Jezicke Skolice 3 Kreativni

November 20, 2017 | Author: Danijela Cedo Boj-Dan Ristic | Category: N/A

Share Embed Donate

Report this link

Short Description

3 razred...

Description

3

JEZI^KE [KOLICE 3 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLIÎTIH NIVOA TE@INE

JEZI^KE [KOLICE

SADR@AJ UVOD .............................................................................................................................................................. 3–6 RADNI LISTOVI 1. Carstvo kwiga ......................................................................................................................... 7–14 2. Stranice iz uxbenika ............................................................................................. 15–24 3. Svet prirode ........................................................................................................................ 25–34 4. Kwige o deci i za decu ........................................................................................... 35–56 5. Zemqe, qudi, obi~aji ...................................................................................................... 57–69 TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI – PIRLS ..........................................................................................................70–74 O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 75 REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV) 1. Carstvo kwiga ..................................................................................................................... 76–79 2. Stranice iz uxbenika .................................................................................................... 79–83 3. Svet prirode ........................................................................................................................ 84–88 4. Kwige o deci i za decu .................................................................................................. 88–98 5. Zemqe, qudi, obi~aji ................................................................................................... 99–104 REŠEWE TESTOVA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI – PIRLS .................................................................................................... 105–107 TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU 1. Carstvo kwiga ........................................................................................................................... 109 2. Stranice iz uxbenika .......................................................................................................... 110 3. Svet prirode .............................................................................................................................. 111 4. Kwige o deci i za decu ............................................................................................ 112–113 5. Zemqe, qudi, obi~aji ........................................................................................................... 114 KORI[]ENI TEKSTOVI .................................................................................................... 115–116

2

UVOD

* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.

3

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To je jedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwièvnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd. Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu Srpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}i spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwièvnosti, koje oblikuju wegovo estetsko i moralno bi}e. Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav. Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite ~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih, uvek treba imati na umu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast. Zbirka sadrì 52 radna lista, koja su raspore|ena u pet celina prema temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. Carstvo kwiga; 2. Stranice iz uxbenika; 3. Svet prirode; 4. Kwige o deci i za decu; 5. Zemqe, qudi, obi~aji. U radnim listovima nalaze se kwièvni i informativni tekstovi, koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnog lista. Posledwa dva radna lista sadrè test koji je preuzet iz me|unarodnog testirawa dece ovog uzrasta (PIRLS*). Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa, gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom, na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom. Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata

JEZI^KE [KOLICE

Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawa u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA**). Drugim re~ima, u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika. Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa teìne. Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakog zahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj teìni birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka kojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost. U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica: • prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovne odlike • pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu • uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu • pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) • prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe, dijalog...) • koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) • formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta (temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.) • upore|uje dva teksta ili više wih i uo~ava wihove sli~nosti i razlike * Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu. ** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org.

4

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:

• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica i prideva) • prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, prilo{ke odredbe) • razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima) • gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; rod prideva, broj imenica i prideva, glagolsko vreme) • pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim i obrnuto U oblasti PISAWE u~enik/u~enica: • sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu • poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u tre}em razredu)

• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog • sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta • ume da napi{e saètak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE. U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji se tim zahtevom ispituju. Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a ispituje, nivo teìne zadatka, kao i raspored zadataka po celinama i radnim listovima. Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost. U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo. 5

JEZI^KE [KOLICE

• prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole i prideve • prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, glagolsko vreme) • prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne...) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) • poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju • razlikuje upravni i neupravni govor

JEZI^KE [KOLICE

Dragi ~itaoci, Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima – re~enicu, u povezanim re~enicama – pesmu i pri~u. Sad ve} sami odlazite u biblioteku, zastajete pred policama s kwigama, znate na kojoj se polici nalazi kwiga koju traìte, uzimate je i, kao pravi istraìva~i, kre}ete u avanturu koja se zove – ~itawe. U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je imati i dobru mapu da ne biste zalutali. Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo odabrali. Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali su tu i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu... Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo} u~iteqa ili roditeqa. Svaki tekst koji ~itate, ma gde se nalazio, jeste susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove izazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju. Autori zbirke

6

1. CARSTVO KWIGA JEZI^KE [KOLICE

7

JEZI^KE [KOLICE

1 U organizaciji Kreativnog centra i Prijateqa dece Zvezdare, u~enice škole glume pri pozorištu Pan teatar Bojana \uraškovi} i Maja \orovi} osvojile su prvo mesto, kao predstavnice Srbije, na evropskom prvenstvu u ~itawu u Austriji. 1.

Ovaj tekst je: a) poruka b) reklama v) oglas g) vest Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Šta saznajemo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo:

Zaokruì DA ili NE

šta se dogodilo

DA

NE

ko su u~esnici doga|aja

DA

NE

kada se to dogodilo

DA

NE

gde se dogodilo

DA

NE

ko je napisao tekst

DA

NE

3. Upiši u kruì}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja. Zajedno su otišli u biblioteku. Pozvala ga je da joj se pridruì. Na putu je srela Aqošu. 1 Bojana je krenula u biblioteku. Ipak je prihvatio poziv. Aqoša se dvoumio.

8

2 Ovo je mapa dela grada u kojem ìve Bojana i Aqoša.

SPO

R RTSKI CENTA

PO[TA

JEZI^KE [KOLICE

[KOLA

PARK BIOSKOP ARA I@ KW

CRKVA POZORI[TE

KAFI]

MUZEJ

AUTOBUSKA STANICA

BIBLIOTEKA

PEKARA

PARK

1.

Bojana je iz škole najkra}im putem otišla u kwiàru, a zatim u biblioteku. Linijom obeleì put kojim je Bojana išla.

2.

Kada je Bojana kupila komplet lektire, prošla je izme|u crkve i muzeja, skrenula u prvu ulicu desno i na slede}oj raskrsnici srela Aqošu. Obeleì znakom H raskrsnicu na kojoj su se wih dvoje sreli.

3.

Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom se nalazi Bojana, a brojem 2 mesto na kom je Aqoša: Bojana: Koliko košta komplet lektire za tre}i razred? Aqoša: Posle ovog ~asa oti}i }u do pekare da kupim picu!

4. Poveì linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je višak. Objekat:

crkva

bioskop

Naziv objekta: Pokretne slike

po{ta

Sveti Dimitrije

9

{kola

Dositej Obradovi}

3

JEZI^KE [KOLICE

OD GLINENIH PLOÎCA DO PAPIRA 1. Stari narodi Vavilonci i Asirci pravili su pre nekoliko hiqada godina plo~ice od gline. Na wima su zapisivali razne podatke koje su èleli da sa~uvaju. Urezivali su slova u vla`nu glinu, a zatim su plo~ice pekli u pe}i da bi bile ~vrš}e i trajnije.

2. Najstariji materijal za pisawe koji se koristio u starom Egiptu bio je papirus. Pravili su ga od stabqike jedne biqke, koju su sekli u trake. Od pore|anih i presovanih traka dobijali su se listovi koji su se sušili na suncu. Posle sušewa po tim listovima moglo se crtati i pisati mastilom.

3. Legenda kaè da je kraq grada Pergama umesto papirusa koristio pergament, koji se pravio od ìvotiwske koè. Posle potapawa koà se razvla~ila na velikom ramu, a zatim je strugana da bi se dobila glatka površina za pisawe. Dok nije po~ela proizvodwa papira, najvi{e se pisalo na pergamentu. âk se i danas neki veoma va`ni tekstovi pišu na pergamentu zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e.

Papirus

Glinena plo~ica

4. Prvi papir napravqen je u Kini pre više od 2 000 godina. Biqke su potapane u vodu kako bi se napravila kaša. Ta kaša se zatim cedila, presovala i sušila. Tako je dobijen papir glatke površine, koji je bio idealan za pisawe. Kinezi su qubomorno ~uvali tajnu pravqewa papira više od 700 godina, sve dok neki proizvo|a~i papira, koji su bili zarobqeni, nisu odali svoju veštinu.

Pergament

10

3 Napiši redom nazive materijala na kojima se pisalo, a koji se pomiwu u tekstu na prethodnoj strani.

2.

Koji narod je prvi pisao na papiru: a) Vavilonci b) Egip}ani v) Arapi g) Kinezi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Na ~emu se pisalo urezivawem slova?

4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima se dobija pergament. • urezivawe, sušewe, pe~ewe • potapawe, razvla~ewe, strugawe • ce|ewe, presovawe, sušewe 5.

Zašto se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira? Navedi iz teksta dve wegove osobine.

6. U kruì} ispod svake slike upiši broj pasusa na koji se slika odnosi.

7. O ~emu se govori u ovom tekstu? a) o razli~itim vrstama pisama b) o razli~itim materijalima na kojima se pisalo v) o razli~itim vrstama papira Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 8. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Na glinenim plo~icama pisani su uglavnom oglasi. b) Papirus je materijal biqnog porekla. v) Vavilonci su na pe~ene glinene plo~ice urezivali slova. g) Kinezi su èleli da i drugi narodi nau~e da prave papir.

11

JEZI^KE [KOLICE

1.

4

JEZI^KE [KOLICE

ASIRSKA BIBLIOTEKA U devetnaestom veku, prilikom arheolo{kih iskopavawa, otkriveni su i ostaci ~uvene Asirske biblioteke. To je najstarija biblioteka na svetu. Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dràvi Asiriji, i imala je više od dvadeset hiqada glinenih plo~ica. Na tim plo~icama klinastim pismom su ispisani razni tekstovi. Kada je biblioteka otkrivena, prona|ene glinene plo~ice prenete su u Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalaze. Zahvaquju}i tome {to su nau~nici uspeli da otkriju šta piše na glinenim plo~icama, saznali smo mnogo o drevnoj asirskoj kulturi.

ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA Na obali Sredozemnog mora, na podru~ju današweg Egipta, nalazila se slavna Aleksandrijska biblioteka. Nekada je to bila najve}a biblioteka na svetu. U woj su se nalazile kwige iz mnogih zemaqa, pisane na raznim materijalima i razli~itim pismima. Procene o broju kwiga u Aleksandrijskoj biblioteci su razli~ite i kre}u se do broja sedam stotina hiqada. Sudbina biblioteke ostala je nejasna. Verovatno je da ju je uništila Cezarova vojska pre više od dve hiqade godina.

12

4 1.

U kruì} pored svake re~enice upiši 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku biblioteku, a 2 ako se re~enica odnosi na Aleksandrijsku biblioteku. Biblioteka se nalazila u carskoj palati. JEZI^KE [KOLICE

Nau~nici se ne slaù oko broja kwiga u toj biblioteci. Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.

2.

Zaokruì slovo ispred pitawa na koje moèš da odgovori{ na osnovu teksta o Asirskoj biblioteci. a) Kojim pismom su pisani tekstovi iz Asirske biblioteke? b) Koji je nau~nik otkrio šta je napisano na glinenim plo~icama? v) Koji pisac je na glinenim plo~icama pisao kwièvne tekstove?

3.

Na osnovu onoga {to si pro~itao/pro~itala u tekstovima o Asirskoj i Aleksandrijskoj biblioteci, pored svake re~enice zaokruì sigurno ili mo`da.

Asirska biblioteka je otkrivena u XIX veku.

sigurno

mo`da

U Aleksandrijskoj biblioteci je bilo sedam stotina hiqada kwiga.

sigurno

mo`da

Aleksandrijsku biblioteku uništila je Cezarova vojska.

sigurno

mo`da

4. U tekstu o Asirskoj biblioteci dva puta se javqa re~ drevna. Koja re~ ima sli~no zna~ewe kao i re~ drevna? a) stara b) slavna v) slobodna g) i{~ezla Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

13

5 Pa`qivo pro~itaj obaveštewe o izdavawu kwiga u {kolskoj biblioteci. [kolska biblioteka JEZI^KE [KOLICE

Iz biblioteke se mogu izneti

1.

Iz biblioteke se ne mogu izneti

do 15 dana

do 7 dana

enciklopedije

školska lektira

stripovi

atlasi

zabavna literatura

~asopisi

re~nici

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N. Tvrdwa: Iz školske biblioteke moè se izneti svaka kwiga.

T

N

Školska lektira moè se izneti iz biblioteke.

T

N

Stripovi se moraju vratiti u roku od 7 dana.

T

N

âsopisi se mogu ~itati samo u biblioteci.

T

N

Atlasi se mogu koristiti samo u biblioteci.

T

N

2. Poveì linijom kwigu i policu na kojoj se ta kwiga nalazi.

Kwièvnost za decu

Uxbenici

14

Enciklopedije

2. STRANICE IZ UXBENIKA JEZI^KE [KOLICE

15

6

JEZI^KE [KOLICE

Pred tobom je stranica re~nika iz jedne ~itanke. Prona|i u tekstu navedene re~i i prepi{i wihovo zna~ewe.

1.

Šta je avlija?

2. Šta je belutak?

3. Kako se druga~ije naziva brvno?

4. Iz kog je jezika preuzeta re~ autobiografija?

5. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 6. bajka

dvorac

a`daja

vitez

gozba

|avolak

6. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 5. golub

grlica

galeb

gnezdo

gušter

7. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 4. poleteti

pozlatiti

pomiriti

16

poštovati

7 1.

Zameni re~i u re~enicama, ali tako da smisao re~enica ostane isti. Iskoristi sve re~i iz re~nika.

Kraqevi} je odvaàn.

Zamak je u gori. A`daja se oglasila. Xin je snaàn.

RE^NIK a`daja – zmaj gora – šuma zamak – dvorac oglasiti se – javiti se princ – kraqevi} snaàn – jak hrabar – odvaàn xin – div

2.

Podvuci u slede}im re~enicama neupravni govor: „Deco, slu{ajte pa`qivo kako Milena govori! Ona zaista ima lep re~nik”, rekla je u~iteqica.

3.

Kad za nekoga kaèmo da ima lep re~nik, to zna~i da ta osoba: a) ima kwigu u kojoj su sakupqene mnoge re~i b) poznaje i dobro govori strane jezike v) ume da govori slikovito i dobro Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

17

JEZI^KE [KOLICE

Princ je hrabar.

8 1. Poveì predmet/bi}e sa odgovaraju}im re~ima iz leve i desne kolone.

JEZI^KE [KOLICE

U STVARNOSTI

PREDMET/BI]E

U BAJCI

krasta~a

~arobni

od stana

lete}i

ven~ani

od zmajevih odaja

{areni

krilati

osedlani

za~arana

2. Poveì izraz s wegovim zna~ewem. @ivi u oblacima.

@ivi rasko{no.

@ivi od svog rada.

Ne misli na budu}nost.

@ivi od danas do sutra.

Kao da ne ìvi u stvarnosti.

@ivi na visokoj nozi.

@ivot mu je lep.

@ivi kao u bajci.

Sam sebe izdràva.

18

9 1.

Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Umawenice su re~i koje ozna~avaju nešto umaweno. b) Umawenice su isto što i skra}enice.

2.

Šta je slovo? Podvuci ta~an odgovor. Slovo je pisani znak za:

3.

glas

slog

re~

A Ana J Tainja ana

Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa. Po zna~ewu re~enice mogu biti: obaveštajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne. Po obliku re~enice se dele na potvrdne i odri~ne. REÊNICE

Po obliku

uzvi~ne

4. Na osnovu re~enice: Ne volim nered i neuredne qude, dopuni pravopisno pravilo o pisawu re~ce ne uz imenice, prideve i glagole.

Ne se piše

. (imenice)

Ne se piše

. (pridevi)

Ne se piše

. (glagoli)

19

JEZI^KE [KOLICE

v) Umawenice su re~i koje imaju samo jedan slog.

za z . zaadda~i} z

10

JEZI^KE [KOLICE

Ovo je stranica jedne ~itanke.

1.

Iz kog dela ~itanke je ova stranica? a) iz uputstva b) iz re~nika v) iz sadràja Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Šta moèš da saznaš ~itaju}i tekst sa ove stranice? Sa ove stranice moèš da saznaš:

Zaokruì DA ili NE

vrstu nekih kwièvnih dela

DA

NE

poruku kwièvnog dela

DA

NE

naslov kwièvnog dela

DA

NE

imena pisaca kwièvnih dela

DA

NE

broj stranice na kojoj se nalazi tekst koji traìš

DA

NE

gramati~ka i pravopisna pravila

DA

NE

3. Na kojoj stranici moèš da obnoviš ono što si nau~io/nau~ila?

20

11 Ovo je deo sadràja jedne kwige.

Nastanak zemqišta ................................ 5 Vodeni cvet .............................................. 6 Biqka kompas .......................................... 7 Poreklo doma}ih ìvotiwa .................. 8 Neumorne radilice ................................. 9

1.

Kojoj od slede}ih kwiga pripada ovaj sadràj? a) @ivotiwsko carstvo b) Vrste zemqišta v) Poznavawe prirode g) Biqni svet Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2.

U kruì} pored svake re~enice upiši broj strane na kojoj se nalazi tekst iz kojeg je uzeta ta re~enica. Jedan primer uradili smo umesto tebe.

8

Sve ìvotiwe koje ~ovek gaji postale su od divqih predaka.

Da bi se dobila samo jedna kašika meda, vredna p~ela mora da sleti na 60 000 cvetova. Mahovina je biqka pomo}u koje moèmo saznati gde je sever, zato što raste na delu stabla okrenutom u tom pravcu. Nekada davno ~vrsti deo Zemqine površine – kopno – ~inile su samo stene.

21

JEZI^KE [KOLICE

SADR@AJ

12 U jednom uxbeniku za engleski jezik nalazi se i tekst o kompjuterskoj igrici.

INVAZIJA VANZEMAQACA MOPIJA JEZI^KE [KOLICE

(Stavi na probu svoje veštine i spasi planetu Zemqu!) Armija zlih crvenih vanzemaqaca Mopija napala je Zemqu. Sagradili su bazu ispod leda na Severnom polu – ogromnu gra|evinu na tri nivoa. Vizi, glavni kompjuter, na najvišem je nivou. Mopiji ~uvaju sve tunele laserskim pištoqima. Tvoj posao je da uništiš vanzemaqce i iskqu~iš glavni kompjuter. Imaš mini-podmornicu i brzopale}i laserski pištoq. Ali, budi pa`qiv! Mopiji su postavili eksplozivne ribice i delfine svuda unaokolo. Ako te pogode Mopiji ili te dotakne ribica, moraš da se vrati{ na po~etak igre.

1.

Napiši: • Ime vanzemaqaca: • Mesto baze: • Broj nivoa u bazi: • Tvoj zadatak: • Pomo}: • Prepreke:

2. Šta je trebalo da uradiš u prethodnom zadatku? a) da pokaèš svoje veštine na kompjuteru b) da izvedeš zakqu~ak o odnosima likova u tekstu v) da prona}eš u tekstu odre|ene podatke g) da odrediš vrstu teksta Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Opi{i jednu igricu. Treba da saznamo ko su likovi, {ta oni rade i koji je zadatak igra~a.

22

13 Ovo je kompjuterska igrica opisana u kwizi Informatika kroz igru.

KIRIKU PROTIV VEŠTICE JEZI^KE [KOLICE

Zla veštica Karaba zarobila je sve odrasle muškarce iz jednog sela. Ostao je samo mali i neustrašivi Kiriku. Kao prvo, on mora da prona|e skriveni izvor da bi spasao selo od su{e. Slede}i Kirikuov zadatak jeste da stigne do Karabinog skloništa. Na putu ga napadaju divqe zveri, ptice grabqivice i ~udni insekti... Ako Kiriku izbegne ta opasna stvorewa, susreš}e se s vešticom. Zla veštica ima trn u le|ima. Kiriku mora da ga izvadi. Ako mu to po|e za rukom, veštica }e se pretvoriti u lepu devojku i oslobodi}e zarobqene muškarce iz sela.

1.

2.

Poveì linijom re~enice iz leve i desne kolone.

Ako Kiriku izvadi trn iz Karabinih le|a,

u selu }e prestati suša.

Ako Kiriku izbegne opasna stvorewa,

mu{karci iz sela bi}e slobodni.

Ako Kiriku prona|e skriveni izvor,

sti}i }e do Karabinog skloništa.

Šta saznajemo iz teksta Kiriku protiv veštice?

Iz teksta saznajemo:

Zaokruì DA ili NE

koji su Kirikuovi zadaci u igrici

DA

NE

kako Kiriku moè da izbegne opasna stvorewa

DA

NE

koji su Kirikuovi protivnici u igrici

DA

NE

kako je Karaba zarobila muškarce iz sela

DA

NE

kako se veštica ubola na trn

DA

NE

23

14 Ovo je zadatak iz uxbenika Matematika. Dopuni broj~anik na satu tako što }eš upisati rimske cifre koje nedostaju.

JEZI^KE [KOLICE

1.

2. U kom se uxbeniku nalazi ova vrsta zadatka? Na zid duìne 8 m oka~ena je polica. Kolika je wena duìna ako je duìna slobodnog dela zida 6 m 6 dm? a) Poznavawe prirode i društva b) Informatika kroz igru v) Ku}ni ogledi g) Matemati~ke stepenice Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Ovo su re~enice iz tri razli~ita uxbenika. Napiši za koje su predmete ti uxbenici.

Nota po trajawu moè biti: cela, polovina, ~etvrtina, osmina, šesnaestina...

Broj dva pripada skupu prirodnih brojeva.

Imenice imaju dva broja: jedninu i mnoìnu.

24

3. SVET PRIRODE JEZI^KE [KOLICE

25

15

KAKO JE POSTALA DUGA JEZI^KE [KOLICE

Jednom davno, toliko davno da se više niko ne se}a kada se to ta~no dogodilo, na nekom prostranom poqu izme|u dve planine cve}e se raspravqalo koja je boja najlepša i najva`nija. Malo-pomalo pa do|e i do sva|e. – Najlepša je ùta boja – re~e masla~ak. – To je boja Sunca, vatre, zrelog ìta i vo}a i, uopšte, topline. – A ja mislim da je najlepša plava boja – tvrdio je razli~ak. – To je boja neba, mora i reka. Šta je va`nije za ìvot od vazduha i vode? – Najva`nija je bela boja! – re~e bela rada. – Da nema we, nijedna druga boja ne bi postojala. To je boja dana i svetlosti. – Ah, bela boja! – podrugqivo re~e kupina. – Kako vidim, moja susetka smatra da je ona boja dana, a da sam ja boja no}i jer sam crna. Kad ona tako misli, ja više ne}u s wom da razgovaram! – i kupina okrete glavu od bele rade. – A koliko zna~aja dajete mojoj boji kad toliko isti~ete sebe? – uzviknu bulka i krv joj jurnu u lice. – Moja boja zna~i: qubav, radost, veseqe! – Polako, polako – stade da ih umiruje trava. – Zelena boja je boja mladosti i novog ìvota, pa je zato najlepša i najva`nija. Cvet dan i no} je sve to slušao, pa se umeša i pomirqivo primeti da svaka boja ima svoju lepotu i da su sve boje podjednako va`ne. – ]uti ti, neodlu~na biq~ice! – re~e mu sva|ala~ki kupina. – Ti nisi mogao da se odlu~iš koja je boja najva`nija, pa zato imaš dve boje: plavu i belu! Cveti} dan i no} uopšte se ne naquti, ve} predloì da svako iznad sebe istakne svoju boju kad padne slede}a kiša. Boju koju kiša opere, koja izbledi, ne}e uzimati u obzir, a boju koja se pokaè najja~om i najpostojanijom proglasi}e prvom bojom. Cve}e u poqu sloì se s tim predlogom. Kad je pala kiša, svako je uradio kako su se dogovorili. Me|utim, kad je kiša prestala, sve boje su se izmešale i pretvorile u jednu veliku svetlu šaru. Bila je to duga koja je od svakog poqskog cveta uzela boju. Cve}e je radosno gledalo dugu koja se protezala na nebu jer je u woj svako imao svoju boju. Tada dan i no} re~e: – Kao što vidite, niko od nas nije va`niji od drugih. Nijedna boja nije vrednija od druge, sve boje su podjednako lepe i va`ne. Od tada se duga redovno pojavquje na nebu posle kiše, do dana današweg.

1.

Napiši kada i gde se odigrala radwa ove pri~e. kada: gde:

26

15 2.

Poveì linijom cvet i boju koju je cvet hvalio. Jedna boja je višak.

bela

3.

crvena

bela rada

ùta

plava

razli~ak

masla~ak

Dopuni tabelu tako što }eš upisati odgovaraju}u boju ili ono što ona predstavqa u ovoj pri~i. Boja

Šta boja predstavqa

ùta nebo, more, reke crvena no} bela mladost i nov ìvot

4.

Zaokruì biqku koja je najve}a sva|alica u ovoj pri~i: masla~ak trava bela rada kupina razli~ak

5. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem kupina objašwava zašto je dan i no} neodlu~na biq~ica.

6.

Podvuci drugom bojom deo teksta koji predstavqa poruku ove pri~e.

7. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e. Cve}e je bilo radosno jer je u dugi svako imao svoju boju. On je predloìo da svaki cvet istakne svoju boju na kiši. Kiša je izmešala boje i one su se pretvorile u dugu. Cve}e se raspravqalo oko toga koja je boja najva`nija. Dan i no} pokušava da pomiri cve}e.

27

JEZI^KE [KOLICE

bulka

zelena

16

KISELE KIŠE

JEZI^KE [KOLICE

Kisele kiše nastaju tako što razni otrovni gasovi sa zemqe (iz fabrika, toplana, automobila) odlaze u visinu. Tamo nailaze na oblake i spajaju se s vodom u wima. Kiša iz takvih oblaka {tetno deluje na sve na šta padne. Kad padne na šume, sprì liš}e, grane i stabla. Zatim u|e u zemqu, pa je koren upija i biqka se hrani zatrovanom vodom. U šumama zbog toga ima mawe zdrave hrane za ìvotiwe. Kad kisela kiša padne u jezero, reku ili potok, voda postaje nezdrava za biqke i ìvotiwe koje ìve u toj vodi, za biqke koje se wom zalivaju, kao i za ìvotiwe koje tu vodu piju.

1.

Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi da su kisele kiše opasne po prirodu.

2. Šta ti misliš: da li se moè spre~iti nastanak kiselih kiša? DA ili NE Napiši zašto tako misliš.

3. Podvuci predikate u slede}im re~enicama: Kisele kiše uništavaju prirodu. Kisele kiše uništile su prirodu. Kisele kiše uništi}e prirodu.

4. Slede}u re~enicu napiši u prošlom i budu}em vremenu: Koren biqke upija otrovnu vodu. • prošlo vreme:

• budu}e vreme:

28

17

PORUKE 1.

Mora}emo da sejemo ìto i gajimo povr}e na nekoj drugoj planeti!

Od starog papira moè brzo i lako da se dobije nov papir! vazduh ìvotiwe voda zemqa drve}e

Sklonite ih sa ulice! Na|ite im dom!

2.

O~istite ~a|, spasite jeguqe, pastrmke i mla|!

Šta ili koga ti èliš da zaštitiš? Napiši svoju poruku.

29

Saobra}ajci, zaustavite saobra}aj bar na jedan sat!

JEZI^KE [KOLICE

U osnovnoj školi Zelena dolina osnovan je |a~ki parlament za zaštitu ìvotne sredine. Ovo su poruke koje su napisali u~enici tre}eg razreda. Na osnovu sadrìne poruke odredi šta u~enici èle da zaštite i to poveì sa odgovaraju}om porukom.

JEZI^KE [KOLICE

18

HIBERNACIJA Neke ìvotiwe u toku zime, kada je hladno i nema dovoqno hrane, postaju neaktivne, odnosno hiberniraju. Ulaze u neku vrstu dubokog sna, sporije dišu, srce im sporije kuca, troše mawe energije i temperatura tela im opada. @ivotiwe se moraju pripremiti za hibernaciju. Pre zime mnogo jedu i stvaraju rezervu energije u vidu debelog sloja sala. Zatim odlaze u sklonište – na neko sigurno mesto, gde je suvo i na kom su bezbedne, kao što su pe}ine, jame... @ivotiwe se bude kad im temperatura tela poraste, a to se dešava kad do|e prole}e i kad napoqu dovoqno otopli.

1.

Zašto ìvotiwe postaju neaktivne tokom zime? a) Umorile su se tokom prole}a. b) Ugojile su se tokom leta. v) Nazeble su zbog hladno}e. g) ûvaju se od gladi i hladno}e. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Odakle ìvotiwama energija koju troše tokom meseci hibernacije? a) od rezervi hrane u pe}inama b) od hrane koju su pojele v) od sun~eve svetlosti g) od temperature u pe}inama Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Koji bi naslov najboqe zamenio naslov Hibernacija? a) Duga hladna zima b) Zimski san v) Sigurno sklonište g) Rezerve hrane Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

30

19

PAPAGAJI

1.

Za {ta papagaju, prema ovom tekstu, sluì kqun? a) da lepo peva b) da pravi buku v) da se brani g) da uzima hranu Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2.

Po ~emu se, prema ovom tekstu, razlikuju vrste papagaja?

3.

Kakva je prašuma u ovom tekstu? a) tamna b) zelena v) raznobojna Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

4. Za{to se kaè da papagaju boja perja moè da bude savr{ena kamuflaà?

5.

Kad za nekoga kaèmo da pri~a kao papagaj, to zna~i da: a) pri~a lepo i mudro b) ponavqa stalno jedno te isto v) govori jasno i glasno g) govori nerazgovetno Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 31

JEZI^KE [KOLICE

Papagaj je ptica karakteristi~na za prašume i šume u àrkim predelima. Veoma debeo kqun ne sluì papagajima samo da razbijaju tvrdu qusku plodova nego ga koriste i pri hvatawu za grane. To su veoma bu~ne ptice koje ìve u grupama, ponekad veoma brojnim. @ive boje wihovog perja savršena su kamuflaà u opasnim prašumama, i po wima se vrste razlikuju.

20 1.

Koji opis odgovara ptici sa slike? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

JEZI^KE [KOLICE

A

B Ima sitno telo. Na glavi ima }ubu, a oko vrata belo perje. Kqun joj je mali i trouglast.

Ima sitno telo i kratak rep. Kqun joj je veoma duga~ak i tanak. Na vrhovima krila ima šaru.

V Ima krupnu glavu i velike o~i. Kqun joj je zakrivqen. Na glavi ima pera koja oblikom podse}aju na uši.

2. Podvuci re~enice na osnovu kojih su nacrtane ìvotiwe.

Volim da se sun~am. Imam izduèno telo i dug vrat. Brz sam i okretan.

Hranim se plodovima mora. Odli~no plivam i vešto ronim. Moja krila li~e na peraja.

Poznata sam po dugom kitwastom repu. Ska~em s grane na granu. Hranim se semenkama i šumskim plodovima.

32

21 1.

Podvuci delove teksta u kojima je opisana ajkula kao ìvotiwska vrsta.

AJKULA SA NE@NIM SRCEM

2.

Kada u~iteq kaè svojim u~enicima: To i vrapci znaju, zna~i da to: a) svi znaju b) samo najboqi znaju v) znaju samo u~iteqi g) znaju qubiteqi ptica Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Beograd je grad otvorenog srca. Simbol Beograda je vrabac. Zašto je simbol Beograda vrabac? Zato što je vrabac: a) mali i boja`qiv b) bu~an i dosadan v) ìvahan i druèqubiv Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

33

JEZI^KE [KOLICE

Ajkule su obi~no vitke, brze i zle ribe, strah i trepet za stanovnike morskih dubina i kupa~e. Ali ajkula o kojoj }ete ~uti u ovoj pri~i nije bila zla. Naprotiv, imala je vrlo ne`no srce. Bila je i debqa i nekako zdepastija od drugih pripadnika svog roda, s kojima se, uostalom, i nije mnogo druìla. Ne znam samo da li je odebqala zato što je mawe jurila kroz vodu gone}i plen ili je wena krotka narav, wena qubaznost bila posledica pozamašnog tela – ni kod qudi se ne zna zašto su oni debqi obi~no i dobro}udniji i blaì. Kratkovidost je bila jedina zajedni~ka osobina naše prijateqice ajkule i sli~nih morskih nemani. Poznato je da sve ajkule vrlo slabo vide. Ali ve}ini dobar vid nije ni potreban – svojim wuhom izdaleka osete plen, zahvaquju}i neverovatnom sluhu ~uju svaki wegov pokret, a drugo im nije ni potrebno. Krotka ajkula èlela je svakog da vidi, svakog da voli, pa je zbog toga nabavila nao~are.

22

GAVRAN I LISICA

JEZI^KE [KOLICE

1.

U kvadrati}e pored re~enica upiši brojeve od 1 do 5, tako da wihov redosled odgovara redosledu doga|aja u basni Gavran i lisica. Jedan broj upisali smo umesto tebe. – Ti si veoma lepa ptica! Bio bi savršen kad bi samo umeo da pevaš! – re~e lisica gavranu. 1 Gavran je stajao na grani s komadom sira u kqunu. Lisica opazi gavrana, pri|e drvetu i po~e da ga hvali. Gavranu ispade sir iz kquna, a lisica zgrabi plen i pobeè. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, gavran otvori kqun i zagrakta.

DVE PRIÊ 2. U ovih sedam re~enica ispri~ane su dve kratke pri~e o lisici. Prva pri~a ima tri re~enice, a druga ~etiri. Re~enice su ispremetane. Slovom A obeleì re~enice iz jedne pri~e, a slovom B re~enice iz druge pri~e. Mi smo zapo~eli, ti nastavi. A

Lisica do|e do vinograda i na visokoj lozi ugleda zreo grozd.

B

Lovac spazi lisicu i pojuri je.

Skakala je i skakala, ali nije uspela da ga dohvati.

Kad je videla da ne moè da mu umakne, leè i napravi se mrtva.

Lovac do|e do we i spusti pušku da bi stavio lisicu u xak.

– Nema veze, ionako je taj grozd kiseo – rekla je lisica i otišla.

Lisica to iskoristi i pobeè.

34

4. KWIGE O DECI I ZA DECU JEZI^KE [KOLICE

35

23 Pro~itaj tekst o de~jem piscu Vladimiru Andri}u.

JEZI^KE [KOLICE

Vladimir Andri} je ro|en u Obrenovcu. I{ao je u Vaqevsku gimnaziju, a Fakultet dramskih umetnosti završio je u Beogradu. Piše i reìra za decu. Radi u De~jem programu TV Beograd. Na televiziji su prikazivane wegova lutkarska serija Laku no}, deco i poznata emisija Pustolov, koju su rado gledali i odrasli. U pozorištu je izvedeno šest wegovih drama. Objavio je kwige: Napred plavi, sme|i i crni; Ve~erwi slon; Srce na zidu; Kroz gudure Obrenovca; Daj mi krila jedan krug.

1.

Šta saznajemo iz ovog teksta o Vladimiru Andri}u?

O Vladimiru Andri}u iz ovog teksta saznajemo:

Zaokruì DA ili NE

gde je ro|en

DA

NE

kad je završio školu

DA

NE

gde radi

DA

NE

kako se zovu wegove lutkarske serije prikazivane na televiziji

DA

NE

u kom pozorištu su izvo|ene wegove drame

DA

NE

koje kwige je napisao

DA

NE

ko je štampao wegove kwige

DA

NE

2. Dopuni strofu stihom koji nedostaje. Stih je isti kao i naslov jedne od kwiga Vladimira Andri}a. … lasto, lasto, budi drug

da nadletim lug da odem na jug…

3. Napiši za{to si za stih koji nedostaje izabrao/izabrala baš taj naslov.

36

24 1.

Poveì naslov bajke s re~enicom koja toj bajci pripada. Jedan naslov je suvi{an.

JEZI^KE [KOLICE

1. Iako je bila prqava i u pocepanoj haqini, princ joj je obuo cipelicu.

Sneàna i sedam patuqaka

Pepequga 2. Princ je bio tuàn kad je ugledao devojku koju je ma}eha otrovala jabukom. Princ @abac 3. Princ je prošao kroz vrt zarastao u `buwe i došao do uspavane lepotice. Ma~ak u ~izmama 4. Princeza je poqubila zelenu ìvotiwicu i ona se pretvorila u princa.

Trnova Ruìca

2.

Napiši broj re~enice u kojoj je: • opisano prin~evo ose}awe • opisan izgled devojke • opisano mesto radwe

3.

Pa`qivo pro~itaj tekst i upiši re~i koje nedostaju. Bila jednom jedna

koja je maštala da postane princeza.

Strpqivo je ~ekala da se na

pojavi mladi

iz wenih snova. Prešavši sedam i sedam u svoj

, on je jednog dana zaista došao i odveo devojku . @iveli su dugo i sre}no, kao u

4. Koji naslov najviše odgovara ovom tekstu? a) Ispuweno obe}awe b) Ostvarena èqa v) Slu~ajan susret Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

37

.

25

O DEÂKU U MOM SOKAKU

JEZI^KE [KOLICE

Jednom de~aku u mom sokaku obe}ali pogodite šta Istom de~aku u mom sokaku nisu kupili pogodite šta Tuàn je bio što nije dobio Pa je mnogo pogodite šta 1. Podvuci u stihovima dve re~i koje se rimuju.

2. O ~emu govore ovi stihovi? a) o de~aku kom odrasli nisu ispunili obe}awa b) o de~aku koji nije verovao obe}awima odraslih v) o de~aku kog su odrasli razmazili Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. Šta je de~ak, po tvom mišqewu, radio na kraju pesme?

4. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu. Odrasli su de~aku kupili obe}ani poklon.

De~ak nije dobio obe}ani poklon.

5. Koja re~ moè da zameni re~ sokak u slede}oj re~enici, a da wen smisao ostane isti? Pozvao sam drugove iz odeqewa da u mom sokaku igramo ko{arku. a) ku}a b) ulica v) grad Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

38

26 Pro~itaj stihove iz tri pesme. 1

2

3 Zaqubila se Nataša. Ne}e da nosi stare patike. Pred ogledalom stalno se ~ešqa ima slabu iz matematike.

1.

Stanuje na tre}em spratu êsto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo škole

Poveì pitawe i odgovor. Da li je... … de~aku iz prve pesme uzvra}ena qubav? … devoj~ica iz druge pesme zaqubqena? … devoj~ici iz druge pesme stalo do toga da lepo izgleda?

jeste mo`da jeste nije

… devoj~ica o kojoj govori de~ak u tre}oj pesmi zaqubqena u tog de~aka?

2.

U tre}oj strofi pesnik nije napisao re~eni~ne znake. Napiši ih ti umesto wega, tako da svaki stih bude potpuna re~enica. Stanuje na tre}em spratu êsto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo škole

39

JEZI^KE [KOLICE

Ja tugujem, i šta je tu smešno Zaqubih se, prvo, pa pogrešno… … Sad }u re}i svakom poqskom cvetu: Nije ona jedina na svetu!

27

MARAMA

JEZI^KE [KOLICE

Joca je jutros postao kauboj. On ima crvenu maramu vezanu preko usta. Ozbiqan je. Namrštio se. Mo`da }e nekog presresti? Mo`da }e izvršiti neki davno pripremqen napad? Mo`da }e zaustaviti poštanska kola? Danas Joca izgleda opasno! Ali ... šta je to? Joca pla~e. Hvata se za lice rukama. Više nije opasan, ve} uplašen. O, pa to Jocu boli zub! A mama, mama mu je vezala toplu maramu preko usta.

1.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N. Tvrdwa: Joca ima maramu zato što ga boli zub.

T

N

Joca ima maramu zato što glumi kauboja.

T

N

Joca je uplašen zato što ga boli zub.

T

N

Joca je ozbiqan zato što priprema napad.

T

N

2. Prepiši iz prvog pasusa jednu re~ koja nam otkriva da pisac ne zna šta }e Joca uraditi.

3. U tekstu je podvu~eno jedno pitawe. Ko je postavio to pitawe? a) mama b) Joca v) pisac Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 4. Pretvori uzvi~nu re~enicu: O, pa to Jocu boli zub! u obave{tajnu i upitnu. • obave{tajna: • upitna:

5. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom. Joca je jutros postao kauboj.

sadašwe vreme

On ima crvenu maramu.

budu}e vreme

Joca }e nekog presresti.

prošlo vreme

6. Podvuci u tekstu tri prideva koja opisuju Jocin izgled. 40

28

SLOBODNO VREME

1.

Obeleì sli~ice brojevima od 1 do 4, tako da wihov redosled odgovara toku pri~e.

2.

Poveì Jocino ponašawe i osobinu koju takvim ponašawem pokazuje. Kakav je Joca kad:

3.

• nasapuni cipele ~etkicom za brijawe

• nevaspitan

• duva zrna graška na prolaznike

• nestašan

• prepisuje doma}i zadatak u školi

• snala`qiv

Da li je, po tvom mi{qewu, Joca dobro koristio slobodno vreme? DA

NE

Objasni zašto tako misliš.

41

JEZI^KE [KOLICE

Jednom Joci stalno se doga|a da doma}e zadatke piše na brzinu ili da ih prepisuje u školi pred ~as. Ali to je sasvim razumqivo ako se zna šta sve taj jadni Joca mora da uradi u toku jednog dana. Prvo, on mora da odigra jednu utakmicu s Mišom. Posle toga mora da se potu~e s Mišom. Posle toga mora da zvi`di stepeništem. Posle toga mora da stoji na balkonu i da kroz jednu cev~icu duva zrna graška na prolaznike. A posle toga je strašno èdan i mora da pije vode. A kad je ve} kod ~esme, onda mora da uzme tatinu ~etkicu za brijawe i da wome nasapuni lice, i da malo nasapuni svoje ruke, i da malo nasapuni svoje cipele... A posle toga ... eto – mora brzo da po|e u školu. Vidite, pa taj siroti Joca nema vremena, nema ni jednog jedinog trenutka slobodnog vremena! I onda, onda mu se, naravno, ne moè ni zameriti što doma}e zadatke uvek mora da piše na brzinu – pred sam polazak u školu.

29

PRIMERI

JEZI^KE [KOLICE

1.

U~iteqica je traìla od u~enika da na primerima objasne šta zna~e ove poslovice: 1. Prijateq se u nevoqi poznaje. 2. Ko visoko leti, nisko pada. 3. Boqe je umeti nego imati. 4. Daleko od o~iju, daleko od srca. Ovo su primeri koje je napisao Bojan. U kruì} pored svakog primera upiši broj poslovice na koju se Bojanov primer odnosi. To je kad se Qiqa odseli, pa te zaboravi. Kada se neko pravi vaàn i posle ispadne budala. Kada si gladan, a drug ti da pola uìne. To je kao kad neko ima bicikl, a ne ume da vozi.

RASPORED ÂSOVA U raspored ~asova nije upisano sve što se u~i u školi. Nije upisano, na primer, drugarstvo, a to nije upisano u raspored ~asova zato što se u~i na svim ~asovima, pa i na velikom i malom odmoru, na putu od ku}e do škole i od škole do ku}e... Drugarstvo se u~i svuda i svakog ~asa se ocewuje. Ako neko ne zna i ne}e da nau~i da bude drug, to }e odmah svi oceniti ocenom – nedovoqan. Bi}e to ocena koja }e mu kvariti uspeh, ma kako dobro znao sve ostalo.

2. Šta je ciq ovog teksta? a) da nabroji školske predmete b) da istakne zna~aj drugarstva v) da opiše dobrog druga g) da opiše šta sve u~iteq ocewuje Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. Kako se, po tvom mi{qewu, dobija odli~na ocena iz drugarstva?

42

30

HA-HA-HA...

1.

JEZI^KE [KOLICE

Za dobru šalu uvek ima prilike. I u školi, i kod ku}e, i u igri. Samo, neki ne znaju šta je šala, pa po~nu da se kreveqe za vreme školskog ~asa. Misle da je zgodno i šaqivo da se baš na ~asu pravi xumbus. Ali to nije šala. To je smetawe. To je nedisciplina... Neki, opet, misle da je šala to kad se rugaju drugima. Misle da je smešno kad oponašaju hrome qude ili decu, kad ismevaju decu koja nose nao~are ili se rugaju nekome ko muca. To nikako ne moè biti šala. To je ru`no ponašawe. Neki misle da je dobra šala ako nekom podmetnu nogu, pa taj padne, a oni se slatko smeju. Ali tek to nije šala. To je grubost. Treba znati šaliti se. To je velika i lepa veština.

Zaokruì slovo ispred re~enice koja izraàva poruku ovog teksta. a) Teško onom ko se ~esto šali. b) Nije svaka {ala prava {ala. v) Smeh je najboqi lek kad si tuàn/tu`na.

2.

3.

Poveì re~ i vrstu kojoj ta re~ pripada. • šala

• glagol

• šaqiv

• imenica

• šaliti se

• pridev

Kad neko ume da se šali, kaèmo da je on

4. Re~ oponašati zna~i: a) ponašati se lepo b) imitirati nekoga v) protiviti se nekome Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5.

Objasni šta zna~i izraz praviti xumbus.

43

.

31

PINOKIO

JEZI^KE [KOLICE

Pinokio je preno}io u gradu koji se zvao Zamka za Glupane. Tu se susreo s Lisicom i Ma~kom. Zajedno su napustili grad ~im je svanulo. Otišli su do ~udesnog poqa. Onda su Lisica i Ma~ak predloìli Pinokiju da poseje svoje zlatnike jer su hteli da ga prevare...

1.

Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE

Iz ovog teksta saznajemo:

2.

gde se nalazi grad Zamka za Glupane

DA

NE

koga je Pinokio sreo u gradu

DA

NE

kakva je bila namera Lisice i Ma~ka

DA

NE

da je Pinokio posejao zlatnike

DA

NE

Pro~itaj recept koji su Lisica i Ma~ak dali Pinokiju u gradu Zamka za Glupane. Kako da postaneš bogat Poqubi zlatnike koje imaš. U poqu iskopaj rupu i u wu stavi zlatnike. ??? Kad poraste drvo, oberi zlatnike sa grana.

Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu. a) Zalij zlatnike, pa ih stavi u rupu. b) Rupu zatrpaj i redovno je zalivaj. v) Zalij rupu, pa u wu stavi zlatnike. g) Stavi zlatnike u iskopanu rupu. 44

32

TRI KROJAÂ 1.

Pro~itaj tekst i sastavi pitawa za navedene odgovore.

pitawa

odgovori U jednoj ulici.

Kako su kroja~ima išli poslovi?

Sasvim slabo.

Jer je konkurencija bila velika.

Prvi kroja~.

Da bi privukao što više mušterija. Najboqi kroja~ u gradu

RAK KROJA^ 2.

U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e. Jedan broj je ve} upisan.

U velikom viru, blizu belutka gde je Rak Kroja~ stanovao, ribice su rešile da prirede zabavu.

4

Rak Kroja~ je uspeo da svojim rumenkastim makazama rase~e torbu i vrati se u vir do svog belutka. Dolaze}i na zabavu, ribice su primetile da je belutak odvaqen, a zatim su videle kako neka deca stavqaju Raka Kroja~a u torbu. Pod velikim belutkom u reci ìveo je Rak Kroja~, koji je bio nadaleko ~uven po svom zanatu. Dok je zabava u viru trajala, Rak Kroja~ je, ispod belutka, pri~ao svojoj deci kako je uspeo da pobegne iz torbe.

45

JEZI^KE [KOLICE

Tri kroja~a otvore radwe u jednoj ulici. Poslovi su im išli sasvim slabo jer je konkurencija bila velika. Da bi privukao što više mušterija, prvi kroja~ postavi iznad svoje radwe tablu s natpisom: Najboqi kroja~ u gradu.

33

IZNENA\EWE U VODI

JEZI^KE [KOLICE

(pri~a jednog istraìva~a) Kumevava i ja pošli smo da ulovimo ribu za ru~ak. Posle dugog i uzaludnog tragawa najzad sam ugledao nešto što je sigurno bilo riba. Evo je, skoro je pod nama...! Ispruìh desnu ruku, u kojoj sam stezao harpun, zategnuh sve miši}e na telu do krajwih granica i svom snagom zarih harpun u vodu. Ne gube}i ni sekunda, zgrabih konopac kojim je harpun bio vezan da ulov ne umakne. Ali u istom trenutku osetih elektri~ni udar, tako snaàn da sam pao na dno ~amca, kao da me neko tresnuo u glavu. Dok sam još leào na le|ima i drhtao od struje i od uzbu|ewa, moj saputnik po~e grohotom da se smeje, drè}i se za goli trbuh. – Wiku~ap ne znati šta je elektri~na jeguqa?! Kumevava odmah video, ali ne hteti ništa re~i. Najboqe se nau~i kroz vlastito iskustvo. To nikad više ne zaboraviti. – Pakostan si, de~a~e Kumevava. Mogao si da me upozoriš! Kumevava odmah uhvati konopac i po~e da ga vu~e. Malo-pomalo, pojavi se na površini vode harpun, a na wegovom kraju dugo zmijasto telo jeguqe. Bila je duga dva metra. – Je li, Kumevava, kako to da tebe nije protresla struja koja mene samo što nije ubila? Pa ti drìš isti konopac! – Da, ali jadna riba istrošiti svu struju na Wiku~apa, pa ne ostati ništa za Kumevavu! – re~e de~ak kroz smeh. Jedva smo uspeli da zajedno uvu~emo jeguqu u kanu jer se o~ajni~ki borila da se spase ili bar da izvrne ~amac. Bio sam ponosan na svoj ulov i ~ak sam bio spreman da zaboravim na sramotni pad koji sam zbog wega pretrpeo.

46

33 1.

Ko je Kumevava? a) Wiku~apov sin b) indijanski poglavica

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Šta se dogodilo kad je Wiku~ap zabio harpun u jeguqu? Podvuci deo teksta iz kojeg se to moè videti.

3.

Prepiši iz teksta re~i na osnovu kojih se moè nacrtati jeguqa.

4. Kojim redom su se smewivala ose}awa istraìva~a u ovoj pri~i? a) strah, qutwa, uzbu|ewe, ponos b) strah, uzbu|ewe, ponos, qutwa v) uzbu|ewe, qutwa, ponos, strah g) uzbu|ewe, strah, qutwa, ponos Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5.

Da li je Kumevava pakostan zato što nije upozorio Wiku~apa? DA

NE

Objasni zašto tako misliš.

6. Napiši plan za prepri~avawe ove pri~e. • Kumevava i istraìva~ love ribu. • • •

47

JEZI^KE [KOLICE

v) de~ak Indijanac

34

OSTRVO S BLAGOM (Odlomak)

JEZI^KE [KOLICE

Zovem se Xim Hokins i moji roditeqi vlasnici su kr~me Admiral Benbau. Naš jedini gost, kapetan Bil, kao i svakog jutra pre toga, izašao je da osmatra more kroz jedan stari durbin. Dok sam ja postavqao sto za doru~ak, iznenada se iza mene pojavio ~ovek ~udnog izgleda. – Da li je ovde odseo moj stari i dragi prijateq kapetan Bil? – viknuo je. – Da, gospodine – odgovorih. – Ali trenutno nije ovde. On se nasmeja: – Reci kapetanu Bilu da je ovde bio wegov prijateq Crni Pas. Sumwam da }e se to bure ruma obradovati mojoj poseti. Daj mu ovo pismo. Do skorog vi|ewa, de~a~e – i on se udaqi, pevuše}i staru i poznatu mornarsku pesmu. Kada se kapetan Bil vratio i kada sam mu predao pismo Crnog Psa, on poblede i upita me slabim glasom: – Da li je s wim bio jedan visok i krupan ~ovek koji ima samo jednu nogu? – Ne, gospodine, bio je sam i rekao mi je da je vaš prijateq! – odgovorih. – Crni Pas moj prijateq! Kakva ideja! – Kad je pro~itao sadràj pisma, telom mu pro|e drhtaj i papir mu ispade iz ruke. Ja ga podigoh i videh da su bile napisane samo ove re~i: „To }e biti ve~eras!” 1.

Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) U kr~mi Admiral Benbau bilo je mnogo gostiju. b) Bilo je jutro kada je Crni Pas došao. v) Kapetan Bil i Crni Pas su prijateqi.

2. Kad bi se navedeni tekst igrao na pozornici, {ta bi pozornica trebalo da predstavqa? a) kr~mu b) morsku obalu v) ostrvo Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Zaokruì predmet koji sigurno pripada kapetanu Bilu.

48

34 4.

Zaokruì slovo ispred imena lika koji pri~a ovu pri~u. a) kapetan Bil b) Crni Pas

g) Xim Hokins

5.

6.

Jednom linijom podvuci likove koji se pojavquju u ovom tekstu, a dvema linijama podvuci likove koji se pomiwu u ovom tekstu. Jedan lik je suvišan. • kapetan Bil

• ~ovek s jednom nogom

• Crni Pas

• Xim Hokins

• roditeqi Xima Hokinsa

• svira~ u kr~mi

Kad Crni Pas za kapetana Bila kaè da je bure ruma… a) on mu se divi b) on mu preti v) on mu zavidi g) on mu se ruga Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

7. Prepiši re~enicu iz koje saznajemo da }e se Crni Pas vratiti.

8.

Kada je pro~itao pismo, kapetan Bil se: a) obradovao b) razbesneo v) smirio g) uplašio Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

9. Dovrši tekst tako što }eš u nekoliko re~enica napisati šta se te ve~eri dogodilo kapetanu Bilu.

49

JEZI^KE [KOLICE

v) Admiral Benbau

35

U@INA I KIŠOBRAN JEZI^KE [KOLICE

(Devoj~ica jede uìnu. Prilazi joj de~ak.) DEÂK: Daj pola! DEVOJÎCA: Ne dam! DEÂK: Nema veze! DEVOJÎCA: Ima veze! Znaš ti vrlo dobro da to ima veze sa – kišobranom! DEÂK: Uìna ima veze sa kišobranom?! Izmišqaš! DEVOJÎCA: Pa, ne baš sa celim kišobranom! Pola moje uìne ima veze s pola tvog kišobrana! Kiša pqušti, a ja te pitam da me primiš ispod pola kišobrana! A ti kaèš: – Ne moè! Treba mi ceo! – E, eto, sad meni treba cela uìna! DEÂK: A sutra? DEVOJÎCA: Sutra bih ti dala pola uìne samo ako danas posle škole pqusne kiša, a ispod tvog kišobrana bude mesta i za mene! (De~ak najedanput otr~i nekuda.) DEVOJÎCA: Hej, kuda }eš? (De~ak se vra}a s kišobranom.) DEÂK:

Evo ti ceo kišobran! Ali da mi danas daš pola uìne! Ko zna da li }u sutra biti ovoliko raspoloèn za uìnu?! A moglo bi da se dogodi da tvoja mama spremi za uìnu nešto što ja ne volim ovoliko! Ove krofne s pekmezom znam da volim, a za ostalo nisam siguran!

DEVOJÎCA:

50

35 1.

Šta ozna~avaju re~i koje su napisane u zagradi? a) šta glumci treba da rade b) šta glumci treba da govore

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 2. Gde i kada razgovaraju DEÂK i DEVOJÎCA? a) u školi, za vreme ~asa b) u školi, za vreme odmora v) na izletu, za vreme uìne Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Šta DEVOJÎCA zamera DEÂKU?

4.

Zašto je DEÂKU baš tog dana bilo stalo da podele uìnu?

5.

Zaokruì slovo ispred dve kqu~ne re~i u tekstu. a) uìna, pekmez b) zvono, krofne v) kišobran, odmor g) krofne, kišobran

6. Koji oblik kazivawa prepoznaješ u ovom tekstu? a) pripovedawe b) dijalog v) opisivawe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 7.

Zašto DEÂK nije primio DEVOJÎCU pod kišobran? a) sebi~an je b) uobraèn je v) stidqiv je Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

8. Vrati se na tekst i dopiši razgovor izme|u DEÂKA i DEVOJÎCE. DEVOJÎCA: 51

JEZI^KE [KOLICE

v) šta glumci treba da obuku

36

JEZI^KE [KOLICE

Ovo je scena iz de~je predstave Plava boja snijega.

Volim Krizantemu, al’ nešto ne vaqa, ja – obi~an pastir, ona – k}erka kraqa.

O~e, meni nema mira, ne}u Razbinosa, ho}u mog pastira.

Pa zar taj Kaloper, taj probisvet, misliš da moè biti kraqev zet?!

Ja sam general Razbinos, tvrda glava, Oboàvam k}erku kraqa Karaslava.

1. Poveì linijama likove i wihova imena. • princeza

• Razbinos

• general

• Karaslav

• kraq

• Kaloper

• pastir

• Krizantema

2. Poveì na crteù likove s tekstom koji ti likovi izgovaraju.

52

37 Pozorište Pan teatar objavilo je na svom sajtu da je 15. oktobra izvedena premijera de~je predstave Ciciban karta.

1.

Šta saznajemo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo:

2.

JEZI^KE [KOLICE

Radwa predstave Ciciban karta de{ava se u lavirintu Kraqice Karte, koja je na prevaru zarobila sve junake bajki i crtanih filmova. Kraqica je za~arala patuqka Tupka (iz bajke Sneàna i sedam patuqaka) i pomo}u wega zarobila ostale likove. Me|utim, Crvenkapa i Oliva uspevaju uz pomo} Ciciban karte da oslobode zarobqene likove.

Zaokruì DA ili NE

gde se dešava radwa predstave

DA

NE

koga je zarobila Kraqica Karta

DA

NE

zašto patuqak Tupko pomaè Kraqici

DA

NE

kako je Kraqica Karta za~arala Tupka

DA

NE

ko osloba|a zarobqene likove

DA

NE

kako izgleda Ciciban karta

DA

NE

Šta zna~i re~ premijera u re~enici: Premijera predstave Ciciban karta bila je 15. oktobra? To zna~i da je tada: a) predstava prvi put izvedena b) bila prva proba predstave v) napisan tekst za predstavu Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Informacije o predstavi Ciciban karta uzete su sa sajta pozorišta Pan teatar. Sajt je: a) stranica na Internetu b) plakat za predstavu v) novinski oglas Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

53

38

MAGARAC

JEZI^KE [KOLICE

1.

U prazne obla~i}e upiši odgovaraju}e brojeve re~enica tako da dobiješ strip. Jedan broj je ve} upisan. 1. Baš sam se umorio! 2. Što idete peške kad imate magarca? 3. Pih! Otac jaše, a sin peša~i! 4. Gle, dva magarca na jadnoj ìvotiwi! 5. Sine, svetu se ne moè ugoditi! 6. Bruka! Otac peša~i, a sin jaše!

6

54

39

PETAR PAN (Odlomak)

1.

Podvuci u tekstu piš~eve re~i.

2.

Za{to, po tvom mi{qewu, Petar Pan èli da ostane de~ak zauvek?

3.

Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom.

4.

• Pobegao sam od ku}e.

• sadašwe vreme

• Ja ne èlim da odrastem.

• budu}e vreme

• Osta}u de~ak zauvek.

• prošlo vreme

Tekst o Petru Panu i Vendi napiši u neupravnom govoru.

5. Podeli po ulogama slede}e re~enice. Napiši šta govori Petar Pan, a šta Zvon~ica. Petar Pan je tu`nim glasom rekao Zvon~ici da je izgubio svoju senku. Ona mu je šapnula da zna gde se wegova senka nalazi. • Petar Pan (tu`no): • Zvon~ica (šapu}e):

55

JEZI^KE [KOLICE

– Ja ne èlim da odrastem – re~e Petar Pan. – ûo sam kako otac i majka raspravqaju o tome šta }u postati kad odrastem i odmah sam pobegao od ku}e. @elim da ostanem de~ak zauvek! – Ooh! – iznena|eno uzviknu Vendi. – Ali, kako misli{ to da postigneš?

40 U kwizi De~je igre nekad i sad opisano je nekoliko vrsta igre {kolica. Jedna od wih zove se Pu`.

PU@ JEZI^KE [KOLICE

Na betonu se nacrta velika {kolica spiralnog oblika s poqima – prstenovima, koja podse}a na puèvu ku}icu. Prstenovi su nejednakog oblika i veli~ine. U igri su dva, najvi{e tri igra~a. Svaki igra~ bira po jedan prsten i u wega upisuje po~etno slovo svog imena ili celo ime. Polaze}i od najve}eg prstena, igra~ na jednoj nozi ska~e iz jednog prstena u drugi i mora da presko~i prsten koji je obeleèn imenom drugog igra~a. Obema nogama moè da stane samo u prsten obeleèn svojim imenom, kao i u najmawi, posledwi prsten, koji je uvek slobodan, a predvi|en je za okretawe i odmor igra~a. Pobednik je igra~ koji bez gre{aka stigne do kraja puève spirale i nazad, do izlaza iz we. Sli~na ovoj igri je {kolica Ku}ica. Ovoj {kolici deca su dodala krov i ona zaista li~i na ku}icu. 1.

Zaokruì slovo ispred {kolice Pu`.

A

B

V

G

2. Zaokruì ime deteta koje je u pravu. Petar: U {kolici Pu` ta~no se zna koliko prstenova treba da nacrta{. Aca: U {kolici Pu` mogu da stanem sa dve noge samo u dva prstena. Jelena: U posledwi, najmawi prsten {kolica ima{ pravo da upi{e{ svoje ime. Danijela: [kolica Pu` ne li~i ni na jednu drugu vrstu {kolica. 3. Tekst Pu` sadrì ~etiri dela. Napi{i {ta je opisano u svakom delu. 1. 2. priprema za igru 3. 4. 56

5. ZEMQE, QUDI, OBIÂJI JEZI^KE [KOLICE

57

41

BRODOVI

JEZI^KE [KOLICE

Tekst 1 Pre više od 500 godina Kristifor Kolumbo zaplovio je na brodu Santa Marija preko Atlantskog okeana i stigao do nepoznate zemqe. Bio je uveren da je došao do Indije, a u stvari – to je bila Amerika.

Tekst 2 Godine 1805. engleska mornarica sukobila se s francuskim i španskim brodovima na Atlantskom okeanu. Tada je na brodu Viktorija poginuo engleski komandant Nelson, ali su Englezi zarobili više od 20 neprijateqskih brodova.

Tekst 3 Brod Titanik je 10. aprila 1912. godine zaplovio iz Engleske prema Americi. Naàlost, bila je to wegova prva, ali i posledwa plovidba. Dok je plovio Atlantskim okeanom, brod je udario u ogromnu santu leda i potunuo je zajedno sa svojih 1 517 putnika.

1.

Dopuni slede}e re~enice: • Kolumbov brod zvao se

.

• Titanik je udario u

.

• Komandant na brodu Viktorija bio je

.

2. Ukoliko je tvr|ewe ta~no, zaokruì T, a ako je neta~no, zaokruì N.

Kolumbo je pošao na put s namerom da otkrije Ameriku.

T

N

Pre nego što je potonuo, brod Titanik je plovio mnogim morima.

T

N

U pomorskoj bici 1805. godine Englezi su osvojili bogat ratni plen.

T

N

Titanik je bio teretni brod na kojem nije bilo putnika.

T

N

58

41 3.

Poveì linijom broj teksta s prethodne stranice i kwigu u kojoj se taj tekst nalazi. Jedna kwiga je suvišna.

Brod olom i

Geogr af otkri ska }a

Tekst 1

Pomo rsk bitke e

Tekst 2

Tekst 3

4. Imaju}i u vidu vreme kada su se doga|aji odigrali, zaokruì mogu}e ili nemogu}e.

5.

Plove}i Atlantskim okeanom, brodovi Santa Marija i Viktorija mogli su se susresti.

mogu}e

nemogu}e

Kapetan Nelson mogao je da zna kako se zvao Kolumbov brod.

mogu}e

nemogu}e

Kapetan Titanika mogao je da u~estvuje u bici u kojoj je poginuo Nelson.

mogu}e

nemogu}e

Šta je zajedni~ko za ova tri teksta o brodovima? a) U sva tri teksta navedeno je ime broda i wegovog kapetana. b) U sva tri teksta navode se doga|aji koji su se odigrali u isto vreme. v) U sva tri teksta pomiwu se brodovi koji su plovili po istom okeanu. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

6.

Napiši slovima brojeve iz slede}ih re~enica: • Englezi su zarobili vi{e od 20 neprijateqskih brodova.

• Kolumbo je pre 500 godina stigao do nepoznate zemqe.

• Titanik je potonuo zajedno sa svojih 1 517 putnika.

59

JEZI^KE [KOLICE

Istr aì mors vawa ki dubi h na

42

GRADOVI

JEZI^KE [KOLICE

• U centru Moskve nalaze se prelepe crkve, palate i zvonici. Ispred zidina Kremqa je Crveni trg, a na suprotnoj strani je jedna od najlepših ruskih crkava – crkva Vasilija Blaènog s veli~anstvenim kupolama. • Pariz je grad svetlosti. Wegovi bulevari, spomenici i muzeji zaustavqaju dah mnogobrojnim turistima. U tom gradu nalazi se najpoznatiji francuski muzej – Luvr. • Rim nazivaju ve~nim gradom jer se u wemu još uvek mogu videti neke gra|evine iz daleke prošlosti. Koloseum je jedna od najpoznatijih. To je velika arena u kojoj su se nekada davno borili gladijatori. • U Atini se nalazi Partenon, gra|evina napravqena od belog mermera, okruèna stubovima. Bio je to nekada hram bogiwe Atene. I u drugim gr~kim gradovima nalaze se sli~ne gra|evine – hramovi koji su bili posve}eni nekom od mnogobrojnih boànstava. 1.

Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Partenon je posve}en mnogim boànstvima. b) Luvr se nalazi u gradu svetlosti. v) Koloseum je hram posve}en bogiwi Ateni. g) Crveni trg se nalazi u ve~nom gradu.

2. Šta je opisano u navedenim tekstovima? a) ~uveni graditeqi b) prirodne lepote v) sve~anosti i obi~aji g) poznate gra|evine Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. Podvuci u svakom tekstu tri prisvojna prideva na osnovu kojih zakqu~uje{ u kojoj se zemqi nalaze gradovi o kojima je re~. 4. Zašto su nazivi Crveni trg, Partenon, Koloseum i Luvr napisani velikim slovom? a) Zato što su to nazivi zna~ajnih mesta i objekata. b) Zato što su to strani nazivi. v) Zato što se nalaze na po~etku re~enice. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

60

43

KROV SVETA

JEZI^KE [KOLICE

Najviši planinski vrh na Zemqi zove se Mont Everest i nalazi se na Himalajima. Visok je 8 850 metara. Na toj visini vazduh je veoma redak. U wemu ima vrlo malo kiseonika, koji je neophodan za disawe. Zbog toga ~oveku na toj visini moè da bude muka, ~ak moè i da se razboli. Mont Everest je dobio ime po Xorxu Everestu, nau~niku koji je prvi uspeo da odredi visinu tog vrha. Qudi koji ìve blizu te planine imaju za wu druga~ija imena: Sagarmantha – što zna~i ~elo u nebu, ili Chomolungma – što zna~i majka svih bogova na svetu.

1.

Gde se nalazi Mont Everest?

2.

Zbog ~ega qudima koji se pewu na Mont Everest moè da bude muka?

3.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

4.

Xorx Everest prvi se popeo na Mont Everest.

T

N

Visina Mont Everesta mawa je od 10 000 m.

T

N

Na velikim visinama vazduh je veoma redak.

T

N

Himalaji su najviši planinski vrh na Zemqi.

T

N

U nazivima: krov sveta, ~elo u nebu, majka svih bogova na svetu moèmo prepoznati ose}awe koje su qudi gajili prema toj planini. To ose}awe je: a) qubav b) strah v) mr`wa g) divqewe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

5. Zbog ~ega se za Mont Everest kaè da je krov sveta?

61

44

JEZI^KE [KOLICE

ROBIN HUD Robin Hud je jedan od legendarnih engleskih heroja, odmetnik koji je sa svojom druìnom ìveo u Šervudskoj šumi, blizu Notingema. Pomagao je siromašnim qudima daju}i im ono što je otimao od bogata{a. Legenda o wemu nastavqa da ìvi.

1.

Kojom se re~enicom najboqe opisuje Robin Hud? a) Robin Hud je heroj i odmetnik koji je ìveo u Šervudskoj šumi. b) Robin Hud je heroj koji je pomagao siromašnim qudima. v) Robin Hud je engleski heroj o kome i danas ìvi legenda. g) Robin Hud je heroj koji je otimao od bogatih qudi. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

2. Upi{i u tabelu imenice, glagole i prideve iz teksta o Robinu Hudu, kao i iz prvog zadatka. imenice

glagoli

3. Koja je druga re~ za legendu? a) vest b) bajka v) istorija g) predawe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

62

pridevi

45

VATERPOLO

1.

Podvuci deo teksta iz kojeg moèš saznati kako se u prošlosti igrao vaterpolo.

2.

Vaterpolo ekipa ima: a) sedam igra~a bez golmana b) sedam igra~a i golmana v) šest igra~a i golmana Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3.

Šta moèmo da saznamo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo:

Zaokruì DA ili NE

koliko traje utakmica

DA

NE

kada se priznaje pogodak

DA

NE

ko je bio prvak sveta 1973. godine

DA

NE

kakve su kazne za prekršaje

DA

NE

4. Koja devoj~ica je ta~no predstavila tekst Vaterpolo? Zaokruì weno ime. Dragica: Ovaj tekst govori o nastanku i pravilima igre vaterpolo. Dijana: Ovaj tekst govori o lepoti i zna~aju vaterpola. Svetlana: Ovaj tekst govori o olimpijskim i svetskim prvacima u vaterpolu. 63

JEZI^KE [KOLICE

U Engleskoj je 1869. godine odigrana prva vaterpolo utakmica. Ta utakmica nije mnogo li~ila na današwu igru. Plivalište je bilo bez golova, a zadatak jedne ekipe bio je da loptu poloì na dasku iza golmana protivni~kog tima. Od 1900. godine vaterpolo se nalazi na programu olimpijskih igara. Prvi olimpijski pobednik bila je Velika Britanija. Prvenstvo sveta u vaterpolu prvi put je odràno 1973. godine u Beogradu. Svaka vaterpolo ekipa ima sedam igra~a, od kojih je jedan golman. Ekipa moè imati najviše {est rezervnih igra~a. Igra ima ~etiri ~etvrtine od po osam minuta. Kod svih znakova za prekid sat koji meri vreme mora da se zaustavi. U vaterpolu se pogodak priznaje kada lopta celim obimom pre|e gol liniju. Pogodak moè biti postignut iz bilo kog dela plivališta i bilo kojim delom tela, osim pesnicom. Pogodak se moè posti}i i uplivavawem s loptom u gol.

46

SVILA

JEZI^KE [KOLICE

Kinezi su dugi niz godina imali nešto što nije imao nijedan drugi narod na svetu – imali su svilu. Svilene bube, koje stvaraju niti od kojih se tka svila, ìvele su samo u Kini. Mnogi su pokušavali da iznesu svilenu bubu iz Kine, ali im to nije pošlo za rukom. Kinezi su znali da je ta buba izvor bogatstva, jer su trgovci iz celog sveta dolazili da kupuju svilu, pa su dobro pazili da ostane samo wihova. Pri~a se da je svilena buba tajno izneta iz Kine na vrlo neobi~an na~in. Jedna gospo|a sakrila je larve svilene bube u pun|u. Naravno, nije se moglo o~ekivati da Kinezi rasture gospo|i frizuru, a verovatno nisu ni pretpostavili kakvo se blago u woj krije.

1.

Koja dva podnaslova najboqe odgovaraju pasusima ove pri~e? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. • prvi pasus:

• drugi pasus:

a) Najstariji narod na svetu

a) Domišqata gospo|a

b) Trgovci iz celog sveta

b) Bube u glavi

v) Svileno blago

v) Sebi~ni Kinezi

2. Napi{i prisvojne prideve od slede}ih imenica: Kina Kinez buba gospo|a

3. Odredi subjekat i predikat u re~enici: Jedna gospo|a sakrila je larve svilene bube u pun|u. • subjekat: • predikat:

4. Napiši tri re~enice u kojima }eš opisati ono što je najva`nije u tekstu Svila.

64

47 Na putovawima po razli~itim zemqama upoznajemo se ne samo s qudima, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima ve} i s nacionalnim kuhiwama tih zemaqa. Tako su, na primer, ~uvene francuska, italijanska i kineska kuhiwa. Šta ozna~ava re~ kuhiwa u ovom tekstu? a) prostoriju u kojoj se priprema hrana b) vrstu jela i na~in wihove pripreme v) kuhiwski pribor za pripremu hrane g) restoran sa zdravom hranom Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

RECEPT Naš omiqeni kola~ od šqiva ovog puta je bio neobi~no tvrd. Mama se kasno setila da je zaboravila da stavi jedan od potrebnih sastojaka. 2.

Pa`qivo pogledaj spisak sastojaka iz recepta za pravqewe kola~a i podvuci sastojak koji je mama zaboravila da stavi.

SASTOJCI: 300 g o~iš}enih sveìh šqiva 50 g še}era 70 g mekog brašna 2 kašike uqa za meko}u testa 30 g zobenih pahuqica cimet i vanila po ukusu

Pro~itaj ovu {aqivu vest iz de~jih novina.

ŠANSA ZA BAKU Jedan petogodišwi de~ak pozvao je telefonom policiju s molbom da kazne wegovu baku jer suvi{e ~esto pravi knedle sa šqivama, koje se wemu ne dopadaju. Policajac je de~aku savetovao da baki pruì još jednu šansu. 3.

Napiši završetak ove vesti u dve re~enice.

65

JEZI^KE [KOLICE

1.

48

JEZI^KE [KOLICE

GREJPFRUT Grejpfrut se ubraja u najzdravije vo}e. Bogat je vitaminima, naro~ito vitaminom Ce. Zdravoj osobi potrebno je samo pola grejpfruta da zadovoqi dnevnu potrebu za vitaminom Ce. Grejpfrut sadrì mnoge sastojke koji spre~avaju neke bolesti. Ti sastojci se nalaze i u wegovim semenkama. To je dovoqan razlog da ovaj plod uvrstite u redovnu ishranu. 1.

Šta saznajemo iz ovog teksta? Iz ovog teksta saznajemo:

Zaokruì DA ili NE

Grejpfrut sadrì samo vitamin Ce.

DA

NE

Grejpfrut treba jesti jer je zdrav.

DA

NE

Semenke grejpfruta su lekovite.

DA

NE

Grejpfrut treba jesti redovno.

DA

NE

2. Svrha ovog teksta je: a) da te obavesti o poreklu grejpfruta b) da te nau~i kako se jede grejpfrut v) da te ubedi da redovno jedeš grejpfrut g) da opi{e kako se gaji grejpfrut Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Pro~itaj odlomak iz novinskog ~lanka. Vo}e ne silazi samo sa grana u korpe, ne stiè samo u prodavnice i na pijace. Beru ga qudi i stavqaju u vre}e, u gajbe, u sanduke, u kamione. Nekada ga tresu s grana na zemqu, pa ga zatim skupqaju. Kad to vo}e stigne na pijacu ili u prodavnicu, opet ga razni qudi diraju rukama. Tako na vo}u ostaju tragovi raznih ruku: i ~istih, i prqavih, i zdravih, i bolesnih. 3. Gde moèš da pro~itaš ovaj tekst? a) u ~lanku o ~uvawu zdravqa b) u ~lanku o zna~aju vo}a u ishrani v) u ~lanku o prodaji vo}a g) u ~lanku o gajewu vo}a Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 4. Napiši re~enicu kojom }eš izraziti poruku ovog teksta.

66

49 Pro~itaj tekst u kom nedostaje prva re~enica.

U ìriju su bili: Limunko, Jagodica, Višwica i Grozden. Takmi~ari su imali raznobojne keceqe i bele kuvarske kape. Iz restorana se do pono}i ~ula muzika i pesma, a mnogobrojni gosti bili su oduševqeni pripremqenim poslasticama.

1.

Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje, a kojom po~iwe tekst. a) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovana proslava vlasnikovog ro|endana. b) Sino} su u restoranu Zelena diwa organizovani igranka i maskenbal. v) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovano takmi~ewe u pravqewu vo}nih salata.

POBEDNICI U restoranu Zelena diwa nastupile su slede}e ekipe: Tajni recept, Vitaminci, Seckalice, Divqe jabu~ice i ârobne varja~e. Najboqe su bile ârobne varja~e, a najslabiji Tajni recept. Drugo mesto pripalo je Vitamincima. Na sredini tabele našle su se Divqe jabu~ice. 2.

Upiši u tabelu nazive ekipa prema uspehu koji su postigle. mesto

ekipa

1. 2.

Vitaminci

3. 4. 5.

67

JEZI^KE [KOLICE

ZELENA DIWA ................................................................................................

50

JEZI^KE [KOLICE

PORUKA Mama je pro~itala Mišinu poruku na mobilnom. Odmah ga je pozvala i pitala šta to va`no ima da joj kaè. On je odgovorio da je wegova ekipa pobedila na takmi~ewu u restoranu Zelena diwa i da su dobili nagradno putovawe u Diznilend. 1.

Šta je pisalo u poruci koju je Miša poslao mami? a) Dobili smo nagradno putovawe u Diznilend! b) Pobedili smo na takmi~ewu u restoranu! v) Pozovi me, imam nešto va`no da ti kaèm! Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Miša je prou~io red vo`we u Diznilendu. Prou~i ga i ti, pa odgovori na pitawa.

RED VO@WE

POLAZAK AUTOBUSA DIZNILEND – SUNÂNI GRAD 6.40

7.55

9.10

10.45

11.40

13.00

15.50

16.40

18.40

19.40

21.35

22.05

DIZNILEND – ZELENGRAD 8.40

10.10

12.10

14.10

16.40

18.10

19.23

Legenda: Samo radnim danima Svakodnevno

2. Šta saznajemo iz ovog reda vo`we? a) kada autobusi za Sun~ani Grad i Zelengrad polaze iz Diznilenda b) kada autobusi za Diznilend polaze iz Sun~anog Grada i iz Zelengrada v) kada autobusi iz Diznilenda dolaze u Sun~ani Grad i Zelengrad Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

68

50 3.

êmu sluì legenda u ovom redu vo`we? a) da ga u~ini zanimqivijim b) da u wemu ispravi greške JEZI^KE [KOLICE

v) da objasni kako se on ~ita Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

4.

Koliko autobusa radnim danima vozi za Zelengrad?

5.

Miša èli da prvim autobusom u nedequ otputuje iz Diznilenda za Sun~ani Grad. U koliko sati polazi taj autobus?

6. Šta se moè zakqu~iti iz ovog reda vo`we?

Iz ovog reda vo`we moè se zakqu~iti:

7.

Zaokruì DA ili NE

Od Diznilenda do Sun~anog Grada putuje se duè nego od Diznilenda do Zelengrada.

DA

NE

Autobusi iz Diznilenda ~eš}e voze za Sun~ani Grad nego za Zelengrad.

DA

NE

Autobuska karta do Zelengrada skupqa je nego karta do Sun~anog Grada.

DA

NE

Šta misliš, da li za Sun~ani Grad putuje više qudi nego za Zelengrad? DA

NE

Objasni zašto tako misliš.

69

51 TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI – PIRLS

JEZI^KE [KOLICE

Posledwa dva radna lista uzeta su iz testa koji su rešavali tvoji vršwaci širom sveta. Sada je na tebe red. Ako pa`qivo bude{ ~itao/~itala, ne}e ti biti teško da odgovoriš na pitawa.

Zipijeva radwa za iznajmqivawe bicikala Vo`wa biciklom je svima zabavna, a uz to je i zdrava!

Istraìte 7 km dugu, ravnu i laganu biciklisti~ku stazu u veli~anstvenom predelu uz Severnu reku… Kakav god bicikl da èlite, kod Zipija }ete ga sigurno prona}i. Veliki izbor ... mauntin bajk (za planinske staze), tandem-bicikli (bicikli za dve osobe), bicikli sa prikolicom za bebe i oni sa sedištem za decu ... sportski bicikli za ène i muškarce, s mekim i udobnim sedištima i s 21 brzinom. Svi Zipijevi bicikli redovno se odràvaju, a svake godine kupuju se novi. Biciklisti~ke kacige, pumpe, ranci i lanci za zakqu~avawe – besplatni su za sve.

Za decu ispod 7 godina imamo bicikle koji se mogu zaka~iti za bicikl odraslog, što omogu}ava da o deci vodite ra~una, kao i da im pomognete tokom duge vo`we. Za decu ispod pet godina imamo udobna de~ja sedišta i prikolice koje se mogu zaka~iti za bicikl odraslog. Za zahtevnije male bicikliste imamo male bicikle sa amortizerima ili bez wih. Koliko košta iznajmqivawe bicikla? (cene u funtama) Iznajmqivawe bicikla

Pola dana

Ceo dan

Za nedequ dana

Odrasli/ prikolica

8

12

50

Deca (ispod 16 godina)

6

9

30

De~je sedište

2

3

12

PROBAJ pre nego što se ODLUÎŠ

70

51 1.

Šta je glavni ciq ove reklame? a) da pokaè kuda vodi biciklisti~ka staza b) da se da objašwewe u vezi s biciklima koji se mogu iznajmiti

g) da nas ne~emu nau~i o biciklima

2.

Koliko bi desetogodi{wak morao da plati ako bi iznajmio bicikl na ceo dan?

3.

Zipijeva radwa iznajmquje opremu za decu. Navedi dva dela opreme koja su namewena deci. 1. 2.

4. Koje informacije o Zipijevim biciklima pokazuju da su bicikli za iznajmqivawe u dobrom stawu?

5.

^lanovi porodice Petrovi}, majka Milena, otac Jovan, desetogodišwa Lenka i trogodišwi Aleksa, planiraju da provedu dan voze}i bicikle. Kakvi bicikli su potrebni ovoj porodici? Da biste odgovorili, upotrebite informacije iz reklame.

6. Poveì u reklami odgovore s pitawima. Mi smo zapo~eli, ti nastavi. Gde moète da prona|ete kratku re~enicu koja vas moè navesti da se oprobate u vo`wi bicikla? Koja re~enica vas poziva da probate stazu Severne reke? Gde moète da prona|ete informaciju o cenama iznajmqivawa bicikala?

Gde moète da prona|ete informacije o vrstama bicikala za odrasle koji se mogu iznajmiti?

71

JEZI^KE [KOLICE

v) da opiše šta se dešava na biciklisti~koj stazi

52

JEZI^KE [KOLICE

SLEDI STAZU SEVERNE REKE VOZE]I ZIPIJEVE BICIKLE Zelengrad

Staza Severne reke

biciklisti~ka staza

po~etak staze

reka

Staza Severne reke je ravna i laka za vo`wu biciklom, a du` we se moè mnogo toga videti.

Zelengradski kej

S Polazite od Zelengrada isto~nom obalom reke. Prelazite most kod Zelengradskog keja.

I

Z

Stoletni park

J

2 km

Kafi} Sunce

Staza vas zatim vodi kroz Stoletni park. Na oko 2 km od po~etka staze nailazite na kafi} Sunce. Daqe nastavqate zapadnom obalom reke (vidi mapu).

Severna reka

Prolazite pored prirodnog barskog rezervata.

4 km Moète se zaustaviti, uzeti trajekt i posetiti istorijsku luku Stari Grad, koja se nalazi na drugoj obali Severne reke.

Prirodni barski rezervat Stari Grad Pristani{te za trajekte

Idete daqe stazom i uìvate u netaknutoj prirodi prepunoj ptica voze}i se ka hotelu Reka. Sledite mirnu seosku stazu koja prelazi preko imawa oko Kamenog dvorca. Vide}ete deo velikog krda jelena, i to iz neposredne blizine. Malo daqe nailazite na Sun~ani Grad.

Hotel Reka 6 km Kameni dvorac 7 km

kraj staze Sun~ani Grad

72

52 1.

Šta je glavni ciq teksta Staza Severne reke sa prethodne stranice? a) da se opiše kako izgleda Kameni dvorac b) da se da objašwewe u vezi s biciklima

g) da se da uputstvo za kretawe

2.

Gde po~iwe staza Severne reke? a) kod Starog Grada b) kod Sun~anog Grada v) kod Zelengrada g) kod Stoletnog parka

3.

Ozna~i brojevima mesta onim redosledom po kom }e se ona videti na stazi Severne reke, idu}i od po~etka staze ka wenom kraju. Broj 1 je ve} upisan na odgovaraju}e mesto. Kameni dvorac Stari Grad 1 Stoletni park Hotel Reka

4. Koje bi mesto na stazi Severne reke jedna porodica mogla da poseti? Objasni zašto bi oni èleli da odu tamo.

73

JEZI^KE [KOLICE

v) da se navedu cene iznajmqivawa bicikala

52

JEZI^KE [KOLICE

5.

Pro~itaj komentare Lenke, Alekse, Jovana i Milene. Spoj linijama ime svake osobe s mestom na karti (stazi) na kom se osobe, prema wihovim re~ima, nalaze. Mi smo zapo~eli, ti nastavi. Pogledaj tekst Staza Severne reke sa 72 stranice.

Zelengrad Upravo sam se zaustavila da kupim uìnu u kafi}u Sunce.

biciklisti~ka staza

po~etak staze

reka

Zelengradski kej

S I

Z

Stoletni park

J Lenka Na drugoj strani reke nalazi se divan mali lu~ki grad.

2 km

Kafi} Sunce

Severna reka Jovan 4 km Prirodni barski rezervat

Ovde mogu da vidim stotine ptica.

Stari Grad Pristani{te za trajekte Aleksa

Hotel Reka

Jelen se uplašio od zveckawa naših bicikala.

6 km Kameni dvorac 7 km

Milena

74

kraj staze Sun~ani Grad

O REŠEWIMA

Koji odgovor priznati kao ta~an? U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji – da se nešto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovor moè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu. Na primer: • u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je da ga prepi{e; zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta) • dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen • u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju ili sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe. U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne. Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napiše šta misli o postupku nekog junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta i da obrazloì zašto tako misli, ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod takvih pitawa ne ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokušaj da iskaè i obrazloì svoj stav. Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kom nema u~enikovog stava ili obrazloèwa tog stava. Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije. Na primer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosa u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi jezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnih pravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora. Rešewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq autora je bio da ova zbirka sluì proveri kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne vrednovawu postignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti odeqewa u celini, kao i pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|eni zadatak nalazi, odnosno o teìni zahteva u zadatku.

75

JEZI^KE [KOLICE

Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~enik lakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove teìne, odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koja se tim zahtevom ispituju. Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri ovladano znawem i traènim veštinama.

JEZI^KE [KOLICE

76 DA DA DA DA

ko su u~esnici doga|aja

kada se to dogodilo

gde se dogodilo

ko je napisao tekst

NE

NE

NE

NE

NE

5 Ipak je prihvatio poziv. 4 Aqoša se dvoumio.

8

1 Bojana je krenula u biblioteku.

2 Na putu je srela Aqošu.

6 Zajedno su otišli u biblioteku. 3 Pozvala ga je da joj se pridruì.

3. Upiši u kruì}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja.

Umeš da odrediš redosled doga|aja kada su re~enice ispremetane.

DA

PARK

POZ ORI[TE

PARK

BIBLIOTEKA

CRKVA

1

PO[TA

ARA

AUTOBUSKA STANICA

MUZEJ

crkva

Naziv objekta: Pokretne slike

Objekat:

po{ta

9

Sveti Dimitrije

bioskop

Dositej Obradovi}

{kola

4. Poveì linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je višak.

Umeš da uo~iš vezu izme|u vrste objekta i wegovog naziva.

Aqoša: Posle ovog ~asa oti}i }u do pekare da kupim picu!

Bojana: Koliko košta komplet lektire za tre}i razred?

3. Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom se nalazi Bojana, a brojem 2 mesto na kom je Aqoša:

Umeš da poveèš podatke iz teksta.

2. Kada je Bojana kupila komplet lektire, prošla je izme|u crkve i muzeja, skrenula u prvu ulicu desno i na slede}oj raskrsnici srela Aqošu. Obeleì znakom H raskrsnicu na kojoj su se wih dvoje sreli.

Umeš na mapi da prona|eš odre|eni podatak.

1. Bojana je iz škole najkra}im putem otišla u kwiàru, a zatim u biblioteku. Linijom obeleì put kojim je Bojana išla.

Umeš da se sna|eš na mapi na osnovu podataka iz teksta.

PEKARA

KAFI]

BIOSKOP

R SPO RTSKI CENTA

I@

šta se dogodilo

Zaokruì DA ili NE

2

[KOLA

Ovo je mapa dela grada u kojem ìve Bojana i Aqoša.

2

KW

Iz ovog teksta saznajemo:

2. Šta saznajemo iz ovog teksta?

Umeš da zakqu~iš koji podaci postoje u tekstu, a koji ne postoje.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) vest

v) oglas

b) reklama

a) poruka

1. Ovaj tekst je:

Prepoznaješ vrstu teksta.

U organizaciji Kreativnog centra i Prijateqa dece Zvezdare, u~enice škole glume pri pozorištu Pan teatar Bojana \uraškovi} i Maja \orovi} osvojile su prvo mesto, kao predstavnice Srbije, na evropskom prvenstvu u ~itawu u Austriji.

1

RE[EWA

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

77

10

4. Prvi papir napravqen je u Kini pre više od 2 000 godina. Biqke su potapane u vodu kako bi se napravila kaša. Ta kaša se zatim cedila, presovala i sušila. Tako je dobijen papir glatke površine, koji je bio idealan za pisawe. Kinezi su qubomorno ~uvali tajnu pravqewa papira više od 700 godina, sve dok neki proizvo|a~i papira, koji su bili zarobqeni, nisu odali svoju veštinu.

3. Legenda kaè da je kraq grada Pergama umesto papirusa koristio pergament, koji se pravio od ìvotiwske koè. Posle potapawa koà se razvla~ila na velikom ramu, a zatim je strugana da bi se dobila glatka površina za pisawe. Dok nije po~ela proizvodwa papira, najvi{e se pisalo na pergamentu. âk se i danas neki veoma va`ni tekstovi pišu na pergamentu zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e.

2. Najstariji materijal za pisawe koji se koristio u starom Egiptu bio je papirus. Pravili su ga od stabqike jedne biqke, koju su sekli u trake. Od pore|anih i presovanih traka dobijali su se listovi koji su se sušili na suncu. Posle sušewa po tim listovima moglo se crtati i pisati mastilom.

1. Stari narodi Vavilonci i Asirci pravili su pre nekoliko hiqada godina plo~ice od gline. Na wima su zapisivali razne podatke koje su èleli da sa~uvaju. Urezivali su slova u vla`nu glinu, a zatim su plo~ice pekli u pe}i da bi bile ~vrš}e i trajnije.

Pergament

3

Glinena plo~ica

1

Papirus

2

OD GLINENIH PLOÎCA DO PAPIRA

3

papir

11

8. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Na glinenim plo~icama pisani su uglavnom oglasi. b) Papirus je materijal biqnog porekla. v) Vavilonci su na pe~ene glinene plo~ice urezivali slova. g) Kinezi su èleli da i drugi narodi nau~e da prave papir.

Umeš da izvedeš zakqu~ak u vezi sa sadrìnom teksta.

7. O ~emu se govori u ovom tekstu? a) o razli~itim vrstama pisama b) o razli~itim materijalima na kojima se pisalo v) o razli~itim vrstama papira Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš osnovnu temu teksta.

6. U kruì} ispod svake slike upiši broj pasusa na koji se slika odnosi. 2

Umeš u odre|enom delu teksta da prona|eš podatak koji se traì.

Zato što je trajan i ~vrst (zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e).

5. Zašto se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira? Navedi iz teksta dve wegove osobine.

4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima se dobija pergament. • urezivawe, sušewe, pe~ewe • potapawe, razvla~ewe, strugawe • ce|ewe, presovawe, sušewe

Na plo~icama od gline.

3. Na ~emu se pisalo urezivawem slova?

2. Na papiru su prvi pisali: a) Vavilonci b) Egip}ani v) Arapi g) Kinezi Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš u tekstu da prona|eš podatak koji se traì.

plo~ice od gline papirus (ìvotiwska) koà, pergament

1. Napiši redom nazive materijala na kojima se pisalo, a koji se pomiwu u tekstu na prethodnoj stranici.

Umeš u tekstu da uo~iš redosled pojmova.

3

1 3

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

78

12

Na obali Sredozemnog mora, na podru~ju današweg Egipta, nalazila se slavna Aleksandrijska biblioteka. Nekada je to bila najve}a biblioteka na svetu. U woj su se nalazile kwige iz mnogih zemaqa, pisane na raznim materijalima i razli~itim pismima. Procene o broju kwiga u Aleksandrijskoj biblioteci su razli~ite i kre}u se do broja sedam stotina hiqada. Sudbina biblioteke ostala je nejasna. Verovatno je da ju je uništila Cezarova vojska pre više od dve hiqade godina.

ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA

U devetnaestom veku, prilikom arheolo{kih iskopavawa, otkriveni su i ostaci ~uvene Asirske biblioteke. To je najstarija biblioteka na svetu. Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dràvi Asiriji, i imala je više od dvadeset hiqada glinenih plo~ica. Na tim plo~icama klinastim pismom su ispisani razni tekstovi. Kada je biblioteka otkrivena, prona|ene glinene plo~ice prenete su u Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalaze. Zahvaquju}i tome {to su nau~nici uspeli da otkriju šta piše na glinenim plo~icama, saznali smo mnogo o drevnoj asirskoj kulturi.

ASIRSKA BIBLIOTEKA

4

sigurno

Aleksandrijsku biblioteku uništila je Cezarova vojska.

13

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) i{~ezla

v) slobodna

b) slavna

a) stara

Koja re~ ima sli~no zna~ewe kao i re~ drevna?

4. U tekstu o Asirskoj biblioteci dva puta se javqa re~ drevna.

Prepoznaje{ re~ sa sli~nim zna~ewem.

sigurno

sigurno U Aleksandrijskoj biblioteci je bilo sedam stotina hiqada kwiga.

Asirska biblioteka je otkrivena u XIX veku.

3. Na osnovu onoga {to si pro~itao/pro~itala u tekstovima o Asirskoj i Aleksandrijskoj biblioteci, pored svake re~enice zaokruì sigurno ili mo`da.

mo`da

mo`da

mo`da

Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da izvedeš zakqu~ak o tome šta je ~iwenica, a šta pretpostavka.

v) Koji pisac je na glinenim plo~icama pisao kwièvne tekstove?

b) Koji je nau~nik otkrio šta je napisano na glinenim plo~icama?

a) Kojim pismom su pisani tekstovi iz Asirske biblioteke?

2. Zaokruì slova ispred pitawa na koje moèš da odgovori{ na osnovu teksta o Asirskoj biblioteci.

Umeš da izvedeš zakqu~ak o tome šta ~ini sadrìnu teksta.

1 Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.

2 Nau~nici se ne slaù oko broja kwiga u toj biblioteci.

1 Biblioteka se nalazila u carskoj palati.

1. U kruì} pored svake re~enice upiši 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku biblioteku, a 2 ako se re~enica odnosi na Aleksandrijsku biblioteku.

Umeš u tekstu da prona|eš podatak koji se traì.

4

JEZI^KE [KOLICE

79

JEZI^KE [KOLICE

~asopisi

zabavna literatura

Kwièvnost za decu

14

Uxbenici

Enciklopedije

2. Poveì linijom kwigu i policu na kojoj se ta kwiga nalazi.

Umeš da odrediš vrstu kwige prema wenom naslovu.

T

Atlasi se mogu koristiti samo u biblioteci.

T

Stripovi se moraju vratiti u roku od 7 dana. T

T

Školska lektira moè se izneti iz biblioteke.

âsopisi se mogu ~itati samo u biblioteci.

T

Iz školske biblioteke moè se izneti svaka kwiga.

Tvrdwa:

1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Umeš u tekstu da prona|eš podatak koji se traì.

atlasi

stripovi

školska lektira re~nici

enciklopedije

do 7 dana

Iz biblioteke se ne mogu izneti

do 15 dana

Iz biblioteke se mogu izneti

[kolska biblioteka

Pa`qivo pro~itaj obaveštewe o izdavawu kwiga u školskoj biblioteci.

5

N

N

N

N

N

JEZI^KE [KOLICE

iz gr~kog (jezika)

1 a`daja

3 vitez

4 gozba

6 |avolak

1 galeb

2 gnezdo

5 gušter

1 pozlatiti

2 poleteti

16

pomiriti

3

poštovati

4

7. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 4.

Znaš da su u re~nicima re~i date po azbu~nom ili abecednom redu. Ako sve re~i po~iwu istim slovom, a ako im je i drugo slovo isto, onda znaš da ih traìš po tre}em slovu u wima.

4 grlica

3 golub

6. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 5.

Znaš da su u re~nicima re~i date po azbu~nom ili abecednom redu. Ako sve re~i po~iwu istim slovom, znaš da treba da ih traìš po drugom slovu u wima.

5 dvorac

2 bajka

5. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 6.

Znaš da su u re~nicima re~i date po azbu~nom ili abecednom redu.

4. Iz kog je jezika preuzeta re~ autobiografija?

balvan, trupac, greda (Dovoqno je ako je napisana samo jedna od ovih re~i.)

3. Kako se druga~ije naziva brvno?

2. Šta je belutak? obli i glatki beli kamen

ogra|en prostor oko ku}e, dvorište (Dovoqno je ako je napisano samo jedno objašwewe.)

1. Šta je avlija?

Umeš da se sluìš re~nikom.

Pred tobom je stranica re~nika iz jedne ~itanke. Prona|i u tekstu navedene re~i i prepi{i wihovo zna~ewe.

6

Dvorac je u šumi.

Zmaj se javio.

Div je jak.

Zamak je u gori.

A`daja se oglasila.

Xin je snaàn.

80

17

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) ume da govori slikovito i dobro

b) poznaje i dobro govori strane jezike

a) ima kwigu u kojoj su sakupqene mnoge re~i

3. Kad za nekoga kaèmo da ima lep re~nik, to zna~i da ta osoba:

Razumeš izraze koje ~esto ~uje{.

„Deco, slu{ajte pa`qivo kako Milena govori! Ona zaista ima lep re~nik”, rekla je u~iteqica.

2. Podvuci u slede}im re~enicama neupravni govor:

Razlikuje{ upravni i neupravni govor.

a`daja – zmaj gora – šuma zamak – dvorac oglasiti se – javiti se princ – kraqevi} snaàn – jak hrabar – odvaàn xin – div

RE^NIK

Kraqevi} je odvaàn.

Princ je hrabar.

1. Zameni re~i u re~enicama, ali tako da smisao re~enica ostane isti. Iskoristi sve re~i iz re~nika.

Umeš u re~niku da prona|eš re~i sa sli~nim zna~ewem.

7

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

@ivi kao u bajci.

@ivi na visokoj nozi.

@ivi od danas do sutra.

@ivi od svog rada.

@ivi u oblacima.

18

2. Poveì izraz s wegovim zna~ewem.

Ne misli na budu}nost.

@ivi rasko{no.

za~arana

krilati

od zmajevih odaja

lete}i

~arobni

U BAJCI

Sam sebe izdràva.

@ivot mu je lep.

Kao da ne ìvi u stvarnosti.

PREDMET/BI]E

Razumeš izraz koji ima preneseno zna~ewe.

osedlani

{areni

ven~ani

od stana

krasta~a

U STVARNOSTI

1. Poveì predmet/bi}e sa odgovaraju}im re~ima iz leve i desne kolone.

Razlikuješ re~i koje se koriste u svakodnevnom govoru od re~i koje se koriste u pri~ama.

8

glas

slog

re~

A Ana J Tainja ana

za z . zaadda~i} z

81

upitne

zapovedne

uzvi~ne

potvrdne

odri~ne

Po obliku

Ne se piše

Ne se piše

(glagoli)

19

odvojeno od glagola .

(pridevi)

sastavqeno s pridevima .

4. Na osnovu re~enice Ne volim nered i neuredne qude, dopuni pravopisno pravilo o pisawu re~ce ne uz imenice, prideve i glagole. Ne se piše sastavqeno s imenicama . (imenice)

Umeš da izvedeš pravilo iz primera.

obaveštajne

Po zna~ewu

REÊNICE

Po zna~ewu re~enice mogu biti: obaveštajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne. Po obliku re~enice se dele na potvrdne i odri~ne.

3. Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.

Umeš da popuniš tabelu na osnovu teksta.

Slovo je pisani znak za:

2. Šta je slovo? Podvuci ta~an odgovor.

Znaš razliku izme|u glasa, slova i re~i.

v) Umawenice su re~i koje imaju samo jedan slog.

b) Umawenice su isto što i skra}enice.

a) Umawenice su re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

1. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe.

Znaš šta su umawenice.

9

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

DA

imena pisaca kwièvnih dela

DA

30 20

3. Na kojoj stranici moèš da obnoviš ono što si nau~io/nau~ila?

Umeš da se sluìš delovima kwige.

gramati~ka i pravopisna pravila

DA

DA

naslov kwièvnog dela

broj stranice na kojoj se nalazi tekst koji traìš

DA

DA

NE

NE

NE

NE

NE

NE

Zaokruì DA ili NE

poruku kwièvnog dela

vrstu nekih kwièvnih dela

Sa ove stranice moèš da saznaš:

2. Šta moèš da saznaš ~itaju}i tekst sa ove stranice?

Umeš da se sluìš delovima kwige.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) iz sadràja

b) iz re~nika

a) iz uputstva

1. Iz kog dela ~itanke je ova stranica?

Prepoznaješ delove kwige.

Ovo je stranica jedne ~itanke.

10

82

Da bi se dobila samo jedna kašika meda, vredna p~ela mora da sleti na 60 000 cvetova.

Mahovina je biqka pomo}u koje moèmo saznati gde je sever, zato što raste na delu stabla okrenutom u tom pravcu.

Nekada davno ~vrsti deo Zemqine površine – kopno – ~inile su samo stene.

9

7

5

21

Sve ìvotiwe koje ~ovek gaji postale su od divqih predaka.

8

2. U kruì} pored svake re~enice upiši broj strane na kojoj se nalazi tekst iz kojeg je uzeta ta re~enica. Jedan primer uradili smo umesto tebe.

Umeš da prepoznaš naslov teksta na osnovu sadrìne odlomka.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) Biqni svet

v) Poznavawe prirode

b) Vrste zemqišta

a) @ivotiwsko carstvo

1. Kojoj od slede}ih kwiga pripada ovaj sadràj?

Umeš da prepoznaš kwigu prema wenom sadràju.

Neumorne radilice ................................ 9

Poreklo doma}ih ìvotiwa .................. 8

Biqka kompas .......................................... 7

Vodeni cvet .............................................. 6

Nastanak zemqišta ................................ 5

SADR@AJ

Ovo je deo sadràja jedne kwige.

11

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

22

Opis igrice treba da sadrì navedene elemente.

3. Opi{i jednu igricu. Treba da saznamo ko su likovi, {ta oni rade, kakav je zadatak igra~a.

Ume{ da sastavi{ kra}i tekst o zadatoj temi.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) da odrediš vrstu teksta

v) da prona}eš u tekstu odre|ene podatke

b) da izvedeš zakqu~ak o odnosima likova u tekstu

a) da pokaèš svoje veštine na kompjuteru

2. Šta je trebalo da uradiš u prethodnom zadatku?

Razumeš smisao zadatka.

• Mesto baze:

• Ime vanzemaqaca:

Mopi na Severnom polu (ispod leda) • Broj nivoa u bazi: tri (3) • Tvoj zadatak: da uništim vanzemaqce i iskqu~im glavni kompjuter • Pomo}: mini-podmornica i brzopale}i laserski pištoq • Prepreke: eksplozivne ribice i delfini

1. Napiši:

Umeš u tekstu da prona|eš informacije koje se traè.

Armija zlih crvenih vanzemaqaca Mopija napala je Zemqu. Sagradili su bazu ispod leda na Severnom polu – ogromnu gra|evinu na tri nivoa. Vizi, glavni kompjuter, na najvišem je nivou. Mopiji ~uvaju sve tunele laserskim pištoqima. Tvoj posao je da uništiš vanzemaqce i iskqu~iš glavni kompjuter. Imaš mini-podmornicu i brzopale}i laserski pištoq. Ali, budi pa`qiv! Mopiji su postavili eksplozivne ribice i delfine svuda unaokolo. Ako te pogode Mopiji ili te dotakne ribica, moraš da se vrati{ na po~etak igre.

(Stavi na probu svoje veštine i spasi planetu Zemqu!)

INVAZIJA VANZEMAQACA MOPIJA

U jednom uxbeniku za engleski jezik nalazi se i tekst o kompjuterskoj igrici.

12

83 sti}i }e do Karabinog skloništa.

Ako Kiriku prona|e skriveni izvor,

DA DA DA DA

kako Kiriku moè da izbegne opasna stvorewa

koji su Kirikuovi protivnici u igrici

kako je Karaba zarobila muškarce iz sela

kako se veštica ubola na trn

23

DA

NE

NE

NE

NE

NE

Zaokruì DA ili NE

koji su Kirikuovi zadaci u igrici

Iz teksta saznajemo:

2. Šta saznajemo iz teksta Kiriku protiv veštice?

Pa`qivo ~itaš tekst i znaš o ~emu se u wemu govori, a o ~emu ne.

mu{karci iz sela bi}e slobodni.

u selu }e prestati suša.

Ako Kiriku izbegne opasna stvorewa,

Ako Kiriku izvadi trn iz Karabinih le|a,

1. Poveì linijom re~enice iz leve i desne kolone.

Razumeš tekst o igrici i umeš da poveèš doga|aje u woj.

Zla veštica Karaba zarobila je sve odrasle muškarce iz jednog sela. Ostao je samo mali i neustrašivi Kiriku. Kao prvo, on mora da prona|e skriveni izvor da bi spasao selo od su{e. Slede}i Kirikuov zadatak jeste da stigne do Karabinog skloništa. Na putu ga napadaju divqe zveri, ptice grabqivice i ~udni insekti... Ako Kiriku izbegne ta opasna stvorewa, susreš}e se s vešticom. Zla veštica ima trn u le|ima. Kiriku mora da ga izvadi. Ako mu to po|e za rukom, veštica }e se pretvoriti u lepu devojku i oslobodi}e zarobqene muškarce iz sela.

KIRIKU PROTIV VEŠTICE

Ovo je kompjuterska igrica opisana u kwizi Informatika kroz igru.

13

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

V

VIII VII

IV

II

24

Imenice imaju dva broja: jedninu i mnoìnu.

Broj dva pripada skupu prirodnih brojeva.

Nota po trajawu moè biti: cela, polovina, ~etvrtina, osmina, šesnaestina...

3. Ovo su re~enice iz tri razli~ita uxbenika. Napiši za koje su predmete ti uxbenici.

Srpski jezik

Matematika

Muzi~ka kultura

Na osnovu primera umeš da odrediš kom uxbeniku pripada odre|eni sadràj, odnosno za koji je predmet taj uxbenik.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) Matemati~ke stepenice

v) Ku}ni ogledi

b) Informatika kroz igru

a) Poznavawe prirode i društva

Na zid duìne 8 m oka~ena je polica. Kolika je wena duìna ako je duìna slobodnog dela zida 6 m 6 dm?

2. U kom se uxbeniku nalazi ova vrsta zadatka?

Na osnovu primera umeš da odrediš kom uxbeniku tekst pripada.

I

XI

X

1. Ovo je zadatak iz uxbenika Matematika. Dopuni broj~anik na satu tako što }eš upisati rimske cifre koje nedostaju.

Znaš rimske cifre.

14

JEZI^KE [KOLICE

84

gde:

26

na nekom prostranom poqu (izme|u dve planine)

1. Napiši kada i gde se odigrala radwa ove pri~e. kada: jednom davno ili niko se ne se}a kada

Umeš u tekstu da prona|eš informacije o vremenu i mestu radwe u pri~i.

Jednom davno, toliko davno da se više niko ne se}a kada se to ta~no dogodilo, na nekom prostranom poqu izme|u dve planine cve}e se raspravqalo koja je boja najlepša i najva`nija. Malo-pomalo pa do|e i do sva|e. – Najlepša je ùta boja – re~e masla~ak. – To je boja Sunca, vatre, zrelog ìta i vo}a i, uopšte, topline. – A ja mislim da je najlepša plava boja – tvrdio je razli~ak. – To je boja neba, mora i reka. Šta je va`nije za ìvot od vazduha i vode? – Najva`nija je bela boja! – re~e bela rada. – Da nema we, nijedna druga boja ne bi postojala. To je boja dana i svetlosti. – Ah, bela boja! – podrugqivo re~e kupina. – Kako vidim, moja susetka smatra da je ona boja dana, a da sam ja boja no}i jer sam crna. Kad ona tako misli, ja više ne}u s wom da razgovaram! – i kupina okrete glavu od bele rade. – A koliko zna~aja dajete mojoj boji kad toliko isti~ete sebe? – uzviknu bulka i krv joj jurnu u lice. – Moja boja zna~i: qubav, radost, veseqe! – Polako, polako – stade da ih umiruje trava. – Zelena boja je boja mladosti i novog ìvota, pa je zato najlepša i najva`nija. Cvet dan i no} je sve to slušao, pa se umeša i pomirqivo primeti da svaka boja ima svoju lepotu i da su sve boje podjednako va`ne. – ]uti ti, neodlu~na biq~ice! – re~e mu sva|ala~ki kupina. – Ti nisi mogao da se odlu~iš koja je boja najva`nija, pa zato imaš dve boje: plavu i belu! Cveti} dan i no} uopšte se ne naquti, ve} predloì da svako iznad sebe istakne svoju boju kad padne slede}a kiša. Boju koju kiša opere, koja izbledi, ne}e uzimati u obzir, a boju koja se pokaè najja~om i najpostojanijom proglasi}e prvom bojom. Cve}e u poqu sloì se s tim predlogom. Kad je pala kiša, svako je uradio kako su se dogovorili. Me|utim, kad je kiša prestala, sve boje su se izmešale i pretvorile u jednu veliku svetlu šaru. Bila je to duga koja je od svakog poqskog cveta uzela boju. Cve}e je radosno gledalo dugu koja se protezala na nebu jer je u woj svako imao svoju boju. Tada dan i no} re~e: – Kao što vidite, niko od nas nije va`niji od drugih. Nijedna boja nije vrednija od druge, sve boje su podjednako lepe i va`ne. Od tada se duga redovno pojavquje na nebu posle kiše, do dana današweg.

KAKO JE POSTALA DUGA

15

bela rada

zelena

ùta

razli~ak

crvena

masla~ak

plava

mladost i nov ìvot

zelena

27

2 Dan i no} pokušava da pomiri cve}e.

1 Cve}e se raspravqalo oko toga koja je boja najva`nija.

4 Kiša je izmešala boje i one su se pretvorile u dugu.

3 On je predloìo da svaki cvet istakne svoju boju na kiši.

5 Cve}e je bilo radosno jer je u dugi svako imao svoju boju.

7. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e.

Umeš da uo~iš kojim su se redosledom odvijali doga|aji u pri~i.

… svaka boja ima svoju lepotu…; Nijedna boja nije vrednija…

6. Podvuci drugom bojom deo teksta koji predstavqa poruku ove pri~e.

Prepoznaješ ideju teksta.

5. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem kupina objašwava zašto je dan i no} neodlu~na biq~ica. – Ti nisi mogao da se odlu~iš…

Umeš da prona|eš šta jedan lik govori o drugom.

masla~ak trava bela rada kupina razli~ak

4. Zaokruì biqku koja je najve}a sva|alica u ovoj pri~i:

Umeš u pri~i da prona|eš lik prema wegovoj osobini.

no}

dan

bela

crvena

crna

nebo, more, reke

qubav, radost, veseqe

plava

Šta boja predstavqa

Sunce, vatru, zrelo ìto, vo}e, toplinu

Boja ùta

3. Dopuni tabelu tako što }eš upisati odgovaraju}u boju ili ono što ona predstavqa u ovoj pri~i.

Pa`qivo ~itaš pri~u i umeš da prona|eš zna~ewe odre|enih boja.

bulka

bela

2. Poveì linijom cvet i boju koju je cvet hvalio. Jedna boja je višak.

Umeš da prona|eš osobine likova u pri~i.

15

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

85

28

Koren biqke upi}e otrovnu vodu.

• budu}e vreme:

Koren biqke upio je otrovnu vodu.

4. Slede}u re~enicu napiši u prošlom i budu}em vremenu: Koren biqke upija otrovnu vodu. • prošlo vreme:

Umeš da prebaciš re~enicu iz jednog glagolskog vremena u drugo.

Kisele kiše uništi}e prirodu.

Kisele kiše uništile su prirodu.

Kisele kiše uništavaju prirodu.

3. Podvuci predikate u slede}im re~enicama:

Umeš da odrediš slu`bu re~i u re~enici.

Saobra}ajci, zaustavite saobra}aj bar na jedan sat!

Mora}emo da sejemo ìto i gajimo povr}e na nekoj drugoj planeti!

ulicu.

decu koja prelaze

29

Va`no je da poštuješ ton poruke i da se iz we vidi {ta ili ko je ugroèn i zbog ~ega ti to èliš da zaštitiš. Na primer: Otvorite dobro o~i! Mali smo, pa nas voza~i ponekad ne vide.

Napiši svoju poruku.

2. Šta ili koga ti èliš da zaštitiš? Na primer:

Umeš da izraziš svoje mišqewe kroz napisanu poruku.

O~istite ~a|, spasite jeguqe, pastrmke i mla|!

drve}e

2. Šta ti misliš: da li se moè spre~iti nastanak kiselih kiša? DA ili NE Napiši zašto tako misliš.

Va`no je da pokaèš da si razmislio/razmislila o ovoj pojavi. Moèš, na primer, da napišeš da je mogu}e spre~iti nastanak kiselih kiša ako se smawi ispuštawe otrovnih gasova ili da to nije sasvim mogu}e jer se ne mogu zatvoriti fabrike i proterati automobili sa ulica.

zemqa

Umeš da izraziš svoj stav o odre|enoj pojavi.

ìvotiwe

vazduh

voda

Sklonite ih sa ulice! Na|ite im dom!

Od starog papira moè brzo i lako da se dobije nov papir!

1. U Osnovnoj školi Zelena dolina osnovan je |a~ki parlament za zaštitu ìvotne sredine. Ovo su poruke koje su napisali u~enici tre}eg razreda. Na osnovu sadrìne poruke odredi šta u~enici èle da zaštite i to poveì sa odgovaraju}om porukom.

Umeš da poveèš informacije iz teksta i da izvedeš zakqu~ak.

PORUKE

17

1. Podvuci delove teksta iz kojih se vidi da su kisele kiše opasne po prirodu.

Umeš da odrediš koje su najva`nije re~i za sadrìnu teksta.

Kisele kiše nastaju tako što razni otrovni gasovi sa zemqe (iz fabrika, toplana, automobila) odlaze u visinu. Tamo nailaze na oblake i spajaju se s vodom u wima. Kiša iz takvih oblaka {tetno deluje na sve na šta padne. Kad padne na šume, sprì liš}e, grane i stabla. Zatim u|e u zemqu, pa je koren upija i biqka se hrani zatrovanom vodom. U šumama zbog toga ima mawe zdrave hrane za ìvotiwe. Kad kisela kiša padne u jezero, reku ili potok, voda postaje nezdrava za biqke i ìvotiwe koje ìve u toj vodi, za biqke koje se wom zalivaju, kao i za ìvotiwe koje tu vodu piju.

KISELE KIŠE

16

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

86

v) govori jasno i glasno g) govori nerazgovetno

g) Rezerve hrane

30

31

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

b) ponavqa stalno jedno te isto

v) Sigurno sklonište

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

a) pri~a lepo i mudro

b) Zimski san

5. Kad za nekoga kaèmo da pri~a kao papagaj, to zna~i da:

3. Koji bi naslov najboqe zamenio naslov Hibernacija?

a) Duga hladna zima

Razumeš zna~ewe izraza koji se ~esto koristi.

Zato što se bojom perja papagaji prilagode boji prašume; zaštite se od neprijateqa; lako se sakriju od neprijateqa...

4. Za{to se kaè da papagaju boja perja moè da bude savr{ena kamuflaà?

Razumeš zna~ewe nepoznate re~i na osnovu teksta.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) raznobojna

b) zelena

a) tamna

3. Kakva je prašuma u ovom tekstu?

Umeš na osnovu teksta da izvedeš zakqu~ak o izgledu prirode.

Po boji perja.

2. Po ~emu se, prema ovom tekstu, razlikuju vrste papagaja?

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) da uzima hranu

v) da se brani

b) da pravi buku

a) da lepo peva

1. Za {ta papagaju, prema ovom tekstu, sluì kqun?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

Papagaj je ptica karakteristi~na za prašume i šume u àrkim predelima. Veoma debeo kqun ne sluì papagajima samo da razbijaju tvrdu qusku plodova nego ga koriste i pri hvatawu za grane. To su veoma bu~ne ptice koje ìve u grupama, ponekad veoma brojnim. @ive boje wihovog perja savršena su kamuflaà u opasnim prašumama, i po wima se vrste razlikuju.

PAPAGAJI

19

Umeš da odredi{ nov naslov za tekst jer razumeš zna~ewe nepoznate re~i u wemu.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) od temperature u pe}inama

v) od sun~eve svetlosti

b) od hrane koju su pojele

a) od rezervi hrane u pe}inama

2. Odakle ìvotiwama energija koju troše tokom meseci hibernacije?

Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) ûvaju se od gladi i hladno}e.

v) Nazeble su zbog hladno}e.

b) Ugojile su se tokom leta.

a) Umorile su se tokom prole}a.

1. Zašto ìvotiwe postaju neaktivne tokom zime?

Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì.

Neke ìvotiwe u toku zime, kada je hladno i nema dovoqno hrane, postaju neaktivne, odnosno hiberniraju. Ulaze u neku vrstu dubokog sna, sporije dišu, srce im sporije kuca, troše mawe energije i temperatura tela im opada. @ivotiwe se moraju pripremiti za hibernaciju. Pre zime mnogo jedu i stvaraju rezervu energije u vidu debelog sloja sala. Zatim odlaze u sklonište – na neko sigurno mesto, gde je suvo i na kom su bezbedne, kao što su pe}ine, jame... @ivotiwe se bude kad im temperatura tela poraste, a to se dešava kad do|e prole}e i kad napoqu dovoqno otopli.

HIBERNACIJA

18

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

B

Ima sitno telo i kratak rep. Kqun joj je veoma duga~ak i tanak. Na vrhovima krila ima šaru.

Ima krupnu glavu i velike o~i. Kqun joj je zakrivqen. Na glavi ima pera koja oblikom podse}aju na uši.

87

32

Poznata sam po dugom kitwastom repu. Ska~em s grane na granu. Hranim se semenkama i šumskim plodovima.

Hranim se plodovima mora. Odli~no plivam i vešto ronim. Moja krila li~e na peraja.

Volim da se sun~am. Imam izduèno telo i dug vrat. Brz sam i okretan.

2. Podvuci re~enice na osnovu kojih su nacrtane ìvotiwe.

Umeš u tekstu da prona|eš re~i kojima se opisuje spoqašwi izgled lika.

V

Ima sitno telo. Na glavi ima }ubu, a oko vrata belo perje. Kqun joj je mali i trouglast.

33

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) ìvahan i druèqubiv

b) bu~an i dosadan

a) mali i boja`qiv

Zato što je vrabac:

3. Beograd je grad otvorenog srca. Simbol Beograda je vrabac. Zašto je simbol Beograda vrabac?

Razume{ zna~ewe simbola.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) znaju qubiteqi ptica

v) znaju samo u~iteqi

b) samo najboqi znaju

a) svi znaju

2. Kada u~iteq kaè svojim u~enicima: To i vrapci znaju, zna~i da to:

Razumeš zna~ewe izraza koji se ~esto ~uje.

Ajkule su obi~no vitke, brze i zle ribe, strah i trepet za stanovnike morskih dubina i kupa~a. Ali ajkula o kojoj }ete ~uti u ovoj pri~i nije bila zla. Naprotiv, imala je vrlo ne`no srce. Bila je i debqa i nekako zdepastija od drugih pripadnika svog roda, s kojima se, uostalom, i nije mnogo druìla. Ne znam samo da li je odebqala zato što je mawe jurila kroz vodu gone}i plen ili je wena krotka narav, wena qubaznost bila posledica pozamašnog tela – ni kod qudi se ne zna zašto su oni debqi obi~no i dobro}udniji i blaì. Kratkovidost je bila jedina zajedni~ka osobina naše prijateqice ajkule i sli~nih morskih nemani. Poznato je da sve ajkule vrlo slabo vide. Ali ve}ini dobar vid nije ni potreban – svojim wuhom izdaleka osete plen zahvaquju}i neverovatnom sluhu ~uju svaki wegov pokret, a drugo im nije ni potrebno. Krotka ajkula èlela je svakog da vidi, svakog da voli, pa je zbog toga nabavila nao~are.

AJKULA SA NE@NIM SRCEM

1. Podvuci delove teksta u kojima je opisana ajkula kao ìvotiwska vrsta.

1. Koji opis odgovara ptici sa slike? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

A

Razlikuješ opis ìvotiwske vrste od lika u pri~i.

21

Umeš da poveèš tekst sa slikom.

20

JEZI^KE [KOLICE

88

JEZI^KE [KOLICE

DVE PRIÊ

A

B

A

B

Skakala je i skakala, ali nije uspela da ga dohvati.

Lovac spazi lisicu i pojuri je.

B

34

Lisica to iskoristi i pobeè.

– Nema veze, ionako je taj grozd kiseo – rekla je lisica i otišla.

Lovac do|e do we i spusti pušku da bi stavio lisicu u xak.

Kad je videla da ne moè da mu umakne, leè i napravi se mrtva.

A

B

Lisica do|e do vinograda i na visokoj lozi ugleda zreo grozd.

2. U ovih sedam re~enica ispri~ane su dve kratke pri~e o lisici. Prva pri~a ima tri re~enice, a druga ~etiri. Re~enice su ispremetane. Slovom A obeleì re~enice iz jedne pri~e, a slovom B re~enice iz druge pri~e. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Umeš da uporediš dva teksta i da odrediš koje re~enice pripadaju jednom, a koje drugom tekstu.

kqun i zagrakta.

4 Da bi uverio lisicu da ume i da peva, gavran otvori

5 Gavranu ispade sir iz kquna, a lisica zgrabi plen i pobeè.

2 Lisica opazi gavrana, pri|e drvetu i po~e da ga hvali.

1 Gavran je stajao na grani s komadom sira u kqunu.

da pevaš! – re~e lisica gavranu.

3 – Ti si veoma lepa ptica! Bio bi savršen kad bi samo umeo

1. U kvadrati}e pored re~enica upiši brojeve od 1 do 5, tako da wihov redosled odgovara redosledu doga|aja u basni Gavran i lisica. Jedan broj upisali smo umesto tebe.

Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i kada su re~enice ispremetane.

GAVRAN I LISICA

22

JEZI^KE [KOLICE

DA

ko je štampao wegove kwige

NE

NE

NE

NE

NE

NE

36

3. Napiši za{to si za stih koji nedostaje izabrao/izabrala baš taj naslov. Na primer: Zato što se u pesmi Daj mi krila jedan krug pomiwu krila, a laste imaju krila. Ili: Re~ krug rimuje se s re~ima drug, lug, jug.

Izvodiš zakqu~ak na osnovu onoga što znaš o svetu oko sebe; znaš odlike stihova.

da odem na jug...

da nadletim lug,

daj mi krila jedan krug

… lasto, lasto, budi drug

2. Dopuni strofu stihom koji nedostaje. Stih je isti kao i naslov jedne od kwiga Vladimira Andri}a.

Umeš da poveèš sadrìnu stihova i naslov pesme.

DA

DA

koje kwige je napisao

u kom pozorištu su izvo|ene wegove drame

DA

DA

gde radi kako se zovu wegove lutkarske serije prikazivane na televiziji

DA

kad je završio školu

DA

gde je ro|en

NE

Zaokruì DA ili NE

O Vladimiru Andri}u iz ovog teksta saznajemo:

1. Šta saznajemo iz ovog teksta o Vladimiru Andri}u?

Umeš da odrediš koje podatke o piscu sadrì ovaj tekst, a koje ne sadrì.

Vladimir Andri} je ro|en u Obrenovcu. I{ao je u Vaqevsku gimnaziju, a Fakultet dramskih umetnosti završio je u Beogradu. Piše i reìra za decu. Radi u De~jem programu TV Beograd. Na televiziji su prikazivane wegova lutkarska serija Laku no}, deco i poznata emisija Pustolov, koju su rado gledali i odrasli. U pozorištu je izvedeno šest wegovih drama. Objavio je kwige: Napred plavi, sme|i i crni; Ve~erwi slon; Srce na zidu; Kroz gudure Obrenovca; Daj mi krila jedan krug.

Pro~itaj tekst o de~jem piscu Vladimiru Andri}u.

23

89

2

4. Princeza je poqubila zelenu ìvotiwicu i ona se pretvorila u princa.

3. Princ je prošao kroz vrt zarastao u `buwe i došao do uspavane lepotice.

2. Princ je bio tuàn kad je ugledao devojku koju je ma}eha otrovala jabukom.

1. Iako je bila prqava i u pocepanoj haqini, princ joj je obuo cipelicu.

37

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Slu~ajan susret

b) Ostvarena èqa

a) Ispuweno obe}awe

4. Koji naslov najviše odgovara ovom tekstu?

Umeš da izabereš naslov prema sadràju teksta.

Bila jednom jedna

devoj~ica/devojka koja je maštala da postane princeza. belom kowu Strpqivo je ~ekala da se na pojavi mladi princ gora iz wenih snova. Prešavši sedam mora i sedam , on je jednog dana zaista došao i odveo devojku dvorac bajci u svoj . @iveli su dugo i sre}no, kao u .

3. Pa`qivo pro~itaj tekst i upiši re~i koje nedostaju.

Razumeš tekst i umeš da ga dopuniš re~ima koje nedostaju.

• opisan izgled devojke 1 • opisano mesto radwe 3

• opisano prin~evo ose}awe

2. Napiši broj re~enice u kojoj je:

Pronalaziš u tekstu informaciju koja se traì.

Trnova Ruìca

Ma~ak u ~izmama

Princ @abac

Pepequga

Sneàna i sedam patuqaka

Jedan naslov je suvi{an.

1. Poveì naslov bajke s re~enicom koja toj bajci pripada.

Umeš da poveèš naslov bajke i wenu sadrìnu.

24

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

38

5. Koja re~ moè da zameni re~ sokak u slede}oj re~enici, a da wen smisao ostane isti? Pozvao sam drugove iz odeqewa da u mom sokaku igramo ko{arku. a) ku}a b) ulica v) grad Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepoznaješ re~i sa istim zna~ewem (sinonime).

De~ak je dobio obe}ani poklon.

De~ak nije dobio obe}ani poklon.

Odrasli nisu de~aku kupili obe}ani poklon.

4. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu. Odrasli su de~aku kupili obe}ani poklon.

Umeš da pretvoriš potvrdnu re~enicu u odri~nu i obratno.

3. Šta je de~ak, po tvom mišqewu, radio na kraju pesme? Na primer: plakao je (ili je na neki drugi na~in pokazao

Umeš da poveèš ose}awe i ponašawe lika.

šta ose}a)

de~aku – sokaku; bio – dobio

2. O ~emu govore ovi stihovi? a) o de~aku kom odrasli nisu ispunili obe}awa b) o de~aku koji nije verovao obe}awima odraslih v) o de~aku kog su odrasli razmazili Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš glavnu temu (motiv) pesme.

1. Podvuci u pesmi dve re~i koje se rimuju.

Prepoznaješ u pesmi rimovane re~i.

Tuàn je bio što nije dobio Pa je mnogo pogodite šta

Istom de~aku u mom sokaku nisu kupili pogodite šta

Jednom de~aku u mom sokaku obe}ali pogodite šta

O DEÂKU U MOM SOKAKU

25

Stanuje na tre}em spratu êsto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo škole

90 nije

jeste

mo`da

jeste

Stanuje na tre}em spratu. êsto ide dole. Ima brata, mamu, tatu. Iz iste smo škole.

39

2. U tre}oj strofi pesnik nije napisao re~eni~ne znake. Napiši ih ti umesto wega, tako da svaki stih bude potpuna re~enica.

Znaš gde u re~enici treba da staviš ta~ku, a gde zarez. (Pesnici u stihovima ne moraju da koriste re~eni~ne znake.)

… devoj~ica o kojoj govori de~ak u tre}oj pesmi zaqubqena u tog de~aka?

… devoj~ici iz druge pesme stalo do toga da lepo izgleda?

… devoj~ica iz druge pesme zaqubqena?

… de~aku iz prve pesme uzvra}ena qubav?

Da li je...

1. Poveì pitawe i odgovor.

Razumeš stihove i umeš da izvedeš zakqu~ak o likovima u pesmama.

3

Ja tugujem, i šta je tu smešno zaqubih se, prvo, pa pogrešno… … Sad }u re}i svakom poqskom cvetu: Nije ona jedina na svetu!

Zaqubila se Nataša. Ne}e da nosi stare patike. Pred ogledalom stalno se ~ešqa ima slabu iz matematike.

2

1

Pro~itaj stihove iz tri pesme.

26

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

T

Joca je ozbiqan zato što priprema napad.

mo`da

• upitna:

Da li Jocu boli zub?

40

6. Podvuci u tekstu tri prideva koja opisuju Jocin izgled.

Prepoznaješ u tekstu re~ koja opisuje kako se ose}a lik.

5. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom. Joca je jutros postao kauboj. sadašwe vreme On ima crvenu maramu. budu}e vreme Joca }e nekog presresti. prošlo vreme

Prepoznaješ glagolska vremena.

• obave{tajna: Jocu boli zub.

4. Pretvori uzvi~nu re~enicu: O, pa to Jocu boli zub! u obave{tajnu i upitnu.

Umeš da sastavi{ re~enice razli~ite po zna~ewu.

3. U tekstu je podvu~eno jedno pitawe. Ko je postavio to pitawe? a) mama b) Joca v) pisac Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da prepoznaš re~i pisca.

}e Joca uraditi.

2. Prepiši iz prvog pasusa jednu re~ koja nam otkriva da pisac ne zna šta

Razumeš stav pisca u vezi s likom.

N

T

Joca je uplašen zato što ga boli zub.

N N

T

Joca ima maramu zato što glumi kauboja.

N

T

Joca ima maramu zato što ga boli zub.

Tvrdwa:

1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da zakqu~iš šta je ta~no, a šta neta~no u vezi s likom u tekstu.

Joca je jutros postao kauboj. On ima crvenu maramu vezanu preko usta. Ozbiqan je. Namrštio se. Mo`da }e nekog presresti? Mo`da }e izvršiti neki davno pripremqen napad? Mo`da }e zaustaviti poštanska kola? Danas Joca izgleda opasno! Ali ... šta je to? Joca pla~e. Hvata se za lice rukama. Više nije opasan, ve} uplašen. O, pa to Jocu boli zub! A mama, mama mu je vezala toplu maramu preko usta.

MARAMA

27

91

3

1

2

• nestašan • snala`qiv

• duva zrna graška na prolaznike

• prepisuje doma}i zadatak u školi

NE

41

Na primer: Joca nije radio ništa dobro i lepo. Ili: Joci niko nije pomogao da organizuje svoje slobodno vreme. Ili: Ima dece koja ne vole da u~e i da rade nešto pametno.

Objasni zašto tako misliš.

DA

3. Da li je, po tvom mi{qewu, Joca iz pri~e dobro koristio slobodno vreme?

Umeš da iskaè{ svoj stav o pojavama koje su opisane u tekstu i da ga obrazloìš.

• nevaspitan

• nasapuni cipele ~etkicom za brijawe

Kakav je Joca kad:

2. Poveì Jocino ponašawe i osobinu koju takvim ponašawem pokazuje.

Umeš da poveèš ponašawe lika sa osobinom koja se takvim ponašawem pokazuje.

4

1. Obeleì sli~ice brojevima od 1 do 4, tako da wihov redosled odgovara toku pri~e.

Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i.

Jednom Joci stalno se doga|a da doma}e zadatke piše na brzinu ili da ih prepisuje u školi pred ~as. Ali to je sasvim razumqivo ako se zna šta sve taj jadni Joca mora da uradi u toku jednog dana. Prvo, on mora da odigra jednu utakmicu s Mišom. Posle toga mora da se potu~e s Mišom. Posle toga mora da zvi`di stepeništem. Posle toga mora da stoji na balkonu i da kroz jednu cev~icu duva zrna graška na prolaznike. A posle toga je strašno èdan i mora da pije vode. A kad je ve} kod ~esme, onda mora da uzme tatinu ~etkicu za brijawe i da wom nasapuni lice, i da malo nasapuni svoje ruke, i da malo nasapuni svoje cipele... A posle toga ... eto – mora brzo da po|e u školu. Vidite, pa taj siroti Joca nema vremena, nema ni jednog jedinog trenutka slobodnog vremena! I onda, onda mu se, naravno, ne moè ni zameriti što doma}e zadatke uvek mora da piše na brzinu – pred sam polazak u školu.

SLOBODNO VREME

28

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

PRIMERI

42

Va`no je da napišeš da je drugarstvo kad se pomogne drugu ili da da{ neki svoj primer. Na primer: Pomogao sam drugu da popravi bicikl. Ili: Kazao sam mu šta smo radili u školi kad je on bio bolestan.

3. Kako se, po tvom mi{qewu, dobija odli~na ocena iz drugarstva?

Umeš da izraziš svoj stav i da ga obrazloìš ili da daš primer.

2. Šta je ciq ovog teksta? a) da nabroji školske predmete b) da istakne zna~aj drugarstva v) da opiše dobrog druga g) da opiše šta sve u~iteq ocewuje Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš glavnu ideju teksta.

U raspored ~asova nije upisano sve što se u~i u školi. Nije upisano, na primer, drugarstvo, a to nije upisano u raspored ~asova zato što se u~i na svim ~asovima, pa i na velikom i malom odmoru, na putu od ku}e do škole i od škole do ku}e... Drugarstvo se u~i svuda i svakog ~asa se ocewuje. Ako neko ne zna i ne}e da nau~i da bude drug, to }e odmah svi oceniti ocenom – nedovoqan. Bi}e to ocena koja }e mu kvariti uspeh, ma kako dobro znao sve ostalo.

RASPORED ÂSOVA

3 To je kao kad neko ima bicikl, a ne ume da vozi.

1 Kad si gladan, a drug ti da pola uìne.

2 Kad se neko pravi vaàn i posle ispadne budala.

4 To je kad se Qiqa odseli, pa te zaboravi.

Ovo su primeri koje je napisao Bojan. U kruì} pored svakog primera upiši broj poslovice na koju se Bojanov primer odnosi.

1. U~iteqica je traìla od u~enika da na primerima objasne šta zna~e ove poslovice: 1. Prijateq se u nevoqi poznaje. 2. Ko visoko leti, nisko pada. 3. Boqe je umeti nego imati. 4. Daleko od o~iju, daleko od srca.

Razumeš zna~ewe poslovice.

29

92

• imenica

• pridev

• šaqiv

• šaliti se

šaqivxija (šaqivko) .

43

Ovo je izraz koji se ~esto ~uje kod ku}e i u školi kad su deca nemirna i naprave nered.

5. Objasni šta zna~i izraz praviti xumbus.

Razumeš zna~ewe izraza koji se ~esto koristi u svakodnevnom govoru.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) protiviti se nekome

b) imitirati nekoga

a) ponašati se lepo

4. Re~ oponašati zna~i:

Poznaješ zna~ewe re~i koja se ~esto koristi u svakodnevnom govoru.

3. Kad neko ume da se šali, kaèmo da je on

Znaš re~i kojima se opisuju qudske osobine.

• glagol

• šala

2. Poveì re~ i vrstu kojoj ta re~ pripada.

Razlikuješ vrste re~i.

v) Smeh je najboqi lek kad si tuàn/tu`na.

b) Nije svaka {ala prava {ala.

a) Teško onom ko se ~esto šali.

1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja izraàva poruku ovog teksta.

Prepoznaješ osnovnu ideju teksta.

Za dobru šalu uvek ima prilike. I u školi, i kod ku}e, i u igri. Samo, neki ne znaju šta je šala, pa po~nu da se kreveqe za vreme školskog ~asa. Misle da je zgodno i šaqivo da se baš na ~asu pravi xumbus. Ali to nije šala. To je smetawe. To je nedisciplina... Neki, opet, misle da je šala to kad se rugaju drugima. Misle da je smešno kad oponašaju hrome qude ili decu, kad ismevaju decu koja nose nao~are ili se rugaju nekome ko muca. To nikako ne moè biti šala. To je ru`no ponašawe. Neki misle da je dobra šala ako nekom podmetnu nogu, pa taj padne, a oni se slatko smeju. Ali tek to nije šala. To je grubost. Treba znati šaliti se. To je velika i lepa veština.

HA-HA-HA...

30

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

PINOKIO

DA

DA

DA

DA

44

Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu. a) Zalij zlatnike, pa ih stavi u rupu. b) Rupu zatrpaj i redovno je zalivaj. v) Zalij rupu, pa u wu stavi zlatnike. g) Stavi zlatnike u iskopanu rupu.

Kad poraste drvo, oberi zlatnike sa grana.

???

U poqu iskopaj rupu i u wu stavi zlatnike.

Poqubi zlatnike koje imaš.

Kako da postaneš bogat

2. Pro~itaj recept koji su Lisica i Ma~ak dali Pinokiju u gradu Zamka za Glupane.

NE

NE

NE

NE

Zaokruì DA ili NE

Razumeš tekst i umeš da ga dopuniš re~enicom koja nedostaje.

da je Pinokio posejao zlatnike

kakva je bila namera Lisice i Ma~ka

koga je Pinokio sreo u gradu

gde se nalazi grad Zamka za Glupane

Iz ovog teksta saznajemo:

1. Šta saznajemo iz ovog teksta?

Razumeš tekst i umeš da zakqu~iš o ~emu se u wemu govori, a o ~emu se ne govori.

Pinokio je preno}io u gradu koji se zvao Zamka za Glupane. Tu se susreo s Lisicom i Ma~kom. Zajedno su napustili grad ~im je svanulo. Otišli su do ~udesnog poqa. Onda su Lisica i Ma~ak predloìli Pinokiju da poseje svoje zlatnike jer su hteli da ga prevare...

31

Prvi kroja~.

Da bi privukao što više mušterija.

Zašto su krojačima poslovi išli (sasvim) slabo?

Ko je postavio tablu s natpisom „Najboqi krojač u gradu”?

Zašto je prvi krojač postavio tablu s natpisom („Najboqi krojač u gradu”)?

93

Rak Kroja~ je uspeo da svojim rumenkastim makazama rase~e torbu i vrati se u vir do svog belutka.

Dolaze}i na zabavu, ribice su primetile da je belutak odvaqen, a zatim su videle kako neka deca stavqaju Raka Kroja~a u torbu.

Pod velikim belutkom u reci ìveo je Rak Kroja~, koji je bio nadaleko ~uven po svom zanatu.

Dok je zabava u viru trajala, Rak Kroja~ je, ispod belutka, pri~ao svojoj deci kako je uspeo da pobegne iz torbe.

4

3

1

5

45

U velikom viru, blizu belutka gde je Rak Kroja~ stanovao, ribice su rešile da prirede zabavu.

2

2. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e. Jedan broj je ve} upisan.

Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i kad su re~enice ispremetane.

RAK KROJA^

„Najboqi kroja~ u gradu”

Jer je konkurencija bila velika.

Kako su kroja~ima išli poslovi?

Šta je pisalo na tabli (koju je postavio prvi krojač)?

Sasvim slabo.

Gde su tri krojača otvorila radwu?

odgovori U jednoj ulici.

pitawa

Tri kroja~a otvore radwe u jednoj ulici. Poslovi su im išli sasvim slabo jer je konkurencija bila velika. Da bi privukao što više mušterija, prvi kroja~ postavi iznad svoje radwe tablu s natpisom: Najboqi kroja~ u gradu.

1. Pro~itaj tekst i sastavi pitawa za navedene odgovore.

Umeš da sastaviš smisleno pitawe.

TRI KROJAÂ

32

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

46

Kumevava i ja pošli smo da ulovimo ribu za ru~ak. Posle dugog i uzaludnog tragawa najzad sam ugledao nešto što je sigurno bilo riba. Evo je, skoro je pod nama...! Ispruìh desnu ruku, u kojoj sam stezao harpun, zategnuh sve miši}e na telu do krajwih granica i svom snagom zarih harpun u vodu. Ne gube}i ni sekunda, zgrabih konopac kojim je harpun bio vezan da ulov ne umakne. Ali u istom trenutku osetih elektri~ni udar, tako snaàn da sam pao na dno ~amca, kao da me neko tresnuo u glavu. Dok sam još leào na le|ima i drhtao od struje i od uzbu|ewa, moj saputnik po~e grohotom da se smeje, drè}i se za goli trbuh. – Wiku~ap ne znati šta je elektri~na jeguqa?! Kumevava odmah video, ali ne hteti ništa re~i. Najboqe se nau~i kroz vlastito iskustvo. To nikad više ne zaboraviti. – Pakostan si, de~a~e Kumevava. Mogao si da me upozoriš! Kumevava odmah uhvati konopac i po~e da ga vu~e. Malopomalo, pojavi se na površini vode harpun, a na wegovom kraju dugo zmijasto telo jeguqe. Bila je duga dva metra. – Je li, Kumevava, kako to da tebe nije protresla struja koja mene samo što nije ubila? Pa ti drìš isti konopac! – Da, ali jadna riba istrošiti svu struju na Wiku~apa, pa ne ostati ništa za Kumevavu! – re~e de~ak kroz smeh. Jedva smo uspeli da zajedno uvu~emo jeguqu u kanu jer se o~ajni~ki borila da se spase ili bar da izvrne ~amac. Bio sam ponosan na svoj ulov i ~ak sam bio spreman da zaboravim na sramotni pad koji sam zbog wega pretrpeo.

(pri~a jednog istraìva~a)

IZNENA\EWE U VODI

33

94

•

•

47

Wiku~ap baca harpun. Wiku~ap pada na dno ~amca. • Kumevava i Wiku~ap izvla~e jeguqu.

• Kumevava i istraìva~ love ribu.

6. Napiši plan za prepri~avawe ove pri~e.

Umeš da sastaviš plan za pro~itanu pri~u.

da je Kumevava pakostan ili zašto nije pakostan. Na primer: Pakostan je jer se smejao i jer je Wiku~ap mogao da se povredi. Ili: Nije pakostan jer je znao da Wiku~ap nije mogao da se povredi. Hteo je da Wiku~ap sam iskusi udar jeguqe.

5. Da li je Kumevava pakostan zato što nije upozorio Wiku~apa? DA NE Ovde nema ta~nih i neta~nih odgovora. Va`no je da napišeš zašto misliš Objasni zašto tako misliš.

Umeš da izraziš stav u vezi s ponašawem lika i da ga obrazloìš.

4. Kojim redom su se smewivala ose}awa istraìva~a u ovoj pri~i? a) strah, qutwa, uzbu|ewe, ponos b) strah, uzbu|ewe, ponos, qutwa v) uzbu|ewe, qutwa, ponos, strah g) uzbu|ewe, strah, qutwa, ponos Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Pa`qivo ~itaš tekst i uo~avaš redosled pojava u wemu.

dugo zmijasto telo

3. Prepiši iz teksta re~i na osnovu kojih se moè nacrtati jeguqa.

Umeš u tekstu da prona|eš re~i koje se odnose na izgled ìvotiwe.

2. Šta se dogodilo kad je Wiku~ap zabio harpun u jeguqu? Podvuci deo teksta iz kojeg se to moè saznati.

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

1. Ko je Kumevava? a) Wiku~apov sin b) indijanski poglavica v) de~ak Indijanac Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Pa`qivo ~itaš tekst i prepoznaješ likove u wemu.

33

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

48

3. Zaokruì predmet koji sigurno pripada kapetanu Bilu.

Pa`qivo ~itaš pri~u i nalaziš u woj informaciju koja se traì.

2. Kad bi se navedeni tekst igrao na pozornici, {ta bi pozornica trebalo da predstavqa? a) kr~mu b) morsku obalu v) ostrvo Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš mesto radwe u pri~i.

1. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) U kr~mi Admiral Benbau bilo je mnogo gostiju. b) Bilo je jutro kada je Crni Pas došao. v) Kapetan Bil i Crni Pas su prijateqi.

Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu odre|ene informacije.

(Odlomak) Zovem se Xim Hokins i moji roditeqi vlasnici su kr~me Admiral Benbau. Naš jedini gost, kapetan Bil, kao i svakog jutra pre toga, izašao je da osmatra more kroz jedan stari durbin. Dok sam ja postavqao sto za doru~ak, iznenada se iza mene pojavio ~ovek ~udnog izgleda. – Da li je ovde odseo moj stari i dragi prijateq kapetan Bil? – viknuo je. – Da, gospodine – odgovorih. – Ali trenutno nije ovde. On se nasmeja: – Reci kapetanu Bilu da je ovde bio wegov prijateq Crni Pas. Sumwam da }e se to bure ruma obradovati mojoj poseti. Daj mu ovo pismo. Do skorog vi|ewa, de~a~e – i on se udaqi, pevuše}i staru i poznatu mornarsku pesmu. Kada se kapetan Bil vratio i kada sam mu predao pismo Crnog Psa, on poblede i upita me slabim glasom: – Da li je s wim bio jedan visok i krupan ~ovek koji ima samo jednu nogu? – Ne, gospodine, bio je sam i rekao mi je da je vaš prijateq! – odgovorih. – Crni Pas moj prijateq! Kakva ideja! – Kad je pro~itao sadràj pisma, telom mu pro|e drhtaj i papir mu ispade iz ruke. Ja ga podigoh i videh da su bile napisane samo ove re~i: „To }e biti ve~eras!”

OSTRVO S BLAGOM

34

95

49

uve~e u sobu kapetana Bila i traìli mapu zakopanog blaga.

Na primer: Crni Pas i gusari upali su

Umeš da smisliš logi~an završetak pri~e.

Va`no je da završiš tekst tako da se vidi zašto se kapetan Bil 9. Dovrši tekst tako što }eš u nekoliko re~enica uplašio i šta se desilo napisati šta se te ve~eri dogodilo kapetanu Bilu. izme|u wega i Crnog Psa.

8. Kada je pro~itao pismo, kapetan Bil se: a) obradovao b) razbesneo v) smirio g) uplašio Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepoznaješ ose}awa likova na osnovu wihovog ponašawa.

Do skorog vi|ewa, de~a~e. Ili: „To }e biti ve~eras!”

7. Prepiši re~enicu iz koje saznajemo da }e se Crni Pas vratiti.

Umeš da poveèš re~i koje lik izgovara s namerom koju taj lik ima.

6. Kad Crni Pas za kapetana Bila kaè da je bure ruma... a) on mu se divi b) on mu preti v) on mu zavidi g) on mu se ruga Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš preneseno zna~ewe re~i.

5. Jednom linijom podvuci likove koji se pojavquju u ovom tekstu, a dvema linijama podvuci likove koji se pomiwu u ovom tekstu. Jedan lik je suvišan. • kapetan Bil • ~ovek s jednom nogom • Crni Pas • Xim Hokins • roditeqi Xima Hokinsa • svira~ u kr~mi

Umeš da zakqu~iš koji se likovi pojavquju u tekstu, a koji se samo pomiwu.

4. Zaokruì slovo ispred imena lika koji pri~a ovu pri~u. a) kapetan Bil b) Crni Pas v) Admiral Benbau g) Xim Hokins

Razlikuješ pripoveda~ev govor od govora likova.

34

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

50

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) na izletu, za vreme uìne

b) u školi, za vreme odmora

a) u školi, za vreme ~asa

2. Gde i kada razgovaraju DEÂK i DEVOJÎCA?

Umeš u tekstu da prepoznaš mesto i vreme radwe.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) šta glumci treba da obuku

b) šta glumci treba da govore

a) šta glumci treba da rade

1. Šta ozna~avaju re~i koje su napisane u zagradi?

Prepoznaješ odlike dramskog teksta.

DEVOJÎCA:

(Devoj~ica jede uìnu. Prilazi joj de~ak.) DEÂK: Daj pola! DEVOJÎCA: Ne dam! DEÂK: Nema veze! DEVOJÎCA: Ima veze! Znaš ti vrlo dobro da to ima veze sa – kišobranom! DEÂK: Uìna ima veze sa kišobranom?! Izmišqaš! DEVOJÎCA: Pa, ne baš sa celim kišobranom! Pola moje uìne ima veze s pola tvog kišobrana! Kiša pqušti, a ja te pitam da me primiš ispod pola kišobrana! A ti kaèš: – Ne moè! Treba mi ceo! – E, eto, sad meni treba cela uìna! DEÂK: A sutra? DEVOJÎCA: Sutra bih ti dala pola uìne samo ako danas posle škole pqusne kiša, a ispod tvog kišobrana bude mesta i za mene! (De~ak najedanput otr~i nekuda.) DEVOJÎCA: Hej, kuda }eš? (De~ak se vra}a s kišobranom.) DEÂK: Evo ti ceo kišobran! Ali da mi danas daš pola uìne! Ko zna da li }u sutra biti ovoliko raspoloèn za uìnu?! A moglo bi da se dogodi da tvoja mama spremi za uìnu nešto što ja ne volim ovoliko! Ove krofne s pekmezom znam da volim, a za ostalo nisam siguran!

U@INA I KIŠOBRAN

35

96

51

Va`no je da završetak bude u vezi s prethodnim delom teksta i u obliku dijaloga. Mo`da se devoj~ica odqutila, a mo`da i nije kad je ~ula da on samo zbog krofni ho}e da je primi pod kišobran.

DEVOJÎCA:

8. Vrati se na tekst i dopiši razgovor izme|u DEÂKA i DEVOJÎCE.

Umeš da smisliš logi~an završetak teksta.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) stidqiv je

b) uobraèn je

a) sebi~an je

7. Zašto DEÂK nije primio DEVOJÎCU pod kišobran?

Umeš da odrediš osobinu lika na osnovu wegovog ponašawa.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) opisivawe

b) dijalog

a) pripovedawe

6. Koji oblik kazivawa prepoznaješ u ovom tekstu?

Razlikuješ oblike izlagawa: pripovedawe, opisivawe, dijalog.

g) krofne, kišobran

v) kišobran, odmor

b) zvono, krofne

a) uìna, pekmez

5. Zaokruì slovo ispred dve kqu~ne re~i u tekstu.

Prepoznaješ kqu~ne (najva`nije) re~i u tekstu.

Zato što DEVOJÎCA ima krofne, koje on mnogo voli.

4. Zašto je DEÂKU baš tog dana bilo stalo da podele uìnu?

To što nije hteo da je primi pod kišobran kada je padala kiša, pa je pokisla.

3. Šta DEVOJÎCA zamera DEÂKU?

Umeš da objasniš ponašawe likova u tekstu.

35

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

• Krizantema

• pastir

52

2. Poveì na crteù likove s tekstom koji ti likovi izgovaraju.

Prepoznaješ lik po re~ima koje taj lik izgovara.

• Kaloper

• Karaslav

• Razbinos

• kraq

• general

• princeza

Ja sam general Razbinos, tvrda glava, Oboàvam k}erku kraqa Karaslava.

O~e, meni nema mira, ne}u Razbinosa, ho}u mog pastira.

1. Poveì linijama likove i wihova imena.

Pronalazi{ u tekstu podatak o likovima.

Pa zar taj Kaloper, taj probisvet, misliš da moè biti kraqev zet?!

Volim Krizantemu, al’ nešto ne vaqa, ja – obi~an pastir, ona – k}erka kraqa.

Ovo je scena iz de~je predstave Plava boja snijega.

36

DA DA DA

zašto patuqak Tupko pomaè Kraqici

kako je Kraqica Karta za~arala Tupka

ko osloba|a zarobqene likove

97 NE

NE

NE

NE

NE

NE

53

Sajt je: a) stranica na Internetu b) plakat za predstavu v) novinski oglas Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Informacije o predstavi Ciciban karta uzete su sa sajta pozorišta Pan teatar.

Razumeš zna~ewe strane re~i koja se stalno koristi.

2. Šta zna~i re~ premijera u re~enici: Premijera predstave Ciciban karta bila je 15. oktobra? To zna~i da je tada: a) predstava prvi put izvedena b) bila prva proba predstave v) napisan tekst za predstavu Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i.

DA

DA

koga je zarobila kraqica Karta

kako izgleda Ciciban karta

DA

Zaokruì DA ili NE

gde se dešava radwa predstave

Iz ovog teksta saznajemo:

1. Šta saznajemo iz ovog teksta?

Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da odrediš šta saznajemo, a šta ne saznajemo iz wega.

Radwa predstave Ciciban karta de{ava se u lavirintu Kraqice Karte, koja je na prevaru zarobila sve junake bajki i crtanih filmova. Kraqica je za~arala patuqka Tupka (iz bajke Sneàna i sedam patuqaka) i pomo}u wega zarobila ostale likove. Me|utim, Crvenkapa i Oliva uspevaju uz pomo} Ciciban karte da oslobode zarobqene likove.

Pozorište Pan teatar objavilo je na svom sajtu da je 15. oktobra izvedena premijera de~je predstave Ciciban karta.

37

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

4

3

5

54

6

1

2

1. U prazne obla~i}e upiši odgovaraju}e brojeve re~enica tako da dobiješ strip. Jedan broj je ve} upisan. 1. Baš sam se umorio! 2. Što idete peške kad imate magarca? 3. Pih! Otac jaše, a sin peša~i! 4. Gle, dva magarca na jadnoj ìvotiwi! 5. Sine, svetu se ne moè ugoditi! 6. Bruka! Otac peša~i, a sin jaše!

Umeš da sastaviš strip kada su date re~enice koje likovi izgovaraju.

MAGARAC

38

da mašta i da se igra. što se boji da odraste.

98 V

G

B

55

Izgubio sam svoju senku. • Zvon~ica (šapu}e): Znam gde se tvoja senka nalazi.

• Petar Pan (tu`no):

4.

3.

pravila igre druga~ija {kolica

2. priprema za igru

1. izgled {kolice

56

3. Tekst Pu` sadrì ~etiri dela. Napi{i {ta je opisano u svakom delu.

5. Podeli po ulogama slede}e re~enice. Napiši šta govori Petar Pan, a šta Zvon~ica. Petar Pan je tu`nim glasom rekao Zvon~ici da je izgubio svoju senku. Ona mu je šapnula da zna gde se wegova senka nalazi.

Danijela: [kolica Pu` ne li~i ni na jednu drugu vrstu {kolica.

Jelena: U posledwi, najmawi prsten {kolica ima{ pravo da upi{e{ svoje ime.

Aca: U {kolici Pu` mogu da stanem sa dve noge samo u dva prstena.

Petar: U {kolici Pu` ta~no se zna koliko prstenova treba da nacrta{.

2. Zaokruì ime deteta koje je u pravu.

Pa`qivo ~ita{ tekst i ume{ da izvede{ zakqu~ak.

A

1. Zaokruì slovo ispred {kolice Pu`.

Ume{ da poveè{ tekst i odgovaraju}i crte`.

Na betonu se nacrta velika {kolica spiralnog oblika s poqima – prstenovima, koja podse}a na puèvu ku}icu. Prstenovi su nejednakog oblika i veli~ine. U igri su dva, najvi{e tri igra~a. Svaki igra~ bira po jedan prsten i u wega upisuje po~etno slovo svog imena ili celo ime. Polaze}i od najve}eg prstena, igra~ na jednoj nozi ska~e iz jednog prstena u drugi i mora da presko~i prsten koji je obeleèn imenom drugog igra~a. Obema nogama moè da stane samo u prsten obeleèn svojim imenom, kao i u najmawi, posledwi prsten, koji je uvek slobodan, a predvi|en je za okretawe i odmor igra~a. Pobednik je igra~ koji bez gre{aka stigne do kraja puève spirale i nazad, do izlaza iz we. Sli~na ovoj igri je {kolica Ku}ica. Ovoj {kolici deca su dodala krov i ona zaista li~i na ku}icu.

PU@

U kwizi De~je igre nekad i sad opisano je nekoliko vrsta igre {kolica. Jedna od wih zove se Pu`.

40

Ume{ da odredi{ {ta je bitno u delovima teksta

JEZI^KE [KOLICE

Umeš da pretvoriš re~enice u neupravnom govoru u re~enice u upravnom govoru.

Petar Pan je rekao da ne èli da odraste. ûo je kako otac i majka raspravqaju o tome šta }e on postati kad odraste i odmah je pobegao od ku}e. @eleo je da ostane de~ak zauvek. Vendi je iznena|eno uzviknula. Pitala ga je kako to misli da postigne.

4. Tekst o Petru Panu i Vendi napiši u neupravnom govoru.

Umeš da pretvoriš re~enice u neupravnom govoru u re~enice u upravnom govoru.

3. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im vremenom u woj. • Pobegao sam od ku}e. • sadašwe vreme • Ja ne èlim da odrastem. • budu}e vreme • Osta}u de~ak zauvek. • prošlo vreme

Prepoznaješ glagolska vremena u re~enicama.

Ili: Zato

Na primer: Zato što voli

2. Za{to, po tvom mi{qewu, Petar Pan èli da ostane de~ak zauvek?

Umeš da obrazloìš svoj stav u vezi s likom iz dela.

1. Podvuci u tekstu piš~eve re~i.

Razlikuješ re~i pripoveda~a od re~i koje izgovaraju likovi u pri~i.

(Odlomak) – Ja ne èlim da odrastem – re~e Petar Pan. – ûo sam kako otac i majka raspravqaju o tome šta }u postati kad odrastem i odmah sam pobegao od ku}e. @elim da ostanem de~ak zauvek! – Ooh! – iznena|eno uzviknu Vendi. – Ali, kako misli{ to da postigneš?

PETAR PAN

39

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

99 .

.

T

T

T

Pre nego što je potonuo, brod Titanik je plovio mnogim morima.

U pomorskoj bici 1805. godine Englezi su osvojili bogat ratni plen.

Titanik je bio teretni brod na kojem nije bilo putnika.

58

T

Kolumbo je pošao na put s namerom da otkrije Ameriku.

N

N

N

N

2. Ukoliko je tvr|ewe ta~no, zaokruì T, a ako je neta~no, zaokruì N.

Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da odrediš šta je ta~no, a šta neta~no u vezi s wegovom sadrìnom.

• Kolumbov brod zvao se

Santa Marija (ogromnu) santu leda • Titanik je udario u • Komandant na brodu Viktorija bio je Nelson

1. Dopuni slede}e re~enice:

Umeš u tekstu da prona|eš nformaciju koja se traì.

.

Tekst 3 Brod Titanik je 10. aprila 1912. godine zaplovio iz Engleske prema Americi. Naàlost, bila je to wegova prva, ali i posledwa plovidba. Dok je plovio Atlantskim okeanom, brod je udario u ogromnu santu leda i Titanik je potunuo zajedno sa svojih 1 517 putnika.

Tekst 2 Godine 1805. engleska mornarica sukobila se s francuskim i španskim brodovima na Atlantskom okeanu. Tada je na brodu Viktorija poginuo engleski komandant Nelson, ali su Englezi zarobili više od 20 neprijateqskih brodova.

Tekst 1 Pre više od 500 godina Kristifor Kolumbo zaplovio je na brodu Santa Marija preko Atlantskog okeana i stigao do nepoznate zemqe. Bio je uveren da je došao do Indije, a u stvari – to je bila Amerika.

BRODOVI

41

Geogr af otkri ska }a

Tekst 2

Brod olom i

Tekst 3

Pomo rsk bitke e

mogu}e

mogu}e

mogu}e

nemogu}e

nemogu}e

nemogu}e

59

hiqadu petsto (pet stotina) sedamnaest

• Titanik je potonuo zajedno sa svojih 1 517 putnika.

petsto ili pet stotina

• Kolumbo je pre 500 godina stigao do nepoznate zemqe.

• Englezi su zarobili vi{e od 20 neprijateqskih brodova.

6. Napiši slovima brojeve iz slede}ih re~enica:

Umeš pravilno da napišeš slovima brojeve (osnovne i redne).

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

dvadeset

v) U sva tri teksta pomiwu se brodovi koji su plovili po istom okeanu.

b) U sva tri teksta navode se doga|aji koji su se odigrali u isto vreme.

a) U sva tri teksta navedeno je ime broda i wegovog kapetana.

5. Šta je zajedni~ko za ova tri teksta?

Umeš da uporediš informacije iz tri teksta i da izvedeš zakqu~ak u vezi s wihovom sadrìnom.

Kapetan Titanika mogao je da u~estvuje u bici u kojoj je poginuo Nelson.

Kapetan Nelson mogao je da zna kako se zvao Kolumbov brod.

Plove}i Atlantskim okeanom, brodovi Santa Marija i Viktorija mogli su se susresti.

4. Imaju}i u vidu vreme kada su se doga|aji odigrali, zaokruì mogu}e ili nemogu}e.

Umeš da uporediš informacije iz tri teksta i da izvedeš zakqu~ke na osnovu wih.

Tekst 1

Istr aì mors vawa ki dubi h na

3. Poveì linijom broj teksta sa prethodne stranice i kwigu u kojoj se taj tekst nalazi. Jedna kwiga je suvišna.

Umeš da odrediš u kojoj se kwizi nalazi odre|eni tekst.

41

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

100

60

4. Zašto su nazivi Crveni trg, Partenon, Koloseum i Luvr napisani velikim slovom? a) Zato što su to nazivi zna~ajnih mesta i objekata. b) Zato što su to strani nazivi. v) Zato što se nalaze na po~etku re~enice. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Znaš pravopisno pravilo o pisawu velikog slova u nazivima zna~ajnih gra|evina.

3. Podvuci u tekstu tri prisvojna prideva na osnovu kojih zakqu~uje{ u kojoj se zemqi nalaze gradovi o kojima je re~.

Prepoznaješ prisvojne prideve.

2. Šta je opisano u navedenim tekstovima? a) ~uveni graditeqi b) prirodne lepote v) sve~anosti i obi~aji g) poznate gra|evine Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš temu teksta.

1. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe. a) Partenon je posve}en mnogim boànstvima. b) Luvr se nalazi u gradu svetlosti. v) Koloseum je hram posve}en bogiwi Ateni. g) Crveni trg se nalazi u ve~nom gradu.

Umeš u tekstu da prona|eš odre|ene informacije.

• U Atini se nalazi Partenon, gra|evina napravqena od belog mermera, okruèna stubovima. Bio je to nekada hram bogiwe Atene. I u drugim gr~kim gradovima nalaze se sli~ne gra|evine – hramovi koji su bili posve}eni nekom od mnogobrojnih boànstava.

• Rim nazivaju ve~nim gradom jer se u wemu još uvek mogu videti neke gra|evine iz daleke prošlosti. Koloseum je jedna od najpoznatijih. To je velika arena u kojoj su se nekada davno borili gladijatori.

• Pariz je grad svetlosti. Wegovi bulevari, spomenici i muzeji zaustavqaju dah mnogobrojnim turistima. U tom gradu nalazi se najpoznatiji francuski muzej – Luvr.

Na Himalajima.

T

Himalaji su najviši planinski vrh na Zemqi.

N

N

N

N

61

Zato što je to najviši planinski vrh.

5. Zbog ~ega se za Mont Everest kaè da je krov sveta?

Razumeš preneseno zna~ewe re~i.

4. U nazivima: krov sveta, ~elo u nebu, majka svih bogova na svetu moèmo prepoznati ose}awe koje su qudi gajili prema toj planini. To ose}awe je: a) qubav b) strah v) mr`wa g) divqewe Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš šta qudi ose}aju prema pojavama u prirodi.

T

T

T

Na velikim visinama vazduh je veoma redak.

Visina Mont Everesta mawa je od 10 000 m.

Xorx Everest prvi se popeo na Mont Everest.

3. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Zato što tamo ima malo kiseonika (koji je potreban za disawe). qudi oteàno dišu.

Ili: Zato što tamo

2. Zbog ~ega qudima koji se pewu na Mont Everest moè da bude muka?

1. Gde se nalazi Mont Everest?

Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì.

KROV SVETA Najviši planinski vrh na Zemqi zove se Mont Everest i nalazi se na Himalajima. Visok je 8 850 metara. Na toj visini vazduh je veoma redak. U wemu ima vrlo malo kiseonika, koji je neophodan za disawe. Zbog toga ~oveku na toj visini moè da bude muka, ~ak moè i da se razboli. Mont Everest je dobio ime po Xorxu Everestu, nau~niku koji je prvi uspeo da odredi visinu tog vrha. Qudi koji ìve blizu te planine imaju za wu druga~ija imena: Sagarmantha – što zna~i ~elo u nebu, ili Chomolungma – što zna~i majka svih bogova na svetu.

GRADOVI

43

• U centru Moskve nalaze se prelepe crkve, palate i zvonici. Ispred zidina Kremqa je Crveni trg, a na suprotnoj strani je jedna od najlepših ruskih crkava – crkva Vasilija Blaènog s veli~anstvenim kupolama.

42

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

101

(je) ìveo

pomagao (je)

(je) otimao

nastavqa

ìvi

heroj

odmetnik

hajduk

qudi

Šervudska šuma

62

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) predawe

v) istorija

b) bajka

a) vest

3. Koja je druga re~ za legendu?

Prepoznaješ re~i sa istim ili sli~nim zna~ewem.

legenda

Notingem

je

Robin Hud

glagoli

bogati

siromašni

engleski

[ervudska

legendarni

pridevi

NE

NE

NE

NE

63

Svetlana: Ovaj tekst govori o olimpijskim i svetskim prvacima u vaterpolu.

Dijana: Ovaj tekst govori o lepoti i zna~aju vaterpola.

Dragica: Ovaj tekst govori o nastanku i pravilima igre vaterpolo.

4. Koja devoj~ica je ta~no predstavila tekst Vaterpolo? Zaokruì weno ime.

Umeš da odrediš temu teksta.

DA

DA

ko je bio prvak sveta 1973. godine kakve su kazne za prekršaje

DA

DA

Zaokruì DA ili NE

kada se priznaje pogodak

koliko traje utakmica

Iz ovog teksta saznajemo:

3. Šta moèmo da saznamo iz ovog teksta?

Pa`qivo ~itaš tekst i zakqu~uješ koje informacije moèš da prona|eš u wemu.

2. Vaterpolo ekipa ima: a) sedam igra~a bez golmana b) sedam igra~a i golmana v) šest igra~a i golmana Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

1. Podvuci deo teksta iz kojeg moèš saznati kako se u prošlosti igrao vaterpolo.

2. Upi{i u tabelu imenice, glagole i prideve iz teksta o Robinu Hudu, kao i iz prvog zadatka.

imenice

Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì.

U Engleskoj je 1869. godine odigrana prva vaterpolo utakmica. Ta utakmica nije mnogo li~ila na današwu igru. Plivalište je bilo bez golova, a zadatak jedne ekipe bio je da loptu poloì na dasku iza golmana protivni~kog tima. Od 1900. godine vaterpolo se nalazi na programu olimpijskih igara. Prvi olimpijski pobednik bila je Velika Britanija. Prvenstvo sveta u vaterpolu prvi put je odràno 1973. godine u Beogradu. Svaka vaterpolo ekipa ima sedam igra~a, od kojih je jedan golman. Ekipa moè imati najviše {est rezervnih igra~a. Igra ima ~etiri ~etvrtine od po osam minuta. Kod svih znakova za prekid sat koji meri vreme mora da se zaustavi. U vaterpolu se pogodak priznaje kada lopta celim obimom pre|e gol liniju. Pogodak moè biti postignut iz bilo kog dela plivališta i bilo kojim delom tela, osim pesnicom. Pogodak se moè posti}i i uplivavawem s loptom u gol.

VATERPOLO

45

Razlikuješ vrste re~i.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

g) Robin Hud je heroj koji je otimao od bogatih qudi.

v) Robin Hud je engleski heroj o kome i danas ìvi legenda.

b) Robin Hud je heroj koji je pomagao siromašnim qudima.

a) Robin Hud je heroj i odmetnik koji je ìveo u Šervudskoj šumi.

1. Kojom se re~enicom najboqe opisuje Robin Hud?

Ume{ da odredi{ {ta je bitno, a {ta nebitno u tekstu.

Robin Hud je jedan od legendarnih engleskih heroja, odmetnik i hajduk koji je sa svojom druìnom ìveo u Šervudskoj šumi, blizu Notingema. Pomagao je siromašnim qudima daju}i im ono što je otimao od bogata{a. Legenda o wemu nastavqa da ìvi.

ROBIN HUD

44

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

102

b) Bube u glavi

v) Sebi~ni Kinezi

b) Trgovci iz celog sveta

v) Svileno blago

Jedna gospo|a (je) sakrila

64

iz zemqe jer je ona bila izvor bogatstva. To je uspelo jednoj domišqatoj gospo|i. Ona je sakrila larve svilene bube u kosu.

4. Napiši tri re~enice u kojima }eš opisati ono što je najva`nije u tekstu Svila. Na primer: Kinezi nisu hteli da dozvole da se svilena buba iznese

Umeš da skratiš tekst (da napišeš rezime teksta).

• predikat:

• subjekat:

3. Odredi subjekat i predikat u re~enici: „Jedna gospo|a sakrila je larve svilene bube u pun|u.”

Prepoznaješ slu`bu re~i u re~enici.

Kinez

Kina

kineski Kinezov buba bubin gospo|a gospo|in

2. Napi{i prisvojne prideve od slede}ih imenica:

Prepoznaješ podvrste re~i.

a) Domišqata gospo|a

• drugi pasus:

a) Najstariji narod na svetu

• prvi pasus:

1. Koja dva podnaslova najboqe odgovaraju pasusima ove pri~e? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš tekst i umeš da odrediš podnaslove za pasuse prema onome što je u wima najva`nije.

Kinezi su dugi niz godina imali nešto što nije imao nijedan drugi narod na svetu – imali su svilu. Svilene bube, koje stvaraju niti od kojih se tka svila, ìvele su samo u Kini. Mnogi su pokušavali da iznesu svilenu bubu iz Kine, ali im to nije pošlo za rukom. Kinezi su znali da je ta buba izvor bogatstva, jer su trgovci iz celog sveta dolazili da kupuju svilu, pa su dobro pazili da ostane samo wihova. Pri~a se da je svilena buba tajno izneta iz Kine na vrlo neobi~an na~in. Jedna gospo|a sakrila je larve svilene bube u pun|u. Naravno, nije se moglo o~ekivati da Kinezi rasture gospo|i frizuru, a verovatno nisu ni pretpostavili kakvo se blago u woj krije.

SVILA

46

65

baka su se dogovorili. Baka je po~ela da sprema knedle sa sirom.

Na primer, završetak moè da bude ovakav: De~ak i

3. Napiši završetak ove vesti u dve re~enice.

Umeš da dovršiš tekst vode}i ra~una o vrsti kojoj pripada.

Jedan petogodišwi de~ak pozvao je telefonom policiju s molbom da kazne wegovu baku jer suvi{e ~esto pravi knedle sa šqivama, koje se wemu ne dopadaju. Policajac je de~aku savetovao da baki pruì još jednu šansu.

ŠANSA ZA BAKU

Pro~itaj ovu {aqivu vest iz de~jih novina.

SASTOJCI: 300 g o~iš}enih sveìh šqiva 50 g še}era 70 g mekog brašna 2 kašike uqa za meko}u testa 30 g zobenih pahuqica cimet i vanila po ukusu

2. Pa`qivo pogledaj spisak sastojaka iz recepta za pravqewe kola~a i podvuci sastojak koji je mama zaboravila da stavi.

Umeš da prona|eš informaciju u tekstu i da izvedeš zakqu~ak.

Naš omiqeni kola~ od šqiva ovog puta je bio neobi~no tvrd. Mama se kasno setila da je zaboravila da stavi jedan od potrebnih sastojaka.

RECEPT

1. Šta ozna~ava re~ kuhiwa u ovom tekstu? a) prostoriju u kojoj se priprema hrana b) vrstu jela i na~in wihove pripreme v) kuhiwski pribor za pripremu hrane g) restoran sa zdravom hranom Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i na osnovu teksta.

Na putovawima po razli~itim zemqama upoznajemo se ne samo s qudima, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima ve} i s nacionalnim kuhiwama tih zemaqa. Tako su, na primer, ~uvene francuska, italijanska i kineska kuhiwa.

47

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

DA DA DA

Grejpfrut treba jesti jer je zdrav.

Semenke grejpfruta su lekovite.

Grejpfrut treba jesti redovno.

103

NE

NE

NE

NE

Vitaminci

Divqe jabu~ice Seckalice Tajni recept

2. 3. 4. 5.

Umeš da odrediš osnovnu ideju teksta.

4. Napiši re~enicu kojom }eš izraziti poruku ovog teksta.

66

67

ârobne varja~e 1.

Vo}e obavezno dobro operi pre nego {to po~ne{ da ga jede{.

ekipa

mesto

2. Upiši u tabelu nazive ekipa prema uspehu koji su postigle.

Umeš da popuniš tabelu na osnovu teksta.

U restoranu Zelena diwa nastupile su slede}e ekipe: Tajni recept, Vitaminci, Seckalice, Divqe jabu~ice i ârobne varja~e. Najboqe su bile ârobne varja~e, a najslabiji Tajni recept. Drugo mesto pripalo je Vitamincima. Na sredini tabele našle su se Divqe jabu~ice.

POBEDNICI

v) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovano takmi~ewe u pravqewu vo}nih salata.

b) Sino} su u restoranu Zelena diwa organizovani igranka i maskenbal.

a) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovana proslava vlasnikovog ro|endana.

1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje, a kojom po~iwe tekst.

Umeš da prona|eš re~enicu koja je izostavqena na osnovu smisla celog teksta.

........................................................................ U ìriju su bili: Limunko, Jagodica, Višwica i Grozden. Takmi~ari su imali raznobojne keceqe i bele kuvarske kape. Iz restorana se do pono}i ~ula muzika i pesma, a mnogobrojni gosti bili su oduševqeni pripremqenim poslasticama.

ZELENA DIWA

Pro~itaj tekst u kojem nedostaje prva re~enica.

49

3. Gde moèš da pro~itaš ovaj tekst? a) u ~lanku o ~uvawu zdravqa b) u ~lanku o zna~aju vo}a u ishrani v) u ~lanku o prodaji vo}a g) u ~lanku o gajewu vo}a Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš osnovnu temu teksta.

Pro~itaj odlomak iz novinskog ~lanka. Vo}e ne silazi samo sa grana u korpe, ne stiè samo u prodavnice i na pijace. Beru ga qudi i stavqaju u vre}e, u gajbe, u sanduke, u kamione. Nekada ga tresu s grana na zemqu, pa ga zatim skupqaju. Kad to vo}e stigne na pijacu ili u prodavnicu, opet ga razni qudi diraju rukama. Tako na vo}u ostaju tragovi raznih ruku: i ~istih, i prqavih, i zdravih, i bolesnih.

2. Svrha ovog teksta je: a) da te obavesti o poreklu grejpfruta b) da te nau~i kako se jede grejpfrut v) da te ubedi da redovno jedeš grejpfrut g) da opi{e kako se gaji grejpfrut Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš svrhu (ciq) teksta.

DA

Zaokruì DA ili NE

Grejpfrut sadrì samo vitamin Ce.

Iz ovog teksta saznajemo:

1. Šta saznajemo iz ovog teksta?

Umeš u tekstu da prona|e{ informaciju.

Grejpfrut se ubraja u najzdravije vo}e. Bogat je vitaminima, naro~ito vitaminom Ce. Zdravoj osobi potrebno je samo pola grejpfruta da zadovoqi dnevnu potrebu za vitaminom Ce. Grejpfrut sadrì mnoge sastojke koji spre~avaju neke bolesti. Ti sastojci se nalaze i u wegovim semenkama. To je dovoqan razlog da ovaj plod uvrstite u redovnu ishranu.

GREJPFRUT

48

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

104

10.10

9.10

12.10

14.10

16.40

11.40

18.10

21.35

19.23

22.05

13.00

68

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) kada autobusi iz Diznilenda dolaze u Sun~ani Grad i Zelengrad

b) kada autobusi za Diznilend polaze iz Sun~anog Grada i iz Zelengrada

a) kada autobusi za Sun~ani Grad i Zelengrad polaze iz Diznilenda

2. Šta saznajemo iz ovog reda vo`we?

Umeš da pro~itaš podatke iz tabele.

Svakodnevno

19.40

10.45

DIZNILEND – ZELENGRAD

18.40

Samo radnim danima

Legenda:

8.40

7.55

16.40

6.40

15.50

DIZNILEND – SUNÂNI GRAD

POLAZAK AUTOBUSA

RED VO@WE

Miša je prou~io red vo`we u Diznilendu. Prou~i ga i ti, pa odgovori na pitawa.

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Pozovi me, imam nešto va`no da ti kaèm!

b) Pobedili smo na takmi~ewu u restoranu!

a) Dobili smo nagradno putovawe u Diznilend!

1. Šta je pisalo u poruci koju je Miša poslao mami?

Umeš da izvedeš zakqu~ak o tome šta govore (pišu) likovi u tekstu.

Mama je pro~itala Mišinu poruku na mobilnom. Odmah ga je pozvala i pitala šta to va`no ima da joj kaè. On je odgovorio da je wegova ekipa pobedila na takmi~ewu u restoranu Zelena diwa i da su dobili nagradno putovawe u Diznilend.

PORUKA

50

sedam (7)

NE

NE

NE

NE

69

Ovde nema ta~nog i neta~nog odgovora. U pravu si ako misliš da više putnika putuje za Sun~ani Grad nego za Zelengrad jer ima više autobusa. Ali u pravu si i ako misliš da to ne moè da se tvrdi jer ne znamo koliko putnika putuje svakim autobusom.

Objasni zašto tako misliš.

DA

7. Šta misliš, da li za Sun~ani Grad putuje više qudi nego za Zelengrad?

Umeš da ~itaš tabelu i da izneseš i obrazloìš svoje mišqewe.

DA

DA

Autobusi iz Diznilenda ~eš}e voze za Sun~ani Grad nego za Zelengrad. Autobuska karta do Zelengrada skupqa je nego karta do Sun~anog Grada.

DA

Zaokruì DA ili NE

Od Diznilenda do Sun~anog Grada putuje se duè nego od Diznilenda do Zelengrada.

Iz ovog reda vo`we moè se zakqu~iti:

6. Šta se moè zakqu~iti iz ovog reda vo`we?

U 7.55.

5. Miša èli da prvim autobusom u nedequ otputuje iz Diznilenda za Sun~ani Grad. U koliko sati polazi taj autobus?

4. Koliko autobusa radnim danom vozi za Zelengrad?

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

v) da objasni kako se on ~ita

b) da u wemu ispravi greške

a) da ga u~ini zanimqivijim

3. êmu sluì legenda u ovom redu vo`we?

Umeš da pro~itaš podatke iz tabele.

50

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

105 3

2

De~je sedište

70

PROBAJ pre nego što se ODLUÎŠ

9

6

Deca (ispod 16 godina)

12

8

Odrasli/ prikolica

Ceo dan

Pola dana

Iznajmqivawe bicikla

bicikla? (cene u funtama)

12

30

50

Za nedequ dana

Za decu ispod 7 godina imamo bicikle koji se mogu zaka~iti za bicikl odraslog, što omogu}ava da o deci vodite ra~una, kao i da im pomognete tokom duge vo`we. Za decu ispod pet godina imamo udobna de~ja sedišta i prikolice koje se mogu zaka~iti za bicikl odraslog. Za zahtevnije male Svi Zipijevi bicikli redovno bicikliste imamo male bicikle sa amortizerima se odràvaju, a svake godine ili bez wih. kupuju se novi. Biciklisti~ke kacige, pumpe, ranci i lanci za zakqu~avawe – besplatni su za sve. Koliko košta iznajmqivawe

Kakav god bicikl da èlite, kod Zipija }ete ga sigurno prona}i. Veliki izbor ... mauntin bajk (za planinske staze), tandem-bicikli (bicikli za dve osobe), bicikli sa prikolicom za bebe i oni sa sedištem za decu ... sportski bicikli za ène i muškarce, s mekim i udobnim sedištima i s 21 brzinom.

Istraìte 7 km dugu, ravnu i laganu biciklisti~ku stazu u veli~anstvenom predelu uz Severnu reku…

Vo`wa biciklom je svima zabavna, a uz to je i zdrava!

Zipijeva radwa za iznajmqivawe bicikala

Posledwa dva radna lista uzeta su iz testa koji su rešavali tvoji vršwaci širom sveta. Sada je na tebe red. Ako pa`qivo bude{ ~itao/~itala, ne}e ti biti teško da odgovoriš na pitawa.

TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI – PIRLS

51

prikolice de~ja sedišta; amortizeri

71

Gde moète da prona|ete informacije o vrstama bicikala za odrasle koji se mogu iznajmiti?

Gde moète da prona|ete informaciju o cenama iznajmqivawa bicikala?

Koja re~enica vas poziva da probate stazu Severne reke?

Gde moète da prona|ete kratku re~enicu koja vas moè navesti da se oprobate u vo`wi bicikla?

6. Poveì u reklami odgovore s pitawima. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

bicikl za odrasle, bicikl s prikolicom, bicikl za male bicikliste

5. ^lanovi porodice Petrovi}, majka Milena, otac Jovan, desetogodišwa Lenka i trogodišwi Aleksa, planiraju da provedu dan voze}i bicikle. Kakvi bicikli su potrebni ovoj porodici? Da biste odgovorili, upotrebite informacije iz reklame.

Svi Zipijevi bicikli redovno se odràvaju, svake godine kupuju se novi bicikli.

4. Koje informacije o Zipijevim biciklima pokazuju da su bicikli za iznajmqivawe u dobrom stawu?

2.

1.

3. Zipijeva radwa iznajmquje opremu za decu. Navedi dva dela opreme koja su namewena deci.

9 funti

2. Koliko bi desetogodi{wak morao da plati ako bi iznajmio bicikl na ceo dan?

g) da nas ne~emu nau~i o biciklima

v) da opiše šta se dešava na biciklisti~koj stazi

b) da se da objašwewe u vezi s biciklima koji se mogu iznajmiti

a) da pokaè kuda vodi biciklisti~ka staza

1. Šta je glavni ciq ove reklame?

51

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE [KOLICE

J

I

106

Pristani{te za trajekte

7 km

Kameni dvorac

6 km

72

Stari grad

4 km

Severna reka

2 km

Stoletni park

kraj staze Sun~ani grad

Hotel Reka

reka

biciklisti~ka staza

Zelengradski kej

Prirodni barski rezervat

Kafi} Sunce

Z

S

po~etak staze

Zelengrad

Sledite mirnu seosku stazu koja prelazi preko imawa oko Kamenog dvorca. Vide}ete deo velikog krda jelena, i to iz neposredne blizine. Malo daqe nailazite na Sun~ani Grad.

Idete daqe stazom i uìvate u netaknutoj prirodi prepunoj ptica voze}i se ka hotelu Reka.

Moète se zaustaviti, uzeti trajekt i posetiti istorijsku luku Stari Grad, koja se nalazi na drugoj obali Severne reke.

Prolazite pored prirodnog barskog rezervata.

Staza vas zatim vodi kroz Stoletni park. Na oko 2 km od po~etka staze nailazite na kafi} Sunce. Daqe nastavqate zapadnom obalom reke (vidi mapu).

Polazite od Zelengrada isto~nom obalom reke. Prelazite most kod Zelengradskog keja.

Staza Severne reke je ravna i laka za vo`wu biciklom, a du` we se moè mnogo toga videti.

Staza Severne reke

SLEDI STAZU SEVERNE REKE VOZE]I ZIPIJEVE BICIKLE

52

73

moè popiti kafa ili sok i pojesti sladoled.

Na primer: Porodica èli da ode do kafi}a „Sunce”. Tamo se

Za odgovor na ovo pitawe nije va`no koje je mesto izabrano. Va`no je da daš objašwewe za svoj izbor.

4. Koje bi mesto na stazi Severne reke jedna porodica mogla da poseti? Objasni zašto bi oni èleli da odu tamo.

3 Hotel Reka

1 Stoletni park

2 Stari Grad

4 Kameni dvorac

3. Ozna~i brojevima mesta onim redosledom po kom }e se ona videti na stazi Severne reke, idu}i od po~etka staze ka wenom kraju. Broj 1 je ve} upisan na odgovaraju}e mesto.

g) kod Stoletnog parka

v) kod Zelengrada

b) kod Sun~anog Grada

a) kod Starog Grada

2. Gde po~iwe staza Severne reke?

g) da se da uputstvo za kretawe

v) da se navedu cene iznajmqivawa bicikala

b) da se da objašwewe u vezi s biciklima

a) da se opiše kako izgleda Kameni dvorac

1. Šta je glavni ciq teksta Staza Severne reke sa prethodne stranice?

52

JEZI^KE [KOLICE

107

JEZI^KE [KOLICE

Jelen se uplašio od zveckawa naših bicikala.

Ovde mogu da vidim stotine ptica.

Na drugoj strani reke nalazi se divan mali lu~ki grad.

Upravo sam se zaustavila da kupim uìnu u kafi}u Sunce.

Jovan

Milena

Aleksa

Lenka

J

S I

74

Pristani{te za trajekte

7 km

Kameni dvorac

6 km

Stari Grad

4 km

Severna reka

2 km

Stoletni park

kraj staze Sun~ani Grad

Hotel Reka

reka

biciklisti~ka staza

Zelengradski kej

Prirodni barski rezervat

Kafi} Sunce

Z

po~etak staze

Zelengrad

5. Pro~itaj komentare Lenke, Alekse, Jovana i Milene. Spoj linijama ime svake osobe s mestom na karti (stazi) na kom se osobe, prema wihovim re~ima, nalaze. Mi smo zapo~eli, ti nastavi. Pogledaj tekst Staza Severne reke sa stranice 72.

52

Oblast

ÎTAWE

GRAMATIKA

109

Nivo

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju

• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, stih, strofu, pasus, sadržaj, rečnik, vodič)

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) i povezuje ih; razume različite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled događaja u tekstu); izvodi zakqučke u vezi sa sadržinom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

• prepoznaje vrste kwiževnih i nekwiževnih tekstova i wihove osnovne odlike

1. CARSTVO KWIGA

TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

3.

2.

1.

4.

3.

1. 2.

6.

8.

7.

5.

4.

3.

1.

4.

3.

2. 2.

1. 1. 2.

1 2 3 4 5

Radni list

Oblast

ÎTAWE

GRAMATIKA

PISAWE

110

Nivo

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

2.

• razlikuje upravni i neupravni govor

7.

6.

5.

4.

3.

2.

1. 1.

3.

• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

• poznaje i primewuje pravopisnu normu do nivoa do kojeg se ona obrađuje u trećem razredu

• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

Radni list

2.

1.

1.

4.

3.

3.

1.

3.

2. 2. 2. 2. 2. 2.

1.

3.

1.

1. 1.

6 7 8 9 10 11 12 13 14

• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, {koli i sl.), kao i onih koji se javqaju u {kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, stih, strofu, pasus, sadržaj, rečnik, vodič)

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• uočava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, sadržaj, rečnik, stih, strofu

• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

2. STRANICE IZ UXBENIKA

Oblast

ÎTAWE

GRAMATIKA

PISAWE

111

Nivo

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim žanrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• gradi reči i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uvećanice; rod, broj, glagolsko vreme)

• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

• prepoznaje rečenične članove (subjekat, predikat, priloške odredbe)

• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, {koli i sl.), kao i onih koji se javqaju u {kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• formuliše i argumentuje svoj stav o različitim aspektima teksta (o temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)

• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

3. SVET PRIRODE

1. 1.

7.

6.

5.

4.

4.

3.

2.

2.

4.

5.

3. 3.

2. 2.

2. 3.

1. 1.

1.

2.

1.

3.

2.

1.

2.

1.

15 16 17 18 19 20 21 22

Radni list

112

Oblast

ÎTAWE

Nivo

• formuliše i argumentuje svoj stav o različitim aspektima teksta (temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)

• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• razlikuje oblike izlagawa – pripovedawe, opisivawe, dijalog...

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

• prepoznaje vrste kwiževnih i nekwiževnih tekstova i wihove osnovne odlike

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

4. KWIGE O DECI I ZA DECU

3.

3.

3. 4.

3. 3.

2. 2.

5.

9.

4.

8.

8.

6.

7. 7.

5. 5.

4.

3.

4.

3.

3.

2.

1.

3.

2. 2.

1. 1.

1.

1. 1. 1. 1. 1. 1. 2. 2. 2. 2. 2. 2.

1.

2.

1.

1.

1.

2.

1.

3.

2.

1.

23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

Radni list

113

Oblast

GRAMATIKA

PISAWE

Nivo

• ume da napiše plan za pročitani tekst i plan za pisawe novog teksta

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obrađuje u trećem razredu)

• sastavqa jasnu, logičnu, gramatički ispravnu i stilski korektnu rečenicu

• pretvara rečenice sa upravnim govorom u rečenice s neupravnim govorom, i obrnuto

• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

• razlikuje podvrste reči (vrste imenica i prideva)

• poznaje osnovne leksičke odnose – sinonimiju i antonimiju

• poznaje značewa reči i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u kući, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• prepoznaje i sastavqa rečenice različite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odrične; obaveštajne, upitne, zapovedne, uzvične)

• prepoznaje obličke kategorije promenqivih reči (rod, broj, glagolsko vreme)

• prepoznaje vrste reči – imenice, glagole, prideve

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

5.

4.

2.

6.

4.

5.

1.

5.

4.

3.

2.

1.

6.

6.

3.

2.

5.

4.

3.

23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

Radni list

Nivo

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

2.

2. 3.

2.

1.

1. 1. 1.

1.

3.

5.

• piše sažetak (rezime) kraćeg i/ili jednostavnijeg teksta

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obrađuje u trećem razredu)

• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

• prepoznaje rečenične članove (subjekat, predikat, priloške odredbe)

4.

3.

• poznaje osnovne leksičke odnose – sinonimiju i antonimiju

• prepoznaje podvrste reči (vrste imenica i prideva)

2.

6.

5.

4.

• prepoznaje vrste reči – imenice, glagole, prideve

• formuliše i argumentuje svoj stav o različitim aspektima teksta (temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)

• upoređuje dva teksta ili više wih i uočava sličnosti i razlike me|u wima

• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

4.

3.

2.

1.

3.

1.

7.

1.

6.

5.

4.

3.

2. 2.

41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52

Radni list

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) 1. 1. i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi; 2. 2. 2. bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled 3. 3. 3. događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) 4. 4. 4.

• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

5. ZEMQE, QUDI, OBIÂJI

PIRLS PIRLS

Oblast

ÎTAWE

GRAMATIKA

PISAWE

114

KORI[]ENI TEKSTOVI

15

Radomir Putnikovi}, Kako je postala duga

21

Ivan Ivawi, Ajkula sa ne`nim srcem

22

Dositej Obradovi}, Basne

23

Vladimir Andri}, Daj mi krila jedan krug

25

Miroslav Nastasijevi}, O de~aku u mom sokaku

26

Dobrica Eri}, Nije ona jedina na svetu; Nedeqko Popadi}, Zaqubila se Nata{a; Dragomir \or|evi}, Prva qubav

27

Dragan Luki}, Marama

28

Aleksandar Popovi}, Slobodno vreme

29

Du{ica Luki}, E ba{ ho}u da se lepo pona{am

30

Du{ica Luki}, E ba{ ho}u da se lepo pona{am

31

Karlo Kolodi, Pinokio

115

JEZI^KE [KOLICE

Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu re~eno, namewena je uve`bavawu i proveri jedne od osnovnih sposobnosti, koja je vrlo sloèna – to je ~itala~ka sposobnost, odnosno razumevawe pro~itanog. îtaju}i razli~ite tekstove i odgovaraju}i na zahteve razli~itih nivoa teìne, u~enik/u~enica postepeno se osposobqava za samostalno ~itawe i istraìvawe teksta, wegovih površinskih, ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi s razli~itim elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva u wima omogu}uju u~itequ i roditequ da prate napredovawe deteta, da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognu da ih prevazi|e. Imaju}i na umu takvu namenu zbirke, u radnim listovima koristili smo tekstove razli~itih autora i iz razli~itih izvora, i to u izvornom obliku, kao i u obliku prilago|enom ovoj nameni. Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored toga, koristili smo i narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih enciklopedija, ~asopisa, sa Interneta i iz drugih izvora.

JEZI^KE [KOLICE

32

Desanka Maksimovi}, Rak Kroja~

33

Tibor Sekeq, Kumevava, sin pra{ume

34

Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom

35

Stojanka Grozdanov-Davidovi}, Zna on unapred (i drugi dramski tekstovi)

36

Grigor Vitez, Plava boja snijega

39

Xejms Metju Bari, Petar Pan i Vendi

40

Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad

48

Du{ica Luki}, E ba{ ho}u da se lepo pona{am

51

Test iz PIRLS-a

52

Test iz PIRLS-a

116

JEZI^KE [KOLICE 3 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLIÎTIH NIVOA TE@INE

autori

ilustrovao recenzent

mr Milorad Rikalo Slavka Jovanovi} mr Aleksandra Stani} Spomenka Markovi} Aleksandar Stoj{i} dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu doc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd Jovan Mici}, profesor razredne nastave, O[ Josif Pan~i}, Beograd Mirjana Sloboda, profesor razredne nastave, O[ Skadarlija, Beograd

urednik

mr Aleksandra Stani}

lektor

mr Aleksandra Markovi}

likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~

za izdava~a {tampa tira` copyright

Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs mr Qiqana Marinkovi} Grafiprof, Beograd 3.000 © Kreativni centar 2008 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:811.163.41(075.2)(076) JEZI^KE {kolice 3 : radni listovi za srpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoa teìne / [autori Milorad Rikalo … i dr. ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Grafiprof). – 116. str. : ilustr. ; 30 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. – Tira` 3.000. ISBN 978-86-7781-622-3 1. Rikalo, Milorad [autor] COBISS.SR-ID 149506316

Ako ste pa`qivo posmatrali decu koja u~estvuju u igri školice, mogli ste da zapazite koliko se ona raduju kad dobace plo~icu do odgovaraju}eg poqa, kad uspeju da izbegnu zamke kredom nacrtanih poqa, da budu veštija nego što su bila dan ranije. Isto tako, mogli ste da uìvate u vidqivoj èqi i trudu deteta da ostane u igri i da je uspešno završi. Lepo i dobro u ovoj igri jeste i to što u woj nema sudije, što je svako svoj sudija, što nema jednog jedinog pravila, što nema zauvek poraènih i nepobedivih jer igra svakog dana po~iwe iz po~etka. I, {to je najva`nije – sa svakom novom igrom dete postaje sve zadovoqnije i spretnije u skakutawu po obeleènim poqima. Naziv ove de~je igre odabrali smo za naslov naše zbirke radnih listova jer nam se ~ini da se i ~itawe razli~itih tekstova moè shvatiti kao skakutawe i šetwa, pri ~emu se razli~itim strategijama osvajaju razli~ita poqa, odnosno slojevi teksta, ve} prema interesovawima i spremnosti malog ~itaoca u odre|enom trenutku. Kad se osvoji i posledwe poqe, odnosno kad se do|e do posledweg retka u pri~i, do posledweg stiha u pesmi, ne zna~i da se tom veštinom ~itawa u potpunosti ovladalo. To samo zna~i da je ~italac spremniji za neku novu avanturu koju ~itawe predstavqa, za novo istraìvawe koje razli~iti tekstovi nude. Ovom zbirkom radnih listova èlimo da pomognemo detetu, u~itequ i roditequ na tom istraìva~kom putu, koji }e dete u~initi spremnijim za školske i ìvotne situacije u kojima }e se na}i.

WWWKREATIVNICENTARRS

Jezicke Skolice 3 Kreativni

Short Description

Description

Comments

We need your help!