J. D. Salinger - Freni i Zui

Naslov originala J. D. Salinger FRANNY AND ZOOEY Copyright © 1961 by J. D. Salinger "All rights reserved"

Urednik izdanja Flavio Rigonat

Koliko god je moguće u duhu jednogodišnjeg Metjua Selindţera dok za ruĉkom saleće svog drugara da uzme hladan meksiĉki pasulj, salećem svog izdavaĉa, mentora i (nek mu je nebo u pomoći) najboljeg prijatelja, Vilijama Šouna, geniusa domusa ‘Njujorkera‘, ljubitelja onih koji tek obećavaju, zaštitnika neplodnih duhova, branioca beznadeţno kitnjastih, najbezumnije skromnog od svih roĊenih velikih umetnika-izdavaĉa, da prihvati ovu na izgled priliĉno kusu knjigu.

Uprkos bleštavom suncu, vreme je u subotu pre podne bilo za zimski kaput, a ne samo za mantil, kakvo je inaĉe bilo cele nedelje i kakvo su se svi nadali da će ostati za taj veliki vikend - vikend u znaku utakmice sa Jejlom. Od dvadesetak mladića koji su na stanici ĉekali da vozom u deset i pedeset dva stignu njihove devojke, samo je šest ili sedam bilo na hladnom, otvorenom peronu. Ostali su, u grupicama po dvojica, trojica i ĉetvorica, gologlavi stajali u zagrejanoj ĉekaonici, pušili i razgovarali tonom koji je, gotovo bez izuzetka, zvuĉao studentski vaţno, kao da je svaki od tih mladića, ĉim se ukljuĉi u taj zaglušni razgovor, jednom zauvek rešavao neko krajnje problematiĉno pitanje, oko kojeg se ostali, neakademski svet, inspirativno ili ne, već vekovima muĉi. Lejn Kotel, u Barberi-mantilu na koji je iznutra bila prikaĉena vunena postava, bio je jedan od tih šest ili sedam mladića na peronu. Ili, bolje reći, bio je i nije bio jedan od njih. Već deset minuta, pa i više, namerno je stajao van dometa glasova ostalih mladića, leĊima oslonjen na stalak sa besplatnim brošurama Hrišćanske nauke, dok je ruke bez rukavica zavukao u dţepove mantila. Tamnocrveni kašmirski šal samo mu je visio oko vrata i gotovo ga nije ni štitio od zime. Naglo i priliĉno odsutno izvukao je desnu ruku iz dţepa da namesti šal, ali se u meĊuvremenu predomislio, pa je istu ruku zavukao pod mantil, da bi izvadio neko pismo iz unutrašnjeg dţepa na sakou. Poluotvorenih usta, odmah je poĉeo da ga ĉita. Pismo je bilo napisano - otkucano - na bledoplavoj hartiji. Izgledalo je pomalo izguţvano, kao da je već nekoliko puta vaĊeno iz koverta i ĉitano.

Utorak mislim Najdraţi Lejne, pojma nemam da li ćeš ovo moći da dešifruješ jer je veĉeras buka u spavaonici apsolutno nemoguća pa jedva ĉujem i svoje misli. Ako zato nešto napišem pogrešno, budi molim te ljubazan da preĊeš preko toga. Sluĉajno sam poslušala tvoj savet i odnedavno sve ĉešće pribegavam reĉniku, a ukoliko mi to sputava stil sam si kriv. Sve u svemu, baš sam dobila tvoje divno pismo i volim te nenormalno, do ludila itd. i jedva ĉekam vikend. Šteta što nisi mogao da me smestiš u Kroft Haus, ali mi je ustvari svejedno gde sam, samo ako je toplo i nema stenica i vidim te ponekad, tj. svaki ĉas. U poslednje vreme sam tj. odlepila. Apsolutno oboţavam tvoje pismo, pogotovo onaj deo o Eliotu. Mislim da ću poĉeti da prezirem sve pesnike osim Sapfo. Ĉitala sam je kao sumanuta, i uzdrţi se od prostaĉkih opaski, molim. Moţda ĉak i napišem seminarski rad o njoj ako rešim da krenem na lovorike i ako mi to dozvoli onaj moron koga su mi postavili za tutora. „Izdiše neţni Adonis... šta da ĉinimo, Afrodito? Udarajte se u grudi, device, i hitone svoje pokidajte―. Zar to nije čudesno? A ona to i radi. Voliš li me? Nisi to nijednom rekao u tvom uţasnom pismu. Mrzim te kad si - beznadeţno maĉo i tako suzdrţljiv (pravopis?). Nije baš da te mrzim, ali organski sam protiv jakih i ćutljivih muškaraca. Nije da ti nisi jak, mada znaš šta hoću da kaţem. Ovde postaje toliko buĉno da jedva ĉujem svoje misli. U svakom sluĉaju te volim i hoću da ovo pošaljem ekspresno tako da ga dobiješ na

vreme, samo ako u ovoj ludnici naĊem marku. Volim te volim te volim te. Znaš li uopšte da sam samo dvaput igrala s tobom za jedanaest meseci? Ne raĉunam ono u Vangardu kad si bio pripit. Verovatno ću biti beznadeţno sputana. Sluĉajno ću da te ubijem ako dobijem ikakav komentar na ovo. Do subote, moj cvete!! Mnogo te voli Freni xxxxxxxx xxxxxxxx P. S. Tata je dobio rendgenske snimke iz bolnice i svima nam je laknulo. Tumor je, ali nije zloćudni. Sinoć sam razgovarala s mamom preko telefona. Sluĉajno te pozdravila, pa moţeš da se opustiš što se tiĉe one noći u petak. Mislim da nisu ĉak ni ĉuli kad smo ušli. P. P. S. Zvuĉim tako neinteligentno i tupavo kad ti pišem. Zašto? Dozvoljavam ti da to analiziraš. Samo da nam bude fenomenalno za ovaj vikend. Mislim, ne moramo baš sve da analiziramo, ako je moguće, pogotovo ne mene. Volim te. Frensis (njen znak) Lejn je bio negde na pola pisma kad ga je prekinuo - nametnuo se, upao - zdepasti mladić po imenu Rej Sorenson, kojeg je zanimalo da li Lejn zna o ĉemu tupi

taj mamlaz od Rilkea. Lejn i Sorenson su pohaĊali teĉaj 251 modeme evropske knjiţevnosti (namenjen samo apsolventima i postdiplomcima), i dobili su Ĉetvrtu Rilkeovu Devinsku elegiju za ponedeljak. Lejn, koji je samo površno znao Sorensona, ali je osećao neku neodreĊenu, kategoriĉku odbojnost prema njegovom licu i ponašanju, ostavio je pismo i rekao da ne zna, ali misli da ga je uglavnom shvatio. „Blago tebi―, reĉe Sorenson. „Srećan si ti ĉovek.― Glas mu je bio krajnje beţivotan, kao da se obratio Lejnu iz dosade ili nervoze, a ne iz potrebe za nekim normalnim ljudskim razgovorom. „Isuse, ala je hladno―, rekao je i izvadio paklo cigareta iz dţepa. Lejn je primetio izbledeli, ali dovoljno upadljiv trag karmina na reveru Sorensonovog kaputa od kamilhara. Ĉinilo se da je tu već nedeljama, moţda i mesecima, ali nije bio tako blizak sa Sorensonom da bi to pomenuo, niti je uopšte mario za to. Osim toga, pojavio se voz. Oba mladića se okrenuše polulevo, ka lokomotivi koja se pribliţavala. U istom trenutku se vrata ĉekaonice s treskom otvoriše, i mladići koji su se unutra grejali poĉeše da izlaze pred voz. Većina je delovala kao da u svakoj ruci drţi bar po tri upaljene cigarete. I Lejn je pripalio cigaretu kada je voz stao. Onda se, kao i mnogi ljudi kojima bi trebalo dati samo kratkoroĉnu dozvolu za saĉekivanje vozova, potrudio da sa lica izbriše svaki izraz koji bi vrlo jednostavno, moţda ĉak i lepo, otkrio njegova osećanja prema osobi koja stiţe. Freni je bila meĊu prvim devojkama koje su sišle s voza, iz vagona na udaljenom, sevemom kraju perona. Lejn ju je odmah video i, uprkos naporu da ostane

hladan, njegova je ruka, koja se naglo podigla, otkrila pravu istinu. Freni je videla tu ruku, zatim i njega, i upadljivo mu odmahnula. Na sebi je imala kaput od striţenog rakuna, pa je Lejn, dok je ravnodušnog lica brzo išao ka njoj, s prigušenim uzbuĊenjem zakljuĉio da samo on na tom peronu zaista poznaje Frenin kaput. Setio se kako je jednom, pošto je bar pola sata ljubio Freni u jednom pozajmljenom automobilu, poljubio rever njenog kaputa, kao da je to savršeno poţeljan, organski nastavak njene liĉnosti. ,,Lejne!― radosno ga pozdravi Freni, koja nije bila od onih što brišu osećanja s lica. Bacila mu se oko vrata i poljubila ga. Bio je to peronski poljubac - dovoljno spontan u poĉetku, ali priliĉno suzdrţan u nastavku, pomalo nalik sudaranju ĉela. „Jesi li dobio moje pismo?― upitala je i gotovo u istom dahu dodala: ,,Pa ti si se smrznuo, siroti ĉoveĉe! Zašto nisi ĉekao unutra? Jesi li dobio moje pismo?― „Koje pismo?― upita Lejn, diţući njenu tamnoplavu torbu obrubljenu belom koţom, nalik na niz drugih torbi koje su iznete iz voza. „Nisi ga dobio? Poslala sam ga u sredu. O, boţe! Ĉak sam ga liĉno odnela na poštu...― ,,A, to. Jesam. Ovo je sav tvoj prtljag? Koja je to knjiga?― Freni pogleda u svoju levu ruku. Drţala je neku malu knjigu povezanu u zeleno platno boje graška. „Ova? Ma ništa―, rekla je. Otvorila je ruĉnu torbicu, strpala knjigu unutra i pošla za Lejnom duţ perona, prema taksi-stanici. Uhvatila ga je ispod ruke i sve vreme priĉala. Prvo nešto o haljini u torbi, koju treba

ispeglati. Rekla je da je kupila vrlo slatku malu peglicu, kao za lutkinu kućicu, ali je zaboravila da je ponese. Rekla je kako misli da su u vozu bile samo tri devojke koje zna - Marta Ferar, Tipi Tibet i neka Elinor, koju je upoznala pre nekoliko godina, dok je još bila u Eksiteru ili negde. Sve su devojke u vozu, rekla je Freni, izgledale baš Smitovski, osim dve koje kao da su iz Vasara, i jedne koja mora da je iz Beningtona ili Sare Lorens.i Ta Benington-Sara Lorens izgledala je kao da sve vreme u vozu provodi u toaletu, gde vaja, slika ili nešto, ili kao da ispod haljine nosi gimnastiĉki triko. Lejn, koji je malo prebrzo hodao, rekao je da mu je ţao što nije mogao da je smesti u Kroft Haus - nije bilo nikakve šanse, naravno - ali je zato našao jako lep i prijatan smeštaj za nju. Malo, ali ĉisto i sve. Dopašće joj se, rekao je, i Freni odmah zamisli belu drvenu kuću sa sobama za izdavanje. Tri devojke koje se prvi put vide, smeštene u istoj sobi. Ona koja stigne prva zauzeće kvrgavi kauĉ, dok će druge dve spavati na braĉnom krevetu sa fenomenalnim madracem. „Baš lepo―, ushićeno je rekia. Ponekad joj je bilo uţasno teško da sakrije netrpeljivost prema opštoj brljivosti muškog roda, pogotovo Lejnovoj. Prisetila se jedne kišne noći u Njujorku, kada je Lejn, baš kad su izašli iz pozorišta, sa sumnjivim izlivom trotoarskog milosrda dozvolio da mu taj zaista uţasni ĉovek u smokingu preotme taksi. Nije mu to zamerila - jer, boţe moj, grozno je biti muškarac i ganjati taksije po kiši - ali upamtila je Lejnov strašan, neprijateljski pogled koji joj je uputio kad se vraćao na iviĉnjak. Sad se osetila ĉudno krivom što je mislila o tome i o nekim drugim stvarima, pa je blago stisnula Lejnovu ruku, izigravajući neţnost.

Oboje su ušli u taksi. Tamnoplava torba obrubljena belom koţom stavljena je napred, pored vozaĉa. „Ostavićemo tvoje stvari tamo gde si smeštena samo ćemo da ih ubacimo unutra - i onda idemo negde na ruĉak―, reĉe Lejn. „Umirem od gladi.― Nagnuo se napred i dao vozaĉu adresu. „O, kako je divno što te vidim!― uzviknu Freni kad je taksi krenuo. „Nedostajao si mi.― Nije još ni izrekla te reĉi kad je shvatila da tako uopšte ne misli. Ponovo se osetila krivom, pa je uzela Lejnovu ruku i ĉvrsto, s toplinom ukrstila svoje prste s njegovim. Nakon sat vremena, oboje su sedeli za relativno odvojenim stolom kod Siklera, u centru grada, omiljenom lokalu intelektualne studentske elite koledţa — uglavnom istih studenata koji bi, da su sa Jejla ili Harvarda, verovatno previše spontano odveli svoje devojke što dalje od Morija ili Kronina. Moglo bi se reći da je Siklerov restoran bio jedini u gradu gde šnicle nisu bile ‘ovako debele‘ - puna dva santimetra od palca do kaţiprsta. Sikler je bio poznat po puţevima. Kod Siklera bi student i njegova devojka uzeli salatu za dvoje, ili je obiĉno ne bi poruĉili, zbog belog luka kojim je bila zaĉinjena. Freni i Lejn su pili martini. Kad im je pre petnaestak minuta stiglo piće, Lejn je otpio malo, zavalio se na stolici i pogledao naokolo, s gotovo opipljivim osećanjem zadovoljstva što se nalazi (a mora da je bio siguran kako to niko ne moţe da ospori) na pravom mestu, s devojkom besprekornog izgleda - devojkom koja nije samo izuzetno lepa, već i više od toga, jer nije u trendu kašmirskih dţempera i flanelskih suknji. Freni je

primetila ovo trenutno eksponiranje i prihvatila ga kao takvo, ni više ni manje od toga. MeĊutim, po nekom starom, već utvrĊenom sporazumu sa svojom psihom, rešila je da se oseti krivom što je to videla i shvatila, pa je osudila sebe da sve što Lejn bude rekao sluša kao da je to izuzetno zanima. Lejn je sada govorio kao neko ko je već dvadeset minuta monopolisao razgovor, pa veruje da je došao do taĉke kada njegov glas apsolutno ne moţe da škodi. „Mislim da bi se, grubo reĉeno―, govorio je, „moglo reći da mu u suštini nedostaje testikulamost. Znaš našta mislim?― Nagnuo se u govomiĉkoj pozi prema Freni, svojoj zahvalnoj publici, s martinijem izmedu laktova kojima se oslonio o sto. „Šta mu nedostaje?― upita Freni. Već dugo ništa nije rekla, pa je morala da se nakašlje kako bi proĉistila grlo pre nego što progovori. Lejn je oklevao. ,,Muškost―, reĉe. „Ĉula sam te prvi put.― „U svakom sluĉaju, to je lajtmotiv ĉitave priĉe, da se tako izrazim - ono što sam pokušao da iznesem na dovoljno diskretan naĉin―, reĉe Lejn, paţljivo prateći tok sopstvenog izlaganja. „Kako da kaţem? Najozbiljnije sam mislio da je sve to apsolutni promašaj, a kad mi se vratio s tom suludom desetkom od dva metra, malo je falilo da se obeznanim.― Freni se ponovo nakašlja. Bilo je oĉigledno kako se strogo pridrţava sopstvene osude da bude nepristrasno paţljiv slušalac. ,,Zašto?― upitala je. Lejn kao da se zbunio. „Šta zašto?―

„Zašto si mislio da je promašaj?" „Pa sad sam ti rekao. O tome ti i priĉam. Taj Bragman je veliki struĉnjak za Flobera. Ili sam bar ja tako mislio.― „A―, reĉe Freni. Nasmešila se. Otpila je martini. „Fenomenalan je―, dodala je, gledajući u ĉašu. „Baš lepo što nisu preterali s dţinom. Mrzim kad je sve sam dţin.― Lejn klimnu glavom. ,,U svakom sluĉaju, mislim da mi je taj prokleti esej u sobi. Proĉitaću ti ga ako stignem tokom vikenda.― „Fenomenalno. Baš bih volela da ga ĉujem.― Lejn je opet klimnuo. ,,Ne mislim da sam rekao nešto što će da uzdrma svet ili šta ti ja znam.― Promenio je poloţaj na stolici. „Ali... ne znam - mislim da nije loše što sam insistirao na tome zašto ga je tako neurotiĉno privlaĉila mot juste. Mislim, u svetlu onog što danas znamo. Ne govorim samo o psihoanalizi i ostalim glupostima, ali ima i toga. Znaš o ĉemu priĉam. Nisam neki frojdovac ili nešto, ali preko nekih stvari ne moţeš da preĊeš tek tako što ćeš reći da su Frojdizam sa velikim F i gotovo. Mislim da sam donekle bio sasvim u pravu kad sam istakao da nijedan od zaista velikih likova - Tolstoj, Dostojevski, Šekspir - nije tako suludo cepidlaĉio s reĉima. Jednostavno su pisali. Znaš o ĉemu priĉam?― Lejn pogleda Freni kao da nešto oĉekuje. Izgledalo mu je da ga sluša sa izuzetnom paţnjom. „Hoćeš li da pojedeš tu maslinku?― Lejn pogleda u svoju ĉašu martinija, zatim ponovo u Freni. ,,Neću―, hladno je rekao. ,,Hoćeš li je?―

„Ako ti nećeš―, reĉe Freni. Shvatila je po izrazu Lejnovog lica da je postavila pogrešno pitanje. Da bude još gore, odjednom joj uopšte nije bilo do maslinke, i pitala se zašto li je uopšte i traţila. Ali Lejn joj je već pruţio ĉašu, pa je mogla samo da uzme maslinku i prividno je u slast pojede. Uzela je zatim cigaretu iz Lejnove paklice na stolu; on joj pripali, a onda i sebi. Nakon tog prekida zbog maslinke, za stolom je nastalo kratko ćutanje. Prekinuo ga je Lejn, jer nije bio ĉovek koji bi zadrţao za sebe poentu ĉitave priĉe. „Taj Bragman misli kako bi trebalo da negde objavim prokleti esej―, reĉe. „Ali ne znam.― Zatim, kao da je odjednom sasvim iznemogao - ili su ga, u suštini, iscrpli zahtevi koje mu postavlja svet, pohlepan na plodove njegovog intelekta - poĉeo je dlanom da trlja jednu stranu lica, uklanjajući trunku sna iz jednog oka, neotesanim, ali potpuno nesvesnim pokretom. „Mislim da kritiĉki eseji o Floberu i ostalim facama ne vrede ni pet para.― Zamislio se, pomalo zlovoljno. ,,U suštini, sumnjam da je o njemu napisano bilo šta istinski značajno u poslednjih...― „Govoriš kao neki sekcijaš. Identiĉno.― ,,Molim?― sa usiljenom mirnoćom upita Lejn. „Govoriš baš kao neki sekcijaš. Izvini, ali tako je. Zaista je tako.― „Ozbiljno? A kako to sekcijaš govori, ako smem da pitam?― Freni je videla da je iznerviran, i do koje mere, ali sad joj se, s jednakom dozom samoprebacivanja i pakosti, prohtelo da kaţe ono što misli.

,,Pa, ja ne znam kakvi su ovde, ali u mom koledţu sekcijaš je osoba koja uskaĉe kad profesor nije tu, ili kad ima slom ţivaca, ili je kod zubara ili negde. Obiĉno je neki postdiplomac ili nešto. Sve u svemu, ako recimo vodi teĉaj iz ruske knjiţevnosti, on ulazi u svojoj košuljici sa zakopĉanom kragnom i prugastom kravatom, i poĉne da sakati Turgenjeva, bar jedno pola sata. A onda, kad završi i totalno ti ogadi Turgenjeva za sva vremena, prelazi na Stendala ili nekog o kome je pisao svoj magistarski rad. Kod mene, odsek za engleski ima bar deset sekcijaša koji samo jurcaju naokolo da ljudima ogade sve ţivo, i svi su tako neviĊeno bistri da jedva i otvaraju usta - izvini za ovu protivreĉnost. Mislim, ako se upustiš u neku raspravu s njima, samo navuku taj jezivi benigni izraz na...― „Danas te nešto gadno spopalo - znaš? Šta se kog Ċavola dešava s tobom?― Freni je naglo otresla pepeo s cigarete, zatim neznatno primakla pepeljaru svojoj strani stola. „Izvini. Odvratna sam―, reĉe. „Cele nedelje sam destruktivno nastrojena. To je stvarno odvratno. Grozna sam.― „Tvoje pismo nije zvuĉalo tako destruktivno.― Freni sveĉano klimnu glavom. Gledala je u malu toplu sunĉanu mrlju na stolnjaku, ne veću od ţetona za poker. „Pomuĉila sam se da ga napišem―, rekla je. Lejn je hteo da nešto kaţe, ali se odjednom pojavio kelner da odnese prazne ĉaše od martinija. „Hoćeš li još jedan?― upita je on. Nije dobio odgovor. Freni se s izuzetnom upomošću zagledala u sunĉanu mrljicu, kao da razmatra mogućnost da prilegne u nju.

,,Freni―, strpljivo reĉe Lejn, sve zbog kelnera. ,,Hoćeš li još jedan martini ili nešto?― Pogledala je ka njemu. ,,Izvini.― Onda je pogledala u prazne ĉaše koje je kelner drţao u ruci. „Neću. Hoću. Ne znam.― Lejn se nasmeja, pogledavši u kelnera. „Opredeli se - da ili ne―, reĉe. „Da, molim―, rekla je, i kao da je malo ţivnula. Kelner se udaljio. Lejn ga je gledao kako izlazi iz sale, onda pogleda u Freni. Poluotvorenih usta, skupljala je pepeo od cigarete u kraj ĉiste pepeljare koju je doneo kelner. Lejn ju je posmatrao s razdraţenošću koja je sve više rasla. Verovatno nije podnosio, a i bojao se ikakvog znaka ravnodušnosti kod devojke s kojom ozbiljno izlazi. U svakom sluĉaju, mora da ga je brinulo što bi te njene mušice mogle da upropaste ceo vikend. Naglo se nagnuo napred i stavio ruke na sto kao da hoće da izgladi ĉitavu stvar, ali je Freni progovorila pre njega. „Grozna sam danas―, rekla je. „Nisam normalna.― Uhvatila je sebe kako gleda Lejna kao nekog stranca, ili kao reklamni plakat za novu marku linoleuma na suprotnom zidu vagona u metrou. Ponovo je štrecnulo osećanje izdaje i krivice, koje kao da je bilo tema dana, pa je reagovala tako što je pruţila ruku i spustila je preko Lejnove. Gotovo je odmah povukla da uzme cigaretu iz pepeljare. „Srediću se za minut―, rekla je. „Ĉasna reĉ.― Nasmešila se Lejnu - na neki naĉin iskreno - i, da joj je u tom trenutku osmeh uzvraćen, moţda bi to ublaţilo izvesne dogaĊaje koji će uslediti, ali je Lejn bio obuzet izigravanjem sebi svojstvene nezainteresovanosti, i nije joj se nasmešio. Freni je povukla dim. ,,Da nije već

kasno i sve―, rekla je, „i da nisam kao budala krenula na lovorike, mislim da bih napustila engleski. Ne znam.― Otresla je pepeo. „Toliko mi je muka od cepidlaka i umišljenih ogaĊivaĉa knjiţevnosti, da mi doĊe da vrištim.― Pogledala je Lejna. „Izvini. Prestaću. Ĉasna reĉ... Da sam imala i trunku hrabrosti, ne bih se ove godine vratila u koledţ. Ne znam. Mislim da je sve to najneverovatnija farsa.― „Sjajno! To je zaista sjajno!― Freni je prihvatila ovaj sarkazam kao nešto što je i zasluţila. ,,Izvini―, reĉe. „Prestani više da se izvinjavaš, molim te. Tebi kao da nije doprlo do svesti kako stravično uopštavaš stvari. Da su svi na katedri za engleski tako strašni ogaĊivaĉi, bila bi to sasvim druga...― Freni ga prekide, ali gotovo neĉujno. Gledala je preko njegovog tamnomrkog flanelskog ramena u nešto neodreĊeno na drugom kraju sale. ,,Šta?― upita Lejn. „Rekla sam da znam. U pravu si. Nisam normalna. Ne obraćaj paţnju na mene.― Ali Lejn nije mogao da odustane od rasprave dok ne bude rešena u njegovu korist. ,,Mislim, šta sad―, reĉe. „Nesposobnih ljudi ima u svim sferama. Mislim, to je ĉinjenica. Ostavimo sad te proklete sekcijaše.― Pogledao je Freni. „Slušaš li ti mene, ili šta?― ,,Slušam.― ,,Na tom tvom prokletom odseku za engleski imaš dva najbolja ĉoveka u zemlji. Manlius. Espozito. Boţe, šta bih dao da su ovde. Oni su bar pesnici.―

,,Nisu―, reĉe Freni. ,,I to je, izmeĊu ostalog, ono što je odvratno. Mislim, nisu pravi pesnici. Oni su samo ljudi koji pišu pesme koje se štampaju i trpaju u sve moguće antologije, ali nisu pesnici.“ Ućutala je i ugasila cigaretu. Već nekoliko minuta izgledalo je da joj lice postaje sve bleĊe. Odjednom se ĉinilo da joj je i karmin na usnama pobledeo za nijansu-dve, kao da ga je otrla papimom maramicom. „Nemojmo o tome―, tiho je rekla, gnjeĉeći opušak u pepeljari. „Nisam normalna. Upropastiću ceo vikend. Zašto se ne otvori neki kapak ispod moje stolice, pa da samo nestanem.― Kelner je hitro prišao, donoseći još po jedan martini. Lejn je obuhvatio prstima - koji su bili dugi i tanki, i skoro uvek u centru paţnje - dršku svoje ĉaše. „Ništa ti nećeš upropastiti―, prigušeno je rekao. „Samo bih voleo da otkrijem šta se kog Ċavola dešava. Mislim, mora li ĉovek da bude neki boem, ili mrtav, da bi bio pravi pesnik? Šta bi ti - nekog mamlaza sa uvojcima?― „Ne. Zar ne moţemo da promenimo temu? Molim te. Osećam se kao totalni kreten i poĉinje strašno da me boli...― „Bio bih veoma srećan da promenimo temu - bio bih oduševljen. Samo mi prvo reci šta je pravi pesnik. Biću ti zahvalan. Najozbiljnije.― Visoko na Freninom ĉelu zasvetlucale su jedva vidljive kapljice znoja. To je moglo da znaĉi kako je unutra pretoplo, da je boli stomak, ili da su martiniji bili prejaki; u svakom sluĉaju, Lejn kao da ništa nije primetio. ,,Ja ne znam šta je pravi pesnik. Volela bih da prestaneš, Lejne. Ozbiljno ti kaţem. Nekako se ĉudno osećam, i ne mogu...―

„Dobro, dobro - opusti se―, reĉe Lejn. „Samo sam hteo...― „Sve što znam je ovo―, reĉe Freni. „Ako si pesnik, radiš nešto lepo. Mislim, od tebe se oĉekuje da ostaviš nešto lepo iza sebe i sve. Oni o kojima ti govoriš ne ostavljaju iza sebe ništa lepo, ama baš ništa. Ako su moţda za nijansu bolji, najviše što mogu da postignu je da ti nekako uĊu u glavu i tu ostave nešto, ali samo zato što to čine, samo zato što znaju kako da ostave nešto, to ne mora da bude pesma. To moţe da bude i neka straviĉno fascinantna sintaktiĉka balega - izvini za izraz. Kao kod Manliusa i Espozita i svih tih nesrećnika.― Pre nego što je išta rekao, Lejn je polako pripalio cigaretu. „Mislio sam da ti se sviĊa Manlius. U suštini si, pre samo mesec dana, ako se dobro sećam, rekla da je divan i da bi...― ,,Pa i sviĊa mi se. Ali muka mi je toga da mi se ljudi samo sviĊaju. Strašno bih volela da upoznam nekog koga bih mogla da poštujem... Izvini, ali moram da odem na minut.― Freni je naglo ustala s torbicom u ruci. Bila je veoma bleda. Lejn odgumu stolicu i ustade, malo otvorenih usta. „Šta ti je?― upita. ,,Je 1‗ ti dobro? Nešto nije u redu ili šta?― „Odmah se vraćam.― Izašla je iz sale ne pitajući nikog ništa, kao da je na osnovu preĊašnjih ruĉkova kod Siklera znala kuda treba da ide. Sam za stolom, Lejn je pušio i škrto pijuckao martini, da bi mu potrajao dok se Freni ne vrati. Bilo je oĉigledno da je njegovo zadovoljstvo od pre pola sata,

zato što je na pravom mestu s pravom devojkom, ili koja tako izgleda, totalno išĉezlo. Gledao je u kaput od rakuna koji je bio malo ukoso prebaĉen preko naslona Frenine prazne stolice - isti onaj kaput koji ga je uzbudio na stanici jer ga samo on tako prisno poznaje - i prouĉavao ga s gotovo opipljivom odbojnošću. Ĉinilo se da ga, ko zna zašto, nerviraju nabori na svilenoj postavi. Prestao je da ga posmatra i zagledao se u dršku svoje ĉaše s martinijem, zabrinutog izraza, kao neko protiv koga, bez odreĊenog razloga, nepravedno kuju neku zaveru. Jedno je bilo sigurno - vikend je prokleto ĉudno poĉeo. Onda je sluĉajno pogledao u stranu i na drugom kraju sale video poznato lice - jednog školskog druga sa devojkom. Lejn se malo ispravi na stolici i promeni izraz zabrinutosti i nezadovoljstva u izraz ĉoveka ĉija je devojka jednostavno otišla u toalet i ostavila ga samog, kao što devojke obiĉno rade, tako da u meĊuvremenu nema drugog posla osim da puši i izgleda kao da se dosaĊuje, i to prijatno dosaĊuje, kad već moţe da bira.

Ţenski toalet kod Siklera bio je skoro iste veliĉine kao sala za ruĉavanje i, na svoj naĉin, ništa manje udoban. Bio je bez nadzora i ĉinilo se da nikog nema unutra kad je Freni ušla. Zastala je na trenutak nasred poploĉanog poda, kao da je na tom mestu ugovoren neki sastanak. Sad joj se ĉelo orosilo znojem, usta joj se mlitavo rastvorila, i bila je još bleĊa nego u sali za ruĉavanje. Onda je naglo i veoma ţustro otišla u najdalju i najmanje upadljivu od sedam ili osam kabina - za koju,

srećom, nije bio potreban novĉić da bi se ušlo - zatvorila vrata za sobom i, uz malo natezanja, namakla rezu. Sela je, ne obraćajući paţnju na ambijent u kome se našla. Ĉvrsto je skupila kolena, kao da hoće da bude što manja, što zbijenija. Onda je šakama vertikalno poklopila oĉi, i ĉvrsto ih pritisla krajem dlanova, kao u nameri da parališe oĉni ţivac i potisne sve slike u crnu prazninu. Iako su drhtali, ili moţda baš zato što su drhtali, njeni ispruţeni prsti izgledali su neobiĉno draţesno i lepo. Kratko je ostala u tom napetom, gotovo fetusnom poloţaju - a onda briznula u plaĉ. Plakala je punih pet minuta. Plakala je i ne pokušavajući da priguši nijedan od buĉnijih izraza tuge i izgubljenosti, uz iste grĉevite grlene glasove unezverenog deteta, kad mu se dah bori da proĊe kroz gotovo zatvoreni dušnik. Pa ipak, kad je najzad prestala, prestala je sasvim, bez onog bolnog udisanja što seĉe kao noţ, koje obiĉno prati snaţnu provalu emocija. Kad je prestala, u njenoj svesti kao da je došlo do neke znaĉajne promene polariteta, koja joj je trenutno umirila ĉitavo telo. Lice, na kome su ostali tragovi suza, bilo je bez ikakvog izraza, gotovo tupo. Uzela je torbicu s poda, otvorila je i izvadila malu knjigu povezanu u zeleno platno boje graška. Stavila je na krilo - ustvari na kolena - i zagledala se u nju, kao da na celom svetu nema boljeg mesta za njenu zelenkastu knjiţicu. Trenutak kasnije podigla ju je u visinu grudi, i pritisla je uza se - ĉvrsto, ali sasvim kratko. Onda je vratila u torbicu, ustala i izašla iz kabine. Umila se hladnom vodom, obrisala se ĉistim peškirom iznad lavaboa, stavila nov karmin na usne, oĉešljala se i napustila toalet. Izgledala je zaista ĉarobno dok je prolazila kroz salu, kao devojka koja je spremna za ludu zabavu tokom

studentskog vikenda. Kad je, smešeći se, ţivahno prišla svojoj stolici, Lejn je polako ustao, drţeći salvetu u levoj ruci. „Izvini, molim te―, reĉe Freni. „Jesi li pomislio da sam umrla?― „Nisam pomislio da si umrla“, reĉe Lejn, privukavši joj stolicu. „Samo nisam znao šta se kog Ċavola dešava.― Obišao je oko stola do svoje stolice. „Nemamo baš ne znam koliko vremena, znaš već.― Seo je. „Kako si? Oĉi su ti malo krvave." Pogledao je paţljivije u nju. „Jesi li sad dobro, ili šta?― Freni je pripalila cigaretu. „Sad sam fenomenalno. Ali nikad se u ţivotu nisam osećala tako malaksalo. Jesi li naruĉio?― „Ĉekao sam tebe―, reĉe Lejn, koji je i dalje paţljivo posmatrao. ,,U ĉemu je uopšte bio problem? Stomak?― „Nije. I jeste i nije. Ne znam―, reĉe Freni. Pogledala je jelovnik na svom tanjiru i prouĉila ga, ne uzimajući ga u ruke. „Uzeću samo sendviĉ s piletinom. Moţda i ĉašu mleka... Ali ti naruĉi šta god hoćeš. Mislim, uzmi puţeve i sipe i sve to. Hobotnice. Ja zaista nisam gladna.― Lejn je pogleda, zatim ispusti tanak, više nego znaĉajan dim na svoj tanjir. „Ovo će stvarno biti bombonica od vikenda―, reĉe. „Sendviĉ sa piletinom, Isuse.― Freni se naljuti. „Nisam gladna, Lejne - ţao mi je. Ali samo izvoli, molim te. Naruĉi ono što ţeliš, zašto da ne, a ja ću jesti kad i ti budeš jeo. Stvarno ne mogu da stvorim apetit samo zato što bi ti tako hteo.― „Dobro, dobro.― Lejn je iskrivio vrat i skrenuo paţnju kelnera. Naruĉio je sendviĉ od piletine i ĉašu

mleka za Freni, a puţeve, ţablje batake i salatu za sebe. Kad se kelner udaljio, pogledao je na svoj ruĉni sat i rekao: „Uzgred, trebalo bi da budemo u Tenbridţu do jedan i petnaest, pola dva. Ne kasnije. Rekao sam Voliju da ćemo verovatno svratiti na piće, i onda bi moţda mogli svi zajedno njegovim kolima na stadion. Je 1‗ to nije problem? Voli ti se dopao.― „Ne znam ĉak ni ko je to.― „Videla si ga bar dvadeset puta! Voli Kembel. Isuse. Ako si ga videla jednom, videla si ga...― ,,A, sećam se... Slušaj, nemoj da me mrziš zato što ne mogu odmah da se setim nekog. Pogotovu kad izgleda kao bilo ko drugi, i govori, oblaĉi se i ponaša kao bilo ko drugi.― Freni je naterala sebe da ućuti, jer joj se sopstveni glas uĉinio tako svadljiv i neprijatan da je zahvatio talas mrţnje prema samoj sebi, od koga joj je, bukvalno, ponovo izbio znoj na ĉelu. MeĊutim, glas je i protiv njene volje terao dalje: ,,Ne mislim da je on u bilo kom pogledu odvratan ili nešto. Problem je što već pune ĉetiri godine na svakom koraku viĊam sve same Volije Kembele. Već unapred znam kad će biti šarmantni, znam kad će poĉeti da priĉaju neki odvratan traĉ za neku devojku iz tvoje spavaonice, znam kad će da me pitaju šta sam radila preko leta, znam kad će da uzmu stolicu, opkoraĉe je tako da naslon bude napred, i poĉnu da se hvale tim straviĉno tihim glasom - ili se razbacuju imenima, istim straviĉno tihim, leţernim glasom. Postoji nepisani zakon da ljudi iz odreĊene društvene ili finansijske kategorije mogu da se do mile volje razbacuju poznatim imenima, dokle god mogu da reĊaju svakojake gadosti - kako je neko skot, ili nimfomanka, ili se drogira od ujutru, ili bilo šta odvratno.― Ponovo je

ućutala, okrećući pepeljaru i trudeći se da ne gleda u Lejna, kako ne bi videla izraz njegovog lica. ,,Izvini―, rekla je. „Nije to samo Voli Kembel. Uhvatila sam se za njega samo zato što si ga pomenuo. I zato što izgleda baš kao neko ko je proveo leto u Italiji ili negde.― „On je letos bio u Francuskoj, ako te baš zanima―, reĉe Lejn. „Znam o ĉemu priĉaš―, brzo je dodao, ,,ali straviĉno si ne...― ,,Dobro―, umorno reĉe Freni. ,,U Francuskoj.― Izvadila je cigaretu iz paklice na stolu. „Nije to samo Voli. To bi mogla da bude i neka devojka. Mislim, da je on devojka - neka iz mog koledţa, na primer - onda bi celog leta slikao dekor u nekoj glumaĉkoj ekipi. Ili vozio bicikl po Velsu. Ili iznajmio stan u Njujorku i radio za neki ĉasopis ili za neku reklamnu agenciju. Mislim, svi su to. Sve što svako radi je tako - ne znam - nije loše, ili ĉak zlo, nije ĉak ni obavezno glupo. Samo je nekako sitno i besmisleno i - deprimira. Što je najgore, ako si neki boem ili tako nešto suludo, prilagoĊavaš se kao i svi ostali, samo na drugi naĉin.― Ućutala je. Kratko je odmahnula glavom, priliĉno bleda u licu, i na trenutak opipala ĉelo - manje, ĉinilo se, da bi videla znoji li se, a više da bi proverila, kao da je sama sebi roditelj, ima li temperaturu. „Tako se ĉudno osećam―, reĉe. „Kao da ludim. Moţda već i jesam luda.― Lejn ju je gledao istinski zabrinut - više zabrinut nego radoznao. „Bleda si kao smrt. Stvarno si bleda, znaš?― Freni odmahnu glavom. „Nije to ništa. Brzo će mi biti bolje.― Pogledala je u kelnera koji je doneo jelo. „O, baš lepo izgledaju ti tvoji puţevi.― Prinela je cigaretu

usnama, ali joj se ugasila. „Šta si radio sa šibicama?― upita. Kad se kelner udaljio, Lejn joj pripali cigaretu. „Mnogo pušiš―, reĉe. Uzeo je posebnu viljuškicu pored svog tanjira s puţevima, ali je ponovo pogledao u Freni pre nego što je poĉeo da jede. „Zabrinut sam za tebe. Najozbiljnije. Šta se uopšte desilo s tobom za poslednje dve nedelje?― Freni ga pogleda, zatim u isti mah slegnu ramenima i odmahnu glavom. „Ništa. Baš ništa―, reĉe. „Jedi. Jedi te puţeve. Grozni su kad se ohlade.― „Ti jedi.― Freni klimnu glavom i pogleda u sendviĉ s piletinom. Osetila je blagu muĉninu, pa je odmah pogledala naviše i povukla dim. „Šta je s tvojim komadom?― upita Lejn, prihvativši se puţeva. ,,Ne znam. Ne igram u njemu. Odustala sam.― ,,Odustala?― pogleda je Lejn. „Mislio sam da si luda za tom ulogom. Šta se desilo? Dali su je drugom?― ,,Ne, nisu. Bila je samo za mene. To je odvratno. O, to je stvarno odvratno.― „Ali šta se desilo? Nisi valjda napustila i celu dramsku sekciju?― Freni klimnu glavom i otpi gutljaj mleka. Lejn priĉeka dok nije saţvakao i progutao zalogaj, a onda reĉe: „Ali zašto? Mislio sam da si luda za tim pozorištem. To je valjda jedina stvar za koju si mi...― „Samo sam odustala, to je sve―, reĉe Freni. „Postalo mi je neprijatno. Poĉela sam da se osećam kao odvratan

mali egocentrik.― Razmišljala je. ,,Ne znam. Uĉinilo mi se kao neki loš ukus ili nešto, što uopšte ţelim da glumim. Mislim, sav taj ego. A i mrzela sam sebe kad glumim u nekom komadu, pa se posle predstave naĊem iza kulisa. Svi ti egoi što jurcaju naokolo i osećaju se straviĉno plemenito i srdačno. To ljubljenje sa svima i paradiranje sa šminkom na licu, a onda se trudiš da budeš straviĉno prirodna i ljubazna kad ti prijatelji doĊu iza scene da te vide. Jednostavno sam mrzela sebe... Što je najgore, obiĉno sam se nekako stidela što glumim u komadima u kojima sam igrala. Pogotovo u letnjem repertoaru.― Pogledala je Lejna. ,,A imala sam lepe uloge, zato nemoj tako da me gledaš! Ne radi se o tome. Jednostavno bih se stidela da, recimo, neko koga cenim moja braća, na primer - doĊe i ĉuje kako izgovaram neke replike koje sam morala da kaţem. Ĉesto sam pisala izvesnim ljudima da ne dolaze.― Ponovo se zamislila. „Osim Pidţin u Vilenjaku, prošlog leta. Mislim, to je zaista moglo da bude lepo, samo da onaj klipan koji je igrao Vilenjaka nije sve upropastio. Bio je tako poetiĉan. Isuse, kako je bio poetiĉan!― Lejn je pojeo svoje puţeve. Sedeo je namerno ravnodušnog lica. „Dobio je sjajne kritike―, reĉe. „Poslala si mi te kritike, ako se sećaš.― Freni uzdahnu. „Dobro. U redu, Lejne.― ,,Ne. Mislim, govoriš već pola sata kao da si jedina osoba na svetu koja uopšte ima smisla i sposobnosti za kritiku. Mislim, ako neki od najboljih kritiĉara smatraju da je taj ĉovek bio sjajan u tom komadu, onda je moţda i bio, moţda ti grešiš. Da li ti je to ikad palo na pamet? Znaš, nisi ti još toliko zrela, toliko stara da...―

„Bio je sjajan za nekog ko ima samo talenat. Ali da dobro odigra Vilenjaka, glumac mora da bude genije. Mora i gotovo - šta ja tu mogu―, reĉe Freni. Malo se skupila i, neznatno rastvorenih usta, stavila ruku na teme. „Baš se ĉudno osećam, sva sam nešto omamljena. Ne znam šta mi je.― „Misliš da si ti genije?― Freni je spustila ruku s glave. „Nemoj, Lejne. Molim te. Nemoj tako sa mnom.― „Ništa ja tebi ne...― „Ja oĉigledno gubim razum―, reĉe Freni. „Muka mi je više od tog ja-pa ja. I mojeg i tuĊeg. Muka mi je od svakog ko hoće da postigne nešto, da se istakne i sve, da bude interesantan. To je odvratno jeste, odvratno je. Baš me briga šta bilo ko kaţe!― Lejn uzdignu obrve i zavali se na stolici, da što ubedljivije iznese svoje mišljenje. „Jesi li sigurna da se u stvari ne bojiš konkurencije?― upita je s promišljenom mirnoćom. ,,Ja ne znam previše o tome, ali kladim se da bi jedan dobar psihoanalitiĉar mislim, neki stvarno merodavan - to verovatno protumaĉio kao...― ,,Ne bojim se ja nikakvog nadmetanja. Baš naprotiv. Zar ti to nije jasno? Bojim se da baš to i ţelim to je ono što me plaši. Zato sam i napustila dramsku sekciju. Samo zato što sam uţasno sklona da prihvatam vrednosti drugih, zato što volim aplauz i da svet luduje za mnom. Stidim se toga. Muka mi je od toga. Muka mi je od toga što nemam hrabrosti da budem niko i ništa. Muka mi je od sebe i svih drugih koji bi da se nekako istaknu.― Ućutala je, onda uzela ĉašu s mlekom i prinela je usnama. „Znala sam―, rekla je, spustivši ĉašu. ,,To je

nešto novo. Sad me i zubi zezaju. Cvokoću. Prekjuĉe samo što nisam pregrizla ĉašu. Moţda sam luda, totalno luda, a da to i ne znam.― Kelner im je prišao i doneo Lejnu ţablje batake i salatu. Freni ga pogleda. On za uzvrat pogleda njen nedirnuti sendviĉ. Upitao je da bi li mlada dama moţda ţelela nešto drugo. Freni mu zahvali i reĉe da ne bi. ,,Ja sam samo vrlo spora―, dodala je. Kelner, koji nije bio mlad ĉovek, kao da je u trenutku uoĉio njeno bledilo i vlaţno ĉelo, zatim se naklonio i udaljio. ,,Da li ti je moţda potrebna?― naglo upita Lejn. U ruci je drţao presavijenu belu maramicu. Glas mu je zvuĉao saosećajno i neţno, uprkos nekog neprirodnog truda da mu da prizvuk ravnodušnosti. „Zašto? Zar mi je potrebna?― „Znojiš se. Nije da se znojiš, ali ĉelo ti je dosta vlaţno.― „Stvarno? Pa to je uţas. Izvini...― Freni je prinela svoju torbicu do nivoa stola, otvorila je i poĉela da pretura po njoj. „Imam negde papirne maramice.― ,,Ma uzmi moju maramicu. U ĉemu je prokleta razlika?― ,,Ne... Volim tu maramicu i neću da je ukvasim znojem―, reĉe Freni. Torbica joj je bila prepuna. Da se bolje snaĊe, poĉela je da vadi stvari iz nje i stavlja ih na stolnjak, levo od netaknutog sendviĉa. „Evo ih―, reĉe. Pogledala se u ogledalu na puderijeri i brzo, ovlaš prešla preko ĉela papimom maramicom. „Isuse. Izgledam kao avet. Kako me samo trpiš?― „Kakva je to knjiga?― upita Lejn.

Freni bukvalno poskoĉi. Gledala je u zbrkanu gomilicu koju je istresla iz torbice na stolnjak. „Koja knjiga?― upita. „Misliš ova?― Uzela je malu knjigu u platnenom povezu i vratila je u torbicu. ,,To je samo nešto što sam ponela da ĉitam u vozu.― „Daj da vidim. O ĉemu je?― Freni kao da ga nije ĉula. Ponovo je otvorila puderijeru i još jednom se brzo pogledala u ogledalu. ,,Isuse―, rekla je. Onda je sve - puderijeru, novĉanik, potvrdu perionice rublja, ĉetkicu za zube, tubu aspirina, pozlaćeni štapić za mešanje koktela - strpala natrag u torbicu. ,,Ne znam zašto nosim taj suludi štapić naokolo―, rekla je. „Dobila sam ga za roĊendan od jednog šašavog lika kad sam bila na drugoj godini. Mislio je da je to vrlo lep i inspirativan poklon, i samo je gledao u mene dok sam otvarala paketić. Ĉesto mi doĊe da ga bacim, ali jednostavno ne mogu. U grob ću ga odneti.― Zamislila se. „Samo se kezio i govorio mi da će me uvek pratiti sreća ako ga budem stalno nosila sa sobom.― Lejn se prihvatio ţabljih bataka. „Akakva je to uopšte knjiga? Ili je to neka prokleta tajna, šta li?― „Knjiţica u mojoj torbi?― reĉe Freni. Posmatrala ga je kako rastavlja par ţabljih bataka. Onda je izvadila cigaretu iz paklice na stolu i sama je pripalila. „Ma ne znam―, reĉe. „Neki Put jednog hodočasnika.― Gledala je Lejna kako jede. „Uzela sam je iz biblioteke. Pomenuo je taj ĉovek što nam predaje ‘Opšti pregled religija‘, koji sam upisala ovog semestra.― Povukla je dim. „Već je

nedeljama drţim kod sebe. Stalno zaboravljam da je vratim.― ,,Ko je to napisao?― ,,Ne znam―, nehajno reĉe Freni. „Sigurno neki ruski seljak.― I dalje je posmatrala kako Lejn jede ţablje batake. „Nigde ne kaţe svoje ime. Ne pominje ga nigde u celoj priĉi. Kaţe samo da je seljak, da ima trideset i tri godine, i da mu se jedna ruka osušila. I da mu je ţena umrla. Sve se dešava u devetnaestom veku.― Lejn je u tom trenutku skrenuo paţnju sa ţabljih bataka na salatu. „Vredi li nešto?― rekao je. „O ĉemu se radi?― ,,Ne znam. Neobiĉna je. Mislim, to je pre svega religiozna knjiga. U neku ruku, moglo bi se reći da je krajnje fanatiĉna, ali i nije, u suštini. Mislim, poĉinje kako taj seljak - hodoĉasnik - ţeli da otkrije što znaĉi ono u Bibliji da se treba neprestano moliti. Znaš već. Bez prestanka. To je u jednoj od poslanica Solunjanima ili negde. I tako on kreće peške po celoj Rusiji, traţeći nekog ko bi mogao da mu kaţe kako da se moli bez prestanka. I šta bi trebalo govoriti u toj molitvi.― Freni kao je bila strašno zaintrigirana kako Lejn ĉereĉi ţablje batake. Dok je govorila, pogled joj je bio prikovan za njegov tanjir. „Usput nosi samo jednu torbu punu hleba i soli. Onda upoznaje tog ĉoveka koga zovu starec -neku neviĊeno posvećenu religioznu osobu - i starec mu priĉa o nekoj knjizi koja se zove Filokalija. Napisala ju je, oĉigledno, grupa neviĊeno posvećenih monaha, koji manje-više praktikuju taj zaista neverovatan naĉin molitve.― ,,Ne mrdaj―, reĉe Lejn paru ţabljih bataka.

„Sve u svemu, hodoĉasnik nauĉi da se moli na taj naĉin koji savetuju ti mistiĉni ljudi - mislim, on se pridrţava toga dok se ne usavrši i sve. Onda nastavi da pešaĉi po celoj Rusiji, gde upoznaje raznorazne totalno fenomenalne ljude i govori im kako da se mole na taj zaista neverovatan naĉin. Mislim, o tome je u suštini cela knjiga.― „Mrzim što to moram da ti kaţem, ali bazdiću na beli luk―, reĉe Lejn. ,,Na jednom od tih putovanja on sretne taj braĉni par koji volim više od bilo koga o kome sam ikad ĉitala u celom ţivotu―, reĉe Freni. „Ide on tako putem negde, sa torbakom na leĊima, kad ta dva malecna deteta potrĉe za njim, viĉući: ‘Dragi prosjaĉiću! Dragi prosjaĉiću! DoĊi kod mamice. Ona voli prosjake.‘ I tako on poĊe s deĉicom njihovoj kući, a ta zaista divna ţena, njihova majka, uzbuĊeno izaĊe iz kuće i hoće da mu po svaku cenu pomogne da skine prljave stare ĉizme i skuva mu ĉaj. Onda kući dolazi otac, a oĉigledno je da i on voli prosjake i hodoĉasnike, pa svi sednu da veĉeraju. I dok tako veĉeraju, hodoĉasnik pita ko su sve te ţene što sede za stolom, a otac mu kaţe da su sve to sluškinje, ali da one uvek sede za stolom s njim i njegovom ţenom, jer su im one sestre po Hristu.― Freni se najednom malo ispravi na stolici, kao da joj je neprijatno. „Mislim, sviĊa mi se kako je hodoĉasnika zanimalo ko su sve te ţene.― Posmatrala je Lejna kako maţe puter na hleb. ,,I tako hodoĉasnik ostaje da prenoći kod njih, pa on i otac sede do kasno u noć, razgovarajući o neprekidnoj molitvi. Hodoĉasnik mu objasni kako se to radi. Onda on ujutru odlazi u susret novim doţivljajima. Upoznaje svakojake

ljude - mislim, o tome je cela knjiga, zaista - i svima govori kako da se mole na taj poseban naĉin.― Lejn je klimnuo glavom. Zabio je viljušku u salatu. „Nadam se da ćemo ugrabiti malo vremena preko vikenda da na brzinu pogledaš taj prokleti esej o kome sam ti priĉao―, reĉe. ,,Ne znam. Moţda ništa ne uradim s njim - mislim, da ga eventualno negde objavim ili nešto ali voleo bih da malo baciš pogled dok si ovde.― „Baš bih volela―, reĉe Freni. Gledala ga je kako maţe puterom drugo parĉe hleba. „Moţda bi ti se i dopala ta knjiga―, najednom je rekla. „Tako je jednostavna, mislim.― „Interesantno zvuĉi. Ti nećeš tvoj puter?― „Neću, uzmi ga. Ne mogu da ti je dam, jer je već odavno prošao rok da je vratim, ali verovatno moţeš da je naĊeš i ovde u biblioteci. UbeĊena sam da je imaju.― „Nisi ni pipnula tvoj prokleti sendviĉ―, iznenada reĉe Lejn. „Jesi li uopšte svesna?― Freni pogleda u svoj tanjir kao da je tek stavljen pred nju. „Sad ću―, reĉe. Mirno je sedela, s cigaretom u levoj ruci, ali nije pušila, dok je desnom rukom ĉvrsto drţala ĉašu s mlekom. „Hoćeš li da ĉuješ kakav je taj poseban naĉin molitve o kome mu je starec priĉao?― upita. ,,To je priliĉno zanimljivo.― Lejn je zasekao u poslednji par ţabljih bataka. Klimnuo je glavom. ,,Naravno―, rekao je. ,,Naravno.― „Eto, kao što sam ti rekla, hodoĉasnik - taj obiĉni seljak - uputio se na hodoĉašće da otkrije što znaĉi ono u Bibliji da se treba moliti bez prestanka. I onda je sreo stareca - tog vrlo uĉenog ĉoveka kad je reĉ o veri, koga sam ti već pomenula, koji je godinama i godinama prouĉavao Filokaliju.“ Freni je najednom ućutala, da

malo razmisli. „Eto, starec mu prvo kaţe za Molitvu Isusu. ‘Gospode Isuse Hriste, pomiluj me.‘ Mislim, tako se kaţe. I objasni mu da su to najbolje reĉi za molitvu. Pogotovo reĉ ‘pomiluj‘, jer to je tako ogromna reĉ i moţe znaĉiti mnogo toga. Mislim, ne mora da znaĉi samo milost. Freni je zastala da ponovo razmisli. Nije više gledala u Lejnov tanjir, već preko njegovog ramena. ,,I tako―, nastavila je, „starec govori hodoĉasniku da, ukoliko stalno ponavljaš tu molitvu - u poĉetku je treba samo izgovarati usnama - onda na kraju molitva poĉne da se razvija sama od sebe. Posle izvesnog vremena nešto se desi. Ne znam šta, ali nešto se desi, reĉi se usklade s otkucajima ĉovekovog srca, i onda se u suštini moliš bez prestanka. A to zaista ima strahovito mistiĉno dejstvo na ĉitav tvoj pogled na svet. Mislim, to je, manje-više, suština toga. Tako se moliš da bi proĉistio ĉitav svoj pogled na svet i stekao totalno novu koncepciju svega oko sebe.― Lejn je završio s jelom. Sada, kad je Freni ponovo ućutala, zavalio se na stolici, pripalio cigaretu i posmatrao njeno lice. I dalje je neodreĊeno gledala ispred sebe, preko njegovog ramena, kao da je jedva svesna njegovog prisustva. „Ali šta je ono glavno, ono što je fenomenalno kad poĉneš s tim, ne moraš ĉak ni da veruješ u to što radiš. Mislim, ništa ne smeta ĉak i ako te sve to uţasno zbunjuje. Mislim, time nikoga i ništa ne vreĎaš. Drugim reĉima, niko od tebe ne traţi da bilo šta veruješ na samom poĉetku. Ne moraš ĉak ni da misliš o onom što govoriš, kazao je starec. U poĉetku ti je potreban samo kvantitet. Koji zatim, kasnije, sam po sebi prelazi u kvalitet. Sopstvenom snagom ili neĉim. On kaţe da

svako Boţje ime - bilo koje ime - ima tu posebnu, pokretaĉku snagu, koja poĉne da deluje kada je na neki naĉin aktiviraš.― Lejn je sedeo priliĉno pogrbljeno, pušio i, zaţmirivši, paţljivo posmatrao Frenino lice. Ono je bilo i dalje bledo, mada je u nekim trenucima otkako su seli kod Siklera bilo i bleĊe. ,,U suštini, to apsolutno ima smisla―, reĉe Freni, ,jer sledbenici budistiĉke sekte Nembucu bez prestanka ponavljaju ‘Namu Amida Bucu‗ - što znaĉi ‘Slava Budi‗ ili tako nešto... i dešava se ista stvar. Potpuno ista...― „Stani malo. Stani―, prekide je Lejn. „Kao prvo, samo što nisi opekla prste.― Freni letimiĉno pogleda svoju levu ruku i ispusti u pepeljaru opušak cigarete koji je još goreo. „Isto se dešava i u Oblaku nespoznaje. Baš sa reĉju ‘Bog‗. Mislim, samo ponavljaš reĉ Bog.“ Gledala je u Lejna direktnije nego pre nekoliko minuta. „Evo šta je poenta: jesi li ikad u ţivotu ĉuo nešto tako fascinantno? Mislim, teško je reći da je sve to puka slučajnost i onda jednostavno ne misliti više o tome - to je ono što me fascinira. Ili je bar strahovito...― Naglo je ućutala. Lejn se nemirno vrteo na stoiici, a na licu mu se - uglavnom zbog uzdignutih obrva - ogledao izraz koji je jako dobro poznavala. „Šta je sad?― upita ona. ,,Ti stvarno veruješ u te priĉe, ili šta?― Freni dohvati paklo cigareta i izvadi jednu. „Nisam rekla da verujem ili ne verujem―, reĉe i pogledom po traţi šibice na stolu. „Rekla sam da je fascinantno.―

Dopustila je da joj Lejn pripali cigaretu. „Samo mislim da je strahovito ĉudna sluĉajnost―, reĉe, izbacivši dim, „što stalno nalećeš na takvu vrstu saveta — mislim na sve te zaista velike i totalno istinite religiozne ljude koji ti stalno govore da će se, ako bez prestanka ponavljaš Boţje ime, nešto dogoditi. Ĉak i u Indiji. U Indiji ti kaţu da meditiraš o reĉi Om, što ustvari znaĉi isto, a oĉekuje se i potpuno isti rezultat. Zato mislim da to ne moţeš tek tako odbaciti suvim razumom, a da nisi ĉak ni... ― „Šta je rezultat?― kratko upita Lejn. ,,Molim?― „Mislim, šta bi trebalo da bude rezultat? Sve to usklaĊivanje otkucaja i šta ti ja znam. Strada li od toga srce? Ne znam da li je tebi poznato, ali ti bi mogla sebi, neko bi mogao sebi da napravi zaista veliku...― „Na kraju vidiš Boga. Nešto se dogodi u nekom totalno bestelesnom delu srca - gde boravi Atman, kako kaţu Indusi, ako si se ikad bavio istorijom religija - i vidiš Boga, to je sve.― Rasejano je otresla pepeo s cigarete, promašivši pepeljaru. Pokupila je pepeo prstima i stavila ga u nju. ,,I ne pitaj me ko je ili šta je Bog. Mislim, ĉak i ne znam da li On uopšte postoji. Kad sam bila mala, mislila sam...― Ućutala je. Kelner je prišao da odnese tanjire i primi nove porudţbine. „Jesi li za nešto slatko, ili za kafu?― upita Lejn. „Samo ću da popijem ovo mleko. Ali uzmi ti sebi―, reĉe Freni. Kelner je baš sklanjao njen tanjir s nedirnutim sendviĉem. Nije se usudila da ga pogleda. Lejn je bacio pogled na svoj ruĉni sat. ,Isuse. Nemamo više vremena. Bićemo srećni ako uopšte stignemo na taj meĉ.― Onda se obratio kelneru: „Samo

kafu za mene, molim.― Posmatrao je kelnera kako se udaljava, zatim se nagnuo napred, s rukama na stolu, sasvim opušten, punog stomaka, oĉekujući da svakog trenutka stigne kafa, i rekao: ,,Pa zanimljivo je, u svakom sluĉaju. Cela ta priĉa... Ipak, ĉini mi se da ne ostavljaš ni najmanje prostora za najelementarniju psihologiju. Mislim, sva ta religiozna iskustva imaju vrlo oĉiglednu psihološku podlogu - znaš o ĉemu priĉam... Ali zanimljivo je, nema šta. Mislim, to ne moţe da se negira.― Pogledao je Freni i nasmešio joj se. „Uzgred, moţda sam sluĉajno zaboravio da ti kaţem. Volim te. Da li sam to uopšte pomenuo?" „Lejne, hoćeš li da me izviniš još jednom za trenutak―, reĉe Freni. Ustala je pre nego što je do kraja izgovorila ove reĉi. I Lejn je ustao, polako, gledajući je. „Šta ti je?― upita. ,,Je l‗ ti opet loše ili nešto?― „Samo mi je malo ĉudno. Odmah se vraćam.― Ţustro je prošla kroz salu za ruĉavanje, istim putem kao i ranije. Ali onda je zastala kod malog koktel-bara u dnu sale. Barmen, koji je brisao ĉašu za šeri, pogledao je u nju. Oslonila se desnom rukom o šank, onda oborila glavu, i levu ruku prinela ĉelu, samo ga dodirnuvši vrhovima prstiju. Malo se zaljuljala, a onda izgubila svest i pala na pod.

Prošlo je gotovo pet minuta pre nego što je Freni došla sebi. Leţala je na kauĉu u kancelariji šefa restorana, a Lejn sedeo pored nje. Njegovo zabrinuto

lice, nadneto nad njenim, sada je i samo bilo upadljivo bledo. „Kako si?― upitao ju je glasom kakvim se govori u bolniĉkim sobama. ,,Je 1‗ ti malo bolje?― Freni je klimnula. Zaţmurila je da bi se odbranila od svetla iznad glave, onda ponovo otvorila oĉi. „Treba li da pitam gde sam?― reĉe. „Gde sam?― Lejn se nasmeja. ,,U kancelariji šefa restorana. Svi su se razleteli da naĊu amonijak i lekare i sve ţivo. Izgleda da im je ponestalo amonijaka. Kako se osećaš? Ozbiljno te pitam.― „Fino. Glupo, ali fino. Zar sam se istinski onesvestila?“ „Nego šta si. Baš si zveknula―, reĉe Lejn. Onda je uzeo za ruku. „Šta misliš da se uopšte dešava s tobom? Mislim, zvuĉala si tako - znaš već - tako normalno kad smo razgovarali telefonom prošle nedelje. Moţda nisi doruĉkovala ili nešto?― Freni je slegnula ramenima. Gledala je naokolo po sobi. ,,To je baš neprijatno―, reĉe. ,,Da li je neko morao da me nosi ovamo?― „Barmen i ja. Dovukli smo te nekako. Gadno si me isprepadala, najozbiljnije ti kaţem.― Freni je zamišljeno gledala u plafon, dok joj je on drţao ruku. Onda se okrenula i izvela neki pokret slobodnom rukom, kao da će da podvme manţetnu na Lejnovoj košulji. „Koliko je sati?― upita. „Nije vaţno―, reĉe Lejn. „Nigde ne ţurimo.― „Hteo si da ideš na taj koktel.―

„DoĊavola s njim.― ,,Je 1‗ i za utakmicu prekasno?― upita Freni. „Slušaj, rekao sam doĊavola s tim. Sad ćeš lepo u svoju sobu, u kako se ono zvaše - Plave ţaluzine - i malo se odmoriš, to je najvaţnije―, reĉe Lejn. Seo je malo bliţe, nagnuo se i kratko je poljubio. Onda se okrenuo i pogledao u vrata, pa opet u Freni. „Samo ćeš da se odmaraš popodne. Samo ćeš to da radiš.― Pogladio joj je ruku. ,,A kasnije, moţda, ako se pristojno odmoriš, nekako ću da se popnem gore. Mislim da postoje neke proklete pomoćne stepenice. Proveriću.― Freni ništa nije rekla. Gledala je u plafon. „Znaš li koliko je već prošlo odonda?― reĉe Lejn. „Kada je bio onaj petak veĉe? Tamo negde poĉetkom prošlog meseca, je 1‗ da?― Klimnuo je glavom. „Ništa to ne valja. Prokleto duga pauza izmeĊu dva pića, da se grubo izrazim.― Paţljivije je pogledao Freni. ,,Je 1‗ ti stvarno bolje?― Klimnula je i okrenula glavu ka njemu. „Samo sam uţasno ţedna. Misliš da bih mogla da dobijem malo vode? Moţda je to preveliki problem?― ,,Ma šta priĉaš! Ne smeta ako te ostavim na sekund? Znaš šta sam smislio?" Freni odmahnu glavom na drugo pitanje. „Naći ću nekog da ti donese vode. Onda ću da naĊem glavnog konobara i otkaţem amonijak - i usput platim raĉun. Onda ću da naĊem taksi, da ne moramo da ga jurimo kad izaĊemo. To će moţda potrajati nekoliko minuta, jer sad većina njih kruţi naokolo i vozi ljude na

utakmicu.― Pustio je Freninu ruku i ustao. ,,Vaţi?― rekao je. ,,Vaţi.― „Dobro, odmah se vraćam. Ne mrdaj.― Izašao je iz sobe. Sama, Freni je mirno leţala i gledala u plafon. Usne poĉeše da joj se miĉu, oblikujući bezglasne reĉi, i tako nastaviše.

Ĉinjenice koje slede verovatno govore same za sebe, ali nešto vulgarnije nego što obiĉno govore. Zato ćemo, u cilju protivteţe, poĉeti s onom uvek sveţom i uzbudljivom grozotom: formalnim pišĉevim uvodom. Uvod na koji se pripremam ne samo da svojom reĉitošću i nagoveštajima prevazilazi moja najluĊa maštanja, već je uz to i nekako muĉno liĉan. Ukoliko me posluţi sreća da ispadne kako valja, mogao bi po svom dejstvu da se uporedi s obaveznim razgledanjem mašinskog odeljenja, pri ĉemu ja, u starom jednodelnom Jancenovom kupaćem kostimu, sluţim kao vodiĉ. Da odmah predemo na najgore - ono što nudim nije ustvari nikakva pripovetka, već neka vrsta kućnog filma u prozi, a oni koji su videli materijal, ozbiljno su mi preporuĉili da se ne trudim oko bilo kakvih planova za njegovu distribuciju. Razjedinjena grupica ljudi koju mi je ĉast i glavobolja da predstavim, sastoji se baš od troje glumaca iz tog filma, dva ţenska i jednog muškog. Prvo ćemo se pozabaviti glavnom glumicom, koja bi, verujem, najviše volela da je ukratko predstavim kao neki klonuli, suptilni lik. Ona smatra da bi sve ispalo sasvim pristojno, samo da sam nešto preduzeo u vezi sa scenom od petnaest ili dvadeset minuta, u kojoj ona nekoliko puta izduvava nos - da sam je izbacio, pretpostavljam. Kaţe da je odvratno gledati kako neko stalno izduvava nos. Druga dama ekipe, vitka i neţna subreta, zamera mi što sam je, da se tako izrazim, snimio u staroj kućnoj haljini. Nijedna od ove dve lepotice (kako su nagovestile da bi volele da budu nazvane) nije se posebno suprotstavila mojim namerama za eksploataciju filma. Iz uţasno prostog razloga, zaista,

mada moram malo da pocrvenim zbog toga. Naime, one iz iskustva znaju da na prvu oštru reĉ ili prigovor odmah zaplaĉem. MeĊutim, glavni glumac me vrlo elokventno nagovarao da odustanem od produkcije. On smatra da se radnja oslanja na misticizam ili religioznu mistifikaciju u svakom sluĉaju, otvoreno mi je rekao, na neki suviše oĉigledan transcendentni elemenat, a to bi, boji se on, moglo samo da ubrza, pribliţi dan i ĉas mog profesionalnog sunovrata. Ljudi već vrte glavom nada mnom, pa bi svaka moja dalja upotreba reĉi ‘Bog‗, osim u svrhu uobiĉajene, zdrave ameriĉke uzreĉice, bila shvaćena - ili ĉak potvrĊena - kao najgora vrsta razmetanja poznatim imenima, i siguran znak moje propasti. A tako nešto bi, naravno, pokolebalo svakog normalnog malodušnog ĉoveka, pogotovo pisca. I pokoiebalo je. Ali samo pokolebalo. Jer neki prigovor, ma koliko elokventan, vredi samo onoliko koliko je primenljiv. A ĉinjenica je da još od svoje petnaeste godine povremeno proizvodim kućne filmove u prozi. Negde u Velikom Getzbiju (koji je bio moj Tom Sojer kad mi je bilo dvanaest godina), mladi pripovedaĉ primećuje da svako zamišlja kako ima bar jednu od osnovnih vrlina, pa nastavlja time što misli da je njegova, Bog ga blagoslovio, poštenje. Moja je, mislim, u tome što znam razliku izmeĊu mistiĉne i ljubavne priĉe. To što ovde nudim nije nikakva mistiĉna priĉa ili religiozna mistifikacija. Ja tvrdim da je to jedna sloţena ili mnogostruka ljubavna priĉa, ĉista i komplikovana. I na kraju, sama radnja je uglavnom rezultat priliĉno profanog zajedniĉkog napora. Skoro sve ĉinjenice koje slede (polako i mirno) prethodno su mi iznela, u straviĉno dugim vremenskim razmacima i na,

za mene pomalo srceparajućim porodiĉnim sedeljkama, sama tri lika ove priĉe. Niko od njih, mogu slobodno da kaţem, nije pokazao ni najmanje dara za kratkoću detalja ili saţetost dogaĊaja. A taj će nedostatak, bojim se, biti prisutan i u ovoj konaĉnoj, snimljenoj verziji. Na ţalost, ne mogu da se izvinem za to, ali insistiram na pokušaju da to objasnim. Mi smo, svg ĉetvoro, krvni srodnici, i govorimo nekim ezoteriĉnim porodiĉnim jezikom, nekom vrstom semantiĉke geometrije, u kojoj najkraći razmak izmeĊu ma koje dve taĉke ĉini pun krug. Još jedna, poslednja napomena: naše porodiĉno prezime je Glas. Za koji trenutak ukazaće se najmlaĊi muški ĉlan porodice Glas dok ĉita jedno izuzetno dugo pismo (ono će ovde, sveĉano obećavam, biti preneto od reči do reči), koje mu je poslao njegov najstariji ţivi brat, Badi Glas. Stil tog pisma, rekli su mi, ima daleko više od površne sliĉnosti sa stilom, ili manirizmom, pisca ovih redova, pa sam siguran da će proseĉan ĉitalac brzopleto zakljuĉiti kako smo pisac tog pisma i ja ista osoba. Brzopleto, ali bojim se i taĉno. Mi ćemo, ipak, i dalje ostaviti ovog Badija Glasa u trećem licu. Ja bar ne vidim neki ozbiljan razlog da mu uskratim tu ulogu.

U deset i trideset jednog ponedeljka pre podne, u novembru 1955, Zui Glas, mladić od dvadeset pet godina, sedeo je kadi punoj do vrha i ĉitao pismo staro ĉetiri godine. Pismo, koje je izgledalo kao da nema kraja, bilo je otkucano pisaćom mašinom na nekoliko stranica ţućkastog pelira, i on se pomalo muĉio da ga drţi oslonjenog na dva suva ostrvca svojih kolena. S njegove

desne strane, na ivici uzidanog keramiĉkog otvora za sapun, balansirala je cigareta ovlaţenog izgleda, gde je oĉigledno dobro gorela, jer je on svaki ĉas uzimao i povlaĉio dim ili dva, gotovo ne odvajajući pogled s pisma. Pepeo je neizbeţno padao u kadu, pravo ili niz neku od stranica pisma, ali on kao da toga nije bio svestan. Ipak, ĉinilo se da oseća, mada tek neodreĊeno, kako postepeno dehidrira u vrućoj vodi. Što je duţe sedeo i ĉitao - ili išĉitavao delove pisma - sve ĉešće je i sve svesnije dizao nadlanicu da obriše znoj sa ĉela i gomje usne. Kad smo kod Zuia, da to kaţemo na vreme, suoĉavamo se sa sloţenim bićem, u kome se mnogo štošta preklapa i udvaja, pa je ovde neophodno umetnuti bar dva pasusa, kao neki zvaniĉni dosije. To je pre svega bio mladić omanjeg rasta i izrazito krhkog tela. S leĊa pogotovo kad mu se vide kiĉmeni pršljenovi - mogao je gotovo da proĊe kao neko od one slabunjave velegradske dece koju svakog leta šalju u dobrotvome kampove da se malo ugoje i uhvate malo sunca. U krupnom planu, bilo s lica ili iz profila, bio je iznenaĊujuće, ĉak natproseĉno lep. Njegova najstarija sestra (koja iz skromnosti više voli da ovde bude pomenuta samo kao domaćica iz Tjukehoa) zamolila me da ga opišem kao plavookog jevrejsko-irskog izviĊaĉa iz plemena Mohikanaca koji vam je umro na rukama za ruletom u Monte Karlu. Po širem i svakako manje subjektivnom gledištu, njegovo je lice ipak bilo neznatno pošteĊeno prevelike lepote, time što mu je jedno uvo stajalo malo više od drugog. Ja gajim sasvim drukĉije mišljenje od ova dva. Slaţem se da je Zuijevo lice bilo skoro savršeno lepo. Kao takvo, bilo je, naravno, izloţeno ĉitavom nizu brbljivih i

najĉešće samo prividno taĉnih sudova, kao i svako pravo umetniĉko delo. Mislim da bi trebalo reći još samo to da bi ma koja od stotinu opasnosti koje nam svakodnevno prete - automobilska nesreća, prehlada, laţ pre doruĉka lako mogla da u jednom danu ili jednoj sekundi izobliĉi ili ogrubi njegovu raskošnu lepotu. Ali ono što se nije moglo izgubiti, i što je, kako je već nagovešteno, uvek iznova oduševljavalo kod njega, bio je autentiĉni esprit kojim mu je bilo ozareno celo lice - posebno oĉi, odakle je ĉesto privlaĉio kao Harlekinova maska, ali ponekad i daleko više zbunjivao od nje. Zui je bio glumac, i već nešto duţe od tri godine nosilac glavnih uloga na televiziji. Bio je, u suštini, toliko ‘traţen‗ (i, po nekim maglovitim izveštajima iz druge ruke, koji su doprli do njegove porodice, isto tako dobro plaćen), koliko to uopšte moţe da bude uspešni mladi glumac na televiziji, koji istovremeno nije holivudska ili brodvejska zvezda sa steĉenim ugledom u ĉitavoj zemlji. MeĊutim, moguće je da ma koja od ovih tvrdnji, ako se ne obrazloţi, navede na suviše uprošćene zakljuĉke. Kako stvari stoje, Zui je zvaniĉno i ozbiljno debitovao kad mu je bilo sedam godina. Bio je pretposlednji od sedmoro braće i sestara, koliko ih je u poĉetku biloii - pet deĉaka i dve devojĉice - koji su, svi redom, u priliĉno povoljnim vremenskim razmacima tokom svog detinjstva, redovno nastupali na radiju, u deĉjem kvizu pod nazivom ,,To je pametno dete―. Razlika od gotovo osamnaest godina izmeĊu najstarijeg deteta porodice Glas - Simora, i najmlaĊeg - Freni, u mnogome je pomogla porodici da sebi osigura neku vrstu dinastiĉkog prava na mikrofone u kvizu ,,To je pametno dete―, koji je emitovan nešto duţe od šesnaest

godina - od 1927. do pred kraj 1943. godine, u vremenskom rasponu koji povezuje eru ĉarlstona sa erom bombardera B-17. (Svi ovi podaci su, po meni, u izvesnoj meri vaţni za celu priĉu.) Uprkos svim prekidima i godinama izmeĊu njihovih pojedinaĉnih nastupa u programu, moţe se reći (uz nekoliko manje vaţnih izuzetaka) da su sva deca, njih sedmoro, uspela da preko etera odgovore na neverovatan broj ili ubitaĉno-knjiških ili ubitaĉno-prepredenih pitanja upućenih od slušalaca - sa sveţinom i samopouzdanjem koji su smatrani jedinstvenim na komercijalnom radiju. Publika je najĉešće bumo reagovala na decu, nikad mlako. Slušaoci su uglavnom bili podeljeni u dva retko tvrdoglava tabora: na one koji su smatrali da su Glasovi obiĉna banda nesnosno ‘umišljenih‘ klinaca koje je trebalo podaviti ili pogušiti plinom ĉim su se rodili, i na one što gledali na njih kao na prave maloletne lucidne mudrace, od one izuzetne sorte kojoj ne vredi zavideti. Dok ovo pišem (1957), još ima nekadašnjih slušalaca emisije ,,To je pametno dete― koji se, sa u osnovi zapanjujućom taĉnošću, sećaju mnogih pojedinaĉnih nastupa svakog od sedmoro dece. U istom, sve malobrojnijem, ali još uvek neobiĉno ĉvrstom taboru, vlada jednodušno mišljenje da je, od sve dece porodice Glas, najstariji deĉak, Simor, negde krajem dvadesetih i poĉetkom tridesetih godina, bio ‘najbolji‘ za slušanje, da je najviše ‘davao‗. Posle Simora, Zui, najmlaĊi deĉak u porodici, obiĉno zauzima drugo mesto po bistrini ili dopadljivosti. A kako nas ovde pre svega zanima Zui, moglo bi se dodati da se on, kao bivši uĉesnik, emisije ,,To je pametno dete―, izdvajao meĊu (ili nad) svojom braćom i sestrama neĉim što je vredno da se zabeleţi.

Tokom tolikih godina nastupanja na radiju, svo sedmoro dece ĉesto je predstavljalo lak plen za onu vrstu deĉjih psihologa ili profesionalnih pedagoga koje posebno interesuju prerano sazrela deca. U tu svrhu, ili u ime tog ĉasnog zadatka, Zui je od svih Glasovih bio najĉešća ţrtva nezasitih ispitivanja, prouĉavanja i ĉeprkanja po njegovoj liĉnosti. Njegova iskustva na oĉigledno divergentnim poljima kliniĉke, socijalne i popularne psihologije sasvim su ga sigurno, bez ijednog izuzetka za koji bih ja znao, vrlo skupo koštala, kao da su sva mesta gde je podvrgavan ispitivanjima bila zagaĊena straviĉno zaraznim traumama ili najobiĉnijim staromodnim mikrobima. Na primer, 1942. (uprkos izrazitom protivljenju njegova dva najstarija brata, koji su u to vreme bili u vojsci) u Bostonu ga je podvrgla testovima jedna istraţivaĉka grupa, i to u pet zasebnih navrata. (U vreme tih ispitivanja bilo mu je dvanaest godina i nije iskljuĉeno da su ta putovanja vozom - ukupno deset bila donekle privlaĉna za njega, bar u poĉetku.) Ĉini se da je osnovni cilj ovih testova bio da se utvrdi i prouĉi, ukoliko je to moguće, izvor Zuijeve bogate mašte i prerano sazrelih duhovnih sposobnosti. Nakon petog testa, ispitivani objekat vraćen je kući u Njujork sa triĉetiri aspirina u sluţbenom kovertu, da izleĉi kijavicu za koju se kasnije ispostavilo da je bronhijalna upala pluća. Posle nekih šest nedelja, u pola dvanaest noću, usledio je telefonski poziv iz Bostona, praćen ubacivanjem gomile sitnog novca u obiĉan javni telefon, a jedan neidentifikovani glas - verovatno bez ikakve namere da bude preterano duhovit - obavestio je gospodina i gospoĊu Glas da njihov sin Zui u dvanaestoj godini barata identiĉnim reĉnikom engleskog jezika kao što je

reĉnik Meri Bejker Edi, samo ako ga neko podstakne da ga i upotrebi. Da se vratimo na priĉu: dugaĉko, ĉetiri godine staro pismo, otkucano pisaćom mašinom, koje je Zui ĉitao u kadi tog ponedeljka ujutro u novembru 1955, oĉigledno je bilo vaĊeno iz koverta, otvarano i ponovo savijano u isuviše brojnim intimnim prilikama, tako da je sad izgledalo ne samo krajnje unappetitlich, već je bilo ĉak i pocepano na nekoliko mesta, uglavnom na prevojima. Autor tog pisma, kao što je već pomenuto, bio je Zuijev najstariji ţivi brat, Badi. Samo pismo bilo je zaista beskrajno dugaĉko, logoreiĉno, didaktiĉno, puno ponavljanja, krutih stavova, prebacivanja, pokroviteljsko, neprijatao i - prepuno ljubavi. Ukratko, spadalo je baš u ona pisma koja primalac, hteo-ne hteo, nosi neko vreme u zadnjem dţepu pantalona. I koja izvesni profesionalni pisci rado prenose od reĉi do reĉi: 18. marta 1951. Dragi Zui, upravo sam dešifrovao dugaĉko pismo koje sam jutros primio od Majke, sve o tebi, osmehu generala Ajzenhauera i deĉacima u Dejli Njuzu koji propadaju u otvore za lift, i o tome kad ću da odjavim moj telefon u Njujorku i uvedem ga ovde na selu, gde mi je zaista neophodan. Ona je sigurno jedina ţena na svetu koja ume da napiše pismo nevidljivim kurzivom. Draga Besi. Svaka tri meseca, taĉno kao sat, dobijam od nje petsto reĉi na temu mog sirotog starog telefona i kako je glupo

svakog meseca plaćati Lepe Pare za nešto ĉime niko ţiv ne moţe više da se koristi. A to je zaista debela masna laţ. Kad god sam u gradu, redovno satima razgovaram sa svojim starim prijateljem Jamom, Bogom Smrti, a telefon je imperativ za naša mala ćaskanja. U svakom sluĉaju reci joj, molim te, da se nisam predomislio. Strasno sam zaljubljen u taj stari telefon. On je bio jedina stvarno liĉna imovina koju smo Simor i ja ikad posedovali u ĉitavom Besinom kibucu. Osim toga, suštinski je vaţno za moj unutrašnji mir da svake godine u prokletom telefonskom imeniku vidim Simorovo ime. Volim da u potaji ĉešljam slovo G. Budi tako dobar i prenesi ovu poruku umesto mene. Ne mora baš do detalja, ali lepo. Budi ljubazniji prema Besi, Zui, kad god moţeš. Nije da ti ovo govorim zato što je ona naša majka, već zato što je umoma. Bićeš ljubazniji posle tridesete, kad svi malo uspore (moţda ĉak i ti), ali potrudi se već sad. Nije dovoljno da prema njoj postupaš sa detinjastom brutalnošću kao zacopani apaški igraĉ prema svojoj partnerki - što ona sluĉajno razume, verovao ti to ili ne. Zaboravljaš da Besi ţivi od sentimentalnosti, gotovo isto kao i Les. Ako zaboravimo problem mog telefona, poslednje Besino pismo ustvari je pismo o Zuiju. Od mene se oĉekuje da ti pišem i kaţem ti kako je Ceo Ţivot Pred Tobom i kako je Zloĉin ako ne doktoriraš pre nego se što se prepustiš glumaĉkom ţivotu. Ne kaţe šta bi volela da doktoriraš, ali pretpostavljam da je to pre matematika nego grĉki, mali moj knjiški moljĉe. Sve u svemu, shvatio sam kako ţeli da imaš nešto sigurno na šta bi jednom Mogao Da Se Osloniš ako iz nekog razloga propadneš kao glumac. A to je moţda vrlo trezveno, i

verovatno jeste, ali nisam nešto raspoloţen da to i kaţem. Danas je sluĉajno jedan od onih dana kada sve u našoj porodici, pa i sebe, vidim s pogrešnog kraja teleskopa. U suštini, jutros mi je baš trebalo vremena da se setim ko je uopšte Besi, kad sam iz poštanskog sanduĉeta uzeo njeno pismo sa povratnom adresom na poleĊini. Iz opravdanog razloga, jer me Viši teĉaj za Literarne sastave 24-A natovario sa trideset osam kratkih priĉa da ih u suzama oteglim kući i proĉitam preko vikenda. Trideset sedam priĉa biće o nekoj stidljivoj, povuĉenoj lezbejki, HolanĊanki iz Pensilvanije koja Ţeli Da Piše, a sve to napisano u prvom licu, razvratnom rukom plaćenika. I to u dijalektu. Podrazumevam da znaš kako za sve ove godine koje sam proveo prostituišući svoj literami poziv iz koledţa u koledţ, još nisam polagao diplomski ispit. Ĉini se da je bilo pre sto godina, ali mislim da u osnovi postoje dva razloga zašto nisam diplomirao. (Samo ti mirno sedi, molim te. Ovo je prvi put da ti pišem posle toliko godina.) Kao prvo, u koledţu sam bio pravi pravcati snob, kako samo moţe da bude jedno bivše Pametno Dete i budući doţivotni student engleskog jezika i knjiţevnosti, i nisam hteo nikakve diplome, kad ih već na kamare imaju svi ti pogrešno proĉitani nazovipisci, spikeri na radiju i laţni pedagozi. Kao drugo, Simor je svoj doktorat stekao u godinama kad većina mladih Amerikanaca tek izlazi iz srednje škole, a kako je za mene već bilo kasno da drţim korak s njim, odustao sam od svega. Osim toga, naravno, u tvojim godinama sam bio siguran da nikad neću morati da budem nastavnik, jer ću, ako me Muze iznevere, uvek moći da odem negde i glaĉam soĉiva, kao Buker T. Vašington.

Ipak, ni u kom pogledu ne ţalim zbog tih akademskih propusta. U nekim posebno crnim danima kaţem sebi kako bih, da sam se na vreme obezbedio titulama, bio pošteĊen nastave na tako akademsko beznadeţnim teĉajevima kao što je 24-A. Ali to su samo prazne priĉe. Karte su podeljene (sasvim ispravno, ĉini mi se) protiv svih profesionalnih esteta, i nema nikakve sumnje da svi mi zasluţujemo mraĉnu, frazersku, akademsku smrt, kojom ćemo kad-tad umreti. Ozbiljno mislim da je tvoj sluĉaj bitno drukĉiji od mog. U svakom sluĉaju, ne verujem da sam zaista na Besinoj strani. Ako već traţiš Sigurnost, ili je Besi ţeli za tebe, tvoj će ti magistrat uvek omogućiti da bar deliš logaritamske tablice deĉacima ma koje srednje škole intematskog tipa u zemlji, kao i na većini koledţa. Drugo, tvoje savršeno znanje grĉkog skoro ništa ti neće vredeti bez doktorata na bilo kom većem univerzitetu, jer ţivimo u svetu koji ceni samo titule i odore. (Naravno, uvek moţeš da se preseliš u Atinu. Sunĉanu staru Atinu.) Ali što više razmišljam o tome, sve mi se više ĉini da ti ne trebaju nikakve nove diplome. U suštini, ako baš hoćeš da znaš, ubeĊen sam da bi se ti daleko bolje prilagodio glumaĉkom pozivu, da Simor i ja, kad si bio mali, nismo u tvoju obaveznu lektiru ubacili Upanišade, Dijamantsku Sutru, Ekarta i ostale naše stare ljubavi. Po pravilu, glumac bi trebalo da putuje s priliĉno lakim prtljagom. Kad smo bili deca, S. i ja smo jednom bili na fenomenalnom ruĉku sa Dţonom Barimurom. Bio je neviĊeno bistar, pun svakojakog znanja, ali ni najmanje opterećen ikakvim glomaznim prtljagom previše formalnog obrazovanja. Ovo pominjem zato što sam u toku vikenda razgovarao s jednim priliĉno nadobudnim

orijentalistom, i u jednom trenutku, tokom dubokog metafiziĉkog predaha u razgovoru, rekao sam mu da imam mlaĊeg brata koji je svojevremeno preboleo nesrećnu ljubav tako što je pokušao da prevede Mundaka upanišadu na starogrĉki. (Gromko se nasmejao - znaš već kako se smeju orijentalisti.) Sve bih dao da saznam šta će biti s tobom kao glumcem. Ti si roĊeni glumac, apsolutno. To zna ĉak i naša Besi. A fakat je da ste ti i Freni jedini lepotani u familiji. Ali gde ćeš da glumiš? Jesi li razmišljao o tome? Na filmu? U tom sluĉaju ozbiljno se plašim da će te, ako se ikad imalo ugojiš, ţrtvovati da kao još jedan mladi glumac uĉestvuješ u oprobanom holivudskom amalgamu boksera i mistika, revolveraša i obespravljenog deteta, kauboja i Savesti Ĉoveĉanstva, itd. Hoćeš li se zadovoljiti tim standardnim komercijalnim limunadama? Ili ćeš maštati o neĉemu malo više kosmiĉkom - zum Beispiel, da igraš Pjera ili Andreja u tehnikolor verziji Rata i mira, sa fascinantnim prizorima bitki, bez ikakvog nijansiranja likova (pod izgovorom da su knjiški i nefotogeniĉni), u kome bi Ani Manjani hrabro dali ulogu Nataše (samo da bi film bio gala i na visini), uz veliĉanstvenu prateću muziku Dmitrija Popkina, i gde svi glavni muški glumci povremeno steţu viliĉne mišiće, da pokaţu kako su pod velikim emotivnim stresom, a ĉija će Svetska Premijera biti u Vinter Gardenu, pod svetlošću reflektora, dok Molotov, Milton Berl i guvemer Djui predstavljaju slavne liĉnosti ĉim neka od njih uĊe u salu. (Pod slavnim liĉnostima mislitn, naravno, na stare ljubitelje Tolstoja senatora Dirksena, Zazu Gabor, Gejlorda Hauzera, Dţordţija Dţesela, Ĉarlsa od Rica.) Kako ti to zvuĉi?

Ukoliko se odluĉiš za pozorište, hoćeš li o tome gajiti iluzije? Jesi li ikad video neku zaista lepu predstavu Višnjika, na primer. Nemoj reći da jesi. Niko je nije video. Moţda si video ‘nadahnutu‗ predstavu, ‘merodavnu' predstavu, ali nikad zaista lepu. Nikad predstavu u kojoj bi svi glumci na sceni bili na visini Ĉehovljevog talenta, u svakoj nijansi, svakom detalju. Gadno sam zabrinut zbog tebe, Zui. Oprosti na pesimizmu, da ne kaţem popovanju. Ali znam koliko si zahtevan. Stekao sam pakleno iskustvo sedeći pored tebe u pozorištu. Već vidim kako od pozorišne umetnosti traţiš nešto ĉega u njoj jednostavno nema. Molim te pripazi šta radiš. Danas sam dozvoljeno mraĉan. Kao pravi neurotiĉar, vodim raĉuna o datumima, a baš na današnji dan pre tri godine Simor je izvršio samoubistvo. Jesam li ti ikad priĉao šta se dogodilo kad sam otišao dole na Floridu po njegovo telo? U avionu sam punih pet sati plakao kao sumanut. Povremeno sam paţljivo nameštao zavesicu da me ne vide s druge strane prolaza - hvala bogu što niko nije sedeo pored mene. Oko pet minuta pred sletanje postao sam svestan da ljudi iza mene razgovaraju. Jedan ţenski glas, s jakim naglaskom bostonskog Bek Beja i dosta primesa Harvard Skvera, rekao je: „... a sutradan ujutro, zamisli, izvukli su pola litre gnoja iz njenog prekrasnog mladog tela―. To je sve ĉega se sećam, ali kad sam nekoliko minuta kasnije izašao iz aviona i video kako mi u susret dolazi Ucveljena Udovica, sva u Bergdorf Gudmenovoj crnini, na licu mi je bio Pogrešan Izraz. Cerio sam se. Baš mi je tako i danas, bez ikakvog pravog razloga. Potpuno iracionalno osećam da tu negde u blizini - moţda već u

prvoj kući niz put - umire jedan dobar pesnik, ali da isto tako negde u blizini nekom vade razdraganih pola litre gnoja iz njenog prekrasnog mladog tela, a ja ne mogu doveka da jurcam tamo-amo izmeĊu patnje i krajnjeg ushićenja. Prošlog meseca, dekan Šiter (Freni obiĉno pada u trans kad pomenem njegovo prezime) prišao mi je s onim svojim draţesnim osmehom i biĉem za bikove, tako da ja sad svakog petka drţim predavanja o zenu i mahajana budizmu, i to profesorima, njihovim ţenama i nekolicini opsesivno dubokoumnih studenata. Podvig koji će mi, ubeĊen sam, na kraju obezbediti Katedru za Filozofiju Istoka u Paklu. Poenta je u tome što sad u koledţu provodim pet dana u nedelji umesto ĉetiri, pa uz moj posao noću i preko vikenda gotovo i nemam više vremena za ikakvo neobavezno razmišljanje. Ato je moj tugaljivi naĉin da ti kaţem kako zaista brinem za tebe i Freni kad god mi se pruţi prilika, ali ni izdaleka tako ĉesto koliko bih ţeleo. U suštini, ono što pokušavam da ti kaţem je da Besino pismo nema baš mnogo veze s tim što sam danas seo u more pepeljara da ti pišem. Ona me svake nedelje bombarduje nekim vaţnim vestima o tebi i Freni, a ja nikad ništa ne preduzimam, tako da nije reĉ o tome. Pravi povod je nešto što mi se danas desilo u lokalnoj samoposluzi. (Bez novog pasusa. Poštedeću te toga.) Stajao sam ispred tezge s mesom i ĉekao da mi iseku jagnjeće kotlete. Tu je ĉekala i neka mlada majka sa svojom devojĉicom. Devojĉica je imala oko ĉetiri godine i, da skrati vreme, naslonila se leĊima na staklenu vitrinu i gledala u moje neobrijano lice. Rekao sam joj da je verovatno najlepša devojĉica koju sam tog dana video. To joj se uĉinilo sasvim na svom mestu; klimnula

je glavom. Rekao sam kako sam ubeĊen da ima mnogo malih drugara. Ponovo mi je klimnula. Upitao sam koliko ima takvih oboţavalaca. Podigla je uvis dva prsta. ,,Dva!― rekao sam. ,,To je mnogo drugara. A kako se zovu, dušo?― Odgovorila je piskavim glasićem: „Bobi i Doroti.“ Pokupio sam moje kotlete i zbrisao. Ali to je baš ono što je dovelo do ovog pisma - mnogo više nego Besino navaljivanje da ti pišem o doktoratu i glumi. To, i jedna pesmica u haiku stilu, koju sam našao u hotelskoj sobi gde se Simor ubio. Bila je napisana olovkom na upijaĉu sa pisaćeg stola. „Devojĉica u avionu / koja okreće glavu svoje lutke / da gleda u mene.― Mislio sam na te dve stvari dok sam vozio kući iz samoposluge, i shvatio da najzad mogu da ti pišem i objasnim ti zašto smo S. i ja tako rano i revnosno preuzeli na sebe tvoje i Frenino obrazovanje. Nikad vam nismo govorili o tome, i mislim da je krajnje vreme da jedan od nas to uĉini. Ali sada nisam siguran da sam sposoban za to. Devojĉica ispred tezge s mesom je otišla, a uĉtivo lice lutkice u avionu ne vidim baš jasno. Osim toga, onaj stari uţas zbog toga što sam profesionalni pisac, kao i uobiĉajeni smrad reĉi koji ide uz to, poĉinje da me tera sa stolice. Ipak, ĉini mi se strahovito vaţno da bar pokušam. Izgleda da su nam razlike u godinama u okviru porodice uvek nepotrebno i neprirodno pravile probleme. Ne baš izmeĊu S. i blizanaca, Bu Bu i mene, nego izmeĊu dva para - tebe i Freni, i S. i mene. Simor i ja bili smo već odrasli - on je ĉak davno izašao iz koledţa - kad ste vas dvoje, ti i Freni, nauĉili da ĉitate. U toj fazi nismo osećali nikakvu stvamu potrebu ĉak ni da vam naturamo naše omiljene klasike - bar ne sa onim uţivanjem kojim smo ih servirali blizancima ili Bu Bu. Znali smo da se

onaj koji je roĊen za znanje ne sme drţati u neznanju, i mislim da to, u dubini duše, nismo ustvari ni ţeleli, ali bili smo nervozni, ĉak uplašeni statistikama o starmaloj štreberskoj deci, akademskim sveznalicama, koja vremenom postaju visoki struĉnjaci u rekreativnim prostorijama univerziteta. Ipak, daleko vaţnije bilo je to što je Simor već poĉeo da veruje (a ja sam se sloţio s njim, bar u onoj meri koliko sam to uopšte mogao da shvatim) da bi obrazovanje ma koje vrste bilo isto tako privlaĉno, ako ne i privlaĉnije, kad uopšte ne bi poĉelo traţenjem znanja, već, po zenu, traţenjem neznanja. Dr Suzuki negde kaţe da biti u stanju pune svesti - satori znaĉi biti s Bogom pre nego što je rekao ‘Neka bude svetlost‘. Simor i ja smo mislili da bi moţda bilo dobro, koliko god je u našoj moći, drţati to svetlo što dalje od tebe i Freni, kao i mnogobrojne niţe, pomodnije svetlosne efekte - umetnost, nauku, klasike, jezike - sve dok oboje ne budete mogli da bar zamislite stanje bića u kome duh zna izvor sveg svetla. Smatrali smo da bi bilo izuzetno konstruktivno kad bismo vam bar (to jest, ako nam to dozvole sopstvena ‘ograniĉenja‘) rekli onoliko koliko znamo o tim ljudima - svecima, arhatima, bodisatvama, dţivanmuktama - koji su znali nešto ili sve o tom stanju bića. Ustvari, hteli smo da oboje znate ko su i šta su bili Isus, Gautama, Lao Ce, Šankaraĉarja, Huineng, Šri Ramakrišna itd, pre nego što saznate previše ili bilo šta o Homeru, Šekspiru ili ĉak Blejku ili Vitmenu, da ne govorim o Dţordţu Vašingtonu i njegovoj trešnji, ili defmiciji poluostrva, ili gramatiĉkoj analizi reĉenice. Sve u svemu, to je bila suština te velike ideje. Ĉini mi se da uz sve ovo pokušavam da ti kaţem kako znam s koliko se gorĉine sećaš onih godina kad

smo S. i ja redovno drţali kućne seminare, pogotovo metafiziĉke seanse. Ali nadam se da ćemo jednog dana najbolje kad smo obojica pijani kao majke - moći da razgovaramo o tome. (Dotle mogu da ti kaţem samo to da ni Simor ni ja nismo u ono vreme ni pomišljali da će od tebe postati glumac. Nesumnjivo je trebalo da pomislimo, ali nismo. Da jesmo, ubeĊen sam da bi S. pokušao da preduzme nešto konstruktivno u vezi s tim. Mora da negde postoji neki poseban pripremni kurs za Nirvanu i uputstva koja je Istok namenio iskljuĉivo glumcima, i mislim da bi S. to pronašao.) Trebalo bi okonĉati ovaj pasus, ali ne mogu da prestanem s lamentima. Lecnućeš se od onog što sledi, ali uslediti mora. Mislim da znaš kako sam, iskljuĉivo u najboljoj nameri, posle S-ove smrti s vremena na vreme proveravao kako se drţite ti i Freni. Bilo ti je osamnaest godina, i nisam preterano brinuo za tebe. Ĉak ni kad sam ĉuo od neke male traĉare s jedne od mojih klasa da te u koledţu bije glas kako se povlaĉiš i meditiraš po ĉitavih deset sati, mada sam se tu ipak malo zamislio. Ali Freni je imala trinaest godina u to vreme. MeĊutim, jednostavno nisam mogao da se pokrenem. Plašio sam se da doĊem kući. Nisam se plašio da ćete oboje u suzama zauzeti poloţaj preko puta mene i gaĊati me kompletnim izdanjem, komad po komad, Svetih knjiga Istoka Maksa Milera. (Što bi me verovatno bacilo u mazohistiĉki zanos.) Ali jesam se plašio pitanja (mnogo više nego optuţbi) koja biste mogli da mi postavite. Vrlo se dobro sećam kako sam posle sahrane pustio da proĊe ĉitavih godinu dana pre nego što sam se uopšte vratio u Njujork. Posle toga je bilo dovoljno lako dolaziti na roĊendane i praznike, i biti razumno uveren da će se pitanja

ograniĉiti na to kad ću završiti najnoviju knjigu, jesam li bio na skijanju, itd. Oboje ste ĉak proveli mnoge vikende ovde u poslednje dve godine, i mada smo priĉali i priĉali i priĉali, svi smo bili sloţni da ne kaţemo ni reĉi. Danas sam prvi put iskreno poţeleo da progovorim. Što dublje zalazim u ovo prokleto pismo, sve više gubim hrabrost da iznesem svoje stavove. Ali kunem ti se da mi se ukazala savršeno jasna mala vizija istine (deo o jagnjećim kotletima) ovog popodneva, u trenutku kad mi je to dete saopštilo da se njeni drugari zovu Bobi i Doroti. Simor mi je jednom rekao - i to baš u gradskom autobusu - da sva prava verska izuĉavanja moraju dovesti do toga da zaboravimo ono što smo nauĉili o razlikama, iluzomim razlikama izmeĊu deĉaka i devojĉica, ţivotinja i kamenja, dana i noći, toplote i hladnoće. To mi je naglo sinulo pored tezge s mesom i uĉinilo mi se pitanjem ţivota i smrti da brzinom od sto na sat i napišem ti pismo. O, boţe, što nisam pokupio neku olovku odmah u samoposluzi umesto da se uzdam u puteve do kuće. Ali moţda je i ovako dobro. Ponekad mislim da si ti oprostio S. potpunije nego bilo ko od nas. Vejker mi je jednom rekao nešto vrlo zanimljivo u vezi s tim - u stvari, ja samo papagajišem njegove reĉi. Rekao je da si jedino ti bio ogorĉen Simorovim samoubistvom, i jedini koji si mu zaista oprostio. Mi ostali, rekao je, bili smo spolja neogorĉeni, a u sebi mu nismo praštali. To je moţda više nego istina. Otkud znam? Ono što pouzdano znam je da sam hteo nešto radosno i uzbudljivo da ti kaţem - i to samo na jednoj strani papira, s duplim proredom - a sve je to uglavnom ili potpuno išĉezlo kad sam došao kući, pa mi je preostalo samo da otaljam ĉitavu stvar. Da ti odrţim predavanje o doktoratima i

glumaĉkom ţivotu. Kako je to smušeno, kako je komiĉno, i kako bi se sam Simor smešio i smešio - i verovatno me ubedio, kao i sve nas, da ne treba da brinemo zbog toga. Dosta. Glumi, Zahari Martine Glase, kad god i gde god ţeliš, kad već osećaš da moraš, ali radi to svim srcem. Ako uradiš išta lepo na pozomici, bilo šta neizrecivo što donosi radost, bilo šta što prevazilazi puke zahteve glumaĉke veštine, S. i ja ćemo iznajmiti smokinge i cilindre i sveĉano doći iza scene s buketima zevalica. U svakom sluĉaju, koliko god to malo vredelo, molim te raĉunaj na moju ljubav i podršku, bez obzira na razdaljinu. Badi

Kao i uvek, apsurdan sam kad hoću da budem sveznajući, ali bi ti, ako niko drugi, mogao da ispoštuješ onaj deo mene koji je koliko-toliko bistar. Pre mnogo godina, u svojim najranijim i najbrljivijim danima nazovi-pisca, jednom sam naglas ĉitao neku novu priĉu Su i Bu Bu. Kad sam završio, Bu Bu je odseĉno (ali pogledavši u Simora) rekla da je priĉa ‘preterano bistra‗. S. je odmahnuo glavom, ozareno mi se nasmešio i rekao da hroniĉno patim od bistrine, da je to moja drvena noga, i da je skretanje paţnje na nju krajnje neukusno. Kao kljakav prema kljakavom, dragi moj Zui, budimo neţni i ljubazni jedan prema drugom. Mnogo te voli, B.

Poslednja, najdonja stranica tog ĉetiri godine starog pisma, dobila je neke mrlje u boji kordovske koţe i bila pocepana na dva mesta duţ prevoja. Proĉitavši pismo, Zui je s izvesnom paţnjom sloţio stranice po redosledu. Poravnao ih je o svoja suva kolena. Namrštio se. Onda je ţustro, kao da ga je ĉitao poslednji put u ţivotu, strpao pismo u njegov koverat. Stavio je debeli koverat na ivicu kade i zapoĉeo malu igru s njim. Gurkao je prstom oteţali koverat duţ ivice kade, oĉigledno se trudeći da ga odrţi u pokretu, a da pri tom ne upadne u vodu. Posle punih pet minuta ove zabave, nezgodno je gumuo koverat, pa je morao brzo da ga uhvati. Time je igri bio kraj. Drţeći spaseni koverat, zaseo je dublje u vodu i pustio da mu utonu i kolena. Minut-dva je odsutno gledao u ploĉice na zidu iznad donjeg dela kade, onda bacio pogled na cigaretu u otvoru za sapun, uzeo je i nekoliko puta probao da povuĉe dim, ali bila je ugašena. Najednom je ponovo seo uspravno, uz snaţno pljuskanje vode, i opruţio suvu levu ruku preko ivice kade. Rukopis otkucan pisaćom mašinom leţao je na prostirci ispred kade, licem okrenut nagore. Podigao ga je i bukvalno ukrcao u kadu. Kratko se zagledao u njega, onda ubacio svoje ĉetiri godine staro pismo u sredinu rukopisa, tamo gde su spojnice najĉvršće drţale. Oslonio je zatim rukopis o svoja sad mokra kolena, samo dva-tri santimetra iznad vode, i poĉeo da ga lista. Kad je stigao do stranice 9, presavio ga je kao ĉasopis i poĉeo da ga ĉita ili išĉitava. Uloga ‘Rika‗ bila je debelo podvuĉena mekom olovkom.

Tina (turobno): O, dragi moj, dragi, dragi. Ja sam ti samo teret, zar ne? Rik: Ne govori to. Da to nikad više nisi rekla, ĉuješ li? Tina: Ipak je istina. Ja sam baksuz. Uţasan baksuz. Da nije mene, Skot Kinkejd bi te već odavno premestio u filijalu u Buenos Airesu. Ja sam sve pokvarila. (Prilazi prozoru.) Ja sam jedna od onih malih lisica što kvare groţĊe. Osećam se kao lik u straviĉno suptilnoj drami. A komiĉno je što ja uopšte nisam suptilna. Ja sam ništa. Ja sam samo ja. (Okrene se.) O, Rik, Rik, bojim se. Šta se dogodilo s nama? Kao da nas više ne vidim. Traţim i traţim oko sebe, ali nigde nas nema. Uplašena sam. Ja sam uplašeno dete. (Gleda kroz prozor.) Mrzim ovu kišu. Ponekad vidim sebe kako mrtva leţim na kiši. Rik (mirno): Dušo moja draga, zar to nije citat iz ‘Zbogom oruţje1? Tina (okreće se, besno): Gubi se odavde! Gubi se pre nego što skoĉim kroz ovaj prozor. Ĉuješ li šta ti govorim? Rik (zagrli je): Slušaj me sad. Ti divna mala budalo. Ti oboţavano, detinjasto, teatralno... Zuijevo ĉitanje naglo prekide glas njegove majke nametljiv, kvazi-konstruktivan - obraćajući mu se iza vrata kupatila: „Zui? Jesi li još u kadi?― ,,Da, još sam u kadi. Zašto?― „Htela bih da uĊem na sekund. Imam nešto za tebe.― „U kadi sam, zaboga.― „Samo na sekund, molim te. Navuci zavesu.―

Zui je bacio poslednji pogled na stranicu koju je ĉitao, zatim sklopio rukopis i spustio ga pored kade. „Svevišnji Isuse―, reĉe. „Ponekad vidim sebe kako mrtav leţim na kiši.― Najlonska zavesa za kadu, jarko-crvena sa dezenom ţutih povisilica, snizilica i violinskih kljuĉeva, bila je skupljena pri donjem delu kade, i plastiĉnim alkama okaĉena o hromiranu šipku. Zui se ispruţi i povuĉe je duţ cele kade, zaklonivši se od pogleda. ,,U redu. Isuse. UĊi kad si zapela―, reĉe. U njegovom glasu nije se osećao neki glumaĉki manirizam, ali je preterano podrhtavao; neumoljivo se ‘dizao‘ kad se nije trudio da ga kontroliše. Pre mnogo godina, dok je još kao mali uĉestvovao u emisiji ,,To je pametno dete―, stalno su mu govorili da se drţi dalje od mikrofona. Vrata se otvoriše i gĊa Glas, osrednje punija ţena s mreţicom za kosu na glavi, ušla je u kupatilo. Uvek je bilo vrlo teško odrediti njene godine, ali nikad teţe nego kad ima mreţicu na glavi. Njeni ulasci u prostorije bili su obiĉno verbalni koliko i fiziĉki. ,,Ne znam kako moţeš toliko da sediš u kadi.― Munjevito je zatvorila vrata za sobom, kao neko ko već godinama vodi beskrajan rat braneći svoje potomstvo od promaje posle kupanja. „To nije ĉak ni zdravo―, rekla je. „Znaš li koliko si već u toj kadi? Taĉno ĉetrdeset i pet...― ,,Ne govori mi! Molim te, ne govori mi, Besi.― „Kako to misliš da ti ne govorim?“ „Baš to što sam rekao. Ostavi mi iluziju da nisi stajala napolju i brojala minute koje sam...― „Niko nije brojao nikakve minute, mladiću―, reĉe gĊa Glas. Bila je već u poslu. U kupatilo je unela duguljasti paketić umotan u belu hartiju i vezan zlatnom

trakom. Izgledalo je kao da je u njemu predmet veliĉine Houpovog dijamanta ili prikljuĉka za irigator. GĊa Glas je zaţmirila gledajući ga, i prstima potegla traku. Kako ĉvor nije popustio, prinela ga je zubima. Na sebi je imala uobiĉajenu kućnu haljinu - koju je njen sin Badi (pisac i, prema tome, kako nam je rekao niko drugi nego Kafka, neprijatan čovek) nazvao njenom uniformom koja nagoveštava smrt. To je manje-više bio prastari ponoćnoplavi japanski kimono koji je preko dana skoro uvek nosila po kući. Zahvaljujući mnogobrojnim naborima okultnog izgleda, sluţio je i kao ostava za pribor teškog pušaĉa i majstora-amatera; u dva naknadno dodata dţepa sa strane obiĉno su bile dvetri pakle cigareta, nekoliko kartonĉića šibica, šrafciger, ĉekić za izvlaĉenje eksera, skautski noţ koji je nekad pripadao jednom od njenih sinova, jedna ili dve emajlirane ruĉke za slavinu, plus ĉitava zbirka šrafova, eksera, šarki i toĉkića za noţice na nameštaju - tako da je gĊa Glas tiho zveckala dok se kreće po svom prostranom stanu. Već deset ili više godina obe njene kćerke ĉesto su, mada bezuspešno, kovale zavere kako da bace taj veteranski kimono. (Njena udata kćerka, Bu Bu, pomenula je da bi ga moţda trebalo dokrajĉiti nekim tupim predmetom pre nego što ode u kantu.) Ma koliko orijentalno dizajniran, taj kimono ni najmanje nije umanjivao jedinstven, upeĉatljiv utisak koji je gĊa Glas, chez elle, ostavljala na odreĊeni tip posmatraĉa. Glasovi su ţiveli u staroj, ali ni najmanje neotmenoj stambenoj zgradi u bloku izmeĊu Sedamdesete i Osamdesete istoĉne ulice, gde su moţda dve trećine postarijih stanarki nosile bundu, i koje ste, kad u vedra prepodneva radnih dana izaĊu iz zgrade, mogli da zamislite kako

nakon pola sata ulaze i izlaze iz liftova kod Lorda i Tejlora, Saksa ili Bonvit Telera. U toj izrazito menhetenskoj sredini, gĊa Glas je (s nepobitno pubertetskog stanovišta) bila priliĉno osveţavajući tm u oku. Kao prvo, izgledala je kao da nikada, baš nikada ne izlazi iz kuće, ali ukoliko ipak izaĊe, onda će biti ogmuta crnim šalom i uputiće se u pravcu ulice O‘Konel, da zatraţi telo jednog od svojih poluirskih, polujevrejskih sinova, koga su, nekom administrativnom greškom, ubili Blek-en-Tens.iii Iznenada, Zui se javio podozrivim glasom: „Majko? Šta uopšte radiš tamo?― GĊa Glas je već otvorila paketić, i sad stajala ĉitajući sitna slova na poleĊini kartonske kutijice od paste za zube. „Ćuti, molim te―, rekla je, pomalo odsutno. Prišla je ormariću s lekovima koji je bio priĉvršćen na zid iznad lavaboa. Otvorila je vratanca sa ogledalom i bacila pogled na pretrpane police - ili, bolje reĉeno, struĉno ih odmerila okom posvećene baštovanke kućne apoteke. Pred njom se u raskošno bujnim lejama pruţalo, da se tako izrazimo, obilje zlatnih farmaceutskih plodova, kao i nekoliko tehniĉki manje odredivih koještarija. Na policama je bio jod, ţivin hromat, vitaminske kapsule, voštani konac za ĉišćenje zuba, aspirin, anacin, buferin, argirol, masterol, ekslaks, magnezijumovo mleko, soli za jetru, aspergam, dva ţileta marke Ţilet i jedan marke Šik, dve tube kreme za brijanje, jedna savijena polupocepana fotografija debele crno-bele maĉke koja spava na ogradi neke verande, tri ĉešlja, dve ĉetke za kosu, boĉica Vajldrutovog briljantina, boĉica Fiĉove vodice protiv peruti, mala kutija bez nalepnice sa glicerinskim ĉepićima, Viksove

kapi za nos, Viksova mast, šest toaletnih sapuna, tri iskorišćene karte za muziĉku komediju (Zovi me gospodin) iz 1946, tuba pomade za depilaciju, kutija Klineksovih papimih maramica, dve morske školjke, nekoliko razliĉitih komada naizgled upotrebljenog šmirgl-papira, dve teglice krema za skidanje šminke, tri para makazica, turpijica za nokte, jedan providan plavi kliker (poznat meĊu klikerašima, bar onim iz dvadesetih godina, kao ‘vodenac‘), krem za skupljanje proširenih pora, jedna pinceta, okvir za zlatni ţenski ruĉni sat bez kaiša, kutija sode bikarbone, prsten devojaĉkog intemata s oštećenim oniksom, boĉica Stopete - i, verovali ili ne, još mnogo drugih stvari. GĊa Glas je ţustro uzela neki predmet s najdonje police i bacila ga u korpu za otpatke, gde je pao uz prigušen metalni zvuk. „Staviću ti ovde tu novu pastu za zube koju svi toliko hvale―, objavila je i, ne okrenuvši se, prešla s reĉi na delo. „Volela bih da baciš taj sumanuti prašak. Skinuće ti svu tu prekrasnu gleĊ sa zuba. Imaš divne zube. Ako ništa drugo, mogao bi da povedeš raĉuna...― ,,Ko to kaţe?― Iza zavese se zaĉuo šum uzburkane vode u kadi. ,,Ko doĊavola kaţe da će mi skinuti svu tu prekrasnu gleĊ sa zuba?― ,,Ja kaţem.― GĊa Glas je bacila poslednji kritiĉki pogled na svoju baštu. „Molim te da je upotrebiš.― Ispruţenim prstima je ovlaš ćušnula neotvorenu kutiju soli za jetru, da je poravna sa ostalim zimzelenima, a onda zatvorila vratanca. Pustila je hladnu vodu u lavabo. „Baš bih volela da znam ko to pere ruke a onda ne opere lavabo―, strogo je rekla. „Ovo je navodno porodica u kojoj su svi odrasli.― Pojaĉala je mlaz vode i jednom rukom brzo i temeljno oprala lavabo. „Pretpostavljam da

još nisi razgovarao sa sestricom―, rekla je i okrenula se prema zavesi. ,,Ne, još nisam razgovarao sa sestricom. Kako bi bilo da sad nestaneš odavde?― „Zašto nisi?― upita gĊa Glas. „Mislim da to nije lepo, Zui. Mislim da to uopšte nije lepo od tebe. A posebno sam te molila da vidiš ima li nešto...― „Kao prvo, Besi, ustao sam tek pre sat vremena. A drugo, sinoć sam razgovarao puna dva sata s njom, i mislim da ona danas najiskrenije ne ţeli da razgovara s bilo kim od nas. A treće, ako ne izaĊeš iz kupatila, zapaliću ovaj uţas od zavese. Najozbiljnije ti govorim.― Negde usred ove tri ubedljive taĉke, gĊa Glas je prestala da sluša i sela. „Ponekad bih takoreći ubila Badija što nema telefon―, rekla je. ,,To je tako besmisleno. Kako jedan odrastao ĉovek uopšte moţe tako da ţivi - bez telefona, bez iĉega? Niko ne namerava da remeti njegov mir, ako je to ono što on ţeli, ali ja zaista mislim da nije neophodno da ţivi kao pustinjak.“ Ljutito se pomerila na stolici i prekrstila noge. „Nije ĉak ni bezbedno, pobogu! Šta da slomi nogu ili nešto. Ĉak tamo u tim šumama. Stalno brinem zbog toga.― „Brineš, a? Zašto ti ustvari brineš? Da ne slomi nogu ili što nema telefon kad ti ustreba?― „Brinem zbog obe stvari, mladiću, ako te baš zanima.― „Dobro onda nemoj. Nemoj da gubiš vreme. Glupa si, Besi. Zašto si tako glupa? Pa ti poznaješ Badija. Kad bi se našao dvadeset milja duboko u šumi, s obe slomljene noge i sa prokletom strelom u leĊima, dopuzao bi natrag do svoje pećine samo da se uveri nije li se

moţda neko ušunjao da isproba njegove kaljaĉe.― Iza zavese se zaĉuo njegov kratak i prijatan, mada pomalo demonski grohot. „Veruj mi na reĉ. Suviše mu je stalo do njegovog prokletog mira da bi umro u bilo kakvoj šumi.― „Niko ne govori o umiranju―, rekla je gĊa Glas. Bez ikakve potrebe namestila je malo mreţicu na glavi. „Već celo bogovetno jutro pokušavam da dobijem one ljude što ţive negde u njegovom kraju. Uopšte se ne javljaju. To je da poludiš kad ne moţeš da dopreš do njega. Koliko sam ga puta molila da odjavi taj glupi telefon iz svoje i Simorove bivše sobe. To nije ĉak ni normalno. Kad se zbilja nešto dogodi i neko mu zatreba... To je da poludiš. Sinoć sam pokušala dvaput i valjda ĉetiri puta...― „O kakvom to ludilu priĉaš? Pre svega, zašto bi neki nepoznati ljudi u njegovom kraju ĉekali kad ćemo da se javimo?― „Niko ne kaţe da neko treba da ĉeka kad ćemo da se javimo, Zui. Ne budi tako drzak, molim te. Ako baš hoćeš da znaš, jako sam zabrinuta zbog tog deteta. I mislim da bi Badiju trebalo ispriĉati ĉitavu stvar. Znaš, mislim da mi on nikad ne bi oprostio ako ga ne bih na vreme obavestila kad se ovako nešto desi.― ,,U redu onda! Zašto ne zoveš koledţ umesto što mu gnjaviš susede? U ovo doba dana ionako nije u svojoj rupi - to ti je valjda poznato.― „Ljubazno te molim da malo obuzdaš glasne ţice, mladiću. Niko nije gluv. I da znaš, pozvala sam koledţ. Iz iskustva mi je poznato da to niĉemu ne vodi. Oni samo ostave poruke na njegov pisaći sto, a ja mislim da

on ionako nikad i ne zaviruje u kancelariju.― GĊa Glas se, ne ustajući, iznenada nagnula napred, pruţila ruku i uzela nešto s vrha pletene korpe za prljavi veš. „Imaš li neku krpu za kupanje tamo?― upitala je. „Kaţe se ‘rukavica‘, a ne ‘krpa za kupanje‘, i doĊavola, Besi, ţelim da ostanem sam u kupatilu. To mi je jedina ţelja. Da sam ţeleo da mi ovamo nagmu sve debele irske ruţe u prolazu, onda bih to i rekao. Hajde sad. IzaĊi.― ,,Zui―, strpljivo reĉe gĊa Glas. „Drţim ĉistu krpu za kupanje u ruci. Treba li ti ili ti ne treba? Samo da ili ne, molim te.― „O, boţe! Da. Da. Da. Više od svega na svetu. Baci je ovamo.― „Neću da je bacim tamo, dodaću ti je. U ovoj porodici uvek se sve baca.― GĊa Glas ustade, napravi tri koraka do zavese i priĉeka da se pojavi ruka bez tela i uzme rukavicu za kupanje. ,,Do neba ti hvala. A sad se ĉisti odavde, molim te. Izgubio sam već pet kila.― „Nije ni ĉudo! Sediš u toj kadi dok bukvalno ne poplaviš, a onda... Šta je ovo?“ S neizmernim interesovanjem sagla se i uzela rukopis koji je Zui ĉitao pre nego što je ušla u kupatilo. ,,To je ta nova drama koju je poslao gospodin LeSaţ?― upita. ,,Na podu?― Nije dobila odgovor. Kao da je Eva upitala Kaina da li to njegova lepa nova motika leţi napolju na kiši. „Prekrasno mesto za jedan rukopis, nema šta.― Prenela je rukopis do prozora i paţljivo ga stavila na radijator. Zagledala se u njega kao da proverava da li se ovlaţio. Roletna je bila spuštena - Zui je svoje ĉitanje u kadi

obavio pri svetlosti tri sijalice na plafonu - ali traĉak dnevnog svetla probio se ispod roletne na naslovnu stranicu rukopisa. GĊa Glas je nakrivila glavu da bolje proĉita naslov, a istovremeno iz dţepa svog kimona izvadila paklo dugaĉkih cigareta. „Srce je jesenji lovac“, naglas je proĉitala. „Neobiĉan naslov.― Odgovor iza zavese nije usledio odmah, ali zato razdragano: „Šta si rekla? Kakav je naslov?― GĊa Glas je već bila na oprezu. Povukla se i ponovo sela, s upaljenom cigaretom u ruci. „Neobičan, rekla sam. Nisam rekla da je divan ili nešto, zato molim te...― „Aaa, tu smo znaĉi. Ĉovek mora ujutru priliĉno rano da ustane ako hoće da od tebe nešto sakrije, mala moja Besi. Znaš li ti šta je tvoje srce? Da li bi volela da ĉuješ šta je tvoje srce? Tvoje srce, Besi, je jesenja garaţa. Šta kaţeš za taj naslov, a? Boţe, toliki ljudi - toliki neobavešteni ljudi - misle da su Simor i Badi jedini pisci u ovoj familiji. Kad bolje razmislim, kad malo sednem i razmislim o senzibilnoj prozi i garaţama, odbacujem svaki dan svog...― „Dobro, dobro, mladiću―, reĉe gĊa Glas. Kakav god bio njen ukus kad je reĉ o naslovima televizijskih drama, ili njen opšti smisao za estetiku, u oĉima joj blesnu iskra - samo iskra, ali ipak iskra - znalaĉkog, mada i nastranog uţivanja u izazivaĉkom stilu njenog najmlaĊeg i jedinog lepog sina. Na delić sekunde izgubio se izraz sveopšteg umora i vidne brige koji joj je bio na licu otkako je ušla u kupatilo. MeĊutim, odmah se vratila u defanzivu. „Šta fali tom naslovu? On jeste neobiĉan.

Ti! Ti misliš da ništa na ovom svetu nije neobiĉno ili lepo! Nisam te još nikad ĉula...― „Šta? Ko to misli? Šta ja to taĉno mislim da nije lepo?― Iza zavese se zaĉulo tiho talasanje vode, kao da se odjednom zaigrao neki obestan delfm. „Slušaj, Debela, baš me briga šta misliš o mojoj rasnoj pripadnosti, ubeĊenjima ili veri, ali ne govori mi da sam neosetljiv na lepotu. To je moja Ahilova peta, ne zaboravi takve stvari. Meni je sve lepo. Pokaţi mi ruţiĉasti zalaz sunca i ja sam gotov. Bilo šta. Petra Pana. Kad se daje Petar Pan, pretvorim se u prokletu poplavu suza pre nego što se zavesa uopšte digne. I ti se usuĊuješ da mi kaţeš kako sam...― ,,Ma ućuti više―, odsutno reĉe gĊa Glas. Duboko je uzdahnula. A onda, s nervoznim izrazom na licu, snaţno je povukla dim iz cigarete i, ispuštajući ga kroz nos, rekla - ili, bolje reći, iz nje je provalilo: „O, da mi je znati šta da radim sa tim detetom!― Opet je duboko uzdahnula. „Totalno sam na ivici.“ Uputila je rentgenski pogled ka zavesi oko kade. „Niko od vas nije mi ni od kakve pomoći. Baš niko! Tvoj otac ne voli ĉak ni da govori o ovakvim stvarima. To ti je već poznato! I on je zabrinut, naravno - vidim mu to na licu - ali jednostavno ne ţeli da se suoĉi ni sa ĉim.― Usta gĊe Glas se stisnuše. ,Nikad se ni sa ĉim nije suoĉio otkako ga znam. On misli da će sve neuobičajeno ili neprijatno jednostavno nestati ĉim ukljuĉi radio i neki dripac zapeva.“ Iza zavese se zaĉuo buĉan smeh nevidljivog Zuia. Taj smeh se jedva razlikovao od njegovog uobiĉajenog grohota, ali je ipak bilo razlike.

,,Da, takav je on!― ozbiljno je insistirala gĊa Glas. Pomerila se napred na stolici. „Hoćeš li da ti kaţem šta stvarno mislim?― upitala je. ,,Hoćeš?“ „Besi. Molim te. Ionako ćeš mi reći, ĉemu onda...― ,,Ja stvarno mislim - a ovo ti najozbiljnije kaţem stvarno mislim da se on neprekidno nada da će sve vas decu ponovo ĉuti na radiju. Najozbiljnije ti kaţem.― GĊa Glas opet duboko uzdahnu. „Kad god tvoj otac ukljuĉi radio, stvarno mislim kako oĉekuje da će naići na emisiju ‘To je pametno dete‗ i ĉuti sve vas decu, jedno po jedno, kako ponovo odgovarate na pitanja.― Stisla je usne i nesvesno zastala, da pojaĉa utisak. „I tu mislim na sve vas―, rekla je i najednom se malo uspravila. „Što znaĉi i na Simora i Volta.― Povukla je kratak, ali ogroman dim iz cigarete. ,,On totalno ţivi u prošlosti. Ali totalno. Ĉak jedva da uopšte gleda televiziju, osim ako si ti na programu. I ne smej se, Zui. To nije smešno.― ,,Ko se uopšte smeje?― „Ali to je istina! On pojma nema da se sa Freni nešto ozbilino dešava. Poima nema! Sinoć, odmah posle vesti u jedanaest, znaš li šta me pitao? Šta mislim, da li bi Freni moţda htela mandarinu! To dete leţi tamo i satima se ubija od plaĉa ako joj samo kaţeš bu! i bog bi ga znao šta to u sebi bunca, a tvoj se otac pita da li bi htela mandarinu. Došlo mi da ga ubijem. Kad sledeći put...― GĊa Glas je ućutala. Zagledala se u zavesu. „Šta je toliko smešno?― upita. „Ništa. Baš ništa. Ja volim mandarine. U redu, ko ti još nije ni od kakve pomoći? Ja. Les. Badi. Ko još? Izjadaj se, Besi. Nemoj da se ustruĉavaš. To je glavni

problem u našoj familiji - svi smo suviše zatvoreni, samo ćutimo. „Nisi preterano duhovit, mladiću―, reĉe gda Glas. Predahnula je da gume ĉuperak kose pod lastiš svoje mreţice. „O, kako bih volela da dobijem Badija na taj glupi telefon. On je jedina osoba koja bi trebalo da nešto zna o ovoj nemogućoj situaciji.― Zamislila se, vidno ogorĉena. „Nevolja nikad ne dolazi sama.― Otresla je pepeo cigarete u skupljeni dlan leve ruke. „Bu Bu se neće vratiti do desetog. Vejkeru ne bih smela ni da pričam o tome, ĉak i kad bih znala kako da ga ulovim. Nikad u ţivotu nisam videla takvu porodicu. Najozbiljnije. Svi ste navodno jako inteligentni i sve, sva deca, ali niko od vas nije ni od kakve pomoći kad zagusti. Niko od vas. Već mi je pomalo muka od...― „Šta ti je tu gusto, zaboga? Šta je zagustilo? Šta bi uopšte htela da uradimo, Besi? Da odemo kod Freni i ţivimo njen ţivot umesto nje?― „Prekini više! Niko nije rekao da bi neko morao da ţivi njen iivofumesto nje. Volela bih samo da neko ode u tu dnevnu sobu i otkrije o ĉemu se radi, eto šta bih volela. Volela bih samo da znam kad to dete namerava da se vrati u koledţ i završi godinu. Volela bih da znam kad namerava da u sebe unese nešto iole hranljivo. Otkako se u subotu uveĉe vratila kući, nije bukvalno ništa stavila u usta - ali ništa! Pokušala sam - nema ni pola sata - da je nagovorim da uzme šolju pileće supe. Popila je taĉno dva gutljaja i ništa više. Povratila je bukvalno sve što sam joj juĉe dala da pojede.― Njen glas je ućutao tek toliko da se ponovo javi. „Rekla je da će moţda kasnije pojesti sendviĉ sa sirom. Ali šta znaĉi taj sendviĉ sa sirom? Koliko sam shvatila, ona je bukvalno

ceo semestar ţivela na sendviĉima sa sirom i koka-koli. Zar time danas hrane mlade devojke po koledţima? Znam samo jedno. Ja sigurno neću hraniti devojku koja je tako iznemogla kao to dete, hranom koja nije ĉak ni...― ,,To je to! Ili pileća supa ili ništa. Samo strogo. Kad je već rešila da ima nervni slom, onda se bar pobrinimo da ga ne uţiva na miru.― ,,Ne budi tako drzak, mladiću - o, taj tvoj jezik! Ako baš hoćeš da znaš, uopšte nije iskljuĉeno da hrana koju to dete unosi u sebe ima i te kakve veze sa ĉitavom nemogućom situacijom. Još dok je bila mala, neko je uvek morao da joj sedi na glavi kako bi bar pipnula povrće ili bilo šta od onog što je dobro za nju. Ne moţeš beskonaĉno zloupotrebljavati svoje telo, godinu za godinom - šta god ti mislio o tome.― „Apsolutno si u pravu. Apsolutno u pravu. Neverovatno kako odmah pogaĊaš u srţ problema. Sav sam se najeţio... Isuse, kako me inspirišeš. Stvarno me rasturaš, Besi. Znaš li šta si uradila? Shvataš li šta si uradila? Ti si ĉitavoj stvari dala sveţ, nov, biblijski vid. U koledţu sam pisao ĉetiri sastava o Raspeću - ustvari pet - i svaki me izludeo, jer sam osećao da mu nešto nedostaje. Sad znam što je to. Sad mi je sve jasno. Sad vidim Hrista u totalno drugom svetlu. Njegov nezdravi fanatizam. Njegovu grubost prema onim finim, trezvenim, konzervativnim Farizejima što uredno plaćaju porez. O, kako je to uzbudljivo! Ti si na svoj jednostavan, neposredan, zadrti naĉin, Besi, formulisala kljuĉ za razumevanje ĉitavog Novog zaveta. Pogrešna ishrana. Hrist je ţiveo od sendviĉa sa sirom i koka-kole. Prema onom što znamo, verovatno je nahranio i mno...―

„Dosta više“, prekide ga gĊa Glas, tihim, ali pretećim glasom. „O, kako bih ti nabila krpu u ta tvoja usta!― „Nije valjda. Ali ja samo pokušavam da odrţim pristojan kupatilski razgovor." „Baš si duhovit. O, kako si duhovit! Vidiš, mladiću, ja sluĉajno ne vidim tvoju sestricu baš u identiĉnom svetlu u kojem vidim Gospoda. Moţda sam čudna, ali šta ću. I sluĉajno ne vidim kako se uopšte moţe porediti Gospod i jedna jadna, premorena devojĉica iz koledţa koja ĉita previše religioznih knjiga i ne znam šta! Ti svakako poznaješ svoju sestru isto tako dobro kao i ja - ili bi bar trebalo da je tako. Ona je uţasno prijemĉiva na ovo ili ono, i oduvek je bila takva, a ti to odliĉno znaš!― U kupatilu je za trenutak bilo neobiĉno tiho. „Majko? Sediš li još tu? Neki straviĉan osećaj govori mi da sediš i pušiš bar pet cigareta odjednom. Jesam li u pravu?― Priĉekao je. Ali gĊa Glas nije odgovorila. „Neću da sediš tamo, Besi. Hteo bih da izaĊem iz proklete kade... Besi? Ĉuješ li me?― „Ĉujem te, ĉujem―, reĉe gĊa Glas. Preko lica joj je prešao novi talas zabrinutosti. Nervozno se ispravila na stolici. „Odnela je onog blentavog Blumberga da spava s njom na kauĉu. To nije ĉak ni zdravo.“ Snaţno je uzdahnula. Već nekoliko minuta drţala je pepeo od cigarete u skupljenom dlanu leve ruke. Ne diţući se sasvim sa stolice, istresla ga je u korpu za otpatke. „Ne znam šta bi trebalo da uradim―, izjavi. „Jednostavno ne znam, i gotovo. Cela je kuća izvmuta naopako. Moleri su skoro gotovi s njenom sobom, i posle ruĉka bi da odmah

preĊu u dnevnu sobu. Ne znam da li da je budim, šta da radim. Ona skoro uopšte nije spavala. Jednostavno nisam više pametna. Znaš li koliko već ima otkako mi je poslednji put omogućeno da dovedem molere u ovaj stan? Gotovo dvade...― „Moleri! A, sad mi je sinulo. Totalno sam zaboravio na molere. Slušaj, zašto ih nisi dovela ovamo? Ima mesta koliko god hoćeš. Šta će uopšte misliti o meni, kakav sam ja domaćin kad ih ne zovem u kupatilo dok se...― „Ućuti sad malo, mladiću. Razmišljam.― Kao na zapovest, Zui je naglo aktivirao rukavicu za kupanje. Jedva ĉujno trljanje je nakratko bio jedini zvuk koji se ĉuo u kupatilu. GĊa Glas, koja je sedela dva-tri metra od zavese, zagledala se preko poploĉanog poda u plavu prostirku ispred kade. Cigareta koju je drţala vrhovima dva prsta desne ruke, dogorela je do poslednjeg santimetra. Naĉin na koji ju je drţala bukvalno je slao u neku vrstu literamog pakla onaj prvi, snaţan (i dalje nimalo oslabljen) utisak da su joj ramena ogmuta nevidljivim dablinskim šalom. Prsti su joj bili ne samo izuzetno dugi i lepo oblikovani - kakvi se, krajnje uopšteno govoreći, ne bi oĉekivali kod jedne osrednje punije ţene - već ih je odlikovalo i izvesno kraljevsko podrhtavanje; ruke svrgnute balkanske kraljice ili nekadašnje omiljene dvorske kurtizane mogle su da podrhtavaju na tako elegantan naĉin. A to nije bila jedina protivreĉnost motivu crnog dablinskog šala. Postojao je momenat iznenaĊenja pri pogledu na noge Besi Glas, koje su, po svim merilima, bile savršene. To su bile noge nekad nadaleko poznate lepotice, igraĉice u varijeteu, igraĉice izuzetno lakih pokreta. Sada su, dok je sedela

gledajući u prostirku, bile prekrštene, leva preko desne, a iznošena papuĉa od belog frotira izgledala je kao da će svakog trenutka spasti s prebaĉene noge. Stopala su joj bila neobiĉno mala, gleţnjevi još uvek tanki i, što je moţda najĉudnije, listovi su joj bili ĉvrsti, i na njima oĉigledno nikad nije bilo proširenih vena. Uzdah, mnogo dublji od obiĉnog - koji kao da je bio deo same ţivotne snage - najednom je dopro iz grudi gĊe Glas. Ustala je sa cigaretom do lavaboa, pustila hladnu vodu na nju, bacila opušak u korpu za otpatke i ponovo sela. Zanesenost u koju je utonula ostala je nepomućena, kao da nije ni ustala sa stolice. ,,Za tri sekunde izlazim odavde, Besi! Pošteno te opominjem. Nemoj da kvarimo gostoprimstvo.― GĊa Glas, koja se ponovo zagledala u plavu prostirku, odsutno je klimnula glavom na tu ‘poštenu opomenu‗. Da je u tom trenutku (što ne pominjemo uzgred) Zui video njeno lice, pogotovo oĉi, moţda bi osetio snaţnu potrebu, prolaznu ili ne, da opozove, preokrene ili izmeni veći deo svog udela u njihovom razgovoru - da ga ublaţi, smekša. A opet, moţda i ne bi. Vrlo je teško bilo, 1955. godine, proĉitati nešto jasno i pouzdano s lica gĊe Glas, pogotovo iz njenih ogromnih plavih oĉiju. Dok su nekad, do pre nekoliko godina, same njene oĉi mogle da otkriju (ljudima ili prostirkama) da su dvojica njenih sinova mrtvi, jedan zato što je izvršio samoubistvo (njen ljubimac, njen najsloţenije obdaren, njen najneţniji sin), a drugi zato što je poginuo u Drugom svetskom ratu (njen jedini zaista veseli sin) dok su nekad same oĉi Besi Glas bile dovoljne da saopšte ove ĉinjenice, tako reĉito i s naizgled takvom ljubavlju za detalje, da ni njen muţ, niti ma koje od

njene preţivele odrasle dece nisu mogli da pogledaju u njih, a kamoli da izdrţe njihov pogled, sada je, 1955. godine, bila sposobna da upotrebi isti taj strašni keltski dar da bi saopštila, obiĉno na kućnom pragu, kako novi dostavljaĉ nije na vreme doneo jagnjeći but za veĉeru, ili kako je brak neke beznaĉajne holivudske starlete u ozbiljnoj krizi. Naglo je pripalila novu dugaĉku cigaretu, povukla dim, zatim ustala, izbacivši ga. „Odmah se vraćam―, rekla je. Ta izjava je zazvuĉala nevino, kao neko obećanje. ,,I molim te stani na prostirku kad izlaziš iz kade―, dodala je. „Zato je tu.― Izašla je iz kupatila, ĉvrsto zatvorivši vrata za sobom. Bilo je kao da je Kvin Meri, pošto je danima stajala na pomoćnom doku, upravo isplovila iz, recimo, Volden Ponda, isto tako iznenadno i neobiĉno kao što je i uplovila. Iza zavese, Zui je na nekoliko sekundi zatvorio oĉi, kao da se njegov mali brodić opasno nagnuo na bok u njenoj brazdi. Onda je uklonio zavesu i zagledao se u zatvorena vrata. Njegov dugi pogled nije odavao baš preveliko olakšanje. Više od svega, i ne toliko paradoksalno, to je bio pogled ĉoveka koji voli mir, i kome, kada je taj mir narušen, nije baš pravo što je uljez jednostavno ustao i otišao, tek tako, kao da ništa nije bilo.

Nije prošlo ni pet minuta kad je Zui, mokre ali oĉešljane kose, stao bos ispred lavaboa, u tamnosivom donjem delu trenerke od gabardena, s peškirom za lice preko golih ramena. Ritual pred brijanje bio je već

obavljen. Roletna na prozoru bila je upola podignuta; vrata kupatila odškrinuta da izaĊe para i razbistre se ogledala; cigareta pripaljena, dim povuĉen, a ona stavljena nadohvat ruke, na policu od mutnog stakla ispod ogledala na ormariću s lekovima. Zui je istisnuo krem za brijanje na vrh ĉetkice. Ostavio je tubu s kremom, ne zatvorivši je, negde na lavabou. Dlanom je škripeći prešao tamo-amo preko ogledala na ormariću da ga odmagli. Onda je poĉeo da sapunja lice. Njegova tehnika bila je pri tom dosta neuobiĉajena, mada po duhu identiĉna s naĉinom na koji se brijao. Naime, iako je gledao u ogledalo dok nanosi krem, nije pogledom pratio ĉetkicu, već je umesto toga gledao pravo u svoje oĉi, kao da su one neutralna teritorija, niĉija zemlja u jednom privatnom ratu protiv narcizma, protiv koga se bori već od svoje sedme ili osme godine. Sada, u dvadeset i petoj, to malo ratno lukavstvo postalo je uglavnom refleksna radnja, kao kad iskusni igraĉ bezbola na terenu lupka palicom po kramponima svojih kopaĉki, bez obzira da li je to potrebno ili ne. Isto tako, kad se nekoliko minula pre toga ĉešljao, gotovo da nije ni gledao u ogledalo. A još ranije se obrisao pred velikim ogledalom, ne bacivši ni jedan jedini pogled na njega. Tek što je nasapunjao lice, kad se u ogledalu najednom pojavila njegova majka. Stajala je na pragu, ni inetar iza njega, s jednom rukom na kvaki - slika i prilika prividnog ustruĉavanja da još jednom uĊe u kupatilo. „O, kakvo ljupko i prijatno iznenaĊenje!― reĉe Zui u ogledalo. „UĊi, uĊi.― Buĉno se nasmejao, a onda otvorio ormarić i izvadio brijaĉ.

GĊa Glas je zamišljeno prišla. ,,Zui...― rekla je. „Razmišljala sam.― Njeno uobiĉajeno mesto bilo je baš sa leve strane Zuija. Sagla se da sedne, ,,Ne sedaj! Dozvoli da te se nagledam―, reĉe Zui. Izlaţenje iz kade, oblaĉenje pantalona i ĉešljanje kose oĉigledno mu je popravilo raspoloţenje. „Nemamo baš ĉesto posetioce u našoj maloj kapelici, pa kad navrate, trudimo se im bude kao...― „Smiri se malo―, odluĉno reĉe gĊa Glas. Sela je i prekrstila noge. „Razmišljala sam. Šta misliš, ima li ikakve svrhe da potraţimo Vejkera? Ja liĉno ne verajem, ali šta ti misliš? Po meni, tom detetu treba dobar psihijatar, a ne sveštenik ili ne znam ko, ali moţda grešim. “ „O, ne. Ne, ne. Ne grešiš. Ne sećam se da si ikad pogrešila, Besi. Tvoje ĉinjenice su uvek neistinite ili preterane, ali ti nikad ne grešiš - ne, ne.― Razdragano, Zui pokvasi brijaĉ i poĉe da se brije. „Zui, lepo te pitam - i prestani više sa tim zavitlavanjem, molim te. Misliš li ili ne misliš da bi trebalo da potraţim Vejkera? Mogla bih da zovnem onog biskupa Penšoa, ili kako se već zove, i on bi verovatno mogao da mi kaţe gde bar da mu pošaljem telegram, ako je još na nekom suludom brodu.― GĊa Glas je pruţila ruku i privukla metalnu korpu za otpatke kao pepeljaru za upaljenu cigaretu s kojom je ušla u kupatilo. „Pitala sam Freni da li bi volela da popriĉa telefonom s njim. Samo ako ga naĎem. “ Zui je kratko isprao brijaĉ. ,,I šta je ona rekla?― upita. GĊa Glas se pomeri na stolici, s malo

izbegavajućim pokretom udesno. „Rekla je da ne ţeli da razgovara ni sa kim.“ ,,Ah. Ali mi znamo bolje, zar ne? Nećemo olako prihvatiti jedan tako odreĊen odgovor, zar ne?― „Ako baš hoćeš da znaS, mladiću, ja danas ne nameravam da prihvatim nikakav odgovor ma koje vrste od tog deteta―, reĉe gĊa Glas, ţivnuvši. Onda se obrati Zuijevom nasapunjanom profilu. „Kad neka mlada devojka već ĉetrdeset i osam sati leţi i plaĉe u sobi, i mrmlja nešto sebi u bradu, od nje ne traţiš nikakve odgovore." Zui je, bez komentara, nastavio brijanje. „Odgovori mi, molim te. Misliš li ili ne misliš da bi trebalo da potraţim Vejkera? Bojim se, iskreno ti kaţem. Toliko je emotivan, bio on sveštenik ili ne. Ako Vejkeru kaţeš da se sprema kiša, oĉi su mu već pune suza.― Zui je podelio svoje veselje ovom primedbom sa odrazom svojih oĉiju u ogledalu. „Ima još nade za tebe, Besi―, reĉe. ,,Pa dobro, ako već ne mogu da dobijem Badija telefonom, a ĉak ni ti nećeš da pomogneš, moraću sama nešto da preduzmem―, reĉe gĊa Glas. Izgledajući krajnje zabrinuto, sedela je neko vreme i pušila. Onda je produţila: ,,Da je nešto strogo katoliĉko ili sliĉno, moţda bih i sama mogla da joj pomognem. Nisam baš sve zaboravila. Ali nijedno od vas dece nije odgajano u katoliĉkom duhu, i ja zaista ne znam...― Zui je prekide. ,,Ti grešiš―, reĉe, okrenuvši nasapunjano lice prema njoj. „Grešiš. Potpuno si omašila. Već sam ti sinoć rekao. To sa Freni nema

nikakve veze s religijom.― Isprao je brijaĉ i nastavio brijanje. „Veruj mi na reĉ.― GĊa Glas je dugo i upomo gledala u njegov profil, kao da će još nešto da joj kaţe, ali to je izostalo. Na kraju uzdahnu i reĉe: „Mislim da bih se privremeno čak i zadovoljila kad bih mogla da sklonim onog odvratnog Blumberga s kauĉa. To nije ĉak ni zdravo.“ Povukla je dim. „Osim toga, ne znam šta da radim s molerima. Sad su manje-više gotovi s njenom sobom, pa će navaliti da preĊu u dnevnu sobu.― „Znaš, jedini ja u ovoj porodici nemam nikakve probleme―, reĉe Zui. ,A znaš li zašto? Kad god sam nešto neraspoloţen ili sam zbunjen, šta uradim - samo zovnem par ljudi da me posete u kupatilu i eto - mi tu lepo rašĉistimo sve probleme.― Ĉinilo se da je gĊa Glas na putu da se zabavi Zuijevim naĉinom rešavanja problema, ali bio je dan kad joj nije ni do kakve zabave. Gledala je za trenutak u njega, a onda joj se, postepeno, javio nov izraz u oĉima dovitljiv, prepreden i pomalo oĉajniĉki. „Znaš, nisam ja tako glupa kao što ti moţda misliš, mladiću―, reĉe. „Svi ste vi tako zatvoreni, sva moja deca. Ako baš hoćeš da znaš, sluĉajno sam mnogo više upućena u ono što se krije iza svega ovog nego što ti misliš.― Da naglasi ovu izjavu, stisnula je usne i odstranila neke nepostojeće trunke duvana s krila svog kimona. „Osim toga, sluĉajno mi je poznato da je ona mala knjiţica koju je juĉe nosila po ĉitavoj kući osnovni faktor ĉitave ove priĉe.― Zui se okrete i pogleda je. Smeškao se. „Kako si to otkrila?― reĉe.

„Nije bitno kako sam to otkrila―, reĉe gĊa Glas. „Ali ako si baš zapeo, Lejn je zvao nekoliko puta. Strašnojs zabrinut zbog Freni.― Zui isplaknu brijaĉ. ,,Ko ti je sad taj Lejn?― upita. To je nesumnjivo bilo pitanje jednog još uvek vrlo mladog ĉoveka, koji tu i lamo nije sklon da prizna kako su mu poznata imena nckih ljudi. „Znaš ti vrlo dobro ko je to, mladiću―, znaĉajno reĉe gĊa Glas. „Lejn Kotel. To je Frenin drugar, koji je ick godinu dana s njom. Video si ga bar pet-šest puta koliko je meai poznato, i zato nemoj da se praviš da ne znaš ko je.― Zui prasnu u grohotan smeh, kao da iskreno uţiva u tome što je otkriveno neko prenemaganje, makar i njegovo. Nastavio je da se brije, i dalje razdragan. „Kaţe sc Frenin dečko“, reĉe, ,,a ne njen drugar. Zašto si tako zaostala, Besi? Zašto? A?― „Nije vaţno zašto sam tako zaostala. Moţda će te zanimati da je već pet-šest puta zvao otkako se Freni vratila kući - od toga dvaput danas ujutro pre nego što si uopšte ustao. Bio je jako zlatan, i strašno je zabrinut za Freni.― ,,A ne kao neki koje znamo, je l‗ ? Dobro, ne bih voleo da ti razbijem iluzije, ali sedeo sam oko sat vremena s njim i uopšte nije zlatan. On je šarmer i folirant. Uzgred, neko je ovde brijao pazuha ili svoje proklete noge mojim brijaĉem. Ili mu je pao. Gomji deo je sasvim...― „Niko nije dirao tvoj brijaĉ, mladiću. Zašto je on Sarmer i folirant, ako smem da pitam?―

„Zašto? Zato što je takav i gotovo. Moţda zato što mu se to isplati. Mogu ti reći samo jedno. Ako je uopšte i zabrinut za Freni, kladim se da je to iz najmizemijih razloga. Verovatno je zabrinut jer je mu je bilo krivo što mora da ode s prokletog ragbi-meĉa - zabrinut zbog toga što je verovatno pokazao da mu je to krivo, a zna da je Freni dovoljno bistra da to primeti. Lepo mogu da zamislim tog malog skota kako je trpa u taksi i onda na voz, pitajući se sve vreme da li će stići da se vrati na stadion pre kraja poluvremena.― ,,Ah, s tobom je nemoguće razgovarati! Ali apsolutno nemoguće. Ne znam zašto sam uopšte pokušala. Isti si kao Badi. Misliš da svako nešto radi iz nekih ličnih razloga. Misliš da niko ne moţe nikog da nazove bez nekog gadnog, sebiĉnog razloga za to.‗ „Taĉno - u devet od deset sluĉajevaj. I budi sigurna da taj mrak od Lejna nije nikakav izuzetak. Slušaj, razgovarao sam s njim prokletih dvadeset minuta jedne veĉeri dok se Freni spremala za izlazak, i mogu ti reći da je on jedna velika nula.― Zamislio se, prekinuvši potez brijaĉa. „Šta mi je ono kog Ċavola priĉao? Nešto vrlo zgodno. Šta to beše?... A, da. Da. Priĉao mi je kako je kao klinac svake nedelje slušao mene i Freni - i znaš li što je taj mali skot radio? Uzdizao je mene na raĉun Freni. I to bez ikakvog razloga osim da mi se dodvori i producira se svojim sitnim akademskim intelektom.― Zui isplazi jezik, uz prigušen navijaĉki poklik. ,,Fuj―, reĉe i nastavi s brijanjem. „Kaţem fuj, svim tim umišljenim studentima koji na svojim koledţima izdaju knjiţevne ĉasopise. Više volim ĉasnog prevaranta, u svako doba dana i noći.―

GĊa Glas uputi jedan dugi pogled, ĉudno pun razumevanja, u njegov profil. ,,On je deĉko koji još nije izašao iz koledţa. A ti ĉiniŠ ljude nervoznima, mladiću―, reĉe ona - za nju neuobiĉajeno pomirljivim tonom. „Tebi se neko sviĊa ili se ne sviĊa. Ako ti se sviĊa, onda samo ti melješ i niko ne moţe da doĊe do reĉi. Ako ti se neko ne sviĎa - što je mnogo ĉešće - onda samo sediš kao neka smrt i pustiš da ĉovek priĉa dok se ne izblamira. Videla sam te na delu.― Zui se okrete celim telom da pogleda svoju majku. Okrenuo se i pogledao je na apsolutno isti naĉin kako su se, tu ili tamo, ove ili one godine, okretala prema njoj i gledala je sva njegova braća i sestre (pogotovo braća). Ne samo sa iskrenim ĉuĊenjem što se jedna istina, makar i delimiĉna, probila kroz naizgled neprobojnu masu predrasuda, klišea i otrcanih fraza, već sa divljenjem, ljubavlju i, što nije najmanje vaţno, sa zahvalnošću. Bilo to ĉudno ili ne, gĊa Glas je uvek sasvim prirodno prihvatala tu ‘ĉast‗. Dobrodušno i skromno uzvratila bi pogled onom svom detetu, sinu ili kćeri, koje bi je tako pogledalo. Sada je taj dobrodušni i skromni pogled uputila Zuiju. „Takav si―, rekla je, bez imalo optuţbe u glasu. ,,Ni ti ni Badi ne umete da razgovarate s ljudima koji vam se ne sviĊaju.― Razmislila je. „Koje ustvari ne volite―, ispravila se. A Zui je samo gledao u nju, ne brijući se. ,,To nije u redu―, rekla je - ozbiljno i tuţno. „Postaješ sve sliĉniji Badiju kad je bio u tvojim godinama. To je ĉak i tvoj otac primetio. Ako li se neko ne dopadne u prva dva minuta, otpisuješ ga zauvek.― GĊa Glas odsutno pogleda preko poploĉanog poda u plavu prostirku pred kadom. Zui je stajao što je mirnije mogao, da ne poremeti njeno raspoloţenje. ,,Ne moţeš

ţiveti u svetu s tako snaţno izraţenim simpatijama i antipatijama―, reĉe gĊa Glas prostirki, zatim se ponovo okrete ka Zuiju, dugo ga posmatrajući pogledom u kome je bilo vrlo malo ili nimalo prebacivanja. „Bez obzira šta ti mislio o tome, mladiću.― Zui joj spokojno uzvrati pogled, a onda se nasmeši i okrete da proveri svoju bradu u ogledalu. GĊa Glas uzdahnu, gledajući ga. Sagla se i ugasila cigaretu o unutrašnju stranu limene korpe za otpatke. Gotovo je odmah pripalila novu cigaretu i, koliko god je mogla vaţnije, rekla: ,,U svakom sluĉaju, tvoja sestra kaţe da je on vrlo pametan deĉko. Taj Lejn.― ,,To samo seks govori iz nje, Besi―, reĉe Zui. ,,Poznajem taj glas. O, kako poznajem taj glas!― Poslednji trag sapunice bio je izbrijan s njegovog lica i vrata. Kritiĉki je opipao jeĊnom rukom vrat, a drugom uzeo ĉetkicu za brijanje i ponovo naneo krem na strateške delove lica. ,,Pa dobro, šta je to Lejn poruĉio telefonom?― upita. „Šta je, po Lejnu, uzrok Freninih problema?― GĊa Glas se ţeljno pomeri malo napred i reĉe: „Eto, Lejn kaţe da je sve to - ĉitava ova stvar - povezana s onom knjiţicom koju ona stalno nosi. Znaš. Ona knjiţica koju je juĉe ĉitala ceo dan i vukla je gde god...― „Znam tu knjiţicu. Nastavi.― „Eto, on kaţe, Lejn kaţe da je to totalno religiozna knjiţica - fanatična i ostalo - i da ju je uzela iz biblioteke na koledţu, i kako ona sada misli da je moţda...― GĊa Glas ućuta. Zui se prethodno okrenuo prema njoj s nekom pomalo pretećom hitrinom. „Šta je sad?― upita ona.

„Šta je rekao, odakle je uzela knjigu?― ,,Iz biblioteke. Na koledţu. Zašto?― Zui odmahnu glavom i ponovo se okrete ka lavabou. Spustio je ĉetkicu i otvorio ormarić s lekovima. „Šta je sad?― upita gĊa Glas. „Šta tu ne valja? Ĉemu taj pogled, mladiću?― Zui otvori nov paketić ţileta. Zatim, rasklapajući brijaĉ, reĉe: „Tako si glupa, Besi.― Izbacio je stari ţilet iz brijaĉa. „Zašto sam glupa? Samo da znaš, baš si juče stavio novi ţilet.― Zui je, bez ikakvog izraza na licu, stavio nov ţilet u brijaĉ i poĉeo da se izbrijava. „Pitala sam te nešto, mladiću. Zašto sam glupa? Da li to znaĉi da nije uzela tu knjiţicu iz biblioteke na koledţu, ili šta?― ,,Ne, nije, Besi―, reĉe Zui, brijući se. ―Ta knjiţica se zove Dalja putovanja jednog hodočasnika, i nastavak je jedne druge knjiţice pod naslovom Put jednog hodočasnika, koju ona takoĊe šeta naokolo, a obe knjige uzela je iz Simorove i Badijeve stare sobe, gde su leţale na Simorovom pisaćem stolu otkad znam za sebe. Svevišnji Isuse!― „Dobro, pa šta sad! Zar je toliko strašno ako neko misli da ih je moţda uzela iz biblioteke na koledţu i jednostavno ih donela...― ,,Da! Strašno je. Strašno je, zato što su obe knjige godinama leţale na tom prokletom Simorovom stolu. To je ono što deprimira.―

U glasu gĊe Glas osetio se neoĉekivan, sasvim neratoboran prizvuk. ,,Ja ne odlazim u tu sobu ako već ne moram, i tebi je to poznato―, reĉe. ,,Ja ne gledam Simorove stare... njegove stvari.― Zui hitro reĉe: „Dobro, izvini.― I, ne gledajući u nju, mada nije dovršio izbrijavanje, smaknuo je peškir sa ramena i obrisao preostalu penu s lica. „Ostavimo sad to―, reĉe, bacivši peškir na radijator, pravo na naslovnu stranicu rukopisa o Riku i Tini. Rasklopio je brijaĉ i stavio ga pod hladnu vodu. Njegovo izvinjenje je bilo iskreno, i gĊa Glas je to znala, ali oĉigledno nije odolela da iskoristi priliku, moţda zato što se suviše retko ukazivala. „Nisi baš ljubazan―, reĉe, gledajući ga kako ispira brijaĉ. „Nisi ni najmanje ljubazan, Zui. Dovoljno si star da bar pokušaš da budeš malo ljubazniji kad osećaš da si zao. Kad se Badi tako oseća, on bar...― Istovremeno je udahnula i snaţno se trgla kad je Zuijev brijaĉ, sa sve novim ţiletom, tresnuo u metalnu korpu za otpatke. Zui najverovatnije nije nameravao da baci svoj brijaĉ u korpu, već je samo naglo i besno spustio levu ruku, tako da mu je brijaĉ ispao iz nje. U svakom sluĉaju, sigurno nije namerno udario zglavkom o ivicu lavaboa i povredio se. „Badi, Badi, Badi“, reĉe. „Simor, Simor, Simor. “ Okrenuo se prema majci koja se štrecnula od treska brijaĉa, ali ne istinski uplašila. „Toliko mi se smuĉilo od njihovih imena da bih se najradije preklao.― Lice inu je bilo bledo, ali gotovo bez ikakvog izraza. „Cela ova suluda kuća zaudara na duhove. Ne smeta mi toliko da me proganja mrtvi duh, ali stravično mrzim da me proganja jedan polumrtav. Molim boga da se Badi već jednom odluĉi. Ionako radi

sve ono što je Simor radio - ili bar pokušava. Zašto se kog Ċavola ne ubije i okonĉa ĉitavu stvar?― GĊa Glas ţmirnu oĉima, samo jednom, i Zui istog trenutka ukloni pogled s njenog lica. Sagnuo se i izvadio brijaĉ iz korpe za otpatke. ,,Mi smo dva bolida, Freni i ja―, izjavi, uspravivši se. ,,Ja sam bolid star dvadeset pet godina, a ona je bolid star dvadeset godina, i sve su kriva ona dva idiota.― Spustio je brijaĉ na ivicu lavaboa, ali on samovoljno skliznu unutra. Zui ga brzo izvadi i ovog puta ĉvrsto zadrţa u ruci. „Kod Freni su se simptomi pokazali nešto kasnije nego kod mene, ali i ona je bolid, samo da znaš. Kunem ti se, obojicu bih mogao da ubijem, tek tako. Veliki uĉitelji. Veliki emancipatori. Isuse. Ne mogu ĉak više ni sa kim da sednem na ruĉak i izguram neki pristojan razgovor. Ili se gadno ĊosaĊujem, ili drţim takve proklete pridike da bi ĉovek, ako uopšte ima mozga, trebalo da mi slomi stolicu o glavu.― Naglo je otvorio ormarić s lekovima. Nekoliko sekundi je priliĉno tupo gledao unutra, kao da je zaboravio zašto ga je otvorio, zatim ostavi još vlaţan brijaĉ na jednu od polica. GĊa Glas je vrlo mirno sedela i posmatrala ga, dok joj je cigareta dogorevala meĊu prstima. Gledala ga je kako stavlja kapicu na tubu s kremom za brijanje. Malo se muĉio da pogodi navoj. „Znam da to nikog ne zanima, ali ja ni dan-danas ne mogu da sednem za ma koji idiotski obrok a da prethodno ne kaţem u sebi Ĉetiri velika zaveta, a kladim se u šta god hoćeš da to ne moţe ni Freni. Tako su nas gadno izdresirali da..

„Ĉetiri velika šta?― prekide ga gĊa Glas, ali oprezno. Zui se osloni rukama na obe strane lavaboa i malo se nagnu grudima napred, zagledavši se u jednoliĉnu keramiĉku pozadinu. Uprkos svom krhkom telu, u tom trenutku je izgledalo da je spreman i sposoban da probije lavoboom pod. „Ĉetiri Velika Zaveta―, reĉe i gnevno zatvori oĉi. ,,Ma koliko bezbrojna da su bića, zavetujem se da ću ih spasti; ma koliko neiscrpne da su strasti, zavetujem se da ću ih iskoreniti; ma koliko neizmerne da su darme, zavetujem se da ću ih savladati; ma koliko nedostiţna da je Budina istina, zavetujem se da ću je dostići. Tako je, ljudi. Mogu ja to. Samo vi mene ubacite u tim, treneru.― Oĉi su mu i dalje bile zatvorene. „Isuse, mrmljam to sebi u bradu svakog boţjeg dana, pri svakom od tri obroka, još od desete godine. Ne mogu da jedem dok to ne izgovorim. Jednom sam pokušao da to preskoĉim, za vreme ruĉka sa LeSaţom. Skoro sam se udavio košticom od trešnje.― Otvorio je oĉi, uzdigao obrve, ali nije promenio neobiĉan poloţaj tela. „Kako bi bilo da sad izaĊeš odavde, Besi?― rekao je. „Ozbiljno ti kaţem. Da na miru okonĉam prokleto umivanje, molim te.― Oĉi mu se ponovo zatvoriše i kao da se opet spremao da lavaboom probije pod. Mada mu je glava bila malo pognuta, skoro sva krv povukla mu se iz lica. „Volela bih da se oţeniš―, odjednom setno reĉe gĊa Glas. Svi u porodjci Glas - Zui ništa manje od ostalih odavno su navikli na tu vrstu misaonih nedoslednosti gĊe Glas. Najbujnije su cvetale baš usred ovakvih emotivnih izliva. Ipak, Zui je ovog puta bio priliĉno zateĉen. Praskavo je frknuo, uglavnom kroz nos, ili od smeha, ili

suprotno od smeha. GĊa Glas se hitro i radoznalo nagnula napred da proveri šta je u pitanju. Bio je manjeviše smeh, i ona se, odahnuvši, zavali unazad. ,,Da, zaista bih volela―, insistirala je. Zašto se ne oţeniš?― Opustivši se malo, Zui izvadi presavijenu lanenu maramicu iz zadnjeg dţepa, raširi je i poĉe da izduvava nos, jednom, dvaput, triput. Vratio je maramicu i rekao: „Mnogo volim da putujem vozom. Kad si oţenjen, nikad više ne moţeš da sediš do prozora.― ,,I to mi je razlog!― ,,To je savršen razlog. Idi sad, Besi. Ostavi me ma lo na miru ovde. Zašto se lepo ne provozaš liftom? Uzgred, oprljićeš prste ako ne baciš tu glupu cigaretu.― GĊa Glas ponovo ugasi cigaretu o unutrašnju stranu korpe za otpatke. Onda je kratko vreme mirno sedela, ne hvatajući se za cigarete i šibice. Gledala je kako Zui uzima ĉešalj i pravi razdeljak na kosi. ,,Ne bi ti škodilo da se podšišaš, mladiću―, reĉe. „Sve više liĉiš na jednog od onih šašavih MaĊara, ili na nekog ko je izašao iz bazena.“ Zui se upadljivo nasmeši. Ĉešljao se još nekoliko sekundi, a onda se naglo okrete i uperi ĉešalj prema majci. „Još nešto. Pre nego što zaboravim. I sad me dobro slušaj, Besi―, reĉe. „Ako opet doĊeš na ideju, kao sinoć, da zoveš onog idiotskog psihoanalitiĉara Filija Bajmsa zbog Freni, uĉini mi samo jednu uslugu - to je sve što traţim. Seti se šta je psihoanaliza uradila Simoru.― Zastao je da što bolje naglasi svoje reĉi. ,,Ĉuješ li me? Hoćeš li me poslušati?― GĊa Glas smesta i sasvim nepotrebno popravi svoju mreţicu za kosu, zatim izvadi cigarete i šibice, ali

ih na irenutak samo zadrţa u ruci. „Ako baš hoćeš da znaš, nisam ni rekla da ću zvati Filija Bajmsa, samo sam kazala da razmišljam o tome. Kao prvo, on i nije obiĉan psihoanalitiĉar. On je sluĉajno veoma posvećen katoliĉki psihoanalitiĉar, i mislila sam da je moţda i to bolje nego da samo sedim i gledam kako to dete...― „Besi, ozbiljno te opominjem. Što se mene tiĉe, mogao bi da bude i vrlo posvećen budistiĉki veterinar. Ako pozoveš nekog...― „Nije potrebno da budeš zajedljiv, mladiću. Znam Filija Bajmsa još kad je bio dete. Tvoj otac i ja godinama smo nastupali u istom programu s njegovim roditeljima. A sluĉajno znam i to da je odlazak kod psihoanalitiĉara napravio totalno novu i divnu osobu od tog deĉaka. Razgovarala sam s njegovom...― Zui tresnu ĉešalj u ormarić i onda razdraţeno zalupi vratanca. „O, kako si glupa, Besi―, reĉe. „Fili Bajms. Fili Bajms je impotentni mali znojavi jadnik koji je prešao četrdesetu i već godinama spava s krunicom i primerkom Verajetija pod jastukom. Mi govorimo o dve stvari koje se razlikuju kao dan i noć. Slušaj me sad, Besi.― Zui se sasvim okrete prema majci i paţljivo je pogleda, oduprevši se dlanom o ploĉice na zidu, kao da traţi oslonac. „Slušaš li me?― GĊa Glas pripali novu cigaretu pre nego što se izjasnila. Zatim, izbacivši dim i otresavši nepostojeće trunke duvana s krila, zlovoljno reĉe: „Slušam te.― „Dobro. Sada sam krajnje ozbiljan. Ako ti... slušaj me sad. Ako ti ne moţeš ili nećeš da misliš na Simora, onda samo napred - zovi nekog glupog psihoanalitiĉara. Samo izvoli. Zovi nekog psihoanalitiĉara koji ima iskustva u

prilagoĊavanju ljudi radostima televizije, ĉasopisu Lajf svake srede, putovanju po Evropi, hidrogenskoj bombi, predsedniĉkim izborima, naslovnoj stranici Tajmsa, odgovornostima Udruţenja doma i škole Vestport i Ojster Bej, i ko zna ĉemu što je apsolutno normalno samo napred, i kunem ti se da će Freni za manje od godinu dana biti u ludnici, ili će odlutati u neku prokletu pustinju s plamenim krstom u rukama." GĊa Glas otrese još nekoliko nepostojećih trunki duvana. „Dobro, dobro... nemoj samo toliko da se uzbuĎuješ“, reĉe. „Gospode boţe. Niko još nikog nije zvao.― Zui naglo otvori ormarić, zagleda se unutra, onda izvadi turpiju za nokte i zatvori vratanca. Uzeo je cigaretu koju je ostavio na ivici police od mutnog stakla i povukao dim, ali bila je ugašena. ,,Evo―, reĉe njegova majka i pruţi mu svoje paklo cigareta i šibice. Zui uze cigaretu iz paklice, stavi je meĊu usne i kresnu šibicu, ali ga je navala misli spreĉila da pripali, pa ugasi šibicu i izvadi cigaretu iz usta. Nestrpljivo je odmahnuo glavom. ,,Ne znam―, reĉe. „Mislim da bi negde u ovom gradu morao da postoji neki psihoanalitiĉar koji bi bio dobar za Freni - mislio sam noćas o tome.― Napravio je grimasu. „Ali ja sluĉajno ne znam nijednog. Da bi psihoanalitiĉar uopšte bio od ikakve koristi za Freni, morao bi da bude priliĉno neobiĉan tip. Ne znam. Pre svega, morao bi da veruje kako ga je milost boţja nadahnula da se posveti psihoanalizi. Morao bi da veruje kako ga samo milošću boţjom nije pregazio neki prokleti kamion pre nego što je dobio dozvolu za praksu. Morao bi da veruje kako mu je milošću boţjom data uroĊena inteligencija koja mu

omogućuje da uopšte moţe da pomogne svojim prokletim pacijentima. Ne znam ni jednog dobrog psihoanalitiĉara koji tako razmišlja. Ali samo bi takav psihoanalitiĉar moţda mogao da pomogne Freni. Ukoliko bi zapala kod nekog ko je totalno frojdovski nastrojen, ili je totalni eklektiĉar, ili je samo totalno proseĉan - neko ko ĉak ni najmanje ne oseća neku suludu, misterioznu zahvalnost zbog svoje uroĊene pronicljivosti i inteligencije - ona bi iz te analize izašla u još gorem stanju od Simora. DoĊe mi da izludim kad samo pomislim na to. Nemojmo više o tome, ako nemaš ništa protiv.― Zastao je da pripali cigaretu. Onda je, izbacivši dim, stavio cigaretu na policu od mutnog stakla, pored stare, ugašene cigarete, i zauzeo nešto opušteniji stav. Poĉeo je da turpijom ĉisti nokte - koji su već bili savršeno ĉisti. „Ako ne budeš upadala―, rekao je nakon izvesne pauze, „kazaću ti o ĉemu su one dve knjiţice kod Freni. Zanima li te ili ne? Ako te ne zanima, nisam raspoloţen da...― ,,Da, zanima me! Naravno da me zanima! Pa šta misliš da ja...― ,,U redu, samo nemoj da upadaš―, reĉe Zui i osloni se donjim delom leĊa o ivicu lavaboa. I dalje se bavio turpijom. „Obe knjige govore o jednom ruskom seljaku, negde s kraja prošlog veka―, rekao je priliĉno narativnim tonom, s obzirom na svoj inaĉe strogo ĉinjeniĉni glas. ,,On je vrlo jednostavan, vrlo drag mali ĉovek s jednom osušenom rukom. Ĉime je, naravno, odmah osvojio Freni s njenim prokleto milosrdnim srcem.― Okrenuo se, uzeo cigaretu s police, povukao dim i poĉeo da turpija nokte. ,,Na poĉetku, taj mali seljak govori kako je imao ţenu i imanje. Ali imao je i jednog ludog brata koji je

spalio imanje - a onda, kasnije mislim, umrla mu je ţena. Sve u svemu, on polazi na hodoĉašće. I muĉi ga jedan problem. Celog ţivota ĉitao je Sveto pismo i hteo bi da zna šta znaĉi ono u Poslanici Solunjanima: ‘Molite se neprestano‘. Ta reĉenica ga neprestano proganja.― Zui je ponovo uzeo cigaretu, povukao dim i onda rekao: „Ima još jedna, sliĉna reĉenica u Poslanici Timoteju: ‘Hoću zato da se ljudi mole na svakome mestu‗. I sam Hrist ustvari kaţe: ‘Ljudi treba uvek da se mole i ne posustaju‗.― Zui je nekoliko trenutaka ćutke turpijao nokte, dok mu se na licu ogledao neuobiĉajeno ozbiljan izraz. ,,I tako on polazi na hodoĉašće da pronaĊe uĉitelja―, reĉe. „Nekog ko moţe da ga nauĉi kako i zašto da se neprestano moli. Ide on tako, ide i ide, od jedne crkve do druge, od jednog svetog mesta do drugog, i razgovara s ovim i onim sveštenikom. Sve dok najzad ne naiĊe na jednostavnog starog monaha koji oĉigledno zna o ĉemu se radi. Stari monah mu kaţe da je jedina molitva koja je Bogu u svako doba ugodna i koju Bog ‘ţeli', sledeća Molitva Isusu: ‘Gospode Isuse Hriste, pomiluj me‗. U suštini, cela ta molitva glasi: ‘Gospode Isuse Hriste, pomiluj mene, bednog grešnika‘ ali ni u jednoj od obe knjige niko od posvećenih ne naglašava taj deo o bednom grešniku. Sve u svemu, stari monah mu objasni šta će se dogoditi ako se molitva neprestano izgovara. On odrţi nekoliko veţbi s njim i pošalje ga kući. I tako da skratimo priĉu - posle izvesnog vremena mali hodoĉasnik dobro uveţba molitvu. Savlada je. Presrećan je svojim novim duhovnim ţivotom i krstari po celoj Rusiji - kroz guste šume, kroz gradove, sela i tako dalje moleći svoju molitvu i kazujući svima koje sluĉajno sretne kako se treba moliti.― Zui oštro pogleda majku.

„Slušaš li ti ovo? Ti debela stara druidko?― reĉe. „Ili samo bleneš u moje prelepo lice?― GĊa Glas ljutito reĉe: „Naravno da slušam!― „Dobro - neću ovde nikakve rasturaĉe zabava.― Zui se buĉno nasmeja, onda potegnu dim iz cigarete. Zadrţao je meĊu prstima i nastavio da turpija nokte. ,,U prvoj od te dve knjiţice – Put jednog hodočasnika reĉe on, „uglavnom se opisuju doţivljaji malog hodoĉasnika na njegovom putu. Na kakve ljude nailazi, šta im govori, šta oni govore njemu - sluĉajno nailazi na neke zaista divne ljude. Druga knjiţica - Dalja putovanja jednog hodočasnika, je manje-više uĉena rasprava u obliku dijaloga o tome zašto i ĉemu Molitva Isusu. Hodoĉasnik, profesor, monah i neki pustinjak sastaju se i naklapaju o tome. I to bi zaista bilo sve.― Zui kratko pogleda majku, onda prebaci turpijicu u levu ruku. „Cilj obe knjiţice, ako te baš zanima―, reĉe, ‘‘je da u svakom probudi potrebu i svest o blagodeti neprestanog izgovaranja Molitve Isusu. Prvo pod nadzorom iskusnog uĉitelja neke vrste hrišćanskog gurua - a zatim, kad ovladaš tehnikom do odreĊene mere, nastavljaš dalje sam. A osnovna ideja je da to nije samo za neke bogomoljce i fanatike. Moţeš spokojno da pljaĉkaš prokletu kutiju s prilozima za hendikepirane, samo izgovaraj molitvu dok to radiš. Prosvetljenje bi trebalo da se javi u toku molitve, ne pre nje.‘‘ Zui profesorski uzdignu obrve. ,,U suštini, ideja je da pre ili kasnije, i to potpuno samostalno, molitva prelazi sa usana i iz i glave do jednog centra u srcu, i postaje automatska funkcija u ĉoveku, usklaĊena s otkucajima srca. A onda, posle nekog vremena, kad je molitva usaĎena u srce, ĉovek navodno stupa u takozvanu realnost stvari. To se, u

suštini, ne pominje ni u jednoj od tih knjiţica, ali, po istoĉnoj terminologiji, u telu postoji sedam suptilnih centara koji se zovu čakre, a centar koji je tesno povezan sa srcem zove se anahata, i navodno je neverovatno snaţan i osetljiv. Kad se taj centar aktivira, on povratno aktivira drugi od tih centara, onaj izmeĊu obrva, koji se zove adţna - što je ustvari epifiza ili, bolje reĉeno, aura oko epifize - i tras! Otvara se ono što mistici zovu ‘treće oko‗. Ali to nije ništa novo. Mislim, nije to poĉelo s malim hodoĉasnikom i njegovom ekipom. U Indiji, već ko zna koliko vekova, to je poznato kao Ċapam. Đapam je samo ponavljanje bilo kog imena koje su ljudi dali Bogu. Ili imena njegovih inkarnacija - njegovih avatara, da se struĉno izrazim. Osnovna ideja je da ako dovoljno dugo i redovno zazivaš to ime, i to bukvalno iz srca, pre ili kasnije dobićeš odgovor. Ne baš odgovor. Objavu. Zui se okrete i otvori ormarić, vrati turpijicu i uze upadljivo oglodan štapić od narandţinog drveta. „Ko je jeo moj štapić?― upita. Nadlanicom je kratko obrisao znoj sa gornje usne, onda poĉeo da štapićem potiskuje zanoktice. Posmatrajući ga, gĊa Glas duboko povuĉe dim iz cigarete, zatim prekrsti noge i strogo upita: ,,Da li je to ono što bi sad Freni trebalo da radi? Mislim, da li je to ono što ona sada radi?― „Pretpostavljam. Ne pitaj mene, pitaj nju.“ Nastala je kraća, neodluĉna pauza. A onda, priliĉno odvaţno, gĊa Glas najednom upita: „Koliko dugo treba to raditi?― Zuijevo lice se ozari od zadovoljstva. Okrenuo se ka njoj. „Koliko dugo?― reĉe. „O, ne tako dugo. Samo

dok moleri poţele da uĊu u tvoju sobu. Onda stupa povorka svetaca i bodisatvi, noseći ĉinije s pilećom supom. Iz pozadine se javlja hor Hola Dţonsona, a kamere zumiraju simpatiĉnog starog dţentlmena s parĉetom tkanine oko bokova, koji stoji ispred planina, plavog neba i belih oblaka, i mir se spušta na sva...― ,,U redu, prekini više―, reĉe gĊa Glas. „Isuse! Samo se trudim da pomognem. Imaj milosti. Ne ţelim da odeš pod utiskom da su - znaš već neke neprilike povezane s religioznim ţivotom. Mislim, mnogi se ljudi ne odluĉuju za religiozni ţivot samo zato što misle da će im to doneti odreĊene neprijatne zahteve i odricanja - znaš našta mislim.― Bilo je jasno da se govomik, s neskrivenim zadovoljstvom, primakao poenti svog izlaganja. Sveĉano je mahnuo štapićem prema njoj. „Ĉim izaĊemo iz ove kapelice, nadam se da ćeš primiti od mene jedno malo autorsko delo kome sam se oduvek divio. Verujem da ono dodiruje neka od najsuptilnijih pitanja o kojima smo jutros raspravljali. Bog je moja razonoda. Od doktora Homera Vinsenta Kloda Pirsona mlaĊeg. U toj knjiţici, kao što ćeš videti, doktor Pirson nam jasno izlaţe kako je u dvadeset prvoj godini poĉeo svakog dana da odvaja malo vremena - dva minuta ujutru i dva uveĉe, ako se dobro sećam - pa je na kraju prve godine, zahvaljujući samo tim kratkim neformalnim susretima s Bogom, povećao svoj godišnji prihod za sedamdeset i ĉetiri posto. Mislim da imam jedan duplikat, pa ako budeš tako dobra...― „O, stvarno si nemoguć―, reĉe gĊa Glas. Ali nekako rasejano. Oĉima je opet traţila starog prijatelja plavu prostirku na drugom kraju kupatila. Sedela je, zagledana u nju, dok se Zui - kezeći se, ali se i obilno

znojeći po gornjoj usni - i dalje bavio svojim štapićem od narandţinog drveta. Posle nekog vremena gĊa Glas izvede jedan od svojih ĉuvenih uzdaha i ponovo obrati paţnju na Zuija, koji se, potiskujući zanoktice, upola okrenuo prema dnevnom svetlu s prozora. Pošto je odmerila linije i površine njegovih neobiĉno suvonjavih golih leĊa, u oĉima postepeno poĉe da joj se gubi odsutan izraz. U stvari, kao da su u samo nekoliko sekundi odbacile sve što je mraĉno i teško, i zablistale sjajem vatrenog navijaĉa. „Tako si se lepo razvio i prolepšao―, glasno je rekla i pruţila ruku da mu dodirne leĊa. „Plašila sam se da će ti sve one sumanute veţbe s tegovima naško...― „Nemoj, molim te―, priliĉno oštro reĉe Zui, izvivši se. „Šta nemoj?― Zui otvori ormarić s lekovima i ostavi štapić na njegovo mesto. „Samo nemoj i gotovo. Nemoj da se diviš mojim idiotskim leĊima―, reĉe i zatvori ormarić. Uzeo je par kratkih crnih svilenih ĉarapa sa drţaĉa za peškire i odneo ih do radijatora. Uprkos vrelini - ili baš zbog nje - seo je na radijator i poĉeo da navlaĉi ĉarape. GĊa Glas frknu sa izvesnim zakašnjenjem. ,,Da se ne divim tvojim leĊima - e to mi se sviĊa!― reĉe. Ali bila je uvreĊena i pomalo bolno dirnuta. Gledala ga je kako navlaĉi ĉarape, s pomešanim izrazom povreĊenosti i nesavladivog interesovanja nekog ko već godinama pregleda tek oprane ĉarape da vidi nemaju li nekih rupa. Onda je, najednom, uz jedan od svojih najglasnijih uzdaha, ustala i s namrštenim izrazom osobe koju zove duţnost pošla prema lavabou odakle se Zui uklonio.

Njen prvi, napadno muĉeniĉki potez, bio je da odvme slavinu za hladnu vodu. „Volela bih kad bi nauĉio da ljudski zavrneš kapice kad nešto upotrebiš―, rekla je, glasom kome je namerno dala svadljivi prizvuk. S radijatora na kome je sedeo i stavljao podvezice na ĉarape, Zui pogleda ka njoj. ,,A ja bih voleo kad bi ti nauĉila da odeš kad je prokletoj zabavi kraj―, reĉe. „Najozbiljnije ti kaţem, Besi. Hteo bih bar minut samoće ovde - ma koliko to tebi grubo zvuĉalo. Kao prvo, ţurim. U pola tri treba da budem u LeSaţovoj kancelariji, a baš bih voleo da pre toga obavim neke stvari u gradu. IzaĊi sad - ako nemaš ništa protiv.― GĊa Glas se ostavi svog spremanja da ga pogleda i postavi mu jedno od onih pitanja koja su godinama nervirala svu njenu decu: „Valjda ćeš nešto i da ručaš pre nego odeš?― „Poješću nešto u gradu... Gde mi je kog Ċavola druga cipela?― GĊa Glas se namerno zagleda u njega. „Hoćeš li ili nećeš da razgovaraš sa svojom sestrom pre nego što odeš?― upita. „Ne znam, Besi―, odgovori Zui, posle upadljivog oklevanja. „Ne pitaj me više, molim te. Da sam jutros imao nešto zaista vaţno da joj kaţem, to bih joj i rekao. Samo nemoj više da me pitaš.― S jednom obuvenom i zavezanom cipelom, a bez druge, najednom se spustio na kolena i prešao rukom tamo-amo ispod radijatora. ―A tu si, gadurice―, reĉe. Pored radijatora je stajala mala vaga za kupatilo. Seo je na nju, s pronaĊenom cipelom u ruci. GĊa Glas ga je posmatrala kako je obuva. Ali nije ostala da vidi kako vezuje pertlu, već je pošla napolje.

Ali polako. Kretala se s izvesnom neuobiĉajenom tromošću - vukla se, u suštini - ĉime je skrenula Zuijevu paţnju. Paţljivo je odmerio od glave do pete. „Uopšte mi više nije jasno što se desilo sa svima vama―, odsutno reĉe gĊa Glas, ne okrenuvši se. Zastala je kod šipki za peškire i namestila rukavicu za kupanje. ,,U ona stara vremena radija, kad ste svi bili mali i sve, bili ste tako pametni i srećni - i jednostavno divni. Ujutro, u podne, uveĉe.― Sagnula se i s ploĉica podigla nešto što se pokazalo kao duga, misteriozno plava ljudska vlas. Izvela je mali zaokret prema korpi za otpatke, govoreći: ,,Ne znam samo ĉemu toliko znanje i pamet i sve ostalo, ako vas to ne ĉini srećnim.― Bila je leĊima okrenuta Zuiju kad se ponovo uputila ka vratima. „Ako ništa drugo―, reĉe, ,,svi ste bili meĊusobno tako dragi i puni ljubavi jedno prema drugom, da je bila prava radost gledati vas.― Otvorila je vrata klimajući glavom. „Prava radost―, ponovila je i zatvorila vrata za sobom. Zui je, gledajući u zatvorena vrata, duboko udahnuo i polako ispustio dah. „Znaš ti kako se odlazi sa scene, curo!― viknuo je za njom - ali tek kad je bio siguran da njegov glas neće dopreti do nje u hodnik. * Dnevna soba porodice Glas nije mogla biti manje spremna za malanje zidova nego što je bila. Freni je spavala na kauĉu, pokrivena kašmirskim ćebetom; tepih ‘od zida do zida‘ nije bio dignut, ĉak ni urolan na krajevima, a nameštaj - naizgled ĉitavo malo skladište stajao u svom uobiĉajenom statiĉko-dinamiĉkom

rasporedu. Soba nije bila preterano velika, ĉak ni po standardima stambenih zgrada na Menhetnu, ali bi sav taj nameštaj solidno popunio salu za bankete u Valhali. Tu je bio koncertni klavir marke Stenvej (uvek otvoren), tri radio-aparata (Frešmen iz 1927, Stromberg-Karlson iz 1932, i R.C.A. iz 1941), televizor sa ekranom 54, ĉetiri gramofona (meĊu njima i jedna Viktrola iz 1920, s oĉuvanom trubom okrenutom naviše), mnogobrojni stoĉići za pušaĉki pribor i ĉasopise, jedan ping-pong sto regularne veliĉine (na svu sreću polomljenih nogu i sklonjen iza klavira), ĉetiri udobne stolice, osam neudobnih stolica, akvarijum od pedeset litara za tropske ribice (pun do vrha i osvetljen sa dve sijalice od po ĉetrdeset vati), kanabe za dvoje, kauĉ na kome je leţala Freni, dva prazna kaveza za ptice, pisaći sto od trešnjevog drveta, i ĉitava zbirka stajaćih, stonih i ‘bridţ‘ lampi, koje su nicale kao korov svuda u toj pretrpanoj sredini. Tri zida sobe bila su do visine pojasa opasana policama koje su bile tako krcate da su se bukvalno krivile pod teretom knjiga - deĉje knjige, udţbenici, antikvame knjige, knjige iz Kluba ĉitalaca, kao i poplava još raznorodnije literature iz manje zajedniĉkih ‘aneksa‘ u stanu. (Drakula je sada stajao pored Početnice za jezik pali, Mladi saveznici na Somi pored Venca melodija, Zločin skarabej i Idiot bili su zajedno, Nensi Dru i skriveno stepenište leţala je na Strahu i drhtanju.) Ĉak i kad bi neka odluĉna i izuzetno hrabra ekipa molera bila u stanju da se prihvati tih polica za knjige, sami zidovi, odmah iza njih, mogli bi da nateraju svakog majstora koji drţi do sebe da se odrekne svoje sindikalne karte. Od polica za knjige pa gotovo do samog plafona, gipsana zidna obloga - ispucane vedţvud-plave boje, tamo gde se

uopšte videla - bila je skoro sasvim prekrivena onim što bi se uopšteno moglo nazvati ‘zidnim ukrasima‗, tj. kolekcijom uramljenih fotografija, poţutelim liĉnim i predsedniĉkim pismima, bronzanim i srebmim plaketama, i raštrkanom zbirkom raznoraznih dokumenata nalik na sluţbene pohvale, kao i trofejima raznih oblika i veliĉina, koji su, na ovaj ili onaj naĉin, svedoĉili o strahopoštovanja vrednoj ĉinjenici da je od 1927. pa gotovo do kraja 1943. radio-emisija ,,To je pametno dete― vrlo retko otišla u etar a da u njoj nije uĉestvovalo jedno (ili ĉešće dvoje) od sedmoro dece porodice Glas. (Badi Glas, koji je sa svojih trideset šest godina bio najstariji ţivi uĉesnik tog programa, ĉesto se pozivao na zidove u stanu svojih roditelja kao na neku vrstu vizuelne himne komercijalizovanom ameriĉkom detinjstvu i ranom pubertetu. Ĉesto je izraţavao ţaljenje što su njegove posete iz unutrašnjosti tako retke, istiĉući pri tom, obiĉno nadugaĉko i naširoko, koliko su srećnija njegova braća i sestre, jer većina ţivi u samom Njujorku ili njegovoj okolini.) Zamisao o dekoraciji zidova bila je ustvari plod uma gdina Lesa Glasa - uz bezrezervnu duhovnu podršku, ali ne i formalnu saglasnost gĊe Glas oca te dece, bivšeg intemacionalnog zabavljaĉa i, nesumnjivo, okorelo nostalgiĉnog oboţavaoca zidnih dekoracija u Sardijevom pozorišnom restoranu. Moţda najnadahnutiji potez gdina Glasa kao dekoratera bio je vidljiv baš iza i iznad kauĉa na kome je spavala mlada Freni Glas. Tu je, u jednom takoreći rodoskrvno bliskom dodiru, sedam albuma sa zalepljenim iseĉcima iz novina bilo prikucano, kroz povez, pravo u gipsani zid. Oĉigledno su svih sedam albuma godinama stajali na raspolaganju starim bliskim porodiĉnim prijateljima, kao

i sluĉajnim posetiocima, da ih listaju i prouĉavaju, što je verovatno radila i ţena koja je povremeno dolazila da ĉisti stan. Treba napomenuti da je gĊa Glas ranije tog jutra uspela da izvede dva simboliĉna gesta dobrodošlice oĉekivanim molerima. U sobu je moglo da se uĊe ili iz hodnika, ili iz trpezarije, i to kroz dvostruka staklena vrata. Odmah posle doraĉka skinula je nabrane svilene zavese sa vrata. A kasnije, u pogodnom trenutku, dok se Freni pravila da proba pileću supu, gĊa Glas se, okretno kao brdska koza, popela na prozorski ispust i sa sva tri prozora skinula teške zavese od damasta. Svi prozori u sobi gledali su na jug. Na dragoj strani boĉne ulice bila je privatna devojaĉka škola ĉetvorospratna zgrada posebno bezliĉnog izgleda, koja bi retko oţivela pre pola ĉetiri popodne, kad su uĉenici javnih škola sa Treće i Druge avenije dolazili da se igraju na njenom kamenom stepeništu. Porodica Glas je ţivela na petom spratu, sprat više od školske zgrade, i sada je sunce sijalo preko školskog krova kroz ogolela stakla na prozorima pravo u dnevnu sobu. Sunĉevi zraci su bili vrlo bezobzirni prema sobi. Ne samo što je nameštaj bio star, u suštini odbojan i proţet nostalgiĉnim uspomenama, već je i sama soba u minulim godinama sluţila kao poprište bezbrojnih hokejaških i ragbimeĉeva, tako da je bilo teško uopšte naći nogu na bilo kom delu nameštaja koja nije bila jako oguljena ili oštećena. Bilo je i upadljivijih ogrebotina bliţe visini oĉiju, nanetih priliĉno zastrašujućim nizom letećih objekata - kesicama s pasuljem, loptama za bezbol, klikerima, kljuĉevima za klizaljke, strugaĉima za sapun i, jednom nezaboravnom prilikom poĉetkom tridesetih

godina, ĉak i letećom porcelanskom lutkom bez glave. Sunce je bilo moţda najbezobzirnije prema tepihu. On je prvobitno bio boje crvenog portovina - što je, bar pod svetlošću lampe, još uvek i bio - ali sada su se ukazale mnoge izbledele mrlje u obliku pankreasa, nesentimentalni spomenar mnogobrojnih kućnih ljubimaca. Sunce je u tom trenutku sijalo daleko, duboko i nemilosrdno u sobu, sve do televizora, bijući pravo u njegovo ugašeno kiklopsko oko. GĊa Glas, koja je najinspirativnitije i najdirektnije razmišljala pred otvorenim ormanima za rublje, bila je smestila svoje najmlaĊe dete na kauĉ, u ruţiĉaste ĉaršave od perkala, i pokrila je bledoplavim kašmirskim ćebetom. Freni je sad spavala na levoj strani, licem okrenuta zidu i zadnjoj strani kauĉa, dok joj je brada samo ovlaš dodirivala jedan od nekoliko ukrasnih jastuĉića razbacanih oko nje. Usta su joj bila zatvorena, ali jedva. Zato joj je desna šaka, na prekrivaĉu, bila ne samo zatvorena, već stisnuta u pesnicu, i prsti grĉevito stegnuti oko palca - kao da je u dvadesetoj godini opet potraţila zaštitu u nemom odbrambenom stezanju pesnice iz vremena kad je bila beba. A tu na kauĉu, treba pomenuti, sunce se, uprkos svojoj neumoljivosti prema ostalom delu sobe, veoma lepo ponelo. Obasjavalo je punim sjajem Freninu kosu, zift-crnu i vrlo lepo podšišanu, koja je u tri dana bila isto toliko puta oprana. Ustvari je ĉitav prekrivaĉ bio okupan suncem, pa je igra tople, blistave svetlosti na bledoplavoj vuni bila sama po sebi predivan prizor. Zui, koji je došao pravo iz kupatila, s upaljenom cigarom u ustima, stajao je priliĉno dugo ispred kauĉa, u poĉetku zauzet ubacivanjem krajeva bele košulje u

pantalone, zatim zakopĉavanjem manţetni, da bi na kraju samo stajao i gledao. Lice iza cigare bilo mu je namršteno, kao da je te fascinantne svetlosne efekte ‘kreirao' neki scenograf u ĉiji ukus on uglavnom sumnja. I pored izuzetne lepote njegovog lica, njegove mladoste i celokupne pojave - ovako odeven lako je mogao da proĊe kao mladi, perolaki danseur - cigara mu nije loše stajala. Pre svega zato što mu nos uopšte nije bio kratak. A i zato što kod Zuija cigara nije predstavljala nikakvo mladalaĉko afektiranje. Pušio je cigare još od svoje šesnaeste godine, a redovno od osamnaeste, i to tuce dnevno - uglavnom skupe panatelase. Jedan stoĉić za kafu s ploĉom od vermontskog mermera, pravougaon i priliĉno dugaĉak, bio je primaknut kauĉu, paralelno s njim. Zui mu je najednom prišao, uklonio pepeljam, srebmu tabakera i primerak Harpers bazara, da bi seo pravo na uski slobodni prostor hladne mermeme ploĉe, okrenut prema Freni - gotovo se nadnevši nad njeno lice i ramena. Kratko je pogledao stisnutu šaku na plavom ćebetu, a onda je, vrlo neţno, s cigarom u ruci, dodirnuo Frenino rame. ,,Freni―, rekao je. „Frensis. Hajde, mala. Nemoj da ovde straćimo najlepši deo dana... Hajde, mala.― Freni se s trzajem probudila - ustvari je odskoĉila, kao da je kauĉ prešao preko neke rupetine. Onda se pridigla na jednu ruku i rekla: ,,Uh!― Ţmirkala je na suncu. „Otkud toliko sunca?― Još nije bila sasvim svesna Zuijevog prisustva. „Otkud toliko sunca?" ponovila je. Zui je paţljivo posmatrao. ,,Ja donosim sunce kud god krenem, mala―, rekao je.

Freni se zagleda u njega, i dalje ţmirkajući. „Zašto si me probudio?― upita. Bila je još uvek omamljena od sna da bi joj glas zvuĉao zlovoljno, ali bilo je oĉigledno da oseća neku nepravdu u vazduhu. ,,Ah... evo šta je. Bratu Anselmu i meni ponuĊena je nova parohija. Na Labradoru, znaš. Pa smo se nešto pitali da li bi nam moţda dala svoj blagoslov pre nego što...― „Uh!― ponovi Freni i stavi ruku na teme. Njenoj kratkoj, moderno podšišanoj kosi, spavanje uopšte nije naudilo. Nosila ju je - pravo uţivanje za onog ko je gleda - s razdeljkom na sredini. „Sanjala sam grozomoran san―, reĉe. Pridigla se malo i jednom rukom skupila revere kućne haljine od kravatne svile, šivene po meri, beţ boje, s lepim dezenom od sitnih ruţiĉastih cvetova. ,,Priĉaj―, reĉe Zui, povukavši dim cigare. „Razjasniću ti ga.― Ona uzdrhta. „Bio je jednostavno grozan. Tako paučast. Nikad u ţivotu nisam sanjala tako pauĉast košmar.― „Pauci, a? Jako zanimljivo. Veoma znaĉajno. Pre nekoliko godina imao sam u Cirihu jako zanimljiv sluĉaj - jednu mladu osobu u suštini vrlo sliĉnu tebi...― „Ućuti malo, zaboraviću ga―, reĉe Freni. Napeto je zurila u prazno, kao oni koji pokušavaju da se prisete svojih noćnih mora. Imala je tamne podoĉnjake, a bilo je i drugih, neupadljivijih znakova, koji su ukazivali na mladu devojku u akutnoj krizi, ali nikome i pored toga ne bi promakla njena izuzetna lepota. Koţa joj je bila divna, a crte lica neţne i vrlo izraţajne. Oĉi su joj imale istu fascinantnu nijansu plave boje kao i Zuijeve, samo

što su bile razmaknutije, kakve bi oĉi jedne sestre svakako i morale da budu - i nije bio potreban, da se tako izrazimo, ceo dan da bi ĉovek proniknuo u njih, kao kod Zuija. Neke ĉetiri godine ranije, na proslavi mature u njenom koledţu, njen brat Badi je u sebi morbidno prorekao, dok mu se smeškala s podijuma na kome su delili maturske diplome, da će se ona jednog dana najverovatnije udati za ĉoveka koji pati od hroniĉnog suvog kašlja. Ĉak se i to moglo proĉitati s njenog lica. „O, boţe, sad se sećam!― rekla je. „Bilo je zaista strašno. Bila sam negde u bazenu, i ĉitava gomiIa ljudi terala me da ronim po limenku kafe Medalja d‘Oro koja je leţala na dnu. Kada god izronim na površinu, terali su me da ponovno zaronim. Plakala sam i svima ponavljala: ‘I vi ste u kupaćim kostimima. Zašto i vi malo ne zaronite?‗ ali oni su se samo smejali i dobacivali mi neke odvratno potuljene primedbice, pa sam opet morala da ronimPonovo je uzdrhtala. ,,Tamo su bile i dve devojke iz mog koledţa. Stefani Logan i jedna koju jedva poznajem - neka koju sam ustvari oduvek uţasno ţalila, jer ima tako grozno ime. Šarmon Šerman. Obe su drţale veliko veslo, i stalno se trudile da me lupe njim, kad god izronim na površinu." Freni je rukama prekrila oĉi. ,,Uh!― Odmahnula je glavom i zamislila se. „Jedina osoba koja je u tom snu imala nekog smisla bio je profesor Tuper. Mislim, on je bio jedina osoba tamo za koju znam da me zaista mrzi.― „Mrzi te, a? Vrlo zanimljivo.― Cigara je bila u Zuijevim ustima. Polako ju je okretao izmeĊu prstiju, kao tumaĉ snova koji ne dobija sve podatke za konkretan sluĉaj. Izgledao je vrlo zadovoljno. „Zašto te on mrzi?― upita. „Ako nisi potpuno iskrena, shvataš, ruke su nu...

„Mrzi me zato što pohaĊam onaj suludi seminar o religijama koji on vodi, i što nikako nisam u stanju da mu uzvratim smeškanje kad se ponaša šarmantno i oksfordski. Došao je iz Oksforda u okviru razmene profesora ili neĉeg, i samo je ţalosni stari, samozadovoljni folirant rašĉupane vunaste sede kose. Mislim da uvek prvo ode u muški toalet i tamo se razbaruši pre nego što uĊe na predavanje - najozbiljnije. Nema ni najmanje entuzijazma za svoj predmet. Umišljenosti, da. Entuzijazma ne. To bi još bilo u redu mislim, ne bi bilo ništa čudno - ali on stalno izvaljuje neke idiotske aluzije kako je Realizovan Ĉovek i kako bi trebalo da budemo više nego srećne što je došao kod nas.― Freni napravi grimasu. „Jedino što radi s nekim ţarom, osim kad se hvali, je kad ispravlja nekog ko je za nešto rekao da je sanskrit, a ustvari je pali. On taĉno zna da ga ne podnosim! Trebalo bi da vidiš kakve mu grimase upućujem kad ne gleda.― „Šta je on radio na bazenu?― ,,E to je ono! Ništa! Baš ništa! Samo je stajao, smeškao se i buljio. Bio je najgori.― Gledajući je kroz dim cigare, Zui je nehajno rekao: „Grozno izgledaš. Jesi li svesna?― Freni je piljila u njega. „Mogao si i da me poštediš toga―, reĉe. Onda naglašeno dodade: „Nemoj opet da me napadaš od ujutru, Zui, molim te. Ozbiljno ti kaţem.― „Niko tebe ne napada, mala―, reĉe Zui, istim nehajnim glasom. „Samo grozno izgledaš, to je sve. Zašto ne pojedeš nešto? Besi kaţe da tamo ima pileće supe koju je...― „Ako mi neko samo još jednom pomene pileću supu...―

Zuijevu paţnju je, meĊutim, privuklo nešto drugo. Gledao je u suncem okupano kašmirsko ćebe, baš tamo gde je pokrivalo Frenine listove i ĉlanke na nogama. „Šta je to?― upita. ,,Blumberg?― Ispruţio je prst i neţno ĉušnuo priliĉno veliko i ĉudno pokretljivo ispupĉenje pod ćebetom. „Blumberţe? Jesi li to ti?― Ispupĉenje se pokrenulo. Sad je i Freni gledala. ,,Ne mogu da ga se otarasim―, reĉe. „Odjednom je totalno poludeo za mnom.― Podstaknut Zuijevim ispitivaĉkim prstom, Blumberg se naglo protegnuo i lagano poĉeo da krĉi tunel ka otvorenom prostoru na Freninom krilu. Ĉim se njegova neprivlaĉna glava pojavila na dnevnom, sunĉevom svetlu, Freni ga uhvati ispod prednjih nogu i podiţe ka sebi na blisku pozdravnu razdaljinu. „Dobro jutro, dragi Blumberţe!― reĉe i toplo ga poljubi izmeĊu oĉiju. On zlovoljno ţmirnu. „Dobro jutro, stari, debeli, smrdljivi maĉore. Dobro jutro, dobro jutro, dobro jutro!― Ljubila ga je i ljubila, ali on niĉim nije pokazao da uzvraća tu ljubav. Neumesno i pomalo divlje pokušao je da skoĉi na Freninu kljuĉnu kost. Bio je vrlo krupan, sivo prošaran kastrirani maĉak. „Zar nije drag?“ divila se Freni. „Nikad nije bio tako drag.― Ona pogleda Zuija, oĉekujući moţda potvrdu, ali Zuijev izraz iza cigare ništa nije govorio. „Pomazi ga, Zui! Vidi kako je sladak. Pomazi ga.― Zui ispruţi ruku i pogladi Blumbergova izvijena leda, jednom, dvaput, a onda ustade sa stoĉića i priĊe klaviru, koji je stajao u profilu, širom otvoren, tako crn i stenvejski ogroman, prekoputa kauĉa, dok mu je klupica

bila gotovo u pravoj liniji naspram Freni. Zui sede na klupicu kao da je oprobava, zatim se s vidnim interesovanjem zagleda u note na stalku. „Tako je pun buva da nije više ni zabavno―, reĉe Freni. Kratko se porvala s Blumbergom, trudeći se da ga skrasi u svom krilu. „Sinoć sam otkrila ĉetmaest buva na njemu.― Lupila je Blumberga otpozadi, zatim pogleda u Zuija. ,,I kakav je taj scenario?― upita. „Je 1‗ na kraju stigao sinoć ili nije?― Zui joj ne odgovori. ,,Isuse―, reĉe, i dalje gledajući note na stalku. ,Ko je ovo iskopao?" Note su nosile naslov ‘Ne budi tako zla, mala‗. Bile su bar ĉetrdeset godina stare. Na naslovnoj stranici bila je u sepiji otisnuta fotografija gospodina i gospoĊe Glas. On je bio u fraku i cilindru, isto kao i gĊa Glas. Priliĉno su se blistavo osmehivali u kameru, oboje široko razmaknutih nogu i nagnuti napred, oslonjeni o svoje štapove za veĉe. „Šta je to?― upita Freni. ,,Ne vidim odavde.― „Besi i Les. ‘Ne budi tako zla, mala‗.― ,,A.― Freni se zakikota. „Les se juĉe prepuštao uspomenama. Za moje dobro. Misli da me boli stomak. Povadio je sve moguće note iz klupice.― ,,Baš bih voleo da znam kako smo uopšte sleteli u ovu idiotsku dţunglu, krenuvši ĉak od ‘Ne budi tako zla, mala‗. Otkrij mi to.― Ne mogu. Već sam pokušala―, reĉe Freni. „Kakav je scenario? Je l‗ stigao? Rekao si da će ga onaj gospodin LeSaţ ili kako se već zove - ostaviti kod portira pre nego što...―

„Stigao je, stigao―, reĉe Zui. ,,Ne priĉa mi se sad o tome.― Izvadio je cigaru iz usta i desnom rukom zasvirao po visokim notama, u oktavama, melodiju pesme ‘Kinkadţu‗, koja je iz priliĉne popularnosti vrlo brzo pala u zaborav, još pre nego što se on i rodio. ,,Ne samo da je stigao“, reĉe, „nego me noćas u jedan nazvao Dik Hes - neposredno posle našeg malog okršaja - i pozvao me na piće, mamlaz. Pa još u ‘San Remo‗. Ĉovek otkriva Vilidţ. Svevišnji Isuse!― „Ne lupaj tako po dirkama―, reĉe Freni gledajući ga. „Ja ću da ti reţiram ako ćeš i dalje da sediš tu. To je moje prvo uputstvo. Ne lupaj tako po dirkama.― „Kao prvo, on zna da ne pijem. Drugo, zna da sam roĊen u Njujorku i da, ako nešto ne podnosim, to je njegova atmosfera. Treće, zna da stanujem bar sedamdeset prokletih blokova od Vilidţa. I četvrto, triput sam mu rekao da sam već u pidţami i papuĉama.― ,,Ne lupaj po dirkama―, ponovi Freni, gladeći Blumberga. „Ali ne, to nije moglo da ĉeka. Morao je odmah da me vidi. Nešto jako vaţno. Ovog puta ozbiljno. Budi jednom u ţivotu dobar deĉko, skokni u taksi i doĊi ovamo.― ,,I, jesi li otišao? Ne lupaj ni poklopcem. To je moje drugo...― ,,Ma naravno da jesam! Ja nemam ni najbedniju snagu volje―, reĉe Zui. Nervozno je zatvorio klavijaturu, ali nije lupio poklopcem. „Problem je što ne verujem nikom ko nije iz Njujorka, ma koliko taj dugo ţiveo ovde. Uvek se bojim da će da ga zgazi auto, ili da će da dobije batine dok se bavi otkrivanjem nekog jermenskog

restoranĉića na Drugoj aveniji, ili već ne znam šta.― On mrzovoljno dunu dim cigare preko nota ‘Ne budi tako zla, mala'. „Sve u svemu, odem ja tamo i naĊem starog Dika. Tako slomljenog, tako depresivnog i tako punog vaţnih novosti koje nisu mogle da ĉekaju do ovog popodneva. Sedeo je za jednim stolom u plavim farmerkama i nekoj odvratnoj sportskoj jakni. Emigrant iz DeMoana u Njujorku. Došlo mi da ga ubijem, kunem ti se. Kakva noć! Sedeo sam tamo puna dva sata dok mi je on priĉao kakav sam ja umišljeni kreten, i iz kakve porodice psihotiĉara i psihopatskih vunderkinda potiĉem. Onda, kad me skroz izanalizirao - i Badija, i Simora, koje nikad nije ni video - i kad je zapao u dilemu da li da do kraja veĉeri izigrava neku muţevnu Kolet ili neku vrstu saţetog Tomasa Vulfa, odjednom je ispod stola iskopao tu neviĊenu diplomatsku tašnu s monogramom i uvalio mi novi scenario od sat vremena.― Odmahnuo je rukom, kao da prekida dalji razgovor o tome. Ali suviše je nervozno ustao sa klupice da bi taj gest znaĉio stvaran prekid razgovora na tu temu. Cigara mu je bila u ustima, a ruke u zadnjim dţepovima pantalona. „Godinama sam slušao Badija kako filozofira o glumcima―, reĉe. „Isuse, šta sve ne bih mogao da mu napriĉam o piscima koje sam upoznao.― Besciljno je poĉeo da šeta naokolo. Zastao je pred Viktrolom iz 1920, ravnodušno je pogledao i, za sopstvenu zabavu, dvaput zalajao u njenu trubu. Freni se zakikota gledajući ga, ali se on namršti i nastavi šetnju. Kod akvarijuma za tropske ribice, koji je bio postavljen na radio-aparat marke ‘Frešmen‘ iz 1927, naglo je stao i izvadio cigaru iz usta. „Sve moje crne ljubimice izumiru―, reĉe. Spontano se mašio za kutiju s ribljom hranom iza akvarijuma.

„Besi ih je jutros nahranila―, reĉe Freni. I dalje je mazila Blumberga, prinudno ga mamila da navikne na tajanstven i teţak svet izvan toplog kašmira. „Izgladnelo deluju―, reĉe Zui, ali ne uze riblju hranu. „Ovaj mali izgleda vrlo izmuĉeno.― Kucnuo je noktom po staklu. „Treba ti malo pileće supe, braco.― ,,Zui―, reĉe Freni da privuĉe njegovu paţnju. „Kako sad stoji stvar? Imaš dva nova scenarija. Kakav je onaj koji je LeSaţ poslao taksijem?― Zui je još trenutak gledao u ribu. Onda je, podstaknut iznenadnim, ali oĉigledno neodoljivim nagonom, legao na tepih. ,,U onom koji je poslao LeSaţ―, reĉe, prekrstivši noge, „trebalo bi da budem Rik Ĉalmers, i to, kunem ti se, u jednoj salonskoj komediji iz 1928, koja je uzeta direktno iz francuskog kataloga. Jedina je razlika u tome što je maksimalno modemizovana, tako što je obogaćena ţargonom o kompleksima, potiskivanju i sublimaciji, koji je autor pokupio od svog psihoanalitiĉara.― Freni pogleda u ono što je mogla videti od njega. S kauĉa su bili vidljivi samo Ċonovi njegove obuće. „A šta je taj Dikov?― upita. „Jesi li ga već proĉitao?― ,,U Dikovom bih bio Bemi, osećajan mladi ĉuvar metroa, u najhrabrijem, prokleto nekonformistiĉkom televizijskom komadu koji si ikad proĉitala.― „Ozbiljno? Je 1‗ stvarno dobar?― „Nisam rekao dobar, rekao sam hrabar. Ostanimo na zemlji, mala. Sutradan po prikazivanju svi će se u zgradi meĊusobno lupati po ramenu u pravoj orgiji uzajamnog ĉestitanja. LeSaţ. Hes. Pomroj. Sponzori. Ĉitava junaĉka brigada. Apoĉeće danas popodne.

Ukoliko već nije poĉelo. Hes će ući u LeSaţovu sobu i reći mu: ‘Gospodine LeSaţ, imam novi scenario o osećajnom mladom ĉuvam metroa koji bukvalno bazdi od hrabrosti i poštenja. A ja znam, gospodine, da vi, odmah posle scenarija koji su Neţni i Dirljivi, najviše volite scenarije u kojima ima Hrabrosti i Poštenja. Ovaj, gospodine, kao što rekoh, bazdi na oboje. Prepun je svih mogućih tipova i rasa. Sentimentalan. Ţestok na pravim mestima. I baš kad osećajni mladi ĉuvar ne moţe više da izaĊe na kraj sa problemima koji prete da unište njegovu vem u Ĉoveĉanstvo i Malog ĉoveka, iz škole se vraća njegova devetogodišnja nećaka i donosi mu malo one lepe, prikladne šovinistiĉke filozofije, koja je doprla do nas preko potomstva i drţavne škole 564, ĉak od ţene Endrua Dţeksona, odrasle u vukojebini. Nema šanse da omane! Komad je neposredan, jednostavan, neistinit, dovoljno obiĉan i dovoljno trivijalan da ga shvate i zavole naši gramzivi, nervozni, nepismeni sponzori‗.― Zui je naglo seo. „Tek sam se okupao, a sad se znojim kao svinja―, izjavi. Ustao je i pri tom kratko, gotovo nesvesno, pogledao Freni. Onda je paţljivije osmotrio. Glava joj je bila oborena, a ona gledala u Blumberga kojeg je drţala u krilu i još uvek mazila. Ali bilo je neke promene. ,,Ah―, reĉe Zui i priĊe kauĉu, oĉigledno traţeći nevolju. „Madam pomera usne. Molitva je u punom jeku.― Freni nije reagovala. „Šta kog Ċavola radiš?― upita on. „Traţiš utoĉište od mog nehrišćanskog stava prema popularnoj umetnosti?― Freni ga pogleda i ţmirkajući odmahnu glavom. Nasmešila mu se. Zaista je pomerala usne, ne prestajući. „Nemoj samo da mi se smeškaš, molim te―, mirno reĉe Zui i udalji se od nje. ,,To mi je Simor uvek radio.

Ova prokleta kuća vrvi od smeškala.― Ćušnuo je palcem neku knjigu koja je malo štrĉala na jednoj od polica i nastavio put. Prišao je srednjem prozoru u sobi, koji je bio ispred pisaćeg stola od trešnjevog drveta za kojim je gĊa Glas plaćala raĉune i pisala pisma. Stajao je i gledao kroz prozor, ledima okrenut Freni, s rukama opet u zadnjim dţepovima pantalona, i cigarom u ustima. „Jesi li znala da ću moţda ovog leta u Francusku, da snimam neki film?― nervozno upita., Jesam li ti rekao?― Freni zainteresovano pogleda u njegova leĊa. ,,Ne, nisi―, reĉe. „Ozbiljno priĉaš? Kakav film?― Gledajući preko makadamom nasutog krova školske zgrade na drugoj strani ulice, Zui reĉe: „Duga je to priĉa. Tu je neki Francuz koji je ĉuo onaj album koji sam uradio s Filipom. Bio sam na ruĉku pre dve nedelje s njim. Tipiĉan grebator, ali inaĉe simpatiĉan i oĉigledno je tamo u trendu.― Stavio je nogu na nizak prozorski prag. „Ništa nije konaĉno - kod tih ljudi nikad ništa nije konaĉno - ali mislim da sam ga upola zaludeo za ideju da snimi film po onom Lenormandovom romanu. Onom koji sam ti poslao.― ,,Da! O, to je baš uzbudljivo, Zui. Ako ideš, kad misliš da ćeš ići?― „Nije uzbudljivo. U tome je poenta. Uţivao bih u tom poslu, da. Itekako. Ali straviĉno mrzim da napuštam Njujork. Ako baš hoćeš da znaš, muka mi je od svih tih nazovi-kreativnih likova koji jedva ĉekaju da uĊu na bilo koji brod. Uopšte me ne zanimaju njihovi motivi. RoĎen sam ovde. U školu sam išao ovde. Pregaţen sam ovde dvaput, i to u istoj idiotskoj ulici. Šta ću ja uopšte kao glumac u Evropi?―

Freni je zamišljeno gledala u bela leĊa njegove puplinske košulje. Ausne su joj i dalje oblikovale bezglasne reĉi. „Zašto onda ideš?― upita. „Ako već tako osećaš.― „Zašto idem?“ reĉe Zui, ne okrenuvši se. „Idem uglavnom zato što mi je straviĉno dojadilo da besan ustajem svakog jutra i besan leţem svake noći. Idem zato što ovde osuĊujem svakog bednog ĉiraša kojeg znam. Mada me to, samo po sebi, uopšte ne uzbuĊuje. Kad sudim, sudim bar pravo iz utrobe, i znam da ću, pre ili kasnije, na ovaj ili onaj naĉin, skupo platiti svaku osudu. Nije to ono što me muĉi. Ali ima nešto - Isuse - ima nešto ĉime utiĉem na moral ljudi u ovom gradu, i što ne mogu više da gledam. Mogu tačno da ti kaţem šta ja radim. Uspeva mi da svakoga ubedim kako u stvari ne ţeli dobro da uradi svoj posao, već samo ţeli da obavi posao koji će svako koga on zna - kritiĉari, sponzori, javnost, ĉak i uĉitelji njegove dece – smatrati dobrim. To je ono što radim. To je ono što je najgore.― Namrštio se prema školskom krovu; onda je vrhovima prstiju uklonio nešto znoja s ĉela. Naglo se okrenuo prema Freni kad je ĉuo da je nešto rekla. „Šta?― reĉe. „Nisam te ĉuo.― „Ništa. Rekla sam: ‘O, boţe‗.― „Zašto ‘O, boţe‗?― upita Zui. „Ništa. Ne skaĉi odmah na mene, molim te. Samo sam razmišljala, to je sve. Krivo mi je što me nisi video u subotu. Ti priĉaš o potkopavanju morala drugim ljudima! A ja sam totalno uništila ceo Lejnov dan. Ne samo što sam mu se onesvešćivala na svaki sat vremena, već sam se, mada sam ĉitav taj put prešla radi jednog lepog, prijateljskog, normalnog, društvenog, po svoj

prilici veselog ragbi-meĉa, ili napadala apsolutno sve što je govorio, ili mu protivreĉila, ili - ne znam - sve ţivo kvarila.― Freni odmahnu glavom. Još je mazila Blumberga, ali odsutno. Sad je gledala samo u klavir. „Jednostavno nisam mogla da zadrţim nijedno mišljenje za sebe―, reĉe. „Bilo je uţasno. Gotovo od prvog trenutka kad me doĉekao na stanici poĉela sam da kljucam, kljucam i kljucam po svim njegovim mišljenjima i vrednostima i - po svemu ţivom. Ali svemu. Napisao je neki totalno bezazlen epruvetski esej o Floberu, na koji je bio tako ponosan i hteo da ga proĉitam, a mene je to samo asociralo na katedru za engleski i neko popovanje i studentsko lupetanje, pa sam samo...― Ućutala je. Ponovo je odmahnula glavom, a Zui, još upola okrenut ka njoj, pogleda je, zaţmirivši. Sad je izgledala još bleĊa i sliĉnija pacijentu posle operacije nego kad se probudila. „Ĉudo me nije ubio―, reĉe ona. „Apsolutno bih mu čestitala da je to uĉinio.― „Sinoć si mi priĉala o tome. Nisam raspoloţen za bajate uspomene, mala―, reĉe Zui i ponovo se zagleda kroz prozor. ,,Ti pre svega grešiš kad pljuješ stvari i ljude umesto samu sebe. Oboje grešimo. Ja isto radim s televizijom - svestan sam toga. Ali to je pogrešno. To smo mi. Stalno ti to ponavljam. Zašto si toliko ograniĉena i nećeš da shvatiš?― „Ja nisam toliko ograniĉena, ali ti stalno...― ,,To smo mi“, ponovi Zui, ignorišući je. ,JMi smo bolidi, to je sve. Ona dva idiota lepo su nas od malih nogu uzeli pod svoje i pretvorili nas u bolide s bolidskim merilima. Mi smo Tetovirana Dama i nećemo do kraja ţivota imati ni trenutka mira ni spokoja, sve dok i svi ostali ne budu tetovirani.― Zlovoljno je prineo cigaru

ustima i povukao, ali bila je ugašena. ,,A povrh svega―, odmah je dodao, „imamo i komplekse ‘Pametnog deteta‘. Nikad se ustvari nismo ni makli iz tog radija. Niko od nas. Mi ne govorimo, mi drţimo govore. Mi ne razgovaramo, mi dajemo objašnjenja. Bar ja. Ĉim se naĊem u sobi s nekim ko ima uobiĉajen broj ušiju, pretvaram se u prokletog proroka, ili u ljudsku ĉiodu. Kralj Smaraĉa. Sinoć, na primer. Tamo, u ‘San Remu‗. Samo sam se molio da mi Hes ne ispriĉa radnju svog novog scenarija. Prokleto sam dobro znao da ga ima. I znao sam da neću izaći s tog mesta bez novog scenarija za poneti. Ali molio sam se da me poštedi usmene pretpremijere. Nije on glup. On zna da nema šanse da obuzdam jeziĉinu.― Zui se oštro okrete, ne skinuvši nogu s prozorskog praga, i uze, dograbi, kartonĉić šibica s majĉinog pisaćeg stola. Zatim se opet posvetio pogledu na školski krov i vratio cigaru u usta, da bi je odmah izvadio. ,,Ma doĊavola s njim―, reĉe. „Toliko je glup da ti se srce para. Isti je kao i svi na televiziji. I u Holivudu. I na Brodveju. Sve što je sentimentalno njemu je neţno, sve što je brutalno njemu je deo stvarnosti, a sve što prelazi u fiziĉko nasilje logiĉni je klimaks neĉeg što nije ĉak ni...― „Jesi li mu to rekao?“ „Naravno da sam mu rekao! Pa sad sam ti priĉao kako ne mogu da obuzdam jezik. Naravno da sam mu rekao! Ostao je da sedi tamo ţeleći da je mrtav. Ili da je jedan od nas dvojice mrtav - iskreno se nadam da je mislio na mene. U svakom sluĉaju, bio je to pravi sanremovski izlazak sa scene.― Zui je skinuo nogu s prozorskog praga. Okrenuo se, izgledajući u isto vreme napeto i uznemireno. Izvukao je stolicu ispod majĉinog

pisaćeg stola i seo. Pripalio je cigaru, a onda se nervozno povio napred, spustivši obe ruke na sto. Pored mastionice je bio neki predmet koji je njegova majka koristila kao pritiskivaĉ za papire: mala staklena kugla na postolju od crne plastike, i u njoj Sneško sa cilindrom na glavi. Zui podiţe kuglu, zatrese je i ostade da sedi, zagiedan u kovitlac sneţnih pahulja. Freni ga je sad gledaia s rukom iznad oĉiju. Zui je sedeo usred najjaĉeg sunĉevog svetla u sobi. Mogla je da se premesti na kauĉu ako je htela da ga i dalje gleda, ali bi to uznemirilo Blumberga koji je zaspao u njenom krilu. ,,Je 1‗ ti stvarno imaš ĉir?― iznenada upita. „Mama kaţe da imaš ĉir.― ,,Da, imam ĉir, Isuse. Ovo je kali-juga, mala, gvozdeno doba. Svako ko je prešao šesnaestu a nema ĉir, prokleti je špijun.― Ponovo je, još snaţnije, zatresao Sneška. „Najsmešnije je―, reĉe, ,,što ja volim Hesa. Ili ga bar volim kad me ne kljuka svojim umetniĉkim siromaštvom. On bar nosi te jezive kravate i smešna odela s vatiranim ramenima usred ove zastrašujuće superkonzervativne, superkonformistiĉke ludnice. A volim i njegovu sujetu. Taj klipan je toliko sujetan da je u suštini ponizan. Mislim, on oĉigledno smatra da je televizija dovoljno dobra da zasluţuje i njega i njegov veliki, pseudohrabri, nekonvencionalni talenat - što je neki suludi oblik poniznosti, ako ti se baš razmišlja o tome.― Gledao je u staklenu kuglu dok sneţna vejavica nije malo popustila. ,,Na neki naĉin volim i LeSaţa. Sve što on ima je najbolje - njegov kaput, njegova jahta s dve kabine, ocene njegovog sina na Harvardu, njegov elektriĉni aparat za brijanje, sve. Jednom me odveo kući na veĉeru i stao na stazi ispred kuće da me pita sećam li

se ‘poznije Kerol Lombard, u filmovima‘. Upozorio me da ću doţiveti šok kad vidim njegovu ţenu, jer je pljunuta Kerol Lombard. Verovatno ću ga doţivotno voleti zbog toga. Ispalo je da mu je ţena jako umoma prsata plavuša, persijskog tipa.― Zui se naglo okrete ka Freni koja je nešto rekla. ,,Molim?― reĉe. ,,Da!― ponovi Freni - bleda ali ozarena. Oĉigledno je i njoj bilo suĊeno da doţivotno voli g. LeSaţa. Zui je za trenutak nemo pušio cigaru. „Ono što toliko deprimira kod Dik Hesa―, reĉe, ,,što me ĉini tako tuţnim, ili besnim, ili šta god bilo, je ĉinjenica da je prvi scenario koji je napisao za LeSaţa bio priliĉno dobar. U suštini, bio je maltene dobar. To je bio prvi po kome smo snimili film - mislim da ga nisi gledala, bila si tada u školi ili negde. U njemu sam igrao mladog farmera koji ţivi sam sa ocem. Mladić negde shvata da mrzi farmerski posao, i on i njegov otac oduvek su uţasno teško ţiveli, pa kad mu otac umre, on proda svu stoku i kuje velike planove da ode i ţivi u velegradu.― Zui je opet uzeo Sneška, ali nije ga zatresao - samo ga je okretao, drţeći ga za postolje. „Bilo je nekoliko lepih scena―, reĉe. „Kad rasprodam sve krave, stalno idem na pašnjak i traţim ih. A kad polazim s devojkom na oproštajnu šetnju, neposredno pred odlazak u veliki grad, stalno je vodim ka praznom pašnjaku. Onda, kad stignem u grad i naĊem posao, sve slobodno vreme provodim lutajući po stoĉnim pijacama. Na kraju, u gustom saobraćaju glavne gradske ulice, jedan auto skrene ulevo i pretvara se u kravu. Ja potrĉim za njim, baš kad se na semaforu pali crveno svetlo, i budem pregaţen stampediran.― Zatresao je Sneška. ,,To verovatno nije bilo nešto što ne moţe da se gleda dok seĉeš nokte na

nogama, ali se bar nisi osećao kao smrad dok se vraćaš kući posle probe. Ako ništa drugo, bilo je priliĉno originalno, nešto njegovo, nije se svodilo na trend preţvakavanja starih scenarija. Uţasno bih voleo da ode kući i napuni baterije. Uţasno bih voleo da svi odu kući. Smuĉilo mi se da budem negativac u svaĉijem ţivotu. Boţe, trebalo bi da vidiš Hesa i LeSaţa kad razgovaraju o novoj predstavi. Ili o bilo čemu novom. Srećni su kao prasići dok se ja ne pojavim. Osećam se kao oni nesrećnici na koje upozorava Simorov omiljeni Ĉuangce. ‘Ĉuvajte se kad se takozvani mudraci ćopajući pojave pred vama‗.― Mirno je sedeo i gledao kovitlanje pahuljica. „Ponekad bih mogao srećno da legnem i umrem―, reĉe. Freni se u tom trenutku zagledala u suncem obasjanu izbledelu mrlju na tepihu, odmah pored klavira, dok su joj se usne upadljivo pomerale. ,,Ne moţeš ni da zamisliš kako je sve to smešno―, rekla je. Glas joj je neznatno podrhtavao, i Zui je pogleda. Bledilo njenog lica još se jaĉe isticalo zato što nije imala karmin na usnama. „Sve što govoriš podseća me na ono što sam i sama pokušavala da kaţem Lejnu u subotu kad je poĉeo da me provocira. Usred martinija i puţeva i svega. Nas ne muĉe baš iste stvari, ali od iste vrste, mislim, i iz istih razloga. Bar tako izgleda.― Blumberg se u tom trenutku digao na njenom krilu i uzvrteo se, više kao pas nego kao maĉka, da naĊe zgodniji poloţaj za spavanje. Freni mu rasejano, ali kao neki vodiĉ, neţno stavi ruke na leĊa i nastavi: ,,Na kraju sam stigla do taĉke da samoj sebi kaţem, i to glasno, kao da sam luda: ‘Freni Glas, ako od tebe ĉujem još jednu jedinu zajedljivu, cepidlačku, destruktivnu reĉ, ti i ja smo

raskrstile - ali jednom zauvek. I neko vreme uopšte nisam bila loša. Ĉitavih mesec dana, kad god neko kaţe nešto studentski umišljeno ili isfolirano, ili nešto što do neba zaudara na ego, bar sam ćutala. Išla sam u bioskop, ili satima sedela u biblioteci, ili kao luda pisala eseje o komediji obnove i takvim stvarima - ali sam bar imala to zadovoljstvo da neko vreme ne ĉujem svoj glas.― Ona odmahnu glavom. ,,A onda, jednog jutra - bum, tras, opet sam poĉela. Iz nekog razloga nisam spavala cele te noći, a u osam sam imala predavanje iz francuske knjiţevnosti, pa sam najzad ustala, obukla se, skuvala kafu i prošetala po studentskom parku. Ustvari sam htela da odem na maksimalno dugu voţnju biciklom, ali plašila sam se da će svi ĉuti kad budem skidala bicikl sa stalka - uvek nešto pada - pa sam otišla pravo u amfiteatar i sela. Sedela sam i sedela, i na kraju ustala i poĉela da pišem Epiktetove izreke na tabli. Ispisala sam ĉitavu tablu - nisam ni znala da mi je toliko ostalo u sećanju. Sve sam to izbrisala - hvala bogu! - pre nego što su ostali poĉeli da dolaze. Ali to je ipak bilo detinjasto Epitekt bi me apsolutno zamrzeo zbog toga - mada...― Freni je oklevala. ,,Ne znam. Mislim da sam samo htela da vidim ime nekog koga volim na tabli. U svakom sluĉaju, tako je opet poĉelo. Ĉitavog sam dana samo napadala. Napala sam profesora Folona. Napala sam Lejna preko telefona. Napala sam profesora Tupera. Postajalo je sve gore i gore. Poĉela sam ĉak da napadam i moju cimerku. O boţe, sirota Bev! Uoĉila sam kako me gleda kao da se nada da ću rešiti da se iselim iz sobe i pustim da se useli neko koliko-toliko prijatan i normalan, da je malo ostavi na miru. Bilo je uţasno! Ali najgore je bilo što sam znala koliko sam dosadna, znala sam koliko

deprimiram ljude i kako ih ĉak vreĎam - ali jednostavno nisam mogla da se zaustavim! Jednostavno nisam mogla da prestanem.― Delujući više nego donekle odsutna, zastala je tek toliko da potisne Blumbergov nemiran zadnji deo. ,,A najgore je bilo na tom predavanju―, reĉe. „Šta je bilo - uvrtela sam u glavu i nisam mogla da se toga oslobodim - kako je ceo koledţ samo još jedno od onih glupih, ništavnih mesta na svetu za zgrtanje zemaljskih blaga i ostalog. Mislim, blago je blago. Kakva ie razlika da li je to blago novac, nekretnine, ili ĉak kultura, ili samo obiĉno znanje? Meni je sve to izgledalo sasvim isto, ako samo skineš omot - a i sad mi tako izgleda. Ponekad mislim da je znanje – bar kad je samo sebi cilj - najgore od svega. U svakom sluĉaju najteţe ga je opravdati.― Nervozno i bez ikakve stvarne potrebe, Freni zagladi kosu unazad. ,,Ne verujem da bi me sve toliko dotuklo kad bih samo ponekad - samo ponekad - ĉula bar neku pristojnu nemarnu primedbicu kako znanje treba da vodi mudrosti i, ukoliko ne vodi, onda je samo odvratno traćenje vremena! Ali nikad to nisam ĉula! Ni u jednom koledţu nikada nećeš ĉuti ĉak ni uzgrednu aluziju da bi mudrost trebalo da bude svrha znanja. Teško da ćeš ikad uopšte ĉuti da neko pomene reĉ ‘mudrost‘! Hoćeš li da ĉuješ nešto smešno? Hoćeš li da ĉuješ nešto zaista smešno? Za skoro ĉetiri godine koledţa - a to je apsolutna istina - za skoro ĉetiri godine koledţa, pamtim da sam samo jedan jedini put čula izraz ‘mudar ĉovek‗, i to još na prvoj godini, na predavanju iz politiĉkih doktrina! I znaš li na koga se odnosio? Bio je upotrebljen za nekog simpatiĉnog starog izlapelog ĉlana senata koji se obogatio na berzi, a onda otišao u Vašington i postao savetnik predsednika Ruzvelta.

Časna reč! Za skoro ĉetiri godine koledţa! Ne kaţem da se to svakom dešava, ali tako izludim kad pomislim na to, da mi doĊe da umrem.― Ućutala je i oĉigledno se ponovo posvetila Blumbergovim interesima. Sad su joj usne imale jedva nešto više boje nego lice. A bile su i pomalo ispucale. Zui je sve vreme netremice gledao u nju. „Hteo bih da te nešto pitam, Freni―, odjednom je rekao. Ponovo se okrenuo ka pisaćem stolu, namrštio se i zatresao Sneška. „Šta uopšte hoćeš sa tom Molitvom Isusu?― upita. ,,To sam još sinoć pokušao da dokuĉim. Pre nego što si mi rekla da se nosim. Ti govoriš o zgrtanju blaga - novca, nekretnina, kulture, znanja, i tako dalje, i tako dalje. A sa tom Molitvom Isusu - dozvoli sad da završim, molim te sa tom Molitvom Isusu, zar se i ti ne trudiš da zgrneš neku vrstu blaga? Nešto ĉiji je svaki prokleti delić isto tako komercijalan kao i sve te ostale, materijalnije stvari? Ili je to nešto sasvim drugo, s obzirom da je reĉ o molitvi? Šta hoću da kaţem: da li je za tebe sva razlika na ovom svetu u tome na koju stranu ĉovek zgrće svoje blago - na ovu, ili na onu drugu? Na onu gde ne mogu da provale lopovi, i tako dalje? Da li je u tome razlika? Čekaj malo - samo priĉekaj da završim, molim te.― Nekoliko trenutaka je sedeo i posmatrao malu sneţnu mećavu u staklenoj kugli, a onda rekao: ,,Ima nešto u tvom pristupu toj molitvi od ĉega se jeţim, ako baš hoćeš da znaš. Ti misliš kako ja hoću da te spreĉim da je izgovaraš. Ni sam ne znam hoću li to ili ne – o tome bi moglo ozbiljno da se raspravlja – ali voleo bih da mi objasniš šta te kog Ċavola tera da se moliš.‖ Oklevao je, ali ne toliko dugo da bi pruţio Freni priliku da mu upadne u reĉ. Ako poĊemo od najjednostavnije logike,

nema nikakve razlike, bar koliko ja vidim, izmeĊu ĉoveka koji je pohlepan za materijalnim blagom – ili ĉak intelektualnim – i ĉoveka koji je pohlepan za duhovnim blagom. Kao što si i sama rekla, blago je blago, prokleto bilo, i meni se ĉini da je devedeset posto mizantropskih svetaca u storiji bilo isto tako gramzivo i neprivlaĉno, u suštini, kao što smo i svi mi ostali.― Freni reĉe, što je mogla hladnije i s neznatnim podrhtavanjem u glasu: „Smem li da te sada prekinem, Zui?― Zui ostavi Sneška i uze olovku da se poigra njom. ,,Da, da. Prekini me―, reĉe. ,,Ja znam sve što ti sad priĉaš. Ne govoriš mi ništa o ĉemu nisam i sama razmišljala. Ti kaţeš da ja nešto hoću sa tom Molitvom Isusu - što me ĉini gramzivom, da upotrebim tvoju reĉ, isto kao što neko hoće bundu od samura, ili da bude slavan, ili da se tovi nekim suludim prestiţom. Sve ja to znam! Isuse, kakvim me ti imbecilom smatraš?― Podrhtavanje u njenom glasu naraslo je gotovo do zamuckivanja. „Dobro, dobro, smiri se malo.― ,,Ne mogu da se smirim! Izludeo si me! Šta misliš da ja radim u ovoj suludoj sobi - gubim na teţini kao sumanuta, idiotski bacam u brigu Besi i Lesa, uznemiravam celu kuću i sve? Zar ne misliš da imam dovoljno zdrave pameti da se i sama zabrinem nad razlozima koji me teraju da izgovaram tu molitvu? To je baš ono što me toliko muči. Samo zato što sam tako izbirljiva u pogledu onog što hoću – u ovom sluĉaju prosvetljenje, ili mir, umesto novca, ugleda, slave ili bilo ĉega sliĉnog – ne znaĉi da nisam sebiĉni egocentrik kao

i svi ostali. Pa ĉak i više od njih! Ne treba mi ĉuveni Zahari Glas da mi to saopšti!― Jasno se osetilo kako joj je pukao glas, i ona ponovo posveti svu paţnju Blumbergu. Suze samo što joj nisu navrle na oĉi. Za pisaćim stolom, Zui je, snaţno pritiskajući olovkom, ispunjavao praznine u slovima ‘o‗ na reklamnoj stranici malog upijaĉa. Nastavio je nakratko s tim, onda odbacio olovku prema mastionici. Uzeo je cigaru s ivice bakame pepeljare, gde je prethodno ostavio. Sad je bila duga samo oko pet santimetara, ali još je gorela. Snaţno je povukao dim, kao da je ona neki aparat za disanje u svetu gde nema kiseonika. Onda je, gotovo na silu, opet pogledao Freni., Jloćeš li da pokušam veĉeras da naĊem telefonom Badija, da popriĉaš s njim?― upita. „Mislim da bi trebalo da popriĉaš s nekim - ja uopšte nisam za to.― Priĉekao je, gledajući u nju. „Freni. Reci nešto.― Freni je oborila glavu. Ĉinilo se da traţi buve u Blumbergovom krznu, jer je prstima vredno izvrtala ĉuperke dlaka. Sad je zaista plakala, ali na jedan takoreći veoma lokalizovan naĉin; bilo je suza, ali nije bilo zvuka. Zui je posmatrao ĉitav minut i više, a onda rekao, ne baš sasvim ljubazno, ali ne i nametljivo: „Freni. Šta kaţeš na to? Da pokušam da naĊem Badija telefonom?― Odmahnula je glavom, ne podigavši je. I dalje je traţila buve. Onda je, posle izvesnog vremena, ipak odgovorila na Zuijevo pitanje, ali nedovoljno glasno. ,,Molim?― upita Zui. Freni ponovi ono što je rekla. ,,Hoću da priĉam sa Simorom.―

Zui je još trenutak gledao u nju, uglavnom bez ikakvog izraza na licu - ako se izuzme trag znoja na priliĉno dugoj i izrazito irskoj gornjoj usni. Onda se, s karakteristiĉnom naglošću, okrenuo i nastavio da popunjava praznine u slovima ‘o‗. Ali je gotovo odmah ostavio olovku. Ustao je od pisaćeg stola - priliĉno sporo, kad je reĉ o njemu - i, uzevši ostatak cigare, ponovo zauzeo stari poloţaj s jednom nogom na prozorskom pragu. Viši ĉovek s duţim nogama - ma koji od njegove braće, na primer - lakše bi podigao nogu gore. S tom nogom na prozoru, ĉinilo se kao da je zauzeo stav za igru. U poĉetku postepeno, a onda naglo, paţnju mu je privukla mala scena koja se slobodno, neometana od pisaca, reţisera i producenata, odigravala na drugoj strani ulice, pet spratova ispod njegovog prozora. Ispred privatne devojaĉke škole uzdizao se priliĉno veliki javor - jedno od ĉetiri ili pet stabala na toj srećnoj strani ulice i u tom trenutku se jedno dete od sedam-osam godina, devojĉica, skrivalo iza njega. Na sebi je imala marinskoplavi kaputić i beretku gotovo iste nijanse crvene boje kao i ćebe na krevetu Van Gogove sobe u Arlu. Sa Zuijeve osmatraĉnice njena beretka je i bila nalik na premaz boje. Nekoliko metara od devojĉice, njen pas - mladi jazaviĉar, sa zelenom koţnom ogrlicom i remenom - njuškao je da je pronaĊe, vrteći se u mahnitim krugovima i vukući remen za sobom. Oĉigledno je teško podnosio razdvojenost i, kad je najzad nanjušio njen miris, nije bilo ni sekundu prerano. Radost ponovnog susreta bila je za oboje neizmerna. Jazaviĉar je zakevtao i šćućurio se, dršćući od zanosa, dok njegova gospodarica, doviknuvši mu nešto, nije

hitro stupila preko ţiĉane ogradice oko drveta i podigla ga. Uputila mu je raznorazne pohvale na privatnom ţargonu njihove igre, da bi ga onda spustila na zemlju, uzela remen, pa se oboje veselo uputiše ka Petoj aveniji i Parku, izgubivši se Zuiju iz vida. Zui je spontano stavio ruku na preĉku izmeĊu dva okna, kao da hoće da podigne prozor i nagne se napolje ne bi li video kako to dvoje išĉezavaju. Ali to je bila ruka u kojoj je drţao cigaru, pa je sekundu predugo oklevao. Povukao je dim. ,,K vragu ţivot―, rekao je, ,,ima još lepih stvari na ovom svetu - i to zaista lepih. Teški smo idioti što dozvoljavamo da budemo zavedeni na pogrešan kolosek. Uvek, uvek i uvek povezujemo svaku prokletu sitnicu koja se dogodi sa našim bednim malim egom.― Iza njega, baš u tom trenutku, Freni je s bezazlenom neusiljenošću izduvala nos; taj zvuk je bio znatno glasniji nego što bi se oĉekivalo od organa tako lepog i suptilnog izgleda. Zui se okrete i pogleda je, pomalo kritiĉki. Freni, zauzeta s nekoliko papirnih maramica, uzvrati mu pogled. „Dobro, izvini“, reĉe. „Zar ne smem da izduvam nos?― „Jesi li završila?― ,,Da, završila sam! Isuse, kakva familija! Ĉovek se izlaţe ţivotnoj opasnosti ako samo izduva nos. “ Zui se ponovo okrenuo prozoru. Kratko je povukao dim, dok je pogledom pratio šare betonskih blokova na školskoj zgradi. „Badi mi je jednom rekao nešto priliĉno razumno, pre nekoliko godina―, reĉe. „Kad bih se samo setio šta to beše.― Zastao je u nedoumici. A Freni, mada se i dalje bavila papimim maramicama, pogleda ka njemu. Kad god bi Zui najavio da ne moţe da se neĉeg

seti, njegova nedoumica redovno bi zainteresovala svu njegovu braću i sestre, ĉak ih je i zabavljala. To njegovo oklevanje bilo je skoro uvek namešteno. Uglavnom su to bili direktni repovi onih nesumnjivo prijemĉivih pet godina, kada je bio redovan uĉesnik emisija ‘To je pametno dete‗, i kada je, da se ne bi stekao utisak kako se razmeće svojom donekle apsurdnom sposobnošću da citira, istog trenutka i obiĉno od reĉi do reĉi, sve što je ikad proĉitao, ili makar zainteresovano ĉuo, razvio naviku da namršti ĉelo kao da razmišlja da bi dobio u vremenu, kako su već radila ostala deca u emisiji. I sad je nabrao ĉelo, ali je ipak progovorio brţe nego što je bilo uobiĉajeno u takvim prilikama, kao da je osetio kako ga je Freni, njegova stara sauĉesnica u programu, ulovila na delu. „Rekao je da bi ĉovek, leţeći u podnoţju nekog brda, prerezanog vrata i polako krvareći na smrt, morao biti sposoban, ukoliko proĊe neka lepa devojka ili starica sa predivnim krĉagom koji joj savršeno balansira na glavi, da bi morao biti sposoban da se pridigne na jednu ruku i pogledom isprati krĉag dok bezbedno ne išĉezne s druge strane brda.― Razmislio je o tome, zatim blago frknuo. „Voleo bih da ga vidim kako to radi, stoka.― Povukao je dim iz cigare. „Svako u ovoj porodici dobija svoju prokletu religiju u drugoj ambalaţi―, prokomentarisao je, s primetnim odsustvom strahopoštovanja u glasu. „Volt je bio zanesenjak. Volt i Bu Bu su zagovarali najţešće religiozne filozofije u familiji. Volt je jednom rekao Vejkeru da je svako u ovoj kući verovatno zgmuo masu loših karmi u ranijim inkarnacijama. Imao je teoriju po kojoj je religiozni ţivot i sva patnja koja ga prati, samo nešto ĉime Bog kaţnjava

ljude koji imaju petlje da Ga optuţe zato što je stvorio jedan ruţan svet.― S kauĉa je dopro kikot zahvalne publike. ,,To još nisam ĉula―, reĉe Freni. ,,A kakvu je religioznu filozofiju gajila Bu Bu? Mislila sam da nema nikakvu.― Zui je u prvi mah ćutao, a onda reĉe: ,,Bu Bu? Bu Bu je ubeĊena da je gospodin Eš stvorio svet. To je pokupila iz Kilvertovog ‘Dnevnika'. U Kilvertovoj parohiji su pitali uĉenike ko je stvorio svet, i jedno je dete odgovorilo: ‘Gospodin Eš‗.― Freni je glasno izrazila svoje oduševljenje. Zui se okrete, pogleda je i - onako nepredvidiv kakav je bio nabaci vrlo strog izraz, kao da se odjednom odrekao svake lakoumnosti. Skinuo je nogu s prozorskog praga, bacio opušak cigare u bakamu pepeljam na pisaćem stolu i udaljio se od prozora. Polako je išao preko sobe, s rukama u zadnjim dţepovima, ali ne bez odreĊenog cilja. „Trebalo bi da se pod hitno pokupim odavde. Imam ugovoren ruĉak―, rekao je i naglo se sagnuo da natenane i sopstveniĉki ispita unutrašnjost akvarijuma. Noktom je nametljivo kucnuo po staklu. „Okrenem leĊa na pet minuta i svi dozvole da pomru moje crne ribice. Trebalo je da ih ponesem u koledţ. Znao sam to.― ,,Oh, Zui. To već pet godina priĉaš. Zašto ne odeš i kupiš nekoliko novih?― On je i dalje kuckao po staklu. „Sve ste vi koleške mace iste. Tvrde kao ekseri. To nisu bile ma koje ribice, mala. Bili smo veoma bliski.― Opet je legao na tepih, smestivši svoje vitko telo u priliĉno tesan prostor izmeĊu stoĉića s radio-aparatom marke Stromberg-Karlson iz 1932. i stalka prepunog ĉasopisa. I opet je Freni videla

samo Ċonove njegovih patika. Ali tek što se ispruţio, već je uspravno seo, tako da mu se glava i ramena odjednom pojaviše u vidnom polju, izazvavši donekle sablasnokomiĉan utisak leša koji je ispao iz ormana. „Molitva još traje, a?― reĉe. Onda je ponovo legao i nestao iz vidokruga. Mirovao je za trenutak, pa je, s gotovo nerazumljivim muklim mejferskim naglaskom rekao: „Rado bih popriĉao dvetri reĉi s vama, gospoĊice Glas, ako imate malo vremena.― Kao odgovor, na kauĉu je zavladala izrazito zloslutna tišina. „Moli se ako hoćeš, ili se igraj s Blumbergom, ili puši ako ti se puši, ali me samo pet minuta ne prekidaj, mala. I, ako je moguće, bez ijedne suze. Vaţi? Ĉuješ li me?― Freni nije odmah odgovorila. Skupila je noge pod ćebetom. A privukla je i usnulog Blumberga nešto bliţe sebi. „Ĉujem te―, rekla je i još više skupila noge, kao što se pred opsadu diţe most na tvrĊavi. Malo je oklevala, onda opet progovori: „Kaţi šta god hoćeš, samo nemoj da vreĊaš. Nisam spremna ni za kakva iskušenja jutros. Najozbiljnije.― „Nema nikakvih iskušenja, nikakvih iskušenja, mala. A ukoliko postoji nešto što nikad ne radim, onda je to vreĊanje.― Govomikove ruke bile su blagorodno prekrštene na gmdima. „O, da sam ponekad malo oštar, jesam, kad je takva situacija. Ali da vreĊam, nikad. Što se mene tiĉe, oduvek sam smatrao da moţeš uloviti više muva sa...― „Najozbiljnije ti kaţem, Zui―, reĉe Freni, obraćajući se manje-više njegovim patikama. ,I usput bih volelan da sedneš. Kad god se ovde galami, baš mi je ĉudno što to uvek dolazi taĉno s mesta gde sad leţiš. I uvek si ti tamo. Hajde sad. Sedi malo, molim te.―

Zui zatvori oĉi. „Sva sreća je što znam da ne misliš tako. Bar ne iz samog srca. Oboje znamo, duboko u svom srcu, da je to jedino posvećeno mesto u ovoj prokletoj kući duhova. Sluĉajno sam baš tu drţao svoje kuniće. A oba su bili sveci. U suštini to su bila jedina dva kunića u celibatu na...― „O, ućuti više―, nervozno reĉe Freni. „Počni već jednom, ako si baš zapeo. Samo te molim da budeš malo taktiĉniji, s obzirom kako se sad osećam — to je sve. Ti si apsolutno najnetaktiĉnija osoba koju sam ikad srela u ţivotu.― „Netaktiĉan! Nikad. Otvoren, da. Euforiĉan, da. Borben. Ţestok, moţda i previše. Ali niko mi još nikada...― „Rekla sam netaktičan!“ preseĉe ga Freni priliĉno gnevno, ali se ipak trudeći da se ne nasmeje. „Samo se jednom razboli i obiĊi sam sebe, pa ćeš videti koliko si netaktiĉan! Nikad u ţivotu nisam srela osobu koja bi bila tako nemoguće društvo nekom ko se ne oseća dobro. Znaš li šta ti radiš ako je neko samo prehlaĎen? Ruţno ga pogledaš kad god ga vidiš. Ti si apsolutno najmanje saosećajna osoba koju sam ikad upoznala. To si ti!― „Dobro, dobro, dobro―, reĉe Zui, i dalje zatvorenih oĉiju. „Niko nije savršen, mala.― Ublaţivši i utanjivši glas, bez prelaţenja u falset, bez napora je izveo Freni dobro poznatu i uvek vemu imitaciju smirujućeg glasa njihove majke: „Mnogo štošta kaţemo u ţestini, mlada damo, iako to ustvari ne mislimo i zbog ĉega nam je sutradan veoma ţao. “ Onda se namrštio, otvorio oĉi i nekoliko sekundi gledao u plafon. „Pre svega―, reĉe, ,ja mislim da ti misliš kako ja hoću da ti oduzmem tvoju

molitvu ili nešto. Neću. Neću. Što se mene tiĉe, moţeš da leţiš na tom kauĉu i do kraja ţivota recituješ osnovne odredbe Ustava, ali ono što ja pokušavam.. „Divan poĉetak. Predivan.“ „Molim?― „Ma nije bitno. Samo ti nastavi, nastavi. “ „Hteo sam da kaţem kako nemam ništa protiv te molitve. Šta god ti mislila o tome. Nisi ti prva, znaš, kojoj je palo na pamet da je izgovara. Jednom sam obišao sve vojno-momariĉke radnje u Njujorku, da pronaĊem neki zgodan hodoĉasniĉki ranac. Hteo sam da ga napunim mrvicama hleba i uputim se peške po ĉitavoj prokletoj zemlji. Moleći se usput. Šireći Reĉ. Sve to.― Zui je oklevao. ,,A to ne pominjem da bih ti pokazao kako sam i ja jednom bio Emotivna Mlada Osoba Kao Ti.― ,,A zašto onda to pominješ?― „Zašto to pominjem? Zato što bih hteo da ti kaţem nekoliko stvari, a lako je moguće da nisam pozvan za to. Pogotovo što sam jednom i sam osećao jaku ţelju da izgovaram tu molitvu, ali nisam je ostvario. Nije iskljuĉeno da sam moţda i pomalo ljubomoran što ti to pokušavaš. Vrlo verovatno, u suštini. Ja sam ipak sujetni glumac. Lako je moguće da uţasno mrzim da glumim Martu neĉijoj Mariji. Ko bi to doĊavola znao?― Freni je rešila da ne odgovori. Ali privukla je Blumberga bliţe sebi i ĉudno ga, dvosmisleno zagrlila. Onda pogleda ka svom bratu i reĉe: ,,Ti si dobra vila. Jesi li to znao?― ,,Ne razbacuj se komplimentima, mala - moţda ćeš ih ubrzo povući. Nisam odustao od toga da ti kaţem šta mi se ne sviĊa u tvom pristupu ovom poslu. Bio ja ili ne

bio pozvan za to.― Zui je desetak sekundi neodreĊeno gledao u gipsani plafon, a onda ponovo zatvorio oĉi. „Kao prvo―, rekao je, ,,ne sviĊa mi se to izigravanje Dame s kamelijama. I ne prekidaj me sad. Znam da si s razlogom rastrojena, i sve to. I ne mislim da glumiš - ni u kom sluĉaju. I ne mislim da je to nesvesna potreba da izazoveš saosećanje. Ili bilo što sliĉno. Ali ipak ti kaţem da mi se to ne sviĊa. Nije lepo prema Besi, nije lepo prema Lesu - i, ako to još ne znaš, poĉinješ malo da bazdiš na metanisanje. DoĊavola, ni u jednoj religiji na svetu nema molitve koja bi to opravdala. Ne kaţem da si ti takva - zato nemoj da se uzbuĊuješ - samo kaţem da je sva ta histerija maksimalno odbojna." „Jesi li završio?" upita Freni i upadljivo se nagnu napred. U glasu joj se opet osetilo podrhtavanje. ,,U redu, Freni. Smiri se. Rekla si da ćeš da me saslušaš. Mislim da sam najgore već rekao. Samo pokušavam da ti kaţem - ne pokušavam, nego ti kaţem da to jednostavno nije pošteno prema Besi i Lesu. To je uţasno za njih - i ti to odliĉno znaš. Da li si uopšte upoznata da je Les, pre nego što je sinoć legao u krevet, upomo hteo da ti donese mandarinu? Isuse. Ĉak ni Besi ne moţe da podnese te priĉe s mandarinama. A Bog mi je svedok da ne mogu ni ja. Ako si rešila da nastaviš sa tvojim nervnim slomom, onda više od svega ţelim da se vratiš u koledţ i tamo to obaviš. Tamo gde nisi najmlaĊe dete u kući. I gde niko neće navaliti da ti donosi mandarine. I gde svoje proklete step-cipele ne drţiš u ormanu.― U tom trenutku Freni priliĉno naslepo, ali neĉujno, posegnu za kutijom papirnih maramica na mermemom stoĉiću.

Zui je sad odsutno gledao u staru ţućkastu mrlju na plafonu, koju je devetnaest ili dvadeset godina ranije napravio prskaćim pištoljem. „Drugo što me muĉi―, reĉe, „takoĊe nije lepo. Ali skoro sam završio, pa izdrţi još malo ako moţeš. Ono što mi se uopšte ne sviĊa je tvoj mali privatni ţivot muĉenice u kostreti kojim ţiviš tamo u koledţu - taj mali klinaĉki krstaški rat koji zamišljaš da vodiš protiv svega ţivog. Ane mislim na ono što ti moţda misliš da ja mislim, zato gledaj da me na trenutak ne prekidaš. Koliko ja vidim, ti se uglavnom buniš protiv sistema višeg obrazovanja. Nemoj da sad skačeš na mene - ja se uglavnom slaţem s tobom. Ali uopšte mi se ne sviĊa što napadaš sve bez razlike. Devedeset osam posto sam na tvojoj strani. Ali prestravljuju me ona dva posto. U koledţu sam imao jednog profesora - jednog jedinog, priznajem, ali taj je bio veliki, zaista veliki koji se jednostavno ne uklapa ni u šta o ĉemu ti govoriš. On nije bio Epiktet. Ali nije bio ni egomanijak, nije bio fakultetski šarmer. Bio je veliki skromni nauĉnik. Osim toga, mislim da od njega nikad nisam ĉuo nešto, u uĉionici ili van nje, što mi se nije uĉinilo da u sebi nosi bar mrvicu - a ponekad i mnogo više - stvarne mudrosti. Šta će biti s njim kad izbije tvoja revolucija? Ne mogu ni da mislim o tome - bolje da promenimo temu. Taj profesor Tuper. I ona druga dva smora o kojima si mi sinoć priĉala - Manlius i onaj drugi. Takvih sam imao na kamare, kao i svi ostali, i slaţem se da nisu bezopasni. Smrtonosni su kao kuga, u suštini. Svevišnji Isuse! Sve što dotaknu pretvaraju u totalno akademsko i beskorisno. Ili, još gore, stvaraju od toga kult. Po meni, oni su najveći krivci za masu neukih bilmeza koji se s diplomama u dţepu svakog juna razmile po ĉitavoj

zemlji." Tu je Zui, i dalje gledajući u plafon, istovremeno napravio grimasu i odmahnuo glavom. ,,Ali ono što mi se ne sviĊa - i što se verovatno ne bi dopalo ni Simoru ili Badiju - je naĉin na koji govoriš o svim tim ljudima. Mislim, ti ne samo da prezireš to što oni predstavljaju - ti prezireš njih. A. to je dozlaboga liĉno, Freni. Ozbiljno ti kaţem. U oku ti se javi pravi mali ubilaĉki blesak kad govoriš o tom Tuperu, na primer. Sve ono kako ide u toalet da razbaruši kosu pre nego što uĊe na predavanje. Sve to. Verovatno to zaista i radi - to se uklapa u sve ostalo što si mi priĉala o njemu. Ne kaţem da nije tako. Ali tebe se to ne tiče, mala, šta on radi sa svojom kosom. Bilo bi ĉak i u redu, na neki naĉin, kad bi na ta njegova liĉna prenemaganja gledala iz komiĉnog ugla. Ili kad bi ga bar malĉice ţalila što je tako nesiguran, pa sebi mora da pridaje neki glupi patetiĉni glamur. Ali kad mi ti priĉaš o tome - a sad se uopšte ne šalim - priĉaš kao da je njegova kosa neki tvoj prokleti liĉni neprijatelj. A to nije u redu - znaš i sama. Ako već krećeš u rat protiv Sistema, onda pucaj kao pristojna, inteligentna devojka - zato što je neprijatelj tu, a ne zato što ti se ne sviĊa njegova frizura ili njegova idiotska kravata.― Usledilo je ćutanje od oko minut vremena, koje je prekinulo samo Frenino izduvavanje nosa - neusiljeno, otegnuto, ‘gusto' izduvavanje, asocirajući na prehladu staru bar ĉetiri dana. ,,To je identiĉno kao moj prokleti ĉir. Znaš li zašto ga imam? Ili bar devet desetina razloga zašto ga imam? Zato što onda kad ne mislim na pravi naĉin, dozvolim da moj odnos prema televiziji i svemu ostalom postane liĉan. Radim sve isto što i ti, a dovoljno sam star

da bih mogao i bolje.― Zui ućuta. Zagledao se u fleku na plafonu i duboko udahnuo kroz nos. Prsti su mu još bili ukršteni na grudima. „Ovo što na kraju moram da ti kaţem―, naglo je rekao, „verovatno će izazvati eksploziju. Ali tu sam nemoćan. To je najvaţnije od svega.― Ĉinilo se kao da na trenutak traţi savet od plafona, onda je zatvorio oĉi. ,,Ne znam da li se ti sećaš, ali se ja dobro sećam kad si se na istom ovom mestu tako glasno odricala Novog zaveta da se ĉulo miljama naokolo. Svi su u to vreme bili u prokletoj vojsci i samo sam ja ostao da slušam. Ali sećaš li se? Da li se uopšte sećaš toga?― „Bilo mi je samo deset godina!― reĉe Freni - kroz nos, priliĉno preteće. „Znam koliko ti je bilo godina. Odliĉno znam koliko ti je bilo godina. Gospode - ne pominjem ti ja to u nameri da ti nešto prebacujem. Naprotiv, imam dobar razlog. Pominjem to zato što mislim da nisi razumela Isusa kad si bila dete, i mislim da ga ni sad ne razumeš. Mislim da si ga u glavi pobrkala s nekih drugih pet ili deset religijskih likova, i ne znam kako moţeš da nastaviš s Molitvom Isusu dok ne rašĉistiš ko je ko i šta je šta. Sećaš li se ti uopšte kako je došlo do tvog malog odricanja?... Freni? Sećaš li se ili se ne sećaš?― Nije dobio odgovor. Ĉulo se samo priliĉno ţestoko izduvavanje nosa. ,,E, pa vidiš, ja se sluĉajno sećam. JevanĊelje po Mateju, glava šesta. Odliĉno se toga sećam, mala. Sećam se ĉak i gde sam se nalazio. Bio sam u svojoj sobi i omotavao traku oko proklete palice za hokej, kad si banula - sva usplahirena, s otvorenom Biblijom u ruci.

Nisi više volela Isusa, i pitala si moţeš li da nazoveš Simora u njegovu kasarnu i kaţeš mu sve to. A znaš li zašto nisi više volela Isusa? Ja ću ti reći. Kao prvo, zato što nisi prihvatala njegov odlazak u sinagogu gde je isprevrtao sve stolove i idole. To je bilo vrlo grubo, vrlo nepotrebno. Bila si ubeĊena da Solomon ili neko drugi ne bi nikad uradio tako nešto. I drugo, zato što nisi prihvatala - na tom mestu imala si otvorenu Bibiiju izreku: ‘Pogledajte ptice nebeske: jer niti seju, niti ţanju, niti sabiru u ţitnice, a Otac vaš nebeski hrani ih‗. To je još bilo u redu. To je bilo divno. To si prihvatala. Ali kad Isus u istom dahu kaţe: ‘Zar vi niste mnogo vredniji od njih?‗ - e, to je ono gde se mala Freni pobunila. Tu se mala Freni hladno odriĉe Biblije i prelazi pravo Budi, koji ne pravi nikakvu diskriminaciju u odnosu na sva ta divna nebeska stvorenja. Sve te slatke male piliće i guske koje smo hranili na Jezeru. I nemoj mi opet reći da si imala samo deset godina. Tvoj uzrast nema nikakve veze s onim o ĉemu govorim. Nema, uostalom, velikih promena izmeĊu desete i dvadesete - ili desete i osamdesete godine. Ti ni sada ne moţeš da voliš onoliko koliko bi to ţelela jednog Isusa koji je uradio i rekao nekoliko stvari za koje bar kaţu da ih je rekao ili uradio što i sama znaš. Ti si po svojoj prirodi nesposobna da voliš ili razumeš bilo kog sina Boţjeg koji prevrće stolove. I po prirodi si nesposobna da voliš ili razumeš bilo kog sina Boţjeg koji kaţe da je neko ljudsko biće, ma koje ljudsko biće - ĉak i neki profesor Tuper vrednije Bogu od ma kog neţnog, bespomoćnog uskršnjeg pilenceta.― Freni je sad bila okrenuta licem prema zvuku Zuijevog glasa, sedela je sasvim uspravno, steţući

papirne maramice u jednoj ruci. Blumberg joj nije više bio u krilu. ,,A ti jesi sposoban―, gotovo je ciknula. „Nebitno je da li sam ja sposoban ili nisam. Ali da, u suštini jesam. Nisam sad raspoloţen da se upuštam u to, ali ja bar nikad nisam pokušavao, svesno ili drukĉije, da Isusa pretvorim u svetog Franju Asiškog kako bih ga uĉinio vrednijim ljubavi - a to je baš ono što devedeset osam posto hrišćanskog sveta oduvek radi. Nije to neka moja zasluga. Sluĉajno me ne privlaĉi tip svetog Franje Asiškog. Ali tebe privlaĉi. A to je, po meni, jedan od razloga zašto si doţivela ovaj mali nervni slom. I pogotovo je razlog zašto ga doţivljavaš kod kuće. Ovo je mesto kao stvoreno za to. Odliĉna usluga, uz mnoštvo toplih i hladnih tekućih duhova. Postoji li išta zgodnije? Ovde moţeš da moliš svoju molitvu i trpaš Isusa i svetog Franju i Simora i Hajdinog dedu sve u isti koš.― Zui ućuta, samo na trenutak. „Zar ti to ne vidiš? Zar ne vidiš kako nejasno, kako površno gledaš na stvari? Boţe, nema niĉeg desetorazrednog u tebi, pa ipak si u ovom trenutku do nosa zaglibila u desetorazredne misli. Ne samo da je sam tvoj pristup toj molitvi desetorazredna religija, već je, znala ti to ili ne, i tvoj nervni slom desetorazredan. Video sam dva-tri prava nervna sloma, i ti ljudi koji su ih doţiveli nisu se trudili da izaberu i mesto gde...― „Prestani više, Zui! Prestani!― jecajući reĉe Freni. „Prestaću za minut, samo minut. Uostalom, zašto si sebe dovela do nervnog sloma? Mislim, ako već imaš toliko snage da sebe dovedeš do toga, zašto ne bi upotrebila istu energiju da ostaneš zdrava i ĉitava? U redu, sad preterujem. Sad zaista preterujem. Ali, Isuse, kako ti dovodiš u iskušenje ono malo strpljenja kojim me

priroda obdarila. Osvrneš se malo po svom koledţu, po svetu, politici i jednoj sezoni letnjeg repertoara, i ĉuješ razgovor grupice bezveznih studenata, da bi rešila kako je sve to samo ego, ego i ego, i da jedina inteligentna stvar koju moţe jedna devojka da uradi je da legne, obrije glavu, govori Molitvu Isusu i moli Boga za malo mistiĉnog iskustva koje će je uĉiniti dobrom i srećnom.― Freni ciknu: „Ućuti već jednom, molim te!“ „Samo sekund, samo još sekund. Ti neprekidno govoriš o egu. Boţe, tu bi sam Hrist liĉno morao da reši šta je, a šta nije ego. Ovo je Boţji svemir, mala, a ne tvoj, i on ima poslednju reĉ o tome šta je, a šta nije ego. A šta je s tvojim voljenim Epiktetom? Ili tvojom voljenom Emili Dikinson? Da li bi htela da tvoja Emili, kad god joj doĊe da napiše neku pesmu, samo sedne i izgovara molitvu dok se ne izgubi taj njen sramni egoistiĉki poriv? Ne, naravno da ne bi! Ali volela bi da tvom prijatelju profesoru Tuperu bude oduzet njegov ego. To je nešto drugo. A moţda i jeste. Moţda i jeste. Ali nemoj da galamiš na sve egoe u globalu. Po meni, ako baš hoćeš da znaš, polovinu svih gadosti u svetu izazivaju ljudi koji ne koriste svoj pravi ego. Tvoj profesor Tuper, recimo. Bar po onom što si mi priĉala o njemu, kladio bih se u bilo šta da ono ĉime se on sluţi, ono što ti misliš da je ego, nije uopšte njegov ego, nego neka druga, mnogo sramnija, mnogo manje bazična sposobnost. Isuse, već si dovoljno dugo po školama da bi znala suštinu. Zagrebi malo po nekom nesposobnom nastavniku - ili, uostalom, profesoru univerziteta - i kod svakog drugog otkrićeš promašenog automehaniĉara ili prokletog kamenoresca. Uzmimo na primer LeSaţa mog prijatelja, poslodavca, moju Ruţu s Medison

avenije. Misliš li da ga je njegov ego doveo na televiziju? Ni u ludilu! On više nema ego, ako ga je ikad uopšte imao. Rascepkao ga je u hobije. Ima bar tri hobija za koje ja znam - i svi su povezani s velikom radionicom od deset hiljada dolara u podrumu, punom raznih aparata i mengela i bog te pita ĉega. Niko ko stvarno koristi svoj ego, svoj pravi ego, nema vremena ni za kakve proklete hobije.― Zui je naglo ućutao. I dalje je leţao zatvorenih oĉiju i ĉvrsto ukrštenih prstiju preko grudi, na prednjoj strani košulje. Ali sada je na licu imao namerno muĉeniĉki izraz - oĉigledno neki oblik samokritike. ,,Hobiji“, reĉe. „Kako sam uopšte došao na hobije?― Još trenutak je mirno leţao. U sobi su se ĉuli samo Frenini jecaji, tek delimiĉno prigušeni satenskim jastuĉetom. Blumberg je sada sedeo pod klavirom, na jednom ostrvcetu sunca, i priliĉno slikovito se umivao. „Veĉiti negativac―, reĉe Zui. „Šta god kaţem, uvek ispadne da potkopavam tvoju Molitvu Isusu. A to zaista ne radim. Samo sam protiv toga zašto, kako i gde je izgovaraš. Voleo bih da me ubediš - straviĉno bih voleo da me ubediš - da ti ona ne sluţi kao zamena za tvoje, ma kakve one bile, duţnosti u ţivotu, ili bar za tvoje svakodnevne duţnosti. Ali, što je još gore, ne vidim kunem ti se da ne vidim - kako moţeš da se moliš Isusu koga ĉak i ne shvataš. A ono što je zaista neoprostivo, s obzirom da si kljukana skoro istom koliĉinom religiozne filozofije kao i ja - ono što je zaista neoprostivo je da uopšte i ne pokušavaš da ga shvatiš. Moţda bi se još i našlo neko izvinjenje da si neka krajnje prostodušna osoba, kao taj hodoĉasnik, ili da si neka krajnje očajna osoba — ali ti nisi prostodušna, mala, a nisi ni tako

prokleto oĉajna.― Baš u tom trenutku, prvi put otkako je legao na pod, Zui, i dalje zatvorenih oĉiju, stisnu usne gotovo na isti naĉin kao njegova majka. „Svevišnji Boţe―, reĉe. „Ako već govoriš Molitvu Isusu, onda se bar obraćaj Isusu, a ne svetom Franji, Simoru i Hajdinom dedi koje si sve strpala na gomilu. Misli na njega ako se već moliš, i samo na njega, i to njega kakav je zaista bio, a ne kakvog bi ti volela da je bio. Ti nećeš da se suoĉiš sa ĉinjenicama. Tebe je ta prokleta navika da ne gledaš ĉinjenicama u oĉi i dovela u to zbrkano stanje duha, i s njom se nikad nećeš izvući iz toga.― Zui na trenutak poklopi šakama svoje već sasvim mokro lice, zatim ih ukloni. Ponovo ih je ukrstio na grudima. Glas mu je opet poprimio gotovo savršeno razgovomi ton. „Ono što me zbunjuje, Što me zaista zbunjuje, je što ne vidim zašto bi neko - ukoliko nije dete, ili anĊeo, ili srećna naivĉina kao taj hodoĉasnik uopšte ţeleo da se moli Isusu koji bi se i najmanje razlikovao od onog kako zvuĉi i izgleda u Novom zavetu. Boţe! On je samo najinteligentniji ĉovek u Bibliji, to je sve! Koga on daleko ne nadmašuje? Koga? Oba Zaveta puna su uĉenih ljudi, proroka, apostola, izabranih sinova, Solomona, Isaka, Davida, Pavla - ali Boţe, ko je osim Isusa zaista znao šta je šta? Niko. Ni Mojsije. Ne pominji mi Mojsija. On je bio divan ĉovek, i bio je u divnoj vezi sa svojim Bogom, i sve to - ali baš je u tome poenta. On je morao da bude u toj vezi. A Isus je shvatio da nema odvojenosti od Boga.― Zui ovde pljesnu rukama - samo jednom, ne glasno, i najverovatnije sasvim nehotice. Šake mu se ponovo ukrstiše na grudima, takoreći pre nego što je pljesak utihnuo. „O, boţe, kakav um!― reĉe. „Ko bi drugi, na primer, ćutao

kad je Pilat traţio objašnjenje? Solomon ne bi. Nemoj mi reći da bi ćutao. Solomon bi našao nekoliko snaţnih reĉi za tu priliku. Uostalom, nisam siguran da ih Sokrat ne bi našao. Kriton, ili neko drugi, uspeo bi da ga odvuĉe na stranu, dovoljno dugo da izvuĉe nekoliko prikladnih reĉi vrednih da se zabeleţe. Ali, što je najvaţnije, vaţnije od svega ostalog, ko je u Bibliji osim Isusa znao - znao - da mi svuda nosimo Carstvo Nebesko, u nama, gde ga nikad ne traţimo, jer smo prokleto glupi, sentimentalni i bez mašte? Moraš da budeš sin Boţji da bi to znao. Zašto ne misliš na to? Zaista, Freni, ozbiljno ti govorim. Ako ne vidiš Isusa onakvog kakav je zaista bio, tvoja Molitva Isusu gubi svaki smisao. Ako ne shvataš Isusa, ne shvataš ni njegovu molitvu - onda to više i nije molitva, već samo neka jeziĉka konstrukcija. Isus je bio vrhovni izabranik u jednoj uţasno vaţnoj misiji. Nije to bio nikakav sveti Franja, koji je imao dovoljno vremena da sklepa nekoliko himni, da propoveda pticama, ili radi ma koju od onih draţesnih stvari, tako bliskih srcu Freni Glas. To ti najozbiljnije govorim. Kako moţeš da to ne vidiš? Da je Bog hteo da mu posao u Novom zavetu obavi neko sa tako dosledno privlaĉnom liĉnošću kakav je sveti Franja, on bi takvog i odabrao, u to budi sigurna. Ovako je odabrao najboljeg, najpametnijeg, najdraţeg, najmanje sentimentalnog, najsamosvojnijeg uĉitelja kojeg je uopšte mogao da odabere. A kad to ne sagledaš, kunem ti se, promašila si sav smisao Molitve Isusu. Molitva Isusu ima jednu svrhu, jednu jedinu svrhu. Da osobu koja je izgovara uĉini svesnom Hrista. Ne da posluţi kao neko malo, ugodno, svetije-od-tebe mesto sastanka s nekim lepljivim, divljenja vrednim boţanskim likom, koji će te zagrliti i osloboditi svih obaveza, i

uĉiniti da zauvek nestanu svi tvoji odvratni Veltšmerceni i profesori Tuperi. I, zaboga, ako imaš dovoljno pameti da to vidiš - a imaš je - a ipak odbijaš da vidiš, onda zloupotrebljavaš molitvu, traţiš kroz nju svet pun lutaka i svetaca, ali bez profesora Tupera.― Naglo je seo, uspravio se, s nekom gotovo akrobatskom brzinom, da pogleda Freni. Košulja mu se bukvalno cedila od znoja. ,,Da je Isus namenio tu molitvu.. Zui je ućutao. Zagledao se u Freni, koja je potrbuške leţala na kauĉu, s licem u jastuku, i ĉuo, verovatno prvi put, njeno delimiĉno prigušeno, bolno jecanje. U trenutku je prebledeo - prebledeo od brige za nju, a verovatno i zato što je poraz odjednom ispunio sobu, svojim neizbeţno muĉnim zadahom. Njegovo bledilo bilo je neke neobiĉno osnovne bele boje - bez ikakvih primesa zelenih i ţutih tonova krivice ili skrušenog kajanja. Krv se povukla iz njegovog lica kao kod nekog deĉkića koji do ludila voli ţivotinje, sve ţivotinje, u trenutku kad je video izraz na licu svoje najdraţe sestre, oboţavateljke zeĉića, dok otvara kutiju u kojoj je roĊendanski poklon za nju - tek ulovljena mlada kobra, s crvenom trakom nevešto vezanom u mašnu oko vrata. Gledao je pun minut u Freni, a onda se uspravio, izgubivši na trenutak ravnoteţu, što nimalo nije liĉilo na njega. Prešao je, veoma polako, do majĉinog pisaćeg stola na drugom kraju sobe. A bilo je oĉigledno, kad je došao do njega, da ne zna zašto je tu. Kao da su mu predmeti na stolu bili potpuno strani - upijaĉ sa ispunjenim slovima ‘o‗, pepeljara sa opuškom njegove cigare - i on se okrete i ponovo pogleda Freni. Njeno jecanje se malo smirilo, ili se bar tako ĉinilo, ali joj je

telo bilo u istom ţalosnom, leţećem, bespomoćnom poloţaju. Jedna ruka bila je savijena, zarobljena pod njom, što mora da je bilo vrlo neprijatno, ako ne i bolno. Zui pogleda u stranu, a onda, ne baš lišen hrabrosti, opet pogleda u nju. Kratkim pokretom dlana obrisao je ĉelo, gumuo ruku u zadnji dţep pantalona da je osuši i rekao: „Oprosti, Freni. Zaista mi je ţao.― Ali to formalno izvinjenje samo je ponovo izazvalo, pojaĉalo njeno jecanje. Netremice je gledao u nju, još petnaest ili dvadeset sekundi. Onda je izašao iz sobe, kroz vrata koja su vodila u hodnik, i zatvorio ih za sobom.

Jak miris sveţe boje osećao se ĉim se izaĊe iz dnevne sobe. Sam hodnik još nije bio omalan, ali je sav drveni pod bio prekriven novinama, i Zuijev prvi korak neodluĉan, gotovo zanesen — ostavi na sportskoj stranici otisak njegove gumene pete, baš preko fotografije Stena Mjuzala, na kojoj visoko drţi potoĉnu pastrmku od tridesetak santimetara. Pri petom ili šestom koraku jedva je izbegao sudar s majkom koja je izlazila iz svoje spavaće sobe. „Mislila sam da si otišao!― reĉe ona. Nosila je dva oprana i sloţena krevetska ĉaršava. ,,Uĉinilo mi se da sam ĉula ulazna...― Ona prekide reĉenicu da bi bolje pogledala Zuija. „Šta je to? Znoj?“ upita. Ne saĉekavši odgovor, ona uhvati Zuija za ruku i poteţe ga - gotovo ga poĉisti, kao da nije teţi od metle na dnevno svetlo koje je dopiralo iz njene sveţe okreĉene spavaće sobe. ,,To je stvarno znoj.― U glasu joj se ne bi osetilo više ĉuĊenja i prekora ni da je iz Zuijevih pora izbijala sirova nafta. „Šta si to radio? Maloĉas si se okupao. Šta si radio?“

„Kasnim, Debelice. Hajde. Skloni se―, reĉe Zui. Jedna filadelfijska komoda bila je izvuĉena iz spavaće sobe u hodnik, i sad je zajedno sa gĊom Glas zakrĉila Zuiju prolaz. „Ko je dovukao tu monstrumku ovamo?― upita on, pogledavši u komodu. „Zašto se tako znojiš?― upita gĊa Glas, gledajući prvo u njegovu košulju, zatim u njega. „Jesi li razgovarao sa Freni? Gde si sad bio? U dnevnoj sobi?― ,,Da, da, u dnevnoj sobi. I da sam sluĉajno na tvom mestu, vimuo bih ĉaskom tamo. Ona plaĉe. Ili je bar plakala kad sam izlazio.― Potapšao je majku po ramenu. „Hajde sad. Ozbiljno ti kaţem. Skloni se da...― „Plaĉe? Opet? Zašto? Šta se desilo?― „Otkud ja znam, Isuse - sakrio sam joj Vini Pua. Hajde, Besi, miĉi se, molim te. Ţurim.― GĊa Glas ga propusti da proĊe, i dalje gledajući u njega. Onda, gotovo u istom trenutku, krenu ka dnevnoj sobi, takvom brzinom da je jedva uspela da dovikne preko ramena: „Presvuci košulju, mladiću!― Ako je i ĉuo, Zui nije reagovao na to. Na kraju hodnika ušao je u sobu koju je nekada delio sa svoja dva brata blizanca, i koja je sad, 1955. godine, pripadala samo njemu. Ali nije ostao ni dva minuta unutra. Kad je izašao, na sebi je imao istu znojavu košulju. Ipak, opaţala se neznatna, ali priliĉno upadljiva promena. Pripalio je novu cigaru. Osim toga, ko zna iz kog razloga, vezao je belu maramicu oko glave, moţda zato da bi otklonio od sebe kišu, grad ili sumpor. Prešao je na drugu stranu hodnika, u sobu koju su nekada delila njegova dva najstarija brata.

Zui je sada prvi put posle gotovo sedam godina, da se izrazimo ovim davno skrojenim dramskim idiomom, ‘stupio nogom‘ u nekadašnju Simorovu i Badijevu sobu. Ovde ne raĉunamo jedan totalno nebitan sluĉaj dve-tri godine ranije, kada je sistematski pretraţivao ceo stan u potrazi za jednom zaturenom ili ‘ukradenom‗ stegom za teniski reket. Zatvorio je vrata za sobom što je ĉvršće mogao, s izrazom koji je odavao da mu se ne sviĊa što u bravi nema kljuĉa. Kad se našao u sobi, okrenuo se i namerno se zagledao u veliki hamer, nekad beo kao sneg, bezobzirno prikucan na unutrašnju stranu vrata. Bio je to mamutski primerak kartona, dug i širok gotovo kao i sama vrata. Nije bilo teško poverovati da su njegova belina, glatkoća i veliĉina svojevremeno glasno vapile za tušem i štampanim slovima. Ako je tako, nisu vapile uzalud. Ĉetiri kolone citata iz raznoraznih dela svetske knjiţevnosti, donekle sveĉanog izgleda, krasile su gotovo svaki santimetar vidljive površine kartona. Slova su bila sitna, ali blistavo crna i savršeno ĉitka, mada tu i tamo neznatno cifrasta, ali bez ikakvih mrlja i brisanja. Preciznost kojom je obavljen ĉitav rad nije bila ništa manja pri dnu kartona, blizu praga, gde su dva krasnopisca oĉigledno morala naizmeniĉno da leţe potrbuške. Nije bilo ni najmanjeg pokušaja da se citati ili autori svrstaju u ma kakve kategorije ili grupe. Tako je ĉitanje tih citata odozgo nadole, kolonu po kolonu, na neki naĉin bilo kao šetnja kroz stanicu hitne pomoći u poplavljenom podmĉju, gde je, na primer, Paskal sasvim ĉedno smešten u isti krevet sa Emili Dikinson, i gde su, da se tako izrazimo, Bodlerova ĉetkica za zube i ĉetkica Tome Kempinskog visile jedna pored druge.

Zui, koji je sada stajao dovoljno blizu, proĉita najgornji citat u levoj koloni i nastavi da ĉita naniţe. Po izrazu njegovog lica, ili po odsustvu bilo kakvog izraza, on kao da je ubijao vreme na nekom peronu, ĉitajući bilbord sa reklamom medicinskih uloţaka doktora Šola.

Imaš pravo da radiš, ali samo zbog samog rada. Nemaš pravo na plodove rada. Ţelja za plodovima rada ne sme ti nikad biti motiv za rad. Ali nikad se ne prepuštaj lenjosti. Srce neka ti je pri svakom delu usmereno ka Najvišem Duhu. Odbaci privrţenost plodovima. Ostani smiren (podvukao jedan od krasnopisaca) u uspehu i neuspehu; jer smirenost je cilj i svrha joge. Rad praćen brigom o njegovom ishodu daleko je manje vredan od rada obavljenog bez takve brige, u miru prepuštenosti. Potraţi utoĉište u spoznaji Brahmana. Jadni su oni koji sebiĉno rade, misleći na ishod. -Bhagavad Gita. Volelo je da se desi. -Marko Aurelije. O puţu, Popni se uz planinu Fudţi, Ali polako, polako! - Isa.

Kad je reĉ o bogovima, ima ljudi koji odriĉu i samo postojanje Najvišeg bića; drugi kaţu da ono postoji, ali se ne trudi, niti brine, niti unapred misli o bilo ĉemu. Treći mu pripisuju postojanje i predumišljaj, ali samo za velike i nebeske stvari, ni za šta zemaljsko. Ĉetvrti priznaju njegov predumišljaj, kako na zemlji, tako i na nebu, ali samo u opštem smislu i bez posebnog obzira prema pojedincu. Peti, meĊu kojima su Odisej i Sokrat, oni su koji viĉu: ,,Ni jedan moj pokret bez Tvog znanja!― - Epiktet.

Ljubav se raĊa i dolazi do vrhunca kada muškarac i dama, koji se meĊusobno ne poznaju, zapoĉnu razgovor u vozu koji se vraća na Istok. ,,I―, reĉe gĊa Krut, jer to je bila ona, ,,šta mislite o Kanjonu?― „Kakva rupetina―, odgovori njen pratilac. „Baš se ĉudno izraţavate!― reĉe gĊa Krut. „A sad mi odsvirajte nešto.― - Ring Lardner (Kako pisati kratke priče).

Bog uĉi srce, ne idejama, već patnjama i protivreĉnostima. - De Kosad.

,,Tata!― ciknu Kiti, stavivši mu šake preko usta. „Dobro, neću...― reĉe on. „Mnogo, mnogo mi je drago... O, kakva sam ja budala...― On zagrli Kiti, poljubi je u lice, u ruku, opet u lice i prekrsti je. I Levina obuze novo osećanje ljubavi prema tom ĉoveku, do tada skoro nepoznato, dok je gledao kako mu Kiti neţno ljubi mišićavu ruku. - Ana Karenjina.

„Gospodaru, moramo uĉiti ljude da nije dobro kad oboţavaju kipove i slike u hramu.― Ramakrišna: „Takvi ste vi iz Kalkute: samo bi da uĉite druge i pridikujete. Vi biste da delite blaga, a sami ste prosjaci... Zar mislite da Bog ne zna da se klanjaju njegovim kipovima i slikama? Ako takav poklonik i greši, zar mislite da Bog ne zna njegove prave namere?― - Pouke Šri Ramakrišne.

„Zar nam se nećete pridruţiti?― nedavno me upitao jedan poznanik, ugledavši me sasvim samog posle ponoći u kafani koja je bila gotovo prazna. „Ne, neću.― rekoh. - Kafka.

Sreća kad si zajedno s ljudima. - Kafka.

Molitva svetog Franje Saleškog: „Da, Oĉe! Da, i uvek Da!―

Zui-Gan je svakog dana govorio sebi: ,,Uĉitelju.― Zatim je odgovarao sebi: ,,Da, poštovani.― A onda je dodavao: „Otrezni se.― I ponovo je odgovarao: ,,Da, poštovani.― ,,A zatim―, nastavljao je, ,,ne budi zaveden od drugih.― ,,Da, poštovani; da, poštovani―, odgovarao je. - Mu-Mon-Kvan.

Rukopis na hameru bio je toliko sitan da se ovaj poslednji zapis nalazio tek u gornjoj petini svoje kolone, pa je Zui mogao da nastavi sa ĉitanjem iste kolone još dobrih pet minuta, a da pri tom ne mora da savije kolena. Ali nije nastavio. Polako se okrenuo, prešao do pisaćeg stola svog brata Simora i seo - izvukavši ispod njega hoklicu, kao da to radi svaki dan. Cigaru je stavio na desnu ivicu stola, zapaljeni vrh spolja, oslonio se na laktove i prekrio dlanovima lice. Iza njega, s leve strane, dva prozora sa zavesama i upola spuštenim roletnama gledala su u dvorište - nimalo

slikovitu dolinu od cigala i betona, kojom su u svako doba dana jednoliĉno prolazile ĉistaĉice i dostavljaĉi namimica. Za samu prostoriju moglo se reći da je treća najbolja spavaća soba u stanu, a bila je, po manje-više tradicionalnim standardima menhetenskih stambenih zgrada, mraĉna i nevelika. Dva najstarija deĉaka porodice Glas, Simor i Badi, ušli su u nju 1929, kad je prvom bilo dvanaest, a drugom deset godina, i napustili je kad su imali dvadeset tri, odnosno dvadeset jednu. Veći deo nameštaja pripadao je jednoj ‘garnituri‗ od javora: dva kreveta, jedan noćni stoĉić, dva školska pisaća stola o koja su udarala kolena, dve komode i dve polufotelje. Na podu su bila tri krajnje pohabana ćilima, orijentalne kućne radinosti. Sve ostalo su, bez mnogo preterivanja, bile knjige. Knjige odreĊene za ĉitanje. Knjige zauvek odbaĉene. Rnjige za koje se ne zna šta dalje s njima. Ali knjige, knjige. Visoke police koje su prekrivale tri zida sobe, bile su pune i prepune. Ono što nije stalo, bilo je na podu, naslagano u gomile. Nije ostalo mnogo slobodnog prostora za kretanje, a kamoli za šetnju. Neki stranac sa smislom za opisnu salonsku prozu, moţda bi za tu sobu rekao da na prvi pogled izgleda kao da su je nekad koristila dva borbena dvanaestogodišnja advokata ili istraţivaĉa. I zaista, osim ukoliko se ĉovek ne bi potrudio da ozbiljnije pregleda izloţenu literaturu, bilo je malo, gotovo nimalo pouzdanih indicija da su bivši stanari dorasli do biraĉkog prava, u toj sobi preteţno mladalaĉkih dimenzija. Ipak, na Badijevom pisaćem stolu bio je telefon - taj sporni telefon. A bilo je i crnih tragova od cigareta na oba stola. Ali drugi, naglašeniji znaci punoletstva - kutijice s dugmadima za manţetne ili okovratnike, slike na zidu,

sve one karakteristiĉne sitnice koje završe na komodi bili su uklonjeni iz sobe 1940. godine, kad su se oba mladića ‘osamostalila‘ i uzela svoj stan. Zui je, s licem u dlanovima i maramicom koja mu je sad pala nisko na ĉelo, nepomiĉan ali budan, sedeo bar dvadeset minuta za starim Simorovim stolom. Onda je, gotovo istovremeno, uklonio šake s lica, uzeo cigaru, strpao je u usta, otvorio donju levu fioku stola i sa obe ruke izvadio debeli sveţanj neĉeg što je liĉilo na kartone od košulja - a i bilo je. Stavio je sveţanj na sto i poĉeo da okreće kartone, po dva-tri odjednom. Ruka mu je samo jednom zastala, i to na trenutak. Karton nad kojim se zadrţao bio je ispisan plavom olovkom, februara 1938. godine, Simorovim rukopisom. Moj dvadeset prvi roĊendan. Pokloni, pokloni, pokloni. Zui i mala kupovali su kao i obiĉno na donjem Brodveju. Dali su mi lepu zalihu svrbećeg praška i kutiju sa tri smrdljive bombice. Treba da ubacim bombice u lift na Kolumbiji ili ‘negde gde je velika guţva', ĉim mi se ukaţe zgodna prilika. Veĉeras nekoliko vodviljskih taĉaka u moju ĉast. Les i Besi izveli su divan bosonogi ples na pesku koji je Bu Bu nasula iz pepeljare u predsoblju. Kad su završili, B. i Bu Bu su priliĉno smešno imitirali njih. Les samo što nije zaplakao. Mala je otpevala ‘Abdul Abulbul Amir‗. Z. je izveo izlazak sa scene Vila Mahonija, kojme ga je nauĉio Les, pri ĉemu je tresnuo u policu s knjigama i bio besan. Blizanci su izveli Badijevu i moju staru imitaciju Baka i Bablsa. Ali savršeno. Ĉudesno. Usred taĉke javio se vratar preko interfona i pitao da li neko gore igra. Neki gospodin Selidţmen, sa ĉetvrtog sprata.,.

Tu je Zui prekinuo ĉitanje. Dvaput je zvuĉno lupio sveţnjem kartona o sto, kao što se slaţe špil karata, onda ih ubacio natrag u donju fioku i zatvorio je. Ponovo se nalaktio i prekrio dlanovima lice. Ovog puta je nepomiĉno sedeo blizu pola sata. Kad se pokrenuo, bilo je kao da su na njega priĉvršćeni konci za marionete koje je neko naglo cimnuo. Kao da mu je ostavljeno tek toliko vremena da uzme svoju cigam pre nego što ga je novi trzaj nevidljivih konaca prebacio na stolicu za dmgim pisaćim stolom u sobi - Badijevim stolom - na kome je bio telefon. U tom novom poloţaju prvo je izvukao krajeve košulje iz pantalona. Otkopĉao je celu košulju, kao da ga je taj put od tri koraka doveo u neku ĉudnu tropsku zonu. Onda je izvadio cigam iz usta, prebacio je u levu ruku i zadrţao je u njoj. Desnom rukom skinuo je maramicu s glave i stavio je pored telefona, da mu se ‘naĊe pri ruci‗. Zatim je, bez ikakvog primetnog oklevanja, podigao slušalicu i okrenuo jedan lokalni broj. Jedan zaista lokalni broj. Kad je okrenuo broj, uzeo je maramicu sa stola i prebacio je preko donjeg dela slušalice, sasvim labavo i priliĉno odignuto. Duboko je udahnuo i ĉekao. Mogao je da pripali cigaru koja se već ugasila, ali nije. Nekih minut i po ranije, Freni je, izrazito drhtavim glasom, odbila ĉetvrtu ponudu svoje majke u poslednjih petnaest minuta, da joj donese ĉiniju ‘divne, vruće pileće supe‗. Tu poslednju ponudu je gĊa Glas uĉinila stojeći — u stvari već na pola puta iz sobe u kuhinju, pomalo

namrštena od optimizma. Ali drhtanje koje se ponovo javilo u Freninom glasu brzo ju je vratilo na stolicu. Stolica gĊe Glas bila je, naravno, na onoj strani dnevne sobe gde se nalazila Freni, kao neka osmatraĉnica. Petnaestak minuta ranije, kad se Freni dovoljno oporavila da sedne i potraţi ĉešalj, gĊa Glas je prinela stolicu od pisaćeg stola do stoĉića za kafu. Sa tog mesta mogla je odliĉno da posmatra Freni, a i pepeljara joj je bila nadohvat ruke, na mermemoj površini stoĉića. Kada je ponovo sela, gĊa Glas uzdahnu kao što je uvek uzdisala, u svakoj prilici kad neko odbije ĉiniju pileće supe. Ali toliko je već godina, da se tako izrazimo, krstarila u patrolnom ĉamcu kroz probavne kanale svoje dece, tako da taj uzdah ni u kom sluĉaju nije bio znak poraza, i ona gotovo odmah reĉe: ,,Ne vidim kako misliš da povratiš snagu i sve, ako ne uneseš nešto hranljivo u organizam. Ţao mi je, ali zaista ne vidim. Pojela si taĉno...― „Mama... molim te. Već dvadeset puta sam ti rekla. Hoćeš li, molim te, da ne pominješ više pileću supu. Toliko mi se smuĉi od toga da bih mogla... ― Freni ućuta, osluškujući. ,,Je 1‗ to naš telefon?― reĉe. GĊa Glas je već ustala sa stolice. Usne su joj se malo stegle. Zvonjava telefona, bilo kog telefona, bilo gde, neizbeţno je izazivala stezanje usana gĊe Glas. „Odmah se vraćam―, rekla je i izašla iz sobe. Zveckala je jaĉe nego obiĉno, kao da se u dţepu njenog kimona rasula kutija raznoraznih eksera za domaćinstvo. Bila je odsutna oko pet minuta. Kad se vratila, na licu joj je bio poseban izraz, za koji je njena starija kćerka Bu Bu rekla da znaĉi samo jednu od dve stvari:

da je upravo razgovarala telefonom s jednim od svojih sinova, ili je iz najpouzdanijeg izvora primila izveštaj da su creva svakog ljudskog bića na svetu podešena da besprekorno funkcionišu punih nedelju dana. „Badi je na telefonu―, objavila je, ulazeći u sobu. Iz navike steĉene u poslednjih nekoliko godina, potisnula je i najmanji znak radosti koji bi mogao da se javi u njenom glasu. Freni nije bila vidno oduševljena zbog toga. Nervozno je delovala, u suštini. „Odakle telefonira?― reĉe. „Nisam ga ni pitala. Izgleda da je strašno prehlaĊen.― GĊa Glas nije sela. Samo je zastala. „Hajde, poţuri, mlada damo. On hoće s tobom da razgovara.― ,,On je to rekao?― „Naravno da je rekao! Poţuri malo... Obuj papuĉe.― Freni se izvukla iz ruţiĉastih ĉaršava i svetloplavog ćebeta. Bleda i vidljivo slaba, sela je na ivicu kauĉa i zagledala se u majku. Nogama je traţila papuĉe. „Šta si mu rekla?― nervozno upita. „Budi tako ljubazna, mlada damo, i molim te javi se na telefon―, izbegla je odgovor gĊa Glas. „Poţuri malo, za ime boga.― „Pretpostavljam da si mu rekla da sam na samrti ili nešto", reĉe Freni. Nije dobila odgovor. Ustala je s kauĉa, ne baš iznemoglo kao pacijent posle operacije, ali s traĉkom bojaţljivosti i opreza, kao da oĉekuje, a moţda se ĉak i nada, da će osetiti malu vrtoglavicu. S nešto većom sigurnošću udenula je noge u papuĉe i pojavila se iza stoĉića, pomalo zbunjena, odvezujući i ponovo vezujući pojas na kućnoj haljini. Nekih godinu dana

ranije, u jednom neopravdano samokritiĉnom odlomku pisma svom bratu Badiju, opisala je svoju figuru kao ‘besprekorno ameriĉku‘. Pomatrajući je, gĊa Glas, koja je sluĉajno bila izuzetan sudija kad je reĉ o stasu i hodu mladih devojaka, opet je, umesto osmeha, stisla malo usne. Ali ĉim je Freni nestala iz vida, ona obrati paţnju na kauĉ. Po njenom pogledu, reklo bi se da nema mnogo stvari na svetu koje je mrzela više od kauĉa, dobrog kauĉa s perjanom postavom, namenjenog spavanju. Obišla je stoĉić i terapeutski poĉela da lupa po svim jastucima koji su joj pali pod ruku. Freni se nije ni osvrnula na telefon u hodniku. Oĉigledno je više volela da prošeta malo dalje, do spavaće sobe svojih roditelja, gde se nalazio popularniji telefon u stanu. Mada nije bilo ništa upadljivo ĉudno u njenom hodu dok je prolazila hodnikom - niti je vukla noge, niti previše ţurila - ipak se pri kretanju nekako ĉudno promenila. Kao da je svakim korakom postajala sve mlaĊa. Moţda zbog duţine hodnika, olakšanja nakon suza, zvonjave telefona, mirisa sveţe boje, novina pod nogama - moţda joj je sve to zajedno bilo kao nova kolica za lutku. U svakom sluĉaju, kad je stigla do vrata spavaće sobe svojih roditelja, njena lepa skrojena kućna haljina od svile za kravate - taj simbol, moţda, svega što je u šik i fatale u ţenskim studentskim domovima - kao da se pretvorila u bade-mantil malog deteta. Spavaća soba gdina i gĊe Glas osećala se, ĉak zaudarala, na sveţe okreĉene zidove. Nameštaj je bio nagomilan nasred sobe i pokriven platnom - starim platnom koje je bilo umrljano bojom, na izgled organskog porekla. I kreveti su bili odmaknuti od zida, ali oni su bili pokriveni pamuĉnim krevetskim

pokrivaĉima za koje se pobrinula gĊa Glas. Telefon je sad bio na jastuku, u krevetu gdina Glasa. Oĉigledno je i gĊa Glas više volela taj telefon od onog manje intimnog u hodniku. Slušalica je bila pored telefona i ĉekala na Freni. Ĉinilo se da i ona, kao ljudsko biće, ĉezne da bude primećena. Da bi stigla do nje, izbavila je, Freni je morala da prošušti preko gomile novina na podu, i zaobiĊe jednu praznu kantu od boje. Kad je na kraju stigla do slušalice, nije je podigla, već je samo sela pored nje na krevet, pogledala je, onda pogledala u stranu i zagladila kosu. Noćni stoĉić koji je obiĉno stajao uz krevet, bio je i sad blizu, pa je Freni mogla da ga ne ustajući dosegne. Podvukla je ruku pod izuzetno umrljani deo platna kojim je stoĉić bio pokriven, i prevukla dlanom tamo-amo dok nije napipala ono što je traţila - porcelansku tabakeru i kutiju šibica u bakamom stalku. Pripalila je cigaretu i ponovo se zagledala u telefon, veoma zabrinuto. Treba napomenuti da su sva njena braća, osim pokojnog Simora, imala preko telefona preterano zvonke, da ne kaţemo buĉne glasove. Sasvim je moguće da je Freni u tom trenutku duboko oklevala već pred oĉekivanom bojom glasa ma koga od svoje braće, a još više pred onim što bi taj glas mogao da kaţe. Ipak, nervozno je povukla dim i priliĉno hrabro podigla slušalicu. „Halo... Badi?― rekla je. „Zdravo, srećo. Kako si - jesi li dobro?― „Dobro sam. Kako si ti? Zvuĉiš kao da si prehlaĊen.― Onda, kad nije odmah dobila odgovor: „Pretpostavljam da te Besi već uputila u problematiku.― „Pa... onako. I da i ne. Znaš već. Jesi li dobro, srećo?― ,,Ma dobro sam. Baš ĉudno zvuĉiš. Ili si grozno prehlaĊen ili je veza grozna. Gde si ti uopšte?―

„Gde sam? U svom sam elementu, Trapavko. U kućici duhova na kraju puta. Nije bitno. Samo ti priĉaj.― Freni nervozno prekrsti noge. ,,Ne znam taĉno o ĉemu hoćeš da ti priĉam―, reĉe. „Šta ti je Besi napriĉala, mislim?― S druge strane je nastala tipiĉno Badijevska pauza. To je bila baš ona vrsta pauze - s doziranim tonom razlike u godinama - koja je ĉesto, joŠ dok su bili deca, stavljala na probu obostrano strpljenje, kako Frenino, tako i virtuoza na drugom kraju ţice. ,,Pa, nisam baš siguran šta mi je sve napriĉala, srećo. Nakon odreĊene granice pomalo je neukusno i dalje slušati Besi preko telefona. Ĉuo sam za dijetu na bazi sendviĉa sa sirom, budi ubeĊena u to. I, naravno, za hodoĉasnikove knjige. Onda mislim da sam samo sedeo sa slušalicom na uvetu, ali nisam baš slušao. Znaš već ,,Aha―, reĉe Freni. Prebacila je cigaretu u ruku kojom je drţala slušalicu, a slobodnu ruku zavukla opet ispod platna na noćnom stoĉiću, pronašla majušnu keramiĉku pepeljaru i stavila je pored sebe na krevet. „Ĉudno zvuĉiš―, reĉe. „Šta si, prehlaĊen?― „Uţivam, srećo. Sedim ovde i priĉam s tobom jednom reĉju uţivam. Velika je radost ĉuti tvoj glas. Ne mogu da ti opišem.― Freni opet zagladi kosu rukom. Ćutala je. „Trapavko? Ima li nešto što je Besi moţda preskoĉila? Jesi li uopšte raspoloţena za priĉu?― Freni prstima neznatno promeni poloţaj male pepeljare pored sebe. „Pa, malo mi je dosta priĉe. U suštini, Zui mi se odjutros popeo na glavu.― „Zui? Kako je on?―

„Kako je on? Dobro je. On je u ţivotnoj formi. Mogla bih prosto da ga ubijem, eto.― „Ubiješ? Zašto? Zašto, srećo? Zašto bi mogla da ubiješ našeg Zuija?― „Zašto? Zato što bih mogla i gotovo! On je totalno destruktivan. U ţivotu nisam videla tako destruktivnu osobu! To je tako nepotrebno! Prvo krene sumanuto da agituje protiv Molitve Isusu - koja me sluĉajno zanima i tera te da se osećaš kao neka neurotiĉna budala samo zato što se interesuješ za nju, da bi dva minuta kasnije krenuo da ti baje kako je Isus jedina osoba na svetu koju je on ikad poštovao - tako ĉudesan um i sve. Krajnje je ekscentričan. Mislim, samo se vrti i vrti u tim uţasnim krugovima. “ „Priĉaj o tome. Priĉaj o tim uţasnim krugovima.― Freni je greškom dahnula od nestrpljenja - a tek je povukla dim iz svoje cigarete. Zakašljala se. ,,Da priĉam o tome! Za to bi mi trebao ceo dan!― Stavila je ruku na grlo i ĉekala da proĊe neprijatan osećaj dima koji je otišao na pogrešnu stranu. ,,On je pravi monstrum―, rekla je. ,,To je on! Ne baš monstrum, ali... ne znam. S takvom gorčinom govori o svemu. Ogorĉen je na religiju. Ogorĉen na televiziju. Ogorĉen na tebe i Simora - stalno priĉa da ste ti i Simor napravili bolide od nas. Stvarno ne znam. On samo skaĉe s jednog...― „Zašto bolide? Znam da on to misli. Ili bar misli da misli. Ali kaţe li zašto? Šta je njegova definicija bolida? Kaţe li, srećo?― Baš ovde, vidljivo oĉajna zbog naivnosti tog pitanja, Freni se lupila rukom po ĉelu. A to verovatno nije uĉinila bar pet-šest godina - kao kad je na pola puta

do kuće u autobusu na Leksington aveniji primetila da je u bioskopu zaboravila šal. „Šta je njegova definicija?“ reĉe. „On ima bar četrdeset definicija za sve ţivo. Ako delujem malo rastrojeno, onda je to baš zbog toga. U jednom trenutku - kao sinoć, recimo - kaţe da smo bolidi zato što smo nauĉeni da imamo samo jednu garnituru merila. Deset minuta kasnije kaţe da je on bolid zato što nikad ne poţeli da ode s nekim na piće. Jedini put...― „Nikad ne poţeli šta?― „Da ode s nekim na piće. Eto, sinoć je morao da izaĊe i da s tim televizijskim piscem ode na piće, negde u Vilidţ. Tako je sve i poĉelo. Kaţe da su jedini liudi s kojima bi zaista voleo da ode na piće ili mrtvi ili nedostupni. Kaţe da ĉak nikad ne poţeli ni da ruča s nekim, osim ako ne misli da postoje ozbiljne šanse kako je moţda dotiĉna osoba Isus - ili Buda, ili Hui-neng, ili Šankaraĉarja, ili tako neko. Znaš već.― Freni naglo ugasi cigaretu u maloj pepeljari - pomalo nespretno, jer joj dmga ruka nije bila slobodna da je pridrţi. „Znaš li šta mi je još rekao? Znaš li šta mi se još kleo?― reĉe. ,,Sinoć mi je rekao da je jednom, kad mu je bilo osam godina, pio dţindţerejl u kuhinji sa Isusom. Slušaš li?― „Slušam te, slušam, srećo.― „Rekao je da je - taĉno je tako rekao - rekao je da je sedeo sasvim sam za kuhinjskim stolom, pio dţindţerejl, jeo grisine i ĉitao Dombija i sina, kad je iznenada na drugu stolicu seo Isus i pitao da li bi i on mogao da dobije ĉašicu dţindţerejla. Čašicu, zamisli... baš je tako rekao. Mislim, on govori takve stvari, a ipak misli kako je apsolutno pozvan da meni deli gomilu saveta i sve! To je ono što me izluĊuje! DoĊe mi da

pljunem! Najozbiljnije! Kao da si u ludnici, pa ti doĊe drugi bolesnik preobuĉen u doktora, i poĉne da ti opipava puls ili nešto... To je stvarno uţas. On priĉa, priĉa i priĉa. A kad ne priča, onda po celoj kući puši svoje smrdljive cigare. Toliko mi je već muka od smrada tih cigara da bih lepo mogla da legnem i umrem.“ „Cigare su balast, zlato. Puki balast. Kad se ne bi drţao za cigaru, izgubio bi tlo pod nogama. Nikad više ne bismo videli našeg Zuija.― U porodici Glas bilo je nekoliko iskusnih akrobata na reĉima, ali moţda je samo Zui imao tu koordinaciju da ovu malu opasku uspešno prenese telefonom. Ili bar tako misli ovaj pripovedaĉ. A kao da je i Freni osetila isto. U svakom sluĉaju, najednom je shvatila da je na drugom kraju ţice Zui. Polako je ustala s ivice kreveta. „U redu je, Zui―, rekla je. Nakon kraćeg ćutanja zaĉulo se: „Molim?― „Rekla sam: u redu je, Zui.― „Zui? Šta je sad ovo?... Freni? Jesi li tu?― „Tu sam. Prekini sad, molim te. Znam da si ti.― „O ĉemu ti uopšte priĉaš, srećo? Šta je sad? Ko je taj Zui?― „Zui Glas“, reĉe Freni. ,,I prekini više, molim te. Nisi nimalo duhovit. Jedva da sam poĉela opet da se osećam upola...― „Kaţeš Gras? Zui Gras? Onaj Norveţanin? Krupan, plavokos, atlet...― ,,U redu, Zui. Dosta sad, molim te. Šta je mnogo, mnogo je. Nisi duhovit... Ako te sluĉajno zanima, osećam se više nego grozno. Zato, ukoliko imaš nešto

posebno da mi kaţeš, molim te poţuri, kaţi i ostavi me na miru.“ Tu poslednju naglašenu reĉ izgovorila je ĉudno neodluĉnim glasom, kao da nije nameravala toliko da je naglasi. Na drugom kraju ţice bila je neobiĉna tišina. Neobiĉna je bila i Frenina reakcija na nju. Uznemirila se. Ponovo je sela na ivicu oĉevog kreveta. „Neću da ti spustim slušalicu ili nešto―, reĉe. „Ali ja sam - ne znam umorna sam, Zui. Zaista nemam snage.― Osluškivala je. Ali nije bilo odgovora. Prekrstila je noge. ,,Ti ovako moţeš po ceo dan, ali ja ne mogu―, reĉe. ―Tu sam samo da slušam. A to nije baš mnogo prijatno, znaš. Ti misliš da su svi pravljeni od gvoţĊa ili neĉeg.― Osluškivala je. Htela je da još nešto kaţe, ali je zastala kad je ĉula zvuk nakašljavanja. ,,Ja ne mislim da su svi pravljeni od gvoţĊa, mala.― Ova jednostavna reĉenica kao da je uzdrmala Freni više nego što bi to uĉinilo dalje ćutanje. Ona brzo ispruţi ruku i izvadi cigaretu iz porcelanske tabakere, ali je ne pripali. ,,Pa, ĉini se kao da tako misliš―, reĉe. Oslušnula je. Ĉekala. „Jesi li zvao iz nekog posebnog razloga?― naglo upita. „Mislim, imaš li neki poseban razlog što me zoveš?― „Nikakav poseban razlog, mala, nikakav poseban razlog.― Freni je ĉekala. Onda je drugi kraj ţice opet progovorio. „Mislim da sam manje-više zvao da ti kaţem da nastaviš svoju Molitvu Isusu, ako ţeliš. Mislim, to je tvoja stvar. To je tvoja stvar. To je zaista lepa molitva, i nemoj da ti iko kaţe nešto drugo.―

,,Znam―, reĉe Freni. Nervozno je posegla za kutijom šibica. ,,Ne verujem da sam ikad stvarno mislio da te sprečim da je izgovaraš. Bar mislim da nisam. Ne znam. Ne znam koji mi se Ċavo motao po glavi. Ali jedno sigurno znam. Nemam nikakvo pravo da govorim kao neki prorok, kako sam to radio. Dovoljno je bilo prokletih proroka u ovoj familiji. Smeta mi ta uloga. Pomalo me plaši.― Freni je iskoristila kratku pauzu koja je usledila da malo ispravi leĊa, kao da bi joj, ko zna zašto, svakog trenutka moglo dobro doći pravilno, ili bar pravilnije drţanje tela. „Pomalo me plaši, ali nisam se skamenio od straha. To nek bude jasno. Nisam se skamenio. Jer ti zaboravljaš jedno, mala. Kad si prvi put osetila ţelju, potrebu, da se moliš, nisi odmah na sve ĉetiri strane sveta poĉela da traţiš uĉitelja. Došla si kući. Ne samo što si došla kući, već si doţivela i taj prokleti slom. Zato, ako sve to gledaš iz odreĊenog ugla, imaš pravo samo na drugorazredni duhovni savet, kakav ti ovde moţemo dati, i ništa više od toga. Ali bar znaš da u ovoj ludnici nema nikakvih prokletih zadnjih namera. Kakvi smo da smo, ali dvolični nismo, mala.― Freni pokuša da pripali cigaretu samo jednom rukom. Uspešno je otvorila kutiju sa šibicama, ali jedan nespretan potez palidrvcem odbaci kutiju na pod. Ona se brzo sagnu i podiţe kutiju, a rasute šibice ostavi na podu. „Reći ću ti nešto, Freni. Nešto što znam. I nemoj da se uzbuĊuješ. Nije to ništa loše. Ali ako već ţeliš da vodiš religiozni ţivot, treba odmah da ti bude jasno kako

jedan za drugim propuštaš sve proklete verske obrede u ovoj kući. Nemaš ĉak ni toliko zdravog razuma da pojedeš ĉiniju blagoslovene pileće supe kad ti je neko donese - a to je jedina vrsta pileće supe koju Besi ikad donosi bilo kome u ovoj ludnici. Zato mi kaţi, kaţi mi, mala. Ĉak i ako odeš i prevmeš svet da pronaĊeš uĉitelja - nekog gurua, nekog sveca - koji će ti reći kako da pravilno govoriš svoju Molitvu Isusu, šta ćeš imati od toga? Kako ćeš, doĎavola, prepoznati pravog sveca kad ga vidiš, ako ne prepoznaješ ĉak ni ĉiniju blagoslovene pileće supe koja ti se stavlja pod nos? Moţeš li to da mi kaţeš?― Freni je sad sedela gotovo neprirodno uspravno. „Samo te pitam. Ne ţelim da te iznerviram. Da li te nerviram?― Freni odgovori, ali njen odgovor oĉigledno nije dopro do njega. „Šta? Ne ĉujem te.― „Rekla sam ne. Odakle zoveš? Gde si sada?― „Zar je vaţno gde sam? U Pieru, Juţna Dakota. Slušaj me, Freni - oprosti i nemoj da se ljutiš. Ali slušaj. Samo još jedna ili dve sitnice, i onda sam gotov, obećavam. Uzgred, jesi li znala da smo Badi i ja letos vozili gore da te gledamo u onom komadu? Jesi li znala da smo te jedne veĉeri gledali u ‘Zapadnom Vilovnjaku‗? Jedne dozlaboga vruće veĉeri, mogu ti reći. Jesi li znala da smo bili tamo?― Pitanje kao da je traţilo odgovor. Freni je ustala, zatim odmah sela. Odmakla je malo pepeljaru od sebe, kao da joj smeta. ,,Ne, nisam znala―, reĉe. „Niko mi nije rekao nijednu... Ne, nisam znala.―

,,Pa eto, bili smo. Bili smo. I reći ću ti nešto, mala. Bila si dobra. A kad kaţem dobra, onda mislim dobra. Ti si nosila ceo taj prokleti cirkus. To su videli ĉak i svi oni kuvani rakovi u publici. A sad ĉujem da si zauvek raskrstila s pozorištem - ĉujem ja svašta, ĉujem. I sećam se one priĉe s kojom si se vratila na kraju sezone. O, kako me nerviraš, Freni! Izvini, ali tako je. Došla si do velikog, prokleto neĉuvenog otkrića da je glumaĉka profesija puna plaćenika i kasapa. Koliko se sećam, ĉak si izgledala kao neko ko je sav dotučen zato što svi razvodnici nisu genijalci. Šta se to dešava s tobom, mala? Gde ti je pamet? Ako već imaš prokleto obrazovanje, onda ga bar upotrebi, upotrebi ga. Moţeš da govoriš Molitvu Isusu od sad pa do sudnjeg dana, ali ako ne shvatiš da u religioznom ţivotu vredi samo odvojenost, ne vidim kako ćeš ikad i santimetar dalje. Odvojenost, mala, i samo odvojenost. Bez ikakvih ţelja. ‗Odsustvo svih ţudnji.‘ A ţelje su, ako baš hoćeš da znaš prokletu istinu, ono što pre svega ĉini glumca. Zašto me teraš da ti govorim ono što već znaš? Negde u svom razvoju - u ovoj ili onoj inkamaciji, ako hoćeš - ne samo da si osetila ţelju da budeš glumac ili glumica, već i da budeš dobra u tome. I sad si tu gde si. Ne moţeš tek tako da ignorišeš ishod sopstvenih ţudnji. Uzrok i posledica, mala, uzrok i posledica. Jedino što ti sada ostaje, jedina religiozna stvar koja ti sad ostaje, je da glumiš. Glumi za Boga, ako hoćeš - budi Boţja glumica, ako hoćeš. Šta je lepše od toga? Moţeš bar pokušati, ako hoćeš - nema ništa loše u pokušaju.“ Usledio je kratak predah. „Zato bolje da poţuriš, mala. Pesak ti curi kad god se okreneš. Znam o ĉemu priĉam. Srećan si ako stigneš i da kineš u ovom suludom fenomenalnom svetu.― Usledio je još

jedan kraći predah. „Nekad sam brinuo zbog toga. Ali sad me više ne brine toliko. Bar sam i dalje zaljubljen u Jorikovu lobanju. Bar i dalje uvek imam vremena da budem zaljubljen u Jorikovu lobanju. Hoću ĉasnu prokletu lobanju kada budem mrtav, mala. Čeznem za ĉasnom prokletom lobanjom kao što je Jorikova. Kao i ti, Freni Glas. Kao i ti, kao i ti... Ah, Boţe, ĉemu sva priĉa? Dobila si isto prokleto idiotsko vaspitanje kao i ja, pa ako ti do sada još nije jasno kakvu lobanju ţeliš kad budeš mrtva i šta treba da radiš kako bi je zasluţila mislim, ako bar do sada nisi shvatila da, ako si glumica, moraš i da glumiš, ĉemu onda sva ova priĉa?― Freni je sad sedela s dlanom slobodne ruke pritisnutim o obraz, kao neko koga nepodnošljivo boli zub. „Još nešto. I onda je kraj. Obećavam. Ono kad si besnela zbog gluposti publike kad si došla kući. Prokleti ‘neumesni smeh‗ iz petog reda. A to je taĉno, to je taĉno - vrlo depresivna pojava. Ne kaţem da nije. Ali to se tebe uopšte ništa ne tiĉe, u suštini. To se tebe ne tiĉe, Freni. Umetnik mora da misli samo kako da ostvari neku vrstu savršenstva, i to po sopstvenim merilima, a ne tuĊim. Kunem ti se da nemaš prava da misliš na te stvari. U svakom sluĉaju, ni na kakav realan naĉin. Znaš na šta mislim?― Nastalo je ćutanje. Oboje su ga odrţavali bez ikakvih znakova nestrpljenja ili nelagodnosti. Freni kao da je i dalje patila od ozbiljnog bola na jednoj strani lica, pa zato nije skidala ruku s njega, ali je njen izraz upadljivo govorio da se ni na šta ne ţali.

Ponovo se javio glas sa druge strane ţice. „Sećam se mog moţda petog nastupa u ‘Pametnom detetu‘. Uskoĉio sam nekoliko puta umesto Volta kad je dobio onu ulogu - sećaš se kad je dobio ulogu? Sve u svemu, poĉeo sam jedne veĉeri da pravim lom pred emisiju. Baš kad sam izlazio s Vejkerom, Simor mi je rekao da oĉistim cipele. Pobesneo sam. Rekao sam Simoru da je publika u studiju moronska, da je voditelj moron, sponzori su moroni, i kako mi ne pada na pamet da zbog njih ĉistim cipele. Rekao sam da ih oni ionako ne vide tamo gde mi sedimo. Ali on je rekao da ih ipak oĉistim. Rekao je da ih oĉistim zbog Debele Dame. Pojma nisam imao o ĉemu govori, ali na licu mu je bio krajnje Simorovski izraz, pa sam ga poslušao. Nikad mi nije rekao ko je Debela Dama, ali sam ĉistio cipele za Debelu Damu kad god sam ponovo išao u studio - sve one godine dok smo ti i ja zajedno nastupali u emisiji, ako se sećaš. Mislim da sam to propustio najviše dva-tri puta. Ta uţasno jasna, jasna slika Debele Dame nije mi izbijala iz glave. Zamišljao sam je kako po ceo dan sedi na verandi ispred kuće, s teralicom za muve, dok joj radio od jutra do mraka trešti ukljuĉen do daske. Zamišljao sam da je straviĉna vrućina i da ona verovatno ima rak, i - ne znam. U svakom sluĉaju, bilo mi je prokleto jasno zašto je Simor hteo da pre svake emisije oĉistim cipele. Imalo je smisla. “ Freni je sad stajala. Uklonila je ruku s lica i s obe ruke drţala slušalicu. ,,I meni je rekao―, kazala je. „Jednom mi je rekao da budem smešna zbog Debele Dame.― Na trenutak je odvojila jednu ruku od slušalice i stavila je na teme, onda ponovo sa obe ruke prihvatila slušalicu. „Nikad je nisam zamišljala na verandi, ali sa

jako - znaš već - sa jako debelim nogama, sve u venama. Smestila sam je u neku groznu pletenu stolicu. Ali i ona je imala rak, i radio joj je treštao po ceo dan! I mojoj!― ,,Da. Da. Da. Dobro. Samo da ti još nešto kaţem, mala... Slušaš li me?― Freni klimnu glavom, delujući krajnje napeto. „Meni je svejedno gde glumac glumi. To moţe da bude u letnjoj trupi, na radiju, na televiziji, u nekom prokletom brodvejskom teatru, s najelegantnijom, najbolje uhranjenom, najpreplanulijom publikom koju moţeš da zamisliš. Ali odaću ti jednu uţasnu tajnu... Slušaš li me? Nema tamo nikoga ko nije Simorova Debela Dama. To podrazumeva i profesora Tupera, mala. I sve njegove proklete roĊake na gomili. Nema nigde nikog ko nije Simorova Debela Dama. Nisi to znala? Nisi znala tu prokletu tajnu? I zar ne znaš - slušaj me sad — zar ne znaš ko je ustvari ta Debela Dama?... O, mala. O, mala. To je liĉno Hrist. Liĉno Hrist, mala.― Freni od radosti oĉigledno nije znala šta bi drugo nego da s obe ruke ĉvrsto steţe slušalicu. Bar punih pola minuta nije izreĉena nijedna reĉ, nije bilo razgovora. A onda: ,,Ne mogu više da priĉam, mala.― Zatim se ĉuo zvuk spuštene slušalice. Freni je lagano udahnula, ali je i dalje drţala slušalicu na uhu. Posle formalnog prekida veze usledio je, naravno, signal da je linija slobodna. Ona kao da je neizmerno uţivala u tom signalu, kao da je on najbolja moguća zamena za praiskonsku tišinu. Ali ĉinilo se i da zna kada da prestane da ga sluša, kao je ono malo ili mnogo mudrosti ovog sveta odjednom postalo njeno. Kad je spustila slušalicu, ĉinilo se da zna i šta treba dalje

da radi. Uklonila je sav pušaĉki pribor, podigla krevetski pokrivaĉ na kome je sedela, smakla papuĉe i uvukla se u krevet. Nekoliko minuta pre nego što je utonula u dubok san bez snova, samo je mirno leţala i smešila se plafonu.

Dţ. D. Selindţer (1919 -) je najĉitaniji ameriĉki pisac koji je istovremeno najmanje objavio. Prvi njegov roman, "Lovac u ţitu" (1951), odmah je postao svetski bestseler, a glavni junak, Holden Kolfild, mitska liĉnost, uzor za xxx-generacije izgubljenih tinejdţera, svuda gde je roman prevoĊen i objavljivan. Od ostalih Selindţerovih knjiga samo je "Freni i Zui" (1961) ponovila ogroman uspeh "Lovca u ţitu". Na neki naĉin, Freni je ţenski Holden, jer je u sliĉnom duhovnom procepu, i mada se njena ţivotna prekretnica razrešava na drugi naĉin, u osnovi je ponovo ljubav u najširem smislu. Ova inovativna knjiga je istovremeno deo sage o porodici Glas, zajedno s priĉom "Dobar dan za bananaribe" (iz knjige "Za Esme") i novelama "Visoko podignite krovnu gredu, tesari" i "Simor: uvod."

i

Ameriĉki ţenski koledţi. Prev.

ii

Bojim se da je ovde neophoĊno estetsko zlo u obliku fusnote. U svemu onom što sledi, samo će se dvoje najmlaĊih od sedmoro dece neposredno pojaviti ili ĉuti. Ostalo petoro dece, ona starija, ušunjavaće se u radnju i išĉezavati iz nje kao mnogobrojni Bankovi duhovi. Zato bi ĉitalac već na samom poĉetku trebalo da zna kako je 1955. godine, najstarije dete porodice Glas, Simor, bio mrtav već skoro sedam godina. Izvršio je samoubistvo dok je sa ţenom letovao na Floridi. Da je ţiv, 1955. imao bi trideset osam godina. Drugo dete po starosti, Badi, bio je, kako to univerzitetskim ţargonom kaţu, ‘intemi pisac' u koledţu za mlaĊe devojke na severu drţave Njujork Ţiveo je sam, u kućici bez struje i grejanja, oko ĉetiristo metara od priliĉno popularnog skijaškog centra. Treće dete, Bu Bu, bila je udata i majka troje dece. U novembru 1955. putovala je po Evropi sa muţem i sve troje dece. Posle Bu Bu roĊeni su blizanci, Volt i Vejker. Volt je već nešto duţe od deset godina bio mrtav. Poginuo je u nekoj idiotskoj eksploziji dok je s okupacionim trupama bio u Japanu. Vejker, dvanaestak minuta mlaĊi od njega, bio je rimokatoliĉki sveštenik, i u novembra 1955. bio je u Ekvadoru, na nekom jezuitskom kongresu. iii

Crno-mrki: irski naziv za britanske trupe u Irskoj krajem Prvog svetskog rata, pre stvaranja nezavisne Irske. Ulica O‘Konel je glavna ulica u Dablinu, svojevremeno poprište uliĉnih borbi. (Ova primedba preuzeta je iz „Prosvetinog" izdanja, Beograd, 1965.)