IZVAN-IDEALA-NSK-BD.pdf

Naš svet knjiga IV deo Off serijal

Izvan ideala Prevod i obrada Naš Svet Knjiga BalkanDownload

Naslov orginala Off Course Sowyer Bennett 2

Naš svet knjiga

Prolog Rener Pet godina ranije. Ovo je moja poslednja noć u Dablinu i dok sam se super provela družeći se sa svojom rođakom, Kejdi i njenom najboljom prijateljicom Tiganom, spremna sam da idem kući. Nedostaju mi moja mama i tata. Dođavola čak mi nedostaje i moj dosadni brat, Flin i moji rođaci Niks i Link, ali nikad im to neću priznati ni za hiljadu godina. Živela sam ceo svoj život u senci od Koldvil dečaka i bilo je lepo družiti se samo sa devojkama za promenu. Naš svet knjiga. Bila sam ovde celo leto u poseti porodici moje majke. Ona je rođena i odgajana ovde u Dablinu, ali je u Americi od svojih studentskih dana. Ovaj put je poklon mojih roditelja za završenu srednju školu, bilo mi je toliko zabavno, jer ću uskoro napuniti osamnaest. Kejdi i Tigana otišli su daleko pokazujući mi dobro Irsko vreme, a ja se spremam da krenem napolje u još jedno veče flertovanja i buljenja u slatke Irske momke. Naš svet knjiga. Na žalost, Tigana je krenula na kratak odmor sa svojim roditeljima u London, tako da je na meni da Kejdi večeras držim pod kontrolom. Obe su divljije nego ja, ali pošto imam samo Kejdi da pazim neće biti tako teško. 3

Naš svet knjiga Završavam sa stavljanjem šminke, kada se vrata moje spavaće sobe otvaraju i Kejdi ulazi unutra i penje se na moj krevet. Izgleda seksi u uskim farmericama i majicom bez rukava koja doseže do njenog stomaka, ostavljajući nekoliko centimetara nepokriveno. Pogledam dole u svoju garderobu i osećam se skoro kao školarka u odnosu na nju. Nosim Kaki pantalone, belu svilenu bluzu i bledo zeleni džemper sa perla dugmićima. Bar džemper ističe moje zelene oči i to je nešto zar ne? Naš svet knjiga. Okrenuvši se prema Kejdi pogledala sam na svoj sat i pitala je. “Pa šta radimo večeras?” Kejdi se okrenula na leđa i naduvala veliki balon od žvake u svojim ustima. Onda je puko, vraća žvaku u svoja usta i kaže. “Pitanje je, draga moja Rener šta nećemo raditi večeras? Imam potrebu da upadnem u neku nevolju.” Naš svet knjiga. Prevrnula sam oči na Kejdi, ali sam se nasmejala dok sam slušala njen govor poput pesme. Ona je nestašni đavo. Nosi tamnu skoro crnu kosu do ramena, ali donja dva inča su obojeno u plavo. Ujak Kif je uvek pretio da će se ušunjati u njenu sobu uveče i odseći joj kosu tako da opet sve bude iste boje. Samo ju je zadirkivao. On u suštini dopušta Kejdi da radi šta god želi, a ona ga stalno podseća da ima dobre ocene u školi i da nikad nije bila uhapšena u svom mladom životu. Uostalom u padanje u nevolju za Kejdi je bilo da mi uspe prokrijumčariti pivo u noćnom klubu, udvaranje i koketiranje sa bilo kojim muškarcem koji je željan te pažnje. Naš svet knjiga. U stavši sa stolice koja je bila ispred mog stočića sa ogledalom, otišla sam do velikog antičkog ogledala u uglu sobe. Pogledam se još jednom i ne mogu da ne uzdahnem. Gledam petnaestogodišnjakinju u mojoj odeći. Ako je naš cilj da napravimo gomilu besramnog flerta večeras, moram promeniti odeću, ni jedan momak me neće dvaput pogledati dok sam ovako obučena. Naš svet knjiga. 4

Naš svet knjiga “Želiš da ti pozajmim nešto moje odeće?” Kejdi kaže iza mene kao da mi čita misli. Ja bacim pogled preko ramena prema njoj i vidim kako gleda moj odraz u ogledalu. Naš svet knjiga. Samo na sekund, mislim o tome da prihvatim njenu ponudu. Da samo jednu noć, malo poludim. Možda pokažem malo svojih nogu ili dekoltea. Ali trenutak je izbledeo i ja tresem glavom prema njoj. Kad se sve sagleda, ja nemam hrabrost kakvu ima Kejdi. Ja se ne osećam ugodno sa svojim telom ili svojim izgledom. Nadam se da ću jednog dana steći samopouzdanje ali sad, zadovoljiću se sa tim da ostanem u njenoj senci večeras. Kejdi skače sa kreveta i hvata me za ruku. “Pa... Idemo onda. Pozdravićemo se sa mamom i tatom i onda idemo.”

***

“Da li si sigurna da je ovo pravo mesto?” pitala sam kada smo ušli u prljavi pab. Napravila sam grimasu sa svakim korakom koje su moje cipele napravile. Nadam se da je to samo proliveno pivo na podu, a ne neke telesne tečnosti. Naš svet knjiga. “Da.” Kejdi je odgovorila sa osmehom na licu. “Ovo je to mesto.” Obično, ovo nije tip paba u koji bi me Kejdi odvela, ali ona mi je rekla da njen prijatelj svira u bendu koji ovde svira večeras i da želi da ga vidi. Uspeli smo da se probijemo na svom putu do šanka i Kejdi naručuje dva tamna piva za nas. Barmen ne pogleda ni dva puta u mene, ali zato je odmeravao Kejdi više puta. Naš svet knjiga. 5

Naš svet knjiga “Izvoli draga.” Rekao joj je i predao dve čaše. Kejdi namigne barmenu i onda nas vodi do stola blizu bine. Piše “rezervisala Kejdi” na parčetu papira. “Koje je ime benda?” pitala sam. “Preko Ivice.” Odgovara dok je gledala okolo, pregledavajući okruženje. BalkanDownload.org “Imaš rezervisan sto. Da li voliš tu grupu ili nešto tako?” Kejdi se nasmeje, a zatim uzme gutljaj piva. “Ne. Ali moji roditelji primili su Kilijana na nekoliko godina kada su njegovi roditelji imali nekih problema, ja sam mu kao mlađa sestra. Rekao mi je da nas čeka sto.” “Hej! Nije li Kilijan pivo?” Kejdi me je samo gledala kao da sam idiot. “Luda Jenki. To je Cillian sa C. Kilijan je sa K i to je Engleska verzija za Irsko ime. I pretpostavljam da si u pravu... Vi Jenkiji imate pivo sa tim nazivom.” Ja joj dobacim bezobrazni osmeh i sedam za sto pored nje. Pogledavši okolo vidim da je pun poprilično popunjen sa električnim miksom ljudi. Nemam pojma kakvu vrstu muzike svira Kilijan, ali mogla sam da nagađam, gomila tetoviranih i izbušenih Iraca govorili su mi da je to ili rok ili pank. BalkanDownload.org Ćaskali smo malo, ali ne zadugo, ubrzo sva su se svetla u pabu pogasila, bacajući binu ispred koje smo sedeli u totalnu tamu. Tišina je obavila gomilu, a onda je tišinu narušilo zviždanje nekoga iz publike. Čula sam Klak - klak - klak kao da bubnjar udara palicama jednu od drugu. Onda je bina eksplodirala od buke kad je bend zasvirao svoje prve tonove. Kao što sam i pretpostavila, tonovi su počinjali grubo, divlje i nervozno, to me je podsetilo na neki metal rok koji je Flin slušao u svojoj sobi.

6

Naš svet knjiga Nekoliko svetala sijalo je na pozornici ostavljajući bend u nekoj vrsti izmaglice i neodređenosti. Nije videla ni jednu od njihovih karakteristika, samo obrise njihovih tela obasjane slabom svetlošću. Nije imala pojma koji od njih je bio Kejdin prijatelj, Kilijan, ali sigurno nije bio basista. Jer je to bila žena, jer je videla lepo izvajano telo i dugu kosu koja se ljulja napred nazad u polumraku. Onda, usamljeni reflektor pao je na glavnog gitaristu kad je tekst pesme počeo. On zastaje sa sviranjem gitare, prebacuje je na svoj kuk i uzima mikrofon koji je bio ispred njega. Muzika usporava i omekšava i ja sam zadivljena kad on zapeva. On je visok i mršav skoro savršen. I on je mlad... možda samo nekoliko godina stariji od mene. On je crni Irac... Kako su Amerikanci voleli da zovu Irce sa tamnom crnom kosom, osunčanom kožom i tamnim očima. Kosa mu je duga i sjajna i ona pada preko njegovih očiju dok peva i trese ramenima. Uočavam da je obučen u izbledele farmerice, ima belu majicu i crvenu kariranu košulju. Drži mikrofon sa obe ruke, primećujem da ima nekoliko kožnih narukvica oko zglobova i tetovažu koja se nazire kroz njih. On je, jednostavno najzgodniji muškarac kojeg je videla u svom životu i ja sam sigurna da sve to ima veze sa tim što je on na bini pevao sa najseksipilnijim, Irskim glasom koji sam ikad čula u svom životu. Ona ide dole, dole, dole... Guram je dole, dole, dole. Vreo dah, vlažna usta... Ona ide dole,dole,dole... Moje lice je pocrvenelo dok sam slušala Irca. Kejdi se nagnula prema meni, ali je praktično morala da viče da bih je mogla čuti. “Kilijan je dobar zar ne?” 7

Naš svet knjiga Ja sam joj samo klimnula. To je takođe bio odgovor na moje pitanje, Kilijan je pevač benda. Uzimam još jedan gutljaj piva i gubim se u njegovoj muzici, atmosferi i Kilijanovoj divljini. BalkanDownload.org Njegove usne dodiruju mikrofon dok peva, a ja ne mogu, a da se ne zapitam kako bih se osećala da klize preko mojih usana na isti način. U jednom trenutku on gleda dole u naš sto i osmeh mu se pojavljuje na licu kad vidi Kejdi. Ona mu mahne i njegov osmeh postane još veći. Njegov pogled se lagano pomera sa Kejdi i pregledava publiku. Njegov pogled me preskače i ja osećam razočarenje. Ali u tom momentu njegov pogled pada na mene i stapa se sa mojim. Vidim kako podiže obrve ispod svojih čupavih šiški, a onda se pojavljuje gotovo senzualni osmeh na njegovim usnama. Osećam kako mi lice crveni i krvni pritisak skače kada pogledom kreće dole niz moj vrat. Ali držim njegov pogled. Terala sam sebe da ne dozvolim svojoj stidljivosti da prevlada. Ja sam se pretvarala da peva samo za mene. I on nije sklonio pogled sve do kraja pesme. BalkanDownload.org

***

Preko Ivice tako se zvao bend završio je svoj zadnji set pesama i ljudi su krenuli napolje iz bara. Osećala sam se kao da sam popila pet tamnih piva kao da mi se sve vrti od flertovanja večeras. Celu noć, Kilijan je gledao u mene dok je pevao. Ne na jezivi način. Osvrnuo se on pogledom da vidi kako publika reaguje na njegov ritam. Ali njegov pogled često se vraćao i zadržavao na meni po nekoliko dugih momenata. I to obično kad je pevao o nečemu veoma seksi i ja neću lagati, senzacija toga da vam neko peva je veoma uzbudljiva. 8

Naš svet knjiga Kilijanova muzika je bila sirova i većina pesama je bila divlja i luda. Njegov glas je bio dubok i malo šljunkovit, omogućavao mu je da promuklo viče mnoge strofe, ali ipak ih je činio da zvuče tako da poželiš biti kamenovan od zadovoljstva zbog njih. Neke od njegovih pesama bile su sporije, gotovo balade i ja sam primetila da kad odstrani vikanje, zvuči mnogo bogatije... mekše. Bez obzira šta je pevao njegov glas je bio prelep po meni. Mi čekamo ispred bara u kom je P.I. svirao i želim malo bliži pogled na njega. I tek sam sad primetila da se bar zove Makovo mesto. Kejdi želi da vidi Kilijana, iskreno, takođe. Moji živci su napeti od pomisli da ću ga upoznati. Ja sam u isto vreme nervozna, prestravljena i uzbuđena, osećaji od kojih umalo nisam povratila. Pali mi nerve kada vidim da Kejdi ima ogroman osmeh zbog nekog iza mene, sa vriskom ona me zaobilazi. Okrećem se da vidim prema kome je krenula i vidim kako se lansira u naručje čoveku koji je celu noć zurio u mene. Hvata je u veliki medveđi zagrljaj, podižući njeno sitno telo visoko iznad zemlje. Obmotavajući ruke oko njega čvrsto, ona zabada svoj nos u njegov vrat. Uzvraća joj zagrljaj, ali podiže svoje oči da susretne moje i mali osmeh krasi mu usne. Nakon što je Kilijan spustio Kejdi nazad na tvrdo tlo, ona ga grabi za ruku i vuče prema meni. Opet te njegove tamne oči drže moje kao magnet i moje telo se zagreva i počinje golicanje od iščekivanja. “Kilijane... ovo je moja rođaka, Rener Koldvil. Rener... ovo je moj prijatelj i naravno kao što si već čula najneverovatniji muzičar, Kilijan O’Bredaj.” “Ćao,” rekla sam. “Bio si sjajan večeras. Zaista sam uživala da te gledam.”

9

Naš svet knjiga “Takođe,” gledao me je predatorskim osmehom, očigledno misleći na to kako me je gledao u većem delu večeri. Ja pogledam prema Kejdi, a ona prevrne očima na njegovo očigledno koketiranje. “Kejdi, zašto mi nisi rekla da ti je Jenki rođaka tako lepa?” Kilijan postavlja pitanje Kejdi, ali svo vreme gleda u mene. Moj puls ubrzava olako. Kejdi uzdiše glasno. “Prestani biti takao providan, Kilijane. Svi u Maku su mogli videti da si zainteresovan za nju po načinu na koji si je gledao celu noć.” BalkanDownload.org Jako mi je neprijatno, jer ga je Kejdi tako razotkrila, ali izgleda da to njemu ne smeta ni najmanje, jer on nabacuje đavolski osmeh. “Samo sam posmatrao ono što me zanima to je sve.” “Budalo,” Kejdi je gunđala, ali Kilijan i ja delili smo poglede i on je znao da sam i ja zainteresovana za njega takođe. “Pa... Dame idete li na žurku sa mnom večeras?”

***

Imam najbolji provod od kada sam došla u Irsku na leto. Kilijan nas je odveo na zabavu kod nekih svojih drugara iz benda, koje još nisam imala priliku upoznati. Celu noć Kilijan je uz mene. Upoznaje me sa nekim svojim prijateljima i na kraju njegova ruka ide oko mog struka da bi me približio sebi. Ja uživam u tom osećaju, posebno zato, jer je prošlo dosta od kad sam imala dečka. Što je super, jer očito je Kilijan momak koji zanima cure. Druge devojke mu se otvoreno nabacuju. Ali činilo mi se kao da on jedino primećuje mene. 10

Naš svet knjiga Završila sam pivo i Kilijan odlazi da mi donese drugo. Koristim priliku da na brzinu pogledam okolo i vidim gde je Kejdi i vidim je kako igra pivo pong u kuhinji. Ne izgleda pijano, na čemu sam zahvalna. Ne radujem se tome da je nosim kući. BalkanDownload.org Kada se Kilijan vratio, njegove ruke su prazne. Pre nego što uspem da kažem bilo šta, on hvata moj zglob i vodi me dole niz hodnik u sobu. Nakon što zatvori vrata okreće se prema meni i uzima moje lice u svoje šake. Znam da bih trebala biti zabrinuta od onoga šta ovo znači, ali ja sam pijana ne samo od piva, nego i od uzbuđenja što sam sa njim. Čini me da se osećam nemarno i smelo. Dve stvari koje su mi strane. Naginje se napred i šapuće uz moje usne. “Želeo sam da te poljubim celu noć, umorio sam se od čekanja.” Ne čeka da mu odgovorim. Nije ga briga da li ja želim istu stvar. On samo prislanja svoje usne na moje i zato što želim, zapravo, istu stvar, moje usne se otvaraju dobrovoljno. Kilijan me ljubi polako i duboko i ja sam izgubljena. Moje ruke idu na njegove grudi i prsti mi se uvrću u njegovu majicu. Povlačeći se samo malo on mumla uz moje usne, “Cailín álainn.” Ne znam šta to govori, ali prepoznala sam da je galski. Zvučalo je kao “coll-een aw-leen” i uz irski naglasak, mislila sam da su to najlepše reči koje sam ikad čula. Pre nego što sam uspela da pitam za prevod, poljubio me je opet i iznenada nisam više marila za njihovo značenje. Njegove usne su meke, ali kontrolisane. Njegov jezik nije stidljiv i on zaposeda moja usta kao da su njegova za ceo život. Osećam kako celo moje telo ubrzava. Moje srce ludo lupa u grudima, celo moje postojanje se izgleda svodi na to da budem u Kilijanovim rukama. Moje mlado telo zahteva, jer zna šta sledi, ali moj devičanski status me čini pomalo sumnjičavom u pogledu toga gde ovo vodi. Pohvatala sam se mnogo puta sa svojim bivšem iz srednje škole, ali je on znao da nemam 11

Naš svet knjiga nameru nikad sa njim ići do kraja. Mada, on nikad nije ni pokušao da me progura dalje od seksi poljubaca i malo vatanja. Pa je to verovatno i bio razlog zašto je raskinuo sa mnom pre mature... Jer ja nisam htela da imam seks sa njim. Pa dobro. Ali Kilijanove usne na meni su kao ništa što sam do sad osetila i po prvi put... ikad... ja se zaista pitam kakav je seks. Njegov poljubac je opojan i ispunjava me čežnjom kakvu nisam znala da posedujem u sebi. Kada jedna njegova ruka lagano klizi niz moje grudi blagi jecaj beži mi sa usana. Moj jecaj izgleda izaziva Kilijana i on produbljuje naš poljubac. Ohrabren, Kilijanove ruke kreću da lutaju malo dalje i ja shvatam da želim da dodirne svaki deo mene. Barem sam to želela u početku. Moja opijenost od alkohola popušta, ali je moj zdrav razum bio zamagljen od požude za toplim muzičarom. Ali kad jedna od njegovih ruku krene prema dugmetu na mojim farmericama, počela sam da izlazim iz požude i izmaglice u kojoj sam. Moja ruka pokriva njegovu. “Čekaj.” Kilijan polako povlači ruku i uzima jedan mali korak u nazad. Njegove oči pretražuju moje lice. “Previše brzo za tebe?” Ja klimnem stidljivo, gledajući u pod. “Žao mi je. Ne mogu.” “Nemoj da ti bude žao cailín álainn. Samo budi ono što jesi.” Nasmejao se toplo i nije izgledao ljuto uopšte. “Nije problem.” Spustio je poljubac na moje čelo, uhvatio me za ruku i vratio na zabavu. Moja glava, se vrti, jer tako mi boga želela sam da ide dalje. Grizla sam usnu, pitajući se da li sam napravila grešku... pitajući da li sam propustila životnu priliku da postanem žena na najgrešnije nevaljale načine. Da se predam predivnom Irskom muzičaru kojeg verovatno neću videti opet. 12

Naš svet knjiga Ali ne... setila sam se Kilijanovih poslednjih reči... Samo budi ono što jesi. I znam da sam uradila pravu stvar i očito je on to poštovao. Vraćajući me opet kod Kejdi, Kilijan me ostavlja i utapa se u mAsu. “Gde ste bili bas dvoje?” Kejdi me pita dok me grabi za ruku. “Umm.” “Nisi valjda... Ti i on niste...?” “Bože ne, Kejdi. Mi smo se samo... poljubili.” “Poljubio te je? Ubiću ga.” “Ne, nećeš.” Upozorila sam je. “Osim toga... bilo je lepo i bio je fin.” Kejdi je coknula. “Kilijan? Fin? On ne želi ništa drugo nego da se uvuče devojkama u gaće Ren. Volim ga do smrti, ali nije on za tebe.” “Kako znaš da nije za mene?” “ Pa...prvo... živiš u Americi. On živi ovde. Ali uglavnom zato što on ne uzima devojke za ozbiljno. On je samo za... znaš... seks.” Kilijan nije izgledao tako sa mnom. Nije mi prišao na otvoren seksualni način i njegovi poljupci, bili su spori, umereni. I prestao je kad sam ga zamolila i nije me naveo da se osećam krivom ili me zadirkivao. Kejdi je pogledala na sat. “Sranje... moramo da idemo. Tata će nas ubiti što smo ostali ovoliko kasno.” “Ujka Kif će nas ubiti što smo pijane.” “Ne. Obe ćemo napuniti osamnaest za nekoliko meseci. Osim toga dokle god stignemo kući bezbedno, izvući ćemo se.” Uhvatila me je za ruku i krenula me voditi prema vratima. Počela sam da se odvajam od nje, jer sam želela da se pozdravim sa Kilijanom. Želim da mu dam meil adresu i pitam ga da ostanemo u kontaktu. Dok mislim o tome moje oči skeniraju zabavu, tražeći ga očajno. Onda ga vidim... u ćošku... sa rukama oko druge devojke, ljubi je duboko. Njegove ruke su na njenim kukovima i povlači je sebi. 13

Naš svet knjiga Moje srce zastane od razočarenja. Razočarana sam što je Kilijan tako lako zaboravio naš poljubac i razočarana sam u sebe što sam ga zaustavila. Najviše od svega razočarana sam, jer me sve ovo muči uopšte, ja odlazim sutra, biću u avionu i kod kuće u SAD i nikad ga više neću videti. Kejdi cimne moju ruku još jedanput i povuče me prema vratima - a ja svo vreme gledam kako Kilijan ljubi tu devojku. Kejdi je bila u pravu. Nisam mu značila ništa. Kad sam mu rekla ne nije me podgurivao ili nagovarao da nastavimo. I zašto bi? Mogao je pucnuti prstima i imati bilo koju drugu devojku na toj zabavi u svojim rukama u deliću sekunde. Što je upravo ono što je i uradio. Iznenada, moja čežnja za kućom je porasla desetostruko. Samo nekoliko minuta pre, ja sam žudela da osetim Kilijanovo telo uz sebe, sada samo čeznem za povratkom u Nju Džerzi i majčinim rukama obmotanim oko sebe u čvrstom zagrljaju.

14

Naš svet knjiga

Poglavlje jedan Rener Sadašnjost “Žao mi je što kasnim, ujka Klif.” Govorim velikom čoveku iza šanka, dok se saginjem da prođem ispod. Vadim kecelju i vezujem je oko struka. “Ne kasniš Rener,” odgovorio je svojim dubokim Irskim glasom. “Poranila si pet minuta.” Ja mu dobacujem osmeh. “Da, ali obično dolazim petnaest minuta ranije, tako da tehnički kasnim deset minuta.” Ujka Klif se nasmeje i gurne mi bradu. “Ti si dobra devojka, Rener. Uvek tako odgovorna.” Da. To sam ja... odgovorna devojka. Ja obično stižem ranije gde god da idem, plaćam sve svoje račune pet dana pre isteka roka, planiram sve, jer mrzim iznenađenja i kao cigla dosadna sam ponekad. Nadala sam se da će moja odluka da živim u Irskoj dok ne odlučim šta ću sa svojim životom učiniti da budem pomalo divlja. Na kraju krajeva bila je velika stvar odlučiti da se odseliš daleko od sigurnosti svoje porodice. Barem je moja odluka da se preselim u Irsku bila spontana, pa bi to trebalo nešto da znači. Verovatno je to bila jedina spontana stvar koju sam uradila u svom životu. I novi život je bilo ono što sam trebala. Živela sam u Dablinu oko tri nedelje već i za sada je konobarica u Hibernin kafiću - restoranu svog ujaka Kifa. To je divno mesto preko 15

Naš svet knjiga petnaest hiljada kvadratnih stopa, sa podovima tamne mahagonije sa spratovima i četri odvojena šanka, tihih područja gde na miru možeš pijuckati pivo i opustiti se, a tu je i velika bina pozadi gde su svirali svi veći poznati bendovi Evrope. Hibernian je bukvalno prekretnica koja je smeštena u sred Temle Bara nedaleko od reke Liffey koji je popularno turističko okupljanje. Ujka Klif je vlasnik lokala skoro dvadeset godina i živi prokleto dobro od njega. Nije oklevao kad sam ga pitala da li mogu da radim kod njega. Samo je rekao, “naravno da možeš devojko” i pre nego što sam znala imala sam novi posao. Proveravam da li mi je za kecelju zadenuta hemijska i blokčić i opet prolazim ispod pulta. “Da li želiš da opet večeras radim deo jedan ujka Kif?” “Tako je pametna devojko. Pozadi je privatna žurka i možda ćeš morati da pomogneš kasnije.” “Razume se.” Nisam se radovala pomaganju na privatnoj žurci. Radila sam nekoliko do sad i bilo je samo pijanih muškaraca koji su pokušavali da štipnu kad sam prolazila, što je izuzetno neugodno kada balansiram sa tacnom na kojoj je nekoliko krigli piva. Ipak, meni je generalno bilo neugodno da radim ovde. Ljudi su obično bili veoma prijateljski i ujka Kif vodio je svoj posao kao dobro podmazana mašina. Što je značilo da nikad nisam imala nikakav problem da piće i hranu za sto dostavim na vreme, što je mušterije činilo sretnim. Kada sam bila stjuardesa za Deltu nije prošao ni jedan let, a da nisam imala bar jednog putnika koji je bio ljut zbog nečega. Naravno, sama pomisao na moj posao u Delti sroza mi raspoloženje. Moje lice i dalje plamti od besa i sramote kada pomislim na okolnosti mog otpuštanja. To je situacija koja je potpuno bila nepravedna prema meno i 16

Naš svet knjiga nikako nije bila moja krivica - ali ipak evo me ovde... bez posla stjuardese i krijući se u Irskoj zbog samo kritičnosti. Mentalno otresam glavom da izbacim sve te negativne misli i vratim se u igru, trudim se da mislim samo o dobrim stvarima u životu. Ja trenutno živim u pre lepoj zemlji, radim na poslu u kom potpuno uživam za sada i okružena sam voljenim članovima porodice. Zaista ne znam šta bih da mi ujak Kif nije dao ovaj posao i dočekao me raširenih ruku. Hodajući do jednog od mojih stolova, osmehnem se porodici koja sedi tu. Muž, žena i dvoje male dece gledaju u meni, ali pogledaju gore kad im priđem. “Zdravo. Dobrodošli u Hibernian. Ja sam Rener i ja ću vas služiti večeras. Mogu li vam doneti neko piće za početak?” Muž je pogledao u mene blago zaprepašćen. “Vi ste Amerikanka?” Moj osmeh postaje svetliji, uvek je lepo sresti još jednog Jenkija. “Tako je iz Nju Džerzija. A vi?” On se nasmeje svojoj ženi i uzme njenu ruku. “Mi smo iz Kalifornije. Ovo je zapravo naš kasni medeni mesec da tako kažem. Nismo bili u mogućnosti da odemo na njega kada smo se tek uzeli, tako da pet godina i dvoje dece kasnije, napokon smo stigli i do toga.” “To je super. Bolje ikad nego nikad, zar ne?” Žena se nasmejala. “Tako je. Kevin mi je obećao Irsku prošle godine i evo nas. Kako to da si ti ovde?” Nema šanse da ću ovoj divnoj porodici reći celu priču o nevoljama koje su me snašle, pa sam odlučila da budem jednostavna. “Samo sam si dala vremena da malo pronađem sebe i Dablin je odlično mesto za to. Srećom moja mama je poreklom odavde i moj ujak Kif je vlasnik ovog bara pa mi je on dao posao.” “Dablin je veliki grad. Zaista smo uživali u vremenu provedenom ovde.” 17

Naš svet knjiga Ćaskali smo još nekoliko minuta, a onda sam ja uzela njihovu narudžbinu za piće. Ja sam ugušila kikot kada je muž naručio Smithwicks i uradio to pogrešno. “Ah... vi ste pravi Jenki,” kažem mu, pokušavajući da iskoristim svoj najbolji Irski akcent. “Radila sam tri dana ovde i zvala ga Smith-wicks pre nego što me neko nije ljubazno ispravio i rekao da se kaže Smitt-icks. Moj ujak me i dalje zadirkuje u vezi tog dana.” Muž se glasno nasmejao. “Cenim ispravku jedan Smitt-icks znači.” Namignući porodici, otišla sam po njihova pića. Ako ostatak večeri bude kao sa prvim stolom, biće to prijatna noć na poslu.

***

Donosim kusur grupi studenata i mašem im kad su odlazili. Moj deo je prazan, deo jedan je bio na početku bara pa su gosti tu imali manje običaja da vise. Krećem prema pozadi, tražim Mauren da vidim jel joj treba pomoć. “Svakako,” uzdahnula je. “Žurka pozadi ne pokazuje nikakve znakove jenjavanja i koristio bi mi još jedan par ruku.” Pomažem joj da napuni svoju tacnu sa pićem, a zatim napunim svoju i vraćamo se nazad na zabavu. Kada uđemo, od zida do zida je puno ljudi i ja dajem sve od sebe da manevrišem kroz gužvu dok pratim Mauren. Bučno je od džuboksa u uglu i galame pijanih Iraca koji pričaju svoje priče. Probijamo se do zadnjeg stola gde se izgleda skupio najveći broj ljudi. I smejem se dok Mauren viče na njih. “Pomerite svoje guzice ili nećete dobiti svoje pivo večeras.” 18

Naš svet knjiga Tela su se sklonila sa puta, i jedna pijana budala je zapravo pala na dupe. Nasmejala sam mu se saosećajno dok mu je neko pomagao da ustane. Kada je put do stola raščišćen, ja spuštam tacnu na sto uz ivicu, koristeći svoju slobodnu ruku da premestim pivo na sto. Kada sam spustila poslednju bocu čujem. “Hvala za pivo lepotice.” Taj glas. To ne može biti... ne posle svih ovih godina. Nežan iriški naglasak, reči umotane u svilenkasti puter. Da li je moguće? Polako, ja podižem svoje oči prema muškarcu koji mi se obratio i srećem Irske čokoladne oči koje zure u mene. Kosa mu je kraća, kraća sa strana, ali malo duža odozgo i raštrkana u nekoliko različitih smerova. Dve karike krase njegovu donju usnu u levom uglu jedna do druge. Izgleda drugačije, ali tako isto. Malo starije, definitivno zgodnije i još uvek je imao oči koje blistaju od čulnosti. Kilijan O Bredaj. “Nema na čemu.” Uspela sam da odgovorim i posegla da uhvatim svoju tacnu. Njegova ruka poleće i hvata me oko ručnog zgloba. “Nemoj još ići draga, ostani i popi piće sa nama.” Moje srce se malo smirilo kad sam shvatila da me izgleda nije prepoznao. Moje oči padaju na ženu koja sedi pored njega. Ima dugu crnu kosu koja pada niz leđa i ruke prekrivene tetovažama. Telo joj je pripijeno uz njega, sa jednom rukom posesivno na njegovim grudima. Bacala je bodeže na mene, njen pogled polako pada na mesto gde me je on uhvatio za ruku. “Hmm... ne mogu. Ja radim, ali uživajte u pivu.” 19

Naš svet knjiga Pokušala sam da izvučem svoj zglob, ali nije želeo da pusti. Nagnuo se napred u svom mestu, lako odgurnuvši devojku koja je sedela uz njega. Njeno lice je poplavelo i ona stavlja ruku preko svojih grudi i uzdiše. Pogledam nazad na Kilijana, on i dalje zuri u mene sa intenzitetom u očima. “Samo jedno pivo... sigurno možeš da odvojiš malo vremena.” Spuštam svoju drugu ruku dole i sklanjam njegove prste sa sebe. “Zaista ne mogu, ali hvala na pozivu.” Nešto je bljesnulo u njegovim očima i mogla bih reći da nije navikao da bude odbijen. “Neki drugi put onda?” Nisam odgovorila uzela sam svoju tacnu i napustila prostoriju, moje srce tuče kao ludo opet. Tako mi je drago što me nije prepoznao, jer bi to onda bilo još čudnije. Kada sam se vratila u sigurnost prednjeg dela bara, ja sam uposlila sebe čišćenjem. Ne želim da me Mauren opet pita da joj pomognem tamo iza, tako da sam izvukla metlu i počela čišćenje tako da domar može samo obrisati. Ne mogu da verujem da sam naletela na Kilijana o Bredaja. Mislila sam o njemu mnogo u proteklih pet godina obično u lošim danima. Na primer kada sam izgubila svoju nevinost sa momkom na koledžu, dok sam vodila ljubav sa njim pitala sam se da li bi tako bilo i sa Kilijanom ili možda čak i bolje. Morala sam da izbacim te misli iz svoje glave i brinula sam se da li sam zbog toga bila “neverna” svom momku. Jer sam mislila na drugog dok smo bili intimni. Kejdi me je obaveštavala o Kilijanu. Oh, ne zato što je mislila da gajim osećanja prema njemu, nego zato što me je upoznala sa njim one noći, jednom davno i prosto je mislila da bi me njegov napredak zanimao. Pa napredak je nepotpun način da se to opiše. 20

Naš svet knjiga Očigledno, nedugo nakon što sam otišla, ujak Kif je počeo da pušta njegov bend da svira u Hibernian jednom nedeljno. Čuvši Kilijanovu muziku, nije mi ni čudno što su postali jako popularni, veoma praćeni. Prema Kejdi, nije bilo prošlo mnogo pre nego što je Kilijana kontaktirao agent da snime demo. Nerado priznajem da osim što me je Kejdi obaveštavala o njegovom napretku ja sam ga googlala više nego jednom. Godinu nakon što sam ga upoznala, P.I. izdao je singl koji se lansirao na vrh Irske muzičke scene i top liste i u sve Irske bilborde, to im je obezbedilo da sviraju na većim mestima. Ubrzo, oni su otvarali većinu svečanosti i čak sam videla da su nastupali na zapadnoj obali Ujedinjenih Nacija prošle godine. Još uvek nisu uspeli da se probiju na Američkim top listama, ali iz onoga što sam pročitala oni su već poznati širom Evropske Unije. Nisam bila iznenađena da me nije prepoznao. Budimo iskreni. Bila sam mala tačka na njegovom radaru, jedna mala devojka, koja nije imala ni osamnaest, sa kojom je proveo nekoliko sati jedne noći pre pet godina. Nema ničega što bi me izdvojilo, iskreno i sama bih nekako volela da zaboravim to vreme. Ja sam odrasla i nastavila dalje. Ne... Ništa u vezi Kilijana me ne zanima ni najmanje, jer on nije moj tip. Svako zna da je Rener Koldvil odgovorna. Ona dolazi na posao ranije, plaća račune pet dana pre isteka roka i nikad se ne petlja sa muzičarima. To je previše rizično, previše divlje, to se ne uklapa u njene ideale savršene veze. Prilazim šanku, vadim svoje napojnice iz kecelje i počinjem da ih prebrojavam. Napojnice su pristojne, iako je standard u Evropi da se ne daje više od deset procenata. To je zato što je naša plata mnogo veća ovde od one koju dobiješ u Americi. Ali imamo dosta američkih turista ovde koji nemaju taj standard pa na kupim poprilično dobre napojnice. Barem je to bilo dovoljno da iznajmim mali stan, plaćam račune pa ne moram da trošim svoju ušteđevinu. 21

Naš svet knjiga Baš kada sam izbrojala poslednji evro, čula sam glas iza sebe. “Pa šta lepa Amerikanka radi u Hibernianu?” Okrećem se i zatičem Kilijana kako stoji odmah iza mene. Ruke su mu ušuškane u zadnjim džepovima i on stoji tako opušteno kao da nema ni jedne brige na svetu. Ali iako je opušten oči su mu pune napetosti i zbog toga mi je nelagodno. “Oh, samo isprobavam nešto novo.” Trudim se da zvučim opušteno i potpuno ne zatečena njegovim prisustvom, ali sam sigurna da može da čuje drhtaje u mom glasu. Zakorakne korak bliže i ja nemam gde, moja leđa su uz šank. Podiže ruku i prevlači svoje zglobove po mojoj goloj ruci i od toga umalo jako zadrhtim. Pogled mu je na njegovoj ruci dok ide dole niz moju ruku i ima skoro sanjalački pogled na svom licu. Kada stigne do kraja moje ruke ona pada pored njega i on vrati pogled na mene. “Želiš li da popiješ piće sa mnom večeras? Pretpostavljam da više nisi na dužnosti?” Moje srce lupa jako kao i još uvek mogu da osetim njegov dodir na svojoj ruci. “Hmm... ne hvala. Umorna sam i trebala bih ići kući.” On napravi još jedan korak prema meni i sad je samo na nekoliko centimetara od mene. “Kako bi bilo da te onda ja odbacim kući?” Njegov glas preliva se preko mene kao topla čokolada i ja bukvalno jedva suzdržavam svoje telo da se ne nasloni na njega. On je kao dosadni magnet i to mi ne pomaže i već znam koju magiju njegove usne mogu uraditi na jednoj ženi. “Ne hvala.” Kliznem svojim telom dva koraka ulevo, da se odmaknem od njegove prevelike blizine i hodam nazad do šanka. Skidam kecelju, bacam je ispod i pogledam ga. Gleda me zabavljeno dok se naginje napred i stavlja ruku na tacnu. 22

Naš svet knjiga “Znaš li ko sam ja dušo? Ne nudim vožnju kući svim damama.” Pogled na njegovom licu mi govori da verovatno nikad nije bio odbijen i mogu reći da zaista nije očekivao da ću ga ja odbiti sada. Videlo mu se samopouzdanje svuda po licu. Nešto u tom njegovom samozadovoljstvu gura me u pogrešnom smeru, na sećanja na njega kako ljubi onu devojku pre pet godina prolaze mi kroz glavu. One me podsećaju da Kilijan nije tip muškarca koji je za ozbiljno. On samo traži jednu stvar i ako misli da će me njegova popularnost impresionirati, morao bi još jednom da razmisli. Ne mogu si pomoći i pucam. “Naravno da znam ko si ti. Kilijan O Bredaj, ali tvoje ime me ne impresionira baš mnogo. Sada ako bi me izvinuo, idem kući... Sama.” To poslednje bilo je izgovoreno samo u slučaju ako nije shvatio moj stav prema njemu. Prolazim iza šanka uzimam torbicu, stavljam je na rame i prolazim pored njega. Njegova ruka se podiže i hvata moju. Topla je i osećam kako mi puls ubrzava. Sigurno može osetiti kako lupa pod njegovom rukom mentalno lupam sebi šamar u želji da se smirim. Njegov palac pravi krug po mojoj ruci. “Ma hajde... ne budi takva, cailín álainn.” Krenula sam da se izvlačim iz njegovog stiska ali te su me reči zaustavile i uspomena te noći su mi se vratile. “Kako si me upravo nazvao?” Kilijan je zakoračio prema meni bliže, ali nije pustio moju ruku. Sa drugom rukom hvata pramen moje kose i stavlja mi ga iza uha, gledajući u moje oči. “Nazvao sam te cailín álainn. Poznato ti je to, siguran sam. Na isti način oslovio sam te pre pet godina, Rener.”

23

Naš svet knjiga

Poglavlje dva Kilijan Renerine oči su se širom otvorile kad je shvatila da sam je prepoznao. I kako se i ne bih setio nekog kao što je ona? Prošlo je pet godina otkako sam je video poslednji put i ja sam se sećao svakog detalja njenog zapanjujućeg lica. Njena grešno tamno crvena kosa i dalje je padala u talasima niz njena leđa, a njene bledo zelene oči gledale su u mene zapanjeno. Želim da uradim nešto odmah da joj se te oči suze i možda potamne malo. Za ženu koju sam poljubio samo jednom, ona je imala poprilično mnogo uloga u mojim fantazijama. Bez obzira gde sam putovao, bez obzira koga sam upoznao, bez obzira sa kim sam imao seks. Renerino lice najčešće je dominiralo mojim mislima. I evo je opet. Ima da šutnem Kejdi u dupe, jer mi nije rekla da je ona u Dablinu. Tokom godina, ja sam neobavezno pitao Kejdi kako je Rener, ali ona je uvek bila nejasna i nedorečena. Što znam da je sranje, jer znam da su Rener i Kejdi veoma bliske. U mojim mislima neobavezna pitanja i nisu bila baš neobavezna nakon svega i kladim se da me Kejdi ne želi ni blizu njene rođake. Što me ne vređa. Kad bi ja imao ćerku, ne bih želeo sebe pored nje. Jer sve na šta mogu da mislim upravo sada su bar deset različitih načina na koja želim da dominiram nad Rener u krevetu. 24

Naš svet knjiga “Sećaš me se?” pitala je sa strahopoštovanjem. Približavam joj se opet, uzimam njenu bradu između palca i kažiprsta tako da njen pogled ostane na mom. Kunem se da osećam vibriranje energije pri spajanju moje kože sa njenom. “To je sve što radim. Pre pet godina, poljubio sam devojku koja je bila sveža, mlada i nevina... I tako nespremna za nekog poput mene.” Puštajući joj bradu spuštam oči dole po njoj i polako ih pomeram prema gore opet. Sviđa mi se ono što vidim... mnogo i uživam u tome što joj dah pomalo šišti ispod brade. “Odrasla si Rener. Kladim se da si sada spremna za mene.” Ona ispušta drhtav dah i eto ih... njene oči su potamnele. Saznanje da samo moje reči mogu to da urade uzbuđuje me iznad svake granice. Ne mogu da dočekam da vidim kakav će moj jezik odgovor dobiti. “Sada, hajdemo na to piće i možemo videti koliko si spremna za mene.” Oslepljujući osmeh koji sam očekivao dobiti od nje ne dolazi. Umesto toga, njene oči po svetle i nabora joj se čelo. Stavlja ruke na moje grudi i odguruje me od sebe. “Samo sanjaj O Bredaj,” podrugljivo je rekla. “Možda sam bila glupa dovoljno da padnem na tvoje zavodničke reči onda, ali u pravu si... odrasla sam sada i imam pametnija posla nego da trošim svoje vreme na arogantnog muzičara.” Zurio sam na nju za trenutak, zapanjen njenim odbijanjem. Onda sam zabacio svoju glavu unazad i nasmejao se. Zurila je u mene i prekrstila svoje ruke na grudima. Ona očigledno ne deli moju zabavljenost, ali ja sam itekako zabavljen njome. Ako želi da igra teško me je osvojiti, ja imam itekako vremena za igru. Dosežem do nje i stavljam svoju ruku oko njenog vrata, prelazeći nežno palcem duž njene vilice. “Moja cailín álainn ima kandže. Ja ću 25

Naš svet knjiga uživati u njima kada se budu zabadale duboko u moju kožu, a ja budem u tebi.” “Aaaagggghhh.” Ona vrišti u frustraciji i u isto vreme udarcem odmiče moju ruku. Ja uzimam korak od nje za svaki slučaj, u slučaju da baci šaku ili nogu u mom pravcu. “Ti si uobraženi, egocentrični, magarac i jedino mesto gde će moje kandže biti zabodene su tvoja jaja ako pokušaš opet da me dodirneš.” Dajem joj dobro proračunat pogled. “Sada, ta pomisao me jako pali, Rener. Imaš dara sa rečima.” Zapravo me ta pomisao kako kida moja jaja na komade baš i ne pali. Ali mi je jako zabavno da je zadirkujem. Pa... zar nije prelepo to rumenilo koje ima? Da to me pali. Pitam se da li njeni obrazi dobijaju tu crvenu boju i kad svršava. Kladim se da pocrveni sve do grudi. Udišući duboko, Rener me pogleda pravo u oči i kaže. “Samo mi učini uslugu i drži se dalje od mene. Nisam zainteresovana.” Okreće se i kreće prema vratima. Baš pre nego što je izašla ja joj doviknem. “To mi zvuči kao izazov Rener. Radujem mu se.” Zastala je nakratko, ramena joj se stežu. Mislio sam da će da se okrene i baci se na mene opet, ali onda je otvorila vrata i izašla u noć. Pa to baš i nije prošlo kao što sam planirao, ali sam pakleno uživao u toj promeni. Jadna Rener videće mnogo više od mene. Samo dvadeset minuta pre, bio sam malo uplašen ovim letom u Dablinu. Bio sam deprimiran, jer smo upravo došli sa veoma uspešne turneje i moj menadžer je zahtevao da uzmemo malo slobodnog vremena. Ali to jednostavno nisam ja. Nisam od onih što sede okolo i ne rade ništa. Volim da radim, volim da stvaram muziku, volim da se penjem stepenicama uspeha. Uzimanje slobodnog leta nije mi se činila kao dobra ideja. Ali sad kada znam da je Rener ovde... da, ovo bi nakon svega moglo 26

Naš svet knjiga biti veoma dobro leto. Okrenuo sam se i vratio na zabavu sa koje sam izašao. To je bilo slavlje za kraj turneje i povratak kući. Neću dobiti nikakvu zabavu od Rener večeras tako da se vraćam na zabavu sa svojim drugovima.

***

Popio sam ostatak svog piva, spustio praznu kriglu na sto i pokazao Mauren da mi donese novu. Ja sam na dobrom putu da se napijem i nadam se da će to otupeti moje misli o tome gde je Rener smeštena. Dvaput, nakon što je otišla, imao sam nagon da je pratim... da odem u njen stan ili gde god dođavola živi i... i... šta? Poljubim je? Jebem je? Dođavola, ne znam... ali trebam nešto. Podigao sam svoj telefon i napisao Kejdi poruku. Zašto mi nisi rekla da je Rener u Dablinu? Sve mi je mutno od alkohola i trebalo mi je nekoliko minuta da to napišem u poruci. Čekao sam i čekao njen odgovor. Mauren mi je donela sledeće pivo. Koje je to... otprilike dvanaesto? Napokon, moj telefon je za vibrirao i pogledao sam u Kejdin odgovor. Zar ti nisam rekla? Mislila sam da jesam. O sranje, koga ona to misli da zajebava? Možda sam na dobrom putu da sutra imam začarani mamurluk, ali i dalje imam dovoljno pameti da znam da ovo pokušava svaliti na mene.

27

Naš svet knjiga Pokušao sam da iskucam odgovor, ali posle nekoliko uzaludnih trenutka u kojima me prsti nisu slušali ja odlučujem da nazovem Kejdi. Ona se javlja na drugo zvono. “Pozdrav Kilijane. Šta ima?” “Mani se pozdrava. Znaš ti šta ima! Zašto mi nisi rekla da je Rener ovde?” “Zašto te je briga? Zaista je i ne poznaješ.” Stvarno, zašto me je briga što mi Kejdi nije rekla? Nije kao da smo Rener i ja prijatelji. Dođavola, mi smo jedva i poznanici. Ipak ne mogu da se otresem osećaja da Kejdi pokušava da održi rastojanje između mene i Rener. I to Rener odjednom čini zabranjenim voćem. I znate i sami da to baš i nije uspelo Adamu i Evi. “Ma hajde Kejdi. U čemu je stvar?” Nadam se da moje reči ne zvuče tako nejasno njoj kao što su zvučale meni. Čujem Kejdi kako uzdiše na drugoj strani slušalice. “Slušaj Kilijane... Rener je fina devojka i ona je pretrpela mnogo u poslednje vreme. Ona trenutno ne treba nekog da joj jebava glavu.” “Ne bih joj jebavao glavu.” Ostale delove njenog tela, da... ali ne glavu. Kejdi pušta gorak osmeh. “Možda nećeš imati nameru to da uradiš, ali ćeš svakako to uraditi. Samo pusti, Kilijane i ostavi je na miru.” To je tužna činjenica, ali kad se napijem, ponekad postanem zao. To mi je u genima ipak. I ja ne volim ni malo što mi Kejdi govori da ostavim Renerna miru. Ništa mi više ne podstiče ljutnju nego kad mi neko kaže ne. “Šta ti znaš, Kejdi? Koji kurac ti znaš uopšte?” Moja namera je bila pre nego što mi uspe odgovoriti, ali moj se prst ne pomera dovoljno brzo da prekinem, pa je čujem kad kaže. “Znam te Kilijane, Znam te dobro.” 28

Naš svet knjiga Pogodio sa dugme za prekidanje, besan što nisam imao poslednju reč i uzimam veliki gutljaj piva. Spuštajući je na sto, počinjem da kujem planove kako da vidim Rener sledeći put. Neka je prokleto Kejdino upozorenje. Moje misli su uzburkane figurom koja seda pored mene u separe. Pogledam ravnodušno prema Mejv Mullowney- P.I. basistkinji, vokalu, mojoj veoma dobroj prijateljici i bivšoj ljubavnici. “Zašto takvo lice, Kilijane?” Njene oči su svetle od alkohola i ona klizi blizu mene tako da joj se noge spajaju sa mojima. Želim da se odmaknem u suprotnom pravcu, ali tu je bio zid sa leve strane pa nemam gde. “Ništa dobro sam.” Mejvine ruka klizi i zaustavlja se na mojoj butini. Stiska i kreće da se penje ka gore. Ja svoju ruku postavljam na njenu, zaustavljam je. “Nemoj Mejv. Samo nemoj.” Ona me pogleda i sklanja svoju ruku. Ja izdahnem od olakšanja, ali ona samo pomera ruku sa moje butine na moje lice. “Kilijane... nešto te muči. Pusti me da ti skrenem misli sa toga šta god da je. Znaš da mogu.” Pogledao sam u njene plave oči... oči za koje sam mislio da ću biti zadovoljan gledati ih neko neodređeno vreme, ali to je samo pusti san. Nikad ne bi opet završio sa njom u krevetu, iako ona izgleda nije prestala da pokušava. Skidajući njenu ruku sa svog lica, ja sam je prijateljski stisnuo. “Žao mi je Mejv. Ali odgovor je ne. Uvek će biti ne. I oboje bi nam učinila uslugu ako bi prestala da pitaš.” Mejvine oči gore od besa dok je ustajala iz separea. “Grešiš, Kilijane. Dobri smo zajedno. Videćeš to jednog dana.” 29

Naš svet knjiga Nisam joj odgovorio, jer to ne bi donelo ništa dobro. Mislim da smo imali ovaj razgovor milion puta. Mejv i ja postali smo prijatelji čim je ušla u grupu i nije bilo sumnje da je ona najbolji basista. Pre oko godinu dana oboje smo se jako napili i završili u krevetu zajedno. Nije bilo neprijatno ili nešto tako sledećeg jutra i to je sigurno zbog prijateljstva i poslovnog odnosa koji smo imali na početku. Dakle bilo je prirodno što smo spavali zajedno, onda se to pretvorilo u prijateljstvo sa povlasticama. Mislim, bilo je lepo imati nekog pored sebe na turnejama, nisam bio usamljen i nisam morao da trošim svoje vreme tražeći nekog za jebanje. I na neko vreme, bilo je lepo znati da će samo biti Mejv. Imali smo ludu privlačnost u krevetu, imali smo ludu hemiju na sceni, ali pored toga... nije bilo ničega između Mejv i mene. Ubrzo počelo je da mi dosađuje i znao sam da veza na duge staze sa njom nije moguća. Pored svega toga Mejv partija puno. Shvatio sam da je to njen način života, ali kod nje je to ekstremno. Video sam je kako se budi nakon ludog noćnog provoda i naginje flašu votke. Ona tvrdi da je to bolje od kafe. Potrošio sam nedelje pokušavajući da shvatim kako da ostavim Mejv, jer sam se plašio da će to uticati na našu muzičku stranu. Na kraju krajeva, rešenje mi je palo u ruke kada sam zatekao Mejv u krevetu sa drugim. Ona se izgubila nakon performansa jedne noći, što je bio deo rutine i odlučila da se kresne sa nekim iz publike. Kada sam ih našao, nije bilo velike borbe i zapravo, laknulo mi je. Samo sam tiho rekao Mejv da je vreme da se vratimo onome što radimo najbolje... a to je da budemo drugari iz benda. Ona se složila i neko vreme, bilo je poslovno kao i uvek. Ali u poslednje vreme ona me napada, obično nakon nekoliko pića... mnogo pića. Počelo je da odmiče daleko.

30

Naš svet knjiga Rešio sam da sednem sa njom i imam ozbiljan razgovor sa njom, kada oboje budemo trezni. Ako ne rešim taj problem sad, to bi moglo uništiti P.I. kasnije na turneji. Podigao sam kriglu i u nekoliko velikih gutljaja, ispijam sve. Ustajući iz separea, odlučujem da je vreme da odem i malo odspavam. Pitam se šta Rener radi upravo sad i da li misli na mene.

31

Naš svet knjiga

Poglavlje tri Rener Vrata mog stana su se otvorila i Kejdi i Tigana su ušle. Klik i klak, nem i gluv, jing jang... gde je ušla jedna ubrzo je ulazila i druga. Verovatno bi se i udale za sijamske blizance samo da ne moraju da se razdvajaju. “Zar ti nikad ne kucaš ili je uobičajena praksa da samo ulećeš ljudima u domove?” Kejdi i Tigana su identično prevrnule očima i krenule da pustoše moju kuhinju. Dok je Tigana otvorila moj frižider u potrazi za hranom, Kejdi je sebi nasula čašu Kole. “Mi smo porodica,” Kejdi je rekla. “Nema kucanja na vrata porodičnog doma. To je prosto tako. Uostalom trebala bi mi dati ključ ukoliko ti to smeta.” Ja joj se osmehnem i uzimam jabuku iz korpe koja je stojala na mom pultu i uzimam veliki griz. Gledam Tiganu kako vadi kutiju nečega iz frižidera otvara je pravi grimasu i zatim je vraća nazad i zatvara vrata. Podsetivši me da posle pogledam šta je to i bacim u smeće. “Pa u kakve nevolje bi se trebale baciti danas?” Tigana je pitala. “Prošlo je mnogo od kad sve tri nismo imali isti slobodan dan.” To je istina. Kejdi trenutno radi na svom masteru za završetak Trinity Koledža, a Tigana je arhitekta u ogromnoj firmi ovde u Dablinu. Zaista je bilo retko da nas tri možemo da provedemo neko kvalitetno vreme zajedno, jer one su uvek bile zauzete nečim.

32

Naš svet knjiga Ponekad se osećam tako jadno u poređenju sa Kejdi i Tiganom. Obe su tačno znale šta žele i krenule za tim. Obe su pametne i uspešne. Kada pogledam u haos od moje karijere, sve što mogu je da pognem glavu od stida. Diplomirala sam na malom koledžu u Njujorku sa diplomom istorije umetnosti, uživala sam u istoriji i pa... to je to. Da nije bilo tolikih očekivanja mojih roditelja da upišem koledž, verovatno bih ga preskočila. Kad sam završila srednju školu bila sam toliko umorna od učenja, da sam želela da napravim pauzu. Ali eto sad imam diplomu koja negde skuplja prašinu. Posao u Delti bila je slučajnost, imala sam koleginicu na koledžu koja se tamo zaposlila i bila je oduševljena pa sam odlučila i sama probati. To je bio posao u kom sam ozbiljno uživala, ali nisam mislila da ću ga raditi ceo život. Bilo je zabavno, pristojno plaćen, ali je to bio prevelik izazov za mene. I pošto se ta kučka sudbina uvek umeša, posao je bio veoma kratkotrajan. Ja sam bila u Delti manje od godinu dana pre nego što se sranje desilo i moja karijera je bila gotova. “Ja kažem da idemo u kupovinu, zatim na ručak i popijemo nekoliko boca vina.” Kejdi je rekla. Furala je novu, kraću frizuru, raštrkanu oko svog slatkog lica. To je činilo da njene plave oči još više iskoče. “Onda ćemo se vratiti ovde u tvoj stan i otkriti sve naše prljave seksi tajne.” Tigana se ubacila. “Imala sam seksi sastanak prošli vikend sa jednim svojim saradnikom i bio je velik kao trkački konj. Ne mogu da dočekam da ti ispričam sve o tome.” Oh, zaboga. Poslednje što sam želela je da slušam Tigijan kako priča svoje lude seksi ludorije sa čovekom konjem. Uostalom, takve priče bi obično navodile da se zabada nos u moj ljubavni život, koji je u svakom slučaju, pa... mrtav.

33

Naš svet knjiga Kejdi je prolila ostatak kole u sudoperu i podigla svoju tašnu. “To zvuči kao dobar plan. Idemo. I zaboravila sam da ti kažem Rener, mama želi da dođeš na večeru večeras ako možeš.” “ Svakako,” rekla sam joj. “Uvek sam raspoložena za malo kuvanja tvoje mame.”

***

Kejdi i ja idemo prema kući njenih roditelja što je inače blizu mog stana. Pa u stvari ako petnaest blokova smatrate blizu. Ipak... lepo je veče za šetnju i uvek mogu uhvatiti taksi da se vratim kući. Plus, zaista smo popile nekoliko boca vina uz ručak, onda još jednu u mom stanu. Tigana je na kraju uzela taksi i krenula kući, odbijajući Kejdin poziv za večeru. Kejdi i ja smo poprilično pijane i sigurna sam da će ujka Kif i ujna Šenon imati pune ruke posla sa nama večeras. To je dobra stvar u tome što su vlasnici paba... činilo ih je malo razumnijim oko toga kad je neko pijan. Ipak se nadam da će šetnja izbaciti nešto alkohola iz našeg sistema, iako se ne radujem što ću sutra raditi sa mamurlukom. “Pa Tigana je izgledala kao da je uživala u svom Konju,” Kejdi je primetila. Ne mogu si pomoći počinjem nekontrolisano da se smejem dok pletem svoju ruku oko Kejdine. Pokušavala sam tako jako da mi ne bude neprijatno dok nam je ona pričala o četri različite poze koje je iskusila nakon njenog sastanka. Ne bi trebala biti iznenađena, Tigana je uvek bila seksualno slobodna i nesputana. Ona je prelepa devojka za kosom boje jagoda i plavim očima. Izgleda kao nevina, ali kladim se da nosi kožu i lance pod tom njenom nevinošću. I verovatno ima bič negde u svojoj tašni. 34

Naš svet knjiga Razmišljam o tome i počinjem da se kikoćem. “Tigana je tako kol. Volela bih da mogu da budem više kao ona.” Kejdi je pogledala u mene. “Bi? Zašto?” Slegnula sam ramenima. “Pretpostavljam da bih volela da budem malo više slobodna... ili divlja. Uvek sam igrala po pravilima, znaš.” “Nema ništa lošeg igrati po pravilima Rener. Uostalom, Tigana će verovatno zakačiti neku bolest i njeni ženski delovi će otpasti.” To nas je obe bacilo u napad smeha, mada sam sigurna da Tigana praktikuje siguran seks. Mislim, reč kondom joj je izašao iz usta skoro sedam puta za ručkom danas. Ali, kad mi se kikot smirio, ja ne mogu a da ne kažem. “Igrala sam po pravilima sa Kormakom pa vidi gde sam sad.” Kejdi prestaje da hoda i okreće se prema meni. “Ne, Rener. Ta jebena budala je prekršila pravila, ne ti. Samo si uhvaćena u unakrsnoj vatri. Nije vredan ni vremena ni energije da ti čak i misliš o njemu.” Uzdahnem, hvatam njenu ruku da bi nastavile hodati. “Znam. Mislim, u dubini duše, ja znam. Ali tako je ne fer kako je sve ispalo. Mislim da sam magnet za luzere. Šta nije u redu sa mnom?” “Sve je u redu sa tobom, slatka moja. Samo si naletela na lošu sreću, to je sve. Ili možda tražiš na pogrešnim mestima pravu vrstu ljubavi.” Hmmm. To me je navelo da se zamislim. Moje teorije u prošlim vezama su bile da što je stabilniji i ozbiljniji je muškarac to će i veza biti duža i uspešnija. Neću da lažem uvek sam sanjala da ću se udati za uspešnog biznismena i živeti u kući u predgrađu sa belom drvenom ogradom i troje anđeoske dece koje trče po dvorištu i da ću imati zlatnog retrivera po imenu Bo. To je ono što sam zamišljala kad sam upoznala i počela da izlazim sa Kormakom. On je bio pilot u Delti i upoznali smo se kad sam počela raditi ture za Dablin. Činio se kao savršen kandidat za moj pojam savršenih 35

Naš svet knjiga odnosa. On je bio obrazovan, imao je respektovanu, sjajnu karijeru i zarađivao je dobre pare. Kosa mu je bila savršeno negovana i uvek tako uredna. Za moj način gledanja on je bio savršen kandidat. Ali sam tako pogrešila. Dakle veoma pogrešila. Konačno stižemo do Kejdine kuće, trčale smo zadnja dva bloka kad nas je njena majka nazvala da pita gde smo zašto kasnimo i da nam kaže da nas svi čekaju. Obe smo bez daha kad smo ušle na prednja vrata, kikoćemo se i držimo jedna drugu da ne bi pale. “Dođite u trpezariju devojke svi smo ovde.” Ujna je dozivala. Bacamo naše tašne i krećemo u tom pravcu, naše ruke su i dalje spojene jedna uz drugu. Gledam Kejdi dok hoda i priča mi o jednom putu kad je Tigana bila zaključana gola u stanu. “Bilo je vreme da se vi devojke pojavite. Vidite koga smo pozvali na večeru sa nama.” Obe smo se okrenule i moja usta su se otvorila. Za stolom nije sedeo niko drugi do Kilijana. On je i dalje izgledao kao rok zvezda i ti pirsinzi na usni su mu sijali, iako je nosio elegantne pantalone i košulju, pretpostavljam iz poštovanja prema mom ujaku i ujni i njihovom pozivu. Ima zloban osmeh na usnama kada su se naše oči spojile, on se nagnuo nazad u stolici i prebacio ruku na stolicu njemu zdesna. Ne znam da li je od vina ili su samo moja čula napadnuta njegovom savršenošću dok je samo sedeo ili možda zbog tog đavolskog keza koji mi je davao, reči su iz letele iz mojih usta pre nego što sam ih uspela zaustaviti. “Zašto ste ga pozvali?” Čula sam kako je ujak Kif zakašljao, a ujna Šenon poseže i udara me po potiljku glave. “Gde su ti maniri Rener Koldvil? Kilijan je dobrodošao gost u našem domu on je praktično porodica.” 36

Naš svet knjiga Ni najmanje postiđena zbog moje reakcije na Kilijana ja sam poslušno klimala glavom i za mumlala. “Žao mi je.” “To je dobra devojka.” Ujak Kif je rekao. “U stvari sedi tamo pored Kilijana i ponašaj se lepo.” Kilijanov osmeh postaje još veći i on skida ruku sa stolice tako da mogu sesti pored njega. Nemajući izbora ja sedam i bukvalno osetim kako trijumf isijava iz njega. Čim sam privukla stolicu on se naginje i šapuće mi tako da samo ja mogu da čujem. “Izgledaš grešno večeras Rener. Otac O Grady bi me vezao u ispovedaonici da zna koje su mi misli trenutno u glavi.” Bože pomozi mi, ali njegove reči navele su moju kožu da se naježi i počne peckati i moju glavu da pluta. Ali ne želim da on zna kako utiče na mene tako da jedva mrdnem glavu i pogledam prema njemu. Ne skida pogled sa mog čak i ne trepće. Zapravo, ležeran osmeh mu klizi sa lica pre nego što se okrene prema ujka Kifu. “Cenim što ste nam priredili zabavu dobrodošlice sinoć u baru Ujka Kif.” “Bilo mi je zadovoljstvo. Znaš da si dobrodošao tamo u bilo koje vreme. Da li si razmišljao da sviraš tamo ovog leta... Kao u stara dobra vremena?” Isključujem se iz razgovora i koncentrišem se na jedenje svog pečenja. Pokušavam da se koncentrišem na nešto drugo sem na Kilijana i njegovo neverovatno seksi prisustvo pored sebe. Pravim pravi posao od sečenja mog pečenja na savršeno iste komade, ređam krompire u krug. Stavljam šargarepe jednu do druge i pretvaram se da je to vojska spremna da napadne hleb koji je na rubu mog tanjira. Pokušavam sve samo da skrenem svoje misli sa njega, ali ipak njegova blizina me preplavljuje. Skretanje misli ne traje dugo i dokaz epske proporcije napokon izlazi na videlo, kada ujak ujna i Kejdi počinju raspravu u vezi neke teme, a 37

Naš svet knjiga Kilijan koristi priliku da mi šapne. “Nisi valjda mislila da se možeš sakriti od mene?” Guram šargarepu preko svog tanjira dok razmišljam o odgovoru samo na trenutak. Kada se okrenem da pogledam prema njemu, morala sam se spremiti za senzacionalnost i mnoštvo čula koje su bile oslikane u njegovim očima. “Nadala sam se da mogu da se sakrijem, ali očigledno ne mogu. Da li bi napravilo neku razliku da me mnogo odbija to što me proganjaš?” Njegove usne izvijaju se u blagi osmeh i prelazi jezikom preko karika i svojih usana. “Neće napraviti nikakvu razliku za mene. Uostalom, znam da lažeš i mene i sebe. Ima deo tebe... možda negde duboko... koji uživa u mojoj pažnji. Uostalom ja nikad ne odustajem od onoga što želim.” Bože, ovaj momak je tako arogantan i pun sebe. I greši. Ne postoji deo mene koji uživa u njegovom prisustvu. Mislim on je predivan po skali na kojoj ja ne mogu ni meriti i sigurno, on je seksi, poznata rok zvezda, ali to nije nešto što mene zanima, to nije moj ideal. Brišem usta sa svojom salvetom i pogledam ga odlučno. “Ozbiljno Kilijane... zašto ja? Zašto ne maltretiraš neku drugu ženu svojom pažnjom?” Kilijan se naginje bliže tako da mi šapuće, ne želeći da drugi čuju. “Kao prvo ja te ne maltretiram. Pokušavam da ti dam do znanja da hoću da te jebem do zaborava. Drugo, ne postoji ni jedna druga žena za koju sam zainteresovan. Da li ti je sad dovoljno jasno?” Progutala sam jako i neprimetno klimnula glavom. “Ali nisam zainteresovana.” Zabacuje se nazad na svojoj stolici, Kilijan je samo zurio u mene. “Oh, zainteresovana si, itekako. Samo nisi iskrena sa sobom u vezi toga.” Moje lice je pocrvenelo. “Da li je moguće da budeš još više arogantan?” 38

Naš svet knjiga Nadala se da će ga pitanje makar postideti, ali on je samo slegnuo ramenima. “Verovatno ne.” Nastavila sam da guram šargarepu po svom tanjiru. Porodica je i dalje u raspravi i ne primećuju Kilijana i mene. Ne prođe mnogo pre nego što me Kilijan opet saseče u mojim mislima. “Zašto nisi zainteresovana za mene? Da li sam uradio nešto da te uvredim ili naljutim?” Zatežući ramena rekla sam mu, “Ne Kilijane. Nisi uradio ništa da me naljutiš ili uvrediš. Jednostavno nisam zainteresovana za nekog poput tebe, tako da možeš prestati da me proganjaš. Odgovor je ne i on se neće promeniti.” “Nekog poput mene?” “Muzičar. Volim da je moj momak malo više profesionalno izbalansiran.” “Jao. To boli, ljubavi. Ali ko je reko bilo šta u vezi toga da ti ja budem momak? Ja sam samo za dug i strastven seks sa tobom?” Trudila sam se da održim smirenost, ne zato što su me njegove reči naljutile, nego zato što bog mi pomogao pomisao na dugi, prljavi i strastven seks, počinje da joj se čini kao uzbudljiva ponuda. Ali popločala je svoju odlučnost i rekla “Izvini... nisam taj tip devojke.” Kilijan je samo coknuo, ali onda je tiho rekao, “Mogla bi biti taj tip devojke Rener. Ako se pustiš. I garantujem ti da ćeš uživati.”

39

Naš svet knjiga

Poglavlje četiri Kilijan Zakoračio sam u Hibernian i bacio pogled okolo. Ne vidim Rener, ali znam da radi, jer je Kif usput pomenuo kad sam ga danas ranije pozvao da proverim. Prošlo je dva dana otkako sam video Rener i ne mogu da izdržim više. Moram da po jačam svoju igru ako mislim da je osvojim. Nisam siguran kakva je ova opsesija u vezi Rener. Svakako... ona je prelepa sa tom svojom crvenom kosom i bledom kožom... Kao vatra i šlag. Ali to nije samo zbog toga verujte mi ima dosta crvenokosih lepotica u Irskoj. Možda je predstavljala izazov- posebno zato što je pokušavala da mi dokaže da nije zainteresovana. Ili je jednostavno bila nedovršen posao. Čak i posle pet godina se seća kako su njene usne bile meke na njegovim. Sećam se kako je bila stidljiva da me dodirne, pa je samo uhvatila moju majicu i držala se za nju. I svakako se sećam koliko sam bio tvrd kada me je poljubila. Krajičkom oka vidim Rener kako čisti sto i ja krećem prema njoj. Ona me nevidi, što je u redu za sad. Seo sam u separe i strpljivo čekao da me primeti. Nakon što se vratila iz kuhinje i poslužila stariji par, njene oči su susrele moje i napravila je grimasu. Aha, znači zaista trebam da po jačam svoju igru. Bacio sam joj osmeh da ne mora da žuri, ali ona je ipak došla do mene. “Šta radiš ovde Kilijane?” 40

Naš svet knjiga “Ja sam ovde kao cenjena mušterija. Voleo bih da naručim večeru ako je to sa tobom u redu.” Gledao sam u nju nekoliko trenutaka, posmatrajući kako je svoju dugu kosu vezala u konjski rep i ogolila svoj vitki vrat. Nosi tamne farmerice i Hibernian majicu, uz patike koje su izgledale kao da su videle i boljih dana. “U redu, šta želiš?” “Znaš ti šta ja želim Rener.” I eto je... crveni kao višnja po obrazima. To sam želeo da vidim. “Mislim... šta želiš da jedeš?” Naglašavala je svaku reč pokušavajući da održi dozu pristojnosti, ali je na ivici apsolutnog neuspeha. Moj cilj nije da je toliko naljutim, pa idem korak u nazad. “Zapravo, mogu li da vidim meni? Prošlo je neko vreme od kad sam ovde večerao, pa bi voleo da vidim šta to Kif ima u ponudi.” Ona me nagrađuje sa iznerviranim uzdahom i okreće se od mene, vraća se do šanka. Umesto da ode okolo ona se samo naginje preko i uzima meni. Ja sam oduševljen fenomenalnim pogledom na njeno dupe kada uradi to i moram da ugrizem sopstveni jezik da ne bi glasno zastenjao. Vraćajući se prema meni, ona mi baca meni na sto i kaže. “Šta ćeš da piješ da odem i donesem ti to?” Ja otvorim meni da ga pregledam. Ne dižući pogled kažem. “Tamno pivo će biti u redu, draga.” Ona se okreće da ode, a ja podižem svoje oči i gledam je kako odlazi. Obrva mi se podiže u zapanjenost. Ne razumem njenu averziju prema meni. Ona me je sigurno smatrala prijatnim pre pet godina. Onaj nastup koji smo imali kod Maksa rekao mi je sve što sam trebao da znam. Ona je bila privučena sa mnom kao što sam i ja sa njom. Rekla je da nije ljuta na men i to ima smisla... pošto znam da nisam uradio ništa da je naljutim. Mislim... stvari su počele da budu malo usijane 41

Naš svet knjiga i teške među nama te noći, ali rekla mi je da stanem i ja sam stao. Poštujem žensko pravo da kaže ne kada su stvari preko njenog nivoa komfora. Tako da se sve vraća na ono što mi je rekla pre neko veče. Ja očigledno nisam... kako je ono rekla? Profesionalno izbalansiran? Nisam baš sigurna šta je pod tim mislila, ali umirem od želje da mi objasni. Naravno, ako je uopšte navedem da zapravo razgovara sa mnom. Kada se Rener vratila sa mojim Tamnim pivom, samo je čekala strpljivo da joj kažem šta ću da naručim. Pogledao sam gore u nju i rekao, “Uzeću čizburger sa pomfritom sa strane.” Ona je podigla svoje obrve na mene. “Ozbiljno?” “Uh... da ozbiljno. Šta nije u redu sa čizburgerom?” Ona je samo slegnula ramenima i promrmljala. “Samo sam pomislila da ćeš uzeti nešto više tradicionalno.” Iskezio sam joj se nestašno. “Zašto? Zato što sam Irac i mogu jedino da jedem govedinu i kupus ili tako nešto?” Iznenadim se kada sam video da joj se ugao usana samo malo podigao, ja sam zadržao dah, nadajući se da ću videti lep širok osmeh, ali nije došao. Zgrabila je meni i opet se okrenula da ode od mene. Uzdišem i vadim lap top iz svog ranca. Moja namera danas je da uhodim Rener i nadam se da je prisilim na nekakav razgovor, ali znam da to uglavnom traje dugo pa sam poneo svoj lap top da i malo radim. Uostalom mislim da sam napisao neke od svojih najboljih pesama upravo u pabu pijuckajući pivo. Nakon što sam upalio lap top, otvorio sam novi dokument i zurio u njega. Nisam imao ideju koja kuva u mojoj glavi u vezi nove pesme. One koja mora imati ceo koncept i koja će pokupiti nagrade. Razmišljajući o Rener i o tome kako je zatvorena, ideja mi je odmah došla na pamet i krenuo sam da kucam. 42

Naš svet knjiga ***

Toliko sam udubljen u svoj posao, da sam jedva primetio Rener kad mi je spustila hranu na sto. Ne želim da izgubim nit misli tako da je jedva i pogledam i promrmljam hvala. Ostavio sam čizburger da stoji tu i nastavio da kucam. Nakon otprilike dvadeset minuta, Rener se vratila. “Zar nećeš pojesti hranu?” Pogledam u nju, protrljam oči, a zatim pogledam u tanjir. Sranje... kompletno sam zaboravio na čizburger, što je čudno, jer sam zapravo došao u Hibernian gladan i želeo sam obrok. “Izvini... uhvatila me je inspiracija i kompletno sam zaboravio na to.” Odmičući svoj lap top u stranu krenuo sam za tanjirom, ali me je ona preduhitrila. Podigla ga je i uzdahnula. “Pusti me bar da ti ugrejem to.” Bez ijedne reči okrenula se na svojoj peti i krenula u kuhinju. Ne mogu da zaustavim osmeh koji se pojavio na mom licu. To je napredak, po mom skromnom mišljenju. Kada se vratila moj nos je ponovo bio zalepljen u lap top i nisam obraćao pažnju na svoje okruženje. Znam to, jer je ona uzela moj lap top i sklonila ga od mene, baš kad sam bio usred kucanja glavne strofe. “Hej,” rekao sam, malo iznervirano, jer je poremetila moj rad. Spustila je tanjir ispred mene sa malo više snage nego što je bilo potrebno i samo zurila u mene. “Jedi prokletu hranu. Nemam vremena da idem non stop u kuhinju i nazad da bi ti to podgrevala.” Ja je malo odmeravam pre nego što uzmem čizburger iz tanjira. 43

Naš svet knjiga “Izvinjavam se. I hvala ti što si mi ovo podgrejala. Mislim da ti se ipak malo sviđam, nakon svega.” Rener samo cokne. “Teško. Uradila bi to za svaku mušteriju. Osim toga... nisam se mogla setiti jesam li ti pljunula u hranu prvi put kad sam je iznosila.” Rekla je to sa takvim ozbiljnim izrazom na licu, da mi se ruka zaledila pre nego što sam stavio čizburger u usta. Krenuo sam da ga spuštam prema tanjiru, kad je ona prsnula u preglasan smeh. “Samo se zezam Kilijane. Ne bi bila tako glupa da ti pljunem u hranu. Otrov za pacove, možda... ali nikad ne bi dopustila sebi da pljujem.” Razuveren, uzeo sam veliki zalogaj uz uzdah zadovoljstva. Kif zna kako da napravi odličnu hranu. Dok sam žvakao, nije mi promaklo da ona ne odlazi i to mi je malo ubrzalo srce. Brzo sam progutao i obrisao svoja usta salvetom. “Uzmi pauzi i pridruži mi se malo.” Moja izjava ju je malo protresla i delovala je iznenađeno, kao da je shvatila da zuri u mene. “Hm... ne hvala. Nisam umorna za pauzu.” “Pa, ako se umoriš uskoro, voleo bih da mi se pridružiš malo da se ispričamo.” Ona razmatra moju ponudu znam to, jer praktično vidim kako joj se točkići vrte u glavi. Nastavlja da zuri u mene, niti prihvata moju ponudu niti se vraća poslu. Odlučujem da sačekam i samo joj uzvraćam pogled. Napokon, ona ispaljuje. “Tvoj jezik je probušen.” Moje obrve su se podigle, iznenađen sam njenom izjavom. “Da.” “Upravo sam ga videla... baš sad kad si zagrizao hranu.” “Uh, hum.” Nemam pojma kuda ovo vodi. “Nisi ga imao pre pet godina. Ili karike na usni.” 44

Naš svet knjiga “Ne, sigurno bi se sećala mojih pirsinga da sam ih imao kada smo se ljubili, bez sumnje. Jesi li zainteresovana da vidiš kakav je poljubac sada kad je malo metala umešano?” Njeno lice je opet pocrvenelo i ja sam se mentalno potapšao po leđima što sam opet to uspeo. Ona samo odmahuje glavom i okreće se da me opet ostavi. Ostatak noći je jednoličan. Ja sedim u separeu i ispijam još Tamnog piva. Rener me je obišla nekoliko puta, ali jedva sam je video obuzet svojim pisanjem. Tekstovi kao da su tekli i ja sam uspeo da napišem tri pesme u toku noći. One su veoma grube i moraće da prođu kroz nekoliko izmena, ali mislim da je kostur dobar i da će na kraju biti snimljene. Pogledao sam na sat i psujem u sebi. Sedim ovde skoro četri sata i moj cilj da pričam sa Rener totalno je zaslepljen mojim poslom. Protegnem svoje ruke i pogledam okolo. Pab je pust i nije ni čudo... skoro je vreme za zatvaranje. Primetio sam da je račun na mom stolu pa sam izvukao karticu iz novčanika i bacio je dole. Izvukao sam se iz separea i krenuo u kupatilo da pišam. Kada sam se vratio, video sam da je Rener već uzela moju karticu i da je račun tu da ga potpišem. Zastajem malo da preračunam napojnicu i ostavljam mnogo velikodušnije zato... pa zato što mogu. I onda čekam... strpljivo. Jer ako Rener misli da ću otići bez pozdrava, mora da promisli još jednom. U roku od petnaest minuta, vratila se da pokupi svoju kopiju, čak nije ni pogledala u bakšiš koji sam joj dao. Ja sam spreman za nju večeras i posežem da je uhvatim za zglob, trljam palcem nežno njenu pulsnu tačku. “Ja ću te otpratiti kući večeras, tako da nemoj ni pomisliti da odeš odavde bez mene.”

45

Naš svet knjiga Njene zelene oči podivljaju i ja sam osetio apsolutni trijumf kada sam shvatio da to nije prezir, nego čudo. Ali onda ona brzo navlači svoju masku nazad na lice. “Ne hvala. Ja sam savršeno sposobna da sama od pešačim kući.” “Možeš ići peške odavde i šetati sama do kuće Rener, ali ja idem sa tobom.” “Zašto?” zahtevala je. “Da budem siguran da si kući stigla bezbedno. I nadam se da te nateram da pričaš sa mnom.” Povukla je svoj zglob od mene i ja ga puštam. Ne želim da je naljutim. “Zašto me prosto ne ostaviš na miru, Kilijane?” Ona je isfrustrirana i ja prosto ne razumem. Ja nisam loš momak, to mi je rekla više nego jedna žena i ja sam uspešan. Ne razumem njeno oklevanje. “Zato što ne želim da te ostavim na miru, Rener. Pod kožom si mi i to je kao svrab. Koji traži da ga počešem.” Rener me iznenađuje kada seda preko puta mene. “Vidi Kilijane. Ne razumem zašto me progoniš. Ima gomila žena tamo negde napolju. Ti zasigurno nisi imao problem da nađeš nekog drugog nakon mene da ljubiš pre pet godina. Sigurna sam da ćeš uspeti to opet.” Zvona su počela da zvone u mojoj glavi. “Videla si me da ljubim nekog drugog nakon što sam poljubio tebe, jel tako? I ljuta si zbog toga.” Ona je coknula na mene. “Naravno da nisam ljuta zbog toga. Jedva se i tvog poljupca sećam.” “Zašto si onda to spomenula uopšte?” “Zato što pokušavam da istaknem poentu da ne postoji ništa posebno u vezi mene. Nastavi dalje.” 46

Naš svet knjiga Nagnuo sam se napred preko stola. “Aaaahhh. Ali ima nešto specijalno u vezi tebe, Rener. Pre pet godina, si mi rekla ne. Nijedna žena to pre, a ni posle tebe nije uradila. To te nekako izdvaja.” Ona je suzila oči prema meni. “Da li će ovo biti deo gde ćeš mi reći da ti taj poljubac sa drugom devojkom nije ništa značio, da sam ti ja bila u mislima svo vreme?” Moja utroba se zgrčila, jer je to zapravo bila istina i nadam se da neće boleti ako je malo slažem. “Rener... Imao sam devetnaest godina tada. Bio sam mlad, glup i stalno na paljen. Lagao bih te kad bi rekao da sam oklevao pre nego što sam prešao na drugu devojku. Ali shvati ove reči kao istinu... Mislio sam na tebe mnogo tokom godina i jedino si mi ti u mislima sada.” Njeno lice je malo pobledelo od moje izjave i ja sam siguran da sam oštetio svoj sopstveni cilj time što sam joj to rekao. Očekujem da ustane od stola i ode. Umesto toga, ona duboko udahne i pogleda me sa takvom ozbiljnošću, da mi zastane dah. “Možda smo ustali na levu nogu. Biću više nego sretna da budem tvoj prijatelj, ali to će biti sve što ćemo biti. Ja prosto nisam zainteresovana za tebe na drugačiji način.” Nagnuo sam se još malo bliže isto tako ozbiljnog lica. “A ja nisam zainteresovan da ti budem prijatelj. Imaš Kejdi za to. Ne... ja želim nešto malo drugačije od tebe. I ne očekuj da ću prestati u pokušajima da to i dobijem.” Ona uzdiše i ustaje. “Kako god, gotova sam sa pokušavanjem da te urazumim.” “Dobro je. Zato što je to apsolutno gubljenje tvog vremena u pokušajima da me sprečiš. Tako da sam spreman da idem gde god da ideš i ti. I otpratim te kući živu i zdravu.” 47

Naš svet knjiga Ona se premišlja samo na kratko i vidim da ona verovatno pokušava da mi popusti i na zaista je dobrom putu da popusti. Ali onda se okreće i odlazi, žuri i grabi torbu od iza šanka.

48

Naš svet knjiga

Poglavlje pet Rener Ovo je četvrta noć za redom kako Kilijan dolazi na večeru u Hibernian. On uvek sedi u svom separeu i popije nekoliko piva. Pojede obrok i ili kuca na svom lap topu ili zapisuje nešto na parčetu papira. Šta god da piše veoma je u to unesen i nema pojma šta se dešava oko njega. Ponekad proviri i pogleda po klubu. Lutanje njegovih očiju prestane kad me nađe i ostvari kontakt sa mojim očima. Onda mi da blesav osmeh... ponekad namigne... i nastavi raditi. I jako me nervira što znam sve to, a to je zato što previše zurim u njega. Kao na primer... upravo sad. Izgleda neverovatno seksi večeras, noseći samo farmerice i tamno zelenu majicu, koja se lepo pripija uz njegove grudi i mišićave ruke. Ima kapu na glavi koja pokriva veći deo njegove kose, sem nekoliko pramenova koji mu padaju preko čela. Nisam sigurna da li je to čudno ili ne, ali ja mislim da je neverovatno seksi to što nosi naočare večeras. Primetila sam da ih je skinuo nekoliko puta i protrljao koren svog nosa. Što mi je omogućilo da malo bolje vidim njegove tetovaže koje ima na svakom zglobu. Jedna je “Ljubav,” a druga “Nada” i ima istetoviran logo svog benda na levoj podlaktici. Sramno, očigledno sam ga toliko posmatrala da sam uočila da ima naviku gurati kraj olovke u pirsing na svojoj usni kada se koncentriše. Da, ja gledam u njega i to puno.

49

Naš svet knjiga U poslednje tri noći, Kilijan me je pratio kući i mrzim to da priznam, ali prijalo mi je to. To prvo veče, ja nisam razmenila ni jednu reč sa njim. Pokušao je da me navede da pričam, ali odbila sam da odgovorim na bilo koje od njegovih pitanja. Tako da je samo počeo da priča i nisam imala izbora osim da ga slušam petnaest minuta koliko mi je trebalo do stana. Naučila sam sve o njegovom bendu bilo je zapravo zanimljivo. Upoznao je svog bubnjara i najboljeg druga, Šona Landia dok su pohađali Kraljevsku Akademiju Muzike u Londonu. Dodatno me je iznenadilo to kad mi je Kilijan rekao da je tamo bio primljen sa stipendijom, ali odbila sam da popustim i pitam ga više o tome. On je nastavio sa svojim jednostranim razgovorom, govoreći da su Šon i on odustali pre kraja prve godine i osnovali P.I. Pokupili su svog klavijaturistu, Danijea Padena, i basistu Mejv Mulovnei, nakon audicije u Hibernianu jedne večeri. Kilijan je baš počeo da mi priča o svom usponu prema uspehu kada smo stigli do vrata mog stana. Mrzim priznati, ali želela sam čuti više, jer bez obzira na to da li želim ili ne želim da budem sa Kilijanom, smatrala sam ga fascinantnim i interesantnim. Ali on me je samo gledao kako otvaram svoja vrata. Nisam pogledala prema njemu dok sam zakoračivala unutra, ali sam ga čula kako mumla, “Laku noć, cailín álainn,” pre nego što sam zatvorila vrata pred njim. Sledeće veče kada me je pratio kući, nisam mogla, a da ga ne pitam zašto je napustio Kraljevsku Akademiju Muzike. Mislila sam o tome ceo dan, pogotovo zato što sam ja razmišljala o napuštanju koledža više nego jednom, ali nikad nisam imala hrabrosti za to. A još me je više zbunjivalo to, što je Kraljevska Akademija Muzike bila prestiž... Mislim, svetski poznata. Znam to, jer sam googlala. Želela sam da saznam zašto je to sve odbacio. 50

Naš svet knjiga Jedva je slegnuo ramenima. “To jednostavno nije bilo za mene. Želeo sam da budem muzičar. Ali nisam želeo formalno obrazovanje. Bio sam nestrpljiv da osnujem dobar bend, jer sam se osećao kao da imam talenat da nešto postignem i bez te diplome.” “Ali zar se nisu tvoji roditelji uznemirili?” “Teško, oni su mrtvi.” Njegov glas je bio nizak i ravan. To me je iznenadilo toliko da sam prestala da hodam, a zatim i Kilijan. “Žao mi je,” rekla sam. “Neka ti ne bude.” Za režao je. “To nema nikakve veze sa tobom.” Njegov glas bio je krut, a njegove oči obično pune toplote ohladile su se. Ipak nisam mogla, a da ga ne žalim. “Ne, to nema nikakve veze sa mnom, ali to ne znači da ne moram da se saosećam sa tobom.” On je uzdahnuo i meni je laknulo kada sam videla toplotu kako se vraća u njegove oči. “U pravu si žao mi je što sam pukao na tebe. To nije nešto o čemu volim da pričam.” “Shvatam, svi mi imamo nešto o čemu ne volimo da pričamo.” Počeli smo ponovo da hodamo i on je pogledao u mene. “Pa koje su to stvari o kojima ti ne voliš da pričaš?” Samo sam mu dobacila ogorčeni pogled i nisam se zamarala da mu odgovorim. Mi smo tek jedva počeli da razgovaramo, tako da nema šanse da ću podeliti sa njim neku tajnu. Treće noći kada me je pratio kući, otvorio mi se samo još malo. Pitao me je pitanja koja su bezopasna i nebitna i pošto sam bila umorna od igre ćutanja, ja sam krenula napred i podelila sa njim neke informacije o svojoj porodici. Naveo me je da pričam o tome gde sam odrasla i o vremenu na koledžu. Srećom stigli smo u moj stan pre nego što sam shvatila kako bi 51

Naš svet knjiga sakrila svoj Delta fijasko ako bi pitao i zatvorila sam vrata pred njim dok je mumlao opet. “Laku noć cailín álainn.” Večeras ne mogu, a da ne budem hiper-svesna Kilijana dok pomno radi na svom kompjuteru. Bio je prekinut nekoliko puta od strane ženskih obožavateljki koje su mu tražile autogram. Kao i uvek, bio je nasmejan i divan, ali je brzo to odradio i poslao ih svojim putem, nikad i neprimetivši čežnjive poglede koje je dobijao od njih. Sigurna sam da je tokom godina imao gomile žena koje su mu se divile i da je mogao lagano da izabere koju- ta misao me je učinila da se osećam rasejano. Počela sam da ribam sto, pokušavajući da izbacim Kilijana iz misli, kada mi je telefon za vibrirao u džepu moje kecelje, označavajući poruku. Odlučila sam se da pogledam, jer sam želela da budem sigurna da nije neko od kuće sa nečim bitnim. Izvukla sam svoj telefon, pogledala u poruku i srce mi je bukvalno stalo u grudima. Bio je to Kormak. Nedostaješ mi. Želeo sam da te kontaktiram pre par nedelja, ali nisam znao kako. Zaista bih voleo da te vidim, znam da si u Dablinu. Da se izvinim. Da vidim ima li i dalje nešto među nama. Ne mogu više da objašnjavam, ali videti te uživo će pomoći. Molim te nazovi me. Stvarno te volim. Pročitala sam tekst još jedanput i srce je počelo ludo da mi skače u grudima. Čovek kog sam mislila da volim... čovek koji je uništio moju reputaciju me je kontaktirao i ja nisam bila sigurna kako da se osećam u vezi toga. I kako dođavola on zna da sam u Dabllinu? Shvatila sam da mi se ruke tresu dok sam gasila svoj telefon i vraćala ga u kecelju. Pogledala sam na sat, vidim da mi je kasno za pauzu. Sa kratkim rečima Kifu da ću izaći napolje samo na minut, ja izlazim i bukvalno se spotičem na ulaznim vratima. Idem skroz uza zid od zgrade dok ne nalazim mirno mesto i naginjam glavu na njega i zatvaram oči. 52

Naš svet knjiga Slike Kormaka mi dolaze u glavu. Njegova crna kosa i duboke plave oči. Način na koji bi se smejao odmah rano ujutru kad bi noć proveli zajedno. Ili onaj poznati pogled koji razmenimo kada uđemo u avion. Morali smo da budemo pažljivi, jer je Delta zabranjivala veze između pilota i stjuardesa. Znali smo da je to pogrešno, ali jednostavno nismo mogli da zaustavimo tu privlačnost. I postojao je deo mene kom se dopadala ta opasnost... rizik... to kršenje pravila po prvi put u mom životu. Nisam žalila. Volela sam Kormaka i verovala sam da i on mene voli. Čak smo pričali o tome da ja dam otkaz da bi mogli biti otvoreni u našoj vezi, ali je želeo da letim sa njim bar godinu, tako da bih imala dobar rezime na svojoj biografiji koja bi mi pomogla da se zaposlim u drugoj avio kompaniji. Prosto nisam očekivala da mi se ceo svet sruši u treptaju oka. U roku od nekoliko dana, saznala da me je čovek kog sam volela lagao i bila sam naterana da dam otkaz na poslu pod veoma sramotnim okolnostima. To će biti znak koji će me pratiti zauvek. Sama pomisao na to i suze su potekle ispod mojih zatvorenih kapaka i ja sam protrljala zadnjim delom mog dlana obraze da obrišem suze koje su padale. “Rener jesi li dobro?” Moje oči su se otvorile i Kilijan je stajao ispred mene, ranca prebačenog preko ramena. Briga i strah video se na njegovom licu. Njegova ruka se podigla i uhvatila je suzu koja je skliznula niz moj obraz. Postiđena, jer me je uhvatio u ovom osetljivom stanju, okrenula sam svoje lice i promrmljala. “Svakako. Da. U redu sam.” “Ali ti plačeš,” Istakao je. “To je hormonski... PMS i sve to.” Uzimajući moje lice sa obe ruke, naterao me je da ga pogledam. “Pokušaj opet.” 53

Naš svet knjiga Moj pogled je nepokolebljiv kad mu kažem. “To nije nešto o čemu želim da razgovaram. Sećaš se kako je kad ne želiš o nečemu da razgovaraš, zar ne?” Spustio je ruke i uzeo korak unazad, stavljajući ruke u džepove. “Pošteno. Samo sam izašao da ti kažem da mi je nešto iskrslo i da moram ići, tako da neću moći da te ispratim kući večeras.” “To je u redu. Svakako mi i ne treba da me pratiš kući.” Ta izjava je apsolutna istina, ali zašto sam imala taj odvratan osećaj u stomaku kad mi je Kilijan rekao da me neće pratiti kući? Zašto me to čak i uznemirava kad je to samo prolazno interesovanje... za njegovu muziku? Ok, lažem. Mislim na njega mnogo više u poslednjih par dana i očigledno sam se radovala tome da me večeras prati kući, inače ne bih bila ovoliko razočarana, jer to neće učiniti. A to je nešto što još uvek nije prihvatljivo za mene. Ne želim da imam osećanja prema njemu ili bilo kome. Ja i dalje pokušavam da se oporavim od fijaska sa Kormakom. Ohrabrujući sebe morala sam reći reči koje su morale biti rečene naglas tako da bi ih i ja sama prihvatila u mom umu, spustila sam glas i rekla, “Kilijane... hajde da samo prestanemo sa ovom farsom. Ne želim da me pratiš kući više i ja ne želim da me ti upoznaš bolje. Apsolutno nemam nikakve interese za tebe.” Za svaki slučaj nabacila sam svoj najhladniji izraz. A šta je kopile uradilo? Nasmejao mi se. Bacio je svoj ranac na zemlju, zakoračio napred. Onda je lupio rukama od zid sa obe strane moje glave zarobivši me. Moje telo momentalno se umiruje, svesno njegove blizine. “To je prosto sranje, Rener. Imaš puno interesovanja za mene. Nemoj misliti da nisam primetio način na koji si me gledala proteklih nekoliko noći. Mogu da vidim interes u tvojim očima. Mogu to da pročitam na tvom telu. Zapravo, kladim se da kad bi se nagnuo da te poljubim sada, 54

Naš svet knjiga tvoje oči bi potamnele, a tvoje usne bi se otvorile spremne da ih ja kušam. Hoćeš da ti dokažem?” Negde u tom njegovom seksi, ludom govoru, moja utroba se okrenula i telo je počelo da mi se zagreva. Ispustila sam dah polako, tako da ne bi zastenjala na te njegove reči i odala se. Bože pomozi mi, ali želela sam da me poljubi. Umesto toga, šapnula sam. “Nema se šta dokazivati.” Njegov pogled napustio je moje oči i odlutao dole do usana. Njegov jezik polizao je karike, pokvasivši ih malo. Ne gleda nazad prema mojim očima kada zareži. “Oh, ima šta da se dokaže, Ren. I hoću.” Ton njegovog glasa hipnotiše. Namera je telesna i posesivna. Obuzima sva moja čula i zdrav razum i pretvara ga u ništavilo. Glava mi se okreće i moje nevolje sa Kormakom su zaboravljene, samo od njegovog pogleda na moje usne. Ostajem apsolutno mirna, čekam da se nagne i poljubi me. Ali on se ne pomera. Umesto toga, pomera se još korak bliže, spajajući naša tela. Toplota je zapaljiva i električna, moja kolena umalo popuste kad osetim njegovu čvrstinu na mom stomaku. Nikad me pre muškarac nije tako jako privlačio, to me čini da se osećam moćno i gladnom da saznam više. Iako su nam tela pripijena on i dalje samo gleda u moja usta. Mali uzdah pobegne mi sa usana i ja bez daha pitam, “Šta čekaš?” Njegov dah je topao na mome licu i miriše na Tamno pivo i pepermint. Podigao je svoj pogled gore i njegove oči se tope kad susretnu moje. “Čekam da to jebeno zahtevaš od mene. Ne želim da me pitaš i ja sigurno neću da molim. Želim da jebeno zahtevaš da te poljubim…” Oh bože, oh bože. Oh moj bože. Nikada ni jedan muškarac nije tako pričao sa mnom i ja sam zaprepašćena da su njegove reči izuzetno napaljujuće. 55

Naš svet knjiga Ponosna, nezavisna žena u meni želi da odbije, ali drhteća masa seksualnih nerava želi da se prepusti. Onda ja uradim nešto što totalno nije moja priroda. Odlučujem da dobru, staru Rener Koldvil ubacim u orman makar za večeras, jer zaista želim da vidim kuda ovo vodi. Želim da znam šta bi to propustila. I želim da skroz izbacim Kormaka iz mojih misli. Guram svoje kukove prema njemu, osećajući ženski ponos kada on zastenje na taj kontakt. “Poljubi me. Sad.” Nije bilo oklevanja kod Kilijana. Samo malo mumlanje zahvalnosti iz njegovog grla i njegove usne spuštaju se na moje. Osetila sam prvo, hladnoću njegovih karika koje su se zabadale u moju usnu, a ta blaga bol bila je erotična. On otvara moja usta sa svojim jezikom i ubacuje ga polako, istražujući moja usta. Osetim lopticu njegovog pirsinga kako me nežno ponekad masira. Udara na unutrašnju stranu mojih zuba. Kilijanove ruke padaju sa zida i okružuju moje grlo, sa prstima na mojoj bradi da me zadrži na mestu. Spuštam svoje ruke na njegove kukove, odmah iznad njegovih kukova i zabadam samo delimično svoje prste ispod njegovog kaiša. On pleni i poseduje moja usta. Čini ih svojim. Možda sam ja zahtevala da me poljubi, ali da ne bude greške, on je taj koji je glavni sad. Mislim da je to uzbudljivo i nevaljalo, to me je podsetilo na ono od pre pet godina kada sam bila samo devojčica na granici da postanem žena. Kilijanov poljubac ne traje dugo. Bio je jak i seksi, bio je ispunjen obećanjem da mi je pokazao samo mali deo onoga što ima da ponudi. On se odmakao, spuštajući lagani, poslednji poljubac na moje usne. Primetila sam da njegove karike nisu više hladne nego da su bile ugrejane od trenja 56

Naš svet knjiga naših usana. Onda je spustio poljubac na moje čelo i moje oči magle na taj nežan dodir. “Moram da krenem.” Njegove oči nisu manje tople i dalje je tvrd kao kamen pritisnut uz mene. Izgleda frustrirano, jer me ostavlja i uzdiše dok se odmiče od mene. Ja sam samo klimnula glavom, jer nisam imala potrebu ništa da kažem. Uostalom bojala sam se da moja moć govora neće biti adekvatne jačine zbog poljupca koji smo upravo podelili.

57

Naš svet knjiga

Poglavlje šest Kilijan Jebi ga, kakva noć. Pogledao sam po sivoj čekaonici i ponovo na svoj sat. 3:32 ujutru. I još uvek čekam doktora da me uputi. Napustio sam Rener samo pre nekoliko sati, lica rumenog, otečenih usana i mog kurca tvrdog kao kamen. Ali nisam mogao da nastavim sa nečim više od tog jebenog fantastičnog poljupca, jer je nešto bitnije iskrslo. Da, nešto što ne bi trebalo da mi bude važnije, ali u mom savršeno sjebanom svetu bilo je. Imao sam sjajno veče u Hibernian. Komponovao sam muziku kada me je pozvala Mejv. Oklevao sam pre nego što sam se javio, iskreno nisam želeo da se bavim njom. Previše sam se dobro zabavljao sa tim što je Rener tajno pokušavala da me gleda. Ali sam se javio i noćna mora je počela. Bila je pijana... mislim jako pijana. Mrmljala je o tome koliko joj nedostajem i kako želi da nam dam još jednu šansu. Prekinuo sam je i rekao joj da stane. Znam da ako kažem te reči ona ih se sutra neće ni sećati i to me je jako frustriralo. Odlučio sam da prekinem poziv i pozabavim se njom sutra kada je rekla nešto od čega mi je srce stalo. “Upravo sam popila punu bocu tableta za spavanje, Kilijane.” “Reci mi da lažeš Mejv.” Molim te reci mi da lažeš. 58

Naš svet knjiga Ona se nasmejala, onda je sa nerazgovetnim rečima rekla. “Možda jesam, možda nisam. Jedini način da saznaš je da dođeš i vidiš sam.” I onda je prekinula. Psovao sam i ustao iz separea, pakujući svoje stvari. Nisam žurio da odem do njenog stana, jer je izvalila ovakvo sranje na mene i više puta nego što mogu i setiti. Svaki put je blefirala... osim jednom. Jednom sam se pojavio i ona je bila samo pijana, nije popila proklete pilule. Ja sam vikao na nju i psovao je, rekao je da se sabere. Krenuo sam da hodam od nje, kada je potrčala ispred mene sa bocom pilula u ruci. Pre nego što sam mogao i registrovati šta radi, ona je otvorila poklopac i nagnula glavu nazad, gutajući tablete dok sam ja gledao kako nekoliko njih pada na pod. Zgrabio sam Mejv i otvorio joj usta, čak me je i oborila. Kada sam shvatio da su joj usta prazna, nisam čak ni oklevao i pozvao sam 999 hitnu pomoć i rekao im šta se desilo. U kolima hitne pomoći ispumpali su joj stomak i Mejv je bila sigurna i bezbedna ponovo. Puno se izvinjavala zbog toga i obećala je da neće to uraditi nikad više. I dok nije progutala više pilula dok je pila, bar koliko ja znam, ona je time pretila nekoliko puta od tad. Svaki put, ja sam otišao i vratio je sa ivice i deo mene se zapitao da li ona zaista želi da se ubije ili samo traži moju pažnju. Moj stomak mi je rekao da me laže ovaj put, ali nisam smeo da rizikujem ako ne laže. Bes u meni je rastao, jer nije mogla sa se izbori sa svojim sranjima. Stalo mi je do nje. Stvarno jeste. Ali moj glavni interes je da vodim računa da je ona stabilna da nam se bend ne bi raspao. Ona mi je prijatelj naravno, ali ona je i moj poslovni partner i naš budući uspeh zavisi od solidarnosti i jačine naše grupe. 59

Naš svet knjiga Kada sam stigao u njen stan, tada je noćna mora zaista počela. Mejv je ležala licem zabijenim u krevet. Protresao sam je nežno, ali ona se nije pomerala i tada sam primetio praznu bočicu pilula. Protresao sam je jače, ošamario njeno lice. Nije reagovala. Panično, stavio sam prste na njeno grlo i osetio lupanje njenog srca. Srećom, hitna je stigla nakon nekoliko minuta i sad sedim ovde, čekam da vidim da li je dobro. Moj stomak se steže na pomisao da Mejv umre. Imao sam dosta smrti u mom životu da me zadržava. Osećam se bespomoćno što moja prijateljica i partnerka iz benda ne može da nađe svoj mir u životu. Ako se izvuče iz ovoga, nešto se mora promeniti.

***

Sedim pored Mejvinog kreveta i držim je za ruku. Ona spava, što je doktor rekao da je normalno. Oni su opet uspeli da ispumpaju njen stomak i rekli su bi trebala biti fizički dobro iako su zahtevali da ostane još jedan dan da bi bili sigurni. Doktor je takođe imao iskren razgovor sa mnom oko njenih pokušaja samoubistava. On je predložio da ona uđe u rehabilitacioni program i to je nešto sa čim sam se itekako složio. Vreme je da Mejv razbistri glavu. Sad će težak deo biti nagovoriti Mejv u vezi toga. Ne postoji ni jedna druga osoba na ovo svetu koja bi mogla obaviti ovaj razgovor sa Mejv, jer ona nema porodicu za koju ja znam. Ona je uvek govorila da je otuđena od roditelja i da ne želi pričati o tome. Nakratko sam pomislio da pozovem Šona. On je moj nabolji drug i ne postoji na svetu ništa što ne mogu podeliti sa njim. I on je bio svestan da Mejv ima problemom u vezi pića. Ali odbacio sam misao da ga pozovem, 60

Naš svet knjiga jer znam da ne postoji ništa što bi on mogao da uradi i znam da bi se složio da Mejv potraži stručnu pomoć. Njene oči su se otvorile i pogledale me. “Došao si.” Psovao sam u sebi, jer me Mejv vidi kao svog heroja. Kao čoveka koji je spasao sa vrata smrti. Ne želim da budem taj muškarac za nju. Nije daleko od toga da me stavi u tu situaciji. Ali takođe znam da sada trebam da budem pažljiv prema njoj, jer bez obzira koliko sam ja ljut na nju jel radi sve ovo, ja sam i te kako svestan da je sve ovo možda van njene kontrole. “Hej draga, kako se osećaš?” Progutala je jako i oči su joj se ispunile suzama. “Žao mi je Kilijane. Nisam mislila da uradim to.” Posegao sam i uzeo je u svoje ruke. Izgledala je tako krhko i ja sam je pustio da plače na mojim grudima dok sam joj šaputao reči utehe i govorio joj da će sve biti u redu. I molim se bogu da zaista i bude. Mejv se na kraju povukla i stavila svoju glavu nazad na jastuk. I dalje držeći njenu ruku započeo sam razgovor. “Mejv... ne možeš više ovo raditi. Treba ti pomoć.” Počela je da trese glavom. “Ne, u redu sam. Bila je to glupa greška. Neću je ponoviti.” “Možda, možda ne. Ali ne smemo rizikovati. Sledeći put možda neću stići do tebe na vreme.” “Molim te Kilijane. Ne teraj me na rehabilitaciju ili u neku mentalnu bolnicu. Molim te, ne teraj me.” Znao sam da će raditi ovo. Znao sam da će se protiviti u vezi ovoga, ali ja sam već znao šta ću uraditi kad se to desi. Ne znam da li sam ozbiljan ili blefiram, jer se ovo dešava sve previše brzo, ali betonirao sam svoj glas kad sam rekao, “Mejv... draga... ako ne odeš negde da ti pomognu, ne možeš biti više deo P.I.” 61

Naš svet knjiga Njene oči su podivljale od užasa i momentalno me je probo talas krivnje. “Ne bi.” “Bi. I znaš da uradim ono što obećam. Trebaš mi zdrava, dušo. Trebaš mi zdrava da bi mogli stvarati savršenu muziku zajedno.” Ona sikće i okreće glavu od mene. Ravnodušno zuri u zid i kaže. “Ne bi bilo ovako... da si nam samo dao drugu šansu. Znam da bi smo bili sretni.” “Ne, Mejv,” tiho sam rekao. “Ovo nije u vezi nas. Ove je samo u vezi tebe.” Tišina je bila teška i ja čekam da vidim šta će reći. Napokon uzima dubok uzdah i govori. “Okej. Uradiću to. Ali obećaj da ćeš me posećivati i zvati me stalno. Da me nećeš ostaviti tamo da istrunem.” Olakšanje je prošlo kroz mene i ja sam posegao da je opet povučem u svoj zagrljaj. “Naravno da oću draga. Biću uz tebe na svakom koraku.” “Obećavaš?” “Da Obećavam.”

***

Proveo sam sa Mejv još nekoliko sati u bolnici i onda sam morao da radim. Proveo sam većinu vremena obavljajući telefonske pozive pokušavajući da nađem dobru ustanovu za nju. Onda sam otišao do njenog stana da je spakujem. Proveo sam nekoliko sati spremajući joj garderobu, ali kada sam završio imao sam dovoljno veša da joj traje nekoliko nedelja. Ustanovu koju sam našao, Um Velnes Dablin, specijalizovan za odvikavanje od droge i alkohola, ali oni su rekli da taj ceo proces kod njih traje najmanje trideset dana ako ne i duže. 62

Naš svet knjiga Nazvao sam Šona i Danijela i pozvao ih da se nađemo. Rekao sam im šta se dešava i oni su, naravno podržavali Mejv na ovom putu da joj bude bolje. Svi smo se složili da se sve ovo desilo u najbolje moguće vreme, pošto smo imali slobodno leto. Naša nada je bila da će se ona potpuno oporaviti i biti spremna za početak našeg snimanja na jesen. Ostavio sam momke i Šon je obećao da će zvati menadžera i obavestiti ga šta se dešava. On je bio na odmoru negde u Nemačkoj, ali ne bi trebalo da bude nikakvih problema sa njim. Kada sam konačno pokupio Mejv iz bolnice, izgledala je malo stabilnije i nekako odlučnije. Bilo mi je drago da je vidim takvu i zapravo sam osećao nadu u vezi njene budućnosti. Imali smo neobavezno ćaskanje na putu do Um Velnes Dablina, ali razgovor je postao ozbiljniji kako smo se približavali. “Ne mogu da uradim ovo bez tebe Kilijane.” “I nećeš ni morati,” uveravao sam je. “Ja zavisim od tebe.” “Znam. Ali moraš naučiti da zavisiš od sebe, takođe.” Uzeo sam njenu ruku i nežno je stisnuo pre nego što sam je pustio. “Hoću, neće bit lako, sve dok znam da si sa mnom. Ti si zaista sve što imam.” Ne sviđa mi se kako to zvuči, biću tu za Mejv i podržaću je u naporima da ozdravi sto posto. Ali tu je mali deo mene koji se pita da li će moći da se oporavi od ovoga što sam smatrao nekom vrstom opsesije prema meni. Iskreno se nadam, jer ne mogu da nastavim sa njom na ovom njenom putu samouništenja. Mogu joj samo biti prijatelj i nadam se da je to dosta. Pravim mentalnu belešku da popričam sa njenim doktorom o tome i pobrinem se da joj kažem prave reči. Da budem u stanju da je podržim i ohrabrim, a da joj ne dam lažnu nadu. 63

Naš svet knjiga Prijavljivanje ide lagano i čak sam mogao da idem sa Mejv da vidim njenu sobu. Ostao sam nekoliko minuta, ali odlučio sam da je najbolje da odem i ostavim je da se navikne na njenu novu okolinu. Zakoračuje prema meni u zagrljaj, spušta glavu na moje grudi. “Biće ti dobro Mejv. Jednostavno znam. Samo moraš da budeš jaka i vratiš nam se zdrava.” Klimnula je glavom, pribijajući mi se bliže. Njenu kukovi pritisnuti su uz moje. Taj pokret više nije toliko prijateljski tako da spuštam brzi poljubac na njen obraz i odmičem se od nje. Njene oči malo potamne, ali onda se nasmeje. “Zapamti Kilijane. Svoje obećanje da ćeš biti uz mene kroz ovo.” Nešto teško i uznemirujuće uvuklo mi se u grudi na njen ton. Bojim se da njena ideja o podršci i moja mogu biti dve različite stvari, ali znam da sada nije vreme da se raspravljam sa njom o tome. Njen doktor je obećao da ćemo pričati telefonom za nekoliko dana i ja želim da ga prvo pitam kako ovo da rešim sa njom. Nasmejem se Mejv, napuštam njenu sobu i idem dole niz hodnik. Moje misli momentalno idu na Rener i pitam se šta radi. Nisam je video poslednja dva dana i moja osećanja postala su samo jača od ekstremnih sranja koja sam pretrpeo u tom periodu.

64

Naš svet knjiga

Poglavlje sedam Rener Bilo je to stresnih nekoliko dana za mene. Kormak je nastavio da mi piše poruke na koje ja nisam odgovarala. Nije da nisam želela, nego jednostavno nisam znala kako. Nemam predstavu šta da kažem i moja osećanja su rasuta svuda. Njegove reči zvuče tako iskreno... tako obećavajuće. Tu je jedan mali deo mene koji je privučen njemu. Mislim, imali smo sjajnih zajedničkih šest meseci. Verujem da je bilo ljubavi tu, iako me je lagao. Sada mi govori da želi da uspemo. Pa, da bi to bila istina, to je značilo da prvo mora ostaviti svoju ženu. Da li je to zaista govorio? Ili je možda ona ostavila njega? Pomisao na to da me juri trebala bi mi laskati. Ipak, cela ova situacija čini da se osećam neku muku i očaj. Ja sam nastavila dalje od tog dela svog života, a sada rana je opet otvorena. Kormak mi nije samo lagao da je oženjen. Lagao mi je o celoj prirodi naše veze. Bacio me je pod autobus i nije se osvrnuo da vidi štetu koju je počinio. Pa, bar se nije osvrtao do sad. Takođe sam iznervirana, jer nisam ni čula ni videla Kilijana dva dana. Iznervirana sam, jer me ignoriše, pogotovo što je bio toliko uporan u tom svom uhođenju i pogotovo nakon poljupca. Iznervirana sam na sebe, jer taj poljubac zaista nije značio ništa. Ja se konkretno sećam te noći, kada sam zahtevala da me poljubi, uradila sam to sa mišlju da će se to desiti samo jednom. Samo da umirim svoju radoznalost, da se tako izrazim. 65

Naš svet knjiga Nakon što je otišao, trebalo mi je samo oko sat vremena da objasnim to sebi, dok je poljubac bio takav da mi je oduvao glavu, moguće i granice koje uključuju orgazam, ja zaista nisam trebala da se uvlačim u to sve sa njim. On je opasan, jer iz nekog razloga, on ima urođenu moć da me kontroliše izvan svake granice razuma. Dok moje misli zvuče kao da iznose osudu upravo sada i čine pravu stvar, ja znam da će se moje telo pobuniti čim bude u njegovom prisustvu. Takođe sam zbunjena u vezi Kilijana, jer su se neke stvari okrenule u mojoj glavi. Na primer, ja sam mislila da trajni odnos leži u pronalaženju muškarca koji je stabilan u svojoj karijeri. To je kod mene nekako značilo posvećenost, težak posao i odlučnost. Mislila sam da je Kormak oličenje tih osobina, a ipak jedina stvar kojoj je bio posvećen je laganje njegovoj ženi i meni. Kilijan sa druge strane? Pa na prvi pogled, izgledao je kao sve suprotno od mojih želja. On je roker, živi na putu većim delom godine i živi život kroz žurke. On je arogantan, ponekad nepristojan i pokušava seksualno da dominira nadamnom. Ne bi trebala da želim ni jednu od tih stvari. Ipak, ja uviđam da je to potpuno ironično, Kilijan je postigao ogroman uspeh u svojim mladim godinama. A jedini način na koji je to uspeo je kroz posvećenost, naporan posao i odlučnost. Zbunjujuće zaista. I, najstresnije od svega, bila je činjenica da nisam prestala da mislim o poljupcu koji mi je dao. Način na koji je moje telo i um reagovalo na taj poljubac. Možda je bilo kratko, ali bilo je eksplozivno. Barem je za mene tako bilo. Za Kilijana nisam sigurna, pošto se nisam čula sa njim, osećam se odbačeno. Ako je to slučaj to će biti drugi put da me je taj muškarac 66

Naš svet knjiga ostavio, a to mi ne pomaže u mom samopoštovanju nakon što me je i Kormak ostavio. Ako sam pametna devojka, držaću se podalje od Kilijana i nadati se da su se njegovi interesi ohladili. Pokušavajući sve te misli da izbacim iz glave, bacam se na svoj kauč i uzimam magazin. Dosadno mi je i nema snage da ustanem i bilo šta radim. Tigana ima neki seminar na kojem je morala biti u Londonu, a Kejdi je otišla sa njom na nekoliko dana, tako da sam praktično sakrivena u svom stanu na slobodan dan. Kada je zvono na mojim vratima zazvonilo, prevrnula sam se sa kauča i otišla do vrata, pogledavši kroz špijunku srce mi je stalo Kilijan je bio na drugoj strani. Nema pojma zašto je ovde. Ne znam trebam li da budem ljuta što me je ignorisao ili jako uzbuđena što je svratio. Udahnem duboko i otvorim vrata. Nemam čak vremena ni da sredim svoja osećanja, jer Kilijan provlači svoje ruke. Jedna se obmotava oko mog struka, a druga završava na zadnjem delu moje glave, privlačeći me njemu. Njegove usne prekrivaju moje i bukvalno me savija unazad, dajući mi najdublji, najtopliji poljubac koji sam ikad imala u životu. U trenutku kad je njegov jezik ušao u moja usta on je zastenjao i to je zvučalo kao da potiče iz najdubljih dubina njegovog tela i momentalno me je rastopilo. Ne želim, ali moje ruke rade ono što one žele i obmotavaju se oko njegovog vrata. Poljubac je zahtevan, a ipak kao da traži nešto od mene. Nešto više od neposrednog zadovoljavanja njegove želje. Ali nedugo nakon što je poljubac počeo Kilijan je uspravio svoje telo, povlačeći me da stojim u ravni sa njim. Njegov poljubac usporava dok mi lagano gricka usnu, potez koji mi je seksi i dirljiv u isto vreme. On povlači svoje usne od mene i odmara svoje čelo na mom. “Bože, trebalo mi je to,” rekao je. Zvučao je umorno. 67

Naš svet knjiga Povukla sam se da ga pogledam. “Gde si bio?” Nadam se da moje pitanje zvuči zainteresovano više nego osuđujuće. Odmiče se od mene i trlja svoju zadnju stranu vrata jednom rukom, kao da sva težina sveta počiva tamo. “Imao sam neka sranja za koja sam morao da se pobrinem. Mogu li da uđem?” Sranja za koja je morao da se pobrine? I to je bilo važnije od toga da me pozove ili vidi pogotovo nakon što smo podelili onakav poljubac? Prekrstim ruke na svojim grudima i blokiram ulaz u svoj stan. Sada kada je njegovo telo udaljeno od mog, nešto mog zdravog razuma se vratilo. Sada se sećam zašto sam se trudila da držim podalje od sebe momke kao što je Kilijan. On je previše nepredvidiv. Nepouzdan. On ima moć da me razočara. “Mislim da to nije dobra ideja,” rekla sam, nadajući se da moje reči neće odati želju mog tela koje još uvek želi da ga pozove unutra. On je nagnuo glavu u stranu i suzio svoje tamne oči prema meni. “Način na koji si me poljubila malo pre govori drugačije. Čemu sada hladno rame?” Vlastite oči sam suzila na njega. “Hladno rame? Mislim da je smešno da mene optužuješ za to.” Kilijan je uzdahnuo i opet protrljao vrat. “Vidi žao mi je što nisam došao da te vidim. Ali nešto važno mi jeste iskrslo. Veruj mi kad ti kažem da bih radije voleo da sam bio sa tobom. Radije bi pre bio bilo gde nego tamo gde sam bio.” Nešto u njegovom glasu samo malo oslabilo je moju odlučnost. Ne znam da li bi radije bio sa mnom, ali verujem po tonu njegovog glasa da nije nimalo uživao u onome što je radio. “Hajde uđi, napraviću nam čaj. I možeš mi ispričati o tome.” 68

Naš svet knjiga Zakoračila sam unazad da ga pustim unutra, ali on se nije pomakao. “To nije nešto o čemu bih želeo da pričam.” Um... da... to prosto neće moći tako. “Onda možeš da kreneš putem kojim si došao. Poljubio si me pre neku noć Kilijane i bilo je dobro. Ne, to nije bilo dobro. Bilo je odlično. To je bio poljubac koji mi je rekao da nešto bolje dolazi. To je bio poljubac koji me je ubedio u mogućnost da ti dam šansu. Ali neka sam prokleta ako ću stojati po strani, i neka sam prokleta ako ću biti dostupna samo za tvoje hirove. Možeš me ili ubediti da je nešto drugo bilo mnogo važnije ili možeš da ideš i nek te đavo nosi.” Zadržala sam dah, čekajući njegovu reakciju. Nisam čak sigurna da li mi je bitno koji će pravac izabrati. Deo mene želi da proširi horizonte i vidi šta će biti od ove lude privlačnosti među nama. Ali drugi deo mene, deo koji je i dalje sigurna, odgovorna Rener Koldvil, želi da se okrene i ode. To bi na kraju svakako bilo najlakše za mene. Moje opcije za Kilijana su da ili ode ili uđe i kaže mi gde je bio. A na njemu je da donese odluku. Ali ne radi ni jedno. Umesto toga pomera se tako brzo, da nisam čak imala vremena ni da registrujem šta radi. Njegova ruka grabi moju glavu. Njegova usta idu dole na moja brutalno, razdvaja moje usne, dok hoda sa mnom unazad u moj stan. Ja sam nejasno svesna da udarom noge zatvara moja vrata. On nastavlja da me gura unazad sve dok nije stigao do zida moje dnevne sobe. Moje sudaranje sa zidom ga ne zaustavlja. On poseže jednom rukom dole i hvata me za dupe i podiže me tako da je moje jezgro pritisnuto uz njegovu čvrstinu. On to čini bez prekidanja poljupca, temeljan u nameri da istraži svaki pedalj mojih usta svojim jezikom. Dok su mi noge samo visile, on odvaja svoja usta od mene i reži u frustraciji, očito želi da obmotam noge oko njega. Ali ne daje mi šansu da sama napravim izbor. Umesto toga, on nabija moje telo uza zid i pridržava 69

Naš svet knjiga me svojim kukovima i govori glasom ispunjenim požudom. “Stavi jebene noge oko mene Rener ili ću uraditi to umesto tebe.” Bilo je teško objasniti šta mi Kilijanove reči čine, on je budio nešto što živi duboko u mene, na nekom tamnom mestu. On budi u mom telu nešto što nisam ni znala da posedujem. Sa apsolutnom sigurnošću da je moj mozak i zdrav razum potpuno bio preuzet od strane grešnog šarma ovog muškarca, ono što je bilo u meni eksplodiralo je i okorilo se na njegov zahtev da ga obmotam nogama i stisnem čvrsto. Sve što je on rekao je, “Dobra devojka.” Pre nego što je on nastavio poljubac i ja sam bespomoćna da zaustavim ogroman talas požude i čežnje koji je on izazvao u meni. Njegov poljubac je težak i nepopustljiv. Trudim se da učestvujem, ali on ima totalnu kontrolu i ja ne mogu ništa drugo osim da se prepustim, pa sam zamotala svoje ruke oko njegovog vrata da se držim. Kilijanove ruke stiskaju moje dupe, mešaju moje meso dok se nabija prema meni, pogađajući mesto zbog kog sam sigurna da ću vrištati u roku od nekoliko trenutaka. Moj dah preskače od senzacije i zadovoljstva koje prolazi kroz mene. Ja sam na ivici... spremna da skliznem preko i predam se Kilijanu. Skoro mi je na vrhu jezika da ga preklinjem za nešto više, kada on odmiče svoja usta ponovo od mene. Njegov dah je ubrzan i isprekidan trlja svoje kukove od mene još jednom izazivajući da ja zadrhtim i stegnem ga još jače. Gleda me sa mešavinom želje i ... besa? Da to što vidim u njegovim očima je bes, a vidim i da ratuje da li da se prepusti svojoj seksualnoj toploti koja i dalje raste. Ostala sam mirna i na ivici, moj stisak u njegovoj kosi je popustio. 70

Naš svet knjiga Kilijan me onda spušta na pod, ali ne odvaja svoje telo od mog. Ruke su mu zabodene u zadnjem delu moje kose i drži ih čvrsto, povlači mi glavu malo unazad. To je bio još jedan prikaz njegove dominacije, da pokaže da će se moje telo saviti pod njegovim. Čudno, čak ni ne pomislim da se borim protiv njega. “Moja koleginica iz benda... Mejv... Pokušala se ubiti pre dva dana. Tu noć kada smo se poljubili. Eto gde sam bio... brinuo se o njoj.” Ja sam se zgrozila. “Bože. Žao mi je. Zašto mi samo nisi to rekao? Čemu ovo izbacivanje muških testosterona?” On oslobađa moju kosu i nežno me vrhovima prstiju miluje preko obraza. Moram da se borim da ne zatvorim oči na mekoću njegovog dodira, iako su mu se oči ohladile. Glas mu je vreo kada kaže. “Nisam ti rekao, jer ne primam naređenja. A to izbacivanje testosterona! To je samo da nikad ne zaboraviš da tvoje telo odgovara meni, bez obzira kakav zahtev izađe sa tih tvojih jebenih prekrasnih usta.” Jao, te reči bole, iako verovatno razumem da je ponesen stresom zbog Mejvinog pokušaja samoubistva. Mora da trpi bol upravo sada. “Onda zašto si mi uopšte rekao? Dokazao si svoju poentu…” Njegove ruke pale su sa mog lica. “Zato... jer zaslužuješ da znaš da je postojao važan razlog koji me je udaljio od tebe. Ali to je sve što ćeš dobiti od mene i dajem ti to samo zato, jer sam ja prvo dobio od tebe ono što sam želeo.” Sada sam ja ta koja je ljuta. “Jel ovo neka vrsta igre za tebe? Da li tako kod tebe to funkcioniše? Jer ako jeste, ja ne mislim igrati.” “Nema igre, Rener. Ovo sam ja.” Ja sam više nego isfrustrirana i želim da ga ošamarim jako upravo sad. “Ne razumem. Ne razumem šta želiš od mene?” Nešto u njegovim očima krene da se topi. On poseže dole i uzima moju ruku, prinosi je svojim usnama. 71

Naš svet knjiga Okreće je i stavlja nežan poljubac na moj dlan i samo tako, ja sam spremna da se opet topim pod njim. “Tvoju kompletnu potčinjenost meni, Rener. To je sve što želim. I samo mi to daj.” “Ne.” Odbijam, bes rate u meni i ja imam potrebu da udaram nogom o pod kao dete, jer me on dovodi do ludila. “Neću ti to dati. Ne funkcioniše to tako. Mora postojati neka recipročnost.” Njegova ruka se podiže na moje rame i spušta sladak, jak poljubac na moje usne i povlači se brzo. “Ima recipročnosti, dušo. Imaš nešto od toga i ti to znaš.” Gah. Šta ja dobijam iz toga? Seksualnu frustraciju? Bes? Povređena osećanja? I pre nego što uspem nešto da kažem, Kilijan se okreće i ide prema vratima. “Vidimo se okolo.” Kaže, a onda odlazi.

72

Naš svet knjiga

Poglavlje osam Kilijan “Čoveče... treba da izvučeš glavu iz guzice.” Te reči vraćaju me iz misli, koje postaju sve tamnije i besnije sa svakim danom koji prolazi. Pogledam prema svom najboljem drugu, Šonu Landiu. On može biti apsolutno zanimljiv za posmatranje. On je kao hodajući karneval, skoro previše svetao da bi se to razumelo. Njegova glava obrijana je glatko, ali zna se da je riđokos, jer ima jarko crvenu bradicu oko usana. Njegovo lice prekriveno je metalom. Obe obrve ispunjene su karikama i ima šipku kroz most svog nosa. Oba obraza su mu probodena sa šipkama i imao je dva prelepa Lebrets probijena kroz njegovu gornju i donju usnu. Ceo izgled upotpunile su crne karike na njegovim ušima. Šon je takođe ljubitelj boja, tako da ima mnoštvo boja po svom telu. On ima sve od Kosača Smrti do jebene Zvončice i Snupia na svom telu. Verovatno najupečatljivija tetovaža je ona od crvenog zmaja koja pokriva njegovu glavu. Glava i njuška zmaja počinje na njegovom čelu sa ispruženim jezikom do polovine njegovog nosa. Prednje kandže zmaja idu na obe njegove slepoočnice i izgledaju kao da mu deru kožu. Telo zmaja ide skroz do potiljka, a rep mu se uvija oko vrata i završava se na njegovoj ključnoj kosti. Da on je prizor za posmatranje. “Kako je moja glava u guzici?” Moj glas je nervozan i odbramben. 73

Naš svet knjiga Šon vadi olovku broj dva od iz uveta i počinje da je vrti među prstima. To je ta bubnjarska stvar, očigledno. Pretpostavljam da nije praktično da nosi svoje udaraljke okolo, tako da uvek ima olovku pri ruci da je vrti među prstima. Neverovatno je videti kako vrti palicama dok nastupamo, ali dok vrti tu malu sitnu olovku među prstima tako lagano je van granica mog razumevanja. “Ozbiljno Kilijane... šta se dešava? Dovlačiš me ovde na kraj sveta, govoreći mi da oćeš da radimo muziku zajedno, a sve što si dosad uradio od kad smo stigli je držanje gitare u ljutnji.” Ovde će biti moja kuća u Oughterard. Kupio sam je pre godinu dana, a nisam bio ni jednu noć u njoj sve do ove nedelje. To je bila prva stvar koju sam kupio od novca koji sam zaradio, ali nikad nisam imao vremena u njoj da uživam. Nisam hteo da kupim nešto u Dablinu, jer nisam bio tamo dovoljno često i mali stan koji sam tamo imao bio mi je dovoljan. Ali mislio sam da bi bilo lepo uzeti nešto za opuštanje i odmor ako ikad uzmem pauzu od svog posla. I nisam baš ovde sad došao da uživam. Zapravo sam hteo da pobegnem iz Dablina od Rener tako da bih mogao da sredim svoju glavu. Nagovorio sam Šona da pođe sa mnom, jer da, mislio sam da bi mogli da iskoristimo vreme da obradimo muzički neke pesme koje sam napisao. Ali u pravu je... Nisam uradio ništa sem što sam bio pokunjen i namrgođen u protekla dva dana od kad smo ovde. “Halo... Zemlja zove Kilijana... javi se Kilijane.” Šon je mahao rukom ispred mog lica. Vadeći me iz mojih misli, uzdahnuo sam. “Prvo, mi nismo na kraju sveta. Mi smo jebena dva sata od Dablina. A Drugo, ako ti se ne sviđa ovde, idi.” “Čoveče, pun si besa i sranja. Moraš da kresneš nešto.” 74

Naš svet knjiga Ja samo želim da ga ignorišem, ali čim je rekao reči “Kresneš” moje misli momentalno su otišle na Rener. Što me jebeno iritiralo, jer to je sve što radim od kad sam ovde... mislim na nju. Ja gledam preko jezera i mislim na Rener. Otvaram pivo i mislim na Rener. Jebiga... Verovatno kad bi video psa lutalicu kako glođe kost mislio bi na Rener. Zaboga, ona ne radi ništa osim što dominira mojim mislima. Mislio sam da će odlazak iz njenog stana i postizanje neke distance među nama pomoći da ohladi moju želju za njom. Ali to je samo zagrejalo želju... do nuklearnih razmera. I ne samo da sam svo vreme mislio svojim kurcem, nego sam imao i male ubode krivice koji su goreli u mojim grudima. Kada mislim na taj dan... na izgled bola na njenom licu na te moje reči, moja pluća se stežu i disanje mi se čini kao nemoguća opcija. Nemam pojma zašto se tako osećam. Nikad nisam mario za ženska osećanja, čak ni kada sam bio sa Mejv, a to je bila najduža veza koju sam imao. Govorim iskreno o svojim osećanjima i ono što sam joj rekao bila je kompletna iskrenost. Ne primam naređenja zato, jer trebam kontrolu. To je neophodno da ja ne bi bio pod kontrolom, zato što sam proveo previše vremena u njoj. Ne mogu da popustim nikome. I ne samo da sam joj to rekao, nego sam morao i da joj pokažem očigledno. Ne... Ispravka. Morao sam da joj nabijem to u grlo. Kad mi je dala ultimatum... da pričam ili odem, svako vlakno mog bića se pobunilo. Ja sam odrastao uz ultimatume, izbore nasilu stavljene pred mene, znajući da ni jedna opcija nije bila fer ili ljubazna. Znajući da će svaka opcija povrediti isto. Dakle kad mi je dala dva izbora, nisam imao izbora nego da stvorim treći. A to je bilo poljubiti je strasno i pokazati joj da igram po svojim pravilima. 75

Naš svet knjiga Znam da pokušavam da opravdam svoja dela kod sebe, ali to nije pomoglo ništa osim da poveća krivicu koju sam osećao. Šon i ja sedeli smo na mom tremu, uživajući u toplom popodnevnom povetarcu. Posegao sam na svoju levu stranu za gitarom. Poneo sam samo Gibson akustičnu, jer deluje umirujuće na mene kada pokušavam da stvorim muziku i nekako je lakše prenosiva od klavira. Udario sam nekoliko žica, pogledao sam u Šona. “Kako to da nemaš devojku?” Njegove crvene obrve su se podigle na moje pitanje i olovka u njegovoj ruci ubrzala je ritam. Slegnuo je ramenima. “Pretpostavljam da je teško održati vezu kad si stalno na putu.” Smatrao sam to prihvatljivim kao istinu. Turneje su brutalne i iscrpljujuće i bio bi pakao da devojka ide sa nama na put. A ipak, nije baš fer da tražiš od neke da te čeka po nekoliko meseci. “Jesi li ikad bio u vezi?” Pitao sam, počevši da sviram melodiju koja mi je bila u mislima. Ima brz tempo i budi neku vatru u meni. Kao Rener. “Da… u srednjoj školi. Ali raskinula je sa mnom baš pre nego što sam krenuo na univerzitet. Nije želela vezu na daljinu. To mi je jebeno otvorilo srce, čoveče.” Moje ruke su se zaledile na gitari i ja sam ga pogledao iznenađeno. Nikad mi to ranije nije rekao. “Zajebavaš me?” “Zašto bih se zajebavao sa tim? Delim sa tobom svoju bol ortak.” “Ne znam. To je samo... Izgleda kao da uživaš u zajebavanju sa drugim ženama. Nisam te video kao tipa za vezu.” Šon zaustavlja prevrtanje olovke po ruci i vraća je iza uha. On se naginje u svojoj stolici od pruća koja pod tim pokretom škripi. “Kilijane... Verovatno bih odustao od svoje muzičke karijere kad bih imao šansu ponovo biti sa Ajlin.” 76

Naš svet knjiga Vilica mi se otvara i ja ne mogu da prihvatim to što govori. “Nema šanse. Muzika ti je sve.” “Ne muzika je sve tebi. Ali to je samo zato što je to jedina dobra stvar u tvom životu koju si imao. To je jedina stvar koja te je održavala u svom tom sranju koje si prošao.” Ja klimam. Muzika me je spasila. Kraj priče. Bez toga verovatno bi sada bio mrtav. Zajedno sa svojim roditeljima. Samo razjasnim, pitam još jednom, sa nevericom. “Ozbiljno bi napustio P.I. zbog te ribe?” “Nisam siguran da li bi zbog Ajlin ili prilike za pravu iskrenu ljubav... Ali da, to je mnogo bolje od svega ovoga.” Tresući glavom nastavio sam da sviram gitaru. Ne razumem.

***

Sledećeg jutra krenuli smo za Dablin. Jedva sam spavao sinoć, moj mozak bio je ispunjen sranjem. Rener, mojom muzikom, Šonovom izjavom da je ljubav bolja od muzike, Mejv, opet Rener... Na kraju sam odustao od spavanja i ustao iz kreveta kad je sunce krenulo da izlazi. Probudio sam Šona da se spremi, iako je kukao i gunđao svo vreme. Jebač se žalio što pokušavam da ga odvučem ponovo u grad, nakon što se žalio što sam ga dovukao u ovu pustaru. Šon spava glave naslonjene na prozor. Ne budi se kad mi zazvoni telefon. “Da,” javljam se ne prepoznavajući broj. 77

Naš svet knjiga “Gospodine O Bredaj? Ovde doktor Maden zovem vas iz Um Velnes Dablina.” Moj stomak se momentalno okrenuo “Jeli sve u redu sa Mejv?” “Verovatno nije dobar trenutak?” Moj osećaj slutnje se povećava, jer me doktor nije zvao nekoliko dana. “Uvek je dobro vreme.” “Da... pa kao što znate, Mejv je potpisala ovlašćenje da mogu da razgovaram sa vama o bilo kom aspektu njenog zdravlja.” Zvučao je nervozno... i mlado. “Ispljunite doco. Šta se dešava.” “Mejv želi da ode iz ustanove. Ona ima problem sa nedostatkom kontakta... sa drugima.” Uzdahnuo sam. “Mislite sa mnom, zar ne?” “Da. Ona je dobila pravo na svoj prvi telefonski poziv juče i očigledno vas nije mogla dobiti.” Opsovao sam sebi u bradu. Ugasio sam svoj telefon i jutros sam primetio nekoliko govornih pošti kada sam ga upalio. Nisam bio zabrinut zbog toga, jer hej, znao sam da niko neće pokušati da me dobije. Nisam ni pomislio da bi Mej mogla imati svoj prvi telefonski poziv tako brzo. “Šta mogu da uradim da pomognem?” “Mejv sedi ispred moje kancelarije. Nadao sam se da bi mogli da popričate sa njom i ubedite je u važnost toga da ostane ovde i da tretmanu šansu.” “Da... naravno, dajte je na telefon.” Lupkam prstima nervozno o volan dok čekam. Pogledam prema Šonu i vidim da je budan i da me gleda sa malom dozom brige. “Kilijane?” “Hej, dušo. Šta to čujem da oćeš da se odjaviš iz centra?” Držao sam svoj glas vedrim i niskim... iako želim nekome da polomim vrat upravo. 78

Naš svet knjiga “Ne mogu da ostanem ovde. Pokušala sam juče da te nazovem i nisi se javio. Obećao si mi da ćeš biti uz mene, a ipak se nisi čak ni javio.” Proklinjem sebe što nisam ni pomislio da bi me možda mogla nazvati dok sam bio odsutan. Nije mi palo na pamet da bi me mogla nazvati, ali to ne opravdava moj propust u rasuđivanju. “Žao mi je Mejv. Zaista. Šon i ja smo otišli u Oughterard da radimo na muzici. Isključio sam svoj telefon. Zaista nisam mislio da ćeš moći tako brzo da me zoveš.” Njen glas je bio tanak i povređen. “Dobila sam privilegiju poziva ranije, jer sam bila dobra u grupnim seansama.” “Zaista... jako mi je žao. Neće se ponoviti opet. Moj telefon biće upaljen dvadesetčetiri sata. Zovi u bilo koje doba kad budeš trebala da pričaš Okej? Ali trebaš da istraješ sa ovim.” “Ne znam...” njen glas je lukav i znam da pokušava da mi iznudi još neko obećanje. Tako mi života, ne znam šta je to. Jedino što mogu da joj ponudim je telefonski razgovor...pravila centra ne moja. “Mejv... Ovde sam preko telefona. I čim budeš mogla da primaš posete, biću tu. Znaš da hoću. Ali moraš da se potrudiš da uspeš u ovome.” Ona je tiha i ne odgovara mi. Kažnjava me, znam, zato što se nisam javio na njen poziv. Bes i frustracija u meni raste, zato jer me njeno ponašanje podseća na moje drugo ja. Znam da Mejv ima problem... da je bolesna i da joj treba pomoć. Ali ona takođe igra igru, kao što je moje drugo ja uglavnom igralo. Udahnem duboko i izdahnem polako i govorim joj. “Uradi ovo zbog mene Mejv... okej? Pitam te da uradiš ovo zbog mene.” Ne volim da igram na tu kartu, jer znam da to podrazumeva neku dublju vrstu osećanja koje ja ne osećam prema njoj. Ali sam očajan da je zadržim tamo, tako da može dobiti pomoć. 79

Naš svet knjiga Odmah sam nagrađen, glas joj je iznenada veseo. “U redu... Uradiću to. Ali samo zbog tebe.” Mislim u sebi, ne. Treba to da uradiš zbog sebe, ali nema svrhe te reči reći naglas. Pričamo još nekoliko minuta, a zatim mi doktor zahvaljuje što sam pričao sa njom. On obećava da će me pozvati za nekoliko dana i javiti mi njen napredak. Kad sam prekinuo Šon me je odmah pitao, “Ona želi da odustane? Nakon samo pet dana?” “Da, pokušala je da me pozove juče i bila je besna što se nisam javio.” Šon pravi zvuk neodobravanja u grlu, ali ne govori ništa. Ali znam da o nečemu misli. “Šta čoveče? Zbog čega ti zvuci?” Pogledao sam prema njemu i on me je pogledao pravo u oči. Zadržao sam pogled samo na sekund, pre nego što sam vratio svoju pažnju na put. I njegove reči su kao kofa hladne vode. “Ne mislim da će ovo ispasti dobro za bilo koga od vas. Ona definitivno ima problem sa pićem, ali mislim da ima neobičnu povezanost prema tebi koja se graniči sa ludostima uhoda.” “Ne, ona samo...” Šon me prekida. “Slušaj me čoveče, samo zato što niko drugi nema muda to da ti kaže. Ali Mejv nije kako treba i sumnjam da će je trideset dana rehabilitacije popraviti. Svi smo videli znake koji potiču mnogo pre ovog zadnjeg sloma. Ona je opsednuta sa tobom od kad ste raskinuli i kladim se da to traje i duže od toga. Dođavola možda te čak i voli. Ali sjebao si kad si legao u krevet sa njom i podigao to sve na viši nivo. Možda ti nemaš problem da se povučeš iz te vrste intimnosti, ali jasno je da Mejv ima. Ona je od lepila od tada. Piće je samo problem više.” 80

Naš svet knjiga Ćutao sam dok sam vario to što je rekao. Da li su njeni problemi bili gori, a da ja nisam primetio? Da li je njena opsesija sa mnom nešto mračno i nestabilno, a ne samo zaljubljenost? I oh, jebiga... Jesam je ja naveo na to? Mislim na ta dva puta kad sam joj dozvolio da sedi blizu mene da bi mogla da nasloni glavu na moje rame ili kako me posesivno dodiruje kada sam u društvu neke druge žene. Ja iskreno nikad nisam to prekinuo, jer iskreno, bilo mi je lakše da je pustim nego da se sa njom borim. “Jebi me Šon,” Rekao sam, misleći na to daje ono što je rekao istina. “Ja sam to sve samo pogoršao, nisam li?” “Ne čoveče. Nisam to rekao. To je sve na Mejv. Samo sam rekao da imamo posla sa bolesnom devojkom i bojim se da će ovo biti destruktivno za sve, za šta smo ovako vredno radili. Prosto to osećam i samo želim da budeš toga svestan dok se budeš bavio njom.” “Da li treba da je izbacimo iz benda?” Pomisao da uradimo to tera me da povratim. P.I. će patiti ako ona ode. Ja ću patiti ako ona ode, jer ipak je ona jedan od mojih najbližih prijatelja. “Ne. Ne trebamo da mislimo tako. Mi trebamo da uradimo sve što je u našoj moći da njoj bude bolje.” “Okej... u pravu si.” Rekao sam uz olakšanje. Jer ne mogu da odustanem od Mejv, pogotovo ako sam ja razlog zbog kog ima toliko problema. Krivica me pritiska jako i ja se zaklinjem da će mi prioritet biti da ovo ispravim.

81

Naš svet knjiga

Poglavlje devet Rener Proveravam svoj sat dok ulazim u Hibernian i vidim da stižem mojih uobičajenih petnaest minuta ranije. Toliko o tome da živim život na divljoj strani. Ali kome u svakom slučaju treba divlja strana? Bilo je prednosti voditi uredan život i iznenađenja su daleko manje stresna. Nije ništa nedostajalo u mom načinu života, sigurna sam u to. Međutim, ako je to istina, zašto onda ne mogu da izbacim Kilijanove zadnje reči iz glave? Rekao mi je da ću dobiti nešto iz naše razmene te noći. Ja sam mentalno prešla po listi emocija koje su prošle kroz mene. Bes, frustracija, povređenosti, tuga. Ta lista prosto nije ono što trebam. Imala sam previše toga u svojoj ne tako dalekoj prošlosti. Bilo je drugih stvari koje su mi se desile. Zadovoljstvo, iznad zadovoljstva. Da se gotovo to graničilo sa nečim lošim, ali ne zaista. Uostalom, ja sam sigurna da nije o tome Kilijan pričao. Arogantan je, to sigurno, ali samouveren je dovoljno u sebe da ne mora to da ističe. Ne, ima nešto više. I imam osećaj da bih trebala znati šta je to, ipak nekako je van mog domašaja. Bez da promislim dva puta o tome, izvadila sam svoj telefon iz tašne i okrenula moju mamu. Odgovorila je skoro momentalno. “Rener dušo! Kako si?”

82

Naš svet knjiga Srce mi je poraslo i pojačalo ritam, samo čuvši njen glas. Nora Koldvil je moja svetlost među svetlostima. Iako sam bila tatina devojčica dok sam odrastala, mama i ja razvile smo odnos u poslednjih par godina koji je nadmašio moj odnos sa tatom. “Ja sam odlično. U Dablinu je super. Sve je super. Kako ste ti i tata?” “Mi smo super dušo. Tata i Flin su napolju pokušavaju da poprave kosilicu. Trebalo bi da čuješ psovke koje izlaze iz njihovih usta.” Rekla je. Ja sam se nasmejala, misleći o dva Koldvil muškarca koji pokušavaju nešto da poprave. Znam bez sumnje da će se zamarati sa tim pre nego što odustanu i pozovu majstora. Ipak, divim se njihovoj upornosti. “Njima će biti drago da te čuju.” Kaže ona “U stvari nemam puno vremena. Moja smena počinje uskoro. Samo sam htela da ti čujem glas.” “Nešto nije u redu Ren?” Teško sam progutala. Da li lagati ili tražiti njen savet? Savet definitivno. Uvek je dobar. “U stvari... Ja samo osećam kao da mi nešto nedostaje u životu, ali života mi ne mogu da shvatim šta je to.” “Da li je to zbog Kormaka?” Samo na pomen njegovog glasa stegao mi se stomak, a prezir u njenom glasu samo je povećao moju sramotu u vezi onoga što se desilo. “Jer ako je to... nisi uradila apsolutno ništa pogrešno Rener. Šta se desilo samo je njegova sramota ne tvoja.” Pakla mu, moja majka me plaši ponekad. To je bilo kao da mi može čitati misli. Ona i Kejdi su jedine koje znaju pravu istinu o tome šta se dogodilo sa Kormakom i ona nije baš njegov fan. “Ne, nije baš zbog Kormaka. To je... pa, nešto mi se desilo pre neko veče i navelo me na razmišljanje.” “Znaš da ti ne mogu pomoći ako mi ne kažeš šta je. Zato pevaj.” 83

Naš svet knjiga Sa osmehom, udahnula sam duboko i rekla joj sve u vezi Kilijana, od momenta kada smo se sreli pre pet godina, do momenta od kada je izašao kroz moja vrata pre tri dana. Izostavila sam seksi detalje, ali rekla sam joj dovoljno da bi mogla imati jasnu sliku onoga šta radi mom telu. “Dakle on kaže da ja imam nešto iz te razmene. Učinio je da zvuči kao da mi je učinio uslugu kad je prosuo to pred mene. Izluđuje me, mama. On je arogantan, tvrdoglav i samouveren.” Moja mama se nasmejala sa oduševljenjem. “On je Irac Rener. Navikni se na to. To se neće promeniti.” Stigla sam do Hibernian i pogledala na svoj sat, vidim da stižem baš na vreme. Petnaest minuta ranije. Nisam još želela da prekinem sa mamom tako da ne ulazim još unutra. “Pa šta ja onda dobijam iz toga, mudrice?” “Pusti me da te pitam nešto Rener... zašto ga prosto nisi odgurnula i izbacila iz svog stana? Zašto si dopustila da te poljubi? I budi iskrena sa mnom.” Promislila sam malo o tome i odgovorila skoro momentalno, bilo mi je malo neprijatno. Ali nema sada nazad, pogotovo ako je moja mama umešana u to. “Zato što je uzbudljivo, opasno i novo. I morala sam da znam šta će biti dalje.” “Hmmm.” “Šta Hmmm?” “Za nekog ko svoj život živi u takvom redu i isplanirano, zvuči mi kao poprilično spontano po meni. Zvuči kao da si odustala od kontrole samo malo. Kakav je bio osećaj?” “Bio je neverovatan,” priznala sam. “Sve do momenta dok nije počeo da priča, onda je sve brzo krenulo nizbrdo.” Mama se nasmejala svetlo i veselo, vidim da poprilično uživa u mom otkriću, kao i mojoj frustraciji nad situacijom. Znam to, jer je ona 84

Naš svet knjiga vernik promena i toga da je promena dobra ako uložiš malo napora u nju iz nje možeš mnogo naučiti. “Pa, zvuči mi kao da si rešila svoju misteriju. Ako moram da pogađam, taj mladi muškarac izaziva te da izađeš iz svoje komforne zone. Mislim da je to dobro za tebe devojčice.” “Možda.” Rekla sam joj iskreno. Rekla sam joj da je volim i zamolila je da isto prenese tati i Flinu, a onda sam prekinula. Nisam znala šta da radim sa ovim novootkrivenim otkrićem. Pa pretpostavljam da ću pokušati da odustanem od malo kontrole. Pretpostavljam da će doći spontano. Čak i ja verujem da je to dobro za mene. Ali to ne znači da je Kilijan dobar za mene, zar ne?

***

Gužva za večeru lagano se razilazila i nije bilo loše večeras. Izvlačim telefon iz kecelje i proveravam poruke. Da, prešlo mi je u naviku da proveravam telefon nekoliko puta dnevno, jer znam da ću primiti makar jednu, ako ne i više poruke od Kormaka. Mislim da sam se čak sjebala kraljevski kad je on u pitanju. Nakon što sam primila prvu poruku nisam odgovorila. Odlučila sam da će biti najbolje samo pustiti. Ali on je uporan i kada sam primila još tri, uzvratila sam mu i zamolila ga da prestane. Bio je miran na oko dvanaest sati, a onda je udario ispod pojasa. Počeo je da mi piše kako su se on i njegova supruga razveli. Ponudio je da se preseli u Ameriku da bi bio sa mnom, da se možemo venčati, kupiti kuću zajedno i imati decu. Ponudio mi je moj idealan život. I to me je učinilo radoznalom. 85

Naš svet knjiga Pa sam odgovorila. Samo sam mu rekla da je pomalo kasno za te stvari. Na šta je on momentalno odgovorio, da uvek ima vremena za opraštanja i nove početke. Ima li? Da li bih mogla da mu oprostim tu izdaju? Da li bu mogla da mu verujem opet? Verovatno nemam odgovore na sva ta pitanja, ali to me nije sprečilo da nastavim dopisivanje sa njim. Ono što me je najviše smetalo je to što su se on i njegova žena razveli. Nikada nisam imala hrabrosti da pitam za detalje, ali moj instinkt mi je govorio da ga je ona ostavila. Što ga čini da krene na svoj drugi izbor, mene. Nikako ga nisam videla u tome da stane ispred nje i kaže da bira mene. Imao je priliku to da uradi kad je sve izašlo na videlo, umesto toga lagao je u vezi naše veze, napravio lažnu optužbu u vezi mene... sve u naporu da spasi svoj brak. Sigurna sam da nije želela da trpi više njegova sranja i da ga je ostavila. Sada je usamljen pa želi da me povrati tako da bi njegov ego bio zadovoljen. Sada čak žalim zbog toga što sam mu odgovorila na poruke. Jer što je više pisao, to je njegov plan zvučao sve grandioznije. Tko da se sad osećam nelagodno i prestala sam da odgovaram. Verujem da je tebi i meni suđeno da budemo zajedno. Molim te ne dozvoli da nas moje greške oboje učine nesretnim. Da... neću odgovoriti ni na to, niti ni na jednu drugu. Gajim nadu da će se na kraju umoriti i samo prestati. “Hej, Ren. Imaš dve gladne mušterije ovde. Razmrdaj se.” Pogledala sam, tražeći Kejdi, jer je to bio njen glas koji me je dozivao. Stajala je na kraju šanka, noseći bledo žutu haljinu sa visokim potpeticama uz to. A pored nje stojao je niko drugi do Kilijana. Njihove ruke bile su međusobno upetljane. Usta mi se suše pri pogledu na njega i 86

Naš svet knjiga mrzim činjenicu što moj puls počinje da udara kao lud. Kako samo gledanje na njega možda da izazove na meni takvu fizičku reakciju. “Šta ti radiš ovde?” glas mi je bio tih i kao šmirgla. Kejdi mi je uputila veseli osmeh. “Kilijan me je pozvao na večeru. Predložio je da dođemo ovde... pa evo nas. Možemo li sesti u tvoj deo?” Samo sam klimnula glavom i mahnula prema stolovima, mrmljajući da ću im se pridružiti za sekundu. Ne mogu, a da ne primetim kako Kilijan vodi Kejdi do stola držeći ruku na donjem delu njenih leđa. Izvlači joj stolicu i oboje sedaju. Da li sam nešto propustila? Kada je Kejdi postala zainteresovana za Kilijana? Jer ako jeste onda se ja osećam užasno zbog našeg poljupca. Ja nikada ne bi ušla na njenu teritoriju da sam znala za to. Ono što je još gore je da Kilijan može samo tako lako krenuti dalje. To je isto ono što je uradio pre pet godina kad nije mogao imati ono što je hteo. Zašto bi sada bilo drugačije? Ispravila sam leđa nabacila osmeh koji nadam se nije pokazivao moju neiskrenost, otišla sam do njihovog stola. Njihove glave su iskrivljene i blizu jedna dugoj i nečemu se smeju. “Šta želite da pijete večeras? Imamo tamno pivo po specijalnoj ceni od četiri evra.” Odvojili su se i Kejdi mi je dobacila pogled uz osmeh. “Hej Ren. Kilijan nas je pozvao da idemo sa njim na svirku jednog velikog benda ove subote. Zar to neće biti zabavno?” Trudim se da uzvratim na njen osmeh. “Žao mi je, ne mogu moram da radim.” “Ne, ne. Već sam pitala tatu da ti promeni smenu da bi mogla da ideš i on je pristao.”

87

Naš svet knjiga Ja bacim pogled prema Kilijanu koji se sad naslonio nazad na stolicu i pažljivo me posmatra. Kada sam vratila pogled na Kejdi rekla sam. “Ne bih rekla. To nije moj fah.” “Kako misliš nije tvoj fah? Ti voliš da ideš na muziku.” Njene oči suzile su se na mene, kao da me izaziva da joj protivurečim. “Žao mi je. Jednostavno mi nije do toga. Ali vas dvoje će te se lepo provesti, sigurna sam. Sada šta bi ste popili?” Kejdi je ustala od stola naglo i zurila u mene. Obratila se Kilijanu. “Vratićemo se za sekund.” Zgrabila je moju ruku i odvukla me. Okrenula sam se da pogledam prema Kilijanu koji je imao samozadovoljan izraz na licu. Kejdi me vuče u zadnju ostavu, koja je uvek prazna i ima samo dva frižidera unutra. Zalupila je vratima iza nas. “Šta se dešava sa tobom?” “Na šta misliš?” Čačkam nokte da bi odala utisak nezainteresovanosti. “Mislim zašto odbijanje? Ti voliš da izlaziš, voliš mene i voliš muziku. Zašto si rekla ne?” Uzdišem i naslanjam se na vrata. “Ne želim da budem treći točak tebi i Kilijanu. I ne bi škodilo da si mi rekla da ti se sviđa. Od kad ti to kriješ stvari od mene?” Te reči su izašle malo glasnije nego što sam želela, ali deo mene je već znao da je to sa Kilijanom najverovatnije gotovo. Kejdi gleda u mene možda oko pet sekundi, a zatim zabacuje svoju glavu u nazad i vata se za svoj stomak smejući se kao manijak. Možda čak i gore smeje se tako jako da kada ispravlja svoju glavu ima suze u očima. “Šta je toliko smešno?” Zahtevala sam. “Mislila si da sam zainteresovana za Kilijana?” Ona se i dalje smeje i skoro sam joj stavila ruku preko usta da bi prestala. “Pa, zar nisi?” “Bože ne. On mi je kao stariji brat. To bi bilo odvratno.” 88

Naš svet knjiga “Ali rekla si da te je pozvao na večeru. I izgledala si poprilično bliska sa njim.” Kejdi je zakoračila u napred i lupnula me po čelu. “Jaoj.” Bunila sam se. “ Ti si luda Rener. Zašto ne bih prihvatila poziv na večeru? On je moj prijatelj. I ... mi smo bliski. Uvek smo bili. Ali opet kažem, on mi je kao brat.” “Oh.” Je sve što sam rekla i zaposlila se gledanjem u moje tenisice, osramoćena mojom reakcijom. “Pa ideš li sa nama u subotu?” Pogledala sam gore prema njoj sa uzbuđenjem. “Jesi li sigurna da me Kilijan zaista želi tamo?” “Apsolutno. U stvari, tebe je posebno pozvao. Pa, pozvao je tebe, mene i Tiganu, ali posebno je naglasio tvoje ime.” Oklevala sam samo na minut, pitajući se da li je to dobra ideja. Mislim... moglo bi to biti malo čudno zbog Kilijana i malo se bojim biti u njegovom prisustvu. Nemam pojma kakva su mu interesovanja ili namere i to me čini nervoznom. Ali onda sam rekla sebi, zašto ne? Zašto ne biti spontana i samo reći da i brinuti o tome kasnije. “Okej, svakako. Ići ću.” Kejdi se naginje i grli me tako jako da mi skoro drobi kosti. Sve o čemu mogu da mislim da je Kilijan probudio spontano čudovište u meni.

89

Naš svet knjiga

Poglavlje deset Kilijan Pogledao sam na svoj sat oko deset puta u zadnjih pet minuta i nervozno lupkao svojom nogom. Gde su oni? Trebalo je da budu ovde još pre pola sata. “Čoveče prestani gledati na sat doći će.” Dobacio sam odjebi pogled Šonu i on mi se samo nacerio. Došli smo u O’Shea malo ranije da bi našli dobar sto. Uspeli smo da dobijemo jedan visoki koji je za stajanje, ali je blizu bine. Kejdi, Rener i Tigana su rekle da će doći sigurno i da ćemo se naći ovde, pogledao sam u svoj sat opet, primetio sam da sada kasne tridesetsedam minuta. Zahvalan sam što moja maska deluje za sad. Imam bejzbol kapu koja pokriva moju kosu i obrijao sam se pre nego što smo krenuli, što me čini da izgledam pet godina mlađe. Dodao sam svoje naočare, mislim da nisam previše prepoznatljiv i samo je nekoliko ljudi došlo da porazgovara sa mnom i traži mi autogram. BalkanDownload.org Šon je druga stvar. Nema maske koja bi mogla da sakrije da je on Šon Landi bubnjar grupe P.I. Mogu samo da pretpostavim da mu niko ne prilazi, jer izgleda jebeno zastrašujuće. Naš svet knjiga. “Jebeno sranje.” Šon je rekao sa strahopoštovanjem. Pogledao sam prema njemu na kratko i video da gleda prema vratima. Okrenuo sam se i jebote u pravu je. Tigana je upravo ušla noseći mali kožni top koji je prekrivao samo njene grudi iako se većina malo prelivala preko, crne kožne pantalone pripijene uz nju, štikle visoke skoro 90

Naš svet knjiga pet inča. Kosu je vezala u rep, a usne su joj našminkane jarko crvenom bojom. Čini mi se da svaki čovek u pabu je gleda dok hoda prema nama. Moje oči preleću preko nje kratko i vidim da je Kejdi odmah iza nje. Izgleda prelepo u krv crvenoj haljini koja je verovatno previše uska i kratka da bi je odobrio, jer ipak Kejdi mi je kao sestra i nikada ne razmišljam o njoj na drugačiji način. Moje oči traže i slete na Rener, koja je na kraju. SVETOG MU...JBIGA... Ona izgleda divno i znam da neću potrošiti ni jedan pogled više na Tiganu i njenu izazovnu odeću do kraja večeri. Njena kosa je puštena niz leđa i odmara joj se na ramenima. Toliko je sjajna da se svetla paba odbijaju od njenu kosu. Ona nosi crnu kratku suknju koja nije prekratka, ali pokriva njeno dupe kao druga koža. Ima srebrni top koji je privezan trakama oko njenog vrata. Na nogama ima srebrne štikle koje su visoke kao i Tiganine. Ja sam siguran da nikada nisam video nekog da je toliko seksi kao što je ona sada. Vizija mene kako joj podižem tu suknji da bi video šta se krije ispod preplavljuje moj mozak. Kladim se da ispod ima crnu čipku i znam da bi ona izgledala neverovatno na toj kremastoj koži. BalkanDownload.org Tigana prva stiže do nas i daje mi površni poljubac. Ali ona se naceri kad vidi da je Šon tu i proleti pored mene da bi ga zagrlila. Uvek me je zanimalo da li su se to dvoje muvali u prošlosti, ali nisam nikad pitao. Nije moja stvar zapravo. Naginjem se napred i grlim Kejdi, gledajući preko njenog ramena u Rener. Ona drži moj pogled, čak i kad sam polako spustio pogled po njenom telu i vratio ga gore opet. Do vremena kada sam vratio svoje oči do njenog lica ona je pocrvenela. Pustio sam Kejdi i zakoračio prema Rener, umesto da joj dam prijateljski zagrljaj kao i ostalima. Ona je iznenađena kada obmotam svoje ruke oko nje, na bratski način, jer znam da Kejdi verovatno gleda. Ja možda neću moći da izbegnem policijske poglede, ali naginjem se prema njenom uhu i kažem. 91

Naš svet knjiga “Bože pomozi mi. Ren. Izgledaš kao boginja.” Mogu da osetim njeno trzanje i iznenađenje na moje reči, ali odmah je oslobađam i okrećem se prema grupi. BalkanDownload.org Svi smo stali okolo stola, nije mi promaklo da je Rener stala na suprotnu stranu od mene, to je dobro, jer to znači da mogu da gledam u nju koliko god želim. Uzimajući gutljaj svog piva gledam kako Kejdi upoznaje Ren i Šona. Ne propuštam sjaj u njegovim očima kad joj se predstavi i potrebna mi je sva moja snaga da ga ne udarim. Gledam Reninu reakciju, jer sam siguran da nikad nije videla nekog sa toliko pirsinga i tetovaža kao što ih Šon ima. Ona pokazuje malo oklevanje, ali odmah započinje razgovor sa njim o njegovim minđušama i on je presretan, jer razgovara sa njom. Dok Šon zabavlja Rener, Kejdi Tigana i ja koristimo priliku da odemo do šanka da uzmemo piće za sve. Trebalo nam je čini mi se večnost, ali očekivao sam veliku gužvu večeras koja će doći da sluša ovaj bend. Kada smo se vratili, Rener je držala svoj stomak i smejala se jako u vezi nečega što joj je Šon pričao. Skoro sam se plašio da saznam šta, ali dok sam spuštao piva dole, Šon me klepio po ramenu. “Upravo sam pričao Ren o vremenu kada smo bili na turneji prošle godine i onoj ludoj goloj ženi koja je trčala kroz naš hotelski hodnik, vrišteći tvoje ime. Sećaš se toga?” Malo sam se povukao, jer da sećao sam se toga i dok se jednostavno mogu uvek smejati tome, jedina stvar koju ne želim je podsetiti Rener da moj životni stil ume biti lud. Ne želim da je uplašim još uvek. Ne dok je ne izbacim iz svog sistema, u svakom slučaju. “Da, kako bi bilo da zaboravimo lude priče večeras i samo uživamo u dobroj muzici.” 92

Naš svet knjiga Šon je zbunjen i on pokreće drugu priču, ovog puta ona je uključivala golu ženu koja se ušunjala u njegovu sobu i vezala sebe za krevet. Tigana je rekla da je to nešto što bi ona uradila i u to, nemam sumnje. Prevrnuo sam očima i otpio pivo. Šon nema problema da zabavi Rener, a Kejdi i Tigana su odlučile da igraju uz muziku koju je DJ puštao upravo sada. Pa koristim priliku samo da je gledam. Ona je zanimljiv prizor, jer i dalje izgleda kao ona nevina devojka koju sam poljubio pre pet godina, ponekad se čak i ponaša kao takva. Ali tu je neka zrela smirenost u njoj, kao da se lepo oseća u svojoj koži. Ali tu je i neki nemir koji kulja iz nje. Osećam to kad je poljubim, tada osetim da vibrira nekom vrstom potrebe da se izgubi. I dokazala je u više puta nego jednom, da ona ima mogućnost da ustupi kontrolu. Ja mislim da je ona previše ozbiljna za dosta stvari, ali takođe mislim da ume biti itekako spontana. Ja tako volim da vidim sve načine na koje ume da bude spontana sa mnom. Kada je konobarica došla do našeg stola, Šon nam je naručio šuteve Tullamore Dewa, njegovog omiljenog Irskog viskija. Naručio je jedan i za Kejdi i Tiganu, ali one su i dalje na podijumu za igru. Primetio sam da ih mnogo momaka okružuje i potrudio sam se da održim oči na Kejdi tako da ona ne bude napadnuta. Tigana, međutim, izgleda kao da želi da bude napadnuta i nije moj posao da pazim na nju. Kada je piće napokon stiglo, Kejdi i Tigana su se vratile za sto, obe blistave od znoja. Mi podižemo čaše gore i Šon kaže “Živeli.” Svi smo nagnuli svoje čaše da ispijemo i ja sam iznenađen kad sam video da je Rener spustila dole svoju praznu čašu, a nije se čak ni stresla. Njene oči se podignu do mojih i vidim da gore, što je bila posledica viskija koji je upravo popila, ja joj dobacujem lagan osmeh i zadovoljan sam kad vidim da mi je uzvratila, čak iako samo na kratko. 93

Naš svet knjiga Do trenutka dok bend još nije ni počeo da svira, svi smo popili po još tri šuta i ja sam pio svoje drugo pivo. Devojke su bile pijane dobro i temeljno i njih tri su se vratile za sto, nakon što su napustile podijum za igru. Bilo je apsolutno mučenje gledati Rener dok igra. Ona je dobra... seksi jebeno dobra. Ali ono što mi je ukrutilo kurac bilo je to kada su je Kejdi i Tigana uhvatile za ruku i odvele na podijum i pri tom meni dali nesmetani pogled na Rninu zadnju stranu. Top koji je nosila nije imao jebenu zadnju stranu. Materijal je bukvalno prestajao sa obe strane njenih dojki a preko leđa bio je pričvršćen sa tri tanke sajle, koje su bile zapletene u lukovima. Kada sam video njena leđa po prvi put, jedva sam čuo Šona kako zviždi kroz zube, ali onda sam morao da se skoncentrišem na seksi slike u svom umu. I Rener je veličanstvena. Mogao sam da vidim kako joj znoj curi između lopatica, po njenoj bledoj glatkoj koži. Čak sam primetio i sitni mladež koji ima odmah iznad ruba gde joj je bila suknja, odmah iznad kuka. Zamislio sam da jezikom prolazim baš po tom mestu. Onda sam zamislio nju nagnutu nad stolom dok ja prelazim rukama po njenim leđima. Jebiga, moram da sredim svoju glavu ili će mi biti dignut celu noć. I to sve zato, jer su joj leđa gola. Kada je bend napokon počeo da svira, publika je počela da se gura. Ja sam lepo pijan i znam da je i Rener, jer su njeni obrazi rozi i oči su joj staklaste. Isto važi i za Tiganu i Kejdi, one se guraju kroz gužvu da bi stale ispred bine, ali Rener ne ide sa njima. Šon i ja stojimo jedno do drugog i vičemo jedno drugom naša zapažanja o muzici. Na kraju prve pesme publika je gusta i divlja, mogu da osetim kako me ljudi guraju sa svih strana. Ja uspem da izmanevrišem da Rener bude ispred mene, zato što publike ima tako puno, ja sam pritisnut 94

Naš svet knjiga uz njena leđa predugo. Kad naša tela uspostave prvi kontakt, osetim kako se malo ukočila, ali onda je verovatno shvatila da nemam gde da se pomerim i opustila se. Ja stavljam svoje ruke na njene kukove i lagano je držim, moji prsti lagano maze golu kožu iznad njenog pojasa. Nemam predstavu da li Šon može da vidi šta radim, ali mislim da ne može, jer smo svi tako tesno zbijeni. Imam dve stvari u mom umu večeras. Nadam se da slušam nešto dobre muzike i da pokušam dodirivati Rener što više mi ona dozvoli. Do sada sve ide po planu. Ovaj bend je poprilično fantastičan. Sviraju interesantan miks Popa –roka i tehno muzike. Dok druga pesma postaje mahnita, pravi se oko nas malo mesta, jer publika počine da skače gore dole u mestu. Nije prošlo mnogo pre nego što su ljudi počeli da se sudaraju sa nama i ne želim da Rener bude povređena, tako da je grabim za ruku i vodim je do ruba gužve, Šon ostaje iza nas, očigledno uživajući. On bi bio prvi koji bi se bacio u skakajući vrtlog ljudi i samo se nadam da Kejdi i Tigana mogu brinuti o sebi. MI smo na ivici gomile, iako ima još dosta ljudi okolo. Stavio sam da bude ispred mene, ali ovaj put jedna ruka bila mi je oko njenog struka, a druga oko njenih grudi, držeći je čvrsto uz sebe. Ona se ovaj put čak i ne ukoči, nego opušta svoje telo uz mene, nisam siguran da li je to zato što uživa u mom dodiru ili je samo pijana od alkohola koji smo popili. U svakom slučaju, ja ću u ovome da uživam. Ne mogu si pomoći. Muzika pumpa u mojim venama, viski me je zagrejao sasvim dovoljno, a Rener miriše kao najukusniji desert. Popuštam svoj stisak i krećem lagano rukama dole prema njenim kukovima mazim ih, a onda ih vraćam gore preko njenih rebara sve do dela gde joj počinju grudi možda čak i samo malo više, sviđa mi se kako je mirna dok joj praktično dodirujem grudi. To je pokret dovoljno hrabar, ali koji zaslužuje 95

Naš svet knjiga šamarili pak može da me pljesne po rukama. Ali ona samo naslanja glavu na moje rame i znam da uživa u dodiru. Ne trošim više vremena i spuštam svoje ruke nazad na njene kukove. I pre nego što čak i shvatim šta radim, povlačim je unazad i oslanjam svoju tvrdoću uz nju. U isto vreme udišem duboko i šapućem joj na uvo. “Nemaš pojma koliko jako želim da budem u tebi. Pođi sa mnom kući upravo sada.” Nije bila molba, nego zahtev. Jedini način na koji umem da radim stvari. Osećam da joj telo drhti na moje reči. Njene usne se kreću, ali su one suviše daleko od mog uha da bi čuo šta kaže. Primičem uho bliže njenim usnama i tako nadam se čujem da mi govori “Da,” ali pokreti love moje oči i vidim da Kejdi i Tigana idu u našem smeru. Ja se momentalno ispravim i sklanjam svoje ruke sa Reninog struka. Ona ne vidi da devojke idu u našem smeru, pa se okreće i daje mi upitni pogled. Ja sam jedva klimnuo preko njenog ramena na Klik i Klak i okrene se prema njima, baš kada su stigle. One su vikale na nju preko muzike i povukle je nazad prema publici, pretpostavljam da stoji sa njima napred. Rener pogleda prema meni jednom i ja ne mogu da pročitam izraz na njenom licu. Nadam se da je tuga, jer je naš trenutak ukraden, ali to bi moglo biti i olakšanje na njenom licu. Ona se okreće od mene i utapa se u publiku sa Kejdi i Tiganom.

96

Naš svet knjiga

Poglavlje jedanaest Rener Posao večeras je sranje. I dalje imam glavobolju od prokletog Irskog viskija, bez obzira koliko sam lekova za glavu danas popila. Napravila sam mentalnu belešku da nikada više ne pijem tu stvar i samo se nadam da Šon pati isto toliko jako kao i mi, s obzirom da je on taj koji nam je kupovao proklete šutere. Kraj prošle noći pomalo mi je mutan. Nekih stvari mogu da se setim jasno kao kristal, naprimer način na koji me je Kilijan bukvalno jeo pogledom kad sam ušla u lokal. Nisam želela to obući, ali Tigana je insistirala. To je bilo njeno i uspela me je napokon nagovoriti to da obučem nakon sat vremena brbljanja i ubeđivanja. Bila sam svesna sebe i to jako, pogotovo zato što je dobar vetar mogao da podigne moj top i izloži moje grudi. Takođe se sećam, ali ne tako jasno, kako je Kilijan stajao iza mene, dok smo slušali muziku. Njegove ruke klizile su gore po mom telu i vrhovima prstiju je krišom prešao ispod klimavog materijala mog topa sa strane mojih grudi. Mislila sam da mi telo nestaje u plamenu kada je to uradio, ali to nije bilo ništa u poređenju sa tim kada me je povukao nazad prema sebi, kada sam osetila koliko je bio tvrd ispod pojasa .U pokušaju da budem spontana, čudi me da nisam izgorela na licu mesta pod tim dodirom. Bilo je vrelo kao sam pakao, zato jer sam znala da sam ga ja učinila tako tvrdim. On me je pitao da idem kući sa njim. 97

Naš svet knjiga Ne... ispravka. On mi je rekao da idem kući sa njim. Uprkos načinu na koji je celo moje telo reagovalo zbog njega, dalje sam imala dovoljno pameti da znam da je to loša ideja. Pokušala sam da mu kažem da, kada su se Kejdi i Tigana iznenada pojavile ispred nas i iz vukle me. Ja sam osetila u isto vreme i olakšanje i prazninu. Ostatak noći mi je zamućen, zahvaljujući Šonu i njegovim šutevima. Jedva se sećam kada nas je čovek utovario u taksi, dok su oni otišli kući u drugom. Probudila sam se na Tganinom kauču ovog jutra sa užasnom glavoboljom i mučninom u stomaku. Brišući stolove, gledala sam okolo. Radim to dosta večeras, pitajući se da li će Kilijan doći na večeru. Nisam sigurna da li da dozvolim da me večeras otprati kući ili ne. Kada je Kilijan zahtevao da odem kući sa njim sinoć, moje telo je želelo da kažem da, ali moj mozak je govorio ne. Plaši me da pomislim, ipak, šta bi bilo da me Kejdi i Tigana nisu spasile. On bi uspeo da me ubedi da se predam. Njegove reči, njegov dodir... bilo mi je teško boriti se protiv toga. On je to jednom već bio i dokazao. “Sto za jednog cailín álainn.” Moje telo se umirilo na te reči koje su promumlane iza mene. Okrenuvši se polako, Kilijan je stajao tako blizu da sam mogla da omirišem svežinu njegovog tela. Mirisao je kao šuma nakon prolećne kiše. Pomislivši da zakoračim u nazad, podigla sam pogled prema njegovim očima. On gleda u mene sa mešavinom nestašluka i gladi, ja ne znam da li mu je namera da se šali ili da me zavede. Verovatno oboje. “Ima prazan sto tamo.” Pokazala sam mu klimanjem glave. “Biću sa tobom za minut.”

98

Naš svet knjiga Okrećući se od njega, krenula sam prema kupatilu. Odolela sam porivu da se pogledam svoju kosu u ogledalu, jer me nije briga kako izgledam Kilijanu. Na neki način. Ne, ja sam uglavnom došla ovde da udahnem duboko i shvatim kako da se nosim sa njim večeras. On će šaputati reči od kojih će mi svaka kost zadrhtati. On će smisliti kako da njegova koža dodirne moju tako da ja poželim da sam gola za njega. Kilijan je previše moćan... previše telesan...i ako se ja ne suprotstavim njegovoj magiji, izgubiću se. Uzela sam još deset dubokih udaha, samo za svaki slučaj. A onda sam pogledala u ogledalo, da moja kosa je u redu. Krenula sam iz kupatila direktno do šanka i zgrabila tamno pivo, to uvek pije, iako nikad više od dva kada piše. Odnela sam ga do njegovog stola i spustila ga ispred njega. Te tamne oči su me fiksirale i nisam mogla da izbacim reči iz usta i pitam ga šta će da jede. “Da li si se zabavila sinoć, Rener?” Ja sam progutala, samo da navlažim svoje grlo i nadala se da će raditi. “Naravno, bilo je super. A ti?” On je klimnuo, sve dok su njegove oči fiksirale moje. “Naročito dok sam dodirivao tebe. Tvoja koža je bila kao najfiniji saten. Reci mi... koji bi tvoj odgovor bio sinoć?” Moj stomak me je upozorio da će odmah da krene sa nečim ovakvim. Mislila sam da sam se mentalno pripremila u kupatilu da se nosim sa bilo čim što baci na mene, ali koliko mi se čini jedino čime mogu da rukujem je nepovezano brbljanje. On do te mere prži moj mozak. I dok sam mogla da podnesem da sam se u jednoj prilici opustila i uživala, nisam sigurna da li bih podnela uplitanje sa nekim kao što je 99

Naš svet knjiga Kilijan. Bojim se da bi onda ja, prestala da budem ja. Da će me on obuzimati sve dok ne ostane ništa. Ja duboko udahnem kroz nos, kroz usta. Ne pomaže jakim otkucajima mog srca. Sa najčvršćim glasom koji sam pronašla, kažem. “Moj odgovor bi bio ne.” Jedna mu se obrva skeptično podiže. “Ne? Stvarno?” “Stvarno. Šta želiš da jedeš?” “To je trik pitanje?” rekao je, pokušavajući da razvedri situaciju. Trudim se da zadržim uglove svojih usana pod kontrolom kao odgovor na to. Kada sam nastavila da buljim u njega, on je shvatio da nisam zagrizla mamac. Uzdahnuo je i rekao. “Samo mi donesi bilo šta što je na meniju večeras.” Okrenula sam se da odem i napravila dva koraka kada sam čula njegov glas. “Čega se zaista bojiš Ren?” Ne bi trebala da odgovorim. Ne bi trebala da se okrenem i pogledam ga. Trebala bi da nastavim pravo u kuhinju i naručim njegovo jelo. Umesto toga, samo sam se okrenula i otišla do njega. “Bojim se da ću se izgubiti.” Njegova ruka posegla je i uhvatila moju. On ju je stegao nežno i nikad nisam ni pomislila da će mi te reči biti udobne pred Kilijanom, ali upravo sam se tako osećala, udobno. “Neću dozvoliti da se izgubiš.” Oči su mu bile ozbiljne, nisu bile ispunjene nestašlukom kao i uvek. Moje srce dobilo je novi ritam i morala sam da uložim napor da ne zakoraknem još jedan korak prema njemu. Ne mogu da poreknem da ga želim. Fizički mislim. Iako se nikad ne bi uklopio u moj stereotip, idealnog odnosa sa partnerom, postoji nešto u vezi njega što deluje na moju potrebu 100

Naš svet knjiga za sigurnošću i redom. Mislim da je to čudno, mislim da je Kilijanovo srednje ime verovatno haos. Pre nego što sam išta uspela da kažem, Kif se poderao iz šanka da imam narudžbinu. Zurila sam još sekundu u njega i onda je on pustio moju ruku. Sa uzdahom ja sam se vratila poslu.

***

Kilijan je završio svoju večeru, baš kao i uvek nije išao dalje do svog drugog tamnog piva dok je besno pisao na svom notpedu. Konačno sam dobila uvid u to kada sam mu donela ovo zadnje pivo, dok je pisao. Neverovatno mi je kako može da se koncentriše da piše u bučnom pabu, ali on očito zna kako da se fokusira. Kao i obično, on obraća veoma malo pažnje na sve oko sebe i ja sam okej sa tim za sada. Noseći račune za nekoliko stolova koji su mi ostali, vidim da nemam ništa drugo da radim tako da sam krenula prema Kifu da malo proćaskamo. Nisam videla njega i ujnu Šenon nekoliko dana i nedostajala mi je njena vesela ličnost. Skoro sam stigla do šanka kada sam u uglu svog oka primetila neko kretanje. Okrenula sam se i dah mi se smrzne čvrsto u mojim plućima. Visok, crna kosa, blistajuće plave oči... Skoro sam i zaboravila kako Kormak izgleda. “Zdravo Rener.” Okrenula sam se po pabu. Kif je zauzet pričanjem sa nekom mušterijom iza bara, vidim da Kilijan i dalje ima zaboden nos u svoju muziku. Iako mi nije jasno zašto sam uopšte pogledala u njih. Da li sam tražila pomoć? Ili sam želela da izbegnem da oni vide Kormaka? “Šta ti radiš ovde?” 101

Naš svet knjiga “Nisi mi odgovorila nekoliko dana. Pa sam se zabrinuo. A i jednostavno sam te želeo videti.” Podigao je ruku da mi dodirne lice i ja sam se odmakla u nazad refleksno. On gleda u mene sa bolom u očima i spusti ruku. “Sada nije dobro vreme.” “Sačekaću te da završiš, ako je to u redu. Onda možemo pričati. ”Bože ne, to nije okej. Prvo, neću biti u stanju da nastavim sa poslom, znajući da je Kormak ovde i da ćemo morati da rešimo naše probleme. Ja bi bila nervozna. Što je još važnije, Kilijan je ovde i ako bude kao i uvek on će očekivati da me otprati kući. I nekako mi se ne objašnjava Kilijanu ko je Kormak ili obrnuto. Pogledala sam na sat i rekla. “Mogu da ti dam deset minuta, ali onda moram da se vratim na posao.” On je klimnuo glavom i napravio pokret rukom da otvori vrata, on izlazi iz paba i ja ga pratim, pomeram se nekoliko koraka od ulaznih vrata. Nisam bila sigurna da li će stajanje ovde na prometnom trotoaru pored paba biti dovoljno, ali sigurno je bolje nego u samom pabu. Kormak mi se približava samo još malo, stavlja ruke u džepove farmerica. Gleda dole u zemlju na sekund, a onda pogleda u mene. “Da li si razmišljala o tome da nam daš još jednu šansu?” Oh, bože. Kreće. “Zapravo jesam. I žao mi je, ali mislim da nije dobra ideja da se opet uplićem u išta sa tobom. Imali smo našu šansu i nije uspelo.” Kormak mi je prišao još malo bliže, a ja sam stajala na mestu iako mi je svaki instinkt govorio da se odmaknem. Njegovo lice je tužno, ali ima hitrosti u njegovim očima. “Ali to je to... mi možemo imati još jednu šansu. Kunem se da ću ti se iskupiti za sav bol koji sam ti naneo ako me samo pustiš nazad u svoje srce.” 102

Naš svet knjiga Postojalo je vreme, pre samo par dana kada bih ja ozbiljno razmotrila tu njegovu krivicu. Nisam sigurna šta se dogodilo u tom kratkom vremenskom roku, ali sad kad sam rekla te reči naglas, znam da sam donela ispravnu odluku. “Žao mi je Kormak. Ali nema više mesta u mom srcu za tebe. Gotovo je. Oboje moramo da krenemo dalje.” Povlači ruke iz svojih džepova, stavlja ih na moja ramena i lagano me stiska. “Ne mogu da nastavim dalje. Ne bez tebe. Molim te Rener.” Njegove reči bile su cmizdrave... patetične, iznenađena sam da uz sve to ne udara nogom o zemlju kao dete. To uopšte nije bilo privlačno. Kilijan nikad ne bi uradio nešto ovako. On bi zahtevao da mu dam još jednu šansu, a onda me verovatno prebacio preko ramena i odneo odavde. Zašto sam to alfa ponašanje sada smatrala privlačnim? Ja stavljam svoje ruke između nas s namerom da ga odgurnem, ali njegov stisak postaje jači. “Kormak... pusti me. Moj odgovor je ne i neću ga promeniti. Moram da se vratim na posao.” “Odbijam da verujem u to,” rekao je očajno. “Moraš da se setiš onoga što smo imali.” Pre nego što sam i uspela da obradim šta radi, Kormak se nagnuo i poljubio me, privlačeći me do njegovog tela. Moje ruke su na njegovim grudima i trudim se da ga odgurnem. Sve dok njegov jezik pokušava da probije ulaz u moja usta. Odbijam poljubac, ali moji napori da ga odgurnem su jednaki kao i onim koje bi učinila pri pokušaju da pab odgurnem niz ulicu. Uspevam da odmaknem glavu u stranu i prekinem kontakt između naših usana. “Kormak... prestani.” 103

Naš svet knjiga Njegove ruke pomeraju se na mom licu i drže me mirnom, njegove oči me mole. “Može biti dobro opet, kunem ti se.” On se nagnuo da me poljubi opet i ja sam počela da razmatram da ga kolenom udarim u jaja, ali onda sam čula. “Imaš vreme dok izbrojim do tri da je pustiš ili ću te ja na to naterati. A možeš pitati našu devojku Rener koliko često dajem izbore, zato se smatraj sretnim.” Nisam morala da se okrenem da bi znala da te reči pripadaju Kilijanu. Kormak je pogledao preko mog ramena, ali nije me pustio. Pokušala sam ga ponovo odgurnuti, ali nisam uspela. “Jedan...” “Kormak pusti me. On se ne zeza.” Kormak se ne pomera i oči mu postaju teške. Pogleda u mene pa opet u Kilijana. Osetim kako mu se telo napinje. “Dva...” “Pusti me. Prosuće ti krv po ovom trotoaru ako ne poslušaš.” “Tri...” Čula sam režanje iza svojih leđa i videla da su Kormakove oči podivljale. Njegove ruke momentalno su pale sa mene i zakoračio je korak unazad. Okrenula sam se da vidim Kilijana u njegovim očima isijavala je ubitačnost i imao je bricu u svojoj ruci. “Oh za boga miloga, Kilijane. Skloni to pre nego što budeš uhapšen.” Nije skidao oči sa Kormaka, ali je sklopio nož i vratio ga u džep, nastavljajući da ide napred. Kada je stigao do mene ja stavljam ruku na njegove grudi da ga zaustavim, jer u mom umu nije bilo sumnje da on nije završio sa Kormakom. Stavljam svoju drugu ruku na njegove grudi, on napokon pogleda dole u mene. “Molim te nemoj. Samo pusti, Kilijane.” 104

Naš svet knjiga Njegova vilica se stiskala i pogledao je nazad prem Kormaku. “Ako te vidim samo blizu nje opet, neću stati. Bez obzira koliko me ona moli.” Pogledala sam nazad prema Kormaku. Lice mu je bilo bledo, videla sam u nekom trenutku da je čak otišao još nekoliko koraka unazad. Njegov pogled napušta Kilijana i vraća se na mene. “Da li si sa ovim tipom? Da li se jebeš sa njim?” Kilijan se napeo pod mojim rukama, pa sam ga stegla jače da ga smirim. “Nije tvoj problem sa kim sam, Kormak.” Njegovo lice je sada obloženo besom, Kormak cokne. “Nije moguće da želiš da budeš sa nekim... nekim... uličnim razbojnikom koji okolo preti ljudima sa nižem.” “On je muzičar.” Rekla sam tiho. “Šta koji kurac... To nije ono što si ti Rener. Ti voliš stabilnost i pouzdanost. Nema šanse da želiš njega.” Kormakove zadnje reči koje je rekao sa prezirom gotove su me nasmejale i to glasno. Posebno deo gde mi on priča o stabilnosti i pouzdanosti. Odjednom sam shvatila da iako Kilijan može da mi okrene svet naopačke, veže stomak u čvor i ispere mi mozak, ja zapravo želim da budem sa njim. Okrećem leđa Kormaku i pogledam u Kilijana. On vraća moj pogled, oči su mu tople i radoznale. “Ali želim. Mislim da ga želim i to jako.” Nejasno sam čula Kormakovo negodovanje iza sebe. Kilijan nije skidao oči sa mojih, ali reči su mu glasne kad se obrati Kormaku. “Prošetaj i ne zamaraj se da se vraćaš ovamo opet. Neće ti se svideti ono što će ti se desiti ako se vratiš.” Nisam imala pojma šta Kormak radi, nije me bilo briga. Sigurna sam da će otići kao kukavica kakva je i bio. On nema snagu da me progoni, ne sa Kilijanovim pretnjama koje su još bile u vazduhu. 105

Naš svet knjiga Jedina stvar koja sada drži moju pažnju je pogled u Kilijanovim očima dok gleda u moje. “Želiš me zar ne?” “Da.” On se pomera tako brzo da me iznenadi. Grabi moju ruku i vuče me nazad u Hibernian. Prolazi pored šanka, ujka Kif srećom ne vidi ovaj spektakl. Dok prolazimo brzo pored Mauren, govorim joj u prolazu. “Možeš li da pripaziš na moje stolove samo na kratko?” Kilijan me vuče tako brzo da nisam čula njen odgovor, ali pretpostavljam da će mi čuvati leđa, samo bog zna koliko sam puta pokrila njene stolove kad je njoj trebala duža pauza za cigaru. On me gura niz mračan hodnik i na kraju kroz vrata. Skladište. Gura me lagano unutra, pali svetlo zatvara vrata za nama i okreće ključ. Nežno klik se čulo i kada sam se okrenula prema njemu on se naslonio na vrata sa zadovoljnim izrazom na licu.“Šta radimo ovde?” “Moram da te okusim, samo malo i nije lepo da nas ljudi gledaju.” Moja utroba se stegla i nisam mogla da izbegnem vlagu koja se širila među mojim nogama zbog tih reči. Odgurnuvši se od vrata, praktično me je vrebao, dosegao do mene i zamrsio prste u moju kosu.“Kilijane... ne bi smo trebali.” “Shhh...” je sve što je rekao kad je napao i krenuo da me ljubi. Bilo je divlje i mokro, isto vrelo kao i one noći u mom stanu. Osim što sada nema onog tona dominacije. Umesto toga ovo je bila čista potreba koju sam osećala od njega i moje ruke automatski idu oko njega. Jezik mu je topao, loptica pirsinga erotično dodiruje unutrašnjost mojih usana. Kada sam povukla svoja usta malo u nazad tako da mogu 106

Naš svet knjiga zasisati karike na njegovim usnama, on zastenje dok se njegova ruka prikrade ispod moje majice. Prsti ostavljaju trag vatre dok mi se stomak diže u grudi. On obuhvata nežno u početku, a onda pomera palac preko moje bradavice, telo mi zadrhti i ja zastenjem u njegova usta. Ohrabljen mojim stenjanjem, Kilijan spušta ruku do dugmeta na mojim farmericama. “Prošli put kada sam uradio ovo, rekla si mi da stanem. Da li ćeš uraditi to i sad, slatka devojko?” On me je zadirkivao, izazivao da kažem ne. Pomislila sam na činjenicu da smo zaključani u skladištu i da me klijenti čekaju. Ali Mauren me pokriva, a šanse da nas uhvate su male. “Nemoj stati.” Rekla sam mu, luda od potrebe za nečim više. On je vešto otkopčao dugme na mojim farmericama, iako možda oseća pritisak od naše ograničenosti ovde, ne gubi vreme da sklizne rukom napred. Prsti mu klize ispod mojih gaćica i ubacuje svoj srednji prst u mene. “Oh bože.” Mumlja u isto vreme dok ubacuje prst u mene. “Tako si jebeno mokra.” Moja glava poleti unazad i osetim kako mu se prst pomera u meni, moji kukovi odgovaraju na pokret njegove ruke. Daje mi sladak, snažan poljubac i pogleda me u oči, lice mu je samo na centimetar od mog. “Ovo će biti brzo.” Upozorio me je. “Zadovoljiću te svojom rukom, jer umirem od želje da te vidim kako svršavaš. Upravo ovde. Upravo sada. Samo za mene. A onda idem kući sa tobom večeras i jebaću te tako jako, da ćeš biti bolna sutra. I svaki put kad budeš zakoračila i osetila taj mali ubod bola, imaćeš na umu da sam ja bio među tvojim butinama celu noć. Jel ti je to jasno?” Njegove reči bile su kao heroin ili bar ono što sam mislila da je heroin činio, to su meni činile ove reči... mrak i zavisnost. 107

Naš svet knjiga Ja sam klimnula, uzimajući svoju donju usnu među zube, tako da ne zavrištim od senzacije koja se stvarala u meni. “To je moja devojka. Sada obmotaj svoje ruke oko mog vrata i drži se.”

108

Naš svet knjiga

Poglavlje dvanaest Kilijan Kad je Rener završila sa poslom, mi smo praktično trčali do njenog stana, oboje smo disali teško do vremena kada smo stigli tamo. Ušli smo unutra i onda su naše ruke bile svuda jedno po drugom. Deo mene hteo je da je povuče na pod tu, reši se viška odeće i samo pronađem svoj put unutra. Samo o tome mislim od našeg trenutka koji smo imali u restoranu pre nekoliko sati. Ali znam da imamo ništa drugo do vreme i prisilim se da budem malo i džentlmen. Između dva užarena poljupca, ja uspem da je podignem, odem do njene sobe i bacim je na krevet. Iz svog novčanika izvlačim kondom i bacam ga na krevet pored nje. Odeća mi spada veoma brzo, bacajući je nemarno po njenom podu. Ona me gleda, oči su joj divlje i nimalo stidljive kada prelazi njima preko mog tela. Mislio sam da sam pre bio tvrd, ali način na koji je gledala moj kurac, lagano i pomalo zadihano, dovodi moju krv do tačke ključanja i udara mi na uši. Radim brzo na njenoj odeći, praktično je trgam sa njenog tela. Kada sam je imao kompletno golu, ja sam napravio pokušaj da se umirim na trenutak i samo je gledam. Ona se oslanja na laktove, njene kremaste bradavice su tvrde i mole za moja usta. Mislim da nisam video ništa savršenije u svom životu. Kada sam podigao pogled po njenom telu, njene oči me uhvate nespremnog samo na momenat. Do sada, Rener je bila skoro bila 109

Naš svet knjiga ravnodušna u pogledu naše privlačnosti. Ali način na koji me gleda u ovom trenutku, oči su joj blistale od želje, mislim da bi ja mogao biti taj koji će se izgubiti u ovom susretu. Prekidajući kontakt očiju, razdvajam njene noge i puzim između njih. Sedeći na svojim listovima, saginjem se dole i nabijem se među njene butine, osetim trijumf od načina na koji su se njene oči okrenule kad je zabacila glavu i njeno slatko stenjanje je ispunilo moje uši. Ona je topla i vlažna, kompletno spremna za mene. Rener poseže rukom i obmotava je oko mog kurca, stiskajući ga lagano pre nego što krene da ga mazi. Jebi ga, osećaj je neverovatan, ja zabacim glavu unazad i zatvaram oči, samo na momenat, dok ona miluje moju dužinu. Dovela me je do tačke na kojoj nikad nisam bio ni sa jednom ženom. Osećam se kao životinja bez kontrole, moj jedini nagon je da budem u njoj. Moram da uzmem neke mere kontrole, posežem dole i obmotavam prste oko njenog zgloba. Tako je tanak i mali u mojoj ruci. Mučenje je da joj odmaknem ruku. “Ne mogu da čekam Rener. Treba mi jako i brzo sada, ali obećavam ti da će biti dobro.” Moje reči izašle su kroz režanje i taj ton mi je neprepoznatljiv. Ona mi čini nešto što me čini drugačijim nego što sam inače, ali nemam vremena da brinem sad o tome. Imam mnogo važnijih stvari na umu. Ona udiše duboko i klima glavom, što mi je znak da krenem u napad. U samo nekoliko spretnih pokreta, imao sam kondom na sebi i ja sam bio nagnut nad njom, gurajući se na njenom ulazu. Njeno mesto je tako toplo, pretpostavljam da praktično gori dok guram malu sitnu barijeru pred sobom. Pravim potreban potisak guram malo jače unutra, ona je mala i uska, ali je jako vlažna i olakšava moj ulazak. Ja stiskam zube i zatvaram oči na kratko. Kada sam ih otvorio naše se oči povezuju na kratko. Kradu 110

Naš svet knjiga trenutak... Želim da je uzmem u svoje ruke i samo je grlim zbog načina na koji me gleda. Ali trenutak je prošao i moj prvobitni instinkt se vratio. Gledajući je svo vreme, pomerio sam kukove i gurnuo jako, njeno telo mi se potpuno otvorilo i dopustilo mi da uronim u nju do kraja. Nagrađuje me sa dubokim stenjanjem što je moja jaja učinilo momentalno zategnutim i znoj je oblio moje čelo. Naginjujući se napred prema njoj, stavio sam svoja usta blizu njenog uha dok sam počinjao da pumpam unutra i napolje, trljajući je rukom na onom posebnom mestu među nogama. Duboki uzdasi koje je imala svaki put kada sam se nabio u nju izazvalo je u meni rakete zadovoljstva. Jebi ga, neću dugo trajati uopšte, jer ništa što sam ikad osetio nije bilo ovako dobro i moram je navesti da ona prva svrši. “Da li ti se sviđa to?” Šapnuo sam joj na uvo, dok sam prstima obrađivao njen tvrdi čvor na način da je izazovem da kukovima bezobzirno krene prema meni. Ona je jebeno tako seksi dok to radi i pritiska svoje grudi još jače uz mene. Samo klimne glavom, njena kosa golica moje lice. Ja podižem glavu tako da je mogu videti i osmehnem se kad vidim da su joj obrazi crveni od zadovoljstva. “Možeš li podneti jače?” Ja sam za režao. “Da,” stenjala je, ja čak nisam ispustio zvuk olakšanja pre ne go što sam počeo da se nabijam u nju tako jako da je ceo krevet počeo da se trese. Rener je obmotala noge oko mene, omogućavajući da dublje uđem u nju, a onda je zakopala nokte u moje dupe, znam da je blizu. Osećam njeno telo kako se koči, pogled u njenim očima je zastakljen, znam da je izgubila većinu svojih svesnih misli. Ne radi ništa više sem što oseća upravo sada... oseća ekstazu koja je među nama. Ja je gledam... način na koji se njena usta otvaraju samo malo mali izdisaji izlaze iz njih, miriše na pepermint. Bulji prazno u plafon dok se ja 111

Naš svet knjiga zabijam u nju još jače, oči joj se odjednom zatvaraju i uzima donju usnu među zube. “Kilijane... Ja... Ja mislim.” Ne mora da kaže ništa, jer mogu da pročitam znake svuda po njoj. Spremna je da eksplodira. Ja protrljam mesto među njenim nogama malo jače i njeno celo telo počinje da drhti dok se razbija. A slatko, stenjanje klizi sa njenih usana i to me gura preko ivice. Ja zatvaram svoje oči da se skoncentrišem na ono što će biti najjači orgazam koji sam ikad imao... Znam to. Kada me obuzme, cepa sve u meni. Komada me iznutra. Ja sam nejasno svestan Rener kako stenje i vrišti u sopstvenom orgazmu na moje uvo dok me njeno telo stiska, ali držim i dalje oči zatvorene i prepuštam se naletu uzbuđenja koje je pogodilo svaku ćeliju u mom telu. “Jebi ga...” psujem kroz zube. Ja se povlačim i udaram još jednom u nju, još jedan nalet uzbuđenja me obuzima dok se potpuno praznim unutar nje. Zatim se moje telo opušta i ja kao žele padam preko nje. Ona pomera svoje nokte na moja leđa i mazi me nežno. Ja utonem svojom glavom u njen vrat poput lopova i slušam kako naša oštra disanja ispunjavaju sobu. Znam da moja težina mora da je pritiska, ali ona se ne žali. Mi smo tihi, izgubljeni u našim mislima, znam da je ona isto tako potresena kao i ja celim ovim iskustvom. Moji planovi večeras su bili da je jebem iznova i iznova, nadajući se da ću ovu potrebu za njom izbaciti iz svog sistema. Ali nikad nisam osetio ovako potpuno zadovoljstvo u svom životu. Prevrnuo sam se na stranu. Skidam kondom, vezujem ga i bacam na pod. Baci ću ga kasnije. 112

Naš svet knjiga U šuškavam Rener u svoje telo, primećujem da se odmah pribija uz moje ruke i stiska se uz mene čvrsto. I ja tonem u san.

***

Nešto mi golica nos i budi me. Za kratko samo na sekundu ja nemam pojma gde sam. Onda me sećanja na prethodnu večer preplave i shvatam da me to Renerina kosa golica i dovodi do ivice kijanja. Mi smo u njenom krevetu, okrenuti jedno prema drugom, moje ruke obmotane su oko nje. Tela su nam zbijena, noge prepletene. Njeno lice ušuškano je u moj vrat i osećam njen blagi dah na svojoj koži. Isuse... kada pomislim na stvari koje sam joj sinoć radio koje i dalje želim da joj radim - ja bi sigurno ispunio sve uslove za kliniku na kojoj su zavisnici od seksa. I dalje ne verujem da sam je odvukao u skladište u Hibernianu. Da je Kif znao šta sam radio, isprašio bi mi dupe i izbacio me napolje na ulicu. Ali ne mogu da kažem da mi je žao što sam to uradio. Gledati Rener kako svršava po mojoj ruci u samo nekoliko vrelih sekundi bilo je tako vredno rizika da nas Kif uhvati. Znao sam u tom momentu, da može podneti sve što joj imam dati. I više je nego prihvatila ono što sam joj davao kada smo došli u njen stan. Ta misao me učini tvrdim, ali se ne pomeram. Samo želim da ležim ovde nekoliko minuta i razmotrim svoja osećanja. I da, osećanja su umešana. Znam da sam govorio sebi da je jebanje Rener samo to... ništa više od jebanja. Ali to nije istina. Činjenica je ta da mi se ona uvukla negde unutra još one noći u Hibernianu kada sam je video da nosi tacnu sa kriglama od pola litre i da se vratila u Dablin. Jedini 113

Naš svet knjiga problem je taj da su ta osećanja možda prolazna. Da ovo nije ništa više od novog i zanimljivog za mene i da ću se brzo zasiti toga. Moj telefon počinje da zvoni melodijom koju sam postavio za Mejv. Rener se počela komešati u mojim rukama i ja je puštam. Prebacujem se preko ivice kreveta i na pod, ja tražim svoje pantalone. Izvlačim telefon napolje i brzo prihvatam poziv pre nego što prekine. Srce mi tuče kao ludo - prestravljeno da će propustiti njen poziv i da će opet biti na ivici. “Mejv... ćao dušo... kako si?” “Gde si bio sinoć?” Oh sranje, nije mi se sviđao ton njenog glasa. “Kako to misliš gde sam bio?” “Pokušala sam da zovem na tvoju kuću nekoliko puta... kasno sinoć... nisi se javio.” Njen ton je ljut i optužujući u isto vreme. Odlučio sam da je zaustavim u tome. “Zašto jednostavno nisi nazvala na mobilni?” “Zato što ako nisi bio kući... to znači da si bio napolju celu noć. I da je to očito mnogo važnije nego biti tu za mene.” Ljut sam jako zbog njenog ponašanja i optužbi. Ona očekuje da stojim pored telefona i čekam da ona pozove? Osim toga ima jebeni broj mog mobilnog. Pokret na krevetu privlači moju pažnju i vidim da Rener delimično sedi. Povlači čaršav na svoje grudi i kosa joj je sva u neredu. Izgleda jestivo i ja želim da bacim telefon i vratim se u krevet sa njom. Ona mi dobacuje zabrinuti pogled i izvlači se iz kreveta. Gledam je kako se kreće po sobi do svoje komode i uzima bele gaćice i oblači crni top preko svoje glave. Dobacujući mi sada simpatičan pogled, izlazi iz sobe davajući mi privatnost za ovu raspravu. To je veoma učtivo od nje i ja to cenim. Ne želim da ona čuje ono što pretpostavljam da neće biti prijatan razgovor. Ne laskam baš dobro. 114

Naš svet knjiga “Kilijane... jesi li tu?” Mejv je upitala. Uzdahnem i kažem. “Da. Ovde sam.” “Onda, gde si bio sinoć?” Duboko sam udahnuo i molio se bogu da govorim pravu stvar. “Mejv... ovde sam za tebe. Imaš broj mog mobilnog i možeš me pozvati ja ću se uvek javiti. Ali ti me ne poseduješ i nije tvoja briga gde sam bio celu noć. Moraš se manuti toga.” Očekivao sam da se Mejv naljuti na mene. Očekivao sam da makar cvili. Ali ne radi ni jedno, sve što sam čuo je klik i da se linija prekinula. Naslonio sam se nazad na stranu od kreveta i provukao ruku kroz kosu. To nije prošlo dobro i odjednom se osećam veoma umorno. Bar neću morati da brinem o svojoj tvrdoći sa kojom sam se probudio. Mejvine reči su je ubile. Okrenuo sam doktora Madena, ali sam dobio njegovu govornu poštu. Ostavio sam mu poruku da me pozove da vidimo koliko sam loše upravo sjebao Mejvin oporavak. Ustajem sa poda i oblačim svoje farmerice i izlazim iz Renerina spavaće sobe. Sama pomisao da je vidim malo olakšava teret na mojim grudima. Zalazim za ugao u kuhinju i vidim je kako stoji ispred puta leđima okrenutim od mene. Ona kuva kafu i mene je pogodilo koliko je njena zadnja strana takođe lepa. Njena crvena kosa, pada niz leđa u labavim talasima, njeno dupe se jedva drži u tim malim belim gaćicama i vidim sitnu tetovažu na podnožju njene kičme gde njen top nije uspeo da prekrije delikatnu kožu. Ni za milion godina ne bi pomislio da Rener ima tetovažu. Virim jače sa daljine, vidim da je to šareni leptir. Mislim. Momentalno sam opet tvrd i misli o Mejv su nestale. 115

Naš svet knjiga Okrenuo sam se i tiho vratio u sobu, zgrabio sam drugi kondom iz svog novčanika. Kada sam se vratio u kuhinju, ona i dalje stojala na istom mestu leđima okrenuta, gledajući u aparat za kafu. Prišao sam joj otpozadi, bacio sam kondom na pult pored aparata za kafu, plašeći je. Moje ruke odmah su bile na njenim kukovima, palčevi mi uranjaju u njene gaćice dok joj govorim. “Ne pomeraj se.” Ali se pomera, utapa se nazad u moje telo i oslanja svoja lađa na moja ramena. Ona čak i uzdahne zadovoljno, iako ne postoji ništa mirno u onome što osećam sada ili se spremam da uradim. Oslobađam njene kukove, jedna mi ruka ide u njenu kosu i sklanjam je sa njenog vrata. Druga klizi preko njenog stomaka, samo na kratko, pre nego što krene korak niže pa sve dole do njenih gaćica. Moji prsti uvlače se unutra između njenih nogu, kvasim svoje prste sa njenim uzbuđenjem. Prislanjam svoje usne na njen vrat i ljubim je. “Nagni se,” ja mumlan. “I raširi te tvoje lepe noge za mene.” Sa mojom rukom koja je i dalje miluje ona posluša.

116

Naš svet knjiga

Poglavlje trinaest Rener Vatra preplavljuje moju kožu, ja razdvajam svoje noge, baš kao što je Kilijan tražio od mene. Ne oklevam, ne mislim samo želim da osećam... da se udavim u ushićenju. Sinoć, moje telo oslonilo se na njegovo, radilo je od čiste požude i želje. Ni jednom nisam pomislila da analiziram ili da planiram šta će se desiti sledećeg jutra ili čak razmotrila da on može imati katastrofalne posledice za mene. Ne... prepustila sam se. I to je upravo kako ja zamišljam da bi bilo skakati sa padobranom. Pola ushićenje, pola užasnutost i delom adrenalin. A onda je sve zadovoljstvo. Vrelo, telesno...skoro bolno... zadovoljstvo. Nikad pre nisam osetila tako nešto i kad je bilo gotovo, znala sam da je za mene tek počelo. Moje telo podrhtava, dok Kilijan uvlači dva prsta u mene, invazija koja je suprotnost mekim poljupcima koje spušta na moj vrat. Ja se napinjem, dok on izvlači prste iz mene i lagano ih prevlači preko mog kuka i prema leđima, ostavljajući vlažan trag. Osećam da se povukao od mene malo, prstima prelazi preko tetovaže leptira na donjem delu mojih leđa. Napravila sam je tokom moje prve godine na koledžu moja majka je bila kompletno užasnuta kada je to videla na plaži sledećeg leta. “Nikad te nisam zamišljao sa tetovažom.” “Bio je to moj jedini bunt tokom koledža.” 117

Naš svet knjiga “Slatka je. Baš kao i ti.” Kilijan ne govori ništa više, ali me dodiruje svuda. Moje telo počinje da drhti, očekujući dublji dodir... nešto drugo sem ovih laganih milovanja koje radi. To je takođe suprotnost od načina na koji se grubo obično igrao sa mnom. Napokon, on zabada prste u zadnji deo mojih gaćica i ja čekam da mi ih skine niz noge. Ja sam zadrhtala unapred od tog erotičnog poteza. Ali on je imao druge ideje, jer osetim kako skuplja materijal čvrsto u svojim rukama i cepa ga kroz sredinu. Čuje se cepanje tkanine i osećam kako materijal pada među moje noge i ja na to zastenjem. Kilijan onda povlači moj top preko moje glave i baca ga u stranu. Pažljivo uzima moju kosu, povlači je u rep, prebacuje je preko mog levog ramena, tako da je cela moja zadnja strana ogoljena pred njim. Njegovi zglobovi prevlače se celom dužinom uz moja leđa i zastaju među lopaticama. Moje oči uperene su u aparat za kafu, ali želela sam da okrenem glavu i vidim izraz na njegovom licu. Ipak deo mene se plaši od vatre koju ću videti u njegovim očima, jer bi verovatno izgorela na mestu. Prevlačeći prste preko gornjeg dela leđa, on gura, tera me da se nagnem napred prema pultu. Moje ruke automatski idu gore i hvataju ivicu. Kada su mi grudi skoro blizu pulta, njegova ruka vraća se na moj kuk. Ubacuje nogu između mojih, mogu da osetim materijal farmerica dok lupa nogom čas o jednu moju nogu čas o drugu, izazivajući moje noge da se rašire. Drhtim, znajući šta će da uradi. Savija me napred u najintimnijoj pozi u sred bela dana u mojoj kuhinji. Moj kafe aparat je gotov, ali jedino o čemu mogu da mislim je Kilijan kako ulazi u mene. Čujem otvaranje šlica na njegovim farmericama, onda grabi kondom sa pulta. Ja zatvaram oči, želeći da izbacim kafe aparat iz svog vida i 118

Naš svet knjiga skoncentrišem se na zvukove. Paketić kondoma se otvara, on ga navlači jednom rukom, jer je njegova druga ruka na mom kuku, držeći ga lagano. Namešta se iza mene i mogu da osetim vrh njegovog kurca na meni, gura ga lagano. Ali ne pravi dalje potez. Umesto toga obe njegove ruke spuštaju se na donji deo mojih leđa, a onda ih nežno prevlači gore. “Volim tvoja leđa, Rener. Tako su jebeno seksi. Fantazirao sam o tome da uradim ovo od momenta kada sam te one noći video u onom nazovi topu bez leđa.” Nagnuo se napred i polizao jedno od mojih ramena, valjao je tu metalnu kuglicu po mojoj koži. Ja ispuštam mali uzdah, jer njegov jezik tako prija mojoj koži. “Volim da gledam u tvoju prelepu facu dok te jebem, znam da će mi ovo biti omiljena poza sa tobom. Gledati te kako si savijena napred, za mene... znajući koliko ćeš uska ovako biti. Biće savršeno, draga. Veruj mi.” I ja jesam. Verovala sam mu da će mi biti dobro. Dok prelazi poljupcima po mojim leđima, osećam kako se podiže. Jedna ruka napušta moja leđa, znam da je koristi da povede sebe u mene. Psuje ispod glasa kada napravi prvi prodor. Tvrd je u meni, ide samo malo dublje, a onda šišti vazduh između svojih zuba. Taj zvuk... znanje da on voli način na koji se ja osećam... praktično izaziva moje noge da otkažu. Vraća svoje ruke nazad na moje kukove, on kruži svojom karlicom tako da ulazi skroz. O bože... on je duboko. Dublje nego što sam osetila sinoć. I on je udario nešto u meni što nikad ranije nisam osetila. On se izvlači polako napolje, samo do vrha, a zatim gura nazad u mene polako. Ja sam donekle očekivala da će me jako jebati, ali je jako pažljiv iz nekog razloga. Svaki put kada se naša tela spoje izbije mi još malo vazduha iz pluća. 119

Naš svet knjiga Zadovoljstvo je sve što udara u meni i izaziva prijatne grčeve koji hoće napolje. Naš svet knjiga. Mislim da se slažem sa njim... to može biti i moja omiljena poza. Kilijanovi pokreti postaju brži, dok je kuhinja ispunjena našim stenjanjem i udarcima kože o kožu, njegovog rajfešlusa i trljanje teksasa o moje butine, ali to sve nekako povećava zadovoljstvo. On pušta moje kukove i provlači ruke napred na moje sise, jedan dlan na svakoj. On ih mesi nežno i one su tako teške i bolne, da gotovo zaplačem na dodir. Onda on štipa svaku bradavicu, malo jače, dok njegova tvrdoća udara unutra i napolje u mene, izazivajući moj orgazam da se lansira. Moji kukovi automatski udaraju nazad od njega, želeći ga dublje nego što već jeste. Njegove ruke vraćaju se na moje kukove, prsti mu se zabadaju u moju kožu. Ide malo jače, teže, a onda ga čujem kako šapuće. “Da... da.. Rener... Jebiga, da.” Naš svet knjiga. On nasrće još jedanput, zabada prste dublje u moju kožu, a onda mu se celo telo zateže i teško i dugo stenjanje izlazi iz njegovih usta. Osećam ga kako pulsira u meni i to izaziva još sitnih potresa zadovoljstva u meni opet. Suze su ispunile moje oči, jer je osećaj previše intenzivan. Nešto je prošlo među nama i to je protreslo više od mog tela. Kada je Kilijan napokon prestao da se trese, on je spustio nežan poljubac na sredinu moje kičme i izvukao se iz mene. Ja ispravljam svoje telo i okrećem se. On skida kondom i baca ga u kantu. Gledam ga kako povlači svoje farmerice gore i kako ih zakopčava. A onda se Kilijan okreće i naginje na sudoperu, odmarajući svoje ruke na ivici blizu svojih kukova. Zuri u mene, hrabro prelazi očima po mom telu, iznova i iznova. Osećam se veoma svesnom svoje nagosti, što je čudno u odnosu na neverovatno intiman čin koji smo upravo podelili. Krećem da rukama prekrijem svoje grudi, ali on kaže “Ne.” 120

Naš svet knjiga Ja spustim ruke dole, voljno poslušavši njegovu komandu. “Nemoj nikad pokrivati svoje telo predamnom. Predivno je.” On je ispružio jednu ruku prema meni i ja sam posegla da je uhvatim. Naši prsti se prepliću i on me povlači prema sebi. Stavši između njegovih nogu, on je obmotao svoje ruke oko mene i zagrlio me jako čvrsto. Osećam njegove usne na vrhu moje glave. “To si jebeno neverovatna.” Naš svet knjiga. Ja sam se nasmejala na te reči. “Da ni ti nisi loš.” On me drži još nekoliko sekundi, a onda kaže. “Kako bi bilo da ti skuvam neki doručak?” Ja sam pogledala prema njemu, sa glupim izrazom lica. “Ti znaš da kuhaš?” “Kako bi bilo da te izvedem na doručak.” Promenio je svoju rečenicu.

***

Kilijan i ja sada pijemo drugu šolju čaja u malom restoranu koji je odmah blizu mog stana. Čovek nije imao ništa da nam spakuje za poneti, jer je Kilijan pojeo ceo svoj doručak i pola mog. Kada sam prokomentarisala to, on je samo za režao na mene i rekao mi da je on sagoreo previše kalorija u proteklih dvanaest sati. “Pa, šta je ono sa onim seronjom?” Kilijan je pitao. “Seronjom?” Moj um je prazan. “Da, onim što te je pokušavao poljubiti sinoć?” “Oh.” Nisam sigurna kako da objasnim Kormaka, pa se odlučujem za dvosmislen odgovor. “Ma on je samo bivši dečko.” 121

Naš svet knjiga “Nisam siguran da je shvatio poruku da ste vas dvoje bivši.” Primetio je on. Uzdahnula sam, uzela još jedan gutljaj svog čaja. “On želi da se pomirimo.” Kilijanove reči bile su oštre. “A ti?” “Naravno da ne... mislim... razmišljala sam o tome kratko, ali... ne, ne mogu. Ne nakon...” Ja sam se utišala, gledajući dole u šoljicu svog čaja. Lice mi je pocrvenelo, misleći o tome šta mi je uradio i proklinjem sebe kada sam mu čak dala i tih deset minuta. “Ne nakon čega?” Njegove reči bile su meke, ohrabrujuće.. Oči su mi se podigle do njegovih. “Radije ne bih da pričam o tome.” On je samo podigao tu svoju savršenu obrvu na mene. “Nakon onoga što smo podelili sinoć, jutros? Ma daj, udovolji mi Rener. Umalo sam izbo momka zbog tebe sinoć.” Zaboravila sam skroz na to. “Ne bi mogao.” Njegove oči postale su teške. “Moga bi... da nije sklonio svoje ruke sa tebe dok sam izbrojao do tri.” Nešto u posesivnom tonu njegovog glasa izazvalo je da zadrhtim i nisam sumnjala da bi Kilijan bio nasilan sa Kormakom da me nije pustio. “Ti si nešto drugo, znaš to zar ne?” “Shvatiću to kao kompliment. Pa u čemu je stvar sa njim.” Ne znam zašto verujem Kilijanu sa ovom informacijom, jer i dalje me zbunjuje u velikoj meri, ali nešto se očigledno jeste promenilo među nama. Znam da je ovo nije ništa više do dinamičnog seksa, ali ne osećam se kao da bi mi Kilijan strogo sudio. “Pa, ja imam tog idealnog muškarca. Smešno zaista, ali to je ono što sam oduvek želela. Želela sam finog, stabilnog muškarca. Želela sam kuću u predgrađu sa belom ogradom psa i decu. Mislila sam da ću to imati sa Kormakom. Radili smo zajedno i izlazili ozbiljno oko šest meseci. On je 122

Naš svet knjiga pilot u Delti, a ja sam bila stjuardesa. Mislila sam da ćemo se venčati jednog dana. Ispostavilo se... da je već oženjen.” “Ah... bio je čovek koji je varao.” Ja sam frknula na te jednostavne reči. “On je bio mnogo više od toga.” Nisam rekla ništa više, stid me je preplavio. “Reci mi Rener.” Kilijanove reči bile su meke, mogla sam ih jedva čuti. Oči su mu bile ispunjene sa simpatijom, jer je znao da šta god se spremam da mu kažem veoma bolno za mene. Da bi me ohrabrio, uhvatio me je za ruku preko stola. Trljao je poleđinu mog dlana palcem i ja sam držala pogled na teškom srebrnom keltičkom prstenu koji je nosio. “Njegova žena je saznala da sam mu poslala sugestivnu poruku. Ona mu se suprotstavila, a on je očito negirao da ima vezu. Što je, da je to sve što je bilo, bilo bi u redu. Ali... da joj dokaže da mu ja nisam ništa, bukvalno me je optužio za seksualno uznemiravanje na poslu i ja sam izgubila posao.” “Šta koji kurac? Definitivno sam trebao tog kurvinog sina da izbodem kad sam imao priliku za to.” Ja sam se nasmejala tužno, a zatim mu ispričala celu priču. Nisam ništa izostavila, čak sam priznala da se u suštini krijem ovde u Irskoj, jer me je previše sramota da idem kući, da stvarno ne znam šta da radim sa svojim životom. On ustaje od stola, viče me za njim. Onda me iznenadi kada obmota svoje ruke oko mene u najnežniji zagrljaj. “On je kukavica, Rener. Prosto i jednostavno. On nikada nije zaslužio ni jedan minut tvoje pažnje.” Stiskam ga oko struka. “Mislim da je moja skala za muškarce pokvarena.” On se nagnuo unazad i pogledao u mene. “Tvoja šta?” “O ma znaš skala za muškarce, ono po čemu ocenjujem njihov karakter. Mislila sam da je on sve što sam tražila.” 123

Naš svet knjiga Kilijan se nasmejao. “A šta ti ta skala za muškarce kako je ti zoveš govori za mene?” “Pa, definitivno me je prevarila. Nisam imala pojma da ti umeš da budeš ovako sladak.” Kilijan je protresao glavom u lažnim simpatijama. “Definitivno je pokvarena dušo. Ja sam samo napaljen i želim u tvoje gaćice i uradiću šta god je potrebno da tamo stignem.” Zabacila sam glavu unazad i nasmejala se glasno. Kada sam je vratila nazad i pogledala ga, glava mu je bila malo nagnuta u strnu i posmatrao me je radoznalo. “Šta?” rekla sam, dok sam prošla rukom po kosi. Zgrabio je ruku sa moje kose okrenuo je i poljubio. “Ništa. Samo si zapanjujuća kad se smeješ, to je sve.” Znam da ne bi trebala dopustiti da te reči utiču na mene, ali nemam kontrolu nad načinom na koji mi srce lupa u grudima. Po prvi put, zaista sam se zapitala da li ovo može biti samo seks za mene. Pogotovo kad su njegove reči tako uticale na mene. Oslobodivši me, Kilijan je zakoračio unazad i izvukao svoj telefon napolje. On je birao broj i gledao me dok je zvonilo. Neko se javio i bez da skine svoje oči sa mene, rekao je. “Kif... Kilijan je. Slušaj. Voleo bih da povedem Rener u Marlai Park danas i pitao sam se da li bi mogao da nađeš nekog da pokrije njenu smenu?” Ja sam krenula prema njemu, vikajući. “Stani. Šta to radiš?” On se odmaknuo od mene, sa blagim osmehom na licu, držeći sebe i telefon van mog domašaja. “Da. Slažem se. Treba malo da se zabavi. Okej? Hvala. U zdravlje.” Kilijan je prekinuo i spakovao telefon u džep. “Zašto si to uradio?” Pitala sam, besna što nije pretpostavio da bi sama mogla da si sredim slobodan dan. 124

Naš svet knjiga “Uradio sam to zato što želim da provedem više vremena sa tobom i ne želim da te se od reknem zbog Hiberniana večeras.” “Ne možeš samo da obavljaš takve razgovore umesto mene. Imam odgovornosti, znaš?” “Prestani gunđati, Ren. Uradio sam to i zahvalićeš mi kasnije sigurno zbog toga što sam to uradio.” Prekrstila sam svoje ruke na grudima i zurila u njega. “Zašto bih to uradila?” “Prvo, zahvalićeš mi, jer se spremam da te vodim na Irski muzički festival i biće ti jako zabavno da sa mnom slušaš muziku nekih sjajnih bendova.” “A zašto ću još biti zahvalna?” On je zakoračio prema meni, zgrabio moju bradu rukom. Primakao usne blizu mojih i promumlao. “Zato što posle toga večeras, odvešću te u svoj stan i nateraću te da svršiš opet i opet i opet.” Oh sranje. Moje celo telo ispunjeno je požudom i samo tako... ja imam želju da svršim. Pomisao na njega da radi mom telu šta god poželi me pali. Ali nešto mi u vezi ovog smeta. Ne mogu da dozvolim da mi sve diktira. Ja mu sigurno poklanjam svoje osnovne želje na čuvanje i znam da Kilijan voli kontrolu, ali kada se sve svodi do toga, da ja ne želim da me neko kontroliše zato što misli da može. Odmakla sam se od njega, izvukla svoj telefon napolje. Okrenula sam ujak Kifa i kada se javio, ja sam kratko rekla. “Ujak Kif. Nemoj menjati moju smenu. Doći ću na vreme večeras.” Prekinula sam bez da kažem doviđenja i dam mu priliku da priča sa mnom o tome, jer deo razgovora koji sam upravo čula između njega i Kilijana, je da je bio sav sretan što izlazimo. 125

Naš svet knjiga “Zašto si to uradila?” Kilijanov glas je bio spor u neverici i pomalo težak. “Zato... jer ne kontrolišeš mene ili moj život. Ako to tražiš, pusti me iz ovog ludog voza odmah.” Gleda me sa pogledom od kog bi žene mogle zaplakati, ali ja držim svoj stav. Onda mu oči omekšaju i on uzdiše. “Dobro. Bar pođi sa mnom u park da slušamo muziku i ja ću te odvesti u Hibernian u vreme kad ti počinje smena.” “Okej,” rekla sam mu sa osmehom. “Vidiš to i nije tako loše, zar ne?” “Jebeno to mrzim, ali pretpostavljam da ću moći živeti sa tim.” Da bi mu olakšala bol, prilazim mu i ljubim ga, lagano prelazim jezikom preko njegove usne i preko njegovih karika. Poljubac se brzo produbljuje, ali onda, previše rano on se povlači. “Hajde,” rekao je, smešući mi se. “Idemo odavde, pre nego što padnem u iskušenje da te nagnem preko stola.” Eto... sada u vezi toga me i dalje kontroliše. Moje telo bi verovatno poslušalo šta god da traži od mene... i on to zna.

126

Naš svet knjiga

Poglavlje četrnaest Kilijan Prošlo je pet dana od kada sam prvi put jebao Rener i još uvek ne mogu da je se zasitim. Više ne večeram i ne radim u Hibernianu zato, jer je to bilo samo da bi imao priliku da popričam sa njom i nateram je da popusti. Sada dok ona radi ja ne moram da sedim u tom neudobnom separeu celu noć, nadajući se da ću imati par trenutaka razgovora sa njom. Ali to me nije sprečilo da ipak dolazim svako veče, sačekam je ispred paba kad završi sa poslom. Prošetamo do kuće, vodimo neobavezne razgovore držimo se za ruke. Ali čim uđemo u njen stan uvek se trkamo ko će se brže rešiti svoje odeće. Jedne noći, baš kao što sam i zamišljao da će se kad tad desiti, obavili smo to baš tu na podu, bili smo tako željni jedno drugog. Svaki put čini mi se da je bolji od prethodnog. Sinoć, mislim da događaj ne može biti nadmašen, sačekao sam je ispred paba sa braon papirnom vrećom u ruci. Ona je pogledala radoznalo. “Je li to iznenađenje za mene?” “Na neki način. Kesa puna kondoma. Iznenađenje!” Ona je počela da se smeje, uzimajući kesu od mene, virila je unutra. Kada je potvrdila da sadržaj nije ništa drugo do kondoma, vratila mi je kesu nazad. “Izgleda da sam nekako dobila sigurnu opkladu sa tobom, Huh?”

127

Naš svet knjiga Jebiga... činjenica da se tako lako šali sa mnom zagrejalo je nešto unutar mene. Nikad nisam imao tako lagano vreme sa ženom. Nikada nisam bio tako oduševljen jednom... unutar i van kreveta. Kada smo stigli u njen stan, ljubili smo se, vukli i žurili da dodirnemo jedno drugo na putu do njene sobe. Izvadio sam kondome iz kese i otvorio njenu fioku na noćnom stočiću u nameri da ih bacim unutra. Ali nešto mi je privuklo pažnju. Otvorio sam fioku jače i iscerio se jače. Posegao sam unutra i izvukao napolje rozi vibrator. Držao sam ga pred njom da ga ona vidi, podižući obrve. I baš kao što sam i očekivao ona je pocrvenela. “Izgleda da ne radim svoj posao kako treba.” Rekao sam joj. “Ne ako imaš ovo pored svog kreveta.” Ona je počela da muca, onda je počela da negira korišćenje vibratora od kada smo zajedno. Ja sam pritisnuo dugme i upalio ga, uživajući u vibraciji na mom dlanu. Okrenuo sam se prema njoj i rekao lukavo. “Skidaj se i dolazi na krevet. Čini mi se da ću se malo igrati sa tobom večeras.” Rener je progutala jako, ali onda je skinula svoju odeću i do puzala na dušek. Jebiga... stvari koje sam joj radio sinoć, praktično su me naterale da pocrvenim, a mislio sam da sam video i uradio sve. Naveo sam je da svrši četri puta pre nego što sam napokon dozvolio sebi da potonem u nju, ali nisam sklonio vibrator. Ne... držao sam ga na njoj dok sam je jebao jako, vrisak uživanja izbio je iz nje dok smo svršavali u isto vreme. Nisam baš siguran kako nadmašiti to, zaista. Ali siguran sam da ću smisliti nešto do vremena kada stignemo u njen stan. Imam u planu da je držim budnom celu noć, jer hvala bogu sutra je slobodna i ceo dan i celu 128

Naš svet knjiga noć i mi ćemo koristiti deo vremena da odspavamo, jer će nam siguran sam biti potreban san. “O čemu misliš?” Pitala je dok je uzimala moju ruku. Stegao sam je nazad i krenuli smo niz ulicu. “Samo o nečemu što će to tvoje lepo lice učiniti da pocrveni kao zalazeće sunce.” Ona šmrknu na moje reči. “Tako umeš sa rečima Kilijane.” “Hej, ja sam ipak Irac. Popusti mi malo.” Ona se nasmejala i onaj čudan osećaj vratio se u moje grudi. Nisam želeo da ga analiziram, umesto da mislim unapred o tome šta ću joj raditi ja sam je poveo kući. Toliko od spavanja sledećeg jutra. Rener me je probudila rano ujutro, uzbuđena, jer je slobodna dan i po. Puzi preko mene, golicanjem me budi. Moram brzo da je obuzdam, jer nikad pre nisam bio golican i upravo sam otkrio da sam veoma golicljiv. Naš svet knjiga. Prevrćem je na leđa, držim joj ruke iznad glave i ljubim celo njeno telo. Spuštam se niže sa namerom da je lizanjem dovedem do brzog orgazma. Ona je divlja u mojim rukama, čim sam spustio svoje usne na nju, siguran sam da bi je naterao da se složi čak i da ubije kad bih hteo. Ona tako dobro reaguje na mene, shvatio sam da bih ovo mogao da radim ceo dan bez prestanka, njeno koprcanje ispod mene verovatno je jedna od mojih omiljenih stvari. Naš svet knjiga. Moj mozak jedva obrađuje činjenicu da mi telefon zvoni, ali puštam ga da ode na govornu poštu. Nema šanse da se javim i ostavim moju devojku da čeka. Kada je eksplodirala na mojim ustima, oblizao sam se i uzeo je brzo otpozadi, stenjući njeno ime dok sam svršavao. Čim sam se izvukao iz nje, ja sam već mislio o sledećem putu kada ću biti u njoj.

129

Naš svet knjiga ***

Šetamo do mog stana, što nije tako daleko od Rener. Pošto ćemo provesti dan zajedno, želeo sam da se istuširam i promenim odeću. Ovo će biti prvi put da Rener ili bilo koju ženu zbog toga vodim u svoj stan. Čak i Mejv nikad nije provela noć kod mene i mislim da to govori nešto o vezi koju formiram sa Rener. Naš svet knjiga. Proverio sam svoj telefon dok smo šetali i video poziv od Doktora Madena. Pričali smo dvaput od mog poslednjeg razgovora sa Mejv i on me je uverio da je u redu što sam postavio granice sa njom. Naveo me je da se osećam mnogo bolje, jer nisam morao da vodim dvostruki život sa Mejv, da mogu da je podržim, ali i da idem za svojom srećom u koju se ona ne ubraja. I upravo sad... sreća je Rener. Osećam se užasno međutim, jer sam osetio olakšanje što me nije zvala Mejv. Tako se bojim da ne kažem nešto pogrešno da sam konstantno na ivici svaki put kad mi telefon zazvoni. Brzo sam okrenuo doktora, ali upalila se njegova govorna pošta. Ostavio sam poruku i prekinuo. “Pa... Ja sam poprilično znatiželjna da vidim kako rok zvezda živi. Uradiću tajne fotografije i postaviti ih po celom internetu. Možda čak nekoliko mogu i da prodam.” Rener je rekla. “Slatka si,” rekao sam joj, dok sam se naginjao dole da je poljubim u hodu. To je čudan manevar, ali uspeo sam da se snađem i ukradem joj brzi poljubac. “Trebala bi izvesti tu komedijsku predstavu na putu.” “Ne. Nema šanse da bi me platili bolje od Hiberniana.” Provukla je svoju ruku kroz moju dok smo nastavljali hodati i osećaj je... dobar. 130

Naš svet knjiga Uzimamo lift do mog sprata i kada su se vrata lifta otvorila, pokazao sam joj da izađe prva. Gledam njeno dupe dok izlazimo, razmišljam o tome da je ubedim da uskoči pod tuš sa mnom. Kada je zastala ja nisam bio spreman za promenu njenog kretanja i udario sam o njena leđa.. Smeškajući se obmotao sam svoje ruke oko nje i poljubio joj vrat. “To je pametan potez da me nateraš da te dodirnem.” Zadirkivao sam je. Nije se smejala niti odgovorila sa nekom pametnom uskočicom u stvari, osetio sam da je na neki način ukrućena u mojim rukama. Kada sam digao pogled video sam i zašto. Mejv stoji ispred vrata mog stana sa rukama na grudima i pogledom koji bi mogao ubiti. I to usmerenog na Rener. Ja se oprezno uspravim i sklonim ruke sa nje... To nije bio potez za Mejvino dobro nego za dobro Ren. Ne želim da se još više Mejvinog gneva usmeri na Rener, jer koliko vidim po tome što pokazuje na svom licu Mejv je jako ljuta zbog naklonosti koju sam malo pre pokazao. “Mejv. Zašto si dođavola otišla sa rehabilitacije?” Moj glas je jak i nekako sam očekivao da ustukne, ali ona i dalje strelja pogledom Rener. “Sada shvatam zašto nikad nisi kući noću. I zašto ne možeš da se javiš na moje pozive.” “Ma daj, Mejv. To nije fer. Imaš broj mog mobilnog.” “Kao da bi se javio. Očito si imao mnogo važnijih stvari nego da brineš o meni.” Počeo sam da tresem glavom i zakoračio prema njoj. “Pa si otišla sa rehabilitacije zato što ja sinoć nisam bio kući? Jebeno neverovatno!” Osećam Renerinu ruku na leđima i okrećem se preko ramena prema njoj.

131

Naš svet knjiga “Mislim da je bolje da odem.” Rekla je, njene oči ispunjene su neizvesnošću. Želim da je povučem u svoje ruke i uverim je, ali ne želim da dam Mejv povod da je napadne. “To je verovatno najbolje.” Moj glas je nizak. Ja nisam uradio ništa više i samo se nadam da razume zašto ne mogu. Ali mi ne promakne bol koja se pojavila na njenom licu pre nego što se okrenula i otišla prema liftu. Čekao sam da se vrata lifta zatvore zatim sam se okrenuo prema Mejv. A kada sam to uradio, ona staje ispred mene i baca svoje ruke oko mog vrata. “Nedostajao si mi.” Ja momentalno uzimam njene ruke i skidam ih sa sebe, zakoračim unazad i krenem prema stepenicama. “Hajde Mejv. Vratićemo te u Um Velnes Dablin.” “Ne.” Rekla je odlučno. “Ne vraćam se tamo.” Ja se okrenem i gledam u neverici prema njoj. “Reci mi da se šališ, reci mi samo da se jebeno šališ.” Ona odmahuje glavom. “To mesto je strašno i ne treba mi. Ja sam dobro. Nema želju da pijem i mogu ovo uraditi sama. Jednostavno ne mogu više biti tamo, Kilijane.” “To ne ide tako. Ne možeš samo da odeš tamo i provedeš nekoliko dana i da ti bude bolje od jednom.” “Iskreno.” Rekla je čvrstim tonom. “Dobro sam. Ozbiljno, Kilijane. Ono što sam uradila te noći... moraš da znaš da je to bio glupi vapaj za pažnju. Ali videla sam koliko te je to potreslo. Neću to opet uraditi. Kunem se.” Bože, želim da je zgrabim za ramena i protresem da se dozove pameti. Mejv nije glupa devojka. Ona zna da je ovo pogrešno, ali je ona u zabludi da to može da uradi sama. 132

Naš svet knjiga “Obećala si da ćeš pokušati.” Podsetio sam je. “Baš kao što si i ti obećao da ćeš me podržati.” Uzvratila je. Provukao sam ruke kroz kosu i izdahnuo u frustraciji. “Podržao sam te, Mejv. Ali imam i svoj sopstveni život, takođe. Ne možeš očekivati da se odreknem toga, zar ne?” Ona nije odgovorila samo je zurila u svoje patike. “Ne očekujem to od tebe. Možda želim, ali ne očekujem.” Podigla je pogled i zakoračila bliže. Dohvativši moju ruku, uplela je prste sa mojima. “Vidi... Kinem ti se, mogu ja ovo. Ja samo ne mogu da se vratim na to mesto. Treba mi moja sloboda. I žao mi je ako sam ti čudna. Samo jako je stresno biti tamo sam i malo sam od lepila kad ti nisi bio kući. Ali znam da si u pravu, ti imaš svoj život i ja imam svoj, samo želim ovo da uradim na svoj način.” Gledao sam je sa neizvesnošću. Ona je svakako zvučala kao da to sve zaista i misli, taj deo o tome da će me pustiti da živim svoj sopstveni život. Uzdahnuo sam. Izvukao ključeve i otvorio vrata stana. “Uđi i popričaćemo o tome.”

***

Sedim na kauču nogu dignutih na stočić. Mejv je levo od mene i ja imam glavobolju. Zvao sam doktora Madena i obavestio ga da je Mejv u mom stanu. Bukvalno mi je rekao da ne postoji način da je prisili da se vrati, ali mi je ponovio da ja pokušam da je navedem da to učini. On me je takođe 133

Naš svet knjiga podsetio da je njeno obećanje da će to uraditi sama verovatno prazno, da će se bez terapije to sve verovatno ponoviti. Naoružan tom informacijom, razgovarao sam sa Mejv više od tri sata, pokušavajući da je nagovorim da se vrati. Nije prihvatala ništa od toga, čak i kad sam zapretio da ću je izbaciti iz benda. Bez obzira da li sam blefirao ili ne, ni sam nisam bio siguran, ali Mejv me je prizvala za to. Rekla je da uradim to, da će tužiti mene i momke za sve što smo uradili. To je bila prazna pretnja, jer nije imala osnove, ali na kraju ta tri sata ja sam bio bolestan i umoran da se borim sa njom. Napokon sam joj rekao da ću joj dati jednu šansu, ako zajebe opet ili će biti rehabilitacija ili leti iz P.I. Ona je rado prihvatila moj ultimatum i zvučala pozitivno u vezi toga da ona to može. Ali u dubini svog srca, znao sam da joj šanse nisu dobre, uzimajući u obzir ono što je doktor rekao. Izvukao sam svoj telefon napolje i obavio brzi poziv Šonu i uputio ga u to šta se dešava. On je rekao da će zvati Daniela i reći mu šta se dešava. Ostala je samo jedna stvar koju želim da uradim danas i ja sam se uputio prema vratima da odem kod Rener.

134

Naš svet knjiga

Poglavlje petnaest Rener Koračam po svom stanu, bolesna od brige i straha. Kada sam videla Mejv kako stoji tamo, odmah sam je prepoznala kao ženu koja je visila na Kilijanu one prve noći u Hibernianu kada sam pomagala Mauren da unese pivo na žurku. Ja sam mislila o njoj kao članu grupe i nikad više nisam pomislila na nju. Ali mislim o njoj sada, način na koji je zurila u mene kao da bi me ubila kada smo izašli iz lifta. Žena me je mrzela u to nisam sumnjala. Stvari koje je rekla Kilijanu... pucala je od ljubomore. Bila je ljuta što sinoć nije bio kući, bila je besna što sam ja izašla iz lifta sa njim. Ne mogu da se ne zapitam šta joj daje pravo da se oseća na taj način. Jedini odgovor koji mi pada na pamet je da se Kilijan zajebavao sa mnom iza njenih leđa dok je ona bila na rehabilitaciji. Ali ne... to nije Kilijanov stil. Mislim iz ove perspektiva od kada sam saznala da je Kormak oženjen mogla bih reči da je on totalno spreman da uradi tako nešto, jer sad mogu da vidim sve pokazatelje za to. Kilijan nije takav. Oh, on je arogantan i ego mu je veličine Teksasa, ali on je takođe dovoljno samouveren u sebe da bude prosto iskren. Sigurno bi mi pravo u lice rekao... “Rener, želim da te jebem, ali jebem i nekog drugog takođe.” Moram da odbacim sumnje sa Kilijana odmah, bar dok se ne dokaže suprotno.

135

Naš svet knjiga Zastala sam na svom putu šetanja u krug kada mi je neko pokucao na vrata. Potrčala sam prema njima da ih otvorim, znajući da je Kilijan sa druge strane. A znala sam to, jer jedino ko je dolazio nenajavljen bila je Kejdi, a ona bi jednostavno iskoristila ključ da uđe. Izgledao je potreseno, linije na njegovom licu odavale su umor. Ne znam šta da očekujem od njega, pa se samo pomeram u stanu i puštam ga da uđe. Kada je stigao do sredine moje dnevne sobe okrenuo se prema meni. “Zaista mi je žao što si morala da vidiš sve to.” “Ja zaista nisam ni sigurna šta sam videla hoćeš me prosvetliti?” Seo je na mom kauču i potapšao je jastuk pored sebe. Ja sedam i okrećem se prema njemu. “Mejv je odustala od rehabilitacije. Bila je uznemirena, jer je nekoliko puta pokušala da me pozove noću kući, a ja nisam odgovorio na poziv.” Trudila sam se da pažljivo izaberem svoje reči u nadi da ne odam svoju zabrinutost oko cele situacije. “Ali zašto je nju briga za to?” Kilijan protrlja svoje lice i uzdahne. “Ne bi trebalo da je briga. Nije njena stvar gde sam ja.” “Znači... ti i ona... Mislim vas dvoje?” Njegove oči ispunile su se iznenađenjem. “Jebeno ne. Nema ništa između nas...” “Ali...?” “Ali bilo je nekada... pre izvesnog vremena. Ali to je davno završeno.” “Ako je gotovo, zašto je ona toliko ljuta zbog toga šta ti radiš u svom privatnom životu?” “Imamo istoriju... sviramo muziku zajedno. Postigli smo mnoge uspehe zajedno. Ima povezanosti tu.” 136

Naš svet knjiga “Ima tu mnogo više.” Ja sam ga podstaknula. On je klimnuo glavom. “Pre oko godinu dana... oboje smo bili pijani jako i jedna stvar vodila je drugoj. I dobro možeš i sama pretpostaviti. Bili smo zajedno neko vreme, ali dosadilo mi je. Mislio sam da je dosadilo i njoj, jer sam je uhvatio sa nekim drugim i zvanično smo prekinuli. Ali... U poslednje vreme ona je bila... želela je da se pomirimo ili tako nešto.” “Da li si je ohrabrivao?” to je bilo fer pitanje. “Ne.” Rekao je tužno. “Ali nisam je ni obeshrabrivao takođe. Bilo mi je lakše ne boriti se sa njom. Ali nisam bio sa njom intiman od kada smo raskinuli. Ne tako... ona jednostavno voli da bude u dodiru sa mnom i ... ja sam to nekako samo trpeo. To nikad nije uticalo na moj...” “Seksualni život?” Kilijan je pogledao u mene sa odlučnošću. “Da... nikad nije uticalo na moju mogućnost da jebem drugu ženu. Ali nemoj ni da pomisliš da si ti ta vrsta žene. Sa tobom je nešto više.” BalkanDownload.org Želela sam da istražim tu izjavu. Želela sam da znam šta je mislio kada je rekao da sam ja “Više”. Ali sad nije bilo vreme za to. “Međutim problem ostaje... ona izgleda nije to prebolela.” Kilijan je utonuo u kauč i naslonio glavu nazad, zureći u moj plafon. “Ne znam šta ona jeste, a šta nije i nisam siguran da znam kako da se nosim sa tim. Očigledno sam sjebao i naveo je da napusti rehabilitaciju.” “To malo nije fer prema tebi, zar ne misliš tako? Ne možeš biti odgovoran za njene postupke.” BalkanDownload.org “Ipak su to moji postupci... odnosno ne postupci... koji su izazvali da ona ode.” “Ne, Kilijane. To je bio njen izbor i samo njen. Nije tvoja odgovornost da je zadržiš tamo.” “Ne? Ja sam obećao da ću je podržati i očigledno nisam dobro uradio posao.” 137

Naš svet knjiga Ustajući sa kauča, pogledala sam dole u Kilijana. Sklonio je pogled sa plafona na mene, ja sam tako želela da se izgubim u tim tamnim očima, ali to bi bilo smešno od mene upravo sad. Stvari su se zaista jako za komplikovale. “Vidi... Možda ja trebam da izađem iz slike i pustim te da se skoncentrišeš na to da pomogneš Mejv sa... pa sa čim god da treba.” Nemam pojma šta je to, jer iskreno, ja ne razumem koji je njen problem. Je li samo opsesivna? Da li ima problem sa pićem? Ili neke mentalne probleme? Verovatno sva tri? Ja sam zapanjena kad Kilijan skoči sa kauča, njegove ruke dolaze do mojih ramena. Primiče svoje lice prema mom. “To nije čak ni jebena opcija, Rener. Možda ne znam kako da rešim ovo još, ali smisliću nešto.” “Da, ali, zar ne misliš...” BalkanDownload.org Moje reči prekinute su Kilijanovim usnama na mojim. On me momentalno ućutka što je standard inače kada me Kilijan dotakne, racionalnost mojih misli prosto ispari. On produbljuje poljubac, obmotava svoje ruke oko mene. Jezik mu je intenzivan i posesivan. On me podseća da su njegove potrebe jednostavne, a podseća me i da su moje takođe. Prikupljam svoju poslednju rezervu snage i odmičem usne od njegovih. “Kilijane... razmisli o tome na minut...” Njegove ruke podižu se do mog lica. “Ne, nema razmišljanja. Samo osećaj sad.” Onda me je poljubio opet, nežnije i slađe. Nije bilo one sirove požude kao i obično. Što je najgora moguća stvar koju mi je mogao učiniti jer nežnog i slatkog Kilijana teško je obiti. Odlučila sam da brinem o svim problemima kasnije, jer nisam želela da propustim ono što mi je nudio. Možda neću doživeti ovo opet. 138

Naš svet knjiga Obmotala sam svoje ruke oko njegovog vrata i predala mu se. Nije trošio vreme, podigao me je i odneo u sobu. Umesto uobičajenog brzog skidanja odeće, Kilijan me je polegao na krevet i legao preko mene kompletno obučene. Smestio je svoju težinu između mojih nogu, nastavio je da me ljubi. Dugo polako i lenjo. Pokazuje mi da ima svo vreme ovog sveta i da je to nešto u čemu želi da uživa. Njegova kamena tvrdoća je među mojim nogama, ali čak se i ne trlja od mene. Kao da samo želi da uživa u mojim usnama i samo mojim ustima. I od toga postajem nemirna. Iako njegova dela diraju u dubinu mog srca i preplavljuje ga, nije dovoljno. Želim više od njega. Želim i divljeg i dominantnog Kilijana takođe. BalkanDownload.org “Izluđuješ me,” rekla sam mu kada mi je oslobodio usne na kratko. On mi se nasmejao. “Stvarno? A zašto to?” “Zato... jer sam navikla da rukuješ sa mnom sa snagom i brzinom. Ovo nežno i lagano koje mi sada daješ mi je malo nezgodno.” Kilijan je povukao prst po mom grlu i pratio ga pogledom. “Šta sam ti rekao? Nemoj misliti... samo osećaj.” Poljubio me je opet i ja sam uradila kao što je tražio. Pokreti su mu bili nežni, ali ipak strastveni. Napokon ruka mu se pomerila i on me je počeo nežno milovati, na mestima kojima pre nikad nije posvetio toliko pažnje. Svuda po mojim rukama, ključnoj kosti, spoljnoj strani butine. Čak me je pomilovao i ispod vilice pre nego što me je tu i poljubio. Uradila sam ono što je tražio i pustila sam sebe samo da osećam. Naša odeća izgledala je kao da se istopila, između sporih dodira koje smo podelili. Naše ruke dodirivale su jedno drugo na svim mogućim mestima, izazivajući spora stenjanja i kratke uzdahe. On me je ostavio na sekund da uzme kondom. Ležeći na strani predao mi ga je. “Stavi mi ga.” 139

Naš svet knjiga Eto mog dominantnog Kilijana, ali njegova komanda navela me je da zadrhtim. Polako sam ga kotrljala po njegovoj dužini, uzimajući vreme da ga malo stisnem kada sam završila. Ispustio je lagano stenjanje pre nego što me je okrenuo na leđa i prekrio me svojim telom opet. Ušao je u mene polako, dok mu je lice lebdilo iznad mog, oči su mu bile prikovane za moje. Pomerao se polako i smireno jako pažljivo i ja nisam znala da to ume. To je nateralo moje srce da poraste samo još malo, pitajući se da li je ovaj čovek sposoban za nešto više. Pomerao se unutar mene, svo vreme gledajući me u oči. Ne mogu da sklonim pogled, iako moram da se borim sa potrebom da ne sklopim oči svaki put kada se nabije u mene duboko. Naši uzdasi i izdasi su malo glasniji, isprekidano sa glasnim stenjanjem jednog od nas. Išli smo više, gradili svoj put zajedno, a kada sam osetila kako se stežem oko njega, on spaja naše ruke i ljubi me lagano u usta, baš kada mu je vrhunac počeo i ja ga pratim na tom putu. Kada su se naša tela smirila od drhtanja i zadovoljstva, Kilijan me je opet poljubio. “Daj mi samo sekund, u redu?” Klimnula sam i on je otišao sa kreveta, otišao je u kupatilo. Vratio se nakon nekoliko momenata i upuzao nazad u krevet, povlačeći me nazad u svoje ruke. Spustio je svoje usne na moje čelo i zamumljao. “Moja cailín álainn.” “Šta to znači... stalno mi to govoriš?” Prešao je jezikom preko moje donje usne. “To je galski izraz za Prelepu devojku.” “Oh,” rekla sam, ugrejana njegovim tepanjem. “Ti učiniš da to zvuči tako lepo.” “Lepa osećanja za lepu devojku.” Ja sam ga lupila po grudima. “Ne znam da li mogu da podnesem slatko i umiljato, Kilijane. Malo je čudno.” 140

Naš svet knjiga Kilijan mi se samo nacerio. “Podnosiš me sasvim dobro Rener. Mnogo bolje nego što sam zaslužio u većini vremena.” Ja sam bila tiha na momenat, još uvek uživajući u neverovatno slatkom seksu koji smo upravo imali, takođe sam uživala u ovom novom mekom Kilijanu. Znam da to nije njegova u običajna priroda, ali nije sjebao sve to. On definitivno ima i nežnosti ispod sve te kontrole i seksi rok zvezde. “Šta trebaš od mene?” Pogledao me je iznenađeno. “Na šta misliš?” “Pa...” rekla sam pažljivo. “Znam da stvari neće biti lake sa Mejv. Ponudila sam da se udaljim, ali ti si rekao da to nije opcija. Koju ulogu želiš da ja igram?” Kilijan je prešao prstom duž moje vilice, razmišljajući o mom zahtevu. “Ne želim da igraš ulogu. Samo želim da ti budeš ti. Želim da nastavimo da radimo upravo ono što smo i radili.” “Status kvo, huh?” “Pa,” rekao je lukavo. “Ne bi mi smetalo da dodamo malo više seksa u miks.” Podigao je ruku do mojih grudi i stisnuo lagano moju bradavicu. Zadovoljstvo je odmah uzburkalo moju krv. Ja sam ga lupila u rebra. “Ti si pokvaren.” “Svaki jebeni dan, dušo. Svaki jebeni dan.” Onda me je opet poljubio i ja sam dozvolila sebi da se izgubim.

***

141

Naš svet knjiga To je moralo da se desi shvatam to sad. Nakon bezbroj puta da je Kejdi upala u moj stan nenajavljena, moralo se desiti i kad je Kilijan bio ovde. A ovaj put to je bilo dok smo u kuhinji jeli picu i to goli. “Hej Rener... Moram nešto da kupim. Podigni tu lenju guzicu i idemo.” Ja sam vrisnula na njeno u padanje, poprilično uplašena kada su se vrata širom otvorila i delom osramoćena što sam bila potpuno gola dok me je Kilijan hranio picom. Skočila sam iza Kilijana, koji čak nije ni bio postiđen, jer je go pred Kejdi. Ona je barem preklopila svoje oči i okrenula se brzo da sam iznenađena što nije dobila vrtoglavicu i pala. “Oh, jebiga,” rekla je ona. “Koji to kurac vas dvoje radite?” Njen glas ispunjen je zbunjenošću i gađenjem. “Hajde Kejdi.” Kilijan je rekao tako da ju je zadirkivao. “Znaš tačno šta radim sa predivnom Rener ovde.” Udarila sam ga u rebra i on je poskočio. “Kejdi daj nam samo minut da se obučemo.” Zgrabila sam Kilijanovu ruku i odvukla ga nazad u sobu. Čim su se vrata zatvorila, idiot me je zgrabio u ruke u pokušaju da me poljubi. “Šta radiš?” govorim ogorčeno dok ga guram dalje. “Obuci se pa da nekako ovo izgladimo.” On mi se nacerio, ali je bar pokupio svoje farmerice i obukao ih. “Zašto si tako džangrizava oko toga, nemamo šta da izgladimo.” Pa to je bila istina. Mi nismo učinili ništa loše, ali Kejdi će biti ljuta što joj nisam rekla. Ja navlačim trenerku i majicu i vraćam se u dnevnu sobu, pod pretpostavkom da će me Kilijan pratiti. Kada me je čula ona se okrenula, lice joj je i dalje bilo crveno. Ja pogledam iza sebe i vidim da se Kilijan vratio u kuhinju, uzeo parče pice da jede. 142

Naš svet knjiga Kejdi mi se primakla i šapnula. “Izvini što sam uletela ovako... nikad ne bih da sam znala da radiš te stvari gola sa Kilijanom. Koliko dugo ovo traje?” “Ne dugo. Da li si ljuta na mene?” Ona mi je lagano lupila i dalje šapćući. “Da... ja sam ljuta. Ljuta što mi nisi rekla, ne ljuta, jer to radiš sa njim.” Taj zadnji deo naborao joj je nos. Ja sam joj se nasmejala i odlučila da je šokiram još malo. Spuštajući svoj glas do šapata, rekla sam. “ Bože, Kejdi... on je životinja u krevetu. Trebala bi da vidiš šta sve radi sa svojim jezikom.” “Prekini.” Skoro je vrisnula. “Ne želim da čujem šta se dešava u krevetu između moje rođake i skoro mog brata.” Ja sam se zacerekala i zagrlila je jako. “Žao mi je što ti nisam rekla, sve se desilo brzo i pomalo mi je sve novo.” “Ali sretna si sa njim?” Mogu da vidim sumnju na njenom licu. “Ne brini za mene. Oboje se dobro provodimo to je sve.” Kejdi je prošla pored mene i proviri u kuhinju prema Kilijanu. Onda pogleda u mene. “Njegov jezik, kažeš?” Klimnula sam glavom polako i nagnula se prema njoj. “Možeš da zamisliš kako je dobar osećaj svega sa tim njegovim pirsingom.” Njeno lice je pocrvenelo, ali krenula je da se kikoće. “Sigurna sam da će Tigana želeti mnogo više detalja od mene. Ali sada... ja ću otići odavde da ti možeš da nastaviš u toj goloj pica žurci.” Očigledno nismo dovoljno tiho šaputali, jer je Kilijan dobacio. “Dobro je, jer nisi pozvana.” Kejdi je isplazila jezik Kilijanu, a zatim me brzo zagrli. Nakon što su se vrata za njom zatvorila, Kilijan je držao parče pice i podigao ga. “Vrati se ovamo da jedeš. Ali pobrini se da se prvo rešiš svoje odeće.”

143

Naš svet knjiga

Poglavlje šesnaest Kilijan “Dakle ovo je kao intervencija ili nešto?” Daniel je pitao. “Ne. Ništa tako. Ja samo mislim da moramo da se osiguramo da Mejv zna da smo u ovome svi zajedno.” Ustao sam od svog kuhinjskog stola i uzeo bocu vode iz frižidera. U mom smo satnu, čekamo da se Mejv pojavi na sastanku benda. Pitao sam Šona i Daniela da se nađemo ove malo ranije da bi mogli da raspravimo detalje. Mislim da sam bio dovoljno jasan u vezi čega je sve ovo. Očigledno, Daniel me i nije baš slušao. “Pa oćemo li je izbaciti iz benda ili šta? Počela je opet piti.” Uzdahnuo sam u frustraciji. “Da. Ne. Ne znam. Daniele. Ja samo mislim da ona treba da shvati da mora ovo da prihvati ozbiljno. Da se budućnost benda zasniva na tome da ona ostane trezna.” Daniel se naslonio nazad u svojoj stolici, dižući svoju čizmu na moj sto. “Ne vidim gde je problem. Mejv voli malo da partija. Ko ne voli.” Dok sam se vraćao prema svojoj stolici, skinuo sam njegovu nogu sa svog stola. “Više je komplikovano od toga.” “Ozbiljno ortak.” Šon se ubacio. “Moraš da priznaš, ona je ekstremna. Plus pokušala se ubiti.” Daniel je zatresao glavom. “Ne verujem da je mislila da se ubije. Mejv voli život previše. Uradila je to zbog pažnje. Kilijanove pažnje da budem precizniji.”

144

Naš svet knjiga Ja sam uzdahnuo i protrljao svoje čelo. Ovo nikako nije bilo onako kako sam planirao da provedem moje subotnje veče. Dao bih sve da sad sedim u Hibernianu i samo gledam Rener kako radi. Šon vrti olovku među prstima dok priča. “Nije bitno zašto je to uradila. Poenta je da jeste. I alkohol je umešan. Ima problem, čoveče.” Nagnuo sam se napred i stavio ruke na sto, pogledao sam svakog od njih ozbiljno. “Samo želim da zna da je podržavamo i uradićemo šta god je potrebno da ona ovo prebrodi. Ali želim da budem jasan sa njom da ako ne bude trezna neće moći da ostane sa nama.” “Ali si spreman da je izbaciš ako popije samo jednu kap alkohola?” Danijel me je izazvao. “Ako se svi slažemo onda da.” “Ja se slažem.” Šon je rekao. Danije je ćutao na kratko. “Pa ja se ne slažem. To je grubo, ortak. Ako je to stvarno problem, onda joj je suđeno da sjebe. Ti želiš da joj okrenemo leđa čim napravi i najsitniju grešku.” Ja sam ustao i zgrabio bocu aspirina sa svog pulta. Popio sam dve pilule, progutao sam ih sa gutljajem vode. Ova glavobolje se svakim minutom pogoršava. “Ne znam odgovor,” rekao sam umorno. “Ali moramo povući liniju sa njom. Možda da joj kažemo da ako opet popije, da će se ili vratiti na rehabilitaciju ili leti iz benda. To će joj bar dati mogućnost da se vrati na put.” Daniel i Šon su se oboje složili i uskoro zvono na vratima se začulo. Daniel je krenuo u dnevnu sobu da joj otvori. Šon i ja razmenili smo ozbiljne poglede. I udahnuo sam duboko. Kada je Mejv ušla, laknulo mi je kada sam video da Mejv izgleda poprilično dobro. Oči su joj čiste i čak ima zdravi sjaj kože. To me je navelo da shvatim da je ona malo trčala u proteklih par meseci. 145

Naš svet knjiga “Da li je neko umro.” Kada niko od nas nije odgovorio, ona se nagnula napred sa uplašenim izrazom na licu. “Oh, bože... jeste neko umro!” Šon je coknuo. “Ne, svi smo na broju.” Uzdišući sa olakšanjem, Majv je sela dole na stolicu i zurila u mene. “Pa, navalite na mene. Nastavite sa intervencijom.” “Izvini?” Rekao sam, uhvaćen nespreman na njen direktan pristup situaciji. “Ne pravi se glup Kilijane. Vi momci ste ovde da mi kažete da je bolje da se sredim ili u suprotnom... zar ne.” “Ništa ne promiče našoj curi.” Danilel je promrmljao. Mejv se okrenula prema njemu i poslala mu poljubac. Onda je uzela momenat da pogleda svakog od nas. “Vidite... Shvatam. Zajebala sam i razumem svoje postupke sad. Ali ja sam dobro. Sjajno u stvari. Osećam se dobro i nemam želju da pijem... ili pijem pilule... Ili čak prerežem vene.” Ja sam opsovao na njene lagane šale o samoubistvima, ali ostavio sam ton tihim. “Mejv... dušo... znaš da nam je stalo do tebe. Samo želimo da budeš zdrava da bi mogli svi zajedno da stvaramo dobru muziku i budemo bogati i uspešni.” “ I ja želim istu stvar, Kilijane. Bez sumnje. Ja sam za.” Ja sam krišom pogledao u Šona i Daniela. Šon mi lagano klimne glavom. “To je dobro... jer mi smo svi zajedno odlučili da ako opet počneš da piješ, onda postoje samo dva načina da se sve odigra. Moraćeš da se vratiš na rehabilitaciju i završiš svoje vreme tamo ili ćemo mi praviti audiciju za novog basistu.”

146

Naš svet knjiga Mejv je podigla svoj članak i stavila ga na koleno. Prekrštajući ruke preko svog stomaka rekla je. “Pošteno. Sada da li jebeno možemo preći na pravi sastanak. Umirem da se vratim na posao.” Izdahnuo sam dugo u olakšanju, jer je ovo prošlo dobro. “Svakako. Prvo redosled posla... moramo da odlučimo o spisku pesama za našu svirku u Hibernianu sledećeg vikenda. Onda imam neki novi materijal koji bih voleo da prođem sa vama.”

***

Sastanak je konačno završen i ja gledam na sat. Imam još jedan sat pre nego što Rener završi sa poslom i uzbuđenje me obuzima što ću je videti uskoro. Kupio sam joj poklon i umirem da joj vidim lice kada joj ga budem dao. Onda umirem da je skinem golu i slušam kako vrišti. Možda ne baš tim redom. Krenuo sam prema vratima. “Pa Kilijane... šta je sa tom seksi crvenokosom što je Šon rekao da viđaš?” Daniel je pitao. Jebiga! Nisam bio spreman na to pitanje... ne pred Mejv. Pogledao sam prema njoj i video da izgleda radoznalo. “U redu je.” Rekla je. “Ja sam kul sa tim.” Pogledao sam prema Šonu i njegovo lice nije odavalo ništa. Daniel je izgledao kao da upravo nešto ozbiljno sjebao. “Žao mi je druže. Da li je pitanje neprikladno? Ili tako nešto.” “Naravno da nije neprikladno.” Mejv je uveravala. “Volela bih i ja da čujem više o njoj.” 147

Naš svet knjiga Njen ton zvučao je iskreno i delovala je iskreno radoznalo. Ali iz nekog razloga, ne osećam da bih trebao da podelim Rener sa njom. Mislim da moje nepoverenje u njene motive ide malo previše duboko. “Ona je samo neko sa kim se viđam. Ništa veliko.” Ali o bože, ona jeste velika stvar. Ona troši moje budne misli i moj interes za nju ne bledi. Ako ništa drugo mislim o ovome kao nečemu na duže vreme. Recimo da je pitam da li bi putovala sa mnom? Kako bi izgledalo da se budim pored nje svaki dan? Da je imam spremnu kad god i za šta god trebam od nje. To je osećaj koji još nisam imao ranije. Mislio sam da je to nešto što bih mogao imati sa Mejv, ali kad uporedim ta dva, to je potpuno drugačije. Sa Mejv sve je bilo u tome da se seksualno istresem. Rener... ima i sa njom toga. Ali takođe ima... definitivno ima interesovanja za nju. To je nešto što nikad nisam imao sa Mejv. Otvorio sam vrata i svi smo izašli. Mejv se okrenula i spustila ruku na moje grudi. Moje telo poželelo je da je odgurne, ali njene oči ostale su čiste, glas lagan. “Zaista Kilijane. Ja samo želim da ti budeš sretan. Možda me možeš upoznati sa njom, uskoro, okej.” Samo sam klimnuo glavom ne znajući šta da kažem.

***

Rener je otvorila vrata svog stana, bacajući ključeve na stočić pored. “Čoveče iscrpljena sam.” Rekla je. Onda se okrenula prema meni, i obmotala svoje ruke oko mog struka, spuštajući glavu na moje grudi. “Ali ne previše umorna da ti ne dopustim da me iskoristiš.” 148

Naš svet knjiga Poljubio sam je u čelo i onda se odmaknuo. Uzeo sam joj ruku i poveo je do kauča da sednemo. Tiho me je pratila. “Pre nego što te iskoristim, imam nešto za tebe.” Rekao sam joj. Posežući u svoj džep, izvukao sam malu kutijicu za nakit. Oči su joj bile široke i zurila je u to. “Nisi morao ništa da mi kupuješ Kilijane.” “Znam. Ali jesam u svakom slučaju. Otvori.” Predao sam joj kutiju i ona ju je uzela. Primetio sam kako su joj ruke bile pažljive i delikatne. Nikad nije nosila lak za nokte, osim na svojim nogama, a nokti su joj taman dovoljno dugi da imaju tendenciju da potonu i grebu moju kožu kad svršava. Rener otvara i kad vidi šta je unutra, ona zastenje. “Oh, tako je divno.” Podigla je srebrnu ogrlicu sa priveskom muzičke note i prevlači prst preko nje. “Ugravirana je.” Rekao sam joj. Ona je okrenula privezak da pročita, i pročitala je naglas. “Moja cailín álainn.” Držao sam dah, čekajući njenu reakciju. Kada mi ju je dala, to je više od onoga čemu sam se mogao nadati. Ima priznanja u njenom osmehu i toplote u njenim očima. Mislim da je i njoj stalo do mene kao što je i meni do nje. “Savršena je.” Rekla je. “Ne ti si savršena. Sada, dopusti mi da ti je stavim.” Napravio sam pokret rukom da se okrene. Kada je to uradila, povukao sam je u svoje krilo, znajući da će tako osetiti tvrdoću koja je među mojim nogama. Ona se malo protrljala uz mene i talas žudnje me udara. 149

Naš svet knjiga Predala mi je ogrlicu i pomerila svoju kosu u stranu. Nagnuo sam se napred i prebacio je preko njenog vrata, spuštajući poljubac odmah iznad kopče od ogrlice. “Stvari koje mi radiš,Rener...” Ona se naslonila na mene i obmotala moje ruke oko sebe, ja udišem njen miris. “I ti meni radiš iste stvari,” šapnula je. Toplota se širila u meni, obuzimala me komforom koji nikad nisam pre osetio. Ni jednom u svom životu. Uvek mi je to bilo uskraćeno. Čak i te dve godine kada sam živeo sa Kifovom porodicom. Ne, oni su mi ponudili predah, čak iako su me voleli kao svoje sopstveno dete, nikada nisam imao komfor. Ne tu vrstu, utehe koju mi je Rener pružala. Ustajem sa kauča sa njom u rukama i krećem prema njenoj sobi. Ona je obmotala svoje ruke oko mog vrata i stisnula me. Ona me izaziva da čeznem i ja ne znam da li je to dobro ili loše, ali misliću da je to dobro u ovom trenutku.

150

Naš svet knjiga

Poglavlje sedamnaest Rener Izašla sam iz kupatila, sa peškirom oko svog tela. Talas magle me je pratio dok sam išla hodnikom prema svojoj sobi. Kilijan stoji pored mog kreveta, držeći moju mini suknju u ruci. Ja sam pripremila svoju odeću za veliku noć, P.I svira u Hibernianu, komplimenti Tiganinoj pozajmljenoj odeći. On ga podiže pred sobom i ja shvatam koliko minijaturno on deluje nasuprot njegovih širokih grudi. “Da li ćeš ovo nositi večeras?” Glas mu je bio debeo sa primesama nečeg što sam mogla opipati. Nadam se da nije ljut. “Da. Tigana mi je to odabrala.” “Moji komplimenti Tigani,”rekao je i lagani osmeh prekrio je njegovo lice dok je kretao prema meni. Kada je zastao baš ispred mene, nagnuo se i spustio poljubac na moju slepoočnicu. “Učini mi uslugu, može?” Ja sam klimnula, moje oči se zatvoriše....čula se preplavila od njegove blizine, njegovog glasa, njegovog mirisa. “Nemoj nositi gaćice ispod ovog.” Moje oči su se otvorile u iznenađenju. “Izvini?” “Čula si me. Nemoj nositi ništa ispod suknje. Želim da budem na toj bini, gledam u tebe, znajući da si gola ispod. Znajući da bih mogao doći iza tebe i ako bih samo to poželeo za nekoliko sekundi nesmetano bi bio duboko u tebi.” 151

Naš svet knjiga Oh, isuse. Stvari koje mi govori... stvari koje te reči čine mojim čulima. Moje telo gori, slike njega kako upravo to radi prolaze mi kroz glavu. Bacam pogled na sat i vidim da imamo više od sat vremena pre nego što moramo da krenemo u pab. Ja posežem i uzimam mini suknju iz njegove ruke, bacam je na pod. “Zašto me ne bi pustio da uradim nešto što će ti dati još jednu stvar o kojoj ćeš razmišljati kada budeš na bini.” “O, da, a šta to?” Nisam odgovorila. Umesto toga, ispada mi peškir na pod, posežem da otkopčam njegov rajfešlus i on udiše duboko. Ruka mu dolazi na moje lice, mazi moj obraz. Mekoća dodira, je suprotnost divljeg pogleda koji mi upućuje. Otkopčavam dugme na farmericama i spuštam rajfešlus. Polako, uvek tako polako... ja svlačim teksas preko njegovih butina. Dajem mu zavodnički pogled i padam na kolena i uzimam ga u ruku, uživajući u tome kako u mojoj ruci brzo postaje tvrd. On uvlači dah u sebe i obe ruke sad smešta na moje obraze. Ja bacim pogled prema njemu, a njegov pogled je upitan i čudan. “U celom svom životu,” šapnuo je. “Ja nikada neću moći da zaboravim kako izgledaš sada. Ti razaraš sva moja čula.” Moja ruka koja ga drži počela je da se samo malo trese, znajući koliku moć imam u ovom trenutku. Nije to moć kojom želim da mu mašem pred nosom. To je snaga koju želim da podelim. Želim da on shvati koliko utiče na mene. Naginjem se napred i lagano liznem njegov glavić, ispuštajući napolje blago stenjanje. Uradim to opet i on me nagradi sa istim. Onda ga uzimam u svoja usta, zapanjena koliko je lepa njegova svilena koža na mom jeziku... u mojim usnama.

152

Naš svet knjiga On mumla cailín álainn dok ga uzimam dublje, te reči nikada nisu zvučale dosadno kada su silazile sa njegovih usana, podstiču me... želim da čujem kako vrišti moje ime kada sve bude gotovo. Nakon samo nekoliko momenata lizanja i sisanja, njegove ruke čvrsto su se stegle u mojoj kosi, on svršava... i to je prelepo za mene.

***

Čekamo kod šanka dok se svi smeštaju oko bine. P.I treba uskoro da počne i ja sam jako uzbuđena što ću videti Kilijana opet na bini. U proteklih nekoliko nedelja, imala sam privilegiju da ga čujem kako često pevuši. Ponekad u kupatilu, a ponekad mi je pevušio dok sam tonula u san. Jednom je čak počeo da peva dok smo šetali ulicom i kunem se da sam mogla da slušam njegov glas po ceo dan, svaki dan. Ali staviti njegov glas i seksipil na binu... ja se samo nadam da neću otvoreno početi da slinim na taj prizor. “Prokletstvo Rener. Izgledaš seksi u toj odeći.” Tigana je rekla dok je uzimala gutljaj svog vina. Momentalno se postidim, jer ne nosim gaćice, ali moram da priznam celokupan izgled je seksi. Bar Kilijan misli da jeste. Kratka tamna mini suknja doseže nešto malo više od mog dupeta, moram da se pazim da se ne sagnem inače će svi imati lep prizor. U parila sam je sa providnom plavom bluzom i crnom majicom na bretele ispod nje. Tigana je insistirala da nosim par njenih braon kožnih čizama koje su mi malo nestabilne. Moraću da budem jako pažljiva sa alkoholom da ne bi pala na guzicu i pokazala svima ono što je samo za Kilijanove oči. “Kako se stvari odvijaju između tebe i kilijana?” Kejdi je pitala. 153

Naš svet knjiga Trudim se da smislim reči koje bi opisale tačno kako se stvari odvijaju, ali ja sam preplavljena sa tolikim mislima. “Ah.” Ona je rekla, kao da je upravo pronašla sveti gral. “Ne moraš da kažeš ništa. Ispisano je svuda po tvom licu.” Čim je rekla lice imala sam osećaj kao da me je majka uhvatila u pušenju marihuane ili tako nešto. Tigana se naginje napred da me pogleda pažljivo. “Šta? Šta joj to piše na licu? Meni promiče.” Kejdi se nasmejala i pokazala na mene. “Naša devojka je luda za određenim Irskim rok pevačem koga svi poznajemo i divimo mu se.” Uzela sam mali gutljaj svog tamnog piva. “Ja nisam luda.” Kada su me obe pogledale sumnjičavo, izmenila sam rečenicu. “Pa ... ne baš toliko luda.” “Ko je lud?” Kilijan je rekao od iza mene, dok je obmotavao ruke oko mog struka i stavio svoj obraz na moje rame. To je prvi javni prikaz naklonosti koji je on pokazao pred našim prijateljima, toplo zadovoljstvo zbog toga me je obuzelo. “Niko.” Ja sam na brzinu rekla, bojeći se da će me Tigana izdati. Znam da Kejdi to ne bi uradila, ali Tigana bi tako pokušala da me postidi pred njim. “Zar se ne spremaš da izađeš na binu ili tako nešto?” “Imaš li minut?” On ne čeka moj odgovor, nego me odvlači od stola, dobacujući osmeh Kejdi i Tigani. Naš svet knjiga. Pratim ga do zadnjeg dela i on nastavlja da me vodi prema skladištu. Ja vučem ruku prema sebi iz njegove. “Nema šanse da idem tamo sa tobom ti perveznjaku.” On se nasmeje i okrene se prema meni. “Samo sam želeo malo privatnosti da ti kažem nešto, ali i ovde je dobro mesto.” On se naslanja nazad na zid, šireći svoje noge samo malo. Zatim me privuče bliže, držeći ruke na mojim kukovima. “Da li si mislila da ću te odvesti tamo i iskoristiti te?” Naš svet knjiga. 154

Naš svet knjiga “Da.” Rekla sam mu iskreno i ako ćemo iskreno, nekako sam želela da progura celu situaciju malo dalje. Naš svet knjiga. Nagnuo se napred i dao mi nežan poljubac. “Lagao bih kad bih rekao da mogu da mislim o bilo čemu drugom osim o činjenici da ne nosiš gaćice upravo sad. Sama pomisao na to šta bih mogao da ti uradim u samo dva minuta...” Njegove reči su kao talas okeana, preti da me povuče dole... da me udavi. Moj glas je drhtav. “Šta si želeo da mi kažeš?” Kilijan je zabo svoj nos ispod mog uha i mazio se tu. Onda je promumlao “Samo sam želeo da znaš da sve o čemu mogu da mislim, bez obzira da li nosiš gaćice ili ne, je da sam ja tip koji te vodi kući večeras. Želim samo da požurim i završim sve ovo da bih mogao biti sam sa tobom.” Oh, Kilijane. Svaki put kad priča sa mnom, svako osećanje koje izađe iz njegovog srca... to je kao da pronalazim sebe kako se utapam u toploj dubini njegove duše. On je tako drugačiji od onoga što sam ja zapravo očekivala da jeste, izgleda da konstantno pronalazim nešto čudesno u ovoj vezi koja raste. Njegove reči pogađaju me tako duboko da postoji jedan mali deo mene koji želi u suzama da mu se zahvali na tome. Kako bi se osigurala da se to ne desi, ja pokušavam da razvedrim situaciju, tako da se ne bih razbila i pokazala svoju sentimentalnost i osećanja prema njemu. “Pa požuri onda, i odvedi svoju guzicu na binu. Što pre počneš da pevaš, pre ćeš moći da odeš sa mnom.” Naš svet knjiga. “Nikad neće biti dovoljno rano.” Rekao je. Onda mi dao brzi poljubac, sisajuću moju donju usnu i onda je otišao.

*** 155

Naš svet knjiga Gledajući Kilijana na sceni je bilo kao ništa što sam doživela. Sigurno... videla sam ga kako nastupa jednom ranije, ali sam ga tada gledala kroz oči devojke od sedamnaest godina. Iako sam ga u zadnje vreme gledala često, nikad nisam od tada gledala njegov nastup. Sada... je drugačije. On je zreliji, seksi je ko đavo. Isto tako i njegov glas je drugačiji. Pomera se sa više samopouzdanja, znao je kako da obavlja svoj posao i zadovolji druge. Kada je bend počeo sa pesmom Između tebe i mene, koja je inače pesma koja je na vrhu Irske plej liste, publika je podivljala. Pab je bio krcat i Kif se uplašio da će ostati bez pića i piva pre završetka večeri. Srećom publika koja je bila tu večeras bila je kontrolisana. Bio je privatan koncert i ulazilo se samo sa ulaznicama. Stajala sam ispred bine sa Kejdi i Tiganom, nas tri igrale smo u ritmu muzike. Ako sam pre pet godina mislila da će mi istopiti gaćice, večeras bi ih sigurno spalio. Da ih nosim doduše. Način na koji drži mikrofon, pokazuje tetovaže na njegovim ručnim zglobovima. Ili način na koji liže usne u pauzama, što je sigurno potez da ih održi vlažnim, ali sam sigurna da svaka žena to vidi kao seksualnu aluziju. Kao i onda, Kilijanove oči me pronalaze. Ponekad je podigao ugao svoje usne prema meni. Jednom je čak zurio u mini suknju koju sam nosila i ja sam znala tačno o čemu misli, jer su i tekstovi bili toliko sugestivni da i ja dobijem seksualne aluzije za njega. Kada smo sami Ne vidim ništa drugo Ne osećam ništa drugo Gubim se u tvojim očima Gubim se u tvojim butinama Puls udara, duga obasjava nebo... 156

Naš svet knjiga Pesma za pesmom i ja sam počela da imam novo razumevanje za Kilijanov talenat. Neke pesme, glas mu je mek, gladak i hipnotišući. A u drugim napet, taman, oštar i jak, što pesmu čini da odzvanja od jačine. Ima sve... Izgled, glas, pokrete... i moje grudi pomalo se ispunjavaju ponosom, jer on ide večeras kući samnom. Jedini uljez na sceni je Mejv, U retkim trenucima moje oči su napustile Kilijana i uhvatile Mejv i bila sam zaprepašćena. Tokom nekih pesama, oni su stajali leđa o leđa i ona se sugestivno trljala od njega. Moj zdrav razum govorio mi je da je to sve inscenirano, ništa više, ali kada bi pogledala dole prema meni, davala bi mi tako zloban osmeh. Kao da je znala kuda mi misli lutaju. Ja sam sklonila te misli, uzdajući se u Kilijana. Verovaću da će se nositi sa Mejv na najbolji mogući način. Ja nikada nisam zaboravila da ona ima problem koji ja ne mogu da razumem. Nije na meni da sudim na njene postupke.

***

Nakon šoua, bend je proveo dosta vremena u slikanju i priči sa svojim fanovima i potpisivaći autograme. Kejdi, Tigana i ja smo u prednjem delu bara gde smo uhvatile veliki sto, uzele još jedno piće dok ih čekamo. “Zvučali su sjajno večeras.” Kejdi je rekla. “Nedostajalo mi je da ih gledam.” “Da li si ikad išla da ih gledaš kada su na turneji?” pitala sam. “Da, Tigana i ja otišli smo na nekoliko nastupa. Sećaš se onog nastupa u Norveškoj prošle godine?” 157

Naš svet knjiga Tigana se nasmejala. “O. Da. Kilijan i Mejv bili su toliko pijani nakon nastupa da si imao osećaj kao da pričaju nekim stranim jezikom. Kunem se da je bio Ruski, koji ni jedno od njih ne priča. Ali uporno su govorili neke od istih reči iznova i iznova i s vremenom počele su da zvuče realno.” Obe su se lansirale u uspomene putovanja i kiselina je gorela u mojim grudima. Da li je tada Kilijan bio sa Mejv? D li su tako provodili svoje slobodno vreme zajedno? Napijajući se? Verovatno i seksajući se kao zečevi? Ne mogu da izbegnem svoju ljubomornu reakciju. Znam da je to u prošlosti, znam da je Kilijan sa mnom sad. Bar mislim da jeste. Mislim, nismo baš utvrdili formalnost naše povezanosti, ali provodimo svo naše slobodno vreme zajedno, pa mi ovo liči na vezu. Ali mali ubod sumnje me ježi. Zaista, koliko dugo će ovo trajati? Kilijan će početi da putuje opet, verovatno će raditi puno kada se vrate u studio da snimaju. Da li će tada biti mesta za mene? I zaista... da li ja mogu biti deo tog životnog stila? Dok ja volim da izlazim povremeno i vežem se za jedno mesto, ja i nisam baš neki partijaš. Nikad nisam ni bila. Za mene savršena noć je sedenje ispred televizora i gledanje nekog dobrog filma ili tako nešto. Počinjem da osećam teret koji ranije nisam osećala i odjednom se pitam šta Kilijan i ja imamo zajedničko? Osim seksa, ništa mi zaista ne pada na pamet i to me odvlači u mislima. Kejdi i Tigana očigledno nisu ni primetile da sam ispala iz razgovora. Na kraju su počele priču oko Tiganinog poslednjeg seksi ulova i ja sam se trudila da pratim radnju. Ja pijem svoje vino, ali moj stomak se okreće od mojih mrzovoljnih misli. Napokon, Kilijan i bend stigli su do nas. Kada su stigli do našeg stola, Kilijan me je predstavio Danijelu i Mejv. Ja sam im dala svoj najbolji osmeh, rekla zdravo. Kilijan je seo odmah do mene i stomak mi se okrenuo 158

Naš svet knjiga kada je Mejv sela odmah pored njega. Trebalo je čitave dve sekunde da Šon poruči rundu Tamnog piva za svakog pola litre, ali ja odbijam, a zatim i Kilijan. Primetila sam da Kilijan nije baš toliko zadovoljan što Šon otvoreno naručuje svima alkohol sa Mejv koja je na odvikavanju. Kilijan sedi jako blizu mene i drži ruku oko mojih leđa, povremeno po mazi moje rame. Ali on je u svom elementu... sa svojim bendom i njihovim šalama i smehom koje me ne uključuju. Mejv se čini mi se dobro ponaša i ja sam impresionirana kako ona svo vreme pije vodu. Ceo razgovor se sastoji od priča za vreme njihovih zajedničkih turneja ili žurki na kojima su bili nakon svirki. To je za mene bilo kao poput drugog sveta. Delimično da se odmorim, a delimično i da stvarno ispraznim bešiku, ustajem od stola pravdajući se kako moram u toalet. Kada sam završila sa svojim poslom i izašla iz kabine, bila sam iznenađena da vidim Mejv kako stoji iznad umivaonika. Njen kuk se odmara oslanjajući se na njega i ona ležerno čačka nokte kada sam ja otvorila vrata da izađem. Pogledala sam je jednom i ponudila joj osmeh. “Hej Mejv.” Ona mi na to vraća intenzivnim pogledom koji me pomalo uplaši. Imala sam osećaj da sam upravo dočekala sudnji dan. “Ne sviđaš mi se,” počela je bez uvijanja. “TI nisi dobra za Kilijana.” Šokirana ne bi mogla da opiše moje osećanje upravo sada. Nekako sam očekivala da će biti na distanci, možda malo gruba s obzirom na naš prvi susret ispred Kilijanovog stana. Ni za milion godina nisam pomislila da će biti tako direktna. “Ne znam šta da ti kažem na to.” Rekla sam joj tiho. “Ne moraš da kažeš ništa. Ovo nije trebala da bude rasprava. Iznenađena sam što čak i trošim svoje vreme sa tobom, ali moraš da znaš da ja neću odustati od Kilijana. Možda si na radaru trenutno, ali kad se sve sabere, ti se ne u klapaš u njegov svet. Ja se u klapam. I uvek hoću. Imamo 159

Naš svet knjiga zajedničku istoriju koju ti ne bi mogla ni da se nadaš da ćeš razumeti. I ti se sigurno ne možeš takmičiti i porediti sa njom.” Ok, sad postajem ljuta. Jedno je da ja imam te sumnje, ali nešto sasvim drugo je da dopustim njoj da sabotira moju vezu sa Kilijanom. Neću se predati tako lako. Ipak mirnog glasa sam joj rekla. “Vidi Mejv. Ne znam koji je tvoj glavni problem i stvarno me ne zanima. Tvoji problemi su samo tvoji i nemaju nikakve veze sa mnom. Hajde da se samo složimo da se ne sviđamo jedna drugoj i završimo sa tim.” Iznenadila me je smehom, kada sam napola očekivala da me odalami. “Sasvim fer. Ali ja igram prljavo, mala devojčice. Oh i ako samo pomisliš da kažeš Kilijanu za ovaj naš mali razgovor, ne bih ti to savetovala. Nema ništa što više mrzi nego da vidi da se dve devojke bore za njega. To će ga naterati da se okrene od tebe i ode tako brzo...” Ona kreće da napusti kupatilo, ali onda zastane, pogleda prema meni. “Ali opet, idi i reci mu. To će samo meni otvoriti brži put da mu se vratim.” Stojim iznad umivaonika za trenutak, perem ruke iznova i iznova. Adrenalin koji sam osećala počeo je da opada i odjednom osećam se tako umorno. Kada sam se vratila do stola, gorela sam od besa videvši da Mejv sedi stolice jako približene Kilijanovoj, iako sam osetila malo zadovoljstvo, jer mi se činilo kao da je ignoriše. Spuštajući se dole do njegovog uha suprotno od Mejv šapnula sam. “Pomalo sam umorna. Mislim da ću krenuti kući.” Izgledao je razočarano kao što sam i očekivala i ustao od stola, povlačeći me u stranu. “Jesi sigurna? Nekako sam se nadao da ćemo se još malo družiti sa bendom večeras.” 160

Naš svet knjiga “Žao mi je. Imam glavobolju i mislim da mi treba da se naspavam. Ali molim te... ostani i druži se sa svojim drugarima. Želim da ostaneš.” Pogledao me je nesigurno zatim pogledao nazad prema stolu gde su se svi smejali. “Ne želim da ideš kući sama.” “Kilijane.” Rekla sam sa malim ogorčenjem. “Ja sam se svake noći vraćala sama kući pre tebe. Mislim da ću se snaći.” “Da, ali to je bilo pre nego što si imala mene da brinem o tebi.” Njegove reči ugreju me, ali onda se brzo vratim u realnost kada kaže. “Kako bi bilo da mi obećaš da ćeš uzeti taksi i onda neću brinuti.” Ja sam mu se nasmejala i nadam se da moje oči bile dovoljno tople i da nisu odavale ovu hladnoću koja mi se sakupljala u stomaku. Toliko o tome da jedino želi da završi sa svim i ode kući sa mnom večeras. “Svakako, nema problema.” Podigla sam se gore i spustila brzi poljubac, nadajući se da će ga on makar produbiti. Ali ne radi to. Prihvata slatko susretanje naših usana i ja odlazim da se javim svima za stolom. Moj stomak gori sve jače na Mejvin trijumfalni pogled kada me pozdravlja.

161

Naš svet knjiga

Poglavlje osamnaest Kilijan Rener je otišla pre svega dve sekunde kada sam shvatio da mi užasno nedostaje. Mislio sam da je otpadanje sa svojim drugarima ono što želim, ali je njen izostanak tako uočljiv. Treba mi samo još dva minuta da se pozdravim i ja sam se uputio prema vratima. Nasmejao sam se u sebi jer sam na Šonovom licu video izraz prepoznavanja i razumevanja, dok sam na Mejvinom video razočarenje i od toga mi se stomak okrenuo. Kada sam stigao do vrata njenog stana bio sam zadihan od trčanja. Zašto nisam vozio svoja kola ni sam ne razumem, ali nisam zaista mislio. Samo sam se uputio putem kojim smo obično šetali toliko mnogo puta samo što sam ovaj put trčao. Otvorila je vrata i njene oči su treperile iznenađenjem. Već se rešila seksi odeće i sada je u šorcu i majci. Kosa joj je podignuta, lice sveže oprano i zapravo je držala četkicu za zube u svojoj ruci, sa pastom na njoj. “Šta ti radiš ovde?” Ušao sam unutra i zatvorio vrata za sobom. “Nedostajala si mi.” “Nema me manje od deset minuta.” Rekla je, sa skeptičnošću ispisanom svuda po njenom licu. Nije mi se sviđalo što sumnja u mene. “To je deset minuta predugo.” Rekao sam joj i zgrabio donji deo njene majice i privukao je sebi. Kada mi je ova devojka postala toliko bitna, nemam pojma. Ali zbog nje osećam stvari koje nikada pre nisam osećao. Dok sam ja pokušavao da

162

Naš svet knjiga je navedem da s vremena na vreme izgubi kontrolu, ispostavilo se... da sam ja onaj koji je nema više. Ona je uzdahnula. “Kilijane, umorna sam samo sam želela ići na spavanje. Trebao bi se vratiti i družiti se sa svima.” Okej, ovo se ne odvija po mom planu. Mislio sam da će biti sretna što me vidi ovde. Očekivao sam da će mi pasti u ruke i da ću voditi ljubav sa njom. Možda je presaviti preko kauča ovaj put. Umesto toga ona se ponaša kao da me ne želi ovde. “Šta se dešava sa tobom, Rener?” “Ništa,” rekla je dok se izvlačila iz mog stiska i krenula nazad prema kupatilu. Pratio sam je tamo i gledao dok pali vodu i pere svoje zube. Naslonio sam se na okvir vrata, ruku prekrštenih na grudima. Nakon što je završila i obrisala svoja usta peškirom, okrenula se i prema meni, a oči držala prikovane za pod. Stavio sam svoju ruku na njen obraz i naveo je da me pogleda. Nešto je muči i ne volim da je vidim tužnu. “Ispljuni to Rener. Šta nije u redu.” Ona mi je dala tužan osmeh i moje srce se skoro razbilo nad drhtanjem njene donje usne. “Ne znam. Ništa. Možda sve.” Podigao sam i drugu ruku i obuhvatio joj lice, oči su mi bile saosećajne. “Reci mi šta je i ja ću to rešiti.” Podigla je svoje ruke i stavila ih na moje zglobove. Duboko je udahnula. “Samo se pitam...gde ovo vodi? Da li ti i ja zaista imamo nešto zajedničko osim činjenice da nam je u krevetu jako dobro?” Te reči navele su me u čuđenje, jer mogu da vidim kako ona to sve vidi. Svaki put kada sam oko nje, ne krijem koliko je želim. Ali to nije sve što je ona za mene. Mislim, kada je napustila Hibernian večeras, moja prva misao nije bila da želim da je jebem. Ne moja prva misao je bila da mi samo 163

Naš svet knjiga nedostaje da sedi pored mene, da mi nedostaje njeno prisustvo. Njen miris. Njen osmeh. A nikad joj čak nisam ni rekao te reči. Bez ijedne reči više ja sam se sagnuo i podigao je u naručje, noseći je nazad u njenu sobu. Ona je naslonila glavu na moje rame i taj njen pokret me je dirnuo. Polegao sam je na krevet, rekao sam joj. “Ulazi pod pokrivač.” Skinuo sam svoju odeću, ali sam ostao u boksericama. Želim da ona razume da nije sve u vezi seksa sada. Upuzao sam u krevet pored nje, povukao je iznad svoje ruke tako da bi mogla da stavi glavu na moje srce. Udahnuo sam i rekao. “Ne znam gde ovo vodi Rener. Ali ne želim da napustimo put na kome smo. Želim da vidim šta nam budućnost nosi.” Bila je tiha na kratko, razmišljajući o mojim rečima. “Nemam osećaj kao da pripadam u tvom svetu. A moj svet je mnogo manje... Ja radim u baru. Ja samo ne vidim šta imamo zajedničko osim seksa. Koji je nemoj me shvatiti pogrešno... sjajan. Najbolji ikad. Ali nekako mislim da je to sve što će ikad biti.” Podigao sam ruku i stavio na njena usta da prekine pričati. Odmakao sam je tako da bi mogla da me pogleda i rekao joj. “Mi smo mnogo više od seksa,Rener.” “Zaista?” Njen glas je zvučao pun nade, nije bila utišana mojom rukom pa sam je sklonio. “Da, zaista. Priznajem, devet od deset puta kada mislim o tebi, ja mislim o tome kako si seksi i kako volim da budem u tebi. Ali ja sam sretan i kada samo ležim ovako pored tebe, prosto volim kad sam sa tobom.” “Ali... ja zaista ne znam mnogo o tebi. Mislim... ti znaš sve o mojoj porodici, ali ja ne znam ništa o tvojoj.” I tako počinje test. 164

Naš svet knjiga Test da vidim šta god da je ili nije ova devojka zaista za mene, da vidim da li je nešto više od neverovatnog seksa, nešto dublje kao što ja sumnjam da jeste. Jer ja ne pričam o svojoj porodici ni sa kim. Nisam zaista siguran šta će izaći iz mojih usta, ali postoji samo jedan način da saznam šta me ova devojka podstiče da podelim. Povlačim Rener opet dole na svoje grudi, ja sam počeo. “Moje najranije godine odrastanja bile su fine. Ja sam bio jedino dete. Majka mi je bila iz Engleske i imala je samo jednu sestru koja se nikad nije udavala i nije imala dece. Moj tata je rođen u Dablinu i on je bio jedino dete. Pa moja porodica i nije bila baš velika. Nisam imao rođake, kao ti. Moji roditelji upoznali su se na univerzitetu. Zapravo tako sam znao i Kifa. On je bio dobar prijatelj sa mojim roditeljima i oni su svi bili zajedno na Trinitu.” Mogu da osetim kako se zapravo smeje na mojim grudima i boli me što se neće smejati još dugo. Takođe me navodi da žudim za porodicom kakvu ona ima. Ona toliko mnogo priča o njima, da imam osećaj da ih poznajem. “Moj tata je bio izvršni direktor u Guinnessu. Pravio je velike pare i mi smo imali fini život. I život je bio sjajan... neko vreme bar.” Stigao sam do ne tako finog dela o svojoj porodici i ona je to znala po tonu mog glasa. Mogao sam da osetim kako se koči u mom zagrljaju. Spustio sam svoju ruku na njeno rame, nisam znao da li je to pružalo utehu njoj ili meni. Pročistio sam grlo, jer je sledeći deo težak. “Moj tata bio je alkoholičar. I ja mislim da je bio malo i umno poremećen, iako sam bio previše mlad da to razumem. S vremenom njegovo ponašanje postalo je nasilno... zlostavljačko.” Rener seda u mojim rukama i gleda me pomalo divlje. Stavlja ruku na moj obraz i objavljuje. “Ne moraš da mi ispričaš ostatak.” “Shh. Želim da ti ispričam.” 165

Naš svet knjiga Ona se nagnula i poljubila me nežno, na trenutak opet je zurila u moje oči. One su se ispunile razumevanjem i to je probudilo nešto duboko u meni. Ja je povlačim nazad na svoje grudi, jer iskreno ne znam da li bih mogao nastaviti kada me gleda tako. Kada se smestila, ja sam nastavio. “Tata je postao nasilan. Do moje trinaeste, on je već redovno tukao mamu. Ja sam pokušao da ga zaustavim, ali onda bi on krenuo na mene. Ipak... radije sam želeo da povređuje mene nego mamu. Ona je bila tako sitna... bilo joj je teško to da podnese. Nekad je njegovo ponašanje prevazilazilo sadističko. Jednom kada sam imao petnaest, vratio sam se kući od druga i zatekao ga kako je drži dole i peče je cigaretom. Ja sam poludeo, uzeo sam kuhinjsku stolicu i udario ga po leđima sa njom. Činilo mi se kao da ga nije ni pomerila. On je podigao sat sa kamina i udario me njime u lice. Polomio mi je vilicu sa obe strane. Tada se socijalna služba umešala.” “Šta se sledeće desilo?” pitala je kroz šapat. “Dosta pravnih stvari, ali završio sam kod Kifa i njegove porodice na nekoliko godina dok su moji pokušavali da se dovedu u red. On je pokušao sa rehabilitacijom nekoliko puta, bežao je i vraćao se. Napokon, činilo se da uspeva. Bio je oko šest meseci trezan i moja majka je smatrala da je on stabilan i da mogu da se vratim kući. To je bilo otprilike u vreme kada sam završavao srednju školu. I bilo je dobro kada sam se vratio kući. Tata je izgledao kao osoba koje se sećam iz vremena kada sam bio mlađi.” Ja sam utonuo u misli, sećajući se tih par meseci kad su mi uspomene bile dobre. Moj tata je opet počeo raditi, iako je izgubio posao u Guinnessu. On i moja mama delovali su sretno. “Ali nije potrajalo.” Ona je pretpostavila, vraćajući me nazad u sadašnjost. “Ne,” složio sam se. “Nije potrajalo. Počeo je opet da bude nezadovoljan pre nego što sam maturirao, počeo je da pije jedno pivo 166

Naš svet knjiga dnevno što je preraslo u dva, a zatim u tri. To se nije sve odvijalo tako brzo, bilo je dovoljno sporo da je mama bila ponovo usisana u ceo taj ciklus. Bilo je neverovatno koliko je bila brzo zaboravila kakve sve užasne stvari radi kad je pijan.” “Ponekad, je teško za nas da vidimo loše stvari kada se nadamo najboljem od ljudi.” “To je istina. Ali nisam ostao da vidim kako se sve odigralo. Otišao sam u London ubrzo nakon mature, odseo kod prijatelja, svirao u nekim bendovima. To je bilo moje leto zabave pre nego što sam krenuo na Kraljevsku Akademiju.” Rener se napola podiže da me pogleda. “Nije da skrećem sa teme, ali kako si upao tamo?” njen glas je bio radoznao i pomalo u neverici i to me je navelo da se zakikoćem. “Vidim da sumnjaš u moj talenat.” “Ne,“ uveravala me je. “Ja samo... to je zaista prestižan univerzitet. Videla sam tvoj talenat... znam da ga imaš. Samo sam pretpostavila da si morao imati neke dobre veze da tamo upadneš.” “Pa, moraš imati malo veza, plus talenat. Kif me je ohrabrio da konkurišem i zahvaljujući čvrstoj ruci dok sam živeo sa njima, moje ocene bile su odlične. Mi smo takođe imali sjajan muzički program u školi, pa sam imao neke zaista dobre preporuke. I pretpostavljam da im se svidela moja audicija. Prijavio sam se za njihov sastavni program i upao sam.” Rener se izvukla iz mojih ruku i sela prekrštajući noge gledajući me. “I rekao si mi da si odustao. Da bi nastupao i svirao sa P.I.” “Tako je. I nikad se nisam osvrnuo.” Ja sam tih, jer smo skrenuli sa prave priče i nisam zaista siguran da li želim da je završim. Bilo je mnogo lakše kada je ležala sa svojom glavom na mojim grudima tako da nisam morao da gledam u te njene zelene oči. 167

Naš svet knjiga Poseže napred uzima moju ruku i kreće da je mazi. Prelazi prstima preko mog dlana, mazi svojim palcem moj zglob. Čak stiska svoje prste duž mojih u pokušaju da me opusti. “Završi priču o svojim roditeljima,” rekla je tiho. Zurio sam u nju jedan momenat, znajući da ulazim u novu teritoriju. To je tako zastrašujuće, ali u isto vreme želim da stavim sve karte na sto. Da vidim da li će se nakon toga zadržati pored mene. Sedajući u krevetu, provukao sam slobodnu ruku kroz svoju kosu. “Mojim roditeljima nije se dopala činjenica što sam napustio univerzitet. Stalno smo se svađali oko toga, to me je držalo podalje od kuće. Moja mama je bila malo više razumna, ali moj tata izbacio bi bes na mene svaki put kad bih nazvao. Moga sam čuti da je pijan u više situacija kada sam zvao. Pokušao sam da navedem mamu da mi kaže kako stvari stoje zaista kući i ona me je uveravala da je sve u redu. Odabrao sam da joj verujem umesto da odem kući i suočim se sa istinom. Tako da sam zabio glavu u pesak i nastavio da vijam svoj san.” Zastao sam na trenutak i pogledao u Rener, njene oči bile su ispunjene brigom, jer sam krenuo da se povlačim iz poslednjih nekoliko rečenica moje priče, izbegavajući koban kraj. Nije rekla ništa, samo je trljala moju ruku i gledala me. “Očigledno stvari nisu bile sjajne. Moja mama skrivala je dosta od mene. Susedi su mi posle rekli da je njihova vika i svađa dopirala iz kuće, da su se stvari bacale... da su se čuli krici. Jedne noći... Tata je bio jako pijan... ne znam sve detalje, ali izvukao je pištolj i u pucao moju mamu. Onda je okrenuo pištolj prema sebi i dokusurio moju porodicu zauvek.” Rener je ispustila krik plača i njena ruka ispustila je moju, prekrila je svoja usta. Suze su momentalno potekle niz njeno lice. Gledao sam kako plače zbog mene i moje srce okrenulo se u bolnom čvoru. 168

Naš svet knjiga Popela se na kolena i krenula napred, lagano je uzela moje lice u svoje ruke. Približila se, vlaga je bila svuda po njenim obrazima. “Tako mi je žao, Kilijane. Jako, jako žao.” Kada mi je njena suza pala na usne, ja sam konačno od reagovao. Ja sam je povukao na svoje grudi i zagrlio je, osećajući kako njene suze natapaju moju kožu. “U redu je.” Uveravao sam je dok sam mazio njenu kosu. “Pomirio sam se sa tim.” “Ne.” Rekla je, tresući glavom. “Kako se ikad možeš pomiriti sa tim?” “Shh,” ja sam je umiravao. “Pomirio sam se sa tim, jer je učinjeno i verovatno je to sve bilo izvan moje kontrole.” Ona je bila mirna u mojim rukama, a onda se odmakla da me pogleda. Njene oči i nos bile su crvene i prevukla je gornji deo svoje ruke preko lica da obriše suze. “Kontrole,” rekla je sa razumevanjem. “Zato ti voliš da imaš kontrolu.” To je bila izjava, ne pitanje i sada razume i zna nešto u vezi mene što niko drugi ne shvata i ne zna. “Da. Zato moram da imam kontrolu. Jer ako je nemam... loše stvari se događaju.”

169

Naš svet knjiga

Poglavlje devetnaest Rener Kilijan me vodi na vikend iz grada. On me je zapravo pitao da li bi mogla da uzmem par dana slobodno, radije nego da je to zahtevao od mene. I nije bilo načina da kažem ne. Ne nakon onoga što je podelio sa mnom. Ne nakon pomaka koji smo napravili u našoj vezi te noći kada mi je rekao sve o svojoj bolnoj prošlosti. Njegovo otkrivanje vodilo me je u dublje razumevanje onoga što ga vodi. Razumem njegovu potrebu za kontrolom, iako neću uvek popustiti u tome. Takođe razumem zašto mu je situacija sa Mejv tako teška. Kilijan najbolje razume kako daleko u pakao alkohol može nekoga da odvede. On ima potrebu da pomogne Mejv kroz to, a ja sad to gledam iz sasvim drugog ugla. To ne čini da mi se ona više sviđa, ali bar imam bolju sliku odakle Kilijanu sva ta potreba dolazi. Zavetovala sam se da ću uraditi šta god je potrebno da ga u tome podržim. Skrenula sam pogled na prelepih Iriskih seoskih predela i pogledala u njega. Izgledao je tako neverovatno, sa Ray Ban Aviators naočarima na svom nosu. Kosa mu je bila sva raštrkana i dok se igrao sa karikom na svojoj usni. Moje srce se steglo dok sam mislila o činjenici da se možda zaljubljujem u ovog muškarca. Počelo je da se dešava to veče kada mi je ispričao priču o svojoj porodici. Moje srce se otvorilo, ispunilo tugom za njim i onda usisalo svu njegovu dobrotu unutra. Želela sam da ga držim, da ga tetošim, da vodim 170

Naš svet knjiga ljubav sa njim. Želela sam da radim sve te stvari iznova i iznova sve dok ne nestane sva tragedija iz njegovih uspomena i sve dok ne ostanu samo dobre stvari da ih se seća. Kada su moje suze pre sušile, poljubila sam ga. Vruće, strasno. Do puzala sam na njega i nagnula ga nazad na krevet. Ja sam ljubila, sisala i grickala svuda po njegovom telu, izazivajući njegove kukove da se podižu sa kreveta u potrebi. Preuzela sam vodstvo i skinula mu bokserice, skidajući i svoju odeću takođe. Protegla sam se da uzmem kondom iz ladice mog noćnog stočića, polako i nežno navukla sam ga na njegov čvrst i debeo ud. Spustila sam sebe na njega, stenjući od invazije, uživajući u tome kako su mu se oči zatvorile, a prsti zabadali u moje dupe. Jahala sam ga polako, sa ljubavlju, nadajući se da će mu moji pokreti pružiti komfor. Gledala sam ga u oči svo vreme, ni jednom ne sklanjajući pogled sa njega, ni jednom nisam dopustila da mi pogled luta, čak i kada je on zatvorio svoje oči dok je svršavao. Povukao me je na sebe nakon, mazio moju kožu svuda, mumlao cailín álainn iznova i iznova sve dok nismo utonuli u san.

***

Izašla sam na trem Kilijanove male kolibice u Oughterardu. Ovde smo tek nekoliko sati, i već se osećam opušteno i spokojno. Prva stvar koju smo uradili bila je da smo overili njegov krevet. Izašli smo iz kola i on mi je prišao. Povukao me je preko svog ramena i odmarširao sa mnom u kuću, skinuo me golu. Zurio je u mene kao đavo svo vreme dok je ulazio u mene i mogla sam da vidim trijumf u njegovim očima koji je rastao i postajao sve veći svaki put kad bih izgovorila njegovo ime. 171

Naš svet knjiga Mi smo se sručili na krevet i utonuli u velike jastuke i mekani pokrivač i samo se mazili dugo, pričali o životu. Bio je to savršen početak našeg vikend odmora. Kilijan je izašao na trem iza mene i uhvatio me za ruku. “Hoćeš da prošetamo?” Zatresla sam glavom. “Ne. Hajde da samo sedimo ovde malo. Osećam se lenjo i za nekog ko radi svoj posao na nogama, samo želim da budem lenja.” On se nasmejao i poljubio me u glavu. “Zvuči kao plan. Hajde da se ulenjimo.” Sedeli smo jedno do drugog u pletenim stolicama i zurili u njegovo prednje dvorište. “Da li si ti posadio sve ove biljke?” Pitala sam, diveći se u lepoti Engleske bašte. Kilijan je frknuo. “Jebeno ne. Ja bi ubio biljku ako bi samo gledao u nju predugo. Par od kojih sam kupio ovo mesto su to posadili i plaćali nekom da održava. Lepo je, jel?” “Lepo? Božanstveno je. Tako puno boja. Mora da si sretan što imaš ovo.” Pogledao je prema meni, oči su mu bile ozbiljne. “Mislio sam da ću biti sretan ako je kupim, imati nešto svoje sopstveno. To je bio dokaz mog uspeha. Ali ne, nisam bio istinski sretan što imam ovo sve dok nisam imao tebe da sediš na mom prednjem tremu sa mnom.” Progutala sam jako da oteram suze koje su se skupljale u mom grlu. Bol je udarila u mojim grudima, na veoma delikatan način. To mi je reklo da je Kilijan dospeo duboko u moje srce. To je osećanje koje nikad pre nisam osetila. Nikad čak bila ni blizu tome sa Kormakom. I ja sam shvatila, sa jasnoćom, da u mom životu nema mesta za brigu o onome što mi se desilo sa Kormakom. Ne mogu da dopustim da 172

Naš svet knjiga njegova dela unište moj život ili da donosim odluke u svom životu na osnovu onoga što mi je on učinio. Očito, moja “Formula” za savršenu vezu je bila sjebana i dok sam gledala prema Kilijanu, shvatila sam da ne postoji formula. Tu je jedino Kilijan. Ustala sam i otišla sam do njega i smestila se u njegovo krilo. Spustila sam svoje usne na njegove, uronila sam svoje prste u zadnji deo njegove kose. “Preplavljuješ me. Ali na najbolji mogući način. Nemoj nikad prestati da me preplavljuješ, u redu?” On se nasmejao vedrim osmehom i klimnuo. “U redu.” Onda me je poljubio i nešto jedinstveno se desilo. Osim one tople i prijatne požude koja me obuzima svaki put kada me Kilijan dodirne, sada je bilo još nečega više. Oh i dalje je električno i trese moja čula. Ali je takođe i drugačije. Smešta se tiho među ostala osećanja koja on izaziva u meni. Bilo je kao da su se dve polovine spojile u jedno celo. Osetila sam se kompletnom. Naš poljubac se produbljuje, usisava me i dalje. Želim da se isključim za ovog muškarca u kog se zaljubljujem, ali sam previše uplašena za taj sledeći korak. Kilijan je svestran i kompleksan. Da se nisam potpuno snašla sa njim i tako da radim ono jedino u šta sam sigurna. Nastavljam da ga ljubim. Mi smo tako izgubljeni jedno u drugom, da jedva primećujem zvono njegovog telefona. Primećujem ga tek kada me Kilijam odmiče polako da izvuče svoj telefon iz džepa, obasipajući me osmehom izvinjenja. “Halo Mejv. Šta se dešava?” Tih je jako dugo dok je sluša. Osmeh sa njegovog lica se smanjio, a onda do kraja nestao. Ja sam se zabrinula, kada su mu se obrve na mračile i napokon stomak mi se okrenuo kada je ustao sa stolice i nežno me spustio 173

Naš svet knjiga dole. On se odmiče nekoliko koraka, do ivice trema, leđa okrenutih prema meni. Nakon nekoliko momenata, rekao je. “Okej. Samo molim te ostani gde jesi i biću tu za nekoliko sati. Pokupiću te i krećem odmah.” Rekao je još par tihih reči njoj u telefon. Ne radi ništa ishitreno. Samo duboko udahni smiri se. Biće sve u redu, obećavam. Onda je prekinuo. I okrenuo se prema meni. “Šta nije u redu?” Pitala sam zabrinuta da bi Mejv mogla da uradi nešto zaista loše. On je zatresao glavom u brizi. “Mejv ima težak period. Misli o piću i želi da se vratim.” Strah i bes su se sakupljali u mom stomaku. Strah, jer ne želim da se Mejv obeznani, jer znam koliko bi to uticalo razarajuće na Kilijana. Ali bes zato, jer ne mogu da si pomognem, a da ne osećam da je tajming njenog poziva malo previše očit i proračunat. “Da li ona zna gde si?” pitala sam opušteno. On je prošao pored mene i ušao u kuću. “Da poslao sam Email njoj, Šonu i Danielu da ćemo doći ovde u slučaju da im zatreba nešto.” Ne želim da dam Mejv prednost sumnje, ali stvari koje mi je rekla u kupatilu one noći, neprekidno se motalo po mojim mislima. Ona mi je rekla da igra prljavo i ja se osećam krivom, jer se pitam da li je sve ovo deo njene igre ili joj je zaista potrebna pomoć. Svakako nema izbora, ali pitam se da li je zaista potreba ili samo njena igra za Kilijana. Progutala sam svoje negativne misli, rekla sam mu. “Pa, hajde da požurimo i vratio se pa da je možeš videti.” 174

Naš svet knjiga On je stao i okrenuo se prema meni. “Hvala ti. Što si tako puna razumevanja. Žao mi je što je ovo upropastilo naš vikend.” “Nema problema.” Uverila sam ga. “Biće drugih.”

***

Ja se spremam za krevet. Skoro je ponoć i jedva mogu da držim oči otvorene. Mi smo se vratili u Dablin pre dosta vremena, Kilijan me je ostavio ispred stana i sa brzim poljupcem u moje čelo obećao mi je da će se vratiti kod mene da provedemo noć zajedno. To je bilo pre oko šest sati i nisam čula ništa od njega osim kratke poruke skoro pre dva sata kada je napisao. “Napredujemo. Nadam se da ću te videti uskoro.” Dvoumila sam se nekoliko puta šta da radim, a onda sam odlučila da ga nazovem. Imam svako pravo da ga pozovem i proverim šta radi. Telefon je zvonio nekoliko puta i ja sam bila ubeđena da će mi se upaliti govorna pošta, kada se javio. Glas mu je bio šapat. “Rener. Šta ima?” “Samo te zovem da vidim kako se stvari odvijaju?” “Sačekaj.” Rekao je i ja sam čekala nekoliko momenata. Glas mu je malo glasnije kada je rekao. “Zao mi je, što nisam zvao.” “U redu je. Baš sam se spremala za spavanje i želela sam da vidim da li i dalje dolaziš večeras.” On je uzdahnuo i mogla sam da pretpostavim da prolazi rukom kroz kosu. “Ne verujem da će večeras biti dobro. Ona ima stvarno težak period i ne mogu da je napustim sad.” 175

Naš svet knjiga “Svakako.” Rekla sam obzirno. “Nije problem. Nadam se da će sve proći dobro.” Pre nego što je uspeo da odgovori, čula sam Mejv u pozadini. “Kilijane, molim te vrati se ovamo.” I nešto u njenom tonu glasa išlo mi je na živce. Zvučalo je kao da je ispunjeno seksualnošću. Možda umišljam, ali ne čini mi se tako. “Vidi... Moram da idem.” Rekao je, šapatom opet. “Zvaću te odmah ujutru.” I onda je spustio bez da kaže zdravo. Spustila sam svoj telefon, zureći u njega dugo. Strah je rastao u mom stomaku, nisam si mogla pomoći, a da ne osetim kao da sam zapela u nekoj paukovoj mreži koju je Mejv plela oko mene. Povređena sam što je šaputao kao da ga je sramota što sam ja na telefonu. Mrzim što mi nije rekao zdravo. Mrzim što ga je pozvala kao da je su njene potrebe najbitnije za njega. Najviše od svega, mrzela sam što sam osećala išta od ovoga, jer kada se sve svede, Mejv ima stvarne probleme, a ja sam očigledno ljubomorna što provodi vreme sa Kilijanom.

176

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset Kilijan Prekinuo sam sa poziv sa Rener i stegao pesnicu čvrsto. Želeo sam da bacim svoj telefon u zid, tako sam ljut i frustriran upravo sad. Ljut sam na Mejv. Iznerviran sam, jer ona ima problem i što sam ja taj koji mora da se nosi sa tim. Znam da to nije fer prema njoj, ali jebeno sam iznerviran svejedno. Mrzim njenu slabost, na isti način kao što sam mrzeo tatinu. Sedim ovde skoro šest jebenih sati pokušavajući da je pričom urazumim i nisam stigao nigde. Kada sam tek stigao u njen stan, bila je u neredu. Kukala je i jadikovala nad svojim životom. U početku, bilo je oko stresa u vezi benda, a onda je bilo u vezi mene i kako joj nedostaje ono što smo imali. Čak je imala i petlje da mi kaže da je pod stresom, jer se brine zbog moje veze sa Rener, ona je bila sigurna da Rener nije devojka za mene. Mogla je videti da me je to raspizdelo, praktično kada sam joj rekao da je neću slušati dok loše priča o Rener. Umalo sam otišao od nje, ali onda je počela da se vraća unazad. Počela je da se izvinjava, želela je da mi ispriča sve o svom jezivom životu. Nikad nije delila prošlost sa mnom, mnogo detalja zašto više nije u kontaktu sa roditeljima, ali iznenađenje svih iznenađenja, je bilo kada je rekla da su joj oba roditelja bili alkoholičari i bilo je mnogo gore nego što sam mogao i da zamislim. Slušao sam pažljivo dok mi je pričala da ju je njen otac maltretirao dok je bio pijan, da je njena majka to znala i nije 177

Naš svet knjiga uradila ništa da ga zaustavi. Sedeo sam i slušao njenu ispovest, moje srce je bilo bolesno od toga koliko je ona propatila. Takođe sam se saosećao, jer sam znao ponešto o temi alkoholizma i zlostavljanju, iako ona ne zna koliko. Takođe sam bio ljut na sebe, jer dok sam sedeo tamo i slušao Mejv kako mi otvara svoje srce, ja sam zapravo odlutao mislima nekoliko puta prema Rener. Ali onda bi protresao glavom i vratio svoj fokus na Mejv, jer je njoj trebao neko da je sasluša. Njeno iskustvo bilo je drugačije od mog, ali isto tako traumatično na veoma različit način. Baš kada sam pomislio da sam je smirio... baš kada sam pomislio da bih mogao napraviti pauzu da bi mogao biti sa Rener, počela je svežu rundu jadikovanja što me je primoralo da je opet vraćam sa ivice. Otišao sam u dnevnu sobu da primim Renerin poziv, nadajući se za malo privatnosti, želeo sam da ostanem na vezi sa njom što duže budem mogao, jer samo njen glas smiruje me i to jako. Onda je Mejvin glas dopreo iz sobe, zvala me je nazad u njenu ličnu noćnu moru. Stavljajući svoj telefon u džep, vratio sam se tamo. Ona leži u svom krevetu od kada sam stigao i moja leđa me ubijaju od sedenja na ivici kreveta dok smo pričali. Povremeno bi stisnuo i protrljao njenu nogu ili se nagnuo napred da uzmem maramicu sa njenog noćnog stočića da bi mogla obrisati suze iz očiju. Zurim dole u nju sad dok leži, moje srce krvari od Mejvine bede. Izgleda tako izgubljeno i krhko odjednom sam prestravljen da ništa što ja kažem neće napraviti neku veliku razliku. Ali ono što moram da zapamtim je da ja samo trebam da pre guram sa njom ovaj dan, nadam se da će sutra biti bolje. “Ko je to bio?” pitala je, sa dozom mrzovoljnosti u glasu. “Rener.” Rekao sam tiho. 178

Naš svet knjiga “Oh. Pa, ako treba da ideš i budeš sa njom, ja razumem. Uzela sam dosta tvog vremena.” Za delić sekunde, pomislio sam da bi možda mogao biti sa Rener večeras, da je Mejv zapravo dovoljno dobro da bih je mogao ostaviti. Ali njena izjava praćena je malim plačom i ja sam uzdahnuo. Ovo će biti duga noć.

***

Jebiga, osećam se kao sranje ovo jutro. Skoro je devet ujutru dok sam ulazio u svoju zgradu i išao prema liftu. Mejv me je držala budnim do skoro tri sata ujutru. Kada sam je napokon ubedio da proba odspavati, ja sam se sručio na njen kauč. Bio sam potpuno emotivno isceđen od nje i zaspao sam čim sam osetio jastuk. Kada sam se probudio bila je u kuhinji, spremala je doručak. Izgledala je vedro i sveže i dala mi je poljubac u obraz. Pokušala je da me nagovori da ostanem na doručku, ali sve o čemu sam ja mogao da mislim je da odem odatle i stignem do Rener. Izgledala je iznervirano rekao bih, čak je izbacila i svoju donju usnu na mene, ali nisam nasedao na te stvari. Obezbedio sam joj podršku kad joj je očajnički bila potrebna i ona mora nešto od ovoga i da prebrodi sama. Mislio sam da skočim pod brzi tuš i odem do Rener. Nadam se da nije odlučila da ode na posao, tako da onda možemo da provedemo zajedno dan i noć. Ubio bih za to da samo ležim sa njom na kauču i gledam neki film ceo dan.

179

Naš svet knjiga Dok sam izlazio iz lifta, pogledao sam u iznenađenje na mojim vratima. Rener je sedela na podu, leđa naslonjenih na njih. Imala je dve papirne šolje i bele kese. “Hej,” rekao sam i moje srce je poskočilo od sreće što je tu. Ona je ustala i gurnula ruke u svoje farmerice. “Gde si bio?” Ja sam pogledao dole u sebe i video da sam još uvek u odeći u kojoj sam bio juče kada sam nju ostavio ispred njenog stana. Znam kakav joj je zaključak pao na pamet pre nego što je i rekla. “Nije ono što misliš.” Uveravao sam je. “Ostao si sinoć celu noć kod Mejv.” “Okej, jeste kao što misliš, ali spavao sam na kauču. Ništa se nije desilo između nas.” Rekao sam joj, posmatrajući njenu reakciju pažljivo. Kad je samo zurila u mene, ja sam nastavio. “Pa, osim ako ne računaš činjenicu da sam joj glumio jebenog psihologa skore jebenih devet sati. Ali osim toga, ništa se nije desilo.” Ona mi je dala maleni osmeh i posegla dole po čaše i kese. “Donela sam čaj i doručak. Jesi li gladan?” Dao sam joj sopstveni umorni osmeh. “Crkavam. Mejv me je pokušala naterati da ostanem na doručku, ali nisam mogao pobeći odande dovoljno brzo.” Primetio sam da je pomalo tenzije napustilo njena ramena na te moje reči i ja sam počeo da se osećam bolje, jer mi je oprostila što sam je napustio. Pustio sam je u svoj stan i krenuli smo prema kuhinji. Izvukla je kesicu iz šoljice čaja i predala mi je. Onda je izvukla peciva iz kese. Oboje smo tiho jeli, povremeno ispijajući čaj. “Zaista mi je žao što je naš vikend uništen.” Rekao sam joj. “Kako je prošlo sa Mejv?” Pitala je Posegao sam za još jednim pecivom. “Ona je u neredu, Rener. Želim da ti kažem sve detalje i molim te da to ne govoriš nikome... čak ni Kejdi.” 180

Naš svet knjiga “Neću.” Požurila je da me uveri. “Izgleda da je imala poprilično traumatičnu prošlost. Uključivalo je neko seksualno zlostavljanje od strane njenog oca alkoholičara i majke koja nije uradila ništa da to spreči. Rekla mi je da je to trajalo sve dok nije otišla od njih i očigledno da više nikad nije pričala sa njima.” Renerina faca odisala je saosećanjem. “Kao je ona?” “Nisam siguran. Izgledala je dobro jutros. Veselo čak. Možda je samo trebala nekog da mu se poveri.” Rener je tiha dok završava svoje prvo pecivo. Ne mogu reći je li ljuta ili ne. Nastavio sam dalje, pokušavajući da shvatim njene misli. “Čak te i pomenula. Rekla je da ne misli da si ti devojka za mene.” Izgled brige pojavio se na njenom licu. “Je li to sve što je rekla o meni?” “Da. Zašto?” “Bez razloga. Samo sam radoznala to je sve.” Njen glas je mek,skroman.“ Prošla noć bila je tako frustrirajuća. Želim da joj pomognem, zaista želim. Samo jednostavno ne znam kako to da uradim. Jako sam popizdeo sinoć kada te je pomenula, ali onda sam se osećao tako prokleto loše zbog nje u isto vreme.” Rener nije reagovala na to. Spustila je svoje pecivo dole i uzela gutljaj čaja. “Kilijane...da li postoji šansa da se možda samo poigrava sa tobom?” Nije mi promaklo da joj je lice postalo crveno dok je to pitala verovatno zbog sramote. Čisteći mrvice sa svojih ruku, naslonio sam se nazad u svojoj stolici. “Ne znam. Možda. Ali kako bih to mogao da znam? Kako da ikad budem siguran? I ona je očito uznemirena.” 181

Naš svet knjiga “Pretpostavljam da ne možeš znati,” rekla je uz izdah. “Pretpostavljam da joj moraš dati prednost sumnje.” Ustajući od stola, pokupio sam prazne vrećice od peciva i bacio ih u smeće. Dok su moja leđa i dalje bila okrenuta prema Rener rekao sam. “Znaš, izabrao sam da ignorišem problem sa svojim ocem. Ne prođe ni dan da ne pomislim šta bi možda bilo da sam samo obratio malo više pažnje.” Mogu da čujem kako Rener gura svoju stolicu i onda kako se njene ruke obmotavaju oko mojih rebara, njena prednja strana pritisnuta je uz moja leđa. Naslonila je svoj obraz između mojih lopatica. “Nemoj to da radiš sebi, Kilijane. Nisi mogao predvideti ono što je tvoj otac uradio. Kao što ne možeš kontrolisati ono što Mejv radi. Možeš je jedino podržati.” “Možda.” Rekao sam jednolično. “Zaista.” Insistirala je. Okrenuo sam se i obmotao svoje ruke oko nje. Pogledavši dole, dopustio sam sebi da se izgubim u njenim očima. One su tople i pune razumevanja. “Ti si neverovatna, znaš to zar ne?” “To je nešto oko čega se oboje slažemo.” Rekla je uz osmeh. Naginjući se napred, poljubio sam je, jako nežno. Duboko sam zahvalan što ona razume mene i celu situaciju. Daje mi nadu da mogu da se izborim sa ovim, ali nisam siguran da bih to uspeo bez nje pored sebe. Dubina mojih osećanja prema njoj me plaše, ali me takođe ispunjavaju sa uzbuđenjem da možda mogu imati pravu vezu sa ovom ženom. To je nešto što sam bio otpisao, ali možda... samo možda...

182

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset jedan Rener “Pa šta ćeš obući večeras za veliki dupli sastanak?” Kejdi je pitala. Ona sedi za mojim kuhinjskim stolom, lista časopis. Na tipičan Kejdi način upala je pre sat vremena, pripremila sebi šolju čaja i nije pokazivala znakove da će otići. Iako moram da joj odam priznanje. Kada je otvorila vrata stavila je ruku preko očiju i viknula. “Da li je neko go ovde?” Čak mi je donekle drago što je došla. Lepo je imati nekog da sa njim popričaš, ja sam bila toliko obuzeta Kilijanom u poslednjih nekoliko nedelja, dobro bi mi došlo lepo žensko ćaskanje. “Nisam sigurna šta da obučem. Nalazimo se u finom restoranu u Bray... Pa možda malu crnu haljinu?” “Klasika,” rekla je, ne zamarajući se čak i da podigne pogled sa prestižnih strana Elle časopisa. Veliki dupli sastanak se odnosi na dupli sastanak sa Mejv i njenim novim momkom. I to me izgleda ispunjava anksioznošću i padam u iskušenje da podignem slušalicu i nazovem Kilijana i od kažem mu to sve. On je načeo tu temu sa mnom pre neku noć. “Pa Mejv je zvala danas,” rekao je. Činilo mi se kao da je većinu razgovora započinjao na taj način i ja sam morala da se iskontrolišem da ne škripim zubima. “Kako je ona?” “Dobro.” Rekao je. “Ona zapravo želi da pozove tebe i mene da idemo sa dupli sudar u četvrtak uveče.” Izraz na njegovom licu bio je 183

Naš svet knjiga nekako nesiguran, što mi je reklo da i on baš nije siguran da je to dobra ideja. Bila sam veoma pažljiva da svoja osećanja za Mejv držim za sebe i obezbedim Kilijanu neophodnu podršku u njegovom prijateljstvu sa njom. “Izlazi sa nekim?” On je klimnuo. “Ovaj tip je isti sa kojim je nekada izlazila dok je bila u srednjoj školi. Navodno su se opet smuvali. Želi da ga upoznam.” Ja sam razmišljala u sebi, ona verovatno pokušava da te napravi ljubomornim, ali momentalno sam iščistila sebe od tih misli, nisam želela tako užasno mišljenje da imam. Ali ne mogu da se otarasim tih misli... devojka mi je rekla da će igrati prljavo i sada ja vidim prljavo u svemu što uradi. Ja sam se dvoumila stalno da li da kažem Kilijanu za razgovor koji smo imale u kupatilu. Ali prećutala sam, moj stomak govorio mi je da pustim. Da to neće uraditi ništa osim što će izazvati raspravu, a to ne bi bila dobra podrška Kilijanu. Dakle, naravno rekla sam Kilijanu da bih volela da izađemo sa Mejv i njenim prijateljem, svo vreme misleći o tome da bih radije bila potopljena u jamu punu zmija. “Pa kako stvari idu sa Kilijanom? Kunem se da te ni u milion godina nisam zamišljala sa nekim kao što je on.” Kejdi govori dok zatvara časopis i odlaže ga dalje. Slegnem ramenima prema njoj odbijajući da je pogledam u oči. Kejdi je kao pas sa koskom jednom kad se na merači na nešto. Ali deo mene želi da ona gura, jer mi je potrebno da podelim sa njom svoju frustraciju. Stvari su se sa Kilijanom nekako pretvorile u rutinu, ali nikako mi nije bilo dosadno. Samo je odnos koji sam imala sa njim bio stabilan. Zanimljiva reč... stabilan. Jer to je sve ono što sam tražila tokom svog odraslog života i nikada nisam pomislila da će to biti Kilijan. 184

Naš svet knjiga Zamenila sam većinu svojih smena u Hibernian za dnevne da bih imala noći slobodne da budem sa njim. Takođe pokušavamo da isplaniramo još jedan put u Oughterard, za koji se nadam da će proći bez da nam ga Mejv uništi novim slomom. Naš svet knjiga. I Mejv izgleda da je bila jedini problem kako se ispostavlja. Ona nije otvoreno uništila naše zajedničke večeri iznenadnim pozivima u pomoć, iako je izgledalo kao da zahteva jako puno njegovog vremena. Ona mu stalno piše ili ga zove, i on joj strpljivo daje reči ohrabrenja. Rekao mi je da on pokušava da je nagovori na neki tip terapije ali da mu ona stalno iznova govori da je sasvim uredu. Ne mogu da si pomognem, a da nemam utisak da je ona veliko bure baruta spremno da eksplodira. “Obrati pažnju Rener,” Kejdi mi je rekla, puckajući svojim prstima. “Zašto zamišljeno lice? Šta se dešava?” Vraćajući se u stvarnost, ja sam joj postavila pitanje. “Zašto me ne možeš zamisliti sa nekim poput Kilijana?” Njen pogled je bio lukav kad me je pogledala. “On jednostavno nije tvoj tip. Bar, na osnovu svih tvojih priča o idealnim muškarcima... znaš, imati normalu nekako je dosadno, dolaziti kući čoveku o kom si oduvek sanjala je dosadno.” Ja sam malo frknula, jer ona jeste opisala ono što sam mislila da će biti moj idealan muškarac. Moje fantazije sigurno nikad nisu uključivale istetoviranog i izbušenog Irskog rok pevača. Bar... ne do sad. “Ljudi se menjaju. Pretpostavljam da sam se promenila.” “Pa, probaj da ne zvučiš tako mrzovoljno oko toga. Zar ti ne ide dobro sa Kilijanom?” Naš svet knjiga. Ja ne mogu da izbegnem osmeh koji se pojavljuje na mom licu na samo pominjanje njegovog imena. On me čini sretnom na mnogo načina... 185

Naš svet knjiga srećnijom nego što sam ikad pre bila sa nekim muškarcem. “Stvari sa Kilijanom idu odlično. To jest kada nije odsutan pokušavajući da spasi Mejv od same sebe.” Kejdi je frknula, nikad nije volela Mejv i to sam nedavno saznala. Izgleda da Mejv nikad nije bila sretna što se Kejdi i Tigana druže sa bendom godinama. Kejdino lično mišljenje je da Mejv nije volela nikoga ko bi skretao pažnju sa nje. “Nešto nije u redu sa tom devojkom.” Ona je primetila. Pokušavajući da budem što mirnija rekla sam. “Ona ima problem sa pićem i pokušala se ubiti. Treba Kilijanovu podršku.” “O, sranje.” Kejdi sa podrugljivim osmehom kaže. Mora sebe da odvede na rehabilitaciju i provede vreme ležeći na leđima na nekoj sofi i pričajući sa psihijatrom. Nije Kilijanov posao da prolazi sa njom kroz sve to.” Naš svet knjiga. Moje srce se uvećava od ljubavi za Kejdi, jer ona govori reči koje bih ja rekla samo što mi nije baš prijatno ili sigurno da kažem to Kilijanu. Ipak se osećam i malo krivo, jer mislim tako, jer očigledno mislim tako samo zato što sve to uzrokuje poteškoća u mojoj i Kilijanovoj vezi. “Stvarno veruješ to?” “Svakako i rekla sam mu to.” “Kada?” ja sam pitala iznenađeno. “Kada smo ručali pre neki dan i Mejv ga pozvala tri puta. Rekla sam mu da je smešno i da on treba da napravi neke granice sa njom.” “Šta je on rekao?” “Rekao mi je da gledam svoja jebena posla, pa sam se ostavila toga.” Moje srce je potonulo čuvši to. To je verovatno ono što bi rekao i meni, tako da sam odlučila da ću držati jezik za zubima u Kilijanovoj blizini. Ali to ne znači da se ne mogu poveriti Kejdi. 186

Naš svet knjiga “Naletela sam na Mejv one noći kada su svirali u Hiberninu i imale smo raspravu.” Kejdine oči su se raširile. “To je onda kada si bila u kupatilu, zar ne? Znala sam odmah da se nešto desilo kada si se vratila.” Ja sam klimnula i ispričala joj celu priču, završavajući je sa tim da mi obeća da neće reći Kilijanu. To nije nešto oko čega on treba da se brine. “Ne verujem joj.” Kejdi objavljuje. “Ona se igra sa Kilijanom i ja to prosto znam.” “Da, ali ona ima problem. Ona to ne glumi.” “Istina. Ali mislim da koristi i iskorištava Kilijanovu ljubaznost. I ne mislim da je njoj cilj da joj bude bolje. Mislim da ona želi da privuče Kilijana nazad. Jesi li sigurna da ne bi trebala da mu kažeš za ovo?” Protresla sam glavom. “Sigurna sam. Uostalom... izgleda kao da su uradili dobar posao zajedno i ne želim to da im ugrozim.” Kilijan i bend su radili svaki dan na novoj muzici, nadajući se da će početi da snimaju sledećeg meseca. Svi su se našli u njegovom stanu i radili ceo dan. To je glavni razlog zašto sam prebacila smene u dnevne. Ujka Kif me je čudno gledao kada sam ga pitala za promenu, a potom me je lukavo pitao. “Da li to ima nekakve veze sa određenim mladićem?” Pravila sam se glupa, što sam znala da kod njega nikad ne pali. “Nemam predstavu o čemu misliš.” “Možda želiš da provedeš malo više vremena sa Kilijanom?” Pomagala sam u točenju piva i pogledala u njega pokušavajući da obrišem sve dokaze a svog lica. Gledao je u mene sa osmehom i ja nisam mogla da zaustavim jedan koji se omakao sa mojih usana. Provaljena. Nisam se čak ni trudila da odgovorim i vratila sam se slaganju boca u frižider. “On je dobar momak.” Rekao je Kif. 187

Naš svet knjiga “Muškarac,” ispravila sam ga. “On je dobar muškarac.” Kif se nasmejao. “On će uvek biti momak za mene iz nekog ugla. Kao što će Kejdi uvek biti moja mala devojčica.” Izvukla sam svoje telo iz frižidera, jer sam morala napola da uđem u njega da bi složila poslednji red. Brišem ruke o farmerice i rekla mu. “Ispričao mi je o svojim roditeljima...šta im se desilo.” Kifove obrve su se podigle. “Kako je on sad?” Ja sam klimnula. “Ja sam zapanjena kako se dobro izborio sa svim tim.” Mudar pogled došao je sa Kifovog lica i on je obuhvatio moju bradu. “Jeste, Rener draga. Ali nisam baš siguran da li zaista može tako nešto da se preboli. Uvek se samo pokušaš izboriti sa svim tim najbolje kako znaš. Da poštuješ sve to. Volim tog momka kao svog sina, ali i dalje postoji nerešena krivica kod njega koja ga vodi u mnogo čemu što radi. Samo budi svesna toga, u redu?” Nisam bla sigurna šta je pokušavao da mi kaže u tom trenutku, ali što sam više o tome mislila nekako sam imala osećaj da je povezano sa ovom njegovom nezasitom potrebom da zadrži Mejv na pravom putu. Ali kada mi je rekao da bih trebala da budem puna poštovanja za Kilijanovu prošlost još više me je uverilo da se ne trebam mešati u taj put sa Mejv. Kejdin glas probio je moje misli. “Pa, kako god... kao što sam rekla, najbolje što bi mi mogli da uradimo je da je otrujemo. Ima tona načina na koje bi to mogli uraditi. Kladim se da bi je čak mogli navući da ruča u Hiberninu i tamo joj sipati otrov za pacove u hranu.” “Šta?” rekla sam zapanjena njenim rečima. “Aha! Znala sam da me nisi slušala. Imala si taj zamišljeni pogled u očima. Sanjarila si o golom Kilijanu sigurno.” “Naravno da nisam. Razmišljala sam o tvom ocu.” 188

Naš svet knjiga Izraz gađenja preplavljuje njeno lice i ona nabora svoj nos. “Ne golom nadam se.” “Ti si raznovrsni perveznjak,” rekla sam joj kroz osmeh. “Samo sam razmišljala o nekom savetu koji mi je tvoj tata dao pre neki dan o Kilijanu.” “Volim svog tatu,” rekla je. “On daje najbolje savete. Pa prenesi ga i meni.” “On me je samo upozorio da ne zaboravim Kilijanovu prošlost, jer ona puno diktira ono ko je on i da to ne smem zaboraviti.” Kejdi je klimnula u slaganju. “Dakle znaš šta se desilo njegovim roditeljima?” “Da,” rekla sam tiho. “Rekao mi je... sve o svom detinjstvu i tome šta se kasnije dogodilo.” “On ne priča o tome. Ja sam pokušala jednom, nakon sahrane, ali ugasio me je veoma brzo. Rekao mi je da ga pustim na miru i da on želi o tome da priča, pričao bi. Ali nije nikad, i ja nisam forsirala.” Iskreno, činjenica da je Kilijan podelio te bolne uspomene sa mnom značilo mi je nešto. Nije mi se činilo da je nekom drugom pričao o detaljima. Ali nekad, to znanje mi je poput tereta, jer diktira mnogo toga kako da uredim svoju vezu sa njim. Gledajući u svoj sat, videla sam da imam samo sat vremena da se spremim pre nego što Kilijan stigne pa sam ispratila Kejdi do vrata i krenula u kupatilo da se istuširam.

189

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset dva Kilijan Bože, nervozan sam jako. Ne znam šta me za poselo da se složim za taj dupli sudar sa Mejv, ali svaki užasan scenario koji sam mogao da smislim dešava se i prolazi mi kroz glavu. Želim da uzmem Rener, koja izgleda potpuno jestivo u svojoj maloj crnoj haljini i odem... zaboravim celu ovu glupu ideju. Kada mi je Mejv prišla, bio sam oprezan oko njenog zahteva. Ali ona je otišla na tog momka sa kojim se smuvala i na to kako joj se mnogo sviđa, koliko bi volela da ga ja upoznam. I ja sam pomislio... napokon, možda će okrenuti svoju pažnju na tog tipa pomislio sam da će možda vratiti svoj život u red. To me je navelo da zaboravim čudne razgovore koje smo imali prošle nedelje. Ona je zvala i pisala konstantno, što se graničilo sa bezobraznim, jer smo radili zajedno svaki dan sa ostatkom benda. To je značilo da sam razgovarao više sa Mejv nego Rener svakog dana. Kada smo radili u mom stanu, ona je takođe postavljala pitanja o Rener. Većina njih je bila poprilično nevina, kao na primer odakle je, kakva joj je porodica. Ali ponekad je imala veoma neprikladna pitanja. Bila je poslednja koja je otišla posle podne, mi smo ćaskali i pravo ni odakle ona je pitala o mom i Renerinom seksualnom životu. Želela je da zna da li je bolji nego što je bio njihov.

190

Naš svet knjiga Moja vilica otvorila se i pala do zemlje, prva misao koja mi je upala u misli bila je. “Nije dobar kao što smo mi imali, nego je jebeno milion puta bolji.” Ali naravno nisam joj to rekao, ne bi nikad mogao. Umesto toga, opsovao sam je i rekao da to nije njena stvar i da batali takva pitanja. Nije se čak ni potrudila da se izvini, samo je slegnula ramenima, kao da to nije velika stvar, onda me je kratko zagrlila i otišla. Trebalo nam je oko četrdeset pet minuta da stignemo do Bray-a, gde smo se nalazili sa Mejv i njenim pratiocem na večeri. Rener je bila primetno tiha tokom vožnje, ali i ja sam se takođe izgubio u mislima. Kada smo se parkirali, okrećem se u svom sedištu prema njoj da je pogledam. “Jesi li u redu sa ovim?” Dala mije topao osmeh i to je uklonilo malo moje napetosti. “Malo je kasno da me to pitaš Kilijane, ali da... ovo je u redu. Biće zabavno i radoznala sam da upoznam Mejvinog pratioca.” Iskren da budem i ja sam. Nije mi rekla mnogo sem da su bili zajedno oko godinu dana na kraju srednje škole i da su izgubili kontakt tokom godina. Navodno je naletela na njega u marketu prošle nedelje i smuvali su se opet. Što na Mejvinom jeziku znači da su se jebali, siguran sam. Ušli smo u restoran, govorim svoje ime hostesi, očigledno smo prvi stigli ona nam pokazuje osamljeni sto, što sam ja tražio bio je blizu zadnjem delu restorana gde su prozori bili od poda do plafona, a pogled je bio na prelepi zalazak sunca i Irsko more. Bez dogovora i pretpostavljam iz poštovanja prema Mejv oboje smo naručili kiselu vodu, pili smo je i mirno razgovarali dok smo čekali. Mejv i njen pratilac pojavili su se napokon nakon dvadeset minuta kašnjenja, ali izgledala je sjajno.

191

Naš svet knjiga Kao ni ja nije se zamarala da se sređuje, ali to je pretpostavljam način rok zvezda. Nosi uske crne farmerice sa nekom vrstom mrežaste majice i crnu kožnu jaknu, oči su joj svetle i vesele. Upoznala nas je sa svojom pratnjom... Brejdi nešto i mogu reći nešto u vezi njega odmah. On govori malo previše glasno i moram da se zapitam je li pijan, pa ću držati svoje oči na njemu. Oni su seli. Rener je sa moje desne strane, a Mejv sa moje leve, Brejdi je preko puta mene. On naručuje tamno pivo, ali Mejv se drži vode. Bilo je čudno u početku ili mi se tako činilo, ali na kraju konverzacija je potekla, u većini slučajeva Rener je pokušavala da uvuče Brejdija u razgovor. “Pa čime se baviš Brejdi?” Nije mi se svidelo kako je praktično tip slinio na Rener, nekoliko puta čak spuštajući pogled dole na njen dekolte. “Ah... šta sve ne radim, to bi trebalo biti pitanje. Zapravo radim dva posla trenutno. Preko noći sam barmen u klubu, a tokom dana radim u dostavnom centru.” “Ja radim u Hiberninu,” rekla je ljubazno. “Tako da nekako umem da poštujem barmene“ “A ja imam poštovanje za lepe konobarice.” Rekao je davajući joj sugestivan osmeh i naginjući se napred. Moje pesnice stisnule su se ispod stola, ali onda se on povukao od nje i okrenuo prema Mejv. “Ali ni jedna od njih ne može se porediti sa mojom Mjev, zar ne?” On je izbacio tu izjavu i nagnuo se prema njoj hvatajući zadnju stranu njene glave. I daje joj pornografski poljubac, čak i uzdiše glasno. Ja sam bacio pogled prema Rener i video da je prevrnula očima prema meni, izazivajući moje usne da se iz viju u osmeh na nekulturu ovog tipa. 192

Naš svet knjiga Nakon što su Mejv i Brejdi raspleli svoje jezike, mi smo zapravo upali u normalnu konverzaciju o gradu Breyu. Činilo se da Brejdi radio kao turistički vodič u ovoj oblasti u nekom trenutku i on nas je fascinirao istorijom regiona dok je ispijao svoje pivo. Tip je nekako pričljiv, ali je bar zabavan. Dok je on pričao Rener o Breyu i nekim planinarskim prilikama, ja sam ukrao pogled prema Mejv. Moja krv se pomalo sledila kada sam video da gađa Rener nadmenim pogledom. Mogao bih reći da je ljuta, jer Rener priča sa njenom pratnjom ili je samo prosto ne voli nikako. Njene oči srele su moje i ona se nasmejala hladno. “Jel se sećaš onog puta kad si me vodio u Kinsale?” Rekla je to dovoljno glasno da prekine konverzaciju između Rener i Brejdija. Svi su se okrenuli prema njoj. “Da,” rekao sam pažljivo. To je bilo mesec dana nakon što smo krenuli da spavamo jedno sa drugim. “Sećaš se kako nismo mogli da skinemo ruke jedno sa drugog?” njene reči su krute i ogorčene. “Mejv,” upozorio sam je. “To je neprikladno.” Ona se nagnula prema meni, stavljajući jednu ruku na sto. Ja sam je upozoravao pogledom, ali ona je nastavila, glas joj je sad bio mek i zavodljiv. Oči su joj blistale. “Ma daj Kilijane. Jebali smo se kao životinje. Sećaš se kako smo se iskrali dole na plažu u ponoć i kako si me ti uzeo baš na ivici vode? Znam da mogućnost da nas neko vidi učinila je to sve još uzbudljivijom. Sigurno se sećaš toga.?” “Mejv, dosta je,” podviknuo sam, pogledao u Rener njeno lice bilo je belo kao kreč, ruke su joj stiskale ivicu stola. “Ili onog vremena nakon nastupa u Benicassimu... vezao si me za krevet i slomili smo uzglavlje. To je bilo jebeno neverovatno... ti si bio jebeno neverovatan.” 193

Naš svet knjiga Moja ruka poletela je preko stola i uhvatio sam je za zglob. “Šta jebeno nije u redu sa tobom?” Ona je dala šuplji osmeh, ali onda je snizila svoj glas, da može šapnuti... oči su joj se spojile sa mojim. “Ili onog kada sam se spustila dole u...” Ja sam ustao od stola i prošištao, “Sad je dosta.” Povukao sam je gore i krenuo iz restorana, držajući čvrsto njen zglob. Ona je nastavila da baca uspomene. Ili ono kada si me jebao na bini... Ili kada si me zadovoljio prstima ispod stola... Hteo sam da stavim ruke preko svojih ušiju da je ne čujem, ali nisam želeo da oslobodim njen zglob dok je ne izvedem iz restorana. Kada smo izašli napolje, odvukao sam je nekoliko koraka od vrata i okrenuo je grubo, bacajući njenu ruku u vazduh i pogledao sam u nju. “Šta dođavola nije u redu sa tobom? Da li si jebeno luda?” ispljunuo sam. Zurila je u mene bledo samo sekundu, onda su suze ispunile njene oči. “Jel se sećaš kada si mi rekao da vidiš našu zajedničku stabilnu budućnost? Da li si to zaboravio?” Jedna suza kliznula je niz njen obraz. Pogledala je u zemlju i ponovo u mene. “Da li si zaista zaboravio sve što smo imali zajedno?” Udahnuo sam duboko i rekao polako. “Mejv, nisam zaboravio ništa od toga. Ali je gotovo. Žao mi je ali je gotovo.” Glas joj postaje oštriji od jednom. “To je zbog nje... jebena kučka ti je isprala mozak, znam to. Trebala bih da se vratim tamo i isprebijam je... izvučem je napolje i bacim tu kučku u more.” Zgrabio sam je za ramena, protresao sam je. “Prekini. Samo jebeno začepi.” 194

Naš svet knjiga Ja gubim kontrolu upravo sad, a Mejv očito prelazi ivicu ludila. Njene pretnje za Rener tera moju krv da proključa, želim samo da odem od nje, zgrabim Rener i jebeno odem odavde. Ali nema šanse da ću ostaviti Mejv ovakvu, posebno kad mi se čini da je na samom rubu. Mejv uzima drhtav uzdah i onda glas tužan od suza izlazi iz njenog grla. Ona se baca na mene i krene da me vuče prema zemlji, pa moje ruke automatski idu oko nje. “Bili smo pravi zajedno... znaš to... nemam noćne more sa tobom. On ne ulazi u moju sobu noću kada sam sa tobom. Ja sam najbolja... videćeš. Najbolja za tebe. Jednom kad ode, neće ti biti važna.” Oh, bože jebi ga. Šta da radim sa ovim? Kako da rešim ovaj nered? “Mejv...draga... pusti me da te odvedem nazad u Um Velnes Dablin odmah. Pomoći ću ti da prođeš kroz ovo.” Upravo počinje da plače glasno, njene suze kvase moju majicu i ja je povlačim u jači zagrljaj, moje srce tuguje. Pogledavši preko njenog ramena ja vidim Rener i Brejdija da su izašli iz restorana i da stoje nekoliko koraka dalje. Nemam predstavu koliko dugo su stojali tu, ali pogled u Renerinim očima naveo je moj stomak da se okrene. Ona gleda u mene kako držim Mejv, a pogled koji mi je uputila je pun straha i odvratnosti. Na žalost ne mogu sad o tome da razmišljam. Moram da shvatim kako da se izborim sa ovom situacijom sa Mejv. Jedna stvar je jasna, iako... moram da je rešim i moram da je rešim odmah. Moj um radi sto na sat, smišljajući kako najbrže da odvedem Mejv u Dablin. Plan mi je da je vodim pravo u Um Velnes Dablin i nadam se da će je odmah primiti. Pogledao sam u Brejdija, čak i ne želeći da vidim Renerino lice oko onog što sam nameravao da kažem. 195

Naš svet knjiga “Brejdi... možeš li odvesti Rener kući da bih se ja mogao pobrinuti za ovo?” “Svakako ortak.” Nije delovao iznenađeno mojim zahtevom i nekako nije delovao iznenađeno što je Mejv imala nervni slom. Čak šta više on je delovao i previše opušteno u celom ovom sjebanom scenariju. Sa jednom rukom još uvek oko Mejv, posežem rukom u džep i vadim svežanj novca. Ja ga dajem Brejdiju. “Uzmi sipaj gorivo u svoj auto, a ostatak zadrži, samo je odvedi kući sigurno.” Njegove oči pozitivno su svetlele, jer sam mu verovatno dao nekoliko stotina eura. Ne usuđujem se da napravim pokret prema Rener, bojim se da će Mejv početi opet da ludi. Pogledao sam je kratko i rekao. “Žao mi je, ali moram da se pobrinem za ovo.” Osetio sam da je Mejv okrenula glavu na mojim grudima tako da i ona takođe može da pogleda Rener. Ali ja sam držao svoje oči fiksirane na te zelene dragulje. Ona mi uzvraća pogled, lice joj je ravnodušno, ali su joj oči malo mrzovoljne. Ona baca brz pogled na Mejv i nešto očvrsne njen pogled. Onda se okrenula na svojoj štikli i vratila se nazad u restoran. Moje srce poskakuje od straha i ja imam osećaj da se nešto ključno upravo desilo. Ali sam to odgurnuo na stranu, moja jedina namera i želja je da Mejv sada dobije pomoć. Bacajući poslednji pogled na Brejdija, ja sam se okrenu sa svojom rukom oko Mejv i krenuo sa njom prema svom autu.

196

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset tri Rener Iscrpljena sam dok kucam na Kilijanova vrata. Nisam spavala celu noć, bolesna od brige oko toga šta se desilo i onoga što se moglo desiti. Sinoć je bila katastrofa, tek početak je bio Mejvin slom. Još uvek ne mogu da verujem da me je Kilijan ostavio da stojim kao kompletan stranac, to je bilo najčudnije od svega. Ja sam se zapanjila kad me je Kilijan ostavio sa njim, samu kilometrima od Dablina. Znala sam, duboko u sebi, da nije mislio razumno. Ali nešto se desilo, baš pre nego što je otišao, to mi je odganalo sve sumnje da je Mjev jedina bila koja je razmišljala razumno. Baš kada je izgovarao poslednje reči, ona me je pogledala i ja nju. I nisam videla ženu na ivici nervnog sloma. Ne... pogled koji mi je dala je bio pogled pobede. Zapravo mi se nasmejala i njen pogled je poručivao, ja sam pobedila ti si izgubila. Znala sam u tom momentu, da je Mejv puna sranja. Oh, ja i dalje razumem da ona ima problem... možda onaj od alkohola i mentalne nestabilnosti, pogoršano zlostavljenjem koje je doživela. Ali sinoć, ona je bila lucidna i njene oči rekle su mi sve... to je bio dobro izrežiran plan sa njene strane. Vožnja nazad u Dablin sa Brejdijem bila je očajna, ali sam naučila neke bitne stvari. Stvari koje me pune besom prema Mejv upravo sada. Morala sam da trpim njegove ruke koje su lutale i nepristojne sugestije na moj račun, ali bar sam dobila ono što sam smatrala korisnim informacijama o njoj. 197

Naš svet knjiga Prvo, morala sam ga naterati da mi da ključ od svog auta, jer verujem da se u restoranu pojavio već malo pijan, nisam želela da me on vozi. On je lagano predao ključeve što je značilo da će moći da pokuša da stavi svoje ruke tamo gde im nije mesto. Počelo je da je prvo odmarao svoju ruku na mom sedištu. Onda su mu prsti skliznuli u moju kosu i pokušao je da mi uvrće pramenove. Ja sam se istrgnula i rekla mu da odbije. Onda je pokušao da svoju ruku stavi na moju nogu i ja sam mu rekla da ću mu otkinuti muda ako pokuša opet da me dotakne. Napokon je odstupio do kraja putovanja i postao smoren sa mnom. Ali ja nisam imala to na umu. Počela sam da izvlačim informacije iz njega, jer sam došla do kraja svog puta sa Mejv. Stvar koju sam shvatila o Brejdiju je da ne zna kako da ućuti jednom kad počne pričati, pa mi je bilo lako da naučim dosta o svom neprijatelju. Nakon što sam čula bedne detalje o njihovoj vezi i seksu, pitala sam ga o njenoj porodici. To je zapravo bilo otkriće. “Pa, čula sam da su njeni roditelji bili baš kreteni dok je ona rasla.” Nisam imala nameru da podelim prave detalje koje mi je Kilijan rekao u poverenju, bez obzira koliko prezirem Mejv, nisam želela da izneverim to Kilijanovo poverenje. “Ne, njena tetka je bila stara duša.” “Ali šta je sa njenom mamom i tatom?“ pritisnula sam. “Mamom i tatom?” Pogledala sam u njega i videla da je on izgledao radoznalo. “Da, mamom i tatom. Znaš ljudima koji su je napravili.” “Ne znam o kome pričaš, ali Mejv je podigla njena tetka Galvej.” “Šta se desilo njenim roditeljima?“

198

Naš svet knjiga “Mejv nikad nije upoznala svog tatu. Njena majka je uvek bila sama koliko ja znam, ali ona je umrla kada je Mejv imala samo osam godina i podigla ju je njena tetka.” Jebena kučka. Njena priča o tome da su joj roditelji alkoholičari i da su je zlostavljali je jebena laž? “Jesi li siguran?” On me je pogledao kao da sam luda. “Naravno da sam siguran. Zabavljali smo se oko godinu dana. Proveo sam puno vremena u kući njene tetke.” U mom umu se počelo sve vrteti kada smo stali ispred moje zgrade. Pokušala sam brzo da izađem iz Brejdovog auta, ali on je stavio ruku na moje koleno. Pogledala sam dole na nju, a zatim nazad u njegovo lice, dajući mu ledeni pogled. “Hoćeš da još malo otpadamo, možemo otići do tvog stana i zabaviti se.” Za delić sekunde nisam znala na šta je mislio, a onda mi je sinulo. Posegla sam za njegovom rukom i skinula je sa sebe. “Ne hvala.” Rekla sam i otvorila vrata. Pre nego što sam uspela da izađem on me je uhvatio za nadlakticu, sa dovoljno jakim stiskom da se trgnem. “Ne budi takva, naši parovi su nas otkačili. Nema razloga da se nas dvoje ne zabavimo.” Srećom, trotoar je bio pun ljudi, a vrata su bila otvorena. “Ako me ne pustiš kretenu počeću da vrištim.” Moje reči izlile su se u besu koji je zapravo bio bes na mene samu, ali bilo je malo besa usmerenog i na Brejdija. Najveća količina bila je prema Mejv i saznanjem o njenoj dvoličnosti. “Jebena kučko.” Bilo je sve što je rekao dok sam se ja istrzala iz njegovog stiska i izlazila iz auta. Nisam čak ni pogledala iza sebe dok sam žurila prema svom stanu. 199

Naš svet knjiga Pokucala sam opet na Kilijanova vrata i pogledala na svoj sat. Deset je ujutru i nemam predstavu da li je uopšte kući. Nemam pojma, jer se on nije javio uopšte. Počela sam odmah da biram njegov broj sinoć kada sam se vratila u stan. Nisam imala nameru da mu kažem ono što sam otkrila preko telefona. Samo sam htela da vidim šta se dešava. Mogu samo da se nadam da se nije javio, jer je vodio Mejv nazad u Um Velnes Dablin ili neku drugu ludnicu u koju će je nadam se zatvoriti i baciti ključ. Ja sam iznenađena nad svojim zlim besom prema njoj. Sva simpatija koju sam možda imala za nju je nestala i vreme je da je zgazim svojom cipelom. Kada sam jutros pokušala opet da ga dobijem i nisam uspela. Nisam oklevala nego sam se istuširala i krenula u njegov stan. Baš kada sam se okrenula od vrata, ubeđena da nije kući, vrata su se otvorila i Kilijan je stajao na njima. Izgledao je kao govno. Oči su mu bile crvene, nosio je odeću od sinoć. “Hej.” Rekao je i zakoračio u stranu da uđem. “Zašto se nisi javio na telefon?“ pitala sam ga pokušavajući da održim miran ton glasa. On me je pogledao u iznenađenju i posegao u svoj džep. Pritisnuo je dugme i ništa se nije dešavalo na njegovom telefonu. “Baterija je crkla, pretpostavljam.” Iz nekog razloga, to me je razljutilo. To je očigledno objašnjavalo zašto se nije javio na telefon, ali nije objašnjavalo zašto se nije setio da me treba nazvati i proveriti da li sam ok, da vidi da li sam stigla bezbedno kući i to je izazvalo moju krv da proključa. “Pa, kao što možeš da vidiš, stigla sam sinoć kući u jednom komadu.” Moj glas bio je sarkastičan dok sam širila svoje ruke. 200

Naš svet knjiga On je treptao iznenađeno, ali ništa nije rekao. Sada lava teče mojim venama. “Da... ja sam u jednom komadu. Malo modra...” Rekla sam dok sam podizala svoju majicu tako da može da vidi modricu koju mi je Brejdi ostavio sinoć na ruci kada me je zgrabio. “Ali ipak sam u komadu.” Osetila sam mali ubod zadovoljstva kada mu je lice pozelenelo. “Šta ti je jebeno on uradio?” Glas mu je bio nizak i agresivan, bez obzira koliko sam ljuta na njega, nisam želela da skrenemo sa teme razgovora koji moramo imati. “Ništa samo me je malo zgrabio. Dobro sam.” “Ubiću tog jebenog kretena.” Rekao je gledajući okolo divlje. “Gde su mi jebeni ključevi od kola?” Ja sam posegla napred i stavila svoju ruku na njegovu. “Stani Kilijane. Dobro sam i uostalom nemaš pojma gde da ga nađeš. Plus... moramo da pričamo.” Pogledao je dole u moju ruku na svojoj, a zatim nazad u mene. Oči su mu grube samo na sekund, a onda kreće rukom prema mom licu. Očekujem toplotu njegovih prstiju, čekam skoro kao večnost da me dodirne. Trebam to... žudim za tim... To me ohrabruje. Ali baš pre nego što me je dodirnuo čula sam, “Šta ona radi ovde, Kilijane?” Okrenula sam se i Mejv je stojala deset koraka dalje. Nosila je njegovu majicu, koja je bila do njenih butina. Ja sam zapanjena dok zurim u nju skoro golu, u stanu svog dečka. Nakon što je imala slom sinoć i naterala ga da me ostavi i ode sa njom. Pogledala sam u Kilijana, a on je svojim prstima trljao koren svog nosa očigledno pokušavajući da odgurne glavobolju. Kada sam pogledala nazad na Mejv ona mi je dobacila sladak osmeh. Okrećući leđa Mejv zakoračim bliže Kilijanu i tiho mu rekla. “Ti si kreten.” BalkanDownload.org 201

Naš svet knjiga Izgleda da ga je to trgnulo iz mrtvila i on kaže “Čekaj šta?” Izgledao je zbunjeno zašto sam ga tako nazvala. “Shvati sam. Ti si pametan momak.” Krenula sam prema vratima i otvorila ih, pokušavajući da ih zalupim na svom izlasku. Ali njegova ruka je posegla i uhvatila ih, zatim otvorila. Krenuo je za mnom i stigao me je baš pred liftom. Zgrabio je moju ruku dok sam ja drugom pritiskala dugme. “Šta radiš Rener? Zašto sam ja kreten?” “Imaš polu golu, uverljivu psihotičnu ženu u svom stanu... onu koju sam ja mislila da ćeš odvesti u bolnicu sinoć. Nisi me zvao, nije te čak ni zanimalo šta je sa mnom, a pitaš se zašto ti kažem da si kreten? Hmm… da vidimo možda da ispravim izjavu ti si glupi kreten.” Još jednom sam pritisnula dugme, a on je zgrabio moja ramena i okrenuo me prema sebi. “Rener... žao mi je zbog sinoć. Nisam razumno razmišljao i ja sam idiot što sam te ostavio sa tim smećem. Mogao bih se ubiti zbog toga. Ali ništa se nije desilo između mene i Mejv. Ona je spavala u mom krevetu, a ja na kauču.” BalkanDownload.org Čvrsto sam stisnula svoje zube, verovatno zbog napora da se suzdržim od vrištanja. “Zašto? Zašto je ostala ovde? Zašto je nisi odveo negde po pomoć? U UmVelnes Dablin, bolnicu...Jebiga nije me briga... zašto je nisi samo ostavio u njenom stanu?” “Rener,” procedio je. “Treba joj pomoć. Nisam je samo mogao ostaviti u njenom stanu. I... odbila je da ide u Um Venes Dablin. Pokušala je da skoči pod kola kada sam to predložio. Pa sam je doveo ovde, nadajući se da ću je razgovorom malo opametiti. Mislim da mogu dopreti do nje samo mi treba malo vremena.” Dala sam mu ogromno prevrtanje očima. Idemo na sve ili ništa sad. 202

Naš svet knjiga “Ona te koristi Kilijane. Igra se sa tobom, koristi te. Ovo je sve igra za nju.” Njegove ruke pale su sa mojih ramena i on je zakoračio unazad. “To nije fer Rener. Kako možeš biti tako hladna oko svega ovoga.” Zatvorila sam svoje oči i udahnula duboko. Da li da mu kažem detalje Mejvine male prljave igre? Da li da mu kažem koliko je trula njegova prijateljica? Ali onda me je udarilo. Ništa od toga neće biti bitno. Kada sve ovo provri, bez obzira na Mejvine probleme, bez obzira da li je imala tragično detinstvo koje ju je navelo na sve ovo, nije na Kilijanu da to ispravlja. Tokom poslednjih nekoliko nedelja, on je bio usisan u razne uloge. Od toga da je bio prijatelj koji je pružao podršku počeo je biti njen oslonac, njen spasilac. To je uloga koju nije trebao da ima, duboko u svom srcu znala sam da će to voditi jedino prema neuspehu. Ne... ja moram da postavim granicu u vezi i on mora da izabere ili ona ili ja. Ali on to mora da uradi bez prljavih tajni oko Mejv koje bi mogle uticati na njegovu odluku. Mora da mi pokaže šta mu je zaista bitno. “Ne mogu više ovako, Kilijane.” “Na šta misliš?” pitao je pažljivo. “Ne mogu da budem u vezi sa nekim ko nije u potpunosti u njoj. Mejv ima probleme, ali nije tvoja dužnost da ih rešiš.” “Ne pokušavam da ih rešim.” Rekao je ljuto. “Samo pokušavam da pomognem.” “Ne ti si rob njenih hirova.” “Znači želiš da joj samo okrenem leđa? Je li to? Želiš od mene da ignorišem problem, kao što sam radio sa svojim ocem? Da li ćeš se zbog toga osećati bolje? Da li ćeš se onda osećati ugodno u vezi onda?” 203

Naš svet knjiga Njegove reči su oštre ispunjene frustracijom i besom. Ovo se sve odvija brzo i iznenadno, samo sam previše umorena od cele situacije. “Ne.” Rekla sam tiho. “Naravno da ne želim to. Moraš to znati. Ali ja ne mogu biti odgurnuta u stranu svaki put kada ona pred tobom pukne prstima. Nije fer prema meni.” “Pa želiš da biram? Želiš da ispunim tvoje potrebe i zaboravim njene? Da li je to ono što govoriš?” Mrzim što mu ovo radim, mrzim što mu dajem ultimatum, ali znam da sam u pravu za ovo. “Da tražim ti da biraš.” Kilijan je podigao ruke do svog lica i prekrio ga nakratko, a zatim protrljao oči svojim prstima. Kad ih je sklonio pogledao me je tužno. “Tako mi je žao. Ne volim ultimatume, ali ako si sigurna da želiš da mi ga daš, ja onda biram Mejv. Njene potrebe su trenutno ipak malo važnije od tvojih.” Moje srce se slomilo na te reči... polomilo se na pola od bola koji je bio tako jak, podigla sam ruku gore i protrljala se na mestu gde je bilo srce, Samo sam zurila u njega, pretpostavila sam da će to reči. Deo mene je u panici i skoro sam rekla sve o Mejvinoj manipulaciji i lažima, samo tako bi znao da je pogrešio. Ali onda me razumevanje ispunjava i shvatam da Kilijan nikad nije ni bio moj da ga izgubim. Da je bio... njegov izbor bi bio drugačiji. Da me voli, na način na koji ja volim njega, uzeo bi me u ruke i rekao. “Naravno da biram tebe Rener. Tu ne moram da biram.” Čekala sam samo još momenat, očiju spojenih sa njegovim... tiho čekajući da se predomisli. On je samo uzvraćao poglede i njegova poruka bila je jasna. Lopta je u mom terenu. Okrenuvši se na levu stranu prišla sam vratima za stepenice. Njegov glas me je zaustavio. “Da li si sigurna da je ovo ono što želiš?” 204

Naš svet knjiga Suze su potekle niz moje obraze, ali ostala sam mu okrenuta leđima. “Ne Kilijane... Ovo je ono što ti želiš.” Prošla sam kroz vrata i zatvorila ih tiho za sobom.

205

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset četiri Kilijan Udaram na Kejdina vrata, čak se i ne zamaram da pozvonim. Ja sam jebeno besan. Ne, besan nije prava reč. Ja sam u jebenoj panici. Zovem Rener skoro dva cela dana. Prvog dana, mislio sam da je samo previše ljuta da bi se javila na telefon i razumeo sam to. Ali nadao sam se da ću je pričom malo urazumiti i ubediti je da imamo zajedničku osnovu i da bi mogli uspeti samo kad bi pokušali. Pa sam pomislio možda da joj treba malo prostora. U toku drugog dana bez njenog odgovora, odlučio sam je nađem u Hiberninu. Nakon svega, imam odličnog iskustva u svom uhođenju nje tamo. Neće imati drugog izbora osim da priča sa mnom. Kada sam stigao tamo, Kif me je figurativno raspizdio u dupe. Kada sam ušao unutra, momentalno sam ga video kako stoji iza bara. Pogledao je gore dok sam prilazio i njegov pogled nije bio prijateljski. “Moram da pričam sa Rener, Kif. Možeš li je pustiti na nekoliko minuta?” “Ne mogu dečko.” “Hajde Kif. Imali smo razmirice. Želim da ih ispravim.” Njegov pogled onda se ispunio tugom i to je nateralo moj stomak da se stegne u još veći čvor. “Nije ovde.” Rekao je tiho.

206

Naš svet knjiga Uzdišući u frustraciji pitao sam. “Pa samo mi reci gde je tako da mogu da ispravim ovaj nered.” On je pogledao u svoj sat. “Pretpostavljam da je u Nju Džerziju sada.” Imao sam osećaj kao da sam udaren vrućim tiganjem. “Šta?” “Čuo si me. Vratila se je u Ameriku. I da ne izgledaš kao išutirano –š tene izvukao bih ti uši što si je povredio.” Seo sam nazad u barsku stolicu i samo zurio u šank. Otišla je? A da mi nije rekla? Bez da nam je dala priliku? Nisam mogao da shvatim. “Ne razumem.” Neuverljivo sam rekao. “Ni ja, Kilijane. Nije mi rekla ništa. Ali Kejdi ju je videla pre nego što je otišla, a na osnovu broja psovki koje sam čuo da dolaze iz njenih usana i u njima sadrže tvoje ime, siguran sam da zna celu priču.” On govori to i polira čašu zatim je ostavlja. “Verovatno je i najbolje da ne znam, jer ne želim da verujem koliko bi se to isprečilo između nas.” Njegove reči bile su tvrde dok sam ja podizao pogled prema njegovim očima, krivica je ispunila ceo moj sistem. “Povredio si je.” “Ja nisam hteo nije mi to bila namera.” “Ipak, jesi sve jedno.” Njegove reči bile su meke, ali su bile kao pomešana kiselina i so svuda po mojoj koži. Nisam se čak ni okrenuo da pogledam u nazad kad sam izlazio iz Hibernina. Lupio sam na Kejdina vrata opet. Znam da je sa druge strane, zuri u mene kroz špijunku. “Ma daj Kejdi. Otvori. Ne odlazim dok ne po pričaš sa mnom.” “Odlazi seronjo.” Polupao sam još glasnije. “Bolje onda pozovi policiju da me uhapsi, jer ja ne idem.” Ja joj to govorim i usput lupajući po vratima uz svaku svoju reč. 207

Naš svet knjiga Vrata lete dok se otvaraju i skoro poljubim Kejdino lice, ali sam uspeo da stavim svoju ruku na okvir na vreme. Ona je sevala očima na mene. “Šta hoćeš?” pitala je. Progurao sam se pored nje i okrenuo se ona je zatvorila vrata iza sebe. “Znaš ti šta ja hoću. Gde je ona i gde je otišla?” “Zašto te je briga?” pitala je besno. “Napravio si svoj izbor, živi sa tim.” Ja sam se trgnuo, jer to je upravo ono što sam uradio. Okrenuo sam leđa Rener u naletu besa i krivice. “Zato što je volim, dođavola, tako da prebrodi svoju ljutnju i pomozi mi.” “Oh, lepe reči dolaze od čoveka koji je okrenuo svoja leđa kako on to kaže ženi koju voli, radi druge jebene žene.” “Nije bilo tako,” režao sam na nju. “Nisi bila tamo.” “Nisam ni morala da budem tamo, ti seronjo. Videla sam štetu koju si ostavio za sobom.” Jauć, to jebeno boli. Znajući da sam tako jako povredio Rener jebeno jako boli. Udišem duboko i kažem joj. “Hoću da popravim ovo, Kejdi. Molim te pomozi mi.” “Mislim da ne može biti popravljeno, Kilijane. Izabrao si loše. Gotovo je.” “Ne.” Rekao sam momentalno, odbijajući da verujem da je sve izgubljeno. “Mora postojati neki zajednički jezik kojim bi mogli ovo da rešimo. Ona me je saterala u ćošak i ja sam od reagovao u besu, ali mora postojati način da učinimo da ovo uspe.” “Pusti me da te pitam nešto. Gde je Mejv sada?” “Ona je u mom stanu. Zašto?” 208

Naš svet knjiga “Bože. Kretenu. Kako jebeno misliš da rešiš problem sa Rener kada ti imaš psihotičnu ženu polu golu koja šeta po tvom stanu?” “Kejdi.” Ja sam opomenuo. “To je grubo. Znam da si na strani svoje rođake, ali imaj malo brige. Mejv ima ozbiljan problem u kojima pokušavam da joj pomognem.” Kejdi me je onda iznenadila kada je počela da se smeje, nije mogla da stane i zapravo se sagnula držeći se za stomak dok se samo smejala, smejala i smejala. Želeo sam da je zadavim. “Šta koji kurac Kejdi? Ništa od ovoga nije smešno. Ozbiljno je.” “Oh, ti si smešan, u redu.” Rekla je i dalje kikoćući se. “Ti si takođe moron koji ne može čak ni da vidi da si izigran.” Bacio sam svoje ruke u vazduh. “Zašto svi govore to? Rener mi je rekla nešto slično. Šta mi to jebeno promiče?” “Ono što ti promiče je da Mejv igra bolesnu igru sa tobom u nameri da te vrati. A ti zaglavljen u svojoj sopstvenoj krivici i bedi, da to čak i ne vidiš.” “Nema šanse.” Rekao sam. “Nije moguće.” “Nije moguće, ne samo da je moguće nego.... definitivno, ona se igra sa tobom.” Trljajući svoje slepoočnice, otišao sam do Kejdinog kauča. Ona me je pratila i sela preko puta mene na stolicu. Udahnuo sam duboko da umirim glas. “Okej, kako bi bilo da mi kažeš svoju stranu priče. Reci mi zašto misliš da sam izigran.” “Da li si znao da je Mejv lagala o svojim roditeljima?” “Šta?” Ona je klimnula. “Ona nikada nije upoznala svog oca, a majka joj je umrla kad je bila mala. Odgojila ju je njena tetka. Kreten koji je vraćao Rener kući onu noć, uzgred koji je bio totalni seronja razvezao je između ostalog i svoj jezik i rekao joj sve detalje o Mejvinom životu.” 209

Naš svet knjiga Moja usta su se otvorila i tresao sam svojom glavom, nisam mogao da poverujem. “Ne,” šapnuo sam. Poricanje, poricanje, poricanje je ono što mi savest govori da radim. “Da Kilijane.” Njen glas je malo niži. “I znam da nisi znao ovo, ali Mejv se suočila Rener u Hiberninu onu noć kada ste svirali tamo i rekla joj da namerava da te vrati nazad i da će ako treba igrati i prljavo.” Oh, bože, ja sam zastenjao u sebi, naslanjajući svoju glavu nazad na kauč. “Molim te reci mi da se šališ.” Preklinjao sam. Moj stomak puni se mučninom, svo vreme mislio sam da pomažem Mejv. Ali ispostavilo se, da je ona pomagala sama sebi... do mene. Moje pažnje. Moje ljubaznosti. Moje simpatije. Uzela je sve što sam imao da joj dam i iskoristila je to. I svaki put kada sam njoj dao nešto, nešto sam oduzeo Rener. Jer svaki put kada sam dao to Mejv, uzeo sam vreme od Rener. Podižući glavu, pogledao sam Kejdi. “Zašto mi nije rekla? Napravio bih drugačiji izbor pre neki dan.” Kejdi je zatresla glavom ispred mene. “Nije želela to da prospe pred tebe da bi napravio pravi izbor. Trebao si je izabrati bez obzira na sve.” Ne želim to da čujem, jer mislim da će me krivica uništiti. Pokušao sam da se raspravljam oko toga. “Ali mislio sam da pomažem Mejv. Mislio sam da ću joj pomoći da prebrodi sve to.” “Ne Kilijane... Mrzim ovo da kažem, ali ti si samo pomagao sebi. Koristio si ovu situaciju da nadoknadiš kakvu god da krivicu nosiš u sebi u vezi svojih roditelja. Sada, ja ne znam detalje, jer mi ih nikad nisi rekao... ali nisam jebeno glupa da ne vidim neke stvari.” 210

Naš svet knjiga Ona je u pravu... siguran sam u to. Ali nisam još uvek spreman to sebi da priznam. Jer taj poraz će me okupati u moru krivice i sažaljenja i udaviti me. “Ali ja nisam mogao da joj okrenem leđa.” To je jadno znam to. “Ne, nisi morao da joj okreneš leđa. Ali možda način na koji si trebao da se nosiš sa tim je da insistiraš na tome da ide na rehabilitaciju.” “Ali jesam.” “Ne! Nisi. Dopustio si joj da izađe odande i nisi osigurao posledice za njenu ishitrenu odluku. Ponekad moraš da igraš na kartu onoga što neko drugi voli. Ne želim da zvučim grubo, ali morao si da staviš neke granice, a ako ih prođe, trebao si je odseći.” Jeste grubo, to što govori, ali znam da je istina. Trebao sam da uradim upravo svaku jebenu stvar koju je Kejdi rekla, ali bio sam previše uhvaćen u neku ulogu heroja da čak nisam ni primetio očigledne odgovore koji su bili pravo pred mojim licem. “Kada je otišla?” Moj glas je poražen i moja energija je potrošena. “Jutro nakon što si doneo odluku, otišla sam joj pomoći sa pakovanjem i jecala je čitavo vreme.” Smešno... ja osećam kao da bih ja sad mogao jecati. Osećam se tako bespomoćno. “Gde je ona?” “Vratila se kući... u Nju Džerzi.” Ja ustajem sa kauča da krenem prema vratima. Osećam se ošamućeno. Kada sam uhvati kvaku, čujem Kejdi kako pita. “Oćeš li biti u redu?” Simpatija u njenom glasu me je rastrgala, ali to je bio podsetnik da je moj život iznenada prazan. Ali neću odustati. Ne prihvatam sredinu uvek idem za onim što želim. Osećam kako mi se kičma koči od snage moje želje za onim što je moje. 211

Naš svet knjiga “Biću čim uspem da vratim Rener nazad.” Izašao sam na vrata i u mislima poslagao sve stvari koje trebam da uradim kako bi opet mogao biti sa svojom cailín álainn.

***

Okrećem ključ u svojim vratima i ona se otvaraju. Mejv leži na kauču, sa činijom kokica na svom krilu. Ne nosi ništa sem moje majice oko svog struka, pokazujući mi da jedva ima i gaćice. Njen prizor mi se gadi. “Hej,” rekla je vedro. “Hoćeš da jedeš kokice i gledaš tv sa mnom?” Ulazeći, zalupio sam vratima. Kada sam pogledao u nju, zapitao sam se kako li su mi mogle promaći sve laži. Razmišljam kako me je potpuno prevarila. Ja sam idiot. “Želim da spakuješ svoje stvari,” rekao sam joj. “Zašto?” pitala je pažljivo. Nisam joj odgovorio nego sam nastavio. “Onda želim da odeš iz moje kuće.” “Kilijane... šta se dešava?” Ja sam nastavio dalje. “Onda imaš dva izbora. Možeš ići starim putem alkohola i kloniti se mog života zauvek. Ili druga ti je opcija da se odvedeš pravo u Um Velnes Dablin i prijaviš se. Kada budeš kompletno izlečena i ostaneš trezna godinu dana, onda ja mogu... mogu... da razmislim da ti dopustim da se vratiš u P. I.. Do tada, smatraj sebe trajno na pauzi. Ja ću naći zamenu za basistu benda.” Suze se formiraju u njenim očima i dok su one jednom moje srce ispunjavale bolom sada me ispunjavaju gađenjem. “Kilijane, zašto mi ovo 212

Naš svet knjiga radiš? Molim te reci mi šta nije u redu. Kada mi kažeš takve stvari, znaš da me to samo čini tužnom.” Spustila je lice prema podu i ispustila tiho jecanje. To je lažno... znam to. “To me navodi da želim da... da pijem. Budi nežniji sa mnom Kilijane.” Prilazim joj brzo i hvatam je za majicu i vučem je sa kauča. Posuda sa kokicama poleti. Gledajući pravo u njeno lice zarežao sam. “Jebeno si me lagala Mejv. Igrala si neku bolesnu, izopačenu igru sa mojim osećanjima i izazvala da izgubim ženu koju volim. Imaš sreće što te ne davim upravo sad. Imaš sreće što ti dajem izbor.” “To nije istina Kilijane. Kunem se. Šta je Rener rekla o meni? Ona laže. Moraš da mi veruješ.” Još uvek držeći je za majicu, povukao sam je kroz hodnik prema spavaćoj sobi. Gurajući je prema njenoj torbi, zatim sam je oslobodio i ona se malo spotakla. “Rener mi nije rekla ništa. I ne verujem ti. Ne znam da li ću ikad više. Sada se spakuj i gubi se.” “Žao mi je Kilijane. Nisam mislila da to uradim na taj način. Bila sam očajna. Mislila sam da ću uplašiti Rener, da ćeš me onda opet videti. Jer ti nisi video ništa kada je ona u okolini. Samo sam te očajnički želela. Nisam mislila da lažem o svojim roditeljima... samo sam želela da ostaneš pored mene.” Ja sam tako umoran od svega ovoga i samo mi treba da ona ode. “Molim te obuci se i idi.” Mejv je pala na kolena i počela da plače. “Nemoj me napuštati Kilijane. Trebam te.” Bes me je ispunio, jer jedino o čemu sam mogao da mislim je to da sam ja napustio Rener. Ostavio sam je na cedilu i ako je ona osećala makar delić tuge kao što se sada Mejv trudi da mi pokaže, ona mora da je potpuno 213

Naš svet knjiga uništena. Moje grudi su kao duboka pećina do vrha ispunjene tako intenzivnim bolom. Ja okrećem leđa Mejv i odlazim nazad u dnevnu sobu, otvarajući vrata. “Vraćam se za pola sata. Bolje ti je da te nema kad se vratim kući ili ću zvati da te uhapse zbog u padanja na tuđi posed.” Izlazim tiho zatvarajući vrata za sobom.

214

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset pet Rener Ležim u svom krevetu... dobro, na dušeku na naduvavanje koji je smešten u sredini Linkove stare spavaće sobe. Ja sam iznajmila njegov stari stan od njega za sada i prvo što trebam da uradim je da kupim neki nameštaj. Pa, to je drugo prvo trebam da nađem posao. Srećom, Link je napravio pakao da iznajmim ovaj stan. Imam poveću ušteđevinu sačuvanu od rada u Delti i srećom nikad nisam morala da je diram dok sam živela u Dablinu. Sama pomisao na Dablin izaziva mi mali ubod u grudima. Onda misli o Dablinu pretvaraju se u misli o Kilijanu i bol postaje nepodnošljiv. Nedostaje mi tako jako - i pored izdaje koju mi je učinio. Uprkos slomljenom srcu. Ne prođe dan da ne pomislim na dan kada sam sela na avion i otišla od njega. Možda nisam trebala da mu postavim ultimatum. Možda sam trebala da mu kažem istinu o onome što znam o Mejv. Možda sam samo trebala da mu dam vremena da reši probleme sa njom. Da li sam bila sebična? Da li sam bila derište... zahtevom da me odabere nad drugom ženom? Sva pitanja koja nemaju odgovor, jer bez obzira koliko mi nedostaje, bez obzira koliko puta sebi postavim ista ova pitanja, ja znam...duboko u sebi... da to neće promeniti moju trenutnu situaciju. Previše sam tvrdoglava ili prevelika kukavica. Nisam sigurna, ali u svakom slučaju, to me je zamrznulo ovde i ja nisam u stanju da uradim bilo šta da rešim svoju patnju. 215

Naš svet knjiga Tako da sve što mogu je da se nadam da će vreme učiniti da ova bol ode i da ću moći da nastavim dalje sa svojim životom. Izvlačim svoj telefon napolje, prelistavam muziku i odaberem jednu od P.I. zove se Hodam po Krošnji. To je moja omiljena, jer govori o tome kako radi nemoguće stvari bez rizika za neuspehom. Ne znam zašto sam sebe mučila slušajući Kilijanov glas svaki dan kroz njegovu muziku, ali možda to govori u prilog činjenici da nisam spremna da ga pustim. Stavljam svoje bubice puštam pesmu i ubacujem se u sanjarenjem o svojim najlepšim trenucima sa Kilijanom. Mislila sam da ću to uspeti da izbacim sve iz glave, ali ne mogu. Bila je to noć kada sam prvi put ugledala Kilijana u Hiberninu od kada sam se doselila u Dablin. Bio je tako samouveren i arogantan, prosipajući okolo svoj status rok zvezde kao da će to meni nešto značiti. Želela sam da ga odalamim u lice, a budimo iskreni, bila sam malo povređena što me nije prepoznao. Onda me je nazvao cailín álainn i znala sam u deliću sekunde da me nikada nije ni zaboravio. Iako su prošle tolike godine. Pitam se da li će me se sećati za pet godina? Ja znam da ja njega nikada neću zaboraviti. Stavila sam pesmu na ponavljanje, zatvorila oči i slušala. Kada je tekst počeo po treći put, iz nekog razloga dobila sam neki ogroman osećaj opasnosti i slutnje i kosa i dlake na rukama su mi se naježila. Polako ja sam otvorila oči, tad me je napalo saznanje da neki muškarac stoji na vratima moje spavaće sobe. Počela sam da vrištim kao Banši, rukama i nogama na kratko sam počela da mašem, prevrnula sam telo sa dušeka i pobegla od provalnika, ustajući na noge. Kada sam se napokon fokusirala na muškarca, trebao mi je delić sekunde da procesiram da zurim u svog brata, Flina. 216

Naš svet knjiga Stavljajući jednu ruku na glavu drugu na grudi u naporu da smirim ubrzano disanje i srce, izvadila sam svoje bubice iz ušiju jednom rukom. “Isuse Flin. Priredio si mi jebeni srčani napad.” Moja pluća se podižu sa naporom od vazduha koji opet prodire u njih i izbacuje iz mene čisti strah. On se smeje... i to dubokim bogatim zvukom. “Žao mi je. Hteo sam da te dodirnem za nogu da privučem tvoju pažnju, ali mislio sam da bi te to izbezumilo još više.” To je istina... da me je dodirnuo kada sam sanjarila i slušala muziku, ja bi se upiškila u gaće baš pre nego što bi mi srce eksplodiralo i poslalo me momentalno u kovčeg. “Pa, ne prikradaj mi se tako opet. Da sam imala pištolj prosvirala bih ti mozak.” Rekla sam. “Da si otvorila na svojim vratima kada sam zvonio, ne bih morao da ti se prikradam.” Dala sam mu ogorčen pogled i prošla kroz vrata spavaće sobe. On me prati u kuhinju i ja uzimam bocu vode iz frižidera, podižući je da vidim da li on želi jednu. On odmahuje glavom i ja zatvaram frižider. Otvaram je i uzimam veliki gutljaj. “Pa šta ima?” ja pitam. On sleže ramenima. “Samo sam hteo da te obiđem da vidim kako si.” Studirala sam Flina. On je stariji od mene četiri godine i uvek je pazio na mene onako kako veliki brat i treba. Zapravo imala sam ih tri i oni još uvek paze na mene. Link i Niks i Flin. Mislim da su svi momci koje sam imala bili zastrašeni i upozoreni njihovim pretnjama ili drugim taktikama zastrašivanja. Nekad me je užasno plašio. Ali inače moram da priznam da je nekako drag. Flin je tamno smeđe kose i očiju boje lešnika koje su klasična 217

Naš svet knjiga odlika Koldvilovih. Nikad se ne bi reklo da smo rod, osim što imamo isti nos. U suprotnom, svi su uvek mislili da su Koldvil momci rođena braća, a da sam ja samo rođaka u poseti kada smo bili zajedno. “Dobro sam.” Rekla sam mu. “Kejdi je zabrinuta za tebe.” Osećaj anksioznosti prošao je kroz mene. “Zašto? Da li je zvala, ili nešto?” “Ona je zvala, slala poruke pisala mejlove...kaže da ne odgovaraš. To nije fer prema njoj.” To me ispunjava krivicom, jer sam izbegavala Kejdi kao kugu, jer sam se bojala da će kontakt sa njom oslabiti moju volju i odlučnost i da ću je pitati za Kilijana. I naravno onda bi mi ona rekla sve što me zanima. A ja sam prestravljena da čujem bilo kakve vesti o njemu. Prestravljena sam da će mi reći da je on nastavio dalje, da me je zaboravio, da su on i Mejv par, da će se venčati i imati brdo beba. Moj um besno radi na sve te mogućnosti gnusnih stvari koje još uvek nisam spremna da čujem. “ Nazvaću je...uskoro.” Ne mogu da izbegnem to da moje reči zvuče prazno. Flin me samo gleda, lice mu je ozbiljno. Držim pogled sa njegovim, kao da gledamo ko će prvi trepnuti. Njegove oči pune se toplinom i razumevanjem, njegove usne se podižu malo u uglovima. Ima onaj poznati pogled na svom licu. Zaista, zaista poznati pogled na licu. “O bože, ona ti je rekla zar ne?” “Da, ali tek nakon što sam je neumorno terao da progovori. Na kraju je popustila kada sam joj rekao da sam zabrinut za tebe i da ne znam kako da ti pomognem. Zašto mi nisi rekla? Ili bar mami?” 218

Naš svet knjiga Moja ramena se slegnu. “Ne znam... previše je bolno pretpostavljam. Želim da ga zaboravim.” “Kilijana?” Ja sam klimnula. “Vidi... ne pretvaram se da znam sve i siguran sam da mi je Kejdi dala skraćenu verziju, ali ako želiš da razgovaraš o tome... znaš da ću te saslušati. Dođavola, čak ću ti pozajmiti i jedno od mojih jakih muških ramena da se na njemu isplačeš ako želiš.” Moje srce se topilo na te reči, Flin je uvek bio težak muškarac, ali srce mu je bilo dobro. Ja sam plakala na njegovom ramenu više nego jednom. “Hvala Flin.” Rekla sam nesigurno. “Ali stvarno ne znam šta ima tu da se kaže. Volela sam ga... ne ja ga volim. Mislim da ću ga uvek voleti. Ali naišli smo na prepreku i nije bilo nazad.” To je prvi put da sam izgovorila te reči, naglas do sada nekako su bile tihe čak i u mojoj glavi. To da me Kilijan nije voleo reći naglas činilo mi se kao nemoguće oštrim i bolnim za mene. O bože. Kilijan me nije voleo. On je brinuo za mene... to sigurno. Ali nikad me nije voleo, ne dovoljno da me izabere. Nikad nisam bila dovoljno važna za njega. Očaj se sakuplja u meni. Gledam Flina pravo u oči koje su pune ljubavi za mene, znam da može osetiti kako se bol izliva iz mene. On ne radi ništa više sem što otvara ruke i ja hodam u njegov zagrljaj. Polegla sam glavu na njegove grudi dok je on pažljivo obavijao ruke oko mene držeći me čvrsto. Pustila sam suze da padaju, jedva da su stigli do mojih obraza, a već su na topile njegovu majicu. Nedostaje mi Kilijan u ovom trenutku, kao što mi nikad pre nije nedostajao. Ali sa svakom suzom koja je pala setila sam se da ja njemu verovatno ne nedostajem. Za svaku suzu koju je Flinova 219

Naš svet knjiga odeća apsorbovala, ja se setim da je ono što smo imali bilo previše slabo. Za svaku suzu tuge od toga što me je izbegavao, srce počinje da prihvata da je stvarno gotovo. Shvatam konačno, moram ovo da izbacim iz svog sistema i nastavim dalje. Tako da idem izbacujem, plačem, jer je Flin sigurno okruženje za to. On šapuće reči utehe dok moje suze teku, obećava mi da će vremenom biti bolje. Suze traju nekoliko minuta i onda se zaustavljaju, a kada se to desilo odmakla sam se. “Osećaš se bolje?” on upita. “Ne baš.” Rekla sam mu dok sam grabila toalet papir i obrisala svoj nos. “Ali biću. Znam da ću biti.” “To je moja devojka. Hoćeš da odemo napolje na pivo ili nešto?” Smejući se sam rekla. “Svakako. samo sačekaj da stavim malo šminke da sklonim ovo užasno crvenilo na svojoj koži.” On se nasmejao nazad i uhvatio me za obraz.” Ok, ali protegni noge. I požuri. Hoću da uzmemo neka krilca. Umirem od gladi.”

220

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset šest Kilijan Za kucao sam oštro na vrata i onda se udaljio nekoliko koraka unazad, stavljajući ruke u džepove svojih farmerica. Toplota i vlažnost ovde u Nju Džerziju je brutalna i već se jako znojim. Deo je od nervoze, siguran sam. Proverio sam broj pored vrata, samo da budem siguran da sam na pravoj adresi koju mi je Kejdi dala. Daće bog da Rener otvori vrata, čekam. Nisam spreman da se nosim sa njenim roditeljima ili čak i gore, njenim bratom ili rođacima. Samo moram da vidim Rener i pokušam da popravim ono što se među nama slomilo. Pokucao sam opet i čekao. Ne čujem ništa od unutra pa možda nije tu, zapravo nisam čak ni siguran da li Rener živi ovde. Kada sam pitao Kejdi da mi pomogne da je nađem, donekle me je od kačila, ali na kraju je pristala da mi da adresu njenih roditelja. Bilo je par stvari koje sam morao da rešim pre nego krenem iz Dablina, ali sada nemam ništa drugo od obaveza osim da povratim Rener. Bez obzira koliko dugo će mi za to trebati vremena. Odlučio sam da odustanem od uzaludnog kucanja na vrata po treći put, okrenuo sam se i sišao sa trema da odem do svog iznajmljenog auta. Pronaći ću neki hotel u blizini i pokušati ponovo kasnije. Ja uzdišem razmišljajući o tome da baš i ne poznajem ovdašnje puteve. Ovo je moj drugi put u Americi, prvi put je bio pre samo godinu dana kada smo imali delimičnu turneju po zapadnoj obali. Imao sam sreće tada da nisam morao 221

Naš svet knjiga ja da vozim i znojim se kao što sam morao sada od aerodroma do Renerine kuće. Mrzim što ovde moram voziti na desnoj strani puta. Boli me glava od toga što moram da ispratim takvu vožnju i dobro pazim šta radim i kako vozim. Baš kada sam otvorio vrata automobila čuo sam glas. “Mogu li da vam pomognem?” Okrećem se, stavljam ruku iznad očiju da bi zaklonio sunce i video ko mi se obraća. To je momak otprilike mojih godina, možda malo stariji. Samo je nešto malo viši od mene sa prijateljskim osmehom na licu. Šeta od zadnje strane kuće, držeći krpu kojim je brisao ruke. Ako bih mogao da pretpostavljam, siguran sam da se spremam da upoznam Flina Koldvila... Ili možda Niksa. Poprilično sam siguran da nije Link, jer on živi u Feniksu. “Tražim Rener.” Kažem U istom trenutku kad čuje moj akcent osmeh mu nestaje sa lica i tačno zna ko sam ja. “Ona nije ovde.” “Znate li kad će se vratiti?” Trudim se da moj glas bude što ugodniji, jer iz govora njegovog tela i tona glasa vidim da me baš i ne voli. Ali ako mi on ne kaže ono što moram da znam, ja ću to izvući iz njega. “Ona ne živi ovde.” “Pa, možeš li mi reći onda gde živi?” “Zao mi je... nisam baš spreman da to kažem potpunom neznancu.” “Moje ime je...” prekinuo me je u pola rečenice. “Pusti to. Znam ja ko si ti. Ali si i dalje potpuni neznanac za mene. A sad odjebi sa imovine mojih roditelja.” Ovaj zadnji deo izrečen je sa pretnjom, postoji veoma velika šansa da bi se mogli potući ovde u dvorištu.

222

Naš svet knjiga Samo da bih ga nervirao ležerno zatvorim vrata od automobila i krenem prema njemu. Stavljam ruke na grudi i odmerim ga od gore prema dole. “Ti si Flin, zar ne?Rener mi je rekla sve o tebi.” Način na koji sam to rekao nije bilo uopšte sa namerom da mu laskam. Zvučalo je kao da znam neku dobro čuvanu i prljavu tajnu koju on krije. Što ne znam. Ali odjednom nisam raspoložen da igram lepo. Obrve mu se podižu, a oči zasijaju od besa. Uzima nekoliko koraka prema meni, brišući i poslednju kap masti sa njegovih prstiju. Baca krpu na zemlju, podiže kažiprst i gura ga na sred mojih grudi. Ne jako, a ne i slabo dovoljno da pokaže svoj stav. “Reći ću ovo samo jednom. Odvuci svoje dupe nazad u avion i nazad preko vode. Trošiš svoje vreme. Neću dopustiti da se moja mlađa sestra suočava sa tobom, ne nakon što mi je plakala na ramenu ko kiša pre neki dan.” Sklonio je prst i okrenuo se od mene, krećući nazad prema zadnjem delu kuće. Povikao sam za njim. “Hej, Flin.” Stao je, ali nije se okrenuo. “Plakala je i na mom ramenu takođe. Zar ne misliš da to nešto govori?” Mogu da vidim da udiše duboko, glava mu se spušta dole. Okreće se polako da me pogleda. “Nađimo se u Džoovoj Taverni, za sat vremena.” E to je iznenađenje. To nije dobijanje Renerine adrese, ali je nešto. Izgleda da ću prvo morati da prođem kod njega. “Ne znam gde je to,” odgovaram. On mi daje zao osmeh. “Izgledaš kao bistar momak... siguran sam da ćeš se snaći.” Onda se udalji od mene i odlazi. Seronja. 223

Naš svet knjiga Izvlačim svoj telefon, i guglam Džoovu Tavernu da vidim kako najbrže da stignem do nje. Vidim da nije jako daleko i odlučujem da odem i nađem hotel za to vreme. Imao sam osećaj da ovo sve neće ići tako brzo kao što sam se nadao.

***

Džoova Taverna je poprilično odvratna, ali naravno upoređujem je sa prelepim Hiberninom. Pod je dosadan sivi beton sa šankom od veštačkog drveta koji je izbledeo na ivicama. Barske stolice su presvučene veštačkom kožom koja je krenula da puca. Moje cipele odzvanjaju na podu dok ulazim. Dobra stvar Džoa je što je prazan, pa ću bar imati malo privatnosti da popričam sa Finom a da pri tom ne brinem zbog glasne muzike i buke. Seo sam na jedan kraj šanka i naručio pivo. Gledam neku bejzbol utakmicu dok čekam. U roku od nekoliko minuta neko zauzima mesto sa moje leve strane i ja sam pogledao u tom smeru. Nije Flin i ja samo prelazim pogledom po njemu, samo zato, jer mi je čudno da seda pored mene, jer su sva ostala mesta za šankom prazna. Ali pre nego što sam i stigao da razmislim dalje o tome, neko seda sa moje desne strane i ja se okrenem. To je Flin. On zove barmena i ovaj mu donosi pivo. Mora da je ovde redovan, jer nije rekao ni reč. Primetio sam da barmen donosi pivo i tipu sa moje leve strane i stavlja ga ispred njega. Ja odlučujem da pređem na stvar. “Hoćeš li mi reći gde mogu da nađem Reer. Ili ne?” “Mislim da ne.” 224

Naš svet knjiga “Onda zašto si tražio da se nađemo ovde?” ja sam zasiktao, svrbelo me je da zadavim ovog tipa. “Trebalo mi je da kupim malo vremena da bi moj rođak Niks.” Zastao je i pokazao na tipa sa moje leve strane. “Mogao da stigne i nađe se sa mnom ovde.” Zaista nemam vremena za ova sranja i ovo sve počinje jako da me nervira. Nisam ni pogledao u Niksa kada sam Flinu dobacio zloban osmeh. “Previše si kukavica da se nađeš sa mnom sam?” rekao sam to sa podsmehom. Osmeh koji mi upućuje je slab i lenj. Čujem Niksa kako cokće. “Ne Deni- Boj... ne uopšte. Niks je ovde da mi samo pomogne oko tvog tela. Potrebno je dve osobe da te podignu i bace u Hudson Reku.” Njihova pretnja i ne stiže do mene, jer jedino što jebeno želim je da saznam Rnerinu adresu. Govoreći kroz zube naginjem se napred prema Flinu. “Pokušaću da budem fin... po poslednji put. Reci mi gde je Rener i poštedi sebe batina.” “Nećeš dobiti ništa ukoliko nam ne objasniš zašto si došao da je vidiš.” Ovo je stiglo od Niksa i njegov glas je mekši nego što sam očekivao da će biti. Rener mi je pričala o njegovom vremenu u Marinskim jedinicama i nekako sam očekivao da će mu krv kaplja ti niz očnjake ili tako nešto. Ja se okrećem prema njemu i dok je njegov glas mek, oči mu imaju smrtonosan pogled. Opet sam se okrenuo prema Flinu i on mi se ljupko nasmejao. “Aww... ne boj se od njega Kilijane. On je zapravo ljubavnik... a ne borac više. Ja sam onaj koji će isprašiti tvoju guzicu ako bude neophodno. Pa bi mogao odgovoriti na njegovo pitanje.” Podigao sam pivo od ispred mene i uzeo veliki gutljaj. Ne dopada mi se zaista Renerina porodica do sada, ali ipak razumem zašto rade sve ovo. Postoji mali deo mene koji im odaje priznanje, jer je u stvari štite. 225

Naš svet knjiga Očigledno, trebam da ih ubedim da sam ja čovek koji bi od sada pa nadalje trebao da je štiti. Pogledao sam pravo napred, jer ne mogu da pogledam u jednog, a da drugome ne okrenem leđa. Iza bara se nalazi ogledalo, koje je poprilično prljavo, ali vidljivo je dosta da primetim moje oči i bol koja se reflektuje u njima. Udahnem duboko, i kažem. “Želim da vidim Rener zato što moram da joj se izvinim uživo, želim da joj kažem da je volim. I da je molim da mi da još jednu šansu.” Čekao sam da oni nešto kažu, ali bili su tihi. Barmen je bio na drugoj strani šanka i rešavao ukrštene reči. Na kraju se okrećem prema Flinu. On izgleda kao da razmišlja o mojim rečima. “Ne znam. Niks šta ti misliš?” Okrenuo sam se na levo i pogledao Niksa kako podiže svoje pivo uzima gutljaj i vraća ga dole. Poseže i zgrabi me za rame čvrsto. “Čoveče, to je jedna od najlepših stvari koje sam ikada čuo. Praktično me je rasplakalo. Zapravo možda želiš da otrčiš u kupatilo i proveriš... ali mislim da je među tvojim nogama upravo narasla vagina.” Šta koji kurac? Zurio sam u Niksa koji me je gledao ozbiljno. Ne znam čak ni kako da od reagujem. A onda vidim kako mu se usne krive na gore i kako kez izbija na njegovom licu. Pogled mu klizi pored mene na Flina i kada ga je ugledao to je izazvalo da prsne u smeh udarajući rukom po šanku. Čujem i Flina kako se iza mene smeje i sad se obojica ponašaju kao dve kokoške. Ustajući od šanka, ja uzimam svoj novčanik i bacam novac za pivo. “Zajebi ovo. Ne treba mi ovo sranje. Mogu naći Rener i sam.” Okrenuo sam se da odem, ali škripanje barske stolice mi govori da se to neće desiti. Flin stavlja ruku na jedno moje rame i vodi me u zadnji deo bara gde mogu da vidim nekoliko bilijarskih stolova. 226

Naš svet knjiga “Uspori malo, Deni-boj. Ne ideš ti nigde.” “Kiljan.” “Kako god. Poenta je da ćemo ti pomoći.” “Zašto?” pitao sam sumnjičavo. Niks se stvorio pored mog drugog ramena. “Zato što... svaki lik koji preleti preko Atlantika samo da bi se izvinio i molio za oproštaj zaslužuje da bude saslušan. I ja znam ponešto o potrebi da zamoliš nekog za oproštaj.” “Ozbiljno?” pitam, ne verujući u reči koje su mi rekli. “Ne.” Kaže Flin. “Mi ti zaista pomažemo zato što imaš vaginu i očigledno ti je potrebna sva pomoć koju možeš dobiti.” Obojica su opet počeli da se smeju. Skidajući njihove ruke sa svojih ramena, rekao sam. “Jebite se obojica...Ali hajde da popijemo još nekoliko piva i ja ću ti reći kakav mi je plan. A ti mi možeš reći oće li uspeti ili ne.”

***

Bio sam jako pijan do vremena kada sam stigao kući i jako mi se vrti. Ne, ne kući... ali ne i u moj hotel takođe. Ne mogu čak ni da se setim imena hotela u koji sam se prijavio, tako da je dobra stvar što se Niks sažalio na mene i poveo me svojoj kući sa sobom. Delimo taksi dok se Flin vraća preko reke u grad. Slabo se sećam da smo se sva trojica raspravljali da li da idem kući sa Niksom ili Flinom, ali je rasprava bila završena kada me je Niks ugurao u taksi i zatvorio vrata za nama ispred Flinove face. Takođe slabo se sećam da nas je neka riba po imenu Emili dočekala na ulaznim vratima dok smo se ja i Niks teturali po tremu njegove kuće. 227

Naš svet knjiga Pitao me je da ga naučim kako da peva Deni-Boj, jer me je tako Flin zvao celu noć. Jedino što znam je da Emili nije izgledala previše sretno kada nas je videla kako se penjemo na stepenicama trema. Nadam se da ću biti dovoljno trezan da se setim adrese koju su mi dali. Ako ne moraću da ih uverim da mi je daju opet. I nadam se da neću biti previše mamuran, jer su mi potrebne sve moje vijuge uz mene da pridobijem Rener nazad. Bar je to ono na šta su me Niks i Flin naterali da verujem, ali mogli su i da se zezaju sa mnom. Zatvaram oči i pre nego što sam odlutao, ja imam sliku Rnerinog lica koje je zaglavljeno u mojim uspomenama. Radim to svaku noć i to je postao moj omiljeni način da se upustim u san.

228

Naš svet knjiga

Poglavlje dvadeset sedam Rener Otvaram vrata Linkovog stana... pa sada, mog stana i koraknem unutra. Prva stvar koju uradim je da bacim torbu na pod, jer nemam nameštaj na koji bi je stavila i skidam svoje štikle. Bio je ovo naporan dan intervjua za posao i noge me ubijaju. Ima ogromne razlike u stojanju na nogama ceo dan i služenja piva u udobnim patikama i šetnje okolo po Nju Jorku u visokim štiklama. Žaliću zbog toga za svojim poslom u Hiberninu svaki dan. “Zdravo prelepa devojko.” Po drugi put u nedelju dana počela sam da vrištim zbog činjenice da je nepozvan čovek u mojoj kući i ja sam se okrenula prema glasu. Moj svet se zaljuljao i znam da sam još uvek na onim urnebesnim štiklama ja bih se sad srušila. Moje srce počinje ludački da udara u mojim grudima dok mi oči željno upijaju Kilijana. On sedi na klimavoj stolici koju je moj tata doneo juče, njegovo veliko telo izgleda kao da bi moglo smrviti tu stolicu na rasklapanje na kojoj sedi. Osećam se kao dehidrirana žena koja je prešla pustinju, očajnički tragajući za vodom. On izgleda neverovatno... isto, ipak neverovatno. Njegove tamne oči me gledaju, ruke mu lagano odmaraju na kolenima. Nosi tamne farmerice sa crnom majicom, materijal se zateže preko njegovih grudi i ramena.

229

Naš svet knjiga Uzela sam par koraka prema njemu, uplašena da umišljam i da će nestati pre nego što i trepnem. Ali njegova prikaza ostaje jasna. “Kako si ušao ovde?” Ja pitam. To je glupo pitanje, jer ima toliko drugih stvari koje želim da znam. Kao što su... zašto je odabrao Mejv, a ne mene? Ili da li sam mu ikada išta značila? “Flin mi je dao ključ.” “Flin?” pitala sam nepoverljivo. “Da. Veliki tip...mrzovoljni gad.” “Moj brat Flin?” Zašto mi je toliko teško to da procesuiram. Kada je on opisao Flina u dve proste reči. “Jedan i jedini.” “Ne razumem.” “Išao sam u kuću tvojih roditelja juče, tražio te. On je bio tamo.” “I on ti je samo predao ključ?” “Pa, ne. Nije bilo tako lako. Prvo, on i Niks su pokušali da me zastraše. Onda smo se jako napili. A zatim mi je dao ključ.” Klimnula sam glavom kao da to ima smisla, iako ništa od toga nema smisla. Odlučila sam da pređem na drugu temu, onu koja mi se vrzmala po glavi. “Zašto si ovde... U Americi?” Nije odgovorio nego je ustao sa stolice. U tri koraka bio je ispred mene, njegove ruke obuhvatile su moje lice. Nisam imala čak ni vremena pre nego što su njegove usne našle moje u slatkom i nežnom poljupcu. “Možemo li preskočiti sve na seks pomirenja?” Mumlao je uz moje usne. Da, mislila sam u sebi. Seks pomirenja. To će upaliti. Ona sam zatresla glavom i pokušala da se odmaknem od njega. Nije se pomerao u početku, ali onda je uzeo mali korak unazad. 230

Naš svet knjiga “Ne,” rekla sam konačno. “Nema seksa pomirenja. Tu bi trebalo da postoji nešto među nama da bi se to moglo dogoditi.” On uzdahne i zakorakne još dalje. “Nisam ni mislio da će biti tako lako. Zato je dobro što sam došao spreman.” Kilijan me je uhvatio za ruku i poveo me prema sobi. Nisam mislila da se odmaknem od njega pa sam ga pratila. Moja glava je bi naišla na zid samo kad bi mi bio u blizini. Kada smo ušli moja čula i razum su proradila i ja sam povukla ruku iz njegove. “Rekla sam da neću imati seks sa tobom.” “Hoćeš.” Rekao je samouvereno. “Ali prvo moram da dobijem tvoj oproštaj.” Želim da se nasmejem na te reči, jer eto ga tu arogantni Kilijan kojeg ja volim. Ispravka... kojeg sam volela. Odlučila sam da ću krenuti dalje. Moja spavaća soba, je onakva kakva je inače. Dušek na naduvavanje odmara uza zid, mali alarm je na podu pored njega. Ćebe i posteljina je zgužvana svuda po njemu, jer sam mislila da je glupo nameštati dušek na naduvavanje svaki dan. Jednostavno ne izgleda kako treba. Onda vidim da njegova gitara leži na podu pored dušeka. Podigla sam obrvu prema njemu. “Pusti me da pogađam... ti si muzičar... pa si mi napisao pesmu koja će pretpostavljam otopiti moje srce i ubediti me da ti dam drugu šansu.” Mogla sam reći po glupom pogledu na njegovom licu da sam pogodila. I bila sam začuđena kada sam primetila da su Kilijanovi obrazi primili malo boje. Pa čuda nikad ne prestaju. Čovek koji je praktično postao ekspert u tome da izaziva druge da rumene sada je i sam rumenio i bilo mu je neprijatno zbog nečega. “Pa da.” Rekao je. Glasa nesigurnog po prvi put. “Ali ako ne želiš da je čuješ možemo samo pričati.” 231

Naš svet knjiga Moj glas pronalazi tvrdoću koju nisam znala ni da posedujem. “Pesma... razgovor... ništa od toga nije važno. Ništa od toga neće promeniti situaciju.” Zurila sam u njega kada je njegovo lice poprimilo neverovatnu promenu. Prvo, ostaci njegove nesigurnosti izblede. Onda mu se oči promene... počinju da svetlucaju od nečeg što je ličilo na čudo, a onda se pretvara u plamen realizacije. Lice mu se opušta a onda sam videla samouverenost. Vidi se da je Kilijanova iznenadna nesigurnost završena i sada ispred mene stoji čovek koji ide za onim što želi. “Gluposti... važno je i ti to znaš. Sada spusti to svoje lepo dupe dole na taj krevet i pusti me da ti otpevam pesmu za tebe.” Za momenat, nisam se pomerala, jer sam paralizovana od uzbuđenja i zadovoljstva koji su se kretali mojom kičmom na te reči. To me vraća u Dablin, gde mi je Kilijan komandovao i kontrolisao me. Shvatam da mi nedostaje taj osećaj. “Sedi, Rener ili da preskočim odmah na deo seksa pomirenja... i znaš da tome nećeš odoleti.” Bože pomozi mi, ali u pravu je. Nemam moć da odolim Kilijanovom seksualnom šarmu i on to zna. Tako da sedam i nateram ga da se potrudi oko ovoga. Grabi svoju gitaru iz kofera, seda na ivicu kreveta suprotno od mene. Izgleda smešno, njegovo veliko telo pokušava da nađe balans na klimavom naduvanom dušeku. Podvukao je jednu nogu ispod, a drugom održava ravnotežu, ali naravno ne dozvoljava ničemu da mu odvrati koncentraciju, njegovo samopouzdanje nije ni najmanje uzdrmano. To je nakon svega čovek koji je obučen da deluje u veoma stresnim okolnostima. 232

Naš svet knjiga Gledam kako se njegovi veliki prsti nameštaju na instrument, a onda me pogleda kad počne da svira. Muzika je tiha i spora. Njegov pogled je na meni i on je jednako mekan i to opet budi nešto duboko u meni i ja ne mogu da zadržim njegov pogled. Odlučujem da gledam u njegove prste koji prelaze po žicama. Onda je počeo da peva. Moj svet bio je ispunjen sa senkama, Sivim maglovitim svetlom, Postojao sam... samo postojao, Privezan u noći. Ova prelepa devojka, Ispunjena svetlošću, Pitam se zašto samo postojim. Ona je došla iznenada, Sve je kako treba, Ona je moj mesec, I koliko ja vidim, Ja više nisam neko ko samo postoji... Postoji. Moja prelepa devojka... Tu je caka u njegovom grlu i njegov glas je prelep. On nastavlja da prebira po žicama i održava melodiju. Ja odšunjam jedan pogled prema njemu i vidim da su mu oči zatvorene dok nastavlja da svira. Uzima dubok uzdah i nastavlja. Moja prelepa devojka, pustio sam je da ode, I ja više ne postojim... Ona je odnela sve što je bilo dobro, I sivo maglovito svetlo... postoji. Zato sam odlučio da nađem svoj izlaz iz noći, 233

Naš svet knjiga Tako da bih opet počeo postojati. Našao sam put do svoje devojke, Pitaću je da mi dozvoli da je držim čvrsto, I zajedno mi ćemo postojati, Živeti. Živeti u svetlosti. Da, bićemo zajedno... i postojati, Živeti u svetlu. Nastavio je dalje još jednom je prešao refren pevajući i svirajući tiho zatvorenih očiju. Onda je završio pesmu sa tihim šumom žica i muzika se utišala. On otvara oči polako. Malo su prazne, to mi je reklo da se izgubio u pesmi. Onda su se fokusirala nazad na mene, držeći me na mestu. Progutala sam jako, jer to je najverovatnije bila najlepša stvar koju sam ikada videla i čula u svom životu. Napisao je pesmu o meni... o njemu... o nama... I rekla mi je sve ono za čim sam žudela da mi kaže tamo u Dablinu. “Prelepa je.” Rekla sam, glasa tihog i nežnog. “Hoćeš li je snimiti?” Zatresao je glavom. “Ova pesma nije ni za čije uši osim za tvoje.” Suze su zapekle moje oči, oduvana činjenicom da je stvorio delo umetnosti samo za mene. “To nije sve što imam,” rekao je, spuštajući svoju gitaru pored. On ustaje i odlazi do svog kofera za gitaru. Gledam ga kako izvlači hrpu papira i vraća se do kreveta. Umesto da sedne preko puta mene, on seda ležerno na pod ispred mene i pogleda me. Preda mi tiho papire i ja ih uzimam radoznalo. Prelistavam ih i vidim da su to razne kuće na prodaju. Svaka ima prelepu sliku iz više uglova. Specifikacije za svaku od njih... kvadraturu, dimenzije pogodnosti. Primetila sam da su neke u Nju Džerziju, a neke u Irskoj. 234

Naš svet knjiga Ne razumem ništa od ovoga tako da podižem svoje oči do njegovih. “Rener... želim da budem tvoj idealan muškarac. Želim da ti dam sve stvari koje želiš. Da ti kupim kuću, sa belom drvenom ogradom. A ako je nema ja ću ti je sagraditi. Nije mi bitno da li ćemo živeti ovde ili u Irskoj. Želim da izaberemo štene zlatnog retrivera i jednog dana ti podarim malu crvenokosu decu da trče po tom dvorištu. Želim da budem muškarac koji će doći kući uveče i dobiti poljubac u obraz od tebe. Da budem jedini pored kojeg ćeš se svako jutro buditi. Ja samo želim... da budem sa tobom i daću ti šta god je potrebno da bi se to i desilo.” Mislim unazad na sva vremena kada sam mislila da je to moj san. To je bio san koji je umro u nekom trenutku, misleći da nikada neću moći da ga ostvarim. Nikada ni u snu nisam pomislila, da će umesto biznismena u trodelnom odelu, biti Irski roker u džinsu i majci na kratke rukava koji će se svake noći vraćati kući kod mene. Ali mislim da mogu da vidim... Mislim da sada vidim. Spustila sam papire dole na krevet i pogledala u njega. On je podigao ruku gore i po mazio mi obraz. Dodir je bio skoro previše da podnesem, bio je tako dobar osećaj. “Kilijane... sve ovo... je neverovatno. Dirnuo si me na način na koji nisam ni sanjala da je moguće. Nudiš mi sve što sam ikada želela. Ali...” Kako da kažem ovo? Kako da iznesem još jedan ultimatum koji će ga verovatno naterati da pobegne kroz ova vrata? “...Ali, ne mogu da budem sa tobom kada imaš toliko nemira koji se dešavaju u tvom životu sad. Tu je situacija sa Mejv... koju ti nisam rekla. Jednostavno mi je nemoguće da budem deo tvog života trenutno.” “Znam sve u vezi Mejv,” rekao je. “Znam sve o njenim lažima.” “Znaš?” “Kejdi mi je rekla. Trebala si mi ti reći,” rekao je sa malo nervoze u glasu. 235

Naš svet knjiga Ali čak pre nego što sam mogla i odgovoriti on je nastavio. “Ali nije važno da li si mi rekla ili ne. Nikada nisam trebao da te pustim. Trebao sam izabrati tebe. Iz ove perspektive, shvatio sam da je postojalo milion načina da pomognem Mejv koji ti nikada ne bi izazvali ni minut bola. Nosio sam se loše sa tim i zato moraš da mi oprostiš.” Moja glava se okreće od informacija. “Šta se desilo sa Mejv?” Leden pogled prekrio je njegovo lice. “Otišla je.” “Otišla?” “Ona je na pauzi iz benda. Dao sam joj dve mogućnosti. Da ode na rehabilitaciju i dobije svoj tretman, a ako ostane trezna godinu dana, možda onda razmotrim da je vratim nazad. Ili može biti izbačena trajno.” “Šta je odabrala?” Slegnuo je ramenima. “Nisam siguran. Niko od nas se nije čuo sa njom. Danijel je bio do njenog stana par puta, ali očigledno nije bila tamo.” “Da li si zabrinut za nju?” “Naravno da jesam. Ja sam uvek zabrinut za nju i otac O Grejdi bi dobio moždani udar kada bi ovo čuo, ali svako veče se molim da bude sretna i zdrava. Međutim ja ne mogu da odustanem od svoje sreće zbog nje, ne mogu da joj dozvolim da me iskorišćava. I moram se fokusirati na svoje prioritete sada... što si ti. Uvek ćeš biti ti Rener.” Želim da se lansiram u njegove ruke, dopustim da potegne svojim jezikom u mene. Želim da osetim njegovu toplotu uz sebe. Ali pre nego što čak uspem i da se pomerim, on se podiže, gledajući me opet. “Rener... ne znam šta si planirala za svoj život. Jedina stvar koju ja želim je da ti planiraš i mene u njemu. Šon mi je jednom rekao da bi on odustao od muzičke karijere zbog ljubavi. Mislio sam da je on totalno poludeo. Ali sad kapiram. Razumem to duboko u sebi. Ja bi odustao od svega samo da bih bio sa tobom. Zato što te volim.” 236

Naš svet knjiga Udahnuo je duboko i pogledao u plafon, kao da pokušava da sastavi svoje sledeće reči. Onda vraća svoj pogled na mene i ja želim da uklonim te senke iz njegovih očiju. “Ja sam tako jebeno zaljubljen u tebe, da me fizički boli kada nismo zajedno. Ja samo želim da postojim sa tobom. Mislim da jedino mogu postojati sa tobom.” Moje srce je bukvalno puklo od tih njegovih reči. “Ti me voliš?” “Da, cailín álainn, volim te. I ono što bih voleo... je da budeš sa mnom, gde god da krenem. Želim te pored sebe. Ali ako misliš da ne bi mogla da živiš i budeš sa muzičarem, onda ću odustati od nje. Ako želiš da nađem stalan posao i nosim trodelno odelo kad se vratim kući kod tebe, uradiću to. Samo mi reci... Reci mi i uradiću to.” Tresla sam glavom prema njemu, stavila sam ruke na njegove grudi. “Ne, nikada ne bi dopustila da odustaneš od muzike. Volim te previše da bih ti dopustila da to uradiš.” Osmeh je obasjao njegovo lice, pa sam se i ja osmehnula njemu. “Znači i ti mene voliš, Huh?” Naginjući se napred ja sam lagano naslonila svoje usne na njegove i ispustila mali izdah zadovoljstva kada je on zastenjao od dodira. “Da, više nego što sam ikada mislila da je moguće. Slomilo mi je srce što sam otišla od tebe i davila sam se u tuzi, jer smo razdvojeni. Ići ću gde god ti ideš, ako me prihvataš.” Kilijan me je uzeo u svoje ruke i izdahnuo ogroman izdah olakšanja. Poljubio me je nežno, mumlajući uz moje usne. “Moja prelepa devojko.” Slatkoća momenta se prekida kada on povlači moju majicu preko moje glave. Povlači mi kosu nazad tako da mi vrat bude izložen, prelazi svojim jezikom preko moje ključne kosti. “Da li voliš kad ti radim ovo?” “Da,” šapnula sam obmotavajući svoje ruke oko njegovog vrata. 237

Naš svet knjiga Povukao je korpu mog grudnjaka dole, izloživši mi bradavicu. Prelazi jezikom u krug oko nje, izazivajući da zadrhtim. “A ovo?” “Mmmm Hmmm.” “Možemo li sad da pređemo na seks pomirenja?” “Bože da, možemo sada da pređemo na to.” Moja potreba za njim je ogromna i očekujem da mi on pocepa ostatak odeće. Ali umesto toga, on me polako skida... ne žuri. Prelazi svojim rukama preko svakog inča mog tela, prateći ruke usnama i jezikom. Koristi reči i dodir, izazivajući ista osećanja koja sam osetila kada sam slušala njegovu pesmu. Kilijan vodi ljubav sa mnom sa izuzetnom pažnjom, dok se pomera u meni, mogu da pomislim samo na to kako je moj život napravio svoj pun krug. Imala sam ideal za kojim sam išla bez razmišljanja šta će biti kad ga nađem. Stojala sam na ivici provalije, ne znajući šta može da bude dalje, ali nisam želela da rizikujem da saznam. Tek kada je Kilijan zahtevao da se odreknem kontrole, shvatila sam da mi nešto nedostaje. Naleteli smo na neke neravnine usput, ali našli smo naš put do kraja. On mi je dao svoju ljubav i ja sam je prihvatila. I sada sam našla... moj ideal. Mog idealnog muškarca, moju idealnu ljubav, moj idealan život. Postojaćemo zajedno.

238

Naš svet knjiga

Epilog Flin Imam neke ideje o ljubavi, većinom od gledanja drugih. Prvo… tu su moji roditelji. Oni su u braku skoro dvadeset osam godina i oni se i dalje drže za ruke ispod stola. Misle da to niko ne primećuje, ali ja primećujem. Dodir je prirodan… jedan koji preživi tolike godine sedenja rame uz rame sa tvojim najboljim prijateljem, tvojim saputnikom. Tu je i ujka Hank. Po njemu ljubav dolazi samo jednom i nema fizičko postojanje sem onoga što ostaje u srcu. Moja dva bezglava rođaka Niks i Linka. Volim ih iznad svih granica, ali nikad nisam pomislio da bi ta dva momka mogla biti dovoljno pametna da sve skontaju. Ali obojica su pali jako i brzo. U samo nekoliko meseci, Niks i Emili će se venčati započeti novu lozu Koldvila, što je ujka Henka učinilo neverovatno sretnim i podariće mu novu vrstu ljubavi. Link će tu biti uskoro. Njemu je izrasla vagina velika kao Kilijanova, prestravljen je i ludi od toga kako da zaprosi Ever. Želi da bude savršeno za nju i sve što mu stalno govorim je. “Druže, raščisti svoju glavu, imaš hokejsku utakmicu koju moraš da dobiješ.” Ali se smejem u sebi. Nekako je kul videti nekog tako ludog od ljubavi da jedino što želi je da ugodi partneru. Takav je Link… on postoji jedino za Ever.

239

Naš svet knjiga I napokon… moja mlađa sestra. Gledam Rener sad, sedi pored Kilijana za stolom mojih roditelja. To je njena oproštajna večera, jer se seli nazad u Dabllin sa njim. Ona je tako očito zaljubljena u muškarca pored nje i to me ispunjava sa toplotom. Rener je moj najbolji prijatelj i prodao bih svoju dušu đavolu da ona bude sretna. Naš svet knjiga. Zaslužuje je i mislim da ju je napokon našla. Primetio sam da se i oni drže za ruke ispod stola. Na kraju ipak se nadam da to njihove ruke rade ispod stola i momentalno sam odbacio te misli. Tako ne želim da mislim o svojoj sestri u tom svojstvu. Plus, mogao bi da se lansiram preko stola i smestim svoju pesnicu u njegovo lice u suprotnom. Naš svet knjiga. Kilijan je interesantan muškarac. Njegov izgled sa svim tim pirsinzima i tetovažama. Još uvek mogu da vidim skeptični pogled kod svog oca nad Renerinim izborom, ali on nikad nije bio od onih koji nas je sputavao u našim snovima i izborima. On i mama podržavali su nas u svemu, a čak mogu da kažem da se mami zapravo Kilijan i sviđa. Mora da je to neka Irska stvar. Oh, pa, nema rasprave o ličnim ukusima, pretpostavljam. Ali Kilijan zaista ima nešto što me navodi da mi se sviđa. On voli moju sestru. Oh, priredio sam mu sranje kada se pojavio, ali sam znao od prvog momenta kada sam spustio svoje oči na njega da je on onaj pravi za Rener. Sama činjenica da je preleteo toliki put, ne znajući da li će je naći… pogotovo kad je čak to sve mogao da pokuša preko telefona. To mi je reklo mnogo. Onda je tu noć koju smo proveli zajedno i napili se. To mi je takođe reklo mnogo, trebalo je samo nekoliko piva da se on izgubi i ispriča Niksu i meni sve… priču o svojim roditeljima, kako je upoznao Rener, kako je 240

Naš svet knjiga budalasto dopustio da proradi njegov heroj - kompleks da spasi Mejv i kako je upravo to oteralo Rener. Sve je stavio na sto i verujte mi… Niks i ja smo ga zezali celu noć zbog toga. To je bila njegova kazna što je dopustio da moja sestra pobegne. Kada je sve bilo rečeno i učinjeno, nisam oklevao i predao sam mu ključ Renerinog stana. Jer na kraju dugog dana, Kilijan je jedino tražio još jednu šansu u ljubavi i ako postoji nešto što znam… onda je to da je svako zaslužio priliku da proba dobiti svoju drugu polovinu. Ja strpljivo čekam moju drugu polovinu… jer i ja takođe, sam voleo i izgubio. Nadam se da će doći uskoro. Spreman sam.

241