Japanska gramatika

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Vrste reči Reči u japanskom jeziku se zovu ご. Dele se na samostalne i nesamostalne reči. I. Samostalne reči: 1.Promenljive – zapravo su radne reči ようげん Radne reči su: -Glagoli どうし -Pridevi* (pravi pridevi) けいようし -Glagolski pridevi* けいようどうし *Sam pridev ima osobine kao glagol, vreme itd... 2.Nepromenljive reči a) One koje mogu služiti kao subjekat しゅげんとあるもの: -Imenice** めいし -Zamenice だいめいし **Imenice nemaju broj, rod i padež (padeži se sa ostalim rečima u rečenici povezuju pomoćnim rečcama). Uvek od konteksta zavise. Neke imenice mogu služiti kao pridevi こくさ い = međunarodni; ili kao prilozi きのう = juče; あした = sutra ; うえ = gore. Od imenica se izvode glagoli +する i glagolski pridevi +だ. りょこうする Brojevi pretstavljaju jednu podvrstu imenica. Imenice i zamenice se jednom rečju zovu たいげ ん = Imenske reči. b) One koje ne mogu biti subjekat -Prilozi ふくし -Atributivi れんたいし -Veznici せつぞくし -Uzvici かんどうし II. Nesamostalne reči: 1. Promenljive 2. Nepromenljive Pomoćni glagoli ili じょどうし dodaju se na određene oblike radnih reči i na taj način obrazuju moduse i vremena. Iako su promenljivi obično nemaju sve oblike promene, a neki se menjaju kao pridevi. Pomoćni glagol だ, se dodaje na imenske reči i čini kopulu sa značenjem konstatacije. Uz imenske reči obrazuje glagolske prideve. Primer: (Umesto だ se koristi です kao učtivi oblik) これは花だ。 = To je ovaj cvet. Glagol ま す 　 * い き ま す = Idem (učtivo) , izražava formalnu učtivost. Glagoli う , い , よ う obrazuju volutativ, oblik sa voljnim značenjem, i tentativ - oblik sa značenjem pretpostavke. Pomoćni glagol た obrazuje perfektiv. たい obrazuje deziderativ, oblik sa željnim značenjem (npr. Hoću da pevam). ない obrazuje negativ, oblik sa odričnim značenjem. れ る ili ら れ る obrazuju pasiv (trpno stanje), obrazuju potencijal (oblik sa značenjem mogućnosti) i obrazuju honorifikativ (oblik sa značenjem poštovanja). せる ili させる Ovi pomoćni glagoli obrazuju kauzativ (oblik sa učinskim značenjem). Nepromenljive nesamostalne reči su : Pomoćne rečce じょし

1

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

1. Pomoćne rečce u padežnoj službi (koje se još nazivaju strukturne rečce). Ako želimo od imenice da napravimo subjekat dodajemo は . Sa pomoćnim rečcama menjamo kontekst imenica i zamenica (imenske reči たいげん). 2. Pomoćne rečce u vezničkoj službi. One se dodaju na određene oblike radnih reči (よおうげん). 3. Pomoćne rečce u priloškoj službi. 4. Pomoćne rečce u završnoj službi. Zamenica: -Prvo lice わたし. -Drugo lice あなた -Treće lice* za njega かれ ; za nju かのじょ *Umesto zamenica za treće lice koristi se sintagma sastavljena od atributiva: この ; その ; あの; + 人 = čovek.　　　+ 方 = gospodin. Kosoado rečima se govori na kom mestu se nalazi govornik u odnosu na sagovornika. この = ovaj　　その = taj, ta, to　　あの = onaj Primeri: あの人 = onaj čovek ; 　この本 = ova knjiga ;　この方 = ovaj gospodin ili gospođa (nema razlike između roda)　だれ = Ko? (Učtiviji oblik je どの) => だれ人 = Koji/a gospodin (gospođa)? Množina ličnih zamenica: -Prvo lice わたしたち -Drugo lice. Zamenica za drugo lice se izbacuje jer je neučtiva zbog njene direktnosti. あなたたち　あなたかた 　　　-Treće lice za njega かれら ; za nju かのじょたち Promena radnih reči. Postoji 6 oblika promene radnih reči:　 1. Neizvršeni oblik み ぜ ん ne može da stoji samostalno, već se na njega dodaju pomoćni glagoli, i od njega se grade negativ, potencijal, honorifikativ, kauzativ, voluntativ i tentativ.　Kada se doda pomoćni glagol ない ili ぬ, onda se gradi negativ.　Ako se dodaje れ る ili られる, gradi se pasiv, potencijal ili honorifikativ.　Kauzativ se dobija dodavanjem せる ili させる.Preko ovog oblika mogu da se grade voluntativ i tentativ. 2. Vezivni oblik れんよう uz glagol ます gradi učtivi oblik. Uz pomoćni glagol た gradi perfekativ. Ovaj vezivni oblik može stajati samostalno ili se na njega može dodati pomoćna rečca て u vezničkoj službi. 3. Završni oblik しゅうし predstavlja osnovni oblik radnih reči pod kojima se reč javlja u rečniku (rečnički oblik). Ovaj oblik ujedno predstavlja i manje učtiv oblik sadašnjeg ili budućeg vremena. 4. Odnosni oblik れ ん た い ima funkciju atributiva, što znači da se nalazi ispred imenskih reči. U odnosu na svoj oblik on često oblikuje zavisnu i odnosnu rečenicu. 5. Pogodbeni か て い oblik sa vezničkom rečcom ば označava kondicional (1 od 4 kondicionala) i obrazuje uslovnu rečenicu. 6. Zapovedni oblik tentativ.

め い れ い obrazuje imperativ, a može obrazovati i voluntativ i

Pravi pridevi Primeri nekih prideva: 2

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

おおきい = veliki　ちいさい = mali　うつくしい = prelep　たかい = skup　やすい = jeftin　すばら し = divan みぜん Kod pravih prideva neizvršeni oblik gradi se tako što se oduzme い i tako nam ostane osnova　 ごかん.　 Kada od たかい oduzmemo い i dodamo na to nastavak かろ dobijamo nesvršeni oblik, たかか ろ . Kada se na ovaj nesvršeni oblik doda pomoćni glagol う , dobija se tentativ (oblik sa značenjem pretpostavke). Iz ovoga sledi たかかろう = Mora da je skupo.　Drugi primer: やすか ろう = Mora da je jeftino. れんよう　 -れんよう 1 se gradi tako što se oduzme い i na osnovu se doda nastavak く. Primer: たかい => たか => たかく Sa pomoćnom rečcom て u vezničkoj službi služi za povezivanje; na takav oblik dodaje se drugi glagolski pridev. Primer: たかくてうつくしい = skup i lep 　　大きくてやさい = velik i jeftin Uz pomoćni glagol ない gradi negativ. Primer: たかくない = nije skup (da bude učtivije dodaje se です) ili たかくありません Primer 2: Isto kao gornji primer ali je ovo sada oblik za povezivanje: たかくなくて = nije skup (i ... nastavak rečenice) Priloška funkcija – ne dodaje se ništa na osn + く i tako od prideva gradi priloge. Pridev može da stoji ispred glagola ili drugog prideva da bi ga bliže objasnio. Primer: すばらしくおおきい = veličanstveno velik za razliku od: (すばらしくておおきい = divan i veliki) (れんよう 2) Dolazi do određene glasovne promene. Osnova se dobija tako što oduzmemo い i + か っ (napomena: praviti razliku između っ i つ ), + pomoćni glagol た koji služi za građenje prefektiva. Primer: たかい => たか => たかかった = bio je skup 　　　 たかい = skupo; biće skupo (nema razlike u vremenu; značenje zavisi od konteksta; です se može dodati u svakoj od sledećih rečenica radi učtivosti , u perfektivu – たかかったです) たかくない = nije skupo Dobijanje potvrdnog i odričnog oblika rečenice u prošlom vremenu: たかかった = bila je skupa (npr. knjiga; potvrdan oblik prošlog vremena) た か く な い => た か く な か っ た = nije bila skupa (Da bi odrična rečenica bila u prošlom vremenu, moramo pomoćni glagol da prebacimo u prošlo vreme, dok se osnova rečenice ne menja. U ovom slučaju pomoćni glagol ない moramo prebaciti u proslo vreme, menja se kao pridev. Tako se dobija なかった). しゅうし Uglavnom koristi se na kraju rečenice. Primer: 本 [ほん] = knjiga は = wa (označava temu tj. subjekat; razlikovati od わ koje se piše u sklopu reči) この本はたかい (です) = Ova knjiga je skupa. ( たかい je ovde u završnom obliku) たかい本をかい (ます) = Kupiću skupu knjigu. ( たかい je ovde u odnosnom obliku) このほんはたかかったです= Ova knjiga je bila skupa. 3

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

れんたい Odnosni oblik ima funkciju atributiva, što znači da se nalazi ispred imenskih reči. Može da oblikuje zavisnu i odnosnu rečenicu. Primer: この本はたかくないです = Ova knjiga nije skupa. (ない je u しゅうし obliku) たかくない本 = knjiga koja nije skupa たかくなかった本 = knjiga koja nije bila skupa かてい Od osnove oduzmemo い i dodajemo nastavak け れ + veznička rečca ば . Onda dobijamo kondicional. Primeri: たかければかいます = Ako bude bila skupa, kupiću je. たかくない => たかくなければかいます = Ako ne bude bila skupa, kupiću je. やすければかいます = Ako bude bila je jeftina, kupiću je. おいしければたべます= Ako bude bilo ukusno, ješću. Glagoli se dele na 2 grupe: 1. いちだん glagoli (jednoglasnička grupa glagola) Dele se na : a) し も い ち だ ん glagole. Završavaju se na え rečničkom, obliku); npr. たべる b) かみいちだん glagole. Završavaju se na い.　npr. みる

( u završnom,

2. ごだん glagoli. Petosamoglasnička grupa. Postoje 2 nepravilna glagola: a) Glagol くる. On pripada grupi (od 1 člana, sopstvenoj grupi) かへん glagola. b) さへん glagoli. Tu spada samo glagol する = raditi. 5 tipova prostih rečenica 1. Struktura: Imenica/zamenica , は*, imenica/zamenica, です。 *Označava slabi sbjekat. Primer: 私は田中です。 = Ja sam Tanaka (です može da se stavi u uz prideve radi učtivosti) 2.Struktura: Imenica/zamenica, は, pridev/glagolski pridev. Primer: はなはあかい(です)。 = Cvet je crven. 3.Struktura: Imenica/zamenica, は/が*, glagol. *U padežnoj je službi i označava jaki subjekat, stoji pored imenskih reči Primer: ぞうはみみがおおきいです。 = Što se slona tiče, uši su mu velike. 　 　 　 　 私 は よ み ま す 。 = Ja čitam/čitaću. (Može i bez 私 は , i onda se značenje izvlači iz konteksta.) 4.Struktura: Imenica/zamenica, は/が, Imenica/zamenica, を*, glagol. *Označava pravi objekat; を i は mogu da budu zamenjeni sa も, koje služi za naglašavanje i takođe ima funkciju veznika – poput našeg i. Primer: 田中さんは本をよみます。= Tanaka čita knjige. 山田さんも本をよみます。= Jamada čita knjigu. 花子さんはりんごをかいます。= Hanako će da kupi jabuke. みかんもかいます。= Kupiće i mandarine. 4

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Sufiks さん, kao u datom primeru, se dodaje posle japanskih imena i prezimena, i ne mora se prevoditi na Srpski jezik (kod nas se može prevesti kao gospodin, ako stoji uz prezime). Pored さん, postoje i drugi sufiksi: ちゃん - za mlađe ženske osobe koje su nam bliže; くん - za dečake, muškarci jedni drugima. Kada naši odnosi sa nekim nisu bliski (već su oni iznad nas po položaju), umesto /さん/ može da stoji /さま/. Sufiks /せんせい/ vezujemo za one ljude čije znanje poštujemo. Na sopstveno ime ne dodajemo sufikse. 5.Struktura: Imenica/zamenica, は/が, imenica/zamenica に*, Imenica/zamenica, を, glagol. *Može da označava i nepravi objekat, naš dativ. Primer: 花子さんは田中さんに本をよみます。= Hanako čita knjigu Tanaki. Tačka uvek stoji na kraju rečenice. Ne postoje znakovi interpunkcije (mada mogu da se stave ako baš nešto mora da se naglasi). か može da stoji na kraju da bi rečenica bila upitna. Ovo か mora dobro da se čuje pri izgovoru.Odgovor na pitanje može da ima (da počinje sa) はい - za potvrdan odgovot, ili いいえ - za odričan. Pomoćna rečca u padežnoj službi je の. Ona može da označi atributiv. Primer: となりのへや = susedna soba 上の本 = gornja knjiga Pomoćna rečca の označava i odnos između dve imenice. Može da označi pripadnost. Primer:私の本 = moja knjiga セルビアの学生 = student iz Srbije 日本語の先生 = učitelj japanskog jezika Pokazne zamenice (ne smemo ih zameniti atributivima この、その、あの、どの): - これ = ovo - それ = to　 - あれ = ono - どちら= koje? (pita se kada nečega ima 2 ili više, npr. ako su 2 knjige na stolu, ovo koristimo da pitamo koja je tvoja.) - どれ = koji? (-II- 3 ili više) Primer: これは日本語の本です。= Ovo je knjiga na japanskom jeziku. 　　　 この本は日本語の本です。= Ova knjiga je na japanskom jeziku. Atributivi mogu biti reči različitog porekla, ali su svi oni u atributivskoj službi (objašnjavaju imenicu ispred koje stoje). 1. こんな = ovakav 2. そんな = takav 3. あんな = onakav 4. どんな = kakav? 5. あらゆる(pa neka imenica) = svaki 6. ある = neki 7. なき = Pokoji Atributivi mogu biti izvedeni i od pridev, npr: おおきいな (ova konstrukcija se dalje ne menja), upitna zamenica za lica je だれ, upitna zamenica za stvari 何. Primer:　これはなんですか。 = Šta je ovo? 　　　　あれはなんですか。 = Šta je ono? Pomoćna rečca と u padežnoj službi označava dovršeno nabrajanje (stoji zmeđu 2 imenice), i može da označi društvo. Primer: 田中さんといきます。 = Idem sa Tanakom 5

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

　　　 本とノｰトをかいます。 = Kupiću knjigu i svesku Nakon poslednje imenice u nizu nabrajanja stoji pomoćna rečca を određena glagolom. (Npr. posle subjekta ide /は/ ili /が/ ).

vrsta glagola

どうし

みぜん

れんよう

しゅうし

れんたい

かてい

めいれい

しもいちだん

たべる みる

たべ み な い negacija

たべ み

たべる みる kraj reče.

たべる みる uz im. reči

たべれ みれ ば kondicional

たべ み

られる PPH させる kauz

ました perfekat て pov. いる dugo たい（です）dez

かみいちだん

ます učtivost

ろ｜よ imp よ voluntativ

vrsta glagola

どうし

みぜん

れんよう

れによう２

しゅうし

れんたい

かてい

めいれい

みぜん２

ごだん

かく

かか

かき

*

かく

かく

かけ

かけ

かこ

ない N

ます Uč

だ Perf

*かく人

ばK

ろ｜よ I

う TV

れる PsH

たい D

て povez.

る Pot

せる K vrsta glagola

どうし

みぜん

れんよう

しゅうし

れんたい

かてい

めいれい

みぜん２

かへん

くる

こ

き

くる

くる

くれ

くれ｜こい

こよ

ない N

ます Uč

られる PsH

たい D

ばK

うV

った Perf vrsta glagola

どうし

みぜん

れんよう

しゅうし

れんたい

かてい

めいれい

みぜん２

さへん

する

し｜せ｜さ ない　N ずに れ

し ます Uč たい D った Perf

する

する

すれ ばK

すろ｜せよ

しょ うV

Promena pomoćnog gl. ます za građenje učtivog oblika どうし

みぜん

れんよう

しゅうし

れんたい

かてい

めいれ

みぜん２

ます

ませ＋ん（ぬ）

まし＋た｜て

ます。

ます

ますれ＋ば

ませ｜まし

ましょ＋う

manje učtivo

učtivo

manje učtivo

učtivo 6

う

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

たべる たべない たべた たべなかった

たべます たべません たべました たべませんでした

よむ よまない よんだ よまなかった

よみます よみません よみました よみませんでした

みる人　– čovek koji gleda Godan glagoli se dele na osnov glasovnih promena: 1. glagoli koji se završavaju na す – nemaju nepravilnosti; imaju samo renjo 1 npr. はなす 2. -II- く かく 　ぐ　およぐ (plivati) ぐ→D きく　→　ききます　→　きいた　 つく　→　つきます　→　ついた なく　→　なきます　→　ないた うごく　→　うごきます　→　うごいた 3. う　かう (kupiti)　つ　もつ (nositi)　る　かえる (vratiti se kući) もつ　→　もちます　→　もった（て） かえる　→　かえり　→　かえった かう　→　かい　→　かった 4. む 　 よ む (čitati) 　 ぬ 　 し ぬ (umreti) 　 ぶ 　 あ そ ぶ - slog se sažima u N, a T iz sloga koji sledi prelazi u D よむ　→　よみます　→　よんだ｜で しぬ　→　しにます　→　しんだ あそぶ　→　あそび　→　あそんだ

(zabavljati se)

*izuzetak: いく (ići)　→　いきます　→　いった｜て 　　　　ある(biti/postojati) nema negativ već se koristi pom. gl. ない

•

くる kretanje ka govorniku

　　いく kretanje od govornika

Zamenice za mesto - ここ = ovde - そこ = tu - あそこ = tamo - どこ = gde - Odnose se na imenice (zamenjuju ih), koje označavaju mesto, prostor. ここはきょうしつです。 じ む し つ 　 (kancelarija) 　 と し ょ し つ 　 (biblioteka; ali kao prostorija) 　 と し ょ か ん (zgrada biblioteke) 　　　　　　　　 しつ　 – nastavak za prostoriju 　　　　　　かん – nast. za zgradu Primer: 山田さんのいえはどこですか。 いくら – koliko košta? Primer: ジュースはいくらですか。 Kvalifikator za sate je: じ　　Primer: 何時ですか。 7

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

そ し て – veznik – na početku rečenice, koristi se da bi se na ono što je prethodilo nečemu odale neke informacije (zatim, i, takođe). Primer: あのへやはちさいです。そして、くらいです。 Pridevi - završavaju se na い　(しゅうし i れんたい) この花はあかいです。　　　　　　しゅし このあかい花は私のです。　　　　れんたい Glagolski pridevi -

sastoje se od imenskog dela koji je nepromenljiv i od pomoćnog glagola だ koji se menja na isti način kada stoji samostalno きれいだ – lep, čist　　　　　べんりだ – pogodan, koristan

oblik

manje učtivo

učtivo

みぜん

だろ＋う T

でしょ＋う

れんよ

１．で

でし＋た｜て

である　であります　であれば K

２．に ３．だった

gradi priloge でした

この花はきれい（だ｜です）。　このきれいな花は私のです。

だったら　K しゅし

だ

れんたい

な

かてい

なら＋ば

めいれい

ｘ manje učtivo だ ではない だった ではなかった

です はさみなら... なら može da stoji samo ｘ učtivo です ではありません でした ではありませんでした

Primer: 田中さんは学生だ｜です。- Tanaka je učenik. 　　　 田中さんは学生ではありません。- Tanaka nije učenik. 　　　 田中さんは学生でした。- Tanaka je bio učenik. 　　　 田中さんは学生ではありませんでした。- Tanaka nije bio učenik. 日本語はかんたんです。- Japanski jezik je lak. かんたんだ　→　lak je かんたんな日本語をべんきょうする。- Učim jednostavan japanski jezik. 日本語ごをべんきょうします。- Učim japanski jezik. 日本語のべんきょうをします。 -IIで – povezivanje に - prilog (gl. pridev → prilog) だった – perfektiv きれいにうたう。- Lepo peva. これは花だった。- Ovo je bio cvet. 8

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Prilozi ごろ – ukazuje na približno vreme kada se dešava neka radnja 三じごろ – otprilike (oko) u 3h 三じに – (tačno) u 3h ぐらい – označava približno trajanje vremena 三しゅかんぐらい – oko 3 nedelje (trajanje) Primer: きのうフランス語をべんきょしました。- Juče sam učio francuski jezik. きのう山本先生のにもつをもちました。- Juče sam nosio prtljag profesora Jamamotoa. 明日かわばたのきれいでたかい本をよみます。- Sutra ću čitati lepu i skupu Kavabatinu knjigu. 明日かわばたのたかくてきれいな本をよみます。- Sutra ću čitati skupu i lepu Kavabatinu knjigu. 明 日 か わ ば た の う つ く し く て た か い 本 を よ み ま す 。 - Sutra ću čitati divnu i skupu Kavabatinu knjigu. せんしゅうべんりでちいさくてやすいじどうしゃをかいました。 - Prošle nedelje sam kupio zgodan, mali i jeftini auto. せんしゅうちいさくてやすくてべんりなじどうしゃをかいました。 - Prošle nedelje sam kupio mali, jefitini i zgodan auto. -

Pomoću rečce で u padežnoj službi označavamo mesto vršenja radnje (za razliku od rečce に koja označava mesto gde se nešto nalazi); može da označava i sredstvo kojim se vrši neka radnja, osim toga može da označi razlog, uzrok nečega.

Primeri: きのう　ぎんざのえいがかんで　おもしろいえがを　みました。 - Juče sam u bioskopu na Ginzi gledao zanimljiv film. 明日しんせつなともだちとやすくてきれいなレストランでおいしをチェワプチチたべます。 - Sutra ću u jefitnom i lepom restoranu ručati, jesti ukusne ćevapčiće sa mojim ljubaznim drugom. どこでみましたか。 - Gde si ga gledao? いつ見ましたか。 - Kada si ga gledao? まい日えいがを見ます。 - Svaki dan gledam film. 日曜日にえいがを見ます。 - U nedelju ću gledati film. おなじ – isti A は B とおなじです。 A と B はおなじです。 B は A とおなじです。 Primer: ぎゅうにゅうとミルクはおなじです。- Mleko (kravlje) i mleko (za kafu) su isto. ゆき子さんの生年月日と私の同じです。- Jukikin i moj datum rođenja su isti. ちがう – biti različit (gl.)

マリアさんはどこの国の学生ですか。- Iz koje zemlje je Marija student. ここはゆうびんきょくです。- Ovde je pošta. あそこはぎんこうです。- Onamo je banka. ここはゆうびんきょくで、あそこはぎんこうです。- Ovde je pošta, a onamo je banka. これはうつくしくてあかい花で、あれはみどりのくさです。 - Ovo je divan i crven cvet, a ono je zelena trava. これはきれいであかい花で、あれはみどりのくさです。 - Ovo je lep i crven cvet, a ono je zelena trava. これはあかくてきれいな花で、あれはみどりのくさです。 - Ovo je crven i lep cvet, a ono je zelena trava. Voluntativ – izraz koji se gradi od れ ん よ う oblika glagola + ま し ょ う . Iskazuje volju ili nameru govornika, poziv da se nešto zajedno uradi (hajde da...); u takvoj rečenici može da stoji reč いっしょうに (zajedno sa). 9

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

いっしょにあのレストランでいきましょう。- Hajde da idemo u onaj restoran. いっしょにおいしくて白いチョコーレトをたべましょう。- Hajde da jedemo ukusnu i belu čokoladu. いっしょに会いましょう。- Hajde da se sretnemo. ちょっとまちまましょう。- Sačekajmo malo. さくぶんをよみましょう。- Hajde da pročitamo sastav. ときどきあそびましょう。- Hajde da se nekad igramo. またきましょう。- Hajde ponovo da dođemo. から 1) u padežnoj službi (posle imenica) - označava vreme 三月から (od marta) 。。。から。。。まで　(...od...do) ペーラさんはセルビアからきます。- Pera dolazi iz Srbije. いえから大学までバスでいきます。- Od kuće do fakulteta idem autobusom. カレメグダンからカルジェリツァまでいっしょにさんぽしましょう。 - Hajde da se prošetamo od Kalemegdana do Kaluđerice. と う き ょ う か ら お お さ か ま で ひ こ う き で と び ま し ょ う 。 - Od Tokija do Osake hajde da letimo avionom. ご ぜん ６ 時から ８ 時まで ベ オグ ラ ドか ら ノビ サ ドま で りょ こ うし ま した 。 - Od 6 do 8 prepodne putovali smo od Beograda do Novog Sada. きのう何時から何時まで日本語べんきょしましたか。- Juče od koliko do koliko sati si učio japanski? ならはしずかです。とうきょうはにぎやかです。- Nara je mirna. Tokijo je bučan. ならはしずかです、とうきょうはにぎやかです。- Nara je mirna, a Tokijo je bučan. なつめそうせきはゆめなさっかです。いしょうに心をよみましょう。- Nacume Soseki je čuveni pisac. Hajde da pročitamo Dušu. いしょうにたかくてあかいかさをもっていきましょう。 - Hajde da ponesemo taj dugački crveni kišobran. 　 もっ + て + いく – složeni glagol きのう何時から何時までしごとをしましたか。- Od koliko do koliko si juče radio? いつから　いつまで。- Od kada do kada? 冬休みはいつからいつまでですか。- Od kad do kad je zimski raspust? どのぐらい　- koristi se kad se pita za približan broj ili količinu - može da stoji umesto 　いくらぐらい - može da stoji umesto izraza za vreme kao što su: 何時間ぐらい (koliko sati), 何週 間ぐらい (koliko nedelja) i 何か月ぐらい (koliko meseci) とうきょからおおさかまでひこうきでどのぐらいかかりますか。- Koliko treba avionom od Tokija do Osake? で – pomoćna rečca u padežnoj službi, označava sredstvo kojim se izvršava neka radnja, može se iskazati i glagolom (れんよう + て) あるいていきます。 - Idem peške. バスでいきます。- Idem autobusom. てりゅじょ - autobuska stanica いえからえきまでバスでいきます。- Od kuće do železničke stanice idem autobusom. ぎんこうから大学まであるいていきました。- Od banke do fakulteta sam išao pešice. ラジオでききました。- Na radiju sam čuo. と – dovršeno nabrajanje や – nedovršeno nabrajanje, nakon poslednje imenice može da stoji など か - ili 本やノートなどをかいます。 本かノートをかいます。

10

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Prilozi とても – vrlo, veoma; prilog koji iskazuje stepen osobine prideva 日本語のしゅくだいはとてもむずかしかったです。 たいへん (strašno) je jači po značenju od とても たくさん (mnogo) i 少し (malo) – opisuje iznos količine, stepen onoga što iskazuje glagol ジワンオウィッチさんごはんをたくさんたべました。- Gospodin Živanović je mnogo jeo. あ ま り – prilog sa značenjem veoma, mnogo, prilično, a kad stoji uz glagol tada znači ne toliko きのうはあまりあつくなかったです。- Juče nije bilo toliko vruće. Veznici しかし 、 – ali, međutim; nalazi se na početku rečenice i pokazuje kako je misao iskazana u njoj u suprotnosti sa onim iz prethodne rečenice; posle istog stoji zarez 夏休みはなかいです。しかし、 冬休みはみじかいです。- Letnji raspust je dug, ali zimski je kratak. それから – i tada, posle toga; nalazi se na početku rečenice i iskazuje da se radnja iskazana u njoj dešava posle radnje iz prethodne rečenice おおさかまでふねでいきました。それから、いえまででんしゃでいきました。 - Do Osake sam išao brodom, posle toga do kuće vozom. Glagoli ある i いる ある nema negativ, nema mizen, pa se umesto njega korsiti ない, a učtivi oblik je ありません (ima renojo). いる menja se normalno, poput kamiichindan glagola. いく - いった →　išao sam　 　　いう - いった → rekao sam Glagol ある (ono što se ne kreće) i いる (ono što se kreće) iskazuju postojanje, prisustvo i to: glagol ある neživih stvari i biljaka, dok glagol いる ljudi i životinja. Subjekat rečenice u kojoj je neki od ovih glagola predikat označen je pomoćnom rečcom が u padežnoj službi. Pomoćna rečca に označava mesto gde se subjekat nalazi u toj rečenici. Primer: にわに木があります。(naglašeno je gde je drvo) 木がにわにあります。(naglašeno je šta je u bašti) Priloške odredbe za mesto su imenice i zato se sa subjekotm moraju povezati rečcom の. つくえの上に本とノートがあります。- Na stolu su knjiga i sveska. つくえの上に本やノートなどがあります。- Na stolu su knjiga i sveska i nešto drugo. いすの下にねこがいます。- Ispod stolice je mačka. うしろ – iza; まえ – ispred (prostor), pre (vreme) 大学のまえにバスがあります。- Ispred fakulteta je autobus. よこ – pored, sa strane (bok uz bok);　そば – otprilike pored nas, oko nas; 外 – izvan, spolja; 中 - unutra (može se izostaviti: u kutiji je mačka/ u unutrašnjosti kutije je mačka); あ い だ – izemđu; ひだり(がわ) – leva (strana); みぎ(がわ) desna (strana) Iza svih predloga mora da stoji に. りんごがあります。バナナもあります。Ima jabuka. Ima I banana. りんごがありますか。はい(いいえ)、りんごは あります(せん)。- は koristi se jer je već poznato o čemu se radi 何がありまんか。- Čega nema? 11

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

りんごがありません。- Nema jabuka. (が ostaje jer se prvi put pominje) かさはどこにありませんか。- Gde mi je kišobran? 「は – što se toga tiče 　が – naglašen subjekat」 どこに – kada pitamo gde se nešto nalazi どこで – kada pitamo gde se vrši neka radnja はたらく + で - raditi つとめる + に - zaposliti se すむ + に - živeti せいかつする + で – živeti -

Uz može ある i で ako je u pitanju veliki događaj (u školi je bila žurka).

broj 1 + brojač (kvalifikator) + も+ odričan oblik glagola → nema ni jednog 日本語の本いっさつもありません。- Nema ni jedne knjige na japanskom jeziku. かいものきゃくは一人もいません。- Nema ni jednog mušterije. Umesto 1 + kvalifikator, može da se upotrebi すこしも, ali to se koristi za količinu, a ne za ljude. お金はすこしもありません。- Nema ni malo novca. Da li ima ičega, ikoga? Kada pitamo za neodređeno nešto pita se: 何かありますか。- Ima li ičega? 何かいますか。- Ima li životinja? だれかいますか。- Ima li ikoga? Razlika između ovih rečenica i: 何がありますか。- Šta je tu? 何いがいますか。- Ko je tu? だれがいますか。- Koga ima? - mi znamo da nekoga ima, ali pitamo koga ima れいぞうこの中に何かありますか。- Da li ičega ima u frižideru? はい、あります。 - Ima. いいえ、ありません。- Nema. いいえ、何もありません。- Nema ničega. (stvari) いいえ、何もいません。- Nema nikoga. (životinje) 何かかいましたか。- Da li si išta kupio? いいえ、何もかいませんでした。- Ne, nisam ništa kupio. Kvalifikatori そく – kvalifikator za nešto što je u paru (何ぞく) だい – aparati i mašine かい – za spratove/nivoe (računaju i prizemlje):かい - prizemlje, にかい - 1. sprat けん – kuće i zgrade　(何げん) ひき – male životinje　(何びき) とう – velike životinje　(何とう) は – za ptice, živinu (何ば) かい – koliko puta と – koliko puta (何かい/と) ばん – za brojeve (何ばん) いくつ – pritanje za japanske brojeve (koliko) でんわばんご – broj telefona

12

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Pomoćne rečce は, が i を ne stoje posle kvalifikatora! えんぴつはいっぽんいくらですか。- Što se jedne olovke tiče, koliko košta? Broj i brojač - posle imenice i pomoćne rečce koju imenica traži. Kvalifikatori su imenske reči, ako stoje ispred imenice, povezuju se sa njom preko pom. rečca の. Primer: 二人の学生。 Kada se govori o ceni više elemenata, posle brojača (kvalifikatora), iznosa količine, stoji pomoćna rečca で koja označava neko određenije ograničenje. Primer: えんぴつは三ぼんで四百円です。- Tri olovke su 400 jena. (で ovde označava skup od 3 olovke) ぜんぶで四百円です。- Sve je 400 jena. / Zajedno koštaju 400 jena. Imenica + を + ください – tražimo da nam neko nešto odradi Primer: えんぴつをください。- Molim Vas, dajte mi olovku. きっぷを二まいください。- Dajte mi dve karte. りんごを少しください。- Dajte mi malo jabuka. Prilog だけ (samo) A は B だけです。- Što se tiče A, sve su sami B. Primer: 学生は日本人だけですか。- Da li su svi učenici samo (isključivo) Japanci?　 いいえ、日本人だけではありません。- Ne, nisu samo Japanci. Prilozi もう (već) i まだ Kada prilog もう stoji u rečenici koja je u prošlom vremenu, onda on označava da je radnja već završena. Primer: もうしょくじをしましたか。- Da li si već jeo? いいえ、まだです。- Nisam još uvek. Prilog ま だ može da označava da radnja još uvek nije završena i na kraju rečenice stoji predikat u odričnom obliku sadašnjeg vremena. Primer: まだしょくじをしますえん。　 Kao predikat (u takvoj rečenici) koriste se voljni glagoli ( のむ,いく,おくる...), a smisao takve rečenice je „još uvek ne nameravam da“, „još uvek neću to raditi“. Nevoljni glagolisu oni glagoli koji iskazuju radnju nad kojom subjekat nema kontrolu. ( 分かる, はじまる (neprelazni glagol, nema objekat; „čas je počeo“) , おわる...) はじめる (prelazan glagol, ima objekat, prof. je počeo čas)

Primer: しょくじはもうおわりましたか。 いいえ、まだおわりません。でした。 (mora u sadašnjem vremenu!) Glagol な る može stajati psle različitih vrsta reči kada iskazuje promenu nečega (postati, nastati). - ako će se promena tek desiti → なります - ako se promena već desila → なりました Imenica + に + なる Primer: 冬になりました。- Postala je zima. / Zima je počela (došla). もう十時になりました。- Već je 10 sati. / Navršilo se 10 sati. 13

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

先生になりました。- Postala sam učiteljica. Ako ispred なる stoji pridev, on mora biti u renjo obliku Primer: 木は大きくなりました。- Drvo je postalo veliko.

(oduzmeš い i dodaš く).

Ako je glagolski pridev ispred なる, takođe mora biti u renjo obliku i to onaj oblik に. Primer: 学校はしずかになりました。- U školi je postalo tiho. (zavladala tišina) へやはきれいになりました。- Soba je postala lepa. (čista) Glagol ispred なる stoji u rentai obliku + ように + なる . Gl. (rentai) + pom. gl. (ようだ) ように + なる Tako se označva da nešto ranije nije bilo moguće, a sada je postalo moguće (nisam znao... a sada znam). Izrazom だれが (za ljude) (何が (za životinje/stvari)) ましたか – pita se ko je bujekat rečenice (ko šta radi) i u odgovoru S je označen rečcom が zato što se prvi put pominje. Primer: だれがきましたか。- Ko je došao? ペトロニエウィッチさんがきました。- Došao je gospodin Petronijević. 何がはじましたか。 - Šta je počelo? じゅきょがはじまりました。- Čas je počeo. Neprelazni glagoli iskazuju i prirodne pojave, a subjekat se označava pomoćnom rečcom が. Primer: 雨がふります。- Pada kiša. (za gl. ふる koristi se trajno vreme jer se podrazumeva da padanje kiše traje) *trajno vreme se gradi od renjo ili renjo 2 oblika + pomoćna rečca て u vezničkoj službi + glagol いる. Primer: 雨がふっています。 - Kiša pada. かえっています。- Vraćam se. 雪がふっています。- Sneg pada. かぜがふいています。 - Vetar duva. ふく – duvati およいでいます。- Plivam. いっています。- Došao sam i sada sam tu. (stanje, ne trajno vreme!) かみなりがなりました。- Pukao je grom. / Zagrmelo je. (nije trajno, jer ne traje) そらがはれます。- Razvedriće se. はれる – razvedriti se そらがおかるくなります。- Razvedriće se. そらがくもります。- Naoblačiće se. (大学をやめました。- Odustao sam od fakulteta. やめる – prestati (prelazni)) 雨がやみました。-Kiša je stala. やま – prestati (neprelazni) Zamenice za pravac - こちら – ovamo - そちら – tamo - あちら – onamo - どちら – u kom pravcu/smeru Ujedno su i učtivije varijante pokaznih zamenica( これ, それ, あれ); mogu da imaju i skraćene oblike: こっち, そっち i あっち. *どちら – koji od 2 elemenata; どれ koji od 3 ili više elemenata Primer: このボールペンはかるくてほそくてやすいです。- Ova hemijska olovka je lagana, tanka i jeftina. そこはちいさくてきたないへやです。- Tamo je mala i prljava soba. 14

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

あそこは大きくてきれいなきょうしつです。- Onamo je velika i lepa učionica. このこえんはしずかできれいです。- Ovaj park je miran i lep. ここはきれいでしずかなこれんです。- Ovde je lep i miran park.

Formalne imenice もの – opipljive stvari こと – apstraktne stvari へやはきれいではありません。- Soba nije lepa. (negacija na prideva) 花はあかくないです。- Cvet nije crven. (negacija i prideva)

• •

はじめる - しもいちだんどし はじまる - ごだんどし ね – stoji na kraju rečenice i ne prevodi se 休み (im.) → 休む (gl.) しょくじをする - jesti しょくじをつくる – spremiti jelo Glagoli davanja i primanja Postoje 3 grupe glagola: 1. Glagoli sa značenjem davanja

　　　　 Koriste se kada osoba koja je subjekat rečenice daje nešto drugoj osobi. Primalac nikad nije govornik (JA dajem NEKOM). Davalac je označen rečcom は, dok je primalac kao nepravi objekat označen rečcom に. Objekat je označen rečcom を. Kada se daje nešto nekom ko je višeg društvenog statusa od govornika koristi se glagol さし あ げ る . Kad se daje osobi istog socijalnog ranga koristi se glagol あ げ る . Kada se daje mlađima od govonika, životinji ili biljki onda se koristi glagol やる.

Primer: 私はねこにえさをやりました。- Nahranio sam mačku.　　*やる (neformalni oblik) = する (formalni oblik) ゆきこさんに本をあげます。- Daću knjigu Jukiko. 小林さんはゆきこさんに花をあげました。- Kobajaši je dao cvet Jukiko. いぬにえさをやりました。- Dao sam hranu psu. 子どもにおもちゃをやりました。- Deci sam dao igračke. 15

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

山田さんは田中先生にじしょをさしあげました。- Jamada je dao profesoru Tanaki rečnik.

2.Glagoli sa značenjem davanja

Kod ovih glagola davalac je S rečenice i označen pomoćnom rečcom は, a primalac je prvo lice i kao nepravi objekat označen je rečcom に, dok je pravi objekat označen rečcom を. U ovoj grupi spadaju glagol く だ さ る (odnosi se na ljude više društvenog statusa) i く れ る (odnosi se na ljude istog, nižeg, ali i kao neutralni oblik kada su nepoznati činioci radnje). Ovi glagoli se od prethodne grupe razlikuju po tome što je primalac uvek govornik, JA. Pod tim JA podrazumeva se i svoj krug porodice i prijatelja. Za oba glagola あげる i くれる, ekvivalent na srpskom jezku je dati. Koji će od ovih glagola biti upotrebljen određuje se time da li je primalac 私 ili neko drugi. Kada govornik upotrebi glagol あげる njegova pažnja usmerena je na davaoca, a kada upotrebi glagol くれる njegova pažnja je usmerena na primaoca kao dela grupe (moje porodice, mojih prijatelja itd.). Primer: 田中さんはおとうとにりんごをあげました。 -Tanaka je dao bratu jabuku. (radnja usmerena ka davaocu) 田中さんはお とうとにりん ごをくれまし た。 -Tanaka je dao bratu jabuku. (radnja usmerna ka primaocu) 山田先生は(私に)本をくださいました。 - Profesor Jamada mi je dao knjigu.

3. Glagoli sa značenjem dobijanja Ovi glagoli iskazuju primanje, koriste se kada osobu koja je S rečenice dobija, prima nešto od druge osobe, primalac je S označen rečcom は , a davalc može biti označen sasvim ravnopravno ili rečcom に ili rečcom から. Za davaoca i primaoca istog društvenog ranga koristi se glagol も ら う , a za davoca koji je više društvenog ranga u odnosu na primaoca koristi se いただく. Primer: タマラさんはマルコさんにからバラの花をとらいました。- Tamara je od Marka dobila ružu. (私は先生に)先生のあたらし本をいただきました。 - Dobio sam novu profesorovu knjigu. * Osim glagola davanja i primanja i drugi glagoli mogu da imaju i pravi i nepravi objekat. Primeri: 母にてがみをだします。- Mami šaljem pisma.　　　　だす - poslati 父にでんぽうをうちます。- Tati ću poslati telegram. 　うつ - udarati *Kada neki glagol iskazuje određeni oblik primanja, kao na primer きく(čuti) onda davalac ili izvor informacija može biti označen rečco に ili rečcom から. 16

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

- Neki glagoli iskazuju radnju koja uključuje partnera ili društvo i oni se označavaju rečcom と. Primer: 田中さんとともだちになりました。- Sprijateljio sam se sa Tanakom. 　　　*Menjanje imenica uz nastavak nastavak する. Primeri: しあい - utakmica; しあいする – igrati utakmicu けっこん – brak; けっこんする – venčati se そうだん – konsultacija; そうだんする – konsultovati se 五月にかぞくとわかれました。- U maju sam se rastao od porodice. (u jap. rastati se sa x) 　　　　ともだちとしあいをします。- Igrao sam utakmicu sa prijateljima. - Rečca と se javlja i u izrazima koji iskazuju da se nešto od nečeg razlikuje, ili da je pak isto kao nešto drugo. Tako se とちがいます koristi kada je nešto različito, a とおなじです kada je isto. Primeri: このしゃしんはそのしゃしんとおなじです。- Ova slika je ista kao ona slika. 日本のりょうりはセルビアのりょうりとちがいます。- Japanska i srpska kuhinja se razlikuju. - Kod nekih glagola može da stoji ili rečca と ili rečca に, i tada se značenje razlikuje. Primeri: とあいする – voleti se (uzajamno) にあいする – voleti nekoga (jednostrano) - Formalne imenice mogu da izgube svoje osnovno značenje. Tako i も の i こ と služe za određivanje stvari, ali upotrebom も の se misli na opipljive stvari, dok se sa こ と misli na apstraktne. Slučaj gde one mogu da imaju drugo značenje može da bude kada jačinu nekog apstraktnog pojma želimo da naglasimo, te onda koristimo もの. - Upotreba ところ za određivanje mesta može da pruži dvojake odgovore. Primer: 夏休みにどんなところへいくますか。- Na kakva mesta ideš za letnji raspust. *Ogovor može da bude uz pomoć prideva: すずしいところへいきます。- Idem na sveža mesta. **Odgovor može da bude uz pomoć imenice: うみややまへいきます。- Idem na mora i planine. - Imenica とき (vreme; koristi kanđi za sate 時) može da se javi u izrazu どんなとき kojim se pita za situaciju ili priliku u kojoj se dešava radnja. Primer: どんなときさんぽをしますか。- Po kakvim prilikama se šetaš. あたたかいときさんぽをします。- Šetam se kada je toplo. ひまなときさんぽをします。 - Šetam se kada je neradan dan. - Pomoćna rečca で u padežnoj službi で može da odredi neki skup. Tako u izrazu 一人で vidi se skup od jednog čoveka, tj. govornik radi nešto sam. 二人で bi tako značilo da dvoje nas nešto radimo. Primer: いもうとはひとりであそびました。- Moja sestra se igrala sama. 17

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

いもうとはともだちといっしょにあそびました。- Moja sestra se igrala zajedno sa prijateljima.

- ... (završni oblik radne reči ) + か + ...ないか、わかりません。 Primer: たべるか　たべないか、分かりません。　- Ne znam da li ću jesti ili neću. みるか　みないか、分かりません。 - Ne znam da li ću gledati ili neću. はなすか　はなさないか、分かりません。 - Ne znam da li ću govoriti ili neću. かくか　かかないか、分かりません。- Ne znam da li ću pisati ili neću. およぐか　およがないか、分かりません。Ne znam da ću plivati li neću. かうか　かわないか、分かりません。- Ne znam da li ću kupiti ili neću. しぬか　しなないか、分かりません。- Ne znam da li ću umreti ili neću. あかいか　あかくないか、分かりません。Ne znam da li je crveno ili nije. このてがみは　たいせつか　たいせつではないか、分かりません。 Ovo pismo ne znam da li je važno ili nije.

あした　くるか　こないか、分かりません。- Ne znam da li ću sutra doći ili neću. べんきょするか　べんきょしないか、分かりません。- Ne znam da li ću učiti ili neću. -... + か + どうか、分かりません。 明日　来るか　どうか、分かりません。 - Ne znam da li ću sutra doći ili ne. この　こたえは　ただしか　どうか、分かりません。 -ある – mesto na kom se održava događaj (ispit, utakmica...) → u tom slučaju se upotrebljava pomoćna rečca u padežnoj službi で. Kad reč koja ukazuje mesto upućuje na to gde se vrši neki događaj, neka radnja, onda se ta reč označva pomoćnom rečcom で; gl. ある u takvoj rečenici označava: održavati se, odvijati se, događati se. Primer: 明日りょうでパーティーがあります。- Sutra će se u studentskom domu održati žurka. 六月に大学でしけんがあります。 - U junu će se na fakultetu održavati ispiti. きのううんどうじょうでテニスのしあいがありました。- Juče se na igralištu održavao teniski meč. -Pomoćna rečca が u vezničkoj službii dodaje se na završni ili učtivi oblik ( ます、です) i vezuje suprotne rečenice i ima značenje: ali, međutim. Primer: このみちはせまいですが、あんぜんです。- Ova ulica je uska, ali je sigurna. 日本語はむずかしですが、おもしろいです。- Japanski je težak, ali zanimljiv jezik. このしごとはらくですが、つまらないです。- Ovaj posao je lak, ali je dosadan. なつはあついですが、冬はさむいです。- Leto je vruće, a zima je hladna. -Pomoćna rečca は označava dva elementa (A, B) koja stoje u suprotnosti; rečca は zamenjuje rečcu が i を, ali ne i rečce kao što su に ili へ, koje preciziraju značenje (one ostaju ispred は → には、へは) Primer: えんぴつがあります。ノートはありません。→ えんぴつはありますが、ノートはありません。 コーヒーをのみます。こうちゃをのみません。→コーヒーはのみますが、こうちゃはのみません。 ぎんこうへは行きませんが、ゆうびんきょくへは行きます。 としょしつにはでんわがありませんが、じむしつにはあります。しょくどうにもあります。

•

Ukoliko neka rečca precizira značenje, na nju se dodaje druga rečca u slučaju potrebe da se značenje rečenice ne bi promenilo (に, へ...).

18

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

-は može da se javi posle rečce に ili rečce で kada one označavaju mesto gde se nešto nalazi odnosno dativ – mesto kao temu razgovora. Primer: きょうとうには古いお寺たくさんあります。 学校では毎日しけんがあります。 どこかへ行きますか。いいえ、どこへも行きません。 どこかからてがみがきましたか。いいえ、どこからもきませんでした。 だれかそうだんしましたか。いいえ、だれともそうだんしませんでした。 -U izrazu A は B はははははははili A は B がすくないです。 A označava temu (skup,celinu), a B jedan deo. Primeri: ははははははははははははははははは- U ovom gradu ima mnogo uskih ulica. ははははははははははははははははは- Ove godine će biti malo kiše.

•

Za ljude se ne kaže おおいひと, nego se kaže はははははははは ili おおくのひと。Za obrnuti izraz se kaže ひとがすくないです。

- Odgovor za upitno odričnu rečenicu je はは ukoliko se slažemo sa onim što je sagovornik izjavio (njegova negativnas pretpostavka), a koristimo いいえ ako se ne slažemo. Zato はは bi preveli kao „da, upravu ste nije tako.“ Primeri: たなかさんはいませんか。 はい、いません。 いいえ、います。 Da li Tanaka nije tu? Da, nije tu. Ne, tu je. なつやすみはみじかくないですか。 はい、みじかくないです。 いいえ、みじかいです。 Je l tako da letnji raspust nije kratak? Da, nije kratak. Ne, kratak je. あしたはやすみではありませんか。 はい、ではありません Je l tako da sutra nije neradan dan? Da, nije neradan dan. (Radi se sutra). ゆきこさんはめがねをかけていませんか。 Je l tako da Jukiko ne nosi naočare?

はい、めがねをかけていません。 Da ona stvarno ne nosi naočare.

Tentativ -Iskazuje se verovatnoća (pretpostavka). - Može da se iskaže izrazom u はははは obliku +でしょう. - U rečenici kojom se izražava pretpostavka može da se javi na početku prilog たぶん . - Ispred でしょう može se naći potvrdan i odričan oblik radne reči, ali su oni uvek u manje učtivim oblicima. Uz to glagolski ispred でしょう u potvrdnom obliku stoji bez pomoćnog glagola は dok će u odričnom obliku stajati ではない. Primeri: そのえいがはたぶんつまらないでしょう。 - Verovatno je taj film dosadan. そのえいがはおもしろくないでしょう。 - Verovatno onaj film nije zanimljiv. さくらのはなはきれいでしょう。 - Verovatno je trešnjin cvet lep. このまちはこうつはべんりではないでしょう。- U ovom gradu saobraćaj verovatno ne funkcioniše dobro.

あしたはあめがふるでしょう。- Sutra će verovatno padati kiša. あしたはあめがふらないでしょう。- Sutra verovatno neće padati kiša. - Učtiva molba se gradi od れんよう ili れんよう 2 oblika + rečce て u vezničkoj službi + くださ い (zapovedni めいれい oblik glagola je くださる). Ovaj izraz se koristi kao molba ili zadavanje uputstava. Da bi molba bila učtivija na početku rečenice može da stoji すみませんが. Ako se neko poziva da učini nešto u sopstvenu korist onda na početku rečenice stoji どうぞ. 19

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Primeri: すみませんが、まどをあけてください。- Izvinite, molim vas otvorite prozor. どうぞわたしのじしょをつがってください。- Poslužite se mojim rečnikom. よんでください。 - Čitajte mi molim Vas. - U izrazu まってください (sačekajte me/malo) stoji ispred ちょっと. Učtiviji izraz od ovoga je ちょうしょう, a učtivija molba se gradi sa おまちください. *Primer: くる (dođi) > きてください (Dođite do mene). - Uz učtivu molbu ide i učtiva zabrana koja se gradi sa みぜん oblik + ない + で + ください. Primeri: かえらないでください。 - Molim vas nemojte da idete. いしをなげないでください。- Molim vas ne bacajte kamenje. ここでたばこをすわないでください。- Molim vas nemojte da pušite ovde.

•

Različiti oblici postavke rečenice (značenje ostaje isto). にほんごをべんきょうします。 - Učim japanski. にほんごのべんきょうをします。 はつおんのれんしゅうをします。 - Vežbam izgovor. はつおんをれんしゅうします。 - Izrazi kojima se iskazuje namera, svrha, razlog nekog kretanja (odlaženje いく-od govornika, dolaženje くる- ka govorniku, vraćanje) grade se konstrukcijiom Mesto + へ (ne može da stoji で) + れんよう oblik glagola + に + neki oblik glagola kretanja. Primeri: ひこうじょへともだちをみおくりにいきます。- Idem na aeredrom da bih ispratio prijatelja. としょかんへほんをよみにきます。 - Došao sam u biblioteku da bih čitao knjigu. しににきました。- Došao sam da umrem. くつをかいにきました。- Došao sam da kupim cipele.

•

Različiti oblici postavke rečenice (značenje ostaje isto). にほんへぶんがくをべきょうしにきました。- Došao sam u Japan da bih učio literaturu. にほんへぶんがくのべんきょうをしにきました。 にほんへぶんがくべんきょうにきました。 (する izostavljamo jer se radnja podrazumeva). - から u vezničkoj službi stoji uz glagol ili pridev i tako označava razlog ili uzrok. Gradi zavisno uzročnu rečenicu. Ispred ovakvog から može da stoji prost ili učtiv oblik. Na kraju rečenice mogu se naći izrazi poput てください, ましょう... Rečca から može da se nađe u odgovoru na pitanje koje sadrži izraz どうしてですか koji znači Zašto. Primeri: マルコさん: あしたはがっこうをやすみます。- Sutra ću izostati iz škole. マリアさん: どうしてですか。 - Zašto? マルコさん: びょうきですからおいしゃさのところへいきます。- Moram kod doktora jer sam bolestan. わかりませんからせんせいにききましょう。- Pošto ne razumemo hajde da pitamo profesora. あぶないですからよくみてください。- Dobro gledajte jer je opasno. このかんじはたいせつですからおぼえてください。- Zapamtite ove ideograme pošto su važni. • Rečenice može da bude i razdvojena na dva dela. このかんじはたいせつです。だから、おぼえてください。 Ovaj kanđi je važan. Zato ga zapamtite. - Od れんよう oblika glagola + imenica かた obrazuje se imenica koja iskazuje način na koji se vrši neka radnja. 20

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Primeri: よみかた – Način čitanja このかんじのよみかたをおしえてください。- Pokažite mi kako se čitaju ovi ideogrami. はんたい – Suprotno やすいのはんたいはたかいです。- Obrnuto od jeftinog je skupo. ギターのもちかたははんたいです。- Način na koji držiš gitaru je naopak. - Pomoćna rečca に u padežnoj službi (stoji uz imenske reči) i označava cilj, tj. nešto prema čemu je usmereno kretanje. U takvoj rečenici obično stoje sledeći glagoli: のる – voziti se, ući u neko prevozno sredstvo バスにのりました。Voziti se autobusom. とまる – zaustaviti se, odsesti u (u prenesenom značenju) のぼる – penjati se つく – stići ベオグラドにつきました。Stigao sam u Beograd. はいる – ući おふろにはいります。 Ući u kadu. (Kupati se) • Mesto gde ulazimo u prevozno sredstvo se označava sa で. しんじゅくえきででんしゃにのります。- Ušao sam u voz na stanici Šinđukua. おとうとはらいねんしょうがっこうにはいります。- Moj mlađi brat će sledeće godine poći u osnovnu školu. - Pomoćna rečca を može da označi sredstvo ili vozilo iz koga počinje kretanje. でる – izaći, krenuti; おりる – sići. Primeri: ぎんざえきででんしゃをおります。- Na železničkoj stanici u Ginzi ću izaći iz voza. はじごろホテルをでます。- Oko osam sati ću napustiti hotel. エレベタをおります。- Sići ću iz lifta.

- Za presedanje se koristi sliženi glagol のりかえる. A から B におりかえる. Mesto gde se presedanje vrši se ožnačava pomoćnom rečcom で. Primer: 父はしんじゅく駅でちかてつからバスにのりかえます。Moj tata preseda iz metroa u autobus na železničkoj stanici Šinđukua.

- Oblik れんよう, れんよう 2 + て u vezničkoj službi + glagol いる je iuzetno čest. Označava trajno vreme, tj. Stanje koje se nastavlja. Može da označi i radnju koja se učestalo ponavlja. Primeri: 雨がふっています。- Kiša pada. 子どもたちがやきゅうやっています。- Deca igraju bejzbola (sada). マラさんはてがみをかいています。- Mara piše pismo. マルコさんはベオグラド大学でれきしをべんきょうしています。- Marko uči istoriju na Beogradskom univerzitetu.

- Sam oblik れんよう ili れんよう 2 može da služi da povezuje više glagolskih rečenica u jednu složenu, a vreme rečenice označeno je poslednjim predikatom u nizu. Ovim glagolskim oblicima iskazuju se uzastopne radnje, tj. Redosled dešavanja. Primeri: がっこははちじはんにはじまってさんじおわります。- Škola počinje u pola devet, a završava se u tri. 明日はきゅうじごろホテルおでて、かいものをしてえきまでいきましょう Sutra oko devet napuštam hotel, pa hajdemo da idemo u kupovinu na stanici. 21

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

いもうとはきょねんちゅうがっこおでて、ことがっこにはいりました。Moja mlađa sestra je napustila nižu srednju školu prošle godine i krenula je u višu srednju školu. - Sa ovim て se ne mora isključivo označavati vremenski sled radnji već se mogu označiti vezane stvari, a tada je redosled nebitan. U ovoj situaciji može se koristiti i samo れんよう oblik. Primer: いっかいにはぎんこうがあって、にかいにはほんやがあります。- U prizemlju je banka, a na prvom spratu je knjižara.

- れんよう ili れんよう 2 + て kada označava vremenski sled može da se javi u zavisnoj vremenskoj rečenici i tada se dodaje pomoćna rečca から u vezničkoj službi. Radnja 2 glagola počinje tek nakon što je završena radnja prvog glagola. Primeri: もっとやすくなってから、みかんをかいます。- Kada mandarine pojeftine, kupiću ih. ちちはいつもおふろにかいてからねます。- Moj tata ide na spavanje uvek pošto se okupa. マルコさんは日本語をべんきょうしてから日本へ来ました。- Marko je došao u Japan nakon što je naučio japanski jezik. - Odnosni oblik glagola + まえ(に – može nekad), 2 glaogla. Umesto ovog odnosnog oblika može da stoji imenica aktivnosti + の +まえに. Primer: ちちはいつもねるまえに、おふろにかえります。- Moj tata uvek pre nego što ode na spavanje se okupa. マルコさんはにほんへくるまえに、にほんごをべんきょうしました。- Marko je učio japanski pre nego što je došao u Japan. しょくじのまえてをあらってください。- Pre jela operite ruke. -Renjo ili renjo 2 + て + glagol kretanja (行く、来る、かえる) gradi se složeni glagol. もつ → もってくる → もっいく → もっかえる Primer: りょこうの時地図をもっていきます。- Na putu nosim mapu. 日本へかぞくのしゃしんをもってきました。- Sa sobom sam u Japanu doneo fotografije svoje porodice. 国へ日本の人形をもってかえります。- Poneću japansku lutku u svoju zemlju. (Srbiju) - Način građena imenica od prideva Pridevi se mogu pretvoriti tako što se na njihovu osnovu (koja se dobija kada se oduzme い) doda nastavak さ, ovako nastala imenica ukazuje na stepen osobine isakazane pridevom. Primer: ながい (dugačak) → ながさ　(dužina) 高い (visok) → 高さ (visina) 大きい (veliki) → 大きさ (veličina) ふじ山の高さは３７７６メーターです。- Visina planine Fuđi je 3776 metara. - Pomoćna reča から u padežnoj službi označava tačku od koje nešto počinje da se kreće, odakle je pokrenuto. Primer: あのはこからカードをだしました。- Iz one kutije sam izvadio karticu. そのたなから本をとってください。- Uzeo sam knjigu sa te police. Nasuprot tome rečca に u padežnoj službi označava cilj gde se upotrebljavaju prelazni glagoli. 22

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

おく – ostaviti nešto いれる – staviti nešto u nešto のせる – staviti nešto na nešto かける – okačiti かく - pisati Primer: つくえの上にさいふをおきました。- Na stolu sam stavio novčanik. 母はれいぞうこにたまごをいれました。 - Mama je stavila jaje u frižider. ( れいとうこ zamrzivač)

カードになまえをかいてください。- Molim Vas napište ime na kartici. カードになまえをかかないでください。- Molim Vas nemojte da napišete ime na karitici. - Vremenska rečenica Rentai ispred まえに → budućnost. Ispred あとで stoji perfektiv. Perfektiv + あとで、glagol... Imenica + のあとで、glagol... Ovaj izraz je veoma blizak po značenju renjo + て + から s tim što ovaj drugi podrazumeva da se dve radnje dešavaju uzastopno, dok izraz perfektiv + nema obavezno to značenje. Primer: しょくじをしたあとでこのくすりをのんでください。- Popij lek pošto budeš jeo. しょくじのあとでこのくすりをのんでください。- Posle jela popij lek. 学生たちは見学のあとでさくぶんをかきます。- Nakon prakse učenici pišu sastav. 学生たちは見学をしたあとでさくぶんをかきます。- Nakon što obave praksu učenici pišu sastav. - Frekventativ Izraz se sastoji od 1 ili više glagola u obliku renjo ili renjo 2 + たり, posle kojih dolazi glagol す る u određenom obliku. Ako je upotrebljeno više glagola u ovakvom izrazu: 1) iskazuje da se dve radnje javljaju naizmenično, a subjekat je isti この電気はついたりきえたりします。- Ovo svetlo se čas pali čas gasi. このあかちゃんはないたりわらったりしています。- Ova beba čas plače čas se smeje. この人形は目をあけたりとじたりします。- Ova lutka otvara i zatvara oči. 2) frenkvetativ se koristi da bi se od većeg broja radnji izdvojile one koje se vrše u datom vremenskom periodu 日曜日にさんぽしたり、本をよんだりします。- Nedeljom šetam i čitam knjige. 学生たちはギターひいたり、うたったりしています。- Studenti sviraju gitaru i pevaju. U izrazu frekventativa može da se javi i samo 1 glagol i tada on označava primernu/tipičnu radnju. Primer: 夏は海におよぎにいったりします。- Leti idemo na more da se kupamo. 　　　　 およぎにいく

- Upravni i neupravni govor Upravni govor u japanskoj rečenici predstavljen je izrazom:　「。。。」と言います。　言う – reći Govornikove reči stavljene su pod znake navoda, predikat u takvoj rečenici može biti u učtivom obliku. Primer: 日本では朝「おはようございます。」とあさつおします。 - U Japanu se ujutru pozdravlja izrazom „Dobro jutro.“

先生に「よく分かりました」と言いました。- Rekao sam profesoru: „Sve razumem.“ Pod znacima navoda može da stoji i onomatopeja životinjskog govora i onda se javlja glagol なく koji podrazumeva životinjska oglašavanja. Primer: 犬は「ワンワン」となきます。- Pas laje „Av!“

23

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Neupravni govor u japanskom jeziku jednak je upravnom govoru, osim što nema znakova navoda i što se predikat iz provibitnog upravnog govora stavlja u prost oblik. Primer: u. g. 父は「明日きょうとへ行きません」と言いました。- Otac je rekao: „Sutra neću ići u Kjoto.“ n. g. 父は明日きょうとへ行かないと言いました。- Otac je rekao da sutra neće ići u Kjoto. u. g. タンさんは「日本語はやさしくありません（ないです）」と言いました。 n. g. タンさんは日本語はやさしくないと言いました。- Tan je rekao da japanski jezik nije lak. 友達からマリアさんは元気でわないと聞きました。- Od prijatelja sam čudo da Marija nije dobro. Izraz imenica + rečca で (は) 「。。。」とよみます。(言います) ukazuje kako se nešto treba pročitati ili reći na nekom jeziku. Primer: このかんじのくんよみでは「みず」とよみます。- Kun čitanje ovog idograma je „mizu“. 日本語で「こんばんは」と言います。- Na japanskom jeziku se kaže „Dobro veče“. Izraz kojim se izražava nečije mišljenje blizak je neupravnom govoru zato što se iskazuje prostim oblikom posle kog sledi pomoćna rečca と (navođenje) i neki glagol mišljenja: おもう (misliti), かんがえる (razmišljati), おぼえる (setiti se)... Primer: きのう小林さんは学校を休んだとおもいます。- Čini mi se da je Kobajaši juče izostao iz škole. について stoji uz imenicu i ukazuje na temu o kojoj neko govori (razmišlja, piše...). く)

* (glagol

つ

Primer: 日本のぶんがくについてさくぶんをかきました。- Napisao sam sastav o japanskoj književnosti. このまちのれきしについてしらべています。- Istražujem istoriju ovog grada. - れにょう 1,2 + は + いる izraz označava stanje. Glagoli kretanja se javljaju kada iskazuju neko stanje do koga se došlo tim kretanjem. Mesto je u tom slučaju označeno rečcom は, a ne Primer: 兄はタイにいっています。 Moj stariji brat je otišao na Tajland (i sada je tamo). アゼルベイジャノヴィッチさんは日本にきています。 Gospodin Azerbejdžanović je došao u Japan (i sada je tamo). ジョンソンさんは国にきています。 Džonson dolazi u (svoju) zemlju. - Oblikom ている sa značenjem obući, se iskazuje da neko nosi nešto od odeće, opreme. *Prefiks za sve izvorno japansko je は, a za tuđe je はは. わふく - japanska odeća; ようふく – zapadnjačka odeća. Postoje različiti glagoli za nošenje različite delove odeće: ようふくをきる Nositi stranu odeću. はは – svući スカートをはく Obući suknju. めがねをかける Nositi naočare. ぼうしをかぶる Nositi kapu. とる – skinuti てぶくろをする Nositi rukavice. Svaki ovaj glagol u ている obliku označava stanje, tj. staviti nešto i nositi to na sebi. Primeri: ペトロニエビッチさんはちゃいろのぼうしをかぶっています。 Gospodin Petronijević nosi braon kapu. マリアさんはピンクのスカートをはいています。 Marija nosi ljubičastu suknju. 24

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

- Građenje odnosnih rečenica かいているほん Knjiga koju pišem. これはふねです。ホンコンへいきます。 Ovo je brod. On ide za Hongkong. これはホンコンへいくふねです。 Ovo je brod koji ide za Hongkong. これはおみやげです。ともだちにあげます。 Ovo je suvenir. Daću ga prijatelju. これはともだちにあげるおみやぎです。 Ovo je suvenir koji ću dati prijatelju. あなたはきのうほんをかいました。 Ti si kupio knjigu juče. そのほんをみせてください。 Molim te pokaži mi tu knjigu. あなたはきのうかったほんをみせてください。 Molim te pokaži mi knjigu koju si kupio juče. * Godan glagol しる sa značenjem znati u potvrdnom obliku se javlja u ている obliku. しっています　しりません　 Primer: タンさんのじゅうしょしっていますか。 Da li znaš Tanovu adresu? - Upitna reč (+rečca) + glagol u はははは obliku + か、わかりませ . Značenje ovog izraza: Ne znam zašto nešto .. neće .. Drugi oblik (skraćen) za ovaj izraz je Upitna reč + か、わかりませ; Upitne reči koje mogu da se jave u ovom obliku su: いつ、どこ、だれ、どなた、なに、いくら、 ど ち ら . Ovaj oblik može da se javi kod rečenica tipa: おしえてください。Molim vas recite mi. パーティーは何時にはじまりますか。 Kada počinje žurka? (時間をおしえてください) Molim vas recite mi vreme (kada počinje). このけんはいくらか、ちちにねだんをききました。 Pitao sam oca koliko košta ovaj bon. - Određivanje kakvo je nešto テレビが（の）あるへやはどこですか。 Gde je prostorija u kojoj je televizor? *Ako koristimo は umesto は onda možemo da izbacimo ある. わたしがかいたえをあげます。 Daću ti sliku koju sam ja nacrtao. 田中先生が（の）いるきょうしつへいってください。 Idi u učionicu gde je profesor Tanaka. - Izraz は, glagol はは + imenica koristi se u situaciji kada govornik predpostavlja da sagovorniku nije poznat pojam o kome govori pa mu ga bliže objašnjava. Primeri: あれは「パンダ」とずうどうぶつです。 Ovo je životinja koja se zove panda. 「たけ」とゆうしょくぶつはつよい。 Biljka bambus je otporna (jaka). 「さようなら」とゆうことばをしっていますか。 Da li znaš reč sajonara? 25

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

- Upitna reč + pomoćna rečca は(iskazuje neodređenost), može da stoji ispred imenskog iskaza kada je takva imenica predstavljena kao neodređeni element. Ispred imenice u takvom imenskom izrazu stoji neki pridev ili glagol u れんたい obliku. Primeri: なにかおいしぞりをつくってください。 Spremite bilo kakvo ukusno jelo. だれかじしょをもっているひとはいませんか。 Da nema nekoga ko ima rečnik> Da nema neko rečnik > Ima li neko rečnik? どこかしずかなところへいきましょう。 Hajdemo na neko mirno mesto. - Deziderativ (oblik sa željnim značenjem) Postoji podela koja se određuje na osnovu toga da li je deziderativ za radnju ili za objekat. U japanskom se pravi podela i prema tome da li je on za prvo lice ili za treće lice. Deziderativ za prvo lice: Za radnju gradi se od れんよう oblika glagola + pomoćni glagol はは (menja se kao pridevi). Pomoćni glagol はは se koristi da se iskaže govornikova želja ili namera da nešto uradi. Odričan oblik je たくない, a posle はは može da stoji でで da bi izraz bio učtiviji Primeri: チョコレトをたべたいです。 Želim da jedem čokoladu. チョコレトをたべたくないです。Ne želim da jedem čokoladu. たべたければ。 Ako budeš želeo da jedeš. たべたくなければ。 Ako ne budeš želeo da jedeš. ははははは Želim da čekam. まちたくないです。 Ne želim da čekam. ははははははははははは Želim i ja da idem. ははははははははははは Želim da učim. *Za drugo lice umesto deziderativa bolje je koristiti neki zaobilazan način jer je u suprotnom previše direktan. Koristi se どうですか, ili još učtivije いかがですか. ジュースはのんたいですか。(Želiš li da piješ sok?) ジュースはどうですか。 - Pravi objekat glagola označen je rečcom は (u savremenom japanskom jeziku postoji tendencija da se koristi で). Primeri: ともだちとりょこうしたいです。 Želim da putujem sa prijateljem. がいこうかんになりたいです。 Želim da postanem diplomata. あなたとけんかしたくないです。Ne želim da se svađam sa tobom. くるまがかいたいです。 Ja želim da kupim kola. あそびたい。 Želim da se zabavljam. - Deziderativ za objekat kada se javi u nekoj rečenici onda se javlja u sledećem obliku: はははは(imenica)がほうしいです。はははは – željan Primeri: あたらしいコンピュータがほうしいです。 Hoću nov kompjuter. あたらしいコンピュータがほうしくないです。 26

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

Neću nov kompjuter. あたらしいかのじょがほうしくないです。 Ne želim novu devojku. ともだちがほうしいです。 Želim prijatelja. - Deziderativ za treće lice za radnju može se iskazati izrazom A さんは（れんよう+たい）+といっています。 Primeri: たかはしせんせいは「くにへかえりたい」といっています。 Profesor Takahaši želi da se vrati svojoj zemlji. いもうとは「だいがくでべんきょうしたい」いっています。 Moja mlađa sestra želi da studira na fakultetu. * A さんは（imenica）がほうしいといっています。 たんさんはつめたいジュースがほうしいとうっています。 - Za izražavanje osećanja trećeg lica koristi se oblik: Glagol (れんよう), pridev (osnova), glagolski pridev (imenski deo) + ながっています Primeri: わたしはさびしいです。 Ja sam usamljen. たなかさんはさびしいがっています。 *Umesto prideva はははは u 3 licu javlja se glagol ほうしいがっています. - Glagolski pridevi ははは – Sviđati se だいすきだ – Jako se sviđai はははは - Ne sviđati se だいきらいだ – Jako se ne sviđati Ovi pridevi traže objekat označen rečcom は. Primeri: わたしはおんがくがすきです。 Što se mene tiče muzika mi se sviđa. にくがだいすきです。 Obožavam meso. チョコレートがだいきらいです。 Mrzim čokoladu. わたしのすきなくだものはりんごです。 Moje omiljeno voće je jabuka. ゴトヴィンコヴィッチさんのきらいなかもくはかがく。 Gotovinkovićev najneomiljeniji predmet u školi je hemija. - Kada se kao objekat ovih prideva javi radnja onda se ona formira kao imenski izraz. Odnosni oblik + こと, は + glagolski pridev. Primeri: えをかくことがすきです。 Voim da slikam. チャイカノヴィッチさんはこどもとあそぶことがだいすきで。 Čajkanović veoma voli da se igra sa decom. 27

Gramatika japanskog jezka (1. godina)

* Objekat označen pomoćnm rečcom は zahtevaju i glagolski pridevi. - Da se iskaže nečije umeće koriste se izrazi じょうずだ (vešt), i ははは (nevešt). Primeri: たなかさんはダンスがじょうずです。 Tanaka je vrsan plesač. てがみをかくことがへたです。 Ne umem da pišem pisma. こばやしさんのじょうずがいこくごはフランスごです。 Strani jezik u kome je Kobajaši dobar je francuski. - いちばんすきです – Najviše volim (volim na prvom mestu) Primeri: やさいのなかではにんじんがいちばんすきです。(でで označava skup) Od svog povrća najviše volim šargarepu. かもくのなかではすうがくがいちばにらいです。 Od svih predmeta najviše ne volim matematiku. やまもとさんはスポツのなかではテニスがいちばんじょうずです。 Od svih sportova Jamamotu najbolje ide tenis. - Imenica aktivnosti može da bude subjekat pridevske rečenice (れんたい+はは). Može da bude subjekat imenske rečenice i u takvom izrazu javljaju se neki glagolski pridevi kojima se iznosi govornikov sud o nečemu. はははは - zabavno おもしろい - zanimljivo つまらない - dosadno たいへんだ – teško Primeri: コンピュータをつかうことはむずかしです。 Teško je koristiti kompjuter. ながいぶんをあんきすることはたいへんです。 Teško je pamtiti dugačke rečenice.

28