JEDAN MINUT ZA SEBE Spencer Johnson.pdf

.

Testirajte sami sebe – odvojite jedan minut

Kao odgovorna osoba brinem osvojim prijateljima i porodici ne__

da__

Vodim brigu o svom poslu i o ljudima sa kojima radim. ne__

da__

Odvajam onoliko vremena za SEBE koliko i za svoju porodicu, prijatelje i posao ne__ Svaki dan cinim sebi stvari koje ce poboljsati Moj imidz, moj zivotni stav i MENE SAMOG. ne__ Moj pozitivam stav i osecanja o sebi samom pomazu mi da se pozitivno ophodim s drugima na poslu , kod kuce i sa SAMIM SOBOM! ne__

da__

da__

da__

AKO STE NEGATIVNO ODGOVORILI NA SAMO JEDNO OOVIH PITANJA, TREBA DA PROCITATE JEDAN MINUT ZA SEBE

JEDAN MINUT ZA SEBE Spenser Johnson

Prevela: Branka Nikolic

SIMBOL Jednominutni simbol – znak za jedan minut na modernim satovima – sluzi da nas sve poseti da na miunt zastanemo , pogledamo i shvatimo kako da vodimo racuna o sebi – valjano i cesto – kao sto vodimo racuna o drugima.

Posveceno mom najboljem prijatelju

TRAGANJE

Bio jednom jedan biznismen koji je tragao za vecim licnim uspehom. Hteo je da bude srecniji - na poslu i kod kuce. Hteo je vise ravnoteze u zivotu. Dok su neki mislisli da mu je dobro krenulo, on je znao da njegovom zivotu nedostaje nesto bitno. Cesto je potiskivao taj nelagodan osecaj. Govorio je sebi da mu dobro ide. A znao je da je isuvise naporno i isuvise dugo radio za svoj uspeh. Kada bi se osmelio da otvori oci, video bi da njegovim odnosima – kako poslovnim tako i licnim – nesto nedostaje. A kad je bio sam, nije mu se uvek dopadao odnos koji je imao prema sebi. Ponekad se pitao nema li, slucajno, prevelike zahteve: uspeh na poslu i unutrasnji mir.

Mislio je da su zaista samo retke osobe toliko srecne da imaju najbolje od jednog i od drugog sveta. Medjutim, ipak se nadao da ce jednog dana sresti osobu nekoga ko ne samo zna odgovor i zivi prema njemu, nego ce i svoju tajnu podeliti sa njim. “Mozda je”, mislio je, “ta tajna isuvise intimna da bi se podelila sa strancem. Kad bi samo nekoga poznavao…?” Onda se setio nekoga ko je postigao uspeh na poslu i srecu u zivotu. “Ujka” , kako su ga svi u porodici zvali , imao je, kako izgleda, svega u izobilju, od dobrog zdravlja do velikog bogatstva. – mada je cuo da nije uvek bilo tako. Izgledaolo je da Ujka ima i srecan porodicni i drustveni zivot. Uvek je izgledao srecan, a tako su izgledali i drugi kad su bili s njim. Setio se kako se uvek osecao srecnim kada je bio s ujakom. Cinilo se da Ujka ume da usreci i sebe i druge. Pitao se zasto nikad nije ozbiljnije razgovarao sa njim. Uvek su to bili samo obicni razgovori na porodicnim skupovima. Pozvao ga je telefonom i izrazio zelju dag a vidi. Dogovorili su se da se nadju sutradan.

JEDAN MINUT ZA SEBE

Osetio je toplinu dok je ulazio u starcevu kucu. Cim se udobno smestio, poceo je “Ujko, smem li da te pitam kako si tako uspeo – na poslu i u zivotu?” Ujak se nasmesio i rekao:”Mislis li na unutrasnji ili na spoljasnji uspeh?” “Nisam siguran” priznao je mladic. “Dobar pocetak”, rekao je Ujka, ne biti siguran. Znaci da si spremniji da prihvatis nesto drugo. Dok budemo pricali, mozda ce te iznenaditi sto ce vecina naseg razgovora biti o unutrasnjem uspehu. “Nadam se” , hrabruo ga je Ujka “, “da ces uvideti da je nalazenje unutrasnjeg uspeha najbolji, najlaksi i, zapravo, jedini nacin da se postigne i uziva u svemu ostalom.” Momak je shvatio da razgovara sa pravom osobom.

“Dok nisam bio srecan sa samim sobom, morao sam duze da radim kako bih uspeo i nisam mogao da uzivam u tom uspehu. I bio sam grublji prema ljudima oko sebe”, priznao je Ujka. “Zapravo, nisam imao vremena za vaznije stvari u zivotu, ukljucujuci moju zenu, porodicu, prijatelje i kolege.” “Bio sam ‘radoholik’”, priznao je Ujka. “Sta se promenilo?” – pitao je mladic. “Ja sam se promenio”, odgovorio je Ujka. “Naucio sam da se bolje brinem o sebi i da pokazem ljudima i svojoj okolini da se i oni bolje brinu o sebi.” “’Radoholici’”, rekao je Ujka, “misle da su srecni. Oni se tako zavaravaju. Oni se, zapravo, izgube u radu, tako da nikada ne moraju da pogledaju sebe u oci.” “Drugi to cine tako sto svoj zivot ispune aktivnostima. Mesaju aktivnost sa produktivnoscu.” “Varka je u tome sto misle da puno postizu zato su tako zaposleni. Oni se, zapravo, ne bave nicim vaznim.” “Ja sam se sad posvetio najvaznijim stvarima”, rekao je Ujka. “Pre nego sto budem spreman da upravljam svojim zivotom, treba da upravljam samim sobom.” “Znaci, ti hoces da kazes da, ukoliko bolje upravljas svojim unutrasnjim ja, vise uzivas u svemu sto ti zivot nudi,” primetio je njegov necak. Ujak se nagnuo prema njemu i rekao: “To je istina.” “Ne samo da si uspesniji spolja, vec osecas i bolju unutrasnju ravnotezu i mir.” “To mi zvuci isuvise jednostavno i previse dobro da bi bilo istinito” rekao je skeptik. “Ne krivim te sto sumnjas”, odgovorio mu je Ujak. “Ali istina je da je tajna toliko prakticna i mocna, da kada to uradis, svi pobedjuju – ti, drugi i na krajucitav svet.” Kao da je zeleo da razjasni tu tajnu, starac je napisao nesto na komadicu papira, pruzio ga necaku i rekao mu da dobro obrati paznju na poslednju rec.

UPRAVLJATI POSLOM ZNACI UPRAVLJATI SVOJIM JA “Zaboravi privremeno na posao”, predlozio je Ujka. “Vraticemo se na to. Koncenrisi se na svoje ‘ja’. Moje ‘ja’ je ono sto ja zapravo jesam.Tvije ‘ja’ je zapravo ono sto si ti. Nasa ‘ja’ se razlikuju koliko i nasi otisci prstiju. O tome ‘ja’ treba da se pobrinemo.” “Zasto je to toliko vazno?” – upitao je necak. “Zato sto smo zdraviji i srecniji kada se bolje brinemo o svome ‘ja’. Tada bolje radimo i sposobniji smo da pomazemo drugima.” “Pre nekoliko godina poceo sam jasnije da uocavam srecu kad bih gledao drugu krajnost”, nastavio je Ujka. “Pitao sam se kako se osecaju ljudi koji su toliko nesrecni da zapadaju u ozbiljne depresije?” “Njima jednostavno nije stalo – do sebe samih, do drugih, cak ni do svoje okoline”, rekao je mladic. “Upravo tako”, slozio se Ujka. “Nije im stalo. A kako se osecaju ljudi u drustvu onih kojima nije nidocega stalo?” Mladic se nasmesio i rekao:”Depresivno.” Ujka se nasmejao:”Znaci, ljudi koji se lose brinu o sebi, ocigledno nisu dobri ni za druge. Kada bi bolje brinuli o sebi, da li bi to bilo bolje i za druge?” Dok je momak razmisljao, Ujka ga je upitao:”Sta je znak da se depresivni bolesnik oporavlja?”

“Pocinju vise da brinu o sebi. Cesljaju se, na primer” odvratio je mladic. Ujka je klimnuo. “Da. Zdravi ljudi se dobro brinu o sebi. Bolesni ne.” “I, sta mislis das am onda uredio?” – upitao je Ujka. I odgovorio na sopstveno pitanje:”Poceo sam da zamisljam sebe kao kucepazitelja. To i ti mozes, ako zelis.” “Zamisli, ako hoces”, nastavio je, “da si kucepazitelj na dobrom glasu, u prelepoj basti, na velicanstvenom imanju. Ljudi iz celog sveta dolaze kako bi videli tvoju bastu i divili se tebi i tvome radu.” “Zamisli u sebi elegantne rezultate svoga rada. Oseti njihovu aromu.” Ujka je zastao kako bi zaustavio zamisljeni prizor. “Kako se osecas u ulozi takvog kucepazitelja?” Mladic je pomislio: “To je dobar osecaj. Ja se dobro osecam.” “Osecam se uravnotezenim kada vidim tri glavna polja svoje baste: ‘Ja’, ‘Ti’ i ‘Mi,’” rekao je Ujka. Necak je rekao:”Vidis sebe kako se Brines o sebi, Brines o meni I brines o nama. Da li sin a to mislio:” “Da. ‘Ja’ sam ja licno” potvrdio je Ujka. “Ti”, nastavio je, “znaci tvoje ‘Ja’. Ti imas osnovne potrbe kao I ja, pa kada imam na umu ‘Ti’, priznajem potrebe tvojeg ‘Ja’.” Dodirujuci globus koji je stajao u uglu njegove radne sobe, Ujka je rekao:”A ‘Mi’ znaci odnos koji imamo ti i ja – bilo da si ‘Ti’ clan moje porodice, moj poslovni saradnik, ili stranac na drugoj strani ovog globusa.” Ujka je odavao mir i energiju. Mladic je pozeleo da sazna jos. “Da li bi mi ispricao o prvom delu svoje filozofije:’Briga o sebi’?” “Hajde da izadjemo u bastu”, predlozio je Ujka. “Da uzivamo malo na suncu.” Mladic je pogledao ujakovu bastu. Cuo je vodu kako zubori i video prelepo cvece. Osecao je mir i tisinu. Pocinje da vidi sebe u ulozi kucepazitelja.

Ujka je primetio:”Gledajuci ovu bastu tesko mi je da setim kako sam nekad bio nesrecan.” “Sta nije valjalo?” – upitao je mladic. “Jednostavno, nisam brinuo o sebi. U pocetku nisam znao u cemu je problem. Nisam uzivao ni u svom uspehu, ni u poridici, ni sa prijateljima.” “Kad sam bolje pogledao, shvatio sam da sam vise paznje posvecivao svom poslu nego svojoj porodici, i vise svojoj porodici nego sebi samome. Dopustio sam da mi zivot izgubi ravnotezu.” Mladic je upitao: “ Sta si onda uradio?” “Jednostavno kao sto i zvuci, nekoliko puta svaki dan bi zastao i posvetio Jedan minut samom sebi.” “Jedan minut bas nije dovoljno”, usprotivio se mladic. “Dovoljno je da postanes srecniji”, rekao je stariji covek. “Pogledaj na sat. Sada sedi mirno. Nemoj da pogledas na sat sve dok ne budes imao osecaj da je prosao jedan minut, ni sekund vise ili manje.” Ujka je cekao dok je njegov necak mirno isprobavao eksperiment. Znao je sta ce se desiti. Posle onoga sto je licilo na minut, necak je pogledao na sat. Bio je iznenadjen. “Samo trideset osam sekundi”, rekao je. “Minut je duzi nego sto sam mislio.” Njegov ujak se nasmesio. To se svaki put dogadjalo. “Kada smo mirni, jedan minut dugo traje.” “Zasto jedan minut?” upitao je mladic. Ujka je objasnio:”Jer za jedan minut, u tisini sa samim sobom, mogu prvo da postanem svestan onoga sto radim, a onda mogu da izaberem i neko bolje resenje.” “Pored ostalog sto sto radim brinuci o Sebi, Tebi i Nama, ja ulazem u sebe i drugi jedan dodatni minut koji toliko puno znaci!” Momak je upitao: ”Kako to postizes?” “Jednostavno zastanem I mirno upitam sebe: ‘Da li u ovom trenutku postoji bolji nacin da se pobrinem o sebi?’ Ma kako to neverovatno izgledalo, ipak pomaze”.

“Kada zastanem za minut da bih mirno razmislio, cesto vidim bolji put. A onda, uvek kad je to moguce, ja tako postupim.” “Kako se brines o tudjem ‘Ja’”, zeleo je da zna mladic, “za jedan minut?” “Podstaknem Tebe – tvoje ‘Ja’ – da vidi da smo nas dvojica slicni. I ti treba da povedes brigu o sebi. Ja te pozivam da odvojis jedan minut kako bi zastao i blago sebi postavio isto to pitanje: ”Da li u ovom trenutku postoji bolji nacin da se pobrinem o sebi?” “Jer ti, koji vec taj odgovor imas u sebi”, rekao je Ujka, “takodje zasluzujes brigu” Mladic je upitao: “Kako se brines o Nama?” “Podstaknem svakoga od nas kako bi se mirno upitao:”Da li treba da trazim od drugoga ili od naseg odnosa da ucini nemoguce – da se pobrine o meni – ili da to ucini svako od nas i da tako nas odnos postane jos bolji?” Ujka je cuo kad je mladic sa sumnjom rekao:”Kako tako jednostavno moze da bude toliko mocno?” “Tako sto”, odgovorio je, “taj jednostavni, brzi minut gledanja i razmisljanja o sopstvenom ponasanju ili mislima vodi do necega veoma mocnog. Vodi me da unutar sebe slusam sopstvenu mudrost.” “Odvojiti Jedan minut, nekoliko puta dnevno, kako bi zastao i pogledao sta radim, jeste kao voziti kroz grad i zaustavljati se na semaforu. Crveno svetlo mi pomaze da bezbedno stignem tamo gde sam posao.” Mladic je shvatio. “Znaci, samo time sto se zaustavljas i gledas , izbegavas da na nesto naletis i da se povredis.” “Da”, rekao je Ujka. “Stanem, gledam i vidim da imam izbor: da nastavim pravo ili da promenim pravac, ili da uradim ono sto mi se cini da je najbolje za mene. “Osim toga”, dodao je, “ima manje izgleda da cu naleteti i povrediti druge ljude na raskrsnici. To mi pomaze da se brinem o sebi I o ostalima.”

“Odvajanje Jednog minuta za sebe, kad god se toga setim”, rekao je Ujka, “pokazalo se kao nesto od neprocenjive vrednosti.” “Gotovo uvek u sebi nadjem odgovor. Istina je da mi svi znamo sta je najbolje, treba samo da dovoljno dugo stojimo da bismo to uvideli..” Mladic je osetio da njegov ujak svakako zna nesto sto bi vredelo zapamtiti. Izvadio je olovku i papir i zamolio: “Mogu li nesto da zabelezim?” Nazvrljao je najbolje delove onoga sto je cuo. Ujka je poceo detaljno da objasnjava: “Da pocnemo sa brigom o sebi. Onda cemo ‘diplomirati’, kako ja to gledam, i preci na visi nivo: Briga o tebi i Briga o nama. Videces da se jedno nadogradjuje na drugo kako bi se obezbedila ravnoteza.” “Sta uradis kada zelis da to postignes?” – upitao je mladic. “Nije stvar u tome sta uradim”, rekao je Ujka. “Kad jednom dam rec da cu uraditi nesto za sebe svaki dan, nadjem veliki broj nacina da to uradim. Jednostavno pokusavam da se setim da uradim nesto za sebe onoliko cesto i isto toliko dobro koliko cinim drugima.” “Sto god ucinim za sebe, medjutim, pruza mi osecaj zbrinutosti. i upravo to me cini srecnim.” “To sto ti cinis da se pobrines o sebi, verovatno ce se razlikovati od onoga sto ja cinim u tom cilju. U stvari, deo radosti oko brige o sebi, necace, jete u tome da otkrije sta pomaze tebi licno.” “To sto ja cinim kako bi se brinuo o sebi moze da se menja iz nedelje u nedelju. Ali obicno pocinje na isti nacin.” “Kao prvo, odvojim taj dodatni minut za sebe totkom dana kako bi se zaustavio i upitao: ‘Da li u ovom trenutku postoji bolji nacin da se pobrinem o Sebi?” “Posto to ucinim, ono sto sledi zavisice od onoga sto radim ili mislim kad sebi postavim to pitanje. To obicno dovodi do promene u mom ponasanju ili u mojim mislima.” “Da li bi mi, Ujko, naveo neke specificne primere iz kojih bi video kako se ti brines o sebi?” – upitao je mladic.

“Kako da ne”, rekao je Ujka. “Secam se kad sam osecao da jednostavno nemam dovoljno vremena za sebe tokom dana.” “Usred tog osecanja besa zbog takve situacije, odvojio sam jedan minut. Neko vreme sam mirno razmislio o tome i, umesto da ostanem besan, resio sam da ujutro ustanem sat ranije i da to bude “moj” sat kojim mogu da raspolazem kako hocu tokom dana.” Ujka se nasmesio. “Ali secam se prvog jutra kad sam to probao. Bio sam umoran i nije mi se bas ustajalo. Secam se kako se pospano upitao: “Zar ne postoji bolji nacin?” “Resio sam da ustajem samo petnaest minuta ranije, ali da to vreme pomeram jednom nedeljno, tokom cetiri nedelje. Za mesec dana imao sam slobodan sat za sebe.” “Sta radis sa tim svojim stom?” – upitao je mladic. “Nisi shvatio u cemu je stvar” , rekao je Ujka. “To nije vazno, vazno je da ja osecam kako brinem osebi. U tome je stvar.” Ujka je naglasio ovo,ponavljajuci poentu. “Nema veze sta radim. Male stvari cine veliku razliku – stvari koje, mozda niko drugi ne bi primetio.” “Jos jednu stvar koju uradim kada sam u guzvi, kad sam preplavljen, jeste da sebi postavim jos jedno jednostavno pitanje: ‘Koliko ce mi to biti vazno za deset godina?’” Mladic je klimnuo glavom. “Kladim se da ti sad radis mnogo manje nevaznih stvari i verovatno si mnogo mirniji.” “To je tacno”, potvrdio je ujak. “Evo jos jedne stvari koju radim – smejem se”, dodao je starac. “Sto se cesce smejem, zdraviji sam i srecniji. Secam se jedne sjajne komendije koju sam cuo na radiju. Toliko me je nasmejala i tako sam se dobro posle toga osecao, da sam kupio nekoliko kaseta sa komendijama, za kola. Sada uzivam dok vozim i smejem se.” “Secam se kad si bio preozbiljan. Sad se vise smejes. Sta se desilo?” “Srecom imao sam prijatelja koji je imao sjajan smisao za humor”, odgovorio je njegov Ujak. “Posmatrao sam ga i video

kako je humor dobro uticao na njegov zivot. On je radio pod pritiskom kao i ja , ali izgledalo je da to ne utice na njega. Tako sam poceo da prihvatam njegovu prostodusnu filozofiju.” ”Secam se, jednom kad sam bio potisten, taj prijatelj me je pitao kako se osecam. Rekao sam da bih se najradije sakrio.” “Onad je on rekao: ‘Nema problema.’ Upitao je da li imam ormar u kuci. Rekao sam mu: ‘Naravno da imam’. Rekao je:’To ti je savrseno mesto.’Za sta?’ – upitao sam.” “’Za sakrivanje’, rekao je. ‘Udji u svoj ormar, stavi unutra stolicu, sedi I zatvori vrata.’” Ujka se nasmejao i rekao:”Uskoro sam uvideo kako je zabavna moja mala drama. Posle vise nisam morao o tome da razmisljam.” “Znaci i smejanje sebi samome je dobar nacin da se pobrines za sebe”, primetio je mladic. “Da”, rekao je Ujka. “Jos bolje, smejem se sa sobom. Uzivam u svojim ludostima, svojim nesavrsenostima i u tome sto sam samo covek.” “Tu primenim i mali trik”, dodao je Ujka. “Kakav?” – upitao je mladic. “Kad sebe shvatim isuvise ozbiljno”, rekao je Ujka, “zamislim Boga kako se zabavlja medju oblacima posmatrajuci moj napredak, zato sto ga ljudska bica zabavljaju i zato sto mu se stvarno dopadam.” “Odjednom, Bog prasne u smeh. Dovikne jednom od svojih dobrih drugara:’Dodjite da vidite sta Ujka radi! Ludilo!’” Mladic se nasmejao. “Zapamticu ovo!” “Kad se smejem sebi i cinim sebi sitne stvari, stvarno se dobro osecam”, rekao je Ujka. Nastavio je:”Zeleo si da cujes primere. Ponekad preskocim rucak i promenim rutinu. Prosetam. Ili kupim sebi neku sitnicu – nesto sto mi daje osecaj brige osebi.” “Mozda se provozam kolima da posmatram pejsaz. Ili odem na concert.”

“Ponekad sebi zakazujem sastanke usred dana kako bi uradio nesto samo za sebe. Secam se, jednom sam cak otisao u muzej umetnosti u jedanaest ujutro. Onda sam se vratio I radio za vreme rucka.” “Odlazim na lokalne ekspedicije. Vodim sebe na mesta na kojima nikad ranije nisam bio, samo da bih video kako cu se osecati kad stignem tamo. To moze da bude deo grada u kojem nikad nisam bio ili radnja u kojoj nikada nisam bio. Promena me cini zivljim, spremnijim na avanture.” “To su male stvari. Ali ima nesto vaznije.” Starac je dodao svom necaku plocicu koju je drzao na svom stolu u radnoj sobi. Na plocici je bilo napisano:

PONASAM SE PREMA SEBI ONAKO KAKO BIH VOLEO DA SE DRUGI PONASAJU PREMA MENI

“Kako to mislis?” “Kad mislim da se ljudi ne ponasaju lepo prema meni”, rekao je Ujka, “razmislim kako se sam ponasam prema sebi.”

“Sada mi je zivot lepsi jer sam se pobrinuo za sebe u tim vaznim stvarima. Ponekad jos imam osecaj da ne dobijam udeo koji mi pripada. To je obicno povodom neke sitnice. Jos mi se ne svidja kad osecam da se ne ophode dobro samnom.” “Znam kakav je to osecaj”, rekao je mladic. “Ali cim stanem shvatim da se osecam kao zrtva”, rekao je Ujka, “znam ko me progoni.” “Ti licno?” – upitao je mladic. “Ja licno”, potvrdio je Ujka. “Ubrzo se setim da mogu da budem ili svoj najbolji prijatelj ili svoj najgori neprijatelj. Sve zavisi od toga sta resim da mislim i da uradim.” “Sta bi, na primer, resio da uradis?” “Ne volim kada drugi misled a sam izneverio njihova iscekivanja. Zato izbegavam da postavljam sebi rigidne ciljeve i poredim se sa onim sto mislim da treba da budem. Kad sam razocaran u sebe samoga, to je obicno zato sto nisam ispunio ono sto sam samom sebi zadao.” “Naucio sam da ne ocekujem savrsene proslave Dana zahvalnosti, sa curkama, svecama i apsolutno zahvalnom porodicom I prijateljima.” “Sad gledam na to,” rekao je Ujka, “kao na priliku da se zahvalim za ono sto vec imam.” “Razocaranje je, znaci” rekao je mladic,”razlika izmedju fantazije i stvarnosti,” “Da”, potvrdio je Ujka.”Sada jednostavno cenim to sto se desava umesto da ga poredim s onim sto bi trebalo da se desi. Naucio sam da moj licni bol dolazi od razlike izmedju onoga sto se desava i onoga sto mislim da bi tebalo da se desava.” “Znaci, ako se okanem onoga sto mislim da nedostaje fantaziji i ako sam zahvalan za ono sto je vec dobro u stvarnosti, bicu srecniji.” “Kod mene to deluje”, rekao je njegov Ujak. “Brinem osebi tako sto uporedjujem ono sto zelim sa onim sro mi treba”, rekao je starac. “Kakva je razlika izmedju sebe zelje i potrebe?”

“Potrba je,” rekao je starac, “nesto sto je neophodno za nasu dobrobit. Zelja je nesto sto mislimo da ce nas uciniti srecnim – ali to cesto ne bude tako. Zelim cokoladu. Treba mi kiseonik.” “To mi je kao uspeh i sreca”, rekao je Ujka. “Mnogi uspesni ali nesrecni ljudi otkrili su da ih ono za cim su tezili nije ucinilo srecnim.” “Ja se osecam uspesnim kad dobijem to sto zelim”, rekao je Ujka. “Ali osecam se srecnim kada zelim to sto dobijem.” “Opet stvari vidim jasnije” , objasnio je Ujka, “kad zastanem i pogledam za cim to tezim.” Ujka je napravio pauzu kako bi njegov necak uvideo vaznost onoga sto je upravo nameravao da kaze. “Nikad, nikad ne mozemo da dobijemo dovoljno onoga sto nam treba.” “To je kao kad zelis novac, dobijes ga, otkrijes da te ne cini srecnim , a ipak zelis jos, nadajuci se da ce te to uciniti srecnim.” “Kako onda znas sta ti je potrebno, Ujko?” “Tako sto posvetim vreme razmisljanju o tome sta mene cini srecnim. Ponekad sam raspolozen da zapisem neke stvari i analiziram ih. Ponekad, opet, odemu setnju i slusam sebe u tisini.” “Kada odvojim minut kako bih se upitao: ‘Da li mi je stvarno potrebno to sto jurim?’, cesto prestanem da ga jurim.” “To me podseca na moj kurs padobranstva”, rekao je mladic. “Video sam jednog decka koji je leteo dok je instruktor urlao odozdo:’Pazi na parkirane automobile! Nemoj da padnes na zeleni automobil! Kazem nemoj da padnes na zeleni…’ Pogodi gde je pao?” “Pravo na zeleni automobile”, nastavio je. “Instruktor mi je rekao:’Neka ti to bude pouka. Nikad ne gledaj tamo gde ne zelis da ides.’” “Pocinjem da shvatam”, dodao je necak. “Stres u zivotu se moze smanjiti ako niste usmereni ka necemu sto vam ne treba.” “Naravno. Sta mislis, kako bismo se ti ili ja osecali kad bismo se jako trudili da nesto postignemo i na kraju otkrijemo da nam to uopste nije bilo potrebno?”

“Ja bih bio razocaran”, rekao je mladic, “mozda i deprimiran. Znaci, stvarno se isplati da zastanes i razmislis.” “Upravo tako! Ako ja necu da odvojim vreme da zastanem i pogledam sta je zaista najbolje za mene, ko ce onda?” To je, zaista krajnje jednostavno. Sto se vise brinem osebi, osecam se bolje zbrinutim.” “Sta radis, Ujko,kad ti stvari lose idu? Kako brines o sebi?” “Gledam preko loseg sve dok ne naidjem na dobro. Ti ces, mozda, zeleti to isto kad ti lose ide. “Pokusacu”, rekao je mladic. “Smem li da te upitam sta jos deluje kod tebe?” “Da. Ucinim svoj zivot manje komplikovanim, “ rekao je Ujka. “To je brz nacin da se smanji stres. Redukujem stvari sve dok ne naidjem na srz onoga sto me cini srecnim.” “Kada dodjem do jednostavnog, drzim se jednostavnog. Sto mi je zivot jednostavniji, mirniji je.” “Cime pojednostavljujes svoj zivot, Ujko?” Ujka ga je opet provocirao: “Mislim da ja tebe treba da upitam sta mozes da uradis kako bi pojednostavio svoj zivot.” Ujka je ustao i prosetao u krug. “Posveticu ti jos malo vremena ovoga jutra, a onda idem da igram.” “Da igras?” upitao je mladic. “Igra je kao smejanje”, odgovorio je Ujka. “To je takodje, jedan od nacina da se pobrinem o sebe.” “Igra je za telo sto i pozitivan stav za duh. Sto se tice igre, ja volim da igram tenis sa svojim drugarima i da idem na nudisticku plazu sa tvojom ujnom.” Necak se nasmesio. “Mislim da bi ti se dopao jedan moj prijatelj. Njegov zivot nije bez problema, ali njegov zivotni stav je vrlo pozitivan. Misli da je zivot igra.” “Pre nego sto otvori oci ujutru, uvek se protegli sto jace moze. Kaze da, ako ne dodirne ivice mrtvackog kovcega dok se tegli, zna d ace mu dan biti dobar!”

Ujka se nasmejao. “U zivotnom stavu je stos. Jedini i najbolji nacin da se pobrines o sebi je tvoj pogled na zivot. Imas perspektivu koja te ili uzdigne ili srusi. A stav se moze izabrati.” “Kako starim i postajem – nadam se – pametniji”, dodao je Ujka, “cini mi se da zapravo postoje samo dve osnovne emocije u mom zivotu. Te dve emocije su Ljubav (pozitivna) I Strah (negativna). Jedna je odsustvo druge. Moze biti da su sve druge emocije varijacije ove dve.” “A anksioznost?” – upitao je mladic. “Anksioznost je strah od nepoznatog,” odgovorio je Ujka. “Kad god ne vodim racuna o sebi” , priznao je Ujka, “shvatim da cinim nesto iz straha.” “Kada odlucim da radim iz ljubavi”, dodao je, “osecam se zbrinuto. Osecam se srecnim.” “Znaci kad donesem odluku”, rekao je Ujka, “upitam se:’Da li sam ovu odluku doneo iz ljubavi ili iz straha?’” “Odluke donesene iz straha, bio ja toga svestan ili ne, ne ispadnu najbolje za mene.” Mladic je priznao sebi da nip o njega ne ispadnu dobro. “Kada donesem odluku zasnovanu na ljubavi (odsustvu straha) , nastavio je Ujka, “osecam se dobro – cak i pre nego sto znam za rezultat.” “Jos jedan nacin na koji brinem o sebi je izdvajanje dela vremena i novca.” “Kako je to primer tvoje brige o sebi?” “Tako sto kad odvojim novac i vreme ,” rekao je Ujka, “to me uvek podseti na to da se ne bojim. Verujem da cu uvek imati dovoljno kako bih delio sa drugima.” “I kada se bojim”, dodao je Ujka, “pokusavam da donesem odluke koje se ne zasnivaju na strahu. Volim taj osecaj kad odlucim da se necu bojati.” Ujak mi je zvucao tako jasno; mladic se pitao da li ce on ikada nauciti da brine o sebi. Kao da cita misli svog necaka, Ujka je rekao: “Hajde da ti ispricam istinitu pricu. Kad je moj komsija bio mlad , nije znao da li

da prihvati posao koji su mu ponudili u Njujorku. Zato je za savet upitao jednog starog gospodina, kojeg je vrlo postovao.” “Starac mu je savetovao: ‘Idi sam u Njujork. Putuj kroz celu zemlju vozom. Nemoj poneti nista za citanje niti za pisanje. Uzmi povratni kupe. Neka ti posluzitelj donese sve obroke. Nemoj sa nikim razgovarati. To ti je moj savet.’” “Komsija mi je rekao da je ubrzo zazalio sto je prihvatio starcev savet. Ali je ucinio onako kako mu je savetovano.” “Posle nekoliko dana dosadilo mu je da posmatra pejzaz kroz prozor. Sta mislis da je onda uradio?” “Poceo je da misli?” upitao je mladic. “Naravno”, rekao je Ujka. “Dovoljno dugo je stajao da bi se pobrinuo o sebi – dozvolio je da mu odgovor sam dodje. Kad je stigao u Njujork, vec je znao da treba da prihvati posao. Prihvatio ga je i postao veoma uspesan.” “Znaci da je sve vreme odgovor bio u njemu.” “Naravno. A starac je znao da ce ga on otkriti.” “Kad je nas komsija odvojio vreme da zastane i provede mirne trenutke sa samim sobom, otkrio je kako da se na najbolji nacin pobrine za sebe. To mu je pomoglo i da se bolje brine o svojoj porodici.To isto vazi i za nas.” “Mi svi znamo sta je dobro za nas. Samo nam treba dovoljno vremena da se pobrinemo o sebi.” “Pogodi sta cu ti sad savetovati da uradis?” Mladic se nasmesio i rekao: “Mislim, Ujka, da cu da se provozam nekom vrstom voza – sam.”

PRVI DEO BRIGA O MENI

BRIGA O MENI

Proslo je nedelju dana otkako je mladic napustio kucu svog ujaka. Ali, nije bio onoliko srecan koliko se nadao d ace biti. Procitao je beleske koje je pohvatao za vreme znacajnih razgovora sa ujakom. Ali, otkrio je da je jedno govoriti o odvajanju Jednog minuta za sebe. Uraditi je bilo nesto sasvim drugo. Mladic to jednostavno nije uradio. “Mozda ne verujem da ce upaliti”, mislio je dok se vozio kolima. “Ili to, mozda, zahteva malo samodiscipline.” Promena je bila teza nego sto je ocekivao. Morao je da prizna da ne voli promene. Ali, takodje je znao da ce, ako zeli da bude srecniji, morati nesto da promeni. Resio je da ponovo procita svoje beleske i da odluci sta ce pokusati da uradi. U medjuvremenu , ugasio je radio i mislio o onome sto je cuo od ujaka. Zbog necega se setio kako je Ujka rekao da je jedno od njegovih licnih resenja…

---------------------------------------------------------------------------------------

POJEDNOSTAVITI

Ujka je rekao da on stalno svodi stvari na najjednostavnije i najosnovnije istine. Ali mladic je verovao da je zivot komplikovaniji od toga. U svakom slucaju, njegov licni zivot mu se cinio teskim i kompleksnim. Zato je imao problema s idejom pojednostavljenja. Medjutim, kako za vreme voznje nije mogao ponovo da cita beleske, resio je da pokusa da se seti najjednostavnije i najosnovnije stvari o kojoj je ujak govorio. Setio se ideja o razlikovanju onoga sto zeli od onoga sto mu je potrebno i izmedju ocekivanja fantazije i uzivanja u stvarnosti. Setio se i drugih stvari koje su mu se cinile vaznim na putu da postane srecniji. Ali one mu se nisu cinile tako jednostavnim. “Koja je najjednostavnija ideja koju bih odmah mogao da primenim?” – pokusavao je da se seti. U tom trenutku naisao je na crveno svetlo. Nasmesio se. Setio se jednostavne ideje: da stane, pogleda, saslusa. Da zastane za minut; da se upita kako da s pobrine za sebe; da saslusa sopstvenu unutrasnju mudrost. To je mogao da ucini sada. Video je da nema nikoga iza njega. Stajao je tamo citav minut. Zastao je i upitao se: “Koji je trenutno najbolji nacin da se pobrinem za Sebe?” Osluskivao je sebe u tisini. Dok je cekajuci na semaforu gledao kroz prljavo prednje staklo, namrstio se. “Moram vec jednom da operem ta kola”, pomislio je. Mladic se uvek osecao bolje kad je vozio cista kola. U stvari, prljava, neorganizovana, neodrzavana kola su uticala na to da se i sam tako oseca, mada, uglavnom, toga nije bio svestan. Ali mislio je da je isuvise zauzet kako bi odvojio vreme da odveze kola na pranje.

Shvatio je da je vec neko vreme razmisljao o tome da ih odveze na pranje, ili barem da stavi vodu u prskalicu za prednje staklo. Obicno je mislio da ima drugog posla, pa je to ignorisao. To je zavrsilo time sto je gledao kroz prljavo staklo i osecao da nista nije ucinio sto bi ga ucinilo srecnijim. Mladic je pogledao kroz prljavo prednje staklo, video da moze da produzi i prosao kroz semafor. Vec je znao sta ce da uradi. Samo se pitao zasto to ranije nije uradio. Odvojio je vreme da se odveze do benzinske pumpe sa servisom za pranje kola, opere kola i napuni prskalice za prednje staklo. Telefonirao je zeni da joj javi sta radi i da ce malo zakasniti. Kad je ponudio da plati svojom prestiznom kreditnom karticom , saznao je da na pumpi ne primaju kartice. Nisu popustali. Zeleli su gotovinu. Da mu se ranije tako nesto desilo nakon napornog radnog dana, iznervirao bi se. Ali, osecao se dobro. Bilo mu je drago sto je odvojio vreme da uradi nesto za sebe. A kola su se sijala – dobro su obavili posao. Nasmesio se, platio u gotovom i krenuo dalje. Mislio je: “Neverovatno je kako tako mala stvar kao sto je pranje automobila moze da ucini tako veliku razliku.” Pogledao je kroz cisto prednje staklo i nasmesio se. “Vidim svet drugacije kad brinem osebi.” Obicno je bio pod stresom kad bi se vratio kuci sa posla. Popio bi pice i gledao televiziju. Medjutim, te noci je resio da cita knjigu o jednostavnim tehnikama relaksacije kako bi smanjio stres. Bio se odvikao od citanja , tako da je procitao samo deo knjige. Onda je gledao televiziju sa zenom i decom. To je delovalo opustajuce ali i dosadno. Sledece noci, medjutim, zavrsio je knjigu. U pocetku je bio razocaran jer je knjiga opisivala neku zaista jednostavnu tehniku.

Pitao se da li ce to upaliti. Ali, posle nekoliko noci nasao je miran kutak i seo na stolicu, sa oba stopala na podu i zatvorenim ocima. Udisao je i izdisao polako. Onda je u sebi mirno ponavljao rec “jedan”. Pokusavao je da ne misli ninasta drugo nego na rec “jedan”. Osecao je kako se opusta. Kada su mu nadolazile druge, uznemirujuce, misli, lagano bi ih odagnao ponavljajuci u sebi “jedan”. Radio je to nekih dvadeset minuta. U pocetku mu se rezultati nisu cinili tako sjajnim. Ali ponavljao je ovaj jednostavni metod relaksacije svakog jutra pre nego sto je isao na posao i opet svake veceri. Onda se nesto desilo. Nije znao kad se to desilo ali je u izvesnom trenutku shvatio da je opusteniji. Osecao je mnogo manju napetost u vratu i ramenima. Osecao je manji stres. Ponovo je procitao neke delove knjige. Sto je vise proucavao i ponavljao metod relaksacije, manje je osecao stres. I postajao je mirniji. Resio je da nastavi da primenjuje tehniku realaksacije. Sledece nedelje mladic je krenuo na poslovni put u nekoliko gradova. To je bilo vazno putovanje i pratila su ga dvojica kolega. Let iz Bostona bio je pomeren. Trebalo je da stigne u Los Andjeles u devet uvece – ponoc prema bostonskom vremenu. Ali avion je kasnio dva sata u polasku. Mislili su da ce stici u dva ujutru po “njihovom” vremenu. Svi su znali koliko je vazan sastanak rano sledeceg jutra. Zato je svako od njih jedva cekao da udje u svoju hotelsku sobu i odmori se. Ali aerodrom West Coast je bio u magli. Dok su se spustali, mladic je osetio kako se avion iznenada ponovo dize. Kasnije su saznali kako je to ucinjeno da nebi naleteli na neki drugi avion u magli. Receno im je da ce morati da slete u San Dijegu – udaljenom preko 150 km. Morace tri sata da se voze autobusom do svog hotela. Bice srecni ako uopste udju u krevet pre sastanka.

Mladic je bio iscrpljen. Onda je ucinio nesto kako bi se bolje pobrinuo o sebi. Vozeci se autobusom, besno je razmisljao o onome sto se desilo. Da je avion krenuo na vreme, mozda bi stigao pre nego sto se magla spustila. Ili, mozda su se mogli spustiti i po magli i tako izbeci dugo putovanje autobusom. Osecao je umor. Mislio je da se nece dobro ponasati na sastanku kad je tako umoran. Nije se osecao bas zbrinutim – naprotiv. Onda je za minut zastao i upitao se da li postoji bolji nacin da sebe zbrine. Nije mogao da promeni okolnosti. Zato je gledao ono sto moze da promeni: svoje razmisljanje. Znao je da ga gubitak vremena nervira. Zato je resio da baci drugaciji pogled na okolnosti. Nije vise video sebe kako gubi vreme u autobusu. Video je sebe u avionskoj nesreci koja se mogla dogoditi u opasnoj magli.Ubzo je shvatio da bi mu avionska nesreca oduzela mnogo vise vremena. Uskoro se osecao sjajno vozeci se u prijatnom, konfornom autobusu. U tom trenutku, vozeci se autobusom nocu kroz Juznu Kaliforniju, shvatio je o cemu je Ujka pricao. Ima jedna stvar koja se moze uciniti za samo jedan minut – nesto sto moze sve da promeni.

---------------------------------------------------------------------------------------

ZA JEDAN MINUT MOGU DA PROMENIM SVOJ STAV I ZA TAJ MINUT MOGU DA PROMENIM CITAV DAN

---------------------------------------------------------------

Mladic je zaboravio sta je Ujka rekao - da je jedna od stvari koje mu pomazu da bude srecniji da posmatra situaciju sa obe strane, ostavljajuci lose iza sebe. On je to, medjutim, uradio tako sto je jednostavno pitao i osluskivao svoju unutrasnju mudrost On je sam otkrio vrednost pozitivnog stava. I bio je srecniji. Mladic je bio zapanjen sto je tako mentalno odmoran za sastanak. Kad je video koliko je u boljem stanju nego njegove kojege, obecao je da ce podeliti svoje znanje s njima, ako ga upitaju. Ali nisu ga upitali. Za mladica je to bio pravi proboj. Cesto su mu govorili da pozitivan stav pomaze. Ali, nerviralo ga je kad bi cuo kako je “mracan trenutak koji gusenica zove krajem sveta, trenutak pun sunca koji leptir zove pocetak.” Uvidjao je da u tome ima nesto. Sada je znao vrednost pozitivnog stave. Imao ga je. Uprkos svojim sumnjama, mislio je: “Odvajanje Jednog minuta za mene zaista deluje. Dozvoljava da predjem u mudri deo za sebe.” Tako je poceo to da radi cesce. Jednog jutra, dok se tusirao i trljao iza uha, setio se koznog osipa na tom mestu koji ga vec mesecima uznemiruje. Stalno ga je svrbelo i iritiralo. Osip se opet vratio ali on na to nije obracao paznju. Onda je zastao za minut. Nasmesio se i upitao se ne postoji li bolji nacin da brine o sebi. Ubrzo je znao sta da cini. Bilo je tako ocigledno. Samo, nikad nije odvojio vreme da to uradi. Odvojio je minut da telefonira dermatologu i zakaze pregled, na koji je otisao za tri dana. Izlazeci iz ordinacije, u kojoj je proveo cetrdeset pet minuta, mladic se vec bolje osecao sam sa sobom.

Postavljena je dijagnoza, primenjen efikasan lek i svrab je vec nestao. Takodje mu je receno da ce osip nestati ako lek bude upotrebljavao nekoliko puta dnevno. Saznao je da vise nece imati takvih problema ukoliko prestane dejstvo stetnih hemikalija koje se nalaze u pogresnoj vrsti sampona koje je koristio. Pitao se zasto nije poceo o sebi da brine ranije – i cesce. Ponekad, medjutim, mladic bi zaboravio da ucini ono za sta je znao da je dobro za njega. Shvatio je, dakle, da ce morati da ucini disciplinovani napor kako bi se promenio. Znao je da je jedan od najboljih nacina da promeni svoje ponasanje da stalno odvaja Jedan minut za sebe, sve dok mu to jednog dana ne postane lako i prirodno. Zivot ce tako postati bolji. Naucio je i iznova ucio da zastane za minut nekoliko puta dnevno da blize pogleda sta radi ili sta misli. Onda se upitao: “Kako u ovom trenutku mogu bolje da se pobrinem za Sebe?” Osluskivao bi i obicno bi nasao odgovor. Nesumnjivo mu je trebalo vise od jednog minuta, shvatio je, da se dobro brine o sebi. Ali sada je video o cemu je Ujka govorio. “Odvajanjem jednog minuta za mene, “ mislio je , “pomaze mi da bolje mislim i bolje radim nego ranije.” Otkrivao je nove nacine vodjenja racuna o sebi. I osecao se bolje zbog toga. Za mesec dana mladic se promenio. Bio je srecniji. Ali, mada je to delovalo, bio je razocaran sto je cesto zaboravljao da ucini ono sto je trebalo. Setio se price o decaku koji je dosao kuci posle prvog dana u skoli i mama i tata su ga pitali da li je mnogo naucio tog dana. Dete je reklo: “Ne, moram sutra ponovo da odem u skolu.” Tako se mladic osecao. Svako dan mu se cinilo da mora iznova da uci da se brine o sebi.

Znao je , medjutim, da ce to ciniti sve cesce. Jer je znao da to ima efekta. Pitao se, ipak, zasto je to tako efikasno.

ZASTO JE BRIGA O MENI EFIKASNA

Nedelje su mu brzo prolazile. Sumnjao je da ce to delovati, ali ipak je uradi ono sto mu je Ujak predlozio. Poceo je da dovodi svoj zivot u ravnotezu. Ucio je da brine o sebi bar onoliko koliko o drugima, ukljujuci posao i porodicu. I bio je srecniji nego dugo pre toga. “Hvala ti Ujko”, rekao je, ulazeci, u starcevu kucu. “To sto si mi ispricao o Brizi o sebi stvarno deluje.” “Vec se osecam srecnijim i zdravijim.” “Imam vise energile. Cak i raspolozenje mi se promenilo. Vise uzivam u zivotu.” Ali pitao se zasto je to tako efikasno, zasto ja i mnogi drugi ljudi koje poznajem nismo brinuli o sebi ranij?” “I drugo, zasto je to tako efikasno?” “Kao prvo”, rekao je njegov ujak, “svi smo mi nekad dobro brinuli o sebi. Kad smo bili deca, Trazili smo ono sto nam treba i dobijali. Nase prve reci ukljucuju ‘ja’, ‘meni’, ‘hocu’”.

“Onda smo poceli da razmisljamo o drugima. Naucili smo reci kao sto su ‘ti’, ‘vi’, ‘oni’, ‘mi’, ‘nas’”. To je prirodan tok stvari: da mislimo o sebi i da onda predjemo na razmisljanje o drugima. To isto vazi i kad smo odrasli.” “Sad cu te upitati nesto,” rekao je Ujka. “O kome najvise razmisljas?” Mladic je za trenutak razmislio, a onda se zacrveneo. “O sebi”, priznao je. “Svi mi najvise razmisljamo o sebi”, rekao je Ujka. “To je normalno i prirodno Kad to cinimo bez grize savesti, automatski prelazimo na razmisljanje o drugima. Ali vecina od nas se boji da je to sebicno.” “Kad smo bili mladi, drugi ljudi s dobrim namerama su se plasili za nas. Plasili su se da, ako isuvise razmisljamo o sebi, nikada necemo preci na razmisljanje o interesima drugih. Znali su da takav egoizam ne funkcionise u zivotu.” “Tako su oni, umesto da nam s poverenjem dopuste da brinemo o sebi pa tek onda o drugima, zahtevali od nas da obrnemo prirodan tok stvari: da sebe stavimo na poslednje mesto, kao kad stavis kola ispred konja.” “Zamosli das u drugi ‘kola’, koja si ti postavio ispred sebe, ‘konja’. Sad zamisli sebe i ostale kako se trudite da stignete negde u tom polozaju. Pokusaj da zamislis! Osecas li frustraciju?” “Da li to ima efekta za bilo koga?” – upitao je Ujka. Mladic je priznao:”Ne. Znaci, ako ne mem da postavim stvari prema njihovom prirodnom toku, ne mogu mnogo da napredujem.” “Upravo tako”, rekao je Ujka. “Ali na putu ka sreci, da se tako izrazim, mi cesto postavljamo druge na prvo mesto,a sebe na poslednje. To nam ne pomaze da daleko odmaknemo. Stagniramo.” “Ako je prirodno da prvo mislimo na sebe, zasto se zbog toga osecamo krivim?” – upitao je necak.

“Vratimo se unazad i bacimo pogled na svoje detinjstvo”, predlozio je Ujka. “Secas li se kako si crtao lice kad si bio mali?” Ne cekajuci odgovor, Ujak je rekao:”Pogledaj crteze svog deteta danas i videces da crta nos kao dva kruzica.” “Naravno”, nasmejao se mladic. “Kad sam ja bio mali i gledao svoje roditelje odole, izgledali su mi visoki kao drvo sekvoje. Sve sto sam video bio je donji deo nosa: nozdrve – dve okruglr rupe.” “Iz te perspective”, primetio je Ujak, “slusali smo dobronamerne savete od svojih starijih. To sto bi oni rekli sa visine imalo je uticaja.” “U stvari, toliko su nam cesto govorili kad smo bili mladi, da se kladim”, provocirao je Ujka,”da ne mogu da pocnem sledecu recenicu a da je ti ne zavrsis.” “Koja je to recenica?” – upitao je mladic. Ujka je poceo:”Sta ti mislis…ko…” “Si ti?!!!” – dovrsio je mladic recenicu. “Znaci, cuo si je”, nasmejao se Ujka. “Naravno, ja nikad nisam rekao takvu glupost svojoj deci.” “Niposto”, rekao je Ujak podrugljivo. “Evo jos jedna. Vidi da li ti zvuci poznato.” “Zar nikad …ne mislis…ni o kome…” “Osim o sebi?!!!” – dovrsio je njegov necak. “Naravno. Nasi roditelji su se samo trudili da unesu u nas obzir prema drugima.” “Ali sta je vecina nas cula? Culi smo da treba da postavimo druge ispred sebe.” “Pogodi onda kako se osecamo i gde smo ako sebe stavimo na poslednje mesto?” – upitao je njegov Ujak. “Poslednji”, uzdahnuo je mladic. “Da. Da li se secas kako si se osecao kao decak kad si stalno postavljao svoje interese iza interesa drugih?” “Nosam to voleo”, rekao je mladic. “Jos uvek ne volim to.” “Niko to ne voli”, primetio je Ujka, “ako je iskren sa samim sobom. Znali smo to kao deca. To je urodjeno znanje koje imamo.”

“Razumljivo je da su se nasi roditelji plasili da cemo postati mala cudovista koja ce gaziti po osecanjima drugih. Tako su oni, od silnog nastojanja da postanemo dovoljno mudri, da imamo obzira prema drugima, zaboravili da nama daju istu tu cast.” “Ako smo to dovoljno cesto slusali, postavljali smo se na kraj reda.” Ujka je zatim upitao:” Da li si ikad cuo za efekat zutog slona?” “Ne, jos nisam”, nasmesio se mladic. “Sad ces cuti”, rekao je Ujka, “hteo-ne hteo. Time ces nauciti jednu jednostavnu istinu o svojoj podsvesti. Molim te, ucini sto ti kazem: nemoj, ponavljam, nemoj da mislis o zutim slonovima.” Njegov necak je poceo da se smeje. “Nemoj da mislis ni o jednom zutom slonu, a kamoli o krdu zutih slonova koji jure kroz prasnjave ravnice Afrike.” “Dakle, o cemu si razmisljao?” Mladic se nasmesio. “O zutim slonovima.” “Vidis”, primetio je Ujka. “Nasa podsvest nema filtera. Prima u sebe svaku sliku, cek i ako je nestvarna. Neka od nasih ubedjenja nisu stvarnija od zutih slonova, ali ipak igraju u nasim mislima.” “Ono sto cujemo od drugih dopier do naseg razuma kao slika. A u ono sto dovoljno cesto vidimo i cujemo, imamo tendeciju I da poverujemo.” “Cesto verujemo u bar dve stvari koje rade protiv nas”, rekao je Ujka. “Prvo, pogresno mislimo da uvek treba druge da stavimo na prvo mesto, a sebe na poslednje. Istina je da treba da postignemo ravnotezu izmedju nasih ineresa i interesa drugih “Drugo, cesto verujemo da ne zasluzujemo da mislimo o sebi. Istina je da zasluzujemo.” “A sada”, rekao je Ujka uzbudjeno, “mozemo da bacimo optimistican i srecniji pogled na zivot. Razmisli o poslednjih nekoliko nedelja kad si vodio vise racuna o sebi. Da li si bio manje ljut?” “Da! Moja zena i drugi su to primetili.” Ujka je rekao:”razlog za to je jednostavan:

---------------------------------------------------------------------------------------

KADA VODIM BRIGU OSEBI, MANJE SE LJUTIM –

NA SEBE I DRUGE.

A KAD SAM SRECNIJI, BOLJE RADIM I BOLJE SE PONASAM PREMA DRUGIMA.

----------------------------------------------------------------------

“Ne ljutis se jer najzad radis ono sto ti se oduvek cinilo razumnim”, rekao je Ujka. “Dovodis svoj zivot u ravnotezu time sto posvecujes paznju sebi barem koliko i drugima. Zato nisi vise frustriran.” “Nije cudno sto i drugi primecuju da si bolje raspolozen. Verovatno ih vise ne krivis za to sto cinis sebi.” “Znas”, rekao je mladic, “to mi zaista zvuci logicno. Tako se osecam u poslednje vreme.” “Ali, zasto”, upitao je mladic, “jednominutni pristup tako dobro funkcionise? Tako je jednostavan da mi nije jasno zasto je tako mocan.” “Jedan minut za sebe”, odgovorio je Ujka, “jednostavna je primena drevne mudrosti u svakodnevnom zivotu.” “Taj metod su opisali mnogi ljudi u raznim kulturama kroz vekove, ukljucujuci Kineze, Indijance I kulture Bliskog Istoka. Filozofiju zen-budizma to zovu moc samoposmatranja”. “To je sposobnost koju svako od nas poseduje, a malo nas koristi. Moc samoposmatranja pocinje u trenutku tisine. Ovim metodom, to traje jedan minut. To je samo pocetak procesa, naravno.” “Za vreme te tisine mozemo da pocnemo da posmatramo… sta radimo - ili mislimo. Mozemo da posmatramo svoje ja. “ Mladic je shvatio: “A kada vidimo sta radimo… onda mozemo… da promenimo to sto radimo. Je li to to?” “To je gotovo to”, rekao je Ujka. “Ne radi se toliko o tome da mozemo da promenimo ono sto radimo. Vise je u pitanju to da mozemo da odaberemo ono sto radimo.” “Mozemo da odaberemo da se promenimo”, rekao je Ujka, “ili da se ne promenimo. Poenta je u tome da za jedan jedini minut mozemo da sagledamo svoje ponasanje ili svoje misli.” “Onad mozemo da odaberemo svoju sledecu misao ili sledeci tok naseg ponasanja. Mozemo da pocnemo da vise vodimo racuna osebi. Ali to je samo pocetak.” “Da li jeto samo pocetak zato sto zapocinje veci proces?” upitao je mladic.

“Upravo tako” , slozio se Ujka. “Taj Jedan minut moze da otvori veci svet za svakog od nas.” “Kakav svet?” – upitao je mladic. “Svet tisine u koji ulazis je tvoj sopstveni unutrasnji svet – tvoje ja, “ odgovorio je ujka. “To se kroz vekove nazivalo razlicitim imenima. Ali meni je to jednostavno kao i ime koje za to koristim: Moje Najbolje Ja. Kako god da ga nazoves, moc – a to je vrlo mocno – dolazi od odvajanja vremena za tisinu i osluskivanja tog Najboljeg Ja.” “Sta je moje Najbolje Ja?” upitao je mladic. “U svakom od nas postoji jedan deo koji zna sta je ‘najbolje’ za nas. Medjutim, savremeni covek, a to ukljucuje i nas”, primetio je Ujka, “ide toliko brzo, da projuri pored sebe, ne postujuci znake upozorenja koji nam govore da smo skrenuli sa puta i da treba da se vratimo na stazu.” “Samo kad odvojimo vreme da zastanemo, pogledamo i saslusamo sebe, mozemo da pronadjemo to sto je najbolje za nas. “Zbog toga se isplati”, rekao je Ujka, “da jednostavno provedemo jedan poseban minut sa svojim Bolji ja. Za taj minut mozemo da pocnemo da vidimo sebe.” “Svaki dan imamo priliku da brinemo o sebi i o drugima, samo ako gledamo.” “To me podseca na jednu pricu”, rekao je necak. Ujka se nasmesio. Bilo mu je drago sto njegov necak ne shvata vise zivot preozbiljno. “Jedan covek je za vreme polave ostao na svom krovu. Voda je nadolazila. Mnogi su mu nudili pomoc, ali on je odbio da napusti svoju kucu, govoreci: ‘Ja sam dobar covek. Bog ce me spasiti.’” “Na zalost, udavio se. I kako se samo razbesneo!” “Kad je otisao u raj, zalio se: ‘Boze, zasto me nisi spasio?’” Bog je rekao: ‘Poslao sam ti stablo, dva broada i helikopter.’ Zatim je slegnuo ramenima i rekao: ‘Nekim ljudima nikad nije dovoljno.’”

Ujak se nasmejao. “Ovo je dobro. Kad ne vodimo dovoljno racuna o sebi, drugi nikad ne mogu da ucine dovoljno kako bi nas usrecili.” “Moram da priznam”, rekao je mladic,”ma koliko to bilo jednostavno, kad god to uradim, u stanju sam da izvucem najbolji deo sebe.” “A kad izvucemo najbolji deo sebe”, primetio je Ujka, “cije najbolje ja takodje dolazi do izrazaja?” “Drugih ljudi?” – upitao je mladic. “Upravo tako”, potvrdo je Ujka. “U stvari, jedna od najvecih radosti u brizi o samome sebi je sto otkrijes da je to ujedno I najbolji put da se pobrines o drugima. Kad ja to ucinim , svi pobedjujemo.” “Ali to je tema za naredni dan.”

REZIME : BRIGA O MENI

Mladic je razmislio o svemu sto je cuo. Njegove misli pomesale su se sa mislima njegovog Ujaka. “Hvala ti ujka”, sto si podelio svoju mudrost samnom.” “Ili, jos bolje”, dodao je , “sto si mi pomogao da otkrijem svoju sopstvenu mudrost. Sada uvidjam potrebu da dovedem u ravnotezu brigu o sebi sa brigom o drugima. I osecam se bolje zbog toga.” Mladic je razmislio. “Ujka, imas li, mozda, negde napisan kratak pregled svega ovaoga?” “Imam”, odgovorio je ujka. “Kad sam u pocetku ucio kako da vodim racuna o sebi, citanje tog pregleda bilo mi je od neprocenjive vrednosti.” “Zapravo, razlog sto sam napisao taj pregled je da me na brzinu podseti sta da radim kad sam nesrecan.” “Moram da te upozorim da jos uvek ponekad zaboravim da uradim to sto znam da funkcionise. Onda sam takodje nemiran. Tajna je u delanju.”

Mladic je znao o cemu Ujka govori. “Mogu li da dobijem jedan primerak tvog kratkog pregleda?” upitao je mladic. Ujka se slozio. Starac je otvorio novcanik i pruzio svom necaku karticu sa naslovom Jedan minut za sebe. Sta je to?”  Najvazniji razlog za spoljasnji uspeh – na poslu i u zivotu – jeste unutrasnji uspeh.  Shvatam da briga o poslu znaci briga o mojem “ja”.  Za pocetak, da ucinim svoj zivot jednostavnijim.  Ponasam se prema sebi onako kako bi voleo da se drugi ponasaju prema meni. Dobar sam prema sebi.  Cesto zastanem za Jedan minut tokom dana kako bih gledao i slusao.  Posmatram sta mislim ili radim i pitam se: “Kako da se pobrinem za sebe?”  Mirno osluskujem odgovor u sebi – mudrost mog Najboljeg Ja – i otkrivam sta je zaista najbolje za mene.  Kada jasno vidim sta je najbolje za mene, obicno to i radim.

 

Zasto to funkcionise? Kad vodim racuna o sebi, manje sam ljut i srecniji sam – sa sobom i sa drugima. Kad sam srecniji, bolje radim. I bolje se ponasam prema ljudima u svojoj okolini.

DRUGI DEO BRIGA O TEBI

VISE NEGO JA

Vracajuci se u Ujakovu kucu narednog subotnjeg jutra, momak je uzviknuo: “Ne mogu da verujem, kakva razlika! Otkako sam poceo da brinem o sebi, srecniji sam i mirniji. Imam vise energije i postizem vise da uradim. Osecam se sjajno!” Ujka je bio zadovoljan. Ali on je znao i nesto vise. “Znam kako se osecas”, rekao je. “I ja sam osetio isti ushicenje kad sam prvi put sebi dopustio da se pobrinem o samom sebi.” “Ne osecas li ipak da nesto nedostaje”, - upitao ga je Ujka izazovno. Momak je bio razocaran sto mu je Ujka pokvario radost. Zato se upitao: “Da li u ovom trenutku mogu za sebe da ucinim nesto bolje, umesto da se osecam razocaranim.”Onda je resio da saslusa kako se njegov ujak s entuzijazmom seca kako mu je sve to godilo u pocetku. Potom je razmisljao zasto je Ujka izazvao takvu reakciju. Sta bi jos mogao da nauci?

“Kad si vec spomenuo”, priznao je, “nesto zaista nedostaje, nesto je nedovrseno.” Ujka ga je podsetio: “Seti se tri polja baste o kojoj smo pricali tokom naseg prvog razgovora: Briga o sebi; Briga o tebi i Briga o nama. Odatle taj osecaj nedovrsenosti.” Uzeo je zatim komad hartije. Dugo je pisao. Najzad ga je pruzio svom necaku i rekao mu: “Zamisli ovo:

---------------------------------------------------------------------------------------

RAZMISLJATI SAMO O SEBI JE KAO JESTI SAMO SVOJU OMILJENU HRANU

OBROK… ZA OBROKOM… OBROK… ZA OBROKOM… OBROK… ZA OBROKOM… OBROK… ZA OBROKOM… OBROK ZA OBROKOM… OBROK… ZA OBROKOM… OBROK…

--------------------------------------------------------------------------------------

“Shvatio sam. Shvatio sam” rekao je mladic. “To ubrzo moze da dosadi i da ti pozli.” Ujka se nasmesio i upitao: “Kome da dosadi i da pozli?” “Meni”, rekao je mladic. “I…” shvatio je onda, “ljudima u mojoj okolini.” “Sta dakle mislis da je odgovor na to?” – upitao je Ujka. Mladic je shvatio: “Odgovor je, cini mi se, da treba da uspostavim ravnotezu izmedju razmisljanja o sebi… i… brige o drugima, na neki nacin. Valjda u meri u kojoj brinem o samom sebi.” “Briga o sebi” - rekao je mladic, “koju sam naucio da primenjujem u poslednjih nekoliko nedelja vrlo dobro je uticala na mene. Srecniji sam i mirniji.” “Ali, pitam se, kakav to efekat ima na druge ljude?” “Zasto ne otkrijes?” – predlozio je Ujka. “Kako?” – upitao je mladic. Njegov Ujak se nasmesio, ali nista nije rekao. Mladic je odgovorio: “zelis da ja sam to otkrijem. Da vidimo…” “Ti se sigurno brines o samom sebi, Ujko. Predpostavljam da bih mogao da razgovaram s tvojim poznanicima. I onda da vidim kakav to efekat ima na njih.” Cim se Ujka slozio, mladic je znao s kim treba da razgovara: s poslovnim ljudima koji rade s Ujakom i, mozda kasnije, s onom osobom koja Ujka najbolje poznaje. Ustao je i rukovao se sa svojim omiljenim Ujakom. Osetio je da je vreme da se pomeri s tacke zanimanja za samog sebe.

BRIGA O TEBI

Ujkina poslovna partnerka pozdravila ga je u svojoj kancelariji. “Dakle, zelite da znate kako na druge utice kada vi s paznjom brinete o sebi.” Pomislio je : “Ona bas pogadja srz stvari. Nije ni cudo sto je na visokoj funkciji.” “Vas Ujak mi je zaista pomagao”, rekla je , “bice mi drago da ja pomognem vama, ako mogu.” “Pre nekoliko godina vas Ujak je mnogima od nas ovde dao veoma vaznu lekciju.” “On je bio sef moga sefa. Iskreno da vam kazem, bio je uzasno naporan.” Mladic je bio zapanjen. “Ali, to je bilo jako davno. Onda se nesto cudno dogodilo. Postao je prijatniji.” “A njegov posao, koji je inace veoma dobro radio, drasticno se popravio. Niko od nas nije mogao da otkrije sta mu se desilo.” “Na kraju smo skupili hrabrost dag a upitamo.”

“Umesto da nam kaze, postavljao nam je pitanja, kao da mi znamo odgovore.” Necak se nasmejao. Znao je na sta ona misli. “Vas Ujak nas je upitao: “Koliko vremena posvecujete brizi o sebi? Da li vise brinete za svoj posao nego za sebe? “Priznali smo da o sebi ne brinemo bas najbolje. Bili smo okupirani drugim stvarima.” “Onda nam je rekao kao je on sebi poceo da posvecuje vise vremena i paznje – bar onoliko koliko je posvecivao ostalima – ukljucujuci svoju porodicu i posao. Bili smo iznenadjeni.” “Zasto ste bili iznenadjeni?” “Zato sto smo primetili da mnogo uspesnije radi svoj posao. S okolinom se takodje mnogo bolje slagao. Izgledalo je upravo obrnuto od onoga sto je rekao.” “Rekao nam je da je to zato sto je vise brige posvetio sebi.” “To nam je privuklo paznju”, rekla je. “Kasnije nam je rekao da se prema drugima ponasa onako kako se ponasa prema sebi samom. To me je izazvalo da ramislim o svojim odnosima s ljudima.” “Videla sam kako je vas Ujak popravio svoje odnose s drugima, brinuci se o sebi.” “Razmisljala sam o tome. Priznala sam i njemu, i samoj sebi, das am veoma kriticna. I to mu se nije dopalo. Pitao me je koga najvise kritikujem.” “Priznala sam da najvise kritikujem samu sebe.” “Predlozio mi je da se malo bolje pobrinem o sebi i upitao gde mislim da treba da pocnem.” I zena i mladic su znali odgovor. “Tako sam pocela da odvajam minut za sebe.” “Kad god bih pocela da kritikujem sebe zbog necega, odvojila bi jedan minut da prosto zastanem, pogledam i upitam se: ‘Postoji li….?’” Mladic je dovrsio recenicu. “Postoji li u ovom trenutku bolji nacin da povedem racuna o sebi?”

“Upravo tako. Znate, neverovatno je kako mi je pomoglo samo da zastanem, pogledam i postavim sebi to pitanje. Moji odnosi sa drugima su se neverovatno popravili, kako na poslu, tako i kod kuce.” “Sta ste uradili?” “Kad god bih pocela da kritikujem sebe, zastala bih i pomislila: sta to radim Samoj sebi? Onda bih odlucila da taj kritizerski pogled zamenim razmisljanjem o necem sto mi se kod mene dopada.” “Ili, kad mi se zaista nije dopalo moje pnasanje, kritikovala bih svoje ponasanje, ali nikada samu sebe. Kad sam uvidela da ono sto radim nije i ono sto jesam, bilo je sasvim lako da prestanem to da radim.” “I sta se onda desilo?” “Pocela sam bolje da se osecam sa samom sobom. Pocela sam bolje da radim – kako sama, tako i sa drugima.” “Je li to bilo lako?” – upitao je mladic. “Ne, u pocetku ne. Bilo mi je tesko da se naviknem da odvojim minut za sebe. Samo, kad bi zastala taj jedan minut nekoliko puta dnevno, svakodnevno, stvari su se popravljale.” Mladic je pomislio koliko puta dnevno on odvaja minut za sebe. “Cak i pet puta dnevno ispadne samo pet minuta.” Resio je da to radi cesce. “Kako su se stvari popravile kod vas?” “Kad sam prestala da kritikujem sebe, prestala sam da kritikujem i druge.” “Pocela sam bolje da se slazem sa drugima na poslu i vise smo uspevali da obavimo. Postigli smo vece rezultate za krace vreme. Neverovatno je kako se to brzo odigralo.” “Glas o tome se prosirio i uskoro su ostali odvajali minut za sebe. Ocigledno s istim rezultatima.” “Kako to mislite?” – upitao je. “Diektor nas je pozvao na sastanak i objavio da smo skoro udvostrucili profit u nasem odelenju. Pitao nas je sta se to desava.”

“Kad smo mu rekli, mislim da je bio sokiran. Nasmesio se i rekao: “Sta god da je upalilo je.” “Kasnije smo culi da je i on poceo da odvaja minut za sebe.” “Zasto da ne”, primetio je mladic, “ako to stvarno deluje!” “Ironija je u tome da sam vise vremena provodila vodeci racuna o sebi nego o drugima”, rekla je. “A ipak su i moj posao , kao i drugi ljudi, imali koristi od toga. Mozete li da smislite nesto prakticnije?” “On je vama pravi ujak”, dodala je Ujkina partnerka, “ali se i prema nama ponasao kao prema necacima. Govorio nam je o onome sto treba da znamo za nase licno dobro. A sda, kad dovoljno nas bolje brine o sebi, biznis cveta.” “A nije samo biznis tu profitirao” – dodala je. Pogledala je svoju veliku kancelariju, rasirila ruke i rekla: “Kao sto vidite, posvetiti Jedan minut samom sebi, tu i tamo tokom dana , zaista se isplatilo.” Ocigledno je bila ponosna na ono sto je naucila. “Srecnija sam kod kuce i uspesnija na poslu”, rekla je, “otkako sam naucila najvazniju lekciju od vaseg ujaka.” “Naucio me je da je kljuc brige o drugima u tome da im pomognemo da se brinu o samom sebi. Drzim na stolu ovu plocicu da me podseti nato:

--------------------------------------------------------------------------------------

JEDAN OD NAJBOLJIH NACINA DA SE POMOGNE DRUGIMA JESTE DA IH PODSTAKNEM DA SE BOLJE BRINU O SEBI

I DA IH NAGRADIM KAD TO UCINE

----------------------------------------------------------------------

“Otkao sam postala svesnija ove vrlo ocigledne cinjenice”, rekla je zena, “podsticem sve oko sebe – od mog muza i dece do mojih poslovnih partnera – da bolje vode racuna o sebi.” “Oni medju nama koji najvise postizu jesmo mi koji negujemo sebe.” “Sta to cinite?” “Recimo da imamo licne ciljeve, kao sto je zelja za vecom energijom, boljim izgledom ili da se vise smejemo. Ucinimo nesto pre nego sto pocnemo da radimo svakog dana kako bismo vodili racuna o sebi. “NIje vazno sta cinimo u cilju vodjenja racuna o sebi. Radi se samo o tom sjajnom osecanju kada znamo da dovoljno postijemo sebe da stavimo sebe na prvo mesto. Mi smo barem onoliko vazni koliko i nas posao. Naravno, mi cesto odvajamno jedan minut za sebe i dok radimo – kako bismo stekli bolju perspektivu, da se vratimo u ravnotezu kad smo frustrirani nekim problemom. Neverovatno je kako vam to brzo pomaze da jasno vidite stvari.” “Ucim da mi se isplati da podsticem druge da vode racuna o sebi.” “Kad se zaista dobro pobrinem o sebi, to je najbolji nacin za koji ja znam da se pobrinete za druge.” “Zasto je to tako?” – zeleo je mladic da zna. “Zasto ne pitate moga muza?” – prdlozila je zena.

ZASTO JE BRIGA O TEBI EFIKASNA

Podne je zvonilo na trgu kad se mladic priblizio umetnikovom ateljeu. Poslovna zena je telefonirala svom muzu i on je pristao da primi njenog gosta na rucak. Slikar, koji se upravo presvlacio, skidajuci svoj kucni mantil, uneo je sveze voce i sendvice. “Drago mi je sto ste dosli” – rekao je umetnik. “Razgovor s vama o tome zasto briga o tebi deluje daje mi priliku da ponovo vidim njenu lepotu.” “Otkako sam poceo da radim to sto mi je zena predlozila – da pocnem da vodim racuna o sebi – cinim vise stvari za sebe. Ono sto je tu cudno je da mi drugi u poslednje vreme govore da se i prema njima bolje ponasam, tako da sam dosta razmisljao o tome.” “Pokusao sam to sto mi je zena predlozila jer sam znao da ona vodi racuna o sebi i video sam kakav efekat to ima.” “U pocetku nisam voleo sto ona to radi jer sam mislio da cu biti zapostavljen. Ali kasnije sam primetio da je postala pazljivija prema meni nego sto je bila.”

“Uskoro sam poceo da govorim: “ Mogla bi cesce da vodis racuna o sebi. Ovo je sjajno!” “Poceo sam da razmisljam o tome zasto briga o sebi tako dobro deluje na druge.” “Saopstio sam svoje ideje vasem Ujaku i on se slozio.” “Kada uspesno vodimo racuna o sopstvenim potrebama , zadovoljni smo samim sobom. A onda zelimo da skrenemo paznju ka drugima. Nije da moramo. Zelimo. To nam prija.” “Onada podsticemo druge da vode racuna o sebi i nagradimo ih kad to ucine. To ih zaista raduje.” “Svako voli i da je u drustvu ljudi koji vode racuna o sebi i da mu se dozvoli (kao da je za to potrebna dozvola) da vodi racuna o sebi.” “Zar vam nije ponekad tesko”, upitao je mladic, “da se setite da date drugima da vode racuna o sebi – narocito kad, zapravo, zelite da oni posvete svoju paznju vama?” “Nekad mi je bilo tesko”, priznao je umetnik, “sve dok nisam uvideo jednu ogromnu prednost za mene.” “Prednost za vas?” – upitao je posetilac. “Da. Vrlo prakticnu prednost za mene.” “O cemu to govorite?” – upitao je posetilac. Umetnik je ustao i, kao da se podruguje svom urodjenom talentu, naslikao svoju poentu na platnu. Onda ga je okrenuo i pokazao ga svome gostu. Sve reci osim jedne bile su naslikane crnom bojom. Poslednja rec bila je podvucena I naslikana crvenom bojom. Izrazio je svoju poentu.

---------------------------------------------------------------------------------------

KADA DRUGI DOBRO VODE RACUNA O SEBI, SRECNIJI SU SA SOBOM – I SA MNOM!

---------------------------------------------------------------------------------------

“Nikad nisam razmisljao otome”, rekao je mladic. “Ali u pravu ste. Moj ujak je, na primer, mnogo ljubazniji prema meni nego je bio.” “Razmislite o tome”, predlozio mi je umetnik. “Zar to nije pocelo otkako je vas Ujak ljubazniji prema sebi?” “Jeste”, uvideo je momak. “Znaci, ako zelim da se drugi bolje ophode prema meni treba da ih navedem da se bolje ophode prema sebi. Jer, sto se bolje ophode prema sebi, bolje se ophode i prema drugima. Sjajno!” “To je to”, potvrdio je umetnik. “Zbog toga nam zista koristi da pomazemo drugima da sebe vise cene i daju najbolje od sebe. Onda uzivamo u njihovom Najboljem Ja.” “Moja zena je bila dovoljno mudra i znala je to”, rekao je umetnik. “Otkao je i mene naucila da to radim, dogodila se znacajna promena u mom zivotu. A time i u njenom zivotu.” “Kad vodimo racuna o sebi , mi zaista dobro vodimo racuna i o drugima.” Mladic je razmislio za trenutak i rekao: “To me podseca na naizgled mali incident koji mi se desio juce, ali on mi pomaze da shvatim zncaj vasih reci.” “Sta vam se desilo?” – upitao je umetnik. “Jurio sam po prodavnicama kupujuci stvari za porodicu. Ipak sam mislio i na sebe i kupio novu kasetu. Stavio sam sve u prtljaznik, usao u kola i krenuo kuci. Kasnio sam i zaista sam zurio.” “Tek sto sam izasao kolima iz trznog centa, pozeleo sam da cujem novu kasetu, ali to bi znacilo da moram da stanem i da je izvadim iz prtljaznika, a znao sam da nemam vremena. Porodica me je cekala kod kuce.” “Onda sam shvatio da malo nedostaje da pocnem da osecam kako sam celog dana sve radio samo za druge. Onda sam se upitao…” “Da li u ovom trenutku postoji bolji nacin da se brinem o Sebi? Uskoro sam znao da postoji.”

“Stao sam pored trotoara, otvorio prtljaznik, izvadio moju novu kasetu, otpakovao je i stavio je u kasetofon. Onda sam nastavio da vozim kuci srecan, slusajuci muziku.” “Da pogodim sta se desilo”, rekao je umetnik. “Dok ste vozili kuci, osecali ste se dobro, bili ste srecni.” “Da niste stali nego samo zurili kuci , osetili biste ponovo da se bolje brinete o svima drugima nego o sebi. I stigli biste kuci neraspolozeni.” “Tacno”, priznao je necak. “Osetio bi se kao zrtva.” Onda se nasmejao svojoj ludosti. “Da pogodim sta se desilo”, rekao je umetnik. “Time sto ste stavili sebe na prvo mesto jednom sitnicom kao sto je slusanje vase muzike, vratili ste se kuci srecni i puni energije. Ne samo sto ste jedva cekali da vidite svoju porodicu, nego su i oni bili odusevljeni sto su to osetili kad ste stigli na vrata. I svi ste proveli prijatnije vece zajedno.” “Kako ste znali?” – upitao je mladic zapanjeno. “I ja sam prosao kroz to” – rekao je umetnik. “Ne na isti nacin, ali mi je poznat taj osecaj.” “Vi ste kao mnogi od nas koji ucimo ovaj novi put”, rekao je umetnik. “Ucite sami sebe da time sto bolje vodite racuna o sebi zapravo dajete ostalima veliki dar – vas samog, ali srecnijeg i prijatnijeg.” “Kad je vec o vodjenju racuna o sebi…”, rekao je umetnik posmatrajuci svoje nedovrseno platno. Mladic se nasmesio i rekao: “”Razumem.” “Znam da zelite da se vratite svom slikanju i evo, odlazim.” “Takodje sada razumem mnogo bolje kako je vodjenje racuna o sebi ujedno i najbolji put vodjenja racuna o drugima. To je najbolje za obe strane.” “Hvala sto dovoljno brinete o drugima da ste odvojili ovo vreme za mene. Mnogo ste mi pomogli.”

Mladic i umetnik su se pljesnuli rukama i rastali. Mladic je zeleo sto pre da napise pregled onoga sto je naucio. Zeleo je da zapamti. Znao je vec kod koga sada treba da ode.

REZIME: BRIGA O TEBI

Dok se vozio od umetnikovog ateljea, shvatio je koliko je vazno misliti – zaista misliti – o drugima. Mislio je da ima obzira prema drugima. Zapravo, cesto mu je vise bilo do toga sta drugi misle o njemu nego do toga sta misli sam o sebi. Najvise ga je brinulo sta drugi misle o njemu. Sada je shvatio da je drugima vazno ne sta misle o njemu, nego sta misle o sebi. Video je da je drugima od velikog prioriteta da su ljubazniji prema sebi jer su time bili manje ljuti na sebe. I ujedno manje ljuti na njega. Opet je zasao na semaforu. Ovaj put su mu stvari drugacije izgledale. Shvatio je da je u njegovom najboljem interesu da i drugi stanu i povedu brigu o sebi. Inace bi naleteli na njega i povredili ga – cak i ako to nisu nameravali. Onda je sam uvideo nesto.

Umesto da samo podstice svoje bliznje da zastanu i povedu racuna o sebi, on ce ih nagraditi pohvalom. Zaustavio je kola pored puta da napravi beleske dok su mu te ideje bile jos sveze.  “Ti” znaci “Ja” u tebi. Mi smo u sustini slicni – ti i ja. Kad imam to na umu , mogu da pomognem tebi da se bolje brines o sebi.  Znam da ti pomaze kad vodis brigu o sebi, kao sto meni pomaze da vodim brigu o sebi. Jer kad to cinis, srecniji si.  Kad si srecniji, drugi ljudi – ukljucujuci mene – srecniji su kad su s tobom.  Najbolje ti pokazujem primerom koliko je dobro za mene i ljude u mojoj okolini kad zastanem da bolje povedem brigu o sebi.  Osecam se uravnotezenim i brizljivim kad pomazem drugima da bolje vode brigu o sebi – kad sam s njima da im pomognem da to ucine.  Kad se ti brines o sebi , ti – kao ja – takodje pomazes u brizi o drugima.  Podsticem te da odvojis taj znacajan Jedan minut za svoje “ja”: da stanes i posmatras to sto radis ili mislis i upitas se postoji li bolji put za tebe.

TRECI DEO BRIGA O NAMA

VEZA POTREBNA SVIMA NAMA

Setajuci polako s Ujnom, kako su je Ujka i svi ostali zvali, mladic se setio svog detinjsta. Jos uvek se secao kolaca koje je pekla kad joj je dolazio u posetu sa svojim roditeljima. Ali u necakovom secanju ujak i ujna nisu izgledali bliski jedno drugom.”Ujna, ti i Ujka imate naizgled sjajan odnos. Je li to tacno?” Ujna se polako okrenula i odgovorila: “Jeste.” Zastala je u razmislila o svojim recima. “Ali nije uvek tako bilo. Zar se ne secas? Mozda si jos bio mali.” “Nekada je suvise bio zaokupljen poslom. A ja sam, valjda bila previse zaokupljena decom.Nismo obracali dovoljno paznje jedno na drugo. A pogotovo sto nismo obracali paznju na sebe.” “Oboje smo bili razocarani u toj vezi. To sto smo imali nije bilo ono sto smo hteli.” “Sta ste hteli?” – upitao je necak. Ujna se nasmejala. “Bas sve! Zeleli smo da se nas partner brine o nama; da oseca nas bol i nasu radost; da smo

istovremeno slobodni i vezani; da nam se ne sudi; da nas postuju; da znamo da nam nece uvek dobro ici, ali da ljubav pobedjuje svadje; das mo jedno uz drugo kad nam treba podrska; da nam je stalo; da budemo voljeni.” Nastavila je da seta u tisini. Onda je rekla: “Zeleli smo ono o cemu, verovatno, vecina parova sanja.” “Zeleli smo da smo zagrljeni; das mo negovani; das mo uzbudjeni kad smo zajedno. Da osetimo da je svako od nas vazan – narocito jedno drugom.” “Dobra veza je “, dodala je Ujna, “kao sto sigurno znas – mnostvo cudesnih stvari.” “Mislim da smo u pocetku vise voleli jedno drugo nego sto smo voleli sebe”, dodala je. “To mi se cinilo fantasticno. Ali nije dugo trajalo.” “Onda je poceo bol. Nismo hteli da se suocimo s tim, tako da smo provodili vreme izbegavajuci tu temu tako sto bismo se necim zaposlili. Ne secam se tacno cime.” “Upravo kad mi se cinilo da ce nam se veza raspasti, zivot je odjednom krenuo nabolje.” “Sta se desilo?” – upitao je necak. “Nisam znala. Ali nesto se desilo Ujki. On se u pocetku pravio kao da se nista narocito ne desava. Rekao je da se samo malo opametio. Nije hteo da mi kaze kakva se to promena desila na njemu.” “Ali ti si sama otkrila, Ujna.” Nasmesila se i rekla: “Jesam! Ne samo sto sam otkrila sta se njemu dogodilo. On je uradio jednu jednostavnu stvar, zahvaljujuci kojoj su se mnogi vazni aspekti nase veze razvili u ono za cim smo oboje zudeli.” “Onda sam naucila”, dodala je, “kako i sama da to uradim. Verovatno treba da pocnem iz pocetka.” Necak je bio zadovoljan. Osetio je da ce ovo biti dobra duga setnja.

BRIGA O NAMA

Dok je setao stazom, upitao je svoju Ujnu nesto sto je odavno zeleo da zna. “Kako”, upitao je, “mogu da zadovoljim svoje osnovne potrebe u vezi?” “Mozes da zadovoljis neke veoma vazne potrebe – kao romanticnost, neznost i osecaj pripadanja”, rekla je Ujna. “Ali ne mozes da zadovoljis svoje primarne potrebe – da postanes srecniji na primer. To sam moras da uradis.” “Cim neko od nas pribegne vezi kako bi zadovoljio svoje osnovne potrebe, pocinje da dozivljava bol. I mislimo da je za to kriva druga osoba.” “Secam se kad smo se ja i tvoj Ujak trudili da brinemo jedno o drugom. Ali sta god da smo uradili, nikada nije izgledalo dovoljno.” Onda se nasmesila. “Sad se osecam dobro zbrinutom.” “Kako se Ujka brine o tebi sada?”

“Cini mi toliko mnogo stvari. Slusa me; ponekad mi donosi kicerajske razglednice ili cvece; daje podrsku kad sam potistena; zapravo se izvini ako zna da me je povredio; igra se samnom i smeje se samnom…radi toliko stvari koje nikada ranije nije radio.” “Otkako je naucio da bolje vodi racuna o sebi, bolje vodi racuna o nama”, dodala je Ujna. “Zapravo, od svih pazljivih stvari koje cini za mene, najbolje je to sto mi pomaze da bolje vodim racuna o sebi.” Mladic je cutao. Onda je upitao: “Kako ti Ujka pomaze u tome?” “Postavlja mi ptanja kao: ‘Sta ces danas uciniti, duso?” “Zna ako ja ne brinem osebi, da cu tad naci neki razlog da me on iznervira – samo zato sto mi je u okolini – mada, zapravo, nerviram samu sebe.” “A kad se dobro pobrinem o sebi, zna da cu mnogo vise uzivati u svemu, ukljucujuci i njega.” “Ujka zna da nasa veza funkcinise zbog nase brige i komunikacije. Zna da su nam potrbni drugi ljudi pored nas kako bi se osecali srecnim i uravnotezenim.” “Tako ima obicaj da kaze: ‘Zelim da ti i ja budemo srecni s tobom, ljubavi. Zato dobro vodi racuna o sebi. I kazi mi ako mogu da ti pomognem.’” “Vidis, on zna da ja zbog mog vaspitanja, mozda, necu hteti da mislim u prvom redu o sebi. Zato mi on pomaze da to uradim.” “U pocetku je izgledalo kao da mi daje dozvolu. Sada uvidjam da mi je dao dar. Radi se o tome da mi je bila potrebna necija dozvola da se brinem o sebi.” “Znam da je to bilo i jeste za mene. On mi samo pomaze da to uvidim. I naravno, on od toga ima koristi koliko i ja. Znaci, sto vise cinim za sebe, to se njemu vise svidja.” “Zasto je to tako?” – zeleo je mladic da zna. “Zato sto kad dobro brinem o sebi”, odgovorila je ona s izlivom energije, “osecam se zaista zivom i mnogo sam zabavnija u drustvu. I takvu me tvoj Ujak voli.”

“Sta ti radis, Ujna, kad on ne obraca paznju na tebe? Kad se osecas nevoljenom?” “Kad osetim da me niko ne pazi, osecam se zapostavljenom. Onda pazim samu sebe. Uradim neku sitnicu za sebe koja mi prija – uzmem, na primer , elektricno cebe, podesim ga na osgovarajucu temperature i pripremim ga za spavanje.” “Sam osecaj elektricnog cebeta me hrani i neguje.” Nasmejala se i rekla: “Valda je to kao kad se vratis u toplinu materice.” “Ili uzmes flanelsku cebad da steknes isti taj osecaj nege i zastite.” “Poenta je u tome da ne trazim stalno od nekog drugog da me neguje. Uradim ono sto mogu sama.” “Takodje se negujem tako sto ulepsavam svoju okolinu jer okolina utice na mene.” “I na mene” rekao je njen necak. “Secam se jednom da sam videla slike Karipskih ostrva. Samim tim sto sam ih gledala, osetila sam se divno, tako da sam upotrebila iste boje za nasu spavacu sobu. Upotrebila sam boje breskve, bez i plavu boju zalaska sunca, boju peska I neba za nekoliko jastuka i cilima. To je samo za dekoraciju, ali nas je to stvarno osvezilo.” “Ali najvise negujem sebe kad stvorim lepu unutrasnju atmosveru. U stvari, na kraju sam naucila jednu stvar od tvog Ujaka, koja mi je pomogla da uzivam u svojoj vezi s njime vise nego u bilo cemu,” “Mi stalno ucimo jedno drugo ovo:

---------------------------------------------------------------------------------------

JOS VAZNIJE NEGO DA BUDEM VOLJEN JESTE DA VOLIM.

----------------------------------------------------------------------

“Nekad sam mislila “, rekla je Ujna, “da je najvaznija stvar na svetu biti voljen.” “To je, medjutim, bilo kad sam bila nesrecna.” “Ne razumem”, rekao je mladic. “Ja jos uvek mislim da je najvaznije biti voljen.” Ujna se nagnula prema njemu i upitala ga: “Kazi mi, da li si se ikada osecao dovoljno voljenim? Da lit e je iko dovoljno voleo?” Ujna nije sacekala odgovor, nije zelela da zadire u njegov privatni zivot. “Moja zelja da budem voljena” nastavila je, “ili jos gore, moja potreba da budem voljena imala je jednu veliku manu.” “Koju?” “Moja zelja ili potreba da budem voljena zavisila je u potpunosti od nekoga van mene same.” “Pre nego sto sam se opametila, bila sam odustala od brige za samom sobom. Jednostavno sam trazila od nekog drugog da obavlja taj posao. Ironija je u tome da nisam vodila racuna o najvaznijem aspektu svog zivota – ljubavi!” “Bila sam kao vecina ljudi. Zelela sam da budem voljena i imala sam izvesnu sliku u glavi o tome kako bi to trebalo da izgleda. Onda sam tu sliku poredila s tim koliko me druga osoba voli, po mom misljenju. Mislim da sam im nesvesno uvek davala ocene.” Mladic se nasmejao i rekao: “Neverovatno je koliko cesto padnu na tom ispitu.” “Oni padnu?” – upita Ujna Mladic je razmislio na trenutak. Ujna je nastavila. “Kad god sam se koncetrisala na svoju potrebu da me neko drugi voli, ubrzo bi se osetila nevoljenom.” Mladicu je u tom momentu sinulo. Nije znao zasto to ranije nikada nije uvideo. Rekao je, polako shvatajuci stvari: “A kad si se osetila nevoljenom, pocela si da ne volis.” “Naravno”, rekla je Ujna. “Vredjala sam se jer sam se osecala nevoljenom. Tako da sam se povlacila ili ljutila.”

“A posto se na tebi videlo da ne volis”, primetio je mladic, “drugima je postalo sve teze da te vole.” Sto je duze mislio o tome sto je cuo, sve vise je uvidjao nov nacin gledanja na ljubav. “Mozda”, rekao je, “postoji bolji nacin da brinemo o sebi.” Ujna se nasmejala lakodusnoscu srecne osobe. “Sada provodim manje vremena trudeci se da me drugi vole”, rekla je, “a vise vremena voleci druge.” “Naucila sam toliko mnogo o brizi o sebi od tvog Ujaka da sad mogu da mu pomognem da se bolje brine o sebi. I tako smo srecniji jedno s drugim.” “Kako pomazes Ujki da se brine o sebi?” “Na razne nacine,” odgovorila je Ujna. “Na primer, ponekad kad je previse strog prema sebi, podsetim ga da vise brine o sebi.” “Znam da se osecam najbolje kad prihvatim svoje ja”, rekla je. “Podsticem Ujku da isto tako postupa. Podsetim ga da sto vise prihvatamo sebe, srecniji smo sa sobom i jedno s drugim.” “Kako Ujka na to reaguje?” “Gotovo uvek mi je zahvalan jer brzo pocne bolje da se ophodi prema sebi. Onda se oseca bolje.” “Ponekad, medjutim, kad nije bas spreman da sidje sa sopstvene grbace, kaze: “Mozda bih mogao da iznajmim sedlo i vezem ga na ledja, pa ce mi biti udobnije!” “Naravno, cim pocnemo da se smejemo”, rekla je, “ili barem da se smesimo, stvari krenu nabolje – prvo za njega, pa onda za nas.” Mladicu je bilo prijatno u prisustvu njegove Ujne. Dobro se osecala sama sa sobom i uticala na to da se i on dobro oseca. Onda su njegove misli ponovo izazvale tu ideju. “Nemoj mi reci”, poceo je, “da se to sto ti hoces da uradis za sebe nikad ne kosi s tim sto on hoce da uradi za sebe.” Bio je iznenadjen sto cuje neprijateljski ton u svom glasu i malo se postideo sto razgovara sa svojom Ujnom na taj nacin. Ali zeleo je da zna.

“Naravno”, rekla je. “Ali to vazi u svakom slucaju. Kao sto Ujka kaze: ‘Istina je da ce ljudi na kraju ipak uraditi ono sto oni zele, pa zasto onda da se zavaravamo.’” “Ako odustanes i uradis ono sto druga osoba zeli protiv tvojih najboljih interesa, kad-tad ces zazaliti. A onda je samo pitanje vremena kad ces ti, svesno ili nesvesno, naci neki put da se osvetis toj osobi.” “Znam da to uzasno zvuci”, rekla je ujna, “ali to je istina. Kad zakopas svoj sopstveni iteres u korist nekog drugog – narocito ako nisi svestan toga – to te muci i stvari obicno krenu na gore.” “Tako da izbegavamo veci problem kasnije time sto svi vodimo racuna o sebi sada.” “To cinimo obracanjem jedno drugom i dogovaranjem kako bismo oboje dobili to sto zelimo. “Znaci”, rekao je mladic, “cela stvar je u tome da se prvo sam dobro osecas – cak i ako trenutno nije po volji druge osobe. A onda, kad se osetis srecnim i mirnim, mozes da preneses ta dobra osecanja na drugu osobu.” “Da”, rekla je ujna. “Takodje je vazno: kad gajis dobra osecanja prema drugoj osobi, to pokazes.” “To je u njihovom najboljem interesu. Do toga im je stalo.” “Kad me Ujka podrzava i podstice da vodim racuna o sebi – ja mu na mnogo nacina pokazem koliko to cenim.” Mladic se pitao da ovo nije isuvise dobro da bi bilo istinito.”Ali do konflikta uvek dodje. Sta onda radite?” Ujna se slozila. “To ne znaci da nece biti konflikta. Bice. Ali ako posteno brines o sebi, kao i o drugoj osobi, izbegavas vece konflikte s drugom osobom kasnije. “ “Ujka i ja imamo konflikte. Ne svidja vam se uvek kad se onaj drugi brine o sebi. Ponekad kad se osecamo pomalo nesigurnim, osecamo se zapostavljenim.” “Ali usred tog osecanja nesigurnosti, cesto se okrenemo sebi i tiho se upitamo: ‘postoji li u ovom trenutku bolji nacin da se brinem o Sebi?’”

“Kad to uradimo, obicno uvidimo da druga osoba radio no sto joj je potrbno i da ce nam se vratiti u dobrom raspolozrnju – prema sebi i prema nama.” “Ujka i ja smo srecni zajedno”, rekla je Ujna. “Oboje smo pronasli sjajne nacine da vodimo brigu o sebi. I mislim da stvarno cenimo sto nam druga osoba pomaze u tome. I sto nas nagradjuje kad to uradimo. Volimo to sto jesmo kad smo jedno s drugim.” “To me podseca na pesnikinju Elizabet Baret Brauning (Browning)”, rekao je mladic, “koja je napisala: ‘Volim te. Ne zbog toga kakav si. Nego zbog toga kakva sam ja. Kad sam s tobom.’” Ujna je pljesnula rukama i rekla: “Sta jos mogu da dodam?”

ZASTO JE BRIGA O NAMA EFIKASNA

Proslo je gotovo dva meseca otkako je mladic posetio svoju Ujnu. Vec je bio poceo da primenjuje to sto je naucio. “Drago mi je sto te vidim”, rekao je Ujka, kad je njegov omiljeni necak ponovo usao u njegovu kucu. “kako sam shvatio, nedavno si se lepo prosetao i popricao sa Ujnom.” “Da”, rekao je mladic. “Ona je stvarno, sjajna dama!” “Slazem se”, rekao je Ujka. “Kakva zena! Jesi li naucio nesto od nje? Ja znam da ja uvek nesto naucim.” “Naucio sam da ona misli da sada imas sjajan odnos prema njoj”, rekao je mladic. “To je tacno”, rekao je Ujka. “Ali, da li ti je rekla da nije uvek bilo tako?” “Jeste. To mi je pomoglo da popravim greske u svom ophodjenju prema zeni i deci i moram da priznam da se svi sad bolje slazemo.”

“Ali”, nastavio je, “ nisam siguran da mi je jasno kako. Zasto kad svako vodi racuna o sebi time pomaze nasim odnosima? Oduvek sam mislio da je to sebicno i da ce izazvati probleme.” “Da ti pojasnim primerom iz tvog zivota”, rekao je Ujka. “Spomenuo si da si promenio svoje ponasanje prema porodici otkako si razgovarao s Ujnom. Da li mozes da kazes kako si se promenio?” “Da”, odgovorio je mladic. “Sinoc sam dosao kuci umoran nakon napornog dana u kancelariji.” Obojica su se nasmejala tom kliseu. “Onda je jedna sitnica skoro upropastila vece.” “Sta se desilo?” – zeleo je Ujka da zna. “Zeleo sam da me pozdrave kad stignem kuci na nacin koji bi mi dao na znanje da me cene.” “Ali to se nije desilo” , pogodio je Ujka. “Pa”, rekao je mladic, “u svakom slucaju, nisam osetio to u njenom glasu. Moja zena je jednostavno rekla zdravo.” “Udaljio sam se sam. Lose sam se osecao. Mora da sam bio prilicno umoran kad sam tako reagovao, ali dok sam sebi u glavi ponovo vrteo tu scenu, mislim da sam sazaljevao samog sebe. “Onda”, nasmesio se, “upitao sam se: ‘Postoji li bolji nacin da reagujem?’” Nastavio je. “Shvatio sam da moja zena nije preterano odusevljeno rekla zdravo, ali rekla je :’Zdaravo , dragi.’ Ujka se nasmejao. “Cuo si rec ‘dragi’.” “Da. I to mi je poprevilo raspolozenje. Na kraju nam je vece kod kuce proslo u prijatnom raspolozenju.” “Sta si uradio?” “Setio sam se Ujninih reci: ‘Jos vaznije nego da budem voljen je da volim.’” “Jednostavno sam resio da vise brinem o sebi tako sto cu voleti nju umesto da trzim od nje da me voli.” “Mislio sam da ce to dobro uticati na mene. I jeste. Vratio sam se u sobu, zagrlio je i rekao joj da je volim. To joj se dopalo! Onda se izvinula sto je tako umorna…” “Od napornog dana”, rekao je ujka.

“Pogodio si”, rekao je mladic, “Verovtno ni ona nije bas brinula o sebi toga dana.” “Jos uvek sam zapanjen”, dodao je, “kako to deluje. Kako to utice na nasu srecu.” “Kljuc za dobru vezu je ravnoteza”, rekao je Ujka. “A ti si to upravo ilustrovao.” “To znaci da ne insistiramo na tome da druga osoba sve vreme misli na nas”, primetio je Ujka. “Ti si to pokazao time sto si se oslobodio svoje zamisli o tome kako treba da te pozdrave – i svog ega. Tako si se oslobodio i svog bola.” “Siguran sam da ti je jasno kako se sinocni incident lako mogao pretvoriti u eksploziju. To se desava kad jedna osoba, ili jos gore, dve osobe ne vode racuna o sebi.” “Znaci najbolje je “, rekao je mladic, “kad oboje bolje vode racuna o sebi i kad svako pomaze onom drugom da dobro vodi racuna o sebi.” “Sjajno!” – uzviknuo je starac. “Pocinjes da shvatas jedan od vaznih uslova da imas dobar odnos prema drugoj osobi.” “Kljuc za mene je, znaci, prvo da imam dobar odnos prema samom sebi” – rekao je mladic. “Da”, rekao je Ujka. “Secam se kad nisam znao za tu istinu. To su bila losa vremena u mom zivotu.” “Osecao sam se kao da nikome nije stalo do mene. Cak ni meni samom. Niko to nije zanao jer sam krio svoja osecanja.” “Secam se “, priznao je starac, “dosao sam do necega sto, nadam se vise nikada necu susresti.” “Do cega?” – upitao je mladic. “U jednom momentu,” rekao je Ujka, “poceo sam da verujem da nisam u stanju da volim ili da budem voljen.” “Ostajao bih u krevetu po nekoliko dana, govorio sam sebi da sam umoran. Sad kad razmisljam o tim vremenima, shvatam da sam bio deprimiran. Nije bilo u redu da budem deprimiran. Uvek sam na sebe gledao kao na optimistu.” “Zasto si bio deprimiran?” – upitao je mladic.

“To je zanimljivo. Nisam uopste imao razloga da budem deprimiran. Posao mi je dobro isao. Imao sam lepu kucu i porodicu. Nisam bio bolestan. Nisam imao nikakvih problema. Barem ih nisam bio svestan. Polako, kako su godine prolazile, sve vise mi je trebalo to veme u krevetu – da se odmorim, razumes.” “Zapravo”, dodao je Ujka,”zeleo sam da pobegnem.” “Od cega?” – upitao je mladic. Stari gospodin je zastao i sjaj iz ociju mu je nestao. “Od sebe”, priznao je. “NIje meni bila potrebna tudja ljubav. Koliko god ljubavi dasu mi drugi pruzali, nikad mi nije bilo dovoljno. Nisam je primao u sebe.” “Onda sam ugledao nalepnicu na nekim kolima na kojoj je pisalo: ‘Da li si zagrlio SEBE danas?’ Shvatio sam da nisam.” “Vidjao sam nalepnice na kojima pise:’Da li si skoro zagrlio svoje dete?’, ali nikad nisam video da pise: ‘Da li si zagrlio SEBE danas?’” – rekao je mladic. “Voleo bih da nabavim tu nalepnicu, ili dve,” nasmejao se, “I zalepim je na kontlonu tablu automobile.” Ujka se takodje nasmejao. “Posto zagrlis sebe, pozelis da zagrlis svoju decu.” “Pre nego sto su drugi mogli da me vole”, rekao je ujka, “trebalo je ne da me vole drugi, nego sam sebe da volim.” “Kako si naucio da volis sebe?” – upitao je mladic. “Pokusao sam”, rekao je Ujka, “ali nisam mogao da volim sebe. Tako da sam naucio. Morao sam da pocnem malim koracima.” “Na primer, ustao si iz kreveta?” Ujka se nasmesio i rekao : “Da, ustao sam iz kreveta. Secam se kako sam lezao tamo jednog dana, umoran, znajuci dobro da sam se odmorio vise nego Rip Van Vinkl (Winkle).” “Onda sa se jednostavno upitao: ‘Mogu li u ovom trenutku bolje da se ponasam?” “Odatle dolazi taj jednostavni metod?”

“Da. To se desilo kad su stvari tako lose krenule da je cak i moje ‘staro ja’ videlo da sam skrenuo s puta.” “Cesto zastanem i postavim sebi to pitanje, samo kako nikada ne bih opet skrenuo tako daleko s puta.” “Sta si uradio?” “Stari kinezi”, odgovorio je Ujka, “govorili su da ne mozes sipati svez vruc caj u solju punu ustajalog hladnog caja. Tek kad prestanes da radis to sto ne valja, stvari mogu da se poprave.” “Tako sam prvo prestao da radim to sto nije pomagalo. Ustao sam iz kreveta. Kad bih pao u iskusenje da se ‘odmaram’, upitao bih se ne postoji li neki bolji put.” “Ocigledno si nasao bolji put”, rekao je necak. “Sta si ucinio za sebe?” “Da li se secas o cemu smo razgovarali kad si prvi put dosao ovamo?” – upitao je Ujka. “Pa, necace, to sam uradio. Poceo sam bolje da brinem osebi. Znao sam da moram, inace cu zapasti u jos vecu nevolju.” “Poceo sam da cinim sebi ono o cemu smo razgovarali.” “Kada bih dosledno cinio nesto jednostavno, kao sto je odvajanje Jednog minuta za sebe, a to sam stalno radio, poceo sam da donosim sasvim razlicite odluke za sebe.” “Posto sam brinuo o sebi onoliko koliko sam brinuo o ostalim stvarima u svom zivotu, bolje mi je krenulo. Onda su stvari nabolje krenule i izmedju Ujne i mene.” Mladic je jos uvek bio u neverici. Ujka je osetio njegovu sumnju i upitao: “Zamisli kako bi se osecao kad bi zamolio nekoga koga volis da te zagrli. Zamisli kako te grli. Kakav je to osecaj?” “Dobar”, rekao je mladic. “dobro se osecam.” “Naravno”, odgovorio je ujka. “Lepo je kad te neko povremeno grli. A sad zamisli da ta osoba odbije da te zagrli.” Mladic je izgledao iznenadjen. Zamislio je kako bi se osecao. “Odbacen”, rekao je, “ I povredjen.” Onda je dodao: “Besan.” Zastao je i tiho rekao: “Ponekad se tako osecam kod kuce.” “Naravno. Ko ti je zapravo potreban date grli?”

Mladic je cutao. “Ja”, rekao je tiho. “Naravno”, rekao je Ujka. “Zato se osecamo mnogo bolje kad stanemo, cutimo i slusamo svoje Najbolje Ja – onaj deo nas koji zna sta nam je potrebno.” “Kada stupimo u kontakt sa svojim Najboljim Ja”, rekao je Ujka, “to je kao kad sebe zagrlimo na savrsen nacin.” Onda je Ujka upitao: “Ako ne grlis sebe dovoljno, moze li iko dovoljno cesto da te grli, ili dovoljno toplo, ili…?” Mladic je poceo da uvidja o cemu njegov Ujak govori: “Nikada, nikada ne mozemo dobiti dovoljno onoga sto nam treba.” “Kad ne brinem o sebi”, uvideo je mladic, “ne zadovoljavam svoje osnovne potrebe. Onda trazim od drugih da ucine za mene ono sto samo ja mogu da ucinim. A oni to nikad ne ucine u dovoljnoj meri.” “Posto ostali ne mogu da izadju u susret mojim potrbama”, uvideo je, “imam teskoca u svojim odnosima s drugima.” “Dobro ucis” , rekao je Ujka. “Da li si se upitao zasto takav pristup nije efikasan? “ – upitao je Ujka. “Ne mogu da imam dobar odnos prema kome drugom”, rekao je necak, “sve dok nemam dobar odnos prema sebi.” “Mozes li to da kazes na pozitvniji nacin?” Mladic se nasmesio. “Najvazniji odnos koji cu ikada imati je odnos koji imam prema sebi.” “Sjajno. Kako se to odnosi na vezu izmedju dvoje ljudi?” “Kad bolje razmislim”, rekao je njegov necak, “ne mogu da imam dobar odnos ni prema kome sve dok nemam dobar odnos prema samom sebi i dok oni nemaju dobar odnos prema sebi.” “Kako da predstavimo tu ideju tako da ti i tvoji voljeni iz toga izvucete pouku?” Mladic je razmislio i rekao:

---------------------------------------------------------------------------------------

MOZEMO IMATI SJAJAN MEDJUSOBNI ODNOS

KAD SAM JA U DOBROM DNOSU SA SOBOM KAD SI TI U DOBROM ODNOSU SA SOBOM

---------------------------------------------------------------------------------------

“Sad si shvatio!” Onda ga je Ujka upozorio: “Ali, hoces li se obavezati sebi i svojoj porodici?” “Secam se”, rekao je Ujka, “kad me je ujna zamolila da se obavezem svojoj porodici. Bili smo u krizi. I nisam bas bio siguran da zelim da se obavezem.” “Zatrazila je da se obavezem ne samo da cu biti veran u braku, nego nesto mnogo vise.” “Kakvu obavezu je trazila od tebe?” “Zatrazila je da ne pobegnem – da je ne ostavim ili nateram da ode zbog nekog incidenta – koliko god ja bio uplasen ili uznemiren.” “Ukratko, trazila je od mene da se obavezem da necu pobeci od sebe.” “Ako se slozim, rekla je, nece ni ona pobeci od sebe. Ili, ako pobegne – makar samo u svojoj glavi – vratice se samoj sebi i nama cim bude mogla.” “Znaci , oboje ste se obavezali da cete voditi racuna o sebi, “ uvideo je mladic.”Jedan dobar nacin da se to uradi je ne pobeci od samog sebe.” Ujka se nasmesio i rekao: “Mislim da ce ti se zena obradovati veceras.” “Uzivao sam u tvojim posetama u poslednjih nekoliko meseci”, rekao je Ujka. “Razgovarajuci s tobom, shvatio sam koliko mi je zivot sad drugaciji od onog vremena kad sam bio nesrecan.” “Cudno je kad se setim da nije uvek bilo ovako”, dodao je. Njegov Ujak izgledao je srecan sa sobom i miran. Mladic je bio vrlo ohrabren. Znao je da i njegov zivot moze biti tako dobar jednog dana. U stvari, vec je bio bolji. Trbalo je samo da odagna sumnje dovoljno dugo kako bi uradio ti sto je polako otkrivao da zaista deluje na njega i njegovu porodicu. “Dodji ponovo posle izvesnog vremena, ako hoces”, pozvao ga je Ujka.

“Javi mi da li se stvari i dalje popravljaju u tvojoj porodici kad svi pocnete da pomazete jedno drugom da vodite racuna o sebi.” “Ako to bude tako, ima jos nesto vaznije sto bi ti , tvoja porodica i tvoji bliznji, mozda, voleli da znaju.” Kad je Ujka izasao , mladic je zabelezio ono sto je mislio da je vazno da zapamti. Onda je izasao u dvoriste da se zahvali ujaku i ujni.

REZIME: BRIGA O NAMA

Imam bolji odnos sa drugima kad se satim:

 Posto dobro povedemo racuna o sebi, mozemo da podelimo svoje Najbolje Ja jedno sa drugima.  Kada negujemo sebe, mozemo bolje da negujemo jedno drugog.  Vaznije nego da budem voljen je da volim.  Mozemo sada imati neki mali konflikt, ali kad svako od nas bolje vodi racuna o sebi, izbegavamo vece i ozbiljnije konflikte kasnije.  Obavezujemo se da necemo pobeci od sebe, nego ce svako od nas dobro brinuti o sebi i jedno o drugom.  Mozemo pomoci sebi i drugima kad se upitamo: “Da li si zagrlio SEBE danas?”  Mozemo imati sjajn medjusobni odnos kad sam ja u dobrom odnosu sa sobom i kad si ti u dobrom odnosu sa sobom.

CETVRTI DEO KORIST ZA SVET

ZEMLJINA KUGLA: MIR POCINJE SA MNOM

Mladicu je receno da ako zeli da sazna nesto veoma vazno, treba da se vrati svome Ujaku. Vratio se. Dosta je puta prosao taj put u poslednja tri meseca i mnogo je naucio. Posto ga je starac docekao u svojoj radnoj sobi, mladic je ugledao police s knjigama i globus u uglu. Setio se onog prvog razgovora kad je njegov Ujak zavrteo globus i rekao da drugi ljudi – oni koji imaju koristi koliko i mi od toga sto mi brinemo o sebi – mogu biti clanovi njegove porodice ili stranci na drugom kraju sveta. “Pocinjem da uvidjam”, rekao je mladic, “da briga o sebi moze da donese mir.” Ujka se nasmesio. “Kako si to otkrio?” “Tako sto sam naucio da kad dobro brinem o sebi, nisam ljut”, odgovorio je. “Miran sam. Sad uvidjam da je mir ujedno odsustvo ljutnje i prisustvo ljubavi – narocito prema meni samom.” “Moja zena I deca su primetila veliki napredak u mom miru”, dodao je.

“A kada su videli efekat koji licna briga ima na mene, zamolili su me da im pomognem da nauce da bolje vode racuna o sebi. Sada smo srecniji jedno s drugim.” “Nasa porodica je srecnija:, rekao je. “Izgledas srecniji”, primetio je Ujka. “Sad ces mozda razumeti ovo:

---------------------------------------------------------------------------------------

KADA SVAKI COVEK NA SVETU BOLJE BRINE O SEBI, SVAKO NA SVETU CE SE OSETITI BOLJE ZBRINUTIM A ONDA, NAJZAD, MOZEMO DA POCNEMO VISE DA BRINEMO JEDNI O DRUGIMA

----------------------------------------------------------------------

“To nije samo idealizam”, rekao je Ujka. “To je prakticno – kao sto je bilo za tebe i tvoju porodicu.” “Sta moze osoba usred siromastva i nepravde da urdi za samo Jedan minut?” – upitao je mladic s nevericom. “Ne znam jer nisam on”, odgovorio je Ujka. “Ali, ako on stvarno zastane, pogleda i osluskuje najbolje delove sebe, otkrice sam.” Znajuci da njegov necak ima odgovor u sebi, Ujka ga je upitao: “Kada nam je vaznije da vodimo racuna o sebi – kad nam dobro ide ili kad nam lose ide?” “Kad nam lose ide”, odgovorio je mladic. “Mozda nam niko nece pomoci, pa treba da negujemo sebe.” Ujka se slozio. “Sta te obicno cini najsrenijim – kad sebi cinis male ili velike stvari?” “Na moje neprekidno iznenadjenje, male stvari”, odgovorio je mladic.”Na primer, promena stava.” “Slazem se “, rekao je Ujka. “Mozda je gotovo nemoguce promeniti uzasnu spoljasnju situaciju. Ali svako od nas moze da promeni stanje u sebi samom.” “Zasto ne bi svaki covek koji vodi vise racuna o sebi cineci male stvari za sebe – bez obzira na njegovu situaciju – bio manje ljut na sebe i mirniji?” Zar ne bi osoba koja je manje ljuta bila sposopbnija da bolje brine o drugima?” – upitao je Ujka. “Zasto onda” , upitao je Ujka, “svet ne bi bio bolji ako bismo mi – pogotovo oni medju nama kojima je tesko – sebe vise negovali?” Mladic je razmislio o tome. “Znaci, kazes da to nece resiti sve svetske probleme”, uvideo je, “Ali, kad bi svi bolje vodili racuna o sebi, kako god oni to radili, svet bi bio bolji. Ljudi bi se manje ljutili.” “Da”, rekao je Ujka. “Ovo nije apsolutno, ali svi smo mi bolje usluzeni kad svako od nas bolje brine o sebi. Kad to cinimo, zelimo da saradjujemo. Saradjivati znaci sa-raditi. Ja radim nesto sa sobom; ti radis nesto sa sobom. To je nuzno za slobodu i odgovornost .”

“Kad ljudi preuzmu ovu odgovornost i vode vise racuna o sebi, nisu toliko zavisni od nepouzdanih organizacija.” Ujka ga je upozorio: “Treba da odrzavamo ravnotezu izmedju pomaganja ljudima kojima je privremeno potrebna nasa pomoc i pomaganja tim ljudima da bolje brinu osebi.” “Jedna grupa ljudi planira, zapravo, da podigne kip na zapadnoj obali Sjedinjenih Drzava za ravnotezu s Kipom slobode.” “Kip odgovornosti ce biti posvecen nasoj sposobnosti da odgovorimo na ono sto je najbolje u nama – kako bismo obezbedili licnu slobodu.” Mladicevo lice je sinulo. “Uvek sam na odgovornost gledao kao na nesto sto bas necu da uradim, ali treba da uradim. Sada vidim da je to zapravo, sposobnost koju imam da bih odgovorio svome svetu. To mi se svidja.” “Sad vidim ono sto je ocigledno”, uvideo je mladic. Polako je govorio:”mir pocinje sa mnom.”

DAR

Sam u svojoj kuci, nakon mnogih meseci, mladic je razmisljao o svemu sto je naucio da radi. Dok je mislio da bi bilo sjajno kad bi se ceo svet poravio, prihvatio je neposredni izazov da popravi svoj sopstveni svet. Nasao je put do unutrasnjeg uspeha: jednostavno da stane, gleda i osluskuje svoje Najbolje Ja. I radi je to svaki dan. Ucio je. U stvari, naucio je najvazniju pouku u citavom svom zivotu: unutrasnji uspeh je voleti sebe. U pocetku ga je brinulo da je vodjenje racuna o sebi egocentricno. Sada je shvatio da je ne vodjenje racuna o sebi sebicno. Jer to je izazvalo mnoge probleme za njega i za druge. Otkrio je mir u brizi o Sebi, Tebi i Nama, s podjednakim obzirim. Tome je dodala i svoje sopstveno vidjenje. Zivot mi je izgledao privlacnije ne samo zato sto je naucio da bude kucepazitelj, kako mi je Ujka predlozio. Vec zato sto je naucio da daje.

Sto je lakse davao sebi, lakse je davao drugima. Nekad je mislio da je bolje davati nego primate, tako da je uvek imao teskoca da primi. Mozda mu je bilo lakes dad a jer kad je primao, nije mogao da sekontrolise. Sada je uspevao da odrzi ravnotezu izmedju davanja i primanja. Vide je da, ako niko ne prima, niko ne moze ni da da. Tako je naucio da daje sebi i da prima od sebe.Osecao je mir u sebi. Otkrio je mudrost onoga sto su drugi vekovima znali: Odgovor lezi u meni. Svidjao mi se Ujakov pojam Najbolje Ja. Uvek bi se njime sluzio da stigne do srece. Medjutim, dao mu je drugo ime.voleo je da misli o tom tihom, mudroom delu sebe kao o “Intuiciji”. Shvatio je da donosi bolje odluke kad slusa svoju intuiciju. Znao je da se rec “intuicija” zavrsava na “Ja”. Mislio je “Ja” kao i drugi mogu da nadjem odgovor kad slusam svoju intuiciju – moje ‘Najbolje’ Ja.” Vidio je da nema veze sa njegovim egom. Mislio je:”Kad izgubim ovaj ego dobijem svoje ja.” Znao je: samo kad se oslobodi svog egoisticnog, nadziruceg ja, najzad moze da uspostavi kontakt s vecom silom. Mozda je to ona sila koju mnogi zovu “Bog” – Bog je u njemu – deo njega koji je mudriji nego on sam inace. Kako god to nazvali, znao je da je pronasao pouzdan izvor tihe moci. Taj Jedan minut koji je sebi davao da zastane, pogleda i slusa, mirno ga je odveo do najboljeg dela sebe. Znao je d ace otkrivati sve vise. To je bio samo pocetak. Onda je mladic zacuo kola kako se parkiraju pred njegovom kucom. Zena i deca su mu se vratili kuci. Bio je srecan, voleo je sto ih vidi. Dao je svojoj porodici veliki dar – deo svojeg Najboljeg Ja. On i njegova porodica su bili srecniji. To je vazilo i za mnoge ljude koji su radili snjim.

Kad je posao da se pozdravi sporodicom, setio se ljudi s kojima je delio svoju tajnu: Ujkine, poslovne partnerke; njenog muza, umetnika; Ujne i, naravno,Ujke, licno. Svako od njih ga je naucio da uravnotezi svoj zivot davanjem i uzimanjem od njega. Bio je srecan sto je zabelezio tako mnogo, Mogao je da podeli sa drugima to sto je bilo napisano. Nije bila stvar u tome da je naucio nesto novo. Ustvari, vecina stvari koje je naucio bile su, zapravo, potvrda necega sto je vec znao. Ono sto jeste bilo novo je da je nasao praktican put da primeni to sto zna u zahuktalom svetu. Zasao bi, gledao i slusao. Cesto je zastao za Jedan minut. Posmatrao bi to o cemu misli i sta radi. Pitao se: “Na koji nacin mogu najbolje da se pobrinem o sebi?” Onda bi mirno osluskivao sebe trazeci odgovor, koji mu je neizostavno dolazio od njegovog Najbiljeg Ja – onog dela u njemu sto je znao sta je najbolje za njega. Kad bi jasno video sta je najbolje, obicno je to i radio. Kako bi se na neki nacin zahvalio ljudima koji su mu pomogli da to nauci, odlucio je da podeli svoje znanje s ljudima u svojoj okolini. Shvati je:

---------------------------------------------------------------------------------------

DOBAR JE POSAO DA ODVOJIM TAJ

ZNACAJAN JEDAN MINUT ZA MOJE JA

I PODSTAKNEM DRUGE DA NAUCE ISTO.

----------------------------------------------------------------------

KRAJ