Jasmina Puljo - Mini Joga za svakoga

11:

I

lA$MrNA pULIO

MINI IOGA ZA, SVAKOGA

>SPORTSKA KNJIGAc BEOGRAD

1975.

I Tehnridka qprema

JASMINA PULJO

Crteii DUSICA VUEKOVIC

Vinjete ARTUR OKAMURA

Sva prava ihd,rtava anrtor Izdav at

:

>Sportska knjigau,'novinsko izdavadko preduzeCe Beograd, Ma,kedonska

19

MINI JOGA ZA SVAI(OGA

UVODNA REA Nepobitno ie utvrden reciprodan odnos izmedu zdrattlia toveka i stepena niegovog telesnog obrazovania. Na Generalnoj skupitini Internacionalne federaciie sportske medicine, donesen ie zakliuiak da bi u ciliu prevenciie, p o pr avl i ani a i r ehab ilit acii e kar diort askularnih, met ab o' lit'klh i degenerativnih srnetnii, trebalo posvetiti veliku pa1nju razvoiu sporta i ntasottne fiziike tekreaciie. Kao iedan izuzetan oblik kulture tela i duha, ioga ie zau' zela vidno mesto na internacionalnom planu. Mada stara preko 5000 godinA, ona ie zbog svoiih mogudnosti prilagodavanja, Siroko prihvaiena u oe[am modernom svetu. Ona je Cak inspirisala i stvaranie notte nauke o \oveku sofrologije, koia se bavi proudavaniem kako da se odt\i psihosomatska ravnotei.a i vedrina u sttirm okolnostima. Ovoi sintezi drevnih znania i iskustava sa danainiim nauCnim dostignuiima, Jasmina Putio ie kao pionit psi' hofiziike discipline ioge u nas, Lt okviru datih uslotta, dala svoj doprinos. Sa vanrednim smislom za odabiranie, ona je izfuoiila one elemente koii odgovaraiu podnebliu, uslovima i mogudnostima pod koiima Zivimo a uskladene sa na.flim navikama, ukusom, shvataniem i potrebama.

MINI JOGA ZA SVAKOGA ie kniiga koia po svoioi pristupaCnosti i mnogostranoi koristi mole postati pravim priruinikom u svakodnevnom livotu savremenog toveka, Pazdravljam njen izlazak uz osnovano oiekivanie da ie ona svojom poiavom pobuditi interes liudi za podizaniem nivoa svog integralnog zdravlia.

Beosrad

20. februara 1975. Starngra: Servis Saveza ud,ruZenja pravnika Jugos'Iavije,

Beograd, Proleterskih brigada 74

*#;-l,lilil#l*:K-

UVODNA REA

JOGA U DUHU MODERNOG VREMENA

Nepobitno ie utvrden reciprotan odnos izmedu zdravlia ioieka i stepena niegovog telesnog obrazovania' Na Ge' neralnoi skupStini internacionalne federaciie sportske medicine, doiesen ie zakliutak da bi u ciliu prevenciie, o' p o pr avli ani a i r ehab ilit acii e kar diou as kularnih, met ab posvetiti veliku iitt ll, i' digenerativnih swetnii, trebal.o paZniu raatoiu sporta i ntasovne fizi1ke rekreaciie'

od osnorme ideje starog Istoka po kojoj je rnisvet u malom, delii makrokosmosa - ve' krokosmos mala celina ii6;ili;, -i mini ioga bi se'mogla uzeti kaomalo-ga.i, po odpodinje Sve ili;Et;i"; - mahA Joge. t"t ott,, .-uoju,"ni5ta ne postaje veliko odjgdnglt "pl-Bt" Sioea iemo i mi podeti od maioga, siiu5nog-zametle KoJr , r"-bi sadrZi sve-elemente od kojih mole, ako smo voljnt i istrajni, p,ostati veliko. Mi Zivimo ,u doba u korne se sve odvija vrtoglavom brzii da postigne;il G.*tano Zurimo da stignemo.ivuda je jer u dan sve dana iz teZe *o ,lr". To ou- postaje sve instanti u Razni i m-orairo' hoiemo zeli'mo, ;is""t"dito -t-riiue.iti obl j avaos o sp meto di u strudrom ;;;;;i; t"", domenrma-lJgo: raznim u niu kao i usavr5eni mehanizmi od rn-nogih sporednih i ;i;;ft;";tti,-"ii"u"aiiu doveka jer, iriiS"iii-""iiouu. Istovrerneno, oni dine pro-tivuslugu mapo.staje olaksice, razne ;;i;;j;"-i naviknut na -dov-ek pbtt"tan, manje borben a katkad i lenj, Sto nemi"i";;bo; pouluri niz negativnih posledica' ;f;ff;; U iivotu modernog doveka doista je velika oskudica u ut"*'""". Nebrojerio puta,dnevno Eujemo ili sami.izgovorimo sa izvesnim piizvukom nervoze i nezadovolistva: lrr"-"rruk.'Dodu5e, to nemanje vremena kat"N"*"kad sluZi samo kao izgovor za o:no 5to hocemo da flbeg;&; at"radimo iz sino nama poznatih rcz\oga' Da bi se pomoglo onima- koji-su uistinu deficitni sa vrez"it u ielju da se makar minimalno ;;;;;-k;iii*":" ;;;;i" kulturi tv6ea tela, izialazi se bezbroj najraz-lidiiilih metoda. Veom--a dugo bila ie u modi tzv' Svedska ' Pod raz' ;iilililla iioiu i danas"pojedinci praktikuju nim parolama"lansiraju T i-azliditi metodi sa namerom au i"-ptin"tl, oni koji Lele da steknu ili da odrZe- slroiu J"U*-f"rJi"i:". oa pre nekih desetak godina, od,kada ie nodelo intenzirmiie informisanie putem masovnrh meiiiS-: p.p"i^*itt ilustrovanih das6pisa,.knjiga i tele-vi-

Kao iedan izuzetan oblik kulture tela i duha, ioga ie zau' zela vidno mesta na internacionalnom planu' Mada stara preko 5000 godinA, ona ie zbog svoiih mogudnosti prilagodavania, iiioko prihvadena u celom modernom svetu' Ona je iai inspirisala i stvaranie nove nauke o toveku 'sofrologiie, t oiu se bavi proutavaniem kako da se odtLi pithori*otska ravnoteia i tedrina u srim okolnostima, Ovoi sintezi dtevnih znurtia i iskustava sa danainiim nauSnim dostignuiima, Jasmina Pulio ie kao pionir psi' hofiziike discipline ioge u nus' Lt okttiru datih uslova' daia svoi doprinos. Sa vanrednim smislom za odabiranie, ona je iaviiita one elemente koii odgovaraiu podnebliu, uslovima i mogudnostima pod koiirna iivimo a uskladene sa naiim naviiama, ukusom, shvataniem i potrebama' MINI IOGA ZA SVAKOGA ie kniiga koia po svoioi pristupainosti i mnogostranoi koristi mole postati pravim prirudnikom u svakodnevnom livotu savremenog doveka' bozdravljam nien izlazak uz osnovuno oiekittanie da ie ona svojom poiattom pobuditi interes liudi za podizaniem nivoa svog integralnog zdravlia-

Beograd

20. februara 1975.

*-#;"11i-1,il1#lH",i'""*

Polazedi

ziie i io-ea ie podela da osvaia svet. Ovaj njen osvajadki - ttatiarrija se sa realnim' izgledima da ona postane pd,tloa bsnovni vid fiiidke kulture svakog naroda na svim meric[janima.

ZBOG EEGA JE JOGA PRIVLACNA?

Pored brzog ternpa Livota savremeni svet karakteri5e i telnja da se sa 5to manje utroSka vremena, energije i materijala po'stigne Sto je moguie viSe. Kada je red o fizidkoj kulturi, bilo u individualnoj ili masovnoj primeni,bez rezerve se moZe tvrditi da joga, odnosno veZbe psihofizidke discipline }Iatha joge, ispunjavaju sve potrebne uslove. Ova tvrdenja demo potkrepiti sledeiim argumentima: Kao prvo, joga se mogu izvoditi na minimalnom -prostoru, u jednomveZbe kutu svog stana; uop5te nije potrebno izlaziti iz kuie 5to, razume se, predstavlja veliku u5tedu vremena. Inteligentno odabran rkornplet veLbi mohe da za 10-20 m'inuta aktivira celo telo. Posle kakve fizidke aktivnosti utro5ak energije se u -manjoj ilibilo vedoj meri rnanifestuje znojenjem, zadihanoiiu ili oseiajern malaksalosti. Takvih poj-ava u joga veZbama nema ili su svedene na minimum. Naprotiv,'posle paZljivo izvedenih nekoliko odabranih joga veibi, dove[ se gsega lakim, dilim i raspoloZenim, dak i kada je prethodno bio veorna umo,ran. pogledu sredstava joga je vrlo skrom" -na:Uosim malo materijalnih volje ona ne traZi ni$ta viSe. U joga veZbama 6ovek je glavni faktor a njegovo telo je ;ettifri instrument kojim treba ovladati. Nikakvi rekviziti,-nikakva specijalna oprema, narodite prostorije ili tereni, nisu pbtrebni. VeZbe se mogu izvoditi na ivakom prikladno odabranom mestu u bilo kakvoj kornotnoj odeii, pa dak i bez nje! Navodeii prednosti jogavelbi u poredenju sa drugim oblicima te'lesnih velb| treba pomenuti jo,3 neke znadajne faktore. Jedno od,prvih pitanja koje se postavlja pre nego Sto se pristupi bavljenju nekom vrstom fizidke kulture, jeste pitanje starosti i pola odredene ,osobe. Sa manje ili vi5e opravdanih razloga ovakve aktivnosti se dele na Zenske i mu5ke, na one koje su za decu, za mlade, za stari,je oso'be, pa dak i na one zatanke i debele! U joga veZbama nerna nikakvih ogranidenja. Svako se moZe ukljuditi bez obzira na pol, starost ili d-ebljinu, dak i

ako se nikad nije bavio nekom gimnastikom ili pak ako je godinama pauzirao. I osobe sa izvesnim deformitetima rnogu se pridruZiti, Sto je dak i preporudivo jer su joga vehbe u svojoj ,osnovi podjednako profilaktidne i terapeutske. Pored toga, vaino je napomenuti da dozirano i pravilno izvodenje ovih veZbi iskljuduje bilo kakvu ozledu prolaznog ili trajnijeg karaktera.

STA JE JOGA

I ODAKLE POTICE?

U ovom mini p'rikazu neie,mo se zadrtavati na izlaganju porekla joge, na nienoj istorijskoj dokumentaciji, niti na njsnom etimolo5korn znadenju. Op5irnije podatke ditalac moZe naii u knjizi YOGA od istog autora, kod istog izdavala. Neka bude pomenuto ,samo to da je joga nastala u Infiji jo3 u preistorijskim vremeni'ma, da se tokom hi'ljada godina odrZavala i da je i danas aktualna. Zatim, da ima 17 sis,tema joga od kojih je Zapad uglarrnom prihvatio tri: Dtnana jogu, sistem kritidkog istraZivanja uslova saznanja, Karma jogu koia bazira na zakonu uzroka i posledice (princip kauzaliteta) i narodito Hatha jogu diji je zadatak disciplinovanje tola, uma i duha. Ova posledrrja ibiie predmet na6eg izlaganja. Hatha joga kao jedinstvo pozitivne i negativne energije izraiena je u svim vi'dovima ljudske egzistencije. Ona se bavi dove,kom kao jedinkom koja svojim nadino,m Zivota i o,dnosa prema okolini treba da dopri'nese op$toj, univerzalnoj har"rnoniji sveta. A, da bi ta jedinka mogla da se ostvari, potrebno je da se osloni na odredeni kodeks koji oibuhvata pet moralnih uslova, zakona ko.ji se na sanskritskom nazivaju yamd. Staroindijski gramatidar i filozof iz VIII veka st. ere, PatandZali, postavio je osam stepena koje je neophodno proii da bi se dostiglo vrhunsko samoostvarenje, a to su: B. Samadhi

7. Dhyana

-

-

identifikacija sa objektom odnosno idejom meditacije

kontemplacija

i

meditacija

koncentracija misli, paZnje 6. Dharana izdvaia'nje dula od objekta 5. Pratyahara odnosno ideje 4. Pra'rrayam kontrola disajnog procesa 3. Asane telesene veibe odn. poloZaji tela 2. Niyama fizidko i psihidko prodi5iavanje 1. Yama uzdri,asranje, moralna pravila

-

10

11

Aparigraha malaLe tndrtavanie od Zelje Peto pravilo - bitro kakvih materijalnih dobara. za prikupljanjem Od savremenog doveka ne rnoZe se odekivati da se rado odrekne raznif materiialnih privilegija koje je stekao nasledem, radorn ili povo'ljnim prilikama. Meduti,rn, ova teinja za gomilanjem materijalnih vrednosti ne samo 3to u doveka unosi stalni nemir oseianja nezasiienosti, vei ga obidno udaljava od onih vrednosti koje ga mogu uzdiii na vi5i nivo egzistencije. Drugi stepen Niyama, sastdi se iz fizidkog i psihidkog prodl5iavanja,- odnosno, propisa odrZavanja spoljainje duhovne i mentalne distotelesne distoie i unutra5nje te. Zatim idu sledeii stepeni: Asane, Pranayam, itd. do vrha lestvica, do krajnjeg dometa koji moie dostiii po neki posveieni jogin ili- onaj ,ko po svojoj pri,rodi raspolaZe odgovaraj'r.riim osobinama.

Kao Sto vidirno, na dnu ovih lestvica kao osnov i uslov za dalju nadgradnju stoii yama, ti. propisi uzdrZavania kojih je -zadatak odstranjivanje svih-fiziekih i psihidkih slabosti kao i Stetnih lravika. A, prema tumadenju starih spisa, pridrZavanje ovih propisa nije ogranideno-niti kastom, tj. druStvenim poloZajem, niti zemljom, tj. narodno5iu, niti okolnos'tima pod kojima se Zivi. Kao qrvo pravilo zdravog nadina Livota i ispravnog ponaSanja postavljena je: >>lJzdrtava'nje od pridinjavanja bola bilo kada Ahimsa i bilo !a- koji nadin u mi,slima, rei;u ili-telom bilo korne Zivom biiu, ukljrr.rdujuii i sebeu. Ahimsa (!r na5em prevodu nenasilje) je u novijoj istoriji In-dij-e odigrala znidalnu ulogu Hai"ie Mahaima Gandi taktiko_m _pasivnog_ otpora podigao celu zemlju u borbi za osloibodenjem od dominaci;e tutlinca. U svaliodnevnom Zivotu ova yama s_e manifestuje -odkorektnim pona5anjem, tolera-ncijo-m i uzdrlavanjem pridinjavanja neprijatnosti bilo kome u bilo kom vidu. ' Drugo pravilo yame je: Satya istinoljublje je, navodeii PatandZalija: >Prema potvrdi- 'r.rnutra5njih dula prikazati stvari onakvim kakve je_su sa namerom da se udini doibro, prijateljskorn redju

i

bez prevare.,.

Znati, treba nastojati da se svaka stvar, svaki dogadaj prikaZe potpuno verno i istinito, po distoi savesti i bel ikakvih subjektivnih optereienja. Trede p,ravilo Asteya kaZe: uNe ukrasti, uze,ti ili li5iti posedovanja drugoga bilo na koji nadin mi5lju, redju

ili telomo. Ustvari, na5i gradanski zakoni su se pobrinuli za kaLniavanj'e izvesnih formi 'liSavanja po,sedni5tva' ali su desto nemoini u regulisanju nelcih suptilnijih, neuhvatljivih dblika neispravnosti. eetvrto pravilo - Brahmacharya nalaie uodricanje od erotskih doZivljaja u mi,slirna, dulima ili telomo. Podloga za ovaj propis uzdri.avanja leLi u shvatanju jogina da se ovim uzdrtavanjem vitalna i posebno semenska energija, koja u sebi sadrti reproduktivnu snagu, pretvara u spiritualnu rnod. 12

I

t3

PSIHA

I

SOMA U STAROINDIJSKOJ MEDICINI

i praksa joge bili -su glavni faktori u razvoju sra!lu"j.g romdrJskog_ sistema medicine poznatog pod irienom Ayurveda. Pomesana sa nekim islkustvim"a fi"""t. ui""i.egipatske

medicine, ona je bila t;;; il;ilk,oil;_ *e. d.icini Starog veka. Najnovija istraLivaija k;j"- A;'"il;liSe poveiana zainteresovano,st za iskustva st#,og irt"t u, dala.su potvrde o visokom ste,penu znanja oEfuiii-i"j Karsrva rndue prastarih vremena. " Integracija koja je- ustvari su5tina joge, podrazurneva usku povezanost, odnosno uzajamnu iavisnost tela, d.uha i uma. Filosofski koncept ovog .iedinstva prrenet nl ku o doveku, savremenirir termln6* oi"ue"ilj" klJ;.ffi"i* somatska medicina (grik]: psihe-duia, somu_"teloj:- iil;qenjl.l