Joakim Vujic - Putesestvije Po Srbiji (1828) II

здяшвт ю к ш инюм

5b,.,

Д 'iftH.tvHi ftMTtt'tt’.T'Wi'aJ'tKfcV ч.

гт->\ ћ«А\

ТЙСГЙСЕА КМЖЕВМ ЗАДРУГА

даі .ЈВД:

ѴчѴ*ѴI

ПУТЕШЕСТВИЈЕ

’CUL j

HO

СЕРБЕЈИ

!ві ІШ

ОД

Ifš^ !

JOА К И М А В У Ј И Ћ А -+P

Щ

ДРУГА КЊИГА

w m

Ä ff

зт

-,

вг.квгу,

!щі

Of,

&/ШШ5МКЪ ^ЛАВЗ^

72

СРПСКА КБИЖЕВНА ЗАДРУГА

72

ПУ Т Е Ш Е С Т В И Ј Е по

СЕРБИЈИ, од

Јоакима ТјујиЋа

ШТАМТШГО У Д РЖ А В Н О Ј

Ш ТАМ ПАРИЈИ

.

1902

КРА Љ ЕВИ Н Е

СРПИ.ТЕ

PR

гоп

v/.a.

/$ г

О OBOJ књизи Ова, дру га, књига Вујићева Путешествија ио Србији, у издању Српске Књижевне Задруге, спремљена je по начелима, по којима je сиремљена и нрва књига, а која су изложена у предговору те књиг е (66. књига Српске Књиж. Задруге, отр. XLIII— XLVIII). 1. И у овој су књизи, као и у првој, стране и иначе необичније и непознатије речи и изрази истумачени на свакој страни, одмах испод текста. А ради олакшице читаоцима поједине су речи и изрази истумачени два или три пута. Исто тако и о појединим личностима, местима и др. написана су потребна објашњења и штампана су такође одмах испод текста. 2. Записи и натписи, које je ВујиК објавио у своме Путсшествију, махом су превођени, ’или су изнети у краткоме изводу. Ово je у чињено из разлога, што ови записи и натписи немају интереса за шири круг читалаца, а и зато, што су готово сви, само много тачније, већ објављени у Зборнику записа и натписа, који je спремио академик г. Љубомир Стојановић, а штампала Српска Краљевска Академија Наука. Го­ дине су у овим записима и натписима, у колико су у Вујића нетачно забележене, поправљене према Академијину Зборнику. Натгіис на гробу Карађорђеву, у Тополи, поправљен je према ономе, како je објављен у Милићеви^евој Кнежевини Србији. 3. Оглавление Ј. Вујића je сасвим прерађено: имена су распоређена према садашњој азбуци ; сва имена ко ja je Вујић био погрѳшно записао, било у тексту било у Оглавненију, дошла су у заграду: унета

IV су и она имена, која je ВујиК био испустио из Оглавленија. Код свакога су имена забележене све стране и прве и друг е књиге Путешествија, на којима се спомињу: римска циФра казује књигу, а арапска упућује на страну у књизи. 4. После Оглавненија je Именин у коме су, опет азбучним редом, побројана сва лица која се спомињу у Путешествају, сем лица која се помињу у записима и натписима. 5. У овој je књизи и нет слика: Двор Јефрема ОбреновиЯа, у Ш апцу; Црква, куЯа и .іула Карпђорђева, у Тополи; Манастир ВраКевіиница; КуЯа ннеза Милоша, у Црнући, и О^трвица, врх и отара гра­ дина. Све су израђе н е по ФотограФији, и то: слика Враћевшнице но ФотограФији г. Петра С. ПавловиКа, ир о Фесора, а остале четири по ФотограФијама ГеограФскога Завода Велике Школе. 6. Уз ову књигу даје се чптаоцима и карта ондашње Кнежевине Србије, и на карти je обележен пут J. Вујића. *

*

*

Сви, који су до сада писали о Вујићеву ІІутешествију ио Србији, замерају му, што je и сувише једнострано схватио циљ свога путовања, и описивао само цркве и манастире, а свему осталоме поклањао сразмерно врло мало пажње. Међутим, ове замерке само су донекле оправдане. Вујић je, истина, поглавито путовао ради разгледања цркава и манастира у ондашњој Србији, и іьих je и њихове зна­ менитости описивао; али je он у свој путопис уносио и многе друге ствари, врло важне како за геограФију и историју ондашње Србије, тако и за познавање народнога живота и обичаја. Само се то не може како ваља видети из Вујићева Путешествија, како je ѳно гптампано у Будиму 1828. године; jep je то у ствари само шири извод из рѵкописа Вујићева, који се чува у београдској Народној Библиотеци (Вр. 516), а у коме je описано Вујићево путовање по Србији.

V Остављајући да другом приликом и на другоме месту речем коју више о овоме руко пису, на овомѳ месту да кажем само толико, да je у томе руко­ пису детаљно описан пут Вујићев по Србији, с много података и за историјску геограФију и за познавање живота и обичаја нашега народа у Србији у оно доба. Ру копие je био потпуно спремљен за штампу, ал и — није штампан. Ваљда се учинило, да би трошкови око штампања били и сувише велики, те je Вујић, по свему изгледа преко своје воље, на брзу руку скра.тио свој спис, изостављајући готово све, што није имало јаче везе с главним задатком његова путовања. Штета je. велика je штета што^Вујићев путопис није онда штампан по првоме рукопису. * При спремању ове књиге за штампу служио сам се делима и картама, споменутим у предговор у првој књизи. Поред тога помагао сам се и овим списима: Хридрографија Независне Кпежевине Србпје, одЈ. МишковиЬа; Православна сраска црква у Краљевини Србији, од пок. митрополита Михаила; Ста­ тистика Краљевине Србије, књига XII, и др. Али мимо све ово моја би објашњења на многим месгима била нрилично непотпуна, да ми није било по­ моги многих ученика Вел. Школе и др., који су ми давали потребна обавештења о местима из своје околине, и којима и на овоме месту за ово најусрдније захваљујем; особиту захвалност дугујем на помоћи, коју су ми указивали: г. г. Добросав КовачевиЬ, проФесор Богословије; Прокогшје Гребенаревић, статистичар држ. статистике, и Риста НиколиЬ, асистенат ГеограФскога Завода Велике Школе. 31. децембра 1902. г. Београд. Ж. О. Дачић

ПРЕГЛЕ4

САДРДО1НЕ

СТРАНА О ОВОЈ КЊИЗИ.................................................................. ‘ У манастиру Клисури.6 Разговор о вампирима и о народном'’с у је в е р ју ................................................. Иутовање из манастира Клисуре преко Б ревова, Бјелеуше и?Жељина у Сирогојно, из Сирогојна у Раковицу^и из Раковице прѳко Чајетине у Стап а р е .............................................................................. Из Стапара у Ужице. Бављење у У ж иц у..................... Манастир Рача. "Од манастира Раче до сел а Рако­ вице ................................................. ............................ У селу Буковици. Опис женске ношње. Осечинска Црква. Од села Црниљева преко Л едића/ Букбвице и Стаиара у село Каменицу......................... Иричевичка Црква. Манастири Иустиња и Ћелије • • Ваљево. Из Вал>ева у манастир Р и бн и ц у..................... Манастир Пугстиња. Из Пустиње у манастир Боговађу Манастир Боговађа. Из Боговађе преко варошице Уба и неких села у П алеж ............................................. Пал еж. Манастир Грабовац. Порушена дрква Бреска. Докмирски м анастир................................................. Из Докмирскога манастира преко села !Бранкавине, Голе Главе и Коцељеве у село Свилеуву. Из Свилеуве преко села Брдарице у манастир Каону. Манастир К а о н а ......................................................^ Манастир Добриња. Од Добриње преко села Муратовца и Заблаћа до Накучанске Цркве. Од ове дркве преко села Варне на планину Цер. Планина Ц е р ...................................................................... Манастиири Радовашница, Иетковяца, ^Чокешина и И в а њ а .......................................................................... Од манастира Ивање преко планине Видојевице, Старога Села, Совљака, Новога Села, Бадовинаца и Салата у Богатић. Из Богатића преко Глоговда и Црне Баре у Р ав њ е.............................................

III 1—11

U —15 15—2*2 22—29 29—38 3 6 —46 4 3 —43 48 —54 54—61 61—66

66—69

69—75 7 5 -7 7

79—83

VIII ІІІанац у Равњу. Засавида. Из Засавице преко Pajua и Салаша у Дубље Шанац у Дуољу. Из Дубља у Ш а б а д ............................................................. ... • 83—83 Шабац. Оиис вароши и двора Јеа*рема Обреновића • 88 —100 Из ІПапца преко Мишара и неких села у Палеж. Из Ю0—106 Далежа у Београд ..................................... У Београду. Разговор с мајком Пајсија Ристовића. игумана манастира Трнаве, о х аџи Продановој . буии и турским н асиљ им а..................................... 106—113 Из Београда у манастир Раковицу. Опис манастира и околине. Манастири Сланци и Рајиновац • • • 1 1 3 -1 1 9 Из Сланаца на Космај. Старине на Космају. Села Ро гача и Сибнида. Гроб Јанка Катића. Преко планине Кљештевице. Разговор с пратиоцем о турскоме с у д у ..................................................................119 —126 Топола. Гроб К а р а ђ о р ђ е в ............................................. 126—131 Из Тополе у манастир Никоље. Манастири Благовештење, Вољавча и Враћевшница. Знаменитости у манастиру Враћевшници..................................... 131 —144 Из манастира Враћевшнице преко села Црнуће у Брусниду. Манастир Вујан. Бруснида. Онис варошиде и двора Јована Обреновића.........................144—149 Из Врусниде преко Миоковаца у манастир Никоље. Опис манастира и његових знаменитости • • • 149—156 Манастири Преображење и Благовештење и њихове знаменитости .......................................................... 156—161 Сред^а и Горња Добриња. Гроб Теодора, ода кнеза Милоша код дркве у Средњој Добрињи • • • 161—162 Из Средње Добрпње преко Вершића и других села у Брусниду. Манастир Драча. Из манастира Драче у К р а гу је в а ц ..............................................................162 169 Карактеристика српског народа......................................... 170—180 Српска правица (Constitutio s e r b ic a ) .............................181 —206 Оглавденије.............................................................................. 207—221 Лица која се помињу у »Путешествију« Ј. Вујића • . 222—245

Овај манастир (Клисура,1) лежи од восточне, јужне и западне стране измежду високи камени стена и шумни планина, које се зову Градина, Мала Градина, Малич и Вучак, а от северне пак стране доле недалеко од ма­ настира тече река Морава. Церква зидана je била лета 1798-го, а основатељ ове церкве с народом био je отац Јоаким, јеромонах. Храм ове обитељи јест свјати Михаил Архангел, 8-го ноемврија. Церква није тако велика; она има горе једно труло, него по паденију серпског вожда Г. Петровича била je од Турака по­ палена, а келије до основанија порушене и попаљене; ништа маіье зато опет при садашњем благополучном управленију Јего Кіьажескаго Сијатељства, Г. Милоша, јесу се келије наново водрузиле и церква поправила восточне — источне. камени — — кубе. иаденију — паду. келије становање подигнуте око манастира. темеља. благополучном — срећном.

камееитих . труло — ћелије, зграде за до основанија — до водрузиле — подигле.

1 Ман. К лисура je у ужичком округу, недалеко од Аршьа (око десет километара), подигнут на самој стени, а испод великог крша. Подигао га je око 1798. год. неки Јаћим К ур лага, ка­ луфер, из Фоче у Босни. Ј . ВУЈИЧА ПУТЕШЕСТВИЈЕ ПО СЕРВПЈИ I I ,

1

2

3. В У ЈИ Ч А П У Т Е Ш Е С Т В И ЈЕ ПО СЕРВИ ЈИ

и уредила. —: 3q; грунтове. своје манаотир плаћа Турчину епахлји, Сали-бегу Церовићу, сваке године главницу1, по 20 гроша; к тому сваки кал уђер од своје главе плаћа му п о 2 гроша, и по један пар чарапа даје му; по­ том од воденице плаћа му манастир 2 гроша, од ваљавице 2 гроша и од сваког плодоро­ д н а даје му десетак. По пришествију мојему у овај манастир застанем овде једног страног калуђера, име­ нем Герасимај који je био чак из манастира Дечана*, пак полази у Босну искати од на­ рода милостињу. А понеже да je било доста касно, тако нисам могао благовремено на моју другу штацију досћети, зато вознамерим и ja у овом манастиру преношчије учинити. И тако отац Висарион, игуман и домаћин, даде нам у време вечеру. Ми после вечерасмо, пак измежду Герасима, калуђера Дечанина, мене и нашега домаћина ода Ви* Манастир Дечан [Дечани] већ не стоји под управленијем Јего Књаж. Сијатељства, Г. Милоша, него директе под упра­ влением турским. грунтове — земље. илодородија — усева. десетак десети део свега што роди. иришествију — доласку. именем —- по имену. директе — непосредпо, сасвим. ионеже да je — пошто je, како je. благовремено — за времена, на време. штацију — станицу. вознамерим— намислим. иреношчије учинити — преноћити. 1 Г лавнича je данак, који су Срби плаћали готовим новцем својим спахијама у име десетка од поврћа и других ситница. 1 Дечани су у Старој Србији, у области Метох ији, јужно од Пећи. Њ их je сазидао српски краљ Стеван Урош III, отац цара Стевана Душапа, око 1330. год. По овоме манастиру Стевана Уроша зову Стеваном Дечанским.

3

У М АНАСТЙРУ КЛИСУРИ

сариона, игумана произиђе следујушчи ра­ зговор : Герасим. Драга браћо, јесте ли могли разумети, што се пређе два месеца у једном селу код Новог П азара1 случило? Ja. А шта би се случило, оче свети? Дај говорите? Герасим. Случило се то, да су једног вампира ископали. Ja. ІІак шта су с њим радили? Герасим. А шта су радили ? Тукли га с глоговим коцем. Ja. Ако су то радили, то боље да су ишли у механу ракију пйти, а мертвом телу да су дали покој на миру отпочивати. Герасим. А зашто дали покој на миру отпочивати ? Ja. Зато, зашто вампира на свету нема. Герасим. Ето ти наши ученика! Они све ништа не верују. Висарион. Господине, молим Вас немојте тако говорити. А како не би било на свету вампира? Ja. Тако, зашто je то једна невозможна вешч, и то je једна беседа против чисте со­ вести. Али молим Вас, оче Висарионе, ка­ жите Ви мени, јесте ли Ви каквог очима Вашима видили? следујуш чи — овај који следује. случило — догодило. ученика — учењака, учених људи. невозможна — немогућа. вешч — ствар. 1 Нови П азар, стара Раса, град у Старој Србији, некада престоница српскога владаоца Стевана Номање.

1*

4

J . ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е Р Б И ЈИ

Висарион. To je истина да га ja нисам нигда видно, ал’ ето људи кажу. Герасим. Та ja сам га мојима сопственима очима гледао, пак шта ћемо сада? Ja. Пак молим Вас, оче Герасиме, ка­ жите Ви мени, како je тај вампир изгледао, кога сте очима Вашима гледали. Герасим. А како je изгледао! Када су га били откопали, био je нерастворен, очи био избечио, зубе искезио и стиснуте имао. Ja. Пак шта je тај Ваш вампир радио? Герасим. А шта je радио! Он je ноћом ишао по селу, људе плашио и давио, пак јоште сувише он je ишао к његовој кући, пак je с његовом женом спавао. Ja (смејем се). Ха ха ха! Пи ћопек, ала je то безобразан вампир, срам га буди! Да му јоште и жена пада на памет! Пак шга му je радила жена, je л’ га от себе терала? Герасим. Нипошто, она није смела, јербо би je удавио. Ja. Е, дакле, кажите ми, шта се с тим Вашим вампиром даље случило. Герасим. А шта се случило! Када су га били откопали, то онда узеде поп Ставра глогов колац, пак му с њим растави зубе, после узеде частицу чеснаго древа, метну му je међу зубе и по чесном древу ули му у уста три кашье свете воде и... нерастворен — цео, нераспаднут. ноЯом — ноћу. ии Яоиек — нуто, где, човече. срам га буди — срам га бидо, нека га je срамота. частицу — делић. чеснаго древа — часног, светог дрвета.

У МАНАОТИРУ КЛИСУРИ

5

Ja. Сада станите. Али молим Вас, оче Герасиме, како тај вампир није ђипио, пак попа Ставру за браду ујакарио ? Герасим. Ето опет наоиако говори те! Како би га за браду ујакарио, када je он да­ нном мертав и никакве силе нема, него ноћом добије власт от нечестивог, пак оживи, по­ сле по селу чини чудо и белај, крст га часни потрео ? Ja. Хм, хм! Тако вампир буде дањом мртав а ноћом жив. Е већ то не могу нипошт веровати! Него кажите Ви мени, што се на последок с тим Вашим вампиром случило? Герасим. А шта се случило! После тога узеде старац Петко онај исти глогов колац, пак га једанпут удари у перси, а њему онда пљусну на уста крв и со тим буде конац . Затим опет затрпају га земљом, й више никада није из гроба излазио, нити људе по селу страшно и давио.... Ja овако слушајући калуђера Герасима о вампиру беседити, почнем у себи расуждавати и говорити: »Боже всеблаги! Како овај народ у заблужденију, непросвешченију и сујеверију живи, да када свештена лица о овакима сујеверијама мисле и говоре, а шта he прости народ о таковима мислити и говорити!“ — После управим мој взор на ђииио — скочио. ујакарио — тчепао, ухватио. даѣом — дању. белај — беда, зло. иотрео — яотро, уништио. нажоследок — напосдетку, најпосле. со тим — тим. буде ко­ нац — сврши се. расуж даеати — расуђивати, размишљати. всеблаги — свебдаги. заблуж денију — забдуди. неиросвешченију — непросвећености. взор — погдед.

6

J.

ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

небо, пак рекнем : „Бож е всещчедр и ! По­ живи ти нам нашег Государа Милош а; даруј му, о ти всеблаги Боже, шчасни и дуги живот, да за теченије благополучнаго владенија његовог по держави његовој јоште и неколико школа са знаменити учитељи водрузити и уредити може, у којима његов заблуждени, обаче верни, народ барем искру благодетељнаго просвешченија получити може.(< — После окренем се калуђером, пак им поч­ нем овим начином говорити: Ja. Оци свети, ja вас от моје стране мо­ лим и советујем Бога ради, ћемојте веровати, да на свету има такви чудовишта, то јест вампира, који би другим њиовим сочеловеком могли какови вред и нешчастије нанети, него то je само једно просто и глупо сујеверије, toje не служи никаквому пра­ вому разуму и достоверному веројатију. А што ми Ви кажете, оче Герасиме, да када сте били Вашег. мнимог вампира откопали, нашли сте га били нераствореног, избечени очију и искезени зуба, заиста из овог што je он био нерастворен и пр. нисте ми мо­ гли веројатно доказати, да je он био вам­ пир. А зашто не? Ето управо зато, јербо на некима местама налази се земља саливсешчедри — врло лилостиви, свеблаги. шчасни — срећни. за теченије... владенија — за владе, док буде владао. блаіоиолучпаго.., — срећнога. водрузити — установити, подићи. за-блуждени — заведени, заблуђени. обаче — али. иросвешченија — просвеђености, просвете. иолучити — добити. калуЏ ром — калуђерима. сочеловеком — ближњима. џешчастије — несрећу, штету. достоверному веројатију — веројатностц. мнимог — дажног.

У МАНАСТИРУ КЛИСУРИ

7

тро-сумпорита, то јест таква, да када се у такву земљу метне какво мертво тело, у којему довољна крв јоште налази се, то оваква земља у мертвом телу усири крв, пак je чисто гоји, и не да телу нипошто иструнути, него га тако крепко держи како год магнет-камен гвожђе, и таково мертво тело може 77 а и више година нерастворено у оваквој земљи стајати. А ако смо ради, да се такво мертво тело раствори, то овде не треба нам глогов колац, не треба нам свештеник с чесним древом и водицом, не треба мертво тело бити и мучити, него нам га треба лепо йскопати, из гроба напоље на воздух изнети и нека постоји само пол сата на воздуху, после треба га опет у гроб метнути и погрепсти. После нека се до три дана опет оно исто мертво тело из земље ископа, пак онда хоћете видити, да се оно тело већ наполак растворило. Него ja ћу вами накратко к а за ти , откуда вампири и којекаква сујеверија происходе: ни откуда другог, него от хитромислија и лукавства человеческог, како што ћ у ја вама о в д еједан веројатни приповедити пример. Само изво­ лите ме послушати. " У Маџарској, недалеко от моје вароши Баје, гди сам се ja био родио, јест и данас једно село, у којему се био исто тако појавио један вампир, како што ви кажете. креако — чврсто. наиолак — у пода. растворило — распало. хит ромислија — лакомислености. человече­ ског — људског. * .

8

J . ВУЈИ ЧА

П У ТЕШ ЕС Т В И ЈЕ п о

с е р б и ји

Тако плашио би људе и јаш ио би на њима како год на магарци, а све би понајвише около куће једне младе, лепе удовичице оптерчавао, које муж пређе два дана био се преставио и погребао, пак свагда ноћом у дванајст сати с белим покровом, нанизаним с прапорци, белом шлофкапом и чарапама, када би долазио, целу би ону кућу узбунио, да би све којекуда от страха и трепета побегло било, само би та лена, млада удовичица на свом кревету остал а. Овај мними вампир све би се по један сат у тој кући код те младе персоне бавио, и после би опет с великом лармом, праском и звекетањем прапораца отишао. Ово je овако три месеца трајало. Измежду тога времена усуди се jeдан дерзновени млади човек овог вампира повребати, пак, ако би можно било, и ухватити га. Тако он узме к себи јоште два своја воверена друга, пак у кујну стане за врата, имајући сваки ттр ан ге у рукама. За ово je дело веема добро знао домаћин и домаћица, а млада, лепа удовичица о томе није знала ниједно словце. Када je већ све готово било и већ почео се приближавати дванајсти сат, ал’ ето ти наш лепи вампир, с белим покровом, белом капом и чарапама, по обичају дође с његовом праском, буном и звекетањем прапораца. Сви домашни полетише на магарци — на магардима. шлофкаиом — капом за спавање. треиета — дрхтања. персоне — личности, дерзновени — смео, одважан. воверен — веран, поуздан. штранге — кратка ужета, омче. домашни — домаћи, укућани.

У МАНАСТИРУ КЛИСУ РИ

без капе из куће напоље, а он ти онда лепо к младој снаши приближи се, пак код ње легне. Овај ( у кујни дерзновени јунак са своја два друга таки рупи у собу, пак онда ти јакара красног вампира ухвати за руке. На то поче вампир јечати, стењати и њега грепсти; обаче све то ништа не помаже, јербо je вампир већ ту. Междутим притерчаше и његова два друга са штрангама, који помогоше первому лепог вампира у квргу свеоати и к сеоском дому отерати. А то je био пети комшија от њене куће. Сутрадан приведу и њу к суду, пак ту буде остри испит, и најпосле произнађе се и докаже се, да je она с њеним вампиром свог сопственог мужа отровала из узрока, што га није миловала, а с вампиром рада je била гадну и скаредну л>убав проводити, а и ощ такожде с њоме, но нису зато могли, што je много домаћи било у кући, а другог способног места нису ималй. Ови после обоје буду предани вармеђи у Б ач, која после учини јоште оштрији испит, и када се оче­ видно доказало и сами обоје признали њиов грех и безаконије, то напоследок суд учини своје решеније овим начином, си рјеч: да исти вампир буде обешен, а милој вампирици да се под вешали глава одсече, како после што се и извршило. — Ето то су вам р у и и — нзвенада уђе. комшија — сусед. скаре­ дну — непристојну. сиособног — подесног. вармеђи — СУДУ* учини своје региепије — одлучи, пресуди. под ве­ ш али — под вешалима.

10

J.

ВУЈИЧА П У ТЕШ ЕС ТВИ ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

вампири, и под именем вампира не само да се чини блудодејаније него се јоште и краде, домови пале и друга злодејанија чине. А што се тиче телеса, која нису растворена, и такова налазе се, него она, ако се не балсамирају, не могу целокугхна бити, а ако се балсамирају и уреде, то такова могу по пет до шест стотина година нерастворена остати. У Африки пак, а имено у царству египетском, онакова балсамирата телеса могу и по две, по три хиљаде година целокупна и нера­ створена остати, јербо je тамо друга клима, бол>и и важнији балсам неже ли код нас у Европи. Вис&рион. Али молим Вас, господине, изволите нам казати, како се то балсамира. Ja. А како? Ово балсамирање не бива за сваког простога човека него само за цареве, краљеве, принцеве и проче. знамените људе, које бива овим начином. Када оно велико лице умре, које хоће се да балсамира, то најпре извади му се цела утроба напоље, после очи, језик, из главе мозак и предње тело, затим из свију жила от целога тела исцеди му се сва крв напоље. После сипа му се у оне жиле, у којима je крв била, балсам и друга благовона аромата, равно гди му je утроба, језик, очи, мозак и предње тело било, и туда свуда испере се и наблудодејаније — блуд. злодејанија — зла, злочини. балсамирају — мажу балсамима, течностима које чувају тело од труљења. имено — поименце, нарочито. г неже — него. ирингьеве — кнезове. ироче — остаде. благовона аромата — кирисаве течности, мириси.

ИЗ MAHAQTHPA

КЛИСУ РЕ

У

СЕЛО

Б ЈЕ Л Е У Ш У

11

маже се балсамом й другима мирисавима есенцијама. После сав увије се у платно и неко време у повитку держи се, после ако га желе одвити, то могу, ако ли пак не, то тако остане, и један такови балсамирати мертвац може четири, по пет стотина година целокупан остати. , Ja овако окончам беседу моју. После легосмо спавати, пак следујушчи дан, то 1 јест 5-го октом., кренем се из манастира, I пак прођем планине: Седалац и Волуј&к1, после прегазим малу реку Ш п и ц у2 и дођем у село Добраче, затим у село Бреково. Код овог села јест једна мала.. UQpima с једним горе трулом. Основател> ове церкве био je СтеФан Немања, крал> серпски, а храм je свјатЈГ отац Николај. Она je изнутра свуда измолована и за време серпског вожда Г. Петровича била je от Турака сва попаљена. Она не плаћа Турчину спахији ни паре, јербо лежи на земљи еминској. — Ja овде код сеоског кмета обедујем, пак по­ сле обеда кренем се из овог села и почнем с коіьем пеььати се уз страшну, високу, камену планину. После оставим планине: Бу­ ден, Сирову Гору, Кукутницу, Округлицу и дођем у село Бјелеушу. Код овог села јест једна мала нова церква, rioja je на дозвоесенцијама — течностима. 1 Седалац и В о луја к нису. планине, већ омања брда. 2 Паница je дева приточица реке Моравице; у горњем деду се зове Дубокѵь Поток, после се састаје с Добравом, код Малича и Градине продази кроз Кдисуру, и одатде се зове К лисура.

12

J . ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С Е РБ И ЈИ

леније Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Ми­ лоша, лета 1819. возобновлена, како што један на зиду натпис гласи овим речм а: [у натпису се то каже]. Храм церкве јест Свјатаја Тројица, како што натпис гласи. Ова церква лежи на земљи спахинској и Турчину спахији, Адем Тичу, вместо главнице даје на годину по један пар чарапа. Ja код чест. оца Николе Вуковича, парока, учиним моје преношчије, који ме љубовно прими и чесно угости. После сутрадан, то јест 6. октомв., благодарим мојему великодушному домаћину, оцу Николи, пак с мојим момком Лазом кренем се из овог села, прегазим реку, зовому Мали Рзав1, про­ чем село Високу, после опет прегазим реку, именујему Велики Рзав1. После с опасностију живота пређем страшну, камену, високу гору, која се зове Жељински К рш *, затим дођем у село Жељине. Овде после на десно оставим једну страшну, камену стену, зо­ вому Соколица, у којој птице соколи легу се. Затим опет преко страшне, високе, ка­ мене горе, зовоме Турчиновица, с опасно­ дозволенное — допуштење. возобновлена — обновлена. вместо — место. чесно — ваљано, добро. оиасностију — ойасношЬу. зовому — која се зове. 1 Река Р зав извире испод Дебелог Дрвета, на самој гранаци између Србије и Турске, и по селу Мочиоцима зове се прво Мочиочка Река; пошто прими више потока зове се, од села Биједе Реке, В ели ки Р зав. Испод села РадобуЪа прима с де­ сне стране М а ли Р зав, и одатле се зове Рзав, Утиче у Моравицу испод Ариља. 2 Т о je брдо у селу Жељину, и зове се В е л и к и Крш; ви­ сок je 1049 m.

У СЕЛУ СИРО ГОЈНУ

13

стију живота пређем и на ручак доспем у село, зовомо. Сирогојно. У овом селу јест једна нова мирска ц ерква с једним лепим предверијем. Церква je пристојне величине, а зидао je народ с титори и приложници. При увходу у церкву от западне стране у предверију више врати види се изображеније св. Пе­ тра и Павла с једним кандилом, а с леве опет стране покрај изображенија стоји следујушчи натпис: [У натпису се каже, да je овај храм светих апостола Петра и Павла саграђен 1821. године и да му je ктитор »славни војвода Јоан Мићић, рођен у ужичкој нахији, у селу Чајетини“.) Ова церква лежи на земљи еминској. — Ио пришествију мојему к церкви дође и пречест. г. Марко Смиљанич, протопопа, с г. оцем Јоаном Туцовйчем, пароком, пак ми донесоше обед код церкве. Потом г. отац Марко, протопопа, jeдан особито чесни Сербљин, поздрави ме учтиво и предложи ми обед, говорећи ми: „Примите, господине, овај наш мали ручак за велики, што Вас не можемо и боље угостити, понеже да наше куће одавде далеко одстоју“. Ja му особито благодарим на н>еговој учтивости, и почнемо ручати. Тако трајушчу нашему ручку добијемо известије, да г. Јоан Мићић, кнез, није у Чајетини него мирска — световна. у входу — уласку. изображе­ н и е — слика, икона. иароком — свештеникол. иопеже да — ііошто. иредложи — понуди. трајушчу нашему р у ч к у — док ручасмо, за време ручка. известије — извешће, глас.

14

Ja ВУ ЈИ ЧА

П У Т Е Ш Е С Т В И ЈЕ

ПО С Е Р Б И ЈИ

у Раковици у лову. Того ради по совершенију ручка ja, г. отац протопопа Смиљанич, г. отац Туцович и мој момак Лаза кренемо се одавде, пак близу села Владаје1 сретнемо његовог гшсара, г. Василија Димитријевича, који je от свога господара кнеза Мићића био по мене послат. И тако у содружеству прођем село Гостиље, после прегазим реку Кату ш п и ц у а гіланину Вучајицу оставим на лево, пак после тога на преношчије досгіем у село, зовомо Раковица3. Овде дакле застанем г. Мићића, с којим се учтиво поздравим и благода­ рим му на чесном гостољубију, које сам имао у Ариљу, у његовом чесном дому. Междутим донеше нам и добру вечеру. Ми после повечерасмо, пак у једној колеби на љуштикама кукурузовнима проведосмо ноћ. И тако сутрадан, то јест 7-го октом., по пријатију ручка, благодарим мојему великодушному домаћину г. Мићићу. После г. отац протопопа Смиљанич остане код њега, а ja с г. оцем Гуцовичем и мојим момком кренем се одавде, гіак на леву руку оставим планину Чиготу. После преко поља4 Златибора путујући ударим перво на колебу, то јест г. Мићића салаш, гди његову летину и марву прегледим. После силазећи совершенију — свршетку. содружеству — друштву. ио иријат ију р учка — после ручка. 1 Владаја je сада заселак села Гостила. 2 Река Жатушница je дева притока Великог Рзава; извире испод Градине. 3 Сад заселак општ. гостиљске. 4 Златибор je велика висораван.

И З Ч А ЈЕ Т И НЕ П РЕ К О

З Л а Т И БОРА У С ТА П А РЕ

15

страшну, с каменима стенама спојену планину, зовому Стрмац, оставим с десне стране, на једној високој, каменој планиниједан стари, до основанија порушени град, зовоми Гра­ дина; после дођем у село Чајетину.1 У овом селу има такожде г. Мићић свој двор с многима зданијама какогод у Аршьу. По пришествију мојему овамо њеГови домашни при­ м и те ме учтиво, пак после ручка с попом Туцовичем [и] мојим момком кренем се одавде, пређем поток Грабовицуг и приспем к једној малој, от дрва начињеној церкви, које храм јест свјати пророк Илија и лежи на земљи еминској. Овде после растане се от мене отац Туцович, пак отиде на десну страну, а ja узмем пут на лево, пак с мојим момком пређем села Мачкат и Качер. После сиђем се са страшне, високе планине, именуеме Осоје, после прегазим реку Ђетињу3 и онај вечер на преношчије шчасно доспем у село именуемо Стапари. По пришествију мојему овамо отидем на квартир код чест. г. оца Саве Радонича, парока. А понеже да он није био дома, то његови домашни примите ме радосно. И сутрадан, то јест 8. октом., по призданијама — зГрадама. шчасно — срећно. квартир — стан. 1 Чајетина je сад варошица са 137 домова и 802 становника. У њој je седиште начелника среза златиборског. 2 Грабовица je десна приточица реке Сушице, која утиче у реку Ђетињу. 3 Река Ѣетиѣа почиње од иланине Шаргана, протиче кроз Ужице, и близу свога ушћа у Моравиду, испод Пожеге, састаје се с реком Скрапежем.

16

J . ВУЈИЧА П У Г Е Ш Е С ГВ ИЈЕ

ПО

С Е РБ И ЈН

јатију ручка, благодарим мојим добрим странопримцем на њиовом чесном угошченију, пак с мојим момком кренем се одавде и с опасностију живота преко једне страшне, камене планине спустим се доле к једној новој малој церкви, коју су Турци у време рата, ЈосиФа втораго, императора римскаго, попалили и до основанија порушили били. Обаче после при владенију Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, јест народ с титори и приложници паки ову нову из основанија созидао, како што у предверију, горе више западни врати, при увходу у церкву, следујушчи натпис гласи: [»С Божјом милоиіЯу овај храм начини се под вл адом ккеза врховнога Милоша ОбреновиЯа, с његовим доиуштењем, иомоЯу Госиодара Јована МиЯиЯа и ннеза Средоја и осталих кметова и сељака, године 1820.“] Ова церква лежи от севера, запада и југа измежду камени, шумни планина, а от востока указује се један простор с прекраснима ливадама. Храм церкве јест овјати Михаил Архангел. Ова церква нема никастраноиримцем — људима који примају, госте, странце. угош ченију — гошћењу, части. иаки — опет. ир и владенију — за владе. 1 Дар Јосиф II, син Марије Т ерезије, у савезу с руском дарицом Катарином И, 1788. године зарати' с Турцима. Аустријска војска пређе у Србију, и Срби листом пристану уз аустријску војску п стану се тући с Т урцима. Р ат со несрећно сврши 8а Аустријанце, аустријска се воЈска повуче испред Турака преко Саве и Дунава, и Турцима остави Србе на милост и немилост, те турска војска опет поплави Србију. Од српских устаника и добровољаца — Фрајкораца, како их зваху Аустријанцн, — највише се одликовао Коча ПетровиК, из села Пањевца, у округу јагодинском, те je овај рат и познат у Србији као »Кочина крајина« или »Кочин рат«.

17

ИЗ СТАПАРА У У Ж ИЦ Ё

квог грунта, а лежи на земл>и спахинској, коме су свештеници у неко време у име глав нице сваке године за церкву давали по једну лисичију кожу а друго ништа. Сада обаче при владенију Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, не дају свештеници за церкву ниједну пару. После одавде кренем се, пак преко страшне, високе планине спустим се на реку Ђетињу. Потом прегазим преко ње и путујући преко прекрасни ливада и понешто нланина оставим на једном месту с леве стране један источник с две луле, који прекрасну излива воду, гіак напоследок ето ти ме с мојим момком Ла­ зом благополучно дођем у варош, зовому Ужице1. Ова варош куино с іьеним гра­ дом лежи при реки Ђетињи, која кроз неку малу част ове вароши тече, после покрај сада обаче — сада пак. напоследок — нанослетку. благополучно — срећно. купно — заједно. част — део. 1 Ужице je стари град, и у почетку je био само обичан жу пски град. Доцније, нарочито уосманлијско време, Ужице je било изишло на глас као велико и важно место, те се све више и чешће помиње у историји. Срби су, у устанку за ослобођење, узели Ужице од Турака на св. Илију (20..јула) 1805. године, уговоривши с Турцима, да у граду остане турска посада, а варош да узму Срби и у њој да Србима суде Срби а Турцима Турци. Турци погаз ) овај уговор, и устаници и ио други пут опседну Ужице, 1807. године. Турци су се добро држали, али их Срби после тромесечне опсаде и многих бојева савладају и заузму и град и варош. У овом другом нападању на Ужице највише се одликовао Милош Обреновић, потоњи кнез српски, и ту je био опасно рањен. Кад 1813. године све виђеније народнѳ старе­ йшие оставите Србију и пређоше у Аустрију, Милош, нехтевши остављати своје земље и својега народа, похита Ужицу и заузе ужички град; али се није могао у њему дуго одржати без хране, Ј . ВУЈИЧЛ ПУТЕШЕСТВИЕ 110 СЕРВИЈИ, II

2

18

J . ВУЈИЧА ПУ ТЕ Ш Е С Т В И ЈЕ

ПО С ЕРБИ ЈИ

града теченијем њеним додирује га у један крај. А планине, измежду којих ова варош лежи, јесу ове, то јест: от севера зове се нланина Царипа, от востока Крчагово, от југа Нрушчица, а от запада Буар. — Ja када сам кроз ову варош на мом белом хату коњу јашио био, а хат би гдигод коіье опазио, то би он из све крепости његове рзао, како да иде какав постилијон. Турци би пак на мене погледали и от јарости очи би доле у земл>у оборили, а буле Туркиње опет терчале би на пенцере, пак би ме љубопитно кроз роштИа/ье гледале, а гдик^ја би се на мене и накашљала, јербо от како Турци у Сербији владају, никада ниједан није био тако парадно у немецки хаљина кроз Ужице теченијем — током. креиости — снаге. иостилијон — писмонопіа. иенџере — прозоре. кроз рош тиље— кроз гвоздену ограду, решетке (на йрозорима). парадно — свечано. у немецки хаљ ина — у хаљинама немачкога (јевропскога) кроја. муниције и других потреба, те Турци оиет обдадаше Ужицем и ужичким градом. 1815. године, после боја па Љубићу, Срби пођу на Ужице. Ужички Турци нису се смели упуштати у борбу, него понуде кнезу Милошу, да на леп начин уреде своје од носе са Србима. Кнез Милош то прими, те град остаде Турцима, а Србима je у вароши управљао кнез, кога постави кнез Милош. 14. Фебруара 1832. године погибе у Ужицу неки Вучић Курлага, из села Стапара, и то произведе велики перед у вароши. Кнез Милош, дознавши шта je било, исели све Србе из Ужица у Пожегу, па тамо премести и суд, и у Ужицу осташе сами Турци, који сад осташе као у каквој опсади. Тек 1835. године кнез Милош до­ пусти, да се Срби Ужичани врате у Ужице. Ужички град je остао све до 1862. године; тада je порушен и Турци су исељени из Ужица. Данас je Ужице главно место у читавоме југозападноме крају Краљевине Србије и столица начелнику округа ужичкога. ІІма осморазредну гимназију. У Ужицу има сад 1.030 домова и 6.408 становника.

У Ж

19

И Ц E

прошао како ja, зашто би такови абије от Турака све на залогаје искресан био, кромје ратни времена, сирјеч принца Еугенија1, ЈосиФа цесара и прочих. Обаче за садашньу ову публичну свободу, мир и тишину коме иноме благодарити имамо него перво Богу, потом Јего Књажескому Сијатељству, Г. Милошу, да он мудрим његовим управле­ нием и проницателним духом јест до тога дошао, свирепе Турке већ једанпут у школу утерати и памети их научити, да већ једанпут от њиовог свирепства и злочинија пре­ стану и да тобож силом чесни људи постану? Ja овако с триумфом идући кроз Ужице дођем к магистратском дому1. После сјашим с хата, пак отпустим мог момка купно с хатом у Чајетину, при којем писмено бла­ годарим г. Мићићу на његовом великодушију, а моје вешчи ондашњи момци пренесу у магистратуалну собу. Ja овде абије учи­ ним познанство с г. Јоаном Бугарским, ма­ гистратским писаром, пак пођем с њим по абије - одмах. на залога je искресан — на ситне делове исечен. кромје — осим. сирјеч — нарочито. про­ чи х — осталих . иубличну — јавну . иноме — другоме. ироницателним — разумним. злочинија — злочинства. с триумфом — свечано. вешчи — ствари, пртљаг. маги­ стратски, магистратуални — судски, што припада суду. 1 Принц Евгеније, главни заповедник аустријске војске у рату који je Аустрија имала с Турцима 1716.—1718. године. Овај je рат завршен миром између Аустрије и Турске, који je био углављен у вароши Иожаревцу (»пожаревачки мир*), а по коме Аустрија завлада и већим делом данашње Србије. 2 У оно доба по већим местима у Србији били су маги­ страты; то су као данашњи нрвостепени судови. 2*

, Ј

20

Ja ВУЈИ Ч А П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРБ И ЈИ

вароши примјечавати достопамјатне реткости. И тако пролазећи кроз сокаке примјетити јесам могао, да Ужице скоро толико може бити, колика je варош београдска кромје града и предварошица, јербо само турски домова овде находе се до 1200, а серпски на 80 числе се, тако совокупно домова има 1280. — Даље у овој вароши видио сам до 20 турски џамија, измежду којих само 8 целе с монари числе ее, а друге све порушене леже. Равно и дућана находе се до близу 200. У град нисам могао ући, јербо Турци христијаном запрешчавају у њега улазити. Тако морао сам га с једне планине мотрити. Обаче он није тако достојног приМЈечанија, јербо исти град лежи на верху једпе іілаішпе, около je обзгідан с једним зндом, на којсму топовм намештени јесу, а у нутрп у граду само три до четпри дома находе се, који служе за магазине. Около овог града горе јесу два тверда предградија с батеријама, топови и кулама, от којих једно предградије, преко реке Ђетиње, лежеће к западу, јест блаженопочивши г. Милан Обреновић1, старији брат Јего КњаЖескаго Сијатељства, Г. Милоша, за време ири.чјечавати — опяжати, посматрати. достоаамјатне — значајније, већо, које заслужују пажњу. иредварош ицп — подгр.чђа. числе се — броје се, урачунавају се. совокупно — укунно. с мопари — с мунаретима, кулама с којих хоџе зову своје верне на молитву. равно — исто тако. христијаном — х ришћанима. заиреилчавају — прече, не допуштају. иримјсчанија — пажње. 1 О М илану ОбреновиЯу види на стр. 127. нрве књиге »Путешествија«, у наиомени.

У Ж

И Ц E

21

свога војеводства под владенијем серпскаго вожда Г. Петровича сазидао. А друго к во­ стоку, с ове стране реке Ђетиње лежеће, јест от давног времена сазидано, и ово особито служи к крепости градској. У овому Турци опасности ради строжајшу стражу обдержавају. У овој вароши бил а je резиденција ар­ хиепископа нашего, која сада до основанија порушена лежи. Зато пређе неког времена била je пренешеиа у Вал>ево, а одавде по­ сле у Ш абац'. Обаче зато опет архиепископ не потиисује се шабачки но ѵжички. Овде наше церкве нема него je једна прилична школа с 35 ученика и једним учитељем. По­ том следује магистрат нахпски, у којемудве нахије суде се, то јест ужичка и сокол ска. Кнезови овог магистрата јесу г. Атанацко Марич, кнез ужичке нахије, а г. Miiha Ар­ сенович опет соколске нахнје. После овог следује и г. Петар Стојанович, чаршински кнез. Ко овоме суду принадлежи и један писар или ти нотариус, који се зове г. Јоан крепости — јачини, снази. строжајгиу стражу обдерж авају — врло обазриво чувају, пазе. резидепцщ а — сто­ лица, престоница. чарш ински — варошкн, градски. 1 Ово казиваше Вујићево о арх иепископији у жичкој није тачно. И онда, кад су се поједини архијереји називали ужвчким, ваљевским и шабачким, столица им није била у Ужицу, па да je после преношена одавде у Ваљево и из Ваљева у Шабац. Биће да je ова пометња у Вујића дошла отуда, што je у раније доба била архиепископија у Ариљу, па се касније, кад je Ужице постало познатије од Арпља, ова почела звати по Ужицу и ужичком архиепископиом. У самом Ужицу нема предања, да je кад у њему била архиеиискепија, нити се зпа да има каквих рушевипа од старе архиепископије.

22

J . В У ЈИ Ч А ПУ ТЕ Ш ЕС Т В И ЈЕ ПО О Е РБИ ЈИ

Бугарски, родом из Маџарске, места же Великог Бечкерека, кога како христијани тако равно и Турци у високом почитанију держе и радо га имају. У овом магистрату неважна дела окончавају, а што су важна и особито криминална шиљу се у Крагујевац к Суду Народном, гди решенија њиова добивају. Даље, кромје магистрата илити рећи суда серпскаго находи се овде и турски суд, кога лица судејска јесу ова: перво јест везиров намесник, то јест муселим, и ово je презес суда; после овог следује месни кадија, а за њим алајбег, који je посредственик турски спахија; за овим опет иде капетан града, а после овог старешина свештенства, који се зове еФенди-оџа. Овоме суду присуствује и по један серпски кнез илити писар у случају какве распре измежду христианина и Турчина. Недалеко от ове вароши јест једно мало село, зовомо Сввојно, у којему једна мала, от дрва находи се церква. Храм ове церкве јест свјати Михаил Архангел. Она лежи на земљи еминској. Ja у вароши Ужицу у магистратском дому код г. Јоана Бугарског, нотариуса, учи­ ним моје преношчије. Потом следујушчи дан, то јест 9-го октом., благодарим мојему ве­ ликодушному пријатељу, домаћину г. Буу високом иочитанију держе — врдо уважавају, поштују. неважна — незнатна. окончавају — свршавају, пресуђују. криминална — кривична. судејска — судска. ирезес — председник. иосредственик — посредник.

ИЗ УЖИЦА У МАНАСТИР РАЧУ

23

гарском. После с другим момком и г. Мићом Арсеновичем, соколске нахије кнезом, кренем се из Ужица, прегазим малу реку Волујац\ затим пређем преко планине Волујац. По­ сле одавде ступим у соколску нахију и дођем у перво село, зовомо Заглавак, затим у село Дуб. У овом селу јест једна мала, от дрва начињена церква. Храм ове церкве јест Вознесеније Христово, која потпада под ма­ настир Рачу. — Одавде после дођем у село П илицу, а иза овог после прегазим малу реку Рачу2, пак онај исти дан на иреношчије приспем у општежитељни манастир, именуеми Рача3. Овај манастир лежи на малој реки^ зовомој Рача, недалеко от реке Дрине, у соколској нахији, измежду страшни, високи, камени, са шумама покривени планина. Основатељ овог манастира био je свјати Драгутин4, краљ серпски, преименовати во мона1 В о л уја ц je поток, лева приточица реке Ђетиње; извире из планине Волујца и утиче у Ђетињу изнад самога Ужица. 2 Мала речица; утиче близу Бајине Баште у Дрину. 3 Манастир Рача je испод саме планине Звезде, недалеко од Дрине, неколико километара далеко од Бајине Баште. По на­ родном предању, манастир Рачу je подигао срііски краљ Драгутин. Кад Турци завладаше Србијом и порушише много друге манастире и градове у њој, порушише и Рачу. Не зна се колико je била у развалинама. Тек пред крај осамнаестога столеКа, 1795. године, обновио je Рачу хаџи-Мелентије СтеФановић. 1813. године Турци из Сребрнице, у Босни, пређоше преко Дрине, посекоше јеромонаха Исаију и ђакона Јована Обада у самој цркви, па сііалиіпе манастир и све дрквене ствари у њему. 1815. године врати се хаџи-Мелентије из Фрушке Горе, куда се још 1813. го­ дине беше склонно испред Турака, и поче оправљати манастир. Манастиру притече у помоћ и кнез Милош, и његовом помоћу Рача je потпуно обновљена 1830. године. 4 Драгутин je био старији син српскога краља Уроша, сина Стевана Првовенчанога. Српским краљевством je почео вла-

24

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С Е РБ И ЈИ

шестве Теоктист. А храм je Вознесеније Хри­ стово. — ГІо стародревни доказатељстви овај манастир толико je велики био, да су у њему до 300 калуђера обитавали; зато се и „мала серпска лавра" именовао. Овај мана­ стир бјаше у време рата ЈосиФа Втораго, им­ ператора римскаго, от Турака сав попаљен и порушен, и тако у оваком пустом состојанију бивао je до лета 1795. Потом високопреподобни г. отац аџи-Мелетиј Николајевич', почивши архимандрит — који за време аладенија серпскаго вожда Г. Петровића от Јего Императорскаго Величества росискаго, ареименовати во монашестве — назван у монаштву, калуђерству. старо древн и — старим, из старих времена. доказатељстви — доказима. состојанију — стању. дати после смрти свога оца Уроша, 1276. године и владао je до краја 1281. Онда краљевску власт у Србији уступи своме млађем брату Милутину, а себи задржа на управу Мачву, Срем, Браничево, Кучево и један део Босне, и од тада се звао »сремски краљ* (1282. —1316.). Последњих година свога живота живео je врло побожно, лодижући цркве и манастире и живећи и сам скромно и богоугодно. Пред смрт се покалуђерио, добивши име Теоктист. 1 Хаџи-М елент ије звао се СтевановиЛ по оцу Стевану. Рођен je у селу Бирчу, у сребрничкој нахији, у Босни. Зарана je отишао у манастир, тамо научно читати и писати, па се по­ сле у манастиру Троноши и покалуђерио. 1794. године ишао je у Јерусалим, да се поклони Христову гробу (отуда je и назват хаџијом), и у повратку сврати у Цариград и ту изради царски Ферман, да оправи манастир Рачу. Манастир je оправио 1795. године, па je после и остао у њему. Кад 1804. године Срби у београдском пашалуку устадоше на Турке, и хаџи-Мелентије je дигао устанак у своме крају и после je, као војвода, војевао у ономе крају противу Турака. 1810. године био je изабран за митрополитскога намесника, а 1811. године за шабачког владику, али није био иосвећиван. Несрећне 1813. године, кад многи виђени л»уди пребегопіе из Србије у Аустрију, и хациМелентије се склони у Фрушку Гору, и отуда се врати у свој манастир Рачу, чим кнез Милош ослободи Србију од Турака. У Рачи je остао до смрти. Умро je 27. марта 1824. године.

МАНАСТИР РАЧА

25

Александра Павловича2, за ревност његову получио je крест, на којим с једне стране јест изображено распјатије Христово, а на другој стоји овај натпис: За љубов вери и отечества — јест с братијами својими за време турецкаго владенија паки лепо возбновио овај манастир. Обаче но паденију серпскаго вожда Г. Петровича, када су Сербљи Тур­ ком себе на веру предали, онда су Турци присјагу вере нарушили, к манастиру до­ шли, пак најпре калуђере — оца Исаију и оца Игњатија — у олтару код чесне трапезе заклали, после манастир от свију страна за­ палили и до основанија разорили. Обаче ништа менше, по пријатију владенија Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, предсказани архимандрит, г. аџи-Мелетиј купно с братијами својими, оцем Мојсејом и Теодосијем, поче овај манастир возобновљавати. А понеже да им није било возможно согіственим њиовим иждивенијем намереније њиово ко концу привести, то принуждени јесу били руку гіомошчи от Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, просити, који из усердија иолучио— добио. којим — којем, коме. р а с ји а тије — распеће. турецкаго владенија — турскога владања. возобновио — обновио. Турком — Турцима. ирисјагу — заклетву. чесне — часне, свете. обаче ништа менше — ади опет. ио иријат ију владенија... Г. М илош а — поштоје почео владати... Г. Милош. иредсказани — напред поменути. к у и н о — заједно. возобновљавати -— обнављати, наново подизати. ионеже — како. возможно — могуће. иж диве­ н и ем - моћи, средствима. ко концу привести — довршити. р у к у помошчи — помоћ. усердија — усрдности. 2 Александар ПпвловиК — руски дар Александар I, најстарији син цара Павла.

26

J . В У ЈИ ЧА

ПУТЕШ ЕСТВШ Е

ПО С Е РБ И ЈИ

и ревности ко благочестивој вери и христољубивому закону нашему услиша проше­ н и е њиово, пак с његовим сопственим трошком доверши њиово предвзјато дело. Келије обаче, које јоште от турскаго свиреп­ ства до основанија порушене леже, јоште нису доправљене, него междугим за сада пребивају Јеромонаси у два утеснена мала дома. Церква унутри јоште није сасвим доправљена, но сада се топрв доправ-ьа. Недалеко от овог манастира јесттакожде једна до основанија порушена, стародревна церква. Сказује се, да су около ове старо­ древне церкве, по пешчера и гудура, пребивали пустињици и посници, који су у овој стародревној церкви богослуженија творили. Но зато опет ова je церква припадала била к манастиру Рачи, из кога су пустињици њиово препитаније и одјејаније примали. Овај манастир притјажава неколико прњавора1, грунтова и виногради, пак за сва ова притјажанија двома спахијама њиовима плаћа на сваку годину главницу по 10 гроша и от сваког усева даје десетак. К тому joирошеније — модбу. иредвзјато — предузето, отпочето. утеснена — мала, тескобна. до основанија — до темел»а. тоарв — тек. сказуЈе се — прича се. ио иешчера — по пештерама, пећинама. иосници — испосници. иреиитаније и одјејаније — храну и одело. аритјажава — притежава, има. иритјажаиија — притежања, имања. 1 Прѣавор — куће појединих људи, наирављене на манастирској земљи; то су махом куће манастирских иослушника и људи, који раде манастирско имање. Тако су уз многе манастире постала читава седа, којима јеобично остало старо име, те сад у Србији има више седа, која се зову Прњавор.

ИЗ МАНАСТИРА РАЧЕ У СЕЛО

СВОЈДРУГ

27

ште сваки јеромонах от своје главе плаћа по два гроша. Јеромонаси ове обитељи јесу: високопреподобни г. Мојсеј Јоанович, који лета 1825., јулија 27-го, произведен бист на степей архимандритства; потом следује преп. отец Василиј јеромонах. К личном состојанију ове свете обитељи прпна'длеже јоште и два брадата старца, от којих један зове се Макарије, пак има 100 година. Овај je мо­ нах, и пострижен je био у манастиру Преображенију, под планином Кабларом. А други се зове Стефан Николајевич, мирски старац от 110 година; овај je био отац г. архиман­ дрита аџи-Мелетија Николајевича. Ja овде код г. архимандрита Mojceja Јоановича пребудем на преношчију, који ме учтиво и љубовно прими. Потом сутрадан, то јест 10-го октом., по божественој служби, јербо je била недеља, после ручка, благода­ рим мојему великодушному домаћину, оцу архимандриту Мојсеју, пак кренем се с друштвом из манастира и прођем једно турско село, зовомо Пљесково'. Овде после опрости се от мене г. Мића Арсенович, кнез, пак отиде к његовом дому, а ja с мојим момком дођем на реку Дрину. После приспем к једној планини, која се зове Црввнв Стене. Одавде после прођем села Црвицуг, Ііетрич*, ирииадлеже —■ припадају. 1 Сад заселак. 2 Две су Црвице, обе близу Дљескова: Горѣа Ц рѳица и Доња Црвица. 3 Села Петрича сад нема.

28

Ja В У ЈИ ЧА П У ТЕШ ЕС ТВИ ЈЕ П О С Е РБ И ЈИ

затим пређем преко једне камене ћуприје, која je на реки Рогачици1 и на преношчије дођем у село, зовомо Својдруг. У овом селу јест једна стара, от плетера церква, к о јаје двапут от Турака паљена и рушена била, а садашњи парок, г. Димитриј Захарич, јест с народом бйо возобновите^ речене церкве. Храм je ове церкве Вознесеније Христово. Ja код здешнога парока, г. оца Димитрија Захарича, учиним моје преношчије. Потом сутрадан, то јест 11. октом., по пријатију Фруштука, благодарим мом человекољубном странопримцу домаћину, пак с мојим момком одавде кренем се, оставим село Рогьчицу2 на десно, после прођем сел а: Гвоздац, Оклетац, Стрмово, пак приспем једном турском селу, зовомом Бачевци*. У овом селу при путу јест једна нова турска џамија, а близу ње јесу две ковачнице, у којима турски Цигани кују гребене, сацаке, стругаче и чимбаре4. Код иарок — свештеник. возобновитељ — обновител». здешнога — ондашњега. ио иријат ију фруштука — после доручка. 1 Река Рогачица долази с Малог Повлена и Гњиле Пресеке, и ту у врху зове се Зарошка Река, по селу Зарожју, кроз које протиче. Код села Јеловика прима с лева Јелашницу, која извире с Јелове Горе, код села Костојевића прима Дервенту, па протиче кроз село Својдруг и код варошице Рогачице улива се у Дрину. 2 Рогачица je сада варошица. 3 Сад заселак општ. стрмовске. 4 Чимбар je гвоздена опрегача са ситним зупцима на je дном и другом крају; њима ткаље затежу ири ткању платно на разбоју да им се не купи, кад при проткивању ударају брдом у ткиво.

У СЕЛУ БУКОВИЦИ

29

овог села састанем се с г. Петром Васичем, кнезом, који je путовао у манастир Рачу, пак му јавим намереније и заповест Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, на које он мени даде ььеговог момка да ме допрати преко његовог села Буковице до другог опет кнеза, а мога момка врати натраг к његовом дому. — Ja после одавде с другим момком прођем два турска села, то јест Дону1 и Трешгьицу2, потом друга турска и серпска села, сирјеч: Кошл>е3, Дрл&чу, Кељиће4 и Битиловац5. Код овог села тече мала река., зовома Буковица. Ja преко ове реке пређем и дођем на Мчџарско Гробље. После одавде пођем кроз стратпне, камене пешчере и на преношчије приспем у село, зовомо Буковица6. По пришествију мојему овамо отидем на квартир код г. Петра Васича, кнеза, који je био у манастир Рачу онај дан отишао, како што je горе речено. Обаче мене како огіазише деца, девојке, жене и младе, то почеше ми се громким гласом смејати, а ja намереније — намеру.

сирјеч — то јест.

1 И овога села сад нема. 2 Сад je то Горѣа Трешѣица, заседак села ГрчиЯа. 3 И овде Вујић једним стмеаом убухвата два села, јер постојп Горње Кош/ье и Доње Кошље, и оба су седа близу једно другоме. 4 Овога села сад нема. 5 Битиловац je сад заселак села Дрлача. 6 И Буковице су две на овоме месту: Горѣа и Доѣа Б у ­ ковина.

30

J.

ВУЈИЧА

П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

опет њима, пак јоште сувише, што најпре почеше деца от мене бежати, чудећи се мојима хаљинама и наипаче мојој капи, а ja опет њиовима хаљинама а највише женскима капама, от којих једне изгледају на овај начин, то јест: оне су подобие маџарским седлама, које су код отмени госпођа горе свуда с новци, сирјеч малима парама накићене. Обаче ова седла илити рећи капе стоју на женама напротив, јербо што на коњма стоји напред, то на њиовима главама стоји остраг, пак на стражњој страни капе стоји један мали венчић с парама, приљубљен к капи, тако да када жена иде, а оне паре горе све се љуљају и звече. На иредњој опет страни капа јест доста раширена, пак свуда унаоколо с великима ресама опшивена, које низ бикуље доле висе, пак и ове ресе јесу све с парама накићене, да када жена иде и оне паре с ресама љуљају се и звече. — Други опет вид главнаго украшенија женскаго пола јест овај, т о јес т: неке опет носе горе на глави више бикуља једну капу округлу какогод бундеву. Из ове капе илити рећи бундеве горе извијено види се како какво цвеће, а из овог цвећа више горе виде се произникла пера паунова, пак и ових капа свуда je с парама искићена, да када иду, а паре, то јест новци, звече. Други гіак хаљина женскаго пола што се тиче јесу схо­ наииаче — нарочито, особито. подобие — сдичне. бикуље — витице. вид — начин, облик. украш енија — украса.

У село

вуковици

31

дне халэинаіуіа други нахија, то јест ужичке, крагујевачке и т. д., то јест: оне воопшче носе ђердан, дугачку, извезену, са широки рукави кошуљу, шарен појас, једну или дв е доле с ресама шарене кецеље, шарено извезене чарапе, опанке с кајиши и пр. У овом селу примјечанија достојно видити je једну новуцеркву. Основатељ ове церкве јест био г. Петар Васич, соколске нахије кнез, који je сопственим трошком речену церкву дао направити и лета 1818. довршити. Храм je церкве свјати отац Николај. У церкви све по обичају у расположенију стоји. — Близу ове церкве к северу јест и једна школа с 8 ученика и једним учите­ лем, коју je исти г. Васич, кнез, сопстве­ ним иждивенијем дао начинити. Потом не­ далеко от церкве јест и г. Васича кнеза двор и друга зданија, у којима он с његовом госиожом супругом ТеоФ аном, кнегиіьом, и прочима домашнима обитава. — Мене г. Васича кнеза домашни учтиво на квартир примише и чесно угостиш е; дакле ja код гьи учиним моје преношчије Потом следујушчи дан, то јест 12. октом., благодарим мојим добрим људима, пак с мојим момком кренем се одавде и пођем даље. Тако на л е ­ во] страни оставим турско село Шаиаре' под сходне — сличне. воопшче — уошпте. иримјечанија достојио — вредно иажње, што заслужује пажњу. здапија — зграде. обаче — али. домашнима — укућанима. 1 Сад заселак седа Горње Буковице.

32

J . ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО ОЕРВИЈИ

планином Немић, после села Дубоко’ и Љубовиђу*, гди пређем реку, зовому Љубовиђу*, после прођем село Грачаницу, затим страшну планину Дрмник, а за овом село Рујевац. Потом пређем страшну камену гору Јагодњу. За овом гором после пређем села : Црнчу и Вољевце и дођем к једној каменој ћуприји, коју су јоште Латини4 били правили. За овом ћупријом после пређем с опасностију живота страшну планину Прослои, пак на десно оставим плаиину Десиотовицу, а ja доле спустим се у село Царину. У овом селу јест једна средша, от дрва начшьена церква5, коју су Турци по паденију серпског вожда Г. Петровича били запалили, обаче Сербљи jecy je освободили и погасили. После одавде кренем се, пређем реку Пецку* и почнем се пењати на Мрчанску Планину. На верху ове планине јест међа соколске и ваљевске нахије. После опет пређем преко Кокоровске Планине, која je у ваљевској нахији, пак дођем у перво село, зовомо Лоиатањ. Ja овде будем на преношчију код г. Симе Јанчића, кмета. 1 Сад заселак села Доѣе Буковице. 2 Ту су две Љубовиђе: Горња и Доѣа Љабовиђа. 3 Извире од Дебелог Брда и Великог ІІовлена, а утиче у Дрину код Дубокога. 4 Римљани, који су некада тим крајевима владали. У Србији се ваходи доста остатака од Римљана. 5 Не зна се кад je саграђена ова дрква; обнављана je 1811. године. • Дева приточила реке Јадра. Прогиче кроз село ІІецку и отуда јој име; до овога села зове се Голубинска Река.

ОСЕЧИНСКА

Ц РК В А ,

33

Ц РНИЉ ЕВО

После, следујушчи дан, сирјсч 13-го октом., мога момка отпустим, а с домаћином кметом и једним момком кренем се одавде, пак дођем к осечинској церквиг, која лежи измежду шумни, високи планина, на реки Ja.dpys. Ова je церква била два пут от Турака паљена и рушена. Обаче народ с титори, на дозволеније Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, јест њу лета 1818. возобновио и доправио. Храм церкве јест Вознесеније Христово. У церкви приметно сам један прекрасан, свилен, са шкоФијама извезен барјак, на којему с једне стране види се изображен свјати Архангел Михаил, а с друге свјати Николај и свјати Јоан Претеча. Ова церква лежи на земљи еминској. — По­ сле одавде почнем пеньати се на планину ВлашиЯ и после сиђем се у село Црниљево. Овде застанем г. Антонија Јоановича, кнеза ваљевске нахије, који je по његовој кнежевини визитацију чинио, а иначе он у селу ЛелиЯу обитава. Овај ме чесни Сербљин љубовно и учтиво прими на његов квартир, дозволеније — допуштење. визитацију — преглед.

шкофијама, — шљокицама,

2 T o je црква села Осечине; саграђена je 1765. године. 5 Река Јадар извире из пданиие Радаје у ваљевскоме округу и улива се у Дрину између Лиіпшце и Лешнице. Близу утока одваја се од Јадра један крак, који се зове Жича, и улива се у Дрину код Лешнице. Јадар има више притока; знатније су: Допатањска Река, Пецка, Ликодра, Коренита (леве притоке), Комирићска Река, Цветуља, Церница, Јаребичка Река (десне притоке). Ј . ВУЈИЧА ПУТЕШЕСТВИЈЕ ПО СЕПЈИЈИ, II

3

34

J . ВУЈИЧА П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРБ И ЈИ

после, по налогу Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, даде ми другог коіьа и момка. Потом опростим се от овог чести почитаемог г. Јоановича кнева, пак с мојим момком ириспем к миличиничкој церкви. Ова je церква доле с каменом а горе с платинама дрвенима начињена и довершена je лета 1791., августа 23-го. Она лежи измежду лепи иланина, на једном оцедитом месту. Храм церкве јест свјати великомученик Георгиј. Близу церкве јест један исцелителни источник, који се зове Двориште, и неда­ леко от церкве тече река Тамнава1. Ова цер­ ква держи и неке мале грунтове, за које Турчину спахији плаћа главницу по 10 гроша на годину. Ja код г. оца Јоана Кремановича, иарока, пребудем на преношчију. Потом следујушчи дан, то јест 14-го октом., по пријатију Фруштука, благодарим мојему велико­ душному домаћииу, г. оцу Кремановичу, на љеговом человекољубију, пак с мојим мом­ ком прођем мимо планине Јаутине2, прегазим Оглађеновачку Реку3 и приспем у село Бучести почитаемог — иоштованог, уваженог. илатииама — дебелим даскама, брвнима. исцелителни — лековит. источ­ ник — извор. грунтове — земље. 1 Река Тамнава извире из иланине Вдашића, а улива се у Саву код Забрежја. На десетак километара пред ушћем, код села Пиромана, прима речицу Уб. 2 ІІрво je морао прегазити Оглађеновачку Раку, па-прећи поред Јаутине. 3 To je мала речица; извире испод Мартиновића, протиче кроз село Оглађеновац и улива се у У6 више седа ДружетиЬа.

БУКОВАЧКА

35

Ц РК В А

к о в и ц у По пришествију мојему овамо отидем у дом пречестљејшаго г. Давида Попо­ вича, протопопе. Обаче да он није био код дома но у церкви, то његови домашни примили су ме радосно и угостите ме љубовно. После ja благодарим госпожи протиници и прочим, пак иођем к церкви. Обаче неда­ леко от протиног дома сретнем истога г. оца протопопу Поповича, кога поздравим и јавим му благопроизвол еније Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, на које он мени поклони се и абије врати се и неда­ леко путујући дођемо к церкви. Ова je цер­ ква пређе паденија и по паденију серпскога вожда Г. Петровича била от Турака два пут паљена и рушена. Обаче по пријатију владенија Јего Кіъажескаго Сијатељства, Г. Ми­ лоша, јест народ с титори и прил ожници, на дозволеније његово, паки церкву воздвигао и начинио. Храм церкве јест свјати отац Николај. Ова церква не держи никакву земљу, а плакала je Турчину спахпји главницу на годину по 6 гроша. Сада обаче под владе­ нием Государа Милоша већ от четири го­ дине не плаћа ни паре. От ове церкве после кренем се, пак пређем планину Радну. После прођем село Стаиречестњејшаго — врдо уваженог, поштованог. обаче да — како, иошто. љубовно — радо, љубазпо. благоироизволеније — вољу, наређење. абије — одмах. паки — одет. воздвигао — подигао. 2 В уковцци,

T o je сад Горња Б уковица, а црква je у селу Доњој

г

36

J.

ВУЈИЧА

ПУТЕШ ЕСТВШ Е

ПО С Е РБ И ЈИ

иар и дођем у село Камвницу. Код овог села нађем једну возбновљену церкву, која je от давног времена от Турака била попалена и порушена. Обаче на дозволеније Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, јест народ с титори, а наипаче с г. «Тоаном Симичем Бобовцем', кнезом ваљевске нахије, који je 1368 гроша на ово дело жертвовао, исту церкву лета 1818-го паки возобновио и водрузио. Храм церкве јест свјати отац Николај. Ова церква не держи никакву земљу, али зато опет Турчину спахији плаћала je главницу; обаче по пријатију владенија Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Обреновича, не плаћа спахији ни паре. — Ja после с чест. г. Симеоном Спасојевичем, пароком ове цер­ кве, и з мојим момком одавде кренем се и дођем у село ПричевиЯ на преношчије код неког Ж ивка Тодорића, једног чесног и гостољубивог простог Сербљина, који ме учтиво прими и даде ми вечеру. Ja овде код іьега учиним моје преношчије, пак у јутру, то јест 15. октом., по пријатију ручка, бла­ годарим овом гостољубивом странопримцу, обаче на дозволеније — ади допуштењем. наииаче — нарочито. иаки возобновио и водрузио — обновио и наново подигао. 1 Јовач СимиЯ Бобовац рођен je у селу Бобову,.у ваљевској Подгорини, око 1775. године. Први пут се помиіье у народним иословима 1823. године, кад га кнез Милош постави, као дотадашњег судију, за председника народноме суду у Крагујевцу. Једном Јован иође из Крагујевца својој кући, али га у путу пресретеу неки ненознати људи и испребијају, те од тога и умро, 14. јуна 1832. год. Сахрањен je код каменичке цркве, коjoj je био велики приложпик. (Види о њему и у првој књизи Вујићева »Путешествија*, стр. 173.)

П РИ Ч ЕВ И Ч К А

ЦРКВА

37

пак кренем се одавде, пређем реку Обницу1 и приспем к церкви иричевичкој. Ова je церква веема оскудна и сирота, от дрва начињена, пак лежи измежду високи, шумни планина на једном потоку, код једног источника. Храм церкве јест свјати отац Николај. У церкви измежду кіьига нашао сам један треб­ ник, у којему на первом листу ова примјечанија налазе се, то јест: Дође Мухамед везир со 3000 војске, и то се от кршчепи људи иобише, лета 1683. Пак узе Немац2 от Турака сву Славонију и Видии, лета 1681. Пак ерцег баварицкиѣ от Турака Босну узе, лета 1688. Паки узе Немац от Турака Ниш и Видин и иод Нишем разби Турке, лета 1689. Паки узе Турчин от Немца натраг и Видин и Ниш и Белиград, лета 1690. Пак разби Немац Турчипа па Михаљевцуа От везира ту погибе.... 1691. Пак дође Турчип иод Варадип1 и иак от големе кише иобеже; 40 дпи иде киша, лета 169k. веема — веома. требник — црквена књига у којој су молитве, које се најчешће читају при црквеним обредима. примјечанија — напомене. 1 Обница извире из пданине Медведника, састаје се с Ja бланицом изнад Ваљева, и одатде настаје К олу бара, 2 Аустријска војска. 3 Максим илијан Емануидо, кнез изборник баварски. Ади je те године Босну освајао од Турака Лудвик Баденски, а Ема­ нуидо je био под Београдом.

38

J . ВУЈИЧА

П УТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ ПО СЕРВ И ЈИ

Пак разби Немац царя турскога на Сенти\ лета 1691. Паки Немац учини м ир3 с Турпином 25 година. То лета беше 1699. Паки Сербљи иоробише Кечкемет4 и разбигие Мађаре, лега 4 702. Паки куга бист и много људи помори, лета 1109. Пак се умири Куручаг, лега 4744. Лаки се иостави Карол Шести кесар5, дета 4 742. Ііаки се разби Турчин иод Варадином и узеше Немци Т е м и ш в а р лега 4746. Паки узе Немац Белиград от Турака, лета 474 7. Паки учинише мир на Пожаревцу1 за 25 година, лета 4 748. Београд како je у зет от Турака лета 1116.у то има 52 године. От Нуручага лета 1122. Одавде после следује планина Тара, а за іьом река Јабланица*. После иду планине 1 В арадин je у Срему, на Дунаву, према Новоме Саду; то je био je дан од иајјачих градова у Аустрији. 2 Сента je иовеће место у Бачкој. 3 Т о je у исторнји познати карловачки мир. 4 Град у Угарској. 5 Карло VI, дар аустријски, ћесар немачки. • Град у Банату. 7 Т о je био чувени иожаревачки мир, закључен између Аустријо и Тур< ке, по коме већи део даиашње Србије потпаде под аустрпјску власт. 8 Јабланица извире из планине Јабланика, и више Ваљева се састаје са Обницом, и одатле почиње Колу бара.

МАНАСТИР ПУСТИЊА

39

Јабланик и Медеедник. Измежду планине Јабланика, Велике Стене, Чајне Стене, Викалице, села Ребеља, Виловице брда и Биљега [и] друма на Стубицу, пут Шдрела Великог и Малог, лежи општежитељни манастир, именуеми Пустиња1. Овај je манастир пређе 40 го­ дина от Турчина Бушатлије, паше скадарског, био сав попальен и покварен. Обаче титор ове обитељи био je христољубиви г. Георгиј Младенович, који je благоусердствовао седам кеса гроша к возобновленију ове оби­ тели жертвовати. Церква споља горе има једно кубе. А храм je њен Воведеније пресвјатија Богородици, и јест изнутра свуда измолована, пак над препратом мужеском стоји следујушчи натпис: [у коме стоји, да се овај храм исписа трудом игумана Јанићија Битојевића, године.... ] Овај манастир держи земл>у, за коју Турчину спахији препод. от. Партеније Брочић, намесник, главницу плаћа по 7 грош а, потом от сваког плодоносија даје десетак; равно и от своје главе плаћа главницу по два гроша и от прочи његови служитеља. Овде код оца Партенија, намесника, прихватим се мало с благоусердствовао — изводео. возобновление у — обнов­ лен^. иреиратом мужеском — препратом мушком, оним де­ лом у цркви, где мушкиње стоји. следујуш чи — овај. алодоносща — усева. 1 ІІустиѣа je сад световна црква. Подигнута je први пут још у неманићско доба.

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕСТ В И ЈЕ ПО С ЕРБИ ЈИ

хлебом и ракијом. Потом с мојим момком одавде кренем се, пак прођем села Стубб и Грачапицу1. И код овог последњег села на­ ходи се једна нова церква. Основатели ове нове церкве јесу: г. Вукосав Веселинович и г. Милосав Томич, који су сопственим њиовим иждивением ову церкву созидали, а храм je церкве свјати Михаил Архангел. Унутри све по обичају намештено стоји, само што јошге церква нема ниједног свештеника. — Ja у предреченоме селу Грачаници код г. Милосава Томича учиним моје преношчије, који ме гостољубно и радосно прими и свако воззможно угошченије учини ми, пак сутрадан, тојест 16. октом., по иријатију ручка, бла­ годарим мојему человекољубному домаћину, г. Томичу. Потом одавде кренем се и преко планине Парач дођем у село Сушицу, а одавде у село Аелий. По пришествију мојему овамо отидем у дом г. Антонија Јоановича, вал>евске нахије кнеза, који није био дома, него ja после опростим се от домашни његови, пак с мојим момком пођем преко планине Вране и срећно спустим се у општежитељни манастир, именуеми . Ћелије2, Овај манастир лежи измежду шумни, каменостени планина, на малој реки, возможно — могуће, угошченије — гошћење, част. каменостени — каменитих, стеновитих . 1 Села Грачанице иа томе месту сад нема, него постоји, близу села Стубла, само црква која се зове Грачаница. % Сад световна црква.

МАНАСТИРА

Ћ Е Л И ЈЕ ,

СТРМНА ГОРА

41

именуемој Градац', а на месту доста кра­ сном и оцедитом. Церква je средње вели­ чине, с једним спола трулом, коју су Немци купно с келијама лета 1798. попалили. По­ сле опет лета 1810. био je цели овај мана­ стир опет от Турчина Цора-Осман-паше по­ пален и порушен. Обаче после једног лета бјаше исти манастир паки возобновлен. Храм церкве јест свјати Михаил Архангел. Унутри у церкви јест ново темпло горе с распјатијем Христовим, престолнима иконама, царскими дверми, са седам лепи кандила и пр. укра­ шено. Овај манастир держи грунт, марву, пак за сва ова купно с десетком плаћа ма­ настир спахијама Турком Ахмет-бегу Ба­ логи и Займу Лозници у Београду на годину главнице по 55 гроша. — Ja овде код препод. оца Дионисија Јоановича, игумна, мало отпочинем, који ми за моје поткрепленије донесе меса, хлеба и ракије. Онда ja с мојим момком прехватим се мало. После мојему доброму, гостолубивому оцу игумну Дионисију благодарим, пак одавде кренем се, дођем на Стрмну Гору*, после на реку Јабланицу, а затим приспем к једној церкви, куипо — заједно. бјаше — беше. иаки возбновлен — опет иодигнут. темило — иконостас, преграда која одваја одтар од остале дркве, а на којој су иконе Христа, Бо­ городице и појединих светитеља. . расијатијем — распећем. держи грунт — има земље, имање. иоткреиленије — поткрепљење. ирехватим се — поткрепим се. 1 Г радац тече с планине Повдена, и код Ваљева утиче у Кодубару. 2 Сад седо.

42

J . ЛУ ЈИ ЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

именуемој Јовања1. Ова церква лежи измежду високи, шумни планина, која горе споља има једно труло, а храм je њен Рождество свјатаго пророка претечи и креститеља Господња Јоана. Ова je церква негда имала своје келије и калуђере, пак je била манастир. Обаче по многократном турском палењу и рушенију потпала je под мирску, парохијалну церкву. Зато сада и своје сопствене мирске пароке а не калуђере има. — После одавде кренем се и покрај реке Колубарв идући на вечер приспем у варош, именуему В а љ е в о Ова варош лежи измежду пла­ нина: Баир, Врана, Градац и пр., на реки реченој Колубари, пак може имати до 150 серпски а до 30 турски домова, измежду којих до 100 дућана находе се. Овде je и двор Јего Високородија, г. ЈеФрема Обреновича*, Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Ми­ 1 Црква седа Јовања, близу Ваљева. 2 Ваљево се први пут помиње у вашим споменицима тек за вдаде деспота Стеваеа Лазаревића; било je столица ваљевске епархије, којој je касније придружена и ужичка еиархија, те су се ваљевски митроподити називали и митрополитима ваљевскоужичким. Тек je почетном деветнаестога столећа ваљевска епархија спојена са шабачком. Ваљево се често помиње у ратовима, које су водили Аустријаецц с Турцима, нарочито у времену док су Аустријанци држади Србију и у рату 1788. године. 23. јануара 1804. године, пред сами устанак за осдобођење, београдски дах ија Фочић Мех мед ага посекао je у Ваљеву, бдизу моста на Кодубари, српске кнезове А лексу НепадовиЯа и И л и ју Б и рчанина, Данас je Ваљево једно од најдепших већих места у Србији; у њему седе командант дринске дивизијске области и начедник округа ваљевског. Ваљево сад има 927 домова са 6.810 становника. 2 Јеврем ОбреповиК, прадед српскога краља Александра I , био je најмлађи брат кнеза Милоша. Рођен je око 1790. године. Још младићем био je научно читати и писати. У народне по-

В А Л> Е В О

43

лоша, најмлађег брата, који состоји се из једног департамента и содержи прекрасне мобилирате собе. Близу његовог двора јест и церква, коју je опшчество по пријаткју управленија Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, на његово дозволеније од дрвеног материјала водрузило. Храм церкве јест покров пресвјатија Богоматере, 1-го октомврија. Даље от церкве, к северној страни, јест и магистрат ваљевске нахије, који состоји се из два кнеза и једног писара, у којему свака дела совершити се могу кромје једног криминалног, који се шиље у Крагујевац к Суду Народном. — Изван опет обграде дворске находи се једна знаменита воденица от четири камена на реки Колубари, која Господару ЈеФрему доста велику ползу приноси. Потом следује једна школа, која содержи 46 департамента — спрата. содержи — има. мобили­ рате — намештене, снабдевене намештајем. оишчество —оиштина. п о пријат ију уиравленија... Г, М илош а — погато je отпочео владати... Г. Милош. кромје — осим. криминалног — кривичног. иолзу — корист. слове рано je утао, али се први пут помиње 1815. године, пред таковски устанак, кад je био отишао у Остружницу, близу Београда, да црода волове, па га Турци, осетившя да Срби спремају устанак, ухватите и затворите у Небојшу кулу у београдском граду, одакле се после једва жив спасао. 1816. године постао je старешина шабачке нахије, а после две године његова je власт бида проширена и над нахијама београдскои, валевском и сокоском. Јеврем je радо примао и помагао учене људе и подстицао je и помагао да се отварају школе. Кад je 1839. год. кнез Милош отишао из Србије, Јеврем je био кнежевски намесник, пре доласка кнеза Михајла, а после je постао председник Држ. Савету. 1842. године отишао je из Србије у Влашку, и тамо je на својим добрима живео до смрти. Умро je 8. септембра 185 >. године. Јеврем je имао само једнога сина, Милоша; Мидош je отац пок. Краљу Милану.

44

J.

ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

Г10 СЕРВ И ЈИ

ученика и једног учитеља, који определену своју плату има, сирјеч 400 гроша прима от Јего Високородија Г. Јефрема, а опет 200 гроша от опшчества. Преко реке Колубаре јест и једна турска, скоро порушена џамија, код које находи се и муселима турскога дом, у којему он присужденија чини Турком. Не­ далеко от ове вароши јест и један немачки шанац, именуеми Кличевац1, кога су Немци у време ратно цесара ЈосиФа правили. По­ том находи се и једна порушена кула, коју je г. Јаков Ненадович, војвода, у време владенија серпскога вожда Г. Петровича зидаог. Обаче по паденију његовом, а по пријатију владенија Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, када су Сербљи с Турци рат водили, јесу из ове куле Сербљи Турке истерали, пак исту кулу сами Сербл>и по­ палили и порушили. Ja на преношчију овде пребудем у дво­ ру Јего Високородија, Г. Јефрема, код његовог надзиратеља, г. Јоана Поповича, пак следујушчи дан, то јест 17-го окт., после божествене службе, јербо je била недеља, по пријатију ручка, благодарим мом добро­ детельном домаћипу Поповичу, пак с другим муселима — старешине. владепщ а — владања, владе.

ирисуж денија чини — суди.

1 Кличевац, на брду Кличевцу, и Срби су оправљали, да им послужи при нападању Турака у Ваљеву, и у првоме и у другоме устанку за ослобођење. 2 Ова je кула била прављена за барутану, али су после Т урци 1813.—1815. године у н»у затварали Србе и остављали их у њој бее хране, па и без ваздуха.

ОД ВА Љ ЕВ А ДО СЕЛЛ РАЈКОВИЋА

45

момком и коњем кренем се из Ваљева и најпре пређем реку Колубару, после реку Градац. И када сам у намеренију био с ко­ шем преко једног шанца прећи, то онда несрећним начином паднем с коіьем заједно више шанца, јербо je клизаво било, а коњ je био староковац. Мој момак абије сјаши са свог коња и притрча ми у помоћ. Обаче іа по многом труду једва се освободим от коња и после сав упрљан попнем се опет на њега. Обаче с десном руком за цели седам дана нисам могао владати, јербо сам je страш­ но био нагњечио. — Одавде после прођем села: Белошевщ, МрчиЯ и ІІІушеоке, пак на преношчије дођем у село, зовомо СанковиЯ. По пришествију мојему овамо, ja отидем г. Јовици Милутиновичу, нахиском кнезу. Овај чесни и љубезни, гостољубиви серпски муж прими ме драгосердечно к себи, даде ми благовкусну вечеру и на дивану намештену постељу. Потом следујушчи дан, то јест 18-го октом., по пријатију ручка, благодарим овом прекрасном Сербљину на његовој учтиво­ сти и великодушију; после даде ми његовог хата риђана и момка. Ja се после опрости от њега, његове госпоже супруге Пелагије и прочи други домашни, пак с божијом помошчију дођем у село Ђурђевац, одавде у села П&унв и Рајковип. Код села Пауна јест староковаи — одавно поткован, те су му се потковице биде већ издиуаде и угдачаде. драгосердечно — усрдно. благовкусну — укусну.

46

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ Ш Е

ПО

СЕ1>БИЈИ

једна средња, от дрва начињена церква. Храм церкве јест Рождество свјатаго пророка претечи и креститеља Господња Јоана. — После с мојим момком одавде кренем се, прођем кроз село Клинце, после дођем на Бан>у‘. Ова Бања има у једној сграшној каменој пешчери један водени извор, који из ове пешчере проистиче и неки пута тако стане, да једну кап воде из себе не испусти, но вода сасвим тећи престане. Обаче после три до четири сата, када вода наново почне проистицати, то најпре унутри у пешчери таква рика и пуцање с неком музиком, трубами и шипоши почне биваги, да чисто човека страх и трепет нападне, пак после овог рикаіьа и музике опет проистече прекрасна вода како и најпре. Десет коракљаја от ове страшне камене пешчере находи се и једна с два камена воденица, која притјажатељу велику ползу приноси. Над овом горе пешчером на­ ходи се јоште једна пешчера, која je сува, пак тако je шушьа и дугачка, да човек кроз н>у по један цели сат може ходити, пак у село Ж абаре изићи. И тамо у пешчери ра­ зличите Фигуре како человеческе тако равно и различите животиња оку человеческому представљају се. От ове после Бање кренем се и приспем у село Петњицу. У овом селу јест једна пре­ шиаоши — писковима, зурдама. треает — дрхтање. џритјажатељу — соиственику. фигуре — сдике, облици. } То je речица Баѣа, десна приточица Кодубарина.

ИЗ

СЕЛА П ЕТ Њ И Ц Е У СЕЛО К РЧ М А Р

47

красна, от камена, нова, созидана церква, која je двапут от Турака попаљена и похарана била, а сада, на дозволеније Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, јесу свјашченици како титори купно с народом лета 1818. речену церкву созидали. Храм церкве јест Успеније пресвјатија Богоматере. Ова церква держи неку земљу и пређе je плаћала главницу сваке године по 8 гроша, а сада, благодареније буди Богу и Государу Милошу, не плаћа ни паре, него свештеници, аки из неке милостиње, поклањају спахијам сваке године по два пара чарапа. Ja овде у церковном дому с мојим момком учиним преношчије, пак сутрадан, то јест 19-го октом., благодарим мојим добрим гостопримцем, оцу Симеону и Алипију Иличу, пароком ове цер­ кве, пак с мојим момком кренем се одавде, ударим на село Жабаре, после на село Мратишић испод планине Нубрице. Затим дођем к једном источнику, зовомом Богишинац, по­ сле приспем у соло Букоѳац, а из овога у село Голубщ. Одавде идући оставим на десној страни планину Крчмар, под којом je и једно село, које се такожде именује Крчмар, и код овог села находи се једна цер­ ква при реки Манастирици1, а храм je ове церкве свјати отац Николај, 9-го маја. Ова je церква прсђе била манастир с келијама и калуђери, обаче по многом палењу и рублагодареније буди захваљујуКи, цека je хвада. — као. зовомом — који се зове. * Манаетирица je десна приточица Крчмарске Реке,

аки

48

J.

ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРБ И ЈИ

шењу турском потпала je под мирску парохијалну церкву. — После из Голупца приспем у село Осеченицу и у село Брежђе, а одавде преко страшне планине с опасностију мога живота спустим се доле у општежител>ни манастир, именуеми ..Р ибница1. Овај манастир лежи измежду страгпни камени стена, а наипаче отјугозападне стране, на малој реки,, зовомој такожде Рибница2. Преко ове реке у каменој стени доле при земљи јест једна велика страшна пешчера. А три опет мале пешчере стоју далеко више горе у каменој стени, от којих у двема најгорњима легу се птице соколи. У ове две пешчере никако доћи се не може, и ако би се хотело у њи и доћи, то с великом опасностију человеческаго живота морало би бити. Него само у једну нижњу пешчеру с великом муком и трудом може се ући и по iboj далеко кроз камене стене ићи. — Сокол птица јест велики како ка­ кав приличан голуб. Перје му je сиво или пепељаве Фарбе с црвенкастима пегицама. Кљун има дебео, заковрчаст и на крају та­ нак и оштар какогод игла. Равно на ногама м ирску — световну. именуеми — који се зове. иаииаче — нарочито. человеческого — човечј, 1822., августа 21. Ову чесму доведосмо трудом Господара Милоша и Јеврема ОбреновиЯа, кнеза Марка Штитарца и јереја Исаила«.] — Ова церква лежи на земљи еминској. Одавде после кренем се, пређем реку Добраву1 и на преношчије дођем у село Варну. По пришествију мојему овамо на квартир огидем код г. Марка Ш титарца, поцерске кнежине кнеза. Обаче да он није био дома, древног — старог.

добровкусну — укусну, пријатну.

ните битке на Дубл>у, кнез Милош je іюставио ИТтитарца за капетана у Воцерини, те се он настани у селу Варни, и ту je живео до смрти. Умро jo 17. Сеитембра 1830. године. В ио je врло илах човек и брз на џроливању крви. 1 Добрав у чине реке : Плочак и Кривајска Река. Добрава, се улива у Савуг између села Орашца и Мрђеновца.

72

J. ВУЈИЧА П У Т Е Ш ЕСТВ И ЈЕ

ПО С ЕРБП ЈП

него у његовој кнежини, то његови домашни са сваком честију примите ме у његов двор. П о т о м сутрадан, то јест 29. октом., прину­ жден сам био на његово пришествије из Ш апца ожидавати, који исти дан на вечер са својом свитом и дође у његов двор. Ja се овде после поздравим с њим и јавим му налог Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Ми­ лоша, на које он мени обешча се налог великог Государа Милоша сутрадан точно ко концу привести. Тако ми онај вечер вечерасмо заједно у његовом двору. Потом сутрадан, то јест 30-го октомврија, примим другог коња и іьеговог момка Марка, пак по пријатију ручка благодарим овом чесном серпском хероју и гостољубивому странопримцу на његовом великодушију и угошченију. Потом исти дан с мом­ ком кренем се из његовог двора, пак на десно оставим село Му селине' и дођем у село МеткоѳиЯ. После приспем у село ГрушиЯ. Недалеко от овог села, с леве стране, под једним, брегом види če једна стара, до основанија порушена церква, именуема Рамњавд, коју су Турци у стародревно време попа­ лили и порушили били. Измежду ови иорушенија остала je јоште древна трапеза с једним чираком. Недалеко от ове пусте церкве јест и једна река, t;oja се зове Велика ожидавати — чекати. свитом — пратњом. привести — извршити. хер о ју — јунаку. 1 Од 1890. године ово се село зове Јевремовац.

ко концу

ПЛАНИНА Ц Е Р

73

Вода. Потом даље указује се оку человече­ скому једна висока камена планина, која се зове Цер. Горе на овој планини от северовосточне стране јест један стари, до основанија порушени град, кога je јоште Тројан,1 император римски, зидао био. После тога био je град Милоша Обилића., који je лета 1389-го, јунија 15., на Косовом Пол>у, купно са самодершцем кнезом Лазаром и прочима серпским велможама погинуо. Он je онда код серпског кнеза Лазара био верховњејши војвода, а притом и његов зет. Обаче доста лудо, без расужденија и |због] несогласпја, на ве­ лику Сербије жалост изгубио je іьегов жи­ вот и с његовом суровом и јогунастом гла­ вой целу Сербију јест упропастио2, тако да од горе реченог времена ето до скорог jeвелможама — великаіпима, властелом. верховњејши — највитн, главни. расуж денија — расуђивања, размишљања. несогласија - неслоге. 1 Римски дар Трајан (98.—117. год.). Водио je многе ратове с народом који je живео у дан. Влашкој, те je остао у успоменн и у сев. крајовима сад. Србије. У нишем народу има доста нрича о ча р у Тројану. И за многе остатке од великих грађевина народно нредање казујв да су остади грађевина, које je Трајан нодизао. Тако се и за те развилине на Церу, које Вујић помиње, верује да су то развалине Трајанова града. , 2 По народном нредању, Вук Бранковић je био оцрнио Милоша Обилнћа код кнеза Ааз.чра, као да he Милош издати Србе Турцима, и Лазар, на вечери, у очи св »je славе, пред свима војводама. укори Милоша за то, назвапш га невером. Милош се ожалости, и да би доказао своју невиност, оде одмах у турски стан,дођедо віатора турскога дара Мурата и распори дара. Због овога се одмах заметне бој између Срба и Турака, и ако ни Срби ни Турци нису очек^вади да ће тога дана бити боја. Срби нису били још сасвим спремпи за бој, а није се ни сва српска војска још била искупила на бојно поље, те изгуби битку.

74

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

днако бедна Сербија под тещким јармом и острим бичем турским јест стењала и запе­ вала. Сада обаче лета 1815-го види праведни Бог варварство, безбожије и бешчеловечије турско, која су они над бедним, удрученим народом серпским чинили. Зато поішье верног раба свога, Милоша Обреновича, који помошчију његовом ово варварство и сви­ репство турско от народа одврати, Сербији сужне ланце с руку поскида и покида, пак ју к тишини и миру приведе, тако да више гоненија и бешчеловечија от свирепог Турчина не терпи. Зато за овај његов неусипни труд и дело воистину сваки најмањи Сербије син дужан je овому великому серпскому мужу и хероју синовскоје достодолжноје бла­ годаренье своје одавати, њему веран, покоран и послушан бивати, всемогушчега Бога за здравије и шчастије његово молити, да јоште и далше много лета за спасеније народа свога попеченије и старост водити може. И ово je то, што ja свакоме Сербину желим и њега, молим, да ово неколико моји речи, које сам сада казао, у серде своје запише и постојано их до издиханија својего задержи, и онда такови код мене љубов и почитаније заслужити буде. — Далше стари људи скабемчеловечије — нечовечност. удрученим — иотчињеним, покореним. раба — слугу. сужне — ропске. гопепща — гоњења. иеусиани — ненрестаня, непрекидни. воистину — у истлни, заиста. достодолжпоје благо дарен ије — дужну захвалност. всемогушчега — свемогућега. шча~ стије — cpehy. далше — даље. иоаеченије и старост — брпгу и старање. до издиханија — до смртй. иочитапије — поштовање. заслуж ите буде — заслужиће.

Д Е С И Ћ , МАНАСТИР РАДОВАЩ НИЦА

75

зују, да се овде предсказани Милош Обилић родио, код овог града његове коњушнице (штале) имао1, и недалеко от истог града и данас находи се један источник, који се зове Милошева Водица. Неки опет доказују, да je исти Обилић родом из Новог Пазара. Ja овде благоразумному читатељу на расужде­ н и е остављам, нека суди о овом како хоће. — Потом недалеко от Милошеве Водице на­ ходи се јоште један источник, који се зове Аииовац, а под планином Цером види се џ једно село, зовомо ДесиЯ. — Ja, овако покрај планине Цера путујући, приспем у општежитељни манастир, именуеми Р&довашница*. Овај манастир лежи под планином Цером, измежду страшни, камени, горошумни планина, на реки Радовашници.3 Церква има лепо труло и била je от Турака многократно паљена и рушена купно с келијама, обаче от народа паки возобновлена. Она je изнутра. сва измолована, него Турци јесу светитеље с њиови наџаци и копјами све повредили. Храм церкве јест Собор свјатих Архистратиг Михаила и Гаврила4. Цер— благоразумному — свесном, иаметном. — расуђивање. 1 Народно предање Поцерине и да му je био Двориште, те се и сада Дворишту, да су то биле

расуж деније

казује, да je Милош Обилић био из град од прилике тамо где je сада село нрича о зидпнама, које се познају у коњушнице Милоша Обилића.

2 Не зна се кад je и ко подигао овај манастир. Турци су га много дута палили и рушили. Обновлен je 1799. године. 3 П оточић; извире испод планине Цера. 4 8. новембра.

76

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

ква унутри по обичају намештсна види се. От југозападне стране јесу манастирске келије, које состоју се из различити соба и стаја. Ко возобновленију ови келија благоусерд­ ствовао je високородни г. ЈеФрем Обренович 500 гроша на дар жертвовати. Овај манастир держи земљу, пак плаћа спахији Турчину Асан-бегу, како за земљу тако равно и за десетак, одсеком на годину по 20 гроша, а, другом опет спахиЈи даје по четири пара чарапа. — Ja овде у манастиру код оца намесника, г. Серафима Марковича, обедујем, и по совершенију обеда усердно благодарим мојему гостољубивому домаћину, оцу Сера­ фиму. После кренем се из манастира, пређем село Белу Реку, пак на преношчије дођем .у општежитељни манастир Петковицу‘. Овај манастир лежи измежду мал и плаиина, под планином Цером, на реки Печају2. Он je многократно от Турака паљен и рушен бивао. Стари људи сказују, да je он негда у древно време с келијама ве­ ема благоленни био, како што от северне стране порушенија и сведоче. Церква горе има једно труло, а доле опет једно предверије и веема худи покров. Храм церкве јест света Параскева, иначе ГІетковица, које торвозобновлены'! у — обновљењу. благоусердствовао — изволео. веема благолеини — врло лен. веема х у д и — врло лош, сясвим рђав. 1 И за манастир Петковицу не зиа се: ни кадје саграђен, ни ко му je оснивалац. 2 Н ечај je десна приточица реке Јереза.

П ЕТКО В И Ц А ,

Ч О К Е Ш И НА

11

жество 14-го октомврија бива. У предверију от запада више врата женски види се један стародревни натпис, кога прочитати нисам могао из узрока, што су га Турци с копјама и наџаци скоро свега порушили и покварили. Овај манастир держи приличие грун­ тове, а понеже да лежи на земљи еминској, тако никоме не плаћа ни паре. Ja у овом манастиру код оца намесника, г. Серафима Поповича, преноћим, који ме чесно прими и угости. Потом сутра у јутру, сирјеч 31. октом., благодарим моме чесноме домаћину,. оцу намеснику, пак с мојим момком кренем се из манастира, пређем реку Нечај1. Одавде поче^страшни ветар дувати и снег падати, тако да с великим трудом по оном страшном времену једва доплетем у оиштежитељни ма­ настир Чокешину2. Овај манастир лежи изме­ жду средњи, шумни планина, такожде под, планином Цером, на реки Чоквшиии3, како стародревни

—

— стар, из давни х времена.

доалетем

дођем, присием.

1 В}7јић на овоме месту помпње реку М лечају, али je ово погрешно, j ер реке Млечаје у ономе крају нема, а кад се йде из манастира 11етковице у манастир Чокешину, мора се прећи река Нечај. 2 Као што и Вујић помиње, народно предана казује, да je Чокешину подигао Милош Обилий. Стара je црква била пору­ шена, и обновлена je тек у новиje доба, између 1820. и 1823. године. Близу овога манастира, код потока Враѣевца, био je крвав бој између Срба п Турака, на Лазареву Суботу 1804. го­ дине. Ту су се нарочито одликовали својим јунаштвОм браЯаНедиЯп, из села Осечиие. 3 То je река Јерез, која се у горњем току зове Чокешинсь или Чокешипска Река.

78

J . 115'ЈИЧА И У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ .ПО С ЕРБИ ЈИ

што се и манастир зове. Древни основатељ овог манастира био je Милош ОбилиЬ, о ком je мало пређе била беседа. Обаче да псти манастир многократно бивао je от Турака паљен и рушен, тако после последњег турског палења и разоренија остао je био пуст II разорен даже до самог владенија Јего Кньажескаго Сијатељства, Г. Милоша Обреновича, који из л>убови к закону Божијему и православно] вери Христовој лета 1823. наново из основанија водруэио га и сазидао, како што у женској препрати горе над врати гласи следујушчи натпис: [у нат­ . пису се то потврђује, и још се каже, да je кнезу Милошу помогао и брат му Јеврем, а игуман je тада био хаіди-Константин Вујанић. Манастир се почео зидати 1820., а свршен je 1823. године.] — Церква горе спо.ьа има три трула с позлаћени крстови и један мали над женском препратом тороіь. Архитектура и симетрпја ове церкве сходне ’ виду со церк ви манастира Боговађе. Храм церкве јест Рождество пресвјатија Богородици. Овај манастир равним образом держи земљу, како та ливаде, винограде и прочаја, я понеже да лежи на грунту еминском, тако не плаћа никоме ни паре. Ja у овом манаетиру код оца намесника, г. СоФронија Ми-* хаилрвича^ пребудем на ручку, а по совершедаже —- чак. архитектура — начин зидања. симетргуа ^ склад у расіюреду иојединих далова. аходне виду •се — наличе. ирочаја. — остало.

Ч О К ЕІЦ И Н Л ,

ИВАЊ А, с т а р о

село, ново

село

79

н.ију ручка благодарим овом человекЬл>убном странопримцу, пак с мојим момкрм Марком кренем се из манастира, пређем реку Јерез1, пак дођем на један до основанија от Турака порушени и попал>ени манастир, именуеми Ивања1. Овде ништа друго оку мојему није се указало него порушенија над порунијама, то јест камен на камену. — После одавде прођем покрај планпне Видојввице. Горе на овој планини јест један стари от Турака порушени град. Сказује се, да притјажатељ овог старог града јест била неіка Вид а, сестра Јеринина, деспот Ђурђа® сваст, која се после потурчила, откуда после Фамилија турски Видајића и днешним дном позива се. — После тога присием у Старо Село*, гди je један серпског вожда Г. Пе­ тровича шанац, а после тога дођем у Ново Село, у којему f . Марко Ш титарац, поцерске кнежине цнез, своје домостројеније има, то ј£ст овде су му воћњаци, ракиски ка­ зани и пр. Ja у овом селу сиђем се с коша и о р у ш ш ја над аоруш нш јам а —: с.ше руіпекине. * сказује се — прича се. аритјажатељ — соисгвеник, госиодар. днешним —- данашњим.’ иозива се — назива се. домостројеније — домаћпнетво, имање. ' .. 1 Јерез постајс из два крааа, М алога и Великога Jepesa, који qe састају испод села Ш титара. Јерез се уллва у Саву ниже Шайца. , - И сад.je у развали нама.

*

' '

’ '

3 $ ypfja Вранкови&ах сина Вука Браиковића: Ђурађ je управљао Србијом после смрти,сва, осми дан после пасхе. У церкви стоји све по обичају намештено, равно у њој јест и препрата женска, драгосердечно — срдачію, усрдно. сасвим усрдно. иасхе — ускрса. * Сад Црнобарски Салаш.

теплосердечно —

БОГАТИЂ,

81

СОВЉАК, ГЛОГОВАЦ

а над њом кор с једним барјаком. Церква свуда унаоколо има пространу, обграђену порту. У овој великој порти јест и једна великолепна школа на једном спрату, која из много соба состоји се, и у једној доле великој соби могу се до 100 ученика обучавати. Основатель ове велике лепе школе јест био високородни г. ЈеФрем Обренович купно с народом. Ова церква не держи никакву земљу, а лежи на грунту еминском, зато никоме не плаћа ни паре. Одавде после вратим се, пак дођем у село СовЛ)ак, а одавде у село Глоговац. Ово село лежи на реки Батару1, на којој je једна велика и дугачка дрвена ћуприја. У овом селу јест једна от дрва, повелика, начи­ н ен а церква. Основатељ пређашње овде церкве био je г. Сима Катич , бул>ук-баша. Но ову су церкву Турци по паденију серпског вожда Г. Петровича попалили и пору­ шили. А и садашње нове церкве јест такожде Кор — место за певачѳ у цркви.

великолепна — врдо дѳиа.

1 Батар није права река, него празно корито, у које се разлива Дрина, кад надође. 2 Сима КатиК Прекодринац родом je из села Дворова, у Босни. Кад je први устанак допро до Дрине, Сима пређе са своіима у Србију, породицу остави у селу Глоговцу, а сам оде међу ѵстанике. код коіих je брзо изишао на глас својим великим ју наштвом. Био je усвима бојевимау ономе Kpajy, а нарочито се одл иковао у бојевима на Салаш у, Голом Б р д у , Ж ичи и селу ? У Њ(*~ нима. 1813. године и он je прешао у АустриЈу, али чим je чуо за таковски устанак, вратио се у Срби.Ју и ратовао je, док се Ор не умирите с Турдима. После je био помоћник Марку ІПтитарду, коіи je био старепгина у Мачви и Подерини, и управљао je Поцерином. Умро je 1832. године у Глоговду. J . ВУЈИЧА ПУТЕШЕСТВИЈН ПО СЕРБИЈИ, I I

6

82

J.

ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО СЕРВИЈИ

био пред сказани г. Сима Катич. Фундатор, обаче с дозволенијем Јего Високородија, г. Јефрема Обреновпча, који je с трошком спомошчествовао, а и народ понешто трошка благоусердствовао je на возобновление цер­ кве жертвовати. Храм церкве јест Вознесеније Христово. Недалеко от церкве преко пута јест и једна доста оскудна школа, која седам ученика содержи и једног учитеља. — Ja овде бавећи се у мом делу учиним познанство с г. Симом Катичем, бул>ук-башом, једним добрим и искрении серпским сином, који, за показати опште народіье гостољубије серпско једному сграному госту Серблину, даде си донети један прекрасни обед от његовог дома у школу, гди ja, он, мој момак Марко, учитељ и јоште два кмета обедовасмо совокупно. Потом по совершенију обеда, за потвердити његову искрену љубов к мени, равним образом и он посади се на свог коња, нак мене онај и сутрадан до после полдна с његови момци допрати до села Засавице. Ja овако у великом три­ умФу, како какви диктатор римски бивши, кренем се из села Глоговца, пређем преко ћуприје реку Батар, после дођем у село Црну Бару, а имено у село Јордан*. Овде фундатор — оснивач. сиомошчествовао — иомагао. благоусердствовао — хтѳо, изволѳо. возобновлены)в — обнов­ лена. оавеЯи се у мо.ч делу — бавећи се по своѵіе послу. за иоказати... за иотвердити — да би показао, да би потврдио. совокупно — заједно. совершение у — свріпетку. триумфу — сЈаЈУ» слави. диктатор — заповедник, који има свеколикт власт. имено — пойменце. 1 Јордан je део сел а Црне Баре.

83

ЦРНА БА РА , РА Ч А . Б А Н ОВ Б РО Д , РА В Њ Е

после учинимо један холт, пак на квартир дођемо код неког стар о г, доброг богатог газде, г. Јоана Јуришића. Овај имајоште и више браћа, то јест Николу, СтеФана и брата Станка, који je кнез у шабачком нахиском магистрату. Овај најстарији, г. Јоан, домаћин, прими нас како што Сербљи примају обично, то јест весело и радосно. Ми после овде вечерасмо и отпочииусмо, пак следујушчи дан, то јест 2-го ноемврија, по пријатију доброг и господског ручка, благо­ дарим нашем добром домаћину, пак дођемо у село Рачу1, гди Дрина у Саву слива се. Овде видно сам и један град, који се равно именује Рача и лежи на једној ади. Обаче овај град не принадлежи Сербији него Ау­ стрии. После одавде дођем у Банов Брод2. Равно и овде сам видио један доста тверди шанац, у којим се серпски вожд Г. Петрович с мало свога људства против пет паша бранио и паки никакву досаду нису му могли учинити. Одавде после дођем у Равње1. Овде, . холт — одмор. браШ — браће. ади принадлеж и — прииада. у којим — у коме.

— острву.

1 Р ача ни у оно доба није била село, нити je сада то. Ту je царинариница, и има некодико кућа. Сад се рачуна као заселак села Црне Варе. 2 Банов Брод je био близу села Банова П ола. 3 На Равѣу je био крвав бој између Срба и Турака, крајем августа и почетном септембра 1813. године. 0 овоме боју Вујић и говори овде.

6*

84

J.

ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ П О СЕРВИ ЈИ

код овог села, јест један особити знаме­ ниты, велики, тверди шанац, кога je серпски вожд Г. Петрович дао правити. Он се у овом шанцу с 2000 своји хероја против 150.ООО1 Турака борио. Онда код њега били су његови поглавари: Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош Обренович, онда ,бивши његов перви војвода, после г. Стојан Чупич2, г. Димитриј Георгијевич3, г. Матеј Ненадович4, прото­ тверди — утврђен. 1 Ово je преувеличано. Али je истина, да je према Србима било, сразмерно, необично много Турака, и да су Срби опет до­ бро и дуго времена одолевали турској војсци, у којој je тада било чак и Француских инжињера, који су номагали Турцима у прављењу прокопа, којима би се ови што лакше йримакли Србима. По запису попа Василија Бабића, на једној књизи у цркви ноћајској, Турака je било на сто хиљ ада! 2 Стојан ЧуииЯ слави се као врло велики јунак у првоме устанку. Родом je био из Херцеговиве, али je још дететом прешао у Србију, где га je први устанак затекао већ као имућна трговца и угледна човека у ономе крају. Одмах чим се почео јављати покрет противу Турака и у Мачви, Чупић je отишао у устанике, и за кратко време постао je страшан Турцима са свога необичног јунаштва. Одликовао се у бојевпма на Г ла ви ц и (преко Дрине у Босни), на Клењу, Б ајииој Баштщ а особито на Црнобарском Салаіиу, где су Турци толигсо страдали, да Вишњић, опевајући тај бој, вели: »Знати ће се турска коштурница, Докле тече сунца и Салаша.« Између 1813. и 1815. године Чупић се крио по Мачви, и чим je чуо за таковски устанак, поче одметати народ иротиву Турака. Али се нашло небраће, која издадоше Стојана Турцима, и ови га одведоше у Зворник, држаше месец дана у тамници, па га удавише. Чупић je са свога јунаштва назван Змајем од НоКаја. 3 Димитрије ЋорЏвиИ, ратни друг и писар кнеза Ми­ лоша. Види о њему у напомени, у прв. књизи »Путешествија*, стр. 128. 4 Прота Матија, син кнеза Алексе Ненадовића. 0 њему види 9. књигу Српске Књижевне Задруге, у којој су штзмпани његови »Мемоари*.

85

Р А В Њ Е , ЗАСАВИЦА

попа браиковиначки, који je Фишеке раз­ давав, г. Сима Катич, буѵьук-баша, и прочи други. Обаче противу толике силе турске нису могли ништа издејствовати, но принуждени су били натраг уступити. По паденију обаче серпског вожда Г. Петровича подигне се паки рат против Солиман-паше Скопљака, везира београдскога, у којему от серпске стране перви војеначалник био je Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, који у предреченом шанцу с његови потчињени поглавари, то јест с г. Димитријем Г еоргие­ вичем, г. Симом Паштрмцем1, г. Николајем Смиљаничем*, протопопом, г. Симом Катичем, г. Радованом Станковичем, г. Марком Милошевичем и прочима буљук-башама јест место одержао, и Турци принуждени су били натраг возвратити се. Одавде после приспем у село Засавицу. Код овог села јест једна нова, јоште недоиздејствовати — урадити, усиети. војнички старешина, војсковођа.

војеначалник

—

1 О Сими М илосављевићу ІІаштрмцу види у напомени, у првој књизи Бујићева »Путешествија«, на стр. 166. 2 Прота Н икола СмилаииЯ родом je из села Бадовинаца. Кад Срби у Србији устадоше да се ослободе Турака, Никола je био човек у годинама, и био je већ прота. Он одмах поче прикушьати чете и за све време док je први устанак трајао храбро се борио иротиву Турака у свима бојевима између Дрине и Саве. Прича се да je за то време са својим људима потукао око 5—6 хиљада Турака. Нарочито су га Турци запамтили 13., 14. и 15. августа 1806. године, кад их je , после њихова пораза на Мишару, пресретао. 1813. године остао je у Србији и дочекао je 1815. годину. Али пред крај те године напрасно умре. Неки веле, да je отровац по наредби Марка Ш титарца, који га није радо гледао.

86

J . ВУЈИЧА П У ТЕШ ЕС ТВИ ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

правлена церква, која се зове Рајац. Стари луди сказују, да у древно време на месту ове церкве био je један манастир с калуђери, кога су Турци попалили и до основанија порушили. Потом за време серпског вожда Г. Петровича бјаше на истом месту једна мала церква начињена, која по паденију његовом бјаше от Турака попалена и сасвим порушена. Сада обаче, по пријатију владенија Јего Књажескаго Сијателства, Г. Милоша, јест се на оном истом месту ова садашња нова церква от дрва начинила, коју je опшчество, на његово дозволеније, сопственим иждивением водрузило. Храм церкве јест Сошествије свјатаго духа. Ова церква лежи на земли еминској. После одавде с мојом свитом дођем код неког доброг газде, име­ нем Илије Милованчевича, на ручак, који нас усердно прими и угости. После ручка благо­ дарим нашем добром домаћину, пак овде г. Сима Катич, булук-баша, растане се от мене, пак с једним іьеговим момком отяде на Саву, у делу Јего Књажескаго Сијателства, а мени остави јоште два његова момка и мој трећи, и тако с њима приспем перво на Мигровачку Скелу, после на нреношчије у село, зовомо Салаги1. У овом селу јест једна от камена сазидана церква. Основател ове церкве био je г. Стојан Чупич, који je њу за владеније серпског вожда Г. Петровича основао, обаче ишдивенијем — трошком и трудом. 1 Сад Н оћајски Салаш.

у делу — посл ом.

САЛАШ , Д У БЉ Е

87

по паденију његовом јесу исту церкву Турци попалили и порушили. Ништа менше по притију владенија Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, бјаше ова церква помошчију његовом поправљена и у совершенство дове­ дена. Храм церкве јест свјати великомуче­ ник Георгиј. Она лежи такожде на грунту еминском. — Ja у овом селу преноћим код једног доброг и чесног старог газде, зовомог Петра Чупића, који ме љубовно прими и угости. Потом следујушчи дан, то јест 3-го ноемврија, благодарим мом чесном и гостољубивом домаћину Чупићу. После одавде кренем се и дођем у село Дгјбље1. Овде код овог села јест један крепки шанац, из кога je Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, са својом војском Турке истерао, пак их све распудио и на главу побио, јоште к тому и предводигеља њиовог, Али-пашу Никшићског, живог ухватио и јоште с іьим неко чи­ сло Турака заробио. После паши поклони ништа менше — али при свем том. у совершенство доведена - оирављена као іпто треба. креики — јак, утврђен. расаудио — растерао, разјурио. на главу иобио — разбио, сасвил нотукао. число — број. 1 И овде Вујићеве белешке нису тачне. Он je у Дубљу или био раније, или у њему није ни био, него о њему говори само по причању других. Jep je Дубље далеко у страни од нута из Салаша у Шабац, а доста близу БогатиЬу, у к ме je раније био. и одакле je лако могао свратнти у Дубље. Али баш да му се и новерује, да je из Салаша удар ио на Дубл>е, не може се веровати да се из Дуб.ьа враћао на Дреновац, иа тек по^ле огуда отишао у Шабац. Осим тога, На томе путу од Салаша до Дубља и од Дубља до Дреновца морао би проћи неколико села, а он њих не помиње, те и то показује, да у тај мах није свраћао у Дубље, него да je ишао из Салаша право у Дреновац.

88

J . ВУЈИЧА

ПУТ Е Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С Е Р Б И ЈИ

Г. Милош арапског коња, бињиш и пет стотина гроша, пак дао га испратити иза гра­ нице серпске и отпустио je с н>им све заробл>ене Турке'. Ево пример великодушија!... Одавде после кренем се, пак приспем у село Дреновац. Равно и овде находи се једна от дрва, мала, начињена церква. Храм церкве јест свјати великомученик Георгиј. И ова церква лежи на земљи еминској. — Одавде после пођем и онај исти дан на вечер при­ спем у варош, именуему Шабац*. По пришествију мојему овамо абије отидем у резиденцију јего високородија, г. ЈеФрема Обреновича, оберкнеза шабачке и ваљевске нахије, на квартир. А по­ неже да он није био дома, но у Крагујевцу код Јего Књажескаго Сијател>ства, Г. Ми­ лоша, а његовог Государа брата, то висодвор.

биѣиш — горња скерлетна хаљина. резидепцију — оберкнеза — гдавнога, врховнога кнеза.

1 Овај чувени бој на Дубљу, у коме je Милош тако стра­ шно разбио Т урке, био je 14. јула 1815. године. 2 Шабац je постао у XV столећу. Да би бранили мачванску долйну од угарске воЈске, Турци су 1470. године подигдн на Сави град, који они назваше Бујгур-делен (купињак), а Срби За­ слон, и то je сад. Шабац. Око шабачкога града су вођени крвави бојеви између Турака и, прво, угарске на, после, аустријске војске. Срби су узели Шабац од Т урака у самоме почетку ирвога устанка за ослобођење, ‘20. аирила 1804. године, эли га нису могли одржати. 25. јануара 1807. године Срби су поново узеди Шабац и држали га све до пропасти првога устанка. У другоме устанку нису удар а ли на Шабац, ад и су мирним путем, у брзо, задобили своју управу у вароши, а у граду су остали Турци. Тек 10. априла 1867. године изиђоше Турци и из шабачкога града и град предадоше Србима. Шабац je данас једно од највећих и најнапреднијих места ру Ьралевини Србији. Има 1592 дома с 11.120 становника.

Ш А В А

ц

'

89

кородна госпожа Томанија*, оберкнегпња, а ньегова госпожа супруга, са сваком учтивостпју и почитанијем прими ме на квартир, пак определи ми једну екстра собу у долњем департаменту. И тако сутрадан, то јест 4-го ноемврија, почнем осматривати ово место, и то по первом мојем взору приметити je сам могао, да како град тако равно и варош л еже на једном прекрасном, равном, обаче у време кише и снега веема блатном месту. Потом замолим г. Антонија Матича, резиденције надзирателе, да би ме по граду провео, за моћп искусити и видити у њему примјечанија достојне вешчи, јербо по граду а наипаче у немецки хаљина сам ходити био сам у великом сумњенију, да не би сам код Турака у какво подозреније био дошао. Тако с мојим спроводитељем, г. Матичем, пођем из резиденције, пак оставим серпску варош, потом дођем у предградије града ПІапца, у којему до 120 сами турски домова с једном * Ова високородна госпожа Томаннја, оберкнегиња, ро­ ждена je у селу К луицим а, у пределу јадранском [јадарском]; рвдитељ се њен звао бл. г. Антоније Богићевић1, бивши војвода јадрански, а мати бл. госпожа Јока. екстра — одвојено, засебно. осматривати — посматрати, разгледати. п о первом мојем взору — на први поглед. за моКи искусити — да бих могао испитати. сумњенију — сумњи. подозреиије — подозрење, сумња. ’ лнт а БогиКевиК рођен je у селу Кд/ігдима, блиэу Лозниде, у пометку друге иоловпне Х У ІІІ столећа. Кад се устанак раширио по Јадру и Рађевини, Анта je устао на Турке и у брзо je постао вовода ігодрински, и од тога времена до смрти непрестано je око Дрине и на Дрини војевао с Турцима. Умро je j y Лозницн, у прној половипи 1813.‘године. 1 •

90

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО

С ЕРБИ ЈИ

от дрва начињеном џамијом находе се. По­ сле от овог предградија до самог града јест један ниски широки простор, који када се у време наводненија водом из Саве напуни, то онда сувом йогом у град доћи се не може, но или на мали лађа или по једној ћуприји, која може једап подобар Фертал> сата у дужиии иматм. А понеже да у време мојег овде битија по овом истом широком про­ стору није било воде, то ja с мојим другом сувом ногом дођем до шанца града НІаица, који je около града свуда опкоиан, с палисади утверђен, пак на неки мести у іъему и воде видило се јест. Горе по овом шанцу јесу свуда батерије с.кош еви пуни земље. Измежду ови кошева стоје намештени топови, који су без лавета и не могу се по произволенију управљати, него на коју су страну намештени на ону пуцају и бију. Ми после уђемо у градски шанац, који може имати до 170 све турски домова и једну цамију, која je негда била нашег благочестија церква. Измежду ови домова гтонајвише јесу трговачки и мајсторски дућани, обаче по сокаци све je нечисто, гадио и с ђубретом помешани смрад по турскоме обнчају. Што се пак тиче својнствено града Шапца, који купно с іьеговим шанцем лежи паводненија — поплаве. на мали лађа — на малим лађама. фертаљ — четирт. битија — бављења. иалџсади — палиеадима, дрвевіім гредама у земљу иобијении.и пречагама добро утврђеним. батериіе - - места за тоиове. лавет — дежиште за топ. ироизволенију — вољи. благочестија — вёре, закона. својнстеено - імрочйто.

Ш А Б А Ц

91

на брегу реке Саве, он заиста велики град није, но состоји се само из четири куле, с четири стране света, спојене с једним твердим зидом, пак унутриу граду находи се^самоједан дом, у којему турски диздар, то јест градски комендант, обитава. К тому овај' град има само једна врата, а његов шанац к Сави реки идући опет друга. Више овог града, уза Саву 150 коракљаја горе идући, јест једна знаме­ нита скела, гди трговци ради терговине марвене совокупљавају се. По примјечанију овде не много знаменити вешчи вратим се потом с мојим дру­ гом у серпску варош, која може нмати до 425 све серпски домова, пак измежду при^ мјечанија достојни овде вешчи јест перво и перво резиденција1 Јего Високородпја, г. JeФрема Обреновича, оберкнеза, која симетријом, архитектуром и красотом превосходи све конаке и дворове но Сербији. Огта от во­ стока, полдна и запада са собама на једном спрату основана јест, а от северне стране указује се оку человеческому весели изглед* Ja, с вњешним украшенијем ове резпденције полно задовољан, узмем дерзновеиије Јеја Високородије госпожу дому владичицу Тодиздар — заповедник. комендант — заповедник. совокуиљавају се — купе се. ио иримјечанију — разгдсдавшй, прегледавши. превосходи -- надмаша. конаке — дворове, куће. иол дна — ј у га. вњемним — спољашњам. п о лн о — потпуно сасвим. узмем дерзновеније — освіеднм ч:е, усудітм сеjeja високородије — н>еяо високородство. . дому владичицу — домаћицу. 1 Ту je сад начедство округа подринскога.

92

J . ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕО Т В И ЈЕ

ПО С Е РБ И ЈИ

Двор Госцодара Јеврема Обреновића.

манију покорњејш е молити, не би ли она имала доброту мени чрез њеног домашњег

иокорњејше — најпонизније.

чрез — помоћу, преко.

Ш А В А Ц

93

надзиратеља и внутрења орнамента и украшенија ове великолепие резиденције показати. На то она мени рече: »Господине, ако желите, то овај час хоћете бити служени®, и потом отиде у другу собу и донесе кл>учеве. Ja после мислим, да xohe она да зове надзиратеља дворског, пак мало заостадо. Обаче она мени рече, да изволим с њом само пћи. После отвори ми она перву собу от во­ стока. Ja после мене извини, пак joj р е к о : „Али простите ми, високородна госпожо; ja Вас молим, зашто да Ви сами у овом делу полажете Ваш т р у д ! Та то би могао и jeдан от Ваши дворски служитеља мени такову услугу учинити.“ На то она мени рече: „Господине, то je код нас обичај наше по­ ниж ение и учтивост свакому чесному чело­ веку показатч, а наипаче страним нашим гостима.« На ово joj ja ништа не одговори, но само помисли у себи и р ек о : Боже мој, какво je код ови л>уди великодушије, кротост и смиреније и како ови л>уди добродетељ и человекол>убије паче свега на свету претпочитују. После даље у себи р е к о : Ах, да je ово каква маџарска магнаткиња или граФица, како што je ова великодушна Серпкиња, заиста не би се ни с места кренула, него би свом хофмајстеру заповедила, да он виутреѣа орнамента — унутрашње украсе, депоте. иониженије — понизност. кротост — благост. смиреније — смиреност. иаче — изван, прѳко. добродетељ — врлину. человекољубије — човекољубље. иретиочитују — цене, претпостављају. магнаткиѣа — великашка, властелка. хофмајстеру — кућном настојнику.

94

J.

ВУЈИЧА

ГЈУТЕШ ЕСТ В И ЈЕ 110 С К РБИ ЈИ

о в у д у ж н о с т и сп ол њ ав а а не он а. — П о сл е уђем у с о б у и чи сто у и зум л ен и је био сам до щ а о , к ад сам у г л ед а о у к р а ш ен и је и м обил и тет о в е с о б ё , који н и је био по е в р о п е јском в к усу н его по в о с т о ч н о с т р а н о м у , то је с т т у р ск о м у , н ач и н у у р е ж д е н и нам еш тен , си р јеч : св у д а д о л е ј е с у п р ек р а сн о и з в е зе н и теп й ц и р а с п р о с т р е т и , пак св у д а ун аок ол о к р ом је от в р ата и Ф уруне је с у ја с т у ц и п окрај д у в а р о в а н ам еш тен и . У овој первој соби видио сам и дв е ди м иш ки јс сабљ е са ср е­ бром и зл атом б о га т о ок ов ан е. П осл е она о тв о р и ми и д р у г у бл и зу ов е со б у , која je равним о б р а зо м так о ук р а ш ен а и н ам еш тен а как о год и н ерва. З а овом идс т р е ћ а соба, у којој сам а го сп о ж а п р еби в а и р у к одел и је ж е н с к а г о пола и осл ује и ради. П осл е ов е сл ед у је о п е т ч е т в е р т а соба, која се з о в е чардак; но к ада сам био уш ао у чар дак, м ор ао - сам н ек о мало в р ем е п о ст а ја т и и м отрити европеЈСка о р н ам ен та и в ел ел еп и ја, како ш то су к а н а п е , је д н а велика с р уч и ц ам а стол и ц а и д в а н а јст мали, св е то от св ет л о -п л а в е д а м аш ке је с у ; п о сл е на ср ед й со б е је с т је д а н а ст а л р једн и м п р ел еп и м , белим г о р е чар ш авом , по к ојем у р а зн о рукам и ч е л о в е ч е иеиолѣава — испуњава, врши. у изумлепије... домао — взбезумио се. мобидитет — собпя намештај. евроиејском вкусу — европском, западњачком укусу. восточностраному .— источњачкоме. теиици — мростирачи, застиркѳ. дџмишкије сабље — иајбоље турске сабл^е, рађене у^ Дамаску, у Малој.Азији. рукоделије женскаго пола аослује — ради женске лосдове. веЛелеацја — красоте. канапе — канабета. Ламашке —; свйлене матери je.

Ш А Б А Ц

95

скими художествено испословано разног вида цвеће у теглама намештено стоји и проча друга украшенија, која нисам могао отједанпут и упамтити. После када сам ово очима мојима разгледао, помйслио сам, да ни сам Фиршт Естерхази1, нити пак Ф и р ш т Грежалкович1, нйти барон Орци1, или каЬав му буди маџарски магнат, не могу имати лепша собна украшенија како овај наш серпски магнат, високородни г. ЈеФрем; пак ако бису они и имали, није никакво чудо, јербо су те предречене маџарске Фамилије које от три и от четири стотине година старе, а овај наш серпски магнат от његовог достојинства нема више от десет година. За овим чардаком следује трапезарија, у којој се обедује. За њом иде шеста парадна и украшена соба, у којој изображенија Јего Књажес^аго Сијатељства, Г. Милоша, и високородпаго г, ЈеФрема, дому владики, намештена стоју. За овом последује соба седма, у којој іьегрве драгоцене хал>ине обдержавају се. После ове следује једна аки соба, у којој његова дѳчица, то јест Симеона, Анка и мала Е к а т е ­ рина, која je јоште у колевки, обдержаније х у дожествено — уметнички. испословано — израђено. теглама — саксијама. фиршт — кнез. магнат — племић, великаш. биеу — погрепшо место би. ф амилцје — породице. достојинство — достојанство, кодожај, чпн. иарадна — евечана, за свечаности. дому владики — дома^* ћшха. иоследује — следује, иде. обдержавају če — држе се. а ш — као. обдержаније и[иребиваније ...имају пребивају, станују. * . * Маџарски ндеииѣи, у оно доба на велико» п асу.

:

■96

J . ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРВ И ЈИ

и пребиваније њиово купно с њиовима служавкама имају. Даље следује соба, по мом рачуну, осма. У овој примјечанија достојно видити јесам могао једну Фуруну по хинејским вкусу начињену. Напоследок за овом «ледује и девета соба, која je равним начином по восто'чноотраном вкусу уреждена. Кромје ови мноју описани, украшени соба на среди конга находи се јоште и један диван са стаклени пенџери. Сада идемо у дол>ни департмент, и убо к а к о .с е от восточне стране у резиденцију у ђ е, то на левој страни перво јест једна ве­ лика момачка илити гардитска соба После о в е следује каФе-оџаклија, а за овом једна опет соба, која je по турским вкусу намештена. За овом последује канцеларија, која je с писмима и протоколи у добром урежденију. У овој канцеларији видио сам равно и неке чужестрани језика књиге, како што je Конверсационс Лексикон на немецком jeзи к у , у 14 части ; после следују сочиненија ЛаФОнтена, Коопера, Скота, Шил ера и прочи други немецки списатеља, измежду к ојих ви­ дио сам и моје Новејше Земљеописаније и проче друге кіьиге. Секретар ове канцеларије именује се бл. г. Алексиј Поповски, а ф ур у н у — иећ. по хинејско.ч вкусу — по кинеском укусу, на кинески начин. мноју — мном. конга — ходника. диван — диванана, соба. убо — иак. гардитска соба — соба за чуваре, гарду. кафе-оџаклија - - одаја у којој je огњиште, али се та одаја не употребљава као кујна, већ служи мушкињу као соба за разговор. уреж денију — уређењу. чужестрани — туђих. части — свезака, дедова. сочине­ н н а — састави, сииси, дела.

97

ШАБА Ц

канцелисте, т о јест писари, г. СтеФан Магазинович и г. Јоан Петрович. После канцеларије на десну страну следује соба за кан­ целисте, за овом опет друга соба, у којој сам ja квартир мој имао; напоследок, при закљученију зданија, последује јоште једиа, последња соба. — Кромје ови предсказани соба на среди конга находи се јоште и jeдан диван, обаче без стаклени пенџера. Далше, у овој вароши, обаче у другом сокаку, находи се и једна нашег благочестија церква, која je от дрва и плетера начињена. Ову je церкву правило опшчество шабачко иждивенијем својим. Храм церкве јест свјати Петр и Павел. У овој церкви примјечанија достојно видио сам једно прекрасно, са сребром оковано и позлаћено евангелије, које je благоусердствовао Jero Кіьажеско Сијатељство, Г. Милош, церкви даровати. Ова je церква веема трошна и скоро порушена. Зато високородни Г. ЈеФрем јест вознамерио на пролеће другу нову, от камепа церкву зидати. Того ради за нову, будушчу церкву јест цигљу и други материјал дао преправити и у порту донети. Недалеко от церкве, мало више, обаче преко пута, јест и реяиденција архиепископа и митрополита ужичкаго, ваљевскаго и шабачкаго, именуемог г. Герасима Домнина', родом из Трапезонта при закљ ученију — на крају. здани ја — зградс. далше — даље. благочестија — вероисповеди, вере. 1 По народности Грк. По смрти Мелентија Никшића, 1816. године, поставлен je за епископа шабачког, и у томе иодожају Ј . ВУЈИЧД ПУТЕШКСТВИЈЕ ЦО СЕРБНЈИ, II

1

98

J. ВУЈИЧА П У Т Е Ш Е С Т В И Е

П О С Е РБ И ЈИ

пз Aciije, кога сам онај исти дан посетио и њему моје достодолжнојеподвореније учинио, а он ме je учтиво примио и с једном кэфом почастио. — Потом у овој вароши следује магистрат от целе шабачке нахије, који состоји се из два кнеза и једног дисара. У овом магистрату окончавају се мале важно­ сти дела, а велике шилзу се к Суду Народном у Крагујевац. Сада следују опідчедолезна установле­ нная која je високородни г. ЈеФрем Обренович вароши шабачкој установио, и убо: 1. Овај чести и похвале достојни серпски муж, г. ЈеФрем, установио je у овој вароши школе, које je сопственим иждивенијем код церкве дао водрузити. Ове школе' состоју се из две класе: у первој обучавају се до 100 ученика, а у другој до 25. Учитеља нерве класе плаћа опшчество, на годину по 700 гроша; а друге класе учитеља обдержава Јего Високородије, г. ЈеФрем, из своје coriствене касе, са 1200 гроша на годину. 2. Установио je он и једну апотеку, која овде, от како je Сербије, никада није била. Ова je апотека доста прилично снабдена с нужними и потребними лекарије вешчми, које на 5000 гроша износе. Ова апотека обдердостодолжноје — дужно. иодвореније — иодворење, иоходу. ипшчеполезна установленија — устаноче, које служе оиштој користи. апотеку — лекаряицу. лекари je вешчми — лековима. jo остао до 1830. године. Тада je иануетио своју епархију и отиімао у Царигряд, ‘

99

ИЈАБАЦ

жава се у дому г. .Гоана Миоковнча, који je равно и апотекар. 3. Установио je равішм начином п je дан за варош хошпитаљ, који се состоји из једне велике и једне мање собе. У великој соби обдержавају се болесници, а у другој доктор хошпитаљски. 4. Дао je водрузити и једну касарму за војнике, која се у долњем спрату состоји из две велике собе, у којима се могу до 60 војника обдержавати, а горе, у горњем спрату, јесу такожде две, обаче мање собе, от којих у једној седи један стражмештер с једним писаром, а у другој каплари. — Напоследок 5. Дао je по вал>евској и по целој шабачкој нахији путове по шума на осам клаФтери широке раскрчити и рашчпститп, hyпрпје преко река и потока поначшьати, пу­ тове поправити тако, да пређе у пеко време куда човек не би могао от густижа и прућа пешице а на коњу јоште мање проћи, тамо сада могу свободно троја кола, а до нужде и четвора, једна покрај други проћи. Ja при мојим малим овде обдержанију впдио сам и војнике егзердирати се, како што сам видно у Пожаревцу и Крагујевцу, об держава се — држи се, налази се. равно — такођер, у исто ьреме. хошпитаљ •— бодішца. хошиитаљски — болннчки. касарму — касарну, зграду за становање војника. стражмештер — наредник. клафтери — х вати. ионачињати — начинити. свободно — свободно, без сметње. при мојим... обдержа ииј у — за мога бављења, док сам се бавио. егзерцирйти се — вежбатй се. ‘

.

7 *

100

J . ВУЈИЧА П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ

ПО СЕ1*ВИЈИ

који равним образом доста похвале достојни у егзерцирању успех получили јесу. Ради описапија горусказанй ови реткости пробавим у резиденцији високороднаго г. Јеврема један цели дан. Потом, по совершенију мога дела, следујушчи дан, у петак ујутру, то јест 5. ноемврија, по благодаренију перво Богу благодарим и високородној госпожи, дому владичици Томанији, на іьеном великодушном угошченију и чесности. После седнем на кола, пак с мојим кочијашем, чича-Тешом, кренем се из Шапца и дођем најпре на једну дугачку ћуприју, која je намештена на реки Беглук-бари' . Потом оставим на лево један шанац, који се зове Тоаолак. Овај шапац правио je јоште цесар Ј осиф, с којим се после нослуживао би о и серпски вожд Г. Петрович. Потом пређем преко реке Думаче* и дођем на Поље Миіиарско’, после на десно код једне шуме оста­ егзерцираѣу — вежбању. иолу чили — постигли, оаисанија — описа. горусказанй — горе, нанред поменутих. дому владичици — домаћици. чесности — уважењу, пажњи. 1 Као што и само име казује, ово je бара, а не нрава репа. 2 Думача je десна приточица реке Јереза. 3 Поље М иш ар je на 5 —6 кпдометара удалено од Шапца, идући низа Саву. На њему je било више сукоба између Срба и Турака. На Мишару je био и онај чувени бој взмеђу Срба и Турака у ирвоме устанку, 1. августа 1806. године. Тада je 15.000 Српских устаника разбидо на 5' ».000. Турака, кпје су предводили потоњи београдски везир Сулејман паша Скопљак и познати босански Кудин капетан. То je била једна од највећих победа, које су у првом устанку за осдобођење Срби одржади над Турцима. Срнском je војском у томе боју уирављао Карађорђе, и из тога je времена на Мишару н>егов шанац, к о ј и Вуј-ић ц о м и њ е .

ОД Ш АПЦЛ ДО УШЂА

101

вим шанац серпског вожда Г. Петровича, а на лево опет остане ми једна мала, от дрва начињена церква, зовома Охрид'. Затим пређем једну дрвену ћупрпју на реки Добрави, а за овом пређем опет другу камену ћуприју, коју су Турци лета 1786. зидали, на којој и натпис турски стоји. После тога пређем села Миокус, Трбушац, Звезд, Мало Дубоко2. Ово село лежи на реки Малој Дубоки3, преко које сам je прешао. На крај овог села, с леве стране на реки Сави, јест једна механа, а с десне стране недалеко от механе јест опет једна стара, до основанија порушена градина. Затим дођем к једној механи, зовомој УшЯе4, која недалеко от села одстоји, које се равним именем зове УшЯе\ Ja овде с мојим чича-Тешом учи­ ним један холт, пак он испрегне коње и даде холт — одмор. 1 На О хриду je и сад само црква, којом се сдуже околна села, школа, механа и неколико кућа. Сматра се као заселак села Орашца. 2 М ало Дубоко нпје било ни онда, нити je сада село. То je као неки брод на Сави, између села ІІрхова и развалина града Дебрца. . 3 Сад Дубока Ја р уга , незнатна приточнца реке Саве. Утиче у Саву близу развалина града Дебрца. 4 Й на овоме месту Вујићево казивање не може бити ноуздано. Кад je ишао из Миокуса, преко Трбушца и Звезда, за Ушће и прелазио преко Дубоке Јаруге, морао je ударити па Дебрц, а не на Мало Дубоко, које je северније. Св'а je прилика, да у иуту ннје ни ударао на Мало Дубоко, јер би из Малог Дубоког за Ушће ишао поред Саве, и тада би морао прећи поред самих развалина старога града Дебрца, и у том сдучају не би о њима онако неодређено говорио: »с десне стране недалеко од механе јест опет једна стара, до основанија порушена градина«. 5 УшЯе je на самоме ушћу реке Вукодраже у Саву.

102

J . ВУЈИЧА

И У ТЕШ ЕС ТВИЈЕ

IIO

СЕРВИ ЈИ

им сена, а ja опет отидем у механу, пак наручим механџији, да нам једног сувог т а ­ рана на угљевљу испече, које он скоро и учини Ja после с мојим чича-Тешом седнем за трапезу и почнем обедовати, и тек што смо били на пол ручка, ал’ ето ти почеше нам Турци из Београда долазити, који су били на стражи и које су други Турци изменули и у Београду на место ових остали. Обаче ови, ндући пешице, били су тако уморни, да једва су краке вукли, иак нису уједно марширали него све по два по три, највише по ч-етири њи јесу у скупу ишли. Измежду ови путујући Турака дође к нама у механу и jeдан турски аФис*, коме други Турци абије учинише место код ватре. Овај се таки по­ сади доле на земљу, прекрсти ноге и поче се грејати. После један от Турака рече му: »АФис-МустаФо, јеси ли се уморио?(( На то му аФис одговори: »Вала јеоам се баш уморио, а и гладан сам ти.(( — Ja на ову његову реч иружим му један мој заоставши от ручка комад леба, пак му р ек о : „Ево узми овај комадић лепца, аФис-МустаФО, пак у име Божије поједи га.(( На ово погледа ме он у очи, иак ми рече: ^Евала ти, мој добри емшерруо. Дај Боже да будеш срећан. Него кажи ти мени, тко си ти и откуда идеш ?(( .

* Афис

код

Турака значи

ф и лософ .

па пол — у иоловини. краке — ноге. уједно — заједно, у скулу. абије — одмах. таки — од.мах. евала ти — хвяла ти. емшеријо — земљаче.

УШЋК,

СКЕЛЛ,

УРОВЦИ,

II АЛ Е Ж

Ja. Ja сам један трговац, који сам био у Шапцу, а сада ето одлазим у Београд*. Мустафа. Добро, добро, пак јеси ли шта ћарио (пазарио) ? Ja. Јесам, и ето Савом доћи he ми скоро хеспагі. Него ja опет тебе питам, драги МустаФо, кажи ти мени, тко си огіет ти ? Мустафа. Ja сам турски аФио. Ja. А ш та je турски аФис? Мустафа. гГо je код пас такав човек, који уме књигу. (П осл е ов ог д о л а зи дугачак р а зг о в о р Нујићев с МустаФОМ, у к ом е Вујић врло оп ш и р н о р а зл а ж е н ач ел а М ухам едов е в ер е].

Измежду овог разговора дође и мој чичаТеша, пак ми рече: „Господине, заповедај да идемо, јербо ћемо касно доћи у ІІалеж на конак.с( Ja онда пресечем моју беседу, пла­ тим механџији што сам био дужан, опростим се от аФис-МустаФе и прочи онде бивши Сербаља и Турака, пак одавде кренем се и дођем у село, зовомо Спела. После прођем село Уровце. Иза овог села на лево, при реки Сави, оставим један велики и тверди лганац, кога je серпски вожд Г. Петрович дао ископати. После овог шанца пређем једну ћуприју, која je на реки Куаипцу, и * Овако морао сам говорити, jep lo Турци нерадо имају када тко по земљи иде и што примјечава и назначује. иримјечава и назначу je — разгдеда и записује. сааа — роба. иресечем — прекратим, довршим. бивши — оних, ЕОЈИ су биди онде.

хеонде

104

J.

ВУЈИЧА

И УТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО СЕРВИЈИ

напоследок у сами мрак дођем опет у варошицу Палеж. ІІо пришествију мојему овамо дођем на квартир код г. Радивоја Стефано­ вича, варошкога кнеза, који ме учтиво с по­ читанием прими. Ja овде код овог чесног Сербл>ина учиним моје преношчије, пак следујушчи дан, то јест 6-го ноемврија, по пријатију ручка, благодарим мојему гостољубивому г. домаћину Радивоју на његовом чесном преношчију, пак одавде благополучно кренем се, пређем преко ћуприје реку Тамнаву, која близу овде слива се у реку Колубару; затим недалеко на компи пређем ову исту реку Колубару, пак идући баричким путем дођем на реку Д убоко', коју преко једне дрвене ћуприје пређем, и после попнем се на високу планину, именуему Д у­ бок о1, пак спустим се к једној механи зовомој Умка.\ Овде мој други кочијаш одмори коње, даде им сена и мало зоби и после одавде кренем се, пак покрај Саве путујући доспем у село Остружницу, турски зовомо Маџар-Ђоје. Ово село лежи на прекрасном месту при реки С ави; у овом селу јест и скела, гди се из с иочитанијем — с иоштовањем. комии — скели, ве­ ликом чамцу. 1 Ове реке нити сада има, нити je онда било, него je то позната дубодолипа на путу из Обреновца за Београд, от при­ лике на средини пута између Умке и Барича. 2 Дубоко није планина, него вис, ближе Сави, према селу Малој Моштаници. 3 Сад село. Ту je и столица начелника среза носавскога^ округа београдског.

ИЗ О С ТРУ Ж Н И ЦЕ

У БЕО ГР АД

ЮГ)

Сербије у Немецку претурује марва, а наи­ паче свиіье. Овде je и Јего Кіьажескаго Сијатељства, Г. Милоша, армицарски дом, који состоји се из једног департамента, који равзличите содержи собе, а доле јест каФана и једна механа с различитима собама. Армицар и надзиратељ овог дома зове се Г. Јоан Антич, који ме учтиво прими и радосно уго­ сти. У овом селу церкве нема1, него je једна школа с 12 ученика и једним учитељем. Ja овде опростим се с Г. Јоаном Античем, армицаром; благодарим му на іъеговом чесном угошченију, после посадим се на моја кола, пак, кроз њиве и ливаде путујући, на десно оставим село Жарково и после доспем у село Хорватсно2. Одавде после пређем преко Ца­ реве Ћуирије, испод које тече река Тоачидер3. Код ове ћуприје с десне стране јест и један источник с прекрасном и здравом водом. Дакле када пређем преко Цареве Ћуприје, то онда на десно оставим село Тоачидер4, пак после пређем преко потока ІІемецку — Аустрију. мицар — цариник.

армицарски — царпнски.

1 Сад О с т р у ж н и ц а има ц р к в у ; црква

године.

ар -

je саграђена 1831. ’

2 Овога села сад нема, инти га има у списковима села онога времена. Према казивању Вујићеву оно je морало бити између Банова Брда и садашњег топчидерског ігарка. 3 Тоџчидерска Река. Изішре из брда* Ковионе и, пошто прими више потока и поточића и с десне и с леве стране, улива се у Саву према доњем крају острва Циганлије. 4 Тоичидер je сад велико државно добро. У Т опчидерује и двор кнеза Милоша, у коме je он и преминуо 14. септембра

106

J . ВУЈИЧА П УТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

IIO СЕР БИЈИ

Мокрог Луг а \ а село Сава-Малу2, оставим такожде на де.;но, које село јест Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, притјажаније, и може имати до преко стотину домова, с прекрасним ньеговим двором, башчом и ливадом; затим од села Сава-Мале нисам ишао Фертаљ сата и приспем у царствујушчи град. Београд. По пришествију мојему овамо отидем на квартир у двор Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, гди ме са сваком чесностију и учтивостију његови дворјани прим ите. Ja овде у Београду останем за шест дана, које ради одохновенија и одмора, које и хаљине морао сам правити, а наипаче чизме, које сам био до конца подерао, путујући и прелазећи камене стене и пешчере. Измежду времена мога овде пребиванија случи се један дан, а то je било 11-го ноемврија, да мене отац ђакон и учи­ те л> перве класе, именѵеми Силвестр Христович, позове на ручак. ІІо пришествију фертаљ — четврт. царствујуш ч и — .престони, главни. одохновенија — разонођења. до конца — сасвим. имепуеми — по Бмену, именом. 1860. године. Бл изу двора je и црква, задужбина кнеза Мил оша, саграђена 1833. године. Брдо више Топчидера сад je насељено, ади су ту летњади и виногради имућнијих Оеоградских становника. Некадашњег села Топчидера сасвим je нестал о. 1 М окролуш ки Поток извире у селу Кумодражу и удива се у Саву више самога железничкога моста на Сави. 2 И седа Савамале давно je нестало. Београд се за последњих 50—60 година толико раширпо, да je крај, где je некада бидо. ово седо, сада готово у средини вароіпи. То су садашње улице: Ломвня, Кралице Наталије, дсо Босаиске, Бадканско, Немањине, Сарајевске и др.

У БЕОГРАДУ

10 7

мојему на његов квартир нађем тамо іьегову сестру и матер Синђелију. Ми овде по обичају ручасмо, пак после ручка іьегова сирота матер Синђелија поче се тужпти, како су јој Турци два н>ена сина, то јест Пајсију1, игумна из манастира Трнаве под планином Јелицом, а другог Митра, простог работника, уморили. Ja обаче, л>убопитан овакве вешчи знати, запитам j e : — Али, драга Госпођо мајко ! Молим Вас, изволите ми изјавити ову Вашу несрећу, како се она случила? Синђелија. А како, мој драги брате? Ви може бити да сте чули, како je пређе неколико година Кара-Ђорђије своју земл>у и народ оставио, пак на вашу страну у Земун пребегао ? 1 То je П ајсије РистовиЯ, игуман манастира Трнаве. Пајсије je рођен у селу Трнави, под планином Јелицом.Из његове породице je увек био по који духовник у манастиру Трнави, те и Пајсије још мдадићем оде у манастир и закалуђери се, па касније поста и игуман у Трнави, Под јесен 1814. године плану иозната Хаџи-Н роданова буча, у којој je био умешан и игуман Пајсије. Срби закрвише опет с Турцама, али устанак би брзо угушен, те Турци иохзаташе учеснике у овоме устанку, па ухва­ т и те и игумана Пајсија, оковаше и иослаше у Београд. После кратког времена иослаше у Београд, везана, и Пајсијева брата Димитр^ а, те за њима похита у Веоград и њихова мајка, не би ли их од Турака измолила. Судејман паша Скопљак, везир београдски, баци Пајгија у тамницу, у кулу Небојшу, па га после отуда извади и с многим другим похватаним Србима наби жива на колац, пред онд. Стамбол-капијом (отприлике на ономе месту, где се сада сустичу улице: Коларчева и Маћедонска, на улазу у Коларчеву пивницу). После кратког времена, ао везировој наредби извѳдоше и Пајсијева брата Димитрија и још 36 Срба, те и н»их поред Пајсија понабијагае на коље. Тако су у оно доба кажњавани Срби и за саму помисао на ослобођење, и оиет се нису стра-

108

J.

В УЈИЧA ПУТЕШІ-С ГВИЈЕ

ПО СЕР БИ ЈИ

Ja. То ми je веема добро познато било, ако и нисам био овде на граници; пак онда? Синђелија. Онда се народ био узбунио, и није хотео против Турака војевати, него се разбегнуо гіо шума, а многи от пашег на­ рода пребегли су на вашу цесарску страну, и онда ти лепо Турчин дође у Веоград, пак освоји целу Сербију. Ja. Пак после? Синђелија. Онда када je народ видно да нема поглавара, нити заштптител>а, који би земљу и народ заштићавао, предаде се Турчину, хотећи и не хотећи, пак испрва тобож поче нам добро бивати за неко кратко време. Али да je Турчин Турчин, како год и курјак, који у п ролеће длаку са себе збаци, ал’ курјак тек остаје курјак. Ja. Е, молим, госпођо мајко, само даље. Синђелија. После он, то јест Турчин. поче опет с народом зло и безбожно по његовом обичају поступати, пак народ озлобљавати, угњетавати и мучити. Ja. Безбожни Турчин! Како већ један пут не може от ньеговог бешчеловечног обичаја да престане ! . Сипђвлија. Онда неки аџи-Продан‘, видећи да he опет с народом бити зло, поче озлобљавати — кињити. шиди смрти, него су на неколико месеца после овога догађаја поново устали на оружје и ^іочели борбу за слободу. 1 Хаџи-П родан ГлигоријевиК рођен je у Сеници, у сад. новопазарском санџаку, и све до српскога устанка 1804. године живео je у своме месту, и био je већ изишао на глас као иму-

У БЕОГРАДУ

109

народ наново совокупљати и на Турчина оиолчавати се. Чује ово Скошьак Солимангіаша, везир београдски, поішье неколико хиљада његове војске на аџи-Иродана, који тако je био срећан, да je аци-ІІродана разбио, његове људе у бегство обратно, пак и он сам једва се спасао и на вашу страну у Немечку пребегао. Ja. Но сада he бити каурме и окршаја ! Синђелија. Онда ти Скопљак Солиманпаша, не хотећи истраживати, ко je крив, тко ли je прав, него кога je год ухватио, совокуаљати — прикупљатн. оаолчавати се — устајати, ступати у борбу. каурме — метежа. ћан и виђен трговац. Чим je чуо за устанак Карађорђев, он с иородицом измаче од Турака, пређе у сад. ужички округ и ту смести породиду, а сам оде у устанике. У бојевима се одликовао. и већ 1806. године ностао je војвода у једној кнежини у Староме Влаху. 1813. године Хаџи-Продан не хтеде ићи из Ор­ бите, него се у први мах склони са својима уједној пећини, а иосле се нредаде Турцнма на веру н настани се у селу Трнави, иод иланииои Јелидом. У то доба било je доста сриских устаника, који осташе у Србији, али се не хтедоше предавати Турцима, него се склоните у гору, радећи на новоме устанку за ослобођење. Доста их je било и око манастир а Трнаве, и с њима су се договарали трнавски игуман Пајсије и Хаци-Проданов брат Михаило о новоме устанку. У то доба беше ударила куга у Чачак, те се турски муселим ЛатпФ ага склони са својима исиред куге из Чачка у манастир Трнаву. Кад једном оде ЛатиФ да гони и хвата Србе, који се још нису били предали Турцима, игуман Пајсије, Хаџи-Проданов брат Мих аило и други Срби ударите на Турке у манастиру Трнави, и іювезаше и одведоше у гору АатиФове момке. То се одмах разгласи у околини као устанак на Турке, и Срби се опет почете даћати оружја. То je бпла позната Х а џ и- Про данов а буна. Овај се покрет јавио и у недоба, jep je наступала зцма, а и изненада, без договора виђенијих људи, и без потребив спреме, те га Турци брзо угушише, многе устанике похваташе и одведоше у Београд, где су их после живе на по.ье набпјали пли морили по тамницама. Хаци-Продан иэмаче Турцима и побеже у Аустрију, на доцније оде у Бесарабију, и тамо je остао до смрти.

110

J . ВУЈИЧА

П У Т Е ІІІЕ С Т В Ш Е П О С Е РБ И ЈИ

било je п такви понајвише, који нису били ни помислили на ту буну, све je он то дао везати, у Београд дотерати, пак у Небојшу* затворити. Измежду ови несрећни л>уди била су и моја два бедна сина, то јест Пајсије, игумен, и Митар, прости работник. Ja. Но сада ћемо лепе турске ноте чути свирати. Синђвлија. Онда ти мога сина Пајсију, после три дана, изван града набише на колац. (Она гіоче плакати и кроз плач говорити). А мој други син био je јоште заостао у Небојши, у апсу ** J h. Ах, то je ужасно и грозно, Боже м ој! Та je ли то могуће, да су тако свирепи Турци? Е, али молим Вас, госпођо мајко, јесте ли Ви Вашег сина на коцу видилн и познали? Може бити да je био какав други. Синђвлија.. Како ja не би мога слаткога сина Пајсију познала? Ja. А јесте ли га смели на коцу гледати? Сннђелија. Смела не смела, морала сам га гледати, јербо сам свагда онуда оним пу­ тем два пут морала из града у варош на мој конак пролазити, пак мог другог сина Митра, који je јоште у Небојпш био затво­ рен, ранити, јербо су неки морали от глади иоскапати, што им Турци нису хотели једну мрвицу корице от хлеба дати. (Плаче). Пак онда ми je најжалосније бпло онуда прола* тавпице јесу.

Небојша.јест једна у долњем граду кула, у којој страшне

** Апс значи арест.

.

•

у

lit

I;l: о г р а д у

зити и на коду гледаги га, када су му пси доле стогіале поизгризали и појели, а утроба му je била, жалог-нпци мени, пробијена и про­ валена. (Плаче, а и ja на ово згрозим се и почну ми сузе капати). Ja. Е не плачите, драга госпођо мајко! Ваш сип Пајсије за ово његово на овом бедном свету горко мученије нримити буде на оном вековечном венац небесне славе и радости. — Него кажите Ви мени, je ли се барем Ваш бедни сип Митар, и којим начи­ ном, од погибели избавио? Синђелија. Боже сохрани! Тога сам за неко време нросећи тако ранила, а када сам једно ју гро дошла и испросила му била један комад хлеба, ал и већ іьега у Небојши нема. Ja. Може бити да су га пустили, те га тамо нисте нашли ? Синђелија. A јао куку леле мени! Нису га пустила, већ су му главу одсекли. Ja. Ах, то je грозно и безбожно. За Бога, та jecy ли тп Турци људи или тигри? СинђелиЈа. И онда онај дан с мојим сином погинуло их [je] 48, други дан 42, а трећи 36. Све за шест дана што je Скопљак Солиман-паша које дао посећи које на колац набити било их je на 300 наши льуди.* Туда свуда около по бедеми стојале су главе намештене какогод бундеве, а коцеви с на­ * Ова грозна и ужасна касаиница случила се јесте 17-го декемврија 1814-го года. иримити буде — нримиће.

сохрани — сачувај.

112

J.

ВУЈИЧА

IIУT 15Ш Ё ОТ В И Ј Ё ПО С Е Р Б Н Ј И

■бијенима људма свуда около града и покрај І Саве, гіак посечене и на колац набпјсне I људе је су пси јели. Ja при овима речма скоро надо у несвест, пак после како иза каквог сна про­ говори : Ja. За име живога Бога, шта Ви то го­ ворите ? Може ли то истина бити? Синђелија. Тако je, мој добри господине, и то je права истина, како да читате свето евангелије. Ja. Е молим, драга госпођо мајко, пак што се даље с народом случило? Синђелија. А шта се даље случило ? Бог, праведаи, милостиви и долготерпеллівп, услиша нај после плач и риданије бед наго ) народа нашего серпскако, пак послао je верI наго раба свога, Милоша Обреновича, ко избавленију његовом. Он га после умудри и просвети, даде му душевну силу и разум, пак скупи народ, удари с њим на варвара Турчина, разби га, уничтожи га и благопо­ лучно за народ ириведе дело ко концу тако, да ето, како што видите, никада от како je Сербије нисмо боље живили него ли сада под његовим мудрим владенијем. (После дигне руке горе к небу, иак рече:) Бог всеблаги и всемилостиви да га благослови; да му укрепи мишцу његову на супостата и врага христидолготераељиви — дуготрнељив. услиш а — чу, послуіпа. р и дани ja — jay i., ридање. уничтожи — унпшти. благополучно — среЬно. супостата — непријатеља-.

ИЗ БВОГРАДА У МАНАСТИР РАКОВИЦУ

1 13

јанскога народа! Даруј му, о ти всешчедри Боже, дуги и благополучии живот, а такођер и његовоме потомству, да долгољетно у свакој срећи и благослову Божјему теченије жи­ вота њиовог проводити могу. Ja. И ja му то исто желим, што сте год ви казали, јоште сувише даруј, о ти всеблаги Боже, да његово мудро и правдољубиво вла­ дение Ваше позлеђене сердечне залечи ране. По совершенију ручка и овог нашег грозяог разговора благодарим оцу ђакону домаћину на његовом угошченију, пак идући путем био сам и радостан и ж алостан: радостан зато што своме избавител>у и началнику, Государу Милошу, народ благодаран je и добро му жели; а жалостан зато, што ми никојим начином не може да изиђе из главе турско свирепство, безбожије и бешчеловечије. Па у оваквом глубомислију приспем и на квартир. После мислио сам онај исти дан после ручка на пут отилазити, обаче није могло бити чак до сутра, што ми јоште чизме нису биле готове. И тако следујушчи дан, то ј ест 12. ноемврнја, благо­ дарим свим дворјаном на њиовој чесностіі, пак после обеда посадим се на кола и с мојим момком кренем се из Београда, прођем. покрај села Сава-Мале, после пређем поток Мокри Луг, пак с десне стране оставим село всешчедри — свеблаги, врдо мидостиви. долголетно — много година. теченије — ток. сердечне... рапе — ране у срцу. пачалнш у — господару, вдадаоду, иогдавару. глубомислију — размишљању. дворјаном — особљу у двору. J . ВУЈИЧА ПУТЕШЕСТВИЈК ЦО СЕРВИЈИ, II

114

Ja В УЈИ Ч А

П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ

ИО С Е Р Б ИЈИ

Кпежеѳщ, а с леве опет село Бањицу, и најпосле онај исти дан на преношчије дођем у општежитељни манастир Раковицу'. Овај манастир лежи измежду средњи шумни планина, на реки Раковици2. Церква горе споља има два трула, а храм je свјатих бесгілотних сил Михаила и Гаврила3. Овај je манастир у време ратно ЈосиФа Цесара био от Турака сав попальен, а келије до основанија разорене ; обаче после от оног времена даже до данас остао je на миру без сваког вреда. — У церкви све по обичају намештено стоји. Изван церкве от се­ верне стране, више леви врата, куда се у церкву иде, близу зида церковног, јест гроб блаженопочившаго народол>убца отечества и народа, великог оног серпског хероја, Васе Чарапића4, у којему његове чести достојне свјатих бесилотних сил -- светих бестелесних сила, анђела. даже — чак, све. херова — јунака. чести — поштовања. 1 Манастлр Раковица je на десет кнлометара далеко од Београда. Не зна се кад je подигнут овај манастир. Народ верује да je иодигнут још у време светога Саве. Мисли се, да je у раније доба манастир био у врху сад. села Раковице, близу друма, који je водно из Београда у Крагујевац, ua je због турскога зулума премештен на садашње, склонитије место. Има писаних споменика, који сведоче, да je овај манастир постојао већ 17**1. го­ дине. Садашња je црква обновлена 1862. године. . 2 Раковица или, боље рећи, Раковички Поток je десна пряточица Топчидерске Реке. 3 8. новембра. ’ 4 ВасаЧараииК je рођен у селу Белом Потоку, подАкалом. Кад ' почетку 1804. године београдске дахије почете сећи виђеније Србе у београдскоме пашалуку, и погубите Васина брата од стрица, М арка, Васа се одмете у гору, искупи дружину и поче ударати на Турке. У то доба и Кара1>орђе поводе борбу за ослобођеље, и Васа му ее одмах иридружк, и брзо je изишао на

У МАНАСТИРУ РАК ОВИЦИ

кости почивају. Он je лета 1806., ноемврија 30., при отјагију Београда от Турака, у време ратно блаженија жизни сергіског вожда Г. Петровича погинуо, нак за свој род и оте­ чество живот свој жертвовао. — Ja сам овог стрепетострашног серпског xepoja веема до­ бро познавао, јербо je он у време опсажденија Београда многократко у парлаторијум1 земунски долазио, гди сам га ја очпма мојима гледао. Сада следују окресма манастирска зданија, и убо от западне стране јесу ирекрасне трокатне нове келије, које je Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, сопственим његовим трошком лета 1822. дао начинити. У овима келнјама јест једна лепа ве­ лика трапезарија и іьегов великолепии квар­ тир. Недалеко от манастпра к западно-воотјатију — отимању, освајању. блаж енија — блажене. ж изни — живота. стрепетострашног.... хероја — јунака неиријатељима страшног. оисажденија — опсаде, опсађивања. окресна — околна, оближња. глас међу сриским старешинама. В аса je добро познавао Турке у Београду и наваљивао je на Карађорђа, да ударе на Београд и узму га од Турака. Карађорђе поиусти на Чараиићево наваљивање, и у очи о0. новембра 1806. године сраска војска удари на Београд. После приличнога окргааја Срои освоје Београд, аліі при том освајању погибе Чарапић. 1 У оно доба био je вр.іо отежан саобраћај између Србије и Аустрије, нонајвише због куге, која je често беснела у целој Турској, па je виіпе иута пренашана п у Србију; али су у ноједи­ ним иограничшш местима биле устаиовљепе парлаторије (места за састанак и разговор), т. ј. ноједина лица из једне земље могла су се виђати и разговарати с људи.ча из суседне земље, на ме­ стима за то нарочито одре1>еним, али на извесном одстојању и под надзором власти, и при том се нису могли састајати. Таква je парлаторија била п у Зсмуну. и ту je долазио, својим по­ ел оішма, и Баса ЧараииК. Вујић je био у Земуну 1806. године, и тада je могао виђати Чаранића у земупској нарлаторији. 8*

116

J.

ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС Т В И ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

сточној1 страни јест једна у каменој стени капела, у којој неколико икона намештене стоју, обаче у њој никада не служи се ; по­ том доле близу манастира јест и један источ­ ник с прекрасном добром и здравом водом, а преко реке Раковице јест и један исцелителни Свете Ііетке бунар, који je с неко­ лико липових кора покривен, и под овим покривачем неколико икона стоју нахмештене с два кандила и с једном от плеха кутијцом за п ар е; потом близу реке Раковице, не­ далеко от манастира, измежду два камена, излива Савина Водица2, која je исцелителна. Овај манастир има земљу, от које Турчину спахији, Адем-бегу Јајичу, даје само десетак, а главницу у новцу јоште до провиђења не плаћа ни паре. Ja код оца игумна, Г. Пајсија Пећанина, учиним моје преношчије, који ме чесно прими и угости, потом следујушчи дан, то јест 12. ноемв., благодарим мојему чесному домаћину, после смојима људма кре­ нем се из манастира, пак на десно оставим село Кумодраж3, планину Авалу, и код ње каиела — црквица.

илеха — лима.

1 Значи источно-зааадно, а то je ногрешно, нити може бити источно-западнога иоложаја. Каиела, коју на овоме месту помиње Вујић, држала се до пре две године, и била je северо­ западно од манастира, на месту где je сада камена мајдан у Раковици. 2 По св. Сави, који je по нар. веровању, у овај мана­ стир долазио. 3 Вујић и на овоме месту говори врло неодређено, но туђем ка8ивању, на и село Кумодраж ногрешно зове Комоџара,

И З РА КО ВИ Ц Е У СЛАНЦЕ

117

село Риаањ. У овом селу јест једна мала, от дрва, нова, начињена церква. Храм церкве јест Вознесеније Христово, а основател> ове церкве јест Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, који je сопственим трошком дао водрузити. После идући приспѳм у село Средњи Мокри Луг*, а одавде путујући оставим на лево село Миријево, пак дођем у обштежитељни манастир, зовоми Слаици2. Овај манастир лежи измежду сами планина, на једном потоку, који из 40 извора проистиче. Церква горе споља има два трула, пак je свуда веема попуцала, а храм je њен Пренесеније моштеј свјатаго пер­ вомученика и архиђакона СтеФана3, јегоше памјат 2. августа торжествујетсја, кога у женској препрати с леве стране у једном гробу чесне мошти почивају. Овај манастир держи неку малу земљу, пак Турчину спахији, Шишко-Мемеду, за њу и за десегак плаћа на годину по 12 гроша; кромје тога моштеј — моштију, тела. иерво м уч ен и ка — првомученика, jep je ђакон СтеФан био међу првима, који су главом платили за своје веровање у Христово учење. Ј е го ж е — којега, чији. памјат — спомен. торжествуй етсЈ а — прославља се. 1 Нити je у оно доба било нити сада има на овоме месту села, које се зове Средѣи М окри Луг. Сад je ту В елики М окри Луг и М али М окри Лугу а у списку села од 1822. год. иомињу се у околини Београда три села под овим именом: М окри Л уг, М али Мокри Луг и М а ха ла М окри Луг. Тешко je сад одредити, на који се Мокри Дуг односи помен Вујићев.

2 Овога манастира сад нема; порушен je пре седамдесет годииа, и на развалинама je пре две године подигнута малакапеда. 3 У нашем народу je овај празник познат као летни сш. Стесан.

118

Л. ВУЈИЧЛ П У Т Е Ш Е СТВИЈГС п о

сер в и ји

сваки калуђер от своје главе по 2 гроша даје. Ja овде код оца игумна, г. НикиФора Бранојевича-, обедујем, и по соверптенију обеда благодарим мојему чесному и гостољубивому домаћину оцу игумну, потом кренем се из манастира, оставим на л ево село Сланце, пак дођем на источник Светог Саве (Савин), после па лево оставим села Велико Село, Винчу и Ритоаек, затим спустим се у село Болен, и на преношчијс досием у варошицу Гроцку'. Овде у механи код Косте Михаиловича на преношчију пребудем, пак сутра дан, тојест 14. ноемв., кренем се одавде, пређем беличку ћуирију и доспем у село Бегаљицу, а затим приспем у општежитељни манастир, именуеми Рајиновац2. Ова] манастир от востока, југа и запада лежи измежду високи шумнн планина, а от севера указује се једна пре­ красна пољана с ливадама и іьивама. Церква споља горе има два трула, пак je веема стара и скоро пропала ; потом от јужне стране над церковни врати има следујушчи 1 О Гроцкој в. у напомени, на стр. 43. ирве књиге Вујићева »Путешествија«. 2 Манастир Р ајиповац je новијега постања. Како се у његовој околини ирича, подигао га je обор-кнез бегаљички, Стеван АндрејиК И алалија: кад je студенички архимандрит Ге­ расим враћао тело си. кра-ъа из Срема у Србију, 1793. го­ дине, на од Ту рака није смео иЬи са светим телом далеко од границе, кнез Палалија je, на један сахат јужно од Гроцке, нодигао цркву, у којој je неко време почивало тело светога крал>а (Стевана Іірвовепчаиога, сина Немањина), и т а је црква сад. ма­ настир Рајиновац. Кад су београдске дахије погубиле Палалију, у самоме почетку 1804. године, тело му je родбина однела манастиру Рајиновцу и сахранида га код цркве.

Р А ЈИ Н О В А Ц , П У Л А РЦ И , УМ ЧАРИ, ВЛАШ КА

I I9

натпис: |у натпису се каже, да je црква, којој je храмовни празник рођење пресвете Богородице, довршена 1793. године, за владе султана Селима, а за време митрополита Методија, а трудом и настојањем архиман­ дрита Герасима Студеничанина, јеромонаха Мелетија и кнеза СтеФана, Дмитра СтеФановића]. Храм церкве јест, како што нат­ пис гласи, Рождество пресвјатија Богородици. У овој церкви унутри почивају мошти свјатаго Арсенија Великаго и свјатаго Јакова. Доле испод манастира јест један источ­ ник с прекрасном исцелителном водом. — Овај манастир держи и земљу, за коју Тур­ чину спахији МустаФи плаћа на годину главнице по 15 гроша, пак от свашта даје де­ сетак. Ja овде код оца игумна, г. Пајсија Николича, мало отпочинем и прихватим се с чашицом винца, пак после благодарим мојему гостољубивому домаћину, оцу игумну, на п>еговој чесности, потом с мојим момком кренем се из манастира, пак прођем покрај села ІІударци', а затим приспем у село Ум.чаре. И овде на преношчије дођем код г. Ж ивка Михаиловича, нахиског кнеза. Овај чесни гостољубиви Сербљин прими ме учтиво и угости ме чесно, потом у јутру, то јест 15. ноемврија, по пријатију малог ручка, бла­ годарим мом человекољубном дома Нину г. Михаиловичу, иак с іьеговим момком и комалог ручка — доручка. 1 Вујић погрешно назива ово село Ударци.

1-20

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С Е РБ И ЈИ

њем кренем се одавде, прођем кроз село, зовомо Влашка, п ак позадуго путујући дођем у село НемвникуЯе, под Космај планином. На крај овог села јест једна мала от камена созидана церква, коіа je споља горе с каменима плочама покривена. Ова je церква по паденију серпског вожда Г. Петровича била попаљена, и унутри што je год било от дрвета то je све изгорело и у пепел преобратило се, само зидови и кров што су остали от ватре невредими. — Храм церкве јест Воведеније пресвјатија Богородици. — Овде примјечанија достојно видити ј есам могао у порти церковној гробље, по којему неки мртвачки крстови горе са шаренима марамама накићени јесу, и нико за живу главу не сме мараму скинути и такову на своју ползу употребити. Ова церква нема нпкаквог грунта, следователно не плаћа никоме ни паре. У овом селу родио се јест високоучени Г. Милован Видакович', славеносерпски списател), који je пређе у славном гимназијуму новосадском проФесором био; овде такожде састанем се и с његовим роневредими — неповређени. ползу — корист. следо. вателно — према томе. 1 Милован ВидиковиИ рођен je 1780. године, у селу Нсмениаућама. Још дететом п р еб ега о je са својима у Аустрију, тамо се после шкодовао, и касније je био нѳко вр ем е проФ есор у новосадској гимназији. Умро je месеца иовембра 1841. године, у Пешти. Видаковић je познат са својих романа, који су у оно доба радо и много читани у српском народу, и ако су пи сани језиком, који je био чудна мещавина из с р п ск о га н а р од н ога го ­ вора и рускога црквенога језика. Најпознатији су и најрадије читани Видаковићеви романи: »Касија царица^, »Љубомир у Јелисијуму«, »Велимир и Босиљка* и »Усамљвни јуноша*.

ПЛАНИНА

КОСМАЈ

121

ђеним млађим братом Радосавом, с којим учиним познанство и који из љубови к брату својему Миловану јест мене до села Рогаче у разговору на коњу допратио. — На планини Космају находе се три пуста у древно време от свирепи Турака попаљена и до основанија порушена манастира, у којима служба Божија више не приноси с е ; от којих перви зове се Тресија1, други Кастаљан1, а трећи Павловац3. Стари л>уди сказују, да на овој планини Космају, у селу већ давно порушеном и уничтоженом, зовомом Косанац, родио се био онај стари и знаменита серпски херој Иван КосанчиЯ1, који je лета 1389. јунија 15., на Ко­ совом Пол>у, купно са самодершдем кнезом Лазаром, Милошем Обилићем, Миланом Топличанином п прочима серпскима велможама погинуо: неки опет сказују, да се по имену материном звао, која се именовала Косава; трећи oner осведочавају с веројатним доказателством, да се он от поља Косова подревно — старо. служба.... не приноси се — служба... уничтоженом — уништеном. доказателством

не служи се. — доказом.

.

1 Црквица Tpecuje je на западној страни Великог Космаја. По народном предању овај je манастар задужбина деспота Стевана Аазаревнћа, сина кяеза Лазара. 2 И од Кастаљанасе још познају развалине. Та je црквица на источној страни пл. Космаја, и народ и њу приписује де­ споту Стевану Лазаревићу. 3 Павловац je у селу КораЯици , на југо-источној страни планине Космаја, и сад je, као и Тресије и Кастаљан, у развалинама. 4 По народном предању, друг и побратим косовских јунака Милоша Обилића и Милана Топлице.

122

J . ВУЈИЧА П УТЕШ ЕСТВИЈЕ

ПО С ЕРВИЈИ

зивао Косанчић. Ja овде дакле благоразум­ ном читатељу на расужденије остављам, пак зваки нека суди, како му угодно буде. После из Неменикућа кренем се, па кроз шуме путујући дођем у село Рогачу. Ja овле на преношчије отидем код г. Николе Катича1, нахискога кнеза, који ме учтиво прими, угости и даде ми добру постељу у тоилој соби. Пак сутрадан, то јест 16. ноемврија, по пријатију Фруштука, бла­ годарим моме чесноме домаћину г. Катичу, иак помошчију Божијеју кренем се от њега и у путу на лево оставим село Дрлуау, а на десно село Д учину, и после тога приспем у село Оибницу. Ово село лежи којекуда растрто, а церква лежи на малој реки Сибпици2 и на потоку Кнежевцу8, која je лета 1823. от твердог камена сазидана. Основатељ ове нове церкве јест Јего Књажеско Сијатељство? Г. Милош, а храм je церкве Про­ несение моштеј свјатаго оца Николаја, 9. фруштука — доручка. Бож ијеју — Божјом. растрто — растурено. 1 Н икола Катип био je сестрић јунака Јанка Катића.

1813. године, uo смрти свога најмдађега ујака Стевана Катића, Никола je поставлен за војводу у кнежини својих ујака, па на­ следи ињихово имање, те остави своје дотадашње презиме и поче се, по својим ујацима, звати КатиК. Никола je тада врло кратко време '1ио војвода, јер први устанак брзо пропаде. Али у другоме у станку, чим су бојеви престали, он je опет поставлен за војводу у Космају, и у томе je звању остао до смрти. Умро je у Рогачи, 22. децембра 1833. године. 2 С ибницаіялъ Сибничка Река , како je сад зову, десна je притока реке Турије. 3 Кнежевац je незнатан поточић, лева ириточица Сибннчке Реке.

С И БН И ЦА. РАНИЛОВИІѴ

123

маја. Пређе на овом месту била je церква от дрва начињена, коју су Турци три пут палили и до основанија рушили. На поље, у иорти церковној, с десне стране, доле, не­ далеко от западни врата, лежи бесмертнија жизни неустрашим и храбри серпски херој Јанко Катпч', кога гілоча у зиду церковном зазидана je и на којој следујушчи натпис чита се: ЗдЬ аочиваегъ рабъ Божій Іанко Кагичъ отъ Рогаче, воевода сербскіщ 1806. А по­ неже да ова церква лежи на земљи еминској, зато никоме ни паре не плаћа. Овде мало прихватим се с посним јелом и чашом вина код госпоже протинице, понеже да г. пречест. протопресвитер Илија ІІопович није био дома. После одавде кренем се, пређем реку Турију2, пак приспем у село РаниловиЯ, а одавде дођем на планину Кљештевицу. Горе на вр’у ове планине видио сам два гроба. После ja запитам мога .моімка: шта ова два гроба овде знаменују? На то он меии овим речма одговорн: »Господине, овде су два Сербљина невшю погинула и овде закопана.(( оесмертшја жизни — бесмртнога живота, који ће увек живети. здѣ почиваетъ — овде почива. зна.ченују — означавају, показују. 1 Јанко КатиЯ je био један од највиђенијих етарешина срііских у првоме устанку за ослобођење и јунак на гласу. Гођеи je у селу Рогачи. Чим je букнѵо устанак 180-1. године, он се иридружио устаннцима и кнежина туријска избере га за кнеза. Брзо се прочуо и разборитошћу и великим јунаштвом. Јанко је ; бранећи Мачву од Турака, погинуо 20. јула 1806. године, у селу Крњићу, на месту Дугим Њивама. Тело му je иосле пренето и укопано код сибничке цркве. 2 T yp u ja je десна иритока реке Пештана, притоке Љигове.

124

J . ВУЈИЧЛ ПУТЕШ ЕСТВЙЛЁ ПО С Ё РБ Ш И

»А како т о ?(( запита га ja. — „А како((, рече ми он; »пролазиоje био овуда јоште пређе немачког рата један теФгиш турски, то he рећи један служител> везиров или ти царев. Тако несрећним случајем ови невини људи уби тог истог Турчина из пушке један други Сербљин.(( Ja. ІІак онда? Момак. Онда je био тај обичај, да када Сербљин убије Турчина, онда нашао се онај убица не нашао, то кромје оног убице морају се јоште и по два по три невина Сербљина обесити, и по толико кеса. новаца глобе платити. Ja . Тако, молим те, je ли се тај убица нашао ? Момак. Пије се могао у онај пар нипошто наћи, него ето та два невина човека ту су на том месту обесили, које су после родови овде закопали, и после окресна овуда села морала су јоште шест кеса глобе пла­ тити, а та се глоба зове крвпина. Ja. Тако тај убица није се могао више наћи ? Момак. Јест се нашао. Ja. Пак шта су томе учинили Турци? Момак. Ништа. И тај исти убица јест пређе две године наравно умрео. тефтцш — Бзаслания. ови невини људи -г ових еевиних људи. кеса новаца — 500 гроша. глобе — казне. у онај иар — у онај мах, у ономе трену тку. наравно — природно, природном смрћу. умрео — умро.

ПЛАНИНА

К Љ Е Ш Т Е В ИЦА

125

Ja. Тако и невини људи морају се за једног гадног Турчина да вешају? Момак. Е, а шта ћемо, господине. Такав je онда турски суд био. Ja. А какав je дакле сада? Момак. О, сада je сасвим другојачији, откако je Господар Милош почео владати, Бог да га благослови! Бог да му дарује срећу и дуги ж и вот! Сада ако Сербл>ин убије Турчина, то тај исти Сербљин убица мора се наћи и по правици даде га Г. Милош обесити, а више ннкакав други невини, нити се више крвнина плаћа. А ако Турчин убије Сербл>ина, то тај Турчин ухвати се, у квргу свеже се и у Крагујевац Госп. Милошу поішье се, који после тог пстог Турчина паши београдском отпрати, а паша даде га или удавитп или поссћи. — Бог да поживи нашег праведног Господара Милоша много година и да му даде свако добро! Ja. И ja то кажем да га Бог поживи много година и да му даде сваку срећу. При­ том и вас советујем, да га љубите, почитујете, њему повинујете се, верни му будете и у согласију с іьим живите, а вражију завист из ваше намети избаците, јербо гди je яавист, тамо je несогласие, а гди je опет несогласије, тамо je несрећа, пропаст, рушеније cpehe и свако зло. — Зато опомените се само на оно, што су наши оци и ііочитујете — иоштујете иовинујете се. — покораватс се, будете послушни. согласију — слози. несогласие — иеслога.

126

Ja ВУЈИЧА П УТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО

С Е РБ И ЈИ

праоци от толико стотина година от грозног Турчина претрпити морали, а то je све из завирти и несогласија бивало, нак Бог да сохрани и сачува, да сада опет иод његову немилосердиу турску руку потнаднемо. Та боље да сви на једну громилу поскапамо и помремо, него ли винте да то дочекамо. Момак (хоће ме у руку да пољуби). Амин. Вала ти, господине, на твојој мудрој беседи. Заиста ми хоћемо от сада исто тако радити, како што нам ти кажеш. И тако у разговору идући пређем поток Мисачу\ иак дођем у село Орашац. Спрам овог села с десне стране јест планина Букоѳик, над селом зовомом Врбица. Под овом планином јест једна црква, а друга je опет у планини Кљешгевици, која се зове Вен­ чана. По пришествију мојему у село Орашац, отидем код Георгија Цветковича, кмета, на квартир. А понеже да он нпје био дома, то његов стари отац, газда .Іоксим, прими ме с честију у іьегов дом, ітк даде ми вечеру, и после вечере даде ми наместпти у великој соби на земљи близу ватре постељу на сену. — Ja код овог чесног мог старца учи­ ним моје преношчије, пак у јутру, то јест 17-го ноемв., благодарим мојему чесному старцу домаћину Јоксиму, пак с мојим момком одавде кренем се, и иређем планину громилу — гоміглу.

с чсстију

-

еп уважвњем. по-

штокањсм. 1 М исача долази с, іілаііине иљЈМптсницг*, а улипа ге у реку Милатовиц^, притоку реке Јасенице.

ИЗ ОРАІИЦА У ТОІЮЛУ

127

Баљкодицу1, после дођем у село Врбицу, кроз које тече река Кубршница2; затим на десној страни оставим високу планину Венчац, испод које јест једна церква, која се зове брезовачка церква8. После тога дођем у село Бању, кроз које и мала река Бања4 тече. Даље из овог села идући, пређем пла­ нину Стрмово, затим реку К^меницу* и најпосле приспем у село, именуемо Тоиола6. У овом селу родио се био онај славни и от оружија непобедими велики и силни серпски херој, Г. Георгиј Петрович, иначе наречени Црии Ђорђије, или иначе, како га прости народ зваше, Кара-Ђорђије1. непобедими — непобедйи, који се не може победити. орудија, — оруђа. иобедими — који се може победити.

1 Брдо код седа Копљара, високо 350 метара. 2 Река Кубрш ница извире из Букуље, прима реке Баѣ у и К ам еницу, и више Паланке састоје се с Милатовицо.ч и утиче у Јасеницу. 3 По народном предању, овује цркву иодигао деспот Ъурађ Бранковаћ. 4 Десна приточица реке Кубршнице; долази од Венчада. 5 И Каменица je десна приточица реке Ііубргпнице; протиче кроз Тоиоду. в Сад варошицас 533 домом и 3123 становника. Ту je сто­ лица начелника среза јасеничкога, округа крагујева^ког. 7 Кара-гБорђе Нетровић рођен je у селу Вишевцима, у крагујевачкоме округу, (а не у Тополи, као што Вујић на овоме месту погрешно каже) око 1752. Код београдске дахије отпочеше сећи виђеније Србе у београдском пашалуку, и Срби иоведоше борбу за ослобођење, Карађорђе би изабран за вођа народноме устанку, 20. јануара, у селу Ораігщу, у крагујевачкој Јасеници. И од тога дана на до 21. септембра 181Я. године жи­ вот Карађорђев проткан je у историји ондашње Србије. 21. сепвембра 1813. године, стицајем прилика, КараКорђе изиенада остави Србију, којом je скоро десет година управљао као врховни вожд, и пређе у Аустрију. Пуне четири године ііотѵпао се по туђини, на у лето 1817. године дође, ирерушен, у Србију, и ноћу између 12. и 13. јула те године би убијеи на спавању, на коси

128

J . ВУЈИЧА

П УТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ IIO С ЕРБИ ЈИ

Обаче жалост, да je овај тако силни херој от самог језика једног, слабог человеческог орудија, био победими. Он je лета 1804. перви био, који je повод дао ко избавленију на­ рода серпскаго, и бјаше до лета 1813. веема благополучии успех у његовому претпријатију чинио; обаче прелшченијем и завистију серпски неприја,теља, уклони се у Аустрију, гди његову славу и велико његово име на један пут изгуби. — Он je у овоме његовоме селу рожденија' резиденцију созидао, коју су Турци по паденију његовом лета 1813. попалили и скоро до основанија порушили. Више ове порушене његове резиденције от восточне стране јест церква, коју je он сам сопственим његовим иждивенијем сазидао и био je њен перви основател». Обаче Турци, када су резиденцију били попалили, то онда су и церкву оштетили и попалили. Ништа менше по пријатију владенија Јего Књажескаго Сијател>ства, Г. Милоша, јест народ исту церкву паки поправію и у совершен­ ство довео. Ова je церква мала, обаче лепе je архитектуре, има споља горе на среди једно труло, а над западни врати један тоблагополучии — повољан, срећан. аретиријатију — иредузећу, делу. ирелшченијем — обманом, нреваром. резиденцију — двор.

Крушчиди, недалеко од сад. великоиланске дркве, у смедеревској Јасениди. Глава му je одсечена и послата везиру у Београд, који jy je после, опремљену, послао у Цариград. Тедо му je укопано на месту где je и погинуо, па je после две године пренето у Топоду и сахрањено код там. дркве. 1 Погрешно je. Карађорђе je рођен у селу Бишевдим близу варошиде Раче, у крагујевачком округу.

Кућа и куда Карађорђева у Тополи.

IS O

3 . ВУЈИЧА

П У ТЁ Ш ЕС ТВ Ш Е

По

С Е РВ Ш И

роіь, у коЈему била су три звона, која су Турци у Београд однели, када су церкву били попалили. Испод тороња над западни врата стоји овај натпис: [у натпису се вели да je овај свети храм Рођења пресвете Бо­ городице довршен за време рускога импе­ ратора и самодршца Александра, трудом Ђорђа ТТетровића, вожда српскога народа, његове супруге госпође Јелене и њихових наследника Алексија и Александра, 1811. го­ дине]. Храм ове церкве јест Рождество пресвјатија Богородици, како што натпис гласи. — Овде унутри, у препрати женској, на десној страни близу врата, особито примјечанија достојно јест видити гроб славног оног серпског хероја и вожда Г. Петровича и основател е ове церкве, у којему његове блаженопочивше л еже кости. Горе над гробом јест једна црвено-мраморна плоча с овим натписом: Окди леже кости Георгии Штрокичл Чернлго, ПОДДБШЛГО СфПСКОМу Народу Hđ4đT0KZ ко извлклѣНИЮ у 1804 лѣту, БИБШЛГО ПО 'ГОШ ВфХ0ЕНИШ кождеш и господлрош до 1813 лѣтл т огоже нлродл, л у оком нлкеденг интригл/ѵш непригателга срвCKH\z уклонист у Дкстрию, и отудд послѣ единогодишніаго лрестл прсселисга k z Русию, гдѣ cz воз­ можною почесгию o t z прлкителсткл примлѣнг; но неизѣстно H 3 Z к л к о б л узрокл извѣже отудл и k z чернаго — црнога. иодавшаго — који je дао. на­ чатой — иочетак. тогоже — истога. уклони cja — уклони се. ареста — тамиицо, затиора. с воз.чожноју иочестију — највећим ночастима. правигелства — власти, владе. неизвестно — не зна се иоуздано.

t

О П Ö

Л А

Ізі

Сервию козкрдтисга и окди otz т урсклго прлкителсткд усѣченіеш гллки живота лишисга мѣсецл Юлии 1817 године. — Протопресвитер ове церкве

именује се пречест. г. Обрад Георгиевич. — Ja у овом селу учиним моје преношчије код г. .Јоана Маринковича, кнеза нахискога, који ме чесно прими и љубовно угости. Пак сутрадан, то јест 18-го ноемв., благодарим мом [г. домаћину Маринковичу, пак с другим момком и коіьем кренем се из Тополе, оста­ вим село, именуемо Жабари, у којему находи се једна доста велика церква с прекрасним новим темплом, које je пређе две године до­ вершено било, а храм je церкве Преображе­ н и е Христово. Тако идући дођем на реку Каменицу, одавде пређем планину Венчац и преко воде Јасенице1дођем* у село Шаторњу*, а из овог села доспем после у општежитељни манастир именуеми Никоље\ Овај манастир лежи измежду средњи планина, само што от востока мало возврати сја — поврати се. усеченијем — одсецањем. лиш и сја — лиши се. 1 Јаееиица je доста велика притока велике Мораве. Из-

вире с планине Рудника, између Ведикога и Мадогй Штурца, и, пошто прими многе притоке и с леве и с десне стране, утиче у Мораву, код Ведиког Орашја. 2 И овде je казивање Вујићево пепоуздано. По њему, он je И8 Топоде отишао опет на Венчац, остављајући Жабаре, па од Венчаца отишао у село Шаторѣу , пошто je, у путу од Венчаца за Шаторњу, прешао Јасеницу . Међутим, Јасениду je могао прећи тек пошто je прошао Шаторњу, јер су и Венчац и седо Шаторња дево од Јасенице. 3 Две су Шаторње онда биде, а и сада су, на овоме ме­ сту: Горѣа Іиаторѣа и Доѣа Шаторѣа. 4 Сад je световна црква, а припада парохији, коју чине седа Горња Шаторња, Доња Шаторња, Доња Трешњевица и Бда9*

1 32

J . ВУЈИЧА П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРБ И ЈИ

откривено види ce. Основатељ ове свете обитељи био je СтеФан деспот, светог кнеза Лазара син, како што натпис над западни врати гласи: (у натпису се вели, да je тај свети храм, посвећен св. Николи, сазидан у време деспота Стевана, самодршца свих српских земаља, Подунавља, Угарске, бугарске и босанске земље, Баната и Поморја, а тру­ дом и трошком вернога деспоту Николаја, 1425. године). Овај je манастир многократно от Турака паљен и рушен био. Тако по­ следней пут бјаше лета 1817., октомв. 6-го, по пријатију владенија Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, паки возобновљен и у совершенство доведен, како што следујушчи натпис гласи: [натпис казује да je храм светоп јерарха оца Ииколаја, на малом потоку Шаторњи, обновљен за владе кнеза српског Милоша Обреновићми супруге његове, велике кнегиње Љубице, и деце њихове Петрије и Савке, брата кнежева Јована Обреновића, његове супруге Томаније, за време Ристе Милановића1, трудом и настојањем јеромонаха Теодосија, родом од Студенице, а поM o h y тутора и осталих]. — Храм церкве јест Пренесеније моштеј свјатаго оца Николаја. — Овај манастир держи земљу, за коју преп. знава. Према иатпису, који je исписао Вујнћ, подигнута je још 1425. године. Кнез Милош je обновио ову цркву 1817. године. 2 Ристе Мидановића — X puerußopa, сина војводе брусничкога, Милана Обреновића.

Н И КОЉ Е, Б Л А ГО В Е Ш ТЕ Њ Е

133

отац Ј о с и ф Вукмирович, игуман, даје десетак и у готову по неколико гроша главнице плаћа. Из овог после манастира кренем се, пређем Реку Блазнавачку1, пак преко једног великог брда доспем у општежител>ни мана­ стир, именуеми Благовештеније*. Овај манастир лежи из­ между високи шумни планина, при реки Сребрници3, веема стари, који je у старо време много пути от Турака паљен и рушен био. И сада последњи пут при владенију Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, био je возоб­ новлен и покривен, како што натпис гласи: [у натпису се каже, да je 1819. године „при великому кнезу све Србије“, Милошу Обреновићу, а трудом и настојашем игумна ЈосиФа, покривен овај храм светог Благовештењај. — Храм церкве јесте Благовештеније пресвјатија Богородици, како што натпис гласи. Овај манастир держи и земљу, за коју Турчину спахији, Топал-Хибишу, плаћа на годину глав­ нице по 12 гроша, и от саме земље, зовоме Добра Лука, даје десетак, а от друге не даје. ири реки — на реди. 1 Десна приточида рекѳ Јасенице. 2 Овај манастир зове ее, за разлику од манастира истога имена, у Кабдару, на Мораве, још и Благовештеѣе Рудничко. Не зна се ни кад je грађен ни чија je задужбина. Сва je при­ лика да није саграђен ape XIV столћа. Садашња црква je оправљана пред крај XVIII столећа. 3 Десна приточида реке Јасенида. Тек од састава реке Здочнице и Благовештенске Реке, испред села Страгара, зове се Оребрница. Манастир Бдаговештење je на Благовештенској Рецц,

134

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш Е С Т В И ЈЕ П О С ЕРВ И ЈИ

Ja овде у овом манастиру код оца намесника, г. Герасима Георгиевича, будем на преношчију, који ме чесно прими и љубовно уго­ сти. После други дан, то јест 19-го ноемв., по пријатију ручка, благодарим мојему гостољубивому странопримцу домаћину, оду Герасиму, пак с мојим момком кренем се из манастира и на десну страну оставим гіревисоку планину, зовому Рудничка Планина, која je тако висока, да се с н>е при бистром времену и сами Банат у Маџарској видити може. Под овом планином јест мала варошица Рудник1, а више њега, горе у планини, јесу негда биле рудокопње сребрене, из који су у старо време много сребро копали ; обаче сада ови мајдани сви зануштени* виду се. — Потом, идући преко високи планина и преко села Страгари3, доспем у општежитељни манастир, зовоми . Вољавча*. Овај манастир такожде лежи измежду високи шумни планина, којије много пути от Турака био пал>ен и рушен. Храм 1 Сад главно место у срезу качерском, округу рудничком. 2 Сад се опет копа руда на Руднику. 3 У овоме je селу рођен Танаско РсциА, прослављени јунак у другоме устанку за осдобођење Србије од Турака. 4 Вољавча je мали манастир, на источној страни планине Рудника, изнад седа Страгара. По једноме запису као да je овај манастир саграђен још пре Немањића, средином XI столећа; али je у ово тешко веровати. У овоме je манастиру нѳко време био смештен »Правитељствујушчи Совјет* (Управни Савет) обновљене Србкје, 1805. године, па je посде одавде премештен у мадастир Боговађу, а из Боговађе, посде, у Смедерево.

ВОЉАВЧА, ВРА Ћ ЕВШ НИ Ц А

135

церкве јесте Собор свјатих бесплотних сил Михаила и Гаврила. — Келије манастирске у веема худом состојанију находе се. Овај манастир держи и земљу, за коју Турчину спахији плаћа на годину главницу по 6 гроша, гіак от сваког плода кромје једини шљива даје десетак. Овде у овом манастиру отац игуман, г. Михаил Нешкович, с прочима братијама, прими ме учтиво, пак с чашом вина угости ме љубовно. После благодарим овоме гостољубивоме странопримцу, г. игумну оцу Нешковичу, и с мојим момком одавде кренем се, пак опег преко реке Каменице пређем и тај исти дан на преношчије приспем у општежитељни манастир, зовоми ВраЯевшница.'. Овај манастир лежи у крагујевачкој нахији, на реки ВраЯевгиници*, измежду високи горошумни планина, недалеко от планине рудничке. Храм церкве јест свјати великомученик Георгиј. — Унутри у церкви стоји све по начину христољубиве церкве намештено, како што je олтар с чесном трапе­ зой, на којој два евангелија сребром окована и позлаћена леже, која je Јего Књажеско Сијау веема худом состојанију — у врдо рђавом стању. 1 ВраЯевшница je на подножју рудничке пданине, на јужној страни. Саграђена je 1431. године, и задужбина je Радича По­ сту aoeufia, ведиког чедника срискога деспота Ђурђа Бранковића. Црква je озидана од самога камена. У Враћевшницу су 3807. год. студенички калуђери преееди из Студенице тедо св. краља Стевана, и ту je остало све до пропасти првога устанка, 1813. године, кад су кадуђери, заједно с телом, пребегди у Срем. 2 ВраЯевшница или ВраЯевшничка Река, како je још зову, лева je приточица реке Груже. Извире из рудничких планина, а улива се у Гружу, одмах испод манастира Враћевшнице,

І3 6

J . ВУЈИЧА

П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ ПО

С Е РБ И ЈИ

тељство, Г Милош, благоусердствовао церкви из усердија даровати; потом следује про-

Манастир Враћевшница.

скомидија, која содержи прекрасна и драгоусердија — усрдности.

В Р А Ћ Е В Ш Н И Ц А

137

цена кленодија церковна, то јест сребрене и позлаћене путире, звездице, дискосе и пр., равним начином и неколико пари скупоцени окрута, сребрени кадилница и т. д. содержи олтар. — После олтара следује темпло, које горе с распјатијем Христовим, а доле с цар­ ским дверми, престолними иконами и другими свјатитеља и богоугодника Божји изображенијама, к тому и са шест сребрени кандила украшено и намештено стоји. — Даље следују певнице, које цели окрут књижевни содерже и на среди церкве два прекрасна стаклена полијелеја можно je видити. Ова je церква свуда изнутри с изображенијама светитеља измолована, које су Турци, када су церкву палили а келије равно попалили и до основанија порушили били, све сножеви, копјама и наџаци изгребли и покварили. — Напосле­ док с церквом спојено јест и једно лепо измоловано предверије, над којим јест и један мали тороњ, у којему за време владенија серпскаго вожда Г. Петровича била су два звона, која су Турци по паденију његовом однели у Београд, када су манастир најпре попалили и оштетили били. Сада следују окресна манастирска зданија, и убо перво спрам западни церковни врати находи се једна трокатна кула, под којом доле јест једна тавница, а у трећем спрату ове куле находи се библиотека манастирска с мнокленодија — драгоцености. цели окрут књижевни содерже — имају све потребив црквене књиге. можно - могуће. измолована — исписана.

138

J . ВУЈИ ЧА П У Т Е Ш Е С Т В И Е

ПО СЕРВ И ЈИ

жајшими различитими церковними књигама. Овде видно сам и један барјак, на којим с једне стране изображен види се свјати ве­ ликомученик Георгиј, а с друге опет свјати Михаил Архангел. После од северне стране јесу нове трокатне келије, које je благоусердствовао Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, сопственим својим иждивенијем за вечни спомен своје прељубезне госпоже матере Вишње водрузити, како што и натпис у трећем спрату више врата гласи овим речма: [»За вечни спомен својој матери Вишњи, која се представи 1811. године, иодиже о своме трошку и приложи манастиру ВраЯевшници oeaj дом срисжи кнез и Госиодар Милош ОбреновиЯ, 1825. године."] — У предреченом трећем тракту овог нововодруженог зданија има Јего Високопреподобије, г. Мелетиј Павло­ вич', овога манастира архимандрит, своје прекрасно обиталишге с четири украшене собе и једним особито лепим диван-чардаком. У овом трећем спрату от јужне стране у конгу стоји изображеније Јего Високопревосходитељства, г. Стефана Стратимировича1, архиепископа и митрополита карлемножајшими — многима. тракту — спрату. нововодруженога — новога, иэнова подигнутога. обиталиште — стан. диван-чардаком — доксатом, тремом, дивананом. 1 Мелентије ПавловиЯ, први београдски митрополит Србин у обновљеној Србији. Види о њему, у напомени, у првој књизи »Путешвствија*, стр. 54. 2 Стеван СтратимировиЯ био je 46 година архиепископ и митрополит српски у Сремсвим Кардовцима. Његова je заслуга, што су основане српске гимназије у Сремским Кардовцима и Новоме Саду и богословија у Сремским Кардовцима. Много je

В Р А Ћ Е В Ш Н И Ц А

139

вачкаго ; близу код њега стоји и изображеније манастира са свима келијама, под којим стоји следујушчи потпис: [»Слика општежитељнога манастира, словено -српске обитељи, која се зове ВраЯевшница, храма светог славпог вели­ комученика Ђорђа, ca околним градом и славним Яелщама, у пределу београдске државе, под крилом рудничке планине, међу славним горама и рекама и различним плодоносним дрвеЯем; исписана je у време благовернога врховног и великог кнеза српског, Госиодара Милоша ОбреновиЯа, по жељи господина ар­ химандрита Мелетија ПавловиЯа, јеромонаха Гаврила, јеромонаха Герасима и осталога брат­ ства. Ктитор je Господар млади Милан ОбреновиЯ\ 1820., месеца јуна, 25. дана.“] — Потом у истом трећем тракту, у нови келија от јужне стране, у једној соби стоје изображенија г. Мелетија Никшића2, архиепископа и митроу нови келиЈа — у новим ћелијама. помагао и српским устаницима и у првоме и у другоме устанку за ослобођење Србије од Турака. СтратимировиК je рођен 26. децембра 1757. године, а умро je, на пречац, 23. септембра 1836. године, у Сремским Кардовцима. 1 Старији син кнеза Мидоша; рођен je 7. октобра 1819 године у Крагујевцу, а умро je у Београду 26. јуна 1839. године 2 Мелентије НикшиЯ био je владика шабачки, а потписивао се као »митрополит шабачко-валевско-ужички«. Рођен je у седу Брезови близу Студѳнице, око 1780. године. Као мдадић отишао je у манастир Студеиицу, тамо изучио читати и писати, па се ту и закалуђерио. 1813. године прешао je с моштима св. крала из Србије у Срем; али чим се јавио други устанак, вратио се уСрбијуи налазио се уз кнеза Милоша. Пред крај 1815. године посвећен je, у Цариграду, за владику шабачке епархије, али није дуго остао вдадиком: поћу, 16. јуна 1816. године убијвн je у Щаицу; убио га je Марко Штитарац, по наредби кнеза Милоша.

140

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРБИ ЈИ

полита ужичкаго, ваљевскаго и шабачкаго, за іьим следује контраоа г. архимандрита Василија студеничкога Никшића; после овог иду изображенија г. Гаврила Теодоровича, намесника, и г. Герасима Георгиевича, јеромонаха; напоследок закл>учава галерију изображеније г. Мелетпја Павловича, архи­ мандрита здешње обитељи, кога потпис с друге стране овим речма говори: »Мвлетије ПавловиЯ, архимандрит враЯевшчански, кародољубац, трудни спутник, духовник, совет­ ник, храбри војник, неуморан у раду, који иретрие ради оаштег благостања народа српског; сликан je у 41. години старости, 1817. го­ дине, маја 20. — Георгије ЛацковиЯ, живоиисац“.] — И полно засведочавам и ja предсказани потпис овога духовнаго ревнитеља христол>убиваго стада, и веројатно доказујем, да je он искрени народољубец и да je опшчаго ради благостојанија от целаго благочестиваго народа серпскаго достојан чести, славе и похвале, а от мене равним образом, аки иностранаго, обаче искренаго и крепкаго Сербина, за неусипне труде његове опшчаго ради благополучија и шчастија получава ве­ нец мојего теилесердечнаго благодаренија и високопочитанија. — Далше следују друга контрафа — слика. галерију — збирку, низ сдика. здегиѣе — овдашње. трудни сиутник — марљиви радник. полно — потпуно. ревнитеља — трудбсника. благостојан и ја — благостања. аки иностранаго — и ако странца, који није из Србије. благоаолучија и шчастџја — бдагостања и среће. иолучава — добива. оисокоаочитанија — одличнога, ведикога поштовања.

ВР А .Ћ ЕВ ШН И Ц А

141

окресна зданија манастирска, како ти келије намесника, трапезарије, кујна, ракиџиница и прочаја: потом једна капија јест от северне стране, а друга от јужне. У порти церковној с леве стране, спрам мужеске препрате, јест гроб блаженопочивше госпоже старице Вишње', а премиле родитељнице Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, у којему њене блажене отпочивају кости. На гробу јест једна велика црвена мраморна плоча, на којој исписан стоји следујушчи епитафијум: [„Ова тврда стена, иокрива кости старице Вишње, која се aped стаей 18. јуна 1811. године; она je имала из арвога брака сина Милана, noju je био сриски иосланик у руској војски у Влашкој, и тамо умро 1810. године, и из другога. брака: врховнога кнеза сраског, Милоша ОбреновиЯа, који среЯно уаравља ср иск и.и народом; Јована, кнеза рудничке и ужичке нахије, и Јефрема, кнеза шабачке и ва.ъевске нахије. Писано 1820.] — По прочитанију овога надгробнаго натписа и сам прекрстим се, очитам „Оче наш“, после три пут рекнем: яО вечна ти буди памјат, предрага и премила мати наша, која си нам Божјим благопроиеволенијем даровала твога родитељнице — мајке. еиитафијум — натпис. вечна ти буди иамјат — нека ти je вечни спомен, вечито те спомињади. благоароизволенијем — вољом. 1 Виш ѣа je бида прво удата у Бруснйцу, за Обрена М а р тиновиЯа, и с њим je родила синове Јакова и М илана и кћер Стану. Кад je Обрен умро, она се преудада у селу Средњу Добрињу, за Тодора М ихаиловича, и с вьим je родила синове М и ­ лоша, Јована и Јеврема.

142

j.

вујича

путешествије: йо

сервиій

премилога сина Милоша, избавитеља народа серпскаго, и к њему јоште 'два помагача, и твоја такожде премила сина, .Тоана и Јефрема“. После опет прекрстим се и пођем от гроба даље. Обаче када се ja на десну страну окренем, то опазим јоште један мали гроб с белом малом плочом, на којој бјаше овај над­ гробии натпис: [у натпису се казује, да je ту сахрашена Ана, ћерчица Милоша Обреновића, која je преминула месеца маја 1818. год.] — Овде равним начином прекрстим се, очитам „Оче наш“ и рекнем: „Бог да ти дарује вечну радост, незлобиво дете наше“, пак после с високопреподним г. Мелетијем, ар­ химандритом, отидем у његово обиталиште, где мене овај честњејши серпски муж пре­ красно угости. По совершенију обеда изн­ оем из обграде манастирске и недалеко от манастира видим и једну лепо уреждену манастирску школу, коју je високопреподобни Г. Мелетије Павлович, архимандрит, сопственим својим иждивенијем и трудом благоизволио основати, у којој до 12 уче­ ника и један учитељ, именем г. Симеон Зо­ рич, из Цесарије, находе се. Учитељ ове школе от више сказанаго г. архимандрита Мелетија јежегодну своју плату прима, а препитаније своје у манастиру безмезно получава. Овај манастир притјажава и земл>у, за коју једном Турчину спахији даје от сваЦесарије — Ћесарске, Аустрије. сказанога — поменутога. јежегодну — годишњу. ареаитаније — храну. безмезно — бесплатно.

В Р А Ћ Е В Ш Н И Ц А

143

Кућа кнеза Мидоша у Црнући.

ког плодородпја десетак, а други опет спахија уёима от церкве сваке године главнице по 25 гроща. — Јеремонаси ове обител>и

јесу: Јего Високопреподобије, г. Мелетиј Пав­ лович, архимандрит; потом преподобии отац Мелетиј Гаврилович, намесник; преп. от. Не­ о ф и т Попович, јеромонах; преп. от. Пајсиј,

144

J . В УЈИЧА П У ТЕШ ЕО ТВИ ЈЕ ПО С ЕРВ И ЈИ

монах, и преп. отец Герасим Николајевич, јерођакон. — Ja овде у овом манастиру преношчије моје учиним, пак други дан, то јест 20. ноемв., по описанију овога манастира и по пријатију ручка, благодарим мојему ве^ ликодушному сгранопримцу домаћину, г. ар­ химандриту, на његовој чесности и усердију, после даде ми његовог коња и момка, пак кренем се из манастира и покрај једне реке путујући дођем у село, зовомо ЦрнуЯа1. — У овом селу јесте Јего Књажескаго Сијатељства, Г Милоша, стари двор, који из многи йали зданија состоји се, и када je био с Турчином заратио, онда je његову Фамилију у овом двору страха ради турскаго обдержавао. Одавде после кренем се, прођем покрај села Срачковаца, затим кроз село Не­ ваде, и овде на десно остане м и једна стара, порушена на једној планини градина, зовома. Острвица1. После пређем реку Десиотовицу*, дођем у село Брусницу, напоследок на преношчије приспем у варош, такожде зовому 1 Две су Црнуће на овоме месту: Горѣа ЦрнуЯа, на левој страни Црнућске Реке, и Доѣа ЦрнуЯа, на десној страни ове реке. а Планина Острвица иди, како je народ у окодини зове, Островица je у самоме врху Груже, доста у страни од села Невада. Град je био на самој Островици, али je сада у рушевинама. Народно предање и овај град приписује Јерини, жени деспота Ћурђа Бранковића. 3 Десаотовица je најзнатнија приточица реке Дичине, при, токе западне Мораве. Извире из Рудника, иснод самога Великога Штурца, највећега виса на'Руднику. У врху се зове Рудничка Река, по седу Руднику, иа Мајдапска Река, по селу Мајдануи, напослетку, Десиотовица.

Б Р У С Н И Ц А

145

Острвица, врх и стара градина*

Брусница1. По пришествију мојему овамо отидем на квартир к Јего Високородију, г. Jo-

ану Обреновичу2, Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, рожденому млађему брату и 1 Сад Горѣи Милановац, главно место у округу рудни” чком. (О Брусниди види у првој књизи Путешествија, стр. 127.» у напомени.) 2 О Јовану Обреновићу види на стр. 200. ирве књиге »Путешествија«, у напомени. Ј . ВУ^ИЧА ПУТЕШ ЕСТВИЈЕ ПО С Е Р Б И ЈИ , II ]0

146

J . ВУЈИЧА

ПУТ ЕШ ЕС ТВ И ЈЕ

ПО ОЕ Р Б И ЈИ

оберкнезу рудничке и ужичке нахије; обаче да он није био дома него с његови поданици у лову, то високородна госпожа Круна, оберкнегиња, с учтивостију и почитанијем прими ме у двор и определи ми у канцеларији квар­ тир. — И тако сутра дан, то j ест 21. ноемврија, освану празник Воведеније пресвјатија Богородици, а понеже да у Брусници церкве нема, него je само капела, која јоште није била довершена, то принуждена je била високородна госпожа Круна у најближњи онде манастир, зовоми Вујаи или Обровим1, отходити. Тако она с іьеним прељубезним сином, младим серпским бегом Обрепом, с целом њеном придворном свитом и са мном кренемо се онај дан, пак у содру­ жеству путујући пређемо преко реке Десаотовице, после [преко] малог потока Бање2, а одавде преко високе планине, именуеме Byјан 3, пак напоследок дођемо у општежитељни манастир, зовоми Обровим или ßj/јан4. Овај манастир лежи па једном потоку, именуемом Црвена. Вода*, измежду високи шумни планина. Церква je определи — одреди. отходити — ићи. 1 У запису, на каменој плочи, нађеној у овоме манастиру» стојн да се манастир звао у старо доба Обровин, а не Обровим, као што га Вујић назива. 2 Баѣа je поточић, лева приточида реке Деспотовиде. 8 Прешли су преко Малог Вујна. Велики Вујан je јужно од манастира. * 4 По запису, који и Вујић помиње, Манастир Вујан je обновљен 1805. године. Подигнут je много раније, па je пред крај XVI стодећа био порушен. У раније доба овај се манастир звао Обровин. 5 Сад поток Црвеница , лева приточида реке Дичиде,

МАНАСТ И Р

147

В УЈАН

доста мала, а храм je свјати Михаил Архан­ гел. Унутри у церкви све по начину благочестиве церкве намештено види се, а у предверију горе над западни врати стоју два изображенија свјатаго Михаила Архан­ гела и под долњим изображенијем види се овај потпис : [у њему се вели, да je манастир Вујан, храм светога архистратига Михаила, подигнут трудом и настојањем смиренога јереја Радисава Радисављевића из села Прислонице, 1805. године; а иконостас да je израђен 1808. године, и да су га радили сликари Јеремија и Стојан]. — Такожде нашао сам у женској препрати, с леве стране у буџаку, код врата, један стари камен, на којим стоји овај натпис: [у натпису се оставља спомен о томе, да je манастир Обровин, храм светог Архангела Михаила, опустео 1597. го­ дине.] — Опај манастир держи и грунт, за који сиахијама Турком сваке године главницу плаћа по 10 гроша и от сваког плода даје десетак. По совершенију божествене службе високородна госпожа Круна, оберкнегшьа, с іьеном свитом и са мном обедујемо код оца игумна, г. ЈосиФа Милошевича, потом после обеда вратимо се опет натраг у Брусницу. Ова варошица лежи на једном потоку, зовомом Мауковац1, и није тако велика, најбуџ а к у -

крају, углу.

1 М ауковац je десна приточица реке Деспотовпде. 1856. године je Брусница измештена подаље од Мауковца, на десну страну реке Деспотовице. 10*

148

J . ВУЈИ ЧА

П У Т Е Ш Е С Т В И ЈЕ

ПО

С ЕРБИ ЈИ

више да има до 30 домова, измежду који понајвише је су дућани. У овој варошици је ст Јего Књажеско Сијатељство, Г. Ми­ лош, воспитан; овде je он радосно младе његове године гіровео код љубезнога брата свога Милана, обаче от другог оца, које из Жизни и подвига његовог, на росиским језику списаног1, видити je можно. — Овде je и резиденција Јего Високородија, г. ЈоанаОбреновича, оберкнеза и магната еерпскаго, која состоји се из једног горе спрата, који со­ держи иеколико парадни и намештени соба све по восточностраном вкусу, доле пак има различите собе и канцеларију, која je добро уреждена и добро расположена с писмама и протоколи; равно у њој находе се и неке кіьиге, измежду који и моје Новејше Зем­ леописание нашао јееам. Писар канцсларије именује ее г. Миљца ТриФунович. — Даље, више ове резиденције, к востоку јеет и једна новонаправљена от дрва и платина капела, коју je Јего Висородије, г. Joan, сопственим својим иждивенијем дао направити. У њој јоште не служи се, јербо јоште није сасвим довершена. Измежду резиденције и капеле јест један веема лепи источник с пре­ красном здравом водом. Потом находи се воспитан — одгајен. ж изни и подвига — живота и рада. магната — племића. пара дни... соба — соба за свечаности. располож ена — снабдевена. платина — балвана, гред&. 1 То je спис Вука Ст. Караџића о животу и раду кнеза Милоша Обреновића, штампан прво на рускоме, на после и на српскоме језику. ,

ВРУ С Н И Ц А ,

С ЕМ ЕДРА Ж

14?

овде и једна школа у једном дому високородног господара Јоана, у којој до 26 уче­ ника находе се и један учитељ, који се зове г. Филип ЕуФимијевич, кога Јего Високородије, г. Јоан, из сопствене своје касе плаћа, и у његовом дому препитаније туне получава. Обаче разумети јесам могао, да he он нову школу код нове капеле сопственим својим трошком дати правити — Даље у овој варошици јест и магистрат от целе рудничке нахије, који состоји се из два кнеза и једног писара. У овом магистрату пресуђују се вешчи мале важности, а што су веће, а наи­ паче криминалне, то такове шиљу се у Крагујевац к Суду Народном1. — Равним обра­ зом и један турски муселим, који Турком суди, има његов дом у овом месту. Ja у резиденцији Јего Високородија, г. Јоана, овај дан предании, пак следујушчи дан, то јест 22. ноеи., по пријатх!ју ручка, благодарии великодушној госпожи доиу владичици Круни на љенои чесном угошченију; после нареди она иени другог иомка и коша, пак одавде из Бруснице кренем се и пређеи планину Семедраж, Ту je и село Семедраж. После дођеи на реку Савинац1. Недалеко от ове реке јест једна нова от камена сазидана иреиитаније — храну. туне — бесплатно. маги­ страт — окружни (првостепени) суд. 1 П ародии Суд je био у Крагујевду, и то je био^ највиши суд у земљи; у њему je био из сваке нахије по један представник. 2 Савинац није река, него извор млаке воде у самоме кориту реке Дичине.

150

J . В У ЈИ Ч А П У Т Е Ш Е С Т В И ЈЕ ПО

С Е РБ И ЈИ

церква с једним трулом'. Основател. ове нове церкве јест Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош. — Храм церкве јест свјатп Сава, архиепископ серпски, кога торжество 14. јануарија бпва. — После от ове церкве преко једне дугачке ћуирије пређем реку Савинац, пак пређем планпну Рожањ2, после дођем у село Милийевце и Горевницу*, а одавде пређем преко реке Чемернице*, пак дођем у село Миоковце. Овде у овом селу јест једна такожде нова, велика, обаче от дрва и ћерпича начињена церква. Основателе ове нове церкве јест такожде Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, а храм je Покров пресвјатија Богоматере, 1. октомв. Ова церква держи и неку земл>у, за коју турским спахијама даје десетак и своје сопствене свештенике нема, него она принадлежи к манастиру Никољу, који из недостатка калуђера держи мпрске свештенике, којима за њиову службу плаћа. — Одавде после доЯериича — непечене дигле. 1 Сама дрква зове се Савипачка Ц рква, Савинац или Ц рква па Савипцу. Црква іе на врло лепоме месту, на левоме брегу реке Дичине, близу брда Рожња. Сва je од тесана камена, а нодигао jy je кнез Милош, 1819. године, у сиомен своме брату но мајци, војводи Милану Обреновићу. 2 Рожаѣ je овеће брдо. 3 Сад седо Горѣа Горијевница. 4 Река Чемерпица иавире у рудничком округу, испод Сувобора, и утиче у западну Мораву, с деве стране, код села Станчића. Прима многобројне притоке и с леве и с десне стране; најзнатнија je joj притока Дичина,

М АНАСТИР Н И КО Љ Б

151

ђем у село Пријевор и пређем реку Каме­ н и ц у 1, затим дођем у село Видову, а после овог села сиђем се доле на реку Мораву, пак покрај іье идући у сами мрак напреношчије приспем у општежитељни манастир, зовомп Пикољег. Овај манастир лежи на левом брегу реке Мораве, под каменом планином Кабларом, а преко Мораве представља се опет страшна камена планина Овчар. Осно­ вателе ове свете обитељи ко je био дознати нисам могао. Но храм je Пренесеније моштеј свјатаго оца Николаја, 9. маја. На церкви, споља, на десној страни олтара, види се изо­ браж ение свјатаго оца Николаја с потписом овим: (у запису се каже, да je црква покривена 1811. године, 26. јуна, за владе Ђорђа Црнога, а за време игумана Атанасија]. — Цер­ ква изнутри jeer сва измолована с иконама, које су Турци негда с ножеви изгребли; а у олтару опет стоји све по обичају намештено, и памјати достојно је с т : што многе древне рукописне церковне књиге овде у иредставља се — указује се очима. иамјати достојно јест — засдужује да се спомене. 1 Каменица je овећа дева притока западне Мораве. Извире испод пданине Маљена, у ужичкоме округу, а утиче у Мо­ раву, испод кабдарског манастира Јовања. 2 Манастир Никоље je на девој обали западне Мораве, под пданином Кабларом, а баш до саме Мораве. Црква je мада и не­ знатна, али je доста стара и на таквом je месту, да je и пешаку врдо тешко доћи до ње, и због овога, кайо се у ономе крају прича, Турци нису никада њој долазили, нити су je палили, те су ту сачуваее многе старе књиге и рукописи; ту je очуван и један од најзнатнијих рукописа српско-сдовенскога језика, рукопис јеванђеља, који je објавио 1864. године учени Ђ. Даничић и назвао га, по манастиру где je очуван, Никољско јеванђеље. Не зна с© ни ко je ни кад je подигао манастир Никоље.

152

J.

ВУЈИЧА

Н У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ П О СЕРВИЈИ

олтару на сохрапенију обдержавају се, из­ между којих два евангелија, једно на великом колу папира, а друг о на малом колу на паргаменту, јссу писана. У евангелију на вели­ ком колу при началу неколико листова јесу порушени и покварени, које се овој књиги нешчастије онда било прикључило, када су калуђери от Турака у време ратно бежали, пак по гудура и пешчера књиге сакривали; тако от влаге морали су се ови листови покварити и уничтожити. У мужеској опет препрати више врати види се следујушчи натпис: [у натпису се вели, да je црква сликана 25. августа 1587. године, трудом и настојањем игумана оца Јоаникија, јеромонаха с браЬом и осталим хришЬанима, ктиторима овога храма]. А у женској опет препрати више врати стоји овај натпис: [у натпису се к а ж е , да je црква наеликана трудом јеромонаха Матеја, за време игумана СоФронија, 8. агірила. 1637. године]. Прежде именоване стародревне рукописне књигу јесу следујушче, и убо: 1. Псалтир1 с месјацословом, без натписа; — 2. Октоих2 на пар­ на сохранения у обдержавају се — чувају се. колу — Формату. пааира — хартије. иаргаменту — пергаменту, учињеној кожи, по којој се писало у раније доба, док још није било хартије. ири началу — у ночетку. нешчастије — несрећа. ирш љ учило — десило, догодило. уничтожити с.е — пропасти. месјацословом — месецословом, кадендаром, у коме су кратки помени о нојединим светитељима. 1 Црквена књига у којој су нсалми, т. j. песме, за прослављање Бога и разне молитве Богу. 2 Осмогласник, књига у којој су црквене песме, а које се певају у осам разних гдасова.

МАНАСТИР НИКОЉ Е

153

гаменту, нисан, от осам гласова, без натписа; — 3. Начало каноном1, без натписа: — 4. Октоих от четири гласа, без натписа; — 5. Паки псалтир с месјацословом, на великом колу; — 6. Евангелије, без натписа; — 7. Житије свјатаго оца Николаја, с различними кондаки2 и словами проложними3; — 8. Минеј ноемвриј4; — 9. Житије свјатих отец; — 10. Једна част апостола; — И . Патерих5, без натписа; — 12. Различите проповеди ве­ лики празника, без натписа; — 13. Минеј март, без натписа; — 14. Минеј месеца јануарија; — 15. Сасвим непозната књига, без натписа; — 16. Слова душеполезнаја6, без натписа; — 17. Октоих стародревне штампе серпске; — 18. Пролог собранија свјатих всего лета7, без натписа; — 19. Једно неизвесно старо подерано евангелије; — 20. Октоих от пет гласова, штампан старо-серпск и ; — и 21. Апостол рукогіисни. житије — живот. титеља. част — део.

1

свјатих отец — светих отаца, свенеизвесно — непознато. ІТочетак канона, црквених песама у похвалу којег пра-

зника или светитеља. 2 Кондаци су кратке црквене песме у славу Исуса Хри­ ста, Богородице или појединих светаца, и певају се у цркви у дане, кад се прославља успомена И. Христа, Богородице или тих светаца. 3 Пролози или ироложна слова су састави, у којима je укратко описан живот појединих светаца и њима се прослављају и величају поједини светитељи. '4 M unej за месец новембар. Минеј je књига, у којој су службе свима светитељима, који се прослављају једнога месеца, те има дванаест минеја — за сваки месец по један. 5 Живот светих отаца. 6 Састави, намењени облагорођавању духа.

7 Кратке бедешке у којима се с хвадом и величањем помиње живот и рад свих светитеља, који се преко године проолављају.

154

J . ВУЈИЧА П У Т Е Ш Е С Т В Ш Е

ПО С Е РБ И ЈИ

Потом у овом манастиру нашао сам ja следујушча писма и убо : 1. Прокламацију свјатјејшаго и правитељствујушчаго всеросискаго синода петербурскаго1 напротив Наполеона Бонапарте1, којом он увешчава народ, да би при благочестивој и христољубивој церкви и императору остао, а не преластио се Наполеоновим ласкателствам и бљадословијам. Ова прокламацпје писана je с једне стране славјански, а с друге гречески. 2. Следује прокламација Јего Сијатељства, г. Димитрија Сењавина*, вице-адмирала или капетан-паше Јего Величества цара и императора всеросискаго, Александра riepваго, који увешчава народ, како турски тако и христијански, сијателне отоманическе порте, да не би дерзнули непријатеља Француза у њиову земљу пустити, него на њега ополчити се и оружје своје подигнути, пак себе и своје отечество от њега бранити. ироклам ацију — прогдас. увешчава — опомиње. иреластио се — преварио се. ласкателствам и бљадословијам — даскањем и цсовкама. каиетан-иаше — капуданпаше, заповедника Фдоте. сщателне — светде. отомаиическе — отоманске, турске. дерзнули — усудили се. оиолчити се — устремити се, успротивити се. 1 Светога сверуског управног синода, који je установлен 1721. године, и највиша je црквена власт у Русији. 2 Наиолеон Бонапарта, Француски дар. Царем се прогласио 1806. године и владао je с малим прекидом до 1815. године. Тада je свргнут с престола и заточен на острву Св. Јелене, у Атланскоме Окејану, где je и умро, 1821. године. 3 Димитрије Сеѣавин, главни заповедник руске Флоте, у ратовима, које je водно руски дар Александар I противу Нацодеона Бонапарте.

МАНАСТ И Р

Н И К ОЉ Е

155

3. Полномошчноје писмо Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша Обреновича, верховнаго кіьаза и вожда народа серпскаго, којим он гтрепоручује народу ужичке епархије преподобнаго оца Атанасија, игумна општежител>наго манастира Никоља, да он епархију ужичку до пришествија дјејствителног епархије епископа, г. Мелетија Студеничког, има власт администрирати. 4. Тапија или literae funduales (Grund­ B rief) Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Ми­ лоша Обреновича, верховнаго књаза и вожда народа серпскаго, којом он из усердија и л>убови к Богу и сочеловеком својим поклања једну воденицу на реки Каменици, под гором Кабларом, овому општежитељному манастиру Никољу, за свој и целе своје Фамилије вековечни спомен. 5. Следује бурунтија Марашли-Али-паше, везира београдскога, на арапском језику спи­ сана, која потверждава тапију Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, сверху ове воденице, која je чрез њега, то јест Г. Милоша, предсказаному манастиру Никољу дарована. Јоште и многа како арапска тако и серпска писма и документа находе се у предска­ заному манастиру. Овај манастир держи доста приличну земљу, за коју одсеком плаћа Турчину спахији главницу на годину по 35 гроша, и после иолномошчноје писмо — пуномоћије. администрирати — управљати. сочеловеком — ближњима. бурунт ија — решење, оддука везирова. сверху ове воденице — за ову воде­ ницу, што се тичѳ овѳ воденице.

f

56'

J.

ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРБ И ЈИ

не да му нпкакав десетак. Ja овде у овом манастиру код оца игумна, г. Исаије Попо­ вича, учиним мој конак, пак у јутру, то јест 23-го ноемв., по пријатију ручка, благодарим овому чесному и гостољубивому домаћину, оцу игумну Исаији, после кренем се из ма­ настира, обиђем планину Каблар, и оставим села Рошце и Врнчане, гіак приспем у општежитељни манастир, зовоми Преображеније'. Овај манастир лежи на левом брегу реке Мораве, измежду страшни камени стена, под гором Кабларом, а имено под страшном каменом стеном, зовомом Турчиновацг. Ова стена има једну дубоку гіеш черу, у коју у ратно време, када су Турци Сербље после паденија серпског вожда Г. Петровича гонили били, то онда многи на­ род, а наипаче жене, деца, немошчни и стари обојега пола људи јесу от варвара Турчина бежали, пак себи у предреченој пешчери Турчиновцу прибежиште и спасе­ н и е искали. Овде и сада стоју намештене скеле, које je високородни г. Василиј Понемошчни — немоћни. 1 Манастир Цреображеѣе je недалеко од манастира Ни­ кола, у једној чёсти. Не зна се ни ко je ни кад je подигао овај манастир. Сад je опао и запуштен, и у њему се служи једном у година; сматра се сад као метох манастира Никоља. 2 У там. околини прича се, да се у ову пећину било склонило више српских породида, бежећи испред турске силе. Турци потраже и нађу овај збег и навале унутра. У тај мах je у пећини нека жена месила хлеб, па како виде Турчина на вратима од пећине, потегне тестом, које je месила, Турчина у очи, те се овај збуни и отисне низа стену и сав се изразбија. Отуда, веле, пећини име Турчиновац.

МАНАСТ И Р Л Р Е О Б Р А Ж Е Њ Е

157

иович1, оберкнез пожешке нахије, дао правити и кога су исте скеле преко 700 гроша коштовале, за видити може ли се штогод у сказаној пешчери знаменија достојно наћи; обаче све je било всује, јербо унутри ништа није се могло, приметити, него само једна широка, дубока и пространа унутри на много стотина клаФтери пуста пешчера, пак при уходу у пешчеру и днешним дном скеле ви­ дити je можно. Овог манастира церква јест веема мала, и посвјашчена je Преображенију Христову. Унутри у церкви све по обичају намештено види се, пак измежду церковни књига нашао сам и неколико стари рукописни књига, како што j e : 1. Месец октомвриј2, у којему при концу књиге написано стоји: [»Слава Христу Богу, који je почетак и свршетак свакога дела. И ова књига писана je за тумана кир-Матеје, године 1561.«]. 2. Минеј август с доле потписом: [из кога се види да je кіьига писана године 1567., за време игумана Матеје, јеромонаха; име преписача je исписано тајном буквицом3] ; 3. Месец Ф евруар4, који доле има овај потпис: [»Oeaj месечник auca се у храму часног коштовале — стале, коштале. за видити — да би ви­ део. всује — узалуд. клафтери — хвати. ух о д у — уласку. аосвјашчена — посвећена. 1 О В а си Поаовићу, види у првој књизи »Путешествија* Вујићева, стр. 201., у напомени. 2 Минеј за месец октобар. 3 Но читању г. Љ. Стојановића [Стари сриски записи и натииси, I, стр. 205.] звао се Н икиф ор, 4 ОДинеј за месец Фебруар.

158

Ja В У ЈИ Ч А

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С ЕРБ И ЈИ

и славног пророка и иретече Крститеља Joѳапа, у иоткриљу иланинь Овчара и Каблара, близу реке Мораве, с доиуштењем игумана Атапасија, јеромоиаха и свега братства. Те године доЯе крај животу његову (игуманову), 13. авгу­ ста, у суботу. Вечан му сиомен. И серили се ова књига у среду, 7. сеитембра године 1575.]. 4. Минеј март, писан стародревним рукописом. 5. Октоих от 4-го до 8-го гласа, у којему следујушчи натпис с т о ј и : [ у натпису се каже, да je тај октоих написан 1579. го­ дине, у манастиру Преображеььу, под гором Кабларом, на реци Морави, за време игу­ мана Макарија, а трудом и настојањем јеромонаха Јеротеја и јерођакона Данила]. Потом ц ер к в аje изнутра свуда измолована и много пути от Турака иаљепа и харана била, пак над врати мужеске препрате изнутри стоји овај натпис : [у гьему се каже, да je манастир био преко сто година пуст и да je обновљен трудом јеромонаха НићиФора, пострижника манастира Никоља, а да je обнављање почето 11. маја 1811. године.] — Овај манастир веема малу земљу держи, зато Турчину спахији не плаћа ни паре. — Мене овде отац игуман, г. Пахомије Панте­ леевич, почасти с чашом ракије, пак потом бдагодарим овому чесному мојему гостољубивому страноиримцу, после с мојим момком кренем се одавде, пак преко стрмовити плаxapana — робљена.

МАНАСТИР

В ЛА ГО В ЕШ ТЕ Њ Е

159

нина и гудура на нреношчије дођем у општежитељни манастир, зовоми Благовештеније'. Овај манастир такожде лежи измежду страшни камени стена, под каменом планином Кабларом, на левом брегу реке Мораве. — Храм церкве јест Благовештеннје пресвјатија Богородици. — Церква je мала, с једним горе споља трулом, пак je изнутри сва измолована и от Турака доста пути паљепа и рушена била. Певнице содерже све нужне церковне шьиге, измежду којих нагаао сам и стародревне рукописне књиге серпске, како што су: 1. Апостол, који при концу има сицеви потпис: [запис није лепо преписан; у њему се каже, да je овај апостол довршен 1644. године, у храму Благове.штења пресвете владичице Марије, у поткриљу Овчара и Каблара, на реци Морави, за време игумана кир-Михаила. У истоме запису каже се, да je те године манастир обновлен и покривен шиндром]. 2. Следује рукописноје евангелије ca златними началними писмени. 3. Минеј мај. 4. Помјаник серпски царева, вожда и деспота. сицеви — овај. ііоменик.

н ачалн и м и — почетним.

иомјаник —

1 Мааастир Благовештеѣе je недалеко од манастира Пре­ ображена. Не зна се кад je нодигнут, ни чија je задужбина; али се верује, да je подигнут још у време Немањићб. Ц ркваје дейта и од оне у манастиру Преображењу и од оне у манастиру Никољу, ‘

160

J.

ВУЈИЧА И У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РБ И ЈИ

5. Књига сјатаго ЈеФрема Сирииеја1. 6. Старо-штампано евангелије при концу с иатписом: [у овом подужем и Фразастом натиису казује се, како je јеромонах Мардарије »рукоделисао« слова од гвожђа, бакра и осталога и с великим трудом довршио јеванђеље, у време кад je турски цар Сулејман био обладао источним странама, године 1562., јуна 24.] При уходу церковном, над западни вратн, стоји овај натпис: |у іьему се каже, да je манастир подигнут »у времена теш кас(, тру­ дом и настојаљем игумана кир-Ннкодима и братства, 1602. године/] — У женској опет ирепрати с леве стране, вииіе престолне иконе, на страни, стоји овај натпис: [у натпису се каже, да je црква ))поиисана(( тру­ дом игумана кир-М ихаила, даскала г1\ирјака, братства и приложпика. Почела се писати 9. маја, а довріпеиа je 27. јуна, године 1632., кад je био на престолу пећке патријаршије архиепнском кир-Пајсије.] Овај манастир дернин и грунт, пак за іьега Турчину спахији главницу на годину даскала — учитеља. 1 Јевпем Сиринеј био je велики црквени иисац, лесники бссодиніі. Жшмм) je у IV столећу после Христа. Радио je највише у Месоиотамији, у Малој Азији, у местима Низибпји и Едесу, у којима je [имао своје богословске школе. Слављен je и као велики учитель. 2 Овако ирема години, коју je Бук Ст. Караџић забедежио у овоме натпису, који je он join 1826. године објавио у евојој »Даници« за ту годину. Бујић je заііисао годину 1593., али биће да je правилннје онако, како je Бук прочитао и записао годину

ИЗ

БЛА ГО В Е Ш ТЕ Њ А

161

У ГО РЊ У Д О БРИ К .У

плаћа по 12 гроша, и от сваког плода даје десетак. — Ja овде у овом манастиру код оца игумна, г. Данила Поповича, преноћим, који ме чесно прими и љубовно угости, пак други дан, сирјеч 24-го ноемв., по пријатију ручка, благодарим мојему чесному домаћину, г. оцу игумну, пак с мојим момком кренем се из манастира, обаче по веема рђавом времену, то јест по ветру и снегу, дођем у село Тучково, после опет у село ІІаиратиште. Покрај овог села тече ГІаиратиштска Рек а 1. Затим изиђем после на планину Љубичево1 и дођем у село, именуемо Средња Добрињ;I*. Одавде после идући, пређем Реку Дибрињску*, пак дођем у село Јежевицу; одавде пређем шуму Иремен, пак у сами мрак на преношчије доспем у село, зовомо Горњу Добрињу. По пршнествију мојему овамо, отидем на конак код чест. г. Јоана Ђукича, парока, обаче сав мокар от снега, пун блата, а и страшно * Ово je седо место рожденија Јего Књажескаго Сијатбљства, Г. Милоша Обрегтовича, врховнаго књаза и вожда народа срискаго, како равно и његове рођешз браће, високородни госиодара Јоиана я ЈеФрема, оберкнезова. Родитељ њиов звао се бл. г. Теша (Т еодор), а мати бд. госпожа Вишња. — Зри Г. Ми­ лоша Жизнь и подвигы, који су лета 1825., у Санктпетербургу, на роейском језику штамиани1. рож денија — рођења. виги — живот и деда.

зр и — види.

жизнь и под­

1 Дева приточица западне Мораве. 2 Љубичево — іе повеће брдо измећу селйШапратишта и Доње Добриње. 3 Добрињска Река или Добриња je дева притока реке Скрапежа. 4 Сішс Бука Ст. Караџића, штампан 1828. године иа српскоме језику. Ј . ВУЈИЧА ПУТКШКСТВИЈВ ПО CKPBBJ1, и

11

162

J . ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С Е РБ И ЈИ

озебао. — Овај гостољубиви домаћин и свештеник прими ме радосно, пак ме одведе у његову приватну собу, даде je угрејати, по­ сле постељу наместити и вечеру донети. Ja повечерам подобро, благодарим Богу, пак отидем отпочивати, јербо сам веема био утружден. Потом сутра дан, то јест 25-го ноемв., осване дан, обаче какав страшан описати није можно, јербо снег непрестано пада, и хладни ветар страшно душе, а путовати се мора. И тако онај исти дан, кога у мом животу заборавити нећу, по пријатију мало ручка и ракије, благодарим моме чесноме г. доМаћину, оцу Јоану, пак с њим и јоште с другима његовима гостима кренем се от његовог дома натраг у Средњу Добрињу к церкви, и нисам био један Ферта.ь сата ишао на коњу, то несрећним случајем паднем с коіьа у снег; обаче благо­ д ар ен ье буди Богу, није опет тако стра­ шно паденије било, како оно испод Вал>ева, иза реке Градца1, него само што сам пун био снега и почео сам већма зепсти. Ja после опет уседо на коња, пак онако озебао с друштвом мојим дођем к церкви. Ова церква лежи на оцедитом месту, код једног потока, и јест нова от твердог камена и цигли сазидана. Основатель ове церкве јест Јего Књажеско Сијател>ство, Г. Милош, а храм je свјати Петр и Павел. — утружден — уморан.

обаче — ади.

1 Види напрѳд у овој књизи, на стр. 45.

иадеиије — над.

У С РЕ Д Њ О Ј

163

Д О БРИ Њ И

Унутри церква стоји намештена по обичају. — Код ове церкве, с десне стране, у порти церковној, памјати достојно видно сам гроб блаженија жизни г. Теше (Теодора), предрагог и премилог родитеља Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Мил оша, који пређе 25 го­ дина био се преставио, и најпре у опшчем гробљу погребен je био, из узрока што онда у селу није било јоште церкве1. Обаче када je Государ Милош ову церкву водрузио, то на повељеније његово бјаху чесне и почитајеме кости његовог предрагог родитеља, чрез високопреподобнаго г. Мелетија Павло­ вича, архимандрита, високороднаго г. Јоана Обреновича, усопшаго премилога сина, многог свјашченства и целаго онуда окреснаго народа, из опшчаго гробја к церкви пренешене и по обичају песнми духовними славно и чесно погребене. — Овде на његовом гробу лежи једна велика бела плоча, обаче без натписа, следователно нисам знао лето, месец и дан, када се био преставио. Ja онда овде прекрстим се, очитам „Оче наш«, по­ сле паднем на земльу, целујем му плочу, пак ове речи изговорим: Доврѣ, рдве влдгіи и вѣрный. со мдлѣ ми вылг еси вѣренг, нддг мно­ гими т а поставлю: книди k z радость господа иамјати — иомена. иовељеније — жељу. иочитајеме — поштоване. усопшаго — умрлога. оашчаго — општег, заједничког. иеснми — песмама. 1 И овде неће бити тачно Вујићево казивање. Кнез Ми­ лош je подигао добрињску црвву 1822. године. Али je пре тога на томе месту била стара црква, наирављена од брвана, и за и»у се прича, да je ту иостојада још од цре два три стодећа. 11*

164

J.

ВУЈИЧА

П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ ПО

С ЕРБИ ЈИ

Заш то чрез тебе всеблаги Бог јест произвео избавитеља народа серпскаго, Г. Милоша, који, духом свјатим гіросвешчен и умудрен, избавио je свој народ от мучитель­ ства и варварства турскога. Ja, овако у мојему глубомислију погру­ жен, пролијем неколико суза, после јоште један пут ирекрстим се, затим от мојего домаћина, оца Јоана Ђукича, опростим се, пак с мојим момком от ове церкве кренем се и дођем у село Јанчиће, одавде после пређем ііланину Главају, пређем и реку К&меницу, пак приспем у село Лрањаие. Овде код једног доброг газде сиђем с коіьа, пак се мало огрејем, после тога кренем се одавде, пређем реку ЧемерницЈ и планинуМали Косм&ј, затим дођем у село, зовомо Срезојевци*. — твоего1.

* Ово село јест место рожденија Јеја Сијатељства, Госиоже Љубице, а супруге Jero Књажескаго Сијатељства, Г. Мижоша Обреновича, с којом он по бдогополучном бракосочетанију получио je два сина наследника и две кћери: старији син вменује се 1’. Милан, који има осам лета, а млађи Г. Михаил, који ступа у четверту годину. — Даље, старија њиова кћп зове се го­ спожа Петрија, која je стунилв у брак с г. Теодором Хаџи-Бајићем, гражданином и великокупцем земунским; а млађа именује се госнодична Јелисавета, која je јогате девица и код своји родитеља обитава2. Светле госпоже Љубице отац звао се бл. г. Радосав Вукоманович, а мати бл. госпожа Марија. Они нису ни у каквом достојинству били, но само су били чесни и богате газде људи, који су иочиганије и код народа и мали. иросвешчен — просвећен, поучен. благоиолучном бракосочетаниіу — срећном браку, достојинству — чину, звању. иочитаније — поштовање. 1 Значи: Добро, слуго добры и верны ! У малом си ми био веран, над многима Яу те аоставнти: уђи у радост госаодара свога. (Јеванђеље п о ‘Матеји, гл. 25., стих 23.) 2 Касније je (1831. године) удата за Јована ГТиколиКа, нлемића у Банату. "

ß Ё P HI Й И Й

165

После из овог села пређем планину Галич, и напоследок у сами мрак, по страшном и опасном времену и н уту, на преношчије приспем у село, именуемо Бершићи*. Г1о пришествију мојему овамо, отидем с момком на квартир код г. Атанасија Михаиловича, рудничке нахије кнеза. Овај человекољубиви домаћин, г. Михаило­ вич, прими ме чесно у свој дом, даде моје вешчи унети у кујну, пак после и мене уведе у прекрасну топлу собу, гди потом даде донети ми и вечеру. Ja овде с великим апетитом повечера, пак лего отпочивати. Сутра дан, то јест 26. ноев., шчасно пробудим се, и благодарим перво Богу, потом, по пријатију ручка, благодарим и мојему великоду­ шному домаћину, г. Атанасију, а гакожде и госпожи домаћици Госпави и г. Богосаву, домаћина брату, пак с мојим момком и с г. Атанасијем, домаћином, кренем се. Овај ме после допрати до једне његове воденице, а ja одавде прођем реке Д ичину' и Озремицу2, * У овом селу опет родила се јест високородна госпожа Круна, оберкнегиња, а супруга Јего Високородија, г. Јоана Oöpeновича, оберкнеза, с којом je он по шчасном браку получио једног сина и наследника свога, младога г. Об ре на, који има се­ дам лета, и младу гоСподичну Јелисавету, кћер от осам година. Госпоже Кру не родители зову се бл. г. Атанасије Михаилович, рудничке дахије кнез, а мати бл. госпожа Госпава. 1 Д ичипа je највећа приточида реке Чемерниде. Један јој крак извире испод Сувобора, а други испод Рајда. Прима и с десне и с леве стране многобројне речиде и поточиће, и код Пријељине се састаје с Чемерницом. 2 Озремица je лева приточида реке Дичине. Протичѳ кроэ село Озрем, и по њему je и названа Озрѳмицом.

166

Ja вУјича. путёшествйлё

по

серёши

пак дођем у село Таково1. Ива овог села после пређем Таковачку Реку2, и опет натраг приспем у варош Брусницу. Сада већ овде застанем високороднаго г. Јоана Обреновича, оберкнеза, код дома, кога после са сваком учтивостију поздравим, потом после обеда добијем опет другог његовог коња и момка, пак благо­ дарим овому високородному серпскому ма­ гнату на његовом великодушију, после с мојим момком одавде кренем се и најпре пређем реку Десаотовицу, после прођем хела Majdan, Неваде, ЦрнуЯу, и најпосле вратим се опет натраг на преношчије у општежитељни манастир Враћевшницу. А понеже да Јего Високопреподобије, г. Мелетиј Павло­ вич, архимандрит, није био дома, но у Пожаревду, код Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, то преп. отец Мелетиј Гаврило­ вич, овога манастира намесник, прими ме с честију на квартир, после даде ми угодну топлу собу и вечеру, пак по вечери гіредадо мене к отпочиваньу. А следујушчи дан, то јест 27. ноемв., по пријатију ручка, благо­ дарим. мојему гостољубивому домаћину, оцу намеснику г. Гавриловичу, потом с мојим магнату — ведикашу. дегох да спйвам.

аре да до мене отаочивати —

1 0 Цветима, 11. аирила 1815. године, код цркве у Такову објављено je, да се ионово диже устанак за ослобођење Србије од Турака. 2 То je Клатичевачка Река, дева приточица реке Љесковице, притоке реке Дичине.

ИЗ В Р А Ћ Е В Ш Н И Ц Е

У Д РА ЧУ

167

момком кренем се из манастира, пак пређем реку ВраЯевшницу, после на десно оста­ вим манастпрски бирцаус и дођем у село Лииовац и Баре, а за овим селом пређем Планину Драчванску', пак приспем у општежитељни манастир, именуеми Драчва1. Овај манастир лежи измежду високи горошумни планина, на потоку зо­ вом Драчвански Поток3. Основатељ овог ма­ настира јест био неки Станиша оберкапетан Млатишума1, а храм церкве јест свјати бирцаус — механу. 1 Брда вигае манастпра Драче. 2 Манастир се зове Драча. Подигао га je, 1735. године, Станиша Марковић Млатишума, оберкапетан крагујевачки за аустријске владавнне у Србији. Станиша je, воле, био врдо имућан човек, али с породом није био срећан: имао je три сина, и сва тројица била су луда. И Станиша je, веле, овако говорио: »Да оставим своје благо синовима, неће бити од користи; у лудо ће иотрощити благо, и оііет ће остахи без ичега. Него ;адм шта ћу. Настаће у земљи опет зла времена: биће мучно градити цркве и манастире, и народ ће без тога заборавити своју веру. Него tiy подићи цркву«. И за четири месеца сагради манастир Драчу. Т урци су и у манастиру Драчи оставили трагове свога свирепства, те je црква касније оирављана. 3 Д рачка Река, лева приточица реке Леиенице. 4 Станиша МарковиК Млатишума рођен je 1661. године, у Белопавловићима. под манастиром Острогом, у Црној Гори. Кад je одрастао, отишао je од куће и пристао уз ЬеСарску (ayстријску) војску, која je прелазила преко Саве и Дунава и ударала на Турке. У бојевима се одликовао великим .јунаштвом, те кад je, после мира, углављена између Аустрије и Турске у ІІожаревцу, 1818. године, Аустрија обладала северним делом данашње Србије, Станиша поста обер-капетан, и био je старешина једноме делу сад. крагујевачкога округа. Седео je у Крагујевцу. Лето­ писи помињу Млатишуму као великога јунака, који je својиу јунаштвом био страшан Турцима. Млатишума je подигао манастир Драчу, а слао je књиге и придоге и манастиру Каденићу. Иреминуо je 5. јуда 1741. године, у граду Осеку, у Сдавонији, где je био затворен.

j. ВУЛЙЧА

гіутеШеСтвиле по

СБРЕШИ

отец Николај. — Унутри у церкви стоји све на своме месту, пак у мужеској препрати више в р а ти , куда се иде у женску препрату, стоји следујушчи натпис: [у іьему се каже, да je храм подигнут трудом и трошком оберкапетана Станише, и игумана Герасима, за владе римског императора Карла VI1, а за време архиепископа и ми­ трополита славено-српског Вићентија и архијереја ваљевског Доситија, године 1735.] — A y женској препрати више врати, куда се иде у мужеску препрагу, види се овај натпис: [»Oeaj свети и Божји храм ионе се зидати П 3 5 у месеца маја 23., а серили се месеца октобра, дана 5., и ионе се аисати на го­ дину', месеца маја, 1. дана, а сврши се месеца сеитембра, 1. дана.] — А у предверију под изображенијем свјатаго Николаја, над за^ падни врати, стоји овај натпис: [»Oeaj лик светога оца Николаја обнови својим трошком благочестиви хриш ћанин, Никола] Ђурђић, од села Драчве, себи и својој деци за вечни сиомен, 1825.; године.11] — Под овим над врати натписом стоји опет овај мало сниже: [»Ова врата сагради и обнови Обрад Богојевић из села Драчве, оцу за душу и живима за здравље, 1818. године.“] Овај манастир притјажава и приличан грунт, за који манастир турским спахијама, Мули Ахмету и Мемеду Султановичу, сваке 1 Тада je Аустрија држада под својом влашћу већи^део данашње Србије, зато се у натпису и помиње пустрије.ки ћесар Карло VI. “ '

MAH ACTHF

ДРАЧА

169

године главницу плаћа по 25 гроша, пак от сваког плодородија даје десетак. Ja овде у овом манастиру код оца игумна, г. Јоакима Јоановича, будем с чашом вина и с мало јела угошчен, за које ja мому гостољубитељу усердно благодарим, пак с мојим момком по обеду кренем се из манастира, и пређем села Драйву, Дивостин, Пчелицу, Стакове, пак напоследок приспем опет у варош К рагујевац, и с овим благополучно окончам цело моје путешествије по Сербији.

сада

с л е д у је

КЯРДКТЕРИ СТИКА народа

серпскаго

Што се тиче карактеристике народа I серпскаго, овде се не разумевају само турскп Сербл>и, него и ми маџарски, који смо једне природе и склоностп, само што се у хаљинама разликујемо једни от други, а на­ ипаче женски пол, који по различности нахије различна главна украшенија носи, како на пример по нахији београдској, пожаревачкој, соколској, шаС-ачкој и прочаја. Сербљи, дакле, воопшче јесу стаса телесног пристојно високог, војници и ратоборци храбри, хероји страшни, а то je јестествена природа целога народа славјанскога. Ja сам њиово херојичество, храброст и војническу верност искусити могао лета 1Ь06., ноеврија турски Сербљи — Срби под турском влашћу, Срби у Турској. маџарски [Срби] — Срби у Маџарској, под мацарском вдашћу. главна украш енија — украси, који се носе на гдави. вооишче — у ошпте. иристојно — умерено. jeстествена природа — природна оддика. херојичество — јунашто, одвааност. војническу — војничку.

к А раістеристйка

m

30., у време сергіског вожда Г. Петровича или Кара-Ђорђија, при отјатију Београда от Турака; пак онда сам сопственима очима мојима гледао, како се град атаком и штур­ мом напада и от непријатеља отима. Ja сам се овде морао дивити и чудити њиовој хра­ брости и херојском духу, кога и сами њиови непријатељи Турци напоследок припознадоціе и, не могавши више храбрости н>иовој противостати, принуждени су им били Београд предати. Потом Сербљи јесу доста и побожни, који закон свој хрисгијански паче свёга на свету л>убе и свјашченство у високом доста почитанију держе. А то сам из тога пости­ гнута могао, што су толике многе манастире и церкве преци наши, како што су били: сил ни цар СгеФан1, св. краљ Мил утин2, св. краљ Драгутин5, св. кнез Лазар4, његова суатаком — наііадом. штурмом — јуригаем. херојском — јуначком. ариаознадоше — признаше. закон — веру. паче — више, иоврх. свјашченство — свештепство, свештена лица. у... почитанију держе — погатују. постигнути — извести, закључити. 1 Стеван Д уш ан, сии срцскога краља Стевана Дечанскога. ІІостао je српским краљем 1331. године; крајем 1845. године прогласио je своју државу за царевину, и на државноме сабору у Скошьу, 16. априла 1346. године, венчан je царском круном. Умро je, на пречац, 20. децембра 1855. године, у 46. години жи­ вота. Душан je био један од највећих владалаца српских, и прозват je Силним. За његове владе српска држава je обухватала велики део Балканскога Полуострва. 1 О Милутину види напред у овој књизи, на стр. 23., у напомени. 3 О Драгутину види такођер у овој књизи, на стр. 57., у напомени. 4 Кнез Лазар, рођен у Прилепцу близу Новога Брда, одрастао je на двору цара Душана, и оженио се Милидом, ро-

172

J.

ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РБИ ЈИ

гіруга светла госпожа Милица, њиов син де­ спот СтеФан1 и прочи, зидали, пак донације, то јест хрисовуље манасгирем жертво­ вали. А ова ревност, усердије и љубов к Богу и народу осведочавају се и сада Јего Књажеским Сијатељством, Г. Милошем Обреновичем, садашњим верховним књазем и вождом народа серпскаго, који je такожде из великог усердија и љубови к Богу и народу сопственим својим иждивенијем 13 нови цер­ кви, а от свирепи и бесни Турака 4 попа­ лен а и порушена манастира нова из основанија дао водрузити и к совершенству при­ вести*. * Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош Обренович, благоизводио je, кромје ови 13 нови церкви и 4 манастира, јоште и у три манастира прекрасне нове трокатне за калуђере кедије водрузити, како ти: 1. у манастиру Раковици, у београдској нахији; 2. у манастиру Каленићу, ујагодинској нахији, и 3. у ма­ настиру Враћевшници, у крагујевачкој нахији. Зри моје П уте­ шествие. — Потом благоизволио je различита орнамента и украдонагтје — поклони. хрисовуље — влададачка иисма са здатним печатом. убогим — сиромашним. туне — бе­ сплатно. ђаком Душановом. За живота Душанова унрављао je својом баштином, земљама око Новога Брда. У нередима, који настадоше у cpucKoj држави после Душанове смрти, остао je веран Душанову сину Урошу, који наследи српски царски престо. По­ сле Урошеве смрти раширио je међе својим земљама я своју столицу преместио у Крушевац. Завладао je североисточним крајем простране Душанове царевине, ади није вдадао на миру. Имао je честе ратове с Турцима, док није, у боју на Косову, 15. јуна 1389. године, погинуо. 1 Стеван Лазаревич, деспот српски, старији син кнеза Лазара; вдадао je земљама свога оца, прво с мајком Мидицом, а после сйм, од 1389. године до смрти, са столицом у Београду. Умро je , на прѳчац, бдизу седа Стојника, у крагујевачком округу, 27. јула 1427. годипе.

КА РА КТЕРИСТИКА

173

Сербљи воопчше јесу такожде и презелно јербо нема тога на свету на­ рода, који би могао серпски народ гостољубијем превосходити; а то сам у мојему путешествију искусити могао, јербо гди сам год с моји момци долазио, свуда би ме чесно и љубовно примили и по возможности уго­ стили тако, да би ми и последњи залогај из уста іьиови дали. — Ja би сам доста пути питао моје момке, показују ли ови велико­ душии људи и другоме иноме овакво гостољубије, или може бити самом мени, из узрока што ja идем послом Јего Књажескаго Сијатељства, на које сваки би ми одговорио, да они не само мени него и прочим иним буди коме таково ука.^ују, јербо je код нас, говоре они, такови обичај. Народ серпски равним образом како сво­ боду тако и независимост наче живота љуби, и никоме кромје свом јединеверноме началнику и вожду рад je себе да подвергне Истина, у пређашња времена, докле Турчин није био завладао са Сербијом, доста печалне и жалосне примере јесу Сербл>и укашенија церковна, како што су ирекрасие златом и сребром извезене одежде, сребропозлаћене путире, звездице, крстове, сре­ бром окована и нозлаћена евангелија, сребрене кадиднице, чнраке и up. убогим церквам и манастиром даровати. — Равним начином благоизволио .je из Росије различите церковне књиге, које су на толико и толико хиљада гроша износиле, донети, пак такожде такове но убоги церква и манастира туне пораздаватп. ирезелно — врло. иревосходити — надмашити. воз­ можности — могућности. би сам — бих. независимост — независыост. • началнику — погдавару, старешини. аечалне — жалосне. .

174

J . ВУЈИЧА П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО

С ЕРБИ ЈИ

зивали, а томе je узрок био проклета завист, која и данас код неки у великом степену свирепствује, а то je свију нас наша најжалоснија погрешка, јербо сваки je хотео сам по себи да влада, сваки je хотео више да зна него ли други; тако из проклете зави­ сти породи се скаредно несогласие, из несо­ гласна вечна пагуба и погибель целаго оте­ чества. Обаче сада благодареније буди Богу, да je он угодника свога Милоша к њима ко избавленију послао, и іьега тако умудрио, да он неке гадне зависнике жезлом правдољубија у ред тера, такове остро наказује и не да им повод к каквому раздору и несогласију. — Истину да кажем, какво сам херојичество, храброст и мужество код овог народа приметно, та да je он от времена силног цара СгеФана у соогласију и јединомислију бивао, то до сада би и Дариградом владао и њима би законе давао ! Што се пак тиче остроумија и иоњатија народа серпскаго, заиста и овде похвалу заслужује Сербљин, јербо једно сербијанско дете от пет година што за три месеца на­ учи, то истину исповедам, да макар какве буди друге нације от равног возраста дете за пет месеци једва оно исто постигнути може. А то се може засведочити и с маџарски Сербљи, који у университети, акааагуба — пропаст. жезло — штац, скиптар. нак азу je — кажњава. једином ислију — слози. иоњатија —■схватања, разумевања. нације — народности. возраста — узраста. у университети — у свеучили чтима, иајвиипш шлолаиа.

К А РА КТЕРИСТИКА

175

демија и високи училишта свагда места еминенције получавају, пак с остроумијем њиовим прочу иних народа јуност превосходе. Сербл>и јесу такожде и добри певачи, који уз гусле, највише по механа, различите песме стари хероја и јунака попевају, пак іьиова јуначка дела с теплим ражареним во­ сторгом похвално у облаке возвишују и диче. Никакав народ, кромје једини Јелина, у време стихотворца Омира1, не би могао своји јунака и витезова херојска дела тако точно и сојузно певати, како наш серпски. — Што се пак тиче остроумија и вежества ко сочиненију песама, то никаква скоро европејска нација не притјажава ову природу, како наша серпска, кромје једни једини Италијана, који се зову импровизатори, које сам могао слушати у Венецији, Верони, Милану, Флоренцу и нрочи и галијански вароша, када сам по Ита­ л и и путовао. — Ови импровизатори содерже гакво искусгво и вежество у стихотворенију, да наизуст (ex tempore) на стихове говоре, пак за кратко време у разговору по 1000 академија — академијама, вишим школама. еминенцще — одликовања. ј у ноет — омладину. теплим ражареним восторгом — великим одушевљењем. возвиш ују — уздижу. стихотворца — лесника. сојузно — складно. вежества — умешности. сочиненију иесама — прављењу стихова, певању. импровизатори — који дако и брзо, не ирииремајући се нарочито, праве стихове. стихотворение у — прављен»у стихова. на стихове — у стиховима. 1 Омир je био народни песник у старих Грка и опевао je десетогодишње ратовање свога народа с Тројанцима, у ведикоме сиеву И лијади. У другоме спеву, О дисщ и, опева дутања и страдања једнога од гдавних јунака грчких, на повратку његову кући, посде разорења Троје. Оба су ова спева преведепа на српски. .

76

J . ВУЈИЧА И У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО

С ЕРБИ ЈИ

стихова у прекрасном и похвале достојном сојузу изговорити могу. — Равним образом такво остроумије, вежество и природни дар содержава и наш народ сергіски, јербо ja сам у Сербији у једном месту при једним погребу био, гди се једно дете било преставило. Тако ja сам с прочи житељи онога места мертваца от његовог дома до церкве пратио, а његова je мати целим путем непрестано за својим сином запевала и наизуст у стихови жалост вьену рецитирала говорећи :

•

Леле, Леле, Леле, Леле, Леле, Леле, Леле, Леле, Леле, Леле,

Раде Раде, Раде, Раде, Раде, Раде, Раде, Раде, Раде, Раде,

(Радован), тко ће у школу и ћи ! тко ће мајки писати! тко л’ чираке носити ! тко ће мајку теш ити ! тко ће мајку слушати ! тко л’ на чаршију ићи ! тко ће шљиве купити ! тко л’ кукурузе брати ! зашто мајку остављаш ! зашт’ мајку тако вређаш?*

* Овде благоразумног читатеља ведомог творим, да када тко у Сербији умре, то при погребенију, идући от куће до церкве и от церкве до гробљн, морају женска лица плакати, нарицати и запевати, како н. п. мати за децом, жена за мужем и т. д. Ако која от жена не би плакала, то ондатуђе жене, које нису мертвацу род, псују и грде сроднице мертваца што не плачу. Зато онда ништа друго није чути от жена него све : A ja y l К уку леле! — Из овога закључити сам могао, да нема на свету таквог ражадителног народа како серпскога, а опет нема опачијег и горег, када се увреди, да на отмашченије њему учињене обиде тако гдеди да се освети, како што и говори она серпска пословица: Ере, море, осветиЯу ти се, макар се не аосветио. — Обаче благодареније буди Г. Милошу, да он гледи' да ову серпску освету сасвим утамани и искорени. сојузу - свези, складу, рецитирала — казивала. еедомог творим — обавештавам, казујем му. ражалителног — осетљивог, сажаљивог. отмашченије — освету, враћање. обиде - увреде.

177

КА РА КТЕРИ С ТИ К А

Даље, Сербљи јесу и терговци, обаче не такви како што су Грци, БутзГр^г-и други ини народи, који једнако у дућану с прекрштенима ногама на покровци седе, тириплик, памук и луле продају, него њиова терговина состоји се, како год и мацарска, из разли­ чите марве, а наипаче из волова, које они по земљи покупују и у џелепе састављају, после исте целепе преко Босне и Хёрцеговинена пучину, Адријатическога Мора, около Заре, Боке Котарске и прочи ини примор­ ски предела, терају и п р о дају '! — Што се пак тиче оваца, коза, а наипаче свиша, та­ кова мала марва гіретерива се на Јакову2, Остружници3, Ковину4 и проче скеле у Цесарију. — А терговина житна и винска код њи не бива тако важна, из узрока што жито и вино роди само за іьиову потребу; следователно они такве артикле из њиове земље не износе, нити пак уносе. Рукоделци, иначе занатлије нису Сербл>и тако важни, но тако што предају они понајини — други, остали. тириплик — танви бели конци. џелеае — крда, гомиле. Адријатическога М ора — Јадранскога Мора. Заре — Задра, знатнога града на североисточној обали Јадранскога Мора. следователно — према томе. артикле — врсте робе. 1 У оно доба je, као и сада, Србија водила знатну трговину са стоком; али крупна стока није, као сада, гоњена, ради продаје, у Угарску, на пештанску пијацу, него je преко Босне и Херцеговине терана на Јадранско Море, понајчешће у Дуове бровник. 2 Јаково je село у Срему, на Сави. 3 Остружница je село у Србији, на Сави. (В. 104. стр. књиге). 4 К овш je повеће место у Банату на Дунаву, прѳма Смедереву. Ј.

ВУЈИ ЧА П УТЕШ ЕСТВІЫ Е

ПО СЕР1ЈИЈИ, II

І^

178

J . ВУЈИЧА

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ

ПО СЕРВИ ЈИ

више Бугаром, који су по вишој части тер­ з а в (шнајдери), папуџије (чизмари), седлари, пушкари (туфегџије), ћурчије, механџије и т. д. А зидари и дунђери, то јест цимермани, јесу скоро сви Сербљи. Земљеделци Сербл>и јесу средњи, не отвећ приљежни и трудољубиви, јербо хероји, ратоборци и јунаци, како iiit o су Сербљи, не могу заиста бити добри орачи и копачи. А тако исто бива и код други херојски на­ рода, како што су Руси, Маџари, Пољаци, и пр. Него су им жене далеко приљежније и трудољубивије у њиови послови, нежели мужеви, јербо оне сеју конопљу, после ч.уnajy je из земље, носе je у воду те квасе, после тару je на трлице или ступе, затим на гребене уреду je, опреду je, откају je и платно убеле, напоследок из платна како себи тако и својим мужевма и деци покроју кошуље и друге домашне вешчи, те их сашију и уреде. Свака Серпкиња свога мужа от ушију до пете одене, сирјеч: она кромје реченог платна оперја и уреди такођер и овчију вуну, после опреде je, отка, пак от сукна сашије мужу чакшире, пруслук и гун>, кога најпре црном Фарбом оцерни; к тому јоште оплете му она и лепе шарене чарапе и појас. Гди која от црног сукна направи своме мужу и капу; а који je доброимући Бугаром — Бугарима. ио вишој части — већим дедом» махом. ириљежни - - вредни, марљиви. оиерја — изгребена. и р усл ук — једек, гуњ без рукава и напред, па грудима, отворен. доброимуЯц — богат, имућан.

179

КА РА КТЕРИСТИКА

газда, тај нити опанака купи... Што се пак женскаго одела тиче, она свака сама себи равним начином прави пето тако, како год и своме мужу, разве неке мале ситнице, како што су ђинђуе, шљоке, цветови и проче друге мале багателне вешчи, с којима се оне украшавају и ките; а друго, како што je кошуља, појас, чарапе, зубуни и проче женске хаљине, такове свака Серикиња за себе мора знати направити, иначе не може се удати. — Равним начином Серпкиње и ору, сеју, копају, сено купе и проче друге земљеделске послове раде и совершују. При пребивању мојему у Сербији при­ метно сам јоште и нека народна сујеверија и обичаје, које су Сербљи от турског на­ рода попримали, јербо су они с њим већ 437 година у непреривном продолженију вре­ мена живили; а Турци су у њиовима сујеверијама, суперстицијама и будалаштинама више носа и ушију иогружени и загл>убљени, и то ако мени благоразумии чатател» неће веровати, то да благоизволи г. Антонија Рел>ковича' Сатир на прочитаније узети, разве — осим. ђинђуе — Зјинђуве, ситна округла зрнда од стаклета, разно обојена, кроз средину пробушена, те се нижу багателне — и место бисера носе око руку или око врата. ситне, незнатне. зубун — дугачка горња женска хаљина без рукава. непрерывном — неирекидном. суперстииијама — празноверидама. погружени и заглублены — пропали и утонули. 1 Матија РељковиК, срнски иесник. Рођен je 1731. го­ дине, у селу Свињару, у Славонији, а ,умро je у Винковцима, у Славонији, 1795. године. Најглавније му je дело Сатир, у коj ему има два деда: у првоме се оаева бедно стање српскога на­ рода у Славонији, које je дошдо иоглавито због незнања и сујеверја масе народне; а у другом деду се износи, како je ио-

гг

180

Ja В У ЈИ ЧА ПУТ ЕШ ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е Р Б ИЈИ

из кога искусити буде, како je наш народ серпски от Турака конечно покварен био, [I сва њиова сујеверија, суперстиције, чародејанија и бљадословија попримао. Обаче у Славонији, Маџарској и ирочи христијански провинција, гди су се такова гадна турска сујеверија чрез Турака у нашем народу серпском укоренила била, већ просвешченијем разума и душе словесне такова лудомислија угашавају се и конечно искорењавају се, које равним образом желим, да тако и у натној милој Сербији буде. — Обаче ja овде у твердој надежди пребивам за то, што сам већ искусно, да Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, научене и просвешчене људе у великом ночитанију держи, пак такове добродетељију својом награждава и већ на­ чало просвешченија иоказује у том, што je дао прекрасне школе у месту својему Крагујевцу сопственим трошком созидати, које до 30 кеса гроша коштује, иак je у њима два благоразумна и просвешчена учитеља ноставио, који јежегодно њиову опредељену плату от њега pi понешто от опшчества примају. чародејачија — чарања, врачања. бљадословија — псовке. ировинцщ а — покрајинама. иросвешченијем — нросветЬм. словесне — разумне. лудом ислија — будадаштине. угагиавају се — губе се, нестаје их. добродетељ и ју — милошћу. награждава — награђује. начало — ночетак. коштује — стаје, кошта. јежегодно — годишње. дрављено стање нашега народа у Славонији. Сатир je до сада више нута нрештамнаван и ћирилицом и латиницом.

1

IM M I .............. ....—

m

...:...... :..:......,nv ' ......... . . .. :....:.....

9

Ш

EBO СЕРПСКИ ГРАЖДАНСКИ

з а к о н ТО JE C T

С Е Р п с

к

fl Ц Р Д В Й Ц й

CONSTITUTIO SERBICA

I Предвари т елна изјасненија. Мудри, правдол>убиви и Богом избрани Государ, Милош Обренович, верховни кн>аз и вожд народа серпскаго, с потчињени іьему началници и целим својим народом, не взирајући на иностране законоиздатеље гражданске, водл>убио je закон јестествени Хри­ ста, спаситеља нашего, и за тело права (Cor­ pus Juris) примио je свјато евангелије, из ;ојег извео je овај свјатејши и к ближњим иравица (constitutio) — државво уређење, устав, иредварителна изјасненија — иретходна објашњења. с началниии — са старешивама, поглаварима. взирајуИи — гдедајући, мотрећи. законоиздатеље - оне који прописују, издају законе. ■возљубио — завод ео. јестеетвени — природ ии. тело ирава — зборник 8акон&. свјатеухии — најсветији.

182

J.

ВУЈИЧА П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С ЕРВИ ЈИ

својим сочеловеком полезњејши стих, пак га je предложио народу своме и рекао му: Еса оувш елика афе хофете да творАтг ваш человѣцы, тако и вы творите иш , а еже севе не ХОфеши иному не твори : се во есть закона и пророцы1. Koje речи равно и евангелист Лука у својој глави 6. стиху 31. потверждава и к а ж е : И іакоже хоціете да творА'гг в а ш человѣцы и кы творите иш тажожде2. — Потом далше за укрепити основаније његовог Гражданског Закона јест такожде из свјатог евангелија извео и овај спаситељни стих, пак представио га своме народу и казао м у: И глаголаиіе и ш : влюдите что слышите, вх июже л\ѣрг? мѣрите, возмѣритсА ваш, и приложитсА ваш слышафыш*. Равно и ове речи евангелист

Лука у својој глави 6. стиху 38. осведочава, потверждава и говори: Дайте, и дастсА ваш : ліѣрг’ довр^, наткан^ и потрАснг?, и преликакфЛА дадАтг на лоно ваше, ток. во мѣрою еюже} ми­ рите, возмѣритсА ва ш 4. — Тако ово je перђује.

иолезњејши — најкориснији. иотверждава — потврза укрепити оспованије — да би утврдио основ.

1 Значи: Све, дакле, што хоЯете да чине вама л у д и , чи­ ните и ви ѣима, што пак себи не ж елиш, не чини другом е, je p je то закон и пророци (Јеванђеље по Матеју, глава 7., ст. 12. Само je ту Вујић уметнуо оно: л еже ссбt не хоцншн иному ис твори.) 2 Значи: И што желите да вама л у д и чине, чините и ви ѣима 3 Значи: И говораше и м : памтите што чујете ; каквом мером мерите, онаквом Яе вам се мерити и дометнуЯе се вама који слушате. (Јеванђеље по Марку, гл. 4., ст. 24.) 4 Значи: Дајите, и даЯе вам се : меру добру, и набщену^ стресену, и и реи уну даЯе вам у uapynje ваше. Jep наквом мером дајете, онаквом Яе вам се вратити.

и

СРПСКА

ПРАВИЦА

183

вејше и главњејше основаније његовог Гражданског Закона, у којему содержава се суд и Правица народа серпскаго. Ja при малом мојем пребиванију у Сербији јесам нека веема мудра и похвале до-» стојна гражданска урежденија и расположенија приметио, от којих наипаче допадала су ми се ова: 1. Да сваки чесни и поштени Сербл>ин јест благородии, то јест немеш. 2. Сваки Сербљин јест војник, који ва своје отечество и за свог началника и управитеља дужан je војевати, крв своју пролити и умрети. 3. Сваки чесни, верни изаслужени сергг ски син, по мери његови заслуга, с почита­ нием буде награжден. 4. А сваки злодеј и законопреступник но мери његовог законопреступленија и злодејанија по Закону Гражданскому нака­ зан буде. 5. Што се пак тиче духовнаго чина, он у некима само церковнима вешчма подлежи власти духовној, а иначе у свему другоме подлежи мирској власти. иервејше —• прво, најзнатније. главњејгие — најглав­ н е е , најзнатније. при... мојем иребиванију — за мога бављења, бавећи се. гражданека уреж денија и расаолож енија — грађанско уређење. благородны, немеш — племић, човек високог рода, који ужива нарочите повдастице. злодеј — здочинад. законоирестуиленија, — преступа. злодејанија — здочина. наказан — кажњен. духовнаго чина — духо­ венства, свештенства. мирсној — световној.

184

J . В УЈИЧА

П У Т Ё Ш Е С Т В Ш Е ПО

С Е РВ ИЈИ

II Полиција. Што се тиче полиције, она je у Сер­ бии тако строго установлена, да у никаквој провинцији либо царству Европе строжија бити не може, јер б о : 1. Што се год у Сербији украде, то се мора наћи, ако не онај час, то после неког малог времена, пак за оно време докле се крађи у траг не уђе оштегеном мора платити она варош или село, у којему се крађа догодила, ону вешч, која je украђена, шта je достојна. Потом сва подозрителна места преметну се, истраживају се, па када се она вешч већ једанпут нађе, то онда онај, код кога се вешч нашла, мора ону вешч вратити, после колико вешч коштује толико мора глобе у касу публичну платити и сувише јоште и телесно остро наказан бити. Зато нека се сакрије полиција бечка, париска и прочи други европејски вароша, јербо ja сам но многи вароша, како ти у Бечу, Тријесту, Венецији, Пешти и прочи други на дућани и магаза по 4 по 5 ћилита, и сваки от 7 до 8 ока тешке и велике ви­ дно, пак опет доста пути догоди се да херсузи и крадљивци све те ћилите поотварају, у дућан или у магазу уђу, пак хеспап либо — ила. шта je достојна — колико вреди, стаје. подозрителна — сумњива. публичну — државну. Яилита — катан ада.

CPttCKA

ПРАВЙЦА

iss

немилице покраду и однесу. — Овде пак у Сербији, а имено у Београду, Смедереву, П ожаревцу, Јагодини, Крагујевцу, Карановцу, Чачку, Ваљеву, ІІІапцу, и прочима серпскима варошима, кроз које сам ja пролазио, видно сам на дућани само један гво­ здей кушак, а резу дрвену, пак кроз резу у кушак метне се само једно дрвце, и ето то ти je цео затвор, пак опет зато нисам могао чути или видети, да je кога терговца дућан похаран и покраден био. А откуда то долази? ІІиоткуд иначе него от мудрог и праведног Јего Књажескаго Сијатељства, Г. Милоша, управленија и точног полиције надзиранија, јербо он je такви добри надзирагељ, да за сваку најмању вешч или случај, који би се год у његовој держави прикључио, знати мора. 2. Ако би ткогод какову вешч, макар били и сами новци, на путу или гди буде изгубио, а други би нашао, то онда овај дужан je ону вешч коју je нашао однети у село кмету, и јавити му да je он ону вешч нашао. После кмет јави по селу његовим људма. Тако ако прави притјажатељ оне вешчи не би се нашао, то онда сеоски кмет дужан je ону вешч однети нахиском кнезу, који после по целој нахији јави, да се код њега изгубљена вешч налази. Пак дужан je ону вешч при себи задержат» дотле, докле год прави притјажатељ или газда оне вешчи кушак — иречагу.

падзиранија — надзора, пажње.

186

J . ВУЈИЧА П У ТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ П О СЕРВИЈИ

не произнађе се и његову изгубљену веШч не получи 3. Што се пак тиче публичне безопа­ сности (securitas), тишине и мира, по публични друмови, распутија, страшни и опасни, шумни и планински места, кроз која терговци и други путници пролазе, јест Јего Књажеско Сијатељсгво, Г. Милош, по целој његовој держави бул>ук-баше, то he рећи маџарски хаднађе, латове или комисаре наредио, који мир и тишину по земљи хране и чувају. Сваки от ови буљук-баша има по 6 до 10, а и до 12 момака, на коњи, вооружане с два пиштоља, једним великим кожем и једном дугачком шареном пушком. Пак сваки от ови буљук-баша зна своју опредељену међу илити границу, по којој он с његови момци дужан je ради безопасности и тишине публичне пролазити, пак ако би се гдигод какви разбојници илити ајдуцм појавили, то дужан je он такове с његови момци похватати и к суду их предати. Јербо да није така строга субординација установ­ лена, воистину ja не знам како би сам ja по Сербији за 13 недеља и 2 дана без једне бритве, пак јоште у немецки хаљина, по стра­ шни, скоро непроходими путови, пешчера, пустиіьа и проиастима путовао, јавно манастире, церкве, пределе, реке, горе, планине и олучмь — добије. иубличне — јавне. ио... р а с и у тща — по... раскршћима. хаднаЏ , латове, комисаре — старешине над чуварима. вооружане — наоружане. оиредељену — одређену. субордипација — потчињеност, посдушност мдађега старијему. воистину — заиста, доиста.

СРПСКА

ПРАВИЦА

187

и пр. назначивао. Истина да сам ja свагда покрај себе имао најмање по једног вооружаног момка, обаче то би ми веема мала помоћ била напротив десет, дванајст вооружани зверова, пустаија и ајдука.

Ill Урежденије дација и другог опшчег порјатка. Што се пак тиче дација, то јест пореза, арача1, димница.2и пр., такова бивајудвапут у години:. то јест о Митрову и о Ђурђеву. Онда от целе державе совокупе се кметови и нахиски кнезови, и онда се рачуни предају, новци полажу, порези располагају, шта који има више или мање за пол године давати. — Онда у оно време издају се и примају се различите заповеди, што се тиче и каса опшчег добра, сваке внутреіье тишине и сваког другог опшчег порјатка.

IV Теченије суда и правице. Код Сербал>а данас заиста далеко свет­ л е е и вразумителиије иду процеси, распре назначивао — бележио, записивао. иустаија — пуразбојника. дацщ а — данака, пореза. аорјатка — реда, поретка. совокуие се — искупе се. расаолагају — распоређују. што се... каса — што се.... тиче. вн утреѣе — унутрашње. теченије — ток, поступак. вразумителније — разумније, наметније. ироцеси — спорови, парнице. C T a x n jä ,

1 Х а р а ч je био пореза, коју je у оно доба плаћала свака мушка гдава. 2 Димница се звада пореза, коју je свака кућа илаћала владици.

188

J . ВУЈИЧА

П У Т Е Ш Е С Т бИ ЈЕ

ПО

СЁРБЙЛЙ

и судови, нежели пређе три године, када сам ja перви пут у Сербији код Јего Књажескаго Сијитељства, Г. Милоша, био. Јербо онда није било тако светло теченије суда и правице како сада, зашто онда су биле апелате доста тамне, а сада су светле како год сунце, и ово поправленије почело je от лета 1825. следовати. — Теченије, дакле, суда бива овим начином, и убо : 1. Сваки у Сербији сеоски кмет, то he рећи сеоски кнез илити биров, с два или три њему мања потчињена кмета има у свима процесима (кромје самог једног криминалног) такову силну власт, тако у Маџарској што има једна вармеђа, или Кирал Табла, или баш макар и сам септемрират, јербо он с његова два или три потчшьена кмета има власт междусобне распре, процесе, мале крађе (furta), наследија ^proccessus successionales), деобе (proccessus divisionales), процесе граничне илити от међа (proccessus metales), насилствене (proccessus violentiales), дугова (proccessus liquidi debiti) и проче пресудити и окончати, пак от такових изве­ сти е његовом нахиском кнезу гіредложити. Ако ли пак соперници не бису били с његовим решенијем задоволши, него апелиаиелата — цраво жалбе на чију пресуду. аоиравленије — поправка. вармеђа — окружни, првостепени суд. К и­ р а л Табла — краљевска табла, виши суд, апелација. сеатемвират — суд седморице, највиши суд, касација. процесе... насилствене — насиља. соаерницц — противници, парци? царничари. не бису били — но би били.

СРПСКА

ІТРАВИЦА

189

pajy, то на такове с његовим оконченијем и личними свидетељи пошље к нахиском кнезу. — Овај после ово дело предузме, npecybyje, сопернике помирује, обаче без сваког примораіьа; а ако они и с његовим пресужденијем не би били задовољни, него апелацију поставе, то онда нахиски кнез с іьеговим иресужденијем и полним известијем шиље сопернике к нахиском магистрату. Ако процежџије и с магистратском сентенцијом не би били задовољни, него апелирају, то онда нахиски магистрат такове с његовим решенијем и полним извјестијем упути к Суду Народном. — Овај пак Суд Народни има полну власт овим соперником сентенцију изрећи, оконченнје распре учинити и іьима задовољствије дати. Обаче ако процежгд11ј е и у Суду Народном с іъеговим пресужденијем ие би били полно задовољни, него поставе апелацију, то онда опшпрно с іьеговом сентенцијом и полним нзвјестијем упуте се они на високославну канцеларију, к Јего Књажескому Сијатељству, Г. Милошу, на пресужденије. Овде после у високославној канцеларијп буде целому ироцесу конец, и одавде агіелате већ немају никакву силу далше следовати. аиелираоу — жале се вишем суду на иресуду нижег суда. окотенијем — пресудом. с... свидетели — са... сведоцнма. иресужденијем — нресудом. а а ела ц и ју иоставе — жале се вишем суду. полним — иотиуним. нахиском маги­ страту — пахијском, окружном суду. ароцежцще — иарничарн. магистратском сентенцијом — судеком одлуком, пресу­ дом. задовољствије ~ задовољсље. буде... конец — сврпщ се, оконча се.

190

J . ВУЈИЧА П УТЕШ ЕС ТВ И ЈЕ

ПО С Е РБ И ЈИ

2. Обаче ови горуречени процеси тешко да тако далеко, а наипаче к високославној канцеларији, на пресужденије долазе, јербо предупоменути нахиски кнезови и магистрата соперником чине препону, да они измежду себе не правотају се и гадне процесе не терају, него да се измежду себе помире, гіак у л>убови живе. Зато они немирним сопер­ ником и процежџијама најперво наложе и кажу, да која страна буде крива, та мора толико штапова издержати и толико глобе у готову новцу платити, како што се један пут у Крагујевцу, у мојим присуствију, прикључио један пример, кога je достојно да свету представим. Дођоше тако два процежџије с њиови кметови у Крагујевац, пак онда њиовом онде у Крагујевцу бившему кнезу, г. Томи Вучићу П ериш ићу, предлож ите и једна и друга страна њиове тужбе. Онда им на то кнез рече: „Не браним; ja hy тамо сутра с други страни кметови доћи у ваше село, пак која страна не буде имала право, та he до­ бита 50 штапова и 100 гроша глобе пла­ тити. Тако идите сада у чаршију (пијацу), пак донесити ми писмено, да сте с тим задовољни, а и ja hy сутра к вама доћи.(< Ja на ово реко кнезу: „А како то? Зашто Ви напред каштигу и глобу опредељавате, када наипаче — нарочито, соперником — парничарима. п ра­ вота/у се — ііарниче се, суде се. најаерво — ирво, игре свега. каштигу — телесну казну. глобу — новчану казну.

СРПСКА ПРАВИЦА

191

јогате сентенцију нисте изрекли и пресудили?(< Онда ми он на то одговори : »Зато да се они измежду себе помире и процесе не терају. Јербо je то код нас једна вешч ве­ ема скаредна прети се и с процеси један другога нападати.“ — А тако je и било, јербо не прође неко кратко време, ал’ ето ти дођоше процежџије, опет с њиови кметови, и рекоше му да су се помирили и поравнали. Онда ja реко кнезу : „Господару, имењаче! (Тако смо један другог звали). Заиста Ви сте сто нута человечнији људи и судије неже ли у многи тобож рећи просвешчени провинција, зато што видим да код вас судије мита не примају.« Јербо да који год от судија или кнезова у Сер­ бией само једну једину пару у име мита и подмазивања прими, или по сродству или по пријатељству суди, а Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, прочуо би и произнашао, то такови абије штанте педе губи своју чест и званије, пак буде инФ ам касират. А то заиста никакав у Сербији Сербљин не жели инФ ам касират бити и чест своју изгубити. •— А што се тиче пута правице (ad viam juris), то таковог они прочим иним просвешченим провинцијам драгосердечно поклањају. штанте иеде — онога часа, одмах. инфам — осрамоћен. касират — отііуттен, истеран из службе. пута иравице — судског поступка. драгосердечно — врло радо

192

J.

В УЈИ ЧА

П У ТЕШ ЕС ТВ ИЈЕ

ПО С Е Р Б И ЈИ

V Законопреступленија и казни.

Законопреступленија код Сербаља јесу: 1. Крађа, која je код њи двогуба, то је с т : једна je крађа от мале важности, а друга je опет от велике. Крађа от мале ва­ жности, како што je кокош, ћурка, гуска, марама и проче мале вешчи иринадлеже к кмету сеоскоме, или ти кнезу нахискоме. — Овде буде херсузин доведен, точно о делу испитан, пак по важности учињеног квара телесно казнен, јоште и ону вешч, коју je украо, дужан je оном чија іе опет у натури возвратити, или, ако није способан такову у натури дати, то мора je новцем исплатити, и јоште к тому толико новаца колико укра­ дена вешч кошгује у опшчу касу положити. Што се пак тиче крађе от велике в а­ жности, како што je овца, коза, свињче, коњ, вол, новци и пр., овакова подлежи нахиском магистрату. Овде херсузин доведе се, и точно (обаче без сваке тортуре либо мученија) испита се, сведоци изнађу се, који равним образом полно о његовом делу испитају се. После, по важности учшьене штете, дужан je херсузин ону вешч, буде ли коњ или овца, ономе чија je у натури возвра­ тити, потом мора и глобу, колико она вешч коштује, у определену касу новцем платити, и, напоследок, по мери кривице, телесно законоирестуиленија — преступи, веће кривице. хер­ сузин — крадљивац, лопов. у натури возвратити — вратити у стварима, а не платити новцем. пщ е саособан — није у ртању, у могућности.

193

СРПСКА ПРАВЙЦА

остро казнен бити. Обаче благодареније буди Богу, откако je Јего Кња:кеско Спјатељство, Г. Милош, владенијв на себе примио, и крађи се већ учинпо конец, јербо сада свободно може човек оставити.сикиру забодену у дрво усред шуме; плуг с раоником, црталом, сикирицом и цимбером на њиви; мотику и грабље у башчп; косу, гладилицу и тубицу на ливади, и ништа за живу главу украсти се не може. А што се тиче пастира, који марву чувају, заиста они њу чувају зато, да не би гдигод обграду илитц плот раз­ валила, пак по іьива, ливада и башча какову штету илити квар начинила, а не због рђави и крадљиваца л>уди ; јербо такови, бла­ годарен ье буди Богу и Г. Милошу, вище у Сербији не находе се. 2. Убиство, које код іьи јест такожде двогубо, то јест једно именује се случајно, а друго својевољно, и оба ова принадлежѳ директѳ к самом Суду Народном. Дакле, слу­ чайно убиство зове се оно, када законопре^ступник, не хотећи, човека случајно убије, и таково бива наказано различитим начином, то јест или арестом и публичном робијом, или телесном каштигом и пр. -— Својевољно обаче убиство именује сѳ оно, када злодеј по распутија људе својевол>но напада, убија, цртало — нож на пдугу, који стоји пред раоником и нросеца бразду. ц имбер — гвоздена дашчида, коja спаја двмеш. и гредељ на пдугу. гладиліща — брус којћм се оштри кос». тубица — судић у коме се држн гладили ца. директе — неаосредно. наказано — кажњено. SAOAßj — адоаднац,

і. ВУЈИЧА ОУТЈВШЕСТВИЈв ПО ОЕРБИЈИ, и

13

194

J.

.В У ЈИ Ч А

П У ТЕ Ш ЕС ТВ И ЈЕ ПО С Е РВ И ЈИ

новце отима, домове пали и свака скверна злодејанија и безаконија твори. Овакови злодеј, када се ухвати, то немедлено к Суду На­ родном преда се. Овај потом даде злодеја чрез његовог секретара точно, обаче без сваке тортуре либо мученија, у присуствију целога суда испитати, потом сведоке сазвати и от њц сверху іьеговог дела ширше, точ­ н е е и јасније известити се. Равним обра­ зом ’даде се и њему пут ко оправданију његовом: његове сведоке сазвати и такове о његовој невиности испитати. Случи , ли се обаче, да он такове нема или, ако бису какови и били, обаче без сваке важности и полног веројатија, пак јоште напоследок и cäM. онај исти злодеј припозна свој грех и преступление: то он опет после три дана изведе се на суд и чрез секретара Публично, у присуствију целога суда, пита се, припознаје ли он свој грех или не припознаје, да није ли се он пређе три дана при познанију његовог греха штогод уплашио, забунио или у какво замешателство совести и памети дошао. Ако рекне да он свој грех позитиве припознаје и да je достојан смерти, то онда после неколико дана соверши му сѳ суд и напише сентенција. Напоследок опет и трећи пут изведе се и, како перди и други пут, скверна — гадна, ружна. злодејанија — здочине. не­ медлено — одмах, без окдевања. тортуре — мучења. сверху ѣеговог дела — о његову деду, ширше — шире, подробније. без... аолног e e p o ja r u ja — којима се fce може потпуно вероватй. ирииозна — призна. . иознанију —- признању. за­ мешателство — забуна. позитиве — доиста.

195

ОРПСКА ПРАВИЦА

пита се о припознанију његовог греха. Ако он и трећи, последн>и, пут потверди при­ знание његовог учињеног греха, онда пред њим очита му се сентенција смерти. После сви његови испитп, писма и документи с точном инФормацијом прикључе се, пак Јего Књажескому Сијател>ству, Г. Милошу, на развиденије поднесе се, и онда овде — или смерт или живот. Јербо он, сам право смерти и живота, сирјеч ius gladii у руци держи, пак у оваковом случају неограничену власт и силу, како год крал» маџарски или буди какав независими европејски потентат, притјажава. Тако велим, ако je смерт, то онда злодеј свезан одведе се у ону исгу нахију и кнежевину, гди j e злодејаније, учинио, после на то дође кнез нахиски с његовим писаром, совокупи се такожде и многи народ из нахија; после кнежев писар публично пред, злодејем и народом очита сентенцију. После сентенције по обичају њиовом најпре с леђа убије се злодеј из пиштоља, пак када умре, онда топрв обеси се на дрво, или метне се на точак', јербо они злодеја никада живог него мертвог вешају, зашто они кажу: заирииознанщ у — признању. инф орм ациям — обавештењем. развиденије — равматрање. tus gladii —* највишу власт, право да лиши кога живота. независими — независан, самостадан. потентат — господар, влададкд» кнежевину — кнежину, срез. топрв --- тек. . 1 Кривца, осуђена да се баци на точак, •убиј али