J. D. Salinger - Za Esme

Dţ. D. Selindţer

ZA ESMÉ DEVET PRIĈA Preveo s engleskog Nikola Krstić

Naslov originala J. D. Salinger NINE STORIES Copyright 1953 by J. D. Salinger “All rights reserved”

Urednik izdanja Flavio Rigonat

Znamo kako zvuči pljesak sa dve ruke. Ali kako zvuči pljesak samo jednom rukom? A ZEN KOAN

PERFEKTAN DAN ZA BANANA-RIBE

U hotelu je bilo valjda devedeset sedam poslovnih ljudi, predstavnika kojekakvih reklamnih agencija iz Njujorka, i udarili su takav monopol na meĊugradske linije da je mlada ţena iz sobe 507 bila prisiljena da ĉeka od dvanaest do gotovo pola tri da dobije vezu. Ipak, iskoristila je to vreme. Proĉitala je ĉlanak u jednom ţenskom ĉasopisu dţepnog formata pod naslovom ’Seks je zadovoljstvo - ili pakao’. Oprala je ĉešalj i ĉetku za kosu. Oĉistila je mrlju sa suknje beţ kostima. Pomerila je dugme na novoj ’Saks’ bluzi. Odstranila je dve dlaĉice sa mladeţa na licu. Kada joj je centrala konaĉno dala vezu, sedela je na prozorskoj dasci i privodila kraju lakiranje noktiju na levoj ruci. Pripadala je onoj vrsti mladih ţena koje na zvrĉanje telefona ne ispuštaju ništa iz ruku. Odmerila ga je pogledom kao da zvoni neprekidno još od vremena kada je ušla u pubertet. Dok je telefon uporno zvonio, prešla je malom ĉetkicom za lak preko nokta na malom prstu, ocrtavajući paţljivo polumeseĉasatu liniju. Nakon toga, zatvorila je poklopac na boĉici laka i, ustajući, mahnula levom, vlaţnom rukom, nekoliko puta lagano kroz vazduh. Suvom rukom dohvatila je prepunu pepeljaru koja je stajala na prozorskoj dasci i ponela je prema noćnom stoliću gde se nalazio telefon. Sela je na jedan od

nameštenih kreveta i - na peto ili šesto zvono - podigla slušalicu. »Halo«, rekla je, drţeći prste leve ruke raširene i na sigurnoj udaljenosti od bele svilene kućne haljine koja je - osim mladeţa - bila sve što je imala na sebi. Prstenje je ostavila u kupatilu. »Imate vezu s Njujorkom koju ste traţili, gospoĊo Glas«, rekao je telefonista sa centrale. »Hvala«, odgovorila je mlada ţena i jednim pokretom naĉinila mesto za pepeljaru na noćnom stoliću. Kroz slušalicu se zaĉuo ţenski glas. »Mjuriel? Jesi li to ti, Mjuriel?« Mlada ţena odvojila je sasvim malo slušalicu od uha. »Jesam, mama. Kako si?« rekla je. »Uţasno sam se brinula za tebe. Zašto nisi telefonirala? Jesi li dobro?« »Pokušavala sam sinoć da vas dobijem, i preksinoć. Ovaj telefon ovde bio je...« »Jesi li dobro, Mjuriel?« Mlada ţena je povećala ugao izmeĊu slušalice i uha. »Odliĉno sam. Vruće mi je. Danas je najtopliji dan u Floridi za poslednjih...« »Zašto me nisi zvala? Brinula sam se da je upravo...« »Mama, draga, ne viĉi na mene. Savršeno te ĉujem«, rekla je mlada ţena. »Zvala sam te dva puta sinoć. Jednom odmah posle...«

»A rekla sam sinoć tvom ocu da ćeš verovatno telefonirati. Ali ne, on je morao da... Jesi li dobro, Mjuriel? Reci mi istinu!« »Dobro sam. Prestani veĉito da me to pitaš, molim te!« »Kada ste stigli tamo?« »Ne znam. U sredu ujutro, rano.« »Ko je vozio?« »On«, rekla je mlada ţena. »I nemoj odmah da se uzbuĊuješ. Vozio je vrlo paţljivo. Bila sam zapanjena.« »On je vozio? Mjuriel, a dala si mi ĉasnu...« »Slušaj, mama«, prekinula je mlada ţena majku, »upravo sam ti objasnila. Vozio je vrlo paţljivo. U stvari, ĉitavo vreme ispod pedeset.« »Nije pokušavao da izvodi kojekakve gluposti sa drvećem pored puta?« »Rekla sam da je vozio vrlo paţljivo, mama. Shvati to već jednom, zaboga. Molila sam ga da se drţi što bliţe bele linije i sve te stvari, znao je na šta mislim i poslušao me je. Pokušavao je ĉak da uopšte ne gleda u drveće - to se moglo videti. Uzgred budi reĉeno, je li tata dao da se poprave kola?« »Još nije. Traţe ĉetiri stotine dolara samo da...« »Mama, Simor je rekao tati da će vam platiti. Nema pod bogom nikakvog razloga da se...« »Dobro, videćemo. Kako se ponašao - u kolima, mislim, i uopšte?« »Sasvim u redu«, rekla je mlada ţena. »Je li nastavio da te naziva onim strašnim...«

»Ne. Sada ima nešto novo.« »Šta?« »Oh, zar je to vaţno, mama?« »Mjuriel, hoću da znam. Tvoj otac...« »U redu, u redu. Sad me zove ’Mis duhovna skitnica 1948’«, rekla je mlada ţena i nasmejala se. »To nije nimalo smešno, Mjuriel. Nije uopšte smešno. To je uţasno. U stvari, to je ţalosno. Kad samo pomislim da...« »Mama«, upala je oĊluĉno mlada ţena, »slušaj me. Sećaš li se one knjige koju mi je poslao iz Nemaĉke? Znaš već - onu nemaĉku poeziju. Šta sam uradila s njom? Prekopala sam sav moj...« »Još je tu.« »Jesi li sigurna?« upitala je mlada ţena. »Potpuno. U stvari, kod mene je. U Fredijevoj sobi. Ostavila si je ovde, a kod mene nije bilo mesta u... Zašto pitaš? Treba li mu?« »Ne. Samo, pitao me je šta je s njom, dok smo se vozili ovamo. Hteo je da zna da li sam je proĉitala.« »Zar na nemaĉkom?« »Da, draga moja. Nema tu nikakve razlike«, rekla je mlada ţena, prebacujući nogu preko noge. »Rekao je da je te pesme napisao jedini veliki pesnik ovog stoleća. Rekao je da je trebalo da kupim prevod ili tako nešto. Ili da naučim jezik, ako mi to bolje odgovara.« »Uţasno. Uţasno. Ţalosno je, u stvari, eto šta je. Tvoj otac je sinoć rekao...«

»Samo trenutak, mama«, rekla je mlada ţena. Otišla je do prozora po cigarete, pripalila jednu i vratila se na svoje mesto na krevetu. »Mama?« rekla je, ispuštajući dim. »Mjuriel, a sada, slušaj me.« »Slušam.« »Otac je razgovarao s doktorom Sivetskim.« »Oh?« rekla je mlada ţena. »Ispriĉao mu je sve. U svakom sluĉaju, meni je rekao da jeste - znaš već svog oca. Ono sa drvećem. Onaj skandal sa prozorom. Sve one grozne stvari koje je rekao baki u vezi sa njenim planovima za put na onaj svet. Ono što je uradio sa svim onim divnim slikama sa Bermuda - sve.« »Pa?« rekla je mlada ţena. »Da. Kao prvo i prvo, rekao je da je pravi zločin da ga je vojska otpustila iz bolnice - dajem ti ĉasnu reĉ. Vrlo je otvoreno rekao tvom ocu da postoji mogućnost i to vrlo velika mogućnost, rekao je - da Simor potpuno izgubi kontrolu nad sobom. Ĉasna reĉ!« »Imamo psihijatra ovde u hotelu«, rekla je mlada ţena. »Koga? Kako se zove?« »Ne znam taĉno. Riser ili tako nekako. Navodno je vrlo dobar.« »Nikad nisam ĉula za njega.« »Pa sad, navodno je ipak vrlo sposoban.«

»Mjuriel, ne budi balava, molim te. Mi se veoma brinemo za tebe. Otac je u stvari hteo sinoć da ti pošalje telegram da se vratiš kući, ali...« »Još se neću vratiti kući, mama. Zato, ne uzbuĊuj se.« »Mjuriel. Ĉasna reĉ. Doktor Sivetski je rekao da Simor moţe potpuno da izgubi kont...« »Ta tek smo stigli ovamo, mama. Ovo su mi prve ferije nakon ne znam koliko godina i uopšte nemam nameru da prosto sada sve spakujem i vratim se kući«, rekla je mlada ţena. »Sada i tako ne bih mogla da putujem. Sva sam izgorela od sunca, jedva sam u stanju da se krećem.« »Izgorela si od sunca? Zar nisi upotrebila onu kremu za sunĉanje koju sam ti spakovala u torbu? Stavila sam je taĉno...« »Upotrebila sam je, ali sam izgorela i pored toga.« »To je strašno. Gde si izgorela?« »Po celom telu, draga, svuda.« »To je strašno.« »Preţiveću.« »Reci mi, jesi li razgovarala sa tim psihijatrom?« »Pa sad, nešto kao jesam«, rekla je mlada ţena. »Šta je rekao? Gde je bio Simor kada si razgovarala s njim?« »U ’Okeanskoj dvorani’, svirao je klavir. Svira na klaviru svake noći otkako smo ovde.« »Dobro, a šta je rekao?«

»Oh, ništa naroĉito. On se prvi obratio meni. Sedela sam sinoć pored njega na partiji binga i upitao me je da li to moj muţ svira klavir, u susednoj sali. Rekla sam da jeste, da je to moj muţ, a on me je upitao da nije Simor sluĉajno bolestan ili tako nešto. Onda sam mu ja rekla...« »Zašto te je to pitao?« »Nemam pojma, majko. Mislim zbog toga što je tako bled i sve to«, rekla je mlada ţena. »Bilo kako bilo, on i njegova supruga pozvali su me da poĊem s njima na ĉašicu. Pa sam pošla. Ţena mu je grozna. Sećaš li se one uţasne veĉernje haljine koju smo videle u izlogu kod Bonvita? One za koju si rekla da bi trebalo imati malu malecnu...« »Ona zelena.« »Imala ju je na sebi. Sami kukovi na sve strane. Stalno me je pitala da li je Simor u rodu sa onom Suzanom Glas koja drţi onu radnju na Medison aveniji modistkinja, sećaš se?« »A šta je on rekao, na kraju? Mislim, doktor.« »Oh. E, pa u stvari ništa naroĉito. Hoću da kaţem, bili smo u baru, i tako. Bila je strašna buka.« »Da, ali jesi li... jesi li mu priĉala šta je pokušavao da uradi sa bakinom foteljom?« »Nisam, mama. Nisam se naroĉito upuštala u detalje«, rekla je mlada ţena. »Verovatno ću opet imati prilike da razgovaram s njim. On sedi u baru po čitav dan.«

»Je li rekao da misli da ima mogućnosti da on postane... znaš već... ĉudan ili tako nešto? Da uĉini nešto tebi!« »Ništa u tom smislu«, rekla je mlada ţena. »Za to bi trebalo da zna više ĉinjenica, mama. Treba da znaju sve o detinjstvu - sva ta ĉuda i ostalo. Rekla sam ti već, jedva smo mogli da razgovaramo, tako je buĉno bilo u tom baru.« »Dobro, sad. Kako tvoj plavi kaput?« »Dobar je. Dala sam da se izvade jastuĉići iz ramena.« »Šta se nosi ove godine? Kakve su haljine?« »Uţasne. Kao da nisu s ovog sveta. Mogu se videti ĉak i ukrasi od štrasa - svašta«, rekla je mlada ţena. »Kakvu imaš sobu?« »Soba je u redu. U stvari, još malo pa sasvim u redu. Nismo mogli da dobijemo onu istu sobu koju smo imali pre rata«, rekla je mlada ţena. »Gosti su strašni ove godine. Trebalo bi da vidiš šta sedi pored nas u trpezariji. Za susednim stolom. Izgledaju kao da su se dovezli ovamo u teretnom vagonu.« »Sad ti je svuda tako. Kako tvoja balska haljina?« »Preduga je. Rekla sam ti da je preduga.« »Mjuriel, pitaću te još samo jednom - je li ti zaista dobro?« »Jeste, mama, već devetnaesti put.« »I ne ţeliš da se vratiš kući?« »Ne, mama.«

»Otac je sinoć rekao da bi on i te kako rado platio sve troškove, samo da odeš nekuda sama i da dobro razmisliš o svemu. Mogla bi da odeš na krstarenje brodom. Pomisli samo da bi...« »Ne, hvala«, rekla je mlada ţena i promenila poloţaj nogu. »Majko, ovaj razgovor košta već ĉitavo bogat...« »Kad samo pomislim na to kako si ĉekala na tog deĉaka čitavo vreme rata - hoću da kaţem, kad samo pomislim na sve one lude ţene koje su...« »Majko«, rekla je mlada ţena, »biće bolje da završimo priĉu. Simor bi mogao da naiĊe svakog trenutka.« »Gde je on?« »Na plaţi.« »Na plaţi? Sam? Kako se ponaša na plaţi?« »Majko«, rekla je mlada ţena, »govoriš o njemu kao da je neki za okolinu opasni manijak...« »Nisam rekla ništa sliĉno, Mjuriel.« »U redu, ali zvučalo je tako nekako. Hoću da kaţem, sve što radi je da tamo leţi. Neće ĉak ni da skine kupaći ogrtaĉ.« »Neće da skine ogrtaĉ na plaţi? Zašto neće?« »Nemam pojma. Mislim zato što je tako beo.« »Gospode boţe, pa njemu je potrebno sunce. Zar nisi u stanju da ga nekako nateraš?«

»Kao da ne poznaješ Simora«, rekla je mlada ţena i ponovo prebacila nogu preko noge. »Kaţe da ne ţeli da gomila budala bulji u njegove tetovirane grudi.« »Pa on nema tetovirane grudi! Da ga nisu tetovirali u vojsci?« »Nisu, mama. Nisu, draga moja«, rekla je mlada ţena i ustala. »Slušaj, nazvaću te opet sutra, verovatno.« »Mjuriel. A sad, slušaj šta ću da ti kaţem.« »Da, majko«, rekla je mlada ţena, prebacujući teţinu na desnu nogu. »Nazovi me istog trenutka ĉim on uĉini ili kaţe bilo šta što je... ovaj... neobiĉno. Znaš već na šta mislim. Ĉuješ li me?« »Mama, ja se ne bojim Simora.« »Mjuriel, ţelim da mi obećaš!« »U redu, obećavam. Zbogom, mama«, rekla je mlada ţena. »Pozdravi tatu«, dodala je i spustila slušalicu. »Ti si mora glas«, rekla je Sibil Karpenter, koja je boravila u hotelu sa svojom majkom. »Gde li si, mora glas?« »Maco, prestani s tim. To će tvoju mamu oterati u ludnicu. Ćuti, molim te.« GospoĊa Karpenter mazala je Sibili ramena uljem za sunĉanje, šireći naneseni sloj lagano naniţe preko neţnih deĉjih lopatica i meĊa. Sibil je sedela, nesigurno, na velikoj naduvanoj lopti za plaţu, licem prema okeanu. Na sebi je imala kao kanarinac ţuti kupaći kostim iz dva dela, od kojih joj jedan zaista neće biti potreban još kojih devetdeset godina.

»Bila je to u stvari jedna obiĉna svilena maramica to se moglo videti ĉim se priĊe malo bliţe«, govorila je ţena koja je sedela u leţaljci odmah pored gospoĊe Karpenter. »Volela bih da znam na koji ju je naĉin vezivala. Bilo je zaista draţesno.« »Draţesno i zvuĉi«, sloţila se gospoĊa Karpenter. »Sibil, smiri se malo, maco.« »Videla si mora glas?« upitala je ponovo Sibil. GospoĊa Karpenter je uzdahnula. »U redu«, rekla je i namestila poklopac na boĉicu s uljem za sunĉanje. »Sada idi i igraj se, maco. Mama ide gore u hotel na jedan martini sa gospoĊom Hjubel. Doneću ti maslinku.« Puštena na slobodu, Sibil je smesta otrĉala do ravnog dela plaţe, a zatim polako krenula prema Ribarskom paviljonu. Zastavši samo jednom da utisne noge u raskvašeni i napola srušeni dvorac od peska, brzo se našla van zone rezervisane za goste hotela. Setala je tako oko pola kilometra, a onda iznenada potrĉala ukoso uz meku padinu plaţe. Zastala je naglo tek kada je stigla do mesta gde je jedan mladić leţao na leĊima. »Gde si, mora glas?« upitala je. »Hoćeš li u vodu?« Mladić se trgao, a desna ruka mu je automatski stegla revere ogrtaĉa od frotira. Okrenuo se na stomak, puštajući da u trubu savijeni ruĉnik koji mu je štitio oĉi padne na pesak, i pogledao ţmirkajući u Sibil. »Ej. Zdravo, Sibil.« »Hoćete li u vodu?«

»Ĉekao sam tebe«, rekao je mladi ĉovek. »Šta ima novo?« »Molim?« upitala je Sibil. »Šta ima novo? Šta je na programu?« »Moj tata stiţe sutra vavijonom«, rekla je Sibil, kopajući nogom po pesku. »Ne meni u lice, curo«, rekao je mladi ĉovek, spuštajući ruku na Sibilin gleţanj. »Već mu je i vreme da doĊe ovamo, tvoj tata. Oĉekujem ga svakog sata. Svakog sata.« »Gde je gospoĊa?« upitala je Sibil. »GospoĊa?« Mladi ĉovek je rukom ĉistio kosu od peska. »To je teško pitanje, Sibil. Moţe da bude na bilo kom od hiljadu mogućih mesta. Moţda je otišla kod frizera. Da oboji kosu u srebrnasto-sivo. Ili sedi u svojoj sobi. Pravi lutke za siromašnu decu.« Leţeći potrbuške, stegnuo je pesnice, poloţio jednu na drugu i oslonio na njih bradu. »Pitaj me nešto drugo, Sibil«, rekao je. »Imaš veoma lep kostim za kupanje. Ako postoji stvar na svetu koju bih ţeleo da imam, to je plavi kostim za kupanje.« Sibil je nekoliko trenutaka zurila u njega, a onda skrenula pogled naniţe, prema svom isturenom stomaĉiću. »Ovo je ţuti«, rekla je. »Ovo je ţuti.« »Zar jeste? DoĊi malo bliţe.« Sibil je naĉinila jedan korak prema njemu. »Potpuno si u pravu. Kakva sam ja luda.« »Hoćete li u vodu« upitala je Sibil. »Najozbiljnije razmatram tu mogućnost. Veoma duboko razmišljam o tome, Sibil, sigurno će te radovati da znaš.«

Sibil je dodimula prstom gumeni dušek koji je mladi ĉovek ponekad upotrebljavao kao jastuk. »Treba ga naduvati«, rekla je. »Imaš pravo. Trebalo bi ga naduvati više nego što sam ja to spreman da priznam.« Sklonio je šake i spustio bradu na pesak. »Sibil«, rekao je, »veoma lepo izgledaš. Prijatno je posmatrati te. Reci mi nešto o sebi.« Ispruţio je ruke i uhvatio Sibil za oba gleţnja. »Ja sam roĊen u znaku Jarca, a ti?« »Šeron Lipšuc je rekla da ste joj dozvolili da sedi na taburetu pored vas dok svirate klavir«, rekla je Sibil. »To je rekla Seron Lipšuc?« Sibil je energiĉno potvrdila glavom. Pustio je njene gleţnjeve, privukao ruke i poloţio obraz na desnu podlakticu. »Pa sad«, rekao je, »znaš već kako se takve stvari dogaĊaju, Sibil. Sedeo sam tamo i svirao. Tebe nije bilo nigde na vidiku. A Šeron Lipšuc je došla i sela baš pored mene. Nisam mogao da je odgurnem, zar sam mogao?« »Jeste.« »Oh, ne. Nikad. To ne bih mogao da uradim«, rekao je mladi ĉovek. »Ipak, reći ću ti šta sam uĉinio.« »Šta?« »Zamišljao sam da si to ti.« Sibil se iznenada sagnula i poĉela da kopa po pesku. »Hajdemo u vodu«, rekla je. »U redu«, rekao je mladi ĉovek. »Mislim da ću moći da to nekako izvedem.« »Sledeći put, odgurnite je«, zahtevala je Sibil.

»Da odgurnem - koga?« »Šeron Lipšuc.« »Ah, Šeron Lipšuc«, rekao je mladi ĉovek. »Kako se samo to ime stalno pojavljuje. Mešaju se uspomene i ţelje.« Iznenada se uspravio. Pogledao je prema okeanu. »Sibil«, rekao je, »kazaću ti šta ćemo uĉiniti. Pokušaćemo da ulovimo koju banana-ribu.« »Šta to?« »Banana-ribu«, rekao je mladi ĉovek i odrešio pojas na kupaćem ogrtaĉu. Skinuo je ogrtaĉ. Ramena su mu bila bela i uska, a kupaći kostim tamnoplav. Sloţio je ogrtaĉ, najpre uzduţ, a zatim ga tri puta presavio. Odmotao je ruĉnik kojim je štitio oĉi, raširio ga po pesku, a zatim spustio na njega sloţeni ogrtaĉ. Sagnuo se, podigao gumeni dušek i ĉvrsto ga stegao ispod miške. Zatim je svojom levom uzeo Sibil za ruku. Zajedno su polako krenuli prema okeanu. »Verujem da si u svoje vreme imala prilike da vidiš ne mali broj banana-riba«, rekao je mladi ĉovek. Sibil je odmahnula glavom. »Nisi? Pa gde ti ţiviš, zaboga?« »Ne znam«, odgovorila je Sibil. »Sigurno znaš. Mora da znaš. Šeron Lipšuc zna gde ona ţivi, a ona ima svega tri i po godine.« Sibil je zastala i istrgla ruku iz njegove. Podigla je sa peska obiĉnu obalsku školjku i poĉela da je razgleda sa neobiĉnim interesovanjem. Zatim ju je odbacila. »Virli Vud, Konektikat«, rekla je i ponovo krenula napred, isturenog stomaka.

»Virli Vud, Konektikat«, rekao je mladi ĉovek. »Je li to kojim sluĉajem negde blizu Virli Vuda, Konektikat.« Sibil ga je pogledala. »Pa tu ja ţivim«, rekla je nestrpljivo. »Ja ţivim u Virli Vudu, Konektikat.« Otrĉala je nekoliko koraka ispred njega, uhvatila levu nogu levom rukom i naĉinila tako nekoliko kratkih skokova. »Nemaš pojma kako je to razjasnilo ĉitav problem«, rekao je mladi ĉovek. Sibil je spustila nogu. »Jeste li ĉitali knjigu ’Mali cmi Sambo’?« upitala je. »Veoma je neobiĉno da me to pitaš«, rekao je. »Nekim ĉudnim sluĉajem upravo sam je sinoć proĉitao.« Sagnuo se i ponovo uzeo Sibil za ruku. »Kako ti se dopala?« upitao je. »Jesu li tigrovi ĉitavo vreme trĉali oko onog drveta?« »Mislio sam da nikad neće prestati. Nikad nisam video toliko tigrova na jednom mestu.« »Bilo ih je svega šest«, rekla je Sibil. »Svega šest«, rekao je mladi ĉovek. »I to je za tebe svega?« »Da li volite vosak?« upitala je Sibil. »Volim li šta?« »Vosak.« »Veoma. A ti ne?« Sibil je klimnula glavom. »A volite li masline?« »Masline - da. Masline i vosak. Nikad nikuda ne idem bez njih.«

»Volite li Šeron Lipšuc?« upitala je Sibil. »Da. Da, volim«, rekao je mladi ĉovek. »Ono što mi se naročito sviĊa kod nje je to da nikada ne ĉini ništa naţao onim malim psima u foajeu hotela. Onom malom buldogu sa kojim se igra ona gospoĊa iz Kanade, na primer. Ti po svoj prilici ovo nedeš verovati, ali neke devojĉice vole da bockaju tog malog psa štapovima. Šeron to ne radi. Ona nikad nije zla ni neljubazna. Zato je toliko i volim.« Sibil je ćutala. »Ja volim da ţvaĉem sveće«, rekla je najzad. »A ko ne voli?« rekao je mladi ĉovek, kvaseći noge u moru. »Uh! Što je hladno!« Spustio je gumeni dušek na vodu. »Ne, ĉekaj malo, Sibil. Ĉekaj dok ne zaĊemo malo dublje.« Koraĉali su kroz vodu dok nije došla devojĉici do pasa. Tada ju je mladi ĉovek podigao i spustio je potrbuške na gumeni dušek. »Zar nikada ne nosiš kapu za kupanje ili nešto sliĉno?« upitao je. »Ne ispuštajte me«, naredila je Sibil. »Sada me ĉvrsto drţite!« »GospoĊice Karpenter. Molim vas. Ja znam svoj posao«, rekao je mladi ĉovek. »Vi samo drţite oĉi dobro otvorene da vam ne promakne ni jedna banana-riba. Danas je upravo perfektan dan za banana-ribe.« »Ne vidim ni jednu« rekla je Sibil. »To je sasvim razumljivo. Njihove navike su ĉesto vrlo neobiĉne.« Nastavio je da gura dušek. Voda mu još

nije doprla do grudi. »Njihov ţivot je veoma tragiĉan«, rekao je. »Znaš li šta one rade, Sibil?« Devojĉica je odreĉno zavrtela glavom. »E, pa otplivaju tako u neku špilju u kojoj ima mnogo banana. Izgledaju kao sasvim obiĉne ribe kad uĊu unutra. Ali kad jednom uĊu, poĉnu da se ponašaju kao svinje. Sta da li priĉam, poznajem neke banana-ribe koje su, kad tako uĊu u neku špilju punu banana, znale da pojedu ništa manje nego sedamdeset osam komada.« Gurnuo je dušek i putnika na njemu još nekoliko metara bliţe horizontu. »Naravno, od toga se toliko ugoje da više nisu u stanju da izaĊu iz špilje. Ne mogu da se provuku kroz vrata.« »Ne tako daleko od obale«, rekla je Sibil. »A šta se onda dogaĊa s njima?« »Šta se dogaĊa s kim?« »Sa banana-ribama.« »Oh, misliš nakon što pojedu toliko banana da više ne mogu da se izvuku iz bananske špilje?« »Da«, rekla je Sibil. »Pa sad, teško mi je što moram to da ti kaţem, Sibil. Umiru.« »Zašto?« rekla je Sibil. »Pa eto, razbole se od bananske groznice. A to je vrlo opaka bolest.« »Evo nailazi talas«, rekla je Sibil iznenada, nervozno. »Ignorisaćemo ga. Pravićemo se da ga ne vidimo«, rekao je mladi ĉovek. »Kao pravi pravcati snobovi.« Uhvatio je Sibiline gleţnjeve rukama i pritisnuo ih

naniţe i napred. Dušek se propeo i preskoĉio preko grebena talasa. Voda je okvasila Sibilinu plavu kosu, ali je njen krik bio pun uţivanja. Kada se dušek ponovo umirio, odbacila je rukom pramen mokre kose s oĉiju i ponosno objavila: »Upravo sam videla jednu!« »Šta si videla, draga?« »Banana-ribu.« »Gospode boţe, ne!« rekao je mladi ĉovek. »A da li je u ustima drţala bananu?« »Jeste«, rekla je Sibil. »Šest komada.« Mladi ĉovek iznenada je uhvatio jednu od Sibilinih mokrih nogu koje su štrĉale preko ivice dušeka i poljubio je. »Ej!« rekla je vlasnica noge, okrećući se. »Ej tebi. A sada se vraćamo. Je li ti bilo dosta?« »Nije!« »To mi je ţao«, rekao je i poĉeo da gura dušek prema obali, dok Sibil nije bila u stanju da sama siĊe s njega. Zatim ga je podigao i poneo. »Zbogom«, rekla je Sibil i otrĉala, bez ţaljenja, u pravcu hotela. Mladiĉ je obukao ogrtaĉ za kupanje, stegnuo ga ĉvrsto oko sebe i nabio peškir u dţep. Podigao je klizavi, vlaţni, nezgrapni dušek i poneo ga ispod ruke. Gazio je sam preko mekog, toplog peska prema hotelu. U donjem prizemlju hotela kroz koje su, po nalogu uprave, ulazili kupaĉi, jedna ţena sa nosom premazanim

cinkovom mašću ušla je u lift zajedno sa mladim ĉovekom. »Vidim da posmatrate moje noge«, rekao joj je kada je lift krenuo. »Izvinite, nešto ste meni rekli?« upitala je ţena. »Rekao sam da primećujem da posmatrate moje noge.« »E, izvinite, molim vas, sluĉajno sam gledala u pod«, rekla je ţena i okrenula se prema vratima lifta. »Ako ţelite da gledate u moje noge, samo recite«, nastavio je mladi ĉovek. »Nemojte samo da se u vezi s tim ponašate kao neki prokleti špijun.« »Pustite me da izaĊem, molim vas«, rekla je ţena brzo, obraćajući se devojci koja je rukovala liftom. Vrata lifta su se otvorila i ţena je izašla ne osvrnuvši se. »Imam dve savršeno normalne noge i ne vidim nikakav razlog da neko bulji u njih«, rekao je mladi ĉovek. »Peti, molim.« Iz dţepa na kupaćem ogrtaĉu izvukao je kljuĉ od sobe. Izašao je na petom spratu i polako koraĉajući dugim hodnikom ušao u sobu 507. Soba je mirisala na nove kofere od teleće koţe i teĉnost za skidanje laka s noktiju. Bacio je pogled na mladu ţenu koja je leţala na jednoj strani dvostrukog kreveta i spavala. Zatim je prišao jednom od kofera, otvorio ga i ispod gomile rublja i košulja izvukao aulomatski ’Ortgis’ kalibra 7,65 milimetara. Izvukao je šarţer, pogledao ga i ponovo ubacio u leţište. Otkoĉio je i repetirao oruţje. Zatim je

prešao preko sobe, seo na slobodnu stranu dvostrukog kreveta, pogledao u mladu ţenu, podigao pištolj i ispalio sebi metak u desnu slepooĉnicu.

UJKA VIGLI U KONEKTIKATU

Bilo je veĉ gotovo tri sata kada je Meri Dţejn konaĉno našla Eloizinu kuću. Objasnila je Eloizi, koja je izašla na prilazni put da je doĉeka, da je sve bilo upravo savršeno, da je tačno zapamtila put, sve dok nije skrenula sa Merikovog šetališta. »Meritovog šetališta, draga«, rekla je Eloiza i podsetila Meri Dţejn da joj je već dva puta uspelo da pronaĊe njenu kuću, na šta je Meri Dţejn samo nešto dvosmisleno procvilela, nešto o kutiji ’Klineks’ maramica, i otrĉala prema svom kabrioletu. Eloiza je podigla kragnu svog kaputa od kamelhara, okrenula leĊa vetru i ĉekala. Meri Dţejn se vratila za par trenutaka sa maramicom u ruci, još uvek uznemirenog, ĉak zbunjenog izgleda. Eloiza joj je veselo rekla da je ĉitav prokleti ruĉak izgoreo - slatkiši, sve - ali je Meri Dţejn odgovorila da je i tako već jela, usput. Kad su krenule prema kući, Eloiza je upitala Meri Dţejn kako se dogodilo da ima slobodan dan. Meri Dţejn je rekla da nema čitav dan slobodan; gospodin Vejnburg je bolestan od hemije i leţi kod kuće u Larĉmontu, a ona treba da mu odnese poštu i uzme njegova pisma svako posle podne. »Šta je to, u stvari, hemija?« upitala je Eloizu. Eloiza, bacajući opušak na prljavi, ugaţeni sneg, odgovorila je da ne zna tačno šta je to, ali da Meri Dţejn ne treba mnogo da se brine da se ne razboli od toga. Meri Dţejn je rekla »Oh!« i dve devojke su ušle u kuću.

Dvadeset minuta kasnije dovršavale su prvi koktel u dnevnoj sobi i razgovarale na naĉin koji je svojstven, moţda ĉak iskljuĉivo, bivšim drugaricama iz koledţa koje su stanovale u istoj sobi. Njih dve je, meĊutim, povezivalo nešto još ĉvršće - ni jedna od njih nije diplomirala. Eloiza je napustila koledţ sredinom druge godine, 1942, nedelju dana nakon što su je uhvatili sa jednim vojnikom u zatvorenom liftu na trećem spratu studentskog doma. Meri Dţejn je napustila koledţ iste godine, istog semestra, gotovo istog meseca, da se uda za jednog vazduhoplovnog kadeta stacioniranog u Dţeksonvilu, Florida - jednog vitkog, vazduhoplovstvom oduševljenog deĉaka iz Dila u drţavi Misisipi, koji je dva od tri meseca, koliko je Meri Dţejn bila udata za njega, proveo u zatvoru zbog toga što je proburazio noţem jednog vojnog policajca. »Ne«, priĉala je Eloiza. »Bila je stvarno crvena.« Leţala je ispruţena na kauĉu, sa tankim, ali veoma lepim nogama, prekrštenim u ĉlancima. »Ĉula sam da je bila plavuša«, ponovila je Meri Dţejn. Sedela je u plavoj, dugaĉkoj fotelji. »Onaj, kakose-ono-zvaše, kleo se svim i svaĉim da je bila plava.« »Ma sigurno ti kaţem«, zevnula je Eloiza. »Bila sam bukvalno u istoj sobi s njom kad se farbala. Sta je to, doĊavola! Zar ovde nema ni jedne cigarete?« »Sve je u redu. Imam ja ĉitavu kutiju«, rekla je Meri Dţejn. »Tu negde.« Poĉela je da pretraţuje torbicu. »Ona blesava kućna pomoćnica«, rekla je Eloiza, ne pomerajući se s kauĉa. »Spustila sam joj taĉno pod nos dve nove kutije, nema ni sat vremena. Sad će da

upadne ovamo da pita šta da radi s njima. O ĉemu sam ono, do vraga, priĉala?« »O Tiringerovoj«, odgovorila je spremno Meri Dţejn, paleći jednu od svojih cigareta. »Oh, pa da. Taĉno se sećam. Ofarbala se noć pre nego što će se udati za onog Frenka Henka. Sećaš li ga se ti uopšte?« »Onako. Onaj mali, postariji, obiĉan vojniik? Strašno neprivlaĉan?« »Neprivlaĉan? Gospode! Izgledao je kao neki neumiveni Bela Lugoši.« Meri Dţejn je zabacila glavu i gromko se nasmejala. »Fantastiĉno«, rekla je, dok se vraćala u poloţaj u kome je mogla nastaviti da pije. »Dodaj mi tvoju ĉašu«, rekla je Eloiza, spustivši u luku noge - samo u ĉarapama - na pod, i ustajući. »Stvarno, kakva glupača. Sve sam uradila što sam mogla, samo što nisam naterala Lua da joj se udvara, a sve da je nekako dovuĉem ovamo, meĊu nas. Sada mi je opet ţao što sam.. .'Gde si to nabavila?« »Ovo?« rekla je Meri Dţejn, dodirujući kameju ispod vrata. »Imala sam je još u školi, zaboga. To je još mamina.« »Boţe«, rekla je Eloiza, drţeći praznu ĉašu u ruci. »Nemam baš ništa što bih mogla da stavim na sebe. Ako Luova majka ikad umre - ha, ha, ha - verovatno će mi ostaviti neku staru štipaljku za led sa monogramom ili tako nešto.« »Uzgred budi reĉeno, kako izlaziš s njom na kraj ovih dana?«

»Ne budi smešna«, rekla je Eloiza, odlazeći u kuhinju. »Ovo mi je sada definitivno poslednji!« viknula je za njom Meri Dţejn. »Jeste vraga! Ko je koga zvao? A ko je došao sa zakašnjenjem od dva sata? Ima da budeš ovde dok mi ne dosadiš. Do vraga sa tvojom prokletom karijerom!« Meri Dţejn je zabacila glavu i opet se nasmejala, ali Eloiza je već bila otišla u kuhinju. Kao da nema ništa ili veoma malo protiv toga što je ostavljena sama u sobi, Meri Dţejn je ustala i odšetala do prozora. Povukla je zavesu u stranu i naslonila ruku na jednu od preĉki izmeĊu okana, ali ju je, osetivši neĉistoću, povukla, oĉistila drugom rukom i samo stala malo uspravnije. Napolju se prljava bljuzgavica naoĉigled pretvarala u led. Meri Dţejn je ispustila zavesu i polako se vratila prema plavoj fotelji, prolazeći pored dva knjigama nabijena ormana, ni ne pogledavši naslove. Kada je sela, otvorila je svoju torbicu i pogledala zube u ogledalcu. Zatvorila je usta i ĉvrsto prešla jezikom preko prednjih gornjih zuba, a zatim ih ponovo pogledala. »Napolju se sve ledi«, rekla je, okrećući se. »Gospode, to je bilo brzo. Jesi li stavila u njih sode?« Eloiza, sa sveţim koktelom u jednoj i drugoj ruci, zastala je na mestu. Ispruţila je oba kaţiprsta kao pištolje i rekla: »Neka se niko ne miĉe s mesta. Kuća je opkoljena sa svih strana.« Meri Dţejn se nasmejala i sklonila ogledalce.

Eloiza je prišla s pićem. Ĉašu Meri Dţejn postavila je nesigurno na podmetaĉ, a svoju je zadrţala u ruci. Ponovo se ispruţila na kauĉu. »Šta misliš, šta tamo radi?« upitala je. »Sedi na svojoj ogromnoj cmoj straţnjici i ĉita ’Roub’. Ispala mi je posuda za led dok sam je vadila iz friţidera. Baš me besno pogledala.« »Ovo mi je poslednje piće. Ozbiljno ti kaţem«, izjavila je Meri Dţejn uzimajući ĉašu. »Oh, slušaj! Znaš li koga sam videla prošle nedelje? U glavnoj sali ’ Kod Lorda i Tejlora’ ?« »Mmm«, rekla je Eloiza, nameštajući jastuk pod glavu. »Akima Tamirofa.« »Koga?« upitala je Meri Dţejn. »Ko je taj?« »Akim Tamirof. Radi na filmu. Uvek govori ’ A sad jedan dobar vic - a?’ Oboţavam ga... U ovoj kući nema ni jednog jastuka koji mogu da podnesem. Koga si videla?« »Dţeksonku. Bila je...« »Koju?« »Ne znam. Onu što je s nama slušala psihologiju, što je uvek...« »Obe su s nama slušale psihologiju.« »Znam sad. Onu sa uţasnim...« »To je Marša Lujza. I ja sam jednom naletela na nju. Je li ti probila uši svojom priĉom?« »Gospode, malo je falilo. Znaš li, meĊutim, šta mi je rekla? Doktor Vitingova je umrla. Priĉala mi je da je dobila pismo od Barbare Hol u kome je pisalo da je Vitingova prošlog leta dobila rak, umrla i sve. Imala je

svega trideset kilograma. Kada je umrla. Zar to nije uţasno?« »Nije.« »Eloiza, postaješ tvrda kao gvoţĊe.« »Mmm. Šta ti je još rekla?« »Oh, upravo se bila vratila iz Evrope. Muţ joj je bio stacioniran u Nemaĉkoj ili tamo negde, i ona je bila s njim. Imali su kuću sa ĉetrdeset sedam soba, priĉala je, koju su delili samo još sa jednim parom i valjda deset slugu. Imala je vlastitog konja, a konjušar kojeg su imali nekada je bio Hitlerov liĉni uĉitelj jahanja ili tako nešto. Oh, poĉela je još da mi priĉa i to kako je zamalo nije silovao neki vojnik crnac. Taĉno usred glavne sale ’Kod Lorda i Tejlora’ poĉela je da mi priĉa... znaš već Dţeksonku. Bio je šofer njenog muţa i vozio je jednog dana na pijacu ili na tako neko mesto. Rekla je da se toliko uplašila da nije ĉak ni...« »Ĉekaj samo sekund.« Eloiza je doviknula: »Jesi li to ti, Ramona?« »Jesam«, odgovorio je deĉji glasić. »Zatvori ulazna vrata za sobom, molim te«, viknula je Eloiza. »Je li to Ramona? Oh, umirem od ţelje da je vidim. Shvataš li da je nisam videla još otkako je imala...« »Ramona«, viknula je Eloiza, zatvorenih oĉiju, »idi u kuhinju i neka ti Grejs skine kaljaĉe.« »U redu«, rekla je Ramona. »Hajdemo, Dţimi.«

,,Oh, umirem od ţelje da je vidim«, rekla je Meri Dţejn. »O, gospode! Vidi šta sam uĉinila. Strašno mi je ţao, El.« »Ostavi to. Ostavi«, rekla je Eloiza. »Ionako mrzim taj prokleti ćilim. Doneću ti drugo piće.« »Ne, pogledaj, ostalo mi je više od pola!« podigla je Meri Dţejn ĉašu. »Stvarno?« upitala je Eloiza. »Daj mi cigaretu.« Meri Dţejn joj je pruţila paklo i rekla: »Oh, umirem da je vidim. Na koga sada liĉi?« Eloiza je pripalila cigaretu. »Na Akima Tamirofa.« »Ne, ozbiljno.« »Na Lua. Izgleda kao Lu. Kad njegova majka doĊe k nama, njih troje izgledaju kao trojke.« Ne podiţući se, Eloiza je pruţila ruku prema pepeljarama koje su bile naslagane na drugoj strani stolića za pušenje. Uspešno je podigla onu s vrha i poloţila je sebi na stomak. »Šta je meni potrebno, to ie neki terijer ili takva neka ţivotinja«, rekla je. »Neko ko liĉi na mene.« »Kakve su joj sada oĉi?« upitala je Meri Dţejn. »Hoću da kaţem, vid joj se nije pogoršao ni bilo šta sliĉno?« »Gospode! Koliko ja znam, nije!« »Moţe li uopšte da vidi bez naoĉara? Hoću da kaţem - ako noću ustane da ide na nošu ili tako nešto.« »Neće nikome da kaţe. Sva je puna tajni.« Meri Dţejn se okrenula u fotelji. »E, pa zdravo, Ramona!« rekla je. »Oh, kakva prekrasna haljina!« Spustila je piće. »Kladim se da me se uopšte ne sećaš, Ramona.«

»Sigurno se seća. Ko je ova gospoĊa, Ramona?« »Meri Dţejn«, rekla je Ramona i poĉešala se po glavi. »Divno!« rekla je Meri Dţejn. »Ramona, hoćeš li mi dati jedan mali poljubac?« »Prestani s tim«, rekla je Eloiza Ramoni. Ramona je prestala da se ĉeše. »Hoćeš li mi dati jedan mali poljubac, Ramona?« upitala je ponovo Meri Dţejn. »Ne volim da ljubim ljude.« Eloiza je duboko uzdahnula i upitala: »Gde je Dţimi?« »Tu je.« »Ko je Dţimi?« upitala je Meri Dţejn Eloizu. »Oh, boţe. Njen deĉko. Ide kud i ona ide. Radi ono što ona radi. Sve vrlo hoplala.« »Stvarno?« rekla je Meri Dţejn oduševljeno i nagnula se napred. »Zar ti već imaš deĉka, Ramona?« Ramonine oĉi, iza debelih kontramiopijskih soĉiva, nisu odraţavale ĉak ni najmanji deo oduševljenja Meri Dţejn. »Meri Dţejn te je nešto pitala, Ramona«, rekla je Eloiza. Ramona je uvukla prst u svoj mali, široki nosić. »Prestani s tim«, rekla je Eloiza. »Meri Dţejn te je pitala da li imaš deĉka.« »Imam«, rekla je Ramona, poslujući oko nosa. »Ramona«, rekla je Eloiza, »ne radi to. Prestani, i to smesta.«

Ramona je spustila ruku. »Mislim da je to stvarno divno«, rekla je Meri Dţejn. »A kako se zove? Hoćeš li mi reći kako se zove, Ramona? Ili je to velika tajna?« »Dţimi«, rekla je Ramona. »Dţimi? Oh, oboţavam ime Dţimi! A prezime?« »Dţimi Dţimirino«, rekla je Ramona. »Budi mirna«, rekla je Eloiza. »Oho! To je ime i po! A gde je Dţimi? Hoćeš li mi reći, Ramona?« »Ovde«, rekla je Ramona. Meri Dţejn je pogledala naokolo, a onda ponovo u Ramonu, smešeći se što je mogla provokativnije. »A gde to ovde, draga?« »Ovde«, rekla je Ramona. »Drţim ga za ruku.« »Ne shvatam je«, rekla je Meri Dţejn Eloizi, koja je ispijala svoje piće. »Ne gledaj u mene«, rekla je Eloiza. Meri Dţejn je ponovo pogledala u Ramonu. »Oh, sad razumem. Dţimi je samo zamišljeni deĉak! Divno!« Onda se srdaĉno nagnula napred. »Kako si, Dţimi?« upitala je. »Neće hteti da razgovara s tobom«, dobacila je Eloiza. »Ramona, ispriĉaj Meri Dţejn sve o Dţimiju.« »Da joj ispriĉam šta?« »Ustani, molim te... Ispriĉaj Meri Dţejn kako Dţimi izgleda.« »Ima zelene oĉi i crnu kosu.« »I šta još?«

»Nema ni mame ni tate.« »Sta još?« »Nije pegav.« »Šta još?« »Nosi maĉ.« »Šta još?« »Ne znam«, rekla je Ramona i opet poĉela da se ĉeše. »Po opisu je vrlo lep!« rekla je Meri Dţejn i nagnula se još više napred. »Ramona, reci mi je li i Dţimi skinuo kaljaĉe kad ste se vratili kući?« »On nosi ĉizme«, rekla je Ramona. »Fantastiĉno«, rekla je Meri Dţejn Eloizi. »To tebi samo tako izgleda. Meni se to servira ĉitav dan. Dţimi jede s njom. Kupa se s njom. Spava s njom. Ona spava uvek na jednoj strani kreveta da se u snu ne pomeri i ne povredi ga.« Kao da je zanesena i oĉarana ovim obaveštenjima, Meri Dţejn se ugrizla za donju usnu, a zatim je pustila i upitala: »A kako je došlo do tog imena?« »Dţimi Dţimirino? Sam bog zna.« »Verovatno prema nekom deĉaku iz susedstva.« Eloiza je, zevajući, odmahnula glavom. »Nema nikakvog deĉaka u susedstvu. Nema uopšte dece. Zovu me ’Plodna Fani’ iza mojih...« »Mama«, rekla je Ramona, »mogu li da izaĊem napolje da se igram.« Eloiza je pogledala u dete. »Ali tek si se vratila«, rekla je.

»Dţimi ţeli da opet izaĊemo.« »A zašto, ako smem da pitam?« »Zaboravio je napolju maĉ.« »Oh, on i njegov prokleti maĉ«, rekla je Eloiza. »Dobro. Idi samo. I ponovo obuci kaljaĉe.« »Mogu li da uzmem ovo?« rekla je Ramona, uzimajući iz pepeljare izgorelu šibicu. »Smem li da uzmem ovo. Smeš. I ne idi na ulicu, molim te.« »Zdravo, Ramona«, rekla je Meri Dţejn pevušeći. »Zdravo«, rekla je Ramona. »Idemo, Dţimi.« Eloiza je iznenada skoĉila na noge. »Daj mi tvoju ĉašu«, rekla je. »Ne, zaista ne smem, El. Trebalo je već da budem u Larčmontu. Hoću da kaţem, gospodin Vejnburg je tako zlatan, mrzi me da mu...« »Nazovi ga i reci da si poginula. I daj mi prokletu ĉašu.« »Ne, ozbiljno, El. Napolju se sve već tako uiasno zaledilo, a ja u kolima jedva da imam antifriza. Hoću da kaţem, ako odmah ne...« »Neka se smrznu. Idi, telefoniraj. Reci da si mrtva«, rekla je Eloiza. »Daj mi to.« »Pa sad... Gde ti je telefon?« »Otišao je«, rekla je Eloiza, noseći prazne ĉaše prema trpezariji, »...ovamo.« Nespretno je stala na prag izmeĊu dnevne sobe i trpezarije i zateturala se uz tresak. Meri Dţejn se nasmejala.

»Hoću da kaţem, ti u stvari nisi kako treba poznavala Volta«, rekla je Eloiza u petnaest do pet, leţeći na podu, balansirajući punom ĉašom na malim grudima. »Bio je to jedini mladić koji je ikad bio u stanju da me nasmeje. Mislim, stvarno nasmeje.« Pogledala je ukoso na Meri Dţejn. »Sećaš se one noći - naše zadnje godine - kada je ona luda Lujza Hermanson upala u sobu u onom crnom grudnjaku što ga je kupila u Ĉikagu?« Meri Dţejn se zakikotala. Leţala je potrbuške na kauĉu, s bradom na ivici, licem prema Eloizi. Ĉaša s pićem stajala je na podu, na dohvat ruke. »Nije znao na taj naĉin da me nasmeje«, nastavila je Eloiza. »Mogao je to kad mi je nešto priĉao. Mogao je to ĉak i preko telefona, pa ĉak i u pismu. Najbolje u svemu tome bilo je to što on nije ni nastojao da bude zabavan - prosto je bio zabavan.« Okrenula je glavu malo više prema Meri Dţejn. »Ej, kako bi bilo da mi dobaciš jednu cigaretu?« »Ne mogu da ih dohvatim«, odgovorila je Meri Dţejn. »Neka te vrag nosi«, Eloiza je ponovo pogledala u plafon. »Jednom sam pala«, priĉala je. »Obiĉno sam ga ĉekala na autobuskoj stanici, ispred straţarske kućice. Jednom je izašao nešto kasnije, baš kada je autobus kretao. Potrĉali smo da ga stignemo i ja sam pala i išĉašila gleţanj1. ’Jadni stari ujka Vigli’, nazvao ga je... Boţe, bio je divan.« »Zar Lu nema smisla za humor?« upitala je Meri Dţejn. »Šta?« »Zar Lu nema smisla za humor?«

»O, gospode. Ko bi to znao! Da. Mislim da ima. Smeje se crtanim filmovima i takvim stvarima.« Eloiza je podigla glavu, uzela ĉašu sa grudi i otpila gutljaj. »Pa sad«, rekla je Meri Dţejn, »nije sve u tome. Mislim, nije sve u tome.« »Šta nije?« »Oh... znaš već. U smejanju i tim stvarima.« »Ko kaţe da nije?« rekla je Eloiza. »Slušaj, ako nemaš namere da ideš u kaluĊerice ili tako nešto, još je ponajbolje da se smeješ.« Meri Dţejn se zakikota. »Ti si strašna«, rekla je. »Ah, boţe, bio je divan«, rekla je Eloiza. »Bio je zabavan i mio. Ali ne blesavo mio kao neki deĉaĉić. Bio je mio na poseban naĉin. Znaš li šta je jednom uradio?« »Mmm«, rekla je Meri Dţejn. »Putovali smo vozom od Trentona do Njujorka bilo je to ubrzo nakon što je bio pozvan u vojsku. U vagonu je biio hladno pa smo se nekako kao pokrili mojim kaputom. Sećam se da sam ispod njega bila obukla pulover koji sam posudila od Dţojs Morou sećaš se onog prekrasnog plavog pulovera koji je imala?« Meri Dţejn je klimnula, ali Eloiza nije gledala u nju i nije to videla. »E, pa nekako je kao drţao ruku na mom stomaku. Znaš već. Bilo kako bilo, iznenada je rekao da mi je stomak tako lep da mu doĊe da poţeli da naiĊe neki oficir i da mu naredi da proturi drugu ruku kroz prozor. Rekao je da bi to onda bilo fer. Zatim je povukao ruku i rekao kondukteru da zabaci ramena. Rekao mu je da ako

postoji stvar na svetu koju on ne podnosi onda je to ĉovek koji ne izgleda ponosan na svoju uniformu. Kondukter mu je prosto odgovorio neka samo dalje spava.« Eloiza je razmišljala nekoliko trenutaka a onda je rekla: »Nije sve u tome šta je govorio, nego kako je govorio. Znaš već.« »Jesi li ikada priĉala Luu o njemu - hoću da kaţem, jesi li mu uopšte...« »Oh«, rekla je Eloiza. »Poĉela sam, jednom. Ali prva stvar koju je pitao bila je šta je bio po ĉinu.« »A šta je bio po ĉinu?« »Eto!« rekla je Eloiza. »Ne, mislila sam samo...« Eloiza se iznenada nasmejala, duboko iz pluća. »Znaš li šta je jednom rekao? Rekao je da oseća kako napreduje u vojsci, ali u suprotnom smeru od drugih. Rekao je da će prilikom prvog unapreĊenja, umesto da mu prišiju trake, da mu odseku rukave sa bluze. Rekao je da će, kad dogura do generala, ostati potpuno go. Sve što će mu ostati od uniforme biće samo jedno malo vojniĉko dugme u pupku.« Eloiza je pogledala u Meri Dţejn, koja se nije smejala. »Zar ti se to ne ĉini smešno?« »Da. Samo, zašto Luu ne ispriĉaš jednom o njemu?« »Zašto? Zato što je tako blesavo neinteligentan, eto zašto«, rekla je Eloiza. »Osim toga, slušaj me, ti devojko od karijere. Ako se ikada ponovo udaš, ne govori svom muţu ništa. Ĉuješ li me?« »Zašto?« upitala je Meri Dţejn.

»Zato što ja tako kaţem, eto zašto«, rekla je Eloiza. »Svaki muškarac ţeli da veruje da si ĉitavog ţivota povraćala ĉim bi ti prišao neki mladić. Uopšte se ne šalim. Oh, neke stvari mu moţeš reći, ali nikad iskreno. Još jednom ti kaţem, nikad iskreno. Ako mu kaţeš da si jednom poznavala jednog lepog mladića, moraš u istom dahu dodati da je bio previše lep. Ako mu sluĉajno kaţeš da si poznavala duhovitog momka, moraš mu odmah reći da je bio krţljavi intelektualac, ili tako neki pametnjaković. Ako to ne uĉiniš, tresnuće te tim nesrećnim momkom po glavi svaki put kad god mu se pruţi prilika.« Eloiza je zastala da potegne gutljaj iz ĉaše i da o neĉemu razmisli. »Oh«, rekla je, »on će te saslušati vrlo zrelo i sa razumevanjem i sve to. Izgledaće pri tom i inteligentno kao Ċavo. Ali nemoj da te to prevari. Veruj mi. Proći ćeš kroz pakao ako se ikada osloniš na mušku inteligenciju. Ĉasna reĉ.« Meri Dţejn, potištenog izgleda, podigla je glavu sa ivice kauĉa. Za promenu, naslonila je glavu na podlakticu. Razmišljala je o Eloizinom savetu. »Ne moţeš reći da Lu nije inteligentan«, rekla je glasno. »Ko ne moţe?« »Mislim, zar nije inteligentan?« upitala je Meri Dţejn naivno. »Oh«, rekla je Eloiza, »kakva je korist od te priĉe? Ostavimo to. Samo će te oneraspoloţiti. Ućutkaj me.« »A zašto si se onda udala za njega?« upitala je Meri Dţejn. »Oh, boţe! Ni sama ne znam. Rekao mi je da voli Dţejn Ostin. Rekao mi je da mu njene knjige mnogo

znaĉe. Taĉno tako mi je rekao. Kada smo se venĉali, ustanovila sam da nije nikada proĉitao ni jednu njenu knjigu. Znaš li ko je njegov omiljeni pisac?« Meri Dţejn je odreĉno zavrtela glavom. »L. Mening Vajns. Jesi li ikad ĉula za njega?« »Ne-e-e.« »Ni ja, ni bilo ko drugi. Napisao je jednu knjigu o ĉetvorici ljudi koji su umrli od gladi na Aljasci. Lu se više ne seća naslova, ali to je najlepše napisana knjiga koju je ikad proĉitao. Gospode! Nema u sebi ĉak ni toliko poštenja da otvoreno kaţe da mu se dopada zato što u njoj ĉetiri momka umiru od gladi u nekom igluu ili takvom nekom mestu. Mora da kaţe da je bila divno napisana.« »Suviše si oštar kritiĉar«, rekla je Meri Dţejn. »Hoću da kaţem, previše si kritiĉki nastrojena. Moţda je to zaista dobra...« »Veruj mi na reĉ, nije mogla da bude«, rekla je Eloiza. Razmišljala je trenutak i dodala: »Ti bar, na kraju krajeva, imaš zaposlenje. Hoću da kaţem, ti bar...« »Ali slušaj me«, rekla je Meri Dţejn. »Zar ne nameravaš bar da mu kaţeš da je Volt poginuo? Hoću da kaţem, sigurno ne bi bio ljubomoran, zar ne, kad bi znao da je Volt... znaš već. Poginuo i sve.« »Oh, draga! Ti jadna, mala, naivna devojko od karijere«, rekla je Eloiza. »Bio bi još gori. Pretvorio bi se u vukodlaka. Slušaj. Sve što zna je to da sam se zabavljala s nekim momkom koji se zvao Volt - nekim vojnikom šaljivčinom. Poslednja stvar na svetu koju bih mu rekla je to da je poginuo. Sigurno poslednja stvar.

Kad bih to sluĉajno uĉinila - a znam da neću - ali ako bih, rekla bih mu da je poginuo u borbi.« Meri Dţejn je isturila bradu više napred, preko podlaktice. »El«, reklaje. »Mmm?« »Zašto nećeš da mi kaţeš kako je poginuo? Kunem se da nikome neću reći. Ĉasna reĉ. Molim te.« »Neću.« »Molim te. Ĉasna reĉ, nikome neću reći.« Eloiza je iskapila piće i poloţila praznu ĉašu opet nazad na grudi. »Reći ćeš Akimu Tamirofu«, rekla je. »Ne, neću! Mislim, neću reći nikome ništa.« »Eto«, rekla je Eloiza, »njegova jedinica se negde odmarala. Bilo je to izmeĊu bitaka ili tako nekako, rekao je onaj njegov prijatelj koji mi je pisao. Volt i jedan drugi mladić pakovali su neku japansku peć. Neki pukovnik hteo je da je pošalje kući. Ili su je vadili iz paketa da je ponovo upakuju - više ne znam taĉno. Bilo kako bilo, peć je bila puna benzina i kojeĉega i eksplodirala im je u rukama. Onaj drugi mladić samo je izgubio oko.« Eloiza je poĉela da plaĉe. Rukom je stegla ĉašu na grudima da joj ne padne. Meri Dţejn je kliznula sa kauĉa, na kolenima naĉinila tri koraka prema Eloizi i poĉela da je miluje po ĉelu. »Nemoj da plaĉeš, El. Nemoj da plaĉeš.« »Ko plaĉe?« rekla je Eloiza. »Znam, ali nemoj. Mislim, to nije vredno suza niti bilo ĉega.« Kućna vrata su se otvorila.

»To se Ramona vraća«, rekla je Eloiza kroz nos. »Uĉini mi uslugu. Idi u kuhinju i reci onoj tamo da joj spremi veĉeru što ranije. Hoćeš li?« »U redu, ako mi obećaš da nećeš plakati.« »Obećavam. Hajde. Nemam nimalo volje da upravo sad idem u tu prokletu kuhinju.« Meri Dţejn je ustala, izgubila i ponovo uspostavila ravnoteţu, i izašla iz sobe. Vratila se natrag za manje od dva minuta, a Ramona je dotrĉala ispred nje. Ramona je trĉala spuštajući ravno tabane na pod, nastojeći da svojim raskopĉanim kaljaĉama naĉini što više buke. »Nije dozvolila da joj skinem kaljaĉe«, objasnila je Meri Dţejn. Eloiza, još uvek leţeći na leĊima, na podu, brisala je oĉi i nos maramicom i kroz maramicu se obratila Ramoni. »IzaĊi iz sobe i reci Grejs da ti skine kaljaĉe. Znaš da u njima ne smeš da ulaziš u...« »U kupatilu je«, rekla je Ramona. Eloiza je sklonila maramicu i podigla se u sedeći poloţaj. »Daj mi nogu«, rekla je. »Najpre sedi, molim te... Ne tamo - ovde. Gospode!« Dţejn je rekla: »Ej. Pogodi šta se dogodilo sa Dţimijem.« »Nemam pojma. Daj drugu nogu. Drugu nogu.« »Pregazio ga je automobil«, rekla je Meri Dţejn. »Zar to nije tragiĉno?«

»Videla sam Skipera kako nosi kost«, rekla je Ramona Eloizi. »Šta se dogodilo sa Dţimijem?« upitala je Eloiza. »Pregazio ga je automobil. Poginuo je. Videla sam Skipera kako nosi kost i nije hteo da...« »Dozvoli da ti opipam ĉelo na trenutak«, rekla je Eloiza. Pruţila je ruku i poloţila dlan na Ramonino ĉelo. »Ĉini mi se da imaš vatre. Idi reci Grejs da ti donese veĉeru gore u sobu, a onda pravo u krevet. Ja ću doći za tobom kasnije. Idi sad, molim te. Uzmi kaljaĉe sa sobom.« Ramona je polako, dugim koracima izašla iz sobe. »Baci mi jednu«, rekla je Eloiza Meri Dţejn. »Da popijemo još po ĉašicu?« Meri Dţejn je donela cigaretu Eloizi. »Zar to nije fantastiĉno? Ono sa Dţimijem? Kakva mašta!« »Mm. Hoćeš li da nam doneseš piće, a? Najbolje, donesi flašu... Ja neću tamo da idem. Ĉitavo prokleto mesto miriše na sok od narandţe.«

U sedam i pet minuta zazvonio je telefon. Eloiza je ustala sa prozorske daske i poĉela da u mraku traţi cipele. Nije mogla da ih naĊe. Samo u ĉarapama, pošla je polako, gotovo kao bez snage, prema telefonu. Zvonjenje nije probudilo Meri Dţejn koja je spavala na kauĉu, s licem nadole. »Halo«, rekla je Eloiza u telefon, ne paleći svetlost u sobi. »Slušaj, ne mogu da doĊem po tebe. Meri Dţejn je ovde. Parkirala je kola taĉno ispred vrata i sad ne

moţe da naĊe kljuĉ. Ne mogu iz garaţe. Izgubile smo valjda dvadeset minuta traţeći ga svuda po onome kakose-ono-kaţe - snegu i ĉudu. Moţda bi te Dik i Mildred mogli da odbace...« Slušala je neko vreme. »Oh, to je već malo teţa stvar, dragi. Zašto se vi momci ne bi lepo postrojili i odmarširali kući? Bar ćete moći da malo obnovite ono ’je’n-dva-je’n-dva’. Ti bi mogao da budeš glavni.« Ponovo je nekoliko trenutaka slušala. »Ne, nisam smešna«, rekla je. »Stvarno nisam. Samo mi je takvo lice.« Nakon toga je spustila slušalicu. Vratila se, ovog puta sa manje sigurnosti, natrag u dnevnu sobu. Kraj prozora je nasula u ĉašu sve što je bilo preostalo u flaši skoĉa. Bilo ga je otprilike jedan prst. Popila je, stresla se i sela na prozor. Kada je Grejs upalila svetlost u sobi, Eioiza se uplašeno trgla. »Biće bolje da ne postavljate sto pre osam, Grejs. Gospodin Vengler će danas doći malo kasnije«, doviknula je, ne ustajući. Grejs je stajala osvetljena svetlošću iz sobe, ali nije ušla u sobu. »Je li gospoĊa otišla?« upitala je. »Odmara se.« »Oh«, rekla je Grejs. »GospoĊo Vengler, htela sam da pitam da li dozvoljavate da moj muţ prenoći ovde. U mojoj sobi ima dosta mesta za nas obadvoje, jer on ne mora da se vraća u Njujork pre sutra ujutro, a napolju je tako ruţno.« »Vaš muţ? Gde je on?« »Ovaj, sada upravo sedi u kuhinji«, rekla je Grejs. »Pa sad, bojim se da neće moći da prenoći ovde, Grejs.«

»GospoĊo?« »Kaţem da se bojim da neće moći da prenoći ovde. Ja ne drţim hotel.« Grejs je stajala nekoliko trenutaka nepomiĉno, a onda je rekla: »Da, gospoĊo«, i otišla u kuhinju. Eloiza je izašla iz dnevne sobe i popela se uz stepenice, osvetljene samo odsjajem iz dnevne sobe. Jedna od Ramoninih kaljaĉa leţala je na vrhu stepeništa. Eloiza ju je podigla i bacila je, svom svojom snagom, preko ograde stepeništa; pala je na pod u predsoblju, sa muklim, glasnim treskom. Upalila je svetlost u Ramoninoj sobi i ostala, drţeći se za prekidaĉ kao da u njemu traţi oslonac. Stajala je nepomiĉno nekoliko trenutaka, posmatrajući Ramonu. Zatim je ispustila prekidaĉ i brzo prišla njenom krevetu. »Ramona! Probudi se. Probudi se!« Ramona je spavala pomerena potpuno na jednu stranu kreveta, tako da joj je straţnjica štrĉala preko ivice. Naoĉare su joj leţale na malom noćnom ormanĉiću sa figurom Paje Patka, uredno sloţene i poloţene s drškama na dole. »Ramona!« Dete se probudilo s dubokim uzdahom. Oĉi su joj se širom otvorile, ali ih je gotovo u istom trenutku zatvorila. »Mama?« »Mislila sam da si mi rekla da je Dţimija Dţimirina pregazio auto i da je poginuo.« »Šta?«

»Ĉula si me«, rekla je Eloiza. »Zašto spavaš opet sasvim na jednoj strani kreveta?« »Zato«, rekla je Ramona. »Zašto, zato? Ramona, neću da me...« »Zato što neću da gurnem Mikija.« »Koga?« »Mikija«, rekla je Ramona trljajući nos. »Mikija Mikirina.« Eloizin glas pretvorio se u vrisak. »Smesta se miĉi na sredinu tog kreveta. Miči se!« Ramona. strahovito uplašena, samo je gledala u Eloizu. »U redu«. Eloiza je uhvatila Ratnonu za noge i napola je podigla, a napola povukla prema sredini kreveta. Ramona se nije ni branila ni plakala; dozvolila je da je pomere, a da se tome nije stvarno prepustila. »A sada spavaj«, rekla je Eloiza, teško dišući. »Zatvori oĉi... Ĉula si me, zatvori oĉi!« Ramona je zatvorila oĉi. Eloiza je otišla do prekidaĉa i ugasila svetlost. Nije se, meĊutim, udaljila, već je dugo stajala kod vrata. Zatim je, iznenada, potrĉala kroz mrak prema noćnom ormanĉiću, udarivši kolenom o stranicu kreveta, ali previše zaokupljena svojom namerom da bi osećala bol. Uzela je Ramonine naoĉare i, drţeći ih obema rukama, stegla ih uz obraz. Suze su joj se kotrljale niz lice, kvaseći stakla. »Jadni ujka Vigli«, ponavljala je, nekoliko puta uzastopno. Konaĉno je poloţila naoĉare natrag na noćni ormanĉić, sa staklima na dole.

Izgubivši ravnoteţu, klonula je i poĉela da popravlja pokrivaĉe na Ramoninom krevetu. Ramona je bila budna. Plakala je, u stvari nastavila da plaĉe. Eloiza ju je poljubila u mokro lice, sklonila joj kosu s oĉiju i izašla iz sobe. Sišla je niz stepenice, sada već primetno teturajući se, i probudila Meri Dţejn. »Štajto? Ko? Šta?« mrmljala je Meri Dţejn, sedeći ukrućeno na kauĉu. »Meri Dţejn. Slušaj. Molim te«, rekla je Eloiza jecajući. »Da li se sećaš naše prve, brucoške godine, kada sam imala onu ţuto-smeĊu haljinu koju sam kupila u Boisu, i kada mi je Mirjam Bol rekla da takve haljine niko u Njujorku ne nosi, i kada sam plakala ĉitavu noć?« Eloiza je prodrmala ruku Meri Dţejn. »Bila sam dobra devojka«, rekla je molećivo. »Zar ne?«

PRE POČETKA RATA SA ESKIMIMA

Pet uzastopnih subota pre podne na igralištu u Ist Sajdu, Dţini Menoks je igrala tenis sa Selenom Graf, školskom drugaricom iz škole Mis Bezhor. Dţini je otvoreno smatraia Selenu za najveću glupaĉu u školi Mis Bezhor - školi koja je upadljivo obilovala glupaĉama priliĉno teškog kalibra - ali u isto vreme nije poznavala nikoga ko bi kao Selena bio sposoban da donosi uvek nove kutije teniskih lopti. Selenin otac ih je proizvodio ili tako nešto. (Za veĉerom jedne noći, sa ţeljom da uputi u stvar ĉitavu porodicu Menoks, Dţini je doĉarala viziju veĉere kod Grafovih; u njoj je figurirao i jedan savršeno šlifovani lakej koji je svakome za stolom prilazio s leve strane, sa kutijom teniskih lopti umesto sa ĉašom soka od paradajza.) Ali praksa da odbaci Selenu kući nakon tenisa i - svaki put - ostane da sama plati taksi poĉela je da ide Dţini na ţivce. Uostalom, ta voţnja kući sa teniskog igrališta taksijem umesto autobusom bila je Selenina ideja. Pete subote, meĊutim, kad je taksi krenuo prema severu, Jork avenijom, Dţini je iznenada progovorila. »Ej, Selena...« »Šta?« upitala je Selena, koja je uţurbano pretraţivala pod taksija rukom. »Ne mogu da naĊem omot od reketa!« cvilela je. Uprkos toplom majskom vremenu, obe devojke nosile su duge kapute preko majice i šortsa.

»Stavila si ga u dţep«, rekla je Dţini. »Ej, slušaj...« »O gospode! Spasila si mi ţivot!« »Slušaj«, rekla je Dţini, koja ni najmanje nije ţelela Seleninu zahvalnost. »Šta?« Dţini je odluĉila da raspali otvoreno. Taksi je već bio blizu Selenine ulice. »Nisam baš oduševljena da me i danas zapadne da opet sama platim taksi«, rekla je. »Nisam milionerka, znaš.« Selena je najpre izgledala iznenaĊena, zatim uvreĊena. »Zar ja ne plaćam uvek polovinu?« nevino je upitala. »Ne«, glatko je odgovorila Dţini. »Platila si polovinu samo prve subote. Tamo negde još poĉetkom prošlog meseca. I od tada više nikada. Ne bih htela da ispadnem cicija, ali ja stvarno ţivim od ĉetiri i po nedeljno. A od toga treba i da...« »Ja uvek donosim teniske lopte, zar ne?« upitala je Selena neprijatnim tonom. Dţini je ponekad dolazilo da ubije Selenu. »Tvoj otac ih proizvodi ili tako nešto«, rekla je. »One tebe ne koštaju baš ništa. Ja moram da plaćam za svaku i najmanju...« »U redu, u redu«, rekla je Selena, glasno i dovoljno odluĉno da njena reĉ bude konaĉna. Prezrivog izraza, pretraţivala je dţepove kaputa. »Imam svega trideset pet centi«, rekla je hladno. »Je li to dovoljno?« »Nije. Ţao mi je, ali duţna si mi dolar šezdeset pet. Ja sam beleţila svaki...«

»Moraću da odem gore i zatraţim od majke. Moţe li to da priĉeka do ponedeljka ? Mogla bih da ti donesem pare na ĉas grmnastike, ako će to već toliko da te usreći.« Selenini ţivotni stavovi protivili su se onome što se zove biti široke ruke. »Ne«, rekla je Dţini. »Hoću veĉeras da idem u bioskop. Trebaju mi pare.« U neprijateljstvom ispunjenoj tišini, devojke su gledale svaka na svoju stranu, sve dok taksi nije stao ispred zgrade u kojoj je stanovala Selena. Selena, koja je sedela na strani prema trotoaru, otvorila je vrata i izašla. Ostavljajući vrata od taksija pritvorena, odšetala je odseĉno i nemarno, kao neka holivudska zvezda na prijemu, pravo u zgradu. Dţini, zajapurenog lica, platila je raĉun. Zatim je skupila svoj pribor za tenis - reket, peskir i kapu sa štitnikom protiv sunca - i pošla za Selenom. Sa petnaest godina, Dţini je bila visoka metar i sedamdeset pet u teniskim patikama broj 9B i, kada je ušla u foaje, zbog svoje svesne trapavosti na gumenim Ċonovima, osećala se nekako previše amaterski, u svakom pogledu. Zbog toga je više volela da gleda u indikator spratova iznad vrata lifta. »Sada mi ukupno duguješ dolar i devedeset«, rekla je Dţini, krećući se dugim koracima prema liftu. Selena se okrenula. »Moţda će te interesovati ako ti kaţem«, rekla je, »da mi je majka teško bolesna.« »Šta joj fali?« »U stvari ima upalu pluća, i ako misliš da će mi biti zadovoljstvo da je uznemiravam samo zbog

novca...« izgovorila je Selena nepotpunu reĉenicu, sa punom merom samouverenosti. Dţini je, doduše, ovom informacijom bila pomalo izbaĉena iz koloseka, bez obzira na to koliko je u njoj bilo istine, ali nije bila oborena do taĉke sentimentalnosti. »Ja pare nisam ni dala njoj«, rekla je i ušla za Selenom u lift. Kada je Selena pritisnula zvonce na vratima stana, devojkama je otvorila - bolje reĉeno, snaţno trgnula vrata i ostavila ih širom otvorena - sobarica Crnkinja, sa kojom Selena, ĉinilo se, nije govorila. Dţini je spustila svoj pribor za tenis na jednu stolicu u predsoblju i pošla dalje za Selenom. U dnevnoj sobi, Selena se okrenula i rekla: »Hoćeš li biti ljubazna da me saĉekaš ovde? Moţda ću morati da probudim majku i sve ostalo.« »Okej«, rekla je Dţini, i umomo se spustila na kauĉ. »Nikad ne bih pomislila da bi ti mogla da budeš tako sitniĉava u vezi s bilo ĉim«, rekla je Selena, dovoljno ljuta da upotrebi reĉ ’sitniĉava’, ali ne i dovoljno hrabra da joj da potreban naglasak. »Sad bar znaš«, rekla je Dţini, i otvorila ĉasopis ’Vog’, skrivajući iza njega lice. Drţala ga je u tom poloţaju sve dok Selena nije izašla iz sobe, a zatim ga spustila nazad na radio. Pogledala je naokolo po sobi, u mislima premeštajući nameštaj, izbacujući stone lampe, sklanjajući veštaćko cveće. Po njenom mišljenju, bila je to sve u svemu ruţna soba - skupa ali neukusna. Iznenada, iz drugog kraja stana dopro je do nje muški glas. »Erik? Jesi li to ti?«

Dţini je zakljuĉila da je to Selenin brat koga nije još nikada videla. Prekrstila je svoje duge noge, povukla krajeve sportskog kaputa preko kolena i ĉekala. Jedan mladić sa naoĉarima, u pidţami i bez papuĉa na nogama, upao je u sobu otvorenih usta. »Oh, mislio sam da je Erik, zaboga«, rekao je. Ne zadrţavajući se i drţeći se upadljivo loše, produţio je dalje preko sobe, steţući neki predmet uz uske grudi. Seo je na slobodni kraj kauĉa. »Posekao sam prokleti prst«, rekao je, priliĉno uzbuĊen. Pogledao je u Dţini kao da je oĉekivao da će je naći tu kako sedi. »Jeste li ikada posekli prst? Sve do kosti i ostalo?« upitao je. U njegovom buĉnom glasu kao da se osećao prizvuk molbe, kao da Dţini svojim odgovorom moţe da ga spase od situacije u kojoj još niko nije bio i koja bi ga odvojila od ĉitavog sveta. Dţini je zurila u njega. »Pa sad, do same kosti baš nisam«, rekla je, »ali posekla se jesam.« Bio je to najsmešniji deĉak, ili mladić - bilo je teško reći kojoj kategoriji pripada - kojeg je ikad u ţivotu videla. Kosa mu je bila zamršena od leţanja. Na licu mu se videla nekoliko dana stara retka plava brada. Izgledao je... pa sad... nekako šašavo. »Kako ste se posekli?« upitala je. Gledao je oborene glave i otvorenih, mlitavih usta u svoj povreĊeni prst. »Šta?« rekao je. »Kako ste se posekli?« »Neka me Ċavo nosi ako znam«, odgovorio je. Već sama promena u njegovom glasu nagoveštavala je da će odgovor na to pitanje biti beznadeţno neodreĊen. »Traţio sam nešto u prokletoj korpi za otpatke, a ona je bila puna starih ţileta.« »Jeste li vi Selenin brat?« upitala je Dţini.

»Aha. Gospode, nasmrt ću da iskrvarim. Ostanite u blizini. Moţda će mi biti potrebna transfuzija krvi.« »Jeste li stavili nešto na ranu?« Selenin brat je odvojio poseĉenu ruku nekoliko santimetara od grudi i otkrio je, da Dţini stekne pun uvid u svu tragiĉnost situacije. »Samo malo toalet-papira«, rekao je. »To zaustavlja krvarenje. Kao kad se ĉovek poseĉe prilikom brijanja.« Ponovo je pogledao u Dţini. »Ko ste vi?« upitao je. »Prijateljica one guske?« »U istom smo razredu.« »Stvarno? Kako se zovete?« »Virdţinija Menoks.« »Vi ste Dţini?« rekao je, ţmirkajući na nju kroz naoĉare. »Vi ste Dţini Menoks?« »Jesam«, rekla je Dţini, nameštajući noge. Selenin brat se ponovo sav posvetio svom prstu, koji je za njega oĉigledno predstavljao pravu i jedinu fokusnu taĉku u sobi. »Poznajem vašu sestru«, rekao je mlako. »Prokleti snob.« Dţini se nagnula ka njemu. »Ko to?« »Ĉuli ste me.« »Ona nije snob!« »Vraga nije«, rekao je Selenin brat. »Nije.« »Vraga nije. Ona je kraljica. Prava kraljica svih prokletih snobova.« Dţini je posmatrala kako podiţe debeli zavoj od toalet-papira sa prsta i zaviruje pod njega. »Vi sigurno i ne poznajete moju sestru.«

»Vraga ne poznajem.« »Kako se zove? Kako joj je ime?« zahtevala je Dţini. »Dţoan... Dţoan Snob.« Dţini je ćutala. »Kako izgleda?« upitala je iznenada. Nije bilo odgovora. »Kako izgleda?« ponovila je Dţini. »Kad bi bila i upola tako zgodna koliko smatra da jeste, bila bi i te kako srećna«, rekao je Selenin brat. Dţini je potajno mislila da je u ovim njegovim reĉima bilo elemenata interesantnog odgovora. »Nikad nisam ĉula da vas pominje«, rekla je. »To me stvarno brine. To me uţasno brine.« »Bilo kako bilo, ona je verena«, rekla je Dţini, posmatrajući ga. »Treba da se uda za mesec dana.« »Za koga to?« upitao je, pogledavši u nju. Dţini je u potpunosti iskoristila priliku koja joj se pruţila time što je pogledao. »Za nekoga koga vi sigurno ne poznajete.« On je nastavio da ĉeprka po svom ostvarenju na polju prve pomoći. »Zao mi ga je«, rekao je. Dţini je prezrivo dunula. »Još uvek krvari kao lud. Mislite da bi trebalo da nešto stavim na ranu? Sta je dobro za takve stvari? Vredi li nešto ţivin hromat?« »Jod je bolji«, rekla je Dţini, a zatim, osećajući da je njen odgovor suviše uĉtiv s obzirom na okolnosti, dodala: »Ţivin hromat uopšte nije za takve stvari.«

»Zašto nije? Šta mu fali?« »Prosto nije dobar za takve povrede, i to je sve. Vama je potreban jod.« Pogledao je u Dţini. »To, mislim, mnogo peĉe, zar ne?« upitao je. »Zar ne peĉe kao lud?« »Peĉe«, rekla je Dţini, »ali od toga nećete umreti niti bilo šta sliĉno.« Oĉigledno ne obraćajući paţnju na ton kojim mu se Dţini obraćala, Selenin brat se ponovo posvetio svom prstu. »Ne volim kad peĉe«, rekao je. »Niko ne voli.« Klimnuo je glavom u znak saglasnosti. »Aha«, rekao je. Dţini ga je posmatrala neko vreme. »Prestanite da dirate u ranu«, rekla je iznenada. Kao da reaguje na elektriĉni udar, Selenin brat je naglim trzajem povukao zdravu ruku. Seo je, malo ispravivši leĊa - bolje reĉeno, malo manje zgrbljeno. Gledao je u neki predmet na drugoj strani sobe. Preko njegovih nepravilnih crta prešao je neki gotovo sanjiv izraz. Uvukao je nokat nepovreĊenog kaţiprsta u šupljinu izmeĊu dva prednja zuba i, odstranivši zaostalu ĉesticu hrane, obratio se Dţini. »Jeste li jeli?« upitao je. »Molim?« »Jeste li već ruĉali?« Dţini je odmahnula glavom. »Ruĉaću kad se vratim kući«, rekla je. »Majka me uvek ĉeka sa ruĉkom kad se vratim kući.« »Imam u sobi sendviĉ sa piletinom. Hoćete li da vam ga donesem? Ja ga nisam ni dirnuo ili nešto.«

»Ne, hvala. Zaista ne mogu.« »Ali upravo ste sa treninga, zaboga. Zar niste gladni?« »Nije u tome stvar«, rekla je Dţini, prekrstivši noge. »Stvar je u tome da me majka uvek ĉeka sa ruĉkom kad doĊem kući. Hoću da kaţem, ona prosto poludi ako nisam gladna.« Ĉinilo se da je Selenin brat prihvatio ovo objašnjenje. U svakom sluĉaju, klimnuo je glavom i pogledao na drugu stranu. Iznenada se, meĊutim, opet okrenuo. »A jeste li za ĉašu mleka?« upitao je. »Ne, hvala... Hvala vam, zaista.« Odsutno se sagnuo i poĉešao po golom gleţnju. »Kako se zove taj dasa za koga se udaje?« upitao je. »Dţoan, mislite?« rekla je Dţini. »Dik Hefner.« Selenin brat nastavio je da se ĉeše po gleţnju. »On je potpukovnik u mornarici«, rekla je Dţini. »Dasa i po, nema šta.« Dţini se zakikotala. Posmatrala je kako se ĉeše dok mu ĉitav gleţanj nije postao crven kao krv. Kada je poĉeo noktom da skida neku krasticu sa lista na nozi prestala je da gleda. »Odakle poznajete Dţoan?« upitala je. »Nikad vas nisam videla u našoj kući ni bilo gde.« »Nikad nisam ni bio u vašoj prokletoj kući.« Dţini je ĉekala, ali posle ove izjave nije stiglo nikakvo dalje objašnjenje. »A gde ste se onda upoznali s njom?« upitala je. »U društvu«, rekao je.

»U društvu? Kada?« »Ne znam više. Na Boţić, ĉetrdeset druge.« Iz malog dţepa na jakni pidţame izvukao je pomoću dva prsta cigaretu koja je izgledala kao da je na njoj spavao. »Da li biste mi dodali te šibice?« upitao je. Dţini je uzela kutiju šibica sa stoĉića pored nje i pruţila mu je. Pripalio je cigaretu a da je nije prethodno ni poravnao, i zatim vratio upotrebljenu šibicu u kutiju. Zabacivši glavu, polako je ispustio ogromnu koliĉinu dima iz usta i uvukao je nazad kroz nos. Nastavio je da puši na ovaj naĉin koji su zbog neĉega zvali ’francuski’. To vrlo verovatno nije bio deo predstave niti jeftino produciranje, već pre liĉno, vidljivo dostignuće jednog mladića koji je, u svoje doba, moţda pokušavao i da se obrije levom rukom. »Zašto je Dţoan snob?« upitala je Dţimi. »Zašto? Zato što jeste. Kako bih doĊavola ja mogao da znam zašto!« »Da, ali htela sam da pitam zašto vi kaţete da jeste.« Okrenuo se prema njoj umorno. »Slušajte. Napisao sam joj osam prokletih pisama. Osam. Nije mi odgovorila ni na jedno od njih.« Dţini je oklevala. »Pa sad, moţda je bila zauzeta.« »Aha. Zauzeta. Zauzeta svojim poslom kao neki prokleti dabar.« »Je li zaista potrebno da toliko psujete?« upitala je Dţini. »Nego šta nego da je potrebno.«

Dţini se nasmejala. »Koliko je dugo, uostalom, poznajete?« upitala je. »Dovoljno dugo.« »Ovaj, hoću da kaţem, jeste li joj ikad telefonirali ili nešto? Hoću da kaţem, niste joj nikad telefonirali ni bilo šta?« »Ne-e-e-e.« »E, pa zaista... Ako je nikada niste nazvali telefonom ili...« »Nisam mogao, zaboga!« »Zašto niste?« upitala je Dţini. »Nisam bio u Njujorku.« »O! A gde ste bili?« »Ja? U Ohaju.« »Bili ste tamo u koledţu?« »Ne-e-e. Prekinuo sam školu« »Bili ste u vojsci?« »Ne-e-e.« Rukom u kojoj je drţao cigaretu, Selenin brat se potapšao po levoj strani grudi. »Ĉuka«, rekao je. »Vaše srce, hoćete da kaţete?« rekla je Dţini. »Sta je s njim?« »Ja pojma nemam koji mu je Ċavo. Imao sam reumatiĉnu groznicu kada sam bio mali. Proklete bolove u...« »A kad je takva stvar, zar ne bi trebalo da prestanete da pušite? Hoću da kaţem, zar vam nije zabranjeno da pušite? Doktor je rekao mom...« »Ah, doktori trtljaju toliko toga«, odgovorio je.

Dţini je na trenutak prestala s paljbom, ali samo na trenutak. »Šta ste radili u Ohaju?« »Ja? Radio sam u nekoj prokletoj fabrici aviona.« »Stvarno?« rekla je Dţini. »Je l’ vam se dopalo?« »Je l’ vam se dopalo?« imitirao ju je. »Divno mi je bilo. Prosto oboţavam avione. Oni su tako slatki.« Dţini je sada već bila suviše zaokupljena razgovorom da bi to moglo da je zaustavi. »Jeste li dugo radili tamo? U toj fabrici aviona?« »Nemam pojma, zaboga. Trideset sedam meseci.« Ustao je i otišao do prozora. Pogledao je dole na ulicu, ĉešući se palcem po leĊima. »Pogledajte ih samo«, rekao je. »Proklete budale.« »Ko to?« rekla je Dţini. »Ne znam. Svi.« »Prst će poĉeti još jaĉe da vam krvari ako ga budete drţali tako okrenutog«, rekla je Dţini. Ĉuo je šta je rekla. Podigao je levu nogu na prozorsku dasku i poloţio ozleĊenu ruku na nju, tako da je bila u horizontalnom poloţaju. Nastavio je da gleda dole na ulicu. »Svi ţure pred prokletu regrutnu komisiju«, rekao je. »Sada ćemo u rat protiv Eskima. Znate li to?« »Protiv koga?« rekla je Dţini. »Eskima... Aktivirajte uši, zaboga.« »Zašto protiv Eskima?« »Ja nemam pojma zašto. Kako bih do Ċavola ja znao zašto? Ovog puta krenuće svi stari momci. Sve samo oni preko šezdeset. Niko neće moći u rat ako nema

bar blizu šezdeset godina«, rekao je. »Daće im skraćeno radno vreme i to je sve... Jaka stvar.« »Vi u svakom sluĉaju nećete morati da idete«, rekla je Dţini, ne misleći time ništa drugo osim onoga što je ta reĉenica doslovno znaĉila, a ipak svesna toga da je, pre nego što ju je izgovorila do kraja, rekla nešto što nije trebalo da kaţe. »Znam«, brzo je rekao i spustio nogu sa prozorske daske. Podigao je okno nekoliko santimetara i izbacio opušak na ulicu. Zatim se okrenuo, oslonjen na prozor. »Ej. Uĉinite mi jednu uslugu. Kada onaj momak doĊe, hoćete li mu reći da ću biti gotov za par sekundi? Treba samo da se obrijem i to je sve. Okej?« Dţini je klimnula glavom. »Ţelite li da kaţem Seleni da poţuri ili tako nešto? Zna li ona da ste vi ovde?« »Oh, zna ona da sam ja ovde«, rekla je Dţini. »Uopšte ne ţurim. Hvala.« Selenin brat je klimnuo glavom, a onda je poslednji put odmerio svoj povreĊeni prst, kao da proverava da li je u stanju da izdrţi put natrag do njegove sobe. »Zašto na ranu ne stavite flaster? Zar nemate neki flaster ili nešto sliĉno?« »Ne-e-e«, rekao je. »Dobro. Uţivajte.« Nakon toga je isteturao iz sobe. Posle nekoliko sekundi se vratio, noseći u ruci pola sendviĉa. »Pojedite ovo«, rekao je. »Nije loše.« »Stvarno, uopšte nisam...«

»Uzmite ga, zaboga. Nisam ga posuo otrovom ili neĉim.« Dţini je uzela sendviĉ. »Dobro, mnogo vam hvala.« »To je sendviĉ sa piletinom«, rekao je, stojeći iznad nje i posmatrajući je. »Kupio sam ga sinoć u nekoj prokletoj delikatesnoj radnji.« »Vrlo fino izgleda.« »Dobro, onda ga pojedite.« Dţini je uzela zalogaj. »Dobro je, a?« Dţini je s naporom progutala. »Vrlo« rekla je. Selenin brat je potvrdio pokretom glave. Pogledao je odsutno po sobi, ĉešući se po grudima. »Dobro, ĉini mi se da će biti najbolje da se sada obuĉem... Gospode! Eno zvoni! Prijatno vam bilo«, rekao je i nestao.

Sama, Dţini je gledala naokolo ne pomerajući se s mesta, traţeći gde bi mogla da ostavi ili sakrije sendviĉ. Ĉula je kako neko dolazi kroz hodnik. Gurnula je sendviĉ u dţep svog sportskog kaputa. Mlad ĉovek od trideset godina, ni visok ni nizak, ušao je u sobu. Njegove pravilne crte Iica, kratko podšišana kosa, kroj njegovog odela i dezen na kravati nisu o njemu mogli dati nikakvu ni pribliţno konaĉnu informaciju. Mogao je da bude - ili je pokušavao da postane - ĉlan redakcije nekih novina. Mogao je da bude ĉlan trupe koja je upravo završila predstavu u Filadelfiji. Mogao je da radi u nekoj advokatskoj kancelariji.

»Zdravo«, rekao je srdaĉno. »Zdravo.« »Jeste li videli Frenklina?« upitao je. »Brije se. Rekao mi je da vam kaţem da priĉekate. Odmah će doći.« »Brije se! Gospode boţe!« Mladi ĉovek pogledao je na ruĉni sat, a zatim seo u fotelju pokrivenu crvenim damastom, prebacio nogu preko noge i pokrio lice rukama. Kao da je strahovito umoran, ili kao da je pre kratkog vremena bio prinuĊen da jako napreţe oĉi, masirao je zatvorene kapke vrhovima prstiju. »Danas sam preţiveo najstrašnije jutro u ĉitavom ţivotu«, rekao je, spuštajući ruke s lica. Govorio je kao da mu dah dopire samo do grla, kao da je suviše umoran da bi za reĉi trošio vazduh udahnut u pluća. »Šta se dogodilo?« upitala je Dţini, gledajući ga. »Oh... to je previše duga priĉa. Nikada s takvim stvarima ne dosaĊujem ljudima koje ne poznajem bar hiljadu godina.« Zurio je neodluĉno, nezadovoljno, nekud u pravcu prozora. »Neću, meĊutim, više nikada smatrati sebe ĉak ni za najproseĉnijeg poznavaoca ljudske prirode. Što se toga tiĉe, moţete me uvek drţati za reĉ.« »Šta se dogodilo?« ponovila je Dţini. »Jedan ĉovek koji je ţiveo sa mnom u stanu mesecima, mesecima i mesecima... ne ţelim ĉak ni da govorim o njemu... tom piscu«, dodao je sa zadovoljstvom, verovatno setivši se poznate anateme iz Hemingvejevog romana. »Šta je uĉinio?«

»Najiskrenije, radije ne bih zalazio u detalje«, rekao je mladi ĉovek. Uzeo je cigaretu iz svoje paklice, ignorišući prozirnu dozu s cigaretama koja je stajala na stolu, i pripalio je svojim upaljaĉem. Šake su mu bile neobiĉno krupne, ali nisu izgledale ni snaţne ni spretne ni neţne. Ipak ih je upotrebljavao nekako kao da poseduju neki ne baš lako upravljivi vlastiti pogon. »Odluĉio sam da više ĉak i ne razmišljam o tome. Bez obzira na to, ipak sam besan« rekao je. »Hoću da kaţem, uzmite takvu jednu uţasnu osobu iz Alnme u Pensilvaniji, ili nekog takvog mesta. Ĉoveka koji oĉigledno umire od gladi. Ja, ĉovek dovoljno dobar i pristojan - pravi pravcati milosrdni Samarićanin odvodim ga u svoj stan, jedan apsolutno mikroskopski mali stan u kome jedva i sam mogu da se krećem. Upoznajem ga sa svim mojim prijateljima. Dozvoljavam mu da čitav stan zakrĉi svojim uţasnim papirima, rukopisima, opušcima cigareta, renom i ko zna ĉime još. Predstavljam ga redom svim pozorišnim producentima u Njujorku. Vučem njegove prljave košulje u perionicu i natrag. I nakon svega toga...« Mladi ĉovek naglo je zastao. »Rezultat ĉitave te moje dobrote i ljubaznosti«, nastavio je, »bio je taj da je lepo otišao od kuće u pet ili šest ujutro - ne ostavivši iza sebe ĉak ni ceduljicu — i pokupio bukvalno sve i svaku stvar koju je mogao da dohvati svojim odvratnim, prljavim rukama.« Napravio je pauzu da povuĉe dim cigarete i ispustio ga kroz usta u vidu tankog, šištećeg mlaza. »Ne ţelim da govorim o tome. Zaista ne ţelim.« Pogledao je preko, u Dţini. »Dopada mi se vaš kaput«, rekao je, ustajući sa fotelje. Prešao je preko sobe i uzeo rever Dţininog sportskog

kaputa meĊu prste. »Vrlo je lep. To je pravi kaput od stvarno prvoklasnog kamilhara koji sam video od pre rata. Mogu li da pitam gde ste ga kupili?« »Majka mi ga je donela iz Nasaua.« Mladi ĉovek zamišljeno je klimnuo glavom i vratio se prema mestu gde je sedeo. »To je jedno od malo mesta na svetu gde se moţe dobiti stvarno dobar kamilhar.« Seo je. »Je li dugo bila tamo?« »Molim?« rekla je Dţini. »Je li vaša majka dugo bila tamo? Razlog zašto to pitam je što je moja majka takoĊe bila tamo u decembru. Plus još nekoliko dana u januaru. Ja obiĉno idem s njom, ali ova godina bila je za mene tako puna dogaĊaja da prosto nisam mogao da se maknem odavde.« »Bila je tamo u februaru«, rekla je Dţini. »Sjajno. A gde je odsela? Znate li?« »Kod moje tetke.« Klimnuo je glavom. »Smem li da vas pitam kako se zovete? Vi ste prijateljica Frenklinove sestre, siguran sam.« »Mi smo u istom razredu«, rekla je Dţini, odgovarajući samo na drugi deo pitanja. »Vi niste ona famozna Maksin, o kojoj Selena toliko priĉa, zar ne?« »Nisam«, rekla je Dţini. Mladi ĉovek iznenada je poĉeo dlanom da ĉisti manţetne na pantalonama. »Od glave do pete sav sam u pasjim dlakama«, rekao je. »Majka je otišla u Vašington preko vikenda i parkirala ono svoje ţivinĉe u mom stanu.

Stvarno je vrlo zgodan pas, ali ima oĉajne navike. Imate li vi psa?« »Nemam.« »U stvari, smatram da je okrutno drţati jadne ţivotinje u gradu.« Prestao je da se ĉisti, zavalio se u fotelju i ponovo pogledao na sat. »Još se nikada nije dogodilo da taj momak bude taĉan. Dogovorili smo se da gledamo Koktoovu ’Lepoticu i zver’, a to je jedini film na koji je stvarno neophodno stići na vreme. Hoću da kaţem, ako se zakasni na poĉetak, ĉitav šarm filma je izgubljen. Jeste li ga videli?« »Nisam.« »O, morate! Ja sam ga gledao osam puta. To je delo apsolutnog i pravog genija«, rekao je. »Već mesecima pokušavam da nateram Frenklina da ga vidi.« Beznadeţno je odmahnuo glavom. »Njegov ukus! Za vreme rata radili smo zajedno u istoj groznoj fabrici i taj momak me je upomo vukao da gledam najnemogućnije filmove na svetu. Gledali smo gangsterske filmove, vesterne, muzičke komedije...« »Jeste li i vi radili u fabrici aviona?« upitala je Dţini. »Gospode, da. Godinama, godinama i godinama. Molim vas da o tome ne govorimo!« »Imate li vi slabo srce?« »Zaboga, ne, nikako. Da kucnem o drvo.« Kucnuo je dva puta o ivicu fotelje. »Imam organizam kao neki...« Selena je ušla u sobu, a Dţini je brzo ustala i pošla joj u susret. Selena se bila presvukla, skinula je šorts i

obukla haljinu. Ta ĉinjenica bi pod normalnim okolnostima sigurno naljutila Dţini. »Ţao mi je što sam te ostavila da ĉekaš«, rekla je Selena neiskreno, »ali morala sam da saĉekam dok se majka probudi... Zdravo, Erik.« »Zdravo, zdravo!« »Meni i tako novac ne treba«, rekla je Dţini, govoreći tiho, tako da ju je mogla ĉuti samo Selena. »Šta?« »Razmišljala sam nešto. Hoću da kaţem, ti i tako donosiš lopte i sve, stalno. Bila sam zaboravila na to.« »Ali rekla si da s obzirom na to što za njih ne plaćam...« »Otprati me do vrata«, rekla je Dţini i krenula prva, ne rekavši ĉak ni zbogom Eriku. »Ali ĉinilo mi se da si rekla da veĉeras ideš u bioskop i da ti je novac potreban i sve«, rekla je Selena u hodniku. »Previše sam umorna«, rekla je Dţini. Sagnula se i uzela svoj pribor za tenis. »Slušaj, nazvaću te posle veĉere. Imaš li neki naroĉiti plan za veĉeras? Moţda bih mogla da doĊem kod tebe.« Selena je samo zurila u nju i rekla: »Okej.« Dţini je otvorila vrata i pošla prema liftu. Pritisnula je dugme. »Upoznala sam se s tvojim bratom«, rekla je. »Je l’? Zar nije sasvim poseban?« »Ĉime se uopšte bavi?« upitala je Dţini kao usput. »Radi li negde ili nešto?«

»Prekinuo je školu i posao. Tata ţeli da se vrati u koledţ, ali on neće.« »Zašto neće?« »To ja ne znam. Kaţe da je već prestareo za to i sve.« »Koliko ima godina?« Vrata lifta su se otvorila. »Nazvaću te kasnije«, rekla je Dţini. Kad je izašla iz zgrade, krenula je prema zapadnoj strani, prema Leksington aveniji, na autobus. IzmeĊu Treće i Leksington avenije zavukla je ruku u dţep od kaputa da uzme novĉanik i u dţepu našla sendviĉ. Izvukla ga je iz dţepa i već pruţila ruku da ga neprimetno baci, ali se predomislila i vratila ga. Pre nekoliko godina bila su joj potrebna tri dana da se reši jednog uskršnjeg pileta koje je našla mrtvo u piljevini na dnu korpe za otpatke u svojoj sobi.

ČOVEK KOJI SE SMEJE

Godine 1928., kada mi je bilo devet godina, pripadao sam organizaciji poznatoj pod imenom ’Klub Komanĉa’ i svim silama izgraĊivao u sebi njen esprit de corps. Svakog školskog dana u tri sata posle podne, dvadeset pet nas Komanĉa sastajali smo se sa našim poglavicom pred izlazom za deĉake osnovne škole broj 165 u Sto desetoj ulici, u blizini Amsterdam avenije. Zatim smo se ramenima i laktovima probijali u autobus, prepravljen, oĉigledno, od nekog zatvorenog špediterskog kamiona. Tim kolima odvozili smo se (na osnovu finansijskog sporazuma izmeĊu poglavice i naših roditelja) u Central-park. Ostatak poslepodneva, ako je vreme to dozvoljavalo, igrali smo ragbi, fudbal ili bezbol, zavisno - vrlo neodreĊeno - od godišnjeg doba. Kada je padala kiša, poglavica nas je redovno vodio bilo u Prirodnjaĉki muzej, bilo u Metropoliten muzej umetnosti. Subotom i za vreme većine drţavnih praznika, poglavica nas je skupljao rano ujutro od stana do stana i vozio nas svojim nakaznim autobusom iza Menhetna, u relativno velika slobodna prostranstva Van Kortland parka, ili na Palisade. Ako smo imali u planu da se bavimo ĉistim sportom, odlazili smo u Van Kortland, gde su igrališta bila propisanih dimenzija i gde se protivniĉkom timu nisu pridruţivala i deĉja kolica ili neka ogorĉena starica sa štapom. Ako su srca nas

Komanĉa bila više naklonjena kampovanju, odlazili smo na Palisade i vraćali se prirodi. (Sećam se kako sam jedne subote zalutao negde u onom nepreglednom delu zemljišta izmeĊu Linitovog znaka i mesta gde se nalazi zapadni kraj mosta Dţordţa Vašingtona. Ipak nisam izgubio glavu. Prosto sam seo u veliĉanstvenu senku jedne gigantske reklamne table i, iako u suzama, otvorio kutiju u kojoj sam nosio ruĉak, da se bacim na posao, u dnu duše uveren da će me poglavica naći. Poglavica nas je uvek nalazio.) U vreme kada je bio slobodan, poglavica je bio Dţon Gedsudski, iz Stejtn Ajlenda. Bio je to veoma povuĉen, plemenit mladić, star dvadeset dve ili dvadeset tri godine, student prava na Univerzitetu u Njujorku - sve u svemu, osoba koju nije bilo lako zaboraviti. Neću ni pokušavati da ovde opisujem sve njegove mnogobrojne podvige i vrline. Tek uzgred napominjem da je bio nosilac najviših skautskih odlikovanja, prva polutka gotovo ĉitave Amerike 1926. godine, i da je bila poznata stvar da je imao vrlo sigumu ponudu da igra za njujorške Divove, ĉuveni bezbol tim. Bio je nepristrasan i uvek hladnokrvan sudija svih naših umebesnih sportskih takmiĉenja, majstor u loţenju i gašenju vatre i struĉnjak za prvu pomoć, i nikad nikome ništa nije prebacivao. Svi mi, od najmanjeg do najvećeg mangupa u druţini, voleli smo ga i poštovali. Fiziĉka pojava našeg poglavice 1928. godine još uvek je kristalno jasna u mojim mislima. Da su se ţelje mogle pretvoriti u santimetre, mi Komanĉi pretvorili bismo ga u diva za tren oka. Kako su stvari stajale, bio je to ĉvrst momak visok oko sto šezdeset santimetara ništa više od toga. Kosa mu je bila modrocma, ĉelo

neobiĉno nisko, nos veoma veliki i mesnat, a trup mu je bio dug pribliţno kao i noge. U koţnoj vindjakni ramena su mu izgledala snaţna, iako uska i povijena. U to vreme, meni se, meĊutim, ĉinilo da su u liku našeg poglavice skladno sjedinjene manje-više sve fotogeniĉne crte Bak Dţonsa, Ken Majnarda i Tom Miksa. Svako posle podne, kada bi se spustio takav sumrak da tim koji je gubio moţe u njemu da naĊe opravdanje za neuspele poteze u polju ili udarce iz komera, svi mi Komanĉi smo jednodušno i sebiĉno traţili utoĉište u specijalnom talentu za priĉanje priĉa koga je naš poglavica neosporno posedovao. Do tog vremena naša druţina već bi se pretvorila u razdraţen i nervozni ĉopor, tako da smo se meĊusobno borili pesnicama i prodornim glasovima - za sedišta u autobusu najbliţa mestu na kom je sedeo poglavica. (Autobus je imao dva paralelna reda pletenih sedišta od trske. U levom redu bila su tri sedišta više - najbolja u ĉitavom autobusu - koja su se nalazila sasvim napred, pored sedišta za šofera.) Poglavica je ulazio u autobus tek nakon što bismo se mi smestili. Seo bi na šofersko sedište opkoraĉivši ga, okrenut nazad, i ispriĉao nam svojim piskavim, ali moduliranim tenorom, novi nastavak priĉe koja se zvala ’Ĉovek koji se smeje’. Kad bi jednom poĉeo da priĉa, naše interesovanje nije popuštalo ni na trenutak. ’Ĉovek koji se smeje’ bila je priĉa kao stvorena za jednog Komanĉa. Moţda je imala ĉak klasiĉne dimenzije. Bila je to priĉa koja je imala snagu da prodre u svaki ugao, a ipak je u suštini uvek ostajala svarljiva. Ĉovek je uvek mogao da je ponese kući i razmišlja o njoj dok sedi, recimo, u kadi, puštajući da voda isteĉe.

Ĉovek koji se smeje bio je jedini sin bogatih roditelja koga je, dok je još bio dete, otela banda kineskih razbojnika. Kada su roditelji misionari (iz verskog ubeĊenja) odbili da plate ucenu za svog sina, banditi su, ţestoko ogorĉeni, gurnuli detetu glavu meĊu ĉeljusti tesarske mengele i okrenuli polugu nekoliko puta u desnu stranu. Ţrtva ovog jedinstvenog eksperimenta odrasla je u snaţnog muškarca ĉija je glava, oblika lešnika, bila bez i jedne dlake, dok mu je na licu, umesto usta, ispod nosa zevala ogromna ovalna šupljina. Sam nos sastojao se od dve zarasle nozdrve. Kao posledica toga, kada je Ĉovek koji se smeje disao, odvratna, ţalosna šupljina ispod nosa širila se i skupljala kao (bar tako sam ja to zamišljao) neka vrsta monstruozne vakuole. (Poglavica nam je više demonstrirao nego opisivao naĉin na koji je Ĉovek koji se smeje disao). Stranci su padali u nesvest ĉim bi ugledali to uţasno lice. Poznanici su ga izbegavali. MeĊutim, za divno ĉudo, banditi su ga pustili da se mota oko njihovog glavnog štaba - pod uslovom da drţi lice pokriveno svetlocrvenom prozimom maskom u obliku vela, naĉinjenog od latica divljeg maka. Maska je omogućavala banditima ne samo da ne gledaju lice svog posinka, već i da uvek taĉno znaju gde se nalazi. S obzirom na okolnosti, bilo je normalno da je pušio opijum. Svakog jutra, uvek osamljen, Ĉovek koji se smeje iskrao bi se (mogao je da se kreće bešumno kao maĉka) u gustu šumu koja se prostirala oko razbojniĉkog skrovišta. Tu se ubrzo sprijateljio sa velikim brojem raznih vrsta ţivotinja - psima, belim miševima, orlovima, lavovima, boa konstriktorima, vukovima. Tu je on ĉak

skidao masku i razgovarao s njima, tiho i melodiĉno, na njihovim jezicima. Ţivotinje nisu smatrale da je ruţan.

(Poglavici je bilo potrebno par meseci da dovede priĉu do ovog mesta. Kasnije je postajao sve šire ruke u pogledu novih nastavaka, na opšte zadovoljstvo svih Komanĉa.) Ĉovek koji se smeje posedovao je sposobnbst da osluškuje na daljinu, prislonivši uho na zemlju, i tako je za veoma kratko vreme otkrio sve najdragocenije poslovne tajne razbojnika. O njima, meĊutim, nije stekao naroĉito visoko mišljenje, i za krako vreme razradio je sopstveni, mnogo efikasniji sistem. U poĉetku je u relativno skromnim razmerama krstario kineskom zemljom, pljaĉkajući, kradući i ubijajući samo kada je to bilo apsolutno neophodno. Njegove originalne metode u kriminalu, zajedno sa njegovom neobiĉnom sklonošću za fer-plej, ubrzo su mu obezbedile toplo mesto u srcu ĉitave nacije. Za divno ĉudo, njegovi pooĉimi (razbojnici koji su mu prvi okrenuli glavu prema kriminalu) bili su valjda poslednji do kojih je dopro glas o njegovim podvizima. Kada se to konaĉno dogodilo, samo što nisu poludeli od ljubomore. Jedne noći su svi u koloni po jedan prodefilovali pored kreveta Ĉoveka koji se smeje, verujući da su ga opijumom uspešno uljuljkali u dubok san, i maĉetama izboli telo pod pokrivaĉem. Kasnije se ustanovilo da je ţrtva u stvari bila majka razbojniĉkog voĊe - jedna neprijatna osoba uvek sklona cenkanju i pogaĊanju. DogaĊaj je samo još više podgrejao apetit razbojnika da se napiju krvi Ĉoveka koji se smeje, tako

da je on konaĉno bio prisiljen da ĉitav taj ĉopor zakljuĉa u jedan duboki, ali lepo dekorisani mauzolej. Oni su odatle ponekad uspevali da pobegnu i povremeno mu priĉinjavali izvesne neugodnosti, ali on nije hteo da ih pobije (u karakteru Ĉoveka koji se smeje bila je takva neka milosrdna crta koja samo što me nije dovodila do Iudila). Ĉovek koji se smeje ubrzo je poĉeo da prelazi kinesku granicu i svraća u Pariz, u Francusku, gde je uţivao u tome da se producira svojom izvanrednom genijalnošću, na oĉigled Marsela Difarţa, detektiva ovenĉanog meĊunarodnom slavom, promućurnog i nemilosrdnog. Difarţ i njegova kćer (jedna izvanredna devojka, iako je ponekad delovala kao preobuĉeni muškarac) postali su najljući neprijatelji Ĉoveka koji se smeje. Uvek i ponovo ĉinili su i pokušavali sve da upute Ĉoveka koji se smeje cvetnom stazom. Iz ĉistog sporta, Ĉovek koji se smeje odrţavao je kontakt s njima izvesno vreme, a onda je prosto nestajao, ĉesto ne ostavljajući iza sebe nikakav trag koji bi bar izdaleka ukazivao na naĉin na koji je nestanak izveden. S vremena na vreme, upućivao im je kroz pariski sistem kanalizacije malo, zajedljivo, oproštajno pismo koje se ĉudnim putevima kretalo, tako da ga je Difarţ ubrzo nalazio u svojoj cipeli. Difarţovi su utrošili strahovito mnogo vremena gacajući naokolo po pariskoj kanalizaciji. Ĉovek koji se smeje ubrzo je skupio najveće liĉno bogatstvo na svetu. Veći deo je anonimno priloţio jednom lokalnom manastiru ĉiji su redovnici, ponizni asketi, posvetili svoje ţivote uzgajanju nemaĉkih policijskih pasa. Ono što mu je ostalo od bogatstva, Ĉovek koji se smeje konvertirao je u dijamante koje je

povremeno, u smaragdnim kovĉezima, spuštao u Crno more. Imao je malo liĉnih prohteva. Ţiveo je na dijeti, koja se sastojala iskljuĉivo od pirinĉa i orlovske krvi, u jednoj maloj seoskoj kućici sa podzemnom gimnastiĉkom salom i strelištem, negde na olujnim obalama Tibeta. S njim su ţivela samo ĉetiri slepo odana saveznika - jedan snaţni šumski vuk po imenu Crno krilo, jedan simpatiĉni patuljak po imenu Omba, jedan dţinovski Mongolać po imenu Hong, kome su beli ljudi sprţili jezik, i jedna prekrasna evroazijska devojka koja je, zbog neuzvraćene ljubavi prema Ĉoveku koji se smeje i ozbiljne zabrinutosti za njegovu liĉnu sigurnost, ponekad pokazivala priliĉno neobiĉne nazore u odnosu na zloĉin. Ĉovek koji se smeje izdavao je nareĊenja svojoj ekipi kroz zavesu od cme svile. Ĉak ni Ombi, simpatiĉnom patuljku, nije bilo dozvoljeno da vidi njegovo lice. Ne kaţem da hoću, ali mogao bih da satima vodim ĉitaoca - silom, ako je to potrebno - tamo i natrag preko francusko-kineske granice. Ja nekako tog Ĉoveka koji se smeje smatram za neku vrstu vlastitog, veoma istaknutog pretka - za neku vrstu Roberta I. Lija, recimo, sa svim navodnim vrlinama skrivenim pod vodom ili krvlju. A ova iluzija je veoma umerena u poreĊenju s onom koju sam gajio u sebi 1928. godine, kada sam smatrao sebe ne samo za direktnog potomka Ĉoveka koji se smeje, već i za jedinog zakonitog koji je još u ţivotu. 1928. godine nisam uopšte bio sin svojih roditelja, već pakleno lukavi uzurpator koji samo išĉekuje njihovu i najmanju grešku kao izgovor da nastupi - po mogućnosti bez nasilja, ali ne i obavezno - i istakne svoj pravi identitet. Kao preventivnu meru, sa ţeljom da spreĉim da mojoj

navodnoj majci prepukne srce, planirao sam da je odvedem u moje podzemno carstvo i da joj tu dam neki još nedefinisani, ali u svakom sluĉaju kraljevski poloţaj. MeĊutim, glavna stvar na koju sam morao da mislim 1928. godine bila je da dobro pazim šta radim. Da se ukljuĉim u celu komediju. Da perem zube. Da se ĉešljam. Da po svaku cenu prigušim svoj uroĊeni jezoviti smeh. U stvarnosti, ja nisam bio jedini legitimni ţivi potomak Ĉoveka koji se smeje. Naš klub je brojao dvadeset pet Komanĉa, odnosno dvadeset pet jedinih legitimnih potomaka Ĉoveka koji se smeje; svaki od nas kretao se zloslutno, naravno inkognito, kroz grad, odmeravajući liftboje kao potencijalne arhineprijatelje, dobacujući neprimetna, ali nedvosmislena nareĊenja psima na ulici, nišaneći kaţiprstom u ĉelo profesora matematike kao u metu. Svi smo neprestano išĉekivali, išĉekivali samo pogodnu priliku pa da u prvo najbliţe srce usadimo uţas i divljenje.

U februaru, jednog posle podneva, ubrzo nakon što su Komanĉi otvorili svoju sezonu bezbola, primetio sam u autobusu našeg poglavice jedan novi detalj. Iznad prednjeg stakla, iza retrovizora, bila je priĉvršćena mala uramljena fotografija neke devojke u studentskoj kapi i ogrtaĉu. Ĉinilo mi se da ta slika devojke nije u skladu sa opštim, iskljuĉivo muškim dekorom autobusa, i zato sam bez okolišenja upitao poglavicu ko je to. U poĉetku je pokušavao da izvrda odgovor, ali je na kraju priznao da je to jedna devojka. Upitao sam ga kako se zove.

Odgovorio je, odugovlaĉeći, da se zove ’Meri Hadson’. Upitao sam ga da sluĉajno nije filmska glumica ili tako nešto. Rekao je da nije glumica, da je pohaĊala Velesli koledţ, dodavši kao neku sporo oformljenu naknadnu misao nešto o tome kako je Velesli koledţ škola najviše klase. Upitao sam ga ĉemu onda treba da sluţi njena slika u autobusu. Slegnuo je polako ramenima, kao da ţeli da nam da do znanja - bar meni se tako uĉinilo - da je ta slika manje-više tu nakalemljena protiv njegove volje. Za vreme sledećih nekoliko nedelja, slika - bila ona našem poglavici nakalemljena silom ili sluĉajno nije odstranjena iz autobusa. Nije izbaĉena zajedno sa omotima ĉokolada i rum ploĉica i na pod palim lilihipima. Komanĉi su se, polako, nekako navikli na nju. Postepeno je poprimila neupadljiv lik jednog brzinomera. MeĊutim, jednog dana dok smo se vozili prema parku, poglavica je zaustavio autobus uz ploĉnik Pete avenije, negde u zoni Sezdesete ulice, dobrih pola kilometra iza našeg igrališta za bezbol. Nekih dvadeset Komanĉa sa zadnjih sedišta smesta je zatraţilo objašnjenje, ali poglavica nije ništa odgovorio. Umesto toga, prosto je zauzeo pozu za priĉanje priĉe i pre vremena otpoĉeo najnoviji nastavak ’Ĉoveka koji se smeje’. Samo što je poĉeo sa pripovedanjem, neko je pokucao na vrata autobusa. Refleksi našeg poglavice bili su tog dana ubaĉeni u najveĉu brzinu. Doslovno se bacio sa svog sedišta, u letu pritisnuo ruĉicu za otvaranje vrata, i jedna devojka u bundi od dabrovog krzna popela se u autobus.

Uzgred budi reĉeno, sećam se da sam u ţivotu sreo svega tri devojke koje su me na prvi pogled zapanjile svojom neospomo izvanrednom lepotom. Prva je bila jedna mršava devojka u cmom kupaćem kostimu, koja je s velikom mukom pokušavala da razapne jedan narandţasti suncobran na Dţons Biĉu, negde 1936. godine. Druga je bila jedna devojka na krstarenju brodom po Karibima 1939. godine koja je upaljaĉem gaĊala delfina u moru. Treća je bila devojka našeg poglavice, Meri Hadson. »Jesam li mnogo zakasnila?« upitala je poglavicu, smešeći se. Mogia je isto tako da upita i da li je ruţna. »Ne«, rekao je poglavica. Pomalo zbunjeno pogledao je u Komanĉe u blizini njegovog sedišta i dao signal ĉitavom redu da naĉini mesta. Meri Hadson je sela izmeĊu mene i jednog deĉaka po imenu Edgar nešto, ĉiji je ujak imao najboljeg prijatelja koji je ilegalno proizvodio rakiju. Ostavili smo joj mesta koliko je samo mogla poţeleti. Zatim je autobus krenuo, sa neobiĉnim, poĉetniĉkim cimanjem. Komanĉi su, do poslednjeg ĉoveka, ćutali. Dok smo se vozili natrag prema našem uobiĉajenom parkiralištu, Meri Hadson se nagnula napred i sa oduševljenjem podnela našem poglavici iscrpan izveštaj o svim vozovima koji su joj pobegli i vozu koji joj nije pobegao; ţivela je u Daglastonu, Long Ajlend. Poglavica je bio neobiĉno nervozan. Ne samo da sa svoje strane ništa nije doprineo razgovoru, nego je ĉak jedva uspevao da sluša šta ona govori. Dobro se sećam

kako je glava ruĉice menjaĉa u jednom trenutku otpala i ostala mu u ruci. Kada smo izašli iz autobusa, Meri Hadson je ostala i nadalje s nama. Siguran sam da je do ĉasa kad smo stigli na teren za bezbol na licu svakog od Komanĉa bio izraz koji je odraţavao misao da ţenske prosto ne znaju kada je vreme da idu kući. Kao kruna svega toga došla je sasvim ozbiljna izjava Meri Hadson - upravo kada smo jedan od Komanĉa i ja bacali uvis novĉić koji će tim prvi preuzeti polje - da ţeli da i ona uĉestvuje u igri. Odgovor na ovo nije mogao biti odreĊeniji. Dok smo svi mi Komanĉi do tada prosto popreko odmeravali njenu ţenstvenost, sada smo besno zurili u nju. Ona nam je uzvratila osmehom. To nas je pomalo zbunilo. Zatim je poglavica preuzeo stvar u svoje ruke, otkrivajući svoj ranije dobro prikriveni talenat za nalaţenje loših rešenja. Odveo je Meri Hadson u stranu, dovoljno daleko da Komanĉi ne rnogu da ĉuju njihov razgovor, i tu joj se, izgledalo je, obratio sveĉano, s odgovarajućim obrazloţenjem. Nakon izvesnog vremena, Meri Hadson ga je prekinula, i njen glas Komanĉi su savršeno dobro ĉuli. »Ali ja znam«, rekla je. »I ja stvarno ţelim da igram!« Poglavica je klimnuo glavom i pokušao ponovo. Pokazao je rukom u pravcu terena koji je bio raskvašen i neravan. Podigao je palicu i demonstrirao njenu teţinu. »Nije vaţno«, razgovetno je odgovorila Meri Hadson. »Došla sam ĉak ovamo u Njujork - bila sam kod zubara i svuda - i hoću da igram.« Poglavica je ponovo klimnuo glavom i kapitulirao. Krenuo je oprezno prema igralištu gde su ĉekali Hrabri i Ratnici, dva tima Komanĉa, i pogledao u mene. Ja sam bio kapiten Ratnika. Spomenuo je ime mog redovnog centra koji je leţao kod kuće

bolestan i predloţio da Meri Hadson zauzme njegovo mesto. Rekao sam da mi centar uopšte nije potreban. Poglavica me je upitao kog vraga hoću da kaţem time da mi nije potreban centar. Bio sam prosto šokiran. Bilo je to prvi put da ĉujem poglavicu kako upotrebljava grube izraze. Da stvar bude još gora, osećao sam kako me Meri Hadson posmatra smešeći se. Da bi moje reĉi dobile na teţini, podigao sam kamen i bacio ga prema jednom drvetu. Naš tim je prvi preuzeo polje. U prvom kolu centralno polje nije imalo nikakvog posla. Sa mog poloţaja na prvoj bazi bacio bih s vremena na vreme po koji pogled iza leĊa. Svaki put kad bih to uĉinio, Meri Hadson bi mi veselo mahnula. Na ruci je imala hvataĉku rukavicu, po svom vlastitom tvrdoglavom izboru. Bio je to grozan prizor. Prema rasporedu Ratnika, Meri Hadson je udarala deveta. Kada sam je obavestio o ovom aranţmanu, malo je iskrivila lice i rekla: »E, pa onda poţurite!« U stvari, ĉinilo se da smo stvarno ţurili. Došla je do udarca već u prvom kolu. Skinula je bundu od dabrovog krzna i hvataĉku rukavicu za tu priliku, i nastupila u tamnosmeĊoj haljini. Kada sam joj dao palicu, upitala me je zašto je tako teška. Poglavica je napustio svoje sudijsko mesto iza igraĉa koji je bacao i radoznalo prišao bliţe. Rekao je Meri Hadson da osloni kraj palice na desno rame. »To i radim«, odgovorila je. Rekao joj je da previše ne steţe palicu. »Ne steţem«, rekla je. Rekao joj je da ĉitavo vreme prati pogledom loptu. »Hoću«, odgovorila je. »Skloni mi se s puta.« Snaţnim zamahom pogodila je prvu loptu koja joj je baĉena i odbacila je preko glave ĉuvara levog polja. Bio je to dobar udarac za

postizanje dve baze, ali Meri Hadson je s njim stigla do treće - i to stojeći. Kada su moje ogromno iznenaĊenje, zatim strahopoštovanje i konaĉno oduševljenje splasnuli, pogledao sam preko terena u poglavicu. Izgledalo je ne kao da stoji iza igraĉa koji je bacao, već kao da Iebdi iznad njega. Bio je slika i prilika savršeno srećnog ĉoveka. Preko, sa treće baze, Meri Hadson me je pozdravljala mahanjem. Mahnuo sam i ja njoj. Nisam bio u stanju da se savladam, ĉak i da sam to ţeleo. I bez obzira na njeno majstorsko baratanje bezbol-palicom, bila je to devojka koja je znala da maše s treće baze. U toku ĉitave igre stigla je na bazu svaki put kad je branila udarac. Ĉinilo se da iz nekog razloga mrzi prvu bazu; tu je ništa nije moglo zadrţati. Najmanje tri puta uspelo joj je da ukrade drugu. Njena igra u polju bila je da ne moţe biti gora, ali nakupili smo isuviše mnogo poena da bismo o tome ozbiljno vodili raĉuna. Mislim da bi i u tom pogledu bila bolja da je išla na visoke lopte sa bilo ĉim, a ne upravo sa hvataĉkom rukavicom. Ona, meĊutim, nije htela da je skine. Rekla je da je tako zgodna... Sledećih mesec dana ili tako nešto igrala je bezbol sa Komanĉima nekoliko puta svake nedelje (oĉigledno kad god je imala zakazano kod zubara). Bilo je dana kada je dolazila pred autobus na vreme, ali ponekad je i zakašnjavala. Ponekad je u autobusu priĉala da je samo sevalo, a nekad je samo sedela i pušila svoje ’Herbert Tarejton’ cigarete (sa filterom od plute). Kad god sam sedeo pored nje, u autobusu oko sebe širila je miris nekog vrlo prijatnog parfema.

Jednog vetrovitog aprilskog dana, nakon što nas je po obiĉaju u tri sata pokupio kod Sto devete i Amsterdam avenije, poglavica je okrenuo Komanĉima nabijeni autobus prema istoku Sto desetom ulicom i produţio kao i obiĉno niz Petu aveniju. Kosa mu je bila nakvašena i zaĉešljana, a na sebi je umesto koţne vindjakne imao kaput, tako da sam s razlogom pretpostavio da ima zakazan sastanak sa Meri Hadson. Kada smo projurili mimo našeg uobiĉajenog ulaza u park, bio sam potpuno siguran u to. Poglavica je parkirao autobus na uglu kod Šezdesete, kako je to odgovaralo prilici. Zatim se, da bi ĉekanje bilo što bezbolnije za Komanĉe, okrenuo prema nama zajašivši sedište naopako, i otpoĉeo sa novim nastavkom priĉe o Ĉoveku koji se smeje. Tog nastavka sećam se do najsitnijih pojedinosti i moram da ga ukratko prepriĉam. Razvoj okolnosti uvukao je najboljeg prijatelja Ĉoveka koji se smeje, šumskog vuka Crno krilo, u fiziĉku i intelektualnu zamku koju su mu namestili Difarţovi. Difarţovi, kojima je bilo poznato snaţno osećanje lojalnosti kojim se isticao Ĉovek koji se smeje, ponudili su mu da će, ako im se preda, pustiti Crno krilo na slobodu. Sa najvećim poverenjem u njihovu reĉ, Ĉovek koji se smeje je pristao na ove uslove. (Neki od pomoćnih mehanizama njegovog genija bili su ĉesto podloţni manjim, misterioznim kvarovima.) Ugovoreno je da se Ĉovek koji se smeje sastane sa Difarţovima taĉno u ponoć na jednom odreĊenom mestu u gustim šumama oko Pariza i da će tu, na meseĉini, Crno krilo biti pušten na slobodu. Ali Difarţovi uopšte nisu imali

nameru da oslobode Cmo krilo, koga su se bojali i mrzeli ga. U noći ugovorene transakcije doveli su na uzici jednog obiĉnog šumskog vuka kome su prethodno obojili levu zadnju šapu sneţno belom bojom da izgleda kao Crno krilo. Bile su, meĊutim, dve stvari na koje Difarţovi nisu raĉunali - sentimentalnost Ĉoveka koji se smeje i njegovo poznavanje vuĉjeg jezika. Nakon što je dopustio Difarţovoj kćeri da ga veţe bodljikavom ţicom za jedno drvo, Ĉovek koji se smeje osetio je potrebu da svojim prekrasnim, melodiĉnim glasom uputi svom, kako je pretpostavljao, dobrom starom prijatelju nekoliko reĉi u znak oproštaja. Podmetnuti vuk, stojeći na meseĉini nekoliko metara daleko od njega, bio je zadivljen stranĉevim poznavanjem jezika i uĉtivo je slušao nekoliko trenutaka poslednje savete pred smrt, liĉne i profesionalne, koje mu je davao Ĉovek koji se smeje. Na kraju je, meĊutim, podmetnuti vuk izgubio strpljenje i poĉeo da premešta teţinu sa šape na šapu. Odseĉno i pomalo neljubazno, prekinuo je Ĉoveka koji se smeje, obavestivši ga da se on, što se njega tiĉe, prvo ne zove ni Mraĉno krilo ni Cmo krilo ni Siva šapa niti bilo šta tome sliĉno, već da se zove Arman i, drugo, da nikada u ţivotu nije bio u Kini i da nema ni najmanju nameru da tamo putuje. Besan kako se samo moţe zamisliti, Ĉovek koji se smeje odgurnuo je masku jezikom i na meseĉini otkrio Difarţovima svoje golo lice. GospoĊica Difarţ je na to reagovala tako da se srušila bez svesti. Njen otac je imao više sreće. Sluĉajno je upravo u tom trenutku dobio jedan od svojih ĉestih napada kašlja i tako mu je promaklo smrtonosno otkrovenje. Kada je napad kašlja

minuo i kada je ugledao svoju kćer kako leţi ispruţena na meseĉinom obasjanoj zemlji, Difarţ je postao svestan opasnosti. Zaklanjajući oĉi rukom, ispalio je ĉitav šarţer iz svog automatskog pištolja u pravcu iz koga je dopiralo teško, piskavo disanje. Na tom mestu nastavak je završen. Poglavica je iz malog dţepa na prsluku izvukao svoj okrugli ’lngersol’, pogledao u njega, a zatim se okrenuo na sedištu i upalio motor. Proverio sam vreme na svom satu. Bilo je već gotovo pola pet. Kada je autobus krenuo, upitao sam poglavicu zar neće ĉekati na Meri Hadson. Nije mi odgovorio i, pre nego što sam stigao da ponovim pitanje, osvrnuo se i rekao svima nama: »Dajte sad malo tišine u ovom prokletom autobusu.« Ma šta ono sve sadrţalo u sebi, nareĊenje je bilo u osnovi besmisleno. U autobusu je uvek, pa i tada, vladala tišina. Gotovo svi su razmišljali o mestu na kome smo ostavili Ĉoveka koji se smeje. Već odavno smo se odvikli da brinemo o njemu - u tom pogledu imali smo u njega bezgraniĉno poverenje - ali nikada nismo bili u stanju da mirno prihvatimo ĉinjenicu da se nalazi u smrtnoj opasnosti. Za vreme trećeg ili ĉetvrtog kola naše utakmice tog poslepodneva, ugledao sam sa prve baze Meri Hadson. Sedela je na klupi oko sto metara dalje, s moje leve strane, stisnuta kao sendviĉ izmeĊu dve negovateljice sa deĉjim kolicima. Imala je na sebi svoju bundu od dabrovine, pušila je cigaretu i ĉinilo se da gleda u pravcu gde smo mi igrali utakmicu. Moje otkriće me je uzbudilo i glasno sam o tome obavestio poglavicu koji je stajao iza igraĉa koji je bacao. Gotovo trĉeći pojurio jeprema meni i upitao me: »Gdeje?« Pokazao sam mu rukom.

Gledao je nekoliko trenutaka u tom pravcu, a zatim je rekao da će se za koji trenutak vratiti, i izašao s terena. Išao je polako, raskopĉavajući u hodu kaput i zavlaĉeći ruke u zadnje dţepove na pantalonama. Seo sam na prvu bazu i posmatrao. U vreme kad je stigao do Meri Hadson, kaput našeg poglavice bio je ponovo zakopĉan, a ruke su mu slobodno visile. Stajao je naginjući se iznad nje pet minuta, oĉigledno govoreći joj nešto. Onda je Meri Hadson ustala i njih dvoje su krenuli prema terenu za bezbol. Nisu razgovarali dok su išli, niti su gledali jedno u drugo. Kad su stigli do terena, poglavica je zauzeo poloţaj iza igraĉa koji je bacao. »Zar nećete igrati s nama?« doviknuo sam mu. Rekao mi je da zaveţem. Zavezao sam i posmatrao Meri Hadson. Šetala je polako iza osnovne baze, sa rukama u dţepovima bunde od dabrovine, i konaĉno je sela na jednu klupu za igraĉe, baš iza treće baze. Upalila je novu cigaretu i prebacila nogu preko noge. Kada je na Ratnike došao red da udaraju, prišao sam njenoj klupi i upitao je da li ţeli da igra na levom polju. Odmahnula je glavom. Upitao sam da nije sluĉajno prehlaĊena. Ponovo je odmahnula glavom. Rekao sam da nemam nikoga da mi drţi levo polje. Rekao sam da mi isti igraĉ u timu drţi i centralno i levo polje. Na ovo obaveštenje nije dala nikakav odgovor. Bacio sam rukavicu ĉuvara prve baze u vazduh i pokušao da je doĉekam na glavu, ali mi je pala u jednu blatnu baricu. Obrisao sam je o pantalone i upitao Meri Hadson da li bi jednom htela da doĊe kod mene kući na veĉeru. Rekao sam joj da poglavica ĉesto dolazi. »Ostavi me na miru«, rekla je. »Molim te, samo me ostavi na

miru.« Gledao sam neko vreme u nju, a onda otišao prema klupi na kojoj su sedeli Ratnici. Iz dţepa sam usput izvadio mandarinu i hodao, bacajući je u vazduh. Otprilike na pola puta duţ autlinije treće baze, okrenuo sam se i krenuo natraške, sa mandarinom u ruci, gledajući u Meri Hadson. Nisam imao pojma šta se dogodilo izmeĊu poglavice i Meri Hadson (još uvek to ne znam, osim na sasvim neodreĊen, intuitivan naĉin), ali sam i pored toga bio sasvim siguran da je Meri Hadson zauvek ispala iz redova Komanĉa. To je bila takva vrsta uverenja koja je, ma koliko nezavisna od same ĉinjenice, u stanju da hodanje natraške uĉini riskantnijim nego što to normalno jeste, tako da sam tresnuo u jedna deĉja kolica. Nakon još jednog kruga sumrak se već spustio, tako da je bilo teško dalje igrati. Utakmica je završena i poĉeli smo da skupljamo opremu. Poslednji put kad mi se pruţila prilika da bolje pogledam Meri Hadson, ona je stajala pored treće baze i plakala. Poglavica ju je uhvatio za rukav bunde, ali ona se otrgla od njega. Otrĉala je sa igrališta prema asfaltiranoj stazi i nastavila da trĉi sve dok nije nestala sa vidika. Poglavica nije pošao za njom. Stajao je i gledao kako nestaje u sumraku. Zatim se okrenuo, otišao prema osnovnoj bazi i podigao dve bezbol-palice koje su tamo leţale; uvek smo ostavljali palice da ih on nosi. Prišao sam mu i upitao ga jesu li se to on i Meri Hadson posvaĊali. Rekao mi je da uvuĉem košulju u pantalone. Kao i uvek, mi Komanĉi pretrĉali smo poslednjih stotinak metara do mesta gde je bio parkiran autobus, urlajući, gurajući se, isprobavajući jedan na drugom rvaĉke zahvate, ali ipak svi svesni ĉinjenice da je ponovo

došlo vreme za ’Ĉoveka koji se smeje’. Dok smo trĉali preko Pete avenije, neko je ispustio ili bacio nepotrebni dţemper, tako da sam se sapleo i pao ĉitavom duţinom. Ipak mi je uspelo da do kraja uĉestvujem u jurišu na autobus, ali su do tog vremena najbolja mesta bila već zauzeta, tako da sam morao da sedim negde u sredini vozila. Besan što je tako ispalo, munuo sam deĉaka koji je sedeo s moje desne strane laktom u rebra, a zatim se okrenuo i posmatrao poglavicu kako prelazi preko Pete avenije. Nije se još spustio mrak, ali je vidljivost bila već slaba, kao i obiĉno u pet i petnaest u to doba godine. Poglavica je prešao ulicu. Njegova crna kosa, nakvašena i glatko zaĉešljana ranije tog dana, bila je sada suva i rašĉupana. Sećam se da sam poţeleo da poglavica ima rukavice. U autobusu je, po obiĉaju, vladala tišina kada je ušao - u svakom sluĉaju, tišina proporcionalna onoj koja vlada u pozorištu kada svetlosti u sali poĉnu da se gase. Razgovori su završavani uţurbanim šapatom ili su naglo prekidani. I pored toga, prva stvar koju je poglavica rekao bila je: »U redu, a sad dosta galame, ili nema priĉe.« U istom trenutku autobus je utonuo u bezuslovnu tišinu koja je oduzela poglavici svaku drugu alternativu osim da zauzme pozu za priĉanje. Kada je to uĉinio, najpre je izvukao maramicu i metodiĉno produvao nos, prvo jednu, zatim drugu nozdrvu. Gledali smo ga strpljivo, pa ĉak i sa izvesnom dozom ĉisto posmatraĉke zainteresovanosti. Kada je završio sa maramicom, presavio ju je pedantno na ĉetvoro i vratio u dţep. Zatim nam je ispriĉao novi nastavak ’Ĉoveka koji se smeje’. Od poĉetka do kraja nije trajao više od pet minuta.

Ĉetiri Difarţova metka pogodila su Ĉoveka koji se smeje, dva od njih pravo u srce. Kada je Difarţ, koji je još uvek zaklanjao oĉi od pogleda na lice Ĉoveka koji se smeje, ĉuo neobiĉan uzdah agonije iz pravca gde mu se nalazio cilj, bio je van sebe od sreće. Dok mu je crno srce divlje udaralo, potrĉao je prema kćeri koja je leţala u nesvestici i vratio je u ţivot. Opasni par, pun oduševljenja i kukaviĉke odluĉnosti, konaĉno se usudio da pogleda u Ĉoveka koji se smeje. Glava mu je bila oborena kao da je mrtav, a brada oslonjena na krvave grudi. Polako, pohlepno, otac i kćer pribliţili su se da osmotre svoje nedelo. Ĉekalo ih je, meĊutim, poveliko iznenaĊenje. Ĉovek koji se smeje, daleko od toga da bude mrtav, bio je zaokupljen stezanjem trbušnih mišića na neki tajni naĉin. Kada su Difarţovi došli u zonu dometa, iznenada je podigao glavu, uţasno se iscerio, a zatim glatko, ĉak na neki uglaĊen naĉin, ispljunuo sva ĉetiri zma. Dejstvo ovog ĉina na Difarţove bilo je tako temeljno da su im srca doslovno prepukla, pa su se srušili mrtvi pred noge Ĉoveka koji se smeje. (Ako je već trebalo da nastavak bude kratak, bilo bi najzgodnije da se na ovom mestu i završio; Komanĉi su mogli nekako i da prihvate iznenadnu smrt Difarţovih. Kraj, meĊutim, nije bio tu.) Dan za danom Ĉovek koji se smeje stajao je vezan za drvo bodljikavom ţicom, dok su se tela Difarţovih raspadala pod njegovim nogama. Ţestoko krvareći i lišen obroka orlovske krvi, nije nikada bio tako blizu istinske smrti. Jednog dana, meĊutim, promuklim ali ipak razgovetnim glasom obratio se za pomoć šumskim ţivotinjama. Nagovorio ih je da dovedu Ombu, dobrog patuljka. To su i uĉinile. Putovanje tamo i natrag preko francusko-kineske granice trajalo je,

meĊutim, dugo, i u ĉasu kada je Omba stigao na scenu sa kutijom za prvu pomoć i sveţim obrokom orlovske krvi, Ĉovek koji se smeje bio je već u komi. Prvi Ombin gest milosrĊa bio je da svom gospodaru namesti masku koja je bila pala na crvima napadnuti torzo gospoĊice Difarţ. Paţljivo i s poštovanjem pokrio je maskom uţasne crte lica svoga gospodara, a onda je poĉeo da mu previja rane. Kada su se male oĉi Ĉoveka koji se smeje konaĉno otvorile, Omba je ţumo prineo maski boĉicu punu orlovske krvi. Ĉovek koji se smeje nije je, meĊutim, ni okusio. Umesto toga, slabim glasom je izgovorio ime svog voljenog Crnog krila. Omba je sagnuo svoju takoĊe malo deformisanu glavu i otkrio svom gospodaru da su Difarţovi ubili Crno krilo. Jecaj poslednjeg bola, od koga se srce cepalo, dopro je iz dna duše Ĉoveka koji se smeje. Sumorno je pruţio ruku prema boĉici orlovske krvi i zdrobio je u šaci. Ono malo krvi što je ostalo u njemu poteklo mu je tankim mlazom niz zglob. Naredio je Ombi da se okrene i Omba ga je, jecajući, poslušao. Poslednjim pokretom, pre nego što mu je glava klonula na krvlju nakvašenu zemlju, Ĉovek koji se smeje strgnuo je s lica masku. To je, naravno, bio kraj priĉe (priĉe koja nikad više nije obnovljena). Poglavica je pokrenuo motor autobusa. Na strani, preko puta mene u autobusu, Bili Volš, najmlaĊi od svih Komanĉa, briznuo je u plaĉ. Niko od nas nije mu rekao da zaĉepi. Sto se mene tiĉe, sećam se da su mi se kolena tresla. Nekoliko minuta kasnije, kada sam izašao iz autobusa, prva stvar koju sam ugledao bio je komad svilenog papira crvene boje, koji je lepršao na vetru,

pripijen uz stub uliĉne svetiljke. Izgledao je kao neĉija maska od latica Ċivljeg maka. Došao sam kući tako upadljivo cvokoćući zubima da su mi rekli da smesta idem u krevet.

DOLE KOD ČAMCA

Bilo je to jednog dana nešto iza ĉetiri sata posle podne, u onom periodu pred kraj jeseni koji zbog lepog i stabilnog vremena nazivaju indijansko leto. Već petnaesti ili dvadeseti put od podne, Sandra, kućna pomoćnica, stisnutih usana odmakla se od kuhinjskog prozora koji je gledao na jezero. Ovog puta, dok se udaljavala, odsutno je odvezala i ponovo vezala vrpce kecelje, priteţući ih koliko je to zamašni obim njenog struka dozvoljavao. Ponovo je prišla belom emajliranom stolu i spustila svoje tek uniformisano telo na stolicu preko puta gospoĊe Snel. Završivši ĉišćenje i peglanje, gospoĊa Snel je pila svoju uobiĉajenu šolju ĉaja pre nego što će krenuti prema autobuskoj stanici. Već je imala i šešir na glavi. Bio je to isti onaj interesantni predmet od crnog filca koji je nosila ne samo ĉitavo leto, već i prošla tri - uprkos rekordnim talasima vrućine - kroz sve ţivotne promene, iznad drški desetina usisivaĉa za prašinu. U njemu je još uvek bila etiketa Heti Kamedţi, izbledela, ali (moglo bi se tako reći) nepokorena. »Neću da se sekiram zbog toga«, izjavila je Sandra, već peti put, obraćajući se sebi koliko i gospoĊi Snel. »Odluĉila sam da zbog toga neću da se sekiram. A i zašto bi’?« »Tako je«, rekla je gospoĊa Snel. »Ja se ne bih sekirala. Stvarno ne bih. Dodaj mi tu tašnu, draga.«

Koţna torbica, do krajnosti iznošena, ali sa etiketom impresivnom kao i ona u šeširu gospoĊe Snel, leţala je na kredencu. Sandra je mogla da je dohvati a da se ne podigne sa stolice. Pruţila je torbicu preko stola gospoĊi Snel, a ona je otvorila i iz nje izvukla paklo cigareta sa mentolom i kutiju šibica sa etiketom ’Stork kluba’. GospoĊa Snel je pripalila cigaretu, i zatim prinela šolju ustima, ali ju je smesta ponovo spustila na tanjirić. »Ako ovo ne poţuri da se ohladi, zakasniću na autobus.« Pogledala je preko stola u Sandru koja je potišteno gledala nekuda u pravcu bakamih ĉinija poreĊanih uz zid. »Prestani da se ţdereš zbog toga«, naredila je gospoĊa Snel. »Kakva je korist od toga što se brineš? On će joj ili reći ili neće. To je sve. Kakva je korist od toga da se sad sekiraš?« »Ne sekiram se ja zbog toga«, odgovorila je SanĊra. »Zadnje što mi pada na pamet je da se sekiram. Samo, doĊe ti da poludiš kako se to dete kao maĉka šunja naokolo po kući. Ne moţeš uopšte da ga čuješ, znaš. Tu, neki dan, ĉistila sam grašak - taĉno za ovim ovde stolom - i samo što mu nisam stala na ruku. Sedeo je taĉno tu pod stolom.« »Dobro. Ja se zbog toga ne bih sekirala.« »Hoću da kaţem, ĉovek mora da meri svaku reĉ koju izgovori pred njim«, rekla je Sandra. »To ti je taĉno da poludiš.« »Još ne mogu da pijem ovaj ĉaj«, rekla je gospoĊa Snel. »Da, to je strašno. Mislim, kad moraš da vagaš svaku reĉ koju kaţeš i ostalo.«

»To je da poludiš! Ozbiljno ti kaţem. Pola vremena sam napola luda.« Sandra je oĉistila s krila imaginarne mrvice i jeknula: »Dete od ĉetiri godine!« »A inaĉe retko lepo dete«, rekla je gospoĊa Snel. »Sa onim velikim smeĊim oĉima i svim.« Sandra je ponovo teško uzdahnula. »Imaće isti nos kao otac.« Podigla je šoljicu i otpila gutljaj bez ikakvih poteškoća. »Nije mi jasno zašto hoće da ostanu ovde do kraja oktobra«, rekla je nezadovoljno, spuštajući šoljicu. »Hoću da kaţem, niko od njih sada više ne prilazi ni blizu vode. Ona se ne kupa, on se ne kupa, ni dete se ne kupa. Niko se više ne kupa. Ne voze se više ni u onom glupom ĉamcu. Ne znam samo zašto su za njega bacili tolike dobre pare.« »Ne shvatam kako moţeš da piješ taj ĉaj. Ja ovaj moj ne mogu ni da okusim.« Sandra je ogorĉeno zurila u suprotni zid. »Ima da budem presretna kad se opet vratim u grad. Nije šala. Mrzim ovo glupo mesto.« Neprijateljski je pogledala u gospoĊu Snel. »Za vas je ovde bog bogova, vi ovde ţivite preko ĉitave godine. Imate ovde i svoj društveni ţivot i sve. Briga vas.« »Popiću ovaj ĉaj makar me i ubio«, rekla je gospoĊa Snel, pogledavši prema ĉasovniku iznad elektriĉnog štednjaka. »Šta biste vi radili da ste u mojoj koţi?« upitala je Sandra odseĉno. »Hoću da kaţem, šta biste uĉinili? Kaţite mi iskreno.« Ovo je bilo pitanje one vrste u kakva je gospoĊa Snel upadala glatko kao u bundu od hermelina. Smesta je spustila šoljicu. »E, pa sad, kao prvo«, rekla je, »ne bih

se ţdrala zbog toga. Šta bih ja uradila, pogledala bih naokolo i potraţila drugi...« »Ne ţderem se ja zbog toga«, prekinula ju je Sandra. »Znam ja to, ali šta bih ja uradila, ja bih sebi prosto...« Vrata od trpezarije su se otvorila i u kuhinju je ušla Bu Bu Tanenbaum, gospodarica kuće. Bila je to omalena ţena od dvadeset pet godina, gotovo bez kukova, sa slabom, nenegovanom i bezbojnom kosom, zaĉešljanom iza upadljivo velikih ušiju. Bila je u farmerkama do kolena, crnom puloveru sa visokim okovratnikom, kratkim ĉarapama i mokasinama. Na stranu njeno šaljivo ime, na stranu njena neuglednost, ona je bila - kada je reĉ o onim sitnim licima koja se trajno pamte i koja su upravo savršeno shvatljiva - zapanjujuće pravo ţensko. Otišla je pravo do friţidera i otvorila ga. Kada je zavirila unutra, stojeći raširenih nogu i s rukama na kolenima, zazviţdala je, nemelodiĉno, kroz zube, u ritmu sa pomalo suviše slobodnim njihanjem donjeg dela leĊa. Sandra i gospoĊa Snel su ćutale. GospoĊa Snel je bez ţurbe ugasila cigaretu. »Sandra...« »Da, gospoĊo?« Sandra je napeto gledala nekuda pored šešira gospoĊe Snel. »Zar nema više kiselih krastavaca? Hoću da mu odnesem kiseli krastavac.«

»Pojeo ih je«, raportirala je Sandra inteligentno. »Pojeo ih je sinoć pre nego što je otiš’o u krevet. Bila su još samo dva.« »Oh. Dobro, kupiću ih kad odem na stanicu. Mislila sam da ću tako moći da ga izmamim iz onog ĉamca.« Bu Bu je zatvorila friţider i prišla prozoru koji je gledao na jezero. »Da li nam je potrebno još nešto?« upitala je, gledajući kroz prozor. »Samo hleb.« »Ostavila sam za vas ĉek na stolu u predsoblju, gospoĊo Snel. Hvala vam.« »Okej«, rekla je gospoĊa Snel. »Ĉujem da je Lajonel sklon da ponekad pobegne«, dodala je i kratko se nasmejala. »Izgleda da je tako nekako«, rekla je Bu Bu i zavukla ruke u dţepove pantalona. »Bar ne beţi mnogo daleko«, rekla je gospoĊa Snel, ponovo se kratko nasmejavši. Kod prozora, Bu Bu je malo promenila poloţaj, tako da nije više bila direktno leĊima okrenuta ţenama koje su sedele za stolom. »Ne«, rekla je i gumula iza uha pramen kose. Dodala je, ĉisto informativno: »Poĉeo je da beţi od kuće još kada je imao samo dve godine, ali to nikada nije bilo previše ozbiljno. Mislim da je najveća udaljenost do koje je stigao - u gradu, u svakom sluĉaju bila do Mala u Central-parku. Samo par blokova od kuće. Najmanje daleko - ili najbliţe - bilo je da pobegne do glavnog ulaza u kuću. Motao se tamo, ĉekajući oca da mu kaţe zbogom.« Obe ţene za stolom su se nasmejale.

»Mal je mesto gde ĉitav Njujork ide na klizanje«, ljubazno je objasnila Sandra gospoĊi Snel. »Deca i svi.« »Oh!« rekla je gospoĊa Snel. »Imao je tada svega tri godine. Bilo je to prošle zime«, rekla je Bu Bu, izvlaĉeći iz boĉnog dţepa na farmerkama kutiju cigareta i šibice. Pripalila je cigaretu, dok su je obe ţene zainteresovano posmatrale. »Velika guţva. Izvukli smo na ulicu celokupne policijske snage da ga traţe.« »Pa jesu li ga našli?« upitala je gospoĊa Snel. »Naravno da su ga našli!« rekla je Sandra prezrivo. »A šta vi mislite?« »Našli su ga u jedanaest i petnaest noću, u sred... oh, boţe, februara, mislim. Ni jednog deteta u parku. Sami uliĉni razbojnici i, ĉini mi se, širok asortiman skitnica i degenerika. Sedeo je na podu podijuma za muziku i kotrljao mramornu kockicu gore-dole duţ jedne pukotine. Bio je napola promrzao i izgledao je kao...« »Sveti boţe!« rekla je gospoĊa Snel. »Kako mu je to palo na pamet? Hoću da kaţem, zašto je beţao od kuće?« Bu Bu je ispustila prema prozorskom staklu jedan nepravilni kolut dima. »To isto posle podne, neki deĉak u parku dao my je jednu neodreĊenu i sasvim pogrešnu informaciju. ’Ti zaudaraš, mali’, rekao mu je. U svakom sluĉaju, mi bar mislimo da je to bio razlog. Nemam pojma, gospoĊo Snel. Sve mi to skupa ne ide u glavu.« »Koliko već dugo ĉini takve stvari?« upitala je gospoĊa Snel. »Hoću da kaţem, otkada to radi?«

»Eto, kad je imao dve i po godine«, rekla je Bu Bu tonom biografa, »sakrio se pod slivnik u podrumu zgrade u kojoj stanujemo. Dole u perionici. Neka Naomi - njena bliska prijateljica - rekla mu je da ima crva u svojoj termos boci. U svakom sluĉaju, to je jedino što smo iz njega mogli da izvuĉemo.« Bu Bu je uzdahnula i udaljila se od prozora, sa dugim pepelom na vrhu cigarete. Pošla je prema kliznim vratima. »Idem da još jednom pokušam«, rekla je, obraćajući se ţenama kao da im kaţe zbogom. Ţene su se nasmejale. »Mildred«, obratila se Sandra, još uvek se smejući, gospoĊi Snel, »zakasnićeš na autobus ako smesta ne kreneš.« Bu Bu je zatvorila za sobom klizna vrata. Stajala je na blago nagnutom travnjaku ispred kuće, dok joj je nisko, uţareno, kasno popodnevno sunce prţilo leĊa. Oko dve stotine metara ispred nje, njen sin Lajonel sedeo je na krmarskom sedištu oĉevog ĉamca. Vezan i bez glavnog i trouglastog jedra, ĉamac je plutao pod savršeno pravim uglom u odnosu na najistureniji deo mola. Oko dvadeset metara iza njega plovila je jedna izgubljena ili baĉena vodena skija, sa donjom stranom okrenutom naviše; na jezeru se inaĉe nije video nijedan brodić, izuzimajući krmenu stranu lokalne skele koja je plovila preko jezera ka Liĉ Lendingu. Bu Bu je sa ĉuĊenjem ustanovila da joj je teško da dugo drţi pogled usredsreĊen na Lajonela. Sunce, iako ne naroĉito toplo, bilo je ipak tako blistavo, da se ĉinilo kako je slika svakog malo udaljenijeg predmeta - deĉaka, ĉamca gotovo podjednako treperava i izlomljena kao i odraz u

vodi. Nakon nekoliko minuta Bu Bu je prestala da na to obraća paţnju. Izvukla je cigaretu na vojniĉki naĉin, odcepivši stranicu kutije, i krenula prema molu. Bio je oktobar i nije je kao obiĉno udarila u lice odbijena toplina dasaka na molu. Išla je, zviţdeći kroz zube ’Kentaki Bejbi’. Kada je stigla do kraja mola, ĉuĉnula je raširenih kolena pored desne ivice, i pogledala naniţe u Lajonela. Bio je udaljen od nje jedva za duţinu vesla. Nije je pogledao. »Ahoj«, rekla je Bu Bu. »Prijatelju. Gusare. Prljava dţukelo. Vratila sam se.« Ne gledajući u nju, Lajonel kao da se iznenada osetio pozvan da prikaţe svoje mornarske sposobnosti. Gurao je mrtvu ruĉicu kormila do kraja u desnu stranu, a zatim je smesta opet privukao sebi. Pogled mu je ĉitavo vreme bio prikovan za palubu ĉamca. »To sam ja«, rekla je Bu Bu. »Viceadmiral Tanenbaum. RoĊena Glas. Došla sam u inspekciju. Da pregledam stermafore.« Tada je stigao odgovor. »Ti nisi nikakav admiral. Ti si dama«, rekao je Lajonel. U njegovim reĉenicama obiĉno se pojavljivao bar jedan prekid zbog loše kontrole daha, tako da su, ĉesto, reĉi koje je ţeleo da naglasi, umesto da budu jasne, ostajale prigušene. Bu Bu nije samo slušala njegov glas; ona ga je, ĉinilo se, posmatrala. »Ko ti je to rekao? Ko ti je rekao da ja nisam admiral?« Lajonel je odgovorio, ali gotovo neĉujno. »Ko?« upitala je Bu Bu.

»Tata.« Još uvek ĉuĉeći, Bu Bu je provukla ruku izmeĊu kolena i spustila je na daske mola da bi saĉuvala ravnoteţu. »Tvoj tata je dobar momak«, rekla je, »ali on je istovremeno, što se pomorstva tiĉe, najveća neznalica koju poznajem. Savršeno je taĉno da sam dama kada sam na kopnu - to je istina. Ali moj pravi poziv, moj prvi, poslednji i veĉni...« »Ti nisi admiral«, rekao je Lajonel. »Izvini, molim?« »Nisi admiral. Ti si dama uvek i ĉitavo vreme.« Nastupila je kratka tišina. Lajonel ju je ispunio ponovnom promenom kursa svog broda - ruĉicu kormila drţao je sa obe ruke. Na sebi je imao kratke pantalone drap boje i ĉistu belu majicu na ĉijoj je prednjoj strani bio naslikan noj Dţerom kako svira violinu. Koţa mu je bila priliĉno opaljena, a kosa, po boji i kvalitetu gotovo ista kao kod majke, na krajevima pomalo izbledela od sunca. »Mnogi ljudi smatraju da nisam admiral«, rekla je Bu Bu, posmatrajući ga, »i to samo zato što nisam išĉašila jezik priĉajući o tome.« Pazeći da saĉuva ravnoteţu, izvukla je cigaretu i šibice iz dţepa na farmerkama. »Gotovo nikada ne dolazim u iskušenje da se pred ljudima razmećem svojim poloţajem i ĉinom. Naroĉito pred malim deĉacima koji ĉak i ne gledaju u mene kada s njima razgovaram. Smesta bi me degradirali i najurili iz mornarice.« Ne paleći cigaretu, iznenada je ustala, ukoĉila se u nekom besmislenom stavu mirno, naĉinila trubu od desne šake, prinela je ustima i odsvirala nešto što je liĉilo na trubni znak. Lajonel je smesta

pogledao u nju. Po svoj prilici je bio svestan da je trubni znak falsifikat, ali se ipak ĉinilo da je duboko impresioniran; usta su mu se sama otvorila. Bu Bu je odsvirala signal - neku ĉudnu kombinaciju ’Poveĉerja’ i ’BuĊenja’ - tri puta, bez i najmanje pauze. Zatim je ceremonijalno salutirala suprotnoj obali. Kada je konaĉno zauzela prvobitni ĉuĉeći stav na ivici mola, ĉinilo se da to radi sa najvećim ţaljenjem, kao da je maloĉas bila duboko dirnuta jednom od lepih strana pomorske tradicije, koja je nepristupaĉna javnosti i malim deĉacima. Zurila je nekoliko trenutaka u uski horizont jezera, a zatim, ĉinilo se, kao da se setila da nije potpuno sama. Pogledala je - s poţtovanjem - u Lajonela, koji je još uvek sedeo otvorenih usta. »To je bio tajni znak trubom koji samo admirali smeju da ĉuju«. Upalila je cigaretu i ugasila šibicu teatralno tankim, dugim mlazom dima. »Kad bi neko saznao da sam dozvolila da ĉuješ taj signal...«Odmahnula je glavom. Ponovo je usmerila sekstant svoga oka prema horizontu. »Hajde još jednom.« »To je nemoguće.« »Zašto?« Bu Bu je slegnula ramenima. »Kao prvo, u blizini ima previše lica niţeg ĉina.« Promenila je poloţaj, ĉuĉnula prekrštenih nogu kao Indijanac i zategla sokne. »Reći ću ti, ipak, šta ću da uĉinim«, rekla je zvaniĉnim tonom. »Ako mi kaţeš zašto beţiš od kuće, odsviraću ti sve tajne znake trubom koje znam. Vaţi?« Lajonel je smesta ponovo pogledao u palubu. »Ne«, rekao je. »Zašto ne?«

»Zato.« »Zašto zato?« »Zato što neću«, rekao je Lajonel i snaţno povukao ruĉicu kormila da naglasi svoje reĉi. Bu Bu je dlanom zaštitila desnu stranu lica od oštrih sunĉevih zraka. »Rekao si mi da si zauvek završio s tim beţanjem«, rekla je. »Razgovarali smo o tome i rekao si mi da si s tim završio. Ĉak si mi obećao.« Lajonel je nešto odgovorio, ali nerazgovetno. »Šta?« upitala je Bu Bu. »Nisam obećao.« »Ah, jesi, sigurno jesi. Sasvim sigurno jesi.« Lajonel je nastavio da kormilari svojim ĉamcem, »Ako si admiral«, rekao je, »gde ti je onda flota?« »Moja flota. Drago mi je što si me to pitao«, rekla je Bu Bu i krenula da siĊe u ĉamac. »Izlazi!« naredio je Lajonel, ali ne kao obiĉno prodomim glasom, još uvek oborenog pogleda. »Niko ne sme da se ukrca.« »Niko ne sme?« Noga Bu Bu već je dodirivala pramac ĉamca, ali ju je ona poslušno povukla gore na molo. »Apsolutno niko?« Ponovo je zauzela ĉuĉeći, indijanski stav. »A zašto ne?« Lajonelov odgovor bio je potpun, ali ni ovog puta dovoljno glasan. »Šta?« rekla je Bu Bu. »Zato što nije dozvoljeno.« Bu Bu, ne ispuštajući deĉaka ni za trenutak iz vida, nije rekla ni reĉi ĉitav minut.

»Ţao mi je što to ĉujem«, rekla je najzad. »Volela bih da mogu da sednem u tvoj ĉamac. Usamljena sam bez tebe. Strašno mnogo mi nedostaješ. Sama sam u kući ĉitav dan, nema nikoga s kim bih mogla reĉ da progovorim.« Lajonel više nije trzao ruĉicu kormila. Posmatrao je vlakna drveta na njoj. »Moţeš da priĉaš sa Sandrom«, rekao je. »Sandra ima mnogo posla«, rekla je Bu Bu. »Ali i da nije toga, ne priĉa mi se sa Sandrom. Hoću da priĉam s tobom. Hoću da sednem u tvoj ĉamac i da razgovaram s tobom.« »Moţeš da razgovaraš i tu dok stojiš.« »Šta?« »Moţeš da razgovaraš i dok si tu.« »Ne, ne mogu. Previše smo daleko. Treba da budemo bliţe.« Lajonel je povukao kormilo. »Niko ne sme u ĉamac«, rekao je. »Šta?« »Niko ne sme u čamac.« »Dobro, hoćeš li mi onda ovako reći zašto beţiš od kuće?« upitala je Bu Bu. »Iako si mi obećao da ćeš s tim da prestaneš.« Na palubi ĉamca, pored sedišta na krmi, leţala je maska za ronjenje. Umesto odgovora, Lajonel je uhvatio izmeĊu palca i drugog prsta desne noge traku za priĉvršćivanje maske i kratkim, veštim pokretom odbacio masku preko ivice ĉamca u vodu. Potonula je istog trenutka.

»To je bilo lepo. To je bilo konstruktivno«, rekla je Bu Bu. »To je bila maska ujka Veba. Oh, on će biti oduševljen.« Povukla je dim cigarete. »Nekada je pripadala tvom ujaku Simoru.« »Baš me briga.« »To se vidi. Vidi se da te nije briga«, rekla je Bu Bu. Cigareta meĊu njenim prstima, koju je drţala na neki ĉudnovat naĉin, dogorela je do opasne blizine zglavka. Iznenada osetivši toplinu, ispustila je cigaretu, koja je pala na površinu jezera. Zatim je izvukla nešto iz jednog od dţepova. Bio je to paketić, velik otprilike kao špil karata, uvijen u beli papir i vezan zelenom trakom. »Ovo je lanĉić za kljuĉeve«, rekla je, osećajući da je deĉak pogledao prema njoj. »Isti kao tatin, samo što na njemu ima mnogo više kljuĉeva nego na tatinom. Na ovom ima taĉno deset kljuĉeva.« Lajonel se nagnuo napred na svom sedištu, ispustivši ruĉicu kormila. Ispruţio je ruke kao da ţeli nešto da uhvati. »Baci mi ga«, rekao je. »Molim te!« »Ostanimo malo svako na svom mestu, sunce. Treba malĉice da razmislim. Trebalo bi da bacim ovaj lanĉić za kljuĉeve u jezero.« Lajonel je gledao u nju neko vreme, otvorenih usta. Zatim ih je zatvorio. »Moj je«, rekao je s intonacijom nesigurnog pozivanja na pravdu. Bu Bu je, gledajući dole prema njemu, slegnula ramenima. »Baš me briga.« Lajonel se polako spustio natrag na sedište, posmatrajući majku i traţeĉi rukom iza sebe dršku kormila. Po oĉima mu se videlo da je shvatio što je njegova majka oĉekivala.

»Drţi.« Bu Bu mu je dobacila paketiĉ. Pao mu je pravo u krilo. Pogledao je u paketiĉ u krilu, uzeo ga, neko vreme gledao u njega drţeći ga u ruci, a zatim ga - ukoso bacio u jezero. Istog trenutka pogledao je u Bu Bu, oĉiju ispunjenih ne prkosom nego suzama. Sledećeg trenutka usta su mu se iskrivila kao horizontalna osmica i poĉeo je glasno da plaĉe. Bu Bu je ustala, oprezno, kao neko kome je utmula noga u pozorištu, i spustila se u ĉamac. Trenutak nakon toga sedela je na sedištu na krmi sa kormilarem u krilu, ljuljajući ga, ljubeći ga u potiljak i tešeći ga: »Mornari ne plaču, dragi. Mornari nikada ne plaĉu. Samo kad im brod potone. Ili kada doţive brodolom, pa se naĊu na splavu i ostalom, bez iĉega za piće osim...« »Sandra je... rekla gospoĊi Snel... da je tata veliki... prljavi......ĉifut.« Bu Bu se jedva primetno zgrĉila, ali je odmah podigla deĉaka iz krila, postavila ga pred sebe i uklonila mu kosu s ĉela. »To je rekla, a?« upitala je. Lajonel je energiĉno potvrĊujući klimnuo nekoliko puta gore-dole. Prišao je bliţe, još uvek plaĉući, i uvukao se meĊu majĉina kolena. »Pa sad, nije to tako strašno«, rekla je Bu Bu, drţeći ga rukama i kolenima kao dvostrukom stegom. »To nije najgora stvar koja se moţe dogoditi.« Neţno je ugrizla deĉaka za kraj uha. »A znaš li ti, dragi, šta je ĉifut?« Lajonel ili nije hteo ili nije mogao da odmah odgovori. U svakom sluĉaju, saĉekao je dok štucanje koje je došlo nakon suza nije malo popustilo. Zatim je

odgovorio, prigušeno ali razumljivo, u toplinu majĉinog vrata. »To je ono što leti po vazduhu«, rekao je. »Na konopcu koji se drţi u ruci.«2 Da bi ga bolje pogledala, Bu Bu je blago odgurnula sina od sebe. Zatim je iznenada zavukla ruku u zadnji deo deĉakovih pantalona, što je ovog neobiĉno uplašilo, ali ju je odmah izvukla i paţljivo mu namestila košulju. »Reći ću ti šta ćemo uraditi«, rekla je. »Vozićemo se do grada i kupićemo kiselih krastavaca i hleba, pa ćemo jesti krastavce u kolima, a zatim ćemo otići do stanice i saĉekaćemo tatu. Onda ćemo odvesti tatu kući i nagovorićemo ga da nas provoza u ĉamcu. Ti ćeš mu pomoći da donese jedra. Okej?« »Okej«, rekao je Lajonel. Vraćajući se kući nisu išli hodom; trĉali su, ko će pre. Pobedio je Lajonel.

ZA ESMÉ - S LJUBAVLJU I MUČNINOM

Tu nedavno, avionskom poštom, primio sam pozivnicu na venĉanje koje ĉe se odrţati u Engleskoj, osamnaestog aprila. Sluĉajno, to je venĉanje za koje bih mnogo dao da mogu da mu prisustvujem i, kada je pozivnica stigla, prvo što sam pomislio bilo je da otputujem tamo, avionom, troškove neka Ċavo nosi. U meĊuvremenu sam o ĉitavoj stvari dosta opširno diskutovao sa mojom suprugom, trezvenom i uravnoteţenom curom, da ti pamet stane, i odluĉili smo da to ne ĉinim - i to samo zbog jedne stvari. Bio sam potpuno smetnuo s uma da se moja tašta sprema da poslednje dve nedelje aprila provede kod nas. Ĉinjenica je da nemam prilike da mamu Grenĉer viĊam naroĉito ĉesto, a ona s godinama ne postaje mlaĊa. Ima pedeset osam godina (kao što bi ona prva sama priznala). Bilo kako bilo, meĊutim, ma gde se ja nalazio, ne mislim da sam tip koji neće ni prstom maknuti da spreĉi da jedno venĉanje monotono proĊe. U skladu s tim, dao sam se na posao i nabacao nekoliko vrlo informativnih redaka o mladoj kakvu sam je poznavao pre gotovo šest godina. Ako moje beleške budu imale za posledicu da se mladoţenja, koga ne poznajem, na trenutak ili dva oseti neprijatno, utoliko bolje. Ovde nemam ni najmanju nameru da nekome ugaĊam. Više, u stvari, da podstaknem na dobro, da poduĉim.

Aprila 1944. godine bio sam jedan od šezdeset ameriĉkih vojnika koji su se u Devonu, u Engleskoj, obuĉavali na jednom specijalnom kursu pred invaziju na Francusku, a kojim je rukovodila britanska obaveštajna sluţba. Kada se sad toga sećam, ĉini mi se da je grupa od nas šezdeset bila gotovo jedinstvena u tome da u ĉitavoj toj gomili nije bilo ni jednog društvenog ĉoveka. Svi smo u suštini bili tipovi ĉija je glavna zabava pisanje pisma, a kada smo se obraćali jedan drugome van sluţbenih dodira, to se uglavnom svodilo na pitanje nekome da li ima i moţe li da pozajmi mastilo. Kada nismo pisali pisma ili sedeli na predavanjima, većinom smo se razilazili svaki na svoju stranu. Mene su putevi, kada je vreme bilo lepo, obiĉno vodili u šetnje po slikovitoj okolini. Po kišnom vremenu obiĉno sam sedeo u nekom suvom kutku i ĉitao knjige, ĉesto ni korak daleko od stola za ping-pong. Obuka na specijalnom kursu trajala je tri nedelje i završila se jedne veoma kišne subote. Bilo je predviĊeno da se u sedam sati, te poslednje veĉeri, ĉitava naša grupa ukrca u voz za London, gde ćemo, kako se priĉalo, biti rasporeĊeni po pešadijskim i vazdušno-desantnim jedinicama odreĊenim za iskrcavanje na dan ’D’. Do tri posle podne bio sam već spakovao sve moje stvari u vojniĉku vreću, meĊu njima i platnenu torbu od gasmaske punu knjiga koje sam doneo sa sobom preko mora (samu gas-masku sam još pre nekoliko nedelja bacio kroz okno broda ’Mauretania’, savršeno svestan da ja, ako neprijatelj ikad upotrcbi bojne otrove, nikad neću stići da na vreme navuĉem tu prokletu stvar). Sećam se da sam stajao pored zadnjeg prozora na našoj limenoj ’Kvonset’ baraci, veoma dugo posmatrajući kosu,

sumomu kišu, i da me je kaţiprst desne ruke malo, gotovo neprimetno svrbeo. Iza leĊa sam mogao da ĉujem nedruštveno škripanje mnogih naliv-pera na mnogim listovima vojniĉkog papira za pisanje. Naglo, bez ikakve posebne namere, udaljio sam se od prozora i navukao kabanicu, šal od kašmirske vune, kaljaĉe, gumene rukavice i vojniĉku, takozvanu prekomorsku kapu (koju sam, kako mi još uvek priĉaju, nosio nakrivljenu na poseban naĉin - malo navuĉenu preko ušiju). Zatim sam, nakon što sam podesio ruĉni sat prema satu u trpezariji, krenuo nizbrdo, vlaţnim, kockama poploĉanim putem prema gradu. Nisam obraćao paţnju na bleskove munja svuda oko mene. One na sebi ili imaju vaš broj ili ga nemaju. U samom centru, koji je bio verovatno najmokriji deo grada, zastao sam ispred crkve da proĉitam šta piše na oglasnoj ploĉi, najviše zbog toga što su kitnjasta slova, bela na cmoj pozadini, privukla moju paţnju, ali delom i zbog toga što sam za tri godine u vojsci stekao naviku da ĉitam oglasne table. U tri i petnaest, pisalo je na ploĉi, odrţaće se proba deĉjeg hora. Pogledao sam na sat, a onda ponovo na ploĉu. Na ploĉi je bio priĉvršćen i list sa imenima dece koja treba da prisustvuju probi. Stojeći na kiši, proĉitao sam sva imena, a zatim sam ušao u crkvu. U klupama je bilo desetak ili više odraslih. Primetio sam da neki u krilu drţe po par malih kaljaĉa, s Ċonovima okrenutim naviše. Prošao sam pored njih i seo u prvi red. Na podijumu, na obiĉnim stolicama zbijenim u tri tesna reda, sedela su deca, njih oko dvadeset, uglavnom devojĉice od oko sedam do trinaest godina. U tom trenutku, horovoĊa, neka ogromna ţena u kostimu

od tvida, zahtevala je od njih da više otvaraju usta dok pevaju. Da li je iko, pitala je, ĉuo za ptiĉicu koja bi se usudila da zapeva svoju draţesnu pesmicu a da najpre širom, širom, širom ne otvori svoj mali kljun? Oĉigledno, za takvu nikad niko nije ĉuo. Kao odgovor dobila je samo bezizrazan, neproziran pogled iz klupa. Nastavila je da govori o tome kako ţeli da sva deca shvate smisao reĉi koje pevaju, a ne da ih samo izgovaraju, kao neki šašavi papagaji. Zatim je pištaljkom dala intonaciju, a deca su, kao grupa maloletnih dizaĉa tegova, podigla svoje pesmarice. Pevala su bez instrumentalne pratnje ili, taĉnije reĉeno u njihovom sluĉaju, bez mešanja sa strane. Glasovi su im bili melodiĉni i nesentimentalni, gotovo takvi da bi neko religiozniji nego što sam bio ja, bez nekog naroĉitog naprezanja mogao da, slušajući ih, doţivi levitaciju. Neka od one najmanje dece pomalo su razvlaĉila tempo, ali na takav naĉin da bi tome samo kompozitorova majka mogla da naĊe neku zamerku. Himnu koju su pevala deca nikad do tada nisam ĉuo, ali sam se nadao da je to neka od onih koje imaju desetine i više strofa. Slušajući, posmatrao sam redom sva deĉja lica, ali sam na jedno obratio posebnu paţnju, i to na lice jedne devojĉice koja mi je, sedeći na krajnjoj stolici u prvom redu, bila najbliţa. Imala je oko trinaest godina, a kosa joj je bila ravna, pepeljastoplava, podrezana do ispod ušiju. Ĉelo joj je bilo prekrasno, a blase oĉi su, imao sam utisak, već kritiĉki ocenile publiku. Glas joj se veoma jasno izdvajao iz glasova druge dece, i to ne samo zbog toga što mi je bila najbliţa. Bio je najbolji u gomjem registru, zvuĉao je najprijatnije, najsigumije, i samim tim je vodio pesmu. Ĉinilo se, meĊutim, da

mladoj dami pomalo idu na ţivce te njene pevaĉke sposobnosti, ili joj je moţda bilo dosadno to mesto i vreme. Primetio sam da je dva puta, izmeĊu strofa, zevnula. Bilo je to pravo damsko zevanje, zevanje zatvorenih usta, ali nije moglo ostati neprimećeno: odavali su je lukovi njenih nozdrva. U trenutku kada se himna završila, ţena koja je vodila hor poĉela je da nadugaĉko izlaţe svoje mišljenje o ljudima koji nisu u stanju da se savlaĊaju da ne pokreću noge i koji ne mogu da drţe jezik za zubima dok sveštenik drţi propoved. Shvatio sam da je deo probe koji se odnosio na pevanje završen i, pre nego što je disonantni glas horovoĊe stigao da potpuno uništi deo ĉarolije koji su istkala deca svojim pevanjem, ustao sam i izašao iz crkve. Pljuštalo je još jaĉe nego ranije. Otišao sam dalje niz ulicu i kroz prozor zavirio u društvene prostorije Crvenog krsta, ali su oko tezge s kafom stajali vojnici nabijeni u tri reda, a ĉak i kroz staklo mogao se ĉuti zvuk ping-pong loptica iz susedne sale. Prešao sam preko ulice i ušao u jednu civilnu ĉajdţinicu u kojoj nije bilo nikoga, izuzev jedne sredoveĉne kelnerice koja me pogledala tako kao da mi daje do znanja da bi više volela gosta u suvoj kabanici. Okaĉio sam kabanicu što sam mogao paţljivije, a onda sam seo i naruĉio ĉaj i dvopek sa cimetom. Bilo je to prvi put da sam tog dana s nekim progovorio. Zatim sam pretraţio sve dţepove, ukljuĉujući i one na kabanici, i konaĉno našao neka stara pisma koja sam mogao ponovo da proĉitam: jedno od moje ţene, u kome mi opisuje do koje je mere opao nivo usluga kod Šrefta u Osamdeset osmoj ulici, a drugo od tašte, u kome me moli da joj, prvom prilikom kad

dobijem izlaz iz ’logora’, nabavim i pošaljem kašmirsku vunu za pletenje. Još uvek sam ispijao prvu šolju ĉaja kad je u lokal ušla mlada dama koju sam posmatrao i slušao u horu. Kosa joj je bila potpuno mokra, tako da su se videli krajevi ušiju. Bila je sa jednim veoma malim deĉakom, oĉigledno bratom, kome je smesta skinula kapu s glave, prihvatajući je s dva prsta kao da je neki laboratorijski uzorak. Pozadinu je popunjavala ţena energiĉnog izgleda u opuštenom šeširu od filca, po svoj prilici njihova guvernanta. Mali deĉak, koji je mogao imati oko pet godina, još nije bio spreman da sedne za sto. Izvukao se iz svog mornarskog kaputića i odbacio ga, a zatim je, s praznim izrazom na licu koji je odavao uroĊenog teroristu, poĉeo sistematski da gnjavi svoju guvernantu primiĉući i odmiĉući stolicu nekoliko puta, gledajući je pri tome u oĉi. Guvernanta, nastojeći da govori tiho, naredila mu je nekoliko puta da sedne i, taĉnije reĉeno, prestane sa majmunisanjem. Tek kada je progovorila njegova sestra, pristao je da obiĊe oko stolice i spusti pozadinu na sedište. Smesta je, meĊutim, uzeo salvetu i stavio je na glavu. Sestra je uzela salvetu, raširila je i prostrla mu je po krilu. Otprilike u vreme kada im je kelnerica donela ĉaj, ĉlanica hora me je ulovila kako posmatram njeno društvo. Uzvratila mi je pozdrav onim svojim publikoprocenjujućim oĉima, a zatim mi je, iznenada, uputila lak, diskretan, znaĉajan osmeh. Bio je ispunjen nekim neobiĉnim zraĉenjem, kao što to laki, diskretni osmesi mogu ponekad da budu. I ja sam se osmehnuo njoj, sa mnogo manje znaĉenja, pazeći da mi gornja usna ne otkrije kao ugalj crnu privremenu vojniĉku plombu

koja je provirivala izmeĊu dva prednja zuba. Sledeća stvar koje sam postao svestan bila je da mlada dama, u vrlo neusiljenoj pozi, stoji pored mog stola. Na sebi je imala haljinu sa škotskim šarama, kariranu prema motivu plemena Kempbel, ĉini mi se. Izgledalo mi je da je to divna haljina, kao stvorena za mladu devojku da je nosi po kišnom vremenu. »Mislila sam da Amerikanci preziru ĉaj«, rekla je. To je bila primedba koja je otkrivala ne majstora društvene konverzacije, veĉ pre ljubitelja istine ili poklonika statistike. Odgovorio sam da neki od nas nikad ne piju ništa osim ĉaja. Upitao sam je da li bi htela da mi se pridruţi. »Hvala«, rekla je, »moţda samo na delić sekunde.« Ustao sam i privukao stolicu za nju, taĉno onu preko puta mene, i ona je sela, zauzimajući samo prvu ĉetvrtinu sedišta, sa lakoćom se drţeći savršeno uspravno. Vratio sam se - gotovo sam otrĉao - na svoje mesto, više nego odluĉan da odrţim konverzaciju. Kada sam seo, nisam, meĊutim, nikako mogao da smislim šta da kaţem. Ponovo sam se osmehnuo, još uvek nastojeći da prikrijem cmu plombu. Primetio sam da je napolju zbilja uţasno vreme. »Da, stvarno«, rekla je moja gošća, jasnim glasom koji je nepogrešivo odavao osobu koja nije pristalica sitnih razgovora. Poloţila je prste ravno na ivicu stola, kao da je na nekoj spiritistiĉkoj seansi, a zatim je, gotovo trenutno, stegla šake - nokti su joj bili izgriţeni gotovo do mesa. Na ruci je imala sat vojniĉkog tipa koji je liĉio više na navigatorski hronometar. Sat je bio prevelik za

njen neţni zglob. »Bili ste na probi hora«, rekla je konkretno. »Videla sam vas.« Rekao sam da sam stvarno bio i da sam ĉuo njen glas kako se izdvaja od ostalih. Rekao sam da smatram da ima veoma lep glas. Ona je klimnula glavom. »Znam. Nameravam da postanem profesionalna pevaĉica.« »Stvarno? U operi?« »Gospode, ne. Nameravam da pevam dţez na radiju i da tako namlatim gomilu para. A onda, kad mi bude trideset, da se povuĉem sa scene i da ţivim na ranĉu u Ohaju.« Dlanom je dodimula teme svoje pokisle glave. »Poznajete li Ohajo?« upitala je. Rekao sam da sam kroz Ohajo proputovao vozom nekoliko puta, ali da ga u stvari ne poznajem. Usput, ponudio sam je dvopekom. »Ne, hvala« rekla je. »U stvari, jedem kao ptica.« Uzeo sam sam komad dvopeka i propratio to komentarom da u Ohaju ima mnogo mesta gde je priroda priliĉno surova. »Znam. Jedan Amerikanac sa kojim sam se upoznala priĉao mi je o tome. Vi ste jedanaesti Amerikanac koga poznajem.« Njena guvernanta poĉela je da joj uţurbano daje signale da se vrati za njihov sto, u stvari da prestane da uznemirava stranog ĉoveka. Moja gošĉa je, meĊutim, samo mimo pomerila stolicu santimetar ili dva, tako da su njena leĊa prekinula svaku moguĉu dalju komunikaciju sa bazom. »Vi sigurno pohaĊate onu tajnu

obaveštajnu školu gore na brdu, zar ne?« upitala je hladnokrvno. Svestan propisa o bezbednosti kao malo ko, odgovorio sam da sam došao u Devonšir iz zdravstvenih razloga. »Stvarno«, rekla je. »Nisam baš juĉe roĊena, koliko da znate.« Rekao sam da bih se, što se toga tiĉe, mogao kladiti da nije. Nekoliko trenutaka bavio sam se ispijanjem ĉaja. Nekako sam postao svestan svog drţanja i namestio sam se uspravnije na stolici. »Za jednog Amerikanca izgledate priliĉno inteligentno«, razmišljala je glasno moja gošĉa. Rekao sam da tako nešto zvuĉi priliĉno snobovski, ako se o tome malo bolje razmisli, i da se nadam da to nije nje dostojno. Pocrvenela je, automatski prenoseći na mene društvenu ravnoteţu koja mi je nedostajala. »Pa sad, većina Amerikanaca koje sam ja imala prilike da upoznam ponašaju se kao ţivotinje. Veĉito se meĊusobno tuku, vreĊaju sve redom i... znate li šta je uradio jedan od njih?« Odmahnuo sam glavom. »Jedan od njih bacio je praznu flašu od viskija u prozor moje tetke. Srećom, prozor je bio otvoren. Da li vam to izgleda kao naroĉito inteligentan postupak?« Nije mi izgledalo, ali nisam to rekao. Rekao sam da su mnogi vojnici, širom celog sveta, sada daleko od svojih kuća, i da je malo koji od njih imao do sada nešto

naroĉito od ţivota. Dodao sam da sam uvek smatrao da većina ljudi moţe sama da doĊe do takvog zakljuĉka. »Moguće«, rekla je moja gošća, ne naroĉito ubeĊena. Ponovo je dodimula rukom svoju mokru glavu i podigla nekoliko opuštenih pramenova plave kose, pokušavajući da njima pokrije krajeve ušiju koji su provirivali. »Kosa mi je potpuno mokra« rekla je. »Izgledam uţasno.« Pogledala je u mene. »Imam priliĉno talasastu kosu kada je suva.« »To se vidi, vidi se da imate.« »Ne baš kovrdţavu, ali priliĉno talasastu«, rekla je. »Jeste li oţenjeni?« Rekao sam da jesam. Ona je klimnula glavom. »Jeste li veoma mnogo zaljubljeni u vašu suprugu? Ili je to moţda neumesno, previše liĉno pitanje?« Rekao sam joj da ću joj dati do znanja kad bude tako. Poloţila je dlanove i podlakticu više napred na sto i sećam se da sam poţeleo da uĉinim nešto u vezi sa onim ogromnim ruĉnim satom koji je nosila - da eventualno predloţim da pokuša da ga nosi oko struka. »Obiĉno ne ĉeznem naroĉito za društvom, nisam komunikativna«, rekla je i pogledala preko stola u mene, da vidi da li mi je poznato znaĉenje te reĉi. Nikakvim znakom nisam, meĊutim, odao da li to znam ili ne. »Prišla sam vam zbog toga što mi se uĉinilo da izgledate strahovito usamljeni. Imate izvanredno osećajno lice.« Rekao sam da je u pravu, da sam se zaista osećao usamljen i da mi je veoma drago što mi je pristupila.

»Trudim se da nauĉim da saosećam s ljudima. Moja tetka tvrdi da sam uţasno bezosećajna osoba«, rekla je i ponovo opipala mokru kosu. »Ja ţivim kod tetke. Ona je izvanredno dobra ţena. Od smrti moje majke ona je uĉinila sve što je bilo u njenoj moći da se Ĉarls i ja prilagodimo situaciji.« »To mi je drago.« »Majka je bila sasvim izuzetno inteligentna osoba. Priliĉno osetljiva, na mnogo naĉina.« Odmerila me je s nekom novom oštrinom u pogledu. »Smatrate li da sam strašno bezosećajna?« Rekao sam da sasvim sigurno nije - u stvari, da je upravo obmuto. Predstavio sam se i upitao je kako se zove. Oklevala je. »Ime mi je Esmé. Ne znam da li da vam kaţem i prezime, bar za sada. Imam plemićku titulu i moglo bi se dogoditi da vas to previše impresionira. To je redovna pojava kod Amerikanaca, znate.« Rekao sam da ne verujem da bih bio, ali da je moţda sasvim dobra ideja da se priĉeka sa titulama, bar još neko vreme. Upravo u tom trenutku osetio sam na potiljku neĉiji topli dah. Okrenuo sam se, i malo je nedostajalo da se mali brat moje gošće i ja poljubimo nosevima. Ne obazirući se na mene, obratio se svojoj sestri prodomim, visokim glasom: »Mis Megli kaţe da treba da se vratiš i popiješ ĉaj!« Kad je predao svoju poruku, povukao se do stolice izmeĊu svoje sestre i mene, s moje desne strane. Posmatrao sam ga s velikim zanimanjem. Izgledao je veoma doterano u kratkim pantalonama od smeĊeg šetlanda, u tamnoplavom puloveru, sa belom košuljom i

pragastom kravatom. Uzvratio mi je pogled svojim krupnim zelenim oĉima. »Zašto se Ijudi u filmovima ljube ukoso?« upitao me je. »Ukoso?« rekao sam. To je bio problem koji je i mene muĉio u detinjstvu. Rekao sam da mislim da je to zbog toga što su nosevi glumaca preveliki da bi mogli da se ljube pravo. »Zove se Ĉarls«, rekla je Esmé. »Veoma je bistar za svoje godine.« »Sigurno je da ima zelene oĉi. Zar ne, Ĉarls?« Ĉarls me je odmerio ledenim pogledom koji je moje pitanje i zasluţilo, a onda je poĉeo da se vrti na stolici i pomera napred, dok mu ĉitavo telo nije bilo pod stolom, osim glave koju je, kao rvaĉ kad pravi most, ostavio naslonjenu na sedište. »Narandţaste su«, rekao je s naporom, obraĉajuĉi se plafonu. Dohvatio je kraj stolnjaka i pokrio njima svoje lepo, bezizraţajno lice. »Ponekad je bistar, a ponekad i nije«, rekla je Esmé. »Ĉarls, sedi kako treba!« Ĉarls je ostao taĉno tamo gde je i bio. Ĉinilo se da zadrţava dah. »Njemu otac mnogo nedostaje. Ubijen je u Sevemoj Africi.« Izrazio sam ţaljenje što to ĉujem. Esmé je klimnula glavom. »Otac ga je oboţavao.« Zamišljeno je grickala koţicu od nokta na palcu. »Veoma mnogo liĉi na majku - Ĉarls, mislim. Ja u svemu liĉim na oca.« Nastavila je da gricka palac. »Moja majka bila je priliĉno strastvena ţena. Bila je ekstrovertan tip. Otac je bio introvertan tip. Ipak, bili su

sasvim dobar par, površno gledano. Da budem sasvim iskrena, ocu je u stvari bila potrebna drugarica intelektualnijeg tipa nego što je bila majka. On je bio izuzetno nadaren, pravi genije.« Ĉekao sam, zainteresovano, na dalje informacije, ali ih više nije bilo. Pogledao sam naniţe u Ĉarlsa koji se sada oslanjao obrazom o sedište. Kada je primetio da ga posmatram, zatvorio je oĉi, pospano, anĊeoski, a onda mi isplazio jezik - privesak iznenaĊujuće duţine - i to propratio zvukom kojim bi u mojoj zemlji publika pozdravila kratkovidog sudiju u bezbolu. Od tog zvuka ĉajdţinica se gotovo zatresla. »Prestani s tim«, rekla je Esmé, oĉigledno nimalo potresena tim dogaĊajem. »Video je jednog Amerikanca kako to radi ĉekajući u redu za ribu s prţenim krompirom, i sada to ponavlja kad god mu je dosadno. A sad prestani, inaĉe ću da te pošaljem pravo kod Mis Megli.« Ĉarls je otvorio svoje ogromne oĉi kao znak da je ĉuo sestrinu pretnju, ali sve u svemu nije izgledalo da se nakon toga nešto naroĉito izmenilo. Ponovo je zatvorio oĉi i ostao s obrazom oslonjenim na sedište stolice. Napomenuo sam da bi moţda trebalo da to saĉuva - mislio sam na ovaj posprdni pozdrav - dok ne poĉne da redovno koristi svoju plemićku titulu. Esmé mi je uputila dug, pomalo dijagnostiĉki pogled. »Imate priliĉno smisla za humor, ĉini mi se«, rekla je zamišljeno. »Otac je rekao da ja uopšte nemam smisla za humor. Rekao je da nisam dovoljno spremna da se uhvatim u koštac sa ţivotom, jer nemam smisla za humor.«

Posmatrajući je, zapalio sam cigaretu i rekao da ne mislim da je smisao za humor od neke naroĉite vajde kad stvarno doĊe do gustog. »Otac je rekao da jeste.« Ovo je bila izjava zasnovana na verovanju a ne na suprotstavljanju mom mišljenju i zbog toga sam brzo promenio stav. Klimnuo sam glavom i rekao da je njen otac verovatno imao u vidu stvari na duge staze, dok sam ja mislio na kratke (ma šta to znaĉilo). »Ĉarlsu on veoma mnogo nedostaje«, rekla je Esmé nakon nekoliko trenutaka. »Bio je to ĉovek koji se zbilja morao voleti. Bio je i veoma zgodan ĉovek. Nije da sama neĉija pojava naroĉito mnogo znaĉi, ali bio je. Imao je strahovito prodoran pogled, naroĉito za ĉoveka koji je inaĉe bio neizmemo blag.« Klimnuo sam glavom. Rekao sam da već zamišljam kako je reĉnik njenog oca bio priliĉno nesvakidašnji. »Oh, da. Priliĉno«, reklaje Esmé. »Prouĉavao je stare rukopise - kao amater, naravno.« U tom trenutku osetio sam neprijatno kuckanje, gotovo udarac, po mišici ruke, s Ĉarlsove strane. Okrenuo sam se prema njemu. Sedeo je u relativno normalnom poloţaju na svojoj stolici, s jedinim izuzetkom što je jednu nogu podvukao ispod sebe. »Sta je jedan zid rekao drugom zidu?« upitao je piskavim glasom. »To je zagonetka!« Pogledao sam razmišljajući prema plafonu i glasno ponovio pitanje. Zatim sam pogledao u Ĉarlsa s tupim izrazom lica i rekao da se predajem.

»Srešćemo se na uglu!« stigao je munjevit odgovor, izgovoren najjaĉim glasom. Vic je postigao najveći uspeh kod samog Ĉarlsa. Za njega je bio neodoljivo smešan. U stvari, Esmé je morala da ustane i da ga udari po leĊima kao da mu pomaţe kod napada kašlja. »A sad dosta s tim«, rekla je i vratila se na svoje mesto. »Postavlja tu istu zagonetku svakome koga sretne i zacenjuje se svaki put. Obiĉno se i sav zabalavi dok se smeje. A sad dosta, prestani, molim te!« »To je ipak jedna od najboljih zagonetki koje sam ĉuo«, rekao sam, posmatrajući Ĉarlsa koji je polako, postepeno dolazio sebi. Kao odgovor na moj kompliment, utonuo je još niţe u stolicu i ponovo maskirao lice do oĉiju krajem stolnjaka. Pogledao je zatim u mene nepokrivenim oĉima punim veselja koje se postepeno povlaĉilo i ustupalo mesto ponosu nekoga ko zna jednu ili dve zaista dobre zagonetke. »Mogu li da pitam gde ste bili zaposleni pre nego što ste stupili u vojsku?« upitala me je Esmé. Rekao sam da uopšte nisam bio zaposlen, da sam tek godinu dana pre toga izašao iz koledţa, ali da volim da mislim o sebi da sam profesionalni pisac novela. Uljudno je klimnula glavom. »Je li vam koja objavljena?« upitala je. Bilo je to već poznato i uvek škakljivo pitanje, Pitanje na koje nisam mogao da odgovorim jednostavno. Poĉeo sam da objašnjavam kako je velika većina izdavaĉa u Americi obiĉna gomila...

»Moj otac je divno pisao«, prekinula me je Esmé. »Ĉuvam veliki broj njegovih pisama za buduće generacije.« Izjavio sam da smatram da je to odliĉna ideja. Sluĉajno sam pri tom ponovo gledao u njen ogroman ruĉni sat nalik na hronometar. Upitao sam da li je pripadao njenom ocu. Pogledala je sveĉano u svoju ruku. »Da, jeste«, rekla je. »Dao mi ga je neposredno pre nego što smo Ĉarls i ja evakuisani.« Samosvesno je povukla ruke sa stola, dodavši: »Samo kao uspomenu, naravno.« Zatim je skrenula razgovor u drugom pravcu. »Bila bih neizmerno polaskana ako jednom napišete priĉu iskljuĉivo za mene. Ja sam, što se tiĉe ĉitanja, pravi knjigoţder.« Rekao sam da ću to sigurno uĉiniti, ako budem u stanju. Napomenuo sam da nisam preterano agilan pisac. »I ne treba da bude agilna! Tek toliko da nije detinjasta i šašava.« Razmišljala je. »Najviše volim priĉe o muĉnini.« »O ĉemu?« upitao sam, naginjući se napred. »O muĉnini. Mene strašno interesuje muĉnina.« Upravo sam se spremao da iz nje izvuĉem više detalja, ali sam osetio da me je Ĉarls snaţno uštinuo za ruku. S lakim trzajem okrenuo sam se prema njemu. Stajao je tik pored mene. »Šta je jedan zid rekao drugom zidu?« upitao je na poznati naĉin. »To si već pitao«, rekla je Esmé. »A sad prestani.« Potpuno ignorišući svoju sestru i stajući mi na nogu, Ĉarls je ponovio kljuĉno pitanje. Primetio sam da mu ĉvor kravate ne stoji pravilno. Popravio sam ga, a

zatim, gledajući ga pravo u oĉi, predloţio: »Da se sastanemo na uglu?« U trenutku kad sam to izgovorio, poţeleo sam da nisam. Ĉarlsova usta su se otvorila. Osećao sam se kao da sam ih ja otvorio udarcem. Sišao je sa moje noge i s usiljenim dostojanstvom otišao do svog stola, uopšte se ne osvrnuvši. »Besan je«, rekla je Esmé. »Ima ţestoku narav. Moja majka bila je sklona tome da ga kvari. Moj otac je bio jedini koji ga nije kvario.« I dalje sam gledao preko u Ĉarlsa koji je seo i poĉeo da pije ĉaj, drţeći šolju s obe ruke. Nadao sam se da će se osvrnuti, ali nije. Esmé je ustala. »Il faut que je parte aussi«, rekla je sa uzdahom. »Znate li francuski?« Ustao sam sa pomešanim osećanjima ţaljenja i zbunjenosti. Esmé i ja smo se milovali; njena ruka, kao što sam predosećao, bila je nervozna a dlan vlaţan. Rekao sam joj, na engleskom, koliko mi je zaĊovoljstvo priĉinilo njeno društvo. Klimnula je glavom. »Mislila sam da bi tako moglo biti«, rekla je. »Ja sam za svoje godine priliĉno komunikativna.« Ponovo je dodirnula glavu rukom, ispitujući vlaţnost kose. »Uţasno mi je ţao zbog kose«, rekla je. »Verovatno sam grozno izgledala.« »Uopšte niste! U stvari, ĉini mi se da vam se vaši talasi već vraćaju.« Brzo je ponovo dodimula kosu. »Da li oĉekujete da ćete opet svratiti ovamo u bliskoj budućnosti?« upitala

je. »Mi dolazimo ovamo svake subote, posle probe hora.« Odgovorio sam da ništa lepše ne bih poţeleo, ali da sam, na nesreću, gotovo siguran da neću imati mogućnosti da to uĉinim. »Drugim reĉima, pokreti trupa nisu stvar o kojima moţemo diskutovati«, rekla je Esmé. Nije uĉinila nikakav pokret da se udalji od mog stola. U stvari, prebacila je nogu ispred noge i, gledajući u pod, poravnala vrhove cipela. Bio je to lep pokret, jer je nosila bele sokne, a imala je vrlo lepe noge. Naglo je podigla glavu i pogledala me. »Da li biste ţeleli da vam pišem?« upitala je, dok joj se lice polako ispunjavalo bojom. »Znam da pišem veoma artikulisana pisma za osobu mojih...« »Voleo bih to.« Uzeo sam olovku i na komadu papira napisao svoje ime, ĉin, serijski broj i broj vojne pošte. »Pisaću vam prva«, rekla je uzimajući papir, »tako da se ni na koji naĉin ne osetite irampromitovani.« Spustila je adresu u dţep na haljini. »Zbogom«, rekla je i otišla za svoj sto. Naruĉio sam još jedan ĉaj i sedeo posmatrajući devojĉicu i deĉaka dok nisu, zajedno sa izmoţdenom mis Megli, ustali da krenu. Ĉarls je išao napred, šepajući tragiĉno, kao ĉovek kome je jedna noga nekoliko santimetara kraća od druge. Nije me uopšte pogledao. Mis Megli je išla za njim, a zatim Esmé, koja mi je mahnula rukom. Mahnuo sam i ja njoj, napola se podignuvši sa stolice. Bio je to ĉudno dirljiv trenutak za mene.

Nakon manje od jednog minuta Esmé se vratila u lokal, vukući Ĉarlsa za rukav kaputa. »Ĉarls bi hteo da vas poljubi i kaţe zbogom«, rekla je. Smesta sam spustio šoljicu i rekao da je to vrlo lepo, ali da li je sigurna u to? »Jesam«, rekla je, pomalo smrknuto. Pustila je Ĉarlsov rukav i priliĉno energiĉnim pokretom gumula deĉaka prema meni. Prišao je natmurenog lica i glasno, vlaţno me cmoknuo ispod desnog uha. Ĉim je ovaj strašni sud za njega prošao, otisnuo se kao strela prema vratima i manje sentimentalnom naĉinu ţivota, ali ja sam ga uhvatio za dragon kaputa i ĉvrsto drţeći upitao: »Sta je jedan zid rekao drugom zidu?« Lice mu se obasjalo. »Sastaćemo se na uglu!« ciknuo je i istrĉao iz prostorije. Esmé je ponovo stajala prekrštenih ĉlanaka. »Sigurni ste da nećete zaboraviti da napišete onu priĉu za mene?« upitala je. »Ne mora da bude baš ekskluzivno za mene. Moţe da bude...« Rekao sam da nema apsolutno nikakve mogućnosti da to zaboravim. Uveravao sam je da još nikada nisam napisao priĉu ni za koga, ali da je izgleda upravo došlo pravo vreme da se bacim na posao. Klimnula je glavom. »Neka bude što je moguće potresnija i sa što više muĉnine«, sugerisala je. »Da li uopšte znate nešto o muĉnini?« Rekao sam da ne znam naroĉito mnogo, ali da se s tom stvari upoznajem, u ovoj ili onoj formi, iz dana u

dan sve bolje i bolje, i da ću dati sve od sebe da priĉa bude prema njenim standardima. Rukovali smo se. »Zar nije prava šteta što se nismo sreli pod manje palijativnim okolnostima?« Rekao sam da jeste, i dodao da sigurno jeste. »Zbogom«, rekla je Esmé, »nadam se da ćete se vratiti iz rata sa neokmjenim fiziĉkim i duhovnim snagama.« Zahvalio sam joj i izgovorio još nekoliko reĉi, a zatim sam gledao za njom dok je napuštala lokal. Izašla je polako, zamišljena, proveravajući prstima vlaţnost krajeva kose. Ovo je muĉni, ili potresni deo priĉe; i scena se menja. I lica se menjaju. Ja sam još uvek tu, ali od ovog mesta nadalje, iz razloga koje nemam prava da otkrijem, nastupam prerušen tako vešto da me ĉak ni najinteligentniji ĉitalac neće prepoznati. Bilo je to jedne noći u Gaufurtu, u Bavarskoj, nekoliko nedelja nakon Dana pobede. Štapski narednik X. bio je u svojoj sobi na drugom spratu jedne privatne vile u kojoj je, sa još devet ameriĉkih vojnika, stanovao još od pre kapitulacije Nemaĉke. Sedeo je na drvenoj stolici na sklapanje, za malim neurednim pisaćim stolom. Pred njim je leţala otvorena knjiga, dţepno vojniĉko izdanje nekog romana koji je tek s velikom mukom uspevao da ĉita. Za muku je bio kriv on, a ne roman. Iako je momcima koji su stanovali na prvom spratu obiĉno uspevalo da se prvi doĉepaju knjiga koje im je svakog meseca dostavljala specijalna sluţba, naredniku X. su, izgleda, uvek ostajale one knjige koje bi i on sam izabrao. On je, meĊutim, bio jedan od onih

mladih ljudi koji nisu prošli kroz rat neokmjenih fiziĉkih i duhovnih snaga, i već više od jednog sata ĉitao je po tri puta jedne iste pasuse. Sada je to isto ĉinio i sa reĉenicama. Iznenada je zatvorio knjigu a da nije ni zabeleţio mesto do koga je stigao. Rukom je na trenutak zaštitio oĉi od oštre, vrele svetlosti gole sijalice iznad stola. Uzeo je cigaretu iz kutije na stolu i pripalio je prstima koji su neprestano lako udarali jedan o drugi. Zavalio se koliko je to bilo moguće na stolici i pušio, ne osećajući uopšte ukus cigarete. Pušio je jednu cigaretu za drugom već nedeljama. Desni su mu krvarile na najmanji pritisak vrhom jezika, i gotovo je neprestano eksperimentisao s tim; bila je to neka vrsta igre koju je izmislio za sebe i kojom se nekad satima zabavljao. SeĊeo je nekoliko trenutaka pušeći i eksperimentišući. Zatim mu se naglo, na već poznat naĉin i - kao što je to obiĉno bivalo - bez ikakvog upozorenja uĉinilo da oseća kako mu se mozak pomera i Ijulja kao nestabilno postavljen prtljag na polici u vozu. Brzo je uĉinio ono što je radio već nedeljama da stvari dovede u red snaţno je rukama stegao slepooĉnice. Ĉvrsto je drţao glavu nekoliko trenutaka. Bilo je veĉ krajnje vreme da se podšiša, a kosa mu je bila i prljava. Oprao ju je tri ili ĉetiri puta za vreme dvonedeljnog boravka u bolnici u Frankfurtu na Majni, ali se ponovo zaprljala tokom duge prašnjave voţnje dţipom natrag u Gaufurt. Kaplar Z., koji je došao po njega u bolnicu, još uvek je vozio dţip na frontovski naĉin, sa vetrobranom spuštenim na haubu motora, bio ili ne bio mir. U Nemaĉkoj je bilo na hiljade novih vojnika. Vozeći dţip sa spuštenim vetrobranom na ratni naĉin, kaplar Z. se nadao da će pokazati da nije

jedan od onih, da nije ni blizu neki prokleti novajlija ovde na evropskom ratištu. Kada je spustio ruke sa slepooĉnica, X. je nastavio da zuri u ploĉu pisaćeg stola koji je bio pravo skladište najmanje dva tuceta neotvorenih pisama i najmanje pet ili šest neotvorenih paketa, sve adresiranih na njega. Pruţio je ruku preko tog krša i izvukao knjigu koja je stajala pored zida. Bila je to Gebelsova knjiga »Di Zeit ohne Beispiel«, vlasništvo tridesetosmogodišnje neudate kćeri porodice koja je do pre nekoliko nedelja ţivela u toj kući. Bila je neki niţi funkcioner nacistiĉke partije, ali ipak dovoljno znaĉajna liĉnost da prema normama utvrĊenim vojnim propisima doĊe u kategoriju onih koje treba automatski hapsiti. Uhapsio ju je liĉno X. Sada je, već treći put otkako se vratio iz bolnice, otvorio knjigu i proĉitao kratku belešku napisanu na prvoj unutrašnjoj strani. Beleška je bila napisana mastilom, na nemaĉkom, sitnim i beznadno iskrenim rukopisom i sastojala se samo od pet reĉi: »Gospode boţe, ţivot je pakao.« Ništa pre ni posle toga. Same na praznoj stranici i u bolesnoj tišini sobe, te reĉi kao da su izrasle u neoborivu, ĉak klasiĉnu optuţbu. X. je zurio u stranicu nekoliko minuta, nastojeći, s malim šansama, da im se odupre. Konaĉno je, s mnogo više odluĉnosti nego što je uĉinio bilo šta za poslednjih nekoliko nedelja, uzeo ostatak olovke i ispod beleške napisao, na engleskom: »Oĉevi i uĉitelji, razmišljam: ’Šta je pakao?’ i tvrdim da su to patnje onoga ko nije u stanju da voli.« Hteo je da ispod tog zapisa doda ime Dostojevskog, ali je ustanovio - s uţasom koji je prostrujao kroz ĉitavo njegovo telo, da je ono što je napisao gotovo potpuno neĉitko. Zatvorio je knjigu.

Brzo je uzeo nešto drugo sa stola, pismo od starijeg brata iz Olbanija. Leţalo je na njegovom stolu još od vremena pre nego što su ga prevezli u bolnicu. Otvorio je kovertu, rešen - iako ne i siguran da ĉe to moći - da proĉita pismo odmah od poĉetka do kraja, ali je proĉitao samo gomju polovinu prve stranice. Prestao je da ĉita nakon reĉi: »Sada kad je prokleti rat završen i ti preko imaš verovatno svu silu slobodnog vremena, kako bi bilo da se potmdiš i pošalješ deci par bajoneta ili kukastih krstova...« Nakon što je pocepao pismo, pogledao je u komade koji su leţali u korpi za otpatke. Primetio je da je u brzini pocepao i fotograflju koja je bila u pismu. Videle su se samo neĉije noge kako stoje negde na nekom travnjaku. Poloţio je ruke na sto i spustio glavu na njih. Od glave do stopala bolelo ga je ĉitavo telo, i zone bola kao da su se nadovezivale jedna na drugu i bile meĊusobno zavisne. Sam sebi je izgledao kao boţićna jelka ĉije se elektriĉne svećice, vezane serijski, moraju sve da ugase ako samo jedna pregori.

Vrata su se s treskom otvorila, a da prethodno niko nije pokucao. X. je podigao glavu, okrenuo se i ugledao kaplara Z. kako stoji na vratima. Kaplar Z. je bio X-ov saputnik u dţipu i nerazdvojni dmg od invazije pa kroz svih pet ratnih kampanja. Stanovao je na prvom spratu i obiĉno je dolazio gore da se izjada ili da prenese dalje glasine koje je ĉuo. Bio je to kmpan, fotogeniĉan mladić od dvadeset ĉetiri godine. Za vreme rata, jedan poznati ĉasopis objavio je njegovu fotografiju u Hirtgenskoj

šumi - pozirao je fotografu, više nego samo usluţno, na sam Dan zahvalnosti, sa po jednom tradicionalnom ćurkom u svakoj ruci. »Je F to pišeš pismo?« upitao je. »Ova tvoja soba je baš sablasna.« Voleo je da ulazi samo u sobe u kojima je upaljeno glavno centralno svetlo. X. se okrenuo na stolici i pozvao ga da uĊe, samo da pripazi da ne nagazi na psa. »Na šta to?« »Na Alvina. Leţi ti taĉno pored nogu, Klej. Kako bi bilo da upališ to prokleto svetlo?« Klej je pronašao glavni prekidaĉ, pritisnuo ga, a zatim zakoraĉio preko male, ranije verovatno devojaĉke sobice, i seo na ivicu kreveta, okrenut prema domaćinu. Njegova kao cigla crvena kosa, tek poĉešljana, cedila se od ogromne koliĉine vode koja mu je bila potrebna da bi je kako-tako doveo u red. Ĉešalj sa klipsom kao na nalivperima virio mu je, intimno, iz desnog dţepa na sivomaslinastoj košulji. Iznad levog dţepa nosio je pešadijski borbeni znak (koji, strogo reĉeno, nije imao prava da nosi), traku evropskog ratišta sa pet bronzanih zvezdica, od kojih je svaka oznaĉavala jednu bitku (umesto jedne srebme koja je bila ekvivalent pet bronzanih) i traku koja je oznaĉavala da je bio u armiji pre Perl Harbura. Teško je uzdahnuo i rekao »Gospode boţe!« To nije znaĉilo ništa - prosto: vojska. Iz dţepa na košulji izvukao je paklo cigareta, istresao jednu, a zatim opet vratio paklo u dţep i zakopĉao dugme. Pušeći, gledao je prazno po sobi. Pogled mu se konaĉno zadrţao na radio-aparatu. »Ej«, rekao je, »za par minuta poĉeće radio-prenos one fantastiĉne revije. Sa Bob Houpom i svim ostalim.«

Otvarajući novo paklo cigareta, X. je odgovorio da tek što je ugasio radio. Ne primajući odbijanje k srcu, Klej je posmatrao kako X. pokušava da pripali cigaretu. »Gospode«, rekao je s oduševljenjem navijaĉa, »trebalo bi da vidiš svoje proklete ruke. Kako ti se tresu, svaka ĉast. Znaš li to?« X. je konaĉno pripalio cigaretu, klimnuo glavom i rekao Kleju da stvarno ima oko za detalje. »Ne šalim se, ej. Malo je falilo pa da padnem u nesvest kada sam te ugledao u bolnici. Izgledao si kao pravi pravcati leš. Koliko si izgubio na vagi? Koliko kila? Znaš li?« »Ne znam. Jesi li imao pošte nakon što sam otišao? Da li ti se javlja Loreta?« Loreta je bila Klejeva devojka. Nameravali su da se venĉaju ĉim im se pruţi prilika. Pisala mu je relativno redovno iz raja, sa tri uskliĉnika i sa puno netaĉnih zapaţanja. Za ĉitavo vreme rata Klej je X-u ĉitao naglas sva Loretina pisma, ma koliko ona bila intimna - u stvari, što intimnija to bolje. Imao je obiĉaj, nakon svakog ĉitanja, da zamoli X-a da mu skicira ili nabaci odgovor na pismo, ili da mu savetuje kako da ubaci par impresivnih reĉi na francuskom ili nemaĉkom. »Aha, dobio sam juĉe od nje pismo. Dole mi je u sobi. Pokazaću ti ga kasnije«, nehajno je rekao Klej. Seo je na samu ivicu kreveta, zadrţao dah i dugo i glasno podrignuo. Ĉinilo se da je priliĉno zadovoljan tim svojim ostvarenjem, jer se ponovo opustio. »Njen prokleti brat se izvukao iz mornarice na raĉun kuka«, rekao je. »Ima neki kuk, kurvin sin.« Ponovo se uspravio i pokušao da podrigne još jednom, ali sa neuporedivo slabijim

rezultatom. Na licu mu se iznenada pojavio napet izraz. »Ej. Da ne zaboravim. Sutra treba da se diţemo u pet i da se vozimo nekud u Hamburg, šta li. Trebuj Ajzenhauer-jakne za sve momke.« Neprijateljski ga posmatrajući, X. je izjavio da ne ţeli Ajzenhauer-jaknu. Klej je izgledao iznenaĊen, ĉak pomalo i uvreĊen. »Ali odliĉne su! Lepo izgledaju! Zašto nećeš?« »Nema posebnog razloga. Zašto treba da ustajemo u pet? Pa rat je završen!« »Ne znam... Treba da se vratimo ovamo pre ruĉka. Stigli su neki novi formulari koje treba da ispunimo do ruĉka... Pitao sam Barlinga zašto ih ne bismo mogli još noćas... On je te proklete formulare već dobio i drţi ih na pisaćem stolu. A neće još da otvori kovertu, pasji sin.« Obadvojica su sedeli u tišini neko vreme, mrzeći Barlinga. Klej je iznenada pogledao u X-a sa novim, većim interesovanjem nego ranije. »Ej«, rekao je, »jesi li znao da ti ĉitava jedna strana lica igra gore-dole kao blesava?« X. je odgovorio da zna sve o tome i pokrio tik rukom. Klej je neko vreme zurio u njega, a onda rekao, priliĉno ţivahno, kao da mu donosi izuzetno dobre vesti. »Pisao sam Loreti da si imao nervni slom.« »Je l’?« »Aha. Ona je strahovito zainteresovana za takve stvari. Studira psihologiju.« Klej se ispruţio na krevetu, sve sa cipelama. »Znaš šta je rekla? Rekla je da niko ne moţe da dobije nervni slom samo od rata i takvih stvari.

Kaţe da si verovatno ĉitav tvoj ţivot bio tako nestabilan.« X. je rukama zaklonio oĉi - svetlost iznad kreveta kao da je zaslepljivala - i rekao da je uvek prava radost kako Loreta duboko prodire u sve stvari. Klej ga je pogledao. »Slušaj, ti kopile«, rekao je. »Ona zna o psihologiji sto puta više nego ti.« »Šta misliš, da li bi bio u stanju da se koncentrišeš, tek toliko da skineš svoje smrdljive noge sa mog kreveta?« upitao je X. Klej je zadrţao svoje noge gde su i bile nekoliko šta-ti-meni-priĉaš-šta-da-radim-s-nogama sekundi, a zatim ih je u luku spustio na pod i uspravio se. »Svejedno sad idem dole. U Vokerovoj sobi slušaju radio.« Nije se, meĊutim, pomerio s kreveta. »Ej. Baš sam o tome priĉao onom novom mamlazu, Bemštajnu, dole. Sećaš li se kad smo se ti i ja odvezli u Valonj i kad su nas gaĊali topovima dva debela sata, i one proklete maĉke što sam je ustrelio kad je skoĉila na haubu dţipa dok smo mi leţali u onoj rupi? Sećaš li se?« »Da... samo nemoj sad opet da poĉinješ sa tom maĉkom. Neću više da slušam o tome!« »Nisam to mislio, hteo sam samo da ti kaţem da sam o tome pisao Loreti. Ona i ĉitav seminar psihologije diskutovali su o tome. Na samom seminaru i sve. Prokleti profesor i svi.« »To je lepo. Ne ţelim da slušam o tome, Klej.« »Dobro, ali znaš li šta Loreta kaţe zašto sam pucao u tu maĉku? Kaţe da sam bio privremeno poremećen. Najozbiljnije. Od onog bombardovanja i svega.«

X. je provukao prste, samo jednom kroz svoju prljavu kosu, a zatim je ponovo zaštitio oĉi od svetlosti. »Nisi bio poremećen. Ti si samo vršio svoju duţnost. Ti si ono maĉe ubio na najmuškiji naĉin, s obzirom na okolnosti.« Klej ga je sumnjiĉavo pogledao. »O ĉemu to, doĊavola, priĉaš?« »Ona maĉka bila je špijun. Ti si morao da je na mestu ubiješ. To je u stvari bio jedan lukavi nemaĉki patuljak obuĉen u jeftini krzneni kaput. Tako da u svemu tome nije bilo niĉeg brutalnog, surovog, prljavog ili ĉak...« »Đavo da ga nosi!« rekao je Klej, stisnutih usana. »Moţeš li ikada da budeš iskren?« X. je osetio da mu je muka, okrenuo se na stolici i dohvatio kantu za otpatke - u poslednji ĉas. Kada se uspravio i ponovo okrenuo prema svom gostu, ugledao ga je kako stoji, zbunjen, na pola puta izmeĊu kreveta i vrata. X. je poĉeo da se izvinjava, ali je smesta promenio nameru i dohvatio cigarete. »Ej, hajde sa mnom doie da slušamo Bob Houpa na radiju«, rekao je Klej, ne pribliţavajudi mu se, ali nastojeći da govori prijateljski, uprkos udaljenosti. »Ĉiniće ti dobro. Ozbiljno ti kaţem.« »Samo ti idi, Klej... Ja ću malo da razgledam moju zbirku maraka.« »Šta kaţeš? Imaš zbirku maraka? Nisam znao da si...« »Samo se šalim.«

Klej je naĉinio nekoliko sporih koraka prema vratima. »Moţda ću da se provozam preko, u Ehštat, kasnije«, rekao je. »Tamo prireĊuju igranke. Verovatno će trajati do dva. Hoćeš da ideš?« »Ne, hvala... Moţda ću da veţbam neke figure ovde u sobi.« »Okej. Laku noć! Lezi i smiri se.« Vrata su se s treskom zatvorila, a zatim, gotovo istog ĉasa, ponovo otvorila. »Ej. Je l’ u redu ako ostavim pismo za Loretu pred tvojim vratima? Ubacio sam u njega nekoliko nemaĉkih štosova. Hoćeš li da središ to za mene?« »Hoću. A sad me ostavi samog.« »Naravno«, rekao je Klej. »Znaš šta mi je pisala majka? Pisala mi je da joj je drago da smo nas dvojica zajedno i te stvari gotovo ĉitavo vreme rata. U istom dţipu i tako dalje. Kaţe da su moja pisma postala ne zna se koliko inteligentnija od kako se druţimo.« X. je pogledao u njega, i iznad njega, a zatim rekao s velikim naporom: »Hvala. Reci da joj zahvaljujem.« »Hoću. Laku noć!« Vrata su se zalupila, ovog puta definitivno.

X. je sedeo i dugo gledao u vrata, a zatim je okrenuo stolicu prema pisaćem stolu i podigao sa poda portabl pisaću mašinu. Oĉistio je potrebni prostor za nju na zakrĉenoj površini stola, odgurnuvši u stranu neuredno nabacana neotvorena pisma i pakete. Razmišljao je kako bi bilo da napiše pismo jednom

starom prijatelju u Njujorku - moţda bi ono bilo izvesna, makar i mala i sa kratkotrajnim efektom, terapija za njega. Nije, meĊutim, bio u stanju da propisno uvuĉe papir u mašinu, jer su mu se prsti strahovito i sve više tresli. Spustio je ruke i drţao ih priljubljene uz telo nekoliko minuta, a zatim ponovo pokušao, da bi konaĉno zguţvao papir u ruci. Bio je svestan da bi trebalo da iznese kantu za otpatke iz sobe, ali umesto da pokuša da uĉini bilo šta u vezi s tim, poloţio je ruke na pisaću mašinu i spustio na njih glavu, zatvorivši oĉi. Nekoliko pulsirajućih minuta kasnije, kada je otvorio oĉi, zatekao je sebe kako škilji u mali, neotvoreni paketić, umotan u zelenu hartiju. Bio je verovatno pao sa gomile kada je pravio mesta za pisaću mašinu. Primetio je da je na njemu nekoliko puta menjana adresa. Mogao je da razazna, samo na jednoj strani paketa, tri broja njegovih nekadašnjih vojnih pošta. Otvorio je paketić bez imalo interesovanja. Nije ĉak pogledao ni adresu pošiljaoca. Otvorio ga je tako što je upaljenom šibicom progoreo kanap kojim je paketić bio vezan. Više ga je zanimalo da posmatra kako kanap gori sve dalje i dalje, nego da otvori paketić, ali ga je ipak, konaĉno, otvorio. U kutiji je, iznad nekog predmeta uvijenog u svileni papir, leţalo pisamce, napisano mastilom. Uzeo ga je i proĉitao. 17,............ulica ............, Devon 7.juna 1944.

Dragi naredniĉe X. Nadam se da ćete mi oprostiti što mi je bilo potrebno 38 dana pa da otpoĉnem naše dopisivanje, ali bila sam strašno zauzeta jer je tetka bila operisana od streptokoka na grlu i umalo nije podlegla, tako da su se na mene sasvim opravdano svaljivale odgovomosti jedna za drugom. Ipak sam ĉesto mislila na Vas i na veoma prijatno popodne koje smo proveli zajeĊno 30. aprila 1944. od 3:45 do 4:15, u sluĉaju da ste na to zaboravili. Mi smo svi izvanredno uzbuĊeni i oduševljeni invazijom na Francusku i samo se nadamo da će to dovesti do brzog svršetka rata i naĉina ţivota koji je u najmanju ruku groteskan. Ĉarls i ja priliĉno brinemo za Vas; nadamo se da niste bili meĊu onima koji su prvi krenuli u napad na poluostrvo Kotanten. Jeste li? Molim Vas odgovorite mi što je pre moguće. Najtopliji pozdrav Vašoj supruzi. Iskreno Vaša Esmé P. S. Uzimam sebi slobodu da priloţim ruĉni sat koji moţete zadrţati kao Vaše vlasništvo do kraja ratnog sukoba. Za vreme našeg kratkog poznanstva nisam primetila da li ste imali ruĉni sat, ali ovaj je izvanredno hermetiĉan i otporan prema udarcima, pored mnogo drugih dobrih strana, od kojih je jedna da moţe da pokazuje i brzinu kretanja. Siguma sam da će Vam mnogo korisnije posluţiti u ovim teškim danima nego meni, i da ćete ga nositi i kao talisman, za sreću.

Ĉarls, koga ja sada uĉim da ĉita i piše i za koga sam ustanovila da je vrlo inteligentan poĉetnik, ţeli da doda nekoliko reĉi. Molim Vas pišite ĉim budete imali vremena i raspoloţenja za to. ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO ZDRAVO VOLI TE I LJUBI ĈARLS Prošlo je dugo vremena pre nego što je X. smogao snage da odloţi pismo, da se i ne govori o tome da izvadi sat devojĉicinog oca iz kutije. Kada ga je konaĉno uzeo u ruke, video je da mu je staklo usput, negde na pošti, razbijeno. Pitao se da li je sat inaĉe neoštećen, ali nije imao hrabrosti da ga navije i to ustanovi. Samo je još dugo sedeo sa satom u ruci. A zatim je, iznenada, kao u ekstazi, osetio da ga hvata san. Uzmite tako jednog stvarno pospanog ĉoveka, Esmé, takav vam još uvek ima šansi da ponovo postane ĉovek sa neokrnjenim fiziĉkim i duhovnim s-n-a-g-a-ma.

LEPA USTA I ZELENE MI OČI

Kada je telefon zazvonio, prosedi muškarac je, gotovo sa nekim popuštanjem u glasu, upitao devojku šta misli ne bi li moţda bilo bolje da se ne javi. Devojka ga je ĉula kao iz neke daljine i okrenula se prema njemu. Jedno oko - ono prema svetlu - bilo joj je ĉvrsto zatvoreno, a drugo, otvoreno, bilo je - ma koliko to izveštaĉeno zvuĉalo - veliko i tako plavo da se ĉinilo gotovo ljubiĉasto. Prosedi muškarac pozvao ju je da se brţe odluĉi i ona se podigla na desni lakat, tek toliko hitro da joj pokret ne izgleda sasvim bezvoljan. Uklonila je kosu sa ĉela levom rukom. »Boţe, ne znam ni sama«, rekla je. »Ovaj, šta ti misliš?« Prosedi ĉovek joj je rekao da on, ovako ili onako, ne vidi neku naroĉitu razliku i provukao je levu ruku ispod devojĉine, iznad lakta, probijajući se prstima, praveći mesta za njih izmeĊu toplih površina njene mišice i grudi. Desnu ruku pruţio je prema slušalici. Da bi mogao da je dohvati naslepo, bez mnogo pipanja, bio je prisiljen da se malo podigne, tako da je potiljkom oĉešao ivicu abaţura lampe. U tom trenutku, svetlost je naroĉito isticala, moţda malo i prejako, njegovu prosedu, na mnogim mestima već gotovo belu kosu. Iako u tom trenutku u neredu, bilo je oĉigledno da je nedavno podšišana ili, bolje reĉeno, nedavno negovana. Na slepooĉnicama i na zatiljku bila je na uobiĉajeni naĉin potkraćena, dok je sa strane i na temenu bila ostavljena ĉak nešto više nego podugaĉka, tako da je ĉitava frizura bila u stvari ’izrazito liĉna’.

»Halo«, rekao je zvuĉnim glasom u telefon. Devojka je ostala oslonjena na lakat i posmatrala ga. Njene oĉi, sada već više jednostavno otvorene nego uznemirene ili radoznale, odraţavale su uglavnom samo sopstvenu veliĉinu i boju. Muški glas - hladan, mrtav, a ipak nekako grubo, gotovo opsceno ubrzan za ovu priliku - dopro je s drugog kraja ţice. »Li? Jesam li te probudio?« Prosedi ĉovek bacio je kratak pogled u levo, prema devojci. »Ko je na telefonu?« upitao je. »Artur?« »Aha... Jesam li te probudio?« »Nisi, nisi. U krevetu sam, ĉitam. Nešto nije u redu? »Sigurno te nisam probudio?« »Ne, nisi, uopšte nisi«, rekao je prosedi ĉovek. »U stvari, u poslednje vreme jedva da proseĉno ĉetiri sata...« »Evo zašto sam te zvao, Li. Jesi li sluĉajno primetio kada je Dţoni otišla? Jesi li sluĉajno primetio da nije otišla sa Elenbogenovima, kojim sluĉajem?« Prosedi ĉovek pogledao je ponovo u levo, ali nešto više ovog puta, nekuda iznad devojke koja ga je sada posmatrala kao neki mladi plavooki irski policajac. »Ne, nisam, Arture«, rekao je, pogleda usmerenog prema dalekom, mraĉnom delu sobe, gde se zid spajao sa plafonom. »Zar nije otišla s tobom?« »Nije, zaboga. Nije. Znaĉi da uopšte nisi video kad je otišla?« »Pa sad, i nisam, Arture«, rekao je prosedi ĉovek. »U stvari, ako hoćeš istinu, nisam ĉitavo veĉe ništa video oko sebe. Onog ĉasa kad sam prošao kroz vrata upao

sam u jednu ubiboţe dugu raspravu sa onim doseljenikom iz Francuske, iz Beĉa ili Ċavo ga zna odakle. Ti stranci svi od reda kao zapeti vrebaju priliku da dţabe doĊu do pravnih saveta. Zašto pitaš? Šta se dogodilo? Dţoni se izgubila?« »Oh, boţe. Ko da to zna! Ja ne znam. Znaš već i sam kakva je kad malo više popije i kad joj se hoće da... Ja pojma nemam. Moţda je prosto...« »Jesi li zvao Elenbogenove?« upitao je prosedi muškarac. »Jesam. Još se nisu vratili kući. Ne znam. Boţe, nisam ĉak ni siguran da je otišla s njima. Znam samo jednu stvar. Dozlogrdilo mi je da oko toga lupam glavu. Ozbiljno mislim. Ovog puta mislim ozbiljno. Dosta mi je. Pet godina. Gospode!« »U redu, a sad pokušaj malo da se smiriš, Arture«, rekao je prosedi ĉovek. »Prvo i prvo, koliko ja znam Elenbogenove, vrlo je verovatno da su svi koliko ih je bilo uskoĉili u taksi i odvezli se dole u Vilidţ na par sati. Svo troje će po svoj prilici odjednom da upadnu...« »Imam neki osećaj da je otišla da obraĊuje tamo nekog tipa u kuhinji. Imam takav osećaj. Uvek uzme da se muva sa raznim tipovima po kuhinjama ĉim malo više popije. Dosta mi je. Kunem ti se da ovog puta mislim ozbiljno. Pet prokletih...« »Gde se sada nalaziš, Arture?« upitao je prosedi ĉovek. »Kod kuće?« »Aha. U svom domu. Dome, mili dome. Gospode!«

»U redu, pokušaj malo da se... Šta ti je?... Jesi li pijan, šta li?« »Ne znam. Kako, doĊavola, da znam?« »U redu, a sad saslušaj. Smiri se. Samo se smiri«, rekao je prosedi ĉovek. »Znaš već Elenbogenove, zaboga. Verovatno su zakasnili na poslednji voz. Svo troje će verovatno svakog ĉasa da upadnu kod tebe, a iz njih će samo pljuštati duhoviti barski...« »Odvezli su se kolima.« »Kako znaš?« »Od devojĉice koja im ĉuva decu. Naš razgovor bio je prava pravcata iskriĉava konverzacija. Sasvim smo se zbliţili. Kao dva zma graška u mahuni.« »U redu. U redu. Pa šta onda? Hoćeš li sad lepo da sedneš i da se smiriš?« rekao je prosedi ĉovek. »Svo troje će sigurno svakog ĉasa da upadnu kod tebe igrajući valcer. Veruj mi na reĉ. Znaš kakva je Leona. Ne znam koji im je Ċavo, ali ĉim doĊu u Njujork, uhvati ih onaj pravi pravcati konektikatski štimung. Znaš i sam.« »Aha. Znam. Znam. A ipak ne znam.« »Ma znaš. Upotrebi malo maštu. Njih dvoje su verovatno već bukvalno odvukli Dţoni...« »Slušaj. Niko na ovom svetu ne mora da vuče Dţoni bilo kuda. Nemoj sad da mi priĉaš o nekom odvlaĉenju.« »Niko ti ne priĉa ništa sliĉno, Arture«, mimo je rekao prosedi ĉovek. »Znam, znam! Oprosti, Gospode, već gubim razum. Daj mi ĉasnu reĉ da te nisam probudio!«

»Rekao bih ti da jesi, Arture«, rekao je prosedi ĉovek. Odsutno, povukao je ruku koja je još uvek bila izmeĊu devojĉine mišice i grudi. Slušaj me, Arture. Zeliš li od mene savet?« nastavio je. Dohvatio je prstima telefonski kabl, ispod same slušalice. »Ozbiljno govorim, sada. Hoćeš li da ti dam jedan savet?« »Aha. Ne znam. Gospode, drţim te budnog u ovo doba. Zašto prosto ne prekineš ovo moje...« »Slušaj me samo trenutak«, rekao je prosedi ĉovek. »Prvo - ovo ti ozbiljno kaţem - idi u krevet i smiri se. Natoĉi sebi poveliku ĉašu neke dobre kapljice pred spavanje i zavuci se pod...« »Kapljice! Šališ se, šta ti je? Gospode, dotukao sam valjda litar za ova dva poslednja, prokleta dva sata. Kapljica! Tako sam se naljoskao da jedva mogu da...« »U redu. U redu. Idi onda pravo u krevet«, rekao je na to prosedi ĉovek. »I smiri se - ĉuješ li me? Reci i sam. Ima li ikakve koristi od toga da tu sediš i ţdereš se?« »Aha, znam. Ne bih se uopšte brinuo, zaboga, ali kad u nju ĉovek ne moţe da ima poverenja! Boga mi! Boga mi ne moţe! U nju ĉovek sme da se pouzda tek toliko da moţe - ne znam ni sam šta. Ah, kakva vajda od svega toga. Poludeću, Ċavo da ga nosi.« »U redu. Ostavi to, sada. Zaboravi. Hoćeš li da mi uĉiniš i pokušaš malo da ne misliš na ĉitavu stvar?« rekao je prosedi ĉovek. »Kad skupiš na gomilu sve što znaš, ĉini mi se... kunem se, ĉini mi se da praviš medveda od...« »Znaš li šta radim? Znaš li šta radim? Stid me je da ti kaţem, ali znaš li šta svake proklete noći samo što ne uradim? Kada se vrati kući? Hoćeš li da znaš?«

»Arture, slušaj, ovo nije...« »Čekaj malo, reći ću ti, Ċavo da ga nosi. Bukvalno moram da se prisiljavam da ne pootvaram vrata na svim prokletim ormanima u stanu - kunem ti se. Svake noći kad se vratim kući, oĉekujem da zateknem gomilu kurvinih sinova kako se kriju po svim ćoškovima. Liftboji. Poštari. Policajci...« »U redu. U redu. Daj da o svemu popriĉamo malo smirenije, Arture«, rekao je prosedi ĉovek. Okrenuo se naglo u desno, gde je cigareta, upaljena nešto ranije te veĉeri, stajala na samom rubu pepeljare. Oĉigledno se već bila ugasila i zato je nije uzeo. »Pre svega«, rekao je u telefon, »rekao sam ti to već mnogo, mnogo puta, Arture, to je upravo ono u ĉemu najviše grešiš. Znaš li šta u stvari ĉiniš? Hoćeš li da ti kaţem šta u stvari ĉiniš? Radiš takve stvari - ovo sad ozbiljno kaţem - radiš takve stvari samo i jedino zato da sam sebe muĉiš. Ti, u stvari, sam inspirišeš Dţoni...« Zastao je. »Imaš prokletu sreću da je ona stvarno divno dete. Ozbiljno govorim. I ti tom detetu apsolutno nećeš da priznaš da ima malo dobrog ukusa... ili bar razuma, za ime boţje, što se tih stvari tiĉe...« »Razuma! Sališ li se? Ona nema nikakvog razuma! Ona je prava ţivotinja!« Ĉinilo se da je prosedi ĉovek, šireći nozdrve, duboko uzdahnuo. »Svi smo mi ţivotinje« rekao je. »U suštini, svi smo mi ţivotinje.« »Jesmo, Ċavola. Ja nisam nikakva prokleta ţivotinja. Moţda sam glupi, zaglupljeni bednik dvadesetog veka, ali ţivotinja nisam. To mi ne priĉaj. Ţivotinja nisam.«

»Slušaj, Arture. Ovo nas neće nikuda...« »Razuma. Gospode, da samo znaš kako je to smešno, to je da crkneš od smeha. Ona ĉita pozorišnu stranu i gleda televiziju dok gotovo ne oslepi - i zbog toga je intelektualka. Znaš li koga sam uzeo za ţenu? Uzeo sam za ţenu najveću ţivu nerazvijenu, neotkrivenu glumicu, knjiţevmcu, psihoanalitiĉarku i sveukupno najvećeg neotkrivenog genija i veliĉinu u ĉitavom prokletom Njujorku. Ti o tome nisi imao pojma, zar ne? Gospode, to je tako smešno da mi doĊe da uzmem noţ i zakoljem sam sebe. Madam Bovari u Kolumbija školi za dopunsko obrazovanje. Madam...« »Ko?« upitao je prosedi ĉovek, glasom u kome se osećalo nestrpljenje. »Madam Bovari ide na predavanja iz estetskih vrednosti televizije. Gospode, da samo znaš kako...« »U redu, u redu. Sigurno već shvataš da nas ovo ne vodi nikuda«, rekao je prosedi ĉovek. Okrenuo se i dao devojci znak, stavljajući dva prsta pred usta, da ţeli cigaretu. »Pre svega«, rekao je u telefon, »za jednog ko zna koliko inteligentnog momka, ti si tako netaktiĉan koliko to ljudsko biće uopšte moţe da bude.« Ispravio je leĊa, tako da devojka moţe da dohvati cigarete iza njega. »Ozbiljno mislim. To se odraţava na tvom liĉnom ţivotu, to se odraţava na tvom...« »Razuma! O, boţe, to me obara s nogu! Svemogući boţe! Jesi li ikad imao prilike da ĉuješ kako nekog opisuje - nekog muškarca, mislim? Jednom, kad ne budeš imao nikakvog drugog posla, uĉini mi ljubav i navuci je da ti opiše nekog muškarca. Ona opis svakog

muškarca kojeg vidi poĉinje reĉima ’strašno privlaĉan’. To moţe da bude i najstariji, najmasniji, najljigaviji...« »U redu, Arture«, odbrusio je prosedi ĉovek. »Ovo nas ne vodi nikuda. Apsolutno nikuda.« Uzeo je upaljenu cigaretu koju mu je pruţila devojka. Upalila je dve. »Uzgred budi reĉeno«, nastavio je, ispuštajući dim kroz nos, »kako si prošao danas?« »Šta?« »Kako si prošao danas?« ponovio je prosedi ĉovek. »Kako se završio proces?« »Nemam pojma. Gadno. Na dva minuta pre nego što sam poĉeo sa izlaganjem, advokat tuţioca, onaj Lisberg, uterao je u salu onu idiotsku sobaricu sa gomilom ĉaršava kao dokaznim materijalom - a svi išarani mrljama od stenica. Gospode!« »Pa šta se dogodilo? Izgubio si?« upitao je prosedi ĉovek, ponovo uvlaĉeći dim cigarete. »Znaš ko je predsedavao? Tata Vitorio. Kog Ċavola taj dasa ima protiv mene, to neću do smrti saznati. Dovoljno je bilo da samo otvorim usta pa da skoĉi na mene. Ĉovek uopšte ne moţe da diskutuje s takvim tipom. To je nemoguće.« Prosedi ĉovek je okrenuo glavu da pogleda šta radi devojka. Uzela je pepeljaru i poloţila je izmeĊu njih. »Izgubio si, znaĉi, ili kako?« rekao je u telefon. »Šta?« »Jesi li izgubio, rekoh.« »Aha. Upravo sam hteo da ti priĉam o tome. Na toj priredbi nisam imao nikakvih šansi, sa svom tom gomilom. Šta misliš, hoće li MlaĊi skoĉiti do plafona?

Za to me u stvari baš briga, ali šta ti misliš? Misliš da hoće?« Levom rukom prosedi ĉovek je zamišljeno skidao pepeo sa cigarete o ivicu pepeljare. »Ne verujem da će obavezno da skoĉi do plafona, Arture«, rekao je mirno. »Svi su, meĊutim, izgledi da ga ĉitava stvar neće bog zna kako obradovati. Ti znaš otkad već vodimo ta tri hotela? Stari Šenli je sam liĉno otpoĉeo ĉitav...« »Znam, znam. MlaĊi mi je to priĉao najmanje pedeset puta. To je jedna od najlepših i najpotresnijih priĉa koje sam ĉuo u ţivotu. U redu, i tako sam ja izgubio prokleti proces. Prvo i prvo, to nije bilo mojom krivicom. Najpre me je onaj ludak Vitorio maltretirao za vreme ĉitavog suĊenja. Onda je ona mentalno zaostala sobarica poĉela da širi ĉaršave pune mrlja od stenica i da...« »Niko ne kaţe da je tvoja krivica, Arture«, rekao je prosedi ĉovek. »Sam si me pitao da li će MlaĊi da skoĉi do plafona. Samo sam ti sasvim otvoreno...« »Znam... znam to... i ne znam. Uostalom, baš me briga. Mogu uvek da se vratim u vojsku. Jesam li ti priĉao o tome?« Prosedi ĉovek ponovo je okrenuo glavu prema devojci, moţda da bi joj izrazom lica pokazao svu svoju uzdrţanost i ĉak stoicizam. Devojka je, meĊutim, propustila da to primeti. Ona je upravo prevrnula pepeljaru kolenom i brzo je, prstima, skupljala rasuti pepeo u gomilicu da ga poĉisti. Njene oĉi podigle su se prema njemu moţda delić sekunde prekasno. »Ne, nisi, Arture«, rekao je u telefon.

»Aha. Moţda ću. Ne znam još. Nisam baš oduševljen tom idejom, naravno, i neću da idem ako ikako budem mogao da to izbegnem. Ali moţda će mi to biti jedini izlaz. Ne znam. U svakom sluĉaju, to mi doĊe kao neko utoĉište. Ako mi vrate moj lepi mali šlem i onaj moj glomazni, debeli sto i moju lepu, veliku mreţu protiv komarca, moţda sve to neće...« »Voleo bih da nekako usadim malo pameti u tu tvoju tintaru, eto šta bih voleo da uradim«, rekao je prosedi ĉovek. »Za prokletog... za jednog navodno inteligentnog mladog ĉoveka govoriš kao pravo pravcato dete. To ti kaţem sasvim iskreno. Ti puštaš da šaĉica nevaţnih stvari nabubri u toj tvojoj glavi do takvih dimenzija da postaješ apsolutno nesposoban za bilo kakvo...« »Trebalo je da ostavim. Znaš li to? Trebalo je da na sve stavim taĉku prošlog leta, kada je lavina stvarno krenula... Znaš li to? A znaš li zašto nisam? Zeliš li da znaš zašto nisam?« »Arture. Zaboga. Ovo nas stvarno nikuda ne vodi.« »Ĉekaj malo. Pusti da ti kaţem zašto! Hoćeš da znaš zašto nisam? Mogu da ti taĉno kaţem zašto. Zbog toga što mi je bilo ţao nje. To je prava i jednostavna istina. Bilo mi je ţao nje.« »Pa sad, ne znam. Hoću da kaţem, to je van moje jurisdikcije«, rekao je prosedi ĉovek. »Meni se, meĊutim, ĉini da izgleda zaboravljaš jednu stvar, a to je da je Dţoni odrasla osoba, ţena. Ne znam, ali meni se ĉini...« »Odrasla ţena! Jesi li ti lud? Ona je odraslo dete, zaboga. Slušaj. Ja se na primer brijem - slušaj samo ovo

- ja se na primer brijem, a ona odjednom poĉne da me doziva odnekud sa potpuno drugog kraja stana. Ja, naravno, odem da vidim šta se dogaĊa - usred brijarija, sa sapunicom po ĉitavom licu i svim. I znaš li šta je htela? Htela je da me pita šta mislim o njenim umnim sposobnostima. Kunem se. Ona je patetična, kaţem ti. Ja je ponekad posmatram dok spava i znam o ĉemu govorim. Veruj mi...« »Dobro, to su stvari koje ti znaš bolje nego... Hoĉu da kaţem da je to van moje jurisdikcije«, rekao je prosedi ĉovek. »Suština je, ipak, Ċavo da ga nosi, u tome što ti ne preduzimaš ništa konstruktivno da...« »Mi smo pogrešno spojeni, eto u ĉemu je stvar. To je ĉitava i sasvim jednostavna priĉa. Mi smo do te mere pogrešno spojeni i... Znaš li ti šta je njoj potrebno? Njoj je potreban jedan krupan i mutav dasa da je s vremena na vreme izgazi i istera joj dušu - i onda se lepo vrati natrag u fotelju da završi ĉitanje novina. To je ono što je njoj potrebno. Ja sam za nju preslab. Znao sam to već kad smo se venĉali - kunem ti se da jesam. Hoću da kaţem, ti si pametan momak, nikad se nisi ţenio, ali Ijudi s vremena na vreme, pre nego što se oţene, proţivljavaju trenutke vidovitosti i znaju kako će to izgledati kad budu u braku. Ja sam to ignorisao. Ignorisao sam svoje proklete trenutke vidovitosti. Ja sam slab. To je u malo reĉi suština ĉitavog problema.« »Ti nisi slab. Samo se ne sluţiš svojom glavom«, rekao je prosedi ĉovek, primajući novu, tek upaljenu cigaretu, od devojke. »Naravno da sam slab! Naravno da sam slab. Đavo da ga nosi, valjda ja znam da li sam slab ili nisam! Da

nisam slab zar misliš da bih dozvolio da sve ide u... Ah, kakva je korist od same priĉe? Sigurno da sam slab... Gospode, drţim te budnog ĉitavu noć. Zašto me ne pošalješ do Ċavola i ne spustiš slušalicu? Ozbiljno govorim. Spusti slušalicu.« »Neću da spustim slušalicu, Arture. Hteo bih da ti pomognem, ako je to u ljudskoj moći«, rekao je prosedi ĉovek. »U stvari, ti si svoj vlastiti najveći...« »Ona me uopšte ne poštuje. Ĉak me i ne voli. U suštini - kad se sve do kraja analizira - ne volim ni ja nju nimalo više. Ne znam. I volim i ne volim. To se menja. To fluktuira. Gospode! Svaki put kad se spremim da stvar rašĉistim, imamo neku veĉeru van kuće, iz ovog ili onog razloga, i ja se negde sastajem s njom, a ona dolazi sa nekim prokletim belim rukavicama ili takvim neĉim. Ne znam. Ili poĉnem da se sećam kako smo se prvi put odvezli u Nju Hejven na utakmicu Prinstona. Izduvala nam se guma ĉim smo krenuli sa parkinga, bilo je zima kao u paklu, a ona je drţala bateriju dok sam ja popravljao prokletu stvar... Znaš već na šta mislim. Ne znam. Ili poĉnem da mislim o onoj - gospode, to mi je već nezgodno da priĉam - poĉnem da mislim o onoj prokletoj pesmi koju sam napisao za nju i poslao joj kada smo tek poĉeli da izlazimo zajedno. ’Ruţa je moje boje i bela, lepa usta i zelene mi oĉi’. Gospode, stvarno mi je nezgodno - i to me je podsećalo na nju. Ona uopšte nema zelene oĉi - ima oĉi kao školjke, tako mi boga, ali me je to ipak podsećalo na nju... Ne znam. Nema vajde da se sad o tome priĉa. Sigurno je da ću poludeti. Spusti slušalicu i prekini me, zašto nećeš? Ozbiljno govorim.«

Prosedi ĉovek je proĉistio grlo i rekao: »Nemam ni najmanju namem da to uĉinim, Arture. Ima samo jedna...« »Jednom mi je kupila odelo. Od svojih para. Jesam li ti priĉao o tome?« »Nisi, ja...« »Otišla je prosto kod - ĉini mi se - ’Triplera’ i kupila ga. Ja ĉak nisam ni išao s njom. Hoću da kaţem, ona zaista ima nekoliko lepih osobina. Najsmešnije u tome je to da mi uopšte nije loše stajalo. Morao sam samo da dam da se malo suze oko kukova - pantalone - i da se skrate. Hoću da kaţem, ona zaista ima nekoliko lepih osobina.« Prosedi ĉovek slušao je još nekoliko trenutaka. Onda se naglo okrenuo prema devojci. Pogled koji joj je uputio, iako sasvim kratak, potpuno ju je informisao o onome što se u tom ĉasu dogaĊalo na drugom kraju ţice. »A sad slušaj, Arture. To ti neće doneti ništa dobro«, rekao je u telefon. »Od toga ništa dobro biti neće. Ozbiljno kaţem. Slušaj me. Kaţem ti ovo sasvim iskreno. Hoćeš li da se svuĉeš i odeš u krevet kao dobar deĉko? I da prestaneš da se sekiraš? Dţoni će se verovatno vratiti za par minuta. Sigurno ne ţeliš da te vidi takvog, zar ne? Prokleti Elenbogenovi će po svoj prilici upasti s njom. Sigurno ne ţeliš da te ĉitava ta rulja vidi takvog, zar ne?« Osluškivao je. »Arture! Cuješ li me?« »Boţe, drţim te budnog ĉitavu noć. Sve što radim...« »Ne drţiš ne budnog ĉitavu noć«, rekao je prosedi ĉovek. »Na to ĉak i ne mislim. Već sam ti rekao, u

poslednje vreme spavam proseĉno valjda samo ĉetiri sata. Sta bih ţeleo, ako je to samo u granicama ljudske moći, jeste da ti pomognem, momĉe.« Slušao je. »Arture! Jesi li još tamo?« »Aha. Ovde sam. Slušaj. Ionako te drţim budnog ĉitavu noć. Da li bih mogao da doĊem kod tebe na ĉašicu? Je 1’ bi ti smetalo?« Prosedi ĉovek ispravio je leĊa i poloţio dlan slobodne ruke na glavu. »Šta, ozbiljno misliš?« »Aha, mislim, ako ti nemaš ništa protiv. Ostao bih samo pola sata. Hteo bih samo da mogu negde da sednem i da... ne znam ni sam. Da li bi to bilo u redu?« »Aha, ali stvar je u tome što ja mislim da ne bi trebalo da to radiš, Arture«, rekao je prosedi ĉovek, spuštajući ruku s glave. »Evo šta je. Više si nego dobrodošao ako ţeliš da doĊeš, ali najiskrenije mislim da bi trebalo da sediš gde jesi i da se smiriš dok Dţoni ne upleše u kuću. Najozbiljnije. Ono što ti stvarno ţeliš jeste da budeš taĉno tu na licu mesta kad ona upleše u kuću. Jesam li u pravu ili nisam?« »Jesi. Ne znam. Tako mi boga, ne znam.« »E, pa ja znam, ĉasna reĉ znam«, rekao je prosedi ĉovek. »Slušaj, zašto sada prosto ne uskoĉiš u krevet i smiriš se, a onda kasnije, ako ti bude do toga stalo, zovni me telefonom. Hoću da kaţem, ako ti doĊe ţelja da malo popriĉaš. I nemoj da se brineš. To je glavna stvar. Ĉuješ li me? Hoćeš li da uĉiniš tako?« »U redu.«

Prosedi ĉovek drţao je još nekoliko trenutaka slušalicu pored uha, a zatim je spustio na viljušku aparata. »Šta je rekao?« smesta je upitala devojka. Uzeo je svoju cigaretu sa pepeljare, to jest izabrao je iz gomile opušaka i napola popušenih cigareta. Povukao je dim i rekao: »Hteo je da doĊe ovamo na ĉašicu.« »Gospode! A šta si mu ti rekao?« upitala je devojka. »Ĉula si me«, odgovorio je prosedi ĉovek i pogledao u nju. »Mogla si da ĉuješ sve. Zar nisi?« Nakon toga je zgnjeĉio cigaretu. »Bio si izvanredan. Apsolutno divan«, rekla je devojka, posmatrajući ga. »Gospode, osećam se kao kuĉka.« »Pa sad«, rekao je prosedi ĉovek, »bila je to nezgodna situacija. Ne znam koliko sam izvanredan bio.« »Bio si. Bio si divan«, rekla je devojka. »Ja sam mrtva. Apsolutno sam mrtva. Pogledaj me samo!« Prosedi ĉovek se zagledao u nju. »Ovaj, stvarno, bila je to nemoguća situacija«, rekao je. »Hoću da kaţem, ĉitava stvar je tako fantastiĉna da ĉak nije...« »Dragi... izvini«, brzo je rekla devojka i nagnula se napred. »Ĉini mi se da goriš.« Vrhovima prstiju udarila ga je nekoliko puta brzo, odseĉno, po nadlanici, da odbaci ţeravicu. »Ne. Bio je to samo pepeo.« Naslonila se. »Stvarno si bio izvanredan«, rekla je. »Gospode, osećam se kao prava pravcata kuĉka!«

»Da, situacija je bila vrlo, vrlo nezgodna. Momak oĉigledno prolazi kroz apsolutnu...« Telefon je iznenada zazvonio. Prosedi ĉovek je rekao »Gospode!« ali je ipak podigao slušalicu pre drugog zvona. »Halo!« rekao je. »Li? Jesi li već zaspao?« »Ne, nisam.« »Slušaj, pomislio sam samo da bi ţeleo da znaš. Dţoni se upravo vratila.« »Šta?« rekao je prosedi ĉovek i zaklonio oĉi levom rukom, iako je svetiljka bila iza njega. »Aha. Samo što je upala. Valjda deset sekundi pošto sam završio razgovor s tobom. Nešto sam pomislio da je najbolje da te pozovem dok je ona još u kupatilu. Slušaj, hvala ti milion puta, Li. Ozbiljno ti kaţem... znaš na šta mislim. Nisi već zaspao, zar ne?« »Ne, nisam. Ja sam samo... ne, ne«, rekao je prosedi ĉovek, još drţeći ruku da zaštiti oĉi. Proĉistio je grlo. »Aha. Evo šta se dogodilo. Leona se izgleda nešto nadula, a onda poĉela da cmizdri, pa je Bob molio Dţoni da izaĊe i negde zajedno s njima popije nešto i pomogne da se izgladi stvar. Ja ne znam. Ti bolje znaš. Nešto mnogo uvijeno. Bilo kako bilo, sada je kod kuće. Kakva pacovska trka. Ĉasna reĉ, ja mislim da sve to ĉini ovaj prokleti Njujork. Šta sam mislio da eventualno uradimo, ako sve krene kako treba, da potraţimo za sebe neko mestance negde moţda u Konektikatu. Ne baš obavezno negde bogu iza leĊa, ali dovoljno daleko da moţemo da vodimo neki normalan ţivot. Hoću da kaţem, ona je luda

za biljkama i takvim stvarima. Verovatno bi se oduševila da ima neku svoju bašticu i te stvari. Znaš li već na šta mislim? Hoću da kaţem - izuzimajući tebe - koga mi, uopšte, poznajemo u Njujorku osim ĉopor neurotiĉara? Tako nešto mora pre ili kasnije da minira ĉak i sasvim normalnu osobu. Znaš na šta mislim?« Prosedi ĉovek nije odgovorio. Njegove oĉi, zaštićene lukom dlana, bile su zatvorene. »Bilo kako bilo, nameravam da o tome s njom noćas razgovaram. Ili sutra, moţda. Ona je sada još uvek malo pod gasom. Hoću da kaţem, ona je u suštini jedno fantastiĉno dobro dete, i ako nam se pruţi prilika da se nekako uklopimo, bili bismo najveće budaletine da bar ne pokušamo. Kad sam već kod toga, nastojaću da malo sredim i tu guţvu oko stenica i ĉaršava. Nešto sam se pitao, Li. Šta misliš, kada bih otišao i liĉno razgovarao s MlaĊim, moţda bih mogao...« »Arture, ako nemaš ništa protiv, bio bih ti vrlo zahvalan...« »Hoću da kaţem, ne bih ţeleo da pomisliš da sam te opet nazvao samo zbog toga što sam zabrinut za prokleti posao i te stvari. Nisam. Hoću da kaţem, u krajnjoj liniji, tako mi boga, nije mi ni najmanje stalo. Samo sam mislio da bih, ako bi mi pošlo za rukom da se nagodim sa MlaĊim a da ne ostanem bez glave, bio najveća budala...« »Slušaj, Arture«, prekinuo gaje prosedi ĉovek, sklanjajući ruku s lica, »odjednom me je spopala strašna glavobolja. Ne znam odakle mi sad to. Nećeš li da se ljutiš ako te zamolim da ovo sad prekinemo?

Razgovaraćemo ujutro - vaţi?« Osluškivao je još nekoliko trenutaka, a onda spustio slušalicu. Devojka mu se opet smesta obratila nekim pitanjem, ali on nije odgovorio. Uzeo je upaljenu cigaretu - devojĉinu - sa pepeljare i hteo da je prinese ustima, ali mu je ispala iz ruke. Devojka je pokušavala da mu pomogne da je naĊe pre nego što se nešto zapali, ali on joj je rekao neka, zaboga, bude mirna i ona je povukla ruku.

PLAVI PERIOD DE DAUMIER-SMITHA

Kad bi to imalo ikakvog smisla - a izgleda da uopšte nema - mislim da bih bio sklon da ovu priĉu posvetim, ma koliko ona vredela, pogotovo ako je mestimiĉno bar malo bezobzirna, uspomeni mog pokojnog bezobzimog oĉuha Roberta Agadţanijana mlaĊeg. Bobi - kako su ga svi, ĉak i ja, zvali - umro je 1947. godine od tromboze, sigurno ţaleći malo šta, a ne ţaleći se ni na šta. Bio je to ĉovek sklon avanturama, izvanredno privlaĉan i plemenit. (Pošto sam utrošio toliko godina s mukom mu osporavajući ove slikovite epitete, osećam da je pitanje ţivota i smrti da ih bar ovde ubacim.)

Moja majka i otac razveli su se u zimu 1928. godine, kada mi je bilo osam godina, i majka se u kasno proleće sledeće godine udala za Bobija Agadţanijana. Godinu dana kasnije, Bobi je u volstritskom krahu izgubio sve što su on i majka posedovali. Jedino što mu je ostalo bio je, oĉigledno, ĉarobni štapić. Bilo kako bilo, bukvalno preko noći, Bobi se od mrtvog berzanskog špekulanta i onemogućenog bonvivana pretvorio u ţivog, iako pomalo nekvalifikovanog agenta procenitelja, predstavnika udruţenja nezavisnih ameriĉkih galerija i muzeja lepih umetnosti. Nekoliko nedelja kasnije, poĉetkom 1930. godine, naša pomalo

neskladno pomešana trojka preselila se iz Njujorka u Pariz, za dobro Bobija koji je trebalo da se usavrši u svom novom zanatu. Budući da sam u to vreme bio hladan, da ne kaţem mrtav-hladan desetogodišnjak, taj veliki potez primio sam, koliko mogu da se setim, bez ikakvih trauma. Povratak u Njujork devet godina kasnije, tri meseca nakon smrti moje majke, bio je dogaĊaj koji me je potresao, i to strašno potresao. Sećam se jednog incidenta koji se odigrao samo dan ili dva nakon što smo Bobi i ja stigli u Njujork. Stajao sam u prepunom autobusu koji je vozio Leksington avenijom, drţeći se za emajliranu šipku pored vozaĉevog sedišta, guz do guza sa momkom iza mene. U toku voţnje duţ nekoliko blokova vozaĉ je više puta ponovio, nama koji smo stajali nabijeni pored prednjih vrata, kratko nareĊenje da se ’pomerimo u zadnji deo vozila’. Neki od nas pokušavali su da mu udovolje. Neki od nas nisu. Na kraju, kod jednog crvenog svetla koje mu je išlo u prilog, izmuĉeni ĉovek okrenuo se na sedištu i pogledao u mene, jer sam stajao odmah iza njega. Sa devetnaest godina bio sam antišeširski nastrojen momak sa ravnom, crnom, ne naroĉito urednom kontinentalnom frizurom iznad nepravilno ocrtanog dva i po santimetara visokog ĉela. Obratio mi se prigušenim, gotovo razboritim tonom. »U redu, deĉko«, rekao mi je, a sad miĉi guzicu.« Bila je to reĉ ’deĉko’, mislim, koja me je izazvala. Ne trudeći se ĉak ni da se malo sagnem - to jest, da konverzaciju odrţim bar toliko privatnom, toliko de bon gout koliko je to on nastojao da bude - obavestio sam ga, na francuskom, da je sirovina, glupak, bahati idiot i da

nikad neće shvatiti koliko ga prezirem. Zatim sam se, gotovo uzvišeno, povukao u zadnji deo autobusa. Stvari su išle s goreg na gore. Jedno posle podne, otprilike nedelju dana kasnije, kad sam izlazio iz hotela ’Ric’, u kojem smo Bobi i ja odseli na neodreĊeno vreme, odjednom mi se uĉinilo da su sva sedišta iz svih autobusa u Njujorku odšrafljena, izvuĉena i postavljena na ulicu, i da se na njima punom parom odigrava monstruozna igra ’muziĉkih stolica’. Mislim da sam bio voljan da se ukljuĉim u igru, pod uslovom da mi Menhetenska crkva da specijalnu garanciju da će svi ostali uĉesnici u igri ostati da s poštovanjem stoje dok ja sedim. Kada mi je postalo jasno da se ništa sliĉno tome ne sprema, preduzeo sam direktnu akciju. Poĉeo sam da se molim da grad bude oĉišĉen od ljudi, za milost da budem sam - s-a-m. Ovakva molitva u Njujorku retko kada ostaje neuslišena ili zaluta na vezama i, za kratko vreme, sve što sam dodimuo pretvorilo se u solidnu, potpunu usamljenost. Svako jutro i rano posle podne provodio sam telom - u jednoj umetniĉkoj školi na uglu Ĉetrdeset osme i Leksington avenije, u školi koja mi se gadila. (Nedelju dana pre nego što smo Bobi i ja otputovali iz Pariza, dobio sam tri prve nagrade na Nacionalnoj izloţbi mladih koja se odrţavala u Frajburškim galerijama. Za vreme ĉitavog putovanja u Ameriku, ogledalo u našoj kabini sluţilo mi je uglavnom za to da proveravam svoju neobiĉnu fiziĉku sliĉnost sa El Grekom.) Tri puta nedeljno provodio sam kasne popodnevne sate sedeći u zubarskoj stolici gde su mi, u toku par meseci, išĉupali osam zuba, od toga tri prednja. Preostala dva popodneva obiĉno sam provodio lutajući po umetniĉkim galerijama,

većinom u Pedeset sedmoj ulici, gde samo što nisam siktao na eksponate ameriĉkih slikara. Veĉeri sam uglavnom provodio ĉitajući. Kupio sam komplet ’Harvardskih klasika’ - najviše zbog toga što je Bobi rekao da za njih nemamo mesta u našem apartmanu - i gotovo s perverznim uţivanjem proĉitao svih pedeset tomova. Skoro svake noći bez izuzetka postavljao sam štafelaj izmeĊu kreveta u sobi koju sam delio sa Bobijem i slikao. Za samo mesec dana, prema mom dnevniku za 1939. godinu, završio sam osamnaest slika u ulju. Mislim da je vredno zabeleţiti da su sedamnaest od njih bili auto-portreti. Ponekad, meĊutim, moţda kad bi moja muza postajala kapriciozna, ostavljao sam boje i crtao karikature. Jednu od njih još uvek imam. Na njoj su prikazana usta jednog ĉoveka koji je došao kod zubara, puna pokvarenih zuba. Umesto jezika, ĉovek ima novĉanicu od sto dolara, a zubar mu, sumorno, govori na francuskom: »Mislim da ćemo moći da spasemo taj kutnjak, ali se bojim da ćemo morati da izvadimo jezik.« Ta karikatura bila mi je najdraţa od svih. Kao cimeri-kolege Bobi i ja nismo se slagali ni bolje ni gore nego što bi se slagali, recimo, jedan izuzetno tolerantan student poslednje godine Harvarda i jedan izuzetno neprijatan brucoš sa Kembridţa. Kada smo, kako su nedelje prolazile, postepeno otkrili da obadvojica volimo istu umrlu ţenu, to nije ništa pomoglo. U stvari, iz tog otkrića izrastao je neki sablasni ’posle-vas-Alfonse’ odnos. Poĉeli smo da razmenjujemo ţivahne osmehe kad god bismo se sudarili na vratima kupatila.

Jedne nedelje u maju 1939. godine, oko deset meseci nakon što smo se Bobi i ja doselili u ’Ric’, video sam u jednim novinama iz Kvibeka (jednim od šesnaest novina i ĉasopisa na francuskom jeziku na koje sam bio pretplaćen) oglas na ĉetvrt stupca koji je objavila direkcija dopisne umetniĉke škole u Montrealu. Oglas je preporuĉivao svim kvalifikovanim nastavnicima crtanja i slikanja - u njemu je u stvari bilo reĉeno da im se ne moţe dovoljno fortement preporuĉiti - da se smesta prijave za radno mesto u najnovijoj i najprogresivnijoj dopisnoj umetniĉkoj školi u Kanadi. Kandidati za instruktore, naglašeno je, treba da teĉno govore francuski i engleski, a mogu da se prijave samo oni ĉija umerenost, dobro ponašanje i karakterne osobine ne dolaze u pitanje. Letnji semestar škole ’Les Amis Des Vieux Maitres’ trebalo je zvaniĉno da otpoĉne 10. juna. Radovi priloţeni uz prijavu poţeljno je da obuhvataju kako akademske tako i komercijalne umetniĉke discipline, a sve zajedno treba poslati na adresu Monsieur I. Jošoto, directeur, ranije kod Carske akademije lepih umetnosti u Tokiju. Istog trenutka, osećajući se gotovo neizdrţljivo kvalifikovan, izvukao sam Bobijevu ’Hermes Bejbi’ pisaću mašinu ispod njegovog kreveta i napisao, na francuskom jeziku, dugaĉko, neumereno pismo gospodinu Jošoto, ţrtvujući za to sve jutarnje ĉasove na umetniĉkoj školi u Leksington aveniji. Uvodni pasus mog pisma protegao se na neke tri stranice i samo što se nije pušio. Napisao sam da imam dvadeset devet godina i da sam pranećak Onore Domijea. Rekao sam da sam nedavno, nakon smrti moje drage supruge, napustio svoje malo imanje na jugu Francuske i došao u Ameriku

da privremeno - to sam naglasio - ţivim sa jednim roĊakom, invalidom. Slikam, rekao sam, od najranije mladosti, ali sledeći savet Pabla Pikasa, koji je bio jedan od najstarijih i najdraţih prijatelja mojih roditelja, nisam nikada izlagao. MeĊutim, mnoga moja ulja i akvareli vise već sada u nekim od najelitnijih i ni u kojem sluĉaju nouveau riche domova u Parizu, gde su gagné priliĉnu paţnju nekih od najstrašnijh kritiĉara nešeg vremena. Nakon, rekao sam, prevremene i tragiĉne smrti moje supruge od ulcération cancéreuse iskreno sam odluĉio da više nikada ne spustim kist na platno. MeĊutim, finansijski gubici koje sam pretrpeo u poslednje vreme naterali su me da izmenim svoju iskrenu résolution. Rekao sam da će mi biti najveća ĉast da primerke mojih radova prezentiram Prijateljima starih majstora ĉim ih primim od zastupnika u Parizu kome ću pisati, naravno, très pressé. Ostajem, s najdubljim poštovanjem, Jean de Daumier-Smith. Za izbor pseudonima bilo mi je potrebno gotovo isto toliko vremena koliko za pisanje ĉitavog pisma. Pismo sam napisao na svilenom papiru za pakovanje, ali sam ga zalepio u kovertu za zaglavljem hotela ’Ric’. Zatim sam ga, pošto sam zalepio marku za preporuĉena pisma koju sam našao u gornjoj ladici Bobijevog ormara, ubacio u sanduĉe za poštu u foajeu hotela. Usput sam svratio da sluţbenika koji je sortirao poštu (i koji me oĉigledno nije podnosio) upozorim da pripazi na pisma koja će ubuduće stizati na ime DomijeSmita. Konaĉno sam se, oko pola tri, neĉujno ušunjao na ĉas anatomije u umetniĉkoj školi u Ĉetrdeset osmoj ulici, koji je poĉinjao u jedan ĉetrdeset pet. Moji drugovi iz

klase uĉinili su mi se, prvi put, kao relativno pristojno društvo. U toku sledeća ĉetiri dana, koristeći za to sve svoje slobodno vreme, plus izvesno vreme koje mi nije po svim pravima pripadalo, izradio sam desetak ili više slika za koje sam smatrao da bi mogle predstavljati tipiĉne primere ameriĉke primenjene umetnosti. Radeći uglavnom u gvašu, a tek tu i tamo, da se pokaţem, ĉistom linijom, slikao sam dţentlmene u veĉernjim odelima kako izlaze iz limuzina na premijernim veĉerima - vitke, uspravne, superšik parove koji oĉigledno nikada u ţivotu nisu muĉili druge zanemarivanjem liĉne higijene ispod pazuha, parove koji, ako se pravo uzme, moţda ĉak pazuha nisu ni imali. Slikao sam suncem opaljene mlade divove u belim smokinzima kako sede za belim stolovima pored tirkiznih bazena za plivanje i nazdravljaju jedan drugome, priliĉno uzbuĊeno, koktelima od neke jeftine, ali oĉigledno ultramoderne vrste raţenog viskija. Slikao sam rumenu plakatogeniĉnu decu, izbezumljenu od radosti i dobrog zdravlja, kako pruţaju prazne tanjire i, dobroćudno, traţe repete neke hranljive kaše za decu. Slikao sam nasmejane devojke visokih grudi kako se voze na vodenim skijama, bez ikakvih briga na ovom svetu, jer se osećaju potpuno zaštićene od takvih nacionalnih zala kao što su krvarenje desni, pege na licu, nezdrava kosa i nepotpuno ili neadekvatno ţivotno osiguranje. Slikao sam domaćice koje su, dok nisu nabavile odgovarajući prašak za pranje, bile izloţene takvim nevoljama kao što su neuredna kosa, loše drţanje, neposlušna deca, razoĉaran muţ, grube (ali vitke) ruke i zapuštene (ali ogromne) kuhinje.

Kada su uzorci bili završeni, poslao sam ih smesta gospodinu Jošoto, zajedno sa još pola tuceta ili nešto više nekomercijalnih slika koje sam doneo sa sobom iz Francuske. Tome sam prikljuĉio i jedno pisamce, po mom uverenju veoma nonšalantno napisano, u kome sam tek poĉeo da priĉam bogato ljudsku priĉu o tome kako sam, potpuno sam i na razne naĉine hendikepiran, u duhu najĉistije romantiĉne tradicije, stigao do hladnih, belih, usamljenih vrhova svoje profesije. Sledećih nekoliko dana proveo sam u uţasnoj napetosti, ali već pre kraja sedmice stiglo je pismo od gospodina Jošoto u kome me je obavestio da sam primljen kao instruktor kod Prijatelja starih majstora. Pismo je bilo napisano na engleskom iako sam ja njemu pisao na francuskom. (Kasnije sam ustanovio da je gospodin Jošoto, koji je znao francuski, ali ne i engleski, poverio odgovor, iz nekih razloga, gospoĊi Jošoto koja je raspolagala izvesnim radnim znanjem engleskog.) Gospodin Jošoto mi je u pismu saopštio da će letnji semestar biti, verovatno što se posla tiĉe, od svih najteţi, i da ĉe otpoĉeti 24. juna. To mi je, naglasio je, ostavljalo još punih pet nedelja da sredim svoje privatne stvari. Izrazio mi je i neograniĉene simpatije u vezi sa dogaĊajima koji su me u skoroj prošlosti pogodili emocionalno i finansijski, kao i nadu da ću udesiti da se javim Prijateljima starih majstora u nedelju 23. juna, kako bih se mogao upoznati sa svojim duţnostima i uspostaviti ’ĉvrsto prijateljstvo’ sa ostalim instruktorima (kojih je, kako sam kasnije saznao, bilo ukupno dva gospodin Jošoto i gospoĊa Jošoto). Sa najvećim ţaljenjem me je obavestio da je politika škole takva da se novim instruktorima ne plaćaju putni troškovi. Poĉetna

plata iznosi dvadeset osam dolara nedeljno, što ni u kom sluĉaju nije - gospodin Jošoto je rekao da je toga svestan - neki naroĉito velik iznos, ali pošto su u platu uraĉunati i smeštaj kao i hranljivi obroci, i pošto u meni oseća duh istinskog oduševljenja, izraţava svoje uverenje da se zbog toga neću osećati degradiranim. Rekao je da sa nestrpljenjem oĉekuje od mene telegram sa formalnim pristankom, a moj dolazak sa zadovoljstvom i da ostaje, s poštovanjem, moj novi prijatelj i poslodavac I. Jošoto, ranije kod Carske akademije lepih umetnosti u Tokiju. Moj telegram sa formalnim pristankom otišao je u roku od pet minuta. Za divno ĉudo, u uzbuĊenju, ili moţda iz osećanja krivice što koristim Bobijev telefon za slanje telegrama, svesno sam ostao u granicama proze i sveo telegram na samo deset reĉi.

Te veĉeri kada sam se, kao i obiĉno, našao u sedam sati sa Bobijem na veĉeri u Okrugloj sali, ustanovio sam s negodovanjem da je doveo sa sobom gosta. Ni jednom reĉju nisam mu rekao niti nagovestio ništa o svojim tekućim vanškolskim aktivnostima i umirao sam od ţelje da mu saopštim novost - da ga propisno zapanjim kad budemo sami. Gost je bila jedna vrlo privlaĉna mlada dama, tada tek par meseci razvedena, sa kojom se Bobi ĉesto viĊao, i sa kojom sam se već nekoliko puta sreo. Bila je to jedna, sve u svemu, vrlo šarmantna osoba, ĉije sam stalne pokušaje da se prema meni odnosi prijateljski, da me neţno ubedi da odbacim svoj oklop ili bar šlem, ja tumaĉio kao indirektan poziv da joj se prvom zgodnom prilikom

uvuĉem u krevet, to jest, ĉim bude u stanju da Bobiju, koji je oĉigledno bio prestar za nju, da šut-kartu. Za vreme veĉere drţao sam se neprijateljski i odgovarao lakonski. Konaĉno, dok smo pili kafu, ukratko sam im ocrtao svoje planove za leto. Kada sam završio, Bobi mi je postavio nekoliko sasvim inteligentnih pitanja. Odgovarao sam na njih hladno, preterano kratko, kao neoborivi krunski princ situacije. »Oh, zvuĉi vrlo uzbudljivo!« rekla je Bobijeva gošća, ĉekajući, uzalud, da joj ispod stola doturim svoju adresu u Montrealu. »Mislio sam da ćeš poći sa mnom u Rod Ajlend«, rekao je Bobi. »Oh, dragi, nemoj sada da se drţiš kao pokislo kuĉe«, rekla mu je gospoĊa X. »Neću, ali mi ne bi bilo krivo da znam malo više o svemu tome«, rekao je Bobi. Ĉinilo mi se, meĊutim, da iz njegovog drţanja vidim kako u mislima već zamenjuje rezervacije voznih karata za Rod Ajlend, za leţaje u klasi spavaćih kola. »Mislim da je to nešto najprijatnije, najveći kompliment za koji sam ĉula u ţivotu«, rekla mi je toplo gospoĊa X. Blistanje njenih oĉiju odavalo je izopaĉenost.

Kada sam u odreĊenu nedelju stupio na peron stanice Vindzor u Montrealu, imao sam na sebi gabardensko dvoredno odelo beţ boje (o kome sam imao vrlo visoko mišljenje), flanelsku košulju marinsko plave

boje, solidnu ţutu pamuĉnu kravatu, smeĊebele cipele, panama šešir (koji je pripadao Bobiju i zbog toga mi bio premalen) i riĊesmeĊe brkove, stare tri nedelje. Gospodin Jošoto me je doĉekao na stanici. Bio je to sitan ĉoveĉuljak, visok svega nešto više od metar i po, u pomalo zapuštenom lanenom odelu, crnim cipelama i crnom šeširu od filca sa obodom zavrnutim na gore. Nije se ni nasmešio, niti mi je, koliko se seĉam, išta rekao dok smo se rukovali. Njegov izraz lica - definicija koju sam mu dao potiĉe pravo iz francuskog Saks-Romerovog izdanja Fu Manĉu knjiga - bio je nedokuĉiv. Iz nekog razloga, ja sam se osmehivao od uha do uha. Nisam bio u stanju ĉak ni da ublaţim taj osmeh, a kamo li da ga potpuno ugasim. Od stanice Vindzor do škole vozili smo se autobusom nekoliko kilometara. Sumnjam da je gospodin Jošoto za vreme voţnje izgovorio pet reĉi. Uprkos njegovom ĉutanju, ili zbog njega, ja sam govorio bez prestanka, prekrštenih nogu s gleţnjem na kolenu, brišući neprekidno znoj sa dlanova o ĉarapu. Izgledalo mi je neophodno ne samo da ponovim svoje ranije laţi o srodstvu sa Domijeom, o preminuloj supruzi, o malom imanju na jugu Francuske - već i da ih dalje razradim. Na kraju, da bih poštedeo sebe boravka meĊu tim bolnim uspomenama (a one su postepeno počinjale da za mene budu bolne) skrenuo sam razgovor na najstarijeg i najboljeg prijatelja mojih roditelja: Pabla Pikasa. Le pauvre Picasso, kako sam ga nazivao. (Izabrao sam Pikasa, mogu da kaţem, zbog toga što mi se ĉinilo da je od svih francuskih slikara on u Americi najpoznatiji. Kanadu sam bez mnogo dvoumljenja smatrao delom Amerike.) Za dobro gospodina Jošoto, obnovio sam, sa

solidnom dozom prirodnog sauĉešća prema palom divu, uspomene na to koliko puta sam mu rekao: »Monsieur Picasso, ou allez vouz?« i kako je, umesto odgovora na ovo, duboko prodiruće pitanje, maestro uvek polako, teško, prelazio preko ateljea da pogleda u malu reprodukciju slike ’Les Saltimbanques ’ i slavu, davno izgubljenu, koja mu je nekad pripadala. Nevolja s Pikasom, kako sam objasnio gospodinu Jošoto dok smo izlazili iz autobusa, bila je u tome što nikada nije hteo nikoga da posluša - ĉak ni svoje najbliţe prijatelje. 1939. godine, škola ’Prijatelji starih majstora’ zauzimala je drugi sprat jedne male, veoma neugledne trospratne zgrade - stanbene zgrade, u stvari - u Verdenu, odnosno najmanje privlaĉnom delu Montreala. Škola se nalazila direktno iznad jedne prodavnice ortopedskih pomagala i proteza. Prijatelji starih majstora imali su za sebe samo jednu veliku sobu i tesni klozet bez zasuna. Bez obzira na to, u trenutku kada sam se našao u prostorijama, sve mi je izgledalo ĉudesno prijatno. Za to je postojao veoma ozbiljan razlog. Zidovi ’instruktorske sobe’ bili su prekriveni mnogobrojnim uokvirenim slikama - sve akvarelima - radovima gospodina Jošoto. I sad mi se ponekad dogaĊa da sanjam bele guske kako lete preko neobiĉnog bledoplavog neba dok se bilo je to jedno od najsmelijih i najuspelijih majstorskih ostvarenja koje sam ikada video plavetnilo neba, ili ethos plavetnila neba odraţava na ptiĉjem perju. Slika je visila upravo iznad radnog stola gospoĊe Jošoto. Ona je davala atmosferu sobi - ona i još jedna ili dve druge slike sliĉnih kvaliteta. GospoĊa Jošoto, u prekrasnom kimonu crne i svetlo crvene boje, upravo je ĉistila pod malom

metlicom kada smo gospodin Jošoto i ja ušli u instruktorsku sobu. Bila je to ţena prosede kose, sigurno za glavu viša od muţa, a crte njenog lica delovale su pre malajski nego japanski. Prekinula je ĉišćenje i pošla prema nama, a gospodin Jošoto nas je kratko predstavio jedno drugom. Uĉinila mi se podjednako nedokučiva kao njen suprug, ako ne moţda i više. Gospodin Jošoto mi je nakon toga ponudio da me odvede u moju sobu u kojoj je, kako mi je objasnio (na francuskom), do nedavno stanovao njegov sin koji je otišao u Britansku Kolumbiju da tamo radi na nekoj farmi. (Nakon dugotrajnog ćutanja u autobusu, bio sam srećan što ga ĉujem da govori s malo više kontinuiteta, pa sam ga slušao radosno i s paţnjom.) Poĉeo je da se izvinjava zbog ĉinjenice što u sobi njegovog sina nema ni jedne stolice - samo jastuci za sedenje na podu - ali ja sam ga brzo uverio da je to za mene maltene dar od boga. (U stvari, ĉini mi se ĉak da sam rekao da mrzim stolice. Bio sam tako nervozan da bih, da mi je rekao da je soba njegovog sina poplavljena danju i noću sa pola metra vode, verovatno zajecao od zadovoljstva. Po svoj prilici bih mu poverio da bolujem od retke bolesti nogu koja zahteva da drţim noge u vodi osam ĉasova dnevno.) Zatim me je proveo uz škriputave drvene stepenice u moju sobu. Usput sam mu rekao, s posebnim naglaskom, da se oduševljavam budizmom. Kasnije sam ustanovio da su i on i gospoĊa Jošoto prezbiterijanci. Te noći, u sitne sate, dok sam leţao budan u krevetu jer mi se malajsko-japanska veĉera gospoĊe Jošoto još uvek en masse vozila po ţelucu kao u liftu, neko od braĉnog para Jošoto poĉeo je da jeĉi u snu, pored samog zida s druge strane. Bilo je to visoko,

tanko, isprekidano cvilenje za koje se uopšte ne bi moglo reći da potiĉe od odrasle osobe, već pre od nekog jadnog, abnormalnog deteta, ili neke male, degenerisane ţivotinje. (Pokazalo se da će to biti redovna noćna predstava. Nikad mi nije uspelo da ustanovim ko od braĉnog para JoŠoto pušta te glasove, a još manje zašto.) Kada je postalo neizdrţljivo slušati te zvuke u leţećem stavu, ustao sam iz kreveta, navukao papuĉe, otišao u mrak i seo na jedan od jastuka na podu. Sedeo sam prekrštenih nogu nekoliko ĉasova i pušio cigarete gaseći ih o Ċon papuĉe i stavljajući opuške u mali dţep pidţame. (Jošotovi nisu pušili, i u ĉitavom stanu nije bilo ni jedne pepeljare.) Zaspao sam oko pet sati ujutro. U pola sedam gospodin Jošoto je pokucao na moja vrata i obavestio me da će doruĉak biti serviran u šest i ĉetrdeset pet. Upitao me je kroz vrata da li sam dobro spavao, a ja sam odgovorio: »Oui!« Zatim sam se doterao - obukao sam tamnoplavo odelo za koje sam smatrao da će najbolje odgovarati jednom instruktoru na dan otvaranja škole, vezao crvenu kravatu koju sam dobio na poklon od majke i - bez umivanja - poţurio kroz hodnik u kuhinju. GospoĊa Jošoto je stajala pored štednjaka i spremala ribu za doruĉak. Gospodin Jošoto u potkošulji i pantalonama sedeo je za kuhinjskim stolom i ĉitao neke japanske novine. Pozdravio me je, nimalo formalno, pokretom glave. I jedno i drugo nikad mi se nisu ĉinili nedokučiviji. Na kraju je pred mene stavljen tanjir sa nekom ribom i malim, ali primetnim tragom zgrušanog sosa od paradajza duţ ivice. GospoĊa Jošoto me je upitala, na engleskom - njen akcent bio je neoĉekivano šarmantan - da li bih moţda više voleo jaja, ali ja sam

odgovorio: »Non, non, madame - merci!« Rekao sam da nikada ne jedem jaja. Gospodin Jošoto je naslonio svoje novine na moju ĉašu za vodu i svo troje smo doruĉkovali u tišini - to jest, oni su jeli, a ja sam sistematski, ćuteći, gutao. Posle doruĉka, ne izlazeći iz kuhinje, gospodin Jošoto je obukao košulju bez kragne, a gospoĊa Jošoto je odvezala kecelju, i zatim smo, jedno za drugim, krenuli, trapavo, u instruktorsku sobu. Tu je na gomili, u neredu, na širokom radnom stolu gospodina Jošoto, leţalo desetak ili više neotvorenih, ogromnih, nabijenih koverti od smeĊe hartije. Meni su one izgledale nekako sveţe nalickane, kao novi Ċaci. Gospodin Jošoto mi je pokazao moj sto koji je stajao u najdaljem, izolovanom uglu sobe, i zamolio me da sednem. Zatim je, uz asistenciju gospoĊe Jošoto, otvorio nekoliko koverata, primenjujući pri tome izvestan metod, konsultujući se povremeno na japanskom, dok sam ja sedeo na drugoj strani sobe, u tamnoplavom odelu i sa crvenom kravatom, trudeći se da izgledam istovremeno i paţljiv i strpljiv i, na neki naĉin, neophodan u toj organizaciji. Iz unutrašnjeg dţepa na kaputu izvukao sam pregršt mekanih crtaćih olovaka koje sam doneo iz Njujorka i poloţio ih, što sam mogao tiše, na dasku stola. U jednom trenutku, iz nekog razloga, gospodin Jošoto je pogledao u mene, a ja sam mu uputio najprivlaĉniji osmeh za koji sam bio sposoban. Zatim su, iznenada, bez reĉi ili pogleda u mom pravcu, obadvoje seli za svoje stolove i bacili se na posao. Bilo je oko pola osam. Oko devet sati, gospodin Jošoto je skinuo naoĉari, ustao i prišao mom stolu sa sveţnjem papira u ruci. Proveo sam sat i po ne radeći apsolutno ništa, osim što

sam se trudio da spreĉim stomak da glasno zavija. Kad mi se pribliţio, brzo sam ustao, drţeći se malo pognuto da ne izgledam nepristojno visok. Pruţio mi je sveţanj papira koji je doneo i upitao me da li bih bio ljubazan da prevedem njegove pisane primedbe sa francuskog na engleski. Rekao sam: »Oui, monsieur!« a on se lako naklonio i otkasao natrag za svoj sto. Odgurnuo sam pripremljene crtaće olovke u stranu, izvukao nalivpero i bacio se - još malo pa slomljenog srca - na posao. Kao i mnogi drugi zaista dobri slikari, gospodin Jošoto je poduĉavao druge u crtanju ni za dlaku bolje nego što bi to ĉinio jedan osrednji slikar koji ima malo više smisla za nastavniĉki poziv. Praktiĉno - pomoću vlastitog crteţa na prozimom papiru poloţenom preko crteţa koji je izradio student - i pisanim primedbama na poleĊini crteţa, bio je potpuno u stanju da relativno talentovanom studentu pokaţe kako treba nacrtati svinju u slikovitom oboru. Ne bi, meĊutim, do kraja ţivota uspeo nikoga da uputi kako se crta lepa svinja u lepom oboru (što je, naravno, bila upravo ona mala tehniĉka finesa koju su njegovi bolji studenti najţeljnije oĉekivali da im stigne preko pošte). To nije bilo, moţda je potrebno da dodam, zbog toga što je svesno ili nesvesno škrtario svojim talentom, ili namerno nije ţeleo da ga rasipa, već prosto zato što nije bio sposoban da svoje znanje prenosi na druge. Za mene, u toj okrutnoj istini nije bilo pravog elementa iznenaĊenja, i zato me ona nije uhvatila iz zasede. Imala je, meĊutim, izvestan kumulativni efekat, s obzirom na to gde sam sedeo i, do ĉasa kada je došlo vreme ruĉku, morao sam da posebno pazim da ne zamrljam svoj prevod oznojenim jagodicama prstiju. Da bi ĉitava stvar bila još više

deprimirajuća, rukopis gospodina Jošoto bio je jedva ĉitljiv. U svakom sluĉaju, kada su me gospoĊa i gospodin Jošoto pozvali da doĊem na ruĉak, odbio sam da im se pridruţim. Rekao sam da treba da odem do pošte, a zatim sam bukvalno pobegao niz stepenice na ulicu i krenuo brzim koracima, bez ikakvog cilja, kroz spletove starih bednih ulica. Kada sam stigao do jednog snek-bara, ušao sam i na brzinu progutao ĉetiri koniajlendske prţene kobasice i popio tri šolje mutne kafe. Vraćajući se natrag ’Prijateljima starih majstora’ poĉeo sam da se pitam, najpre na poznati malodušni naĉin za koji sam manje-više iz iskustva znao kako mu se treba suprotstaviti, a zatim obuzet pravom pravcatom panikom, ima li u tome što me je gospodin Jošoto ĉitavo jutro zaposlio iskljuĉivo kao prevodioca iĉega ličnog. Nije li stari Fu Manĉu od samog poĉetka prozreo da, pored ostalih zavaravajućih privesaka i ukrasa, nosim i brkove devetnaestogodišnjeg mladića? Bilo je neizdrţljivo podneti ĉak i pomisao na takvu mogućnost. To je istovremeno poĉelo pomalo da podbada i moj osećaj za pravdu. Mene - ĉoveka koji je odneo tri prve nagrade, bliskog prijatelja Pabla Pikasa (za šta sam već stvarno bio poĉeo da sebe smatram) - zapošljavaju tu kao obiĉnog prevodioca. Kazna nije odgovarala zloĉinu. Kao prvo, moji brkovi, ma koliko bili retki, bili su sto posto moji; nisu bili priĉvršćeni lepkom. Dok sam ţurio natrag prema školi, uveravao sam se u to prstima, i to me je ponovo ispunjavalo sigurnošću. Ipak, što sam više razmišljao o ĉitavoj stvari, sve brţe sam hodao, dok najzad nisam gotovo prešao u kas, kao da sam podsvesno

oĉekivao da će svakog ĉasa poĉeti da me kamenuju sa svih strana. Iako sam za ruĉak i sve ostalo utrošio svega oko ĉetrdeset minuta, Jošotovi su, kada sam se vratio, već sedeli za svojim stolom. Nisu uopšte pogledali u mene, niti su bilo kakvim znakom pokazali da su ĉuli kada sam ušao. Oznojen i bez daha, prešao sam preko sobe i seo za sto. Sedeo sam sav ukrućen nekih petnaest ili dvadeset minuta, preturajući po glavi sve moguće vrste novih novcatih anegdota o Pikasu, za sluĉaj da gospodin Jošoto iznenada ustane i priĊe mom stolu s namerom da me raskrinka. I zaista, on je iznenada ustao i prišao mi. Digao sam se da ga doĉekam - licem u lice, ako bude potrebno - jednom najnovijom priĉicom o Pikasu, ali sam, na svoje zaprepašćenje, u ĉasu kada je stigao do mene ustanovio da sam zaboravio poentu. Iskoristio sam taj trenutak da izrazim svoje visoko mišljenje o slici gusaka u letu koja je visila iznad gospoĊe Jošoto. Hvalio sam je, ne ţaleći reĉi, priliĉno dugo. Rekao sam da poznajem ĉoveka u Parizu - veoma bogatog i paralizovanog, naglasio sam - koji bi za tu sliku platio gospodinu Jošoto svaku cenu. Rekao sam da bih mogao odmah da stupim u kontakt s njim ako je gospodin Jošoto zainteresovan za tako nešto. Na sreću, meĊutim, gospodin Jošoto mi je rekao da slika pripada jednom njegovom roĊaku koji je trenutno na putu, u poseti rodbini u Japanu. Zatim me je, pre nego što sam stigao da izrazim ţaljenje, upitao - obraćajući mi se sa ’Monsieur Daumier-Smith’ - da li bih bio ljubazan da izvršim korekciju nekih lekcija. Otišao je do svog stola i vratio se noseći tri ogromne naduvene koverte koje je poloţio na moj sto. Nakon toga mi je, dok sam ja stajao

kao omamljen, neprekidno klimajući glavom i pipajući po dţepovima u potrazi za crtaćim olovkama, gospodin Jošoto objasnio metodiku instrukcija koja se primenjivala u školi (odnosno, bolje reĉeno, nepostojeću metodiku). Kad se konaĉno vratio za svoj sto, bilo mi je potrebno nekoliko minuta da doĊem sebi. Svo troje studenata koji su mi bili dodeljeni sluţili su se engleskim jezikom. Prvi student bila je jedna domaćica iz Toronta, stara dvadeset tri godine, koja je pisala da joj je umetniĉko ime Bambi Kramer i zahtevala od škole da joj se pošta tako adresira. Od svih studenata škole ’Prijatelji starih majstora’ zahtevalo se da popune formular-upitnik i da priloţe svoju fotografiju. GospoĊica Kramer je priloţila jednu amatersku fotografiju dvadest puta dvadeset pet, na glatkom papiru; na sebi je imala kupaći kostim bez bretela, belu mornarsku kapu, a na jednoj nozi nešto kao narukvicu. U formularu je navela da su njeni omiljeni slikari Rembrant i Volt Dizni. Rekla je da se nada da će jednog dana moći da se takmiĉi s njima. Primerci njenih radova bili su prikaĉeni uz fotografiju i kao da su joj bili nekako podreĊeni. Sve slike bile su zapanjujuće. Jedna od njih bila je izraĊena u akvarelu, ţivim bojama i širokim potezima kista, i nosila je naziv ’Oprosti im njihove prestupe’. Na slici su se mogla razabrati tri mala deĉaka kako pecaju u nekoj ĉudnoj lokvi; jedan od njih obesio je svoj kaputić preko table s natpisom ’Zabranjeno loviti ribu’. Ĉinilo se da najviši od deĉaka, onaj u prednjem planu slike, ima jednu nogu išĉašenu, a u drugoj elefantijazis - u stvari, to se jasno videlo, gospoĊica Kramer se smišljeno posluţila tim efektom da prikaţe kako deĉak stoji lako raširenih nogu.

Moj drugi student bio je pedesetšestogodišnji fotograf ’boljeg društva’ iz Vindzora, Ontario, po imenu R. Hauard Ridţfild, koji je napisao da ţena već godinama navaljuje na njega da preĊe u slikarsku branšu. Njegovi omiljeni slikari bili su Rembrant, Sardţent i ’Titan’, ali je tome dodao, promišljeno, da on liĉno nema volje da crta dalje njihovom pravcem. Rekao je da je više zainteresovan za satiriĉnu nego za umetniĉku stranu slikarstva. Kao potvrdu za ovo svoje uverenje, podneo je priliĉan broj originalnih crteţa i ulja. Jedne od tih njegovih slika - za koju smatram da je bila ponajbolja mogu još uvek da se setim, nakon svih godina, na isti naĉin kao što se na primer sećam reĉi pesama ’Slatka Su’ ili ’Pusti da te zovem dragi’. Na njoj je bila na satiriĉan naĉin prikazana poznata, svakodnevna tragedija ĉedne mlade devojke sa dugaĉkom plavom kosom preko ramena i nedovoljno razvijenih grudi, koju na kriminalan naĉin, u crkvi, u senci samog oltara, napastvuje njen sveštenik. Odeća i jedne i druge osobe na slici bila je u slikovitom neredu. Bio sam, u stvari, mnogo manje impresioniran satiriĉkim implikacijama slike, nego njenim ĉisto zanatskim kvalitetima. Da nisam sasvim sigurno znao da ţive udaljeni na stotine milja, mogao sam se zakleti da je Ridţfildu davala savete ĉisto tehniĉke prirode liĉno Bambi Kramer. Kada sam imao devetnaest godina, osim u sasvim izuzetnim okolnostima, moj smisao za humor je u svim krizama redovno imao ĉast da bude prvi deo moje liĉnosti koji je zahvatala delimiĉna ili potpuna paraliza. Ridţifild i gospoĊica Kramer uticali su na mene na mnogo naĉina, ali nikada nisu dospeli ni blizu da mi budu zabavni. Tri ili ĉetiri puta dok sam se borio sa

sadrţajem njihovih koverti, dolazio sam u iskušenje da ustanem i uruĉim formalni protest gospodinu Jošoto. Nisam, meĊutim, bio naĉisto s tim kakvu bi formu taj protest mogao da poprimi. Mislim da sam se bojao da bi se moglo dogoditi da priĊem njegovom stolu i raportiram mu, vrišteći: »Majka mi je mrtva, prisiljen sam da ţivim s njenim šarmantnim muţem, niko u Njujorku ne zna francuski, a u sobi vašeg sina nema ni jedne stolice. Kako uopšte moţete da oĉekujete od mene da nauĉim ovo dvoje ludaka da slikaju!« Na kraju, buduĉi da sam već odavno nauĉio sam sebe kako da nateram vlastito oĉajanje da bude mimo, ipak mi je priliĉno lako uspevalo da ostanem na svom mestu. Otvorio sam kovertu mog trećeg studenta. Moj treći student bila je monahinja iz reda Sestara Svetog Josipa, po imenu sestra Irma. Poduĉavala je ’crtanje i domaćinstvo’ u samostanskoj osnovnoj školi u neposrednoj blizini Toronta. Uopšte ne znam od ĉega bih poĉeo opis sadrţaja njene koverte. Mogao bih pre svega da spomenem da je, umesto svoje fotografije, sestra Irma bez ikakvog objašnjenja priloţila sliku svog samostana. Sećam se i toga da je u formularu ostavila praznu rubriku u kojoj je trebalo navesti godine starosti. Što se svega drugog tiĉe, njen upitnik je bio ispunjen kako verovatno ni jedan formular na ovom svetu ne zasluţuje da bude ispunjen. RoĊena je i odrasla u Detroitu, drţava Miĉigen, gde joj je otac bio ’kontrolor Fordovih automobila’. Njeno akademsko obrazovanje sastojalo se od jedne godine više gimnazije. Nikada nije uĉila crtanje. Navela je da je jedini razlog zašto ga predaje u tome što je sestra ta i ta preminula, a otac Cimerman (ime mi je naroĉito ostalo u sećanju, jer se tako zvao i zubar koji mi je

izvadio osam zuba) - dakle, otac Cimerman je izabrao nju da popuni upraţnjeno mesto. Rekla je da u ’klasi kuvanja ima 34 maĉeta, a u klasi crtanja 18’. Hobi joj je da voli Gospoda i svet koji je Gospod stvorio i da ’skuplja lišće, ali samo kad leţi na zemlji’.) Njen omiljen slikar bio je Daglas Banting (slikar koga sam, treba da kaţem, kasnije godinama uzalud nastojao da otkrijem, i uvek se, kad bi mi se uĉinilo da sam mu na tragu, našao u ćorsokaku). Pisala je da njeni maĉići naroĉito vole da ’crtaju ljude kako trĉe, a to je upravo ono u ĉemu sam naroĉita loša’. Dodala je i to da će se savesno truditi da nauĉi da bolje crta i da se nada da ćemo s njom imati strpljenja. U koverti je bilo priloţeno, sve u svemu, samo šest njenih radova. (Nijedna od slika nije bila potpisana - što je relativno beznaĉajna ĉinjenica, ali je istovremeno bilo i pravo osveţenje. Slike Bambi Kramer i Ridţfilda bile su sve signirane, neke ĉak - što me, ĉini mi se, još više nerviralo - samo inicijalima.) Nakon trinaest godina, ne samo da se dobro seĉam svih šest radova sestre Irme, već su mi ĉetiri od njih ostala, mislim, ĉak u sećanju previše jasnom da bi to bilo dobro za moj duševni mir. Najbolja od njenih slika bio je jedan akvarel na smeĊem papiru (smeĊi papir, naroĉito onaj za pakovanje, veoma je prijatan, ugodan za slikanje. Upotrebljavali su ga i mnogi iskusni umetnici kad nisu imali na umu ništa veliko ili grandiozno.) Uprkos ograniĉenih dimenzija (oko dvadeset pet puta trideset santimetara), na njoj je sa veoma mnogo detalja bila prikazana scena prenošenja Hrista u grob u vrtu Josipa Arimatejskog. U prednjem planu, sasvim desno, dvojica ljudi - po svoj prilici Josipove sluge - nosili su telo, priliĉno nespretno. Josip

Arimatejski išao je odmah iza njih - drţeći se, s obzirom na okolnosti, moţda malo previše ukoĉeno. Na izvesnoj udaljenosti iza Josipa, u znak poštovanja i podreĊenosti, išle su galilejske ţene u šarenoj gomili oţalošćenih, posmatraĉa i dece, gomili koja je izgledala sklona provaljivanju kapija, i meĊu kojom su se motala, ni manje ni više nego tri vesela, nimalo poboţna dţukca. Sto se mene tiĉe, najvaţnija figura na slici bila je jedna ţena u prednjem planu s leve strane, licem okrenuta posmatraĉu. Desnom rukom visoko podignutom iznad glave pomamno je nekome - svom detetu, eventualno muţu ili ĉak posmatraĉu slike - davala znake da sve ostavi i poţuri da se prikljuĉi društvu. Dve ţene u prvom redu gomile imale su oreole oko glava. Bez biblije pri ruci mogao sam samo da nagaĊam ko bi one mogle da budu. Smesta sam, meĊutim, prepoznao Mariju Magdalenu. U svakom sluĉaju, bio sam uveren da sam je prepoznao. Bila je u sredini prednjeg plana i išla oĉigledno namemo izdvojena iz gomile, s rukama opuštenim niz telo. Na rukavu, da tako kaţemo, nije nosila nikakav vidljiv znak svog bola - u stvari, ni po kakvom spoljašnjem obeleţju nije se moglo naslutiti ništa o njenim nedavnim zavidnim vezama s Pokojnikom. Njeno lice, kao uostalom sva lica na slici, bilo je izraĊeno jeftinom, već u fabrici pripremljenom bojom nijanse tela. Bilo je do neprijatnosti oĉigledno da je i sama sestra Irma ustanovila da boja ne zadovoljava, i da je pokušala sama, bez struĉnih saveta, sve što je mogla da joj nekako popravi ton. Na slici inaĉe nije bilo ozbiljnih grešaka, bar ne takvih ĉije se spominjanje ne bi moglo nazvati cepidlaĉenjem. Bila je to, na kraju

krajeva, umetniĉka slika, delo vrlo, vrlo snaţnog talenta, stvoreno posle sam bog zna koliko ĉasova teškog rada. Jedna od mojih prvih reakcija bila je, naravno, ţelja da sa kovertom sestre Irme otrĉim gospodinu Jošoto. Ipak, još jednom, savladao sam se i ostao na svom mestu. Nisam hteo da rizikujem da mi sestru Irmu neko oduzme. Na kraju sam samo paţljivo zatvorio njen koverat i poloţio ga na jednu stranu stola, jer se u meni već rodio uzbudljiv plan da joj se posvetim noću, u slobodno vreme. Zatim sam, sa mnogo više tolerancije nego što sam ikada verovao da posedujem, gotovo pun dobre volje, proveo ĉitavo posle podne korigujući na prozimom papiru crteţe nekih muških i ţenskih aktova (bez seksualnih organa) koje je nacrtao R. Hauard Ridţfild, sa mnogo smisla za pristojno i opsceno. Pre nego što je došlo vreme veĉeri, otkopĉao sam tri dugmeta na košulji i sklonio kovertu sestre Irme tamo gde nikakav lopov, pa ni, da stvar bude siguma, sami Jošotovi ne bi mogli da provale. Svi veĉernji obroci kod ’Prijatelja starih majstora’ bili su ukalupljeni u ćutljivu, ali zato nepokolebljivu proceduru. GospoĊa Jošoto je ustala od svog stola taĉno u pet i trideset i otišla na sprat da pripremi veĉeru, a gospodin Jošoto i ja smo - doslovno u koloni po jedan krenuli za njom taĉno u šest sati. Nije bilo skretanja sa odreĊenog pravca, makar bile u pitanju najelementamije ili higijenske potrebe. Te veĉeri, meĊutim, sa kovertom sestre Irme koja mi je grejala grudi, ĉinilo mi se da se nikad u ţivotu nisam osećao tako smiren. U stvari, za ĉitavo vreme veĉere bio sam sušta društvenost. Ispriĉao sam jednu anegdotu o Pikasu koju sam tu skoro ĉuo i koju sam mogao da saĉuvam za neki kišni dan. Gospodin

Jošoto jedva da je malo spustio svoje japanske novine dok sam ja priĉao, ali je gospoĊa Jošoto bila pristupaĉnija, ili bar nije bila nepristupaĉna. U svakom sliĉaju, kada sam završio priĉu, obratila mi se prvi put otkako me je ujutro upitala da li moţda ţelim jedno jaje. Upitala me je da li sam siguran da ne ţelim da mi se u sobi namesti jedna stolica. Odgovorio sam brzo: »Non, non - merci, madame.« Poverio sam joj da mi naĉin na koji su jastuci postavljeni uz sam zid pruţa odliĉnu mogućnost da veţbam uspravno drţanje. Ustao sam da joj pokaţem kako su mi leĊa pogrbljena. Posle veĉere, dok su Jošotovi diskutovali, na japanskom, o nekoj moţda provokativnoj temi, zamolio sam da mi dozvole da se udaljim od stola. Gospodin Jošoto me je pogledao kao da nije siguran kako sam se uopšte stvorio u njegovoj kuhinji, ali je ipak klimnuo glavom i ja sam brzo otišao kroz hodnik u moju sobu. Kada sam upalio svetlo i zatvorio za sobom vrata, izvadio sam iz dţepa crtaće olovke, skinuo sako, raskopĉao košulju i seo na jedan od jastuka na podu sa kovertom sestre Irme u rukama. Sve do ĉetiri sata ujutro, razmestivši oko sebe po podu sve što mi je bilo potrebno za rad, nastojao sam da zadovoljim ono za šta sam smatrao da su neposredne umetniĉke ţelje i potrebe sestre Irme. Prvo šta sam uĉinio, nacrtao sam deset ili dvanaest skica olovkom. Da ne bih morao da silazim u instruktorsku sobu po crtaći papir, nacrtao sam skice na liĉnom papiru za pisanje, koristeći obe strane. Kada je to bilo gotovo, napisao sam jedno dugo, gotovo beskonaĉno pismo.

Ĉitav svoj ţivot ĉuvao sam razne stvari kao neka izuzetno neurotiĉna svraka, i još posedujem poslednji koncept pisma koje sam napisao sestri Irmi te junske noći 1939. godine. Mogao bih da ga ĉitavog reprodukujem ovde od slova do slova, ali mislim da to nije neophodno. Veći deo pisma, stvarno veći deo, iskoristio sam za diskusiju o tome gde je i kako, dok je slikala svoju najvaţniju sliku, nailazila na manje poteškoće, naroĉito sa bojama. Naveo sam neke slikarske materijale za koje sam smatrao da bez njih ne moţe, i dodao i pribliţne cene. Upitao sam je (a znao sam koliko je to dalekoseţno pitanje) da li je ikada videla reprodukcije bar nekih slika Antonela iz Mesine. Zamolio sam je da mi napiše koliko ima godina i nadugaĉko je uveravao da ću tu informaciju, ako je dobijem, saĉuvati iskljuĉivo za sebe. Rekao sam da to pitam samo zbog toga što će mi taj podatak pomoći da joj pišem korisnija uputstva. Gotovo u istom duhu upitao sam je da li je dozvoljeno da u samostanu prima posete. Poslednjih nekoliko redova (ili kubnih metara) mog pisma trebalo bi, smatram, ipak reprodukovati ovde - sa sintaksom, interpunkcijom i svim.

...Ukoliko sluĉajno vladate francuskim jezikom, nadam se da ćete me o tome obavestiti, jer na tom jeziku mogu mnogo preciznije da se izraţavam, budući da sam najveći deo mladosti proveo u Parizu, u Francuskoj. S obzirom na to da ste oĉigledno zainteresovani za crtanje figura u pokretu kako biste tu tehniku mogli preneti na Vaše Ċake u Samostanu, prilaţem nekoliko

skica koje sam sam nacrtao i koje Vam mogu biti od koristi. Odmah ćete primetiti da sam ih crtao priliĉno na brzinu i da nisu ni u kom pogledu savršene, pa ĉak ni za pohvalu, ali verujem da ćete u njima naći osriove onoga za što ste izrazili interesovanje. Na nesreću, veoma se bojim da direktor ove škole nema nikakvog sistema u metodama poduĉavanja koje primenjuje. Oduševljen sam Vašim već postignutim napretkom, ali nemam pojma šta oĉekuje od mene da radim sa ostalim mojim studentima koji su veoma zaostali i uglavnom priglupi, po mom mišljenju. Na nesreću, ja sam agnostik; ipak sam veliki poštovalac Sv. Franje Asiškog; naravno, ne treba ni da naglašavam, samo izdaleka. Pitam se da li ste u potpunosti upoznati s onim što je on (Sv. Franja Asiški) rekao kada su se spremali da mu sprţe oko vrelim, crveno usijanim gvoţĊem? Rekao je sledeće: ’Brate ognju, Bog te je stvorio lepim, jakim i korisnim; molim te, budi milostiv prema meni’. Vi slikate pomalo na naĉin kako je on govorio, sa, po mom mišljenju, mnogo skrivene lepote. Uzgred budi reĉeno, smem li da pitam da li je ona mlada dama u prednjem planu, ona u plavoj haljini, Marija Magdalena? Mislim na sliku o kojoj smo diskutovali, naravno. Ako nije, onda sam ţiveo u ţalosnoj zabludi. To, meĊutim, nije nikakva novost. Nadam se da ćete primiti k znanju da sam Vam potpuno na raspolaganju za ĉitavo vreme dok budete student ’Prijatelja starih majstora’. Iskreno govoreći, smatram da ste izuzetno talentovani i ne bi me ni najmanje iznenadilo ako se za koju godinu razvijete u genijalnog umetnika. U ovom pogledu, nikad Vam ne bih sugerisao nešto što bi znaĉilo zanošenje laţnim

iluzijama. To je jedan od razloga zašto sam Vas pitao da li je mlada dama u prvom planu, u plavoj haljini, Marija Magdalena, jer ako jeste, onda se bojim da ste svoju poĉetnu genijalnost koristili više nego svoje religiozne sklonosti. Ovoga, meĊutim, po mom mišljenju ne treba da se plašite. Sa iskrenom nadom da uţivate u savršeno dobrom zdravlju, ostajem s velikim poštovanjem vaš Jean de Daumier-Smith instruktor Les Amis Des Vieux Maitres

P. S. Gotovo sam zaboravio da Vam napišem da se od studenata zahteva da podnese školi svoje radove svakog drugog ponedeljka. Da li biste bili ljubazni da mi u prvoj pošiljci dostavite nekoliko skica naĉinjenih u prirodi? Crtajte ih što moţete slobodnije i bez napora. Nemam ni najmanjeg pojma, naravno, koliko Vam u Samostanu ostavljaju slobodnog vremena za individualni rad i nadam se da ćete me o tome obavestiti. TakoĊe Vas molim da kupite onaj neophodni pribor koji sam uzeo sebi slobodu da Vam preporuĉim, jer bih ţeleo da poĉnete da slikate u ulju što je pre moguće. Ako se nećete ljutiti što vam to kaţem, verujem da ste isuviše strastvena osoba da biste u nedogled slikali samo vodenim bojama, a nikad uljem. Kaţem Vam to sasvim naĉelno i ne ţelim da budem maliciozan; u stvari, trebalo bi da to bude kompliment. Molim Vas još i to da mi pošaljete sve Vaše starije radove koje posedujete, jer

neizmemo ţelim da ih vidim. Da će mi sledeći dani biti nepodnošljivi sve dok Vaša koverta ne stigne, mislim da ne treba ni da govorim. Ako time ne prelazim dopuštene granice, bio bih Vam veoma zahvalan da mi kaţete da li Vas poziv monahinje ispunjava odreĊenim zadovoljstvom, naravno, duhovne prirode. Da kaţem istinu, studirao sam razne religije kao hobi od kada sam proĉitao tomove 36, 44 i 45 ’Havardskih klasika’, koje moţda i poznajete. Naroĉito me je oduševio Martin Luter koji je, naravno, bio protestant. Molim Vas da se zbog ovoga ne uvredite. Ja ne propovedam nikakvu doktrinu; nemam prirodnog afiniteta za to. Poslednje što još ţelim da kaţem je da Vas molim da ne zaboravite da me obavestite o vremenu i mogućnostima primanja poseta u Vašem Samostanu, jer sam subotom i nedeljom, koliko mi je poznato, slobodan, i moţda će se dogoditi da se neke subote sluĉajno naĊem u Vašoj blizini. TakoĊe Vas molim da mi napišete da li raspolaţete bar proseĉnim znanjem francuskog jezika, jer sam, što se mojih ciljeva i namera tiĉe, relativno bez mogućnosti izraţavanja na engleskom jeziku, zbog raznolikog i u mnogo ĉemu neadekvatnog obrazovanja koje mi je dato.

Pismo i crteţe poslao sam sestri Irmi oko tri i trideset ujutro, zbog ĉega sam morao da izaĊem iz kuće. Zatim sam se, doslovno presrećan, svukao oteţalim od umora prstima i sruĉio na krevet. Neposredno pre nego što sam zaspao, do mog uha doprlo je kroz zid jeĉanje iz spavaće sobe Jošotovih.

Zamišljao sam kako Jošotovi dolaze k meni ujutro i mole me, preklinju me, da slušam njihovu tajnu do poslednjeg, uţasnog detalja. Taĉno sam video pred sobom kako će to izgledati. Sedeću izmedu njih za kuhinjskim stolom i slušaću ĉas jedno, ĉas drugo. Slušaću, slušaću, slušaću s glavom meĊu rukama, dok konaĉno, nemajući snage da to dalje podnosim, ne posegnem rukom u grlo gospoĊe Jošoto, izvuĉem njeno srce i zagrejem ga meĊu dlanovima kao ptiĉicu. Zatim, kada sve bude opet u redu, pokazaću Jošotovim radove sestre Irme i oni će deliti sa mnom moju radost. Ĉinjenice postanu oĉigledne uvek prekasno, ali najizrazitija razlika izmeĊu sreće i radosti jeste što je sreća nešto ĉvrsto, postojano, a radost nešto prolazno, nešto što curi, kao teĉnost. Moja radost poĉela je da curi iz posude već rano sledećeg jutra, kada je gospodin Jošoto spustio na moj sto koverte sa radovima dvojice novih studenata. U tom trenutku, upravo sam radio na crteţima Bambi Kramer, i to vrlo agilno, znajući da je moje pismo sestri Irmi već na sigurnom mestu, u pošti. Nisam, meĊutim, bio ĉak ni blizu spreman da se suoĉim sa muĉnom ĉinjenicom da na svetu postoje još dva ĉoveka koji imaju manje talenta za crtanje ĉak i od Bambi Kramer ili R. Hauarda Ridţfilda. Osećajući kako vrlina lapi iz mene, zapalio sam cigaretu u instruktorskoj sobi prvi put otkako sam stupio u školu. Ĉinilo mi se da pomaţe i vratio sam se radovima Bambi Kramer, ali pre nego što sam povukao tri ili ĉetiri linije osetio sam, a da nisam podigao glavu, da gospodin Jošoto gleda u mene. Zatim sam, kao potvrdu toga, ĉuo kako odmiĉe stolicu i ustaje. Kao i obiĉno, ustao sam kada je prišao mom stolu. Objasnio mi je, šapatom koji je uţasno išao na

nerve, da on liĉno nema ništa protiv pušenja, ali da je, na ţalost, pravilima škole zabranjeno pušenje u instruktorskoj sobi. Prekinuo je moje opširno izvinjavanje velikodušnim pokretom ruke i vratio se u deo sobe koji su delili on i gospoĊa Jošoto. Pitao sam se, obuzet pravom pravcatom panikom, kako ću izdrţati zdrave pameti sledećih trinaest dana, do ponedeljka kada je trebalo da stigne koverta sestre Irme. To je bilo u utorak ujutro. Ostatak radnog vremena i sledeća dva dana proveo sam radeći upravo grozniĉavo. Crteţe Bambi Kramer i R. Hauarda Ridţfilda rastavio sam deo po deo i ponovo ih sastavio, ugraĊujući nove novcate delove. Za oboje sam izmislio doslovno na desetine uvredljivih, za duševno zaostale prigodnih, ali ipak vrlo korisnih veţbi u crtanju. Napisao sam im po dugo pismo. Gotovo sam preklinjao R. Hauarda Ridţfilda da za izvesno vreme ostavi po strani satiru. Sa najvećim mogućim taktom zamolio sam Bambi da se, privremeno, suzdrţi od kreiranja slika sa naslovima kao što je ’Oprosti im njihove prestupe’. Zatim sam, u ĉetvrtak posle podne, budući da sam se osećao dobro i pun poleta, poĉeo da studiram radove jednog od dvojice novih studenata, jednog Amerikanca iz Bangora, drţava Mejn, koji je u svom upitniku pošteno, sa otvorenošću jednog Ĉestitog Dţona, naveo da je za njega najomiljeniji slikar on sam. O sebi je rekao da je apstraktni realista. Što se tiĉe slobodnih ĉasova posle rada, u utorak uveĉe sam se odvezao autobusom u centar Montreala i u jednom trećerazrednom bioskopu gledao program u okviru Festivala crtanih filmova - što me je manje-više prisililo da budem svedok kako bande miševa bombarduju maĉke ĉepovima iz šampanjskih flaša. U

sredu uveĉe pokupio sam sve jastuke za sedenje u svojoj sobi, sloţio ih jedan na drugi u tri sloja i pokušao da po sećanju skiciram kako je sestra Irma prikazala Hristovu sahranu. Dolazim u iskušenje da kaţem da su mi veĉernji ĉasovi u ĉetvrtak prošli ĉudno, moţda ĉak sablasno, ali je ĉinjenica da o tom vremenu ne bih mogao da podnesem raĉun. Ostavio sam Prijatelje posle veĉere i otišao ni sam ne znam kuda - moţda u bioskop, moţda samo u dugu šetnju; ne sećam se više, a tu me je, prvi put, izneverio i moj dnevnik za 1939. godinu, jer je ta stranica potpuno prazna. Znam, meĊutim, zašto je stranica prazna. Kad sam se vratio iz šta ja znam već gde sam proveo to veĉe - a sećam se da je bio već mrak - zastao sam na trotoaru ispred škole, pred osvetljeni izlog trgovine ortopedskih pomagala i proteza. Tada se dogodilo nešto zaista ruţno. Nametnula mi se misao da ću, bez obzira na to koliko hladno, pametno ili plemenito nauĉim moţda jednog dana da ţivim svoj ţivot, da ću uvek biti samo posetilac u vrtu emajliranih noćnih posuda i guski sa slepim, drvenim boţanstvom-lutkom koje stoji u stezniku za bruh, ukrašenom etiketom s cenom. Misao se, sigurno, ne bi mogla podneti više nego par sekundi. Sećam se da sam otrĉao uz stepenice u svoju sobu, svukao se i svalio u krevet, a da uopšte nisam otvorio dnevnik, da se i ne govori o unošenju nekih beleški. Leţao sam budan satima, dršĉući, slušao jeĉanje iz susedne sobe i silom prizivao u misli svoju uĉenicuzvezdu. Pokušavao sam da zamislim dan kada ću da je posetim u samostanu. Video sam kako mi dolazi u susret - pored visoke, ţiĉane ograde - zbunjena, prekrasna

devojka od osamnaest godina, koja još uvek nije dala konaĉni zavet i još uvek je slobodna da napusti samostan i ode u svet sa ĉovekom kojeg je odabrala, svojim Pjerom Abelarom. Video sam nas kako koraĉamo polako, ćuteći, prema udaljenim zelenim krajevima samostanskog vrta, gde ću iznenada obaviti ruku oko njenog struka i u tome neće biti niĉega grešnog. Vizija je bila tako ekstatiĉna da nisam mogao dugo da je zadrţim pred oĉima, na kraju sam je pustio da nestane i zaspao.

Ĉitavo jutro u petak i dobar deo popodneva proveo sam u teškom radu, pokušavajući, pomoću prozimog papira, da naĉinim razgovetno drveće od šume seksualnih simbola koje je ĉovek iz Bangora u drţavi Mejn savesno nacrtao na skupocenoj bezdrvnoj hartiji. Oko ĉetiri i trideset posle podne bio sam mentalno, duhovno i fiziĉki već gotovo obamro i samo sam napola ustao kada je gospodin Jošoto na trenutak prišao mom stolu. Pruţio mi je nešto - pruţio mi je to tako bezliĉno kao što proseĉan kelner deli menije. Bilo je to pismo od majke nadzomice samostana sestre Irme u kome obaveštava gospodina Jošoto da je gospodin Cimerman, sticajem okolnosti koje su van njegove moći, bio prisiljen da izmeni svoju prvobitnu odluku kojom je dozvolio sestri Irmi da studira kod ’Prijatelja starih majstora’. Potpisana izjavljuje da duboko ţali zbog svih neprijatnosti i nezgoda koje bi ova promena plana mogla naneti školi. Iskreno se nada da će prva rata školarine od ĉetmaest dolara biti refundirana diocezi.

Miš se, u to sam bio uveren godinama, šepajući vraća kući iz izgorelog cirkusa, sa novim novcatim superhermetiĉnim planom u glavi kako da konaĉno dokusuri maĉku. Pošto sam proĉitao, još jednom proĉitao, a zatim dugo, dugo zurio u pismo Majke nadzomice, iznenada sam se otrgnuo od njega i napisao pisma preostaloj ĉetvorici mojih studenata, u kojima sam im savetovao da dignu ruke od ideje da postanu umetnici. Rekao sam im, svakome pojedinaĉno, da apsolutno nemaju nikakvog talenta koji je vredan da se razvija i da samo traće dragoceno vreme, kako vlastito tako i škole. Sva ĉetiri pisma napisao sam na francuskom. Kad sam završio, smesta sam izašao i bacio ih u sanduĉe. Satisfakcija je bila kratkog ţivota, ali veoma, veoma dobro mi je ĉinila dok je trajala. Kada je došlo vreme da se pridruţim povorci do kuhinje na veĉem, zamolio sam da me izvine. Rekao sam da se ne osećam dobro. (1939. godine lagao sam mnogo ubedljivije nego što sam govorio istinu, tako da sam sasvim siguran da me je gospodin Jošoto sumnjiĉavo pogledao kada sam rekao da mi nije dobro.) Zatim sam otišao u svoju sobu i seo na jedan jastuk. Sedeo sam tako sigurno najmanje jedan sat, zureći u jedan otvor na prozorskim ţaluzinama kroz koji je u sobu prodirala svetlost, ne pušeći, ne skidajući kaput, ne odvezujući kravatu. Onda sam, iznenada, ustao, doneo gomilu sopstvenog papira i napisao drugo pismo sestri Irmi, pišući na podu umesto na stolu. Nikada nisam poslao to pismo. Tekst koji sledi prepisan je direktno iz originala.

Montreal, Kanada 28. juna 1939. Draga sestro Irma, jesam li, sluĉajno, u pismu koje sam Vam napisao rekao nešto ruţno ili nepristojno, nešto što je privuklo paţnju oca Cimermana i na taj naĉin Vam donelo izvesne neprijatnosti? Ako je to sluĉaj, molim Vas da mi pruţite bilo kakvu priliku da povuĉem sve što mi je nepromišljeno promaklo u mom nastojanju da se pored odnosa Ċaka i uĉitelja izmeĊu nas razvije i prijateljstvo. Da li ovim traţim od Vas previše? Ne verujem da je tako. Gola istina moţe se saţeti u sledeće: ako ne steknete izvesna osnovna profesionalna znanja, bićete do kraja ţivota samo vrlo, vrlo interesantan slikar, ali nikada nećete postati veliki slikar. To je uţasno, po mom mišljenju. Shvatate li koliko je situacija ozbiljna? Sasvim je moguće da Vas je otac Cimerman naterao da odustanete od školovanja, jer je pomislio da bi Vam to moglo smetati na putu da postanete prava monahinja. Ako je to taĉno, onda ne mogu da se suzdrţim a da ne kaţem da je to s njegove strane bilo vrlo nepromišljeno, i to iz više razloga. I ja ţivim kao neki kaluĊer. Ono najgore što bi Vam umetniĉki rad doneo je da biste se stalno osećali pomalo nesrećni. To, meĊutim, po mom mišljenju, nije tako tragiĉna stvar. Najsrećniji dan u ţivotu doţiveo sam pre mnogo godina, kad mi je bilo sedamnaest. Išao sam da se naĊem na ruĉku s majkom koja je tog dana prvi put izašla na ulicu posle duge bolesti i osećao sam se beskrajno srećan kada

sam se iznenada, dok sam izlazio na Aveniju Viktor Igo - to je jedna ulica u Parizu - sudario sa ĉovekom koji uopšte nije imao nos. Razmislite o ovoj ĉinjenici, u stvari molim Vas razmislite. Ona moţe da Vam kaţe toliko toga. TakoĊe je moguće da Vas je otac Cimerman primorao da se ispišete iz razloga što samostan nema novaca da plaća školarinu. Iskreno se nadam da je to pravi uzrok, ne samo zbog toga što bi mi to vratilo duševni mir, već i iz ĉisto praktiĉnih razloga. Ako je to sluĉaj, treba samo da mi kaţete jednu reĉ i ja ću Vam ponuditi svoje usluge, potpuno besplatno, na neograniĉeno vreme. Da li je moguće da o ovome još porazgovaramo? Smem li ponovo da Vas upitam kojim danom se primaju posete u Vašem samostanu? Smem li da Vam najavim posetu u sledeću subotu posle podne, 6. jula izmeĊu 3 i 5 sati, što zavisi od reda voţnje vozova izmeĊu Montreala i Toronta? Ĉekam Vaš odgovor sa velikim nestrpljenjem. S poštovanjem i divljenjem iskreno Vaš Jean de Daumier-Smith Instruktor Les Amis Des Vieux Maitres P. S. U mom poslednjem pismu uzgred sam Vas upitao da li je mlada dama u plavoj haljini, u prednjetn planu Vaše religiozne kompozicije, Marija Magdalena, grešnica. Kako još do danas niste odgovorili na moje pismo, molim da to uopšte ne spominjete. Lako je moguće da je moje mišljenje bilo pogrešno, i ja u ovom

trenutku svog ţivota ne ţelim da sam sebi prireĊujem razoĉaranja. Bolje je da ostanem u neizvesnosti.

Ĉak i danas, još i sada, imam obiĉaj da se trgnem kada se setim da sam sa sobom u školu ’Prijatelji starih majstora’ doneo veĉernje odelo. Ali doneo sam ga i, kada sam završio pismo sestri Irmi, obukao sam ga. Ĉitav dogaĊaj je, ĉinilo mi se, zahtevao da se napijem i, pošto nikada u ţivotu nisam bio pijan (iz straha da bi preterana upotreba alkohola izazvala drhtanje ruke koja je naslikala tri prvonagraĊene slike itd.), osećao sam potrebu da se za tu tragiĉnu priliku sveĉano obuĉem. Dok su Jošotovi još sedeli u kuhinji, neĉujno sam sišao niz stepenice i telefonirao u hotel ’Vindzor’ - koji mi je Bobijeva prijateljica, gospoĊa H., preporuĉila pre nego što sam otputovao iz Njujorka. Rezervisao sam sto za jednu osobu, u osam sati. Oko pola osam, obuĉen i doteran, provirio sam kroz kuĉna vrata da pogledam da neko od Jošotovih sluĉajno ne cunja naokolo. Iz nekog razloga nisam ţeleo da me vide u smokingu. Nije ih bilo na vidiku, pa sam ţumo krenuo niz ulicu u potrazi za taksijem. Pismo za sestru Irmu stavio sam u unutrašnji dţep sakoa. Nameravao sam da ga još jednom proĉitam za veĉerom, po mogućnosti pri svetlosti sveća. Prošao sam pored nekoliko blokova, a da nisam ĉak ni video, a kamoli našao slobodan taksi. Bila je to neprijatna šetnja. PredgraĊe Montreala zvano Verden bilo je daleko od elegantnog i bio sam uveren da me svaki prolaznik odmerava u najmanju ruku prekorno.

Kada sam konaĉno stigao do snek-bara gde sam u ponedeljak gutao one koniajlendske kobasice, odluĉio sam da rezervaciju u hotelu ’Vindzor’ pošaljem doĊavola. Ušao sam u bar, seo u jedan separe u uglu i, sakrivajući levom rukom kravatu, naruĉio supu, rolviršle i cmu kafu. Nadao sam se da će posluga smatrati da sam konobar koji ide na posao. Dok sam ispijao drugu šoljicu kafe, izvukao sam iz dţepa pismo sestri Irmi i ponovo ga proĉitao. Ĉinilo mi se da je osnovna misao u pismu data malo pretanko i zato sam odluĉio da se smesta vratim Prijateljima i dam joj malo glanca. TakoĊe sam razmišljao o planiranoj poseti sestri Irmi i upitao sam se ne bi li bilo pametnije da obezbedim rezervaciju za voz još te iste veĉeri. Sa te dve misli u glavi - od kojih me ni jedna nije ispunjavala onim poletom koji mi je bio potreban - izašao sam iz snek-bara i brzim koracima vratio se u školu. Petnaest minuta kasnije dogodilo mi se nešto sasvim nezamislivo. Potpuno sam svestan da ova izjava u sebi nosi neprijatan prizvuk neĉega izmišljenog, ali istina je potpuno suprotna tome. Hoću da govorim o neĉemu sasvim nesvakidašnjem što sam doţiveo, neĉemu što mi danas izgleda transcendentalno, fantastiĉno, i voleo bih - ako je to uopšte moguće - da to ispriĉam tako da se ne protumaĉi kao neki primer pravog misticizma, već kao nešto gde nema ni senke misticizma, (Govoriti o tome drukĉije bilo bi, osećam, isto što i nabacivati ili tvrditi da je razlika izmeĊu duhovnih misija jednog Sv. Franje i proseĉnog fanatika koji nedeljom ljubi leprozne isključivo u vertikalnoj gradaciji.) U sumraku kakav leti vlada oko devet sati uveĉe, dok sam se preko ulice pribliţavao zgradi u kojoj je bila

škola, u trgovini ortopedskih pomagala gorela je svetlost. Iznenadilo me je kada sam u izlogu radnje ugledao ţivu osobu, jednu krupnu devojku od oko trideset godina, u haljini od zelenog, ţutog i plavog šifona. Menjala je potpasaĉ za bruh na drvenoj lutki. Kada.sam se pribliţio izlogu, oĉigledno je bilo da je upravo skinula stari potpasaĉ; drţala ga je ispod leve ruke (njen desni ’profil’ bio je okrenut prema meni), a novi je pritezala trakama na lutku. Stajao sam i posmatrao je, fasciniran, dok ona iznenada nije osetila, a zatim videla da je neko gleda. Hitro sam se osmehnuo - da joj dam do znanja da figura u crnom veĉernjom odelu, koja stoji sa druge strane stakla, nije prema njoj neprijateljski raspoloţena - ali to nije koristilo. Zbunjenost koja je obuzela devojku prešla je sve granice normalnog. Zarumenela se, ispustila skinuti potpasaĉ, nagazila na sloţene klistire i - noge su joj se izmakle... Istog trenutka pruţio sam ruku da je zadrţim, udarivši vrhovima prstiju o staklo. Pala je teško na straţnjicu, kao klizaĉica. Smesta se podigla, ne gledajući u mene. Lice joj je još uvek bilo crveno, sklonila je kosu s ĉela jednom rukom i nastavila da namešta potpasaĉ na lutku. Upravo u tom trenutku doţiveo sam Ono. Iznenada (i to kaţem, verujem, potpuno svestan onoga što govorim), izašlo je sunce i krenulo je prema mojim oĉima brzinom od oko sto pedeset tri miliona kilometara u sekundi. Zaslepljen i uţasno uplašen, morao sam da poloţim ruku na staklo da saĉuvam ravnoteţu. Ĉitav dogaĊaj nije trajao više od nekoliko trenutaka. Kada mi se vid vratio, devojke u izlogu nije bilo, a iza nje je ostalo svetlucavo polje ĉudnih emajliranih svetova.

Odvojio sam se, hodajući natraške, od izloga, i dva puta obišao oko bloka, dok mi kolena nisu prestala da se tresu. Zatim sam, ne usuĊujući se da bacim još jedan pogled prema trgovini, otišao gore u sobu i legao na krevet. Nekoliko minuta ili sati kasnije, uneo sam, na francuskom, sledeću kratku belešku u dnevnik: »Dajem sestri Irmi slobodu da sledi vlastitu sudbinu. Svi su monahinje.« (Tout le monde est une nonne.) Pre nego što legao da spavam, napisao sam pisma svojim nedavno izbaĉenim studentima i ponovo ih ustoliĉio. Rekao sam da je naĉinjena greška u administrativnom odeljenju. U stvari, pisma kao da su se sama pisala. Moţda je to imalo neke veze i sa ĉinjenicom da sam, pre nego što sam seo da pišem, doneo stolicu iz instruktorske sobe.

Izgledaće kao antiklimaks priĉe ako to spomenem, ali škola ’Les Amis Des Vieux Maitres’ zatvorena je nakon manje od nedelju dana zbog toga što nije imala odgovarajuću dozvolu za rad (nije imala nikakvu dozvolu za rad, da budem precizniji). Spakovao sam svoje stvari i pridruţio se Bobiju, mom pooĉimu, u Rod Ajlendu, gde sam proveo sledećih šest ili osam nedelja, ĉekajući da umetniĉke škole poĉnu s radom i baveći se u meĊuvremenu opseţnim istraţivanjem najinteresantnije od svih u leto aktivnih ţivotinja, ameriĉke devojke u šortsu. Bilo to dobro ili loše, nikada više nisam stupio u kontakt sa sestrom Irmom.

Povremeno, meĊutim, stiţu do mene vesti o Bambi Kramer. Poslednje što sam o njoj doznao bilo je da sama za sebe slika boţićne ĉestitke. To mora da je nešto ekstra, ako nije izgubila svoj karakteristiĉni potez.

TEDI

»Uprekrasnodaniću te, mali, ako smesta ne siĊeš sa tog kofera. Ozbiljno ti kaţem«, rekao je gospodin Makardl. Govorio je iz dubine dvostrukog kreveta, onog koji se nalazio nešto dalje od okruglog brodskog okna. Zlovoljno, više cvileći nego sa uzdahom, zbacio je pokretom stopala gornji ĉaršav s nogu, otkrivajući gleţnjeve, kao da je bilo kakav pokrivaĉ iznenada postao preteţak teret za njegovo od sunca izgorelo, iznemoglo telo. Leţao je na leĊima, samo u pantalonama od pidţame, sa upaljenom cigaretom u desnoj ruci. Glava mu je bila podignuta tek toliko da se na vrlo neudoban, gotovo mazohistiĉki naĉin, naslanja na samo dno drvenog uzglavlja. I jastuk i pepeljara leţaii su na podu izmeĊu njegovog kreveta i kreveta gospoĊe Makardl. Ne podiţući telo, ispruţio je golu, od opekotina ruţiĉastu desnu ruku i otresao pepeo nekud u pravcu noćnog ormarića. »Oktobar, za ime boţje«, rekao je. »Ako je ovo oktobarsko vreme onda mi dajte avgust.« Okrenuo je glavu ponovo u desno, prema Tediju, traţeći razlog za svaĊu. »Slušaj ti«, rekao je. »Za ĉije babe zdravlje misliš da ja ovde govorim? Za svoje vlastito? Silazi s tog kofera, kad ti kaţem.« Tedi je stajao na široj strani novog ’Gledston’ kofera od kravlje koţe, da što bolje vidi kroz otvoreno okno na kabini. Na sebi je imao neopisivo prljave, nekada bele duboke patike bez ĉarapa, kratke platnene

pantalone koje su za njega oĉigledno bile kako preduge, tako i za dobar broj preširoke, ispranu majicu kratkih rukava, sa rupom veliĉine novĉića na desnom ramenu i neskladno lep crni pojas od aligatorske koţe. Bilo je već krajnje vreme da se podšiša - posebno na potiljku krajnje vreme u onom najkritiĉnijem smislu, kako to već moţe da bude kod deĉaka sa gotovo formiranom glavom i vratom kao trska. »Tedi, jesi li me ĉuo?« Tedi se nije naginjao kroz okruglo okno ni tako daleko ni tako nesigurno kao što su mali deĉaci 'skloni da se naginju kroz otvorena okna - oba njegova stopala, u stvari, stajala su ravno na površini ’Gledstona’ - ali nije stajao ni sasvim konzervativno; glava mu je bila mnogo više van kabine nego u njoj. Bez obzira na to, mogao je sasvim dobro da ĉuje oĉev glas - oĉev glas naroĉito. Gospodin Makardl igrao je glavne uloge u ništa manje nego tri dramske serije u dnevnom radioprogramu kada je bio u Njujorku i imao je ono što bi se moglo nazvati glasom radio-glumca treće klase - glas narcisoidno dubok i rezonantan, funkcionalno spreman da u svakom trenutku na dati znak nadmaši po muškosti svakoga u istoj sobi, po potrebi ĉak i malog deĉaka. Kada je bio na odmoru i daleko od profesionalnih duţnosti, zaljubljivao se, po pravilu, naizmeniĉno ĉas u samu njegovu jaĉinu, ĉas u neku teatarsku formu smirenosti i ĉvrstine. U ovom trenutku bila je na redu jaĉina. »Tedi. Đavo da ga nosi - jesi li me ĉuo?« Tedi se okrenuo od struka naviše, a da nije promenio stabilni poloţaj svojih stopala na ’Gledstonu’ i

uputio ocu pogled pun najĉistijeg i najiskrenijeg pitanja. Njegove oĉi, svetlosmeĊe boje i ne naroĉito velike, bile su malo razroke - levo oko nešto više od desnog. Nisu bile dovoljno ukošene da bi to kvarilo njihov izgled, pa ĉak i bilo obavezno primetno na prvo pogled. Bile su ukošene tek toliko da to vredi da se spomene, i to samo zajedno sa ĉinjenicom da bi ĉovek morao dugo i ozbiljno da razmišlja pre nego što bi poţeleo da one gledaju ravnije, da budu dublje, tamnije ili šire postavljene. Njegovo lice, takvo kakvo je bilo, imalo je u sebi nešto od prave lepote, ma koliko to nešto bilo nepravilno i teško uoĉljivo. »Zahtevam da se smesta skineš sa tog kofera, smesta. Koliko puta ţeliš da ti to kaţem?« rekao je gospodin Makardl. »Samo ti ostani tu gde jesi, dragi«, rekla je gospoĊa Makardl, koja je oĉigledno u rano jutro imala izvesnih problema sa sinusima. Oĉi su joj bile otvorene, ali ne puno. »Ne miĉi se ni milimetar s mesta.« Leţala je na desnoj strani, lica na jastuku okrenutog levo prema Tediju i prozoru, leĊima prema muţu. Jedan od ĉaršava bio joj je ĉvrsto omotan oko, po svoj prilici nagog tela, tako da su pod ĉaršavom bile i ruke i sve do brade. »Skaĉi gore-dole«, rekla je, zatvarajući oĉi. »Uništi tatin kofer.« »To je stvarno boţanstveno bistra izjava«, rekao je gospodin Makardl smireno i ĉvrsto, obraćajući se ţeninom potiljku. »Dao sam za kofer dvadeset dve funte i ujedno molim deĉaka da ne stoji na njemu, a ti mu govoriš da po njemu skaĉe. Šta bi to trebalo da znaĉi? Da bude smešno?«

»Ako taj kofer ne moţe da izdrţi teţinu desetogodišnjeg deĉaka, koji je osim toga sedam kilograma ispod normale za svoje godine, onda neću da ga vidim u svojoj kabini«, rekla je gospoĊa Makardl, ne otvarajući oĉi. »Znaš li šta bih sada ţeleo da uradim?« upitao je gospodin Makardl. »Hteo bih da ti razbijem tu prokletu glavu«. »A zašto to ne uradiš?« Gospodin Makardl se naglim pokretom pridigao na lakat i zgnjeĉio opušak cigarete o staklenu površinu noćnog ormanĉića. »Ovih dana...« poĉeo je mraĉno. »Ovih dana ti ćeš dobiti jedan tragiĉan, tragiĉan srĉani napad«, rekla je gospoĊa Makardl, ne ulaţući u te svoje reĉi ni najneophodniji minimum energije. Ne izvlaĉeći ruke na svetlost dana, privukla je ĉaršav ĉvršće oko i ispod svoga tela. »Biće mali, ukusan, dostojanstven pogreb i svi će se pitati ko je ona tako privlaĉna ţena u crvenoj haljini, što sedi u prvom redu, flertuje sa orguljašem i izvodi pravu...« »Tako si prokleto duhovita da to već prestaje da bude duhovito«, rekao je gospodin Makardl, inertno se spuštajući ponovo na leĊa. Za vreme ove male izmene misli Tedi se okrenuo i nastavio da gleda kroz okruglo brodsko okno. »U tri i trideset dva minuta sreli smo ’Kvin Meri’ koja putuje u suprotnom smeru, ako nekog interesuje«, rekao je polako. »U šta ĉisto sumnjam.« Glas mu je bio neobiĉno i nekako prijatno rapav, kakvi znaju da budu glasovi deĉaka. Svaka od njegovih reĉenica bila je kao malo staro ostrvo poplavljeno minijaturnim morem viskija.

»Onaj palubni stjuard, koga Buper ne podnosi, napisao je to na tabli.« »Ukvinmeriću te, mali, ako se smesta ne skineš sa tog kofera«, rekao je njegov otac. Okrenuo je glavu prema Tediju. »Da si sišao, i to smesta. Idi da se podšišaš ili nešto.« Ponovo je pogledao u ţenin potiljak. »Izgleda kao neki starmali, kunem se.« »Nemam para«, odgovorio je Tedi. Poloţio je šake ĉvršće na ivicu brodskog okna i spustio bradu na prste. »Mama. Znaš onog ĉoveka koji sedi odmah pored nas u trpezariji? Ne onog jako mršavog. Onog drugog, za istim stolom. Tamo blizu mesta gde naš konobar spušta posluţavnik.« »Mmmmm«, rekla je gospoĊa Makardl. »Tedi, dragi. Pusti mamu da spava još samo pet minuta, budi dobar deĉko.« »Ĉekaj samo malo, ovo je vrlo interesantno«, rekao je Tedi, ne podiţući bradu sa njenog oslonca i ne odvajajući pogled od okeana. »Malopre, dok me je Sven vagao, došao je i on u gimnastiĉku salu. Prišao je i poĉeo da razgovara sa mnom. Ĉuo je onu poslednju traku koju sam snimio. Ne onu u aprilu. Onu u maju. Bio je na nekoj sedeljci u Bostonu neposredno pre nego što će krenuti za Evropu, i neko na toj sedeljci poznavao je nekoga iz Lejdekerove istraţivaĉke grupe - nije rekao koga - pa su pozajmili tu poslednju traku koju sam snimio i puštali je za društvo. Izgleda da se veoma zainteresovao. On je prijatelj profesora Babkoka. Oĉigledno je i sam nastavnik. Kaţe da je ĉitavo leto proveo u Triniti koledţu u Dablinu.«

»O?« rekla je gospoĊa Makardl. »Puštali su je na sedeljci?« Leţala je, pospano zureći u Tedijeve noge. »Izgleda«, rekao je Tedi. »Ispriĉao je Svenu dosta toga o meni, sve za vreme dok sam ja tamo stajao. Bilo mi je pomalo neprijatno.« »Zašto bi ti bilo neprijatno?« Tedi je oklevao. »Rekao sam ’pomalo’ neprijatno. Ja sam to malo drukĉije okvalifikovao.« »Okvalifikovaću ja tebe, balavĉe, ako smesta ne siĊeš dovraga s tog kofera«, rekao je gospodin Makardl. Bio je upravo pripalio novu cigaretu. »Brojaću do tri. Jedan, Ċavo da ga nosi... dva...« »Koliko je sati?« upitala je iznenada gospoĊa Makardl listove Tedijevih nogu. »Zar ti i Buper nemate ĉas plivanja u deset i trideset?« »Ima još vremena«, rekao je Tedi. »... Uh!« Iznenada je proturio ĉitavu glavu kroz okruglo brodsko okno, ostao tako nekoliko sekundi, a zatim je povukao, tek koliko je bilo potrebno da saopšti: »Neko je upravo istresao kroz prozor ĉitavu kantu kora od narandţi.« »Kroz prozor. Kroz prozor«, dobacio je sarkastiĉno gospodin Makardl, otresajući pepeo. »Kroz okno, momĉe, kroz okno.« Pogledao je svoju ţenu. »Nazovi Boston. Brzo, uhvati telefonsku vezu sa Lejdekerom i njegovom grupom.« »Oh, tako si bistar i duhovit«, odbrusila je gospoĊa Makardl. »Zašto ne pokušaš sam?« Tedi je povukao glavu nazad u kabinu. »Plove vrlo lepo«, rekao je, ne okrećući se. »To je zanimljivo.« »Tedi. Poslednji put. Brojaću do tri, a onda ću...«

»Ne mislim da je zanimljivo to što plove«, rekao je Tedi. »Zanimljivo je to što ja znam da su one tamo. Da ih nisam video, ne bih znao da su tamo, a da ne znam da su tamo, ne bih bio u stanju da kaţem da one uopšte i postoje. To je vrlo lep, savršen primer naĉina na koji...« »Tedi«, prekinula ga je gospoĊa Makardl, ne pokrećući se primetno ispod svojih ĉaršava. »PoĊi i potraţi Buper. Gde je uopšte ona? Neću da se potuca naokolo opet danas po tom suncu, sa tim opekotinama.« »Obuĉena je kako treba. Naterao sam je da obuĉe farmerke«, rekao je Tedi. »Neke od njih sada poĉinju da tonu. Za nekoliko minuta jedino mesto gde će one još uvek ploviti biće u mojim mislima. To je vrlo zanimljivo jer, ako se sve to posmatra na izvestan naĉin, to je mesto gde su i poĉele da plivaju. Da nisam stajao ovde, ili da je neko naišao i recimo odsekao mi glavu dok sam ja...« »Gde je ona sada?« upitala je gospoĊa Makardl. »Okreni se ovamo na trenutak, Tedi.« Tedi se osvrnuo i pogledao u majku. »Molim?« upitao je. »Gde je sada Buper? Ne bih htela da se opet sama skita tamo izmeĊu leţaljki na palubi i uznemirava svet. Ako onaj grozni tip...« »Njoj je dobro. Dao sam joj kameru.« Gospodin Makardl je gestom oĉajanja podigao ruku. »Dao si joj kameru!« rekao je. »Sta ti je palo na pamet? Moju prokletu ’Lajku’! Neću da dopustim da se šestogodišnje dete producira naokolo po...« »Nauĉio sam je kako da je nosi a da je ne ispusti«, rekao je Tedi. »Izvadio sam i film, naravno.«

»Hoću da smesta siĊeš sa tog kofera i da se kamera stvori u ovoj kabini za pet minuta... inaĉe će biti jedan mali genije manje na svetu. Je 1’ ti jasno?« Tedi se okrenuo, struţući stopalama po ’Gledstonu’, i sišao na pod. Sagnuo se i poĉeo da vezuje pertlu na levoj patiki, dok ga je otac, još uvek oslonjen na lakat, posmatrao sa svom strogošću koju je bio u stanju da prikupi. »Reci Buper da je zovem«, rekla je gospoĊa Makardl. »I daj majci poljubac.« Kada je završio sa vezivanjem pertle, Tedi je nemarno poljubio majku u obraz. Ona je za uzvrat izvukla levu ruku ispod ĉaršava, kao da namerava da obgrli Tedija oko pasa, ali dok je ona stigla da to uradi, Tedi se udaljio. Prešao je s druge strane i stupio u prostor izmeĊu kreveta. Sagnuo se i ponovo uspravio sa oĉevim jastukom pod levom miškom i staklenom pepeljarom, ĉije je mesto bilo na noćnom ormanĉiću, u desnoj ruci. Prebacio je pepeljaru u levu ruku, prišao noćnom ormanĉiću i desnom skupio oĉeve opuške i pepeo u pepeljaru. Zatim je, pre nego što je spustio pepeljaru na njeno mesto, podlakticom oĉistio tanki sloj pepela koji se zadrţao na staklenoj površini ormanĉića. Na kraju je obrisao podlakticu o pantalone, a onda spustio pepeljaru na staklo, veoma, veoma paţljivo, kao da smatra da pepeljara mora biti ili strogo centrirana u odnosu na gomju ploĉu noćnog ormanĉića, ili je uopšte ne treba tamo stavljati. U tom trenutku, otac, koji ga je ĉitavo vreme posmatrao, naglo je okrenuo glavu na dmgu stranu. »Zar ti nije potreban jastuk?« upitao ga je Tedi. »Potrebna mi je moja kamera, mladi gospodine.«

»Sigurno ti nije naroĉito udobno u tom poloţaju. To je nemoguće«, rekao je Tedi. »Ostaviću ga ovde.« Spustio je jastuk na donji kraj kreveta, dalje od oĉevih nogu. Zatim se uputio prema vratima kabine. »Tedi«, rekla mu je majka ne osvrćući se. »Reci Buper da ţelim da je vidim pre ĉasa plivanja.« »Zašto ne ostaviš dete na miru?« upitao je gospodin Makardl. »Ĉini mi se da ne podnosiš da je slobodna bar nekoliko bednih minuta. Znaš li kako ti postupaš s njom? Sada ću ti otvoreno reći kako postupaš s njom. Postupaš s njom kao sa nekim sumanutim kriminalcem.« »’Sumanutim’! O, kako je to lepo reĉeno! Govoriš sve više kao pravi Englez, dragi.« Tedi je nekoliko trenutaka oklevao na vratima, zamišljeno eksperimentišući sa ruĉicom brave, okrećući je polako levo i desno. »Kad proĊem kroz ova vrata postojaću samo u mislima svih mojih poznanika«, rekao je. »Kao da sam kora od narandţe.« »Šta kaţeš, dragi?« upitala je gospoĊa Makardl preko kabine, još uvek leţeći na desnom boku. »Krenimo na taj ples, momĉe. Da vidim tu ’Lajku’ već jednom ovde.« »DoĊi i daj mi poljubac. Jedan lep, veliki.« »Kasnije«, rekao jeTedi odsutno. »Umoran sam.« Zatvorio je za sobom vrata. Brodski bilten dnevnih novosti leţao je pred samim pragom. Sastojao se od samo jednog lista glatkog papira, sa tekstom samo na jednoj strani. Tedi ga je podigao i poĉeo da ĉita, hodajuĉi polako dugim

hodnikom izmeĊu kabina. S drugog kraja hodnika išla je prema njemu jedna krupna plava ţena u uštirkanoj beloj uniformi, noseĉi u rukama vazu punu crvenih ruţa na dugim stabljikama. Dok je prolazila pored Tedija, poloţila je levu ruku na njegovu glavu i promrsila mu kosu, rekavši: »Neko bi trebalo da se podšiša!« Tedi je bezvoljno pogledao naviše, ali je ţena već bila prošla, a nije mu se dalo da se osvrće. Nastavio je da ĉita. Na kraju hodnika, ispred velike slike koja je predstavljala svetog ĐorĊa i zmaja, na platformi ispod stepeništa, savio je brodski bilten naĉetvoro i gurnuo ga u levi zadnji dţep. Zatim se popeo širokim, blago nagnutim, tepihom prekrivenim stepeništem na glavnu palubu, jedan sprat više. Preskakao je po dve stepenice, ali laganim pokretima, drţeći se za ogradu stepeništa, unoseći u to kretanje ĉitavo svoje telo, kao da je sam ĉin penjanja uz stepenice za njega, kao i za mnogu drugu decu, stvar koja već sama po sebi priĉinjava zadovoljstvo. Od izlaza na glavnu palubu otišao je pravo prema brodskoj kancelariji, gde je u tom ĉasu poslovala jedna lepa devojka u pomorskoj uniformi. Spajala je spajalicama neke papire sa tekstom odštampanim na šapirografu. »Da li mi moţete reći u koliko sati danas poĉinje takmiĉenje, molim vas?« upitao je Tedi. »Kako?« »Moţete li mi reći u koliko sati danas poĉinje takmiĉenje?« Devojka mu je uputila ruţem za usne obojen osmeh. »Kakvo takmiĉenje, dušo?« upitala je.

»Znate već. Ona igra sa reĉima koju su igrali juĉe i prekjuĉe - ona gde je glavni zadatak da se u reĉenice ubace reĉi koje nedostaju. Suština je u tome da se iz konteksta pogodi...« Devojka je nastavila da namešta po tri lista papira izmeĊu ĉeljusti mašine za spajanje. »Oh«, rekla je, »biće negde tek kasno popodne, mislim. Mislim oko ĉetiri sata. Da nije ta igra za malo starije od tebe, dušo?« »Ne, nije... hvala vam«, rekao je Tedi i pošao dalje. »Ĉekaj malo, dušo. Kako se zoveš?« »Teodor Makardl«, rekao je Tedi. »A vi?« »Kako se zovem?« rekla je devojka i nasmejala se. »Ja sam zastavnik Metjuson.« Tedi je posmatrao kako pritiska mašinu za spajanje. »Znao sam da ste zastavnik po ĉinu«, rekao je. »Nisam sasvim siguran, ali ĉini mi se da je potrebno, kad vas neko pita kako se zovete, da kaţete svoje puno ime i prezime. Dţejn Metjuson ili Filis Metjuson ili tako nešto.« »O, stvarno?« »Kao što sam vam rekao, tako mi se čini«, rekao je Tedi. »Ipak, nisam sasvim siguran. Moţda je drukĉije kad je neko u uniformi. Bilo kako bilo, hvala vam za informacije. Zbogom!« Okrenuo se i pošao stepeništem prema promenadnoj palubi, preskaĉuĉi ponovo dve po dve stepenice, ali ovog puta više kao u ţurbi. Našao je Buper, nakon priliĉno dugog traganja, visoko gore na sportskoj palubi. Bila je na jednoj suncem

obasjanoj ĉistini - delovala je gotovo kao proplanak izmeĊu dva palubna igrališta za tenis koja niko nije koristio. Ĉuĉeći, leĊima okrenuta suncu, dok joj je laki povetarac mrsio svilenu, plavu kosu, vredno je slagala dvanaest ili ĉetrnaest diskova za šaflbord3 u dve pravilne kupe, jednu crvenih a drugu crnih diskova. Neki veoma mali deĉak, u pamuĉnom letnjem odelcu, stajao je pored nje, s desne strane, iskljuĉivo u svojstvu posmatraĉa. »Gledaj!« zapovedniĉki je rekla Buper bratu kad se pribliţio. Ispruţila se po podu i obgrlila dve gomile diskova rukama da pokaţe svoje ostvarenje, da ga izoluje od svega i svih na brodu. »Mirone«, rekla je osorno, obraćajući se svom drugu, »bacaš mi senku, tako da moj brat ne moţe da vidi. Makni svoj kostur.« Zatvorila je oĉi i ĉekala, s muĉeniĉkim izrazom na licu, dok se Miron nije pomerio. Tedi je stajao iznad dve kupe diskova i gledao ih odobravajuĉi. »Vrlo je lepo«, rekao je. »Vrlo simetriĉno«. »Ovaj ovde momak«, rekla je Buper, pokazujući na Mirona, »nikad nije ĉuo za bekgemon 4. I uopšte ga nemaju kod kuće.« Tedi je kratko, objektivno, odmerio Mirona. »Slušaj«, obratio se Buper, »gde je kamera? Tata traţi da mu je odmah odnesem.« »On ĉak i ne ţivi u Njujorku«, obavestila je Buper Tedija, »i nema oca. Poginuo je u Koreji.« Zatim se obratila Mironu. »Je 1’ tako?« upitala je i nastavila, ne ĉekajući odgovor. »Ako mu sada i majka umre, biće siroĉe. On to uopšte nije znao.« Pogledala je u Mirona. »Je 1’ tako da nisi?«

Miron je, ne reagujući, skrstio ruke. »Ti si najgluplje stvorenje koje sam ikad srela«, dobacila mi je Buper. »Ti si najgluplje stvorenje na ĉitavom okeanu. Jesi li to znao?« »Nije«, rekao je Tedi. »Nisi, Mirone.« Nakon toga se obratio sestri. »Udostoji me tvoje paţnje samo na trenutak. Gde je kamera? Potrebna mi je, smesta. Gde je?« »Eno je tamo«, rekla je Buper, ne pokazujući ni u kakvom odreĊenom pravcu. Privukla je dve kupe diskova za šaflbord bliţe sebi. »Sve što mi je sada potrebno to su dva dţina«, rekla je. »Mogli bi s ovim diskovima da igraju bekgemon dok ne padnu u nesvest od umora, a onda bi mogli da se popnu gore na dimnjak i da njima gaĊaju svakog ko naiĊe i ubiju ga.« Pogledala je u Mirona. »Mogli bi da pobiju tvoje roditelje«, objasnila mu je struĉno, »a ako ih to ne bi ubilo, znaš li šta bi mogao da uradiš? Mogao bi da staviš neki otrov na bonbone i da ih nateraš da to pojedu.« ’Lajka’ je leţala oko tri metra dalje, pored bele ograde kojom je bila ograĊena ĉitava sportska paluba. Leţala je u odvodnom kanalu. Tedi je podigao za remen i okaĉio je oko vrata, ali je gotovo istog trenutka skinuo. Odneo je kameru devojĉici. »Buper, uĉini za mene nešto. Odnesi je dole, molim te«, rekao je. »Deset je sati. Treba da pišem dnevnik.« »Imam posla.« »Mama i tako ţeli odmah da te vidi«, rekao je Tedi. »Laţeš.«

»Ne laţem. Stvarno mi je rekla«, odgovorio je Tedi. »Zato te molim da kad već ideš dole poneseš i ovo... Hajde, Buper.« »Zbog ĉega to ţeli da me vidi?« upitala je Buper. »Ja ne ţelim da vidim nju.« Iznenada je udarila Mirona po ruci kojom je ovaj hteo da skine gornji disk sa kupe crvenih. »Sebi ruke«, rekla je. Tedi je prebacio remen ’Lajke’ sestri oko vrata. »Sada ozbiljno govorim. Odnesi smesta ovo dole tati, a onda ćemo se naći kod bazena za kupanje«, rekao je. »Naći ćemo se pored samog bazena taĉno u pola jedanaest. Ili još bolje, taĉno ispred onog mesta gde se ti presvlaĉiš. Budi taĉna. To je sasvim dole na ’E’ palubi, ne zaboravi, i zato bolje kreni ranije.« Okrenuo se i otišao. »Mrzim te! Mrzim sve na ovom okeanu!« viknula je Buper za njim.

Ispod sportske palube, na širokom, potpuno otvorenom zadnjem delu palube za sunĉanje, nalazilo se sedamdeset pet ili više leţaljki, raširenih i poreĊanih u sedam ili osam redova, sa prolazima tek toliko širokim da palubni stjuard moţe da prolazi a da se obavezno ne sapliće o razne predmete koje su tu ostavljali putnici dok se sunĉaju - torbice sa pletivom, romane u plastiĉnim koricama, boĉice losiona za sunĉanje, foto-aparate. Kada je Tedi stigao, ĉitav prostor bio je doslovno zakrĉen. Krenuo je od zadnjeg reda i pomerao se sistematski, od reda do reda, zastajući kod svake leţaljke, bez obzira na to bila ona zauzeta ili slobodna, da proĉita ime napisano

na ploĉici priĉvršćenoj za naslon. Samo jedan ili dvojica putnika koji su tu sedeli obratili su mu se sa par reĉi, to jest, uputili mu nekoliko formalnih fraza uĉtivosti koje su odrasli ponekad skloni da upućuju desetogodišnjem deĉaku koji samostalno traţi leţaljku koja mu pripada. Njegova mladost i samostalnost bili su oĉigledni, ali u njegovom opštem drţanju moţda je potpuno nedostajala, a moţda bila samo nedovoljno izraţena, ona vrsta deĉje dostojanstvenosti i ozbiljnosti koja mnoge odrasle tako privlaĉi da joj se obrate. Moţda je na to uticala i njegova odeća. Rupa na ramenu njegove majice nije bila nimalo dostojanstvena rupa. Višak materijala na zadnjem delu njegovih kratkih platnenih pantalona i višak duţine tih istih pantalona nisu bili dostojanstveni viškovi. Ĉetiri leţaljke porodice Makardl, snabdevene jastucima i spremne za upotrebu, nalazile su se u sredini drugog reda s prednje strane. Tedi je seo u jednu od njih, tako da niko - bila to njegova namera ili ne - nije sedeo neposredno do njega, ni sa jedne ni sa druge strane. Ispruţio je gole, od sunca neopaljene noge, sastavljenih peta, preko oslonca za noge, i gotovo istovremeno izvukao iz zadnjeg desnog dţepa malu beleţnicu od deset centi. Zatim je, smesta, sa punom merom koncentracije, kao da postoje samo on i njegova beleţnica, kao da nema ni sunca, ni saputnika, ni broda, poĉeo da okreće stranice. Sa izuzetkom veoma malog broja beleški obiĉnom olovkom, svi zapisi u beleţnici bili su oĉigledno uneseni hemijskom olovkom. Sam rukopis bio je ispisan onako kako se trenutno uĉi u ameriĉkim školama, umesto stare Palmerove metode. Bio je ĉitak a da nije bio iscifran. Rukopis je zadivljavao najviše svojom teĉnošću. Ni po

ĉemu - ni po ĉemu mehaniĉkom, u svakom sluĉaju - reĉi i reĉenice nisu izgledale kao da ih je pisalo dete. Tedi je dosta vremena posvetio ĉitanju teksta koji je, po svemu sudeći, bio njegov poslednji zapis. Zauzimao je nešto više od tri stranice. Dnevnik za 27. oktobar 1952. Vlasnik Teodor Makardl 412, paluba ’A’ Nalazaĉu koji ovo odmah vrati Teodoru Makardlu biće uruĉena odgovarajuća i vredna nagrada. Vidi moţeš li negde da pronaĊeš tatin vojniĉki liĉni znak i nosi ga kad god je to moguće. To te neće ubiti, a njemu će biti drago. Odgovoriću na pismo profesorke Mendel ĉim budem imao zgodnu priliku i dovoljno strpljenja. Zatraţiću da mi više ne šalje knjige poezije. I tako već imam zalihu dovoljnu za godinu dana. Osim toga, poezija mi je ionako dozlogrdila. Ĉovek šeta obalom i nesrećnim sluĉajem padne mu kokosov orah na glavu. Glava mu se nesrećno raspukne na dve polovine. Tada naiĊe obalom njegova ţena, pevajući neku pesmu, i ugleda 2 polovine, prepozna ih i podigne. Veoma se rastuţi, naravno, i slomljenog srca plaĉe. To je taĉno zbog ĉega mi je dosta poezije. Pretpostavimo da dama prosto pokupi 2 polovine i drekne ljutito na njih: »Dosta više toga!« Ipak, ne spominji ovo kad budeš odgovarao na pisma. Ovo je priliĉno kontroverzna stvar, a gospoĊa Mendel je osim toga i sama pesnik.

Nabavi Svenovu adresu u Elizabetu, Nju Dţersi. Bilo bi zanimljivo upoznati se sa njegovom suprugom i njegovim psom koji se zove Lindi. Ja liĉno, meĊutim, ne bih voleo da imam psa. Napiši pismo i izrazi sauĉešće dr Vokavari u vezi s njegovim nefritisom. Od mame zatraţi njegovu novu adresu. Sutra izjutra isprobaj sportsku palubu kao mesto za meditaciju pre doruĉka, ali ne gubi svest. TakoĊe nastoj da ne gubiš svest u trpezariji ako onaj konobar opet ispusti onu veliku kašiku. Tata je gotovo dobio napad besnila. Reĉi i izrazi koje treba sutra da ponavljam u biblioteci kad vratim knjige: nefritis mirijada poklonjeni konj ingeniozan trijumvirat Budi Ijubazniji sa bibliotekarom. Diskutuj s njim o izvesnim opštim stvarima kad poĉne da se ponaša usiljeno neozbiljno.

Naglim pokretom Tedi je izvukao malu, projektilu sliĉnu hemijsku olovku iz boĉnog dţepa na pantalonama, skinuo kapicu i poĉeo da piše. Nije iskoristio naslon za ruku na leţaljci kao postolje, što bi se moglo oĉekivati, već je pisao drţeći beleţnicu na desnoj nozi.

Dnevnik za 28. oktobar 1952. Ista adresa i nagrada kao što je navedeno u zapisu od 26. i 27. oktobra 1952. Nakon meditacije ovog jutra napisao sam pisma sledećim osobama: Dr Vokavara Prof. Mandel Prof. Pit Burges Hejk, mlaĊi Roberta Hejk Sanford Hejk Baka Hejk Gdin Graham Prof. Valton Pruţila mi se prilika da upitam mamu gde su tatine liĉne oznake, ali ona bi verovatno rekla da ne moram da ih nosim. Znam da su meĊu njegovim stvarima jer sam video da ih je pakovao. Ţivot je po mom mišljenju poklonjeni konj. Mislim da je veoma neukusno od strane profesora Valtona da kritikuje moje roditelje. On ţeli da svi Ijudi budu onakvi kakvi on misli da bi trebalo da budu. Ono će se dogoditi ili danas, ili 14. februara 1958. godine, kad budem imao šesnaest godina. Smešno je to ĉak i spominjati.

Nakon što je uneo ovaj poslednji zapis, Tedi je nastavio da sa punom paţnjom posmatra stranicu i pripremljenu hemijsku olovku, kao da oĉekuje da će napisati još nešto. Oĉigledno nije bio svestan da ima jednog usamljenog zainteresovanog posmatraĉa. Oko pet metara ispred prvog reda leţaljki na palubi, i šest ili sedam metara iznad nje, prema suncu, stajao je naslonjen na ogradu sportske palube jedan mladi ĉovek i neprestano ga posmatrao. Ĉinio je to već oko deset minuta. Bilo je oĉigledno da je mladi ĉovek upravo donosio neku odluku, jer je naglo spustio nogu sa preĉke na ogradi. Stajao je nekoliko trenutaka, neprestano gledajući prema Tediju, a onda je otišao i nije se više mogao videti. Ni pun minut posle toga ponovo se, meĊutim, pojavio, upadljivo uspravan izmeĊu redova leţaljki. Imao je oko trideset godina ili nešto manje. Ne zadrţavajući se, poĉeo je da se probija izmeĊu leţaljki, prema Tedijevoj, bacajući kratke uznemiravajuće senke preko stranica romana koje su ljudi ĉitali, i gazeći priliĉno slobodno (s obzirom na to da je bio jedina uspravna i pokretna figura na vidiku) preko torbica sa pletivom i druge liĉne opreme. Tedi kao da nije bio svestan ĉinjenice da neko stoji pored same njegove leţaljke i da, zbog toga, baca senku preko njegove beleţnice. Nekoliko ljudi u prvom i drugom redu bili su, meĊutim, osetljiviji na takve smetnje. Pogledali su u mladog ĉoveka kako moţda samo ljudi u leţaljkama mogu gledati u nekoga. Drţanje mladog ĉoveka imalo je u sebi neku stabilnost koja se ĉinila da će veĉno trajati, uz uslov, doduše veoma

neodreĊen, da drţi bar jednu ruku stalno u dţepu. »Zdravo, ti tamo«, rekao je Tediju. Tedi je pogledao naviše. »Zdravo«, rekao je. Sklopio je beleţnicu do pola, a od pola se sama zatvorila. »Hoće li ti smetati ako sednem na trenutak?« upitao je mladi ĉovek, glasom ispunjenim, reklo bi se, beskrajnom srdaĉnošću. »Ĉija je ovo leţaljka?« »Pa sad, ove ĉetiri leţaljke pripadaju mojoj porodici«, rekao je Tedi. »Moji roditelji nisu, meĊutim, još ustali.« »Nisu ustali? Po ovakvom danu?« rekao je mladi ĉovek. Bio se već spustio u leţaljku s Tedijeve desne strane. Leţaljke su bile postavljene tako blizu jedna drugoj da su im se ruke dodirivale. »To je pravo svetogrĊe«, rekao je, »pravo pravcato svetogrĊe.« Ispruţio je noge koje su bile neobiĉno pune u butinama, svaka od njih gotovo kao jedno ljudsko telo. Odelo mu je bilo uglavnom onakvo kakvo se nosi na istoĉnoj obali za krstarenje jahtom - gore kratko podšišana kosa, dole iznošene kratke ĉizme, a u sredini pomalo me.šana uniforma koja se sastojala od vunenih ĉarapa svetlo ţute boje, sivo crnih pantalona (boje drvenog uglja), košulje zakopĉane do vrata (bez kravate) i sakoa tkanja riblje kosti, koji je izgledao kao da je odsluţio priliĉno dug rok u nekom od popularnijih postdiplomskih seminara u Jelu, Harvardu ili Prinstonu. »O, boţe, kakav divan dan«, rekao je, pohvalno ţmirkajući prema suncu. »Ja sam potpuni rob vremena«, dodao je, i svoje masivne noge prekrstio u ĉlancima. »Ĉinjenica je ĉak da sam poznat po tome da savršeno normalan kišni dan primam

kao liĉnu uvredu. Tako je za mene ovo prava nebeska mana.« Iako je glas kojim je govorio bio, kako se to obiĉno kaţe, lepo negovan, imao je u sebi neĉega više nego što je neophodno, kao da se već sporazumeo sa samim sobom da će sve što bude rekao zvuĉati uvek kako treba - inteligentno, pismeno, ĉak i zabavno ili stimulativno - bilo s Tedijeve taĉke gledišta, bilo s taĉke gledišta ljudi u redu iza njih, ako sluĉajno slušaju. Pogledao je ukoso na dole prema Tediju i osmehnuo se. »Kako ti i vreme?« upitao je. Osmeh mu nije bio neprivlaĉan, već društven, konverzacionalan i uvek, makar indirektno, povezan sa njegovim vlastitim ja. »Da li na tebe vreme ikada deluje tako da je to van svih normalnih proporcija?« dodao je s osmehom. »Ja to ne primam previše liĉno, ako je to ono na šta mislite«, rekao je Tedi. Mladi ĉovek se nasmejao, zabacujući glavu. »Divno«, rekao je. »Moje ime, uzgred budi reĉeno, je Bob Nikolson. Nešto se ne sećam da li smo stigli do predstavljanja kad smo ono razgovarali u gimnastiĉkoj sali. Tvoje ime, naravno, znam.« Tedi je prebacio teţinu tela na jedan kuk i ugurao beleţnicu u boĉni dţep na pantalonama. »Posmatrao sam te kako pišeš - sa onog mesta tamo gore«, rekao je Nikolson, narativno, pokazujući prstom. »Gospode! Zadubio si se u posao kao neki mali Trajan.« Tedi ga je pogledao. »Pisao sam nešto u moj notes.«

Nikolson je, smešeći se, klimnuo glavom. »Kako je bilo u Evropi?« upitao je, nastavljajući konverzaciju. »Je l’ ti se dopalo?« »Jeste, veoma, hvala.« »Gde ste sve bili?« Tedi se iznenada nagnuo napred i poĉešao se po listu noge. »Pa sad, previše bi dugo trajalo da sad ovde nabrajam sva moguća mesta, jer smo bili uzeli kola i s njima ponekad pravili priliĉno velike ture. »Mama i ja bili smo, meĊutim, najviše u Edinburgu, u Škotskoj i u Oksfordu, u Engleskoj. Mislim da sam vam priĉao tamo u gimnastiĉkoj sali da sam imao zakazane intervjue u oba ova mesta. Najĉešće na Edinburškom univerzitetu.« »Ne, ĉini mi se da nisi«, rekao je Nikolson. »Pitao sam se da li si se bavio i takvim stvarima. Pa kako je bilo? Jesu li te pekli na raţnju?« »Izvinite, molim?« rekao je Tedi. »Kako je bilo? Je l’ bilo zanimljivo?« »Povremeno jeste. A ponekad i nije«, odgovorio je Tedi. »Ostali smo malo predugo. Otac je hteo da se vratimo u Njujork nekim brodom pre ovoga, ali najavili su se neki ljudi iz Stokholma, u Švedskoj i Insbruka, u Austriji, da će doći da me vide, pa smo morali da ih saĉekamo.« »Tako to uvek biva.« Tedi je prvi put pogledao pravo u njega. »Jeste li vi pesnik?« upitao je. »Pesnik?« rekao je Nikolson. »Gospode, nisam. Na ţalost nisam. Zašto pitaš?«

»Ne znam ni sam. Pesnici uvek tako nekako uzimaju vreme previše liĉno. Oni uvek trpaju svoje emocije u stvari koje uopšte nemaju emocija.« Nikolson je, smešeći se, zavukao ruku u dţep od sakoa i izvadio cigarete i šibice. »A ja sam mislio da je to roba kojom trguju«, rekao je. »Zar nisu emocije ono ĉime se pesnici najviše bave?« Tedi ga oĉigledno nije ĉuo, ili nije slušao. Gledao je odsutno prema dimnjacima gore iznad sportske palube, ili nekud preko njih. Nikolson je zapalio cigaretu posle izvesnih poteškoća, jer je sa severa duvao laki povetarac. Zavalio se u leţaljku i rekao: »Kako sam ĉuo, iza tebe je ostala priliĉno zbunjena gomila...« »’U glasu cvrĉka ništa ne ukazuje na to za koliko će vremena umreti’«, rekao je Tedi iznenada. »’Ovom stazom, u ranu jesen, ne ide niko.« »Odakle je to?« upitao je Nikolson, osmehujući se. »Ponovi, molim te.« »To su dve japanske pesme. U njima nema previše emocionalnog nadeva«, rekao je Tedi. Najednom se, sedeći, nagnuo napred, naklonio glavu udesno i lako se udario rukom po desnom uhu. »Uši su mi pune vode još od juĉerašnjeg ĉasa plivanja«, rekao je. Udario je sebe još nekoliko puta po ušima, a onda je ponovo utonuo u leţaljku, poloţivši obe ruke na ivice. Bila je to, naravno, normalna leţaljka za odrasle, tako da se u njoj ĉinio upadljivo malen, ali je u isto vreme delovao savršeno opušteno, smireno, ĉak spokojno. »Ĉuo sam da je iza tebe u Bostonu ostala priliĉno zbunjena gomila umišljenih nauĉnika«, rekao je

Nikolson, posmatrajući ga. »Nakon one poslednje male seanse. Manje-više ĉitava Lajdekerova istraţivaĉka grupa, kako sam ĉuo. Mislim da sam ti rekao da sam negde u junu imao prilike da priliĉno dugo razgovaram sa Alom Babkokom. U stvari, te iste veĉeri ĉuo sam traku koja je tada snimljena.« »Da, jeste. Rekli ste mi.« »Ĉuo sam da je ĉitava ta druţina bila van sebe«, navaljivao je Nikolson. »Prema onome što mi je Al priĉao, jedne noći ste zasedali do u sitne sate, sa maltene smrtonosnim posledicama - one iste noći kada je snimljena ona traka, mislim.« Povukao je dim iz cigarete. »Sudeći po onome što sam shvatio, izrekao si nekoliko manjih predviĊanja budućnosti od kojih su momci izgubili glavu. Je li to taĉno?« »Hteo bih da znam zašto ljudi smatraju da je tako vaţno prepuštati se emocijama«, rekao je Tedi. »Moja majka i moj otac ne priznaju nikoga za ljudsko biće ukoliko dotiĉni ne smatra da su mnoge stvari vrlo ţalosne ili vrlo dosadne ili vrlo... vrlo nepravedne, recimo. Moga oca hvataju grdne emocije ĉak i kad ĉita novine. On mene smatra za nešto neljudsko.« Nikolson je otresao pepeo sa cigarete. »Ako te dobro razumem, ti nemaš emocija?« rekao je. Tedi je razmišljao pre nego što će odgovoriti. »Ako ih imam, ne sećam se da sam ih ikada upotrebio«, rekao je. »Ne vidim kakva je korist od njih.« »Boga voliš, zar ne?« upitao je Nikolson sa malo previše blagosti u glasu. »Nije li to ono gde si najjaĉi, da tako kaţem? Sudeći po onome što sam ĉuo sa one trake i prema onome što mi je Al Babkok...«

»Da, sigurno, volim ga. Ali ga ne volim sentimentalno. On nikad nije rekao da ljudi treba da ga vole sentimentalno«, rekao je Tedi. »Da sam ja bog, sasvim sigurno ne bih ţeleo da me ljudi vole sentimentalno. To je suviše nepouzdana stvar.« »Voliš svoje roditelje, zar ne?« »Da, volim... veoma ih volim«, rekao je Tedi. »Ali vi biste da me naterate da upotrebim tu reĉ u onom znaĉenju koje joj vi pridajete... To se vidi.« »U redu. U kakvom znaĉenju ti ţeliš da je upotrebiš?« Tedi je razmišljao. »Znate li šta znaĉi reĉ ’afmitet’?« upitao je, okrenuvši se Nikolsonu. »Imam neku grubu predstavu«, rekao je Nikolson suvo. »U meni je veoma snaţan afinitet prema njima. Oni su moji roditelji, hoću da kaţem, i svako od nas je deo harmonije i tih stvari onog drugog«, rekao je Tedi. »Ţelim da ţive udobno i bezbriţno dok su ţivi, zato što oni vole da ţive udobno i da budu bezbriţni... Ali oni mene i Buper - to mi je sestra - ne vole na taj naĉin. Hoću da kaţem, oni izgleda nisu sposobni da nas vole onakve kakvi jesmo. Oni izgleda nisu sposobni da nas vole ukoliko nisu u stanju da nas neprestano pomalo menjaju. Oni vole svoje razloge zbog kojih nas vole gotovo isto toliko koliko vole nas, a u većini sluĉajeva ĉak i više. To nije baš tako dobro.« Okrenuo se ponovo prema Nikolsonu i pomerio malo napred. »Znate li koliko je sati, molim vas?« upitao je. »Imam ĉas plivanja u deset i trideset.«

»Ima još vremena«, rekao je Nikolson, a da nije ni pogledao na svoj ruĉni sat. Zatim je povukao manţetnu. »Tek je deset i deset«, rekao je. »Hvala«, rekao je Tedi i ponovo se zavalio u leţaljku. »Moţemo da uţivamo u našem razgovoru bar još deset minuta.« Nikolson je spustio nogu preko ivice leţaljke, nagnuo se napred i zgazio opušak cigarete. »Koliko sam ja shvatio«, rekao je, ponovo sedajući, »ti se priliĉno ĉvrsto drţiš teorije reinkamacije po Vedama.« »To nije nikakva teorija, to je isto toliko deo...« »U redu«, ţurno je rekao Nikolson. Osmehnuo se i laganim pokretom podigao ruke, gestom koji je podsećao na neki ironiĉni blagoslov. »Sada se nećemo prepirati oko toga. Pusti da završim.« Ponovo je prekrstio masivne, ispruţene noge. »Koliko sam shvatio, ti si, kroz meditacije, došao do izvesnih informacija koje su te dovele do uverenja da si u svojoj poslednjoj inkarnaciji bio sveti ĉovek u Indiji, ali da si manje-više izgubio Milost...« »Nije bio sveti ĉovek«, prekinuo ga je Tedi. »Bio je to prosto ĉovek koji je veoma lepo duhovno napredovao.« »U redu - svejedno šta je bio«, rekao je Nikolson. »Stvar je u tome da ti osećaš da si za vreme svoje poslednje inkarnacije manje-više izgubio Milost pre konaĉnog Prosvetljenja. Je li to taĉno, ili sam ja...« »Taĉno je« rekao je Tedi. »Upoznao sam se s jednom ţenom i nekako sam kao prestao sa meditacijama.« Podigao je ruke sa stranica leţaljke i podvukao ih pod sebe, kao da ţeli da ih zagreje.

»Svejedno sam morao da preuzmem drugo telo i vratim se natrag na zemlju... Hoću da kaţem da nisam toliko duhovno napredovao - ĉak i da nisam sreo tu ţenu - da bih mogao da umrem i odem pravo Brami i nikad više se ne vraćam na zemlju. Ali ne bi bilo nuţno da se inkarniram u američko telo da nisam sreo tu ţenu. Hoću da kaţem, u Americi je veoma teško meditirati i ţiveti duhovnim ţivotom. Ako to pokušate, ljudi odmah misle da ste slabić. Moj otac, na izvestan naĉin, smatra da sam i ja slabić. A moja majka... pa sad, ona smatra da nije naroĉito dobro za mene da stalno razmišljam o Bogu. Ona je uverena da to nije dobro za zdravlje.« Nikolson ga je posmatrao, prouĉavajući ga. »Cini mi se da si na onoj poslednjoj snimljenoj traci rekao da ti je bilo šest godina kada si doţiveo prvo mistiĉno iskustvo. Je li to taĉno?« »Bilo mi je šest godina kada sam uvideo da je sve oko mene Bog. Kosa mi se digla na glavi i sve što uz to ide«, rekao je Tedi. »Bilo je to jedne nedelje, dobro se sećam. Moja sestra bila je tada sasvim mala beba, pila je mleko, i iznenada sam postao svestan da je ona Bog i da je mleko Bog. Hoću da kaţem, sve što je ona u tom trenutku radila, bilo je pretakanje Boga u Boga, ako shvatate šta ţelim da kaţem.« Nikolson je ćutao. »MeĊutim, bio sam u stanju da se oslobodim konaĉnih dimenzija priliĉno ĉesto već kada sam imao ĉetiri godine«, nastavio je Tedi, kao da se toga tek naknadno setio. »Ne u kontinuitetu i te stvari, ali priliĉno ĉesto.«

Nikolson je klimnuo glavom. »Stvarno?« rekao je. »Mogao si to?« »Jesam«, rekao je Tedi. »I to je snimljeno na traci... Ili moţda na jednoj drugoj koju sam snimio u aprilu. Nisam sasvim siguran.« Nikolson je ponovo izvukao cigarete, ne skidajući pogled sa Tedija. »Kako se to ĉovek oslobaĊa konaĉnih dimenzija?« upitao je i kratko se nasmejao. »Hoću da kaţem, poĉevši od onog najosnovnijeg - komad drveta je komad drveta, na primer. Ima svoju duţinu, širinu...« »Nema. To je ono u ĉemu grešite«, rekao je Tedi. »Svima se samo čini da svi predmeti imaju dimenzije, da negde prestaju. A oni ne prestaju. To je ono što sam pokušao da objasnim profesoru Pitu.« Pomerio se na leţaljci i izvukao neki uţas od maramice - neku sivu, otrcanu krpu - i useknuo nos. »Razlog zašto nam se čini da predmeti negde prestaju je u tome što je to jedini naĉin na koji većina ljudi zna da posmatra predmete«, rekao je. »Ali to ne znaĉi da je stvarno tako.« Vratio je maramicu u dţep i pogledao u Nikolsona. »Molim vas, podignite na trenutak ruku«, rekao je. »Ruku? Zašto?« »Prosto podignite. Samo na trenutak.« Nikolson je podigao ruku nekoliko santimetara iznad oslonca za ruke na leţaljci. »Ovu?« upitao je. Tedi je klimnuo glavom. »Kako to nazivate?« upitao je. »Kako misliš? To je moja ruka. To je ruka.«

»A kako znate da jeste?« upitao je Tedi. »Znate da se zove ruka, ali kako znate da je upravo to ruka? Imate li ikakav dokaz da je to ruka?« Nikolson je izvukao jednu cigaretu iz kutije, pripalio i povukao. »Iskreno govoreći, meni se ĉini da to miriše na najgoru vrstu sofizma«, rekao je, puštajući dim. »To je ruka, zaboga, zato što je ruka. Pre svega, ima takvo ime da bi se razlikovala od drugih objekata. Hoću da kaţem, ne moţe se prosto...« »Vi se samo sluţite logikom«, hladno ga je prekinuo Tedi. »Samo se sluţim - ĉime?« upitao je Nikolson, s malo previše naglašenom uĉtivošću. »Logikom. Dajete mi standardan, inteligentan odgovor«, rekao je Tedi. »A ja sam pokušao da vam pomognem. Pitali ste me kako se oslobaĊam konaĉnih dimenzija kad to poţelim. U svakom sluĉaju, ne sluţim se logikom kada to radim. Logika je prva stvar koje ĉovek treba da se oslobodi.« Nikolson je prstima odstranio trunĉicu duvana koja mu se prilepila za jezik. »Znate li Adama?« upitao ga je Tedi. »Znam li koga?« »Adama. Iz biblije.« Nikolson se osmehnuo. »Liĉno, ne«, kratko je rekao. Tedi je oklevao. »Ne ljutite se na mene. Postavili ste mi pitanje i ja sada...« »Ne ljutim se, zaboga!«

»Okej«, rekao je Tedi. Sedeo je zavaljen u svojoj leţaljci, glave okrenute prema Nikolsonu. »Sećate se one jabuke koju je Adam pojeo u Edenskom vrtu, o kojoj se priĉa u bibliji?« upitao je. »Znate li šta je bilo u toj jabuci? Logika i sav taj intelektualni sos. To je sve što je bilo u njoj. I tako - a to je suština svega - šta treba da se uradi, ĉovek treba samo da te stvari izbaci iz ţeluca ako ţeli da vidi svet onakav kakav zaista jeste. Hoću da kaţem, ako se oĉistite od toga, nećete više imati nikakvih problema sa komadima drveta i tim stvarima. Nećete ĉitavo vreme videti samo kako predmeti prestaju. I znaćete šta je vaša ruka u stvari, ako vas to zanima. Razumete li šta hoću da kaţem? Moţete li da me pratite?« »Mogu«, odgovorio je Nikolson priliĉno odseĉno. »Nevolja je u tome«, rekao je Tedi, »što većina ljudi ne ţeli da vidi predmete kakvi zaista jesu. Oni ĉak i ne ţele da prestanu da se neprestano raĊaju i umiru. Oni stalno ţele samo nova tela, umesto da prestanu s tim i ostanu pored Boga, gde je zaista lepo.« Neko vreme je razmišljao. »Nikad nisam video takav ĉopor jabukoţdera« rekao je i odmahnuo glavom. U tom trenutku, palubni stjuard u belom mantilu, koji je obilazio svoj reon, zastao je ispred Tedija i Nikolsona i upitao ih da li ţele uţinu. Nikolson uopšte nije odgovorio na pitanje. »Ne, hvala«, rekao je Tedi, i stjuard je otišao dalje. »Ako ne ţeliš da razgovaraš o onome što ću ti reći, ne moraš«, rekao je Nikolson iznenada, gotovo oštro. Otresao je pepeo sa cigarete. »Da li je istina, ili nije, da si ĉitavu Lejdekerovu istraţivaĉku grupu - Valtona, Pita, Larsena, Samjuelsa i to društvo - informisao kada će i gde će i kako će svaki

od njih umreti? Je li to taĉno ili nije? Ne moraš da govoriš o tome ako ne ţeliš, ali sudeći prema glasinama što se prenose po Bostonu...« »Ne, to nije istina«, rekao je Tedi, naglašavajući reĉi. »Rekao sam im mesto, i vreme kada svaki od njih treba da bude vrlo, vrlo oprezan. Rekao sam im, pored toga, i neke stvari koje bi moţda bilo dobro da urade... Ali nešto tako nisam rekao. Nisam rekao ništa što bi bilo neizbeţno.« Ponovo je izvukao i upotrebio maramicu. Nikolson je ĉekao, paţljivo ga posmatrajući. »Ni profesoru Pitu ništa sliĉno nisam rekao. Pre svega, on nije bio jedan od onih koji su se ludirali naokolo i bombardovali me glupim pitanjima. Hoću da kaţem, sve što sam rekao profesoru Pitu bilo je to da ne bi trebalo da ostane profesor posle januara - to je sve što sam mu rekao.« Tedi je, sedeći duboko zavaljen, ćutao neko vreme. »Svi oni drugi profesori bukvalno su me primorali da im govorim o tim stvarima. To je bilo nakon što je intervju bio završen i traka snimljena, bilo je već priliĉno kasno, ali svi su ostali da sede naokolo, pušeći cigarete i ponašajući se sve detinjastije.« »A nisi rekao Valtonu, ili Larsenu, na primer, gde ili kada ili kako će ih eventualno zadesiti smrt?« navaljivao je Nikolson. »Ne. Nisam«, odluĉno je odgovorio Tedi. »Ne bih im nikad rekao ništa u vezi s tim stvarima, ali oni su stalno govorili samo o tome. Profesor Valton je nekako prvi naĉeo tu temu. Rekao je da bi zaista ţeleo da zna kada će umreti, jer bi u tom sluĉaju znao kog posla da se prihvati a koga ne, i uopšte, kako da na najbolji naĉin iskoristi raspoloţivo vreme i te stvari. A onda su se svi

uhvatili za to... Tako da sam morao da im kaţem bar nešto.« Nikolson je ćutao. »Ipak im nisam rekao kada će stvarno umreti. To su samo laţne glasine«, rekao je Tedi. »Mogao sam i to, ali sam znao da u dubini duše oni to u stvari ne ţele da saznaju. Hoću da kaţem, znao sam da se oni, iako predaju religiju i filozofiju i te stvari, ipak priliĉno boje smrti.« Tedi je sedeo, ili gotovo leţao nekoliko minuta bez reĉi. »To je tako smešno«, na kraju je rekao. »Kad ĉovek umre, dogaĊa se u stvari samo to da pobegne iz svog tela. Gospode boţe, ta svi su to radili već hiljade i hiljade puta! Ĉinjenica da se toga ne sećaju ne znaĉi da to nisu ĉinili. To je zaista smešno.« »To je moguće. Sasvim je moguće«, rekao je Nikolson. »Ali ostaje logiĉka ĉinjenica da bez obzira na to koliko se inteligentno...« »To je smešno, to je suludo«, rekao je Tedi. »Na primer, za nekih pet minuta ja idem na ĉas plivanja. Moţe se dogoditi da kad odem dole do bazena u njemu ne bude vode. Moţda je upravo danas dan kada se menja voda ili tako nešto. Šta se lako moţe dogoditi - moţe se dogoditi da doĊem do same ivice bazena, tek da bih pogledao kako izgleda dno, na primer, i da moja sestra baš u tom trenutku naiĊe i kao gurne me, misleći da je u bazenu voda. Moglo bi se dogoditi da tako razbijem lobanju i umrem.« Tedi je pogledao u Nikolsona. »To bi moglo da se dogodi«, rekao je. »Moja sestra ima samo šest godina i nije proţivela naroĉito mnogo ţivota kao ljudsko biće, a osim toga ne voli me baš naroĉito. To bi sasvim lako moglo da se dogodi. I šta bi bilo tragiĉno u

svemu tome? Ĉega tu ĉovek treba da se plaši, mislim? Ja bih samo uĉinio ono što treba da uĉinim, zar nije tako? Zar ne bih?« Nikolson je uzdahnuo. »To moţda i ne bi bila tragedija s tvoje taĉke gledišta, ali bi to sigurno bio vrlo ţalostan dogaĊaj za tvoju majku i tvoga oca«, rekao je. »Jesi li ikada razmišljao o tome?« »Jesam, naravno da jesam«, rekao je Tedi. »Ali to je samo zbog toga što oni imaju nazive i emocije za sve što se dogaĊa.« Ĉitavo vreme dok je govorio drţao je ruke pod telom. Sada ih je izvukao, poloţio na stranice leţaljke i pogledao u Nikolsona. »Poznajete li Svena? Onog ĉoveka što se brine o gimnastiĉkoj sali?« upitao je. Saĉekao je dok Nikolson potvrdi glavom. »Eto, da je Sven noćas sanjao da mu je uginuo pas, sigurno bi proveo veoma tešku noć, jer on svog psa mnogo voli. Ali zato, kad bi se probudio ujutro, sve bi opet bilo u redu. Znao bi da je to bio samo san.« Nikolson je klimnuo glavom. »Na šta, u stvari, ciljaš?« »Poenta je u ovome: da je pas stvarno uginuo, to bi bila potpuno ista stvar. Samo što on to ne bi znao. Hoću da kaţem, ne bi se probudio sve do svoje smrti.« Nikolson je, potpuno odsutnog izgleda, desnom rukom polako, blago masirao potiljak. Njegova leva ruka, nepokretna na stranici leţaljke, sa nezapaljenom cigaretom meĊu prstima, izgledala je ĉudno bela i neţna na blistavoj sunĉevoj svetlosti. Tedi je iznenada ustao. »Sada je, ĉini mi se, već zaista vreme da odem«, rekao je. Oprezno je seo na ispruţeni oslonac za noge svoje leţaljke, okrenut prema

Nikolsonu, i zavukao majicu u pantalone. »Izgleda da mi je do ĉasa plivanja ostalo još samo minut i po«, rekao je. »A to je ĉak dole na palubi ’E’.« »Mogu li još samo da te upitam zašto si rekao profesoru Pitu da bi trebalo da prestane da predaje posle nove godine?« upitao je Nikolson, ponovo skoro osornim tonom. »Poznajem Boba Pita. Zato te i pitam.« Tedi je pritegnuo svoj opasaĉ od aligatorske koţe. »Samo zbog toga što je to priliĉno produhovljen ĉovek, a upravo sada predaje mnoge stvari koje nisu ni malo dobre za njega ako ţeli da istinski napreduje u duhovnom ţivotu. To ga previše odvlaĉi od suštine stvari. Za njega je došlo vreme da sve to izbaci iz glave umesto da je sve više puni tim i takvim stvarima. Mogao bi već u toku samo jednog ţivota da se oslobodi dobrog dela jabuke, ako to ţeli. Odliĉan je u meditiranju.« Tedi je ustao. »A sada, biće bolje da krenem. Ne bih hteo da previše zakasnim.« Nikolson ga je pogleĊao i, zadrţavajući ga, rekao: »Šta bi ti uĉinio kad bi mogao da izmeniš sistem obrzovanja? Jesi li ikada razmišljao o tome?« Pitanje je zvuĉalo dvosmisleno. »Zaista već treba da idem«, rekao je Tedi. »Samo mi odgovori još na to jedno pilanje«, rekao je Nikolson. »Obrazovanje mi je strast, u stvari... to predajem. Zato i pitam.« »Za sad... nisam sasvim siguran šta bih uĉinio«, rekao je Tedi. »Znam samo da sam priliĉno ĉvrsto uveren da nikada ne bih poĉinjao s onim ĉime škole obiĉno poĉinju.« Prekrstio je ruke i nekoliko trenutaka razmišljao. »Mislim da bih, kao prvo, jednostavno

skupio svu decu i nauĉio ih kako da meditiraju. Pokušao bih da im objasnim kako da ustanove ko su oni u stvari, a ne samo kako se zovu i takve stvari... Mislim da bih, ĉak pre toga, nastojao da se oslobode svega onoga što su im roditelji ikada rekli. Hoću da kaţem, ĉak i ako su im roditelji prosto rekli da je slon velik, nastojao bih da to odbace. Slon je veliki samo kad se nalazi pored neĉeg drugog... psa ili ţene, na primer.« Tedi je razmišljao još nekoliko trenutaka. »Ne bih im ĉak rekao ni to da slon ima surlu. Moţda bih im pokazao slona ako bih imao nekog pri ruci, ali bih prosto pustio da priĊu slonu ne znajući o njemu ništa više nego što slon zna o njima. Ista je stvar sa travom i drugim predmetima. Ne bih im rekao ĉak ni to da je trava zelena. Boje su samo nazivi. Hoću da kaţem da, ako nekome kaţete da je trava zelena, to u njemu izaziva oĉekivanje da trava izgleda na jedan odreĊeni naĉin - vaš naĉin - umesto nekako drukĉije, što bi bilo isto tako dobro, ili ĉak i mnogo bolje... Ne znam. Nastojao bih jednostavno da izbace iz sebe i najmanji komadić jabuke u koju su ih njihovi roditelji i svi drugi naterali da zagrizu.« »A ne bi li u takvom naĉinu bilo rizika da odgojiš malu generaciju neznalica?« »Zašto? Ne bi bili ništa veće neznalice nego što je slon. Ili ptica. Ili drvo«, rekao je Tedi. »Samo zbog toga što je nešto takvo kakvo jeste, umesto da se ponaša na izvestan ţeljeni naĉin, ne moţe se reći da ništa ne zna.« »Ne?« »Ne!« potvrdio je Tedi. »Osim toga, ako bi poţeleli da nauĉe i sav onaj ostali kupus - imena, boje i takve stvari - mogli bi i to da urade, ako bi im do toga

bilo stalo, kasnije, ili kad budu stariji. Ţeleo bih, meĊutim, da počnu sa onim pravim naĉinom gledanja na stvari, a ne sa naĉinom na koji stvari posmatraju ostali jabukoţderi. To sam hteo da kaţem.« Prišao je bliţe Nikolsonu i pruţio mu ruku. »Sada moram da idem. Ĉasna reĉ. Bilo mi je zadovoljstvo...« »Samo još sekund... sedi na trenutak«, rekao je Nikolson. »Jesi li ikada razmišljao o tome da bi moţda voleo da se baviš nekim istraţivaĉkim radom kad odrasteš? Medicinskim istraţivanjem, ili neĉim te vrste? Ĉini mi se, sa svojim umom, da bi ti eventualno mogao...« Tedi je odgovorio, ne sedajući. »Razmišljao sam o tome jednom, pre par godina«, rekao je. »Razgovarao sam sa nekoliko doktora.« Odmahnuo je glavom. »To me ne bi mnogo interesovalo. Doktori ostaju uvek isuviše na površini. Veĉito govore o ćelijama i takvim stvarima.« »O? Ti ne pridaješ nikakvu vaţnost strukturi ćelija?« »Da, naravno, pridajem. Doktori, meĊutim, govore o ćelijama kao da su one već same po sebi bezgraniĉno vaţne. Kao da one u stvari ne pripadaju biću ĉije su.« Tedi je naglim pokretom ruke sklonio kosu s ĉela. »Ja sam ĉinio da moje telo raste«, rekao je. »Niko drugi nije to radio za mene. I tako, ako sam ĉinio da se ono razvija, sigurno sam i znao kako se to radi. Podsvesno, ako ne drukĉije. Moţda sam izgubio svesno znanje kako se to ĉini, negde u toku poslednjih nekoliko stotina hiljada godina, ali to znanje još uvek je u meni, jer sam ga, oĉigledno, upotrebio... Trebalo bi priliĉno dugo

meditirati i oslobaĊati se drugih saznanja da se ĉitava stvar obnovi - mislim na to svesno znanje - ali ĉovek bi to mogao postići kad bi mu bilo naroĉito stalo. Kad bi se dovoljno otvorio.« Iznenada se sagnuo i dohvatio Nikolsonovu ruku koja je leţala na ivici leţaljke. Prodrmao ju je samo jednom, srdaĉno, i rekao: »Sada zbogom. Moram da idem.« Ovog puta, Nikolson više nije bio u stanju da ga zadrţi, jer se Tedi već probijao kroz prolaz izmeĊu leţaljki. Nikolson je sedeo nepomiĉno još nekoliko minuta nakon njegovog odlaska, s nezapaljenom cigaretom i dalje meĊu prstima leve ruke. Konaĉno je podigao desnu ruku i naĉinio pokret kao da proverava da li mu je kragna još uvek otvorena. Zatim je zapalio cigaretu i ostao da sedi nepomiĉno još neko vreme. Popušio je cigaretu do kraja, a zatim naglo spustio jednu nogu sa leţaljke, zgazio opušak i brzim koracima se uputio prema izlazu sa palube. Niz glavno stepenište na prednjem delu broda sišao je ţurno na promenadnu palubu. Ne zadrţavajući se, silazio je dalje, još uvek ţureći, prema glavnoj palubi. Zatim na palubu ’A’. Pa na palubu ’B’. Na palubu ’C’. Na palubu ’D’. Na palubi ’D’ glavno stepenište se završavalo i Nikolson je nekoliko trenutaka stajao, oĉigledno razmišljajući kojim pravcem da se uputi. Na kraju je opazio nekoga ko je izgledao u stanju da mu da potrebne informacije. Na pola puta niz hodnik ugledao je jednu stjuardesu kako sedi u fotelji i, pušeći cigaretu, ĉita neki ĉasopis. Nikolson joj je prišao, kratko se savetovao s njom, zahvalio i naĉinio nekoliko koraka prema pramcu

broda. Otvorio je teška metalna vrata na kojima je pisalo ’PREMA BAZENU’. Iza njih je bilo usko stepenište, bez tepiha. Sišao je nešto više od pola puta niz stepenište kada je ĉuo prodoran, produţen vrisak... vrisak za koji se odmah moglo pogoditi da potiĉe od male devojĉice. Njen glas bio je neobiĉno akustiĉan, kao da odjekuje izmeĊu ĉetiri ploĉicama obloţena zida.

O PISCU I DELU

Dţerom Dejvid Selindţer roden je 1919. godine u Njujorku. Otac, Sol, po nekim izvorima, bio je sin klivlendskog rabina, dok je majka, Marija, roĊena Dţilić, nakon udaje promenila svoje ime u jevrejsko Miriam. Sve što je Selindţer objavio moţe se odštampati u jednoj knjizi od 500 stranica, ali je njegovo ime duboko urezano u srce mlade Amerike. Nema pisca sa manjim opusom koji je u tolikoj meri bio predmet analiza i studija, kao i bezbrojnih ĉlanaka, objavljenih kako u Americi, tako i u ĉitavom svetu. Za ĉitalaĉku publiku mladih, Selindţer je tvorac vizija koje su u najvećoj meri krcate njihovim najskrovitijim sudovima o istinama našeg sveta. On izraţava njihova najdublja nadanja, strahovanja i ţelje. U periodu 1951-1961, Selindţer je objavio jedan roman, devet priĉa i ĉetiri novele. Roman Lovac u ţitu (1951) odmah je dospeo u vrh liste best-selera, a junak romana, Holden Kolfild, postao je mitska liĉnost, alterego za mnoge generacije izgubljenih tinejdţera u Americi i širom sveta, tako da je znaĉaj samog romana daleko prešao granice knjiţevnosti. Popularnost ove knjige i dalje se ne smanjuje - u proteklih pet decenija, samo u SAD štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiraţu od oko deset miliona primeraka. Knjiga Za Esmé (Devet priĉa), objavljena je 1953. godine. Selindţer i ovde uglavnom obraĊuje temu rano

sazrele, ĉesto pomućene i zbunjene dece, ĉija je osetljivost u snaţnom sukobu sa emocionalno praznim i materijalistiĉkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji. U poslednjoj fazi svog stvaralaštva, Selindţer je objavio ĉetiri novele koje se bave ţivotnim sudbinama sedmoro izuzetne dece porodice Glas. Prva novela, Freni, pojavila se 1955. godine, a zatim, 1957, i njen nastavak, Zui. U oĉajanju zbog duhovne i emocionalne jalovosti svog okruţenja, junakinja ove ljubavne priĉe doţivljava nervni slom, povlaĉi se u sebe, teţeći da uspostavi vezu sa unutrašnjim radom svog bića i postigne prosvetljenje. 1955. godine pojavila se novela Visoko podignite krovnu gredu, tesari, a 1959. Simor: uvod. Dţ. D. Selindţer je u ţivotu ostao veran svom junaku Holdenu. Još 1953. godine povukao se iz Njujorka u brda Nju Hempšira i, od kad je prestao da objavljuje, za javnost je postao potpuno nevidljiv. Do njega je, već decenijama, potpuno nemoguće dopreti.5

Dţ. D. Selindţer ZA ESMÉ Izdavač LOM/Beograd Za izdavača / oprema Flavio Rigonat Štampa Caligraph / Beograd U Beogradu, marta 2001. Porudţbine s popustom na tel: 011 / 638-730

1

Neprevodiva igra reĉi - uncle (ujak) i ankle (gleţanj) izgovaraju se veoma sliĉno. Vigli - marka ţvakaće gume. Prev. 2

Neprevodiva igra reĉi – kike (ĉifut) i kite (deĉiji zmaj) Prev. 3

Obiĉno se igra na palubi velikih putniĉkih brodova; sastoji se u bacanju diskova što bliţe odredenim znacima. Prev. 4

Igra za dve osobe, pri ĉemu se figure, obiĉno ploĉice raznih boja, pomeraju prema bacanju kocke. Prev. 5

Nešto više o piscu i delu pojaviće se u knjizi »Novi ameriĉki eseji o romanu Lovac u ţitu«.