečiti, ako ove asane upražnjavamo tri puta dnevno. Osobe, koje zbog svog poziva moraju dugo stajati, kao na primer zubari, vajari, stolari, kelneri itd., mogu sprečiti proširenje vena, ukoliko ovu asanu praktikuju nekoliko puta dnevno, a naročito posle rada, odnosno stajanja. Kod žena Sarvangasana uklanja uvek prisutnu opasnost od nadraženja i zapalenja materice. Suvišne količine krvi, koja sporo cirkuliše, odvode se dalje, što pretstavlja umirenje i olakšanje za ove organe. Naročito mladima u vreme puberteta, kao i onima koji žele voditi suzdržan život, pružaju ove vežbe veliku pomoć. Nepoželjne obilne 162

količine krvi odvode se od polnih organa, raspoređuju se na blagotvoran način u organe u grudima i vratu i ne odvlače nam misli i želje u erotičnom pravcu. Opasnost od noćnih polucija, koja ugrožava mlade u razvoju, potpuno nestaje, ako se ove asane upražnjavaju pre odlaska na počinak. Za vreme sna, nepoželjna suvišna krv, koja je odvedena iz onih delova gde nije potrebna, odlazi prema glavi i time više pomaže razvoju umnih sposobnosti. Ako želimo da n a m se deca dobro razvijaju u psihičkom i svakom drugom pogledu, onda treba da upražnjavaju Sarvangasanu, Viparita-Karani ili Siršasanu najmanje tri puta dnevno — ujutro, u podne i uveče. Njihov rast velikim delom reguliše grudna žlezda (thymus), a i na ovu žlezdu imaju izvanredno dejstvo gore pomenute tri odlične i istovremeno najvažnije vežbe Hatha Joge. Međutim, i odrasli treba da upražnjavaju ove vežbe do duboke starosti u cilju očuvanja svog zdravlja, mladalačke svežine i gipkosti; jer duboka starost ne mora da znači neizlečive bolesti i oronulo telo. Dokaz za ovo su indijski Hatha jogi, kao i mnogi učenici Joge na Zapadu, koji su, nakon praktične spoznaje lekovitog delovanja H a t h a Joge, uspeli sačuvati savršenost svoga tela do u duboku starost. Sarvangasana nema nijedno štetno dejstvo. Davno izgubljena mladost, životna snaga i nekada rasuta energija vraćaju se i u tela starijih ljudi, koji se svi osećaju kao ponovo rođeni. Funkcionisanje endokrinih žlezda, kod kojih je nastupio poremećaj usled nepravilnog rada štitnjače, postaje ponovo normalno, a organizam koji je počeo da se bori protiv nastalih bolesti, dobija novu snagu. Sarvangasana je najsavršenija vežba za podmlađivanje i jačanje nerava. 20. Viparita-Karani (Sl. 38) Viparita na sanskrtu znači »obrnut«, a Karani znači »dejstvo«. Prema tome, naziv ove asane ukazuje na tri stvari: 1. Na činjenicu pomenutu još u opisu prethodne asane, da zračenja iz zemlje i kosmičkog prostora primamo u obrnutom položaju i pravcu. 2. Na položaj tela; i 11*

163

3. na obrnuto dejstvo vremena. Kada smo u uspravnom stavu, mi starimo, dok se u stavu Viparita-Karani podmlađujemo! Izvođenje: — Ležeći na leđima polako udahnemo, podignemo noge i podupirući kukove r u k a m a postepeno izdižemo trup, dok ne dođe u takav položaj, da se oslanja na lopatice. Noge i stopala nagnuta su malo preko naše glave i u ovome je upravo i razlika između ViparitaKarani i Sarvangasane. Druga razlika je u tome, što podupiremo kukove rukama, a ne t r u p . Laganim trbušnim disanjem sprečevamo preteran priliv krvi. U ovome položaju ostajemo dok n a m je ugodno, odnosno bez napora. Za to vreme uradimo 3—4 puta Dživabandhu (vidi Simhasanu). Zatim se polako vraćamo u ležeći položaj na leđima, a onda se odmorimo i umirimo jogi disanjem pre nego što ustanemo. Terapeutsko dejstvo: — Veoma slično Sarvangasani. U Indiji ova se vežba uspešno koristi za lečenje gušavosti, Bazedovljeve bolesti, pa čak i slaboumnosti kod dece. Ako sistematski vežbamo izbeći ćemo obolenja disajnih organa. U mnogim slučajevima leče se kijavica i zapalenje krajnika u početnoj fazi, ili se ubrzava tok bolesti. Ovo je omiljena vežba žena, jer otstranjuje i sprečava bore na licu. Viparita-Karani izaziva priliv krvi u kožu i mišiće lica, što je korisnije od bilo koje masaže ili električne kure! — Uporedite još sa terapeutskim dejstvom Sarvangasage. 21. Siršasana — stoj na glavi (SL 39—45) Ovaj stav tela je treća najvažnija asana. »Sirša« na sanskrtu znači »glava«, te možemo reći da je ova asana »stoj na glavi«. Izvođenje: — Kleknemo, isprepletemo prste i postavimo ruke preda se na pod (Sl. 39). Naginjući se napred, stavimo glavu u šake sa isprepletenim prstima. Opirući se stopalima o pod polako podižemo kukove (Sl. 40). Zatim izdižemo i stopala, savijajući kolena, sve dok ne dođemo u ravnotežu dubeći na glavi (Sl. 41). Lagano opružajući noge, dovedemo celo telo u pravu, okomitu liniju (Sl. 42). 164

165

U ovom položaju ostajemo koliko možemo izdržati bez napora. Disanje je mirno i lagano. Da bi se spustili na pod iz ovog stava, savijamo se najpre u kukovima i kolenima dok ne dospemo u klečeći položaj na podu. U ovom položaju zauzimamo stav za odmaranje tako, što stavimo pesnice jednu preko druge na pod, a čelo na gornju pesnicu. — Posebno treba paziti da slučajno ne padnemo na leđa, jer takav jedan udarac mogao bi korist od cele vežbe svesti na nulu. Iz istog razloga, kada smo u stavu odmaranja na podu, ne smemo naglo skočiti, nego moramo ostati u tom položaju kraće vreme, kako bismo omogućili krvotoku da se vrati u svoje normalne tokove. Terapeutsko dejstvo: — Ova asana razlikuje se od prethodne dve u tome, što je ovde naglašeno dejstvo na mozak prilivom krvi i prane. Siršasana obezbeđuje snabdevanje mozga krvlju i pranom. Najvažniji organ za našu egzistenciju na zemlji je mozak, stalno sedište naše svesti i moćni izvor energije od čijeg besprekornog funkcionisanja zavise svi oblici našeg ispoljavanja i naša vrednost kao ljudskog bića! A ipak, koliko mu malo pažnje posvećujemo! Ako pomislimo da naše intelektualne sposobnosti, naš vid, sluh, rad ostalih čula, zapanjujuće precizno funkcionisanje čitavog našeg nervnog sistema, pravilni pokreti naših udova, snaga naših polnih organa — a otuda i osobine naše dece u budućnosti — dakle, sve to zavisi od kvaliteta nervnih centara sakupljenih u glavi, onda ćemo uvideti, da ovaj veličanstveni dar prirode, ovaj prekrasni mehanizam zaslužuje veću pažnju. Od svih asana Siršasana je vežba koja kod dece obezbeđuje savršeno razvijanje mozga, a kod odraslih njegovo održanje u dobrom zdravstvenom stanju. U normalnom položaju tela glava je gore, što prouzrokuje srcu najteži posao da pumpa krv nagore, protiv sile zemljine teže, u mozak. Već u ležećem položaju rad srca je znatno olakšan. Medutim, i ovde je civilizacija pokvarila čoveka i udaljila ga od drevnog, prirodnog načina ležanja. Čitavom gomilom jastuka on sprečava da bar za vreme noćnog odmora njegov iscrpeni mozak dobije obilan priliv krvi, koji tako žudno očekuje, a većinu nerv166

nih poremećaja, koji pustoše civilizovani svet, prouzrokuje nedovoljna ishrana mozga. Najpre se javlja brzi zamor, kasnije počinje da popušta pamćenje, javlja se nervozno drhtanje ruku i glave, čula počinju da otupljuju, kao na primer vid i sluh, nastaju poremećaji osećaja ravnoteže, vazomotorne smetnje, neurastenija, histerija, melanholija, depresije, strah od mesta (klaustrofobija), ljudi i razne druge fobije, kao i čitavo mnoštvo drugih raznih bolesnih stanja, koja svoj osnovni uzrok imaju u zapuštenom stanju našega mozga. A onda nastaje »čudo«! Posle dugog ubeđivanja neurastenik počinje ravnodušno i s nevericom upražnjavanje Siršasane. Pri prvom pokušaju ne uspeva da stoji na glavi, nego samo da podigne kukove; noge mu se čine tako teške, kao da su prikovane za pod. No bez obzira na to, on se već nekako oseća bolje. Oseća se svežim. — »Slučajnost«, veli on sebi... Sledećeg dana novi pokušaji, najpre uz pomoć zida, i konačno uspeva podići noge sa poda. Još uvek ne može da ih uspravi nagore, iako nastoji i rita se kao neka tvrdoglava mazga! — Konačno posustaje, uspravlja se na nogama i — kakvo ga divno osećanje obuzima! — O s m e h u j e . s e ! . . . I brzo pokušava još j e d n o m . . . ali mu noge još uvek otkazuju poslušnost. Ponovo otvara knjigu, koja mu je tu pri ruci, i čita: »Početnik ne sme izvoditi Siršasanu više od tri puta uzastopce.« — »Šteta«, kaže on i jedva ima strpljenja da sačeka sledeći dan. Ponovo je napredovao! Sada već skoro može da dubi na glavi! I tako, iz dana u dan, vežba sve marljivije, dok mu jedne večeri ne pođe za rukom da stoji na glavi nekoliko sekundi. Idućeg dana, taj čovek, koji je patio od kompleksa manje vrednosti, odjednom postaje odvažan. Ponosan na svoju novostečenu sposobnost hvali se kolegama na poslu, a svojoj porodici i prijateljima popodne, pokazujući im Siršasanu. Njegov uspeh je izvanredan. Dive mu se i zavide mu. Ponosno odlazi kući, udobno se zavaljuje u svoju naslonjaču da pregleda novine. Poseže rukom za svojim naočarima, koje je stalno koristio pri čitanju otkako je počeo da mu popušta vid. Ali, odjednom primećuje sa iznenađenjem, da može čitati i najmanja slova bez teškoća. Ne može da veruje svojim očima, 167

okreće i gužva novine i, konačno, m o r a samom sebi s radošću priznati, da je do sada mogao »dosta dobro« videti, ali da su mu ruke »verovatno bile malo prekratke«. No sada vidi odlično i može čitati najsitniju š t a m p u bez naočara i bilo kakvog napora. Odjednom shvata, da već nekoliko dana n e m a uobičajenog zujanja u ušima, kao i da su ostali simptomi neurastenije nestali. Sinoć je bio toliko pospan, da je zaboravio uzeti svoje tablete za spavanje, a ipak je čvrsto spavao do kasnog j u t r a . Nije ovo nikakvo preterivanje! Čak i prvi pokušaj sa Siršasanom izaziva obilan priliv krvi u mozak, oči, uši, nos, usta, krajnike, adenoide, štitnjaču, vrhove pluća itd. Srce se oslobađa velikog dela svog tereta i ispunjava se novom s n a g o m . . . Ne mogu se ni navesti svi sjajni rezultati postignuti upražnjavanjem Siršasane. Bezbrojni učenici u školama Joge, podmlađeni ili mladi, koji su povratili svoju r a d n u energiju, kao i osobe u srednjim i poodmaklim godinama, koji su patili od najrazličitijih simptoma i neurastenije, kojima nikakvo lečenje nije pomagalo, mogu dokazati, da vežbe Hatha Joge — ali prvenstveno Siršasana — imaju izvanredno lekovito dejstvo. Međutim, ovde treba ispraviti jedno pogrešno uverenje, koje sprečava mnoge starije osobe da upražnjavaju vežbe u obrnutom položaju tela. »Ne smem da dubim na glavi, može da mi prsne neki krvni sud u mozgu!« kažu oni. Nemojte se plašiti! Ovu tvrdnju ne može potkrepiti nijedan takav slučaj. Čoveka može udariti kap dok leži, stoji, hoda ili u bilo kom drugom položaju tela, ali ne zbog toga, što je bio u nekom određenom položaju, nego zato što su u njegovom organizmu već postojali ozbiljni poremećaji u raspodeli pozitivnih i negativnih strujanja, stvaranju h o r m o n a i u drugim vitalnim funkcijama. Mnoge starije osobe vežbaju u Institutu za Jogu u Lonavli. Ja sam lično u svojoj školi Joge imao prilike da vidim mnoge starije osobe, koje su svakodnevno upražnjavale Siršasanu, a među kojima je bio i jedan čovek, koji je imao preko 80 godina! — Ali ni u jednom slučaju nije došlo ni do najmanjeg štetnog delovanja. Naprotiv, rezultati su bili odlični. Većina velikih jogija, po evropskim shvatanjima, nalazi se u neverovatno dubokoj starosti, ali ni168

jednom od njih ne bi nikada palo na pamet da izbegava asane u o b r n u t o m položaju, »zato što bi mogla da mu prsne neka žilica u mozgu«. Za tako nešto čuo sam samo u Evropi, gde su se ljudi jako udaljili od Majke Prirode. U Indiji je, na primer, uobičajena sledeća vežba koncentracije: koncentrišu se na vrh nosa tako, da sa oba oka posmatraju vrh nosa. Ovu vežbu izvode mnogi bez ikakve bojazni i nikome nisu oči »tako ostale«; naprotiv, očni mišići jačaju i postaju »vitalizirani«. U Evropi ljudi se toga plaše i stalno govore deci »da ne škilje, j e r im mogu oči ostati razroke!« Pitao sam mnoge ljude, da li su ikada videli nekog da je postao razrok, zato što je gledao ukrštenim očima. »Ne«, odgovorili su, »ali ljudi tako kažu.« — A tako isto stoji stvar sa dubljenjem na glavi i krvnim sudom koji bi mogao pući u mozgu. Još niko nije nikoga video da ga je udarila i oborila kap, zato što je dubio na glavi. Naprotiv! Ko bude upražnjavao ove vežbe imaće krvne sudove sa tako gipkim zidovima, da će mu nestati i sklonost ka prskanju krvnih sudova. Ipak, jedno je sigurno: osobe koje imaju suviše visok krvni pritisak ne smeju upražnjavati asane u obrnutom položaju tela. Najpre se mora visoki krvni pritisak svesti na normalu odgovarajućim vežbama pranajame i asanama. ČIM JE VISOK KRVNI PRITISAK PRESTAO, MOŽE SE OTPOČETI SA VEŽBANJEM TRIJU NAJKORISNIJIH ASANA. Ponavljam, znači, ono što sam rekao u prethodnim poglavljima: obolele osobe ne treba da vežbaju Jogu bez odgovarajučeg stručnog učitelja. Zdravi je mogu upražnjavati bez ikakvog oklevanja! Na kraju ne smemo propustiti da kažemo, da ove tri asane u obrnutom položaju, pored svog čudotvornog delovanja na naše zdravlje, imaju još jednu veliku prednost, zbog koje ih indiski jogi toliko cene kao važne asane: I medicinska nauka na Zapadu je potvrdila, da u našem mozgu postoje nervni centri, koje ljudi na prosečnom stepenu razvoja ne koriste, odnosno koji počivaju u nekom latentnom stanju i čiju svrhu medicinska nauka još nije otkrila. Ovi centri su veoma dobro poznati indiskim jogijima, jer su oni istraživanjima tokom hiljada godina 170

pronašli način njihovog buđenja i aktiviranja. Sve vežbe Hatha Joge, a naročito Sarvangasana, Viparita-Karani i Siršasana, hteli mi to ili ne, deluju pobuđujuće na pomenute centre i dovode nas u posed takvih sposobnosti koje su prosečnom čoveku uopšte nepoznate i u čiju mogućnost postizanja on ne veruje. Tu spada stvaranje telepatskih veza, vidovitost (clair voyance), gledanje u prošlost i budućnost i ostale tzv. okultne (ekstrasensorne) sposobnosti, koje može svako postići, ko ozbiljno upražnjava Hatha Jogu. Ko u ovo sumnja može se uveriti čim utroši dovoljno vremena i strpljenja da razvije svoje nervne centre iznad stepena kojega je dostigao prosečan čo« vek! U vezi sa ovim, pogledajte još jednom »Terapeutsko dejstvo« Sarvangasane. Jogi je zovu »kraljem svih asana«. 22. Halasana — stav pluga (SI. 46—48) Ova asana se zove »stav pluga«, jer liči na indiski plug. »Hala« na sanskrtu znači »plug«. Izvođenje: — Ležeći na leđima, s r u k a m a opruženim u stranu i dlanovima okrenutim ka podu pored bedara, polako izdišemo i podižemo obe noge, upravo kao u Viparita-Karani, ali ih prenosimo preko glave, sve dok prstima ne dotaknemo pod. Ruke ostaju na podu s dlanovima okrenutim nadole. Ovo je prvi deo Halasane (Sl. 46). U početku, u ovom stavu ostajemo 10—15 sekundi ritmički dišući bez napora. — Drugi deo je nešto teži. Dok u prvom delu stavljamo nožne prste na pod, bliže glavi, u ovoj varijanti pomeramo svoja stopala koliko možemo još unazad. Dišemo duboko i stalno m o r a m o paziti da nam noge budu uvek opružene u kolenima. U drugom delu pritisak u kičmi pomera se dalje p r e m a gornjem delu kičmenog stuba, a u trećem delu vežbe dolazi i do vratnih pršljenova, tako da je cela kičma obuhvaćena ovom gimnastikom očvršćavanja i jačanja. U trećem delu vežbe potiskujemo stopala sa potpuno opruženim nogama u kolenima još dalje iza nas, povlačimo ruke na gore i stavljamo šake ispod vrata. U ovom položaju ostajemo nekoliko sekundi, koliko nam je prijatno bez naprezanja, a 172

zatim počinjemo polako da se »odmotavamo« dovodeći stopala u početni položaj. Terapeutsko dejstvo: — Od svih asana, Bhudžangasana, Dhanurasana i Salabhasana izazivaju skupljanje spoljnjeg dela kičme i istezanje unutarnjeg dela. Halasana i Pasčimotana deluju upravo suprotno, skupljajući unutarnji i istežući spoljni deo kičme. Ove vežbe veoma povoljno deluju na sve pršljenove, pošto je u pojedinim njihovim fazama svaki deo kičmenog stuba podvrgnut istezanju ili skupljanju. Na taj način krvotok se potpuno osvežava i obezbeđuje se svež priliv krvi u najvažnije nervne centre i ćelije duž čitavog kičmenog stuba, kao i u izlaznim delovima neravnih spletova. Tu leži objašnjenje zapanjujućeg delovanja Halasane. Kod iscrpenosti ili zamora možemo se odmah uveriti, da Halasana za tren oka otkljanja ove neprijatne simptome — osećamo se odmah osveženi, kao i da nam se potpuno povratila snaga. Međutim, ova izvanredna vežba ne pogoduje samo nervima duž kičmenog stuba, nego i samim pršljenovima. Kod nepravilnog držanja tela, ili kod osoba sa sedećim načinom života, gde su pršljenovi dospeli u nepravilan položaj usled neprekidnog sedenja, ovom asanom se mogu vratiti u svoj normalan položaj. Kod dece ova vežba ispravlja krivljenja kičme na jedan izvanredan način. Simetrija tela se dovodi do savršenstva, a istovremeno stvaranje pozitivnih i negativnih strujanja se uravnotežava. Istezanjem i skupljanjem leđni mišići se regenerišu i obnavljaju. Organi trbušne duplje izloženi su j a k o m pritisku i priliv krvi im se povećava. Ova asana podmlađuje polne žlezde, gušteraču, jetru, slezinu, bubrege i nadbubrežne žlezde. Kod menstrualnih poremećaja, kako pokazuje iskustvo, postignuti su izvanredni rezultati, a u teškim slučajevima šećerne bolesti često je došlo do potpunog ozdravljenja bez lečenja insulinom. Halasana dalje sprečava stvaranje masnih naslaga, a već stvorene naslage sala oko trbuha i kukova potpuno nestaju, tako da glumci i glumice, kao i svi ostali koji moraju paziti na svoju liniju, mogu svakodnevnim upražnjavanjem sačuvati svoje mladalačke forme. Na organe u grudnoj šupljini i u predelu vrata takođe ima okreplju-

juće dejstvo i usled toga, a i zahvaljujući uzajamnom dejstvu, čitav se sistem žlezda sa unutarnjim lučenjem — uključujući i moždane žlezde — podmlađuju. Halasana podstiče rad mozga i leči poremećaje prouzrokovane moždanom anemijom. Glavobolja, na primer, često odmah prestaje. Halasana je jedna od najboljih vežbi za razvoj kičme i leđnih živaca. Ako imamo na u m u da mladi imaju savitljivu kičmu, a da su kruta leđa često p r o p r a t n a pojava u starosti, onda možemo odmah shvatiti izvanredno delovanje ove asane. Osobe sa suviše krutom kičmom treba da budu oprezne kada počnu sa ovom vežbom. Unazad se treba savijati polako i oprezno, a ne odjednom, kako mišići ne bi pretrpeli neko oštećenje usled prevelikog napora. Kroz nekoliko sedmica marljivog vežbanja čak i najkruća kičma »popušta« i malo po malo postaće gipka. 23. Bru-Madja-Drišti (Fiksiranje nosnog korena), Nasagra-Drišti (Fiksiranje vrha nosa), Pokretanje očiju, Kolutanje očima Evo četiri odlične vežbe za očuvanje normalnog vida i razvijanje sposobnosti koncentracije. Prva vežba se izvodi na sledeći način: sedeći u Padmasani, duboko udahnemo, a zatim dišući ravnomerno, fiksiramo pogledom koren nosa. Osetimo li i najmanji zamor, odmah prestanemo, odmorimo se i onda ponovimo vežbu, ali ovog puta fiksirajući vrh nosa. Dišući ravnomerno ostajemo u tom položaju dok ne osetimo zamor. Zatim udahnimo i odmorimo se. Odmah posle ove vežbe dobro je da izvedemo sledeće dve vežbe, koje izvanredno jačaju oči i pri svakodnevnom upražnjavanju doprinose očuvanju mladalačke svežine i gipkosti očiju do duboke starosti. Te vežbe su: pokretanje očiju i kolutanje očima. Pokretanje očiju izvodi se ovako: sedeći u Padmasani upravimo pogled napred. Zatim, dok duboko udišemo, skrećemo pogled što je moguće više udesno. Onda, dok lagano izdišemo, vraćamo pogled u početni položaj, tj. ispred sebe. Odmah zatim, tokom dubokog i laganog udi-

174

175

.

sanja, skrećemo pogled što je moguće više ulevo, a onda, polako izdišući, vraćamo pogled u početni položaj. Ovo ponovimo tri puta. Kolutanje očima izvodimo na sledeći način: prvo uperimo pogled u napred. Zatim, prilikom izdisanja, pogledamo dole. Onda, dok polako udišemo, počinjemo opisivati krug očima udesno i nagore, dok ne dođu u gornju najvišu tačku. U toj tački počinjemo izdisanje i nastavljamo kruženje očima ulevo i nadole dok ponovo ne dođemo u donju najnižu tačku, gde ponovo počinjemo udisanje i produžavamo udesno i nagore itd. dok tako ne opišemo pun krug tri puta. Posle toga, nakon kraćeg odmora, počinjemo sa kruženjem u suprotnom pravcu. Zamorene oči, sa oslabljenim vidom snažno se regenerišu nakon nekoliko sedmica stalnog vežbanja. Ko bude upražnjavao ove izvanredne vežbe još od svoje mladosti, neće mu biti potrebne naočare do duboke starosti! Kod svih ovih vežbi od velike je važnosti, da ih upražnjavamo sa punom pažnjom, svesno i sasvim polako, sa potpunim uživljavanjem. Jedino tako će nam biti od stvarne koristi. 24. Simhasana — stav lava Hatha Joga ne zapostavlja ni jedan važan mišić tela. Kako bismo onda mogli zaboraviti jezik, čija nas posebna gimnastika štiti od mnogobrojnih bolesti grla i ždrela! Simhasana se upražnjava u Padmasani ili Sidhasani uz ravnomerno disanje. Izvođenje: — Izvijemo jezik unazad tako, da vrhom jezika vršimo pritisak na nepce. Onda spustimo glavu dole tako, da bradom upremo o grudi i ispružimo jezik što je više moguće napolje. Zatim, uvlačimo jezik i ponovo vrhom jako upremo o nepce. Uvlačenje i isturanje jezika na ovaj način ponoviti 10—12 puta i svaki put saviti jezik nagore i vrhom upreti o nepce. Terapeutsko dejstvo: — Civilizovani čovek na Zapadu kada odraste nikada više ne pruža jezik, osim kada mu lekar naredi da kaže »aaa...«. To je velika greška! Upravo kao što samo hodanje nije dovoljno za mišiće beda176

12 Joga i sport

177

ra i listova, ako želimo da ostanemo potpuno zdravi, tako je isto i našem jeziku potrebno više vežbanja od onog, koje dobija govorom i radom prilikom žvakanja. Kao što je dokazano istraživanjima Srimad Kovalajanande u Lonavli, Simhasana ispoljava sledeće terapeutsko dejstvo: dob r a gimnastika vratnih mišića odmah im povećava priliv krvi. Vratni nervi i žlezde postaju jači i zdraviji. Grlo i grkljan dobijaju jednu posebnu masažu. Štitasta žlezda sa svojim pomoćnim žlezdama jača. Poboljšava se sluh, a lučenje salive (pljuvačke) je potpunije; ždrelo se pročišćava, a eventualno zapalenje krajnika u početnom stadij u m u se povlači. Dživa-Bandha, ili »jezična pregrada«, je ime prve faze Simhasane, u kojoj je jezik izvijen i upire o nepce. Ovu vežbu kombinujemo sa upražnjavanjein asane Viparita-Karani (v. pod »Viparita-Karani«). 25. Savasana — stav potpunog mira (Sl. 50) »Sava« na sanskrtu znači »upokojeni«. Ova asana se naziva stav potpunog, savršenog mira. To je poslednja asana i služi za odmaranje posle vežbanja. Izvođenje: — Legnemo na leđa i obe ruke opružimo uz telo. Pete su n a m lako sastavljene, a noge potpuno opružene. Bez ikakvog napora usporavamo disanje koliko je više moguće: mirujemo. Počevši od stopala opuštamo sve svoje mišiće jedan za drugim. Usmeravamo postepeno svoju svest u sve mišiće tela, u mišiće stopala, listova, kolena, bedara, stomaka, ruku, ramena, vrata i glave, a onda istovremeno povlačimo svoju svest iz svih mišića, da svi budu i ostanu potpuno opušteni. Celo telo treba da bude toliko opušteno, da ga prosto ne osećamo. Povlačimo, zatim, svoju svest na srce i doživljavamo samo najdubIji mir i potpuni odmor, koji donose savršeno zdravlje. Terapeutsko dejstvo: Nervni sistem miruje u potpunosti. Ovo je savršena vežba za odmaranje. Naime, potrebno je da znamo, da je opuštanje mišića isto toliko važno za njihov razvoj, kao i njihovo pokretanje! Krvotok dospeva u stanje savršene ravnoteže, a raspodela krvi je ravnomerna. Protok krvi u venama postaje lakši, a visoki krvni 178

pritisak naglo opada. Srce je rasterećeno, jer mu je rad višestruko olakšan. Deset minuta odmora u ovoj asani sa usporenim disanjem i svešću koncentrisanom na savršeni odmor, više vredi od odmora tokom cele noci. Savasana bi se mogla nazvati i »aktivna pasivnost«, pošto se svesno povlačimo iz svih delova tela u srce i dospevamo u isto stanje, kao i u snu, samo što smo budni.

*

*

*

Ovim stavom završava se spisak asana. Joga preporučuje svim ljudima dnevno upražnjavanje asana, bilo da su stari ili mladi, bilo da su žene ili muškarci. Pre nego što bih počeo opisivati dnevni plan učenja Joge, dozvolite da na trenutak razmotrimo jednu stvar, koju čovek na Zapadu, u svom grozničavo brzom životu, do sada nije poznavao i nije joj pridavao važnost, naime — šta znači u indiskom smislu reči: ODMORITI SE! Naše telo je slično nekoj fabrici opremljenoj mašinama. Otpadne materije, otrovi i proizvodi sagorevanja, koje se svakodnevno nakupe, izbacuju se iz organizma za vreme sna, upravo kao i u fabrici, kada mašine moraju stati posle višečasovnog rada, radi čišćenja i opravke. Međutim, čovek treba, pored okrepljujućeg sna, da ponovo nauči davno zaboravljenu veštinu odmaranja, koja je dobro poznata samo primitivnim narodima i životinjama, onaj savršeni mir, koji se u Hatha Jogi naziva »opuštenost mišića«. Podignimo neku kucu ili macu dok se odmaraju! Imaćemo osećaj, kao da držimo neku krpu u ruci. Mišići su im opušteni i meki kao testo. To je ono, što jogi podrazumevaju pod pravim odmorom. Uglavnom, ljudi na Zapadu se žure čak i onda, kada nemaju šta da rade i kada se, po njihovom mišljenju, odmaraju u prirodno neaktivnosti, nego i među Evropljavi mišići su bar upola napeti. Međutim, osvežavajuće strujanje prane i tok snage koja regeneriše organizam počinju tek onda, kada postignemo savršen odmor od nekoliko minuta. U pomenutom Institutu za ispitivanje Joge u Lonavli, nedavni opiti su dokazali, da 15 minuta savršenog jogi odmora čisti krv od štetnih toksina. 180

181

Ujutru pre ustajanja i uveče pre spavanja treba da upražnjavamo ovaj položaj odmaranja. Čak i u toku dana možemo veoma često naći priliku za vežbu odmaranja. Ne samo među Istočnjacima, koji mogu satima da se odmaraju u prirodnoj neaktivnosti, nego i među Evropljanima postoje izuzetni ljudi, koji usred vreve i huke života, čak i u pauzi između dva poslovna pregovora, mogu da se potpuno isključe i da se u bilo kome položaju tela sasvim prepuste potpunom odmoru. Davno je poznato pravilo, da svako treba da ima godišnji odmor svake godine. Najmanje jedan mesec treba čovek da provede radi telesnog i psihičkog oporavka, kako bi sakupio dovoljno energije i vitalnosti za sledeću godinu. A sada pogledajmo koliko sve ovo ima veze sa »odmorom« ljudi na Zapadu. Većina Evropljana i Amerikanaca počinje zapravo tek onda da se ozbiljno nervira, kada treba da počnu sa letnjim odmorom. Najpre izbor mesta za odmor, a onda grozničave pripreme, pakovanja, raspravljanja sa nosačima, iznajmljivnje kola itd., pa onda još i putna groznica! U modernom banjskom odmaralištu nesretni gost ima sve osim — mira! Ovde njegovi društveni nagoni dolaze do izražaja. U odmaralištu je obezbedena zabava i iz pristojnosti svaka žena i muškarac, koji drže do sebe, silaze u 5 časova na čaj i večernju zabavu. Sledećeg dana ti isti gosti se zamaraju izletima ili na plaži, pošto nisu naviknuti na takve telesne napore, a uveče treba opet ići na ples. Da i ne spominjemo one, koji pola časa nakon dolaska već igraju bridž, umesto da uživaju u planinskom ili morskom vazduhu, bogatom ozonom i pranom, sedeći u istom duvanskom dimu kao i kod kuće. Umesto da odmorom i opuštanjem smanje napetost svojih nerava, oni »umiruju« svoje nerve jakom kafom i još jačim alkoholom. Spavanje se svodi na samo nekoliko časova! Idućeg dana ponovo izlaze na vrelo sunce sa premorenim srcem! Zbog svega toga, vraćaju se ljudi s godišnjeg odmora svom svakodnevnom poslu preplanuli, ali i jako iscrpeni. Poštovani čitaoci, to uopšte nije letnji oporavak, a još manje odmor. To je najsigurniji način da pre vremena iscrpemo svoje snage, a organizam, koji je već postao pod182

183

ložan neprikladnim načinom života i dosta izgubio od vitalnosti, neće biti u stanju da izađe na kraj sa raznim obolenjima i drugim opasnostima koje vrebaju na svakom koraku. Jedan manji procenat ljubitelja sporta na Zapadu, koji mnogo ne mare za letnje zabave i društvene skupove, zapadaju u drugu krajnost. Oni spadaju u onu grupu strastvenih izletnika i kajakaša, koji nosaju svoju opremu i šatore stotinama kilometara uzbrdo i nizbrdo, prelaze čitave planinske lance da bi dospeli na vrh. Takvi sportski podvizi pod izgovorom »letnje rekreacije« mogu kasnije dovesti do iznenadnih proširenja srčanih zalistaka i drugih teškoća. Otiđimo na plažu nekog velegrada! Među kupačima ima veoma malo takvih, koji se povlače u tišinu nekog udaljenijeg mesta, da bi ležali na mekom pesku i zatvorenih očiju, ne misleći ni na šta, predali se čistom i blaženom zadovoljstvu savršenog odmora. Ne! Većina gradskih stanovnika odlazi na plažu u grupama, ili odlazi tamo da bi se sastali sa svojim krugom prijatelja. Stariji sede u toploj vodi i satima ćaskaju, dok se mladi igraju, zabavljaju i čak u vodi flertuju. Sve se ovo odigrava na paklenoj žezi, jer svi ti ljudi nemaju pravilnu pretstavu o fiziološkom delovanju sunčevih zraka. Oni ne znaju da su sunčevi zraci moćno terapeutsko sredstvo, ali samo u malim dozama; ali ako ih upijemo više nego što naš nervni sistem može podneti, onda oni predstavljaju smrtonosni otrov! Da, ali upravo taština zahteva da imamo preplanuo ten! Ah, Vi mali, nervozni ljudi, s kožom boje čokolade, koji čak i cigarete pušite na plaži, treba da znate, da pola dana provedenog na vrelom suncu početkom leta isto toliko štetno deluje na Vaše srce, kao kada bi neki novi, neistrenirani biciklista morao da pređe svojim biciklom sto kilometara. Kad biste samo znali, koliko štetite svome sistemu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, naročito štitnjači, svojim preteranim, nepromišljenim sunčanjem! Morska kupališta u Indiji — gde u danima velikih vrućina nije mnogo vrelije od Srednje Evrope — ne ožive kupačima sve do predveče, jer ti ljudi znaju iz iskustva, da je kupanje i plivanje najkorisnije uveče. Preko dana, pod 184

jarkim sunčevim zracima, čovek može takođe da se sunča, ali najduže do 10 minuta. Tek kada koža počne tamniti, možemo ovo vreme povećati za nekoliko minuta. Indijci sa svojom prirodno mrkom kožom u povoljnijem su položaju u tom pogledu od belaca na Zapadu. No, i pored toga, Indijci ne provode čitave časove odjednom na vrelom suncu. Kada zažele da plivaju, onda plivaju predveče, posle sunčevog zalaska. U Indiji svako dete zna, jer je tako vaspitano, da svako povećano izlaganje tela vrelim sunčevim zracima šteti organizmu. Sunčati se kao krokodil satima neprekidno isto je tako štetno. U vezi sa tim, jedna stara indiska poslovica ima simbolično značenje: »Samo budala hoda po žezi, kada može da sedi u hladu«... Na Zapadu ljudi uglavnom izbegavaju da idu na plažu kada je oblačno, ili ako sunce ne sija jako. Smatraju da bi to bio bezvredan napor i da je sunce suviše slabo da bi moglo i najmanje popraviti njihov ten. Naprotiv, iskusni kupači i pravi ljubitelji plaža znaju, da je dejstvo sunčevih zraka najjače kada je nebo mutno, a sunce se tek nazire kroz oblake. Tada koža tamni jednoobrazno, a ne mestimično. A kada sunce sija možemo takođe dobiti lep ten, ako koristimo samo vazdušno kupanje u hladu. Čak i ako plivamo na nekom senovitom mestu, prelamanje zraka kroz vodu, koji su se prethodno filtrirali kroz oblake, daće nam isto tako dobar ten kao i neposredni sunčevi zraci. Mi na jugu Indije uopšte ne možemo shvatiti, radi čega ljudi na Zapadu toliko žele da pocrne. Svi smo mi tamo maslinasto mrki, ali se zbog toga ne osećamo ni najmanje sretnijim, ili vrednijim od severnjaka, koji su potpuno beli. Kada sam došao u Evropu, sa čuđenjem sam zapazio, da većina ljudi na Zapadu želi da potamni, kako bi se mogli pohvaliti i da bi im drugi zavideli! Južnim Indijcima i ne pada na pamet da se hvale tamnijom puti od one, koju imaju njihovi sunarodnici na severu Indije! Kakvo pravo na slavu i počasti stiče čovek zato što je crn? Još nisam naišao na suncem opaljenog Evropljanina, čija je koža tamna kao čokolada, koji bi mi mogao odgovoriti na ovo pitanje... 185

A sada da se ponovo vratimo pitanju »pravog odmora«, o kome smo već nešto rekli. To nije lako naučiti, zbog povećane i neprekidne nervne napetosti načina života na Zapadu. Lezimo na leđa, bez neke teške ili tesne odeće, opružimo ruke s dlanovima na gore pored tela, opustimo sve mišiće i ne mislimo ni na šta na svetu, odnosno: svojim mislima dozvoljavamo potpunu slobodu, ali tako da se sa njima ne identifikujemo, sve dok im polet ne popusti, dok im se tok sam po sebi ne uspori i naš se mozak konačno »isprazni«. Verovatno je već svako doživeo ovo naročito stanje, kada prenapet nervni sistem, koji čezne za odmorom, svom snagom ovlada našim mislima. Usred najintenzivnijeg rada odjednom se zagledamo u prazan prostor, sve naše misli iščeznu i naš se mozak pretvori u vakuum. Ako nam neko nešto govori, mi ne odgovaramo, zato što ne čujemo ili ne shvatamo. Posle nekoliko minuta mozak se ponovo sam uključuje i mi se vraćamo u normalan tok rada. Međutim, sada osećamo da ide lakše, dolaze nam bogatije misli i opšte stanje je bolje i svežije. Ovo nije ništa drugo, nego nesvesno isključivanje naših misli, kada smo preopterećeni velikim umnim radom, to je odmaranje uma i tela tokom jednog ili dva minuta. Međutim, ovaj osvežavajući odmor možemo stvoriti pod još povoljnijim uslovima, šta više trebalo bi da ga upražnjavamo b a r četiri do pet puta dnevno. Ležeći na leđima, opustimo potpuno sve mišiće i čekamo stanje kada ne mislimo ni na šta i potpuno se odmaramo. Naša zadnja svesna pomisao, naša »autosugestija«, kada ponovo pokrenemo svoju maštu, neka bude, da ležimo potpuno opušteni i smireni i da nam je svaki, čak i onaj najmanji mišić savršeno opušten. Ako bi nam neko podigao ruku dok smo u tom stanju pala bi poput neke beživotne krpe. Posle takvog odmora od 4 do 5 minuta u potpuno opuštenom stanju, možemo osetiti kako se neki deo tela — obično šaka ili stopalo — pomalo trza kao u nekom grču. To je znak da smo se potpuno povukli iz svog tela, prepuštajući njegovo dalje funkcionisanje snagama prirode, koje redovno deluju; time su neskladnosti našeg ličnog, nesavršenog Ja isključene sa svojim ometajućim delovanjem. 187

Ova vežba odmaranja, koja nas opušta i oslobađa umora, u trajanju od 5, 10 do 15 minuta, ležeći na leđima, zove se Savasana. Kad god je moguće treba da je upražnjavamo na svežem vazduhu, u šumi pod drvećem, ili na plaži, kao i ujutru i uveče u postelji, ali bez jastuka. Ako imamo na umu izlaganja o kičmi u prvom poglavlju, onda ćemo shvatiti zašto je toliko važno da kičmeni stub bude prav dok ležimo. Kad god tokom dana imamo nekoliko minuta na raspolaganju — čak i tokom radnog vremena — možemo upražnjavati ovu vežbu. Ne treba čekati da gotovo padamo od umora! Na kraju ovog izlaganja o Hatha Jogi želimo da dodamo: ko bude upražnjavao pranajamu i asane postićiće ne samo potpuno fizičko i psihičko zdravlje, već će mu biti i moguće, da shvati i najveću tajnu sveta: ČOVEKA!

188

189

15. ČUDOTVORNO DEJSTVO VEŽBI SPORIH POKRETA Primitivnog čoveka nije trebalo učiti telesnim vežbama. Njegov jednostavni, prirodni način života i njegovo kretanje na svežem vazduhu, kao i aktivnosti, koje konkurišu današnjim sportovima, lov, ribolov, trčanje, veranje po drveću, bacanje kamena, plivanje, borba s divljim zverima, bacanje koplja itd., obezbeđivale su mu najsavršenje telesno vežbanje i najveću moguću koncentraciju pažnje. Primitivni čovek morao je biti neka vrsta univerzalnog genija, pošto je bio primoran da sam podmiruje sve svoje potrebe svojim trudom i snagom svojih ruku, a prema zamislima koje je stvarao sopstvenim razmišljanjem. To je značilo, da se njegov dan, od ranog j u t r a pa do kasno u noć, sastojao od neprekidnog vežbanja tela. Usled toga, on nije bio samo zdrav, nego su mu i mišići sticali ogromnu snagu. Međutim, čim je počeo da se civilizuje, sam je sebe ograničio na određene delatnosti, odnosno deo posla, kojega je do tada isključivo sam obavljao, preneo je na druge i jednoga dana došlo je do neprirodne situacije u kojoj jedan deo čovečanstva takoreći uopšte ne vrši nikakav fizički posao, dok je drugi deo preopterećen bezdušnim i teškim fizičkim radom. Ako malo razmotrimo ovo stanje superspecijalizacije onda ćemo uvideti osnovni uzrok bezbrojnim obolenjima, koja haraju čovečanstvom, zbog zloupotrebe životne snage u čoveka i sa tim povezanim protiv prirodnim uslovima života. Način života zaposlenih u kancelarijama i raznim usstanovama je težak zločin protiv sopstvenog zdravlja. I pored toga, broj odraslih koji osećaju potrebu za spor190

tom i koji se njime u izvesnoj meri bave b a r svakog drugog dana je veoma mali. Lako je pojmljivo, da u groznici savremenog života oni koji nemaju drugih mogućnosti i moraju zarađivati u m n i m radom, jedva imaju vremena za sport i žive u svojoj svakodnevnoj, monotonoj »mentalnoj rutini«, ne pružajući svome telu šta mu je preko potrebno. Celokupno kretanje se svodi na malo hodanje od ustanove do stana — ukoliko se i za to ne koristi prevozno sredstvo — i na rukovanje priborom za jelo u vreme obeda. Onda nije nikakvo čudo, što nam ovakav degenerisani način života tokom niza godina smanji životnu snagu i otpornost p r e m a stalnim nasrtajima na zdravlje i umnog radnika, koji živi u telesnoj nepokretljivosti, učini podložnim najrazličitijim obolenjima. Poznata je činjenica, da redovno bavljenje nekim sportom može osloboditi i najokorelijeg popodnevnog dremljivca omamljujućeg osećaja pospanosti, koji ga obuzima posle ručka, a protiv kojega bi se uzaludno borio da nastavi stari način života. Ali i za osobe koje rade samo fizički, ta jednostranost je takođe veliki nedostatak. Kosač, fabrički radnik, zidar, ma koliko radili od jutra do mraka, nikada neće postići savršenu muskulaturu ili besprekorno zdravlje. Fizički rad može stvarno razviti telo i učiniti ga otpornim jedino ako u sebi sadrži dovoljno promena i ako je raznovrstan, tako da angažuje svaki mišić ravnomerno. Prirodno telesno vežbanje i nagonska težnja ka sportskim igrama deo je čovekovog nasleđa. Dok je živeo u prirodnim uslovima, Majka Priroda se starala da se čovekov svaki mišić razvija i jača. I rad i igra bili su deo njegovog života, ali ne i rad koji danas obavlja veliki broj radnika. To je oblik rada koji ubija psihu. Ne, nekada je to bila aktivnost primitivnog čoveka, urođenika, vojnika ili pionira, koji je krčio nove puteve, koja je zahtevala stotine svrsishodnih vežbanja i prirodnih telesnih pokreta, u kojima je psiha isto toliko učestvovala, kao i telo. Od sportova na Zapadu svaki je, prirodno, pogodan za razvijanje muskulature, ali se ipak sa njima ne sme preterati. Pored toga, sve vrste sportova pretstavljaju napor za srce. »Sportsko srce« je jedna opšte poznata opasnost 191

za sportiste. Osim toga, različite vrste sportova — sa malim izuzecima — razvijaju muskulaturu jednostrano. Mačevalac razvija desnu ruku i bedro, teniser desnu ruku, a klizač — bedra i listove. Ako želimo ravnomerno razvijenu muskulaturu, m o r a m o se istovremeno baviti sa više sportova. Međutim, ko ima toliko vremena? Ali sa drevnim indiskim metodama za razvijanje mišića moćiće svako da izgradi lepo i ravnomerno razvijeno telo, i to bez skupe sportske opreme i velikog utroška vremena. Potrebno je samo jedno ogledalo i 15 m i n u t a vremena dnevno. Pomoću ovog sistema usporenih vežbi, koji ne propisuje vežbe kojima bi se umrtvljivala psiha, nego se sastoji od zabavne gimnastike, koja zahteva pri tome jaku psihičku koncentraciju, može se za k r a t k o vreme razviti moćna muskulatura. Znači, svako može da se bavi sportom kod kuće. Ovaj sistem n a m omogućava u potpunosti da se svakodnevno bavimo korisnim vežbanjem. Najstarije indiske vežbe za razvijanje mišića »Dhandal i Bhaski« razlikuju se od gimnastike na Zapadu suštinski u tome, što se ne sastoje od nesvesnih ponavljanja odredenih pokreta, nego od »vežbi naglašenih pokreta« koji se izvode sa velikom psihičkom koncentracijom. Isto kao što u nekom interesantnom poslu ili nekoj napetoj igri učestvujemo sa svojom psihom, a ne samo sa mišićima, tako i jogi izvodi svoje vežbe sa velikim interesovanjem i posmatra uz angažovanje svoje volje, odnosno svoje jake mašte, deo tela koji je upravo u pokre tu i u svojim mislima obasipa ga snagom prane. Kod svesnog izvođenja vežbi potrebna n a m je naša sposobnost imaginacije ili snaga zamišljanja (mašta), kako bismo otstranili smetnje koje dolaze iz potsvesti: naše sumnje, našu skepsu. Ako, na primer, polako savijemo desnu ruku, taj pokret čitavo vreme stalno p o s m a t r a m o i snagom svoje uobrazilje sebi pretstavimo, da u tom trenutku velika količina prane struji u naš biceps*) i da ova prana istovremeno bogato snabdeva krvlju celu ruku, onda smo već postigli željeni rezultat! Vidi takođe poglavlje: »Stvaralačka snaga svesti«. Posle nekoliko nedelja *) Biceps — P. P-

192

(latinski:

biceps) — dvoglav;

dvoglavi mišić nadlaktice.

marljivog upražnjavanja ovog jednostavnog postupka sa koncentracijom misli sa iznenađenjem ćemo zapaziti, da nam je taj mišić nadlaktice toliko narastao, kao da smo nekoliko meseci neprestano radili neki težak posao. Stvaralačka snaga svesti omogućava mišiću da dostigne onaj oblik i onu veličinu, koju mi sebi snagom uobrazilje pretstavimo. Isprobajmo ovaj metod na ostalim delovima tela: usmerimo snagom uobrazilje (imaginacije) životnu silu u dotični deo tela, mislimo stalno na to, kako se mišići toga dela tela brzo jačaju i razvijaju i posmatrajmo neposredno ili u ogledalu raskošnu igru mišića — i za kratko vreme izgradićemo divno telo, koje će izazvati divljenje i kod sportista. Tajna trajnog delovanja »vežbi sporih pokreta« na mišiće i ceo organizam leži u stvaralačkom radu svesti. Kao što je već bilo rečeno u poglavlju o usmeravanju svesti, tanani nervni završeci, koji dopiru do svih tkiva, snagom svesne volje pune se energijom. Tokom vežbe ovi mali rezervoari napune se izvesnom količinom prane, tako da se izgradnja materije, odnosno mišića, nastavlja ne samo tokom samog vežbanja, nego i posle njega, čak i za vreme sna, ispunjavajući oblike koje je stvorila naša mašta, takoreći po našem diktatu. Kod deteta i mladih, koji još rastu, snaga svesti je u stanju da do izvesnog stepena izmeni čak i sistem kostiju prema našoj volji. Ovo mogu shvatiti samo oni, koji lično pokušaju da to i s k u s e n e u teoriji, nego u praksi. Nakon kraćeg vremena vežbanja moći će da osete stvaralačku snagu svesti u svom sopstvenom telu. Ove vežbe, izvedene pomoću autosugestije i koncentracije misli, deluju usled psihičkog uticaja neuporedivo jače na mišiće i organizam od bilo kojeg sporta bez učešća psihe. Indiski sistem vežbanja usporenim tempom daje zapanjujuće rezultate, ako ga svakodnevno upražnjavamo. Pri tom n a m nisu potrebni nikakvi aparati, jer Joga propisuje prirodna, drevna vežbanja za telo, koja su izvesna imitacija svakodnevnih »sportova« čoveka koji je živeo u prirodi. Kao primer, opišimo prvu vežbu. Bacanje koplja (Sl. 64). — Stisnimo pesnicu desneruke tako, kao da držimo koplje. U raskoračnom stavu i s 13

Joga

i

sport

193

levom rukom opruženom u stranu povlačimo čitavo telo u nazad, kao da se spremamo da bacimo koplje. Desnu ruku povlačimo nazad i lako zabacimo telo u nazad. Ovo je osnovni položaj. Sad otpočinjemo s pokretima bacanja koplja, sve do poslednje faze, kada je desna ruka, koja drži koplje, opružena ispred nas, a leva se nalazi pozadi. Tokom ovog celog pokreta vršimo odgovarajući pokret nogu, tako da nam u završnoj fazi desna noga dođe napred, kao kod mačevaoca. Obratimo posebnu pažnju, da nam pokreti deluju plastično i umetnički. Veoma je važno, da ovu i naredne vežbe izvodimo potpuno bez odeće ili samo u kupaćim gaćicama, po mogućstvu pred ogledalom u kome možemo videti odraz čitavog tela. Naročito prilikom vežbanja u sobi ogledalo je veoma važno, pošto pomoću koncentracije misli možemo neprekidno pratiti sami sebe, kao i harmoniju naših pokreta i igru mišića. A sada dolazi zapravo vežba Joge: »vežbanje usporenim tempom«. Pred ogledalom zauzmemo osnovni stav bacača koplja i izvodimo sa apsolutnom napregnutošću svih mišića, koji učestvuju u tom pokretu, svaku fazu bacanja koplja tako polako, kao da sami sebe posmatramo u nekom usporenom filmu. Pokreti moraju biti tako spori, da vežba, koja bi u normalnim uslovima trajala svega 2 do 3 sekunde, traje od pola minuta, pa do jednog celog minuta. Za to vreme, nagnuvši malo glavu u stranu, posmatramo sami sebe, pa onda sve savršeniju igru mišića koji bujaju i pokoravaju se našoj volji, dok snagom svoje uobrazilje šaljemo pranu u njih. Po završetku cele vežbe, odnosno pokreta, ostajemo u poslednjoj fazi jedan čitav minut, nepomični kao kip, i onda se opet lagano vraćamo u početni položaj. Čitavu vežbu ponovimo 2—3 puta. Na kraju, brzim pokretom, kao da nešto stresamo oslobodimo sve upotrebljene mišiće i potpuno ih opustimo. Vežbu završavamo sa nekoliko serija jogi disanja. Mnogi sportisti i treneri na Zapadu smejaće se ovim vežbama. Međutim, pre nego što izraze svoje mišljenje, treba sami da oprobaju dejstvo vežbi sporih pokreta najmanje tokom jedne sedmice, pa će doživeti zapanjujuće rezultate. Svest »crta« oblike novih mišića, nabijenih snagom, prema našoj želji, ako svoju energiju šaljemo u telo 194

svesno i sa p u n o m pažnjom. Nema tih pluća, ma kako ona slaba bila, koja neće odgovoriti na dejstvo snage samosvesti i čak i kod odraslih pokazati znake razvoja. Sve zavisi od naše mašte, naše volje, kao i od toga da li imamo vere. Sve, u što uložimo veru, uspeva. Jer, MORAMO VEROVATI U ONO ČEGA NEMA, DA BI GA MOGLO BITI. — imaginacija je stvaralačka snaga u našim rukama. Druga vežba, koju treba upražnjavati svakodnevno, je gađanje lukom i strelom (Sl. 65). U raskoračnom stavu, okrenemo se malo u stranu i načinimo pokret kao da držimo luk u levoj ruci. Čvrsto stojeći, zatežemo mišiće bedara i ruku i držeći levu ruku opruženu, desnom r u k o m povlačimo zamišljenu tetivu luka, a zatim je opustimo. Cela vežba treba da traje oko jedan minut, a završavamo je stresanjem i opuštanjem mišića i sa nekoliko jogi udisaja. Mačevanje. — Zauzmemo stav za mačevanje. Kao da držimo mač u ruci, skačemo napred i nazad, zadajući udarce levo i desno, ali sve usporeno poput puža! Dizanje tegova. — Sagnemo se napred, uhvatimo rukama zamišljene teške tegove i podignemo ih u visinu ramena. Savivši kolena lakim poskokom, dolazimo u stav za potisak sa raširenim nogama, zatim potiskujemo teret do iznad glave raširenim rukama. Stojeći pred ogledalom i posmatrajući svoje pokrete, izvodimo ovu vežbu tako polako, da traje čitav minut. Na kraju, kao i uvek, u cilju opuštanja stresemo mišiće i završimo vežbu dubokim disanjem. Cepanje klade. — Ovo je jedna od najvažnijih drevnih vežbi. U raskoračnom stavu dignemo obe ruke pred ogledalom, zamišljajući da u pesnicama, koje su jedna iznad druge, držimo držalje jedne teške sekire, koju dižemo i spuštamo kao da cepamo neku kladu. Usporeno izvođenje u trajanju 1 do 2 minuta. Stresanje mišića i disanje. Bacanje kugle. — Vidi Sl. 66. Trčanje (Sl. 67). — Takode drevni sport čoveka kada je živeo u prirodi. Pred ogledalom prolazimo kroz pojedine pokrete trčanja, a da se ne pomeramo sa mesta. Po196

lako dišući upućujemo p r a n u u sve mišiće koji učestvuju u ovoj vežbi. Završavamo vežbu stresanjem mišića i disanjem. Boks. — Zauzmemo pognuti stav boksera pred ogledalom, kao da ćemo se sa samim sobom boriti. Zadamo nekoliko direktnih udaraca levom i desnom rukom, a zatim, nagnuvši se napred, nekoliko udaraca sa strane. I ovde sve izvodimo što je moguće sporije, sa potpunom koncentracijom celokupne naše pažnje i napetošću svakog mišića koji učestvuje u pokretu. Završetak vežbe: stresanje mišića i duboko disanje. Plivanje. — Ova vežba odgovara treningu plivanja kakav se praktikuje u Evropi. Ležeći potrbuške na uskoj klupi ili visokoj stolici, vršimo pokrete plivanja, stalno pazeći na usklađivanje svog disanja. Zatim legnemo na leđa i plivamo leđno. Važnost plivanja kao prirodnog sporta već je razmotrena u vezi sa pranajamom, a ponovo naglašavamo, da pored svih telesnih vežbanja, svako treba da pliva b a r pola časa dnevno. Košenje. — Isto tako dobra vežba za razvijanje leđnih i slabinskih mišića, kao i za očuvanje gipkosti kičme. Pokreti u levu i desnu stranu povoljno deluju na nerve koji se granaju od kičmenog stuba. Vršimo pokrete košenja u levu i desnu stranu, a onda, sagnuvši se, »sečemo srpom« kratku travu takođe sporim pokretima. Završetak vežbe: stresanje mišića i disanje. Penjanje uz uže. — Veoma važna vežba za izgrađivanje tela, koja se može upražnjavati na više načina. Svrha joj je podražavanje prirodnih pokreta pri penjanju na drvo, uz lijane itd. Izvanredno je jednostavna. Ako vežbamo u prirodi, uhvatićemo se za neku jaku granu, a u našoj sobi biće dobar i okvir vrata. Najpre visimo nekoliko sekundi nepomično i postepeno povećavamo ovo vreme na nekoliko minuta. Zatim, pošto se odmorimo za trenutak, ponovo se uhvatimo za granu, ili okvir vrata, i izdižemo se polako do brade onoliko puta, koliko možemo. Hodanje četvoronoške. — Civilizovani, odrasli ljudi mogu smatrati ovu vežbu ispod svog dostojanstva, ali ona je, ipak, izvanredno korisna. Hodanje četvoronoške samo 197

pet minuta ima isto blagotvorno dejstvo na krvotok, mozak i endokrine žlezde, kao i asane u obrnutom položaju. U hodanju četvoronoške ne smemo ići na kolenima, već na opruženim nogama i rukama, tako da n a m glava visi. Fiziološko delovanje ovakvog stava razmotreno je još u ranijim poglavljima. Jedan do dva minuta hodamo četvoronoške sa što krućim i što više ispravljenim nogama i rukama; zatim, mnogo sporije, ali sa nešto savijenim udovima, te konačno završavamo sa puzanjem na laktovima. To je tzv. »indijansko puzanje«. Ako se izvodi nekoliko minuta, to je jedna od najboljih vežbi za razvijanje mišića. Izvlačenje vode iz bunara (Sl. 69). — U raskoračnom stavu, pred ogledalom, lako pognuti napred, izvodimo pokrete izvlačenja na užetu teskog vedra punog vode iz bunara. S jednom rukom povijenom u laktu, a drugom opruženom, posegnemo nadole i uhvatimo zamišljeno užea onda ga vučemo nagore tako, da dok n a m je leva ruka savijena i šakom dodiruje same grudi, desnom rukom posežemo skoro do poda, da bismo uhvatili sledeći deo užeta. Zatim, vučemo uže desnom rukom, dok levom posežemo nadole. Stresanjem mišića i s nekoliko dubokih udisaja završavamo vežbu. Potezanje užeta. (Sl. 70) — U raskoračnom stavu pred ogledalom ispružimo desnu ruku, uhvatimo zamišljeno uže i vučemo ga svom snagom, dok zakrećemo telo udesno. Zatim levom rukom vučemo ulevo. Ovi naizmenični pokreti su jedna od najboljih vežbi za mišiće leđa. Međutim, ni ovde ne smemo smetnuti s uma, da je najvažnije što sporije vršiti pojedine pokrete, kako bismo mogli svojom svešću upravljati svakom fazom vežbe. Naši pokreti moraju biti potpuno harmonični. Penjanje uz uže. (Sl. 68) — Ova je vežba ista kao i prethodna, samo što naše zamišljeno uže visi okomito. Prema tome, vršimo pokrete povlačenja užeta nadole, kako bismo se uz njega popeli. Rvanje. (Sl. 71) — Ispred ogledala rvemo se sa zamišljenim protivnikom. U ovoj vežbi naši spori pokreti deluju posebno lepo. S vremena na vreme, između raznih zah199

vata, izvodimo Kumbhaku u kojoj ne treba nikada zadržavati dah duže od 7 sekundi. Pokreti za nogomet, klizanje na ledu, tenis, skijanje i bacanje kugle mogu se takođe upražnjavati tempom usporenog filma. Zašto je potrebno ogledalo, u kome se može videti cela naša figura, u ovim vežbama sporih pokreta? To je, u stvari, jedna olakšica za Evropljane koji vežbaju kod kuće. Indiski jogi omogućuju svojim učenicima da ove vežbe »Dhandal i Bhaski« uvek izvode tačno po pravilima zajedno sa svojim Guru-om (učiteljem). Oni posmatraju sa jednom visokokvalitetnom psihičkom koncentracijom izvanrednu igru mišića svoga učitelja, koji poseduje besprekorno razvijenu muskulaturu. Znači, oni vežbaju prema uzoru. U potsvesti im se urezuje slika jednog savršenog tela, koje je pred njima i koje je upravo putem ovakvih vežbi dostiglo sadašnju savršenost. Ovaj visoki stepen asocijacije i koncentracije prane može se postići ako imamo zaista lepo razvijenog učitelja. Pošto se na Zapađu to ne može uvek postići, ogledalo se nudi kao odlična zamena. Ovde moramo sami sebi lepo razvijene oblike upečatljivo zamišljati, bez uzora i primera. Stoga može biti korisno, da naše ogledalo okružimo sa nekoliko slika lepo razvijenih atletskih tela. Ako ne možemo nabaviti veliko ogledalo, onda problem možemo rešiti pomoću neke svetiljke, pred koju ćemo stati i na zidu posmatrati svoju senku. Nastojimo da stvaramo samo lepe slike od naših raznih pokreta tokom vežbanja! Važno je samog sebe posmatrati, bilo u odrazu ogledala, bilo u obrisu senke. Ako se do sada nismo bavili nikakvim sportom, onda je naše telo, naša muskulatura, kao neka sirova masa, otprilike kao neisklesani blok pred nekim vajarem. Da li je neko ikada video nekog vajara da zatvorenih očiju stvara svoje delo i da svoj rad kontroliše i da mu se divi tek kada je potpuno gotov? Isto tako, kao što vajar stalno promatra tokom rada postepeni razvoj svoga dela i tome se raduje i iz tog rada stvara uverenje, potsticaj i čak oduševljenje, prateći s velikom pažnjom oživljavanje mrtvog materijala, moramo i mi da se divimo igri svojih mišića, skladnim po-

200

kretima svoga tela i brzom razvijanju naše muskulature, sve dok se iz bezobličnog, »sirovog materijala« ne stvori živa statua sa atletskim mišićima. Ovaj jedinstveni sistem drevnih vežbi, koji sjedinjuje uverenje, snagu volje i uobrazilje sa telesnim vežbama, zaslužuje ozbiljnu pažnju i detaljno proučavanje sportskih instruktora.

201

16. NIŠTA BEZ SVESTI Iako sam u ovoj knjizi izneo samo indiska pravila, koja se odnose na fizičku kulturu čoveka — prikaz filozofije psihičke Joge izneo sam u svojoj knjizi: »Joga u dva sveta« — ipak je Hatha Joga potpuno prožeta osnovnim elementima psihičke Joge. Stoga bih morao i o tome da kažem još nekoliko reči. Pre nego što bih m a k a r okvirno izložio osnovne postavke više indiske filozofije, neka mi bude dozvoljeno da još jednom naglasim izvanredno dejstvo, koje telesne vežbe — vršene uz puno učešće s v e s t i — mogu da imaju na muskulaturu tela. Misli, koje su oblik ispoljavanja svesti, svemoćne su i uobličavaju našu sudbinu nabolje ili nagore. U poglavlju o uzajamnom delovanju psihe i tela, mogli smo videti, da se pomoću dobrih i pozitivnih misli može privući dobro, dok nas negativne, loše misli i zla osećanja guraju u zlo, bedu i bolest. Snaga misli upravlja našim životom, našim odnosima s drugim ljudima, našim poslovima i navikama. Međutim, snaga koncentrisane misli — ukoliko znamo kako da je sredimo i na sugestivan način ispoljimo — toliko je moćna, da pomoću nje upućeni može lako ovladati voljom drugih ljudi. Ali jogi ne teži ovom cilju, nego želi jedino da spozna svoju pravu suštinu. U vezi sa tim, želeli bismo ovde da spomenemo izvanredan naučni opit, kojeg je izveo istaknuti profesor na američkom univerzitetu Jeil (Yale University), V. G. Anderson (W. G. Anderson) u vezi sa merenjem snage misli i uma. Jednog studenta postavio je na vrlo osetljivu vagu tako, da se težište njegovog tela nalazilo tačno nad središtem same vage. Onda je profesor zadao studentu da re-

202

ši neke matematičke zadatke i krv je studentu počela jače strujati p r e m a mozgu, što je pokazala i vaga naginjanjem u pravcu glave, usled promenjene ravnoteže. Što su matematički zadaci bili teži, odnosno što je student morao da se dublje zamisli, to je bio veći otklon vage. U nastavku eksperimenta zamolio je profesor studenta, da se intenzivno koncetriše na telesne vežbe i da zamišIja, na primer, kako izvodi 10—20 dubokih čučnjeva i da mu mišići stopala intenzivno rade. Posle nekoliko minuta vaga se nagnula u pravcu nogu, što je bio zapanjujući dokaz, da je sama snaga svesti dovoljna, da izazove skretanje krvotoka p r e m a nogama, i to samo putem zamišljenih, dakle u mislima izvedenih pokreta. Ovaj opit izveo je profesor Anderson i sa još nekoliko svojih slušalaca i pri tom dobio slične zadivljujuće rezultate. Da bi još detaljnije ispitao zadivljujuće dejstvo svesti na telo i mišiće, profesor je merio snagu desne ruke jedanaestorici svojih mladih studenata. Ona je iznosila u proseku 60 kg, dok je prosečna snaga leve ruke iznosila 50 kg. Zatim je svojih jedanaest studenata podvrgao jednom specijalnom i veoma brižljivo pripremljenom treningu, ali samo jedne, desne ruke. Posle toga su izvršena tačna merenja koja su otkrila iznenađujuću činjenicu, da dok se snaga desne ruke povećala za 3 kg, snaga vučenja i potiska neuvežbavane leve ruke povećana je čitavih 3,5 kg u istom periodu! Ovaj eksperiment pružio je dokaz, da je mozak, koji je upravljao vežbama koje su izvođene s interesovanjem, slao krv ne samo u mišiće koji su vežbani, nego je jačao i razvijao i neaktivnu levu ruku. Prof. Anderson je konstruisao i jednu naročitu klupu u obliku klackalice, koja je bila u potpunoj ravnoteži kada bi na nju legao. Ako bi počeo da zamišlja da pleše, ili da izvodi američku narodnu igru džig,*) posle nekoliko sekundi deo klupe pod njegovim nogama počeo bi se spuštati. — Nemački atleta osamdesetih godina prošlog veka, Ojgen Zando (Eugen Sandow) svojevremeno je izjavio, da telesne vežbe izvođenjem bez koncentracije misli i interesovanja, dakle samo mehanički, veoma malo mo*) Džig (engleski: jig) — vrsta narodne igre sitnim koracima i poskakivanjem. — p. p.

203

gu doprineti razvijanju mišića. On i profesor Anderson bili su prvi, koji su nešto čuli o izvanrednom delovanju jednog indiskog sistema vežbanja pred ogledalom; nažalost oni su o njemu mislili samo u vezi sa svojim vežbama, te je tako ovo znanje ubrzo palo u zaborav. Celokupni sistem Hatha Joge zasniva se na vraćanju ka prirodnom načinu života, ka intuiciji koja vodi čoveka ka njegovoj suštini. Zasniva se na povratku plodovima uma i tako postaje jedan od najdragocenijih zaloga jednog novog sveta u nastajanju i 'ednog pokolenja, koje će živeti sretnim i prirodnim životom. Kada utihne potpuno zveket oružja rodiće se novi, slobodniji svet i približava se vreme kada će čovek izlečiti svoje rane i početi da se razvija na nov, zdraviji i svesniji način. Neka tri najveća dara Hatha Joge: ZDRAVLJE, SNAGA i MLADOST, pripadnu tom novom pokolenju!

204

17. KORISNI SAVETI ZA UCENIKE JOGE Ustajte i odlazite na spavanje uvek u isto vreme. Odlazite na spavanje najkasnije u 10 časova, jer kosmički položaj Zemlje do ponoći omogućuje nervnom sistemu najpovoljnije zračenje za njegov oporavak. Neka Vaša prva pomisao nakon buđenja bude — ZDRAVLJE! Udubite se misaono u suštinu zdravlja i snage tela i duha. Ako je moguće, okupajte se svakoga dana i oslobodite svoju kožu njene nečistoće i opasnih otrova, Neka Vaša psihička i fizička atmosfera bude uvek čista. Što je moguće češće oslobodite svoje noge iz neprovetrenog zatvora obuće i hodajte bosonogi po šumi, livadi, obali reke ili jezera, jer kroz tabane upijate zračenja zemlje, koja jačaju i osvežavaju Vaš organizam na izvanredan način. Stanovnici gradova se zato tako lako umaraju, što ih obuća, beton i asfalt razdvajaju od ovog zdravog izvora energije. Na selu ljudi mogu pešačiti više kilometara bez zamora; šta više oni često izuju obuću i nose je prebačenu preko ramena! Pre spavanja vežbajte svoje prste na nogama, pokrećite ih pojedinačno, kako bi se vitalizirali i postali svesni. Vežbajte se da sa njima uzimate grančice i kamenčiće. Svakog dana provedite nekoliko minuta potpuno bez odeće. Ovo vazdušno kupanje Vam je neophodno, budući da je dodir kože sa vazduhom onemogućen tokom celog dana, a teška odeća sprečava disanje kože. Ako s vazdušnim kupanjem počnete u leto i upražnjavate ga svakodnevno, ubrzo ćete steći izvanrednu otpornost. Ujutru i uveče izvedite vežbe očiju, kako nikada ne biste bili zavisni od naočara.

205

Pazite da Vam nozdrve uvek budu čiste, jer su one ulazna vrata prane. Ujutru vršite ispiranje nosa ušmrkavanjem mlake, blago zasoljene vode iz dlana. Ako imate kijavicu ili zapaljenje nosa, onda vršite ispiranje tri puta dnevno. U jedan sud nalijte toliko toplu vodu, koliko možete normalno izdržati i u njoj rastvorite jednu ravnu čajnu kašičicu sode bikarbone, uronite lice i uvucite taj rastvor polako kroz nos sve dok ne dospe u usnu duplju. Zatim je izduvajte i izvedite Sarvangasanu. Tako ćete se osloboditi i najupomije kijavice. Pre i posle svakog obeda treba da isperete usta. Čistite redovno zube. Otsecite grančicu hrasta, bora (jele, smreke i tsl.), ili eukaliptusa, jer tanin osvežava i jača Vaše desni i sprečava stvaranje zubnog kamenca, a time i kvarenje desni (recesija), ove tako česte bolesti na Zapadu. Između dlačica Vaše četkice za zube bujaju milioni mikroba. Tanin u hrastovoj grančici deluje kao odlično dezinfekciono sredstvo. Upotreba grančice je veoma jednostavna: uzmite jednu grančicu oko pola santimetra u prečniku i grickajte joj kraj, dok se vlakna ne rascvetaju u obliku male četkice. Očistite zatim svoje zube ovom četkicom iznutra i spolja u okomitom pravcu, kako bi se očistili i zubi i prostori između njh. Krunice zuba su se već očistile grickanjem grančice. — Pazite naročito da ne nadražite ili oštetite svoje desni, šta više grickajte grančicu sve dok ne postane potpuno i fino mekana. Sveža grančica je savitljiva, puna soka i nije toliko kruta, da bi nam ozledila desni. Ćistite tako zube svakog drugog dana. U ostale dane uzmite malo vlažne soli na kažiprst i kada se rastopi istrljajte prstom zube i desni, što će povećati cirkulaciju krvi, ojačati desni i korenove zubi. Zubi će Vam biti snežno beli, a dah svež. Hranu treba dobro žvakati. Dobro žvakanje nije važno samo za probavu, jer ono obezbeduje i obilan priliv krvi u zubne korenove. Jelovnik treba da Vam hrane. Ako ste jeli mnogo nu, bez prelaznog perioda, nizmu. Prelaz treba izvršiti

206

se sastoji što više od sirove mesa, ne vršite naglu promejer bi mogli naškoditi orgapostepeno. Upotreba mesa do

izvesne manje granice opravdana je u hladnijim predelima i ne pretstavlja nikakvu prepreku za Jogu. Iznad svega umerenost! Meso stvara suviše mnogo otpadnih materija i otrova i teško opterećuje probavne organe. Voće, povrće, koštunjavi plodovi, žitarice, med, mlečni proizvodi treba da b u d u Vaša glavna hrana. Pazite da svakodnevno imate urednu stolicu. Ako Vam je rad creva nepravilan, onda je potrebno upražnjavati odgovarajuće asane: Uddijana-Bandha, Pasčimotana, JogaMudra, Nauli itd. Naviknite svoja creva na redovne pokrete pražnjenja u odgovarajuće vreme ujutro ili posle nekog obroka. Ako želite postići ozbiljne rezultate u Hatha Jogi, treba da izbegavate duvan, alkoholna pića i loše navike na druge opasne poroke, j e r svi oni umrtvljuju nervne centre, koje Joga upravo teži da probudi. Nikada nemojte dozvoliti da Vam zavist, mržnja, oholost, požuda, ljubomora ili drugi neki niski nagon obuzme duh. Takva osećanja stvaraju opasna strujanja u čoveku, truju duh i telo i posledica toga je bolest. Disciplinujte svoje raspoloženje, sačuvajte svoju duhovnu vedrinu i ne dozvolite spoljnim okolnostima da na Vas utiču! Budite uvek svesni činjenice, da ste na nebu svoga duha Vi jedino sunce! Govorite samo onda, kada imate nešto reći. Nepotrebnim brbljanjem rasipaju se ogromne količine pozitivne energije. Izbegavajte pogrešno mišljenje, govorenje i delanje. Veoma je korisno provesti po jedan dan svakog meseca, najbolje kada je mlad ili pun mesec, u potpunom postu i ćutanju, tzv. Maunam. Brana, koju na taj način zatvarate, omogućava Vam skupljanje ogromnih količina Vaše energije i povećanje Vašeg zdravlja i snage volje. Upražnjavajte Jogu uvek u posebnoj sobi, ako je moguće, u kojoj je svež i čist vazduh. Nemojte upražnjavati Jogu u sobi ispunjenoj duvanskim dimom i isparenjima alkohola, gde su nedavno vođeni svakakvi razgovori! — Kada udete u svoju sobu radi vežbanja, ostavite napolju zajedno sa svojom odećom, sve svoje nedaće, strahovanja, zlovolju i brige. Tada će Vaš dom zračiti vedrinom i uz207

višenom čistoćom. Upražnjavajte Jogu na čistom tepihu, ili prostirci, okrenuti licem prema istoku. Otpočnite svoje vežbe otstranjenjem svakog osećaja straha, gledajte u budućnost s punim poverenjem i počnite s dubokim disanjem uvereni u lekovitu snagu pretstojećih vežbi. Neka Vam se psiha ispuni mirom, radošću, strpljenjem i odlučnošću! Neka Vam pred očima stalno lebdi mentalno oslobođenje. Težite nepokolebljivo njegovom ostvarenju. Naučite nekoliko rečenica napamet iz učenja velikih učitelja sveta. Ako osetite da Vas potištenost pritiska, odagnajte je svetlom misli koje struji iz učenja velikih učitelja. Ako nije drugačije navedeno, sledeće misli su iz dela Svvami Vivekanande: »Izbegavaj dve stvari, o putniče: preterano obuzdavanje tela.«

nekorisne želje i Buddha

»Kratko je zadovoljstvo, kao blesak munje; zašto onda sledim samo put zadovoljstva?« Buddha »Čovek treba da okrene svoje oči p r e m a sebi, da bi mogao krenuti najčudesnijim putem otkrića sveta.« Brunton »Snaga mora doći jednom narodu kroz vaspitanje.« »Ako čovek sebi pretstavi stvarnost, onda će iz te predstave i nastati stvarnost.« E. H. »Ako je materija moćna, misao je svemoćna.« »Spas sveta leži u kulturnom čovečanstvu«. Pestalozzi

»Veliko geslo glasi: »Pomoć, a ne napad«, »Prilagođavanje, a ne uništavanje«, »Sklad i mir, a ne razdor«. »U snazi pojedinca leži snaga čitavog naroda«. »Snage uma su kao zraci svetlosti koja se rasipa; kada se usredsrede, one prosvetljuju. To je naš jedini način saznanja.« »Svako može ukazati na zlo, ali prijatelj čovečanstva je onaj koji pronalazi izlaz iz teškoće«. »Čovek nikada ne napreduje od zablude ka istini, nego od istine ka istini, od manje istine ka većoj istini.« »Zlo je gvozden lanac, dobro je zlatan lanac; i jedno i drugo je lanac. Budi slobodan i znaj jednom za uvek, da za tebe ne postoji nikakav lanac. Uzmi zlatan lanac da se oslobodiš gvozdenog lanca, a onda odbaci od sebe oba lanca!« »Što su prilike više protiv vas, to se više ispoljava vaša unutarnja snaga.« »Istina je beskrajno teža od neistine, a tako i dobrota. Ako ih posedujete, prokrčiće sebi put čisto svojom težinom.« »Kako je celokupno znanje na svetu stečeno, ako ne usredsređenošću umnih snaga? Život je spreman da n a m otkrije svoje tajne, samo ako znamo pokucati, odnosno dati odgovarajući potsticaj. Snaga i jačina pptsticaja dolazi putem koncentracije. Nema granica snazi ljudskoga uma. Što je usredsređeniji, to više snage deluje na jednoj određenoj tački; u tome je tajna.« »Savršenostvo ne treba postizati — ono je već u nama. Sreću i zadovoljstvo ne treba sticati — mi ih već imamo, oduvek su bili naši. Ako kažeš da si sputan, sputan ćeš i ostati. Ako smeš da kažeš da si slobodan, slobodan si ovog trenutka.«

»Beskrajna budućnost je pred tobom i moraš uvek imati na umu, da svaka tvoja reč, misao ili delo ima svog dejstva na tebe i kao što su loše misli i dela spremna da te zaskoče kao tigrovi, tako isto postoji ohrabrujuća nada, da su dobre misli i dela spremna da te uvek i neprekidno brane neizmerenom snagom«.

208

14 Joga i sport

209

18. PLAN PRAKTIČNIH VEŽBI Svrha H a t h a Joge je đa nam telo učini svesnim, da ga prožme našim bićem! Ali to nije sve. Krajnji cilj je da budemo svesni i u svome umu, odnosno u svojoj psihi. Upražnjavanje asana zajedno sa pranajamom potpuno dovodi telo pod našu kontrolu; ali isto tako treba istovremeno voditi računa da disciplinujemo i svoj um. Čovek mora držati svoj um pod stalnom kontrolom i ne dozvoliti svojim mislima da besciljno lutaju; šta više, mora nastojati da živi u stalnom miru i uravnoteženosti. Ako nekontrolisane misli zavladaju nama, mi više ne stojimo na čvrstom tlu i bespomoćno se prepuštamo svakoj nesreći. Tajna sreće zavisi od toga, u kojem stepenu vladamo svojim u m o m i telom. Vežbe Hatha Joge uče nas potpunom ovladavanju telom i snagama koje u njemu deluju. Kod vežbi koje sadrži ovaj plan zapažamo, da posle devete vežbe u svakoj sedmici dolazi uvek Savasana. Ona služi tome, da nam pomogne u disciplinovanju naših misli. U budnom stanju, sedište svesti je mozak. Međutim, moramo jc prisiliti da se na nekoliko minuta povuče i isprazni nam organ mišljenja. Naš misaoni centar odmara se, normalno, samo tokom sna, kada se priroda brine da se ovaj najvažniji izvor energije oslobodi svojih svakodnevnih opterećenja. Sedimo u Padmasani, isključimo sve misli, usredsredimo se na srce i regulišemo disanje dok ne postane sasvim lagano i ravnomerno. Kičmeni stub držimo pravo i doživljavamo savršeni mir. Pažnju usredsredimo na srce i počnemo osećati tako, kao da ulazimo u srce. Ostavivši svaki nemir pred ulazom, zračimo savršenim mirom 210

i spokojstvom... Pazimo da nas nijedna druga misao ne uznemiri. Ovu vežbu treba upražnjavati svakodnevno 5 do 10 minuta! Ova vežba je naročito potrebna i korisna za ljude na Zapadu sa suviše aktivnim načinom života. Čuvajući spokojstvo u srcu, legnemo na leđa i završimo naše vežbe uvek sa Savasanom. Ko upražnjava H a t h a Jogu neka se upravlja p r e m a cilju kojeg želi postići. Zaposlenim u kancelarijama, koji su jako angažovani i upražnjavaju Jogu radi očuvanja svog zdravlja, preporučuje se da vrše vežbe navedene u »Planu praktičnih vežbi« predveče, pre večere, ali nikada s punim stomakom. Ko može posvetiti više vremena razvoju svoga tela i samosvesti, ujutru treba da praktikuje Vežbe sporih pokreta, a uveče vežbe Joge, ili obrnuto: ujutru vežbe Joge, u uveče vežbe sporih pokreta. Ko još intenzivnije želi da se bavi Jogom, najbolje će postupiti, ako potraži odgovarajućeg, upućenog učitelja i pod njegovom kontrolom dalje praktikuje Jogu. 1. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u Padmasani ili Sidhasani (str. 121, 134, 136) 7 2. Kumbhaka 10-12 sec. zadržavanje daha (str. 124) 2 3. Udždžaji »S-s-s...« (str. 125) 3 4. Vakrasana, I. način (str. 142) 2 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 6. Matsjasana (str. 142) 2 7. Bhudžangasana (str. 151) 3 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 5 10. Savasana (str. 178) 5

x x x x x x x x min. min.

2. Seđmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Kapalabhati (str. 126)

7 x 3 x 211

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Sukh Purvak (str. 127) Vakrasana, II. način (str. 142) Pasčimotana (str. 144) Supta-Vadžrasana (str. 138) Trikonasana (str. 149) Sarvangasana (str. 159) Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) Savasana (str. 178) 3. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Procišćavajuće disanje (str. 128) 3. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 4. Vakrasana, II. način (str. 142) 5. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 6. Padahastasana (str. 145) 7. Ardha-Salabhasana (str. 156) 8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 4. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) , 2. »Ha« disanje u stojećem stavu (str. 129) 3. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 438) 5. Ardha-Bhudžangasana, I faza (str. 152) 6. Joga-Mudra (str. 136) 7. Trikonasana (str. 149) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 5. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 1 (str. 130) 3. Pranajama br. 2 (str. 131) 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 212

3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

7 x 3 x 3 x 2 x 3 x 3 x 2 x 2 x 5 min. 5 min. 7 x 2 x 3 x 3 x 3 x 3x 3x 3 x 10 min. 10 min. 7 3 3 2

x x x x

5. 6. 7. 8. 9. 10.

Pasčimotana (str. 144) Bhudžangasana (str. 151) Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str.145) Sarvangasana (str. 159) Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) Savasana (str. 178)

3 3 3 3 10 10

x x x x min. min.

6. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u ležećem položaju (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 3 (str. 131) 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 4. Vakrasana, I I . način (str. 142) 5. Joga-Mudra' (str. 136) 6. Majurasana (str. 157) 7. Dhanurasana (str. 156) 8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 7. Sedmica

7 x 2 x 2 x 3 x 3 x 2 x 2 x 3 x 10 min. 10 min.

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 5 (str. 131) 3. Pranajama br. 6 (str. 132) 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 5. Matsjasana (str. 142) 6. Majurasana (str. 157) 7. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str.145) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 8. Sedmica

7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 10 min. 10 min.

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 7 (str. 132) 3. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 4. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str.145) 5. Nauli (str. 147) ili Trikonasana (str. 149) 6. Salabhasana (str. 154)

7 3 2 3 3 2

x x x x x x 213

7. 8. 9. 10.

Siršasana (str. 164) 3 Viparita-Karani (str. 163) 3 Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 Savasana (str. 178) 10

x x min. min.

9. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Kapalabhati (str. 126) 3 x 3. Kumbhaka 10—20 sec. zadržavanje daha (str. 124) 2 x 4. Sarvangasana (str. 159) 3 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 2 x 6. Bhudžangasana (str. 151) 2 x 7. Majurasana (str. 157) 3 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 10. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. »Ha« disanje u stojećem stavu (str. 129) 3 x 4. Simhasana u sedećem stavu (str. 177) 3 x 5. Pasčimotana (str. 144) 3 x 6. Ardha-Bhudžangasana (str. 152) 2 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 mm. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 11. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Udždžaji (str. 125) 3 x 3. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3 x 4. Simhasana (str. 177) 3 x 5. Ardha-Salabhasana (str. 156) 3 x 6. Uddijana ili Nauli u stojećem stavu (str. 145, 3 x 214 147)

7. 8. 9. 10.

Dhanurasana (str. 156) Halasana (str. 172) Meditacija (str. 134, 136) Savasana (str. 178)

2 3 10 10

x x min. min.

7 3 3 3 3 3 3 3 10 10

x x x x x x x x min. min.

12. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 2 (str. 131) 3. Pranajama br. 7 (str. 132) 4. Vakrasana, II, način (str. 142) 5. Supta-Vadžrasana (str. 138) 6. Salabhasana (str. 154) 7. Nauli ili Uddijana (str. 145, 147) 8. Siršasana (str. 164) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 13. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Kumbhaka 10—20 sec. zadržavanje daha (str. 124) 3. Kapalabhati (str. 126) 4. Pranajama br. 6 (str. 132) 5. Joga-Mudra (str. 136) 6. Ardha-Bhudžangasana, II faza (str. 152) 7. Matsjasana (str. 142) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 14. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Sukh Purvak (str. 127) 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str.138) 5. Trikonasana (str. 149) 6. Padahastasana (str. 145) 7. Majurasana (str. 157)

7 x 3 3 3 3 3 3 3 10 10

x x x x x x x min. min.

7 3 2 2 3 3 3

x x x x x x x 215

8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178)

3 x 10 min. 10 min.

15. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3. Pranajama br. 1 (str. 130) 4. Joga-Mudra, varijanta (str. 136) 5. Vakrasana, I I . način (str. 142) 6. Ardha-Salabhasana (str. 156) 7. Bhudžangasana (str. 151) 8. Siršasana (str. 164) 9. Medftacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 16. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 3. Pranajama br. 3 (str. 131) 4. Simhasana (str. 177) 5. Siršasana (str. 164) 6. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str. 145) 7. Dhanurasana (str. 156) 8. Sarvangasana (str. 159) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 10. Savasana (str. 178) 17. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134,. 136) 2. Kapalabhati (str. 126) 3. Pranajama br. 7 (str. 132) 4. Salabhasana (str. 154) 5. Majurasana (str. 157) 6. Dhanurasana (str. 156) 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 216

7 3 3 3 3 3 4 3 10 10

x x x x x x x x min. min.

7 3 2 3 3 3 2 3

x x x x x x x x min. 10 min. 7 3 3 2 2 2 3 3 10 10

x x x x x x x x min. min.

18. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Kumbhaka 20—30 sec. zadržavanje daha (str. 124) 3. Sukh Purvak (str. 127) 4. Vakrasana, I. način (str. 142) 5. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 6. Trikonasana (str. 149) 7. Pasčimotana (str. 144) 8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 19. Sedmica

7 x 2 3 2 2 3 3 3 10 10

x x x x x x x min. min.

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Udždžaji (str. 125) 5 x 3. Pranajama br. 5 (str. 131) 3 x 4. Matsjasana (str. 142) 3 x 5. Padanastasana (str. 145) 3 x 6. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 3 x 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 3 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 20. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 4. Siršasana (str. 164) 5. Supta-Vadžrasana (str. 138) 6. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str. 145) 7. Dhanurasana (str. 156) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178)

7 3 3 3 2 3 2 3 10 10

x x x x x x x x min. min. 217

21. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. Kumbhaka 20—30 sec. zadržavanje daha (str. 124) 3 x 4. 'Pranajama br. 4 (str.131) 2 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 x 6. Majurasana (str. 157) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min. 10. Savasana (str. 178) 10 min. Kao što se vidi iz ovog plana, svaka serija vežbi traje ukupno oko 25 do 40 minuta. Po završenoj seriji svako može upražnjavati odgovarajuće vežbe pranajame i asane, koje mu najviše leže, odnosno koriste. Međutim, nije preporučljivo vežbati odjednom više od jednog časa.

* * * Kako pranajamu i asane, tako i drevni sistem, koji sa telesnim vežbama spaja uverenost, snagu volje i snagu uobrazilje, toplo preporučujem sportskim instruktorima na Zapadu. Veoma se isplati posvetiti svoju nepodeljenu pažnju ovoj poštovanja vrednoj prirodnoj nauci, a takođe bi bilo veoma korisno pružiti omladini, još od najranijeg detinjstva blagodeti Hatha Joge. Onda bi raslo jedno novo pokolenje obdareno novim snagama, samodisciplinom i velikom snagom volje, jer: telo je samo onda odgovarajući i poslušni instrument ispoljavanja naše psihe kada je zdravo! — OM —

218

OBJAŠNJENJE SANSKRTSKIH REČI I IZRAZA Ardha — pola, polu Ardha-Bhudžangasana — polustav kobre Ardha-Matsjendrasana — Nazvana je po jogiju Matsjendri (Yogi Matsyendra). Pošto je originalna, prvobitna vežba veoma teška, preuzeta je u Hatha Jogu pod imenom »Ardha« (polu) — Matsjendrasana. Ardha-Salabhasana — Salabha na sanskrtu znači »skakavac«, Ardha-Salabhasana — polustav skakavca, tj. ne podižemo obe noge odjednom, nego naizmenično najpre jednu, a potom i drugu nogu. Bhastrika — meh. Vrsta vežbe disanja pri kojoj vazduh, jako udahnemo i odmah jako izdahnemo. Ubrzano potpuno jogi disanje. Bhudžangasana — Bhudžanga znači »zmija, kobra«, tj. stav kobre. Bru-Madya-Drišti — Fiksiranje pogledom korena nosa. Dhanurasana — Dhanu: »luk«. Stav luka. Halasana — Ovaj stav tela naziva se »stav pluga«, pošto je sličan indiskom plugu. »Hala« na sanskrtu znači: »plug«. Joga-Mudra — Stav pečata. Zatvoreni stav. Kapalabhati — Kapala — lobanja; Bhati — svetlost. To je jedna pročišćavajuća vežba disanja za glavu i potstiče jasno mišljenje i sposobnost koncentracije. Kumbhaka — Stanka, zadržavanje daha nakon udisaja ili izdisaja. Matsjasana — Stav ribe. Matsja — riba. Majurasana — Stav pauna. Majura — paun. Mudra — Pečat. Stav pečata, zatvoreni stav. Stav brave. Nauli — Izdvajanje srednjih trbušnih mišića. Dakšina i Vaman Nauli — izdvajanje desnog i levog trbušnog mišića. 219

Padahastasana — Stav rode. Padmasana — Stav lotosa. Padma = lotos (-ov cvet). Pasčimotanasana — Istezanje kičme (savijanjem napred). Salabhasana — Salabha znači »skakavac«. Stav skakavca. Sarvangasana — Stav sveće. Savasana — Stav potpunog mira. Sava = »upokojeni«. Sidhasana — Stav duhovnog poniranja, udubljivanja u samog sebe. Simhasana — Stav lava. Simha = lav. Siršasana — Sirša = glava. Stoj na glavi. Supta-Vadžrasana — Stav dijamanta za samosavlađivanje i razvijanje snage volje. Trikonasana — Stav trougla. Uddijana-Bandha — Vezati, podići, pretvarati. Ovom vežbom energija prane se usmerava u sredinu kičmenog stuba. Vakrasna — Stav uvijanja.

L I T E R A T U R A konsultovana tokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak) 1. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unvvin, Ltd. London, 1959. 2. Yesudian S.: Hatha-Yoga Ubungsbuch. Fortsetzung von ,,Sport u. Yoga". Drei Eichen Verlag. Munchen — Engelberg, 1976. 3. Iyengar B. K. S.: Light on Yoga — Yoga Dipika. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1965. 4. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physical Well-Being. Taraporevala, Bombay, 1966. 5. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath. L. N. Fovvler & Co., Ltd. 20 th Ed. London, 1960. 6. Lysebeth A.: Učim Jogu. Sportska tribina. Zagreb, b. g. 7. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala. Bombay, 1956. 8. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. Globus. Zagreb, 1980. 9. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. NIPRO „Partizan". Beograd, 1980. 10. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga. Beograd — Zagreb, 1979. 11. Shrimad-Bhagavad-Glta. With Text, Word-for-Word Translation, English Rendering, Comments and Index. By S. Svvarupananda. Advaita Ashrama. Calcutta, 1967. 12. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial Ed. Vol. I—VIII. Advaita Ashrama. Calcutta, 1962—1964 (Selektivno). 13. Yesudian S. u. Haich E.: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten. Drei Eichen Verlag. Engelberg-Munchen, 1975. 14. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag. Munchen, 1976. 15. Radakrišnan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit. Beograd, 1964/1965. 16. Ramacharaka Y.: The Philosophies and Religions of India. L. N. Fowler & Co., Ltd. London, 1936. 17. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidva Bhavan. Bombay, 1966. 18. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. Harmondsvvorth, 1974. 19. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrlt Dictionary. K. B. Ohawale. Bombay, 1955. 20. Kostić Dr A.: Višejezični medicinski rečnik. (Lexicon medicum polyglottum). III izd. Institut za struč. usavrš. zdravstvenih radnika. Beograd, 1976. 21. Matica srpska — Matica hrvatska: Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. Knj. I—VI. N. Sad — Zagreb, 1967—1976. 22. Vujaklija M.: Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta, Beograd, 1966.

220

221