Jedan Dan u Novembru

PRVI 9. NOVEMBAR

Ja sam besciljno. providan, voden. Lebdim, Ona je sidro, koje tone u moje more. – BENTON JAMES KESSLER

FALLON Pitam se kakav bi se zvuk proizveo kada bih razbila ovu čašu o njegovu glavu. Staklo je debelo. Njegova glava je tvrda. Postoji veliki potencijal za jedan BUM. Pitam se da li bi krvario. Ima salveta na stolu, ali ne onih kvalitetnih koje bi upile dosta krvi. „Pa, da. Malo sam šokiran, ali to se dešava.“ kaže on. Njegov glas me tera da čvršće zgrabim čašu u nadi da stvarno ne završi udarcem o njegovu lobanju. „Fallon?“ On pročisti svoje grlo i pokuša da ublaži svoje reči, ali one i dalje idu ka meni kao oštrice noževa. „Hoćeš li išta reći?“ Ubadam šupljinu kocke leda sa slamčicom, zamišljajući da mu je to glava. „Šta bih trebalo da kažem?“ Mrmljam, više ličeći na razmaženo derište nego na osamnaestogodišnju odraslu osobu koja jesam. „Da li želiš da ti čestitam?“ Moja leđa sreću naslon iza mene i prekrštam ruke preko grudi. Gledam ga i pitam se da li kajanje koje vidim u njegovim očima je rezultat toga što me je razočarao ili jednostavno ponovo glumi. Prošlo je tek pet minuta kako je seo, a već je pretvorio svoju stranu sedišta u pozornicu. I još jednom sam primorana da budem njegova publika. Njegovi prsti udaraju po strani šoljice za kafu dok me tiho posmatra nekoliko trenutaka. Taptaptap.

Taptaptap. Taptaptap. Misli da ću se eventualno predati i reći ono što želi da čuje, ali u poslednje dve godine nije bio dovoljno prisutan oko mene da bi znao da ja više nisam ta devojka. Kada odbijem da primim k znanju njegov performans, on konačno uzdahne i spusti svoje laktove na sto. „Pa, pomislio sam da ćeš biti srećna zbog mene.“ Primoram se na brzo odmahivanje glavom. „Srećna zbog tebe?“ On ne može misliti ozbiljno. Slegne ramenima i samozadovoljno se nasmeje preko svog već iritantnog izraza lica. „Nisam znao da sam još uvek sposoban da postanem otac ponovo.“ Iz mojih usta izlazi glasan izliv podrugljivog smeha. „Puštanje sperme u vaginu dvadesetčetvorogodišnjakinje ne čini oca,“ kažem donekle ogorčeno. Njegov samozadovoljni smeh nestaje dok se naslanja i nakrivljuje glavu u stranu. Naginjanje glave u stranu je uvek bio njegov potez kada nije bio siguran kako da odreaguje na ekranu. „Samo izgledaj kao da razmišljaš o nečemu dubokoumnom i to može proći za gotovo bilo koju emociju. Tužan, introspektivan, sažaljiv, saosećajan.“ Izgleda da se ne seća da mi je on bio učitelj glume većinu mog života, i da je to bila jedna od prvih stvari koje me je naučio. „Misliš da nemam prava sebe zvati ocem?“ Zvuči uvređen mojim odgovorom. „Šta sam onda tebi?“ Tretiram njegovo pitanje kao retoričko i nastavljam da ubadam još jedno parče leda. Vešto ga nataknem na slamčicu i spustim parče leda u svoja usta. Zagrizem ga sa glasnim, nemarnim ugrizom. Sigurno ne očekuje da mu odgovorim na to pitanje. On nije bio „otac“ još od noći kada se moja glumačka karijera prekinula, kada mi je bilo tek šesnaest godina. I ako hoću da budem iskrena prema sebi, nisam sigurna da je bio neki „otac“ i pre te noći. Ponašali smo više kao učitelj glume i učenica. Jedna od njegovih ruku pronalazi put do skupo usađenih folikula kose koje mu oivičavaju čelo. „Zašto radiš ovo?“ Počinje biti sve više iznerviran mojim stavom svake sekunde. „Jesi li još ljuta što se nisam pojavio na tvom diplomiranju? Već sam ti rekao da sam imao nepoklapanja u svom rasporedu.“ „Ne.“ Odgovaram ujednačeno. „Nisam te pozvala na svoje diplomiranje.“ On se povuče unazad, gledajući me začuđeno. „Zašto nisi?“ „Imala sam samo četiri ulaznice.“ „I?“ Kaže on. „Ja sam ti otac. Zašto me dođavola ne bi pozvala na diplomiranje srednje škole?“ „Ne bi došao.“ „To ne znaš.“ Ispali on. „Nisi došao.“ Prevrne očima. „Pa naravno da nisam Fallon. Nisam bio pozvan.“ Glasno uzdahnem. „Ti si nemoguć. Sada razumem zašto te je mama ostavila.“ Blago zatrese glavom. „Tvoja mama me je ostavila zato što sam spavao sa njenom najboljom drugricom. Moj karakter nije imao nikakve veze sa tim.“

Ne znam čak ni šta da kažem na to. Čovek nema ni malo kajanja. I mrzim i zavidim mu na tome. Na neki način volela bih da sam više kao on, a manje kao moja mama. Nesvestan je svojih mnogobrojnih mana, dok su moje centralna tačka mog života. Moje mane su ono što me budi svakog jutra i što me drži budnom svake noći. „Ko je naručio losos?“ Pita konobar. Neverovatan tajming. Dižem ruku i on stavlja tanjir pred mene. Nemam više ni apetita, tako da viljuškom kopkam po riži. „Hej, sačekaj malo.“ Pogledam u konobara, ali ne obraća se meni. Pažljivo gleda u mog oca. „Da li ste vi...“ O, Bože. Evo ga opet. Konobar pljesne rukom o sto i ja se trgnem. „Jesi! Ti si Donovan O'Neil! Ti si glumio Maxa Epcotta!“ Moj otac skromno slegne ramenima, ali ja znam da ne postoji nijedna skromna stvar vezana za njega. Iako nije igrao ulogu Maxa Epcotta još od kada je šou završen deset on se još kaoponaša da je to najveća stvar na televiziji.pre I ljudi kojigodina, ga prepoznaju su uvek razlogponaša zašto se ovako. Ponašaju se kao da nikad u životu nisu videli glumca uživo. Ovo je L. A. pobogu! Ovde su svi glumci! Moje ubadajuće raspoloženje se nastavlja dok probadam lososa sa mojom viljuškom, ali onda me konobar prekida da me pita da li bih uslikala njih dvojicu. Uzdišem. Ljutito izlazim iz svog sedišta. On pokušava da mi doda telefon radi slikanja, ali ja dižem ruke u znak protesta i zaobiđem ga. „Moram u toalet.“ Promrmljam, odlazeći od mesta sedenja. „Samo uslikaj jedan selfi s njim. On obožava selfije.“ prema toaletu da nađem momenat mira što od se mog oca. iNe znam zašto samOdjurim tražila da se uopšte nađemo danas. Možda zato selim neću ga videti Bog zna kad, ali ni to nije dovoljno dobar razlog da prolazim kroz sve ovo. Otvaram vrata prve kabine. Zaključam vrata i stavim zaštitni papir preko daske šolje. Negde sam čitala studiju o bakterijama u javnim wc-ima. Ljudi pretpostavljaju da se najviše koristi prva kabina, tako da većina ljudi ih uvek preskoči. Ne ja. To je jedina kabina koju ja koristim. Nisam uvek strahovala od bakterija, ali nakon što sam provela dva meseca u bolnici kada sam imala šesnaest godina, postala sam malo opsesivno- kompulzivna što se tiče higijene. Kada sam završila sa wc-om, uzimam jedan dobar minut da operem ruke. Gledam celo vreme u njih, odbijajući da se pogledam u ogledalo. Izbegavanje mog odraza postaje lakše tokom dana, ali i dalje uhvatim kratko pogled na sebe dok uzimam papirne Nebitno koliko puta se pogledala u ogledalo, još uvek se nisam navikla na ubruse. ono što vidim. Podignem levu ruku i dodirnem ožiljke koji se prostiru levom stranom mog lica,

preko moje vilice i niz moj vrat. Nestaju ispod kragne moje majice, ali ispod moje odeće, ožiljci prekrivaju čitavu levu stranu mog torzoa, zaustvljajući se malo iznad pojasa. Prelazim prstima preko delova kože koji izgledaju kao nabrana koža. Ožiljci koji me stalno podsećaju na to da je požar bio stvaran, a ne samo noćna mora iz koje se mogu probuditi ako se uštinem za ruku. Bila sam u zavojima mesecima nakon požara, u nemogućnosti da dodirnem većinu mog tela. Sada kada su opekotine zalečene i kako sam ostavljena sa ožiljcima, zateknem često sebe kako ih opsesivno pipam. Ožiljci imaju osećaj pod prstima kao istegljen somot, i bilo bi normalno biti zgrožen njihovim osećajem kao što sam ja njihovim izgledom. Ali ustvari meni se sviđa kako ih osećam pod prstima. Uvek odsutno prelazim prstima gore-dole po mom vratu ili ruci, čitajući Brajevo pismo na mojoj koži, dok ne shvatim šta radim i onda prestanem. Ne bih trebalo da volim ni jedan aspekt jedine stvari koja mi je istrgnula život ispod mene, čak ni ako je to jednostavno osećaj ispod mojih prstiju. Kako izgleda, to je već sasvim nešto drugo. Kao da je svaka od mojih mana prekrivena istaknuto rozom bojom, stavljeno u izlog da ceo svet vidi. Bez obzira podsetnik koliko senoći trudila ih sakrijem sa mojom kosom Trajni koja da je uništila sve najbolje delove mene.ili odećom, oni su tu. Nikad se nisam fokusirala na datume ili godišnjice, ali kad sam se probudila ovog jutra, današnji datum je bio prvo što mi je sinulo u glavi. Verovatno zato što je bio zadnja misao pred spavanje. Prošlo je dve godine od kada je požar progutao kuću moga oca koji je zamalo odneo moj život. Možda je to razlog zašto sam želela videti svog oca danas. Možda sam se nadala da će se setiti reći nešto da me uteši. Znam da se dovoljno puta izvinuo, ali koliko mu ustvari mogu oprostiti za to što je zaboravio na mene? Uvek sam, u proseku, ostajala jednom nedeljno u njegovoj kući. Ali sam mu tog jutra poslala poruku da mu javim da ću prespavati tu noć kod njega. Neko bi pomislio kada je moj otac slučajno zapalio svoju kuću da će doći da me spase dok sam spavala. Ali ne da se samo to nije desilo, nego je zaboravio da sam uopšte tamo. Niko nije znao da je još neko u kući sve dok nisu čuli kako vrištim sa drugog sprata. Znam da dosta sebe okrivljuje zbog toga. Izvinuo mi se svaki put kada me je video narednih nedelja, ali izvinjenja su se proredila kao i njegove posete i telefonski pozivi. Srdžba koju imam je još uvek u velikoj meri tu, iako bih želela da nije. Požar je bio nesrećan slučaj. Preživela sam. To su dve stvari na koje se pokušavam fokusirati, ali je teško kada razmišljam stalno o tome svaki put kada se pogledam. Razmišljam o tome svaki put kada me neko drugi gleda. Vrata toaleta se otvaraju, žena ulazi unutra, baca pogled na mene i brzo ga skrene idući prema zadnjoj kabini. Trebala si izabrati prvu, gospođo. Pogledam se još jednom u ogledalu. Pre sam imala kosu do ramena sa oštro odsečenim šiškama, ali je dosta porasla poslednjih par godina. I to ne bez razloga. Pročešljam prstima kroz duge, tamne vlasi kose koju sam istrenirala da mi prekrije većinu leve strane lica. Povučem rukav moje leve ruke do ručnog

zgloba i povlačim kragnu na gore da mi što više prekrije vrat. Ožiljci su jedva vidljivi ovako i sad mogu podneti da se pogledam u ogledalu. Pre sam mislila da sam lepa. Ali kosa i odeća mogu prekriti samo donekle. Čujem puštanje vode, pa se brzo okrenem i zaputim prema vratima pre nego što žena izađe Radim ono štomoje radim da bih izbegla ljude većinu vremena, ne zato što izsekabine. bojim da će gledati ožiljke. Izbegavam ih zato što ne gledaju.i Momenat kada me ljudi zapaze, odvrate pogled istom brzinom zato što ne žele biti nepristojni i osuđujući. Bilo bi lepo kad bi me neko pogledao u oči i zadržao pogled. Prošlo je toliko vremena od kada se to desilo. Mrzim da priznam da mi nedostaje pažnja koju sam dobijala, ali mi fali. Napuštam toalet i krećem nazad do sedišta, razočarana što još uvek vidim pozadinu očeve glave. Nadala sam se da će mu nešto iznenada iskrsnuti i da će morati otići dok sam bila u toaletu. Tužno je što bih radije se susrela sa praznim sedištem nego sa svojim ocem. Zbog te pomisli se gotovo namrštim, ali iznenada mi odvlači pažnju momak koji sedi u odeljku pored kog trebam proći. Obično ne zapažam ljude, uzimajući u obzir da oni rade sve što im je u moći da izbegnu kontakt očima sa mnom. Ali oči ovog momka su intenzivne, radoznale i gledaju pravo u mene. Moja prva pomisao kada ga ugledam je „Da je ovo samo pre dve godine.“ Često o tome razmišljam kada sretnem muškarce koji bi me mogli privući. A ovaj momak je definitivno sladak. Ne na tipično holivudski način, više kao većina muškaraca koji nastanjuju ovaj grad. Svi ti muškarci izgledaju isto, kao da postoji savršen kalup za uspešnog glumca i svi pokušavaju da se uklope. Ovaj momak je sušta suprotnost. Njegova blago izrasla brada nije simetrično, namerno urađeno umetničko delo. Već je njegova brada umrljana i nejednaka, kao da je proveo noć radeći do kasno i nije imao vremena da se obrije. Njegova kosa nije stilizovana gelom da mu da taj neuredan, tek-sam-izašao-iz-kreveta izgled. Kosa ovog momka je stvarno neuredna. Vlasi njegove čokoladne kose padaju preko njegovog čela, neke od njih raštrkane i divlje. Kao da se probudio kasno za neki sastanak i nije imao vremena ni da se pogleda u ogledalu. Tako neuredan izgled ne bi vas trebao privući, ali to je ono što me čudi. Iako izgleda kao da nema ni trunku narcisizma, on je jedan od najprivlačnijih momaka koje sam ikad videla. Bar mislim. Ovo bi samo moglo biti propratno dejstvo moje opsesije čistoćom. Možda samo očajno žudim za tom vrstom bezbrižnosti koju ovaj momak pokazuje, tako da mešam ljubomoru sa fascincijom. Možda ipak mislim da je sladak zato što je on jedan od retkih ljudi koji u poslednje dve godine ne sklanja pogled istog momenta kada se moje oči sretnu sa njegovim. Još uvek treba da prođem pored njega kako bi se vratila u svoje sedište iza njega, i ne mogu da odlučim da li želim da u sprintu otrčim da bi skinula njegov pogled sa sebe ili da koračam u usporenom snimku tako da upijem svu pažnju.

Njegovo telo počinje da se okreće dok prolazim pored njega i odjednom njegov pogled postaje previše za mene. Osećam da mi crvene obrazi i da me koža pecka, pa spustim pogled na svoja stopala i dopustim svojoj kosi da mi padne preko lica. Uzmem čak i pramen kose i stavim ga u svoja usta da bi mu još više zablokirala pogled. Ne znam zašto mi njegov pogled stvara neprijatnost, ali to čini. Samo pre nekoliko trenutaka samo razmišljala o tome kako mi nedostaje da me gledaju, ali sada kada se to dešava želim samo da skrene pogled. Momenat pre nego što je nestao iz mog perifernog vida, okrećem oči u njegovom smeru i hvatam malu naznaku osmeha. Mora da nije primetio moje ožiljke. To je jedini razlog zbog kog bi se momak kao što je on nasmejao meni. Uf. Nervira me što uopšte ovako razmišljam. Nisam pre bila ovakva. Bila sam samouverena, ali je vatra istopila svaku trunku mog samopouzdanja. Pokušala sam ga vratiti, ali je teško zamisliti da bi me neko mogao smatrati privlačnom, kad ja sebe samu ne mogu pogledati u ogledalu. „To nikad ne zastari.“ Kaže moj otac dok klizim nazad na svoje mesto. Bacim pogled na njega, skoro zaboravljajući da je tu. „Šta nikad ne zastari?“ viljuškom prema konobaru, koji sada stoji pokraj kaže on. Zamahne „Imati obožavatelje.“ Stavlja zalogaj hrane u svoja usta i kase. počinje„To,“ da priča punih usta. „Pa, o čemu si želela da razgovaraš sa mnom?“ „Zašto si pomislio da uopšte želim razgovarati o nečem posebno sa tobom?“ On pokazuje preko stola. „Imamo zajednički ručak. Očigledno treba da mi nešto saopštiš.“ Žalosno je da se na ovo sveo naš odnos. Znajući da običan zajednički ručak mora biti nešto više od želje ćerke da vidi svoj oca. „Selim se u Njujork sutra. Pa zapravo večeras. Ali moj let je tek kasnije i ne slećem službeno u Njujork do desetog.“ Uzima salvet i prekriva usta da ublaži kašalj. Bar mislim da je kašalj. Sigurno ga ta vest nije naterala da se zagrcne hranom. „Njujork?“ Istrtlja on. A onda...on počinje da se smeje. Smeje se. Kao da je to što ću živeti u Njujorku šala. Smiri se Fallon. Tvoj otac je seronja. To nije ništa novo. „Za ime sveta? Zašto? Šta ima u Njujorku?“ Njegova pitanja se nižu dok on obrađuje informaciju. „I molim te, nemoj mi samo reći da si upoznala nekog online.“ Moj puls besni. Može li se barem pretvarati da podržava jednu od mojih odluka? „Želim promenu ritma. Razmišljala sam da izađem na audicije za Brodvej.“ Kada mi je bilo sedam, moj otac me je vodio da vidim „Mačke“ na Brodveju. To je bio prvi put da sam u Njujorku i to je bilo jedno od najboljih putovanja u mom životu. Sve do tog momenta, uvek me je terao da postanem glumica. Ali tek kad sam videla taj performans uživo, znala sam da moram postati glumica. Nikad nisam moje imalakarijere, šansu da pozorište jer prošlo je mojje otac oduvek svaki korak a onsledim više voli film. Ali već dve godinediktirao kako nisam ništa uradila sa sobom. Ne znam da li zapravo imam hrabrosti da izađem na

audiciju uskoro, ali odluka da se preselim u Njujork je jedna od proaktivnih odluka koje sam donela još od požara. Moj otac uzima gutljaj pića i nakon što spusti čašu, njegova ramena se spuste uz uzdah. „Fallon, slušaj.“ Kaže on. „Znam da ti gluma nedostaje, ali zar ne misliš da je vreme da razmotriš neke druge opcije?“ Trenutno me je baš briga za njegove motive, čak i ne ukazujem na hrpu sranja koje je upravo bacio na mene. Celog mog života me je terao da idem njegovim stopama. Nakon požara njegova ohrabrenja su istog momenta prestala. Nisam idiot. Znam da misli da nemam više ono što je potrebno da budem glumica, deo mene zna da je u pravu. Izgled je jako bitan u Holivudu. Što je upravo razlog mog preseljenja u Njujork. Ako želim da ikad ponovo glumim, onda pozorište je moja najveća nada. Želela bih samo da nije toliko providan. Moja mama je bila uzbuđena kad sam joj rekla za preseljenje. Od završetka škole i useljenja sa Amber, retko kad napuštam stan. Mama je bila tužna zbog saznanja da ću se preseliti daleko od nje, ali srećna što vidi da sam spremna da napustim ne samo utočište svog stana, većkorak čitavezadržave ovo veliki mene. Kalifornije. Volela bih da moj otac može videti kako je „Šta se desilo sa tim naratorskim poslom?“ pita me. „Još uvek sam kod njih. Audio knjige se snimaju u studiju. Studiji postoje i u Njujorku.“ Prevrće očima. „Nažalost.“ „Šta fali audio knjigama?“ Gleda me kao da ne može da veruje. „Pored činjenice da se naracije za audio knjige smatraju kao septička jama glume? Možeš ti i bolje Fallon. Dođavola, idi na koledž ili šta već.“ Moje srce tone. Baš kad sam pomislila da ne može više misliti na sebe. Prestane žvakati i pogleda pravo u mene kada shvati na šta je aludirao. Brzo obriše usta salvetom na mene. da nisam na to da mislio. Nepronaći kažem da si se svela samo inapokazuje audio knjige. Ono„Znaš što hoću da kažem možeš bolju karijeru sada kada više ne možeš da glumiš. Nema puno zarade u naraciji. Ili Brodveju u istom slučaju.“ Izgovara Brodvej kao da mu je otrov u ustima. „Za tvoju informaciju, ima dosta cenjenih glumaca koji takođe vrše naracije za audio knjige. I da li želiš da ti nabrajam vrhunske glumce koji su trenutno na Brodveju? Imam ceo dan.“ Popušta sa odmahivanjem glave, iako znam da se ne slaže sa mnom. Oseća se loše samo zato što je uvredio jednu od malo profesija povezanih sa glumom koju mogu da sledim. Podiže ka ustima praznu čašu u kojoj je bila voda i naginje glavu unazad koliko može da uzme bar koju kap od leda koji se topi. „Vode.“ kaže on, mlateći čašom po vazduhu dok konobar nije klimnuo i prišao da mu je natoči. Nabodem ponovo svog lososa, koji više nije topao. Nadam se da će brzo završiti sa svojim jelom, pošto mislim da ne mogu više da svarim ovaj susret. Jedini osećaj olakšanja koji osećam u ovom trenutku je taj što ću sutra u ovo isto

vreme biti na suprotnoj strani obale od njega. Čak iako menjam sunčeve zrake za sneg. „Ne pravi nikakve planove za sredinu januara.“ Kaže on, menjajući temu razgovora. „Trebaćeš mi da se vratiš na nedelju dana u L. A.“ „Zašto? Šta se dešava u januaru?“ „Tvoj matori se ženi.“ Stiskam pozadinu svog vrata i spustim pogled u krilo. „Ubij me odmah.“ Osećam trunku krivice, pošto iako bih volela da me neko ubije odmah, nisam želela da to kažem naglas. „Fallon, ne možeš prosuditi da li ti se ona sviđa ili ne sve dok je ne upoznaš.“ „Ne moram je upoznati da bih znala da mi se ne sviđa.“ Kažem mu. „Ipak se udaje za tebe.“ Pokušavam da zamaskiram istinu u mojim rečima sa sarkastičnim osmehom, ali znam da on zna da sam mislila svaku reč koju sam izgovorila. „U slučaju da si zaboravila, tvoja majka je takođe odlučila da se uda za mene, i izgleda da ti se ona baš sviđa.“ Kaže on kao odgovor. Tu me je uhvatio. „Touché. Ali u moju odbranu, ovo je već peta prosidba od moje desete godine.“ „Ali tek treća žena.“ Pojašnjava on. Konačno zabodem viljušku u losos i uzmem zalogaj. „Zbog tebe želim da se odreknem muškaraca zauvek.“ Kažem punih usta. On se smeje. „To neće biti tako velik problem. Znam da si imala samo jedan sastanak, a on je bio pre dve godine.“ Glasno progutam zalogaj lososa. Ozbiljno? Gde sam ja bila kada su se delili pristojni očevi? Zašto sam ja morala da zaglavim sa tupoglavim seronjom? Pitam se koliko je puta sam sebi zabio stopalo tokom današnjeg Bolje ne bi mu da zna mu desni neubiusta dobile atletsko stopalo.ručka. On stavrno zna bilo kojida je malo danaspripazi dan. Da nikad ne bi rekao nešto tako bezosećajno. Mogu primetiti u naglom spuštanju njegovih obrva kako pokušava da smisli izvinjenje za ono što je upravo rekao. Sigurna sam da on nije mislio tako kako sam ja razumela, ali to ne znači da ne želim da se pobunim sa svojim rečima. Posegnem ka gore i zataknem kosu iza levog uha, stavljajući moje ožiljke u prvi plan dok ga gledam pravo u oči. „Pa, tata. Ne dobijam istu pažnju od muškaraca na koju sam pre navikla. Znaš, pre nego što se ovo desilo.“ Mašem rukom ispred svog lica, ali zapravo se kajem zbog reči koje sam izgovorila. Zašto se uvek spuštam na njegov nivo? Ja sam bolja od toga. Njegov pogled padne na moj obraz i zatim brzo na sto. On zapravo izgleda sažaljivo i razmišljam da popustim sa svojom gorčinom i da se malo lepše ponašam prema njemu. Ali pre nego što išta lepo uspem reći mom ocu, momak koji je

sedeo iza njega kreće da ustaje i usmerenje moje pažnje može da ide dođavola. Pokušam da vratim kosu napred na lice pre nego što se okrene, ali je prekasno. On me već opet gleda. Isti osmeh koji mi je uputio ranije se i dalje nalazi na njegovom licu, ali ovog puta ne skrećem pogled. Pre Zapravo oči ne napuštaju njegove dok korača premajamestu gde mi sedimo. negomoje što mogu da odreagujem, on se spušta pored mene na sedište. Jebem ti sve. Šta to radi? „Izvini što kasnim dušo.“ Kaže on, dok obavija svoju ruku oko mojih ramena. Upravo me je nazvao dušo. Ovaj slučajni tip me je upravo zagrlio i nazvao me dušo. Šta se dođavola dešava? Bacim pogled na svog oca, miseći da je on nekako umešan u ovo, ali on gleda u stranca koji sedi pored mene sa većim čuđenjem nego ja. Ukočim se ispod ruke ovog momka kada osetim njegove usne na strani svoje glave. „Prokleti L. A. saobraćaj.“ Promrmlja on. Slučajni tip je upravo spustio svoje usne na moju kosu. Šta. Se. Dešava. Tip pruža ruku preko stola mom ocu. „Ja sam Ben.“ Kaže on. „Benton James Kessler. Momak vaše ćerke.“ Vaše ćerke...šta? Moj otac uzvrati rukovanje. Prilično sam sigurna da su mi usta razjapljena, pa ih odmah zatvaram. Ne želim da moj otac sazna da nemam pojma ko je ovaj lik. Takođe ne želim da ovaj Benton tip misli da mi vilica visi do poda zato što mi prija njegova pažnja. Jedini razlog zašto ga ovako gledam je zato...pa...zato što je očigledno ludak. Pusti ruku mog oca i smesti se u sedište. Brzo mi namigne i nagne se prema meni, prinoseći svoje usne toliko blizu mog uha da bi garantovano mogao dobiti udrac. „Samo se pretvaraj.“ Šapne mi. Odmiče se i dalje sa smeškom. Samo se pretvaraj? Šta je ovo, njegov zadatak sa časa improvizacije? I onda mi sine. Čuo je čitav naš razgovor. Mora da se pretvara da je moj momak kako bi na neki način napakostio mom ocu. Ha. Mislim da mi se sviđa moj novi, lažni momak. Sada kada znam da se poigrava sa mojim ocem, nasmejem mu se s ljubavlju. „Nisam mislila da ćeš uspeti stići.“ Naslonim se na Bena i pogledam svog oca. „Dušo, znaš da sam želeo da se upoznam sa tvojim ocem. Jedva uspeš da ga

viđaš. Nikakva gužva u saobraćaju me nije mogla sprečiti da se pojavim ovde danas.“ Uputim mom novom, lažnom momku zadovoljni kez za to podbadanje. Ben izgleda ima isto seronju za oca, pošto izgleda da zna pravu stvar koju treba da kaže. „Oh, izvinjavam se.“ Kaže Ben, usmeravajući ponovo pažnju na mog oca. „Nisam vam zapamtio ime.“ Moj otac već posmatra Bena sa neodobravanjem. Bože, obožavam to. „Donovan O'Neil.“ Moj otac kaže. „Verovatno si čuo za to ime pre. Ja sam bio zvezda u“ „Ne.“ Ben ga prekida. „Ne zvuči mi poznato.“ Okrene se prema meni i namigne mi. „Ali Fallon mi je rekla dosta stvari o vama.“ Uštine me za bradu i pogleda ka mom ocu. „I govoreći o našoj curi, šta mislite o njenoj selidbi čak u Njujork?“ Pogleda me ponovo i namršti se. „Ne želim da moja bubamara ode u drugi grad, ali ako to znači da sledi svoje snove, ja ću biti prvi koji će osigurati da bude na svom letu.“

Bubamara Biće mu draže štozamitajjeistrcani lažan nadimak. momak, zato što imam želju da ga zveknem u? njegova lažna muda Moj otac pročisti grlo, očigledno mu je neprijatno u prisustvu našeg novog gosta za ručkom. „Mogu se prisetiti nekoliko snova koje bi neko sa osamnaest godina trebalo da sledi, ali Brodvej nije jedan od njih. Pogotovo zbog karijere koju je već imala. Brodvej je korak unazad po mom mišljenju.“ Ben se namešta u svom sedištu. Miriše veoma dobro. Bar mislim. Prošlo je jako dugo od kad sam sedela ovako blizu muškarcu, možda on miriše sasvim normalno. „Dobro je onda što joj je osamnaest.“ Ben odgovara. „Mišljenje roditelja o tome što treba da radi sa svojim životom stvarno više ne znači puno u ovom momentu.“ Znam da samo glumi, ali niko se dosad nije zauzeo za mene kao što je on. Osećam kao da mi se pluća povećavaju. Glupava pluća. „To nije samo mišljenje ako dolazi od strane stručnjaka u toj industriji.“ Kaže moj otac. „To je činjenica. U ovom sam poslu bio dovoljno dugo da znam kada je vreme da neko napusti scenu.“ Naglo okrenem glavu ka mom ocu u istom momentu kada se Benova ruka stegne oko mojih ramena. „Napusti scenu?“ Kaže Ben. „Da li ste upravo reklinaglasda vaša ćerka treba da odustane?“ Moj otac zakoluta očima i prekrsti obe ruke preko grudi dok bulji u Bena. Ben skloni svoju ruku sa mojih ramena i radi isto što i moj otac, buljeći u njega. Bože, ovo je tako neprijatno. I tako neverovatno. Nikad nisam videla da se moj otac ponaša ovako. Nikad nisam videla da mu se neko odmah ne svidi. „Slušaj, Bene.“ Izgovara njegovo ime sa punim ustima nenaklonosti. „Fallon te ne treba da joj puniš glavu sa glupostima samo zato što si uzbuđen zbog mogućnosti poziva za sex na Istočnoj obali.“

O moj Bože. Da li se moj otac upravo obratio kao da sam ja ovom tipu poziv za sex? Moja usta su širom otvorena dok on nastavlja. „Moja ćerka je pametna. Ona je jaka. Ona prihvata da karaijera za koju je radila čitav svoj život nije više opcija sada kada je...“ Naglo pokazuje rukom na mene. „Sada kada je...“ Nije u mogućnosti da završi sopstvenu rečenicu i izgled pokajanja prelazi preko njegovog lica. Znam tačno šta je hteo da kaže. Govorio je sve osim toga poslednje dve godine. Ja sam bila jedna od najboljih tinejdž glumica samo pre dve godine, i istog momenta kada je vatra opekla moj izgled, studio je raskinuo moj ugovor. Mislim da više žali za idejom što nije otac jedne glumice više nego što žali što je zamalo izgubio ćerku u požaru koji je on nesmotreno izazvao. Nakon što je moj ugovor otkazan, nikad nismo pričli o mogućnosti da ponovo glumim. Mi zapravo uopšte više ne pričamo. Od oca koji je provodio na setu svaki dan sa mnom godinu i po dana, postao je otac kog možda vidim jednom mesečno. Tako da biću prokleta ako ne završi ono što je hteo da kaže. Čekala sam dve godine da ga čujem da prizna da je moj izgled razlog zašto više nemam karijeru. Do danas to Jedino je bilapričamo samo tiha pretpostvka. ne pričamo o razlogu ne glumim. o činjenici da neNikad glumim. I kad smo već kodzašto toga više bilo bi lepo da prizna da je požar uništio i našu vezu. Uopšte ne zna kako da mi bude otac sada kada mi više nije učitelj glume i menadžer. Suzim pogled u njegovom pravcu. „Završi svoju rečenicu, Tata.“ Odmahuje glavom pokušavajući da odbaci ovu temu totalno. Podignem obrvu izazivajući ga da nastavi. „Da li stvarno želiš to da sada radiš?“ Baca pogled u pravcu Bena, nadajući se da iskoristi mog lažnog momka kao branu među nama. „Zapravo, baš želim.“ Moj otac zatvara oči i glasno uzdahne. Kada ih ponovo otvori, nagne se napred i prekrsti ruke na stolu. „Znaš da mislim da si lepa, Fallon. Prestani pogrešno tumačiti moje reči. Ovaj posao ima veće standarde nego one koje otac ima, i jedino šta možemo da uradimo je da to prihvatimo. U stvari ja sam mislio da smo ih već prihvatili.“ Kaže, skrećući pogled ka Benu. Grizem unutrašnjost obraza da bi sprečila sebe da kažem nešto što ću zažaliti. Uvek sam znala istinu. Kada sam se prvi put videla u ogledalu u bolnici znala sam da je sve gotovo. Ali čuti svog oca koji naglas priznaje da misli kako trebam da odustanem od svojih snova, je nešto više nego ono za šta sam bila pripremljena. „Vau.“ Progovara Ben kroz uzdah. „Ovo je bilo...“ Gleda u mog oca i odmahuje glavom sa gađenjem. „Ti si njen otac.“ Da ne znam bolje, rekla bih da je grimasa na Benovom licu iskrena i da ne glumi. „Upravo tako. Ja sam joj otac. Ne njena majka, koja je hrani kojekakvim sranjima zbog kojih misli da se njena mala devojčica bolje osećati. Njujork i L. A. su ispunjeni hiljadama devojaka koje prate san koji je Fallon pratila čitavog života. Devojke koje su super talentovane. Izuzetno lepe. Fallon zna da ja verujem da ona ima više talenta nego kad ih sve sastaviš zajedno, ali je ona takođe i realna. Svi imaju snove, ali nažalost

ona više nema sredstva potrebna da postigne svoje. Ona mora da to prihvati, pre nego što potroši pare na selidbu preko čitave države koje joj neće pomoći uopšte u karijeri.“ Zatvaram oči. Ko god je rekao da istina boli je bio optimista. Istina je grozno bolan kurvin sin. „Isuse.“ Kaže Ben. „Vi ste za ne poverovati.“ „A ti si nerealan.“ Moj otac odgovara. Otvaram oči i gurnem Benovu ruku, dajući mu na znanje da želim izaći sa sedišta. Ne mogu više ovo da radim. Ben se ne pomera. Umesto toga, uvlači ruku ispod stola i stiska me za koleno, terajuću me da ostanem sedeti. Moja noga se ukruti od njegovog dodira, zato što moje telo šalje pomešne signale mom mozgu. Jako sam ljuta na svog oca sada. Tako ljuta. Ali nekako se osećam utešeno ovim kompletnim strancem koji me brani bez valjanog razloga. Želim da vrištim i želim da se smejem i želim da plačem, ali najviše od svega želim samo nešto da pojedem. Zato što sam sad stvarno gladna i volela bih da sam imala toplog lososa, dođavola! Pokušavam da opustim svoju nogu tako da Ben ne oseti koliko sam napeta, ali on je prvi momak koji me je nakon toliko vremena zapravo fizički dotakao. Malo je čudno ako ću biti iskrena. „Dopustite mi da vas nešto upitam gospodine O'Neil.“ Kaže Ben. „Da li je Johnny Cash imao rascepanu usnu?“ Moj otac je tih. I ja sam tiha, nadajući se da ustvari postoji svrha ovog Benovog nasumičnog pitanja. Išlo mu je tako dobro dok nije počeo da priča o kantri pevačima. Moj otac gleda Bena kao da je izludeo. „Kakve, dođavola, ima veze kantri pevač sa ovim razgovorom?“ „Svakakve.“ Ben brzo odgovara. „I odgovor je ne, nije je imao. Ali glumac koji ga je glumio u filmu „Hod ivicom“ ima veoma velik ožiljak na licu. Joaquin Phoenix je ustvari bio nominovan za Oskara za ulogu u tom filmu.“ Moj puls se ubrza kada shvatim šta ustvari radi. „A Idi Amin?“ Pita Ben. Moj otac prevrne očima, sa dosadom zbog ovih pitanja. „Šta sa njim?“ „On nije imao „lenjo“ oko. Ali glumac koji ga je glumio Forest Whitakerga ima. Još jedan koji je nominovan za Oskara, smešno. I još ga je i dobio.“ Ovo je prvi put da vidim da je neko spustio mog oca na svoje mesto. I iako čitav ovaj razgovor mi uzrokuje neprijatnost, nije mi toliko neprijtno da ne mogu uživati u ovom lepom i retkom trenutku. „Čestitam.“ Moj otac kaže Benu, potuno neimpresioniran. „Naveo si dva uspešna primera od milion neuspešnih.“ Pokušavam da ne primim očeve reči k srcu, ali je teško. Znam da je u ovom trenutku došlo do borbe oko moći između ove dvojice, manje o meni i njemu. Veoma je razočaravajuće što se više trudi dobiti raspravu sa potpunim strancem nego da brani sopstvenu ćerku.

„Ako je vaša ćerka toliko talentovna kao što tvrdite, zar ne biste voleli da je ohrabrite da ne odustane od svojih snova. Zašto bi želeli da gleda svet vašim očima?“ Moj otac se ukruti. „I kako ja to vidim svet po tebi gospodine Kessler?“ Ben se nasloni na sedište ne prekidajući kontakt očima sa mojim ocem. „Kroz zatvorene oči arogantnog seronje.“ Tišina koja sledi je kao zatišje pred buru. Čekam da jedan od njih dvojice zada prvi udarac, ali umesto toga moj otac poseže za džepom i vadi novčanik. Baca novčanice na sto i zatim pogleda direktno u mene. „Možda sam iskren do bola, ali ako je sranje ono što želiš čuti, onda je ovaj kreten savršen za tebe.“ Izlazi iz sedišta. „Kladim se da ga tvoja mama obožava“. Promrmlja on. Trgnem se na njegove reči i tako jako želim da mu uzvratim uvredu. Jednu tako dobru da mu povredi ego danima. Jedni problem je taj da ne postoji nešto što bi iko mogao reći što bi moglo povrediti čoveka koji uopšte nema srca. Radije nego da vrisnem nešto njemu dok izlazi kroz vrata, sedim u potpunoj tišini. Sa mojim lažnim momkom. Ovo mora da je najponižavajući, neugodan momenat u mom životu. Čim osetim kako mi prva suza beži, gurnem Benovu ruku. „Moram da izađem.“Šapnem. „Molim te.“ Izađe iz sedišta, a ja držim glavu spuštenu dok ustajem i prolazim pored njega. Ne usuđujem se da ga pogledam dok sam se zaputila do toaleta ponovo. Činjenica da je osetio potrebu da se pretvra da mi je momak je sama po sebi ponižavajuća. A onda sam morala da imam najveću svađu sa svojim ocem pred njim. Da sam ja Benton James Kessler, lažno bih raskinula sa mnom do sada.

BEN Spuštam glavu naslanjam je na svoje ruke i čekam je da se vrati iz toaleta. U stvari trebao bihiotići. Ali ne želim otići. Imam osećaj da sam joj uništio dan sa izvođenjem ovog podviga sa njenim ocem. Koliko god sam se trudio da budem fin nisam baš ušao u život ove devojke sa diskretnom elegantnošću lisice. Uleteo sam sa suptilnošću slona od šest tona. Zašto sam osetio potrebu da treba da se umešam? Zašto sam pomislio da ona sama nije sposobna izaći na kraj sa svojim ocem? Verovatno je sada ljuta na mene, a lažno se zabavljamo tek samo pola sata. To je razlog zašto sam ja odlučio da nemam stvarne devojke. Ne mogu se čak ni pretvarati, a da ne započnem svađu. Ali upravo sam joj poručio porciju toplog lososa, pa možda će to nadoknaditi stvar bar delimično? Napokon izlazi iz toaleta, ali iste sekunde kada me vidi da i dalje sedim na njenoj strani sedišta, ona zastane. Zbunjenost na njenom licu ukazuje na to da je bila sigurna da ću otići dok se ona ne vrati za sto. Trebao sam otići. Trebao sam otići još pre pola sata. Mogao, trebao. Ustanem i pokažem joj da sedne. Sumnjičavo me posmatra dok seda. Posegnem prema susednom mestu i pokupim svoj laptop, moj tanjir sa hranom i piće. Sve smestim na njen sto i zauzmem mesto na kom je pre par minuta sedeo njen otacseronja. Ona gleda u sto, verovatno se pitajući gde joj je nestala hrana. „Ohladilo se,“ kažem joj. „Rekao sam konobaru da ti donese još jednu porciju.“ Njene oči se podignu ka meni, ali glava joj se nije pomakla. Ne nasmeje se ili mi se zahvali. Ona me samo...gleda. Uzimam zalogaj svog hamburgera i počinjem da žvaćem. Znam da nije stidljiva. Mogu reći po načinu na koji je pričala sa svojim ocem da ima svoj stav, tako da sam malo zbunjen njenim ćutanjem. Progutam svoj zalogaj i uzmem gutljaj svog soka, održavajući tihi kontakt sa njenim očima celo vreme. Voleo bih reći da se mentalno pripremam za savršeno izvinjenje, ali to ne radim. Izgleda da moj um razmišlja samo u jednom smeru, a taj smer vodi direktno do dve stvari na koje uopšte ne bih trebao ni da pomišljam. Njene sise. Obe. Znam. Patetičan sam. Ali ako ćemo samo da sedimo ovde i buljimo jedno u drugo, bilo bi lepo da pokaže malo dekoltea umesto što nosi ovu košulju dugih rukava koja prepušta sve mašti. Par Napolju oko 26 C. Trebala bi nositi nešto maloi manje inspirisano...manastirom. kojijesedi nekoliko mesta od nas ustaje prolazi pored nas ka izlazu. Primetim da Fallon naginje glavu od njih i dopušta da

joj kosa padne preko lica kao zaštitna barijera. Mislim da uopšte i ne shvata šta radi. Izgleda kao prirodna reakcija da pokuša da prekrije ono što ona smatra manama. To je verovatno razlog zašto nosi košulju dugih rukava. Štiti je da drugi ne bi videli šta se nalazi ispod. I naravno pomisao na njeno to da telo pomislim ponovo na njene grudi. Da li i one imaju ova ožiljke? Kolikomeje vodi ustvari zahvaćeno njima? Počinjem da je mentalno svlačim i ne na seksualni način. Samo sam radoznao. Veoma radoznao, zato što ne mogu da prestanem da je gledam, a to ne liči na mene. Moja mama me bolje vaspitala od toga, ali ono što je moja mama propustila da me nauči je da će biti devojaka kao što je ova koja će testirati te manire samo svojim pukim postojanjem. Dobar minut prođe, možda dva. Pojeo sam većinu svog pomfrita gledajući je kako me posmatra. Ne izgleda da se ljuti. Ne izgleda uplašeno. U ovom momentu se čak i ne trudi da sakrije ožiljke koje tako očajnički pokušava da sakrije od svih drugih. Njene oči počinju polako da se spuštaju dok se ne zaustave na mojoj majici. Gleda jedan momenat u nju pa pomera pogled ka mojim rukama, ramenima, mom licu. Zastane kada dođe do moje kose. „Gde si išao jutros?“ Njeno pitanje je kao iz vedra neba i tera me da zastanem na pola zalogaja. Mislio sam da će prvo pitanje koje će mi postaviti biti otkud mi zamisao da se petljam u njen privatni život. Uzimam par sekundi dok progutam, uzmem svoje piće, obrišem usta i naslonim se u sedištu. „Kako to misliš?“ Pokazuje na moju kosu. „Tvoja kosa je neuredna.“ Pokazuje na moju majicu. „Nosiš istu majicu koju si nosio juče.“ Njen pogled pada na moje prste. „Nokti su ti čisti.“ Kako zna da nosim istu majicu koju sam nosio juče? „Pa, zašto si danas napustio mesto gde god da si se probudio jutros u takvoj žurbi?“ pita me. Pogledam svoju majicu, pa svoje nokte. Kako ona, dođavola, zna da sam otišao u žurbi jutros? „Ljudi koji ne brinu o svom izgledu nemaju čiste nokte kao ti,“ kaže ona. „To je kontradiktorno sa mrljom od senfa na tvojoj majici.“ Pogledam svoju majicu. I mrlju od senfa koju dosad nisam primetio. „Tvoj hamburger ima majonez u sebi. I pošto se senf retko kad jede za doručak, a ti usisavaš svoju hranu kao da nisi ništa jeo još od juče, tako da je mrlja verovatno od nečega što si jeo sinoć za večeru. I očigledno se danas nisi pogledao u ogledalu, inače ne bi nikad izašao iz kuće sa kosom kako ti sad izgleda. Da li si se istuširao i zaspao bez sušenja kose?“ Dodirne svoju kosu i prevrće je između prstiju. „Zato što kosa gusta kao tvoja se prelomi ako spavaš dok je mokra.me Nemoguće ju je„Kako popraviti ako je tvoj ponovo ne opereš.“ Nagne se ka meni i gleda radoznalo. se, osim dođavola, prednji deo kose tako nadigao? Spavaš na stomaku ili slično?“

Šta je ona? Detektiv? „Ja...“ Zurim u nju sa neverovanjem. „Da ja spavam na stomaku. I kasnio sam na predavanje.“ Ona klima glavom kao da je ona to i sama već znala. Konobar se pojavljuje sa tanjirom sveže hrane i dopunjava joj čašu vode. On otvara usta kao da hoćealinešto da joj mu kaže, ali ona ne obraća Onanego još uvek u mene, promrmlja hvala. Izgleda kao dapažnju će da na ode,njega. ali pre što togleda uradi zaustavi se i okrene se prema njoj. Prepliće zajedno ruke očigledno nervozan da postavi pitanje koje će izaći iz njegovih usta. „Pa...ovaj. Donovan O'Neil? On je tvoj otac?“ Pogleda konobara sa neizražavajućim pogledom. „Da.“ Kaže ona bez emocija. Konobar se nasmeje i opusti se njenim odgovorom. „Vau,“ mrdajući svojom glavom u fascinaciji. „Koliko je to super? Imati Maxa Epcotta za oca?“ Ona se niti smeje niti se trgne. Ništa na njenom licu ne upućuje na to da je to pitanje koje je čula već milion puta. Čekam na njen sarkastičan odgovor, pošto sudeći po načinu na koji je odgovarala na očeve besmislene komentare, nema šanse da će ovaj konobar otići odavde pošteđen. Baš kada pomislim da će da prevrne očima, pušta nakupljen vazduh i smeši se. „To je apsolutno neverovatno. Ja sam najsrećnija ćerka na svetu.“ Konobar se kezi. „To je stvarno kul.“ Kada se okrene i ode, ona se okrene ka meni. „Kakva predavanja?“ pita me. Potreban mi je momenat da shvatim njeno pitanje zato što još uvek pokušavam da razumem sranje od odgovora koje je upravo rekla konobaru. Zamalo da je ispitam o tome, ali skontam da je bolje da to ne radim. Verujem da joj je lakše da da ljudima odgovore koje se nadaju da će čuti nego pravu istinu. To i mislim da je ona najlojalnija osoba koju sam upoznao, pošto nisam siguran da bih ja mogao reći takve reči o tom čoveku u slučaju da je on moj otac. „Kreativno pisanje.“ Nasmeje značajno svoju „Znala sam već da nisi glumac.“ Uzima zalogajsesvog lososai podigne i pre nego što viljušku. proguta prvi zalogaj uzima drugi. Sledećih nekoliko trenutaka protiču u potpunoj tišini dok oboje završavamo sa jelom. Ja počistim čitav svoj tanjir, ali ona svoj odgurne pre nego što je pojela i polovinu. „Pa reci mi nešto,“ ona kaže naginjući se napred. „Zašto si mislio da si trebao da mi priskočiš upomoć sa tim sranjem o lažnom momku?“ I evo ga. Ljuta je na mene. Pomislio sam da bi mogla biti. „Nisam mislio da ti treba spašavanje. Samo ponekad mi bude teško da kontrolišem svoju ogorčenost u prisustvu budalaštine.“ Podiže obrvu. „Ti si definitivno pisac, jer ko dođavola još govori tako?“ Smejem se.idiot „Izvini. Mislim pokušavam da kažem da mogu biti temperamentni i da sam trebaoda gledati svoja posla.“ Povlači salvet sa svog krila i stavlja ga na tanjir. Jedno od njenih ramena

se diže sa polu- sleganjem. „Nije mi smetalo,“ kaže sa osmehom. „Bilo je zabavno videti mog oca tako iznerviranog. I nikada pre nisam imala lažnog momka.“ „Ja nikad nisam imao pravog momka do sada.“ odgovaram joj. Njen pogled se premešta na moju kosu. „Veruj mi to je očigledno. Nijedan gej muškarac kog poznajem ne bi napustio kuću izgledajući tako kao što ti sada izgledaš.“ Imam osećaj da joj ne smeta kako izgledam baš toliko koliko pokazuje. Siguran sam da i ona dobija poštenu porciju diskriminacije na osnovu izgleda, tako da mi je teško da poverujem da bi fizički izgled bio na vrhu njene liste prioriteta kod muškarca. Ali mi nije promaklo da me zeza. Da ne znam bolje rekao bih da čak i flertuje sa mnom. Da. Definitivno sam trebao odavno napustiti ovaj restoran, ali ovo je jedan od retkih trenutaka u kojima sam zahvlan na raznovrsnosti loših odluka koje stalno pravim. Konobar donosi račun, ali pre nego što uspem da platim Fallon uzima hrpu para koje je njen otac bacio na sto i daje mu. „Treba ti kusur?“ upita on. Odmahne. „Ne, zadrži ga.“ Konobar počisti sto i kada se udalji ništa se više ne nalazi između nas. Neposredan završetak jela me ostavlja malo nemirnim, jer ne znam šta bih mogao da joj kažem da ostane duže. Devojka se seli u Njujork i velike su šanse da je neću više ikad videti. Ne znam zašto me ta pomisao na to čini anksioznim. „Pa,“ kaže ona. „Jel trebamo sad da raskinemo?“ Smejem se, iako još uvek pokušavam da protumačim da li stvarno ima dobar smisao za humor ili nema ni trunke osobnosti. Postoji tanka linija između to dvoje, ali se kladim na ono prvo. Bar se nadam da jeste. „Ne zabavljamo se još ni sat vremena i već želiš da me šutneš? Nisam baš dobar u ovoj momak stvari?“ Smeje se. „Možda previše dobar. Iščuđava me zapravo ako ću biti iskrena. Da li je ovo momenat kada razbiješ iluziju savršenog momka i kažeš mi da si napumpao moju rođaku dok smo bili na pauzi?“ Ne mogu, a da se ponovo ne nasmejem. Definitivno odličan smisao za humor. „Nisam je napumpao. Već je bila trudna sedam meseci kada sam spavao sa njom.“ Zarazan izliv smeha susreće se sa mojim ušima i nikada pre nisam bio zahvalan za ne tako loš smisao za humor. Neću dopustiti da ova devojka izađe iz mog vidokruga dok ne dobijem bar tri ili četiri ovakva osmeha. Njen smeh se stišava, popraćen osmehom na njenom licu. Baca pogled ka vratima. „Da li se stvarno zoveš Ben,“ pita me vraćajući pogled na mene. Klimam glavom. „Šta je ono zbog čega se najviše kaješ u životu Bene?“ Čudno pitanje, ali prihvatam ga. Čudno se čini tako normalno sa ovom devojkom, a zanemarimo činjenicu da nikada nisam nikome rekao zbog čega se najviše kajem. „Mislim da to još nisam doživeo,“ lažem. Gleda me značajno. „Znači

ti si pristojno ljudsko biće. Nisi nikad nekoga ubio?“ „Do sada.“ Suzdržava osmeh. „Znači ako danas provedemo još vremena zajedno nećeš me ubiti?“ „Jedino u samoodbrani.“ Nasmeje se i posegne za svojom torbom. Prebaci je preko ramena i ustane. „To je olakšanje. Hajdemo u Pinkberry pa onda možemo raskinuti tokom deserta.“ Mrzim sladoled. Mrzim jogurt. Naročito mrzim jogurt koji se pretvara da je sladoled. Ali biću proklet ako ne zgrabim svoj laptop i ključeve i pratim je gde god dođavola želi da me povede.

*** „Kako je moguće da živiš u L. A.u od svoje četrnaeste godine, a nikad nisi kročio u Pinkberry?“ Malo fali da zvuči uvređeno. Okrene se od mene da ponovo prouči vrste topinga. „Da li si barem čuo za Starbucks?“ Smejem se i pokazujem na gumene mede. Server sipa punu kašiku u moju činiju. „Ja faktički živim u Starbucksu. Ja sam pisac. To je glavna ceremonija.“ Stoji ispred mene u redu čekajući da platimo, ali sa gađenjem gleda u moju činiju. „O, moj Bože,“ kaže ona. „Ne možeš doći u Pinkberry i jesti samo topinge.“ Pogleda me kao da sam ubio mače. „Da li si ti uopšte ljudsko biće?“ Prevrnem očima i gurnem joj rame da se okrene nazad. „Prestani me kritikovati raskinuti sa tobom pre negoManevrišemo što pronađemo Izvučem dvadeseticu iliiz ću novčanika i platim naše deserte. kroz sto.“ pun restoran, ali ne možemo naći nijedan slobodan sto. Ona se zaputi pravo prema vratima pa je pratim napolje i po trotoaru dok ne pronađe praznu klupu. Sedne na nju prekrštenih nogu i stavi svoju činiju u krilo. Ovo je prvi put da bacim pogled na njenu činiju i vidim da nije uzela nijedan toping. Pogledam dole u svoju činiju punu topinga i ničeg drugog. „Znam,“ kaže ona smejući se. „Jack Sprat nije mogao jesti puno...“1 „Njegova žena nije mogla jesti malo,“ ja završim. Nasmeje se i ubaci zalogaj kašikicom u usta. Izvuče kašikicu i poliže smrznuti jogurt sa donje usne. Nisam ovo očekivao danas od svih mogućih dana. Da ću sedeti preko puta devojke gledajući je kako liže sladoled sa svojih usana i da ću morati progutati vazduh samo da bih se uverio da još uvek dišem. 1

„Jack Sprat nije mogao jesti puno… - engleska pesmica za decu.

„Znači ti si pisac?“ Njeno pitanje mi daje oslonac koji mi je potreban da bi došao sebi. Klimam. „Nadam se da ću biti. Nisam to nikad radio profesionalno tako da nisam još uvek siguran da se mogu nazvati piscem.“ Pomera se na klupi sve dok se ne okrene meni nasloni ovredilaprema činjenicu da ijesi pisac.“lakat na naslon klupe. „Nije potrebna plata da bi ti „Ovredila nije zapravo reč.“ „Vidiš?“ kaže ona. „Nisam to ni znala tako da je očigledno da si ti pisac. Plaćen ili ne, ja te smatram piscem. Ben Pisac. Tako ću ti se obraćati od sada pa na dalje.“ Smejem se. „A kako ću se onda ja tebi obraćati?“ Gricka vrh kašikice na kratko dok sužava pogled u razmišljanju. „Dobro pitanje,“ kaže ona. „Trenutno sam u nekoj vrsti tranzicije.“ „Fallon Tranzitorka,“ predložim. Smeje se. „Može.“ Njena leđa sreću naslon kada se okrene napred. Izvuče svoje noge i spusti ih na zemlju. „Pa o čemu bi voleo da pišeš? Romani? Scenariji? „ „Nadam se o svemu. Ne želim još da stavim tačku na to, tek mi je osamnaest. Želim da sve probam, ali moja strast su definitivno romani. I poezija.“ Tihi uzdah napusti njena usta pre nego što uzme još jedan zalogaj. Ne znam zašto, ali izgleda kao da ju je moj odgovor rastužio. „Šta je sa tobom, Fallon Tranzitorko? Koji je tvoj cilj u životu?“ Uputi mi pogled sa strane. „Da li sada pričamo o životnim ciljevima ili o našim strastima?“ „Nema tu puno razlike.“ Nasmeje se sa pola srca. „Postoji ogromna razlika. Moja strast je gluma, ali to nije zapravo moj životni cilj.“ „Zašto nije?“ Njen pogled se suzi u mom pravcu pre nego što ponovo pogleda u svoju činiju. Počne da meša smrznuti jogurt kašikicom. Ovaj put uzdahne svojim čitavim telom kao da se raspada po tlu. „Znaš, Bene. Cenim to koliko si bio fin od kada smo postali par, ali možeš prestati sa glumom. Moj otac nije ovde da posvedoči tome.“ Hteo sam da uzmem još jedan zalogaj, ali mi je ruka zastala pre nego što je mogla stići do usta. „Šta to treba da znači?“ pitam je zbunjen pravcem u kome je ovaj razgovor krenuo. Ubada svoj jogurt kašikicom pre nego što se nagne i baci ga u kantu za smeće pored nje. Podigne jednu nogu i obgrli je rukama okrećući se prema meni ponovo. „Zar stvarno ne znaš moju priču ili se samo pretvaraš da je ne znaš?“ Nije mi baš jasno na koju priču misli pa odmahnem malo glavom. „Trenutno sam jako zbunjen.“ Uzdiše. Ponovo. Mislim da nikad nisam prouzrokovao toliko uzdaha

kod jedne devojke u ovako malom vremenskom periodu. I to nisu oni uzdasi od kojih se muškarac oseća bolje zbog svojih veština. To su oni uzdasi zbog kojih se on pita šta to radi pogrešno. Kopka palcem po razmrdanom drvetu na poleđini klupe. Koncentrisala se na drvo kaočetrnaest. da priča sa njim sam radijeulogu nego sa sam dostašou sreće kada mi je bilo Dobila u mnom. tipičnom„Imala tinejdžerskom napravljen kombinacijom Sherlock Holmesa i Nancy Drew nazvan Gumshoe. Bila sam zvezda tog šoa godinu i po dana i počeo je da baš bude popularan. Ali onda se ovo desilo.“ Pokazuje na svoje lice. „Moj ugovor je povučen. Ja sam bila zamenjena i više nisam glumila od tada. Tako da je to ono na šta sam mislila kada sam rekla da su ciljevi i strasti različite stvari. Gluma je moja strast, ali kao što je moj otac već rekao više nemam sredstava da postignem svoj životni cilj. Tako da pretpostavljam da ću uskoro tražiti novi osim ako se neko čudo ne desi u Njujorku.“ Ne znam čak ni šta da joj kažem na sve to. Ona me sada gleda čekajući odgovor, ali ne mogu smisliti nijedan tako brzo. Nasloni svoju bradu na ruku i zagleda se negde iza mene. „Nisam baš ponovo spretan zapišem sa motivacionim na imao licu mesta,“ ponekad noću razgovoregovorima koje sam u tokukažem dana,joj. ali„Ja ih preokrenem tako da zvuče kao stvari koje sam u stvari želeo reći u tom momentu. Tako da znaš kad večeras budem zapisivao ovaj razgovor na papir reći ću nešto herojski i zbog tog ćeš se osećati veoma dobro kad budeš razmišljala o svom životu.“ Spusti svoje čelo na ruku i počne da se smeje. Pogled na to me tera da se nasmejem. „Ovo je dosad najbolji odgovor koji sam ikad dobila na tu priču.“ Naginjem se da bacim svoju činiju u kantu za smeće iza nje. To je najbliže što sam joj prišao od kad smo sedeli zajedno u restoranu. Njeno čitavo telo se ukoči od moje blizine. Radije nego da se odmah povučem pogledam je direktno u oči, pre nego što se skoncentrišem na njene usne. „Za to služe momci,“ kažem joj dok se polako odmičem od nje. U normalnim okolnostima ne bih dva puta razmišljao o činjenici da namerno flertujem sa devojkom. To stalno radim. Ali Fallon me gleda kao da sam počinio najveći greh i tera me na razmišljanje da li sam pogrešno protumačio vibru između nas. Povučem se sasvim ne odvraćajući pogled od njenog iznerviranog izraza lica. Upire prstom u mene. „To,“ kaže ona. „Upravo to. To je sranje na koje sam mislila.“ Nisam siguran da znam na šta je mislila tako da nastavim sa opreznošću. „Misliš da se pretvram da flertujem sa tobom da bi se ti bolje osećala?“ „Zar to ne radiš?“ Da li ona to stvarno misli? Zar ljudi stvarno ne flertuju sa njom? Da li se ovde radi o njenim ožiljcima ili njenoj nesigurnosti u vezi njih? Sigurno muškarci nisu plitki koliko jesu. Ako jesu onda je sramota u ime celog toliko muškog roda. Zatoona što govori bi ova da devojka trebala da seme brani od udvaranja muškaraca, a ne da se pita o verodostojnosti njihovih motiva. Stiskam napetost u

središtu svoje vilice i prekrivam usta rukom dok razmišljam kako da joj odgovorim. Naravno da ću smisliti mnoštvo odličnih odgovora kada se večeras budem prisetio ovog trenutka. Ali u ovom momentu...ne mogu da smislim savršen odgovor ni da mi život zavisi od toga. Pretpostvljam da odgovori ću biti ovoj samo iskren. iskren. izgleda najbolji način da se devojci poštoUglavnom vidi kroz sranje kaoTo krozje providan papir. Sada sam ja taj koji glasno uzdiše. „Želiš li znati šta sam pomislio kada sam te prvi put ugledao?“ Ona nakrivi glavu. „Kada si me video prvi put? Misliš na onaj susret od čak pre sat vremena?“ Ignorišem njen cinizam i nastavljam dalje. „Prvi put kada si prošla pored menepre nego što sam prekinuo tvoj ručak sa ocembuljio sam u tvoje dupe celo vreme dok si koračala. I nisam mogao da odolim, a da se ne zapitam kakve gaćice nosiš. To je bilo jedino o čemu sam razmišljao dok si bila u toaletu. Da li si ti devojka koja nosi tange? Ili možda ne nosiš gaćice uopšte? Pošto nisam video šav gaćica da ti se ocrtava na farmerkama koji bi se video da si nosila standardne gaćice. Pre nego što si se vratila iz toaleta počeo sam da imam neki paničan osećaj u stomaku, nisam siguran da želim da titvoja vidim lice. Prisluškivao tvoj razgovor ipošto odmah sambioznao da me privukla ličnost. Ali šta je sasam tvojim licem? Ljudi kažu da ne sudimo knjizi po njenim koricama, ali šta ako si već pročitao unutrašnjost knjige bez gledanja njenih korica? I šta ako ti se stvarno svidelo to što je u knjizi? Naravno kada kreneš da zatvaraš knjigu i treba da se susretneš sa koricama po prvi put nadaš se da će biti nešto što smatraš privlačnim. Jer ko još želi fenomenalno napisanu knjigu na svojoj polici ako treba da gleda u usrane korice?“ Brzo spusti pogled na svoje krilo, ali ja nastavljam sa pričom. „Prva stvar koju sam primetio kada si izašla iz toaleta je bila tvoja kosa. Podsetila me na devojku koju sam prvi put poljubio. Zvala se Abitha. Imala je divnu kosu koja je uvek mirisala na kokos, pa sam se zapitao da li i tvoja kosa miriše na kokos. A onda samjesejedini zapitao li se Abitha, jer iako je ona bila moj prvi poljubac još uvek koddakog seljubiš sećamkao svakog detalja. U svakom slučaju, odmah sam zapazio tvoje oči nakon što sam se divio tvojoj kosi. Bila si još uvek na nekoliko koraka od mene, ali si gledala pravo u mene kao da nisi mogla da razumeš zašto te gledam. Ali onda sam postao jako uznemiren i pomerio sam se u svom sedištu, jer kao što si već danas tako lepo istakla, nisam se još ni pogledao u ogledalu. Nisam znao šta vidiš sada kada si mi uzvratila pogled i da li ti se uopšte svidelo to što vidiš. Moji dlanovi su počeli da se znoje pošto je to bila tvoja prva impresija o meni i nisam znao hoće li biti dovoljno dobra. U tom trenu si već bila blizu mog stola i tada je moj pogled pao na tvoj obraz. Na tvoj vrat. Video sam tvoje ožiljke po prvi put i baš kad sam ih primetio spustila si pogled ka podu i dopustila kosi da ti prekrije većinu lica. Želiš li da znaš šta sam pomislio u tom trenutku Fallon?“ Njene pogledaju moje i vidimali daona ne želi dapredstavu. da to u stvari kažem. Misli da zna štaoči sambrzo pomislio u tom trenutku, nema „Toliko mi je laknulo,“ kažem joj. „Zato što sam video da si sa tim jednim

potezom pokazala da si veoma nesigurna. I shvatio sam, pošto ti očigledno nisi imala pojma koliko si jebeno lepa, da možda baš zbog toga imam šansu kod tebe. Tako da sam se nasmejao. Zato što sam se nadao ako odigram svoje karte dobromožda uspem da otkrijem kakvu vrstu gaćica nosiš ispod tih farmerki.“ Kao da svetseizabrao ovaj Trotoar trenutakoko za potpunu tišinu. Nijedno prolazi. Ne ječuje cvrkutbašptica. nas je potpuno prazan.auto To ne je najdužih deset sekundi u mom životu čekajući njen odgovor. Tako dugo da poželim da je deset sekundi dovoljno da povučem sve što sam rekao. Dovoljno vremena da poželim da sam držao jezik za zubima pre nego što sam sve tako izneo na videlo. Fallon pročisti grlo i skrene pogled od mene. Odgurne se od klupe i ustane. Ja se ne mrdam. Već je samo posmatram, radoznao da vidim da li je ovo baš taj momenat kad će da me lažno ostavi. Udahne duboko i onda izdahne u momentu kada njene oči nađu moje. „Još uvek imam puno stvari da spakujem večeras,“ kaže ona. „Nuditi pomoć je kulturna stvar koju momak može da učini, znaš?“ „Treba li ti pomoć pri pakovanju?“ izbrbljam. Nonšlantno podigne rame. „Okej.“

FALLON Moja majkagodina. je moj heroj. budem. Ipak jemedalju. trpela mog oca sedam SvakaMoj ženauzor. koja Žena može kakva izdržatiželim tolikodadugo zaslužuje Kada mi je ponuđena glavna uloga u Gumshoe, u mojoj četrnaestoj godini, oklevala je da li da mi dopusti da je prihvatim. Mrzela je kako je tatu karijera naterala da bude u centru pažnje. Apsolutno je mrzela čoveka u kog se pretvorio. Rekla je kako je pre nego što je postao poznat bio divan i šarmantan. Ali kad mu je slava udarila u glavu nije više mogla da trpi njegovo prisustvo. Kaže da 1993. godina bila godina koja je donela kraj njihovom braku, porastu njegove slave i rođenja njihovog prvog i jedinog deteta: mene. Tako da je naravno pokušala da spreči da se to dogodi i meni kada počnem glumiti. Zamislite biti na vrhuncu svog sazrevanja u ženu dok ste uzdižuća nova glumica u L. A.-u. Vrlo je lako izgubiti sebe u svemu tome. Videla sam da se to desilo mojim mnogim prijateljima. Ali moja majka nije dozvolila da se to meni desi. Čim bi režiser rekao da smo gotovi za taj dan odlazila sam kući gde sam imala listu obaveza i čvrsto postavljena pravila. Ne kažem da je moja majka bila stroga. Samo mi nije ukazivala nikakav specijalan tretman bez obzira koliko sam postajala popularna. Takođe, nije mi dozvoljavala izlaske sa momcima dok ne napunim šesnaest godina. Tako da sam u prvih par meseci, nakon što sam napunila šesnaest, izašla na tri različita sastanka sa tri različita momka. I bilo je zabavno. Dvojica od njih su bile moje kolege, sa kojima se možda jesam ili nisam „pohvatala“ koji put u svlačionici na setu. Jedan od njih je bio brat moje prijateljice. I nebitno sa kim bih izašla ili koliko mi bilo dobro, moja mama bi uvek imala isti razgovor sa mnom svaki put kada bi došla kući nakon sastanka o važnosti toga da se ne zaljubim dok ne budem imala dovoljno poznajem samu sebe. Ona još uvek ima isti razgovor sa mnom,godina a ja čakdani istinski ne izlazim . Moja mama je nakon razvoda sa mojim ocem malo preterala sa kupovinom knjiga o samopomoći. Pročitala je svaku moguću knjigu koju je mogla pronaći o roditeljstvu, braku, pronalasku žene u sebi. Kroz sve ove knjige je zaključila da se devojke najviše menjaju u periodu između šesnaeste i dvadeset treće godine nego u bilo kom drugom periodu svog života. I njoj je veoma važno da ne provedem bilo koju od ovih godina zaljubljena u nekog muškarca, jer ako se zaljubim ona se boji da nikada neću naučiti kako da se zaljubim u samu sebe. Ona je upoznala mog oca kada joj je bilo šesnaest i napustila ga kad joj je bilo dvadeset tri, tako da mislim da njene restrikcije vezano za godine imaju malo povezanosti sa njenim ličnim iskustvom. Ali gledajući na to da mi je osamnaest i da se ne planiram skrasitiToujebliskoj budućnosti, je lako slediti njen savet i prepustiti joj sve zasluge. najmanje što mogu onda uraditi. Malo mi je smešna činjenica da ona misli da postoji neki magični uzrast kada

žena napokon posloži u red sva svoja sranja. Ali moram priznati da mi je jedna od omiljenih izreka ona koju je ona izmislila. „Nikada nećeš uspeti pronaći samog sebe ako si izgubljen u nekom drugom.“ Moja mama nije poznata. Ona nema neverovatnu karijeru. Nije čak ni udata za ljubav svog života. Ali postoji jedna stvar koja je ona uvek bila... U pravu. I to je razlog, sve dok ne nađem neki protiv, zašto ću slušati svaku reč koju ona kaže koliko god apsurdno ona zvučala. Ne sećam se da mi je ikad dala loš savet, tako da uprkos činjenici da je možda Benton James Kessler izašao iz stranica jednog od mnogobrojnih ljubavnih romana koje posedujem na svojoj polici- momak nema šansu sa mnom ni u paklu bar narednih pet godina. Ali to nije razlog da ne kažem da sam želela da mu dopuzim u krilo i zajašem ga baš tamo na klupi u parku dok mu zabijam svoj jezik u grlo. Zato što mi je bilo jako teško da se suzdržim nakon njegovog priznanja kako misli da sam lepa. Ne, čekaj.

Jebeno lepa su bile prave reči koje je koristio. I dok izgleda malo previše dobar da bi bio istinit i sigurno je pun mana i nekih užasnih navika, još uvek sam dovoljno pohlepna da poželim da provedem ostatak dana sa njim. Zato što ko zna? Iako se selim u Njujork još uvek ga mogu večeras zajašiti i gurnuti mu jezik niz grlo. Kada sam se jutros probudila mislila sam da će to biti jedan od najtežih dana koje sam imala u poslednje dve godine. Ko bi mogao pretpostaviti da bi se godišnjica najgoreg dana u mom životu mogla završiti u pozitivnom smislu. „12-35, kucaj,“ kažem Benu dok mu govorim šifru kapije do mog stana. Spušta prozor i kuca šifru. Jutros sam uzela taxi da se nađem u restoranu sa svojim ocem tako da se Ben ponudio da me odveze kući. Pokažem mu prazno parking mesto pa on skrene u tom pravcu i parkira se do auta moje cimerke. Oboje izađemo i nađemo se ispred auta. „Imam osećaj kao da treba da te upozorim pre nego što uđemo unutra,“ kažem mu. Pogleda zgradu pa vrati pogled pun nelagodnosti na mene. „Ne živiš sa pravim momkom, zar ne?“ Smejem se. „Ni približno. Moja cimerka se zove Amber i sigurno će te bombardovati sa milion pitanja, pošto nikada pre nisam kročila u stan sa muškarcem.“ Ne znam zašto mi uopšte ne smeta da mu to priznam. On nonšalantno prebaci ruku preko mojih ramena i počne ići sa mnom ka zgradi. „Ako tražiš od mene da se pretvaram kako smo samo prijatelji onda se to neće desiti. Neću da umanjujem važnost naše veze samo zbog tvoje cimerke.“ Smejem se i povedem ga do vrata moga stana. Uhvatim se kako krećem da kucam na vrata, ali umesto toga se hvatam za

kvaku. Ovo je još uvek moj dom, bar još nekih deset sati tako da ne treba da osećam potrebu da kucam. Benova ruka napušta moja ramena da bih ja mogla da uđem prva kroz vrata. Pogledam preko puta dnevne sobe i zatičem Amber kako stoji sa svojim momkom u kuhinji. Ona i Glenn se zabavljaju duže kada od godinu i nijedno njih to nije reklo i priznalo, ali mislim da trenutak se ja dana večeras iselim od iz stana on će se doseliti. Podiže glavu i istog trena raširi oči kad ugleda Bena iza mene. „Hej,“ kažem veselo, kao da nema ničeg neobičnog u tome što dovodim veoma zgodnog muškarca kući kojeg dosad nikada pre nisam ni spomenula. Prolazimo kroz dnevnu sobu i Amberine oči nijednog momenta ne napuštaju Bena. „Ćao,“ kaže ona još uvek buljeći u njega. „Ko si ti?“ Pogleda u mene i pokazuje na Bena. „Benton Kessler,“ kaže joj dok se rukuje s njom. Posle toga pruži ruku Glennu i rukuje se sa njim. „Ali zovite me samo Ben.“ Njegova ruka ponovo obgrli moja ramena. „Ja sam Fallonin momak.“ Ja se smejem, ali sam jedina koja to radi. Glenn ga odmerava od glave do pete. „Momak?“ pita ga vraćajući pažnju na mene. „Da li on zna da se seliš u Njujork?“ Klimam glvom. „Zna od sekunde od kad smo se upoznali.“ Amber podigne obrvu. „Što se desilo...kada?“ Zbunjena je jer zna da joj sve govorim. A imati momka se definitivno ubraja u sve. „O, čoveče,“ kaže Ben dok spušta pogled ka meni. „Koliko već ima dosada dušo? Jedan...dva sata?“ „Najviše dva.“ Amber suzi pogled u mom pravcu. Već hoće da zna sve detalje, a mrzi što mora da čeka dok Ben ode da bi ih čula. „Bićemo u mojoj sobi,“ kažem opušteno. Ben im brzo mahne i skloni ruku sa mojih ramena gurajući svoje prste da ih ispreplete sa mojim. „Drago mi je što sam vas oboje upoznao.“ Pokaže prema hodniku. „Sada ću ispratiti Fallon do njene sobe da vidim kakve gaćice nosi.“ Amber razjapi usta, a Glenn se počne smejati. Udarim Bena po ruci šokirana da je odveo šalu dotle. „Ne, nego ideš sa mnom u sobu da mi pomogneš oko pakovanja.“ Isturi svoju donju usnu kao da se duri. Prevrnem očima i povedem ga kroz hodnik do moje sobe. Amber i ja smo najbolje drugarice duže od dve godine. Čim smo završile srednju školu uselile smo se zajedno u ovaj stan. Što znači da sam ovde živela šest meseci tako da imam osećaj kao da pakujem stvari koje sam tek raspakovala. Kada uđemo u sobu Ben zatvori vrata. Njegove oči lutaju po sobi pa ga puštam da bude njuškalo dok otvaram u kojidaćunosim se useliti u Njujorku je skrozi opremljen takoja da jedine kofer. stvari Stan koje treba sa sobom su garderoba sredstva za higijenu. Sve ostalo je u maminoj kući.

„Voliš da čitaš?“ pita me. Pogledam preko ramena i vidim ga kako prstima prelazi po mojim knjigama koje su na polici. „Obožavam da čitam. Trebaš požuriti i napisati knjigu pošto je ona već na mojoj TBR gomili.“ „Tvojoj TBR2 gomili?“ „Lista knjiga koje trebam pročitati,“ pojasnim mu. Uzme jednu knjigu sa police i počne čitati poleđinu. „Mrzim što ti moram ovo saopštiti, ali mislim da ti se neće svideti moja knjiga šta god na kraju odlučio da napišem.“ Vrati knjigu nazad na policu i uzme drugu. „Izgleda da voliš ljubavne romane, to baš nije moj stil.“ Prestanem tražiti majice po ormaru i pogledam ga. „Ne,“ kažem mu sa stenjanjem. „Molim te nemoj mi reći da si jedan od onih pretencioznih čitalaca koji osuđuju ljude po izboru knjiga koje vole da čitaju?“ On odmah odmahuje svojom glavom. „Uopšte ne. Samo ne znam ništa o pisanju ljubavnih romana, tako da nemam šta da tražim tu. Osamnaest mi je. Teško da sam neki ekspert u ljubavi.“ Izađem iz ormara i naslonim se na vrata.“Nikada se pre nisi zaljubio?“ On klima glavom. „Nravno da jesam, ali nikad tako da je vredno pisanja ljubavnog romana tako da nemam šta tu da pišem.“ Skljoka se na krevet i nasloni se na uzglavlje gledajući me. „Misliš li da je Stephena Kinga stvarno ubio klovn u stvarnom životu?“ pitam ga. „Da li je Shakespeare stvarno popio bočicu otrova? Naravno da ne, Bene. Zove se fikcija sa razlogom. Izmisliš sam sranja.“ Smeje mi se sa njegove pozicije na krevetu i pogled na njega kako tamo sedi čini da moji obrazi gore i da se uznemire. Odjednom želim da ga zamolim da se valja po mojoj posteljini tako da ga mogu osetiti kada večeras zaspim. Ali onda se setim da neću večeras spavati na njoj zato što ću biti na letu za Njujork. Okrenem se prema ormaru da ne vidi koliko sam se zacrvenela. Nasmeje se tiho. „Upavo si imala nevaljale misli.“ „Nisam,“ bocnem. „Fallon, zabavljamo se već dva sata. Mogu te pročitati kao knjigu i upravo sada verujem da je ta knjiga puna erotike.“ Smejem se i počnem skidati košulje sa ofingera. Ne želim da ih odmah slažem jer ne znam još kako ću ih spakovati pa ih samo bacam na sred poda. Izvučem četvrtinu majica iz mog ormara pre nego što pogledam ponovo Bena. Njegove ruke su podignute iza njegove glave i gleda me kako se pakujem. Nisam stvrno ni očekivala da će mi pomoći u pakovanju kad dođemo ovamo pošto bi mi verovatno samo smetao. Ali Benovo priznanje me čini da se osećam dobro pošto je i on bio uzbuđen što će provesti više vremena sa mnom. sam strana na putujoš do uvek kuće da njegove motive. da se mojaOdlučila nesigurna pitaneću šta ispitivati jedan muškarac kao on Naravno radi provodeći 2

To be read=TBR - Knjige koje treba da se pročitaju.

vreme sa devojkom kao što sam ja, ali svaki put kada se ta misao prišunja u moju glavu prisetim se razgovora koji smo imali na klupi. I kažem sama sebi da sve što je rekao zvuči istinito- da me nekako stvarno smatra privlačnom. I iskreno da li je to stvarno važnije od nekih bitnijih stvari u životu? Selim se na suprotnu stranu države tako da bilo šta da se desi u sledećih par sati neće sigurno uticati na moj život na ovaj ili onaj način. Koga briga ako momak hoće samo da mi se zavuče u gaćice? U stvari bih više volela to ako bi to bilo sve što on hoće. To je prvi put u poslednje dve godine da se zbog nekoga osećam poželjnom tako da se neću osećati loše zato što uživam u tome. Odlazim do ormara i čujem kako bira broj na telefonu. Tiha sam dok obavlja poziv. „Mogu li dobiti rezervaciju za dve osobe, večeras u 7?“ Tišina nakon tog pitanja je opipljiva dok čekam šta će sledeće reći. Moje srce je imalo više vežbanja u poslednja dva sata nego u poslednja dva meseca. „Benton Kessler. K-E-S-S-L-E-R.“ Još tišine. „Savršeno. Hvala vam puno.“ Još tišine. Kopam po gornjoj fioci glumeći kao da se ne molim Bogu da je mislio na mene kada je rekao večera za dvoje. Čujem kako se pomera po krevetu i ustaje pa se okrenem i vidim kako mi prilazi. Kezi se i viri preko mog ramena u fioku po kojoj preturam. „Da li je to tvoja fioka sa gaćicama?“ Posegne rukom i ugrabi jedne. Otmem mu ih iz ruke i bacim prema koferu. „Ruke k sebi,“ kažem mu. Prođe oko mene i nasloni se laktovima na komodu. „Ako pakuješ donji veš onda znači da ne hodaš bez gaćica. Tako da sam zaključio, procesom eliminacije, da sada nosiš tange. Sada samo još moram otkriti koje su boje.“ Bacam sadržaj svoje fioke prema koferu. „Treba mnogo više od slatke priče da bi došao do mojih gaćica, Bene Piscu.“ Kezi se. „Oruke da? Kao na primer? večera?“ Odgurne se od komodezadeslio i uspravi se, stavljajući u džepove svojihFensi farmerki. „Zato što se baš slučajno da imam rezervaciju večeras u sedam u Chateau Marmont.“ Smejem se. „Ma nemoj mi reći.“ Zaobiđem ga i odem do ormara ponovo pokušavajući da sakrijem ogroman osmeh na mom licu. Hvala ti Isuse. Mene vodi na večeru. Dok stignem do ormara moj osmeh polako oslabi. Šta ću kog đavola da obučem? Nisam imala sastanak još otkad mi sise nisu skroz porasle . „Fallon O'Neil?“ kaže on ovaj put sa vrata mog ormara. „Hoćeš li večeras izaći sa mnom na sastanak?“ Uzdahnem i pogledam svoju dosadnu garderobu. „Šta ću kod đavola obući za Chateau?“ Pogledam ga i napravim grimasu. „Zar nismo mogli jednostvno otići u Chipotle ili slično?“ Smeje se i ulazi u moj ormar prolazeći pored mene. Pretura po garderobi u zadnjem delu mog ormara. „Predugo,“ kaže dok pomera ofingere jedan po jedan. „Previše ružno. Previše

opušteno. Previše elegantno.“ Konačno stane i skine nešto sa šipke. Okrene se i drži crnu haljinu koju sam mislila baciti još od dana kada mi ju je mama kupila. Uvek mi kupuje odeću u nadi da ću je nositi. Odeću koja ne prekriva moje ožiljke. Tresem glavom i uzimam mu haljinu i vraćam je na mesto. Uzimam jednu od retkih haljina dugih rukava koje posedujem i skinem je sa ofingera. „Ova mi se sviđa.“ Njegov pogled pada na haljinu koju je on prvobitno izbrao i skine je sa ofingera i gurne je ka meni. „Ali ja želim da ti obučeš ovu.“ Gurnem mu haljinu nazad. „Ne želim da nosim to nego ovo.“ „Ne,“ kaže on. „Ja plaćam večeru tako da ja biram u šta ću da gledam dok jedemo.“ „Onda ću ja platiti večeru i obući ono što ja želim.“ „Onda ću te ja ispaliti i otići u Chipotle.“ Stenjem. „Mislim da imamo prvu zajedničku svađu kao par.“ Smeje se i pruža ruku u kojoj je haljina po njegovom izboru. „Ako pristaneš da nosiš ovu haljinu večeras možemo se odmah pomiriti ovde u ovom ormaru.“ Nepopustvljiv je. Ali ja neću nositi tu prokletu haljinu. Ako treba da igram na kartu iskrenosti onda ću to uraditi. Pustim iznerviran izdah. „Moja majka mi je kupila tu haljinu prošle godine kada je prolazila kroz svoju fazu „hajde da popravimo Fallon“. Ali ona nema pojma koliko je neprijatno biti u mojoj koži. Tako da te molim da ne tražiš od mene da obučem tu haljinu zato što sam mnogo više opuštena u odeći koja ne pokazuje toliko kože. Ne volim da se zbog mene ljudi osećaju neugodno, a da nosim nešto tako oni bi se osećali čudno gledajući me.“ Benova vilica se stegne i on skrene pogled od mene i usmeri ga na haljinu u njegovoj ruci. „Okej,“ kaže jednostavno, ispuštajući haljinu na pod. Konačno. „Ali to što seseljudi osećaju neugodno dok te gledaju tvojastvar sopstvena greška.“ Ne trudim ni da sakrijem svoj uzdah. Ovo je jeprva koju mi je danas rekao zbog koje sam se osetila kao da mi je to bilo upućeno od mog oca. Neću lagati. Boli. Moje grlo kao da je nateklo i zatvara se, pa ga zato pročistim. „To nije baš bilo lepo,“ prošaputam. Ben mi se približi jedan korak. Moj ormar je već malen ovakav kakav je. Sigurno mi nije potrebno da stoji još bliže. Pogotovo nakon što je rekao nešto onako bolno. „To je istina,“ kaže on. Zatvorim oči jer jedina opcija je to ili da gledam u usne koje govore tako užasne reči. Izdahnem smirujući se, ali izdah zastane u trenu kada osetim njegove prste kako mi sklanjaju lica. što Neočekivani kontakt meilitera još više. Osećam sekosu takosaglupo ga nisam fizički naterala da ode ga da barstisnem isteralaoči iz ormara. Ali zbog nekog razloga izgleda da ne mogu da se niti pomerim niti

progovorim. Ili dišem u tom slučaju. Sklanja mi kosu sa čela prolazeći prstima kroz nju dok god mi ne skloni sve sa lica. „Praviš ovakvu frizuru zato što ne želiš da ljudi vide puno. Nosiš duge rukave i košulje sa kragnama zato što misliš da to pomaže. Ali ne pomaže.“ Izgleda kao da se njegove reći pretvaraju u pesnice i udaraju me direktno u stomak. Povučem svoje lice dalje od njegove ruke, ali i dalje držim oči zatvorene. Imam osećaj da bih mogla ponovo zaplakati, a plakala sam već dovoljno za jednu glupavu godišnjicu. „Fallon, kada te ljudi gledaju oni se ne osećaju neprijatno zbog tvojih ožiljaka. Osećaju se neprijatno zato što ti utičeš na to da misle da gledanje tebe je pogrešna stvar. I veruj mi- ti si takav tip osobe u koji ljudi žele da gledaju.“ Osećam kako vrhovi njegovih prstiju očešu moju vilicu i trgnem se. „Imaš neverovatnu konstrukciju kostiju i znam da je to čudan kompliment, ali to je istina.“ Njegovi prsti napuste moju vilicu i krenu preko moje brade dok mi ne dotaknu usne. „A tvoje usne. Muškarci gledaju u njih jer se pitaju kakvog li su ukusa, a žene gledaju u njih iz ljubomore jer da imaju boju usana kao ti, nikada više ne bi morale kupovati karmin.“ Ispustim nešto što bi se moglo registrovati kao i smeh i plač zajedno, ali se i dalje ne usuđujem da ga pogledam. Ukočena sam kao daska pitajući se na koje sledeće mesto će me dodirnuti. Šta će sledeće reći. „A u životu sam upoznao samo jednu devojku sa kosom tako dugačkom i lepom kao što je tvoja, ali već sam ti rekao za Abithu. I samo da znaš da ti nije ni do kolena, uprkos tome što se dobro ljubi.“ Osećam kako mu se ruke podižu i odguruju moju kosu iza ramena. Dovoljno je blizu da može videti prenaglašeno dizanje i spuštanje mojih grudi. Ali Bože moj, tako je postalo teško disati kao da se nalazim na tri hiljade metara iznad nivoa mora - nego što sam bila pre pet minuta. „Fallon,“ zahtevajući moju oči pažnju. prsti uzimaju mojunego bradu okreće mi liceonkakaže gore. Kada otvorim vidimNjegovi da se nalazi mnogo bliže štoi sam mislila. Gleda u mene sa odlučnim pogledom. „Ljudi žele da gledaju u tebe. Veruj mi, ja sam jedan od njih. Ali kada sve na tebi vrišti „ne gledaj me“ onda je to upravo ono što će ljudi i uraditi. Jedina osoba koju boli kurac za par ožiljaka na tvom licu si ti.“ Tako jako želim da mu verujem. Ako mogu poverovati u sve što govori možda bi mi moj život značio mnogo više nego što mi znači sada. Ako bih mu poverovala, možda ne bih bila toliko nervozna zbog izlaska na audiciju ponovo. Možda bih radila upravo ono što moja mama kaže da svaka devojka mog uzrasta radi: otkriti ko sam ja u stvari. Ne bih se skrivala od same sebe. Dođavola, čak i ne oblačim ono što volim. Oblačim se onako kako mislim da bi ljudeli želeli da se oblačim. Benov pogled padne na moju košulju i prvi put primetim da se njegova pluća bore za vazduh baš kao i moja. Diže ruku i otkopča prvo dugme moje košulje. Brzo

udahnem vazduh. Njegove oči nikad ne napuste moju košulju, a moje njegovo lice. Kada krene da otkopča drugo dugme mogu se zakunuti da drhtavo udahne vazduh. Ne znam šta radi i užasno se bojim da će on biti prva osoba koja će videti šta je ispod ove košulje. Ali za ime svega ne mogu pronaći reči da ga zaustavim. Kada drugo dugme oslobodi on prelazi na se treće. Pre nego što ga Naše oslobodi podigneseočii ka mojim i izgleda uplašeno kao što ja upravo osećam. oči ostanu povezane sve dok ne dođe do poslednjeg dugmeta. Kada se olabavi pogledam dole prema svojoj košulji. Samo se vidi delić kože iznad mog pupka tako da se još uvek ne osećam izloženo. Ali ću uskoro pošto on podiže svoje obe ruke ka gornjem delu košulje. Pre nego što napravi sledeći potez ja ponovo stisnem svoje oči. Ne želim videti izraz na njegovom licu kada vidi koliko je moje telo opečeno. Da budem određena - veći deo moje leve strane. Ono što on vidi na mom obrazu je samo delić u poređenju sa onim što se nalazi ispod moje odeće. Osećam kako mi se košulja otvara i što se veći deo mene pokazuje - to mi je sve teže da zadržim suze. To je najgore vreme na svetu za mene da budem emotivna, ali pretpostvljam da suze nisu nikad bile poznate po savršenom tajmingu. Njegovi uzdasi otvori. su veoma takođe iz i njegov u momentu se košulja skroz Želimčujni, da gaaizguram ormaradah i zatvorim vrata kada i da semisakrijem, ali to je upravo ono šta sam radila poslednje dve godine. Tako da zbog neobjašnjivih razloga ne tražim od njega da stane. Ben mi skine košulju sa ramena i polako je počne spuštati niz moje ruke. Gura je do kraja mojih ruku dok ne padne na pod. Mogu osetiti kako njegove obe ruke okrznu moje i previše me je sramota da se pomerim znajući šta vidi upravo sada kada me posmatra. Njegovi prsti počnu da se penju uz moje šake i zglobove taman kada prva suza počinje da pada niz moj obraz. Ali suza ga uopšte ne dotiče. Naježim se na gotovo celoj površini kože dok on nastavlja pomeranje svojih ruku uz moje nadlaktice. On se zaustavi, umesto da prevuče prste celim putem do mojih ramena. Ja se još uvek ne usuđujem da otvorim oči. Osetimstvar kako koja mu semičelo na moje da teško dišesekaoukoči i ja je jedina u nežno ovom spušta momentu pružai činjenica utehu. Moj stomak kada osetim njegovu ruku na početku mojih farmerki. Ovo ide predaleko. Predaleko, predaleko, predaleko, ali jedino šta mogu da uradim je udahnem divljački i dopustim njegovim prstima da otkopčaju dugme na mojim farmerkama. Jer koliko god želela da prestane imam osećaj da me ne svlači radi zadovoljstva. Nisam sigurna šta uopšte radi, ali sam previše nepomična da bih ga pitala. Diši Fallon, diši. Tvoja pluća trebaju novi vazduh. Njegovo čelo je još uvek naslonjeno na moje i mogu osetiti kako se njegov dah sudara sa mojim usnama. Imam osećaj da su mu oči otvorene i da gleda dole između nas dok mu prsti otkopčavaju rajsferšlus. Kada rajsferšlus dosegne svoju destinaciju on ugura svoje ruke između mojih farmerki i mojih kukova, tako opušteno da ja pomislim kako da mu uopšte ne smeta što dira ožiljke sa moje leve

strane. Spušta mi farmerke preko kukova i počne da se polako saginje dok ih spušta dužinom mojih nogu. Njegov dah putuje niz moje telo sve dok ne osetim da se zaustavio na mom stomaku, ali njegove usne ni u jednom momentu ne dotaknu moju kožu. KadaNemam mi se pojma farmerke nađu kod stopala prvo jednom pa drugom nogom. šta će se sledeće desiti. iskoračim Šta će se sledeće desiti? Šta. Će. Se. Sledeće. Desiti? Moje oči su zavorene tako da nemam pojma da li stoji, kleči ili odlazi. „Podigni svoje ruke,“ kaže on. Njegov glas je hrapav i toliko blizu da me preplaši do toga da nehotice otvorim oči. On stoji direktno ispred mene držeći haljinu koju je prethodno bacio na pod. Pogledam u njega i ne očekujem da vidim takav pogled na njegovom licu. Njegove oči su tako zagrejane i žestoke kao da mu je potrebna sva snaga da se uzdrži od toga da ne skine i poslednja dva komada odeće koje imam na sebi. Pročisti svoje grlo. „ Molim te, podigni ruke Fallon.“ Podignem ih i on podigne haljinu iznad moje glave i spusti je niz moje ruke. Povlači je dok moja glava ne prođe i nastavlja da je namešta preko mojih oblina. Kada je haljina napokon na svom mestu podigne mi kosu i pusti je niz moja leđa. Napravi pola koraka unazad i pogleda me gore- dole. Pročisti svoje grlo, ali mu glas i dalje zvuči hrapavo kad progovori. „Jebeno prelepa,“ kaže sa sporim smeškom. „I crvena.“ „Crvena?“ Pogledam dole u haljinu i ona je definitivno crna. „Tvoje gaćice,“ pojasni mi. „Crvene su.“ Ispustim izliv nečega za šta sam pomislila da će biti smeh, ali je više zvučalo kao treperavi plač. U tom momentu shvatim da se moje suze i dalje slivaju niz obraze, pa podignem ruke ka licu da pokušam da ih obrišem, ali one i dalje dolaze. Ne mogu da verujem da me je skinuo samo da bi dokazao nešto. Ne mogu da verujem da sam mu dopustila. Sada tačno znam na šta je Ben mislio kad je rekao da ne može da kontroliše svoju ogorčenost u prisustvu budalaštine. On misli da su moje nesigurnosti apsurdne i on je uzeo na sebe zadatak da mi to dokaže. Ben zakorači napred i obavije ruke oko mene. Sve vezano za njega je utešno i toplo, a ja nemam blage veze kako da odreagujem. Jedna od njegovih ruku pronalazi poleđinu moje glave i pritisne moju glavu na svoje grudi. Sada se smejem besmislenošću svojih suza jer ko to još radi? Ko još plače kada je momak skine po prvi put? „To je rekord,“ kaže Ben odvajajući me od svojih grudi tako da može da me pogleda. „Naterao sam svoju devojku dasvoje plačelice za malo manje od tri sata naše veze.“ Nasmejem se ponovo i pritisnem na njegove grudi i uzvratim mu zagrljaj. Zašto on nije mogao biti tamo iste sekunde kada sam se probudila u

bolnici, pre dve godine? Zašto su morale proći čak dve čitave godine da bih dobila samo mrvicu samopouzdanja? Minut, dva nakon pokušaja da dovedem svoje emocije u red konačno sam dovoljno smirena da shvatim da on ne miriše tako dobro kad je moje lice naslonjeno na njegovu koju je Više nosionedva dana. ali Zakoračim unazad i prođem ispod svojih majicu očiju ponovo. plačem, sam sigurna da se maskaraprstima svuda razmrljala. „Obućiću ovo glupu haljinu pod jednim uslovom,“ kažem mu. „Moraš prvo otići kući da se istuširaš.“ Osmeh mu je još veći. „To je već bio deo mog plana.“ Stojimo u tišini još malo i onda ne mogu više podneti da sam u ovom ormaru ni sekunde duže. Gurnem mu ramena i izguram ga u spavaću sobu. „Još malo pa će četiri sata,“ kažem mu. „Vrati se u šest, a ja ću biti obučena i spremna za polazak.“ Korača prema vratima sobe, ali okreće se prema meni još jednom pre nego što izađe. „Želim da podigneš kosu večeras.“ „Ne izazivaj sreću.“ Smeje se. „Zašto dođavola sreća postoji ako je ne smem izazivati?“ Pokažem na vrata. „Idi. Tuširaj se. I obrij se kad ti je već usput.“ Otvara vrata i počinje da izlazi. „Da se obrijem, a? Planiraš da spustiš te usne na moje lice večeras?“ „Idi.“ kažem mu sa razdraženim smehom. Zatvori vrata, ali još uvek mogu da čujem šta kaže Amber i Glennu čim uđe u dnevnu sobu. „Crvene su! Njene gaćice su crvene!“

BEN Šta Ona ja to se dođavola radim seli u Njujork.? To je večera, samo to. Ali ozbiljno, šta ja to dođavola radim? Ne bih smeo da radim ovo. Oblačim farmerke i odlazim do ormara da nađem čistu majicu. Baš kada sam prebacio majicu preko glave, vrata sobe se otvaraju. „Hej,“ kaže Kyle, naslanjajući se na vrata. „Lepo od tebe što si došao kući za promenu .“ Isuse. Ne sad. „Hoćeš na večeru sa mnom i Jordyn večeras?“ „Ne mogu, imam sastanak.“ Odem do komode i uzmem parfem. Ne mogu da verujem da mi je Fallon dobrovoljno prišla koliko jeste obzirom kako sam mirisao danas. Malo je ponižavajuće. „O, stvarno? Sa kim?“ Uzmem novčanik sa komode i zgrabim jaknu. „Sa mojom devojkom.“ Kyle se smeje dok prolazim pored njega i idem hodnikom. „ Devojka?“ On zna da ja nemam devojke, pa zato ide za mnom da izvuče više informacija. „Znaš ako kažem Jordyn da si ti na sastanku sa tvojom devojkom da će me ispitivati dok mi glava ne eksplodira. Bolje da mi daš nešto sa čim mogu da radim.“ Smejem se. U pravu je. Njegova devojka voli da zna sve o svakome. I zbog nekog razloga, pošto će se doseliti kod nas, ona misli da samo već familija. A ona je naročito radoznala kada je familija u pitanju. Kyle me prati sve od ulaznih vrata do mog auta. Zgrabi moja vrata pre nego što uspem da ih zatvorim. „Znam gde si bio sinoć.“ Prestanem pokušavati da zatvorim vrata i naslonim se u sedištu. Idemo opet. „Tvoja devojka ima velika usta, da li to znaš?“ Nasloni se na vrata gledajući me dok prekršta ruke preko grudi. „Zabrinuta je za tebe Bene. Svi smo.“ „Dobro sam. Videćeš. Biću dobro.“ Kyle me par trenutaka posmatra u tišini u želji da mi poveruje ovaj put. Ali koliko sam mu već puta obećao da ću biti dobro to se više ne uzima za ozbiljno. I razumem to. Ali ovog puta je stvarno drugačije. Odustane i zalupi moja vrata bez ijedne reči. Znam da jedino želi da mi pomogne, ali ne treba. Stvari će se stvarno promeniti. To sam znao istog momenta kada sam ugledao Fallon danas.

***

Priđem njenim vratima otprilike oko 17:05. Poranio sam, ali kao što sam već rekao...ona odlazi u Njujork i neću je više nikad videti. Pedeset pet minuta više provedenih sa njom nije ni približno onome što bih ja hteo. Vrata se otvaraju gotovo istog momenta kada pokucam na njih. Amber mi se smeje i pomera se učula stranu kakoPokazuje bih prošao. zdravo Fallonin za kojeg nikada nisam dosad.“ prema„Pa kauču. „Sedi. Fallon momče se tušira.“ Pogledam prema kauču, pa prema hodniku koji vodi do Fallonine sobe. „Misliš da joj treba moja pomoć pri tuširanju?“ Amber se nasmeje, ali onda istog momenta joj se lice uozbilji. „Ne. Sedi.“ Glenn sedi na kauču nasuprot onome na kom sam primoran da sedim. Klimnem mu glavom, a on podigne jednu obrvu u u znak upozorenja. Pretpostavljam da je ovo momenat na koji me je Fallon upozorila. Amber pređe preko dnevne sobe i sedne pored Glenna. „Fallon mi kaže da si pisac.“ Klimam glavom. „Ben Pisac. Taj sam.“ Taman pre nego što ispali drugo pitanje, Fallon se iznenada pojavi na početku hodnika. „Hej. Učinilo mi se da sam te čula da si ovde.“ Ne postoje vizuelni dokazi da se malopre tuširala. Okrenem se prema Amber, a ona samo slegne ramenima. „Ne možeš me kriviti što sam pokušala.“ Ustanem i krenem prema hodniku upirući prstom u Amber dok gledam u Fallon. „Tvoja cimerka je lukava.“ „To sigurno jeste,“ kaže Fallon. „A ti si poranio sat vremena.“ „Poranio sam 55 minuta.“ „Ista stvar.“ „Ne, nije.“ Okreće se i ulazi unazad kroz vrata svoje spavaće sobe. „Toliko sam umorna od svađanja sa tobom Bene.“ Krene ka kupatilu koje se nalazi na kraju njene sobe. „Tek sam završila sa pakovanjem. Nisam se još ni počela spremati.“ Zauzmem svoje mesto na njenom krevetu. „Bez brige. Već sam se raskomotio.“ Posegnem rukom i uzmem knjigu sa njenog noćnog stolića. „Uzeću da čitam dok ti ne završiš.“ Proviri glavom kroz vrata od kupatila i pogleda knjigu u mojim rukama. „Budi oprezan. Ta je baš dobra. Možda ti promeni mišljenje o pisanju ljubavnih romana.“ Namreškam nos i zatresem glavom. Ona se nasmeje i nestane ponovo u kupatilu. Otvorim prvu stranicu u knjizi nadajući se da ću samo baciti pogled, pre nego što shvatim da sam već na desetoj stranici. Stranica sedamnaest. Stranica dvadeset. Trideset sedam. Isuse, ovo je kao krek. „Fallon?“ „Da?“ Kaže iz kupatila.

„Da li si već pročitala ovu knjigu?“ „Ne.“ „Pa trebaće mi da je završiš pre nego što odeš u Njujork, da mi kažeš da li je saznala da joj je on stvarno brat.“ Stvori se na vratima u sekundi. „Šta?!“ Ona viče. „On joj je brat?“ Smejem se. „Prevario sam te.“ Prevrne očima i nestane ponovo u kupatilu. Nateram sebe da prestanem čitati i bacim knjigu u stranu. Razgledam Falloninu sobu i već izgleda drugačije nego što je bila pre sat vremena. Sklonila je sve slike sa noćnog stolića, a nisam ih prethodno ni dobro pogledao. Njen ormar je gotovo prazan izuzev par kutija na podu. Primetio sam, doduše, kada sam ušao da još uvek nosi haljinu. Nadao sam se da se neće predomisliti i spakovati je pre nego što budem imao šansu da intervenišem. Vidim pokret krajičkom oka pa pogledam prema kupatilu. Ona stoji u prolazu. Moj pogled padne prvo na haljinu. Moram da se potapšem po leđima što sam izabrao tu. Ima taman dovoljno izreza oko vrata da me drži dobrim i zadovoljnim, ali nisam uopšte siguran da ću moći spustiti pogled sa njenog lica dovoljno dugo da bi joj gledao u dekolte. Ne mogu reći šta je drugačije u vezi sa njom pošto mi se čini da čak ni ne nosi šminku, ali nekako izgleda još lepša nego pre. Drago mi je što sam izazivao svoju sreću kada sam joj tražio da podigne kosu zato što je nosi podignutu u vidu neke neuredne punđice na vrhu glave i jako mi se sviđa. Ustanem i krenem ka vratima gde se naslonila. Podignem ruke na okvir vrata iznad njene glave i nasmejem joj se. „Jebeno prelepa,“ prošaputam. Nasmeje se i spusti glavu. „Osećam se glupo.“ „Jedva da te poznajem tako da se neću raspravljati sa tobom o nivou tvoje inteligencije. Pošto možeš biti glupa kao noć, ali bar si lepa.“ Nasmeje se i fokusira na moje oči na sekundu, ali se onda njena pažnja usmeri na želimviše da je Želimzato toliko poljubim da moje me tousne. boli Bože i zatokoliko se sada nepoljubim. mogu smejati štojako samdau jeprevelikim bolovima. „Šta nije u redu?“ Napravim grimasu i stisnem okvir još jače. „Želim da te poljubim veoma, veoma jako i radim sve u mojoj moći da to još uvek ne uradim.“ Povuče vrat unazad i skupi zbunjeno obrve. „Da li uvek izgledaš kao da ćeš da povraćaš pre nego što hoćeš poljubiš devojku?“ Odmahujem glavom. „Sve do tebe - ne.“ Naduri se i progura se pored mene. Ovo nije ispalo onako kako sam mislio. „Nisam mislio da je mi je muka od pomisli da te poljubim. Mislio sam na to da želim te poljubim toliko jako moj da me počinje boletimojih stomak. Kao što su na primer modrada muda, ali u ovom slučaju stomak umesto muda.“ Počne da se smeje i prinese obe ruke na čelo. „Šta li ću sa tobom Bene Pišče?“

„Možeš me poljubiti da mi bude bolje.“ Mrda glavom i prilazi krevetu. „Nema šanse.“ Sedne na krevet i podigne knjigu koju sam malopre čitao. „Čitala sam puno romanse tako da znam kada je pravi trenutak. Ako ćemo se poljubiti onda mora biti vredno poljupca iz knjige. Nakon što me poljubiš želim da totalno zaboraviš na tu žensku Abithu o kojoj stalno pričaš.“ Odem do suprotne strane kreveta i legnem pored nje, gde ona sedi naslonjena na uzglavlje. Prevrnem se na stranu i podbočim se laktom. „Koja Abitha?“ Smeje mi se. „Upravo tako. Od sada pa na dalje kada upoznaš devojku bolje bi ti bilo da je porediš sa mnom, a ne sa njom. „Koristiti tebe kao standard je veoma nepošteno prema ostatku ženske populacije.“ Prevrne očima misleći kako se ponovo šalim. Ali potpuno sam iskren. Pomisao da poredim bilo koju sa Fallon je presmešna. Ona se ne može porediti. I potpuno je sranje to što sam proveo samo nekoliko sati i već to znam. Zamalo da poželim da je nisam ni upoznao. Pošto ja nemam „prave“ devojke, a ona se seli u Njujork i nama je samo osamnaest godina i još...mnogo...stvari. Gledam u plafon i pitam se kako će ovo funkcionisati. Kako dođavola treba da joj jednostavno kažem zbogom večeras, znajući da neću više nikad pričati sa njom ponovo? Prekrijem nadlanicom oči. Želim da nikada nisam ušetao u taj restoran danas. Ljudima ne može nedostajati ono što nikada nisu ni upoznali. „Da li još uvek razmišljaš o tome da me poljubiš?“ Nagnem glavu nazad na jastuk i pogledam je. „Otišao sam predaleko od poljupca. Udaj se za mene.“ Smeje se i spusti se dole na krevet tako da je okrenuta ka meni. Njen izraz je nežan sa naznakom smeška. Ispruži ruku i nasloni dlan na moj vrat. Moj dah se ubrza. „Obrijao si se.“ Kaže ona, prelazeći palcem preko moje vilice. Mislim da ne postoji mene koji bi pozitivno mogao da use činjenici nasmeje da kada dodiruje, zatonijedan što ne jedini postojideo apsolutno ništa se me nećuovako više ovako osećati nakon večeras. To je jebeno okrutno. „Ako bih tražio tvoj broj telefona, da li bi mi ga dala?“ „Ne.“ Kaže skoro u isti čas. Stisnem usne zajedno i čekam da mi obrazloži zašto ne bi, ali ona to ne radi. Samo nastavlja da pomera palac napred-nazad po mojoj vilici. „E-mail adresu?“ Odmahuje glavom. „Da li bar imaš pejdžer? Fax?“ Ona se nasmeje i tako je dobar osećaj čuti je kako se smeje. Vazduh je bio pretežak. „Ne želim da imam momka Bene.“ „Znači raskidaš sa mnom?“ Prevrne očima. „Znaš na šta mislim.“ Povuče svoju ruku i stavi je između nas

na krevet. „Tek nam je osamnaest. Ja se selim u Njujork. Jedva se poznajemo. I obećala sam svojoj mami da se neću zaljubiti dok ne napunim dvadeset tri godine.“ Slažem se, slažem se, slažem se i... šta? „Zašto dvadeset tri?“ „Moja mama kaže da većina ljudi skonta svoj život do dvadeset treće, tako da želim biti sigurna u to ko sam ja i šta želim od života pre nego što dopustim sebi da se zaljubim. Zato što je tako lako zaljubiti se Bene. Težak deo dolazi onda kada želiš da prestaneš.“ Ima smisla. Ako si limeni čovek. „Ti misliš da zapravo možeš uticati na to da li ćeš se zaljubiti ili ne u nekoga?“ „Zaljubiti se možda nije svesna odluka, ali izolovati sebe iz situacije pre nego što se to desi jeste. Tako da ako upoznam nekog u koga bih se mogla zaljubiti...samo ću se izolovati iz njihovog prisustva dok ne budem spremna.“ Vau. Ona je kao minijaturni Sokrat sa svim životnim savetima. Imam osećaj kao da bi trebalo da uzimam beleške. Ili da uđem u debatu s njom. Iskreno malo mi je laknulo što govori ovakve stvari jer sam se plašio da će me opiti poljupcima i ubediti me da smo srodne duše do kraja večeri. Pošto Bog zna da me samo zamoli odmah bih uskočio znajući da je to apsolutno poslednja stvar koju treba da uradim. Muškarci ne odbijaju devojke kao što je ona bez obzira koliko im bile veze neprivlačne. Muškarci kad vide par sisa uparene sa dobrim smislom za humor misle da su pronašli jebeni sveti gral. Ali pet godina se čini kao večnost. Prilično sam suguran da se za pet godina neće ni sećati ove večeri. „Hoćeš li mi onda učiniti uslugu i potražiti me kada napuniš dvadeset tri?“ Nasmeje se. „Bentone James Kessleru, za pet godina ćeš biti veoma poznati pisac da bi se setio moje malenkosti.“ „Ili ćeš ti biti veoma poznata glumica koja se neće sećati mene.“ Ne odgovori ništa na to. Ustvari mislim da ju je moj komentar rastužio. Ostanemo u tišini u našim položajima, licem u lice na njenom krevetu. Čak u pored ožiljaka i očigledne tuge u njenim očima, ona je još uvek jedna od najlepših devojaka koje sam ikada video. Njene usne izgledaju meko i pozivajuće i pokušavam da ignorišem čvorove u mom stomaku, ali svaki put kada joj gledam usne intenzitet mog suzdržavanja uzrokuje to da napravim grimasu. Pokušavam da ne zamišljam kako bi bilo kada bi se nagnuo i poljubio je, ali sa njom u ovakvoj blizini poželim da sam pročitao svaki mogući ljubavni roman ikad napisan - jer koji đavo je potreban da poljubac bude vredan poljupca iz knjige? Moram da znam da bi omogućio da se desi. Ona leži na njenoj desnoj strani i sa haljinom koju nosi pokazuje mnogo više kože. Mogu da vidim gde ožiljci počinju, tik iznad njenog ručnog zgloba, preko ruke i vrata, prelazeći na obraz. Dodirnem joj lice baš kao što je ona dodirivala moje. Osećam kako se trgne ispod mog dlana zato što dodirujem deo nje koji do pre par sati nije htela ni da vidim. Prelazim palcem preko njene vilice, a onda spustim ruku niz njen vrat. Napeta je svugde ispod mog dodira. „Da li ti ovo smeta?“

Njene oči trepere napred-nazad među nama. „Ne znam.“ Šapuće. Pitam se da li sam jedini koji je ikad pre dodirnuo njene ožiljke. Pre sam imao nezgode gde bih se opekao pri pokušaju kuvanja tako da znam kakav je osećaj kada opekotina zaraste. Ali njeni ožiljci su izraženiji od površinskih opekotina. Njena koža ujeosećaju mnogoispod mekša u poređenju Više krhka. Postoji nešto prstiju što me terasadanormalnom nastavim dakožom. je dodirujem. Ona to dopušta. Nekoliko minuta niko od nas ne progovora dok nastavljam da prelazim prstima preko njene ruke i vrata. Njene oči se ovlaže kao da je na ivici plača. Tera me da pomislim da joj se ne sviđa. Mogu razumeti zašto joj ovo prouzrokuje neprijatnost, ali zbog nekog razloga osećam se komotnije sa njom sada nego što sam bio ceo dan. „Trebalo bi da mrzim ovo zbog tebe,“ šapućem joj, prelazeći joj prstima preko nadlaktice. „Trebao bih biti ljut zbog tebe, jer proći kroz sve ovo je zasigurno bilo neverovatno bolno. Ali zbog nekog razloga kada te dodirujem...volim osećaj tvoje kože.“ Ne znam kako će shvatiti reči koje su upravo izašle iz mojih usta. Ali to je istina. Odjednom se osećam zahvalno za njene ožiljke...jer oni su podsetnik da se moglo završiti mnogo gore. Mogla je poginuti u tom požaru, a onda ne bi bila sada pored mene. Prođem rukom po njenom ramenu, niz njenu ruku i opet nazad. Kada moje oči sretnu njene tu je dokaz jedne suze koja se upravo slila niz njen obraz. „Jedna od stvari kojih uvek pokušavam da se setim je da svi imaju ožiljke.“ Kaže ona. „Mnogi imaju i gore od mene. Jedina razlika je u tome što su moji vidljivi, a kod većine ljudi nisu.“ Ne kažem joj da je u pravu. Ne kažem joj da bih ja mogao samo želeti da izgledam iznutra onako kako je ona lepa spolja.

FALLON „Sranje. Fallon! Sranje, sranje, sranje, prokletstvo, sranje, sranje.“ Čujem Bena kako psuje kao kočijaš, ali ne razumem zašto. Osećam njegove ruke na svojim ramenima. „Fallon Tranzitorko, probudi se dođavola!“ Otvorim oči i on sedi na mom krevetu, prolazeći jednom rukom kroz kosu. Izgleda besno. Sednem na krevet i protrljam oči da se razbudim. San. Zaspali smo? Pogledam na sat i vidim da je 8:15. Posegnem za njim i prinesem ga bliže licu, to ne može biti tačno. Ali jeste, 8:15 je. „Sranje.“ kažem. „Propustili smo večeru.“ Kaže Ben. „Znam.“ „Spavali smo dva sata.“ „Da. Znam.“ „Protraćili smo dva jebena sata, Fallon.“ On izgleda iskreno izbezumljen. Sladak, ali izbezumljen. „Žao mi je.“ On me zbunjeno pogleda. „Šta? Ne. Nemoj to da govoriš. Nije tvoja greška.“ „Spavala sam samo tri sata sinoć,“ kažem mu, „bila sam stvarno umorna ceo dan.“ „Da,“ kaže mi uz isfrustrirani uzdah.“Nisam ni ja mnogo spavao sinoć.“ Podiže se iz kreveta. „U koliko sati ti je let?“ „U jedanaest i trideset.“ „Večeras?“ „Da.“ „Kao tri sata od sad?“ Klimnem glavom. On zastenje i protrlja rukama lice. „Sranje,“ kaže opet. „To znači da treba da kreneš.“ Spusti ruke na kukove i pogleda u pod. „To znači da bih ja trebao da krenem.“ Ne želim da on ode. Ali mi je potrebno da ode. Ne svidja mi se ovaj paničan osećaj koji mi raste u grudima. Ne svidjaju mi se reči koje želim da mu kažem. Želim da mu kažem da sam se predomislila, da može da dobije moj broj telefona. Ali ako mu dam moj

broj, pričaću sa njim. Stalno. I odvlačiće mi pažnju on i svaka kratka poruka koju pošalje, svaki telefonski poziv, i onda ćemo pričati preko Skajpa svo vreme i pre nego što skontam neću biti više Fallon Tranzitorka, nego Fallon Devojka. Pomisao na to bi trebalo da me ispuni sa mnogo više nenaklonosti nego što jeste. „Trebao bih da krenem,“ kaže. „Ti verovatno imaš mnogo toga da uradiš u sledećih par minuta da bi mogla da stigneš na aerodrom.“ Stvarno nemam, već sam spakovana, ali ništa ne govorim. „Da li ti želiš da ja odem?“ Vidim da se nada da ću reći ne, ali velikom delu mene je potrebno da on ode pre nego što ga iskoristim kao izgovor da se ne preselim u Njujork. „Ispratiću te.“ Moj glas je tih i izvinjavajući. On ne reaguje odmah na moje reči, ali konačno stisne usne u tanku crtu i klimne glavom. „Da,“ kaže usplahiren. „Da. Isprati me.“ Uskočim u cipele koje sam spremila da obujem za večeru. Nijedno od nas ne progovara dok bezvoljno idemo prema vratima. On ih otvori i prvi izadje, tako da ja idem iza njega. Gledam ga kako korača kroz hodnik ispred mene. Njegova ruka jako stiska pozadinu njegovog vrata i mrzim što je tako uzrujan. Mrzim što sam ja uzrujana. Mrzim što smo zaspali i potpuno protraćili naša poslednja zajednička dva sata. Skoro smo stigli do dnevne sobe kada on stane i okrene se. Još jednom izgleda kao da će mu pozliti. Stojim mirno i čekam šta god će sledeće da kaže. „Možda neće biti vredno poljupca iz knjige, ali moram to da uradim.“ Napravi dva brza koraka ka meni sve dok mu ruke nisu u mojoj kosi i njegove usne na mojima. Uzdahnem iznenadjeno i zgrabim njegova ramena, ali odmah nastavim u korak sa njim i skliznem rukama do njegovog vrata. Nabije me uza zid, a njegove ruke, grudi i usne su gladno pritisnute na moje. Hvata mi lice kao da se boji da me pusti, a ja se borim za vazduh pošto je prošlo puno vremena od kad sam se poslednji put poljubila sa nekim. Mislim da sam zaboravila kako se to pravilno radi. Odmakne se od mene dovoljno da mogu da udahnem i onda se vrati i... ruke i... noge i...jezik. O moj Bože, njegov jezik. Prošlo je više od dve godine od kako je tuđi jezik bio u mojim ustima, pa pretpostavljam da bih trebala malo više oklevam nego što jesam. Ali one sekunde kada njegov jezik okrzne moje usne ja ih momentalno razdvojim i dočekam toplinu mnogo dubljeg poljupca. Mekog. Hipnotišućeg. Njegova usta zajedno sa njegovom rukom koja klizi niz moju ruku, sve je to previše. Tako mnogo. Mnogo dobro. Jednostavno sam zacvilela. Čim je zvuk izašao iz mojih usta on me pritisne jače uza zid. Njegova leva ruka miluje moj obraz dok me njegova desna drži za struk i privlači me ka sebi. Završila sam sa pakovanjem. On ne mora da krene baš ovog trenutka. Zar ne?

Stvarno ne mora. Sex oslobađa endorfine, a endorfini drže ljude budnim, tako da seks sa Benom može zapravo da mi bude od koristi pre mog leta. Nisam imala seks svih mojih osamnaest godina, tako da zamisli koliko tu ima nakupljenih endorfina. Mogli bi da imamo seks pre moga leta i meni ne bi trebao san danima. Zamisli koliko bih bila produktivna kada stignem u Njujork. Oh moj Bože, vučem ga nazad u moju sobu. Ako se vrati nazad u sobu sa mnom neću biti u stanju da mu kažem ne. Da li sam stvarno voljna da imam seks sa nekim koga neću više nikada videti? Ja sam luda, ne mogu da imam seks sa njim. Nemam čak ni kondom. Sad ga guram nazad niz hodnik, dalje od moje sobe. Isuse, mora da misli da sam luda. On me opet gurne uza zid i pravi se kao da se poslednjih deset sekundi neodlučnosti nisu nikad ni desili. Ošamućena sam. Jako sam ošamućena i tako je dobar osećaj. Moja mama je luda. Glupa, nenormalna, apsurdna i nije u pravu. Zašto bi devojka želela da pronađe sebe kada ona nikada neće biti u stanju da se oseća ovako kao što joj to muškarac može pružiti? Okej, sad sam ja glupa. Ali Ben me tera da osećam stvarno dobre stvari sada. On zastenje i ja prokleto poludim. Moje ruke su u njegovoj kosi i njegova usta su svuda po mom vratu. Uhvati me za sisu, Bene. On mi totalno čita misli i uhvati me za sisu. Uhvati i drugu. Bože, on mi tako čita misli. Njegova usta se pomeraju sa mog vrata nazad na usta, ali njegove ruke su i dalje na mojim grudima. Ja sam prilično sigurna da moje drže njegovo dupe, približavajući bih to priznala.ga još više sebi, ali sam previše osramoćena svojim ponašanjem da „Rekla bih nađite sobu, ali sam mislila da ste to radili tamo protekla dva sata.“ Amber. Koja kučka. Ima da je pretučem čim Ben ode. Ne mogu da verujem, upravo sam imale takve misli. Ona je moja najbolja drugarica. Endorfini su loši. Oni su zli i loši i teraju me da razmišljam o glupostima. Ben povuče svoje usne sa mojih na zvuk njenog glasa. Spusti čelo sa strane moje glave i njegove ruke napuste prirodno zauzet položaj da bi se sastale sa zidom iza mene. Izdahnem stvarno, stvarno, stvarno napregnut dah. „Stvarno,“ Amber kaže. „Glen i ja možemo da vidimo sve šta se dešava u ovom

hodniku. Mislila sam da intervenišem pre nego što zatrudniš.“ Klimnem, ali nisam još u mogućnosti da progovorim. Mislim da mi se glas izgubio negde u Benovom grlu. On se odmakne i spusti pogled na mene i da Amer ne stoji i dalje tu, ja bih opet ljubila ta usta. „Fallon me je samo ispraćala.“ Njegov glas je promukao i zbog toga se nasmejem znajući da fizički utičem na njega isto kao on na mene. „A-ha.“ Amber odgovori. Čim nestane iz mog perifernog vida Ben se naceri i njegove usne su opet na mojima. Nasmejem se uz njegove usne i zgrabim ga za majicu vukući ga bliže. „Bože, ljudi,“ Amber zastenje. „Ozbiljno, imate metar i po nazad do sobe ili tri metra do vrata. Odlučite se.“ On se opet odmakne, ali ovoga puta skroz. Otprilike na metar od mene dok se leđima ne nasloni na zid iza njega. Njegove grudi se ubrzano dižu dok prelazi rukama niz svoje lice. Baci pogled na vrata moje sobe i zatim brzo vrati pogled na moje Onpreuzeo želi da jakontrolu donesemi odluku, ali ja to Meni nekako svidelo kada oči. ja on doneo odluku da ne meželim. poljubi. Neseželim da sledeća odluka bude moja. Čini mi se da zurimo jedno u drugo čitav minut. On želeći da ga pozovem nazad u sobu. Ja želeći da me on samo ugura tamo. Oboje znajući da bi najbolje bilo da se zaputimo ka izlaznim vratima. On se ispravi, stavi ruke u džepove i pročisti grlo: „Da li ti treba prevoz do aerodroma?“ „Amber me vozi.“ Kažem nekako razočarana tim što u stvari već imam prevoz. On klimne i zaklati se napred-nazad na nogama. „Pa aerodrom definitivno nije u pravcu moje kuće, ali...pretvaraću se da jeste ako želiš da te ja odvezem.“ Dođavola, neodoljiv je. Njegove reči me Moram teraju da da očvrsnem. se osećam skroz toplo i mekano, i... ja nisam prokleti plišani medved. Ne prihvatim odmah njegovu ponudu. Amber i ja se nećemo videti sve dok ona ne dođe u Njujork u martu, tako da ne znam da li će ona biti ljuta ako joj kažem da bih radije da me odveze na aerodrom dečko koga znam samo pola dana. „Ne smeta mi,“ kaže Amber iz dnevne sobe. Ben i ja pogledamo niz hodnik, Glenn i Amber sede na kauču i bulje u nas. „Ne samo da vas vidimo odavde kada se ljubite nego možemo i da čujemo vaš ragovor.“ Poznajem je dovoljno dobro da znam da mi čini uslugu. Ona mi namigne i kada pogledam Bena vidim malo više nade na njegom izrazu lica. Ja opušteno prekrstim ruke na grudima i nakrivim glavu. „Da ne živiš kojim slučajem u blizini aerodroma?“ Usta mu se razvuku u osmeh. „Zapravo živim. Kako je to neverovatno prikladno.“

Ben provede sledećih par minuta pomažući mi sa poslednjim pakovanjem. Presvučem haljinu koju sam planirala da nosim za večeru i odlučim se za joga pantalone i običnu majicu da bi mi bilo udobno na letu. On utovari moje kofere u svoj auto dok se ja pozdravljam sa Amber. „Zapamti, svaplače za vreme prolećnograstanaka. raspusta.“ Ona Kažezna mi isto i zagrli mei ja a nijedna od nastvoja nije sam tip koji zbog glupavih koliko da je ova selidba dobra za mene. Ona je bila moja jedna od najvećih navijača od nesreće, nadajući se da ću naći samopouzdanje koje sam izgubila pre dve godine. A to se sigurno neće desiti dok živim u ovom stanu. „Nazovi me ujutru da znam da si sigurno stigla.“ Završimo sa pozdravljanjem i pratim Bena do auta. On ga zaobiđe da mi otvori vrata, ali pre nego što uđem pogledam poslednji put u vrata moje zgrade. To je gorko-sladak osećaj. Posetila sam Njujork samo šačicu puta i nisam čak ni sigurna da mi se sviđa. Ali ovaj stan je previše siguran, a sigurnost nekad može biti kočnica kada treba da otkriješ svrhu svog života. Ciljevi se postižu kroz muku i težak rad. Ne postižu se kada se kriješ na mestu gde ti je lepo i udobno. Osećam kako se Benove se?“ ruke obavijaju oko mene od pozadi. Nasloni bradu na moje rame. „Predomišljaš Odmahnem glavom. Jesam nervozna, ali definitivno se ne predomišljam. Još uvek. „Dobro,“ kaže. „Zato što nisam želeo da moram da te ubacim u gepek i da te vozim skroz do Njujorka.“ Nasmejem se sa olakšanjem što on nije kao moj otac koji sebično pokušava da me odgovori od ovog koraka. On i dalje drži ruke oko mene dok se okrećem, ali sada se naslanjam na auto, a on gleda u mene. Nemam puno vremena da uštedim pre nego što treba da se čekiram na aerodromu, ali ne želim da žurim da stignem tamo kada mogu da upijam ovo još nekoliko minuta. Samo ću trčati do moje kapije ako zakasnim. „Ima jedan citat od Dylana Thomasa, mog omiljenog pesnika, koji me podseća na tebe.“ „Koji je to?“ Spori osmeh se probije na njegovim usnama. Sagne glavu i prošaputa mi citat uz moje usne. „Čeznuo sam da se odselim, ali se bojim. Neki život, još ne potrošen bi mogao da eksplodira.“ Vau. Dobar je. I čini to da bude još bolje spuštajući svoje tople usne na moje, držeći moje lice u dlanovima njegovih ruku. Posegnem gore i upletem prste u njegovu kosu, dozvoljavajući mu da ima potpunu kontrolu nad brzinom i intezitetom poljupca. Održava ga mekim i preciznim, a ja zamišljam da se ljubi na isti način na koji piše. Nežni potezi tastera, svaka reč dobro promišljena i završena sa svrhom. Ljubi me kao da želi da ovaj poljubac bude zapamćen. Za koga od nas dvoje ne znam, ali mu dopuštam da uzme koliko god želi od ovog poljupca i dajem mu svu

sebe. I savršeno je. Lepo. Stvarno lepo. Kao da je on stvarno moj momak i kao da je ovo nešto što bi trebali raditi svo vreme. Što me vraća na činjenicu da biti previše opušten može biti kočnica. Sa poljupcima kao što je ovaj mogu da vidim sebe kako se lako utapam u Benov život i zaboravljam kako da živim sopstveni. Što je upravo razlog zašto moram da istrajem na ovom opraštanju. Kada se poljubac napokon prekine on predje vrhom nosa preko mog. „Reci mi nešto,“ kaže. „Na skali od jedan do deset, koliko je naš prvi poljubac bio vredan knjiškog?“ Ima savršen tajming za komediju. Nasmejem se i gricnem mu donju usnu. „Barem sedam.“ Odmakne se u šoku. „Ozbiljno? To je sve što ću dobiti? Sedmicu?“ Slegnem ramenima. „Čitala sam o nekim stvarno odličnim prvim poljupcima.“ Spusti glavu u lažnom žaljenju. „Znao sam da sam trebao da čekam. Mogao sam da dobijem desetku da sam imao plan.“ Napravi korak unazad puštajući me. „Trebao sam te odvesti na aerodrom i onda taman kada dođeš do sigurosne provere mogao sam da dramatično uzviknem tvoje ime i potrčim kao u usporenom snimku prema tebi.“ Odglumi scenu u usporenom snimku krećući se u mestu dok pruža ruku ka meni. „Faaaalloooooon,“ kaže dugačkim, razvučenim glasom. „Neeeemoj meeee ostavljatiiiiiiii!“ Toliko se jako smejem kada završi sa glumljenjem scene, a on mi opet obavije ruke oko mog struka. „Da si to uradio na aerodromu bila bi sigurno barem osmica. Možda devetka u zavisnosti na uverljivost.“ „Devetka? To je sve?“ pita me. „Ako je to devetka, šta je dođavola moglo biti desetka?“ Razmislim o tome. Šta je to što scene ljubljena u knjigama čini tako sjajnim? Pročitala sam ih dovoljno, tako da bih trebala da znam. „Napetost“ kažem. „Definitivno je potrebna napetost da bi bio desetka.“ On izgleda zbunjeno. „Zašto bi zbog napetosti bio deset? Daj mi neke primere.“ Naslonim glavu na auto i zagledam se u nebo dok razmišljam. „Ne znam, zavisi od situacije. Možda nekom paru nije dozvoljeno da budu zajedno, tako da faktor zabranjenosti stvara osećaj napetosti. Ili možda su najbolji prijatelji godinama i privalčnost koju ignorišu je nagomilala dovoljno napetosti da poljubac postane desetka. Ponekad neverstvo stvori dobru napetost u zavisnosti od likova i njihove situacije.“ „To je poremećeno.“ Kaže. „Znači ti govoriš da sam ja u vezi sa drugom i da sam te poljubio u hodniku kao što jesam da bi to bila desetka umesto sedmice?“ „Ako bi viđao drugu devojku nikad ne bi ni bio u mom stanu.“ Iznenada se ukočom na tu pomisao. „Čekaj. Ti nemaš pravu devojku, zar ne?“ On slegne ramenima. „Da imam da li bi naš sledeći poljubac bio desetka?“ O moj Bože. Molim te nemoj mi reći da sam upravo postala druga žena.

On vidi strah na mom licu i počne da se smeje. „Opusti se. Ti si jedina devojka koju imam, a upravo se spremaš da raskineš sa mnom i preseliš se na drugi kraj države.“ Nasloni se napred i poljubi mi slepočnicu. „Budi blaga prema meni Fallon. Moje srce je lomljivo.“ Naslonim glavu zbog na njegove grudi iakoreći znam da se Čitam šali, deomnogo mene recenzija ne može da se ne oseća tužno toga što ću imu zbogom. za audio knjige koje snimam, tako da sam videla komentare u kojima bi čitaoci uradili bilo šta da momci iz knjige postanu stvarni. Evo mene, ubeđena da stojim u naručju jednog i upravo se spremam da odem od njega.. „Kada je tvoja prva audicija?“ On sigurno ima puno vere u mene. „Još uvek nisam gledala. Iskreno, prestrašena sam da izađem na audiciju. Bojim se da će ljudi baciti jedan pogled na mene i početi da se smeju.“ „Šta je loše u tome?“ „Sa tim da me ismevaju?“ pitam ga. „Pod broj jedan, ponižavajuće je. I to je ubica samopouzdanja.“ On me oštro pogleda. „Nadam se da će ti se smejati Fallon. Ako ti se ljudi smeju to znači da stavljaš sebe tamo da ti se smeju. Nema puno ljudi koji imaju toliku hrabrost da naprave takav korak.“ Drago mi je da je mrak pošto mogu da osetim kako mi obrazi crvene. On uvek kaže stvari koje se čine tako jednostavne, ali značajne istovremeno. „Na neki način me podsećaš na moju mamu.“ Kažem mu. „To je upravo ono što hteo da postignem.“ Kaže mi sarkastično. Povuče me opet na svoje grudi i poljubi me u teme. Moram da krenem na aerodrom, ali oduglovačim što više mogu pošto me oproštaj koji se nazire proganja. „Da li misliš da ćemo se ikad ponovo videti?“ Njegove ruke mene.kada „Nadam se. Lagao bih ikada bihpet rekao da ne smišljam plan da se te stegnu nađem oko i ulovim napuniš dvadeset tri. Ali godina je dugačak period Fallon. Ko zna šta bi moglo da se desi između sadašnjosti i budućnosti. Dođavola, do pre pet godina nisam imao ni dlake na jajima.“ Smejem sam se opet, kao što sam se smejala skoro svemu što je rekao danas. Ne znam da li sam se ikad ovoliko iskreno smejala sa jednom osobom. „Trebalo bi da stvarno napišeš knjigu Bene. Romantičnu komediju. Ti si duhovit.“ „Jedini način da napišem ljubavni roman je da ti budeš jedna od glavnih uloga. I ja, naravno.“ Povuče se unazad i nasmeje mi se. „Hajde da se dogovorimo. Ako obećaš da ćeš izaći na audicije za Brodvej, ja ću pisati o vezi koju nismo mogli imati zahvaljujući daljini i nezrelosti.“ Volela bih da je ozbiljan pošto mi se ta ideja sviđa. Da nema jedne očigledne mane. „Ipak, nećemo se više nikad videti. Kako ćemo znati da li se držimo plana?“

„Držaćemo jedno drugo odgovornim.“ Kaže mi. „Ponavljam...nećemo se više nikad videti nakon večeras. A ja ti ne mogu dati svoj broj telefona.“ Znam da je bolje da mu ne pružim način da me kontaktira. Postoji toliko stvari koje moram da uradim sama i ako mu dam svoj broj telefona moja pažnja će biti usmerena samo na doba dana kadpreko on treba da me pozove. Ben me pusti i zakorači unazad doktoprekršta ruke grudi. Počne da šeta napred-nazad dok grize svoju donju usnu. „Šta ako...“Zastane i pogleda me. „Šta ako bismo se sastali sledeće godine na isti dan? I sledeće godine? To ćemo raditi narednih pet godina. Isti datum, u isto vreme, na istom mestu. Nastavićemo gde smo stali večeras, ali samo na jedan dan. Ja ću se pobrinuti da znam da izlaziš na audicije, a ja mogu pisati knjigu o danima kada smo zajedno.“ Sačekam trenutak dok upijem njegove reči. Pokušavam napraviti ozbiljno lice kao što je njegovo, ali mogućnost da ću ga videti jednom godišnje me ispunjava iščekivanjem i trudim se da ne pokažem koliko sam uzbuđena. „Sastajanje jednom godišnje na isti datum zvuči kao dobar materijal za ljubavni roman. Ako bi napravio od naše priče fikciju dodala bih je na vrh moje TBR liste.“ Sadajesenešto on smeje. ja isto jer na da nikad se mogu radovati datumu za šta Isam mislila da pomisao se ne može desiti. Devetidanašnjem novembar je označavao godišnjicu od koje sam strepela još od noći požara i ovo je prvi put da me pomisao na taj datum ispunjava pozitivnim osećajem. „Ozbiljan sam u vezi ovoga Fallon. Počeću da pišem prokletu knjigu odmah večeras ako će to značiti da ću te videti sledećeg novembra.“ „I ja sam isto ozbiljna,“ kažem. „Sastajećemo se svakog devetog novembra. Ali nećemo imati apsolutno nikakav kontakt do tada.“ „To je fer. Samo deveti novembar ili ništa. I prestaćemo nakon pet godina?“ pita me. „Kada oboje budemo imali dvadeset tri godine?“ Klimam, ali ga ne pitam ono što sam sigurna da oboje mislimo. A to je, šta će se desiti nakon dasuludog to možemo dan...kada vidimo pet da ligodina? ćemo sePretpostavljam oboje držati ovog plana. ostaviti za drugi „Imam jednu brigu samo,“ kaže on, stiskajući donju usnu prstima. „Da li treba da budemo...znaš...monogamni? Ako je tako onda mislim da je to okrutno za oboje.“ Smejem se njegovoj besmislici. „Bene, nema šanse da bih tražila to od tebe narednih pet godina. Mislim da činjenica što ćemo nastaviti da živimo svoje živote je ono što čini ovu ideju tako dobrom. Oboje ćemo imati priliku da iskusimo život kao što trebamo u ovim godinama, ali takođe imamo priliku da budemo zajedno jednom godišnje. To je najbolje od oba sveta.“ „Ali šta ako se neko od nas dvoje zaljubi u nekog drugog?“ pita on. „Zar to neće upropastiti kraj knjige ako ne završimo zajedno?“ „Bilo da par završi ili ne završi zajedno na kraju knjige to ne odlučuje da li će knjiga imati srećan završetak ili ne. Sve dok su dvoje ljudi srećni onda nije važno da li će na kraju biti zajedno.“

„Šta ako se zaljubimo jedno u drugo? Pre nego što istekne pet godina?“ Mrzim što je moja prva pomisao ta da ne postoji šansa da se on ikad zaljubi u mene. Ne znam šta mi je više dosadilo. Ožiljci na mom licu ili negativne misli vezane za moje ožiljke na licu. Prekinem misao i nateram se na osmeh. „Bene, naravno da ćeš se zaljubiti u mene. Zbog toga i postoji pravilo od pet godina. Trebaju nam čvrsta pravila da tako da naša srca ne preovladaju dok ne završiš knjigu.“ Vidim razmišljanje u njegovim očima dok klima glavom. Oboje smo tihi na momenat dok razmišljamo o dogovoru koji smo upravo sklopili. Ali onda se on nasloni na auto pored meni i kaže: „Moraću da prostudiram ljubavne romane. Moraš mi dati neke predloge.“ „To apsolutno mogu da uradim. Možda sledeće godine taj poljubac možeš unaprediti sa sedmice na desetku.“ Smeje se i naslanja se laktom na krov auta dok se okreće prema meni. „Da budem siguran, ako su scene ljubljenja u knjigama nešto što najviše voliš, šta onda najmanje voliš? Moram da znam da ne zajebem našu priču.“ „Neizvesne situacije,“ kažem odmah. „I instantnu ljubav.“ Napravi grimasu. „Instantnu ljubav?“ Klimnem. „Kada se dva lika upoznaju i navodno odmah imaju tu neverovatnu konekciju.“ Podiže obrvu. „Falon, mislim da smo već u nevolji ako je to jedna od stvari koje najmanje voliš.“ Razmislim malo o njegovoj izjavi. Možda je u pravu. Ovo je bio poprilično neverovatan dan sa njim. Kada bi današnji dan pretočio u pisanje verovatno bih zakolutala očima i rekla kako je to previše očigledno i nerealno. „Samo me nemoj zaprositi pre mog leta i mislim da će sve biti okej.“ Smeje se. „Prilično sam siguran da sam te već zaprosio kada smo bili ranije na tvom krevetu. Ali ću se potruditi da ne zatrudniš pre tvog leta.“ Oboje se smejemo dok on poseže za mojim vratima i pokazuje mi da uđem u auto. Dok smo na putu, otvaram svoju torbu i vadim olovku i papir. „Šta radiš?“ „Dajem ti domaći zadatak,“ kažem mu. „Zapisaću ti mojih pet omiljenih ljubavnih romana da možeš početi.“ Tera me na smeh dok zamišljam Bena kako pretvara našu priču u fikciju, ali se takođe nadam da će to i uraditi. Ne događa se svakog dana da devojka može reći da ima fikcijsko delo delimično zasnovano na njenoj vezi sa piscem. „Bolje da me napraviš više duhovitom kada budeš stvarao moj lik. I želim veće sise. I da sam više zategnuta.“ „Tvoje telo je savršeno. Takođe i tvoj humor.“ kaže mi. Ne znam zašto grizem unutrašnjost svog obraza kao da me je sramota da se nasmejem. Od kad je laskanje postalo oduvekime bilo,restorana ali meni nije bilo dovoljno laskano da bih znala.ponižavajuće? Na vrhu liste Možda knjiga je napišem i današji datum u slučaju da zaboravi. „Evo.“ Kažem dok savijam papir i stavljam

ga u kutiju za rukavice u autu. „Uzmi još jedno parče papira,“ naređuje. „Imam i ja domaći zadatak za tebe.“ Tiho razmišlja na trenutak pa kaže: „Imam par stvari. Broj jedan...“ Zapišem broj jedan. „Pobrini se da ti se ljudi smeju. Bar jednom nedeljno.“ Podsmehnem se. „Očekuješ da idem na audicije svake nedelje?“ Klima glavom. „Da, dok ne dobiješ ulogu koju želiš. Broj dva, moraš da izlaziš. Ranije večeras si rekla da sam ja prvi muškarac kog si dovela u stan. To nije dovoljno iskustva za devojku tvojih godina, pogotovo ako baziram ljubavni roman na tebi. Treba nam malo više napetosti. Izađi bar na pet sastanaka dok te ne vidim sledeći put.“ „Pet?“ On nije normalan. To je pet sastanaka više nego što sam planirala da ostvarim. „I hoću da poljubiš bar dvojicu od njih?“ Buljim u njega u neverici. Gurka glavom u pravcu papira u mojim rukama. „Zapiši to Fallon. To je zadatak broj tri. Poljubi dva muškarca.“ „Da li nameravaš da mi kažeš da je zadatak broj četiri da nađem svodnika?“ Smeje se. „Ne, samo tri zadatka. Biti ismevan jednom nedeljno, ići na pet sastanaka, poljubiti njih dvojicu. Prosto k'o pasulj.“ „Možda za tebe.“ Zapišem njegove glupe zadatke, savijem papir i ostavim ga u torbu. „Šta da radimo u vezi društvenih mreža? Da li nam je dozvoljeno da proganjamo jedno drugo na Facebooku?“ pita me. Sranje. Nisam baš puno razmišljala o tome iako baš i ne koristim društvene mreže poslednje dve godine. Nagnem se i uzmem Benov telefon. „Blokiraćemo jedno drugo.“ kažem mu. „Na taj način ne možemo varati.“ Zareži kao da sam mu upravo pokvarila planove. Pročešljam naša oba telefona ikojih tražim naše profile, blokirajući jedno drugomunatelefon svim idruštvenim se mogu setiti. Kada završim vraćam uzmem mojplatformama da nazovem mamu. Imala sam veoma rano doručak sa njom pre nego što je otišla danas na posao. Doručak je takođe poslužio da se oprostimo. Ona će biti u Santa Barbari na nekoliko dana što je razlog zašto me je Amber trebala voziti na aerodrom. „Hej,“ kažem joj kada odgovori na poziv. „Hej dušice,“ kaže. „Jesi li već na aerodromu?“ „Još malo. Poslaću ti poruku kad sletim ujtru u Njujork, ali tad ćeš spavati.“ Smeje se. „Fallon, majke ne spavaju kada im deca jurcaju kroz vazduh 800 kilometara na sat. Ostaviću upaljen telefon tako da bi ti bilo bolje da mi pošalješ poruku čim sletiš.“ „Hoću, obećavam.“

Ben baci pogled na mene krajičkom oka verovatno se pitajući s kim razgovaram. „Fallon, stvarno sam srećna što ovo radiš,“ kaže ona. „Ali ću te upozoriti da ćeš mi možda puno nedostajati i da ću možda zvučati tužno kada te zovem, ali nemoj da ti nedostaje kuća. Ja ću biti dobro, obećavam. Tužna sam zato što te neću viđati tako često, više Volim srećnate, zato što praviš ovajtebe korak. I obećavam da će to biti sve što ali ću sam reći ojoštome. ponosna sam na i pričaćemo sutra.“ „Volim i ja tebe mama.“ Kada prekinem poziv uhvatim Bena kako bulji u mene. „Ne mogu da verujem da me još uvek nisi upoznala sa tvojom mamom,“ kaže mi. „Zabavljamo se već deset sati. Ako se to uskoro ne desi shvatiću to lično.“ Smejem se dok vraćam telefon u torbu. Nagne se i uzme moju ruku u svoju i drži je tako celim putem do aerodroma. Uglavnom smo tihi ostatak vožnje. Osim što me pita za informacije o mom letu, jedina druga stvar koju kaže je: „Stigli smo.“ Umesto da se parkira u garaži kao što sam se nadala da će uraditi, on stane u traci za brzo istovaranje. Osećam se patetično što sam se razočarala zato što se nije ponudio da me isprati unutra, pošto me je već dovezao čak do aerodroma. Ne smem biti pohlepna. Istovari moja dva kofera iz gepeka, a ja zgrabim svoju torbu i ruksak iz unutrašnjosti auta. Zatvori gepek i došeta do mene. „Srećno letenje,“ kaže mi dok me ljubi me u obraz i brzo me zagrli. Ja klimnem glavom, a on krene nazad prema autu. „Deveti novembar!“ viče. „Nemoj zaboraviti!“ Nasmejem se i mahnem, ali u sebi sam zbunjena i razočarana nedostatkom emocija u njegovom opraštanju. Možda je ipak tako bolje. Nekako sam strepela kako ću podneti da ga vidim da odlazi autom, ali taj oproštaj koji ne vredi kao oproštaj u knjigama je to učinio malo lakšim. Možda zato što sam malo besna zbog toga. Udahnem duboko i izbacim to iz glave dok gledam kako auto odmiče. Zgrabim svoje kofere i zaputim se unutra sa ne baš tako puno vremena pre mog poletanja. Aerodrom je još uvek krcat bez obzira što je već kasno u noći, pa nekako pronalazim put kroz gužvu do šaltera. Isprintam svoju propusnicu za ukrcavanje, čekiram prtljag i zaputim se ka sigurnosnoj proveri. Pokušavam da ne mislim o tome šta radim. Kako ću upravo da se preselim iz mesta u kom sam živela svoj čitav život u grad u kome ne poznajem nikoga. Pomisao na to me tera da uzmem telefon i pozovem taxi i vratim se direktno u moj stan, ali to ne mogu. Moram ovo da uradim. Moram da se nateram da stvorim život pre nego što me proguta celu ovaj koji trenutno ne proživljavam. Izvadim svoju vozačku dozvolu iz torbe i pripremim se da je dam zaštitaru dok čekam u redu. Dok je pet ljudi ispred mene to mi daje dovoljno vremena da se predomislim oko selidbe u Njujork, pa zato zatvorim oči i razmišljam o svemu uzbudljivom što me čeka u Njujorku. Štandovi sa hot dogovima. Brodvej. Times Square. Hell's Kitchen. Kip slobode. Muzej modernih umetnosti. Central Park. „Faaaalloooon!“ Moje oči se naglo otvore.

Okrenem se, a Ben stoji kod okretnih vrata. Počne da trči prema meni. Kao u usporenom snimku. Prekrijem svoja usta i pokušavam da se ne smejem dok on polako pruža svoju ruku kao da želi da me dohvati. Viče. „Neeee idiiii jooooš!“ dok se polako pomera kroz gužvu. Ljudi sa svih strana staju da vide u čemu je marila frka. Želim da iskopam sebi rupu i da se sakrijem, ali se toliko jako smejem da bi za to koliko je ovo posramljujuće. Šta to on za ime sveta radi? Kada napokon dođe do mene, za šta se činilo da mu je potrebna večnost, ogroman kez mu se proteže na licu. „Nisi valjda mislila da ću te samo odbaciti i ostaviti tako?“ Slegnem ramenima jer to je upravo ono što sam mislila da se dogodilo. „Trebala bi da poznaješ sopstvenog momka bolje od toga.“ Uzme mi lice u svoje ruke. „Morao sam da stvorim napetost da bi ovaj poljubac bio za deset.“ Pritisne svoje usne na moje i poljubi me sa toliko emocija da zaboravim na sve. Sve. Zaboravila sam gde se nalazim. Ko sam ja. Tu je momak i ja sam devojka i mi se ljubimo, osećaji i čvorovi u mom stomaku i jeza po mojoj koži, ruka u mojoj kosi i moje ruke koje se osećaju tako teške i sada se on osmehuje uz moje usne. Moji kapci se treperavo podignu, a nisam stvarno ni znala da poljupci mogu učiniti da se kapci treperavo otvore. „Na skali od 1 do 10?“ pita me. Imam osećaj kao da se prostorija okreće pa zato duboko udahnem i pokušam da se ne zaljuljam. „Devetka. Definitivno čvrsta devetka.“ Slegne ramenima. „Prihvatam, ali sledeće godine će biti za 11. Obećavam.“ Poljubi me u čelo i pusti me. Počne hodati unazad i svesna sam da svi u našem okruženju gledaju u nas, ali baš me zabole. Baš pre nego što dođe do okretnih vrata stavi ruke oko usta i vikne: „Nadam se da će ti se smejati cela populacija Njujorka!“ Mislim da mi osmeh nije bio ovako velik u celom životu. Dignem ruku i mahnem mu dok on nestaje. Bio je za deset.

DRUGI 9. NOVEMBAR

Njene moja duša, žive paralelne živote. Teku, suze bole, igore. Ponovi. Njene suze i moja duša, žive paralelne živote. – BENTON JAMES KESSLER

BEN Kada se vratiš u sećanje Tako mračno i daleko Uhvati te tajanstvenost Koja te vodi tokom dana. Iako stojiš slab I ne možeš se snaći Ja ću uvek biti tu za tebe Kada se osećaš loše. Napisao sam ovo sranje od pesme još u trećem razredu. To je bila prva stvar koju sam nekome pokazao. U stvari, mislim da je nisam nikome ni pokazao. Moja mama ju je pronašla u mojoj sobi pa sam na taj način počeo da cenim lepotu privatnosti. Pokazala je svima u celoj mojoj porodici i zbog toga više nisam želeo da ikad podelim sa nekim svoj rad. Sada shvatam da moja mama nije pokušavala da me osramoti. Bila je samo ponosna na mene. Ali ja i dalje ne pokazujem nikome stvari koje pišem. To je kao da govorim svoje misli naglas. Neke stvari jednostavno nisu za javnost. I ne znam kako to da objasnim Fallon. Ona pretpostavlja, gledano na naš dogovor od prošle godine, da ja pišem roman koji će ona jednog dana pročitati. I

koliko god ona tvrdila da je to samo fikcija, svaka rečenica koju sam napisao protekle godine je ispunjenija istinom više nego išta što sam priznao naglas. Nadam se da ću ga nakon danas početi ponovo pisati da bi joj mogao dati da nešto pročita, ali pisanje o mom sjebanom životu prošle godine je bilo na neki način terapijski. I iako sam bio zauzet oko škole i oko nečega što sad zovem moje terapijsko pisanje, još uvek sam pronašao vremena za zadatak koji mi je zadala. I onda još. Pročitao sam dvadeset šest ljubavnih romana od kojih je bilo samo pet koje je Fallon preporučila. Ono što je propustila da mi kaže jeste da su dve knjige koje je preporučila bile prve u nizu serijala, tako da sam naravno morao da pročitam cele serijale. Do sada sam u svom „istraživanju“ zaključio da je Fallon apsolutno u pravu. Poljupci u knjizi i poljupci u stvarnom životu nisu u potpunosti isti. I svaki put kada bih pročitao jedan od tih romana, zgrčio bih se na pomisao o ono nekoliko puta koliko sam poljubio Fallon prošle godine. Oni uopšte nisu bili vredni poljubaca iz knjiga, a iako sam dosta čitao ove protekle godine još uvek nisam siguran šta je potrebno bude zaslužuje bolje od onogada štopoljubac sam joj ja dao.vredan poljupca iz knjige. Ali znam da ona Lagao bih kada bih rekao da nisam nikog poljubio posle Fallon od zadnjeg novembra. Izlazio sam par puta sa devojkama od tada. A kada je Fallon u šali rekla kako želi da svaku devojku poredim sa njom - želja joj se ispunila. Jer to se upravo desilo sa obe devojke koje sam poljubio. Jedna od njih nije bila ni približno duhovita kao Fallon. Druga je bila previše zaljubljena u sebe. I nijedna od njih dve nije imala dobar ukus za muziku, ali to se ne računa pošto ne znam kakvu muziku Fallon voli. To je definitivno nešto što želim danas da saznam. Imam listu od nekoliko stvari koje moram saznati da bih mogao raditi na pravom romanu koji sam joj obećao. Ali u svakom slučaju izgleda da će ta lista ostati bez odgovora i da će čitava prošlanovembru, godina, biti provedena zajedničkom uzalud. čitajući romane i pisanja o našem prvom Zato što se ona nije pojavila. Pogledam sat na zidu da vidim da li se slaže sa onim na mom telefonu. Poklapa se. Izvučem papir sa zadacima, da vidim da li sam sigurno dobro zabeležio vreme. Jesam. Pogledam još jednom oko sebe da se uverim da sam u istom restoranu gde smo se prošle godine upoznali. Jesam. Znam to, jer je restoran relativno skoro promenio vlasnika i sada se drugačije zove. Ali je to još uvek ista zgrada, na istoj adresi sa istom hranom. Tako da...gde si dođavola Fallon? Ona kasni skoro dva sata. Konobarica je dopunila moje piće četiri puta. Pet čaša vode u samo dva sata je previše za moju bešiku, ali daću sebi još pola sata pre nego što odem u toalet. Pošto se brinem da me neće zateći kada stigne, pa će

pomisliti da nisam došao i onda će otići. „Izvinjavam se.“ Moj puls se odmah ubrza na njene reči i moja glava se brzo cimne na gore. Ali...ona nije Fallon. Istog momenta se razočaram. „Da li se ti zoveš Ben?“ pita me devojka. Nosi pločicu sa imenom. Tallie. Tallie nosi Pinkberry pločicu sa imenom. Otkud Tallie zna moje ime? „Da, ja sam Ben.“ Ona izdahne i pokaže na svoju pločicu sa imenom. „Ja radim dole niz ulicu. Neka devojka je tamo na telefonskoj vezi i kaže da je hitan slučaj.“ Fallon! Impresioniran sam samim sobom sa kojom brzinom izletim sa sedišta i iz restorana. Trčim ulicom dok ne dođem do Pinkberry-ja i otvorim širom vrata. Momak iza pulta me čudno gleda i zakorači unazad. Ostao sam bez vazduha i dahćem, ali uperim prstom na telefon iza njega. „Imam poziv na čekanju?“ Zgrabi telefon, pritisne dugme i preda mi slušalicu. „Halo? Fallon? Jesi li dobro?“ Ne čujem joj odmah glas, ali znam da je to ona samo po njenom uzdahu. „Bene! O hvala Bogu da si još uvek tamo. Tako mi je žao. Moj let je bio odložen i probala sam da pozovem restoran, ali je njihov broj isključen. A onda je moj let počeo da se ukrcava. Konačno sam se setila broja kada smo sleteli i pokušala sam nekoliko puta da zovem, ali je stalno bilo zauzeto tako da nisam znala šta drugo da uradim. Trenutno sam u taksiju i jako, jako mi je žao što kasnim, ali nisam znala kako da stupim u kontakt sa tobom.“ Nisam znao da moja pluća mogu držati ovako puno vazduha. Izdahnem sa olakšanjem i razočaranošću zbog nje, ali sam skroz uzbuđen jer je to uradila. Ona se setila i došla i mi ćemo stvarno da to uradimo. Nema veze što je svesna činjenice da sam je čekao dva sata u restoranu. „Bene?“ „Tu sam,“ kažem joj. „Sve je u redu, samo mi je drago da si uspela. Ali verovatno je brže da se nađemo kod mene. Saobraćaj ovde je noćna mora.“ Pita me za adresu i ja joj dam. „Okej,“ kaže. Zvuči nervozno. „Vidimo se uskoro.“ „Da, biću tamo.“ „O Bene, čekaj? Am...rekla sam devojci koja se javila na telefon da ćeš joj dati dvadeset dolara ako ti prenese poruku. Izvini zbog toga. Izgledalo je kao da me neće poslušati pa sam je morala podmititi. „ Smejem se. „Nema problema. Vidimo se uskoro.“ Kaže mi zbogom i ja predam slušalicu Tallie, koja sada stoji iza kase. Ona ispruži ruku da uzme dvadeset dolara. Uzmem novčanik i dam joj dvadeseticu. „Platio bih deset puta više za njen poziv.“

*** Koračam napred-nazad na prilazu. Šta to radim ? Postoji toliko pogrešnih stvari u vezi sa ovim. Jedva da poznajem ovu devojku. Proveo sam par sati sa njom i evo me sa obećanjem da ću napisati knjigu o njoj? O nama? Šta ako ovaj put uopšte ne kliknemo? Možda sam imao maničnu epizodu prošle godine i da sam bio u izuzetno receptivnom i dobrom raspoloženju. Možda nije čak ni duhovita. Možda je kučka. Možda je pod stresom zbog odlaganja leta i možda ne želi uopšte biti ovde. Mislim, ko to još radi? Koja normalna osoba bi preletela preko čitave države da vidi nekoga koga jedva poznaje, na jedan dan? Verovatno ne puno ljudi. Ali bih ja danas bio na tom letu bez oklevanja da smo trebali da se nađemo u Njujorku. Trljam rukama lice dok taxi skreće u ulicu. Pokušavam da se mentalno nateram da poverujem da je ovo u potpunosti normalno. Nije ludo. To nije obaveza. Mi smo prijatelji. Prijatelji bi preleteli celu državu da provedu vreme zajedno. Čekaj. Jesmo li mi prijatelji? Mi čak i ne komuniciramo tako da se to ne bi moglo kvalifikovati ni da smo poznanici. Taxi se upravo zaustavlja kod prilaza. Jebem mu sve, prekini biti nervozan Kessleru! Auto se zaustavlja. Zadnja vrata se otvaraju. Trebam je pozdraviti kod vrata. Čudno je kad sam ovako daleko. Koračam prema autu kada ona krene da izlazi. Molim te budi ista Fallon koju sam upoznao prošle godine. kvaku i ovorimIlivrata do kraja. Trudim se da izgledam kul, da se ne vidi Uhvatim koliko sam nervozan. još gore, uzbuđen . Prostudirao sam dovoljno romana da znam da devojke vole kad su momci pomalo distancirani. Negde sam pročitao da se takvi muškarci zovu Alfa muškarci. Budi kreten, Kessleru. Samo malo. Možeš ti to. Iskorači iz auta i kada to učini osećaj je kao u filmovima kada je sve u usporenom snimku. Ni približno mojoj verziji usporenog snimka. Ovo je mnogo više graciozno. Vetar se pojača i oduva joj pramenove kose preko lica. Podigne ruku da skloni kosu i u tom momentu primetim koliko promene može da donese jedna godina. Ona je drugačija. Kosa joj je kraća. Ima šiške. Nosi majicu kratkih rukava, a to je nešto što je ona priznala da do prošle godine nije nikad radila. Prekrivena je samopouzdanjem od glave do pete. To je najseksipilnija stvar koju sam ikada video. „Hej,“ kaže ona dok ja posežem iza nje kako bih zatvorio vrata. Izgleda kao da je

srećna što me vidi i samo to je dovoljno da mi natera da joj uzvratim osmeh. Toliko o glumljenju distanciranosti. Bukvalno sam istrajao nula sekundi sa mojim alter egom Alfa muškarca koji sam uvežbao. Ispustim dah nakupljen godinu dana, zakoračim napred i povučem je u najiskreniji zagrljaj koji sam ikada pružio ikome. Ispustim dah nakupljen godinu dana, zakoračim napred i povučem je u najiskreniji zagrljaj koji sam ikada pružio ikome. Obgrlim joj pozadinu glave rukom i privučem je sebi udišući čisti, zimski miris nje. Ona istog momenta stavi svoje ruke oko mene i zagnjuri svoje lice na moje rame. Osećam kako joj uzdah pobegne i stojimo u istoj poziciji dok taxi ne ode sa trotoara i nestane iza ugla. A čak ni tad ne puštamo jedno drugo. Stiska u šakama poleđinu moje majice, a ja pokušavam da ne budem očigledan koliko sam možda postao malo opsednut njenom novom frizurom. Mekanija je. Ravnija. Svetlija. Osvežava, i jebem ti, boli. Opet. jedina zbogzato koje trgnem. vrataštai maloZašto fali je da ona je odgurnem, Nisammog siguran štoseje ovako dođavola ovo sveUzdahne previše . pored mi više smeta. Činjenica da smo izgleda nastavili tamo gde smo stali prošle godine ili činjenica da prošla godina nije bila slučajnost. Ako sam iskren onda mislim da je ovo drugo. Zato što je ova protekla godina bila pakao imajući je u mislima svakog dana i ne znajući da li ću je ikad videti ponovo. A sada kada znam da je posvećena mom idiotskom planu da se sretnemo jednom godišnje, predviđam još jednu dugu godinu preda mnom ispunjenu agonijom. Već se užasavam momenta kada će otići, a tek se sad pojavila. Podigne glavu sa mog ramena i pogleda me. Odgurnem joj šiške rukom da joj vidim još više lice. Uprkos tome koliko je zvučala izbezumljeno na telefonu malopre, sada izgleda potpuno smireno. „Zdravo, Fallon Tranzitorko.“ Njen osmeh se još više poveća. „Zdravo, Bene Pišče. Zašto izgledaš kao da si u bolovima?“ Pokušam da se nasmejem, ali sam siguran da izraz na mom licu nije uopšte privlačan. „Zato što je veoma bolno držati podalje svoje usne od tvojih.“ Smeje se. „Koliko god želela tvoje usne na mojim, moram te upozoriti da će poljubac u znak pozdrava biti verovatno šestica.“ Obećao sam joj jedanaest. Moraću da čekam. „Hajde. Uđimo unutra da mogu da vidim koje boje su gaćice koje nosiš.“ Smeje se onim poznatim osmehom dok je uzimam za ruku i povedem je prema kući. Već vidim da nemam zbog čega da brinem. Ona je ista Fallon koje se sećam od prošle godine. Možda čak i malo bolja. Pa...možda to znači da imam razlog da se ustvari zabrinem.

FALLON Nisam očekivala ovoovokada je rekao da se nađemo kući kod njega. Manje više sam očekivala stan, ali je poprilično moderna dvospratna kuća. Kuća-kuća . Zatvara ulazna vrata iza mene i uputi se ka stepenicama. Pratim ga. „Nisi ponela prtljag?“ Pita me. Ne želim da razmišljam koliko malo vremena ću u stvari biti ovde. „Vraćam se nazad večeras.“ On zastane na pola koraka i okrene se. „Večeras? Nećeš čak ni prenoćiti u Kaliforniji?“ Odmahnem glavom. „Ne mogu. Moram biti u Njujorku do osam ujutru. Moj let je večeras u 22:30.“ „Let traje nešto duže od pet sati.“ Kaže zabrinut. „Sa razlikom u vremenu uspećeš stići kući tek posle šest ujutru.“ „Spavaću u avionu.“ Njegove obrve se razdvoje, a usta stisnu.datum „Ne sviđa mi se to za tebe.“ Kaže mi. „Trebala si me pozvati. Mogli smo promeniti ili slično.“ „Ne znam tvoj broj telefona. Osim toga, to bi uništilo čitavu svrhu tvoje knjige. Deveti novembar ili ništa, sećaš se?“ Mislim da se možda duri, ali koliko se sećam on je izmislio to pravilo. „Izvini što kasnim. Još uvek imamo preostalih šest sati pre nego što budem trebala krenuti na aerodrom.“ „Pet i po.“ Pojašnjava mi. Počinje da se penje ponovo uz stepenice. Pratim ga sve do njegove sobe, ali sada osećam kao da se ljuti na mene. Znam da su sigurno postojali načini da se zaobiđe let ovamo i nazad u istom danu, ali da budem iskrena nisam bila ni sigurna da će se pojaviti. Mislila sam da sigurno stalno ima lude i spontane dane sa lažnim devojkama i da me se uopšte neće sećati. Kontala sam da se neću puno osramotiti što sam verovala da će se pojaviti, ako bih uspela da se odmah vratim na avion za par sati i da se pretvaram da se to nije nikad ni desilo. Ali ne da se samo pojavio već je još uvek čekao dva sata kasnije . Dva sata. To je izuzetno laskavo. Ja bih verovatno odustala nakon sat vremena verujući da me je ispalio. Ben otvara vrata i pokazuje mi da uđem prva. Nasmeje mi se dok ulazim u njegovu sobu, ali njegov osmeh izgleda forsiran. Nema pravo da se ljuti na mene. Dogovorili smo se da se nađemo danas i istina je da kasnim, ali sam se pojavila. Okrenem se i stavim ruke na kukove spremna da se branim ako još jednom spomene kako imamo malo vremena. Zatvori vrata i nasloni se na njih i umesto da ponovo to spomene, on uzme da skida cipele. Razočaranje je nestalo sa njegovog lica i on ustvari izgleda...ne znam...srećno. Nakon što se izuje zakorači brzo prema meni i gurne me. Vrisnem dok padam unazad, ali pre nego što uspem paničiti, moja leđa se sretnu sa oblakom. Ili krevetom. Šta god da je, to je najudobnija stvar na kojoj sam ikad ležala.

Zakorači napred sa smeškom na licu i sjajem u očima. „Hajde da se raskomotimo,“ kaže on. „Imamo o mnogo čemu da razgovaramo.“ Stane među moja kolena i podigne mi jednu nogu da mi skine cipelu. To su samo baletanke pa ih lako skine. Umesto da mi samo ispusti nogu, on polako pređe rukom niz moju nogu dok je spušta na krevet. Zaboravila sam koliko je toplo u Kaliforniji. Stvarno treba da uključi ventilator. Podigne mi i drugu nogu i skine cipelu na isti način, pomerajući ruku niz moju nogu okrutnim tempom dok mi se smeška. Da li je nadmorska visina drugačija ovde nego u Njujorku? Bože, toliko je teško disati u ovoj sobi. Kada ostanem bosa zakorači oko mene i sedne pri vrhu kreveta. „Dođi ovamo.“ kaže mi. Okrenem se na stomak, a on leži na jastuku sa rukom ispod glave. Potapše jastuk pored sebe. „Ne ujedam.“ „Baš šteta,“ kažem mu dok puzim do mesta gde je on. Legnem na jastuk i okrenem se prema njemu. „90% našeg zajedničko provedenog vremena, od kada smo se upoznali, je potrošeno na krevetu.“ „Ništa loše u tome. Obožavam tvoju kosu.“ Njegove reči me zbune, ali se nasmejem kao da to čujem svaki dan. „Pa hvala ti.“ Na trenutak jedno drugo upijamo u tišini. Počela sam da zaboravljam kako izgleda, ali sada kada je ispred mene kao da nisam nikad ni otišla. Izgleda manje nalik tinejdžeru nego prošle godine. I pitam se kada ga vidim sledeće godine, da li će izgledati kao muškarac. Nije da postoji razlika u muškarcu i devetnaestogodišnjaku, pošto je to ista stvar. „Nemamo puno vremena,“ kaže mi. „Imam milion pitanja. Moram da napišem knjigu, a ne znam apsolutno ništa o tebi.“ Otvorim usta da bi mu se suprotstavila pošto meni izgleda kao da zna sve o meni. Ali ih onda zatvorim pošto pretpostavljam da on u stvari i ne zna toliko o meni. Proveli smo samo dan zajedno. „Da li si išta napisao ove godine?“ Klima glavom. „Jesam. Da li si ti koga poljubila ove godine?“ Klimam. „Jesam. Da li si ti?“ Slegne ramenima. „Jesi li Bene?“ Klimne. „Nekoliko.“ Pokušavam da ne dopustim da me to pogodi, ali koliko tačno njih prestavlja nekoliko? „I da li si ih sve poredio sa mnom?“ Odmahuje glavom. „Rekao sam ti prošle godine da to nije potpuno fer prema ženskoj populaciji. Ti se ne možeš porediti.“ Toliko sam samo danaszbog došla. mi bitno ako ne spavam čitavih sedam danamijerjejedrago bi to što vredelo tog Nije komplimenta. „Šta je sa tvojim momcima? Jesi li izašla na pet sastanaka?“

„Momak,“ ispravim ga. „Bio je samo jedan. Pokušala sam.“ Podigne obrvu tako da ja odmah idem u defanzivu. „Bene ne možeš očekivati da se tek tako eksponiram u potpuno novoj državi kada u stvari nikada nisam ni bila eksponirana. Potrebno je vremena. Bila sam toliko ponosna kada sam ga poljubila. je mislio dada sam uzbuđena zbog poljupca, ja sam bila srećna samo zbog toga On što sam uspela precrtam nešto sa moje liste ali zadataka.“ Smeje se. „Pa, pretpostavljam da jedan može proći. Ali to znači da ti je domaći zadatak za ovu godinu postao teži. „ „Pa dobro, onda će i tvoj. I kad smo već kod toga, želim da vidim dokaz o toj knjizi koju pišeš. Želim da pročitam nešto što si napisao o nama.“ „Ne.“ Kaže gotovo istog momenta. Pridignem se na krevetu. „Šta? Ne? Ne možeš mi reći da si nešto pisao ove godine, a da mi to ne dokažeš. Daj mi bar nešto.“ „Ne volim da ljudi čitaju ono što pišem.“ Smejem se. „Ozbiljno? To je kao da operska pevačica odbija da ispusti zvuk kada nastupa.“ „Nije tako. Daću ti da pročitaš kada završim.“ „Nateraćeš me da čekam četiri godine?“ Njegova usna se izvije u osmeh kada klimne glavom. Tresnem poraženo nazad na jastuk. „Uzdah.“ „Da li si upravo rekla uzdah? Naglas? Umesto da u stvari uzdahneš?“ „Prevrtanje očima.“ Smeje se i pomeri se bliže meni. Sada ja gledam gore u njega, a on dole u mene i to bi bilo lepo i šmekerski, da me ne gleda tako kao da planira kako će tačno da se njegove usne pomešaju sa mojim. Udahnem vazduh dokI njegova moje vilice. „Nedostajala mi Fallon,“ šapuće. „Mnogo. jebeš garuka ako toprelazi nisamduž smeo da priznam, ali pokušaosisam taj ceo Alfa muškarac fazon čitave dve sekunde i jednostavno to ne mogu. Tako da nećeš dobiti Alfa-Bena danas. Izvini.“ Vau. Da li to on mene... Da. „Ben,“ suzim pogled. „Da li ti to mene...knjiguješ3?“ Podigne obrvu. „Knjigujem?“ „Da. Kada super zgodan momak priča o knjigama sa devojkom. Kao sexting (sex putem dopisivanja), ali naglas i u vezi knjiga umesto sexa. A nema ni ikakave veze sa porukama. Okej, znači uopšte nije kao sexting, ali je imalo smisla u mojoj glavi.“ Padne nazad na leđa od smeha. Pomaknem se do njega i stavim mu ruke na grudi dok se naginjem. „Nemoj stati,“ zadirkujem ga zavodljivim glasom. „Daj mi još Bene. Da li si čitao e- knjige ili...“ Pređem polako prstom niz njegov grudni koš. 3

Knjiguješ - engl. booksting - kod nas ne postoji prevod pa sam reč izmislila.

„Tvrde korice?“ Stavi ruke ispod glave i samozadovoljno se nasmeši. „O, nego šta nego tvrde korice. I nisam siguran da li si spremna za ovo, ali...imam svoj sopstveni TBR spisak. Trebaš ga videti Fallon. Ogroman je.“ Zastenjem, ali nisam toliko sigurna da se pretvaram. „Takođe, sada znam šta poljubac čini vrednog poljupca iz knjige,“ kaže on. „Budi spremna.“ Podigne se ponovo na svoje laktove i prestane da se smeje. „Al' ozbiljno. Ta ženska privlačnost prema Alfa muškarcima me malo zbunjuje, pošto ja nisam uopšte kao muškarci o kojima čitaš.“ Da. Ti si bolji. „Nikad ne bih mogao voziti motor ili se potući sa drugim muškarcem samo radi zabave. I koliko god sam maštao o tome da imam sex sa tobom ove godine, mislim da nikada ne bih mogao reći „posedujem te“ sa ozbiljnim izrazom lica. I oduvek sam želeo tetovažu, ali verovatno samo neku malu zato što ne postoji teoretska šansa da mogu izdržati bol. Sve u svemu, knjige su bile interesantne, ali sam se zbog njih osećao veoma neadekvatno.“ On ne može biti ozbiljan. „Bene, nisu svi muškarci takvi u knjigama koje čitam.“ Nakrivi glavu. „Ali očigledno voliš nevaljale momke pošto voliš da čitaš o njima.“

„U stvari to nije istina,“ kažem mu. „Uživam da čitam takve knjige jer je to potpuno suprotno životu koji ja vodim. Potpuno je drugačije od bilo koje situacije u kojoj ću se ikad naći- hvala Bogu. Ali zauzvrat dobijem zabavu. Jer koliko god želela da čitam o momku koji govori devojci da je ona toliko, toliko vlažna za njega...ako bi iko meni to rekao tokom sexa to me ne bi napalilo. Bila bi prestravljena da se nisam slučajno upiškila.“ Ben se smeje. „I ako bi nas dvoje imali sex i ti mi rekao da me poseduješ, bukvalno bih ispuzala ispod tebe, obukla se, izašla iz tvoje kuće i ispovraćala se u tvom prednjem dvorištu. Tako da samo zato što volim da čitam o takvom tipu muškaraca to ne znači da mi je potrebno da muškarci u mom stvarnom životu trebaju da se tako ponašaju.“ Kezi se. „Mogu li te zadržati?“ Baš šteta što se samo šali. „Tvoja sam narednih pet sati.“ Gurne me ravno na leđa. „Reci mi o tom dečku kog si poljubila.“ Njegovo korištenje reči dečko zvuči kao uvreda tom momku. Sviđa mi se to. Ljubomorni Ben je sladak. „Moram da znam sve detalje tvog poljupca da bih mogao da dodam još jedan zaplet u knjizi.“ „Još jedan zaplet?“ pitam ga. „Da li to zapravo znači da u stvari već imaš zaplet?“ Njegov izraz se ne promeni. „Pa kako si ga upoznala?“ „Na probama.“ „Jesi li izašla s njim?“

„Dva puta.“ „Samo dva puta? Šta se desilo?“ Želim da kažem „uzdah“ opet naglas. Stvarno ne želim da pričam o njemu. „Ništa nije proizašlo iz toga. Da li stvarno treba da pričamo o tome?“ „Da, to je bio deo dogovora.“ Prostenjem. „U redu. Zove se Cody. (Kodi) Ima dvadeset i jednu godinu. Izašli smo na audiciju za istu predstavu i imali smo fin razgovor. Pitao me je za broj telefona i dala sam mu.“ „Dala si mu svoj broj telefona?“ Ben me tužno pita. „Zašto meni ne želiš dati svoj broj telefona?“ „Zato što mi se ti stvarno sviđaš. U svakom slučaju, izašli smo taj vikend i poljubili se par puta. Bio je fin. Duhovit...“ Ben napravi facu. „Duhovitiji od mene?“ „Tvojdahumor se sne može porediti Bene. smo Prestani da njega me prekidaš. Pa film. sam pristala izađem njim drugi put. Vratili se kod da gledamo Počeli smo da se ljubimo i...ja jednostavno...nisam mogla to da uradim.“ „Nisi mogla da uradiš? Misliš kao ono? Ili samo da se ljubiš s njim?“ Ne znam šta je čudnije. Pričati sa Benom o ljubljenju sa drugim momkom ili činjenica da sam toliko komotna da pričam sa Benom o ljubljenju sa drugim momkom. Pa barem do ovog momenta. Sada samo želim da umuknem. „Nisam mogla ni jedno ni drugo. Bilo je...“ Zatvorim oči jer ne želim da mu kažem pravi razlog zašto to nisam mogla. Ali to je Ben. S njim je lako pričati. „Bilo je drugačije. Zbog njega sam se osećala...ne znam. Oštećena.“ Mogu videti videti okret u Benovom grlu dok guta. „Objasni.“ Kaže mi

želi da tako glasom. Sviđa mi se što izgleda Naročito uzrujan, kao da usviđa stvarištone deluje čuje oodsečnim mom ljubljenju sa nekim drugim. mi se zaštitnički prema meni. Mislim da Ben ima više alfe u sebi nego što to on misli. Duboko izdahnem pripremajući se za iskrenost koju ne bih trebala da želim podeliti, ali na neki način to želim. „Kada si me prošle godine dotakao učinio si da se osećam...lepom. Kao da uopšte nisam imala ožiljaka. Ili...ne tako, rekla sam to pogrešno. Naterao si me da se osećam kao da su ožiljci deo mene koji me čini lepom. I nikada se nisam tako osećala, niti sam ikada mislila da ću se tako osećati. Tako da sam sve primećivala kada sam bila sa Codyjem. Kako jedino pipa moju desnu stranu lica. Kako je insistirao da kada se ljubimo svetlo bude ugašeno.“ Benovo lice izgleda kao da je opet u bolovima, ali ovoga puta izgleda baš uverljivo. „Nastavi.“ mi sileći se da izgovori reči. „Pokušao je da miKaže u nekom momentu skine grudnjak i ja jednostavno to nisam mogla. Nisam želela da vidi. Bio je veoma fin u vezi s tim i nije me pitao da

nastavimo. I ako sam iskrena, to mi je malo zasmetalo. Na neki način sam želela da me uteši i da se ponaša kao da me i dalje želi, ali je izgledalo kao da mu je laknulo što sam ga zaustavila.“ Ben se okrene na leđa i trlja rukama gore-dole po licu. Nakon momenta ponovo zauzme svojutom poziciju, gledajući me odozgo. „Molim te nemoj više ikad ponovo da se obratiš jebenom kretenu.“ Iznenađujući talas toplote pređe preko mene sa tim rečima. Njegov palac očeše moju vilicu, a njegov izraz je pun iskrenosti. „Šta nisi želela da vidi?“ Zbunjenost na mom licu mu nalaže da bude malo detaljniji. „Rekla si 'nisam želela da vidi'. Ali ako je tvoja majica već bila skinuta i on je već video tvoje ožiljke, na šta si mislila?“ Progutam. Želim da navučem jastuk preko lica i da se sakrijem. Ne mogu da verujem da je to zapamtio. U stvari mislim da hoću povući jastuk na svoje lice. „Stani.“ Kaže mi kada pokušam zgrabiti jastuk. Vrati ga nazad ispod moje glave i nagne se bliže. „To sam samo ja Fallon. Nemoj se stideti. Reci mi na šta si mislila.“ Udahnem duboko u nadi da će mi više vazduha u plućima dati više hrabrosti da mu odgovorim. A onda puštam vazduh što je sporije moguće tako da mogu da odugovlačim što moram da mu dam odgovor. Prekrijem oči rukom i kažem što brže mogu. „Moja leva dojka.“ Čekam da mi postavi još pitanja ili da mi pokuša skloniti ruku, ali on to ne radi. Ne mogu da verujem da sam mu to upravo rekla. Nikada nisam to ikome rekla, pa čak ni Amber. Tokom požara, ne da je samo većina leve strane mog tela izgorela i kao da to nije bila dovoljna kazna, bila sam povređena kada su me pokušali izneti sa prozora na spratu. Srećom, ne sećam se ničega između spavanja i buđenja u bolnici, ali ožiljci su moji dnevni podsetnici. A moja leva dojka je podnela najveće opekotine od svega. I nisam glupa. Znam da po momcima trebaju lepe i simetrične, moje nisu. Osetimgrudi Benovu rukudanaizgledaju mom ručnom zglobu i onalipovlači moju ruku sa mog lica. Nežno mi obuhvati obraz. „Zašto bi ti smetalo da je neko vidi? Zato što je prekrivena ožiljcima?“ Klimnem, ali onda odmahnem glavom. „Ovo je tako ponižavajuće Bene.“ „Meni nije,“ kaže. „I dovraga sigurno ne bi trebalo biti ni tebi. Već sam te jednom video bez majice, sećaš se? Koliko se sećam bilo je poprilično veličanstveno.“ „Video si me bez majice, ali bi trebalo da me vidiš bez grudnjaka. Razumeo bi.“ Ben se istog momenta podigne na laktove. „Okej.“ Gledam u njega u neverici. „To nije bila pozivnica.“ „Ali želim da vidim.“ Tresem glavom. Čak se i smejem zato što ne postoji teoretska šansa da ću samo izbaciti sisu iz moje majice da bi on mogao da zuri u njenu ružnoću.

„Želim da knjigu napravim realnom, a tvoje povrede su nešto o čemu moram pisati. Tako da mi trebaš dati da vidim. Smatraćemo to istraživanjem.“ Osećam se kao da su njegove reči zgnječile moje srce. „Šta?“ Moj glas je toliko nestabilan da zvuči kao da plačem. Ali ne plačem. Još uvek. „Šta misliš kada kažeš da moraš o tome pisati u knjizi. Ne pišeš stvarno o mojim ožiljcima, zar ne?“ Zbunjenost obavije njegovo lice. „To je deo tvoje priče. Naravno da pišem o tome.“ Podignem se na laktove i suzim pogled u njegovom smeru. „Želela sam da me pretvoriš u fikciju i da me napraviš lepom Bene. Ne možeš od glavnog junaka napraviti cirkusku nakazu. Niko ne želi da se identifikuje sa tim. Glavni likovi bi trebalo da budu prelepi i...“ Ben istog momenta legne na mene i prekrije mi usta svojom rukom. Udahne duboko u pripremi za nešto nalik svađi. Brzo izdahne dok se njegova vilica iritirano trza. „Slušaj me.“ Kaže mi dok još uvek drži ruku preko mojih usta da se osigura da ga neću prekinuti. „Popizdim vidimte da dopuštaš da unešto tako zato trivijalno definiše tako veliki deo tebe.kada Ne mogu napraviti lepom ovoj knjizi, što bi to bila uvreda. Ti si jebeno prelepa. I duhovita. I jedini izuzeci kada nisam totalno zaljubljen u tebe su momenti kada sažaljevaš samu sebe. Pošto ne znam da li si to još uvek shvatila, ali ti si živa Fallon. I svaki put kada se pogledaš u ogledalu nemaš prava mrzeti ono što vidiš. Zato što si preživela, a mnogi ljudi nisu te sreće. Tako da od sada pa na dalje kada budeš razmišljala o svojim ožiljcima nije ti dopušteno da ih mržiš. Nego ćeš ih prihvatiti jer si srećna što si na ovom svetu da ih možeš videti. I bilo koji momak koji dodirne tvoje ožiljke bolje da bude zahvalan na toj privilegiji.“ Moja prsa me bole. Ne mogu da dišem. Skloni ruku sa mojih usta i kada to uradi ja se borim za vazduh. Moje oči se oiviče suzama ne mogu da prestanem se tresem mi doklice pokušavam da ih suzbijem. Ben sei spusti kompletno na menedaobuhvatajući rukama. Utisne svoje usne na bočnu stranu moga lica i onda prošaputa: „Zaslužuješ to Fallon.“ I ja klimnem glavom zato što je u pravu. Naravno da je u pravu. Živa sam i zdrava. I da, požar jeste ostavio svoj otisak na mojoj koži, ali nije uzeo najbitnije delove mene. Nije uspeo da uništi ništa ispod površine. Pa zašto onda tretiram sebe ovako? Moram prestati da to radim sama sebi. „Šššš...“ Šapuće dok mi palcem briše suze na mojim obrzima. Moje emocije su svuda raštrkane. Toliko sam besna što je uopšte pomislio da ima prava da sa mnom tako priča, ali činjenica da je to upravo uradio me je naterala da poželim da moje srce ima usne kako ga poljubilo. I besna Stvarno sam na jesebe što što sam koncentrisana na samu sebe bi poslednjih par godina. sranje se toliko požar desio. Da, želela bih da se nikada nije desio. Ali se desio i ja tu ne mogu ništa

promeniti, tako da moram preći preko toga. Želim da se smejem, jer sve što je rekao kao da je uklonilo teret sa mojih grudi i osećam da po prvi put mogu da dišem nakon tri godine. Sve se čini drugačije. Novije. Kao da vazduh struji, podsećajući me da sam dovoljno srećna što sam ovde mogućnosti da njega ga udišem. Takosvoju da upravo uradim. Udahnem bacimu svoje ruke oko uranjajući glavu utodeo između njegovogduboko vrata ii ramena. „Hvala ti,“ šapućem. „Seronjo.“ Osećam da se smeje pa legnem nazad na jastuk i dozvolim mu da obriše još suza. Gleda me odozgo kao da sam prelepi nered i neću dopustiti sebi da to ispitujem. Zato što jesam. Ja sam prelepi, jebeni nered i on je srećković što upravo sada leži na meni. Spustim ruke do njegovih grudi i osećam kako mu srce udara kroz njegovu majicu. Tako jako kao i moje. Zaustvimo poglede jedno na drugom i on me ne pita za dozvolu kada sagne glavu i okrzne moje usne svojim. „Fallon, toliko sam prokleto jako uzbuđen. Sada ću te poljubiti i nije mi žao.“ I tada njegove usne polegnu pravo na moje. Moja glava pliva, a telo kao da pluta i ne mogu pomaći svoje ruke. I ne moram jer on podiže moje ruke iznad glave i isprepliće naše prste gurajući ih u dušek. Njegov jezik klizi po mom i ima toliko emocija u tome, kao da me ljubi na isti način kako me gleda. Iznutra ka napolje. Polako spušta poljupce niz moj vrat dok mi čvrsto drži ruke na krevetu, ne dozvoljavajući da mu uzvratim dodire dok on istražuje po mojoj koži. Bože, kako mi je nedostajao. Nedostajalo mi je kako se osećam kada sam sa njim. Želela bih da ovo mogu imati svaki dan. Jednom godišnje nije ni približno dovoljno. Pritisak na mojoj desnoj ruci polako nestaje dok prevlači svoje prste preko dužine moje ruke sve do mog struka. Njegove usne su se vratile na moje i ljubi me opet dok njegova polako na zavlači pod mislim moju majicu. Samo njegovih prstiju nasemojoj koži ruka me podseća to zašto na njega svakoosećaj veče pre nego što spustim glavu na jastuk. „Skinuću ti majicu.“ kaže mi. Uopšte ne oklevam. Uopšte ne oklevam? Skine mi majicu preko glave i baci je iza sebe. Njegov pogled padne na moje grudi koje su prekrivene crnim, čipkanim grudnjakom za koji sam bila sigurna da će videti večeras. Đavolasto se nasmeje prelazeći vrhovima prstiju preko čipke. Obuhvati moju desnu dojku rukom prelazeći palcem preko dela materijala koji mi prekriva bradavicu. Iste sekunde kada to uradi ja se trgnem, zato što sam pročitala dovoljno knjiga da znam da će njegov sledeći potez biti da dira moju dojku ispod materijala. Moje se celo telo ukoči jer mislim da ne želim da mi skine grudnjak. Ne želim da me vidi celu. Niko me nije video takvu. „Dušo,“ kaže mi klizeći usnama po mojim grudima. „Opusti se, okej?“

Mogla bih pokušati, ali sada sam napeta jer me je nazvao „dušo“, a ne zato što će otići tamo gde niko nije do sada. Uvek sam smatrala da je taj izraz dragosti malo bezveze, ali zvuči tako dobro kada on to kaže. Zavučem prste u donji deo njegove kose i povedem ga prema mojoj levoj dojci,skida pitajući se kakoodjegrudnjaka. ovo eksaliralo od nule do deset za samo par sekundi. Oh Bože, mi bretelu Njegova usta su upravo tamo, prelaze preko krivine moje dojke, a njegovi prsti povlače materijal sve niže...niže...niže...nema ga. Osećam vazduh na mojoj izloženoj dojci, ali su moje oči čvrsto zatvorene da ne bi videle izraz na njegovom licu. Ali mogu osetiti kako njegove usne bez oklevanja prelaze preko mojih grudi, klizeći jezikom po mojoj koži, sisa i ljubi i stiska i...uživa. „Fallon.“ On želi da ga pogledam, ali meni je mnogo prijatnije sa zatvorenim očima. „Otvori svoje oči Fallon.“ Mogu ja to. Otvorim oči i zurim u plafon. Mogu ja to. Polako spuštam pogled dole dok ga ne pogledam u oči. „Prelepa si. Svaki pedalj tebe je prelep.“ Pritisne usne između mojih između mojih grudi i onda ih polako povlači po mojoj koži, prelazeći jezikom preko mojih ožiljaka. Čekam da izmisli neki izgovor...da se odmakne od mene. Ali on to ne radi. Umesto toga on mi se smeška. „Jesi li dobro? Mogu li nastaviti?“ Moja prva pomisao je da odmahnem glavom zato što ne bih to trebala želeti. Svaki put kada bih u prošlosti razmišljala da se ovo dešava sa nekim momkom, zamislila bih sebe sa savršenim telom bez ožiljaka. Ali evo me ovde dok gledam u Bena kako istražuje svaki deo mene za koji bih želela da izgleda drugačije. A on zapravo uživa u tome. I...ja takođe. Klimnem glavom i možda zastenjem, jer jebem ti sve kako on izgleda žestoko. Činjenica da sam ja razlog tom zagrejanom pogledu u njegovim očima čini mi da se osećam još poželjnijom nego kada sam zamišljala da sam savršena. Poljupcima napravi put nazad do mog vrata dok se ne nadvije nad mene. Provuče ruku iza mog vrata i sagne glavu. „Izvini. Ne znam kako da usporim kada sam sa tobom.“ I ne samo da uspori, nego prestane u potpunosti jer se vrata njegove sobe širom otvore. Ben brzinski legne na mene da me sakrije, ali ne toliko brzo da ne vidim izbečenu devojku kako stoji na vratima širom otvorenih očiju. O Bože. Vrata. Devojka. „Ben?“ kaže ona. Mislim da ću početi da paničim. „Možemo li dobiti minut Jordyn?“ (Džordin) Ben joj kaže, a da ne pogleda nazad

u nju. Vrata se brzo zalupe i prigušeno izvinjenje dođe sa njihove suprotne strane. „Izvinite. Oh, vau, tako mi je žao!“ Njena reakcija nije onakva kako bi odreagovala besna devojka pa me to ispuni olakšanjem. Ali jako malo utiče na smanjenje moje osramoćenosti. „Jako mi je žao,“ kaže Ben. „Nisam znao da je kod kuće.“ Brzo me cmokne u usta i ustane. „Ne brini. Ovo je veća sramota za nju nego što je za nas.“ Navučem grudnjak nazad preko grudi i podignem se u sedeći položaj. „Govori u svoje ime.“ Ben dohvati moju majicu sa podnožja kreveta, vrati mi je i pomogne mi da je obučem. Kezi se. „Nije smešno,“ šapnem. Tiho se nasmeje. „Da poznaješ Jordyn znala bi da je ovo u stvari presmešno.“ Ispala sam iz koloseka i do ovog momenta nisam ni shvatila koliko u stvari malo stvari znam o Benu. „Jel' ona tvoja sestra?“ „Biće za par dana4,“ kaže mi dok obuva cipele. „Udaje se za mog brata Kylea (Kajl) ovog vikenda. Venčaće se u dvorištu iza.“

On ima brata? Razmišljam koliko malo znam o njegovoj porodici. „Venčanje je ovde? Da li oni žive ovde?“ Klimne. „Moja braća i ja smo nasledili ovu kuću nakon mamine smrti. Svi živimo ovde zajedno pošto ima dovoljno prostora. Moj stariji brat puno putuje tako da je više odsutan nego što je ovde. Kyle i Jordyn dele glavnu spavaću sobu na donjem spratu.“ Ne znam zašto sam pretpostavila da je Ben jedinac. I nisam znala da mu je mama umrla. Imam osećaj da je ovaj muškarac, koji je maločas proždirao moje grudi, totalni stranac. Mora biti da vidi zbunjenost i osramoćenost još uvek na mom licu pa se nagne nad mene i osmehne se sa ohrabrenjem. „Igraćemo 20 pitanja znaćeš skoro sestru.“ sve o meni. Koliko mojdok život zasad želim dakasnije upoznaši moju buduću Povlači me zajeruke ne dosadan. ustanem. Ali Obujem se i idem za njim iz sobe. Dođemo do početka stepenica i on stane i da mi najslađi, najnežniji poljubac pre nego što nastavi da silazi niz stepenice u potrazi za Jordyn. Okrivite to na račun što obožavam ljubavne romane, ali bila sam ubeđena u to da što je veća gesta da je samim tim i ljubav veća. Neke od mojih omiljenih scena, u knjigama koje sam pročitala, su upravo te ključne situacije u priči kada muškarac izjavi ljubav devojci nekom velikom gestom. Ali kako se osećam samo zbog jednog malog Benovog poljupca, mislim da sam propustila najbolje delove ljubavnih romana. Možda velike geste ne znače toliko koliko sve nebitne stvari između dva lika. Tera me da poželim da se vratim i ponovo sve pročitam sve što sam ikada pročitala, sada kada proživljavam ove trenutke sa nekim u stvarnom životu. 4

Sister-in-law - na engleskom se snaja kaže sestra po zakonu.

„Tako mi je žao,“ neko govori dok me Ben povlači za sobom u kuhinju. „Nisam imala pojma da si kod kuće i tražila sam makaze i ti jesi kući i ona definitivno nije par makaza.“ Slatka je. Niža od mene, kalifornijsko plava kosa i lice koje ne krije nijednu emociju. Jer upravo sada, samo gledajući je, vidim da je spremna da pukne. „Jordyn, ovo je Fallon.“ Ben joj kaže pokazujući na mene. Mahnem joj i ona automatski pređe sobu i zagrli me. „Drago mi je da te upoznam Fallon. Nemoj da se sramotiš, sasvim je normalno da Ben ima devojke u svojoj sobi.“ Pogledam u Bena, a on digne ruke uvis u znak odbrane kao da nema pojma zašto je to upravo rekla. Podignem dlanove kao gestu da mi pomogne, zato što se zalepila za mene i ne znam šta treba da uradim. Ben pročisti grlo i ona me napokon pusti. „O Bože, to totalno nije trebalo tako da zvuči.“ Kaže ona. „Mislila sam da to nije ništa čega se trebaš sramotiti, mi smo odrasli ljudi. Nisam mislila na to da si ti jedna od mnogih. U stvari, on retko kad dovodi devojke ovde pa zato nisam ni razmišljala kada sam ušla u njegovu sobu, zato što je to toliko retko da nisam ni pomislila da bi on bio unutra. Sa tobom. Sa devojkom.“ Sada ubrzano šeta po sobi i svaki put kada bacim pogled na nju izgleda kao da je na ivici suza. Nikada nisam videla nekog da mu je više potreban zagrljaj nego što je njoj potreban sada. Dođem do nje i ona prestane da korača. Stavim obe ruke na njena ramena. Udahnem duboko i prenaglašeno vazduh, dok ispravljam svoje držanje. Ona me kopira udišući vazduh u pluća. Mirno izdahnem vazduh i ona me prati. Smejem se. „U redu je Jordyn. Ben i ja smo totalno u redu. Ali ti izgledaš kao da ti potrebno piće. Ili deset.“ Ona klima ubrzano glavom i onda pljesne rukom preko usta dok suze počinju da padaju. O Isuse, šta sad? Pogledam u Bena da mi pomogne, ali on me gleda kaokada je to potupuno normalno ponašanje za nju. Ali se zaputi prema njoj i okrene je sebi. „Hej,“ kaže joj utešno dok je povlači u zagrljaj. „Šta nije u redu?“ Mrda glavom dok pokazuje na drugu sobu. „Oznake za sedenje su stigle i polovina njih je pogrešno napisana, a stolice i stolovi su trebali biti već jutros ovde, ali su pomerili dostavu za sutra, a sutra ne odgovara zato što sutra treba da imam zadnju probu venčanice i zato moram ostati ovde, a let moje mame je otkazan tako da ona ne može da pomogne da završimo cvetne aranžmane večeras i...“ Ben je prekine. „Smiri se.“ kaže joj. Pokaže mi prema frižideru pa odem u kuhinju i nađem polupraznu flašu vina. Sipam čašu za Jordyn dok je Ben smiruje. Kada joj dodam, ona sedi na visokoj stolici dok briše suze. „Hvala ti.“ Kaže mi dok uzima vino. Obično nisam ovako luda niti jako uzbuđena, ali je ovo najgorih nedelju dana u mom životu. I znam da će se na kraju sve isplatiti, ali...“ Gleda me ozbiljno. „Nikad se nemoj udati. Nikad. Osim

ako ne ideš u Vegas.“ Pretvaram se kao da upijam to što ona govori, ali nivo njenog stresa je dovoljan da se niko ne veseli venčanju. „Čekaj,“ upire prstom u mene. „Ti se zoveš Fallon? Kao Fallon O'Neil?“ O, ne. Ne prepoznaju me tako često kao glumicu iz serije, ali kada se to desi obično bude od strane devojaka uzrasta kao što je Jordyn. Devojke koje su sigurno gledale seriju religiozno. „Da ti nisi glumica koja je glumila u onoj detektivskoj seriji?“ Ben me zagrli oko ramena kao da je ponosan na tu činjenicu. „Naravno da jeste.“ „Nema šanse!“ kaže ona. „Stalno sam gledala tu seriju. Pa bar dok te nisu zamenili sa onom curom koja nije imala pojma o glumi.“ Zbog tog komentara se osećam dobro. Nisam se mogla naterati da gledam šou nakon što sam zamenjena, ali neću lagati i reći kako mi nije laknulo kad je prestao da se emituje nakon dve sezone zbog lošeg rejtinga. „Zašto si napustila seriju?“ Pita me, a onda. „O, čekaj. Sećam se. Bila si povređena,, zar ne? Jesi li tako zaradila ožiljke?“ Mogu odmah osetiti kako se Benova ruka steže. „Jordyn.“ Kaže joj. Cenim to što želi da presretne razgovor radi mene, ali teško se osećati uvređenom od strane Jordyn kada je očigledno da je samo radoznala i nipošto zlonamerna. „U redu je.“ Kažem pre nego što krene da se izvinjava. „To je bio nesrećan slučaj i stvarno je bilo sranje što sam morala da napustim šou. Ali sam zahvalna na tome što sam preživela. Moglo je biti i gore.“ Osećam kako me Ben ljubi u slepočnicu i pretpostavljam da ceni što su njegove ohrabrujuće reči, koje mi je rekao na spratu, možda stvarno ušle u moju glavu. Ulazna vrata se zalupe i pažnja svih se preusmeri sa razgovora o mojoj karijeri na zvuk muškog glasa. „Gde je moja mala kučka?“Doziva on. O, Gospode. Nadam se da ovo nije mladoženja. „Ian je stigao kući.“ kaže Ben. Zgrabi me za ruku i odvuče me u dnevnu sobu. „Dođi da upoznaš mog starijeg brata.“ Pratim Bena u dnevnu sobu gde vidim čoveka kako kleči pored ulaznih vrata i mazi malog belog psa. „Tu je moja mala kučka.“ Obraća se slatko psu. Koliko god slatko mogla zvučati ta rečenica. „Pogledaj šta nam je vetar doneo.“ Kaže Ben skrećući pažnju muškarca na sebe. Sve dok Ian nije ustao nisam ni primetila pilotsku uniformu. Ben odmah pokazuje prema meni. Neću lagati, upoznavanje novih ljudi je dovoljno čudno. Ali upoznavanje Benove porodice je totalno novi nivo čudnoće.

„Ian ovo je Fallon, Fallon ovo je Ian.“ Ian odmah zakorači i zgrabi mi ruku i rukuje se. On i Ben toliko liče, da ne mogu a da ne buljim. Ima Benovu snažnu vilicu i imaju ista usta, ali Ian je malo viši i ima plavu kosu. „A Fallon je tvoja...“ Ostavi rečenicu nedovršenom čekajući da je Ben dovrši. Ali Ben gleda u mene i čeka da ja odgovorim. Šta kog đavola? Toliko o tome da sam u centru pažnje. „Ja sam Benu...zaplet?“ Ben se glasno smeje, a Ian podigne radoznalo obrvu. Još više liči na Bena kada to uradi. „Konačno pišeš stvarnu knjigu?“ Pita ga Ian. Ben zakoluta očima i povuče mi ruku kako bi me ponovo poveo prema stepenicama. „Ona nije moj zaplet, ona je moja devojka i danas nam je prva godišnjica.“ Jordyn je sada u dnevnoj sobi i stoji pored Iana. Oboje gledaju Bena kao da je čuvao najveću svetsku tajnu. „Zabavljate se već godinu dana?“ Jordyn pita usmeravajući pitanje ka meni. Pre nego što uspem da joj kažem da se on samo šali, ona baci svoje ruke u porazu. „Bene, rekao si mi da nećeš imati pratnju na venčanju! Nisam naručila dovoljno stolica i o moj Bože, sada je već sigurno prekasno!“ Odjuri iz sobe kako bi napravila bespotrebni poziv. Udarim Bena po ruci. „To je bilo tako zlobno! Već je i onako dovoljno pod stresom.“ Nasmeje se i zakoluta dramatično očima dok stenje. „Dobro.“ Prati Jordyn i čim smo Ian i ja sami u prostoriji ulazna vrata se opet otvaraju. Isuse Hriste, koliko ljudi može da stane u ovu kuću? Ian je prvi kojeg muškarac vidi kada uđe kroz ulazna vrata. Zagrle se i on potapše Iana po leđima. „Rekao si da nećeš doći do sutra?“ slegne „Miles je ipreuzeo mojedadanašnje letove da mogu ranije doći.Ian Vreme će ramenima. valjda biti loše sutra nisam želeo se zadržim.“ Brat kojeg još uvek ne znam kaže: „Čoveče, da si propustio probnu večeru Jordyn bi imala moja...“ Njegov glas se izgubi kada me primeti kako stojim na sred sobe. Očekujem da će nešto reći, ali on me samo oprezno i sumnjivo posmatra kao da nemaju često posetioce. Ian se ubaci i pokaže prema meni. „Jesi li upoznao Benovu devojku?“ Izraz na licu muškarca ostane nepromenjen osim možda jedva vidljivog dizanja obrve. Brzo se uspravi i dođe do mene. „Kyle Kessler,“ kaže pružajući mi ruku. „A ti si?“ „Fallon.“ Kažem pomalo zastrašenim glasom. „Fallon O'Neil.“ Za razliku od Bena Iana, Kyle kao ne odaje utisak dobrodošlice. da deluje neprijateljski...on samo inije uopšte njegova braća. On je višeNije ozbiljan. Više zastrašujući. Na trenutak vidim da baci pogled na moju levu stranu lica i pitam se

šta misli o tome što Ben dovodi kući nekoga kao što sam ja. Ali onda se setim Benovih reči koje mi je rekao na spratu i koliko je Ben zapravo srećković što je doveo kući nekoga kao što sam ja. Radije nego da pratim svoju prirodnu reakciju i pustim da mi kosa sakrije lice, ja se uspravim sa više samopouzdanja. Kyle mi pusti ruku kada se Ben ponovo vrati nazad u sobu. „Sve je u redu sa Jordyn,“ kaže on. Ben stane kada ugleda Kylea. Oči mu se malo rašire kao da je šokiran što vidi Kylea i primetim promenu u njegovom ponašanju. Pokuša to prikriti osmehom. „Rekao si da se nećeš vratiti kući do večeras?“ Kyle spusti ključeve na obližnji sto i pokaže na Bena. „Moramo da popričamo.“ Ne mogu da odredim ton Kylovog glasa. Ne zvuči baš da je očigledno ljut, ali takođe izgleda kao da nije zadovoljan Benom. Ben mi se ohrabrujuće nasmeje pre nego što ode za Kylom iz sobe. „Odmah se vraćam,“ kaže. Opet sam ostala nasamo sa Ianom. Stavim ruke u džepove mojih farmerki ne znajući šta ću sa sobom dok se Ben ne vrati. Ian se sagne i pokupi malog psa sa poda. Klima glavom u pravcu stepenica. „Nisam se tuširao tri dana. Tamo ću biti ako bilo ko od njih pita.“ „Dobro,“ kažem mu. „Drago mi je što smo se upoznali Iane.“ Smeje se. „I meni takođe Fallon.“ I sada sam sama. U ovih poslednjih par minuta se desilo svašta čudno. Benova porodica je...interesantna. Razgledam po sobi ne bih li uspela pronaći neki dokaz o tome kakav je Ben. Na okviru kamina stoje slike njega i njegove braće. Uzmem jednu da pogledam izbliza. Teško je sada reći, ali na slikama od pre je očigledno da je Ben beba, a da je Ian najstariji. Ne znam samo kolika je razlika u godinama između braće. Možda dve ili tri? Ne vidim nigde slike njihove mame. Tera me da se zapitam pre koliko je umrla i gde im je otac. Ben nije spominjao ništa u vezi s njim još uvek. Čujem glasan udarac koji dolazi iz hodnika. Zabrinuta da je možda Jordyn odem u tom pravcu. Istog momenta zastanem kada vidim Bena pritisnutog uza zid sa Kylovim rukama oko njegovog vrata. „Da li si ti idiot?“ Kyle kaže kroz stisnute zube. Ben gleda u Kylea kao da želi da ga ubije, ali se ne trudi da mu uzvrati. Samo što sam htela da odjurim niz hodnik i odvučem Kyla sa njega, Ben me spazi krajičkom oka. Kyle se onda okrene da vidi šta je odvuklo Benovu pažnju i čim me ugleda zakorači unazad puštajući Bena. Toliko sam zbunjena ovim što se upravo dogodilo. Kyle stoji između Bena i mene gledajući čas mene, čas njega. Taman kad izgleda da će se okrenuti i otići, on se okrene i zvizne Bena pravo u oko, zabijajući ga pravo u zid iza njega. „Šta kog đavola!“ Vičem na Kylea. Otrčim Benu, a on podiže ruku da me zadrži na distanci. „U redu je,“ kaže mi. „Idi gore. Doći ću za minut.“ Prekriva oko svojom rukom,

Kyle i dalje stoji tamo izgledajući kao da hoće ponovo da ga udari. Ali odmah odstupi kada vidi kako Jordyn upada da vidi šta se dešava. Gleda napred-nazad između Kylea i Bena u šoku, kao da to uopšte ne liči na njih dvojicu. Što čini ovu celu scenu još više zbunjujućom. Ja nemam braće tako da koliko ja znam braća se stalno tuku. Ali sudeći po reakciji Jordyn to nije slučaj u ovom domaćinstvu. Verovatno će se opet rasplakati. „Da li si ga upravo udario?“ Kaže Kyleu. Na sekundu Kyle izgleda posramljen, kao da želi da se izvine. Ali onda brzo izdahne i usmeri pažnju ka Benu. „To si zaslužio.“ Kaže mu dok se povlači iz hodnika. „To si jebeno zaslužio.“

BEN Nalazimo u mom i jaNe se mogu naslanjam na lavabo dok jeona tapka mokrom krpom po se mom oku, kupatilu brišući krv. da verujem da me Kyle udario pred njom. Toliko sam besan i pokušavam da se smirim, ali je teško. Naročito kada je ona ovako pritisnuta uz mene u kupatilu, dok mi dodiruje lice svojim prstima. „Želiš li da pričaš o tome?“ Sagne se da uzme flaster i počne da ga otvara. „Ne.“ Pritisne flaster na moje lice i izravna ga. „Trebam li se zabrinuti?“ Baci papir u smeće i ostavi krpu u lavabou. Okrenem se prema ogledalu i dodirnem prstima otok oko mog oka. „Ne Fallon. Ne trebaš se nikad brinuti kada sam ja u pitanju. Ili Kylea, po tom pitanju.“ Još uvek ne mogu da verujem da me je udario. U mom čitavom životu me nije nikad udario. Bio je blizu tome par puta. Ili je stvarno pod stresom zbog venčanja ili sam ga stvarno iznervirao ovaj put. „Možemo li se izgubiti odavde?“ Slegne ramenima. „Pretpostavljam. Gde želiš da idemo?“ „Gde god da si ti.“ Sam pogled na nju kako se smeje mi olakša napetost. „Imam ideju“, kaže ona.

*** „Da li ti je hladno?“ Ovo je već treći put da je pitam, a ona i dalje govori kako nije, ali drhti. Privučem je sebi i omotam čvršće ćebe oko nas. Htela je da dođemo na palažu uprkos činjenici da je skoro mrak i da je novembar. Uzeli smo dostavu iz Chipotlea, naravno, a ona je napravila kao neki piknik sa ćebadima koje smo uzeli iz moje kuće. Završili smo sa jelom otprilike pre pola sata i samo smo pričali o sitnim stvarima, pokušavajući da se bolje upoznamo. Ali sa teretom situacije koja se desila kod kuće, sva postvaljena pitanja do sada su bila sigurna. Ali nijedno od nas dvoje nije postavilo pitanje u poslednja dva minuta, tako da smo možda ostali bez materijala za pričanje o sitnicama. Ili je možda tišina pitanje sama po sebi? Držim joj ruku ispod ćebeta i oboje gledamo kako se talasi razbijaju o stene. Nakon nekog vremena nasloni glavu na moje rame.

„Nisam bila na plaži od svoje šesnaeste godine.“, kaže mi. „Da li se plašiš okeana?“ Podigne glavu sa mog ramena i privuče kolena obavijajući ih rukama. „Nekad sam stalno dolazila. Kad god bih imala slobodan dan ovo je mesto na kom bih bila.sam Ali bila ondačasse udesio požar i trebalo vremena da seNije oporavim. Stalno bolnici čas izvan nje, mi pa jenapuno fizikalnoj terapiji. dobro izlagati se suncu kada pokušavaš da zaceliš, tako da se...nikada nisam vratila. Čak i kada je bilo sasvim u redu izlagati se direktno na sunce nisam više imala samopouzdanja da se pojavim na mestu gde svi otkrivaju što više kože mogu.“ Opet ne znam šta da joj kažem. Mrzim što joj je požar oduzeo toliko samopouzdanja, ali mislim da još uvek nemam pojma koliko joj je u stvari oduzeo od života. „Osećam se dobro što sam se vratila.“, šapuće. Stisnem joj ruku jer sam siguran da je to što ona u suštini želi. Sedimo opet u tišini, a moje misli odlutaju ponovo na dešavanja u hodniku sa Kylom. Ne znam koliko je zapravo čula, ali još uvek je ovde tako da sigurno nije puno. Ali to što je videla Kylea u drugačijem svetlu nego što sam hteo da ga vidi je malo reći nego potcenjeno. Ona verovatno misli da je on seronja, a zbog njegovog ponašanja u onih par minuta - ne bih je krivio. „Kada sam išao u četvrti razred, bio je jedan klinac koji me je stalno izazivao.“, kažem joj. „Svaki dan u autobusu ili bi me udario ili bi mi govorio nešto zlonamerno. To se dešavalo mesecima, i dešavalo se par puta da napustim sutobus sa krvavim nosem.“ „Isuse.“, kaže ona. „Kyle je par godina stariji od mene. On je išao u srednju školu, ali smo išli istim autobusom pošto smo pohađali relativno malu školu. Jednog dana kada me je klinac udario pred Kylom, očekivao sam da će me braniti. Da će ga prebiti zato što sam ja njegov brat. To je nešto što starija braća treba da urade. Da brane svoju mlađu braćumlađi od nasilnika.“ Ispružim noge ispred sebe i uzdahnem. „Ali Kyle je samo stajao tamo i gledao me. Nikada nije intervenisao. I kada smo došli kući bio sam toliko ljut na njega. Rekao sam mu da je njegov posao kao stariji brat da nasilnicima očita bukvicu. On se nasmejao i rekao: 'A kako će to tebe naučiti nečemu?' Nisam znao šta da kažem, jer kog vraga sam ja trebao da naučim iz toga što me tuku svaki dan? Kyle je rekao: 'Šta ćeš ti naučiti iz toga, ako zaustavim jednog nasilnika? Ništa. Da sam se ja umešao, šta bi ti dobio time osim što bi naučio da se oslanjaš na druge? Uvek će biti nasilnika Bene. Moraš da naučiš kako da im se sam suprostaviš. Moraš da naučiš da im ne dozvoliš da te ne pogode. A da ja prebijem jednog klinca za tebe, to te ničemu neće naučiti.' „ Fallon se okrene prema meni. „Da li si ga poslušao?“ Odmahujem glavom. „Ne. Otišao sam nazad u svoju sobu i plakao jer sam mislio da je samo zao prema meni. A klinac je nastavio da me izaziva nedeljama

nakon toga. Ali je onda jednog dana samo nešto kliknulo. Ne znam šta je to bilo, ali sam jednostaavno počeo da se branim. Samo sam prestao da dozvoljavam da me to toliko pogađa. Prestao da se ponašam preplašeno u njegovom prisustvu. Nakon nekog vremena kada je video da me uvrede ne pogađaju, napokon je odustao.“ Tiha je, ali znam da razmišlja o tome zašto sam joj ispričao ovu priču. „On je dobar brat“, kažem joj. „On je dobra osoba. Mrzim što si videla tu njegovu stranu danas, zato što to nije on. Imao je pravo da se ljuti na mene i ne, ne želim da pričam o tome. Ali moja braća su stvarno dobri ljudi i želeo sam da to znaš.“ Gleda me sa zahvalnošću. Obavijem ruku oko nje i povučem je na moje grudi dok se spuštam je leđima dole na ćebe ispod nas. Gledam gore u zvezde iznenađen činjenicom od kad ih nisam video. „Bila sam uzbuđena idejom o tome da imam brata ili sestru“, kaže mi. „Znam da sam se ponašala kao da nisam srećna kada mi je tata rekao prošle godine, ali sam oduvek htela brata ili sestru. Nažalost, devojka sa kojom se moj otac verio nije bila trudna uopšte. Mislila je da je bogat zbog njegovog statusa polu-zvezde. Kada je saznala da je švorc, ostavila ga je.“ Vau. Sada se ne osećam toliko loše zbog današnje porodične drame kojoj je svedočila. „To je grozno“, kažem joj. „Da li se uzrujao?“ Mada me baš briga da li se on uzrujao. Čovek zaslužuje svu negativnu karmu koja mu se vraća od onoga dana kada se onako ponašao prema njoj. Slegne ramenima. „Ne znam. To mi je sve mama rekla. Nisam pričala sa njim od prošle godine.“ To me rastuži zbog nje. Koliki god da je on kreten, još uvek joj je otac tako da znam da sigurno zbog toga pati. „Kakva moraš biti osoba da bi uhvatila muškarca sa trudnoćom? To je baš zeznuto. Iako zvuči kao dobar zaplet u knjizi.“ Smeje se na se mojim grudima. „To i jenasmeje besmislica i suviše se koristi kao drugi zaplet.“ Nasloni bradom na ruku mi se. Mesečina joj obasjava lice kao da je na pozornici. Što me podseti na... „Hoćeš li mi ikako reći nešto o toj probi koju si spomenula ranije? O čemu se radi? „ Prestane da se smeje. „Narodno pozorište.“, kaže mi. „Sutra je otvaranje i imamo probu kostima ujutru, što je razlog zašto moram da se vratim tako rano. Nemam glavnu ulogu niti zaradu, ali uživam u tome zato što mnogi glumci mi traže savete. Ne znam zašto, moguće zato što sam imala iskustva u prošlosti, ali osećaj je dobar. Lepo je da nisam stalno zatvorena u svom stanu.“ Drago mi je da to čujem. „A posao?“ „Moj raspored je fleksibilan. Još uvek snimam audio knjige i imam dovoljno posla da mogu platiti račune, tako da je to dobro. Iako sam morala da menjam stanove zbog visoke kirije, ali...sve u svemu stvari nisu loše. Srećna sam tamo.“

„Dobro“, kažem joj prolazeći joj prstima kroz kosu. „Srećan sam što si srećna tamo.“ I stvarno jesam. Ali neću lagati, sebični deo mene se nadao da ću je danas videti i da će mi reći kako cela stvar sa Njujorkom nije upalila. Da živi u L. A.-u ponovo i kako misli da je njeno pravilo od pet godina glupo i da želi da me sutra vidi. „Da li ti uopšte imaš posao?“, pita me. „Ne mogu da verujem da to ne znam o tebi. Dopuštam ti da se maziš sa mojim grudima, a čak ni ne znam čime se baviš u životu.“ Smejem se. „Idem na UCLA5. Studiram dva smera6, tako da mi ne ostaje puno vremena za posao. Ali nemam puno troška. Imam dovoljno novca, od nasledstva koje mi je mama ostavila, da se izdržavam tokom studija tako da zasad to funkcioniše.“ Malo je falilo da ga pitam koliko je imao godina kada mu je mama umrla, ali nisam sigurna da bi želeo da razgovor skrene u tom pravcu baš sad. „Koje smerove pohađaš?“ „Kreativno pisanje i komunikacije. Većina pisaca nema puno sreće u pronalasku uspešne karijere da bi od toga mogli da se izdržavaju, pa zato želim da imam plan B.“ Ona se smeje. „Tebi ne treba plan B zato što ćeš za par godina imati najprodavaniji roman da plaća tvoje račune.“ Nadam se da stvarno ne misli ozbiljno. „Kako se zove?“ „Šta kako se zove?“ „Naša knjiga. Kako ćeš joj dati ime?“ „Deveti novembar.“ Pratim njenu reakciju, ali njen izraz ne pokazuje ništa o njenom mišljenju o naslovu. Nakon par sekundi polegne glavu na moje grudi pa joj više ne mogu videti lice.„Nisam ti rekla ovo prošle godine“, kaže mnogo tišim glasom nego pre. „Ali 9. novembar je godišnjica kada se desio požar. I biti u mogućnosti da se radujem što ću te videti na taj datum tera me da ne strepim od godišnjice onoliko koliko sam pre. Tako da, hvala ti na tome.“ Brzo udahnem vazduh, ali pre nego što stignem da joj odgovorim, ona se pomeri bliže i pritisne svoje usne čvrsto na moje.

5 6

UCLA - University of California, Los Angeles. Double major student-studenti koji dobiju dve diplome na kraju studiranja

FALLON „JesiKlima li siguran u vezi ovim?“ glavom, ali sa njegovo ponašnje govori upravo suprotno. Pre pola sata smo se ljubili na plaži. Nakon pet minuta ljubljenja, on se uspravio i izjavio da želi tetovažu. „Večeras“, kaže. „Ovog momenta.“ Pa evo nas. Sedi u stolici dok čeka tattoo umetnika, a ja sam naslonjena na zid i čekam da se kukavički pokaje. Neće da mi kaže značenje tetovaže. Istetoviraće reč poetičan preko unutrašnje strane ručnog zgloba leve ruke, napisanu unutar muzičkih linija. Ne znam zašto neće da mi kaže značenje tetovaže, ali barem nije moje ime. Mislim, momak mi se sviđa. Mnogo. Ali trajno istetovirati ime devojke na svojoj koži je poprilično alfa muškarac fazon, da bi to uradio u ovako ranoj fazi naše veze.O,Naročito naako tomjemestu. I zašto sam se malopre?izjasnila da pokušava je ovo veza? Bože. Šta to razlog njegovog tetoviranja Šta akokao time da dokaže da je muškarčina? Verovatno bi trebalo da ga upozorim da to što radi je pogrešno. Pročistim grlo kako bi obratio pažnju na mene. „Ovaj...mrzim što moram ovo da ti kažem Bene, ali istetovirati reč „poetičan“ na ruci iznad dlana nije baš u stilu alfa muškarca. U stvari upravo suprotno. Jesi siguran da možda nećeš lobanju? Malo bodljikave žice? Nešto krvavo možda?“ Njegove usne se izviju u nakrivljeni smešak. „Ne brini Fallon. Ne radim ovo kako bih impresionirao devojke.“ Ne znam zašto toliko volim njegov odgovor. Tattoo umetnik se vrati u prostoriju i pokaže na mesto na Benovoj ruci gde je nacrtao skicu tetovaže par trenutaka ranije. „Ako ti se sviđa mesto tetovaže onda možemo početi.“ Tetovaža je skicirana od jedne do druge strane na unutrašnjoj strani ručnog zgloba. On klimne glavom i kaže momku da je spreman. Ben pokaže na mene. „Može li ona sedeti kod mene u krilu da mi odvraća pažnju?“ Tip slegne ramenima i povuče Benovu ruku ispred sebe, ali ne kaže ništa. Čim mi misao prođe kroz glavu da se ovaj momak sigurno pita šta Ben radi sa nekim kao što sam ja, Ben je tu da prekine moj nastup nesigurnosti. „Dođi ovamo“, kaže mi i potapše nogu. „Odvuci mi pažnju.“ Uradim ono što kaže, ali jedini način da sednem u njegovo krilo je da ga zajašem. Iako sam u farmerkama još uvek se osećam neprijatno što ovako sedim u tattoo radnji. Benova ruka se spusti na moj struk i stiska me. Mogu čuti zujanje igle i malu promenu kada je pritisnuta i ne napravi grimasu osim što mi usezvuku malo nasmeši. Radim ononaštonjegovu mogu kožu. da muČak skrenem pažnju tako da nastavim priču o sitnicama koju smo imali na plaži.

„Koja je tvoja omiljena boja?“ „Malahit zelena.“ Napravim facu. „To je baš određena zelena boja, ali okej.“ „To je boja tvojih očiju. A slučajno i moj omiljeni mineral.“ „Imaš omiljeni mineral?“ „Sada imam.“ Pogledam dole kako bih izbegla da odmah vidi moj postiđen osmeh. Osećam kako mu ruka ponovo steže moj struk. Pretpostavljam da mu igla odvlači pažnju više nego ja pa ubacim još jedno pitanje. „Omiljena hrana?“ „Pad Thai“, kaže mi. „Tvoje?“ „Suši. To je gotovo ista stvar.“ „Ni približno“, kaže on. „Oba jela su azijska. Koji je tvoj omiljeni film?“ „Ova pitanja su dosadna. Potrudi se više.“ Zabacim glavu unazad i gledam u plafon dok smišljam. „Okej, ko ti je bila prva devojka?“ Pitam ga vraćajući pogled na njega. „Brynn Fellows kada sam imao trinaest godina.“ „Mislila sam da si rekao kako se ona zove Abitha.“ Kezi se. „Imaš dobro pamćenje.“ Podignem ozbiljno obrvu. „Nije da imam dobro pamćenje Bene, nego sam izuzetno ljubomorna i nestabilna kada su u pitanju tvoje prošle ljubavi.“ Smeje se. „Abitha je bila prva devojka koju sam poljubio. Ne moja prva devojka. Imao sam petnaest godina i zabavljali smo se godinu dana.“ „Zašto ste raskinuli?“ „Napunili smo šesnaest.“ Kaže kao da je to dovoljan razlog. Može videti pitanje na mom izrazu lica pa kaže: „To je ono što radiš kada se zabavljaš sa šesnaest. Raskineš. Šta je sa tobom? Ko je bio tvoj prvi momak?“ „Stvarni ili lažan?“ „Bilo koji“, kaže. „Ti.“ Gledam ga u oči ne bih li videla sažaljenje u njima, ali izgleda više kao ponos. „Sa koliko ljudi si spavao?“ Stisne usne. „Neću da odgovorim na to.“ „Više od deset?“ „Ne.“ „Manje od jedne?“ „Ne.“

„Više od pet?“ „Ne odajem tajne.“ Smejem se. „Da, to radiš. U roku od pet godina ćeš reći celom svetu o nama u tvojoj knjizi.“ „Četiri godine.“, pojašnjava. „Kad ti je rođendan?“, pitam ga. „Kada je tvoj?“ „Prva sam te pitala.“ „Ali šta ako si starija od mene? Zar to nije ono što devojku „ohladi“? Da se zabavljaju sa mlađim muškarcem?“ „Zar muškarce ne „ohladi“ to da se zabavljaju sa devojkama koje imaju ožiljke na jednoj strani lica?“ Njegova ruka stisne moj struk i on me pogleda strogo. „Fallon.“ Izgovara moje ime kao da je to samo po sebi lekcija za mene. „Pokušala sam biti duhovita.“, kažem mu. On se ne smeje. „Ne mislim da je omalovažavanje same sebe jako smešno.“ Kraj njegovih usana se trza dok pokušava da suzbije osmeh. „4. jul“, kaže on. „Cela država slavi moj rođendan svake godine. Prilično je neverovatno.“7 „25. jul, što znači da si zvanično stariji od mene. Sada te komotno mogu proganjati, a da me ne smatraju kuguarom.“8 Prelazi rukom par centimetara iznad mog struka, a onda se njegov palac polako pomera s kraja na kraj. „Ne možeš proganjati one koji žele biti uhvaćeni Fallon.“ O, dođavola. Zaslužuje poljubac za taj komentar, ali tu je u blizini momak sa tattoo mašinicom, a ja nisam od onih devojaka koja se ljubi u javnosti. Očigledno povlačim liniju kod jahanja muškarca. „Postoji nešto što moram znati o tebi.“ Kaže mi dok me mučno gleda. „I kada ti postavim ovoilipitanje da dugo ikoju dobro razmisliš o svom odgovoru, pošto to može prekinuti ojačatiželim ovu konekciju imamo.“ Progutam glasno. „Okej. Šta to moraš znati?“ On se trgne, samo malkice, i nisam sigurna da li je zbog mašinice za tetoviranje ili zato što je nervozan da mi postavi pitanje. „Okej“, kaže. „Ako bi do kraja života mogla slušati samo jedan bend, koji bi bend izabrala i zašto?“ Odmah se opustim. Ovo je lako. Mislila sam da će ići mnogo dublje nego pitati me za moj omiljeni bend. „X Ambassadors.“ „Nikad čuo.“, kaže on. „Gledao sam ih dva puta.“, kaže momak sa mašinicom za tetoviranje. I Ben i ja 7 8

4. jul se u Americi proslavlja kao dan nezavisnosti. Kuguar - izraz za žene koje su sa mlađim muškarcima.

ga pogledamo, ali on je fokusiran na svoj posao. Pogledam nazad u Bena i izvijem obrvu. „Zašto bi nas moj omiljeni bend ojačao ili prekinuo?“ „Mnogo se toga može reći o osobi prema muzici koju slušaju. Poprilično sam siguran da sam to pročitao u nekoj od knjiga koje si mi dala. Da si izbrala bend koji mrzim to bi bilo veliko „hlađenje“ za mene.“ „Pa možda ti se ne svide kada ih budeš čuo tako da nismo još uvek načisto.“ „Ako je tako onda ih nikada neću slušati.“, kaže pouzdano. „Ne ako se ja pitam.“ „Koji je tvoj omiljeni stih iz njihovih pesama?“ „Menja se zavisno od raspoloženja.“ „Pa dobro onda, koji je tvoj omiljeni stih trenutno?“ Zatvorim oči i polako pevušim jednu od pesama u svojoj glavi dok ne dođem do stiha koji odgovara ovom momentu. Otvorim oči i nasmejem se. „Tako si divna zatoBlagi što činiš da sesedivno osećam.“ smešak stvori na njegovim usnama. „Sviđa mi se“, kaže mi dok mi prelazi palcem preko kože na struku. Gledamo jedno u drugo malo duže. Mogu videti kako dizanje njegovog grudnog koša postaje izraženije i zbog toga malo likujem, znajući da se uzbuđuje iako mu igle probadaju kožu. Razmišljam o tome da se nagnem i samo ga cmoknem u usta, ali pre nego što uspem tattoo umetnik kaže: „Gotovo!“ Skliznem mu sa krila i gledamo završeno delo dok ga ne zavije. Izgleda super i još uvek ne znam šta ga je izazvalo ili zašto mu je to bilo potrebno večeras, ali drago mi je što sam bila sa njim kada ju je uradio. Ustane i vadi novčanik da da napojnicu momku. Kad uzme moju ruku dok me vodi ka svom autu svaki korak postaje sve teži i teži, zato što znam da smo svakim korakom sve bliže još jednom zbogom. Ja sam nervozna celo vreme tokom vožnje ka aerodromu. Postavljam stalno sebi pitanje da li je ova potreba da se ne ukrcam na avion koji ide nazad za Njujork rezultat mojih osećanja prema Benu ili prema Njujorku? Znam da sam mu na plaži rekla da sam srećna u Njujorku, ali sam gotovo isto toliko nesrećna kao što sam bila ovde. Samo ne želim da to zna. Nadam se da će mi moje uključenje u Narodno pozorište doneti nekoliko novih prijatelja. Ipak je prošla samo jedna godina. Ali je bila teška godina. I koliko god da se trudila pridržavati se zadatka koji mi je dao, izlazak na audiciju za audicijom je iscrpljujuće naročito kad sve što dobiješ je odbijanje. Tera me da se zapitm da li je moj otac bio u pravu. Možda letim previsoko. I uprkos činjenici da mi je Ben povratio dobar deo samopouzdanja, to ne znači da je industrija zasnovna na spoljašnjem izgledu manje „plitka“. A Brodvej je toliko van mog dosega da je to smešno. Zbog tako velikog broja

ljudi koji se pojavi na audicijama osećam se kao mali mrav u velikoj koloniji. Jedini način da se istaknem je jedino ako uloga bude zahtevala nekog ko stvarno ima ožiljke na licu. I dosad nisam bila te sreće. „Da li ti je potrebna još jedna dramtična scena na aerodromu?“ Smejem se i kažem da mi apsolutno ne treba, tako da se parkira u parking garaži ovog puta. Povuče me sebi pre nego što uđemo unutar aerodroma. Vidim tugu u njegovim očima i znam bez ikakve sumnje da on može videti na mom izrazu lica koliko ne želim da mu kažem zbogom. Pređe spoljnjom stranom prstiju po mom obrazu i ja zadrhtim. „Doći ću u Njujork sledeće godine. Gde želiš da se nađemo?“ „U Bruklinu“, kažem mu. „Tamo živim. Hoću da ti pokžem komšiluk i postoji jedan super restoran tapasa koje moraš probati.“ Ukucam adresu jednog od mojih omljenih restorana u njegov telefon. Ukucam i datum i vreme, nije da se baš lako zaboravi. Vratim mu ga nazad. Stavi telefon u zadnji džep i povuče me u još jedan zagrljaj. Zagrljaj traje bar dva minuta i niko od nas dvoje ne želi da pusti jedno drugo. Njegova ruka se nalazi na mom potiljku i pokušavam da zapamtim taj osećaj. Pokušavam da zapamtim kako miriše na plažu gde smo proveli više od tri sata zajedno. Pokušavm da zapamtim osećaj mojih usana na određenoj visini na njegovom vratu, kao da su njegova ramena napravljena da bi moja glava odmarala na njima. Približim mu se i poljubim mu vrat. Nežan kratki poljubac i ništa više. Podigne mi glavu sa svojih ramena i okrene mi lice prema njegovom dok mi pogledom pretražuje lice. „Mislio sam da sam jači od reči“, kaže on. „Ali upravo sam otkrio da reći tebi zbogom je jedna od najtežih stvari koje sam morao ikad da uradim u svom životu.“ Želim da mu kažem „ onda me preklinji da ostanem“, ali njegove usne su na mojim i ljubi me snažno. Oprašta se sa mnom dok njegove usne prelaze preko mojih, dok njegove miluju mojetačno obraze, dok se njegove pomeraju čelo i utiskuju jedanruke nežan poljubac u sredinu pre negousne što me pusti. na moje Faktički me odgurne od sebe kao da će to olakšati stvar ako postavi razdljinu među nama. Korača unazd dok ne dođe do ivice pločnika, a sve moje reči stoje nakupljene u mom grlu pa zato stisnem usne i pokušam da ih ne pustim napolje. Gledamo jedno drugo par sekundi sa bolom ovog opraštanja koji je vidljiv u vazduhu između nas. A onda se okrene i otrči nazad u parking garažu. A ja pokušavam da ne plačem jer to bi bilo suludo. Zar ne?

*** Nikada nisam volela sedišta do prozora, tako da kada čujem ženu koja sedi

na sedištu do prolaza i kako kaže nešto u smislu kako mrzi ta sedišta, ja joj ponudim moje. Ne bojim se letenja osim ako ne gledam kroz prozor. A ako sam u sedištu do prozora kontam da nije u redu da ne iskoristim priliku da gledam kroz njega. I onda provedem ceo let gledajući u svet ispod nas, a onda zbog toga više paničim nego zato što sam sebi dopustila da budem u toj poziciji. Ostavim svoju torbu ispod sedišta koje je ispred mene i pokušam da se raskomotim. Osećam olakšanje što će Ben doći sledeće godine u Njujork zato što je let iz L. A. do Njujorka moja najneomiljenija stvar. Zatvorim oči i nadam se da ću uspeti odspavati par sati. Neću imati vremena za san sutra pre probe i samo bih prespavala, ali sutra je otvaranje i moram biti na glavnoj probi. „Hej.“ Čujem Benov glas i nasmejem se, zato što to znači da ću vrlo lako zaspati ako već mešam stvarnost sa snovima. „Fallon.“ Moje oči seđavola brzo otvore. Pogledam gore i vidim Bena kako stoji pored mene. Šta li kog dragog ? Pogledam u njegovu ruku i vidim avionsku kartu. Uspravim se u sedištu. „Šta to radiš?“ Neko pokušava da se provuče pored njega tako da se pomeri što bliže može meni. Kada čovek prođe Ben klekne dole. „Zaboravio sam da ti dam domaći zadatak za ovu godinu.“ Daje mi presavijeno parče papira. „Morao sam da kupim avionsku kartu da bih ti ga dao pre nego što poletiš što znači da moraš da ga uradiš, inače su mi pare propale nizašta. I ko još govori nizašta? U svakom slučaju to bi bilo sve. Totalno suprotno od alfa poteza, ali ko ga šiša.“ Pogledam u papir pa ponovo u njega. Da li je stvarno kupio avionsku kartu samo da bi mi dao domaći zadatak? „Ti si lud.“ Smeje se, ali mora ponovo da ustane kako bi neko prošao. Stjuardesa mu govori da mora da napusti prolaz i zauzme svoje mesto. Namigne mi. „Bolje da krenem pre nego što zaglavim u avionu.“ Nagne se dole i poljubi me kratko u usta. Pokušam da sakrijem treptaj tuge koji je očigledan u mojim očima. Nateram se na osmeh pre nego se okrene i zaputi ka izlazu. Stjuardesa mu preseče put i pita ga zašto nije na svom mestu. On promrmlja nešto o hitnom slučaju u porodici tako da mu dopusti da prođe, ali pre nego što nestane sa vidika okrene se i namigne mi. I onda ga nema. Da li se ovo upravo dogodilo? Gledam u papir u mojim rukama i nervozna sam čak i da ga otvorim, pitajući koji je to zadatak mogao biti vredan kupovanja avionske karte.

Fallon; Lagao sam. Na neki način. Nemam puno zadataka za tebe zato što mislim da radiš super posao u tome da budeš odrasla osoba. Najviše sam želeo da ti dam ovo pismo kako bih ti se zahvalio što si danas došla. Zaboravio sam ranije da ti se zahvalim. Šteta što moraš da provedeš dan bez sna, ali mi puno znači što si žrtvovala taj san da bi ispoštovala naš dogovor. Nadoknadiću ti to sledeće godine, obećavam. Što se tiče zadatka za ovu godinu želim samo jednu stvar da uradiš. Poseti svog oca. Znam, znam. On je seronja. Ali on je jedini otac kog imaš i kada si mi rekla da nisi pričala sa njim od prošle godine nisam mogao a da se ne osećam delimično krivim za to. Osećam se krivim zbog vaše svađe jer to što sam se umešao nije ničemu pomoglo. Nisam se trebao mešati, ali da se nisam umešao ne bih imao tu privilegiju da saznam kakve si gaćice nosila. Tako da pretpostavljam da hoću da kažem da mi nije žao što sam se umešao, ali žao mi je zbog toga što možda odnos sa tvojim ocem ne bi bio tako otuđen da sam gledao svoja posla. Zato mislim da bi mu trebala pružiti još jednu šansu. Kada sam shvatio da sam zaboravio da tražim od tebe da uradiš tu jednu malu stvar, to je bilo vredno 400$ karte koju sam morao da kupim. Tako da nemoj da me izneveriš, okej? Pozovi ga sutra. Zbog mene. Sledeće godine želim sve sate 9. novembra koje mogu dobiti sa tobom. Hajde da se nađemo sat ranije, a ja ću ostati do ponoći. U međuvremenu, nadam se da će ti se još uvek svi smejati. Ben Pročitam poruku ponovo pre nego što je ponovo savijem. Drago mi je što nije više u avionu pošto osmeh na mom licu je za svaku sramotu. Ne mogu da verujem da je upravo to uradio. I ne mogu da verujem da ću se ohrabriti i nazvati svog oca sutra samo zato što je Ben to od mene tražio. Ali više od svega sam u šoku što je potrošio toliko novca na kartu samo da bi mi dao ovo pismo. To više liči na veliku gestu nego na neku sitnicu. I volim to možda čak i više nego sve sitnice koje on uradi. Možda ja ne znam ništa o zaljubljivanju zato što govorim sama sebi da se ne zaljubljujem u njega. Da je još uvek prerano. Ali nije. Ono što se dešava u mom srcu upravo sada je veoma značajno da bih to porekla. Mislim da sam celo vreme potcenjivala koncept instant ljubavi. Samo kada bih sad još mogla da otkrijem kako možemo završiti ovih par godina sa srećnim završetkom.

TREĆI 9. NOVEMBAR

„Volela“ memeje jepodpodebljano navodnicima POKUŠAO SAM DA JE ZADRŽIM

sa velikim slovima

Otišla je sa tri tačke... – BENTON JAMES KESSLER

FALLON Ponela sam beležnicu sa sobom u restoran. Malo je ponižavajuće, ali toliko toga se desilo ove godine da sam počela da zapisujem beleške još u januaru. Takođe sam perfekcionista što se tiče urednosti, tako da je Ben srećan što se toga tiče. Neće morati puno da istražuje jer se sve nalazi u beležnici. Sva četiri muškarca sa kojima sam izašla, sve audicije na koje sam izlazila, činjenica da ponovo pričam sa mojim ocem, četiri njegova poziva koja sam primila, jedna (veoma mala) uloga koju sam dobila u off-Brodvej 9 predstavi. I koliko sam bila uzbuđena zbog toga. Nedostaje mi narodno pozorište više nego što sam očekivala. Možda zato što mi se sviđalo da svi traže moj savet. Osećaj je drugačiji sada kada imam ulogu u malo većoj produkciji. Svi pokušavaju da dođu do vrha i pregaziće bilo koga da bi to postigli. Postoji toliko kompetativnih ljudi na svetu, a ja sam otkrila da ja zapravo nisam jedna od njih. Ali danas neću razbijati glavu o tome šta ide dobro u mom životu, a šta ne zato što se danas radi samo o Benu i meni. Isplanirala sam naš ceo dan. Nakon doručka radićemo tipične turističke stvari. Živim u Njujorku već dve godine i još uvek nisam videla Empire State Building. Deo što sledi posle ručka je ono čemu se najviše radujem. Pre nekoliko nedelja sam prolazila pored jednog umetničkog studija i videla flajer za poziv na događaj koji se zove „Život i smrt Dylana Thomasa. Ali uglavnom smrt.“ Spomenuo je ime Dylana Thomasa par puta tako da znam da voli njegovo delo. I činjenica da se događaj odvija baš danas u tom studiju je gotovo neverovatna kao i ono što sam naučila sa tog flajera. 9

Off-Brodvej - pozorište manjeg kapaciteta nego Brodvej.

Dylan Thomas je umro u Njujorku 1953. godine. 9. novembra. Koje su šanse? Morala sam da proguglam tu informaciju da se uverim da je istina. I jeste. I nemam pojma da li je to nešto što Ben uopšte zna o Dylanu Thomasu. Nekako se nadam da ne zna pošto želim videti njegov izraz lica kada mu saopštim. „Da li si ti Fallon?“ Pogledam u konobaricu. To je ona ista koja mi je već dva puta dosula Diet Pepsi. Ali ovog puta ima sažaljiv izgled...i telefon u njenoj ruci. Moje srce potone. Molim te neka samo kasni. Molim te nemoj da me on zove da bi mi rekao da neće doći danas. Klimnem. „Jesam.“ Gurne telefon prema meni. „On kaže da je hitan slučaj. Možeš vratiti telefon na pult kada završiš.“ Uzmem ga iz njenih ruku i prislonim na grudi sa obe ruke. Ali ga brzo odmaknem u strahu da možda može čuti kako moje srce lupa sa druge strane. Pogledam u njega i udahnem polako. Ne mogu da verujem da ovako reagujem. Nisam ni znala koliko sam iščekivala današnji dan sve dok se nije pojavila pretnja da bi mi mogao biti oduzet. Polako ga prinesem svom uhu. Zatvorim oči i promrmljam. „Halo?“ Istog momenta prepoznam uzdah sa druge strane linije. Neverovatno je kako mu čak ni ne trebam čuti glas da bih znala da je on. Eto koliko je on usađen u moje misli. Čak je i zvuk njegovog daha poznat. „Hej.“ kaže on. Nije baš očajanički pozdrav koji sam očekivala da ću čuti. Potrebno mi je da zvuči kao da paniči, kao da kasni. Kao da je upravo sišao iz aviona i da je preplašen da ću otići pre nego što uspe da stigne. Umesto toga to je jedno lenjo hej. Kao da negde opušteno sedi na krevetu. Da nije uopšte u žurbi da dođe do mene. „Gde si?“ Izustim to pitanje sa strahom od toga da će mi reći da je na skoro 5000 kilometara udaljen od Njujorka. „U Los Ađelesu“, kaže on. Zatvorim i oči i čekam na još reči koje će uslediti, ali ih nema. Ne pruža mi nikakvo objašnjenje što jedino može značiti da se oseća krivim. Upoznao je nekog. „O“, kažem. „Okej.“ Pokušam da ne odam očiglednu tugu koja se čuje u glasu. „Jako mi je žao.“, kaže on. Čujem iskrenost u njegovim rečima, ali to nije ni malo utešno.

„Da li je sve u redu?“ Ne odgovora mi odmah na pitanje. Tišina postane teška među nama dok on brzo ne udahne vazduh. „Fallon“, glas mu drhti dok izgovara moje ime. „Ne znam kako da ti ovo saopštim, ali...moj brat Kyle? Kyle? On...se slupao autom pre dva dana.“ Pokrijem usta rukom dok njegove reči dolaze ka meni. „O, ne Bene. Da li je on dobro?“ Još tišine, a zatim jedno slabašno: „Ne.“ Reč je izgovorena tako tiho kao da je u stanju neverice. „On, ovaj...on nije preživeo Fallon.“ Nisam sposobna da odgovorim na tu rečenicu. Ne znam šta da kažem. Nemam nijednu korisnu reč. Ne poznajem Bena dovoljno da bih ga mogla utešiti preko telefona i nisam poznavala Kylea dovoljno dobro da bih izrazila svoju tugu povodom njegove smrti. Nekoliko sekundi pre nego što Ben ponovo progovori. „Pozvao bih te ranije, ali...znaš već. Nisam znao kako da te dobijem.“ Odmahujem glavom kao da me on može videti. „Stani. U redu je. Toliko mi je žao Bene.“ „Da“, kaže tužno. „I meni isto.“ Želim da ga pitam da li mogu nešto da uradim za njega, ali sam sigurna da mu je to već dosadilo da sluša. Još više tišine obavije telefonsku vezu i ljuta sam na sebe što ne znam kako da odreagujem na ovo. To je tako neočekivano i nikad nisam iskusila nešto takvo kroz šta on sada prolazi, pa i ne pokušavam da glumim saosećanje. „Ovo me ubija.“, izgovara kroz ubrzani šapat. „Videću te sledeće godine. Obećavam.“ Zatvorim i stisnem oči. Mogu čuti potisnutu bol u njegovoj strani našeg razgovora i to me tera da patim za njim. „U isto vreme sledeće godine?, pita. „Isto mesto?“ „Naravno.“ Pokušam da kažem reč pre nego što počnem da plačem. Pre nego što mu kažem da ne mogu da čekam još jednu godinu. „Okej“, kaže on.“Moram ići. Jako mi je žao.“ „Biću dobro Bene. Molim te nemoj da ti je krivo...razumem te.“ Tišina visi između nas dok on napokon ne udahne. „Zbogom, Fallon.“ Linija se prekine pre nego što uspem da izustim reč. Pogledam dole u telefon i suze mi zamute vid. Moje srce je slomljeno. Smrvljeno. I toliki sam kreten jer koliko god sebe ubeđivala da je razlog mog plača gubitak Benovog brata, znam da to nije. Plačem zbog totalno sebičih razloga i pošto shvatim da sam jedno patetično ljudsko biće, to me tera da plačem još više.

BEN Stiskam mobilni u ruci reći kakokako ga neona bih nije baciotamo. kroz vrata sam se da će mitelefon konobarica Nadaospavaće sam sesobe. da seNadao neće pojaviti tako da je neću morati razočarati. Radije bih voleo da je upoznala nekog, zaljubila se i zaboravila na mene nego da budem odgovoran za razočarenje koje sam čuo u njenom glasu. Oslonjen na rame, okrećem se na leđa i naslonim glavu na vrata. Gledam u plafon i borim se sa suzama koje su pretile da se proliju još od dana kada sam saznao za Kyleov udes. Još uvek nisam plakao. Čak ni jednom. Kako bi to pomoglo Jordyn da sam bio emotivno slomljen kada sam joj saopštio da joj je muž poginuo samo par dana pre njihove prve godišnjice? Tri meseca pre rođenja njihovog prvog deteta? I kako bi pomoglo Ianu da sam bio pogubljen kada sam mu telefonom saopštio da je njegov mlađi brat mrtav? Znao sam da mora da se angažuje kući nakon telefonskog sam ga morao uveritioko da povratka sam dobro. Imao samnašeg sve pod kontrolomrazgovora, ovde i nijepatrebao da žuri kući. Najbliže što sam bio plakanju je bilo upravo sad na telefonu sa Fallon. Na neki način najteže mi je bilo saopštiti njoj vesti nego ikom drugom. I mislim da je to zato što Kyleova smrt nije bila pravi faktor u našem razgovoru. Bila je to neizrečena činjenica da smo oboje toliko iščekivali ovaj dan još od kada smo se prošle godine jedva razdvojili. I koliko god sam želeo da je razuverim da ću biti tamo sledeće godine, sve što sam želeo je bilo da padnem na kolena i preklinjem je da dođe ovamo. Danas. Nikada mi nije bilo potrebnije nego sada da nekog zagrlim i sve bih dao da je imam sada pored sebe. Samo da mogu da uronim lice u njenu kosu i osetim njene njene nego ruke ona, na mojim Ne rekao. postoji Nisam nijednamogao. stvar koja biruke me moga moglastruka, više utešiti ali jojleđima. to nisam Možda sam trebao, ali bilo bi previše da tražim od nje da dođe u poslednji minut. Čuje se zvono na vratima i ja sam u pripravnosti, dok dolazim sebi od kajanja koje sam osetio zbog telefonskog poziva koji sam morao napraviti. Bacim telefon na krevet i uputim se dole. Ian otvara ulazna vrata kada ja dođem do poslednje stepenice. Tate (Tejt) ulazi unutra i stavlja mu ruke oko vrata. Nije mi iznenađenje videti nju i Milesa (Majlsa) ovde. Miles i Ian su bili najbolji prijatelji još pre mog rođenja tako da mi je drago što ih Ian ima. To me tera da utonem malo dublje u samosažaljenje, znajući da su njegovi najbolji prijatelji tu sa njim, a jedina osoba koju ja želim je 5000 kilometara daleko. Tate pusti Iana i zagrli mene. Miles uđe kroz ulazna vrata i zagrli Iana, ali ne kaže ništa. Tate se okrene i posegne za jednom od torbi u Milesovoj ruci, ali on je

povuče od nje. „Nemoj“, kaže dok mu pogled pada na njen stomak. „Odneću sve naše stvari u sobu. Ti idi u kuhinju i napravi sebi nešto za jelo, još uvek nisi doručkovala.“ Ian zatvori vrata iza njega i pogleda u Tate. „Još uvek ne dopušta da išta podižeš?“ Ona zakoluta očima. „Nikad nisam pomislila da mi može dosaditi da me tretiraju kao princezu, ali tako mi je dosta svega. Jedva čekam da se ova beba rodi i da usmeri svu pažnju na nju, a ne na mene.“ Miles joj se nasmeši. „Nema šanse. Imaću više nego dovoljno pažnje za obe.“ Miles me pozdravi klimanjem glave dok prolazi do sobe za goste. Tate me pogleda. „Mogu li ja išta uraditi? Molim te uposli me. Moram se, za promenu, osećati korisno.“ Pokažem joj da me prati u kuhinju. Ona zastane kada vidi radne površine. „Jebem ti sve.“ „Da“, kažem joj gledajući svu hranu. Ljudi donose tepsije hrane već dva dana. Kyle je radio za softversku kompaniju koja zapošljava oko 200 ljudi, a zgrada je udaljena samo oko 10-ak kilometara od naše kuće. Prilično sam siguran da ih je bar polovina donela hranu u ovih par dana. „Već smo napunili frižider i još jedan u garaži. Žao mi je da pobacam sve.“ Tate zavrne rukave svoje bluze i progura se pored mene. „Ja nemam grižu savesti da bacim savršeno dobru tepsiju hrane.“ Otvori jednu od činija, pomiriše i napravi facu. Brzo je zatvori. „Ova definitivno ne ostaje“, kaže i baca sve u kantu. Stojim u kuhinji i posmatram je dok shvatam po prvi put da je ona otprilike trudna isto koliko i Jordyn. Možda malo duže. „Kad ti je termin?“ „Za devet nedelja.“, kaže ona. „Dve nedelje više od Jordyn.“ Baci pogled na mene dok otvara još jednu činiju.“Kako je ona?“ Dok sedam za šank glasno izdahnem. „Nije dobro. Ne mogu da je nateram da nešto pojede. Neće čak ni da napusti svoju sobu.“ „Da li spava?“ „Nadam se. Njena mama je doputovala sinoć avionom, ali neće ni sa njom da komunicira. Nadao sam se da će joj ona pomoći.“ Tate klimne, ali primetim da briše suzu dok se okreće. „Ne mogu ni da zamislim kroz šta prolazi“, kaže šapatom. Ne mogu ni ja. I ne želim ni da pokušam. Postoji toliko toga da se uradi pre Kyleove sahrane, tako da mi najmanje treba da sedim i razmišljam šta će se kog đavola desiti sa Jordyn i njenom bebom. Odem do Ianove i pokucam. uđem on što navlači drugudamajicu preko glave. Njegove oči susobe crvene i brzo ih Kada briše pre nego se sagne obuje cipele. Pretvaram se da ne vidim da je plakao.

„Jesi li spreman?“, pitam ga. On klimne glavom i prati me na izlasku iz sobe. Primio je ovo sve jako teško, kao što i treba. Ali to je samo još jedan razlog zašto ne smem dozvoliti da me ovo slomi. Još uvek ne. Jer upravo sada sam ja jedini koji nas drži zajedno. Pre nekoliko dana samdapretpostavio da ću ovaj dan radnji provesti sa Fallon Njujorku. Nisam ni sanjao ću ga provesti u pogrebnoj birajući kovčegu za osobu koja me znala bolje od svih na svetu.

*** „Šta planirate da uradite sa kućom?“, pita me moj ujak. Uzima pivo iz frižidera. Čim ga zatvori odmah potom ga otvara ponovo da uzme jelo iz činije. Podigne ivicu poklopca i pomiriše, slegne ramenima i uzme viljušku iz obližnje fioke. „Na šta misliš?“, pitam ga upravo kada napuni usta hladnim makaronama. Mlati viljuškom po sobi. „Kuća.“, kaže punih usta. Proguta i nabode opet viljušku u jelo. „Siguran sam da će se Jordyn vratiti u Nevadu sa mamom. Hoćeš li ti ostati ovde sam?“ Nisam razmišljao o tome, ali u pravu je. Kuća je velika i sumnjam da bih želeo ostati sam ovde. Ali sama pomisao na njenu prodaju me ispunjava strepnjom. Živeo sam u ovoj kući još od svoje četrnaeste godine. I znam da moje mame više nema, ali ona nikad ne bi želela da prodamo ovu kuću. Čak je to i sama rekla. „Ne znam. Nisam baš razmišljao o tome.“ Otvara svoje pivo. „Pa ako budete planirali da je prodate javi mi da je listiram u nekretnine za prodaju. Mogu ti nabaviti super cenu.“ Moja ujna govori iza mene. „Ozbiljno Anthony? Zar ne misliš da je malo prerano za to?“ Pogleda u mene. „Izvini Bene. Tvoj ujak je seronja.“ Sada kada je to spomenula pretpostavljam da baš nije red da o tome priča sa mnom nakon samo 10 minuta od njihovog dolaska. Ne znam više ni ko je u mojoj kući trenutno. Skoro je 7 sati naveče i bar pet rođaka je svratilo. Dva para ujaka i tetaka je donelo svoja jela, a Ian i Miles su napolju na verandi. Tate još ide i čisti po kući uprkos Milesovim očajnim molbama da se odmara. A Jordyn...pa. Ona još nije napustila svoju spavaću sobu. „Ben, dođi ovamo!“ Ian vikne spolja. Drage volje napustim razgovor sa ujakom i otvorim vrata. Ian i Miles sede na stepenicama verande, gledajući u dvorište. „Molim.“ Ian se okrene. „Jesi li kontaktirao ljude sa njegovog starog posla i rekao im? Nisam se čak ni setio.“

Klimnem. „Jesam, juče sam ih zvao.“ „A onog njegovog prijatelja sa riđom kosom?“ „Onoga sa venčanja?“ „Da. „ „On zna. Svi znaju Iane. To se zove Facebook.“ On klimne glavom i ponovo se okrene. Retko kad je ovde zbog svog rasporeda pa pretpostavljam to što se pojavio ovde, a ne zna šta bi mogao uraditi da pomogne ga čini beskorisnim. Ali on to nije. Sama činjenica da mi dopušta da sam preokupiran obavezama pomalo pomaže. Naročito zbog toga što danas nisam mogao videti Fallon kao što sam trebao. Zatvorim zadnja vrata i nabasam na Tate. „Izvini“, kaže dok me zaobilazi.“Mislim da sam napokon ubedila Jordyn da nešto pojede.“ Požuri do frižidera i dobaci mom ujaku prljavi pogled dok ga gleda kako kopa po svim jelima. „Prestani da jedeš i hajdemo“, kaže mu ujna. „Imamo onu večeru sa Claudiom i Billom.“ Dok se pozdravljaju zagrle me i kažu mi da ćemo se videti na sahrani. Dok moja ujna ne gleda, ujak Anthony mi poturi svoju vizitku za prodaju nekretnina. Kada zatvorim vrata za njima, odahnem i naslonim glavu na vrata. Mislim da je najgori deo pričati sa svim posetiocima kada se desi smrtni slučaj u porodici. Ne sećam se da su posetioci bili ovako često kada mi je mama umrla pre nekoliko godina, ali onda je Kyle bio živ da odigra ulogu u kojoj sam ja sada. Durio sam se u sobi kao što Jordyn sada radi i sakrivao se od svih ljudi. Pomisao da je Kyle morao da se pobrine o ovakvim stvarima tada kada je bio toliko mlad me ispunjava krivicom. Sigurno je patio zbog mamine smrti isto koliko i ja, ali mi je bilo potrebno da nas on održi na nogama pošto ja nisam ništa drugo mogao nego da se raspadam. Pređem rukama preko lica želeći da sve ovo bude gotovo. Želim da ovom danu dođe kraj da možemo što pre završiti sa sutrašnjim danom i da prođe sahrana. Želim samo da se stvari slegnu. Ali onda se uplašim kako ću se osećati kada se prašina napokon slegne. Odgurnem se od vrata i zaputim u kuhinju, a onda se začuje zvono. Opet. Zastenjem taman kada Tate prođe pored mene sa tanjirom hrane. „Ja bih otvorila, ali...“ Pogleda dole u hranu i piće u rukama. „Ako uspeš da je nateraš da pojede nešto onda mi neće biti teško zabavljati ni deset miliona posetioca.“ Tate klimne sažaljivo, nastavljajući dalje prema Jordynoj sobi. Otvorim vrata. Trepnem dva puta da budem siguran da je stvarno vidim. Fallon pogleda gore u mene i ja ne govorim još ništa. Bojim se ako progovorim da će ova varka nestati. „Nazvala bih prvo“, kaže mi izgledajući nervozno. „Nisam znala tvoj broj. Ali

sam samo...“, brzo izdahne vazduh. „Samo sam želela da se uverim da si dobro.“ Otvorim usta kako bih progovorio, ali ona podigne ruku kako bi me zaustavila. „Upravo sam te slagala. Žao mi je. Nisam ovde da bih se uverila da si dobro. Znam da nisi dobro. Jednostavno nisam mogla funkcionisati nakon što si prekinuo vezu. Pomisao da te ne kompletno razočarala i...“vidim danas i da moram da čekam još jednu godinu me je Ja zakoračim napred i ućutkam je poljupcem. Ona uzdahne uz moje usne i omota svoje ruke oko mene i spoji ih iza mojih leđa. Ljubim je snažno sa nevericom da ona zapravo stoji ovde. Da je otišla odmah na aerodrom nakon što smo prekinuli vezu danas i potrošila novac na kartu čak do L. A., samo da bi me videla. Nastavim da je ljubim dok je povlačim sa sobom nazad u kuću. Moja ruka je oko njenog struka, držeći je čvrsto uz mene, jer se bojim ako je pustim da će nestati kao vazduh. „Moram...“ Pokuša da priča, ali jevrata u tome sprečavaju moje od usne kojePustim su pritisnute na njene. Ona otvori ulazna i pokuša da se odvoji mene. je dovoljno toliko da mi može reći to što je htela. „Moram reći vozaču da može da ide. Nisam bila sigurna da ćeš me želeti ovde.“ Zakoračim oko nje i otvorim vrata širom. Mahnem vozaču da ide, a onda zatvorim vrata i zgrabim je za ruku. Povlačim je za sobom gore na sprat prema mojoj sobi. Daleko od svih na svetu koje ne želim ni da vidim ni da čujem sada. Ona je jedina koju sam hteo danas pored sebe i evo je. Samo za mene. Zato što sam joj nedostajao. Ako ne bude pažljiva mogao bih se zaljubiti u nju. Večeras.

FALLON Zatvara vrata spavaće sobe i povuče me u dugačak zagrljaj. Predomišljala sam se da li da dođem ovamo danas, još od momenta kada sam kupila kartu. Sto puta mi je malo falilo da se okrenem i da se vratim. Mislila sam da neće hteti da me vidi sa svim ovim dešavanjima u njegovom životu. Mislila sam da će se naljutiti na mene pošto mi je rekao da ćemo se videti sledeće godine, a ja sam se samo pojavila nepozvana. Nikada nisam mogla da očekujem da ću videti olakšanje na njegovom licu kada je otvorio vrata. Nisam mogla očekivati da će me poljubiti tako kao da sam mu nedostajala isto kao što je i on meni. Nisam mogla zamisliti da će samo ovde stajati i grliti me ovoliko dugo. Nije mi uputio ni jednu reč, ali njegova dela su mi pokazala zahvalnost milion puta. Zatvorim oči i držim svoju glavu i dalje naslonjenu na njegove grudi. Jedna ruka mu je obavijena oko mog potiljka, a druga je čvrsto stisnuta oko mojih leđa. Mogla bih ovako stajati celu noć. Ako bismo samo ovako stajali bez ijedne izgovorene reči, to bi bilo vredno mog putovanja. Pitam se da li se i on oseća isto? Da li ga misli o meni sasvim obuzmu po ceo dan kao što mene obuzmu misli o njemu? Da li poželi da podeli sa mnom sve što radi i sva mesta gde god da ide? Poljubi me u teme i stavi svoje ruke na moje obraze dok naginje moje lice ka svom. „Ne mogu da verujem da si ovde“, kaže on. Mogu da vidim kako njegov osmeh pokušava da se izbori sa očajničkim izrazom na njegovom licu. Ja još uvek ćutim jer ne znam šta da kažem. Samo ga rukama milujem po licu i okrznem svoj palac preko njegovih usana. Ne Sada bi meje trebala iznenaditiNestali činjenica da je dečaka ove godine još privlačniji nego prošle. pravi muškarac. su delovi koje sam mogla videti da se naziru prošli put. „Kako se držiš?“ Još uvek mu milujem lice kao i on moje, ali mi ne odgovara. Umesto toga on spoji svoje usne sa mojim i odguruje me unazad dalje od vrata. Nežno me spusti na krevet nameštajući me tako da legnem na jastuk. Prekida naš poljubac i penje se na mene. Ne legne naspram mene. Umesto toga, nasloni glavu na moje grudi i sluša otkucaje mog srca dok čvrsto obmotava svoje ruke oko mene. Podignem ruku i počnem da mu milujem kosu dugim, sporim pokretima. Ležimo dugo u tišini, pa se počnem pitati da li je zaspao. Ali nakon par minuta njegov stisak oko mene postane očajnički. Okreće svoje lice dok kompletno nije zagnjureno u moju majicu, a njegova ramena se počnu tresti kad počne plakati. kao da je srce eksplodiralo i želim omotam oko Osećam njega dok on mi žali. Ali njegov plač uje milion toliko malih tih dasuza znam da da ne se želi da ja reagujem. Njemu je samo potrebno da ga pustim da se isplače, tako da to i uradim.

*** Prođeodvoji pet minuta što sedođe sebi, grudi ali pola satanaprođe se napokon od mene.nakon Podigne sa mojih i legne jastuknakon pored što mene. Ja se okrenem prema njemu. Oči su mu još uvek crvene, ali više ne plače. Posegne rukom prema mom licu i skloni mi pramen kose, gledajući me sa zahvalnošću. „Kako se to dogodilo?“, pitam ga. Tuga se odmah povrati u njegovim očima, ali ne okleva sa odgovorom. „Bio je na putu kući sa posla kada mu je auto sleteo sa puta.“, kaže on. „Trenutak nepažnje. Tri sekunde nakon toga i zabije se u prokleto drvo. On i Jordyn su tu noć trebali ići na odmor i poprilično sam siguran da se s njom dopisivao kada se to desilo, sudeći po onome što mi je policija rekla. Nadam se da ona to još nije skontala, niti da će ikad skontati.“ Polako počnem da prelazim prstima preko njegove ruke. „Trudna je.“, doda on. Moji prsti se zaustave i ja uzdahnem. „Znam“, kaže on. „Usrana sreća. Trebalo je da ovog vikenda proslave godišnjicu.“ Nisam na to ni pomislila, ali sada kada je to spomenuo setim se koliko je Jordyn prošle godine bila uzbuđena zbog predstojećeg venčanja sa Kyleom. A sada, godinu kasnije, treba da se sprema za njegovu sahranu. „To je tako žalosno. Koliko je trudna?“ „Termin joj je u februaru.“ Pokušam da se zamislim na njenom mestu. Gotovo da sam sigurna da joj je sada dvadeset i četiri godine. Ne mogu da zamislim da tako mlada izgubim muža i to par meseci pre rođenja svog prvog deteta. To je neshvatljivo. „Kad se vraćaćaš u Njujork?“, pita me. „Odmah ujutru. Mogu ostati kod mame večeras ako treba. Moram jako rano ustati.“ On prinese svoja usta mojim. „Nećeš nigde drugo spavati osim u ovom krevetu.“ Glasno kucanje na vratima spreči da njegove usne dodirnu moje i njegova pažnja se preusmeri na vrata. Ona se otvore i Ian uđe, pogleda u mene i zastane. Pokaže na mene, ali gleda u Bena. „Tu je neka cura u tvom krevetu.“ Oboje se uspravimo u sedeći položaj. Kada sednemo Ian nakrivi glavu sužavajući pogled u mom pravcu. „Čekaj. Već sam te ranije upoznao. Fallon, jel tako?“ Neću lagati; dobar je osećaj što me se seća njegov brat. Nije da se moje lice baš lako zaboravi. Ali nije se morao setiti mog imena, a ipak jeste, što znači da Ben ne dovodi devojke često u krevet.

„Lepo od tebe što si došla.“, kaže mi Ian. „Jesi gladna? Došao sam da kažem Benu da je večera na stolu.“ Ben zastenje i ustane sa kreveta. „Da pogodim. Jelo iz činija?“ Ian odmahne glavom. „Tate je žudila za picom, pa smo poručili dostavu.“ „Hvalim te Bože.“ Ben me povuče da ustanem. „Hajde da jedemo.“

BEN „Da li sam Kaže Miles mrežama. gledajući Niste mene razmenili i Fallon vaše prekobrojeve stola. „Blokirali stedobro jedno razumeo?“ drugo na društvenim telefona tako da nemate nikakav kontkt uopšte. Ali se sastajete svake godine od vaše osamnaeste godine?“ „Ludo, a?“ Kaže Fallon dok spušta čašu na sto. „Pomalo liči na „Besane u Sijetlu“, kaže Tate. Odmah odmahujem glavom. „Ni slično tome. Oni su se dogovorili da se samo jednom sretnu.“ „Istina. Onda je kao „Jednog dana“. Onaj film sa Anne Hathaway?“ Opet joj kažem da joj poređenje nije dobro. „Tu je fokus samo na određenom danu u godini, ali dvoje ljudi su i dalje u normalnoj interakciji svakog dana. Fallon i ja nemamo nikakav kontakt.“ Ne znam zašto sam toliko defanzivan. Mislim da pisci jednostavno postanu defanzivni kada se njihove ideje porede sa drugim idejama iako to nije bilo zlonamerno. Ali moja i Fallonina priča je jedinstvena i osećam se zaštitnički prema njoj. U stvari, veoma zaštitnički prema njoj. „Kada ćete prestati? Ili planirate da ovo radite do kraja života?“ Fallon baci pogled na mene i nasmeje se. „Prestajemo kada napunimo dvadeset tri.“ „Zašto dvadeset tri?“, pita Ian. Fallon odgovara na sledećih par pitanja koja ispale na nas pa iskoristim priliku da se izvučem iz razgovora i dospem sebi piće. Naslonim se na radnu površinu i gledam iz kuhinje kako svi razgovaraju. Srećan sam što je ovde. Imam osećaj da njeno prisustvo olakšava svima nama tugu koju osećamo. Nije bila vezana za Kylea na bilo koji način tako da niko nema potrebu da hoda kao po jajima oko nje. Ona je kao tračak svežeg vazduha koji nam je trebao ove nedelje. Znam da sam joj se već zahvalio što je danas došla, ali jednog dana ću joj reći koliko mi je stvarno značilo što se pojavila ovde. Baci pogled na mene sa svoje stolice i kada vidi mali osmeh na mom licu, izvine se društvu za stolom i ušeta u kuhinju. Moje celo telo se opusti kada osetim njene ruke oko mog struka. Poljubi me u ruku i suzbije zevanje. „Jesi umorna?“ Pogleda u mene i klimne. „Da. Još uvek sam na vremenskoj zoni u Njujorku, a tamo je već prošla ponoć. Hoće li ti smetati da iskoristim tvoj tuš pre nego što odemo na spavanje?“ Podignem prst na njene usne. „Imaš nešto na zubima.“ Pokaže mi zube i ja joj skinem nešto nalik parčetu paprike sa njenog zuba. „Nema više.“ Kažem joj i brzo

je cmoknem u usta. „I da, možeš iskoristiti moj tuš.Samo mi reci ako ti treba pomoć.“ Namignem joj taman dok se Ian, suženog pogleda, naslanja na kuhinjski element do nas. „Jesi li joj to upravo skinuo nešto sa zuba?“ Ne govorim ništa jer ne znam šta namerava sa mojim odgovorom. „Ozbiljan sam“, kaže on gledajući sada u Fallon. „Da li je on upravo skinuo nešto sa tvojih zuba?“ Ona klimne sa oklevanjem. Ian se nakezi. „Vau. Moj brat je zaljubljen u tebe.“ Mogu da osetim kako se Fallon ukočila naspram mene. „To uopšte nije čudno“, kažem sarkastično. Ian odmahne glavom sa lukavim smeškom. „To nije čudno Bene. To je simpatično. Ti si zaljubljen.“ „Prestani“, kažem mu. Ian se sa lakoćom nasmeje i barem jednom mi ne smeta što me zeza. Ovo je najviše olakšanja koje smo imali u ovoj kući zadnja dva dana. „Ljudi ne rade tako odvratne stvari osim ako su zaljubljeni.“, dovikuje Tate sa stola. „To je dokazana činjenica. To ima na internetu ili kako već.“ Zgrabim Falloninu ruku i izvučem je iz kuhinje dalje od podbadanja. „Laku noć ljudi. Fallon ima neke hitne stvari vezane za higijenu u kojima moram da joj asistiram.“ Čujem ih kako se smeju dok izlazimo iz kuhinje i idemo zajedno na sprat. U moju spavaću sobu. Gde ćemo provesti noć. Zajedno. U mom krevetu. Malo je zeznuto pošto znam da je neću videti još jednu godinu tako da nisam siguran koliko daleko je spremna da odemo. Mislim da to sve zavisi o tome koliko je iskusila sa muškarcima u prošlosti. Naravno da ne želim da je zamišljam sa nekim drugim, ali to je cela poenta našeg susreta svake godine. Želim da se uverim da proživljava svoj život kao što bi trebala svaka devojka njenih godina, a to znači iskustvo sa različitim ljudima. Ali svake noći kada sklopim oči, ja se sebično molim da ona spava sama u krevetu. Želim da je pitam za to, ali nisam siguran kako da započnem temu. Otvorim vrata svoje sobe i uđem za njom. Ovaj put je totalno drugačiji osećaj ući zajedno sa njom. Kao da postoje očekivanja koja se moraju ispuniti do izlaska iz ove sobe ujutru. Razgovori koji se moraju održati. Tela kojima je potreban dodir. Umovi kojima je potreban san. I nedovoljno vremena da se sve zajedno ispuni pre nego što me opet napusti na godinu dana. i zaključam iza sebe. krevetu podiže rukeZatvorim i veže kosu u čvor savrata gumicom kojuOkrenuta je nosilajenaprema ruci ceo dan. dok Iskoristim trenutak da se divim svršenom ulegnuću između njenog vrata i ramena.

Zakoračim napred i obavijem ruke oko njenog struka tako da mogu poljubiti to mesto. Obaspem je nežnim poljupcima od ramena do uha i opet nazad. Izljubim joj naježenu kožu za koju sam ja odgovoran. Napravi slabašan zvuk negde između uzdaha i stenjanja. „Pustiću te da se istuširaš“, kažem joj, ali je još ne puštam. „Peškiri su ispod lavaboa.“ Stisne mi ruke koje su obmotane oko njenog struka i odvoji se od mene. Umesto da ode u kupatilo, ona se zaputi prema mom ormaru. „Mogu li spavati u jednoj od tvojih majica?“, pita me. Pogledam u ormar pa u nju. Moja knjiga je u ormaru, stoji na polici. Ili bar ono što sam dosad napisao. Poslednja stvar koju sada želim je da pročita ijednu reč iz nje. Zgrabim pozadinu majice koju nosim i svučem je preko glave. „Evo“, kažem joj dok joj dodajem. „Obuci ovu.“ Zgrabi majicu iz mojih ruku, ali čim pogleda gore zastane na pola koraka. Proguta, buljeći pravo u moj stomak. „Bene?“ „Da?“ Uperi prstom na moj stomak. „Ti imaš trbušnjake?“ Nasmejem se i pogledam dole u moj abdomen. Rekla je to kao da me je u stvari pitala, pa joj dam očigledan odgovor. „Ovaj...da? Pretpostavljam.“ Prekrije usta mojom majicom da sakrije svoj kez. „Vau“, kaže prigušeno zbog moje majice. „Sviđaju mi se.“ A onda odjuri u kupatilo i zatvori vrata.

FALLON Pobrinula sam se da sa zaključam pre nego podZatuš. Nijesedatuširanje ne bih volela da se tuširam njim, alivrata još nisam došlašto do uđem te tačke. mene sa nekim kotira visoko na skali mogućeg poniženja više od ostalih stvari, uključujući sex. Bar tokom sexa mogu biti skrivena ispod pokrivača u mraku. Sex. Razmišljam o toj reči. Čak je i provučem preko jezika dok ispiram balzam sa kose. „Sex“, kažem tiho. To je tako čudna reč. Što sam starija sve me više plaši pomisao na gubitak moje nevinosti. Sa jedne strane sam spremna da iskusim to o čemu svi prave frku. Mora da je odlično inače ne bi bio tako veliki faktor u životima celog čovečanstva. Ali me takođe i plaši, jer ako mi se na kraju ne svidi sex biću malo razočarana u čovečanstvo kao celinu. Zato što izgleda da je on koren mnogim zlim stvarima, pa ako je prosečan i ako ja odmah ne poželim još, osećaću se malo obmanuto od strane celog sveta. Možda sam malo melodramtična, ali kako god. Suviše sam nervozna da završim sa tuširanjem iako sam isprala kosu od balzama već pre par minuta. Nemam pojma koja su Benova očekivanja za večeras. Razumela bih u potpunosti ako želi da spava. Prošao je kroz pakao i nazad ove nedelje. Ali ako želi da uradi nešto osim spavanja, ja bih apsolutno bez ikakve sumnje bila voljan učesnik. Obučem njegovu majicu nakon što se obrišem. Pogledam u ogledalo i divim se načinu na koji mi majica visi sa ramena. Nikada pre nisam nosila mušku majicu i uvek sam se pitala da li je osećaj dobar kao što sam zamišljala. Jeste. Skinem peškir sa glave i prođem kroz kosu par puta. malo Benove paste za zube, iscedim je na prstima prst i trljam po ustima oko Uzmem minut. Kada završim udahnem duboko i smireno, a onda ugasim svetlo i otvorim vrata. Njegova lampa je upaljena, a on leži na sredini kreveta sa rukama ispod glave. Odgurnuo je prekrivače na pod i nema ništa na sebi osim čarapa i bokserica. Stojim i divim se prizoru na trenutak pošto su mu oči zatvorene. Možda je stvarno zaspao, ali to me uopšte ne čini razočaranom. Večeras je u pitanju on i jedino on, zato što znam da pati. Samo mu želim pomoći dok sam ovde, tako da ako mu treba san pobrinuću se da dobije najbolju prospavanu noć u životu. Priđem lampi, isključim je i pokupim pokrivače sa poda. Lagano sednem na krevet i pokrijem nas oboje dok ležem leđima okrenuta prema njemu. Pokušam da ga ne probudim dok nameštam jastuk. „Sranje.“ Okrenem se prema njemu kad progovori. U sobi je mračno tako da ne vidim da

li priča u snu ili je budan. „Šta je bilo?“, šapućem. Osećam ruku oko mog struka dok me privlači bliže sebi. „Ostavio sam upaljeno svetlo da bih te mogao videti kako izlaziš u mojoj majici iz kupatila, ali se stvarno dugo tuširaš. Mislim da sam zaspao.“ Nasmejem se. „Još uvek je nosim. Hoćeš da upalim svetlo?“ „Jebeno da, molim te.“ Smejem se i otkotrljam do lampe. Upalim lampu i okrenem se ka njemu. Njegove oči su nepomične, ali su ipak nekako svuda po meni. „Ustani.“, kaže mi i diže se na laktove. Ustanem, a njegove oči nikad ne sretnu moje. One šetaju pogledom po mojim butinama, kukovima, grudima. Ne smeta mi što mi ne gleda lice. Ne smeta mi uopšte. Kraj njegove majice pada nekoliko centimetara iznad mojih kolena. Dovoljno je duga da ne može videti kako trenutno ne nosim donji veš. Takođe, dovoljno je kratka da se verovatno moli da sada ne nosim donji veš. Njegov pogled ponovo padne na moje noge i počne da polako govori, kao da recituje poeziju. „Jedino more koje sam video, je bilo more klackalica, sa tobom dok se klackaš na njoj. Lezi dole, lezi lako. Dozvoli mi da se razbijem kao brod o tvoje butine.“ Njegov pogled puzi po mom telu dok se ne sretne sa mojim očima. „Dylan Thomas“, kaže on. Polako pustim dah. „Vau“, kažem. „Porno poezija. Ko bi rekao?“ Ben mi se lenjo nasmeje. Podigne prst i uperi ga u mene. „Sada bih voleo da mi vratiš nazad moju majicu.“ „Sada?“ Klima glavom. „Upravo sada. Pre nego što ugasiš lampu. Moja je, skini je.“ Nervozno se nasmejem i krenem da posegnem za lampom. Pre nego što uspem da ugasim svetlo, on skoči gore, pređe preko dušeka i skoči na pod direktno ispred Njegov pogled je zaigran, ali u isto i ozbiljan. Zgrabi kraj majice mene. i povuče je gore bez oklevanja, skidajući mi vreme je preko glave. Baci je negde iza sebe, a ja sam nepokretna ispred njega, totalno eksponirana. Njegove oči čitaju svaku krivinu moga tela pre nego što ispusti drhtavi dah. „Jebem ti sve.“, promrmlja. Ne mogu da se setim nijednog puta, čak i pre požara, da sam se osetila ovako lepom. Upija me kao da je to privilegija, a ne usluga. A kada se nagne napred i uzme moje lice u svoje ruke ja razdvojim svoje usne i čekam na njegov poljubac, jer ga nikad pre nisam želela koliko ga sada želim. Njegove usne su vlažne i ljubi me kao da ima pravo na mene. Njegov jezik je grub i neizvinjavjući i obožavam to. Volim se osećati ovoliko potrebnom. Shvatam nakon svega, dok njegovi prsti polako klize niz moju kičmu, da napetost ne treba da bude faktor da bi poljubac bio za desetku. Zato što u ovom poljupcu nema nimalo napetosti, a već je devetka.

Povuče me skroz uz sebe, moje gole grudi pritisnute na njegove. Okej, ovo je sada desetka. Okrene nas i spusti nas na krevet, ali ne legne na mene. Postavi nas jedno pored drugog i moja glava je na jastuku, ali njegova usta su još uvek na mojim. Tihi zvuci, ispunjeni požudom napuštaju rezultat toga šta ovajpočinju poljubacda stvara u meni. moja usta. Svaki od njih je direktan Nije me briga ni što je lampa još uvek upaljena. Ako to znači da će me gledati isto onako kao što me je gledao pre poljupca, daću mu da upali sva svetla. Čak bi mu dala da ugradi i fluorescentna. „Fallon“, kaže brzo nakon što odvoji svoje usne od mojih. Otvorim oči i zateknem ga kako gleda u mene. „Pročitali smo iste knjige. Znaš pravila. Ako želiš da stanem ili usporim samo...“ Odmahujem glavom. „Savršeno je Bene. Tako savršeno. Reći ću ti ako ima nešto što ne želim da uradim ili ako se unervozim. Obećavam.“ On klimne glavom, ali izgleda kao da ima još nešto da kaže. Ili pita. I onda se setim da nikada zapravo nismo pričali o ovome. „Nikada nisam ovo uradila, ali to ne znači da nisam spemna.“, kaže mu. Osetim kako mu se telo samo malo ukruti. „Ti si devica.“ Kaže to više kao otkriće nego pitanje. „Da, ali samo još par minuta.“ Moj komentar ga natera na smeh, ali onda zabrinutost obuzme njegovo lice. Njegove oči se odmah otrezne, a njegov osmeh se pretvori u ozbiljnu crtu. Drma polako glavom. „Ne želim da ti budem prvi Fallon. Želim da ti budem poslednji.“ Udahnem tiho brzi nalet vazduha dok registrujem njegove reči. Čak me i ne ljubi, a njegove reči su upravo učinile ovaj momenat dvanaestkom. Dodirnem mu obraz sa vrhom prstiju i nasmejem mu se. „Želim da mi budeš prvi i poslednji.“ Benove oči se pomrače dok svoje telo prevlači preko mog, zarobivši me svojim rukama. Mogu ga osetiti krutim uz sebe i pokušavam da ne zastenjem. „Ne možeš reći takve stvari Fallon ako ih ne misliš.“ Mislila sam ih sa celim svojim bićem. Po prvi put shvatam da me nije briga za pet godina. Baš me briga što nemam dvadeset tri. Sve što mi znači je Ben i kako se osećam kad sam s njim i koliko ovog svega želim više. „Želim da mi budeš jedini.“ Kažem tiho, ali odlučnije. On se trgne kao da je u bolovima, ali već dosad znam da je to dobra stvar. Veoma dobra stvar. Pređe palcem preko mojih usana. „Želim da ti budem jedini, Fallon. Želim to više od svega. Ali to se neće desiti večeras osim ako ne obećaš da ću ti moći čuti glas sutra i svakog narednog dana.“ Klimam, iznenađena što vodimo ovaj razgovor. Ovo uopšte nisam očekivala kad sam se jutros ukrcala na let. Ali znam da je to ispravno. Nikada neću upoznati nekog će meviše naterati da se uosećam kao kada sam s njim. Ljudima se ne posrećikoovako od jednom životu.tako „Obećavam.“ „Ozbiljan sam“, kaže mi. „Želim tvoj broj telefona pre nego što ujutru odeš.“

Klimnem ponovo. „Možeš ga dobiti. Želim da ga imaš. I moju mejl adresu. Čak ću kupiti i sve u jednom printer-fax mašinu tako da ti mogu dati i taj broj.“ „Dušo“, kaže on dok mu se na usnama formira osmeh. „Već si ovo učinila najboljim sexom koji sam ikada imao, a nisam još ni bio u tebi.“ Ugrizem se za usnu dok prstima prelazim po njegovoj ruci, povlačeći ih do njegovog vrata dok mu ne obuhvate lice. „Šta čekaš?“ Udahne drhtavo vazduh. „Da se probudim, mislim?“ Spusti svoje usne i poljubi mi vrat. „Ja sanjam, zar ne?“ Odmahujem glavom, dok on pomera svoje kukove uz mene. Zastenjem i nežni poljubac na mom vratu postane divlji. „Definitivno sanjam“, mrmlja on. Njegova usta se sretnu sa početkom mog vrata, a vrh njegovog jezika dotakne moju kožu i povlači ga gore po vratu sve dok me ponovo ne počne ljubiti. To je daleko od svega najseksipilnija stvar koju sam osetila. Sekunde se pretvore u minute. Prsti u ruke. Izazivanje se pretvori u mučenje. Mučenje u nezamislivo zadovoljstvo. Njegove bokserice su se susrele sa svojom sudbinom na podu. U nesavladivom pokazivanju snage volje, pritisnut je uz mene, ali još uvek nije u meni. „Falon“, šapuće i prevlači svoje usne polagano preko mojih. „Hvala ti na ovom divnom daru.“ Čim njegove reči očešu moja usta, on me prekrije sobom dok me duboko ljubi. Moje celo telo se napne od naleta bola koji prolazi kroz mene kad on uđe u mene, ali savršenost toga kako se uklapamo zajedno čini bol podnošljivijom. Moje celo telo se napne od naleta bola koji prolazi kroz mene kad on uđe u mene, ali savršenost toga kako se uklapamo zajedno čini bol podnošljivijom. Prelepo je. On je prelep. I na neki način čak poverujem da sam i ja lepa zbog načina na koji me gleda. Pritisne svoje usne na moje uho i prošaputa: „Nijedna moguća kombinacija pisane reči ne bi mogla verodostojno pokazati realnost ovog momenta.“ Smejem se između stenjanja. „Kako ćeš onda pisati o ovome?“ Poljubi me nežno, tačno u ugao usana. „Pretpostavljam da ću morati izbledeti u crno10...“

*** Nisam sigurna da li se zbog sexa treba osećati kao da si upravo izgubio deo 10

Popularizovan termin za samoubistvo u 80-im godinama nastao iz pesme grupe Metallica-“Fade to Black“

osobe koja si iznutra, ali to je upravo onako kako se ja osećam. U momentu kada smo se spojili u jedno, osetilo se kao da je delić naših duša zalutao i da je deo njega pripao meni, a deo mene njemu. To je bio najintenzivniji osećaj u mom životu koji sam doživela sa drugom osobom. kako mi znam se toplina prikrada kaoneda mogu hoću da plačem, ali zadržavam suze.Osećam Jednostavno da mu poslelicu ovog reći zbogom. To će me pokidati na komade, gore nego prošle godine. Ne mogu nastaviti dalje, a da on nije deo mog svakodnevnog života. Ne nakon ovoga. Njegova ruka je obmotana oko mene i iako je prošlo nekoliko minuta i on je bio u kupatilu i ponovo se uvukao u krevet, on još uvek diše kao da je upravo bio u meni pre par sekundi. Mislim da mi se sviđa ovaj deo sexa. Ono posle. Tišina. Osećati se i dalje povezanima iako konekcija više nije tu. Njegove usne dodirnu moje rame - ono sa ožiljcima - i ostavi mi najnežniji poljubac na koži. Tako nežan i promišljen, da se oseća kao da je više od samo poljupca. Oseća se kao obećanje i dala bih sve da mu mogu pročitati sada misli. „Fallon“, šapuće dok me privlači bliže sebi. „Znaš sve one romane koje si me naterala da čitam radi istraživanja?“ „Naterala sam te da pročitaš samo njih pet. Ostali su bili tvoja volja.“ Nosom klizi duž moje vilice sve dok ne dođe do mog uha. „Pa“, nastavi on, „razmišljao sam o nekim stvarima koje ti momci govore kada su sa devojkom. One za koje smo rekli da ih nikada ne bi rekli? Kao kada momak kaže devojci da je poseduje? Znam da sam se pre tome smejao, ali...sunce ti poljubim.“ Povuče se unazad i zarobi me intenzivnim pogledom. „Nikada nisam više želeo da izgovorim te reči nego kada sam bio u tebi. Bila mi je portrebna sva snaga da to ne uradim.“ Nikada nisam mogla pomisliti da bi me jedna rečenica mogla naterati da zacvilim, ali totalno jeste. „Da jesi...ne bih tražila od tebe da prestaneš.“ Povlači svoje usne preko mojih obraza dok ne dođe do mojih usana. „Neću ti reći te reči sve dok ne budeš me Mogu rukama prtiskajući me uza sebe, preklinjući me bez reči zastvarno sve onomoja.“ što neObgrli izgovara. to osetiti. Očajanje. „Fallon“, kaže, dok su mu reči nakupljene u grlu. „Ne želim da ti kažem zbogom kada se probudimo.“ Njegove reči isklešu rupu u samom centru mog srca. „Imaćeš moj broj telefona ovaj put. Možeš me zvati.“ „Svakog dana?“, pita me pun nade. „Naljutiću se ako to ne uradiš.“ „Dva puta na dan?“ Smejem se. „Mogu li te videti svakog dana? Odmahujem glavom, jer to stvarno nije moguće. „To bi bilo jako skupo.“, kažem mu. „Ne ako živim u istom gradu kao i ti.“ Moj osmeh istog momenta iščezne. Ne zbog toga što to ne zvuči privlačno. Nego

zato što to nije nevin komentar. Ljudi ne mogu tek tako pretiti da će se preseliti preko čitave države zbog nekoga ako to stvarno ne misle. Progutam knedlu u mom grlu. „Šta to govoriš Bene?“ Otkotrlja se na stranu i nasloni glavu na ruku. „Razmišljao sam da prodam kuću, ako se Ian slaže. Jordyn se seli nazad kući kako kaže njena mama. Kylea više nema. Ian nikada nije ovde. Jedina osoba kojoj želim biti blizu živi u Njujorku. Pitam se šta bi mislila kada bih se preselio tamo.“ Ne mogu da verujem da vodimo ovaj razgovor. Koliko god znala da bi trebalo da vodimo ovaj razgovor bez uzbuđenja od sexa koje nam zamagljuje misli, ne mogu zamisliti ništa što bih više želela od toga da ga vidim svaki dan. Da on bude deo mog života. Osim jednog sitnog detalja. „A knjiga?“, pitam ga. „Trebalo bi da se nađemo još tri puta. Zar ne želiš da je završiš?“ Razmišlja o mom pitanju nekoliko trenutaka pre nego što počne odmahivati glavom. „Ne“, kaže jednostavno. „Ne ako to znači da ne možemo biti zajedno.“ Njegov izraz ostane nepromenjen. On je ozbiljan. On stvarno želi da se preseli u Njujork. A ja ga želim tamo više nego išta. „Trebaće ti jakna.“ Njegov osmeh transformiše njegovo čitavo lice. Podigne ruku do mog obraza i pomiluje mi vilicu, prelazeti palcem po mojim usnama. „I živeli su srećno do kraja života.“

*** Kada sinoć otvorio vrata i ja sam ga aspektu. videla poKao prvida putjenakon godinu dana, mogla samje videti bol u svakom njegovom zbog smrt njegovog brata ostario pet godina. Ali sada već izgleda kao kada sam ga prvi put ugledala. Neuredan i čupav. Neodoljiv. Divan. Sada izgleda najsmirenije od kada sam došla. Lagano ga poljubim u obraz i izvučem se iz kreveta a da ga probudim. Obučem se i izađem iz njegove spavaće sobe i zaputim se dole da vidim mogu li šta pomoći da se počisti pre nego što ga probudim da se pozdravimo. Još malo pa je četiri ujutro. Poslednje što očekujem je da ću nekog zateći u kuhinji, ali Jordyn sedi za šankom. Pogleda u mene čim uđem. Njene oči su crvene i natečene, ali ne plače. Cela kutija pice jeseispred njesam i uzima zalogaj parčeta pice sa kobasicama. Osećam loše što ušlaveliki i zatekla je. jednog Na osnovu razgovora sa Benom, ona nije želela ništa osim samoće poslednjih par dana. Razmišljam da se vratim u

Benovu sobu i dam joj malo privatnosti. Mora da primeti moje oklevanje zato što pomeri kutiju prema meni. „Jesi gladna?“ Malo jesam. Sednem pored nje i uzmem parče pice. Sedimo u tišini dok ona ne završi drugo parče. Ustane i odnese kutiju pice u frizider. Doda mi jedan sok i vrati se za šank. „Znači ti si devojka o kojoj Ben piše knjigu?“ Zaustavim limenku pred ustima, šokirana da ona zna za to. Niko za večerom se nije činio da zna bilo šta o njegovoj knjizi. Klimnem ponovo i uzmem gutljaj. Natera se na osmeh i pogleda dole u svoje ruke, isprepletene ispred nje na šanku. „On je odličan pisac.“, kaže ona. „Mislim da će knjiga biti ogromna stvar za njega. To je pametna ideja.“ Pročistim grlo nadajući se da neće osetiti šok u mom glasu. „Da li si pročitala išta iz nje?“ „Tu i tamo“, kaže smejući se ponovo. „Veoma je izbirljiv oko delova koji su mi dozvoljeni da čitam, ali ja sam diplomirala Engleski jezik, pa me ponekad pita za mišljenje.“ Uzmem još jedan gutljaj samo da bih sprečila sebe da još uvek progovorim. Želim da je pitam o knjizi, ali ne želim da zna kako nisam pročitala ni jednu jedinu reč. „Kyle je bio toliko srećan zbog njega kada je pronašao agenta.“ Njene oči počinju da suze na pomen Kylovog imena. Skrenem pogled sa nje. Zašto mi nije rekao da je našao agenta? „Kako je on?“, pita ona. „Ben?“ Klima glavom. „Nisam još ni sa kim još uvek pričala. Znam da je to sebično od mene, jer ja nisam jedina koja pati. Ali ja samo...“ Stavim svoju ruku na njene i stisnem ih. „On je dobro. I on razume Jordyn. Svi razumeju.“ Obriše suzu obližnjom salvetom. Dok je gledam kako pokušava da sve zadrži unutra, u mojim grudima se stvara pritisak. Patim za njom, naročito jer znam sa čime će se sve suočiti sama. „Samo mi je žao. Toliko sam bila obuzeta svime što sam izgubila u poslednja dva dana da nisam ni pomislila koliko ovo sve utiče na Iana i Bena. Mislim, njih dvojica žive ovde. I sada su zaglavili sa ženom koja će dobiti dete. Poslednja stvar koju želim je da se preselim nazad sa mamom jer ovo mi je dom. Ja samo...“ Pritisne dlanovima svoje lice. „Ne znam šta da radim. Ne želim nikog da opterećujem, ali se plašim da ne mogu da nastavim sama.“ Stavim ruke oko nje i ona krene da plače u moju majicu. Nisam imala pojma da ne želi da se vrati kod mame. Pitam se da li to Ben uopšte zna. „Jordyn.“ Obe pogledamo gore kada Ben pozove njeno ime. Stoji na vratima kuhinje sa

odsutnim pogledom na njegovom licu. Kada ga pogleda počne plakati još jače. On joj priđe i obavije ruke oko nje, pa ja ustanem i odem iza šanka kako bi im dala prostora. „Nećeš ići nigde, razumeš li?“, kaže joj. „Ti si moja sestra. Ti si Ianova sestra. A naš bratić će bitijoj odgajan u kući u kojoj planirali da ga podižete.“ Povuče se unazad i skloni kosu sa lica. „Obećaj miste da ćeš nam dozvoliti da ti pomognemo.“ Klima glavom brišući još suza. Jedva uspe da izusti reči hvala između jecaja. Ne mogu više da gledam kako plače. Na samoj sam ivici suza znajući koliko je preplašena. Požurim nazad uz stepenice i u Benovu sobu, gde mogu sabrati svoje misli. Toliko mi stvari prolazi kroz glavu, a većina od njih su strahovi. Bojim se da pravi odluku iz žurbe. Bojim se da ako mu priznam koliko želim da se preseli u Njujork da bi on to zapravo uradio, a očigledno je da ga njegova snaja treba ovde. A da ne spominjem o propuštenim prilikama vezano za knjigu. Imam osećaj što je priča bliža istini da će imati veće šanse za prodaju knjige. Da, stvarno bih želela da započnem pravu vezu upravo sada, ali to nije nešto što smo se dogovorili na početku. Ako jednostavno samo završimo naš dogovor na sredini bez nastavljanja nalazimo sjajnu 9. novembra, njegov agent misliodadasebi napravila knjigu. on bi odustao od ideje za koju je Ne mogu da verujem da ima agenta. To je velika stvar i ne mogu da verujem da mi nije rekao. Koliko god želela da poverujem da je on okej sa idejom da ne završi knjigu, bojim se da pravi odluku na osnovu uzburkanih emocija u poslednjih par dana. Poslednje što želim je da donese tako veliku odluku kao što je preseljenje preko čitave države i da zatim to zažali. Naravno da bih sve dala da je sa mnom svaki dan, ali više od toga bih želela da bude srećan sa bilo kojom odlukom koju donese. Znam da su tri godine puno za nas da čekamo, ali te tri godine mu mogu doneti veliki uspeh kao autoru. Činjenica da je naša priča istinita može zvučati privlačno čitaocima i iako nisam još uvek ništa pročitala iz nje, ubeđena sam da je mora završiti. Ne želim biti razlog zašto nije završio nešto što je započeo. Godinama kasnije, setiće se ove noći i pitaće se da li je doneo pogrešnu odluku. Da li bi naši životi i dalje ispali isti i da li bi mi završili zajedno, ali čekanjem tri godine bi takođe postigao cilj pisanja knjige koju je obećao napisati. Toliko je uticao na moj život. Više nego što će ikada znati. Da nije bilo njega mislim da nikada ne bih povratila svoje samopouzdanje. Znam da ne bih imala hrabrosti izaći na bilo koju audiciju. Imati ga samo na jedan dan u godini je napravilo toliki pozitivan uticaj na mene tako da bih mrzela sebe kada bih ja uradila suprotno za njega. I ništa od toga ne uključuje to što se desilo u poslednjih deset minuta. Nema šanse da se on može preseliti u Njujork kada ga njegova porodica treba više nego ikad. Biće potrebniji Jordyn ovde nego meni u Njujorku. On i Ian će trebati obojica da budu tu za nju i odbijam da budem ta koja će ga ubediti da je napusti u ovakvom trenutku.

Uzmem telefon i pozovem taksi pre nego što se predomislim.

BEN Zatvaram Jordynine sobe i čujemdržeći Fallonine ćoška da jevrata susretnem, a ona uzdahne rukukorake na srcu.niz stepenice. Skrenem iza „Preplašio si me.“, kaže dok pravi poslednji korak. „Kako je ona?“ Pogledam niz hodnik prema Jordyninoj sobi. „Bolje“, kažem. „Mislim da je pica pomogla.“ Fallon se zadovoljno osmehne. „Nije ju pica naterala da se oseća bolje Bene.“ Napravi još dva koraka, ali ovoga puta prema ulaznim vratima. Napokon primetim torbu na njenom ramenu i cipele na njenim stopalima. Izgleda spremna da ode. Ona se gega, premeštajući težinu na jednu nogu. Slegne ramenima, kao da sam joj postavio pitanje i pogleda nazad u mene. „Ranije...“ „Fallon“, se. „Molim te nemoj se predomisliti.“ Trgne seubacujem i gleda gore u desno kao da pokušava da spreči suze da krenu. Ona se neće predomisliti. Ne može to da uradi. Pojurim prema njoj i zgrabim je za obe ruke. „Molim te. Mi to možemo. Možda se ne mogu odmah preseliti, ali ću to uraditi. Samo da se ovde slegnu malo stvari.“ Stisne mi ruku i izdahne. „Jordyn mi je rekla da imaš agenta.“ Njen glas donekle zvuči uvređeno i ima prava da to bude. Trebao sam joj to reći pre nego što čuje od nekog drugog, ali moj um je bio malo više preokupiran danas. Klimam. „Da, pre par meseci. Predao sam ideju o knjizi nekolicini agenata i ovom se baš svidela.“ Shvatam kuda ovo vodi i počnem odmahivati glavom. „Nije bitno Fallon. Mogu pisati nešto drugo.“ Snop svetlosti zablješti na zidu i ona baci pogled preko ramena. Njen taxi je stigao. „Molim te.“ Preklinjem je. „Daj mi barem svoj broj telefona. Zvaću te sutra i sve ćemo smisliti tada, dobro?“ Pokušavam da mi glas zvuči umirujuć i pun nade, ali je teško sakriti paniku koja mi se stvara u grudima. Pogleda me pogledom nalik sažaljenju. „Ovo je bilo par emotivnih dana Bene. Nije fer sa moje strane da ti dopustim da sada doneseš takvu odluku u ovakvom trenutku.“ Pritisne svoje usne na moj obraz i okrene se prema ulaznim vratima. Pratim je sa odlučnošću da joj ne dopustim da promeni mišljenje na ovakav način. Kada dođe do taxija okrene se prema meni odlučnim pogledom. Nikada sebi ne bih oprostila da te ne ohrabrim da ideš za svojim snovima kao što si ti ohrabrio mene da idem za svojim. Molim te ne traži od mene da ja budem razlog tvog odustajanja od njih. To nije fer.“ Mogu osetiti očaj u njenim rečima i to me tera da progutam sve svoje reči.

Obmota svoje ruke oko mene i pritisne lice na moj vrat. Držim je čvrsto i nadam se da oseti koliko mi je potrebno da ostane sa mnom i ne promeni mišljenje. Ali ona to ne radi. Pusti me i uhvati se za vrata taxija. Nikada pre nisam želeo da koristim fizičku silu prema devojci, ali želim da je oborim na zemlju i držim je tako dok taxi ne ode. „Doći ću sledeće godine.“, kaže ona. „Želim da upoznam tvog bratića. Naćićemo se opet u restoranu, okej? Isto mesto, isto vreme?“ Šta? Da li smo iskusili na isti način poslednjih osam sati? Da li je pala niz stepenice i udarila glavu? Ne, neću pristati na to. Ona je luda ako misli da ću joj samo baciti pet i reći joj vidimo se sledeće godine. Nepopustljivo odmahujem glavom i zatvorim vrata taxija, ne dopuštajući joj da uđe unutra. „Ne, Fallon. Ne možeš jednostavno pristati da me voliš, a onda to povući nazad zato što ti misliš da je to najbolje za mene. To nije način na koji ovo funkcioniše.“ Uplašena je mojim rečima. Mislim da je očekivala da ću je pustiti bez borbe, ali ona nije devojka zbog koje biraš bitke. Ona je devojka zbog koje se boriš do smrti. Nasloni se na taxi i prekrsti ruke preko grudi. Njene oči su usmerene ka zemlji, a moje na nju. „Ben.“ Izgovori to malo glasnije od šapata. „Ti ne trebaš biti u Njujorku. Trebaš biti ovde. Ja ću ti samo biti smetnja i nikada nećeš završiti svoju knjigu. To je samo još tri godine. Ako nam je suđeno da budemo zajedno, tri godine nisu ništa.“ Ja se nasmejem, ali moj smeh je kratak i bez humora. „Suđeno da budemo zajedno? Da li ti čuješ sebe? Ovo nije jedna od tvojih bajki, Fallon. Ovo je stvaran život, a u stvarnom životu se ubiješ od truda da bi dobio srećno do kraja života!“ Stisnem pozadinu svog vrata i napravim korak dalje od nje, dok pokušavam da suzbijem svoju frustraciju, ali ona izbija iz mene svaki put kada pomislim kako tako lako može da uđe u taxi znajući da me neće videti cele godine. „Kada pronađeš ljubav, uzmeš je. Zgrabiš je sa obe ruke i uradiš sve što je u tvojoj moći da je ne pustiš. Ne možeš joj samo okrenuti leđa i očekivati da te ona čeka dok ti ne budeš spremna.“ Ne znam odakle ovo dolazi. Nikada pre nisam bio ljut na nju, ali sam toliko jebeno ljut na nju zato što ovo boli. Boli znanje o tome šta smo uradili gore u mojoj sobi i da je nakon malo razmišljanja ona odlučila da joj to nije značilo jebeno ništa u životu. Da joj ja jebeno ništa ne značim u životu. Njene oči su širom otvorene i gleda me kako se mučim kroz svaku moguću emociju koju muškarac može imati. Ova nedelja je bila ispunjena njima. Od Kylove smrti do mog poziva upućenom Fallon juče ujutru, pa kad sam je zatekao na mojim ulaznim vratima, kad sam se emotivno slomio pred njom u krevetu, vodio ljubav sa njom na istom tom mestu. Da mogu staviti svoje emocije ove nedelje na grafikon izgledale bi kao plimski talasi.

Vidim kako baci pogled ka taxiju kao da razmišlja o svojoj odluci. Zakoračim napred i spustim joj ruke na ramena usmeravajući joj pažnju na mene. „Nemoj otići od svega ovog.“ Ramena joj propadnu sa njenim uzdahom. Blago odmahne glavom. „Bene ja ne okrećem leđa ovome. Ne radim ništaseštoovde se nismo dogovorili od prvog smo se upoznali. Ja sam ona koja drži pravila. Složili smo dana se nakada pet godina. I da, imali smo malo cimanje na spratu kada nam je malo falilo da posustanemo i-“ Prekinem je. „Cimanje?“, pokažem na kuću. „Da li si se ti obratila našem pristanku da započnemo vezu kao...cimanje?“ Njen izraz je odmah pun izvinjenja, ali ja ne želim da čujem izvinjenje. Ja očigledno ovde nisam u pravu, zato što sam ja znao kada sam vodio ljubav s njom da je to bilo nešto što malo ljudi doživi u životu. I da se ona oseća bar približno isto kao ja ne bi postojala teoretska šansa da govori ovo što govori sada. Moj stomak se zgrči i želim da se presavijem od bolova. Ali umesto toga stojim uspravno i pružam joj još jednu šansu da mi dokaže protekli dan nije doživljen tako samo sa moje strane. Zgrabim joj lice sve dok se moji prsti ne nađu na njenom potiljku. Pređem palčevima preko njenih obraza i ohrabrim je da me pogleda. Dodirnem je nežno, koliko god su moji prsti u mogućnosti za to. Ona proguta i ja vidim koliko je moja promena mog ponašanja čini nervoznom. „Fallon“, kažem joj smireno i iskreno. „Knjiga mi nije bitna. Ne želim čak ni da je završim. Ti si mi jedino bitna. Da budem sa tobom svaki dan. Da te vidim svaki dan. Nisam još završio da se zaljubljivanjem u tebe. Ali ako ti ne želiš da se zaljubiš u mene do kraja, moraš da mi kažeš odmah. Da li želiš da budem u tvom životu osim samo 9. novembra? Ako kažeš ne, okrenuću se i vratiti unutra u kuću i stvari će se vratiti kao što su i bile pre nego što si se pojavila ovde juče. Nastaviću raditi na knjizi i naćićemo se sledeće godine. Ali ako kažeš da...ako mi kažeš da želiš da provedeš svaki dan u kalendaru ove godine zaljubljujući se u mene, onda ću te poljubiti. I obećavam da će biti za jedanaest. I provešću svaki naredni dan dokazujući ti da si napravila ispravnu odluku.“ Moje ruke ostanu čvrsto na njenom licu. Njen pogled je čvrsto usmeren na mene. A onda polako počene da se stvara suza i otkotrlja se niz njen obraz. Odmahuje glavom. „Bene, ne možeš...“ „Da ili ne, Fallon. To je jedino što želim da čujem.“ Molim te reci da. Molim te reci da još uvek nisi završila da se zaljubljuješ u mene. „Ove godine moraš biti ovde zbog tvoje porodice. To znaš vrlo dobro kao i ja. Poslednja stvar koja nam je potrebna je veza preko telefonske linije. A to je upravo ono što će se desiti, zato što ćemo svaku sekundu provesti u želji da pričamo jedno sa drugim umesto da se usmerimo na svoje ciljeve. Sve ćemo prilagoditi samo da bi bili zajedno, a ne bi trebalo da bude tako. Još uvek ne. Moramo završiti ono što smo započeli.“

Sve mi to uđe na jedno, a izađe na drugo uho, jer to nije odgovor koji želim. Spustim se dok nam se pogledi ne izravnaju. „Da. Ili ne?“ Drhtavo uvuče vazduh, a onda u slabom pokušaju da izgleda iskrena kaže: „Ne. Ne, Bene. Vrati se nazad unutra i završi knjigu.“ Još jedna suza padne, ali ovoga puta to je moja suza. Zakoračim unazad i pustim je. Kada sedne na zadnje sedište taxija spusti prozor, ali ja ne želim da je gledam. Zurim u zemlju ispod mojih nogu čekajući da vidim da li će se otvoriti i progutati me celog. „Jednu stvar koju želim više od svega je da ti se ceo svet smeje Bene.“ Mogu čuti suze u njenom glasu. „A to ne možeš uraditi ako ne uradiš za sebe ono što si uradio za mene dana kada smo se upoznali. Pustio si me. Ohrabrio si me da to uradim. A ja želim to isto za tebe. Želim da slediš svoju strast umesto svoje srce.“ Taksi počinje da se kreće u rikverc i na sekundu pomislim kako je možda shvatila koliko su joj prioriteti sjebani, zato što ona jeste moja strast. Knjiga je bila samo izgovor. o tome potrčim da joj pružim performans vredan onihRazmišljam u knjigama. Mogaodabih pojuritizazanjom, taxijem i kada se zaustavi, mogao bih otvoriti vrata i povući je u naručje i reći joj kako sam zaljubljen u nju. Da sam završio sa zaljubljivanjem u nju istog momenta kada sam i započeo, jer je to eskaliralo tako brzo. Naglo. Instantno. Insta-ljubav. Ali ona mrzi insta-ljubav. Očigledno mrzi i polu-instant ljubav i sporu ljubav, ljubav sporu kao puž i ljubav uopše i...“Jebiga!“ Psujem na praznoj ulici, jer bar jednom dobijam ono što zaslužujem.

ČETVRTI 9. NOVEMBAR

U mraku,onaonavrišti je tiha U njenom mom mraku, – BENTON JAMES KESSLER

FALLON Nisam bila ovoliko nervozna čak i kada su me one noće zvali da budem zamenska glumica. Poranila sam više od sat vremena, ali naša sedišta su već bila zauzeta kada sam jutros stigla, tako da sam zauzela ona pored. Tapkam prstima po stolu, dok moj pogled brzo odluta na vrata svaki put kada neko uđe i izađe. Nemam pojma kako ću započeti ovaj razgovor. Kako da mu kažem da sam znala da sam napravila najveću grešku u životu istog momenta kada sam krenula da se udaljavam od njega prošle godine? Kako da mu kažem da sam napravila odluku u zadnji minut zbog njegove koristi? Da sam mislila da bi mu na neki način pomogla ako bih mu rekla da nisam želela da se zaljubim u njega? I ono najvažnije, kako da mu saopštim da sam se doselila nazad u L. A. samo zbog njega? Pa ne baš samo zbog njega. Napravila sam veliku prekretnicu u karijeri pre nekoliko meseci. Pre kada sam bila u Narodnom pozorištu mnogi su me pitali za pomoć u vezi sa njihovim tekstom zato što su mnogi ljudi imali pouzdanja u moj talenat. Pretpostavljam da bi se moglo reći da sam ih na neki način učila da glume. Bila sam veoma radosna zbog toga i shvatila sam da više uživam u asistiranju glumcima sa njihovim ulogama, nego što uživam biti glumica. Trebalo mi je nekoliko meseci da konačno prihvatim da moj cilj možda nije više bio da budem glumica. Ljudi se menjaju. Rastu. Strasti se razvijaju, a moje su se razvile u želju da pomognem drugima da razviju svoje talente. Raspitivala sam se za škole po čitavoj državi, ali pošto je moja mama Amber, i naravno Ben, u Los Anđelesu, nije baš bilo teško zaključiti gde ću izabrati. Koliko god ispitivala svoju odluku da ne budem s njim prošle godine, znam da je to bilo najbolje na duge staze. Nikada nisam više bila pomirena sa mojim izborom karijere nego što sam sada, a ne verujem dapokajala. bi se to desilo dada je se Ben bio prisutan. Pa iako su greške bile napravljene, nisam se Mislim stvari dešavaju baš onako kako su i trebale.

Ali kao što Ben i ja već možemo potvrditi, mnogo se toga može dogoditi u godinu dana i prestravljena sam da se možda predomislio. Možda čak i ne bude hteo da bude sa mnom kao prošle godine. Možda je toliko ljut na mene da se uopšte i ne pojavi. Ali to nije stvarni razlog moje nervoze. Nervozna sam jer znam da hoće. On se uvek pojavi. Ali ove godine ne znam na čemu smo. Prošle godine smo se rastali na ružan način i preuzimam svu krivicu za to, ali mora da razume da je situacija bila obrnuta on bi to isto uradio za mene. Da sam izjavila tako nešto usred tolike patnje, on bi priznao da možda ja nisam baš u najboljoj poziciji da pravim tako važne životne odluke. I sigurno mi ne može prebacivati što sam ga ohrabrila da ostane i pomogne svojoj porodici. Njegov brat je tek poginuo. Njegova snaja ga je trebala. Njegovom bratiću će biti potreban. To je bila ispravna stvar. On bi to isto učinio za mene. On je to tako teško prihvatio samo zato što je već bio u emocionalnom haosu. Zamalo da osećam kako je bila greška što sam se pojavila prošle godine. Imam osećaj da je moje vreme tamo provedeno donelo više štete nego koristi. Moje misli budu prekinute kada se ruka spusti na moje rame. Pogledam gore očekujući da ću videti Bena. I vidim ga...ali nije samo Ben. To je Ben...i beba. Njegov bratić. Znam to odmah jer ima Benove oči. Kyleove oči. Sve mi ovo nadolazi odjednom i pokušavam da sve obradim pojedinačno. Prvo, činjenicu da se Ben pojavio. I smeje mi se dok ja ustajem da ga zagrlim, pa je to dovoljno da izazove ogroman osećaj olakšanja. Drugo, njegova ruka se nalazi oko malog dečaka koji mu se nalazi raširenih nogica na njegovom kuku, dok mu je glavica naslonjena na Benovim grudima. Kada ga vidim ovako sa bratićem to me samo uverava u to da sam prošle godine napravila pravu odluku, bilo da se on tada slagao sa njom ili ne. Nadala sam se da ću nekad u toku dana imati priliku da upoznam njegovog bratića, ali sam mislila da ću prvo imati priliku pričati sa Benom nasamo o tome kako smo ostavili stvari prošle godine. Ali mogu se adaptirati. Naročito zbog bebe slatke kao što je ova. Smeška mi se stidljivo i mogu toliko zapaziti Jordynih crta na njemu. Gotovo da je jednako liči i na Jordyn i Kylea. Pitam se kako se ona oseća zbog toga...da vidi toliko Kylea kada pogleda svog sina. Kada me Ben pusti iz zagrljaja nasmeje se malom dečaku. „Fallon, želeo bih da upoznaš mog bratića Olivera.“ Podigne Oliverov mali ručni zglob i mahne mi. „Olivere ovo je Fallon.“ Podignem ruku, a Oliver odmah isprži svoje rukice ka meni. Šokirana, dopustim da mi dođe stavljajući ga uza sebe kao što ga je i Ben nosio. Prošlo je dosta vremena od kada sam držala bebu, ali više bih volela da Benov bratić želi da ga držim nego da plače ako bih pokušala da ga uzmem. „Sviđaju mu se lepe dame.“, Ben kaže dok mi namiguje i puštajući bebu

kad je uzmem u naručje. „Čekaj da uzmem visoku stolicu.“ Ben ode, a ja sednem sa Oliverom stavljajući ga da sedi na stolu ispred mene. „Pravi si slatkiš“, kažem mu. I stvarno jeste. Izgleda kao jedna veoma srećna beba i to me čini srećnom zbog Jordyn. Ali tuga se i dalje prikrade kada pomislim da Kyle nikada nije bio ustolicom. moćnosti da upozna svog sina. Oteram misli iz glave kada se Ben vrati sa visokom Postavi je na ivici sedišta i zakopča Olivera u nju. Nisam ni primetila torbu sa pelenama na Benu sve dok je ne skine sa ramena da bi seo. Pretura po torbi dok ne nađe kutijicu sa grickalicama i onda stavi na sto ispred Olivera par Cheerios pahuljica, ali ne pre nego što ga obriše. Celo vreme priča sa Oliverom sa poštovanjem, kao da mu je vršnjak. Ne upušta se u bebeći govor, a ja bih lagala ako bih rekla da to nije potpuno očaravajuće kada ga vidim da razgovara sa bebom kao da su na istom nivou. Ben je stvarno savladao ovu celu stvar sa bebama. To je impresivno. I na neki način...sexy. „Koliko je star?“ „Deset meseci.“, kaže Ben. „Rodio se na Novu godinu. Nekoliko nedelja ranije, ali sve je bilo u redu sa njim.“ „Znači ceo svet proslavlja njegov rođendan sa vatrometom, kao i tvoj?“ Ben se kezi. „Znaš, nikada nisam razmišljao o tome.“ Oliver se igra sa Cheeriosima ispred sebe, potpuno zadovoljan iako nije u centru pažnje. Što je olakšanje, jer možda ćemo ipak Ben i ja uspeti da ozbiljno popričamo uprkos prisustvu njegovog bratića. Ben pruži ruku preko stola i stisne moju, a moj grudni koš počinje da gori samo od te male geste. „Stvarno je dobro videti te Fallon.“, kaže mi dok palcem prelazi preko mog. „Veoma dobro.“ Iskrenost u njegovim očima me tera na to da se zaletim preko stola i poljubim ga upravo ovde. On me ne mrzi. On nije ljut na mene. Imam osećaj kao da je ovo prvi put da sam nakon godinu dana udahnula svež vazduh. Okrenem svoju ruku da bih držala njegovu, ali čim to uradim on se odmakne da gurne Oliverove grickalice bliže njemu. „Izvini što sam ga morao povesti. Jordyn je morala na posao danas, a bejbisiterka je otkazala u poslednji minut.“ „U redu je“, kažem mu. I stvarno jeste. Volim da ga gledam kako komunicira sa Oliverom. To samo pridodaje nekom novom delu Bena koji pre nisam videla. „Kako je Jordyn?“ „Dobro.“ Ben klima glavom kao da i sebe pokušava da ubedi u to. „Veoma dobro. Ona je tako super mama. Kyle bi bio ponosan.“ Poslednju rečenicu kaže tiše od svega. „A ti? Kako je u Njujorku?“ Ne znam kako da odgovorim na to. Mislim da još uvek nije pravo vreme da to spomenem, tako daNikada izbegavam pitanje. je uvek po prvi put u godini. ne znam šta„Ovo da kažem ili čudno“, uradim.“kažem. Lažem.„Videti Nikadatepre nije bilo čudno, ali zahvaljujući prošloj godini, danas je veoma čudno.

Posegne rukom preko stola, položi ruku na moj ručni zglob i lagano ga stisne. „I ja sam takođe nervozan.“, kaže mi sa uverenjem. Njegov pogled padne na naše ruke, a onda on povuče svoju nazad i pročisti grlo. Baš je simpatično kako se trudi da bude pristojan pred Oliverom. „Da li si već poručila?“ Uzme jelovnik i gleda ga u tišini na par momenata, ali mogu videti da ga ne čita. Puno je nervozniji nego što bi trebao biti, ali jesmo se rastali prošle godine na čudan način. Mislim da nije toliko opterećen nervozom, ali možda jeste malo sa ogorčenosti. Znam da sam ga prošle godine povredila, ali sigurno je imao vremena da razume zašto sam to uradila. I nadam se da zna da mi je sigurno bilo teže nego njemu otići od njega kada je toliko patio. Čitavu proteklu godinu sam provela sa kamenom na srcu zato što mi je to konstantno bilo u mislima. Oboje poručimo nešto za jelo i on se pobrine da za prilog uzme pire krompir za Olivera, što je baš slatko od njega. Pokušam da ublažim našu nervozu sa pričom o sitnicama. Kažem mu kako sam odlučila da moj novi životni cilj bude otvaranje studija za talente. On se nasmeje i kaže mi da više nisam „Fallon Tranzitorka“. Pitala sam ga koje je moje novo ime, a on me je pogledao zamišljeno i rekao: „Fallon Učiteljica“. I svidelo mi se kako to zvuči. Rekao je kako je diplomirao u maju i rastužilo me je što nisam bila tu kad se to desilo, ali znam da će u budućosti biti pregršt bitnih momenata. Iću na diplomsku ceremoniju kada bude završio napredni stepen, zato što kaže da je to nešto na čemu trenutno radi. Kaže da radi kao nezavisni pisac za jedan online magazin i da je odlučio da napreduje u karijeri sa master studijama u tehničkom pisanju. Tokom zatišja u našem razgovoru Ben daje kašikicom Oliveru da jede pire krompir. Beba trlja oči izgleda kao da će zaspati sa glavom u činiji. „Zna li da kaže neku reč?“ Ben se smeška Oliveru milujući mu sićušnu glavu. „Nekoliko. Ali sam poprilično da rekao ih slučajno izgovori. brblja.“ Benbejbi se nasmeje onda kaže:siguran „Doduše, je svoju prvu Obično psovku.samo Držimo njegov monitori uključen noću i prošle nedelje, čisto kao dan, rekao je reč sranje. Malac je rano počeo.“, kaže on i štipa zaigrano Oliverov obraz. Oliver mu se nasmeje i kada to uradi odjednom mi sve sine. Ben se odnosi prema Oliveru kao što otac tretira sina. Oliver gleda na Bena kao da mu je otac. Ben je rekao za Jordyn i sebe kao „mi“. I oni drže Oliverov bejbi monitor uključen noću...što znači... da dele spavaću sobu? Udahnem vazduh u momentu kada osetim da mi se ceo svet okrenuo naopačke. Stisnem rukama sto kada me stvarnost ošamari. Osećam se kao totalni idiot. Ben odmah primeti promenu u mom ponašanju i kada se moj pogled zaustavi

na njegovom, počne polako da odmahuje glavom shvatajući da mu je izletelo. „Fallon“, kaže tiho. Ali ne dodaje više reči posle mog imena. Jasno je da znam i on ne radi ništa da ispravi moju pretpostavku. On se davi u izgledu punom izvinjenja. Instantna ljubomora. Rastuća, besneća, ludačka ljubomora. Forsirana sam da ustanem sa sedišta i odjurim u kupatilo, zato što odbijam da mu dopustim da vidi koliko me je u potpunosti uništio samo za par sekundi. Doziva za mnom, ali ja ne stajem. Zahvalna sam što je poveo Olivera sa sobom zato što sad ne može potrčati za mnom. Odjurim pravac do česme i zgrabim ivicu lavaboa, gledajući sebe u ogledalu. Smiri se Fallon. Ne plači. Sačuvaj slamanje srca za kasnije, kada se vratiš kući. Nisam pripremljena za ovo. Nemam pojma kako da se nosim sa ovim. Osećam kao da mi se srce bukvalno slama. Puca tačno po sredini, krvari u mojim grudima, ispunjava moja pluća sa krvlju čineći disanje nemogućim. Zadržatigore suze čini seBena još težim kada se vrata kupatila otvore i zatvore. Pogledam i vidim sa Oliverom u naručju kako stoji i gleda me sa dubokim kajanjem. Zatvorim oči kako ne bih videla njegov odraz u ogledalu. Spustim glavu između ramena i samo počnem da plačem.

BEN Ovo sampolako hteo das ona sazna. Hteo samuopšte da joj kažem, i todauskoro, sam nije želeonačin da na to koji uradim vremenom. Nisam očekivao će joj ali se slomiti srce činjenicom da sam sa Jordyn. U stvari, mislio sam da su veće šanse da će biti srećna zbog mene nego uzrujana time. Nikada nisam očekivao ovakvu reakciju od nje. Zašto se ponaša kao da joj je ovoliko stalo kad je učinila kristalno jasnim prošle godine da nije zainteresovna za ništa više od našeg dogovora? Ali očigledno je da joj jeste stalo na osnovu njene reakcije. Da joj je bilo stalo. Ali je zbog nekog razloga odbila da bude sa mnom onda kada mi je bila najpotrebnija. Pokušavam da se saberem, s obzirom da držim Olivera, ali svaki deo mene želi da padnem na kolena i vrištim. Napravim nekoliko oklevajućih koraka napred dok ne dođem tačno iza nje. Nežno joj stisnem lakat čekajući da se okrene, ali ona odgurne moju ruku i ode na drugi kraj toaleta. Uzme papirni ubrus i obriše oči sa još uvek okrenutim leđima prema meni. „Nisam nameravao da se to dogodi.“ Reči napuštaju moja usta kao da će je na neki način utešiti. Želim da ih odmah povučem nazad. Nije bitno što je Fallon ostavila tako veliku rupu u mom srcu, nisam mogao ništa ako je neko drugi pronašao put da uđe unutra. Nije bitno što smo Jordyn i ja oboje bili uništeni posle Kyleove smrti. Nije bitno što su se stvari između nas dogodile tek nakon što se Oliver rodio. Nije bitno što nikad sa Jordyn neću osetiti istu konekciju koju sam imao sa Fallon, ali Oliver nadoknađuje sve što fali u našoj vezi. Jedina stvar koja znači Fallon je neočekivani preokret naše priče. Onaj koji nijedno od nas dvoje nije očekivao. Onaj koji nijedno od nas dvoje čak nije ni želeo. I onaj za koji je ona delimično odgovorna. Moram da se toga setim. I koliko god patila upravo sada, ona je mene povredila isto toliko - možda čak i više - kada je izabrala Njujork umesto mene. Pogledam dole u Olivera i njegova glava leži na mojim grudima-njegove oči su zatvorene. Odavno je prošlo vreme za njegovo jutarnje spavanje, pa ga namestim da mi leži na rukama. Svaki put kada ga pogledam moje srce nabrekne. Jedan totalno drugačiji osećaj od onog koje bi Fallon ili Jordyn mogle izazvati. I moram da se podsetim na to. Ne radi se ni o jednoj ni o drugoj. Nego o ovom malenom u mom naručju i onome što je najbolje za njega. On je jedina stvar koja treba da je bitna i to govorim sebi već mesecima. Mislio sam da će taj mali podsetnik sve što će mi biti potrebno da preživim ovaj momenat sa Fallon, ali više nisam siguran. Fallon duboko udahne i izdahne pre nego što se okrene. Kada zaustavi pogled na mom, očigledno je koliko sam je upravo uništio. Moja instantna reakcija je da pokušam da to popravim, da joj kažem kako se zapravo osećam. Kako - još

od prvog momenta kada sam poljubio Jordyn - sam bio samo zbunjeni haos. U stvari, ja sam bio zbunjeni haos još od momenta kada je Fallon otišla u taxiju prošle godine. „Jesi li zaljubljen u nju?“ Odmah prekrije rukom svoja usta, odmahujući glavom u kajanju što je postavila pitanje. „Molim te nemoj da odgovoriš na to.“ Došeta do mene i spusti pogled na pod. „Moram da idem.“, kaže i prođe pored mene. Idem unazad sve dok nisam pritisnut uz vrata, držeći ih zatvorenim. „Ne na ovaj način. Molim te, nemoj još otići. Pruži mi šansu da ti objasnim.“ Ne mogu joj dopustiti da ode bez da razume celu situaciju. Ali još više se nadam da će mi objasniti kod đavola se desilo prošle godine i zašto se ponaša kao da je ova vest ovoliko pogađa. „Objasniš šta?“, kaže tiho. „Da li želiš da stojim ovde i slušam te kako objašnjavaš kako nisi hteo da se zaljubiš u ženu tvog pokojnog brata? Da li očekuješ da se raspravljam sa tobom kada mi budeš rekao da se ne radi više o tome šta ti želiš nego o tome šta je najbolje za tvog bratića? Da li očekuješ da ti se izvinim što sam te lagala prošle godine kada sam ti rekla da ne želim da te volim?“ Svaka reč izgovorena iz njene poslednje rečenice je kao teret koji pada na mene i vuče me na dno jezera. Ona me je lagala? „Razumem Bene. To je moja greška. Ja sam ona koja je otišla prošle godine kada si pokušao da me voliš.“ Pokuša da dohvati kvaku iza mene, ali se ja pomerim da je blokiram. Privučem je sebi sa slobodnom rukom držeći je za poleđinu glave i pritiskam joj lice na svoje rame. Pritisnem svoje usne na bočnu stranu njene glave, pokušavajući da me ne pogodi način na koji je osećam u svojim rukama. Ona zgrabi moju majicu i mogu je osetiti kako ponovo počinje plakati. Želim je privući bliže, držati je čvršće u mojim rukama, ali Oliver me sprečava da to uradim na više načina. Želim reći nešto što će je utešiti, ali sam u isto vreme toliko besan na nju. Na to kako je tako bezbrižno odbacila moje srce kada sam joj ga dao prošle godine. I kako to ponovo radi sada kada je prekasno. Prekasno je. Oliver počne da se komeša u mojim rukama pa sam primoran da je pustim kako se ne bi probudio. Ona iskoristi priliku da klisne iza mene i prođe kroz vrata. Pratim je iz toaleta i gledam kako grabi svoju torbu sa sedišta i ide pravo prema vratima. Zaputim se prema sedištu i zgrabim torbu sa pelenama. Naša hrana je na stolu, ali sa sigurnošću mogu reći da je nećemo pojesti. Ostavim novac na stolu i zaputim se napolje. Ona je pored auta preturajući po svojoj torbi. Dok pronađe ključeve ja već stojim pored nje.doIstrgnem parkiran odmah njenog. joj ključeve iz ruku i koračam prema svom autu koji je „Bene!“, ona viče. „Vrati mi moje ključeve!“

Otključam moj auto i upalim ga. Spustim prozor i pomerim se na zadnje sedište da zavežem Olivera u njegovu sedalicu. Kada sam siguran da još uvek spava odem nazad do njenog auta. „Ne možeš otići mrzeći me“, kažem joj vraćajući joj ključeve nazad u ruku. „Ne nakon svega što smo--“ „Ja te ne mrzim Bene“, ubacuje se ona. Njen glas je uvređen i suze se i dalje slivaju u potocima niz njene obraze. „To je bio deo dogovora, zar ne?“ Ona obriše svoje oči, gotovo ljutito, i onda nastavlja. „Mi živimo svoje živote. Izlazimo sa drugim ljudima. Zaljubimo se u žene svoje pokojne braće. I na kraju, vidimo šta se desi. Pa, mi smo došli do kraja Bene. Malo ranije, ali je definitivno kraj.“ Pogledam iza nje, suviše osramoćen da napravim kontakt sa njenim očima. „Još uvek imamo dve godine Fallon. Ne moramo to okončati danas.“ Odmahuje glavom. „Znam da sam obećala, ali...ne mogu. Ne postoji šansa ni u paklu da ću dopustiti sebi da prolazim ponovo kroz ovo. Nemaš ideju kakav je ovo osećaj.“, kaže držeći ruku na grudima. „U stvari Fallon, znam tačno kakav je osećaj.“ Prikujem je svojim pogledom želeći da vidi da neću preuzeti svu krivicu za ovo. Da prošle godine nije otišla i potpuno me razorila ne bih proveo većinu prošle godine zamerajući joj. Nikada sebe ne bih stavio u poziciju sa bilo kim, a kamoli Jordyn, da rizikujem ono što bih mogao imati sa Fallon. Ali sam mislio da Fallon oseća samo delić onoga što ja osećam za nju. Nema pojma koliko mi je srce bilo slomljeno kad me je ostavila. Nema pojma da je Jordyn bila tu za mene kada ona nije. Ja sam bio tu za Jordyn kada Kyle nije. I nakon što smo izgubili dvoje ljudi koje smo voleli, da bi kasnije bili ujedinjeni sa Oliverom...to nije bilo nešto što smo imali u planu. Nisam čak ni siguran da sam to želeo. Ali se desilo i sada sam ja jedini otac za kojeg Oliver zna. I zašto se to čini tako pogrešno sada? Zašto imam osećaj da sam samo još više sjebao svoj život? Fallon se progura pored mene pokušavajući da otvori vrata njenog auta. I tada se osetim kao da me je neko zviznuo u stomak. Ne mogu disati. Ne znam zašto mi je bilo toliko potrebno da primetim. Uhvatim je za ruku i stisnem pre nego što otvori vrata. Tiha molba je natera da se zaustavi i pogleda u mene. Pogledam na tren u njeno auto pa nazad u nju. „Zašto si se dovezla danas ovde?“ Zbunjenost joj zamagli izraz. Odmahuje glavom. „To je bio naš dogovor. Danas je 9. novembar.“ Stisnem joj ruku još jače.“Upravo tako. Obično dođeš pravo sa aerodroma kada se sastanemo. Zašto si u autu, a ne u taxiju?“ Gleda u mene dok joj se poraz ogleda u očima. Izdahne brzo i pogleda u zemlju.

„Doselila sam se nazad.“, kaže sa slegnjem ramena. „Iznenađenje.“ Njene reči se zabiju u moje grudi i ja se trgnem. „Kada?“ „Prošlog meseca.“ Naslonim se na njen auto i zagnjurim lice u svoje dlanove, pokušavajući da se saberem. Došao sam ovde danas u nadi da ću razjasniti svari. Nadajući se da to što ću videti Fallon će zaustaviti rat koji besni u meni od kada su započele stvari sa Jordyn. I razjašnjenje je ono što dobijam. Još od momenta kada sam ušao u restoran i ugledao je, taj osećaj se vratio u mojim grudima. Onaj koji nisam osetio ni sa jednom drugom devojkom. Osećaj koji me čini toliko preplašenim da mislim da će mi srce prsnuti. Nikada se nisam tako osećao osim sa Fallon, ali još uvek ne znam da li je to dovoljno da se nešto promeni. Jer Fallon je bila u pravu kada je rekla da nije u pitanju šta ja hoću. Nego šta je bolje za Olivera. Ali čak i to ne zvuči logično kada stojim ispred jedine devojke zbog koje se tako osećam. Sada kada Oliver čvrsto spava u autu pored nas i nije mi više u naručju, privučem Fallon k sebi. Obgrlim je očajnički rukama, jer mi je potrebno da je osetim uz sebe. Zatvorim oči i pokušam smisliti reči koje će ovo popraviti, ali sve reči koje izustim su one koje ne trebam da kažem. „Kako smo dopustili da se ovo dogodi?“ Čim reči napuste moja usta znam da nisam fer prema Jordyn. Ali Jordyn takođe nije fer prema meni, jer ona me nikad neće voleti kao što je volela Kylea. I ona mora znati da nikada neću osećati prema njoj ono što osećam prema Fallon. Fallon pokuša da se odmakne, ali ja je držim čvrsto. „Sačekaj. Molim te samo mi odgovori na jedno pitanje?“ Ona popusti i ostane u mom zagrljaju. „Da li si se doselila nazad u L. A. zbog mene? Zbog nas?“ Čim joj postavim pitanje osetim kako klone. Mogu osetiti kako mi se srca raspada u grudima. Nedostatak njenog poricanja me tera na to da je stisnem još jače. „Fallon“, šapnem. „Bože, Fallon.“ Podignem joj bradu i nateram je da pogleda u mene. „Da li me voliš?“ Njene oči se rašire od straha, kao da nema ideje koji je odgovor na to pitanje. Ili je možda plaši pitanje zato što zna šta oseća prema meni, ali bi želela da se ne oseća tako. Pitam je ponovo. Molim je ovaj put. „Molim te. Ne mogu doneti ovu odluku dok ne saznam da nisam sam u tome šta osećam prema tebi.“ Pogleda me odsečno u oči sa nepopustljivim odmahivanjem glave. „Neću da se takmičim sa ženom koja sama odgaja dete, Bene. Neću da budem ta koja joj te uzela kada je već toliko toga preživela. Tako da ne brineš, ne moraš doneti nikakvu odluku. Upravo sam je donela umesto tebe.“

Pokuša da se progura pored mene, ali joj zgrabim lice i pokušam da je molim. Vidim odlučnost u njenim očima i pre nego što progovorim. „Molim te“, šapućem. „Ne opet. Ne možemo ovo preživeti ako opet odeš.“ Pogleda me uznemireno. „Ovoga puta mi nisi dao izbora Bene. Pojavio si se zaljubljen u nekog Delišobećanja krevet druge ruke Idodiruju ko nisam ja. Tvoje drugog. usne prave na kožižene. koja Tvoje nije moja. nebitno nekog ko je kriv za to, bilo da sam ja što sam otišla prošle godine ili tvoja zato što nisi znao da sam to uradila za tvoje dobro, ništa od toga ne menja stvari. To nam je što nam je.“ Izvuče se iz mog stiska i otvori vrata svog auta, gledajući me kroz mokre trepavice. „Srećni su što te imaju. Stvarno si mu odličan otac Bene.“ Uđe u auto, totalno nesvesna da će otići zajedno sa mojim srcem. Stojim ovde, zaleđen, u nemogućnosti da je zaustavim. Nesposoban za govor. Nesposoban da molim. Zato što znam da ne postoji ništa što bih mogao reći da promenim stvari. Bar ne danas. Ne dok ne sredim sve stvari u drugim sferama mog života. Spusti svoj prozor, brišući još jednu suzu sa obraza. „Neću se vratiti sledeće godine. Žao mi je ako je ovo upropastilo tvoju knjigu, to je poslednja stvar koju samNe želela. jednostavno ne Uhvatim mogu ovosedazaradim možeAli odustati zauvek. vrataviše.“ njenog auta i nagnem se kroz otvoren prozor. „Jebeš knjigu Fallon. Nikad se nije radilo o knjizi. Radilo se o tebi, uvek o tebi.“ Zuri u mene u tišini. I onda zatvori prozor i krene, ni jednom ne usporivši dok lupam o zadnji deo njenog auta, jureći za njom dok više ne mogu. „Sranje!“, vičem šutirajući šljunak ispod mojih stopala. Šutnem ponovo dižući prašinu. „Prokletsvo!“ Kako sad treba da se vratim Jordyn sada kada više nemam srce da joj pružim?

PETI 9. NOVEMBAR

Moje mane sunjenom utkanepogrešnom u njenu milost Ispoštovane percepijom A sa njenim usnama na mojoj koži Razotkriće moju obmanu – BENTON JAMES KESSLER

FALLON Ranije, kada bih razmišljala o događajima u svom životu, organizovala bih te događaje hronološki u mojim mislima kao pre požara i posle požara. Ne radim to više. Ne zato što sam se razvila kao osoba. Baš suprotno, zapravo, zato što sad o svom životu razmišljam u terminima pre Benton James Kesslera i posle Benton James Kesslera. Patetično, znam. Čak i više zato što je prošlo tačno godinu dana od kako je svako pošao svojim putem, a ja i dalje razmišlljam o njemu kao i pre posle Benton James Kesslera. Ali nije tako lako otarasiti se misli o nekom ko je imao takav uticaj na moj život. Ne želim mu loše. Nikada nisam. Naročito kada sam videla koliko je rastrzan odlukom koju je doneo kada smo se rastali prošle godine. Sigurna sam da sam tada plakala i preklinjala ga da izabere mene, on bi to i uradio. Ali nikad ne bih želela da budem sa nekim zato što sam morala da molim. Ne želim da budem sa nekim ako postoji i mala mogućnost da je treća strana uključena u igru. Ljubav bi trebala da bude između dvoje ljudi, a ako nije radije ću se povući nego učestvovati u trci. Nisam osoba koja veruje da se stvari događaju sa razlogom, tako da odbijam da verujem da je naša sudbina bila da ne završimo zajedno. Ako bih verovala u to, onda bih morala da verujem da je Kyleova sudbina bila da umre tako mlad. Radije bih verovala da se sranja jednostavno dese. Povređena u požaru? Sranja se dešavaju. Izgubila svoju karijeru? Sranja se . dešavaju Izgubila ljubav svog života zbog udovice sa detetom? Sranja se dešavaju.

Poslednje u šta želim da verujem je to da je moja sudbina već zapisana i da nemam pravo odluke gde i sa kim ću završiti. Ali ako je to slučaj i moj život će na kraju ispasti isti, bez obzira na odluke koje napravim, kakve veze ima onda ako napustim svoj stan večeras? Nema. Ali Amber izgleda misli da je to velika stvar. „Ne možeš ostati ovde i biti pokunjena,“ kaže mi, dok seda uz tup udarac na kauč pored mene. „Nisam pokunjena.“ „Da, jesi.“ „Nisam.“ „Onda zašto nećeš da pođeš sa nama?“ „Ne želim da budem treći točak.“ „Onda pozovi Teddyja.“ „Theodore.“ Ispravim je. „Znaš ne rezervisano mogu da ga zovem za Theodor, da budem ozbiljna. To ime bi trebalo da da bude isključivo članove akraljevske familije.“ Volela bih da može preći preko činjenice kako se zove. Izašla sam sa njim par puta do sad, a ona i dalje to spominje svaki put. Može da vidi iznerviranost na mom licu, tako da nastavlja da se brani. „On nosi pantalone sa malim vezenim kitovima na njima, Fallon. I dva puta kada sam izašla sa vama jedino što on radi je da priča priče o njegovom odrastanju u Nantucketu. Ali niko u Nantucketu ne priča kao surfer, mogu da ti garantujem to.“ U pravu je. On priča o Nantucketu kao da bi svako treba da bude ljubomoran što je on odatle. Ali pored tog malog peckanja i njegovog pretencioznog izbora pantalona, on je jedan od retkih momaka koji može da mi skrene misli sa Bena na više od sat vremena. „Ako ga mrziš toliko koliko se čini, zašto onda insistiraš da ga pozovem da ide sa nama večeras?“ „Ne mrzim ga.“ Amber mi odgovara. „Jednostavno mi se ne sviđa. I radije bih da izađeš večeras nego da sediš pokunjena zato što je 9. novembar i ne provodiš ga sa Benom.“ „Nisam zato pokunjena.“ Lažem. „Možda nisi, ali najmanja stvar oko čega obe možemo da se složimo jeste činjenica da jesi pokunjena.“ Uzima moj telefon. „Šaljem poruku Teddyju se nađe sa nama u klubu.“ „To će biti neugodno za tebe i Glenna, s obzirom da ja neću biti tamo.“ „Pomijaro. Idi se sredi. Obuci nešto slatko.“

*** OvdeI sam... Ne kod kuće, sedeći na kauču gde Ona bih uvek želelapobedi. da sam. zašto ujeklubu. Theodore opet morao dapokunjena nosi pantalone sa kitovima? To samo čini Amber pobednicom i da je u pravu. „Theodore“, kaže Amber milujući prstom rub čaše njenog skoro praznog pića. „Da li imaš nadimak ili te svi zovu samo Theodore?“ „Samo Theodore.“, kaže. „Mom ocu se obraćaju sa Teddy, pa se često zabune oko nadimka ako ga obojica koristimo. Posebno kada smo u Nantucketu okruženi porodicom.“ „Fascinantno.“ Kaže ona, vraćajući pogled na mene. „Hoćeš da prošetaš do šanka sa mnom?“ Klimnem i pobegnem iz separea. Dok idemo prema šanku, Amber isprepliće svoje prste sa mojima i stisne ih. „Molim te mi reci da nisi imala seks sa njim.“ „Izašli smo samo četri puta“, kažem joj. „Nisam tako laka.“ „Imala si seks sa Benom na trećem sastanku.“, uzvrati mi. Mrzim što je spomenula Bena, ali pretpostavljam kada raspravljaš o svom seksualnom životu, jedini tip sa kojim si spavala će sigurno biti deo razgovora. „Poznavali ste se tri dana.“ Kaže. „Ne možeš da računaš cele godine kada ste bili u interakciji samo jednom godišnje.“ Stigle smo do šanka. „Da promenimo temu.“, kažem joj. „Šta želiš da popiješ?“ „Zavisi.“ Kaže. „Da li pijemo zato što želimo da pamtimo ovu noć zauvek? Ili zato što želimo da zaboravimo prošlost?“ „Definitivno zaboravimo.“ prema i poručii kucnemo četri čašice žestokog pića. Kada ih stavi„Amber ispred se nas,okrene dignemo prvušankeru čašicu žestine da nazdravimo. Kada ih stavi ispred nas, dignemo prvu čašicu žestine i kucnemo da nazdravimo. „Da uđemo u 10. novembar bez sećanja na 9-i.“, kaže ona. „U to ime.“ Ispijemo čašice i odmah ih ispratimo sa sledeće dve. Obično ne pijem mnogo, ali uradiću šta god je potrebno da ubrzam noć i zavšim s njom.

*** Posle pola sata žestina je definitivno odradila svoj posao. Osećam se dobro i

omamljeno i čak mi ne smeta što su Theodorove ruke malo slobodnije večeras. Amber i Glenn su napustili separe pre par minuta i otišli da igraju, a Theodore mi priča o... sranje. Nemam pojma o čemu priča. Mislim da ga uopšte nisam slušala. Glenn se uvuče nazad u separe nasuprot nas, a šta ja pokušavam da održim fokus na Theodorovom licu tako da misli da ga slušam blebeće o nekom izletu na pecanje, na koji je išao sa svojim rođakom tokom letnje kratkodnevnice. Kada je dođavola letnja kratkodnevnica uopšte? „Mogu li da ti pomognem?“ Kaže Theodore Glennu, što je čudno, pošto je to rekao neprijatnim tonom. Okrenem se prema Glennu. Samo... što to nije Glenn. Braon oči zure u mene i ja iznenada želim da ogurnem Theodoreove ruke sa mene i otpužem preko stola. Jebi se sudbino. Jebi se dođavola. Spori osmeh se razvuče preko Benovog lica dok vraća pažnju na Theodora. „Izvinjavam se što parovima vas prekidam,“ Ben na kaže, „aliradim idemza od stola doDastola postavljajući pitanja za zadatak kojem diplomski. li bi vam smetalo da i vama dvoma postavim nekoliko?“ Theodore se opusti kada shvati da Ben nije tu da označi svoju teritoriju. Ili barem on tako misli. „Da, naravno.“ Theodore kaže. Protegne se preko stola da se rukuje sa njim. „Ja sam Theodore, ovo je Fallon.“ Kaže on, pretstavljajući me jedinom momku koji je bio u meni. „Drago mi je da smo se upoznali Fallon.“ Kaže Ben, stežući moju ruku sa svoje obe. Brzo me pomazi palcem po mom zglobu, a dodir njegove kože na mojoj je veoma vreo. Kada mi pusti ruku pogledam u svoj zglob, sigurna da je ostavio trag. „Ja sam Ben.“ Podignem- i nadam se da bar tako izgleda- nezainteresovano, lenjo obrvu. Šta, za ime sveta, on radi ovde? Benov pogled klizi od mojih očiju do mojih usana, ali onda vrati svoju pažnju na Theodora. „Koliko dugo živiš u Los Anđelesu, Theodore?“ Toliko stvari sada treba obraditi u mom alkoholom zamućenom umu. Ben je ovde. Ovde. I on ispituje mog pratioca za informacije. „Većinu svog života. Već dvadeset godina, pretpostavljam.“ Bacim pogled na Theodora. „Mislila sam da si odrastao u Nantucketu.“ Pomeri se u sedištu i počne da se smeje, stiskajući moju ruku koja se nalazi na

stolu. „Rođen sam tamo. Nisam odrastao tamo. Preselili smo se ovde kada sam imao četri godine.“ Vrati svoju pažnju opet na Bena, i dođavola, Amber opet pobeđuje. „Pa,“ kaže Ben, pokazujući prstom na Theodora i mene: „Vas dvoje se zabavljate?“ Theodore stavi svoju ruku oko mene i povuče me uz njega. „Radimo na tome.“, kaže dok se smeška gledajući u mene. Ali onda opet pogleda Bena. „Ovo su veoma lična pitanja. Kakav rad ti to pišeš?“ Ben istegne svoj vrat rukom. „Istražujem mogućnost pronalaska srodnih duša.“ Theodore se glasno nasmeje. „Srodne duše? To je nivo diplomskog rada? Bože pomozi nam.“ Ben podigne obrvu. „Ne veruješ u srodne duše?“ Theodore obavije svoju ruku oko mene i nasloni se na sedište. „Hoćeš da kažeš da ti veruješ? Da li si ti upoznao svoju srodnu dušu?“, Theodore baci pogled po prostoriji, kao u šali. „Da li je ona sa tobom ovde večeras? Kako se zove? Pepeljuga?“ Moje oči polako pređu put do Benovih. Nisam još sigurna da želim da čujem njeno ime. Čvrsto me gleda, bacajući pogled na prste koje se kreću gore-dole po mojoj ruci. „Nije ovde sa mnom.“ Kaže Ben. „Zapravo, ispalila me je danas. Čekao sam više od četri sata, ali se nije pojavila.“ Njegove reči su kao ledenice. Prelepe i oštre kao nož. Progutam knedlu u grlu. On se zapravo pojavio? Čak i nakon što sam mu rekla prošle godine da neću doći? Njegove reči mi rade previše stvari sada i sve mi se čini pogrešno jer sedim pored momka od kojeg bih volela da prestane da me dodiruje. „Koja je devojka vredna čekanja četri sata?“, Theodore pita podrugljivo. Ben se zavali u sedištu, ali ja posmatram svaki njegov pokret. „Samo ova.“, kaže tiho, nikome posebno upućeno. Ili su možda njegove reči bile namenjene isključivo meni.

nisam govorila o Amber. Ili možda Amber, moguseda se setim sada kadaGovoreći je Ben tu i moj mozak ne funkcioniše kako otreba. Ali ne Amber vratila. Moje oči se rašire kada je pogledam. Gleda između mene i njega, kao da je jedno od nas opsena. Totalno je razumem zato što osećam isto. Mada, možda je samo do alkohola. Odmahnem glavom i razgoračim oči da joj dam do znanja da ne pokaže da zna Bena. Srećom razumela je moje neme instrukcije. Glenn ide iza nje i pokušavam da uradim isto i sa njim, ali čim priđe našem separeu nasmeje se i vikne: „Bene!“ Provuče se do njega i zabaci ruku oko njega kao da je upravo pronašao svog najboljeg prijatelja. Da, Glenn je pijan. „Poznaješ ovog lika?“ pita Theodore pokazujući na Bena. na mene i tad vidi izraz na mom stvar je da nije Glenn toliko počne pijan da da pokazuje ga protumači. „Ammmm...“, zamuca. „Mi...licu. ovaj.Dobra Upoznali smo se ranije. U wc-u.“

Theodore se zagrcne svojim pićem. „Upoznali ste se u wc-u?“ Ugrabim priliku da se izvučem iz separea, u očajničkoj potrebi za pauzom. Ovo je jednostavno previše. „Želiš li da idem sa tobom?“, upita me Amber hvatajući me za lakat. Odmahnem glavom. Mislim da obe znamo da se nadam da će me Ben pratiti tako da može da objasni šta on kog đavola traži ovde. Hodam brzo do wc-a, pomalo osramoćena činjenicom koliko sam brzo pobegla. Smešno je kako odrasla osoba može da zaboravi kako da normalno funkcioniše u prisustvu nekog drugog. Ali osećam da sam iznutra vrela, da ta vrelina počinje da mi sagoreva kosti. Obrazi su mi vreli. Vrat mi je vreo. Sve je vrelo. Moram da poprskam malo vode po svom licu. Ušla sam u wc i iako ne moram da piškim to svejedno uradim. Nosim suknju koju me je Amber naterala da obučem i tako je jednostavno koristiti wc kada si u suknji da je glupo ne iskoristiti situaciju. Pored toga, prilično sam sigurna da ću uhvatiti taksi da idem kući odmah nakon što udarim Bena u lice, tako da bih mogla i da iskoristim toalet kada sam već tu. Zašto opravdavam činjenicu da piškim? Možda zato što u stvari znam da sve što radim je da odugovlačim. Nisam sigurna da još želim da izađem iz wc-a. Dok perem ruke primećujem koliko se jako tresu. Udahnem par umirujućih udaha dok zurim u svoj odraz u ogledalu. Gledanje sada u ogledalo je mnogo drugačije nego pre nego što sam upoznala Bena. Nisam više opsednuta svojim manama kao što sam bila. Povremene nesigurnosti su i dalje tu, ali zahvaljujući Benu, naučila sam da prihvatim sebe kakvu jesam i da budem zahvalana što sam živa. Deo mene mrzi što on ima deo zasluge u mom samopouzdanju, zato što želim da ga mrzim. Moj život bi mnogo jednostavniji kada bih mogla da ga mrzim, ali tipa je teško mrzeti kada je imao tako pozitivan uticaj na moj život. Onaj negativan uticaj koji je imao na zato moj život u proteklih godinu je taj koji me tera da budem zahvalna Amber što me je naterela da sedana potrudim oko svog izgleda večeras. Obukla sam uzani ljubičasti top koji ističe zelenilo mojih očiju, a moja kosa je izrasla par centimetra od prošle godine. Barem Ben vidi ovu verziju mene, a ne onu snuždenu verziju od pre dva sata. Ne želim da mu se osvetim, ali bi bilo lepo da kada bi me gledao kao nešto što je propustio. Osećala bih se kao da je pomalo zadovoljena pravda kada bih znala da se zaljubio u drugu, ali da oseća barem trunku kajanja. Toliko pitanja prođe kroz moju glavu dok sam završavala nad lavabom. Zašto nije ovde sa Jordyn? Da li su raskinuli? Zašto je on uopšte ovde? Kako je znao da ću ja biti ovde? Ili se samo slučajno pojavio? I šta je očekivao kada se pojavio danas u restoranu, nadajući se da ću ja biti tamo? Mojizodraz otkriva nikakve odgovore, da krenem izlazu wc-a, ne znajući da je on verovatno tamotako negde. Čeka. u hrabri hod prema Čim sam otvorila vrata wc-a, šaka me zgrabi za ruku i povuče me daleko niz

hodnik dalje od gužve. Ne treba čak ni da ga pogledam da bih znala da je to on. Moje celo telo oseća to poznato zujanje elektriciteta koji se kreće između nas svaki put kada smo zajedno. Moja leđa su uza zid, ruke pored moje glave, njegov pogled uprt u moj. „Koliko je ozbiljno sa onim tamo Kitovim Pantalonama?“ Proklet bio ako me odmah ne natera na smeh. Zastenjem. „Mrzim te pantalone.“ Iskrivljeni, samozadovoljni osmeh mu se raširi licem, ali kako se pojavio tako i nestane, zamenjen blagim tragom razočarenja. „Zašto se nisi pojavila danas?“ pita me. Ne mogu više da razlikujem ritam moga srca od basa muzike. U savršenoj su sihronizaciji, jedan nije glasniji od drugog, zahvaljajući Benovoj blizini. „Rekla sam ti prošle godine da se neću pojaviti danas.“ Bacim pogled niz hodnik, prema klubu. Mračno je ovde, daleko od toaleta, daleko od ljudi. Nekako, u zgradi punoj toplih tela, imamo potpunu privatnost. „Kako si znao da ću biti ovde večeras?“ odmahne glavom: „Odgovor to likom?“ pitanje nije ni približno značajan kao Prezrivo odgovor na moje. Koliko je ozbiljno sa na ovim Njegov glas je tih, njegovo lice blizu mom. Mogu da osetim toplotu kako zrači sa njegove kože. Teško je skoncentrisati se u ovakvim ometajućim uslovima. „Zaboravila sam koje si mi pitanje postavio.“ Zanjišem se malo, ali me njegovi prsti rašireni na mom kuku umire. Iskosi pogled.“Jesi li pijana?“ „Pripita. Velika razlika. Kako je Jordyn?“ Ne znam zašto sam pakosno izgovorila njeno ime. Ne gajim nikakvu mržnju prema njoj. Okej, možda malo. Ali ne puno, zato što je Oliver tako slatko dete i teško je biti ljut na nekog ko ima tako slatko dete. Ben uzdahne i skrene pogled u stranu na trenutak. „Jordyn je dobro. Oni su dobro.“ Drago mi je. Drago mi je zbog njih. Drago mi je zbog Olivera i njega i njihove neodoljive, jebene, male porodice. „To je lepo Bene. Moram da se vratim na svoj sastanak.“ Pokušam da ga odgurnem, ali on se nasloni još bliže i priklješti me uza zid. Njegovo čelo se nasloni na bočnu stranu moje glave. Ispusti uzdah, a osećaj daha sa njegovih usana kako juri kroz moju kosu me tera da snažno zatvorim oči. „Nemoj da si takva.“, šapuće mi u uvo. „Prošao sam kroz pakao danas pokušavajući da te nađem.“ Zgrčim se zbog načina na koji njegove reči uvrću moj stomak u čvorove. Zavuče ruke oko mene i povuče me ka sebi. Osećam kao da je jači. Više definisan. Još više kao muškarac ove godine. Ja sam ukočena uz njega dok mu postavljam sledeće pitanje: „Da li si još uvek sa njom?“

Izgleda klonulo dok odgovara: „Poznaješ me bolje od toga Fallon. Da imam devojku sigurno ne bih stajao ovde pokušavajući da te ubedim da pođeš kući sa mnom.“ Posmatra moje lice tražeći reakciju, studirajući svaku moju crtu sa žudnjom u očima. Pokušavam da ne primetim, ali je naslonjen uz mene, moja butina je između njegovih nogu. Očigledno je po uzavreloj čvrstini pritisnutoj uz moju butinu da je pogled u njegovim očima istinit. Osećajući ga opet ovako, njegova usta opasno blizu mojima, podseća me na noć koju sam provela sa njim. Jedina noć kada sam dozvolila da me muškarac potpuno obuzme, srce, telo i dušu i pomisao na to šta je uspeo da mi uradi te noći skoro me natera da zacvilim. Ali ja sam jača od mojih hormona. Moram da budem. Ne mogu da dozvolim sebi još jedno slamanje srca kao ovo od kojeg se još oporavljam. Rane su još tako sveže, kao da ih opet otvara svojim golim rukama. „Pođi kući sa mnom.“, šapuće mi. Ne. Ne, ne, ne, Fallon. Odmahnem glavom sa ogromnim naporom da bih se uverila da neću zapravo klimnuti. „Ne, Bene. Ne. Prethodna godina je bila najteža godina u mom životu. Ne možeš očekivati od mene da se jednostavno vratim u korak sa tobom samo zato što si se pojavio ovde večeras.“ Pozadinom prstiju pređe preko moga obraza. „Ne očekujem to od tebe Fallon. Ali se molim za to. Svake noći, na kolenima, bilo kojem Bogu koji će poslušati.“ Osećam kao da njegove reči probijaju zidove oko mojih grudi i kako je sav vazduh napustio moja pluća. Zatvorim oči kada njegov dah okrzene moju vilicu. Koristi prednost privatnosti i moje slabosti i hoću da ga udarim zbog toga, ali prvo samo moram da vidim da li je istog ukusa kao ranije. Da li se njegov jezik kreće na isti način. Da li me i dalje dodiruje kao da je to privilegija. Pridržava me zid iza mojih leđa i Ben ispred mene, ali ipak kada njegova ruka padne butinu i njegovi na prsti da zadižu moju osećam se kaonadamoju ću da se srušim tlo.polako Tolikopočnu je toga između nassuknju, što treba da raspravimo, ali iz nekog razloga, moje telo želi da moja usta ostanu zatvorena da bi njegova ruka nastavila da se kreće. Tako mi je nedostajao njegov dodir, iako sam se trudila da izlazim i zaboravim Bena, nisam sigurna da bih ikad našla ovakvu fizičku konekciju sa nekom drugom osobom. Niko me ne čini toliko poželjnom kao što to Ben radi. Nedostajalo mi je to. Način na koji me gleda, način na koji me dodiruje, način na koji tera da osećam kao da su moji ožiljci više vrlina nego mana. Teško je reći ne ovom osećaju, bez obzira koliko sam bila povređena prošle godine. „Bene“, šapućem, sa ne toliko protesta kako bi trebalo da zvuči kada izgovorim njegovo ime. Zavuče glavu u moj vrat i udahne me, a ja zaboravim na sve zbog čega sam onda htela zavuče da protestvujem. Moja glava se prsti nasloni nazadkraj na zid, ono a njegova se ruka iza moje butine. Njegovi okrznu mojih gaćica i kada ih osetim ispod šava, moje se celo telo strese. Naterana sam

da naslonim glavu na njegovo rame i zgrabim pozadinu njegove majice samo da bi se održala uspravno. Sve što je uradio je bilo to da je dodirnuo moju guzu, a ja se osećam kao da nemam snage da stojim uspravno. Treba da me je sram. Povuče se unazad, samo malo, da može baciti pogled preko svog ramena. Ne znam ili ka štavratima. traži, aliPritisne kada vidi da nema iza nas onne posegne prema desnoj koga strani, kvaku, a onanikog se okrene. Ben gubi nijednu sekundu. Zgrabi me za struk i ugura me kroz vrata u mračnu sobu, a onda zatvori vrata iza nas koja priguše zvuk muzike. Sada mogu čuti sebe koliko glasno dišem. U stvari dahćem. Ali i on. Mogu ga čuti tačno ispred sebe, ali ga ne vidim. Čujem ga kako opipava prostoriju. Mrkli je mrak i odsutnost zida iza mene i njega ispred me čini praznom. Ali onda se njegove ruke nađu nazad na mom struku. „Magacin.“, kaže mi i gura me dok moja leđa nisu oslonjena na vrata. „Savršeno.“ A onda osetim njegov dah na svojim usnama, a zatim i njegove usne koje polako pređu preko mojih. Čim ga osetim, nalet elektriciteta koji ide iz njegovih usta u svaki nerv u mom telu, krenem da ga odgurujem u prsa. „Prestani.“, kažem mu glasnije nego što sam govorila cele noći, zahvaljujući odsustvu muzike. Njegova ruka se nalazi na istom mestu gde je bila i ranije...dodiruje ivicu mojih gaćica...terajući me da zatvorim oči, kao da bi to ovde činilo neku drastičnu razliku. „Pokušavam.“, šapuće mi dok slobodnom rukom, koja nije ispod moje suknje, prolazi kroz pramenove moje kose. Stisne me za potiljak. „Reci mi ponovo.“ Ja otvorim usta kako bih mu ponovila, ali se susretnem sa vrelinom i jezikom i usnama koje znaju kako da naprave da sve zajedno funkcioniše. Umesto da mu kažem prestani, jedina stvar koju on dobije je stenjanje i ruka u njegovoj kosi koja vuče, gura, neodlučna je. Pritiska me, njegova noga je između mojih. Ljubi me toliko snažno da je moj um se omađijan na nalazi koji se na njegov jezik strani može kretati, pre nego što shvatim da njegova načinima ruka sada prednjoj moje butine. I znam da bih trebala da ga zaustavim. Trebalo bih da ga odguram i nateram na objašnjenje, ali osećaj pod njegovom rukom je toliko dobar da bih to sada uradila. Moje noge se ukoče i ja zgrabim rukav njegove majice sa jednom rukom, dok mu vučem kosu sa drugom, odvlačeći ga od svojih usta da bih mogla disati. Udahnem jednom duboko pre nego što se njegove usne vrate na moje, još gladnije nego pre. I njegova ruka. O, Bože, njegovi prsti polako prelaze prednji deo mojih gaćica. Opet zastenjem. Dva puta. Napravi dovoljno prostora između naših usana da bi me mogao čuti kako uzdišem dok on ubacuje prste u prednji deo mojih gaćica. Moja kolena zaklecaju. Nisam sigurna da sam znala da je moje telo sposobno da oseća ovakve stvari. Mislim da sam se upravo još malkice zaljubila u svoje telo. „Isuse, Fallon“, Ben kaže trljajući me, dišući teško naspram mojih usta. „Tako si vlažna.“ Koliko god bilo slasno to čuti ne mogu da odolim da se ne nasmejem glasno.

Kada to uradim, brzo se lupim rukom po ustima, ali je već prekasno. Čuo je moj smeh u sred najboljeg, zadivljujućeg akta zavođenja u kom sam učestvovala. Nasloni svoje čelo na bočnu stranu mog lica i čujem ga kako se tiho smeje. Njegova usta su tik uz moje uvo i kunem se da mogu čuti osmeh u njegovom glasu kada kaže: „Bože, koliko si mi prokleto nedostajala.“ Ta jedna rečenica me pogađa više nego išta što je rekao cele noći i ne znam da li je to zato što sam se osetila kao stara Fallon i Ben na trenutak ili zato što je sklonio svoju ruku i omotao je oko mene, stiskajući me u jedan od njegovih zagrljaja koji slamaju srce. Njegovo čelo je naslonjeno na moje i ja čak poželim da je nastavio sa fizičkim stvarima, jer je to mnogo lakse od emocionalnih. Koliko god bio dobar osećaj biti opet u njegovom naručju, bojim se da ću zajebati stvar. Ne znam šta da radim. Ne znam da li bi trebala da mu dopustim da se tako lako vrati u moj život, jer onaj deo o tome da budemo zajedno bi trebao biti gotovo isto težak kao deo o rastajanju, a ovo izgleda tako lako za njega. Potrebno mi je vreme, mislim. Ne znam. Mislim da trenutno nisam sposobna za donošenje takve odluke. „Fallon.“, kaže tihim glasom. „Da.“, izdahnem. „Pođi sa mnom kući. Želim da pričam sa tobom, ali ne želim to da radim ovde.“ Vraćamo se opet ovome. Pitam se da li je ovoliko uporan zato što je preostalo još samo nekoliko sati 9. novembra i želi da ga što više iskoristi ili me takođe želi i svim drugim danima. Pipam iza sebe tražeći kvaku. Kada je pronađem, gurnem Benove grudi i otvorim vrata. Kada izađem napolje njegova ruka je na mom desnom laktu, a neko drugi me zgrabi za levi. Ja iznenada izdahnem kada mi se oči susretnu sa Amberinim. „Tražila sam te.“, kaže ona. „Šta radiš u...“ Njeno pitanje se pauzira kada vidi Bena kako izlazi iza mene. I onda: „Izvinjavam se što prekidam ovo ponovno ujedinjenje, ali Teddy je zabrinut za tebe.“ Gleda u mene kao da je razočarana mojom odlukom da se ljubim u mračnoj prostoriji sa Benom dok je moj pratioc u istoj zgradi. I o moj Bože, sada kada malo bolje razmislim o tome, to je baš usrana stvar da se uradi. „Sranje!“, kažem. „Moram se vratiti nazad za sto.“ Ben napravi facu kao da je to poslednje što je očekivao da ću reći. „Dobar izbor.“, kaže Amber, posmatrajući Bena. Može me pronaći kasnije. Moram da se vratim nazad za sto pre nego što Theodore shvati koliko sam patetična. Pratim Amber nazad u separe i srećom toliko je glasno da ne čujem ništa što ona govori. Doduše, mogu reći da mi čita bukvicu. Tek što se uvučemo u separe, a Ben već privlači stolicu i postavi je na krajTheodore stola. Sedne i prekrsti ruke. zavuče ruku oko mojih ramena i nagne se: „Jesi dobro?“ Nateram se na kratak osmeh i klimnem, ali mu ne pokažem ništa više s obzirom

da Ben izgleda kao da će dopuziti preko stola i iščupati Theodorovu ruku dalje od mog tela. Namestim se tako da Theodore shvati kako mu ne uzvraćam prisnost. Nagnem se napred, dalje od njegove ruke, kao da imam nešto da kažem Amber. Samo što otvorim usta, Benova ruka počne da mi miluje koleno ispod stola. Moj pogled se preusmeri prema Benu i on me pogleda kao nevinašce. Srećom, Glenn odvuče pažnju Theodoru tako da ne primeti kada mi celo telo postane napeto. Ben počne pomerati svoje prste uz moju butinu, pa posegnem ispod stola i odgunem mu ruku. On se nasmeje i nasloni u svoju stolicu. „Pa“, kaže Amber usmeravajući svoju pažnju na Bena. „S obzirom da smo te upoznali pre petnaest minuta i ne znamo apsolutno ništa o tebi, obzirom da nikada nismo bili u tvom društvu pre, zato što smo svi kompletni stranci, zašto nam ne kažeš malo o sebi? Čime se baviš? Theodore kaže da si pisac? Jel' pišeš nešto interesantno? Neku ljubavnu priču, možda? Kako to napreduje?“ Šutnem Amber ispod stola. Da li je mogla biti više očigledna? Ben sei Glenn smeje izure sadau Bena kada čekajući je Ambernaispljunula najrazličitija pitanja na svetu, Theodore njegov odgovor. „Pa“, kaže Ben dok se ispravlja u stolici. „Pravo govoreći, jesam. Ja jesam pisac. Iako sam imao najgori slučaj blokade u pisanju ove godine. Veoma užasnu. Nisam napisao nijednu reč u 365 dana. Ali za divno čudo, mislim da sam doživeo prosvetljenje pre par minuta.“ „Ma zamisli ti to.“, kaže Amber i prevrće očima. Nagnem se napred odlučujući da se pridružim ovom kriptičnom razgovoru. „Znaš, Bene. Blokada u pisanju može biti zeznuta stvar. Samo zato što si pre par minuta doživeo prosvetljenje to ne znači da je ono trajno.“ Pretvara se kao da na momenat razmišlja o mom komentaru, ali onda odmahne glavom. „Ne. Ne, ja znam prepoznati prosvetljenje kada ga doživim. I siguran sam da ono što sam doživeo pre par minuta je bilo jedno od najneverovatnijih prosvetljenja poznatih čoveku.“ Podignem obrvu. „Tanka je linija između samopouzdanja i kurčenja.“ Ben oponaša moju reakciju dok se njegova ruka vraća na moju nogu ispod stola, uzrokujući da se ukrutim. „Pa dobro onda, zajahaću tu tanku liniju kao da je butina jedne dugonoge brinete.“ O, moj dragi Bože - te reči. Glenn se smeje, ali Theodore se nagne napred da preusmeri Benovu pažnju na sebe. „Imam ujaka u Nantucketu kojem je knjiga bila objavljena. To baš nije lako za uraditi--“ „Theodore,“ prekida ga Ben, „činiš se kao...fin tip.“ „Hvala.“ Kaže Theodore smeškajući se.

„Pusti me da završim,“ kaže mu Ben dok drži prst uvis kao upozorenje. „Zato što ćeš me upravo zamrzeti. Slagao sam. Ne pišem nikakav rad.“ Pokazuje na Glenna. „Ovaj tip mi je ranije danas rekao gde da se pojavim večeras kako bih pronašao devojku sa kojom bih trebao da provedem ostatak svog života. I jako mi je žao, ali zadesilo se da je ta devojka tvoja pratilja. I ja sam zaljubljen u nju. Ono kao, stvarno zaljubljen u nju. Obogaljujuća, onesposobljavajuća, paralizujuća ljubav. Tako da te molim da primiš moje iskreno izvinjenje, jer ona ide sa mnom kući večeras. Nadam se. Molim se.“ Ben mi uputi nežan pogled. „Molim te? U suprotnom, ovaj govor će napraviti od mene kompletnu budalu, a to neće izgledati dobro kada budemo pričali našim unucima o tome.“ Ispruži mi ruku kako bih je uzela, ali ja sam zaleđena u mestu kao i jadni Theodore. Glenn poklopi svoja usta pokušavajući da sakrije svoj pijani smeh. Amber je bar jednom ostala bez teksta. „Šta kog đavola?“, kaže Theodore. Pre nego što uspem da mu se sklonim sa puta, Theodore posegne preko mene i uhvati Bena za okovratnik majice, povlačeći ga blize da bi ga mogao udaviti ili udariti ili...Nisam sigurna šta pokušava, ali se sagnem i ispuzim iz separea tako dasaviše nisam toga. Kada se okrenem, Theodore je na kolenima u separeu rukom okou središtu Benove glave na stolu. Ben vuče Theodorovu ruku pokušavajući da je odvuče dalje od njegovog vrata. Njegove oči su širom otvorene i gleda pravo u mene. „Ti jebeni kretenu!“, viče Theodore. Ben pusti Theodorovu ruku i savija svoj prst u mom smeru, čekajući da priđem bliže. Učinim jedam oklevajući korak napred, nesigurna u to kako da ga izbavim iz ovog nereda. Kada sam na par koraka od njega, Ben se muči da progovori. „Fallon,“, kaže mi i dalje pokušavajući da se iskobelja ispod ruke koja je na njegovom vratu. „hoćeš li...hoćeš li ići sa mnom kući ili ne?“ O, moj Bože. On ne posustaje. I on biva udaljen od Theodorovog davljenja od strane dva izbacivača koji su intervenisali. Ali sada su obojica isterana napolje, a Amber, Glenn i ja ih pratimo. Pre nego što dođemo do vrata, Amber udari Glenna u rame. „Rekao si Benu da izlazimo večeras?“, sikće ona. Glenn protrlja svoju ruku. „Pojavio se danas kod nas u stanu tražeći Fallon.“ Amber se podsmehne. „Pa si mu samo rekao gde će ona biti? Zašto si to uradio?“ „On je duhovit.“, kaže Glenn kao da je to dovoljna odbrana. Amber baci pogled pun izvinjenja ka meni preko ramena. Ne kažem joj da nema zbog čega da se oseća loše. Dosad mi je na neki način drago što je Glenn rekao Benu gde ću biti večeras. Čini da se osećam dobro što me je čekao u restoranu četiri sata i da me je posle toga otišao tražiti u starom stanu, u nadi da Amber i Glenn još uvek žive tamo. To je pomalo laskavo, iako to ne nadoknađuje sve ono kroz šta sam prošla zbog njega. Čim izađemo napolje, odmah priđem Theodoru koji užurbano šeta po pločniku sa pobesnelim pogledom u očima. Stane kada vidi da stojim ispred njega i uperi

prstom u Benovom smeru. „Je li to istina?“, kaže on.“Jeste li vas dvoje kao...jebiga, ne znam. Šta ste? Da li se zabavljate? Bivši ste? Da li se ja uopšte uklapam u sliku ili traćim svoje prokleto vreme?“ Odmahujem glavom, jer sam bez teksta. Ne znam kako da odgovorim na to, jer iskreno tako ne da znam na čemu sam Benom. Ali znam na čemu sam sa Theodorom, pretpostavljam da ćusakrenuti od toga. „Izvini.“, kažem. „Kunem se da pre večeras, nismo razgovarali već godinu dana. Ne želim da misliš kako sam se viđala sa obojicom istovremeno, ali...žao mi je. Možda mi je samo potrebno vremena da sve skontam.“ Theodore nakrivi glavu kao da je šokiran onim što je upravo čuo. „Da skontaš?“ Odmahuje glavom. „Ja nemam vremena za ovakva sranja.“ Počne da korača u suprotnom smeru, ali ga još uvek mogu čuti kada promrmlja: „Nisi čak ni toliko lepa.“ Još uvek obrađujem uvredu, kada Ben projuri u sprintu pored mene. Pre nego što se moje oči uspeju naviknuti, njegova pesnica leti. Vidim kako Glenn žuri da interveniše, ali...čekaj. Ne. Glenn takođe udara Theodora. Srećom, izbacivači nisu ni uspeli da se vrate unutra i sva trojica su razdvojeni pre nego što je neko ozbiljno povređen. Theodore se muči da se oslobodi od jednog izbacivača i celo vreme viče svakakve odvratne stvari upućene Benu. U međuvremenu, Amber stoji pored mene držeći se za parking merač, da održi ravnotežu dok skida jednu od svojih štikli. „Želim da svi napustite ovo mesto odmah pre nego što pozovemo policiju!“, kaže jedan od izbacivača. „Sačekaj,“ kaže Amber, džeći prst uvis dok skida svoju cipelu. „Nisam završila.“ Uzme cipelu u ruku i ljutito gleda u Theodora, a onda se nagne unazad i baci je preko pločnika udarajući ga tačno između nogu. „Mrzim tvoje glupave pantalone, seronjo!“, viče ona. „Fallon zaslužuje boljeg od tebe, i takođe NANTUCKET!“ Vau. Napred Amber. Izbacivač koji drži Theodora ga pita gde se parkirao. Isprati ga u tom pravcu dok Amber vraća svoju cipelu. Ben i Glenn nisu pušteni od strane izbacivača dok se treći ne vrati bez Theodora. „Vas četvoro. Idite. Odmah.“ Čim izbacivač pusti Benovu ruku on krene da trči pravo prema meni, uzimajući mi lice među dlanove tražeći da vidi da li sam povređena. Ili možda proverava moje emocije, ne znam. U svakom slučaju izgleda zabrinut. „Jesi li dobro?“ Mogu reći prema njegovom umiljatom glasu da je zabrinut za to da li mi je Theodore povredio osećanja. „Dobro sam Bene. Uvrede toga tipa za moj izgled ne opterećuju me puno s obzirom da on svesno nosi one pantalone.“ Mogu videti olakšanje u Benovom osmehu dok me ljubi u čelo. „Jesi li došao autom?“, Glenn postavlja pitanje usmeravajući ga Benu. „Jesam.

Odvešću vas dvoje kući.“ „Vas troje“, kažem Benu, insinuirajući mu da samo zato što je stao u moju odbranu ne znači da ću automatski poći kući s njim. „Mene ćeš odvesti do mog stana.“ Amber prostenje i očeše se o moje rame u prolazu. „Oprosti mu već jednom.“, kaže ona. „Glenn je napokon pronašao jedinku muške vrste koja mu se u stvari sviđa i ako ne oprostiš Benu, Glennu ćeš slomiti srce.“ Ben i Glen obojica zure u tišini u mene. Glenn ima one moleće oči šteneta, a Benova donja usna je izbačena. Ne mogu više. Slegnem ramenima u porazu. „Pa, dobro onda. Pretpostavljam da ako se Glennu sviđaš, onda je to - to. Moram ići kući sa tobom.“ Ben čak i ne prekine kontakt očima sa mnom kada ispruži ruku prema Glennu, sa skupljenom šakom. Glenn ga bubne svojom šakom i obojica spuste ruke bez ijedne reči. Kada prođem pored Bena i zaputim se prema parkingu, iskosim pogled prema njemu i uperim prst. „Imaš mnoga toga da objasniš. Mnogo. I još puno da puziš.“ „Veoma sam sposoban da uradim obe te stvari.“, kaže Ben i prati me. „I moraš mi napraviti doručak.“, dodam. „Volim reš pečenu slaninu i blago pečeno jaje.“ „Razumeo.“, kaže Ben. „Da objasnim svoje postupke, puzim, onda budemo malo goli, jaja, pa pečenje.“ Stavi svoju ruku oko moga ramena i uputi me prema autu. Otvori suvozačeva vrata za mene, ali pre nego što uđe u auto, obuhvati mi dlanovima lice i pritisne svoje usne na moje. Kada se povuče unazad, šokirana sam količinom emocija u njegovom izrazu nakon one zajebancije od pre petnaest minuta. „Nećeš zažaliti zbog ovoga, Fallon. Obećavam.“ Nadam se. Poljubi me u lice obraz sačekasada ja uđem u auto. zgrabe rukekaže iza mene i Glennovo se ipojavi zadnjeg sedišta poredRamena mog. „I mi ja obećavam.“, mi i glasno me cmokne u obraz. Kad krenemo sa parkinga, okrenem se da gledam kroz prozor jer ne želim da njih troje vide suze u mojim očima. Zato što čuti Theodora kako me vređa nije samo povredilo moja osećanja, to je bio jedan od najponižavajućih trenutaka u mom životu. Ali saznanje da su me ovo troje branili bez sekunde razmišljanja, čini to uvredom vrednom izgovaranja.

BEN U autu je kroz tišinaprozor bar dobrih i po, što ostavimo Glenna i Amber. Ona gleda tokomkilometar cele vožnje, a janakon bih želeo da me pogleda. Znam da ju je ono što sam joj uradio prošle godine povredilo više nego što mogu zamisliti i nadam se da shvata kako ću sve to popraviti. Ako je potreban i čitav život da to uradim, popraviću to. Posegnem preko i uhvatim je za ruku. „Moram da se izvinim.“, kažem joj. „Nisam trebao reći one stvari—“ Ona odmahuje glavom, nemo me prekidajući. „Nemoj ih povući nazad. Mislim da je to bilo za svaku pohvalu što si bio iskren sa Theodorom. Većina muškaraca bi bile kukavice da kažu bilo šta i samo bi ukrali devojku iza prijateljevih leđa.“ Ona nema pojma zbog čega mi je uopšte žao. „Nisam se izvinjavao zbog toga. Izvinjavam se zato što nikada nisam trebao reći da te volim tako na sav glas, kada reči nisu bile upućene direktno tebi. Ti zaslužuješ više od izjave ‘volim te’ iz druge ruke.“ Posmatra me u tišini, a zatim odmah pogleda opet kroz prozor. Vraćam pogled na put ispred, a onda opet bacim pogled na nju. Mogu videti kako joj se obraz podiže u osmeh dok mi stiska ruku. „Možda ako objašnjavanje i puzanje prođu dobro večeras, možeš pružiti izjavi ‘volim te’ drugu šansu, pre nego što mi napraviš doručak sutra ujutru.“ Smejem se zato što znam da će puzanje i doručak biti laki k’o od šale. Strepim od objašnjenja. Preostalo nam je bar još 15 minuta vožnje, tako da odlučim da bi mogao i da počnem. „Iselio sam se odmah posle Božića prošle godine. Ian i ja smo prepustili kuću Jordyn i Oliveru.“ Mogu osetiti koliko joj se ruka steže u mojoj na sam pomen Jordynog Mrzim do to. kraja Mrzimnaših zato što sam Jer ja razlog i zato će joj to biti negdeimena. u podsvesti života. htela tome ona to i ne,štoJordyn je Oliverova mama, a Oliver mi je kao sin. Oni će uvek biti u mom životu bez obzira na sve. „Da li bi mi verovala kada bih ti rekao da su stvari između nas super? Sa mnom i Jordyn?“ Pogleda me sa strane. „Super u kom smislu?“ Izvučem ruku iz njene i stisnem volan, da bih sa drugom rukom mogao da popustim napetost iz moje vilice. „Želim da me prvo saslušaš pre nego što počenš pričati, okej? Zato što ću sigurno reći neke stvari koje ne želiš čuti, ali mi je potrebno da ih čuješ.“ Polako klimne, a ja udahnem duboko vazduh radi ohrabrenja. „Pre dve godine…kada sam vodio ljubav sa tobom…sve sam ti predao. Srce i dušu. Ali onda one noći kada si donela odluku da ćeš provesti čitavu godinu, a da me nijednom ne vidiš, nisam mogao da razumem šta se dogodilo.

Nisam razumeo kako sam se ja mogao tako osećati, kada ti nisi osetila ništa. I to je jebeno bolelo Fallon. Ti si otišla i ja sam bio besan i ne mogu ti ni opisati koliko mi je bilo teško narednih par meseci. Nisam samo žalio zbog Kylove smrti, žalio sam i gubitak tebe.“ pravo ispred sebe ne želim da vidim kakosam moje reči sreću utiču na nju.Gledam „Kada se Oliver rodio, to zato je bioštoprvi momenat zbog kog osetio još od kada si se ti pojavila nenajavljena na mojim kućnim vratima. I to je bio prvi put da se Jordyn nasmejala nakon Kylove smrti. Tako da smo narednih par meseci proveli zajedno sa Oliverom. Zato što je on bio jedina svetla tačka u našim životima. Kada dvoje ljudi toliko vole nekoga to stvara neku neobjašnjivu vezu. Tokom narednih nekoliko meseci, ona i Oliver su postali nešto što je popunilo ogromnu prazninu u mom srcu koju ste ostavili ti i Kyle. I pretpostavljam da sam ja na neki način popunio prazninu u njenom srcu koja je ostala nakon Kylea. Kada su stvari napredovale među nama, mislim da nijedno od nas nije ni pomislilo na to pre nego što se desilo. Ali se jeste desilo i nikog nije bilo tamo da mi kaže da bih jednog dana to mogao zažaliti. Mislim, postojao je sledećeg čak i deonovembra. mene kojiZato je verovao ćeš bitidasrećna zbog mene kada se nađemo što sam da pomislio je to nešto što si ti možda želela, da nastavim dalje i prestanem da se držim za ono što si ti videla kao fikcionalizaciju veze kada smo imali osamnaest godina. Ali onda kada sam se pojavio tog dana poslednja stvar koju sam očekivao je bila da ću te videti toliko povređenu. I iste sekunde kada si shvatila da se viđam sa Jordyn, mogao sam videti u tvojim očima koliko me voliš i to je bio jedan od najgorih momenata u mom životu Fallon. Jedan od najgorih jebenih trenutaka u mom životu i još uvek mogu svaki put kada udahnem vazduh da osetim rane koje su tvoje suze ostavile u mojim grudima.“ Zgrabim volan rukama i izdahnem ravnomerno. „Čim je Jordyn te noći stigla kući mogla je videti na mom licu koliko me srce boli. I znala je da ona nije žena koja zaslužna to. I sigurno na mojedva iznenađenje, uopšte bila toliko zbog toga.jePričali smo za o tome sata. O tome štanije osećam premauzbuđena tebi i onome šta je ona osećala prema Kyleu i kako smo znali da povređujemo sami sebe održavajući vezu koja nikad ne bi bila ravna onim vezama koje smo u prošlosti imali sa drugim ljudima. Tako da smo je završili. Tog dana. Izneo sam svoje stvari iz njene sobe i vratio u moju, dok nisam našao novo mesto gde bih živeo.“ Usudim se da bacim pogled u njenom smeru, a ona još uvek gleda kroz prozor. Mogu videti kako briše suzu iz oka i nadam se kako je nisam razljutio. „Uopšte te ne krivim Fallon nizašta. Okej? Spomenuo sam jedino tu godinu kada si otišla zato što si jedino ti bila ta koja je uvek imala moje srce. I nikada ne bih dopustio da ga neko drugi posudi da sam znao da postoji i najmanja šansa da bi ga ikada htela nazad.“ Mogu da videti kako jojPogleda se ramena tresu i mrzim što se sam je rasplakao. Mrzim Ne želim je tužna. me sa očima iz kojih presipaju suze. „Šta je to. sa Oliverom?“, pita me. „Ne možeš više živeti sa njim?“ Obriše još jednu suzu.

„Osećam se užasno Bene. Osećam se kao da sam te preotela tom malom dečaku.“ Pokrije lice rukama i počne da jeca, a ja to ne mogu više trpeti ni sekund duže. Zaustavim auto sa strane puta i upalim sva četiri žmigavca. Otkopčam njen sigurnosni pojas i posegnem preko sedišta da je privučem sebi. „Dušo, ne.“, šapućem. te skoro ne plači zbogdan. toga. savršeno dobro. da Vidim ga kad god„Molim poželim, svaki NeOliver morami ja…mi živeti sasmo njegovom mamom bih ga isto voleo.“ Prođem prstima kroz njenu kosu i poljubim je u bočnu stranu glave. „U redu je. Stvari su super, Fallon. Jedina stvar koja nije dobra u mom životu je činjenica da ti nisi deo njega svakog dana.“ Odmakne se od mog ramena i šmrcne. „To je jedina stvar koja u mom životu ne valja Bene. Sve ostalo je savršeno. Imam dva najbolja prijatelja na svetu. Volim školu. Volim svoj posao. Imam jednog i po dobrog roditelja.“ Poslednju rečenicu kaže sa osmehom. „Ali jedina stvar koja me čini tužnom, najveća stvar, je to da mislim na tebe svake sekunde, svakog dana i ne znam kako da te prebolim.“ „Nemoj,“, preklinjem je. „Molim te nemoj da me preboliš.“ Slegne ramenima sa polu-osmehom. „Ne mogu. Pokušala sam, ali mislim da bih morala ići na AA11 ili slično. Ti si mi jednostavno u krvi, mislim.“ Smejem se sa olakšanjem zato što je ona…zato što ona jednostavno postoji. I da smo bili te sreće da živimo u istom životnom periodu, na istom području u svetu, u istoj državi. I da nakon svih ovih godina, na moje iznenađenje, ne bih promenio ni jednu jedinu stvar koja nas je spojila zajedno. „Bene?“, kaže ona. „Izgledaš kao da će ti opet pozliti.“ Smejem se i odmahujem glavom. „Neće. Samo mi je stvarno potrebno da ti kažem da te volim, ali imam osećaj da te trebam upozoriti pre toga.“ „Okej.“, kaže ona. „Na šta da me upozoriš?“ „Da svojim pristankom da mi uzvratiš ljubav uzimaš na sebe ogromnu odgovornost. Zato što će Oliver biti deo mog života zauvek. I ne govorim to u smislu odnosa strica i bratića, nego kao da je on moj. Rođendanske proslave, bejzbol utakmice i …“ Stavi svoju ruku preko mojih usta da me ućutka. „Voleti nekoga ne uključuje ljubav samo prema toj osobi, Bene. Voleti nekoga znači takođe prihvatiti sve stvari i ljude koje ta osoba voli. I ja hoću. Već volim. Obećavam.“ Stvarno je ne zaslužujem. Ali je povučem na mene i uguram između mene i volana. Privučem joj usne do mojih i kažem: „Volim te Fallon. Više od poezije, više od reči, više od muzike, više od tvojih sisa. Obe. Da li si svesna koliko je to kad se sve sabere?“ Ona se smeje i plače u isto vreme, a ja pritisnem svoje usne na njene želeći da zapamtim ovaj poljubac više od bilo kog prethodnog kojeg sam joj dao. Iako je trajao 11

AA - sastanici anonimnih alkoholičara.

samo 2 sekunde, zato što se ona povuče i kaže: „I ja tebe volim. I mislim da je to bilo jedno vrhunsko objašnjenje. Takvo da mu uopšte neće biti potrebno puno puzanja, tako da bih sada volela da odemo kod tebe u stan i da vodim ljubav sa tobom.“ Brzo je da poljubim i onda odguram nazad Ona na njenu stranu dok„Ali se još ja pripremam se vratim ponovo na autoput. stavi svoj pojasauta, i kaže: uvek očekujem doručak sutra.“

*** „Znači, praktično smo proveli oko 28 sati zajedno od kada smo se upoznali.“, kaže ona. Mi smo u mom krevetu. Ona leži na meni, prelazeći prstima preko mojih grudi. Čim smo došli u stan, vodio sam ljubav sa njom. Dva puta. I ako uskoro prestane da me ovako dodiruje to ćedase desiti i voliš.“, treći put. „To ne je više nego dovoljno vremena da znaš li nekoga kažem ja. Brojali smo koliko smo ukupno vremena proveli zajedno tokom četiri godine. Iskreno, mislio sam da će biti više od toga, jer sigurno je takav osećaj, ali bila je u pravu kad je rekla da to ukupno ne bi činilo ni dva dana. „Gledaj na to ovako,“ kažem ja, da još više uprostim stvar. „Da smo imali tradicionalnu vezu izašli bi na nekoliko sastanaka, možda jedan ili dva nedeljno, koji bi trajali po nekoliko sati. To je u proseku oko 12 sati mesečno u prvom mesecu. Recimo da prespavaš nekoliko puta u drugom mesecu. Par bi se mogao olako već zabavljati tri meseca dok ne dođu do ukupno provedenih 28 sati zajedno. A treći mesec u vezi je odlučujući za izjave ‘volim te’. Tako da, tehnički, mi smo upravo tamo gde trebamo biti.“ Zagrize svoju usnu kako sprečila da se nasmeje. „Sviđa mi se tvoja logika. Ti znaš koliko ja ne volim instant-ljubav.“ „O, ali to je bila instant-ljubav.“, kažem joj. „Ali naša je prava.“ Ona se pridigne na laktove, gledajući u mene. „Kada si znao? Ono kao, koje sekunde si znao za sigurno da si zaljubljen u mene?“ Čak i ne oklevam. „Sećaš se kada smo se ljubili na plaži, a ja sam ustao i rekao da hoću da se tetoviram?“ Smeje se. „Bilo je kao iz vedra neba, kako bih mogla zaboraviti.“ „To je razlog zašto sam se tetovirao. Zato što sam u tom momentu znao da sam se po prvi put zaljubio u devojku. Ali kao prava ljubav. Nesebična ljubav. A moja majka mi je jednom prilikom rekla da ću znati istog momenta kada pronađem nesebičnu ljubav i da trebam nešto da uradim kako bi se setio tog momenta, zato što se on ne desi svakome. Tako da…da.“

Podigne mi zglob i pogleda tetovažu. Pređe preko nje kažiprstom. „Istetovirao si ovo zbog mene?“, kaže mi dok podiže pogled ka meni. „Ali šta ona znači? Zašto si izabrao reč poetičan? I muzičke linije?“ Pogledam dole u tetovažu i pitam se da li stvarno treba da idem u detalje sa njom razlozima sam to izabrao. to će samo pomračiti trenutak, a to ne oželim. „Ličnizašto razlozi.“ Kažem joj Ali forsirajući se na osmeh. ovaj „I reći ću ti ih jednog dana, ali sada hoću samo da me ponovo poljubiš.“ Nije potrebno ni 10 sekundi pre nego što se ona nađe na leđima i ja sam zakopan duboko u njoj. Vodim ljubav sa njom polako ovog puta, a ne u divljoj žurbi kao prethodna dva puta. Ljubim je, od njenih usana do njenih grudi i opet nazad, nežno utiskujući moje usne na svaki delić kože na koju sam privilegovan da dodirujem. I ovoga puta kada završimo, ne pričamo posle. Oboje zatvorimo oči i ja znam kada se sledećeg jutra probudim pored nje, učiniću misiju od toga da oprostim sebi za svaki put kada sam u prošlosti zatajio istinu od nje. Nakon što joj napravim doručak.

FALLON Moj stomakiz krči, podsećajući mesvoju da nisam ni večerala sinoć. otkotrljam kreveta i potražim odeću, čak ali pronađem samo svojuPolako suknjusei ništa više. Ne želim da palim svetlo da bih našla svoju majicu, pa odem do Benovog ormara da nađem majicu ili nešto da prebacim na sebe da bih mogla da mu opustošim frižider. Osećam se kao idiot, dok slepo tražim majicu po ormaru sa osmehom na licu. Ali kada sam se probudila ovog jutra, nikada nisam ni sanjala da će se dan ovako završiti. Apsolutno savršeno. Odlučim da zatvorim vrata iza sebe i upalim svetlo da mu ne bi smetalo. Pronađem tanku, mekanu majicu i skinem je sa ofingera. Nakon što je prevučem preko glave krenem da ugasim svetlo, ali mi nešto odvuče pažnju. Na gornjoj polici, pored kutije za cipele, stoji debeli sloj papira. Izgleda kao rukopis. Može li to biti… Moja radoznalost je zaintrigirana. Protegnem se na vrhove prstiju dok ih ne dohvatim, ali povučem samo prvu stranicu da vidim šta je.

DEVETI NOVEMBAR Benton James Kes sler

Gledam u papir na nekoliko trenutaka. Dovoljno dugo da zaratujem sa mojom savešću. Ne bi trebalo da ovo čitam. Trebalo bi da ga vratim. Ali ja imam pravo da pročitam. Bar mislim. Mislim, ipak se tu radi o mojoj i Benovoj vezi. I znam da je rekao da ne želi da je pročitam dok ne bude gotova, ali sada kada je više ne piše to sigurno poništava njegovo jedno i jedino pravilo. Još uvek nisam odlučila šta ću da uradim dok uzimam ceo rukopis sa police. Odneću ga u kuhinju. Naćiću nešto da jedem. I onda ću odlučiti šta ću s njim. Ugasim svetlo i polako otvorim vrata ormara. Ben je u istoj poziciji, duboko diše i na ivici je nečega što bi se moglo smatrati hrkanjem. Izađem iz njegove sobe i odem u kuhinju. Pažljivo stavim rukopis na sto ispred mene. Ne znam zašto mi se ruke tresu. Možda zato što su njegove istinite misli, o meni i njemu i svemu što smo prošli, upravo tu ispred mene. I šta ako mi se ne svidi njegova istina? Ljudi imaju pravo na privatnost, a ono što ja nameravam da uradim će narušiti svaki aspekt njegove privatnosti. To nije dobar način da započnemo vezu. Šta aako samo jednu onda me ću još ga vratiti, on pročitam nikada neće znati. Većscenu? znam Samo o čemunekoliko želim dastranica čitam. iIzjeda od momenta kada se dogodilo. Želim da znam zašto ga je Kyle udario u hodniku tokom naše druge zajedničke godine. To nije imalo nikakve veze sa mnom, tako da bi to trebala da bude sigurna scena za čitanje, a da ne osećam krivicu posle toga. Trudim se da prođem što brže kroz stranice, a da ne upijem bilo koju od rečenica. Ben je to mnogo olakšao time što je označio poglavlja po njegovim godinama. Tuča se desila druge godine kada smo bili zajedno, pa pronađem poglavlje označeno sa „Devetnaesta godina“ i izvučem ga ispred sebe. Preskočim njegov unutrašnji dijalog dok me je čekao da se pojavim u restoranu. Nadam se da će mi jednog dana dopustiti da ovo pročitam, jer umirem da saznam njegove iskrene misli. Ali odbijam da sve pročitam. Kompromitovanje sa mojom savešću samo zbog čitanja stranicakada me već da se osećam kao govno. Ne mogu ni zamisliti kako bih par se osećala bihtera sve pročitala. Moj pogled pređe preko stranice sve dok ne vidim Kylovo ime. Izvučem stranicu ispred sebe i počnem da čitam od sredine paragrafa. „Sve je u redu Jordyn. Obećavam.“ Ulazna vrata se otvore i ona podigne pogled. Vidim po uzbuđenju u njenim očima da je to najverovatnije Kyle. Moj stomak se prevrće zbog živaca koji su upravo postali teži od kamenja. Jebem ti. Rekao je da se vratiti kući tek posle 7 večeras. „Da li je to Kyle?, pitam Jordyn. Klima glavom dok se gura pored mene. „Izašao je ranije kako bi mi pomogao.“, kaže ona, odlazeći do česme. Uzme salvetu i tapka po očima. „Reci mu da ću brzo izaći. Ne želim da zna koliko sam danas plakala, osećam se kao kreten.“

Sranje. Možda se on neće setiti. Prošlo je toliko do sada i nikada nismo pričali o tome. Udahnem duboko i zaputim se nazad u dnevnu sobu, pokušavajući da sakrijem paniku. Ne može mi ovo upropastiti. „Sve je u redu sa Jordyn.“, kažem dok ponovo ulazim u dnevnu sobu, nadajući se da ću smiriti živce. Zaustavim se u mestu kada ga ugledam, jer izgled na njegovom licu mi govori da se on definitivno seća. I da je besan. Kyleova vilica se stegne. Baci svoje ključeve na stolić pored ulaza i pokaže na mene. „Moramo da popričamo.“ Bar me odvlači dalje od Fallon kako bi se raspravio sa mnom. To je olakšanje. Izgleda kao da neće ništa spominjati pred njom. Mogu se nositi s njim u privatnosti, to nije problem. Mogu se izboriti da izađem iz ovog sranja u koje sam se zavukao, ali poslednja stvar koju želim je da Fallon uvučem u ovo. Nasmejem se Fallon, jer vidim po njenom izrazu lica da je svesna da nešto ne štima sa Kyleom. Želim da je razuverim da je sve u redu iako je istina daleko od toga. „Brzo se vraćam.“ Ona klimne, a ja pratim Kylea niz hodnik. Zaustavi se pred vratima njegove spavaće sobe. Pokazuje u smeru dnevne sobe.“Možeš li mi molim te objasniti koji kurac se dešava?“ Bacim pogled prema dnevoj sobi, pitajući se da li se ikako mogu pričom izvući iz svega ovoga. Ali znam da ne postoji ništa u šta bi on mogao poverovati osim u istinu. Stavim ruke na bokove i pogledam dole u pod. Teško je gledati razočarenje u njegovom pogledu. „Mi smo prijatelji.“, kažem mu.“Upoznao sam je prošle godine. U restoranu.“ Kyle se nasmeje sa nevericom. „Prijatelji?“, kaže on. „Jer Ian ju je malopre predstavio kao tvoju devojku, Bene.“ Sranje. Radim ono što moram kako bi mu ublažio narav. Nikad ga nisam video ovoliko ljutog. „Kunem se, nije kako izgleda. Ja samo…“ Prokletstvo, ovo je tako sjebano. Bacim poraženo ruke uvis. „Sviđa mi se, okej? Ne mogu tu ništa. Nije kao da sam planirao da se to desi.“ Kyle skrene pogled, prelazeći frustrirano rukama preko lica. Kada se ponovo okrene, nisam speman za ono što sledi. Gurne me, jako, i ja se zabijem u zid iza mene. Njegove ruke su pritisnute na moja ramena i priklješti me uza zid. „Da li ona zna Bene? Da li uopšte ima predstavu da si ti taj koji je izazvao požar? Da si ti razlog zbog kog je ona zamalo poginula?“ Osećam kako mi se vilica steže. On ne može ovo da uradi. Ne danas. Ne njoj. „Začepi,“, kažem mu kroz stisnute zube. „Molim te. Ona je u susednoj sobi, za Boga miloga!“ Pokušam da ga odgurnem sa sebe, ali on zabije svoju ruku oko mog vrata.

„U kakvu zajebanu situaciju si doveo sebe, Bene? Jesi li ti idiot?“ Samo što pitanje napusti njegova usta, vidim je kako dolazi iza ćoška. Zaustavi se na mestu kada osmotri situaciju i šok koji se pojavljuje na njenom licu me uverava da nije čula ništa drugo.

FALLON Bacim nazad na ostale. Onstranice je sve sjebao. Ben je uvrnuti, sjebani pisac. Kako se usuđuje uzeti nešto tako realno…nešto kroz šta sam propatila…i pretvoriti to u fikciju sa suludim zapletom. Besna sam. Kako je mogao to da uradi? Ali opet, nije je završio, da li mi je uopšte dozvoljeno da budem ljuta? Ali zašto bi to uradio? Zar on ne zna koliko je ta priča meni lična? Ne mogu da verujem da bi pokušao da zaradi na takoj užasnoj tragediji. Skoro da bi mi bilo draže da je govorio istinu i da je on stvarno izazvao požar. Bar tad ne bih mislila da iskorištava moju priču. Zašto bi izmislio taj deo svađe kada se sve ostalo vezano za svađu između njega i Kylea zapravo desilo? Da li je uopšte izmislio išta od toga? Smejem se samoj sebi. To nije istina. Upoznao me je tek dve godine posle požara. Nema šanse da je on mogao biti tamo. Osim toga, kolike su šanse da baš naleti na mene na godišnjicu požara, nakon tačno dve godine? To bi značilo da me je morao pratiti. On me nije pratio. Zar ne? Treba mi vode. Uzmem vodu. Moram da ponovo sednem. Sednem. Vrti, vrti, vrti. Mreža mogućih laži se vrti, moj um se vrti, moj stomak se uvrće. Osećam se kao da se i krv u mojim venama vrti. Poslažem stranice rukopisa u urednu hrpu, baš kako sam ih i pronašla. Žašto bi to napisao Bene? Pogledam naslovnicu i pređem prstima preko naslova. Deveti novembar. Trebao mu je dobar zaplet. Da li to zato uradio? On je samo proizveo svoj zaplet? Nema šanse da on može biti odgovoran za požar. To uopšte nema smisla. Moj otac je krivac. On to zna, policija zna i ja to znam. Zateknem sebe kako podižem naslovnu stranicu sa hrpe. Zurim u prvu stranicu rukopisa i radim jedinu stvar koja mi može dati više odgovora. Čitam.

Deveti novembar Benton James Kessler

„Počnimo, na početku.“ – Dylan Thomas Prolog

Svaki život počinje sa majkom. Ni moj nije ništa drugačiji. Ona je bila pisac. Rečeno mi je da je moj otac bio psihijatar, ali ne bih zapravo mogao znati jer nikada nisam imao priliku da ga pitam. Umro je kada sam imao tri godine. Ne sećam ga se uopšte, ali pretpostavljam da je tako najbolje. Teško je žaliti za ljudima kojih se ne sećaš. Moja mama je imala master diplomu za poeziju i svoju disertaciju je napisala o Velškom pesniku Dylanu Thomasu. ga je citirala, iako tiNikada citati nisam nisu bili iz njegove svetski poznate poezije nego Često iz svakodnevnih dijaloga. znao da li je poštovala Dylana Thomasa kao pesnika ili kao osobu. Jer ono što sam ja naučio o njemu u mom istraživanju je da baš nije bilo puno razloga da bi se mogao poštovati njegov karakter. Ili je možda to bilo za poštovanje, činjenica da je Dylan Thomas uradio vrlo malo da bi bio popularan kao osoba, a sve da sve da bi bio poznat pesnik. Pretpostvljam da bih sada trebao preći na onaj deo kako je moja mama umrla. Takođe, trebao bih preći i na to kako je devojka, koja me je inspirisala da napišem ovu knjigu, povezna sa pričom koja počinje sa mojom majkom. I pretpostavljam ako nastavim dalje sa te obe stvari, trebao bih onda preći i na to kako je Dylan Thomas povezan sa životom moje majke, a najviše sa njenom smrću, i kako su me oboje odveli do Fallon. Izgleda tako komplikovano, a u suštini je veoma jednostvno. Sve je povezano. Sve je konektovano. I sve započinje 9. novembra. Dve godine pre nego što sam se sreo lice u lice sa Fallon O’Neil po prvi put. Deveti novembar. Prvi i poslednji put da će moja majka umreti. Deveti novembar. Noć u kojoj sam namerno izazvao požar, koji je zamalo oduzeo život devojci koja će jednog dana spasiti moj.

FALLON Zurim u stranice ispred mene u kompletnoj neverici. Mučnina kreće da navire u moje grlo. Šta sam to uradila? Progutam snažno da je vratim nazad i peče me. Kakvom sam to čudovištu predala svoje srce? Ruke mi se tresu. Nisam sposobna da se pomerim. Ne mogu da se odlučim da li da čitam dalje, da dođem do sledeće stranice koja će očigledno pokazati da sve što sam pročitala je samo rezultat Benove veličnstvene, ali uvrnute mašte. Da je našao način kako da našu priču napravi lakšom za prodaju time što je pomešao činjenice i fikciju. Da li da čitam dalje?

Ili da pobegnem? Kako da pobegnem od nekoga kome sam se postepeno predala tokom perioda od četiri godine? Ili je ustvari šest? On me zna od moje šesnaeste godine? Da li me je znao onog dana kada me je upoznao u restoranu? Da li je bio tamo zbog mene? Toliko krvi, sva krv, svaka kap juri kroz moju glavu, čak me i uši počinju boleti od pritiska. Strah mi obuzme moje telo kao da sam litica, a on visi sa moje ivice. Obuzme svaki deo mene. Moram da odem odavde. Uzmem svoj telefon i tiho pozovem taxi. Oni kažu da imaju jedno vozilo dalje niz ulicu i da će stići za par minuta. Toliko sam obuzeta strahom. Strah od ovih stranica u mojim rukama. Strah od prevare. Strah od čoveka koji spava u sledećoj sobi, kojem sam upravo obećala moj svaki naredni dan. Pomerim nazad stolicu da pokupim svoje stvari, ali pre nego što ustanem čujem kako se vrata spavaće sobe otvaraju. Jako uzbuđena, naglo okrenem glavu preko ramena. Zaustavio se u prolazu i trlja oči. Da mogu zamrznuti ovaj momenat iskoristila bih tu prednost da bih ga mogla prostudirati. Prešla bih prstima preko njegovih usana da vidim da li su stvarno toliko nežne kao reči koje izlaze iz njih. Uzela bih mu ruke i prešla palčevima preko njegovih dlanova da vidim da li su stvarno sposobni da miluju ožiljke za koje su odgovorni. Omotala ruke oko i podigla da mu prošaputam na uvo: „Zašto bih mi svoje nisi rekao da jenjega temelj na komse sinameprste naučio da stojim napravljen od živog peska?“

Vidim kako mu pogled odluta na stranice rukopisa koje jako stisnute u mojoj ruci. U roku od par sekundi, svaka njegova misao je prešla preko njegovog lica. Pita se kako sam ga pronašla. Pita se koliko sam pročitala. Ben Pisac. Želim da se smejem, jer Benton James Kessler nije pisac. On je glumac. Stručnjak za obmanu koji je upravo završio svoj četvorogodišnji performans. Po prvi put ga ne vidim kao Ben u koga sam se zaljubila. Momka koji mi je promenio život. Upravo sada ga jedino vidim kao stranca. Nekog o kome ne znam apsolutno ništa. „Šta to radiš Fallon?“ Od njegovog glasa se trgnem. Zvuči isto kao i glas koji je rekao:“Volim te“, pre samo sat vremena. Samo što me sada njegov glas ispunjava panikom. Obuzima me užas dok nalet nelagodnosti prođe kroz mene. Nemam pojma ko je on. Nemam pojma koji su bili njegovi motivi poslednjih nekoliko godina. Nemam pojma na šta je sve spreman. Počne da napreduje prema meni, pa radim jedinu stvar koju mogu smisliti. Otrčim na drugu stranu stola, nadajući da ću napraviti sigurnu razdaljinu između sebe i ovog muškarca. Bol pređe preko njegovog lica kada vidi moju reakciju, ali uopšte ne znam da li je to iskreno ili uvežbano. Ne znam da li uopšte treba da verujem ovome što sam upravo pročitala…ili je sve izmislio radi zapleta. Plakala sam zbog mnogo stvari u mom životu. Uglavnom zbog tuge, nekad zbog frustriranosti ili iz besa. Ali ovo je prvi put da mi je suza potekla zbog straha. Ben gleda kako mi se suza sliva niz obraz i podiže ohrabrujuće ruku. „Fallon.“ Njegove oči su širom otvorene i u njima je skoro isto toliko straha kao i u mojim. Ali više ne znam da li je ono što vidim na njegovom licu stvarno. „Fallon, molim te. Dopusti mi da objasnim.“ tako Siguno zabrinut. iskren. Možda je fikcija. Možda nadajući je pretvorio našu pričuIzgleda u fikciju. miTako nije to uradio. Pokažem na rukopis, se da ne vidi drhtanje moje ruke. „Da li je to istina Bene?“ Baci pogled na rukopis pa ga vrati opet na mene, kao da ne može da svari da pogleda te stranice na stolu. Odmahni glavom, Bene. Poreci. Molim te. On ništa ne uradi. Nedostatak njegovog poricanja me jako pogodi i ja uzdahnem. „Dopusti mi da obajsnim. Molim te. Samo…“ Počne da se kreće prema meni, pa se spotaknem unazad dok se ne sretnem sa zidom. Moram otići odavde. Moram da pobegnem od njega. On se pomeri desno umesto ulevo, što ga stavlja u dalju poziciju od ulaznih vrata nego mene. Mogu uspeti. Ako budem dovoljno brza, mogu stići do vrata pre njega.

Ali zašto on dopušta da se to desi? Zašto bi mi pružio priliku da pobegnem? „Želim da odem.“, kaže mu. „Molim te.“ On klima, ali i dalje drži ruku podignutu u vazduhu, okrenutu dlanom prema meni. Njegovo klimanje mi govori jedno, ali njegova ruka me moli da ostanem na mestu.nije Znam da onda želi danemiželim da objašnjenje…ali ako mibilo neće da sve što sam pročitala istina, da ostanem i slušam štareći drugo što bi mi mogao reći. Potrebno mi je samo da mi kaže da to nije istina. „Ben.“, šapućem, rukama oslonjena dlanovim na zid iza mene. „Molim te reci mi da ono što sam pročitala nije istina. Molim te reci mi da ja nisam tvoj jebeni zaplet.“ Moje reči izmame jedinu reakciju koju se nisam nadala da ću videti. Kajanje. Opet osetim mučninu u ustima. Stegnem svoj stomak. „O, Bože!“ Želim napolje. Moram izaći pre nego što mi pozli i budem slaba da bih otišla. Sledećih nekoliko sekundi prođu kao kroz maglu dok mrmljam: „O, Bože“, opet i požurim prema kauču. Treba mi moja torba. Moje cipele. Želim izaći, želim izaći. Dođem do vrata i povučem sigurnosni lanac ulevo, ali njegova ruka uhvati moju i njegove grudi se susretnu sa mojim leđima, pritiskajući me uz vrata. Čvrsto zatvorim oči kada osetim njegov dah na poleđini mog vrata. „Izvini. Izvini, izvini, izvini.“ Njegove reči su očajničke kao i njegov stisak kada me okrene sebi. Briše moje suze i njegove počinju da se stvraju u njegovim očima. „Toliko mi je žao. Molim te ne odlazi.“ Neću pasti na to. Neću mu dopustiti da me ponovo prevari. Odgurujem se od njega, ali on me zgrabi za ručne zglobove držeći ih na svojim grudima dok naslanja svoje čelo na moje. „Volim te Fallon. Bože, koliko te volim. Molim te ne odlazi. Molim te.“ I taj momenat je onaj u kom se sve u meni preokrene iz jednog ekstrema u drugi. Više se ne plašim. Ljuta sam. Besna. Jer čuti te reči iz njegovih usta me tera da razmišljam o razlici kada ih čujem sada i kada sam ih čula pre sat vremena. Kako se usuđuje da me laze. Da me iskoristi zbog knjige. Da me ubedi da je video pravu mene, a ne ožiljke na mom licu. Ožiljke za koje je on odgovoran. „Benton James Kessler. Ti me ne voliš. Nikada više ne govori te reči. Ne meni, niti kome drugom. Te dve reči su sramota kada izlaze iz tvojih usta.“ Njegove oči se rašire i spotakne se unazad kada zabijem svoje ruke u njegove grudi. Ne dajem mu više vremena da ispljune još laži i lažnih izvinjenja. vratima i petljam sa kaišomi moje torbe, je taxiju preko ramena. MojeZalupim bose noge se sretnu sa pločnikom krenem da stavljajući trčim prema kada ga vidim da prilazi njegovom kompleksu. Čujem ga kako me doziva.

Ne. Neću slušati. Ništa mu ne dugujem. Otvorim vrata i uđem unutra. Kažem vozaču svoju adresu, ali dok je on ukuca u GPS, Ben je već stigao do auta. Pre nego što primetim da je prozor spušten, on proturi ruku unutra i prekrije dugme koje ga podiže gore. Njegove oči su molećljive. „Evo“, kaže mi gurajući stranice ka meni. Padnu mi u krilo, a neke padnu na pod. „Ako mi nećeš dopustiti da objasnim, onda pročitaj. Sve. Molim te, samo—“ Zgrabim hrpu stranica iz mog krila i bacim ih prema sedištu pored mene. Zgrabim ono što je ostalo u mom krilu i pokušam da ih izbacim kroz prozor, ali on ih uhvati i ugura nazad u auto. Zatvaram svoj prozor kada ga čujem kako mrmlja ispod daha: „Molim te, ne mrzi me.“ Ali bojim se da je već prekasno. Kažem vozaču da krene i kada sam na sigurnoj udaljenosti na parkingu, taxi se zaustavi pre nego što izađe na put. Bacim pogled nazad na njega. Stoji ispred vrata svog stana, njegove ruke stišću pozadinu njegove glave. Gleda me kako odlazim. Zgrabim godsemogu stranica i bacim kroz prozor. nego što taxi ode, koliko okrenem baš na vreme rukopisa da ga vidim kakoihporaženo padaPre na kolena na pločniku. Bilo mi je potrebno četiri godine da ga zavolim. Bilo je potrebno samo četiri stranice da prestanem.

ŠESTI 9. NOVEMBAR

Reč koja označava ono što je suđeno. Reč koja označava propast. – BENTON JAMES KESSLER

FALLON Upravo sam proživela najduži minut u mom životu. Dok sedim na kauču, gledam kako se sekundarica na mom satu pomera brzinom puža, dok prebacuje datum sa 8.na 9. novembar. Iako nije bilo nikakvog zvuka kada je nastupila ponoć, ali moje telo se trgne kao da je svako zvono na svakom satu, na svakom zidu, u svakoj kući upravo zazvonilo u mojoj glavi. Moj telefon zasvetli deset sekundi posle ponoći. To je poruka od Amber. To je samo datum na kalendaru, kao i svaki drugi. Volim te i moja ponuda poruku. još uvek važi. Ako želiš da provedem dan sa tobom samo mi pošalji Primetim i propušten poziv od moje mame još od pre dva sata. Doneću ti sutra doručak. Ućiću sama kada stignem tamo, tako da ne moraš nameštati alarm. Sranje. Stvarno ne želim da imam društvo kada ustanem. Ni Amber, ni mamu ili bilo koga. Bar znam da se tata neće setiti godišnjice. To je pozitivna strana naše sporadične veze. Pritisnem dugme sa strane mog mobilnog telefona da ga zaključam i onda opet obmotam ruke oko svojih kolena. Sedim na kauču u pidžami koju ne planiram da

skinem do 10. Neću mamom napustiti kada ovu kuću naredna 24 sata. pričati ni sa kim. Pa, novembra. osim sa mojom mi donese doručak, aliNeću nakon toga uzimam slobodan dan od sveta.

Odlučila sam da je ovaj datum uklet, nakon onoga što sam prošle godine prošla sa Benom. Od sada, bez obzira koliko imala godina ili udata bila, nikada više neću napustiti kuću 9. novembra. Takođe sam ga rezervisala kao jedini dan kada mogu razmišljati o požaru. Razmišljati o Benu. Datoliku razmišljam svim Nijedan stvarimaizgovor koje sam njega. Jer niko nije zaslužio bol u o srcu. nijeprotraćila dovoljno na dobar da opravda ono šta je on meni uradio. Zato sam prošle godine, kada sam napustila njegov stan, otišla pravo u policiju i tražila zabranu prilaska protiv njega. Prošlo je tačno godinu dana i nisam čula ni glasa od njega od kada sam otišla one noći. Nikome nisam rekla šta se desilo. Ni mom ocu, ni Amber, ni mojoj mami. Ne zbog toga što nisam želela da ga uvalim u nevolju, jer ja mislim da on zaslužuje da plati za ono što mi je uradio. Nego zato što me je bilo sramota. Ja sam verovala čoveku. sami da ga. smo Verovala srcemkoji da je povezanost izmeđuovom nas bila retkaVolela i istinita mi bilisam jednicelim od retkih pronađu ljubav kao što je naša. Otkriće da je lagao tokom cele naše veze je još uvek nešto što pokušavam da obradim. Svaki dan se probudim i nateram sebe da oteram misli o njemu iz svoje glave. Nastavila sam sa svojim životom kao da Ben James Kessler nikada nije ni ušao u njega. Nekad upali, nekad ne. Većinu puta ne upali. Razmišljala sam da odem terapeutu. Razmišljala sam da razgovaram sa svojom mamom o njemu i njegovoj odgovornosti vezano za požar. Čak sam pomišljala da pričam sa tatom o njemu. Ali teško mi je da ga spomenem, kada se većinu vremena trudim da se pravim da on nikada nije ni postojao. Stalno sebi govorim da će s vremenom biti lakše. Da ću jednog dana upoznati nekoga ko će me sprečiti da razmišljam o Benu, ali do sada nisam uspela da se nateram ni da verujem nekome dovoljno da bi flertovala sa njim. Jedna je stvar doživeti gubitak poverenja u muškarce kada je u pitanju neverstvo. Ali Benova laž je bila toliko ogromna da nemam pojma šta je bila istina, šta je bila laž, a šta izmišljotina iz njegove knjige. Jedina stvar za koju znam da je istinita je to da je on nekako odgovoran za požar koji mi je umalo odneo život. I nije me briga da li je bilo namerno ili slučajno, to nije deo koji me najviše razljućuje. Najviše me pogađa kada pomislim na svaki put kada je učinio da se osetim lepom zbog mojih ožiljaka, a nijednom nije priznao da je on taj koji ih je u stvari tu stavio. Nijedan izgovor neće opravdati te laži. Tako da uopšte nema razloga da ih saslušam. U stvari, nema uopšte razloga da dopustim da mislim toliko na to koliko

sam dosad. Trebalo bih jednostavno da odem u krevet. Možda ću nekim čudom prespavati većinu narednog dana. Nagnem se i ugasim lampu do kauča. Dok idem prema spavaćoj sobi čuje se kucanje na ulaznim vratima.

Amber. Dosad je bila dobra u ne spominjanju današnjeg datuma, sve do juče. Pretvarala se da je želela da prespava kao iz vedra neba pre par sati, ali sam je odbila. Znam da ne želi da budem sama večeras, ali je mnogo lakše biti pokunjen kada nema nekog da te osuđuje. Otključam svoja ulazna vrata i otvorim ih. Nema nikoga. Sva se naježim. Amber nikada ne bi uradila tako nešto. Nikada joj ne bi bilo smešno da zeza devojku koja živi sama ovako kasno u noć. Odmah zakoračim nazad u stan i krenem da zalupim vrata, ali pre nego što ih zatvorim bacim pogled dole i ugledam kartonsku kutiju. Nije upakovana, ali na njoj je koverta sa mojim imenom ispisanim na vrhu. Pogledam okolo, ali nema nikoga u blizini vrata. Ali ima jedan auto koji odlazi i volela bih da nije toliko mračno da vidim da li mogu prepoznati vozilo. Pogledam ponovo u paket i brzo ga pokupim i požurim unutra, zaključavjući vrata iza sebe. Izgleda kao kartonska kutija za poklone iz radnji koje pakuju košulje, ali sadržaj je mnogo teži od košulje. Stavim ga na kuhinjski element i skinem kovertu sa vrha. Nije zalepljena. Kraj je samo uguran u kovertu, pa ga povučem i izvučem papir iz nje i otvorim ga.

Fallon, Većinu svog života sam se pripremao da napišem nešto važno kao što je ovo Ali podaprvi engleski razvio dovoljno , imam osećaj slovapismo. u alfabetu bih put adekvatno izraziodareči koje tijezik želimnije reći. Kada si prošle godine otišla, otišla si sa mojom dušom u svojim rukama i mojim srcem u svojim zubima i znao sam da mi se nijedno od njih neće vratiti nazad. Možeš ih zadržati, ne trebaju mi više. Ne pišem ovo pismo u nadi da ćeš mi oprostiti. Zaslužuješ bolje. Uvek jesi. Ne postoji ništa što bih mogao reći da bi učinilo moja stopala dovoljno dostojnim da koračaju istim tlom kojim ti koračaš. Ne postoji ništa što bih mogao uraditi da bi učinilo moje srce dovoljno dostojnim da deli ljubav sa tvojom. Ne tražim od tebe da me potražiš. Samo tražim od tebe da pročitaš reči sa stranica u kutiji, u nadi da ti može dopustiti , a možda čak i meni , da odeš od svega ovoga sa što manje štete. Možda mi ne veruješ, ali sve što želim je da ti budeš srećna. To je sve

što sam ikada želeo. I učiniću sve da se to tebi desi , čak i ako to značilo da ću ti pomoći da me zaboraviš. Reči koje ćeš pročitati nikada nije niko drugi pročitao osim tebe , niti će ikada iko pročitati osim tebe. Ovo je jedini primerak. Možeš uraditi s njim šta ti je volja kada završiš. I znamŽelim da midaništa ne duguješ ne tražim da , ali pročitaš ovaj rukopis zbog mene. ga pročitaš zbog sebe. Jer kada nekoga voliš, duguješ im da im pomogneš da budu najbolja verzija sebe koja mogu biti. I koliko god mi bilo teško da ovo priznam, tvoja najbolja verzija tebe ne uključuje mene. Ben Pažljivo odložim stranice na sto pored kutije. Prinesem ruku svom obrazu, da proverim ima li suza, jer ne mogu da verujem da nema ni jedne. Bila sam sigurna ako bih čula išta od njega da bih postala emocionalna ruševina. Ali nisam. Moje ruke se ne tresu. Moje srce ne boli. Prinesem ruke svom grlu da proverim imam li uopšte puls. Jer sigurno nisam džabe provela toliki deo prethodne godine gradeći visoki emocionalni zid, da čak ni ovakve reči koje je on napisao ne mogu da ga probiju. Ali plašim se da je to upravo ono što se dogodilo. Ne samo da Ben neće više nikada srušiti ove zidove, nego se plašim da me je naterao da ih sagradim toliko debele i visoke da ću se kriti iza njih zauvek. Ali je u pravu što se tiče jedne stvari. Ja mu ne dugujem ništa. Odem nazad u svoju spavaću sobu i zavučem se u krevet, ostavljajući svaku stranicu u kuhinji nepročitanu.

*** 11.15 je. Škiljim, tako da to mora značiti da je tu sunce. To znači da je 11:15 ujutru. Prinesem ruku licu i pokrijem oči. Sačekam nekoliko sekundi i uzmem svoj mobilni telefon. Danas je 9. novembar. Sranje. Mislim, nije nikakvo iznenađenje što nisam prespavala čitava 24 sata, tako da ne znam zašto sam uznemirena. Naročito uzimajući u obzir onih 11 sati koje jesam prespavala. Mislim da nisam ovoliko spavala ni kada sam bila tinejdžerka. I sigurno nisam ovoliko spavala na današnju godišnjicu. Obično uopšte ne spavam.

Stojim na sredini sobe i razmišljam kako da nastavim sa današnjim danom. Iza prvih vrata se nalazi moje kupatilo, četkica za zube i tuš. Iza drugih vrata se nalazi kauč, televizor i frižider. Izaberem druga vrata. Kada ih otvorim, odjednom poželim da sam izabrala prva. Moja mama sedi na kauču. Sranje. Zaboravila sam da mi donosi doručak. Sada će pomisliti da ne radim ništa osim što spavam po celi dan, svakoga dana. „Hej.“, kažem joj dok izlazim iz spavaće sobe. Ona podigne pogled i ja sam odmah zbunjena izrazom na njenom licu. Ona plače. Moja prva pomisao je šta se dogodilo i kome? Moj otac? Moja baba? Rođaci? Tetke? Ujaci? Boddle, mamin pas? „Šta nije u redu?“ pitam je. Ali onda pogledam u njeno krilo i shvatim da ništa nije u redu. Ona čita rukopis. Benov rukopis. Našu priču. Od kada to ona krši moju privatnost? Pokažem na njega i uperim uvređen pogled ka njoj. „Šta to radiš?“ Uzme iskorištenu maramicu i obriše oči. „Izvini.“, kaže mi, šmrcajući. „Videla sam pismo. I nikada ne bih čitala tvoje privatne stvari, ali bilo je otvoreno jutros kada sam donela doručak i ja jednostavno…izvini. Ali onda,“—podigne nekoliko stranica rukopisa i mlati sa njima napred- nazad- „Pročitala sam prvu stranicu i evo sedim ovde već četiri sata i nisam bila sposobna da prestanem.“ Čita ga već četiri sata? Odem do nje i zgrabim hrpu stranica sa njenog krila. „Koliko si toga pročitala?“ Podignem rukopis i odnesem ga nazad u kuhinju. „I zašto? Nemaš prava da to čitaš mama. Isuse, ne mogu da verujem da bi to uradila.“ Spustim poklopac nazad na kutiju i odnesem je do kante za smeće. Stanem na papučicu da otvorim poklopac, a moja mama se kreće brže nego što sam je ikad videla pre. „Fallon, nemoj da si se usudila da to baciš!“, kaže ona. Zgrabi kutiju iz mojih ruku i prigrli je na grudi. „Zašto bi to uradila?“ Postavi kutiju nazad na radnu površinu, prelazeći rukama kako bi izravnala gornji deo kutije kao da je neka cenjena imovina koju sam ja zamalo uništila. Zbunjena sam tim što reaguje ovako na nešto što bi trebalo da je razljuti. Brzo izdahne i čvrsto me pogleda u oči. „Dušice“, kaže ona. „Da li je išta od ovoga istina? Da li su se ove stvari stvarno dogodile?“ Ne znam šta bih joj rekla jer nemam pojma o kojim „stvarima“ priča. Slegnem ramenima. „Ne znam. Nisam još pročitala.“ Prođem pored nje i koračam prema kauču. „Ali ako misliš na Benton James Kesslera i činjenicu da je dopustio da se

potpuno zaljubim u fikcijsku verziju njega, onda da. To se upravo desilo.“ Podignem jedno od jastučića sa kauča da proneđem daljinski upravljač. „I ako misliš na činjenicu da sam otkrila da je on nekako odgovoran za požar u kom sam zamalo poginula, ali je zaboravio da kaže taj mali detalj dok sam se zaljubljivala u njega, onda da, i to se desilo.“ Pronađem svoj daljinski. Sednem na kauč i prekrstim noge, pripremajući se za žurku od 12 sati rijaliti televizije. Sada bi bilo savršeno vreme kada bi moja mama otišla, ali umesto toga ona priđe kauču i sedne pored mene. „Ništa od ovoga nisi pročitala?“, pita me dok stavlja kutiju na stolić ispred nas. „Pročitala sam prolog prošle godine. To mi je bilo dovoljno.“ Osećam toplinu njene ruke dok obuhvata moju. Polako okrenem glavu i vidim da me gleda sa dirljivim smeškom. „Dušice…“ Moja glava pada na naslon kauča. „Može li, molim te, tvoj savet sačekati do sutra?“ Ona uzdahne. „Fallon, pogledaj me.“ Poslušam je, jer ona je moja mama i volim je i ako mi je dvadeset tri godine, zbog nekog razloga ja još uvek radim ono što mi kaže. Podigne ruku i zatakne mi kosu iza levog uha. Njen palac pređe preko ožiljaka na mom obrazu i ja se trgnem, jer je ovo prvi put da ih je dodirnula namerno. Osim Benu, nikome drugom nisam dozvolila da ih dodiruje. „Da li si ga volela?“, pita me. Ne uradim ništa narednih par sekundi. Imam osećaj kao da mi grlo gori, pa umesto da kažem da, samo klimnem glavom. Njena usta se trgnu i trepne dva puta brzo, kao da pokušava da ne zaplače. Još uvek prelazi palcem preko mojih ožiljaka. Njene oči odlutaju od mojih dok gleda ožiljke na mom licu i vratu. „Neću se pretvarati da znam kroz šta si prošla. Ali nakon čitanja tih stranica, mogu te uveriti da ti nisi jedina koja je zaradila ožiljke u tom požaru. Samo zato što je odlučio da ti ne pokaže svoje ožiljke, ne znači da oni ne postoje.“ Pokupi kutiju i stavi mi je u krilo. „Evo ih ovde. Stavio je svoje ožiljke u veliki izlog za tebe i moraš mu ukazati poštovanje koje je on pružio tebi time što im nije okrenuo leđa.“ Prva suza u ovom danu pobegne iz mog oka. Trebala sam znati da se neću danas izvući, a da ne zaplačem. Ona ustane i pokupi svoje stvari. Napusti moj stan bez ijedne reči. Otvorim kutiju, jer ona je moja mama i volim je i ako mi je dvadeset tri godine, zbog nekog razloga ja još uvek radim ono što mi kaže. Pročešljam kroz prolog koji sam pročitala prošle godine. Ništa nije izmenjeno. Okrenem na prvo poglavlje i krenem ispočetka.

Benov roman - PRVO POGLAVLJE Deveti novembar Godine: 16

„Slomi se na suncu dok još sunce ne zađe i smrt neće imati nikakvu dominaciju.“ – Dylan Thomas Većina ljudi ne zna kako smrt zvuči. Ja znam. Smrt zvuči kao odsustvo koraka niz hodnik. Zvuči kao jutarnje tuširanje koje se ne dešava. Smrt zvuči kao odsustvo glasa koji bi trebao da viče moje ime iz kuhinje, govoreći mi da ustanem iz kreveta. Smrt zvuči kao odsustvo kucanja na mojim vratima koje se obično desi nakon zvonjave mog alarma. Neki ljudi kažu da imaju onaj osećaj u stomaku kada imaju predosećaj da će se desiti nešto loše. Ja upravo sada nemam takav osećaj. Imam takav osećaj u mom celom prokletom telu, od podignutih dlačica na mojim rukama, do moje kože, duboko u mojim kostima. I kako svaka sekunda protiče bez ijednog zvuka izvan moje sobe, taj osećaj postaje jači i počinje polako da se potkrada u moju dušu. Ležim u svom krevetu još par minuta, čekajući da čujem udaranje vrata kuhinjskih elemenata ili muziku koju ona uvek uključi na tv-u u dnevnoj sobi. Ništa se ne dogodi, čak ni kada moj alarm prestane da zvoni. Posegnem za njim da ga ugasim, a ruke mi drhte dok pokušavam da se setim kako da utišam prokleti alarm koji sam znao sa lakoćom da utišam već dve godine od kada sam ga dobio za Božić. Kada se pištanje zaustavi, nateram se da se obučem. Uzmem svoj telefon sa vitrine i imam samo jednu poruku od Abithe. Trening za navijačice je danas posle škole. Vidimo se u 5? Uguram telefon u džep, ali onda ga opet izvadim i stisnem u svojoj ruci. Ne pitajte me kako znam, ali možda će mi zatrebati. I dragoceno vreme koje bi mi bilo potrebno da ga izvučem iz džepa može biti uzalud protraćeno. Njena soba je na donjem spratu. Odem tamo i stanem ispred vrata. Slušam, ali sve što čujem je tišina. Onoliko glasna koliko tišina može biti. Progutam strah koji je zaglavljen u mom grlu. Kažem da ću se za par minuta svemu ovom smejati. Nakon što otvorim vrata i vidim da je već otišla na posao. Možda su je zvali da dođe ranije i nije želela da me budi. Kapljice znoja počnu da se pojavljuju na mom čelu. Obrišem ih rukavom svoje majice. Podignem ruku i pokucam na vrata, ali moja ruka je već na kvaki pre nego što sačekam da čujem njen odgovor.

Ali ona mi ne može odgovoriti. Kada otvorim vrata ona nije tamo. Ona je otišla. Jedina stvar koju pronađem je njeno beživotno telo koje leži na podu njene spavaće sobe, sa lokvom krvi oko njene glave. Ali ona nije ovde. Ne. Moja majka je otišla.

*** Prošlo je tri sata od momenta kada sam je pronašao do momenta kada su izašli iz kuće sa njenim telom. Bilo je puno stvari koje su morali da urade, od toga da fotografišu sve u njenoj sobi, ispred njene sobe i po celoj kući do ispitivanja mene i pretraživanja njenih stvari radi pronalaska dokaza. Tri sata i nije baš puno ako razmisliš o tome. Da su mislili da je uključena neka prljava igra, zatvorili bi celu kuću. Rekli bi mi da pronađem neki drugi smeštaj dok oni ne završe svoju istragu. Tretirali bi ovo mnogo ozbiljnije nego što jesu. Ipak kada pronađu mrtvu ženu na podu njene sobe sa pištoljem u njenoj ruci i oproštajnim pismom na krevetu, tri sata je sasvim dovoljno da zaključe da je sve njena krivica. Kyleu je potrebno tri i po sata da dođe ovamo iz studentskog doma, tako da će biti kod kuće za nekih pola sata. Trideset minuta je dug vremenski period da se posmatra mrlja od krvi koja je ostala na tepihu. Ako nakrivim glavu ulevo, izgleda kao nilski konj otvorenih usta, spreman da proždere svoj plen. Ali ako nakrivim glavu na desno, izgleda kao zatvorska slika Gary Buseya. se da Nisam li bi se iproveo dalje odlučila na to da jesaznala da njena od krvi liči na GaryPitam Buseya? puno vremena njenim telommrlja u sobi. Samo da pozovem policiju i da se pojave oni što su se javili, koji su došli sigurno za par minuta iako je izgledalo kao da im je trebala večnost. Ali u tih par minuta sam naučio više o svojoj majci nego što sam mogao zamisliti da je moguće u tako kratkom periodu. Kada sam je pronašao ležala je na stomaku i nosila je majicu na bretele koja je otkrila kraj reči njene tetovaže koju je uradila par meseci pre. Znao sam da je to neki citat o ljubavi, ali to je sve što sam zapravo znao. Verovatno od Dylana Thomasa, ali nisam je nikada pitao. Nagnuo sam se napred i pomerio kraj njene majice u stranu da bih mogao pročitati ceo citat. Iako su ljubavnici izgubljeni, ljubav nikada neće biti. Ustao sam i udaljio se par koraka od nje, u nadi da će me jeza proći tako brzo kao što me je i obuzela. Citat ništa nije značio do sada. Kada se tek

istetovirala, mislio sam da je njeno značenje bilo to da samo zato što se dvoje ljudi više ne voli to ne znači da njihova ljubav nikada nije postojala. Pre nisam mogao da se pronađem u njoj, ali sada osećam kao da je tetovaža bila predskazanje. Kao da ju je istetovirala da bi mi rekla da iako nje više nema, njena ljubav je još uvek tu. I to me čini besnim jer nisam mogao da se pronađem u rečima na njenom telu, sve do momenta kada njeno telo nije bilo ništa drugo nego samo leš. Onda primetim tetovažu na njenoj levoj ruci, sa unutrašnje strane ručnog zgloba, onu koja je tu još pre mog rođenja. To je reč poetičan ispisana na muzičkim linijama. Znam njeno značenje jer mi je objasnila pre par godina kada smo bili u autu zajedno, samo nas dvoje. Pričali smo o ljubavi i ja sam je pitao kako znaš da nekoga stvarno voliš. Kao prvo, dala mi je najosnovniji odgovor: „Jednostvno znaš.“ Ali onda je bacila pogled na mene i kada je videla kako me taj odgovor nije zadovoljio, njen izraz lica se uozbiljio. „Oh.“, rekla mi je. „Pitaš me za stvarno ovaj put? Ne kao radoznalo dete, već kao neko kome je potreban savet? E pa, onda ću ti dati pravi odgovor.“ Mogao sam osetiti kako mi se lice crveni, jer nisam želeo da zna da sam mislio kako sam se možda zaljubio. Imao sam samo trinaest godina i sva ta osećanja su za mene bila novost, ali sam bio siguran da će Brynn Fellows biti moja prva prava devojka. Moja mama je vratila pogled na put ispred sebe i video sam kako joj se osmeh širi licem. „Kada kažem da ćeš jednostavno znati, to je zato što hoćeš. Nećeš to ispitivati. Nećeš se pitati da li je to što osećaš zapravo ljubav, jer kada bude bila , bićeš potpuno uplašen što si zaljubljen. I kada se to desi, tvoji prioriteti će se promeniti. Nećeš misliti na sebe i na svoju sreću. Samo ćeš misliti na tu osobu i kako ćeš učiniti sve da bi je učinio srećnom. Čak i ako to bude značilo da moraš otići od nje i žrtvovati svoju sopstvenu sreću zbog nje.“ Pogledala me je sa strane. „To je ljubav, Bene. Ljubav je žrtvovanje .“ Tapnula je prstom po svojoj tetovaži na levoj ruci, tetovaži koja je tu još pre mog rođenja. „Istetovirala sam ovu tetovažu onoga dana kada sam osetila takvu ljubav prema tvom ocu. I izabrala sam je zato što kada bih mogla da opišem ljubav tog dana, rekla bih da je ona bila kao moje dve omiljene stvari, uvećane i sabrane zajedno. Kao moj omiljeni citat iz pozije , pomešan sa stihovima moje omiljene pesme.“ Pogledala me je opet, veoma ozbiljno. „Znaćeš Bene. Kada budeš bio spreman da odustaneš od stvari koje ti najviše znače samo da bi video nekog drugog srećnog, to je prava ljubav.“ Gledao sam u tetovažu na kratko, pitajući se da li ću ja ikada moći nekog tako voleti. Nisam bio siguran da bih bio spreman odustati od stvari koje najviše volim ako bi to značilo da neću dobiti ništa zauzvrat. Mislio sam da je Brynn Fellows lepa, ali nisam bio siguran čak ni da bih joj dao svoj ručak ako bih bio puno gladan. Sigurno se ne bih istetovirao zbog nje. „Zašto si se onda istetovirala?“, pitao sam je. „ Da bi moj tata znao da ga voliš?“

Ona odmahuje glavom. „Nisam je uradila za tvog oca ili čak ni zbog tvog oca. Uradila sam je najviše zbog sebe, jer sam stopostotno znala da sam naučila kako da nesebično volim. To je bio prvi put da sam želela više sreće za onoga s kim sam bila nego za sebe. I pomešanost moje dve omiljene stvari je bio jedini način na koji sam mogla opisati kakav je osećaj kada tako voliš. Želela sam da ga se sećam zauvek, u slučaju da ga više nikad ne doživim.“ Nisam uspeo da pročitam oproštajno pismo koje je ostavila, ali sam se pitao da li je promenila mišljenje o nesebičnoj ljubavi. Ili je volela nesebično samo mog oca, ali nikad svoju decu. Jer samoubistvo je najsebičnija stvar koju osoba može učiniti. Kada sam je pronašao, proverio sam da vidim da li je stvarno mrtva i onda pozvao policiju. Morao sam da ostanem pri telefonu sa dispačerom dok oni ne stignu, tako da nisam imao priliku da pretražim njenu sobu da bih našao oproštajno pismo. Policija ga je pronašla i pokupila sa pincetom i stavila u kesicu za dokaze. Kada su je zatvorili, jednostavno nisam imao muda da ih pitam da mi daju da ga pročitam. Jedan od mojih komšija, gospodin Mitchell, je bio ovde kada su otišli. Rekao je policajcu da će napripaziti dokonimoja braća dođu, sam ostavljen njemu staranje.naAlimene čim su otišli, rekaonesam mutako da ćudabiti okejbioi da moram obaviti nekoliko poziva sa rodbinom. Rekao mi je kako svakako mora otići do pošte i da će doći kasnije da proveri kako sam. Kao da je moje štene umrlo i on je čekao da mi kaže kako će sve biti u redu, da mogu nabaviti novo. Uzeo bih Yorkiea, jer upravo tako izgleda mrlja od krvi ako prekrijem jedno oko i zaškiljim. Pitam se da li sam u šoku. Da li je to razlog zašto ne plačem? Moja mama bi bila besna da zna da ne plačem sada. Siguran sam da je traženje pažnje odigralo bar malu ulogu u njenoj odluci. Ona je volela pažnju i ne na negativan način.smrti To ječak jednostavno činjenica. I nisam siguran da posvećujem dovoljno pažnje njenoj i ako ne plačem. Mislim da sam uglavnom samo zbunjen. Izgledala je srećno većinu mog života. Naravno da je bilo dana kada je bila tužna. Veza koje nisu dobro završile. Moja majka je volela da voli i sve do momenta kada je sebi raznela lice, bila je atraktivna žena. Mnogo muškaraca je to mislilo. Ali moja majka je takođe bila i pametna. I iako se veza, koja je obećavala, završila pre par dana, ona jednostavno nije izgledala kao tip osobe koja bi oduzela svoj život da bi dokazala muškarcu da je trebao ostati s njom. I nikada nije toliko volela muškarca da ne bi mogla živeti bez njega. To u svakom slučaju nije prava ljubav. Ako roditelji uspeju preživeti gubitak svoje dece, onda muškarci i žene mogu vrlo lako da žive sa tim da su prekinuli vezu. Prošlo je petnaest od kako samnego krenuo da razmišljam o tome zašto bi to ona uradila i nisamminuta ništa bliže odgovoru što sam bio. Odlučim da istražujem. Osećam malo grižu savesti, jer ona je moja majka i

zaslužuje svoju privatnost. Ali ako osobe imaju vremena da napišu oproštajno pismo, onda sigurno imaju vremena da unište one stvari koje nikad ne bi hteli da njihova deca pronađu. Provedem sledećih pola sata (zašto još uvek Kyle nije ovde?) preturajući po njenim stvarima. Prolazim njene poruke i mejlove. poruka i mejlova kasnije, ubeđen sam dakroz znam razlog zbog čega se mojaNekoliko mama ubila. Njegovo ime je Donovan O’Neil.

FALLON Ispustim stranicu na kojoj je ime mog oca. Pada na pod sa nekoliko drugih stranica koje sam upravo pročitala. Gurnem rukopis sa mog krila i ustanem. Odjurim u spavaću sobu i izaberem vrata broj jedan. Istuširam se u nadi da ću se smiriti dovoljno da bih nastavila sa čitanjem, ali plačem celo vreme. Nijedan šesnaestogodišnjak ne bi trebao da prolazi kroz ono što je proživeo Ben, ali to i dalje ne odgovara na sva pitanja kako je ovo povezano sa mnom. Ali sada kada znam da je moj otac u jednom periodu bio umešan sa Benovom mamom, imam osećaj kako se približavam tome. I nisam toliko sigurna da želim nastaviti sa čitanjem, ali sada kada sam započela ne mogu prestati. Uprkos činjenici da mi je muka, moje ruke drhte već petnaest minuta i previše se plašim da pročitam kakve veze ima moj otac sa bilo čim od ovoga, pa nateram sebe da nastavim dalje. Prođenaoko sati nastavim vremena tamo nakongde štosam skupim Sednem kauč stala. hrabrosti da se vratim rukopisu.

Benov roman - DRUGO POGLAVLJE Deveti novembar Godine: 16

„Kada neko zapali nečije mostove, kako li divnu vatru napravi.“ – Dylan Thomas Kyle je konačno stigao kući. Takođe i Ian. Sedimo za kuhinjskim stolom i pričamo o bilo čemu osim o tome zašto je moja mama mrzela svoj život više nego što je volela nas. Kyle mi kaže kako sam bio hrabar danas. Ponaša se prema meni kao da mi je još uvek dvanaest godina, iako sam ja glava ove kuće već šest meseci kako je on otišao. Ian pozove jednu od onih službi za čišćenje posle smrtnog slučaja. Mora da je jedan od policajaca ostavio vizitku u kuhinji, znajući da će nam trebati. Nisam ni znao da takvo nešto postoji, ali Ian je spomenuo da je pre nekoliko godina gledao neki film „Sunčano čišćenje“ o dve žene koje su se tim bavile. Kompanija je poslala dva muškarca. Jedan muškarac koji ne govori engleski i jedan koji uopšte ne priča. On zapisuje sve u notes koji drži u prednjem džepu. Kada završe, pronađu me u kuhinji i daju mi papir. Ostani van sobe najmanje četiri sata da bi se tepih mogao osušiti. Tvoj račun iznosi 200$. Pronađem Kylea u dnevnoj sobi. „Ovo košta 200$.“ Obojica potražimo Iana, ali ga ne možemo naći. Njegovog auta nema, a on je jedini koji ima taj iznos u kešu. Nađem tašnu svoje mame u kuhinji. „Ona ima dovoljno keša u novčaniku. Misliš da je okej ako uzmemo?“ Kyle zgrabi novac iz moje ruke i napusti prostoriju da bi platio momcima. Iandaseide vrati kasnije tog dana. On i Kyle o tome daa liIan nam je on rekao u policijsku stanicu, jer se Kyleseneraspravljaju seća da je Ian otišao, kaže da Kyle nije obraćao pažnju. Niko ne pita zašto je uopšte išao u policijsku stanicu. Mislim da je želeo da vidi oproštajno pismo, ali ga ne pitam za to. Nakon što sam pročitao koliko je bila zaljubljena u tog lika Donovana, poslednje što želim da pročitam je kako nije mogla da živi bez njega. Besan sam jer je moja mama dopustila da je raskid sa muškarcem uništi više nego pomisao da više neće videti svoje sinove. To uopšte ne treba ni da bude odluka za bacanje novčića uvis. Tačno mogu videti kako je donela svoju odluku. Zamišljam je kako sedi na svom krevetu sinoć, plače zbog patetičnog kopileta. Zamišljam je kako drži njegovu sliku u desnoj ruci, a sliku mene, Kylea i Iana u levoj ruci. Gleda levo-desno od slike do

Da li?da zavšim sa ovim sada ne slike usmeravajući pažnju dan na Donovana. A kada pogleda sliku natako kojojdasmo moram živeti više nijedan bez ovog čoveka mi. Ili ću izdržati ovu patnju slomljenog srca da bih provela čitav svoj život sa

trojicom muškaraca koji su zahvalni što mene imaju za majku? Ono što ne mogu zamisliti je to kako je mogla izabrati sliku u svojoj desnoj ruci naspram slike u levoj. Znam ako sam ne uvidim šta je to tako specijalno u vezi tog muškarca da će me to pojesti. Sporo, bolno glodanje koje će nagristi moje kosti sve dok se ne osećam beznačajno kao što se ona osećala kada je ugurala vrh pištolja u svoja usta. Sačekam da prođe nekoliko sati dok Kyle i Ian ne odu u svoje sobe, a onda odem u njenu sobu. Pretražim sve stvari koje sam ranije pročitao, ljubavne poruke, svađe, dokaz da je njihova veza bila uzburkana kao uragan. Kada konačno pronađem nešto sa dovoljno informacija o njemu da bi našao njegovu adresu na Googlu, napustim kuću. Osećam se čudno što sam uzeo njen auto. Napunio sam šesnaest godina pre četiri meseca. Štedela je da bi mi pomogla da kupim svoj prvi auto, ali još uvek nismo uspeli pa sam koristio njen kada je bio slobodan. To je lep auto. Cadillac. Nekad se pitam zašto ga jednostavno nije prodala da kupi dva jeftinija auta, ali osećao sam grižu savest što na to pomišljam. Ja sam bio šesnaestogodišnji klinac, a ona samohrana majka koja je naporno radila da bi dostigla svoj nivo u karijeri. Nije bilo fer od mene da uopšte pomislim kako zaslužujemo iste stvari. Prošlo je deset sati naveče kada se zaustavim u Donovanom komšiluku. Mnogo je lepši komšiluk nego gde mi živimo. Ne da naš nije lep, ali ovaj ima privatnu kapiju. Mada nije baš toliko privatna, jer je kapija zaglavljena u otvorenoj poziciji. Dvoumim se da li da se vratim ili ne, ali onda se setim zašto sam uopšte ovde došao, a to uopšte nije ilegalno. Sve što radim je da njuškam oko kuće muškarca koji je odgovoran za samoubistvo moje mame. Na početku mi je teško da spazim kuće. Ima puno dugih prilaza kućama sa mnogo prostora između njih. Ali što dalje vozim sve je manje drveća. Kada stignem do adrese,jer moj pulskuću, počnealidamoje bubnji u mojim ušima. Osećam se na patetično što sam nervozan vidim ruke klize na volanu od znoja mojim dlanovima. Kada dođem do kuće istog momenta nisam impresioniran. Izgleda isto kao i svaka druga. Visoki, špicasti krovovi. Garaža za dva auta. Uređeni travnjaci i sandučići za poštu ukrašeni kamenom da se slažu sa kućama. Očekivao sam više od Donovana. Impresioniran sam sopstvenom hrabrošću kada prođem autom pored kuće, okrenem se i zaustavim auto nekoliko kuća dalje da je mogu posmatrati. Ugasim motor i ručno ugasim farove. Pitam se da li zna? Nisam siguran bi znao, imaju nekeimala zajedničke Verovatno zna. kako Siguran samosim da jeako moja mama mnogoprijatelje. prijatelja i radnih kolega i stranu ličnosti koju nikada nisam video.

Pitam se da li je plakao kad je saznao. Pitam se da li se kajao zbog nečega. Pitam se da je imao izbor i da se vrati nazad i zaceli joj slomljeno srce, da li bi to uradio? I sada mumlam pesmu Toni Braxton. Jebi se Donovane O’Neil. Moj mobilni vibrira na sedištu. To je poruka od Kylea. Kyle: Gde si? Ja: Morao sam otići do prodavnice? Kyle: Kasno je. Vrati se istog momenta. Moramo sutra biti do devet ujutru u kapeli. Ja: Šta si mi ti, majka? Čekam da mi odgovori nešto kao u fazonu prerano čoveče. Ali on to ne uradi. Buljim u telefon još malo, želeći da mi odgovori. Ne znam zašto sam poslao tu poruku. Sad se osećam loše. Trebalo bi postojati dugme za vraćanje nazad već poslanih poruka. Odlično. Sada pevam vrati mi nazad poruku uz melodiju muzike iz Unbreak my heart.12 Jebi se Toni Braxton. Utonem u sedište kada primetim svetla farova kako idu prema meni. Utonem još više kada vidim da se parkiraju ispred Donovanove kuće. Prestanem da pevam i zagrizem unutrašnjost obraza dok čekam da izađe iz auta. Mrzim što je toliko mračno. Želim da vidim da li barem dobro izgleda. Nije da bi nivo njegove privlačnosti imao ikakvu ulogu u odluci moje mame da napusti ovaj svet. Jedna od njegovih garažnih vrata počinju da se otvaraju. Fluoroscentna svetla osvetljavaju oba vozila u garaži. Ugasi motor audija kog vozi i izađe iz auta. Visok je. To je sve. To je jedina stvar koju zapazim sa ove daljine. Možda ima tamno braon kosu, ali nisam čak ni u to siguran. Istera drugi auto na prilaz. Neki klasičan auto, ali ja nemam pojma o automobilima. Crven je, uglađen i kada izađe iz njega, otvori haubu. Posmatram ga dok prčka ispod haube nekoliko minuta. Napravim svakakva zapažanja o njemu. Znam da mi se ne sviđa, to nije ništa novo. Takođe, znam da verovatno nije oženjen. Oba auta izgledaju kao automobili koje bi posedovali muškarci i nema više mesta za još jedan automobil tako da verovatno živi sam. Sigurno je razveden. Mojoj mami se sigurno sviđao izgled komšiluka i mogućnost da se preselimo kod njega da bih ja imao očinsku figuru u svom životu. Sigurno je imala već unapred isplanirane njihove živote i samo je čekala da je zaprosi, ali umesto toga joj je slomio srce. 12 Unbreak

my heart - poznata pesma pevačice Toni Braxton.

Provede nekoliko narednih minuta tako što pere i nanosi vosak na auto, što mi se čini veoma čudnim jer je ovako kasno. Možda nikada nije tu tokom dana. To mora biti iritantno komšijama, iako su kuće dosta razmaknute da niko ne mora ni da primeti šta se dešava u susedstvu ako to ne želi. Uzme kanister sa gorivom i napuni rezervoar sa gorivom. Pitam se da li je potrebno neko specijalno gorivo, pošto ne puni na benzinskoj pumpi. Ostavi kanister sa gorivom pored auta u žurbi, a onda izvadi svoj mobilni. Pogleda u ekran i onda ga prinese svom uhu. Pitam se s kim razgovara. Pitam se da li je neka druga žena, da li je to razlog što je ostavio moju mamu. Ali onda to vidim, po načinu kako stiska pozadinu svog vrata. Po načinu na koji njegova ramena propadnu i njegova glava se mrda napred-nazad. Počne da brzo korača, zabrinut, uznemiren. Ko god da je na drugoj strani telefonske linije upravo mu je rekao da je moja majka mrtva. Stisnem volan i nagnem se napred, upijajući njegov svaki pokret. Da li će zaplakati? Da li je ona bila vredna da se baci na kolena? Da li ću ga moći ovde čuti kako vrišti u agoniji? Nasloni se na njegovo dragoceno vozilo i završi poziv. Zuri u telefon sedamnaest sekundi. Da, brojao sam. Vrati telefon nazad u džep i onda, u veličanstvenom iskazu tuge, zvizne rukom po vazduhu. Nemoj udarati vazduh, Donovane. Udari svoj auto, osećaćeš se mnogo bolje. Zgrabi krpu kojom je brisao auto i baci je na zemlju. Ne, Donovane. Ne krpu. Udari svoj auto. Pokaži mi da si je voleo više od svog auta i možda te tada neću morati toliko mrzeti. Zamahne nogom i šutne kanister sa gorivom, šaljući ga nekoliko metara preko trave. Udari svoj jebeni auto, Donovane. Možda te upravo sada posmatra. Pokaži joj da ti je srce toliko slomljeno da ti više nije stalo ni do svog života. Donovan nas oboje razočara kada uleti u kuću, nijednom ne stavljajući ni prst na auto. Žao mi je zbog moje majke što nije gore reagovao. Nisam čak ni siguran da je plakao, bio sam predaleko da bih video. Fluorescentna svetla se ugase u garaži. Garažna vrata krenu da se spuštaju. Bar je dovoljno uznemiren da nije u stanju da vrati auto u garažu. Posmatram kuću još nekoliko minuta, pitajući se da li će ikako opet izaći napolje. Kada to ne uradi ja počinjem biti nemiran. Veliki deo mene želi da odem ipostaje da više ne pomislim na ovog čoveka,koju ali sedim postojiovde. mali deo mene koji svenikad više radoznao sa svakom sekundom Šta je to tako jebeno specijalno u vezi tog prokletog auta?

Bilo ko da je primio tako strašne vesti kao što je on bi želeo da se isprazni na najbližoj stvari koja mu dopadne šaka. Svaki normalan muškarac koji je zaljubljen bi lupao po haubi automobila. Ili u zavisnosti koliko si voleo ženu, možda čak i razbio pesnicom prozor. Ali ovaj seronja zgrabi krpu kako bi je bacio na pod. Izabrao je da isprazni svoju agresiju na staroj, laganoj krpi. Trebalo bi da ga je sramota. Trebao bih mu pomoći da pošteno žali. Trebao bih udariti haubu automobila umesto njega. I iako znam da ništa dobro neće izaći iz ovoga, ja sam već izašao iz auta i već sam na pola puta pre nego što kažem sebi da je to loša ideja. Ali kada je u pitanju borba između adrenalina i tvoje savesti adrenalin uvek pobeđuje. Dođem do auta i uopšte se ne trudim da pogledam oko sebe da vidim ima li koga napolju. Znam da nema. Prošlo je jedanaest sati. Niko verovatno nije ni budan u ovoj ulici, a i da jeste uopšte me nije briga. Pokupim krpu i pregledam je, u nadi da ću naći nešto specijalno u vezi nje. Nema ništa, ali odlučim da sa njom otvorim vrata od auta. Ne želim da ostavim otiske ako mu slučajno ogrebem auto. Unutrašnjost auta je još lepša nego spoljašnjost. U savršenom stanju. Višnja crvena kožna sedišta. Izrezbareno drvo. Tu je pakla cigareta i šibice na konzoli i razočara me to kako je moja mama mogla voleti pušača. Pogledam u kuću i onda vratim pogled nazad na šibice. Ko još koristi šibice? Kunem se, samo pronalazim sve više i više razloga da ga mrzim. Vrati se nazad u svoj auto , Bene. Bilo je dovoljno uzbuđenja za jedan dan. Adrenalin opet pobedi moju savest. Pogledam nazad u kanister sa gorivom. Pitam se… Da li bi se Donovan više uznemirio ako bi njegovo dragoceno, maleno, klasično auto gorilo u plamenu nego zbog smrti moje mame? Pretpostavljam da ćemo uskoro saznati, jer moj adrenalin uzima kanister sa gorivom i posipa tečnost po gumi i gore po stranici auta. Bar je moja svest još uvek na uzbuni dovoljno da znam da vratim kanister na mesto gde ga je šutnuo. Upalim jednu i samo jednu šibicu i onda je bacim sa prstima, kao što rade u filmovima, dok se vraćam nazad u svoj auto. Vazduh iza mene brzo napravi zvuk vuuuššš. Noć se osvetli kao da je neko upalio božićne lampice. Kada se vratim do auta ja se smejem. To je prvi put da sam se nasmejao danas. Upalim svoj auto i polako se odvezem, osećajući nekako opravdano to što je uradila sebi. Za ono što je uradila meni. I konačno, nakon što sam jutros pronšao njeno telo, suza padne iz mog oka. A onda još jedna. I još jedna.

Počnem plakati toliko jako da je teško da vidim put ispred sebe. Zaustavim auto na brdu. Naslonim se na volan i moj plač se pretvori u jecaje, zato što mi nedostaje. Nije prošao čak ni dan i već mi toliko jebeno nedostaje i nemam ideju zašto bi mi ovo uradila. Osećam to tako lično i mrzim što sam dovoljno sebičan da verujem da to nije imalo nikakve veze sa mnom, ali zar nije? Ja sam živeo sa njom. Ja sam bio jedini koji je još ostao u toj kući. Znala je da ću ja biti taj koji će je pronaći. Znala je šta će mi to uraditi i ipak je to uradila i nikada nisam voleo nekog koga toliko mrzim i nikada nisam mrzeo nekoga koga toliko mnogo volim. Plačem toliko dugo da me zabole moji stomačni mišići. Moja vilica me boli od pritiska. Moje uši bole od zvuka sirena dok prolaze pored mene. Bacim pogled u retrovizor i gledam kako vatrogasno vozilo ide niz brdo. Vidim narandžasti sjaj naspram tamnog neba iza mene i mnogo je svetlije nego što sam očekivao da će biti. Plamenovi vatre su mnogo viši nego što bi trebali biti. Moj puls udara mnogo brže nego što bih želeo. Šta sam uradio? Šta sam to uradio? Moje ruke se tako jako tresu da ne mogu da ubacim menjač u prvu. Ne mogu da dođem do daha. Moja noga sklizne na kočnicu. Šta sam uradio? Vozim. Nastavim da vozim. Pokušam da udahnem vazduh, ali moja pluća kao da su ispunjena sa gustim, crnim dimom. Zgrabim svoj telefon. Hoću da kažem Kyleu da možda imam napad panike, ali ne mogu da smirim dovoljno svoju ruku kako bi utipkao njegov broj. Telefon isklizne iz mojih ruku i padne na pod. Imam samo još tri kilometra. Uspeću. Izbrojim do sedamnaest tačno sedamnaest puta i onda se parkiram na svoj kućni prilaz. Zateturam se ulazeći u kuću, zahvalan što je Kyle još uvek budan i u kuhinji. Neću morati pokušavati penjati se gore do njegove sobe. Stavi svoje ruke na moja ramena i pogura me na stolicu. Očekujem da će početi da paniči sa mnom kada vidi moje širom otvorene oči, pogled ispunjen suzama, ali umesto toga mi donese vode. Govori mi smireno, ali ja nemam pojma šta on govori. Stalno govori da se fokusiram na njegove oči, fokusiram na njegove oči, fokusiram na njegove oči. „Fokusiraj se na moje oči.“, kaže on. To je prvi zvuk koji uspem da obradim. „Diši, Bene.“ Njegov glas postaje glasniji. „Diši.“ Moj puls postepeno uspeva da pronađe nazad svoj ritam. „Diši.“ Moja plućaipočnu uzimati vazduh i da ga razmenjuju kako trebalo. Udahnem izdahnem, udahnem, izdahnem i uzmem jošbijedan gutljaj vode i onda čim uspem da govorim, ne želim ništa više nego da izbacim ovu tajnu iz sebe

pre nego što eksplodiram. „Sjebao sam, Kyle.“ Ustanem i počnem užurbano da koračam. Mogu osetiti suze na mojim obrazima i čujem podrhtavanje u mom glasu. Stisnem glavu sa rukama. „Nisam nameravao da to uradim, kunem se, ne znam zašto sam to uradio.“ Kyle me preseče na pola koraka. Zgrabi me za ramena i nagne svoju glavu, gledajući me čvrsto u oči. „Šta si uradio Bene?“ Udahnem još jednom duboko i izdahnem dok se odmičem od njega. I kažem mu sve. Kažem mu kako je njena mrlja od krvi izgledala kao Gary Buseyeva glava i kako sam pročitao sva pisma koja joj je Donovan napisao i kako sam samo želeo da vidim zašto je više marila za tog čoveka više nego za nas i kako se on nije dovoljno razljutio kada je otkrio da je ona umrla i kako nisam mislio da mu zapalim kuću, nisam čak ni mislio da mu zapalim auto, to nije razlog zašto sam otišao tamo. Sedimo sada. Za kuhinjskim stolom. Kyle nije rekao puno stvari, ali sledeće što kaže me uplaši više nego što me je išta plašilo u mom životu. „Da li je neko povređen Bene?“ Želim da odmahnem glavom u negativnom znaku, ali se ne pomeram. Moj odgovor ne dolazi, jer ne znam. Naravno da niko nije povređen. Donovan je bio budan, mogao je na vreme izaći. Zar ne? Udahnem još jednom vazduh kada vidim zabrinutost u Kyleovim očima. Brzo se odgurne od stola i krene prema dnevnoj sobi. Čujem kako se pali televizor i na sekundu pomislim da je ovo verovatno poslednji put da će se televizor upaliti na kanalu Bravo sada kada ga moja mama više neće gledati. A onda čujem kako se kanali opet i opet prebacuju. Ali onda začujem reči „požar“ i „Hyacinth Court“ i „jedno lice povređeno“. Povređeno. Sigurno se spotaknuo kada je bežao iz kuće i posekao prst ili tako nešto. To nije tako strašno. Siguran sam da je imao osiguranje za kuću. „Bene.“ Ustanem da se pridružim Kyleu u dnevnoj sobi. Siguran sam da me zove da mi kaže da je okej, da je sve okej i da trebam ići u krevet. Kada dođem na ulaz u dnevnu sobu, moja stopala prestanu da se pomeraju. Na televiziji je slika u gornjem desnom uglu. Devojka. Izgleda poznato i ne mogu odmah da se setim, ali i ne moram zato što novinar kaže umesto mene. „Zadnji izveštaji upućuju na to da je Fallon O’Neil, šesnaestogodišnja glumica sa glavnom ulogom u hit seriji Gumshoe, prenesena helikopterom sa mesta nesreće. Nemamo vesti o njenom stanju, ali ćemo vas obavestiti čim stignu novi izveštaji.“

Kyle mi ne kaže da će sve biti okej. On uopšte ništa ne govori. Stojimo ispred TV-a i upijamo novosti koje se pojave između reklama. Malo nakon jedan posle ponoći saznamo da je devojka odnešena u centar za opekotine u South Bayu. Deset minuta kasnije saznamo da je u kritičnom stanju. U pola dva ujutru saznamo da je zaradila opekotine četvrtog stepena na oko 30 % površine njenog tela. U petnaest do dva čujemo da se očekuje da će preživeti, ali da će biti podvrgnuta dugom oporavku i nizom rekonstuktivnih operacija. U deset do dva, novinari kažu da je vlasnik priznao kako je prosuo gorivo blizu automobila parkiranog ispred garaže. Detektivi kažu da nemaju razloga verovati da je požar namerno izazvan, ali da će celokupna istraga biti dalje sprovedena da ispita tvrdnje potkrepljene vlasnikovim izjavama. Jedan od novinara nagađa da bi karijera žrtve mogla biti zauvek prekinuta. Drugi kaže da će producenti morati doneti veliku odluku kada bude vreme za to da li će izabrati novu glumicu za tu ulogu ili odgoditi snimanje dok se žrtva ne oporavi. Novosti se smenjuju od izveštaja novih informacija o stanju žrtve do toga za koliko je Emmy nagrada bio nominovan Donovan O’Neil na vrhuncu svoje karijere. Kyle iskljući televiziju otprilike oko dva ujurtu. Pažljivo odloži daljinski, tiho, na naslon od kauča. „Da li je neko video šta se dogodio?“ Njegov pogled se zaustavi na mom i ja odmah odmahujem glavom. „Da li si nešto ostavio za sobom? Neki mogući dokaz?“ „Ne.“ Šapućem. Pročistim grlo. „On je u pravu. Šutnuo je kanister sa gorivom pre nego što je ušao u kuću. Niko nije video šta sam uradio nakon toga.“ Kyle klimne glavom i stisne poleđinu svog vrata kako bi se oslobodio napetosti. Napravi korak bliže. „Znači niko ne zna da si bio tamo?“ „Samo ti.“ Onda smanji razdaljinu među nama. Mislim da bi me možda hteo udariti. Ne znam za sigurno, ali kako besno stiska vilicu mislim da bi mogao. Ne bih ga krivio. „Želim da me saslušaš Bene.“ Njegov glas je dubok i čvrst. Klimnem. „Skini svaki komad odeće koji sada nosiš i stavi ga u mašinu za veš. Idi i istuširaj se. A onda ćeš otići u krevet i zaboraviti da se ovo uopšte dogodilo, okej?“ Opet klimnem. Mislim da će mi uskoro pozliti, ali nisam siguran. „Ne smeš nikada ostaviti ni najmanji trag koji bi te mogao povezati sa ovim što se desilo večeras. Nikad ne traži te ljude na internetu. Nikad više nemoj da prođeš pored njihove kuće. Izoluj se od svega što bi te moglo povezati sa njima. I nikada više ne spominji ni reči o ovome. Ni meni…ni Ianu…nikome. Da li si me čuo?“ Definitivno će mi pozliti, ali nekako uspem da klimnem glavom.

Studira mi lice jedno minut, proveravajući da li mi može verovati. Ne usuđujem se da se pomerim. Želim da zna da mi može verovati. „Imamo dosta toga da pripremimo sutra za njenu sahranu. Pokušaj da malo odspavaš.“ Ne klimam opet, jer on ode, gaseći svetla za sobom. Stojim u mraku nekoliko minuta. Tih…miran…sam. Trebao bih se sigurno brinuti za to da li će me uhvatiti. Trebao bih sigurno biti uznemiren jer od ovog momenta pa na dalje, uvek ću osetiti krivicu kad god me Kyle pogleda. Trebao bih se sigurno zabrinuti jer ova noć, zajedno sa ovim jutrom i pronalaskom moje mame, će me sigurno sjebati nekako. Možda ću patiti od PTSD13 ili depresije. Ali ništa od toga nije važno. Jer dok trčim uz stepenice, otvorim vrata kupatila i izbacim sav sadržaj mog želudca u wc šolju, jedina stvar koja moje misli zaposeda je ta devojka i kako sam joj upravo totalno uništio život. Spustim čelo na ruke dok sedim ovde sa čvrtim stiskom oko wc šolje. Ne zaslužujem da živim. Ne zaslužujem da živim. Pitam se da li bi moja mrlja krvi izgledala isto kao Gary Busey.

13 PTSD

- Posttraumatic Stress Disorder - posttraumatski stresni poremećaj.

FALLON Jedva stićida doradim. wc šoljeNepre negoviše što da povratim. Neuspem mogu ovo mogu čitam. Kapljice znoja mi cure niz čelo. To je previše. Previše, preteško i suviše mi je zlo da nastavim sa čitanjem. Nekako se pokupim sa poda i dođem do lavaboa. Operem ruke. Sastavim dlanove ispod mlaza vode i prinesem ustima, mućkajući vodu u ustima. Uradim to nekoliko puta da isperem ukus povraćke iz mojih usta. Pogledam u odledalu ožiljke koji se prostiru od mog obraza do vrata. Skinem majicu i gledam u moje ožiljke na ruci, mojoj dojci, mom struku. Pređem prstima desne ruke preko moje ruke, vrata, pa do obraza i opet nazad. Pređem preko svoje dojke pa do struka. Nagnem se napred dok nisam naslonjena na lavabo…što bliže mogu ka ogledalu. I stvarno ih pogledam. Gledam ih sa više koncentracije nego ikada pre, jer ono što osećam me zbunjuje. To je prvi put da ih gledam bez i jednog traga besa koji je uvek negde u blizini. Dok nisam pročitala Benove reči, nikada pre nisam znala koliko u stvari krivim svog oca za ovo što mi se desilo. Tako dugo sam ga mrzela. Otežala sam mu da žali sa mnom to što se dogodilo. Nalazila sam mane u bilo čemu što je rekao. Svaki razgovor koji smo imali se pretvorio u svađu. Ne opravdavam činjenicu da on jeste ponekad bezosećajni kreten. On je uvek bio bezosećajni kreten. Ali me je on takođe uvek voleo i sada kada mi je jasnija slika o tome šta se dogodilo te noći, ne bih ga više trebala kriviti što je te noći zaboravio na mene. Uvek sam ostajala kod njega jednom nedeljno, a on je upravo saznao da je neko koga je voleo umro. Njegove misli mora da su bile raštrkane. I onda da ja očekujem od njega da odreaguje sa savršenom preciznošću kada vidi da mu je kuća u požaru je više nego što bih trebala od njega da očekujem. U roku od par minuta je bio u žalosti, pa onda ljut, pa zatim u panici zbog požara. Očekivati od njega da se istog momenta seti da sam mu ranije poslala poruku da ga obavestim da ću te noći spavati kod njega je kompletno nerealistična. Ja nisam tamo živela. Nije kao što sam živela kod kuće sa mamom gde bih ja bila prva stvar na koju bi ona pomislila u panici. Situacija sa mojim ocem je bila u potpunosti drugačija i tako je trebam i tretirati. I iako smo poslednjih nekoliko godina održavali kontakt, naš odnos nije kao što je nekad bio. Preuzimam pola krivice na sebe zbog toga. Ne možemo da biramo svoje roditelje i roditelji ne mogu birati svoju decu. Ali ono što možemo izabrati je to koliko smo spremni da uradimo da bismo napravili najbolje od onoga što imamo. Izvadim mobilni iz džepa i upalim ga da pošljem poruku tati. Ja: Hej, tata. Hoćeš da doručkujemo zajedno sutra? Nedostaješ mi.

Nakon što je pošaljem, navučem majicu opet nazad i vratim se u dnevnu sobu. Zurim dole u rukopis, pitajući se koliko ću još moći izdržati. Tako je teško čitati, ne mogu ni da zamislim Bena i njegovu braću kako prolaze kroz sve to. Brzo se pomolim za Kessler momke, kao da to što čitam se dešava upravo sada i kao da je Kyle još uvek živ da bih se mogla pomoliti i za njega. I onda nastavim tamo gde sam stala.

Benov roman - TREĆE POGLAVLJE Deveti novembar Godine: 16

„Velika je ruka koja drži vlast nad čovekom čije je ime precrtano.“ – Dylan Thomas Znate li šta je gore od dana kada vam se vaša majka ubije? Dan nakon što vam se majka ubije. Kada je osoba u jakim fizičkim bolovima, recimo da slučajno sebi odseče ruku, onda ljudsko telo proizvodi endorfine. Ti endorfini deluju slično kao i droge kao što su morfijum ili kodein. Tako da je vrlo normalno ne osećati bol odmah nakon nesreće. Emocionalni bol mora da sigurno slično funkcioniše, jer danas toliko više boli nego juče. Juče sam bio da u nekom stanju kaozaista da sanjam, kao daUmi mojaglavi svestsam nijeseu potpunosti dozvoljavala verujem da nje više nema. mojoj držao za tu tanku nit nade da se nekako jučerašnji dan nije uopšte desio. Te niti više nema, bez obzira koliko pokušavao da je uhvatim. Ona je mrtva. I da imam novca i veze, otupio bih ovu bol sa bilo kojim drogama koje bih mogao naći. Odbio sam da ustanem iz kreveta ovog jutra. Ian i Kyle su pokušali da me svađom nateraju da idem u kapelu sa njima, ali sam ja pobedio. U stvari, pobeđujem već ceo dan. Pojedi nešto, kaže Kyle za vreme ručka. Nisam jeo. Pobedio sam. Ujna Chele i ujak Andrew su ovde, Ian mi je rekao oko 2 poslepodne. Ali su sada već otišli, a ja sam još uvek u svom krevetu, tako da sam ja pobedio. Bene, dođi da večeraš. Ima puno hrane , ljudi je donose ceo dan, Kyle je rekao kada je provirio glavom u moju sobu oko 6. Ali ja odlučim da ostanem u krevetu i ne jedem tu sažaljivu hranu iz kutijica, što me čini opet pobednikom. Pričaj sa mnom, kaže mi Ian. Voleo bih reći da sam osvojio ovu rundu, ali on još uvek sedi na mom krevetu i odbija da ode. Povučem prekrivače preko svoje glave. On ih povuče nazad. „Bene. Ako ne ustaneš iz kreveta počeću da preterano reagujem. Ne želiš da me prisiliš da zovem psihijatra, zar ne?“ Isuse jebeni Hriste! Uspravim se u sedeći položaj na krevetu i udarim jastuk. „Samo me pusti da

jebeno spavam, Iane! Prokletstvo!“ Ne reaguje na činjenicu da se derem. Samo me mirno posmatra. „ Dopuštao sam ti da spavaš. Skoro čitavih 24 sata. Moraš da ustaneš iz kreveta i da opereš svoje zube ili se istuširaš ili jedeš ili bilo šta.“ Opet legnem. Ian se odgurne sa kreveta i zastenje. „Bentone, pogledaj me!“ Ian nikada ne viče na mene, što je jedini razlog zašto svučem prekrivače sa glave i pogledam gore u njega. „Ti nisi jedini koji pati Bene! Imamo puno sranja da razrešimo! Imaš šesnaest godina i ne možeš ovde živeti sam i ako ne siđeš dole i dokažeš meni i Kyleu da te ovo nije u potpunosti sjebalo, onda ćemo sigurno doneti pogrešnu odluku umesto tebe.“ Njegova vilica se trza, toliko je besan. Razmislim o ovome na tren. O tome kako nijedan od njih dvojice ne živi ovde. Ian je u pilotskoj školi. Ben je tek počeo da studira. Moja mama je mrtva. Jedan od njih dvojice će se morati doseliti nazad kući jer sam maloletan. „Misliš li da je mama mislila na to?“ Pitam ga dok se ponovo uspravljam u sedeći položaj. Ian odmahuje frustrirajuće glavom. Njegove ruke padnu na bokove. „Mislila na šta?“ „Da će njena odluka da se ubije naterati jenog od vas dvojice da odustanete od svojih snova? Da ćete se morati vratiti nazad kući kako bi brinuli o svom bratu?“ Ian odmahuje glavom, zbunjen. „Naravno da je mislila na to.“ Smejem se. „Ne, nije. Ona je sebična jebena kurva.“ Njegova vilica se ukruti. „Prestani.“ „Mrzim je Iane. Drago mi je što je mrtva. I drago mi je da sam ja bio taj koji ju je pronašao, jer ću sada uvek imati sliku kako se crna rupa na njenom licu slaže sa crnom rupom u njenom srcu.“ On smanji razdaljinu među nama i zgrabi me za okovratnik majice, odgurujući me nazad na krevet. Unese mi se u lice i govori kroz stisnute zube. „Začepi svojajesi jebena usta, Bene.Nije Ona je volela. Bilasada nammože je dobra ćeš je poštovati, me razumeo? metebriga da li te videtimajka ili ne,i utiovoj kući ćeš je poštovati do dana kada umreš.“ Moje oči se oiviče suzama i gušim se od mržnje. Kako može da je brani? Pretpostvljam da je lako za njega kada njegovo sećanje na nju nije uprljano slikom koju sam zatekao kad sam ušao u njenu sobu. Suza padne iz Ianovog oka i završi na mom obrazu. Njegov stisak oko mog vrata se popusti i on se okrene i zabije svoju glavu u dlanove. „Žao mi je,“ kaže plačnog glasa. „Žao mi je, Bene.“ Meni nije. Okrene se i pogleda me, ne pokušavajući da uopšte sakrije suze. „Ja samo…kako to možeš reći? Znajući kroz šta je prolazila…“ Podsmehnem se tiho. „Raskinula je sa svojim momkom Iane. To teško da se može smatrati jadom.“

Okreće se sve dok nije okrenut krevetu. Nakrivi svoju glavu. „Bene…zar ga nisi pročitao?“ Slegnem ramenima. „Pročitao šta?“ Uzdahne duboko i ustane. „Njenu poruku. Zar nisi pročitao pismo pre nego što su ga odneli policajci?“ Teško progutam. Znao sam da je tamo otišao juče. Znao sam. Prođe rukama kroz kosu. „O, moj Bože. Mislio sam da si ga pročitao.“ Ode iz moje sobe. „Vraćam se za pola sata.“ On ne laže. Prošlo je tačno 33 minute kada uđe nazad kroz vrata moje spavaće sobe. Celo vreme sam proveo pitajući se šta bi moglo biti u tom pismu što bi moglo napraviti razliku između toga što je ja mrzim, a Ian je sažaljeva. Izvuče parče papira iz svog džepa. „Ne mogu nam dati stvarno pismo još uvek. Uslikali su ga i ištampali, ali ga još uvek možeš pročitati.“ Preda mi parče papira. Izađe iz moje sobe i zatvori vrata. Sednem nazad na krevet i pročitam zadnje reči koje će mi moja majka ikada reći.

Mojim dečacima, Ceo svoj život sam provela proučavajući poeziju. Nijedan kurs pisanja…nijedan fakultet… nijedno životno iskustvo ne bi nikad mogli pripremiti osobu da napiše adekvatno oproštajno pismo svojoj deci. Ali ću sigurno dati sve od sebe da pokušam. Prvo, želim da objasnim zašto sam ovo uradila. Znam da ne razumete. I Bene, ti si sigurno prvi koji ovo čita , obzirom da sam sigurna da si me prvi pronašao. Tako da te molim da pročitaš ovo pismo u potpunosti pre nego što odlučiš da me mrziš. Pre četiri meseca sam saznala da imam rak jajnika. Brutalni, nepobedivi, tihi rak koji se raširio pre nego što sam imala ijedan simptom. I pre što seDa razljutite odustala je poslednja , tosam bih nego uradila. je mojai kažete bolest da bilasam nešto sa čim se moglastvar boritikoju , vi momci znate da bih se borila sa svim što imam u sebi. Ali to je stvar u vezi raka. Oni to zovu borbom, kao da jači pobeđuje, a slabiji gubi, ali to uopšte nije rak. Rak nije jedan od igrača u igri. Rak je igra. Nije bitno koliko imaš izdržljivosti. Nije bitno koliko si vežbao. Rak je sve što započinje i završava u sportu i jedina stvar koju možeš da uradiš je da se pojaviš na utakmici u svom dresu. Zato što nikada ne znaš…možda ćeš morati provesti celo vreme tokom utakmice sedeći na klupi za rezerve. Možda ti čak neće biti pružena ni šansa da se takmičiš. To sam sam da što sedim namoglo klupi uraditi za rezerve dok seMogla utakmica ne završi , jerja.neForsirana postoji više ništa bi se za mene. bih ići u detalje, ali stvar je u tome što su ga prekasno otkrili.

A sad dolazi onaj zeznuti deo. Da li da sačekam do kraja? Da li da dopustim raku da mi opljačka sve što imam? Vi momci se sećate dede Dwighta i kako ga je rak kompletno progutao i odbio da ga ispljune mesecima. Baka je trebala da prilagodi ceo svoj život dai na se brinula njemu. Izgubila je posaoje, dve medicinski su se nagomilali kraju suo izgubili kuću. Izbačena nedelje računi nakon što je konačno umro. Sve zato što je rak odugovlačio vreme sa njim. Ja to ne želim. Ne mogu podneti pomisao da se vi dečaci brinete o meni. Znam ako ne okončam svoj život, mogla bih biti te sreće da živim na ovoj zemlji još nekih šest meseci. Možda devet. Ali ti meseci će vam oduzeti majku koju ste do sad znali. I onda kada moje dostojanstvo i ćelije nisu dovoljne da ga zadovolje više , rak će oduzeti sve ostalo što može. Kuću. Ušteđevinu. Vaš fond za fakutet. Sva srećna sećanja koja smo delili zajedno. Znam da koliko god se trudila da opravdam svoju odluku , da će to povrediti vas trojicu više nego što vas je išta povredilo u životu. Ali znam ako bih razgovarala sa vama o tome pre nego što ovo uradim, da biste me odgovorili. Naročito mi je jako žao zbog tebe, Bene. Moj slatki, slatki dečače. Toliko mi je žao. Sigurna sam da sam to mogla uraditi na bolji način, jer nijedno dete ne bi trebalo videti svoju majku u takvom stanju. Ali znam ako to ne uradim pre nego što se vratiš kući večeras , možda nikada neću. A za mene bi to bila još sebičnija odluka od ove. Znam da ćeš me ujutru pronaći , i znam da će ti se zgaditi kao što se i meni gadi na samu pomisao o tome. Ali u svakom slučaju ću biti mrtva pre nego što napuniš sedamnaest godina. Bar će na ovaj način biti lako i brzo. Možeš pozvati policiju, oni će odneti moje telo i sve će biti gotovo za nekoliko sati. Nekoliko sati da umrem i da me uklone iz kuće je toliko bolje nego nekoliko meseci koliko bi bilo potrebno raku da odradi svoj posao. Znam da će ti biti teško da se nosiš sa tim , pa sam pokušala da olakšam to koliko sam mogla. Neko će morati da počisti nakon što odnesu moje telo , pa sam ostavila vizitku u kuhinji koga bi trebao pozvati. Ima dovoljno novca u mojoj tašni. Ostavila sam je u kuhinji na radnoj površini. Ako pogledaš u moju kancelariju, treća fioka dole na desnoj strani, pronaći ćeš da sam pripremila svu potrebnu papirologiju da predate zahtev za beneficije. Pobrinite se da ovo uradite odmah. Kada se predaju papiri, dobićete novčani ček u roku od nekoliko nedelja. Još uvek postoji hipoteka na kuću, ali ostaće dovoljno da se pokriju školarine za svu trojicu. Sve sam to sredila preko našeg advokata. Molim vas zadržite kuću dok ne odrastete i ne skrasite se. To je dobra kuća i uprkos ovoj jednoj stvari, imali smo puno dobrih sećanja u njoj. Molim vas znajte da ste vas trojica dečaka učinili svaku sekundu mog života vrednu življenja. I da mogu otkloniti ovaj rak, to bih uradila. Bila bih toliko sebična u vezi s tim. Verovatno bih ga dala nekom drugom da pati

samo da bih mogla provesti više vremena sa svakim od vas. Toliko vas volim. Molim vas da mi oprostite. Imala sam da biram između dva loša izbora , a nijedan nisam želela. Išla sam na to da izaberem to što bi moglo biti isplativije sve nas kraju. Nadam daupropastiti ćete jednog moći razumeti. Iza nadam se danaovim izborom vam se neću ovajdana datum za vas. Deveti novembar mi je bitan, jer je to isti dan na koji je umro Dylan Thomas. A vi dečaci znate koliko mi njegova poezija znači. Pomogla mi je mnogo u životu, naročito nakon smrti vašeg oca. Ali moja nada za vas je da će ovaj datum biti samo datum u budućnosti sa malo značaja i malo izgovora da žalite. I molim vas da se ne brinete za mene. Moja patnja je završena. Mudrim rečima Dylana Thomasa…Nakon prve smrti, ne postoji druga. Sa svom svojom ljubavi, Mama Jedva mogu pročitati mamin potpis od mojih suza. Ian se vrati nazad u sobu nakon nekoliko minuta i sedne pored mene. Želim da mu se zahvalim što me je naterao da pročitam, ali sam takođe ljut da ne mogu ni da pričam. Da sam samo pročitao pismo pre nego što ga je policija odnela, znao bih upravo tada sve. Poslednja dva dana bi izgledala potpuno drugačije. Možda ne bih bio u takvom stanju šoka da sam tada pročitao pismo. Takođe ne bih sve pogrešno protumačio i pretpostavio da je muškarac imao nešto u vezi sa njenom odlukom. I ja bih u stvari ostao kod kuće sinoć, pre nego što bi napravio odluku da sednem u automobil, odem do kuće nekog stranca i započnem požar koji je izmakao kontroli. Kada se presavijem na dole od jecaja, Ian stavi svoje ruke oko mene i povuče me u zagrljaj. Znam da misli da plačem zbog svega što sam upravo pročitao i delimično je u pravu. Verovatno pretpostavlja da plačem zato što sam rekao reči ispunjene mržnjom o mojoj majci i delimično je u pravu i zbog toga. Ali ono što on ne zna je to da većina ovih suza nisu suze žalosti. To su suze krivice zato što sam odgovoran za propast života jedne nevine devojke.

FALLON Spustim dolepočela i uzmem još jednu maramicu. Mislim da nisam prestala plakati odstranicu kada sam da čitam. Pogledam svoj telefon i na njemu je poruka od mog tate. Tata: Hej! Voleo bih to. I ti meni nedostaješ. Kaži samo kad i gde i biću tamo. Pokušam da ne zaplačem kada pročitam njegovu poruku, ali ne mogu se oteti osećaju da je moja ogorčenost protraćila toliko dobrih momenata koje smo mogli imati zajedno. Moraćemo to jednostavno nadoknaditi kroz sledećih par godina. Uzimala sam pauze da jedem. Da razmislim. Da dišem. Sada je skoro 7 sati naveče i uspela sam proći samo kroz pola rukopisa. Obično uspem pročitati cele knjige za par sati, ali ovo je bila najteža stvar koju sam ikada pročitala u životu. Ne mogu ni zamisliti koliko je Benu bilo teško da ovo napiše. Bacim pogled na sledeću stranicu, pokušavajući da odlučim da li mi treba još jedna pauza pre nego što nastavim. Kada vidim da je sledeće poglavlje vezano za dan kada smo se upoznali u restoranu, odlučim da nastavim sa čitanjem. Moram saznati šta ga je motivisalo da se pojavi tog dana. I više od toga, da saznam zašto je odlučio da uđe u moj život. Sednem nazad na kauč i udahnem duboko. A onda počnem sa čitanjem četvrtog poglavlja Benovog romana.

Benov roman - ČETVRTO POGLAVLJE Deveti novembar Godine: 18

„Neko mi dosađuje. Mislim da sam to ja.“ – Dylan Thomas Moja ruka visi pokraj kreveta i mogu reći po tome kako ruka leži na tepihu, da krevet nema okvir niti opruge. To je samo dušek na podu. Ležim na stomaku. Pokriven sam do pola čaršafom, a lice mi je zabijeno u jastuk. Mrzim ove trenutke. Kada se probudim suviše dezorijentisan da bih znao gde se nalazim ili ko bi mogao biti pored mene u krevetu. Obično ležim dovoljno dugo dok ne skontam okruženje pre nego što se pomerim u nadi da neću probuditi nekoga ko bi mogao biti sa mnom u sobi. Ali ovog jutra je drugačije, jer ko god da je bio u ovom krevetu sa mnom već je budan. Mogu da čujem kako se tušira. Pokušam da prebrojim koliko puta se ovo desilo, kada se toliko napijem da se skoro ničeg ne sećam sutradan. Pretpostaviću barem pet puta ove godine, ali ovo je dosad najgori slučaj. Obično se bar mogu setiti na kojoj žurki sam bio. S kojim sam prijateljem išao. Sa kojom sam devojkom flertovao pre nego što mi se sve zacrni. Ali upravo sada se ne sećam ničega. Moje srce počne jako da lupa kao i bubnjanje u mojoj glavi. Znam da ću morati ustati i pronaći svoju garderobu. Moraću malo da razgledam da bih skontao gde sam. Moraću da se setim gde sam ostavio auto. Možda ću čak morati opet zvati Kylea. Ali on će biti apsolutno moj poslednji izbor, jer nisam raspoložen za još jednu lekciju danas. Malo bi bilo za reći da je razočaran u to kako sam na kraju ispao. Stvari kod kuće nisu bile iste od kada je moja mama umrla pre dve godine. Pa…Ja nisam ostao isti. Kyle i Ian se nadaju da će moj vrtoglavi pad naći uskoro uzlet. Nadali su se da ću kada završim srednju školu da ću se uozbiljiti na fakultetu, ali to se nije dogodilo na način na koji oni misle da jeste. U stvari, moje ocene su toliko loše zbog izostanaka da nisam siguran da ću proći ni ovaj semestar. A ja se trudim. Bože, koliko li se trudim. Svakog dana se probudim i kažem sebi kako će danas biti bolje. Danas će biti taj dan kada ću sebe osloboditi od krivice. Ali onda se desi nešto da ponovo pokrene taj osećaj kojeg želim potopiti čim se pojavi. I to je upravo ono što radim. Sve potopim sa alkoholom, prijateljima i devojkama. I barem tu celu noć ne moram razmišljati o greškama koje sam napravio. Život koji sam upropastio. Ta pomisao me natera da otvorim oči i suočim se sa sunčevim zracima koji ulaze u sobu.daZaškiljim svoje liceodeću. rukom.Kada Sačekam momenat nego što pokušam ustanemi iprekrijem pronađem svoju konačno uspemprestajati uspravno, pronađem svoje pantalone. Pronađem majicu za koju se sećam da sam

obukao juče pre predavanja. Ali posle toga? Ništa. Ne sećam se apsolutno ničega. Pronađem cipele i obujem ih. Kada se skroz obučem, odvojim trenutak da osmotrim sobu. Ne izgleda mi uopšte poznato. Priđem prozoru i pogledam napolje i vidim da se nalazim u zgradi. Ništa ne izgleda poznato, mada to može biti zbog toga što ne mogu doboljno otvoriti oči da bih video malo dalje. Sve me boli. Uskoro ću doduše otkriti gde sam, jer se vrata od kupatila otvaraju iza mene. Čvrsto stisnem oči, jer ne znam ko je ona ili šta očekuje od mene. „Jutro, sunašce!“ Njen poznati glas preleće preko sobe brzinom torpeda i prođe tačno kroz moje srce. Moja kolena kao da će da popuste ispod mene. U stvari, mislim da već jesu. Posegnem za obližnjom stolicom i brzo sednem, spuštajući glavu u svoje dlanove. Ne mogu je čak ni pogledati. Kako je to mogla da uradi Kyleu? Kako je mogla dopustiti da ja to uradim Kyleu? Jordyn priđe bliže meni, ali ja i dalje odbijam da je pogledam. „Ako ćeš da povraćaš bolje to uradi u kupatilu.“ Odmahujem glavom, u želji da njen glas nestane, da njen stan nestane, želeći da nestane druga najgora stvar koju sam uradio u životu. „Jordyn.“ Kada čujem slabost u svom glasu, onda mogu pretpostaviti zašto je pomislila da mi malo fali da povratim. „Kako se ovo dogodilo?“ Čujem kako se njen dušek ulegne kada se skljoka na krevet nedaleko od mene. „Pa…“, kaže ona. „Sigurna sam da je počelo sa čašicom ili dve. Nekoliko piva. Nekim lepim devojkama. I završilo se tim što si me pozvao plačući u ponoć prošle noći, brbljajući o izlasku i kako moraš da ideš kući, ali da si previše pijan i zato što nisi hteo da zoveš Kylea jer će se naljutiti na tebe.“ Ona ustane i krene prema ormaru. „I veruj mi, on bi pobesneo. I ako mu kažeš da sam ti dopustila da prespavaš ovde da on ne bi saznao, onda će biti besan na mene. Tako da ti je bolje da me ne cinkariš Bene. Ubiću te.“ Moj um pokušava da je sustigne, ali ona previše brzo priča. Pa sam nju pozvao? U pomoć? Mi nismo… Bože, ne. Ona to ne bi uradila. Ja već, sa druge strane, izgleda da nemam kontrole nad stvarima koje radim kada dospem u to stanje. Ali barem sam pozvao nju pre nego što sam uradio nešto glupo. Ona i Kyle su dovoljno dugo zajedno da mi je ona kao sestra i imao bih poverenja u nju da ne kaže Kyleu. Ali pitanje je i dalje tu…zašto sam bio go? U njenom krevetu? Vrati se nazad iz ormara i to je prvi put kako sam je danas pogledao. Izgleda normalno. Bez ikakve krivice. Možda malo umorna, ali smeši se kao i uvek. „Videla sam ti dupe jutros.“, kaže mi i smeje se. „Šta si kog đavola uradio? Rekla

sam da možeš da se istuširaš, ali si se bar nakon toga mogao obući.“ Napravi grimasu. „Sada moram da operem posteljinu.“ Počne da skida posteljinu sa dušeka. „Nadam se da ćeš početi nositi bokserice ili šta već kada se preselim kod Kylea. I ne mogu da verujem da sam morala da spavam kaučualidok je tvoja pijana guzica ukralasve mojveće krevet.“ Želim da joj kažem danauspori, svaki put kada priča ja osećam olakšanje. „Puno si mi dužan.“ Prestane da se smeje kada sedne na dušek preko puta mene. Nagne se napred i pogleda me sa iskrenošću. „Ne želim da ti se mešam u život. Ali volim tvog brata i čim moj zakup za stan istekne, svi ćemo živeti zajedno. Tako da ću ovo reći samo jednom. Da li me slušaš?“ Klimnem. „Rođenjem nam je dato samo jedno telo i jedan um. I oni su jedini koje dobijemo, tako da je na nama da vodimo računa o sebi. Mrzim što ću ovo reći Bene, ali upravo sada ti si najgora moguća verzija sebe koja možeš biti. Ti si depresivan. Uvek si loše raspoložen. Imaš samo osamnaest godina i nemam pojma kako uopšte nabavljaš alkohol, a piješ previše. I koliko god su ti tvoja braća pokušala pomoći, niko te ne može naterati da postaneš bolja osoba. Samo ti to možeš, Bene. Pa ako je i malo nade preostalo u tebi, predlažem da kopaš duboko u potrazi za njom, jer ako je ne pronađeš nikada nećeš uspeti biti najbolja verzija sebe. I svoju braću ćeš povući sa sobom, jer oni te toliko vole.“ Gleda u mene dovoljno dugo da njene reči dobiju smisao u mojoj glavi. Ona zvuči kao moja mama i ta pomisao me jako pogodi. Ustanem. „Jesi završila? Jer sada bih želeo da pronađem svoj auto.“ Uzdahne razočarano i zbog toga se osetim loše, ali odbijam joj pokazati kako sve o čemu sada razmišljam je moja mama i šta bi pomislila o meni da me je danas mogla videti?“

*** Nakon nekoliko razmenjenih poruka sa prijateljima saznam gde mi se nalazi auto. Kada me Jordyn odveze, razmišljam o tome da joj se izvinim. Odugovlačim stojeći pored na pola otvorenih vrata, pitajući se šta bih mogao reći. Napokon se nagnem dole i pogledam je. „Izvini zbog mog ponašanja ranije. Cenim to što si mi sinoć pomogla i hvala ti za prevoz.“ Krenem da zalupim vrata, ali me ona pozove i izađe iz auta. Pogleda me preko haube. „Sinoć…kada si nazvao? Stalno si spominjao današnji datum, i…ne želim da se mešam, ali znam da je godišnjica od onoga što se desilo sa tvojom mamom. I

mislim da bi bilo dobro za tebe kada bi otišao da je vidiš.“ Spusti pogled dole i počne tapkati prstima po haubi. „Razmisli o tome, okej?“ Gledam u nju na trenutak i kratko joj klimnem pre nego što uđem u svoj auto. Znam da je prošlo dve godine. Ne treba mi podsetnik. Svaki dan kada se probudim i prvi put udahnem vazduh setim se tog dana.

*** Stisnem volan, razmišljajući da li da izađem iz auta. Dovoljno je loše što sam se dovezao na groblje. Nikada pre nisam posetio njen grob. Jednostavno ne osećam potrebu za tim, jer nemam osećaj da je ona stvarno tamo. Ponekad pričam sa mojom mamom. Naravno da su svi razgovori jednostrani, ali ipak pričam sa njom. Ne osećam potrebu da buljim u njen spomenik da bih to uradio. Pa zašto sam onda ovde? Možda sam se nadao da će mi to pomoći. Ali činjenica je da sam prihvatio smrt moje mame. Razumem zašto je to uradila. I znam da u slučaju da nije izabrala da oduzme sebi život, rak bi je uzeo vrlo brzo nakon toga. Ali svi u mojoj porodici misle da ja ne mogu preći preko toga. Da mi toliko nedostaje da to utiče na moj život. Nedostaje mi, ali sam to prevazišao. Ono što nisam prevazišao je ono što sam uradio te noći. Poslušao sam Kylea kada je rekao da nikada više ne spominjem Fallon ili njenog oca. Ne tražim ih na internetu. Ne prolazim autom pored bilo koje kuće u kojoj sada žive. Dođavola, ne znam čak ni gde žive. I ne planiram da saznam. su Kyle je bio pravu je rekao da se stvar moram od toga. Zatvorili slučaj kaoi da je biokada nesrećan i poslednja kojadistancirati bi mi trebala je da neko posumnja u dešavanja od te noći. Ali i dalje razmišljam o toj devojci svakoga dana. Izgubila je karijeru zbog mene. Dobru karijeru. Onu o kojoj neki samo mogu sanjati. A moji postupci te noći će je pratiti kroz čitav život. Nekad se zapitam kako je sada. Nekoliko puta sam želeo da malo istražim o njoj, možda čak da je vidim izbliza, samo da vidim koliko je bila teško povređena u požaru. Ne znam zašto. Možda će mi to pomoći da nastavim dalje sa svojim životom ako vidim da živi dobar život. Ali jedina stvar koja me sprečava u tome je da postoji činjenica da ona nema dobar život. Njen život može biti mnogo gori nego što sam ja očekivao i bojim se kako bih to prihvatio. Taman kada sam hteo da upalim auto, još jedno auto se zaustavi na parkingu pored mene. Vozačeva vrata se otvaraju i pre nego što iskorači nogom napolje, već osećam kako mi se grlo suši.

Šta on radi ovde? Mogu ga prepoznati po poleđini njegovog vrata, njegovoj visini, načinu po kojem se nosi. Donovan O’Neil ima vrlo prepoznatljivu auru oko sebe i činjenica da sam mu video lice preko celog ekrana u noći kada se desio požar, znači da nikad neću izbaciti njegov lik iz moje glave. Pogledam oko sebi i zapitam se da li da upalim auto i odem pre nego što me primeti. Ali on nije čak ni svestan svog okruženja. U njegovoj desnoj ruci drži buket hortenzija. Ide ka njenom grobu. On je ovde da obiđe moju mamu. Odjednom se vratim nazad u noć kada sam sedeo u ovom istom autu, gledajući ga preko puta. Takav je osećaj, samo što sada posmatram više iz radoznalosti nego iz mržnje. Ne ostane dugo pored njenog groba. Zameni uvelo cveće sa svežim. Trenutak provede gledajući u njen spomenik, pa se onda vrati u svoj automobil. Rutina mu je poznata kao da je to nešto što stalno radi. I na momenat osetim krivicu zbog pomisli da mu nikada nije bilo stalo do nje. Zato što je očigledno da jeste ako i nakon dve godine i dalje posećuje njen grob. Pogleda na sat u povratku ka svom automobilu i onda malo ubrza korak. Negde kasni. I pitam se da li možda kojim čudom to ima veze sa njegovom ćerkom. Kažem sebi da se zaustavim kada krenem da upalim auto. Kažem: „Ne radi to Bene“ naglas, u nadi da ću poslušati samog sebe. Ali danas pobeđuje radoznalost, jer krenem da pratim njegov automobil sa groblja i nemam apsolutno nikakvu ideju zašto to radim.

*** Parkiram nekoliko mesta dalje od njegovog auta, ispred restorana gde se zaustavio. Posmatram ga kako ulazi u restoran. Vidim kako neko ustaje da ga zagrli, devojka, i stegnem toliko vilicu da počne da me boli. To mora da je ona. Moji dlanovi se počinju znojiti. Ne znam da li zapravo želim da je vidim. Ali znam da nema šanse da ću otići kada je ona tako blizu, da bar ne uđem unutra i prođem kraj njenog stola. Moram da znam. Moram da znam šta sam joj uradio. Zgrabim svoj laptop pre nego što odem unutra, da imam nešto na šta bih mogao usmeriti pažnju dok sedim sam. Ili da se bar pretvaram da sam fokusiran. Kada uđem unutra ne mogu joj čak ni videti lice da bih bio siguran da je ona Fallon. Okrenuta mi je leđima. Ne želim da buljim, da njen otac ne bi video kako obraćam pažnju na njih. „Sto ili separe?“ Pita me konobarica.

Klimnem glavom prema sepreu iza njih. „Mogu li dobiti taj?“ Nasmeje se i zgrabi jelovnik. „Separe samo za jednu osobu danas?“ Klimnem i ona me povede ka separeu. Srce mi toliko jako lupa da nemam hrabrosti ni da bacim pogled na nju kada prođem pored. Sednem tako da sam okrenut suprotnom smeru. za koji Nemakada ništasve lošešto u tome štousam ovde. Ne znamSmoći zaštoćusehrabrosti osećam kao da trenutak. kršim zakon, radim je što sedim da bih dobio obrok. Moje ruke su isprepletene na stolu ispred mene. Pokušavam izmisliti million razloga da bih se okrenuo i pogledao preko svog ramena, ali se plašim kada to uradim da neću moći prestati da buljim. Ne znam koliko sam joj štete naneo i bojim se da ću videti da je tužna ako je pogledam u oči. Ali se bojim ako je ne pogledam u oči da bih mogao propustiti da vidim da je možda srećna. „Kasnim samo pola sata Fallon. Popusti malo.“, kaže njen otac. Rekao je njeno ime. To je definitivno ona. Sledećih nekoliko minuta bih se možda mogao suočiti licem u lice sa devojkom kojoj sam umalo oduzeo život. Srećom, konobar priđe i uzme moju narudžbinu i tako me omete od samo sebe. Uopšte nisam gladan, ali poručim nešto jer kakav to momak dođe u restoran i ne poruči hranu? Ne želim da privučem pažnju na sebe. Konobar pokuša da započne razgovor sa mnom o činjenici da čovek iza mene izgleda isto kao Donovan O’Neil, glumac koji je igrao ulogu Maxa Epcotta. Ja se pretvaram kao da ne znam ko je to, a on je duboko razočaran. Želim samo da ode. Napokon ode. Naslonim se na naslon separea da bih čuo još više njihovog razgovora. „Pa da. Malo sam šokiran, ali to se dešava.“, kaže njen otac. Čekam na njen odgovor. Propustio sam šta god joj je on beše rekao, zahvaljujući gospodinu radoznalom Konobaru, ali njeno ćutanje dokazuje da je to nešto što ona nije htela čuti. „Fallon? Hoćeš li išta reći?“ „Šta bih trebalo da kažem?“ Ne zvuči zadovoljno. „Da li želiš da ti čestitam?“ Osećam kako joj se otac nasloni na naslon separea. „Pa pomislio sam da ćeš biti srećna zbog mene“, kaže on. „Srećna zbog tebe?“ Okej, šta god da joj je rekao to ju je razbesnelo. Ima narav , to moram da joj priznam. „Nisam znao da sam još uvek sposoban da postanem otac ponovo.“ Ne znam kako da se osećam zbog toga. Na tren se setim da je ovaj čovek bio zaljubljen u moju mamu i da je ovo moglo da se desi sa njima dvoma da je rak nije prvo uzeo sebi. Mislim…znam da je rak nije uzeo. Pištolj je. Ali u svakom slučaju rak je krivac.

„Puštanje sperme u vaginu dvadesetčetvorogodišnjakinje ne čini oca.“, kaže Fallon. Tiho se nasmejem. Ne znam zašto, ali čuti je samo kako razgovara sa ocem olakšava malo moju krivicu. Možda zato što sam je uvek zamišljao kao krotku, tihu devojku koja se utapa u sažaljenju same sebe. Ali ona zvuči kao prava opasnica. Ali ipak…ovo je ludo. Ja ne trebam biti ovde. Kyle bi me ubio kada bi znao šta sada radim. „Misliš da nemam prava sebe zvati ocem? Šta sam onda tebi?“ Ne bih trebao prisluškivati njihov privatni razgovor. Sledećih nekoliko trenutaka se pokušam fokusirati na laptop koji sam poneo sa sobom, ali samo listam kroz stranice, pretvarajući se da radim, dok celo vreme slušam kako je nje otac bezosećajni kreten. Mogu je čuti sa svog mesta kako uzdiše. „Ti si nemoguć. Sada razumem zašto te je mama ostavila.“ „Tvoja mama me je ostavila zato što sam spavao sa njenom najboljom drugaricom. Moj karakter nije imao nikakve veze sa tim.“

Kako je moja majka ikada mogla voleti ovog čoveka? Kada malo bolje razmislim o tome, nisam siguran ni da jeste. Izgledalo je kao da je on bio taj koji je slao sva pisma i poruke. Nikad nisam video išta što mu je ona poslala, tako da je to sigurno kratko trajalo, veza u kojoj su osećanja jednostrana i koju ne može prežaliti. U svakom slučaju, zbog toga se osećam bolje. Ježim se na pomisao da je moja mama bila samo obična žena koja je nekad donosila pogrešne odluke u izboru veza, a ne sveznajuća heroina koju sam stvorio u svom sećanju. Konobar prekine njihov razgovor kako bi im poslužio ručak. Zakolutam očima kada krene da se pretvara kako je tek sad primetio da tu sedi Donovan O’Neil. Čujem kako pita Fallon da ih zajedno uslika. Ukočim se u sedištu, pitajući se da li će ustati i doći u moj vidokrug. Nisam siguran da sam spreman da vidim kako izgleda. Ali nije bitno da li sam spreman ili ne, jer im je upravo rekla da uslikaju selfi i da ona odlazi u wc. Krene da prolazi pored mene i iste sekunde kada se dođe u moj vidokrug, moje disanje se ubrza. Korača u suprotnom smeru, tako da joj ne vidim lice. Ono što vidim je njena kosa. Puno kose, dugačka, gusta i ravna, kestenjasto-braon, baš kao i cipele koje nosi, i pada joj preko čitavih leđa. I njene farmerke. Tako joj savršeno pristaju, izgledaju kao da su pravljene po narudžbi, pripijajući se njenoj svakoj oblini, od njenih kukova sve dole do gležnjeva. Tako se dobro pomeraju sa njom, da se počnem pitati kakve gaćice nosi ispod. Zato što ne vidim liniju gde se ocrtavaju gaćice. Mogla bi nositi tange, ali bi isto tako mogla…šta kog đavola, Bene! Kako li se tvoj mozak preusmerio u ovom pravcu. Moj puls se ubrza jer znam da moram da odem. Moram da ustanem i odem

i da prihvatim činjenicu da izgleda kako je ona okej. Njen otac je možda seronja, ali čini mi se da ona zna da se zauzme za sebe, tako da moje blisko prisustvo njima dvoma ne čini dobro nikome. Ali proklet bio ako se konobar upravo ne naslađuje činjenicom da mu Donovan O’Neil posvećuje minut pažnje.i nestao Nije me ni briga za moju hranu, samo želim da mi donese račun kakosvoje bih platio odavde. Počnem da nervozno cupkam kolenom. Ona je tamo unutra već dugo vremena. Znam da će svakog trena izaći i ne znam da li bih je trebao pogledati ili skrenuti pogled ili osmehnuti se ili pobeći ili koji kurac da uradim? Ona izlazi. Ona gleda dole i još uvek joj ne mogu videti lice, ali njeno telo je još savršenije s preda nego od nazad. Kada me pogleda moj stomak se preokrene. Imam osećaj kao da mi se srce topi, baš u samim pregradama svojih komora. Prvi put nakon dve godine vidim upravo ono šta sam joj učinio. Ožiljci se nalaze od početka njenog levog obraza, u blizini oka, pa sve do kraja njenog vrata. Ožiljci koji su tu zbog mene. Neki su malo bleđi od ostalih, ali su veoma izraženi s obzirom kako je njena koža rozikaste boje, svetlija i izgleda krhkije od delova kože koji su nezahvaćeni. Ali nisu čak ni ožiljci ti koji se najviše ističu. To su njene zelene oči koje mi uzvraćaju pogled. Nedostatak samopouzdanja koji zrači iz njih govori samo koliko sam štete naneo njenom životu. Podigne ruku i stavi pramen kose u usta, prekrivajući neke od ožiljaka. U isto vreme spušta pogled prema podu, dopuštajući da joj kosa padne preko lica i da joj još više sakrije ožiljke. Celo vreme je posmatram jer me boli da to ne radim. Razmišljam o tome kako li je njoj bilo te noći. Koliko agonije je pretrpela mesecima posle toga. Skupim svoje šake u pesnice, jer nikada nisam osećao ovoliku potrebu da nešto popravim. Želim pasti na kolena upravo ovde pred njom i da joj kažem kolikoje mi je žaodaštomisli samkako joj naneo toliku da bol.krije Što sam upropastio Što sam naterao je potrebno svojejojlice sa kosomkarijeru. kada je ona ovoliko jebeno prelepa. Ona nema pojma. Ona nema pojma kada podigne pogled da gleda u oči momka koji joj je upropastio život. Ona nema pojma da bih dao sve samo da pritisnem usne na taj obraz, da poljubim ožiljke koje sam joj dao, da joj kažem koliko mi je neverovatno žao. Ona nema pojma da sam na ivici suza samo gledajući njeno lice, zato što je jednako podeljeno na izvrsno i bolno. Bojim se ako joj se sada ne osmehnem, da bih mogao zaplakati zbog nje. I onda se desi nešto kada prođe pored mene, kada se sve stegne u mojim grudima. Jer me brine da ono što je upravo razmenjeno između nas, taj jedan malecki osmeh, je sve što nisam će biti bio razmenjeno među nama. I neuopšte znam videti. zašto me to zabrinjava, jer pre danas čak ni siguran da je želim Ali sada kada sam je video, ne znam da li želim prestati. I činjenica da je njen

otac upravo sada iza mene, i da je čini tužnom, govoreći joj kako nije dovoljno lepa da više glumi, tera me na to da preskočim preko i zadavim ga. Ili da barem uđem u separe pored nje i branim je. Ovo je upravo trenutak u kojem konobar odluči da mi donese moju hranu. Pokušam jesti. Polako Stvarnojedem pokušavam, dalje kipim slušajući kako njen otaci priča sa njom. pomfrit ali dok islušam kako njen otac postaje sve više više neiskren. Prvo osetim olakšanje kada čujem kako planira da se odseli. Dobro za tebe, pomislim. Znajući da je dovoljno hrabra da se odseli na drugi kraj države i da nastavi ide za glumačkom karijerom, ispunjava me sa većim poštvanjem prema njoj nego prema bilo kome drugom dosad. Čujem kako njen otac pročisti svoje grlo: „Znaš da nisam na to mislio. Ne kažem da si se svela samo na audio knjige. Ono što hoću da kažem je da možeš pronaći bolju karijeru sada kada više ne možeš da glumiš. Nema puno zarade u naraciji. Ili Brodveju u istom slučaju.“ Ne čujem ono što ona kaže sledeće, jer sve što vidim je crveno. Ovaj čovek je za ne poverovati, otac koji bi trebao da brani i podržava svoju ćerku u ovakvom izazovu joj govori takve stvari. Možda želi da je ojača na taj način, ali devojka je već dovoljno toga propatila. Razgovor prestane na trenutak. Dovoljno dugo da naruči sebi još jedno piće. Dovoljno dugo da konobar donese i meni novo piće i dovoljno dugo da ustanem i odem do wc-a kako bih se smirio i vratio na svoje sedište, a da ne zadavim čoveka iza sebe. „Zbog tebe želim da se odreknem muškaraca zauvek.“, kaže ona. Dođavola, zbog njenog oca ja želim da se zauvek odreknem muškaraca. Ako su muškarci tako plitki kao što je ovaj, sve žene bi se trebale odreći muškaraca. „To neće biti tako velik problem. Znam da si imala samo jedan sastanak, a on je bio pre dve godine.“ I to je momenat u kome svi razlozi izlete kroz prozor. Zar on uopšte nema pojma koji je danas dan? Zar on nema jebenog pojma šta je sve njegova ćerka emocionalno prošla u poslednje dve godine? Siguran sam da je godinu provela oporavljajući se i mogu zaključiti gledajući samo par sekundi u njene oči da nema ni mrvu samopouzdanja u sebi. I evo njega da komentariše kako nije izlazila sa momcima od njene nesreće? Ruke mi se tresu. Toliko sam besan. Mislim da sam sada više besan nego one noći kada sam mu zapalio auto. „Pa, tata.“ Njen glas zvuči promuklo. „Ne dobijam istu pažnu od muškaraca na koju sam pre navikla.“ Izlazim iz separea i ne mogu da se zaustavim. Ali proklet bio ako dopustim da ova devojka provede još jednu sekundu bez nekoga da je odbrani kako treba.

Uvlačim se na sedište pored nje. „Izvini što kasnim dušo.“, kažem joj i stavim ruku oko njenih ramena. Ona se ukoči ispod moje ruke, ali ja i dalje nastavljam. Pritisnem svoje usne na bočnu stranu njene glave, nenamerno udišući cvetni miris njenog šampona. „Prokleti L. A. saobraćaj.“, promrmljam. Posegnem preko za rukom njenog oca i pre nego što kažem svoje ime, zapitam se da li će me nekako prepoznati s obzirom da je znao moju mamu. Promenila je svoje prezime nazad u devojačko nekoliko godina nakon tatine smrti, tako da možda nema pojma ko sam ja. Nadam se. „Ja sam Ben. Benton James Kessler. Momak vaše ćerke.“ Ni jednom se ne vidi na njegovom izrazu lica da me je prepoznao. Nema pojma ko sam ja. Ruka njenog oca sklizne u moju, a ja želim da ga povučem preko stola i zviznem ga u zube. Verovatno bih to i uradio da nisam osetio kako se još više ukočila pored mene. Naslonim se i povučem je za sobom dok joj šapućem na uvo: „Samo se pretvaraj.“ Kao da joj se lampica uključi iznad glave ove iste sekunde, jer se zbunjenost na njenom licu pretvori u zadovoljstvo. Nasmeje mi se sa afinitetom, naslanjajući se na mene i kaže mi: „Nisam mislila da ćeš uspeti doći.“ Da, želim da kažem. Ni ja nisam mislio da ću ovde sedeti. Ali obzirom da ti ne mogu još više upropastiti život na ovaj datum, najmanje što mogu učiniti je da pokušam da ga bar malo učinim boljim.

FALLON Napravim odtrebala papira biti kojeljuta samštoveć Gledam rukopis ali sa nevericom. novu Znam hrpu da bih me pročitala. je lagao toliko dugouvremena, biti u njegovoj glavi na neki način opravdava njegovo ponašanje prema meni. I ne samo to, već opravdava i ponašanje mog oca. Ben je u pravu. Sada kada se setim tog dana mogu videti da moj tata nije bio kriv za sve. On je izražavao svoje mišljenje o mojoj karijeri, na šta svaki roditelj ima pravo. I iako se nisam složila s njim i načinom na koji mi je to saopštio, on nikada nije bio dobar u komunikaciji. Osim toga, već sam bila spremna da ga ocrnim čim je seo u separe. On je bio u poziciji odbrane, a ja u poziciji napada i stvari su samo otišle dođavola odatle. Moram da se setim da uvek postoji više od jednog načina na koji ljudi pokazuju svoju ljubav. I iako je njegov način i moj totalno suprotan, to je ipak još uvek ljubav. Okrenem stranicu na sledeće poglavlje, ali nekoliko stranica iskinutih iz rokovnika ispadnu iz dela između petog i šestog poglavlja. Ostavim stranice rukopisa i uzmem pismo. To je još jedna poruka od Bena.

Fallon, Znaš šta će se sve desiti nakon ovog momenta u rukopisu. Sve je ovde. Svaki dan koji smo proveli zajedno, pa čak i nekoliko dana koje nismo. Svaka pomisao koju sam imao u tvom prisustvu…ili približno tome. Kao što možeš zaključiti po poglavlju koje si upravo pročitala, nisam bio baš najbolje kada smo se upoznali. Dve godine mog života nakon požara su bile pakao i radio sam sve što je bilo u mojoj moći da utopim krivicu koju sam osećao. taj prvi dantoliko koji sam proveoI mogao sa tobom bio prvi dan i da sam se osetioAli srećnim nakon vremena. samjevideti da sam ja tebe učinio srećnom, a to je nešto što sam smatrao nemogućim. I iako si se selila, znao sam da ako bi postojao neki način da počnemo da se radujemo 9.novembru, to bi moglo značajno uticati na naše živote. Tako da sam se zakleo da ću na dane koje provodim sa tobom dopustiti sebi da uživam. Neću razmišljati o požaru, neću razmišljati o tome šta sam ti uradio. Na taj jedan dan u godini želeo sam da budem taj momak koji se zaljubljuje u tu devojku, jer sve u vezi sa tobom me je očaralo. I znao sam kada bih dopustio da me prošlost izjeda u tvom prisustvu, da bih se sigurno nekako odao. Da ćeš saznati šta sam ti uradio. Znao sam da ako ikad saznaš istinu, neće postojati šansa da bi mi mogla oprostiti za sve što sam ti uzeo. Iako bih trenutkom sigurno trebao ni zase jednim , ne žalim provedenim sa osećati tobom. ogromnu Naravnokrivicu da želim da sam poneo drugačije. Da sam prišao tog dana tebi i tvom ocu i objasnio istinu možda

bih te poštedeo tolikog bola. Ali ne mogu žaliti nad svim stvarima koje sam trebao uraditi drugačije, kada je po meni ovo bila naša sudbina. Privukli smo jedno drugo. Jedno drugo smo činili srećnim. I bez ikakve sumnje, znam da je bilo nekoliko puta u proteklih nekoliko godina kada smo bili ludo zaljubljeni jedno u drugo u isto vreme. Ne doživi to svako Fallon, a ja bih lagao ako bih rekao da se kajem zbog toga. I to je jedan od mojih najvećih strahova, da si pretpostavljala da sam ti protekle godine rekao više od jedne laži, ali nisam. Jedina laž koju sam ti ikad rekao je ona koju sam priznao , onaj deo gde sam ja odgovoran za požar. Svaka reč koja je izašla iz mojih usta u tvom prisustvu, osim toga, je čista istina. Kada sam rekao da si prelepa, to sam i mislio. Ako uzmeš samo jednu stvar iz ovog rukopisa, neka to bude ovaj jednostavni paragraf. Upij ove reči. Želim da ti obeleže dušu, jer ove reči su najvažnije. Prestravljen sam da su moje laži rezultirale gubitkom samopouzdanja koje si ponovo stekla tokom naših zajedničkih godina. Jer iako sam zatajio veliku istinu od tebe , jedina stvar za koju nisam mogao biti više iskreniji je tvoja lepota. I da ožiljke. AliNadam svako ko vidićeš tvoje , ti teimaš ožiljke pre nego što vidi pravu tebe ne zaslužuje. se da to zapamtiti i verovati u to. Telo je samo paket za istinske darove koji su unutra. A ti si puna darova. Nesebičnost, dobrota, saosećanje. Sve stvari koje su bitne. Mladost i lepota izblede. Ljudska pristojnost ne. Znam da sam u svom prethodnom pismu rekao da ovo nisam napisao zbog tvog oproštaja. Iako je to istina, neću se pretvarati da se ne molim na kolenima za tvoj oproštaj, nadajući se čudu. Neću se praviti kao da neću sedeti u restoranu satima do zatvaranja, u nadi da ćeš ti ući kroz ta vrata. Jer upravo tamo ću biti. I ako se danas ne pojaviš, ja ću biti tamo sledeće godine. I sledeće. Svakog 9.novembra ću te čekati, nadajući se da ćeš jednog dana dovoljno oproštaja ponovo Ali akodose to ne dogodi i tipronaći se nikad ne pojaviš , ja ćudatime i dalje bitivoliš. zahvalan poslednjeg dana mog života. Spasila si me tog dana kada smo se upoznali Fallon. Znam da mi je bilo samo osamnaest, ali da nismo proveli to vreme zajedno , moj život bi bio totalno drugačiji. Prvo veče kada smo morali reći jedno drugom zbogom, odvezao sam se pravo kući i počeo sam da pišem ovu knjigu. Postala je moj novi životni cilj. Moja strast. Shvatio sam fakultet mnogo ozbiljnije. I zbog tebe i uticaja koji si imala na moj život , poslednje dve godine koje sam proveo sa Kyleom su bile odlične. Kada je umro bio je ponosan na mene. A to mi znači više nego što ćeš ikada znati. Tako da, ako u svom srcu pronađeš mogućnost da me opet zavoliš , moram zahvaliti štogde si me spasila. I ako postoji bar deo tebe, ikoji može datimise oprosti , znaš ćeš me pronaći. Večeras , sledeće godine one , sledeće čitavu večnost.

Izbor je tvoj. Možeš nastaviti sa čitanjem ovog rukopisa i nadam se da će ti pomoći da pronađeš razrešenje. Ili možeš prestati sa čitanjem sada i doći da mi oprostiš. Ben

POSLEDNJI 9. NOVEMBAR

Da napisane,ugravirane ja bih ihiznutra izbrisao Ali onesu sulažiizrečene; Sa izlečivom istinom, ja vrištim svoje pokajanje Dozvoli mi da se pokajem uz tvoju kožu. – BENTON JAMES KESSLER

BEN U rukopisu koji sam ostavio sinoć pred njenim vratima je bilo 83 456 reči. Otprilike ima oko 23 000 reči u prvih pet poglavlja, pre nego što dođe do poruke. Mogla je vrlo lako pročitati 23 000 reči za tri sata. Ako je počela da čita rukopis kada sam ga ostavio, završila bi prvi deo do tri ujutru. Ali skoro je ponoć. Prošlo je skoro 24 sata od kako sam je video da je uzela rukopis i zatvorila vrata. Što znači da je imala na raspolaganju 21 sat, a ona i dalje nije ovde. Što očigledno znači da ona neće doći. Veći deo mene je bioreći uveren će seizbor ona pojaviti danas, ali jer malitodeo mene sedanije nadao tome. Ne mogu da jedanjen slomio moje srce, bi značilo je moje srce i dalje celo da bi moglo biti slomljeno. Srce mi je slomljeno već čitavih godinu dana, tako da me njeno nepojavljivanje obogaljuje još barem 365 preostalih dana. Iznenađen sam da su mi u restoranu dozvolili da čekam ovoliko dugo u separeu. Ovde sam još od rane zore u nadi da je ostala budna i pročitala rukopis još sinoć. Sada kada je skoro ponoć, to je dobrih 18 sati kako zauzimam ovaj separe. Za to će se morati ostaviti jedna velika napojnica. U 23:55 ostavim napojicu. Ne želim biti ovde kada sat otkuca 10. novembar. Radije ću sačekati poslednjih 5 minuta u svom autu. Kada otvorim vrata da napustim restoran, konobarica me pogleda sa sažaljenjem. Siguran sam da nije još nikog videla da čeka toliko dugo nakon što ga ispale, ali barem će moći da ispriča dobru priču.

23:56 je kada dođem do parkinga. 23:56 je kada je vidim kako otvara vrata i izlazi iz auta. Još uvek je 23:56 kada obuhvatim rukama pozadinu svoje glave i brzo udahnem hladan, novembarski vazduh samo da bih video da li mi pluća funkcionišu. Ona stoji pokraj svoga auta, vetar joj nosi pramenove kose preko lica i gleda u mene s preke strane parkinga. Imam osećaj da ako napravim jedan korak prema njoj, da će zemlja propasti pod mojim nogama zbog težine moga srca. Oboje stojimo mirno nekoliko dugih sekundi. Pogleda dole u svoj telefon, a onda pogleda u mene. „23:57 je Bene. Imamo samo još 3 minuta da ovo uradimo.“ Zurim u nju, pitajući se šta je mislila sa tim. Da li ona odlazi za 3 minuta? Da li mi daje samo 3 minuta da se objasnim? Pitanja tumaraju po mojoj glavi kada vidim kako joj se ugao usana podiže u osmeh. Ona se smeje. Čim shvatim da se ona smeje, ja trčim. Za par sekundi stignem do kraja druge strane parkinga. Obmotam svoje ruke oko nje i povučem je na sebe i kada osetim njene ruke oko sebe, uradim nešto totalno suprotno nego što bi uradio alfamuškarac. Plačem kao jebena beba. Moje ruke je jako stiskaju, moji dlanovi su na pozadini njene glave, moje lice je uronjeno u njenu kosu. I držim je toliko dugo da nemam pojma da li je još uvek 9. Ili 10. novembar. Ali datum nije bitan, jer ću je voleti svakog dana. Olabavi svoj stisak i povuče se unazad sa mog ramena kako bi me mogla pogledati. Sada se oboje osmehujemo i ne mogu verovati da je ova devojka pronašla dovoljno snage u svom srcu da mi oprosti. Ali jeste, čitam joj na licu. Mogu joj to videti u očima, u njenom osmehu, po načinu na koji se drži. I mogu osetiti po načinu na koji njeni palčevi prelaze preko mojih obraza, brišući moje suze. „Da li fikcijski momci plaču ovoliko kao ja?“, pitam je. Smeje se. „Samo oni najbolji.“ Spustim svoje čelo na njeno i čvrsto stisnem oči. Želim da upijem ovaj trenutak koliko god dugo mogu. Samo zato što je ovde i što mi je oprostila ne znači da je ovde da me voli zauvek. I moram se pripremiti da to prihvatim. „Bene, postoji nešto što ti želim reći.“ Povučem se nazad i pogledam u nju. Sada su suze u njenim očima, pa se ne osećam toliko patetično. Posegne ka gore i stavi svoje dlanove na moje lice, nežno mi milujući obraze. „Nisam ovamo došla kako bih ti oprostila.“ Mogu osetiti kako mi se vilica stiska, ali pokušam da se opustim. Znao sam da je ovo moguće. I moram da poštujem njenu odluku, bez obzira koliko će to biti teško za mene.

„Imao si šesnaest godina.“, kaže ona. „Prošao si kroz jednu od najgorih mogućih stvari koje bi dete moglo doživeti. Tvoja dela te noći se nisu desila zato što si bio loša osoba Bene. Nego zato što si bio preplašeni tinejdžer, a ljudi ponekada prave greške. Nosio si sa sobom toliko krivice zbog toga šta si uradio i toliko dugo vremena. Ne možeš tražiti moj oproštaj, jer nema ničega što bih ti mogla oprostiti. Ja sam ovde zbog tvog oproštaja. Jer poznajem tvoje srce Bene, a ono je jedino sposobno da voli. Trebala sam to prepoznati prošle godine kada sam posumnjala u tebe. Trebala sam ti onda pružiti šansu da mi objasniš. Da sam te samo poslušala, izbegli bismo čitavu godinu bola. Pa zbog toga…mi je žao. Toliko mi je žao. I nadam se da mi možeš oprostiti.“ Gleda u mene sa iskrenom nadom, kao da iskreno veruje da je ona delimično kriva za ono što smo smo prošli. „Nije ti dozvoljeno da mi se izvinjavaš Fallon.“ Ona brzo izdahne i klimne. „Onda ni tebi nije dozvoljeno da se izvinjavaš meni.“ „Dobro.“, kažem. „Opraštam samom sebi.“ Ona se smeje. „A ja opraštam samoj sebi.“ Podigne ruke do moje kose i prođe prstima kroz nju dok mi se smeška. Moj pogled padne na zavoj na njenoj desnoj ruci, na unutrašnjoj strani ručnog zgloba, a ona to primeti. „O, zamalo da zabravim najvažniji deo. To je razlog zašto toliko kasnim.“ Počne da skida zavoj sa ruke. „Istetovirala sam se.“ Podigne ruku i na njoj je mala tetovaža otvorene knjige. Na svakoj od otvorenih stranica se nalazi maska komedije i maska tragedije. „Knjige i pozorište.“, kaže ona objašnjavajući tetovažu. „Moje dve omiljene stvari. Istetovirala sam se pre otprilike dva sata, kada sam shvatila koliko sam nesebično zaljubljena u tebe.“ Pogleda me opet sa suznim očima. Brzo izdahnem varduh i uzmem joj ruku. Podignem je i poljubim. „Fallon.“, kažem joj. „Pođi kući sa mnom. Želim da vodim ljubav sa tobom i zaspem pored tebe. A Reš onda ujutru, želim da tipečena napravim godine. pečenu slaninu i blago jaja.“ doručak koji sam ti obećao prošle Ona se smeje, ali se ne složi za doručak. „U stvari, sutra ujutru idem na doručak sa tatom.“ Čuti je kako kaže da ide na doručak sa svojim tatom me čini još srećnijim nego da je pristala da doručkuje sa mnom. Znam da njen otac nije idealan roditelj, ali je on ipak njen otac. I osećao sam toliko krivice zbog činjenice da sam odgovoran za dosta problema u njihovoj vezi. „Ali poći ću kući sa tobom.“, kaže ona. „Dobro.“ Kažem joj. „Večeras si moja. Čekaću onda na prekosutra da ti spremim doručak. I svakog narednog dana, sve do 9. novembra kada ću kleknuti na jedno koleno i ponuditi ti brak na najvredniji knjiški način ikada.“ Lupi me po prsima. „To je bio ogroman spojler Bene! Nisi ništa naučio o uzbunama na spojlere tokom ludila dok čitaš?“

Kezim se dok spuštam usne na njene. „Spojler uzbuna. Živeli su srećno do kraja života.“ I onda je poljubim. I to je bilo za dvanaest.

*** Nije kraj. Daleko od toga.