Jane Feather-Brak Iz Interesa- Sestre Duncan 3.K.

JANE FEATHER BRAK IZ INTERESA Treca knjiga o sestrama Duncan The wedding game U ovoj sjajnoj novoj trilogiji nenadmašne Jane Feather, tri poduzetne sestre čuvaju tajnu koja bi mogla izazvati skandal u cijelom Londonu ... U engleskom visokom društvu poznate su kao časne gospođice Duncan. No to društvo ne zna da su te elegantne i samostalne mlade ljepotice tajne osnivačice diskretne agencije za spajanje ljubavnih parova. A posao se svakako isplati kad, jedna po jedna, nađu svoj par ... Constance ... Najstarija i najsličnija svojoj majci sufražetkinji, učena Con će radije biti usidjelica nego se udati za g. Krivog - iako ne zna točno kakav bi trebao biti g. Pravi ... Prudence Knjiški moljac, srednja sestra Pru, ima nos za posao - i sklonost prema vragolijama kad se one najmanje očekuju ... Chastity ... Nevjerojatno zabavna i po prirodi koketna, mlada Chas privlači prosce kao što med privlači pčele. No ni njoj se, kao ni njezinim sestrama, ne žuri u brak... Ovo je njezina priča ...

1.poglavlje

Gospodin koji je stajao na vrhu stubišta National Callerya pomno je promatrao ljubitelje umjetnosti koji su se penjali prema velikim ulaznim vratima muzeja iza njega. Napadno je držao primjerak pamfleta The Mayfair Lady. Tražio je nekoga tko također nosi pamflet. Jato golubova naglo je uzletjelo s Trafalgar Squarea kad je jedna osoba stupila na trg, bacajući usput kukuruz pticama. Prešla je ulicu točno ispod muzeja, zastala na prvoj stubi i podigla pogled, gužvajući papirnatu vrećicu s kukuruzom u ruci. U drugoj je ruci držala smotane novine. Muškarac je napadno mahnuo svojim primjerkom, a osoba je bacila zgužvanu vrećicu u kantu za otpatke i pohitala stubama prema njemu. Osoba je bila niska i ženska i to je bilo sve što je gospodin uspio razabrati. Nosila je širok ogrtač od alpake, onu vrstu kakvu su nosile žene kad su se vozile automobilom. Imala je i filcani šešir široka oboda s neprozirnim velom od šifona koji joj je prekrivao lice. »Bonjour, m'sieur«, pozdravila ga je. »Mislim da se mi trebali sastati, n'estce pas.« Mahnula je svojim primjerkom pamfleta The Mayfair Lady. »Vi doktor Douglas Farrell, da?« »Glavom i bradom, gospo«, rekao je lagano se naklonivši. »A vi ste ... « »Ja Dama iz Mayfair, naravno«, odvratila je. Dok je govorila, veo se pomicao od njezina daha.

S najlažnijim francuskim naglaskom koji sam čuo u životu, pomislio je doktor Farrell, no odlučio je da joj to još neće reći. »Dama iz Mayfaira, osobno?«, znatiželjno je upitao. »Predstavnica novina, m'sieur«, odvratila je pomalo prijekornim glasom. »Ah«, kimnuo je. »I agencije Posredovanje?« »Upravo tako, gospodine«, rekla je dama, odlučno kimnuvši glavom. »Koliko ja shvatila, gospodine, Posredovanje vam moglo pomoći.« Ovaj prokleti francuski naglasak svaki put me natjera na smijeh, pomislila je časna gospođica Chastity Duncan. Složila se sa sestrama da, koristeći ga, sve tri zvuče kao francuske služavke iz neke Feydeauove farse. No on je veoma uspješno prikrivao njihove prave glasove. »Očekivao sam da ćemo se sastati u nekom uredu«, rekao je liječnik, ogledavajući se po ovom, i više nego očito, javnom mjestu. Puhao je hladan prosinački vjetar koji je nakostriješio perje golubova. »Naš ured ne otvoren za javnost, m'sieur«, jednostavno je rekla. »Predlažem mi poći unutra, u muzej mnogo mirnih mjesta gdje mi mogla razgovarati.« Krenula je k vratima, a njezin družbenik je pohitao da joj ih otvori. Očešali su ga skuti njezina ogrtača od alpake kad je žurno ušla u golemi atrij muzeja. »Mi ići u Rubensova prostorija, m'sieur«, predložila je, pokazujući novinama na stubište. »Tamo kružno sjedalo gdje moći razgovarati bez privlačenja pažnje.« Odlučno je krenula ispred njega prema stubištu koje je vodilo u središnju dvoranu. Doktor Farrell ju je poslušno slijedio, istovremeno i zaintrigiran i zabavljen njezinom predstavom. 4

Anna&RafaelaR Skrenula je na odmorište na sredini stubišta, žurno hodajući kroz niz prostorija s golemim renesansnim platnima s prikazima strašnog mučeništva, pieta i raspeća. U prolazu je samo površno pogledala ove kulturne ikone, zaustavivši se tek kad je stigla u okruglu prostoriju na čijoj se sredini nalazila kružna klupa. Prostorijom su dominirala dva golema Rubensova platna Parisova suda. Sestre Duncan su namjerno odabrale ovo mjesto za sastanke s potencijalnim klijentima agencije Posredovanje. Prikaz Venere, Junone i Minerve, po obličju tri punašne gole žene, nekako im se činio veoma prikladnim za sklapanje poslova. »Ovdje mirno i nitko nam ne smetati«, rekla je, smjestivši se na klupu i skupivši suknju da mu napravi mjesta. Douglas se sa zanimanjem ogledao naokolo. Ovo mjesto i nije baš toliko skrovito, pomislio je. Ovdje je bilo i drugih ljudi koji su hodali od slike do slike i razgovarali ispod glasa, ali je kružno sjedalo, iako smješteno u sredini prostorije, ipak izgledalo kao oaza u kojoj su mogle sjediti i razgovarati dvije osobe, bez da privuku pažnju na sebe. Sjeo je pokraj nje, osjetivši njezin parfem, lagani cvjetni miris koji je dopirao ispod vela. Okrenula je prema njemu lice prekriveno velom. Imala je prednost jer je već jednom vidjela doktora Douglasa Farrella u trgovini gospođe Beedle kad je kupovao primjerak The Mayfair Lady, no on nije vidio nju. Bio je veoma visok muškarac kojega nije lako zaboraviti. Visok i širokih ramena i snažna mišićava tijela poput sportaša. Boksač ili hrvač, pomislila je tada. Vidljiva kvrga koja je ostala od slomljena nosa potvrđivala je njezino nagađanje. Imao je snažne i ne simetrične crte lica, velika usta,

široku vilicu, oči boje ugljena ispod debelih crnih obrva koje su se spajale iznad hrpta nosa. Kosa mu je bila crna i malo kovrčava, ali kratko podšišana, onako u praktičnom stilu. Sve je na njemu ukazivalo na osobu koja malo mari za vanjski izgled. Nosio je bezoblični kaput zakopčan do vrata, šal i rukavice, a na krilu je držao običan šešir. Dok je procjenjivala svoga družbenika, zamijetila je da je zavladala iznenadna tišina pa je brzo rekla. »A sad, m'sieur, kako vama točno mogla pomoći Posredovanje?« S velikim zanimanjem ogledao se oko sebe. »Znači, ovo je ured pamfleta The Mayfair Lady?« Zamijetila je lagani škotski naglasak u njegovu govoru koji je primijetila i kad ga je prvi put vidjela u trgovini gospođe Beedle. »Non, ali mi ne primati klijente u ured«, odlučno je rekla. Zadržala je za sebe misao da je njihov ured bila čajana u Fortnum and Masonu ili salon na prvom katu kuće koji je prije bio svetište njihove pokojne majke. Nijedno od ovih mjesta nije bilo prikladno za vođenje službenih razgovora s klijentima. »Zašto?«, upitao je. »The Mayfair Lady morala ostati anonimno«, rekla je. »Da nastavimo s posao, m'sieur? « »Da, naravno. No priznajem vam, Damo iz Mayfaira, da sam malo znatiželjan. Zbog čega je potrebna ta anonimnost?« Uzdahnula je. »Vi čitala novine, m'sieur?« »Da, dakako da jesam. Kako bih inače znao zatražiti uslugu agencije Posredovanje?« »Mogli ste čitati oglase, a da ne pročitate nijedan članak«, istaknula je, zaboravivši na trenutak na svoj naglasak. »Čitao sam i članke.« Slegnula je ramenima na potpuno galski način. »Onda vi

sigurno vidjeti da iznesena mišljenja kontroverzna. Izdavači radije ostati anonimni.« 5 Anna&RafaelaR »Shvaćam.« Mislio je da shvaća. »Naravno, tajnovitost doprinosi privlačnosti publikacije.« »Istina«, složila se. Kimnuo je. »Koliko se sjećam, prije nekoliko mjeseci vodila se parnica zbog tužbe za klevetu ... « Namrštio se, zatim mu se lice razvedrilo. »Mislim da je tužitelj bio grof od Bardaya.« »Tužba je odbijena«, rekla je. »Da.« Kimnuo je. »Sjećam se. Također se sjećam da je publikaciju zastupala neka anonimna svjedokinja. Nije li bilo tako?« »Da.« »Zanimljivo«, rekao je. »Siguran sam da vam se nakon toga umnogostručila prodaja.« . »Možda«, neodređeno je rekla. »No mi ne skrivati identitet zbog taj razlog. A sada, posao, m'sieur.« Iako je bio opčinjen i znatiželjan, prihvatio je činjenicu da je prošlo vrijeme za postavljanje pitanja. »Kao što sam objasnio u pismu, treba mi supruga.« Izvukla je spomenuto pismo iz torbice. »To vi napisali. Mi morala znati više detalja o vaša situacija i žena koju tražila prije nego što vam mogla pomoći u vaša potraga.« »Da, naravno«, složio se. »Zapravo, postoje samo dvije bitne stvari.« Dok je govorio, skinuo je rukavice i tutnuo ih u džepove. »Nadam se da u svom registru imate neku ženu koja bi udovoljavala tim zahtjevima. Osim tih dviju bitnih stvari, nisam previše izbirljiv.«

Govorio je smirenim i hladnim glasom dok joj je opisivao situaciju, lupkajući prstom po dlanu kad je htio nešto istaknuti. »Kao što sam spomenuo u pismu, ja sam liječnik. Nedavno sam stigao u London iz Edinburgha gdje sam diplomirao i nekoliko godina imao ordinaciju. U postupku sam otvaranja ordinacije u Harley Streetu i vjerujem da ću imati značajne prihode kad jednom postanem poznat u londonskom društvu.« Nije rekla ništa, samo je prekrižila ruke u krilu i promatrala ga kroz veo. Imala je loš predosjećaj u vezi ovog razgovora, a njezina intuicija ju je rijetko kad iznevjerila. Liječnik je razmotao šal. Čini se da mu je bilo previše toplo u malom udubljenju, usprkos kamenoj klupi na kojoj je sjedio i prosinačkom vjetru koji je fijukao kroz prozor iza njih. Još uvijek smrznuta od šetnje na tom hladnom prosinačkom vjetru, Chastity mu je zavidjela; njoj je svakoga trena bivalo sve hladnije. Pomislila je kako možda tako golemi muškarac proizvodi mnogo tjelesne topline. »Eto tako«, rekao je. »Moram pronaći ženu koja je ponajprije jako bogata.« U tom je trenutku shvatila da ju intuicija nije prevarila. No opet nije ništa rekla, samo se lagano ukočila. »Kao što i sami znate«, nastavio je jednako hladnim glasom, »veoma je skupo opremiti takvu ordinaciju. Najamnine u Harley Streetu su veoma visoke, a bogati pacijenti očekuju ordinaciju koja će ih svojim izgledom uvjeriti da primaju najbolji liječnički tretman, da liječnik prima one koji si mogu priuštiti samo najbolje.« Učinilo joj se da je u njegovu glasu zamijetila tračak sarkazma. Odsutno je rekla: »Iz vlastita iskustva ja znala da liječnici u Harley Street jako dobro zaraditi. Dovoljno da

uzdržavaju žena.« 6 Anna&RafaelaR Slegnuo je ramenima. »Da, kad postanu poznati, onda im ide. No ja još nemam uhodanu praksu i tek namjeravam postati poznat. Da bih to ostvario, potrebna mi je pomoć. Shvaćate li me?« »Ne drže me za tupa osoba«, rekla je. Ako je njezin ledeni glas i zbunio liječnika, nije to ničime pokazao. Nastavio je jednako mirno kao i prije: »Treba mi supruga koja će u naš brak unijeti određenu financijsku sigurnost, uz to što se mora znati ponašati u društvu i imati veze koje će mi omogućiti napredovanje u praksi. Ukratko, dama koja će moći uvjeriti ... « Ušutio je kao da traži prikladne riječi. Usne su mu se lagano iskrivile. » ... Koja će moći uvjeriti dame s migrenama i izmišljenim boljkama koje nastaju kao posljedica toga što nemaju o čemu brinuti i što ne znaju što će učiniti sa svojim životima, kao i gospodu s gihtom i ostalim tegobama koje su posljedica nerada i udovoljavanja osobnim hirovima ... Treba mi žena koja će umjesto mene vabiti takve pacijente i uvjeriti ih da mogu imati neograničeno povjerenje u liječničku umješnost njezina muža.« »Ukratko, m'sieur, ono što vama trebala ne žena, već bankarica i svodnica«, rekla je. Na trenutak se pitala nije li ga uvrijedila svojom zajedljivom primjedbom, no nije morala strahovati. »Točno tako«, spremno se složio. »Točno ste shvatili moju situaciju. Ja volim reći popu pop, a bobu bob.« Zagledao se u nju. »Gospo, bih li mogao vidjeti vaše lice?« »Absolument pas, m'sieur. Ni govora.«

Slegnuo je ramenima. »Kako hoćete. No osim činjenice da volim znati s kim imam posla, ova tajanstvenost mi se ipak čini potpuno nepotrebnom. Možete li barem prestati koristiti taj lažni naglasak?« Ugrizla se za usnu. Nije očekivala da će i na trenutak povjerovati u njezin lažni naglasak, ali on joj je veoma uspješno prikrivao glas. Kad dođe vrijeme da se s njim sretne licem u lice, do čega će neminovno doći ako ga uzmu za klijenta, on nikako ne smije povezati damu iz National Gallerya s časnom gospođicom Chastity Duncan. Odlučila je zanemariti pitanje i hladno ga upitala: »Treba li Posredovanje pretpostaviti vi ne zainteresirani za brak u kojem važno poštovanje i ljubav? Samo novac i društveni status vama važni?« Ovaj put mu nije promakla jetkost u njezinu glasu. Udario je rukavicama o dlan. »To su moji prioriteti«, rekao je. »Zar je posao agencije da preispituje te prioritete? Vi ste agencija koja pruža uslugu.« Osjetila je kako su joj se ispod vela zacrvenjeli obrazi. »M'sieur, kako bi vama pružili usluga, morala postaviti pitanja koja mi smatrala važna.« Namrštio se i zatim slegnuo ramenima kao da prihvaća njezino objašnjenje. »Ja bih rekao da je moj izbor žene jednostavno stvar praktičnosti.« Sad se već pomalo frustrirano zagledao u nju. Ono što je njemu izgledalo tako jednostavno, iz nekog je razloga postalo veoma komplicirano, a sve mu je još dodatno otežavalo to što nije mogao vidjeti s kim razgovara. Chastity ga je promatrala kroz veo. Vidjela ga je posve jasno i točno je znala što misli. Instinkt joj je govorio da odbije ovoga klijenta bez ikakva daljnjeg oklijevanja. Njezina je tankoćutnost bila zgrožena idejom da ovom vulgarnom lovcu na bogatstvo

nađe bogatu ženu. No takvu bez savjetovanja sa sestrama, znala je da će one ismijati ozbiljan posao i nisu si mogle priuštiti odbijanje klijenta koji prezirale. Znala je da će morati

odluku nije mogla donijeti a njezine principe. Vodile su plaća, bez obzira koliko ga

7 Anna&RafaelaR poslušati Prudenceinu hladnu i pragmatičnu odluku, a ne svoju reakciju. I već je čula kako Constance govori da je, bez obzira na njezino mišljenje o liječniku, klijent koji plaća ipak klijent koji plaća. Osim toga, vjerojatno su postojale žene koje su toliko očajnički željele muža da će im njegova ponuda biti prihvatljiva. Constance bi rekla kako takvim ženama treba očitati lekciju o samopouzdanju, ali dok se tomu ne nauče, odnosit će se prema njima onako kako zaslužuju. I obje će, i Constance i Prudence, biti u pravu. The Mayfair Lady i Posredovanje omogućavali su samostalnost sestrama Duncan i relativan komfor njihovu ocu. Iako su Prudence i Constance sada imale muževe koji su se mogli brinuti za njih, nijedna nije bila spremna odreći se svoje financijske neovisnosti. Sjetivši se oca, Chastity je nesvjesno uzdahnula. Čuo je njezin uzdah i zamijetio lagano nadimanje vela. »Nešto nije u redu?« »Ne«, rekla je. »Naš posao danas završen, m'sieur. Vraćam se u ured savjetovati s moji ses ... kolege. U roku od tjedan, javiti vama pismom.« Ustala je i pružila mu ruku u rukavici. Prihvatio je njezinu ruku. »Kako ću upoznati potencijalne kandidatkinje?«

»Bit će vam rećeno«, rekla je. »Pod pretpostavkom da vam moći naći žena koja voljna pristati na brak iz interes, bez ljubav i poštovanje. Doviđenja, doktore Farrell.« Ostavila ga je samoga prije nego što se uspio snaći. Krenuo je za njom, gnjev je zamijenio nevjericu zbog njezina jetkog tona i riječi, no ona je žurila kroz prepunu galeriju, a on ju nije mogao zaustaviti i zatražiti ispriku na ovom javnom mjestu. No dobit će je jednom. Bila je tako uštogljena, tako samodopadna. Kako je ona uopće mogla znati prave činjenice o njegovu životu? Naravno, podsjetio ga je jedan glasić, nije joj niti spomenuo činjenice o drugoj strani njegova posla, jer to nije bilo nešto o čemu bi htio zvoniti na sva zvona. Osim toga, to uopće nije bilo važno za uslugu koju je nudila agencija Posredovanje. Iako su u The Mayfair Lady iznošeni napredni stavovi, bilo je očito da su žene i autori članaka i izdavači, nagađao je, i to imućne i obrazovane. One nisu ništa znale o bijednim ulicama Earl's Courta, o trošnim straćarama po kojima su slobodno trčali štakori, o smradu vanjskih zahoda koji je trovao zrak. Nisu ništa znale o tuberkulozi idizenteriji koje su vrebale na svakom mračnom uglu, o očajnim majkama koje su pokušavale skrpati peni za mlijeko za svoju rahitičnu djecu, o muškarcima koji su odlazili na slabo plaćen posao i svaki novčić koji bi dobili, zapili u ogavnim javnim kućama koje su se nalazile na svakome uglu. O ne, jedno je anonimno trubiti o ženskom pravu glasa i jednakim pravima, a nešto posve drugo primijeniti takve pompozne stavove na surovu stvarnost niže klase. Douglas Farrell je izašao iz galerije dok je u njemu još uvijek sve ključalo.

Odrastajući bez oca u obitelji koja se sastojala od majke i šest starijih sestara, u kući brbljavih i svadljivih žena koje su ga gušile svojom pretjeranom brigom, posve se slagao sa stavovima Johna Knoxa 1 i njegovim pritužbama o čudovišnoj vladavini žena. Istinabog, Knox je govorio o kraljicama koje su prije tristo godina vladale Engleskom i Škotskom, no Douglas je, probijajući se kroz labirint žena koje su dominirale njegovim djetinjstvom, s velikim i neprimjerenim zadovoljstvom primijenio tu izreku na vlastitu 1 Škotski vjerski reformator i osnivač Škotske crkve 8

Anna&RafaelaR situaciju. Previše ljubavi nije dobro, jednako kao ni premalo, zaključio je još davno i uspio navršiti trideset pet godina a da ne upadne u zamku braka. Malo je falilo da se ne oženi s Marianne, podsjetio ga je jedan iskren glasić, no on ga je nemilosrdno ušutkao. Što je bilo, bilo je. Sada je bio spreman žrtvovati svoj samački mir kako bi se mogao strastveno posvetiti siromašnima iz londonske najniže klase. Zar se to trebalo ticati bilo koga drugoga osim njega? Nije vidio razlog zbog kojeg bogatstvo privilegiranih aristokratkinja ne bi iskoristio u svrhu poboljšanja života muškaraca, žena i djece za čije postojanje te žene nisu niti znale, u to je bio siguran. I nije vidio razlog zbog kojega ne bi svoju zavidnu liječničku umješnost iskoristio u istu filantropsku svrhu, iskorištavanjem umišljenih bolesnika koji su itekako bili sposobni platiti njegovu uslugu. Kakvo je pravo imalo to malo stvorenje

ispod vela da mu tim apsurdnim naglaskom popuje o ljubavi i poštivanju u braku? Oglasila je uslugu u novinama i nije ju se trebalo ticati zašto je njezin klijent odlučio okoristiti se brakom. Nije ga zanimala ljubav, da je želio brak iz ljubavi, potrudio bi se i sam našao ženu. Srdito se spuštao stubištem ispred muzeja i odlučno krenuo u smjeru St. James Parka nadajući se da će ga hladan zrak smiriti, što se i dogodilo. U trenutku kad je prešao park i stigao do Buckinghamske palače, već mu se vratio njegov uobičajen smisao za humor. Još je u dobi u pet godina shvatio kako je smisao za humor jedini način na koji će muškarac zadržati zdrav razum kad ima posla sa ženama.

Chastity je žurno prelazila Trafalgar Square, ovaj put ne obraćajući pažnju na golubove koji su gukali u jatu oko njezinih nogu. Stigavši na Charing Cross dozvala je fijaker, rekla kočijašu da je odveze na adresu Manchester Square 10 i ušla unutra, nabravši nos zbog smrada ustajalog duhana koji se zadržao u jastučićima na sjedalu. Veselila se susretu s Douglasom Farrellom. Onoga dana kad je ušao u trgovinu gospođe Beedle i kupio The Mayfair Lady, zaintrigirao ju je liječnik koji je imao ordinaciju u ubogoj četvrti Earl's Court. Zaintrigiralo ju je i to što je kupio funtu slatkiša. Daleko više štapića od sladića i svilenih bombona nego što jedna osoba može pojesti, što je jako dobro znala iz vlastita iskustva i kapaciteta u konzumiranju slatkiša. Pitala se ne kupuje li ih možda za siromašnu djecu koja dolaze u njegovu ordinaciju u St. Mary

Abbot'su. Ta je pomisao dirnula njezinu suosjećajnu narav pa je jedva čekala da ga upozna. No pokazalo se da je u stvarnosti posve drukčija osoba od one kakvim ga je zamišljala. Podigla je veo, tiho uzdahnuvši od olakšanja kad je osjetila hladan zrak na vrućem licu. Činilo se da se svidio gospođi Beedle, no logično je pretpostaviti da vlasnica male trgovine ne poznaje dobro sve svoje mušterije. Je li živio u Kensingtonu? Vjerojatno, ako je bio stalna mušterija gospođe Beedle. Ta je četvrt ugledna, ali nije dovoljno otmjena za poduzetnog liječnika s ordinacijom u Harley Streetu. No prilično je praktično mjesto stanovanja ako je imao ordinaciju u Earl's Courtu, a vjerojatno i prilično jeftino. Novac je sigurno jedan od njegovih najvećih problema. Uvjeravala je samu sebe kako je Posredovanje agencija koja se bavi bračnim posredovanjem, kako moralno osuđivanje klijenata nije uključeno u njihovu uslugu. Kad 9 Anna&RafaelaR sve sagleda s jednog drugog aspekta, liječnik je samo bio iskren u iznošenju svojih stavova i ciljeva. No ona nije mogla shvatiti te stavove. Doktor Farrell je hladna i proračunata osoba. Htio je bogatu i utjecajnu ženu, ženu koju će moći iskoristiti za postizanje svojih ciljeva. Zbog toga joj se dizala kosa na glavi. Preplavilo ju je veliko razočaranje. Fijaker se zastavio ispred impozantnog pročelja broja 10 pa je izašla van i platila kočijašu. Pohitala je stubama prema ulaznim vratima, drhtureći na snažnom vjetru koji

je zapuhao na trgu. Prije nego što je uspjela stići do vrha stubišta, batler Jenkins joj je otvorio vrata. »Gospođice Chas, vidio sam da se zaustavlja fijaker«, objasnio joj je. »Danas je uistinu jako vjetrovito i hladno.« »Miriši na snijeg«. rekla je ulazeći u predvorje zagrijano parnim radijatorom. »Je li moj otac kod kuće?« »Njegovo gospodstvo nije izlazilo iz knjižnice, gospođice Chas«, rekao je. »Kaže da se, izgleda, prehladio.« »O, Bože.« Namrštila se skidajući šešir i rukavice. »Da pozovemo liječnika?« »Pitao sam ga, ali je odbio.« Kimnula je. »Idem k njemu. Možda bi mu dobro došao čaj s viskijem.« »Odnio sam mu bocu viskija odmah nakon ručka«, rekao je. Opet se namrštila. Lord Duncan patio je od teške depresije nakon okončanja parnice koja se vodila zbog tužbe za klevetu u kojoj je na vidjelo izašla perfidnost njegova nekoć bliska prijatelja, grofa od Barclaya. Sudska parnica razotkrila je grofovu prijevaru i njegovu vlastitu glupost jer mu je slijepo vjerovao. Lorda Duncana najviše je mučilo ovo potonje, ili su barem tako vjerovale njegove tri kćeri. Zbog vlastite je gluposti izgubio obiteljsko bogatstvo, povjerivši ga čovjeku od kojega se mogla očekivati samo prijevara i obmana. Zbog toga su kćeri lorda Duncana ponovno pokrenule izlaženje pamfleta The Mayfair Lady i osnovale agenciju Posredovanje čiji su prihodi neko vrijeme uspijevali držati u neznanju njihova oca o stvarnom stanju obiteljskih financija. Ta je činjenica strašno povrijedila lordov ponos. Nikako se nije mogao pomiriti s pomišlju da su njegove kćeri cijelo vrijeme od njega skrivale istinu i snalazile se na raznorazne načine da

sačuvaju obitelj od bankrota. Krenula je ka knjižnici i htjela pokucati, ali je zastala držeći ruku u zraku. Od Prudenceina vjenčanja prije šest tjedana, Chastity je bila jedina kći koja je ostala živjeti na adresi Manchester Square 10 pa je sav teret sve veće depresije lorda Duncana pao na njezina ramena. I njezine su sestre htjele preuzeti dio tereta, no nisu mogle svakoga dana i svakoga trena sudjelovati u tome iz jednostavnog razloga što više nisu živjele pod istim krovom. Tiho je pokucala i ušla. Knjižnica je bila u polumraku kasnog poslijepodneva, jedino svjetlo potjecalo je od vatre u kaminu. »Oče, da upalim svjetiljke?«, upitala je zatvarajući za sobom vrata. »Ne, ne, dobro mi je ovako. Nećemo uzalud trošiti plin«, rekao je lord Duncan iz dubokog naslonjača pokraj vatre. »Upalit ćemo ih kad se posve smrači.« Namrštila se. Otac se s novom spoznajom o pravom stanju obiteljskih financija nosio tako što je inzistirao na sitnim i beznačajnim uštedama. »Jenkins kaže da se ne osjećaš dobro. Da pozovemo doktora Hastingsa?« 10 Anna&RafaelaR »Ne, ne. Ne treba trošiti na šarlatana«, izjavilo je njegovo gospodstvo. »To je samo prehlada.« Uzeo je bocu viskija. Chastity je primijetila da je već tri četvrtine ispražnjena. Znala je da mu je Jenkins donio punu. Njezin otac uopće nije izgledao pijano, no on je jako dobro podnosio alkohol. Vjerojatno i nije pio više nego obično, pomislila je, radilo se samo o tome što je sada pio sam kod kuće, a prije je odlazio u klub i pio sa svojim

prijateljima. Nije se mogla sjetiti kad je zadnji put bio u klubu. »Hoćeš li večeras večerati vani?«, upitala je, prisilivši se da joj glas zvuči vedro. »Ne«, jednostavno je odgovorio. »Zašto ne odeš u svoj klub?« »Nije mi do toga, Chastity.« Otpio je velik gutljaj viskija. »Pa zašto se onda ne predomisliš i pođeš sa mnom na večeru kod Prudence i Gideona?«, nagovarala ga je. »Dušo, već sam odbio poziv. Neću se predomisliti u zadnji tren i uzrokovati pomutnju za stolom tvoje sestre.« Nagnuo se naprijed i ponovno napunio čašu. Odustala je. S njezinim se ocem nikad nije moglo na izravan način, uvijek je trebalo okolišati. Sagnula se i poljubila ga. »Onda ostani ovdje u toplome. Idem vidjeti što će ti gospođa Hudson pripremiti za večeru.« »O, bit će mi dovoljno malo kruha i sira.« Uzdahnula je pomislivši kako je mnogo teže nositi se s ovom očevom mučeničkom štedljivošću nego s ranijim bezobzirnim trošenjem. »Ranije ću krenuti k Prue i tamo se odjenuti za večeru, zato sada idem spremiti svoje stvari. Svratit ću prije odlaska da te pozdravim.« »U redu, dušo.« Izašla je iz knjižnice i naletjela na Jenkinsa koji je u predvorju palio plinske svjetiljke. Iako si je lord Duncan mogao priuštiti modernizaciju kuće, smatrao je električnu struju grozotom modernoga svijeta. »Možete li upaliti i one u knjižnici?«, upitala ga je. »Otac kaže da mu ne trebaju, ali ne možemo ga pustiti da sjedi u mraku. To je tako depresivno.« »Ako mene pitate, gospođice Chas, njegovu gospodstvu treba nešto što će ga trgnuti«, rekao je Jenkins. »Znam, Nas tri smo izludjele pokušavajući smisliti nešto«, odvratila je. »Možda će ga

Božić oraspoložiti. Oduvijek je volio lov na Stjepanje.« »Nadajmo se«, rekao je sumnjičavo. »Gospođice Chas, htio bih potvrditi raspored za Božić. Gospođa Hudson i ja odlazimo u Romsey Manor dan prije Badnjaka.« »Tako je, a mi ostali stižemo na Badnjak kasno poslijepodne, nakon vjenčanja lorda Lucana i Hester Winthrop«, rekla je. »Svadbeno slavlje održat će se u vrijeme ručka, tako da ćemo uhvatiti vlak u četiri i stići u Romsey prije koledanja.« »Bit će lijepo na Božić imati cijelu obitelj na okupu«, rekao je. Čeznutljivo se nasmiješila. »Da, otkako je umrla majka, nismo primjereno slavili Božić. Bit će divno kad dođu Prue, Gideon i Sarah, Mary Winston, Constance i Max i naše tete. »Kao u dobra stara vremena«, složio se. »A sada idem upaliti svjetiljke u knjižnici. Rekao sam Cobhamu da vam kočija treba u šest sati. Hoćete li prenoćiti kod gospođice Prue ... ovaj, htio sam reći, kod ledi Malvern?« dodao je. »Nemojte je tako zvati jer neće znati da se obraćate njoj«, rekla je, zahihotavši se. »Ali, da, prenoćit ću tamo, a vozač sir Gideona će me ujutro dovesti.« Ostavila ga je u predvorju i otišla u kuhinju da se s kuharicom, gospođom Hudson, dogovori o očevoj večeri. 11 Anna&RafaelaR »Oh, gospođice Chas, nemojte se brinuti«. utješno je rekla gospođa Hudson. »Za njegovo gospodstvo pečem lijep komad fazana s umakom od jabuka, baš onako kako voli. I pripremit ću njegovu omiljenu juhu od kestenja, a već sam pripremila kremu od jaja i mlijeka. Mislim da će to zadovoljiti njegovo nepce.«

»Trebala sam znati da ste već sve pripremili«, rekla je Chastity. »Ovdje izvrsno rrunse.« Nasmiješila se, veselo pozdravila kuharicu i pohitala na kat da pripremi večerašnju odjeću. Još uvijek se nije navikla na to da je u kući ostala sama s ocem. Osjećala se usamljeno. U stara vremena sestre su se zajedno odijevale, ulazeći jedna drugoj u sobu, dijeleći odjeću, željezo za uvijanje kose, nakit i modne sitnice te pitajući jedna drugu za mišljenje o određenim odjevnim predmetima. I Constance i Prudence bile su svjesne sestrine usamljenosti pa su davale sve od sebe da što više vremena provode s njom, kao kad su živjele pod istim krovom. Kad je Chastity bila pozvana na neki društveni događaj s jednom ili obje sestre, rijetko se kad odijevala sama. Imale su trajni dogovor da će prenoćiti kod jedne ili druge sestre. Njezina urođena tankoćutnost nije joj dopuštala da pretjerano iskorištava njihove pozive. Iako su joj njezini šurjaci bili dragi, a znala je da je taj osjećaj uzajaman, nije htjela previše smetati sestrama. Sada se mrštila pregledavajući sadržaj svoga ormara i razmišljajući o predstojećem razgovoru sa sestrama o susretu s Douglasom Farrellom. Potajno se nadala da će se njezine sestre zgroziti zbog liječnikova koristoljubiva stava, jednako kao što se i sama zgrozila, te da će mu uskratiti uslugu agencije Posredovanje. Da, priželjkivala je to, ali je također znala da je to uzaludna nada. One neće odbiti klijenta koji plaća. No gdje će pronaći bogatu, pokornu i visoko pozicioniranu kandidatkinju za liječnika? Odabrala je smaragdnozelenu haljinu s dubokim dekolteom i kratkim šlepom koji se iz visoko krojena struka u dražesnim naborima spuštao niz leđa. Bila je to jedna od

Doucetovih kreacija koju joj je Constance kupila u Parizu kad je bila na medenom mjesecu. Prebacila je haljinu preko naslona stolice i odabrala modne dodatke te ih spakirala u malu putnu torbu zajedno sa spavaćicom, četkicom za zube i četkom za kosu. Potom je prebacila haljinu preko ruke, uzela putnu torbu i pohitala u prizemlje kad je sat otkucao šest. Jenkins je uzeo haljinu i torbu i odnio ih u kočiju, a ona je otišla zaželjeti ocu laku noć. Lord Duncan je sada izgledao malo živahnije. Svjetiljke su veselo gorjele, vatra u kaminu je plamsala. Boca viskija bila je opet puna, iz kuhinje je dopirao ugodan miris pečenog fazana. »Dušo, prenesi sestrama moje pozdrave«, rekao joj je. »I reci im da bi mogle malo češće svratiti i obići me.« »Oče, zar zaista?«, prigovorila je. »Jučer su bile ovdje. I sam znaš da dolaze gotovo svaki dan.« »Znam, ali ne toliko da vide kako sam ja, koliko da nastave s poslom oko izdavanja onog sramotnog smeća kojim se sve tri tako ponosite«, izjavio je. »Što li je tvojoj majci bilo na pameti kad je pokrenula taj pamflet, ne mogu niti zamisliti.« »Žensko pravo glasa, što i sam dobro znaš«, rekla je, ne želeći biti uvučena u taj razgovor. »A mi smo jednostavno nastavile njezin posao.« Nakašljao se i odmahnuo rukom. »Idi, sigurno ne želiš zakasni ti. « »Vraćam se sutra ujutro«, rekla je i poljubila ga u tjeme. »Uživaj u večeri. Gospođa Hudson ti je pripremila omiljena jela pa joj se svakako zahvali.« Odmahujući glavom, ostavila ga je s njegovim viskijem. U gledala je Cobhama kako ju čeka pokraj kočije kad je izašla iz kuće i žurno se počela spuštati stubama, privivši

12 Anna&RafaelaR kaput čvršće oko sebe. Električne ulične svjetiljke bile su upaljene i njihovo se blistavo svjetlo odražavalo na popločanoj cesti. Ovo nije toliko ugodno svjetlo kao mekani sjaj plinskih svjetiljaka, pomislila je. Pozdravila je kočijaša i popela se u kočiju. »Cobhame, sestra mi kaže da sljedeće godine idete u mirovinu«, rekla je, prebacujući pokrivač preko krila. »Idem, gospođice Chas. Ovaj put zaista idem na pašu«, rekao je i zazviždao konjima. »Gospođica Prue ... ledi Malvern ... ponudila je meni i mojoj ženi lijepu i udobnu kolibicu. Moja žena je veoma sretna. Ima i mali povrtnjak. Mislim da ćemo tamo biti zadovoljni kao bubrezi u loju.« »Uvjerena sam da hoćete«, složila se i skutrila ispod deke sve dok kočija nije stala ispred kuće Malvernovih na Pall Mall Placeu.

13 Anna&RafaelaR 2.poglavlje

»Zdravo, teto Chas.« »Zdravo, Sarah.« Chastity je poljupcem pozdravila jedanaestogodišnju pastorku svoje sestre. »Kako je u školi?« »Dosadno«, rekla je djevojčica uz napadno umoran uzdah. »Neizmjerno dosadno.« Chastity se nasmijala. »Sarah, ne vjerujem ti.« I Sarah se nasmijala. »Pa, pretpostavljam da ima nekih stvari koje mi se sviđaju, ali

moraš svima govoriti da je dosadno kako ljudi ne bi pomislili da s tobom nešto nije u redu.« Chastity je s pravom pomislila da su ti ljudi Sarine školske kolegice. »U potpunosti te razumijem«, suosjećajno je rekla. »No sigurno ti je teško što se stalno moraš pretvarati da ne uživaš u školi.« »O, ja sam jako dobra glumica«, iskreno je rekla. »Ovu haljinu ćete odjenuti večeras? Dopustite da ponesem vašu putnu torbu.« »Da, tu haljinu, i, hvala ti.« Spremno je predala torbu uslužnoj djevojčici. »Je li Prue gore?« »O, da, a tata je još uvijek u svom uredu. Jutros su se porječkali za doručkom pa mislim da će u zadnji tren doći kući«, povjerila joj je, nimalo se ne brinući što odaje intimne događaje u kući Malvernovih. »Zbog čega su se porječkali?« Chastity ju je slijedila preko uskog predvorja: prema stubištu. »Nešto u vezi slučaja koji će tata preuzeti. Prue misli da ne bi trebao. Nisam sve shvatila, ali radi se o nekom muškarcu koji odbija uzdržavati dijete«, rekla je Sarah, poskakujući po stubištu. Chastity je samo kimnula. Ako se Prudence nečemu protivi, ona to uvijek otvoreno kaže. A Gideon joj je sigurno rekao da gleda svoja posla. Njih su dvoje bili lako zapaljiv par. »Da odnesem vaše stvari u gostinsku sobu? Prue je u svom salonu.« Sarah je zastala ispred zatvorenih vrata na odmorištu. »Da, Sarah, hvala ti. Ja idem pozdraviti Prue.« Nasmiješila joj se i pohitala niz hodnik do dvokrilnih vrata na njegovu kraju. Čim je pokucala, Prue je otvorila vrata i bacila joj se u zagrljaj.

»Oh, tako mi je drago što si ovdje«, rekla je i povukla sestru u lijep salon koji se nastavljao na veliku spavaću sobu. »Gideon me je skroz izludio.« »Da, Sarah mi je spomenula nešto.« Chastity je otkopčala kaput. Budući da je oduvijek bila mirotvor ka, pripremila se saslušati sestrinu stranu. »Nešto o muškarcu koji odbija uzdržavati dijete.« »Čini mi se da Sarah katkada čuje mnogo više nego što bi trebala«, rekla je Prudence i namrštila se, popravljajući naočale na nosu. »Izgleda da previše otvoreno razgovaramo pred njom.« 14 Anna&RafaelaR »Ona je previše bistra da bi pogrešno shvatila situaciju«, uvjeravala ju je Chastity. »I ne boji se otvoreno pitati ako nešto ne shvaća.« Prudence se nasmiješila. »Tako je, u pravu si, kao i uvijek. Gideon je oduvijek iskreno razgovarao s njom i to nikako ne bi bilo dobro mijenjati samo zato što sam ja ušla u njihove živote.« »Točno tako«, složila se njezina sestra i prebacila kaput preko naslona tapecirane stolice. »Dakle, ispričaj mi što se dogodilo.« Prudence je napunila dvije čaše iz stolne boce sa šerijem koja je stajala na konzolnom stoliću između dva velika prozora natkrivena baršunastim zavjesama boje jantara koje su priječile pogled na hladnu zimsku večer. Donijela je čaše do kauča. Chastity je uzela jednu i sjela, prekrižila noge i s iščekivanjem se zagledala u sestru. Već je bila navikla na ulogu slušateljice i jedne i druge sestre. Prudence je otpila malo šerija i započela: »Gideon namjerava braniti muškarca koji

odbija uzdržavati izvanbračno dijete koje mu je rodila bivša ljubavnica. To znači da će Gideon napadati tu ženu ... njezin moral, njezine motive. Kaže da je njezin jedini motiv pohlepa. Da je namjerno zatrudnjela kako bi uza se vezala tog muškarca, a sada mu pokušava uništiti brak i karijeru.« Chastity je napravila grimasu. U potpunosti je shvaćala sestru i suosjećala s njom. Svako je drugo mišljenje svakoj od sestara Duncan bilo potpuno nemoralno. »Zar Gideon zaista vjeruje u to?« »Ne, sigurna sam da ne vjeruje. Kaže da prihvaća svaki slučaj koji mu izgleda privlačno i izazovno, bez obzira na krivnju ilinevinost klijenta.« Sa zgražanjem je odmahnula glavom. »Kaže da bismo bili na ulici da prihvaća samo one slučajeve koji se uklapaju u moje moralne okvire.« Chastity nije mogla a da se ne nasmije. »Oprosti«, rekla je. »No, moraš priznati da je vjerojatno u pravu. Da mu zabraniš prihvaćanje slučajeva sukladno tvom poimanju dobra i zla, brzo bi ostao bez posla.« Prudence se nevoljko nasmiješila. »Nije da ja nisam praktična kad su u pitanju takve stvari, no ovo me je jednostavno posve izbacilo iz takta.« »Da, razumijem te.« Chastity je otpila šeri. »Hoće li i Con doći ranije večeras?« Prudence je pogledala sat na okviru kamina. »Uskoro bi trebala stići. Rekla je da će doći najkasnije do sedam, tako da imamo dovoljno vremena razgovarati o poslu prije nego što počnu pristizati gosti.« »Onda se prije njezina dolaska idem spremiti za večeru.« Chastity je ustala. »Mogu li posuditi tvoj šal boje topaza? Tako dobro paše uz ovu zelenu haljinu.« »Naravno da možeš. I trebat će ti i vrpca za kosu jednake boje. Potražit ću je dok se

budem odijevala. Hoćeš li se okupati? Poslat ću Becky da ti pripremi kupku.« »Ne, okupala sam se jutros, a haljinu mogu sama odjenuti«, rekla je Chastity. »Mislim da se nikad ne bih mogla naviknuti na pomoć osobne služavke.« »O, iznenadila bi se kako se čovjek brzo navikne na to«, rekla je Prudence. »Samo pričekaj dok ne počneš živjeti u luksuzu.« Chastity je samo odmahnula glavom i nasmiješila se. Krenula je u gostinsku sobu u kojoj je Sarah objesila njezinu haljinu. Na stoliću za umivanje pušilo se iz vrča s vrućom vodom pokraj kojega je stajala hrpa debelih ručnika. Raspakirala je svoju putnu torbu, pomislivši kako su obje njezine sestre nevjerojatnom lakoćom prihvatile luksuzan život koji su im omogućili njihovi bogati muževi. I nije im nimalo zamjerala nakon što su onoliko vremena živjele na rubu bankrota, odričući se malopomalo svih malih luksuza u 15 Anna&RafaelaR kojima su uživale za majčina života, prije nego što je lord Duncan sav novac dao grofu od Barclaya. Doduše, mislila. je da bi joj pomoć osobne služavke samo smetala. Napokon, bila je posve sposobna samostalno se odjenuti. Za dvadeset minuta vratila se u sestrin salon, zakopčavajući usput dugmad na veoma uskim rukavima haljine. Čim je Chastity zatvorila. za sobom vrata, iz spavaće sobe pojavila se Prudence, odjevena u večernju haljinu od crnosive svile. Kosu boje cimeta podigla je u pompadour frizuru. »Obožavam tu haljinu«, zadivljeno je rekla Prudence. »Ta nijansa zelene izvanredno

pristaje uz tvoju kosu. Daj, pusti da ti namjestim vrpcu.« Vješto je umetnula vrpcu boje topaza u Chastityine umješno složene crvene uvojke i zatim preko njezinih ramena prebacila šal jednake boje. »Eto, izgledaš dražesno, kao i uvijek.« Suženih očiju pomno se zagledala u nju. »Chas, izgledaš mršavije.« »I činilo mi se da mi je ova haljina malo preširoka.« Zadovoljno je poravnala nabore haljine. Bila je najniža od tri sestre i mnogo više sklona debljanju od visoke Constance i koščate Prudence. »Vjerojatno zato što više ne jedem mnogo kolača«, veselo je odvratila i zaključila tu temu. »Koga si večeras pozvala za mene?« Popela se na vrhove prstiju kako bi u ogledalu iznad kamina provjerila gotovu frizuru. Polizala je prst i poravnala obrve iznad očiju bademasta oblika. »Roddiea Bringhama. To je u redu, nije li?«, uznemireno je upitala Prudence. »Naravno da je u redu. S njim je lako razgovarati i uvijek uživam u njegovu društvu, kao i on u mojemu«, odvratila je. »Ne zvučiš pretjerano oduševljeno«, primijetila je njezina sestra. »Oprosti.« Okrenula se od ogledala i nasmiješila joj se. »Sviđa mi se Roddie, ali se ne želim udati za njega.« Podozrivo je pogledala sestru. »Iako me je već tri puta zaprosio, ja ne tražim muža i zato se nemoj ničemu nadati.« »Iz vlastita iskustva znam da ne moraš tražiti muža. On će se jednostavno odnekuda pojaviti«, odvratila je Prudence. »Što će se to pojaviti?« Začuvši glas, obje su se okrenule k vratima. U sobu je, u oblaku egzotična mirisa, ušla Constance, njihova najstarija sestra. »Muž«, rekla je Prudence. »O, da«, kimnula je Constance. »Istina je. Obično se pojavi

tamo gdje ga najmanje očekuješ.« Poljubila je sestre. »Nisi ga još našla, zar ne, Chas?« »Nisam stigla od jučer«, obavijestila ju je sestra kroz smijeh. »No već sam rekla da ga niti ne tražim. Barem ne za sebe«, dodala je. »O, jesmo li to ovog poslijepodneva dobile novog klijenta?«, upitala je Prudence, sjetivši se da je Chastity bila na zakazanom sastanku. Chastity je nabrala svoj mali nos. »Najradije bih mu bila rekla da se za uslugu obrati nekome drugom«, rekla je. »Uistinu je odvratan.« Constance je za sve tri natočila šeri. »Chas, ne smiješ tako«, polako je rekla. »Ne moraju nam se svidjeti naši klijenti.« »Znam.« Uzela je ponuđenu čašu i opet se smjestila na kauču. »Kako mu je ono ime? Neki doktor ... « Prudence je sjela na nasuprotni kauč. 16 Anna&RafaelaR »Farrell. Douglas Farrell.« Otpila je šeri. »Najvažnije mu je da žena bude bogata. To joj je jedina važna vrlina, ako se to tako uopće može nazvati.« Nije mogla sakriti svoje zgražanje. »Pa, ako ništa drugo, barem je iskren«, istaknula je Constance. »O, da, veoma je iskren. Njegova žena ne samo što mora biti bogata, nego mora biti i ugledna u društvu i voljna za njega mamiti bogate pacijente.« »Gdje ima ordinaciju?« »U Harley Streetu. Tek započinje s radom i zato mu treba bankarica i svodnica.« Njezine su sestre napravile grimasu. »Chas, zar baš moraš tako govoriti?«, upitala je Prudence. »Isto to sam rekla i njemu, a on je rekao da sam u pravu. Rekao je da voli reći bobu bob, a popu pop.« »Zaista ti se ne sviđa«, izjavila je Constance. »Ne, ni najmanje.«

Chastity je uzdahnula. »Tako je hladan i proračunat. I tako je prezirno govorio o pacijentima u Harley Streetu koje želi upecati. Zapravo, rekao je da su sve to umišljeni bolesnici. Ne mogu niti zamisliti kako se odnosi prema svojim pacijentima.« Sestre su je neko vrijeme nijemo promatrale. Chastity nikad prije nije prema nikome imala tako negativan stav. Ona je od njih tri bila najmilosrdnija i najmanje sklona kritiziranju. »Chas, uopće ti ne priliči osjećati toliku odbojnost prema nekome«, rekla je Constance. Chastity je slegnula ramenima. »Pretpostavljam da me je dirnuo u živac.« Iz nekog razloga koji ni sama nije shvaćala, nije ispričala sestrama svoj prvi susret s doktorom. Farrellom u trgovini gospođe Beedle. Iz istog neobjašnjivog razloga nije se mogla prisiliti i reći im da odbojnost koju osjeća prema njemu izvire iz njezina razočaranja. Činilo joj se veoma nelogičnim očekivati nešto od nekoga koga je samo kradomice promatrala kroz zavjesu. »Nisi mu valjda rekla da ga ne želimo za klijenta?« Prudence je zvučala uznemireno. Chastity je ponekad zaboravljala na financijske prioritete njihova posla i često je znala nagovarala sestre da uzmu za klijente one prema kojima je osjećala sažaljenje, bez obzira na to mogu li platiti uslugu Posredovanju. »Nisam mu htjela ništa reći dok se ne posavjetujem s vama«, rekla je. »No upravo to bih mu htjela reći. Nijednu ženu ne možemo osuditi na takav hladan i očajan brak.« »Ne gledaju sve žene na to kao ti«, podsjetila ju je Prudence. »Uspješni liječnici iz Harley Streeta su veoma poželjni neženje.«

»Možda i jest tako, ali zar je u redu iskorištavati ženu koja toliko očajnički želi muža da će se, u biti, prodati? Jer, na to se ovo svodi.« »Zašto me nimalo ne čudi što su sve spletkarice na okupu?« Njihov razgovor prekinuo je melodiozan glas sir Gideona Malvema. Ušao je u salon u svom dnevnom odijelu. »Dobra večer, Constance, Chastity.« Sagnuo se i poljubio Prudence koja se nije niti pomaknula na kauču. »A kako ste mi vi, gospođo suprugo? Nadam se da ste bolje raspoloženi.« »To isto bi mogao pitati i samoga sebe«, otrovno je odvratila. »O, i jesam«, veselo je rekao. »I odgovor je definitivno potvrdan.« Prudence je uvidjela da nema smisla ustrajati na ljutnji. Njezin muž je znao način na koji ju može razoružati i taj bi način uvijek bio djelotvoran. »Najbolje bi bilo da se odeš preodjenuti«, rekla je nasmiješivši se. »Gosti nam stižu u osam i petnaest.« Kimnuo je, krenuo prema spavaćoj sobi i preko ramena upitao: »Con, dolazi li Max večeras?« 17 Anna&RafaelaR »Trebao bi«, rekla je. »Parlament ima stanku.« »Oh, dobro. Htio bih o nečemu razgovarati s njim.« »O tvom slučaju? «, upitala je Prudence. »Ne, već o Božiću«, odvratio je skidajući kravatu. »Ako me netko treba, bit ću u garderobi«, rekao je i nestao u spavaćoj sobi. »Svađali ste se?«, upitno podignutih obrva upitala je Con sestru. »Zbog slučaja koji namjerava preuzeti, a ja se s time ne slažem.« Prudence joj je sve ispričala. Bilo joj je drago kad je vidjela da je njezina sestra jednako zgrožena kao i ona

zbog obrane koju je Gideon kanio koristiti na sudu. »Pa, čini se da se sada malošto može učiniti«, rekla je Chastity. »Možda bi ga mogla odgovoriti u krevetu.« »Čisto sumnjam. Tvrdoglav je kao mazga.« Prudence je zvučala rezignirano. »Kad već govorimo o tvrdoglavosti«, rekla je Chastity. »Otac.« Njezine su se sestre pretvorile u uho. »Ima li kakvih novosti?«, upitala je Constance. Chastity je odmahnula glavom. »Ne, otkako ste ga jučer vidjele. No njegovo stanje se ne popravlja. Njegovo raspoloženje ... strašno je depresivan, samo sjedi u svom naslonjaču, prazni boce viskija, zuri u prazno i za sve krivi sebe.« »Moramo ga nekako trgnuti«, izjavila je Prudence. »To je rekao i Jenkins.« »Doduše, lakše je reći negoli učiniti«, izjavila je Constance. »Na putu ovamo sinula mi je jedna ideja.« Chastity je oklijevajući pogledala sestre, a kolebljivost se čula i u njezinu glasu. »Ne znam što ćete misliti o tome.« »Pa, dušo, reci nam već jednom.« Constance se znatiželjno nagnula naprijed. »Mislila sam da bi mu možda društvo ... « Ušutjela je, ne znajući kako da nastavi dalje. Ono što je htjela predložiti moglo je uzrujati njezine sestre, moglo je izgledati kao izdaja uspomene na majku. »Supruga«, rekla je, napokon smognuvši hrabrost. »Pomislila sam kako nalazimo muževe i žene nepoznatim ljudima po cijelome gradu, pa bismo možda mogle i ocu naći prikladnu suprugu. Prošle su skoro četiri godine od majčine smrti. Mislim da joj to ne bi smetalo. Zapravo ... « »Zapravo bi zapljeskala toj ideji«, odlučno ju je prekinula Constance. »Chas, to je izvrsna ideja.« Prudence je još uvijek šutjela pa su se obje sestre zagledale u nju.

Nakon nekoliko trenutaka, polako je rekla: »Savršena bi bila neka koja ima vlastiti novac.« »Ili još bolje, ona koja ima novaca na bacanje«, rekla je Constance. »Ali, zar to onda nije slično slučaju Douglasa Farrella?«, prigovorila je Chastity. »Kao da je lovac na bogatstvo. Ja sam mislila samo to da bi mu možda prijalo društvo neke dobre žene. Ne mora biti bogata.« »Ne, ne, naravno da ne mora«, umirivala ju je Prudence. »Ali u slučaju da jest, pa, zar to ne bi bilo izvanredno? Otac više ne bi mislio na novac, a mi mu ionako ne bismo namijenile neku koja nam se ne sviđa. Ali ... « Slegnula je ramenima. »Chas, novac bi mu itekako dobro došao.« »Kao da ja to ne znam«, rekla je. »Znači, mislite da ne bih trebala tako strogo osuđivati Farrellov stav?« »Iskreno govoreći, upravo to mislimo«, rekla je Prudence i pogledala Constance koja je složno kimnula. 18 Anna&RafaelaR Chastity je namršteno pogledala svoju čašu i rekla: »Dobro, ionako sam znala da ćete to reći. No nemojte zaboraviti da ga vi niste upoznale. On je nemilosrdan i proračunat škotski lovac na bogatstvo.« »Ali je ujedno i liječnik«, podsjetila ju je Prudence. »Znači da voli pomagati ljudima. Chas, barem to bi ti trebalo djelovati privlačno.« »I bi, da je istina«, rekla je njezina sestra. »No podsjeća me na nekog viktorijanskog industrijalca koji ne bira sredstva u postizanju svojih ciljeva i koji će pregaziti sve koji mu stanu na put. I misli da mu se nema što prigovoriti ako iskreno prizna svoju

pohlepu.« »I sve si to shvatila na tom jednom kratkom sastanku u National Galleryu?«, zapanjeno ju je upitala Constance. Chastity je oblilo rumenilo. »Zaista djeluje pomalo ekstremno«, priznala je. »Možda bi ga vidjela u nekom drukčijem svjetlu kad bi ga srela u nekoj uobičajenijoj situaciji«, rekla je Prudence. »Pa, ne možemo ga pozivati dok ne nađemo neke potencijalne nevjeste«, istaknula je Chastity. »Znamo li koju ženu koja je bogata i toliko očajna da bi pristala na poslovno partnerstvo pod maskom braka?« »Ako ništa drugo, barem znamo da ne mora biti ni lijepa niti pametna«, rekla je Prudence. »Ne mora imati čak ni snažan karakter«, jetko je rekla Chastity. »Znamo da se naš klijent nimalo ne zamara takvim nevažnim sitnicama.« »Chas, već si nam jasno dala na znanje što misliš o njemu.« Prudence je ustala. »Najbolje da se spustimo dolje u dnevnu sobu. Gosti samo što nisu počeli stizati.« Zavirila je u spavaću sobu i viknula: »Gideone, mi idemo dolje. Požuri.« Istoga časa iz sobe je izašao njezin suprug, zakopčavajući dugmad na manšetama. »Hoće li Sarah prije večere biti u dnevnoj sobi?« »Ona se tomu iskreno nada, ali sam joj rekla da ćeš ti odlučiti.« Gideon je gotovo sedam godina bio samohrani roditelj, a Prudence je tek učila biti maćeha - još je učila kad se treba usprotiviti, predložiti nešto drugo ili zadržati svoje mišljenje za sebe. »Misliš li da je dovoljno stara?«, upitao je, okrenuvši joj leđa da uzme jaknu. »Mislim da jest.« »Onda neka tako bude. Sići ću za nekoliko minuta.«

Tri su žene krenule u prizemlje. U predvorju ih je dočekala Sarah. »Prue, mogu li malo ostati?« »Možeš, dok ne počne večera«, rekla je njezina maćeha. »Tvoj otac se slaže.« Pomno je pogledala djevojčicu koja je, očekujući dopuštenje, odjenula svoju najbolju haljinu. Cjelokupni dojam malo su kvarile mrlje tinte na njezinim prstima, ali je Prudence pomislila da to nije vrijedno spomena. N amjestila joj je ukosnicu kojom je zakačila nestašni pramen iza njezina desnog uha. »Možda bi mogla pomoći u posluživanju kanapea.« »O, da, to bih mogla«, složila se Sarah. Tek je saga primijetila Constance. »Zdravo, teto Con. Nisam čula da ste stigli. Mora da sam se tada odijevala.« »Da, sigurna sam da je tako«, ozbiljno se složila Constance. »Tvoj sluh je previše oštar da ne bi čula moj dolazak.« 19 Anna&RafaelaR Sarah ju je trenutak sumnjičavo promatrala, kao da pokušava odrediti izruguje li joj se, a zatim je zaključila da uopće nije važno ako i jest tako. Sviđale su joj se njezine nove tete. Nikad s njom nisu razgovarale svisoka, nikad je nisu isključivale iz razgovora i bile su joj od nevjerojatne pomoći kad se radilo o zamršenim domaćim zadaćama. I veoma su se sviđale njezinu ocu. Ušle su u dnevnu sobu. Prudence je pomno pogledala prostoriju. Sve je bilo na svome mjestu. »Prue, tko su gosti?«, upitala je Constance. »Hoće li doći netko koga ne poznajemo?«

»Samo kontesa Della Luca i njezina kći Laura. Sve ostale poznajete.« Chastity je nakrivila glavu. »Prue, to ime zvuči egzotično.« »Kontesa je bila Gideonova klijentica.« »Koju si ti odobrila«, vragolasto je dodala Chastity. Vratila joj se njezina uobičajena staloženo st. »Da, Chas«, rekla je Prudence i nasmiješila se. »Radilo se o jednostavnom slučaju zahtjeva za vraćanje imovine. Engleskinja je, udala se za talijanskog grofa i nedavno ostala udovica pa se odlučila zajedno s kćeri vratiti u London. Nisam upoznala nijednu od njih, znam samo ono što mi je Gideon rekao. Zamolio me je da ih pozovem ... da ih uvedem u društvo. Mislim da ni on nije upoznao kćer. Gideone, jesi li upoznao Lauru Della Luca?«, upitala je muža čim je ušao. »Nisam, samo njezinu majku. Ugodna žena. Pretpostavljam da je i kći takva.« Natočio je viski. »Hoćete li vi još jedan šeri?« Oglasilo se zvono na ulaznim vratima. Čuli su glas Maxa Ensora kako prijateljski pozdravlja batlera. Ušao je u dnevnu sobu u pratnji Sare koja ga je svečano najavila: »Gospodin časni zastupnik Max Ensor, ministar prometa i zastupnik Southwolda u Parlamentu.« »Drska gospodična«, rekao je Max, lagano je potapšavši po obrazu. Sarah se naklonila i nacerila. I novi tetak joj se sviđao jednako kao i tete. »Tetku Max, mogu li vam donijeti piće?« »Viski, molim.« Poljubio je ženu, zatim šurjakinje i na kraju se rukovao sa šurjakom. »Naporan dan?«, smiješeći se upitala ga je Constance kad se posjeo pokraj nje na naslon za ruke. »Ne, nego besposlen«, rekao je, namatajući pramen njezine crvenkastosmeđe kose

oko prsta. »Cijelo poslijepodne igrao sam biljar.« »Jesi li barem pobijedio?« Constance je znala da njezin muž ima jednako natjecateljski duh kao i ona. »Zar uopće moraš pitati?« Nasmijala se. »Ne. Dakako da si pobijedio.« Batler je najavio prve goste, što je značilo da je došao kraj intimnom obiteljskom čavrljanju. Chastity je poslušno posvetila pažnju lordu Rodericku Brighamu koji je bio njezin partner za večerom. To joj i nije bilo osobito teško jer ga je godinama poznavala i uvijek se veoma ugodno osjećala u njegovu društvu. Izmijenili su uobičajene pozdrave i fraze kad su najavljene kontesa Della Luca i njezina kći. »Poznaješ li ih?«, tiho ju je upitao lord Brigham. »Ne«, odvratila je. »A ti?« 20 Anna&RafaelaR »Samo po čuvenju. Moja majka ju je nekidan upoznala na čaju kod ledi Wigan.« Chastity ga je pogledala, osjetivši da je nešto prešutio. Majka lorda Brigharna bila je pomalo zastrašujuća žena koja je znala izvrsno procijeniti karaktere. »I?«, upitala je ležerno, onako kako je uobičajeno u prijateljskom razgovoru. Sagnuo je glavu i šapnuo joj u uho. »Moja majka misli da je kontesa šarmantna žena, no njezina kći ... « Nije dovršio rečenicu. »Ne možeš sad ušutjeti«, tiho je rekla Chastity, kradomice promatrajući novopridošle gošće koje su pozdravljali domaćin i domaćica. »Dosadna je«, šapnuo je. »Uobražena i dosadna, da budem precizniji.« Govorila je samoj sebi kako nije lijepo veseliti se tračevima, no nije mogla obuzdati

kikot. Točno je mogla čuti zastrašujuću ledi Brigham kako svojim otmjeno artikuliranim glasom izriče osudu. najvjerojatnije prezirno uzdignuta nosa. »Idem se upoznati s njima«, promrmljala je i krenula prema grupici okupljenoj pokraj kamina. »Konteso, ovo je moja sestra, časna gospođica Chastity Duncan«, rekla je Prudence kad im je prišla njezina mlađa sestra. »Kontesa Della Luca ... « Mahnula je rukom, upoznajući ih. Chastity se rukovala sa ženom dobrano zašlom u srednju dob, sive kose složene u nevjerojatnu pompadour frizuru ukrašenu nojevim perjem. Imala je haljinu od modrozlatnog damasta, s uskim gornjim dijelom koji joj je isticao grudi te puf rukavima. Izgledala je pomalo staromodno, ali je izvanredno pristajala njezinoj otmjenoj figuri. Na ušima i oko vrata nosila je veličanstvene dijamante. »Konteso, dobrodošli u London«, rekla je i toplo joj se nasmiješila. »Oh, hvala vam, gospođice Duncan. Ovdje su svi tako ljubazni.« U glasu joj se osjetilo malo oklijevanja i jedva zamjetan naglasak, ne onakav kao da joj je strani jezik materinjski, već naglasak Engleskinje koja se dugo godina služila stranim jezikom. »A ovo je gospođica Della Luca«, rekla je Prudence. »Gospođice Della Luca, ovo je moja sestra Chastity.« Laura Della Luca se zagledala dolje u Chastity. Bila je veoma visoka i mršava, odjevena u veoma dostojanstvenu golubinje sivu haljinu visoka ovratnika koja je s njezinih uskih ramena visjela kao da stoji na vješalici. Kosa joj je bila razdijeljena po sredini glave i začešljana u dvije pletenice koje su bile smotane u krugove na njezinim

usima. »Oduševljena sam«, rekla je glasom u kojem nije bilo nimalo oduševljenja. »Nisam navikla da me nazivaju gospođicom«, rekla je. »Više mi odgovara da me oslovljavaju sa signorina.« »Morat ćemo to imati na umu«, rekla je Prudence uz osmijeh kojemu nije bilo ni traga u njezinim očima. »Nisu nam poznati strani običaji.« Chastity je primijetila Gideonov pogled. Činilo se da je opazio kako je veoma malo falilo da ova gošća povuče njegovu ženu za jezik, iako to nije zamijetio nitko drugi osim članova Prudenceine obitelji. Signorina Della Luca neće niti primijetiti podrugljive strijele koje će nevjerojatnom preciznošću pogađati svaki njezin pokušaj prenemaganja. »Da, zaključila sam da Englezi vrlo malo putuju«, rekla je dama. »Putovanja proširuju vidike.« 21 Anna&RafaelaR »Tako je«, rekla je Constance, nasmiješivši se slično kao i njezina sestra. »Onda je jako čudno što su ti prošireni vidici toliko prezirni prema domorocima u ovoj zabitoj zemlji.« Max i Gideon su razmijenili poglede pune sumnjičavih osmijeha i očaja. Kad bi njihove žene jednom ovako krenule, malošto ih je moglo zaustaviti. Međutim, Chastity je spasila stvar. »Oh, morate mi pričati o Italiji«, rekla je. »Sestre i ja smo provele neko vrijeme u Firenci s našom majkom, ali to je bilo jako davno. Ili mi se barem tako čini«, dodala je. »Sigurna sam da jako dobro poznate Firencu.« »Oh, Firenze, naravno«, oduševljeno je rekla dama. »Imamo vilu u njezinoj blizini.

Katkada mi se čini da je Uffizi moj drugi dom.« »Vi ste prava sretnica«, rekla je Chastity. »Mi smo tamo provele samo mjesec dana.« »Mjesec dana je sasvim dovoljno da dobro upoznate galeriju, gospođice Duncan«, rekla je kontesa uz ljubazan osmijeh. »Uz odgovarajuće poznavanje umjetnosti, dakako«, dometnula je njezina kći. »No, mama, mislim da se turistički posjet, čak i na mjesec dana, nikako ne može usporediti sa životom u Firenze.« »Večera je poslužena, ledi Malvern.« Gromki batlerov glas na vrijeme je prekinuo razgovor i Gideon je opet počeo slobodno disati. Ponudio je konte si svoju ruku. Max je, na kimanje svoje šurjakinje, ponudio svoju ruku signorini. Tako se društvo razdvojilo na parove koji su u . povorci preko predvorja krenuli prema blagovaonici. Prudence je konte si namijenila počasno mjesto za stolom, s Gideonove desne strane. Signorina je sjela između Maxa i Gideonova kolege suca koji je sjedio njoj zdesna. Tako je bila u blizini svoje gošće. Na svu sreću, Chastity i Roddie Brigham sjeli su nasuprot njoj pa joj je laknulo što će imati s kime razgovarati. Constance je sjedila pokraj Gideona na drugom kraju stola pa neće moći sudjelovati u njihovu razgovoru. »Prue, je li Gideon skuhao nešto od ovoga što ćemo jesti večeras?«, upitala je Chastity sestru kad je sjela na svoje mjesto. »Nije, ali je on odabrao jelovnik«, odvratila je Prudence. Okrenula se k signorini. »Gospođice Della Luca, moj suprug je vrstan kuhar.« »Oh, doista? Veoma neobično.« Laura je izgledala sumnjičavo. »Talijanske muškarce nikad nećete zateći u kuhinji. To je posve nemuževno.« »Ah, da«, rekla je Prudence. »No Talijani možda imaju malo drukčiju narav od

Engleza. Englezi su možda malo manje zabrinuti za svoju muževnost. Ona im je možda malo više urođena. Ne biste li i vi tako rekli, gospodo?« Nasmiješila se muškarcima koji su sjedili u njezinoj blizini. »Mislim da to ima više veze s vrstom kuhinje«, brzo se ubacio Max. »Koliko mi je poznato, potrebno je mnogo vremena Oda se pripremi tjestenina. Po samoj prirodi stvari, žene imaju više slobodna vremena od muškaraca.« »Oh, Max, to je generaliziranje«, rekla je Chastity, nadajući se da će skrenuti razgovor s nadmetanja između Italije i Engleske. »Ne možeš reći da se sve žene izležavaju, čitaju časopise i tračaju po cijele dane. Ako ništa drugo, na njima je cijelo kućanstvo.« »Upravo to sam i htio reći.« Sada ju je namjerno podbadao. »Kućanstvo je ono čemu su žene prirodno sklone, a priprema hrane je samo jedan primjer. Slažete li se, suče?« 22 Anna&RafaelaR »Upravo tako, upravo tako«, složio se sudac, kimajući glavom i usredotočeno umačući svoju žlicu. »Izvanredna juha, ledi Malvern. Sve pohvale vašoj kuharici.« »Možda biste nam mogli objasniti zašto su najbolji kuhari muškarci«, rekla je Chastity, vidjevši kako je Laura Della Luca zaustila da nešto kaže. »Posebno u Francuskoj. Poznajete li dobro Francusku, signorina?« »Oh, mais oui. Pariz je moj drugi dom.« »Mislila sam da je to galerija Uffizi«, rekla je Prudence gledajući u svoj tanjur, ali previše tiho da bi je signorina čula, budući da je naširoko razglabala o veličanstvenosti Louvrea, kao da je osobno zaslužna za njegovo postojanje.

Ovako se nastavilo tijekom cijele večere. Laura Della Luca upravljala je razgovorom, bezobzirno se vraćajući na svoje mišljenje svaki put kad bi netko uspio skrenuti s teme. Čak je i Chastity digla ruke. Bilo je pravo olakšanje kad je na kraju večere Prudence uhvatila Gideonov pogled i ustala. »Dame, hoćemo li se povući?« Muškarci su svi ustali i pomogli damama da ustanu od stola te pričekali da žene izađu iz blagovaonice. Prudence ih je predvodila u dnevnu sobu gdje ih je već čekala poslužena kava. »Čula sam, konteso, da ste kupili kuću u Mayfairu«, rekla je, natačući kavu i dodajući šalice lakaju da ih posluži. »Da, u Park Laneu«, rekla je kontesa. »Veoma lijepa kuća.« »Nije velika ni udobna kao naša vila pokraj Firenze«, dodala je njezina kći. »Dovoljno je velika za nas«, rekla je njezina majka, uzimajući kavu od lakaja. »Ima jako lijep vrt.« »I, dakako, sa suprotne strane imate Hyde Park«, rekla je Constance. Pogledala je Chastity koja je djelovala veoma zamišljeno. »Često smo uživale jašući u njemu. Chas, sjećaš li se kad smo bile djeca?« Chastity je podigla pogled sa svoje šalice. »Molim ... « »Jahanje u Hyde Parku«, rekla je Constance. »Uživale smo kao djeca.« »Oh, da, jesmo.« Chastity se s vidljivim naporom vratila u sadašnjost. »Još uvijek uživam, samo što nemam često priliku jahati. Naši konji su na selu, a ja ne volim jahati unajmljene konje.« »Oh, ja nikad ne bih unajmila konja za jahanje«, izjavila je signorina i prezirno odmahnula svojom tankom rukom. »Njihova sedla su strašno tvrda.« »Moja pastorka

često jaše u parku«, rekla je Prudence, ne obazirući se na njezin komentar. »Za mene su dobri samo najbolji konji«, nastavila je signorina, ne obazirući se na svoju domaćicu. »Kod kuće imam najljepšu arapsku ždrebicu, je li tako, mama?« Njezina mama je potvrdno odgovorila pa je signorina nastavila razglabati o užicima i brigama posjedovanja arapske kobile, obraćajući se sugovornicima na takav način kao da nitko na svijetu nije iskusio takve užitke i brige. Ova je djevojka nemoguća, sa zgražanjem je zaključila Prudence. Nije bila vrijedna ni vremena niti truda. Chastity je nenadano upitala: »Signorina Della Luca, namjeravate li se predstaviti na Dvoru? To svakako morate učiniti ukoliko kanite sudjelovati u londonskim događanjima.« 23 Anna&RafaelaR »Oh, dakako da ću to učiniti«, izjavila je dama. »Zbog čega bismo inače došle u London? Mama će me predstaviti nakon Božića. I nju su predstavili kraljici Viktoriji, naravno.« »Naravno.« Chastity se neodređeno nasmiješila i opet se vratila svojim mislima. Ako Laura Della Luca kani sudjelovati u društvenim događanjima u narednoj godini, tada vjerojatno traži muža. I prema najblažem kriteriju, približavala se kritičnoj dobi. Je li dovoljno očajna da pod svaku cijenu stane pred oltar?

24 Anna&RafaelaR

3. poglavlje

»Kakav davež«, izjavila je Prudence čim su se za posljednjim gostom zatvorila vrata. »Chas, čak ni ti ne možeš naći nikakvu pozitivnu osobinu u signorini Della Luca.« Savršeno je oponašala djevojčin izvještačeni naglasak. »Oh, he znam«, rekla je Chastity. »Možda bi se i našle neke vanjske pozitivne osobine kad bih se potrudila potražiti ih.« Constance ju je prodorno pogledala. »Chas, cijelu večer si samo slušala«, primijetila je. »Jedva da si nešto izustila otkako smo izašle iz blagovaonice.« Chastity se samo nasmiješila i uzela čokoladni bombon iz srebrne zdjelice na niskom stoliću s intarzijama ispred kauča na kojem je sjedila. »Constance, može konjak?«, upitao je Gideon, poznavajući ukus svoje šurjakinje. »Hvala ti.« Prihvatila je čašu. »Prudence, liker?« »Da, Grand Marnier, molim.« »Chastity, i za tebe isto?« »Ne, ja ću Benedictine«, rekla je. »Bolje paše uz čokoladu.« Gideon se nasmijao. Chastityina ljubav prema slatkome bila je predmet obiteljskih šala. Prudence je uzela čašicu napunjenu slatkastim narančinim likerom i rekla: »Gideone, zar nisi ranije rekao da želiš razgovarati s Maxom? Nešto o Božiću, nije li tako?« »Oho«, rekao je Max. »Gideone, imam dojam da nas se žele riješiti.« . »Uvijek je tako«, promrmljao je Gideon duboko uzdahnuvši i ustavši iz naslonjača pokraj kamina. »Izbacujete me van na hladnoću iz moje vlastite dnevne sobe.«

»U knjižnici uopće nije hladno«, istaknula je Prudence. Skinula je naočale i podignula ih prema svjetlu da obriše mrlju. »Uzmite sa sobom bocu konjaka i idite popušiti svoje cigare.« »Na vašu zapovijed.« Odmahujući glavom, uzeo je kristalnu bocu. »Dođi Max, moj supatniče prognaniče.« Muškarci su izašli, ostavivši nasmijane sestre u dnevnoj sobi. »Dakle«, rekla je Prudence nakon što je stavila naočale i sjela pokraj Chastity, »na što si mislila, Chas?« Chastity je uzela još jedan čokoladni bombon i otpila gutljaj Benedictinea. »Ovi redovnici uistinu znaju svoj posao«, rekla je, podigavši čašu prema svjetlu. »Daj, Chas.« Constance se nagnula naprijed i maknula zdjelicu s bombonima izvan sestrina dohvata. »Nije pošteno«, rekla je Chastity, ali je ipak odložila čašu s likerom. »Vanjske pozitivne osobine«, podsjetila ju je Prudence. »Ovaj, da, pala mi je na pamet jedna misao ... zapravo, dvije. Čini se da mi u posljednje vrijeme mnogo toga pada na pamet.« Zvučala je pomalo samodopadno. »Naša prijateljica Laura je uistinu pravi davež, no možda nekima neće smetati ta njezina sitna mana ako ima neke druge osobine koje će nadomjestiti tu neugodnost.« 25 Anna&RafaelaR »I...?«, rekla je Constance upitno podignutih obrva. »Zar vam nije palo na pamet da ona možda traži muža?«, upitala je Chastity. »To je jedini razlog zbog kojeg bi netko htio trpjeti sva ona besmislena dogovaranja i velike troškove predstavljanja na Dvoru. Posebno ako je njezine dobi.«

Njezine sestre su složno kimnule. »Što misliš, koliko ima godina?«, namršteno je upitala Prudence. »Bliži se tridesetoj ili ju je već prešla? « »Ne bih htjela biti uskogrudna«, rekla je Constance, očito nimalo zabrinuta za svoju velikodušnost, »ali bih prije rekla da je u srednjim do kasnim tridesetima. Jeste li primijetile one bore oko usana i ispod očiju?« »Mogla ih je dobiti od mrštenja«, pronicljivo je rekla Chastity. »Primijetila sam da ljudi koji se mnogo mršte vrlo rano dobiju bore.« »Pretpostavimo da traži muža i da je već malo očajna. Što predlažeš, Chas?«, upitala je Prudence. »Pa, mislim da ona sigurno ima novaca. Mislim reći, ima ga njezina majka, a ona je jedinica. Kuće u Mayfairu nisu jeftine, jednako kao ni predstavljanje na Dvoru i sudjelovanje na društvenim događanjima u sezoni.« »A da ne spominjemo održavanje arabera i vile u Firenze«, dometnula je Constance. »Mislim da znam na što smjeraš, Chas.« Chastity se nasmiješila i naslonila na jastučiće. »Liječnik koji se želi probiti u visoko društvo i koji ne traži srodnu dušu, već samo bogatu ženu ... « Njezine su sestre sjedile u tišini, razmišljajući o rečenome. »No hoće li naša Laura biti zainteresirana za liječnika koji je tek u usponu?«, napokon je upitala Prudence. »Mislim da bi ona objema rukama ščepala priliku. Pomogla bi mu i podučila ga na koji će način dostići vrhunac karijere«, rekla je Chastity. »Točno je mogu zamisliti kako priređuje večernje zabave, svima drži lekcije o kulturnim divotama u inozemstvu i dozlaboga dosađuje svojim gostima.« Nagnula se naprijed i vrhovima prstiju približila zdjelicu te uzela još jedan bombon, a zatim je zamišljeno nastavila: »Ona je u biti tiranka. Sigurna sam da će uživati u

prikupljanju pacijenata, ne obazirući se na njihove prigovore, te će ih otvorenih novčanika isporučivati dragom liječniku. To bi mogao biti savršen brak.« Ubacila je bombon u usta i opet se zavalila na jastučiće. »Tvoj doktor Farrell nije dobar čovjek?«, upitala je Prudence, razmijenivši namršten pogled s Constance. Chastity je slegnula ramenima. »Ne znam, zaista, no kad je govorio o svojim potencijalnim pacijentima, glas mu je bio pun prezira ...« Ušutjela je, a zatim rekla: »Uostalorn, mislim da njih dvoje zaslužuju jedno drugo. Sigurna sam samo da neću osjećati krivnju jer nećemo bespornoćnu ženu osuditi na brak iz interesa s bezosjećajnim muškarcem.« »Dobro«, složila se Constance. »Upoznajmo ih pa ćemo vidjeti što će se iz toga izroditi. Ne možemo ih prisiliti da se vjenčaju. Neka sami odluče odgovaraju li jedno drugome ili ne.« »Za vrijeme tvojih narednih kućnih posjeta, Con?«, predložila je Prudence. »Ne, mislim da bismo to trebale učiniti na mojima«, brzo je rekla Chastity. »Sljedeće srijede na Manchester Squareu.« »Postoji li neki poseban razlog?«, upitala je Prudence. 26 Anna&RafaelaR »Pa, dvije ideje su mi pale na pamet, sjećaš li se?« Chastity se sada smiješila i nestao je svaki trag mrštenja koje se pojavljivalo kad god bi se spomenuo doktor Farrell. »Što mislite o ocu i kontesi?« »Sviđa mi se ideja«, rekla je Constance. Zatim se namrštila. »Jesi li svjesna da bi nam

Laura tako postala polusestra. Ne smijemo ni u kojem slučaju osuditi oca na to da nju ima pod svojim krovom.« »Ne možemo«, složila se Chastity. »No ako ju prije toga udarno, onda neće biti tako strašno. Nećemo morati provoditi vrijeme s njom, kao ni otac, osim na obveznim obiteljskim okupljanjima.« »Mislim da bi mogućnost ponovne udaje majke mogao potaknuti kćer da što prije i sama stane pred oltar«, rekla je Prudence. »Da, točno tako«, zadovoljno je rekla Chastity. »Dvije muhe jednim udarcem.« »Znači, iduće srijede pozvat ćeš obje žene, a mi ćemo nagovoriti oca da bude ondje. Douglasu Farrellu poslat ćemo standardne upute«, rekla je Constance. »To znači da će sve žene dobiti cvijet, samo što će Laura dobiti bijeli.« »Morat ćemo se zadovoljiti karanfilima«, rekla je Prudence. »To je jedino cvijeće za zapu čak koje se može dobiti u ovo doba godine.« »Dakle, sve smo dogovorile.« Chastity je kimnula. »Izvrsno obavljen posao.« Nakon tihog kucanja na vratima, u salon su ušli Max i Gideon. Obojici muškaraca nije promaknula zbunjenost svih triju sestara. »Čije li ste sada živote sređivale?«, upitao je Max. »I sam jako dobro znaš da predlažemo samo ono što je praktično«, dostojanstveno je rekla njegova žena, ustajući. »Radimo samo u interesu dobra.« »Reci to nekome od onih sirotih duša čije ste živote potpuno preokrenule bez njihova znanja«, rekao je Gideon. »Možeš li navesti ijedan primjer nesretnog para koji smo mi spojile?«, upitala je njegova žena. Gideon je u znak predaje podigao obje ruke u zrak. »Kako bih mogao kad polovicu

njih ne poznajem?« »Zato nas pusti da radimo svoj posao kao što mi tebe puštamo da radiš svoj«, rekla je Prudence. »Ti svejedno uvijek kažeš svoje mišljenje«, blago je rekao. »Zar muž nema to isto pravo?« »Constance, ako si spremna, mogli bismo krenuti kući«, rekao je Max. »I ja bih mogla na spavanje«, rekla je Chastity ustajući s kauča. »Vidi što si učinio«, optužila je Prudence muža, no u glasu joj se čuo smijeh. »Rastjerao si goste svojom svadljivošću.« »Nisam«, usprotivio se. »Ionako bi sada otišli.« Krenuo je prema vratima. »Constance, Max, dopustite da vas ispratim.« »Usput, što ste to razgovarali o Božiću?«, upitala je Constance kad su sišli u predvorje. »To se tebe ne tiče«, rekao je Max. »Spremate neko iznenađenje?«, blistavih očiju upitala je Chastity. »Obožavam iznenađenja, osobito ona božićna.« »Onda se nadam da se nećeš razočarati. Laku noć, Chastity.« Max ju je poljubio i zaželio laku noć domaćinima. Constance je zagrlila sestre i nakon toga su Ensori izašli u hladnu večer i krenuli prema svom automobilu koji ih je čekao parkiran uz pločnik. 27 Anna&RafaelaR Vozač je sjedio unutra, umotan u debeli ogrtač za vožnju. Chastity je zijevnula. »Laku noć, Gideone.« »Idem gore s tobom. Htjela bih provjeriti imaš li sve što ti treba«, rekla je Prudence i uhvatila sestru za ruku. »Gideone, hoćeš li se dugo zadržati?« »Neću, samo ću ugasiti svjetla i zaključati vrata«, rekao je. »Sluge sam prije sat vremena poslao na spavanje.«

Prudence je kritički odmjerila gostinsku sobu. »Mislim da ovdje imaš sve što ti treba«, rekla je poravnavajući već ionako zategnut prekrivač na krevetu. Nakon toga prišla je komodi. »Imaš mlijeko i čokoladu i plinski rešo ako poželiš toplu čokoladu.« Aludirala je na sestrin večernji ritual kad su živjele zajedno u očevoj kući, kad bi se okupile u svom privatnom salonu i pijuckajući vruću čokoladu razgovarale o događajima te večeri. Chastity se nasmiješila i odmahnula glavom. »Neće mi trebati nakon čokoladnih bombona i Benedictinea«, rekla je. »Prue, sve je savršeno. Idi na spavanje. Vidimo se ujutro.« Prudence je kimnula, ali je zastala, držeći ruku na kvaki. »Taj Douglas Farrell«, rekla je, »čini mi se da prema njemu osjećaš samo antipatiju. Misliš li da ćeš se moći sresti s njim licem u lice ... i učiniti ono što moramo učiniti za klijenta, a da ne odaš svoje prave osjećaje?« Chastity je iz kose izvadila vrpcu boje topaza. Tek tada je odgovorila: »Ne znam zašto ne bih mogla. Sretat ćemo se u društvu. On nema pojma da smo mi agencija Posredovanje. Čak i ako nasluti moju antipatiju, neće biti važno. Svi se ne mogu sviđati svima, ali se ipak uljudno ponašaju. U ostalom, mislim da ću uspješno prikriti svoje osjećaje. Nema nikakva razloga da ostanem nasamo s njim, a kad budemo u društvu, povest ću razgovor o neutralnim temama.« »Nadam se da će biti tako«, rekla je njezina sestra, ne zvučeći nimalo uvjereno. »'Noć, Chas.« Izašla je i zatvorila vrata za sobom. Chastity je nekoliko trenutak zurila u zatvorena vrata. Razumjela je zbog čega je

njezina sestra zbunjena. I nju samu zbunjivala je ova silna antipatija prema muškarcu kojeg je srela samo jednom. Možda će, kad ga bolje upozna, otkriti nešto što će raspršiti tu nesnošljivost, pomislila je. Ne možeš se uvijek pouzdati u prvi dojam. No, ma koliko se trudila, nije mogla razuvjeriti samu sebe dok je stotinom nužnih poteza raščešljavala crvene uvojke i obavljala večernju toaletu, vješala smaragdnozelenu haljinu u ormar i odijevala spavaćicu. Popela se na krevet, naslonila na jastuke i promatrala na stropu odsjaj vatre iz kamina. Iz nekoga razloga uopće nije osjećala pospanost. Ispružila je ruku i opet upalila noćnu svjetiljku, što je bio lagan posao jer je Gideon, jednako kao i Max, objeručke prihvatio sve moderne novotarije poput električnog svjetla, automobila i telefona. U gostinskoj sobi nalazio se i mali pisaći stol s perom, tintom i blokom papira. Ustala je iz kreveta i sjela za stol. Počela je sastavljati odgovor agencije Posredovanje doktoru Douglasu Farrellu. Naredne srijede u tri sata trebao bi se pojaviti na adresi Manchester Square 1O, u vrijeme kad dama iz te kuće, časna gospođica Chastity Duncan prima tjedne posjete. Neka preda svoju posjetnicu i kaže da mora razgovarati s lordom Buckinghamom za koga mu je rečeno da će ga zateći na tom mjestu. Zavalila se u stolicu i vrhom pera lupkala po zubima. Dakako, lord Buckingham nije postojao. Takve izmišljene osobe služile su samo kao rutinski izgovor prilikom upoznavanja potencijalnih parova. 28 Anna&RafaelaR

Nastavila je pisati, objašnjavajući kako gospođica Duncan nema pojma tko je doktor Farrell, ali će ga primiti bez oklijevanja, budući da je poznanik lorda Buckinghama. Blizak prijatelj lorda Buckinghama, pomislila je i nacerila se, budući da ga je upravo izmislila. Dama koja bi mogla zanimati liječnika nosit će bijeli karanfil. Ukoliko ju nakon promatranja poželi upoznati, njegova domaćica će to učiniti, također bez ikakva oklijevanja. Odložila. je pero i pročitala pismo. Isto takvo napisala je već mnogo puta pa nije našla nikakvu grešku. Potpisala ga je nazivom agencije, bugačicom upila višak tinte, presavila ga i stavila u omotnicu naslovljenu na liječnika, ali na adresu trgovine gospođe Beedle, onako kako je Douglas Farrell zatražio u svom prvom pismu. Trgovina gospođe Beedle bila je poste restante adresa za sve klijente Posredovanja i pamfleta The Mayfair Lady. Već ju je neko vrijeme zbunjivalo zbog čega liječniku u Londonu treba poste restante. Zar nije imao vlastitu adresu? Jednako tako zbunjivalo ju je i pitanje zbog čega liječnik s velikim ambicijama često posjećuje taj nimalo otmjeni dio grada. Namrštila se pomislivši na njegovu ordinaciju u St. Mary Abbot'su. Ona nikad nije nogom stupila u taj dio Londona, ali je znala, ili je barem mislila da zna, kako su Earl's Court, Warwick Road i Cromwell Road ne samo neotrnjeni, nego i najsiromašniji dijelovi grada. Tamo nije mogao zaraditi mnogo novaca, što je vjerojatno bio dio njegova problema. Ali zašto bi čovjek, koji je otvoreno i besramno tražio bogatu ženu i imućne pacijente, gubio vrijeme na odrpanu i bolesnu londonsku sirotinju? Možda nije imao

drugog izbora, zaključila je. Možda je bio toliko loš liječnik da mu je dolazila samo sirotinja koja nije imala kamo drugamo otići. Iz njegova je vlastita stava zaključila kako mu je teško povlađivati bogatašima koji od liječnika zahtijevaju snishodljivost i određeni stupanj autoriteta. Vjerojatno je to i sam shvatio i zato mu je trebala žena s dobrim vezama koja bi izgladila njegovo grubo ponašanje ili, kad je u pitanju bila signorina Della Luca, jednostavno prešla preko njih i vabila bogate pacijente u njegovu ordinaciju u Harley Streetu poput omamljene stoke u klaonicu. Zijevnula je i malo se osupnula zbog svoje zlobe. To uopće nije bilo nalik na nju. Odložila je pismo na stol, namjeravajući ga sutradan ujutro dati Prudenceinu batleru da ga pošalje poštom, a zatim se vratila u krevet i zaspala.

U praznoj stražnjoj sobi bilo je veoma hladno, usprkos tinjanju ugljena u ognjištu. Žena na slamarici nijemo se grčila od bolova, stoički trpeći ono što je pretrpjela već šest puta. Douglas Farrell završio je pregled, uspravio se i tiho rekao: »Ellie, donesi bliže tu svijeću.« Djevojčica, koja je izgledala kao da nema više od osam godina, žurno je donijela komadić svijeće. Držala ju je visoko, kako joj je i rekao, ali je odvratila pogled od majčine agonije. »Jesi li prokuhala vodu?«, upitao je Douglas nježnim i tihim glasom dok je opipavao ženin trbuh. »Charlie to radi«, odvratilo je dijete. »Mama će bit' dobro, šta ne, doktore?«

29 Anna&RafaelaR »Tvoja mama zna što joj je činiti«, rekao je. Žena se trgnula pa je brzo premjestio ruke između njenih krvlju zamrljanih bedara. »Ellie, drži mimo svijeću.« Žena je nenadano po prvi put kriknula, tijelo joj se zgrčilo i u liječnikovim rukama pojavio se mali svežanj natopljen krvlju. Brzim i vještim pokretima očistio je djetetove dišne putove. Začuo se tihi plač, modro tijelo poprimilo je ružičastu boju. »Sin, gospođo Jones«, rekao je. Prerezao je pup čanu vrpcu i podvezao je. Položio je dijete na majčine grudi. »Sitan je, ali je prilično zdrav.« Pogleda prazna od iscrpljenosti, žena je pogledala dijete i iskusnim prstima stavila bradavicu u njegova usta. »Valjda ću ovaj put imat' dovoljno mlijeka«, promrmljala je. Douglas se okrenuo i oprao ruke u lavoru s hladnom vodom. Topla voda bila je za majku i dijete. U ovoj kolibi nije bilo dovoljno ugljena da se zagrije više od jednog lavora vode. »Poslat ću vam babicu«, rekao je. »Ne, doktore. Možemo sami«, slabašno se usprotivila. »Moja Ellie će' to počistit'. Nema potrebe uznemiravat' babicu.« Douglas nije ustrajao. Znao je da nemaju novaca za plaćanje babici, a najstarija kći je dosad već stekla nekakvo iskustvo. Sagnuo se, opipao ženino čelo i potom tiho rekao Ellie: »Ako dobije groznicu, odmah pošalji po mene. Jesi li razumjela?« »Jesam, doktore.« Dijete je odlučno kimnulo. Otvorio je njezinu šaku, stavio novčić na dlan i čvrsto sklopio njezine prste. »Kupi svijeće, kantu ugljena i mlijeko za mamu«, rekao je. »Pazi da tvoj otac ne vidi novac.«

Ozbiljno je kimnula i privila stisnutu šaku uz poderanu suknju. Potapšao ju je po ramenu i izašao, sagnuvši glavu ispod niskog dovratka uskih vrata koja su dijelila prednju i stražnju prostoriju. Ni ova prednja nije bila u boljem stanju od stražnje, ni što se tiče vatre, ni svjetla niti namještaja. Hrpe dronjaka na podu služile su kao kreveti, pokraj ognjišta nalazila se razbijena stolica, a u ognjištu iznad dva komada ugljena stajao je tronožac na kojem se u loncu grijala veoma mala količina vode. Na vatru je pazio dječarac od otprilike pet godina, ali je, sudeći po njegovoj kržljavoj građi, mogao imati i nekoliko godina više. »Charlie, gdje ti je otac?« »Dolje u pivnici«, rekao je dječak ne skidajući pogled s lonca, kao da pogledom želi natjerati vodu da što prije proključa. »Otiđi dolje i reci mu da imate novoga brata«, rekao je Douglas i podigao lonac s vatre. »Bit će pijan«, ravnodušno je rekao. »Reci mu da dođe kući. Reci mu da sam ja to rekao.« Glas mu je po prvi put zvučao strogo pa je dječak odmah skočio na noge. »Zalijepit će mi šamarčinu«, rekao je. »Neće ako se sagneš«, suho je rekao Douglas. »Brži si od njega kad je pijan. Vidio sam te.« Na prljavu licu pojavio se cerek. »Aha, možem ja to, doktore«, rekao je i prišao vratima. »Mama je dobro?« »Dobro su i ona i beba«, odvratio je Douglas. »Odnijet ću ovu vodu Ellie, a ti trči i dovedi oca.« Dječak je otrčao i začula se lupa njegovih bosih stopala po zaleđenoj cesti. Douglas je odnio vodu u stražnju prostoriju, dao Ellie još neke upute i otišao,

zakopčavajući dugmad kaputa i sagibajući se dok je prolazio kroz niska vrata. 30 Anna&RafaelaR Zastao je na trenutak, navukao rukavice, podigao ovratnik i pogledao niz uličicu. Ugledao je pivnicu na samom kraju. Pričekao dok krvavih očiju i mutna pogleda Daniel Jones nije izašao van na sivo svjetlo dana. Čekao je dok muškarac nije teturajući krenuo za Charliem. Tek tada je krenuo dalje. Daniel nije bio loš čovjek kad je bio trijezan, a i kad je bio pijan, nije bio nasilan, više je bio sklon pretjeranoj sentimentalnosti. Radovat će se još jednim ustima koje treba hraniti, ne osjećajući nikakvu odgovornost da priskrbi kruh tim ustima, kao ni ustima ostalih potomaka. Na svom putu prema ordinaciji iza crkve St. Mary Abbot's, Douglas je svratio do gospođe Beedle. Dočekala ga je svojom uobičajenom veselom srdačnošću. »Danas je malo prohladno, zar ne? Imali ste posla?« »Porodio sam bebu«, rekao je. »Lijepog zdravog dječaka.« »Oh, lijepo«, rekla je. »Poštar je jutros donio dva pisma za vas.« Dohvatila ih je s police iza pulta i predala mu ih. Promrmljao je zahvalu, zaželio joj ugodno poslijepodne i izašao iz tople trgovine na ulicu, usput pregledavajući omotnice. Jedno pismo poslala mu je majka. Odmah je prepoznao rukopis i na drugoj omotnici od debela pergamenta. Dobio je odgovor agencije Posredovanje. Spremio je oba pisma u džep kaputa i žurno krenuo prema svojoj ordinaciji. Nalazila se u prizemlju spojenih jednokatnica u nizu iza crkve. Kao i obično, čekaonica je bila

puna žena i šmrkljive djece. Bilo je mračno i hladno, a vatra u kaminu je slabo gorjela. Sve ih je pozdravio oslovivši ih imenima, ubacio još ugljena u vatru i upalio svijeće. Potom je pozvao ženu s bebom u naručju i tek prohodalim djetetom koje se čvrsto držalo za njezinu pregaču. »Uđite, gospođo Good. Kako je Timmy danas?« »Ima gadan osip, doktore«, rekla je žena. Okrenula se k djetetu koje se češalo i zalijepila mu jednu preko uha. »Prestani, jesi l' čuo?« Uzdahnula je kad je dijete protrljao uho i počelo cmizdriti. »Ne prestaje se češat', doktore. Ne znam šta ću s njim.« Douglas je sjeo za oštećen blagovaonički stol koji mu je služio kao pisaći. »Timmy, daj da pogledam.« Pregledao je gnojni ekcem na djetetovim rukama i s police uzeo tubu masti. »Gospođo Good, namažite mu ovo triput dnevno. Osip bi brzo trebao nestati, ali ga svejedno za tjedan dana dovedite na kontrolni pregled.« »Hvala vam, doktore.« Žena je spremila mast u veliki džep na pregači. Oklijevajući, izvukla je bakreni novčić. »Doktore, koliko sam vam dužna?« Koliko je Douglas mogao procijeniti, kovanica je bila od jednog penija. Za njega bi mogla kupiti štrucu kruha ili pintu mlijeka. Ni izdaleka nije bio dovoljan za mast. No ovo su bili ponosni ljudi - ponos je bio sve što su imali. Stoga se nasmiješio. »Samo jedan peni, gospođo Good.« Stavila ga je na stol, odlučno kimnuvši glavom, onako kako to rade oni koji su se oslobodili obveze. »Pa, hvala vam, doktore. Dođi, Timmy, i prestani se češat'.« Čim su se za njima zatvorila vrata, Douglas se zavalio u stolicu i rukama prošao kroz gustu crnu kosu. Pogledao je novčić na stolu, potom ga je uzeo i ubacio u limenu kutiju. Začuo se šuplji zveket kad je pao na hrpicu kovanica na dnu.

Iz čekaonice se začuo plač djeteta pa je ustao i pozvao sljedećeg pacijenta. Poslijepodne je bilo dugo i, kao i uvijek, frustrirajuće. Nije mogao pomoći svima, a većina njegovih pacijenata patila je od teških bolesti uzrokovanih siromaštvom kojima medicina nije mogla pomoći, a nije imao dovoljno besplatnih lijekova za sve bolesne. Kad je navečer zaključao ordinaciju i uputio se kući, bio je izmožden. 31 Anna&RafaelaR Stanovao je u pansionu na Cromwell Roadu. Čim je stupio u mračan i uzak hodnik i zatvorio za sobom vrata, dočekao ga je uobičajeni smrad kuhanog kupusa i ribljih glava. Iz kuhinje je izvirila njegova stanodavka. »'Večer, doktore F. Kasnite. Nadam se da se riba nije isušila.« »I ja, gospođo Harris, i ja«, promrmljao je na putu k stubištu. »Silazim za par minuta.« »Posluženo vam je u salonu«, rekla je. »Lijep komad deverike.« »Ili je barem bio«, promrmljao je penjući se stubama prekrivenim linoleumom. »Da pošaljem Colina u Red Lion da vam donese vrč piva, doktore F.?«, doviknula je za njim. Pomislio je na isušenu deveriku, neizbježni krumpir s gnjecavim kupusom. i čašu vode pa je počeo prekapati po džepu. Vratio se u prizemlje i dao gospođi Harris tri penija. »Jednu pintu, molim vas.« »Odma', doktore F.« Vratila se u kuhinju i počela dozivati sina. Douglas se popeo na kat i presvukao dnevnu odjeću. Na svu sreću, kupaonica u kojoj je uvijek bio stanar s broja dva, napokon je jednom bila prazna. Umio je lice, oprao ruke, počešljao kosu i spustio se u prizemlje na svoju večeru.

Žvakao je deveriku koja je bila upravo onako isušena i bezukusna kako je i strahovao te je otvorio majčino pismo. U presavijenih pet stranica našao je umetnutu mjenicu na stotinu funti. Uz nju je bila priložena kratka poruka: »Sigurna sam da imaš neki dobar razlog za ovo. Fergus kaže da ju je izdao na temelju tvoje zaklade.« Presavio je mjenicu i spremio je u džep na prsima. Fergus je bio obiteljski bankar koji nije imao običaj svojim klijentima izdavati mjenice na stotinu funti, čak ni onda kad su njihove zaklade sadržavale znatno velike svote novca, što ovdje nikako nije bio slučaj. Zakladu je osnovao njegov otac za sinovljevo školovanje. Douglas je znao da je u njoj ostalo jako malo novaca, samo sitniš. Njegova je majka bila dobro zbrinuta. Sve su njegove sestre imale dobrostojeće muževe, ali su imale i djecu. Douglas se trebao oženiti prikladnom ženom iz visokog društva i nastavljanjem očeve prakse dolično uzdržavati i sebe i nju. Čim se opet sjetio Marianne, lupnuo je prstima po stolnjaku punom masnih mrlja. Odustajanjem od unosne liječničke prakse radi vođenja klinike u siromašnoj četvrti koja je iscrpila sve njegove financije, izgubio je Marianne, potencijalnu prikladnu suprugu iz visokog društva i osudio sebe na siromaštvo, iako se trudio svim silama da tu činjenicu sakrije od svoje pretjerano brižne majke. Doduše, ne previše uspješno, sudeći po ovoj mjenici. Tipično za majku da mu pošalje novac uz tako sročenu poruku da ga ne može odbiti. Počeo je čitati pismo. Pet stranica prekrivenih sitnim rukopisom kojim ga je izvještavala što je novo s njegovim sestrama i njihovim potomcima, o njihovim

susjedima lakrdijašima koje njegova majka većinom nije odobravala, i sve to isprepleteno savjetima najmlađem djetetu i sinu jedincu da se čuva i pazi. Otpio je velik gutljaj piva i tiho se nasmijao. Nije mogao niti zamisliti što bi rekla njegova majka da ga vidi u ovom bijednom pansionu na Cromwell Roadu kako jede prekuhanu i hladnu ribu na kraju nevjerojatno dugog i zamornog dana. Ona je sada vjerojatno sjedila u elegantnoj kući Farrellovih u Prince's Streetu u Edinburghu, vjerojatno sastavljajući jelovnike za sutrašnji dan, ako nije igrala bridž sa svojim prijateljicama ili davala upute jednoj od kćeri o odgajanju djece ili vođenju kućanstva. Nije se radilo o tome da nije volio svoju majku, ne, uistinu ju je volio. No ledi Farrell je bila velika dama staroga kova, preopterećena strogim viktorijanskim principima. 32 Anna&RafaelaR Rodila je sedmero djece svome mužu, liječniku visokoga društva, a onda je on umro u četrdesetoj godini. Posljednje dijete bio je dugo željeni sin. Ostavši udovica, morala je preuzeti ulogu oba roditelja, a preuzela ju je s ljubavlju i odgovornošću. Sva su njezina djeca prema njoj osjećala strahopoštovanje. Jedino se sin uspio osloboditi majčinskih okova i krenuti vlastitim putem, a to je uspio jedino zahvaljujući popriličnom obmanjivanju. Presavio je pismo i vratio ga u omotnicu. Uskoro će joj morati napisati odgovor, jer njegova majka i dalje mora ostati u mraku neznanja što se tiče njegova sadašnjeg života i

posla. Istina bi joj, u najmanju ruku, izazvala srčani udar. Imao je vlastitu teoriju o zdravstvenom stanju majčina srca, no bez obzira vjerovao on ili ne u njezino slabo srce, ono je bilo veoma učinkovito oružje u cijelom arsenalu sredstava za kojima je majka posezala da bi nad svima uspješno održavala kontrolu. Zamišljeno je odmahnuo glavom. Njegova majka nikad nije niti pokušala shvatiti zašto se odrekao staroga života, ostavio unosnu ordinaciju koja je njegovu ocu priskrbila titulu viteza i vinula obitelj Farrell u najviše krugove edinburškog visokog društva. Dala je sve od sebe da preboli prekid njegovih zaruka s Marianne, no kad je njezin sin prvi put spomenuo odlazak u London i svoju namjeru da tamo otvori ordinaciju, tjedan dana provela je u krevetu, preklinjući svoje kćeri da ga odgovore od toga. Odolio je svim nagovorima i uvjerio sestre u svoju odlučnost i, kako su one povjerovale, u svoju bezosjećajnost. No ovo potonje nije bila istina, ali je znao da one nikad ne bi shvatile zbog čega to čini. Kad je već kod toga ... Uzeo je drugu omotnicu koja je stajala uz njegov tanjur i otvorio je nožem. Dvaput je pročitao pismo. Bilo je veoma otvoreno i jasno. Zamišljeno je njime lupkao po dlanu. Pomislio je kako ga ni u kojem slučaju nije mogla napisati dama s velom s kojom se sastao u National Galleryu. U njemu nije bilo ni traga snishodljivosti ili moralnog osuđivanja, tek praktične upute, kako i dolikuje poslovnom dogovoru. Osobnosti i osobnom mišljenju nije bilo mjesta u poslovnom aranžmanu pa mu je laknulo vidjevši da to razumije onaj tko uistinu vodi agenciju Posredovanje. Možda bi, uz malo vježbe, mogli razumjeti i ostali zaposlenici, jetko je pomislio. Možda bi mogao

napisati pismo pamfletu The Mayfair Lady i poručiti im kako nimalo nije zadovoljan njihovom predstavnicom koja se uopće ne ponaša profesionalno. Ionako mu se činilo nevjerojatnim da će ikada osobno upoznati izdavače ili vlasnike pamfleta. Još jednom je pročitao pismo. Posredovanje ima za njega potencijalnu kandidatkinju. Dotična dama nosit će u zapučku bijeli karanfil za vrijeme kućnih posjeta na prestižnoj adresi na Manchester Squareu. Sve je ovo bilo čisto poslovno i posve anonimno, kao što mu je i rečeno da će biti. Ogledao se po salonu, po požutjelim zavjesama na prozorima, masnim zaštitnim presvlakama na stolicama, prljavom stolnjaku. Igra je započela. Vrijeme je da povuče potez. Muškarac koji će svratiti u kućni posjet časnoj gospođici Chastity Duncan na Manchester Squareu ne može nastaviti živjeti u pansionu gospođe Harris na Cromwell Roadu. Kad se odgurnuo od stola, mjenica je zašuštala u njegovu džepu. Dakako da će poslužiti u dobru svrhu, svrhu koju bi vjerojatno podržala i sama ledi Farrell. 33 Anna&RafaelaR 4. poglavlje

Chastity je presavila očeve novine i poljubila ga u obraz kad je te srijede ujutro ušla u malu blagovaonicu. »Dobro jutro, oče.« »Dobro jutro, dušo«, rekao je, pedantno izravnavajući novine. »Htjela bih te zamoliti jednu uslugu«, rekla je, natačući kavu u šalicu. »Zapravo, radi

se o jednoj jako velikoj usluzi pa bih te molila da razmisliš prije negoli odgovoriš.« Lord Duncan je s nelagodom promatrao svoju najmlađu kćer. »Ne znam što hoćeš reći.« »Ne, jer ti još nisam objasnila«, rekla je i nasmiješila mu se, uzimajući prepečenac sa stalka. »Možeš li mi dodati marmeladu?« Gurnuo je prema njoj srebrnu posudu i s očitim negodovanjem pogledao tanjur s ohlađenim jajima. »Ne možeš ih baciti«, ozbiljno je rekla. »Možemo si priuštiti samo tucet jaja tjedno, U toj kajgani su najmanje dva.« Otac ju je prostrijelio zapanjenim pogledom, a zatim je opazio njezin osmijeh. »S tim stvarima se ne smije šaliti«, izjavio je i ponovno uzeo vilicu. No Chastity je u njegovim očima na tren uočila tračak veselja i to ju je ohrabrilo. »Da ste me ti i tvoje sestre prije obavijestile o pravom stanju stvari, sada se ne bismo nalazili u ovom apsurdnom položaju.« Ovu je izjavu toliko često ponavljao da mu je postala poput mantre. »Oče, u našem stanju nema ničega apsurdnog«, rekla je, obilato razmazavši maslac po prepečencu. »Imamo dovoljno novaca za lagodan život, osobito sada kad Con i Prue više nisu na teret kućanstva. Glasno je uzdahnula i odmahnula glavom. »Nemaš pojma koliko je skupo stajalo njihovo uzdržavanje.« »Volio bih kad za stolom ne bi govorila gluposti«, rekao je i ponovno zakopao nos u novine. Chastity se potajno nasmiješila. Jela je prepečenac i čekala. Nije morala dugo čekati. Njezin otac je iznenada promolio glavu iznad novina. »Zar nisi spominjala nekakvu uslugu?« »Jesam«, potvrdila je. »Danas je srijeda.« Uzela je još jedan komad prepečenca.

Pogledao je naslovnicu novina kao da se želi osobno uvjeriti. »Tako je. I što s tim?« »Danas je dan mojih kućnih posjeta«, objasnila je. »Srijeda je oduvijek bila dan kad smo primale posjete. I kad je majka bila živa.« Izgledao je zbunjeno. »Sjećam se. Zar misliš da sam ishlapio?« »Ne, uopće ne. No voljela bih da budeš ovdje ovog poslijepodneva. Dakako, doći će i Con i Prue.« Odmahnuo je glavom. »Chastity, to nije za mene. I sama to znaš.« »Znam, i upravo zato sam rekla da se radi o velikoj usluzi«, rekla je, ponovno puneći šalicu. »Htjela bih da mi pomogneš oko jedne osobe. Jedne udovice iz Italije. Ne poznaje nikoga u Londonu, a ona ... kako da to kažem... više spada u tvoju dobnu skupinu nego našu. Trebao bi ostati samo desetak minuta, tek toliko da s njom popiješ šalicu čaja.« 34 Anna&RafaelaR »Čaja! «, uzviknuo je njezin otac. »Očekuješ od mene da ovog prekrasnog poslijepodneva pijem čaj s nekom strankinjom ?« »Kao prvo, nije strankinja«, rekla je. »Engleskinja je kao ti i ja, ali je bila udata za Talijana. Kao drugo, ako ne želiš piti čaj, imamo viski i šeri. I kao treće, što si drugo kanio raditi ovog prekrasnog poslijepodneva?« U njezinim bademastim očima i glasu pojavio se prkos. »Čavrljanje u sobi prepunoj zamornih žena nije moja predodžba ugodno provedena poslijepodneva«, rekao je njezin otac, ljutito okrenuvši stranicu i uz šuškanje podignuvši novine. Chastity je naslonila glavu na ruku i netremice ga promatrala. Nakon nekoliko

trenutaka promolio je glavu i rezignirano rekao: »Ne više od deset minuta.« »Hvala ti, oče, pravo si srce«, rekla je. »Obećavam ti da neće biti previše strašno. Ništa se strašno ne može dogoditi u samo deset minuta. A ona je veoma draga žena, samo što je malo nesigurna u Londonu. Kad bi je samo mogao malo oraspoložiti ...« »Pobrini se da Jenkins donese bocu viskija.« Lord Duncan se još jednom vratio čitanju novina. »Naravno«, rekla je i ustala od stola. »Jesi li pojeo? Da kažem Madge da raščisti stol?« »Tako se zove ona nova služavka?«, upitao je njezin otac. »Vidio sam da mi nije poznata.« »Ona je jedna od nećakinja gospođe Hudson. Draga djevojka. Za Božić ide s nama u Romsey.« Prišla je vratima. »Oh, da, Božić. Pretpostavljam da zabava neće biti velika?« »Neće«, rekla je. »Zasad, samo za obitelj. Ali bismo mogli pozvati još nekoga.« »Skupo je održavati Božićne zabave«, rekao je njezin otac. »Mislila sam da bismo mogli založiti Stubbsa«, odvratila je, misleći na sliku Georgea Stubbsa koja je visjela iznad zidnog sefa u knjižnici. Otrčala je van prije nego što je njezin otac uspio reagirati na šalu. Jenkins je prelazio predvorje, noseći u rukama pregršt pisama. »Jenkinse, zar je već došao poštar? Ima li štogod zanimljivo?«, upitala ga je. Jenkins je izgledao očekivano šokirano. »Ne bih znao, gospođice Chas. Nisam ih pročitao.« Uzela je pisma. »Jenkinse, i samo savršeno dobro znate da vam ne može promaknuti ništa značajno, jednako kao i to da u ovoj kući za vas ništa nije tajna.«

»Gospođice Chas, ja ne idem naokolo i ne zabadam nos u tuđe stvari«, prigovorio je. »Ne, naravno da ne«, rekla je i poljubila ga u obraz, a njega je oblilo rumenilo. »Moram otići do cvjećarnice i kupiti karanfile. Moramo ih pripremiti kao i obično prije nego što počnu stizati posjetitelji.« »U redu, gospođice Chas. Novi klijent Posredovanja, pretpostavljam?« »Tako je. Jedan gospodin, doktor Farrell, pitat će za lorda Buckinghama, kao i obično. Bijeli karanfil namijenjen je dami koja voli da ju se oslovljava signorina Della Luca.« »Znači, talijanska dama.« »Ne, ni najmanje«, rekla je nabravši nos. »Samo se voli prenemagati s talijanskim jezikom.« »Razumijem«, rekao je batler. 35 Anna&RafaelaR »Oh, da, lord Duncan je obećao da će se i on pojaviti, ali ni slučajno ne želi piti čaj.« »Pobrinut ću se da na komodi bude boca viskija, gospođice Chas.« Kimnuo je i otišao za svojim poslom. Chastity je letimice pogledala pisma dok se uspinjala na kat. Većinom računi. Ništa značajno i ništa zbog čega bi se otac trebao zabrinuti. Stavila ih je na pisaći stol gdje će ih kasnije pregledati Prue, obiteljska računovotkinja koja je i dalje brinula za obiteljske financije. Nakon toga otišla je po kaput i šešir i otišla do cvjećarnice. Vratila se noseći pune ruke crvenih i ružičastih karanfila te samo jedan bijeli, skriven među ostalim jarkim bojama. Naletjela je na sestre koje su se upravo iskrcavale

iz fijakera. »Pomislila sam da bismo mogle svratiti na ručak«, rekla je Prudence. »U slučaju da oca treba dodatno nagovarati. Jesi li ti štogod uspjela?« »Pristao je pojaviti se na desetak minuta«, odvratila je, otključavajući ulazna vrata. »No i na to je pristao veoma nevoljko pa biste mogle reći koju riječ da ne zaboravi održati obećanje.« »U knjižnici je?«, upitala je Constance, skidajući šešir. »Osim ako kojim čudom nije otišao u svoj klub«, rekla je najmlađa sestra. »Jenkinse, je li lord Duncan kod kuće?« Batler je uzeo njezino cvijeće i rekao: »Prije pola sata izašao je u šetnju, ali se vratio prije nekoliko minuta. Dobro jutro, gospođice Con, gospođice Prue. Ostajete li na ručku?« »Ako to nije prevelik problem gospođi Hudson«, rekla je Constance. »Nije, uvijek nam je veliko zadovoljstvo vidjeti vas na okupu. Stavit ću karanfile privremeno u vodu.« Odnio je cvijeće u kuhinju. »Idemo pozdraviti oca.« Constance je već bila na pola puta do knjižnice. Sestra je krenula za njom. Lord Duncan je stajao uz prozor koji je gledao na zimom zaodjenut vrt. Okrenuo se kad su ušle njegove kćeri. »Drage moje, vi ste pravi melem za bolne oči«, rekao je, trudeći se da zvuči veselo. »Ako ste me došle zlostavljati radi poslijepodnevnih posjeta, nema potrebe. Već sam obećao vašoj sestri da ću doći i kanim izvršiti svoje obećanje.« »Oče, nismo došle samo zato da te zlostavljamo«, prijekorno je rekla Prudence. »Došle smo vidjeti kako si.« »Dobro sarn«, rekao je. »Kako je Gideon?« »Zaposlen je braneći jednu ništariju«, rekla je hihoćući se.

»A Max pisanjem izvještaja vladi o potrebi gradnje više makadamskih cesta koje vode iz Londona, tako da bi automobili mogli lakše voziti«, rekla je Constance. »Zanima ga bi li se vozio s njim na Badnjak dolje u Romsey. Nas tri ćemo ići vlakom.« »Razmislit ću«, rekao je. »Ti automobili nisu nimalo pouzdani.« Nakon vlastita katastrofalnog iskustva s automobilom prije nekoliko mjeseci, osjećao je veliku averziju prema tom motoriziranom prijevozu. »Maxov Darraq nije nepouzdan.« »Nije ni Gideonov Rover«, dodala je Prudence. »No on će voziti Saru i Mary, kao i svu našu prtljagu i darove.« Nasmijala se. »Sarine stvari i darovi zauzeli bi cijeli jedan teretni vagon.« »No dobro, razmislit ću«, ponovio je. »Idemo ručati.« Tijekom ručka sestre su cijelo vrijeme zabavljale oca. Toliko je vremena provodio zatvoren u kući da im je glavna misija bila podsjetiti ga na postojanje vanjskog svijeta. 36 Anna&RafaelaR Sve tri su se usrdno nadale da će ga često podsjećanje na život izvan kuće prije ili kasnije opet izvući van. Nakon ručka ustao je od stola uz blag osmijeh i prilično ružičasto lice. »A sad idem u knjižnicu popiti čašu porta«, rekao je. »Ostavliam vas vašem čavrljanju.« »Nemoj zaboraviti na poslijepodnevne posjete«, podsjetila ga je Prudence. »Jenkins će te obavijestiti kad stigne kontesa Della Luca pa se tada možeš pojaviti u dnevnoj sobi.« »Oh, dobro«, rezignirano je rekao. »Nadam se da je ta žena sposobna suvislo

razgovarati.« »Mi držimo da je s njom veoma lako raz govarati«, uvjeravala ga je Chastity. »Veoma je kultivirana.« Lord Duncan je odmahnuo glavom i otišao u knjižnicu na svoju čašu porta. »Chas, hoćeš li se preodjenuti?«, upitala je Prudence pogledavši sestrinu jednostavnu mornarsko plavu lanenu bluzu i sivu suknju. »Da, hoću«, rekla je Chastity. »Samo zato što ste vas dvije došle savršeno odjevene.« »Ne bih baš tako rekla«, izjavila je Constance. »Elegantno jesmo, ali ne i savršeno. Chas, to je tako vulgarno.« Tobože uvrijeđeno poravnala je skute poslijepodnevne haljine od svile s plavo-bijelim prugama. Chastity se nasmijala. »Pa, obje izgledate veoma elegantno pa bi mi bilo bolje da poduzmem nešto u vezi vlastite odjeće.« Otišla je na kat, ostavivši ih da slažu karanfile na stolu u predvorju. Jenkins je bio zadužen da svakoj ženi prije najavljivanja dade jedan cvijet, pazeći da onaj bijeli sačuva za signorznu. Chastity je u svojoj sobi otvorila ormar i zagledala se u njegov sadržaj. Zatekla se kako razmišlja o tome priprema li se Douglas Farrell za ovo poslijepodne. Doimao se kao osoba koja ne mari previše za vanjski izgled, a budući da je pretpostavljala kako ima veoma malo novaca, zaključila je da posjeduje i skromnu garderobu. No sigurno ima kakvo dobro odijelo. Nije valjda očekivao da će bez prikladne odjeće i ostalih modnih sitnica šarmirati bogatu ženu. Osim ako potencijalnoj supruzi nije kanio otvoreno obznaniti da ga zanima jedino njezin novac, sada se sigurno prerušava u nešto što zapravo nije on. Izvadila je krem bluzu od umjetne svile s elastikom u struku i visokim čipkanim

ovratnikom, jednu od svojih najdražih, jednako kao i suknja od crvenkastosmeđeg poplena koju je položila na krevet pokraj bluze. U ovoj se odjeći uvijek osjećala samopouzdano. Crne čizme i široki crni pojas upotpunili su dojam. Stavila je ruke na struk i zadovoljno zaključila da je mnogo vitkija nego što je bila prije nekoliko tjedana. Sjela je za toaletni stolić i počela sređivati kosu. Za razliku od sestara, čija se valovita kosa mogla složiti u mnogo različitih frizura, njezine guste i neposlušne uvojke nije bilo lako ukrotiti. I dok je njihova kosa bila više kestenjasta, u privlačnim nijansama crvenkastosmeđe i boje cimeta, njezina je bila besramno crvena. No ako ništa drugo, barem je bila crvena, a ne narančasta, tješila se dok ju je upletala u pletenicu i dugim ukosnicama pričvrstila na tjemenu. Počešljala je uvojke koji su joj slobodno padali na uši i izvukla nekoliko pramenova rta čelo. . Kritički se odmjerila u ogledalu i zaključila da je to najbolje što može učiniti. »Chas, jesi li spremna? Skoro će tri.« Prudence je promolila glavu kroz odškrinuta vrata. »Oh, nosit ćeš tu lijepu bluzu. Izvrsno ti pristaje. Sviđa mi se taj ovratnik.« 37 Anna&RafaelaR »I meni«, odvratila je i okrenula se na stolici. »Možeš li mi zakopčati dugmad na desnoj ruci? Tako je sitna, a ja sam jako nespretna s lijevom rukom.« Ispružila je desnu ruku. Prudence joj je udovoljila i vješto umetnula sitnu dugmad u svilene rupice. »Baš me zanima hoće li naš doktor stići ranije, hoće li biti nestrpljiv«, rekla je. »Ili će nonšalantno

ušetati na samom kraju.« »Ne znam«, rekla je Chastity. »Nadam se samo da neće doći prije njegova plijena. U tom ćemo slučaju morati razgovarati s njim.« Ustala je i poravnala suknju. »Idemo dolje.« Prudence je krenula za njom, misleći na to kako jedva čeka da upozna to čudovište koje je izazvalo ovu neobičnu reakciju njezine smirene sestre blage naravi.

Douglasu Farrellu nije se nimalo žurilo pojaviti na vratima Manchester Squarea broj 10. Dvaput je prošetao po trgu i promatrao kočije koje su se zaustavljale pred kućom te pokušavao pogoditi koja je od posjetiteljica namijenjena njemu. Stizale su u parovima i trojkama, svih oblika, veličina i dobi, neke u muškoj pratnji; neke same. Zaključio je da su kućni posjeti na adresi Manchester Square 10 veoma popularni. Zanimala ga je ta časna gospođica Chastity Duncan. Vjerojatno se radi o nekoj postarijoj usidjelici. I to sigurno prilično bogatoj, sudeći barem prema impozantnom pročelju kuće. A opet, dakako, mogla je biti i neka siromašna rođakinja koja je radila kao njegovateljica ili družbenica neke starije osobe u kući. Neka sirotica koju su uzeli iz milosrđa, da izvodi u šetnju prežderane mopse i sluša žalopojke svog hipohondričnog dobročinitelja. Upoznao je mnogo takvih žena dok je radio u očevoj ordinaciji u Edinburghu pa je pretpostavljao da će upoznati i mnogo njihovih engleskih inačica kad se jednom uhoda njegova praksa u Harley Streetu. No ipak je malo neuobičajeno da žena u takvu podređenu položaju, položaju koji je bio samo stupanj viši od glavnog sluge, bude

domaćica u vrijeme kućnih posjeta. Da, možda je gostima nudila kolače, donosila i odnosila pića, no domaćica - malo vjerojatno. Pa, ništa neće saznati ako bude samo šetao trgom, zaključio je. Pogledao je na svoj džepni sat. Prošlo je tri i trideset. Vrijeme je da uđe i suoči se sa svojom sudbinom. Popeo se stubama do ulaznih vrata i lupnuo ulaštenim kucalom u obliku lavlje glave. Vrata su se otvorila dok je njegov udarac još odzvanjao u zraku. Naklonom ga je dočekao dostojanstveni batler sijede kose. »Dobar dan, gospodine.« Douglas mu je dao svoju posjetnicu. »Doktor Farrell«, rekao je. »Moram razgovarati s lordom Buckinghamom koji je, kako mi je rečeno, ovog poslijepodneva u posjetu gospođici Duncan.« »Ah, da, gospodine. Njegovo gospodstvo još nije stiglo, ali uđite. Obavijestit ću gospođicu Duncan.« Jenkins je toliko potajno odmjerio Douglasa da on toga nije bio niti svjestan. Batler nije našao nikakvu zamjerku u njegovu izgledu i ponašanju. Bio je odjeven u konvencionalni crni žaket, sivi prsluk i prugaste hlače. »Gospodine, mogu li uzeti vaš šešir?« Jenkins je ispružio ruku i prihvatio Douglasov polucilindar i štap sa srebrnom drškom te ih odložio uz ostale na stol u predvorju. Držeći posjetnicu u ruci, pozvao je posjetitelja da ga slijedi u dnevnu sobu. 38 Anna&RafaelaR Douglas nije primijetio batlerovo odmjeravanje najviše stoga što se ogledavao po kući. Izblijedjela elegancija starih bogataša, zaključio je. Na parketnom podu obusonski

sagovi, malo otrcani, ali još uvijek prekrasni, Sheraton stol i dvije Chippendale stolice. Zaintrigiralo ga je mnoštvo karanfila, svaki u svojoj vazi, sve dok nije ušao u dnevnu sobu i opazio da svaka žena u zapučku nosi cvijet. Jenkins je pročitao s posjetnice: »Doktor Douglas Farrell, gospođice Duncan.« Chastity se brzo okrenula od komode na kojoj je točila čaj u šalice. Posve neočekivano, njezina je prva pomisao bila da je Douglas Farrell veoma privlačan muškarac. Kako to dosad nije primijetila? Ali primijetila je kad ga je prvi put vidjela u trgovini gospođe Beedle, Tek drugi put, kad su se sastali licem u lice, nije zamijetila ništa privlačno na njemu. Staložena izraza na licu i upitna osmijeha na usnama, prišla mu je držeći ispruženu ruku. »Doktore Farrell... mislim da se nismo upoznali.« Definitivno nije stara usidjelica. I definitivno nije neka siromašna rođakinja. Prihvatio je njezinu ispruženu ruku. »Nismo. Oprostite što smetam.« Pogledala je svoju ruku i iznenađeno zamijetila kako je posve nestala u njegovoj golemoj šačetini. Stisak mu je bio veoma čvrst, topao i suh i učinilo joj se da je potrajao časak duže od potrebnog. Nastavio je: »Rečeno mi je da bih ovog poslijepodneva ovdje mogao zateći lorda Buckinghama. Moram razgovarati s njim, a nikako ga ne mogu uhvatiti u svom klubu.« Nasmiješio se i napokon joj ispustio ruku. Nekako su živnule te oči boje ugljena, pomislila je, kao da su zračile vedrinom. Iskrivio je usne u osmijeh i na bradi mu se pojavila jamica. Tada je shvatila da ga dosad nije vidjela nasmiješenog. »Da, lord Buckingham obično srijedom svraća ovamo«, rekla je, nastojeći zvučati

ravnodušno. »No još nije stigao. Dopustite da vas ponudim čajem.« Okrenula se ka komodi. »Doktore Farrell, ja sam sestra gospođice Duncan, Constance Ensor... a ovo je moja druga sestra, ledi Malvern.« Okrenuo je glavu i ugledao visoku i veoma elegantnu ženu koja je veoma sličila gospođici Duncan, jednako kao i koščata dama pokraj nje. Kosa im nije imala toliko jarku nijansu crvene, a i oči su im bile zelenije od bademastih očiju gospođice Duncan, no definitivno su pripadale istoj obitelji. Rukovao se s njima i objasnio im kako mora razgovarati s lordom Buckinghamom. One su to objašnjenje prihvatile bez ikakve sumnje, jednako kao i njihova sestra koja mu je sada prišla sa šalicom čaja. »Sendvič, doktore Farrell? Ili biste radije čajne kekse?« »Ništa, hvala«, rekao je. »Uistinu mi je žao što sam ovako iznenadno upao.« »Doktore Farrell, ovog poslijepodneva primam kućne posjete«, rekla je Chastity, hladno se osmjehnuvši. »Kod kuće sam za svakoga tko me želi posjetiti. Vi niste iz Londona?« »Nisam. Došao sam iz Edinburgha«, odvratio je. »Ah.« Kimnula je. »Zacijelo tamo nemaju jednake društvene običaje kao ovdje.« Ponaša se kao da sam rekao da dolazim sa Samoe, ljutito je pomislio. Osjetio je neku vrstu antipatije u ponašanju časne gospođice Duncan, ali ni za živu glavu nije mogao shvatiti zbog čega. »Kontesa Della Luca i gospođica Della Luca«, objavio je Jenkins. 39 Anna&RafaelaR

»Oprostite«, rekla je Chastity i utekla. »Konteso, signorina, lijepo od vas što ste došle. Poslužite se čajem i dopustite da vas upoznam s ostalima. Poznajete li ledi Bainbridge?« Odvela je dvije žene do skupine dama koje su veoma pažljivo držale šalice s čajem u krilu. »Moje sestre Constance i Prudence poznajete, naravno. A ovo je ledi Winthrop i njezina kći Hester. Hester se udaje za dva tjedna.« Sve su dame otmjeno pozdravile kontesu i njezinu kćer. Laura je sjela pokraj Hester, prostrijelila je pogledom i upitala: »Gospođice Winthrop, kamo idete na medeni mjesec? Svakako biste trebali otići u Italiju. Ničije se obrazovanje ne može smatrati potpunim ako nije posjetio Firenze i Romu.« . »Zar tamo nije malo prehladno za vrijeme Božića?«. odvažila se Hester, pomalo zastrašena autoritativnim glasom i prodornim pogledom. »Uopće nije. Firenze je na jugu«, izjavila je Laura odmahnuvši rukom u rukavici bez prstiju, očito prezirući ovo nepoznavanje geografije. »Napulj i Sorento su još južnije«, rekla je Prudence, sijevnuvši očima. »Oh, tamo se nema što vidjeti«, rekla je Laura. »A Pompeji?«, promrmljala je Chastity. »Stekla sam dojam da se svakako isplati posjetiti Pompeje.« »I isplatilo bi se da dopuštaju ženama vidjeti erotske freske«, rekla je Constance. »Kad smo prije više godina tamo bile s majkom, nisu nam dopustili da ih vidimo, a muškarce su dočekivali raširenih ruku i uz razbludno namigivanje.« »Mislim da ti prizori nisu primjereni za ženske oči«, izjavila je Laura, ukočeno tapkajući maramicom po usnama. »Ja bih se zgrozila da ih vidim.« »Ja mislim da Michelangelovu Davidu treba prekriti prepone«, predložila je Chastity

glasom slatkim poput čokolade dok je dami dodavala šalicu. »Uvijek moram odvratiti pogled.« Okrenula se k liječniku koji im je prišao, očiju prikovanih za bijeli karanfil u zapučku gospođice Della Luca. »Što vi mislite, doktore Farrell? Bi li ženama trebalo biti dopušteno da na umjetničkim djelima vide mušku anatomiju?« Imao je nepogrešiv osjećaj da mu je postavljena klopka. Ako se ne složi s damom koja je nosila bijeli karanfil, mogao bi upropastiti svoje šanse kod potencijalne nevjeste, a ako se složi s njom, bit će izložen ismijavanju ove tri zastrašujuće sestre. Njega nimalo nije zavarao ovaj slatkorječivi prijedlog gospođice Duncan. Bio je toliko pun ironije da ga samo ograničena osoba nije mogla zamijetiti. Stoga se odlučio za diplomatski odgovor. »Mislim da je to stvar osobnih sklonosti, gospođice Duncan. Gospođice Della Luca, vidim da dobro poznajete Italiju?« »To je moj dom, dottore, moj istinski dom.« Dama se zdušno bacila na svoju omiljenu temu pa su se sestre polako udaljile uz tihe uzdahe olakšanja, »Ovo smo odradile prilično lako«, promrmljala je Constance i uzela pladanj sa sendvičima. »Sad nam još jedino treba otac.« Želja joj se ostvarila još dok je izgovarala rečenicu. U dnevnu sobu ušao je lord Duncan, dotjeran kao i obično, bujne sijede kose pažljivo začešljane s čela te s namještenim osmijehom na usnama. Besprijekornom ljubaznošću pozdravio je goste svoje kćeri, ljubeći ruke ili obraze žena, već prema tome koliko je s kojom bio blizak, te tapšući muškarce po ramenima i izmjenjujući s njima šaljive dosjetke. Njegove kćeri jedva su u ovom društvenom čovjeku prepoznale usamljenika u kojega se u posljednje vrijeme pretvorio.

40 Anna&RafaelaR »Pretpostavljam da je to kao vožnja bicikla«, šapnula je Chastity. »Kad se jednom naučiš ponašati u društvu, nikad ne zaboraviš.« Stupila je naprijed. »Oče, htjela bih te upoznati s kontesom Della Luca.« »Drago mi je«, rekao je smiješeći se dami. »Gospo, ovdje su nova lica uvijek dobrodošla. Nadam se da ste našli nešto lijepo u Londonu u ovom užasnom prosincu.« »Mislim da je jako lijep«, vedro je odvratila. »Biste li mi ispričali povijest one slike iznad pisaćeg stola? Promatram je od svog dolaska. Da ono slučajno nije Fragonard?« Lord Duncan se ozario. »O, gospo, izvrsno ste to uočili. Uistinu jest Fragonard. No ovo nije njegov uobičajeni stil, zato ga prepozna veoma mali broj ljudi. Priđite bliže da ga možete bolje pogledati.« Ponudio joj je svoju ruku. »Imam još jednu sličnu u knjižnici. Moja pokojna žena imala je veoma dobro oko za slike.« Odveo je kontesu. »Dottore, imate li ordinaciju u Londonu?«, upitala je Laura, posvetivši svu svoju pažnju muškarcu koji je sjedio na pozlaćenoj stolici pokraj nje. Chastity se malo zabrinula za stolicu. Izgledala je previše krhko za liječnikovu težinu. No zamijetila je njegove vješte i fine ruke, duge i elegantne prste kojima je držao otmjenu šalicu, iako je imao goleme šake. Vjerojatno je u nekim slučajevima obavljao i kirurške zahvate ili ih je barem obavljao dok je izučavao za liječnika. Zato ju nije trebalo iznenaditi što su djelovale toliko sigurno. »U Harley Streetu, gospođice Della Luca «, odvratio je. »O, a jeste li specijalizirali nešto, dottore?« Nagnula se naprijed i sklopila ruke na

krilu od tafta, prevrćući po ustima talijanski naglasak kao da kuša najfiniji kavijar. »Liječim sve bolesti«, odvratio je. »No specijalizirao sam srčane bolesti.« »O, to je sjajno«, guknula je. »I veoma važno. Vjerojatno imate uspješnu praksu.« »Tek sam započeo s radom«, skromno je rekao. I opet mu je pogled odlutao do gospođice Duncan koja je sjedila nasuprot njima i čavrljala s ledi Winthrop, pa se pitao zbog čega stalno odvraća pogled od dame s bijelim karanfilom. Okrenuo se k gospođici Della Luca i udijelio joj topao i uvježban osmijeh pun pažnje kojim je uvijek uvjeravao pacijente u svoju zainteresiranost i suosjećajnost. »Tek sam nedavno stigao u London iz Edinburgha gdje sam imao unosnu i uhodanu ordinaciju. Dakako, nadam se da ću takvu imati i u Harley Streetu.« »Uvjerena sam da hoćete«, rekla je Laura. »To je tako plemenito zanimanje, pravo Hipokratovo. Skidam vam kapu, dottore.« Potapšala ga je po ruci. »Tko može poželjeti više od toga da pomaže drugim ljudima? Pomaganje drugima je veoma važno nama koji smo blagoslovljeni dobrim životom.« Douglas je potvrdio uz pomalo isforsiran osmijeh. Upravo tako je i on mislio. Pa zašto mu je onda način na koji je to izgovorila djelovao odbojno? Tada se podsjetio da mu to ne predstavlja nikakav problem. Želio je bogatu ženu visoka društvenog položaja koja će shvaćati njegov posao. Bogata žena koja je, u najmanju ruku, izrazila prikladne osjećaje, savršeno je odgovarala njegovu cilju, čak i ako je to učinila samo da ga se dojmi. Zato joj se toplije nasmiješio. Dama nije bila nimalo neprivlačna. Neće se morati previše truditi u uspostavljanju

razgovora s njom. Imala je odgovarajuće društvene veze. I bio je uvjeren da će zdušno poticati napredovanje karijere svoga supruga i njegova položaja u društvu. Nakon pola sata ustao je i oprostio se. »Gospođice Della Luca, nadam se da ćete mi dopustiti da vas posjetim.« 41 Anna&RafaelaR »O, da, svakako. Mama i ja bit ćemo oduševljene. Park Lane, broj 26. Prekrasna kuća, iako nije toliko udobna kao naša vila u blizini Firenze, no veoma je ugodna... znate, ima pogled na Hyde Park.« Njezina je ruka mlitavo počivala u njegovoj. »Dottore, nemojte dopustiti da vas odvlačimo od vaših pacijenata. Oni vas trebaju mnogo više nego mi.« Izjavu je popratila prividno čednim osmijehom. »Ne radim po cijele dane«, slagao je, podigavši njezine mlitave prste do svojih usana. Liječnik je dobio adresu, pomislila je Chastity, promatrajući ovu igru uz dobro skriven prezir. Činilo se da je liječnik voljan nastaviti dalje, a ni signorini nije bilo mrsko, dapače. Njezina majka nije bila u dnevnoj sobi. Vjerojatno je u društvu lorda Duncana razgledavala neobična umjetnička djela postavljena po kući. Sve u svemu, ovo se moglo smatrati veoma uspješnim poslijepodnevom za Posredovanje, sudeći barem prema početku. »Moram se oprostiti s vama, gospođice Duncan.« Okrenula se začuvši liječnikov pjevni glas. »Oh, ali niste dočekali lorda Backinghama. Uvjerena sam da će doći u narednih pola sata.« »Nažalost, čekaju me moji pacijenti«, mirno je rekao. »Oh, kakva šteta. Da mu kažem da ste ga ovdje tražili? Možete li mi dati adresu na

kojoj vas kasnije može naći?«, upitala je, ni sama ne znajući zbog čega radi ovu nepodopštinu. Da vidimo kako će se izvući iz ovoga. Liječnik je vjerovao u stvarno postojanje lorda Buckinghama i bio uvjeren da je njezin blizak poznanik, a ona ga je sad prisiljavala da izmisli izgovor. »Ne, nemojte se gnjaviti s time, molim vas. Vjerojatno ću ga kasnije sresti u mom klubu.« »U White'su?«, nedužno je upitala. »Ne, u Crocker'su«, odvratio je. »Kockarski klub, gospođice Duncan. Lord Buckingham i ja volimo okrenuti koji ajnc.« O, ovo je bilo jako dobro. U mislima se poklonila ovom dosjetljivom odgovoru. »Doviđenja, doktore Farrell. Nadam se da ćete imati uspješnu ordinaciju.« »Hvala.« Naklonio se nad njezinom rukom i otišao. Vani je stajao na pločniku i promatrao kuću. Signorina Della Luca - dovoljno bogata i dovoljno voljna, osim ako nije jako pogriješio. No nije bio obvezan slijediti upute Posredovanja i isključiti neke druge mogućnosti. A časna gospođica Chastity Duncan? Dovoljno bogata, sudeći prema kući. Dovoljno aristokratkinja, bez ikakve sumnje. S pravim društvenim vezama. I nesumnjivo mnogo zanimljivija kandidatkinja od one koju mu je namijenila agencija. No otkud ta njezina neobična antipatija prema njemu? Prvi put ga je srela tog poslijepodneva pa što je onda to rekao ili učinio da je toliko očito iskazivala svoju antipatiju? Pa, on je oduvijek volio izazove. Kimnuo je glavom, obijesno mahnuo svojim štapom i krenuo prema Harley Streetu i prostorijama koje je maloprije unajmio za svoju ordinaciju.

42

Anna&RafaelaR 5.poglavlje

»Chas, meni se prilično sviđa onaj tvoj doktor«, rekla je Constance nakon odlaska posljednjeg posjetitelja kad je sat otkucao pet, obznanivši završetak kućnih posjeta. »On nije moj«, prigovorila je Chastity, skupljajući tanjure sa stolića. »Nadam se da će biti Della Lucin.« »Privlačan je«, rekla je Prudence, dodajući služavki hrpu naslaganih šalica. »Čini li se i vama da se bavio boksom u studentskim danima? Ima pravu građu boksača.« »I slomljen nos«,rekla je Constance. »Svakako izgleda veoma muževno.« Promatrala je Chastity dok je to govorila i primijetila lagano rumenilo na njezinim obrazima. »Chas, ne misliš li i ti tako?« Chastity je slegnula ramenima. »Golem je, to je sve.« »Golem!«, uzviknula je Prudence. »Rekla si to kao da opisuješ grizlija ili nekog gorštaka. Čovjek je veoma visok i veoma mišićav.« »Zar je to uopće važno?«, upitala je Chastity, snažno protresajući jastučiće s kauča. »Obavile srno svoj posao. Pitanje je samo moramo li još nešto učiniti ili ćemo ih ostaviti da dalje nastave sami.« »Ne možemo ih prepustiti samima sebi u ovako ranoj fazi«, izjavila je Prudence. »Njega veoma lako može nešto ili netko omesti. Najbolje će biti da Constance održi večernju zabavu.« »Osim ako ne uspijemo nagovoriti oca da je održi on i da pozove kontesu kao počasnu gošću«, predložila je Constance. »Nisam ga vidjela toliko živahnog još od onog užasnog dana na sudu.«

»Deset minuta odužilo se na gotovo sat vremena«, složila se Chastity. Laknulo joj je kad je Douglas Farrell prestao biti tema razgovora. »Zbunjuje me što tako ugodna i kultivirana žena može imati toliko zamornu kćer.« »Damu s veoma malo mozga i još manje bontona«, jetko je rekla Constance. »Tome dodaj napuhano mišljenje o vlastitoj vrijednosti i stavovima i dobit ćeš dosadnu i zamornu osobu.« »Kontesa je vodi svuda sa sobom i zato nam je bolje da se naviknemo na nju ako se kanimo držati svoga plana«, istaknula je Prudence. »A opet, što prije udaljirno kćer od majke, to bolje. Otac bi rnogao izgubiti zanimanje.za kontesu ako bude previše vremena provodio u Laurinu društvu.« Chastity je odmahnula glavom. »Iskreno govoreći, ne mogu niti zamisliti da će nam biti polusestra, bila ona udana ili ne. Mislite li da srno ovaj put zagrizle vise nego što možemo progutati?« »Oh, kukavice sinja«, narugala joj se Constance i uzela svoju torbu. »Dosad nas još nitko nije pobijedio. Naći ćemo način na koji ćemo ukrotiti nepodnošljivu signorinu. Napokon, ona je jedna, a mi smo tri. « Chastity je svejedno izgledala sumnjičavo. »Znam, ali ovo je prvi put da smo uplele i oca«, rekla je. »Ovo nisu neki nepoznati ljudi. Ne smijemo riskirati, otac ne smije biti povrijeđen.« 43 Anna&RafaelaR »Ne, dakako da ne smije«, rekla je Prudence i zagrlila sestru. »Ali, draga moja, ovo je bila tvoja ideja, sjećaš li se? I to sjajna ideja. Uspjet će, ne brini.«

Chastity nije bila toliko uvjerena, ali se svejedno nasmiješila. »Da, vjerojatno si u pravu. Natuknut ću ocu nešto o večernjoj zabavi i vidjeti hoće li ideja pasti na plodno tlo. Naravno, on će reći kako si to ne možemo priuštiti«, dodala je. »A onda će početi lamentirati o stanju vinskog podruma i kako nema ništa vrijedno spomena ponuditi gostima«, rekla je Prudence i zahihotala se. »Chas, ne možemo dopustiti da se sama nosiš s tim. Zajedno ćemo to izvesti. Kako bi bilo da sutra dođemo na večeru? Con, jesi li slobodna?« »Sutra jesam«, odvratila je najstarija sestra, navlačeći rukavice. »Ali sada moram ići. Večeras idemo u kazalište, a prije toga s nekim ljudima na večeru. Max se strašno ljuti kad kasnimo.« »Chas, imaš li ti nešto večeras u planu?«, upitala je Prudence, skupljajući svoje stvari. »Roddie Brigham me je pozvao sa svojim društvom na koncert u Albert Hall. Mislim da svira talijanski virtuoz Enrico Toselli«, odvratila je. »Nakon toga idemo na večeru u Covent Garden.« »Zvuči zabavno«, rekla je Prudence. »A ti ne zvučiš nimalo oduševljeno, Chas«, primijetila je Constance. Chastity je odmahnula glavom. »Naravno da sam oduševljena. Samo sam umorna, iako ne znam zbog čega. Možda zbog čavrljanja cijelog poslijepodneva. Bit ću kao nova nakon kupke.« »Pa, ostavljamo te tvojoj kupki.« Constance ju je poljubila. »Znači, sutra večeramo ovdje?« »Da, to bi bilo lijepo.« »Na izlasku ćemo reći ocu da sutra dolazimo na večeru.« Prudence je prišla vratima dnevne sobe. »Chas, ugodno se provedi.«

»I ti.« Chastity je mahanjem pozdravila sestre. Ostavši sama, prišla je francuskim prozorima koji su se otvarali na terasu sa stražnje strane kuće. Vani je bio potpuni mrak, vrt se nije niti vidio. Otvorila je vrata i izašla na terasu. Oštar vjetar puhao je kroz njezinu tanku bluzu i zalijepio suknju od poplena za njezina bedra. No, usprkos hladnoći, ostala je neko vrijeme nepomično stajati. S njom nešto nije bilo u redu. Osjećala se kao da će oboljeti ili nešto slično. Osjećala je zbunjenost, uznemirenost i nezadovoljstvo. Obično bi se veoma veselila pozivu za večernji provod. Sviđao joj se Roddie i društvo koje je pozvao. No u ovom trenutku večerašnji poziv izgledao joj je jednako primamljivo kao i zdjela kuhanog kupusa. Snažan nalet vjetra prisilio ju je da se vrati u kuću. Zatvorila je vrata i navukla zavjese. Madge je upalila plinske svjetiljke, a sada je palila vatru u kaminu. Chastity je na trenutak pomislila kako će Roddieu poslati ispriku i sama provesti večer, sklupčana ispred kamina s knjigom u ruci. To bi ipak bilo jadno, pomislila je. Ako se osjećala depresivno, morala se iskobeljati iz tog raspoloženja. Eto, to je ono što je čudno. Nije imala nikakva razloga za depresiju. Možda se još uvijek nije navikla na to da sestre više nisu stalno s njom. Da, to bi moglo biti posrijedi. Osjetivši se malo bolje, natočila je čašu šerija i odnijela je na kat da može pijuckati dok se bude kupala. 44 Anna&RafaelaR Zatvorenih očiju i kose omotane ručnikom ležala je u kadi. Naglo je otvorila oči kad

joj se u mislima pojavila slika Douglasa Farrella. Mozak je veoma čudan organ, zaključila je i izašla iz kade. Širom je otvorila ormar i izvukla najizazovniju haljinu koju je imala: kreaciju od tamnocrvene svile s puf rukavima od crvenog baršuna i dubokim dekolteom koji je isticao njezine lijepo zaobljene grudi. Uplela je kosu u labavu pletenicu i savila je u šinjon na tjemenu te u sredinu umetnula ukrasnu kopču u obliku pera od srebra i dijamanata. Potom je, dok je navlačila duge bijele rukavice, kritički odmjerila svoj izgled u velikom ogledalu. Nije našla nikakve zamjerke. Izlazeći iz svoje sobe, začula je kucanje na ulaznim vratima. Roddie je rekao da će doći po nju nešto prije sedam. S ostalim društvom sastat će se u kavani i tamo će prije odlaska na koncert popiti šampanjac i pojesti hladno predjelo. Došla je do vrha stubišta noseći večernji plašt preko ruke, kad je začula nepogrešivi škotski naglasak. Douglas Farrell razgovarao je s Jenkinsom, Htjela se okrenuti i vratiti u svoju sobu, no ipak je zastala, pitajući se što to, za ime svijeta, radi. Spustila se u prizemlje. »Doktore Farrell, kakvo iznenađenje«, rekla je stupivši na posljednju stubu. Pogledala ga je upitno podignutih obrva. »Gospođice Chas, doktor Farrell je zametnuo svoju kutiju s posjetnicama«, objasnio joj je Jenkins. »Došao je provjeriti nije li ju možda ovdje ostavio.« Douglas je spretno zaobišao Jenkinsa i nasmiješio joj se. »Oprostite na smetnji, gospođice Duncan. Čini mi se da vam u posljednje vrijeme samo smetam«, rekao je. »Vidim da izlazite. Ne dopustite da vas zadržavam.« Nije niti pokušao sakriti svoje divljenje. Izgledala je veličanstveno. Već je tog poslijepodneva primijetio koliko je

privlačna, no ova večernja verzija oduzela mu je dah. Prekrasna vizija savršeno spojenih nijansi crvene. Chastity je primijetila divljenje u njegovim privlačnim očima boje ugljena, kao i posve drukčiji osmijeh - ovaj nije bio onaj uvježbani i kurtoazni, već osmijeh istinskog zadovoljstva. Osjećala se neizmjerno ženstveno. Bez obzira na to koliko joj je liječnik bio mrzak, osjetila je čisto žensko zadovoljstvo što je tako djelovala na njega. »Bojim se da nisam vidjela tu vašu kutiju s posjetnicama«, rekla je. »Jenkinse, je li Madge našla nešto kad je pospremala dnevnu sobu?« »Nije, gospođice Chas. Ništa nije pronađeno.« »Žao mi je, doktore Farrell. Možda ste je ostavili negdje drugdje.« . »Vjerojatno jesam«, rekao je. Začulo se kucanje na ulaznim vratima iza njega. Jenkins ih je otvorio. »Dobra večer, gospodine.« Odmaknuo se ustranu da propusti vikonta Brighama. »Dobra večer, Jenkinse ... Chas. Jesi li spremna? Bože, izgledaš veličanstveno«, veselo je rekao Roddie, promatrajući večernju haljinu ispod njezina plašta. Ljubazno je pogledao Douglasa. »Brigham«, jednostavno je rekao i ispružio ruku. »Douglas Farrell.« Douglas se rukovao s njim i objasnio mu razlog svog dolaska. »Poslijepodne sam nešto zametnuo pa sam pomislio da sam to ostavio kod gospođice Duncan kad sam bio u kućnom posjetu. Svratio sam da provjerim.« »Oh, razumijem«, kimnuo je Roddie. »Događa se to, naravno. Ja stalno gubim stvari ... pola mojih stvari rasijano je posvuda po gradu.« Nehajno se nasmijao. »Pa, Chas, morali bismo krenuti ako si spremna. Ostali nas čekaju u Blue Moonu.«

45 Anna&RafaelaR »Spremna sam.« Pružila je Douglasu ruku. »Laku noć, doktore Farrell. Nadam se da ćete naći svoju kutiju. Jenkinse, nemojte me čekati. Imam ključ.« Izašla je van, držeći vikonta pod ruku. Douglas je gledao za njom. Natkrivena kočija s dva upregnuta prekrasna riđana čekala ih je pred kućom. Razumio se u konje pa je procijenio da su ova dva koštala vlasnika nekoliko tisuća gvineja. Dovoljno za opremanje manjeg bolničkog odjela. Shvatio je da Jenkins strpljivo čeka pokraj vrata, zagledan negdje u daljinu pa se brzo sabrao. »Što je Blue Moon? «, upitao je batlera. »Kavana, gospodine. Prilično otmjena ... nalazi se na Brompton Roadu. Omiljeno mjesto okupljanja mladeži prije večernjih izlazaka«, obavijestio ga je Jenkins. »Mislim da društvo vikonta Brighama nakon toga ide u Albert Hall.« »Ah«, kimnuo je Douglas. »Hvala vam.« Izašao je van i žurno prešao trg. Impulzivno se vratio na Manchester Square, što je bilo veoma neobično za njega. On nije bio osoba koja se prepuštala impulzivnom ponašanju. No mislio je da bi iznenadni posjet gospođici Duncan mogao imati zanimljive posljedice. Možda bi prihvatila improvizirani poziv na večeru ili bi ga barem pozvala na piće. Pozvao je fijaker. Kočijaš se sagnuo na svom sjedalu. »Kamo, gospon?« Na svoje iznenađenje, čuo je kako govori: »U Albert Hall, molim.« Popeo se i sjeo u mračnu unutrašnjost. Što je on to, zaboga, radio? Iako je postojala šansa da će nabaviti

karte za večerašnji koncert i iako ne bi bilo nimalo nevjerojatno da se on i gospođica Duncan sretnu na istom glazbenom događaju, ovaj iznenadni poriv da krene za njom djelovao mu je posve umobolno.

U tami kočije, Roddie je rekao: »Nisam došao automobilom jer sam mislio da je večer previše hladna za vožnju. Puše oštar vjetar.« »Da«, neodređeno je rekla, gurnuvši ruke ispod pokrova na krilu. »Čuo sam da je taj glazbenik izvanredan«, rekao je Roddie. »Da«, složila se. »Jedva čekam da ga čujern.« »Ja jedva čekam Guinness i kamenice«, rekao je trljajući ruke. »Upravo ono što je potrebno u ovakvoj večeri. Ništa nije odgovorila. Zagledao se u nju. »Chas, veoma si zamišljena.« »Oh, zaista?« Nasmiješila mu se. »Vjerojatno zbog hladnoće, otupila mi je mozak.« »Ubrzo ćemo se za to pobrinuti.« Tutnuo je ruku ispod pokrivača i uhvatio njezinu. »Ti ćeš, draga curo, najprije pojesti juhu od luka.« Pustila je svoju ruku u njegovoj. Roddie je toliko dugo koketirao s njom, da je ovo oboma bilo posve prirodno. Svako toliko bi ju zaprosio, a ona je bila uvjerena da bi se šokirao kad bi stvarno pristala. U njegovu društvu se uvijek osjećala ugodno i opušteno, kao u starim sobnim papučama, iako mu to nikad ne bi rekla. Večeras je jedini problem bio u tome što nije željela udobne papuče, već veoma seksi čizme s nemoguće visokim petama.

46 Anna&RafaelaR

Douglas je izašao iz blagajne Albert Halla noseći ulaznicu za stajaće mjesto. Nije ga smetalo to što će stajati, a karta je imala i dodatnu prednost koštala ga je samo šiling. Obožavao je glazbu, osobito violinu i zato je, bez obzira na razlog ove impulzivnosti, odlučio da će uživati u večeri. Našao je pivnicu koja je nudila Guinness i pite s odrescima i bubrezima. Čim je pojeo, vratio se pred Albert Hall netom prije osam i trideset. Umiješao se u mnoštvo na pločniku, što nije bilo tako lako kad su mu glava i ramena stršili visoko iznad većine ljudi. Ogledao se naokolo i odmah opazio Chastityinu crvenu haljinu u skupini elegantno odjevenih mladih ljudi koji su živahno čavrljajući ispred njega ulazili u Albert Hall. Neprimjetno ih je slijedio iz daljine i zauzeo svoje stajaće mjesto iza posljednjeg reda sjedala. Orkestar je zasvirao uvodne akorde pa se prekriženih ruku naslonio na zid i uživio u glazbu. Chastity je u prvome redu grickala ušećerene bademe koje joj je kupio Roddie. Osjećala se mnogo opuštenije, zagrijana zdjelicom krepke juhe od luka. I bila je mnogo bolje raspoložena nakon čaše plemenitog šampanjca. Glazba je bila veličanstvena pa se potpuno oporavila od onog čudnog osjećaja. Violinist je u velikom finalu brzo prelazio gudalom preko struna i nakon toga je glazba utihnula u golemoj dvorani Albert Halla. Aplauz je, kao i uvijek, bio odmjeren, ali ipak srdačan. Glazbenici su se naklonili i otišli s pozornice. »Ovo je bilo prekrasno«, rekla je Chastity. »Mnogo ti hvala, Roddie.«

»Bilo mi je zadovoljstvo«, ozareno je rekao. »Doduše, ja ne marim previše za te koncerte. Više volim dobro staro pjevanje, no malo kulture nikad ne škodi, zar ne?« »O, Roddie, ti si izgubljen slučaj«, rekla je nasmijavši se. »Ni izbliza nisi malograđanin kakvim se nastojiš prikazati.« Izašli su iz svoga reda, razmjenjujući komentare s ostalim članovima društva. Žene su u foajeu krenule u garderobu da se malo osvježe i da donesu svoje plašteve. Vrativši se u foaje, Chastity je zanijemjela ugledavši kako Douglas Farrell ležerno čavrlja s Roddiem i ostalim muškarcima iz društva. »Taj Toselli je izvanredan glazbenik, ne mislite li i vi tako, gospođice Duncan?«, rekao je Douglas čim im je prišla. »Prava je povlastica slušati ga kako svira.« »Da«, mlako je rekla. Zar ju je on to uhodio? Bila je to apsurdna pomisao, pa ju je odmah odbacila. »Kakve li slučajnosti«, rekla je. »Mislili ste da ćete u Albert Hallu naći svoju nestalu kutiju s posjetnicama?« Prostrijelio ju je pogledom. Čuo je sarkazam u njezinu glasu i opazio izazov u bademastim očima. Dakako da joj nije mogao zamjeriti jer je uistinu bilo i više nego sumnjivo što su se večeras još jednom sreli. Ni sam sebe nije razumio. Uspio je ljubazno nasmiješiti. »Teško, gospođice Duncan. I ne mislim da se radi o slučajnosti jer je Roselli nastupao samo večeras. Koji bi ljubitelj njegove svirke propustio pril iku da ga sluša?« »A vi ste, naravno, veliki ljubitelj glazbe.« »Strastveni. « 47 Anna&RafaelaR

»Ah.« Okrenula mu je leđa i obratila se jednoj mlađoj dami koja je nosila dijamantnu tijaru,. »Elinor, jesi li vidjela haljinu koju je nosila Elizabeth Armitage? Definitivno je Wothova, ne misliš li i ti tako?« »Oh, svakako.« »Čujte, Farrelle, zašto nam se ne pridružite? Idemo na Piazzu na večeru. Ima dovoljno mjesta za još jednu osobu«, pozvao ga je Roddie na svoj uobičajeni dobrohotni način, a Chastity je zbog toga zaškrgutala zubima. Ona nije mogla povući taj poziv. I dalje mu je namjerno držala okrenuta leđa. Čula ga je kako prihvaća poziv. »O, to je jako ljubazno od vas. Bit će mi drago.« »Vi ste novi u Londonu, zar ne?«, upitao je Roddie dok su prilazili otvorenim vratima. »Nisam vas dosad viđao.« Douglas je sagnuo glavu i tiho odgovorio. Chastity je čula samo dijelove njegova odgovora. Edinbourgh ... liječnik... Harley Street. »Liječnik je dobrodošao član našega društva«, šapnula joj je Polly dok su ulazile u Roddieevu kočiju. »Roddie, ovdje nema dovoljno mjesta za tebe«, doviknula mu je kad je htio ući za njima. »Elinor ide s nama, zar ne draga?« »I mislio sam da ćete htjeti tračati.« Roddie se odmaknuo uz rezigniran naklon i pomogao trećoj dami da se uspne u kočiju. »Mi ćemo unajmljenim fijakerima za vama.« »Dakle, Chas, pričaj nam o liječniku. Gdje si ga upoznala?« Kad je kočija krenula, Polly se znatiželjno nagnula prema njoj. »Oh, došao je danas poslijepodne u kućni posjet. Tražio je nekoga ... ne mogu se sjetiti koga«, neodređeno je rekla. »O njemu ne znam ništa, samo da je tek stigao u London i da otvara ordinaciju.« »E, pa ja ću definitivno odlaziti k njemu«, izjavila je Elinor. »Krupni muškarci

ulijevaju povjerenje.« Nanijela je na obraze puder s papirića. »Treba li još nekome ovo?« Ponudila je prijateljicama malu knjižicu papirića impregniranih puderom za lice boje breskve. Chastity je odmahnula glavom, ali je Polly prihvatila ponudu. Chastity je još uvijek osjećala onu čudnu omamljenost, kao da ju je u sebe uvukao neki vrtlog. Je li nešto više od slučajnosti dovelo te večeri Douglasa Farrella u Albert Hall, ubrzo nakon što se vratio u njezinu kuću pod onom prozimom izlikom? Zašto nije posjetio Lauru Della Luca? To je trebao učiniti. Što se to događalo? Nikako nije trebao biti ovdje. Ovo je skroz neshvatljivo. Neshvatljivo joj je bilo i to kad se našla pokraj njega za okruglim stolom u bučnom restoranu obloženom ogledalima na Piazzi u Covent Gardenu. Trebala je sjesti između Roddiea i Elinorina brata, no Douglas Farrell je vješto istisnuo Roddiea i sjeo s njezine lijeve strane. »Ovo je veselo mjesto«, rekao je, izravnavši svoj ubrus. »Da, specijaliziralo se za pripremu hrane koju nude ulični prodavači na tržnici«, rekla je. »Dobra stara londonska hrana.« »Prikladna za moju prvu priliku da iskusim londonski noćni život«, rekao je. »Rekla bih da ste bili previše zaokupljeni pokretanjem ordinacije da biste imali vremena za izlaske«, odvratila je, zaključivši da zbog bontona mora uključiti susjeda u čavrljanje. »Dakle, kako napredujete s ordinacijom?« Otpila je gutljaj vode i posvetila se čitanju jelovnika. Zaista ju je zanimao njegov odgovor. U ulozi predstavnice agencije Posredovanje znala je mnogo više o njegovim 48

Anna&RafaelaR planovima nego što je bio spreman priznati pa joj se činilo zabavnim saznati kakvu je priču izmislio za javnost. »Imam neke kontakte još od svoga oca«, odvratio je. »I, dakako, neke preporuke bivših pacijenata iz Edinburgha. To je za početak. Što ćete jesti? Možete li mi preporučiti nešto posebno?« »Pečena piletina je dobra«, rekla je. Nagnula se ispred svoga drugog susjeda. »Oprosti, Peter. Roddie, je li ono pirjani zec bio onako izvrstan kad smo posljednji put bili ovdje?« Slijedila je živahna rasprava o odlikama pirjanog zeca i teleće koljenice. Nitko nije spomenuo odlike pečene piletine, primijetio je Douglas. Kad se Chastity opet naslonila na naslon svoje stolice, promrmljao je: »Čini se da je pečena piletina previše prosto jelo.« »Ovisi o stajalištu. Moj šurjak, koji je izvrstan kuhar i veliki gurman, uvijek jede ovdje. Kaže da je ovdje pečeno pile pravi Platonov ideal savršeno meso savršeno pripremljeno.« »Je li to muž ledi Malvern ili gospođe Ensor?« »Prudencein muž, sir Gideon Malvern.« Prelomila je pecivo i obilato ga namazala maslacem. »Ah, tako. Odvjetnik.« »Da«, rekla je i okrenula se sommelieru koji im je nudio vina. »Ja bih crno, molim. Jest ću teleću koljenicu.« Douglas je uzeo čašu istoga vina. Pokušavao se sjetiti gdje je prije čuo odvjetnikovo ime. Tada mu je sinulo. Zapucketao je prstima. »Nije li sir Gideon branio The Mayfair Lady na sudu? U tužbi zbog klevete?« »Jest«, suho je rekla. »I izvrsno je obavio svoj posao.« Douglas je vrhom prsta prelazio po rubu svoje čaše. »Oprostite mi, ali nije li na neki

način bio umiješan i vaš otac?« Ispričavajući se nasmiješio. »Čitao sam o tome u novinama.« »Iznenađuje me što je ta priča stigla čak do škotskih novina«, rekla je. »Ali, da, moj otac je svjedočio u korist pamfleta. To je bio jedan od glavnih razloga zbog kojeg je Gideon preuzeo slučaj ... zbog obitelji, znate«, glatko je slagala. Tjednima nakon okončanja parnice pustili su u javnost priču kako su Prudence i Gideon u vrijeme tužbe za klevetu bili tajno zaručeni pa je budući zet spremno preuzeo obranu kad je na vidjelo izašla umiješanost lorda Duncana u slučaj. »Obitelj zna biti korisna«, rekao je uz ironičan osmijeh. »Da, zna. Niste li maloprije rekli da je vaš otac imao neke liječničke veze u Londonu?« Posve ju je zbunio njegov ironičan osmijeh. »Da, bio je poznat liječnik u Edinburghu. Krenuo sam njegovim stopama, iako je umro dok sam još bio dijete. Njegovi partneri iz ordinacije uzeli su me pod svoje okrilje.« Osmijeh mu se nimalo nije promijenio. »Otkrio sam da ime sir Malcolma Farrella otvara njegovu sinu mnoga vrata.« »Zvučite kao da to ne odobravate.« Slegnuo je ramenima. »Mislim da netko treba uspjeti zbog vlastitih zasluga, što je u suprotnosti s time da gradim karijeru na očevoj reputaciji. No nužda ne pita.« Usredotočio se na jelovnik, dajući joj na znanje da je ta tema gotova. A kako se to što se želi oženiti samo zbog novca slaže s namjerom da uspije vlastitim zaslugama, pitala se. Ovo je bilo ironično. 49 Anna&RafaelaR

»Što mi preporučate za početak... ili bih trebao pitati što bi mi preporučio vaš šurjak«, upitao je, trgnuvši je iz misli. »Juhu od goveđeg repa«, spremno je rekla. Opazila je njegov izraz. »O, zar ne volite goveđi rep?« Njegovi siroti okusni pupoljci prisjetili su se pirjanog goveđeg repa koji mu je prije nekoliko večeri poslužila njegova stanodavka. Jedva da je bio jestiv. »Ne previše«, rekao je. »A hladetinu od jegulja?«, predložila je. »To je specijalitet kuće.« »Vi to ozbiljno?« Okrenuo se i pogledao je. Opazio je lagano trzanje kutova njezinih usana. »Šalite se«, rekao je. »Ali to je autentična domaća hrana«, prigovorila je. »Jegulje dolaze ravno iz Billingsgatea. Prava londonska delikatesa, to morate znati.« »Ja nisam Londonac«, suho je rekao i otpio gutljaj vina. »Mislim da ću ostati pri pašteti od dimljenog sleđa. U sleđeve se razumijem.« »Ne stižu li oni s otočja Orkney?« »Između ostalih mjesta.« »Ispada prilično kukavički jesti samo ono na što ste navikli«, rekla je. »Mislila sam da se želite uklopiti u novu sredinu.« »Neka vam bude«, rekao je i zaklopio jelovnik. »Neka bude hladetina od jegulja, gospođice Duncan, ali samo pod uvjetom da je i vi jedete sa mnom.« Sama je sebi iskopala jamu, kukavno je pomislila. No zbog nečega u njegovu glasu nije mogla odbiti izazov. »Dogovoreno, doktore Farrell.« »Dogovoreno.« Pružio joj je ruku i ona ju je prihvatila, još se jednom iznenadivši kako je njezina posve nestala u njegovoj ogromnoj šaci. »Što ste to vas dvoje dogovorili?«, doviknuo je Roddie sa svoga mjesta. »Hladetinu

od jegulja«, odvratio je Douglas. »Gospođica Duncan me je izazvala da kušam lokalnu delikatesu, a ja nju da je pojede sa mnom.« Na to su svi zapljeskali. Vino se počelo točiti na sve strane. U bučnoj neformalnosti restorana nisu važila uobičajena stroga pravila večeranja. »Pet gvineja na Chastity«, rekao je netko. »Pojest će sve do posljednjeg zalogaja.« »O ja ne mislim tako«, rekao je netko drugi, procjenjujući doktora Farrella. »Mislim da će ovaj dobri doktor pojesti cijeli tanjur, a da neće niti primijetiti. Šest gvineja na Farrella.« I tako se nastavilo dalje, oklade su padale dok natjecateljima nisu posluženi tanjuri s hladetinom od jegulja. Chastity je pogledala blijedi drhtavi komad na svom tanjuru i protrnula. Krajičkom oka pogledala je Douglasa koji je promatrao svoj tanjur jednako odlučno kao i Cezar kad se spremao prijeći Rubikon. Sve su oči bile uprte u njih, čak i onih za drugim stolovima koji su se uključili u klađenje. Konobari u svojim dugim bijelim pregačama iznikli su niotkuda i prišli njihovu stolu, brišući ga kuhinjskim krpama, iako je bio posve čist, te premještajući stalke s bočicama ulja i octa. »Pa dobro«, rekla je Chastity«, ovo je lokalna delikatesa za one koji nemaju dovoljno novaca za teleću koljenicu. Tko smo mi da preziremo ono u čemu drugi uživaju?« Zabila je vilicu u drhtavu ribu. Na trenutak zapanjen njezinim jednostavnim komentarom kakav nikad ne bi očekivao od ovako privilegirane osobe kao što je časna gospođica 50 Anna&RafaelaR

Chastity Duncan, Douglas je malo oklijevao, a zatim je i on zabio vilicu. Jeli su ravnodušno i stoički, vilicu za vilicom. Chastity se usredotočila na gutanje. Nije niti pokušala žvakati, samo je gutala, stavljala u usta i gutala. Svako toliko bi kradomice pogledala tanjur svoga susjeda. Činilo se da se i on drži iste tehnike, no on je imao veća usta pa je sadržaj s njegova tanjura nestao prije negoli s njezina. Kad je na kraju trijumfalno odložio vilicu, njoj su na tanjuru ostala još najmanje tri zalogaja. Nije podigla pogled. Prerezala je hladetinu, nabola na vilicu i progutala. Prerezala, nabola na vilicu, zažmirila i progutala. Čvrsto zatvorenih očiju progutala je i posljednji zalogaj, zatim je uzela čašu s vinom i ispraznila je u jednom gutljaju dok je društvo oko nje pljeskalo. »Izjednačeno«, objavio je Roddie. »Nismo se kladili tko će prije pojesti.« »Uzevši u obzir koliko je Chas sitnija, trebala je na početku dobiti neku prednost«, izjavio je netko. »Prije nismo ništa dogovorili«, brzo je rekao Roddie. »Proglašavam izjednačen rezultat.« »Kako se osjećate?«, tiho ju je upitao Douglas, opazivši da još uvijek ima zatvorene oči. »Doktore, što preporučate protiv mučnine?«, promrmljala je, naslijepo posegnuvši za svojom ponovno napunjenom čašom. »Vino«, veselo je rekao i slijedio njezin primjer. »Istinu govoreći, i nije bilo toliko odvratno. Problem je u teksturi, ne u okusu.« »A moj šurjak bi vam rekao da se to dvoje ne može odijeliti«, odvratila je i glasno uzdahnula. »Oh, dodajte mi pecivo, molim vas.« Uzeo je pecivo iz košarice ispred sebe, razlomio ga, izdašno namazao maslacem jedan komad i stavio ga na njezin tanjur. »Ovo bi trebalo ublažiti gadan okus.« Nastavio

je mazati maslac i na preostali dio. Opet ju je iznenadilo kako su njegovi dugi prsti profinjeno obavljali taj posao. Zagledala se u svoj tanjur. Ovakvu intimnu gestu očekivala bi od prijatelja, primjerice Roddiea, a Douglas Farrell bio joj je potpuni neznanac. No on je to tako prirodno učinio ... očito nije razmišljao. Možda joj je, kao liječnik, jednostavno davao propisani lijek. Odbacila je te misli i pojela kruh. Sjedio joj je veoma blizu. Prije to nije primijetila - ljudi su se natiskivali za svim stolovima, svi su sjedili zbijeni - no tek je sada, jedući kruh koji su namazale te velike šake, postala veoma svjesna njegova tijela. Sjetila se kako je Constance rekla da je veoma muževan. Naslonio je podlakticu na stol i, kad je posegnuo za svojom čašom, primijetila je kako su mu se kroz svileni materijal jakne napeli mišići. Kradomice je pogledala njegov profil. Duga mršava vilica davala je njegovu licu izgled kipa, cijelim licem dominirao je nos s uočljivom kvrgom na hrptu. Definitivno ima rimski nos, pomislila je. Imao je ono što su ona i njezine sestre zvale inteligentnim čelom veoma široko, s istaknutim izrastom kose u obliku slova V. Njegove nepravilne crte lica odražavale su neku vrstu asketizma koji se nimalo nije podudarao s njegovom golemom fizičkom snagom, pomislila je. Iznenada se okrenuo k njoj, pa je brzo spustila pogled. Upitno ju je pogledao. Na svu sreću, došao je konobar i odnio prazne tanjure. »Bogu hvala na tome«, promrmljala je kad su odneseni ostaci jegulje. Odgrizla je još jedan zalogaj peciva s maslacem i čekala da nestane okus ribe i ljigavi osjećaj na jeziku, nadajući se da nije primijetio kako ga je

promatrala. »Raspoložena sam za ples«, obznanila je Elinor. »Tko je još za?« 51 Anna&RafaelaR »U Marrakech?«, upitao je Roddie. »Ili tamo ili u Cleopatru.« Započela je živahna rasprava o različitim odlikama dva plesna kluba koja je potrajala sve dok nije posluženo glavno jelo. Chastity nije sudjelovala u raspravi. Večeras nije željela otići ni na kakav ples, ali su svi ostali htjeli pa će joj biti teško izvući se. Budući da ju je večeras pozvao Roddie, osjećat će obvezu da je otprati kući. »Vaš šurjak je imao pravo što se tiče piletine«, rekao je Douglas kad je podigao pogled sa svog tanjura sa zlatnosmeđim mesom i pečenim krumpirima. »Mislim da još od Božića u djetinjstvu nisam jeo ništa što je toliko dobro kao ovo.« »Jeli ste pile za Božić? Mi uvijek jedemo gusku«, rekla je. Ovo je napokon bila sigurna i beznačajna tema kakvu je priželjkivala. »Pile za Božić, tlačenicu za Novu godinu«, rekao je. »Vraćate li se za Božić u Edinburgh?«, upitala je prinoseći ustima vilicu s pirekrumpirom i ne mareći previše za odgovor. Odmahnuo je glavom. »Ne. Put bi mi se isplatio samo ako bih tamo ostao najmanje dva tjedna, a ovdje imam mnogo posla.« »Oh, mislite na vašu praksu?« »Da, na ordinaciju ... i sređivanje kuće.« Zabio je vilicu u mladu bijelu repicu. »Farrelle, gdje živite?«, upitao je Roddie, čuvši njihov razgovor. »U Wimpole Streetu«, rekao je. »U blizini Harley Streeta.« »O, kupili ste kuću?«, upitala je Elinor. »One kuće u Wimpole Streetu su prekrasne.«

»Zapravo, zasad sam samo unajmio stan«, rekao je. »U paketu s pokućstvom i kuharicom koja je ujedno i domaćica. Idealno za zaposlenog neženju«, nasmijao se. »Znači da nemate baš previše posla s uređivanjem kuće«, pomalo jetko primijetila je Chastity i zavalila se u stolicu dok joj je konobar punio čašu. »U svakom slučaju, ne toliko da ne otiđete u posjet svojoj obitelji.« Pogledao ju je i podrugljivo rekao: »Vama ništa ne može promaknuti, gospođice Duncan.« Ipak je bila toliko pristojna da je malo porumenjela, iako je Roddie kroza smijeh rekao: »O, u usporedbi s njezinim sestrama, Chastity je posve bezazlena. U njihovu društvu ne možeš reći nešto nepromišljeno, a da ne snosiš posljedice.« »Uvrgnule smo se na majku«, rekla je kao da se ispričava. »Učila nas je da je preciznost veoma važna. Treba govoriti točno ono što misliš.« »Zvuči kao izvanredna žena«, rekao je Douglas. »I bila je«, složila se. »Umrla je prije nekoliko godina.« »Žao mi je«, rekao je i ovlaš joj dodirnuo ruku koju je držala na stolu. U toj tihoj i jednostavnoj izjavi, u toplini njegovih prstiju, bilo je toliko suosjećanja da je osjetila neku neobičnu utjehu. Počela se pitati nije li prije preoštro ocijenila ponašanje doktora Farrella prema njegovim pacijentima. A on je sada svima za stolom veselo objašnjavao svoju situaciju. »Nisam osobito zadovoljan pokućstvom svoga stanodavca, a imam i neke vlastite stvari kojima treba naći mjesto. U glavnom knjige. Veoma sam pedantan u katalogiziranju knjiga. Za to će mi trebati najmanje tjedan dana.« 52

Anna&RafaelaR »Mora da je velika ta vaša knjižnica«, rekao je Elinorin brat s neskrivenim strahopoštovanjem. »Meni treba godina dana da pročitam samo jednu knjigu.« »To je zato, Peteru, stari moj, jer imaš koncentraciju kao vinska mušica«, rekao je Roddie na opće veselje. »Onda, jesmo li odlučili kamo idemo poslije?« »Stekao sam dojam da niste previše zainteresirani za nastavak provoda«, tiho joj je rekao Douglas kad su ostali opet započeli sa živahnom raspravom. »Otkud znate? Nisam ništa rekla«, odvratila je namršteno. »Upravo zato.« Zavalio se u stolicu dok su konobari raščišćavali stol. »Chas? Kamo ćemo? U Cleopatru ili Marrakech?«, upitao je Roddie. »Da ti iskreno kažem, prilično sam umorna«, rekla je. »Ovo je bila jako lijepa večer. Bi li mi zamjerio da pozovem fijaker i odem kući?« »Ne, ne, nemoj«, usprotivio se. »Ja ću te otpratiti. Naravno da hoću.« »Roddie, ne moraš.« »Da, moram.« Vikont Brigham smatrao je to svojom obvezom - došao je po svoju gošću i bio je dužan vratiti ju kući. »Ako se gospođica Duncan slaže, ja ću je rado otpratiti kući«, rekao je Douglas, vrteći stalak čaše među prstima. »Ni ja nisam previše zainteresiran za ples.« »Što, doktore Farrell? Niste za gay gordons ni za reel 2 ?«, upitala je Elinor. Nasmiješio se. »Škotski reel se razlikuje od engleskog. U škotskome briljiram. No nekako mi se čini da on večeras neće biti na programu plesnih klubova.«

»Istina«, složila se Elinor. »Douglase, nosite li kilt kad plešete reel? Smijem li vas zvati Douglas?« »Nadarn se da hoćete«, rekao je. I, da, u prikladnim prilikama nosim kilt.« Chastity je pomislila kako je Douglas Farrell majstor u prekidanju razgovora koji mu ne pašu. Nikad to nije činio nepristojno, samo je to jasno dao na znanje. Okrenuo se k njoj i ljubazno rekao: »Gospođice Duncan, hoćete li mi učiniti tu čast i dopustiti mi da vas otpratim kući?« I što je na to mogla reći? Wimpole Street bio je samo pola milje udaljen od Manchester Squarea. Odbijanje njegove pratnje bilo bi veoma nepristojno, a Roddie ne bi mogao na ples. I zato se samo nasmiješila i promrmljala hvala.

2 vrste plesova 53

Anna&RafaelaR 6.poglavlje

Društvo je stajalo među uzavrelim mnoštvom na tržnici Covent Garden. Roddie je uspješno dozivao fijakere za buduće plesače u Marrakechu koji nisu mogli stati u njegovu kočiju. Okrenuo se k Chastity i Douglasu. »Farrelle, podijelit ćemo račun za večeru. Dajte mi svoju posjetnicu pa ću vam poslati poruku koliko iznosi vaš udio kad sve to izračunam«, nehajno je rekao. »Doktor Farrell je izgubio kutiju s posjetnicama«, rekla je Chastity, prostrijelivši ga pogledom i nedužno se nasmiješivši.

»Nije važno, imam ih nekoliko uza se«, rekao je, uzvrativši joj jednakim osmijehom. Gurnuo je ruku u džep i izvadio lisnicu iz koje je izvukao posjetnicu. »Ovdje su navedene obje adrese.« Pružio je posjetnicu vikontu koji ju je kimnuvši uzeo i predao mu svoju. Nakon toga započela je živahna razmjena posjetnica između Douglasa i ostalog društva. »Sigurna si da ne želiš na ples?«, žalosno je upitao Roddie Chastity dok je trajala razmjena. »Veselio sam se quickstepu s tobom.« »Žao mi je, Roddie, no uistinu sam umorna«, rekla je. »Ona hladetina od jegulja još uvijek kuha u meni.« »Kakva li odvratna prizora«, rekao je. »Kakva li odvratna iskustva«, odvratila je kroza smijeh. »Izuzev toga, ovo je bila lijepa večer. Hvala ti.« »Hvala vam što ste i mene pozvali«, rekao je Douglas i pružio mu ruku. »Ovo je bilo jedno lijepo upoznavanje Londona.« »Druškane, bilo mi je zadovoljstvo«, izjavio je Roddie i lupnuo ga po ramenu. »Ako to nije previše bezobrazno od mene, recite mi, jeste li taj nos zaradili u ringu?« Douglas je odmahnuo glavom. »Mogao sam, jer sam za vrijeme školovanja bio u teškoj kategoriji i svojedobno odigrao mnoge runde, ali ovo sam zaradio na ragbi terenu.« »To je veoma nasilna igra«, rekla je Polly i damski se stresla. »Ima svojih čari«, rekao je Douglas i zamišljeno dodirnuo kvrgu na nosu. »Oh, žene ne razumiju važnost sporta u izgradnji karaktera«, rekao je Elinorin brat i omalovažavajući odmahnuo rukom. »Ne žele imati posla s ničim drugim osim laganog prebacivanja teniske loptice preko mreže.«

»Nije istina«, rekla je Chastity. »Žene igraju kriket i hokej, jednako kao i tenis. Voze bicikl, igraju golf i planinare.« »Ali se ne bave onime što se zove kontaktni sport«, primijetio je Douglas. »Ako time mislite reći da se ne želimo hrvati s protivnikom, onda imate pravo«, odvratila je. »Lomljenje udova, da ne spominjem razbijanje glave i nosova, meni djeluje kao posve neinteligentan način pobjeđivanja.« »Izgubljeni slučaj, rekao sam vam, Farrelle«, rekao je Elinorin brat odmahujući glavom. Douglas se samo uviđavno nasmiješio, zaključivši kako je najbolje prestati 54 Anna&RafaelaR govoriti o toj temi. Časna gospođica Duncan nije se nimalo suzdržavala od udaraca u verbalnim okršajima, bez obzira na njezino mišljenje o borilačkim sportovima. Skupina se uz glasne pozdrave ukrcala u fijakere i ostavila Chastity i Douglasa same na ulici. Douglas se ogledao po trgu, tražeći slobodan fijaker. »Mislim da ih je Brigham sve uzeo«, izjavio je. »Fijakeri su veoma traženi u ovo doba noći«, istaknula je i podigla ovratnik plašta. »Eno jedan.« Stavio je dva prsta u usta i prodorno zazviždao zviždukom kojeg se ne bi postidio ni najprostiji ulični prodavač. Fijaker je išao u drugom smjeru, ali je kočijaš okrenuo konje kad je začuo zvižduk. »O, izvrsno učinjeno«, s odobravanjem je rekla. »To je bio zvižduk i pol. Morate mi pokazati kako se to radi. Da je stigao do onog tamo ugla, ostali bismo bez prijevoza. Tamo čeka cijela gomila ljudi.«

Otvorio je vrata fijakera. »Dopustite mi«, rekao je, obujmio je oko struka i stavio u kočiju, a zatim se popeo za njom i zatvorio vrata. Pogledala ga je sijevnuvši očima. »Očito pripadate onim muškarcima koji drže da je ženama veoma drago kad se s njima postupa kao s lutkama od porculana. Moram vam reći, doktore Farrell, da je to potpuno pogrešna pretpostavka. Žene u većini slučajeva ne vole da ih protivno njihovoj volji podižu divovi.« Izgledao je veoma iznenađeno. »Moje sestre se nikad nisu protivile.« »Sigurno znate da postoji razlika između obitelji i potpunih neznanaca«, izjavila je. »Ne potpunih«, blago se usprotivio. »Zajedno smo jeli hladetinu od jegulja.« Okrenula je glavu k prozoru kako ne bi vidio osmijeh koji nikako nije mogla zatomiti. Nakon nekoliko trenutaka rekao je uobičajenim glasom: »Kad je Brigham platio račun? Nisam vidio da mu je netko dao kakav papir.« »Roddie ondje ima otvoren račun«, odvratila je. »Ima ih po cijelome gradu. Nikad sa sobom ne nosi novac ... drži da je to vulgarno. Vjerojatno zato što ga ima mnogo pa nikad ne razmišlja previše o njemu.« »Kakva li sretnika«, oporo je rekao. Suzila je oči. Neće dopustiti ovome muškarcu da kritizira njezine prijatelje, bez obzira koliko to bilo neizravno. Zato je, nastojeći zvučati što uvredljivije, rekla: »Ukoliko imate poteškoća s plaćanjem svoga dijela, sigurna sam da će Roddie shvatiti.« Naglo se uspravio na sjedalu. »Što to insinuirate?« Da se, ako tražiš bogatu ženu, može pretpostaviti kako ti treba novac da i dalje živiš svojim uobičajenim stilom života. »Baš ništa«, rekla je. »Što bih insinuirala?« »Nemam pojma, zato vas i pitam.«

Govorio je tiho i tonom koji joj se ni najmanje nije sviđao. Imala je osjećaj da je kročila na prilično opasan teren. »Nisam ništa insinuirala«, rekla je, i sama svjesna neuvjerljivosti svoga nijekanja. Morat će pripaziti što govori pred Douglasom Farrellom. Opet je na površinu izbila njezina antipatija prema njemu, a to nikako nije smjela dopustiti. »Oprostite ako sam vas uvrijedila«, rekla je. »Nije mi bila namjera. Pomislila sam kako sigurno mora biti skupo opremati ordinaciju u Harley Streetu. Hajde, poreci sad ovo, pomislila je. To je bila njegova vlastita izjava agenciji Posredovanje. 55 Anna&RafaelaR »I jest, dakako«, spremno je rekao. »Ali, gospođice Duncan, mislim da vam nikad ništa nisam rekao o stanju svojih financija.« »Niste«, rekla je i spustila pogled na krilo. Barem koliko je vama poznato, doktore Farrell. »Rekla sam to ne razmišljajući«, brzo je rekla. »Razljutili ste me kritizirajući moje prijatelje.« Nastupila je kratka napeta tišina, potom je rekao. »Ispričavam se ako sam ostavio takav dojam.« Nagnuo se naprijed i stavio ruku na njezine. »Chastity, možemo li zaboraviti na ovo?« Osjetila je snagu i toplinu njegove ruke kroz tanke rukavice od jareće kože. Taj ju je dodir neobično uznemirio, ali svejedno nije niti pokušala maknuti ruke. Umjesto odgovora, samo se plaho nasmiješila i kimnula, pustivši njegovu ruku na svojima. Sjedili su tako u zbunjenoj i druželjubivoj tišini sve dok se kočija nije zaustavila ispred kuće

Duncanovih. Skočio je van i ispružio ruku da joj pomogne sići. Ovaj put bez ikakve pretjerane familijarnosti, samo ju je čvrsto primio za ruku i nevoljko je ispustio kad je sišla na pločnik. »Laku noć, Chastity.« Naklonio joj se. »Laku noć, Douglase. Hvala što ste me otpratili kući«, odvratila je i pohitala stubama koje su vodile do ulaznih vrata. Pričekao je dok nije ušla, zatim je platio kočijašu i otpravio ga. Do Wimpole Streeta bila je samo kratka šetnja, a i hladan zrak će mu dobro doći. Bio je veoma zbunjen, morao je provjetriti misli. Na što je smjerala s onom svojom opaskom o njegovom financijskom stanju? Očito je postojao neki razlog za tu uvredu. Da, razumljivo da je reagirala na kritiku prijatelja, no svejedno nije mogao pojmiti zašto je rekla to što je rekla. On sasvim sigurno nije ostavio dojam da nema novaca. Barem je tako mislio. Ništa u njegovu izgledu, ponašanju i odjeći nije ukazivalo da ne raspolaže velikim novcem. Istinu govoreći, jednom je raspolagao, a raspolagao bi i sada da njegovu ušteđevinu nije progutala golema jama, liječenje siromašnih. Harley Street će ga opet osoviti na noge, čim tamo započne s radom. No da bi se to brzo ostvarilo, trebala mu je injekcija kapitala. Pomislio je na signorinu Della Luca, sjetio se njezina mršava lica, a zatim se pojavila slika časne gospođice Chastity Duncan, njezinih oblih obraza, sjajnih bademastih očiju i blistava tena. Imala je dražestan osmijeh kad je to htjela, ali i gujin jezik kad je to htjela. Pravi je paradoks što ga je svejedno privlačila. Nije htio da ga privlači, ni ona ni bilo koja druga žena. Iz vlastitog gorkog iskustva

znao je da emocionalno vezivanje vodi samo bolnim komplikacijama. Njemu je trebala bogata žena visoka položaja koja će popustljivo gledati na njegov životni poziv. Posredovanje mu je nudilo takvu mogućnost, na njemu je hoće li se i dalje držati svoga plana. Kao da je napokon došao do zaključka, tutnuo je ruke u džepove i napipao ugravirane posjetnice koje je dobio te večeri. Veze su jednako važne kao i kapital, a on je večeras već uspostavio neke.

56 Anna&RafaelaR Chastity je provela prilično nemirnu noć. Ljutila se na sebe što nije odoljela nagonu da bocne liječnika i osjećala je silnu nelagodu što ga je povrijedila iz puke zlobe. Općenito je izbjegavala povrijediti ljude, to joj je bilo u naravi. Usprkos oštrim jezicima svih sestara Duncan, ona je izbjegavala svako iskazivanje prezira i neljubaznosti. Pa što ju je onda sinoć spopalo? Nije joj se sviđao taj muškarac, ali to nije opravdanje, a osim toga, cijele večeri nije učinio ništa što bi izazvalo njezinu antipatiju. Upravo suprotno, ako je htjela biti potpuno iskrena. Budna je dočekala zoru i Madge koja je tiho ušla da očisti pepeo i upali vatru u kaminu. »Oh, gospo, oprostite. Jesam li vas probudila?« Djevojka je klečala na podu i pogledala ju istinski uznemireno kad se Chastity posjela na krevetu. »Nisi, bila sam budna.« Odgurnula je pokrivač. »Madge, ja ću upaliti vatru, a ti budi

tako dobra pa mi donesi čaj.« »Vi ćete upaliti vatru, gospo?« Madge je izgledala užasnuto. »Zapravo, to mi izvrsno ide od ruke«, rekla je i nacerila se. Kleknula je ispred kamina. »Madge, veseliš li se Božiću?« »O, da, gospo. Teta - htjela sam reći, gospođa Hudson - mi je sve ispričala o večeri za sluge.« »Znali smo se dobro zabaviti«, rekla je Chastity, čeprkajući po ugljenu dok nije bljesnula iskra. A ove će godina s njima biti i dijete, pomislila je. Slavlje će sa Sarom biti još veće no obično. Madge je otišla po čaj, a Chastity je ostala klečati pokraj kamina i grijati ruke na pucketavoj vatri. Vjetar je zapuhao kroz pukotine na prozoru i vatra je zaplamsala. Zima ju je oduvijek oduševljavala, davala joj je energiju. I Prudence i Constance su više voljele ljeto. Njima je energiju davao vruć dan tijekom kojega su uvijek uspijevale ostati staložene i svježe. Chastity je venula na vrućini. Možda zbog toga što su njezine sestre bile mnogo više i mršavije od nje. One su bile kao suncokreti, a ona neki drugi cvijet, mnogo niži, onaj koji je rastao pri tlu ... visibaba koja je cvjetala na snijegu. Ozlojeđeno je slegnula ramenima na ovu maštovitu usporedbu. Spustivši se kasnije u prizemlje, iznenadila se zatekavši praznu blagovaonicu. Na mjestu njezina oca stol je bio raščišćen, novine pročitane, pres avijene i položene pokraj njezina tanjura. Ušao je Jenkins noseći vrč s kavom. »Dobro jutro, gospođice Chas.« »Dobro jutro, Jenkinse. Zar je moj otac već doručkovao?« »Jutros je rano sišao i izašao van prije deset minuta. Rekao je da mora obaviti neki posao.« »U ovo doba dana?«, upitala je uzimajući prepečenac. »Čudno.«

»Da, i ja tako mislim«, složio se. »Jeste li za kuhano jaje, gospođice Chas?« Razmislila je i odmahnula glavom. »Nisam, samo ću prepečenac, hvala vam. Nakon doručka idem u Kensington posjetiti vašu sestru i pokupiti poštu, a zatim ću vjerojatno posjetiti Prue, tako da čisto sumnjam da ću doći na ručak, ali Pru i Con dolaze večeras na večeru.« »Da, tako mi je reklo i njegovo gospodstvo. Gospodin Ensor i sir Gideon nam se neće pridružiti? « »Sumnjarn. Htjele bismo zaskočiti oca i nagovoriti ga da prije Božića priredimo zabavu.« 57 Anna&RafaelaR »Razumijem«, rekao je. »Onda idem provjeriti podrum. Njegovo gospodstvo će htjeti znati s čime raspolažemo.« Naklonio se i ostavio je njezinu doručku. Dok je jela, na brzinu je prelistala novine. Nakon toga pohitala je na kat po kaput i šešir. Pokupit će poštu za The Mayfair Lady i Posredovanje, no jutros je imala još jedan razlog za posjet gospođi Beedle. Sinulo joj je da bi vlasnica trgovine mogla imati neke nove informacije o Douglasu Farrellu. Je li otišao iz Kensingtona i kužne St. Mary Abbot's kad je rekao da sada živi u Wimpole Streetu i ima ordinaciju u Harley Streetu? Stajala je u predvorju i u ogledalu provjeravala je li dobro namjestila šešir, kadli se stubama spustio lord Duncan, besprijekorno odjeven u sivi žaket i hlače od tvida. U rukama je nosio sivi cilindar i veliki buket krizantema i ivančica, a pod rukom paket umotan u smeđi papir.

»Dobro jutro«, pozdravila ga je, osmjehnuvši mu se. »Nisam znala da si se vratio. Kakvo lijepo cvijeće, tako lijepih jesenskih boja. Za koga je?« Njezin je otac izgledao malo samopouzdanije. »Obećao sam kontesi Della Luca da ću joj posuditi knjigu bakroreza koju je tvoja majka kupila kad smo bili u Italiji. Nažalost, jučer poslijepodne nisam znao gdje je, ali sam je našao sinoć pa joj jutros idem u posjet.« Čemu cvijeće?, pomislila je. Njezin je otac izgledao kao da namjerava udvarati. Dobro bi bilo da sama ispita situaciju, da sazna kakav je dojam ostavio na damu. »Ako želiš društvo, idem s tobom«, oprezno je predložila. »Ionako sam namjeravala uskoro uzvratiti posjet Lauri i njezinoj majci. Danas je jednako dobro kao i bilo koji drugi dan.« Nije uspjela vidjeti je li se njezinu ocu svidjela ta ideja ili ne, a on je bio previše pristojan da bi odbio njezino društvo. »Pa, to bi bilo lijepo«, rekao je. »Naravno, dušo, pođi sa mnom. Ali zar nisi imala neke druge planove?« Napadno je pogledao njezinu odjeću za izlazak. »Nikakve koji su uklesani u kamen«, veselo je rekla. »Poslao si po Cobhama ili ćemo unajmiti fijaker?« »Uzet ćemo fijaker. Moramo se privikavati na to da nećemo imati vlastiti prijevoz kad Cobham ode u mirovinu«, rekao je. »Čuo sam da je Prue sve sredila.« »Da«, složila se. »Cobham joj je rekao da je spreman otići iz Londona i živjeti na selu pa mu je našla malu kolibu na našem imanju.« »Tvoja sestra sada ima vlastito kućanstvo koje mora voditi«, izjavio je, pokazavši kćeri rukom da prva izađe iz kuće. »Moram se prestati toliko oslanjati na nju. I na tebe, dušo. I ti ćeš uskoro imati vlastito kućanstvo.«

»Oče, nisam previše zainteresirana«, rekla je. »Nimalo mi se ne žuri.« »Pa možda i ne. Ali tako to ide, dušo. Nekoć sam mislio da ćete sve tri ostati zauvijek živjeti sa mnom, a vidi sad. U manje od godinu dana udale su se obje tvoje sestre.« Odmahnuo je glavom, ali nije zvučao nezadovoljno. »A još su i ugledne«, rekla je vragolasto se nasmiješivši i uhvativši ga pod ruku. »Mene to iznenađuje. « »Pa i jest malo nevjerojatno«, složio se i mahnuo štapom kočiji koja im se približavala. »Uzevši u obzir da ne drže do ugleda. Kao ni ti. Iako, kako se ono kaže, izgledaš kao nevinašce. A opet, vaša majka je bila ista takva.« Otvorio je vrata kočije i pomogao joj ući. Posve obična učtivost džentlmena, pomislila je. Doktor Douglas Farrell bi mogao mnogo naučiti od njega. 58 Anna&RafaelaR Ugodno su čavrljali za vrijeme vožnje prema Park Laneu gdje se kočija zaustavila ispred goleme kuće s pogledom na Hyde Park. Kontesa je očito veoma bogata žena, pomislila je stupivši na pločnik i čekajući da otac plati kočijašu. Rekla je da je kupila kuću, nije ju unajmila. Ovako velika kuća na ovoj lokaciji sigumo košta kao svetog Petra kajgana. Eto, sad razmišlja jednako kao Douglas Farrell, ljutito je pomislila. Procjenjuje ženino bogatstvo poput neke neotesane prodavačice riba. No glas razbora bio je uporan i njezinu ocu bi ženidba uvelike popravila stanje na bankovnom računu, a i signorina Della Luca bi imala dovoljno za ispunjavanje svih liječnikovih snova.

Vrata im je otvorio livrirani lakaj. Imao je nevjerojatnu livreju. Podsjećala ju je na kazališni kostim - sva obrubljena zlatnim gajtanima, a na glavi je nosio visok šešir. Golemo predvorje bilo je natrpano talijanskim kipovima i velikim slikama u zlatnim okvirima. Štukature na stropu bile su obojene u renesansno modru boju u koju su bili umetnuti zlatni listići. Sve je izgledalo previše blještavo, ali ono što je savršeno pristajalo u firentinsku vilu nimalo nije priličilo georgijanskoj kući u Park Laneu. Chastity je pogledala oca i uočila da je potpuno smeten. »Mislim da je naš fijaker zapravo bio leteći sag«, promrmljala mu je u uho dok su hodali za lakajem prema dvokrilnim vratima s desne strane predvorja. »Odveo nas je ravno u renesansnu Italiju.« Lord Duncan ju je pogledao s izrazom negodovanja i prikrivenog smijeha. Lakaj je širom otvorio vrata i najavio ih izrazitim talijanskim naglaskom: »Lord Duncan... časna gospođica Chastity Duncan.« Toplo se smiješeći, kontesa je ustala s bijelo-zlatnog kauča koji je imao pozlaćene naslone za ruke. Bila je odjevena u svilenu neformalnu tamnozelenu haljinu blijedožuta obruba. Na glavi je imala starinski turban. Ispruženih ruku krenula im je ususret. »Dragi lorde Duncan, gospođice Duncan, lijepo od vas što ste mi tako brzo uzvratili posjet.« Chastity je prikovala pogled za par koji je stajao pokraj jednog od velikih prozora koji su gledali na Park Lane. Laura Della Luca i doktor Douglas Farrell Činilo se da su zaokupljeni živahnim razgovorom, no sada su se oboje okrenuli k posjetiteljima. »Dolazim u napast da kažem kako se moramo prestati sretati na ovakav način,

gospođice Duncan«, rekao je kad joj je uz hladan osmijeh pružio ruku Sinoć su se počeli oslovljavati osobnim imenima, sjetila se. Zašto nije nastavio s tom prisnošću, već joj se opet obraćao tako formalno? Možda nije htio da Laura sazna kako je prisan s nekom drugom ženom. Ako je tako, onda će slijediti njegov primjer. »Da, doktore Farrell, čini se da stalno nalijećemo jedno na drugo«, složila se, na brzinu se rukovala s njim i obratila se Lauri: »Kako ste, gospođice Della Luca?« »Jako dobro, hvala na pitanju, gospođice Duncan«, odvratila je jednako formalno. »Lijepo od vas što ste svratili. Upravo sam govorila dottoreu kako je jutros kucalo stalno u pogonu. Zahvaljujući onoj lijepoj večeri kod ledi Malvern, stekle smo mnogo poznanika.« »Da, ljudi su ovdje veoma susretljivi«, rekla je kontesa. »Oh, lijepo od vas«, rekla je kad joj je lord Duncan uz naklon pružio cvijeće. »Laura, dušo, pozvoni Giuseppeu da donese vazu i kavu. Molim vas sjednite, lorde Duncan, gospođice Duncan.« »Gospo, ja ne bih kavu«, rekao je lord, odmahnuvši rukom. »Nikad je ne pijem nakon doručka.« Sjeo je na kauč do domaćice i stavio paket na stol. »Našao sam knjigu bakropisa o kojoj sam vam jučer pričao.« 59 Anna&RafaelaR »Oh, baš lijepo«, uzviknula je uz nehinjeno zadovoljstvo dok je razmatala knjigu. »Što ćete umjesto kave? Možda šeri?« Lord Duncan bi radije popio viski, ali je pristao na šeri. Laura je povukla konopac s

ukrasnim resama pokraj kamina. »Osim dottorea«, rekla je, »posjetile su nas ledi Bainbridge, ledi Armitage i ledi Winthrop.« »Drage žene«, odsutno je promrmljala njezina majka listajući knjigu. »Zvonili se, signora?« Livrirani lakaj naklonio se na vratima. Laura mu je predala cvijeće i dala mu upute. Douglas je tiho šapnuo Chastity: »Nadam se da hladetina od jegulja nije izazvala nikakve loše posljedice. « Odmahnula je glavom. »Nije, nikakve. A vama?« »Samo ružne snove«, rekao je, nacerivši se. »Oh, loše spavate, dottore? «, gorljivo je upitala Laura, pridruživši im se. »Samo kad jedem hladetinu od jegulja«, odvratio je. »Hladetinu od jegulja?« Zurila je u njega, očito ništa ne shvaćajući. »Što je to?« »Londonski specijalitet«, rekla je Chastity. »A ja vam savjetujem da se držite što dalje od njega. Odvratan je.« Lord Duncan je podigao pogled s knjige. »Što je s tom hladetinom?« »Doktor Farrell i ja smo je jeli sinoć u Covent Gardenu«, objasnila je Chastity. »Zašto, pobogu?« »Jako dobro pitanje, gospodine«, rekao je Douglas. »Vaša kći me je izazvala.« »To uopće nije u njezinu stilu«, odlučno je izjavilo njegovo gospodstvo. »Sigurno ste pogriješili.« »Ne, gospodine, nisam, vjerujte mi.« »Ne, oče, nije«, rekla je i Chastity. »Izazvala sam ga i on je izazvao mene pa smo oboje jeli hladetinu.« »Veoma neobično i veoma nedolično«, rekla je Laura, podigavši visoko svoj velik nos. »Hladetina od jegulja, kako vulgarno.« Gadljivo se stresla. »Kao i sva hrana koju jedu obični ljudi«, naglasila je Chastity. »Što govori i samo

značenje te latinske riječi, gospođice Della Luca. Sigurna sam da dobro poznate jezik staroga Rima kad ste cijeli život proveli u Italiji.« Laura je načas izgledala zbunjeno, kao da je u njezinim riječima osjetila prijekor, ali nije htjela propustiti priliku da održi propovijed. »Dakako«, rekla je, odlučno kimnuvši glavom. »Vulgar... vulgaris. Sigurno i vi poznate mrtve jezike, dottore. Nije li latinski, jezik medicine?« »Neki stari udžbenici su na latinskom, naravno«, složio se. »Ali ja više volim koristiti suvremenije.« »Za suvremene bolesti«, rekla je Chastity. »Mislite li, doktore Farrell, da naše moderno društvo boluje od nekih novih bolesti?« Ovo je bilo zanimljivo pitanje pa je zaustio da odgovori, ali ga je Laura prekinula, stavši ispred Chastity, s namjerom da je isključi iz razgovora. »Ja patim od nesanice, dottore. Uistinu sam prava patnica. Možete li mi nešto preporučiti? Iskušala sam valerijanu i velebilje, no sve uzalud. Bojim se uzeti laudanum, naravno - makov sok izaziva ovisnost.« 60 Anna&RafaelaR »Ja bih vam preporučio valerijanu«, rekao je Douglas, zatomivši uzdah. Još se u edinburškom visokom društvu naviknuo na to da ga na društvenim okupljanjima pitaju medicinske savjete, a on ih je uglavnom ljubazno davao i istovremeno poticao tražitelje savjeta da posjete njegovu ordinaciju. Pretpostavljao je da će jednako tako biti i u Londonu. I to je jedan od načina na koji će stjecati nove pacijente, a sada će vidjeti je li to način da stekne i suprugu.

»Možda bih se trebala naručiti u vašoj ordinaciji«, rekla je, kao da je pogodila njegove misli. »Dakako, bit će mi drago da vam pomognem«, odvratio je. »Prostorije moje ordinacije nisu još u cijelosti opremljene, a o dekoriranju mogu samo sanjati.« Podcjenjivački se nasmiješio. »Imam veoma malo vremena za takve detalje.« »O, dottore, morate mi dopustiti da vam pomognem«, rekla je Laura, teatralno stavivši ruku na srce. »Uz svu primjerenu skromnost mogu reći da imam izvanredan ukus za uređenje prostorija. Mislim da mi je taj talent urođen. Nije li tako, mama?« Okrenula se k svojoj majci. Kontesa je podigla pogled s knjige. »Da, dušo«, rekla je strpljivo se nasmiješivši. »Sve detalje ostavljam tebi.« Chastity je nesvjesno pogledala pretjerano kičastu dnevnu sobu i sjetila se renesansnog predvorja. Razrogačila je oči, a tada se njezin pogled sreo s pogledom Douglasa Farrella pa je osmijeh zaigrao na njezinim usnama. Izgledao je zapanjeno, očito pokušavajući zamisliti prostorije svoje ordinacije s renesansnim štihom. Chastity se nakašljala, našla maramicu u svojoj torbici i zagnjurila lice u čipku natopljenu lavandom. Douglas se nagnuo i prilično ju snažno lupio po leđima. »Guši vas nešto?«, brižno je upitao. »Samo apsurdnost«, promrmljala je, odmaknuvši se dalje od njegove snažne ruke. »Zaista, dottore, pogledat ću vašu ordinaciju pa ćemo razgovarati o uređenju«, izjavila je Laura samouvjerenošću osobe koja je donijela konačnu odluku. »Ne, molim vas, ne morate se gnjaviti ... « Odmah ga je prekinula. »Nije mi

teško, dottore. Uopće mi nije teško, Dapače, bit će mi veliko zadovoljstvo. Pravo žensko zadovoljstvo ... da se u uređenju vidi ženska ruka.« Odlučno je kimnula. »Vi u svom plemenitom pozivu imate previše posla da biste se zamarali stvarima koje spadaju u čisto žensko područje. Svratit ću danas poslijepodne.« Definitivno je tiranka, zaključila je Chastity. Kradomice je pogledala Douglasa. Izgledao je hipnotizirano, ali se nakon nekoliko trenutaka naklonio i rekao: »Veoma ste ljubazni, signorina.« »Oh, molim vas, prestanimo s tim formalnostima«, rekla je uz hinjeni plahi osmijeh. »Douglase, zovi me Laura.« Opet se naklonio. »Laura, dobro će mi doći vaša pomoć.« Lažljivče, pomislila je Chastity. Lagao joj je u lice. Uopće nije htio njezinu pomoć. No možda je ipak uočio materijalnu prednost braka s Laurom Della Luca. Ako je mogla tako tiranizirati njega, sasvim sigurno ne bi imala nikakvih problema pribavljati mu nove pacijente. »Chastity, dušo ... ?« Okrenula se začuvši očev glas. »Molim, oče?« 61 Anna&RafaelaR »Predložio sam kontesi da nam se zajedno sa svojom kćeri pridruži za Božić u Romsey Manoru. U Londonu će u to vrijeme biti pusto i veoma dosadno. A mi ćemo prirediti zabavu, zar ne?« »Da«, odvratila je, brzo se pribravši nakon kratkog iznenađenja. »Da, hoćemo. Prekrasna ideja. Konteso, nadam se da prihvaćate poziv.« »Pa, to je jako lijepo od vas, gospođice Duncan.« Dama je pokazala pristojno oklijevanje. »Rado ćemo prihvatiti vaš poziv ako time nećemo poremetiti vaše planove.«

»O, ne, ni najmanje«, rekla je Chastity i odmahnula rukom. »U kući ima dovoljno soba, a što nas više bude, to će biti veselije.« Ne razmišljajući, okrenula se k Douglasu. »Doktore Farrell, rekli ste kako za blagdane nemate dovoljno vremena za odlazak u Edinburgh. Biste li se možda htjeli pridružiti nama na nekoliko dana? Moj otac je u pravu, u Londonu će biti veoma dosadno.« Božićna zabava bit će idealna prilika za udvaranje objema potencijalnim suprugama kao i za snubljenje novih pacijenata. Stoga je Douglas spremno rekao: »Bit će mi jako drago, gospođice Duncan. Lijepo od vas što ste me pozvali.« Nasmiješila se. »Možda bismo i nas dvoje mogli prestati s formalnostima, Douglase. Ta zajedno ćemo provesti Božić.« Naklonio se u znak potvrde. »Hvala, Chastity. Počašćen sam.« Učinilo joj se da izgleda sumnjičavo i zbunjeno pa je zaključila da se vjerojatno pita što ju je ponukalo na taj poziv. Nije imao pojma da je ovo bio potez agencije Posredovanje. Ako je Laura kanila zaokupiti pažnju liječnika, a bilo je očito da je na to zdušno spremna, tada bi lord Duncan rnogao posvetiti pažnju kontesi, bez ikakva ometanja njezine kćeri. U mislima je zadovoljno protrljala ruke. Za vrijeme božićnih blagdana Posredovanje će izvršiti dvostruki zadatak: omogućit će liječniku da uvidi sve prednosti braka s Laurom Della Luca, a Chastityine sestre će poticati lorda Duncana na udvaranje njezinoj majci. Dvije muhe jednim udarcem. Tri sestre Duncan imale su dovoljno energije da uspješno izvrše oba zadatka.

62

Anna&RafaelaR 7.poglavlje

Douglas je otišao od Della Lucinih, a Duncanovi su još ostali i razgovarali o planovima za Božić. Laura je inzistirala da joj da adresu svoje ordinacije i uz topao stisak ruke obećala da će ga posjetiti još tog poslijepodneva i iznijeti mu neke svoje ideje o prikladnom uređenju ordinacije u Harley Streetu. Nije imao pojma kako će je odgovoriti od njezinih kičastih ideja. Nacerio se sjetivši se kako je Chastity reagirala na njezinu ideju o firentinskom stilu tamo gdje je trebala biti koža, mjed, debeli sagovi, pune police medicinskih knjiga i umirujuće slike na jednostavnim krem zidovima. Ali kad bi Chastity preuzela taj zadatak. .. Odmahnuo je glavom. Ona se sigurno ne bi dobrovoljno javila za taj posao. Razmislio je i zaključio da se časna gospođica Duncan ne bi htjela miješati ni u čiji život. Činilo mu se da je osoba koja se drži po strani, potpuno različita od ostalih pripadnica njezina spola koje je dosad imao priliku upoznati. Možda mu je upravo zbog toga djelovala osvježavajuće. Zbog toga i zbog veoma oštra uma koji je njemu djelovao gotovo muževno. Zanimljiv kontrast njezinu izgledu, pomislio je. Bila je niska, lijepih oblina. Sjetio se kako ga je prethodne večeri zapanjila oblina njezinih podlaktica u onoj prekrasnoj crvenoj haljini ... oblina podlaktica i bujnost grudi. Veoma ženstveno. Uživao je u onom jednom trenutku kad ju je obujmio oko struka i podigao na fijaker, osjetivši njezino toplo tijelo ispod tanke svile. Nije nosila korzet, sjetio se. To je ono što ga je

toliko iznenadilo. Njezino tijelo, takvo kakvo jest, s prirodnim oblinama, bez ikakvih umjetnih pomodnih pomagala. Kao liječnik, mogao je samo zapljeskati svakoj ženi koja nije htjela mučiti svoje tijelo steznicima i koštanim korzetima, no žene su uglavnom slabo prihvaćale medicinske savjete. Uvijek bi prevladala taština, tako ga je naučila Marianne. Sjetivši se bivše zaručnice, ogorčeno je iskrivio usta, još uvijek, nakon gotovo sedam godina. Marianne se, zbog taštine, zgrozila na pomisao da će biti supruga liječnika koji liječi sirotinju. Još je više iskrivio usta sjetivši se kako je istinski ustuknula kad joj je povjerio kako kani otvoriti ordinaciju u edinburškoj sirotinjskoj četvrti. Reagirala je kao da je u dnevnu sobu njezine majke donio trbušni tifus i buhe. Ubrzo nakon toga odlučno je raskinula zaruke, a njemu nije preostalo drugo doli zaključiti da ga nije istinski voljela, da je njezino zanimanje za njega u cijelosti bilo utemeljeno na njegovu položaju u društvu. Njegovu ogorčenost i razočaranje donekle je ublažilo saznanje što je na vrijeme otkrio istinu. Nije imao nikakvu namjeru još se jednom izložiti takvoj opasnosti. Trebao je suprugu, praktičan brak, bez uplitanja bilo kakvih emocija. Privlačila ga je Chastity Duncan koja je očito prezirala pravila koja je nametala taština, no nešto u njoj ga je veoma uznemiravalo. Imao je osjećaj da je ipak malo previše komplicirana za suprugu kakvu je imao na umu. Dakle, što će s tim prijedlogom agencije Posredovanje? Sa signorinom Della Luca? Svojim stručnim okom zamijetio je po njezinu držanju i pokretima da nosi tijesan korzet,

iako je bila dovoljno mršava da bi mogla i bez tog umjetnog stezanja svoga tijela. Njezin izbor uredne i prilično neukusne haljine nije ukazivao na taštinu, barem što se tiče vanjskog izgleda. Da, bila je umišljena i, poput većine umišljenih ljudi, na sav glas trubila 63 Anna&RafaelaR činjenice i svoje stavove koji su često bili pogrešni. I nesumnjivo je voljela zapovijedati. No bila je veoma bogata, a te karakterne mane mogle bi se pokazati kao prednost. Imao je dojam da ne bi lako ispuštala ono u što je zagrizla, da bi se potpuno posvetila unapređenju karijere svoga muža i uvelike mu pomogla da postane popularan liječnik visokoga društva. S druge strane, Chastity Duncan ne bi zagrizla u takav zalogaj. Skrenuo je u Harley Street i krenuo prema zgradi u kojoj se nalazila njegova nova ordinacija. Izgleda da je donio odluku. Usprkos privlačnosti koju je osjećao prema časnoj gospođici Duncan, ona nije bila ženu kakvu je trebao. Laura Della Luca ... možda ... i zaključio je kako ni dotična dama ne bi imala ništa protiv. Otključao je ulazna vrata, uzeo poštu sa stola u predvorju i primijetio da ostali liječnici u zgradi primaju mnogo više pošte. No, dobro, doći će i njegovo vrijeme. Popeo se drvenim stubištem prekrivenim sagom. Domar se brinuo da uvijek bude pometeno. da pozlaćena ograda bude ulaštena do visokog sjaja. Kad je stigao na prvi kat, otvorila su se vrata kroz koja je izašla sredovječna žena s cvikerom na nosu i kosom skupljenom u strogu punđu. »Dobro jutro«, rekla je. »Vi ste doktor Farrell, zar ne?« »Jesam«, rekao je.

»Ja radim na prijemnom pultu doktora Talgartha«, rekla je pokazavši vrata iza sebe. »Poručuje vam da večeras prije odlaska kući svratite k njemu na piće ... negdje oko pet sati. Htio bi vam zaželjeti dobrodošlicu u zgradu.« »Ljubazno od njega«, nasmiješio se Douglas. »Bit će mi jako drago.« Lagano joj se naklonio i nastavio dalje na drugi kat. I njemu će trebati recepcionarka. Dobra gospođa Broadbent radila je na prijemnom pultu njegove ordinacije u Edinburghu jer je prije radila za njegova oca, ali je ni u snu ne bi mogao nagovoriti da napusti legiju svoje unučadi i dođe u ovaj grad grijeha. Gospođa Broadbent bila je istinska kalvinistica. Otvorio je vrata prostorija koje je unajmio i pogledao naokolo. Bile su oskudno namještene, zidovi obojeni sumornom zelenom bojom koja se ljuštila na rubovima. Prozori su vapili za pranjem, trebalo je zamijeniti sagove. Namještaj je bio izgreben, koža na stolicama u čekaonici ispucala. Trebao bi sve baciti i kupiti novo. Veoma skup poduhvat, daleko izvan njegovih sadašnjih mogućnosti, ali je već s bankom ugovorio zajam s kojim će napokon pokrenuti stvar. Prošao je kroz čekaonicu i ušao u ordinaciju. Liječnik koji je ovdje radio prije njegova dolaska očito je volio zidove obložene tamnim drvom i glomazan namještaj od mahagonija, što je vjerojatno dodatno deprimiralo pacijente krhka zdravlja, pomislio je Douglas, a da ne spominje one koji su patili od gihta ili nepopustljivih glavobolja. Svijetlo drvo i boje te debeli sagovi riješili bi taj problem. Potom je pomislio na onu modru i zlatnu boju i stresao se. Renesansne orgije nisu bile dojam kakav je kanio ostaviti svojim pacijentima.

Pogledao je na sat. Bližilo se podne. U St. Mary Abbot'su čekali su ga očajni pacijenti, bio je gladan kao vuk, a Laura Della Luca dolazila je u četiri sata da razgleda prostorije. Nervozno je prešao rukom kroz svoje kratke uvojke i takoreći otrčao u Harley Street.

64 Anna&RafaelaR Ubrzo nakon liječnika i Chastity i lord Duncan su otišli od kontese i njezine kćeri. »Lorde Duncane, nikako ne mogu zadržati knjigu«, usprotivila se kad je njezin posjetitelj stavio knjigu na stol. »Prelistajte je u slobodno vrijeme, gospo«, rekao je i objema rukama primio njezinu punašnu ruku prepunu prstenja. »Veoma me veseli što vas oduševljava knjiga koja je oduševljavala i moju pokojnu ženu.« Kontesin osmijeh zračio je i zadovoljstvom i suosjećanjem. »Hvala vam, dragi lorde Duncane.« Potapšao je ruku koju je držao, ispustio je i potom se ljubazno obratio Lauri: »Gospođice Della Luca, unaprijed se veselim što ću vas moći bolje upoznati na božićnim blagdanima.« »Hvala vam, gospodine«, rekla je. »Veoma me zanima koliko se englesko svetkovanje razlikuje od talijanskoga.« . Lord Duncan ju je zbunjeno pogledao. »Pa, oni su katolici, zar nisu? Talijani? Gospođice Della Luca, u maloj staroj engleskoj župi nema njihovih besmislica.« »Doduše, oče, St. Jude je anglo-katolička crkva«, blago je posredovala Chastity.

»Laura, imamo tamjan i svetu pričest. Nadam se da vam to ne izgleda previše neobično.« »Mislila sam na svjetovnu stranu svetkovanja«, odvratila je Laura. »Sigumo se razlikuju.« »O, da«, vedro je rekla Chastity. »Na Božić u blagovaonicu u procesiji unosimo veprovu glavu, iako zapravo jedemo gusku. A na Stjepanje se odlazi u lov i pjevaju se božićne pjesme. Uvjerena sam da će vam to biti nešto posve novo.« »I doktoru Farrellu«, rekla je Laura. »Čisto sumnjam da Škoti na jednak način slave Božić.« »Jedva čekam da nam doktor Farrell ispriča o običajima u svojoj zernlji«, prijazno je rekla. »Doviđenja konteso ... Lauro.« Van ih je ispratio lakaj u kazališnoj livreji. Čim su stupili na pločnik, lord Duncan se okrenuo i pogledao kuću. »Neobična žena«, neodređeno je rekao. »Laura?« »Da, da, svakako. Ne njezina majka ... draga žena ... veoma draga.« »Da«. složila se. »I meni se sviđa.« »Doduše, nisam baš siguran za njezinu kćer«, promrmljao je, uputivši se iz Park Lanea prema Marble Archu. »Zna biti veoma zamorna.« »Pretpostavljam da će ubrzo naći muža«, rekla je, napola trčeći da sustigne oca koji je hodao nevjerojatno energičnim korakom. »Hmm«, izustio je.»Zašto si pozvala onog momka Farrella?« »Jer bi mogao postati Laurin muž«, mirno je rekla. Stao je kao ukopan. »Blagi Bože«, rekao je. I zatim još jednom: »Blagi Bože«, a zatim je nastavio dalje. Chastity se hihotala dok je žurno hodala za njim. Njezin otac nije znao ništa o agenciji Posredovanje. Znao je jedino za tajne pamfleta The Mayfair Lady.

65 Anna&RafaelaR Tog poslijepodneva Douglas se vratio u Harley Street da dočeka svoju dekoraterku. Bio je prilično iscrpljen i svjestan da su se na njegovu jutarnjem otmjenom odijelu pojavile mrlje dok je radio u St. Mary Abbot'su. Njegovi pacijenti nisu uvijek bili besprijekorno uređeni i čisti. No, izravnao je ovratnik, zakopčao jaknu i sjeo za stol u ordinaciji. Kad je stigla njegova posjetiteljica, otvorio joj je vrata i široko mahnuvši rukom, pokazao joj da uđe u čekaonicu. »Dakle, Laura, recite mi što bih ja ovdje trebao učiniti.« »O, da«, rekla je hodajući naokolo i čvrsto stišćući svoju torbicu pod rukom. »O, da. Točno vidim što treba učiniti. Trebaju vam pastelne boje ... na prozorima zavjese od cica ... lijepi naslonjači presvučeni cicom i jedan udoban kauč ... treba vam cvijeće na zidovima ... i slike cvijeća. Da djeluje veselo i privlačno.« Okrenula se k njemu, usrdno sklopljenih niku. »Dotiore, morate sve prepustiti mojim rukama. Točno znam što treba učiniti kako bi se vaši pacijenti ugodno osjećali. Točno znam.« Da bi se pacijenti ugodno osjećali. Da, to je definitivno bio dio njegova plana. Sumnjičavo se ogledao naokolo i pokušao zamisliti pastelne boje. Svaka boja će biti bolja od ove sumorne zelene ... pa, svaka osim zlatne, ispravio se. Ta dojam smirenosti ne postiže se samo tamnosmeđom bojom. Cvijeće bi uistinu djelovalo vedro. Jastučići jesu udobni. Međutim, nije bio toliko siguran za cic. Stil ladanjske kolibe nije bio ono što je imao na umu. Zamišljeno ju je pogledao.

»Možda ne bi odgovarale pastelne boje«, rekao je. »Ja bih htio jednostavnu krem boju.« Nasmijala se. »Niste dobro razmislili, dottore - ovaj, Douglase. Mi se u Italiji uvijek držimo formalnog oslovljavanja. Ovaj londonski običaj mi je veoma stran.« »Možete me oslovljavati kako god želite«, rekao joj je. »I prepustit ćete uređenje u moje ruke?« Dok je govorila, otvarala je vrata ordinacije. Douglas je u mislima slegnuo ramenima. Nije imao dovoljno vremena da to učini sam. Što može izgubiti? »Bio bih vam veoma zahvalan«, rekao je, zatomivši iznenadnu tjeskobu kad se sjetio njezine kuće u Park Laneu. »Htio bih nešto što djeluje pouzdano i smirujuće, što se uklapa u londonsku sredinu«, predložio je. Ispruženih ruku okrenula se k njemu. »Dottore, možete se potpuno pouzdati u mene, a ja ću biti veoma sretna što vam mogu pomoći. Znate, ne podnosim besposlenost, a ovo je posao koji silno želim.« Primio ju je za ruke. »Hvala vam«, rekao je. I bio joj je istinski zahvalan. Bilo bi sasvim nerazborito ne biti zahvalan. Upravo je ovo tražio od agencije Posredovanje. Ženu koja će aktivno sudjelovati u njegovoj ordinaciji u Harley Streetu. A Laura Della Luca je izgledala i više nego voljna izvršavati tu zadaću. Pustila je svoje ruke u njegovima sve dok ih on nije odlučno ispustio. Ispratio ju je van u suton i pozvao fijaker. »Radujem se našoj suradnji, Douglase«, rekla je, značajno stisnuvši prste kad joj je poljubio ruku i pomogao da se uspne u fijaker. Tada se sjetio kako je prethodne večeri to isto učinio Chastity Duncan. Iako ne sasvim isto. Nije osjetio ni najmanju želju da Lauru

Della Luca obujmi oko struka i podigne je na fijaker. Brzo je odbacio ovu misao. »I ja«, rekao je i odmaknuo se ustranu kad je kočija krenula. A sada ga čeka piće s kolegom liječnikom. Na putu prema njegovu cilju bilo je toliko mnogo tih zamornih društvenih običaja, ali im se morao povinovati. Bez obzira kakvu nestrpljivost osjećao da 66 Anna&RafaelaR se napokon posveti beskrajnim redovima bolesnih i potrebitih ljudi kojih je St. Mary Abbot's bio prepun, nije smio brzati, morao je ostati strpljiv. Uvući će se u više krugove londonskog visokog društva, ne odajući nikome ni najmanji znak svoje žurbe.

»Ne, Con, ozbiljno ti govorim«, ustrajala je Chastity. »Zaista je izgledao kao da je sišao ravno s pozornice iz Figarovog pira. Očekivala sam da će svaki čas zapjevati ariju.« »I kuća je kao prava renesansna vila?«, u nevjerici je upitala Prudence. »Pa izvana nije. Velika je i zauzima znatan dio Park Lanea. Iznutra izgleda kao da su sa sobom donijele cijelu postavu galerije Uffizi. Stalno sam gledala u strop nadajući se da ću ugledati kakav kutak iz Sikstinske kapele.« Odmahnula je glavom. »O, Bože, tako sam zločesta, a zaista ne želim biti. Ali to je bilo tako ... tako nevjerojatno.« »I one će biti s nama tijekom cijelih božićnih blagdana«, izjavila je Constance. »Cijeli tjedan morat ćemo podnositi tu užasnu Lauru.« »Morat ćemo je podnositi i dulje vremena ako nam postane polusestra«, istaknula je Prudence svojom uobičajenom izravnošću.

»Tako je, ali zato ćemo je udati. No, moraš priznati da je njezina majka veoma draga žena«, rekla je Chastity pomalo obranaški. »Znam da smo se morali savjetovati s vama prije nego što smo ih pozvali, no otac je to rekao iznebuha.« »Ja mislim da je upravo to dobar znak«, rekla je Prudence. »Napokon, ta to je njegova kuća. Može pozvati koga god želi.« »Da, slažem se«, rekla je Constance. »A nama može biti samo drago što se toliko trgnuo da je počeo pozivati ljude. Je li štogod spomenuo kako će nabaviti hranu i piće za sve te silne goste?« »Još nije«, rekla je Chastity. »Mislim da je jo uvijek u oblacima, da se još nije spustio na zemlju.« »Pa, ako svi dolaze s nama za Božić, onda nije potrebno prirediti večernju zabavu prije blagdana«, istaknula je Constance. »Znači da ga večeras ne moramo nagovarati.« »Mislim da je to on.« Chastity je glavom pokazala na vrata dnevne sobe. »Razgovara s Jenkinsom.« Gotovo istoga časa, u prostoriju je ušao lord Duncan. »Vidi, vidi, sve ste na okupu, drage moje, kao u dobra stara vremena«, izjavio je trljajući ruke. Imao je ružičaste obraze od večernje kupke i nekoliko čaša viskija koje je iskapio dok se odijevao. »Jeste li popile šeri?« »Nismo«, rekla je Constance. »Čekale smo tebe.« »Dopustite da ja natočim.« prišao je komodi sa složenim stolnim bocama. »Onda, je li vas večeras ovamo donijela neka posebna prilika?« »Nije«, rekla je Prudence. »Pomislile smo kako bi bilo lijepo družiti se s obitelji.« Okrenuo se držeći dvije čaše šerija i sumnjičavo pogledao svoje kćeri, a one su mu se

samo vedro i nedužno nasmiješile. Dodao je čašu Prudence i Constance te se vratio natrag do komode po Chastityinu. Donio je njezinu i svoju i stao ispred kamina; prava slika i prilika glave obitelji, u crnom večernjem odijelu, sa zlatnim satom koji se sjajio na njegovu okruglom trbuhu te izgledom čovjeka koji se nikad nije odrekao dobrih stvari u životu. 67 Anna&RafaelaR »Što je s vašim muževima?«, upitao je. Otpio je viski i dalje ih sumnjičavo promatrajući. »O, oni imaju posla ... barem ga Max ima.« »Gideon je odveo Saru u kazalište«, rekla je Prudence. »Dvanaesta noć. Upravo o tome uči u školi.« Lord Duncan se namrštio promatrajući svoj viski. Objašnjenja su bila posve logična. »Onda, je li vam Chastity rekla za naše božićne goste?« »Jest, to je lijepa ideja«, rekla je Constance. »Kontesa je veoma draga žena.« »Veliko će društvo biti veoma zabavno za Saru«, oduševljeno je rekla Prudence. »A tete su se već zaljubile u nju, što znači da će je silno razmaziti.« »Kakvu zabavu ste isplanirale?« »Zasad još nikakvu«, rekla je Chastity i pogledala sestre. »Imaš li ti nešto na umu?« »Mislim da će kontesa očekivati da je zabavimo«, rekao je. »Morali bismo pozvati i neke susjede, ne mislite li i vi tako? Na piće, ne na večeru.« »Na Stjepanje navečer ... nakon lova?«, predložila je Constance. »Gospodine, večera je poslužena«, objavio je Jenkins stojeći na ulazu. »Ah, dobro.« Lord je protrljao ruke. »Jenkinse, jeste li donijeli Chateau Talbot? «

»Jesam, gospodine. Dvije boce.« »Izvrsno, izvrsno.« Uzdahnuo je. »Posljednje dvije boce. Više ih nikad nećemo imati. A opet, mislim da se večeras moramo počastiti, drage rnoje, jer se u posljednje vrijeme ne događa često da večeramo kao obitelj.« »Oče, zašto ih nikad više nećemo imati?«, upitala ga je Prudence dok su prolazili predvorjem prema blagovaonici. Lord Duncan je još jednom duboko uzdahnuo. »Preskupo je to vino za naš budžet, dušo. Skupo sam ga platio kad sam ga kupovao. Sam Bog zna koliko košta danas.« Sestre su razmijenile očajničke poglede i sjele. »Oče, nema nikakva razloga da se svega odričeš«, rekla je Prudence. »Naravno da treba biti ekonomičan, ali uštedjet ćemo na konjima i kočiji kad Cobham ode u mirovinu, a ja sam već našla nekoga kome ćemo iznajmiti konjušnicu. Imat ćemo stalan dodatni prihod, i više nego' dovoljan za nabavku dobrog vina.« Mudro je prešutjela sve veću dobit pamfleta The Mayfair Lady. Nije htjela oca podsjećati na taj izvor prihoda. »No, djevojke, htio sam s vama razgovarati o još nečemu«, izjavio je, uzimajući žlicu za juhu. »Ti i Constance sada imate vlastita kućanstva koja morate voditi. Zato nema razloga da vodite još i ovo.« »Oče, to radimo toliko dugo da više ne možemo prestati«, rekla je Constance. »Osim toga, mi to volimo raditi«, dodala je Prudence. »Nije nam nikakav problem.« »A i jako nam dobro ide«, rekla je Chastity, ulagivački se nasmiješivši. »Majka nas je svemu naučila. I sam znaš da bi željela da nastavimo njezinim stopama, barem dok. dok. « Ušutjela je. »Dok, što?«, upitao je njezin otac, promatrajući je ispod svojih čupav ih bijelih obrva.

Chastity je slegnula ramenima. »Nikad se ne zna što se može dogoditi, zar ne?« »Ili koga bi mogao upoznati«, rekla je Constance. Zavladala je tišina dok je lord Duncan pokušavao shvatiti o čemu govore. Na obrazima mu se pojavilo rumenilo, a zatim je odrješito odmahnuo glavom. »Gluposti«, rekao je. »Posvemašnje gluposti. Ne znam što vas je to spopalo ... sve vas.« Dohvatio je 68 Anna&RafaelaR čašu s vinom. »A sada pričajmo o Božiću, iako zaista ne znam na koji ćemo način platiti zabavu tako velikog društva. Mogao bih reći lovcima da se nećemo sastati u Manoru.« »Oče, oduvijek smo se na Stjepanje prije lova sastajali u Romsey Manoru«, rekla je Constance. »Ne smijemo prestati s tradicijom.« »Piće prije kretanja u lov«, promrmljao je. »To će nas prilično koštati.« »O, oče, nije to toliko strašno«, smijući se rekla je Chastity. »Pedeset malih čaša šerija i to je sve.« »Snaći ćemo se, kao što smo se i dosad snalazili«, rekla je Prudence. »Osim toga, božićna zabava ne mora biti raskošna«, istaknula je Chastity. »Održat ćemo jednu za susjede, na Stjepanje, prilikom sastajanja prije lova, a preostalo vrijeme igrat ćemo božićne igre - primjerice, pantomimu. Koliko to može biti skupo?« »Tri obroka dnevno za ... koliko ono ljudi?«, istaknuo je. »Doručak, ručak, večera, da ne spominjem poslijepodnevni čaj za ... « Počeo je u mislima prebrojavati tko će sve biti prisutan. »Dvanaest osoba«, izjavio je. »I, naravno, tu je još osoblje. Večera i bal za osoblje i darovi za njih.«

»Oče, od majčine smrti svake godine organiziram božićnu zabavu, a ove godine imamo više novaca nego prije«, strpljivo je rekla Prudence. »Ti se ne moraš brinuti ni za što, osim za vinski podrum. Razgovaraj s Jenkinsom koje je vino dovoljno odležalo da se može piti, a račun Harperovih je podmiren i možeš uzeti što god ti treba.« Njegovo gospodstvo je samo nešto progunđalo, što se moglo protumačiti kao odobravanje i znak za promjenu teme. »Znači, vi djevojke najprije idete na Lucanovo vjenčanje?« »Da, a nakon toga idemo na vlak. Jenkins i gospođa Hudson ići će dan ranije«, rekla je Chastity. »Onda bih i ja mogao s njima. Kako bih se pobrinuo da sve bude spremno.« »Izvrsna ideja«, brzo je rekla Chastity, zadovoljna što se ovako njihov otac neće osjećati suvišnim u organiziranju kućne zabave. »Što misliš, koju bismo sobu trebali dati kontesi?« »O, zelenu, definitivno zelenu«, rekao je. »Najveća je od svih gostinskih soba i ima posebno lijep pogled na park. Uvjeren sam da će ga kontesa znati cijeniti.« »Pa, ako ništa drugo, barem smo posijale sjeme«, rekla je Constance nakon večere kad se njihov otac . sa svojim portom povukao u knjižnicu, a sestre u svoj salon na katu. »Tako je. I dale smo mu na znanje da nemamo ništa protiv njegove druge ženidbe«, rekla je Chastity, sjedeći na kauču. »Barern mislim da jesmo ... ja sam pokušavala.« »Da, bilo je dobro«, rekla je Prudence. »Ali ne smijemo forsirati. I same znate koliko zna biti tvrdoglav.« . »Samo bih htjela da nije toliko opsjednut novcem, to jest, njegovim manjkom «, uz

uzdah je rekla Chastity. »Sirotice. Ti to moraš stalno podnositi.« Prudence joj se suosjećajno nasmiješila. »Mi barem navečer idemo svojim kućama.« »Oh, nije toliko strašno«, brzo je rekla Chastity. Constance ju je namršteno pogledala, a zatim je promijenila temu. »Dakle, ako će kontesa dobiti zelenu sobu, gdje ćemo smjestiti ostale? I, Chas, što ćemo s liječnikom? Imaš li kakvu ideju?« »Da ga smjestimo u sobu do Laurine?«, upitala je. »Ili bi to bilo previše očito?« »Ne znam zbog čega bi bilo«, rekla je Prudence. »Osim toga, ja je ne mogu zamisliti kako mu uskače u krevet. A vi?« 69 Anna&RafaelaR Sve tri su se nasmijale toj apsurdnoj zamisli. Laura Della Luca je bila previše uštogljena za bilo kakve indiskretne pohode u gluho doba noći. . »Ako budu susjedi, stalno će se susretati«, istaknula je Constance. »Kad budu ulazili i izlazili iz svojih soba, hodali stubištem i takve stvari.« »Onda ćemo liječniku dati kinesku sobu, a njegovoj potencijalnoj nevjesti susjednu, ružičastu sobu«, rekla je Chastity i dodala: »Mislim da ona spada u one koji obožavaju ružičastu boju. Nije baš talijanska, ali je dražesna, a i namještaj je bijele i zlatne boje. Osjećat će se kao kod kuće.« »Hoće li njih dvije dovesti svoje osobne služavke?«, upitala je Constance i ispružila ruku iza sebe da s pisaćeg stola dohvati pero i notes. »Najbolje da počnemo zapisivati.« »Mislim da će ih dovesti«, rekla je Chastity. »Gospođa Hudson će znati gdje ih može smjestiti.« »A liječnik?«

»Čisto sumnjam da si može priuštiti komornika«, odvratila je Chastity. »Naravno, može pokušati ostaviti taj dojam.« »Muškarci koji žive u Wimpole Streetu obično imaju komornike«, rekla je Prudence. »Znam samo da ima kuharicu koja je ujedno i domaćica«, zamišljeno je rekla Chastity. »Rekao je da ju je dobio zajedno sa stanom koji je unajmio. No nisam sigurna ima li i komornika.« »Morat ćemo ga pitati«, rekla je Constance. »Pita] ga kad ga sljedeći put vidiš.« »A to bi bilo kada?«, Chastity se namrštila. »Nemam njegovu adresu pa ne znam kako ću stupiti s njim u kontakt. Ne možemo poslati pismo gospođi Beedle jer je to adresa za koju zna samo Posredovanje.« »Ali zato on zna gdje može naći tebe«, podsjetila ju je Constance. Ustala je i zijevnula. »Sigurno će ti se javiti prije Božića radi razgovora o prijevozu i sličnih stvari.« »Mogu pitati Lauru. Ona ima adresu njegove ordinacije u Harley Streetu«, rekla je Chastity. »Poslat ću mu pismo na tu adresu. Ne moramo se sastajati.« »Imaš pravo«, rekla je Prudence i pomalo upitno pogledala mlađu sestru. »Naravno da se ne morate sastajati ako to ne želiš.« »Točno tako«, rekla je Chastity.

70 Anna&RafaelaR 8.poglavlje

Usprkos ledenom vjetru, Kensington High Streetom.

Chastity

je

žurno

hodala

Zakopčala je kaput sve do vrata i podigla krzneni ovratnik na uši. Šešir je nabila nisko na čelo, dugi šal s resama, koji je omotala oko vrata, sada se vijorio iza nje, na rukama je imala podstavljene kožne rukavice, na nogama visoke čizme s dugmadi. Ledeni vjetar smrzavao joj je dah, zarumenio obraze i vrh nosa i uzrokovao cvokotanje zuba. Uz zvonjavu zvonca, ušla je u rajski toplu trgovinu gospođe Beedle i gotovo zalupila vrata za sobom, u silnoj žurbi da se što prije skloni s hladnoće. Duboko je udahnula topli zrak koji je mirisao na slatkiše i svježe ispečene kolače. Na zvuk zvona, gospođa Beedle se pojavila iza zastora koji je odjeljivao kuhinju od trgovine. »O, dobar dan, gospođice Chas.« Ozarila se ugledavši posjetiteljicu. »O, Bože, sigurno vam je jako hladno. Uđite ovamo i popijte šalicu vrućeg kakaa. Upravo sam ispekla Viktorijinu tortu, sad sam je izvadila iz pećice.« Podigla je preklopni dio pulta. »Da, osjećam miris«, rekla je Chastity trljajući ruke u pokušaju da pokrene cirkulaciju u vrhovima prstiju koji su joj, usprkos rukavicama, utrnuli od hladnoće. »Ne mogu niti zamisliti što bi za ovakva dana bilo bolje od kakaa i kolača.« Otišla je iza pulta, spustila preklopni dio i ušla za gospođom Beedie u kuhinju. »Oh, ovdje je tako ugodno toplo«, zadivljeno je rekla. »Dušo, sjednite uz peć.« Njezina domaćica je na štednjak pristavila posudu s mlijekom. »Tamo na polici ima nekoliko pisama za vas.« »Hvala.« Uzela je pisma i sjela na stolicu veoma blizu peći. Pogledala je omotnice. Sve su bile naslovljene na The Mayfair Lady. Neotvorene je spremila u džep kaputa i tek zatim skinula rukavice i odmotala šal. »Ovako je već bolje«, rekla je. »Vjetar je strašan. Fijuče na svakom uglu. Svi su pomodrjeli od hladnoće.«

»Da, danas nisam imala mnogo kupaca«, rekla je gospođa Beedle i odrezala velik komad biskvita premazanog džemom od malina. »Svi ostaju kod kuće kad je ovako hladno. Izvolite, gospođice Chas. Kakao samo što nije gotov.« Chastity je uzela tanjur i smiješeći se zahvalila. Njezina domaćica je žlicom stavila kakao prašak u šalicu i uz snažno miješanje prelila ga uzavrelim mlijekom. Stavila je šalicu na stolčić pokraj Chastityine stolice. Chastity je udahnula zamamni čokoladni miris i prstima odlomila komadić kolača. »Kako ste vi, gospođo Beedle?« »Oh, dobro, dušo«, zadovoljno je rekla žena. »Posao jako dobro ide prije Božića.« »Tko zna hoćemo li imati bijeli Božić«, rekla je Chastity, sretna što može ovako ugodno čavrljati u toploj kuhinji. Začulo se zvono pa se gospođa Beedle i spričala i otišla u trgovinu. »O, doktore, dugo vas nisam vidjela«, rekla je. »Mislila sam da ste nas napustili.« »Prošli tjedan sam se preselio, gospođo Beedle«, objasnio je Douglas Farrell. »U centar Londona.« Chastity se ukočila. Jedva se usudila disati, ruka s komadićem kolača zastala je u zraku na pola puta do njezinih usta. Ovo je bilo za dlaku. Da je došla samo pet minuta 71 Anna&RafaelaR prije ili kasnije, naletjela bi na njega i kako bi mu onda, za ime svijeta, objasnila što radi u nimalo elegantnom Kensingtonu i trgovini koja je služila kao poste restante adresa za The Mayfair Lady? Liječnik nije bio glup - u kući Chastity Duncan upoznao se sa

svojom potencijalnom nevjestom. Bez problema bi zbrojio dva i dva. »Centar Londona, ha?«, zadivljeno je rekla gospođa Beedle. »E, to bih mjesto voljela posjetiti, osobito oko Božića. Obožavam razgledavati trgovine i blagdanski uređene izloge. Onda, doktore, što ćemo?« »Oh, uobičajeno ... korijen sladića i svilene bombone, po funtu svakoga«, rekao je svojim ugodnim glasom. »I ostavit ću vam pismo da ga predate dalje.« »U redu, Stavite ga tamo na pult.« Do Chastity koja je gotovo paralizirano sjedila iza zastora, dopro je zvuk istresanja i vaganja slatkiša. Napokon je progutala komad kolača i polizala džem s prstiju. Potom je otpila gutljaj kakaa, pazeći da ne proizvede nikakav zvuk dok je podizala šalicu sa stolčića. Pomislila je kako se Douglas. ionako ne bi obazirao na zvukove koji dopiru iz privatne prostorije gospođe Beedle, no to joj svejedno nije smanjilo nervozu. Osluškivala je dok kupovina nije bila obavljena, dok su razmjenjivani ljubazni pozdravi i dok nije začula zvono koje je obznanilo odlazak kupca. Gospođa Beedle se vratila u kuhinju noseći pismo. »Zar to nije čudno, gospođice Chas?«, rekla je. »Doktor Farrell je ostavio pismo za The Mayfair Lady. Kakve li slučajnosti ... a vi sjedite ovdje glavom i bradom?« »Pa, i jest«, složila se i uzela pismo koje joj je pružila gospođa Beedle. »A opet, mnogi pišu pisma pamfletu.« »Pretpostavljamda je tako«, rekla je njezina domaćica, ali je još uvijek odmahivala glavom. »Doduše, malo mi je čudno za doktora. Zašto bi on pisao pamfletu ?« »Ne mogu niti zarnisliti«, veselo je rekla Chastity i spremila pismo zajedno s

ostalima u džep kaputa. Ustala je i podigla rukavice i šal sa stola. »Moram ići, gospođo Beedle. Mnogo vam hvala na kolaču i kakau. Sad sam spremna suočiti se s hladnoćom.« »Imate pravo, gospođice Chas. Pozdravite gospođice Prue i Con.« »Hoću, hvala. Vjerojatno vas više neću vidjeti prije Božića pa vam želim sretan Božić i sretnu Novu godinu.« »I ja vama, dušo.« Gospođa Beddle je krenula za njom u trgovinu. Chastity je otvorila vrata i oprezno izvirila van. Douglas je skretao za ugao na kraju ulice. »Doviđenja, gospođo Beedle.« Mahnula joj je i izašla na pločnik. Douglas se uputio u smjeru suprotnom od njezina puta kući, a ona je bez razmišljanja krenula za njim. Nije ga htjela sustići, samo je htjela otkriti kamo se zaputio s dvije funte slatkiša. Na sljedećem uglu ugledala ga je ispred sebe kako žustro hoda prema kraju ulice. Pričekala je dok nije zamaknuo za ugao, a zatim nimalo damski potrčala za njim kako ga na sljedećem uglu ne bi izgubila iz vida. Ulice su postajale sve uže i prljavije. Vani je bila samo nekolicina ljudi - bilo je previše hladno - a oni su svi odreda, veoma slabo odjeveni, besciljno lutali. Djeca, koja su svako toliko utrčavala ili istrčavala iz kuća, većinom su bila bosonoga. Chastity se toliko užasnula da je osjetila ledeno tlo pod vlastitim obuvenim nogama. Ipak je nastavila slijediti liječnika koji je odlučno hodao ispred nje, ne gledajući niti lijevo niti desno. 72 Anna&RafaelaR »Ah, gospo, gospo ... daj kovanicu, kovanicu?« Bila je toliko obuzeta

gospo

...

imaš

užasom koji je vidjela oko sebe da je tek naknadno čula pitanje. Okrenula se i ugledala skupinu odrpane djece koja su joj se cerila i pružala ruke prema njoj. Posegnula je džep, izvadila kesu s kovanicama i istresla je na dlan, svjesna pogleda upalih očiju na mršavim licima koje su netremice promatrale svaki njezin pokret. Skupina joj je prišla bliže čim su novčići zasjali na njezinu dlanu, u očima im se sada pojavila grabežljivost. Odjednom se više nije osjećala sigurno. Ovo je bio glup poriv. Sad je prekasno za povratak, čak i kad bi znala kako da iz ovog labirinta vijugavih uličica stigne na poznati teren. Morat će obznaniti Douglasu svoju prisutnost, a sam Bog zna kako će reagirati kad sazna da ga je slijedila u ovu zabit. Bacila je novčiće na tlo, okrenula se i potrčala koliko je noge nose dok su se djeca tukla nastojeći se domoći kovanica. Douglas je skrenuo u usku uličicu iza crkve i zastao pred vratima kuće u sredini niza. Još uvijek nije znao da je ona iza njega pa je instinktivno usporila da dođe do daha. Otvorio je vrata i nestao u kući. Uličicom je zapuhao ledeni vjetar, podižući otpatke s tla: izmet sa slamom, komadiće prljava papira, ljuske krumpira i ostalo neprepoznatljivo smeće. Zadrhtala je kad je vjetar propuhao kroz njezin debeli kaput. Nije mogla beskonačno ostati ovdje i čekati. Pognuvši ramena, prišla je vratima i otvorila ih. Ušla je u malu turobnu prostoriju natrpanu ljudima, većinom ženama i djecom. Zbunjeno i zaprepašteno se ogledala naokolo. Dirnula ju je mizerija oko nje. Imala je svoj poseban smrad koji ju je gušio u grlu. U prostoriji je bilo hladno i zagušljivo, iz ugljena u ognjištu isparavao je užegli smrad koji se miješao s gorućim uljem u

uljanicama. Douglas joj je bio okrenut leđima. Sagnuo se i razgovarao sa ženom koja je, držeći bebu u naručju, sjedila na klimavoj stolici. Uzeo joj je dijete i držao ga u svom naručju kao da je to najnormalnija stvar na svijetu. »Zatvorite vrata«, rekao je ne okrenuvši se, pa je shvatila da još uvijek stoji na ulazu i pušta ledeni zrak unutra. Ovdje joj nije bilo mjesto. U trenutku kad je kanila izaći van i zatvoriti vrata, on se okrenuo. U nevjerici je zurio u nju, pridržavajući svojom golemom šakom bebinu glavu na svom ramenu. »Chastity? Koga vraga radite ... « »Vidjela sam vas na ulici pa sam krenula za vama«, žurno je rekla. »A tada su neka djeca počela prositi novac od mene i iznenada sam se uplašila. Znam, to je bilo glupo od mene.« Bespomoćno je gledala u njega znajući da njezino jadno objašnjenje zvuči krajnje neuvjerljivo. Dijete je zaplakalo zbog iznenadne boli i Douglas mu je odmah obratio pažnju, naizgled potpuno zaboravivši na nepozvanu goscu. Dodirnuo je djetetovo malo uho i dijete je zavrištalo. »U redu«, nježno je rekao ljuljajući dijete. Djetetova majka podigla je iscrpljeni pogled pun bespomoćnosti i nade. »Čini se da ima upalu uha, mislim da mu mogu pomoći«, rekao je i ohrabrujuće se nasmiješio ženi. »Uđite u ordinaciju, gospođo Croaker.« Noseći dijete, izašao je kroz vrata na suprotnom zidu, žena odmah za njim. Chastity je ostala stajati pokraj ulaznih vrata, ne znajući bi li se iskrala van i pretvarala da nikad nije bila ovdje. No to joj se nekako nije činilo dobrim rješenjem. Osjetila je kako ju nešto poteže za suknju pa je pogledala dolje i ugledala upale oči na

blijedom licu djevojčice od otprilike četiri godine. Šmrklji su joj virili iz nosa punog krasta. Chastity je u torbi potražila paketić bombona od metvice koji je uvijek nosila sa sobom. Ponudila je jedan djevojčici koja ga je nekoliko trenutaka sumnjičavo promatrala, a zatim ga je brzo zgrabila i tutnula u usta, kao da se boji da će joj ga netko uzeti. 73 Anna&RafaelaR Vrata ordinacija su se otvorila i izašla je gospođa Croaker noseći dijete koje više nije plakalo. Iza nje je izašao Douglas. Pozvao je Chastity prilično mračna izraza lica. Osjetila je na sebi tupe i posve nezainteresirane poglede mršavih i čađavih lica dok je prolazila pokraj njih i ulazila u prostoriju čiji su jedini namještaj bili stol, dvije stolice, jedna polica s knjigama i paravan u kutu. »Koga vraga radite ovdje?«, upitao ju je bez ikakva uvoda. »Rekla sam vam. Ugledala sam vas na ulici i pokušavala vas sustići«, rekla je kao da je to najprirodnija stvar na svijetu. »Imam za vas jedno pitanje. Ovaj, više pitanja.« Oči boje ugljena nisu izgledale nimalo prijateljski kad je rekao: »A što je to moglo dovesti časnu gospođicu Duncan u ovaj dio Londona?« »Bila sam na čaju kod jedne stare služavke«, glatko je slagala. »Živi u Kensington High Streetu, iznad trgovine... iznad pekarnice. Sestre i ja se izmjenjujemo i posjećujerno je jednom mjesečno. Sirota starica je veoma usamljena. Upravo sam odlazila od nje kad sam vas ugledala kako zami. čete za ugao ulice pa sam pomislila kako je to izvrsna prilika da vam postavim svoja pitanja.« Još uvijek ju je nepovjerljivo promatrao. »Slijedili ste me kroz šest relativno

pristojnih ulica u samo središte ovog sirotinjskog kvarta samo zato da mi postavite pitanje?« »Što vam je tako čudno?«, upitala je svisoka, nadajući se da će tako njezina priča zvučati vjerodostojnije. »Ako vidim nekoga na ulici i poželim razgovarati s njim, što je toliko čudno u tome da krenem za tom osobom i nastojim privući njezinu pažnju?« Nestrpljivo je odmahnuo glavom. »Zašto me niste jednostavno zazvali?«, upitao je. »Čim ste me ugledali.« Dobro pitanje, pomislila je, ali je osjetila da joj iskren odgovor u ovome trenutku ne bi bio od velike pomoći. Douglas nije izgledao kao netko tko će imati imalo razumijevanja za puku znatiželju. »Jesam«, slagala je. »Ali me niste čuli. I hodali ste jako brzo. Prije nego što sam se snašla, nisam znala gdje sam pa mi nije preostalo drugo nego da i dalje nastavim ići za vama. Gdje se mi to zapravo nalazimo?«, dodala je. Stisnuo je usne. Vidio je gnušanje u njezinim bademastim očima, čuo ga je i u njezinu glasu. Gotovo je mogao čuti kako mu Marianne istim tonom postavlja to pitanje. »Bojim se da nismo na vašem uobičajenom terenu«, odvratio je s neskrivenim prezirom. Obrazi su joj se zarumenjeli. »Nisam znala da je ovo vaš teren«, rekla je. »Ovo nije Harley Street.« Jedno vrijeme ju je nijemo promatrao pa se osjećala poput kukca ispod mikroskopa, a zatim se suho složio. »Ne, nije. No ako se budete držali po strani, ako nikog i ništa ne budete dirali i ako ne budete previše duboko disali, nadajmo se da se nećete nečim zaraziti.« Još je više pocrvenjela. Da, naravno da se nametala, ali je mislila da nije učinila ništa

čime bi zaslužila ovakav prezir. »Idem naći fijaker«, rekla je ponosno. »Ne budite apsurdni«, obrecnuo se. »Zar uistinu vjerujete da fijakeri voze po ovim ulicama?« Duboko je udahnula i ravnodušna lica rekla: »Recite mi kako ću iz ovog labirinta uličica doći na neko meni poznato mjesto i ostavit ću vas vašem poslu. Čeka vas mnogo pacijenata.« Nije joj odmah odgovorio, ali mu se od ljutnje namrštilo čelo iznad debelih obrva. Posljednja stvar koju je želio bila je ova dama iz visokog društva koja je zabadala nos u njegove privatne stvari. Ako se izbrblja, ubrzo će se saznati po cijelom gradu. Koliko će 74 Anna&RafaelaR bogatih pacijenata biti voljno financirati liječnika koji ima ordinaciju i u londonskoj sirotinjskoj četvrti? Neće mu se htjeti niti približiti. No šteta je već napravljena, a on ju ne može mirne savjesti ostaviti bez pratnje. »Čisto sumnjam da ste sposobni brinuti se za sebe u ovom labirintu; kako ste ga nazvali«, napokon je rekao. »I privukli ste na sebe neželjenu pažnju. Možda vam je odvratna ova sredina, ali ćete me morati pričekati da završim s poslom i otpratim vas kući. Sjednite na onu tamo stolicu.« Htjela mu je reći kako odvratna nije prava riječ. Htjela mu je reći kako joj je sredina kukavna i uboga, kako ju ispunjava užasom i suosjećanjem, no prokleta bila ako će mu to reći kad joj se obraća takvim zajedljivim tonom. »Naći ću stolicu vani u čekaonici«, rekla je i okrenula se.

»Ne bih vam to preporučio«, rekao je. »U onoj prostoriji ima nebrojeno mnogo klica koje samo čekaju na takav profinjeni cvijetak poput vas.« »A na vas ne djeluju?«, upitala je, sada već mnogo oštrijim glasom. Nije shvaćala njegovo neprijateljsko i osorno ponašanje. Imao je pravo pokazati određeni stupanj iznerviranosti, ali ovo je ipak bilo malo previše. Neće mu dozvoliti da se tako lako izvuče. »A vi niste pomislili da biste ih mogli prenijeti na ljude u vašem drugom životu. doktore Farrell?« »Možete biti mirni, gospođice Duncan. Svaki put se dobro dezinficirarn«, rekao je jednako prezirnim glasom. Izašla je u čekaonicu i našla slobodnu stolicu. Djeca su cmizdrila i šmrcala, njihove majke su im tupa pogleda dijelile šamare ili zagrljaje. Svi su cvokotali. Chastity je razdijelila sve bombone i zaželjela da ih ima još. Bomboni su predstavljali samo malu oazu utjehe u ovoj općoj bijedi, no barem je osjećala da je nešto postigla. Skutrila se u svom kaputu i utonula u svoje misli dok je Douglas prilazio pacijentima u čekaonici i potiho razgovarao sa svakim prije nego što bi ga pozvao u ordinaciju. Ovaj je liječnik bio prava suprotnost profinjenom liječniku iz Wimpole i Harley Streeta ... posye različit od muškarca koji je obožavao glazbu i bio ugodno i duhovito društvo za vrijeme večere, a kamoli onoga koji ju je pratio kući. Definitivno je bio i Jekyll i Hyde. Ali zašto je radio ovdje? Zar su ovo jedini pacijenti koji su voljni doći k njemu? lli jednostavno još nije imao dovoljno uhodanu ordinaciju u Harley Streetu da bi otišao iz ove? Jesu h mu ovi ljudi uopće mogli platiti? Ako i jesu, nije mnogo naplaćivao.

Zar je ovo sam izabrao?, odjednom je pomislila promatrajući ga kako kleči na prljavom podu ispred jedne starice otečenih nogu zamotanih u krpe. Odmotao je krpe, polako podigao njezine izobličene noge i nježno opipao gležnjeve. Tada je shvatila da se prema ovim ubogim ljudima odnosio s ljubavlju. A oni su upijali svaku njegovu riječ, njihove su ga oči slijedile kamo god bi se okrenuo. No kako se, za ime svijeta, ovaj prizor poklapao s unosnom ordinacijom u Harley Streetu? I zašto se prema njoj odnosio tako prezirno i neprijateljski ako je volio to što je radio? Ako se ponosio onime što radi? Više je ostavljao dojam kao da ga je zatekla na nekom sramnom djelu. Gotovo dva sata sjedila je naslonjena uza zid, pokušavajući privući što manje pažnje na sebe. Ako ništa drugo, barem je riješila problem korijena sladića i svilenih bombona, pomislila je. Primijetila je da je gotovo svaki pacijent koji je izašao iz ordinacije nosio nekakvu vrstu lijeka, a sva djeca pregršt slatkiša. Napokon je pozvao i posljednjeg pacijenta pa je ostala jedina osoba u čekaonici. Ustala je s klimave stolice, sva ukočena i promrzla od dugog sjedenja, i prišla kaminu da zagrije ruke na slabašnoj vatri. 75 Anna&RafaelaR Čula je kako su se otvorila vrata ordinacije i njega kako govori: »Gospođo Garth, dovedite Maddie za dva dana na kontrolu. Veoma je važno da je još jednom pregledam. Nemojte zaboraviti.« Chastity se uspravila i polako se okrenula. Douglas je otpratio mršavu ženu i još mršavije dijete do izlaza. »Sirote«, bespomoćno je rekla.

»Da, upravo to su. Sirote.« Prošao je mimo nje i sagnuo se da utrne vatru, a zatim se uspravio i ugasio svjetiljke. »Je li vam ovo bilo zanimljivo poslijepodne? Možda vam je djelovalo kao pravo prosvjetljenje?« I opet to neprijateljstvo u njegovu glasu. Kao da ju je izazivao. »Nije, djelovalo mi je depresivno«, rekla je. »U potpunosti shvaćam zbog čega se želite preseliti u Harley Street.« »Zaista?«, rekao je i kratko se nasmijao. »Zar zaista?« Otvorio joj je vrata pa je izašla van na ledenu ulicu, čvrsto omatajući šal oko vrata dok je on zatvarao vrata. »Nećete ih zaključati?« »Ovdje nema ničega što bi se moglo ukrasti, a netko bi se možda mogao skloniti unutra od hladnoće«, otresito je rekao. Namršteno se zagledao dore u nju. »Bih li tražio previše ako bih vas zamolio da ovu svoju malu pustolovinu zadržite za sebe?« Pomislila je kako zvuči kao da su ovu molbu iz njega izvukli divlji konji. Hladno je odvratila »Nemam običaj tračati. Osim toga, ne tiče me se što radite.« Nije izgledao previše uvjereno, ali je svejedno kimnuo i rekao: »Požurimo, smrznut ću se.« Primio ju je za ruku i privukao k sebi dok se žurno udaljavao od kuća u nizu i crkve te prolazio mnoštvom bijednih uličica sve dok se odjednom nisu našli na širokom Kensington High Streetu. »Na uglu ćemo se ukrcati u omnibus«. rekao je. »Ide ravno u Oxford Street.« Htjela mu je reći da bi se na ovoj hladnoći radije vozila u fijakeru, ali se ugrizla za jezik. Nakon onoga što je vidjela ovog poslijepodneva, ne bi se nimalo iznenadila da

liječnik nema novaca za unajmljivanje fijakera. Ona ga je imala, ali se sjetila kako je reagirao kad je natuknula da je možda u škripcu s novcem. Nije bila spremna riskirati ponavljanje iste reakcije i ponuditi se da će ona platiti vožnju. Na svu sreću, omnibus je brzo stigao. Bio je prilično pun, ali se Douglas bez imalo sustezanja probio do sredine gdje su našli prazno sjedalo, ili, bolje rečeno, pola sjedala, jer je drugu polovicu i sjedalo do toga zauzela žena pozamašnih proporcija, pretrpana paketima i golemom torbom koju je držala na krilu i iz koje je sada izvadila svoje pletivo. Chastity je sjela na rub sjedala, a Douglas je ostao stajati, držeći jednu ruku na naslonu sjedala, a drugom se uhvatio za držač koji je visio sa stropa. Bio je toliko visok da je ramenom dodirivao držač. »Dakle, koja to pitanja zahtijevaju tako hitne odgovore?«, upitao je, pružajući kondukteru šest penija za njihove karte kad se omnibus zaustavio na postaji. Žena pokraj Chastity je htjela sići i tako joj dala vremena da razmisli o svojoj izmišljenoj izlici. Nakon poslijepodnevnih događaja činila joj se prilično neuvjerljivom. Mrmljajući ispriku, žena se progurala pokraj Chastity mašući svojim paketima, dok su igle opasno izvirivale iz njezine širom otvorene torbe. Kad se napokon progurala do izlaza, bez prestanka se ispričavajući i udarajući o sjedala, Chastity se premjestila na sjedalo do prozora koje je bilo ugodno toplo od prijašnje putnice, a Douglas je sjeo pokraj nje. »Dakle?«, rekao je. 76 Anna&RafaelaR

Izlika možda i jest neuvjerljiva, ali nije imala drugu. »Nisam bila sigurna hoćemo li se još koji put sresti prije Božića, a nemam vašu adresu«, rekla je. »Htjela sam znati na koji način namjeravate stići u Romsey.« »To je to pitanje ... to važno pitanje?«, upitao je u nevjerici. »Slijedili ste me u mračno središte Earl's Courta zbog nečega toliko trivijalnog?« »Vama možda jest trivijalno«, ljutito se obrecnula. »Ali meni kao vašoj domaćici nije ni najmanje. Kanite li doputovati na Badnjak ili na sam Božić? Koliko dugo namjeravate ostati? Hoćete li dovesti i sluge? To su veoma važne stvari.« Zabacio je glavu i nasmijao se bez imalo veselja. »Važne stvari. Dragi Bože, pretpostavljam da jesu nekim ljudima,« Okrenuo je glavu i pogledao je. »Nakon onoga što ste vidjeli ovog poslijepodneva, kako vam to može biti ... Ne, oprostite.« Odmahnuo je glavom. »Znao sam da ne mogu od nekoga kao što ste vi očekivati da shvati.« Nekoga kao što ste vi. Sledila se, ali ne zbog hladne večeri. Kakvom on to mene smatra osobom? Bila je šokirana, užasnuta, osjećala je sažaljenje prema onim ljudima. A u nekim drugim okolnostima osjećala bi divljenje prema Douglasu Farrellu. No njegovo neprijateljsko ponašanje potpuno je ugušilo to divljenje, a osim toga, vjerojatno je kanio otići s ovog mjesta kad jednom postane popularan liječnik gradskih bogataša, s bogatom ženom pod rukom. A ona mu nije mogla reći ništa od toga jer, tobože, nije znala za njegove planove o bogatoj ženidbi, kao ni za prezir koji je osjećao prema bogatim pacijentima koji bi mu trebali napuniti džepove. Taj plan povjerio je samo predstavnici Posredovanja. I još se cijelo poslijepodne s jednakom prezirom odnosio prema njoj.

Stoga je jetko rekla: »Doktore, Farrell, budući da kanite napustiti te ljude radi lakše i unosnije prakse, mislim da vi ne biste smjeli biti prvi koji će baciti kamen.« Ništa nije rekao. Vidio je njezino gnušanje, način na koji je ustuknula od onih nesretnika u njegovoj čekaonici, i zato nije imao ni najmanju namjeru uzalud trošiti riječi i objašnjavati joj svoje postupke. Odjednom je rekla: »Silazim na sljedećoj postaji. Tamo ću do kuće unajmiti fijaker.« Ustala je. Lice joj je izgledalo veoma blijedo na treperavom svjetlu uličnih svjetiljaka koje su osvjetljavale unutrašnjost vozila. Trebao ju je spriječiti da ode, možda joj se čak i ispričati, no prilično ga je uznemirilo bljedilo koje je zbog njezine crvene kose izgledalo još upadljivije. Izgleda kao da će zaplakati, pomislio je. »Ja ću vas od vesti ... « »Ne, nećete«, prekinula ga je. »Hvala, ali ne trebate. Molim vas, pustite me da prođem.« Ustao je, a ona se u prolazu očešala o njega i počela se probijati prema izlazu. A on je opet sjeo, čvrsto stisnutih usana. Ovaj debakl mogao je upropastiti sve njegove planove. Bio je ljut zbog pozicije u koju ga je stavila, zbog toga što je od nje morao iskamčiti obećanje, kao da je St. Mary Abbot's nešto čega se jako stidi. I uopće mu se nije svidjelo to što je došla u njegovu ordinaciju, jer mu se činilo da je tako razotkrio svu bijedu svojih pacijenata nekome tko nije mogao suosjećati s njima, a mrzio je i to što je sada predstavljala prijetnju njegovim planovima i osobnom životu. No ništa od svega ovoga nije moglo poslužiti kao isprika za njegovo užasno grubo ponašanje prema njoj. Zapravo i nije mogao shvatiti što je izazvalo to njegovo glupo

pokazivanje antipatije. Obično je bio skrivanju svojih osjećaja i misli. Znao je da nije realno očekivati od društvenog kruga da prema ubogim

pravi

stručnjak

nekoga

iz

u

njezina

77 Anna&RafaelaR stanovnicima sirotinjskih četvrti osjeća bilo što drugo osim gnušanja koje ona nije niti pokušala sakriti. To ga nije smjelo ni najmanje iznenaditi. Savršeno je dobro znao kako nije realno očekivati razumijevanje za njegovu misiju ni od jedne žene koja se uklapa u njegove planove. Još je davno zaključio da će njegovoj svrsi poslužiti čak i supruga kojoj neće smetati ono čime se bavi. I kako će sada popraviti situaciju? Nije mogao provesti Božić kao gost žene koju je teško uvrijedio, a morao je biti u blizini Laure Della Luca ako joj je kanio udvarati. Božić pod istim krovom bio bi savršena prilika. Omnibus se zaustavio na postaji u Oxford Streetu pa se Douglas počeo probijati do izlaza. Stupio je na ulicu koja je usprkos hladnoći vrvjela kupcima. Krenuo je prema Wimpole Streetu, razmišljajući o svom sljedećem potezu. Morat će se bez odlaganja ispričati Chastity. Najprije će joj poslati cvijeće, nakon toga će je posjetiti i ispričati se ... i, dakako, odgovoriti joj na važna pitanja, pod pretpostavkom da je još uvijek zainteresirana za njegove odgovore.

Chastity je stigla kući, još uvijek vidljivo potresena. Projurila je pokraj Jenkinsa koji joj je otvorio vrata prije nego što je stavila ključ u bravu. »Je li sve u redu, gospođice Chas?«

»Da ... da. Jenkinse. Samo sam napola smrznuta«, odvratila je preko ramena dok se žurno penjala stubištem u ugodnu i poznatu osamu njezina salona. Ovdje je bilo toplo, vatra je plamsala, svjetiljke su bile upaljene. Skinula je kaput i prebacila ga preko naslona stolice, a zatim se spustila u duboki naslonjač pokraj vatre. Ispružila je noge na rešetku kamina i na trenutak zatvorila oči. Jenkins je pokucao i ušao s pladnjem čaja. »Pomislio sam da će vam prijati šalica čaja, gospođice Chas. Da vas malo zagrije.« Zabrinuto ju je pogledao. »Jeste li dobro?« »O, da, jesam«, odvratila je. »Sasvim dobro, hvala. A čaj će mi izvrsno prijati.« »Ima i malo kolačića s đumbirom gospođe Hudson«, rekao je i odložio pladanj na stolić pokraj nje. »Mogu li još nešto učiniti za vas?« Odmahnula je glavom. »Ne, hvala vam. Čini mi se da sam samo umorna od ove hladnoće. Veoma iscrpljuje kad se stalno pokušavaš zagrijati.« Natočila je čaj. »Je li lord Duncan kod kuće?« »Vratio se prije desetak minuta. Rekao je da večeras neće večerati kod kuće.« »Da?«, posjela se širom razrogačenih očiju. »Je li rekao kamo ide?« »Nije«, odvratio je. »Ali zamolio me je da mu izglačam večernje odijelo i rekao da kažem Cobhamu da bude spreman u sedam i trideset.« »Ide u svoj klub?« »Ne znam, gospođice Chas.« »Ali mislite da ne ide«, oštroumno je zaključila. »Njegovo je gospodstvo bilo više nego inače zabrinuto za svoju odjeću. Ne brine se toliko kad odlazi u svoj klub.« Jenkins se naklonio i otišao. Pijuckala je čaj i prstima zamišljeno drobila keks. Namjeravao je provesti večer s kontesom? Zvuči ohrabrujuće. Jela je kekse između gutljaja čaja i polako je počeo

78 Anna&RafaelaR nestajati šok od poslijepodnevnih događaja. Bila je sigurna u jednu stvar: nije više željela imati nikakva posla ni s doktorom Jekyllom niti s gospodinom Haydeom. Sjetila se pisama u džepu svoga kaputa pa je odložila šalicu i otišla po njih. Obično je sva pisma upućena pamfletu otvarala zajedno sa svojim sestrama kako bi se dogovorile kakve će odgovore napisati. Budući da će se njih tri sastati sutra na kavi u Fortnum and Masonu da bi razgovarale o poslu, zaista bi trebala dotad pričekati s otvaranjem. Lupkala je pismom Douglasa Farrella po dlanu. Što je sada htio od The Mayfair Lady? Nije mogla odoljeti. On je ionako njezin zadatak, ili je barem bio, ispravila se. Odložila je ostala pisma i vratila se u naslonjač. Noktom je otvorila dugačku omotnicu i izvadila jedini list papira. Na zaglavlju je bila otiskana adresa Wimpole Streeta ... velika razlika od prijašnjih pisama na kojima je stajala adresa gospođe Beedle, Poštovani, Stupio sam u kontakt s damom koju ste mi preporučili i mislim da je prikladna kandidatkinja. Međutim, u ugovoru stoji da ćete mi ponuditi još dvije kandidatkinje pa, ukoliko u svom registru imate još koju damu, bio bih veoma sretan da ih upoznam. Možete mi pisati na gore navedenu adresu. Srdačan pozdrav, Douglas Farrell, liječnik. Ogorčeno je pročitala poruku. Razljutio ju je arogantan ton. Laura Della Luca bi mu

mogla poslužiti, ali bi volio imati još koga u rezervi. Ovdje se radi o ljudima, gnjevno je pomislila, ne oštrucama kruha da, sviđa mi se integralni, ali bih volio kušati i bijeli i seosku pogaču prije negoli se odlučim. Pa, što se nje ticalo, agencija je ispunila svoj dio ugovora i ponudila doktoru Farrellu savršenu kandidatkinju. Tu je prestajala svaka obveza agencije Posredovanje. Samo što je on, dakako, bio u pravu. Dugovale su mu još dva upoznavanja. Vratila je pismo natrag u omotnicu. Sutra će sa sestrama razgovarati o odgovoru. Nakon diskretnog kucanja u salon se vratio Jenkins. Gotovo ga se uopće nije vidjelo od golemog buketa ruža iz staklenika kakav Chastity još nikad u životu nije vidjela. »Dečko iz cvjećarnice je upravo dostavio ovo za vas, gospođice Chas«, rekao je. »Bože!«, uskliknula je i skočila na noge. »Tko mi to šalje?« »Dečko nije rekao, ali ovdje je poruka.« Odložio je buket na komodu. »Donijet ću vazu ... ili bi možda bolje bilo dvije.« »Da, donesite onu veliku kristalnu vazu i onu od sevres porculana«, rekla je, udišući miris koji je ispunio cijelu prostoriju. »Prekrasno će izgledati u njima. Oh, da, i škare. Trebala bih malo podrezati stapke.« »Odmah, gospođice Chas.« Otresajući lišće s revera, otišao je za svojim poslom. Našla je malu poruku pričvršćenu za stapke srebrnom vrpcom. Odmah je prepoznala rukopis, što nije bilo nimalo iznenađujuće budući da ga je čitala prije dvije minute. Okrenula je poruku. Draga moja Chastity, možete li mi oprostiti što sam bio onako neotesan? Ovog poslijepodneva ponašao sam se sramotno. Neoprostivo je i stoga neću niti pokušati naći izliku. Molim da prihvatite moje najdublje isprike.

79 Anna&RafaelaR Douglas. Još jednom ju je pročitala. Bila je pristojna, učtiva i zvučala je sasvim iskreno. Nikakvih kićenih ni bombastičnih izraza. Je li poruku poslao Jekyll ili Hyde? Bio jedan ili drugi, samo bi uskogrudna osoba odbila takvu ispriku. A ona nije bila nimalo uskogrudna. A bila je i veoma znatiželjna. Kako se uglađen, šarmantan i privlačan muškarac mogao pretvoriti u onako mrzovoljna neotesanca... da, to je prikladna riječ. A nije bio ni najmanje mrzovoljan prema svojim pacijentima, podsjetila se, samo prema neželjenoj posjetiteljici. Da, iznenadila ga je na njegovu poslu i to pod veoma klimavom izlikom. Uistinu je bilo neprikladno razgovarati o slugama i proslavi Božića s muškarcem koji je prije toga dva sata proveo milosrdno se brinući za najsiromašnije siromahe. Za uboge stanovnike ovoga golemog grada koji nije nimalo mario za njih. Da je barem mogla smisliti neku bolju izliku. A opet, ponašao se grubo i prije negoli je otvorila usta i progovorila o Božiću. Je li to bilo zbog toga što je otkrila njegovu mračnu tajnu ili je posrijedi bilo nešto drugo? Neće otkriti ukoliko ne prihvati njegovu ispriku. Što je bilo, bilo je. Opet će ga pozvati za Božić. Osim toga, još uvijek je morala igrati ulogu predstavnice Posredovanja. Budući brak Laure Della Luca i doktora Douglasa Farrella bio je u interesu njih oboje. Moći će na nekoliko dana zaboraviti na svoju antipatiju i odigrati

ulogu ljubazne domaćice koja će im pomoći da to shvate.

80 Anna&RafaelaR 9.poglavlje

Lord Duncan je zdravim apetitom jeo bubrege i slaninu kad je narednog jutra Chastity ušla u blagovaonicu. Sagnula se i poljubila ga. »Dobro jutro, oče.« »'Jutro, dušo«, rekao je, tapkajući ubrusom po usnama. »Bubrezi su izvrsni. Preporučam ti ih.« Odmahnula je glavom. »Ne mogu ih jesti ovako rano ujutro.« Kradomice ga je odmjerila. Izgledao je neuobičajeno samozadovoljno, pomislila je, poput mačke koja je uhvatila tustog miša. Obrazi su mu bili ružičasti, oči veoma sjajne, bujna sijeda kosa izgledala je još bujnije i uređenije nego obično. »Kavu?« Podigla je vrč pa je kimnuo glavom, a ona mu je napunila šalicu i sjela. »Jesi li sinoć išao u svoj klub na večeru?«, nehajno je upitala. »Ne, nisam ... u Cafe Royal«, rekao je. »Dugo nisam bio ondje. Večera je bila jako dobra. Izvrsna boca Montracheta. Uz šuškanje je presavio novine. »Ugodno društvo?« Zadržala je pogled na prepečencu koji je premazivala maslacem. Nastupila je tišina, potom su novine opet zašuškale. »Da, veoma ugodno«, rekao je. »Večerao sam s kontesom.« »Ona je lijepa žena«, srdačno je rekla. »I veoma obrazovana. « »Da ...« Još jedno šuškanje novina. »Dobro je društvo .... vješta je u razgovoru.« »Tko zna da li igra bridž? «, razmišljala je naglas. »Planirale smo jedne večeri za

vrijeme božićnih blagdana organizirati turnir u bridžu.« »Siguran sam da igra«, rekao je. Pogledao je svoju najmlađu kćer preko novina. »Ti ne kaniš sudjelovati u tom turniru, zar ne?« Nasmijala se. Bridž joj nije bio jaka strana. »Možda i hoću«, rekla je. »Blagi Bože. Pa, onda se barem nadam da te neću izvući za partnericu.« »O, to nije nimalo lijepo od tebe.« »Govorim istinu«, rekao je. »Ali tvoje sestre su nešto posve drugo. Ne mogu se odlučiti koja je od njih bolja igračica.« »One su mnogo vježbale«, istaknula je. »Max i Gideon su prilično dobri igrači.« Pitala se igra li Douglas Farrell bridž. Čisto je sumnjala. On je više sklon borilačkim sportovima nego provođenju dokonih večeri za kartaškim stolom. Sad kad je pomislila na Douglasa Farrella, sjetila se da se mora savjetovati sa sestrama.

Čajana u Fortnumu brujala je od žamora kad je Chastity sredinom tog jutra ušla kroz staklena vrata. Njezine sestre su sjedile pokraj prozora koji je gledao na Piccadilly pa je, zaobilazeći stolove, krenula prema njima. 81 Anna&RafaelaR »Dobro jutro«, pozdravila ih je, otkopčavajući kaput. »Ovdje je barem toplo. Oh, da, Gastone, možete uzeti moj kaput, hvala vam.« Nasmiješila se pažljivom natkonobaru koji joj je pomogao skinuti kaput. »Tražila sam šešir za Davidovo i Hesterino vjenčanje, ali nisam našla nijedan koji bi mi se svidio.«

»Veliki umovi slično razmišljaju«, rekla je Prudence. »I nas dvije smo kupovale šešire.« »I to uspješno«, rekla je Constance, zadovoljno kimnuvši glavom. »I što je još bolje, našle smo šešir koji će izvrsno pasati uz tvoju poslijepodnevnu haljinu od šantunga boje lavande, pa smo ga kupile bez tvoga pristanka.« »Tako je. I prikladan je za vjenčanje«, izjavila je Prudence. »Odjenut ćeš onu haljinu, zar ne?« »Sad hoću«, rekla je Chastity. Prudencein modni ukus oduvijek je bio besprijekoran i njezine sestre su bezrezervno vjerovale njezinu mišljenju. Chastity se okrenula i pogledala izbor kolača na kolicima koja su se pojavila pokraj nje. »Mislim da ću uzeti čokoladne puslice.« Odmaknula se dok je konobarica stavljala tanjur pred nju i točila joj kavu. »Kako izgleda taj šešir?« »Lijep je kao slika«, spremno je rekla Prudence. »Tirkizni filc sa širokim obodom, kratak veo i velika mašna boje lavande. Kažem ti, kao da je napravljen upravo za tu haljinu.« Stavila je komad kolača od vanilije u usta. »Pa, jedna briga manje«, rekla je Chastity, natačući vrhnje u kavu. »Znate li što je otac radio sinoć?« Sestre su odmahnule glavom. »Reci nam«, rekla je Constance. »Izveo je kontesu van na večeru ... ni manje ni više, nego u Cafe Royal.« Značajno je kimnula glavom. »Što kažete, ha?« »Zvuči obećavajuće«, rekla je Prudence. »Da, veoma«, rekla je Constance. »Za doručkom je izgledao tako samozadovoljno. Ne biste vjerovale«, rekla im je, zabivši vilicu u puslicu. »No moramo razgovarati o nečem drugom, mnogo hitnijem.« Stavila je komad kolača u usta i pustila da joj se na jeziku rastope čokolada i krema, a

njezine su sestre strpljivo čekale. Progutala je zalogaj, otpila gutljaj kave, nalaktila se na stol i nagnula naprijed, stišavši glas u urotnički šapat. »Obećala sam da neću reći nikome... ali, naravno, tu ne računam vas dvije, iako mislim da Douglas računa. Bilo kako bilo, moje obećanje sada obvezuje i vas.« Upitno ih je pogledala, a one su joj kimnule. »Onda ću vam ispričati o jučerašnjem poslijepodnevu.« Priča je trajala gotovo sat vremena i još jednu puslicu. Sestre su je nekoliko puta prekinule svojim pitanjima i uzvicima, no većinom su nijemo slušale. »Onda«, rekla je Chastity na kraju priče, »što mislite o tome?« »Ne znam«, rekla je Prudence. »Neobično ponašanje ... tako neuljudno.« »Pa, ovo je poruka koja je stigla s cvijećem.« Potražila ju je u torbi. »Kako odoljeti ovakvoj isprici? Ispada da taj čovjek ima podvojenu ličnost.« »Dvostruki život svakako ima«, rekla je Constance. Pročitala je poruku i dodala je Prudence. »Ordinacija u Harley Streetu i još jedna u sirotinjskoj četvrti.« Odmahnula je glavom. »A on traži bogatu ženu koja će mu pomoći uhodavanju bogate ordinacije. 82 Anna&RafaelaR Nadam se samo da već nema siromašnu ženu koja mu pomaže da se uhoda i siromašna ordinacija.« Njezine sestre su se nasmijale, iako im ta ideja nije izgledala posve apsurdno. Douglas Farrell je odjednom postao toliko tajanstvena osoba da je sve bilo moguće. »Hoće li zatvoriti tu ordinaciju čim mu krene u Harley Streetu?«, upitala je Prudence.

»Pretpostavljam da hoće«, rekla je Chastity i slegnula ramenima. »To bi imalo smisla. Posredovanju je rekao samo to da želi bogatu ženu čiji će mu novac i društveni položaj omogućiti unosnu praksu. Oh, kad smo već kod toga, poslao je The Mayfair Lady i ovo pismo.« Dodala im je njegovo pismo. »Lijep ton, ne mislite li i vi tako?« Prezirno je izvila usne. »Svakako je arogantno«, rekla je Constance. »No, drage moje, kao što smo se već toliko puta uvjerile, to je uobičajena karakteristika muškaraca. Usprkos tome, neki od njih su ipak dragi.« »Nekako mi se čini da se riječ drag ne može primijeniti na Douglasa Farrella«, izjavila je Chastity. »Ali kako je uopće završio na takvom mjestu kao što je St. Mary Abbot's?«, upitala je Prudence. Namrštila se kad je skinula naočale i obrisala ih ubrusom. Ta joj je radnja uvijek pomagala u razmišljanju. »Potječe iz dobre edinburške obitelji rekla si da su mu u Londonu pomogle veze njegova oca, ili će mu ubrzo pomoći, čim bude spreman kontaktirati ih. Što ga je dovelo u Earl's Court?« Chastity je odmahnula glavom. »Nemarn pojma. Možda se posvađao s obitelji pa je razbaštinjen ili nešto slično. To bi objasnilo zbog čega za Božić ne odlazi kući. Rekao je da ne ide jer ima mnogo posla oko uređenja kuće, ali mi je ta izlika zvučala prilično neuvjerljivo jer je unajmio namješten stan. Što onda ima tamo raditi?« Upitno je podigla ruke u zrak. Constance je kimnula. »Dakle, možda nema novaca i irna samo pločicu sa svojim imenom pa je otvorio ordinaciju na jedinom mjestu koje je mogao jeftino dobiti.« »Možda«, rekla je Chastity, ali je zvučala sumnjičavo. »Mislim da ne plaća mnogo

najam one bijedne zgrade. I sigurna sam da ne mora vabiti pacijente među onim sirotim ljudima koji žive u blizini, ali ... « Ušutjela je i počela grickati donju usnicu. »Ali, što?«, ponukala ju je Constance. »Ne znam. Samo sam stekla neki osjećaj.« Umiješala je šećer u kavu. »Osjećaj da mu je uistinu stalo do tih ljudi, kao da su mu oni jako važni.« Odmahnula je glavom. »Iskreno govoreći, na znam što da mislim.« »Ta ordinacija mu sigurno ne donosi mnogo novca«, istaknula je Prudence i vratila naočale na nos. »Ne ... i zato ima smisla njegov plan da se probije u više krugove«, rekla je Constance. »Stigao je ovamo bez novaca, bez prijatelja, mora nešto raditi dok ne odluči što zaista želi, pa otvara ordinaciju u sirotinjskoj četvrti, a zatim se baca na ostvarenje svog velikog plana.« »Da, pretpostavljam da bi to imalo smisla«, rekla je Chastity, još uvijek zvučeći sumnjičavo. »Bio je jako ljut što sam vidjela to mjesto. Pretpostavljam da se sramio i očito se bojao da ću odati njegovu tajnu, što bi bio kraj njegova velikog plana. Tko bi iz visoka društva odlazio liječniku koji je prije toga liječio sirotinju?« »Dobro pitanje«, rekla je Prudence, progutavši zadnji komad svoga kolača. »Onda, Chas, što ćeš poduzeti?« 83 Anna&RafaelaR Chastity je prstima pokupila posljednje komadiće čokoladne kreme i polizala ih, a zatim je zamišljeno rekla: »Strašno sam znatiželjna. Htjela bih znati odgovor.«

»Odgovor na što?«, upitala je Constance, pomno promatrajući sestru. Chastity je opet slegnula ramenima. »Na pitanje kakav je on uistinu čovjek. Je li ambiciozan lovac na bogatstvo ili nešto drugo? Dok sam ga jučer promatrala s njegovim pacijentima, kao da je ... kao da je ... « Odmahnula je glavom. »Ne znam kako da to kažem. To je bilo više od pukog sažaljenja. I dok se prema njima tako ponašao, prema .meni je bio izrazito neprijateljski raspoložen. Htjela bih znati zbog čega.« Vrhom prsta pokupila je još jednu mrvicu na tanjuru i dodala: »Osim toga, uzele smo ga za klijenta, a obično radimo sve što je u našoj moći da ohrabrimo parove. Zar ga ne bismo trebale potaknuti da nastavi udvarati Lauri i tek mu nakon toga ponuditi druge alternative?« »Tako je. Posebno zbog očeva zanimanja za kontesu«, rekla je Constance. »Moramo čim prije maknuti kćer s puta ako namjeravamo poticati to udvaranje.« »I da bismo mi sačuvale zdravu pamet pokraj takve polusestre«, rekla je Prudence. »Chas ni u kojem slučaju ne može živjeti s njom pod istim krovom.« Chastity je napadno zadrhtala. »Grozna mogućnost. Upravo zato sam prvi put pozvala Douglasa da s nama provede Božić. No sigurna sam da sad misli kako taj poziv više ne važi.« »Dakle, što je Chas činiti?«, upitala je Prudence pijuckajući kavu. »Čekati da on napravi prvi potez? «, predložila je Constance. »Morat će nešto poduzeti nakon isprike s cvijećem.« »Osim ako ne čeka da poduzmem ja«, naglas je razmišljala Chastity. »Možda će muklu tišinu protumačiti kao odbijanje isprike.«

»Možeš mu poslati zahvalu za cvijeće«, rekla je Prudence. »To bi bio prikladan potez.« Chastity je kimnula. »Da, mislim da je to rješenje. Hladna, ali uljudna zahvala trebala bi mu opet otvoriti vrata i pružiti priliku da nastavi dalje.« Gurnula je ruku u torbicu i izvadila ostala pisma koja je pokupila kod gospođe Beedle. »To će zasad biti dovoljno za liječnika. Pogledajmo ostalu poštu.«

Razdvojile su se na pločniku ispred Fortnuma: Chastity je otišla kući da napiše Douglasu zahvalu i tog poslijepodneva pošalje je poštom, Prudence je otišla u banku položiti novac od prodaje pamfleta, a Constance na sastanak Ženskog socijalnog i političkog saveza u Chelseai o kojem će pisati u sljedećem izdanju The Mayfair Lady. »Isprobaj haljinu zajedno sa šeširom kad dođeš kući«, rekla je Prudence sestri. »Ako ti se ne sviđa, moramo ga vratiti do sutradan ujutro.« »Sviđat će mi se, sigurna sam«, odvratila je. »Ako ti kažeš da hoće.« Uzela je kutiju sa šeširom, poljubila sestre, mahnula im i otišla. Kad je stigla kući, Jenkins joj je rekao da je lord Duncan otišao Harperovima, svojim vinarima u Gracechurch Streetu te da se neće vratiti na ručak. »Dobro je što je opet počeo izlaziti«, rekla je. »Jest, zaista jest, gospođice Chas«, složio se. »Njegovo gospodstvo u posljednje vrijeme pokazuje mnogo više interesa za sve.« Upitno ju je pogledao. »Prilično iznenadno, čini mi se.« 84 Anna&RafaelaR

»Da«, rekla je, zatim je stišala glas i vragolasto se nasmiješivši, rekla: »U strogom povjerenju, Jenkinse, mislim da je u pitanju neka dama.« Jenkins se vidno potrudio obuzdati urotnički osmijeh. Dostojanstveno je rekao: »Ta nemojte, gospođice Chas. Hoćete li ručati kod kuće?« »Da, molim«, rekla je. »Bit ću gore u salonu. Malo kruha i sira za pisaćim stolom bit će sasvim dovoljno jer imam mnogo posla.« Pohitala je na kat, razmišljajući kako Jenkins ne bi bio toliko veseo da zna kako se zanimanje lorda Duncana za ovu damu veoma razlikuje od prijašnjih povremenih veza s gradskim damama. Ni on niti gospođa Hudson neće širom raskriljenih ruku dočekati novu ledi Duncan i njezine drukčije običaje. A što će biti s njom?, pomislila je, ulazeći u salon. Ovo pitanje je stalno izbjegavala. Što će biti kad maćeha preuzme uzde kućanstva? Napravila je grimasu. Iako joj se sviđala potencijalna maćeha, ipak će se naći u nezgodnu položaju. A ako kojim slučajem ne uspiju prije toga udati Lauru, i ona će živjeti pod istim krovom. Ne, to ne dolazi u obzir. Otići će i živjeti s jednom od sestara poput neke siromašne rođakinje beskućnice. Shvatila je da je gotovo pet minuta skamenjeno stajala nasred salona i razmišljala o sumornoj budućnosti. Odlučno je odmahnula glavom, kao da se želi otresti ružne slike. Prišla je pisaćem stolu. Što se prije pomiri s Douglasom Farrellom, to će se prije moći posvetiti zadatku da ga spoji s Laurom. Tek što je uzela pero, Jenkins je pokucao. Vjerojatno dolazi sa sirom i kruhom, pomislila je i okrenula se na stolici, pozivajući ga da uđe. No Jenkins nije nosio pladanj s ručkom. Umjesto ručka nosio je srebrnu tacu sposjetnicom.

»Gospođice Chas, doktor Farrell je ostavio posjetnicu. Nisam znao jeste li danas kod kuće za posjetitelje.« Pružio joj je tacu. »Je li otišao?« Uzela je posjetnicu i okretala je između palca i kažiprsta. »Predložio sam mu da pričeka u dnevnoj sobi dok se ne uvjerim jeste li kod kuće«, rekao joj je. Razmislila je, a potom je rekla: »Pa valjda jesam, Jenkinse. Hoćete li reći doktoru Farrellu da silazim za nekoliko minuta?« Jenkins se naklonio i otišao za poslom. Chastity je nečujno zazviždala. Dakle, Douglas nije htio čekati njezin odgovor na ispriku. Najprije je osjetila suosjećanje i razumijevanje. Sigurno se živ izjedao zbog svoga sramotnog ponašanja pa nije mogao dočekati da sve to već jednom privede kraju i okonča svoju muku. No tada je nestala njezina urođena suosjećajnost kad se podsjetila kako ovaj muškarac ima podvojenu ličnost i precizan plan za ostvarenje svojih ciljeva. Htio je nju na svojoj strani ne, trebao ju je na svojoj strani. Ona je osoba koja ga može uvesti u društvo, ona čiji će mu poziv za Božić omogućiti da ostvari neke svoje ciljeve. Pa, ima i ona svoje ciljeve, a jedan od njih je da što prije oženi ovoga muškarca s Laurom Della Luca. Znači, trenutno su se njihovi ciljevi poklapali. Zapravo i nije važno je li njegova isprika iskrena ili nije, oboje će dobiti ono što žele. Ustala je i pogledala svoj odraz u ogledalu. Danas joj je kosa bila posebno neukrotiva. Zbog hladnog i suhog zraka postala je pucketava, pramenovi su se bez ikakve pomoći sami uvijali. Pokušala je ukrotiti neke uvojke oko lica pa je provukla prste kroz njih, no oni su se nakon toga opet zapetljali. Izgleda kao prava Meduza, pomislila je i uzdahnula.

Pogledala je cijeli svoj odraz, kao da se želi podsjetiti u što je odjevena: u jedan od svojih najdražih kostima od tamnozelene vunene tkanine s odgovarajućim obrubima. 85 Anna&RafaelaR Plisirana suknja izgledala je veoma lijepo, duga jakna imala je nabore na leđima i širila se na njezinim bokovima. Opet se pogledala u ogledalu i naravna la visok ovratnik bluze od blijedozelene svile koju je nosila ispod jakne, a zatim je slegnula ramenima i zaključila kako je ovo savršena odjeća za primanje isprike. Polako se spuštala stubištem, pokušavajući se odlučiti kako će pozdraviti posjetitelja. Ljubazno i hladno, pomislila je, otvarajući vrata dnevne sobe. Stajao je pokraj prozora koji je gledao na vrt. Ruke je držao prekrižene na leđima ispod crnog žaketa. Okrenuo se začuvši otvaranje vrata. Osmijeh se pojavio na njegovu licu, u očima boje ugljena pojavila se toplina koja mu je ozarila i mršavo lice. Prišao joj je raskriljenih ruku. »Chastity, lijepo od vas što ste me primili. Nisam se niti usuđivao pomisliti da ćete htjeti razgovarati sa mnom.« Ovo je bio muškarac kakvog je upoznala one prve večeri koju su zajedno proveli. Sada nije bilo ni traga jučerašnjoj prezirnoj aroganciji. Kako je mogao biti toliko drukčiji? No zbog istinske topline njegova osmijeha, sva njezina zlovolja i sumnje raspršile su se poput maglice. Ruke su joj nestale u njegovu čvrstu stisku, a ona ih nije niti pokušala izvući. Podigao je obje njezine ruke do svojih usana i poljubio ih kao da je to najprirodnija stvar na svijetu, a ona se nije protivila, iako je negdje u podsvijesti

pomislila kako to rade ljubavnici. »Vaše cvijeće je prekrasno«, rekla je. »Upravo sam vam počela pisati zahvalu.« Još uvijek je držao njezine ruke. Presavio je prste preko njezinih u toplom stisku koji ju je podsjetio na način kako je u svojoj ordinaciji držao noge one starice. Tiho je rekao: »Ruže ne mogu izreći moje duboko žaljenje.« Zbog duboka pogleda njegovih tamnih očiju kao da joj se zavezao jezik. Pogledala ga je, tražeći na njegovu licu neku naznaku neiskrenosti, znak da samo želi ispraviti svoj gaf, ali nije nalazila ništa osim njegove srdačnosti i tjeskobe koja sasvim sigurno nije bila odglumljena. »Možete li mi oprostiti?«, upitao je nakon duge tišine. Kimnula je, znajući da mu je oprostila još u trenutku kad je ušla i ugledala njegovo lice, ali je ipak rekla: »Douglase, htjela bih shvatiti.« »Što biste htjeli shvatiti?« Polako i nevoljko ispustio je njezine ruke, a ona je osjetila kao da je zahladnjelo čim više nije osjetila dodir njegove kože. »Vas«, rekla je, trljajući ruke kao da ih želi zagrijati. »Htjela bih shvatiti vas. Zašto radite ondje ... s onim siromašnim, jadnim ljudima? Shvatila bih da ste neki misionar, ali niste. Imate ordinaciju u Harley Streetu.« Bespomoćno je odmahnula glavom. »To nema nikakva smisla. No znam da mora postojati neki razlog i da ste zbog njega jučer bili onako grubi, gnjevni i prezirni.« Isprepleo je prste, stavio ih na usta i zagledao se u nju. Jednom prije povjerio se jednoj ženi nadajući se da će ga razumjeti. U to vrijeme u svojoj mladalačkoj naivnosti nije mislio da će netko drugi drukčije od njega gledati na njegovu strastvenu posvećenost, da neće osjećati jednako kao i on ... osobito žena za koju je mislio da ga voli

jednako kao što je i on volio nju. Žena s kojom je kanio provesti svoj život. To je razočaranje bilo dovoljno da ga izliječi od svake želje za povjeravanjem bilo kome, osim nekolicini svojih kolega liječnika koji nisu osjećali isto što i on, ali ga barem nisu smatrali luđakom. Možda čudakom, ali ne promašajem. »Imate li možda pola sata vremena?«, naglo ju je upitao. Vjerojatno je čista ludost povjeriti joj se, ali čak i ako na njegovo objašnjenje reagira na negativan način, to 86 Anna&RafaelaR zapravo i neće biti važno. Sada je dovoljno znala da mu, ako to poželi, oteža život, ali nije vjerovao da je ona osoba koja bi to napravila. A ako ne bude imala razumijevanja za njegovu misiju, on se neće razočarati. Ovaj put ga to neće pogoditi, jer nije bio zaljubljen u Chastity Duncan. »Da, mislim da imam«, spremno je rekla. »Sada?« »Da, sada«, odvratio je. »Idemo u šetnju.« Prijedlog ju je iznenadio. Zašto joj ovdje, u toplini dnevne sobe, nije mogao jednostavno odgovoriti na pitanje? No osjetila je da se on iz nekoga razloga osjeća sputano pa je opet postala svjesna njegove visine, široke građe i muževnosti. Činilo se kao da prostorija nije dovoljno velika za njega. I možda nije dovoljno velika za njegovu tajnu, pomislila je, možda mu treba otvoreni prostor, neutralan teritorij gdje bi joj se povjerio. »U redu«, rekla je. »Donijet ću šešir i kaput.« Brzo je kimnuo i odsječno rekao: »Nemojte se dugo zadržati.« Kao da je zaboravio na svoju ispriku, žaljenje i tjeskobu, poprimio je svoje uobičajene manire, postao je opušten i pomalo autoritativan. A opet, pomislila je, takve

karakteristike poput arogancije, bile su svojstvene muškarcima, kako su to već primijetile njezine sestre. S tim se mogla lakše nositi nego s otvorenim neprijateljstvom. »Dolazim za pet minuta«, rekla je i otišla. U svojoj sobi uzela je šešir koji je nosila tog jutra. Bio je to lijep šeširić od tamnozeleno g filca, s veoma dugim obojenim nojevim perom koje se savijalo prema njezinu ramenu. Njezina kosa je svojeglavo ispadala ispod šešira, neposlušni uvojci padali su joj na čelo i oko lica. Sjela je za toaletni stolić i zamislila se nad malom zbirkom kozmetike. Taština joj je nalagala da se što. bolje uredi, iako za Douglasa Farrella uopće nije bila zainteresirana, osim kao klijenta. No, dobro, možda to nije baš istina, ispravio ju je nemilosrdan glas iskrenosti. Jako ju je zanimao i htjela je saznati njegovu priču. Uzela je malu knjižicu s impregniranim puderom i približila se ogledalu, tražeći pjegice. Obično se nisu pojavljivale prije ljetnog sunca pa ih je našla samo nekoliko na hrptu nosa. Tapkala je po njima impregniranim papirom, misleći kako bi trebala crvenim ružem našminkati i usne, a zatim je odbacila tu misao. Vani je bilo toliko hladno da bi joj se usne istoga časa isušile, a ništa nije bilo toliko neprivlačno kao našminkane ispucale usne. Zaključila je da dobro izgleda takva kakva jest i prestala se promatrati u ogledalu. Napokon, ta idu samo u kratku šetnju. Odjenula je debeli vuneni kaput, uzela muf i rukavice te krenula u prizemlje. »Spremna sam«, rekla je stojeći na ulazu u dnevnu sobu. Odložio je The Mayfair Lady koji je čitao i ustao se. »Znači, vi čitate ovo?« »Zar ne čitaju svi?«, odvratila je. »Nama je taj pamflet veoma važan, kao što ste mogli i sami primijetiti. Nakon tužbe za klevetu.«

»Ah, da.« Kimnuo je. »Mora da je to bilo teško za vašega oca.« »Nije mu bilo lako. Ali sada je to lanjski snijeg.« Izašla je u predvorje. »Ne sjećam se detalja«, rekao je, hodajući za njom do ulaznih vrata. »Nije li bio žrtva nekog prevarantskog plana?« »Jest«, rekla je takvim tonom koji je isključio daljnju raspravu o toj temi. »Jenkinse, idemo u šetnju. Vratit ću se za pola sata. Onda ću pojesti kruh i sir.« »U redu, gospođice Chas.« Jenkins im je otvorio vrata. »Uživajte u šetnji. Doviđenja, doktore Farrell.« 87 Anna&RafaelaR Douglas mu je uzvratio pozdrav i vrata su se za njima zatvorila. Stajali su na gornjoj stubi i obgrlili se rukama da se zaštite od hladnoće. »Padat će snijeg«, izjavio je, zataknuvši njezinu ruku za svoju i vodeći je dolje na pločnik. »Otkud znate?« Nasmijao se. »Ja sam Škot, sjećate li se? S ledenog sjevera. Znam takve stvari.« »Ah, da, a ja sam nježan cvijetak s juga«, odvratila je. »Mi cure iz Hampshirea ne znamo mnogo o tim vremenskim ekstremima.« »Veselim se što ću Božić provesti na selu«, rekao je pogledavši je. »To jest, ako poziv još uvijek vrijedi.« »Dakako da vrijedi. Kuda želite šetati?« »Hoće li vam biti predaleko ako odemo do Hyde Parka?«, upitao ju je i pogledao njezine čizme. »Ili možemo unajmiti fijaker ako vam cipele nisu udobne.« Neće ga poticati na takvu rasipnost, odlučila je. »Hodat ćemo«, rekla je i tutnula ruke u muf. »Čizme su mi savršeno udobne.

Kimnuo je, zataknuo svoju ruku za njezinu i uputio se prema Oxford Streetu. »Dakle, hoćete li mi ispričati svoje tajne, doktore Farrell?«, upitala je nakon što su desetak minuta hodali u tišini. Sada su se probijali kroz prepune pločnike prema Marble Archu. »Ja nemam nikakvih tajni«, zanijekao je. Nasmijala se. »O, vi ste najtajanstvenija osoba koju sam upoznala u životu, doktore Jekyll.« »Doktor Jekyll?«, zapanjeno je uzviknuo. »Što time, dovraga, želite reći?« »O, samo sam se slikovito izrazila«, rekla je, kasno shvativši da ovo nikako nije bio kompliment. »Ja to ne bih nazvao slikovitim«, rekao je. »Više mi zvuči kao otvorena kritika.« Zagrizla je donju usnicu. »Možda«, priznala je. »Ali morate priznati da sam za to imala razlog.« »Ah.« Kimnuo je. »Znači, niste mi u cijelosti oprostili. I mislio sam da je previše dobro da bi bilo istina. Ili da ste možda vi previše dobri da biste bili stvarni. Morali biste biti prava kandidatkinja za sveticu da mi tako brzo i spremno oprostite.« »Ali nisam svetica«, izjavila je. »I nema nikakve šanse da me proglase blaženom.« Nasmijao se. »To je pravo olakšanje. Ja sam skroz na drugoj strani od svetog Petra, pa bi mi bilo nelagodno u društvu nekoga tko je istinski dobar.« »Ne morate se bojati«, rekla je pogledavši ga. Sviđao joj se način na koji mu se nabirala koža oko očiju kad se nasmiješio. Osjetio je njezin pogled na sebi pa ju je pogledao, a ona je osjetila kako su joj se obrazi malo zarumenjeli, kao da se posramila vlastitih misli. »Zašto ste postali liječnik?«, naglo ga je upitala. Bio je to jedan od načina da ova šetnja dobije svoju svrhu

»To je obiteljski posao«, nehajno je rekao i pojačao stisak na njezinu laktu dok su izbjegavali promet u blizini Marble Archa. Više nije prozborio ni riječ sve dok kroz Cumberland Gate nisu ušli u park i dok za njima nisu ostali kloparanje željeznih kotača, topot konjskih kopita i brujanje motora omnibusa. »Ah, da«, rekla je, sjetivši se. »Vaš otac, naravno.« »I moj djed. Započeo je kao mladi poručnik u indijskoj vojsci. U vrijeme ustanka imao je otprilike osamnaest godina i to ga je strašno iskustvo posve odvratilo od vojske. Došao je u Edinburgh i završio medicinu, a zatim je otvorio ordinaciju.« 88 Anna&RafaelaR Hodali su uskim putem uz konjičku stazu po kojoj su ispod ogoljelog drveća relativno mimo kasali jahači. Zaintrigirao ju je ovaj mali djelić Douglasove obiteljske povijesti. »Znači, vi ste treća generacija liječnika.« »Četvrta ili peta. Mislim da je negdje daleko u prošlosti u lozi Farrellovih postojao netko tko je držao brijačnicu, imao britvu i nazivao sebe liječnikom.« Tiho se nasmijao i sagnuo da podigne sjajni divlji kesten. Obrisao ga je rukavom i dobro pogledao. Bio je savršeno okrugao, blistao je na sivom svjetlu. Poklonio ga je Chastity uz polunaklon i dostojanstvo muškarca koji predaje dragocjeni. dragulj, a ona ga je primila na jednak način, naklonivši mu se u znak zahvale. »Previše je lijep da bi se s njim gađala djeca«, rekla je i spremila ga u muf. »Jeste li se i vi gađali kad ste bili dijete?« »Naravno«, rekao je. »Jedne sain godine bio nepobjediv. Namakali smo ih u ocat da

bi bili čvršći. Bio sam pravi šampion.« Samodopadno se nasmiješio sjetivši se te uspomene, kao da je još uvijek veoma sretan zbog te dječje pobjede. I ona se nasmiješila. »Pričajte mi o svojoj obitelji«, rekla je. Pogledao je oblačno nebo i naškubio usne. »Želite li opširnu ili skraćenu priču?« »Opširnu, naravno.« Nakrivio je glavu. »Možda ćete požaliti. Ne znam gdje bih započeo, ali potrudit ću se.«

89 Anna&RafaelaR 10.poglavlje

»Šest sestara«, zapanjeno je rekla Chastity nakon nekog vremena. »Mislila sam da su i dvije previše.« »Ja bih bio posve zadovoljan s dvije«, rekao je, zastavši pokraj klupe od kovanog željeza koja je gledala na jezero Serpentine. »Da sjednemo malo?« S olakšanjem je prihvatila i sjela. Prešli su dalek put za vrijeme njegove priče. Pomislila je kako njegova obiteljska priča nema nikakve veze s razbaštinjenjem. Upravo suprotno. Činilo se da je od trenutka svoga rođenja bio okružen ljubavlju i pažnjom. Nije joj objasnio zbog čega je bez novaca. Njegova je obitelj bila bogata i visoko pozicionirana. Uopće nije otkrila tajnu što se stvarno skriva iza njegove iznenadne selidbe u londonsku sirotinjsku četvrt. Kao ni potrebu da se oženi bogatom ženom. »O čemu razmišljate?«, upitao ju je. »Htjela bih vam postaviti jedno posve osobno pitanje i pokušavam naći prave riječi«, iskreno je rekla.

»Ah.« Promatrao ju je nasmiješenih očiju boje ugljena. Hladan vjetar zacrvenio je vrh njezina nosa, a on je osjetio apsurdnu želju da poljubi to crvenilo. Smiješno, dakako. »Pa, možete me jednostavno pitati. Mislim da je uvijek najbolje na najjednostavniji način. Tako se barem izbjegnu nesporazumi.« Poravnala je suknju na koljenima i prišla problemu s prilično indirektnog aspekta, onog koji joj je stalno bio na umu. »Zanima me zbog čega nikad niste spomenuli ženu ili zaručnicu. Sigurno imate ili ste imali kakvu ženu u svom životu.« Promatrala je njegov izraz, bojeći se da je prešla nevidljivu granicu, da će se opet pojaviti gospodin Hyde. A on je shvatio da je trebao i očekivati takvo pitanje. Posve logično u ovoj seansi ,govorenja istine. Pokušao ga je zaobići. Napadno se nasmijavši, rekao je: »Draga moja, okružen sam ženama. Imam toliko žena u životu da jedva izlazim nakraj s njima.« »Znate što mislim. Ne govorim o sestrama ni o majci. Jeste li ikada bili oženjeni ili ste možda pomišljali na ženidbu?« Odlučno se naslonila na klupu. »Ne mogu biti izravnija od toga.« A sad da vidimo odgovor na to pitanje, doktore Lovcu na bogatu ženu. Dakle, zaobilaženje nije pomoglo, no to je i očekivao. »Ne, imate pravo«, brzo se složio. »Da vam iskreno kažem, nisam mnogo razmišljao o tome. Imam previše posla.« Prije nego što mu je uspjela postaviti daljnje pitanje, brzo je rekao: »Informacija za informaciju, gospođice Duncan. Što je s vama? Ne vidim nikakva dokaza da ste udati, no imate li zaručnika? Nekog osobito bliskog prijatelja... Primjerice, vikonta Brighama?« Odmahnula je glavom i prihvatila poraz. Svojoj novoj poznanici nije kanio otkriti

ono što je povjerio agenciji za bračno posredovanje. »Ne, ne, nemam nikog posebnog. Imam mnogo prijatelja oba spola, ali... « Slegnula je ramenima. »Brak je daleko izvan moga vidokruga.« Odjednom joj je glasno zakrulilo u crijevima. Bili su vani više od pola sata. »Umirem od gladi«, priznala je, mirišući zrak. Do njih je dopirao zamaman miris. Začula je zvono i glasne povike uličnog prodavača koji je nudio svoju robu. »Vruće pite ... vruće pite .... dođite 'vamo i kupite. Pite s mesom i bubrezima .....« 90 Anna&RafaelaR »To je prodavač pita«, rekla je i skočila na noge. »Gdje je?« »Prilazi nam stazom«, odvratio je Douglas i ustao i on. »Idemo vidjeti što nudi.« Mahnuo je prodavaču pita koji je na glavi, na debelom okruglom jastučiću, nosio pun pladanj. »Šta volite, gospon, lijepa damo?«, veselo je rekao muškarac, skidajući pladanj i stavljajući ga na klupu. Pite su stajale na rešetki iznad vrućeg ugljena. »Ovaj tu kolačić il' lijepu mesnu pitu ... baš ono šta treba kad je 'vako 'ladan dan.« Douglas je pogledao Chastity kojoj je već počela curiti slina dok je promatrala pite zlaćane korice. »Onu«, rekla je. Čovjek ju je umotao u novine i pružio joj je. »Ja ću isto«, rekao je Douglas i u džepu potražio kovanice. Dao je čovjeku šiling i uzeo svoju pitu. Chastity je već sjedila na klupi i odgrizla velik zalogaj vrućeg tijesta, pokušavajući obrisati umak koji joj je procurio po bradi. Douglas se nasmijao i iz džepa izvadio veliku čistu maramicu. »Ubrus, gospo?« Uz naklon joj je pružio maramicu.

»Hvala vam«, promrmljala je kroz puna usta, uzela je i obrisala bradu. »Ovo je tako dobro, iako je malo komplicirano jesti.« Brzo su jeli u tišini, no to i nije bio obrok koji bi poticao razgovor. Chastity je napokon zgužvala novine i zadovoljno uzdahnula. »Ovo je bilo predivno.« »Da«, složio se, uzeo njezine novine i bacio ih u koš zajedno sa svojima. »Mogu li natrag dobiti svoju maramicu? Hvala.« Obrisao je ruke i usta, a zatim je spremio maramicu u džep. Na travu pokraj njegovih nogu spustila se pahulja snijega, zatim još jedna. »Ručak na friškom zraku u prosincu izgleda pomalo ekscentrično«, rekao je. »Idemo polako natrag. Ne bih htio da se smrzne te na toj klupi.« »Sad mi je toplije kad sam pojela«, rekla je, ali je svejedno ustala i gurnula ruke u muf. Saznala je mnogo o njegovoj obitelji, ali još uvijek nije znala odgovor na najvažnije pitanje. Pitala se nije li možda požalio svoju odluku da joj se povjeri i nada li se možda da je zaboravila na razlog ovog malog izlaska. Krenuli su prema Cumberland Gateu i nakon nekoliko koraka ona je otvoreno rekla: »Htjeli ste me prosvijetliti o jučerašnjem poslijepodnevu.« A on se nadao da je zaboravila na to dok joj je pripovijedao o svojoj obitelji. Uživao je u njezinu društvu, jednako kao i one večeri, i htio je da ostanu u prijateljskom i neusiljenom odnosu. Iznenađeno je shvatio da mu je veoma važno kako će ona reagirati na ono što joj je kanio reći i ako reagira na krivi način, to će biti kraj njihova tek propupala prijateljstva. Više ju nije mogao smatrati razmaženom i privilegiranom damom iz visokoga društva. Nešto se promijenilo u načinu na koji ju je sada gledao, a on

nije imao pojma što. No odjednom mu je bilo veoma važno njezino mišljenje. Pomislio je kako je možda krivo protumačio njezinu reakciju na njegovu ordinaciju i pacijente, kako ona nije pokazala nikakvo gnušanje, već ga je on automatski očekivao. Bilo bi mnogo lakše kad joj ne bi rekao. Tako ne bi riskirao krivu reakciju. No kad ju je pogledao onako odlučnim izrazom lica, čvrsto stisnutih punih usana, blistava svjetla u dubinama njezinih bademastih očiju, znao je da će ispuniti obećanje. Pa neka joj bude. »Je li vam se činilo neobičnim što imam ordinaciju u siromašnom kvartu?«, upitao ju je. 91 Anna&RafaelaR »Pa, dakako da jest. Rekli ste mi da imate ordinaciju u Harley Streetu.« Prestala je hodati i pogledala ga, njezine oči su ga fiksirale prepune znatiželje i opreza. Šešir joj je bio posut snijegom, nojevo pero se žalosno objesilo. »Nastavite hodati«, rekao je, primio je za ruku i povukao je za sobom. »Recite mi nešto, Chastity, Možete li zamisliti zbog čega bi liječnik odabrao liječiti te ljude?« Namrštila se. Ovo je očito bio neki test. Osjetila je da mnogo toga ovisi o tome hoće li ga proći. »Netko to mora raditi«, rekla je. »Ne znači da ne obolijevaju samo zato što su siromašni - upravo suprotno, po mom mišljenju.« »Što mislite, kakav liječnik njima treba?« Još se više namrštila. Osjećala se kao da joj se sudi. Spustila je pogled i promatrala svoja stopala koja su gazila travu prekrivenu pahuljama snijega. »Pa pravi, valjda«, rekla. »Zar postoje kakvi drugi?« »Nekvalificirani.«

»Ah.« Pomislila je da počinje shvaćati u čemu je stvar. »Mislim da to nije osobito dobro plaćena 'grana liječničke profesije.« Nasmiješio se, no nimalo veselo, već više ogorčeno. »Ne samo to, lijekovi nisu jeftini.« »Ah«, opet je rekla, sjetivši se kako su gotovo svi pacijenti koji su izašli iz njegove ordinacije nosili neku vrstu lijeka. Sad je bila uvjerena da je shvatila cijeli smisao. »Znači, možete im pomoći samo ako im dajete lijekove.« »A da bih to radio, moram imati neki izvor prihoda«, rekao je. Naškubila je usne kao da će zazviždati kad je napokon sve shvatila. »Zbog toga imate ordinaciju u Harley Streetu.« »Da, zbog toga«, potvrdio je. Razmišljala je o rečenom toliko namršteno da su joj se obrve spojile. Napokon je rekla: »Govorite li to, Douglase, da su oni ubogi ljudi u Earl's Courtu vaša prva briga? Da ćete liječiti bogate samo zato da možete liječiti siromašne?« »Kratko i jasno.« Još nije vidio njezinu reakciju na ovo otkriće, ali mu se sviđao način na koji je to razmotrila iz svakog aspekta i to što je razmislila prije nego što bi progovorila. A ona ga je sada pogledala očima punim topline. Lijepa puna usta nasmiješila su se od istinskog zadovoljstva i razumijevanja, od čega mu je zaigralo srce. Izvadila je ruku iz mufa i stavila je u njegovu. »Douglase, mislim da je to divno, zaista prekrasno.« Osjetila je malu nelagodu kad se sjetila koliko joj je bio mrzak, s kolikim je prezirom svojim sestrama govorila o njemu. Ovo je dobar čovjek. Istinski dobar čovjek. O, da, bio je neugodan, arogantan i grub, ali to nimalo nije utjecalo na saznanje da je bila u krivu, da je strašno pogriješila. Naravno da je bio skeptičan prema bogatim umišljenim

bolesnicima kad se tako strastveno posvetio onima koji su ga istinski trebali. I dakako da mu je trebala bogata žena kako bi mogao izvršiti svoju misiju. A ona će mu je naći. Nasmiješio se i stisnuo joj ruku. »Shvaćate li sada zbog čega sam tražio da me ne odate?« »To sam odmah shvatila«, rekla je. »Samo što nisam shvaćala što uopće tamo radite. Niste odavali dojam altruista koji ima svoju misiju.« 92 Anna&RafaelaR »Ne bih se opisao takvim pompoznim riječima«, rekao je i pogledao na svoj sat. »Morat ćemo za povratak unajmiti fijaker. U tri mi dolazi bogati pacijent, a ne mogu dopustiti da me bogati čekaju.« »Ne, ne smijete.« Povukla je svoju ruku. Usprkos vunenu kaputu, odjednom je zadrhtala od hladnoće pa je podigla ovratnik. Douglas je odmotao debeli šal koji je nosio oko vrata, stao i okrenuo je prema sebi. Čela namrštena od koncentracije, brzim i vještim pokretima omotao ga je oko njezina vrata, gurnuvši krajeve ispod ovratnika njezina kaputa. Polako joj je poravnao kaput na ramenima, a zatim se sagnuo i veoma nježno poljubio vrh njezina nosa. Shvatila je da zadržava dah i pretvara se kao da se ništa nije dogodilo. Podigao je glavu i nasmijao se. »Vaš siroti nosić je crven od hladnoće. Već ga dugo vremena želim zagrijati«, rekao je. »Pa, to nije način«, odvratila je i odmaknula se od njega, iako je nehotice protrljala vrh nosa. Od njegova mirisa i topline njegove kože, koja je ostala na šalu oko njezina

vrata, prošli su je topli žmarci, obrazi su joj se zacrvenjeli, ali ne od hladnoće. »Mislio sam da bi to moglo biti od pomoći«, rekao je i nacerio joj se osmijehom u kojem uopće nije bilo grizodušja. Okrenuo je glavu, stavio dva prsta u usta i prodorno zazviždao fijakeru u daljini. Otvorio joj je vrata, a ona je brzo ušla, prije nego što je imao priliku obujmiti je oko struka. Sjeo je na sjedalo nasuprot njoj. »Zaboravio sam da ne volite kad vam se pomaže«, rekao je. »Ne volim previše familijarne dodire«, ispravila ga je. Htjela je zvučati nadmeno, no nije uspjela. On se samo smiješio, dok se u njoj nakupljala ljutnja koja je posve odagnala njihov prijašnji skladan odnos. »Niste mi odgovorili na jedno pitanje«, rekla je suzivši oči. »Zbog čega ste tako grubi prema meni? Ne samo zbog toga što sam otkrila vašu tajnu, zar ne?« Pogledao ju je. Držala je čvrsto stisnuta usta, a on se mogao zakleti da među zlatnim točkicama njezinih bademastih očiju vidi pravu vatru. Zahtijevala je odgovor. On ga je, zapravo, i imao. No bio je poprilično siguran da ga gospođica Duncan neće cijeniti. »To mi je navika«, rekao je. Zagledala se u njega. »Navika? Takva grubost? Navika? I to je to? To je vaše objašnjenje?« Glas joj je bio pun nevjerice pa je osjetio poriv da joj kaže istinu. »U redu«, odsječno je rekao. »Ako baš morate znati, unaprijed sam pretpostavio kako ćete reagirati, a ta me je pretpostavka razljutila pa sam se istresao na vama.« »Kakva pretpostavka?« Nagnula se naprijed da mu može bolje vidjeti lice. Uzdahnuo je. »Toliko sam se često susretao s predrasudama žena iz moje obitelji zapravo, i većine osoba iz svoga društvenog kruga - pa sam zaključio da je većina ljudi

općenito, posebno žene, veoma samodopadna, puna predrasuda i krajnje lijena koristiti svoj mozak.« »Što?« Zinula je. Nastavila je buljiti u njega sve dok nije shvatila da cijelo vrijeme ima otvorena usta, kao da su joj popustili mišići čeljusti. Brzo ih je zatvorila. »Posebno žene«, rekla je. »To je veoma arogantna i besmislena izjava puna predrasuda. Govorite o samodopadnosti i lijenosti korištenja mozga ... Bože.« Glasno i puno prezira ispuhnula je glas kroz naškubljene usne. »Doktore, vi biste morali izliječiti samoga sebe.« 93 Anna&RafaelaR Škrto se osmjehnuo, samo je podigao kutove usana. Smijeh je zasjao u očima boje ugljena. »Mea culpa«, rekao je i poraženo podigao ruke u zrak. »Da sam znao kako će moje riječi izazvati gnjev jedne Boadiceje, pripazio bih što govorim.« »Pripazili biste, ali ne biste ispravili riječi«, planula je. »Znam da svako pravilo ima svoje izuzetke«, ozbiljno je rekao, iako se ta ozbiljnost nimalo nije slagala s osmijehom u njegovim očima. »Kako ne bih znao kad se upravo nalazim u društvu jednoga?« Pokušavala je i dalje ostati dostojanstveno ljuta, no nije mogla zbog nečega u njegovu osmijehu. Bio je to osmijeh pun razumijevanja, s natruhorn pokajničkog prihvaćanja. Htijuć-nehtijući, usne su joj se same razvukle u osmijeh. »To pravilo ima i više od jednog izuzetka«, rekla je. »Mislim da ste upoznali moje sestre.« »O, da, jesam.« Kimnuo je. »Iako nisam mnogo razgovarao s njima, no siguran sam

da su veoma inteligentne i razborite žene analitičkog uma.« Prekrižila je ruke. »Čitali ste The Mayfair Lady. Što mislite o ženama koje pišu te članke? Jesu li i one samodopadne i pune predrasuda?« »Vjerojatno nisu«, priznao je. »No neki su članci napisani zato da privuku takve žene. Morate to i sami priznati.« Nije odvratila ništa. Tako joj je bilo lakše nego podsjetiti se kako su ona i sestre često mislile isto što i liječnik o damama iz visokog društva koje su činile lavovski dio njihove čitalačke publike. »A sufražetkinje?«, izazivala ga je. »One i njihova borba nemaju ničeg samodopadnog u sebi.« »Nemaju«, složio se. »Što vi mislite o tom problemu? Bi li žene trebale imati pravo glasa?« Bila je svjesna da joj je glas postao oštar, kao da je sada ona njega testirala. I Douglas je to primijetio i nagađao da je ovaj problem veoma važan gospođici Duncan. Također je bilo posve jasno na čijoj je strani ona stajala. »U načelu nisam protiv«, oprezno je rekao . »Ali u praksi jeste.« Naslonila se na sjedalo i uzdahnula, kao da je htjela reći: Znala sam to otpočetka. »Ne, ne, čekajte malo.« Podigao je prst u zrak. »To je veoma složeno pitanje. Većina žena koju znam ne bi niti htjela glasovati niti bi znala što će s tim svojim pravom. Moja majka i sestre drže sebe dovoljno moćnima u svojoj sredini, a one to uistinu i jesu.« »U svojoj sredini«, rekla je. »To je uvijek uobičajeni argument. Žene imaju svoj svijet, a muškarci svoj i ta se dva svijeta nikad neće sastati ... a svima je potpuno jasno čiji je svijet važniji i moćniji«, dodala je, pomislivši kako zvuči poput Constance kad drži predavanje. Obično bi uvijek vidjela obje strane nekog problema, no Douglas ju je

potaknuo na ovu njezinu jednostranu sljepoću. »Mislim da bismo se trebali složiti kako se u vezi ovoga ne slažemo«, rekao je. »Ja nisam protiv te ideje, samo je ne bih počeo primjenjivati dok većina žena ne stekne obrazovanje i ne počne razmišljati i izvan svojih kućnih zaduženja, o većim problemima koji su trenutno muška domena.« Pomislio je kako je ovo rekao prilično diplomatski, no njegova družbenica očito nije tako mislila. »Nije ni čudo da vam nimalo nije privlačna ideja o braku«, primijetila je prijaznošću koja je zbunjivala. »Kako biste i mogli kad o ženama imate tako staromodno mišljenje puno predrasuda? Usudila bih se reći da će svaku ženu koja bude odgovarala vašim standardima vjerojatno odbiti muškarac koji ima tako nisko mišljenje o njezinu spolu.« Opet je prekrižila ruke, kao da je htjela naglasiti kraj ovoga razgovora. 94 Anna&RafaelaR Počešao se po nosu. »Nadao sam se da ćemo sklopiti prijateljstvo«, rekao je. »Gospođice Duncan, zar sam toliko nepopravljiv i odbojan da vam ne mogu biti prijatelj?« »Niste mi odbojni«, usprotivila se. »Samo mi se ne sviđa vaše mišljenje.« »O, zar se radi samo o tome?«, rekao je, zvučeći kao da mu je laknulo. »Siguran sam da ga mogu promijeniti.« »Ako ga promijenite, onda nećete biti ista osoba«, istaknula je kad se kočija zaustavila ispred njezine kuće. Skočio je s fijakera i pružio joj ruku da joj pomogne sići. Platio je kočijašu i zatim se s njom uspeo prilaznim stubištem do ulaznih vrata.

»Čekajte da vam vratim šal«, rekla je, izvlačeći njegove krajeve iz kaputa. »Dopustite meni.« Uzeo je krajeve šala i odmotao ih. Stajali su veoma blizu jedno drugome, pa je osjetila njegov dah na licu. »Onda«, rekao je, držeći šal koji je još uvijek stajao oko njezina vrata. »Jesmo li prijatelji, gospođice Duncan?« »Da, naravno«, rekla je. Sagnuo se i usnama dodirnuo kutove njezinih usana. Bio je to prijateljski poljubac, poljubac kakav je razmijenila s mnogim muškarcima, ali tada se nešto dogodilo. Povukao je krajeve šala i privukao je k sebi, a zatim spustio usne na njezine. Zatvorila je oči i usprkos svoj logici i razumu, spremno se prepustila poljupcu, stavivši ruke na njegova ramena i zagrlivši ga. Odjednom su se razdvojili, gotovo su istoga časa ustuknuli. Stajali su i zbunjeno se promatrali. Stavila je ruku u rukavici na svoje usne i zapiljila se u njega. On se pokajnički nasmiješio. »Pečat prijateljstva«, rekao je potpuno neuvjerljivo. Prihvatila je ponuđeni izlaz. »Da«, rekla je. »Prijateljstva, naravno.« Podigla je šal iznad glave i pružila mu ga. »Božić«, rekla je. »Nismo razgovarali o Božiću.« »Nismo«, potvrdio je. Govorila je brzo i što je ravnodušnije mogla. »Svi mi, barem moje sestre i ja, krećemo na Badnjak vlakom u četiri sata s postaje Waterloo. Ako vam odgovara, možete putovati s nama. Osim ako biste radije putovali na sam Božić, ali sumnjam da vlakovi voze.« »Bit će mi drago putovati s vama i vašim sestrama na Badnjak«, rekao je i kimnuo glavom. »A što je s vašim komornikom ?« Na to se nasmijao i prekinuo neugodnu napetost. »Chastity, draga moja, nakon ovog

našeg razgovora, kako uopće možete misliti da imam komornika? « »Zaključila sam, Douglase, da niste uvijek onakvi kakvim se doimate«, rekla je dostojanstveno, ali nije izdržala. Odmahnula je glavom i nasmijala se, tražeći ključ u svom džepu. »Ne, dakako da nisam očekivala da ćete povesti slugu, ali morala sam vas pitati.« »Ne znam zbog čega«, rekao je, uzeo od nje ključ, stavio ga u bravu i otvorio vrata. »Hvala vam«, rekla je. Dok je prolazila mimo njega, među njima je zapucketa o elektricitet. On je ispružio ruku i nadlanicom ju nježno pomilovao po obrazu, veoma laganim pokretom koji je bio veoma prisan. »Doviđenja, Chastity«, rekao je, predajući joj ključ u času kad se Jenkins materijalizirao iz tamnog predvorja. »Hvala vam na piti«, rekla je, pomislivši kako to glupo zvuči. Ušla je u predvorje i čvrsto zatvorila vrata za sobom. 95 Anna&RafaelaR Douglas je do Harley Streeta hodao kao omamljen. Nije mogao dokučiti što se to upravo dogodilo. Još je od Marianne izbjegavao svaku bliskost sa ženama iz vlastita društvenog kruga i nije smatrao da se time bilo čega lišava. Kad se opečeš, pušeš i na hladno, pomislio je dok se uspinjao stubištem na drugi kat. Kad je započeo s poslom u ubogim sirotinjskim četvrtima Edinburgha, svu je fizičku i emocionalnu energiju posvetio očajnicima koji su trebali sve što im je mogao pružiti. Imao je ljubavnicu, ugodnu i nimalo zahtjevnu kurtizanu koja je bila sretna što joj plaća stanarinu i pristojnu

plaću u zamjenu za zadovoljavanje njegovih seksualnih potreba, ali nije bila nimalo zainteresirana za emocionalnu vezu kao ni on, te je bez pogovora našla drugog zaštitnika kad je Douglas otišao iz Edinburgha. Otišao je iz grada tek kad je osnovao uspješnu kliniku u kojoj je zaposlio muškarce i žene koje je sam obučio i financirao većinom iz vlastite zaklade. Tada je, u potrazi za novim područjima koje treba osvojiti, stigao u London. No iz zaklade se mogla financirati samo jedna klinika pa mu je stoga trebala bogata žena i ordinacija u Harley Streetu. U njegovu životu nije bilo mjesta ni za što drugo osim za brak iz interesa, poslovnog dogovora u kojem prevladavaju uljudnost i obzirnost, ali u kojem nema mjesta romantičnoj ljubavi i svim njezinim stupicama i zamkama. Ljubakanje s časnom gospođicom Chastity Duncan definitivno mu nije bilo u planu. Smetat će njegovu glavnom cilju. Vrata njegove ordinacije bila su otvorena pa se iznenađeno namrštio. Još uvijek nije imao recepcionarku, a sastanak je imao zakazan tek za pola sata. Ušaoje i zazvao: »Ima li koga?« »Oh, dottore, dottore.« Iz njegova ureda u čekaonicu je izašla Laura Della Luca, ruku punih uzoraka tkanina. »Upravo sam isprobavala neke ideje. Pazikuća me je pustio unutra kad sam mu rekla da preuređujem vašu ordinaciju.« »Oh.« Pazikuća će uzalud čekati svoju božićnicu, pomislio je Douglas uz opravdani gnjev. Nije želio da ova žena ni bilo tko drugi, ulazi i izlazi iz njegovih prostorija kao da na to ima pravo. No točno je mogao zamisliti kako ona prelazi preko svih pazikućinih prigovora poput smetlara u Covent Gardenu preko smeća na tržnici.

»Mislim, dottore, da će ovo izvrsno odgovarati za čekaonicu«, brbljala je Laura, nimalo se ne obazirući na njegovu šutnju i to što ju nije čak ni pozdravio. Podigla je uzorak cica cvjetnog dezena. »Samo zamislite kako će ovo lijepo pristajati na stolice. Tražila sam stolice po trgovinama i u jednoj maloj trgovini u Kensingtonu našla sam prekrasne duboke naslonjače na kojima će ovaj materijal izvrsno izgledati. Morat ćemo napraviti navlake skroz do poda da sakrijemo nožice... nožice djeluje veoma vulgarno na naslonjačima, ne mislite li i vi tako?« »Prije bih rekao da su neophodne«, suho je rekao. »O, da, neophodne su, dakako.« Odmahnula je rukom na njegovu primjedbu. »Ali ne moramo umarati oči takvim nužnim detaljima, nije li tako, dottore?« Mahala mu je prstom ispred lica. »Dakle, mislim da bi ovo zaista lijepo izgledalo na prozorima, pričvršćeno sa strane i, dakako, s odgovarajućim mašnama i festonom.« Pokazala mu je još jedan uzorak cica koji je izgledao jednako kao i prethodni. Douglas se zagledao u njega. »Zar nije jednak kao i onaj prvi?« »Ne, ne ... vi muškarci uopće nemate oko za to«, rekla je. »Vidite, i dezen i boje su drukčiji. Ovaj ima zlatnu pozadinu, a onaj plavu.« »Ah.« Kimnuo je i pomislio na kuću u Park Laneu. I tamo su dominirale plava i zlatna boja, ali im barem kuća nije izgledala kao seoska čajana. 96 Anna&RafaelaR »A ispod ćemo na prozore staviti ove lijepe tanke čipkane zavjese.« Trijumfalno je podigla komad bijele čipke. »Zamislite samo, dottore. Samo zamislite sliku.« Pohitala je k jednom od velikih prozora i podigla komad cica jednom rukom i čipke drugom. »Zajedno

izgledaju tako slatko.« »Da«, ravnodušno je rekao. Tako slatko. Dragi Bože, tako slatko u čekaonici jednog ozbiljnog liječnika. Postat će predmet sprdnje kolega liječnika. »I mali pozlaćeni stolovi«, nastavila je. »Upravo takve sam našla. Za svaku stolicu. Znate, zbog praktičnosti.« Širom je raskrilila ruke. »Sa slikama cvijeća koje će ukrašavati zidove, dobit ćemo atmosferu nenametljive ljepote koja će utješno djelovati bolesnima i iscrpljenima.« Više kao budoar neke stare dame, pomislio je. No nije htio biti neuljudan ... to nimalo ne bi pomoglo njegovu udvaranju. Ako se bude samo smiješio, kimao glavom i odugovlačio, sve će se ovo samo privesti svome kraju. »Da samo vidite što sam planirala za vaš ured«, rekla je, gestikulirajući dok je ulazila ispred njega. »Ovdje ćemo na prozore staviti istu čipku koja će propuštati sunčevo svjetlo, ali ćemo iznad njih staviti zavjese zlatne boje s crvenim resama, a gornja površina vašega stola bit će od grimizne kože. I na stolicama će biti jednaka grimizna koža. I sag, oh, da, definitivno sag. Šareni sag, s mnogo crvenih, plavih i zlatnih nijansi. Da, da, takav će biti savršen.« Odlučno je kimnula. »Zamislite samo tu sliku, dottore.« I zamislio je i istog časa zadrhtao. Pregledavat će svoje pacijente u prostoriji koja će sličiti bordelu. Pročistio je grlo, tražeći prave riječi kojima će je diskretno odbiti, no ona se nije obazirala, već je nastavila dalje. »Mislim da bi na. zidovima trebale biti talijanske slike ... one su uvijek najbolje. Ništa nije poput talijanske umjetnosti. Dakako, ne reprodukcije. Ja ću pomno potražiti odgovarajuće slike. Bit će skupe, ali to vam sigurno neće smetati.«

Opet je pročistio grlo. »Signorina, moja financijska sredstva nisu neograničena.« Odmahnula je rukom. »Oh, ja ću se pogađati umjesto vas. Mi Talijani smo jako dobri u cjenkanju. Nemojte se ništa brinuti, dottore. Ja ću sve srediti.« »To je jako ljubazno od vas, gospođice Della Luca ... Laura ... što se gnjavite s ovime, no bojim se ... « Pogledao je na sat. »Za deset minuta očekujem pacijenta i moram se pripremiti.« »Oh, da, naravno. Zaposlen liječnik. Nizašto na svijetu vam ne bih htjela smetati.« Vratila se u čekaonicu i pokupila uzorke koji su ležali posvuda. »No, dottore, ne možete očekivati da ćete imati uspješnu ordinaciju bez odgovarajuće opreme. Možete li zamisliti kraljevskog liječnika u tako otrcanim prostorijama? O, ne, nikako.« Nasmijala se. »Kraljevski lijećnik?«, zapanjeno je upitao, pitajući se odakle sad to odjednom. Opet se nasmijala i potapšala ga po ramenu. »Ambicija, dottore. Svi mi imamo ambicije, a ja vaše vidim u vašim očima.« Nije suviše vješta u ocjenjivanju karaktera, pomislio je, iako je i dalje imao osmijeh na licu. Osjećao se kao da mu ga je netko zalijepio. Možda ga nikad više neće moći skinuti. »Ove stvari morate prepustiti meni«, rekla je, odlučno kimnuvši glavom. »Vi imate druge brige, dottore ... Moram se naviknuti na to da vas zovem Douglas, zar ne? Da, Douglase, vi imate svoj muški posao i morate mi dopustiti da ja obavim ženski. Zaista morate.« »Previše ste ljubazni«, promrmljao je. »Dopustite da vas ispratim na ulicu.« Otpratio ju je u prizemlje i van na ulicu, a zatim je čvrsto zatvorio vrata i othrvao se porivu da ih

97 Anna&RafaelaR zaključa, ali samo zato što se podsjetio da će potencijalni pacijent koji naiđe na zaključana vrata zauvijek ostati samo potencijalni. Vratio se na kat, pitajući se kako u jednom gradu površine pet kvadratnih milja mogu živjeti toliko različite žene kao što su Chastity Duncan i Laura Della Luca. I tada je prvi put osjetio kako ga nagriza sumnja. Jesu li Laurin novac, njezina sposobnost i očita volja s kojom će se baciti na unapređenje muževe karijere vrijedni braka? Odbacio je ovu misao odmahnuvši rukom. Ljudi stalno rade takve kompromise i radili su ih još od nastanka civilizacije. Ona je bila upravo ono što mu treba. Osim toga, malo će vremena provoditi zajedno. Bio je siguran da joj može pružiti ono što ona želi od braka, a ona će njemu pružiti ono što on želi. Ali kraljevski liječnik? Dragi Bože. To će morati sasjeći u korijenu. Dopustit će joj taj njezin cic, ali ovo ne.

98 Anna&RafaelaR 11.poglavlje

»Dakle, ovo je bilo zadovoljavajuće«, rekla je Constance dok je na Badnjak zajedno sa sestrama izlazila iz St. Georgea na Hanover Sqaureu gdje su prisustvovale vjenčanju Hester Winthrop i Davida Lucana. »Da, naš prvi obavljeni posao bračnog posredovanja«, rekla je Prudence.

»Ako ne brojimo Arneliu i Henrya«, podsjetila ih je Chastity. »Chas, njih ne možemo brojiti jer im nismo ništa naplatile«, istaknula je Prudence. »Ali ni Hester niti David ne znaju da srno ih mi spojile... ako je to odgovarajuća riječ«, rekla je Chastity. »Nije«, rekla je Constance, »ali zorno opisuje naš udio. Uostalom, oni su platili našu uslugu, no, platile su njihove majke, iako oru to ne znaju.« Prudence se zahihotala. »Velikodušna donacija za siromašne usidjelice. Con, još uvijek mislim da ti je to bila jedna od najboljih i najlukavijih ideja.« Njezina starija sestra se nasmijala. »Upalilo je, kao što smo se danas osvjedočile.« »Oboje su zračili«, rekla je Chastity, ulazeći u kočiju dok je Cobham držao konjima glave. »Cobhame, idemo u kuću Winthrop ovih, . ali vi to ionako već znate.« »Dakako, gospođice Chas«, rekao je. »Je li vjenčanje bilo lijepo?« »Prekrasno«, rekla je Prudence. »Svi su plakali.« »Osim nas«, rekla je Constance. »Ja jesam malo«, priznala je Chastity. »Sreća me uvijek rasplače.« »O, dušo, ti imaš tako mekano srce.« Constance je zagrlila sestru. »Zbog tebe se Prue i ja osjećamo kao aždaje kamena srca.« »Ne bi tako govorila da si me vidjela u društvu Douglasa Farrella«, rekla je Chastity. Reputacija sestre mekana srca katkad ju je ljutila, posebno kad se koristila kao eufemizam za sentimentalnost, kao primjerice u ovom trenutku. »On misli da sam neizmjerno sarkastična, provokativna i znatiželjna žena.« I dok je ovo govorila, znala je da nije baš tako. Sestrama nije rekla ništa o onom zbunjujućem prijateljskom poljupcu, iako im je ispričala sve o njegovoj pravoj misiji. Ipak, bilo joj je nekako lakše pretvarati

se kako joj je još uvijek veoma mrzak. »Pa, i ti imaš te karakteristike«, zaključila je Prudence. »Sve ih mi imamo, samo što tvoje malo rjeđe isplivaju na površinu.« »Pomno ćemo promatrati tijekom Božića«, rekla je Constance kad je Cobham majstorski zaustavio kočiju između mnogobrojnih vozila svatova koji su stalno pristizali. »Ako ti zatreba pomoć u njegovu savladavanju, znaš kome se možeš obratiti.« »Možda ću uspjeti i bez vaše pomoći«, rekla je i odmahnula glavom, na što su se sve tri nasmijale. »Trebat će mi samo pomoć da ga natjeram da i dalje ostane zainteresiran za Lauru. Morat ćemo iznaći razne načine da ih spojimo.« I razne načine da ga drži što dalje od sebe. Još malo onih »prijateljskih« poljubaca, i sve će pasti u vodu. No i ovo je zadržala za sebe. Sinula joj je jedna užasna misao: 99 Anna&RafaelaR Douglas je vjerojatno mislio da je bogata, sama i slobodna pa bi, umjesto Lauri, mogao njoj posvetiti pažnju. »I još si uvijek spremna osuditi ga na Della Lucu, iako više ne misliš da je tek puki lovac na bogatstvo?«, upitala je Prudence izlazeći iz kočije. Chastity je slegnula ramenima. »On još uvijek želi i treba bogatu ženu. I još uvijek ga nije briga za druge osobine. Njegovo mišljenje o ženama je pravo neandertalsko, pa mislim da se uopće neće obazirati na sve one njezine besmislice. Ponašat će se prema njoj jednako nezainteresirano kao i prema svojoj majci i sestrama. Jer žene su takve.« »I to je način na koji se treba odnositi prema njima«, rekla je Constance prezirno nagnuvši glavu. »U pravu si, on je izgubljeni slučaj.«

»Kad da dođem po vas, gospođice Con?«, upitao ju je Cobham s kočije. »Oko tri. Moramo uhvatiti vlak u četiri s postaje Waterloo pa ćemo otići ravno odavde.« »U redu, gospođice Con. Donijet ću sa sobom torbe gospođice Chas.« »Da, spremne su i čekaju u predvorju«, rekla je Chastity i okrenula se k sestrama: »Pretpostavljam da će Max i Gideon donijeti vaše?« »Da, njih dvojica će krenuti otprilike u isto vrijeme«, rekla je Prudence. »Svaki u svom automobilu, razumije se. U Romsey bi trebali stići do sedam, točno na večeru.« »Dakle, vraćam se u tri«, rekao je Cobham. »Vaš posljednji službeni posao«, rekla je Chastity nasmiješivši se. »Da, gospođice Chas.« Odmahnuo je glavom. »Ne znam što ću sam sa sobom po cijele dane.« »Bit ćete u svom vrtu«, rekla je Chastity. »Obožavate raditi u vrtu.« Nasmijao se. »Siguran sam samo u to da ću biti pod ženinom papučom.« »A ona to obožava«, rekla je Constance. Cobham se nasmijao i coknuo jezikom pa su konji krenuli kasom. »Idemo unutra čestitati mladencima«, rekla je Prudence. Stopile su se s mnoštvom uzvanika koji su ulazili u kuću Winthropovih.

Douglas je pogledao malu hrpu lijepo umotanih paketa na svom stolu u blagovaonici i pitao se je li napravio sve kako treba. Nije bio posve siguran u pravila božićnog darivanja na večernjoj zabavi, ali je zaključio kako je bolje otići spreman. Ako razmjena

darova nije tradicija Duncanovih, ostavit će ih u svojoj putnoj torbi. Kupio je darove za domaćice, pretpostavivši da će tamo biti sve tri sestre Duncan, jednako kao i njihov otac. Za lorda je bilo lako kupiti dar, kutija.finih cigara je uvijek dobrodošla, a budući da uopće nije poznavao starije sestre Duncan, odlučio se za parfeme. No Chastity je bila posve drugi slučaj. Za nju je htio nešto mnogo osobnije. Nešto što je prikladno za prijateljicu i osobu od povjerenja. Iznenadio se što mu je bilo toliko važno naći joj odgovarajući dar. Nešto što će odgovarati njezinoj osobnosti. Dugo je vremena proveo pokušavajući proniknuti u bit njezina karaktera, u dva ekstrema: provokativan i oštar um i suosjećajnu toplinu od koje bi joj zasjale oči i dražesno se nasmiješile lijepe usne. 100 Anna&RafaelaR Napokon je našao ono što je tražio u maloj kitničarskoj trgovini u blizini Bond Streeta. Svileni šal, dovoljno velik da može poslužiti i za večernji izlazak, prekrasnih šarenih boja - zelene, crvenkastosmeđe, boje meda i jantara. Savršeno će pasati uz njezine oči i kosu. A tada je ugledao jantarnu ogrlicu i znao da će i ona biti savršena, pa je kupio i nju. Tek kad je umatao ogrlicu u šal, sinulo mu je da će se taj dar isticati među darovima za njezine sestre koji su bili prozaični i ne toliko osobni. No njoj je dugovao ispriku i zahvalnost što je pokazala suosjećanje nakon što joj se povjerio. Dogovorili su se da će biti prijatelji pa je mislio kako je i vikont Brigham, njezin blizak prijatelj, na jednakim mukama prilikom odabira prikladnog božićnog dara za nju.

Sad joj je i on postao blizak prijatelj. A da uspostavi ravnotežu, potrudio se naći i prikladan dar za Lauru. Pronašao je ilustrirani primjerak Danteove Božanstvene komedije uvezane u teleću kožu pa se možda dar za Chatity neće toliko isticati. Zavezao je svilenu vrpcu oko mekanog paketa i spremio ga zajedno s ostalima u putnu torbu. Tiho zviždeći, završio je s pakiranjem. Večernje odijelo ... odijelo za jahanje ... jutarnje odijelo ... Čini se da je time pokrio sve mogućnosti. Zaključao je svoj stan i pozvao fijaker za Waterloo. Postaja je bila puna užurbanih putnika, posvuda su se vrzmala djeca, nosači su s kolicima natovarenim prtljagom trčali prema peronima uz koje su lokomotive bučno ispuštale paru. Krenuo je prema drugom peronu, pitajući se je li stigao prvi iz društva Duncanovih. Chastity nije izričito rekla da će biti zajedno u kupeu, ali je pretpostavio da se to podrazumijeva. Čim je stigao na peron, začuo je poznati glas: »Dottore... dottore.« Okrenuo se i automatski razvukao usne u ukočeni osmijeh kakav je uvijek izazivao taj kreštavi glas. »Dobar dan, doktore Farrell«, pozdravila ga je kontesa, pruživši mu ruku. »Lijepo je što ćemo biti zajedno u kupeu.« Rukovao se s njima, nešto promrmljao i naklonio se nad Laurinom rukom. »Dopustite da vam pomognem s vašom prtljagom.« »Oh, prtljagu su u teretni vagon već odnijele naše služavke i nosač«, rekla je Laura. »Da, doktore, za nas se ne može reći da bezbrižno putujemo«, rekla je kontesa, lagano se nasmijavši. »Naša prtljaga zauzme velik dio teretnog vagona.« »Onda mi dopustite da nam nađem kupe. Još nisam vidio naše domaćice.« Krenuo je

prema vagonima prvog razreda. Hodao je peronom tra. žeći prazan vagon, kad ga je prepao prodoran zvižduk. Podigao je glavu i ugledao Chastity kako se malo dalje naginje kroz prozor vagona. Stavila je prste u usta i još jednom zazviždala, istovremeno mu mahnito mašući rukom da ju uoči, kao da bi ju mogao previdjeti. Smijući se, prišao je vagonu. »Gdje ste to naučili?« »Od vas«, rekla je. »Promatrala sam vas dok ste pozivali fijaker, pa sam vježbala.« Mahnula je kontesi i Lauri. »Konteso, ovdje imamo sjedala za vas i Lauru.« »Mogu li se i ja ugurati?«, upitao je Douglas .. »Da, naravno. Zauzet ćemo cijeli kupe pa nam nikakav uljez neće smetati«, rekla je Chastity i odmaknula se od prozora da Douglas može otvoriti vrata. Kontesa se popela na vlak, Laura odmah za njom. Douglas je najprije ubacio svoju putnu torbu, a zatim se i sam popeo i zatvorio vrata. »Dobar dan, dame.« Pozdravio je njezine sestre naklonom i osmijehom. »Kako je bilo na vjenčanju?« »Prekrasno«, rekla je Chastity. »Ja sam cijelo vrijeme plakala.« 101 Anna&RafaelaR Izgleda kao da zrači, pomislio je, uopće ne izgleda kao da je plakala. Srcoliko lice uokvirivao joj je tirkizni šešir široka oboda s prilično kratkim velom i golemom mašnom boje lavande. »Sviđa mi se taj šešir«, rekao je. »O, hvala vam, gospodine.« Kimnula mu je sa svog mjesta u kutu kupea. »Nosila sam ga na vjenčanju.« »Vidim.« Stavio je svoju torbu na policu za prtljagu i htio sjesti pokraj nje, ali kad se

okrenuo, vidio je kako se Constance stisnula uz nju. Jedino preostalo mjesto bilo je pokraj Laure. Rezignirano je sjeo u trenutku kad je lokomotiva ispustila prodoran zvižduk i veliki oblak pare te polako krenula. »Rezervirale smo stol za čaj u vagon-restoranu«, obavijestila je Chastity pridošlice. »Osim činjenice da imaju jako dobar čaj, tako će nam brže proći vrijeme.« »Dottore, htjela sam s vama razgovarati o tkanini za zavjese u vašem uredu«, rekla je Laura, ne obraćajući pažnju na Chastityinu opasku. Stišala je glas kao da govori o nekoj tajni. »Ako se sjećate, spomenula sam vam guste zavjese.« »Laura, zar pomažete Douglasu u preuređenju ordinacije?«, upitala je Prudence, razmijenivši brze poglede sa sestrama koje su sjedile nasuprot. »Da, tako je«, potvrdila je Laura. »Smisao za uređenje je poseban talent... koji muškarci većinom nemaju. Nije li tako, dottore?« »Možda«, rekao je, nastojeći zvučati smireno. Morat će nekako sasjeći u korijenu te signorinine sulude ideje. »Još nisam odlučio u kakvom će stilu biti.« »Oh, dottore, ne brinite vi ni za što.« Potapšala ga je po koljenu. »Samo sve ostavite meni. Garantiram vam da će vam se svidjeti rezultat - naprosto ćete ga obožavati.« »Uvjerena sam da imate besprijekoran ukus, Laura«, rekla je Chastity. »Sudeći prema vašoj kuću u Park Laneu.« Nije mogla a da ne primijeti Douglasov izgubljeni pogled pa se ugrizla za usnu kako ne bi prasnula u smijeh. »Prava je sreća što ste upoznali Lauru, Douglase. Njezin talent će vam biti od velike pomoći.« Znao je da ga zadirkuje pa je smišljao odgovarajuću osvetu za neki prikladniji trenutak. Prekrižio je ruke i podrugljivo joj se nasmiješio, na što mu je ona uzvratila

vragolastim cerekom. O, Bože, pomislila je Chastity. Što ona to radi? Bez razmišljanja upustila se u koketiranje. A nije smjela koketirati s Douglasom Farrellom, ne nakon onog »prijateljskog« poljupca. Otvorila je torbicu i izvadila knjigu te je odlučno stavila ispred lica. »Dakle, dottore, da nastavimo«, rekla je Laura. »Našla sam točno onakav dezen kakav sam imala na umu. Mislim da bi dobro pasali i neki orijentalni ukrasni predmeti. Urne i slične stvari.« »O, a zmajevi? Što kažete na zrnajeve?«, upitala je Prudence. »Dva zmaja koja će stražariti na vratima.« Iza knjige začuo se nekakav prigušen zvuk. Chastity je kopala po torbici tražeći maramicu i izvela pravu predstavu od toga kao da namjerava kihnuti. Douglas je u gnjevnoj tišini promatrao sestre. Sve tri su mu posve nedužno uzvratile pogled. »Mislim da zmajevi ne bi bili prikladni«, gorljivo je izjavila Laura. »Mislim da ne bi ostavljali pravi dojam. Ali bi možda Buda«, rekla je. »Onaj ... onaj koji leži«, predložila je Chastity, držeći glavu iza knjige. Glas joj je sumnjivo podrhtavao. »Ili mislite, Laura, da bi bio bolji onaj koji sjedi?« 102 Anna&RafaelaR »Chastity, što čitate?«, odsječno je upitao. »Ponos i predrasude«, odvratila je. »Jako zabavna knjiga.« »No čini se da vam nije potpuno zaokupila pažnju«, suho je primijetio. »Nimalo laskavo za gospođicu Austen.«

»O, pročitala sam je već toliko puta da je znam gotovo napamet«, rekla je i preklopila knjigu preko prsta. »'Opće je poznata činjenica da je muškarcu neženji ... ' « »'koji ima veliko bogatstvo prijeko potrebna supruga' «, jednoglasno su nastavile njezine sestre. Sve tri su prasnule u smijeh kao da se radi o nekoj staroj šali, a on nije imao pojma koliko su im bili važni citati iz knjiga. No njihovo je veselje bilo zarazno, unatoč tome što je bio očajan zbog Chastityina zadirkivanja. »Slažete li se, Douglase?«, upitala ga je Chastity, opazivši njegov kolebljivosmijeh. Odmahnuo je glavom. »Nemam nikakva mišljenja o toj temi.« »Oh«, razočarano je rekla Chastity. »A vi, Laura? Slažete li se vi s tom općeprihvaćenom činjenicom?« Laura se namrštila. Uopće nije primijetila da je sestre zadirkuju pa je uz doličnu ozbiljnost razmislila o pitanju. »Ja vjerujem«, napokon je prozborila, »da je bogatim muškarcima i ženama dužnost vjenčati se. To je njihova društvena obveza.« »A što je sa siromašnim muškarcima i ženama?«, upitala je Prudence. »Imaju li i oni istu društvenu obvezu?« »Dakako da nemaju.« Laura je žestoko odmahnula glavom. »Siromasi rađaju siromahe. Društvena obveza siromašnih je da izbjegavaju razmnožavanje svoje vrste.« »Vrste?«, zapanjeno je upitala Chastity, ne mogavši sakriti šok. »Oni su iste vrste kao i mi.« »Ne, Chastity, tu griješite«, odlučno je rekla. »Njima nedostaje nešto bitno u njihovu ustroju. Nije njihova greška, sirote, ali, nažalost, to je istina.« Chastity je pogledala Douglasa i opazila izvijene usne i preziran bljesak u očima boje ugljena. Potom je čvrsto stisnuo usne, ne izgledajući nimalo sklon upustiti se u razgovor,

što ju uopće nije iznenadilo, budući da je znala što misli o ženskim predrasudama. Doduše, pobojala se da bi mogao izgubiti interes ako Laura potvrdi njegovu predrasudu o ženama. »Ah, svakako morate pročitati Skroman prijedlog«, brzo je rekla Chastity, ne želeći pridati veliku pažnju Laurinu mišljenju. »Kako ono ide?« Namrštila se. »Nešto o dobro ugojenom djetetu koje je veoma fina i zdrava hrana.« Okrenula se k sestrama i zapucketala prstima. »Pomognite mi.« »Skroman prijedlog o tome kako spriječiti da siromašna irska djeca postanu teret svojim roditeljima i zemlji«, rekla je Constance. »Jedan od najdražih Swiftovih eseja naše majke.« »Ne znam za njega«, rekla je Laura i malo uzdigla nos. »'Pirjano, prženo, pečeno ili kuhano dijete' «, rekla je Prudence. »Mislim da tako ide.« »I nešto o tome kako je jednako dobro i u raguu ili paprikašu«, rekla je Chastity. Sve tri su se nasmijale, no činilo se da je Swift smiješan jedino njima. »Čaj«, objavila je Chastity, prekidajući iznenadnu neugodnu tišinu. Odložila je knjigu. »Idemo na čaj. Umirem od gladi.« Skočila je na noge i poravnala haljinu boje lavande . »Ja ne pijem čaj, draga«, rekla je kontesa. 103 Anna&RafaelaR »Ni ja. Čudan je taj vaš običaj, taj poslijepodnevni čaj«, rekla je Laura. »Sasvim necivilizirano doba dana za jelo. Ne mislite li i vi tako, dottore ... Douglase?«, nasmiješila mu se.

A Douglas je zaključio kako mu je zasad dosta razgovora s Laurom. U kupeu je postalo jako zagušljivo. »Naprotiv«, rekao je. »Ja sam veoma lakom na hranu i čaj. Mogu li vam se pridružiti, moje dame?« »Svakako«, rekla je Constance. Ustala je, a s njom i Prudence i Chastity. »Doduše. moramo vas upozoriti da će Chastity pojesti sve kolače ako joj se samo pruži prilika.« »To je čista objeda«, požalila se Chastity i povukla u stranu vrata kupea. »Nemojte se obazirati na njih, Douglase.« »Pokušat ću.« Izašao je za njom. Vlak je prolazio kroz zavoj pa se vagon veoma nagnuo. Chastity je izgubila ravnotežu i uhvatila se za zid, no nije morala. Douglas ju je obujmio rukom gotovo i prije negoli se vlak nagnuo, kao da je predvidio što će se dogoditi. Držao ju je uza se sve dok se vagon nije ispravio, a ona je osjetila silnu snagu u njegovoj ruci kojom ju je držao na svojim širokim prsima. U donjem dijelu trbuha osjetila je čistu požudu. Stavila je ruke na njegova prsa i odgurnula se od njega. »Hvala vam«, žurno je rekla i odmaknula se. »Veoma ste pažljivi.« »Bojim se da nisam dovoljno da uhvatim sve tri«, rekao je. »Dopustite da krenem prvi pa ću vam barem otvoriti vrata.« Krenuo je ispred njih niz prolaz i otvorio vrata između njihova vagona i vagon-restorana. Jedna za drugom prošle su kroz vrata, a do stola ih je dopratio konobar u žaketu. Chastity je sjela pokraj prozora, Douglas pokraj nje, a Prudence i Constance njima nasuprot. Prostor za sjedenje je bio prilično skučen pa se Chastityina suknja očešala o njegovu nogu. Sjedili su toliko blizu da je mogao osjetiti lagani miris njezine kose i neki

cvjetni parfem na njezinoj koži. Šokirala ga je i iznenadila vlastita reakcija dok ju je u prolazu vagona držao uza se. Osjetio je gotovo nesavladivu želju da zagrli to malo punašno tijelo, da osjeti na sebi pritisak tih grudi koje je tako lijepo isticao uski gornji dio njezine haljine, da obujmi rukama taj uski struk. Njezina blizina opijala je sva njegova čula toplinom i slatkim mirisom poput sočna i zrela voća.

Konobar je primio njihovu narudžbu, što mu je došlo kao dobrodošlo skretanje pažnje od senzualnih maštarija koje su već počele izazivati neke veoma neugodne posljedice. Constance je svima natočila čaj, a konobar je na stol stavio stalak s prepečencem i pladanj sa sendvičima od krastavaca. Douglas je uzeo vruć komad prepečenca premazanog maslacem i izdašno ga namazao paštetom od inćuna. Odlučan da potakne raspravu koja bi mu pružila silno željeni odmak od njihove fizičke blizine, nehajno je rekao: »Znači, Laura Della Luca je veoma zabavna sestrama Duncan.« »Signorina Della Luca«, ispravila ga je Constance, vragolasto se nasmiješivši. »Upravo o tome govorim«, rekao je, lagano podignuvši obrve. »Ne, naravno da nam nije zabavna«, brzo je uskočila Chastity. »Posjeduje veliko znanje o umjetnosti - posebno talijanskoj - kao i o Italiji i proputovala je velik dio svijeta. 104 Anna&RafaelaR Veoma je zanimljiva. Mislim da će biti prekrasno kad vam preuredi ordinaciju i ukrasi je

Budama i kineskim vazama i ... « Glas joj je utihnuo dok je teškom mukom pokušavala zadržati ozbiljno lice. »I ostalim stvarima«, neuvjerljivo je dovršila. »Zaista, Douglase, sigurno je i vi držite veoma zanimljivim društvom«, rekla je Prudence. »I očito je veoma talentirana za uređenje interijera. No, naravno, Con i ja nismo vidjele kuću u Park Laneu, ali nam ju je Chastity veoma detaljno opisala.« »Siguran sam da jest«, rekao je. Pogledao je sestre, njihova lica koja su se nedužno smiješila. »Vi ste veoma opake žene«, izjavio je. »O, ne, nikako«, usprotivila se Chastity, mažući vrhnje na ječmenu pogačicu. »Mi smo jako dobrodušne, sve tri.« »Ne vjerujem vam ni riječ.« Odgrizao je prepečenac, zamišljeno žvakao, i zatim rekao: »Gdje je lord Duncan?« »O, on je otputovao jučer s Jenkinsom i gospođom Hudson«, rekla je Chastity. Bilo joj je drago što je razgovor skrenuo s opasnog terena. Htjele su ga poticati da udvara Lauri, ne ga obeshrabriti. »Htio je nadgledati pripreme.« »Barem one koje se odnose na vinski podrum«, dodala je Prudence. »A vaši muževi?«, upitao je. »Putuju automobilima s torbama, ostalom prtljagom, Gideonovom kćeri, njezinom guvernantom i sasvim sigurno cijelim tovarom darova«, rekla mu je Constance. »Nije ostalo dovoljno mjesta za njihove žene.« »Osim toga, nas tri volimo putovati zajedno«, rekla je Chastity. »Kakav je prepečenac?« »Prepečenac k'o prepečenac.« Laknulo mu je kad su nestale sve njegove senzualne maštarije. »Ali postoji dobar i loš prepečenac«, nastavila je Chastity. »Gnjecav ili hrskav ili čak i zagorio.« Okrenuo je glavu i pogledao je pogledom punim nevjerice.

»Samo sam htjela potaknuti razgovor«, rekla Je. »Zaista? Pa mogu vam reći da postoje mnogo stimulativniji razgovori.« Narogušila se. »Uobičajeno čavrljanje zna biti banalno.« »Onda bi bilo najbolje da ga izbjegavamo.« »Laura nema vremena za čavrljanje«, rekla je Prudence. »Uvjerena sam da će vam njezine propovijedi biti veoma stimulativne.« »Siguran sam da hoće, sve dok ne budu o prepečencu.« Igrali su nekakvu igru, a on nije znao pravila - zapravo, nije znao ni koji joj je cilj. Je li ovo puko zadirkivanje, ili čista zloba. Sudeći prema ponašanju sestara, nagađao je da se radi o ovom potonjem. Činilo se kao da žele nadmašiti jedna drugu, uživajući u toj samo njima poznatoj igri, no čisto je sumnjao da su one ikad nešto radile bez nekog cilja. »Pričajte nam o Edinburghu, Douglase«, rekla je Constance. »Nikad nismo bile tamo, a navodno je veoma lijep grad.« Ovo je bila dovoljno sigurna tema pa je počeo opisivati svoj rodni grad. Na njegovo olakšanje, sestre su postavljale razborita pitanja i tako se razgovor nastavio tijekom ispijanja čaja sve do povratka u njihov kupe. Kad su stigli na malu postaju, u Romseyu se već spustio mrak. Douglas je skočio dolje i pomogao sići damama. Postariji nosač gurao je kolica prema vagonu s prtljagom gdje su ga čekale dvije prilično brbljave i uzbuđene žene, pokazujući kondukteru prtljagu koja je pripadala njihovim gospodaricama, konte si i njezinoj kćeri . 105 Anna&RafaelaR »Imate li vi prtljage, gospođice Chas?«, začula je glas iz tame male željezničke

postaje. »Samo jednu torbu, Edwarde«, odvratila je starijem muškarcu u debelom kaputu koji im je prilazio. »I doktor Farrell isto ima samo jednu.« Pokazala je dvije torbe koje je Douglas donio iz kupea. »Edwarde, trebat će nam najmanje dvije kočije«, rekla je Constance. »I još jedna za prtljagu kontese Della Luca«, dodala je, zapanjeno gledajući brdo putnih sanduka i torbi na nosačevim kolicima. »Možda biste se morali vratiti po ove.« »O, ne, gospodin Jenkins je rekao da dovezemo i zaprežna kola«, veselo je rekao. »Joe ih je dovezao, a naš Fred je došao s jednopregom, tako da ima dovoljno mjesta za sve. Sam, donesi ih ovamo«, rekao je zadihanom nosaču i krenuo prema prednjem dijelu postaje gdje su čekala zaprežna kola, velika kočija i mali jednopreg. »Douglase, vi možete s kontesom i Laurom u kočiju«, brzo je predložila Chastity. »Nas tri ćemo se stisnuti u jednopregu.« Ako je kanio udvarati Lauri, ovo je bio razuman i praktičan prijedlog, no čuo je samoga sebe kako govori: »U jednopregu ima mjesta samo za dvije osobe, a ja zauzimam jedno i pol mjesto i zato, ako sjednem u kočiju, neće biti dovoljno mjesta za tri osobe. Neka vaše sestre odu u kočiji s Laurom i njezinom majkom, a vi i ja možemo jednopregom. Zar tako neće svima biti udobnije?« Prije negoli se bilo tko stigao usprotiviti, pomogao je kontesi i Lauri da se uspnu u kočiju i sada je ljubazno pružio ruku Constance. Ona je preko ramena pogledala Chastity, a zatim je neprimjetno slegnula ramenima i popela se. Ni Prudence nije mogla promijeniti raspored sjedenja, jer bi izgledalo da ne želi putovati s gošćama pa je i ona bez pogovora ušla u kočiju.

»Vidim da su tu i pokrivači za krilo«, primijetio je Douglas. »Trebali biste ih staviti. Noć je veoma hladna.« »I imamo tu namjeru«, namršteno je rekla Constance. Ovaj je gospodin spremno preuzeo vodstvo, no zbog čega je promijenio raspored koji su u njegovu korist pomno osmislile njegove domaćice? »Izvrsno«, veselo je rekao, ne obazirući se na njezin jetki ton. »Ne želite prehladom pokvariti Božić.« Okrenuo se od kočije i krenuo k jednopregu u kojem je već sjedila Chastity, pitajući se kako je Douglas uspio tako brzo preuzeti inicijativu. I ne samo kako, nego i zašto. Imao je savršenu priliku udvarati Lauri, osim ako se nije radilo o onome čega se bojala: da je počeo obraćati pažnju na nekoga drugoga. Dragi Bože, ovo postaje komplicirano. Ni najmanje nije željela ove ledene večeri putovati zajedno s njim u skučenu prostoru. I ništa nije moglo više od ovoga omesti uspješan ishod strategije agencije Posredovanje. Gotovo obrambenom gestom uzela je sa sjedala pokrivač za krilo i čvrsto ga omotala oko nogu, kao da se njime želi zaštititi od njegove fizičke blizine. Sjeo je pokraj nje. »Možete li i meni dati malo pokrivača? « Pokrivač je bio dovoljno velik, zapravo je i bio namijenjen dvjema osobama. Odmotala je jedan njegov kraj, a on je promrmljao zahvalu i prebacio ga preko svoga krila. Sad su im se koljena dodirivala i ona je opet osjetila onu požudu. Naglo se ukočila na uskoj klupi. 106 Anna&RafaelaR

»Koliko ima do kuće?«, upitao ju je, naizgled ne primjećujući njezinu ukočenost. No primijetio ju je, i znao je koji joj je razlog. Elektricitet među njima bio je gotovo opipljiv, protiv toga strujanja nije se moglo bori, moglo mu se jedino prepustiti. Nije znao kako će to utjecati na njegove planove, a trenutno ga i nije bilo previše briga. »Otprilike milja«, odsutno je odvratila. »Prekrasna noć«, rekao je, podigavši glavu i zagledavši se u vedro nebo prepuno zvijezda. Zrak je bio toliko leden i toliko suh, da je gotovo pucketao. »Vidite, tamo je Orion, a tamo Kasiopeja.« Ovo je bila prilično sigurna tema. I ona je pogledala nebo. »Gdje je Orionov pojas? Nikad ga ne mogu naći.« »Dajte da vam pokažem.« Prebacio je ruku preko njezina ramena toliko prirodno, da joj je trebalo nekoliko trenutaka da shvati kako mu to nije smjela dopustiti, a sad je već bilo prekasno. Drugom rukom pokazao je na nebo. »Gledajte prema istoku. Vidite li Mliječnu stazu? Kasiopeja je tamo s lijeve strane. U ovo doba godine nije u obliku slova W, već M. A sad pogledajte još malo gore i udesno. Vidite li one dvije sjajne zvijezde koje stoje u ravnoj liniji, a između njih na sredini one tri velike zvijezde? Te tri su Orionov pojas.« Pokušala je zaboraviti na njegovu ruku prebačenu preko svojih ramena kad je zabacila glavu i trudila se gledati u smjeru njegova prsta. Pokušala je zaboraviti da naslanja glavu na njegovo rame. Govorila je samoj sebi kako bi na posve jednak način mogla ovako sjediti s Roddiem, a to ne bi značilo ništa više od bliskog prijateljstva. »O, da, sad ga vidim«, rekla je. »Zvijezde mi oduvijek djeluju očaravajuće, ali tako malo znam o njima.«

»Ako noći budu vedre kao što je ova, podučit ću vas«, rekao je. »Astronomija je još od djetinjstva moja velika strast.« Prstima je nježno pogladio njezinu podlakticu kad ju je privukao još bliže k sebi. Naglo je podigla glavu. Više se nije mogla pretvarati kako je sve ovo normalno i prijateljski. Povukla se na drugi kraj klupe, a njegova je ruka klonula. Osjetila je njegov pogled na svom licu, ali se odlučno zagledala u neku točku ispred konjske glave. Laknulo joj je kad je u mraku ugledala svjetla kuće. »Izvrsno, stigli smo«, izjavila je i odmaknula pokrivač za krilo. »Nadam se da nam je gospođa Hudson pripremila malo kuhanog vina.« Skočila je s jednoprega i prije nego što je Fred zauzdao konja, ostavivši Douglasa da siđe za njom. Na otvorenim ulaznim vratima stajao je lord Duncan. »Dobrodošli, dobrodošli«, rekao je kad je kontesa sišla s kočije. »Dobrodošli, draga gospođo.« Primio ju je za ruke i ozareno uveo u predvorje. »Dođite, gospođice Della Luca, uđite svi, sklonite se s te hladnoće«, rekao je, iako je bilo očito da se obraća samo konte si. »Izgleda da je upalio barem jedan naš plan«, Prudence je promrmljala Constance dok su za njima ulazile u kuću. »Aha«, složila se Constance. »Doduše, nisam baš toliko sigurna za onaj drugi.« »Ni ja. Čemu ona promjena sjedenja?« »Morat ćemo pitati Chas.« No morale su prekinuti razgovor kad su u glavnu dvoranu ušli Douglas i Chastity. Velikom prostorijom dominirao je golemi škotski bor čije su grane ukrašavale ,male upaljene svijeće. Ušao je Jenkins noseći pladanj sa šalicama iz kojih se uzdizala para. »O, Jenkinse, kuhano vino. Izvrsno«, rekla je Chastity. »To je božićna tradicija«,

objasnila je gostima, dok im je batler dodavao šalice s mirisnom tekućinom. 107 Anna&RafaelaR »Doista«, zdušno je potvrdio lord Duncan. »Priđite vatri ... dođite, gospođo, sigurno ste za vrijeme vožnje promrzli do kosti.« Poveo je kontesu do vatre koja je plamsala u kaminu na drugom kraju dvorane i lica rumena od veselja i iščekivanja, ozareno pogledao okupljeno društvo. »Jesu li tete stigle?«, upitala je Chastity i zagnjurila nos u mirisnu paru kuhanog vina s cimetom i klinčićem. »Jesu, ledi Bagshot i ledi Aston se odmaraju nakon puta, gospođice Chas«, obavijestio ju je Jenkins. »Jeste li ih smjestili u njihove uobičajene sobe?« »Naravno, gospođice Chas.« Jenkins je izgledao kao da ga je ovo pitanje malo uvrijedilo. Edith i Agatha, sestre lorda Duncana, su za vrijeme čestih posjeta Romsey Manoru uvijek dobivale iste sobe. Chastity se nasmiješila. »Da, dobro, znam da jeste. Puna mi je glava današnjih rasporeda.« »Gospođice Chas, gospođa Hudson i ja držimo sve pod kontrolom«, rekao je batler, no ipak je izgledao malo mekše. »Gospođice Prue, gospođicu Saru i gospođicu Winston smjestio sam u bivše dječje prostorije. Mislim da će gospođici Winston biti veoma drago što ima vlastiti salon.« »Da, sigurna sam da hoće«, srdačno je rekla Prudence. »Bit će napola smrznute kad stignu.« »Sve vatre su upaljene«, rekao je Jenkins. »Drage moje, mogle biste mi zahvaliti što sam se za sve pobrinuo«, rekao je lord Duncan, blago im prigovorivši. »Znam ja kako

treba omogućiti komfor našim gostima.« »Da, oče, naravno da znaš«, rekla je Constance, nasmiješivši mu se. »Ali i sam znaš koliko Chas voli zapovijedati.« Chastity je uvelike laknulo što je u velikom društvu pa se samo nasmiješila. Od njih tri, ona je najmanje voljela zapovijedati i imati kontrolu nad svime. Douglas je stajao malo podalje od njihova polukruga koji se grijao pokraj vatre. Primijetila je njegov potajni pogled i stekla dojam da ih promatra i procjenjuje gotovo s profesionalnim zanimanjem. Budući da je i sam potjecao iz velike obitelji, pitala se ne uspoređuje li Duncanove sa svojom obitelji. »Kakve li prekrasne dvorane, lorde Duncan«, rekla je Laura, prilazeći bliže domaćinu. »Tako je dražesno starinska, sa svim tim prepariranim glavama.« Damski je zadrhtala. »Ove staklene oči ne djeluju nimalo ugodno.« Nasmijala se na onaj svoj iritantan način kojim je uvijek popratila neku od svojih prezirnih primjedbi. »Mora da su vaši preci bili necivilizirani, ne mislite li i vi tako?« »Ne znam zbog čega bi lov bio neciviliziran«, rekao je lord. »To je izvrstan sport. A jelen je plemenita životinja. Po mom mišljenju, on može samo krasiti svaku prostoriju.« »Ah.« Opet se nasmijala. »Ta dakako, Englezi su vatreni pristaše krvavih sportova.« Još se jednom stresla. »Znači, Laura, vi nećete sudjelovati u lovu na Stjepanje?«, upitala je Prudence, skinuvši načas naočale i zagledavši se kratkovidnim očima u drugu ženu. Laura je užasnuto odmahnula glavom. »O, ne, nikako. Ne bih mogla sudjelovati ni u čemu što je toliko necivilizirano.« »Oduvijek sam mislila da su Talijani i Francuzi jednako strastveni lovci kao i

Englezi«, rekla je Chastity, pomislivši kako Laura očito irna samo tu jednu riječ u svom rječniku kritika. Riječ necivilizirano već se otrcala stalnim ponavljanjem. »Pogledajte sve ove tapiserije iz srednjeg vijeka i osamnaestog stoljeća. Na njima uvijek netko nešto lovi. A te bi se civilizacije teško moglo nazvati ne civilizir anima. « 108 Anna&RafaelaR Po prvi put je Laura izgledala ljutito. »Francuzi «, rekla je i prezirno odmahnula rukom. »I la chasse, naravno.« Ostavljala je dojam kao da je potvrđivanjem onoga što je rekla Chastity to upravo opovrgnula. »Dakako«, rekla je Chastity. »La chasse.« Okrenula se k Douglasu. »Sigurna sam da se vi bavite lovom, Douglase.« Odmahnuo je glavom. »Ne, bojim se da ne. Nikad nisam shvatio njegovu svrhu.« »Oh«, rekla je Chastity uz blistav osmijeh. »U tom slučaju ćete vi i Laura na Stjepanje zajedno jahati po okolici. Imamo lijepe staze kroz New Forrest i preko vrištine. Uvjerena sam da ćete oboje uživati.« Prije negoli su i Douglas i Laura uspjeli bilo što reći, lord Duncan je zagrmio: »Dragi Bože, čovječe, nikad niste shvatili svrhu? A Škot ste. Škotska irna najbolje vrištine prepune lještarki. Da ne spominjem rijeke pune lososa i pastrva.« »Neću vam proturječiti, gospodine. No ja pecanje ne smatram lovom«, nasmiješivši se rekao je Douglas. »Pecanje je pravi sport. Ali pucanje u ptice na nebu ... « Odmahnuo je glavom. »Ne bih se složio.« »Pa, bavite se pecanjem. Bolje i to nego ništa«, reklo je njegovo gospodstvo, ali je i

dalje sumnjičavo promatrao svoga gosta, kao da se pita bi li trebao takva heretika imati pod svojim krovom. Chastity je odložila šalicu i diplomatski rekla: »Pokazat ću vam vaše sobe, konteso, Laura, Douglase. Uvjerena sam da jedva čekate da se smjestite.« Sve ih je pogledala vedro im se nasmiješivši i krenula prema stubištu, a njezini gosti za njom.

109 Anna&RafaelaR 12.poglavlje

»Konteso, moj otac je htio da vi dobijete ovu sobu«, rekla je Chastity i srdačno joj se nasmiješila. »Pretpostavljam da je vaša služavka već unutra.« Otvorila je vrata velike i lijepo namještene gostinske sobe u kojoj je prevladavala zelena boja. Unutra je kontesina služavka bila zaposlena raspakiravanjem torbi svoje gospodarice. »Nadam se da će vam biti udobno.« »Prekrasna je, Chastity, draga«, odvratila je kontesa i počela raskopčavati kaput. »Prekrasna je. Hvala.« Chastity se opet nasmiješila i izašla. »Laura, pokazat ću vama vašu, a vaša je, Douglase, odmah pokraj Laurine.« Povela ih je dalje niz hodnik. Sobe koje je namijenila Douglasu i Lauri bile su na istom katu, ali veoma daleko od kontesine. Kontesa će živjeti u blaženom neznanju, u slučaju da dođe do kakvih noćnih šetnji između liječnikove i Laurine sobe. No ta joj je mogućnost počela izgledati sve manje vjerojatnom. Laura je

spremno preuzela ulogu dekoraterke u Harley Streetu, ali ju Chastity ni uz najbolju volju nije mogla zamisliti kako se upušta u tajnu ljubavnu vezu. Nije htjela misliti ni na to kako je liječnik počeo pokazivati sve manje oduševljenja prema signorini. I jednako je odlučno zanemarila osjećaj zadovoljstva koji joj je ta misao donijela. Na svu sreću, Laura je bila veoma zadovoljna svojom sobom u ružičastim i pastelnim nijansama u kojoj je njezina služavka raspakiravala stvari. Chastity ju je ostavila dok je izdavala niz zapovijedi sirotoj služavki koja je trčala naokolo kao muha bez glave. »A vi ste ovdje, Douglase«, rekla je Chastity otvarajući sljedeća vrata. »Ima pogled na groblje. Nadam se da niste praznovjerni.« »Ni najmanje«, rekao je zatvarajući vrata za sobom. »Vidim da ni vi nemate ništa protiv zmajeva.« Pokazao je rukom orijentalne tapete. »Ovisi o tome gdje se nalaze«, rekla je. Čula je škljocaj brave koji je u iznenadnoj tišini imao nekakav konačan prizvuk. Počela je brzo govoriti: »Kupaonica je niže u hodniku, druga vrata s desne strane. Imamo malo soba koje imaju vlastitu kupaonicu.« »Drugo nisam niti očekivao«, rekao je, naslonio se na vrata i zagledao se u nju pogledom od kojeg joj se naježila koža. Ushodala se po sobi i pokazivala njezine prednosti poput gorljiva vlasnika hotela. »Obično ima dovoljno tople vode«, rekla je. »No treba joj prilično dugo vremena da poteče. Hoćete li da vam pošaljem nekoga tko će vam pomoći da se raspakirate?« Nasmijao se. »Chastity, draga moja, ta valjda i sami znate. Naravno da ne želim. Potpuno sam sposoban sam raspakirati ono što sam jutros sam spakirao.« »Da, uvjerena sam da je tako«, rekla je, zabrinuto pogledavši vrata. Morala bi proći

kroz njega da bi došla do njih, a nije posjedovala tu parapsihološku moć da prolazi kroz krute tvari. »Vidimo se dolje kad završite s pakiranjem i kad se malo osvježite. Na Badnjak tradicionalno pozivamo seoske pjevače božićnih pjesama na pite od mljevena mesa i kuhano vino. Obično dolaze prije večere, oko sedam i trideset.« »Nastojat ću da to ne propustim«, rekao je. Odjednom mu se pogled promijenio. »A sada vas ostavljam«, rekla je i krenula k vratima. 110 Anna&RafaelaR Pomaknuo se malo ustranu, a zatim ju je, pokretom koji joj se činio neizbježnim, uhvatio za ruku. Koža joj se naježila kao da se iznenada spustila temperatura u sobi. »Chastity«, nježno je rekao. Samo to, ništa više. Ostalo je rekao njegov pogled kad je rukama obujmio njezino lice. Veoma nježno, gotovo ispitivački, poljubio ju je u usta, potom svaki kut njezinih usana, kapke. Njegove tople usne nježno su, poput leptirova dodira, poljubile njezine obraze, vrh nosa, prešle preko brade, na trenutak jezikom dotaknuvši jamicu i na kraju se zaustavile na njezinim usnama. Zadržala je dah. Htjela mu je reći da ovo nije u redu. Da je sve pogrešno shvatio. Njegov plijen je Laura Della Luca, ne Chastity Duncan koja nema nikakve ušteđevine, već samo skroman prihod. I koja ga je zavarala lažno mu se predstavivši i nagnavši ga da joj povjeri svoju koristoljubivu ambiciju koja bi mu, bez obzira koliko bila opravdana zbog jednog većeg dobra, djelovala neizmjerno ponižavajuće kad bi saznao kome se povjerio. No riječi joj nikako nisu mogle prijeći preko usana.

Naglo je udahnula zrak i miris njegove kože, opori, pomalo puteni miris. Jezikom je dirnula njegove usne, osjetivši slatkoću začinjena kuhana vina, osjetivši toplu podatnost njegovih usana. I prije je zamijetila da ima čvrste usne, i jesu bile čvrste i podatne ispod njezina jezika. Tada se i njegov jezik pridružio igri pa je rastvorila usne. Kušala je okus kuhana vina i zaostali okus bombona od metvice. Rukama je čvršće obujmio njezino lice, osjetila je njegove poslijepodnevne čekinje na svom obrazu. Nije bila nikakvo naivno nevinašce niti je bila glupa. Možda se njihov prijašnji poljubac nategnuto i mogao nazvati pečatom prijateljstva, no ovaj se nikakvim natezanjem nije mogao nazvati nikako drukčije nego strastvenim uvodom u vođenje ljubavi. Okrenula je glavu i odmaknula se od njega. Dodirnula je usne na kojima je još uvijek osjećala njegove. »Ovo nije prijateljski poljubac«, rekla je. Odmahnuo je glavom. »Ne... ne, nije.« Pokajnički je slegnuo ramenima. »Poljubio sam mnoge prijateljice, ali nikad na ovakav način.« Nježno ju je ob grlio oko ramena. »Što ćemo učiniti, Chastity? « »Ama baš ništa«, oštro je odvratila. »Nema se što učiniti. Ovo je samo jedno zastranjenje. Ne sviđate mi se od prvog trenutka kad sam vas upoznala.« Što je samo djelomično bila istina, ali mu to nije htjela dati do znanja. Tonom kojim mu je kanila zadati završni udarac, rekla je: »I prepiremo se otkako ste mi došli u kućni posjet.« Izgledao je malo zaprepašten tom oštrinom, a zatim je odmahnuo glavom i nasmijao se. »O, ja to ne bih nazvao prepiranjem«, zamišljeno je rekao. »Da, priznajem, ponašali ste

se odbojno prema meni, iako ne znam zbog čega. Možda zbog vaše naravi. Moglo bi vas se, zapravo, svrstati u bantam kategoriju.« »Bantam?« Bijesno ga je pogledala, zapanjena takvom usporedbom. »Tako je«, rekao je češući se po četvrtastoj vilici. »Mala, narogušena, veoma odlučna i veoma ratoborna.« »Oh, pustite me da prođem«, prezirno je rekla, stavila ruku na njegova prsa, odgurnula ga i odlučno izašla. Otišla je ravno u svoju sobu, suviše potresena da bi bilo s kim razgovarala dok sama ne shvati što se to upravo dogodilo. On je nepodnošljiv, gori i od Maxa i od Gideona kad ih je upoznala. Nervozno se ushodala po sobi, hodajući ukrug u toj maloj prostoriji. Stala je tek kad je shvatila da izgleda poput bijesnog tigra u kavezu. Skljokala se na malu 111 Anna&RafaelaR stolicu pokraj vatre i zamišljeno grickala nokat. U kakvoj se to apsurdnoj situaciji našla? Njezine osobne sklonosti sukobljavale su se s njezinim profesionalnim obvezama. Začuvši kucanje na vratima, iznenađeno je skočila na noge. Ušle su njezine sestre, a ona se, osjetivši kako joj s rce usporava, jetko pitala koga je to drugog očekivala. »Chas, je li sve u redu?«, upitala je Prudence. »Izgledaš kao da si vidjela duha«, rekla je Constance. Chastity je odmahnula glavom. »Razmišljala sam o tome kako se i najbolje osmišljeni planovi mogu izja loviti.« »Riječ je o Douglasu«, zaključila je Constance. »Sve nam ispričaj«, rekla je Prudence. Ispustila je tihi uzdah, duboko udahnula zrak i ispričala im što se upravo dogodilo.

»A najgore od svega je to što ga nisam niti pokušala spriječiti«, zaključila je. Smeteno je zataknula crveni uvojak iza uha. »Zapravo, nije to najgore. Najgore je što sam uživala i što to opet želim učiniti.« »O, Chas«, rekla je Constance sjedajući na krevet. »Mislila sam da ti se nimalo ne sviđa.« »I ne sviđa mi se«, bespomoćno je rekla. »Pa, ovaj, to baš i nije točno. Ponekad mi se sviđa, sve dok ne kaže ili ne napravi nešto što me razbjesni - za Boga miloga, rekao je da sam kao boksač bantam kategorije«, ozlojeđeno je dodala. »Ali ... « Ugrizla se za usnu. »Jednostavno ga želim, što je istovremeno i jednostavno i komplicirano.« »Kakav peh«, primijetila je Prudence skidajući naočale. »Da, pravi peh«, očajno je odvratila Chastity. »I nije pošteno. Ako sazna za Posredovanje... da sam ja bila ona koja se sastala s njim u National Galleryu ... Možete li zamisliti kako će se osjećati? Osim toga, ne smijem mu odvlačiti pažnju, mora nastaviti udvarati Lauri.« »Možda i nije zainteresiran za Lauru«, zamišljeno je rekla Prudence, brišući naočale svojom suknjom. »Ako i sam zaključi da nije, a nijedna strana nije još ništa obećala, čak ni indirektno, onda će misliti kako je posve normalno da svoju pažnju posveti nekom drugom. A to si ti.« Rukom je pokazala na mlađu sestru. »Ali ne smije biti tako«, rekla je Chastity. »Na stranu sva ona obmana s Posredovanjem, on se mora oženiti bogatom ženom, jer se u protivnom neće moći posvetiti svojoj misiji. Ne mogu mu uništiti tu šansu samo zato što se meni malo ljubaka.« Prudence je vratila naočale na nos. Zanimalo ju je misli li njezina mlađa sestra samo

na ljubakanje ili na nešto mnogo ozbiljnije. A to pitanje joj nikako nije mogla postaviti jer sigurno ni sama Chastity nije znala odgovor. »Pa, što se tiče novca, to možemo odmah raščistiti«, rekla je. »Usputno ću mu spomenuti da si siromašna kao crkveni miš, a ako to ne upali, onda ćemo te Con i ja morati štititi od njega.« »Ne od njega, nego više od toga da ti ne dođeš u napast«, rekla je Constance. »Oprosti, Chas, znaš da sve ovo ne shvaćam olako, ali moraš priznati da je pomalo ironično.« »Znam«, odvratila je, bolno uzdahnuvši. »Ja ga pokušavam spojiti sa ženom kakvu traži, onom koja u potpunosti odgovora njegovim preciznim zahtjevima, a on skrene s utvrđenog puta i želi se malo zabavljati. Bilo bi u redu kad bi se radilo o nekoj drugoj ženi koja odgovara njegovim zahtjevima, ali to nikako ne mogu biti ja.« »U redu, Prue i ja ćemo dati sve od sebe da shvati kako si siromašna i istovremeno ćemo se ispriječiti između njega i tebe«, izjavila je Constance. »Zalijepit ćemo se za njega i nećemo mu pružiti priliku da bude nasamo s tobom. Što kažeš na to?« 112 Anna&RafaelaR Odmahnula je glavom. »Mislit će da je to veoma čudno.« »Nije važno što će misliti«, izjavila je Prudence. »Preostali dio blagdana jedna od nas će u svakom trenutku biti uz njega.« Ustala je sa sjedala ispod prozora. »Moramo požuriti i preodjenuti se za večeru. Uskoro će stići koledari. Što ćeš obući?« »Chas, moraš naći nešto skroz neprivlačno i neukusno«, zacerekala se Constance.

»Nemam ništa takvo«, rekla je Chastity. »Osim ako Prue još uvijek ima onu groznu haljinu koju je nosila kad se prvi put sastala s Gideonom. Znate, onu tamnosmeđu u kojoj je izgledala kao stroga učiteljica usidjelica.« »Smrdi na naftalin«, rekla je Prudence, podsjetivši se. »Siroti Gideon, nije znao što će sa mnom.« »Imaš li je ovdje?« Prudence je odmahnula glavom. »Čak i da je imam, ti je ne bi mogla odjenuti. Gideon bi odmah znao da nešto izvodimo i mogao bi reći nešto što bi sve upropastilo.« »U pravu si«, rekla je Chastity i odlučno kimnula. »Morat ću se snaći s onime što imam.« »Onda, vidimo se dolje.« Constance je prišla vratima. »Ideš li, Prue?« Sestre su otišle, a Chastity je otvorila ormar i pregledala njegov sadržaj. Nije imala nijedan neprivlačan komad odjeće. Uistinu nije pametno trošiti novac na odjeću koja ti ne pristaje. Nije htjela zasjeniti Lauru, no to će teško izbjeći jer je Laura izgleda bila sklona skromnim krojevima i prigušenim bojama, a sva je njezina odjeća bila smjelih krojeva i jarkih boja. Slegnula je ramenima i odabrala baršunastu večernju haljinu boje čokolade. Smeđa boja se nikako ne može nazvati jarkom, pomislila je, iako ni sama nije bila previše uvjerena. Ova je imala neki poseban sjaj i tamniju nijansu na bogatim naborima. Pogledavši se u ogledalu prije silaska, ugledala je elegantnu ženu u blistavoj haljini koja je izvanredno pristajala njezinoj građi. Topla boja i bogati materijal isticali su njezin svježi ten i sjaj bademastih očiju, što nije moglo promaknuti ni najkritičnijem oku. Pokušala je skupiti kosu u strogu punđu na zatiljku, nadajući se da će tako ublažiti

dojam koji je izazivala haljina, no njezini su crveni uvojci, kao i uvijek, bili neukrotivi i svojeglavo ispadali iz ukosnica, padajući u ljupkim pramenovima oko njezina lica. Čak joj se učinilo da su posve nestale pjegice na hrptu njezina nosa. Unatoč svim svojim naporima da izgleda neugledno, izgledala je zanosno i to ju je u neku ruku ljutilo, a u drugu je besramno godilo njezinoj taštini. No, dobro, ljudski je osjećati taštinu, pomislila je. Morat će se pouzdati u zaštitni bedem svojih sestara. Kad se spustila u prizemlje, društvo je već sve bilo na okupu u velikoj dvorani. Pogled joj je odmah nesvjesno zapeo za Douglasa koji je stajao i razgovarao s Maxom i Gideonom. Kao da je osjetio njezin pogled, Douglas se okrenuo prema stubištu i zadivljeno se nasmiješio. Htio joj je krenuti ususret, ali je Constance brzo stala pred njega. »Douglase, vi i Laura ćete sigurno uživati u jahanju po našem lijepom hempširskom kraju.« Nasmiješila mu se držeći čašu šerija u ruci. »Da«, neodređeno je potvrdio, uznemireno se osvrćući kad je Chastity nestala u zagrljajima starijih dama u dim stubišta. Izgleda kao da svjetluca u toj blistavoj baršunastoj haljini, pomislio je. »Ah, da«, rekao je. »Sigurno hoćemo.« »Uvjerena sam da je Laura vješta jahačica«, nastavila je Constance. »Nadajmo se da ćemo u konjušnici naći konja koji odgovara njezinim visokim standardima.« Okrenula se 113 Anna&RafaelaR i u razgovor uključila i Lauru Della Luca. »Laura, čini mi se da ste rekli kako imate kobilu

arapkinju.« »Da, tako je. Veoma volim jahanje. Dakako, talijanski krajolik je prekrasan, posebno u Toskani. Možete razgledavati prelijepe gradiće na brežuljcima i, naravno, vinograde u pokrajini Chianti. Nešto neusporedivo.« »Naravno«, rekla je Constance. »No mislim da i New Forest ima svoje čari.« Okrenula se i odmjerila Douglasa. »Mislim da će jedan od očevih lovačkih konja odgovarati vašoj težini.« »Oh, bit će tako lijepo jahati zajedno«, rekla je Laura i umiljato mu se nasmiješila. »Jedan lijep izlet, dottore. Moći ćemo razgovarati o uređenju vaše ordinacije. Čvrsto sam odlučila pogledati i vaš stan u Wimpole Streetu. Uvjerena sam da će i njemu dobro doći ženska ruka.« Pogled mu se odjednom razbistrio. Ovo je ipak bilo malo previše. Pogledao je Lauru. »Mislim da je dobar takav kakav jest«, izjavio je. »O, dottore, to mislite samo zato što ga ne vidite ženskim očima«, nasmijala se, potapšala ga po ruci i zagledala se u njega svojim blijedim očima. »Znat ćete na što mislim kad završim s vašom ordinacijom.« Douglas je uznemireno pogledavao oko sebe, tražeći spas. Chastity mu ga nije mogla pružiti. Sada je bila u društvu svojih šurjaka i živahno razgovarala s djevojčicom koja je očito imala mnogo toga reći. No spas je došao od njezine sestre. »Douglase, dopustite da vas upoznam s gospođicom Winston, Sarinom guvernantom«, rekla je Prudence, prilazeći mu sa ženom ugodna lica koje je zračilo inteligencijom i dobroćudnošću. »Mary, ovo je signorina Della Luca.« Pokazala je na Luru. »Laura, gospođica Winston je pravi rudnik informacija o

talijanskoj kulturi. Uvjerena sam da ćete itekako uživati u razgovoru s njom. Mary, pretpostavljam da tečno govorite talijanski?« »Ne bih se usudila to tvrditi, ledi Malvern«, tiho je rekla Mary i skromno se nasmiješila. »Govorim ga prilično dobro.« »Tečno ga može govoriti samo netko tko je živio u Italiji«, rekla je Laura, prezirno promatrajući guvernantu. »A mislim da vi niste, gospođice ... kako ono ... Winston, je li tako? Osim ako niste služili u nekoj talijanskoj obitelji?« Ovime je htjela staviti guvernantu na njezino mjesto. Iako Mary nije pokazala ni najmanji znak nelagode, Douglasa je obuzeo bijes. U očima mu je bljesnuo prezir dok je promatrao Lauru, njezine tanke stisnute usne i blijedi ten kojem je samo odmagala haljina od bijelog tafta, još više naglašavajući njezinu mršavost. I opet se zatekao kako se pita jesu li prednosti koje bi mu donio brak s njom bile vrijedne njezina iritantnog društva. I opet je uvjeravao samoga sebe kako neće provoditi mnogo vremena u njezinu društvu. Lauri ne treba muž papučar, već sposoban muškarac koji će poslužiti i njezinoj svrsi. Znao je dobro procijeniti karaktere, a s Laurinom sortom susreo se već mnogo puta. Ona će biti sasvim zadovoljna izvršavanjem svojih društvenih obveza i sređivanjem praktičnih stvari za svoga muža, što će poslužiti i njezinim vlastitim ciljevima, a on će se moći potpuno posvetiti svome radu. S druge strane, žena kao što je Chastity Duncan zahtijevala bi mnogo više od muža. Htjela bi angažiranog partnera, družbenika koji će biti pun razumijevanja i koji će joj biti stimulativno društvo ... i strastveni ljubavnik. I na samu tu pomisao uzavrela mu je krv pa ju je odlučno odbacio. U posljednjih nekoliko sati

114 Anna&RafaelaR imao je dovoljno vremena razmišljati i na kraju je zaključio kako je onaj impulzivni poljubac zaista bio samo zastranjenje. On mu je samo zamaglio jasnu viziju o vlastitoj budućnosti i potrebama. Chastity bi bila dobra prijateljica, a ako bi se u tom prijateljstvu pojavila i seksualna privlačnost, to bi bio dodatni plus. U njegovu životu nije bilo dovoljno mjesta za osjećaje još je davno naučio tu lekciju. No ova razmišljanja nisu nimalo raspršila njegov gnjev izazvan Laurinom neuljudnošću. Okrenuo joj je leđa i srdačno se obratio Mary: »Gospođice Winston, mislite h da postoje neke sličnosti između latinskog i talijanskog jezika? Ne poznajem dobro klasične jezike, barem ne izvan medicinske terminologije, no oduvijek me je zanimalo postoji li kakva veza. Na način na koji se moderni grčki može povezati sa starogrčkim.« »Zanimljivo pitanje, doktore«, rekla je Mary. »Oh, ja mislim da nema nikakvih sličnosti«, izjavila je Laura. Douglas se pretvarao da ju nije čuo. Primio je gospođicu Winston pod ruku i odvukao ju dalje od Laure, upustivši se s njom u razgovor. Laura je izgledala iznenađeno, kao da joj nije jasno što se to dogodilo. Constance i Prudence razmijenile su upitne poglede, ispričale se gošći i ostavile je samu s njezinim mišljenjem. Uto se, kao naručeno, začulo pjevanje pred ulaznim vratima. Svojim dostojanstvenim korakom, Jenkins je prešao predvorje i širom otvorio vrata, pustivši

unutra zapuh ledenog zraka. Glasovi su veselo zapjevah završnu strofu pjesme »Dobri kralj Vjenceslav« i svi su ukućani prišli ulaznim vratima. »Sretan Božić«, rekao je lord Duncan, širom raskrilivši ruke. »Uđite, uđite.« Bio je u svom elementu, poimence je pozdravljao koledare, rukovao se s njima, gladio djecu po bradi. Njegove kćeri su ga zadovoljno promatrale. Činilo im se da je njihov otac napokon došao k sebi, da je svojom starom usrdnošću opet prigrlio stare manire gospodara imanja. . Dok su koledari pjevali, Douglas je stajao s Mary Winston. Fini viski u njegovoj čaši redovito je nadotakao Jenkins ili neki od njegovih pomoćnika pa je sada osjećao kako ga preplavljuje ugodna toplina. Dobro raspoloženje i opće zadovoljstvo njegovih domaćina i trenutačnih stanara raspršili su sumnjičavost pomiješanu s prezirom koju je osjećao prema ovim običajima privilegirane engleske aristokracije. U obitelji Duncan nije opazio ni najmanju natruhu nadmena ponašanja. Gospodareve kćeri pomagale su prilikom posluživanja kuhanog vina i pita s mljevenim mesom te su veselo čavrljale sa svima. Činilo se da jako dobro poznaju svoje goste koledare. Chastity je posebnu pažnju posvećivala djeci, često se spuštajući na koljena kako bi bila na njihovoj razini dok je razgovarala s njima. Smiješila im se onim svojim blistavim osmijehom, njezine velike smeđezelene oči bile su pune topline. A on, ma koliko se trudio, nije ju mogao prestati gledati. Jednom je podigla pogled i zatekla ga kako ju promatra. Obraze joj je oblilo lagano rumenilo, a zatim je gotovo neprimjetno odmahnula glavom, okrenula se i pružila ruku drugom djetetu. Ne bi bilo ništa neobično prići joj - napokon, ona je njegova domaćica - no nije

mogao ostaviti samu Mary Winston. To bi bilo veoma neobzirno, pogotovo nakon one Laurine neuljudnosti. Prišla mu je djevojčica koju je ranije vidio. »Zdravo«, rekla je. »Ja sam Sarah Malvern. Mislim da ste vi doktor Farrell.« »Dobro misliš«, rekao je osmjehnuvši se. »Ovo je vaš prvi Božić ovdje? I meni isto. Mislim da će biti prekrasno. Večeras ćemo slušati božićne pjesme, zatim ćemo večerati, samo što ja ne smijem ostati dolje na večeri, 115 Anna&RafaelaR ali Mary i ja ćemo večerati gore na katu. Jest ćemo pečeno pile, kao i svi ostali. I ne mogu ići na polnoćku, ali to mi ne smeta, ionako ne volim ići u crkvu, ali ćemo ići sutra nakon doručka. A zatim ćemo prije božićnog ručka otvoriti darove i cijelo poslijepodne igrati različite igre i imat ćemo hladnu večeru pa ćemo se morati sami posluživati. I ja ću biti dolje na večeri jer je teta Chas rekla da ćemo poslije opet igrati igre. Sardine i ubojstvo u mraku.« Zadrhtala je od zadovoljstva. »A sljedeći dan, na Stjepanje, idemo u lov i ja ću jahati s tatom i Prue. I onda će na lovački doručak doći svi susjedi, samo što doručak neće biti ujutro nego poslijepodne, kad se svi vrate iz lova, i tada će lord Duncan dati slugama njihove božićne kutije.« Ušutjela je i prvi put nakon početka monologa udahnula zrak. »Zato se i zove Boxing Day 3 «, rekla je. »Sarah je jako uzbuđena«, bespotrebno je rekla Mary. »Ovo je njezin prvi pravi Božić.«

»Pa i dosad srno slavili Božić«, ozbiljno je rekla Sarah. Iznenada je nestao onaj djetinji zanos. »Ali slavili smo ga samo tata, Mary i ja.« Nasmiješila se Mary. »To ne znači da mi nije bilo lijepo s vama i tatom, ali velika zabava je nešto sasvim drugo, zar nije? Pravo obiteljsko slavlje. Sve te tete i drugi gosti.« Rukom je pokazala na okupljeno mnoštvo. »Da, pravo obiteljsko slavlje«, ozbiljno se složio Douglas, kradomice se nasmiješivši, jednako kao i Mary Winston. »Doktore Farrell, jeste li prije s obitelji slavili Božić?«, upitala ga je Sarah. »Mnogo puta«, rekao je. »Znaš, ja imam šest sestara.« »Šest!« Razrogačila je oči. »Jesu li starije ili mlađe od vas?« »Sve su starije.« »Pričajte mi o njima«, rekla je Sarah. Mary Winston je blago rekla: »Sarah, ne smiješ toliko zadržavati doktora Farrella. Sigurna sam da bi i drugi htjeli razgovarati s njim.« »Oh.« Sarah se ogledala oko sebe. »Ne vidim nikoga drugoga.« A nije ni Douglas. A tako je silno želio razgovarati s Chastity. Što je duže čekao da opet uspostave neusiljeni odnos, to mu je onaj poljubac djelovao sve nezgodnije, a ona je bila veoma zaokupljena djecom koja su je okružila pa nijednom nije pogledala u njegovu smjeru. »Pa, možda biste se mogli upoznati s tatom i tetkom Maxom«, rekla je Sarah i primila ga za ruku. »Ja ću vas upoznati.« »Već sam se upoznao s njima«, rekao je. »Onda im priđite pa još razgovarajte s njima«, izjavila je. »I Mary će s vama, zar ne?« »Sarah, mislim da to nije potrebno«, odvratila je Mary. »Ti i doktor Farrell idite razgovarati s tvojim ocem i gospodinom Ensorom. Ja ću malo porazgovarati s tetama ledi

Malvern.« Ljubazno je kimnula Douglasu pokazujući svoje razumijevanje i prišla tetama. »Dođite, doktore Farrell«, rekla je Sarah, lagano ga povukavši za ruku. »Znate li latinski? Ja ga učim i mislim da je gramatika jako komplicirana. Poredak subjekta i predikata je tako nelogičan da me katkad sasvim izludi.« 3 dan darivanja, blagdan svetog Stjepana 116

Anna&RafaelaR Douglas je zamalo prasnuo u glasan smijeh. Ovo uzbuđeno i razgovorljivo dijete odjednom se pretvorilo u neobičnu odraslu Liliputanku. Dobro je poznavao cijeli taj proces budući da je imao priliku promatrati mnoštvo svojih nećakinja u različitim fazama odrastanja. »Tata, dovela sam doktora Farrella da razgovara s tobom«, izjavila je. Gideon ju je nestašno povukao za konjski rep. »Farrelle, morate biti jako oprezni u Sarinoj blizini. Može vas uvaliti u kojekakve situacije ako smatra da je to za vaše dobro.« »Što se toga tiče, veoma je slična maćehi i tetama«, primijetio je Max i otpio gutljaj viskija. »U slučaju da još niste primijetili, Duncanovi su prilično manipulativna obitelj.« Douglas se nasmijao. »Nisam imao priliku dobro ih upoznati. Poznajem samo Chastity.« »Kako ste se upoznali?« »U kućnoj posjeti na Manchester Squareu «, rekao je, ne vidjevši nikakva razloga da skriva tu informaciju. »Tražio sam nekoga za koga mi je rečeno da će biti tamo.« »Ah, tako«, rekao je Max. I on i Gideon su samo kimnuli i odjednom se pozorno zagledali u sadržaj svojih čaša.

Douglas se malo namrštio, pitajući se zbog čega je ono što je rekao izazvalo njihovu čudnu reakciju. »I slučajno sam tamo upoznao i kontesu i njezinu kćer«, nastavio je pomno ih promatrajući. Obojica su opet samo kimnula i nastavila promatrati viski boje jantara na dnu kristalnih čaša. »A kad sam posjetio Della Lucine u Park Laneu, u posjet su im stigli Chastity i njezin otac«, nastavio je kako bi prekinuo neugodnu tišinu. »Lord Duncan je pozvao kontesu i njezinu kćer da im se pridruže za Božić, a Chastity je pozvala mene.« Kratko se nasmijao. »Vjerojatno me je pozvala samo iz pristojnosti, jer sam se slučajno zatekao tamo.« »O, nijedna od njih nikad ne radi nešto protivno njihovoj volji«, rekao je Max. »Da, uvijek postoji neki razlog«, dodao je Gideon. »Doduše, katkad mora proći prilično vremena dok ga ne otkrijete.« Na to se njegov šurjak nasmijao, a zatim su se obojica nacerila. Douglas je imao osjećaj kao da su jedan drugome ispričali neku šalu koja njemu nije poznata. »Ne znam kakav bi drugi razlog za poziv imala Chastity osim uljudnosti i ljubaznosti«, rekao je. »Kao što smo rekli, momče, mora proći određeno vrijeme da bi se u njihovu ludilu otkrila metodičnost«, rekao je Gideon, prijateljski ga potapšavši po ramenu. »Ensor i ja znamo o čemu govorimo, uvjeravam vas.« »Imat ću to na umu«, odvratio je i osvrnuo se da vidi što radi Chastity. Činilo se da je još uvijek zauzeta djecom koledara, dok su njezine sestre i otac razgovarali s odraslima. Ispričao se dvojici muškaraca i počeo se probijati kroz mnoštvo do Chastity. »Siroče«, promrmljao je Max. »Nema pojma što ga je snašlo.«

»Nema pojma«, složio se Gideon kroz tihi smijeh. »Pitam se jesu li mu nakanile naglavce preokrenuti život bez njegova znanja ili je to sam zatražio kao klijent Posredovanja.« »Nadajmo se da je, radi njegova dobra, u pitanju ovo potonje.« Nijemo su se kucnuli čašama i ispili zdravicu. Douglasu je put prema Chastity zapriječila Prudence. »Onda, Douglase, što mislite o Romsey Manoru?« 117 Anna&RafaelaR »Ovo je prekrasna kuća, ledi Malvern«, odvratio je. »Ova stara engleska seoska imanja veoma su ljupka.« Kimnula je i tiho uzdahnula. »I veoma skupa za održavanje. Ne biste vjerovali kakvim se sve smicalicama moramo služiti da bi sve izgledalo relativno u redu. Još od očeva debakla na Burzi .. «Nasmiješila se ležerno kao da nije rekla ništa važno, odmaknula se i krenula prema skupini žena koje su, približenih glava, vjerojatno tračale. Douglas se namrštio. Zanimalo ga je što je potaknulo ovo iznenadno povjeravanje. Nastavio je dalje prema Chastity. »Nisam vam zaželio dobru večer«, rekao je stigavši do nje. Primio je hlače iznad koljena i povukao ih gore, a zatim čučnuo pokraj nje. »Zdravo«, rekao je djetetu s kojim je razgovarala. Usta punih pite od mljevena mesa, mali ga je dječak ozbiljno pogledao. »Imam posla«, neodređeno je rekla. »Ova večer posvećena je koledarima. U određena doba godine imamo određene društvene obveze prema okolnim stanovnicima,

no na Božić ih imamo najviše. Tada volim svu svoju pažnju posvetiti djeci.« Ovime ga je očito htjela otpraviti, no Douglas nije odustao. Tiho je rekao: »Htio sam vam se samo ispričati za ono svoje impulzivno ponašanje. Ne znam što me je spopalo. Možemo li na to zaboraviti?« Pogledala ga je, pitajući se je li koja od njezinih sestara već uspjela natuknuti nešto o pravom stanju njihovih obiteljskih financija. Ako je tako, onda je sigurno upalilo pa je mogla biti samo zahvalna. Sad će se stvari između njih opet vratiti na prijašnju prijateljsku razinu, a ona će lako prevladati svoje neprimjerene želje ukoliko ne bude imala daljnjih poticaja za zastranjivanje. Zato se osmjehnula i rekla: »Da, naravno. Tako će biti najbolje. Nećemo to više spominjati.« Kimnuo je, uspravio se i krenuo prema tetama. Chastity je obrisala dječakove ljepljive prste i zatim se i sama uspravila. Koledari su počeli skupljati svoje stvari, oblačiti kapute i navlačiti rukavice. Krenuli su k izlazu pjevajući »Sretan Božić«. Chastity je tiho uzdahnula, ni sama ne znajući zbog čega. Sada je opet sve glatko teklo prema planu.

118 Anna&RafaelaR 13.poglavlje

Uz sve ostale vrline, Chastity ima i izvanredno lijep glas, pomislio je Douglas. Zapravo su sve tri sestre Duncan imale lijepe glasove. A on je to mogao dobro prosuditi

jer je sjedio tik iza klupe obitelji Duncan u maloj seoskoj crkvi dok su se na kraju polnoćke njihovi glasovi ujedinili s crkvenim zborom u zanosnom izvođenju »O, dođite svi vi vjerni«. Misi su prisustvovali svi osim Sare i njezine guvernante. Moćan bariton lorda Duncana uzdigao se do normanskih zabatnih greda drevne crkvice, nadvladavši kontesin ugodni alt. »Mislim da se crkvena glazba ne bi smjela izvoditi tako zanosno kao da se radi o nekim popularnim pjesmama. Ne mislite li i vi tako, dottore?« Okrenuo je glavu na Laurin tihi komentar. Izgledala je kao da nimalo ne odobrava ono što se odvijalo oko nje. »Mislim da je to malo previše vu lgarno«, urotnički je kimnula i dodala: »Talijani mnogo bolje znaju kako se štuje ono što je sveto.« Douglas, koji je i sam uživao u pjesmi pridruživši svoj tenor crkvenom zboru, bezizražajno je šapnuo: »Mislim da božićne pjesme ne spadaju u kategoriju crkvene glazbe. One su izraz pučkog veselja i kao takve, župljani ih mogu pjevati s kakvim god zanosom žele.« Namrštila se kao da ju je uvrijedio. Promrmljala je nešto o »nedostatku senzibiliteta«, odvratila pogled i zagledala se u svoju pjesmaricu, ali je i dalje nastavila uporno šutjeti dok je svuda oko nje prštalo od veselja. A Douglas se pitao kako netko može tako prolaziti kroz život, kritizirajući sve i svakoga. Mora da joj je to veoma zamorno. Potisnuo je misao kako je veoma zamorno i svima onima koji su u njezinu društvu. Župljani su kleknuli kako bi primili blagoslov pa je i on ponizno spustio glavu, smišljajući kako će na povratku kući što prije uteći od Laure i pridružiti se Chastity.

Nakon one isprike više nisu imali priliku razgovarati, a on je jedva čekao na ponovnu uspostavu prijateljskog odnosa. Na večeri je sjedio pokraj Laure i lorda Duncana. Chastity je sjedila s iste strane stola, ali negdje u sredini, pa ju nije mogao vidjeti dok su večerali. Nakon večere nije se odvajala od sestara ili je bila previše zauzeta točenjem i posluživanjem kave da bi mogli voditi bilo kakav smisleni razgovor. Skočio je na noge čim su orgulje zasvirale prvi akord pjesme koja je označavala vrijeme za razlaz župljana. Laura mu je stajala na putu prema izlazu iz klupe, a nije se nimalo žurila. Skupljala je svoje stvari, ogledavajući se naokolo kao da ne bi htjela ostaviti neki dragocjen predmet. Od nestrpljenja je škrgutao zubima dok se uljudno smiješio i čekao da već jednom izađe iz klupe. Chastity je zajedno sa sestrama, njihovim muževima, lordom Duncanom i kontesom već bila na izlazu iz crkve kad se napokon uspio pridružiti mnoštvu koje se uskim prolazom između klupa sporo kretalo prema izlazu. Na vratima je obitelj zastala da se pozdravi sa župnikom. Još su uvijek stajali na okupu u crkvenom predvorju kad su im se napokon uspjeli pridružiti Douglas i Laura. »Prekrasna misa, vikare«, rekao je Douglas, izričući uobičajeni kompliment u ovakvoj prilici. 119 Anna&RafaelaR Vikar se ozario. »Božićne mise su uvijek najlakše«, rekao je. »Svake su godine jednake, upravo onakve kakve svi očekuju.«

»U tom ste slučaju, vikare, trebali iskoristiti priliku, razbiti tu učmalost i učiniti nešto drukčije«, rekla je Laura uz neveseli osmijeh. »Nije li dužnost župnika kao duhovnog pastira preispitivanje, a ne udovoljavanje očekivanjima svoga stada?« »Ja ... ovaj ... možda i jest, ali u neko drugo doba«, odvratio je, očito zaprepašten ovom kritikom u sveopćem božićnom dobrom raspoloženju. »Ja mislim, vikare, da za preispitivanje u svojim životima imamo dovoljno prilika u preostalo doba godine«, brzo je rekla Chastity. »Od 365 dana, jedan se sasvim sigurno može bez ikakva osjećaja krivnje posvetiti jednostavnom veselju.« »Da ... da, tako je, Chastity«, rekao je, opet se ozarivši. »Dennise, prepuštamo vas ostalim župljanima«, izjavio je lord Duncan, rukujući se s njim. »Nadam se da ćemo se vidjeti sutra na općem okupljanju.« »O, da, svakako, lorde«, rekao je vikar. »Lov ne bih propustio nizašto na svijetu. Ni doručak«, dodao je. »Nema ga do tradicije, nije li tako?« »Tako je, dragi momče«, složilo se njegovo gospodstvo. »Idemo, ljudi, idemo. Prepustimo ovog dobrog čovjeka njegovu stadu.« Poveo je svoje društvo niz puteljak i kroz natkriveni izlaz iz crkvenog dvorišta. »Vikar koji voli lov«, rekao je Douglas, koraknuvši u stranu i ubrzavši korak kako bi sustigao Chastity. »Kako trolopovski 4 .« »Da«, složila se Chastity, otvarajući mala vrata iza kojih je započinjalo imanje Romsey Manora. »A jednako toliko voli i klaret. Dennis ni u kojem slučaju nije arhiđakon Grantley 5

.« Okrenula se ka Constance. »Con, je li Grantley lovio? Sjećaš li se?« »Ne sjećam se«, odvratila je njezina sestra. »Prue, sjećaš li se ti?« Započela je živahna rasprava između njih tri o tome koji su. sve od mnogobrojnih Trollopeovih likova odražavali književnikovu strast prema lovu. Douglas ih je na toj kratkoj i ledenoj šetnji do kuće slušao s velikim zanimanjem. Znanje sestara o književnikovu opusu bilo je golemo, a na Douglasovo zadovoljstvo i olakšanje, rasprava je bila previše učena da bi potaknula ubacivanje signorine Della Luca koja ih je svako toliko htjela prekinuti svojim upadicama pa bi zaustila da nešto kaže, a zatim opet brzo zatvorila usta - što je bilo veoma mudro, zaključio je. U velikoj dvorani dočekao ih je vrući punč i pite od mljevena mesa. »Douglase, hoćete li punč ili biste radije viski?« »Punč, hvala, Constance.« Primio je šalicu koju mu je pružila i duboko udahnuo mirisnu paru. Nasmiješio se i rekao: »Počeo sam uživati u ovim engleskim božićnim običajima.« »I mi ih jako volimo«, rekla je i tiho uzdahnula. »Siroti otac, otkako je izgubio sav svoj novac, stalno strahuje da ih se više nećemo moći pridržavati. No ovo imanje. održava samo sebe i donosi dovoljan prihod koji pokriva većinu troškova u Londonu, iako moramo biti jako štedljivi.« Slegnula je ramenima. »Otac se nikako ne može naviknuti na financijska ograničenja.« 4 Anthony Trollope, engl, spisatelj iz viktorijanskog doba 5 Lik iz romana A. Trollopea 120

Anna&RafaelaR »Uvjeren sam da ne može«, bezizražajno je rekao. Čudio se zbog čega su, zaboga, dvije sestre povjerile takvu obiteljsku povjerljivu stvar njemu koji im je, takoreći, bio potpuni stranac. »Molim da me ispričate. Moram se pobrinuti i za ostale goste.« Izvršivši svoju misiju, nasmiješila mu se i otišla. »Dottore, u mojoj sobi je prilično lijep cic ... oh, moram se već jednom naviknuti da vas zovem Douglas.« Laurin iritantan smijeh trgnuo ga je iz zbrkanih misli. »Mislim da bi bio izvanredan za vašu čekaonicu. Hoćete li doći i pogledati ga?« »Dragi Bože, ne. Ne mogu nikako«, rekao je prije nego što je razmislio, zgrožen mogućnošću da uđe u spavaću sobu ove žene. Nije se bojao toga da bi ona mogla predložiti nešto nedolično. Laura Della Luca nije imala naviku raditi nedolične stvari, no pomisao na intimnost kad bi se našao nasamo s njom u njezinoj sobi, naprosto mu je bila nepodnošlji va. »Oh, vi Englezi«, rekla je, nasmijavši se i potapšavši ga po ruci. »Toliko se brinete za doličnost. No uvjeravam vas da će tamo biti i moja služavka kao gardedama.« »Ja sam, zapravo, Škot«, rekao je. »A nama Škotima uistinu je veoma stalo do doličnosti.« Pokušao se nasmiješiti. »Strogi i puritanski Škoti... iz zemlje Johna Knoxa.« Uzalud je čekao na duhovit odgovor kakvim bi ga sigurno počastila Chastity, no Laura je samo trepnula svojim blijedim očima kao da ne shvaća u potpunosti što je rekao. »O, dottore, sigurna sam da pretjerujete«, rekla je. »Nisu valjda svi Škoti puritanci?« »Nisu«, ravnodušno je rekao. »Naravno da nisu. Da vam donesem još jednu čašu

punča?« »Ne, hvala.« Blijedo se nasmiješila. »Kasno je. Mislim da ću se povući na počinak.« Dodala mu je svoju praznu čašu. »Moram otpratiti majku na spavanje.« Kontesa uopće nije izgledala pospano, pomislio je Douglas, odlažući praznu šalicu na dugi blagovaonički stol koji je stajao uz jedan zid dvorane. Krenuo je prema velikoj zdjeli iz koje se pušilo da napuni svoju šalicu. Kontesa Della Luca sjedila je na udobnu i otrcanu kauču ispred kamina, držeći šalicu punča u rukama. Smijala se i razgovarala s lordom. Kad joj je kći prišla, podigla je pogled, saslušala je i zatim uz osmijeh koji je Douglasu djelovao rezignirano, odložila šalicu i ustala. Veoma zgodna žena, pomislio je. Izgledala je dostojanstveno u haljini koja je sigurno bila moderna prije dvadesetak godina, no lijepo joj je pristajala, a bilo je očito da isto misli i lord Duncan. I on je ustao i naklonio se nad njezinom rukom, a zatim ju je, ne zadovoljivši se tom uljudnošću, otpratio do stubišta, podigao njezinu ruku do svojih usana i poljubio je. Nakon toga je ostao stajati na mjestu i promatrati je sve dok sa svojom kćeri nije nestala u mraku odmorišta na katu. Činilo se da je to bio znak da se i drugi povuku na počinak. Tete su se dahćući uspinjale stubama u oblaku pernatih boa i šalova od kašmira, a Douglas je svojim domaćinima zaželio laku noć. Primio je Chastityinu ruku, sagnuo se i poljubio ju u obraz na posve prijateljski način koji nije izazvao ničiju neželjenu znatiželju. »Laku noć, Chastity. Lijepo spavajte.« »I vi«, rekla je, ne pokušavajući mu uzvratiti poljubac, iako mu se prijateljski smiješila. »Nadam se da vas crkvena zvona neće prerano probuditi.«

»Ja sam ionako ranoranilac«, rekao je i ispustio njezinu ruku. Okrenuo se i rukovao s lordom Duncanom te se počeo penjati uza stube. Chastity je s olakšanjem promatrala 121 Anna&RafaelaR kako odlazi. Badnjak je gotov, a narednih nekoliko dana imat će toliko posla da neće stići razmišljati o svojoj iznenadnoj pohoti. Doduše, bio je nevjerojatno privlačan, neizrecivo poželjan. Oh, htjela je samu sebe udariti. »Gospodo, hoćete li mi se pridružiti u knjižnici na čašici prije spavanja?«, upitao je lord svoje zetove. »Nikad se nisam uspio naviknuti na ovaj punč ... ima previše sladak okus.« Prudence i Constance su svojim muževima gestama pokazale da prihvate poziv, a njih dvojica su odmah shvatila kako je ispijanje konjaka s tastom obiteljska obveza. »Naravno, lorde«, rekao je Max. »Ni meni ne paše punč.« »Zato ga dame vole«, reklo je njegovo gospodstvo uz vedar osmijeh. »Oče, ne vole sve žene slatko«, usprotivila se Constance. Pogledao ju je. »Constance, ti si izuzetak od pravila.« »A ja, pak, nisam«, veselo je rekla Chastity. »Idem na spavanje. Laku noć svima.« Max je podigao ruku da ju zaustavi. »Chastity, još nešto prije nego što odeš. Gideon i ja bismo sutra ujutro htjeli razgovarati s vama trima ... prije doručka, ako je moguće.« »O, vaše iznenađenje«, trijumfalno je rekla Prudence. »Ima li to kakve veze s onime o čemu vas dvojica već tjednima šapućete?« »Možda«, tajanstveno je odvratio njezin suprug. Učinak se malo ublažio kad je

namignuo svome šurjaku. »Hoće li vam odgovarati u osam sati?« Prudence je nabrala nos. »Gideone, voljela bih kad bi bio malo manje sklon ranom ustajanju. Već je kasno, prošao je jedan sat noću.« »Sarah će biti budna«, podsjetio ju je. »Da, znam«, rekla je. »I mi smo se kao djeca na Božić budile u cik zore. Mislila sam općenito. Imamo čarapu s darovima koju treba staviti na Sarin krevet kako bi mogla otvoriti jedan dar čim se probudi. Hoću li je ja staviti ili ti?« »To je tradicija Duncanovih, ne Malvernovih«, rekao je Gideon, ispružio ruku i privukao je k sebi. »To moraš ti učiniti.« Podigla je glavu i nasmiješila mu se. »I mislila sam da ti neće smetati, no nekima su smiješne obiteljske tradicije.« »Tradicija Duncanovih nije smiješna«, rekao je Max. »Što se stavlja u te čarape?« »Čekaj pa ćeš vidjeti«, rekla je Constance. »Ne smijem ti reći što ćeš pronaći u svom krevetu.« Chastity se odjednom osjetila osamljeno. Ovo zadirkivanje puno ljubavi, sudjelovanje u obiteljskim običajima ... i ona je htjela biti dio toga. »Laku noć«, vedro je rekla. »Vidimo se sutra ujutro.« »Chas, čekaj.« Prudence se odmaknula od Gideona i brzo prišla sestri. »Zajedno ćemo ići gore. Muškarci će piti svoj konjak, a meni se ni najmanje ne spava - a tebi, Con?« »Ni najmanje«, rekla je Constance. »A morale bismo raspraviti par stvari... primjerice o sutrašnjem danu«, neodređeno je dodala, ispreplevši prste s prstima najmlađe sestre. Chastity nije imala zamjerki. Znala je da im je poznato kako se osjeća. »Ako sutra namjeravamo igrati one budalaste igre, moramo ih organizirati«, rekla je. »U protivnom

će nastati kaos.« 122 Anna&RafaelaR »Ionako će nastati kaos«, veselo je rekla Prudence dok su se penjale stubištem. »Nakon ručka nitko neće imati dovoljno bistru glavu za igranje karata.« »I moramo oca držati podalje od stola za bridž«, rekla je Constance dok su ulazile u Chastityinu sobu. »Ne kanim igrati bridž s Maxom u paru ako nisam potpuno bistre glave.« »Što mislite, o kakvom se to iznenađenju radi?«, upitala je Chastity, spustivši se na krevet. »Nemam pojma«, rekla je Prudence uz slijeganje ramenima. »Tjednima se nešto došaptavaju, a mora se raditi o nečemu za sve nas tri. Toliko nam je poznato.« »Zanimljivo.« Constance je zijevnula i sjela na stolicu pokraj vatre koja se gasila. »Mislila sam da vam se ne spava«, rekla je Chastity. »Nije mi se spavalo dok sam bila dolje, ali sada da. Usput, uspjela sam natuknuti doktoru nešto o tvojim skučenim financijskim mogućnostima.« »I ja isto«, rekla je Prudence, zacerekavši se . »Izgledao je skroz zaprepašteno.« »Pa ipak je malo čudno tako iznebuha povjeravati takve stvari strancu«, istaknula je Chastity. »No mislim da je vjerojatno upalilo.« Ispričala im je svoj razgovor s Douglasom. »I tako smo sad opet prijatelji«, zaključila je. »Što je veliko olakšanje.« Njezine sestre nisu ništa komentirale. Potom je Constance rekla: »Ovo nije moj konačni zaključak, ali imam osjećaj da ćemo imati velikih poteškoća s našim planom da

spojimo doktora s Laurom Della Luca. Oprostite što sam to tek sada iznijela.« Opet je zijevnula. »Jeste li primijetile način na koji ju ponekad gleda?« »Ona je davež«, rekla je Prudence, sjedeći na stolici pokraj toaletnog ormarića. »I mislim da mu to jako smeta. Žao mi je, Chas. Znam da si mislila da mu neće smetati, ali ja iskreno mislim kako neće prodati svoju dušu tom vragu, bez obzira na svoje potrebe.« »Vrag je malo pretjeran izraz«, usprotivila se Chastity. »Nije«, rekla je Prudence. »Ima ih različitih vrsta. Nisi čula ono što je Laura rekla Mary.« Još su malo razgovarale, a zatim su sestre otišle i ostavile Chastity samu. Iona je mislila da imaju pravo što se tiče Laure i Douglasa. Laura je pokazivala sve znakove željnog prihvaćanja, no Douglas je bio sasvim druga priča. Kao što se dosad uvjerila, bio je tankoćutan, a ova dosadna cjepidlaka s negativnim mišljenjem o svima bez privilegija ljutila ga je na svakom koraku. Samo je pitanje vremena kad će i sam to shvatiti, pomislila je. Koje li gnjavaže. Sad će morati naći neku drugu ženu za njega. Ah, da, i morat će pronaći nekoga drugoga za Lauru, jer nijedna od sestara nije smjela biti osuđena na česte susrete s njom ako im jednom postane polusestra. Zijevala je dok je oblačila spavaćicu preko glave i uzimala kućnu haljinu. Nije znala zbog čega se osjećala kao da je sav teret na njezinim ramenima. Dakako, nije bio, no njezine su sestre imale druge brige, svoje osobne brige, koje su imale prioritet. Ne bi trebale raditi na Božić, iako je Chastity osjećala da ona radi. I sada je počela žaliti samu sebe. Odmahnula je glavom pokušavajući se sabrati i krenula u kupaonicu koju je uvijek

dijelila sa sestrama ... a sad će je, naravno, dijeliti i s njihovim muževima. Zaključala je vrata za sobom, što nikad prije nije učinila, jer ovamo, osim njezinih sestara i služavke, nikad nitko drugi nije ulazio. Sapun za brijanje i britve na toaletnom stoliću jasno su pokazivali da su se stvari promijenile. 123 Anna&RafaelaR Tijelo joj je bilo napeto poput tetive na luku, kao da se satima ukočeno držala ... ili kao da se satima susprezala. Pa naravno, cijelu je večer upravo to radila - obuzdavala je osjećaje i nagone koji su u njoj bjesnjeli poput čopora izgladnjelih vukova. Htjela se okupati da se malo opusti, a zatim je zaključila kako će to predugo trajati, a ona osjeća silnu iscrpljenost. Činilo joj se kao da se Hesterino i Davidovo vjenčanje zbilo prije tjedan dana, a ne toga jutra. Zapravo, jučer ujutro, pomislila je, još jednom zijevnuvši. Umila je lice, oprala zube, otključala vrata i izašla van u mračan hodnik. Kuća je utihnula, plinske svjetiljke su sve bile ugašene. Jedino svjetlo dolazilo je kroz prozor na kraju hodnika. Tiho je prošla uz sobe svojih sestara i upravo je primila kvaku svojih vrata kad je osjetila da netko stoji iza nje. Okrenula se, zatomivši krik. »Kojeg vraga radite?«, gnjevno je upitala čim joj je srce opet usporilo. »Tražio sam drugu kupaonicu«, rekao je Douglas. »Netko je u onoj pokraj moje sobe.« Još je uvijek bio odjeven, iako je skinuo jaknu, prsluk i bijelu kravatu. Nosio je hlače i košulju, a ona je primijetila da je bosonog, zato ga vjerojatno i nije čula kako dolazi.

»Oh«, rekla je. »Tamo je jedna.« Pokazala je na vrata kroz koja je maloprije izašla. »Ah ... dobro«, rekao je, ali se nije pomaknuo. Činilo se kao da oboje skamenjeno stoje na mjestu. Ona je još uvijek držala ruku na kvaki. Vrata su se polako otvorila. Mogućnost za bijeg ili poziv? Nije imala pojma. Dok je tako stajala na vratima, osvjetljavao ju je plamen vatre u kaminu i treperenje svijeće. Douglas ju je pogledao. U napetoj tišini čuo je samog sebe kako guta knedlu. Kućna haljina bila joj je rastvorena, ispod nje vidjeli su se tanki nabori njezine bijele spavaćice, neukrotiva i dobro očetkana kosa joj je poput tamnocrvenog oblaka uokvirivala lice. Bademaste oči izgledale su golemo na licu boje bjelokosti, u njihovim dubinama nazirali su se plamičci zlatne vatre. Usne su joj bile malo rastvorene, kao da je htjela nešto reći, ali nije znala što. Ispružio je ruku i nadlanicom joj dodirnuo obraz, kao i jednom prije. I opet ju je od glave do pete protresla intimnost te geste. »O, draga, Chastity«, nježno je rekao. »Ovo neće ići, zar ne?« Vrhom jezika ovlažila je usne, itekako svjesna njegove blizine, dodira na svom obrazu, tamnih očiju ispunjenih strašću koje su promatrale njezino podignuto lice. »Ne«, rekla je i koraknula u otvorenu sobu. »Neće.« Krenuo je za njom i tiho zatvorio vrata za sobom. Niti ne gledajući, zaključao je vrata. A zatim joj je prišao. Stajala je kao paralizirana. Više nije mogla podnijeti ovu silu - ne silu Douglasa Farrella, već silu goleme i veličanstvene lavine svoje požude. A nije niti željela. Nakratko je pomislila na svoje sestre, na to kako su i one, usprkos zdravu razumi i logici, podlegle

sličnoj neodoljivoj strasti. Zašto ne bi i ona? Da barem jednom iskusi ono što su one imale? Prišao joj je. Stajao je tako visok pokraj nje, a njoj su od njegove blizine klecala koljena, utroba joj je uzdrhtala od požude. »Ljubavi, silno te želim«, rekao je i njegov pijevni izgovor odjednom je postao još izražajniji. »I ja želim tebe«, šapnula je. »Silno.« Gurnuo je ruke ispod njezine kućne haljine, obuhvatio joj ramena i privukao ju k sebi. Trenutak prije nego što je zatvorila oči, vidjela je kako joj se približavaju njegova 124 Anna&RafaelaR usta, duboku vatru u njegovu intenzivnu pogledu. Mirisao je na sapun, obrazi su mu bili glatki, bez onih čekinja koje je imao ranije. No usne su mu bile jednake, čvrste, a opet podatne. Stajala je mimo, usredotočivši se na osjete. Sad kad je donijela odluku - odluka je sama donesena - više nije bilo potrebe za žurbom, nikakve potrebe da čini bilo što drugo, osim da uživa u nepopustljivom nakupljanju požude. Ne mičući usne s njezinih, podigao je ruke s njezinih ramena, kućna haljina kliznula je na pod. Rukama je prešao po njezinima sve do zapešća. Šakama joj je pokrio nadlanice, odmaknuo njezine ruke ustranu i stavio ih na njezine bokove. Koraknuo joj je još bliže i sada je njegovo tijelo bilo tik uz njezino. Osjetila je kucanje njegova srca na svojim grudima, bradavice ispod tanke pamučne spavaćice su se ukrutile. Jezikom je nasrnula na njegove zatvorene usne. On se trenutak zaigrano opirao, zatim ih je rastvorio i ona je prodrla u njegova usta, ispreplevši jezik s

njegovim. Još uvijek je držao njezine ruke na njezinim bokovima, a ona je postala još svjesnija ostalog dijela svoga tijela koje se stiskalo uz njegovo, pulsiranja u svom trbuhu, sve veće ovlaženosti međunožja, podrhtavanja bedara. Bosa stopala zabila je u sag, zatim se popela na prste, prodrla još dublje u njegova usta, jezikom prelazila po unutarnjoj strani njegovih obraza, zubima, mekanom nepcu. Napokon se povukla, spustila pete na pod i zabacila glavu da ga može pogledati. Smiješio joj se toplim osmijehom kojim ju je upijao. »Koga smo mi to htjeli zavarati?«, upitao je, prelazeći prstom po njezinim usnama. »Sami sebe«, rekla je, jezikom oblizujući njegov prst. »To nikad ne ispadne dobro«, rekao je. Opet je prešao po njezinim rukama do ramena i zatim lagano obujmio njezin vrat, podigavši joj glavu svojim palčevima. »Chastity Duncan, ti mi radiš čudne stvari.« Potom ju je opet poljubio, snažno pritisnuvši svoje usne na njezine, neumoljivo istražujući jezikom njezina usta kao što je ona istraživala njegova. Premjestio je ruke s njezina vrata na leđa, snažno je stisnuvši uza se, toliko snažno, da je na svom trbuhu osjetila moćnu izbočinu njegove uzbuđenosti. Obuhvatio je njezinu čvrstu stražnjicu, milovao je, prelazio preko udubljenja na križima. Ona je spustila ruke s njegovih leđa i čvrsto obuhvatila njegove guzove, ispustivši tihi uzdah koji je sličio stenjanju. Stražnjica mu je bila jednako tvrda i mišićava kao i preostali dio tijela. Stavila je ruku između njihovih tijela i počela trljati njegov nabrekli penis, začuvši kako je naglo udahnuo zrak. Petljala je po dugmadi na njegovu struku, a on se malo odmaknuo da joj napravi više mjesta, ne odvajajući svoje usne od njezinih.

Vješto mu je raskopčala hlače, gurnula unutra ruku i osjetila toplinu i pulsiranje penisa ispod tanke vunene tkanine njegovih gaća. Počeo joj je skidati spavaćicu, izvlačeći jednu pa drugu njezinu ruku, sve dok spavaćica nije pala oko njezina struka. Obuhvatio joj je stražnjicu, milovao stražnju stranu bedara, a ona se opet podigla na prste, nesvjesno reagirajući na taj intimni dodir. Odvojio je usne od njezinih. »Podigni ruke«, nježno je rekao, a ona ga je poslušala. Povukao je spavaćicu preko njezine glave i nestrpljivo je odbacio na pod. Odmaknuo se, primio ju za ruke i odmaknuo ih od njezina tijela, požudno se zagledavši u nju. »Prekrasno«, promrmljao je. »Jednostavno prekrasno.« Zadrhtala je od zadovoljstva čuvši kompliment, ali i od senzualnog užitka kad je u potpunosti postala svjesna svoje golotinje, osjetivši hladan zrak na svojoj goloj koži. Osjetila je njegov pogled na svakom centimetru svoga tijela, pogled koji se zadržao na njezinim oblim dojkama, tamnim ukrućenim bradavicama, prešao preko male obline njezina trbuha, dugo se zadržao na crvenim kovrčama iznad njezinih bedara, zatim 125 Anna&RafaelaR kliznuo dolje niz njezina bedra, na trenutak se zadržao na koljenima, kao da je na njima opazio nešto posebno, i na kraju nastavio dolje prema stopalima. Osjećala se kao da ju je cijelu progutao svojim pogledom. »Okreni se«, nježno je rekao, otpuštajući joj ruke. Sada nije vidjela njegov pogled, ali ga je svejedno mogla osjetiti, bio je gotovo opipljiv na njezinim leđima, stražnjici, bedrima, listovima.

»Prekrasna si, Chastity«, rekao je, stavši iza nje i stavivši ruke na njezine bokove. Osjetila je njegovu mekanu košulju na leđima, njegove raskopčane hlače, pulsiranje penisa na svojoj stražnjici. Prelazio je rukama po njezinu tijelu, milovao joj trbuh, gurnuo prst u udubinu njezina pupka, našao put kroz svilenkaste dlačice do njezine vruće i vlažne puti. Naslonila se na njega i raširila noge kako bi mogao dalje istraživati. Ubrzano je disala, koža joj se orosila znojem. A kad je dostigla veličanstvene visine podražaja, koljena su je izdala i bez daha se potrbuške strovalila na krevet. Nagnuo se nad nju, ljubio joj zatiljak, jezikom prelazio po njezinoj kralježnici sve dok nije zastenjala i okrenula se na leđa te podigla ruku i pomilovala mu lice. »Dosta je te nesebičnosti«, rekla je, slabašno se osmjehnuvši. »Skidajte odjeću, doktore Farrell.« Tiho se nasmijao i žurno zbacio odjeću, ne mareći gdje će pasti, a zatim se popeo na krevet i kleknuo iznad nje kako bi njezine ruke mogle slobodno započeti s istraživanjem. Milovala je i ljubila i mazila, uživajući u njegovim tihim uzdasima, a kad se nagnuo nad nju, uhvatio njezine dlanove i premjestio ih iznad njezine glave na krevetu, podignula je bokove, nogama ga čvrsto obujmila oko struka, zabila pete u njegove guzove i primila ga u sebe. Već je jednom prije vodila ljubav, no ono se nije moglo usporediti s ovime. S ovim veličanstvenim osjećajem puti na puti, pulsirajućom nabreklinom u njoj, svakim ritmičkim uranjanjem u njezinu utrobu. Užitak se nakupljao poput napete zavojnice. Noktima ga je grebla po leđima i guzovima, po stražnjoj strani bedara dok se nastojala

uskladiti s njegovim ritmom. Nije micao pogled s njezina lica, promatrao je svaki njezin izraz i ona je netremice promatrala njegovo lice sve dok svijet nije eksplodirao, a ona nije znala leti li ili se utapa. Kad je napokon došla k sebi, Douglas je zatvorenih očiju i teško dišući ležao pokraj nje, držeći jednu ruku na njezinu vlažnu trbuhu. »Dragi Isuse«, promrmljao je. »Stvoreni smo jedno za drugo.« Htjela se nasmijati, ali nije imala dovoljno snage. Okrenula se na bok, naslonila glavu na njegovo rame i gotovo istoga časa zaspala. Dohvatio je zgužvane pokrivače i oboje ih pokrio. Pokušao je ugasiti plinsku svjetiljku, ali ju nije mogao dosegnuti, a da ne probudi Chastity, pa je u mislima slegnuo ramenima i zatvorio oči.

Kad se Chastity probudila potpuno omamljena i dezorijentirana, slabo zimsko svjetlo osvjetljavalo je krevet. Ostala je mirno ležati, načas se pitajući kakav li je to neobičan jastuk pod njezinom glavom. U glavi joj se polako razbistrilo. Pogledala je Douglasa koji je još uvijek spavao. Ima zavidno duge trepavice, pomislila je, promatrajući 126 Anna&RafaelaR tamne polumjesece na njegovim jagodičnim kostima. Obrve su mu bile gotovo spojene iznad rimskog nosa. Zatomila je želju da prstima prijeđe po opuštenim lijepo oblikovanim usnama. Nije ga htjela probuditi, nalazila je nešto predivno umirujuće

u njegovu ujednačenu disanju, u toplini i njegovu mirisu na zgužvanim plahtama. Legla je i zagledala se u stropne grede. Sinoć je zajedno sa sestrama zaključila, iako veoma nevoljko, da Douglas Farrell i Laura Della Luca nikad neće postati par, znači da ovom malom noćnom epizodom nije nimalo ugrozila napore agencije Posredovanje. Ne baš tako malom epizodom, pomislila je i nacerila se. U njezinu orgazmu nije bilo ničeg malog. Gubljenje nevinosti nije doživjela kao neko značajno iskustvo - bilo je dovoljno nježno, nimalo traumatsko, ali bez ikakve spektakularnosti, zemlja se nije zatresla ispod nje. Ali ovo sinoć ... Obgrlila se rukama i zatomila hihot. Douglas je i dalje spavao pokraj nje. Barem je mislila da spava, no micao je rukama. Mirno je ležala, zadržavši dah dok je prstima polako prelazio preko njezina trbuha. Osjetila je nešto tvrdo na svom bedru i osmjehnula se od uha do uha. Polako se okrenula na bok i prebacila nogu preko njegova kuka. Još uvijek je držao zatvorene oči, no sve je ostalo na njemu bilo itekako budno. Ušao je u nju, stavivši ruku na njezin kuk i privukavši je k sebi. Počeli su se polako i usklađeno pomicati u jednostavnijem i ugodnom ritmu, bez onih iskri koje su sinoć frcale. Osjećala se frustrirano kad se izvukao iz nje trenutak prije nego što su oboje dosegli vrhunac, no već ju je protresao orgazam pa je frustracija brzo nestala. »Dobro jutro«, rekao je, privukavši ju u zagrljaj, obujmivši joj dojke i ljubeći joj kosu. »Dobro jutro«, odvratila je, a zatim se ukočila začuvši škljocanje kvake. I on se ukočio. »Chas?« Bila je to Constance. »Obećale smo Gideonu i Maxu da ćemo se naći u osam.

Sad je pet do osam.« »Oh«, odvratila je prigušenim glasom. »Da, oprosti. Zaboravila sam. Stići ću za deset minuta.« »Chas, zašto si zaključala vrata?«, upitala je Prudence. Opet se začulo škljocanje kvake. »Zar su zaključana?«, upitala je, ne znajući što bi drugo mogla reći. Nastupila je kratka tišina, zatim se čulo tiho mrmljanje iza vrata, a nakon toga je Constance rekla: »Dobro jutro, doktore Farrelle.« »Sretan Božić, doktore Farrelle«, ljubazno je rekla Prudence. Douglas je legao na leđa i rukom prekrio oči, ali nije ništa odgovorio, a Chastity je samo rekla: »Silazim za deset minuta.« »O, ne moraš se žuriti ... ne moraš se žuriti«, rekla je Constance. U glasu joj se jasno čuo smijeh. »Sigurna sam da ništa nije toliko hitno da ne bi moglo pričekati... Sve u svemu, ne žuri se.« »Tako je«, potvrdila je Prudence. »Ne žuri se.« Začulo se udaljavanje njihovih koraka. Chastity je prasnula u smijeh i skljokala se na jastuke. Douglas je i dalje nastavio držati ruku preko očiju. Zatim se posjeo i pogledao ju. »Pomozi mi, Bože«, rekao je. »Neka Bog pomogne svakom muškarcu koji je malo bolje upoznao sestre Duncan.« »O, to nije nimalo lijepo«, prekorila ga je. Odlučno je odmahnuo glavom. »Ne, nije. Pitam se otkud ta nestabilnost - ova nečuvena nedoličnost. Tvoj otac izgleda savršeno normalno i sasvim pri zdravoj pameti.« Opet je odmahnuo glavom. »Sigurno si na majku.« Zgrabila je jastuk i bacila ga u njega. 127 Anna&RafaelaR

»O, htjela bi se igrati?«, rekao je smijući se. »Upozoravam vas, gospođice Duncan da je upuštanje u fizički obračun sa mnom vaša velika pogreška. Savladao sam muškarce koji su bili triput veći od tebe.« »Jesi li?« Izmigoljila se iz kreveta, držeći jastuk. »A ja upozoravam vas, doktore Farrell, da nikad nisam izgubila u borbi s jastucima.« Stajala je tamo gola, napetih nogu, s jastukom u rukama, crvenim uvojcima koji su joj pali na lice i usplamtjelih bademastih očiju. »Usudio bih se reći da nikad nisi bila u internatu«, rekao je i zgrabio drugi jastuk. »Draga djevojko, ako su tvoje jedine protivnice bile tvoje sestre, ne gine ti poraz.« Skočio je s kreveta i bacio jastuk. Dala je sve od sebe, no borba nije bila jednaka pa je na kraju pala na krevet, boreći se da dođe do daha, a on se nadvio nad njom, čvrsto joj držeći ruke iznad glave. »Ti si tako velik«, požalila se. »Trebao bi mi dati neku prednost.« »Nikad ne bih očekivao da će neka od sestara Duncan tražiti prednost«, rekao je i poljubio ju u vrh nosa. »Ovisi o bojnom polju«, rekla je, ne uspjevši zvučati dostojanstveno. »O, Douglase, moram sići dolje, a vidi što si učinio.« Glas joj je zvučao gotovo kao cvilež. »Ja?«, usprotivio se. »Ja nisam ništa započeo. Ti si prva bacila rukavicu.« Nasmiješila se i izvukla zarobljene ruke. »Pa pretpostavljam da jesam. No, stvarno moram sići dolje, a ne mogu kad izgledam ovako.« Pustio ju je, rezignirano uzdahnuvši. »Doduše, ovo je bila veličanstvena predstava.« Pomilovao ju je po trbuhu. »Ovo mi se sviđa«, zamišljeno je rekao. »Ova oblina je naprosto neodoljiva.« »Jedem previše kolača«, rekla je, odgurnula njegovu ruku i posjela se. »A sad idi i

pusti me da se odjenem.« . Sagnuo je glavu i poljubio je, zatim je pokupio svoju odjeću, otključao vrata i iskrao se iz njezine sobe.

128 Anna&RafaelaR 14.poglavlje

Tražila je kućnu haljinu među zgužvanim plahtama i pokrivačima na krevetu. Našla ju je ispod kreveta, zajedno sa spavaćicom. Protresla ih je i odjenula, pomislivši kako nema dovoljno vremena za odijevanje budući da je već bilo osam i dvadeset, a i božićno je jutro pa je kućna haljina sasvim prihvatljiva. Uzela je četku i pokušala rasplesti nemoguće zapletene uvojke. Lice joj je bilo lagano rumeno, oči veoma blistave, kao da je naporno vježbala na svježem zraku. Očito seks doprinosi ljepšem izgledu, zaključila je. Od te se pomisli zahihotala i s određenim stupnjem samozadovoljstva pomislila kako se napokon neće osjećati kao otpadnica ako su ove noći i njezine sestre uživale u sličnim aktivnostima. Potražila je papuče u ormaru i pohitala u prizemlje. »Sretan Božić, teto Chas.« Još uvijek u spavaćici, zadihana, nasmiješena od uha do uha i raskuštrana od spavanja i uzbuđenja, Sarah je poskakivala stubištem s najvišeg kata na kojem su se nalazile dječje prostorije i učionica, kad je Chastity stigla do odmorišta. »Našla sam čarapu na krevetu!« Djevojčica je podigla vunenu čarapu. »Unutra je bila

naranča, gumena loptica, etui za pero, komplet bojica, vrpca za kosu i komplet ukosnica svakojakih lijepih boja u obliku leptira i vilino g konjica. Vidi, nisu li lijepe?« Kopala je po čarapi vadeći to silno blago, a Chastity se strpljivo divila svemu što je izvadila iz čarape, ostavljajući dojam kao da ih nikad prije u životu nije vidjela i kao da nema pojma otkud se to veličanstveno iznenađenje našlo na Sarinom krevetu. »Jesi li već bila u prizemlju?«, upitala ju je, krenuvši dalje. »Nisam, još nisam odjevena«, rekla je djevojčica. Chastity se nasmijala. »Nisam ni ja, no neka se pravila ne odnose na božićno jutro. Idi dolje i pogledaj božićno drvo.« Sarah se spuštala skakućući ispred nje i stala u podnožju stubišta. »Moj Bože, još nikad nisam vidjela toliko darova.« Od umotane hrpe paketa nije se vidjelo deblo božićnog drva »Tu su i darovi za sluge«, rekla je Chastity, zadovoljno promatrajući Sarine razrogačene oči. Osjećala se jednako kao ona kad je ovo čudo i sama prvi put iskusila. »Mogu li prići bliže?« »Možeš, ali nemoj zavirivati u darove.« Sarah je izgledala šokirano. »Nikad to ne bih učinila, teto Chas. Ne bih htjela pokvariti iznenađenje.« »Ne, naravno da ne bi«, složila se Chastity i ostavila djevojčicu na koljenima kako zapanjeno promatra hrpu darova, a ona je krenula potražiti sestre i njihove muževe. Našla ih je u malom obiteljskom salonu u stražnjem dijelu kuće. U kaminu je gorjela vatra, plinske svjetiljke bile su upaljene. Vedro noćno nebo sada je bilo prekriveno oblacima koji su obećavali snijeg. »Sretan Božić«, zaželjela je svima i, svakoga ponaosob zagrlila i poljubila. »Svi ste se

lijepo sredili - oprostite što se ja nisam.« 129 Anna&RafaelaR »Vjerojatno nisi mnogo spavala«, vragolasto je promrmljala Constance Chastity koja je, na svoj jad, osjetila kako crveni. Nije reagirala, ali je primijetila kako Max i Gideon namjerno izbjegavaju pogledati jedan drugoga. Očito su Constance i Prudence povjerile svojim muževima razlog njezinih zaključanih vrata. I očekivala je to pa nije nalazila smisla da bilo što zaniječe. »Čini se da je Sarah izvan sebe od veselja«, usputno je rekla, prilazeći stolu da natoči šalicu čaja. »Da, još nikad nije imala ovakav Božić«, rekao je Gideon, uz pomalo žalostan osmijeh pun ljubavi. »Prava je sramota što ga jedanaestogodišnja djevoj čica dosad još nije doživjela.« »A da jest, sad bi joj sve to već dodijalo«, istaknula je Prudence. »Da, bilo bi joj veoma dosadno«, rekla je Chastity. »Držala bi da je previše stara da se oduševljava božićnom čarolijom.« »Vjerojatno si u pravu.« No Gideon ipak nije zvučao potpuno uvjeren. »Dakle«, rekla je Constance, skrećući razgovor na veseliju temu, »što svi mi radimo ovdje u ovo rano jutro?« »Nije toliko rano«, blago ju je ispravio njezin muž. »Nije. Ja sam kriva«, rekla je Chastity, pijuckajući čaj. »Čemu sva ta tajanstvenost?« »Ah«, rekao je Max. »Ah, to.« »Da, to«, tobože očajno je rekla njegova žena. »Hajde, ispljuni to već jednom.« »Kakva li neotmjena izraza«, uvrijeđeno je promrmljao Max. Tri sestre Duncan istovremeno su sklopile ruke na prsima i zagledale se u dvojicu

muškaraca. Tri para zelenih očiju različitih nijansi netremice su ih promatrala sve dok Max nije podigao ruke u zrak. »Predajern se. Gideone, red je na tebe.« Gideon se okrenuo k stolu u kutu i podigao debelu omotnicu. Otvorio ju je i izvadio svežanj papira. »Jedan za tebe, Prudence, jedan za tebe, Constance i jedan za Chastity.« Svakoj je dodao dokument i zatim stao pokraj šurjaka. Oba muškarca su pomno promatrala žene. Sestre su pročitale dokument i zatim sve tri zbunjeno podigle poglede. »Što je to?«, upitala je Constance. »Shoe Lane?«, zbunjeno je upitala Prudence. »Gideone, što je to?« Chastity je polako rekla: »Izgleda kao ugovor o najmu.« »Točno«, rekao je Gideon i namignuo Maxu. »To je upravo to.« »O najmu čega?«, upitala je Prudence. »Prostorija u Shoe Laneu, u blizini Fleet Streeta.« »Ali zašto?«, upitala je Chastity. »Zbog čega?« »Jutros ste sve tri neobično tupave«, rekao je Gideon. »Zar to nije očito?« »Ne, nije«, izjavila je Prudence. Max se nasmijao. »Nisam mislio da ću doživjeti dan kad će sestre Duncan zanijemjeti od zbunjenosti. « »Ne, čekaj malo«, rekla je Prudence, podignuvši ruku. »Fleet Street ... novine ... « »Ideš u pravom smjeru«, rekao je njezin muž. »Nastavi dalje.« »Redakcija novina«, rekla je Constance. »The Mayfair Lady«, rekla je Chastity. Prstom je tapkala po ugovoru. »Ovo je ugovor o najmu uredskog prostora, je li tako? « 130 Anna&RafaelaR »Tako je«, rekao je Gideon. Sad su se on i Max smiješili od uha do uha. »Zaključili

smo kako je došlo vrijeme da vaš pamflet dobije poslovni prostor, osobito zato što više ne živite pod istim krovom.« Sestre su istovremeno uzdahnule kad su shvatile. »Naš vlastiti ured«, promrmljala je Chastity. »Ne želimo staviti imena na vrata«, zamišljeno je rekla Prudence. »I dalje želimo ostati anonimne. Ne želimo da tamo dolaze ljudi s oglasima koje žele objaviti ni s ičim drugim što se odnosi na agenciju Posredovanje.« »Znam, i pretpostavio sam da ćete zadržati poste restante adresu«, rekao je Gideon. »No u uredu je telefon. Ništa nećete izgubiti ako broj telefona objavite u pamfletu. Tako ćete ubrzati posao.« »Da, istina je«, rekla je Constance. »I nitko koga poznajemo ne bi htio ni mrtav kročiti u taj dio Londona, tako da ćemo moći bez problema dolaziti i odlaziti.« »Točno tako«, rekao je Max. »Tamo vas čekaju tri pisaća stola, tri stolice, tri pisaće mašine, dva ormara za spise i telefon.« »Pisaće mašine?«, sumnjičavo je upitala njegova žena. »Ali mi ne znamo tipkati, nijedna od nas.« »Onda pretpostavljam da ćete naučiti«, rekao je njezin muž. »Da, naravno da hoćemo«, blistavih očiju potvrdila je Chastity. »Zamislite samo koliko ćemo brže obavljati posao, a i tiskaru će biti mnogo lakše pročitati napisano.« »Onda, jeste li zadovoljne?«, upitao je Gideon, ne znajući kako protumačiti njihovu reakciju. »O, da, oduševljene smo«, rekla je Prudence, zagrlivši ga. »Samo smo malo zatečene.« »Da, moramo to malo prožvakati«, rekla je Constance. »No izvanredno je. Hvala vam obojici.«

Dvojica muškaraca su pomalo samodopadno prihvatila trostruku dozu zagrljaja i poljubaca kojim su ih obasule, a za nekoliko minuta sestre su šćućureno pokraj kamina vodile duboku raspravu o posljedicama ovog božićnog dara, dok su Max i Gideon otišli u potragu za doručkom.

Pola sata kasnije vrata su se otvorila i u salon je ušao lord Duncan. »Baš sam se pitao gdje ste svi nestali«, rekao je. »U slučaju da ste zaboravile, imamo kuću punu gostiju.« »Ne, oče, nismo zaboravile, samo što su nam Gideon i Max poklonili jedan nevjerojatan dar za Božić pa pokušavamo dokučiti kakav će to značaj imati«, rekla je Chastity, odlažući svoju šalicu. »Oh? O čemu se radi?« »Nisam sigurna hoćeš li ti to odobravati«, rekla je Constance i nasmiješila se. »Možda radije ne bi htio znati.« »Gluposti«, rekao je, sklopivši ruke na leđima. »Da čujem.« Prudence mu je objasnila, a lord je odmahivao glavom, nakašljavao se i na kraju rekao: »Pa, što je učinjeno, učinjeno je. Odrasli su muškarci i ako žele podržavati svoje 131 Anna&RafaelaR žene u njihovu ludilu, to je njihova stvar.« Okrenuo se da ode. »Možda biste sad mogle izaći i započeti sa sređivanjem jutrošnjeg kaosa.« »Nema nikakva kaosa, oče«, usprotivila se Chastity. »Tek je vrijeme za doručak.« »A ti si još uvijek u spavaćici«, pomalo jetko primijetio je njezin otac. »A tvoja

pastorka, Prudence, izgleda veoma nestrpljivo čekajući slavlje.« »Idemo istoga časa«, umirujuće je rekla Prudence. »A Chas će se odjenuti, nije li tako, Chas?« »Iz ovih stopa «, rekla je njezina mlađa sestra. »Sići ću dolje za pola sata.« Lord Duncan se još jednom nakašljao i otišao, ostavljajući kćeri koje su se pokajnički smiješile. »Očito je veoma ozbiljno shvatio svoju ulogu domaćina«, primijetila je Chastity. »O, to je zbog kontese«, rekla je Constance. »Prije nikad nije mario za kućne zabave, uvijek je bio i više nego sretan da sve detalje prepusti nama, a sve društvene obveze tetama.« »Pa, bolje da se odjenem prije negoli se još više uzruja«, rekla je Chastity, prilazeći vratima. »Nismo razgovarale o onome što se sinoć dogodilo«, rekla je Prudence. »Hoćemo li, Chas?« Chastity je naglo sjela na naslon za ruke kauča i prebacila nogu preko noge. »Zna da nemam novaca«, rekla je, izgovarajući misli koje joj nisu dale mira, iako ih nije bila svjesna. »Znači da ne traži ništa više od kratkotrajnog strastvenog ljubakanja. Ta mogu si valjda priuštiti dar za Božić, ne mislite li i vi tako?« »Sigurna si da se to neće zakomplicirati?«, izravno ju je upitala Constance. Chastity je grickala donju usnu i trezveno razmislila. »Ne smije se zakomplicirati«, rekla je nakon nekoliko trenutaka. »Ni u kojem slučaju ne smije saznati da sam ja bila ona kvazi-Francuskinja u National Galleryu ... i nikako ne smije saznati da smo nas tri agencija Posredovanje. Bio bi toliko ponižen da mi to nikad ne bi oprostio. I zato ću sve ovo shvatiti samo kao božićni poklon, a kad se vratimo u London, naći ću mu drugu

kandidatkinju. Sinoć se ništa ne bi dogodilo da je Lauru uzeo u obzir kao potencijalnu nevjestu - on nije tip koji bi se upustio u usputne veze ako kani ozbiljno udvarati.« »Jesi li sigurna?«, upitala je Prudence, promatrajući sestru suženim očima. »Jesam«, odvratila je, a njezine sestre primijetile su uzdah u njezinu odgovoru. »On je poštena osoba. Točno zna što želi i to će i ostvariti. Ne srami se toga što radi i onoga što mu treba da ostvari svoj cilj. No vidjela sam ga na poslu.« Pogledala je sestre očima punim tuge i uvjerenja. »Čovjek koji je posvećen tako nesebičnu cilju, nikad ne bi varao.« Spustila je pogled na noge i uhvatila papuču koja joj je zamalo skliznula sa stopala. »Zato sam sigurna da će misliti kako sam ga onim obmanjivanjem prevarila. Dakle, nikad ne smije saznati. I zato se stvari nikad neće zakomplicirati. Imali smo kratku i strastvenu avanturu.« Ustala je s naslona, veselo im mahnula rukom i otišla. Čim su se vrata zatvorila za najmlađom sestrom, Constance je upitno podigla obrve. »Ova dama malo previše niječe ... « »I meni se čini«, složila se Prudence. »Ako se Chas zaljubila u Douglasa, bit će povrijeđena, bez obzira koliko se ona pretvarala da je ovo samo jedan od njezinih površnih flertova.« »Chas ne provodi noć sa svojim površnim udvaračima«, primijetila je Constance. »Trenutno ne možemo ništa učiniti, ali možda kad se vratimo u London ... « 132 Anna&RafaelaR »Vidjet ćemo«, rekla je Prudence. »Idem potražiti Gideona i Saru. Moramo u crkvu sa

Sarom i Mary, iako mi se čini da je dvostruka doza Dennisove božićne mise ipak malo previše. Idete li i ti i Max?« »Mislim da Max neće biti previše oduševljen. Ne spada u gorljive vjernike, kako ih on zove«, rekla je Constance i nasmijala se. »Jedna božićna misa je sasvim dovoljna.«

Chastity je otvorila vrata svoje spavaće sobe i iznenađeno zastala. U naslonjaču pokraj prozora sjedio je Douglas i čitao The Mttyfair Lady. Ustao je i nasmiješio joi se. »Čekao sam te«, rekao je. »Mislio sam da ćeš prije ili kasnije doći ovamo.« Odložio je pamflet i raskriljenih ruku prešao malu prostoriju. Primio ju je za ruke u topao i snažan stisak. Sagnuo se i poljubio ju u usta. »Smetam li ti?« Odmahnula je glavom. »Ne, samo nisam očekivala da ću nekoga zateći ovdje.« »Dugo si vremena bila zatvorena sa sestrama«, rekao je, objašnjavajući svoj dolazak i puštajući njezine ruke. »Da, znam.« Rukom je pokazala svoju odjeću. »Još uvijek nisam odjevena. Gideon i Max poklonili su nama trima jedan velik dar pa nam je trebalo vremena da to probavimo.« Pogled joj je nesvjesno skrenuo na primjerak The Mayfair Lady koji je Douglas odložio. Slijedio je njezin pogled i rekao: »Čini se da si vjerna čitateljica ovih novina. Nalazim ih posvuda po tvojim prostorijama.« »O, pa rekla sam ti da nam te novine mnogo znače«, rekla je, iskoristivši priliku da potakne rast sjemena koji su posijale njezine sestre. »Naš otac je izgubio veliko bogatstvo zbog čovjeka koji je tužio The Mayfair Lady za klevetu. Naravno, nije vratio

svoj novac, ali nalazimo određenu zadovoljštinu u tome što se dokazalo da je grof varalica.« Otvorila je vrata ormara. »Više nema obiteljskog bogatstva, ali se nekako snalazimo.« »Nisam baš siguran tiče li me se financijska situacija lorda Duncana«, rekao je. »Oh, to svi znaju«, nehajno je rekla prigušenim glasom dok je kopala po sadržaju ormara. »Nemamo nikakvih tajni.« Zatvorila je oči izrekavši tu laž i uvukla se dublje u ormar. »Pa, možda i jest tako«, rekao je. »Možeš li izaći odatle jer te nisam bez razloga toliko dugo čekao.« Izašla je iz ormara, svjesna svojih rumenih obraza. Okrenuo se i sa stolice uzeo lijepo umotan paket. »Htio sam ti nasamo dati svoj božićni dar.« Pružio joj ga je, uz tjeskoban osmijeh na licu i u tamnim očima. »Oh«, rekla je. Uzela je paket i preokretala ga u rukama. »A ja nemam ništa posebno za tebe. Za sve goste kupile smo samo sitnice i stavile ih pod bor.« »Darovi ne moraju biti jednako vrijedni«, nježno je rekao. »Otvori ga.« Petljala je oko vrpce i zatim odmotala papir. »Oh«, opet je rekla. »Oh, Douglase, prekrasan je.« Istresla je šal da ga izravna. Jantarna ogrlica pala je na pod. Sagnuo se i podigao je. 133 Anna&RafaelaR »Lijepa je, savršena«, oduševljeno je rekla kad joj ju je pružio. »I pristaje uz šal. Lijepo od tebe.« Podigla je ruke, zagrlila ga oko vrata i poljubila ga. »Sad mi je tako žao što nemam ništa za tebe.«

»Ne trebaš osjećati žaljenje«, rekao je i namrštio se. »Dovoljno mi je to što znam da ti se sviđa. Pokvarit ćeš mi zadovoljstvo ako počneš kukati o svom manje vrijednom daru.« Kimnula je, zaključivši da ima pravo, i zatim ga opet poljubila. »Stavit ću je danas. Imam haljinu na koju će pasati.« »Pokaži mi.« Prišao je još uvijek otvorenom ormaru. »Što ti znaš o ženskoj odjeći?«, rekla je, zadirkujući ga. »Mnogo, s obzirom da sam odrastao uz šest sestara«, rekao je, prekapajući po haljinama koje su visjele u ormaru. »Da vidim ... « »Znaš što«, rekla je, nasmijavši se, »ja se idem okupati dok mi ti ne odabereš odjeću.« »U redu«, rekao je iz ormara. »Idi. Ako ostaviš nezaključana vrata, ući ću i oprati ti leđa.« »Mislim da to ne bi bila dobra ideja«, rekla je, prilazeći vratima. »Onda nikad neću sići dolje, a gosti čekaju na mene.« »Oh, dobro«, rekao je, napadno uzdahnuvši. »Onda ću se morati obuzdati.« »Suzdržati«, rekla je. »Tako se to kaže.« »Suzdržanost i čednost«, rekao je, pogledavši je preko ramena i podižući svilenu haljinu boje kukuruza prema svjetlu. Nasmijala se i otišla da ne dođe u napast. Brzo se okupala, a kad se vratila u sobu, zatekla ju je praznu. Osjetila je veliko razočaranje. Na krevetu je ležala svilena haljina boje kukuruza, s pomno obavijenim šalom i jantamom ogrlicom. Morala je priznati kako je to savršena kombinacija. Doktor Farrell je uistinu imao dobro oko. Napokon se odjenuvši, pohitala je u prizemlje. Društvo je već otišlo u crkvu, blagovaonički stol bio je raščišćen od ostataka doručka. Krenula je u kuhinju u kojoj je gospođa Hudson nadzirala lonce u kojima je ključalo, patku koja se pekla i božićne pudinge koji su se pušili.

»Sretan Božić, gospođo Hudson. Mogu li vam kako pomoći?«, upitala je. Odrezala je komad kruha i donijela maslac i marmeladu iz smočnice. »Ne, gospođice Chas, ne treba«, mirno je rekla domaćica. »Sve je pod kontrolom. Ručak će biti na stolu točno u jedan.« »Izvrsno. Jutros nisam vidjela Jenkinsa.« Obilato je namazala maslac i marmeladu. »Htjela sam ga pitati u koje doba sutra želi podjelu darova.« »Eno ga tamo u spremištu s posuđem s njegovom srebrninom«, rekla joj je gospođa Hudson, ruku duboko zabijenih u zdjelu s nadjevom od luka i kadulje. Kimnula je usta punih kruha s marmeladom i otišla u ostavu gdje je Jenkins sjedio u pregači od čoje i laštio srebrni pribor za jelo. »Jenkinse, zar to ne bi trebao raditi netko drugi?«, upitala je. »Nikako, gospođice Chas. Srebrnina je moj zadatak«, odvratio je, zvučeći gotovo užasnuto. »Nemam toliko povjerenja ni u koga drugoga.« Nasmiješila se, ali nije dalje navaljivala. Postavila mu je pitanje, dobila odgovor i vratila se u drugi dio kuće namijenjen stanarima. Lutala je od prostorije do prostorije, tražeći ljude. U zraku se osjećala napetost, kao da i sami zidovi nestrpljivo iščekuju da se nešto dogodi. Na boru su bile upaljene sve svijeće, vatra je gorjela u kaminu u velikoj dvorani, salonu i knjižnici, no nigdje nije našla nikoga. Znala je da je Prudence zajedno sa svojom obitelji otišla u crkvu, a vjerojatno su s njima otišle i tete, no nigdje ni traga njezinu ocu, 134 Anna&RafaelaR Maxu, Constance i nijednoj od Della Lucinih, a posebno joj je bilo sumnjivo to što

nije bilo ni Douglasa Farrella. »Počelo je sniježiti, gospođice Chas«, rekla je Madge, pojavivši se iz kuhinje s posudom punom ugljena. »Bijeli Božić, baš prikladno.« Chastity je pohitala prema ulaznim vratima i otvorila ih, puštajući nalete ledenog zraka. Izašla je van, zatvorila vrata za sobom i ostala stajati na gornjoj stubi, čvrsto se obgrlivši rukama i zagledavši u olovno nebo s kojega su tiho padale debele pahulje. Nije se čuo pjev ptica, nikakav zvuk, dok je zemlja polako nestajala ispod djevičanski bijelog pokrivača. Tada je začula glasove, očev duboki bariton i kontesin ugodan glas isprekidan Laurinim kreštavim smijehom. Pojavili su se iza ugla kuće, hitajući kroz snijeg. Douglas je zaostao nekoliko koraka iza njih. Izgleda pomalo zlovoljno, pomislila je, sve dok nije podigao pogled sa svojih nogu i ugledao je dok je tamo stajala. Ubrzao je korak, pretekao ostale i prišao ulaznim vratima. »Drago dijete, nasmrt ćete se prehladiti«, rekao je. »Nemate ni kaput. Uđite.«Primio ju je za lakat i pogurao u toplinu kuće. »Imam šal«, rekla je, dodirnuvši fini materijal. »Dovoljno je velik.« »Nije namijenjen za nošenje vani«, ukorio ju je, a zatim se nasmijao. »No zaista vam lijepo pristaje.« »Da«, rekla je, uživajući u tom toplom osmijehu, u njihovoj tajnoj zajedničkoj strasti. »Znam.« »Uđite, draga gospo, uđite«, govorio je lord Duncan dok je pred vratima otresao snijeg s cipela. »Nismo trebali izlaziti. Znao sam da će početi sniježiti. Dopustite da uzmem vaš kaput, gospođice Della Luca. Priđite vatri, izgledate promrzli do kosti.« Laura je uistinu izgledala promrzlo. Lice joj je bilo bljeđe nego inače, obrazi

rumeniji, a usne su joj poprimile modru boju. »Nisam navikla na hladnoću, lorde«, izjavila je i pretjerano se stresla. »Ovo je tako surova klima.« »Posve sigurno nije za civilizirani svijet«, složila se Chastity. »Priđite vatri, a ja ću vam donijeti kavu ili nešto drugo što će vas ugrijati.« »Viski«, izjavio je lord Duncan. »To je jedina dobra stvar ... nema ničeg boljeg.« Laura je zgađeno izvila usne. »Hvala vam, lorde, ali ja ne pijem žestoka pića.« Njegovo je gospodstvo izgledalo malo smeteno, a zatim se, ne misleći više na tu nastranost, okrenuo konte si. »Vi ćete, draga gospo, popiti čašu viskija. Ja ću vam ga donijeti. I vama, Farrelle, isto. Uvjeren sam da ćete moći popiti jedno piće.« Ne čekajući odgovor, pohitao je u knjižnicu po bocu. »Laura, želite li kavu?«, upitala je Chastity, osjećajući sažaljenje prema ženi koja je uistinu izgledala promrzlo i kukavno. »Ili možda toplo mlijeko ili vrući kakao?« »Kavu, hvala«, rekla je Laura. Uzdahnula je. »Dakako, nitko ne kuha kavu kao Talijani.« Chastity je zakolutala očima i opazila Douglasov zajedljiv osmijeh. Njihovi odnosi očito su se počeli kvariti. »Dajemo sve od sebe, Laura«, rekla je. »Zamolit ću ih da vam skuhaju posebno jaku. Zašto ne otiđete u salon? Tamo ima manje propuha nego u ovoj dvorani. Douglase, hoćete li otpratiti Lauru i kontesu do kamina u salonu? Ili možda sa sobom imate kakve lijekove koji mogu spriječiti prehladu?« »Nikakvi lijekovi ne mogu zaštiti od prehlade«, rekao je pomalo osorno. »No u torbi imam lijek koji može ublažiti simptome. Ipak, mislim da se niste prehladili, Laura. 135

Anna&RafaelaR Pomoći će vam topla vatra i šalica kave.« Iako je prije toga pola sata slušao Laurine žalopojke o surovosti engleskog sela i pritužbe na englesko gostoprimstvo, ponudio joj je svoju ruku, drugu njezinoj majci i otpratio ih u salon. Kad je Chastity izašla iz kuhinje noseći pladanj s kavom, Constance je sišla niza stube. »Sama sam otišla po kavu«, objasnila joj je Chastity. »Svi su zaposleni. Kuhinja izgledao kao prizor iz Danteova Pakla. Svi ti silni lonci koji se puše i prskaju mast.« Constance je s razumijevanjem kimnula. »Chas, taj šal je prekrasan. A tek ogrlica. Nisam ih prije vidjela.« »Nisi«, rekla je Chastity, hodajući prema salonu sa svojim pladnjem. »Dobila sam ih kao dar za Božić.« »Oh«, rekla je Constance i još jednom kimnula. »Pitam se od koga?« »Nemoj previše razbijati glavu«, rekla je njezina sestra i ušla u salon. »Laura, izvolite kavu. Sama sam je skuhala. Nadam se da je po vašem ukusu.« Odložila je pladanj na niski stolić. »Želite li šećera? Sigurna sam da pomaže protiv prehlade.« »Samo jednu kockicu«, rekla je dama iz naslonjača koji je privukla toliko blizu vatri da je izgledala kao da sjedi na rešetki kamina. »I samo jednu kapljicu vrhnja.« Chastity je natočila kavu i dodala joj šalicu. »Douglase, hoćete li i vi radije kavu?« »Ne, hvala. Ja čekam svoj viski.« »Ah, tako treba, čovječe«, izjavio je lord Duncan pojavivši se na vratima. U jednoj je ruci nosio bocu, a u drugoj tri kristalne čaše. »Constance, draga, jesi li za viski?« Njegova je najstarija kći odmahnula glavom. »Ne, hvala. Malo je prerano za mene, a i nemam izliku kao vi da sam šetala na hladnoći. Popit ću kavu.«

Tresak vrata i žamor glasova označili su povratak društva iz crkve. Obraza crvenih od hladnoće i snježnih pahulja zalijepljenih za šešir i šal, Sarah je utrčala u salon prije roditelja. »Bijeli Božić«, objavila je, pokazavši rukama na prozore. »Nije li to savršeno? Ne bi moglo biti savršenije.« »Ne, ne bi«, složila se Chastity. »A znaš li što sada slijedi?« »Darovi«, rekla je Sarah, odmatajući dugi šal. »Tako sam uzbuđena. Ne sjećam se jesam li ikada bila ovoliko uzbuđena. Jesam li bila, tata?« Gideon je ozbiljno odmahnuo glavom. »Mislim da nisi«, rekao je. »Ako je ručak u jedan, onda ne smijemo više otezati s darovima«, rekla je teta Agatha. »Slažeš li se, Edith? Sluge će sigurno htjeti što prije započeti sa svojim slavljem.« »Oh, naravno, teto Agatha. U pravu si«, rekla je Chastity i razmijenila značajne poglede sa sestrama. Tete su voljele odavati dojam kako su zadužene za vođenje kućanstva svoga brata udovca, a tri sestre to nisu niti pokušavale opovrgnuti. »Dajte nam samo pet minuta da skinemo kapute«, rekla je Prudence. »Puni smo snijega.« »Meni će trebati manje od tri«, izjavila je Sarah i pritrčala vratima. »Mary, idete li?« Mary Winston joj se nasmiješila. »Evo me odmah za tobom, Sarah.« Prudence je krenula za njima, ali je zastala pokraj Chastity. »Lijepa ogrlica, Chas. I taj šal mi se jako sviđa. Nisam prije vidjela ni jedno ni drugo.« »Nisi«, rekla je Chastity. »Nisam ih niti imala prije ovoga jutra.« 136 Anna&RafaelaR Sestra je uprla pogled u Douglasa viskijem stajao pokraj kamina.

koji

je

sa

svojim

Upitno je podigla obrve, nakrivila glavu u liječnikovu smjeru kao da mu daje kompliment, a zatim je izašla iz prostorije za svojom pastorkom i mužem.

137 Anna&RafaelaR 15.poglavlje

»Naziv pjesme?«, pogodila je Chastity Sarinu vjernu imitaciju operne pjevačice. Djevojčica se ozarila, energično kimnuvši glavom. Činilo se da jedino ona nakon ručka ima dovoljno energije za ovu igru pantomime, no svi odrasli su samo radi nje davali sve od sebe. Padao je gust snijeg, gušći nego prije, pridonoseći osjećaju opće letargije nakon jela. Tete su se povukle na poslijepodnevni počinak. Lord Duncan je tiho hrkao pokraj vatre, a kontesa je damski diskretno dremuckala u duboku naslonjaču. Laura je sjedila posve zaokupljena Douglasovim božićnim darom. Svako toliko, kad bi igra pantomime postala previše glasna, podigla bi pogled izmučena izraza na licu, duboko uzdahnula i zatim se vratila svojoj knjizi. Svi ostali su jedva obuzdavali zijevanje i odbili drugu porciju božićnog pudinga te se silno trudili ostaviti dojam kako su veoma zainteresirani za pantomimu. Umotana u bijelu plahtu i mašući vilicom, Sarah je davala sve od sebe da im nešto dočara, oholo je zabacivala glavu i zapovjednički pokazivala prstom. Njezina se publika pažljivo nagnula naprijed, ali ju je nastavila nijemo promatrati, iako su njezini pokreti

postajali sve mahnitiji. Douglas je ustao, prišao komodi i natočio čašu porta. Naslonio se na zid, pijuckao porto i namršteno promatrao Saru. Zatim je odjednom zapucketao prstima. »'Rule Britannia'« 6 , rekao joj je, na što se ona nasmiješila od uha do uha. »Pogodili ste ... Kako ste pogodili?« »Jer si jako dobra glumica«, rekao je, nasmiješivši joj se. »Bravo, Douglase«, rekla je Chastity i zapljeskala. »Izvrsno učinjeno, Sarah.« Preostali dio okupljena društva, uz izuzetak spavača i Laure, pridružili su se aplauzu, a Sarah se ozarila i kićeno im se naklonila. »Na kome je sada red?«, nestrpljivo je upitala. »Mislim da bismo trebali igrati nešto drugo«, rekao je njezin otac nakon što je zijevnuo. »Morao bih se malo razgibati, jer ću u protivnom zaspati na stolici.« Ustao je i protegnuo se. »Dobro bi mi došla šetnja.« »Ne po tom vremenu«, rekao je Max, pokazavši prozor zastrt snijegom. »Mogli bismo igrati neku drugu igru«, puna nade predložila je Sarah. »Znam«, rekla je Prudence. »Sardine. To će nas razbuditi.« Nije se obazirala na stenjanje svoga muža. »Kako se igraju sardine?«, upitala je Sarah. »Svi izvlačirno papiriće i onaj tko izvuče označeni, mora se sakriti. Nakon deset minuta svi kreću u potragu za tom osobom. Kad netko nađe tu osobu, mora se sakriti s njom na isto mjesto, i tako dalje, sve dok ne ostane samo jedna osoba koja traži ostale.« »Prudence«, rekao je Gideon. »Prestar sam za to.« 6 Britanska domoljubna pjesma 138

Anna&RafaelaR »Ne, nisi«, usprotivila se. »Isključit ćemo oca, tete i, naravno, kontesu i Lauru, ali svi ostali moraju igrati.« Uzela je list papira i rasparala ga na trake. »Na jednu ću traku staviti križić i tko je izvuče, taj se skriva. Sarah, dodaj mi onu kristalnu zdjelu s komode.« Sarah je odskakutala na drugi kraj prostorije i donijela maćehi zdjelu. Prudence je ubacila savijene komadiće papira u zdjelu i promiješala ih prstima. »U redu, Sarah; ti drži zdjelu.« »Trebali bismo odrediti neka osnovna pravila«, rekla je Constance. »U koje dijelove kuće se ne smije zalaziti?« »U prostorije za sluge, očito, i u spavaće sobe onih koji ne igraju«, predložila je Chastity. »I u podrum i na tavan.« »Ipak nam ostaje prilično velik prostor za igru«, primijetio je Max i uzeo komadić papira iz zdjele koju je držala Sarah. »U tome i jest stvar«, rekla mu je njegova žena. »Svima nam treba malo razgibavanja, a imat ćemo ga napretek kad se rastrčimo po cijeloj kući.« Douglas je uzeo komad papira i promatrao Chastity dok je uzimala svoj. Po načinu na koji ga je pogledala zaključio je da nije izvukla onaj označeni. Izravnao je svoju traku i zgužvao je. »Izgleda da sam ja taj«, rekao je i odložio čašu s portom. »Koliko imam vremena?« »Deset minuta«, odvratila je Chastity. »I nemojte se sakriti u neki tijesan prostor jer nas ima mnogo koji se još tamo moramo ugurati.« . »Sakrit ću se tamo gdje me je volja, gospođice Duncan«, rekao je. Nagnuo se k njoj, tobože da baci papirić u košaru za smeće pokraj njezine stolice, ali je joj je usput uspio

šapnuti na uho: »Ako me je volja, i u tvoj ormar s posteljinom u kupaonici.« Uspravio se, ne obazrevši se na njezin zapanjen uzdah, mahnuo rukom okupljenom društvu i pohitao van. Zastao je u predvorju i oslušnuo zvukove glazbe, pjevanja i neobuzdana smijeha koji su dopirali kroz vrata prekrivena zelenom čojom u dnu predvorja iza kojih su se nalazile prostorije za sluge. Krenuo je stubištem, preskačući po dvije stube odjedanput, i uputio se ravno u kupaonicu koju mu je sinoć pokazala Chastity. Unutra je uistinu bio velik ormar za posteljinu sa širokim policama nakrcanim plahtama i ručnicima te dovoljno mjesta za čovjeka, čak i tako golema kao što je on. Mogao je sjesti na pod i ispružiti noge. Povukao je vrata, ali ih nije zatvorio do kraja, naslonio je glavu na zid i čekao. Nedugo zatim začuo je graju, dozivanje i ubrzane korake. Vrata kupaonice napokon su se otvorila. Gurnuo je malo vrata ormara, tek toliko da kroz otvor vidi tko je. Vragolasto se nasmiješio, posegnuo kroz otvor i zgrabio Chastity za ruku. »Oh«, zadahtala je kad ju je povukao u ormar. »Ne mogu vjerovati da si mi rekao gdje ćeš se sakriti. To nisam očekivala od tebe, uopće nije sportski.« Naglo je sjela na njegove noge kad ju je povukao dolje. »Gluposti«, rekao je, milujući je po leđima. »Ako ćemo igrati ovu apsurdnu igru, onda se podrazumijeva da se moramo malo zabaviti.« Poljubio ju je u zatiljak, od čega joj se naježila koža. Rukama joj je obujmio dojke i milovao bradavice sve dok se nisu ispupčile ispod svilene haljine. Ljubio ju je po vratu, udišući miris njezine tople kože, a zatim joj je počeo polako

podizati suknju i podsuknju, centimetar po centimetar. Sjedila je veoma mimo. Nije se mogla okrenuti u skučenom prostoru niti mu jednakom mjerom uzvratiti milovanje, dok 139 Anna&RafaelaR je on rukama prelazio preko njezinih bedara i između bedara, utiskujući tanki pamuk njezinih gaća u sada vrući i vlažni otvor njezina spolovila. »Podigni se malo«, promrmljao je i načas maknuo s nje ruku da joj otkopča gaće. Udovoljila mu je i pomogla mu da joj skine gaće. Sada je na bedrima i stražnjici osjećala grubi tvid njegovih hlača. Podvukao je ruku ispod njezine stražnjice, a ona se ugrizla za usnu, trudeći se da ne ispusti ni zvuk, jedva se usuđujući disati. Ako netko uđe u kupaonicu i pomisli zaviriti u ormar ... Osjetila je njegov tvrdi penis kad ga je izvukao iz hlača pa se malo pridigla, tek toliko da može duboko uroniti u nju dok ju je i dalje nastavljao dražiti prstima. Polako se pomicala, uzdižući se i spuštajući na njemu, čuvši kako mu se u mračnom ormaru ubrzalo disanje, osjetivši njegov vruć i vlažan dah na zatiljku. Čelo joj se orosilo znojem od napora da ostane nijema dok se uzbuđenje nakupijalo, sve dok to više nije mogla izdržati. Stavio je ruku na njezine usne da priguši njezine krikove, a ona je osjetila svoj okus na njegovim prstima. I tada je sve bilo gotovo, a ona se tiho smijala dok se veličanstveni vrhunac polako stišavao. Klonula je na njegova prsa, na trenutak previše slaba da poravna zgužvanu haljinu ili da se brine hoće li ih netko otkriti. Sve dok se vrata kupaonice nisu otvorila. Ukočila se

i osjetila kako se i Douglas ispod nje načas skamenio, a zatim je brzo izravnao njezinu suknju i njome joj prekrio obje noge. Na prvi površan pogled sve je izgledalo savršeno normalno. Vrata ormara su se otvorila. »Našla si nas, Con«, izrekla je Chastity ono što je bilo očito. »Ovdje nema mnogo mjesta.« »Nema«, složila se njezina najstarija sestra. »Popet ću se na policu iznad vas. Dovoljno je široka i ostat će dovoljno mjesta ako legnem.« Napravila je to što je rekla i komentirala dok se smještala . »Douglase, ovo je veoma neobzirno mjesto za skrivanje.« »Da, oprostite mi«, složio se, osjetivši kako bespomoćan smijeh protre sa Chastityino tijelo. Potapšao ju je po kuku, pokazavši joj da se malo pridigne kako bi joj mogao barem navući gaće i zakopčati vlastite hlače. Napravila je to, još se uvijek tresući od nijemog smijeha. »Što to vas dvoje radite?«, upitala je Constance. »Ništa. Ovdje je jako tijesno pa sam se sva ukočila«, promrmljala je Chastity dok je Douglas pokušavao zakopčati pasicu na njezinim gaćama. »Niste trebali razgovarati ako niste htjeli da vas nađem«, začuo se Maxov glas iz kupaonice. Otvorio je ormar i pogledao unutra. »O, Bože, Farrelle, zar niste mogli bolje od ovoga?« »O, ne«, odvratio je. »Nikako.« Chastity je odustala i prasnula u glasan smijeh. Max ju je pogledao, zatim svoju ženu. »Zar sam nešto propustio?« »Možemo saznati ako se popneš i dođeš k meni«, rekla je Constance. »Moram te upozoriti da sam ja član vladinog kabineta«, rekao je, s teškom se

mukom uspinjući na policu. »A ovo je krajnje nedostojanstveno za čovjeka mog položaja.« Glas mu je bio prigušen jer je gotovo do prsa sagnuo glavu kako ne bi lupio o gornju policu. Noge su mu visjele nad Chastityinim krilom. »Tko je još ostao?«, upitala je Chastity. »Prue i Gideon, dakako. I Sarah. Mary ne igra, je li tako?« »Za njezino se dobro nadam da ne igra«, progunđao je Max. »A sljedeća osoba koja uđe ovamo morat će se sakriti u kadi.« 140 Anna&RafaelaR Vrata kupaonice su se opet otvorila. Sarah je rekla. »Našla sam vas. Ostavili ste otvorena vrata ormara.« »Zato što ovdje ne bi bilo dovoljno mjesta za sve nas da smo ih zatvorili«, objasnila joj je Chastity. »No ti si dovoljno malena da se popneš na najvišu policu. Možeš li to?« »Lako«, samouvjereno je rekla Sarah. Popela se do Maxa i Constanee i zatim se skutrila na polici iznad njih. »Ovo je zabavno.« »To ovisi o tome koliko su ti duge noge«, progunđao je Max. Prudencein dolazak nakon nekoliko minuta ipak je bio malo previše za njega. »gotovo«, izjavio je. »Neću čekati na Gideona.« »I ne moraš, jer je ovdje«, rekao je Gideon, stojeći na vratima. Nasmijao se kad ih je ugledao. »Farrelle, ovo je bilo veoma neobzirno od vas.« »Zato se igra i zove sardine«, rekla je Chastity, braneći Douglasa. »Cilj je da se svi igrači naguraju u uzak prostor.« Max je skočio sa svoje police i rukama promasirao križa. »Farrelle, imate li nešto protiv križobolje u svojoj torbi s liječničkim trikovima?«

»Radije bih vam prepisao jedan veliki viski«, savjetovao ga je Douglas. Nije osjećao nikakvu želju da u prisutnosti ostalih sa sebe makne Chastity, budući da nije bio siguran jesu li oboje dobro zakopčani. »Max, pomogni mi da siđem.« Constance je pružila ruke svome mužu koji ju je skinuo s police. Podigao je ruke i prema Sari, pomažući joj da skoči dolje. »Izlazite li i vas dvoje?«, upitala je Prudence Chastity i Douglasa dok je sjedila na rubu kade. »Meni je, zapravo, veoma udobno«, rekla je Chastity. »A vama, Douglase?« »O, da«, potvrdio je, bezočno lažući. »Savršeno udobno.« Max ih je pogledao, potom je pročistio grlo. »Pa, onda ćemo vas ostaviti na miru.« Uspravio se i pokazao rukom na vrata. »Idemo, ljudi. Idemo isplanirati još neku vrašku igru.« »Misliš li da znaju?«, upitala je Chastity kad su se za društvom zatvorila vrata. »Pretpostavljam da je to retoričko pitanje«, odvratio je, izvlačeći se ispod nje. »Pusti me da ustanem, za Boga miloga, prije nego što mi potpuno utrnu noge.« »Mislila sam da te ne brinu toliko tvoje noge«, rekla je, izvlačeći se iz ormara. Ustala je i podigla suknju i podsuknju iznad struka da bolje zakopča gaće i provjeri haltere. Zastenjao je i okrenuo joj leđa dok je popravljao . vlastitu odjeću. »Spremna?« »Spremna.« Provjerila je svoj izgled u ogledalu, polizala prst i izravnala obrve. »Kladim se da će biti namigivanja i duhovitih opaski kad se pojavimo.« »Pa, sami smo krivi«, veselo je rekao. »Oprostite, doktore Farrell, možemo kriviti samo vas«, ispravila ga je. »Vi ste sve ovo započeli.« »O, da, jesam«, složio se uz srdačan osmijeh. »No nemoj mi reći da i ti nisi uživala.«

»Nisam to niti htjela reći«, rekla je i krenula prema vratima. Nije odmah krenuo za njom. Zamišljeno se okrenuo prema ogledalu iznad stolića s umivaonikom i provjerio svoj odraz. Izgledao je isto kao i uvijek, samo što nije bio isti. Zapravo, kad je pomislio kako se ponašao u posljednja dvadeset i četiri sata, jedva je sam sebe prepoznao. Za Boga miloga, on nije bio muškarac koji bi se upuštao u seksualne igre u ormaru za posteljinu. Bio je previše ozbiljan da bi se upuštao u bilo kakve igre ... previše je bio posvećen svome poslu. Život mu je bio dobro isplaniran, glatko je tekao stazom koju je utabao prije mnogo godina. Nije udovoljavao strastvenim porivima, a 141 Anna&RafaelaR njegov instinkt za samoodržanjem obično bi ga na vrijeme upozorio da ne petlja s neprikladnim ženama. A Chastity Duncan - ratoborna, zaigrana i previše pametna - bila je najneprikladnija žena za muškarca njegovih potreba. Nije mogao dopustiti da mu strast odvrati pažnju, ne od njegovog jedinog cilja, od posvećenosti poslu, a znao je, bez ikakve sumnje, da Chastity više nikad neće moći zaboraviti. Ona će uvijek biti prisutna u njegovim mislima i mašti i uvijek će ga ometati ta prisutnost. Sve je ovo govorio sam sebi, no činilo se da nimalo ne djeluje i da nema nikakva smisla, pa je nakon nekoliko trenutaka zbunjenosti zaključio kako trenutno njih dvoje žive u nekom drugom svemiru u kojem ne važe uobičajena pravila. I sama pomisao na nju izmamila mu je osmijeh na usne, ispunila ga dubokim zadovoljstvom i srećom. A pomisao na Lauru Della Luca izazvala je samo razdraženost i nekakvu neodređenu

odbojnost. Signorinu Della Luca više nije smatrao potencijalnom suprugom. Ne bi uskočio u krevet s Chastity, da je bilo suprotno, To još nije priznao sam sebi, no to je bila istina. Dakle, što sada? Odmahnuo je glavom. Nije znao odgovor, a utjehu je našao u pomisli da odgovor trenutno nije ni potreban. Narednih nekoliko dana ne ide nikamo pa može istražiti ovu novu i neobičnu stranu svoga karaktera koju je iznenada otkrio. Shvatio je da se smiješi svom odrazu u ogledalu. Blesavim, krajnje sarnozadovoljnim osmijehom. Nebesa, stvarno se nije mogao prepoznati.

»Nećemo moći u lov po ovakvom vremenu«, izjavio je kasno te večeri lord Duncan. Ruku prekriženih na leđima, stajao je u salonu i kroz prozor promatrao vijavicu. »Prokleto vrijeme. Oprostite, konteso«, rekao je i ispričavajući se naklonio dami. »Nije vrijedno spomena, lorde«, rekla je kontesa i odmahnula rukom sa svoga mjesta za stolom za bridž. »Čula sam ja i mnogo gorih stvari.« »Doduše, zaista je prokletstvo«, reklo je njegovo gospodstvo, okrenuvši se natrag k prozoru. »Okupljanje na Stjepanje, lovački doručak, sve moramo otkazati ... prokletstvo.« »Je li nadzornik pasa poslao poruku da se otkazuje?«, upitala je Constance, odabravši jednu kartu od onih koje je držala u ruci. »Još nije, ali će je sigurno poslati. Ne možemo pustiti pse van po ovakvom vremenu, a kamoli konje.« Vratio se do stola za bridž i podigao svoje karte. »Što si to odložila?« »Desetku karo«, odvratila je njegova najstarija kći. »O, tučeš adutom, ha?«

Nakašljavao se i mrmljao, a zatim je uz ogorčen uzdah bacio dečka karo i promatrao kako njegov zet na vrh stavlja kraljicu. Kontesa je odbacila herc. Constance se nasmijala i pokupila štih. »Max, mislim da je ovo naš rubber.« Začulo se zvono na ulaznim vratima i istovremeno snažno lupanje kucala. »Ja ću«, rekla je Chastity. »Vjerojatno stiže poruka lorda Berengera.« Stigla je do ulaznih vrata kad je Jenkins izašao iz kuhinje, prilično zbunjena izraza na licu i ne toliko dotjerana izgleda kao inače. »U redu je, Jenkinse«, rekla je osvrnuvši se preko ramena. »Ja ću. Vratite se zabavi.« Zahvaljujući obilnu ispijanju božićnih zdravica, batler se samo naklonio i teturajućim korakom vratio se u prostorije za sluge. 142 Anna&RafaelaR Chastity je jedva otključala bravu i otvorila vrata, puštajući unutra nalet hladnog vjetra sa snijegom. Iznenađeno je pozdravila posjetitelja. »Sretan Božić, lorde Berenger. Očekivali smo vašu poruku, ali nismo mislili da ć ete osobno doći po ovoj mećavi.« »Oh, htio sam sam priopćiti lošu vijest. Tvoj otac će sigurno biti razočaran.« Lica crvena od hladnoće, njegovo gospodstvo, nadzornik pasa, ušlo je u predvorje i otreslo snijeg s hlača. »Uđite u toplo«, rekla je Chastity, pomislivši kako sredovječni udovac bez djece, George Berenger, vjerojatno sam provodi Božić. »Ah, George, uđi, uđi«, pozdravio je lord Duncan svoga susjeda. »Viski, konjak... samo reci koji otrov želiš.«

»Viski, Arthure, hvala.« Dopustio je da mu Chastity skine kaput i šal. Prišao je vatri, trljajući promrzle ruke. Uzeo je viski koji mu je pružio domaćin, naklonivši se svim prisutnim neznancima za vrijeme upoznavanja. »Nemojte zbog mene prekidati bridž.« Pokazao je rukom na stol. »Oh, lorde Berenger, Max i ja smo upravo osvojili rubber«, rekla je Constance uz loše prikrivenu samodopadnost. »Čisto sumnjam da su otac i kontesa spremni za još jedan večerašnji poraz.« »Preračunat ćeš se jednom, zapamti moje riječi«, izjavio je lord Duncan, mašući prstom ispred lica svoje kćeri. Okrenuo se k posjetitelju. »Znači, okupljanje se otkazuje, ha?« »Bojim se da je tako«, uz uzdah je rekao Berenger. »Pa, nije važno.« Lord Duncan je zvučao iznenađujuće smireno. »Sjedni, stari prijatelju.« Pokazao je na kauč na kojem je sjedila Laura, još uvijek veoma udubljena u svoju knjigu. Lord Duncan je sjeo nasuprot, pokraj kontese i rekao joj: »Vi, draga, ionako niste kanili sutra u lov, zar ne?« »Nisam, ne uživam previše u tom sportu«, rekla je i nasmiješila se. Sestre Duncan su razmijenile značajne poglede. Činilo se da je kontesino nezanimanje za sutrašnji lov objašnjavalo brzi oporavak lorda Duncana od razočaranja. »O, gospođice Della Luca, vidim da čitate Dantea«, rekao je lord Berenger, nagnuvši se da vidi koju to knjigu Laura čita. »I to na talijanskom. Oduvijek sam smatrao da knjige zbog prijevoda gube mnogo od svog bitnog značenja.« »Tako je.« Laura ga je sa zanimanjem pogledala. »Volite li Italiju, gospodine?« »Živio sam tamo tri godine«, rekao je. »U Firenci. Studirao sam tamo.«

Razrogačila je oči. »Firenze«, rekla je. »Moj dom.« Stavila je ruku na svoja mršava prsa. »Grad koji vam zauvijek ostane u srcu kad ga jednom upoznate, slažete li se? Sigurno govorite talijanski.« Odgovorio joj je na tečnom talijanskom, na što je ona počela kimati i veselo se smiješiti. Prekidala ga je govoreći istim jezikom, razmahujući se rukama kao da dirigira cijelom orkestru. Tko bi rekao da George Berenger, neugledan i naizgled neprofinjen seoski vlastelin, posjeduje takve skrivene dubine, pomislila je Chastity. Je li se ova situacija mogla preokrenuti u korist Posredovanja? Pogledala je Prudence, pitajući se je li i ona pomislila isto. Prudence je upitno podigla obrve i ustala od stola za trik-trak gdje je igrala sa Sarom te je polako prišla klaviru. »Hoćeš li nam svirati, Prue?«, upitala je Constance, krenuvši za njom. »Da pokušamo u duetu?« 143 Anna&RafaelaR »Ja ću vam pomoći odabrati«, rekla je Chastity i pridružila se sestrama. »Što mislite?«, šapnula je, prekapajući po notnim zapisima kao da traži određeni komad. »Kako ćemo ga namamiti u London?«, promrmljala je Constance, također kopajući po papirima. »Ako ih u sljedećih par dana uspijemo zbližiti, možda će se lord sam za to pobrinuti«, šapnula je Prudence. »Sad kad je lov otkazan, možemo ga pozvati da sutrašnji dan provede s nama«, rekla je Chastity. »Sigurno je jako usamljen, ovako zameten snijegom i bez obitelji i prijatelja. Možemo ih posjesti jedno do drugoga za vrijeme ručka.« »O čemu to vas tri šapućete?«

Iznenađeno su se trgnule kad se odjednom iza njih pojavio Douglas. »O glazbi«, rekla je Chastity. »Samo pokušavamo naći jednu određenu skladbu. Čini se da smo je negdje zametnule.« Okrenula se i žurno upitala: »Laura, pjevate li ... možda na talijanskom? « »Pa naravno«, odvratila je. »Sva najbolja glazba je talijanska. Pomislite samo na operu... samo Talijani mogu napisati dobru operu. Slažete li se, lorde Berenger?« Uprla je svoje blijede oči u njega. »Talijanski je jezik opere«, složio se i na golemo iznenađenje cijeloga društva, ustao i zapjevao ariju iz Don Giovannia. Laura ga je zaneseno promatrala, ruku sklopljenih na prsima, a kad je završio, i sam izgledajući pomalo iznenađeno svojom impulzivnom izvedbom, iapljeskala je i povikala: »Bravo! Bravo, signore.« »Dragi Bože, čovječe«, zapanjeno je rekao lord Duncan. »Nisam niti znao da to imaš u sebi.« »Oh, studirao sam operu - uzimao sam satove pjevanja - u Firenci«, sramežljivo im je povjerio lord Berenger. »Dakako, razumljivo je da nikad više nisam pjevao nakon očeve smrti. Morao sam se vratiti u Englesku i preuzeti vođenje imanja. Nisam imao vremena za zabavu.« Sjeo je i velikom kariranom maramicom obrisao znojno čelo. »Teško bi se to moglo nazvati zabavom, moj gospodine«, rekla je Laura. »To je najljepša glazba na cijelome svijetu. A vi imate prekrasan glas. Žalosno je što ste se s tom svojom profinjenom senzibilnošću morali vratiti u ovaj prizemni svijet.« Pokazala je rukom na njihovu nimalo poetičnu seosku sredinu. »Ugušiti takav talent... « Dramatično je uzdahnula. »Prava tragedija.«

»Pa, ja to ne bih nazvao tragedijom, gospođice Della Luca«, promrmljao je. »O, nemojte se podcjenjivati - i, molim vas, udovoljite mi pa me zovite Laura.« Primila ga je za ruku i obujmila je svojima. »Čini se da je il dottore izgubio prednost«, promrmljala je Chastity, zaboravivši da Douglas još uvijek stoji pokraj klavira. »Što ste rekli?«, upitao je. »Oh, ništa«, odvratila je, pokušavajući zatomiti smijeh. »Ama baš ništa.« I dalje ju je nastavio sumnjičavo gledati. Prudence je sjela za klavir i odsvirala akord. »Ima li tko kakvih želja?«, rekla je.

144 Anna&RafaelaR 16.poglavlje

»Kakva je ono bila primjedba o il dottoreu?«, upitao ju je Douglas kasnije te noći. Ležao je na Chastityinu krevetu odjeven u kućni haljetak, ruku prekriženih ispod glave, promatrajući je dok se razodijevala. »I nemoj opet na onaj svoj nonšalantni način reći 'ništa'.« Pogledala ga je preko ramena dok je otkopčavala podsuknju. »Ništa važno«, rekla je. »Naša mala interna šala.« »Pa, mislim da nije vaša interna šala ako se tiče mene«, rekao je. »Zbog čega misliš da se ticala tebe?« Skinula je otkopčanu podsuknju preko glave. »Koliko mi je poznato, trenutno sam ovdje jedini dottore.« Pogledom je prelazio preko glatke linije njezinih leđa, nestrpljivo čekajući kad će skinuti gaće. Otkopčala je

haltere i polako skidala čarape, a njegovo se disanje ubrzalo. Polako se okrenula prema njemu, ispupčenih bradavica na golim prsima. Suzila je oči dok je polako otkopčavala pasicu gaća koje je zatim gurnula s bokova i spustila sve do gležnjeva. Nasmiješila se, stavila ruke na bokove, potpuno se ponudivši njegovu požudnu pogledu. »Bliže«, rekao je pozivajući je prstom. Prišla je rubu kreveta. Stavio je ruku na njezin bok. I to je bio kraj jednog veoma opasnog i neugodnog razgovora, pomislila je s olakšanjem i zadovoljstvom. No bila je u krivu. Povukao ju je dolje na krevet i počeo milovati opakom preciznošću. »Recite mi, gospođice Duncan, što vi i vaše sestre smjerate.« Zastenjala je. »Ne sada«, rekla je, raširivši noge pod upornim nasrtanjem njegovih ruku. »Da, sada. Tvoji šurjaci su mi rekli da ti i tvoje sestre nikad ništa ne radite bez određenog razloga. Dakle, što smjerate?« Šakom je obuhvatio njezin vlažan brežuljak, brzim prstima ju gotovo doveo do ruba. »Ništa ne smjeramo«, zanijekala je. »Max i Gideon su te vjerojatno zadirkivali.« »Ne bih rekao«, rekao je i maknuo ruku. »Douglase, nemoj prestajati«, preklinjala je. »Ne sada.« »Onda mi odgovori na pitanje.« »Tako si okrutan.« »Nisam. Želim odgovor.« Milovao ju je po trbuhu, zatim niže premjestio ruke, poigravajući se i slatko je mučeći svojim prstima. Opet je zastenjala. »Pokušavamo oženiti oca«, rekla je i bila nagrađena pomnijim milovanjem. »S kontesom?« »Mmm.« Zatvorila je oči, prepustivši se podražajima. »Dakle, kako se il dottore uklapa u taj mali plan?« Opet je maknuo ruku.

»Ne uklapa se ... ne uklapaš se«, očajnički je rekla. Srce joj je brzo udaralo. Kako će se, dovraga, izvući iz ovoga? Ne smije posumnjati da su ga sestre Duncan kanile spojiti s Laurom. Začas će zbrojiti dva i dva. 145 Anna&RafaelaR »To je bila samo mala šala«, opet je rekla. »Jer se činilo da joj se sviđaš i posvetila ti je mnogo pažnje ... s tim uređivanjem ordinacije. A sada se čini da je svoju pažnju preusmjerila na Georgea Berengera. Zbog toga smo se šalile. To je sve.« »Zaista?«, promrmljao je. Sve što je rekla zvučalo je potpuno uvjerljivo, no nešto se ipak nije uklapalo. »Molim te, nastavi tamo gdje si stao«, molila ga je. Nije ju odmah poslušao. »Zašto mi se čini da si mi nešto prešutjela?« »Sve sam ti rekla«, naglasila je. »Samo želimo usrećiti oca. Posljednjih je mjeseci bio veoma usamljen i depresivan. Htjele smo da se trgne.« Odmahnuo je glavom i zagledao se dolje u nju. Zašto nije mogao povjerovati u motiv koji je bio tako nevin kao što je kćerina ljubav? »Daj, Douglase, budi fer«, rekla je. »Odgovorila sam na tvoje pitanje.« Opet je odmahnuo glavom. »Volio bih vjerovati da jesi.« Zatim se nasmijao. »Ali ni ja ne uživam u ovom uskraćivanju - onda, gdje sam ono stao?« »Ovdje«, rekla je i stavila njegovu ruku na pravo mjesto. »Upravo ovdje.« Za dlaku je izbjegla opasnost, pomislila je kad je opet mogla misliti. Činilo se da nije povezao upoznavanje u njezinoj kući s Laurom, agencijom Posredovanje i pozivom da provede Božić u Ramsey Manoru. Ili, bolje rečeno, još nije.

Zatomila je uzdah, zagnjurivši glavu u jastuk. Sve je izmaklo kontroli. Mislila je da može nekažnjeno uživati u strastvenom flertu i kad taj intermeca završi, jednostavno nastaviti dalje sa životom. No sada nije bila toliko uvjerena u to. Izjedala ju je varka kojom je obmanula Douglasa i više to nije mogla zanemarivati. Strah da bi mogao otkriti istinu bio je previše stvaran. Mogla je samo zamišljati kako će reagirati kad sazna istinu. Koža joj se naježila i na samu pomisao. Sada je sve izgledalo tako pokvareno. Više to nije bila bezazlena i površna izlika pa se osjećala nečasno, nekako prljavo. A duboko u srcu je znala da se ovaj intermeca primakao svome kraju. Nije ga mogla dalje nastaviti obmanjivati, a ne bi mogla podnijeti da mu kaže istinu. Zagnjurila je lice dublje u jastuk, znajući da instinktivno pokušava što dublje zakopati svoje misli, kao da bi ih muškarac, koji je ritmički disao pokraj nje, mogao pročitati. Ne bi joj bilo toliko važno da joj nije stalo do njega, ali stalo joj je. Nije imalo smisla i dalje zavaravati se da je ovo samo strastvena avantura, usputni flert bez ikakvih obveza. Nije iz pukog hira otišla s njim u krevet. Voljela ga je. Voli njega, ne samo njegovo tijelo. I voli ga do ludila. Polako se pomicala prema njemu i privila svoje tijelo uz njego. Ako ništa drugo, barem mu njezino tijelo nije lagalo.

Douglas je ustao iz njezina kreveta kad se na obzoru pojavio prvi blijedi trag zore. Chastity je u snu nešto promrmljala, osjetivši da se odmaknuo od nje, a zatim se skotrljala u toplu udubinu koju je na krevetu ostavilo njegovo tijelo i nastavila spavati.

Douglas je navukao kućni haljetak i išuljao se na hodnik. Osjećao se nelagodno, nekako uznemireno, a nije znao zbog čega. Vodili su ljubav jednako veličanstveno kao i uvijek, ali je osjetio neki mali nesklad i nikako se nije mogao osloboditi osjećaja da Chastity nije bila posve iskrena kad je govorila kakav su plan sestre skovale za oca. To ga se ionako nije ticalo, govorio je samome sebi, no nimalo uvjerljivo. 146 Anna&RafaelaR Polako se okupao, odjenuo i izašao van. Snijeg je preko noći prestao padati, zrak je bio hladan i svjež, nebo vedre plave boje. Sat vremena gazio je po snijegu, pokušavajući razbistriti misli. Osjećao se kao da je stigao do raskrižja na kojem njegovi pomno osmišljeni planovi više nisu imali nikakve važnosti. Pomislio je na plan da se oženi bogatom ženom i odmah mu se učinio apsurdnim. Bezdušnim i koristoljubivim. Nije mu bilo jasno kako je ikada mogao pomisliti da će mu odgovarati brak u kojem će postojati samo uzajamno poštivanje i uzajamna korist. No istina je da je novac važan za njegove planove i da je emocionalna angažiranost smetala njegovu jedinu cilju. Pokazalo se da Chastity nema novaca, a ono što je osjećao prema njoj nije se moglo nazvati nikako drukčije osim emocionalnom angažiranošću. Zastao je ispred smrznutog ribnjaka i namršteno se zagledao na drugu stranu, nesvjesno stavivši ruke na bokove. Zašto taj osjećaj ne nazvati njegovim pravim imenom? Bez ikakva okolišanja, bio je zaljubljen. A taj je osjećaj bio kudikamo drukčiji od onoga što je osjećao prema Marianne. Obožavao je Marianne lakomislenom, gotovo

psećom odanošću koja je izgledala posve površno u usporedbi s ovim duboko ukorijenjenim osjećajem pripadnosti koji je imao u Chastityinoj blizini. Nekako se uvukla u njega, zaskočila ga. Bio je beznadno uhvaćen u zamku. Jasno je vidio njezine mane i vjerovao da i ona jasno vidi njegove. Mariannine mane nije vidio sve dok mu nije dopustila da ih vidi. Šok je bio tim veći, jer je dotad bio slijep. Nije mogao zamisliti da bi mu Chastity mogla prirediti takva neugodna iznenađenja. Osjetivši glad, krenuo je natrag prema kući. Dosad je kuća sigurno već živnula, a vjerojatno i Chastity. Sjećanje na njezino toplo tijelo opet ga je uzbudilo pa je ubrzao korak. Snijeg je škripio pod njegovim nogama dok je preko snježnih smetova prilazio ulaznim vratima. Dobar je to osjećaj, ovako žudjeti za nekim, osjećati potrebu da budeš s tom osobom. Trenutno je uživao u tom osjećaju, uživio se u taj trenutak. Uskoro će morati donijeti neke odluke, ali ne mora sada. Chastity se spuštala stubištem kad je ušao u prazno predvorje i otresao snijeg sa čizama. »Dobro jutro«, rekao je nasmiješivši se. »Jesi li dobro spavala?« »Kao da ne znaš odgovor«, rekla je, pokušavajući zvučati bezbrižno. »Jesi li doručkovao?« Odmahnuo je glavom. »Još nisam. Otišao sam u šetnju, ali sam ogladnio kao lovac u cjelodnevnom lovu.« »Ovoga jutra ne spominji lov«, rekla je i okrenula se prema vratima blagovaonice. »To će samo potaknuti oca na neku od njegovih lamentacija. Sinoć je izgledao pomireno sa sudbinom, no jutrošnje sunce moglo bi potaknuti duboko žaljenje.« »Pa, barem možeš

malo poraditi na njegovoj vezi s kontesom«, rekao je, pomno ju promatrajući. »Potaknuti ga da s kontesom provede jutro.« Osjetila je kako su joj se obrazi zažarili, ali se samo nasmijala i rekla: »O, mislim da mu ne treba previše poticaja. Idemo na doručak.« Primijetio je njezino rumenilo i osjetio neku napetost u njoj koju prije nije primijetio. Smijala se nekako grčevito, način na koji je pozdravila okupljeno društvo za stolom izgledao je gotovo prijetvoran. Obilato se poslužio bubrezima, slaninom i gljivama i sjeo za stol. Kako je dan prolazio, opčinjeno i pomalo šokirano shvaćao je kako sestre Duncan nisu imale planove samo za svoga oca i kontesu, već i za Lauru Della Luca. Uz različite stupnjeve suptilnosti uspijevale su tijekom cijeloga dana držati Georgea Berengera u njezinoj blizini, tako da su sjedili jedno do drugoga za stolom, bili partneri u kartanju ili pjevanju talijanskih dueta. Zamijetio je da se lord Duncan zna pobrinuti za sebe kad je u 147 Anna&RafaelaR pitanju bila kontesa: nije trebao nikakvih poticaja ni ohrabrenja da joj bude pratnja ili da sjedi zajedno s njom pokraj vatre, a činilo se da je i gospa bila i više nego zadovoljna takvim aranžmanom. Morao je priznati da ne bi uočio sve te tajne aktivnosti da mu Chastity nije rekla, a to je bila uznemiravajuća spoznaja. Jako je dobro razumio zbog čega su poticale Laurinu tek propupalu romansu s Georgeom Berengerom. Ako se njihov otac uistinu oženi kontesom, ne bi dobile samo maćehu i zato su se morale pobrinuti da se Laura skući pod

nekim drugim krovom. Nisu niti pokušavale sakriti što misle o signorini. Možda je to ono što je Chastity sinoć zadržala za sebe, pomislio je, ništa više od toga. No ipak je imao osjećaj da nešto nije u redu. Izgledala je rastreseno kad ju je par puta zatekao kako ga kradomice promatra, a kad joj je htio dati na znanje kako je primijetio njezine poglede, samo bi okrenula glavu i zaokupila se nečim drugim. Nakon ručka otišao je u knjižnicu i zatekao Maxa i Gideona u oblaku dima cigara, smještene pokraj vatre s čašama konjaka pri rukama. »Farrelle, dođite i pridružite nam se«, pozvao ga je Max, pokazavši na bocu. »Pokušavamo izbjeći nešto što se zove ubojstvo u mraku.« »Cigaru?« Gideon mu je ponudio kutiju. Douglas je odmahnuo glavom. »Ne, hvala. Nikad nisam pušio. Doduše, pridružit ću vam se na čašici.« Natočio je čašu i utonuo u duboki kožni naslonjač. »Što se radi u toj igri ubojstva?« »Nismo potpuno sigurni«, rekao je Gideon. »No, poznavajući naše žene, vjerojatno nešto posve nedolično ozbiljnim muškarcima. One u određenim situacijama, ne pokazuju nikakvo poštovanje prema ljudima.« Douglas je duboko udahnuo miris konjaka iz svoje čaše. Otpio je gutljaj i zatim znatiželjno upitao: »Znate li što još njih tri smjeraju?« »Dragi momče, to ovisi na koji aspekt njihovih različitih podlih aktivnosti mislite«, nehajno je rekao Max. »Stekao sam dojam da pokušavaju gurnuti Lauru u Berengerovo naručje.« »Ah.« Gideon je maknuo noge s ograde kamina i dohvatio svoju čašu. »Da, vrlo vjerojatno.« »Mislim da se Chastity nimalo ne sviđa mogućnost da bude s Laurom pod istim

krovom ako se lord Duncan oženi kontesom«, primijetio je, mućkajući konjak u čaši. »I mi tako mislimo«, složio se Max. »Bave li se često takvim spajanjem parova?«, upitao je Douglas. Njih dvojica su otpila konjak i šutjela. Nakon nekog vremena Max je oprezno rekao: »Uvjeravat će vas da naglavce okreću nečiji život samo u interesu jednog većeg dobra.« »A vi vjerujete u to?« Obojica su slegnula ramenima. »Nas su uspjele srediti«, rekao je Max. »Da«, potvrdio je Gideon i zacerekao se. »Sve u svemu, slažemo se da je to poslužilo većem dobru.« Uzeo je bocu konjaka. »Opustite se, dragi momče. Neće vas previše boljeti.« Nasmiješio se pomalo žalosno. »Mislite na Chastity, dakako.« »Dakako«, rekao je Max. »Kad časne sestre Duncan nešto odluče, nezaustavljive su.« »Hmm«, zamišljeno je promrmljao Douglas. »Mislim da je došlo vrijeme da preuzmem inicijativu.« 148 Anna&RafaelaR »Mislio sam da ste je već preuzeli«, rekao je Gideon, ispuhnuvši savršeni kolut dima. »Ili je to bila Chastityina inicijativa?« »Neka vam ne bude neugodno ako jest«, rekao je Max. »Mene je Constance besramno zavela u istoj ovoj kući.« Douglas je malo razmislio, zatim je odmahnuo glavom. »Ne«, napokon je odlučno rekao. Strast ih je oboje istovremeno obuzela i pojavila se niotkuda. »Koliko se sjećam, nitko nije preuzeo inicijativu.« Njih dvojica su samo kimnula kao da ga savršeno dobro razumiju. »Pretpostavljam

da je to izgledalo kao udar Zeusova groma«, rekao je Gideon. »Pa, ukoliko ne žudite za mirnim životom ... ?« »Sad se više ne sjećam«, obzirno je rekao Max, »ali sam možda nekada žudio za tim.« Vrata knjižnice su se otvorila i trojica muškaraca su se oprezno okrenula. Tamo je stajala Sarah, držeći igraće karte u rukama. »Igrat ćemo igru ubojstvo u mraku«, rekla je. »Prue je rekla da morate doći, ti, tata, tetak Max i doktor Farrell.« »Ali još nije mrak«, usprotivio se njezin otac, pokušavajući dobiti na vremenu. »Igrat ćemo na tavanu i svi će sudjelovati.« prišla je ocu, uhvatila ga za ruku i počela potezati. »Dođi, tata. Bit će jako zabavno. Igrat će čak i gospođica Della Luca i lord Berenger.« Gideon je zastenjao i ustao. »Dobro, idem. I ne kanim ići sam«, rekao je dvojici muškaraca koja su jednako nevoljko ustala i krenula za njima u salon. »Igra je veoma jednostavna«, rekla je Prudence. »Onaj tko izvuče pikov as je ubojica.« Nabrajala je pravila na prste. »Kralj herc je detektiv. Svi ostali su potencijalne žrtve. Prva osoba koja na vratu osjeti ruku mora vrisnuti što je moguće glasnije i tada se upale svjetla, a detektiv mora naći ubojicu. Sarah, raširi karte.« »Kako si, dovraga, uspjela nagovoriti signorinu da se uključi u ovu farsu?«, šapnuo je Douglas Chastity dok je izvlačio kartu. »Nisam«, rekla je. »Nagovorio ju je George Berenger. Rekao je da je kao dijete svaki Božić igrao tu igru i da bi je volio opet igrati. Jako je usamljen, siroti čovjek.« »Znači, namjeravaš ga spojiti s Laurom?« Zvučao je pomalo zajedljivo. Slegnula je ramenima i nehajno rekla: »Nitko ne može spojiti nekoga s nekim

drugim. Oni to moraju sami odlučiti. Mi im samo pružamo priliku da to učine.« »Da, primijetio sam«, suho je rekao. »Dakako, za njihovo vlastito dobro.« »Nikomu ne škodi«, rekla je, i sama uočivši da zvuči obranaški. Ova tema pogodila ju je u živu ranu. Nije htjela voditi ovaj razgovor. Namjerno se, usredotočila na svoju kartu koju je držala u ruci. »Jesu li svi spremni?«, upitala je Prudence, očito voditeljica igre. »Sad ćemo se popeti na tavan.« Krenula je prva, svi ostali za njom. Na mračnom tavanu čulo se struganje nogu i smijuljenje dok su tamne sjene pokušavale izbjeći jedna drugu. Budući da je izvukao nevažnu kartu, Douglas je odlučio da drugima neće pokvariti zabavu pa je sjeo u prastari naslonjač u kutu, koji je smrdio na pseću dlaku, uvjeren da ga tamo nitko neće naći. Pritajio se i čekao. Pridrijemalo mu se od onog konjaka poslije ručka pa je zatvorio oči. Vrisak u njegovoj blizini trgnuo ga je iz drijemeža. Začuo se glas koji je apsurdnim naglaskom rekao: »O-la-la, m'sieur, maknuti te ruke s mene. Vi previše sebi dopustiti slobodu.« Škiljeći se zagledao u tamu. Čuo je već taj lažni naglasak. Osjetio je šum krvi u ušima. 149 Anna&RafaelaR »Ne dopuštam sebi previše slobode, gospođo suprugo«, ogorčeno je rekao Gideon. »Samo te pokušavam zadaviti.« »Oh, ubojstvo ... okrutno ubojstvo!«, vrisnula je Prudence, okanivši se francuskog naglaska i skljokavši se u naručje svoga muža. Nakon nekoliko minuta struganja nogu i opće pomutnje, upalile su se uljanice, a sudionici igre su se s iščekivanjem zagledali jedni

u druge. Prudence je ležala na podu. Izgledajući zbunjeno i poput krivca, Gideon je stajao nad njom, držeći u ruci pikov as. »Dakle, tata, ovo nisi baš dobro izveo«, izjavila je Sarah. »Sad svi znamo tko je ubio Prue jer si sam priznao.« »Žao mi je«, rekao je, sagnuo se i pružio ruku svojoj ženi da joj pomogne ustati. »Izgleda da nisam u potpunosti shvatio ovu igru.« »Pa, probat ćemo ponovno«, rekla je Prudence, vidjevši Sarino razočarano lice. »Još jedna tura. Dajte mi svi svoje karte.« Chastity joj je pružila svoju, pitajući se gdje je Douglas. Bila je sigurna da se popeo na tavan zajedno s njima, no sada ga nije nigdje vidjela. Možda je otišao malo odrijemati. Ta nitko nije bio obvezan sudjelovati u ovim salonskim igrama. Našla ga je u salonu kad se društvo napokon spustilo u prizemlje na čaj. Sjedio je u duboku naslonjaču i čitao stari primjerak Timesa. Donijela mu je šalicu čaja i debelu krišku božićne torte. »Nisi sudjelovao u igri«, rekla je, nasmiješivši mu se dok je odlagala šalicu i tanjur s kolačem na mali stol. »Ne zamjeram ti. No Sarah je jako uživala.« »Zaspao sam«, rekao je. Učinilo joj se da izgleda veoma ozbiljno. Oči su mu bile toliko mračne da su izgledale gotovo crne i nekako neobično bezizražajne. Odlomio je komad glazure na torti. »Upravo sam primio telefonski poziv jednog pacijenta. Bojim se da se sutrašnjim prvim vlakom moram vratiti u London.« »Oh«, rekla je. »Tako brzo.« »Da, žao mi je. Hitan slučaj.« Prstima je mrvio marcipan. Prisilila se na osmijeh i tiho rekla. »Doduše, imamo još ovu noć. Posljednju noć.« Pogledao ju je nedokučiva izraza na licu. »Da, još jedna, posljednja, noć«, rekao je. . Kimnula je i vratila se za stol s čajem. Znala je da će se to dogoditi. Kad se opet vrate

u London, njihovu intermecu bit će kraj. No nadala se ... Ne, nije se nadala, ali još nije bila spremna. Nije imala vremena pripremiti se.

Te je noći u njihovu vođenju ljubavi bilo nešto očajničko. Glad koja se nije mogla zadovoljiti. Kao neka vrsta droge, pomislila je dok je milovala njegovo tijelo, lizala svaki njegov centimetar, sisala kao što štene siše majku. Bila je opijena vođenjem ljubavi, nije niti htjela pomisliti kako nakon ove noći ovoga više neće biti. Objahala ga je, milovala mu prsa, prelazila prstima po njegovim rebrima. Spustila je usne na njegove, duboko uvukla jezik u njegova usta. Uhvatio ju je za bokove i podigao, tako da se može bolje pomicati zajedno s njim. Zadržala je dah kad ga je osjetila u sebi, na trenutak je ostala potpuno mima, usredotočena na to kako ju je polako ispunjavao. Ispustila je uzdah i nagnula se unatrag, stavivši ruke na njegova bedra i koristeći se samo svojim tijelom da ih oboje dovede do 150 Anna&RafaelaR ruba. Lagano ju je držao za bokove, prateći njezin ritam. Nasmiješila mu se i premjestila ruke na njegov struk, zatim se uspravila i silovito spustila na njega. Užitak je bivao sve veći, širio se od prepona sve do njezina trbuha. Stegnula je bedra. Zabio je prste u njezine bokove i zatvorio oči kad je pridigao kukove i nestao u njezinu tijelu, a ona ga je čvrsto držala u sebi i uživala u tom osjećaju posjedovanja. A kad je sve završilo, pala je na njega, pritisnula usne na njegovo rame, kosa se u

velikom crvenom oblaku rasula po njegovim prsima, njezina oznojena koža zalijepila se za njegovu. »Zar je ovo moguće?«, iscrpljeno je promrmljala. Nije joj odmah odgovorio, a zatim je rekao: »Ne znam.« U toj jednostavnoj izjavi čuo se neki neobičan prizvuk pomiješana gnjeva, tuge i zbunjenosti. I ona je to uočila i shvatila kao jeku vlastitog osjećaja gubitka i frustracije što mora odustati od nečega tako dobrog kao što je ovo. Obujmivši je oko struka, zajedno s njom prebacio se na bok i polako se odvojio od nje, a ona je svejedno osjećala gubitak. Primaknula se bliže i čvrsto se privila uz njega. Ležali su tako u tišini. Osluškivao je njezino disanje, čuo je kad je postalo dublje. Uvjerivši se da je čvrsto zaspala, iskrao se iz kreveta i preko nje prebacio debeli poplun. Stajao je i promatrao je na slabom svjetlu vatre. Nije joj kanio ništa više reći. Ovo vođenje ljubavi trebalo je biti njihov gorko-slatki oproštaj i nakon toga je kanio otići bez riječi. No sada je shvatio da ne može. Htio je da ona sazna koliko je povrijeđen, gnjevan i razočaran. Marianneino odbacivanje podnio je u tišini, kao da ga je zaslužio, no sada je osjećao da mora pokazati svoju povrijeđenost drugoj ženi koja ga je strašno obmanula. Otprilike pola sata kasnije, Chastity se probudila. Soba je bila tiha, čulo se samo tiho pucketanje vatre. Krevet pokraj nje bio je prazan. Pridigla se na lakat. Douglas je u svom kućnom haljetku sjedio u naslonjaču pokraj vatre i promatrao je. Osjetila je strah opazivši te oči boje ugljena kako je ravnodušno promatraju. »To si bila ti«, rekao je. »Posredovanje ... u National Galleryu. To si bila ti.« »Jesam«, iscrpljeno je potvrdila, osjetivši kako je preplavljuje rezignacija. Sada više

ništa nije mogla učiniti, ništa se više nije moglo spasiti. »To sam bila ja.« Nije ništa rekao, samo ju je nastavio dalje promatrati. Njegov se gnjev gotovo mogao opipati, a ona se pitala nije li ju upravo to probudilo. No u njegovim je očima bilo još nešto osim gnjeva. Tuga ili, još i gore, razočaranje. Zbog toga se osjećala isušeno kao usahli list. »Kako si otkrio?«, upitala je, iako uopće nije bilo važno. Kratko se nasmijao. »Onaj apsurdni naglasak. Tvoja sestra ga je koristila ... u šali, pretpostavljam.« »Nisam primijetila«, rekla je jednako sumornim glasom. »Na taj način uspješno prikrivamo vlastite glasove. Ne treba niti zvučati autentično.« »Pretpostavljam da u vašem poslu imate punu torbu takvih prijetvornih trikova«, rekao je, ustajući. »Kako biste drukčije dolazile do klijenata, ako ih uopće tako zovete, kad biste im se razotkrile? Ljudima s kojima svakodnevno razgovarate ... svojim poznanicima ... ljudima koji vas smatraju nečim što niste. Ljudima koji vam vjeruju.« Dok je govorio, prilazio je vratima. Stavio je ruku na kvaku i pogledao je. »Zbogom, Chastity.« Tiho je za sobom zatvorio vrata. Nadiranje zraka potpalilo je jedan plamičak vatre koja se polako gasila. O, Bože. Legla je na leđa, rukom prekrila oči koje su je pekle od suzdržanih suza. Tek sada je shvatila da ju je volio. To joj je rekla njegova duboka povrijeđenost. Ovo za njega 151 Anna&RafaelaR nije bila prolazna avantura ni usputna ljubavna afera, jednako kao ni njoj. A ona se ni za živu glavu nije mogla sjetiti kako bi mogla bilo što promijeniti.

Preostali dio beskonačno duge noći ležala je budna i tek pred zoru usnula nemirnim snom. Probudila se sredinom jutra, kad je nebo bilo kristalno vedro, kad su se hladne sunčeve zrake odbijale od snijega. Jedva se izvukla iz kreveta. Douglas je rekao da prvim vlakom putuje u London, znači da je već odavno otišao. Odjenula se i sišla u prizemlje. Jenkins je, izašavši iz blagovaonice s praznim vrčem za kavu, prelazio predvorje. »Dobro jutro, gospođice Chas.« »Dobro jutro, Jenkinse. Je li doktor Farrell otišao?« Trudila se da pitanje zvuči nehajno, kao usputno pitanje kakvo bi postavila brižna domaćica. »Fred ga je prije otprilike sat vremena odvezao jednopregom na postaju«, rekao je. Pomno ju je pogledao. »Je li sve u redu, gospođice Chas?« »Da, naravno«, vedro je rekla. »Pretpostavljam da ćemo ga vidjeti kad se vratimo u London.« Nasmiješila mu se i krenula u blagovaonicu gdje su već svi bili okupljeni, osim kontese koja je uvijek doručkovala u krevetu, te Sare i Mary Winston koje su već prije doručkovale, a sada su se bavile zimskim radostima. Lord Duncan je podigao pogled sa svog tanjura s bubrezima i slaninom. »'Jutro, dušo. Prekrasno jutro, nije li? Savršen dan za lov.« Uzdahnuo je Odsutno je kimnula i sjela između sestara. »Šteta što je doktor Farrell morao otići. Pristojan momak.« »Chas, o kakvom se to hitnom slučaju radilo?«, upitala je Constance. »Je li ti rekao?« Odmahnula je glavom i pokušala se nasmiješiti. »Povjerljiv odnos liječnika i pacijenta«, rekla je i uzela komad prepečenca sa stalka. Vidjela je da joj prsti drhte pa ga je brzo spustila, namjeravajući uzeti vrč s kavom i napuniti šalicu, ali je i od toga odustala.

Constance je uzela vrč i napunila joj šalicu. »Popij to«, nježno je rekla. »Izgledaš kao da ti silno treba, dušo.« Blijedo se nasmiješila, ali je uzela šalicu i uspjela popiti kavu bez prolijevanja, svjesna tjeskobnih i pomalo zbunjenih pogleda sestara. Još su sinoć svi saznali za Douglasov odlazak jer se prije spavanja oprostio sa svima, tako da nisu imale objašnjenje za trenutnu Chastityinu uznemirenost. »Što smo za danas isplanirali?«, vedro je upitala Constance, uzimajući maslac. »Svježi zrak«, rekao je Max. »Mnogo svježeg zraka.« »Rekao sam Jenkinsu da ćemo uzeti puške«, vedro je rekao lord Duncan. »Pogledat ćemo ima li kakvih pataka na zaleđenom ribnjaku ... možda i kakva guska. Što kažete?« »Pa, vi muškarci radite što želite«, rekla je Prudence. »Mi žene idemo na klizanje. Obećala sam Sari.« Gideon je izgledao uznemireno. »Otkud znaš da je led dovoljno debeo?« »Gideone, ljubavi, voda u pojilištu za konje duboka je samo tridesetak centimetara«, rekla je Prudence uz osmijeh koji je istodobno bio i pokroviteljski i pun ljubavi. »Nisi valjda mislio da ću pustiti Saru na jezero?« »Otkud sam ja mogao znati da postoji i pojilište za konje?«, upitao je. »Ne znam ništa o životu na selu. Jedva da sam u životu uspio vidjeti jezero.« Chastity je grickala prepečenac, zahvalna što barem načas nitko ne obraća pažnju na nju. »Laura, idete li i vi na klizanje? Ili imate neke druge planove?«, upitala je Constance. Laura je zabacila glavu, zatim je malo pocrvenjela. »Lord Berenger je predložio šetnju do njegove kuće ako bude lijepo vrijeme. Ima neke sjajne talijanske umjetnine iz svoga stana u Firenze. Jedva čekam da ih vidim.«

152 Anna&RafaelaR »Pa to je sjajno«, rekla je Constance. »A vaša majka?« »Oh, draga dama će u jednopregu promatrati lov na patke«, rekao je lord Duncan. »Sinoć sam joj to predložio, pod uvjetom da bude lijepo vri. jeme, a ona jedva čeka da izađe na svježi zrak. Jenkins će donijeti ručak u sjenicu na jezeru.« »Pa, čini se da je sve sređeno«, rekao je Max, ustavši. Lagano je dodirnuo kosu svoje žene. »Dakle, vidimo se kasnije poslijepodne.« Constance je ispružila ruku i pogladila ga po zapešću. »Da. Vjerojatno u vrijeme za čaj.« Chastity je ustala. »Ja još nisam prikladno odjevena. Vidimo se ubrzo.« Krenula je k vratima, a njezine sestre su je pustile, znajući da će ih pričekati gore. Sjela je za toaletni stolić u svojoj sobi i rukama prekrila usta, pokušavajući shvatiti što se dogodilo. Odigralo se tako brzo, kao da je razorni orkan ušao u njezin život, preokrenuo ga naglavce i zatim se povukao, ostavljajući za sobom kaos. Oči su joj u ogledalu izgledale neobično upalo i prazno, kao da više nisu mogle odražavati ni svjetlo niti njezine misli. Nije se pomaknula čak ni kad su nakon laganog kucanja njezine sestre ušle u sobu. Prudence je zatvorila vrata za sobom. Constance je prišla toaletnom stoliću i stavila ruke na ramena mlađe sestre. »Chas, što se dogodilo'« Duboko je udahnula zrak i sve im ispričala. »O, Bože«, rekla je Prudence. »Ni na trenutak mi nije palo na pamet, gore na tavanu, kad sam govorila onim glupim naglaskom ... Gideon i ja se često tako zadirkujemo ... još od suđenja, kad sam prvi put

tako govorila. Žao mi je, Chas.« Zabrinuto je pogledala sestrin odraz u ogledalu. »Tako mi je žao«, bespomoćno je ponovila. »Nisi ti kriva, Prue«, rekla je Chastity. »Ionako sam mislila da je gotovo, samo što ... « »Samo što ga voliš«, rekla je Constance. »Da«, iskreno je odvratila. »A sada znam da i on voli da je volio mene. Ne bi bio toliko povrijeđen i razočaran da je ovo bio samo flert. Da, bio bi ljut što sam ga obmanula. I bilo bi mu neugodno zbog onoga što mi je otkrio. No on je bio mnogo više od toga... mnogo, mnogo više.« Nalaktila se na stolić i zagnjurila lice u šake. »Kako samo mogla napraviti takvu zbrku?« »Nisi ti napravila nikakvu zbrku«, izjavila je Constance. »Okolnosti su sve zapetljale.« »Tako je«, složila se Prudence. »A sada moramo odlučiti što ćemo učiniti da raspetljamo tu zbrku.« »Ništa«, rekla je Chastity. »Ama baš ništa.«

153 Anna&RafaelaR 17.poglavlje

Douglas je ubacio još jednu lopaticu ugljena u slabašnu vatru u kaminu na adresi St. Mary Abbot's, no ona nije mogla zagrijati čekaonicu zbog vjetra koji je vani fijukao. Tog je jutra imao najmanje tri slučaja ozeblina. Mnogi njegovi pacijenti dolazili su bosih nogu umotanih u stare novine ili krpe. U njegovu je uredu bile previše hladno za temeljito pregledavanje pacijenata. Uistinu su mu trebale bolje prostorije, no bolje prostorije, čak i

da ih je mogao naći na ovome području, imale su i višu najamninu. Opet se vratio na početak, žalosno je pomislio. Zapravo, još gore od toga. Došao je u London s jasnim planom. Bogata supruga, uspješna ordinacija za bogataše i napredna klinika u sirotinjskoj četvrti. A sada su ga prva dva aspekta tog plana ispunjavala gađenjem. Još uvijek je želio ovo posljednje, želio je to jednako usrdno kao i prije, ali više nije znao kako će to ostvariti. Mislio je da se može oženiti iz interesa i imati praktičan brak, civiliziranu zajednicu koja bi odgovarala potrebama oba partnera. Mislio je da bi time bio posve zadovoljan. A sada je znao da se ne bi zadovoljio ničim manjim od onoga što je iskusio sa Chastity Duncan. Shvatio je da još uvijek kleči pred kaminom i drži praznu lopaticu za ugljen. Odložio ju je i polako se uspravio. Činilo se da se vlaga u prostoriji zavukla u njegove kosti, a sigurno i u njegov duh. Možda je došlo vrijeme da odustane od plana, napusti ovaj grad i vrati se kući. Tamo će se barem moći posvetiti svome poslu u klinici za siromašne. Već je postojala, ali uvijek je trebalo još nešto obaviti. Mogao bi je proširiti i u druge dijelove grada. Mogao bi osnovati podružnice. No to bi bilo bježanje od neuspjeha, a znao je da to ne može učiniti. To nije u njegovoj naravi i nikad nije niti bilo. A ne bi bježao samo od neuspjeha: Bježao bi od Chastity. Od dubokog osobnog neuspjeha koji je ona predstavljala. Volio ju je. Još uvijek ju voli. Ljuti se na nju, ali se ljuti i na sebe. Kad god bi se sjetio onog sastanka u National Galleryu, sledio bi se od poniženja i prezira prema samome sebi. Čuo je svoje riječi, tako

bešćutne i pohlepne. Jedina bitna odlika žene koju tražim je da bude bogata. Toliko ga je ljutilo što ona ohola predstavnica Posredovanja, skrivena ispod vela, nije niti pokušala sakriti svoj prezir. Tada je samo mislio kako nema prava osuđivati ga, jer ne zna ništa o situaciji u kojoj se on nalazi. No to je s njegove strane bila čista arogancija. Nije se niti potrudio objasniti svoje potrebe nekome od koga je tražio uslugu koju je bio spreman platiti. Da joj je objasnio, onda bi se možda i ona razotkrila. Sjetio se ničim izazvanih pokušaja sestara da ga obavijeste o tome kako njihova obitelj nema novaca i tada se opet skamenio. Zar su mislile da ga Chastity zanima samo radi novca? Da je zaključio kako ona odgovara njegovim potrebama zbog njezina novca i društvenog položaja? Tu pomisao nije mogao podnijeti. Uzeo je kaput s kuke pokraj vrata i bacio još jedan pogled na vatru, nadajući se da će gorjeti još nekoliko sati, u slučaju da neka sirota duša zatreba utočište tog ledenog siječanjskog dana, bez obzira koliko ono bilo nedostatno. Utrnuo je uljanice i izašao van na ljutu zimu. Vrijeme je da se pretvori u drugu osobu. Očekivao je određenu ledi Sydney, trudnu pacijenticu koja mu je rekla da joj ga je preporučila sestra lorda Brighama. 154 Anna&RafaelaR U ordinaciji u Harley Streetu nije bio nekoliko dana. Grad je još uvijek bio pust, a njegovi pacijenti malobrojni, iako je očekivao da će se to promijeniti kad započne londonska sezona. Čim je skrenuo u Harley Street, ugledao je velika pivarska kola ispred

svoje zgrade, dva velika teretna konja zabacivala su glave, na ledenom zraku para je izlazila iz njihovih nozdrva. Iz zgrade su izašla dva krupna muškarca s pregačama od čoje, mučeći se sa stolom od masivne hrastovine. Njegovim stolom. Promatrao ih je kako podižu stol na kola i zatim se vraćaju unutra. Pojavili su se i drugi muškarci koji su nosili kožne naslonjače, stare naslonjače raspucane kože iz njegove čekaonice. I njih su stavili na kola i vratili se u zgradu. Zar ga to iseljavaju? Naravno da ne, unajmio je te prostorije na godinu dana. Potpisao je ugovor i platio. Potrčao je. Stigavši do kola, zabuljio setu namještaj iz svojih prostorija nabacan na prašnjava kola. Njegov susjed s donjeg kata izašao je kroz vrata zgrade. »'Dan, Farrelle.« Doktor Talgarth je stavio na nos svoj cviker na zlatnom lancu i ljubazno pogledao Douglasa. »Preuređujete? Uvijek je lijepo vidjeti kad stanari uljepšavaju prostorije. To pridonosi boljem izgledu zgrade.« Mahnuo mu je na pozdrav i krenuo dalje za svojim trbuhom. Douglas je utrčao u predvorje, maknuvši se s puta muškarcu koji je nosio veliko ulje na platnu. Sumoran prizor iz lova koji je visio između prozora u čekaonici. Preskakao je po dvije stube odjednom i kroz širom otvorena vrata uletio u čekaonicu. Unutra je bilo toplo, vatra je veselo gorjela, plinske svjetiljke bile su upaljene. I uopće nije sličila prostoriji kakva je bila prije dva dana. »Dottore, dottore, nadala sam se da ću završiti prije vašega povratka.« Iz njegove ordinacije izašla je Laura, držeći pozlaćenu svjetiljku s grimiznim sjenilom s resama. »Samo da je stavim ovdje ... « Stavila je svjetiljku na pozlaćeni stol pokraj kauča

prekrivenog cicom te se okrenula k njemu trijumfalno se smiješeći. »Zar nije prekrasno... zar nije savršeno, dottore?« Rukom je pokazala na seosku čajanu koja je nekoć bila čekaonica. »Tako ugodno ... tako utješno za bolesne.« Douglas se ogledao oko sebe. Napravila je upravo ono čega se bojao. Zidovi su bili obojeni svijetloplavom bojom i ukrašeni blijedoružičastim štukaturama. Slike cvijeća upadale su u oči na svakom koraku. Cic i čipka na prozorima, cic na kaučima i stolicama. Sag ispod njegovih nogu izgledao je kao polje engleskih ruža. Trepnuo je, osjetivši mučninu od tolikih boja. Omamljeno je ušao u svoju ordinaciju. Brokat, tapiserije, još engleskih ruža, još čipke. Šareni paravan skrivao je stol za pregled u kutu. Laura je stajala iza njega. »Paravan«, rekla je. »Savršen detalj. Djeluje tako dražesno umirujuće.« Pogledao je slike na trostranom paravanu. Izgledale su kao da prikazuju neku rimsku orgiju ili je to bilo žrtvovanje djevice vestalke? Sjetio se skorog dolaska ledi Sydney i zadrhtao. Bio je u nedoumici, nije znao što bi mogao reći. Napola otvorenih usta, polako se okrenuo k Lauri, kao da pokušava naći prave riječi. Uhvatila ga je za ruke i snažno ih protresla. »Znam, dottore, znam. Ne znate što reći ... niti ne morate. Obećala sam vam da ću ovo učiniti za vas, a ja uvijek održim svoje obećanje. Bilo mi je zadovoljstvo, istinsko zadovoljstvo iskoristiti svoj talent u dobru svrhu.« Ponosno se nasmiješila. »Možda ne znate da smo se lord Berenger i ja zaručili.« »Čestitam«, uspio je promrsiti. »Ovaj ... « Bespomoćno se ogledao naokolo mašući rukama po zraku kao da nisu dio njegova tijela. »Sve ovo ... «

155 Anna&RafaelaR »Ni riječi, dottore«, rekla je i opet ga uhvatila za ruke. »Nemojte ništa govoriti ni zahvaljivati mi. Bilo mi je veliko zadovoljstvo.« Osmijeh joj je postao bojažljiviji. »To mi je bila mala vježba ... mala priprema... za preuređenje kuće lorda Berengera. Moj sljedeći projekt, naravno.« »Naravno«, rekao je. »Pa, morala bih otići.« Podigla je kraj krznene stole s lisičjom glavom staklenih očiju, koji joj je visio s ramena, te torbicu i rukavice s jednog kauča presvučenog cicom. »Račune ćete naći na onom malom stolu ondje, dottore.« Mahnula je rukom pokazujući na stolić. »Vidjet ćete koliko sam uspjela sniziti cijenu u vašu korist.« Krenula je prema vratima, zastala na trenutak i pokazala na pozlaćeno palmino drvo pokraj vrata. »Nije li ovo savršena vješalica? Oduševila sam se kad sam je našla. Znala sam da će savršeno odgovarati.« I zatim je otišla. Osjećao se kao da ga je pregazila parna lokomotiva. Nije se niti usudio pogledati račune. Ošamućeno je skinuo kaput i automatski ispružio ruku da ga objesi na vješalicu, a zatim je stao i suznih se očiju zagledao u palmu. Okrenuo je leđa toj grozoti, ušao u ordinaciju, prebacio kaput preko stolice i bacio polucilindar na prozorsku dasku. Očajno je shvatio kako će svaki čas stići njegova pacijentica. Nije mogao razmišljati zbog svega ovoga. Trebao bi zračiti samopouzdanjem i sabranošću. Naravnao je crni sako odijela i sivi prsluk te se vratio u čekaonicu. »Doktore Farrell, mogu li - o, nebesa!« Žena koja je radila u ordinaciji doktora

Talgartha s donjeg kata pojavila se na otvorenim vratima. Zurila je oko sebe. »O nebesa«, bojažljivo je ponovila. »Ovo je samo privremeno, gospođice Gray«, rekao je, nastojeći zvučati samopouzdane. Saberi se, govorio je samome sebi. »Da., da ... naravno«, rekla je, još uvijek razrogačenih očiju. »Mogu li vam nešto donijeti prije nego što stigne vaša pacijentica?« »Ne, ništa, hvala, gospođice Gray. Lijepo od vas što radite i za vrijeme pauze za ručak.« Nasmiješio joj se osmijehom za koji je vjerovao da djeluje učtivo, pravi osmijeh jednog šefa. »Moja susjeda petkom peče nadjevene kekse«, rastreseno je rekla žena, još uvijek okrećući glavu s jedne strane na drugu poput opčinjene marionete. »Na putu kući uvijek kupim ribu s krumpirićima da je malo počastim.« Prisilio se usredotočiti na situaciju. Nije mogao preurediti prostorije prije dolaska pacijentice. »Veoma sam vam zahvalan na pomoći«, iskreno je rekao. Gospođica Gray mu se zaista posrećila. Nije mogao zaposliti tajnicu na puno radno vrijeme, a kad se gospođica Gray ponudila da mu pomogne kad ne radi za doktora Talgartha, objeručke je prihvatio. Nagađao je da joj treba dodatna zarada i vjerojatno nije silno čeznula za tim da svoje slobodno vrijeme, kojeg je imala u izobilju radeći u ordinaciji doktora Talgartha, provodi sama sa svojom majkom u malom stanu na Bayswater Roadu. A bila je jako dobra u svom poslu. »Mogli biste uvesti ledi Sydney u ordinaciju čim stigne«, rekao je i vratio se u ordinaciju. Stajao je i zurio u paravan, zatim se sagnuo da bolje promotri prizore na njemu. I pomnim promatranjem zaključio je da prikazuju rimsku orgiju ili žrtvovanje

djevice. Nekakav pastoralni prizor u rimskom hramu. Ili je barem vjerovao da je tako. Nekim čudom, ledi Sydney je stigla na vrijeme. Počeo je shvaćati da njegovo vrijeme ni izbliza nije toliko dragocjeno kao vrijeme njegovih pacijenata, ali je zasad držao jezik 156 Anna&RafaelaR za zubima. Kad se jednom ustali njegova ordinacija, vjerojatno više neće šutjeti. Protivno svim očekivanjima, svidjela mu se ledi Sydney - a opet, svidjelo mu se i Chastityino društvo one noći u Covent Gardenu, što mu je sada izgledala stoljećima daleko. Vjerojatno bi mu se svidjeli i svi prijatelji sestara Duncan. Ova reakcija mu nimalo nije pomagala. Kuckao je perom po podlozi za pisanje na stolu i prvi put zamijetio da je nešto runama zapisano na kožnom obrubu. Laura je vjerojatno mislila kako hijeroglifi prikazuju neki drevni lijek ili ljekarnički recept. »Doktore Farrell ... Doktore Farrell?« Podigao je glavu i vidio kako ga njegova pacijentica zbunjeno promatra. »Govorili ste nešto o željezu.« »Da, da, naravno.« Brzo se pribrao. »Jetra i bakalarovo ulje. Morali biste ih uklopiti u svoju prehranu najmanje tri do četiri puta tjedno. Trudnice veoma lako postaju anemične.« »Mrzim jetru«, rekla je mlada žena, nabravši nos. »Želite zdravo dijete«, rekao je, gotovo se obrecnuvši kad je pomislio na sve one žene koje si nisu mogle priuštiti hranu koja bi omogućila takav ishod. Izgledala je zbunjeno. »Da, naravno. Učinit ću sve što je potrebno, doktore Farrell.«

Nasmiješio se, nadajući se da će time malo ublažiti svoju reakciju. »Siguran sam da hoćete, ledi Sydney. Vidimo se za mjesec dana. Možete li se na izlasku naručiti kod gospođice Gray ... ?« Ustala je i pokupila torbicu i rukavice. Pružila mu je ruku. »Vaša ordinacija... neobično je uređena«, rekla je. »Mislila sam reći, za ordinaciju. Što ne znači da nije dražesno, jako je dražesno«, žurno je dodala. »Izbor mog prethodnika«, glatko je slagao, rukujući se s njom. »Pretpostavljam da je na uređenje utjecala njegova žena«, rekla je. »Da, i ja mislim«, složio se. Pacijentica je otišla, a on je sjedio i zurio u paravan i grimizno sjenilo s resicama na svjetiljci. Ušla je gospođica Gray noseći pregršt bolesničkih kartona. Zbunjeno se ogledala po prostoriji. »Doktore, ormarić za spise«, rekla je. »Nestao je.« »Vjerojatno je negdje sakriven«, rekao je. »Kao i stalak za šešire.« »Pitam se kako li izgleda«, rekla je žena, jedva se suzdržavajući da ne prasne u smijeh. »Ovo je jako zanimljivo, doktore, zaista. Žao mi je, ali ... « Smijeh je provalio iz nje pa je spustila kartone na stol i smijala se kao da se ne može zaustaviti. Nakon nekoliko trenutaka i sam je uvidio apsurdnost situacije pa joj se pridružio. Prostorija je odjekivala od njihova smijeha. »O, Bože«, napokon je rekla gospođica Gray, otirući maramicom suzne oči. »Ne znam što me je spopalo. Ne znam kad sam se zadnji put ovako dobro nasmijala.« »Da, i meni je godilo«, rekao je. I godilo mu je, i to na više načina. Osjećao se pročišćeno. U njemu više nije bilo ogorčenja, želje za osvetom, čak ni trunka jada. Sada je točno znao što želi - no, dobro, oduvijek je znao, ali je sada znao što mora učiniti da to

ostvari. Pričekao je dok gospođica Gray nije otišla, još uvijek brišući suze smijeha s obraza, a zatim je otvorio pisaći stol i izvadio list papira, umočio pero u tintarnicu i veoma pomno, velikim tiskanim slovima, napisao pismo te ga potpisao, naškrabavši nečitljivo ime. Bugačicorn je upio višak tinte, presavio pismo, stavio ga u omotnicu i jednakim tiskanim slovima napisao adresu trgovine gospođe Beedle. 157 Anna&RafaelaR

»Čini mi se da nikad neću ovo savladati«, požalila se Prudence dok je s dva prsta tipkala po pisaćoj mašini. »Umjesto B, stalno dobivam N.« »Meni se čini da mi misli ne teku tako glatko kao kad pišem perom«, rekla je Constance, naslonivši se na naslon stolice za stolom u novim prostorijama The Mayfair Lady u Shoe Laneu. »Moramo se samo priviknuti na drugu tehniku.« Chastity je udarila po ručici valjka koja je veselo zazvonila. »Mislim da sam ušla u štos. Mnogo je brže odgovarati na pisma upućena teti Mabel. Možda ja nisam toliko dubokournna kao vas dvije.« »I sama znaš da je to velika glupost«, rekla je Prudence. »Ti si prilagodljivija od nas.« »Čisto sumnjam«, rekla je i slegnula ramenima, a zatim nastavila tipkati. Constance se protegnula i promrdala zglavke i prste. »Mislim da je vrijeme za ručak«, rekla je. »Tri zaposlene žene imaju pravo na pauzu za ručak.« »Slažem se«, rekla je Prudence, skočivši na noge.

»Idemo u onu malu kavanu u Fleet Streetu u koju zalaze svi novinari. Voljela bih vidjeti kako će reagirati kad nas tri uđemo.« »Prue, ne možemo«, usprotivila se Constance. »Privući ćemo previše pažnje. Idemo u Swan and Edgar.« »Vas dvije idite«, rekla je Chastity, još uvijek tipkajući. »Ja nisam previše gladna. Završit ću ovo i zatim omnibusom krenuti do gospođe Beedle. Ovaj tjedan nismo pokupile poštu.« Nije se okrenula dok je govorila pa su sestre promatrale njezina leđa. »Chas, moraš nešto ručati«, rekla je Constance. »Čudno, ali ne moram«, odvratila je njezina najmlađa sestra. »Idite vas dvije.« Prudence se ugrizla za usnu, pitajući se bi li se trebale silom probiti kroz ovaj oklop koji je Chastity navukla na sebe, a zatim je zaključila da ne mogu. Pogledala je Constance, a ona je samo kimnula i skinula kaput s vješalice. »Hoćeš li da ti na povratku nešto donesemo?«, upitala je. »Mogle bismo ti donijeti juhu.« »Ne treba, jest ću pogačice kod gospođe Beedle«, odvratila je, još uvijek ne okrećući glavu. »Nas dvije se već dugo nismo dobro napričale.« »U redu. Vidimo se kasnije.« Otišle su, ne govoreći ništa sve dok nisu izašle van na pločnik. »Zabrinuta sam za nju, Prue«, rekla je Constance. »Znam. I ja isto. No ne znam što učiniti.« »Ni ja«, složila se Constance. Chastity je otipkala pismo i zatim se zavalila u uredsku stolicu, osjetivši ukočenost u vratu. Tipkanje je svakako bilo brže od pisanja perom, no bilo je i fizički zahtjevnije. Možda neće osjećati takav umor kad jednom dobro ovlada vještinom tipkanja. Doduše, trebala joj je pauza, a šetnja do postaje omnibusa bit će joj korisna vježba.

Hodala je brzo, umotana u šal, filcana šešira duboko navučena na uši, ruku u rukavicama duboko zabijenih u džepove. Ovih dana nije htjela razmišljati ni o čemu, ili barem o ničemu što se nije ticalo pamfleta The Mayfair Lady i očeve veze s kontesom. Tek noću bi je obuzele čežnja i žaljenje koje ničime nije mogla odagnati. 158 Anna&RafaelaR Sišla je s omnibusa u Kensington High Streetu i brzo krenula prema trgovini gospođe Beedle. Zatekla se kako nesvjesno promatra prolaznike, nadajući se da će ugledati Douglasa. No on sada više nije imao nikakva razloga biti ovdje. Njegova ordinacija u sirotinjskoj četvrti bila je veoma daleko, a i živio je u otmjenoj četvrti u Wimpole Streetu. Nije imao nikakve potrebe posjećivati gospođu Beedie. »O, gospođice Chas, dugo se nismo vidjele«, dočekala ju je gospođa Beedle, smiješeći se od uha do uha. »Sretna vam Nova godina. Kako ste proveli Božić?« »Dobro, hvala. Jako dobro«, odvratila je, i sama zamijetivši kako mlako zvuči. »Bilo je hladno i snježno«, dodala je, nastojeći unijeti malo oduševljenja u svoj glas. »Sarah se prekrasno provela.« »Oh, to je lijepo«, ljubazno je rekla vlasnica trgovine. »Lijepo je što je mala djevojčica doživjela pravi Božić. Ima pošte za vas.« Podigla je pomični dio pulta i pozvala Chastity da krene za njom. Kuhinja je bila topla i primamljiva kao i uvijek, miris pečenih kolača ispunio je zrak. »Rolada s džemom«, rekla je gospođa Beedle. »Svidjet će vam se uz kremu od jaja,

gospođice Chas. Ravno iz pećnice, a i kremu sam upravo zgotovila.« Kolači za ručak, pomislila je Chastity, sasvim po njezinu guštu. Ovdje nije bilo nikoga da joj kaže kako najprije mora pojesti meso i povrće. »O hvala vam, gospođo Beedle«, rekla je, odmatajući šal i sjedajući za stol. »A evo i vaše pošte.« Podigla je ruku i s police uzela hrpu omotnica te ih stavila pred nju, a zatim odrezala golemi komad rolade, obilato premazan debelim slojem žute kreme. Chastity je pogledala omotnice, spremila ih u torbu i usredotočila se na kolač. Gospođa Beedle je veselo čavrljala o svojoj djeci i unucima, ne tražeći od nje nikakve odgovore. Nekoliko puta oglasilo se zvono iznad ulaznih vrata pa je otišla u trgovinu poslužiti mušteriju, a Chastity je za vrijeme njezine odsutnosti polizala tanjur. Ovo će malo popuniti one obline koje su nestale u posljednjih nekoliko mjeseci, pomislila je. »A kako je njegovo gospodstvo?«, upitala je gospođa Beedle, vrativši se u kuhinju. »O, jako dobro«, odvratila je, namignuvši joj. »Ima prijateljicu.« »O, moj Bože«, uzviknula je vlasnica trgovine. »Pa to je krasno. Uvijek sam govorila kako onaj tko ostane bez bračnog druga, bez obzira koliko bio dobar njihov brak, mora nastaviti dalje sa životom.« »Dobro načelo, gospođo Beedle«, rekla je Chastity. »Moja majka bi se složila s vama.« »Bila je izvanredna žena«, rekla je gospođa Beedle. »Tako velikodušna.« »Da«, potvrdila je Chastity uz pomalo tužan osmijeh. »Bila je izvanredna i imala je veliko srce.« Uzela je šešir i kaput. »Gosjiđđo Beedle, ovo je bilo izvanredno. Htjela bih ostati cijelo poslijepodne, ali moram ići.«

»Pa, navratite još koji put«, rekla je žena. »I pozdravite gospođicu Con i gospođicu Prue.« »Svakako. I one pozdravljaju vas.« Poljubila je ženu o obli obraz i zabundala se da se zaštiti od hladnoće. Rolada i krema od jaja dodatno će je zaštititi od vjetra, pomislila je. Vratila se u ured i tamo zatekla sestre. Prudence je sređivala račune, Constance pisala prilično opak osvrt o novogodišnjoj zabavi kod Elizabeth Armitage. 159 Anna&RafaelaR »Kako je gospođa Beedle?«, upitala je Constance, podigavši pogled s tipkovnice po kojoj je tipkala s dva prsta. »Dobro. Pozdravlja vas.« Objesila je kaput i gurnula ruku u džep i izvadila poštu. »Imamo nekoliko pisama.« »Jesi li što jela?«, upitala je Prudence, nastojeći da ne zvuči previše zabrinuto. »Za svaki slučaj, donijele smo ti sendvič.« »Dobila sam velikodušnu porciju rolade s džemom i kremom od jaja«, rekla je i nasmijala se. »Nije dobro za moje tijelo, ali je izvrsno za moju dušu.« »Onda dobro«, rekla je Constance. »Da vidimo poštu.« Chastity je stavila pisma na središnji stol pa su sve tri dokotrljale svoje stolice na kotačićima. Prudence ih je, kao i obično, otvorila perorezom. »Dva pisma očajnika za tebe, Chas«, rekla je i dodala joj ih. »A ovo je, Con, nekakva tirada protiv članka koji si napisala o Freudovoj knjizi.« »Doprinosi teoriji seksa«, rekla je Constance, uzimajući pismo. Pogledala ga je i zgađeno promrmljala: »Kakav licemjer. Neki seoski župnik neznalica koji misli da bi

novine naše vrste trebale više brinuti o krhkoj senzibilnosti dama, a ne ih vrijeđati.« »Hoćeš li odgovoriti na njega?«, odsutno je upitala Chastity, letimice pogledavši pisma koja joj je dala Prudence. »A što misliš?«, rekla je Constance. Chastity se zamišljeno nasmiješila. »Ovo je pismo za Posredovanje. Doduše, rukopis je jako čudan. Napisano je tiskanim slovima.« »Možda on ili ona nisu uspjeli savladati pisana slova«, rekla je Prudence. »Mislim da se radi o muškarcu.« Dodala im je pismo. »No iz pisma se ne može utvrditi spol.« Njezine sestre su pročitale pismo. »Svi koji čitaju The Mayfair Lady znaju pisana slova«, rekla je Constance. »Možda ne želi da se sazna tko je poslao pismo.« »'Sve neobičnije i neobičnije, rekla je Alice' « citirala je Prudence. »Tko će se pozabaviti tom misterioznom osobom?« »Ja ću«, nimalo oduševljeno rekla je Chastity. »Prostorija s Rubensovim slikama u National Galleryu će dobro poslužiti. Reći ću mu da u rukama drži primjerak The Mayfair Lady, kao i obično.« »Sigurna si da ti to neće smetati?«, upitala je Constance. U toj galeriji Chastity se prvi put sastala s Douglasom, a ovo bi joj moglo dodatno utrljati sol na staru ranu. »Neće«, odvratila je uz nepokolebljiv osmijeh. »Razgovor s potencijalnim klijentima Posredovanja je moj posao. Dakako da ću rado obaviti taj zadatak.« Uzela je pismo i odgurala se sa stolicom do svog pisaćeg stola. »Danas je petak, znači, predložit ću mu sastanak u četvrtak. Tako će imati dovoljno vremena za pripremu.«

160 Anna&RafaelaR 18.poglavlje

Naredni je četvrtak bio vedar i hladan dok je Chastity hodala Trafalgar Squareom, bacajući usput golubovima kukuruz. Vedar dan malo joj je popravio raspoloženje, ali je iz iskustva znala da neće dugo potrajati. Kad padne večer i kad pred njom bude još jedna duga noć, opet će je obuzeti dobro poznata depresija. Bila je odjevena u kaput od alpake, lice joj je bilo prekriveno neprozirnim velom od šifona, Feydeauov naglasak dobro uvježban, iako ju je i sama pomisao na njega ispunjavala gnušanjem. Pohitala je uza stube, ušla u predvorje u prizemlju i popela se stubama do atrija, a zatim skrenula lijevo na odmorište, napadno držeći u ruci primjerak The Mayfair Lady. Došla je u prostoriju s Rubensovim slikama i sjela na kružnu klupu na sredini, baš kako je i napisala u svom pismu, te otvorila pamflet tako da oni koji uđu dobro vide naslovnu stranicu. Klijent Posredovanja ju nikako neće moći previdjeti. I nije. Douglas je ušao u prostoriju i odmah opazio damu s velom. Nasmiješio se dok joj se približavao. »Gospo iz Mayfaira, opet se srećemo«, rekao je. Podigla je glavu. Zbunjeno je zurila u njega ne vjerujući svojim očima. »Douglase?« »Glavom i bradom. Mogu li sjesti?« Nije čekao njezin odgovor, samo se spustio na klupu pokraj nje. Ispružio je ruku i podigao njezin veo od šifona, pažljivo ga presavivši preko oboda šešira. »Ovo je suvišno u ovoj prilici, ne misliš li i ti tako?« Upitno je

podigao obrve, iako mu se u očima nazirao smijeh. »Budući da jedno drugome ništa ne tajimo.« Na trenutak nije mogla ništa reći. Najprije je pomislila kako je ovo sasvim slučajan susret, a zatim je zaključila da nije, dakako. Potresla ju je njegova blizina, njegov osmijeh i miris, sitne bore u kutovima njegovih očiju, velike šake koje su sada skidale rukavice. Duboko usađene oči bile su crne poput ugljena, duga četvrtasta vilica malo isturena, kao da je donio važnu odluku. »Ti si pisao Posredovanju?«, upitala je, osjećajući se glupo. »Pretpostavio sam da ćeš ti doći na sastanak, ne tvoje sestre«, rekao je. »Moraš doći sa mnom.« Primio ju je za ruku i ustao, povukavši i nju na noge. »Kamo moram doći?« Pomislila je da bi mu se mogla usprotiviti, ali iz nekog razloga nije mogla iznaći snagu za to.« »Vidjet ćeš«, rekao je. »Htio bih da pogledaš posljedice svojih djela.« Još uvijek je držeći za ruku, snažno ju je privukao k sebi i krenuo prema izlazu iz galerije. Šutjela je dok su hodali gornjim hodnikom, niz veliko stubište i van u vedro i sunčano poslijepodne. Istinu govoreći, i sam osjećaj njegove šake na njezinu zapešću uzbudio joj je sva osjetila. Mogla se otrgnuti da je htjela, no to joj nije padalo ni nakraj pameti. Nije imala pojma što se događa ni što namjerava, no bio je tu pokraj nje, a ona nije uočila ni traga onoj hladnoj povrijeđenosti i gnjevu koji su obilježili njihov rastanak. Pozvao je fijaker, a kad se zaustavio, pomogao joj je da se uspne i popeo se za njom. Pomislila je da bi mu se mogla usprotiviti tek reda radi, ali je opet nesvjesno odmahnula glavom. Nije ju bilo briga, pa čemu onda pretvaranje? Sada je sjedio pokraj nje i opet ju

161 Anna&RafaelaR primio za ruku, poklopivši je svojom velikom šakom, ali nije ništa rekao. Naizgled se zadovoljio tim e da tiho sjedi uz nju u kočiji. »Kamo idemo?«, napokon je upitala. »U Harley Street.« »Zašto?« »Vidjet ćeš.« Opet se nasmiješio, ovaj put kradomice. Nije izustio ni riječ sve dok nisu ušli u predvorje zgrade. »Drugi kat«, rekao je i pokazao joj na stube. Upitno ga je pogledala i ispred njega krenula uza stube. Nije mogla a da ne usporedi ovu luksuznu zgradu s ruševnom kolibom u St. Mary Abbot'su. Sigurno mu je teško što mora raditi i na jednom i na drugom mjestu, pomislila je, zastavši pred jedinim vratima na drugom katu. Nagnuo se preko njezina ramena, otključao vrata i širom ih otvorio. Ušla je unutra. Zastala je kao ukopana. »Dragi Bože«, šapnula je drhtavim glasom. Stao je pokraj nje, a ona je k njemu okrenula glavu. »Laura«, rekla je jednako zapanjenim šapatom. »Ona je ovo napravila?« »Sve do posljednjeg detalja«, ravnodušno je rekao. Mahnuo je rukom. »Uđi. Ima toga još.« Napravila je jedan korak, zatim još jedan. Zapanjenim bademastim očima ogledavala se oko sebe. »Je li tu i Buda?«, upitala je. Odmahnuo je glavom. »Ne, toga me je poštedjela. Ali je zato palma.« Pokazao joj je. Zurila je u palmu, rukama prekrivši usta. »Dragi Isuse«, promrmljala je. »Shvaćaš li da si jedino ti odgovorna za sve ovo«, rekao je. Naslonio se na vrata,

prekrižio ruke i promatrao je s iskrama smijeha u očima. »Ja?«, rekla je. »Kako ... kako bih mogla biti?« »Pa, stekao sam dojam da si, pod krinkom predstavnice Posredovanja pokušala spojiti signorinu Della Luca i mene«, rekao je. »Pa, jesam ... ali ... ali ti nisam predložila da je uzmeš za svoju dekoraterku«, usprotivila se. »Nisam ni ja«, suho je rekao. Opet se ogledala naokolo, a zatim, gotovo plaho, prišla vratima koja su vodila u ordinaciju. Stajala je tamo u tišini, zatim se polako okrenula prema njemu. »Tako mi je žao.« Prišao joj je, šakama joj obujmio lice i pogledao ju sa smijehom u očima koji je bio i veseo i kukavan. »I meni, ljubavi«, rekao je. »Tako mi je žao.« Podigla je ruke i uhvatila ga za zapešća. »Nisam znala što učiniti«, rekla je. »Nisam znala kako prestati. Sve je izmaklo kontroli.« »Znam.« Poljubio ju je najprije veoma nježno, zatim mnogo strasnije. »Povrijedio sam te. Oprosti mi.« Izrekao je to šapatom, držeći prste na mekanoj koži ispod njezine brade. »Obmanula sam te. Sigurno te je to jako povrijedilo.« Podigla je ruku i pomilovala ga po obrazu. »I jest, ali sam sam kriv.« Poljubio je kut njezinih usana. »Bio sam krajnje glup kad sam mislio da bih mogao ... « Podigao je glavu i gotovo bijesno pogledao zid iza nje. »Volim te«, rekla je i prstom dodirnula njegove usne. »Douglase, volim te.« Gnjev je nestao iz njegova pogleda. Čvrsto ju je zagrlio, njegove su usne opet pronašle njezine, usne su mu bile čvrste i posesivne, jezik je zahtijevao ulaz. Osjetila je

kako se njegovo tijelo ukrutilo uz njezino, osjetila je kako se ovlažila i nasmijala se od 162 Anna&RafaelaR radosti zbog svoje žudnje. »Gdje?«, upitala ga je smijući se i požudno sišući njegovu donju. usnu kao da je zrela šljiva, privijajući se uz njega, odjednom rastrgana silinom svoje požude. Odnio ju je do velikog stola s podlogom za pisanje. Spustila se na glatku površinu stola i obavila noge oko njegovih bokova. Zaplela je prste u njegovu gustu kosu, privukla njegovu glavu i spustila njegove usne na svoje, a on je zadigao njezinu suknju i podsuknju. Pridigla je kukove da joj može skinuti gaće, čvršće ga stegnula bedrima, jedva svjesna tvrdog drva ispod sebe, a zatim je zastenjala od zadovoljstva kad ga je osjetila u sebi. Podvukao je ruke pod njezine kukove, pridržavajući je dlanovima dok se pomicao u njoj, usana spojenih s njezinima. Podigao je glavu, pogledao njezino zaneseno lice i nježno rekao: »Chastity, volim te«, i zabio se duboko u nju kad se podigla da ga dočeka, pritišćući petama njegovu stražnjicu. Smijali su se kad je svijet opet poprimio smisao, smijali su se apsurdnosti položaja u kojem su bili, smijali su se od olakšanja, smijali su se od istinskog užitka. »Nadam se da ne očekuješ kakve pacijente«, rekla je, povlačeći svoje ruke iz njegovih da bi se posjela. »Ne, obično pažljivo zakazujem preglede«, rekao je, pustivši joj ruke, gurnuvši košulju u hlače, a zatim ih zakopčavši. »Ni današnji dan nije izuzetak.« Skočila je sa stola.

»Oh, znači planirao si ovo.« »Nisam baš«, rekao je, vragolasto se nasmiješivši. »No gajio sam nadu.« Bila je zaokupljena poravnavanjem odjeće i zakopčavanjem. Pogledala ga je preko ramena. »Mislim da ćeš sada zadržati ovaj stol«, rekla je. »Meni je postao jako drag.« »I podloga za pisanje«, složio se. Primio ju je za ramena i poljubio u čelo. »No što ću, dovraga, sa svim ovim ... ovim ... « Rukom je prošao kroz kosu. »Pošalji natrag«, rekla je. »Imaš li dostavnice?« »Imam račune«, rekao je. »U vrijednosti od pet tisuća funti.« Otvorio je ladicu stola. Napravila je grimasu. »Zapanjuje me što su ljudi spremni skupo platiti loš ukus.« Prelistala je papire koje joj je dodao. »Dat ćemo Prue da ovo riješi. Ona je stručnjakinja u vraćanju kupljene robe. Uvijek je to radila kad je otac naručivao stvari koje si nismo mogli priuštiti.« »Ne želim u ovo uplitati tvoju obitelj«, rekao je i ispružio ruku da uzme papire. Chastity ih je odložila na stol. »Nećeš je uplesti«, rekla je. »Ti si član naše obitelji, zato je nećeš uplesti, jer je već upletena.« Odjednom je suzila oči i zagledala se u njega. »Dakako, osim ako se, doktore Farrell, samo poigravate sa mnom i ne kanite me učiniti poštenom ženom.« Načas je bio zapanjen. »Vi me to, gospođice Duncan, pitate da se oženim vama?« »Pa naravno, gospodine.« Naklonila mu se. »Doktore Farrell, hoćete li mi učiniti tu čast i postati moj suprug?« »Bit ću počašćen«, rekao joj je uz formalan naklon. »Dobro, znači to je sređeno«, veselo je rekla. »Dakle, složili smo se da će se Prue pozabaviti vraćanjem ovih stvari. Uvjeravam te da će je trgovci preklinjati da vrati

njihovu robu prije nego što završi s njima. To neće biti nikakav problem.« »Možda i neće, ali će ovdje biti problem«, rekao je. »Imat ću nenamještene prostorije.« »O, to je lako«, rekla je. »Osim ako ne želiš nove stvari.« Svojim tonom dala mu je naslutiti da bi takva želja pokazivala ozbiljan nedostatak zdrava razuma. 163 Anna&RafaelaR Žurno je odmahnuo glavom. »Ne želim«, rekao je. »Uopće.« »Onda je jednostavno. Imamo mnogo namještaja na tavanima, i na Manchester Squareu i u Romsey Manoru ... « Ušutjela je, opazivši izraz na njegovu licu. »Na tavanu u Romsey Manoru sjedio sam u naslonjaču koji je smrdio na pseću dlaku«, ravnodušno je rekao. »Ne smrde svi«, rekla je i prišla mu te ga zagrlila. »Pomirili smo se, zar ne?« »O, da«, rekao je u njezinu kosu. »Potpuno pomirili, ljubavi.«

Mnogo kasnije, u mraku kasne večeri u Douglasovu stanu u Wimpole Streetu, Chastity se privila uz njega i promrmljala: »Riskirajući otvaranje stare rane, moramo se dogovoriti što ćemo poduzeti da dobijemo novac za tvoju kliniku, budući da ja nemam nikakva bogatstva.« »Pa, ne kaniš biti skupa supruga, zar ne?«, upitao je, zadirkujući je. »Ne, naravno da ne. Moje sestre i ja smo financijski neovisne«, rekla je pomalo ljutito.

»Onda je u redu. Samo da te ne moram uzdržavati.« Nagnuo se nad nju i prešao prstom po njezinu licu. »Ali imaš određene društvene veze kojima bi mi mogla primamiti bogate pacijente, zar ne?« »Da, to bih mogla«, promrmljala je. »A možda ćemo naći i kakvog filantropa koji će financirati kliniku. To bi jako pomoglo.« »Da, pomoglo bi«, ozbiljno se složio. »A sada bi mi najviše pomoglo kad bi samo malo podignula kukove ... tako, savršeno.« Duboko je uronio u nju. »Chastity, ljubavi, sad kad imam tebe, moći ću sve.« Nasmiješila mu se u mraku. Tiho je rekla: »Zajedno možemo pomaknuti i planine.«

164 Anna&RafaelaR Pogovor

»Shvaćate li vi«, rekla je Chastity, »da prošle godine u ovo doba nismo poznavale ni Maxa ni Gideona, a kamoli Douglasa, a pogledajte nas sada.« Navukla je svilenu čarapu sve do bedra. »Nemoj zaboraviti na oca i kontesu«, rekla je Constance, dodajući sestri čipkanu podvezicu. »Pretpostavljam da su u prvoj bračnoj noći podvezice mnogo romantičnije od haltera«, rekla je Chastity, stavljajući podvezicu. »Definitivno«, rekla je Prudence i dodala joj i drugu. »Za Letećeg Škota, samo su podvezice dovoljno dobre.« Chastity se nasmijala. Sigurno misliš na vlak, Prue.« »Mislila sam na oboje«, rekla je njezina sestra. »Vlak polazi sutra u deset ujutro, a

prvu bračnu noć provest ću u apartmanu u Claridge'su:« Gurnula je stopala u papučice od jareće kože boje slonovače. »A nemam pojma kako će Douglas to platiti.« »Mislim da ne bi bilo mudro pitati ga«, rekla je Constance, poravnavajući nabore večernje haljine od šifona boje zelene jabuke prije nego što ju je navukla preko Chastityine glave. »Pa nisam idiot«, prigovorila je Chastity, glasom prigušenim od silnih metara tkanine. Ispružila je ruke da joj sestre zakopčaju uske rukave haljine. »Ova je jako lijepa, zar ne?« »Prekrasna je«, potvrdila je Prudence. »Za razliku od kćeri, kontesa ima izvanredan ukus. Ovo je prekrasan maćehin dar,« »Zna li Laura što se dogodilo s njezinim pokušajem uređenja prostorija?«, upitala je Constance, zakopčavajući posljednje sitno dugme. »Ne, odonda se nije niti približila Harley Streetu«, rekla je Chastity. »Jako je zaposlena preuređivanje kuće sirotoga Georgea.« »Čini se da njemu to ne smeta«, rekla je Prudence zahihotavši se. »Obožava ju.« »Ukusi su različiti«, rekla je Constance. Začulo se kucanje na vratima i zatim Maxov glas: »Gospođo Farrell, vaš suprug postaje sve nestrpljiviji. « »Max, reci mu da za neke stvari treba vremena«, rekla mu je Constance. »Chas ne može otići samo u podsuknji.« »Čisto sumnjam da bi se protivio«, rekao je njezin muž, »ali ću mu prenijeti.« »Bolje da požurimo«, rekla je Chastity, zakopčavajući jantarnu ogrlicu oko vrata. Zraka sunca na zalasku obasjala je opal na njezinu prstu. »Zar se Douglas nije pametno dosjetio da osobama rođenim u listopadu pristaje opal?« Ispružila je ruku prema suncu.

»Pogledajte samo kako mijenja boju ... kako se prelijeva.« »Prekrasan je. Kao i naušnice. Stavi ih, Chas.« Prudence joj je dodala naušnice u obliku kapljica. »Evo ti večernja torbica, rukavice i plašt«, rekla je Constance, dodajući ih sestri. »Dušo, izgledaš apsolutno prekrasno, kao i cijelog današnjeg dana.« Chastity je duboko udahnula, suze su na trenutak zablistale u njezinim bademastim očima. »Znam da ovo nije kraj ničega, ali imam osjećaj kao da jest.« 165 Anna&RafaelaR »Ne, nije, dušo. Ovo je tek početak«, odlučno je rekla Prudence. »Za sve nas. A sad idi s tim svojim Letećim Škotom.« Gurnula je Chastity prema vratima, a zatim ju je privukla k sebi i poljubila je, i sama sumnjivo sjajnih očiju. Constance ih je obje zagrlila i jedan trenutak su stajale tako zagrljene, a zatim se Chastity odmaknula. »U redu«, rekla je. »Spremna sam.« Sestre su je predvodile niza stube u prizemlje gdje su se okupili uzvanici koji su došli čestitati mladencima. Douglas je prišao stubama, ne skidajući pogled sa svoje žene. Dok je prolazio uz Constance, šapnula mu je: »Pazi na nju, Leteći Škote.« Zapanjeno ju je pogledao. Chastity je stala pokraj njega, a on ju je samo promatrao, primio za ruku i poljubio je u usta, nakon čega je slijedio opći pljesak. »Gospodine, kočija čeka«, objavio je Jenkins. »Gospođo Farrell, primite srdačne čestitke cijelog osoblja.« »Ovo je prvi i posljednji put da ste me tako oslovili, Jenkinse«, rekla je uz suzama zamagljen osmijeh i poljubila ga.

»Dakako, gospođice Chas«, rekao je i naklonio se. Douglas je zataknuo njezinu ruku za svoju pa su krenuli prolazom koji su im, razmaknuv ši se ustranu, napravili uzvanici. Stojeći pokraj lorda Berengera, Laura je na njih bacila pregršt bijelih ružinih latica. »Talijanski običaj«, zacvrkutala je. »Potpuno civiliziran.« Chastity joj se nasmiješila, sretna što te civilizirane latice rese njezinu kosu. Uz ulazna vrata, koja je otvorenima držao Jenkins, stajao je lord Duncan sa svojom suprugom. Primio je kćerine ruke i snažno ih stisnuo. »Eto i posljednje«, rekao je. »Vaša bi majka bila jako ponosna.« Chastity se nagnula i šapnula mu u uho: »Oče, prije manje od godine dana očajavao si što nijedna od nas još nije stala pred oltar.« Poljubila ga je kad se nasmijao i zagrlio je. »Nikad nisam bio dobar u predviđanju stvari«, rekao je, pružajući ruku svom najnovijem zetu. »Farrelle, dobro se brini za moju najmlađu kćer.« »Hoću, gospodine«, odvratio je Douglas. »A Wimpole Street je udaljen manje od pet minuta hoda odavde.« »Bit ćemo oduševljeni kad nam, kad budete imali vremena, bilo tko od vas svrati u posjet«, rekla je kontesa, osmjehnuvši se s razumijevanjem. »Nije li tako, Arthure?« »O, da, draga. Dakako. Kad god vam bude zgodno.« Obujmio je ženu oko struka. »No mladi ljudi moraju voditi svoj život.« Douglas je lagano gurnuo Chastity kroz vrata i niza stube. Okrenula se, nasmiješila, mahnula uzvanicima okupljenim na vrhu stuba, zatim se pokorila ruci koja ju je okrenula prema kočiji, prekrasnoj otvorenoj kočiji u koju su bila upregnuta dva veličanstvena shire konja. »Namjeravaš me podići, zar ne?«, rekla je uz tihi rezignirani uzdah.

»To je običaj«, rekao je, iskričavih očiju. »To je poganski običaj, a osim toga, nevjesta se prenosi samo preko praga«, prigovorila je. »Ja u sebi imam mnogo škotskog poganstva«, rekao je i podigao je u naručje. Prije nego što ju je stavio u kočiju, rekao je: »Što je ono tvoja sestra rekla... nešto o Letećem Škotu?« »Ah, to ... vjerojatno je mislila na Škota poganina«, vedro je rekla kad ju je spustio na široku kožnu klupu u kočiji, uz pljesak i vesele povike mnoštva okupljenog na najvišoj stubi Manchester Squarea 10. 166