Iznad Rodjenja i Smrti (hrv)
June 27, 2018 | Author: Gaurangadas | Category: N/A
Short Description
Duhovna literatura od Šrila Prabhupade osnivača Medjunaronog Društva za Svesnosti Krišne...
Description
Iznad rođenja i smrti Sri Srimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada
Sadržaj
1. Nismo ovo telo 2. Uzdizanje u trenutku smrti 3. Oslobađanje od materijalnih planeta 4. Nebo iznad vasione 5. Druenje s !rsnom ". O autoru
1. Nismo ovo teo dehi nityam avadhyo 'yam dehe sarvasya bharata tasmat sarvani bhutani bhutani na tvam šocitum arhasi #O potom$e %harate& onaj ko ivi u telu je ve$an i nikada ne moe biti ubijen. 'ato ne treba da ali( ni za kim.) * Bhagavad-gita 2.3+, -rvi korak u samospoznaji jeste shvatanje da se na( identitet razlikuje od tela. #a nisam ovo telo& ve/ duhovna du(a.) Onaj ko eli da nadiđe smrt i ode u duhovni svet mora to da spozna. Nije dovoljno samo re/i0 #a nisam ovo telo)& ve/ to treba i spoznati. o nije tako lako kako na prvi poled izleda. ako nismo ovo telo& ve/ $ista svesnost& na neki na$in smo zarobljeni u telu. ko elimo da dostinemo sre/u i nezavisnost koje ne/e biti naru(ene smr/u& moramo da se utemeljimo u svom prirodnom poloaju $iste svesnosti. Na(a predstava o sre/i u telesnom shvatanju ivota nalik je predstavi $oveka u bunilu. Neki ilozoi tvrde da to bunilo poistove/ivanja s telom treba le$iti uzdravanjem od delovanja. Oni tvrde da treba da prestanemo sa materijalnim delatnostima& jer su te delatnosti uzrok na(e nesre/e. 'a njih je vrhuna6 savr(enstva neka vrsta budisti$ke nirvane, odsustvo bilo kakvih delatnosti. %uddha je tvrdio da telo nastaje kao rezultat spoja materijalnih elemenata i da /e& ako na neki na$in te elemente razdvojimo& nestati i uzrok patnje. ko imamo veliku ku/u i zbo toa probleme s porezni6ima& lako re(enje je da uni(timo ku/u.
Bhagavad-gita& međutim& kae da telo nije sve (to postoji. znad to spoja materijalnih elemenata nalazi se duh& a simptom duha je svesnost. -ostojanje svesnosti ne moemo pore/i. elo bez svesnosti je mrtvo telo. !ad svesnost napusti telo& usta ne mou da ovore& oko ne moe da vidi& niti uho da $uje. o moe da shvati i dete. 7injeni6a je da telo bez svesnosti ne moe biti ivo. 8ta je ta svesnost9 !ao (to su toplota i dim simptomi vatre& svesnost je simptom du(e. :nerija du(e& odnosno jastva& postoji u obliku svesnosti. ;vesnost je dokaz prisustva du(e. o nije samo ilozoija Bhagavad-gite, ve/ i zaklju$ak svih vedskih spisa. impersonalisti& sledbeni6i ;ankara6aređutim& kada du(a nije u telu& ne moemo a oiveti. -o(to rubim $ulima ne moemo da opazimo du(u& pori$emo njeno postojanje. U stvari& postoje mnoe stvari koje ne moemo da opazimo. =rubim $ulima ne moemo videti vazduh& radio?talase& zvuk ili si/u(nu bakteriju. o& međutim& ne zna$i da oni ne postoje. Uz pomo/ mikroskopa i sli$nih instrumenata moemo da opazimo mnoo stvari $ije su postojanje na(a nesavr(ena $ula prethodno porekla. Ne smemo zaklju$iti da du(a& koja je veli$ine atoma& ne postoji zato (to je nismo opazili $ulima ili pomo/u instrumenata. >oemo je& međutim& opaziti po njenim simptomima i posledi6ama njeno delovanja. U Bhagavad-giti 8ri !rsna kae da je uzrok sve na(e patnje to (to se poistove/ujemo s telom.
matra-sparsas tu kaunteya sitosna-sukha-duhkha-dah agamapayino 'nityas tams titiksasva bharata #O !untin sine& nestalno pojavljivanje sre/e i nesre/e& toplote i hladno/e& i njihovo i($ezavanje tokom vremena su kao dolazak i odlazak leta i zime. Oni poti$u od $ulno opaanja& o potom$e %harate& i $ovek mora nau$iti da ih podnosi bez uznemirenja.) *%. 2.14, @eti nam voda veoma prija& ali zimi istu tu vodu izbeavamo zato stoje previ(e hladna. U oba slu$aja voda je ista& ali nam& zbo dodira s telom& nekada prija a nekada nanosi bol. ;va ose/anja sre/e i nesre/e nastaju zbo tela. -od određenim okolnostima telo i um ose/aju sre/u i nesre/u. >i& u stvari& udimo za sre/om& jer prirodni poloaj du(e jeste da bude sre/na. Du(a je sastavni deli/ Arhovno %i/a& koje je sac-cid-ananda-vigrahah B utelovljenje znanja& blaenstva i ve$nosti. ;amo ime Krsna, koje nije sekta(ko& zna$i #najve/e zadovoljstvo). Krs zna$i #najve/e)& a na zna$i #zadovoljstvo). !rsna je oli$enje zadovoljstva& a po(to smo mi Njeovi sastavni deli/i& udimo za sre/om. !ao (to kap vode iz okeana ima sva svojstva okeana& mi& iako smo si/u(ni deli/i Arhovne Celine& imamo ista eneretska svojstva kao ;vevi(nji. ako je tako si/u(na& du(a pokre/e $itavo telo da deluje na razne $udesne na$ine. U ovom svetu ima puno radova& autoputeva& mostova& velikih rađevina& spomenika i velikih 6iviliza6ija& ali ko je stvorio sve to9 ;ve je to delo si/u(ne duhovne iskre koja se nalazi u telu. ko si/u(na duhovna iskra moe napraviti tako $udesne stvari& ne moemo ni zamisliti (ta moe napraviti Arhovna Duhovna Celina. ;i/u(na duhovna iskra prirodno tei ka odlikama 6eline B znanju& blaenstvu i ve$nosti B ali po(to je u materijalnom telu& ne moe da ostvari te tenje. U Bhagavad-giti je obja(njeno kako du(a moe moe da ostvari svoju elju. ;ada poku(avamo da uz pomo/ nesavr(enih instrumenata postanemo ve$ni& blaeni i puni znanja.
>eđutim& materijalno telo nas sputava da ostvarimo te 6iljeve. 'ato moramo spoznati da postojimo odvojeno od tela. eoretsko znanje da nismo ovo telo ne/e nam pomo/i. >oramo uvek da budemo odvojeni od tela& kao njeovi ospodari& a ne kao slue. s lue. ko znamo odli$no da vozimo auto& to /e nam dobro do/i& ali ako ne znamo& bi/emo u opasnosti. elo se sastoji od $ula& koja uvek ude za $ulnim predmetima. O$i vide lepu osobu i kau nam0 #O& kakva lepa devojka @ep mladi/ Eajde da vidimo) U(i nam kau0 #O& divne li muzike Eajde da $ujemo) ezik kae0 #=le& lepo li restorana& puno ukusnih jela demo da jedemo) ako nas $ula vuku od jedno mesta do druo& i zato smo zbunjeni.
indriyanam hi caratam yan mano 'nuvidhiyate tad asya harati prajnam prajnam vayur navam ivambhasi #!ao (to snaan vetar nosi brod na vodi& $ak i jedno $ulo na koje se um usredsredi moe da odnese $ovekovu intelien6iju.) *%. 2."F, 'ato moramo nau$iti kako da vladamo $ulima. itula gosvami daje se onome ko je nau$io kako da vlada $ulima. Go zna$i #$ula)& a svami #upravitelj). ;toa& onaj ko vlada svojim $ulima treba da se smatra gosvamijem. !rsna kae da onaj ko se poistove/uje s iluzornim materijalnim telom ne moe da deluje u svom prirodnom poloaju duhovne du(e. elesno uivanje je treperavo i opojno i ne moemo zaista uivati u njemu jer je trenutne prirode. -ravo zadovoljstvo je zadovoljstvo du(e& a ne tela. ;voj ivot treba da vodimo tako da nas telesno uivanje ne odvrati s pravo puta. ko& međutim& skrenemo& na(a svesnost ne/e dosti/i svoj pravi identitet& iznad postojanja tela.
bhogaisvarya-prasaktanam tayapahrta-cetasam tayapahrta-cetasam vyavasayatmika buddhih samadhau na vidhiyate trai-gunya-visaya veda nistrai-gunyo bhavarjuna nirdvandvo nitya-sattva-stho niryoga-ksema atmavan &&U umovima onih koji su previ(e vezani za $ulno uivanje i materijalno obilje i koji su zbunjeni takvim stvarima ne rađa se $vrsta odlu$nost da predano slue ;vevi(nje =ospodina. Vede se ulavnom bave temama koje se odnose na tri gune materijalne prirode. O rjuna& postani trans6endentalan prema te tri gune. Oslobodi se svih dvostranosti i bria za dobitkom i siurno(/u i utemelji se u jastvu.) *%. 2.44?45, Ge$ veda zna$i #knjia znanja). -ostoji mnoo knjia znanja& $iji sadraj varira zavisno od zemlje& stanovni(tva& okoline itd. U ndiji se knjie znanja nazivaju Vede. Na 'apadu su to ;tari i Novi 'avet. >uslimani prihvataju !uran. Cilj tih knjia znanja je da nas pou$e da
shvatimo svoj pravi poloaj $iste du(e& kao i da određenim propisima orani$e na(e telesne delatnosti. i su propisi poznati kao moralni zakoni. %iblija& na primer& daje deset zapovesti koje treba da reuli(u na( ivot. ko elimo dosti/i najvi(e savr(enstvo ivota moramo ovladati telom& a bez propisanih pravila ne moemo usavr(iti svoje ivote. -ropisana pravila se mou razlikovati od zemlje do zemlje i od sveto spisa do sveto spisa& ali to nije bitno& jer su data u skladu s vremenom& okolnostima i mentalitetom ljudi. li pravilo reulisano orani$enja je isto. ;li$no tome& vlada postavlja određene zakone koje rađani treba da slede. %ez određenih propisa nijedna drava ili 6iviliza6ija ne moe napredovati. U prethodnom je stihu 8ri !rsna rekao rjuni da je svrha propisa Veda ovladati trima gunama materijalne prirode B vrlinom& stra(/u i neznanjem * trai-gunya-visaya trai-gunya-visaya vedah). vedah). !rsna& međutim& savetuje rjuni da bude u svom $istom prirodnom poloaju duhovne du(e& iznad dvostranosti materijalne prirode. Ae/ smo rekli da dvostranosti poput toplote i hladno/e i zadovoljstva i bola proizilaze iz dodira $ula s predmetima $ula. Druim re$ima& nastaju usled poistove/ivanja s telom. !rsna kae da su oni koji su odani uivanju i mo/i omamljeni re$ima Veda, koje obe/avaju rajsko uivanje onima koji vr(e rtvovanja i izvr(avaju propisane dunosti. Uivanje je na(e urođeno pravo& jer je to odlika duhovne du(e& ali duhovna du(a poku(ava materijalno da uiva i u tome re(i. ;vako trai uivanje u materijalnim stvarima i nastoji da stekne (to vi(e znanja. Neko postaje hemi$ar& neko izi$ar& neko politi$ar& a neko umetnik. ;vako zna ne(to o svemu ili sve o ne$emu i to se obi$no naziva znanjem. >eđutim& $im napustimo telo& sve to znanje propada. >oda je u prethodnom ivotu $ovek bio veoma u$en& ali sada ponovo mora da ide u (kolu i u$i kako da $ita i pi(e. 'aboravio je sve znanje iz pro(lo ivota. >i& u stvari& traamo za ve$nim znanjem& ali takvo znanje se ne moe ste/i materijalnim telom. ;vi elimo telesno uivanje& ali to uivanje nije na(e pravo uivanje. Ono je ve(ta$ko. >oramo shvatiti da ukoliko elimo da nastavimo s tim ve(ta$kim ve(ta$kim uivanjem& ne/emo mo/i da dostinemo svoj pravi poloaj ve$no uivanja. elo se mora smatrati bolesnim stanjem. %olestan $ovek ne moe pravilno da uiva. 'a onoa ko& na primer& boluje od uti6e& bombona /e biti orka& ali zdrav $ovek moe iskusiti njenu slatko/u. %ombona je ista u oba slu$aja& ali zbo na(e stanja ukus je razli$it. ko se ne izle$imo od te bolesti telesno shvatanja ivota& ne moemo da okusimo slatko/u duhovno ivota. 'aista& on /e nam biti orak. -ove/avaju/i uivanje u materijalnom ivotu jo( vi(e poor(avamo svoju bolest. iusni bolesnik ne moe jesti $vrstu hranu. ko mu neko da takvu hranu da u njoj uiva i on je pojede& jo( vi(e /e poor(ati bolest i uroziti svoj ivot. ko zaista elimo da se oslobodimo beda materijalno postojanja& telesne prohteve i zadovoljstva moramo svesti na minimum. U stvari& materijalno uivanje uop(te nije uivanje. -ravo uivanje ne prestaje. U ahabharati nalazimo stih B ramante yogino 'nante ! koji kae da yogiji "yogino,& oni koji poku(avaju da se uzdinu na duhovni nivo& uivaju "ramante), ali je njihovo uivanje anante, beskona$no. %eskona$no je zato (to uivaju u odnosu s vrhovnim uivao6em *Gamom, 8ri !rsnom. -ravi uivala6 je %haavan 8ri !rsna i to potvrđuje Bhagavad-gita *5.2H,0
bhoktaram yajna-tapasam sarva-#oka-mahešvaram suhrdam sarva-bhutanam jnatva mam šantim rcchati
#>udra6i koji znaju da sam vrhovni uivala6 svih rtvovanja i stroosti& vrhovni ospodar svih planeta i poluboova i dobro$initelj i dobronamernik svih ivih bi/a& dostiu mir oslobađaju/i se patnje uzrokovane materijalnim bedama.) Bhoga zna$i #uivanje). >i uivamo kada shvatimo svoj poloaj uivanoa. -ravi uivala6 je ;vevi(nji =ospodin i On uiva u nama. U materijalnom svetu primer to odnosa vidimo u odnosu mua i ene0 mu je uivala6 *purusa,& dok je ena uivana "prakrti). Ge$ pri zna$i #ena). $urusa, duh. jeste subjekat& dok je prakrti, priroda& objekat. >eđutim& uivaju oboje& i mu i ena. !ad se radi o pravom uivanju ne moemo re/i da mu uiva vi(e od ene. ako je mu(kara6 na nadređenijem poloaju u odnosu na enu& nema razlike kada je o uivanju re$. U (irem smislu& nijedno ivo bi/e nije uivala6. %o se ekspandira& a mi predstavljamo Njeove emana6ije. %o je jedan bez prem6a& ali se zarad uivanja ekspandirao u mnoa iva bi/a. z iskustva znamo da nema nikakvo uivanja kada sedimo u sobi usamljeni i pri$amo sami sa sobom. ko je& međutim& s nama pet ljudi& uivanje se pove/ava& a ako moemo pri$ati o !rsni pred mnoo& mnoo ljudi& uivanje je jo( ve/e. Gaznolikost je majka uivanja. %o se ekspandira radi uivanja& te je na( poloaj da budemo uivani. o je na( prirodni poloaj i svrha na(e postojanja. uivala6 i uivani su svesni& ali je svesnost uivano podređena svesnosti uivao6a. ako je !rsna uivala6 a mi uivani& u uivanju podjednako moemo da u$estvujemo i mi. Na(e uivanje moe postati savr(eno ako u$estvujemo u %oijem uivanju. Ne moemo uivati samo na telesnom nivou. >aterijalno uivanje na rubom telesnom nivou obeshrabruje se u $itavoj Bhagavad-giti.
matra-sparsas tu kaunteya šitosna -sukha-duhkha-dah agamapayino 'nityas tams titiksasva bharata #O !untin sine& nestalno pojavljivanje sre/e i nesre/e& toplote i hladno/e& i njihovo i($ezavanje tokom vremena su kao dolazak i odlazak leta i zime. Oni poti$u od $ulno opaanja& o potom$e %harate& i $ovek mora nau$iti da ih podnosi bez uznemirenja.) *%. 2.14, =rubo materijalno telo je rezultat uzajamno delovanja guna materijalne prirode i osuđeno je na propast.
antavanta ime deha nityasyoktah šaririnah anašino 'prameyasya tasmad yudhyasva bharata bharata #;amo /e materijalno telo neuni(tivo i neizmerivo ivo bi/a biti uni(teno. ;toa se bori& o potom$e %harate) *%. 2.1I, 'ato nas 8ri !rsna ohrabruje da nadiđemo telesno shvatanje ivota i dostinemo svoj pravi& duhovni ivot.
gunan etan atitya trin dehi deha-samudbhavan deha-samudbhavan
janma-mrtyu-jara-duhkhair vimukto 'mrtam asnute #!ada utelovljeno ivo bi/e nadiđe te tri gune *vrlinu& strast i neznanje,& moe se osloboditi rođenja& smrti& starosti i patnji koje oni donose i $ak i u ovom ivotu uivati u nektaru.) *%. 14.2+, Da bismo do(li na $isti $ isti duhovni nivo& brahma-bhuta, iznad triju guna, moramo prihvatiti pro6es svesnosti !rsne. aj pro6es pevanja imena !rsne B Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare B predstavlja dar Caitanahaprabhua. Naziva se bhakti-yoga ili mantra-yoga i primenjuju a najuzvi(eniji trans6endentalisti. !ako trans6endentalisti spoznaju svoj identitet s one strane rođenja i smrti& iznad postojanja materijalno tela& i kako prelaze iz materijalne vasione u duhovnu vasionu bi/e obja(njeno u slede/im polavljima.
!. "zdizanje u trenutku smrti -ostoje razne vrste trans6endentalista poznatih kao yogiji ! hatha-yogiji, dhyana-yogiji i bhakti-yogiji B i svi oni zasluuju da budu preneti u duhovni duhovni svet. Ge$ yoga zna$i #povezati se)& a sistem yoge namenjen je da nam omou/i povezivanje s trans6endentalnim svetom. !ao (to smo objasnili u prethodnom polavlju& svi smo mi izvorno povezani sa ;vevi(njim =ospodinom& ali se sada nalazimo pod uti6ajem materijalne zaađenosti. >oramo >oramo da se vratimo u duhovni svet& a taj pro6es povezivanja naziva se yoga. Druo zna$enje re$i yoga jeste #plus). renutno nam nedostaje %o& ;vevi(nji. !ada na(im ivotima ivotima dodamo !rsnu& %oa& ljudski oblik ivota /e postati savr(en. U trenutku smrti moramo da zavr(imo pro6es usavr(avanja. okom ivota moramo slediti pro6es pribliavanja savr(enstvu kako bismo u trenutku smrti& kada budemo primorani da napustimo materijalno telo& spoznali to savr(enstvo.
prayana-ka#e manasa 'ca#ena bhaktya yukto yoga-ba#ena caiva bhruvor madhye pranam avesya samyak sa tam param purusam upaiti divyam #Onaj ko u trenutku smrti uzdine svoj ivotni dah između obrva i s velikom se predano(/u se/a ;vevi(nje =ospodina& siurno /e dosti/i ;vevi(nju %oansku @i$nost.) *%. I.1+, !ao (to student studira $etiri ili pet odina i na kraju polae ispit i dobija diplomu& ako se tokom ivota spremamo za ispit u trenutku smrti i ako a poloimo& oti/i /emo u duhovni svet. Ceo na( ivot bi/e proveren u trenutku smrti.
yam yam vapi smaran bhavam tyajaty ante ka#evaram ka#evaram tam tam evaiti kaunteya sada tad-bhava-bhavitah tad-bhava-bhavitah #!oje od stanja da se neko se/a kada napu(ta telo& o !untin sine& to stanje /e neizostavno dosti/i.) *%. I.", edna benalska poslovi6a kae da /e sve (to radimo radi dostizanja savr(enstva biti provereno u trenutku smrti. U Bhagavad-giti 8ri !rsna opisuje (ta $ovek treba da $ini kad napu(ta telo. 'a dhyana-yogija !rsna izovara slede/e stihove0
yad aksaram veda-vido vadanti višanti yad yatayo vita-ragah yad icchanto brahmacaryam caranti tat te padam sangrahena sangrahena pravaksye sarva-dvarani samyamya mano hrdi nirudhya ca
murdhny adhayatmanah pranam asthito yoga-dharanam #U$eni poznavao6i Veda, koji izovaraju omkaru i koji su veliki mudra6i u odvojenom redu ivota& ulaze u %rahman. Onaj ko eli da dostine takvo savr(enstvo ivi u 6elibatu. ;ada /u ti ukratko objasniti ovaj pro6es kojim se moe dosti/i spasenje. %ogi je odvojen od svih $ulnih aktivnosti. -o(to je zatvorio sva vrata $ula& usredsredio um na sr6e i uzdiao ivotni dah do vrha lave& postaje postojan u yogi.& *%. I.11?12, U sistemu yoge ovaj pro6es zove se pratyahara, (to zna$i #upravo suprotno). ako o$i tokom ivota ledaju svetovnu lepotu& u trenutku smrti osoba mora da odvrati $ula od njihovih predmeta i vidi unutra(nju lepotu. ;li$no tome& u(i su navikle da slu(aju puno zvukova& ali u trenutku smrti moramo iznutra $uti trans6endentalnu omkaru.
om ity ekaksaram brahma vyaharan mam anusmaran yah prayati tyajan deham sa yati paramam gatim #ko osoba& po(to se utemelji u yogi i vibrira sveti slo om, vrhovni spoj slova& misli na ;vevi(nju %oansku @i$nost i napusti telo& siurno /e dosti/i duhovne planete.) *%. I.13, ako sva $ula prestaju sa svojim spolja(njim delatnostima i usredsređuju se na visnu-murti, oblik %oa. Um je veoma nemiran& ali se mora usredsrediti na =ospodina u sr6u. !ada yogi usredsredi um na sr6e a ivotni dah uzdine do vrha lave& moe dosti/i savr(enstvo yoge. ada odlu$uje kuda /e oti/i. U materijalnoj vasioni postoji bezbroj planeta& a iznad nje postoji duhovna vasiona. %ogiji znaju za ta mesta iz vedske knjievnosti. !ao (to onaj ko ide u meriku moe $itaju/i knjie ste/i neku sliku kako ta zemlja izleda& znanje o duhovnim planetarna moe se ste/i $itanjem vedske knjievnosti. %ogi poznaje sve te opise i bez pomo/i svemirskih brodova moe oti/i na bilo koju planetu& po svojoj volji. -utovanje po svemiru mehani$kim sredstvima nije prihva/en pro6es za uzdizanje na vi(e planete. >aterijalnim sredstvima B svemirskim brodovima& u svemirskim odelima itd. B moda nekoli6ina ljudi moe uz puno vremena& truda i nov6a dosti/i materijalne planete& ali to je veoma neudoban i neprakti$an pro6es. U svakom slu$aju& mehani$kim sredstvima nije mou/e uzdi/i se iznad materijalne vasione. Op(te prihva/eni pro6es preno(enja na vi(e planete jeste primena sistema meditativne yoge ili sistema jnane. >eđutim& sistem bhakti-yoge ne bi trebalo primenjivati radi uzdizanja na bilo koju materijalnu materijalnu planetu& jer se slue !rsne& ;vevi(nje ;vevi(nje =ospodina& ne zanimaju ni za jednu planetu u materijalnom svetu& znaju/i da na svakoj od njih neizbeno postoji rađanje& starost& bolest i smrt. Na vi(im planetarna ivot moe trajati due neo na 'emlji& ali je smrt ipak neizbena. #>aterijalnom vasionom) ozna$avamo planete na kojima postoji rođenje& starost& bolest i smrt& a #duhovnom vasionom) planete na kojima ne postoji rođenje& starost& bolest i smrt. Oni koji su mudri ne poku(avaju da se uzdinu ni na jednu planetu u materijalnoj vasioni. ko $ovek poku(a da ode na vi(e planete mehani$kim sredstvima& siurno /e brzo umreti& jer telo ne moe da podnese velike promene u atmoseri. Ukoliko&
međutim& poku(a da ode na vi(e planete pomo/u sistema yoge, dobi/e odovaraju/e telo. o moemo da vidimo i na 'emlji& jer znamo da ne moemo iveti u vodi& niti vodene ivotinje mou iveti na kopnu. !ao (to nam je $ak i na ovoj planeti potrebna posebna vrsta tela kako bismo iveli na određenom mestu& posebna vrsta tela nam je neophodna i za ivot na druim planetarna. Na vi(im planetarna tela traju mnoo due neo na 'emlji& jer je (est mese6i na 'emlji jednako jednom danu na vi(im planetarna. ako Vede opisuju da ivot na vi(im planetarna traje preko deset hiljada odina. i pored tako duo ivota& smrt dođe do svakoa. 7ak i ako ivimo dvadeset hiljada ili pedeset hiljada ili mnoo miliona odina& u materijalnom svetu su sve odine odbrojane i smrt je tu. !ako da onda izbenemo smrt9 ome nas pou$ava Bhagavad-gita.
na jayate mriyate va kadacin nay am bhutva bhavita va na bhuyah ajo nityah šašvato 'yam parano na hanyate hanyamane šarire #Du(a se nikada ne rađa niti umire. Nije nastala& ne nastaje i ne/e nastati. Nerođena je& ve$na& uvek postoje/a i prvobitna. Nije ubijena kad je telo ubijeno.) *%. 2.2+, >i smo duhovne du(e i zato smo ve$ni. 'a(to bismo onda prolazili kroz rađanje i umiranje9 ;matra se d a j e onaj ko postavlja takva pitanja pametan $ovek. Oni koji su svesni !rsne veoma su intelientni& jer ne ele da odu na planetu na kojoj postoji smrt. Oni /e odbiti du ivot da bi dobili telo nalik na telo %oa. švarah paramah krsnah sac-cid-anandavigrahah. (at zna$i #ve$an)& cit zna$i #pun znanja)& a ananda #pun zadovoljstva). !rsna je rizni6a sve zadovoljstva. ko pređemo iz ovo tela u duhovni svet B na !rsnaloku *!rsninu planetu, ili bilo koju druu planetu B dobi/emo sli$no sac-cid-ananda telo. 'ato oni koji su svesni !rsne imaju drua$iji 6ilj od onih koji nastoje da se uzdinu na vi(e planete u materijalnom svetu. astvo ili du(a jeste si/u(na duhovna iskra. ;avr(enstvo yoge jeste preneti tu duhovnu iskru do vrha lave. %ogi koji to postine moe po svojoj elji oti/i na bilo koju planetu u materijalnom svetu. ko je znatieljan kako izleda >ese6& moe se preba6iti tamo& ili ako eli moe da ode na vi(e planete& kao (to na 'emlji moemo oti/i u Njujork& !anadu ili nede drude. !ao (to svuda na 'emlji vae isti 6arinski propisi& na svim materijalnim planetarna deluju isti prin6ipi rađanja& starosti& bolesti i smrti.
m ity ekaksaram brahma* u trenutku smrti yogi moe da izovara om, omkaru, saeti oblik trans6endentalno zvuka. ko yogi izovara taj zvuk i istovremeno se se/a !rsne& Aisnua *mam anusmaran,& dostie najvi(i 6ilj. -ro6es yoge zna$i usredsrediti um na Aisnua. mpersonalisti zami(ljaju određeni oblik ;vevi(nje =ospodina& ali a personalisti personalisti ne zami(ljaju& ve/ zaista vide. %ilo da $ovek zami(lja %oa ili =a stvarno vidi& svoj um mora usredsrediti na li$ni oblik !rsne.
ananya-cetah satatam yo mam smarati nityasah tasyaham su#abhah partha partha
nitya-yuktasya yoginah #Onaj koji se uvek bez odstupanja se/a >ene& lako >e moe dosti/i& o -rthin sine& jer neprestano predano slui.) *%. I.14, Oni koji su zadovoljni prolaznim ivotom& prolaznim zadovoljstvom i prolaznim poodnostima nisu nimalo pametni& bar ne prema merilima Bhagavad-gite. -rema Giti, onaj koji se zanima za privremene stvari ima vrlo malo moza. >i smo ve$ni. 'a(to bismo se onda zanimali za privremene stvari9 Niko ne eli prolazne okolnosti. ko ivimo u stanu i vlasnik nam kae da se iselimo& bi/e nam ao& ali ako se preselimo u bolji stan& ne/e nam biti ao. akva je na(a priroda0 po(to smo ve$ni& elimo ve$no prebivali(te. Ne elimo da umremo& jer smo ve$ni. Ne elimo ostariti ili biti bolesni& zato (to su sva ta stanja spolja(nja i prolazna. ako ne elimo da patimo od rozni6e& rozni6a ponekad dođe i onda moramo preduzeti korake da bismo ozdravili. 7etvorostruke bede su poput rozni6e i njihov uzrok je materijalno telo. ko na neki na$in napustimo materijalno telo& moemo izbe/i bede koje su njeov deo. mpersonalistima koji ele da napuste ovo privremeno telo !rsna ovde savetuje da izovaraju slo om. ako mou siurno oti/i u duhovni svet. >eđutim& iako mou u/i u duhovni svet& ne mou da odu na jednu od planeta& ve/ ostaju napolju& u brahmajyotiju. Brahmajyoti se moe uporediti sa sun$evim sjajem& dok se duhovne planete mou uporediti sa samim ;un6em. Na duhovnom nebu impersonalisti ostaju u brahmajyotiju, sjaju ;vevi(nje =ospodina. mpersonalisti borave u brahmajyotiju kao duhovne iskre& te je brahmajyoti zato ispunjen duhovnim iskrama. o je ono (to se podrazumeva pod stapanjem sa duhovnim postojanjem. Ne treba misliti da se stapanjem s brahmajyotijem osoba sjedinjuje s njim. Duhovna iskra zadrava svoju osobenost& ali po(to impersonalista ne eli da dobije li$ni oblik& prebiva kao duhovna iskra u tom sjaju. !ao (to se sun$ev sjaj sastoji od mnoo si/u(nih $esti6a& brahmajyoti se sastoji od mnoo duhovnih iskri. >eđutim& kao iva bi/a mi elimo da uivamo. Nije dovoljno samo da postojimo. -ored postojanja "sat), elimo i blaenstvo "anandu). U 6elini& ivo je bi/e sastavljeno od tri odlike B ve$nosti& znanja i blaenstva. Oni koji uđu u bezli$ni brahmajyoti mou tamo ostati određeno vreme& potpuno svesni da su se homoeno stopili s %rahmanom& ali ne mou doiveti ve$nu anandu, blaenstvo& jer tamo taj deo nedostaje. 7ovek moe da jedno vreme bude sam u sobi i uiva $itaju/i knjie ili razmi(ljaju/i& ali ne moe odinama neprekidno ostati u toj sobi& posebno ne $itavu ve$nost. 'ato /e onaj koji se stopio s bezli$nim postojanjem ;vevi(nje siurno ponovo pasti u materijalni svet da bi se s nekim druio. o kae +rimad-Bhagavatam. stronauti mou putovati hiljadama milja& ali ako ne mou da slete na neku planetu& ponovo /e se vratiti na 'emlju. U svakom slu$aju& bar im je odmor potreban. U bezli$nom aspektu& odmor je neizvesan. 'ato +rimad-Bhagavatam kae da i pored tako puno truda& kad impersonalista uđe u duhovni svet i dobije bezli$ni oblik& mora da se vrati u materijalni svet jer nije sluio ;vevi(nje s ljubavlju i predano(/u. ;ve dok smo na 'emlji& moramo u$iti kako da volimo i sluimo !rsnu& ;vevi(nje =ospodina. ko to nau$imo& nau$imo& mo/i /emo da odemo na duhovne duhovne planete. -oloaj impersonaliste u duhovnom svetu je privremen& jer /e a usamljenost naterati da poku(a da uspostavi odnose sa druima. -o(to se ne drui li$no sa ;vevi(njim =ospodinom& ponovo /e se vratiti u materijalni svet da bi se druio s uslovljenim ivim bi/ima.
'ato je od presudno zna$aja da shvatimo prirodu svo pravo poloaja. >i elimo ve$nost& potpuno znanje i zadovoljstvo. !ad smo duo vremena sami u bezli$nom brahmajyotiju, ne moemo da uivamo& i zato prihvatamo zadovoljstvo koje nam nudi materijalni svet. li u svesnosti !rsne uiva se u pravom zadovoljstvu. Obi$no se smatra da je u materijalnom svetu najve/e zadovoljstvo seks. o je izopa$eni odraz seksualno zadovoljstva u duhovnom svetu& zadovoljstva druenja s !rsnom. li& ne treba misliti da je to seksualno uivanje poput seksualno uivanja u materijalnom svetu. Ne& ono se razlikuje. !ad seks ne bi postojao u duhovnom svetu& ne bi postojao ni ovde. Ovde je to samo izopa$eni odraz& ali pravi ivot je u !rsni& koji je pun sve zadovoljstva. 'ato je najbolje da to nau$imo sada& kako bismo u trenutku smrti oti(li u duhovnu vasionu& !rsnaloku& i druili se s !rsnom. 8ri !rsna i Njeovo prebivali(te ovako su opisani u Brahma-samhiti *5.2H,0
cintamani-prakara-sadmasu cintamani-prakara-sadmasu ka#pa-vrksa#aksavrtesu ka#pa-vrksa#aksavrtesu surabhir abhipa#ayantam #aksmi-sahasra-šata-sambhrama-sevyamanam govindam adi-purusam tam aham bhajami #Oboavam =ovindu& izvorno =ospodina& prvobitno prvobitno prao6a& koji $uva krave (to ispunjavaju sve elje u prebivali(tu sarađenom od duhovnih draulja i okruenom milionima drve/a elja& i koje s velikim po(tovanjem i ljubavlju uvek slue hiljade #aksmija i gopija.& Ovo je opis !rsnaloke. amo su ku/e napravljene od onoa (to se zove #kamen mudra6a). ;ve (to kamen mudra6a dodirne& odmah se pretvara u zlato. Drve/e se zove #drve/e elja)& jer moemo sa njea dobiti (ta od elimo. U ovom svetu mano dobijamo sa drveta manoa a jabuke sa drveta jabuka& ali tamo sa svako drveta moemo da dobijemo sve (to poelimo. !rave se zovu surabhi, jer mou dati neorani$ene koli$ine mleka. ako vedska knjievnost opisuje duhovne planete. U materijalnom svetu smo se navikli na rađanje& smrt i sve drue vrste patnji. >aterijalisti$ki nau$ni6i prona(li su brojne poodnosti za $ulno uivanje i razaranje& ali nisu prona(li re(enje za probleme starosti& bolesti i smrti. Ne mou da naprave ma(inu koja /e spre$iti smrt& starost i bolest. >oemo stvoriti ne(to (to /e ubrzati smrt& ali ne i ne(to (to /e je spre$iti. ntelientni ljudi se& međutim& ne zanimaju za $etiri bede materijalno ivota& ve/ za uzdizanje na duhovne planete. Onaj koji je neprestano u zanosu * nitya-yuktasya yoginah , ne obra/a panju ni na (ta druo. On je uvek u zanosu. Um mu je uvek ispunjen samo mislima o !rsni *ananya-cetah satatam). (atatam zna$i uvek i svuda. U ndiji sam iveo u Arndavani a sada sam u meri6i& ali to ne zna$i da sam van Arndavane. -o(to uvek mislim na !rsnu& uvek sam u Arndavani& bez obzira na materijalno imenovanje. ;vesnost !rsne zna$i da osoba uvek ivi s !rsnom na duhovnoj planeti =oloka Arndavani i da samo $eka da napusti materijalno telo. (marciti nityasah zna$i #neprestano se/anje). 'a onoa koji se neprestano se/a !rsne& =ospodin je tasyaham su#abhah B lako =a moemo dosti/i. !rsna sam kae da =a lako moemo dosti/i pro6esom bhakti-yoge. 'a(to bismo onda prihvatali drue pro6ese9 >oemo da pevamo Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare dvadeset $etiri sata na dan. Nema pravila. >oemo da pevamo na uli6i& u hodniku& ku/i ili na poslu. Ni(ta ne moramo da platimo. 'a(to onda ne bismo to prihvatili9
#. $sobađanje od materijanih paneta naniji i yogiji su naj$e(/e impersonalisti& i mada dostiu privremeno oslobođenje stapaju/i se s bezli$nim sjajem& duhovnim nebom& u +rimad-Bhagavatamu je re$eno da njihovo znanje nije $isto. ;troostima i medita6ijom mou se uzdi/i do nivoa Arhovno psoluta& ali& kao (to smo ve/ objasnili& ponovo padaju u materijalni svet jer nisu ozbiljno prihvatili !rsnina li$na obeleja. Onaj ko ne oboava lotosova stopala !rsne mora se ponovo spustiti na materijalni nivo. ;avr(eni stav osobe treba da bude0 #a sam voj ve$ni slua. >olim e& dozvoli mi da e nekako sluim) !rsna se naziva ajitah B neosvojiv B jer %oa niko ne moe osvojiti. +rimad-Bhagavatam, međutim& kae da onaj koji deluje s tim stavom moe lako osvojiti ;vevi(nje. +rimad- Bhagavatam takođe kae da treba da se okanemo jalovo nastojanja da izmerimo ;vevi(nje. Ne moemo moemo izmeriti $ak ni rani6e svemira& a (ta da kaemo o ;vevi(njem ;vojim malenim znanjem ne moemo izmeriti !rsninu duinu i (irinu& a onoa ko to shvata vedska knjievnost naziva razboritim. 7ovek treba ponizno da shvati da je samo bezna$ajan deli/ svemira. reba da prestane da se trudi da orani$enim znanjem ili spekula6ijom shvati ;vevi(nje& te da poniznim stavom slu(a o ;vevi(njem iz verodostojnih izvora& poput Bhagavad-gite, ili sa usana samospoznate du(e. U Bhagavad-giti rjuna slu(a o %ou sa usana samo 8ri !rsne. ako je poniznim slu(anjem postavio kriterijum za razumevanje ;vevi(nje. Na( poloaj je da slu(amo Bhagavad-gitu sa usana rjune ili njeovo verodostojno predstavnika& duhovno u$itelja. -o(to a $ujemo& ste$eno znanje treba da primenimo u svakodnevnom ivotu. Bhakta se moli na slede/i na$in0 #Dobri moj =ospodine& i si neosvojiv& ali ovim pro6esom slu(anja moemo e osvojiti.) %o je neosvojiv& ali moe da =a osvoji bhakta koji je napustio spekula6iju i koji slu(a iz verodostojnih izvora.
Brahma-samhita kae da postoje dva na$ina sti6anja znanja B uzlazni i silazni. Uzlaznim pro6esom $ovek se uzdie zahvaljuju/i znanju koje je sam stekao. ako misli0 #Nije me bria za autoritete i knjie. a /u sam ste/i znanje medita6ijom& ilozoijom itd. ako /u shvatiti %oa.) Druim& silaznim& pro6esom $ovek dobija znanje od vi(ih autoriteta. Brahmasamhita kae da ako neko prihvati uzlazni pro6es i putuje brzinom uma i vetra milionima odina& na kraju ipak ne/e dobiti znanje. 'a njea /e predmet prou$avanja ostati nedostian i neshvatljiv. li taj predmet !rsna obja(njava u Bhagavad-giti* ananya-cetah. !rsna kae da meditiramo na Njea ne odstupaju/i od puta predano i ponizno sluenja. Onaj koji =a tako oboava B tasyaham su#abhah* #@ako >e dostie). o je pro6es0 ako neko radi za !rsnu dvadeset $etiri sata na dan& !rsna ne a ne moe zaboraviti. ko smo ponizni& moemo privu/i panju %oa. !ao (to bi =uru >aharaja %haktisiddhanta ;arasvat ovorio0 #Ne poku(avaj da vidi( %oa. 'ar %o treba da dođe i stane pred nas poput slue& samo zato (to elimo da =a vidimo9 o nije poniznost. reba da =a obaveemo svojom ljubavlju i slubom.) =ospodin Caitanahaprabhu je $ove$anstvu dao pravi pro6es prilaenja !rsni. Njeov prvi u$enik Gupa =osvam je to veoma 6enio. Gupa =osvami je bio ministar u muslimanskoj vladi& ali je napustio vladu kako bi postao u$enik Caitanahaprabhua. !ada je Gupa =osvam video =ospodina prvi put& put& pri(ao >u je slede/im re$ima0
namo maha-vadanyaya krsna-prema-pradaya krsna-prema-pradaya te krsnaya krsna-caitanyanamne krsna-caitanyanamne gaura-tvise namah #Odajem svoje ponizno po(tovanje ;vevi(njem =ospodinu& 8ri !rsni Caitani udimo za nekim ko je lep& mo/an& u$en i boat. !rsna je rizni6a svea toa i zato treba samo da usmerimo svoju panju na Njea i dobi/emo sve& dobi/emo (ta od poelimo. U pro6esu svesnosti !rsne ispuni/emo sve svoje elje. !ao (to smo ve/ rekli& onaj koji umre svestan !rsne siurno /e oti/i na !rsnaloku& vrhovno prebivali(te u kojem boravi !rsna. ;ada se neko moe upitati0 #!oja korist ako odemo na tu planetu9)& a !rsna sam odovara na to0
mam upetya punar janma duhkha#ayam ašašvatam napnuvanti mahatmanah samsiddhim paramam gatah #-o(to su dostile >ene& velike du(e& koje su predani yogiji, nikada se vi(e ne vra/aju u ovaj privremeni svet pun beda& jer su dostile najvi(e savr(enstvo.) *%. I.15, >aterijalni svet je duhkha#ayam B pun beda B i to potvrđuje potvrđuje sam stvarala6& 8ri !rsna. !ako a onda moemo u$initi udobnim9 Da li je mou/e u$initi ovaj svet udobnim tobonjim napretkom nauke9 Ne& to nije mou/e. 'bo toa mi $ak ne elimo da znamo koje su to bede. !ao (to je pre bilo re$eno& bede su rađanje& starost& bolesti i smrt. -o(to ne moemo na/i re(enje za njih& poku(avamo da ih stavimo na stranu. Nauka ne moe da re(i te bede koje nam uvek donose patnju. Umesto toa& skre/e na(u panju na pravljenje svemirskih brodova i atomskih bombi. Ge(enje tih problema dato je u Bhagavad-giti* ako osoba dostine !rsnin nivo& ne mora da se vrati na ovu planetu rođenja i smrti. reba da shvatimo da je ovo mesto puno beda& i za to je potrebno ne(to razvijene svesnosti. -si& ma$ke i svinje ne mou shvatiti da pate. 7ovek se naziva razumnom ivotinjom& ali on svoj razum koristi da bi zadovoljio svoje ivotinjske sklonosti& a ne da bi prona(ao na$in kako da se oslobodi ovo bedno stanja. Ovde !rsna jasno kae da se onaj koji dođe k Njemu nikada ponovo ne rađa da bi patio. Aelike du(e koje su oti(le k Njemu dostile su najvi(e savr(enstvo ivota& koje oslobađa ivo bi/e patnji uslovljeno postojanja. edna od razlika između !rsne i obi$no ivo bi/a je to (to ivo bi/e moe biti prisutno samo na jednom mestu& dok !rsna istovremeno moe biti i svuda u svemiru i u ;vom prebivali(tu. !rsnino prebivali(te u trans6endentalnom kraljevstvu zove se =oloka Arndavana. Arndavana u ndiji je ta ista Arndavana koja se spustila na 'emlju. !ada posredstvom ;voje unutra(nje mo/i !rsna siđe na 'emlju& sa Njim silazi i Njeova dhama, prebivali(te. Druim re$ima& kada !rsna siđe na 'emlju& pojavljuje se u tom delu zemlje.
pored toa& !rsnino prebivali(te ve$no ostaje u trans6endentalnom predelu na Aaikunthama. U ovom stihu !rsna kae da se onaj koji dođe u Njeovo prebivali(te na Aaikunthama nikada ne mora ponovo roditi u materijalnom svetu. akva se osoba zove mahatma. Na 'apadu se re$ mahatma naj$e(/e $uje u vezi s >ahatma =andijem& ali treba da znamo da mahatma nije titula za politi$ara. Ge$ mahatma ozna$ava prvoklasno bhaktu svesno !rsne& koji je dostojan da uđe u !rsnino prebivali(te. ;avr(enstvo se za mahatmu sastoji u tome da iskoristi ljudski oblik ivota i prirodna boatstva kako bi se oslobodio krua rođenja i smrti. -ametan $ovek zna da ne eli da pati& međutim patnja mu je silom nametnuta. !ao (to smo pre rekli& mi uvek patimo zbo uma& tela& prirodnih nepooda i druih ivih bi/a. Uvek smo izloeni nekoj vrsti bede koja nam je nametnuta. >aterijalni svet je mesto za patnju. !ad ne bismo patili& ne bismo moli postati svesni !rsne. -atnje su podsti6aj i pomo/ da se uzdinemo do svesnosti !rsne. -ametan se $ovek pita za(to mu je patnja silom nametnuta. >eđutim& stav savremene 6iviliza6ije je0 #-usti me da patim -usti me da se opijem i da zaboravim na patnjuK to je sve.) li $im se otrezni& patnja se vra/a. Ae(ta$kim opijanjem nije mou/e re(iti probleme ivota. Ge(enje je svesnost !rsne. Neko moe re/i0 iako !rsnine bhakte ele da odu na !rsninu planetu& svi ostali ele da odu na >ese6. 'ar nije put na >ese6 takođe savr(enstvo9 ;klonost da se putuje na drue planete oduvek postoji u ivom bi/u. edno od njeovih imena jeste sarva-gata, (to zna$i #onaj koji eli da putuje svuda). Lelja za putovanjem je deo prirode ivo bi/a. Lelja da se ide na >ese6 nije nova stvar. %ogiji takođe ele da odu na vi(e planete& ali u Bhagavad-giti *I.1", !rsna isti$e da im to ne/e pomo/i0
abrahma-bhuvana# abrahma-bhuvana# #okah punar avartino 'rjuna mam upetya tu kaunteya punar janma na vidyate #;ve planete u materijalnom svetu& od najvi(e do najnie& mesta su bede na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. li onaj koji dostine >oje prebivali(te& o !untln sine& nikada se vi(e ne rađa.) Aasiona se deli na vi(i& srednji i nii planetarni sistem. ;matra se da je 'emlja deo srednje planetarno sistema. !rsna kae da $ak i ako osoba ode na najvi(u planetu& %rahmaloku& ipak /e nai/i na uzastopno rađanje i umiranje. ;ve planete u vasioni pune su ivih bi/a. Ne treba misliti da samo mi postojimo i da su sve ostale planete nenaseljene. z iskustva znamo da na 'emlji nema mesta koje nije naseljeno ivim bi/ima. ko kopamo u zemlju& na/i /emo 6rve& ako zaronimo u vodu& na/i /emo vodene ivotinjeK vinemo li se u nebo& na/i /emo puno pti6a. !ako onda moemo zaklju$iti da na druim planetarna nema ivih bi/a9 li !rsna kae da /emo morati da umremo $ak i ako odemo na planete velikih poluboova. !rsna jo( jednom kae da onaj koji dostine Njeovu planetu ne mora da se ponovo rodi. >oramo se veoma ozbiljno truditi da dostinemo svoj ve$ni ivot pun blaenstva i znanja. 'aboravili smo da je to pravi 6ilj ivota& na( pravi interes. 'a(to smo to zaboravili9 Op$inio nas je materijalni sjaj& neboderi& velike abrike i politi$ke ire& iako znamo da ovde ne/emo mo/i da ivimo neorani$eno& ma koliko velikih nebodera izradili. Ne treba da tra/imo svoju eneriju rade/i oromna industrijska postrojenja i radove kako bismo se jo( vi(e upleli u materijalnu prirodu. ;voju eneriju treba da iskoristimo za razvoj svesnosti !rsne& kako
bismo dostili duhovno telo kojim moemo oti/i na !rsninu planetu. ;vesnost !rsne nije neko reliijsko verovanje ili duhovna razonoda& ve/ najvaniji deo ivo bi/a.
%. Nebo iznad vasione ko i na vi(im planetarna u vasioni postoji rađanje i smrt& za(to uzvi(eni yogiji ele da odu na njih9 ako mou posedovati mnoe misti$ne mo/i& i dalje ele da uivaju u poodnostima materijalno ivota. Na vi(im planetarna ivot traje veoma duo. 8ri !rsna obja(njava kako se ra$una vreme na tim planetarna0
sahasra-yuga-paryantam ahar yad brahmano viduh ratrim yuga-sahasrantam te 'ho-ratra-vido janah #-o ljudskom prora$unu. %rahmin dan traje hiljadu milenijuma& a toliko traje i njeova no/.) *%. I.1F, edan 6iklus yuga traje 4 3++ +++ odina. aj broj pomnoen hiljadu puta daje dvanaest sati %rahme na %rahmaloki& a isto toliko traje i njeova no/. edan mese6 sastoji se od trideset takvih dana& a jedna odina od dvanaest mese6i. %rahma ivi sto takvih odina. Livot na takvoj planeti je zaista du& a ipak& stanovni6i %rahmaloke moraju da se suo$e sa smr/u& $ak i posle vi(e biliona odina. Ukoliko ne odemo na duhovne planete& ne moemo izbe/i smrt.
avyaktad vyaktayah sarvah prabhavanty ahar-agame ratry-agame prcdiyante tatraivavyakta-samjnake tatraivavyakta-samjnake #Na po$etku %rahmino ivota sva iva bi/a se ispoljavaju iz neispoljeno stanja& a kada padne no/ ponovo se stapaju s neispoljenim.) *%. I.1I, Na kraju %rahmino ivota voda poplavljuje sve nie planetarne sisteme& a iva bi/a na njima bivaju uni(tena. Nakon to uni(tenja& kada prođe %rahmina no/ i %rahma ujutro ustane& on ponovo stvara svet i sva ta bi/a se rađaju. ako je materijalnom svetu u prirodi da bude podloan stvaranju i uni(tavanju.
bhtita-gramah sa evayam bhutva bhutva pra#iyate ratry-agame 'vašah partha prabhavaty ahar-agame #znova i iznova& dolaskom %rahmino dana& sva iva bi/a se rađaju& a dolaskom %rahmine no/i bivaju bespomo/no uni(tena.) *%. I.1H,
ako iva bi/a ne ele da budu uni(tena& uni(tenje dolazi i voda poplavljuje sve planete& a iva bi/a na planetarna ostaju potopljena u vodi tokom %rahmine no/i. !ad svane dan& međutim& voda se polako povla$i.
paraš tasmat tu bhavo 'nyo 'vyakto 'vyaktat sanatanah yah sa sarvesu bhutesu nasyatsu na vinasyati && ipak& postoji drua& neispoljena priroda& ve$na i trans6endentalna prema ovoj ispoljenoj i neispoljenoj materiji. a vrhovna priroda nikada ne biva uni(tena. !ada sve u ovom svetu bude uni(teno& taj deo ostaje takav kakav jeste.) *%. I.2+, Aeli$inu materijalne vasione ne moemo izra$unati& a iz Veda saznajemo da u $itavom stvorenom svetu postoje milioni vasiona i da se iznad tih materijalnih vasiona nalazi druo nebo& koje je duhovno. Na njemu su sve planete ve$ne i sva iva bi/a ive ve$no. U ovom stihu re$ bhavah zna$i #priroda)& ali se odnosi na druu prirodu. U ovom svetu iskustvo nam takođe pokazuje da postoje dve prirode. Livo bi/e je duh& i sve dok se ono nalazi u materiji& materija se kre/e. 7im ivo bi/e& duhovna iskra& napusti telo& telo postaje nepokretno. Duhovna priroda se naziva !rsninom vi(om prirodom& dok se materijalna naziva niom. znad materijalne prirode postoji vi(a priroda& koja je sasvim duhovna. Nju ne moemo shvatiti eksperimentalnim znanjem. eleskopom eles kopom moemo videti mnoo mi? liona zvezda& ali im ne moemo pri/i. >oramo shvatiti da su na(e mou/nosti orani$ene. ko eksperimentalnim znanjem ne moemo shvatiti materijalnu vasionu& kako /emo onda shvatiti %oa i Njeovo kraljevstvo9 Ar(enjem eksperimenata to nije mou/e. o moramo shvatiti slu(anjem Bhagavad-gite. :ksperimentalnim znanjem ne moemo da shvatimo ko je na( ota6K moramo pitati majku i poverovati njenim re$ima. ko joj ne verujemo& ne/emo saznati. ;li$no tome& ako se samo drimo pro6esa svesnosti !rsne& bi/e nam razotkriveno sve znanje o !rsni i Njeovom 6arstvu.
$araš tu bhavah zna$i #vi(a priroda)& a vyaktah se odnosi na ono (to je ispoljeno. >oemo videti da se materijalna vasiona ispoljava u vidu 'emlje& ;un6a& zvezda i planeta. znad ove vasione postoji drua& ve$na priroda. vyaktat sanatanah. >aterijalna priroda ima po$etak i kraj& ali je duhovna priroda sanatanah B ve$na. Nema ni po$etka ni kraja. !ako je to mou/e9 Na nebu moe da se pojavi oblak& i moe izledati da prekriva veliki prostor& ali zapravo predstavlja samo ta$ki6u koja prekriva bezna$ajni deo $itavo neba. -o(to smo mi veoma mali& ako oblak prekriva samo nekoliko stotina kilometara& $ini nam se da je prekrio $itavo nebo. ;li$no tome& 6ela materijalna vasiona je poput bezna$ajno obla$ka na prostranom duhovnom nebu. Okruena je mahat-tattvom, materijom. !ao (to oblak ima po$etak i kraj& materijalna priroda takođe ima po$etak i kraj. !ad se nebo ra($isti i obla6i nestanu& moemo da vidimo sve onakvo kakvo jeste. ;li$no tome& telo je poput oblaka koji prelazi preko duhovne du(e. Ostaje neko vreme& stvara nusproizvode& smanjuje se i nestaje. ;ve materijalne pojave koje opaamo podlone su tim promenama B nastaju& rastu& ostaju određeno vreme& stvaraju nusproizvode& smanjuju se i nestaju. !rsna kae da se iznad te promenljive prirode nalik oblaku nalazi duhovna& ve$na priroda. !ada je materijalna priroda uni(tena& ta avyaktat sanatanah ostaje ista.
U Vedama postoji puno podataka o materijalnom i duhovnom nebu. Druo pevanje +rimad-Bhagavatama opisuje duhovno nebo i njeove stanovnike. ;aznajemo da $ak $ ak i na duhovnom nebu postoje duhovne leteli6e i da oslobođena iva bi/a putuju u tim leteli6ama poput munje. ;ve (to postoji ovde& tamo postoji u svom pravom obliku. U materijalnom svetu sve je imita6ija& senka onoa (to postoji u duhovnom svetu. !ao (to u bioskopu vidimo samo prikaz ili snimak prave stvari. u +rimad-Bhagavatamu je re$eno da je materijalni svet samo spoj materije oblikovane po uzoru na stvarnost& poput lutke u izlou oblikovane po uzoru na devojku. ;vaki razuman $ovek zna da je lutka imita6ija. ;rldhara ;vam kae da materijalni svet& koji je samo imita6ija& izleda kao da je stvaran samo zato (to je duhovni svet stvaran. >oramo shvatiti (ta zna$i stvarnost B stvarnost je postojanje koje se ne uni(tavaK stvarnost& dakle& zna$i ve$nost.
nasato vidyate bhavo nabhavo vidyate satah ubhayor api drsto 'ntas tv anayos tattva-daršibhih tattva-daršibhih #Oni koji su videli istinu zaklju$ili su da nema trajanja za nepostoje/e& niti promene za ve$no postoje/e. o su zaklju$ili prou$avaju/i prirodu i jedno i druo.) *%. 2.1", -ravo zadovoljstvo je !rsna& dok je materijalno zadovoljstvo privremeno i nestvarno. Oni koji vide pravu prirodu stvari ne prepu(taju se zadovoljstvu koje je poput senke. -ravi 6ilj ljudsko ivota je dosti/i duhovno nebo& ali kao (to kae +rimad-Bhagavatam, ve/ina ljudi to ne zna. ;vrha ljudsko ivota je da razumemo stvarnost i pređemo u nju. ;vi vedski spisi nas pou$avaju da ne ostanemo u tami. ama je priroda ovo materijalno sveta& ali duhovni svet je pun svetlosti& iako a ne osvetljavaju vatra ili elektri6itet. !rsna isti$e to u petnaestom polavlju Bhagavad-gite *15.",0
na tad bhasayate suryo na šašahko na pavakah yad gatva na nivartante tad dhama paramam paramam mama #>oje prebivali(te ne osvetljavaju ni sun6e& ni mese6& niti elektri6itet. Oni koji a dostinu nikada se ne vra/aju u ovaj materijalni svet.) Duhovni svet se naziva neispoljenim jer a nije mou/e opaziti materijalnim $ulima.
avyakto 'ksara ity uktas tam ahuh paramam gatim gatim yam prapya na nivartante tad dhama paramam paramam mama #o vrhovno prebivali(te naziva se neispoljenim i besprekornim& i poznato je kao vrhovno odredi(te. !ada osoba ode tamo& nikada se vi(e ne vra/a. o je >oje vrhovno prebivali(te.) *%. I.21,
Ovaj stih ovori o velikom putovanju. >oramo biti sposobni da prođemo kroz međuplanetarni prostor& pređemo materijalnu vasionu& prođemo kroz njene omota$e i uđemo u duhovno nebo. $aramam gatim B to je najve/e putovanje. Nema ni ovora o tome da odemo nekoliko hiljada kilometara od ove planete i zatim se vratimo. akvo putovanje nije neko naro$ito juna(tvo. >oramo da prođemo $itavu materijalnu vasionu. o ne moemo uraditi svemirskim brodovima& ve/ svesno(/u !rsne. Onaj koji je obuzet svesno(/u !rsne i koji u trenutku smrti misli na !rsnu odmah odlazi tamo. ko zaista elimo da odemo u duhovno nebo i dostinemo ve$ni& blaeni ivot pun znanja& ve/ sada moramo po$eti da razvijamo svoje sac-cid-ananda telo. Ge$eno je da !rsna ima sac-cid-ananda telo B išvarah paramah krsnah sac-cid-ananda-vigrahah sac-cid-ananda-vigrahah B te da i mi imamo sli$no telo sastavljeno od ve$nosti& znanja i blaenstva. Na(e telo je& međutim& veoma malo i prekriveno ode/om od materije. ko na neki na$in ostavimo tu lanu ode/u& moemo oti/i u duhovno 6arstvo. ko jednom dostinemo duhovni svet& ne moramo da se vratimo u materijalni svet *yam prapya na nivartante). 'ato svako treba da poku(a da ode u dhama paramam B !rsnino vrhovno prebivali(te. ;am !rsna dolazi da nas pozove& daje nam spise i (alje svoje verodostojne predstavnike. reba da iskoristimo tu prednost ljudsko ivota. Onaj ko dostine to prebivali(te ne mora da se bavi stroostima& medita6ijama itd& dok su za onoa ko a ne dostine sve stroosti tra/enje vremena. @judski oblik ivota je mou/nost da dobijemo tu blaodat i zato je dunost drave& roditelja& u$itelja i staratelja da uzdinu one koji su dobili ljudsko telo do savr(enstva ivota. ;amo jesti& spavati& razmnoavati se i svađati poput ma$aka i pasa nije 6iviliza6ija. reba pravilno da iskoristimo ljudski oblik ivota i ovo znanje i tako postanemo svesni !rsne& kako bismo dvadeset $etiri sata na dan bili zaokupljeni !rsnom i u trenutku smrti oti(li u duhovno nebo.
purusah sa parah partha bhaktya #abhyas tv ananyaya yasyantah-sthani bhutani yena sarvam idam tatam #;vevi(nji =ospodin& koji koji je najve/i od svih& moe se dosti/i predano(/u bez bez primesa. ako se nalazi u ;vom prebivali(tu& sve proima i sve se nalazi u Njemu.) *%. I.22, !ao (to je ovde re$eno& ako zaista elimo da dostinemo vrhovno prebivali(te& pro6es kojim to moemo u$initi je bhakti. Bhaktya zna$i predano sluenje& odanost ;vevi(njem =ospodu. !oren re$i bhaktya jeste bhaj, (to zna$i #sluenje). arada-pancaratra deini(e bhakti kao #oslobođenost od poistove/ivanja). Onaj ko je odlu$an da se oslobodi svih poistove/ivanja $iste duhovne du(e& koja poti$u od tela i uvek se menjaju kada promenimo telo& moe dosti/i bhakti. Bhakti je spoznaja da smo $isti duh& a ne materija. Ovo telo& koje prekriva duh& nije na( pravi identitet. Na( pravi identitet je da smo dasa, !rsnin slua. !ada delujemo u svom pravom identitetu i sluimo !rsnu& onda smo bhakta. /rsikena hrsikeša-sevanam* !ada se na(a $ula oslobode materijalnih poistove/ivanja& slui/emo njima ospodara $ula& Ersike(u& !rsnu. !ao (to kae Gupa =osvami& !rsnu moramo sluiti na povoljan na$in. %oa obi$no elimo da sluimo zbo neke materijalne dobiti ili 6ilja. Naravno& onaj ko prilazi %ou zarad materijalne dobiti bolji je od onoa koji >u uop(te ne prilazi& ali mi treba da se oslobodimo elje za materijalnim stvarima. Cilj treba
da nam bude da shvatimo !rsnu. !rsna je& naravno& neorani$en i zato =a nije mou/e shvatiti& ali mi moramo prihvatiti ono (to moemo da shvatimo. Bhagavad-gita je predstavljena posebno zato da bismo je moli shvatiti. reba da znamo da je !rsna zadovoljan ako primimo znanje na takav na$in i treba povoljno da =a sluimo& kao (to On eli. ;vesnost !rsne je velika nauka sa oromnom knjievno(/u& koju treba da iskoristimo kako bismo dostili bhakti.
$urusah sa parah* ;vevi(nji =ospodin je na duhovnom nebu nebu prisutan kao Arhovna Arhovna Osoba. amo ima bezbroj samoobasjanih planeta i na svakoj od njih nalazi se po jedna !rsnina emana6ija. One su $etvororuke i imaju bezbroj imena. ;ve su osobe B nisu bezli$ne. im purusama, osobama& ne moemo pri/i izazovima& ilozoskom ili umnom spekula6ijom ili izi$kim vebama& ve/ samo predano(/u bez skretanja ka koristoljubivom delovanju. !akav je taj purusah, Arhovna @i$nost9 %asyantah-sthani bhutani yena sarvam idam tatam* svako ivo bi/e i sve (to postoji po$iva u Njemu& a ipak& On je izvan svea i sve proima. !ako je to mou/e9 On je poput ;un6a& koje se nalazi na jednom mestu& a ipak je svojim zra6ima prisutno svuda. ako se %o nalazi u ;vom ;vom dhama paramam, Njeove enerije prostiru se svuda. On se& međutim& ne razlikuje od ;vojih enerija& kao (to se sun$eva svetlost ne razlikuje od ;un6a. -o(to se !rsna ne razlikuje od ;vojih enerija& ako smo napredni u predanom sluenju moemo videti !rsnu svuda.
premanjana-cchurita-bhakti-vi#ocanena santah sadaiva hrdayesu vi#okayanti #Oboavam =ovindu& prvobitnu %oansku @i$nost& koje $iste bhakte o$iju premazanih poma(/u ljubavi prema %ou uvek vide u svojim sr6ima.) * Brahma-samhita 5.3I, Oni koji su ispunjeni ljubavlju prema %ou neprestano vide %oa pred sobom. o ne zna$i da vidimo %oa jedno ve$e i da =a onda vi(e nema. Ne. 'a onoa koji je svestan !rsne& !rsna je uvek tu i on =a uvek moe videti. ;amo treba da razvijemo o$i kojima moemo da =a vidimo. -o(to smo u materijalnom ropstvu i prekriveni materijalnim $ulima& ne moemo shvatiti (ta je duhovno. li to neznanje moemo ukloniti pro6esom pevanja Eare !rsna. !ako to9 7oveka koji spava moemo probuditi zvukom. z vukom. ako moe u svakom poledu biti nesvestan B ne moe videti& ose/ati& mirisati itd. B $ulo sluha je tako istaknuto da a moemo probuditi samo zvukom. ;li$no tome& iako je sada duhovna du(a uspavana u dodiru s materijom& moe se probuditi slu(aju/i trans6endentalni zvuk Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare. Eare !rsna je molitva ;vevi(njem =ospodinu i Njeovim Njeovim enerijama. Eare zna$i #enerija)& a !rsna je ime ;vevi(nje =ospodina. Dakle& kada kada pevamo Eare !rsna mi mi ovorimo0 #O %oija %oija enerijo& o =ospodine& molim Aas prihvatite me) Nemamo druu molitvu koju bismo uputili =ospodinu. Nema smisla moliti se za hleb nasu(ni& jer hleba uvek ima. Eare !rsna je molitva upu/ena ;vevi(njem =ospodinu kojom kojom =a molimo molimo da nas nas prihvati. ;am =ospodin Caitanaharaje Nande& voj sam ve$ni slua& ali sam nekako pao u okean rođenja i smrti. >olim e& izbavi me iz ovo okeana smrti& te me postavi kao $esti6u na vojim lotosovim stopalima.) *+iksastaka 5, edina nada za $oveka koji je pao u okean je da neko dođe i izvu$e a. ko neko dođe i podine a samo malo iznad vode& odmah /e osetiti olak(anje. ;li$no tome& ako se zahvaljuju/i pro6esu svesnosti !rsne uzdinemo iznad okeana rođenja i smrti& odmah /e nam laknuti. ako ne moemo opaziti trans6endentalnu prirodu ;vevi(nje =ospodina& Njeovo imena& slave i delatnosti& %o /e nam se postepeno razotkriti ako postanemo svesni !rsne. ;opstvenim naporom ne moemo videti %oa& ali ako zasluimo& %o /e nam se sam razotkriti. Onda =a moemo videti. Niko ne moe narediti %ou da dođe pred njea i ple(e. ;vojim delovanjem moramo zadovoljiti !rsnu da bi nam se razotkrio. !rsna pri$a o ;ebi u Bhagavad-giti, i u to ne smemo sumnjati. ;amo treba to da osetimo i shvatimo. Da bismo shvatili Bhagavad-gitu nisu nam potrebne prethodne sposobnosti& jer je izovorena sa apsolutno nivoa. ednostavnim pro6esom pevanja !rsninih imena& korak po korak& shvati/emo ko smo mi& ko je %o& (ta je materijalni& a (ta duhovni svet& za(to smo uslovljeni& kako da se oslobodimo te uslovljenosti B i sve ostalo. U stvari& pro6es verovanja i otkrovenja nije nam stran. ;vaki dan verujemo u ne(to za (ta smo siurni da /e se kasnije ostvariti. >oemo kupiti kartu za ndiju& i zbo te karte verujemo da /emo tamo i oti/i. 'a(to bismo platili kartu9 Ne dajemo svoj nova6 bilo kome. vionska kompanija je ovla(/ena i avionska linija je takođe ovla(/ena& pa se zato stvara vera. %ez vere ne moemo na$initi ni koraka u svakodnevnom ivotu. Aerovati moramo& ali u ne(to (to je opravdano. o ne zna$i da imamo (lepu veru& ve/ da prihvatamo ne(to (to je priznato. Bhagavad-gitu prihvataju i priznaju kao sveti spis svi ljudi u ndiji& ali je i van ndije mnoi u$enja6i& teolozi i ilozoi prihvataju kao veliko& merodavno delo. Aerodostojnost Bhagavad-gite je neosporna. 7ak je i proesor lbert jn(tajn& slavni nau$nik& redovno $itao Bhagavad-gitu. z Bhagavad-gite moramo prihvatiti $injeni6u da postoji duhovni kosmos& %oije 6arstvo. !ad bismo na neki na$in do(li u zemlju u kojoj se vi(e ne moramo rađati& stariti& oboljevati i umirati& zar ne bismo bili sre/ni9 !ad bismo $uli da postoji takvo mesto& siurno bismo se trudili da odemo tamo. Niko ne eli da ostari ili umre. >esto u kome nema takvih patnji bilo bi mesto de bismo eleli da odemo. 'a(to to elimo9 er imamo pravo& povlasti6u& da to elimo. Ae$ni smo& blaeni i puni znanja& ali po(to smo zapleteni materijalnim vezama& zaboravili smo sebe. 'ato nam Bhagavad-gita prua mou/nost da ponovo oivimo svoj izvorni poloaj. 8ankariti i budisti tvrde da je svet s one strane materije praznina& ali nas Bhagavad-gita ne razo$arava na taj na$in. Milozoija praznine stvorila je samo ateiste. >i smo duhovna bi/a i elimo da uivamo& ali ako je na(a budu/nost ni(tavna& razvi/emo sklonost da uivamo u materijalnom ivotu. ako impersonalisti razovaraju o ilozoiji voidizma i istovremeno nastoje da uivaju u materijalnom ivotu (to je vi(e mou/e. Na taj na$in mou uivati u spekulisanju& ali od toa nemaju nikakvu duhovnu dobrobit.
brahma-bhutah prasannatma na šocati na kanksati samah sarvesu bhutesu mad-bhaktim #abhate param
#Onaj ko je na trans6endentalnom nivou odmah spoznaje Arhovni %rahman. Nikada ne jadikuje niti eli i(ta da poseduje. ednako se ophodi prema svim ivim bi/ima. bi/ima. U takvom stanju dostie $isto predano sluenje >ene.) *%. 1I.54, Onaj ko je napredan u ivotu predanosti i ko uiva dok slui !rsnu& prirodno je odvojen od materijalno uivanja. ;imptom onoa (to je zaokupljen predanim sluenjem& bhakti, jeste potpuno zadovoljstvo u odnosu s !rsnom.
&. 'ruženje s (rsnom ko dobijemo ne(to (to je bolje& prirodno /emo se odre/i onoa (to je lo(ije. Lelimo da uivamo& ali smo se zbo uti6aja impersonalizma i voidizma vezali za materijalno uivanje. >ora postojati uivanje u odnosu s Arhovnom Osobom "purusah sa parah), koju moemo videti li6em u li6e. Na duhovnom nebu moemo li$no da pri$amo s %oom& da se iramo i jedemo s Njim itd. o moemo da dostinemo dostinemo putem bhaktye B trans6endentalno sluenja s ljubavlju. o sluenje& međutim& mora biti neokaljano. o zna$i da moramo voleti %oa ne o$ekuju/i ne(to materijalno zauzvrat. @jubav prema %ou s 6iljem da se sjedinimo s Njim takođe je vrsta zaađenosti. edna od najve/ih razlika između duhovno i materijalno sveta jeste to (to u duhovnom svetu vođa vođa duhovnih planeta nema suparnika. suparnika. Aladaju/a li$nost na svim duhovnim planetarna je potpuna emana6ija emana6ija ;ri !rsne. ;vevi(nji =ospodin i Njeovi Njeovi raznovrsni obli6i vladaju svim planetarna Aaikunthe. Na primer& na 'emlji se uvek vodi borba za poloaj predsednika ili premijera& ali na duhovnom nebu svi prihvataju ;vevi(nju %oansku @i$nost kao vrhovnu. vrhovnu. Oni koji ne prihvataju =ospodina i poku(avaju da se takmi$e takmi$e s Njim bivaju stavljeni u materijalni svemir& koji je nalik na zatvor. !ao (to u svakom radu postoji zatvor& koji je veoma mali u odnosu na rad& tako je materijalni svemir zatvor za uslovljene du(e. On predstavlja bezna$ajni bezna$aj ni deo duhovno neba& ali nije izvan duhovno neba& kao (to zatvor nije izvan rada. ;vi stanovni6i planeta Aaikunthe na duhovnom nebu su oslobođene du(e. z (rimad Bhagavatama saznajemo da njihov izled sasvim nalikuje izledu %oa. Na nekim planetarna %o ima dve ruke& a na nekim $etiri. ;tanovni6i tih planeta takođe imaju dve ili $etiri ruke i re$eno je da ne moemo uo$iti razliku između njih i Arhovne Osobe. U duhovnom svetu postoji pet vrta oslobođenja. (ayujya-mukti je oslobođenje kojim se osoba stapa s %rahmanom& bezli$nim postojanjem ;vevi(nje =ospodina. Drua vrsta oslobođenja je sarupya-mukti kojim osoba dobija izled kakav ima %o. Onda sledi sa#okya-mukti, zahvaljuju/i kome osoba moe da ivi na istoj planeti s %oom. (arsti-mukti zna$i da sti$e sli$na obilja obilja kao ;vevi(nji ;vevi(nji =ospodin. -oslednja -oslednja vrsta oslobođenja omou/uje joj da se uvek drui s %oom& poput rjune koji je uvek bio s !rsnom kao Njeov prijatelj. 7ovek moe da dostine bilo koju od tih pet vrsta oslobođenja& ali bhakte, vaisnave& ne prihvataju sayujya-mukti, stapanje s bezli$nim vidom vidom =ospodina. Aaisnava eli da oboava i slui %oa takvo kakav jeste i zato zadrava svoju odvojenu osobenost& dok maene& odmah dostie >oju prirodu. U to nema sumnje. Onaj ko meditira na >ene kao na ;vevi(nju %oansku @i$nost i uvek se se/a >ene& bez odstupanja& o -artha rjuna& siurno /e >e dosti/i.) *%. I.5& I.I,
akva medita6ija na !rsnu moe izledati veoma te(ka& ali nije tako. ko primenjujemo svesnost !rsne pevaju/i maha-mantru* Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare& ubrzo /emo dobiti pomo/. !rsna se ne razlikuje od ;vo imena i ;vo trans6endentalno prebivali(ta. -omo/u zvuka moemo da se druimo s !rsnom. ko& na primer& pevamo Eare !rsna na uli6i& vide/emo da !rsna ide s nama& kao (to& kada poledamo >ese6 iznad svoje lave& vidimo da ide s nama. ko nam se $ini da nas !rsnina nia enerija prati& zar ne moe !rsna li$no da bude s nama kada pevamo Njeova sveta imena9 On /e nam praviti dru(tvo& ali mi moramo da budemo dostojni Njeovo dru(tva. Ukoliko& međutim& uvek mislimo na !rsnu& !rsna je siurno uvek s nama. =ospodin Caitanahaprabhu moli0
namnam akari bahudha nija-sarva-šaktis tatrarpita niyamitah smarane smarane na ka#ah etadrši tava krpa bhagavan mamapi durdaivam idršam ihajani nanuragah #O moj =ospodine ;amo voje sveto sveto ime moe da prui sve blaoslove ivim bi/ima i zato ima( mnoo miliona imena& kao (to su Krsna i Govinda. U ova ;voja trans6endentalna imena uloio si sve ;voje trans6endentalne mo/i i stoa ne postoje stroa pravila za njihovo pevanje. O =ospodine oliko si ljubazan da nam omou/uje( omou/uje( da ti lako priđemo pomo/u vojih svetih imena& ali ja sam toliko nesre/an da ne ose/am nikakvu privla$nost prema? njima.) *+iksastaka 2, ;amim pevanjem moemo moemo li$no da se druimo s !rsnom. =ospodin Caitanuhamed. Niko nas ne savetuje da ve$no ostanemo u materijalnom svetu. >oda postoje male razlike& u zavisnosti od zemlje& vremena& okolnosti i naredbi svetih spisa& ali su(tina je da nismo stvoreni za ovaj materijalni svet& ve/ za duhovni. U tome se slau svi pravi trans6endentalisti.
;ve ukazuje na to da najdublje elje du(e moemo da zadovoljimo u !rsninim svetovima& iznad rođenja i smrti. *kraj,
View more...
Comments
